Page 1

c m y

NOVISAD*

UTORAK26.JUL2011.GODINE

GODINALXIX BROJ23147 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ILEGALNIRADUKIDAPRAVONAPENZIJUKADJOJDO\EVREME

Posaousivojzoni, zastarostumra~noj str. 6

INTERVJU MINISTARRASIM QAJI],LIDERSDPS-a

Umestoretorike devedesetih, dogovoro nenapadawu Nije realno da stranke vladaju}e koalicije idu pod jednim ki{obranom na izbore, a lo{e je da svaka ide samostalno, ili u kombinacijama koje nemaju izgled na uspeh, jer time smawujemo i mogu}nost da ove stranke ponovo nakon izbora u~estvuju u formirawu vlade – izjavio je u intervjuu „Dnevniku” lider SDPS-a ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji}.

On ka`e da je zapawen napadima na sebe nakon izjave o „tri kolone” za izbore, i isti~e da se wima vratila reto ri ka de ve de se tih go di na pro {log ve ka, ko ja je bi la prepuna kvalifikacija o „patriotama” i „izdajnicima”.

str. 3

NASLOVI 2 Egere{i: Vojvodina primer po{tovawa razli~itosti 3 Da~i}: Moramo biti spremni na svaku opciju u vezi s Kosovom

Ekonomija 4 Asimetri~ni ugovori {tetili „Azotari” 5 Trgovci `ive na grba~i dobavqa~a

Tre}edoba 6 Kompjuteri elimini{u podmitqive doktore

NoviSad 7 Zgrada Radni~kog i daqe propada 9 Taksi-usluge skupqe oko 30 posto

Vojvodina

Peta klasa policijskih pripravnika

Foto: B. Lu~i}

Politika

11 Zakinutim radnicima presuda ne poma`e

Crna 12 Srpskoj reprezentaciji ukradeni bicikli

Dru{tvo 15 Bezna|e siguran uvod u depresiju

str. 15

NESVAKIDA[WIDOGA\AJU^OKI

Sedamnaestomese~na devoj~icauteklaizjaslica

str. 16 – 20

SPORT

str. 15

UHAP[ENE^ETIRIOSOBEOSUMWI^ENE ZAUZGOJINDIJSKEKONOPQEUARADCU

Foto: N. Stojanovi}

Uplastenicima na|eno78kila marihuane

n PARTIZAN@ELIGOLZA MIRNIJIREVAN[

n DANAS^ETVRTfINALE SRBIJA – NEMA^KA

str. 12

PRETPRO[LENO]IUNOVOMSADU

Opetgoreli automobili

str. 13

n fUDBALERIVOJVODINE:SAMISMOKRIVI

Neznatno toplije UV zra~ewe 3-5

Najvi{a temperatura 24 °S


2

POLiTikA

utorak26.jul2011.

dnevnik

Jeremi}:Bezuslovqavawa poSlaNi^ke teme

Tamo-amo Parlamentarci su ju~e razmatrali ta~ke dnevnog reda dve odvojenesednice:prvosuprekinulusesiju,dabinanovoj,deve-

toj,razgovaraliopredloguodlukeoizborupredsednikai~lanova Saveta Agencije za energetiku, a potom se vratili na osmu sednicuirazgovaralioratifikaciji vi{e me|unarodnih sporazuma.Opozicijajeo{troprotestovalazbogtakvogna~inarada,uzupozorewenatodaje~lanovima Saveta mandat istekao jo{pro{legodine,adajeparla-

ment priteran u }orsokak da ih sadabiranabrzinu.Istovremeno, narodwaci, radikali i LDP suizrazilisumwudavlast`eli da izbegne konkurs kojijeneophodanpo novomzakonuoenergetici, o kojem poslanici treba da se izjasne u ~etvrtak, 28. jula. Tako }e se desitidaistogdana prvobudeusvojenzakon, potom izglasani ~lanovi Saveta Agencije za energetiku, po{to novi propis stupa na snagu osam dana od objavqivawa u „Slu`benom glasniku”. Za predsednika Saveta AgencijeVladaSrbijeponovojepredlo`ila Qubu Ma}i}a, a za ~lanovesupredlo`eniQiqanaHaxibabi},DejanStojanovi},Predrag Makar i Goran Petkovi}. Predsedniki~lanoviSavetabirajusenapetgodina.

[minkaweitelefonska sednica –Akoste~ekaliovolikonaizbor ~lanova Saveta, ~emu telefonskesedniceVlade,~emunabrzinustavqaweoveta~kenadnevnired?–pitaojeMilo{Aligrudi} (DSS).–Razumeobihdajerok prekr{enjerse~ekaonoviZakon o energetici. Bi}u vrlo po{ten, re{ewe po kojem je pretpro{la vlada,ukojojjeDSSimaove}inu, postupila bilo je lo{ije od tog {tosteunovomzakonupredlo`ili. Za{to onda niste sa~ekali septembar da zakon stupi na snagu? Naravno, odgovor je jasan, to raditedanebistemoralidaidetenakonkurs. PoslanikSRS-aDraganStevanovi} podsetiojenatodajeAgencijaodpolovine2009.godineukrwemsastavuida,umestopet,ima samotri~lana. –Sadazamislitekredibilitet odlukakojesudoneli,zato{toje,

umesto pet, odlu~ivalo troje qudi,paimjezaodlukubilodovoqno dva glasa – podvukao je Stevanovi}. Radikalipose}ajuinatodajeu parlament nedavno stigao izve{taj Agencije za pro{lu godinu, dagajepotpisaopredsednikSavetaQuboMa}i},komejemandatistekao23.maja2010,tedautomsvojstvu,kakotuma~e,nijemogaobitipotpisnikpomenutogdokumenta. Poslanici LDP-a smatraju da jena~innakojisebiraju~lanovi Agencije primer kako vlasti u Srbijivideprocesevropskihintegracija.Bojan\uri} ka`edane ulaziukvalitetpersonalnihre{ewa, ali da na~in na koji se to radipokazujedaje“usvajawezakonakoji,na~elno,imademokratski i evropski standard, samo {minkawestvarnosti”.

[utanovactra`iglasove Poslanicisuju~epopodnerazmatrali ~etiri predloga, vezana zaratifikacijuOpcionogprotokolauzKonvencijuprotivtorture i drugih surovih, nequdskih i poni`avaju}ihkazniipostupaka, kao i sporazuma vlada Srbije i Kipra,odnosnoSrbijeiKuvajta, o saradwi u oblasti odbrane i Sporazuma vlada Srbije i Albanijeoreadmisijiosobakojanezakonitoboraveujednojilidrugoj zemqi. Ministar odbrane Dragan [utanovac tvrdidasusva~etirizakonskapredlogaodvelikeva`no-

stiidasenadada}esveposlani~kegrupeglasatizawih.[utanovac je posebno istakao da s dva sporazuma–sKuvajtomiKiprom –Srbijaprakti~nodobijazaokru`en prostor od Kuvajta, preko Iraka, Turske, Kipra, Gr~ke pa svedoAustrije,po{tosusasvim tim zemqama potpisani sporazumi o saradwi u oblasti odbrane, {tojeveomavelikidoprinossistemuodbraneime|unarodnojpoliti~kojpozicijina{ezemqe. –Zatojeva`nodaseovisporazumipotvrdebezglasovaprotiv– izri~itje[utanovac.

Zajamzasocijalno stanovawe U Skup{tinu Srbije ju~e je stigao predlog zakona o potvr|ivawu okvirnog ugovora o zajmu izme|uBankezarazvojSaveta Evrope i RepublikeSrbije.Ugovor, vredan 32 miliona evra, potpisan je pre dvadesetakdanauParizu, a novac }e biti upotrebqen za delimi~no finansirawe projekta socijalnog stanovawa. Projekatobuhvataizgradwu1.700 stanova,koji}e,shodnoZakonuo socijalnom stanovawu, biti prodati, ili izdavani u zakup socijalno ugro`enim kategorijama stanovni{tva.

Za finansirawe celokupnog projektaneophodnojeobezbediti 58 milona evra, a osim tog zajma, predvi|eno je da se 26 miliona usmeriizbuxetaSrbijeilokalnihsamoupravana~ijojteritoriji}esestanovigraditi.

Minut}utawazapoginule uNorve{koj Skup{tinaSrbijapo~elajeju~era{wusednicuodavawempo{teminutom}utawagra|animanastradalimumasakruuNorve{koj. –Povodomstra{netragedijekojajezadesilaNorve{kuinorve{ki narod,molimvasdaminutom}utawaodamopo{tusvimnastradalim– pozvalajeparlamentarcepredsednicaSlavica\uki}-Dejanovi}. S. Stankovi}

MinistarspoqnihposlovaSrbijeVuk Jeremi}upozoriojeju~euPragudabibilo pogre{no zaustavqati proces evropskih integracija, bez obzira na neslagawaonekimpitawima,kao{tojeipogre{nopostavqatiuslovekojanekaodstrananemo`edaispuni.„Jedanoduslovakoje srpska strana ne mo`e da izmeni jeste

da promeni svoju ustavnu poziciju po pitawuKosova”,rekaojeJeremi},odgovaraju}inapitawanovinaraposlerazgovora saministrominostranihposlova^e{ke Karelom[vercenbergom. Jeremi} je objasnio da to nije samo zbog Ustava Srbije, ve} i zbog moralne, istorijske i istorijske obeveze Vlade

Srbije da ovu poziciju dr`i. Jeremi} je naglasiodazaovakvupozicujuVladaSrbijaimapodr{kuogromneve}inegra|anaiobaveznajedapo{tujewihovudemokratskuvoqu.Onjeporu~iodaotvorena pitawa, ukqu~uju}i i pitawe Kosova, na putu ka Evropi moraju da se re{avaju krozdijalog.

ZAMENIK PREDSEDNIKA VLADE SRBIJE IVICA DA^I]

Moramobitispremni nasvakuopciju uvezisKosovom Ministar policije i zamenik predsednika Vlade Srbije Ivica Da~i} izjavio je da Srbijamorabitispremnanasvakuopcijuupogleduuslovqavawa iz Evropske unije u vezi s Kosovom, ali je ipak uveren u todapriznavawenezavisnosti Kos ov a ne} e bit i uslov za ~lanstvoSrbijeuEU. – Me|utim, moramo sami sa sobomdara{~istimoidabudemospremniinajednutakvusituaciju, ali i da jasno ka`emo {ta je na{ politi~ki stav o tome – rekao je Da~i}, koji je ju~euCentruzaosnovnupolicijsku obuku u Sremskoj Kamenici prisustvovao promociji peteklasepolicajacapripravnika. Onjenaveoidajedobro{to jepredsednikSrbijeBorisTadi} rekaodajeiodameri~kih i od evropskih zvani~nika dobio~vrstauveravawadaEvropane}etra`itidaSrbijaprizna nezavisnost Kosova i Metohije,tedane}ebitipromene realnosti na terenu dok traju

preg ov or i, odn os no dijalog izme|u Beo- gradaiPri{tine. Iako je pre sam o nekoliko dana iznosio pril i~n o evroskepti~ne stavove u pogledu daqeg procesaintegracija,Da~i} je ju~ e kaz ao da je ~lanstvo u Uniji nacionalni i dr`avni interesSrbije. – Moramo da budemo svesni toga da je tozagra|aneidr`avu boqa alternativa nego da nismo ~lanica EU. I to, pre svega, treba da se zasniva na tome da }emo bitideoravnopravne por od ic e evrops kih nar od a, a {to }e otvoriti veliku mogu}nost na{eg, ne samoekonomskognegoi op{ teg dru{ tven og razv oj a – ocen io je on.

U MUP-u malo zaposlenih na izradi paso{a Ministarpolicijekazaojedajeosnovniuzrokzadugo~ekawe gra|ananapaso{etaj{tonatimposlovimauSrbijiradisvega 200do300osoba.Da~i}jenaveoidajeproblemutome{toMinistarstvofinansijanedozvoqavaMUP-udazaposlijo{radnika natimposlovima. –Ali,uprkossvimokolnostima,dosadajeizdato3,2miliona biometrijskihpaso{a,mnogovi{enego{tojebiloplanirano– rekaojeDa~i}. OnjekazaodaseMUPtrudidarastereti{alteregdegodjeto mogu}e, te najavio da bi i u Novom Sadu uskoro trebalo da profunkcioni{esistemzakazivawaizradeputnihispravaSMS-om.

Napomenuo je, me|utim, da u tom pogledu Srbija treba da shvatidaprocespridru`ivawa i~lanstvouEUnijelak,alii da „to nije monolog, nego dijalog i razgovori i pregovori o na{em~lanstvuuEU”.Dodaoje dasutakomnogedr`avegodinama pregovarale samo o ribolovu. – Pa ne mo`emo mi da ka`emo da je neko iz Evrope rekao da moramo da uradimo ne{to protiv nacionalnih i dr`avnihinteresa,ida}emojedinou tom slu~aju postati ~lan EU.

Nadamsedatajjezikne}edolazitiizEvropskeunije–rekao jeDa~i}. Povodom zahteva za wegovu smenu,kojijeovihdanaistakao jedanodpolicijskihsindikata nakon nedavnog ubistva policajca u Zrewaninu, ministar policije ocenio je da je re~ o politi~kom a ne sindikalnom zahtevu. –Jasamdostauradionaispuwavawu sindikalnih zahteva, aliovonijetemaokojojtreba da razgovaram sa sindikatima. Ako imaju boqeg ministra, nekagana|u.Akakotodajeministarodgovoranzasmrtpolicajca,anedirektoriliqudikoji rukovodeupoliciji?Iztogase vidi da je re~ o politi~kom zahtevu–naveojeDa~i}. Komentari{u}i nedavni teroristi~kinapaduNorve{koj, Da~i} je kazao da je slu~ajeve izakojihnestojiorganizacije nego pojedinci mnogo te`e otkritiiosujetiti.Onjeocenio dauSrbijitakvaopasnostipak nepostoji,odnosnodanepostoje bezbednosne i obave{tajne informacije o tome da zemqi preti neki teroristi~ki akt. Dodao je, me|utim, da se „neki qudisna{egprostorakoriste zaobukuilizaobavqaweteroristi~kih aktivnosti na drugimpodru~jima„. – Tu pre svega mislim na radikalne islamisti~ke elemente. I mi delujemo zajedno sa svimobave{tajnimzajednicama {iromsvetainadamsedaovakvihteroristi~kihakatauna{emregionune}ebiti–naveo jeDa~i}. B. D. S – M. V.

U BA^KOJ TOPOLI SVE^ANO OTVOREN KAMP TOLERANCIJE MLADIH PODUNAVSKIH GRADOVA I REGIJA 2011.

Egere{i:Vojvodinaprimer po{tovawarazli~itosti U Ba~koj Topoli preksino} je sve~anootvoren5.kamptolerancije mladih podunavskih gradova iregija,uzu~e{}eblizu200mladih qudi iz Ukrajine, Nema~ke, Austrije, Ma|arske, Slova~ke, Hrvatske, Rumunije, Bugarske i Srbije. Predsednik Skup{tine AP Vojvodine [andor Egere{i rekao je da je ponosan na to {to je Vojvodina promoter i nosilac programatolerancije.Onjeistakaodatolerancijanesmedaseposmatrakaoevropskitrendjerto nijepoliti~kakampawaiparola zajednokratnuupotrebu. – Ideja Kampa tolerancije je promocijapo{tovawarazli~itosti, zajedni{tva, povezivawa, partnerstva, tolerancije. Sna`nopodr`avamoaktivnostimladihdasvojuenergijuispoqeuskicirawuDunavskeregijeiEvrope onakvomkakvujeoni`eleinataj na~inaktivnouti~unazajedni~ku budu}nost – istakao je Egere{i,najavquju}ida}etemanarednogKampa2012.godinebitiimix Dunavskeregije. Predsednica Narodne skup{tineRepublikeSrbijeSlavica \uki}-Dejanovi} pozdravila je mladeuimenarodnihposlanikai oceniladajepetiKamp„malijubilejvelikeidejekojajeokupila

Nemojtesamodatoleri{etejednidruge,negose voliteinatajna~indajteprimerinamaodraslima (Slavica\uki}-Dejanovi}) sve podunavske dr`ave na jednom mestu”. –RazvojEvropeuskojevezanza razvoj gradova i regija, a veliki doprinos tome mogu dati upravo mladikojisuspremnidakora~aju putem demokratije i tolerancije –reklajeona,idodaladaje„vreme da mladi naprave i korak vi{e”.–Nemojtesamodatoleri{etejednidrugenegosevoliteina tajna~indajteprimerinamaodraslima.

ZamenikpredsednikaVladeRepublike Srbije i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je na otvarawu Kampa da bez tolerancije nema zajedni~kog `ivota, demokratskog, ekonomskognitibilokojegdrugograzvojadr`ave. –Nemo`etevoletisvojnarod akonevolitedrugenarode.Jedna od najve}ih vrednosti Srbije i Vojvodine jeste to {to mnogo naroda`ivizajedno,umiruitole-

ranciji.Posebnomeradujeto{to mogu da ka`em da se tendencija smawewa me|unacionalnih incidenatanastavqaidajepro{legodine zabele`en najmawi broj incidenatadosada–rekaojeDa~i}. Uimegradadoma}inau~esnike igostepozdraviojepredsednikop{tine Ba~ka Topola Atila Babi kojijeizraziozadovoqstvo{to}e mladiu~esniciKampaimatiprilikudavidesvepozitivnestrane svega onoga {to nosi `ivot u vi{enacionalnoj, vi{ejezi~noj i multikulturnoj zajednici. Na otvarawuovogodi{wegkampau~esnike je pozdravio i predsednik Pokrajinske fondacije BadenVirtemberga HajncKelberer. Na po~etku sve~anosti otvarawa minutom }utawa odata je po~ast `rtvama velike tragedije u Norve{koj. Program ovogodi{weg Kampa tolerancije mladih podunavskih regija i gradova, koji se odr`ava do30.jula,kreiralisumladiu~esnici koji su predlo`ili edukativne radionice u skladu sa svojiminteresovawima.Tokomtrajawa Kampa, svake ve~eri u~esnike i goste o~ekuje bogat kulturnoumetni~kiprogram.Ve~eras}ena bini u Glavnoj ulici nastupati „Trio Paradaj”, „SambaNSa” i „Nevernebebe”. E. D.


INTERVJU

c m y

politika

dnevnik

Umestoretorike devedesetih,dogovor onenapadawu

FinansiraweVojvodine institucionalnopitaweanemedijsko  Ovih dana premijer Vojvodine i potpredsednik DS-a Bojan Pajti} izjavquje da se u pokrajinski buxet u skladu sa zakonskim obavezama ne sliva odgovaraju}a koli~ina novca iz republi~ke kase, a lider SVM-a i potpredsednik Pokrajinske vlade I{tvan Pastor ~ak tvrdi da je Vojvodina pred bankrotom. Da li se u Vladi Srbije raspravqalo ili }e se raspravqati o ovom problemu? -NaVladinijebilorazgovoranaovutemuimislimdabitrebalotakvestvari,odnosnoakopostojeproblemi,raspravitiunutar samekoalicijeiVladeVojvodineiSrbije.^ulismoopre~nereakcijepotompitawu,aliakoproblempostoji,onnetrebadasere{avaprekostranicamedija,ve}uinstitucijama.

iza{aosidejomkoja}eserealizovati htelimitoiline. Pitawe je samo da li }emo ratovati me|usobnoili}emo posti}itajdogovor onenapadwu,ni{ta vi{eini{tamawe odtoga.  Po{to je DS sto`er vladaju}e koalicije, ho}ete li preko predsednika Borisa Tadi}a pozvati na okupqawe radi dogovora da se ovakvi napadi koji {tete koaliciji ne bi ponavqali? –Jasigurnone}u,nitimislim daizigravamnekuveli~inu,niti ho}u da budem ve}i katolik od pape. Zna se ~ija je odgovornost najve}a – najve}e stranke u koaliciji – i da ona treba da ima inicijativu.Jasamtoizrekaoiz najboqih namera, a lo{e je pro{loizlonamernosamshva}ente ne mislim niti da bilo koga vu~em za rukav, niti da molim. U svakomslu~aju,spremansamnato dau~estvujemusvakojinicijativi za koju mislim da je dobra za zemqu.  Od one informacije kada su kod predsednika Borisa Tadi}a bili lideri „mini-koalicije“ SPS–PUPS–JS-a, okupqeni oko izborne teme, svedoci smo raznih izjava vezanih za izbore, a istovremeno se tvrdi da koalicija nije razgovarala o wima. Ima li dogovarawa me|u strankama na vlasti? –Nema.Janisamu~estvovaoni ujednimnanivoukoalicijenio datumuraspisivawaizbora,niti okombinacijamakakobistranke i{lenateizbore.Jastvarnone znam za takve dogovore, a ne iskqu~ujem mogu}nost da postoje u`i dogovori, kao ni da postoje bilateralni dogovori izme|u stranaka,alijanisamu~estvovao ni na jednom sastanku vladaju}e koalicijenakojemserazgovaralooizborima.  Gde vidite svoje mesto na predstoje}im izborima? SDPS se pomiwe, a i iz URSa Mla|ana Dinki}a sti`u signali da bi voleli da vas vide sa sobom? –Sadasmofokusiraniiusmereninatodaformiramoodbore SDPS-ausvimmestimauSrbiji.Dokrajaoktobranameravamo dazavr{imoprocesorganizacionog, kadrovskog ja~awa stranke, {to podrazumeva da i u najmawoj op{tini bude odr`ana

strana~kaskup{tinaiizabrani organi SDPS-a. Kada taj posao zavr{imo,u}i}emoupregovore sastrankamavladaju}ekoalicijeomogu}impredizbornimsavezima. Imamo obavezu da o tome razgovaramo pre svega s DS-om, ali}emou~inititoisG17plus i sa SPS-om, ako nas pozovu. Mislimdajetokrajwekorektno da poku{amo da postignemo do-

Ranoje  Neki politi~ki krugovi tvrde da nije nemogu}e i da ne bi bilo lo{e kada bi na jednoj listi bili URS, SDPS i LSV. Koliko je to mogu}e? –Suvi{ejeranodagovorim o svim tim kombinacijama. Najva`nijejedasenapravekoalicijekoje}ebitiodrazpoliti~ke, ideolo{ke sli~nosti stranaka koje }e ih sa~iwavati,danebudeheterogena koalicija, neprepoznatqiva politi~ki i ideolo{ki. Takvekoalicijemogubitima~s dve o{trice jer bi se moglo desitidaihbira~ineprepoznajukaoautenti~nepoliti~kegrupacije. govorprvosastranakamskojima smonajbli`i,iskojimasmobiliukoalicijiove~etirigodine.  S obzirom na trenutno stawe u zemqi, kako unutra{we, tako i vezano za evropske integracije, a reflektuje se na doma}a zbivawa, postojim li strah od izbornih rezultata u vladaju}oj koaliciji? Treba li da ga bude po vama? –Mislimdatrebadaseusmerimonatodazavr{imozapo~eto,dauradimo{tojemogu}evi{e posla od onoga {to su qudi o~ekivali. Za svakoga je bila nagradabitiuopozicijiuuslovima najve}e krize koja je pogodila svet i opozicija bukvalno ja~a na nezadovoqstvu qudi i ekonomskoj i socijalnoj situciji koja jeste vrlo te{ka. U svakom slu~aju, Vlada je postigla rezultate i kada su u pitawu evropske integracije, zavr{ili smosaradwusHa{kimtribunalomiakojetoizgledalogotovo nemogu}e i borili s posledicima globalne ekonomske krize, takodasujedinobira~itikoji moguocenitikolikojeuspe{na Vlada,akolikojeopozicijarelevantnaisposobnadasetakmi~isastrankamakoje~inevlast. DraganMilivojevi}

REklI sU

Seni}: Neshvatamda imaucena PoslanikURS-aVlajko Seni} uveren je u to da}eSrbijadobitistatus kandidata na jesen i veomabrzopo~etiipregovore o pridru`ivawu EU. –Tojeono{tomirazumemoizsilnihme|unarodnihporukakojedobijamo,nesamoodFileave}idrugihme|unarodnihzvani~nika–rekaojeSeni}. – Odgovorno ka`em da ni na koji na~in nismo razumeli da je neophodno da Srbija priznaKosovokaouslovkoji}ebitineophodan da krenemo u razgovor o pristupawu EU–naglasiojeSeni},idodaodapoziveiz EUneshvatakaouceneiultimatume. OnjerekaodajeproblemKosovasituacija koju nisu imale druge zemqe, da }e se on re{avatiunarednomperiodu,alidanesmatradajeto„kamenokovrata”koji}espre~itiulazakSrbijeuEU.

Krkobabi}: EUnemo`e bezSrbije Potpredsednik Vlade Jovan Krkobabi} je ju~e oceniodaEveropskaunija ne mo`e biti „zaokru`ena” bez Srbije, i ukazao na to da je „otezawe neopravdano„ i da je „davawenovihuslovasasvim neprihvatqivo„. Po wegovim re~ima, Srbijaje„bezrezerve”ispunilasveuslove, tesadaEUtrebadadoka`edaje„verodostojanpartner”.Krkobabi}jetoizjavioju~eu Beogradu,urazgovorusambasadoromSlova~keJanomVar{oom,saop{tiojewegovkabinet.Krkobabi}jezahvalioambasadoruzbog protivqewa Slova~ke otcepqewu Kosova i tooceniokaodeo„nadstandardnodobrihpoliti~kihodnosadvezemqekojeneoptere}ujenijednootvorenopitawe”.Sagovornicisu konstatovalidasu`ivotidelovaweSlovakauSrbijiprimerdobrogpolo`ajamawine, uzsaradwusazemqom-maticom.

3

LSVPROTIVZAKONAOENERGETICI

MINISTARRASIM QAJI],LIDERSDPS-a

– Nije  realno da stranke vladaju}e koa- licije idu pod jednim ki{obranom na izbore, a lo{e je da svaka ide samostalno, ili u kombinacijama koje nemaju izgled na uspeh jer time smawujemo i mogu}nost da ove stranke ponovo nakon izbora u~estvuju u formirawuvlade–izjavio je u intervjuu „Dnevniku“ lider SDPS-aministarrada i socijalne politike RasimQaji}. On ka`e da je zapawen napadima na wega nakonizjaveo„trikolone“zaizbore,iisti~edaseu maksimum koji se u ovom trenutwimavratilaretorikadevedese- kumo`euraditi. tih godina pro{log veka koja je  Najve}i napadi do{li su bila prepuna kvalifikacija o od socijalista, za{to ba{ „patriotama“i„izdajnicima“. oni? –Moramdapriznamdauop{te  Zbog ~ega mislite da bi optimalna i dobitna kombinerazumem,kaonitoza{tosesanacija za naredne izbore za maidejanapadajerjeve}izvesno stranke vladaju}eg bloka bida }emo i}i u tri kolone i ne la izlazak u „tri kolone“? znam {ta je tu sada lo{e. Nisam – S tom idejom iza{ao sam u pritom~uo{tajesu{tinaunajavnostsnajboqom padu, ve} su se namerom jer je ona oni obru{ili na rezultat fakti~- Nijemibilaambicija mene zbog ove daure|ujemodnoseu ideje, nazivaju}i kogstawakojeimamo. DS ima grupu vladaju}ojkoaliciji, to~ak„petomkostranaka koja }e lonom“. Mi smo nitidapravimneku verovatno biti s se s retorikom kombinatoriku, wom u predizborvratiliudevedeainezanimame noj koaliciji, sete,pune„patriSPS koaliciju s ota“ i „izdajniPUPS-omiJS-om, ka“, samo sada aG17plusve}ukampawiisti~e druga~ijeformulisanihkao„peda }e na izbore iza}i samostal- takolona“,itozato{tosamreno. Ova moja ideja je nai{la na kao ne{to {to }e se evidentno veomalo{ereakcijenekihstra- dogoditi.Zarnijeboqedanapranaka vladaju}e koalicije, a uop- vimo taj dogovor o me|usobnom {te mi nije bila ambicija niti nenapadawu jer je, evo, ve} sama daure|ujemodnoseuwoj,nitida idejanai{lanavrlolo{ereakpravim neku kombinatoriku, a i cijeizmenipotpunonerazumqine zanima me. @eleo sam jedino vihrazloga.Ponavqam,nitisam dapokreneminicijativuuokvi- vrednovao, niti stvarao kombiruonoga{tove}funkcioni{eu natorikuko}eskimeukoalicipraksi, da napravimo dogovor o ji,nitisamdaoprednostbilokome|usobnomnenapadawujerjeto me u tome, nego sam hladne glave

utorak26.jul2011.

Martinovi}: Odbiosam Nikoli}a Potpredsednik Srpske radikalne stranke Aleksandar Martinovi} otkriojeza„Pres„dajeodbiopozivbiv{egstrana~kogkolegei{efanapredwakaTomislavaNikoli}a da pre|e u Srpsku naprednustranku –Zvalisumedapre|em uSNS,alimojodgovorjebio„ne”jersamlojalanVojislavu[e{equ.PrelazakuSNSbiobi krajwekukavi~kipoteziokretawele|a~oveku kojiseutamnicinat~ove~anskimnaporimaborinesamozasebenegozaceluSrbiju–obrazlo`iojeMartinovi}.–Poku{alisuNikoli}i Vu~i}danasuni{te,alinisuuspeli.SRSjesuvi{ejak,ukorewenunarodudabinekomogaoda gaizbri{espoliti~kescenepropalimpu~em. Gra|ani su prepoznali hrabru borbu na{eg predsednika u Hagu, da ne odustajemo od svoje ideologijeidasmodosledniusvojojpolitici. Takvi}emoostatiiubudu}nosti.

Trafo-stanice vratitiVojvodini Liga socijaldemokrata VojvoNapitawedalisurazgovarali dine tra`i da se amandmanskim s nadle`nima da bi izneli svoje izmenamapredlogazakonaoener- zahteve, Aleksandra Jerkov pogetici trafo-stanice vrate u vlasni{tvo Vojvodine.Protparolka Lige i narodna poslanica Aleksandra Jerkov ka`e za „Dnevnik“da}eodlukaLSVaotomedali}eglasatizaovajzakonzavisiti od dva amandmana kojim se reguli{e ova problematika. – Zahtevamo da se prihvati amandman Pavela Mar~oka i da jo{jedanusvojiresorniodbor.Uprotivnom, Aleksandra Jerkov niti }emo glasati za zakon, niti tvr|ujedajebilokontaktaskabi}emodatikvorumkadaseozakonu netom premijera Mirka Cvetkooenergeticibudeglasalo–upozo- vi}a. ravaAleksandraJerkov. –Sada~ekamopovratnuinforOna obja{wava da je va`e}im macijuotomedali}eamandmani predlogom o{te}ena „Elektro- bitiprihva}eni.Ukolikonestavojvodina„,kojajeulagala,odr`a- neizawih,ondanekaVladatra`i vala i gradila sistem koji sada neku drugu ve}inu za usvajawe zatreba da pripadne nekom drugom, kona o energetici – poru~uje {tojezaLSVneprihvatqivo. AleksandraJerkov. S.St.

ZAHUKTAVASEPREDIZBORNIRATDS-aISNS-a

Vu~i}:Svesekunde do2014.suwihove Zamenik predsednika SNS-a AleksandarVu~i} izjaviojeju~e da je lider te stranke Tomislav Nikoli} izneo politi~ki stav premaure|iva~kojpoliticijavnog servisa i da nije govorio o proceduri izbora direktora RTS-a.Vu~i}je,odgovaraju}ina pitawedali}etastrankauticati na smenu Aleksandra Tijani}a, naveo da }e „po{tovati procedureoizborudirektoraRTS-a ida}esvebitiura|enouskladu sazakonom”. – Oni koji kontroli{u svaku televizijuuSrbijiimajusvesekundedo2014.godine,anamasole pamet da smo za ne{to krivi. Krivismo{toihranijeibr`e nismosmenilisvlasti–rekaoje Vu~i},ipodsetionatoda„javni servispla}ajusvigra|aniSrbije”.

Vu~i}jeocenioidasunapredwaci „meta napada demokrata jer jevlastupaniciineznakakoda odbranisvojepozicije”,aosvrnuo seinakritikuDS-adajeNikoli}ev{trajkgla|ui`e|ubioneodgovoran. – Ne znam koliko je odgovorno imati toliko gladnih u Srbiji, ali svakako je neuporedivo neodgovornije od toga da ne budete krivi za gladne, a da sopstvenim primerom poku{ate ne{to da promenite–rekaojeVu~i}. Zamenik predsednika SNS-a optu`io je re`im za „gubitke, malverzacije i pqa~ke” i lo{e rukovo|ewe i upravqawe javnim preduze}ima„Azotara„Pan~evoi „Skijali{taSrbije„. –Milioni,milionievraodlaze a da niko ne pita za rezultat, nitikako-naveojeon.

Trivan:SNSizmi{qa Potpredsednica Demokratske strankeJelenaTrivan izjavilaje da su napredwaci „izmi{qawem malverzacija” u javnim preduze}imapoku{aliju~edaskrenupa`wu javnosti s namere wihovog predsednika Tomislava Nikoli}a da }e „smewivati direktore medija i novinare bez obzira na proceduruinezavisnatela”. –Nemoranikoni{tadatuma~i{tajeNikoli}izjavio,sveje dovoqno jasno re~eno i gra|ani su dovoqno pismeni da shvate {tajeporu~io–reklajeJelena TrivannovinarimauSkup{tini Srbije.

Onajekomentarisalaju~ra{wu konferencijuzanovinarezamenikapredsednikaSNS-aAleksandara Vu~i}a na kojoj je bilo re~i o Nikoli}evojizjavida}e,kadado|enavlast,smenitiTijani}a.Iz Nikoli}eve izjave, ka`e Jelena Trivan, vidi se i da je wegov {trajkgla|ubio„manipulacijai politi~ka igra” kojoj je spreman da pribegne kad god mu je to potrebno. Ona ka`e da }e u predizbornoj kampawi SNS i}i na besmislene optu`be jer „nemaju politi~kiniekonomskiprogram”i svaki put kada naprave „gaf”, napada}edruge.

Tijani}:[tatopri~a Tomica Generalni direktor Radio-televizije Srbije Aleksandar Tijani} oceniojeju~edajelidernapredwakaTomislavNikoli}, poru~uju}ida }egasmeniti„istove~e,kaddo|enavlast”,jasnokazaoda„wegovpoliti~kiprogramimasamojednuta~ku-smenuTijani}a”.„MojjediniproblemsaTomicomjestewegovovi|eweSrbijeposlewegove,eventualne, izbornepobede.Naime,pitawemogodlaskasa~elaRTS-anijesporno. Svako}eovajposaoraditiboqeodmeneigra|ani}etoubrzovidetii ceniti.Spornoje-daliSrbija,kaoplen,pripadapobedniku,kakotvrdiTomica.Dalijepobednikiznadsvihzakona,kakotvrdiTomica?Da lijesrpskivladalacapsolutnigospodarna{ihsudbina,kakotvrdiTomica?Akomislito{toka`e,zlosenadvilonadSrbiju.Akoka`e{to nemisli,zlojedubokou{louTomicu”,konstatovaojeTijani}upisanomodgovorupredsednikuSrpskenaprednestranke.

„BogataSrbija”uregistru Pokret poqoprivrednika i privrednika „Bogata Srbija” posle prikupqenih10.000potpisazavedenjeuRegistrupoliti~kihstranaka,~imemujeomogu}enou~e{}enapoliti~kojsceniSrbije,saop{tio je ju~e taj pokret. Pokret poqoprivrednika i privrednika „Bogata Srbija„, kako se navodi, u Registru politi~kih stranaka, partijaipokretazavedenjepodrednimbrojem80.ZaharijeTrnav~evi},dugogodi{wi~lanDemokratskestranke,jednoglasnojeizabran za predsednika „Bogate Srbije” u januaru ove godine na osniva~koj skup{tinitogpokretauBeogradu.


4

ekonomija

utorak26.jul2011.

Junskaplata 39.000dinara Prose~na neto zarada u Srbiji u junu bila je 39.322 dinara (375 evra), {to je realno vi{a za 11,5 odsto, a nominalno za 11,2 odsto, nego u prethodnom mesecu, objavio je Republi~ki zavod za statistiku. Kako se navodi u saop{tewu tog zavoda, prose~na zarada u Srbiji sa porezom i doprinosima ispla}ena u junu bi la je 54.616 di na ra (520 evra), {to je realno vi{e za

11,6 od sto, a no mi nal no za 11,3 odsto. Prema podacima RSZ, u Srbiji je prose~na junska neto zarada bila realno ve}a za 2,1 odsto nego u istom mesecu 2010, a nominalno za 15,1 odsto. Bruto zarada bila je realno ve}a za dva odsto nego u junu 2010, a nominalno za 15 odsto. Najvi{e prose~ne zarade u junu u Srbiji imali su zaposleni u Lazarevcu - 60.261 dinar, a najni`e zarade zaposle ni u Be loj Pa lan ci 22.511 dinara, pokazali su podaci RZS. Op{tine sa najvi{im platama, pored Lazarevca, su i No vi Be o grad sa 59.848 dinara, beogradska op{tina Sur~in - 58.740 dinara, Lajkovac - 58.682 dinara i Kostolac - 58.554 dinara. Me|u op {ti na ma sa naj ni `im

platama, osim Bele Palanke, jesu i Medve|a sa 23.076 dinara, Rekovac - 23.140 dinara, Nova Crwa - 23.197 dinara i Trgovi{te - 23.407 dinara. Posmatrano po delatnostima, najve}e prose~ne zarade imali su zaposleni u upravqa~kim delatnostima i savetovawu - 89.419 dinara, a najmawe zaposleni u kinemato graf skoj, te le vi zij skoj i muzi~koj produkciji - 6.234

dinara. U vrhu po visini plate su i zaposleni u oblasti fi nan sij skih uslu ga, osim osigurawa i penzijskih fondova - 81.245 dinara, zatim zaposleni u osigurawu, reosigurawu i penzijskim fondovima - 78.884 dinara, zaposleni u vazdu{nom saobra}aju 78.649 dinara i zaposleni u proizvodwi koksa i derivata nafte - 77.922 dinara. Me |u oni ma sa naj ni `im za ra da ma su i za po sle ni u preradi drveta i proizvoda od drveta, osim name{taja 18.813 dinara, zaposleni na popravci i monta`i ma{ina i opreme - 18.597 dinara, zaposleni u pomo}nim delatnostima u finansijskim uslugama i osigurawu - 19.404 dinara i zaposleni u delatnosti pripremawa i poslu`ivawa hrane i pi}a - 20.017 dinara.

VESTI PopunaSaveta guvernera Odbor Skup{tine Srbije za finansije odlu~io je da za novog ~lana Saveta guvernera Narodne banke Srbije (NBS), na period od {est godina, predlo`i Nikolu Martinovi}a. Martinovi} je za ~lana saveta predlo`ila poslani~ka grupa Socijalisti~ka partija Srbije - Jedinstvena Srbija, umesto NenadaVuwaka, kome je 19. jula istekao mandat. Savet guvernera NBS ima predsednika - profesora Ekonomskog fakulteta Bo{ka @ivkovi}a

22. 07. 2011.

1.343,36346

i jo{ tri ~lana - MilojkaArsi}a, Kostu Josifidisa i Zoricu Mladenovi}. Odbor je na sednici prihvatio izve{taje o radu Agencije za osigurawe depozita za 2009. i 2010. godinu.

Uzjubilejni`i tro{kovi Prokredit banka obele`ava ove godine deceniju rada u Srbiji. Tim povodom spremila je iznena|ewe za stare klijente, saop{teno je. Umesto skupih proslava i banketa odlu~ili su da jubilej obele`e daju}i beneficije klijentima sa kojima posluje du`e od tri godine, takvih je kod nas 15.000. Svi oni koji ove godine podnesu zahtev za kredit i realizuju ga dobi}e umawewe tro{kova. Ove beneficije va`e za klijente gra|ane, pravna lica i preduzetnike. Da bi se beneficije iskoristile bitno je da se zahtev za zajam podnese do kraja 2011. D.V.

SAVETZABORBUPROTIVKORUPCIJEOPOSLOVAWUPAN^EVA^KEHEMIJSKEINDUSTRIJE

Asimetri~niugovori {tetili„Azotari” Pro{lo je vi{e od mesec dana od kada je Evropska komisija od srpskih vlasti zatra`ila da se ispita privatizacija vi{e od 20 preduze}a da bi se utvrdilo da li su one bile u skladu sa zakonom i evropskim kriterijuma, ali jo{ uvek nema informacija o tome da li je posao preispitivawa po~eo niti o kojim je firmama re~. Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Bara} odmah po prispe}u zahteva iz Evrope ocenila je da „nema ko da proveri muqawe”, dodaju}i da ne o~ekuje da }e privatizacije preduze}a u Srbiji biti istra`ene. – Savet odavno ukazuje na broje sporne privatizacije i o tome je Tu`ila{tvu dostavqao dokumentaciju, ali do sada nije sprovedena nijedna istraga. Savet je dostavio izve{taje o nezakonitim privatizacijama i predstavnicima Evropske unije, koji su proveravali rad nezavisnih institucija u Srbiji. Provera spornih privatizacija u Srbiji na zahtev Evropske unije pokaza}e da institucije koje su nadle`ne da sprovedu istragu niti su nezavisne niti za to imaju mogu}nosti i kapaciteta – ocenila je Verica Bara}. @ele}i da dopuni svoje prethodne izve{taje u kojima je ukazao na korupciju u privatizaciji, Savet za borbu protiv korupcije je nakon pisma iz Evropske komisije Vladi Srbije dostavio i izve{taj o poslovima {tetnim po „Azotaru” iz Pan~eva, ali i daqe ~eka odgovor iz srpskog kabineta. Uz izve{taj i dopis u kojem se Vlada Srbije i drugi nadle`ni organi pozivaju da obave kontrolu takozvanih asimetri~nih ugovora koji se potpisuju na {tetu „Azotare” iz Pan~eva, ali i Direkcije za robne rezerve – {to, kako se isti~e, predstavqa tipi~an primer korupcije koji ne mo`e da postoji bez sprege s menaxmentom preduze}a – Savet tra`i da se obavi kontrola spornih ugovora, ukupnog poslovawa „Azotare„ i utvrdi odgovornost zastupnika kapitala Radosava Vuja~i}a, i JP „Srbija-

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Promet

17,65

1.600

628.800

35

350

Ravnica, Bajmok

6,67

320

3.520

Agroba~ka, Ba~ka Topola

2,86

1.800

181.800

2,35 Promena %

2.699 Cena

5.398 Promet

Rumaplast, Ruma

-10,96

3.900

78.000

Polet, Novi Pazar

-10,67

1.590

178.080

-10,29

61

12.165

-7,69

1.200

9.600

-6,25 Promena %

3.000 Cena

75.000 Promet

-1,64

779

1

102,1340

104,2180

106,6150

101,8210

Politika, Beograd

Australija

dolar

1

76,9138

78,4835

80,2886

76,6784

Budu}nost grafika, NS

Kanada

dolar

1

74,6647

76,1885

77,9408

74,4362

Danska

kruna

1

13,6970

13,9765

14,2980

13,6550

Norve{ka

kruna

1

13,1169

13,3846

13,6924

13,0768 11,1518

Cena

16,67

evro

11,6768

Promena %

BIP u restrukturirawu, Beograd

EMU

11,4143

se za finansijsko obe{te}ewe biv{ih vlasnika obezbede dve milijarde evra. Do kraja 2013. godine trebalo bi da bude usvojen zakon o emitovawu obveznica za finansijsko obe{te}ewe kojim }e se precizirati rokovi za wihovu isplatu i iznosi nadoknada. Plan je da se godi{we za te namene iz buxeta ne izdvaja vi{e od 100 miliona evra. Biv{i valsnici, prema podacima Mre`e za restituciju, potra`uje mawe od 300.000 hektara poqoprivrednog i oko 9.500 hektara gra|evinakog zemqi{ta.

Go{a monta`a, Velika Plana Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

-0,65

2.916

9.173.365

NIS, Novi Sad

-1,64

779

3.450.778

Komercijalna banka, Beograd

-1,14

2.950

5.900

Energoprojekt holding, Beograd

-0,26

778

335.328

Agrobanka, Beograd

-0,59

6.884

158.333

Imlek, Beograd

-3,04

2.107

568.240

Soja protein, Be~ej

0,00

760

1.308.740

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,18

564

1.495.444

Jubmes banka, Beograd

-0,76

13.457

25.432.895

Univerzal banka, Beograd

0,00

3.849

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.498

0,00

3.450.778

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.329

0,00

Tigar, Pirot

0,00

815

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

2,35

2.699

5.398

Veterinarski zavod, Subotica

1,10

460

74.473

[vajcarska

franak

1

87,4583

89,2432

91,2958

87,1906

Soja protein, Be~ej

0,00

760

1.308.740

funta

1

115,8510

118,2150

120,9340

115,4960

Agroba~ka, Ba~ka Topola

2,86

1.800

181.800

SAD

dolar

1

71,1585

72,6107

74,2807

70,9407

Rumaplast, Ruma

-10,96

3.900

78.000

1,10

460

74.473

Veterinarski zavod, Subotica

BELEX 15 (731,31 -0,87) AIK banka, Ni{

V.Britanija

Kurseviizovelisteprimewujuseod25.7.2611.godine

dine dobio je odgovor u kojem je, izme|u ostalog, navedeno da ona u trenutku slawa dopisa „nije mogla da stupi i kontakt s privremenim zastupnikom kapitala zbog toga {to je istom odre|en pritvor u krivi~nom postupku te stoga nije u mogu}nosti da pribavi od

vqevi} je istakao da bi zakon o restituciji mogao da se primewuje odmah posle usvajawa, kako bi u roku od dve godine bila vra}ena naturalna imovina nacionalizovana od maja 1945. godine, koja je sada u dr`avnom vlasni{tvu. „Nije predvi|eno da se potra`ivana imovina zameni nekom drugom imovinom, ve} }e u slu~ajevima kad nije mogu}e naturalno obe{tec}ewe biv{i vlasnici biti nov~ano obe{te}eni”, rekao je Radosavqevi}. Predlog radne grupe koja je pripremila Nacrt zakona o restituciji je da

Trgopromet, Kraqevo

Kupovni zadevize

11,1860

i ugovoru izme|u „Azotare„ i preduze}a „JU point„ od 6. aprila iste godine. Iz tih ugovora, tvrdi Savet, proizlazi da je „Azotara„ od „Viktorija logistika” pozajmila p{enicu po 12 dinara kilogram da bi je desetak dana kasnije prodala preduze}u „JU point„ po ceni

Pet akcija s najve}im rastom

Va`iza

1

PreporukaVladenijeizvr{ena

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE

Valuta

kruna

ni`oj od devet dinara kilogram. U oba slu~aju ugovore u ime „Azotare„ sklapao je privremeni zastupnik kapitala Radosav Vuja~i} koga je, kako se isti~e, na tu funkciju postavila Agencija za privatizaciju. Kada je Savet tra`io od Agencije za privatizaciju obja{wewe, 24. septembra pro{le go-

Zbog dugova „Azotare” javnim i dr`avnim preduze}ima, Vlada Srbije donela je zakqu~ak kojim je preporu~ila tim preduze}ima da donesu potrebne odluke o konverziji svog potra`ivawa od „Azotare” u svoj kapital u tom privrednom dru{tvu. Me|u tim preduze}ima je i JP „Srbijagas„, tvrdi Savet, dodaju}i da iz dopisa koji im je iz Agencije za privatizaciju stigao 8. decembra pro{le godine, proizlazi da ta konverzija do danas nije sprovedena pa je samim tim Agencija za privatizaciju i daqe registrovana s udelom od 68,44 odsto kapitala ovog privrednog dru{tva. Savet isti~e da od „Srbijagasa” ni uz pomo} poverenika za informacije od javnog zna~aja, koji mu je zbog toga izrekao nov~anu kaznu od 20.000 dinara, nije dobio odgovor o konverziji vlasni{tva „Azotare„ u tom javnom preduze}u tako da proizlazi da Agencija i daqe ima 68,44 odsto akcija. Udeo u vlasni{tvu „Azotare„ zadr`ao je i konzorcijum preduze}a koji je 2006. kupio ovo preduze}e, a najve}i deo preostalih tridesetak odsto, po podacima Agencije za privredne registre, u vlasni{tvu je, tvrdi Savet, litvanskog preduze}a. Akcije u „Azotari„ i daqe ima i „Univerzal holding„, a jedan od wegovih vlasnika je Du{anStupar, nekada{wi na~elnik dr`avne bezbednosti u Beogradu, ukazuje Savet.

