Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 26. JANUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23328 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NAKON [TO SU PREKSINO] U NOVOM SADU KAMENICAMA DEMOLIRANA VOZILA HRVATSKIH NAVIJA^A

uhap{enadevetorica Novosa|anai trojicabeogra|ana str. 15

AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE O ATP „VOJVODINA” U NOVOM SADU

Krivi~naprijava protivgradona~elnika iGradskogve}a Foto: S. [u{wevi}

str. 9

CENOVNA KLACKALICA NA NA[ NA^IN NASTAVQA SE

Hranajeftinija, aposkupquje sveostalo str. 6

Nau^NiGeNije–svetioNiKzabudu]Nost:„Kroz vasionu i vekove - pri~a o Milutinu Milankovi}u” naziv je izlo`be o na{em ali i svetskom nau~nom geniju, geofizi~aru, matemati~aru, astronomu, klimatologu, gra|evinskom in`eweru, univerzitetskom profesoru, koja od ju~e do 25. februara mo`e da se pogleda u Novom Sadu i to na dva mesta, na Prirodnomatemati~kom fakultetu i u Matici srpskoj (u Kwi`ari), jer je postavka tematski podeqena na dva bloka. Sve~ano otvarawe postavke uprili~eno je ju~e u holu ispred amfiteatra „Mihajlo Pupin” u zgradi departmana za matematiku i informatiku i fiziku PMF-a.

str. 13

NASLOVI

Politika 3 Mere se putevi i broje kanali

Ekonomija 4 Spremaju se protesti zbog preskupog gasa? 5 Poreze ne pla}a 40 odsto srpske privrede

Vojvodina 11 Lu~ni most potpuno zatvoren

Dru{tvo 13 Nastavnici i |aci nisu na ratnom poligonu

Crna

Nov~anik 6 Dogura{e i na{e zarade do 420 evra

Novi Sad 7 Spomenik Baj~i @ilinskom, spomen-plo~a Milici Tomi}

15 Za dve godine uni{teno 55.000 komada oru`ja

U NOVOSADSKOM DOMU ZDRAVQA U 2011. BILO TRI MILIONA PREGLEDA

Navalapacijenata, malospecijalista

str. 7

str. 16 – 21

SPORT

n DELFINI ^EKAJU ITALIJU

n NOLE PROTIV MAREJA

n SRBIJA S HRVATSKOM ZA FINALE

n VO[INA PREMIJERA KAO IZ SNOVA

[ajtincu „vitalova” nagrada

str. 23

bingo zasru{ene bo|o{e

str. 10

Hladnoiobla~no Najvi{a temperatura 2 °S


2

POLiTikA

~etvrtak26.januar2012.

[EFBEOGRADSKOGTIMABORISLAVSTEFANOVI]SPOSREDNIKOMEUROBERTOMKUPEROM

ModalitetizaKiMostali izazatvorenihvrata [ef beogradskog tima za dijalog s Pri{tinom Borislav Stefanovi} izneo je ju~e posredniku EU Robertu Kuperu nekoliko predloga modela za regionalno predstavqawe Pri{tine,uzpunopo{tovaweRezolucije1244Ujediwenihnacija. Stefanovi}iKuperrazgovarali su, kako se navodi u saop{tewu Vlade Srbije, o problemu regionalnog predstavqawa privremenih vlasti u Pri{tini i o primeni sporazuma postignutihudijaloguBeorgadai Pri{tine. U saop{tewu se ne

navode detaqi predloga koje je izneoStefanovi}tokomrazgovora u Beogradu. Kako je saop{tenoizVlade,tokomrazgovoraStefanovi}aiKuperaje oceweno da se sprovo|ewe sporazuma postignutih u dijalogu odvija dobrim tempom i da je neophodno da obe strane ulo`e dodatnenaporedabisvipostignuti sporazumi bili u potpunostisprovedeni. Evropskizvani~nicinavodili su prethodnih dana da su nastavakdijalogasPri{tinom i re{ewe za regionalno pred-

stavqawe Kosova va`ni za nastavakevropskihintegracija, odnosno zasticawestatusakandidataSrbijeza~lanstvouEU. Stefanovi} je pred dolazak Kupera rekao da Beograd ne}e odustati od Rezolucije 1244, iako se nastavqaju suptilini pritisci na Srbiju da odustane od we i u ju~era{wi dijalog u{ao s optimizmom da }e biti dovoqno razuma i razumevawa dasedijalogsPri{tinom{to prenastavi –Nanamajedanastavimokonsultacijesme|unarodnomzajed-

nicomida{toprena|emoodgovaraju}uformuluzaregionalno predstavqawe Pri{tine koje }e sadr`ati Rezoluciju 1244 – kazao je Stefanovi}, koji je naveo da postoje razli~iti modaliteti kako to mo`e biti preto~enoupraksu,zbog~ega}e Srbija aktivno raditi na tome kroz brojne kontakte, ukqu~uju}iju~era{werazgovor sKuperom. Evropski posrednik je nakon beogradskihrazgovoraooti{ao zaPri{tinu. D.Milivojevi}

Jeremi}:Ve}inaza dodelustatusaSrbiji Ministarspoqnihposlova Srbije Vuk Jeremi} izjavio jeju~edajeve}inaevropskih zemaqave}sadadonelaodluku da pod r` i dod eq iv aw e statusa kandidata Srbiji u martu, ali da smo daleko do toga da mo`emo kazati da je on zagarantovan. Jeremi} je, u izj av i Tan jug u nak on sastanka s italijanskim ministrom spoqnih poslova \u-

liom Tercijem, rekao da u ovom trenutku nije zahvalno predv i| at i ish od nar edn ih sas tan ak a min is tar a spoqnih poslova EU, ali da i daqe postoji prostor da se dostigne konsenzus svih ~lanica EU o dodeqivawu statusa kandidata. – Posve}eni smo pronala`ew u re{ ew a, ustan ov il i smo seriju bilateralnih me-

hanizama za konsultacije i ostajemoubliskojvezinesamosonimakojisuseve}otvorili u smislu pozicije da }e nas podr`ati ve} i s onima kojisvojuodlukunisudoneli –rekaojeJeremi}. OnjedodaodajepredSrbijom nekoliko nedeqa sveobuhvatnog diplomatskog anga`ovawa usmerenog na evropskiproces.

Na pitawe koje zemqe jo{ nisudonelepozitivnuodluku po pitawu statusa kandidata, Jeremi} je rekao da ne bi bilo na mestu da ikoga imenuje, ali da je „velika ve}ina u ovom trenutku donela odluku dapodr`iSrbiju”. – Postoji jedan broj onih kojijo{nisudo{lidoteodluke,alinadamseda}edo}i– dodaojeministarJeremi}.

OLIVERIVANOVI]OCEWUJEDASUKOBPOLITI^ARASEVERASBEOGRADOM NIJEODR@IVAPOZICIJA

Rizikodprakti~nih meraVladeSrbije –Jo{uveksenadamda}epredstavniciSrbasaseveraKosova i Metohije shvatiti realnost i da}eihtonavestinenapovla~eweodlukeoodr`avawureferenduma, ve} na wegovo odlagawe–izjaviojeza„Dnevnik“dr`avnisekretaruMinistarstvu zaKiMOliverIvanovi},kojis predstavnicima lokalne samouprave ~etiri op{tine severa nijeuspeodapostignedogovoro odlagawureferenduma.Onimje poru~iodajereferendumskopitawe i datum wegovog odr`avawa14.i15.februarane{to{to mo`e proizvesti politi~ke konsekvence.Koje? – Politi~ari severa moraju bitisvesnitogadanikouu`em delu Srbije ne mo`e da razume wihovo pona{awe u lokalnim samoupravamaiotporVladiSrbije,kojaimjejediniipouzdani sagovornik sve ove godine. Takvo nerazumevawe stvara veoma negativnuatmosferuujavnosti, {to }e izazvati odgovaraju}e pona{awebilokojevladenakon izbora. Postoji ~itava lepeza prakti~nih mera – obja{wava Ivanovi}zana{list. On dodaje da, ako se opravdanoilineopravdanozakqu~ida je kandidatura Srbije za ~lanstvo u EU, kao strate{ki ciq Srbije, dovedena u pitawe, makarisimboli~no,zbogpona{awaqudilokalnesamoupravese-

MilanIvanovi}:Nesolitenampamet Predsednik Srpskog nacionalnog ve}a severnog Kosova Milan Ivanovi} izjavio je ju~e da niko nema pravo da kosovskim Srbima„solipamet”i potvrdioda}ereferendumnaseveruKosovabitiodr`an14.i 15.februara. „Imamopunupodr{kuSrba ju`no od Ibra, koji su po~eli sa potpisivawem peticije za odr`avawe pokrajinskih izbora na celoj teritoriji Kosova u istovremekadaseiuSrbijibudu odr`avalilokalniiparlamentarniizbori”,rekaojeIvanovi} napreskonferenciji. On je naglasio da su Srbi ju`no od Ibra „ispoqili politi~ki stav”dasereferendumodr`iivanseveraKosova, alizato,kakojerekao,uovomtrenutkunematehni~kih mogu}nosti. Prema oceniIvanovi}a,rezultatireferendumadove{}edo „obavezuju}egstava”zasrpskeop{tinenaKosovu,aliiza sveinstitucije,danemo`edaseprihvatire{ewekojebi zna~ilo„na{e podvo|ewepodvlastPri{tine”.

vera „oni su onda u ozbiqnom problemu“. –Ambicijapoliti~arasevera da budu ozbiqan faktor u dnevnojpoliticiSrbijejelegitimna,aliirizi~na.Te~etiriop{tine zna~e u politi~kom smislu vi{e nego bilo koje druge ~etiri u Srbiji, ali ne mogu se izjedna~avati s Vladom i stavqatiiznadwejertomo`eizazvatireakcije,itosupoliti~ke konsekvence o kojima govoriminakojesamihupozorio– dodajedr`avnisekretar. Takva klima, po Ivanovi}u, mo`e proizvesti prakti~ne mere,kojeseonene}eodnositisamonapoliti~korukovodstvosevera ve} i na celo stanovni{tvo. – O tome da li je to fer i opravdanomo`emodiskutovati, alipoliti~kaopreznostbitrebalodanaterapredstavnikeSrba na severu da razmi{qaju ozbiqno jer nije uputno i}i u daqe produbqivawe jaza s VladomSrbije.Smatramdaimjesadate{kodapovukudonetuodlukuoreferendumu,{tosamimi rekao, ali mislim da prednost treba da daju politi~kom pragmatizmu i shvate realnost. Ne `ele s Pri{tinom, ne mogu s Briselom,asadajo{odbacujui Beograd. To nije odr`iva pozicija–isti~eIvanovi}. D.Milivojevi}

VESTI Todori}:Nadamseda ne}ebitinovihuslova Direktor Centra za novu politiku VladimirTodori} ka`edasuuslovikojeSrbijamoradaispunidabiumartudobilakandidaturuostalitamogdesubilii9.decembra„{toseti~eregionalnogpredstavqawa Kosova”. Gostuju}i u Dnevniku RTS-a, Todori} je rekaodasuNema~kaidrugezemqeEUsada svesnetogada}e,ukolikoSrbijanedobije kandidaturu, izgubiti uticaj na politi~ka de{avawauSrbiji. Todori} smatra da }e Beograd u~initi sveudijalogu,alidasene}eprelaziti„crvene linije” koju predstavqa Rezolucija 1244.

–Za~udiobihsekadanebismosveuslove ispuniliuposledwi~as–rekaojeTodori}, i dodao da se nada da EU ne}e pred Srbiju stavitijo{jedanuslov,atojereferendum naKosovuiMetohiji.

Vlasi:Nemadrugog re{ewa –UsvajaweuSpoqnopoliti~komkomitetu Evropskog parlamenta izve{taja izvestiteqke za Kosovo Urlike Luna~ek, u kojem se tra`i da pet dr`ava Evropske unije koje nisu priznale Kosovo to u~ine, predstavqaolak{awedaqegnapredovawaiKosovaiSrbijeprema~lanstvukaEU–izjavio za KiM radio politi~ki analiti~ar AzemVlasi.

Onjeocenioidasetakvaodlukapovezuje sukidawemparalelnihstrukturanaseveru. –Svaka~lanicaEUilidr`avakojate`i dadostignetajstatusmoradafunkcioni{e kaonormalnoure|enadr`avainemanijednetakvedr`avekojaimanasvojojteritoriji duple ili paralelne institucije – izjaviojeVlasi. On smatra da kosovske institucije nisu krive{tonaseveruKosovanijesproveden Ahtisarijev plan, ve} da ta odgovornost pripadaliderimaSrbakojitamo`ive. –QudinaseveruKosova,kojisepona{aju kao predstavnici tih paralelnih institucija, i vlasti u Beogradu mora}e vrlo ozbiqnodarazmisleotomedatakavsistem ne mo`e beskona~no funkcionisati – oceniojeVlasi.

dnevnik TU@ILA[TVOZARATNEZLO^INE,POSLEPROVERE NAVODA FONDAZAHUMANITARNOPRAVO,TVRDI:

GeneralDikovi} nijeodgovoran zaratnezlo~ine ProzivkeFondazahumanitarnopravoiNata{eKandi} danedavnopostavqeninovina~elnik General{taba Vojske Srbije general Qubi{a Dikovi}, dok je slu`bovao na Kosmetu tokom sukoba“nijespre~iozlo~ineuzoniwegoveodgovornosti”,opovrgnute su decidirano, nakon obavqenihprovera,svrhaMinistarstvaodbrane,kaoiizTu`ila{tva za ratne zlo~ine. „Nepostojibilokakavosnov za sumwu za krivi~nu odgovornost na~elnika General{taba Vojske Srbije generala Dikovi}a za ratne zlo~ine”, saop{teno je ju~e iz tog Tu`ila{tva, koje precizira dajeizvr{iloproverunavoda Fonda za humanitarno pravo uvidom u sve predmete ratnih zlo~inakojijeFondnaveou„DosijeuQubi{eDikovi}a”. Tu`ila{tvopodvla~idajepostupalo i po „krivi~noj prijavi Fonda od 3. marta 2009. godine protivsedamlicazadoga|ajena pomenutompodru~juinatojkrivi~nojprijavinemaimenaDikovi}a!“„Tokompretkrivi~nogpostupka do sada je saslu{ano 120 svedoka,me|ukojimadesetkosovskih Albanaca. U wihovim izjavamageneralDikovi}sepomiwe samokao~ovekkojijespasao`ivotetriromskadetetauratnim doga|ajima koji su se odigrali u PustomSelu.Prveistragedoga|ajaratnihzlo~ina1998.i1999. godine na lokacijama koje pomiwe FHP sprovela je upravo Vojska Jugoslavije. Da je postojala sumwa da je general Dikovi} odgovoranzaratnezlo~inenaKiM 1998. i 1999. godine, Ha{ki tribunalbiprotivwegave}pokrenuo postupak u skladu sa svojim nadle`nostima i praksom jer je generalDikovi}po~inubiodovoqnovisoko,naprimer,kaotadaoptu`enioficiriupredmetu ’[qivan~aniniostali’”,navodi se u saop{tewu Tu`ila{tva za ratnezlo~ine. Prekju~e je ministar odbrane Dragan [utanovac, negiraju}i navode FHP-a, izjavio da su pre nego{tojegeneralDikovi}postavqen na du`nost, obavqene

sveprovereowegovomraduupro{losti. – Sprovedene su provere dosijeaFonda,zakojimogudaka`em dajepotpunola`an–rekaoje ministar [utanovac,idodaodaje „potpuno bespredmetno i nepristojnooptu`ivatina~elnikaGeneral{taba da je kowokradica

ilidajeprisvojiokrupnuisitnustoku“. Fondzahumanitranopravojeu tekstu „Novi na~elnik General{tabaVSnema~istupro{lost“ izneooptu`benara~ungenerala Dikovi}a da „nije spre~io“ pripadnikeMUP-aiVojskedapo~ine zlo~ine nad albanskim civilimanaKosmetu. „Dokazi na kojima se zasniva presudaMe|unarodnogkrivi~nog sudazabiv{uJugoslaviju(MKSJ) u predmetu ’Milutinovi} i drugi’,pre`ivele`rtveizDrenice koje su svedo~ile u MKSJ-u ili dale izjavu FHP-u, kao i dokumenta sadr`ana u javnoj Bazi podatakaMKSJ-a,ukazujunabrojne te{ke i masovne ratne zlo~ine, koji su po~iweni prema albanskimcivilimauzoniodgovornosti komandanta 37. motorizovane brigade Vojske SRJ, novopostavqenog na~elnika General{taba Vojske RS general-potpukovnika Qubi{eDikovi}a“,navedenojeu tekstu.Tako|esedodajeda„osim toga,pomenutidokaziukazujuina bezobzirnupqa~kualbanskeimovine tokom NATO-ovog bombardovawa“. „KomandantiipripadniciVJi MUP-a,me|ukojimaikomandant 37. motorizovane brigade Qubi{aDikovi},sudelovalisuuoduzimawu i prisvajawu albanske imovineuciquli~nogkori{}ewaiboga}ewa„, naveojeFondza humanitarnopravo. J.J.

Konuzin:MiraMarkovi} legalnouRusiji Ambasador Rusije u Srbiji AleksandarKonuzin izjaviojeda seMiraMarkovi} legalnopreselilanateritorijuRusije,kaoida jewenboravakutojzemqipotpuno u skladu sa ruskim i me|unarodnim pravnim aktima. „O boravkupredsednikaPokretasnaga Srbije Bogoquba Kari}a na{i pravosudni organi nemaju informacije”,rekaojeKonuzinuintervjuuzaNIN.Povodomspekulacija da Moskva ima negativan stav premazvani~nomBeogradukadase

radiopoternicamazaqudimakoji`iveuRusiji,Konuzinjerekao da wegova zemqa odr`ava prisne odnosesasrpskimvlastima.„Primerikojisenavodekakobipotvrdilikonstatacijuonavodnomnegativnom stavu Rusije toliko su sitniineznatniuogromnombloku na{ih vi{edimenzionalnih odnosa”, rekao je Konuzin. Takve tvrdwe, dodao je on, padaju na pamet samo otvorenim zlonamernicima,kojisuprotivrazvojaodnosana{ihzemaqa.