Odbor Vlade Srbije za privredu trebalo bi sutra da se izjasni o Nacrta zakona o restituciju, kako bi ove nedeqe po~ela javna rasprava o tom dokumentu, izjavio je {ef radne grupe za pripremu zakona o restituciji GoranRadosavqevi}. „Javna rasprava o Nacrtu zakona o restituciji }e trajati do kraja avgusta, a plan je da zakon budu usvojen u septembru”, rekao je Radosavqevi}. Usvajawe tog zakona, kao i zakona o javnoj svojini, je jedan od uslova da Srbija dobije status kandidata za ~lanstvo u Evropsku uniju. Radosa-

Zemqa

[vedska

gas”, koje je u ugovorima imalo ulogu jemca. Uz bogatu dokumentaciju, koja je sastavni deo izve{taja, ukazuje se na to da „Azotara„ zadu`uje pod nepovoqnim uslovima te da je re~ o ugovoru o robnom zajmu izme|u we i preduze}a „Viktorija logistik” od 17. marta pro{le godine

zastupnika kapitala poseban izve{taj u pogledu zakqu~enih ugovora”. Zbog toga je Agencija, kako je navedeno u dopisu, ove ugovore prosledila MUP-u da bi se utvrdilo da li u zastupnikovom postupawu ima elemenata na osnovu kojih bi bio iniciran krivi~ni postupak. U me|uvremenu, navodi Savet, Vuja~i} je pu{ten iz istra`nog zatvora i dostavio je Agenciji izve{e{taj o postupawu „Azotare„ po ovim ugovorima. Savet posebno ukazuje na to da se u ovim ugovorima pojavquje JP „Srbijagas”, mati~no preduze}e „Azotarinog„ zastupnika kapitala Vuja~i}a, te da ga u ovim poslovima zastupa generalni direktor Du{anBajatovi}, a to JP ima ulogu jemca jer je „Azotara„ najve}i du`nik upravo prema wemu. Zato Savet tra`i da se posebno ispita kakav je interes rukovodio direktora „Srbijagasa” Bajatovi}a da svojim potpisom garantuje da }e „Azotara„, koja je u trenutku potpisivawa spornih ugovora wegovom preduze}u dugovala ~ak 70 miliona evra, biti u mogu}nosti da ispuni obaveze iz ugovora vredne 15 miliona evra. Osim toga, tra`i i odgovor na pitawe koji je interes jednog javnog preduze}a da ulazi u {tetne poslove, prebacuju}i teret tih {tetnih ugovora na drugo javno preduze}e i gra|ane Srbije. U zakqu~ku Izve{taja koji je Savet poslao srpskom premijeru tra`i se da se pod hitno ispitaju ugovori o prodaji p{enice izme|u „Azotare„ i „Viktorija grupe„ i „Azotare„ s Direkcijom za robne rezerve, ali i nekih drugih jer, kako se isti~e, ovo nisu jedini {tetni ugovori koje je ovo preduze}e potpisalo. Ovakvi brojni primeri, dodaje se, stvaraju utisak da je upravqawe preduze}ima nakon raskida privatizacionih ugovora, ba{ kao {to je neretko bio slu~aj i sa samim procesom privatizacije, pre svega u funkciji politi~kih i ekonomskih interesa pojedinaca i partija, a ne u interesu preduze}a, dr`ave i wenih gra|ana. Q.Male{evi}

Raspravaorestituciji

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Pet akcija s najve}im padom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

dnevnik

Sviiznosisudatiudinarima


Revizori ~e{qali „Jat” Dr`avna revizorska institucija (DRI) dostavi}e „Jat ervejzu” nacrt izve{taja o obavqenoj reviziji finansijskih izve{taja i pravilnosti poslovawa tog javnog preduze}a, izjavio je predsednik Saveta DRI Radoslav Sretenovi}. Kako je objasnio Sretenovi}, „Jat ervejz” ima pravo da na mi{qewe DRI dato u nacrtu ulo`i prigovor u roku od 15 dana. „Posle dostavqawa tih primedbi, ako ih bude, ima}emo ra{~i{}avaju}i sastanak sa ’Jatom’ i posle toga sledi predlog izve{taja, na koji ’Jat’ tako|e ima pravo prigovora, i posle toga bi}e sastavqen i kona~ni izve{taj o reviziji”, precizirao je. Revizija poslovawa „Jata” po~ela je 1. marta, a DRI sprovela je kontrolu poslovawa jo{ tri preduze}a - „Elektromre`a Srbije”, „Transnafte” i „Skloni{ta Srbije”. [to se ti~e revizije zavr{nog ra~una buxeta za 2010. godinu, Sretenovi} je naveo da je DRI dobila Nacrt zakona o zavr{nom ra~unu buxeta i pripremne radwe su u toku, tako da bi revizija trebalo da po~ne slede}eg meseca, a o~ekuje se da bude okon~ana krajem novembra, odnosno po~etkom decembra. Kada se radi o reviziji buxeta lokalnih vlasti, revizije su u toku i o~ekuje se da tokom slede}eg meseca budu uru~eni prvi nacrti izve{taja, dodao je.

Dobit oti{la ukapital Skup{tina akcionara „Energoprojekt Holding” je na godi{woj sednici donela odluku o izdavawu obi~nih akcija devete emisije bez javne ponude radi pretvarawa neraspore|ene dobiti u osnovni kapital dru{tva, objavqeno je na sajtu Beogradske berze. Skup{tina je na sednici 30. juna donela ovu odluku i po tom osnovu zamene akcija radi pove}awa wihove nominalne vrednosti sa 440 na 510 dinara. Kako se isti~e u dokumentu koji je u skladu sa pravilima finansijskog izve{tavawa Energoprojekt dostavio Berzi, Komisija za hartije od vrednosti je toj kompaniji izdala re{ewe o davawu odobrewa za izdavawe hartija od vrednosti bez javne ponude radi pretvarawa neraspore|ene dobiti u osnovni kapital preduze}a. Centralni registar, je zatim, izvr{io promenu nominalne vrednosti svih akcija odnosno 9.467.810 obi~nih akcija. Rezultat izdavawa devete emisije obi~nih akcija bez javne ponude je uve}awe osnovnog kapitala dru{tva po osnovu raspodele dobiti po godi{wem ra~unu za pro{lu godinu koji sada iznosi 4,82 milijardi dinara i podeqen je na 9.467.810 obi~nih akcija.

DanasblokadaKoridora10? Radnici preduze}a za puteve (PZP) iz „Nibens grupe” blokira}e danas radove na severnom kraku Koridora 10 u Srbiji ukoliko dr`ava ne omogu}i re{avawe wihovih problema, najavio je ju~e u Beogradu Samostalni sindikat putara Srbije (SSPS). Predstavnici PZP „Vrawe”, „Ni{„, „Kragujevac”, „Beograd” i „Ba~kaput” tvrde da }e danas pre podne imati sastanak u Vladi Srbije, ali da }e bez obzira na to po~eti protest na deonici Koridora 10 u izgradwi od 81. do 96. kilometra, ra~unaju}i od ma|arske granice prema Novom Sadu. Ukoliko ne postignemo dogovor na tom sastanku, sa poveriocima - bankama, predstavnicima vlade i resornog ministarstva, zadr`a}emo se na toj deonici do ispuwewa zahteva, rekla je Tanjugu predsednica SSPS SowaVukanovi}. Ona je kazala da }e biti blokirana i asfaltna baza u Srbobranu,

{to je ve} u~iweno pro{log ~etvrtka. Preduze}e „Koridori Srbije” su ponovo upozorili da je izgradwa autoputa na Koridoru 10 prioritetan projekat za dr`avu i da blokade mogu da ugroze najavqene rokove za otvarawe preostalih deonica autoputa od Horgo{a prema Novom Sadu. „Smatramo da niko nema pravo da spre~i realizaciju projekta od nacionalnog zna~aja, ~ija se izgradwa finansira delom iz doma}eg buxeta, a ve}im delom iz me|unarodnih kredita, pa te radove u krajwoj instanci pla}aju sami gra|ani Srbije, zbog ~ega bi ostvarewe ovog projekta trebalo omogu}iti po svaku cenu”, navedeno je u saop{tewu dostavqenom Tanjugu. Pred stav ni ci „Ko ri do ra Srbije’’ poku{a}e da prevazi|u problem oko asfaltne ba ze u Sr bo bra nu teh no lo {kom sinhronizacijom rada

preostale tri asfaltne baze anga`ovane na izgradwi Koridora 10. „Jo{ jednom upozoravamo javnost da ukoliko se ne omogu}i funkcionisawe u punom kapacitetu i ~etvrte asfaltne baze na koju se po utvr|enom dinami~kom planu ra~una - svi

prethodno isplanirani rokovi otvarawa deonica Koridora 10 za saobra}aj su ozbiqno ugro`eni”, naveli su u „Koridorima Srbije”. Iz tog preduze}a su podsetili kako je planirano da 1. avgusta za saobra}aj bude otvorena deonica od 85. do 98. kilometra.

ROKOVIPLA]AWAIDAQESEPROBIJAJUTRIIVI[EPUTA

Trgovci`ive nagrba~idobavqa~a – Velikim trgovinskim lancima mo`e se da budu veliki kada ne pla}aju robu dobavqa~ima i `ive na wihovoj grba~i i grba~i ovog naroda – prokomentarisao je, u razgovoru za „Dnevnik”, direktor u jednoj fabrici {e}era, osvr}u}i se i na cene ovog proizvoda koje od fabrike do rafa narastu i za vi{e od deset dinara po kilogramu, te na nesta{ice za koje su, kako ka`e, krivi ba{ trgovci koji zaborave da plate robu pa im proizvo|a~i malo zavrnu slavinu... Da trgovci {e}er ne pla}aju ni za 90 dana, a ugovoreno je da ti dugovi budu izmireni za 30, {to zna~i da situacija nije ni{ta boqa od lawske, preklawske... potvrdili su nam i u drugim {e}eranama. A da je tako, naveli su i stru~waci Instituta ekonomskih nauka u analizi tr`i{nog u~e{}a koju su uradili za potrebe Komisije za za{titu konkurencije. U toj studiji, naime, stoji da veliki trgovinski lanci obaveze prema dobavqa~ima izmiruju u tri puta du`im rokovima nego {to napla}uju svoja potra`ivawa, ~ime, zapravo, koriste besplatne izvore finansirawa, imaju}i u vidu da se na sredstva dobavqa~a ne pla}a kamata. Navodi se da su trgova~ke ku}e 2009. godine svoje rashode

Trgovinas Nema~kommawa odmilijarde Spoqnotrgovinska razmena Srbije i Nema~ke u prvih pet meseci 2011. iznosila je 943 miliona evra, saop{tila je Delegacija nema~ke privrede u Srbiji. U delegaciji o~ekuju da }e ovogodi{wa trgovinska razmena Srbije i Nema~ke biti ve}a od pro{logodi{we od 1,98 milijardi evra i da }e Nema~ka ubudu}e ostati najva`niji trgovinski partner Srbije. Prema podacima nema~kog Saveznog ministarstva za ekonomiju i tehnologiju, Nema~ka je iz Srbije od januara do 31. maja uvezla robu u vrednosti 364,67 miliona evra, dok je wen izvoz u Srbiju do-

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

stigao 578,33 miliona. Tako je deficit Srbije u trgovini sa Nema~kom za pet meseci ove godine bio 213,66 miliona evra. Srbija je tokom 2010. u trgovini sa Nema~kom imala deficit od 558,52 miliona evra. U delegaciji, koja ove godine obele`ava 10 godina rada u Srbiji, istakli su da zemqa bele`i sve zna~ajniji izvoz u Nema~ku, zahvaquju}i i mnogim preduze}ima iz te dr`ave koja ovde deluju. Te kompanije, kako navode iz delegacije, svoje proizvode iz fabrika {irom Srbije izvoze mnogim kupcima i partnerima na tr`i{te u Nema~koj.

Dr`avaseneradujezakonu Po podacima Unije poslodavaca, na naplatu potra`ivawa u Srbiji se ~eka 128 dana. Pomenimo, mnoge dr`ave u okru`ewu i EU uvele su propise za regulisawe obaveza, pa je u Hrvatskoj zakonsko ograni~ewe 45 dana, a u praksi potra`ivawa napla}uju za 34. U Sloveniji propisima je naplata ograni~ena na 90 dana, dok se u stvarnosti obavqa za 39. Srpski ministar ekonomije Neboj{a]iri}, dodu{e, izjavio je nedavno da se razmatraju opcije da se zakonom odredi rok za pla}awe od 30 ili 60 dana ili da se nakon ka{wewa u pla}awu od, recimo, 15-20 dana oba~unava kamata na taj dug. Po wemu, realnija je druga opcija, ali je ministar kazao i da }e biti te{ko da se ti propisi usvoje jer postoji otpor u delovima dr`ave i javnom sektoru. i ulagawa u ukupnoj vrednosti od 24 milijarde dinara finansirale sa ~ak sedam milijardi dinara novca svojih dobavqa~a, dok je ostatak pokriven no-

vim kreditima i pove}awem kapitala. Tako|e, lanci imaju veoma skupe izvore finansirawa, s prose~nom cenom pozajmqenog kapitala od preko 18 od-

sto u 2010, koja je najvi{a u posledwih pet godina. Pro{le godine u ovom sektoru je zabele`en enormni rast kredita od blizu 40 milijardi dinara. Kada se ovi podaci analiziraju, vidi se da je prakti~no sav poslovni ciklus u 2010. godini finansiran pozajmqenim novcem. Tro{kovi kredita su prebacivani na dobavqa~e jer su finansijski rashodi ve}i od 11 milijardi dinara, odnosno 110 miliona evra, {to onemogu}ava bilo kakav daqi razvoj kompanija u ovoj grani – upozorili su stru~waci Instituta ekonomskih nauka, ukazuju}i na ~iwenicu da dobavqa~i nemaju ekonomnsku snagu da se suprotstave trgovcima. Ina~e, po podacima Instituta ekonomskih nauka, koji je uradio analizu tr`i{ta maloprodaje u Srbiji za potrebe An ti mo no pol ske ko mi si je, „Maksi sistem„, koji obuhvata i „Ce-market„ i „Pekabetu„, pro {le go di ne je ostva rio prihod od 104,68 milijarde dinara ili vi{e od milijardu evra. „Merkator„ u je istom peri o du imao pri hod od sa mo 47,18 milijardi dinara, dok je „Idea„, brend u vla sni {tvu „Agrokora„, postigla prihod od 40,16 milijardi. S.Glu{~evi}

utorak26.jul2011.

5

Gra|evinci serazmahali U maju je u Srbiji izdato je 570 gra|evinskih dozvola, {to je za 13,1 odsto vi{e u odnosu na isti mesec 2010, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku. Sa druge strane, indeks predvi|ene vrednosti radova u maju 2011. mawi je za 46,7 odsto nego u maju prethodne godine, navedeno je u materijalu RSZ. Prema broju dozvola izdatih u maju, prijavqena je izgradwa 659 stanova, {to je za 41,8 odsto mawe nego u maju 2010. Prose~na povr{ina stanova koji su prijavqeni za izgradwu iznosila je 78,8 metara kvadratnih. Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 25,1 odsto bi}e gra|eno u zgradama sa jednim stanom, a wihova prose~na povr{ina iznosi}e 144 metra metara kvdratnih. U zgradama sa tri i vi{e stanova bi}e gra|eno 64,5 odsto stanova sa prose~nom povr{inom od 53,5 kvadrata. Prema vrsti gra|evina, u maju je izdato 80,9 odsto gra|evinskih dozvola za zgrade i 19,1 odsto za ostale gra|evine. Kada je re~ o zgradama, 71,6 odsto izdatih dozvola odnosi se na stambene i 28,4 odsto na nestambene zgrade. Kod ostalih gra|evina, najve}i deo izdatih dozvola - 74,3 odsto, odnosi se na cevovode, komunikacione i elektri~ne vodove. Predvi|ena vrednost radova novogradwe u maju iznosi 75,9 odsto od ukupne predvi|ene vrednosti radova. Najve}a gra|evinska aktivnost, posmatrano po upravnim okruzima, zabele`ena je u Beogradu - 20,3 odsto od predvi|ene vrednosti novogradwe. Slede Sremski okrug (18,3 odsto), Ju`noba~ki okrug (11,7 odsto), Pirotski okrug (6,1 odsto) i Ju`nobanatski okrug (pet odsto). U~e{}a ostalih upravnih okruga kre}u se do 3,5 odsto.

PrvaIPPC dozvola Cementara „Titan” iz Kosjeri}a prva je kompanija u Srbiji koja je dobila integrisanu dozvolu-potvrdu o proizvodwi u skladu sa propisima o za{titi okoline (IPPC), a do 2015. godine jo{ 177 preduze}a dobi}e taj dokument, izjavio je ministar `ivotne sredine Srbije Oliver Duli}. On je na uru~ewu IPPC dozvole kompaniji „Titan” kazao da }e u budu}e svi novi objekti koji se otvaraju u Srbiji morati da imaju taj dokument. „IPPC dozvola odre|uje uslove za rad postrojewa i obavqawe aktivnosti proizvodwe u skladu sa najvi{im dostigni}ima u oblasti za{tite `ivotne sredine koji su u skladu sa standardima Evropske unije”, kazao je Duli}. On je naglasio i da IPPC dozvola dokazuje da su proizvodi firme koja ih poseduje konkurentni i mogu slobodno da putuju Evropom, jer imaju garanciju da je wihovo proizvodno okru`ewe sigurno i za{ti}eno u granicama propisanim evropskim zakonima.

Protestzbogkosovskogembarga Pri vred na ko mo ra Sr bi je }e zajedno sa drugim poslovnim asocijacijama poslati pismo komesaru Evropske unije za pro{irewe [tefanu Fileu i za tra `i ti re {a va we problema zabrane ulaza srpske robe na Kosovo i Metohiju, izjavio je predsednik PKS Milo{Bugarin. „Privredna komora }e, zajedno sa Savetom stranih inve sti to ra, Ame ri~ kom pri vrednom komorom u Srbiji i Poslovnim klubom uputi Fileu jedan usagla{eni tekst, kojim }e tra`iti da se pod hitno re{i problem koji je nastao 20. jula, kada je pri{tinska administracija donela jednostranu odluku da se zabrani promet robe iz Srbije na Kosovo i Metohiju”, rekao je Bugarin Tanjugu. On je naveo da ova odluka nanosi velike {tete ~itavoj srpskoj privredi, kao i stra-

Kamioni~ekajunaadministrativnojgranicisKosovom

nim investitorima koji posluju u Srbiji i upozorio da pred stav ni ci pri vre me ne

pri {tin ske ad mi ni stra ci je ve} pozivaju privrednike iz regionu da iskoriste priliku

i plasiraju svoje proizvode, umesto srpske robe. „To automatski stavqa srpsku i bosansku privredu u jedan potpuno nepovoqan i diskriminatorski polo`aj”, kazao je Bugarin, podse}aju}i na to da je obaveza pla}awa dodat ne ca ri ne uve de na i za BiH. Na pitawe koliki je rea lan uti caj ad mi ni stra ci je EU na pri vre me ne or ga ne uprave na Kosovu, Bugarin je odgovorio da je to „pitawe za evropske vlasti”. „Mul ti la te ral ni spo ra zum o slo bod noj tr go vi ni CEFTA je potpisan upravo pod wi ho vim po kro vi teq stvom (EU). Taj sporazum je zamenio 32 bilateralna sporazuma i u wemu bi fakti~ki trebalo da se izve`baju uslovi slobodne trgovine, a ne diskriminatorske mere pri{tin ske ad mi ni stra ci je”, izjavio je Bugarin.


6

TRe]e dOBA

utorak26.jul2011.

dnevnik

ILEGALNI RAD UKIDA PRAVO NA PENZIJU KAD JOJ DO\E VREME

Posaousivojzoni, starostuskrozmra~noj Procewujesedatrenutnooko milionqudiradinacrnoitako }e biti i narednih godina, kao {to je, uostalom, bilo i protekle dve decenije. Me|utim, kad ostare, upravozbogradausivoj zoni, {topodrazumevadaimposlodavacnijeupla}ivaopenzionedoprinose, ne}eimatipenzijunaosnovuzaradeve}}e, unajboqemslu~aju, mo}ira~unatina starosnu (pod uslovom da su nekadlegalnoradili),alikoja}e bitinanivousocijalnepomo}i. Dabido{liidoteminimalnestarosnepenzije, morajuimatinajmawe15godinaradnogsta`ai65`ivota.Onikoji,ukoliko zakon u me|uvremenu ne bude promewen, to ispune, bi}e u prednosti u odnosu na one koji ceoradnivekproveduusivojzoni, odnosno bez upisanog sta`a, jerwimanesledujenikakvapenzijapanionasocijalna, kojakod nasjo{nijeza`ivelaiowojse trenutno ne razmi{qa zbog mawkapara.Po{todr`avaiza penzioneri koji su odradili svojradnivekte{koobezbe|uje redovne penzije itodotirasvakogmesecasvi{eod40odstopo-

trebnognovca, socijalnepenzije zaista jesu na dugom {tapu i na wihonikojidanasradenacrno te{komogura~unati.Mnogoim jeva`nijeda„pritisnu”gazduda ih prijavi i pla}a bar minimalacda biskrpilineophodnih15 godina sta`a i do{li do bilo kakve penzija, pa makar se ona svelananivosocijalnepomo}i. No, ni oni koji danas rade s nadomda}ejednomoti}iupenziju ne mogu o~ekivati bezbri`nu starost. Zaposleni koji sada pri kraju radnog veka imaju platuod350evra,prose~nu uSrbiji, mogu ra~unati na to da }e impenzijabitioko260evra.Dakle,suo~i}esesporaznomistinomdaustarostimorajujo{vi{edase„ste`u”dasastavekraj i po~etak meseca. Koliko }e imati oni kojima je do penzije

ostalodve-tridecenijete{koje izra~unati, aliprocewujeseda bi~ekmogaobititre}inumawi odprose~neplate. Dakako,visinapenzijezavisi odgodinasta`aivisineupla}enih doprinosa kao i visine op{tegboda, patakonajboqeprolaze oni koji odlaze u penziju kadanapunepunradnista`igodine`ivotaipritomsuimali sre}u da rade u firmama gde su plate bile pristojne, {to samo posebipodrazumevamnogove}e odminimalnepa~akiprose~ne republi~ke.Ali,dabisestiglo do te najpovoqnije i najve}e penzije, osim„dobre”firme, potrebnojedamu{karciimajuodra|enih40godinasta`ai65`ivota, dok je `enama potrebno trenutno 35 godina sta`a i 60 `ivota.

danaspenzije Isplata drugog dela junske penzije za one koji imaju teku}e ra~unepo~e}edanas,dokonikojisvojeprinadel`nostidobijajunaku}neadresemogupo{tara~ekatiodsutra. Iznosna~ekuje,ina~e,istikaoprethodni.

Rakijaizvo}waka oddvakvadrata

Kompjuteri elimini{u podmitqivedoktore

Nije uvek najva`nije kolika je penzija ve} koliko se dugo prima i kako wome komoda. Dobar primer je krepka Be~ejkaKatalinHolo,kojajenedavno napunila81.godinuiaktivnajekaoda jojjemnogo,mnogomawe. –Tridecenijesambilavaspita~ica, a,evo,ve}21godinupenzionerka.Samo da da Bog zdravqa pa da nastavim jo{ nekovreme–uvekjevedragospo|aHolo. A`ivotjeba{nijemazio.Mu`uje biloispod~astidamu`enabudedadiqadrugojdeci,alijebakaKatasvojposaotretiralaprosvetiteqski. –Ostalasambezmu`arano,jo{1969, pajevaqaloodgajatisvojudecu,alii tu|uvaspitavati.Vaqdasamve}tadnau~iladaseorganizujempasampunaenergijedo~ekalaipenziju.No}jezaspavawe,adawusampravilarasporedisve ku}neposlovepostizala.Prideheklawe,gobleni,ba{taspovr}emicve}eu oku}nici–nikadnijebilodosadnoKatineni. Ali unuci su joj promenili penzionerski`ivotizosnova.Jedanjebiota-

Katisre}una{laucve}u,inaplatnu

lentovanzaslikarstvoistalnoi{aou galerijugdejeslikarTibor[ipo{ dr`ao{koluslikawa. –Kadgodmune{tozapne,priskakalasammuupomo}.Primetito[ipo{, akadjeunukrekaokomupoma`e,zvao mejedado|em.BiojeTibikaiskreni, kad je ~uo za moje organizatorske spo-

Slaseromseboqevidi dqivi za o~ne strukture pa je on na{ao mesto u hirurgiji oka. Laserom se mo`e ukloniti dioptrija kod kratkovidosti, dalekovidostiiastigmatizma.

Okosokolovoste~enouambulanti

stoumnogimgranamamedicine,ame|uprvimajepo~elada se primewuje u oftalmologiji. Istra`ivawa eksajmer laserapokazala sudakratkiultravioletni zraci nisu {ko-

Prednost ovakvih operacija u odnosu na klasi~nu hirurgiju su{totrajukra}e,bezbolnesu imoguseizvoditiuambulantnim uslovima, a i vreme oporavkajekra}e.

sobnosti,misliojedamumogupomo}i uradusdecom.Ali,jesamsesetila|a~kihdana,kadsumisvidavalidaimnaslikam zadati rad. Branila sam se da nemam vremena jer moram da u~im, ali sumiobe}alida}emi{aputatina~asu.Nijetoba{i{lojer{aputawejeod koristijedinoakoseu~i,paposlevi-

{eodpolaveka,po`elasamdadaopet slikam.Ibrzosamu~ila.Znalasamda sa67godinanemamvremenauizobiqu. Heklaweigoblenejevremenombatalila.Savladalajeraznetehnike,najvi{eradiakvarel,uposledwevremesve vi{e akril, pastel i uqe na platnu. Motivipresvegacve}e,mrtveprirode ipejza`i. –Videlasammnogoslikarskihtalenatauna{ojsredini,samoimjefalila hrabrostdapoka`uto{toumeju.Zato sam2002.osnovalaLikovnusekciju„Duga“priMKD„Petefi[andor“izanepunih deset godina smo se omasovili, usavr{iliipostalineizbe`niukulturnom `ivotu ~itavog Potisja. Prvo sam bila predsednica sekcije, potom prepustila rukovo|ewe drugima. Sti`emidaskupqemkajsijei{qiveuvo}waku,momoddvakvadrataiduplove}em sinovqevom, pe~emo rakiju, mada je ne pijem,radimba{tukodku}e,brinemo koko{kama,macamaikucama...Iakomi jepenzijasamo27.000dinara,nevolim dasedimijau~em–nepopravqivijeoptimistaKatalin. V. Jankov

SENIORI NA VRU]INI PROKQU^AJU DVOSTRUKO BR@E NEGO MLADI

KAKO LEKAR KA@E

Gotovodanemasenior  akoji nemamaweilive}eprobleme svidominekuodbolestioka. Kratkovidost i katarakta su naj~e{}i problemi. Laserska tehnologijana{lajesvojeme-

NaTeSTeRioSamdaNaodmoRa9.000diNaRa: Turisti~kaagencija„Kompas”izNovogSadaiovegodineorganizujeodmorzapenzionerana Testeri naFru{kojgori.Odmarali{te, udaqeno  svega 25 kilometara od Novog Sada, na oko250metarajenadmorskevisine,prostiresena{esthektaraokru`enihnetaknutom prirodom,~etinarskim ilistopadnim {umama.Utripaviqonasvi{ekrevetnimsobamaje80le`ajeva. Penzionerimoguza9.000dinaradaproveduosmodnevniodmorioporavakod3.do10. septembra.Ucenujeura~unatosedam punih pansiona (doru~ak, ru~ak, ve~era), zabavno-rekreativni program, medicinski nadzor i osigurawe od nesre}nih slu~ajeva,doksezaprevozdopla}uje750dinara.Prilikomrezervacijeipla}awaodjednomodobravasepopustodpetodsto, dokseza{estjednakihmese~nihrata,odjuladodecembra,prilikomrezevacijemoraplatitipetinaaran`amana.

VASPITA^KA MISIJA BE^EJKE KATALIN HOLO DUGA [EST DECENIJA

DR@AVA ZAO[TRILA KONTROLU DODELE DODATKA ZA TU\U NEGU

Godi{weodFondaPIOoko50.000gra|anatra`idodatakzatu|uneguipomo}oddr`ave,aliih tekpolovinaidobije.Uprvihpetmeseciovegodineve}jepodneto23.750zahteva,me|ukojimajenajvi{eonihsmalimplatamaipenzijama. DrDikaKajevi}izSektorazaocenuradnesposobnosti Fonda ka`e da im se ~esto osiroma{eni penzioneriobra}ajukaosocijalnojustanovi.Aovo pravojeiskqu~ivomedicinskakategorijai,pozakonu, nameweno samo za osobe kojima zdravstveno stawenedozvoqavadasamostalnoobavqajusvakodnevne`ivotneaktivnosti.Osimredovnogdodatka zatu|uneguipomo}od13.000dinara,postojiiuve}ani od 21.000, ali ga mogu dobiti samo oni koji imaju stopostotno o{te}ewe, dakle nepokretni, gluvi,slepi...Pravonakori{}ewedodatkazatu|uneguipomo}ostvarujesedo`ivotno,osimkadse proceni da }e se stawe pacijenta popraviti, npr. posle operacije ili saobra}ajnog udesa. Kontrole sezakazujunakonjedneilidvegodine. Po{toseprethodnihgodinatu|anegamogladobiti„prekoveze”idowesudolaziliionisposobni~akidaradeanesamodaopslu`ujusebe,kriterijumisuznatnopoo{treni.Naime,sadselekaris klijentimaupoznajutekpredsamove{ta~ewekada imsekompjuterskiodre|ujebrojpredmeta.Nirevizijupredmetaneradeistidoktori. Q. M.

Logi~no je da mawi sta` povla~iimawepenzije.Tako,budu}ipenzionerikojisuradili 30godinaiispuniliuslovpune starosti i zara|ivali duplo vi{eodprosekamogura~unati natoda}eimpenzijabitioko 39.000 dinara, dok bi penzio- nerkama za isti sta` i godine `ivota, kao i ista primawa, ona iznosila 2.000 mawe. Penziju od 19.000 dinara, ili 190 evra,moguo~ekivatimu{karci kojisuradili30godinainapunili65,akosuprimaliprose~nuzaradu.Toliko}edobijatii onikojisuradilisamo15godina, ali zara|ivali dve prose~neplate. Ina~e,tenutnonajvi{apenzija obra~unata po starom zakonu,kojijeva`iopre2001, je 77.825dinaraiwuprimasvega 1.802 penzionera. Penziju od 104.081dinarza40 godinasta`a obra~unatu po novom zakonuprimasamojedanpenzioner uSrbiji,dokpenzijuod110.586 dinaramese~nozaodra|enihi upla}enih 42,5 godina radnog sta`aprima61penzioner. Qubinka Male{evi}

Kandidati za lasersku refraktivnu hirurgiju prethodnosepodvrgavajutemeqnomispitivawu i kompjuterskoj analizi kvaliteta i debqine ro`wa~e,{tojemerilopodobnostiibezbednostiovevrstehirur{kogzahvata.Podacidobijeni kompjuterskim snimkom povr{inero`wa~eprenosese direktno na laser, koji automatkiuklawamikronskeslojeve ro`wa~e. Preciznost laserajevelikajerseposleskidawaslojadobijaidealnoglatka izaobqenapovr{ina. Najnovijametodajei„lasek” procedura, kombinacija najboqihosobinadvelaserskemetode. Oporavak vida je brz i u 80 odstoslu~ajeva on sestabilizujebeznao~araikontaktnihso~iva za nekoliko meseci. Preciznoipotpunopredvi|awerezultataintervencije,aposebno onih s visokim stepenom dioptrijske gre{ke, zavise od individualnihosobenostiokapacijenta.Oftalmolozitvrdedaje ovametodajebezbednaiizaziva malo komplikacija, kao {to je bqe{tawenaj~e{}eno}u,aako jepotrebno, procedurasemo`e ponoviti. J. Barbuzan

Samouverenine}e do~ekatiidu}eleto

bitiozbiqnougro`en.Tako,na Hipertermija je medicinski primer,starijimosobamatreba termin kojim se opisuje pregotovodvostrukovi{evremena grevawe organizma. Ovo stawe dasnizetelesnutemperaturuna mo`edabudeveomaozbiqnoza normalnuposledu`egizlagawa starijepacijente,pogotovujer visokimtemperaturama. toplotnitalasiposledwihnekol ik o ned eq a svakomalopaudare. Naime, kako starimo,prirodna term or eg ul ac ij a organizmaseusporava jer se svim organima koji reguli{u telesnu temperaturu – ko`a, mi{i}i, `lezde i plu}a – postepeno smawuje efikasnost.  ovaniorganizamsvejemaweefikasan Izraub Da li ste se zaSposobnost termoregulacije pitali za{to vam se telesna zna~ajnosesmawujeposle70.gotemperaturanepovisikadsedidine. Smawen nivo ose}aja `ete na vrelom suncu? Razlog je |i, smawena sposobnost krvnih unutra{wi termoregulacioni sudova da se {ire i skupqaju, sistem, kojim upravqa hipotamawikapacitetplu}aismawelamus, koji se trudi da unutraweradalojnih`lezda–mehani{wutelesnutemperaturudr`i zmizaefikasnutelesnutermonaredovnih37stepeni–naj~eregulaciju – zna~ajni su fakto{}e znojewem i ubrzanim disari rizika za do`ivqavawe hiwem.Ipak,unekimsituacijama termoregulacionisistemmo`e pertermijekodstarijihosoba.

Simptomi pregrevawa organizma variraju od blagih do `iv otn o opas nih. Jed an od uobi~ajenih su gr~evi u mi{i}imaruku,nogu,ponekadistomaka, koji pokazuju da je telo ozbiqno dehidriralo. Uzim aw e ve} ih kol i~ in a te~n os ti, kaoitabletemagnezijuma, poma`u smawewu gr~eva, i smawuju{ansudastarija osoba do`ivi op{tu slabost, koja se o~ituje u vrtoglavici,glavoboqiimu~nini. Na temperaturama vi{im od 35 stepeni stariji qudi lako mogu do`iveti toplotniudar,kojisedesikadaje telo toliko dehidriralo da se telesnatemperaturapopneido 40stepeni.Tadaosobamo`edo`iveti i sr~ani ili mo`dani udar, a sve se mo`e zavr{iti i fatalno. Zato ne ignori{ite ni prve simptome dehidracije, da vam ovoletonebudeiposledwe. I. Vujanov


Izlo`bauKulturnomcentru

DeoKosovske bezvode Zbog planiranih radova navodovodnojmre`iuKosovskoj ulici, bez vode }e danas biti deo Ulice od Marka Miqanova do Ja{e Tomi}a. Slavine }e biti suve od 7.30do15.30~asova. A. Va.

Onl ajn rad ov i grup e „0100101110101101.org” bi}e prikazanidanasu20~asovauklubu„Tribina mladih”Kulturnogcentra,Katoli~ka porta5.Oautorimaiwihovomstvara-

la{tvu govori}e Andrej Ti{ma. Ova grupa se proslavila svojim la`nim sajtovima,hibridnimradovimaiimitacijama,izazivaju}ipovremenojavne skandale. A. Va.

Moto-{ouuFutogu Internacionalni deveti moto {ou, koji organizuje Moto klub „Klasik Vils”,odr`a}eseod5.do7.avgustana dunavskojpla`i[picuFutogu.Nastupi}e bendovi „Ribqa ^orba”, „Osmi dan”, „Strah od letewa”, „Lalo{i” i

mnogi drugi. Ove godine }e posetioci zaru~akmo}idaprobajubajkerskipasuq, futo{ki kupus i vojvo|anski gula{,azadoru~akmo~eikafu.Ulaznicezasvatridanako{taju250dinaraza bajkere,a300zape{ake. G. ^.

Novosadska utorak26.jul2011.

Jednimsmeromkroz deoBalzakove Zbogradovimanavrelovodnojmre`iublokuBalzakoveulicedoUlice1.300kaplara,do{lojedoprivremeneizmenere`imasaobra}ajauzoniBalzakoveulice tako{toseuveojednosmernire`imsaobra}ajauBalzakovoj ulici od Bulevara despota Stefana do raskrsnicesaUlicom1.300kaplaraiuUlici1300kaplara odUliceJo`efaMar~okadoBalzakoveulice.Planiranirokzazavr{etakradovaje5.avgust. Q. Na.

Ki{au`itak pokvarila

Radovizatvaraju kru`nitok ulica Haxi Ruvimove i Janka ^melika }e tako|e biti zatvoreni.Poredtogabi}eizme{tenaiautobuskalinija7koja}e,u oba smera, od Bulevara Jovana Du~i}a i}i ulicama Radomira Ra{e Radujkova, Haxi Ruvimovom,Bra}ePopovi}iRumena~komdoBulevaraJa{eTomi}ai daqestaromtrasom. G. ^.

Iskqu~ewastruje NoviSad:od7do13 satinaseqa Sajlovo, Banglade{ i sva preduze}anatompotesu;od8.30 do 13 ~asova Gradska deponija, Kafilerija i preduze}a „Fiting”i„DIPLivac”;od8do 9.30 satiDomzdravqauWego{evoj32,LazeTele~kog13-23i14

–22,Nikolajevska,Wego{eva16 –30,SvetozaraMileti}a31-37, 43a, 28 – 40, Trifkovi}ev trg. ^ortanovci:od08.30do13~asovadeovikendnaseqaKara{ispodiokoVileStankovi}.Ka}: od8.30do13 satipreduze}a„Brkqa~”i„^voki}”.

V remeploV

Posle velikih vru}ina sa temperaturom koja je dostizala skoro 40 stepeni, stiglo nam je prav o jes ew e vrem e. [trandibazenikojisuuovo dobagodinepuni,ovihdanasu opusteli. Ki{a je rasterala i sugra|anekojisvojupopodnevnukafu vole da popiju u ba{tama kafi}a{iromgrada.Sun~ane nao~arezamenilisuki{obra-

Foto:R.Hayi}

ure|aja koji slu`e za uspostavqawe normalnog rada srca, a aparati }e se nalaziti na najprometnijim mestima u gradu. Defibrilatori }e stajati na Limanskoj, Ribqoj i Futo{koj pijaci, na Sajmi{tu, kod Sportske hale na Klisi i na \a~kom igrali{tu. Da bi sve ovo funkcionisalo potrebno je i da se Novosa|ani prijave na obuku i nau~e kako se koriste ovi ure|aji, jer je za `ivot ugro`enog sugra|anina presudan svaki minut dok ne stigne hitna pomo}. Kurs traje tri sata, a da li su sugra|ani spremni da to vreme utro{e kako bi nekom spasli `ivot ostaje da se vidi. N. Radman

NA RASKRSNICI BULEVARA EVROPE I KORNELIJA STANKOVI]A

Privremena zabrana saobra}aja na kru`noj raskrsnici Bulevara Evrope i ulice KornelijaStankovi}a,zbogzavr{nih radova na kolovoznoj konstrukciji, va`i}e od ~etvrtka 28. juladonedeqe31.jula.Svipravcikojivodekaovojraskrsnici, odnosnoodRumena~kogputa,Bulevara Slobodana Jovanovi}a,

ZgradaRadni~kog idaqepropada Napu{tena zgrada Novosadskog otvorenog univerziteta, odkadajepre11godinaizgorelaupo`aruiodkadasunawoj ura|eni neki osnovni radovi, postala je steci{te narkomana, ali i sredwo{kolaca koji setamookupqaju.Ipak,najve}i problem predstavqaju lopovi koji u zgradu ulaze bez ikakvihproblemaiodnosesve {toimsena|epodrukama.Sude}ipotomekakosestvariodvijaju, te{ko da }e u skorije vreme ovo zdawe biti rekonstruisano. Uproteklihnekolikomeseci desile su se i dve velike kra|e, a iz zgrade se odnosi gra|evinskimaterijal,kojije ostao posle radova. Ukradeno je pedesetak kilograma bakra iz trafo stanice, zbog ~ega je nekoliko okolnih ulica ostalo bez elektri~ne energije. Druga kra|a desila se nedugo posle toga kada je ukradena podstanica za daqinsko grejawe, te{ka nekoliko stotina kilograma,prekokojesegreja-

lo nekoliko okolnih zgrada. Jedinu sre}u predstavqalo je to{tojegrejnasezonabilazavr{ena. Zgrada nije kvalitetno obezbe|ena, odnosno ne postoji video nadzor preko koga bi se po~inioci ovakvih dela mogliizvestipredpravdu. Ipopredsvihovihproblema, kao da nikoga nije briga {ta se de{ava u ovom nekada najvi{oj zgradi u gradu, u kojoj su mnoge generacije po prvi put nau~ile engleski ili nekidrugijezik. Upitandalisene{toradi, kako bi se koliko toliko za{titil a imovin a dir ektor Univerz iteta Mirk o Kar aka{ kratkojerekaodaseoko obezb e| ivaw a ovog objekta ni{ta novo ne de{ava. I u Gradu ka`u da novaca nema, madajeizGradskeku}eranije najavqeno da }e rekonstrukcija ovog zdawa po~eti 2011. godine. Razlog tome je, kako ka`e~lanGradskogve}azadu`en za finansija @ivko Makari},nedostataknovaca.

Novosadski Otvoreni Univerzitet (Radni~ki Univerzitet “Radivoj ]irpanov”) osnovan je 20. novembra 1952. godine,kaopravninaslednikNarodnoguniverziteta,koji je osnovan 1919. NOU je dobio svoju kona~nu formu 1968. godine kada je u wegov sastav u{ao i Kulturno-informativni centar Grada. Tako je Novosadski otvoreni univerzitet formiran kao organizacija za potrebe op{teg i stru~nog obrazovawa i kulturnog informisawa i obrazovawa za kulturu dece, gra|ana i radnika. Od osnivawa do danas, prolaze}i kroz organizacione promene prilago|enerazli~itimpotrebamadru{tvaipotrebama stanovni{tva,krozRadni~kiuniverzitetpro{lojeblizu2,5milionapolaznika.

Tra`ilimiriboqu ishranu prethodiojenekolikodanaranije veliki spontani bunt gra|ana koji su ~ak prodrli i u Gradsku ku}u i naterali Pajerle Jenea, kapetanapolicije,dabrzoobavesti ugarsku Vladu da Novi Sad `eliodmahseparatnimirsaSilama Antante i poboq{awe ishrane stanovni{tva, koje je, na primer, na karte kupovalo malo sledovawe hleba ume{anog od u`eglogkukuruznogbra{nainatrulogkrompira. N. C.

ni, kratke rukave dugi, a na ulicama qudi umesto da u`ivaju u vremenu, `ure da {to prestignuku}i. Za qubiteqe hladnijeg vremen a ovo preds tav qa prav o osve`ewe, mada ve}ina Novosa|anakojinisujo{nigdeotputovali na odmor ma{ta o odlaskunamoreilibarutoplijekrajeve. A. Va.

NI POSLE JEDANAEST GODINA NEMA RE[EWA

Znawe za 2,5 miliona polaznika

URadni~komdomuNovogSada, koji je sru{en nekoliko godina pozavr{etkuPrvogsvetskograta,26.jula1917.godine,odr`anje zborgra|anakojisudoizbijawa ratabili~lanoviilipristalice Ugarske socijal -demokratske stranke i radni~kih sindikata. Tom prilikom obnovqeno je mesnosindikalnove}eiupu}enpoziv„radnomsvetu”daseukqu~iu borbuzaprekidrataipoboq{awe `ivota radnika. Ovom zboru

c m y

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Aparatkoji`ivot zna~i

S

Akcija dobrovoqnog davawakrvi,kojuorganizujeMoto klub „ClassicWheels„ iz Futoga, odr`a}e se danas od 9 do 18.30 sati u Zavodu za transfuz ij u krv i, Ulic a hajd uk Veqkova9a. Iz ovog klub a poz iv aj u ostale davaoce da im se prikqu~ e, jer su pot rebn e sve krvnegrupe. N. R.

hronika

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

tres, neredovna i nezdrava ishrana kao i lo{e `ivotne navike uzrok su sve ve}eg broja sr~anih udara kod mladih qudi. Iako lekari savetuju da je osnov zdravqa fizi~ka aktivnost, ona je izgleda za mnoge nedosti`na. Da li zbog visokih cena treninga ili zbog prekovremenog rada, ali evidentno je da ve}ina stanovni{tva nema ovu zdravu naviku. Prema podacima Zavoda za hitnu medicinsku pomo} sve je vi{e osoba od 20 do 40 godina koje iznenadno umiru od srca. Kako bi spre~ili da se smrtnost qudi pove}a, ovaj zavod postavi}e u septembru novih {est defibrilatora,

Motora{i dajukrv

Foto:F.Baki}

Zap ravo ovde pos toj e dva razloga, prvi je taj {to je prethodnavlastvratilaosniva~ka prava Radni~kom univerzitetu. Drugi je nedostatakpara. Obnovaovetrinaestospratnice po~ela je odmah nakon po`ara novcem od osigurawa. Tada je u obnovu ulo`eno milion evra, ali od{teta nije bila dovoqna da se ona zavr{i. Grad ranijih godina nije `eleo da u~estvuje u rekonstrukciji,adazatonemavla-

sni{tvo nad delom zgrade u vrednosti ekvivalentnoj visini ulagawa u obnovu. Pro{le godine je Grad dobio desetodstovlasni{tva,odnosno jedanspratovezgrade,kojibi semogaoadaptiratiuposlovni prostor. Tada je potpisan protokol o prelasku vlasni{tva i po~eli su pregovori gradskih vlasti sa Novosadskim otvorenim univerzitetom. Me|utim, da danas se ni{tazna~ajnijenijedesilo. G. ^etnik - Q. Nato{evi}


8

nOvOSAdSkA HROnikA

utorak26.jul2011.

dnevnik

PUN POGODAK GRADSKOG PREVOZNIKA

NaaerodromautobusimaGSP-a Autobuska linija do aerodroma „Nikola Tesla”u Sur~inu, koju je kao redovnu nedavno uspostavilo Gradsko saobra}ajno preduze}e „Novi Sad„, pokazala se kao pun pogodak. Za nepunih mesec dana interesovawe putnika je sve ve}e. Oni ~ak u neverici zovu GSP interesuju}i se da li je ta~no da takva linija postoji. Pre mnogo godina, na aerodrom su iz Novog Sada vozili JAT-ovi autobusi, da bi posle raspada biv{e

dr`ave to ~inile neke turisti~ke agencije i taksisti. U dispe~erskom centru ka`u da je broj putnika u oba smera ve}i tokom poslepodneva, nego u jutarwim satima. Registrovano je po osam polazaka u oba smera, a dosada{wa iskustva ka`u da bi trebalo uvesti jo{ polazaka u no}nim satima. Autobusi koji su udobni i klimatizovani kre}u s perona MAS-a , cena karte je 700 dina-

ra, a prtqag se ne napla}uje. U povratku, putnici se primaju ispred dolaznog terminala sa autobuskog stajali{ta na aerodomu. Prvi autobus iz Novog Sada do areodroma kre}e u 5 ~asova, zatim ide u 7.30, 9,30, 11,30 i posledwi u 14.30 ~asova. Prvi polazak sa aerodroma za Novi Sad je u 6.35 ~asova, zatim 9.05, 11,05, 13,05 i posledwi u 17 ~asova. Broj telefona za rezervaciju mesta u autobusu je 090-1111-021. Z. D.

UNI[TAVAWE NAJAGRESIVNIJEG ALERGENA U PUNOM JEKU

Bezrupanaputu Kisa~–^enej U sklopu akcije revitalizacije putne mre`e na gradskom podru~ju, Grad je priveo kraju rekonstrukciju puta Kisa~ - ^enej ukupne du`ine oko {est kilometara, od ~ega je nov asfalt postavqen na oko 1.000 metara, dok je ostatak puta zakrpqen po potrebi. Istovremeno sanirane su rupe na putevima u samom nasequ ^enej, i to u Ulici Vuka Karaxi}a, Ulici @arka Zrewanina i Partizanskoj ulici. Iz buxeta Grada za tu namenu izdvojeno je oko 9,5 miliona dinara, radove je izvelo JKP „Put“, a nadzirali su ih stru~waci iz JP „Zavod za izgradwu grada“. N. P.

PREVARENE POTRO[A^E NEMA KO DA ZA[TITI

Kupciprepu{teni samisebi

Prevare na pija~nim tezgama ve} su odavno ustaqena praksa na svim pijacama u gradu. Na{oj redakciji po`alio se ~ovek da je prevaren kada je kupovao kajsije na Kvanta{koj pijaci. On je rekao da je odlu~io da kupi kajsije kod prodavca, kod kog je cena tog vo}a bila najpovoqnija, ali kada ga je kasnije kod ku}e izmerio, utvrdio je da je prevaren za vi{e od dva kilograma. U „Tr`nici” su istakli da je wihova nadle`nost postavqawe kontrolnih vaga na pijacma, na kojima gra|ani mogu proveriti da li su im trgovci dobro izmerili robu i tu se wihova odgovornost zavr{ava. Me|utim, nevoqa je u tome {to i kada shvate da su prevareni, kupci nemaju kome da se `ale. Kako nam je izjavio predsednik Nacionalnog udru`ewa za za{titu potro{a~a Goran Papovi}, gra|a-

ni su nekad mogli da se obrate Tr`i{noj inspekciji, ali je wima ta nadle`nost oduzeta novim zakonom. - Sada kupac, koji je prevaren na pijaci tako {to mu je prodavac naplatio vi{e nego {to treba zbog ba`darewa vage, ne mo`e bukvalno nikom da podnese prijavu zbog toga, {to je svakako zabriwavaju}e - ka`e Papovi}. Neki prodavci zara|uju tako {to prodaju vo}e ~ak i ispod nabavne cene, a razliku nadokna|uju pode{avawem vaga da pokazuju ve}u te`inu i na taj na~in, za samo jedan dan, inkasiraju nekoliko stotina evra. To predstavqa problem drugim prodavcima, jer zbog takvih nerealnih cena, nisu u mogu}nosti da prodaju bilo {ta, po{to se gra|ani odlu~uju za jeftiniju robu. G. ^etnik

„DNEVNIK“ I „STILOS ART“ DARUJU KWIGE

„GospodinMar~” YeraldinBruks

^itaoce na{eg lista u saradwi sa „Stilos Artom“ svakog radnog dana dariva}emo sa po dve kwige. Danas }e dva ~itaoca, koja se prva jave od 14 do 14.05 ~asova na broj telefona 528-765 dobiti po primerak kwige „Gospodin Mar~“ autorke XeraldinBruks. Kwiga se preuzima u kwi`ari „Stilos”, Ulica Jevrejska 28. Roman je inspirisan autorkinim se}awima iz rane adolescencije, kada su weno omiqeno {tivo bile „Male `ene” Lujze Mej Alkot. Bruks je od Alkotove preuzela karakter odsutnog oca, Mar~a, koji je oti{ao u rat ostavqaju}i `enu i k}erke. Preuzimaju}i ~vrsto}u intelektualizma Nove Engleske i antiratnu ose}ajnost Juga, Mar~ dodaje odjek zrelosti optimisti~koj de~joj pri~i i osli-

kava moralnu slo`enost rata, stavqaju}i na probu brak pred zahtevima ekstremnog idealizma, i izazovima sna`ne zabrawene privla~nosti. Sama autorka o Mar~u ovako svedo~i: „Struktura Mar~a za mene je bila odre|ena i pre nego {to je napisana. To je zna~ilo da Mar~ mora da dospe u bolnicu te{ko bolestan, i da Marmi mora da stigne da ga neguje. Daju}i glas Marmi, imala sam priliku da boqe istra`im neku od tema komunikacije i lo{u komunikaciju u braku. Kwiga je tako|e napisana sa namerom da istakne i moja prigu{ena ose}awa vezana za aktuelna doga|awa u Iraku. Tako, da sam artikuli{u}i Marmi, prona{la na~in za izrazim frustraciju, tugu, konfuziju, koje su nam bile zajedni~ke”. A. J.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Lovemarks” @anePoliakov

Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e “Mono i Mawana” i “Alnari”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528765, a koji do sada u ovoj akciji nisu dobijali kwige, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak kwige „Lovemarks“ @ane Poliakov, u izdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari “Vulkan” u tr`nom centru “Merkator”.

@ana Poliakov uvek sve radi preko veze, ali be`i~nim putem i prava je internet pionirka. @anu zanima {ta je kopija, a {ta original, opsednuta je konzumeristi~kim dru{tvom i wu ejx filozofijom. Za wu se s pravom mo`e re}i da je prava pop zvezda doma}e kwi`evnosti. Polaze}i od pretpostavke da je dana{wi ~ovek zbuwen, Lovemarks jeste kwiga o zbuwenosti, nelinearni roman sa digitalnim avanturama. U wemu je re~ o trajawu i prolaznosti, qubavi i seksu, tehnologiji i magiji. A. V.

Ambrozijapikira naalergi~nesugra|ane Polen ambrozije, jedan od najopasnijih i najagresivnijih alergena koji ugro`ava zdravqe sve vi{e qudi, uskoro posti`e visoke koncentracije u vazduhu i bukvalno }e pridaviti alergi~ne Novosa|ane. Ipak, situacija po ovom pitawu, iz godine u godinu se popravqa, a zasluga pripada „Gradskom zelenilu„ koje je zadu`eno za ovaj posao. Suzbijawe ambrozije u gradu te~e po planu koji je ranije utvr|en. Monitoring je poveren Poqoprivrednom i Prirodno-matemati~kom fakultetu, a nadzor Zavodu za izgradwu grada. Programom suzbijawa ambrozije do sredine oktobra bi}e obuhva}eno oko 800 hektara. Zdravqe gra|ana i o~uvawe `ivotne sredine, svakako su prioriteti, pa }e vi{e od 95 odsto posla biti obavqeno ko{ewem, a samo tamo gde je najneophodnije ambrozija }e biti uni{tena hemijskim sredstvima. Do sada su hemijska sredstva kori{}ena samo u blizini deponija u Petrovaradinu, [angaju, Rumenki i Ka}u - ka`u u „Zelenilu”. U narednih nekoliko dana o~ekuje se zavr{etak

prvog kruga suzbijawa ambrozije. Do ovog trenutka ekipe ovog preduze}a uni{tile su ovaj alergen sa oko 200 hektara korovskih povr{ina. U prvom krugu bi}e obuhva-

Pre ki{e ambrozija je uklowena na velikim povr{inama na obilaznici oko Sremske Kamenice, na Ledina~kom putu i u blizini skretawa za Popovicu,

}eno oko 360 hektara i nalozi za to su ve} izdati, a trenutno se kosi u [angaju i Futogu. ^im stane ki{a, radnici nastavqaju da kose punom parom.

zatim industrijska zona Jug, veliki broj povr{ina na Novom nasequ od kojih su najve}e u blizini igrali{ta FK „Mladost„, na uglu ulica Bojvode Stepe i

Besplatnaparkirali{ta zaLimance Ovog meseca „Parking servis” je obele`io i uredio privremena parkirali{ta za putni~ka vozila u Alma{koj ulici kod broja 15 (kapacitet 20 parking mesta), u Ulici Banovi} Strahiwe naspram brojeva 6 i 8 (kapacitet 50 parking mesta), ugao ulica Milo{a Crwanskog, 1.300 kaplara i Jozefa Mar~oka (kapacitet 100 parking mesta). Ova parkirali{ta je preduze}e uredilo na inicijativu gra|ana koji `ive u ovim delovima grada, gde postoji nedostatak parking prostora. Sve navedene lokacije se nalaze van zone naplate parkirawa. Ure|ewem ovakvih privremenih parkirali{ta „Parking servis“ nastavqa da re{ava problem nedostatka parking prostora i u delovima grada koji se ne nalaze u organizovanom sistemu parkirawa. Q. Na.

^ITAOCI PI[U SMS

Kneza Milo{a, kao i prostor izme|u ulica Stanoja Stanojevi}a i Mom~ila Tapavice i izme|u Stanoja Stanojevi}a i Mileve Mari} - saznajemo u „Zelenilu„. Nisu zapostavqeni ni ostali delovi grada i prigradskih naseqa, tako da su ovih dana ra|ene i povr{ine u [angaju, Veterniku, na Sajlovu i Detelinari. Kao i svake godine, ambrozija je prvo uklawana iz prigradskih naseqa i sa prilaza gradu, jer su ta podru~ja najugro`enija. Iz ovog preduze}a, ali i iz Grada apeluju na vlasnike privatnih parcela i gra|evinske investitore da sami uklone ambroziju sa svojih poseda. Gra|ani koji primete ambroziju na pomenutim parcelama, treba da se obrate komunalnoj inspekciji. Jedino zajedni~kom akcijom svih nas – institucija i preduze}a koje je Grad anga`ovao, kao i gra|ana, mo`emo da suzbijemo ovaj alergen na koliko-toliko podno{qiv nivo - zakqu~iju u „Zelenilu” ovom preduze}u. Q. Nato{evi}

Odnoseba{tenski otpad “^isto}a” odnosi ba{tenski otpad odvojeno od ostalog otpada, a ekipe ovog preduze}a bi}e danas u Koviqu i na Klisi, sutra u Futogu, a u ~etvrtak u Veterniku. Ba{tenski otpad treba da bude upakovan u kese, xakove ili kutije, a grawe povezano u snopove, ukoliko se ne mo`e druga~ije slo`iti. Trava, grawe, li{}e, korov i sli~an otpad organizovano se odnose iz svih naseqa sa individualnim tipom stanovawa i to prema preciznom rasporedu. Ba{tenski otpad se odnosi posebnim kamionima i to u svakom nasequ redovno, svake druge nedeqe. N. H.

065/47-66-452

Kockeirupeautobusemu~e Putujem svaki dan iz Petrovaradina i ba{ mi je milo {to imamo nove GSP autobuse, ali me du{a boli kada se pribli`imo mostu i kad autobus naleti na onu kocku, po onim rupama razbi, brate, sve `ivo, amortizere, trap i sve ostalo, pa apelujem na nadle`ne da se kocka ukloni i stavi asfalt. 063/7711... *** Da li }emo mi u Srbiji imati prilike da pi{emo ne{to lepo u na{oj rubrici „^itaoci pi{u sms„? Odgovor je te`ak! Da se mi okrenemo stvarnosti. Quti smo na fudbalere Vojvodine zbog neverovatnog poraza od {vajcarskog drugoliga{a iz Lihten{tajna. Poskidali smo sve svece sa neba. ^estitam Vaducu na pobedi, a Vojvodina je bila dobra s obzirom da ima tre}erazredne igra~e. Prodala je skoro ceo tim reprezentativaca. Oterala trofejnog trenera... I {ta sad? 063/523... *** Da li neko zna {ta se desilo sa firmom „Forum ra~unari”? Kupila sam kod wih ra~unar, otplatila vi{e od pola rata, a ~ujem da vi{e ne postoje. Kome ide novac koji redovno upla}ujem? 061/7121... *** Kod uli~nih prodavaca drva umesto dva metra, dobijete jedan koma dva kubnih metara. 063/7509... *** Za{to igra~i Vojvodine nisu iza{li sa terena kad su gubili od ovih jadnika iz Linhe{tajna? Pa zato {to ih nije ni bilo na terenu! 063/1990... *** Ja kao samohrani roditeq nemam prava na de~iji dodatak za troje dece, po{to u prosek

ulazi i alimentacija koju deca dobijaju od majke. Da li treba da se odreknem dece, pa da dr`ava preuzme brigu i da ih dodeli hraniteqskoj porodici i da ih odvoji od mene, a ne daju meni, samo de~iji dodatak, koji iznosi devet hiqada. Sramota za dr`avu kako brine za decu, a kao nestajemo, bela kuga??? 064/2460... *** Iskreno hvala dr Du{anu Mandi}u, dr Tomislavu Prevedenu i osobqu klinike, dr Nata{i Milenovi}, i predivnim sestrama i tehni~arima „teren-

cima” koji su mi danima davali propisanu terapiju. Vladimir Pantovi}. 063/8110... *** Kriminalac koji je u Zrewaninu ubio policajca ima ve} dva ubistva iza sebe. Neka sudije objasne za{to je takav kriminalac na slobodi. 063/545... *** Nezavisno udru`ewe nezaposlenih postoji. Trebalo bi da postoji i nezavisno udru`e-

we podstanara. Pa, nezavisno penzionera, pa seqaka, studenata, nadni~ara, doma}ica... Stra{no zvu~i, sve to kao asociacija nezavisnih. Bogami da pozavide i ve}i, a ne kombi stranke. [ta da ka`em, sve to mo`e postojati, ali gde? 064/2491... *** Molimo po{tansku slu`bu dostave da nakon pet dana, ne vra}a poreska re{ewa! Vreme je godi{wih odmora i putovawa, pa mnogo gra|ana ne}e sti}i za pet dana da podignu svoja re{ewa. Bi}emo zahvalni po{tanskoj slu`bi da nas malo sa~eka i tako nas li{i neprijatnosti i tr~awa! 064/3191... *** Opet nagrade, „~iste„ petice. . . preduze}u „^isto}a„, a jo{ nisu zavirili na prostor, sme}e, u Majevi~koj 2 i 2A. Nas niko nije intervjuisao, pitao za mi{qewe! Dokle tako? 063/584... *** Dana, 22. jula 2011. godine u 18. 30 ~asova sa troje male dece i kom{inicom po jakom pqusku vra}ala sam se sa [tranda, na okretnici Fru{korske pristigao je autobus br. 782. Qubazan voza~ pozvao nas je u autobus da se sa malom decom sklonim od nevremena. Ovaj gest treba pohvaliti, a i da slu`i za primer drugima. Doznala sam da se preziva \uki}. 064/2219... *** Dajte, qudi, da pomognemo Domu zdravqa u Jug Bogdana! Trebalo bi pet klima ure|aja da bi se pacijenti i osobqe boqe ose}ali! Ako niko drugi onda bi trebalo MZ Podbara i Salajka da pokrenu dobrotvornu akciju! Bez obzira {to sam trenutno nezaposlen sa velikim zadovoqstvom bih se ukqu~io u jednu takvu humanu akciju ! 063/541...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

DE@URSTVAU„RADOSNOMDETIWSTVU”DO19.AVGUSTA

Vrti}ipoletwemritmu Zbog letweg raspusta, tokom avgusta, radi}e 26 vrti}a Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo“, dok }e ostali u ovom periodubitinaodmoru.RoditeqiizKoviqa iBudisave,~ijadecaitokomletaiduuvrti}e,mora}edaihvodeuvrti}uKa}u.Mali{aniizGagarinove,letwe}edaneprovoditiuvrti}unaBulevaruJa{eTomi}a,dok }eoniizKara|or|evei}iuSaveKova~evi}a14.Do18.avgusta,dokadava`itrenutni rasporedrada,uobdani{teuVisarionovj4a bi}epreba~enaidecaizAlma{keulicei saBeogradskogkeja,amali{aniiz[angaja mo}i}edaiduuvrti}uSaveKova~evi}a7. Kako vrti} u Marodi}evoj ne}e raditi, decu koja ga poha|aju roditeqi }e mo}i da

vodeuBranimira]osi}a,oneizJanka^melika110uobdani{tenaTrguMajkeJevrosime,dok}eumestoutrinovonaseqskavrti}a, u Antona Urbana, Seqa~kih buna 51, 63i65,decaizovogdelagradai}iuonaju BateBrki}a. Umestou„Biber~e“uFutogu,mali{ani }ebitipreseqeniu“Crvenkapu“,adecaiz Veternika }e i~i u Bege~, dok }e u SremskojKameniciraditivrti}i„^ikaJova“i onajnaZmajevcu2.Uvrti}naAdicamamo}i}edaidudecaizUlice]irilaiMetodija,uJo`eVlahovi}amali{aniizBukovca i Palmoti}eve ulice, u vrti} u Sowe Marinkovi}oniizPapPavla,dok}euobdani{teuUliciDragi{eBra{ovanabiti

primqeni i mali{ani iz Jire~ekove i dr Ilije\uri~i}a. Ivrti}uMileti}evojne}eraditi,te}e gamewationajuZlatnegrede,umestoonogu Laze Kosti}a radi}e vrti} u Vojvo|anskih brigada,adecasaTrgaKomenskogiizPu{kinove dolzi}e u vrti} u Alekse [anti}a.Zamenskivrti}zaoneuBra}eKrkqu{ uNikoleTeslebi}eobjekatuJanka^emlika87,zaobdani{euStojanaNovakovi}abi}eonajuVr{akoj,dok}euvrti}uBanovi} StrahiwedolazitdecaizNarodnogfronta 45iJernejaKopitara. Savetovali{tezaroditeqeradi}euvrti}u„Masla~ak“uNarodnogfronta42. A.V.

ZAVE]UBEZBEDNOSTKUPA^ANAGRADSKOJPLA@I

Sigurnosnekamere [trandufale Nedavno je “Gradsko zelenilo”postavilokasetena[trandu u koje kupa~i mogu da ostavqaju svoje stvari. Trenutno ima 48 kaseta za odlagawe li~nihstvariiNovosa|aniihkoristesvevi{e.Tumogudaostave sve {to im ne treba, a kqu~ se ostavqa kod radnika “Zelenila”,kakonekonebiiza{aoi kopirao ga. Iznajmqivawe za ceodanko{ta100dinara.Me|utim, o~ito da to nije dovoqno, te kako bi se spre~ile kra|e i pove}ala bezbednost kupa~a, ovopreduze}ejepokrenuloinicijaticudasenaovokupali{te postave sigurnosne kamere. Kako ka`u, poslali su dopis „Informatici„ koja treba da proceni kakve su i da li postoje tehni~ke mogu}nosti za postavqawe dodatnog video-nadzora, alisejo{uveknemo`ere}ikada}esetodogoditi. -Zasadaimamodvekamerekojesupostavqenenastubunacentralnomplatou,jednajeokrenutakabini,adrugakaulazu.One jesuodvelikepomo}i,alineophodnojedabezbednostbudejo{ boqa.Poredna{eredarskeslu`beipolicijekojasvakodnevno patrolira pla`om, ipak se de{avaju kra|e. Naravno, kada imateutokudanaido30.000qudi, koliko je bilo tokom onog tropskog vikenda, ne mo`ete u svakom trenutku pokriti celu pla`u i znati {ta se de{ava ka`e za na{ list portparol ovogpreduze}aIvan No`ini}.

utorak26.jul2011.

9

UOKVIRULETWEGPROGRAMACK13

Slu{aonica ifilmo YulijanuAsan`u Omladinski centar CK13 u okviruletwe{emedanasjeza posetiocepripremio„Slu{aonicu„od17~asovakada}ese u dvori{tu ovog omladinskog centrapu{tatijugoslovenski pank.KakonajavqujuizCK13, neki od bendova koji }e biti na repertoaru su „Pankrti„, „Paraf„, „Pekin{ka patka„, „KUDIdijoti„,„Niet„,„Termiti„,„Berlinskizid„,„Grupa92„,„Patareni„i„Prqavo kazali{te„. Od18~asovapo~iweAntiautoritarni ~itala~ki krug, program koji podrazumeva ~itawe tekstova, prezentaciju videoradovaipri~awepri~a narazli~iteteme-odza{tite `ivotne sredine do borbe protivdru{tvenenepravde. Uokviru„Ciklusaaktivisti~kih filmova: Nema vi{e revolucija?”ve~eras}eseod 21 ~as na repertoaru na}i {vedski dokumentarni film „Vikipobuwenici”.

Ovaj film datira iz 2010. godineizavr{enjezamaweod godinu dana nakon {to su Xulijan Asan` iwegovprojekat „Vikiliks” dospeli u sve udarne vesti na svim kontinentima. Filmska ekipe [vedske televizije prati Asan`a u radu, snima intrevjuesawimtokomboravka u [vedskoj u kojoj je kasnije bio optu`en za seksualno uznemiravawe. Film ~ine i intervjuisawegovimsaradnicima,hakerima,kompjutera{ima i novinarima koji su u~estvovali u {irewu tajnih dokumenata. Novinari [vedske televizijeputujuunekolikozemaqa kakobidobiliizjaveu~esnika i provode dane sa glavnim urednikom „Vikliksa”, Asan`em. Film je titlovan na engleskijezik,ulazjebesplatan auslu~ajuki{esviprogrami se iz dvori{ta preme{taju u KlubCK13. J.Z.

POSLETRISEDMICEZAVR[EN[TRAJK UAD„NEIMAR”

Stigleplate, poslanema

Na osnovu dopisa „Zelenila”, „Informatika” treba da proceni da li postoje tehni~ke mogu}nosti za postavqawe dodatnog video-nadzora Zatosuiposlalidopis„Informatici”,kojatrebadaproceni kakve su mogu}nosti za postavqawe dodatnih kamera naovojpla`i.Premawegovim re~ima, treba da se odrede povr{inekojebibilepokrivene

sigurnosnim kamerama, a razmatraju se centralni plato i travwaksalevestraneplatoa. Me|utim,sagovorniknijepreciziraonitije`eleodanaga|akadabiovajprojekatmogao daserealizuje.

U„Informatici“navodeda se, u ciq u rac io n al iz ac ij e, trenutnorazmatradalijeneophodno dodati jo{ kamera ili pos toj e} e usmer it i tak o da snimajudrugideokupali{ta. Ina~e, prema podacima policije,na[tranduseuprosekudnevnodogodiodtridopet kra| a. Kup a~ im a, naj~ e{ }e kradunov~anike,fotoaparate, telefone... Q.Nato{evi}

Zaposleni u AD”Neimar” ju~e suprekinuli{trajkdugtrisedmice.Potpisanjesporazumdase zaradezaapril,majijunisplate dokrajaavgusta,doksuplateza prvatrimesecaovegodinelegle naradni~kera~uneupetakoko18 ~asova. Premare~imapoverenikasindikalneorganizacijeVladimira Gvozdenovi}a radnicisubilizate~eniiznenadnomuplatomupetak u kasnim popodnevnim satima,jerpretoganijebilonaznake da}esene{topromenutiuodnosu na  protekle tri sedmice {traka. -Tekju~eujutrosmosadirektoromivlasnikompreduze}aDu{anom Pavlovi}em potpisali sporazumoisplatispornihzarada,pasmoodlu~ilidaprekinemo {trajk-obja{wavaGvozdenovi}. Kakojenaveo,o~ekujesedazaposleni od danas po~nu redovno da dolaze na posao. Ranijih dana tonisu~inili,jernisuimalipara ni za putne tro{kove do rad-

nog mesta. Ovakav ishod ka`e Gvozdenovi} nije re{io najbitnije,uposlenost130radnika,po{to „Neimar”iako je gra|evinska sezona, nema ugovorenih poslova.Uzto,veli,ve}jeiskori{}enoovegodinedvaputapla}enoodsustvoodpo45danaikolektivnigodi{wiodmor. -Stvarnoneznam{ta}ebiti daqe. Napravqen je socijalni program po kome bi od oko 130 radnikawihoko90biloprogla{eno za tehnolo{ki vi{ak. Koliko znam novca za otpremnine nema, a sindikat se ne sla`e sa socijalnimprogramom.Me|utim, mi{qewesindikatanijeodlu~uju}e-isti~eGvozdenovi}. [tamisliPavlovi},kaovlasnikidirektor„Neimara”niju~enismo~uli.Premare~imasekretarice Pavlovi} nije bio u preduze}u. Odmah na po~etku {trajka prosledili smo pitawa na mejl adresu „Neimara”, ali povratnupo{tunismodobili. Z.Deli}

ODAVGUSTAUJEDNA^ENECENETAKSIPREVOZA

DeponijanaSatelitu nere{ivproblem?

Uslugeskupqeoko30posto

Stanovnici Ulice @ivka Radovanovi}anaSatelitumora}eda sa~ekaju procenu protivpo`arne inspekcijepriodelewuMUP-aza vanrednesituacije,uvezisadeponijom u dvori{tu Jove Terzi}a. Kako saznajemo iz Gradske ku}e, komunalnainspekcija}enalo`itiuklawaweotpadasajavnepovr{ine,dok}eprotivpo`arnaocenitidaliodlagaweovakvogotpadapredstavqaopasnostukojojbi se primenile mere protivpo`arneza{tite. Kako nam je potvr|eno, problem postoji godinama, me|utim, komunalna inspekcija nije u mogu}nosti da ga re{i jer se ve}i deo otpada nalazi u Terzi}evom dvori{tu,daklenaprivatnomposedu, za koji ova inspekcija nije nadle`na, kao i ostali organi gradskeUprave.Svojevremenojei {ef komunalne policije Neboj{a Radovanac potvrdio da ova slu`ba nema nadle`nost nad pomenutim sme}em jer se nalazi na privatnomposedu,navode}idasu u dva navrata na zahtev gradona~elnika deponiju o~istili pripadnici protivpo`arne za{tite MUP-ai„^isto}a”. @iteqkaovogdelagradaDanica Lu~i} dalajeprenekogvremenapredlogKomisijizapredstavkeipredlogeSkup{tinegradada seovadeponijatrajnoukloniisti~u}idasequdikojitu`iveve}

deset godina bore sa ovom situacijom. Lu~i}eva je navela da je obave{teniSavetMesnezajednice“GavriloPrincip”ikomunalna inspekcija, koja je u vi{e navrata intervenisala i donosila re{ewaouklawawuotpadasajavnepovr{ine,aposledwejedoneto krajem 2010. godine. Tako|e, ova inspekcijapodnosilajevi{ezahteva za pokretawe prekr{ajnog postupkaPrekr{ajnomsuduuNovomSadu. Me|utim,kakojeTerzi}svojevremenorekao,onodsakupqawai preprodavawasme}a`ivi. Nakon {tojeotpu{tenkaotehnolo{ki vi{aku“Novkabelu”,ostaojebez i~ega,satrojedece,i,kakojenaveo,nemadrugina~indazaradiza `ivot do prikupqawa metala, plastike i papira i wihove prodaje. Ipak,  prizor iz dvori{ta wegoveku}ejesterugloivrloverovatnopotencijalniizvorzaraze,~egasenajvi{epla{ekom{ije. Svaka pri~a ima svoju stranu, kaouvek:Terzi}poku{avadapre`iviuovomte{komvremenukada i najobrazovaniji jedva na|u posao, a qudi iz kom{iluka, ipak, zaslu`uju svoj mir. Kako nadle`ni organi nemaju adekvatno re{ewe, mo`da se treba postaviti pitawe„dobrogkom{ije”i„kom{ijskepomo}i”kojikaodasuzaboravqenipojmoviu21.veku. A.Jerini}

Cenetaksiprevozaugraduod avgusta bi trebalo da budu jedinstvene,aukinu}eseipopust natelefonskipoziv,kojisudosadodobravalataksiudru`ewa. Ovosunekeodnovinakojeproisti~u iz Zakona o prevozu u drumskomsaobra}aju,~ijusuizmenu i dopunu nedavno usvojili poslaniciSkup{tineSrbije. - O~ekujem da }e polovinom avgustapo~etidaseprimewuju novecene,jerbigradona~elnik Igor Pavli~i} po~etkom slede}e nedeqe trebalo da se vrati s godi{weg odmora. Kada se todogodi,trebalobidapotpi{e tu odluku - isti~e predsedniktaksiudru`ewa„Vojvo|ani „Radoslav Krsti}. Premawegovimre~ima,to}e konkretno zna~iti da }e biti svejedno ho}e li gra|ani pozivatitaksitelefonomili}ega zaustavqatinaulici,jer}ese prec iz ir ati odr e| en a min imalna ekonomska cena po kojoj taksistimorajuvoziti.Jo{ranijejedogovorenodacenastartabude100dinara,adakilometar staje 50 dinara, {to zna~i da}etaksiposkupetizaoko30 procenata. – Za ovo se borimo ve} tri godine. Jedan od na{ih kqu~nih zahteva bio je da se utvrdi min imaln a ekon oms ka cen a taksi prevoza - navodi na{ sagovornik.

Foto:F.Baki}

O^EKUJESEPROCENAPROTIVPO@ARNEINSPEKCIJE

S tom cenom, prema wegovim re~ima, prevoz od Limana do autobuske stanice ko{tao bi oko200do210dinara,atrenutno iznosioko150do160dinara.On jezadovoqani{to}eseukinuti popustinatelefonskepozive. Zbog najavqenih izmena, gra|anine}evi{emoratidabiraju izme|u nekoliko taksi udru-

`ewa. Cene }e, ka`e Krsti}, biti iste, a ko }e imati vi{e posla, zavisi}e od toga kakav komfor taksisti pru`aju putnicima. S druge strane, ima gra|ana koji se ne sla`u s najavqenim izmenamautaksiprevozu. – Dosad sam mogla da biram taksi udru`ewe, jer sam znala

koodwihkolikonapla}ujeprevoz.Bilojekonkurencije,pasu gra|ani od toga imali koristi. Sadaseuvodijedinstvencenovnik, pa je pitawe ~emu onda tolikataksiudru`ewa,kad}esvi raditi po istom modelu - ka`e sugra|anka koja redovno koristitaksiusluge. Q.Nato{evi}


VOJVODINA­/­NOVI­SAD

utorak26.jul2011.

DNEVNIK

c m y

10

СВИЛОЈЕВО, БАЧКИ МОНОШТОР И БЕЗДАН ПРЕДСТАВИЛИ СВОЈУ ТУРИСТИЧКУ ПОНУДУ

Селаконкуришуукусима, мирисима,патином

АПАТИН-СОМБОР: Свилојево у општини Апатин и Бачки Моноштор и Бездан, у сомборској општини су међу 50 села која су се пријавила за конкурс Подунавског кластера Истар21 под називом „Богатство различитости”. Уз подршку Покрајинског секретаријата за привреду, из Војводине се пријавило 45 села, а остала су из унутрашњости Србије.

Стручни жири ће током јула и августа посетити сва пријављена села, а 10 најбољих биће представљено у туристичкој понуди на сајмовима у Новом Саду и у Лондону, те на инвестиционој конференцији везаној за туризам. Војводина има предност због своје мултикултуралности која може бити упакована у јединствен туристички производ овог дела Европе као јединствено искуство. Наша села су препознатљива по богатом културно-историјском наслеђу, мултинационалном

фолклору, музици, старим занатима, природним лепотама, рекла је Биљана Марчета, аутор пројекта, приликом посете покрајинских представника који су дали подршку овој идеји, као и стручног жирија, састављеног од етнолога, музиколога, стручњака за старе занате, кулинара, туризмолога. - Свилојево смо представили приказом етно куће старе сто година, ка-

толичке цркве, затим, везовима жена из удружења „Црвена булка”, програмом КУД-а „Јожеф Атила”, као и природним реткостима као што је заштићена крушка стара више од једног века. У представљање смо укључили рибњак, ловачки дом, еко дестинацију „Бајова башта”. Наше село је удаљено само два километра од бање Јунаковић, те је развој туризма у сеоским домаћинствима приоритет због тога већ годинама реализујемо пројекат „Еко село Свилојево” у који се укључује све већи број домаћинстава

DaNas u NOVOM saDu BioSKoPi Arena: „Su­per­8”­(16.15,­18.20),­„ran­go”­(14),­„Pi­ra­ti­sa­Ka­ri­ba:­na­~ud­nim­pli­ma­ma”­(17.30,­20.10,­22.40),­„De­ve­ru­{e”­(20.20,­22.35),­„rio”­3D­(13.20),­„Kung fu­pan­da­2”,­3D­(14.20,­15.20,­16.20,­18.20),­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik”­(14.20), „Ma­mur­luk­u­Bang­ko­ku”­(20.30,­22.30),­„Tran­sfor­mer­si”­(16,­19,­22,) „Vi­ni­Pu” (14.45,­16.10),­„Ha­ri­Po­ter­i­re­li­kvi­je­smr­ti­2­(15.15,­17.20,­17.45,­20,­20.15, 22.30,­22.45) Jadran:­„rio”­(19),­„Bit­ka­za­Los­An­|e­les”­(21.15) KCnS:­„Ve­spa”­(19),­„O­bo­go­vi­ma­i­qu­di­ma”­(21)

MUZeJi Mu­zej­gra­da, tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka odeqewa za kulturnu istoriju Mu­zej­Voj­vo­di­ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka, 22. jula, u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Anita^etvei iz Starog @ednika (devoj~icu i de~aka), DEVOJ^ICE: Milica Simi}, Milka \okovi}, Sawa Sedlan, Verica[arac, SofijaGa{i, SawaRadovi} i VesnaPopac iz Novog Sada, SawaKaragi}, Sne`anaAjdukovi} i RenataRadivoj{a iz Futoga, Jelena Earle iz Beo~ina, Zuzana [ranka iz Ba~kog Petrovca, ^ila Tot iz Temerina, Dragana Milenkovi}- Popovi} iz Be{ke, Marina Nikoli} iz Obre`a, Timea Ujhazi iz Ba~kog Petrovog Sela, DraganaErceg iz ^eneja, MilicaKokoriz Mladenova, Tatjana Martinovi} iz Ledinaca, Aleksandra Milo{evi} iz Veternika i Verica[erfeze iz Ba~a, DE^AKE: AnitaGali}, QubicaJovanovi}, Lidija^abradi, MiroslavaMarkovi}, Jelena\iki}, DankaMi~i}, GabrijelaOro{iRadimir i Bojana Terzi} iz Novog Sada, Bojana Kiza iz Futoga, Marijana Samarxija i Dragana Stupar iz Ba~kog Jarka, Kasandra Blagojevi}iz Veternika, StanaAlimpi}iz [apca, MarijaKne`evi} iz @abqa, Nata{aMilivojevi} iz Ba~ke Palanke, TawaStajkovi} iz Oxaka, JelenaMi{kovi}iz Kr~edina, KatarinaMoji} iz Rakovca, JelenaBak{a iz Rumenke, AnaGrkovi} iz Petrovaradina, @ivanaDuda{ iz Koviqa, BojanaMale{ iz Sremskih Karlovaca, MarijanaVasin iz Ba~kog Gradi{ta.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Eva Mihajla Macko (1925) u 11,15; Nikola Lazara Kolari} (1931) u 12,00 ; Katalin Jano{a Sloboda (1939) u 12,45 ; Ilona Jano{a Ku`atko (1919) u 13,30 ; Nikola Bo`e Primorac (1927) u 14,15 ; Du{an Milisava Penezi} (1921) u 15,00 ; Nenad Du{ana Niketi} (1978) u 15,45. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Amalija Petra Lakato{ (1924) u 13,00 i Katica Mihaqa ^ambor (1927) u 15,00. Na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawen Borislav Milana Bodlovi} (1952) u 15,00 ~asova.

- рекао је Бела Хорват, председник МЗ. Свилојевчани су за госте припремили богат бачки доручак са пикантним прерађевинама, од кулена до шваргле и млечних производа. После Свилојева путујући жири је посетио Бачки Моноштор и Бездан у сомборској општини где су им представљене особености културе локалног становништва. Бачки Моноштор је у сеоском туризму лидер у овом региону, како по броју смештаја у домаћој радиности, тако по туристичкој понуди од којих се истичу две етно куће, велики број старих производа старих заната, од корпара, кломпара, рогозара, дрводеља, коритара, ткаља, до чамџија, али и манифестација „Бодрог фест” и музичког фестивала „Регенерација Дунава”. - У Моноштору претежно становништво су Шокци, који имају специфичан дијалект икавицу и ретко живописне народне ношње. Манифестација „Бодрог фест” окупи за дан више од 15.000 посетилаца из земље и иностранства и промовисана је чак у Бразилу. Моноштор је подржан од ИУЦН (Светске организације за заштиту природе) која је изградила стазе за шетњу и чеке за посматраче птица у специјалном резервату Горње Подунавље - рекла је Зденка Митић, из НВО „Подунав”, организације која је умрежила туристичку понуду села. Гостима је представљено богатство трпезе уз ракију ораховачу, за предјело димљена маринирана деверика, ручак рибљи паприкаш и кувано месо у сосу од вишања. У Бездану су мештани такође приказали своју културну традицију кроз етно кућу „Јелена”, јединствену ткачку радионицу дамаста, еко учионицу „Барачка” и чарду „Пикец” на Дунаву. Ј. Прелчец

Успомена на боравак у Будимпешти

НАГРАДНО ПУТОВАЊЕ ЗА СОМБОРСКЕ ЂАКЕ

УзнакуЕвропеисигурности

СОМБОР: Двадесетак ученика генерације основних школа са подручја сомборске општине вратило се са десетодневног наградног путовања у Будимпешту и Балатон. Локална самоуправа по шести пут је организовала летовање као награду ученицима за успех у основном образовању. Ђаци су награђени у оквиру међународног пројекта „У знаку Европе и сигурности” а резултат је сарадње два града Сомбора и Кишпеште. Циљ пројекта је превазилажење предрасуда и различитост језика као и баријере у комуницирању и дружењу, а учесници пројекта, омладинци

Пољске, Хрватске, Турске, Србије и Мађарске, међусобно упознавају карактеристикке живота, специфичност средине домаћина, културу, историју државе у коју долазе и из које долазе. Ученици су посетили знаменитости Будимпеште, а највише времена провели су у кампу Капталанфиред на језеру Балатон. Домаћини су гостима приредили богат културно уметнички програм, а уз много доживљаја у упознавању нових предела и младих из других држава сигурно ће ово летовање сомборским ученицима остати у дугом сећаЈ. П. њу.

Фер-плејнаградаекипиизПавловаца

РУМА:На јуче завршеном турниру петлића у малом фудбалу учествовало је 16 екипа и Руме и села Стејановаца, Павловаца, Хртковаца, Жарковца, Малих Радинаца, Кленка, Витојеваца, Платичева, Буђановаца, Краљеваца, Никинаца, Путинаца и Вогња. У петодневном такмичењу своју вештину показало је 350 младих фуд-

балера, а најбољи су били фудбалери екипе 4. МЗ Рума, друго место освојила је екипа Хртковци I, а треће 2. МЗ Рума. Награду за фер-плеј игру је добила екипа Павловаца, а најбољи стрелац на турниру била је Тијана Филиповић, чланица екипе 4. месне заједнице Рума. Ј. А.

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 0901-111-021 Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

utorak26.jul2011.

11

ПОВЕРИОЦИ „НАШЕГ ДОМА” ОСТАЛИ КРАТКИХ РУКАВА

Закинутимрадницима пресуданепомаже

САНИРАЊЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА

Првиблокови заБашаид

КИКИНДА:У кикиндској општини почела је расподела грађевинских блокова за 60 домаћинстава, чије су куће страдале од поплава. За породице које се налазе на листи првог и другог приоритета, обезбеђено је скоро 80.000 блокова, од чега је 60.000 донирала покрајинска Влада, а остатак је обезбедила општина Кикинда. Први помоћ добијају мештани Башаида, где су поплаве нанеле највише штете. За њих је обезбе-

У БЕЗДАНУ

Градисе теретна лука СОМБОР: Градско веће Сомбора подржало је иницијативу градоначелника Немање Делића да потпише писмо подршке предузећу „Ју агент” у Бездану, поводом инвестиционог пројекта „Лука Бездан”. Иницијатива је потекла након што је аустријско предузеће „Хифтогарфик емџенирс”, која је у партнерским односима са Безданцима, послало писмо о намерама, уз образложење о интересу обе фирме у реализацији пројекта „Лука Бездан”. У образложењу је напоменуто да је неопходно да се изгради приступно место за привез бродова, за камионе и рампу за претовар, као и неопходност одређене опреме и механизације. Ведност инвестиције је око милион евра, а средства би обезбедиле поменуте фирме. Градско веће је подржало ту иницијативу, јер би изградња теретне луке и претоварног места смањила транспортне трошкове, повећала конкуретност робе намењене извозу и смањила оптерећење путне инфраструктуре. То би повољно утицало на развој пратећих делатности и отварање нових радних места. Ј. П.

У КУЦУРИ

Проширење дома за старе ВРБАС: Геронтолошком центру Врбас Министарство рада и социјалне политике Владе Републике Србије одобрило је осам милиона динара за наставак радова на доградњи и модернизацији домског одељења у Куцури. Чланица Општинског већа задужена за социјална питања Радмила Мусић подсетила је да је Покрајински секретаријат за социјалну политику и демографију 2007. године одобрио средства за реновирање домског смештаја у Куцури, у износу од нешто више од седам милиона динара, чиме је окончана прва фаза реконструкције. - Средства из надлежног Министарства која смо сада добили омогућавају другу фазу радова у којој ће бити дограђене две собе, два санитарна чвора, велика, покривена тераса за извођење радне терапије, и пратеће просторије за особље. На овај начин капацитет дома увећава се за осам кревета и сада ће објекат моћи да прими 30 штићеника. Поред повећања капацитета, важно нам је што ћемо од сада у овом месту моћи да примамо и полупокретне и непокретне особе, што до сада није био случај - рекла је Радмила Мусић. Почетак радова на доградњи дома у Куцури очекује се идућег месеца. М. Кк.

ђено 23.850 блокова. У Руском Селу биће испоручено 22.960, Банатској Тополи 13.750, Иђошу 13.370, Сајану 580, док ће Кикинђани добити 4.580 блокова. Мештани села донацију преузимају у својим месним заједницама, уз личну карту. Грађевински блокови намењени су објектима за које је Општинска комисија за процену штете од поплава утврдила да су за рушење и за обнову. А. Ђ.

ЗРЕЊАНИН: Повериоци зрењанинског предузећа за занатске послове и одржавање стамбених зграда „Наш дом” остаће кратких рукава. Јер, ова фирма, која не ради већ три године и у којој нема запослених, остала је и без покретне и непокретне имовине чијом продајом би могли бити намирени Комерцијална банка, Пореска управа, Дирекција за изградњу и уређење града Зрењанина и бивши радници који заједно потражују 66 милиона динара. Једина могућност да намире само део потраживања јесте да „извуку” новац из судског спора у ком „Наш дом” од апатинске Самосталне занатске радње „Рад” тражи исплату дуговања. Ради се о суми од 1,17 милиона динара, што је и једина стечајна маса, иначе далеко мања од укупних потраживања поверилаца. Имајући у виду све ове суморне податке, у Привредном суду у Зрењанину је одлучено да се сте-

„Наш дом” остао и без крова

чајни поступак у „Нашем дому” закључи, без обзира на што је од његовог отварања прошло тек три месеца. Истовремено, Агенцији за привредне регистре је наложено да, по правоснажности овог решења, „Наш дом” избрише из регистра. Бивши радници су пар година после судске пресуде донете у њихову корист покушавали да наплате своја потра-

живања али им то није пошло за руком. - Наша фирма је око четири деценије беспрекорно бринула о одржавању неколико хиљада станова у граду, све док нас 2006. године није купио Никола Радуловић, власник „Електроинвеста”. Није испунио ниједно обећање које нам је том приликом дао. Пар месеци нам је исплаћивао плату, а после

смо радили без дохотка, као и без доприноса за пензијско осигурање, веле револтирани радници. Убрзо су запослени послати на биро за незапослене као технолошки вишак, и то без отпремнине и више заосталих зарада. Није било другог него да пресавију табак и туже газду. Општински суд у Зрењанину априла 2008. пресудио је у корист оштећених радника, налажући Радуловићу да исплати дугове према њима. Међутим, како је имовина „Нашег дома”, по тврдњама запослених, пренета на другу Радуловићеву фирму - „Електроинвест”, радници нису знали како да наплате свој дуг. Уз то, рачун „Нашег дома” стално је био у блокади. Праву слику стања у овој фирми, иначе, Зрењанинци су могли видети пре извесног времена када је са две зграде „Нашег дома”, у Улици Коче Коларова, преко ноћи неко уклонио кровове! Ж. Балабан

НОВА ПОСТАВКА У ДВОРИШТУ ЗРЕЊАНИНСКОГ МУЗЕЈА

Енглеска парњача чекасмештај ЗРЕЊАНИН: Једна од примарних активности зрењанинског Народног музеја сада је припрема простора за смештај пољопривредне поставке која ће бити јединствена у Србији. За ову намену обезбеђено је десет милиона динара, а од Зрењанинца Душана Малбашког откупљена је колекција пољопривредне механизације вредна три милиона динара. -У процес откупа био је укључен Музеј науке и технике из Београда, матична и компетентна институција за техничка добра која су под заштитом. Пошто је једна парна машина енглеског произвођача, произведена 1860. године ексклузивна, консултовали смо и музеј у Норвичу у Енглеској, специјализовану институцију, од које смо добили информације о тој направи. Једини разлог што најављена поставка још није доступна јавности, јесте процедура у прикупљању документације, неопходне за адаптацију и уређење простора у дворишном делу Народног музеја, где ће бити смештена пољопривредна поставка. Осим што ће у овом амбијенту бити изложена поставка, у њему ће бити могућности и за организацију неких културно-образовних садржаја, етнофестивала и сличног - појаснио је

директор зрењанинског музеја Божидар Воргић. Ова институција културе проглашена је за најбољи музеј у Србији у 2006. години због великог броја посетилаца - преко 85.000,

це, концерти класичне музике, пројекције филмова, промоције, књижевне вечери, семинари и предавања које организује. Може се закључити да је својим деловањем музеј успео да створи

Награђени вуковци на свечаној седници СО Чока

ПРОСЛАВЉЕН ДАН ОПШТИНЕ ЧОКА

Отворенаврата инвеститорима

Колекција пољопривредне механизације јединствена у Србији

34 организоване тематске изложбе и реновиране сталне поставке. У годинама које су следиле број посетилаца остао је на завидном нивоу - у претходних шест година укупан број посета премашио је 425.000. Оно што музеј истиче јесу бројне изложбе али и радиони-

навику посећивања и да публика у њему проналази занимљиве садржаје. То је у првом реду обезбеђено привлачним изложбеним садржајем, мултимедијалним приступом, и учесталим пратећим активностима. Ж. Б.

Маратонпалачинкизадоброчинство БАЧКО ГРАДИШТЕ: Група ентузијаста Удружења „Мост” из Бачког Градишта доказала се организујући Фестивал палачинки, а сада покушава да се потврди и хуманитарном акцијом. Организоваће сакупљање помоћи за младог мештанина Зорана Гужвића, који је страдао у саобраћајној несрећи и од прошле године везан је за инвалидска колица. - Постоји нада да би операција кичме побољшала његово здравствено стање, а за то су потребна велика средства. Наше удружење је одлучило да се укључи у акцију прикупљања новца, тако што ћемо организовати маратонско печење палачинки - каже АгоштонЛегвари.

Од четвртка 28. јула, у 10 сати до петка, 29. јула, у 18 сати, укупно 16 екипа за печење ове посластице смењиваће се свака два сата, што значи да ће по два пута бити укључени током 32 сата трајања акције, најављује Легвари и позива све да дођу, уживају у палачинкама, а да свако према својим могућностима остави добровољни прилог у „Кутију оздрављења”. Имајући у виду велики одзив посетилаца током минулог Фестивала палачинки, верује се да ће и овом приликом бити много људи добре воље који ће уживати у омиљеном специјалитету и учинити леп гест доброчинства. В. Ј.

„Чигра” у новом руху

МОЛ: Започети радови на реконструкцији дечијег вртића „Чигра” у Молу, у саставу ађанске Предшколске установе „Чика Јова Змај”, требало би да се заврши до почетка школске године. Средства за обнову вртића обезбеђена су из Фонда за капитална улагања АП Војводине, који у општини Ада финансира обнову девет оваквих објеката. Укупна вредност радова прелази 20 милиона динара, а шест објеката је већ завршено. Радови на „Чигра” коштаће око пет милиона динара. На вртићу изграђеном пре три деценије биће замењени дотрајали кров, врата и прозори, просторије ће бити окречене, а фасада обновљена. Пре неколико година у овом вртићу је један део подова измењен, када су уклоњени дотрајали итисони и постављен део подне подлоге од плуте. Наставком и завршетком радова овог лета, деци ће се омогућити да наредне школске године бораве у знатно бољим условима. М. Мр.