Blagojevi}:Istovremenim izborimabi}e ostvareneu{tede Programski direktor CeSID-a Marko Blagojevi} izjavio je ju~e da bi istovremenim odr`avawem lokalnih i parlamentarnihizborabileostvareneu{tede,kaoidao~ekujeda}e time biti pove}an odziv na lokalnimizborima.Onjerekaoda ekonomskirazlogzaistovremeno odr`avawe parlamentarnih i lokalnih izbora ipak nije kqu~an, nego to {to lokalnim samoupravama,kaoiSkup{tini Srbije, isti~e mandat. Blagojevi}je,gostuju}inaRTS-u,rekao dajedobro{to}e„odzivnarepubli~kimizborimapovu}iodzivnalokalnimizborima”ida o~ekujeda}ezatoiodzivnalokalnimizborimabitive}i. Onjeoceniodapravilopokojempartijeimajuobavezudaformiraju listu kandidata i da potom prilikom podele mandata

prate redosled na toj listi, predstavqamalipomakuodnosu na raniju praksu jer su partije moglebiratibilokojekandidatesaliste. Ukazao je na ogromnu razliku u na~inu posmatrawa finansijskihtokovaupoliticikakva}e bitisadauodnosunaranijusituaciju jer ranije nisu postojali mehanizmi kontrole partijskih finansija.Blagojevi}jeizrazio o~ekivawe da }e kontrola finansirawa partija i u~esnika u izborimabitinadalekovi{em nivoujerjeidejadaseunajve}oj mogu}oj meri obezbedi transparentnost finansijskih tokova u politici. On je dodao da }e Agencijazaborbuprotivkorupcije igrati vrlo specifi~nu uloguukampawiidapostojinovizakonutojoblasti,zbog~ega jepona{awepartijadruga~ije.


c m y

politika

dnevnik

VLADAVOJVODINEPODELILAZADATKESEKRETARIJATIMADAA@URIRAJUPODATKE

Mereseputevi ibrojekanali Od ukupno 129 zahteva iz Vlade Vojvodine za ukwi`bu vlasni~kih prava nad nepokretnostima u javnoj svojini, Republi~ka direkcija za imovinu do sada je pozitivno odgovorila na ~etiri. Pokrajina je tako dobila dozvole da se ukwi`i kao vlasnik nad zgradom Banovine, te jo{ tri objekta u Novom Sadu: zgradom Suda, ad mi ni stra tiv nom zgradom na Bulevaru Mihajla Pupina 6 i poslovnom zgradom u @elezni~koj 6. Ova informacija Uprave za zajedni~ke poslove pokrajinskih organa razmatrana je ju~e i na sednici Vlade APV, koja je od pokrajinskih organa i ustanova koje to do sad nisu u~inile zatra`ila da prikupe neophodnu dokumentaciju o nepokretnostima koje koriste da bi na wima APV mogla ukwi`iti vlasni~ka prava. Vlada Vojvodine zadu`ila je Upravu za zajedni~ke poslove pokrajinskih organa da u saradwi s pokrajinskim sekretarijatima za poqoprivredu i za urbanizam utvrdi nepokretnosti koje su deo kapitala javnih preduze}a ~iji je osniva~ APV, a koriste ih javna preduze}a „Vode Vojvodine”,”Vojvodina{ume”, „Nacionalni park Fru{ka gora” i „Zavod za urbanizam Vojvodine”. Upu}en je zahtev

i Pokrajinskom sekretarijatu za privredu radi pribavqawa podataka o du`ini regionalnih puteva, odnosno dr`avnih puteva drugog reda, i pregledu katastarskih op{tina i broju parcela preko kojih se putevi prostiru, dok je od Sekretarijata za poqoprivre-

du zatra`eno da dostavi podatke o neplovnim kanalima i objektima na wima. U saop{tewu iz Pokrajinske vlade navodi se i da je Uprava od pokrajinskih sekretarijata i Skup{tine APV ve} zatra`ila da dostave podatke o ustanovama i drugim organizacijama iz wihovog delokruga, ~iji je osniva~ APV. Me|utim, kako se ukazuje, podatke su do sada dostavili Skup{tina APV i sekretarijati za obrazovawe, kulturu, zdravsto,

Krkobabi}:PUPSnije tra`ioMinistarstvo finansija Potpredsednik Vlade Srbije JovanKrkobabi} izjavio je ju~e da nisu ta~ne informacije, koje su se pojavile u nekim medijima, da Partija ujediwenih penzionera Srbije `eli Ministarstvo finansija u novoj vladi. – Ni s jednom partijom do sada nisam vodio nikakve pregovore, niti sam istakao bilo kakve zahteve, a najmawe kadrovske prirode. Dakle, te zahteve je mogu}e ista}i tek kada do|emo u fazu formirawa vlade – rekao je Krkobabi} Tanjugu. On je dodao da sada, u neformalnim razgovorima me|u partijama, „takvi razgovori ne samo da nisu normalni ve} nisu ni logi~ni”. – Ja posebno nikada nisam istakao takav zahtev. I ko li je taj kome bih taj zahtev uputio, jer postavqa se pitawe ho}e li i taj, ili neko tre}i u}i u Skup{tinu? – naveo je Krkobabi}.

On je napomenuo da se ne mo`e unapred znati {ta }e se dogoditi. – Mo`da uop{te ne}emo da budemo u vladi – kazao je potpredsednik Vlade. Krkobabi} je dodao da }e PUPS tek u zvani~nim pregovorima razgovarati o ostvarivawu programa te partije, i podvukao da se u predizbornoj kampawi ne}e govoriti o budu}oj kadrovskoj politici te stranke. – To ne mo`e biti tema predizborne kampawe – naglasio je potpredsednik Vlade. Beogradski mediji objavili su da PUPS tra`i od Socijalisti~ke partije Srbije, ukoliko koalicija bude u~estvovala u budu}oj vladi, mesta potpredsednika vlade i ministra finansija. Po tim navodima, PUPS tra`i ministarstvo finansija jer `eli da bude siguran u to da }e mo}i da odr`i svoja obe}awa o penzijama.

te Garancijski fond, Fond za podr{ku investicija u Vojvodini, Fond za razvoj i Fond za kapitalna ulagawa. Tako|e, dokumentaciju su pripremili i javna preduze}a „Vojvodina{ume” i „Zavod za urbanizam Vojvodine”. A Sekretarijat za energetiku dopisom

je odgovorio da nema ustanova i drugih organizacija koje su iz wihovog delokruga, a koje koriste objekte na kojima se mo`e upisati pravo javne svojine u korist APV. Po Zakonu o javnoj svojini, pravo javne svojine APV na nepokretnostima sti~e se upisom u javnu kwigu o nepokretnostima i pravima na wima. A po va`e}im propisima, sve ustanove su bile du`ne da Direkciji za imovinu Republike Srbije dostave NEP

obrasce, kojima su prijavqivale nepokretnosti nad kojima imaju pravo kori{}ewa da bi APV na wima mogla ste}i pravo javne svojine. Uprava za zajedni~ke poslove pokrajinskih organa do sad je kopije NEP obrazaca zahtevala od ukupno 239 ustanova, od ko-

jih je 166 iz oblasti obrazovawa, 62 iz oblasti zdravstva i socijalne za{tite, te 11 iz oblasti kulture. Na te zahteve do sada je odgovorilo 76 ustanova, stoji u informacije iz Uprave. Za te ustanove, te za jo{ 53 objekta – me|u kojima su administrativne zgrade, reprezentativnim objekti i stanovi APV – nadle`na pokrajinska uprava je od Republi~ke direkcije za imovinu zatra`ila potvrde neophodne za ukwi`bu vlasni{tva. B.D.S.

Ili}:Neoprostiti kaoposle5.oktobra Predsednik Nove Srbije VelimirIli} izjavio je da, ako posle izbora na vlast do|e koalicija koju predvodi Srpska napredna stranka, ne sme biti opra{tawa kao posle 5. oktobra 2000. godine jer je, kako je ocenio, sada{wa vlast upropastila i opasno zadu`ila Srbiju. Ili} je na strana~koj tribini u Mladenovcu rekao da se opoziciona koalicija saglasila s tim da lider SNS-a Tomislav Nikoli} bude premijer ako dobiju ve}inu na izborima jer je „tako narod u Srbiji odlu~io”. Nazivaju}i sada{wu vlast {teto~inama, Ili} je izjavio da vlast Srbijom vlada zahvaqujuju}i medijima, ali da je narod to uvideo i `eli promene, {to mo`e doneti koalicija predvo|ena SNS-om, u kojoj je i Nova Srbija. – Ne mogu da zaboravim {tanglu po glavi... mozak su mi pocepali. Ne mogu da zaboravim drugi

napad u Knez Mihailovoj, povrede koje su mi razorile glavu – rekao je Ili}. On je ocenio da opozicija ne mo`e biti korumpirana, ve} samo vlast. Ili} je izjavio da vlastima smeta kada im se ka`e da su nesposobne i korumpirane, zbog ~ega tra`e ne{to {to bi upotrebili protiv wega. – Kad nisu ni{ta na{li, setili su se da sam pre devet godina {utirao fasciklu jednog novinara i pokrenuli su sudski postupak – rekao je Ili}. Istovremeno, direktor Nove Srbije BorislavBorovi} ocenio je ju~e da Me|unarodni monetarnih fond iskori{}ava te`ak ekonomski polo`aj Srbije i ru{i ekonomski, a posredno i politi~ki suverenitet Srbije, postavqaju}i neprimerene ucewiva~ke zahteve, ovog puta o nameravanoj dr`avnoj dokapitalizaciji Komercijalne banke.

REKLI SU Trivan:Va`noje daDSpobedi Pot pred sed ni ca De mokratske stranke Jelena Trivan u~estvovala je u Kostariki na sku pu So ci ja li sti~ ke internacionale posve}enom ekonomskoj krizi i prevazila`ewu wenih posledica. – Eko nom ska kri za pokazuje potrebu da se reafirmi{u ideje socijalne pravde i da se za{tite najugro`eniji – rekla je Jelena Trivan agenciji Tanjug. Kriza, po wenim re~ima, ne sme biti izgovor za smawewe socijalnih prava, za boga}ewe malog broja pojedinaca na ra~un qudi koji se bore za opstanak. – Socijaldemokratske vlasti pokazuju svuda na svetu ve}i kapacitet i razumevawe za re{avawe ekonomskih i socijalnih problema. Zato je i pobeda Demokratske stranke na budu}im izborima va`na za o~uvawe ovih vrednosti i ideja u Jugoisto~noj Evropi – rekla je ona.

Nikoli}:Tadi}}e izgubitina predsedni~kimizborima – Doskora sam mogao da razmi{qam na drugi na~in, da tih sedam-osam meseci Vlada funkcioni{e kako treba da funkcioni{e, pa onda da se upustim svoj li~ni okr{aj s Borisom Tadi}em, ali Srbija je toliko na dnu da Vlada Republike Srbije mora da se isprsi da ka`e „mi odgovaramo„ – rekao je za Radio-televiziju Vojvodine predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli}, gostuju}i u emisiji „1 na 1”. – Dva puta sam bio protivkandidat Borisu Tadi}u, oba puta sam pobedio u prvom krugu, a u drugom krugu su svi stali na wegovu stranu, sad ba{ nije tako, svaki glas je vredan, svaki glas je ozbiqan – rekao je Nikoli}. – On }e izgubiti predsedni~ke izbore. On je dodao da }e SNS podr`ati nekoga za predsednika, a to }e, kako je istakao, mo`da biti i nestrana~ka li~nost.

Diki}:Nisam nikakvavLegija Komandant @andarmerije Bratislav Diki} izjavio da se u @andarmeriji ne formira nikakav novi JSO i da je nova samo Jedinica za obezbe|ewe objekata i li~nosti. Diki} je, gostuju}i u emisiji TV B-92 „Izme|u dve vatre”, izbegao da precizno odgovori na pitawe da li je ta~no da se u okviru nove sistematizacije @andarmerije formira odred za specijalne namene od 615 pripadnika. On je dodao da je novo – mala operativna komanda od petnaestak qudi u kojoj su ~elnici ve} postoje}ih sektora u @andarmeriji. Odgovaraju}i na pitawe „za{to ga zovu mali Legija”, Diki} je rekao da je prvi put na B-92 ~uo da ga tako zovu. – Nisam nikakav Legija, nisam radio u Legiji stranaca, ja sam Srbin iz Ni{a, radim u srpskoj `andarmeriji. U svojoj jedinici zahtevam red, rad i disciplinu, a to mo`da nekom spoqa izgleda kao Legija stranaca – rekao je Diki}.

~etvrtak26.januar2012.

3

DVASINDIKATANASTAVQAJUPREDIZBORNE RAZGOVORESPOLITI^KIMSTRANKAMA

Sindikalci tr~edrugikrug Savez samostalnih sindikata Srbije i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata u narednih nekoliko dana zapo~e}e i politi~ke pregovore sa strankama, pa }e tako SSSS uskoro ponovo razgovarati s na pred wa ci ma, a ASNS s demokratama. Ova dva sindikata do sad su razgovarala s predstavnicima gotovo svih ve}ih stranaka, a odluke o po li ti~ kom an ga `manu i o eventualnim po dr {ka ma na iz bo ri ma na ja vqu ju za februar. Ujediweni granski sindikati „Ne za vi snost”, za raz li ku od wih, do sada nisu pregovarali ni s jednom strankom. Predsednik SSSS-a Qubisav Orbovi} najavio da }e taj sindikat narednih dana zapo~eti i politi~ke pregovore sa strankama, a da }e prvi sagovornik biti SNS.

za funkcionisawe pravne dr`ave, otvarawe novih radnih mesta i za{titu postoje}ih. – Smatramo da politika mora da se promeni, moraju da se za{tite radna mesta jer otvarawe novih mnogo vi{e ko{ta

– rekao je on, i naglasio da }e se sindikat, kada su u pitawu mladi, zalo`iti za to da obrazovawe bude besplatno. Orbovi} je dodao da }e se platforma baviti i pitawima

Branislav^anak: Izborinisuna{posao Dok SSSS i ASNS najavquju nastavak razgovora s partijama, u UGS „Nezavisnost” tvrde da dosad nisu razgovarali ni s jednom. – Kada se se promeni garnitura politi~ara u Srbiji, mo`da }emo razgovarati. Ovima ne verujemo jer na prethodnim izborima, {to god su obe}ali, nisu ispunili – rekao je predsednik „Nezavisnosti” Branislav^anak. – Ne pada nam na pamet da idemo na izbore zato {to to nije na{ posao. Ni u jednom demokratskom, ali i u nedemokratskom dru{tvu, sindikati nisu i{li na izbore. To je potpuno neprirodna pojava! – U drugom krugu razgovora sa strankama bio bi politi~ki deo, a u naredna dva-tri dana }emo razgovarati s predstavnicima SNS-a – rekao je Orbovi} Tanjugu. On je podsetio na to da je sindikat u posledwa tri meseca razgovarao s politi~kim strankama, ali o ekonomskim situaciji u zemqi, odnosno o tome kako zaustaviti otpu{tawe radnika i pomo}i otvarawu novih radnih mesta. Predsednik najve}eg sindikata u Srbiji rekao je da }e odluku o tome da li }e se, i na koji na~in, politi~ki anga`ovati doneti Ve}e SSSS-a, krajem februara, i objasnio da odluka,

zdravstva, privatizacije, korupcije, ali i brojem ~lanova vlade. – Protiv smo toga da se formira vlada u kojoj }e se zadovoqiti svi koalicioni partneri. To je neprihvatqivo. Koalicija treba da postoji, ali mora da ima jednu politiku – naglasio je Orbovi}. U politiku, ako u|e, ne ulazi zbog li~nih ambicija, ali, kako je rekao, SSSS ima „strahovite ambicije da bar za malo popravi standard u dru{tvu, da napravi pomak da bi dr`ava krenula ka svetlijoj budu}nosti”. Predsednica ASNS-a Ranka Savi}kazala je da }e taj sindi-

Politikanijezacrkvu,vojsku, panizasindikat – Za sindikat nije dobro da u|e u politiku, to nije dobro ni za crkvu, ni za vojsku, i time se wihov rad na neki na~in {teti – izjavio je ju~e socilog MilanNikoli}, oceniv{i da bi, ako sindikati ipak odlu~e da podr`e neku partiju na izborima, to trebalo da bude neka stranka socijaldemokratske orijentacije. Nikoli} smatra da ulazak sindikata u politiku ne mo`e mnogo uticati na poboq{awe polo`aja zaposlenih, a da „ako uspeju da u|u u parlament, bi}e ’u vrh glave’ kao u vreme prvih vlada DOS-a kad su sindikalci bili ministri i kada se uglavnom za sindikalizam i zaposlene nije u~inilo ni{ta, ve} jo{ vi{e {tete„. Nikoli} je istakao da nije poznato koliko ~lanovi sindikata slu{aju svoje rukovodioce kad im savetuju za koju opciju da glasaju. – Mislim da to ne bi bio veliki procenat jer su oni ina~e dosta nezadovoqni svojim rukovodstvima – kazao je Nikoli}. Ocenio je da }e velike partije i}i „rame uz rame” na izborima i da }e odlu~iti mali procenti, te da im je zato va`no da li je neki sindikat uz wih. Sindikati bi, smatra, mogli doprineti izbornom rezultatu s dva ili tri procenta. da bi imala kredibilitet, mora biti doneta dvotre}inskom ve}inom. – Odluku mora doneti najve}i organ, a to je Ve}e sindikata. Takvu odluku ne}emo doneti po principu 50 plus jedan odsto, kako se donose odluke, ve} dvotre}inski – naglasio je Orbovi}, isti~u}i da je to velika promena u organizaciji sindikata. Ve}e SSSS-a ~ini naju`i krug sindikalnih lidera i ima 122 ~lana. Orbovi} je istakao da sindikat priprema platformu s kojom }e u}i u pregovore sa strankama, a koja }e sadr`ati zahteve sindikata, izme|u ostalog,

kat slede}e nedeqe drugi put razgovarati s DS-om. Ona je rekla da je izvesno da }e taj sindikat na predstoje}im izborima podr`ati odre|enu partiju, oceniv{i da ASNS svojim politi~kim anga`ovawem `eli da bude korektivni faktor vlasti i da s jednim ili dva poslani~ka mesta u parlamentu bude neko ko }e podse}ati vlast na predizborna obe}awa. – Imamo mnogo ideja, ali, na`alost, nemamo dovoqno snage da ih sprovedemo i ovo je jedan od poku{aja da svojim prisustvom delujemo na odluke koje }e donositi politi~ke partije – zakqu~ila je Ranka Savi}. E.D.


4

ekonomija

~etvrtak26.januar2012.

dnevnik

POtrO[a^iOgOr^eninadistriButereiPOzivajuinsPekcijuuPOmO]

OsnOvanme\unarOdnikOnzOrcijum zagra\evinarstvO

Spremajuse protestizbog preskupoggasa? Iako je generalni direktor JP „Srbijagas” Du{anBajatovi} ju~e rekao da prirodni gas u Srbiji ne}e poskupeti, potro{a~i ovog energenta ve} su iznervirani zbog sada{we cene kao i na~ina na koji je, krajem pro{le godine, gas poskupeo i kako su cene primewene. Naime, iz Udru`ewa za za{{titu prava potro{a~a „Prosperitet” ukazuju na to da je ovaj energent izuzetno skup, da su mnogi potro{a~i u dugovima, a da distributeri prete iskqu~ewima. Po re ~i ma pred sed ni ka Udru`ewa „Prosperitet” Radom ir a ]ir il ov i} a, po sku pqewe gasa 1. novembra 2011. godine bilo je protivzakonito, o ~emu je Udru`ewe obavesti lo sve nad le `ne or ga ne, o~ekuju}i da deluje pravna dr`ava, ali se, na`alost, ni{ta nije desilo. Zbog toga }e, najavquje ]irilovi}, ovih dana Republi~koj inspekciji biti upu}ene prijave protiv svih distributera u Srbiji. – Ukoliko inspekcijski organi ne urade svoj posao vaqano, „Prosperitet” }e organizovati proteste u celoj Srbiji – rekao je ]irilovi}. – Nedozvoqivo je da se kr{e va`e}i zakoni i da odgovorni, a to su Vlada Srbije i Agencija za energetiku, a potom i distributeri, ne snose nikakve sankcije ve} se kola lome na le|ima potro{a~a. ]irilovi} ukazuje na to da je 1. novembra 2011. godine na te le fon skoj sed ni ci Vla da Srbije donela odluku o poskupqewu gasa kod 34 distributera i na predlog AERS-a utvr-

ma potro{a~ mora obavestiti 15 dana pre nego {to po~ne primena, dok je Zakonom o za{titi prava potro{a~a regulisano da se nova cena mo`e primeniti mesec dana od dana ne po sred nog oba ve {ta va wa potro{a~a. – Budu}i da su se i odluka o novoj ceni i wena primena poklopile, iako je nova cena mogla da se primewuje od 1. decembra 2011. godine, potro{a ~i su sa mo za no vem bar platili oko 280 miliona dinara vi{e nego mesec ranije – rekao je ]irilovi}. – Na Repu bli~ koj in spek ci ji je da utvrdi nesporno naru{avawe dva zakona, konstatuje prekr{aj i pravna dr`ava mora reagovati. U suprotnom }e se do ka za ti da u Sr bi ji ne ma pravne dr`ave, i bi}emo primorani na to da organizujemo pro te ste u ce loj Sr bi ji, u svim gradovima gde se koristi gas. Protesti }e biti sinhronizovani, a centralni }e biti odr`an ispred sedi{ta JP „Srbijagas„ u Novom Sadu, gde o~ekujemo i odgovorne – predstavnike Vlade Srbije i AERS-a. Da li }e do protesta do}i za sada se ne mo`e precizno re}i jer sve zavisi od odgovora inspekcijskih organa. I dok u „Prosperitetu„ ukazuju na to da je gas veoma skup, u JP „Srbijagas” ka`u da je cena ovog en re gen ta ne re al no ni ska. Ipak, novog poskupqewa, uprkos pove}awu cene gasa u svetu, ne}e biti, zahvaquju}i, kako je rekao Bajatovi}, dogovoru s ruskim partnerom. d.mla|enovi}