ЧОКА: На римокатоличком гробљу у Чоки јуче је служен помен страдалима од колере која је пре 180 година харала овим крајевима, а 26. јули 1831. године када је престало страдање прославља се као Дан општине Чока. У обележавање су се уклопиле и храмовне славе у православној и у римокатоличкој цркви. На седници Скупштине општине, којој су присуствовале делегације братских градова свечане беседе одржали су председник општине др Предраг Мијић и председник СО Чаба Пинтер. Указано је да је у кризној години утицај локалне самоуправе био ограничен, али да је остварена велика ствар за општину - завршен је нови мост на Тиси између Падеја и Аде. То је, према речима Мијића, отворило врата инвеститорима и створило прилику за развој, какву до сада нису имали. - Сада је на нама да ту прилику паметно и брзо искористимо. Надам се да ће Падеј даљом изградњом путних коридора према Кикинди и Новом Бечеју, постати рас-

крсница важних регионалних путева. И поред свих наших настојања нисмо успели да ставимо у функцију малогранични прелаз код Врбице према Румунији - рекао је Мијић. На свечаној седници уручене су скромне награде најбољим ученицима основних школа, који су на завршетку осмогодишњег школовања понели Вукове дипломе. То су из ОШ „Јован Поповић” у Чоки Катарина Банчев, Миљан Вуловић, Анета Исаковић, Стефан Комлушан, Катарина Мркшић, Александар Петров, Ерик Тири, Виктор Кобрехел, Бригита Шурањи, Виктор Сабо, Акош Зомбори, Хелга Агоштон, Евелин Дупак,АкошХечко,РамонКосо, Кинга Николић, Небојша Павлов и Бојана Сувајџић, из ОШ „Др Тихомир Остојић” из Остојићева Кристијан Бујак, Јасмина Грбин и Јулија Тот и из ОШ „Серво Михаљ” из Падеја Радмила Петровић, Јелена Смиљански, Мирко Попов, Давид Ђерфи и КлаудијаЈакша. М. Митровић

Накомарцеса земљеиизавиона

БЕЧЕЈ: У току је акција интензивног сузбијања комараца са земље и из ваздуха, у највећој потиској општини. По одлуци општинске управе посао је преузела београдска фирма „Еко дез”. Уколико временски услови не буду оптимални третман сузбијања инсеката биће обављен у наредним данима, како би учесници предстојећег празничног викенда у Бечеју били поштеђени непријатности какве комарци знају да приреде. Са земље ће се вршити ларицидни третман регистрованим хемијским препаратима, а из ваздуха, односно из авиона, адултни третман. За сваки случај, пчелари би ових дана требало нешто раније да затворе своје кошнице, а ако се акција не спроведе због метеоролошких услова најбоље је не пуштати пчеле на пашу док се планирана акција не заврши.

Како нису само комарци брига Бечејаца, обавиће се и третман сузбијања крпеља на простору бившег хиподома крај Тисе и дуж насипа уз реку код Бечеја, где ће се највећи део активности око Дана општине Бечеј одржати. В. Ј.


CRnA HROnikA

utorak26.jul2011.

dnevnik

c m y

12

UAKCIJIBIA,TU@ILA[TVAZAORGANIZOVANIKRIMINAL I[VEDSKEPOLICIJEUHAP[ENAOSMO^LANAGRUPA

Krijum~arilikokainu[vedsku

USOMBORUDOLIJALADVOJICAMALOLETNIKA

Uhap{eni spolakile „skanka” Pri pad ni ci kri mi na li sti~ke policije Policijske uprave u Somboru, u saradwi s kolegama u Subotici, u okviru akcije „Morava“ prona{li su i oduzeli 466 grama opojne droge „skank„. Protiv dvojice sedamnaestogod{wih Somboraca podneta je krivi~na pri-

ja va Vi {em jav nom tu `i la {tvu u Somboru, zbog osnovane sumwe na neovla{}enu proizvodwu i stavqawe u promet opojnih droga. Istra`ni sudija Vi{eg javnog tu `i la {tva u Som bo ru od re dio im je jed no me se~ ni pritvor. J.P.

VI[EJAVNOTU@ILA[TVOUZREWANINU

Optu`enza prodajudroge

Zrewaninsko Vi{e javno tu`ila{tvo podiglo je optu`nicu protiv Milo{a P. iz Zrewanina zbog sumwe da je po~inio krivi~na dela neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga, kao i omogu}avawa u`ivawa narkotika. Kako se podozreva, on je od februara do 23. maja ove godine

u vi{e navrata prodavao marihuanu u Zrewaninu. Odlazio je do Beograda i od nepoznate osobe kupovao marihuanu, po 2.000 dinara za tri grama. Drogu je kasnije prepakivao u mawe paketi}e, telefonom kontaktirao s u`ivaocima i prodavao im robu, a tokom 2011. godine je i drugoj osobi davao da koristi marihuanu. @.B.

NA[ITAKMI^ARINAMETILOPOVAUMA\ARSKOJ

Srpskoj reprezentaciji ukradenibicikli Biciklisti~ka reprezentacija Srbije ne}e u~estvovati u takmi~ewu u Ma|arskoj po{to im je ispred hotela u Budimpe{ti obijen kombi i pokradeni svi bicikli i rezervni delovi – karbonski to~kovi i rezervni aluminijski to~kovi. Kombi reprezentacije Srbije obijen je na parkingu hotela u no}i izme|u subote i nedeqe. Srpski biciklisti zbog toga nisu startovali u drugom delu

Sredwoevropske trke u kategoriji u glavnom gradu Ma|arske i vratili su se u Srbiju. – Do{ao sam u hotel u subotu uve~e oko 21.30 i parkirao vozilo odmah na ulazu parkinga, koji je, navodno, bio obezbe|en. Proverio sam i sve brave, da li je sve zakqu~ano, to mi je navika. Me|utim, recepcionar je prilikom mog dolaska gledao televiziju, a ujutro, oko 6.30 ~asova, kada sam ustao i krenuo da pripremim bicikle za start, ponovo je bio prilepqen za ekran. Toliko o ~uvanom parkingu – rekao je vo|a na{e reprezentacije MiroqubKrsti}. On je dodao da je u jednom trenutku, videv{i ispra`wen kombi, po-

mislio da je u pitawu „skrivena kamera”. – Pomislio sam da se neko sa nama {ali. Nisam mogao da poverujem da niko nije opazio lopove koji su odneli osam bicikala i 12 rezervnih to~kova – izjavio je {ef struke u ni{kom „@elezni~aru„. Krsti} je istakao da je „ovo veliki udarac, ne samo u materijalnom pogledu ve} i u takmi~arskom, jer je sezona u punom jeku, a svaki dan izgubqenog treninga je nenadoknadiv. Tako|e, te{ko je voziti na novom biciklu koji ne mo`e da odgovara u potpunosti”. Policija je izvr{ila uvi|aj i pokrenuta je istraga. Poznavaoci prilika ka`u da se ovakvi bicikli, specijalno pravqeni za voza~a (na ramu je ispisano ime bicikliste), te{ko prodaju jer su i suvi{e upadqivi, pa ako policija brzo ne pohvata lopove, verovatno }e zavr{iti u delovima, a ramovi }e biti prefarbani. – Ne ka`e uzalud narod da lopovi udaraju prvo na sirotiwu. Jedva smo sakupili novac da nabavimo dobre bicikle, a sada su na{i reprezentativci Esad Hasanovi}, DraganSpasi} i Filip Pavlovi} ostali bez wih – ka`e mladi menaxer „Partizana„ Du{an Banovi}. – Ukrali su i odli~ne bicikle @oltuDeru i Goranu [melcerovi}u iz kragujeva~kog „Radni~kog„ i ne{to slabiji model Marku Stankovi}u iz kraqeva~kog „Metalca”.

Tu`ila{tvo za organizovani kriminal saop{tilo je ju~e da je zajedno s Bezbednosno-informativnom agencijom privelo kraju pretkrivi~ni postupak protiv nekoliko osumwi~enih za pripadnost me|unarodnoj kriminalnoj grupi, za koju se sumwa da se bavila krijum~arewem kokaina u [vedsku u vi{e navrata tokom ove i pro{le godine. U zajedni~koj akciji s policijom [vedske li{eno je slobode osam lica – jedno na teritoriji

Srbije i sedam na teritoriji [vedske, dok je jedno lice u bekstvu. Slobode je u Srbiji li{en N. M. iz Jagodine, a u [vedskoj S. M. iz Aleksinca i F. S. – navodi se u saop{tewu koje je potpisao tu`ilac Miqko Radisavqevi}. Tu`ilac precizira da se sumwa da je „grupa u toku 2010. i 2011. godine u vi{e navrata krijum~arila kokain iz luka u Holandiji i Belgiji u [vedsku, koja je bila odredi{te“.

Krijum~arewe je planirano i organizovano na teritoriji Republike Srbije tako {to je, po nalogu organizatora, kokain dopreman na podru~je Geteborga gde su upu}ivani na{i dr`avqani da bi prihvatili opojnu drogu a nakon toga isporu~ivali je lokalnim dilerima – saop{tava Tu`ila{tvo. Precizirano je da se osumwi~enima na teret stavaqaju krivi~na dela udru`ivawa radi vr{ewa krivi~nih dela i neovla-

{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojne droge. Uz to se dodaje da je prilikom prekju~era{weg hap{ewa „kod okrivqenih u [vedskoj prona|eno i zapleweno {est kilograma kokaina“. Sumwa se, navodi Tu`ila{tvo, „da je osim ove koli~ine, kriminalna grupa u ranijem periodu isporu~ila jo{ najmawe 20 kilograma kokaina na identi~an na~in“. J.J.

UHAP[ENE^ETIRIOSOBEOSUMWI^ENEZAUZGOJINDIJSKEKONOPQEUARADCU,KODZREWANINA

Aleksandar B.

Gordana B.

Predrag M.

Igor T.

Uplastenicimana|eno 78kilogramamarihuane Pri pad ni ci kri mi na li sti~ke policije prona{li su u petak u selu Aradac, nedaleko od Zrewanina, dva plastenika u kojima je odgajana marihuana, saop{tila je ju~e Policijska uprava Zrewanin. Zbog sumwe da su po~inili krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga policija je, nakon toga, uhapsila Aleksandra B. (39), Predraga M. (30), GordanuB.(33), svi iz Zrewanina, i IgoraT. (36) iz Aradca. Wima je odre|eno i policijsko zadr`avawe. Kako je navedeno u policijskom saop{tewu, osumwi~eni su po~etkom 2010. godine iznajmili ku}u u Aradcu, u [tefanikovoj 22, gde su u dvori{tu postavili dva plastenika duga po 25 metara, a {iroka oko 5,5 metara. Opremili su ih sredstvima za navodwavawe, prihranu i ve{ta~ki uzgoj biqa pa su u wima uzgajali mo-

Plastenik u kojem je, kako se sumwa, uzgajana marihuana

difikovanu opojnu drogu marihuanu „«skank„», a posle je prodavali na podru~ju Zrewanina i Novog Sada. Pretresom u dva plastenika, ka`e se u saop{tewu policije, prona|eno je ukupno 50 vegetiraju}ih biqaka nalik na indijsku konopqu, ukupne te`ine 78,6 kilograma, kao i sva prate}a oprema za proizvodwu marihuane. Obavqen je i pretres stanova i drugih prostorija u kojima `ive osumwi~eni, i u wima je prona|ena ve} sasu{ena i pri pre mqe na opoj na dro ga spremna za prodaju, kao i neonske lampe, sistem za ventilaciju i sistem za grejawe namewen la bo ra to rij skom uz go ju modifikovanog «„skanka„». Osumwi~eni su u zakonskom roku privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Zrewaninu koji im je, nakon saslu{awa, odredio pritvor do 30 dana. @.B.

UPONOVQENOMPOSTUPKU,BIV[IDIREKTOR„ELEKTRODISTRIBUCIJEBEOGRAD”DOBIOTRIPUTMAWUKAZNU

Uskokovi}utrigodinezatvora Bran is lav Usk ov i} (74), biv{i direktor „Elektrodistribucije Beograd„ tokom devedesetih godina pro{log veka, kome optu`nica, podignuta u maju 2003. godine, a izmewena pre tri godine, stavqa na teret zlouptrebu slu`benog polo`aja, nesavesno poslovawe i pri~iwenu {tetu dr`avi od 11 miliona dinara, presudom koju je ovog meseca doneo Vi{i sud u Beogradu ogla{en je krivim i osu|en na tri godine zatvora. Na ovu kaznu Uskokovi} je osu|en u ponovqenom postupku, nakon {to je prvu presudu, kojom mu je bilo izre~eno devet godina zatvora, u `albenom po stup ku ok to bra 2008. godine ukinuo sada biv{i Vrhovni sud Srbije. Po zvani~nim podacima saop{tenim ju~e iz Vi{eg suda u Be o gra du, po na vqa ni po stu pak pro tiv Usko ko vi }a je okon~an u prvoj sedmici ovog meseca i vo|en je po optu`nici koju je Tu`ila{tvo izmenilo 21. septembra 2009. godine, a presuda je izre~ena 6. jula. „Pr vo ste pe nom pre su dom Vi{i sud je optu`enog Uskokovi}a oglasio krivim za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja, utvrdiv{i

da je sebi i drugom pribavio odluka po `albama u ovom poprotivpravnu imovinsku ko- stupku biti i kona~na. rist u iz no su ve }em od Osnov nim kri vi~ nim po 1.500.000 dinara i osudio ga na stupkom, koji je po~eo krajem kaznu zatvora u trajawu od tri janura 2002. godine hap{ewem godine. Za krivi~no delo ne- nekoliko osumwi~enih, osim savesnog rada u privrednom biv {eg di rek to ra EDB-a poslovawu, za koje je apsolutna zastare lost kri vi~ nog go we wa na stu pi la 6. aprila 2010. godine, sud je okrivqenog Usko ko vi }a oslo bo dio op tu `bi„, saop{teno je ju~e iz Vi{eg suda u Beogradu Dok se u javnosti ~uju nezvani~ne najave da }e Tu`ilat{vo podneti `albu na ovu presudu u pogle du ka zne, i od bra na na ja vqu je `albu. – Smatramo da nema dokaza za optu`be i krivi~no delo Branislav Uskokovi} za koje je Uskokovi} ogla{en Uskokovi}a, bile su obuhva}ekrivim – izjavio je ju~e za ne jo{ ~etiri osobe. Me|u“Dnevnik” Uskokovi}ev bra- tim, posle prvog su|ewa i ukinilac advokat Slobodan Ru- nute prve presude tada{weg `i}. Okru`nog suda u Beogradu izIzvesno je da }e se i ova pr- re~ene 2006. godine, u ponovostepena presuda u narednom vqenom postupku Uskokovi} periodu na}i pred Apelacio- je jedini ostao na optu`eni~nim sudom u Beogradu, ~ija }e koj klupi. Naime, jedan okri-

vqeni je preminuo, u slu~aju dvoje osumwi~enih u me|uvremenu je nastupila zastara gowewa za krivi~na dela za koja su se teretili, a jedan je oslobo|en optu`be. Tokom istrage, Uskokovi} je proveo u pritvoru od 31. januara 2002. godine do 18. marta 2003, a kad se ispostavilo da je nakon izlaska na slobodu postalo enigma gde je, za wim je bila raspisana i poternica, a prvo su|ewe mu je po~elo u odsustvu. Me|utim, dve i po godine kasnije, na sudskom ro~i{tu 11. maja 2005, Uskokovi} se izne bu ha po ja vio na glav nom pretresu. U odbrani je odbacio sve optu`be, a povodom dugog odsustva je naveo da je bio na le~ewu zbog te{kih zdravstvenih problema, o ~emu svedo~i ~iwenica da su mu ugra|ena ~etiri bajpasa. Posle pomenutog iznenadnog po ja vqi va wa na su |e wu ponovo je zadr`an u pritvoru, a dva meseca kasnije, u julu 2005, prihva}en je predlog odbrane o kauciji pa je Uskokovi} uz polo`eno jemstvo pu{ten da se brani sa slobode, uz zabranu napu{tawa mesta prebivali{ta bez odobrewa suda i obavezu odazivawa na pozive suda. J. J.


crna hronika

dnevnik

utorak26.jul2011.

13 Foto: N. Stojanovi}

POTVR\EN IDENTITET NASTRADALOG VOZA^A

Turinacpoginuo kodBe~eja

MladenMihajlovi}(1965)izTurijepoginuojeprekju~eusaobra}ajnojnesre}inaputuSrbobran–Be~ej,saop{tilajeju~enovosadskaPolicijskaupravaoudesuokojemsmopisali. Izzasadanepoznatihrazloga,Mihajlovi}je„audijem100”sleteo skolovozauodvodnikanalipreminuonalicumesta.Policijajeo saobra}ajnojnesre}iprosledilaizve{tajnadle`nomtu`ila{tvu, dodajesesaop{tewu. M. V.

ZREWANINSKO TU@ILA[TVO PODNELO OPTU@NI PREDLOG PROTIV DRAGANA N. IZ ^ENTE

Mesarskimno`evima pretio`eniipoliciji Osnovno javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podnelo je optu`ni predlogprotivDraganaN. (31)iz ^ente zbog sumwe da je po~inio nasiqeuporodiciidvakrivi~na dela ometawa ovla{}enog slu`benoglicauobavqawuposlova bezbednosti ili odr`avawa javnogredaimira. Wemu se, optu`nim aktom Tu`ila{tva,nateretstavqadaje9. jula ove godine, u prepodnevnim ~asovima,u^enti,oti{aodoku}eukojojjebilawegovavanbra~na supruga B. I. i naredio joj da kreneswim.Onajetoiu~inila, nakon~egajujeDragan,prilikom kretawa, vi{e puta odgurnuo, vre|aju}ijeiprete}ijoj. Po{to su stigli u porodi~nu ku}u, okrivqeni je nastavio da pretiB.I.,govore}ijojda}ezapaliti ku}u i sve stvari u woj. Upla{ena `ena tada je istr~ala naulicuipozvalapoliciju.Dok jenapoqu~ekaladapolicajcido|u, Dragan N. je u vi{e navrata prilazio `eni, dr`e}i zadenuta zapojasomdvamesarskano`aigo-

vore}i: “Zakla}u te, samo da zna{.[aqijednogpojednog,zovi policiju,iwih}udazakoqem”. Ume|uvremenu,do{lisuipripadnici MUP-a, a okrivqeni je odbiodaiza|eizku}e,vi~u}ida nijetu.Naponovqenunaredbuda se pojavi, Dragan N. je poru~io policajcima da oni u|u u ku}u, {tosuoniiuradili.Zateklisu gakakostojiporedstola,srukamaskrivenimizale|a.Kadaje,po naredbi,podigaorukeuvis,policajcisuuvidelidauoberukedr`ipojedanmesarskino`.Uprvi mah je odbio da odlo`i hladno oru`je,akadase,ipak,povinovao policijskoj naredbi, stao je u gard i krenuo ka pripadnicima MUP-a da bi ih fizi~ki napao. Ali,utomejespre~enjersugapolicajcisavladaliiodveliuslu`bene prostorije Policijske upraveZrewanin. Po re{ewu istra`nog sudije zrewaninskog Osnovnog suda, DraganN.jeupritvoruod11.jula. @. B.

OSUMWI^EN ZA DVA RAZBOJNI[TVA U ZREWANINU

Upqa~kuslova~kim no`em

Protiv Zrewaninca Du{ka K. (29)Osnovnojavnotu`ila{tvou Zrewaninu podiglo je optu`nicu kojommusestavqanateretdaje po~iniodvakrivi~nadelarazbojni{tva. PonavodimaTu`ila{tva,sumwa se da je Du{ko K. 26. juna ove godine,oko22sata,naTrguZorana\in|i}auZrewaninu,ska~ketomi“fantomkom”naglavi,u{ao u kazino “Centar”, vlasni{tvo o{te}ene D. R., i od radnika zatra`iodamupredanov~anik,pri tom u ruci dr`e}i lova~ki no`.

Iz straha za sopstveni `ivot, radnik M. M. je to i u~inio, a u nov~aniku je bilo 13.250 dinara, karticeivau~erizaaparate. Slede}e razbojni{tvo, kako se podozreva, okrivqeni je po~inio tridanakasnije,oko17.30~asova, uUlicikraqaAleksandraPrvog Kara|or|evi}a. S ka~ketom na glavi i lova~kim no`em u ruci, u{aojeumarket“Jefta”,iprete}itrgovkiwiP.O. da}ejezaklati,uzeo6.000dinarakojejeprodava~icaizvadilaizkase.Posletogajeoti{aoslicamesta. @. B.

PAN^EVAC OPTU@EN ZA PROVALU U TORKU

Ukradenicigarete imeso Na optu`eni~koj klupi Osnovnog suda u Zrewaninu na}i }e se DaliborI. (24)izPan~evapo{togaTu`ila{tvosumwi~idajepo~iniokrivi~nodelote{kekra|e. Kakosenavodiuoptu`nompredlogu,onje2.avgusta2010.godine, oko tri sata posle pono}i, u Torku, oti{ao do prodavnice “BB trejd”,imetalnom{ipkomi{rafcigeromodvaliokatanacnadowemdeluvrata.Zatimjepomo}u{rafcigeraotvorioulaznavrata i iz trgovine ukrao cigarete, suhomesnate proizvode, keks, kafu, ukupnovredne23.504dinara. @. B.

KIKIN\ANI SE TERETE ZA PORODI^NO NASIQE

Tukaosuprugu,}erku ita{tu Protiv Zoltana K. (1978) iz Kikinde policija je podnela krivi~nu prijavu zbog osnova sumwe da je po~inio krivi~no delonasiqauporodicina{tetusupruge,}erkeita{te.Onje osumwi~endaihjeuporodi~noj ku}ilak{epovredio,udaraju}i ihrukamainogamapotelu.

Kikindska policija prijavu je podnela i protiv Krste A. (1936) iz Kikinde zbog osnova sumwe da je po~inio nasiqe u porodici na {tetu supruge. On seteretidajeve}du`esuprugu maltertiraofizi~kiipsihi~ki. M. Mr.

U ZREWANINU OPTU@EN NOVOBE^EJAC

Staracmotociklom nape{aka Zbogsumwedajeizazvaosaobra}ajnunezgoduukojojjejednaosobate`epovre|ena,zrewaninskoOsnovnojavnotu`ila{tvopodiglojeoptu`nicuprotivFerencaI. (76)izNovogBe~eja. KakotvrdeuTu`ila{tvu,onje4.oktobrapro{legodine,oko19 sati,namagistralnomputuizme|uNovogBe~ejaiBe~eja,upravqao motociklom“tomosautomatik”.Kre}u}iseneprilago|enombrzinom,ujednomtrenutkujenaleteonape{akaG.S. izNovogBe~eja, kojijestajaouzivicukolovoza,itakomunaneote{kutelesnupovredu. @. B.

PRETPRO[LE NO]I NA BULEVARU JA[E TOMI]A U NOVOM SADU

Zapaqenautomobil„audiA-6” U Novom Sadu je pretpro{le no}i oko 1.20 ~as, na Bulevaru Ja{e Tomi}a ispred broja22,izgoreoautomobil„audiA-6”apo`arjezahvatiojo{jedanautoparkiranpored. Sumwasedajepo`arpodmetnut,itotako {to je auto prethodno poliven zapaqi-

vomte~no{}uazatimzapaqen,javilajeRadio-televizijaVojvodine. Istra`ni sudija je delo okvalifikovao kaoizazivaweop{teopasnosti. Istragajeutokuizasadaseneznadali ovajslu~ajimavezesonimodpre~etiridanakadasuuKrfskojulicinasli~anna~in

zapaqenijedanxipijo{dvavozilaparkiranauneposrednojblizini. Vlasnik zapaqenog automobila, po svedo~ewukom{ijaskojimajerazgovarala ekipaRTV-a,primeranjeimirankom{ijai nikomenijejasno{tabimogaobitirazlog diverziji.

BIV[I PREDSEDNIK RSK JU^E SE PRVI PUT POJAVIO PRED SUDIJAMA HA[KOG TRIBUNALA

Hayi}odbiodase izjasniooptu`nici Biv{i vo|a Srba u Hrvatskoj GoranHaxi} odbiojeju~e,uprvom pojavqivawu pred Tribunalom u Hagu,daseizjasniokrivicipo14 ta~aka optu`nice za zlo~ine nad nesrbima u Hrvatskoj od 1991. do 1993.godine. Haxi}ev privremeni advokat Vladimir Petrovi} je sudiji OGonKvonu rekaodawegovklijent `eli da iskoristi svoje pravo da odlo`iizja{wavaweokriviciza mesecdana,dokneimenujestalnog branioca. Tokomdelaro~i{takojijebio otvorenzajavnost,Haxi}jeprvo potvrdio svoj identitet, a zatim jenapitawesudijepotvrdiodaje wegova porodica obave{tena o tomedajepreba~enuHagu.Posle toga Haxi} je vrlo mirno saslu{ao osnovna pravila sudskog postupka i potvrdio da je razumeo proceduru i naveo da nema dodatnihpitawa. SudijaO-GonKvonjezatimupitaoHaxi}evogprivremenogadvokata Petrovi}a da li je wegov klijent dobio tekst optu`nice prevedennasrpskijezikipodsetio da je 22. jula izmewen period na koji se odnosi optu`nica. Tu`ila{tvo je u petak zatra`ilo

`nici objavqenoj 2004. godine. Advokat Petrovi} rekao je da je Haxi}dobiooptu`nicuidanema potrebedase~itaceotekst.

Progon je, po optu`nici, obu- hvatao istrebqewe ili ubistvo stotina civila Hrvata i drugih

Akreditovano 30 novinara

GoranHayi}uha{kojsudnici

Petrovi} je, na pitawe sudije, potvrdio da wegov klijent `eli daiskoristipravodaseonavodimaoptu`niceizjasniurokuod30 dana. Posle toga, Petrovi} je zatra`iodadaqitokro~i{tabude zatvoren za javnost, kako bi se

Naredna sednica krajem avgusta PortparolHa{kogtribunalaNermaJela~i} najavilajeju~eda}e slede}asednicanakojoj}eoptu`enikGoranHaxi}mo}idaseizjasni okrivicibitizakazanaunajkra}emmogu}emroku,najverovatnije,za krajavgusta,poslekolektivnoggodi{nejgodmorauTribunalu. Narednusednicuzakaza}epredsedavaju}isudskogve}akoje}esuditiHaxi}usudijaizBelgijeGideVua,po{tojesudijaOGonKvonbio imenovansamozajulera{weHaxi}evoprvopojavqivawe,reklajeJela~i}evaTanjugu. Onajekazalada}enaslede}ojsedniciHaxi}ponovobitiupitan daseizjasniokriviciida,ukolikoponovoodbije,sud}e,uskladus ravilima,unetiuzapisnikdaseizjasniodanijekriv. -Ono{to}esede{avatiizakulisajeda}emonastavitidaradimosoptu`enimkakobiseuspostaviowegovtimodbrane,po{toseu sudnicisawimpojavioadvokatimenovanposlu`benojdu`nosti,ali sejo{radinauspostavqawustalnogtimaodbrane-napomenulajeJela~i}eva. izmenuoptu`niceod14ta~akatakodaHaxi}budetere}enzarazdobqeodavgusta1991.dokraja1993. godine, umesto do juna 1992. godine,kakojebilouprvobitnojoptu-

AdvokatPetrovi}izadvokatske kancelarijeFiladodeqenjeju~e Haxi}u kao privremeni zastupnik.

razjasnilejo{nekeproceduralne stvari. Haxi} je pred sudom izgledao mirno,nosiojesivoodeloinije imao nikavih dodatnih pitawa.

SANIRANA HAVARIJA U JAGODINI

Izcisterne curioargon

– Kamion cisterna, iz kojeg je ju~e na parkirali{tu kod @elezni~kestaniceuJagodininasigurnosnomventilupo~eodacurigas argon, posle intervencije pripadnika Vatrogasno-spasila~kog bataqona(VSB),nastavilajeputupravcuNi{a,potvrdiojeTanjugu {efsmeneVSB-aNeboj{aManojlovi}. –Curewegasaprimetiojede`urniu@elezni~kojstaniciu7sati,istru~waciVSB-asunalicumestaotklonilikvar–rekaoje Manojlovi},iobjasniodaje„sigurnosniventilpopustio,verovatnoodtruckawa”.–PosleintervencijeVSB-a~ovekkojipratitakveteretepotpisaojeidaodozvoludakamionmo`enastavitiput. Re~ je o kamionu cisterni iz jednog transportnog preduze}a iz Svilajnca.

U vreme obuhva}eno optu`nicom Haxi} je bio premijer SAO Slavonija, Barawa i zapadni Srem, a kasnije i predsednik samoprogla{eneRepublikeSrpske Krajine.Optu`nicommusenateretstavqajuprogon,istrebqewe i ubistva nesrba, zatvarawe, mu~ewe,okrutnopostupaweinehumanadela,deportacijeiprisilnopreme{tawe,bezobzirnorazarawe naseqa, uni{tavawe kulturnih i verskih objekata i pqa~ka. Prema optu`nici on je u~estvovao u udru`enom zlo~ina~kom poduhvatu ~iji je ciq bilo trajnoinasilnouklawaweHrvata s velikih delova teritorije Hrvatske. Na ~elu tog poduhvata bio je, po optu`nici, tada{wi predsednikSrbijeSlobodanMilo{evi}, a me|u u~esnicima su bili Jovica Stani{i}, Franko Simatovi}-Frenki, Vojislav [e{eq,@eqkoRa`natovi}-Arkan,MilanMarti},RadovanStoji~i}-Baxa i pripadnici JNA. Haxi} i drugi u~esnici u zlo~ina~kom poduhvatu planirali su, podsticali, naredili, po~inili ili pomagali progon nesrba na rasnoj, verskoj ili politi~koj osnovi,pi{euoptu`nici.

Za pra}ewe prvog pojavqivawa pred sudom ha{kog optu`enika Hadzi}a akreditovalo seukupno30novinaraizvode}ihsvetskihmedija. Usudnicijebilo26novinara,doksuuholuTribunalasu|ewepratila~etiripredstavnikamedija.Me|uakreditovanim su novinari Rojtersa, APTN,^e{keTelevizije,Doj~e velea,  Tanjuga, RTV Vojvodine,Srneidrugi. UsudniciTribunalaudelu predvi|enomzajavnostsedeli su i predstavnici diplomatskog kora u Holandiji, kao i predstavniksrpskeambasadeu HaguSa{aObradovi}.UskladuspravilimaTribunala,novinarimanijebiloomogu}eno dauzgradusudaunosemobilne telefone, diktafone, foto aparate i kamere, dok su lap topovimamoglidaseslu`esamoulobijutribunala. nesrba,ukqu~uju}izeneistarije osobe,uDaqu,DaqPlanini,Erdutu, Erdut Planini, Klisi, Lovasu, Grabovcu i Vukovaru. Te zlo~ine po~inile su Teritorijalnaodbraneiparavojneformacije, ukqu~uju}i Ra`natovi}evu i[e{eqevu. Optu`en je i za deportaciju iliprisilnopreme{tawe„desetina hiqada” hrvatskih i drugih nesrpskihcivilasatihpodru~ja, „ ukqu~uju}i deportaciju najmawe 5.000 stanovnika Iloka i 20.000stanovnikaVukovarauSrbiju; i prisilno preme{tawe unutar najmawe Hrvatske 2.500 stanovnikaErduta”. Haxi}(53)jeposledwi,161.optu`eni u pritvoru Tribunala. On je uhpa{en 20. jula na Fru{koj gori, posle sedmogodi{weg skrivawa,aizru~enjeTribunalu 22.jula.

KOD PRIJEPOQA INCIDENT BEZ POVRE\ENIH

Izgoreo„Lastin” autobus Autobus koji je saobra}ao na relaciji Beograd–Ulciw zapalioseju~eranoujutrooko2.40sataumestuZavinogra|enaputu Prijepoqe–Brodarevo, a tom prilikom niko od 53 putnika nijepovre|en,re~enojeTanjuguuMUP-uSrbije. Autobus,kojisezapalioizzasadanepoznatihrazloga,potpunojeizgoreo,auzrokpo`arabi}eutvr|ennaknadno.Putovawe kaUlciwunastavilasu33putnika,aostalinisuzbogtoga{to imjeupo`aruizgoreoprtqag,navodeuMUP-u. Kakoprenoseelektronskimediji,autobuspripadapreduze}u „Lasta”.


SVET POZNATIH

utorak26.jul2011.

c m y

14

dNEVNIk

IN MEMORIAM ТРАГИЧНАСМРТ ПЕВАЧИЦЕЕЈМИВАЈНХАУС

П о в р ата к  у  ц р н о Т

рагична смрт певачице Ејми Вајнхаус, која је 23. јула2011.нађенамртвау својојкућиуЛондону,могласе наслутити на њеном последњемнаступууБеограду,током којегјеједваодржаваларавнотежу на сцени, а камоли успеваладаотпевареч-две.Поглед намладудевојкукојасетресе и једва стоји на ногама, а коју менаџеригурајунасценунеби ли„одстојала”уговореновреме и донела им хонорар, јасно је указивао да је Ејми потребна помоћидајеокруженаљудима којијојтонећепружити.Поразно је било уживо посматрати искоришћавање болесне особе, баш као што смо последњих година то чинили путем медијакојисуЕјмипоистовећивалисаЏенисЏоплин.Мрачна предсказивања су се остварила и остаје питање, да ли искључиво Ејми крива за трагичан крај или је удела имала и музичкаиндустрија. Портпарол Ејми Вајнхаус издао је последње саопштење у име талентоване певачице: „Умрла јесама у свом кревету”. Наводно, певачица је лежала мртваокошестсатипренегоје пронађеноњенотело. -Ејми је рекла свом телохранитељу да иде да спава и отишла у собу.Након неког времена,отишао је дајепробуди,али схватио је да не дише.Одмах је позвао хитну помоћ.Био је у шоку. Нико не зна како је тачно умрла,али зна се да је умрла сама у кревету - рекао је Крис Гудман, Ејмин пријатељ. У заједничкој изјави огласилисусеиЕјмини родитељи Мич иЏенис, као и старији брат Алекс, који су sкрхани збоггубитка. - Њен одлазак ће оставити велику рупу у нашимживотима.Заједнојесеприсећамоиценили бисмо мало приватности у овим ужасним околностима - изјавила је породица Вајнхаус. Иначе, Џенис је касније изјавила да је видела ћерку дан пре смртиидајевеомалоше изгледала, те да је очекивалаоваконешто. Полицијски извори наводе како се засад њенасмртдоводиувезу с прекомерним узимањем дроге и алкохола,међутим,тоћесеи дефинитивно знати након обдукције. Магазин „Пипол” је објавио да је Ејми убиомасиванкоктелдрогасачињен од кокаина, хероина, кетамина, екстазија и других психоактивнихсупстанци.Каже се да коктел који је Ејми узеламождаинијебиоутојмеријак,колико је њено тело, али срце је било „истрошено” дугогодишњим узимањемопијата. Такође је непознато заштосеЕјмиокренула дрогама и алкохолу у периодукадајојјекаријерабилаууспону.Њени прјатељи напомињу љубавне проблеме. Ејмина велика, јавности позната љубав, био је бивши супруг музичар Блејк Филдер-Сивил, којијетокомвезесЕјми добиодетесдругомженом, што је певачицу веомаповредило. Вест о смрти певачице дошла је и до Блејка, којијетренутноузатвору.Он се онесвестио кадамујесаопштенаовавест.Када је дошао себи,плачући је изјавио да је она љубав његовог живота. - Никада нећу према никоме осетити љубав какву сам осећао

Биографија јми Џејд Вајнхаус рођена је 14. септембар Е 1983.у Лондону.ЕјмиВајнхаусјерођенаујеврејскојпородици.ЊенотацМичелјебиовозач

таксија, а мајка Џенис апотекарка. Има старијег братаАлекса. Похађалајешколу„Ешмол“.Када јеимала10година,основалајесвојумузичкугрупу„СвитенСор“,поугледунаамеричкумузичку групу„СолтенПепа“,алијегрупакраткопостојала. Од своје 12. године, похађала је позоришну школу„СилвијаЈанг“,алијевећу13.годиниизбаченазбоглошегвладањаизатоштојесамасеби пробушила нос, како би ставила пирсинг. После тогасеуписалаулондонску„БРИТ“школу. Ејмије билаенглескакантауторкапознатапо свомизражајномконтраалтвокалуипробраној мешавинимузичкихжанровакојејекористилау својимпесмама,укључујућиритамиблуз,соули

џез. Ејми су приписиванезаслугезарастпопуларности женских извођачаисоулмузике,иза препород британске музичкесцене.Њен специфичан стил учиниојујемузом модних дизајнера, попут КарЛагерла фелда. Ејми Вајнхаус је 2003. године издала први албум„Франк”, који су критичари веома позитивно оценили. Године 2006. издала је албум„BacktoBlack”,којијеимаотиражод11милионапримерака.ЗаовајалбумједобиланаградуГреми. Проблемисазависношћуоднаркотикаизлоупотребомалкохола,каоињенасклоностсамоуништењу су биле редовне теме таблоида од 2007.године,падоњенесмрти.Заједносасвојимбившимсупругом,БлејкомФилдер-Сивилом, имала је проблема са законом, због којих је он биоосуђенназатворскуказну.Током2008,Вајнхауссесуочиласанизомздравственихкомпликацијакојесупредстављалеозбиљнупретњуи зањенукаријеруизањенживот.

према њој. Сви који су нас познавали знају колико је велика била наша љубав. Не могу да верујем да је мртва - изјавио је

Блејк. Ипак, његова љубав није била довољна да спречи Ејми да узима дроге и алкохол јер и онсамточинио. КадајеЕјмиупозналаРегија Трависа, он је био позитиван

утицај јер је покушавао да је одвикне од дрога.Онјојјепретио раскидом ако не престане да се дрогира, чак је одбио и њену просидбу, али она је наставила по старом. Када је схватио да никако не може да јојпомогне,РегијеоставиоЕјми, а она је била неутешна и запалаујошгорепсихичкостање.

ЕјмиВајнхаусјеипредвелику повратничутурнејукојајетребалодазапочнеконцертомуБеограду, била на лечењу, али ни ово,каонибројнапретога,није билоделотворнојерчимбинапустила клинику певачица се враћала старим навикама. Све се догађало баш као у песми „Rehab”,којајујепрославила,са албума„BacktoBlack”(Повратак уцрно): „Покушали судамеотерају на рехабилитацију, ја сам рекла „Не, не, не” (They tried to makemegotorehab,Isaid,„No, no,no”). С.Милановић


dRU[TvO

dnevnik

PROMOVISANA PETA KLASA POLICAJACA PRIPRAVNIKA

Najboqimalaptop, kameraifotoaparat Peta generacija policajaca prip ravn ik a prom ov is an a je ju~euCentruzaosnovnupolicijsku obuku u Sremkoj Kamenici.Sve~anostjepredmnogobrojnimzvanicamairodbinom 116 nov op e~ en ih pol ic aj ac a pripravnikapo~elauzfanfare i sve~ani defile. Jedini ovakavcentaruzemqiuputi}e naradposlegodinudanaobuke jo{jednu,tre}uporedu,generaciju svojih polaznica i polaznikaubeogradskuPolicijskuupravu. – Sve~ an i prog ram va{ e promocije po~eli smo himnom „Bo`e pravde”, koja nas opo-

Foto:B.Lu~i}

miwe i obavezuje na to da `ivimouskladuspravimvrednostima kao {to su po{tovawe qudskih prava i nacionalne sam os ves ti, vlad av in a prav a, otvorenost za saradwu, solidarnostihumanost–kazalaje direktorka{koleBiqana Pu{kar obra}aju}i se novope~enim policajkama i policajcima. Min is tar unut ra{ wih poslovaIvica Da~i} rekaojeda se Ministarstvo prilago|ava stvarnimpotrebamagra|anai da je, samim tim, otvoreno za saradwusme|unarodnomzajednicomicivilnimdru{tvom.

– Iz tih razloga stalno radimonapodizawusvojihkapacitetaisvogugleda,{topodrazumevaiunutra{wureorganiz ac ij u da bi se stvor il a efikasnijapolicijskaslu`ba koja}emaweko{tatigra|ane Srbije – naveo je prvi ~ovek policije. Na sve~anosti je nagra|eno troj e prv or ang ir an ih pol aznika pa je najboqi, Aleksandar Nikoli} iz Leskovca, dobio laptop, Sawa @ivadinovi} iz Par a} in a kam er u, a Vladimir Petrovi} iz Ra{ke fotoaparat. M. V.

utorak26.jul2011.

15

NESVAKIDA[WI DOGA\AJ U ^OKI

Sedamnaestomese~na devoj~icautekla izjaslica Nesvakida{wi doga|aj zbio seupetakujaslicamade~jegvrti}a „Duga” Pred{kolske ustanove „Radost” u ^oki. U toku prepodnevasedamnaestomese~na devoj~icaT. S. jeuteklaizprostorijavrti}aisamaseuputila upute{estvijeku}i,adatonisu primetile dve vaspita~ice koje se brinu o deci. Devoj~ica je,utekav{ineopa`enoizvrti-

stizgradu,adatonikoneprimeti. –Odmahsamoti{aoupoliciju da prijavim slu~aj, a od mog pravnog zastupnika tra`i}u da tu`iustanovu–ogor~enjeotac devoj~ice Dejan S. zaposlen u JP„@elezniceSrbije”. Otac pri~a da mla|u }erku svako jutro odnese u vrti} udaqenstotinakmetaraodstana,a

GUBITAK POSLA ME\U NAJSTRESNIJIM DOGA\AJIMA U @IVOTU

Bezna|esiguranuvod udepresiju Ist ra` iv aw a o tom e {ta Britance ~ini sre}nim pokazuje da je na prvom mestu ove rang-liste zaposlewe, a slede zdravqeidobriporodi~niodnosi.Ciqistra`ivawabioje da se ustanovi takozvani „indekssre}e”kaojo{jednomerilouspehailineuspehadr`ave. Sude}i po odgovorima oko dve hiqadeBritanaca,siguranposaojemnogova`nijiodvisine dohotka po{to se, za razliku odpara,odnosinasvakiaspekt `ivota, od samopo{tovawa do poz it ivn og utic aj a na decu. Ovakvo istra`ivawe kod nasnijesprovedeno,alijeura|eno niz radova koji govore o tomekakona{iqudireagujui kako do`ivqavaju neizvesnost naradnommestu,aposebnogubitakposla. Po pod ac im a Rep ub li~k og zavodazastatistiku,stopanezaposlenosti u Srbiji je 16,6 odsto, a broj nezaposlenih je ve}iod720.000. – Ne zna se kome je gore, da lionimakojigodinamanemogu da do|u do prvog posla ili onimakojisuposledugogniza radnihgodinaostalibezposla –ka`epsihijataripsihoterapeu t dr Da rin ka [o la ja, iz privatnogsavetovali{ta„Pomo}”. – Gubitak posla je izu- zetno stresan doga|aj, i to ne samo zbog prekida u prilivu novca, ve} se s tim gubitkom osobasuo~avaisnizomdrugih gub it ak a i nem og u}n os ti za normalan `ivot. Neretko ta-

Depresija kao oboqewe Istra`ivawe Instituta za javno zdravqe „Batut” pokazalo je dajedepresijakod4,4odsto`enai2,4odstomu{karacakonstatovanakaooboqewe.DepresijajeuSrbijime|uvode}imporeme}ajimazdravqa–zauzima~etvrtomesto,izaishemijskebolestisrca,cerebrovaskularnihoboqewairakaplu}a.Doporastabroja osobakodkojihjementalnozdravqenaru{enodovelajedugogodi{wa izlo`enost kontinuiranom stresu. Na nedavnom kongresu Svetskepsihijatrijskeasocijacijeodr`anomuSanktPeterburgu, re~enojeda}edepresijado2030.godinepostativode}izdravstveniproblem.CrneslutweizreklajeiSvetskazdravstvenaorganizacija,prognoziraju}ida}edo2020.godinedepresijabitidruga bolest(poslesr~anihoboqewa)kojaprouzrokujeinvaliditet,i problembrojjedanuzemqama„tre}egsveta”.

kvaosobasesmatraizba~enom iz dru{ tven ih zbiv aw a. Po jednom istra`ivawu, to je jedanodtrinajstresnijadoga|a-

ja u `ivotu. Za one koji zaposlewe ne mogu da na|u, to je ozbiqn a prep rek a za svak i drugikoraku`ivotu:brak,ro-

diteqstvo,osamostaqivaweod roditeqa...{toosobudovodiu beznade`an polo`aj, a sve ovo vodi u depresiju. Radno mesto jene{to{tostrukturirana{ `ivot i, jo{ bitnije, strukturirana{identitet. Depresija ne nastupa odmah. Bilodajeposaoizbugqenili da jo{ nij e na| en, osob e su uglavnomupo~etkuoptimisti. Kako ka`e na{a sagovornica, pos le zav r{ en og {kol ov aw a mladi se nadaju da }e se „ve} ne{to na}i”, a kada uvide da posla nema ni posle godinudve, polako tonu u o~aj. Qudi razl i~ it o rea g uj u na ovak vo stawe. –Nekigaprihvatajuipoku{avaju da mu ne pridaju preveliki zna~aj, mada su posle izvesnogvremenasvemaweustawu da stoi~ki podnose ovakvu neizvesnost. Kada gotovo svakodnevnokonkuri{etezaneki posao, a mesecima vas niko ne pozove ni na razgovor, onda je zaista te{ko i daqe biti optimista.Uzrastod25do35godina ina~e je pra}en velikim `ivotnim de{avawima i promenama,aliakonemateposaoi neku ekonomsku sigurnost, ondasvatanadawapadajuuvodu. Vi{ak slobodnog vremena mo`edovestiidoose}ajadezorijentisanostiimonotonije.Nezaposleni su izlo`eni mnogo ve}em riziku od depresije i lo{ijeg zdravqa uop{te – ka`edr[olaja. J. Barbuzan

ZAU[KE

Gorani[andoruhrastovini Ha{ki aplauz. Fa{ista, ratni zlo~inac, biv{i gra|anin Argentineiznu`deiverovatnojo{pone{to[. K. oslobo|enjekrivice uBudimpe{ti.Tu`banijezastarela,alionjeste,itoje,ukombinacijisdnevnopoliti~kimprilikamauMa|arskoj,imaloosloboditi ~oveka koji je Onomad klao Novi Sad.Usudniciseprolomioaplauz, isti onaj {to sve~ano prati krvnikeuHag,pakomenijepravo, avolina{ekoqa~e–nekasezapita.[.K.bimogaoidametu`ijer samganazvaopravimimenomuprvojre~enici,madazatonemamusijane dokaze. ^emu neprofesionalnost,kr{eweetikeirizik?Prosto–zato{tojeistina,kojaneide uparuspravdom.Onajerelativna, apravdenema.Zapravo,napisahjer organizmujakoprijakazati{tajeste. Ezopovagrobnica. Potragaza osobom s kojom nismo na~isto be{eliheroj,zlo~inacilinegdeizme|u, naglo se survala kada su na Adiiskopaneizvesnekosti.Laboratorija za antropologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu odbacila je koncept po kojem su to

ostaci ^i~e, {tavi{e, ve{taci smatrajudamo{tinisuqudske,bez licitacijeoeventualnomporeklu. OdmahsedigaoSPO,nare|ujuDe`urnimlicimadaodmahka`ukoje to`ivotiwepu{eluluivezujuse

lisicamajertisupredmeti,navodno,na|eniuzkosti.Aoslobo|eni [. K, ne be{e li on naoru`ana zveruuniformiokupatora,slisi-

cimaopojasu,ilijeSPOupravui menisledujejo{jednatu`ba? Ravnodu{nosthrastovine. Deportovalismoiposledwegha{kog begunca. Odmah su novinari poleteli do jednog manastira i jednog vojnog objekta, izme|u kojih se, kao,dogodiloistorijskohap{ewe, pasenaga|akojepredwa~ioujata~ewu,oviucrnom,iliuzelenom. Me{tani nemaju pojma, ravnodu{ni su kao hrastovina pe{tanske sudnicenaaplauznovosadskomxelatu(tu`batri,prim.aut.)itoje vaqdasasvimuredu.G. H. ovdenikoga nije udario, psovao, pretio mu,dizaogalamu,nitisepogre{no parkirao, bio je nevidqiv i fin, ba{kaoigenocidnikasapin[.K. (~etiri!)premanaroduma|arskom burnih ratnih dana. A {ta na sve toka`etihisusjedvladikaVasilije?Ka`edamuxipgutakaozmaj idajegorivopreskupo,alisemora...k’oovajHag. Ogledi o izumirawu. Nemate qubav,nemateposao,nematestan? Odagnajtecrnemisli,va`nojeda nemateretkubolest.Nekuodwihu Srbijiimaokopolamilionaqudi, smrtonosne su i skupe, a bole-

snicizaviseiskqu~ivooddonacija. Ona Go{eova, na primer, godi{we pozoba frtaq miliona evra za le~ewe jednog pacijenta. @ivo mezanima{ta}esedogoditi2012. godine, kada predlogom Zakona o zdravstvenom osigurawu donacije presisaju,amajkaSrbijananejaka ple}apreuzmebriguoretkimbolesnicima? Paranemamonizamawemuke,belakugahara,qudi,izumre}emo.„This is not a drill! I repeat...” BesplatnanadogradwaKosova. Istitajzakonimadaomogu}iSrbima fraj promenu pola. Oko 200 licatrenutno~ekadaimizrazlogakrajweopravdanihzamenerodne zamenicejer,pi{elepo,uovojzemqisvakoimapravonaidentitet. Akoste~lanDSS-aiSRS-a,netugujte,protrqajteo~i,lupitepetamauvazduhuirecitesna`noiglasno:miimamoidentitetionsene daukrastiiliizgubiti,takavje– kakav je, u Evropu idemo s wim, hteli–nehteli.Nisammudarre}i komejete`e,de-es-esovcubezKosova,ilimu{komduhubezpenisa, no za potowi problem barem postojimirnore{ewe. Igor Mihaqevi}

Mislili da je u ku}ici Nakon prijave roditeqa, vrti} je posetio i policijski slu`benik.Avaspita~ice,kojimajeugrupitokomletwegraspusta poverenoosamdodesetmali{ana,kakonezvani~nosaznajemo,u prvimahsupomisliledasedetesakrilouku}icu-igra~kupase nisuzabrinule.Kadasuprimetiledadevoj~icetamonema,po~elesujetra`iti,alionestankudetetanikomenisugovorile paseosvemusaznalotekkadajeuvrti}banuorevoltiraniotac.

}a,pre{laprometnusaobra}ajnicu i uputila se prema zgradi gde`ivi.Radnikkojijebetonirao trotoar ispred zgrade u Ulicimar{alaTita6/a,gdedevoj~ica `ivi, prepoznao je usamqeno dete koje se otisnulo u avanturu,uzeogaunaru~jeipozvonionavratastana. Po{tonijebilonikoga,onje malu vratio u vrti}, ~ude}i se otkudasamodetenaulici.Roditeqidevoj~iceverovatnonebi nisaznaliza}erkicinuavanturudaocaotometelefonomnije obavestio kom{ija koji je dete prepoznao i vratio u vrti}. U vreme kada se sve de{avalo, otacdevoj~icejebiouSenti,a majka na poslu u „Vinariji ^oka”. ^imjeobave{ten{tasezbilo,otacjedojuriouvrti}ogor~enzbogsvega,zapitav{isezar jemogu}edaizjaslica,najmla|e grupeuvrti}u,devoj~icapored vaspita~ica sama iza|e i napu-

kada zavr{e posao, on ili supruga Milojka odlaze po dete, pajetakojebiloiupetak,kada je}erkuodneouvrti}ioti{ao radiprivatnogposlauSentu. Direktorka Pred{kolske ustanove „Radost” Gaqina Bugarski jepotvrdiladanijeznaladajedetesamonapustilovrti} i iza{lo na ulicu, jer je vaspita~ice o tome nisu obavestile sve dok nije do{ao otac. Nijejojbilojasno{tasedesiloikakosuvaspita~icemogle deteizgubitiizvida.Poslenemilog doga|aja zatra`ila je od vaspita~ica da ispri~aju sve {tosedesiloidasa~inepismene izjave da bi preduzela mere koje su u wenoj nadle`nosti. Jednoj od vaspita~ica, kako saznajemo,ovonijeprvislu~ajkr{ewaradnedisciplineinakon {toseispitaslu~aj,direktorka „Radosti” najavquje da }e usleditiidisciplinskemere. M. Mitrovi}

PORODIQE PREDUZETNICE DISKRIMINISANE?

Dr`avanepo{tuje socijalnisporazum

Unij a pos lodavac a Srb ij e tvrdidasuVladaiSkup{tina Srbije ozakonile diskriminacij u por odiq a preduz etn ic i usvajawem izmena i dopuna Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osigurawe jer su wima ostale u obavezi da pla}ajudoprinoseiakozbogbrige o detetu nisu u stawu da vode posaouradwi,odnosnoostvare bilokakvudobit. Usaop{tewukojesuju~eizdali obja{wavaju da su takve izmeneujednoiusuprotnostis ta~kom Socijalnog pakta koji jeVladapostpisalasasocijalnimpartnerimaaprilaovegodineikojimseobavezalanato da preduzetnice na porodiqskomodsustvuubudu}eimajurefundacijuzaradeiporezaidoprinosa za godinu dana odsustva. One su sada, tvrde u UPS-u, prinu|enenatodazatvoresvoje preduzetni~ke radwe i firme ukoliko `ele da postanu majke jer je to jedini na~in da ih dr`ava ne optereti iznosima od vi{e stotine hiqada dinara u toku porodiqskog odsustva. Podse}aju i na to da je prethodnoza{titnikgra|anaozna-

~ioovakvapravilakaodiskriminaciju i nalo`io Poreskoj upravidaizmenipraksuuskladu s pozitivnim propisima, a umesto toga usvojene su izmene i dopune po kojima je porez za preduzetnice ostao. Da bi, dodaje se u saop{tewu, ubla`ila „{tetu”izprethodnogperioda, VladaSrbijedonelaje30.juna ove godine zakqu~ak kojim na sebe preuzima dugovawa predu- zetnica koje koriste porodiqsko odsustvo i odsustvo s rada radi nege deteta. Me|utim, dodaju u UPS-u, za hiqade predu- zetnica koje su platile doprinose u proteklom periodu zbog opomena i pritiska poreskih uprava ne} e biti povra} aj a novca~ime}e{tetabitisamo delimi~noubla`ena. Nakrajusaop{tewaUPSzakqu~uje da, ukoliko nadle`ne institucije nastave diskriminaciju preduzetnica porodiqa, bi}eprinu|eninatodapokrenusporzatuma~eweustavnosti i zakonitosti, kao i sporove pred me|unarodnim institucijama jer takvi propisi kr{e Konnvencije UN i regulative Evropskeunijekoja{titipreduzetnicenaporodiqskom. Q. M.


SPORT

utorak26.jul2011.

dnevnik

c m y

16

SVETSKOPRVENSTVOUVODENIMSPORTOVIMAU[ANGAJU(16–31.JUL) DANAS^ETVRTFINALNEUTAKMICE:SRBIJA–NEMA^KA(9.20)

PLIVA^KATAKMI^EWA

Siqevski bezpolufinala Reprezentativac Srbije RadovanSiqevskinijeuspeodase plasira u polufinale trke na 200 metara slobodno na prvenstvusvetau[angaju,po{tojeu kvalifikacijama zauzeo 35. mesto u vremenu 1:51,42 minuta. Najboqi rezultat ostvario je Amerikanac Rajan Lohte rezultatom1:46,34minuta,ispredHolan|anina Sebastijana Ver{urena(1:46,53)iNemcaPolaBidermana (1:46,56). Olimpijski {ampionMajklFelpsplasirao

Imamestaoptimizmu

xilu(23.35).Sijelojeteknekoliko dana pre po~etka planetarnog {ampionata uop{te dobio dozvolu da se takmi~i po{tojepredvamesecabiopozitivan na zabraweni dijuretik furosemid na mitingu u Rio de @aneira. Pliva~ki savez BrazilajezbogtogaSijeluizrekao samoopomenu,zbog~egajeSvetskapliva~kafederacijauputila `albu Sudu za arbitra`u u sportu,kojijeodlu~iodanekaznibrazilskogpliva~a.

VaterpolistiSrbijesoptimizmom o~ekuju ~etvrtfinalnu utakmicu protiv Nema~ke, koja}eseodigratidanasu9,20 po sredweevropskom vremenu na Svetskom prvenstvu u [angaju.Na{imomci`eleitre}e uzastopnofinalenaplanetarnoj smotri. Nemci nisu slab rival, ali na papiru delfini imaju prednost. Selektor Dejan Udovi~i} istakao je da je zna~ aj ~et vrtf in al a dal ek o va`nijiodimenaprotivnika. -  Moramo da iskoristimo prednostukvalitetukojuimamo na pozicijama beka i centra. Igra sa igra~ em maw e trebadaostanenaovakvomnivou i da u napadu re{avamo ekipnomkontrom{estnapet. Ne trebaju nam iskqu~ewa u spoqnojliniji.Nemciprotiv jakih rivala uvek igraju kvalitetno.Oni}ebitirastere}eniji,amiimamoopomenuiz Kru{evca. Bitna nam je samo pobeda-rekaojeUdovi~i}. Na{isudanprednajva`niji me~ u [angaju odradili dva treninga i odr`ali sastanak, uz analizu snimka. Tri dana odmoraposlenadmetawaugrupama su o~igledno dobro do{la. Andrija Prlainovi} isti~e da je osve`ewe bilo potrebno.

Dana{wiprogram ^etvrtfinale Ma|arska-SAD(8) Srbija-Nema~ka(9.20) Hrvatska-CrnaGora(10.40) Italija-[panija(15)

Utakmicezaplasman

Iznena|ewedana:[ivenJe

seupolufinalesapetimvremenom-1:46.98.Upolufinaluove discipline nagove{tena je velikaborba,a~akpetkandidata konkurisa}e za odli~ja. Prvo vreme u kvalifikacijama imao je Francuz Janik An`el (1:45,62),asledesvetskiprvaki rekorder iz Rima Nemac Pol Biderman(1:45,93),Amerikanac Rajan Lohte (1:46,11), svetski

Dana{wiprogram Na{iukvalifikacijama 50prsno-^abaSila|i 200delfin-VelimirStjepanovi} 800 slobodno - Stefan [orak Polufinalaifinalaod12~asova 200slobodno(mu{karci)-finale 100le|no(`ene)-finale 50prsno(mu{karci)-polufinale 1500slobodno(`ene)-finale 100le|no(mu{karci)-finale 200slobodno(`ene)-polufinale 200delfin(mu{karci)-polufinale 100prsno(`ene)-finale

prvakna400slobodnoodpredva dana iz [angaja Korejac Park Te Hvan (1:46,23), te AmarikanacMajklFelps(1:46,91). Brazilac Sezar Sijelo osvojiojezlatona50metaraleptir stilomnaSvetskomprvenstvuu [angaju. Sijelo je titulu svetskog{ampionautojdisciplini preuzeo od Milorada ^avi}a, koji u nedequ nije uspeo da se plasiraufinaleiborbuzaodli~ja. Do titule na 50 metara leptirSijelojedo{aouvremenu od 23.10 sekunde, ispred Australijanca Metjua Targeta, koji je imao 18 stotinki zaostatka, dok je bronza pripala wegovomsunarodnikuXefuHju-

Na100metaraprsnodozlata je do{ao Norve`anin AleksanderDaleOenuvremenuod58.71 sekundi i to odli~je posvetio svomnaroduzbognedavnogmasakra u Oslu. Srebro je pripalo Fabiju Skocoliju iz Italije (59,42),dokjetre}ibioJu`noafrikanacKameronvanderBurg (59,49). Valiki Kasuke Kita|ima je u ovoj konkurenciji ostao bez medaqe. Morao je Japanc da se zadovoqi ~etvrtim mestom (1:00,03),dokjesvetskiprvakiz Rima Australijanac Rikard Brentonbiotekpeti(1:00,11). Kod `ena, Amerikanka Dejna Volmer trijumfovala je na 100 metara leptir u vremenu od 56.87 sekundi. Drugo mesto zauzelajeAli{aKautsizAustralije,sasedamstotinkislabijim vremenom,dokjetre}abilaKineskiwa Lu Jing sa rezultatom 57,06. Kineskiwa[ivenJeosvojila jezlatoudisciplini200metara me{tovitim stilom i tako napravila iznena|ewe dana. Je jepobedilauvremenuod2:08.90 minuta,sadesetstotinkiprednostiuodnosunaAli{uKouts izAustralije,dokjetre}abila Amerikanka Arijana Kjukors (2:09,12) ina~e svetska prvakiwauovojdiscipliniodpredve godineizRimaisvetskarekorderka. Olimpijska {ampionka Stefani Rajs bila je ~etvrta. Kineskatinejxerkajedo{lado zlata sjajnom posledwom deonicom na 50 metara slobodno kojomjeostavilaizasebefavorizovanekonkurentikiweizSAD iAustralije. G.M.

Za15.mesto:Kina-Japan(2.40) Za 13. mesto: Kazahstan Brazil(4) Od9.-12.mesta:RumunijaKanada(5.20) Od9.-12.mesta:Australija -Japan(6.40)

Du{koPijetlovi},jedanodadutana{ereprezentacije

- Sustigao nas je umor posle RimaiFirenceitadvavelika pra`wewa zahtevala su oporavak.Nesmemodaimdamo{ansu dabuduravnopravni.Moramoda budemomirniina|emore{ewe zawihovenajve}eadute-golmana ^igira, iskusne Policea i KrojcmanaiposebnoOjlerakoji je najboqi strelac - rekao je Prlainovi}. Milan Aleksi} veruje da }e na{a reprezentacija ostvariti pobedu. -Nemo`emodapri~amodali namle`eiline,kadasunasve} pobe|ivali.Verujemda}emoda pobedimo i sve zavisi od nas. Wihova igra za nas nije nepoznanica-rekaojeAleski}.

Milo{]uktako|esmatrada na{timmo`edouspeha. -Iskusnisuisna`ni.AnaliziralismoutakmicusaAustralijom i sagledali sve gre{ke. Istina je da nismo u velikoj prednosti protiv Nemaca, ali uz pravi pristup igri mo`emo dasenadamopolufinalu-rekao je]uk. Mora}edelfinidobrodapaze u duelu sa Nemcima, jer nije bilo takmi~ewa na kojem nisu uspelidaiznenadenekogodfavorita. U [angaju su dobro igralisaAmerikancimaiItalijanima,alisusemu~ilisaJapanom u osmini finala. U tom me~u nije bilo golmana Aleksandra^igirazbogpovrede,ali

@ENSKIVATERPOLOTURNIR

Amerikankepora`ene odRuskiwa Svetske prvakiwe iz Rima odpredvegodinevaterpolistkiwe Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, kao i finalistkiwe reprezentativke Kanade ne}e u[angajubranitizlatoisre-

5:2,notadasuseprobudileRuskiweiutre}oj~etvrtinidale pet golova, a primile samo jedan.TakosuRuskiweuzavr{nicuu{lesa7:6,adokrajasu zadr`ale prednost i slavile

doma}e vaterpolistkiwe i sa jednimgolomu~etvrtojdeonici postavile kona~an rezultat. Rus ij a i Kin a }e tak o igratizafinale,aAmerikanke i Kana|anske }e morati da

10.[vajcarska 10.Bugarska 10.Holandija 10.Koreja 15.Francuska 16.[panija 17.Kanada 18.Meksiko 19.Ukrajina 19.Ma|arska 19.J.Afrika

1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 2 1 1 0 0 0 0

0 0 0 0 1 5 2 2 1 1 1

1 1 1 1 3 6 3 2 1 1 1

Sutra{wiraspored Polufinale Rusija-Kina(10.50) Gr~ka-Italija(15) Me~evizaplasman od5.do8.mesta SAD-Kanada(6.10) Holandija-Australija(9.30) Me~za9.mesto Kuba-Ma|arska(4.50) Me~za11.mesto NoviZeland-[panija(3.30)

BILANSMEDAQA zemq. zlat. sreb. bron. ukup. 1.Kina 11 11 2 24 2.Rusija 7 3 3 13 3.SAD 2 2 3 7 4.Brazil 2 0 0 2 5.Australija 1 5 2 8 6.Nema~ka 1 3 6 10 7.Italija 1 2 2 5 8.Gr~ka 1 1 1 3 9.V.Britanija 1 1 02 10.Norve{ka 1 0 0 1

on}enajverovatnijebitiutimu zame~saSrbijom. U ostalim me~evima ~etvrtfinala sastaju se: Ma|arska SAD, Crna Gora - Hrvatska i Italija-[panija.Ma|ariimaju ulogu favorita u duelu sa Amerikancima. Pobednik tog susreta sasta}e se sa pobednikomutakmiceSrbija-Nema~ka u polufinalu. U preostala dva ~etvrtfinalna duela nema favorita.Crnogorci,kojesumnogi pre`alili jer su u [angaj stiglioslabqeni,igra}erastere}enije protiv evropskih prvaka Hrvata, a u me~u izme|u [panacaiItalijanaodlu~iva}enijanse. G.M.

RuskiwaSofijaKonuksaloptom

bro. Amerikanke su pora`ene su u ~etvrtfinalnom me~u na Svetskomprvenstvuu[angaju odRuskiwa,kojesunatomtakmi~ewubilebronzane9:7.Povele su Amerikanke 2:0, a posledrugedeonicesuvodilesa

sa9:7.Kan|ankesuu~etvrtfinal u por a` en e od dom a} in a Kine 9:7. Kineskiwe su prednoststekleuprvojdeoniciod 3:2. Posle dva izjedna~ena periodaigre(2:2,3:3)vi{ekoncentarcije i sre}e imale su

razigravaju za plasman od petogdoosmogmesta. Grkiwe su uspele da savladaju Holan|anke 12:10 i u polufinalu}eigratisaItalijankama, koje su tek posle peter ac a usp el e da sav lad aj u

Australijanke 14:12. U regularnom delu utakmice bilo je 8:8, povele su Australijanke 1:0, a Italijanke serijom od 4:0preokrenule.Utre}ojdeoniciAustralijajebilau~inkov it ij a, ali je gub il a 7:8, {to je u posledwoj ~etvrtini nadoknadila (8:8). Posle dva produ`etka bilo je 9:9 (0:1, 1:0), a posle peteraca 5:3 za Italiju. Ume~evimazaplasmanod9. do12.mestapostignutisuslede}irezultati:NoviZelandKuba 10:11 i Ma|arska - [panija 17:13. Tako }e za 9. mesto igrati Kuba i Ma|arska, a za 11. Novi Zeland i [panija. U utakmici za 13. mesto Kazahstan je bio uspe{niji od Brazila9:5,aume~uza15.poziciju Ju`na Afrika je savladala Uzbekistan6:5 . G.M.


SPORT

c m y

dnevnik

EVROPsKOPRVEnsTVOZaIGRa^EDO19GODIna

Orli}e pobedavodi upolufinale

MladareprezentacijaSrbije (igra~i do 19 godina) ve~eras u rumunskom gradu Buftei igra odlu~uju}i me~ 3. kola grupe B protiv selekcije Belgije za plasman u polufinale Evropskog prvenstva. Izabranici selektora Dejana Govedarice, iako nekompletni, startovali

liuprvojutakmiciprotivTurskezbogparnihkartonakojesu vukliizkvalifikacija. Ubedqivporazprotivfurije svakako je zabrinuo selektora Govedaricu,kojijerekaodadogovorizsvla~ionicenijeispo{tovan i da su wegovi igra~i ostavqali prevelik prostor

Te`akispitpredmladimfudbalerimaSrbije

Danas Grupaa R. Irska - Rumunija ^e{ka - Gr~ka

1. ^e{ka 2. R. Irska 3. Gr~ka 4. Rumunija

2 2 2 2

2 1 1 0

0 0 0 0

0 1 1 2

5:2 3:3 2:2 1:4

(18) (18) 6 3 3 0

GrupaB Belgija - Srbija Turska - [panija

1. [panija 2. Srbija 3. Turska 4. Belgija

2 2 2 2

2 1 0 0

0 0 1 1

0 1 1 1

8:1 2:4 1:3 2:5

(20) (20) 6 3 1 1

su pobedom protiv Turske 2:0, golovimaMilo{aJoji}aiNikoleTruji}a,dabidvadanakasnije do`iveli pravi debakl u duelu sa prvim favoritom turnira, reprezentacijom [panije 4:0. Nije orli}ima pomoglo ni to {to su se u ekipu vratili Uro{ ]osi}, Darko Bra{anac iNenadLuki},kojisupauzira-

opasnim[pancimanakojisuiz kontre i polukontre do{li do ubedqivepobede. Dvadanaodmorauo~isusreta savr{wacimaizBelgijedobro je do{ao na{im igra~ima i stru~nom{tabudazbijuredove iuo~enedostatkeuigri,aprema re~ima Govedarice u ekipi vlada pozitivna atmosfera i svi su uvereni da je plasman u polufinale na dohvat ruke. Olak{avaju}a okolnost po na{ureprezentacijujei~iwenca daireminaovomduelu,uzpretpostavku da }e [panija biti ubedqiva protiv Turske, vodi orli}euzavr{nicutakmi~ewa, mada niko od na{ih fudbalera ne`elidaseupu{taukalkulacije, ve} najavquju borbu i pohodnanovatriboda. Reprezentacija Belgije pora`enajeod[panije4:1,audrugom koluremiziralisusTurskom. Utakmica Belgija-Srbija po~iweu20~asova. I.Grubor

utorak26.jul2011.

17

TRE]EKOLOKVaLIFIKaCIJaZaLIGU[aMPIOna:PaRTIZanGOsTUJEGEnKU

Golzamirnijirevan{ Prvaoddveutakmicesezoneza fudbalerePartizanaodigra}ese ve~eras (20.45, RTS) protiv Genka,uistoimenomgradu.Prolazak utre}urundukvalifikacijacrno–belima bidoneooko5.000.000evraiosiguraoplasmanuLiguEvrope,akakose{u{kanajverovatnijeiSimonaVuk~evi}a,kojibiseiz lisabonskogSportingavratiouHumsku. Crno–beli}enajverovatnijenastupitiu 4-2-3-1 formaciji, gde bi kao drugi zadwi vezni sa Kamarom igrao Sa{a Markovi}. RadosavPetrovi}ostaojeipakuBeogradu, zbogpregovorasaBlekburnom. -Neznamjo{po~etnuformaciju,dilema jedalipoja~ativezniredilinastupitisa dva {pica. U svakom slu~aju, opredeqewe mi je da damo gol, koji bi nas pribli`io plasmanu u naredno kolo – rekao je trener AleksandarStanojevi}. Genk je podrobno analiziran, uo~ene su vrlineimane. - Vrlo kvalitetna i ofanzivna ekipa. Sviradezadvojicu{piceva,kojisuagilni izaistaubojiti.Pove{}emora~unaotome, ali i o na~inu kako mi da ugrozimo wihov gol–isti~eStanojevi}. Partizan }e najverovatnije iz kontri tra`itisvoju{ansu. - Uve`bavali smo defanzivu prethodnih danajerseonapokazalakaonajrawivija.I me~ protiv Srema nam je poslu`io za tako ne{to. Ve~eras}enastupitinapada~Eduardo. -Sawamgolkojibiimeniiekipipuno zna~io. Protiv [kendije u Beogradu pokazalismodaznamodaigramofudbalinatome zasnivam optimzam pred Genk. Revan{ u Skopqu nije merilo na{eg kvaliteta jer smogaodigralisaogromnompredno{}uiz prvog me~a. Znam mane defanzivaca Genka, kaoizanesigurnostwihovognovoggolmana

Danas Zestafoni - [turm Ekranas - BATE APOEL - Slovan (B) Liteks - Visla (K) Dinamo (K) - Rubin Genk - Partizan Renxers - Malme Tvente - Vaslui

(18) (18) (19) (19.30) (20) (20.45) (20.45) (20.45)

sutra Helsinki - Dinamo (Z) (18) Odense - Panatinaikos (20) Kopenhagen - [amrok (20) Makabi H. - Maribor (20.05) Standard - Cirih (20.15) Benfika - Trabzon (20.45) Rozenborg - Plzen (20.45) Revan{ susreti na programu su 2. i 3. avgusta.

[irioptimizam:StefanBabovi}

ipoku{a}utodaiskoristim–rekaojeBrazilac. Mnogoseo~ekujeiodStefanaBabovi}a. Wegova kreativnost je izostala u revan{u sa[kendijom. -Goreodtogasigurnonemogupasamsada velikioptimista.Ovojedruga~ijautakmica, te`i je protivnik, motivacija samim tim ve}a pa ne verujem da }emo razo~arati navija~e. Pro{le godine smo pokazali da umemodaigramoovakveutakmice–rekaoje Babovi}. Stubodbranebi}eBugarinIvanov. -DolazakRni}amnogomizna~ijerseradi o klasi~nom {toperu kao i vrlo iskusnom igra~u. Nadam se dobroj saradwi ve} sada,asiguransamda}ekasnijebitiodli~na. Bodrimo jedan drugog i o~ekujem dobru partiju–optimistajeIvanov.

Pomo}o~ekujeiodveznogreda. - To je stil trenera Stanojevi}a, da odbranapo~iweve}odnapadapase`edosame defanzive.DatoizostaneuSkopquuticalojeisparnovreme,asobziromnaklimuu Genkuo~ekujemda}esadabitikakotrebanadaseIvanov. Stadion }e biti dupke pun, a navija~i plavihpoznatisukaovrlobu~ni. - Ne}e nas to omesti – uveren je Sa{a Ili}.–Imamove}sli~naiskustvaiverujemdamo`ejo{vi{edanasmotivi{e–bezbri`anjekapitencrno–belih. Me~uGenkusudi}eGrkMihailKukulakis,aPartizan}everovatnoigratiuslede}emsastavu:Stojkovi},Aksentijevi},Volkov, Rni}, Ivanov, Kamara, Markovi}, Babovi},Vuki}(Tomi}),Ili},Eduardo. I.Lazarevi}

PRVOTIMCIVOJVODInEODR@aLIKOnFEREnCIJUZa[TaMPU

Mismokrivi,anetreneripredsednik Na inicijativu fudbalera Vojvodine, a posle eliminacije odVaducauKvalifikacijamaza LiguEvrope,uFC„VujadinBo{kov”odr`anajekonferencija za novinare na kojoj su kapiten Slobodan Medojevi}, wegov zamenik Miroslav Vuli}evi}, Branislav Trajkovi}, Vladan Pavlovi} i Abubakar Oumaru iza{lipredpredstavnmikemedija,uzprisustvoostalihprvotimcaukonferencijskojsali.

nipredsednik,ve}smoiskqu~ivo krivi mi igra~i. Nadigrani smouobeutakmiceodpredstavnika Lihten{tajna, kojeg smo, rukunasrce,moralidapobedimoispettreningaibeztrenera.Vaducjeuobeutakmicebio boqiinagra|enjezaupornost, `equihtewe.Pokazaojevi{e udveutakmice.Mismouprvom duelu mogli da postignemo jo{ dva gola, ali je doma}in propustio ~etiri {anse. U revan{u

DanassPodgori~anima Bilojenagove{tajadabiVojvodinadanastrebalodaigras HapoelomizJerusalima.Ipak,do{lojedopromenerivala. -DanasigramosBudu}nostiizPodgorice.Me~po~iweu11 sati na terenu FC „Vujadin Bo{kov” - rekao je {ef stru~nog {tabaQubomirRistovski,uznapomenuda„jo{uveknemo`eda seoporaviodeliminacijeodVaduca”. Posleuvodnere~iPetraNikoli}aizmarketin{keklupske slu`be, uz kadar uplakanog de~aka koji je posle eliminacije VojvodineodVaducabioglavna tema me|u pristalicama novosadskih crveno-belih, jedan za drugimgovorilisuprvotimci. -Potpunomijejasnokakose ose}aotajde~ak,jersampro{ao sve selekcije Vojvodine i svestansam{tajezawegazna~ilo onako slabo izdawe, rezultat i eliminacijaizEvrope-istakao je Medojevi}, uz napomenu da je upravosnimakuplakanogde~aka bio jedan od glavnih motiva da seobratejavnosti.-Nijezana{eslaboizdawekrivnitrener,

smo bili daleko od igra~a, nismo li~ili na sebe. Vreme ne mo`emo da vratimo i preostaje namdauprvenstvuikupupoku{amo da povratimo poverewe navija~a koje je s pravom poquqano posle kratke evropske epizode. Da bismo u tome uspeli,moramomnogotogadapromenimouna{ojigri. MiroslavVuli}evi}istakao je da su se igra~i na ovaj korak odlu~ili iz moralnih i qudskihrazloga. - Svesni smo da smo izigrali poverewenavija~a,zakojesmou pro{lojsezonibiliherojigrada. S prakti~no istim timom, izuzev golmana, nismo mogli da

Trajkovi},Medojevi},Vuli}evi},Pavlovi}iAbubakarnakonferencijizamedije

seprepoznamoistogaapsolutno preuzimamo odgovornost na sebe.Bolenaszvi`duciupu}enii namaipredsedniku,panampreostajedaigramairezultatimau novoj sezoni povratimo izgubqenopoverewe-rekaojeVuli}evi}uznapomenu,dajeta~noda su ekipu napustili Brki}, Katai, Tumbasevi} i Lazeti}, ali dajeokosnicatimaostalaida odlazak pomenutog kvarteta ne

smedabudealibizaslaboizdaweprotivVaduca. Vladan Pavlovi} smatra da igra~i, ipak, nisu zaslu`ili zvi`duke. - Opustio nas je rezultat od 2:0uprvomme~u.Urevan{usmo bili slabi i zaslu`eno eliminisani,alionakvureakcijupublike, zbog svega prikazanog u minulom prvenstvu, nismo zaslu`ili-istakaojePavlovi}.

Foto: R. Hayi}

BranislavTrajkovi}nadase da }e uspeti da povrate osmeh uplakanomde~aku. -Te{konamje,wegovaslika nam je stalno pred o~ima. Koristimovuprilikudaseizvinim navija~ima i presedniku kluba.Nikoosimnasnijekriv za eliminaciju iz Evrope. Vaduc je bio boqi i tome nema {ta da se doda - naglasio je Trajkovi}.

Usledilasuzatimnovinarska pitawa,odkojihizdvajamo: Da li se igra~ima na vreme ispla}ujusveprinadle`nosti? - Apsolutno, sve dobijamo na vreme-rekaojeMedojevi}. Mo`eliMito{evi}dapreuzmebremeplejmejkera,zbog~ega Mereba{vili nije li~io na sebe i za{to se Abubakar stalno vra}aodubokonasvojupolovinu poloptu? -Nesamozbogtoga{tomije dobardrug,ve}zaistamislimda }e Vuk u ovoj sezoni pokazati sav svoj rasko{ni talenat i da }euspetidasenosistimbremenomkojesename}eorganizatoru igre. Mereba{vili je odli~an igra~, izuzetnog potencijala, koji je, poput ve}ine nas, imao slab dan. O Abubakaru ne}u da govorimkaoostrancu,jerjedeo nas. Re~ je o igra~u koji uvek pru`a200postomogu}nosti,pa je zato, o~igledno uvidev{i da namni{taneuspeva,poku{avao samdaseizborizaloptu-analizirakapiten. Kojajeosnovnarazlika,upore|ewusprethodnomsezonom,u zahtevimapremaekipi? -Nemavelikihrazlika.Ta~nojedasmopro{legodineigrali prevashodno da obezbedimo svoju mre`u, uvereni da }emo kad-tadposti}igol,u~emusmo, uglavnom uspevali. Svesni smo da moramo da mewamo ne{to u svojojigri,jernamseusuprotnomlo{epi{e-rekaojeMedojevi}. s.savi}


18

sport

utorak26.jul2011.

dnevnik

ZVEZDINPRVOTIMACDU[ANTO[I]UO^IPUTAULETONIJU

Nesmemo daprimimogol

FudbalerCrvenezvezdeDu{ko To{i} rekao je da Ventspils za crveno-bele mora da predstavqa samo usputnu stanicu na putu ka grupama Lige Evrope. Pouzdani odbrambeniigra~smatradajeprva utakmica u sezoni uvek veoma

bitna i da u Letoniji ni{ta ne trebaprepustitislu~aju. - Ni dalek put, ni puna takmi~arska forma u kojoj su Letonci menili~nonezna~eni{ta.Tomo`edabudesamododatnimotivdau ~etvrtakbudemomaksimalnokon-

Optimizam mu ne mawka: Du{an To{i}

centrisani i ozbiqni na terenu. Uostalom,vi{evolim{toputujemodaleko,negodasmoizvuklinekog te`eg protivnika koji nam je geografskibli`i.NaBaltiksti`emo dva dana ranije i ima}emo vremenadaseodmorimoinateren istr~imosve`i-rekaojeTo{i}. To{i}dosadanijeimaoprilikedaseupoznasakvalitetomrivalautre}emkolukvalifikacija zaLiguEvrope. -Pogleda}emosigurnonekedetaqezakojestru~ni{tabproceni dasubitni.^uosamdaimjenajboqideoekipenapadidaseizdvojio KamerunacMvondo,koga}ujaverovatno~uvati.Nikogasenepla{im,trudi}usedagazaustavimi verujemda}uuspetiutome,jerjedanodnajva`nijihciqevauprvom me~ubi}edaneprimimogol,atako|esamube|enda}emojidrugovi iznapadapravitivelikeproblemewihovimdefanzivcima-naglasiojeTo{i}. StadionuVentspilsunepredstavqa neko impresivno fudbalskozdaweiprimaokotrihiqade navija~a. -Kolikoznampostojisamojednatribina,nisamsiguranuto,ali nijenibitno,jerletonskinavija~i sigurno nisu takvi da mogu da nasporemeteuciqukoji`elimo da ostvarimo. I teren po nekim mojimsaznawimanijesjajan,dosta jemalihdimenzija,sre}omuna{oj ligitako|eimadostatakvihprimera, pa smo i na tu ote`avaju}u okolnostspremniine`alimoseistakaojeTo{i}.

NOVOUCEMENTU

BojanRadsportskidirektor FudbaleriCementasemarqivoprirpemajuza prvenstvo Srpske lige - Vojvodina pod nadzorom trenera Zorana Gruji}a i saradnika mu Igora Mandi}aiMiladinaPura}a.Klubsunapustili: Marko Stan~eti} (Spartak Zlatibor voda), AleksandarRaki},DarkoRisti}(NoviSad),^edomir Tom~i}, Danilo Markovi} (In|ija), Dane Trbovi}(Austrija),AleksandarTanasin(Proleter, Novi Sad) i Daniel Dujkovi} (Sutjska, Fo~a). Beo~inci su zavr{ili prvu fazu priprema i krenulisusaserijomprijateqskihutakmicasre-

da-subota.OdigralisusaPetrovaradinom(4:1),a slededogovorenisusretisaBorcemiMa~vom.U me|uvremenujeodr`anaigodi{waSkup{tinana kojojjeizabrannoviUpravniodbor.Predsedniku kluba Milovan Zeqkovi} je dobio maksimalnu podr{ku,ado{lojedopromenesportskogdirektora,Sini{uProli}azameniojeBojanRad,dugogodi{wiigra~Cementa. -Nepla{imsenovogposla.Imamvelikoigra~ko iskustvo, a trenirali su me stru~waci sa rejtingom.Uverensamda}emosa~initikvalitetnui ambicioznuekipu-rekaojeBojanRad. B.S.

NAKONPRVEPROVERECRVEN^ANA

Optimizam spokri}em Prva provera spremnosti fudbalera Crvenke za novu sezonu u Podru~noj ligi Sombor protivsrpskoliga{aizkom{iluka Poleta ( 2:1,Matija{evi} iMartinovi}zaCrvenku,a[egazaPolet)pokazalajedajeoptimizam za visok plasman opravdan.Trener Mi}o Vujakovi}odprvogdananaraspolagawuimaznatnove}ibrojfudbaleranego{tojetobilouprethodnimsezonamaiizra`avazadovoqstvo {to ima mogu}nost da u zdravoj konkurenciji napravi ekipu koja }e biti kadra daopravdavisokeklupskeambicije. Iako se radilo o prvoj kontrolnoj utakmici, petnaestak dana nakon po~etka priprema, lakojebilouo~itidasviodreda sa zadovoqstvom, zalagawem idisciplinomodra|ujuzadatke kojeimjetrenerpostavio.Kada jeodbranaupitawu,hrabriutisak da }e mladi golmanski par Bosni} i Vrbqanac, kojima je nakonodlaska[}epanovi}aba~envru}krompiruruku,nastaviti tradiciju uspe{nosti crvena~kih~uvaramre`e. -Obojicasuveomatalentovani,radesapunoodgovornostii `eqezadokazivawemijazaista verujem u wih - ka`e dugogodi{wi golman Crvenke Rade Maravi},kojipoma`etreneruVujakovi}uupravouradusawima. Uvelikojmeriwihovu~inak }e zavisiti od igra~a ispred wihkojisuiupro{lojsezoni, na ~elu sa Dragovi}em i Latinovi}em,tajposaokorektnoodra|ivali.Sada}eimsepridru-

`iti Nenad Kon~ar, povratnik iz Svica i iskusni Slobodan [u{ilovi}, nakon jednogodi{we pauze. Oni }e bez sumwe biti veliko poja~awe. PovratakMilanaMale{a,kojijejednovremeproveouomladincima Crvene zvzede, zna~ajna je prevaga na tasu optimizma Crven~ana.Tujetako|epovratnikiz Sivca Darko Martinovi}, veomazahvalanigra~nasredinaterena. Ovautakmicajepokazaladai potvr|ivaweisazrevawetalentamladihnapada~a,ukojeseVujakovi}uzda,ideuzlaznomlinijom. Re~ je pre svega o Marku Matija{evi} u Borisu \ur|i}u,kojisupowegovimre~imau pro{loj sezoni bili zna~ajna uzdanica tima. Matija{evi} je toubedqivoinaovojutakmici potvrdio, ne samo prvim golom za svoj tim, koliko sjajnim ose}ajem za igru, zalagawem i saradwomsasaigra~ima.Najboqa je ilustracija 70. minut ovoga susreta kada je sa lako}om krenuo u akciji po levoj strani, preciznoinesebi~noposlu`io \ur|evi}a, a ovaj jo{ lep{e Martinovi}a za prvu pobedu u prirpemnomperiodu. - Zadovoqan sam, jer se pokazalodamojaprocenaimapokri}e, mada moram da naglasim da ima i pote{ko}a, s obzirom da pojediniigra~i,zbogobavezana poslu, ponekad izostaju, ali u tome ne tra`im opravdawe za bilo kakav neuspeh- ka`e trener Crvenke, profesor Mi}u Vujakovi}. T.Jovovi}

TURNIR„@EQKO RADOVANOVI]”

Ragipovi}, ^ampara i Hayibuli}

SEADHAYIBULI]IKENANRAGIPOVI]NOVIIGRA^IHAJDUKA

Proverenkvalitet U superliga{u HajdukuizKulejeizuzetno `ivo. Igra~ka ekspedicija, predvo|ena {efom struke Neboj{om Vigwevi}em,pripremasenaTari,u Kulisuutokuradovinaure|ewu stadiona, a klupska administracija ja~a bazu dovo|ewem novih fudbalera. Sportski direktorZoran^amparapredstaviojedvanovaigra~a. -Zadovoqstvomije{tomoguda predstavimdvaigra~aproverenog kvaliteta, za koja mislimo da }e nam doneti kvalitet u narednom periodu.RadiseoSeaduHaxibuli}u i Kenanu Ragipovi}u. Ovim potezom pokrili smo dva bitna mestauekipi,atoje{picipozicijazadwegveznog.Bi}ejo{poja~awainadamoseda}emou}iuprvenstvo sa zadovoqavaju}im kvalitetom-rekaoje^ampara.

IHaxibuli}iRagipovi}dobroznajugdesudo{lii{tase odwiho~ekuje. -UKulunasdovodinovaorganizacija u kluba. Ve} desetak dana pregovaramo sa predsednikom Osmaji}em i direktorom

Novajlije SeadHaxibuli}jero|en1983.godine,igraojezaNoviPazar, JavorizIvawice,uRuminijiiuAlbaniji,uKuludolaziizNovogPazara,aigranapozicijinapada~a.KenanRagipovi}jero|en16.novembra1982.godine.IgraojezaNoviPazar,potomgodinudanaproveouSingapuru,dveipogodineuRumuniji,dvegodineuAlbaniji,igranapozicijiveznogigra~a. ^amparom i ti pregovori su uspe{no zavr{eni. Dolazimo kaopoja~awa,{to}emodokazatinaterenu.Ostajenamdasezahvalimo rukovodstvu Hajduka {to nam je ukazalo poverewe.

Urugvajcima15.titula Urugvaj je {ampion! Osvajawem Kopa Amerika oborio je rekord,domogaose15.titulei izasebeostavioArgentinusa 14.Suarez, Forlan i dru{tvo trijumfovali su u finalu nad Paragvajem,lakoiubedwivo– 3:0 (2:0).I selektor Oskar Ta-

tiv Argentine. U finalu mo`da nismo bili toliko dobri, aliipakdovoqnodobridapobedimo-na{aojeTabarezprostorzasamokritikuuprkosvelikomuspehu. Pred wim su nove obaveze o kojima ve} razmi{wa – kvali-

U finalu memorijalnog fudbalskogturnira„@eqkoRadovanovi}”uSremskojMitrovici sastalisuseRadni~kiiSloven izRume.TrijumfovaojeRadni~kisa6:1.Uborbizatre}emesto Partizan iz Vitojevaca savladaojeZekuBuquba{uizRavwa sa1:0. Najboqiigra~turnirajeRadoslavRisti},strelacsa4gola Mi{aVasiqevi},agolmanDejan[ivoqicki(sviizRadni~kog). J.S. STARTOVALITITEQANI

Fudbaleri Titela (Op{tinska liga Titel-@abaq) po~eli su pripreme za novu takmi~arsku sezonu. Predsednik kluba Milan Nastasi} po`eleo je igra~imadobrozdravqeiuspeha na terenu. Ina~e FK Titel 2012.godineobele`avastogodi{wicupostojawa.^lanklupske uprave i ~lan op{tinskog ve}a zadu`en za sport  Stanko Kosti}jenapomenuodabibilolepo i po`eqno da se ekipa u godini jubileja plasira u vi{i rang-Podru~nuligu. TreneruVojislavuBiberuna prozivci javili su se slede}i igra~i:Mi~i},Plav{a,Nastasi}, Lo~ki, [u{a, L. Paji}, Miladinovi}, [oli}, Hucki, Jelin, Kuqa, Tot, Galetin, Cetewi Mladenovi}, Kosti}, Kova~,Mra~ajaciMari},ara~una seinadva-tripoja~awa.Dopo~etka prvenstva Titel }e odigrati {est-sedam kontrolnih uakmica. @.M.

Odmah nakon predstavqawa dvojac Haxibuli}-Ragipovi} se uputio na Taru kako bi se prikqu~io novim klupskim drugovima. \.Bojani}

KOPAAMERIKA

Trijumf Radni~kog

Zajubilej vi{irang

Pred nama je paklen rad kako bismodokazaliza{tosmodovedeni.Nadamoseda}emodokazatidasmopravapoja~awaida}e rezultati na{eg novog kluba bitinazavidnomnivou-rekli suHaxibuli}iRagipovi}.

Reprezentacija Urugvaja, osvaja~ Kopa Amerike

barez se radovao. Zaslu`eno. Reprezentacijujepreuzeo2006. i uspeo da joj zalepi etiketu najboqeuJu`nojAmerici.Posle polufinala Svetskog prvenstva pro{le godine, doveo jeidotronanaKopaAmerika. -Verovalismouna{ustvar, spremili se i to dobro uradili.Poboq{avali smo formu tokom takmi~ewa i dostigli vrhunac u ~etvrtfinalu pro-

fikacijezaSvetskoprvenstvo 2014. - Kvalifikacije su totalno druga~ije takmi~ewe i osvajawe Kopa Amerika nam ne garantujeuspehuwima-napomenuojeOskarTabarez. Luis Suarez je na~eo Paragavj u finalu pogotkom u 12. minutu.Biojetowegov~etvrti na turniru, {to mu je bilo dovoqno samo za drugo mesto

nalististrelaca,ostaojekorakizaPeruancaPaolaGerera.Me|utim,napada~Liverpula progla{en je za najboqeg igra~a turnira.Ipak, nije `eleodaseisti~e. -Igralismokaotim,akada imate tako jedinstvenu grupu kao mi, onda su ovakvi uspesi mogu}i -  istakao je Suarez i dodao: Bilo je va`no da dobrostartujemou finalu.Sadvagolaminusaizprvog poluvremena Paragvajcima je bilo te{ko da se vrate ume~. Dij eg o Forl an jevo|ageneracije. U dresu reprezentac ij e nij e dao gol od Mundijala u Ju`noj Africi, aondajesadvakomada u finalu dotukaoParagvajce. -Ovojeploddugogodi{weg rada, koji je sproveden pravilnoisadaseviderezultati -  kratko je prokomentaris ao nap ad a~ mad rids kog Atletika. Izabranici Heralda Martinamoralisudapru`eruku boqem. - Urugvaj je bio boqi i zaslu`enopobedio-priznaoje paragvajski defanzivac Pau- lo da Silva i dodao: - Apsolutnosuzaslu`ilititulu.

TURNIRUNOVOMKNE@EVCU

Miwonpobednik Natradicionalnomturniruumalomfudbaluu Novom Kne`evcu, koji je ovog puta pod pokroviteqstvom Op{tine organizovao ovda{wi Klub ameri~kogfudbalaGrofovi,trijumfovalajeekipa Kafe bar Miwon iz Sente, koja je  u finalu nadigralaKladionicuMeridijanizKikinde4:1. Za Miwon igrali su: Sava Vadaski, Zdravko Maravi},Du{anJovi},NemawaVasin,LazarPopov, Marjan Cvetkovi}, Milan Radin, Marko Mraki}, Mihajlo Rai~evi}, Vitomir Nikolin i BorisBodiroga.

Uutakmicizatre}emestoVisa-promizNovog Kne`evcabilajeuspe{nijaodKafebara”Laguna izSenteposleizvo|ewapenala5:3(2:2). Pobedni~koj ekipi pripalo je 120.000 dinara, drugoplasiranoj60.000,atre}eplasiranoj30.000 dinara.  Za najboqeg igra~a progla{en je Lazar Popov iz pobedni~ke ekipe, najboqi strelac je Qubomir \uki} iz Visa-proma sa 13 pogodaka, dokjezanajboqeggolmanaprogla{enBo{koKrsti}izMeridijana. M.Mr.


c m y

dnevnik

PRVENSTVO VOJVODINE

^abarkapa nadigrao Dra`i}a Drugo kolo me|unarodnog prvenstva Vojvodine u Novom sadu obele`iojeomladinac iz Subotice Novak ^abarkapa. Izvanrednom igrom, bez kompleksaodvelemajstora,Novakje iskoristio {ansu u partiju i potpunonadigraojednogodfavorita turnira Sini{u Dra`i}a. Kaoiznena|eweovogkolabele`imojo{jedanremibiv{egprvaka Vojvodine Dejana Leskura. Dokjeuprvomkoluremiziraosa talentovanim omladincem Milanom Popovi}em u ovom kolu remimujeosvojioiveteranMihajlo Matovi}. Voqom `reba u ovomkolusastaoseibra~nipar Gruji}.KakojeDanijelitogdana bioro|enadan,suprugZorannije `eleodakvarislavqepajeremi bioneizbe`an. Va`niji rezultati 2. kola: Bogosavqevi} - Bruji} 1:0, Ilij} - Smit 0:1, Dra`i} - ^abarkapa 0:1, Paro{ki - [ari} 0:1, Drowi} - Radlova~ki 0:1, Serti}-\ur|evi}1:0,Bodiroga - Markov 1:0, Zowi} - Mrkowi} 0:1, A. In|i} - G. Kova~evi} 1:0, Kolompar - Panteli} remi,N.Pezeq-MilojeRatkovi}1:0,D.Gruji}-Z.Gruji}remi, Kislik - Pe~urica 1:0, Ro-

SPORT

utorak26.jul2011.