Bajatovi}:cene}emirovati – Gas ne}e poskupeti jer je u posledwem ugovoru, zakqu~enom pre o~ekivanog dugoro~nog sporazuma s Rusima, JP „Srbijagas” dobilo popust od 12 odsto, zahvaquju}i kojem se rast svetske cene gasa uop{te ne}e oseti u Srbiji – rekao je Bajatovi}. – Prakti~no je gas za na{e tr`i{te i ne{to pojeftnio, ali nema uslova za sni`ewe cene jer je ona ve} dugo nerealno niska. Dodatni popust na cenu gasa za na{u zemqu mogao bi uslediti u drugoj polovini februara, kada }e biti nastavqeni razgovori s ruskim partnerom. Po Bajatovi}evim re~ima, do kraja marta mo`e se o~ekivati prvi nacrt ugovora s Rusima o dugoro~nom, odnosno desetogodi{wem snabdevawu Srbije gasom, koje bi prvo trebalo da razmotri Vlada Srbije da bi se stekli uslovi za wegovo potpisivawe. dila pove}awe cene od 12 do 44 posto i wenu primenu od 1. novembra. On obja{wava da je

SrbiiSlovenci zidajuumesto Jugoslavije

Zakonom o energetici jasno propisano da se o promeni cena i promeni tarifnog siste-

mO@eLinOvOudru@eWePrOFesiOnaLacadaPOmOgne

Sumwivapolovina javnihnabavki Udru`ewe profesionalaca u javnim nabavkama, koje je ju~e osnovano u Novom Sadu kao neprofitna i nevladina organizacija, ima nameru da doprinese unapre|ivawu prakse javnih nabavki u Srbiji i suzbijawu neregularnosti u toj oblasti. – Time je ostvarena inicijativa zapo~eta pre nekoliko godina da, u saradwi s predstavnicima me|unarodnih organizacija i institucija, bude i kod

nas stvorena ovakva profesionalna i autonomna asocijacija – rekao je na Osniva~koj skup{ti ni di rek tor republi~ ke Uprave za javne nabavke PredragJovanovi}. Kroz sistem sertifikacije pro{lo je oko 1.600 osoba, a oko 1.000 ih je ve} dobilo sertifikate za rad, ~ime je stvorena „kriti~na masa profesionalaca, koji }e biti okosnica tog udru`ewa“, istakao je Jovano-

vi}. Ruko vo di lac pro grama UNDP-a u Srbiji VeliborPopovi} je podsetio na to da je Srbija potpisnik Konvencije UN o borbi protiv korupcije, i naglasio da je veoma va`na profesionalizacija dr`avne uprave u segmentu javnih nabavki. – Svedoci smo da je sistem javnih nabavki u Srbiji veoma rawiv na neregularnosti i potencijalnu korupciju – rekao je on, i podsetio na to da su, po iz-

danasseOtvaranOvaFaBrika

Srbijaproizvodi LCDtelevizore Prva fabrika LCD/LED televizora i klima-ure|aja u regionu, doma}e kompanije „WEG tehnology”, bi}e otvorena danas u Beogradu, u nasequ @eleznik. U prvoj fazi fabrika }e zaposliti 150 radnika, a s pove}awem obima proizvodwe o~ekuje se oko 500 novih radnih mesta. Fabriku }e otvoriti ministar ekonomije i regionalnog razvoja Neboj{a ]iri}, saop{tilo je resorno ministarstvo. Nakon petnaest godina uspe{nog poslovawa kompanije i

{est godina od lansirawa doma}eg brenda WEG na tr`i{tu ku}nih aparata i tehni~kih ure|aja, a uz pod{ku Fonda za razvoj koji je odobrio kredit za ovu namenu u iznosu od 80 miliona dinara, kompanija WEG je uspela da realizuje projekat izgradwe proizvodnog pogona u Srbiji. Fabrika WEG u @elezniku sastoji se iz dela za proizvodwu LCD/LED televizora najnovije generacije, klima-ure|aja kao i dela za proizvodwu plasti~nih masa, s kapacitetom od preko milion jedinica godi{we.

ve{taju revizora za 2010. godinu, u toj oblasti „uo~ene neregularnosti od 850 miliona evra kod 47 buxetskih korisnika”. Ako se uzme u obzir da Srbija godi{we tro{i oko 3,5 milijarde evra kroz javne nabavke i da je samo 47 subjekata pregledano, ra~unica je da „vi{e od 50 odsto svih javnih nabavki u Srbiji ima neku vrstu neregularnosti, {to je veoma zabriwavaju}e”.

U Beogradu je potpisan akt o osnivawu me|unarodnog konzorcijuma za gra|evi nar stvo „Fe niks”, ko ji ~ini vi{e od 40 slovena~kih i srpskih preduze}a, ~iji je ciq zajedni~ki nastup gra|evinskih preduze}a na tre}im tr`i{tima. Pred sed nik kon cer na „PSP-Far man” Bran is lav Gruji} rekao je da se o tom kon zor ci ju mu raz go va ra lo vi{e od godinu dana i da je taj projekat dobio podr{ku pred sed ni ka Slo ve ni je i Srbije, sa ciqem da se objedine gra|evinske firme sa prostora biv{e Jugoslavije. Gruji} je naglasio da konzor ci jum ras po la `e ve li kim resursima i da uz pomo} dr`ave mo`e da realizuje

zuju velike projekte na tre}im tr`i{tima. On je rekao da su sa srpske strane u kon zor ci ju mu gra |e vin ske firme niskogradwe i visokogradwe, proizvo|a~i prate}im meterijala i opreme, dok su iz Slo ve ni je to uglav nom is po ru ~i o ci opreme, {to omogu}uje da konzorcijum ima kompletnu ponudu. Predstavnik korporacije „Hidria” iz Slovenije IstokSeqak koji je tako|e jedan od kopredsednika konzorcijuma izrazio je o~ekivawe da }e „Feniks odli~no da leti” i da }e se snaga individualnih kompanija dobro ujediniti. On je rekao da „Hidria” ima odli~ne rezultate na

Projekatdobiopodr{kupredsednikaSlovenije iSrbije,saciqemdaseobjedinegra|evinske firmesaprostorabiv{eJugoslavije velike projekte na tre}im tr`i{tima, a to su Bliski istok, zemqe biv{eg sovjetskog saveza, Afrika, odnosno sva ona tr`i{ta na kojima su tradicionalno radili gra|evinari biv{e Jugoslavije. Gruji} je istakao da konzorcijum ve} ima nekoliko zajedni~kih projekata i najavio da je u planu ukqu~ewe gra|evinskih kompanija iz drugih republika biv{e Jugo sla vi je, naj pre Bo sne i Her ce go vi ne i Re pu bli ke Srpske, koje raspola`u kvalitetnim kadrovima u gra|evinskoj industriji. Prvi covek „PSP-Farmana” naglasio je da konzorcijum za gra|evinarstvo ima vi{e od 30.000 zaposlenih, godi{wi obrt ve}i od ~etiri milijarde evra i da raspola`e zdravim kompanijama koje su spremne da reali-

tr`i{tima zapadne Evrope i da ujediwewem sa srpskim kompanijama koje imaju velike poslove na istoku mogu da realizuju projekte vredne vi{e milijardi evra. Potpisivawu akta o osniva wu kon zor ci ju ma pri su stvovao je ambasador Slovenije u Srbiji FrancBut koji je rekao da je vreme krize dobar znak da se razmi{qa o budu}nosti i novim projektima i da je dobro da se ba{ u to krizno vreme kompanije iz dve zemqe zajedni~ki anga`uju na tre}im tr`i{tima. Kon zor ci jum po red „PSP-Farmana” ~ine i srpske kom pa ni je „Ge maks”, „Napred”, „Putevi U`ice”, „Jedinstvo U`ice”, „Deneza M in`ewering”, „Gradina”, „Lemi} grupa”, kao i slovena~e „Fragmat,” „Gorewe”, „He li os,” „Hi dria,” IMP.... e.dn.

dnevniizve[tajBeOgradskeBerze Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (472,26 0,07)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Energoprojekt holding, Beograd

6,64

450

2.482.822

Agrobanka, Beograd

4,93

1.342

579.669

AIK banka, Ni{

-0,20

1.480

38.463.161

Mlekara, Subotica

4,84

1.300

782.600

NIS, Novi Sad

-1,89

572

6.758.305

Komercijalna banka, Beograd

0,91

1.665

33.300

Komercijalna banka, Beograd

0,91

1.665

33.300

0,46 Promena %

2.594 Cena

570.320 Promet

Imlek, Beograd

0,46

2.594

570.320

-6,60

1.980

Imlek, Beograd Pet akcija s najve}im padom Pivara Ni{, Ni{

Soja protein, Be~ej

0,00

516

2.151.450

3.960

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-2,04

480

648.940

Energoprojekt holding, Beograd

6,64

450

2.482.822

Jubmes banka, Beograd

-0,52

12.860

128.600

Agrobanka, Beograd

Neoplanta, Novi Sad

-3,47

250

3.750

Elektroveze proizvodwa, Beograd

-2,69

470

28.200

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-2,04

480

648.940

4,93

1.342

579.669

-1,89 Promena %

572 Cena

6.758.305 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.550

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

1.905

0,00

NIS, Novi Sad

-1,89

572

6.758.305

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.600

335.800

Soja protein, Be~ej

0,00

516

2.151.450

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.700

0,00

Mlekara, Subotica

4,84

1.300

782.600

Tigar, Pirot

0,00

507

5.070

Jafa fabrika biskvita, Crvenka

0,00

10.500

525.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

320

0,00

Sunce, Sombor

0,00

2.640

60.720

NIS, Novi Sad Vojvo|anskih top-pet akcija

sviiznosisudatiudinarima


SRBIJAISPLA]UJE GR^KIOTE

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak26.januar2012.

5

KAKONAPUNITIDR@AVNUKASU

Poreze ne pla}a 40 odsto srpske privrede

Ceo Telekom od danas na{ Gr~ka telekomunikaciona kompanija OTE od danas i zvani~no prestaje da bude vlasnik 20 odsto akcija Telekoma „Srbija„, koji prelazi u stoprocentno doma}e vlasni{tvo jer }e gr~kom operateru biti ispla}ena kupoprodajna cena od 380milionaevra. Istoga dana bi}e obavqen i prenosakcijauCentralnomregistru, s gr~kog OTE-a na srpskiTelekom,ukojem}edr`ava imati 80 odsto akcija, a Telekom „Srbija” 20 procenata. Za finansiraweotkupaakcijaTelekom „Srbija„ je uzeo kredit

od470milionaevra,odkonzorcijumabanaka. Odukupnesumetogzajma,320 milionaevranamewenojeotkupu 20 odsto akcija OTE-a u korist Telekoma, a 150 miliona evrazarefinansirawepostoje}egkreditaTelekoma.U~etvrtak}euPredsedni{tvuSrbije biti odr`ana sve~ana ceremonija prenosa akcija s OTE-a na srpski Telekom, u prisustvu predsednika republike Borisa Tadi}a,premijeraMirkaCvetkovi}a,anajavqenojeiu~e{}e i generalnog direktora dve kompanije – Branka Radujka i MajklaCamasa. OTEiTelekom„Srbija„suu decembru 2011. godine u Atini potpisaliugovoropreuzimawu 20odstoakcijagr~kekompanije zatelekomunikacije,aUpravni odbor i Skup{tina akcionara Telekoma „Srbija” su polovinomdecembra2011.odobrilitu transakciju.

Dalisemiprebrzozadu`ujemo ilinamprihodislaborastu?Odgovornaovopitaweka`edasuoba razlogata~na.Tek,olakimtro{ewemjezabirnutiMMF.Odlo`ilisurevizijuaran`mana„izpredostro`nosti„ jer nivo zadu`ivawaubuxetuSrbijeprema{ujegranice dogovorene za ovu godinu. Ostajenamdauve}amoprihode.Zatoseuvelikigovoriokorigovawu navi{e stope PDV-a koja je jedna od najni`ih u regionu, a dodatno bidr`avnukasumoglenapunitii ve}eakcize.Pomenutiprihodi,uz carine,~ine50odstosvihkojise uberu i pune dr`avnu kasu. Osim toga,odli~anlekbibilaiborba protivsiveekonomije. Kolikojerealnodasestopaporezauskoropove}a? – Male ili gotovo nikakve, pove}aweporezanadodatuvrednost, kaoiakciza,veomajenepopularan potez i sigurno ga ne}e biti pre izbora – obja{wava dr Mali{a \uki} sBeogradskebankarskeakademije.–Obi~nosemerepoputove uvode u drugoj godini rada Vlade. [to se ti~e konkretno problema vezanihzaprihodeskojimaseSrbija ovih dana suo~ava, mislim da ba{zbogizbornegodinekorigovawaporezane}ebitiprejeseni. \uki}smatradapove}awestope nemoranu`nodonetiive}eprihode.ProblemSrbijeuovomtrenutkunijepremalastopaPDV - a ve} niska privredna aktivnost – zatosedr`avnakasaslabijepuni. U takvim okolnostima pove}awe porezabimoglojo{vi{eote`ati poslovawe privrednicima. Rezultat bi bio sni`avawe ionako niskog nivoa privredne aktivnosti, a to bi automatski zna~ilo i jo{

PRIVREDI250MILIONAEVRAPOVOQNIHZAJMOVA

Otplata kredita od sedam do 12 godina

Dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija Goran Radosavqevi} izjaviojeda}ese uprvomtromese~juovegodine naraspolagawusrpskimpreduz e} im a, pre sveg a izv oz no orijentisanim,na}i250milionaevrapovoqnihkreditaiz Apeks zajma Evropske investicionebanke. Radosavqevi}jeuizjaviTanjuguistakaodasutokrediti sro~no{}udosedamgodinaza mal a i sredw a predu z e} a (MSP)ido12godinazapreduze}a sredwe tr`i{ne kapitalizacije(od250do3.000zaposlenih), s po~ekom dve do trigodineikamatnomstopom negdedo5,5posto. –Tojeponekimna{imkalkulacijamaupolajeftinijeod kreditakojisetrenutnonude krozbankarskisektoruSrbiji–dodaojeon. Radosavqevi}jeprecizirao da}etih250milionaevrapo-

voqnihkreditabiti„upumpano”usrpskuprivredu,presvegauizvoznoorijentisanapreduze}a,azatimikaopodr{ka auto-komp on ent a{ im a, kao budu}oj izvoznoj grani industrije, i 30 miliona evra kao podr{ka medijskom sektoru u periodukrize. On je napomenuo da je ju~e potpisanugovororealizaciji druge tran{e Apeks kredita za MSP i preduze}a sredwe tr` i{ ne kap it al iz ac ij e od 100 mil io n a evra izm e| u EIB-a i Republike Srbije, odnosnoMinistarstvafinansijaiNarodnebankeSrbije. Radosavqevi} je podsetio na to da je ugovor o prvoj tran{i od 150 miliona evra potpisan pro{le godine „i taj novac je ve} opredeqen, preduze}a su konkurisala za projekteinegdeoko75projekata }e biti podr`ano iz te prvetran{e”.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`iza

Kupovni zadevize

EMU

evro

1

103,0593

105,1626

107,5813

102,7439

Australija

dolar

1

83,2601

84,9593

86,9134

83,0052

Kanada

dolar

1

78,2591

79,8562

81,6929

78,0195

Danska

kruna

1

13,8571

14,1399

14,4651

13,8147

Norve{ka

kruna

1

13,4220

13,6959

14,0109

13,3809

[vedska

kruna

1

11,7114

11,9504

12,2253

11,6755

[vajcarska

franak

1

85,2012

86,9400

88,9396

84,9404

V.Britanija

funta

1

123,4687

125,9885

128,8862

123,0908

SAD

dolar

1

79,1364

80,7514

82,6087

78,8941

Kurseviizovelisteprimewujuseod25.1.2012.godine

Veomaozbiqneprocenegovoredasekodnas 40odstoprivredneaktivnostiodvijausivim kanalima,akadabismo,kaove}inaevropskih zemaqa,uspelidatustopusnizimonadeset odsto,imalibismosasvimdovoqnonovca udr`avnojkasi(ZoranRadoman) maweprihodaodporeza.ZatoSrbija,kojaimadvestopePDV-a–od 8i18posto–netrebadaideputem kojim su ve} pro{le Rumunija i Hrvatska. Te zemqe su pove}ale stopes23postona25. OsimPDV-a,veomaizda{anporeskiprihodsuiakcize.Aliito ba{nijere{ewe:nacenenaftnih derivata presudno uti~e svetsko tr`i{te.Tu}esvezavisitiodpoliti~ke situacije i de{avawa u Ormuskom moreuzu. S druge strane,svakoposkupqewecigaretadonosimawupotro{wu.Fabrikeduvanskih prera|evina su u rukama stranih investitora. Oni se na

svako pove}awe poreza `ale jer rastu cene, {to zna~i mawu tra`wuimawiprihodave}i{verc. Fabrike cigareta su nedavno korigovale cene navi{e i novo poskupqewe ne odgovara nikome u „pu{a~komlancu„. Ve}iporeziiposkupqewakoja nosene{timajuniNarodnojbanci Srbije. Ve}e cene guraju inflatornu stopu pa je guverner NBS-a Dejan[o{ki} nedavnorekaodaje pove}awePDV-ajednokratni{ok kojineminovnouti~enagodi{wu stopu inflacije. Ba{ ove 2012, u NBS-u o~ekuju da inflacija kona~nobudeuzacrtanomokviruod

4,5posto,uzdozvoqewaodstupawa od1,5odstonavi{eilinani`e. Porezibitolakomoglipokvariti. Kakoondanapunitidr`avnukasu?Odgvornaovopitawenijete`ak: –Trebasmawitistopusiveekonomije u Srbiji – ka`e direktor Regionalnog centra „Novi Sad” Poreske uprave Srbije, koja pokrivaAPV,ZoranRadoman.–Veo- maozbiqnoura|eneprocenegovoredasekodnas40odstoprivredne aktivnostiodvijausivimkanalima.Kadabismo,kaove}inaevropskih zemaqa, uspeli da tu stopu snizimo na deset odsto, imali bismosasvimdovoqnonovcaudr`avnojkasi.Dabisetoostvarilo,mora biti vi{e poreznika koji kontroli{u obveznike. Ne sme biti izuzimawa pojedinih grupa. Advokati,taksistitrebadaizdajufiskalne ra~une kao {to to rade i drugi obveznici. Osim toga, mora se raditi i na podizawu svesti o neophodnosti pla}awa poreza. To morabitine{touobi~ajenoipotrebno. Dok kona~no ne odlu~imo da uzmemoono{topropu{tamo,ostaje nam dodatno zadu`ivawe i te{kipregovorismisijomMMF-a, kojauna{uzemqusti`eufebrua- ru. U me|uvremenu, Srbija se dodatno zadu`ila za tri milijarde dinara.Naprvojovogodi{wojaukciji dr`avnih obveznica prodato je90odstoemitovanihhartija,kamataje14,7postoarokdospe}apet godina.Tada}ekupcidobitiulo`enopluskamatu.Kupcisuuglavnombanke,osiguravaju}ekompanije, privatni penzioni fondovi. Ka`u,isplatise. D.Vujo{evi}

NU@ANDOGOVORO STENDBAJARAN@MANU

MMF nema primedbu na penzije

Produ`etak saradwe s Me|unarodnimmonetarnimfondomzaSrbijujeveomabitani treba o~ekivati realizaciju ranije dogovorenog aran`mana „iz predstro`nosti„, tvrde ugledni doma}i ekonomisti. EkonomskisavetnikpremijeraJurijBajec isti~ezaTanjugdajeuverenutoda}edr`ava dodatnim argumentima pojasnitirazlogezasvakupojedina~nu stavku na koju je MMF stavio primedbu te da }esenakontogausaglasiti. Bajec je ponovio da odlagawe pot vrd e prv e rev iz ij e aran`mana„izpredostro`nosti„izme|uSrbijeiMMF-a, o~emujeFondzvani~nosaop{tio ranije ovog meseca, ne zna~iiprekidtogsporazuma. Misija MMF-a do}i }e u Beogradzaokodvenedeqena razgovore sa srpskim vlastima–kadaseo~ekujeda}ebiti razja{wena sva sporna pitawa. – Fiskalni deficit za ovu godinu dogovoren je u visini od 4,25 odsto bruto doma}eg proizvoda, a zakonski odre|enmaksimumzadu`ivawadr`avena45postoBDP-a–podset io je Baj ec, i dod ao da preds tavn ic i Fond a nem aj u nikakvih primedbi u vezi s pitawima koja se odnose na plateujavnomsektoru,penzije, izdavawa za socijalne potrebe.