19

ZAVR[ENO EVROPSKO PRVENSTVO MLADIH (20)

EVROPSKO JUNIORSKO PRVENSTVO U POQSKOJ

[panija {ampion Lako je crvena furijaufinalusavladala Italuju 82:70. Nikola Miroti} fantasti~an - 29 poena, 11 skokova.Sve je vi{e kolektivnih sportova u kojima [panci vladajuEvropomisvetom.Isveje vi{e wihovih selekcija koje osvajajutitulenanajve}imtakmi~ewima.[pancima je nedostajao {ampionski lovor na evropskim prvenstvima za ko{arka{e do 20 godina. Iskoristilisuprednostdoma}egterenaiprviputosvojilititulu.U finalu savladali su Italiju 82:70(17:16,25:19,26:20,14:15). Izabranici Huana Antonija Orenge zaista su pokazali najvi{enaturniruuBilbaou.Do-

buq - Mehanxi} 1:0, Lukaji} Petkovi}0:1,Kozomora-Jovi} 0:1, Tan~ik - V. Petrovi} 1:0, Kumi}-Ga`i}0:1,Mujagi}-Be{linremi,Brajovi}-Ma{trapovi} 0:1, U. Cvetanovi} - ]opi} 1:0, Karli~i} - Peovi} 0:1, Lukovi} - Luki} 1:0, Nikoli} Vukovi} 1:0, Ujhazi - Golupski 1:0,Aleksi}-Dimitrijevi}0:1, MiloradRatkovi}-Majtan1:0, Marovi}-Sr|anov0:1,LeskurMatovi}remi,Naumov-To{i} 0:1, \or|evi} - Remecki remi, Matkovi} - Kawuh 0:1, Stojkovi} - Topoqski 1:0, Krstin Zlati}0:1,Dermi{ek-B.Popovi} 1:0, Vrane{ - Salamun 1:0, Besede{-Zlatkovi}0:1,@.Mili~evi}-Jakovqevi}1:0,Bjeloglav-Venditi1:0,Nedeqkovi}Okiq 0:1, Petovi} - Soki} 0:1, Banovi}-^astven0:1,Pridigar -Stani{i}0:1,itd. Staweposle2.kola:1-26.Bogosavqevi}, Smit, [ari}, Radlova~ki, Serti}, Bodiroga, Mrkowi}, A. In|i}, N. Pezeq, Kislik, Robuq, Petkovi}, Jovi},Tan~ik,U.Cvetanovi},Lukovi}, Ujhazi, Ga`i}, Ma{trapovi},MiloradRatkovi},Peovi}, Dimitrijevi}, Sr|anov, ^abarkapa,Kusina,P.Nikoli} 2poena,itd. B. D.

bilisusvihdevetutakmica,ve}inu ubedqivim rezultatima i zaslu`eno se popeli na tron. Azure su pobedili dva puta. U ~etvrtfinalnoj grupi bilo je 90:85 {to je furiji bila najmawapobeda.Dasumnogoboqipotvrdilisuufinalukadasume~ zavr{ilinaplus12. [panac rodom iz Podgorice NikolaMiroti}jeblistao,postigaoje29poenaiimao11skokova! @ozep Fran{ je dodao 19 poena.KodItalijananajboqije bio Rikardo Moraskini sa 17 poena.Tre}e mesto pripalo je Francuskoj posle pobede nad Rusijom-66:50.[pancimajeovo bilo~etvrtofinale,aprviput suosvojilitrofej.ReprezentacijaSrbijezauzelaje13.mesto.

VTA LISTA

\okovi} ~etvrtu nedequ na vrhu

NAKON TRIJUMFA NA TUR DE FRANSU

Australija slavi Kadela Evansa Pobeda Kadela Evansa trci Tur de Frans izazvala je odu{evqewe uAustraliji,zemqikoja jeuvelikonavikladawenisportistiprevazilazeo~ekivawa.Politi~arinarepubli~komisaveznom nivouraspravqajusekakodaobele`epobedu,ame|uidejamasudizawespomenika,pravqeweparade ili velike `urke dobrodo{lice. Gra|ani mesta Barvon Heds, gde Evans`ivi,nosilisu`utemajice, alokalni~elnicidiskutovalisu oidejidanazovumostposvomnaj~uvenijem stanovniku. Australijanci su ostali budni tokom no}i da bi gledali kako 34-godi{wi Evansvozipobedni~kuvo`wuniz

pobedomfudbalskereprezentacijenaSvetskomprvenstvu. -Tvrdim,ovojenajve}ipojedina~ni uspeh u sportskoj istoriji Australije i izazivam bilo koga daosporito-rekaojetrenerkoji jenagovorioEvansadaseprebaci saBMHbiciklanadrumski.

Istorijski uspeh O~ekujeseda}eseEvansvratitiuAustralijutekuoktobru,kada se obi~no vra}a iz Evrope da provedeletouzemqi.Ume|uvremenu,majkabiciklistereklajeda seku}aumestuArtursKrik,ururalnomdeluzemqe,ve}pretvorilauoglasnutabluzanavija~e.

NacionalnijunakAustralijeKadelEvans

Jelisejska poqa i postaje prvi Australijanackojijetrijumfovao naTuru,najpresti`nijojbiciklisti~kojtrcinasvetu.

Rekordna gledanost Zbogsvegatoga,radniciuponedeqak nisu bili ba{ agilni na poslu, a televizija koja je prenosila trku zabele`ila je najve}u gledanostuovojgodini.Direktan prenos pratilo je skoro dva i po milionaqudi,{tojevi{eoddeset odsto populacije. Ista televizija emitova}e specijalnu emisiju pod nazivom „Kadel – Trijumf“. Velika fotografija uplakanogEvansana{lasenanaslovnoj strani sidnejskog „Morning heralda“, pod naslovom „Radost i agonija{ampiona“.Naslovnicei sportskestranenovina{iromzemqe posve}ene su biciklisti~kom junaku, iako su izdawa bila zakqu~ena pre nego {to je Evans zvani~nopro{aokrozciq. Komentatoriijavneankete{irom zemqe postavile su Evansov uspehme|unajve}ekojejepostigao neki sportista iz Australije. TrenerInstitutazasportskibiciklizamViktorijeDejvSanders, koji je uticao na karijeru novog pobednikaTura,oceniojedajese Evansov uspeh mo`e porediti sa

- Znaci na putu pokazuju da je slavasko~ila{iromplaneteida Australijanci slave pobedu lokalnogjunaka.Divnoje{tosuquditolikouzbu|eni.Mislimdaje ispravnodauvedemoneradnidani nazovemoga,naprimer,`utidanreklajemajkaHelenKoks. SavezniministarsportaMark Arbibrekaojeda}epobedaEvansa inspirisati novu generaciju biciklista. - Wegov inspirativni uspeh osvojiojesimpatijesvihAustralijanaca. Neumorno je radio da osvoji najpresti`niju biciklisti~kutrkunasvetu,po{tojedva puta bio drugi. Imao je uspone i padove,alijepokazaonesalomivi duhitomujedonelonagraduuParizu-rekaojeArbib. Premijerka Australije Xulija Gilardbrzojeodbacilapoziveo uvo|ewu dr`avnog praznika, ali jegovorilaouticajuuspehanazemqu,aonajesaEvansomrazgovaralapreposledweetape. - [alili smo se o uticaju na ekonomijudr`ave.Reklasammuda ne doprinosi mnogo nacionalnoj produktivnosti,po{tosvidolaze naposaosakrmeqivimo~ima.On jeodgovorioda}ebitisveuredu, po{to}equdiposletogabitipunimoralaida}evrednijeraditi -reklajepremijerka.

LukaMitrovi}Slovencimaubacio14ko{eva

Na korak do ~etvrtfinala Slovenija - Srbija 73:81 (19:18, 19:22, 19:20, 16:21) VROCLAV: Dvorana Orbit hol, gledalaca: 100, sudije: Joki} (Crna Gora), Kokainis (Gr~ka),Ti{lenko(Moldavija). SLOVENIJA: Tomi~ 4, Rupnik 22, Rojc 13, Lapornik, Gomin{ek, Bo{wak 3, Osolnik 2, Strazar, Dimec 26, Kasteli}, [kerbec3,Dobravec. SRBIJA: Radi~evi}, Dangubi}15,Mi}i}6,Popovski-Turawanin 6, Avramovi}, Mitrovi}14,Miqenovi}9,Krsti}2, Jankovi}7,Milo{evi}15,Bezbradica7,Mi{kovi}. Juniorska ko{arka{ka reprezentacija Srbije pobedom je startovalaudrugomkrugu{ampionataEvropekojiseodr`ava u Poqskoj. Na{i mladi}i savladali su selekciju Slovenije 81:73,~imesuplasmanu~etvrtfinale u~inili gotovo izvesnim, a {anse vr{waka iz Slovenije sveli u domen teorije. Danas orli}e o~ekuje duel protivdoma}ina{ampionataPoqske,ausreduduelsadosadnepora`enomHrvatskom. Srbija je do druge pobede do{la zahvaquju}i odli~nom

Grupa E 1. Srbija 2. Hrvatska 3. Poqska 4. Turska 5. Nema~ka 6. Slovenija

3 2 2 2 2 3

2 2 1 1 1 0

1 0 1 1 1 3

226:209 138:122 161:136 148:143 122:136 181:230

5 4 3 3 3 3

startu (8- 0) i raspolo`enom triju Dangubi} - Mitrovi} Milo{evi}. Slovenci su u nekoliko navrata uspevali da do|udoizjedna~ewaiminimalnog vo|stva,alizapreokretipobedu nisu imali snage. Prelomni momenta na susretu desio se u 29.minutukadasuna{iko{arka{i uspeli da naprave rezultatskibeg,odlepesenadesetak poena prednosti i sigurnom igrompriveduutakmicuusvoju korist.Uredovimazmaj~ekaizdvojio se tandem Dimec (26) Rupnik (22), ali ni wihov u~inaknijebiodovoqandaseugrozipobedajunioraSrbije. Danasseu2.koluglavnerunde sastaju:Poqska-Srbija(18),Hrvatska-Turska(20.15)iNema~ka -Slovenija(20.15). I. G.

Novak \okovi} i ~etvrtu nedequzaredomnalazisenaprvom mestu liste najuspe{nijih igra~asveta(ATP)sa13.155bodova. ViktorTroickijepokvarioplasman i sa 13. mesta pao je na 15. poziciju sa 1.970 bodova, dok je JankoTipsarevi}zadr`ao23.poziciju sa 1.435 bodova. Nikola ]iri} je 153. sa 346 bodova, a IlijaBozoqac207.sa254boda. Lista: 1. (1) Novak \okovi} (Srbija) 13.155 bodova, 2. (2) Ra-

fael Nadal ([panija) 11.270, 3. (3) Roxer Federer ([vajcarska) 9.230, 4. (4) Endi Marej (V. Britanija)6.855,5.(5)RobinSoderling([vedska)4.325,6.(6)David Ferer ([panija) 4.210, 7. (7) Gael Monfis (Francuska) 2.695, 8. (8) Toma{ Berdih (^e{ka) 2.470, 9. (9) Mardi Fi{ (SAD) 2.435, 10. (14) Nikolas Almagro ([panija)2.165...15.(13)Viktor Troicki(Srbija)1.970...23.JankoTipsarevi}(Srbija)1.435...

ATP LISTA

Ana napredovala JelenaJankovi}iovesedmice sa2.775bodovazauzima15.mesto nalsitinajuspe{nijihigra~ica sveta (VTA), dok je Ana Ivanovi}napredovalazajednupozicijuisadaje17.sa2.555bodova.BojanaJovanovskijetako|epopravilaplasmanzadvamestaiove sedmiceje56.sa1.043boda. Lista: 1. (1) Karolina Voznijacki (Danska) 9.915, 2. (2) Kim Klajsters (Belgija) 7.625, 3. (3) VeraZvonarjeva(Rusija)6.850,4. (4)ViktorijaAzarenka(Belorusija)6.465,5.(5)Marija[arapova(Rusija)6.141,6.(6)NaLi(Kina) 5.855, 7. (7) Petra Kvitova (^e{ka) 5.437, 8. (8) Fran~eska Skjavone (Italija) 4.860, 9. (9) Marion Bartoli (Francuska) 4.230, 10. (10) Samanta Stosur

(Australija) 3.405, 11. (11) AndreaPetkovi}(Nema~ka)3.305... 15.(15)JelenaJankovi}(Srbija) 2.775... 17. (18) Ana Ivanovi} (Srbija) 2.555... 58. Bojana Jovanovski(Srbija)1.043...

MASOVNI TURNIRI ZA JUNIORE I POLETARCE NA TK MERIDIJANA: Kompleks terena u Teniskom klubu Meridijana u Novom Sadu ovih dana prepun je mladih. Kako i ne bi bio, kada su ambiciozni i qubazni doma}ini ugostili u~esnike juniorskog Prvenstva Srbije (igra~i do 18) godina, a bili su i doma}ini najmla|ima, poletarcima, klincezama i klinicima do 10 godina. Me|utim, gu`va se nije stvarala, jer kapaciteti ovog kluba (10 terena), sme{tenog na Novom nasequ, omogu}avaju takmi~ewa s velikim brojem u~esnika. Na juniorskom prvenstvu nastupilo je 128 igra~a, od toga wih 64 plasiralo se u glavni turnir. Osim na{ih, na turniru su zaigrali i igra~i iz Rusije, Francuske, Nema~ka i Dubaija, pa je prvenstvo imalo i me|unarodni karakter. Kod najmla|ih nadmetalo se 120 devoj~ica i de~aka, a i u ovoj konkurenciji bilo je stranaca, preciznije dr`avqana Rusije i Italije. Ukupna slika bila je vi{e nego lepa, jer su se na dva turnira, ka`u najve}a u Novom Sadu i Vojvodini, okupili budu}i asovi, da prika`u svoje ume}e. A koliko je ono, najboqe je moglo da (pr)oceni ~ak 500 gledalaca, koliko ih se samo tokom jednog dana okupilo na terenima TK Meridijana. A. P.


20

SPORT

utorak26.jul2011.

UKQU^I SE U IGRU NA OBALAMA REKA I JEZERA

Somborciotvorilisezonu Akcija„Ukqu~iseuigru–na obalama reka i jezera“ krenula je u svoju drugu godinu. Ideja s kojomsupro{legodinekrenuli Pokrajinski sekretarijat za sportiomladinuiSavezsport

nekada{wimprostorimabiv{e Jugoslavije. Zanimqive su bile utakmice u odbojci na pesku u mu{koji`enskojkonkurenciji. PobednicisuCVSSomborkod mu{karacaiVolejstarkod`e-

Nijesnagapresudnadabisepobediloukrbawu

za sve Vojvodine nastavqena je, aprvidoma}inbiojeSombor. Rekreativci i qubiteqi sporta iz Sombora okupili su se na svom [trandu da se malo zabaveitakmi~e.Gradzelenila prirediojevrlobogatrepertoar rekrativnih aktivnosti, a u~esnisisuseogledaliuodbojci na pesku, vaterpolu, mini fudbalu,rekreativnomaerobiku,pikadu,tr~awuuxaku,no{ewujajetauka{ici,nadvla~ewu konopcem, nadvla~ewu {tapa, pewawu uz sto`inu, krbawu, skoku u vis iz mesta i skoku u daqizmesta.Manifestacijuna bazenu [tranda otvorio je Slavko Perkovi}, sekretar Saveza sport za sve Vojvodine po`elev{i u~esnicima dobru zabavu i lepo dru`ewe. Ovogodi{wa manifestacija rekreativnogsportauSomboruspojenaje istakmi~ewemZavi~ajnogkluba„Korijeni“krozli~kivi{eboj. U~esnici su imali izuzetno lepo vreme. ^itavu no} pred takmi~ewe padala je ki{a, ali je dan bio lep, ne previ{e topao, {to je stvorilo odli~ne uslovezanadmetawe.Naotvarawu ~lanovi fitnes klubova

na.^itavdoga|ajupotpunilisu i slikari koji ovde imaju svoju koloniju. Ipak,najzanimqivijejebilo natakmi~ewuuli~komvi{eboju. Ne zna se koja disciplina je bilauzbudqivijaineizvesnija. A bilo je i dosta navija~a koji

AMELA TERZI] PO POVRATKU IZ ESTONIJE

@elimi seniorskazlata

AmelaTerzi}nabeogradskomaerodromu

Srpska delegacija vratila se  sa Evropskom prvenstva za juniore u atletici u Estoniji, a dvostruku {ampionku i ostale ~lanove reprezentacije na aerodromu do~ekali su ~elnici ASS, predsednik Veselin Jevrosimovi}, generalni sekretar Slobodan Brankovi}, savezni selektorDragi{aKuzmanovi}ikomesarzatakmi~ewa Ivica Mo`ek. Pred mnogobrojnim predstavnicima medija dvostruka {ampionka Evrope AmelaTeri} jeizjavila: -Oveuspehenedo`ivqavamkaone{toveliko.Svesnasamdasamjo{uvekjuniorkaiciqmi jedastasamupravuseniorku,dazaSrbijuosvajam medaqe u seniorskoj konkurenciji na velikimtakmi~ewima.Ovemedaqesusamodokazda smonapravomputuzaispuwewetogciqa. Amelin trener Rifat Zilki} potvrdio je Amelinere~iidodao: -PotvrdilismodaAmeliniuspesiimedaqe saEjof-aisvetskogprvenstvazamla|ejuniore nisubilislu~ajnost.Ovojevelikiuspeh,ponosansamnawu,nepredajemoseijo{savi{eelanaidemodaqe -istakaojeZilki}.

MOLSKI MARATON NA TISI

Najbr`iTama{Farka{ iJelenaJe~anski Sedmi molski maraton na Tisi okupio je preko stotinu u~esnika svih uzrasta iz Beograd a, Nov og Sad a, Be~ ej a, Ba~keTopole,Ade,Sente,Subotice,In|ije,Kawi`e,Sombora, Mola i drugih mesta, kaoigostiizMa|arske. Star ov al o se na pla` i u Adi, a u ciq u Molu prvi je uplivaoTama{Farka{izBe~eja. On je deonicu  od 3.500 metara preplivao za 41 minut ipetsekundi.Najuspe{nijau konkurenciji pliva~ica bila je Jelena Je~anski iz Be~eja, koj a je staz u prep lival a za

~anski (12) iz Be~eja. Pehare su dobili najstarija u~esnica LivijaVarga(53)izBa~keTopoleiImrePot(74)izNovog Sada. Plasmanpouzrastima-Takmi~ari ro|eni 1999-2000: Nikol a Ratk ov (Be~ ej), Laz ar Dedi} (Sombor), Ervin Beharovi} (Kawi`a). Devoj~ice: JelenaJe~anski(Be~ej),KatalinSe~ewi(Ada).Takmi~ari 1995-1998:Tama{Farka{(Be~ej), Bo`idar Race (Beograd), Strah iw a Den i} (Beo g rad). Devoj~ice: Sawa Galac (Sombor), Jovan a Duk ovi} (Som-

vi} (Nov i Sad). Takm i~ ar i 1961-1970: Las lo Horv at (Seged in, Ma| ars ka), Jov an je~ans ki(Be~ ej),Drag anJank ulovs ki(Nov iSad).@en e:Gabrij el a Ka} ans ki (Ba~k a Topol a). Takm i~ ar i 1951-1960: Arp ad Juh as (Mart on o{), Mi{ a Seg ed i (In| ij a), Mihajl o Koj i} (Ba~k a Top ol a). @en e: Liv ij a Varg a (Ba~k a Top ol a), Mart a [er eg i (Kawi` a). Takm i~ ar i ro| en i 1950.istar ij i:De` eMelk un (Sent e{, Ma| ars ka), Sret en Nik ol in (Nov i Kne` ev ac), I{tvanAdam(Kaw i` a).

Retkadisciplina:nadvla~ewe{tapom

su zdu{no bodrili takmi~are. Velika bitka vodila se u krbawu,anajuspe{nijijebioGradimirStri~evi}.Iakosufizi~-

Konopa{isu,ipak,uveknajatraktivniji

Herkules i Ledi prikazali su svelepoteaerobika,dabisepotom u bazenu pokazali doma}i vaterpolisti. Vaqa ista}i da Sombor ima dugu tradiciju vaterpolaiplivawaidajeovda{wi Polet najstariji klub na

imao najboqe vreme, a da bi {unkabilawegovamoraojejo{ jednom da se uspewe uz sto`inu kakobijeskinuo.Bilojezanimqivo i u nadvla~ewu {tapa, disciplinikojuretkokadaimamoprolikedagledamoapobednikjeMiroslavLazendi},kaoi no{ewe jajeta u ka{ici, gde je najuspe{niji bio Sini{a Kozakkojijebionajboqiuutr~awuuxaku. Najvi{e uzbu|ewa, kao na svimovakvimsmotrama,izazvalo je nadmetawe u nadvla~ewu konopcem. Gotovo svi oni koji subilinabazenuokupilisuse oko terena gde su se nadmetali konopa{i.Kakvojetosamobilo navijawe i kakve su to bile borbe. Pune neizvesnosti, pa je usvakomme~ugotovoodlu~ivao tre}ikrug.Povijalesusekolone, cvileo je konopac, ruke su klizale, kao i noge na travi, a najboqe su se sna{li predstavnici ekipe iz Kqaji}eva i na kraju zaslu`eno primali ~estitkeodrivala. Ni{ta mawe nije bilo zanimqivoiuskokuuvisizmesta. Letvica je podizana nekoliko puta.Uzavr{nicisuostalatri takmi~araanajspretnijijebio IgorTomi},kojijeizprvogpo-

dnevnik

ki drugi takmi~ari izgledali sna`nije, uspeo je sve da ih savlada i osvoji prvo mesto. Me|utim, Stri~evi} je svoju ve{tinu pokazao i u pewawu uz sto`inu (banderu) na ~ijem je vrhubilaoka~ena{unka.Onje

NOVOSADSKI[TRANDODLI^ANZA RUKOMET NA PESKU: Ako je suditi na osnovu utisaka koje su poneli u~esnici 5. tradicionalnog i 3. me|unarodnog turnira u rukometu na pesku onda ova manifestacija, odr`ana na novosadskom [trandu, mo`e da dobije najvi{u ocenu.Kvalitetno takmi~ewe,zadovoqstvo, osmesi, dru`ewe, dobra muzika i lepo vreme obele`ili su trodnevno nadmetawe osam mu{kih i {est `enskih ekipa iz Makedonije, Hrvatske i Srbije. Takmi~ewe je proteklo u znaku ekipa hrvatskog Sokola, koji su trijumfovali i mu{koj i `enskoj konkurenciji. To i nije ~udno ako se ima u vidu da su zagreba~ki rukometa{i i rukometa{ice u potpunosti posve}eni ovom sportu. Igrawe na pesku je wihovo opredeqewe, a gotovo svake sedmice od maja do septembra re dovni su u~e snici svih ozbiq nijih klupskih turnira {irom Evrope. Veliko iskustvo, uigranost, pogotovo atraktivni potezi koji nose vi{e poena bili su wihova prednost u odnosu na na{e ekipe koje su se za ovaj turnir prvi put okupile. Drugoplasiranom Novom Sadu, ~ije su boje branili rukometa{i Jugovi}a, je nedostajalo nekoliko treninga pa da zagrep~anima pomute

ku{aja savladao sve visine. Ogledalosedostatakmi~araiu skoku u daq iz mesta, a najdu`e jedosko~ioIgorTomi}. Pozavr{etkutakmi~ewanajuspe{nijimasupripalemedaqe idiplome,kaoiskromnipokloni.Deopriznawauru~iojeMilorad Peri{i}, predsednik Upravnog odbora Saveza sport za sve Vojvodine, a deo aktivisti iz rekreativnog sporta u Somboru.Dabiovaakcijauspela ,i bila na zavidnom nivou, najvi{esudoprineliIlijaLali}, stru~ni saradnik Sportskog saveza Op{tine Sombor i Bora Avramovi}, predsednik „Korijena“. Po zavr{etku takmi~ewa svi u~esnici su dru`ewe nastavili uz zajedni~ki ru~ak, pripremqen u oraniji na somborskom[trandu. Prvi ovogodi{wi doma}in Sombor polo`io je ispit. Slede}e manifestacije su u @abaqu i Rumi. Organizatori ovakvih susreta iz pro{le godine, Ada, Bela Crkva, Novi Be~ej, Kawi`a i Sremska Mitrovica, organizova}eihiovegodine. S. Jakovqevi}

ra~une. Prijatno iznena|ewe predstavqa i tre}e mesto Futo`ana.Kod devojaka dve prvoplasirane ekipe, Sokol i Struga iz Makedonije, po kvalitetu su odsko~ile u odnosu na na{e ekipe, ali treba napomenuti da su @eqa iz In|ije (tre}e mesto) i novosadska Vojvo-

Osvaja~ipeharaimedaqanamolskommaratonunaTisi

44,59minuta.Od98takmi~ara koj i su star ov al i u ciq je uplivbalowih77,aporedtoganajmla|isusenadmetalina kra}imdeonicama. Dom a} in i i org an iz at or i iz Pliva~kog kluba Delfin izAde,porednajuspe{nijihu svim uzrasnim kategorijama, nagradili su najmla|e i najstarije u~esnike trke, a priznawaimjeuru~iopredsednik kluba i glavni organizator Rad ov an Te{ i}.  Najm la| i u~esnikbiojeMiklo{Toldi (11)izAde,anajmla|au~esnicaapsolutnapobednicau`enskoj konkurenciji Jelena Je-

bor), Marina Mati} (Be~ej). Takm i~ ar i 1991-1994: Seb astij an Sab o (Be~ ej), [eb e{}en [inkovi} (Be~ej), Daniel Kroemer (Sigetvar, Ma|arska). Devojke: Petra Juhas (Sig et var), Boj an a Ded i} (Somb or), Jel en a Bor| o{ ki (Mol). Takm i~ ar i 1981-1990: Milor ad Jak{ i} (Nov i Sad), Haz iz Ga{ i (Ba~k a Top ol a), Ivan Seg ed i (In| ij a). @en e: Brig it a Bal i` (Mol), Andrea Gor (Ada). Takm i~ ar i 1971-1980: End re Hajd u (Kawi` a), Erv in Birm an (Sub otic a), Aleks and ar Stoi qk o-

dina (~etvrto) u potpunosti ispunili o~ekivawa, a da im je nedostajalo iskustvo i potezi koji donose vi{e poena za boqi plasman. Doma}in i organizator Gradski rukometni Savez Novog Sada zaslu`uje sve pohvale. Posebno raduju pohvale Zagrep~ana koji su istakli da uslo-

U trkama na kra}im deonicama za najmla|e ro|ene 2001. imla|ekodde~akanajboqisu biliDanielSimendi}(Mol), Filip Ratkov (Be~ej), dok su AdamSabo(Kawi`a)iGabor Or~ik (Ada) podelili 3.mesto,akoddevoj~ica:Karolina Hasna{iTot(Be~ej),AnaFeje{ i Beata Demeter (obe Kawi` a). Pio n ir i 1999-2000: NikolaRatkov(Be~ej),Nenad Aks in (Ada), Laz ar Ded i} (Sombor). Devoj~ice: Jelena Je~anski(Be~ej),KatalinSe~ewi(Ada),Eme{eLaslo(Kawi`a). Tekst i foto: M. Mitrovi}

ve u Novom Sadu, od sme{taja, hrane, takmi~ewa, do gostoqubivosti, nisu mnogo puta imali za posledwe tri godine koliko postoji wihov klub. Svi u~esnici turnira su istakli da bi rado i idu}eg leta do{li na novosadski [trand. J. Gali} Foto:R. Hayi}


МУШКИ БОНТОН

П

остоје правила лепог понашања, а постоје правила која су поставилежене,каоиправилакојасу поставили мушкарци. Без обзиранапол,свиихсепридржавају,јерјетополникодекскојисе не сме прекршити. Основна карактеристика и једних и других јестеполуозбиљна,полушаљива

mu[ka posla

c m y

dnevnik

К

нотакојасеразликујеодтемедо теме. Пријатељство, жене, спорт, секс и уопште начин вођења правог мушког живота... Дискрецијајеједноодосновних

правила мушког бонтона. Ако васжена,девојка,мајкаилипознаник вашег најбољег друга питагдесеонналази-никадне одговарајте.Пронађитебилоко-

Премадругојверзији,којутакође налазимо у књижевности, кравату су у Француску донели одбегли граничари који су, као најамници, служили у француској војсци у Тридесетогодишњемрату(1618-1648.). Године 1939. приликом прославе 550 годишњице Косовске битке, на далматинском Косову виђени су сељаци из Лике, Кордуна и Баније са машнама које су им држале оковратник, које су ови називали

литар (са дугосилазним а), што је аутентични српски назив за кравату. Краватаилилитаркаодеонародне ношње постојала је и у Босни. Носили су се црвени сукнени огртачи, личке капе с кићанком,аококрагненакошуљи, испод џемадана и јечерме,

Ц

ји начин да избегнете одговор, али не попуштајте ни под каквим притиском. Уколико те особенезнајугдејевашнајбољи пријатељ, онда је он желео да то тако и остане. Приликом разговора с мушким друштвом свакуанегдотуможетедорадити и учинити занимљивијом, али не треба претеривати. Свако прелажењеграницесматраћесе глупошћу. Одступање од тога дозвољено је једино приликом завођењасупротногпола-тусе све може увеличавати до миле воље.Увеличавањејеутомслучајучакипожељно,мушкадруштвасепонекадсилнозабављају приликом размене “риболовачкихприча”.Бонтонипакналаже да не примењујете фору којустепокупилиодсвогнајбољег пријатеља, бар не у истој држави. А када вас једном нека дама буде довела до тога да станете на луди камен, обавезно с другаримаорганизујтемомачковече,илипуститењихдаваспријатно изненаде садржајем момачкевечери.Оноштовитреба дапонесететомприликомјесте добро расположење и свест о томедасеускорожените,аоно

већеотварасваврата,преносиинајсуптилнијепоруке и решава све проблеме. Џентлменскоопхођењеилепиманири се потврђују гестом слања цвећа. Никада се не поклања паран број цветова, па чак ни дванаест (туце),иакојенекадаовајбројбио општеприхваћен. Једна ружа иде, али три не (делује помало мизерно). Па чак и са пет ситуација остајеиста.Можетесевећкомотнијеосећатисаседамружа,аједанаестсузнакпосебнепажње. Највише се поклањају управо руже. Традиција приписује ружи једноставноалијакозначење:црвене руже значе страст, жуте љубомору.Аконежелитедаизразите ниједнонидругоосећање,направите компромис са ружама розе боје или другим сезонским цвећем. Њему се подједнако радују женеимушкарци,иакојачиполкада добијецвећепокушавадаприкријесвојеемоције. Знало се да када џентлмен поклоницрвенуружудами,ондато значипозивзарандеву.Поредцрвенеружекојајеозначаваластрасну љубав, бела упућује на чедност,докжутаупозораванаљубомору. Орхидеју треба поклањати само особи изузетне елеганције којом желимодаистакнемонешто посебно.

Поклањање

шкарацкојипрекршиовојединствено правило моментално треба да буде искључен из мушкогдруштва.Таконалажебонтонјачегпола.

Када сепоклања цвеће Кадасенекороди,пакадасетај дан понавља из године у годину каорођенидан,кадпочнуданичу први зубићи, и када се прохода, кад почне школска година, кад се заврши, матура и дипломирање, магистратураидокторат,кадсезапосли, па унапређење, кад се постајемамаилибабаидеда,кадсе забрља,кадсефирмаоснујеикад сујојгодишњице,кадседвојеволе и када се поштују, када су на крајусвета…

Како сешаље цвеће Свадбени букети најчешће се праве од белог цвећа, јер бело је боја која означава чистоту, невиност,чедност; Мушкарацкојидолазиупосету ожењеном пријатељу може донетинапоклонцвећењеговојсупрузи; Иакоцвећенеобавезујеинезадужује, никад се не носи у службену посету, макар била реч о дами; Болесницима не поклањати цвеће које интензивно мирише: љиљан,фрезија… Цвећеусаксијамасепоклања само познатим особама и то онимзакојезнатедаимајупростора, као и навику да гаје цвеће; Цвеће треба носити усправно како се не би догодило да неки цвет испадне и у левој руци јер деснарукаморадабудеслободна заруковање;

Шта сепоклања црвене литаре који су се на западу одавно претвориле у кравате. Кравата је вероватно еволуиралаодобичнемарамеоковрата која је имала вишеструку функцијуанесамоукрасну.Дасестави преко лица ради заштите од прашине приликом јахања, да се њоме превије и учврсти рана, да упија зној око врата или да се стави на главу како заштита од сунца.Такођесекористилаикао филтар за филтрирање механичкинечистеводе.

штонипоштонетребадапонесете јесте видео-камера којом ћетеснимитичитавдогађај.Ношењефотоапаратајетакођенајстроже забрањено. Сваки му-

Џентлменцвећем отварасваврата

Поклоните цвет ономе кога не волитеиликовасјеповредио.Постаћетемирнииблажени,чакпоносни на лепоту својих осећања. Тојеврлина.

диницасланауПаризбилајесастављенаодКрајишникаизВојнекрајине.Украјишкимјединицамаслужилису,говорећиоборачкомсаставуиподофицирима, искључиво православни Срби који су, у Војној крајини од Јадрана до Темишвара, имали и личну и територијалну аутономију,ослобођењеодпорезаизаштиту од принудног превођења у католичанство, у замену за верно служење бечком цару, од двадесете до педесете године живота.

21

Неноситекамеру намомачковече

Марамапостала кравата

равата је одевни предмет који носе мушкарци око врата. Име према неким изворима потиче од речи “Кроате” (Хрват) је су је према неким изворималансиралипрви,хрватскивојници(крајишници). Уевропскојлитературијеописанапрвапојавакраватеујединици аустријске војске која је 1660. дефиловала на паради у Паризу пред Лујем XИВ (који је важио за љубитеља марамица, марама и другихмодних прип а д а ка ) . Оковратни повез, у онодобаувек црвене боје, је у недостатку дугмета, држао крагну кошуљекојајебилаширокаитежилаједасераздрљи. Књижевност је описала да је та војна јединица била из Војне крајине и да је марама била део народне ношње који су аустријски војници придодали униформама,штојеуонодобабилодозвољено. Елитна аустријска је-

utorak26.jul2011.

Обичносеизборомпојединихбиљакањиховеособинепоистовећујусажељама,стремљењимаинадамаонихкојиихшаљу.Такоћебукетмаргаретаузначењудуговечности,трајностиобрадоватиједнубаку-тимпрештогајепослаоунук. Орхидејећебитиподршкаирадостгосподинакојијеуправосазнао даћепостатитата.Орхис(јаје)каоштоимеказујесимболјеоплодње. Запријемкодфранцускогамбасадорапредложилисмокраљевске љиљане-ифранцускикраљевисуузималиљиљанкаосимболзапроцватсвогнарода. Кадајељубавинтензивнасемцрвенихружакојесеобичнопоклањају,иманештозаносно иеротскоумирисномцветукраљевскогљиљана. Ружуукутијипослаћејојнапосаозапочетакпријатноградног дана. Корпа са воћем и цвећем - витаминска корпа за брзи опоравак са цвећемживихбоја,оборићетемпературубарзанеколикоподеока.

Лично или преко Телефлоре другог нема. Увек је добро лично,

Момаккојидолазиукућусвоје девојкетребада понесеицвећеза мајкуизадевојку.Али,првоцвећепредајемајци.Довољанјесамо једанцвет; Јапанци кажу да резано цвеће добијаживоткадседарујеиувек поклањају 3 цвета јер за њих то представљаскупилицелину. Кадјецвећеупитањунетреба претеривати у даривању. Претеривање није одраз стила доброг укуса.Великибукетуместодаобрадујеоногакомејенамењенможе задати невоље: где да се сместииукојуодговарајућувазу. Истоправиловажиикадизлазите с неким на вечеру. Велики букетцвећа,каознакпажње,изазваће супротан ефекат, уместо да обрадује,постаћенезгодантерет.

па било то стидљиво и незграпно. Акојебукетумотанубелипапир, обавезногаскинутипрепредаје. Ипак,постојеситуацијекадасмо неизбежни,илинасподметну,желе дабаштомиурадимо,битноимје дајетосастилом,верујесенашем укусу,свесепрепустинама. Битне су нам неке информације какавјетипличностиособакојојсе шаље цвеће, који цвет јој је омиљен,боја,штајеособнозању… Поклањасепажњааранжирању цвећа али и говору. Наш слоган “Некацвећеговори”јеувекприсутан.Уметностказивањанеизрецивог цвећем као и велики занат стварања,покушаћемодавамприближимокакобистесеивиукључилиууметностразумевањаствореног.


22

kultura

utorak26.jul2011.

dnevnik

КОНЦЕРТРАДОМИРАВАСИЉЕВИЋАИ„ШЕСТЖИЦА“УСИНАГОГИ

Немирравницеи слутњаМедитерана Драмат ичн и узл ет гит ар истичкеуметностиуСрбијипротеклихгодинаидеценијадонео је са једне стране појаву великог броја изузетних младих извођачакојисепојављујунаконцертнимподијумима,атакођеје изначајнопрошириожанровске и извођачке оквире у којима се појављује гитара, од авангардне,експерименталнеиновемузикедоестраде.Једаноднаших афирмисанихимладихсолиста

на овом инструменту, који са успехом повезује активности у домену такозване „уметничке музике“иестрадноделовањеје Радомир Васиљевић из Сомбора, који је са својом пратећом групом „Шест жица“ наступио уСинагогиунаставкупрограма Новосадскогмузичкоглета. Овајмладисолиста,којистижеизсветакласичнемузике,завршио је студије гитаре на Факултету музичке уметности у БеоградуукласипрофесораСрђанаТошића,азатимипостдипломске студије код професора Зорана Крајишника на АкадемијиуметностиуНовомСадуи током школ овањ а и студ иј а оствар ио је знач ајн е успехе освајајући награде на угледним

музичким такмичењима у Италији, Грчкој и Чешкој, као и на такмичењима у Србији. Упркос тако зап ажен им резулт ат има, Васиљевићјепозавршеткустудија одабрао нешто другачији музички пут, више усмерен ка естради, а пре неких две и по године, радећи заједно са Гораном Кулићем, снимио компакт дисксанасловом„Шестжицаи парче дрвета“, са нумерама у којима је овај ауторски двојац

покушао да повеже класичну гитаристичку уметност са савременим и актуелним жанровским токовима етно-стила или ширесхваћенетзв.„светскемузике“. Као резулт ат њихових музичкихтрагањанастаојешаролик музички амалгам, који је наособенначинукрстионаносе различитих стилских токова и муз ичк их трад иц иј а, бој ећ и своје композиције карактеристичним елементима фолклора панонског поднебља, али и немитн ом слутњ ом дуб ок их и скривених веза са далеким Медитераном. Наступ младог гитаристе и његове пратеће групе назване, опет, вероватно по наслову првогалбума„Шестжица“прика-

заојеприсутним,бројнимновосадс ким љуб ит ељ има муз ике избор од петнае стак оригиналнихкомпозицијакаоикомпозицијадругихаутора,којимајеобухваћенпресекдосадашњеграда овог солисте и његових сарадника. Овим извођењима доминирале су виртуозне, богато варијационо развијене гитарске деоницеРадомираВасиљевића, који се том приликом представио као спретан и интерпретативно суверен солиста, остварујући добру сарадњу сачлановимапратећег бенда, који је укључивао још једног гит аристу, басисту и перкусионисту,акаогости програма наступили су још и сјајна сопранисткиња Весна Аћимовић, приликом извођ ењ а тем е „Caro del sol“ и солистанахармоници Лазар Новков. Уз нумере са насловима попут „Циг анс ка пиј аца“, „Пас тувов сан“ или „Чардак“, које су зазвучале свеже, и привлачно Васиљевић и члановињеговегрупеизвелисујоши некол ико жус тро одс вир ан их фламенко тема: „Entre dos aguas“и„Риоанчо“познатеизрепертоараПакадеЛусије,такође и интерес антно оркестрирану „Сев иљ у“ Исака Албен из а и „Мајорку“ истог аутора, (у солистичкомизвођењунагитари), каоиинтересантне,полетнетеме са ритмовима салсе, румбе илитанга,доносећиоригиналан спојмузикепанонскеравницеи латиноамеричкогфолклора. Упркос повременим проблемимасазвуком,њиховдинамичаннаступинесвакидашњирепертоар пружио је занимљив музичкидоживљајпублици. Б. Хложан

МУЗИЧКАПЛАНЕТА

Umro Milan Del~i} Del~a Poznati beogradski muzi~ar, konceptualni umetnik i frontmen nekada poznate grupe „U {kripcu” Milan Del~i} Del~a umro je preksino}ubolniciuBeogradu,u51. godini`ivota,nakonnekolikogodinaborbesarakom. MilanDel~i} pojaviosenaumetni~kojsceni osamdesetihgodinasagrupom„U{kripcu”,koja je za kratko vreme postala popularna u ~itavoj biv{ojJugoslaviji.Prvesnimke,spesmama „Prole}e” i „Pamfleks dom”, objavili su na albumu ARA („Jugoton”,1981),kojijeokupiosastavedrugegeneracijebeogradskognovogtalasa. Wegovdebialbumnosiojenaziv„Godinequbavi”,alipraviuspehdolazisaalbumom„O,je”,kojisu „U{kripcu” snimili1983.godineza„Jugoton”. Decembra 1983, za novogodi{wi praznik, tempirajuminiLP„Novegodine”,zakojijeomot uradiodizajnerMirkoIli}. Bend se gasi 1987, po objavqivawu albuma „U {kripcu”.PotomDel~anastavqasolokarijeru. Snimiojenekolikozapa`enihalbuma: „Izgleda damismosami”,„Del~aisklekovi”,„Sjezikomu usta”,nakojimajekoketiraosatehnomuzikom. Bendsu~iniliklavijaturistaZoranVulovi} Vule, peva~ Milan Del~i} Del~a, Aleksandar Vasiqevi} Vasa, Aleksandar Luki} Luka i Milo{Obrenovi}. Milan Del~i} je, kao pravi novotalasni multimedijalni i vi{etalentovani umetnik, osmislio koncept pamfleks firme, koja reklamira izmi{qeneproizvode.

„Ајронмејден”објављујекњигу Након30годнакаријере,80милионапродатих албума, преко две хиљаде живих насупа, култни метал бенд „Ајрон мејден“ својим љубитељима подариће још нешто, нешто што ће иходвеститамогденикаднисубилисасвојим омиљенимбендом–књигукојаводиизасцене, усвеонекуткекојенимедијинисумоглидадохвате.Барпоимену,књигасенећемногоразликовати од албума, јер носи назив „Он борд флајт666“,штосеуклапаудосадашњуконцепцију„гитарскихвитезоватаме“.

Марта Шебешћен, добитн иц а наг рад е „Греми“ и „Оскара“ за музику у филму „Енглески пацијент“,наступићесутрау циклусу„Новосадско муз ичко лето“ у пратњи мађарског фолклорног ансамбла „Шебе“ и чувеног виртуоза на цимбалу Калмана Балога, на концерту у врту Средњ ош колс ког дома (Никол ај евс ка 1) у 21 час,илиуСинагогиуколикобуделошевреме. Заинформације отоме и за продају улазница треба се обратити у Музичкој омладини Новог Сада (Католичка порт а 2/2, на телефон 452 344), од8до14часова.Улазнице које стају 500 динара, могусекупитиидвасата пред почет ак на месту одржавањаконцерта. Опч ињ ен а изворн им народним песмама, а захваљ уј ућ и пред ивн ом гласу, Марта Шебешћен је, како подсећају у Музичкој омладини Новог Сада, данас једна од најаутентичнијих интерпретаторки мађарске традиционалне музике и истинска је звездасветскесцене.Каоаташе мађарскекултуреикаосветски позната уметница, она наступа у најпрестижнијим концертним саламаширомсветауулозисо-

листе и госта – извођача са неколикомађарскихимеђународнихетногрупа. Уметнички рад Марте Шебешћен награђен је многимдомаћимистранимпризнањима. Певала је пред јапанским царем, шпанскимкраљем,аиенглеска краљица је, захваљујући овој уметници, упознала лепоту ма-

ђарс ких нар одн их песама. Марта Шебешћен је сарађивала са франц ус ком груп ом „Дип Форест“ што јој је донело“Греми”награду1997,каоиса Питер ом Геб риј ел ом. Њенгласбиојелајт мотив чувеног филма “Енглески пацијент“, награђеног с девет „Оскара“ (између осталог и за музику!)1997. Марта Шебешћен ћеуНовомСадуизвести етно програм, уз пратњу Калмана Бал ог а, једн ог од најистакнутијих мађарских цимбалиста којипотичеизчувене династије музичара мађарских Рома. Калман Балог је дип лом ир ао је на Академији за музику “Франц Лист” у Будимпешти.Остварио је велики број успешних турнејаширомсвета,укључујући и пет турнеја у Северној Америци. Највишесвирааутентичнумађарскународнумузику имелодијесБалкана,аличесто наступа и са џез и рок ансамблима,каоисолистичкисасимфонијскиморкестрима. Н. Пејчић

Књига бенда „Ајрон мејден“ првенствено ће сезаниватинабогатимилустрацијама,којеприпрема фотограф Џон Мекматри. Вести кажу да сеспремајунајснажнијефотографије,аМекматри ће уз њих понудити и своје коментаре.Наравно,тексткњиге„пилотског“називабићеповеренБрусуДикинсону,фронтменуистварном пилоту који ће и овај пут своје колеге из бенда водити пут земље и пут неба.Књига „Он борд флајт 666“ издаје кућа „Орион“, а датум објављивањанајављенјезановембар.

Почаст БадијуХолију БадиХолијејошједанодпреранопреминулих музичаравеликоггласа.Погинуојеу23.години, уавионскојнесрећи.Овегодинебинапунио75, ауправоутоимеиздавачкакућа„Фантаси“почеткомлетаиздалајеалбумобрадасимболично назван „Рејв он“, које су снимили различити уметници.Подсећањаради,БадиХолијеснимио свегатриалбумапренегоштојенастрадао,аи данас се говори о огромном уметничком, чак и друштвеном утицају који су остварили ти албумиињеговапојавауопште. ИакосемеђуонимакојисуобрадилиХолијеве песменалазеименапопутПолаМекартнија,Пети Смит, Луа Рида, у првим рецензијама многи љубитељи старог звука нису импресионирани модернимреаранжманима,алиистотаконаговештавајудобрузабавузасвекојиседокопајуовог музичкогматеријала.

СУТРАНАКОНЦЕРТУУНОВОМСАД У

МартаШебешћен иансамбл„Шебе”

Uzmuzi~kukarijeru,Del~i}sebavioipisawemzapozori{te.Napisaojeire`iraostoriju „Lepe, ~iste, dobre” u omnibusu „Beogradske pri~e”, a radio je kao dramaturg za TV seriju „Dome,slatkidome”. Nedavnojeobjaviokompilacijunajve}ihhitova, prenosemediji.

Лу Риди„Металика” јакотежакспој „Металика“иЛуРидспремајузаједничкиалбум!ЛегендаавангардногрокаЊујоркаседамдесетихилегендетрешметалакојесувећеиздеценијеудеценијувећувеликосарађују!Узвичници сутузатоштовестзвучикаодајесастрананеких„веровалиилине“,али–истинаје.Јединосе незнакадикакоћеалбумбитиобјављен.Апричајеследећа. Усеријиконцератаповодом25годинањујоршке„Рокенролхолоффејм“2009.године,ЛуРиду се као „ритам секција“ на сцени придружила

„Металика“.ЕпилогјенедавниодлазакЛуРидау „Металикин“ студио код Сан Франциска, где се радинадесетновихпесма.КакоћесеЛуРидов „монотони“и„Металикин“дивљистилуклопити заједно,остаједасевиди,аликомбинацијајевећ садаозбиљноинтригантнаипровокативна. „Бракствореннанебу“,рекаојеРидусвомпрвоминтервјууповодомовесарадње, доксумомци из бенда „Металика“ били такође прилично самоуверени,јер–постојилизаоволикемузичке величинеишташтосенесме,штојеризик?

„Пеперси” поновоскачу „Ред хот чили пеперс“ издали су сингл са свог новогалбумачијесеобјављивање очекује крајем августа.Сингл„Адвенчурес оф рејн денс Меги“ звучи као наставак претходног, двоструког албума „Стадиум аркадиум“, објављеног2006,иакопопуларни Пеперси њиме поново окрећу нови лист усвојојкаријери,јерихје гитариста Џон Фрушанте (коаутор најважнијих песама и албума бенда) по другипутнапустио,даби на његово место дошао Џош Клингхофер, човек

којијеубенддошаоуправопрекосарадњесаФрушантеом. Новиалбумбитребало даносиназив„Ајемвид ју“исадржаће14песама. Кидис,Флииекипа,уверени су да ће бити права ствар,јерисаминеволе када су песме „одрађене“. У интервјуу за „Ролингстон“реклисудаједвачекајудаихзасвирају и на сцени на којој их публика, по свему судећи, може да очекује размрдане док им то кости будудозвољавале. Приредио:И. Бурић


kULTURA

c m y

dnevnik

ИЗЛОЖБАСЛИКАМИЛАНАКОЊОВИЋАУГАЛЕРИЈИ САНУУБЕОГРАДУ

Стваралаштво једногвека

Изложба “Стваралаштво једног века“, на којој ће бити представљене слике уметника Милана Коњовића, биће отворена 28. јула у Галерији Српске академије наука и уметности (САНУ) у Београду. Поставку чини 85дела из колекције Галерије “Милан Коњовић“ из Сомбора,а изложбу ће отворити академик Душан Оташевић, историчар уметности Бела Дуранци и директор Галерије “Милан Коњовић“ из Сомбора Петер Мрaковић. Милан Коњовић (1898-1993), био је српски сликар, позоришни сценограф и костимограф.Рођен је у Сомбору,где је завршио гимназију, а током средњошколских дана први пут је излагао радове сликане у природи. Уписао је Академију ликовних умјетности у Прагу 1919. године, али је МиланКоњовић,Аутопортрет,1933. факултет напустио после два месеца У Сомбор се вратио 1932.године, и наставио је да ради самостално у где се посветио сликању родног краПрагу,уз савете авангардног чешког ја,војвођанских пејзажа,људи и амсликара Јана Зрзавија,а излагао је и бијената.За вријеме Другог светског у Бечу,као и по немачким музејима у рата био је у заробљеништву у Минхену,Берлину и Дрездену.Само- Оснабруку, а након повратка 1943. сталним изложбама у Паризу од године настају његови пастели у 1924. до 1932. године постигао је уљу. Од 1953.године почиње његова успех,а такође је излагао и на пари- нова фаза,у којој преовладава чиста ским Салонима уметности. интензивна боја,а 1985.године Ко-

њовић почиње с правим варијацијама на тему византијске уметности и до краја 1990. године настаје око 30 дела његове византијске фазе. сликара Опус Милана Коњовића чини преко 6.000 радова: уља, пастела,акварела,темпера, цртежа, таписерија, позоришних сценографија,скица за костиме, витража, мозаика и графика. Излагао је на 294 самосталне и 693 колективне изложбе у Југославији, Србији и бројним центрима Еуропе (Праг, БуБеч, димпешта, Лондон, Амстердам, Рим, Париз, Атина,Москва),као и у Бразилу и САД.Галерија “Милан Коњовић“,у којој се тренутно налази више од 1.060 дела тог уметника, отворена је 1966.године у Сомбору. Милан Коњовић је био члан Војвођанске академија наука и уметности у Новом Саду и Српске академије наука и уметности у Београду. Преминуо је у Сомбору 20.октобра 1993.године. Изложба “Стваралаштво једног века“,биће отворена у Галерији САНУдо септембра.

utorak26.jul2011.

ВЛАДИМИРПИШТАЛОСАЧИТАОЦИМАУНОВОМСАДУ

Изабраосам животпутовања

Лето је Владимиру Пишталу најзгодније доба године за сусрете са овдашњим читаоцима. Јуче је био гост у „Прометејевој“ књижари„Мост“уНовомСаду ,гдејепотписиваосвој најновијироман„Венеција“. Друштво му је правио његов издавач Ненад Шапоња из зрењанинске „Агоре“. Књижевних критичара није било, па је разговоризмеђуаутораифанова,текаоспонтано. ЗмајЈовинаулицаје јучезбогкишеигодишњих одмора била приличнопуста,алису људи дошли, неки чак из Чикага. Занимало их је, између осталог, зашто је „Венеција“књига метаморфоза, а Пишталојерекаодаје тако,напросто,морало бити;јернаписаојероман о граду који не признаје ограничења материје, који је настаоитрајеупркосзаконима

Нова збирка есеја Ласла Вегела

Књига есеја “Приче из доњих предела“ војвођанског књижевника Ласла Вегела изашла је из штампеу издању новосадске “Цензуре”.У књизи чији је поднаслов “Берлински текстови“сабрани су Вегеловиесеји настали пре и након пада Берлинског зида. “Вегел проговара о илузијама и стварности,имагинарној и стварнојЕвропи,али пре свега откривајући нас,ту негде доле,изгубљене уидентитетским играма и заблудама“,наводи се у поговору књиге. Ласло Вегел прозу пише на мађарском језику.“Приче из доњихпредела“,као и велики број његових других књига превео је АрпадВицко из Новог Сада. Вегел је рођен 1941.године у Србобрану.Аутор је романа “Мемоариједног макроа“,“Дупла експозиција“,“Паренеза“,“Екхартов прстен”,“Екстериториум“. Живи у Новом Саду.

„Шишање” наГросман фестивалу ПОЧЕОФИЛМСКИФЕСТИВАЛУМОТОВУНУ

„ТилваРош” утрци занаграду„Бауер” У истарском градићу Мотовуну синоћ је почео 14. међународни филмски фестивал на коме се додељује награда “Бауер“ за најбољи филм у региону,снимљен од 1. јуна прошле до 1.јуна текуће године.Међу финалисте уврштен је и дебитантски филм српског редитеља и сценаристе Николе Лежаића “Тилва Рош“. У конкуренцији за награду, чији је укупни фонд, према подацима са сајта Филмског центра Србије, 15.000евра,нашли су се и “Мајка асфалта“ Далибора Матанића (Хрватска) и “Отац“ Владе Шкафара (Словенија). Награда “Бауер“додељује се од прошле године, а носи име славног аутора екс-Ју кинематографије Бранка Бауера.

Одлуку о добитнику донеће жири чији су чланови редитељи из региона Фарук Лончаревић, Агим Сопи,Горан Девић,Дамјан Козоле,Теона Митевска и Марија Перовић и српска глумица Нада Шаргин.Лауреат ће бити проглашен уочи затварања 14. Мотовун филм фестивала 29.јула. Током фестивала биће премијерно приказан нови документарац српског редитеља Желимира Жилника “Једна жена -један век“. Најављено је и учешће играног филма “Како су ме украли Немци“Милоша Радивојевића.У програму краткометражних остварења биће приказани филмови “Код куће“Ненада Микалачког и “Најмилији“Тее Лукач.

-Јасам,нанекиначин,изабраоживотпутовања, па немам праводасежалим. Јуче смо сазнали да се Пиштало припрема данапишеличниесејо ИвиАндрићу,јермује веома инспиративно како је наш нобеловац посматрао живот и претакао га у литературу коју време чини јошбољом. Синоћ се Владимир Пиштало дружио са поштоваоцима у Зрењанину,апредстојиму још неколико таквих сусрета. Рекао је да ће путовати на Корчулу дасеодмори,ауАмерику се враћа крајем лета. Тамо му се преводи роман „Тесла, портрет међу маскама“,паћетакоњегови студенти Фото:Р.Хаџић амерички ускоро добити приливероватноће. На питање, да ли кудагаупознајуикаоуметниму је тешко да стално путује, ка писане речи. уследиојеодговор: Р.Лотина

УИЗДАЊУНОВОСАДСКЕ„ЦЕНЗУРЕ”

СМОТРАФАНТАСТИЧНОГ ФИЛМАИВИНАУЉУТОМЕРУ

У словеначкој вароши Љутомер почеоје 7.међународни „Гросман фестивал фантастичног филма и вина”. Српски филмски уметници и посленици традиционално су заступљени у различитим програмима ове манифестације.Тако ће се ове године филм “Шишање“редитеља Стевана Филиповића такмичити за главну награду “Худи мачек”. Филм “Звезда је рођена“Вање Ковачевић учествоваће у конкуренцији музичких документараца. За припрему уличне феште “Бал вампира“задужени су мајстор специјалних ефеката из Србије Сенди Кумалаканта и његова екипа “Mad SquirrelFX”. Председник жирија за главну фестивалску награду биће редитељ,теоретичар и критичар Динко Туцаковић,док је међу члановима жирија за најбољи кратки филм критичар Ненад Беквалац. Програм је намењен љубитељима независне жанровске продукције - хорора, научне фантастике и других провокативних филмских остварења, као и онима који воле добру музику и вино.Организатори најављују више од 70дешавања.

ФИЛМПОПОПУЛАРНОМСТРИПЈУНАКУ

Марвелов „Капетан Америка” у домаћимбиоскопима Филм “Први осветник:капетан Америка“, студија “Марвел“, од 28.јула биће на редовном репертоару домаћих биоскопа, најавио је

липса (Томи Ли Џоунс) повешће рат против зле организације „Хидре” - нацистичке јединице која се бави напредном науком.

КОНЦЕРТБРАНКЕПАРЛИЋУМОТОВУНУ

ОмажНинуРоти На Мотовунском фестивалу  настуће и истакнута пијанисткиња Бранка Парлић из Новог Сада која ће наконцерту27.јулапремијерноизвестимузикуНина Роте(1911-1979),поводомстогодишњицерођењатог славног италијанског композитора, док ће у другом делу концерта представити филмску музику британскогминималистеМајклаНајмана.Програм“HommageàNinoRota”посвећенјефилмскојмузицикојује РотакомпоноваозаостварењаФедерикаФелинијаи Лукина Висконтија, као што су “Casanova”, “Otto e mezzo”,“LaDolcevita”,“Amarcord”и“Roccoeisuoi fratelli”. На концерту ће бити приказан и видео рад/омаж славномиталијанскомкомпозитору,којичинекадрови из филмова, архивске фотографије и ретки документарниснимци.Ауторитог30-минутногфилмасу неоавангардни новосадски уметник Чедомир Дрча и режисерНенадМилошевић,такођеизНовогСада. УдругомделупрограмаБранкаПарлићћепредставитифилмскумузикуНајмана,познатогповишегодишњојсарадњисакултнимрежисеромПитеромГрине-

вејом Музику из његових филмова “Drowning by Numbers”, “A Zed & Two Noughts”, “The Draughtsman’s Contract”, као и музику из филма Мајкла Винтерботома  “Wonderland”, пратиће визуализација новосадскогВЈ-јаИванаМилинкова-Вањуса. БранкаПарлићгостовалајеуМотовунуи2010.године,кадајеизвеладела“СолоПиано”и“Опенинг” ФилипаГласа,каоичувенунумеру“Сати“ изистоименогфилмабританскогредитељаСтивенаДалдрија, којијевишепутаборавиоуМотовуну,а2000.његов филм“BillyEliot”освојиојеиглавнунаграду-“Пропелер”.Парлићева је 2009. године извела на МФФ-у Гласову „Орфеј свиту”, уз визуализације Ивана МилинковаВањусасакадровимаизфилма“Orphée”ЖанаКоктоа.Тадајеприказанивидеорад“ОпераАперта”ЧедомираДрчеиСлободанаТишме. Ове године су у музичком програму 14. Мотовун филмфестиваланајављени,осимБранкеПарлић,иирскагрупаShamrockRovers,ВИСОбрадКосовац,хрватско-јапанскасензацијаWelcomin‘CommitteeInFlames, америчкибендKulturShockихрватскиOverflow.

23

дистрибутер “Тарамаунт”. Филм ће се приказивати у београдским биоскопима “Колосеј“, “Стер“, “Рода“и у новосадској “Арени”. Године 1941,после више покушаја да се упише у војску и да се бори раме уз раме са својом браћом и сестрама савезницима, млади и слабашни Стив Роџерс, кога игра Крис Еванс, бива примљен да учествује у експерименталном програму који ће га претворити у супер-војника, познатог под именом “капетан Америка”.Капетан Америка ће удружити снаге са пријатељима Бакијем Барнсом (Себастиан Стен) и Пеги Картер (Хејли Етвел), и под вођством пуковника Честера Фи-

су ратови вођени оружјем,али их је добијао човек. Продуцент Кевин Фаги је недавно рекао да нису могли да створе представу о повезаном Марвеловом филмском свету без капетана Америке,јер је од њега тај свет и почео. “Од њега је почео, не само историјат наших стрипова,већ и целокупна идеја о побољшаним људима.Било да су то људи које је угризао паук,који су били изложени гама зрацима или имају метално одело, идеја о људима са супер моћима почела је са Стивом Роџерсом“, објаснио је он. Од првог издања,стрип “Капетан Америка“продат је у 210милиона примерака у више од 70зе-

Налистинајгледанијих Првиосветник:капетанАмерика”овенедељенашаосенапрвом месту америчке бокс офис листе са зарађених 65.8 милиона долара.ТимејепреотеокрунупоследњемнаставкуХаријаПотера који се нашао на другом месту овонедељне листе најгледанијих филмова.“Првиосветник:капетанАмерика”јетакопостаофилм којијеимаонајбољеотварањеодсвихфилмоваосуперхеројима овоглета,укључујућифилмове“Тор”(65.7милионадолара),“XМен:првакласа”(55.1милиондолара и“ГреенЛантерн”(53.2милионадолара). “Први осветник:капетан Америка“,део је почетака “Марвеловог“ света, који ће касније изнедрити супер хероје попут Ајронмена, Хулка, Тора, периода када

маља, а поводом 70. рођендана овог супер хероја, студио “Марвел“ објављује како је Стив Роџерс постао “први Осветник, капетан Америка“.


24

svet

utorak26.jul2011.

dnevnik

UNORVE[KOJMINUT]UTAWAZA@RTVEMASAKRANEZAPAM]ENOGUISTORIJIZEMQE

Za svaku `rtvu svega 83 dana robije? OSLO, BERLIN: U Norve{koj je ju~e ta~no u podne minutom }utawa odata po{ta poginulima u dva napada koja je u petak izvr{io Norve`anin Anders Bering Brejvik. Od berze, preko `elezni~kog saobra}aja i aerodroma, svi su se zaustavili na jedan minut da bi odali po{tu `rtvama najve}eg masovnog zlo~ina u toj zemqi. „Progla{avam minut }utawa kao znak odavawa po{te `rtvama napada na sedi{te vlade i na ostrvo Utoja”, rekao je premijer Jens Stoltenberg koji je zajedno s ~lanovima kraqevske porodice stajao na ulazu ispred zgrade univerziteta u Oslu. U znak solidarnosti, pozivu da minutim }utawa odaju po{tu `rtvama napada odazvale su se i ostale skandinavske zemqe me|u kojima Danska, Finska, [vedska i Island. Prema posledwim informacijama iz policije, u napadu u centru Osla i masakru koji je posle toga po~iwen na ostrvu Utoja ubijeno 76 qudi, a 97 je povre|eno. Norve{ka policija smawila je ju~e sa 93 na 76 broj `rtava napada u centru Osla i na ostrvu Utoja, navode}i da je te{ko utvrditi ta~an broj ubijenih na ostrvu. Policija je saop{tila da je broj `rtava bomba{kog napada izvedenog u petak u centru Osla pove}an sa sedam na osam, ali da je broj ubijenih na ostrvu Utoja smawen sa 86 na 68, prenele su agencije.Me|utim, potraga za nestalima i daqe traje, {to mo`e na kraju dovesti i do to-

Evropu preuzmu muslimani”. Brejviku nije bilo dozvoqeno da se u sudnici pojavi u uniformi, {to je bila wegova `eqa. Tra`io je da saslu{awe bude otvoreno, pripremio je govor za tu priliku, prenosi AP. Tridesetdvogodi{wi Brejvik u sud je doveden na sporedni ulaz, kroz podrum do sale za su|ewe, prenela je norve{ka agencija NTB. Uo~i saslu{awa, predstavnik policije u Oslu, Svejnung Sponhejm, potvrdio je da je Brejvik napad na ostrvu izveo koriste}i dva vatrena oru`ja. Na osnovu infor-

Ispred suda u Oslu kome je saslu{an Brejvik, jo{ u podne, bilo je preko sto doma}ih i stranih novinara. Norve{ka dr`avna televizija javila je da je skupina gra|ana iz Osla napala automobil za koji su mislili da Brejvika dovodi prema sudu. Oni su, zgro`eni zlo~inom, uzvikivali „Niko ne}e razoriti grad koji volimo i wegove qude„. Brejvikovom advokatu su vikali da mo`e pozdraviti svog klijenta i da mu prenese da gori u paklu. U me|uvremenu, mediji analiziraju wegov dnevnik.

DemantiizPoqske

Ju~e u podne minut }utawa poginulima

ga da kona~an broj `rtava bude pove}an. Jedini osumwi~eni za ta dva napada Anders Bering Brejvik, koji se tereti za terorizam, priznao je da je odgovoran za oba napada i da se ne kaje. Ju~e je izveden pred sudiju, samo sat nakon odr`avawa minuta }utawa, ali bez prisustva javnosti. ^iwenica da u Norve{koj maksimalna kazna za to krivi~no delo iznosi 21 godinu zatvora izazvala je kritike gra|ana, koji smatraju da bi takva kazna bila preblaga za napada~a koji je po~inio ovako u`asan zlo~in.

Ukoliko bi bio progla{en krivim i osu|en po sada{wim odredbama, Brejvik bi fakti~ki za svaku ubijenu osobu odle`ao po 82 dana. Sve ve}i broj qudi tra`i da maksimalna kazna koju previ|a norve{ko zakonodavstvo bude poo{trena. Na Fejsbuku je otvorena stranica na kojoj se tra`i uvo|ewe smrtne kazne za Brejvika, {to je odmah po otvarawu podr`alo oko 2.000 qudi. Brejvik je priznao da je izveo napade u Oslu, tvrde}i da su ubistva bila „neophodna kako bi bilo spre~eno da zapadnu

Kosovski Srbi kao Jevreji pod nacistima Dok Norve{ka i deo sveta `ali za `rtvama dva napada, mediji poku{avaju da analiziraju manifest objavqen neposredno pred napad u Oslu. Manifest ima 1.518 strana i predstavqa kombinaciju dnevnika, politi~kog traktata i uputstva za pravqewe ksplozivnih naprava. Brejvik u svom manifestu” objavqenom na internetu pre napada navodi, kako je „Dnevnik” ve} pisao, da je na delovawe podstaknut jo{ 1999, iz protesta {to se norve{ka vlada ukqu~ila u NATO bombardovawe Srbije, a da je me|u osobama koje bi `eleo da upozna i ha{ki optu`enik Radovan Karaxi}. Kad je re~ o istoriji Kosova, Brejvik pi{e da su prema podacima iz 12. veka Srbi bili ve}ina na Kosovu i da je tako bilo do 20. veka. On daqe navodi istorijske ~iwenice da su Albanci porazili Srbe tako {to su ra|ali tri puta vi{e dece i dr`avnom politikom koja je vo|ena protiv srpskog `ivqa. Istovremeno poredi i Jevreje pod nacistima u Nema~koj sa Srbima danas pod Albancima na Kosovu.

„Sli~no, ali ne isto, Jevreji su do`iveli pod nacistima u Nema~koj. Pre Hitlera mr`wa prema Jevrejima je bila institucionalizovana, a 1941. pretvorila se u politiku istrebqewa. Od 615.000 Jevreja u Nema~koj 1910. nijedan nije ostao do 1945. I Jevreji pod nacistima i Srbi pod ve}inskim Albancima iskusili su isti trend depopulacije. Postoje sna`ni dokazi da su kosovski Srbi do`iveli razne vrste etni~kih prinuda koje su ih naterale da se rasele sa Kosova“, navodi Brejvik. Bavio se i Josipom Brozom Titom, navode}i wegov navodni moto: „Za ja~u Jugoslaviju treba nam {to slabija Srbija”. Re{enost velikih sila da Kosovo postane samostalna dr`ava, Brejvik naziva neoprostivim potezom i tvrdi da je to samo jo{ jedan korak u islamizaciji Evrope. On za Albance tvrdi da su „poznati kao kriminalci koji se bave prodajom droge”. Kosovo vidi kao prvu veliku pobedu evropskog islama od otomanske okupacije Krita 1669.

VAR[AVA: Poqske vlasti demantovale su vest o hap{ewu trgovca hemikalijama u vezi sa masakrom u Norve{koj, preneli su poqski mediji. Poqska policija je odbila da potvrdi hap{ewe, a tu`iteqi opovrgavaju takve navode. Portparol poqske policije ispri~ao je da su norve{ki istra`iteqi kontaktirali s poqskim kolegama zbog mogu}e ume{anosti biznismena iz Var{ave u nabavu hemikalija koje je Brejvik koristio pri izradi eksploziva. Osoba iz Vroclava, koje prodaje hemikalije preko Interneta,navodno je optu`ena za sau~esni{tvo u ubistvu, prenela je APA. Portparol poqske policije Mariu{ Sokolovski rekao je da je Norve{ka ve} u petak uputila zahtev Var{avi za pravnu pomo}. Dr`avno tu`ila{tvo u Vroclavu potvrdilo je da je u toku istraga, ali ne i da li je obavqeno hap{ewe.

Buncaweludaka MOSKVA: Anders Bering Brejvik, koji je u svom manifestu izrazio divqewe prema ruskom premijeru Vladimiru Putinu, ludak je i |avo, rekao je Putinov portparol. „[ta god on napisao ili rekao, ne mo`e biti nazvano druga~ije nego buncawe jednog ludaka”, naveo je Dmitrij Peskov. Brejvik, je u sopstvenom politi~kom „manifestu”, napisanom na 1.500 strana, da treba u~initi kraj islamizaciji Evrope i izrazio divqewe prema Putinu. On je osudio politi~ku korektnost i pozvao na formirawe patriotskog pokreta u Norve{koj, koji bi bio ekvivalent ruskom pokretu „Na{i”. Moskovsko sedi{te pokreta „Na{i” odmah se oglasilo, osu|uju}i filozofiju masovnog ubice i nazivaju}i ga „psihopatom i fa{istom”. macija kojima je policija raspolagala, nije bilo mogu}e zakqu~iti da li je sam odgovoran za napade, ili je imao sau~esnike. Neposredno posle tragedije na ostrvu, mnogi svedoci su tvrdili da su videli dvojicu napada~a, ali ta informacija za sada nije potvr|ena. Norve{ka policija je, tako|e, saop{tila da je policajac koji je trebalo da obezbe|uje ostrvo Utoju nestao. On nije bio na slu`benoj du`nosti za vreme napada i do sada se ne zna gde je. Policije {irom Evrope istra`uju dokle se`u veze Brejvika i da li je iz drugih zemaqa imao pomaga~e. Francuska policija ju~e ujutro je po~ela pretres stana oca optu`enog. Desetine policajaca opkolile su ku}u u Kurnanelu na jugu Francuske, a novinarima je pristup bio zabrawen.

Hambur{ki list „Morgenpost”, navodi da je Angela Merkel bila mogu}i ciq norve{kog atentatora Andersa Beringa Brejvika. Iz Savezne slu`be za za{titu ustava je „Morgenpostu” potvr|eno da se slu~aj ispituje i da se radi o mogu}im kontaktima sa „desnom scenom” u Nema~koj. [tampa je pisala da je re~ o kontaktima sa desnicom, konkretno u Hamburgu, a senator unutra{wih poslova ovog grada-pokrajine Mihael Nojman nije iskqu~io tu mogu}nost. Norve{ki atentator Brejvik je u svom „Manifestu” vi{e puta po imenu pomenuo i nema~ku kancelarku Angelu Merkel, pi{e ju~e nema~ka {tampa. Merkelova je, smatra atentator, dala podr{ku usvajawu „u`asnog Lisabonskog sporazuma” i time uticala na „arabizaciju Evrope”, napisao je Brejvik.

AVGANISTAN

Talibani obesili de~aka KABUL: Talibani u Avganistanu obesili su osmogodi{weg de~aka jer je wegov otac, policajac, odbio da sara|uje sa wima, pi{e „Dejli mejl”. Talibani su tra`ili od de~akovog oca da im preda slu`beno vozilo i oru`je ili }e, u suprotnom ubiti wegovog sina. Obe{en je u petak, kada su konstatovali da otac, prema wihovim re~ima, nije hteo da prihvati saradwu. Nema~ka agenicja javqa da je de~ak kidnapovan pro{log utorka u oblasti Helmand, koja je ina~e poznata po ~estim borbama NATO snaga i Talibana. Egzekucija dece nije ~esta me|u Talibanima, obi~no su koristili decu kao bomba{e samoubice.

LIBIJA

Stradali u napadu TRIPOLI: Libijski re`im optu`io je ju~e NATO za ubistvo najmawe sedmoro qudi u napadu na kliniku u Zlitenu i za uni{tavawe zaliha hrane u tom mestu. Udar na malu kliniku za zarazne bolesti dogodio se izme|u osam i 8:30 ~asova po lokalnom vremenu, rekao je neimenovani stanovnik dopisniku Frans presa. Novinari su, tokom puta ka tom mestu, videli kompletno uni{tenu zgradu, a na zemqi{tu su bile razbacane rukavice, boce sa kiseonikom, kao i nosila, ali `rtve nisu prime}ene. Ukupno pet ambulantnih kola bilo je u pripravnosti dok su spasila~ki timovi pod ru{evinama tra`ili mogu}e `rtve. Strani izve{ta~i tako|e su u Zlitenu videli i uni{tena tri skladi{ta hrane, a u jednom je bukteo po`ar, za koji je re`im tako|e optu`io NATO. Zliten se nalazi na oko 150 kilometara isto~no od prestonice Tripolija i na 60 kilometara od tre}eg po veli~ini libijskog grada Misrate.

U stanu {estoro mrtvih BERLIN: U jednom stanu u Berlinu prona|eno je {est mrtvih osoba - majka, weno ~etvoro dece i jedan mu{karac, za koga policija smatra da nije otac mrtve dece, javqaju ju~e nema~ki mediji. Uzroci tragedije jo{ nisu poznati, tako da se i daqe ne zna da li je u pitawu porodi~na drama ili nesre}ni slu~aj, koji je otkriven tako {to je jedna prijateqica majke alarmirala policiju. Policija je otkrila tela 27. godi{we `ene, ~etvoro dece stare jednu, pet i {est godina i 40-godi{weg mu{karca.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI DOMINIKSTROS-KAN Sobarica iz Gvineje, koja je optu`ila Dominika Stros-Kana za poku{aj silovawa, u ispovesti za ameri~ke medije ponovila je navode na ra~un biv{eg direkotra MMF- a. „Zbog wega me zovu prostitutkom”, rekla je ona za magazin „Wuzvik”. „@elim da ide u zatvor. @elim da zna da postoje neka mesta gde ne mo`ete da koristite svoju mo}, ne mo`ete da koristite svoj novac”, kazala je `ena,.

HOZELUISSAPATERO [panski premijer Hoze Luis Sapatero izjavio je ju~e u Londonu da napadi u Norve{koj tra`e zajedni~ki „politi~ki odgovor” EU u borbi protiv uspona desni~arskih ideja. „Ovo je jedna od najve}ih tragedija koje smo videli u posledwih nekoliko decenija i jedna od onih koje izazivaju najvi{e zabrinutosti, a videli smo je na tlu Evrope”, rekao je Sapatero.

RAJANKROKER Novopostavqeni ambasador SAD u Kabulu Rajan Kroker izjavio je ju~e da Va{ington ne nastoji da stvori trajne vojne baze u Avganistanu, niti `eli da iskoristi tu zemqu kao bazu iz koje }e vr{iti uticaj na susedne dr`ave. „SAD pregovaraju s avganistanskom vladom oko postizawa sporazuma o dugoro~noj ameri~koj ulozi u Avganistanu po zavr{etku 2014. godine”.

POSLANICIMALTE[KOGPARLAMENTARU[ETABUE

Maltadozvolilarazvodbraka ikodku}e VALETA: Malte{ki posla- na zemqa Evropske unije koja nici usvojili su ju~e zakon ko- ni je ima la za kon o raz vo du jim se dozvoqava gra|anima te braka. katoli~ke zemqe da se razvedu Tokom posledwih 30 godina, u svojoj dr`avi. 785 bra~nih parova iz Malte Za zakon su glasala 52 posla- razvelo se u drugoj dr`avi, a nika, 11 ih je bilo protiv, dok taj broj se postepeno pove}aje wih petoro bivao - od se dam lo uzdr`ano. Za1981. do 47 proMalte`anisudo kon }e stupiti na {le godine. sadamoglidase snagu u oktobru, Vla da ju }a Na kada se o~ekuje da cionalisti~ka razvedusamo ga potpi{e predpartija protiviuinostranstvu sednik, preneo je la se razvodu, ali AP. Na referenje za zakon glasadumu 28. maja, skoro 53 odsto lo 19 poslanika iz te stranke. u~esnika glasalo je za legaliPremijer Lorens Gonzi glazaciju razvoda braka. sao je protiv, u skladu sa svoMalte`ani su do sada mogli jim stavom da }e zakon o razda se razvedu samo u inostran- vodu osla bi ti po ro di~ nu stvu, po{to je Malta bila jedi- strukturu,

„Hrist je za razvod”, poruka s panoa u prestonici Valeti


BALkAn

dnevnik

utorak26 .jul2011.

25

HRVATSKA

GR^KAKRIZA

Dodatno smawewe Odbijena Sanaderova kreditnog vrednovawa `alba na pritvor

LONDON: Agencija za proce- togodi{we obveznice Gr~ke da Gr~ku proglasiti potpuno nenu rejtinga „Mudis„ je ju~e jo{ sko~ila na 11,97 posto, a na dvo- solventnom. vi{e smawila vrednost dugoro~- godi{we na 27,4 posto. Takve obEvropska komisija je procenog duga Gr~ke uprkos tome {to veznice finansijski stabilnih nila da bi dug Gr~ke ove godine, je Atina pro{le sedmice dobila dr`ava obi~no donose dobit ma- da nije bilo pomo}i, dostigao drugi paket finansijske pomo}i, wu od pet posto, te visoka cena 158 odsto bruto doma}eg proizjavila je agencija AP. „Mudis„ gr~kih pokazuje stepen nepove- voda. smatra da je neizbe`no progla- rewa u to da }e obveznice ikada Ministar finansija Gr~ke {ewe Gr~ke nesolventnom. Zato biti unov~ene. Evangelos Venizelos je ju~e izjaje agencija ocenu vredvio da je bankarski nosti dugoro~nog desistem wegove zeviznog duga Gr~ke s mqe, posle odobravave} niske ocene wa novog paketa po„Caa1” odjednom smamo}i, „jedan od siwila za ~ak tri ocene stema s naj~vr{}im – na „Ca”, {to je svega garancijama” u Evrojedan stepen iznad pi. Venizelos je u ocene „bankrot”. Va{ingtonu razgova„Mudis„ ka`e da norao s direktorkom vi paket EU podrazuMMF-a Kristin Lameva izazivawe „znagard, ministrom fi~ajnih” gubitaka za nansija SAD Timoprivatne poverioce tijem Gajtnerom i dukoji imaju gr~ke obvegim zvani~nicima. znice, a to su doma}e i Predstavnik Vlastrane komercijalne de Gr~ke za {tampu banke. Ti gubici }e Elijas Mosijalos je biti toliki da su ju~e qutito ocenio Gr~ki parlament „ravni bankrotu” i da je obarawe ocene tih poverilaca, prekreditnog rejtinga nosi agencija „Blumwegove zemqe „bez Agencijezarejtingiekonomisti berg„. ikakvog prakti~nog procewujuda}eoporavakGr~ketrajati „Mudis„ ipak prizna~aja”, i rekao da mnogogodinaizahtevatite`akrad me}uje da }e novi patreba „otkazati ket finansijske popretplatu” na usluge mo}i uve}ati izglede aencija za rejting i Gr~ke da se stabilizuje i smawi Po planu za spasavawe Gr~- „ostaviti ih bez posla”.Gr~koj je du`ni~ki teret. ke, drugom za 15 meseci, banke otplata dugova ote`ana jer je ve} Agencija je obe}ala da }e re}e otpisati 21 odsto dobiti od tri godine u recesiji koju su providirati ocenu vrednosti krediobveznica da bi rasteretile dubile mere buxtske {tedwe – deo ta Gr~ke ~im se sprovede deo paAtinu, ~ime }e pretrpeti {te- prvog paketa finansijske pomo}i keta pomo}i koji predvi|a raztu. EU i MMF iz maja 2010. godine. menu kratkoro~nih obaveza za Obarawem ocene vrednosti Proceweno je da }e BDP Gr~sredworo~ne i dugoro~ne obavekredita Gr~ke, „Mudis„ se pri- ke ove godine opasti 3,8 odsto, a ze. dru`io ostalim agencijama. pad pro{le je iznosi 4,4 odsto, Paket sadr`i pomo} Gr~koj Agencija „Standard i Purs„ je saop{tila je Evropska komisija od 109 miijardi evra iz zemaqa jo{ 13. juna ocenu duga Gr~ke 4. jula. „zone evra” i Me|unaronog mooborila na svoju najni`u (^C). Agencije za rejting i eknominetarnog fonda, a jo{ 50 miliAgencija „Fi~„ je 22. jula odlu- sti procewuju da }e oporavak jardi }e dati komercijalne ban~ila da proglasi Gr~ku „ograni- Gr~ke trajati „mnogo godina” i ke razmenom unosnijih kratko~eno nesolventnom” ~im do|e do „zahtevati te`ak rad” uz „zna~aro~nih za mawe unosne dugoro~razmene obveznica s komercijal- jan rizik za sprovo|ewe fiskalne dr`avne obveznice Gr~ke. Tanim bankama, a agencija „Stan- ne i privredne reforme”, prenoko je ju~e na berzi dobit na dese- dard i Purs„ je najavila da }e ta- si agencija AP.

CRNA GORA

Ispuwene gotovo sve EU obaveze POD GORICA: Crna Gora je go to vo do kra ja is pu ni la obaveze koje je, krajem pro{le go di ne pred wu po sta vi la

Milan Ro}en

Evropska komisija, ocenio je Milan Ro}en. Crnogorski ministar spoqnih poslova ka`e da je tako wegova zemqa ispu-

nila gotovo sve uslove za pozitiv nu oce nu o po ~et ku pri stupnih pregovora za ~lanstvo u EU. Cr na Go ra mo ra da dobije „sve utakmice” da bi postala „trideseta ~la ni ca Evrop ske unije”, rekao je Ro}en u Pod go ri ci po {to je poziciju Crne Gore u procesu evropskih integracija uporedio sa sportskim timom. Ro}en se nada da }e do 31. jula, kao krajeweg roka, biti ispuwen jedna od glavnih uslova EK - usa gla {a va we u parlamentu Predloga Zakona o izboru odbornika i poslanika. Predstavnica EK Marta Garcia Fidalgo je na o~etku dana-

{weg konsultaivnog sastanka o procesu evropskih integraci ja Cr ne Go re re kla da je „ura|eno dosta” u primeni preporuka EK, ali da se moraju zavr {i ti „jo{ ne ke stva ri”. Ona je podsetila da }e prvi izvestaj o realizaciji preporuka EK Crnoj Gori biti donesen do 12. oktobra, a od usvojenih ocena zavisi}e da li }e Crnoj Go ri bi ti odo bren po ~e tak pristupnih pregovora za clanstvo u EU. Poslanik opozicione Nove srp ske de mo kra ti je An dri ja Mandi}, me|utim, rekao je ju~e u Skup{tini, komentari{u}i odgovor premijera Igora Luk{i}a o statusu srpskog jezika da je „sada jasno” da opozicija ne}e dati saglasnost na izborni zakon.

Luk{i}: Crnogorski ostaje slu`beni jezik POD GO RI CA: Pre mi jer Cr ne Go re Igor Luk {i} iz javio da }e we go va vlada i daqe vo di ti jezi~ ku po li ti ku u skla du sa Usta vom i da cr no gor ski je zik osta je slu `beni jezik. Pi ta we sta tu sa srp skog je zi ka, pre ma re ~i ma Luk {i }a, bi }e re guli sano u skla du sa ustav nim od red ba ma ko je taj jezik, kao i bo san ski, hr vat ski i al ban ski, tre ti ra ju kao je zik u slu `be noj upo tre bi. To je bio odgo vor Luk {i }a na pi ta we po slani~ kog klu ba opo zi ci o ne No ve srp ske de mo kra ti je {ta }e Vlada u~i ni ti da spre ~i jezi~ ku dis kri mi na ci ju

Igor Luk{i}

u Cr noj Go ri, od no sno, da srsp ki je zik u~i ni rav no pravnim sa cr no gor skim je zi kom. Luk {i} je u par la men tu Cr ne Go re, od go va ra ju }i na po sla ni~ ka pi ta wa, re kao da je i Cr na Go ra, „kao i svi u biv {oj SFRJ”, svoj je zik na zva la ime nom dr `a ve. Slu `be ni cr no gor ski je zik, po we go vom ob ja {we wu, ima naj vi {i prav ni sta tus i we go va je upo tre ba oba ve zna. Pod se ti mo, pre ma po pi su iz apri la ove go di ne, cr no gor skim je zi kom u Cr noj Go ri go vo ri 36, 97 od sto, a srp skim je zi kom 42, 88 od sto sta nov ni ka te dr `a ve.

ZAGREB: Vanraspravno ve}e zagreba~kog `upanijskog suda odbilo je `albu Ive Sanadera na jednomese~ni istra`ni zatvor koji mu je odre|en pre sedam meseci na po~etku antikorupcijske istrage koju je protiv wega u slu~aju afere „Fimi medija” pokrenula Kancelarija za suzbijawe korupcije i organizovanog kriminala. Sanaderovi advokati tra`ili su da se biv{em hrvatskom premijeru kao razlog za zadr`avawe u istra`nom zatvoru ukine opasnost od bekstva jer, kako je on tvrdio, u decembru 2010. kad je otputovao iz Hrvatske, nije be`ao od pravosu|a, nego je i{ao na unapred dogovoren slu`beni put.Odbrana se nije `alila na opasnost od uticaja na svedoke koja je bila drugi razlog za zadr`avawe u zatvoru Remetinec gde je Sanader preba~en pretpro{log ponedeqka iz Austrije. Vanraspravno ve}e suda odbilo je zahtev odbrane uz ocenu da i daqe postoji opasnost od bekstva. Istra`ni zatvor Sanaderu je odre|en u decembru 2010. kada je Kancelarija protiv wega prekrenula istragu zbog sumwe da se s ostalim osumwi~enima u slu~aju „Fimi medije” udru`io i zloupotrebio premijerski polo`aj i ovla{}ewa kako bi iz ministarstava i dr`avnih preduze}a izvukao novac, od ~ega je deo zadr`ao a

deo je navodno i{ao u crne fondove HDZ-a. Jednomese~ni istra`ni zatvor za Sanadera je po~eo s danom izru~ewa Hrvatskoj i po sada{wem re{ewu mo`e trajati do 18. avgusta.

u~ini i u slu~aju nezakonitog uzimawa 3,5 miliona kuna (oko 471.00 evra) provizije od Hipo banke za 140 miliona austrijskih {ilinga zajma koji je 1995. dobila hrvatska vlada u kojoj je Sanader tada bio

Ivo Sanader

Sanaderov advokatski tim za sada nije ponudio kauciju za pu{tawe na slobodu niti je predlo`io neku drugu meru opreza, kao {to je zabrana napu{tawa boravi{ta, oduzimawe paso{a ili ku}ni pritvor, rekao je novinarima istra`ni sudija Ratko [}eki}. Sanader je pro{le sedmice pred istra`iocima Kancelarije izneo odbranu u slu~aju „Fimi medije”, ne odgovaraju~i na wihova pitawa. U sredu bi to trebalo da

zamenik ministra spoqnih poslova. Sanader je 9. decembra 2010. otputovao iz Hrvatske u vreme kad je od Sabora zatra`eno ukidawe wegovog poslani~kog imuniteta. Dan kasnije uhap{en je na osnovu me|unarodne poternice i do pro{log ponedeqka bio je u zatvoru u Salcburgu. Iako se prvo suprotstavqao izru~ewu, kasnije se predomilio i pristao na izru~ewe.

BUGARSKA

Gadafijev portret nije na zidu ambasade SOFIJA: Grupa, predvo|ena generalnim konzulom Libije u Sofiji Ibrahimom Al-Furisom, kome su ju~e bugarske vlasti otkazale gostoprimstvo, skinula je simbole libijskog re`ima i razvila zastavu pobuwenika na libijskoj ambasadi u Sofiji, javila je sofijska televizija BTV. Bugarski MIP je ju~e ujutro proglasio libijskog konzula Ibrahima Al-Furisa za „personu non grata” i dala mu rok od 24 sata da napusti zemqu, iako je on kasno preksino} objavio da prelazi na stranu pobuwenika - u Prelazni nacionalni savet u Libiji. Al-Furis je ju~e, zajedno sa grupom slu`benika misije i predstavnika Libijske lige u Sofiji, sa Ambasade Libije u bugarskoj prestonici skinuo zelenu zastavu, simbol re`ima u Tripoliju, poskidali portrete Moamera Gadafija i polomili wegovu bistu. U rukama pobuwenih diplomata nalaze se i pe-

~at i kasa libijske ambasade. Otpravnik poslova libijske ambasade u Sofiji, koji je odbio da se pridru-

Nikolaj Mladenov

`i revolucionarima zajedno sa prvim sekretarom ambasade, zatvorio se u jednoj sobi, javila je bugarska televizija.Pobuwene libijske diplomate su bugarskom Ministar-

stvu inostranih poslova uputile notu kojom obave{tavaju da vi{e ne predstavqaju Libiju u bilateralnim odnosima.Iz bugarskog MIP-a, bez znawa o ovim doga|ajima objavili su drugu notu, kojom Ibrahima Al-Furisa progla{avaju „personom non grata”. Razlozi otkazivawa gostoprimstva nisu saop{teni, ali je navedeno da je to ura|eno na osnovu Be~ke konvencije o diplomatskim odnosima. Bugarska i Hrvatska su 28. juna priznale pobiweni~ki Prelazni nacionalni savet u Libiji, kao legitimnog predstavnika zemqe. U saop{tewu, koje je tim povodom objavqeno, navedeno je da je libijski lider Moamer Gadafi izgubio legitimitet brutalnim napadima na svoj narod. Bugarski {ef diplomatije Nikolaj Mladenov je tokom posete Libiji predstavio Deqana Dakov, koji }e biti predstavnik Bugarske u Bengaziju, sedi{tu pobuwenika.

Debata o nepoverewu vladi SOFIJA: U bugarskom Sobrawu po~ela je debata o izglasavawu neporevewa vladi premijera Bojka Borisova, koju su inicirali Koalicija za Bugarsku, najve}a opoziciona politi~ka formacija u parlamentu i politi~ka stranka bugarskih Turaka -Pokret za prava i slobode. Ovo je tre}i zahtev za izglasavawe nepoverewa vladi u posledwe dve godine od kako je na vlasti partija GERB (Gra|ani za evropski razvitak Bugarske), a obrazlo`en je lo{im vladinim antikriznim

merama, ako i lo{om bezbedonosnom politikom, zbog ~ega je odlo`en prijem Bugarske u „{engenski prostor„. Rasprava je zbog nedostatka kvoruma kasnila, a opozicija uglavnom kritikuje potpredsednika vlade i bugarskog ministra unutra{wih poslova Cvetana Cvetanova. Prva dva zahteva opozicije za smenu vlade, koja nisu uspela odnosila su se na lo{u zdravstvenu i antikriznu politiku. Po~etkom godine premijer je zatra`io da se glasa o povere-

wu negovom kabinetu, nakon {to je u Bugarskoj izbio skandal sa prislu{kivawima, ali je dobio podr{ku. Bugarsko Narodno sobrawe ~ine 240 poslanika, a samo partija GERB ima 117. Ova partija mo`e da ra~una i na sedam nezavisnih poslanika koji su napustili svoje ranije partije i osnovali nezavisni poslani~ki klub. Nacionalisti~ka partija „Ataka” saop{tila je da ne}e podr`ati izglasavawe nepoverewa vladi . (Tanjug)

Na jesen o razgrani~ewu na Prevlaci PODGORICA: Vlada Crne Gore ozbiqno radi na pitawu razgrani~ewa sa Hrvatskom na poluostrvu Prevlaka, rekao je ministar spoqnih poslova Milan Ro}en. Ro}en je najavio da }e na jesen biti odr`ana sednica crnogorsko-hrvatske me{ovite komisije za razgrani~ewe na Prevlaci u punom sastavu. Ministar je rekao da Prevlaka „ni za Crnu Goru, ni za Hrvatsku ne predstavqa otvoreno pitawe, iako nije trajno re{eno”. Po slanik No ve srp ske demo krati je Emil Labudovi} ka`e da trenutno zati{je u pregovorima upu}uje da bi trajno re{ewe za Prevlaku moglo biti negativno za Crnu Goru.


@enska posla

utorak26.jul2011.

dnevnik

c m y

26

Ципелице залетњеизазове Ј

апанке,сандале,висока илипунапета?Оволето не влада само један тренд.Допуштенојесвешто вамсесвиђа.Билодаволите удобне и кежуал или пак „опасне” ципеле на високу пету–свимоделиидуузактуалне летне стајлинге. Погрешитинеможете. Јапанке су безвременско улагање. Који год тренд токомврућихлетнихмесеци владао, оне једноставнонеизлазе из тренда. Квалитетнеитренди јапанке саставнисудеоципеларасвакеиндевојке.Ако

обожавате удобност и практичност, бирајте кежуал моделе.Акопактражитејапанкекојећетеноситиподједнако током дана, али и за вечерње изласке, бирајте црну или смеђу боју и моделе од коже. Између јапанки и сандала на високу пету, налазе се равни модели римљанки којеизлетаулетомождамењају своје украсне детаље и распоред тракица, али ипак остајуједанодглавниххитова. Можете одабрати традиционалан модел или добродошлу тренди варијацију на тему. Изврсно се уклапају уз актуелнитренд-максихаљинуисукњу.Одаберитесанда-

ле до глежња или једноставнијимодел. Сексивисокепетемоћно су оружје сваке жене. Уњимасеосећамозаводљиво,самоуверено,попут правих краљица стила. А ове сезоне су штиклеитекакосекси. Дефинитивно, главни победник на тренди лествици су сандале од пуне пете направљене од плуте или јуте. Удобне, практичне и спремне за све ваше летне комбинације.Изврснасуинвестицијајерћесеноситиинајесен уз чарапице. За сваки дан одаберите оне с нижом

платформом,попутцрно-белихсандалаЗавечесеслободноосовитевисоко.