NAJGORAKRIZAJAVNIHFINANSIJAUPOSLEDWIH200GODINA

I svet i mi na ivici novog ekonomskog ponora? Globalna ekonomska i kriza javnih dugova mo`e se zao{triti ve}utokuovogprole}aitrajati narednih deset godina, pa ~ak i eskalirati u socijalne nemire, ukolikonajrazvijenijezemqesvetanena|upravore{ewezaekonomiski }orsokak u kojem je svet. Nave}iproblemje,usu{tini,to {tonikoneznaprvilekzale~ewe opasne bolesti koja preti da }emetastazirati. Direktor Centra za slobodno tr`i{te Miroslav Prokopijevi} smatradakrizajavnihdugova, presvegauEU,verovatnojenajve}a kriza takve vrste u proteklih 200 godina, ocewuju}i da je vrlo duboka, i da }e ostaviti vrlo velike posledice na globalnom nivou. Prokopijevi}jenaglasiodanijemogu}edatidugoro~nuprognozu otomekako}esetakrizaodvijatiikoliko}etrajatijersemo`e manifestovati i zavr{iti po ubrzanomscenariju,alijemogu}e da traje i narednih deset godina. Odgovaraju}inapitawedalijeza prevazila`ewe krize boqe podsticati tra`wu a ne uvoditi rigorozne mere {tedwe, kako je to savetovao nobelovac Xozef Stiglic,Prokopijevi}jerekaodapostojetrimogu}nosti:dasetro{i ili da se {tedi, ili da se {tedi radireformi,odkojihjeovatre}a–jedinodobra. –Jedanodrazlogaza{tosunastaliovolikidugovijesteprevelikadr`avnapotro{wa–ukazao jeProkopijevi},ipodsetionato dasuzemqeEUu2009.i2010.godinidaleblizudvabiliona(1.980 milijardi) evra pomo}i bankarskom sistemu da ne bi propao. – Ali,sama{tedwanijedovoqna,i tu je Stiglic u pravu, jer sama {tedwa dovodi do toga da se spirala aktivira nizbrdo, a potreb-

Rastoborenna1,1posto Evropskabankazaobnovuirazvoj(EBRD)jegotovoprepolovilaprognozurastasrpskeprivredeu2012.godini,na1,1posto, saop{tenojeju~enasajtuteinstitucije. Pore|ewaradi,prognozaizoktobrapro{legodinejeiznosila2,1posto,asadajesni`enazajedanprocenat.Usaop{tewu EBRD-asenavodidasesrpskaprivredastabilizovala,alidaje wen rast i daqe spor. Procewuje se da je srpski bruto doma}i proizvod u 2011. porastao oko dva posto, ali }e ove godine taj rastbitini`i,dokjestopainflacijedokraja2011.palanasedamposto,navodiseuoceni. Osimtoga,EBRDjesnizioprognozeprivrednograstau2012. godiniizadrugezemqebiv{eJugoslavije,pajeprognozazaHrvatskuzna~ajnosni`ena–s1,9najedanposto,zaMakedonijus 2,4na1,8,zaCrnuGorus2,6na1,9,azaBosnuiHercegovinus2,3 nasamo0,5posto. Sloveniji,jedinojdr`aviizbiv{eJugoslavijekojajepostala ~lanica Evropske unije, EBRD za 2012. predvi|a negativan privrednirastodminus1,1odsto,dokjeuoktobruprognozaiznosilaplus0,5posto. nojedasenekakopokrenunacionalneekonomije. Me|utim, po Prokopijevi}evim re~ima, to se ne mo`e izvestisamo{tedwomimeramakoje

sprovode, recimo, Gr~ka, Portugal,[panijaiItalija,negomorajudasesprovedustrukturnereforme,ukojenikone}eda„zagrize” jer to Evropqani ra~unaju u

neku vrstu svoje komparativne prednosti. –Na`alost,onipogre{nosmatrajudajetoprednost,tojevelikooptere}eweevropskihprivredaitusunajve}iinteresiuvezani okotr`i{taradaisli~nihsektora–kazaojeon,napomiwu}ida je unutar EU trenutna klima takvadasenikoneusu|ujedatakne ustrukturnereforme,alibeztoga ne}e mo}i da povrate konkurentnost privrede. – Uzaludno je olak{avawedugova,nemakodaih dugoro~nootpla}uje. Urednik veb-sajta www.ekonomija.org Miroslav Zdravkovi} ocenio je da se posledice globalne ekonomskekrizejo{nemogusagledati, kako prema potencijalnoj {tetikojamo`enastati,takoipo svim drugim neekonomskim posledicamakojeonazasobomonosi. –Jasebojimmogu}nostinereda kojimoguizbitiuprole}euItaliji i Francuskoj, ali i drugim zemqama–rekaojeZdravkovi}. Uzpodse}awenatodajeutoku kriza finansirawa javnih dugova na globalnom nivou, Zdravkovi} jeobjasniodajenadelu„`estoka” preraspodela u korist banaka, a na {tetu kapitala, odnosno profita nefinasijskog sektora i li~nih primawa stanovni{tva. Zdravkovi} je precizirao da, na jednojstrani,rastukamatnestope najavnedugoveve}inidr`avaEU, kojepoku{avajudasmawejavnupotro{we i zaustave {irewe recesije, a na drugoj strani, „raste enormnonaduvenibalon”bankarskihprihoda.Uodnosunakrizuiz 2009. godine, banke iz u EU su u 2012.u{lesbitnove}imprihodimauodnosunastawepredsamoizbijawekrize2007.godine,naveoje Zdravkovi},ocewuju}idaseredi ovelikojineravnopravnojraspodeliteretakrize. E.Dn.


6

nOv^Anik

~etvrtak26.januar2012.

dnevnik

TRINAESTA PLATA POVE]ALA DECEMBARSKA PRIMAWA

Dogura{eina{ezaradedo420evra Prose~na neto zarada u Srbiji u decembru 2011. godine bilaje43.887dinara,{tojenominalno 14,4 posto vi{e, a realno 15,2 posto u odnosu na prethodni mesec, saop{tio je ju~eRepubli~kizavodzastatistiku. Ra~unato u evrima, neto zarada u decembru je bila oko 420evra. Prose~na neto zarada u decembru u Srbiji, u odnosu na isti mesec prethodne godine, nominalnojeve}a10,9posto,a realno3,6. Prose~na bruto zarada ispla}ena u pro{lom mesecu iznosilaje61.116dinara,inominalnojeve}a14,8posto,arealno15,6postouodnosunanovembar.Prose~nabrutozaradaispla}enaudecembruuodnosuna prose~nuzaraduuistommesecu 2010.godinenominalnojeve}a

11,2 posto, a realno 3,9. Prose~na neto zarada u 2011. godini u Srbiji, u odnosu na prethodnu godinu, nominalno je ve}a11,2posto,arealno0,2.Prose~na bruto zarada ispla}ena laneuSrbiji,uodnosunaprose~nu zaradu 2010. godine, no-

Od Beograda do Doqevca i Plandi{ta Najvi{eprose~nezaradeudecembruuSrbijiispla}enesu zaposlenimaubeogradskojop{tiniVra~ar–63.807dinara,a najni`euDoqevcu,uNi{avskomokrugu–23.557dinara,pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku. Op{tine s najvi{im platama, osim Vra~ara, su i beogradske op{tine Starigradsa62.964dinara,NoviBeograd–61.613dinara,Sur~in – 57.228 dinara i Savski venac – 56.348 dinara. Me|u op{tinama s najni`im platama, osim Doqevca, su i Ariqe s 24.919dinara,Plandi{te–24.958dinara,Ra~a–25.710dinara iMaloCrni}e–25.813dinara.

NOVI PRAVILNIK O HEMIKALIJAMA

`no to {to su postavqeni institucionalni okviri za za{titu doma}eg tr`i{ta. Propusti u primeni naj~e{}i su u maloprodajnimobjektima. –Opasnehemikalijetrebada budunaodre|enommestuuprodavnici,asamiprodavcitreba daznajugdesmejudadr`ehemikalije u odnosu na drugu robu – ka`esaradnicaumenaxmentuza kvalitet i bezbednost roba i usluga Lela Tasi}. – Tako|e, treba da upute kupca na opasnostodhemikalija,ukolikoih prviputkupuje. Onadodajedaistapravilava`eizadrugeproizvodekojisadr`ehemikalije,poputsredstava za za{titu biqa, kozmeti~kih proizvoda, prehrambenih artikalaihraneza`ivotiwe. Svikojiproizvodeilitrguju hemikalijama ili proizvodima koji ih sadr`e, obavezni su da evidentirajutakveproizvode.

prinose. Tako|e, pojedine boqestoje}e firme ispla}uju zaposlenima 13. platu ili kvartalnebonuse,aupojedinimdelatnostimaprvideodecembar-

skeplateispla}enjepredpraznike. Posmatrano po delatnostima, najve}e prose~ne zarade imali su zaposleni u delatno-

Hranajeftinija, aposkupquje sveostalo U radwama se de{ava ono na {ta su ekonomski stru~waci upozoravali–palesucenepojedinih namirnica na koje je dr`ava ograni~ila mar`e, ali je zato sve drugo poskupelo. Cene mesa, uqa, mleka, jogurta, bra{na...sni`enesu15odsto,alis druge strane, kako ka`u trgovci,svakanovaisporukaodpolovinejanuarabilajeskupqa. Oti{lesuceneza~ina,namaza,testenine,sokova,aohemiji i sredstvima za li~nu higijenu da ne govorimo jer su kreme za lice,sapuni,deterxentiidezodoransi postali luksuz za mnoge.Najve}iovda{wiproizvo|a~i i dobavqa~i deterxenata, {ampona, farbi za kosu, sapuna... najavili su poskupqewa za 1.februar. Statistika je posledwu potro{a~ku korpu vagala u septembrupro{legodine,alisvei daimamonoviju,nebinammnogo vredelo jer se `ivot ipak umnogomerazlikujeodonog{to nazvani~nomsnimkupi{e.Dok je septembarska korpa u izve{taju statistike vredela oko 55.600 dinara, u organizacijama potro{a~a tvrde da je, po trenutnim cenama hrane, pi}a, komunalnihisvihostalihusluga, sadate{kanajmawe62.200dinara,odnosnodasuzaosnovneizdatkeovogmesecatro~lanojporodiciuSrbijipotrebnenajmawedveprose~nezarade.

Da ne bude gore Kadajestandardupitawu,unajboqemslu~ajumo`emoo~ekivatidanamovegodinebudebaremkaolane.Akojezautehu,mo`esebacitipoglednazvani~nepodatkeotomekolikosenamirnicazaprose~nuplatumoglokupitiuseptembru2011,akolikogodinudanaranije.Jer,potojra~unicistojimosveboqe. Recimo,posledwamerewapokazujudasmozaplatumoglikupiti278litarauqa,au2010.{estlitaramawe,doksmomlekau septembru2010.godinemoglikupiti606litara,umesto974kolikosmopazariligodinudanakasnije.Nanovomsnimkuvidi sedasmouseptembru2011.radilimesecdanaza291kilogram limuna,umesto143kilograma,kolikosmokupovalizaplatuu septembru2010... I kada imamo u vidu statisti~kuprose~nukorpu,netreba zaboravitinatodaseodpo~etkapro{legodineonaobra~una-

EVROPA RASIPA

Bacise89miliona tonahrane Gotovo polovina jestive izdravehranezavr{iukantama za |ubre u doma}instvima {irom EU, u supermarketima, restoranima i ketering kompanijama. U istovreme,79milionagra|ana EU `ivi ispod linije siroma{tva, a 16 miliona zavisiodpomo}iuhraniod dobrotvornihorganizacija. Urezoluciji„Kakoizbe}i bacawe hrane”, usvojenoj 19.januara,Evropskiparlement je pozvao da se donesu hitnemerekoje}eprepolovitikoli~ineba~enehranedo2025.iolak{ati pristup hrani za siroma{ne gra|ane EU.Urezolucijisepredla`edasenanivou dr`avazapo~nukampaweprotivbacawahrane,dapakovawahranetrebadabudumawa,ali idatrgovinskelancetrebastimulisatida robukojojuskoroisti~erokprodajupodalekoni`imcenama.Unekim~lanicamaje,me-

|utim,zabrawenodamarketi hranu prodaju ispod tro{kovaproizvodwe. Godi{wesunanivoucele EU baci 89 miliona tona hrane,ili179kilogramapo stanovniku. Ako se ni{ta ne preduzme, do 2020. ta koli~ina}enarasti40posto, na126milionatonaba~ene hrane.Doma}instvasunajodgovornija za rasipawe hrane,budu}idau~estvujusa42 odstouwenojukupnojkoli~ini,pri~emubisedvetre}ine toga moglo iskoristiti.Proizvo|a~ibace39odsto„jestivog”otpada, trgovinski lanci pet odsto, dok keteringindustrijabaci14odstohrane. Budu}idasehranabacanasvimnivoima, od proizvo|a~a, prera|iva~a do potro{a~a, ~lanoviparlamentauputilisuzahtevzakoordinisanomstrategijom,uzkombinacijumerananivouEUinanivoudr`ava~lanica.

va za tro~lanu porodicu, po evropskommodelu.Akobisedodaloono{tojepotrebnodabi ~etvoro~lana porodica pregu-

stiudru`ewa–115.095dinara, a najmawe zaposleni u za{titnimiistra`nimdelatnostima –18.918dinara.Uvrhupovisini plate su i zaposleni u proizvodwiduvanskihproizvoda– 107.751 dinara, u upravqa~kim delatnostima i savetovawu – 103.638 dinara, finansijskim uslugama, osim osigurawa i penzijskihfondova–91.076dinara, zaposleni u proizvodwi koksaiderivatanafte–80.128 dinara.Me|uonimasnajni`im zaradama su i zaposleni u preradi drveta i proizvoda od drveta, osim name{taja – 20.133 dinara,zaposleninapripremawuiposlu`ivawuhraneipi}a –20.674dinara,upomo}nimdelatnostima u finansijskim uslugamaiosigurawu–21.259i uproizvodwiko`eipredmeta odko`e–21.740dinara. S. G.

HIPO BANKA BOQE PLA]A [TEDWU

CENOVNA KLACKALICA NA NA[ NA^IN NASTAVQA SE

Otrovi nisuza prodavnice U Privrednoj komori Srbije predstavqenjenoviPravilnik o registru hemikalija, koji je sa~inilaAgencijazahemikalije.Tojejo{jedanaktkojimseod 2009.godine,kadajeusvojenZakonohemikalijama,uvodiredu tu oblast veoma va`nu za zdravqe qudi i za{titu `ivotne sredine. UAsocijacijipotro{a~aSrbije ocewuju da je izuzetno va-

minalnojeve}a11,1posto,arealno0,1. Kako je obja{weno u RZS-u, ne{to ve}e mese~no pove}awe zarada uobi~ajeno je tokom decembrajerpreduze}autommesecu, ukoliko su u mogu}nosti, ispla}ujuzaostalezaradeido-

Kamata nadevize petposto

ralamesec,„pokrivawe”`ivotnih potreba bilo bi jo{ te`e. Zatouorganizacijamazaza{titu potro{a~a isti~u da se tek sadavidikolikojemalakupovnamo}doma}ihpotro{a~a. Potro{a~kakorpajepro{le godineoboga}enas26novihartikala. Recimo, ra~una se da tro~lanaporodicapotro{i300 gramasiradnevno,asvaki~lan mo`edara~unanasamo50grama paradajza tokom dana, te na 0,7 decilitarajogurta.^ajnekobasicenatrpezisvakouku}iima po11grama.Premakoli~inama u potro{a~koj korpi, porodica mese~no mo`e da kupi najvi{e 200 grama ~okolade, a po ~lanu za mesec dana predvi|eno je 66 grama.Dnevnosvaki~lanporodicemo`edapojede0,7jaja. Ina~e, treba podsetiti i na todajekompanijaGfKanaliziralaza„Progresivmagazin”tr`i{teSrbijeipotvr|enjeve} uo~entrendbr`egporastacena natr`i{turobe{irokepotro{we u 2011. godini u odnosu na 2010.Takavtrendjenajvi{ebio diktiran kretawem cena na tr`i{tuhrane.Odjanuaradooktobra 2011. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, cenehranesuporasle15posto. Na sre}u, cene hrane, generalno gledano, posledwih nedeqaidunadolepajetoiglavnirazlog{toinflacijauSrbijipada. S. Glu{~evi}

Hipo Alpe-Adrija banka saop{tilajeju~eda}e,do18.marta,svimzainteresovanimgra|animaomogu}itidasvojnovac,u evrima ili dinarima, oro~e na {est meseci po veoma povoqnim kamatnim stopama koje su fiksne tokom celog perioda oro~ewa. Zadeviznedepozitenominalnakamatnastopabi}epetposto zagodinudana,aefektivnaka-

matnastopa(EKS)4,49posto,uz minimalanulogod100evra,dok za dinarsku {tedwu klijenti mogu oro~iti najmawe 5.000 dinara,pokamatnojstopiod10,25 postozagodinu.Dodatnapovoqnost{tedweudinarimaje{to su {tedi{e oslobo|ene pla}awaporezanaprihododkamate. – Tokom 2011. godine nivo {tedwe Hipo banke je pove}an oko 30 posto u odnosu na prethodnugodinuizato}emonastojati da trend rasta odr`imo i ubudu}e – najavio je direktor Sektora upravqawa prodajom Du{anMihailovi}. Primera radi, ukoliko klijent Hipo banke oro~i depozit od 10.000 evra na {est meseci, mo`e ra~unati na EKS od 4,49 postoilina245,58evrakamate, od koje se oduzima deset odsto porezadr`avi,takoda}epoisteku oro~ewa na ra~unu imati ukupno10.221,02evra.

STABILIZOVANI PROIZVODWA I OTKUP

Mlekopunirafove –Unarednomperiodunatr`i{tuSrbije treba o~ekivati stabilne cene i urednosnabdevawepotro{a~amlekomi mle~nim proizvodima – izjavio je ju~e pomo}nikministrapoqoprivredeitrgovineMilo{Milovanovi}. Onjerekaodanatoupu}ujupozitivne prilike u pogledu koli~ina mleka otkupqenih u prethodne dve godine i uvozvisokosteonihjunica,{topove}ava sirovinsku bazu, ali i premije na mlekoodpetdinarapolitru,kojeimaju zadatakdapoboq{ajuprihodpoqoprivrednihproizvo|a~a. Milovanovi} je naveo da su obezebe|ene dovoqne koli~ine mleka i mle~nih proizvoda za doma}e tr`i{te, po ferikorektnimcenamaizapoqoprivredneproizvo|~eizapotro{a~e. Onjenaglasiodajegodi{wiprosek proizvodwe 1,5 milijarda litara i da vi{e od 50 odsto otkupquju mlekare, {tobivaprera|enozadoma}eistrano tr`i{te. Pomo}nik ministara je ukazaonazna~ajnovihtar`i{ta–CarinskeunijeRusije,BelorusijeiKazahsta-

na,soko200milionapotro{~a,gdena{iproizvodinailazenadobraplasman. Milovanovi} je podsetio na to da {estmlekaraizSrbijeimadozvoluza izvoz u Carinsku uniju, dok Suboti~ka

mlekaraikompanija„Nestle”imajudozvoluzaEU.Powegovimre~ima,jedan od prioriteta Ministarstva je izgradwa nacionalne laboratorije za kvalitetmleka.


USUBOTUUSKUP[TINIGRADA

Izlo`baifoto-monografija GavrilaGruji}a Promocija foto-monografije iotvaraweizlo`befotografija Gavrila Gruji}a (1946 - 2006), koj i je bio i fot o-rep ort er “Dnevnika”,odr`a}eseusubotu, 28. januara, u sali Skup{tine grada,u12~asova.

Izlo`bu }e otvoriti predsednikSkup{tinegrada,Aleksandar Jovanovi},auprogramuu~estvuju glumica Mira Bawac, predsednik Dru{tva novinara Vojvodine Mladen Bulut i likovni umetnik BorivojMirosavqevi}. J.Z.

MZ„Omladinskipokret” delisozasneg Mesnazajednica„Omladinskipokret”obezbedilaje zasvezainteresovanepredsednikeskup{tinastanarai vlasnike ku}a u wihovoj nadle`nosti da preuzmu besplatnapakovawaindustrijskesoliza~i{}ewesnega. IzMesnezajednicenavodedagra|anitrebasamoda sasobomponesuli~nukartuipe~atzgrade,svakogradnog dana od 8 do 19 ~asova u prostorijama zajednice, UlicaOmladinskipokret11. Tako|e, mogu}e je i besplatno iznajmiti odre|eni alat. G.^.

Novosadska ~etvrtak26.januar2012.