ПАРФЕМИИХОРОСКОПСКИЗНАЦИ

З а  Д е в и ц е в р ба ,  за Овн ове в рес оласком лета бирамо Д лаганије парфеме који не оптерећују својим мирисомипружајупотребнусве-

жину.Нежни,неупадљивии транспарентни мириси водећисутрендтоком врућих испарнихлетнихдана.Али,

ОВАН: Овнови су самоуверени и правдољубљивиинијеихтешкопрепознати нимеђухиљадуљуди,јерсу врлотемпераментни.Затозањихнисуромантичнимирисисладуњавихнота,јерсеу облакутаквогпарфемаосећајунелагодно.Жене у знаку Овна не треба смиривати, зато за њих одаберите парфем у складу с њиховом природом.Највишеимодговарапарфем којисадржи јакеаромеђумбираиваниле.Одговарајувамјоши парфеми базирани на мирису јоргована, вреса, каранфила. БИК:Биковисуснажни,одмерении оштроумнииувекзнајуштажеле.Гаједубокаосећања,веомасуенергичниистраствени.Читавживотпроводе измеђупотребезастицањемновцаипотребеза уживањуулепом.Акожелитедаобрадујетежену Бика, поклоните јој неку једноставну, смирујућу, алиистовремејакуноту.Биковиманајвишеодговарапарфем којисадржисвежеаромебиљакаи мандарине.Одговарајуим јошипарфемибазиранинамирисујасмина,јоргована,магнолије,аниса, цикламе,руже. БЛИЗАНАЦИ:Близанцисукомуникативни, енергични и нестални. Ипак,онидоносебрзоплетеодлуке исвеанализирајудонајситнијихдетаља.Лишенисудубокихемоцијаиокренути практичнијој страни живота. Зато њихов омиљенипарфемморадаасоциранаакцију.Одговарају вам парфеми базирани на мирису ђурђевак,ирис,лаванда,љубичица,рузмарин, акација,мента. РАК: Ракови су непоправљиви сањари,који,уколикоимајуодговарајућу инспирацију, могу да развијају таленте за многе уметности.Можедаихинспиришеимирис,зато у мору парфема који садрже мистичне и опоренотекојебиженамауовомзнакуодговаралеодаберитеједанкојијезањихкао створен,Одговарајувампарфемибазирани намирисуириса,љубичице. ЛАВ:Лавовисустраствениизадоводљиви. Код њих су све особине којепоседују,идобреилоше,максимално изражене. Веома су снажни, виталниижеледадоминирају.Имајујакувољу и амбиције, али су сујетни и самољубиви, зато волекадаимласкајуиудовољавају.Оноштоће их свакако обрадовати јесу мириси који распаљују страсти и буде сва чула. Одговарају вам парфемибазиранинамирисулаванде,оригана, посурца. ДЕВИЦА:Девицесуспокојне,смиренеинежне,алииизразитииндивидуалци.Воледаимајусвојсвет,укојемћенамирурасклапатиисклапати детаљепотребнезапотпунуанализунечегашто другиуопштенепримећују.Имајуистанчанукуси волесвежемирисе.Збогсвегатогањиманијенималолакодаодаберуправипарфем.Одговарају вампарфемибазиранинамирисујасмин,лаванда,врба.

приликом избора парфема мислитејошнанешто-који парфемодговаракомхороскопскомзнаку?

ВАГА:Вагесујаке,самоуверене и енергичне, а због тога их људи често доживљавају као хладне и одбојне. Потреба за лепим окружењемипријатниммирисимањимајенапрвом месту.Зато,акожелитедаихразоружатеиоткријетењиховуправупирамиду,рањивуиемотивну,поклонитеиммирислимуна. Одговарајуим јошпарфемибазиранинамирисуруже, каранфила,јасмина,врбе. ШКОРПИЈА: Шкорпије имају неисцрпну енергију, невероватну вољуиодлучност.Страственесу,али често агресивне и нетолерантне. Презирусвештојелажноизраченеобичним шармом. Како би њихова магична привлачност дошла до изражаја, Шкорпијама морате пажљиво да бирате мирис. Одговарају им парфеми базирани на мирису црвени каранфил,јасмин,врес. СТРЕЛАЦ: Стрелци су ведрог иоптимистичногдуха.Имајуневероватну потребу за слободом и самосталношћу. Њих нећете привућискупимпоклонима,ароганцијоми искључивошћувећсмехомишармом.Савесни су и поштени, а те особине треба узетиуобзиркадасезањихбирајумириси. Одговарају им парфеми базирани на мирису љубичице, лаванде, орхидеје, ваниле. ЈАРАЦ: Јарчеви су веома несигурниинапрвипогледнеприступачни.Онипоштујутрадицију, пожртвованисуиспремнидаудовољесвимзахтевима.Мирнисуитрпељиви, медјутим, ако им се нешто стварно не допада они то одмах мењају. Одговарају вам још и парфеми базирани на мирису мирта, мимоза, љубичица, анжелика, кедровина,сандаловина ВОДОЛИЈА: У друштву Водолија је увек забавно. Оне су вома пријатне, иако су непредвидљиве. С њима никада не знате на чему сте. Несталне су, ексцентричне и ветропирасте. Енергију црпе из света око себе,живеиодевајусенеконвенционално, пабизатомирискојибиводолијетребаоло да користе морао да истакне сву разноликост њихове природе. Одговарају им парфеми базирани на свим хемијским мирисима. РИБЕ:Рибесуврлоемотивне, аромантикаисталнапотрагаза савршеном срећом неодољиви су део њиховог живота. Цене само оне људе који имају високе моралне норме,пазатонијелакобитиимпријатељ или партнер. Изабрати за њих прави парфемвеомајетежакзадатак.Уморудивних нотапостојимногопарфемакојибиимможда одговарали. Одговарају им још и парфемибазиранинамирисуљубичице,руже, нане,ириса.

М ала црна хаљ ина д о  к ол е н а С вакаженамораиматиу орманубаремједнуцрнухаљину. Под том једном подразумева се да имате једну једноставну, откачену, сексепилну, пословну, дневну и барем једну вечерњу. Црних хаљинаникаддоста,уњима увек изгледате елегантно и профињено,увексуумодии ласкају свакој фигури. Има их у различитим варијантама,паћесвакаженабезвећих проблема пронаћи модел и стил који њој највише одговара. А како се одлучити за модел? Будите индивидуалне иразмишљајтеохаљиникојаодговаравашемстилу, пажљивоодаберитемоделкојићесесвиђативама.Умоди су хаљине украшене штрасом и свим осталим

блештавим украсима, оне наглашених рукава, пуф модели, чипка и кожа... Са црном хаљином лако ћете комбиновати модне додаткекојимогубитиубојикојасеваманајвишесвиђа. Вечерња хаљина на жени зрелих година права је реткост, али елегантна, ‘с мером‘одабрана хаљина и жена која поносно носи своје године још је ређа, нажалост. Године су женама као дрвећу годови, и свака од њих је ново искуство, нова снага, нова издржљивост, понека бора и понека седа, али кад се све сабере –то је нова жена,сваке године.И кад таква жена одабере хаљину која пристаје њеном телу и њеном духу – тада је елеганција њено средње име. Одаберите ‘малу црну хаљину‘ дужине до колена. У горњем делу изнад прса и на рукавима хаљина нека има провидни тил (или неку сличну тканину). На тај начин биће мање видљиви трагови година на надлактици и на деколтеу.Рукави некабуду тричетвртине дужине руку, како би спречили да посматрач уочи најширу хоризонталу (бокове)јер кад спустите руке, будући да су рукави нешто краћи, та црна хоризонтала не наставља да сешири, јер је прекидају руке с обе стране.


dnevnik

GLOBUS / OGLaSi

Веомасрећанпас Слика насмејаног пса постала јесензацијанадруштвениммрежамаФејсбукиТвитер. Пси машу репом, али неки од њихзнајуидасенасмејукадасу срећни,штосеможевидетииса фотографијекојакружиИнтернетом,анакојојсевидипассакезомодувадоува. Иако је идентитет власнице и псасаслике„изгубљенусајберспејсу”, то није сметало људима да прослеђују слику на којој се види пас који је научио „један триквише”одосталихпаса. Далијезаистасрећаннијени важно,онјепозираозадесетку.

Некачисесгладномженом Американка из Џорџије звала је „појачање”кадајеуресторанудобилапогрешнупорцијухранезапонети. Неименована жена из Саване у Џорџијидошлајеуједанкинескиресторандапокупихранукојујепретходнопоручилателефоном.Платила јеиизашла,азатимзавирилаукутијуисхватиладаниједобилајелокојејепоручила. „Хитно ми треба полицијска помоћ. Пошаљите појачање. Добила сампогрешнухрану,асаданећеда ми врате новац”, бесно је рекла диспечеру. Полицајци су се појавили након петнаестак минута, али само да би бесној муштерији „уручили” казну заометањеполицијеитраћењевременапозорника.

Пажња,деда убетмобилунапуту

Пензионисани грађевинац Брајан Вен направиобетмобилодинвалидскихколица. ВремешнисуперхеројизВорчестераима74 године и пензионерске дане проводи у дому застарекојизове„Бетменовапећина”.Зовега такојеронданеуњемупроводиобученукостимсуперхеројаизГотама,возећибетмобил којијесамнаправио. Венјесвојаинвалидскаколица-скутерсредио да личе на аутомобил суперхероја. Јесте да„јури”читавих12километаранасат,алије бетмобил довољно добар да се њиме возика

по башти или тркне до локалне продавнице. Уколикогаиизвезеиз„Пећине”,суперхероја обичнопратидругаркојиносизнак:„Успорите,бетмобилнапуту”. „Ретко кад извозим бетмобил на улицу јер ме ‘фанови’ салећу”, рекао је „Бетмен” и додаоразуме„какосеБекамовиосећају”јерсви желедасесликајусањим. Ванкажедајеинспирацијупронашаоудобропознатомсеријалу,идајерешиодаконструише „машину” како би људима измамио осмехналице.

ШтрумпфовизаГиниса Више од 4.000 људи широм света прерушило се у популарне плаве ликове из цртаћа и оборилосветскирекорд. Око20земаљаучествовалоје уобележавањурођенданакреатора Штрумпфова, Белгијанца Пјера Кулифора, који је своје плаве јунаке први пут представио1958.године. Сви учесници морали су да носе карактеристичну капицу Штрумпфова, беле панталоне и обућу, плаве мајице и плаву боју налицу,дабисењиховоушешће рачунало. Укупно је избројано 4.617 „Штрумпфова”, чиме је оборенпретходнирекордиз2009, којијеизносио2.510учесника.

utorak26.jul2011.

27


28

utorak26.jul2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik PLAC na Bukova~kom putu 4.200 m2, cena 10E-1m2. Telefon 064/639-76-41. 33037

NAJPOVOQNIJA proizvodwa: betonskih stubova, fert gredice, obra|ena armatura, {qunak, cement, ispuna, cigla, blokovi, mre`e, crep na ku}nu adresu. Telefon 021/847-034. 32534

Posledwi pozdrav

Nikoli Kolari}u dragom kom{iji i prijatequ od Kne`ev: \ure, Qiqane, Sawe i Zorana.

PODBU[IVAWE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se~ewe asfalta seka~icom, ma{inski iskop, prevoz. Telefon 063/521546, 021/6212780. 32370 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 33529 MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge, garancija, non-stop. Telefoni: 6393-737 i 064/160-4725. 33543 IZVO\EWE bravarskih, roletarskih, vodoinstalaterskih usluga i popravka, servis i ugradwa istih. Telefoni: 021/6430-016 i 065/581-6333. 33799

UGAQ Kostolac 5100, Dunavac za cg i kalori~nije pe}i 5900 sa prevozom i sve vreste drveta. Telefon: 064/1387758 i 062/85-16695. 33463 BUKVA sa prevozom metrice 3400, izrezanoi iscepano 3500, prevoz, rezawe, cepawe penzionerima gratis. Tel.: 062/8999-321, 062/8516695, 063/838-1600. 33464 PRODAJEM aparat za kokice 180h80h80. Telefon 064/130-8305. 33700 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495. 33754

Dana, 24. 7. 2011. godine, tragi~no je preminuo na{ voqeni sin, otac i suprug

33803

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena mama, ta{ta i baka

Angelina Sre}kov ro|. Kuni} Sahrana je 26. 7. 2011. na Pravoslavnom grobqu u Zmajevu, u 16 ~asova. Sin Marko i }erka Branka sa porodicama. 33821

Posledwi pozdrav na{oj dragoj baki

Angelini Sre}kov Unuk Vladimir snaja Maja i praunuka Jovana.

33822

Posledwi pozdrav

Miki Sau~estvujemo u bolu porodice Mihajlovi}. Bogdanka i Branka sa porodicom.

IZDAJEM name{tenu novu garsoweru kod Master centra, na po~etku ul. Branka Baji}a. Telefon 064/3333499. 33752

33818

Posledwi pozdrav sinovcu

Mladen Mihajlovi} Mika ro|. 1965 iz Turije

KUPUJEM stan ili ku}u do 30 000 eura. Lokacija: sve osim Klise. Telefoni: 063/788-69-63 i 061/309-14-21. 33796

SREMSKA KAMENICA, Staro selo, 8km od Novog Sada, 17.128m2, plac idealan za sve. Put, struja, izvorska voda, lep pogled. Telefon 069/18-26-726. 33036

Sahrana je danas, 26. 7. 2011. godine, u 15 sati, na pravoslavnom grobqu u Turiji.

Nenadu Niketi}u

Neka mu Gospod podari rajsko naseqe.

od stri~eva: \or|a i Slavka Niketi} sa porodicama.

Wegovi najmiliji: otac Du{an, majka Slobodanka, supruga Jasmina i sinovi Du{an i Slavko. 33817

Posledwi put }emo se od tebe Ne{o oprostiti danas, jer te je neko prerano od nas oteo. Neka te an|eli ~uvaju. Sahrana je danas, 26. 7. 2011. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

33823


^iTUQe l POMeni

dnevnik

utorak26.jul2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

POMEN

Gorici Mijatov - Jan~i}

Katica ^ambor

@ivko Stankovi}

1927 - 2011.

2009 - 2011.

posledwi pozdrav od kolektiva i direktora Gimnazije „Isidora Sekuli}”.

Sahrana je danas, 26. 7. 2011. godine, u 15 ~asova, na katoli~kom grobqu u Novom Sadu.

Aleksandar Ka}anski

Bol i tuga za tobom ne mere se re~ima, ve} prazninom {to je ostala tvojim odlaskom.

27. 4. 1977 - 26. 7. 1996.

Tvoji: supruga Milka, sin Vjekoslav i }erka Vesna sa porodicama.

O`alo{}ena porodica.

33786

33820

427/P

29

Zauvek u na{im srcima. Veliko hvala i posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 84. godini preminuo na{ dragi otac i deda Tvoja seka Sandra, mama i tata.

33789

Danas je ravno pet godina od kako nije sa nama na{a dobra i voqena Maka

prof. Gorici Mijatov

3

Nikola Primorac

SE]AWE

potpukovnik u penziji Sahrana }e se odr`ati 26. 7. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Kolektiv Sredwe {kole „22. oktobar” @abaq.

O`alo{}eni: }erke Qiqana i Svetlana, unuci Veqko i Marko.

169/P

33802

Posledwi pozdrav dragom stricu i ujaku

Posle duge i te{ke bolesti napustio nas je na{ voqeni suprug, otac, svekar i deda

Damjanka Xigurski

Sahrana je 26. 7. 2011. godine, u 15 ~asova, iz kapele u Kisa~u. O`alo{}eni: supruga Qubica, sinovi Lazar, Goran, Nenad, snahe Bo`ica i Radojka, unu~ad Olivera, Milana, Nedeqko i Milan.

Pomiwu je weni: sin Bane, snaja Dragana, unuk Petar sa Draganom, unuka Ivana sa Izmirom i praunuci Aleksa, Luka i Iqa.

1941 - 2005.

3 Posledwi dragom

pozdrav

Posledwi pozdrav prijateqici

dragoj

na{em

Dobar i blag, bri`an i velikodu{an, `ivi{ u na{im se}awima.

Nikoli Primorcu

Dragi moj Jani}ijevi}u, dragi tata i deda pile beskrajno nam nedostaje{! Tvoji: Jela, Sa{a, Vi{wa, Ivan, Pe|a, Lea, Ma{a, Ana i \or|e.

33794

Posledwi pozdrav

Mirko Jani}ijevi}

1917 - 2006.

Milan Mili}

na{em

Nikoli Kolari}u

od Cecinih kolega i koleginica sa posla.

33813

33798

33761

Sa velikim bolom i tugom u srcu, opra{tam se od mog voqenog i po{tovanog supruga

od wegovih Beogra|ana: Jasne, Bobana i Baneta sa porodicama.

S tugom u srcu opra{tamo se od velikog prijateqa i kom{ije

33784

Posledwi pozdrav kom{iji i prijatequ

Nikole Kolari}a Milanu Mili}u

dragom

Nikole Kolari}a

1931 - 2011.

Gorici

od wegovih: tetke Radojke i te~e Radovana.

od wene Qiqke.

33795

33782

Ispra}aj na kremaciju je danas, 26. 7. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Porodice Atanackov Tome i \oke.

Supruga Zaga. 33783 33787

Posledwi pozdrav sestri i tetki.

Posledwi pozdrav dragoj

POMEN Dana, 26. jula 2011. godine navr{ava se {est godina od kako nije sa nama na{ dragi i nepre`aqeni suprug i otac

dragoj

Sloboda Katalin Sloboda Katalin

@ivota Stankovi}

33774

Posledwi pozdrav dragoj

Nikoli Kolari}u

Gorici Mijatov - Jan~i}

Uspomenu na wega ~uva supruga Dana i }erka Sne`ana.

Preminula je na{a draga mama i baba

Kolege i koleginice sa posla.

33811

Porodice: Horvat i Kapamaxija.

33792

1939 - 2011.

Gorici Mijatov Jan~i} Gordana, Svetlana i Nikola [imunovi}.

Sahrana je danas, 26. 7. 2011. godine, u 12.45 na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Jano{ i }erka Ilonka sa porodicama. 33791

drugarici, prijatequ i koleginici. Uspomenu na velikog ~oveka s qubavqu }e nositi u srcu wene koleginice iz stru~nog ve}a za srpski jezik O[ „Svetozar Markovi} Toza” Novi Sad. Biqana, Dragana, Tawa, Smiqka, \ur|a i Zlata.

33785

33807


tv program

utorak26.jul2011.

06.30 Јутарњи програм 09.00 На трагу природе:Водено бојиште 09.30 Бајко квиз 10.05 Стање на путевима 10.08 Живопис:Дворци Душана Шорђана 10.35 Дадиља Ана 11.30 Кухињица 11.55 Десило се 12.10 Нови таблоид 13.40 Здравље за 21.век 14.05 Центар света 14.30 На трагу природе 15.10 Имам једну жељу 15.55 Дадиља Ана 17.00 ТВ Дневник 17.22 Тајна хране:Зелена салата 17.30 Кухињица 18.00 Разгледнице 19.30 ТВ Дневник 20.05 Мали концерт 20.30 Агро мозаик 21.00 1989-та година великог лома 22.00 Војвођански дневник 22.30 Страначка хроника 22.35 Документ:Трговина људима 23.30 Карнера,највећи шампион, филм 01.15 Музички програм

06.00 07.30 08.00 09.50 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Барометар Освета Е ТВ Била једном једна недеља Простор Без цензуре Бели лук и папричица Разговори о здрављу Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести

06.30 Кухињица –мађ. 07.00 Најлепше бајке света 07.45 Позоришна представа за децу 08.10 Слободна тема 08.35 Концерт –музички програм 09.30 Баба Анујка 10.00 Музички програм 11.30 Изблиза 12.00 Чари риболова 12.30 Вести (мађ) 12.40 Изравно (хрв) 13.10 Седам и по:Гордост 13.30 Специјалнаемисијаоздрављу 14.00 Здраво,живо 14.30 Десило се 14.45 Бајко квиз 15.15 Наши дани (мађ) 16.15 Емисија на мађарском 16.45 Недељни магазин (ром) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица –мађ. 20.00 Добро вече,Војводино (ром) 21.30 Црна кугла,филм 23.05 Седам и по:Очајање у лењости 23.25 Десило се 23.30 Музички програм 00.00 ТВ Продаја

06.57 07.35 07.41 07.46 07.58 08.21 08.33 08.47 09.17 09.32

Била једном једна недеља (Панонија,12.00) 18.00 19.00 20.00 20.30 21.20 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Освета Наш гост Војвођанске вести Наша земља Лице с насловнице Војвођанске вести Разголићени Дискавери Глас Америке Ноћни програм

ФУДБАЛ: -КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗАЛИГУШАМПИОНА

Генк–Партизан (РТС1,20.10) 06.05 08.00 09.10 09.15 10.29 11.07 12.00 12.15 12.36 13.23 15.00 16.00 17.00 17.22 18.19 18.54 19.30 20.10

Документ Трговинаљудима,каопроблем светских размера, подједнакопогађаземљекојесе нал азе у постк онфликтн ом пер иод  у екон омс ке и друштвене транзиције, као и индустријскиразвијенедржаве. Каообликорганизованогкриминала, овај феномен обухвата фазе врбовања, транспортаиексплоатацијежртава... Уредн иц а: Тамар а Бур евић (РТВ1,22.35)

НАПОМЕНА:НаРТС2 у10.00часовамогућје преносседницеСкупштине РепубликеСрбије

22.45 22.50 23.20 00.34 00.55 02.32 11.00 11.05 11.35 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.20

Вести Храна и вино Цртани филм Вести Тајанствене приче Вести Одељење за убиства Вести Ево нас код Вас Вести Авантуре Шерлока Холмса Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Цртани филм Неон сити НС поподне Неон сити Цртани филм Објектив Храна и вино Добро дошли у Европу Славни парови Одељење за убиства Објектив Авантуре Шерлока Холмса Тајанствене приче

10.00 Фул Тилт покер 11.00 Руска лига:Волга –Спартак Москва 12.45 Ајакс ТВ Топ 10 13.00 Украјинска лига:Чорноморетс –Арсенал 15.00 Премијер лига,класик:Бирмингем -Блекбурн 15.30 Руска лига 16.00 Преглед АТП Хамбург 17.30 Спорт клуб,студио 18.15 Ауди куп:Барселона –Интернационал 20.30 Кошарка:Хрватска –Бугарска 22.15 Вести 22.45 Ауди куп:Бајерн –Милан 00.30 Фул Тилт покер 01.30 Ауди куп:Барселона –Интернационал

03.00 03.29 04.33 05.03 05.36 05.48

07.15 08.15 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 15.00 16.50 17.50 18.45 19.00 19.15 19.45 21.00 21.15 22.15 23.45 00.15 00.30 01.30 02.45

Јутарњи програм Јутарњи дневник Вести Ватерполо-СП,четвртфинале:Србија-Немачка,пренос Путопис Дизни на РТС Дневник Спорт плус Злочиначки умови Летњи биоскоп:Мачак у чизмама,филм Ово је Србија Отписани Дневник РТ Војводина Београдска хроника Разгледница Слагалица,квиз Дневник Фудбал-Квалификацијеза лигушампиона:Генк-Партизан Вести Око Злочиначки умови Распуштени Гари Ноћни биоскоп:Киборг 2, филм Ватерполо-СП,четвртфинале:Србија-Немачка(р) Вести Путопис Квадратуракруга Позориштеукући Гастрономад Верски календар

Бандини Ексклузив Експлозив Неко те посматра Бандини Забрањено воће Аурора Ексклузив Вести Експлозив Неко те посматра Трачара Забрањено воће Када лишће пада Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Лото Када лишће пада Ја волим Србију Експлозив Ексклузив Трачара Ја волим Србију Паклена кухиња

09.51 10.07 10.37 10.59 11.30 12.00 14.15 15.15 15.51 16.00 16.36 17.07 17.53 18.26 19.00 20.05 20.30 21.00 21.47 22.16 22.41 23.17 00.03 01.02

06.30 07.00 08.00 08.30 09.00 10.15 11.15 11.30 14.30 15.05 15.30 16.00 17.00 17.02 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.45 00.00 02.00 02.30

Слагалица,квиз Мунзи Мифи Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари Рецепт за игру Енциклопедија за радознале Корак ка физици Из живота познатих математичара Досије икс и окс Све боје живота Ад либитум Траг Грађанин Пливање -СП,пренос Трезор Срби и Српска православна црква у расејању Боље да знаш Време је за бебе Ка оази белоглавог супа Ружна Бети Музика моје младости Пливање -СП Ватерполо-СП,четвртфинале:Србија-Немачка(р) ТВ мрежа Другивек Ружна Бети Филозофијаи... Светски изазов Метрополис у Србији Колибри Трезор Фудбал-Квалификацијеза Лигушампиона:Генк-Партизан(р)

Друга страна Србије Маратон Милица² Сликеживота Отворени студио Љубав у залеђу Топ шоп Филм:Гневизчасти Милица² Слике живота Топ шоп Љубав у залеђу Инфо Отворени студио Чак Милица² Без трага Филм:Нормаланживот Доктор Хаус Милица² Филм:Уцарствулажи Друга страна Србије Откопчано

Ешли Џад

Нормаланживот Крис Андерсон је полицајац који током увиђаја упознаје Пем, која је повређена уједнојтучиубару. Поштојој зауставикрварење,онјепозиванаплеси,чинисе,догађа им се љубав на први поглед. Улоге: Лук Пери, Ешли Џад, Брус Јанг, Џим ТруФрост Режија: ЏонМекнотон (Авала, 20.30)

dnevnik

c m y

30

05.58 09.00 09.36 10.04 10.29 10.39 11.12 11.58 12.26 12.41 13.35 14.27 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.06

Ново јутро Вести Б92 Топ шоп Све о животињама Топшоп Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Најбоље године Гордон Ремзи:Кухињски кошмари Филм:Изнад закона Вести Б92 Спортски преглед Доме,слатки доме Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Пријатељи

Лепшастранабеса Тери је средовечна домаћица и мајка четири тинејџерке. Доживљава шок када њен муж без икаквог упозорењаодлучидаихсвеостави и оде у Шведску да живи сасвојомсекретарицом. Улоге: Џоан Ален, Кевин Костнер, Ерика Кристенсен, Кери Расел, Алиша Вит Режија:МајкБиндер (Б92,21.05)

Кевин Костнер Два и по мушкарца Секс и град Филм:Лепшастранабеса Вести Б92 Временска прогноза:Шта да обучем? 00.04 Спортски преглед 00.23 Филм:Тајни одред 20.00 20.30 21.05 23.24 23.59

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.40 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 02.30

Поље лала Добро јутро У сосу ПадИталије,филм Наслеђе једне даме Забрањена љубав Сестре Мењам жену Гавриловићи Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Национални дневник Мењам жену Добро вече,Србијо Наслеђе једне даме Лас Вегас Филм:Шина:Краљица џунгле Филм:Стаклена кућа 2:Добра мајка 04.30 Филм:Бекство под притиском

Мегаминималс Мегаминималсјесветувртићу за веома мале животиње.Миихгледамокакоучеи играју се заједно, несебично делећисвојапријатељстваи забавунасвомпутуодрастања.Свакаепизодајепунаузбудљивихситуацијаикарактерасакојимаседецапредшколског узраста лако идентификују. (Хепи,08.55) 05.30 07.55 08.00 08.25 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 18.50 19.55 20.00 21.00 22.00 22.30 23.55 01.00 03.00

Јутарњи програм Вести Чаробњак магичне фруле Здраво Кити Мала принцеза Направите места за Нодија Мегаминималс Анђелина балерина Сирене Телешоп Вести Здраво Кити Сабрина Дино ратник Легенда о Неши Моћна чигра Фантастично путовање Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Луде године Империја Ћин Телешоп Вести Малдиви -Микс Малдиви –Под врелим сунцем Телемастер Баттлефронт,док.серија Малдиви-Идемодаље... Вести ИмперијаЋин Назвезданомпуту Малдиви-прегледдана Малдиви-Вишеодигре Вести Малдиви –Више од игре … Лудегодине

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00Уз кафу,07.30Бели лук у папричица,08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу -Парови,11.00Кућа 7жена,12.00Суботом поподне,14.00Живети свој живот,15.00Спортски преглед,16.00Освета,17.00Политикон,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,19.30Цртани филм,20.00Ток шоу,22.00Објектив,22.30Жива ватра,00.00Објектив,00.30Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке, 13.05Фокус,13.45Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем,16.40Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15Фокус,23.40Туристичке,00.25Ауто шоп,00.35Хај-фај,01.30Фокус

: 08.00 555 личности,  09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм,11.00Пун гас,12.15Уторком у 21,13.20 ИнЏој,14.00Акценти,14.15Писмо глава,15.15Токови моћи,16.00Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00Екстреми,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени,10.30Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00Метрополе и регије света,14.00Инфо К9,15.00Контранапад,16.00Инфо К9,16.45Бибер,17.00Главни осумњичени,18.00Лек из природе,18.30Инфо К9,19.00Кухињица,19.45Бибер,20.15Травел клуб,21.15Отворени екран, 22.15Бибер,22.35Инфо К9,23.00Филм,01.00Бибер,01.30Ноћни програм

12.00Срем на длану:Шид,13.00Џубокс,14.30 Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху,15.45Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Док.програм,21.15Ток шоу:Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15Глас Америке

08.00Банат данас,09.00Господин муфљуз,09.30 Опстанак, 10.00 Филм,  12.00 Катедрале, 13.00 Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00 Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници,21.00 Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем.


dnevnik

utorak26.jul2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

12

31

УМЕТНИЧКОБЛАГОЕВРОПЕУРАЉАМАХИТЛЕРА

Пише:ЛинХ.Николас 10.50 Спасавањеоронулих грађевина 11.45 Обрачунпосластичара 12.40 Малиљуди,великисвет 13.10 Венчаницаизснова 13.35 Штанетребаобући 14.30 Свеопсима,мачкама, љубимцима 15.25 Великипројекти 16.20 Џон,Кејтиосмородеце 17.15 Девојчицеидијадеме 18.10 Штанетребаобући 19.05 Обрачунпосластичара 20.00 Свеженемогмужа 20.55 Кејтиосмородеце 21.50 ДрЏи 22.45 Л.А.Инк 23.40 Мајамиинк 00.40 Свеженемогмужа

08.00 Мистеријеисторије 09.00 Римнијеизграђензаједан дан 10.00 ЈованкаОрлеанка 11.00 МиЕвропљани 12.00 Мвалиму–наслеђеЏулијуса КамбаражеаНијере 13.00 Ловцинанацисте 14.00 Сликадевојчицеса напалмом 15.00 Господарирата 16.00 Најгорипословиуисторији 17.00 Римнијеизграђензаједан дан 18.00 Комеда–музикаједног живота 19.00 МиЕвропљани 20.00 Героуовзакон 21.00 Ловцинанацисте 22.00 ТајмтимгодинаX 23.00 Господарирата 00.00 Најгорипословиуисторији 01.00 Римнијеизграђензаједан дан

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.15

Лепотицаизвер Дигсвил ОзиБу МајкаНоли Дигсвил Срећнапородица Састанакнаслепо Краљевскивоз ДневникЈангаТровача Опаснеигре УжасАмитвила Еротскифилм Другажена

Друга жена Када Метју спази своју изгубљену љубав у препуном кафићу,решен је да је не изгуби по други пут. Међутим, ова решеност убрзо прераста у опсесију, кад се Метју нађе на опасном и језивом путовању, где нико није оно што се чини… Улоге: Џош Хартнет, Роуз Бирн,МетјуЛилард Режија:ПолМекгиган (Синеманија,02.15)

РоузБирн

06.00 07.40 09.20 10.50 12.05 13.50 15.20 16.50 18.35 20.05 21.45 22.40 00.25 01.55 03.25

Година прва Образовање Са дипломом у џепу Скуби Ду:Абракадабра ду Добро дошли код Штија Алвин и веверице 2 Досадна мајка Луда ноћу музеју 2 Џорџија О‘Киф Симон Кониански Борџије -Француски краљ Мачета (2010) Десети круг Клетва 3 Синегдоха,Њујорк

07.00Добројутро,Хрватска 09.05ХотелдворацОртх6 10.10ЕкспедицијанаНовуГвинеју, док.серија 11.03 КодАне 11.15 Опрашоу 12.00Дневник 12.11 Спорт 12.30Господарицатвогсрца 13.15Капри1 14.25ПустоловинауХрватској:У мочварамаБарање,серија

НаталиПортман

Марснапада Марсовцисуступилиуконтакт са Земљанима и најављујусвојдолазак.Председник,његовасупруга,кћеркаи сарадници припремају величанствендочекуверенидa се радиопријатељскојпосети... Улоге: Џек Николсон, Прис Броснан, Глен Клоуз, Натали Портман, Сара ЏесикаПаркер Режија:ТимБартон (ХРТ1,21.10) 14.55Протестанти:Поделеи сукоби,док.серија 15.25Културнабаштина 16.00Алиса,слушајсвојесрце 16.45Представљамовам... 17.00Хрватскауживо 17.49ХАК-Прометинфо 17.52Свећебитидобро 18.39Летњаслагалица 19.30Дневник 19.56Спорт 20.10Капри1 21.10Циклускомедија:Марс напада,филм 23.00Дневник3 23.25Спорт 23.40Краткисусрети 00.05Папандопуло,музички-док. емисија 01.00Марснапада, филм

07.50МојипријатељиТигариПоох, цртани 08.15Жутокљунац.Антикваријат 08.40Конорнатајномзадатку2 09.05Наврхјезика:Звезде 09.15Уздравомтелуздравдух 09.30Обичнаклинка,серија 09.55Алиса,слушајсвојесрце 10.40Ватерполо,СП-пренос 10.55 Пливање 13.30ЛагодниживотЗакаиКодија 13.55АТПУМАГ,снимак 15.15РужнаБети 16.004зида 16.35Бостонскоправо 17.20Кодкућејенајлепше 17.30АТПУМАГ 19.25Гаража 20.00Браћаисестре 20.50Арктик-Животудубоком леду,док.серија 21.45Завршниударац 22.35ДрХаус5 23.20Увекјесунчаноу Филаделфији 23.40 Шаптачицадуховима 00.25Пријатељи 00.50СлеџХамер

06.00 08.00 10.30 11.10 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.50

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Вапајневиних Породичнипас ХарииХендерсонови Тандерболт Невероватнеприче НаобалеИвоЏиме Породичнипас ХарииХендерсонови Трава Невероватнеприче ПениГолд Трава Дуганоћ Ноћживихмртваца Карневалдуша

Можда беба И то је рокенрол Дивље мачке Останите с нама К-9 Трчи Рони трчи Гумо Освета из мртвих Проблем са клинкама Вруће евро-лезбејке

01.00 02.00 03.50 06.20 07.20 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.50

Закониред Љубавзаувек Фојловрат Дијагноза:Убиство СудијаЕјми Цвећарка Вокер,тексашкиренџер НешБриџиз Љубавзаувек Фојловрат Дијагноза:Убиство НешБриџиз Вокер,тексашкиренџер Закониред Останиприбран Браћаисестре

05.15РТЛДанас 05.50Звезданојутро 06.35Наследници 07.30ДрагонболЗ 07.50Вратараја 08.45Ексклузивтаблоид 09.25Вечераза5 09.30Аурора 10.55Наследници 11.25 Вратараја 12.201001ноћ 13.45Стаклендом 14.25Цобра11 17.05Недајсе,Нина! 18.00Ексклузивтаблоид 18.30РТЛДанас 19.05Вечераза5 20.00Стаклендом 20.55Менталист 21.45Уводуанатомију 23.25ЦСИЊујорк 00.15РТЛВести 00.30Налицуместа 01.20Астрошоу 02.20Налицуместа 03.05РТЛДанас

СЕРИЈА

Уводуанатомију Пошто Овен запосли свог колегуизирачкогратадоктора Тедија Алтмана на место новогхирурга,Кристинапочне да испитује његове способности. У међувремену ИзисевраћауСијетлГрејс... Улоге: Чандра Вилсон, СандраОх,ПатрикДемпси, ЕленПомпео,ЏејмсПикенс Џуиор,ЏејмсТапер (РТЛ,21.45)

ЕленПомпео

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Преживљавање Врхунскоградитељство Америчкичопери Лимарскарадионица Прљавипослови Опасанлов Разоткривањемитова Грађевинскеинтервенције Преживљавање Пограничнаполиција Какосеправи? Какотораде? Деконструкција Врхунскоградитељство X-машине БорнаколабраћеХау Америчкичопери Генералка Деконструкција

03.00 08.35 10.00 11.00 12.00 14.30 15.45 16.45 17.00 18.00 20.00 22.00 23.00 00.30

Пливање Пливање Бициклизам Пливање Пливање Фудбал Фудбал Пливање Пливање Фудбал Фудбал Бокс Билијар Пливање

К

Све туђе са собом однели

ајетан Милман је био толико заузет Геринго- Друге из припојених подручја сливале су се у скловим интересима и пословима на западу, да ништа у Тирингији. Због приближавање Црвене арније имао много времена за одржавање пољ- мије Кракову, чак су и људи из нацистичке партије до ских склоништа, која су била у приличном нереду. децембра морали да признају да премештање најваЈедан од његових последњих потеза било је доноше- жнијих предмета у централну Немачку није било сање преосталих уметничких дела из Варшаве у Кра- свим „дефетистички“. ков. По његовом каснијем сведочењу, контакти из Нису се само уметничка дела селила на запад. Чим пољског покрета отпора упозорили су га на „могуће је Франк одржао дуг, патриотски говор једној женнасиље у будућности“ у престоници, а био је свестан ској групи, охрабрујући даме да не губе живце, његои невероватних уништавања и убистава којима је тог лета ломљен отпор у варшавском гету. Сузбијање побуне је предато СС-у јер је Вермахт био заузет другим стварима. У два месеца нечовечне борбе, Немци су скоро непрекидно авионима и тешком артиљеријом бомбардовали оно што је преостало од града, док су Руси равнодушно чекали у близини. Систематски су паљене читаве области. Товари опљачканог блага послати су у Познањ, део су покрали војници који су били готово потпуно без контроле, а кад је опет успостављен ред. инжењери су коначно могли да искористе рупе за експлозив, избушене у темељима варшавског замка 1939. Касно у лето 1944. одговорни за Нагомилао ратни профит: др Франк збирке у источном Рајху знали су да је крајње време за премештање што даље на запад ва жена, администратори и пуни вагони записника и свега што су желели да сачувају. Уистину, неке збир- имовине у журби су напуштали град. Немачки инке су већ биле склоњене. Гроф Алфред Потоцки, си- ститут за изучавање истока и његова библиотека тагуран у то да ће његов посед неминовно бити на бор- кође су у тишини премештени у два замка близу Кобеној линији фронта, почео је да пакује драгоцености цинга у Баварској. још марта 1944. Испрва је мислио да их шаље у КраФранку је јануара 1944. у Кракову речено да су Руков, али, како су Руси напредовали, одлучио се за си у Ченстохову, удаљеном само сто километара. ГуБеч. Начелник Генералног губернаторства Франк је био је своје мало краљевство, али није намеравао да Потоцком обезбедио и место на преоптерећеним во- га напусти празних руку. Те ноћи позвао је помоћнизовима који су стално журили кроз Рајх, носећи хра- ка у Кресендорфу и рекао му да „вози камион у Сину, муницију, рањенике и масе јадних људи у смрт. јехау“ имајући на уму „важност товара“. „Дама с херПред сам долазак Руса гроф је прво за Беч, а онда мелином” опет је била у покрету. Идућег дана предао Лихтенштајн, отпремио више од је нареднику страже кључеве 600 сандука на 11 товарних козамка и „по најлепшем сунчаДр Ханс Франк,начелник ла. ном зимском дану“ аутомобиУ Шлезији и Тирингији влалом напустио Краков и доспео у пољског Генералног дала је велика потражња за проФон Рихтхофенов замак. Наредгубернаторства,иначе стором за удомљавање великих ног дана, Руси су већ били на адвокат младог Хитлера, заплењених збирки јер су надлеОдри, само 50 километара сечим је одржао дуг, жни органи у западним деловиверно од Вроцлава. Франк је нама Рајха истовремено одлучили редио свима који су могли да бупатриотски говор једној да би требало да преселе ствари ду поштеђени да сместа напусте групидама,које је што даље на исток. Гинтер Сијехау. Ово јутро, недељу 21, храбрио да не губе живце, Грундман, провинцијски кустос провели су палећи документа, са супругом и пуним Доње Шлезије, за ову намену је после чега су Фон Рихтхофеновагонима драгоцености 1942. осигурао готово 80 склови мирно угостили Франка и ништа у замковима, манастириПалезјеа на ручку. У уторак, 23, побегао је ноћу од Руса ма, парохијским домовима и маПалезје и један његов пратилац гацинима. Ту су током 1943. и кренули су у правцу Франкове 1944. непрекидно стизали предмети из северне и виле, јужно од Минхена, с камионом натовареним централне Немачке. Крајем 1944. све је чешће поми- уметничким делима. Начелник Генералног губернањао да већину тих ствари треба вратити у централну торства кренуо је два дана касније. Ту, у малом хотеНемачку. Партијска хијерархија сматрала је те пред- лу на језеру Шлирзе, Генерално губернаторство логе „дефетистичким“ и Грундмана послала на гра- Пољске поставило је своје канцеларије у принудним нична утврђења на принудни физички рад. условима. Његови претпостављени су се умешали, али пре Док су америчке снаге улазиле у Кобленц, профенего што је стигао да се позабави премештањем сору Бихнеру, генералном директору Баварског напредмета, стигао је званичник из Варшаве да затра- родног музеја, фирер је рекао да велики број вредних жи простор за радове из Генералног губернаторства. радова из Пољске ускладишти у забачено и тајно Грундман им је доделио четири замка западно од склониште. Бихнер се након чаја с фрау Франк враВроцлава: Мурау (данашњи назив Морава), Кинау, тио у Минхен, али фирерови дани потпуне контроле Вармбрун и Конрадсвалдау. Пети, Сијехау, у власни- били су на измаку. Франк је успео да задржи „Даму штву грофа Рихтхофена, већ је заузео начелнику гу- с хермелином” до самог краја. Она и осам других бернаторства Франку. Пошиљке из Генералног гу- слика – Рафаел никад није пронађен – били су уз њебернаторства почеле су да стижу у новембру 1944. га кад су га ухапсили Американци. Књигу Лин Х.Николас „ОТМИЦА ЕВРОПЕ”(издавач:„Геопоетика”,Доситејева 13,Београд) читаоци „Дневника”,осим у књижарама,могу купити уз специјални попуст од 20одсто путем телефона: 011/263–3790и328–2436или и-мејла kucazacitanje@geopoetika.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

utorak26.jul2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Приливновцасвишестранајеприхватљивамогућностиприликапа,мало-помало, биће много. Трошкарите на ситнице, наситно, поклоне, детаље.Уживајтеутоме,кадјевећтако. Напослумногоплановаисастанака.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

26. jul 2011.

Веомастекомуникативни,склони свађамаиборбама.Пазитештакомеговорите.Будитепажљивиусаобраћају,ибезжурбе.Заонекојису релативно сами, ево нове прилике заврелуљубав!Пут?

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Менталностеоријентисани,одпомоћиукућанима,везанизапријатеље, али ситуације се мења у корист послова.Званичнисастанциипословни договори ће вам донети озбиљније обавезе.Илимождаодмор?

Данас треба да завршите пословекојестезапочелипаипокојизваничан састанак. Делујете способно и елоквентно, што је веома важно забизнис.Уколикобистенаодмор, стрпитесејошмало.Друштво.

Свевишеувамасазреваидејаи ситуацијадабитребалодазаузмете место и позицију што амбициознијуиутицајнију.Иакојевремеодмора, излазите из тихе анонимностинасветлапозорницеијавности.

Неке вести из несвести или већ однекуд пријаће вам за душу. Све у вези с породицом, поготово. Штедљивистеиреални,какоупослу,такоиуљубавнојвези.Никовамниста неможе,авимноготогаможете!

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Врелилетњиданивамнепријају пасдруштвомилипартнером,драгимособама,проводитевремеиту итамо.Имавастамогдесукултурна дешавања, људи, окупљања, провод,споводомилибезњега.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Летите авионом у потрази за новим авантурама, на јави или у машти, тек, веома занимљив период за вас. А сваки дан је попут нове приче. Проширите познанства, читајтекњиге,путујте.Вишепартнера.

Пословнаситуацијабивасмогла исувишепреокупиратипаданине приметитекаколетобрзопромичеи пролази. А касније ће већ бити касно.Пропуштенеприликесеневраћају.Организујтесенавреме.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Нијевамдопосла,аиовевреле дане тешко подносите. Отпутујте негде у хладовину, у густе шуме, у планину или на језеро, јер ћете ту моћибољедадишете.Апосаомогуиколегедараде.

Добро сте расположени, па се дружитесособамакојетакођеносе велику дозу оптимизма у себи. Делујетекаодастеналакимдрогама, а нисте, ни случајно, ни намерно. Једноставно,лебдите!

Можевамбитипретоплоуколико стенагрчкојобалипасеокоподне склонитеухладикулирајте.Мажите кожу масним лосионом са заштитним фактором. Које ли су то лепелетњемуке!Уживајте!

TRI^-TRA^

Избељивање V REMENSKA

PROGNOZA

НезНатНо

Vojvodina Novi Sad

23

Subotica

23

Sombor

24

Kikinda

24

Vrbas

22

B. Palanka

23

Zrewanin

24

S. Mitrovica 24 Ruma

22

Pan~evo

23

Vr{ac

22

Srbija Beograd

24

Kragujevac

26

K. Mitrovica 27 Ni{

Evropa

тоПлИје

Madrid НОВИСАД: Mаловишетемпературе,алиидаљесвежезаово добагодине.БићепуносунчанихпериодаузлокалниразвојоблаRim катокомдана.Ветарслабсеверозападни.ПритисакисподнормаLondon ле.Температураод14до23степена. ВОЈВОДИНА: Маловишетемпературе,алиидаљесвеже.У Cirih првомделусунчано,по поднеразвојоблака,алиостајесуво.Само Berlin сепонегденаистокуијугумогујавитипљускови.Ветарслабсеверозападни.Притисакисподнормале.Минимална температура 14, Be~ амаксимална 24степена. Var{ava СРБИЈА: Маловишетемпературе.Упрвомделуданасуво,по Kijev подне развој облака уз кишу и пљускове са грмљавином. Ветар слабдоумеренсеверниисеверозападни.ПритисакисподнормаMoskva ле.Температура од13до 28степени. Oslo Прогноза за Србију у наредним данима: У среду сунчаније и топлије. У четвртак још мало топлије, по подне пљускови. На југу St. Peterburg врлотоплоисуво.Упетакидаљетопло,алиузпарстепениниже Atina температуреиузповременепљускове.

27

БИОМЕТЕОРОЛОШКАПРОГНОЗАЗАСРБИЈУ: Очекиваневременске приликећедопринетисмањењутегобакодвећинехроничнихболесника.Опрезсесаветујеособамасаповишеним притиском. Могуће су метеоропатске реакције у благој формиувидуреуматскихболоваинерасположења.

34 27 22 20 24 24 24

Прекрасна глумица Фреида Пинто, која је славу стекла филмом „Милионер с улице”, каже да јеуроднојИндијиниконепрепознаје. Својих манекенских почетакаприсећасеснелагодом,итозато што се у Индији ако желите да успете требаизбељивати! - Једна од најпопуларнијих ствари у Индији и целој Азији су кремезаизбељивањекоже.Медији су створили причу да, што си светлије пути, то си привлачнији. Неколико пута сам ишла на аудицијезакампањетаквихпроизвода. Срећом,никадменисузапослили, али дуго сам била несрећна због својебојекоже - открилајеФреида. Али доласком у Америку и светскимуспехомфилма„Милионер сулице”. -Сведокмиједнасавршенобела госпођа није рекла како имам дивантен,мислиласамдасампроклета.Тадасесвепроменило - присећасеФреида, која садаволисвојетелоиуживаусветскојслави.

VIC DANA ШаљемужжениСМС: „Долазимза15минута. Акосенепојавим, прочитајпорукупоново.”

30 32 20 29 32

Pariz

23

Minhen

23

Budimpe{ta

23

Stokholm

22

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[ Ja{a Tomi}

259 (100)

Slankamen

204 (12)

Apatin

290 (98)

Zemun

248 (1)

Tendencija porasta

Senta

276 (7)

Bogojevo

233 (75)

Pan~evo

272 (2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija stagnacije i porasta

Smederevo

454 (4)

Titel

191 (7)

NERA

Novi Sad

151 (13)

Tendencija porasta

Hetin

-14 (0)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac

SAVA

Bezdan

Ba~. Palanka 195 (31)

64 (-6)

TISA

218 (13) S. Mitrovica

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusi}

57 (-4) 202 (10)

54 (12)

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 26.jul 2011.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Advertisement
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you