Komotnoza~etiri to~ka

V

Ovobizna~iloidabisituacija sa parkirawem u centru igu`vamatrebalodasepreokrene, jer se o~ekuje da pomenuta gara`a umnogome re{iproblem. To}ebitimilinaizasugra|ane koji `ive u centru, jer vi{e ne}e morati da se provla~e kroz ulice kako bi stigli do svojih domova. Istina, onima koji stanuju tik pored Ribqe pijace za vreme gradwe gara`e ba{ i ne}ebitipesma,alinekese stvari moraju istrpeti (lupawe ma{ina, tutwava kamiona...) kako bi kasnije staro jezgrou`ivalounovomruhu. B. Markovi}

DANASUDOMUVOJSKESRBIJE

Predpublikom 15.000antikviteta Sajam antikviteta, hobija i umetni~kih predmeta, 110 po redu,odr`avasedanasod10do 19~asovauDomuvojskeSrbije, Beogradski kej 9. Na sajmu }e bitivi{eod50izlaga~asavi{e 15.000 predmeta iz raznih

perioda istorije. Odr`a}e se tradicionalna humanitarna prodaja,aradi}eseibesplatna procena predmeta. OrganizatorjeDru{tvokolekcionarai qubiteqa starina „Srpska Atina”. G.^.

Iskqu~ewestruje NoviSad:od11do13 parnastranaUliceBrankaBaji}a,od9do 11 uliceBajaPivqaninaiArkadijaVara|anina;Budisava:od8.30 do12 deonaseqapremaKa}uipreduze}a„Volan”,„AgroNatali”, „@ivinarstvo”,„Telesonik”,„Vranifarm”i„Kokta”.

V remeploV

Prevodgradudaoime Nas eq e nas tal o po~ etk om 18.vekanadunavskojobalinasuprot Petrovaradinske tvr|ave nazvano je zvani~no Petrovaradinsko prekodunavsko kameralno trgovi{te, ili narodnoPetrovaradisnki{anac. Neki visoki ~inovnik u Be~u

Britanskove~e naRibarcu

Tematskove~eposve}enobritanskoj kulturi “Britansko ve~e-Briti{vonderlend”odr`avasedanasu20~asovaurestoranu “Ribarac” na Ribarskom ostrvu.Posetioci}eseupoznati sa bogatom istorijom i kulturom Ujediwenog Kraqevstva

iSeverneIrske.Cenaulaznice je1.000dinara,asavprihodnamewenjeDomuzadecuiomladinu„Kolevka”uSubotici.OrganizatorisustudentiDepartmana za geografiju, turizam i hotelijerstvoPrirodno-matemati~kogfakulteta. G.^.

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

i{e puta ponavqanoj pri~i o velikoj podzemnoj gara`i u centru grada izgleda da se nazire kraj, jer se govorka da }e wena gradwa po~eti na prole}e. Ova vest obradova}e mnoge, kako one {to `ive u centru, tako i one kojisvakodnevnouwegadolazekolima. Projekatpredvi|adagara`a bude u dva nivoa sa 450 parkingmesta,aiznadwebi TrgrepublikesaRibqompijacomtrebalodadobijupotpuno novo lice. I sve }e to zaokru`eno gledano biti estetskaiprakti~nacelina, jerseradiostrogomcentru.

UORGANIZACIJIDEPARTMANAZAGEOGRAFIJU, TURIZAMIHOTELIJERSTVONAPMF-u

ga je 26. januara 1748. nazvao Nov o mes to ili Neop lant a, kako je napisano na latinskom u poveqi carice Marije Terezij e o prog la{ ew u grad a za slob odn u kraq evs ku var o{. Srbisuovoimeodmahpreveli kaoNoviSad. N.C.

U2011.UDOMUZDRAVQABILOTRIMILIONAPREGLEDA

Navalapacijenata, malospecijalista Dabizakazalipregledkodlekara u Domu zdravqa Novosa|ani moraju od ranih jutarwih ~asova da tipkaju telefonsku tastaturu kako bi uspostavili kontakt s operaterimaKolcentra,madaponekadnitonijedovoqangarantza slobodan termin. A kada se zaka`eterminzapregled,ondapro|e izvesno vreme do tog datuma, dovoqnodugodabipacijenti~esto bili nezadovoqni. Najvi{e vremenaodzakazivawadoprijemakod lekarapro|ekadajeupitawuspecijalisti~ki pregled. Ova „boqka”ve}du`etrajeuDomuzdravqa, arazlogjemawaklekaraspecijalistainavalapacijenata. U Domu zdravqa svake godine registrujesesveve}ibrojpacijenata,tejepro{legodinebrojposetalekarimapre{aotrimiliona. To je posledica faktora na koje zdravstvena ustanova mo`e vrlo malo uticati, ka`e na~elnica Slu`be za specijalisti~ku delatnostDomazdravqadrOlgi-

caJuki}-Neatnica.NoviSadima 36.000 vi{e qudi u odnosu na 2002.aspecijalisti~kaslu`baje od2005.godine„siroma{nija”za devet lekara. Istovremeno, stariji qudi preovla|uju a prime}en je i porast hroni~nih bolestikakokodstarijih,takoikod

mla|ihosoba,kojisve~e{}epate od bolesti srca, dijabetesa i malignihbolesti. -Una{uustanovuseupu}ujupacijenti iz celog Ju`noba~kog okruga,kaoiizdrugihzdravstvenih ustanova koje nemaju specijalistuizodgovaraju}eoblasti.Iz-

menompropisaona~inupropisivawa lekova na recept za mnoge lekovepotrebnojemi{qewespecijaliste u odre|enim vremenskimintervalima.Tojedovelodo velikogpritiskanapojedinespecijaliste-ukazalajeJuki}-Neatnica.Ka`edajeopsadnostawena Odeqewuneuropsihijatrijegdese svakodnevnoiupove}anomobimu zakazujupregledi. IakojebrojzaposlenihuDomu zdravqa„NoviSad”uokvirupropisanih normativa Ministarstva zdravqaRepublikeSrbije,nemo`esepore}idasusada{wikapacitetivrlomaliuodnosunabroj pacijenata.Me|utim,brojlekara razmatranjepopodacimaodpro{logpopisa,takodanijeuzetou obzir pove}awe broja stanovika. Novi Sad nema gradsku bolnicu, teseitakvipreglediradeuDomu zdravqa napomenula je Juki}-Neatnica.Ka`edabibrojlekarau odnosunazahtevepacijenatatrebalodabudeve}i. I.Dragi}

SAVETZAKULTURUPRIHVATIODVE INICIJATIVE

SpomenikBaj~i @ilinskom,spomen-plo~aMiliciTomi} Savet za kulturu Skup{tine gradaprihvatiojeju~einicijativu Istorijskog arhiva grada da se podigne spomenik Endreu Baj~i@ilinskomidasepostavi spomen-plo~a Milici Tomi}, na predlog udru`ewa gra|anaNSBlok.Kakoka`epredsednicaSavetazakulturuKristina Mene{i, spomenik @ilinskomnalaziobisenaSun~anomkeju,akadajeupitawuspomen-plo~aMiliceTomi},uopticajusutrilokacije. -Podnosiociinicijativepredlo`ili su da se spomen-plo~a postavi na jednu od tri ku}e na adresama Dunavska ulica 14, Zmaj Jovina 9 i 23. Na ovim adresama `ivela je i radila, alimismatramodaodlukuonajpogodnijojlokacijitrebadadonesu preduze}e „Urbanizam„ i

Zavod za za{titu spomenika kulture-ka`eMene{i. Inicijativa je pokrenuta kako bi se obele`ila stogodi{wica pokretawa prve `enske redakcije ~asopisa „@ena„ u NovomSadu,alii130godinaod po~etka borbe za `enska prava koju je vodila vlasnica i urednicaovog~asopisaMiliceTomi}. U istoriji 19. i 20. veka ostalajeupam}enaikaosupruga Ja{eTomi}ai}erkaSvetozara Mileti}a, a ku}a ~uvene Novosa|anke tog doba nalazi se na kraju Dunavske ulice, gde je i spomenikJa{iTomi}u. Endre Baj~i @ilinski je poznatjepotome{tojezavremeracije1942.godinenazasedawuma|arskogParlamentakaonarodni poslanik zatra`io od ma|arske vladeobustavuracije. J.Z.

Promocijakwige „DilemaKepiro” Promocijakwige„DilemaKepiro”VladimiraTodorovi}a odr`a}esesutrau12.30~asovauKlubuposlanikaSkup{tineAPVojvodine,BulevarMihajlaPupina16.Promocijaseodr`avapovodom NovosadskeracijeiMe|unarodnogdanaholokausta. A.Va.

Foto:N.Stojanovi}

POKLON„ZELENILA”SIGURNOJDE^JOJKU]I

Igra~keislatki{i nadar Predstavnici “Zelenila” posetili su ju~e “Sigurnu de~ju ku}u” gde su mali{animauru~ilipoklonesakupqenetokomdvahumanitarnamaskenbala na klizali{tu na [trandu. Direktorka “Zelenila” Nata{a Ra{eta istaklajedajojjevelikozadovoqstvo {to su sugra|ani prepoznali humanitarni karakter maskenbalana[trandukaoi dasuoniiranijeorganizovaliovakveakcije. -Ponosnismo{tovr}tre}u godinu organizujemo humani-

tarnemaskenbalenaledukada prikupqamo slatki{e, igra~ke i novac za ovu ili sli~ne ustanove koje se bave najhumanijim radom. Ove godine prikupqalismoigra~ke,ainovac kojismozaradiliodiznajmqivawa klizaqki utro{ili smo za slatki{e i poklone deci reklajeRa{eta. Rukovodilac „Sigurne de~jeku}e”Milica^amangos zahvalilasesvimqudimadobre voqe koji imaju sluha za ovu ustanovu i ose}aju potrebe mali{ana. B.M.

c m y


8

~etvrtak26.januar2012.

SVETSKI SKUP QUBITEQA VINA

Kongres vinskih vitezova u Novom Sadu Novi Sad i Sremski Karlovci bi}e, izme|u ostalog, doma}ini u~esnicima 47. Svetskog kongresa vinskih vitezova, koji }e od 31. maja do 6. juna biti odr`an u Srbiji. Kongres po~iwe 31. maja u hotelu „Park”, dok }e akademski deo biti u Beogradu, u sve~anoj sali Rektorata, gde je planirano da bude odr`ano predavawe o vinima i vinogradarstvu u Srbiji. Oficijelni deo zavr{ava se 4. juna u beogradskom hotelu „Moskava”, kada }e biti dodeqene plakete, a do 6. juna traje dodatni program. Prema re~ima predsednika srpskog ogranka Udru`ewa evropskih vinskih vitezova Sveti Georgije i prokonzula reda Aleksandra Koji}a, do sada ima prijavqenih vi{e od 50 u~esnika iz Amerike, prete`no iz tamo{wih vinskih regiona Oregona i Kalifornije, nekoliko iz Japana, tridesetak kandidata iz susednih republika. O~ekuje se da }e na ovom skupu u~estvovati od 150 do 200 predstavnika raznih vinskih vite{kih organizacija iz celog sveta.

Vitezovi }e biti gosti Novog Sada, Beograda, Sremskih Karlovaca, Petrovaradinske tvr|ave, Pali}a, Vinarije ~lana vite{kog reda Lasla Bonija „DiBonis„ i Vinskog dvora Lasla Huperta, u~estovati na Festivalu vina u Subotici. U novosadskoj Rimokatoli~koj crkvi Imena Marijina, bi}e odr`ana centralna vite{ka sve~anost. U programu wihovog boravka u Srbiji, predvi|ena je i poseta manastira Hopovo, Ma~kovog podruma u Irigu, SaveJoji}a. U Beogradu ih o~ekuje {etwa Kalemegdanom, plovidba Dunavom uz muziku i srpska vina, i u`ivawe u srpskim specijalitetima koje nudi boemska ~etvrt Skadarlije. Pomo} Udru`ewu evropskih vinskih vitezova Sveti Georgije oko organizacije pru`a Turisti~ka agencija „Kompas”, koja }e se pobrinuti za do~ek, sme{taj i transfer gostiju. Od{tampane su bro{ure na engleskom i francuskom jeziku, a ovih dana se o~ekuje i srpska verzija. Vi{e informacija mo`e na}i na sajtu www.evvs.org. Z. Ml.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Projekat: Dug i zdrav `ivot”

Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Mono i Mawana” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve

kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, biti darivani po pri¬me¬rkom kwige „Projekat: Dug i zdrav

`ivot” Hauarda S. Fridmana i LesliR.Martin u izdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari “Vulkan”, u tr`nom centru “Merkator”. U ~emu je tajna qudi koji do`ive duboku starost, a jo{ su vitalni, zdravi i vedrog duha? Pre vi{e od osamdeset godina je zapo~eto ozbiqno nau~no istra`ivawe da bismo mi danas mogli da pru`imo odgovor na ovo pitawe. Usput je otkriveno da su mnoge zdravstvene preporuke nepromi{qene ili jednostavno pogre{ne. Zapravo, standardni medicinski saveti ~esto }e samo izazvati stres. Istra`iva~e je iznenadilo to {to oni koji su po`iveli dugo, nisu na{li tajnu zdravqa u brokoliju, medicinskim tretmanima, vitaminima ili xogingu. Tajna je mnogo jednostavnija. U kwizi su navedeni putokazi za du`i i zdraviji `ivot, koji }e svakom od nas biti od pomo}i. Ova uputstva ne zahtevaju posebne ve{tine ili izuzetan trud. Na vama je samo da na~inite pravi izbor. A. Va.

„BEJBI EGZIT” PLANETARNA PRESTONICA DE^JE KULTURE

Igra kao najva`niji u~iteq `ivota Manifestacija „Bejbi Egzit“ povodom Svetskog dana porodice pokrenula je inicijativu da ove godine postane planetarna prestonica de~ije kulture. Na ju~era{woj konferenciji organizatori su {kolama predstavili mogu}nosti u~estvovawa na ovoj manifestaciji. [kole }e dobiti prostor od tri kvadratna metra sa suncobranom, {atorom, malom ogradicom ili nekom scenografijom na kojem }e izgraditi svoj kutak. Ciq je da de~je stvarala{tvo ugradi u dru{tvenu i medijsku sliku zemqe i da demonstrira igru kao najva`nijeg u~iteqa `ivota, koji danas ima zadatak da

nove nezaobilazne pojmove `ivota - ekologiju, odr`ivi razvoj, kulturu ishrane, {tedwu, ruralno bogatstvo, komunikaciju, dru{tvenu odgovornost, u~ini shvatqivim i va`nim. Organizatori manifestacije, organizacija za savremeni razvoj „Interart”, `ele da ovaj doga|aj u ovoj godini pretvore u veliku slikovnicu zanimqive Srbije, festival talenata i kreativnosti, doga|aj koji prevazilazi dana{we negativne tendencije i govori o ekonomiji optimizma zasnovanoj na dobrim qudima budu}nosti. A. Va.

U GALERIJI MATICE SRPSKE

O zbirci vajarskih radova Stru~no tuma~ewe izlo`be „Zbirka vajarskih radova Galerije Matice srpske” odr`a}e se sutra u 18 ~asova u Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1. O konceptu izlo`be i izlo`enim delima govori}e autor i muzejski savetnik Ratomir Kuli}. Izlo`ba }e biti otvorena do 10. februara, a tokom trajawa petkom u 18 ~asova }e se odr`avati stru~na tuma~ewa.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ME[TANI STARIH LEDINACA TRA@E BR@U USLUGU PO[TE I TVRDE:

Dok ra~un stigne ve} te~e kamata

@iteqi Starih Ledinaca nemaju po{tu, zbog ~ega im ra~uni ne sti`u na vreme, pa moraju da pla}aju i kamate. Prema wihovim tvrdwama, veliki problem predstavqa im i to {to kasne penzije, koje su nekada ispla}ivane u roku od tri dana, {to najvi{e uti~e na `ivot penzionera koji jedva sastavqaju kraj s krajem. Smeta im i to {to im pozivnice za odre|ene doga|aje kasne toliko da stignu kada je doga|aj pro{ao, a isto tako je i sa ~estitkama i drugom po{tom. Nadle`ni iz Radne jedinice po{tanskog saobra}aja „Novi Sad” ka`u da se po{iqke u Starim Ledincima uru~uju u zakonskom roku. Kako tvrde iz ovog preduze}a, prema Zakonu o po{tanskim uslugama, Ledinci, sa ne{to vi{e od 1.500 stanovnika i veoma razu|enom teritorijom,

spadaju u {ire dostavno podru~je, na kome je rok uru~ewa po{iqaka ~etiri dana od dana prispe}a u po{tu. - Stari Ledinci pripadaju {irem dostavnom podru~ju po{te u Ledincima, koja po{iqke dosta-

mestima do 3.500 stanovnika, te smatramo da smo u slu~aju Starih Ledinaca ispo{tovali kriterijum. Penzije se ispla}uju prema dinamici koju odre|uje Republi~ki fond PIO i to nema nikakve veze s nama - ka`u nadle-

Stari Ledinci pripadaju {irem dostavnom podru~ju po{te u Ledincima, koja po{iqke dostavqa dva puta nedeqno, utorkom i ~etvrtkom. U Starim Ledincima po{ta zbog nerentabilnosti ukinuta vqa dva puta nedeqno, utorkom i ~etvrtkom, ali trudimo se da kvalitet dostave odr`imo na znatno vi{em nivou. Po{tuju}i Zakon o dostupnosti pru`awa po{tanskih usluga gra|anima, {ire dostavno podru~je se organizuje u

`ni iz Po{te. Dodaju da se ve} neko vreme penzije ispla}uju za pet dana u celoj Srbiji, bez razlike da li je u pitawu Beograd ili Ledinci. Iz ovog preduze}a napomiwu da je po{ta u Starim Ledincima po-

stojala u dva navrata, ali da je zbog nerentabilnosti i malog broja usluga prestala da radi. “Tra`wa za po{tanskim uslugama , kojih ima vi{e od 400, nije opravdala postojawe te po{te i ona je poslovala sa gubitkom. Po{iqke u po{tu u Ledincima sti`u svakodnevno, {to na{im korisnicima, kojima je zna~ajno da ih dobiju odmah, ne ~ekaju}i termine dostave na ku}nu adresu, pru`a mogu}nost da ih preuzmu u po{ti”, ka`u iz ovog preduze}a. Dodaju da me{tani ovog naseqa mogu da otvore po{tanski pregradak, kako bi po{tu mogli uzimati svakodnevno. Kori{}ewe po{tanskog pregratka je besplatno, a pla}a se samo izdavawe punomo}i za podizawe po{te, koje godi{we ko{ta 44 dinara. N. Radman

CENE NA PIJACAMA MIRUJU, ALI KUPACA MALO

U cegeru samo krompir, luk, kupus - Posao nam ne ide. Zarade skoro da nema, jer ni qudi koji do|u da pazare nemaju novca da kupe ve}e koli~ine, nego uzimaju samo osnovne namirnice. Kraj je meseca, pa je potro{eno i ono malo {to su imali. Na svu tu na{u muku jo{ su i pija~arine visoke. Ovde za `ivot ne mo`e da se zaradi - ka`e trgovkiwa na jednoj od gradskih pijaca, koja pou~ena trenutnom situacijom sa svoje tezge nudi smo krompir, crni, beli luk, kupus i {argarepu. Ni ostali trgovci nisu zadovoqni trenutnom situacijom, ali prema wihovim re~ima, kako nemaju drugi na~in da zarade bar to malo novca, moraju biti tu. Iako cene nisu mewali odavno, a nema ni otimawa mu{trija pomo}u niskih cena, jer su ih snizili do krajwe granice, ostalo im je jedino da qubaznim glasom i dobrom uslugom privuku ono malo sugra|ana koji redovno dolaze na pijacu. Ka`u da je najvi{e kupaca ujutru, kada penzioneri pazare, a s obzirom da su im penzije male, ni od toga nema vajde. Prema wihovim re~ima, po-

Kilogram karfiola staje 180 dinara, glavica zelene salate 70, a veza {argarepe je 50 do 100 dinara neko svrati i nakon posla, ali i to je sve slabo. Da je poseta mala, a cene odavno iste, uverili smo se na pijaci.

^ITAOCI PI[U SMS

Najjeftinije su osnovne namirnice, koje odavno dr`e istu cenu. Za kilogram crnog luka potrebno je izdvojiti 40 dinara, dok je glavi-

ca belog 20. Krompir je, u zavisnosti od kvaliteta, od 25 do 40 dinara po kilogramu, cvekla 40, a sve` kupus 30 dinara. Paradajz, kome je u septembru pro{la sezona, mo`e se na}i i za 50 dinara, koliko ko{ta sitan, do 200 dinara, koliko je naizgled lep, krupan paradajz. Karfiol staje 180, zlena salata je 70 dinara po glavici, a {argarepa je od 50 do 100 dinara po vezi. [to se ti~e vo}a na pija~nim tezgama najvi{e je ju`nog, a cene stagniraju. Za kilogram banana sugra|ani }e platiti od 70 do 100 dinara, naranxe su 90, a mandarine 80 dinara. Korpica kivija staje 70 dinara dok je u rinfuzu komad 10 dinara, a limun je 90 dinara po kilogramu. Kru{ke raznih sorti staju od 70 do 90 dinara, a najpovoqnije su jabuke ~ije se cene kre}u od 45 do 60 dinara. Na pija~nim tezgama sugra|ani mogu jabuke kuptiti i po povoqnijoj ceni, jer kako bi prodali ovo vo}e trgovci su odredili i cenu od 100 dinara ukoliko se kupe tri kilograma. N. R.

065/47-66-452

Automobili jure, a posledice? Kroz ulicu Berislava Beri}a (biv{a Skojevska) ujutru izme|u 7 i 8 ~asova, automobili tako besomu~no jure, u oba smera, da su za nedequ dana pregazili {est ma~aka. Neke su u polumrtvom stawu ostavili, da se bacakaju i krvare na sred puta, na op{te zgra`awe prolaznika. Po{to se u toj ulici nalazi i obdani{te i {kola „Kosta Trifkovi}”, ko zna ho}e li nekog jutra nastradati i neko dete. Molim nadle`ne da se pozabave ovim problemom, dok nije kasno. 063/5563… *** Molimo sve novinare pisanih i vizuelnih medija sa teritorije grada da snime raskopane, blatwave staze na Novom grobqu u Novom Sadu, kako bi se postavili protivpo`arni hidranti. Nekim se stazama ne mo`e pri}i od blata. Zar je to moralo zimi da se radi? 063/5197… *** Po{tovani, da li bi neko mogao da svrati do katastra u Novom Sadu i da vidi kako maltretiraju ove jadne gra|ane. Ovo je `alosno, zaista. Qude i po tri puta vra}aju u red, za svaku sitnicu iznova treba uzimati broj, pa ovde ima starijih qudi. Ovo je stra{no, koliko je maltretirawa potrebno da bi se predao jedan zahtev. Sramota! Hvala vam unapred {to }ete, obratiti pa`wu na svoje gra|ane! Mirjana 063/4626.. *** Qudi moji od kada pamtim pomene mrtvima i stradalima je davala

crkva, pa bilo to pravoslavna, jevrejska ili bilo koja sa porodicom, prijateqima i obi~nim gra|anima, koji su osetili potrebu da prisustvoju tom tu`om ~inu. Ne vidim za{to se di`e tolika frka oko toga. Svi koji su prisustovali su tu do{li ~iste du{e i iskreno, kao obi~ni gra|ani pa vaqda i gradona~elnik. Mogli su bez bilo kakvih komentara staviti cve}e na spomenik ili ga spustiti u Dunav. 063/7286... *** Razo~arewe u toliko hvaqeni JGSP „Novi Sad” za prevoz do aerodroma “Nikola Tesla”. Dana 20.01.2012. na MAS-u ~eka se, kako oni ka`u: udobni, klimatizovani autobus po neverovatnoj ceni od 950 dinara (mada se na {alteru mora platiti 1.115 din.). Autobus treba da krene u 11.30 sati, ali tad ga jo{ nije bilo ni na vidiku. Posle 14 minuta dolazi drndavi, otrcani, stari gradski autobus, „betoniranim”prozorima od blata, nesiguran ni do Najlona… 064/5838... *** Povodom komemoracije racije odr`anoj na Keju smatram da se SPC nije ponela dostojno i ona ne predstavqa stradale `rtve u celini. Zameram gradona~elniku, jer on predstavqa sve gra|ane Novog Sada i samim tim mora da bude predvodnik na komemoraciji. 063/5017… *** U pravu je ~italac 063/5243… koji ne daje pravo gradona~elniku

da celokupnu gradsku vlast i wene inostrane goste vladika ba~ki Irinej, ponizi i ignori{e prilikom komemoracije `rtava racije. I granice pristojnosti i po{tovawa SPC imaju crvenu liniju. 069/2280... *** Ponovo grad `estoko osramo}en. Ovoga puta zahvaquju}i potpu-

no nesposobnoj i neorganizovanoj policiji. Zar je mogu}e da policija nije u mogu}nosti da obezbedi gostima, koji su do{li na Evropsko prvenstvo, sigurnost? Kao gra|anin osramo}enog grada tra`im hitno hvatawe i obelodawivawe aktera ovog ~ina i wihovo maksimalno ka`wavawe. 063/5243…


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak26.januar2012.

AGENCIJAZABORBUPROTIVKORUPCIJEOATP„VOJVODINA”

Krivi~naprijava protivgradona~elnika iGradskogve}a Agencija za borbu protiv korupcije podnela je Tu`ila{tvu za organizovani kriminal  krivi~nuprijavuprotivgradona~elnikaIgoraPavli~i}a i~lanova Gradskog ve}a, objavqeno je na sajtuAgencije. Prijavajepodneta zbog osnovane sumwe da su od danastupawanadu`nostslu`be-

rodnim standardima i da nakon dobijawaupotrebnedozvolepreusmeri me|umesni saobra}aj na novoizgra|enu autobusku stanicu. „Izspisapredmetanesporno je da je investitor ispunio sve svojeugovorompropisaneobaveze,adaGradNoviSadneizvr{avawe svojih ugovorom utvr|enih

obaveza pravda sudskim postupkom koji se vodi pred Privrednimsudomzanaknadu{tetekoja je upravo nastala neizvr{avawem ugovornih obaveza„, obja{wavajuuAgenciji.

Autobuskastanicakojanikadanijeproradila

lacionogsudauBeogradu,iznosi 388,9 miliona dinara i to samo za prva ~etiri meseca koliko autobuska stanica nije radila, dok danas ta {teta za kupca i

Grad8.maja2006.sklopiougovorsa„ATPVojvodina” i obavezao se da}ezanovoizgra|enunovu autobuskustanicuobezbeditiuslovezarad ume|umesnomsaobra}aju.Neizvr{avawesvojih ugovoromutvr|enihobaveza Grad pravdasudskim postupkom,smatra Agencija Agencija smatra da Novi Sad suprotno svojim odlukama nije regulisao i sproveo prigradske odlaske i dolaske na lokaciju stareautobuskestanice,~imeje na~inio konkretnu {tetu, koja prema presudi Privrednog ape-

ZASVEKOJIIZRA\UJURUKOTVORINE

KonkurszaMali sajamlepihstvari Konkurs za Mali sajam lepih stvari, 17. po redu, otvoren je za sve koji `ele da na wemu izlo`e svoje rukotvorine. Svi zainteresovanimoguposlatisvojuprijavu ukojojtrebadanaveduime,prezime,adresuikontakttelefon,{ta biizlagali,dalisuve}u~estvovali na sli~nim manifestacijama,fotografijemawerezolucije i, ukoliko poseduju, link do fejsbuk stranice, sajta ili bloga. U~esnici obavezno treba da na-

glase da li donose {tender ili pano~ijedimenzijetrebadanavedu. Sve to treba poslati na mejl kreativkens@gmail.com do subote28.januara,dopono}i. Pravo u~e{}a imaju svi koji sami izra|uju rukotvorine. Kotizacijaje700dinara,aakose donosii{tenderilipano,kotizacija je 1.000 dinara. Broj mesta jeograni~en.Sajam}eseodr`ati 12. februara u holu Studija M, UlicaIgwataPavlasa3. A.J.

Svetosavskabeseda uMaticisrpskoj

Nisamvideokrivi~nuprijavu.Kadjebudemdobio ivideo{tauwojpi{e,odlu~i}ukako}emo reagovati,rekaojeza„Dnevnik”Pavli~i} nihiodgovornihlicaNovogSada zloupotrebili svoj polo`aj i ovla{}ewa i time naneli vi{emilionsku{tetuGradu,preduze}uATP„Vojvodina”, IlijiDevi}u, kupcu i ve}inskom vlasniku dru{tvenogkapitalaistogpreduze}a,imawinskimakcionarima. -Nisamvideokrivi~nuprijavu. Kad je budem dobio i video {ta u woj pi{e, odlu~i}u kako }emoreag ovati-rekaojekratko za„Dnevnik”Pavli~i}. Uobrazlo`ewusenavodidaje Grad8.maja2006.godine,u skladusaGeneralnimurbanisti~kim planomisvimneophodnimodlukamaizakqu~cima, sklopiougovorsa„ATPVojvodina„ kojimse obavezaoda}ezanovoizgra|eni objekat(novuautobuskustanicu) obezbeditiuslovezaradume|umesnom saobra}aju po me|una-

9

preduze}e iznosi vi{e od 100 miliona evra. Novi Sad kao osniva~GSP-a,mogaojeimorao preko organa upravqawa isto javnopreduze}eobavezatinapo{tovawe odluka Grada u ciqu izbegavawa {tete i nesporazu-

Foto:F.Baki}

ma, a nije izvr{io ugovorom utvr|eneobavezeiodlukekojeje donosio. Odgovorima koje je dostavionapisanizahtevAgencije, gradona~elnik je nedvosmislenopotvrdiodasusveodlukei potpisaniugovorpravnovaqani idanijepokrenutbilokakavpostupak za poni{tewe i izmene odluka,pojasnilisuuAgenciji. NakrajuuAgencijinavodeda je prijava protiv gradona~elnikai~lanovaGradskogve}ajedan od najobimnijih i komplikovanijihslu~ajevakojiAgencijaza borbuprotivkorupcijeispituje od samog osnivawa. Tako|e, iz Agencije podse}aju da je po istim navodima Privredni apelacionisudizBeograda2010.godine presudio u korist ATP „Vojvodina„. D.Igwi}

SvetosavskubeseduMatice srpske „Antropologija `itija-~ovekuboga”ve~eras}eu 18~asovausve~anojsaliMaticesrpskeodr`atiprof.dr

Milan Radulovi}. U muzi~komdeluprogramau~estvova}e vokalni studio „Orfelin”, dirigent je Tamara Petijevi}. Z.D.

UKARLOVCIMA

Zajedni~kaakademija uGimnaziji Proslava Svetog Save u SremskimKarlovcimapo~iwe danas u 16.30 sati prazni~nim ve~erwimbogoslu`ewemuSabornojcrkvi.Polasatakasnijeu~eniciOsnovne{kole„23. oktobar” u crkvi }e izvesti svetosavskiprogram. Sutrau9.30satipo~iwesvetaarhijerejskaliturgijauSabornoj crkvi, koju }e slu`iti episkop sremski Vasilije sa karlova~kim sve{tenstvom. U

toku liturgije bi}e osve}eni slavski kola~i Karlova~ke gimnazije, Bogoslovije i O[ „23.oktobar”.Upodnejeusve~anoj sali Karlova~ke gimnazijeakademijanakojoju~estvuju |aci sve tri {kole. Svetosavskubesedugovori}eprofesor Gimnazije i Bogoslovije Branislav Mandi}, a vladika Vasilije dariva}etrojegimnazijalaca, autore najboqih literarnihradova. Z.Ml.

SAVETZAKOMUNALNEDELATNOSTISAGLASANSAULASKOMPRIVATNOGKAPITALA

Bjelajac:Partnerstvonije prodaja„Vodovoda” Nemaprodaje„Vodovoda”,jerjavno-privatno partnerstvotonezna~i,izjaviojeju~edirektorpreduze}aBrankoBjelajac nasedniciSavetazakomunalnedelatnosti.TajSavetjeprihvatiopredlogre{ewaoodobravawuprojekta javno - privatnog partnerstva za izbor privrednogpartnerakoji}ezajednosaGradom,u formi institucionalnog javno - privatnog partnerstva sakupqati, pre~i{}avati i distribuirativoduzapotrebedoma}instvaiindustrije,kaoiuklawatiotpadnevodenateritorijiNovogSada.UkolikosutraSkup{tina gradaprihvatipredlog,Bjelajacjerekaoda}e seodmahobjavitiraspisume|unarodnim~asopisimana52danaiakosejavezainteresovane kompanije,nakonistekarokaseraspisujetenderzaizborstrate{kogpartnera.

-Poizborupartnera,praviseugovorizme|u„Vodovoda”iprivrednogpartnera,kojitako|emoradaodobriSkup{tinagrada, {tozna~idauspehtenderanezna~ida}ese iugovorpotpisati.„Vodovod”kaodelatnost nemapre~i{}avawevode,pa}etobitinadle`nostnovefirme~ijejeosnivawepredvi|enoprojektom.Ujednotafirmaimazadatakdapripremidokumentacijuzaizgradwu pre~ista~a, prikupi novac i nije sastavni deo „Vodovoda”. Prema projektu, cena vode prvih10godinanesmedapre|ejedanevrorekaojeBjelajac. ^lansavetaizredovaSRSRadivojLaki} istakaojedaaktuelnavlastnijevodilara~una o „Vodovodu” ~im tra`i partnera da umesto grada rukovodi preduze}em. Tako|e,

Laki}smatradasezaovakvustvarmorajupitati Novosa|ani, pa ~ak i referendumom akotreba,jersuoniiizgradilipreduze}e. Bjelajac je naglasio da je u Segedinu i Budimpe{tibioprodatvodovod,{touNovom Sadunijeslu~aj,jerpowemujavno-privatnopartnerstvojezapravospasodprivatizacijeodnosnoprodaje. -Iakosmonajboqi„Vodovod”uzemqi, imamogubitkenamre`ioko26odsto.Da bi se oni smawili potrebna je tehnologija. Upravo zadatak javno - privatnog partnerstva je da spusti gubitke i tako ostvariprofit,agra|aninara~unimato ne}e ni osetiti. U Evropi ima 5.000 ovakvihprimera-zakqu~iojeBjelajac. D.Igwi}

ZAHTEVUPUTILIGRADONA^ELNIKU

Sindikattra`ireferendum o„Vodovodu” Sindikatzaposlenihustambeno komunalnoj delatnosti  grada uputio je zahtev gradona~elniku Igoru Pavli~i}u u kom ka`e da ukoliko zaista `eli socijalni dijalog sa sindikatom povu~e sa sutra{we sednice Skup{tine predlogprojektajavno-privatnog partnerstva za izbor strate{kog partnera “Vodovodu”. Sindikat podse}adaje19.januarapo~eosocijalnidijalogdvestrane,alida jeodmahposletogsastankastigao predlog pomenutog projekta, pa zato sindikat smatra da je nekorektno od vlasti {to je javnoprivatno partnerstvo (JPP) dospelo pre nego {to su se o wemu sporazumelisindikativlast. Sindikat nagla{ava „da zahteva da Skup{tina grada raspi{e referendum o JPP, jer se za to

potpisimaizjasnilo31.291gra|anin”. U sindikalnom zahtevu Pavli~i}uka`esedaciqJPPnije jasnoodre|enidanesadr`isve {tojepozakonuobavezno,navodi seida}enovoosnovanopreduze}e JKP „Vodovod i kanalizacija”

Zahtevasedasesasutra{wesednice Skup{tinegradapovu~epredlog projektajavno-privatnogpartnerstva kao dru{tvo za posebne namene (DPN) obavqati sada{wu delatnost „Vodovoda”, dok }e staro preduze}e zadr`ati tridesetak radnika i raditi poslove in`eweringaiizgradwepostrojewaza preradu otpadnih voda. Sindikat smatra da aktivnost Grada treba dabudesuprotna,dauJPPtreba

Ve~eposve}eno Du{kuTrifunovi}u Povodom{estgodinaodsmrtiDu{kaTrifunovi}ave~eras }eu19satiugaleriji„Prometej”, Trg Marije Trandafil 11, biti odr`an program posve}en tompesniku.U~estvujumuzi~ki urednik Bogomir Mijatovi},

da osnuju novo preduze}e koje }e ulagawem novca raditi te poslovezbog~egaseiulaziuJPP.Neverovatnojere{ewe,smatrasindikatkomunalaca,da}eprivatni partnersa49osniva~kogkapitalapreuzetiodgovornostupravqa-

Sini{a Mili} (gitara i glas), PeroZubac iZoranKolunxija. Usubotu,28.januarau11sati na ^eratskom grobqu u SremskimKarlovcimabi}epolo`eno cve} e na Trif un ov i} ev grob. Z.Ml.

wa preduze}em, dok }e Grad svoje intereseza{tititikrozu~e{}e u dono{ewu strate{kih odluka. Ko je tu u stvari ve}inski vlasnik kada se odri~e prava upravqawaidali}estranipartner zaiznosod51ostokapitalaJKP „Vodovod i kanalizcija” koji po posledwim podacima iznose 6,5

milijardi dinara ulo`iti sredstvaunovopreduze}eod6,3milijardedinara,kojejeekvivalentod 49odsto,pitasindikat. Finansirawe, planirawe, projektovaweiin`eweringprojekta za preradu otpadnih voda bi}e obavezaprivatnogpartnera,aizgradwapostrojewa}esefinansiratiizdostupnihjavnihfondova, nov~anih davawa Grada iz dividende koju grad dobija od novog preduze}akaoiizkreditabanaka ilikreditazaravoj,navodisinedikat. Po ovome privatni partnernemaobavezuizgradwepostorojewazapreraduotpadnihvoda, jer se sve stavqa u hipoteti~an odnos,ka`eizme|uostaloguzahtevu Sindikata zaposlenih u stambeno - komunalnoj delatnosti. Z.Deli}

Gradpla}adoprinose umetnicima? Skup{tinskaKomisijazapropiseusvojilajeju~ebezotvarawaraspravepredlogodlukepokojojbitrebalodaGraduplatidoprinoseza zdravstveno i penzijsko osigurawe licima koja su stekla status samostalnogobavqawaumetni~keilidrugedelatnostiuoblastikulture.O ovomesutratrebadaseizjasneiodborniciuSkup{tinigrada.Naime, odbornici odlu~ivawem o izdvajawu novca za doprinose samostalnim umetnicimasutrazapo~iwuradugradskomparlamentu. Z.D.

BAR-KODOVIJO[NISUUVEDENINAMAS-u

Naperonjo{postarom Testirawe nove tehnologije ulaskauperonMe|umesneautobuske stanice, iako najavqeno iz gradskogprevoznika,jo{nijepo~elo. Ekipa na{eg lista ju~e je obi{lanoveulaze,alisuonipotpunoblokirani,odnosnoputnici jo{uveknemogudaihkoriste. Da podsetimo, GSP, kome je prevozputnikaume|umesnomprevozusporednadelatnost,ugradio jeelektronskebarijerezaulazna perone koje }e, uz primenu nove aplikacijezaprodajukarata,omogu}itinovna~inradanastanici. Naime,nakupqenojkartizapre-

voziperonskojkartizajedanprolaz{tampasebar-kodkojiotkqu~ava barijeru na ulasku na peron poprincipu„jednootkqu~avawe, jedan prolaz“. Iz Gradskog saobra}ajnog preuze}a su nam rekli dasunoviulazinaperonve}trebalipo~etisaradom,alisetonijedogodilo,ao~ekujesedaprobni radbarijerakrenetekzanekoliko dana. Ujedno, preptplatne peronske markice trebale bi biti zamewee beskontaktnim karticama koje su personalizovane u sistemuivezanesuzakorisnikaiza dokumentzakojiva`e. G.^.


VOJVODINA/NOVISAD

~etvrtak26.januar2012.

DNEVNIK

c m y

10

ПАРЕОДИГАРАНАСРЕЋУЛОКАЛНИМСАМОУПРАВАМА

Бингозасрушенебођоше

Добитнициплакете

УСТАРОЈПАЗОВИОБНОВЉЕНОПРИЗНАЊЕ

„Светлост”културним посленицима

СТАРА ПАЗОВА: После више од четврт века општина Стара Пазова је обновила доделу највишег признања ствараоцима у области културе, плакете „Светлост”. Признање је уручено на свечаности коју су организовали Центар за културу Стара Пазова, Савез аматера, Народна библиотека и РТВ Стара Пазова под покровитељством Општине. Плакету „Светлост” за животно дело добила је сликарка, редитељ, сценограф и костимограф Марија Мира Бртка из Старе Пазове која активно ствара и у деветој деценији живота, Светлана Рудић из Старе Пазове, кореограф и оснивач КУД „Бранко Радичевић” и ФА „Дукат” за 40 година бављења фолклором, новинарка Анђелка Мали из Војке за допринос информисању из културе током 45 година, Милан Пјевац из Нове Пазове за допринос развоју културног аматеризма у свом месту, али и целој општини током шест деценија, Златко Пашко из Старе Пазове за допринос развоју библиотекарства и Петар Неранџић из Старе Пазове за допринос развоју културног аматеризма током 35 година рада у КУД „Бранко Ради-

чевић” и као секретар Савеза аматера. За најуспешнији колектив у култури 2011. признање је припало Позоришту ВХВ СКУД „Херој Јанко Чмелик” за представу „Крчма на главном друму” у режији Мирослава Бенке, која је била друга у Србији и најбоља на свим смотрама и фестивалима у Војводини. Најбољи појединац је Александер Бако који је и на Републичком фестивалу у Кули и на свим смотрама и фестивалима у Војводини награђен као најбољи глумац 2011. године. Организатори су установили и златне, сребрне и бронзане дипломе са малом плакетом „Светлост” које су додељене аматерским колективима и појединцима за пласман и признања освојена на републичким и покрајинским смотрама и фестивалима. Председник општине Горан Јовић подсетивши да му често замерају што каже да је Пазова „општина бизниса и спорта”, нагласио да је ово и општина културе, честитао добитницима и најавио да ће локална самоуправа и убудуће подржавати културне посленике, професионалце и аматере. В.Х.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Arena:„Parada”(15,17.15,22.35,20.20),„Alviniveverice3:„Urnebesnibrodolom” (11.30, 13.25, 15.15.), „Misija spasiti Bo`i}” (11.10, 13.10), „[erlok Holms:igrasenki”(17,22.20),„Ma~aku~izmama”(12.10,14.10,16.30),„Sumrak saga:praskozorje”(16.15),„Pono}uParizu”(18.40),„Kungfupanda2”(12),„Hepifit2”(11.15,12.30,13.15,14.30),„Mu{karcikojimrze`ene”(19.30,22.20), „Mapetovci”(14,16.10),„YekiYil”(18.10,20.10,22.10),„Kupilismozoovrt” (15.10,17.30,20,22.25),„Podzemnisvet:bu|ewe”(18.30,20.30,22.30),„Izdaja” (20.40,22.40) KulturnicentarNovogSada:„Torinskikow”(18.30),„Nepla{isemraka”(21)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te: scena „Pera Dobrinovi}” drama „Yandrqiv mu`„ (19.30),Kamernascenadrama„Qubavnapri~a”(20.30) Novosadskopozori{te:malasala„Portugal”(19) Pozori{temladih:malasala„Ma~aku~izmama”(17)

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava4,6433–145i6433–613(9–17):stalnapostavka„Petrovaradinskatvr|avaupro{losti”;postavkaOdeqewazakulturnuistoriju MuzejVojvodine, Dunavska35–37(utorak-petakAd9do19sati,subota-nedeqaod10do18~asova):stalnapostavka„Sa~uvanitragovimaterijalneiduhovnekultureVojvodineodpaleolitadosredine20.veka”,„Vojvodinaizme|udva svetskarata-antifa{isti~kaborbauVojvodini1941-1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302i4896-345(8–16):stalnapostavka„Vi{eodpolavekaza{titeprirodeuVojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145(9–17):podzemnevojnegalerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810:stalnapostavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, SremskiKarlovci,PatrijarhaRaja~i}a16, 881-637:postavka„VinogradarstvoivinarstvoFru{kegore”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: TROJKE: Jelena Milutinov (dve devoj~ice i de~aka) iz Novog Sada, DEVOJ^ICE: ZoricaPeji}, QenditaSuqa, AndolinaBeri{a i BranislavaStupar iz Novog Sada, DraganaSunajko iz Mladenova, KsenijaMandi} iz Ba~kog Gradi{ta, GabrielaMilovac iz Budisave, Katarina Tordaji iz Ba~kog Petrovca, Katica Kamasi iz Be~eja, Marijana Reqanovi} iz Beo~ina, Jadranka Stankovi} iz Qukova i BesimaDovedaniz ^ortanovaca, DE^AKE: IsidoraVukajlovi}, IngridSpai}, TatjanaVasiqevi} i JelenaBandi} iz Novog Sada.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Ibrahim ]avita Ademi (2011) u 9.45 sati, Laza Milenka Bogova~ki (1933, urna) u 10.30, @ivko Save Klaji} (1932) u 11.15, Petar Stevana Tanasijevi} (1928) u 12, Milica Todora Ma{i} (1921) u 12.45, Miroslava Milovana Tikvi} (1923) u 13.30, Dragoqub Ilije @ivanovi} (1935) u 14.15 i Ivanka Stojana Lazi} (1947) u 15 ~asova. Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawen Jovan Kuzmana Lemi} (1927) u 13 sati.

СОМБОР: Има неке „историјске“ правде што је државни секретар Министарства за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу ДушкоРадаковић сомборском градоначелнику Немањи Делићу уручио решење овог министарства којим се стоном граду Западне Бачке додељује 421.000 динара за санацију штета насталих током два велика прошлогодишња олујна невремена. Тачније, правдено је да су ова средства обезбеђена кроз „намете“ на игре на срећу, пошто је житељима овог града бујног зеленила последнјих неколико година права лутрија у каквом стању ће затећи своје куће, локале и аутомобиле када „загуде“ јаки и олујни ветрови кроз крошње великих, скоро стогодишњих дрвореда бођоша. - Чињеница је да, услед вишедеценијског неадекватног одржавања, Сомбор приликом сваког невремена има проблем са својим градским зеленилом, тачније легендарним бођошима, од којих десетине не издрже јаче ветрове и обилније кише и падају по крово-

вима или аутомобилима наших суграђана - образложио је Делић зашто је управо овим пројектом, санацијом штета насталлих услед невремена, сомборска локална самоуправа конкурисала на јавни позив Министарства државне управе у новембру прошле године. Највећи део нанесених штета саниран је средствима градског буџета, пре свега оних које нису трпеле било какво временско одлагање поправки, али је обим штета толики да је било неопходно пронаћи још неки извор финансија - казао је Делић, изражавајући наду да ће Сомбор моћи да рачуна на још неку помоћ из средстава републичког Срушенибођошипослеолује буџета која се обезбеђују кроз новембарски конкурс Министаропорезивање приређивања игара ства, али је „прошао“ само овај на срећу. казао је државни секретар Рада- Сомборска локална самоу- ковић приликом уручења решеправа је аплицирала са неколико ња од одели средстава Сомбору. пројеката на прошлогодишњи - То је био последњи конкурс у

2011. годину а ускоро ће бити расписан и нови, на који ће се моћи пријавити све српске локалне самуоправе, па тако и сомборска - казао је Радаковић. М.Миљеновић

Од игара за социјалу

СЕНТА: Државни секретар у Министарству за људска и мањинска права, државну управу и локалну самопуправу Душко Радаковић боравио је у Сенти где је председници општине Аники Ширковој предао решење о додели средстава за решавање социјалних проблема у износу 1,9 милиона динара. Новац је намењен за спровођење програма Центра за социјални рад општине Сента за подршку и развој кућне неге старих и за побољшање квалитета живота и рада инвалида. Радаковић је подсетио да је од наменских средстава која се у буџету остварују од приређивања игара на срећу, део намењен за пружање јединицама локалне самоуправе у реализацији различитих облика солидарности са лицима која су у неједнаком положају са осталим грађанима, као и са лицима са посебним потребама и

помоћи социјално-хуманитарним организацијама. Он је најавио да ће нови јавни конкурс за расподелу ових средстава за подршку пројектима општинских самоуправа бити расписан за 15 до 20 дана. Сента је, према речима председнице Ширкове, до сада у више наврата успешно конкурисала за средства од прихода од игара на срећу, па је остварила два милиона динара за рационализацију локалне самоуправе, а такође и 1,7 динара за опремање општинске канцеларије за економски развој. Директорка Центра за социјални рад Милијана Поповић рекла је да ће се добијеним средствима наставити пружање помоћи најстаријим суграђанима којима је помоћ неопходна, као и особама са инвалидитетом. Она је напоменула да је у прошлој години кућном негом било обухваћено 148 старих. М.Мр.

Душко Радаковић и Анико Ширкова

VODI^

TElEfONI VA@NIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitnapomo} 94 Ta~novreme 95 Predajatelegrama 96 [lep-slu`baAMSJ 987 Auto-motosavezSrbije 987 Informacije 988i0900098210 Toplanakolcentar 0800100-021 reklamacije24sata 4881-104, zapotro{a~e 420-853 Vodovodikanalizacija,centrala 488-33-33 prijavakvaravodovod 0800-333-021 prijavakvarakanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “NoviSad-gas” 6413-135i6413-900 JKP“Stan” 520-866i520-234 Kolcentarpreduze}a„Put” 6313-599 Kolcentar„Parkingservisa” 4724-140 „Gradskozelenilo” marketingiPR4881-633 rasadnik403-253 “Dimni~ar”, 6622-705,6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planiranaiskqu~ewaiprijavakvara 421-066 @elezni~kastanica 443-200 Me|umesnaautobuskastanica 444-022 Prigradskaautobuskastanica 527-399 Gradskosaobra}ajno 527-796 Gradskogrobqe 518-078i518-111 Pogrebno,JKP“Lisje” 6624-102 Pogrebnaku}a„Konkordija” 452-233 Dru{tvokrematista“Ogaw” 422-288 Ger.cent.-pomo}inega 450-266lok.204,205 Prihvatnastanica 444-936 Prihvatili{teFutog 895-760/117 Dnevnicentarzastaralica 4889-512 Infocentarzaosobesainvaliditetom radnimdanom(od10-15) 021/447-040 ili sms066/447-040 Komunalnainspekcija 4872-444(centrala), 4872-403i4872-404(dispe~erskicentar) SOStelefonzapu{a~eukrizi-od7do10~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}node`urstvo:“Bulevar” -BulevarM.Pupina7(od20do7)

420-374

ZDRAVSTVENASlU@BA Domzdravqa„NoviSad”,kolcentar 4879-000 Klini~kicentar 484-3484 No}node`urstvozadecuuZmajOgwenaVuka(subotainedeqa) 6624-668 No}node`urstvozaodrasle(Wego{eva4) (subotainedeqaipraznici) 6613-067 Vr{a~ka28 4790-584 Klinikazaginekologijuiaku{erstvo 4899-222 De~jabolnica 425-200i4880-444 Institut-SremskaKamenica 4805-100

TAKSI Prevozosobaote`anogkretawa„Hendikeb” 432-005,060/313-3103 Vojvo|ani-taksi 522-333i065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP-taksi 444-000,SMS1088 Deltaplus-taksi 422-244 MaksiNovosa|ani-taksi 970,451-111 Grand-taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB-taksi 500-222 De`urnitaksi 6350-350 Halo-taksi 444-9-44,SMS069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik УРУЧЕНАПОМОЋНАЈУГРОЖЕНИЈИМПЕНЗИОНЕРИМА

Петхиљададинара залакшиживот

КИКИНДА: У Скупштини општине Кикинда јуче је уприличен пријем за пензионере инвалиде рада из општине, који имају најнижа примања. Присуствовало је 20 пензионера, којима је председник Општине Илија Војиновић доделио по пет хиљада динара. Општинска организација пензионера инвалида рада одлучивала је о томе коме је помоћ најнеопходнија. - Очекујем да се добра сарадња са локалном самоуправом настави. Већ смо разговарали о томе да у 2012. години још стотинак пензионера инвалида рада добије ову помоћ. Најмање хиљаду пензионера има који су у тешкој ситуацији. Не можемо им одједном помоћи тако да се окупљамо на сваких неколико месеци каже председник Стева Станишић. - Имам 11.000 динара пензију те ми овај новац пуно значи. Ову помоћ утрошићу да платим рачун за струју - каже НадаБабић је из Башаида, која је у инвалидску пензију

отишла је након што је 17 година радила у кикиндском ПИК-у. ДушанкаТолмач из Руског Села, има 20 хиљада динара инвалид-

ске пензије: - Новац ће ми добро доћи с обзиром на то да сам недавно имала две операције, тако да ћу купити апарат за леђа. Шандор Берта из Руског Села живи са пензијом од 19.000 динара: - Хвала локалној самоуправи што нам помаже. Ових пет хиљада добро ће ми доћи да лакше живим. Планирам да купим прасиће. Средства за помоћ најугроженијим пензионерима издвојена су из буџета. А.Ђ.

УЗЕТИУЗОРЦИОТПАДАЗАКОЈИСЕПРЕТПОСТАВЉА ДАЈЕОПАСНАЖИВА

Лучни мост потпуно затворен

ЗРЕЊАНИН: Лучни пешачки, или такозвани банана мост, који спаја зрењанинско насеље Берберско и Улицу Тоше Јовановића, од јуче је, из предострожности, у потпуности затворен, саопштио је Одсек инспекције за заштиту животне средине у Зрењанину. На том мосту, да подсетимо, још пре три недеље појавила се већа количина отпадног материјала за који се претпоставља да је жива, а надлежне градске службе о овом случају обавештене су тек пре неколико дана. Комунална полиција је, одмах по изласку на терен, са једне стране моста поставила упозорења да је забрањен пролаз због присуства материја опасних по здравље људи, али су грађани, упркос томе, несметано користили другу половину овог објекта. Неки су, чак, и рукама дирали отпад за који се претпоставља да је опасни материјал како би се и сами уверили да ли је у питању жива. А, коначан одговор на то питање ускоро би требало да стигне из новосадског Института за заштиту на раду. Радници ове стручне овлашћене организације јуче су, наиме, узели узорке материјала са пешачког моста који ће бити анализирани. Након тога, јавност би требало да буде упозната и са тиме да ли је овај догађај угрозио здравље људи и животну средину. “До добијања валидних резултата ове стручне куће, а на основу усменог решења Покрајинске инспекције за заштиту животне средине, Лучни пешачки мост ће из пре-

дострожних разлога до даљег бити потпуно затворен”, поручили су из Одсека инспекције за заштиту животне средине. Још нико не може ни да претпостави откуд на мосту жива, иначе поприлично скуп материјал. Поједини житељи који користе Лучни мост тврде да се овај течни метал појавио још пре три недеље и да су његове количине тада биле далеко веће него што је то сада случај. Поготово јер је последњих дана падала киша па је са моста спрала капљице живе које су, како се претпоставља, завршиле у реци Бегеј. Председник Удружења спортских риболоваца Зрењанина Бранислав Чордић потврдио је јуче за “Дневник” да се у близини поменутог моста затекне доста пецароша, додајући да је питање како ће жива утицати на рибу. -Једно је сигурно – жива не може да плива, већ је са моста завршила у муљу. Надлежни би требало да узму узорке муља из реке и да утврде да ли су количине које су завршиле у води опасне и у којој мери – нагласио је Чордић, напомињући да су вероватно грађани који су прелазили преко моста одређене количине пренели на друга места преко обуће. О свему је обавештен и Одсек за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Србије, а на зрењанинској полицији је да, евентуално, открије одговорне за просипање живе по мосту. Ж.Балабан

ОбновљенДЗВМу Бечеју иБачкомГрадишту БЕЧЕЈ: У време док је лидер ДЗВМ био др Шандор Пал, ова странка је имала пет одборника у локалном парламенту. Његовом прераном смрћу, долази до правог раскола унутар општинске организације странке. Ових дана су Одлуком Савета ДЗВМ формиране организације у Бечеју и Бачком Градишту, а у припреми су оснивања и у Бачком Петровом Селу и Србобрану. Председник Основне организације ДЗВМ у Бечеју је ЗолтанБурнат, а потпредседник је Нандор Хорват. У Бачком Градишту је председник Стеван Петровић Ечи, а потпредседник Иштван Ђере. Секретар Општинске организације ДЗВМ из бољих дана, а сада потпредседник, Нандор Хорват нагласио је на конференцији за новинаре, да им се

суграђани јављају у страначким просторијама у Републиканској 144 поводом бројних комуналних и других проблема, па ће то, уз национални интерес, бити најважнији циљеви рада новоформиране организације у Бечеју. Четвртком поподне просторије странке ће бити отворене за све заинтересоване. На новинарска питања да ли ће наставити политичко деловање др Шандора Пала и каква је сарадња са СВМ, Нандор Хорват је одговорио: - Истина је да смо политички стасавали и учили уз др Шандора Пала, али ваља очекивати наше, ипак, нешто другачије деловање. Што се тиче односа са СВМ, разговарамо, не мрзимо се, али озбиљнијих контаката немамо. В.Ј.

~etvrtak26.januar2012.

11

ГРАДПЛАЋАОДШТЕТУМАЛОЛЕТНОМПОСЕТИОЦУ„ДАНАПИВА”

Рекламомпорамену ЗРЕЊАНИН: Град Зрењанин исплатиће малолетном Н.Ш. 244.450 динара на име нематеријалне штете, односно претрпљених физичких болова и страха, као и на име парничних трошкова. Такав закључак усвојили су градски већници на овонедељном заседању. Овај малодобник је, како сазнајемо, претрпео повреде 27. августа 2010. године, за време одржавања традиционалне зрењанинске манифестације “Дани пива”, када је на њега пао метални

део бандере на углу улица Николе Пашића и Житног трга, у центру града. Преко свог адвоката Горана Мандића, Н. Ш. је Основном суду у Зрењанину поднео тужбу ради накнаде штете против Туристичког центра, који је, уз локалну самоуправу, организатор овдашње пиваријаде. Вредност спора је лимитирана на 200.000 динара. - За време манифестације, у вечерњим часовима, догодила се незгода у којој је повређен тужилац. Он је са друговима седео испод

стуба уличне расвете, када је услед удара ветра рекламни пано са натписом “25. Дани пива”, причвршћен на бандери, поломио металну цев која је пала и ударила Н. Ш. у лево раме. Том приликом он је задобио лаке телесне повреде, након чега му је указана лекарска помоћ у Општој болници “Др Ђорђе Јоановић” у Зрењанину, где је и настављено лечење тужиоца. Због околности под којима се догодила ова незгода, он је претрпео и примарни и секундарни страх

ВРБАСОБЕЛЕЖАВАСТОГОДИНАОДПРВЕФИЛМСКЕПРОЈЕКЦИЈЕ

Биоскопунеопходна новаопрема ВРБАС: Биоскоп „Југославија” у Врбасу обележиће ове године сто година од прве филмске пројекције у овом граду. У оквиру јубилеја из Филмске редакције Културног центра Врбас најављују приказивање најзначајнијих остварења седме уметности у последњих пет деценија, уз редован филмски репертоар. Према речима руководиоца ове редакције Слободана Елезовића врбаска филмска публика ће моћи да погледа филмове у неколико циклуса. - Планирамо да прикажемо филмове који су би- Биоскоп„Југославија“ ли добитници награде „Оскар”, затим најбоље филмове вљени познати светски режисепрве деценије ФЕСТ-а, као и до- ри, најбољи домаћи редитељи, битнике најзначајнијих филм- затим класични совјетски филских награда у Кану, Венецији и мови, дечји филмови по школБерлину. Такође, биће предста- ској лектири, као и филмови познатих светских и домаћих глумаца - најавио је Елезовић. Он је посебно истакао да велики изазов за врбаски биоскоп представља модерна и савремена технологија. - У свету, али и у неколико градова у Србији уграђена је дигитална технологија у кино кабине, јер ће већина филмова ускоро бити снимана и дистрибуирана у ДВД техници. Уколико то Врбас не учини, СлободанЕлезовић

биоскоп „Југославија” не може рачунати на будућност. Такође, неопходно је што пре променити дотрајали филмски екран и поправити петнаестак руинираних столица да би се на квалитетан начин могло одговорити будућим програмским обавезама. За све то су потребна велика средства која ми немамо - истакао је Елезовић. Он сматра да је у Врбасу неопходно конституисати Савет за културу чији би задатак био да се побољша статус биоскопа и других установа и положај културних радника, те да се обезбеди новац за осавремењавање рада ове делатности. Како Врбас још гради позоришну зграду, у сали биоскопа одржавају се и позор��шне представе и други програми, трибине, скупови, концерти. М. Кековић

НЕДЕЉАПРЕВЕНЦИЈЕРАКАГРЛИЋАМАТЕРИЦЕ

Прегледбез заказивањаиплаћања КИКИНДА: У току је Европска недеља превенције рака грлића материце и тим поводом све жене и девојке из кикиндске општине могу без заказивања да ураде бесплатан преглед и „папаниколау тест” још данас и сутра у гинеколошкој амбуланти у Градској болници, од 12 до 13 сати. Потребно је да понесу само здравствену књижицу. Шеф Превентивног центра Дома здравља у Кикинди др Марија Вукобрат истиче да је рак грлића материце лако излечив уколико се уочи на време. Повећан ризик да оболе имају жене инфициране хуманим папилома вирусом или то имају њихови партнери, жене које

су имале више сексуалних партнера или чији су партнери имали више сексуалних партнерки, жене које су пре 18 године започеле сексуални живот. У двоструко већем ризику да оболе су и жене које пуше цигарете, а ризик се свакодневно повећава са бројем попушених цигарета и дужином пушачког стажа. - Прегледи нису болни и трају кратко, а најбоље би било да се раде једном годишње. Ништа не мора да значи и уколико се жена или девојка добро осећа и нема никаквих сиптома, јер се редовним прегледом уочава почетна промена која је потпуно излечива када се примети на време. На преглед је најбоље ићи у средини циклуса,

од 10. до 14. дана, мада је могуће отићи и било кад, а на прегледу је битно рећи гинекологу датум последњег менструалног циклуса и гинеколошког прегледа - каже др Вукобрат. У просеку сваког дана у нашој земљи код четири жене се открије рак грлића материце а једна умре од ове малигне болести. По подацима из 2008. године Института за онкологију Војводине - 330 жена је оболело, а 150 умрло од овог обољења. Србија има највећу учесталост рака грлића материце у односу на све друге републике бивше Југославије и једну од највећих међу земљама југоисточне Европе. А.Ђуран

Светосавска беседа Стевана Бугарског

СЕНТА: У част првог српског просветитеља и архијереја Светог Саве Камерна сцена „Мирослав Антић„ из Сенте ће Савиндан, уједно и крсну славу, прославити приређивањем традиционалне Светосавска академија која се одржава у Дому културе данас, у четвртак 26.јануара, у 19 часова. Светосавску беседу одржаће истакнути историчар Стеван Бугарски из Темишвара. У програму ће поред глумаца КС „Мирослав Антић„, хора и фолклорног ансамбла Завичајне фонда-

ције ‘’Стеван Сремац‘’, наступити истакнута драмска уметница Љиљана Благојевић из Београда. Као и претходних година од поновног обнављања Школског фонда у Сенти извештај ће поднети Петар Терзић, а прикупљаће се прилози за помоћ ученицима слабијег материјалног стања као што је то била пракса од 1859. године када је у Сенти први пут свечано прослављен Свети Сава па све до 1887. када је фонд угашен. М.Мр.

великог интензитета – писало је у тужби коју је, уз уверење Полицијске управе о обављеном увиђају и уз медицинску документацију, адвокат Мандић поднео зрењанинском суду. С обзиром на то да је захтев за накнаду штете који је Н. Ш. поднео граду био оправдан, Градско веће је прихватило закључак да се овом малолетном посетиоцу “Дана пива” исплати основица од 200.000 динара, као и парнични трошкови. Ж.Б. СЕДАМДЕЦЕНИЈА ОДРАЦИЈЕУБЕЧЕЈУ

Данас помен, сутра парастос

БЕЧЕЈ: Сећање на крвави пир Хортијевских фашиста, који је пре тачно седам деценија почео 4. јануара у Чуругу, наставио се у Жабљу, Ђурђеву, Госпођинцима, Локу, Шајкашу, Тителу, Мошорину, Темерину, Новом Саду, Србобрану и завршио тродневном рацијом 26, 27. и 28. јануара у Бечеју, обавиће се данас и сутра на спомен-обележју крај ушћа, канала у Тису. По истраживањима ова хајка на невине људе однела је током јануара 1942. године најмање 12.763 жртве, међу којима и 80 деце. Резолуцијом Генералне скупштине УН из 2005. године 27. јануар проглашен је за Међународни дан сећања на жртве холокауста, што се поклопило са датумом на који Бечејци деценијама организују сећење на жртве рације у својој средини. Да би угостили званичнике амбасаде Израела у Београду и представнике Савеза јеврејских општина у Србији, који ће сутра присуствоваци централном обележавању Дана холокауста у Београду, Бечејци су комеморацију померили за данас. Од 13.30 сати биће одржан и уметнички програм у свечаној сали Народне библиотеке у Бечеју. Српска православа црква и Општинска борачка организација држе се традиције и они ће сутра на Савиндан одржати парастос на истом месту код спомен-обележја, с почетком у 13 сати. Домаћини данашње комеморације, представници локалне самоуправе, сутра ће се наћи у улози гостију, као и бројни суграђани који долазе да одају дужну почаст жртвама фашистичког терора од пре седам деценија. В.Ј.

Сећањена Срђана Алексића

ПАНЧЕВО: Грађанска акција Панчева најавила је да ће сутра у 13 сати у положити цвеће испод спомен-плоче постављене у знак сећања на Срђана Алексића, кога су 21. јануара 1993. године на смрт пребијен јер је бранио свог суграђанина Бошњака. Активисти позивају грађане да им се придруже у Пролазу поред зграде Градске управе, који носи име Срђана Алексића, на 19. годишњицу од када је преминуо од задобијених повреда, и одају почаст његовој храбрости и човечности. Догађају ће присуствовати и амбасадор Републике Босне и Херцеговине Бориса Арнаут. Након полагања цвећа, у салону на деветом спрату зграде Градске управе, активисти невладиних организација које цине Грађанску Војводину представиће ову заједницу НВО-а из неколико градова. В.Х.


~etvrtak26.januar2012.

ekOLOGiJA

c m y

12

dnevnik

DODEQENAPRIZNAWAZAPROJEKAT„EKOPROFITNOVISAD2011”

Zelenim koracima do u{teda Predstavnicima deset preduze}a koja su u~estvovala u projektu „Ekoprofit Novi Sad2011„ju~esuuSve~anojsaliGradskeku}euru~enenagradezauspe{nookon~anprvi krug realizacije projekta. „Ekoprofit„ je pokrenuo grad Novi Sad, preko Gradske upravezaza{titu`ivotnesredine,zajedno sa Austrijskom agencijom za razvoj i konzorcijumom„Denk{at„izBe~a.Projekatje zapo~etpredvadesetgodinauGracu,aNovi Sadjeprvigraduregionukojijeprepoznao zna~ajkonceptaodr`ivogposlovawa,kojim

rezultata.Posebnomijedrago{tosukolege iz Be~a, gde se ovaj projekat realizuje preko dvadeset godina, bile pozitivno iznena|ene kvalitetom rada, a upu}ene su i pohvalenara~unGradaikompanijakojesu u~estvovale-ka`ena~elnicaGradskeupravezaza{titu`ivotnesredine,Aleksandra Jovanovi}-Galovi}. Uprvomkrugurealizacijeprojektau~estvovalasupreduze}aErstebanka,Delaize Srbija,  Vip mobajl, „Danubius„, „Gradsko zelenilo„, „Vodovod i kanalizacija„, „No-

slovawa,uskladusaosnovnimciqem“Ekoprofita” - da primenom principa za{tite `ivotne sredine i ekolo{kog poslovawa, kompanije postaju profitablnije i ekonomi~nije. Najboqi pokazateq efikasnosti projekta je ostvarena u{teda koja na godi{wmnivouiznostioko210hiqadaevra, {to zan~i da je svako preduze}e u proseku u{tedelo21hiqaduevra.

Ekolo{kilideri Va`andeoprojekta„Ekoprofit”bila jeiobukadvadesetmladihstru~waka,kojisukaopraktikantiukompanijamastekliteorijskoiprakti~noznaweudomenu ekolo{kogposlovawa.Naovajna~in,pru`enaimje{ansadaseli~nousavr{e,ali i da doprinesu daqem razvoju vizije odr`ivogbiznisajer}eupravooniformiratitr`i{teedukovanihkonsultanata.

Foto:R.Hayi}

kompanijeporedostvarivawaprofita,umawujusvojekolo{kiotisak. - Imamo mnogo razloga da budemo zadovoqni, naro~ito nakon {to su kompanije podnelezavr{neizve{tajeinternacionalnojkomisiji,~ijisamijabila~lan.Tekkadasmonajednommestuimalisveizve{taje, mogli smo da vidimo kvalitet postignutih

vosadska toplana„, „Elektrovojvodina„, SZR„Astra„ihotel„Veliki„.Zapredstavnikeovihpreduze}aorganizovanesugrupne radionicetokomkojihsuanaliziranibrojni aspekti ekolo{kog poslovawa, a istovremeno su se na individualnim konsultacijamausamimkompanijamaplaniraleirealizovale konkretne mere poboq{awa po-

- Mi nemamo na~ina da kontroli{emo i proveravamodali}ekompanijeidaqeposlovati u skladu sa principima „Ekoprofita”,me|utimlogi~nojedaakonekomnudite na~in da u{tedi novac, da }e on to i primewivati. Koncept i filozofija projektasutakvidaverujemda}esespontano nastaviti, jer nemate razloga da rasipate novac kada ste nau~ili kako da u{tedite dodajeGalovi}. Nagrade su predstavnicima kompanija uru~ili gradona~elnik Igor Pavli~i} i zamenik ambasadora Austrije, Volfgang Vagner.Prisutnimasuseobratiliidirektor „Denk{tata”, Vilibald Kaltenbruner i odbojka{ Andrija Geri}, koji ~esto u~estvujeuakcijamausmerenimnaza{titu`ivotnesredine. J.Zdjelarevi}

IOVEGODINEPRIKUPOVINIVOZILA

Bez naplate ekolo{ke takse Umesto ove godine, odlu~ilo je Ministarstvo`ivotnesredine,rudarstvaiprostornog planirawa, uredba kojom se uvodi ekolo{ka taksanaprodajuvozilauiznosuod12.000dinarapotoni,primewiva}eseod2013.godine.Odlukaoodlagawuprimeneuredbedonetajena-

kon konsultacija sa predstavnicima proizvo|a~aiuvoznikaautomobila. Ina~e, celkupan iznos ekolo{ke takse na prodaju vozila, prema praksi Evropske unije, namewenjepodsticawuindustrijerecikla`e otpadnihvozila.Ministarstvo}esredstvaza

tusvrhutokomovegodinepoku{atidaobezbediizdrugihizvora. Odlagawemprimeneoveuredbebi}eomogu}enodanovavozilauprosekupojeftineza1,5 dodvaodsto{tobi,zanajprodavanijuklasuvozila,zna~ilou{teduodoko200evra. Q.M.

STARAPAZOVADOBILARECIKLA@NICENTAR

Od sme}a se zara|uju milioni Ugovor o realizaciji projekta „ Ekonomsko povezivawe Roma u sektorurecikla`e”potpisanjei wimejepredvi|enootvarawerecikla`nih centara u Aleksincu, Ni{u, Staroj Pazovi, Vladi~inom Hanu i Surdulici. Ugovor o realizacijiprojekta,~ijajevrednostoko2,5milionaevra,potpisali su direktorka Fonda za za{titu `ivotne sredine @eqka Juraki} ipredsednikFederacije RomaSrbijeJovanDamjanovi}. Projekat predvi|a izgradwu objekataodnosnocentaragde}ebi-

{qavawem u oblasti recikla`e re{i}eseiproblemintegrisawa romske zajednice u dru{tvo - objavniojeministar`ivotnesredine,rudarstvaiprostornogplanirawaOliverDuli}. Ina~e, u Srbiji se oko 40.000 qudi bavi sakupqawem otpada, a ~etvrtinawihsudecamla|aod18 godina.PremapodacimaUSAID ~ak75odstootpadazarecikla`u u Srbiji sakupe uli~ni sakupqa~I,odkojihjeve}inaromskenacionalnosti. Prose~no, za dan, mo`edasesakupi200kilograma

Bi}ejo{21recikla`nicentar uSrbiji DirektorkaFondazaza{titu`ivotnesredine@eqkaJuraki} obja{wava da je ugovorom predvi|eno ukqu~ivawe romske populacijeusektorrecikla`eidajezaprvufazurealizacije izdvojeno114milionadinarakakobiseopremiliobjektiinabavilema{ineivozila. - Rad na pripremi otvarawa recikla`nih centara trajao je skorogodinudana,anaterenu,stru~wacisuna~iniliprocene koje op{tine su najspremnije za realizaciju takvih projekata. Otvarawerecikla`nihcentaraplaniranojeu26op{tinauSrbiji-reklaje@eqkaJuraki}. tisme{tenaiopremazapresovawe i balirawe ambala`e. Time }e se romskapopulacija,kojaseidosada bavila sakupqawem sekundarnih sirovina,uvestiulegalnetokove. - Veliki broj Roma `ivi u te{kimuslovimaionisudavalidoprinos sakupqawu sekundarnih sirovina,azahvaquju}iovomprojektubi}ezaposleniuoblastirecikla`ne industrije. To }e im omogu}itidaobezbedesebiisvojimporodicamaegzistenciju.Ovakvimprojektimaiwihovimzapo-

papiraikartona,od~egasezaradi500dinara.Gvo`|e,bakarimesingsuskupqi,aliseite`enalaze. Po re~ima predsednika Republi~kog sindikata sakupqa~a sekundarnih sirovina [abana Salijevi}a, na{a dr`ava je prestala da uvozi celulozu zahvaquju}i sakupqa~ima. On isti~e da su sakupqa~i otpada pro{le godineubuxetSrbijeuneli50milionaevranaimePDViostalih preza kad su prodali sekundarne sirovineotpadima.

Me|utim, nagla{ava Salijevi}, sakupqa~i sirovina rade i po12satidnevno,pre|u20kilometara i za to vreme prepe{a~e 19,7 kilometara. Jedan ~ovek mo`e da zaradi maksimalno 15.000 dinara od prodaje. @ivotni vek qudi koji sakupqaju otpad je 46 godina.Najvi{ejeRoma,aliima idrugih,kojisunaj~e{}ebezposla, siroma{ni, invalidi, migranti, ostavqena deca ... Od dr`ave se o~ekuje da prepozna ovaj rad i stavi ga u zakonske okvire jer je re~ o qudima sa socijalno ugro`enimstatusominezaposlenimakojinaovajna~inhranesvojeporodice.Predlo`enojedase i sakupqa~i, u okviru legalizovawasvogposla,organizujuumikropreduze}ailizadrugekakobi radiliuskladusapropisima. ApatinacGoranJo`a ve}deceniju~ekastalniposaoiistotoliko godina sakupqa sekundarne sirovine. Kako je zavr{io samo osnovnu{kolusvestanje,prizna-

je,da}ete{kona}iposao,alije spremandaidaqesakupqasekundarnesirovine.Mese~nozara|uje do15.000dinara.Uzavisnostiod vrstesirovinezakilogramdobijaizme|utrii12dinara,adabi dostigao 15.000 dinara mora da ima, kako isti~e, „dobar mesec”. Onprepodneprikupqenesirovine odvozi u otkupni centar, a predve~e kre}e u novo „krstarewe” gradom i sakupqawe novih kartona,najlona,tvrdeplastike, pet ambala`e. Svake ve~eri bukvalnoobi|eceograd.Nemaslobodandan,zawegapraznicineva`e,nemapravonagodi{wiodmor i bolovawe. Od opreme ima samo stri bicikl i malu prikolicu i tomujedovoqnodanosioko200 kilogramaotpada.Biciklnekad vozianekad,kadjeprikolicadobronatovarena,gura.Najte`emu jezimikadaimasnega,alinitadaneodustajeodposlajerraditi i`ivetisemora. Q.Male{evi}

Orao mi{ar

Foto:J.Gergeq

GRABQIVICAKOJU^ESTOVI\AMOKRAJPUTA

Od orla mi{ara korist nemerqiva Za{ti}enapticaoraomi{ar glodara,mi{arihvatajuidruge (buteo buteo) najrasprostrawe- sitne `ivotiwe, zmije, `abe, nijijeuKarpatskojniziji,kojoj insekte,maweptice. pripada i Vojvodina, a ornitoMe|utim,iuovimperiodima loziMa|arskesuovugrabqivi- od 20 do 40 odsto wihove hrane cu proglasili pticom 2012. go- predstavqajusitnisisari.Gerdine!Kodnassve~e{}eimaza- geqnapomiwedalovcioptu`ugovarawa da mi{ar bude samo ju mi{are, jer po wihovim uvedelimi~no za{ti}en ili da se ravawima ~ine zna~ajnu {tetu za{tita ~ak potpuno ukine, a u sitnojdivqa~i.Istinajedamisevernom susedstvu na tlu {ari povremeno uhvate pili}e Evropskeunijepridajemuseiz- fazana ili male ze~eve, ali to uzetan zna~aj. Predsednik Dru- jezanemarqivbrojidokazanoje {tva za za{titu i prou~avawe da ne prave velike {tete popuptica Srbije biolog i poznati lacijidivqa~i. ornitolog Jo`ef Gergeq iz Prerma re~ima Gergeqa, naSente predo~ava da je u odnosu u~naistra`ivawadokazujudau na {tetu koju pri~iwava, ko- ishranimi{arasitnadivqa~je ristodmi{aranemerqiva. zastupqenasamodopetodsto. - Mi{are naj~e{}e sre}emo -^akiugodinikadajemali poredprometnihsaobra}ajnica, broj sitnih glodara, mi{eva, gde koriste mogu}nost hvatawa voluharica i pacova, i onda plena iz zakorovqenog zemqi- procenatsitnedivqa~iuwiho{ta pored puteva i pa{waka. voj ishrani ne prelazi 10 do15 Dnevno uni{te odsto - kategorivi{e pacova i ~anjeGergeq. Hranesemi{evima {tetnihglodara, On ukazuje na pa tako zna~ajno ipacovima,patime dobrupraksuuzekoriste poqomqama u okru`emnogokoriste privredi,a~esto wugdesenapoqopoqoprivredi se hrane i pregaprivednim ze`enim `ivotimqi{timabezdrwama i pticama pored puteva. ve}a, postavqaju drveni „T” drOvu korisnu pticu u pro{lom `a~i da bi se potpomoglo ovim veku~ovekjeintenzivnoubijao, zahvalnimpticama.Mi{ariraa se~om {uma i drve}a uni{ta- dostojenatakopostavqenimdrvanasuimstani{ta,pajeskoro `a~imavisokimokometaripo, nestala iz na{ih krajeva, tako odakle osmatraju teren i napada se uglavnom razmno`avala u daju glodare, a promo}urni pobrdsko planinskim krajevima u qoprivrednicikojiuvi|ajuzna{umama-ukazujeGergeq. ~ajprisustvami{arauo~uvawu Onpotse}adasuuokviruo~u- useva. Postavqawem dr`a~a vawa prirode sve grabqivice primamquju ove grabqivice na postale za{ti}ene vrste, tako svojewivezboguni{tavawagloda zahvaquju}i ovoj meri i po- dara,atimeporedo~uvawauseva {umqavawu, u posledwih 25-30 oneidonoseu{tedeuodnosuna godina mi{ari su ponovo osvo- kori{}eweskupihotrova. jili ranija stani{ta, pa se da- Korist od mi{ara je mnogo nasve}gnezdeinadrve}uuni- ve}a nego {to je {tete i samo zijama. mo`emo da se radujemo wihovoj - U ovim zimskim danima na- brojnosti, a ne treba se bojati {edoma}ejatooboga}ujesepti- da}esepreteranorazmno`iti, camakojiseselesasevera,{to jernaodre|enommestu`ivisadokazuju i prona|eni primerci moonolikomi{arakolikomoobele`eni prstenima - obja- `e da opstane. Neopravdana su {wava Gergeq. - Mi{ar je ime zalagawa da se ukine za{tita dobio po glavnom izvoru hrane mi{ara.Zbogneznawainesavekoju ~ine mi{evi, glodari i snosti,uprokostome{tosuove sitnisisari.Naj~e{}iplenmu pticezakonomza{ti}enevrste, jepoqskimi{,voluharicaipa- de{avasedaihupucajuilidase cov. Kako broj glodara varira uni{tavajuwihovagnezda.Ipoizgodineugodinu,istotakova- red za{tite, zna~ajan broj mirira i broj potomstva mi{ara. {arastradaodnesavesnihlovaKadajevelikainvazijapacovai ca,akadabijo{ukinuliwihopoqskih mi{eva, hrane se is- vuza{titu,tobibilakatastrokqu~ivo ovim glodarima, pa fa za ovu vrstu lepe i korisne imaju veliku korist za poqo- ptice-nagla{avaGergeq. privredu, a kada nema toliko M.Mitrovi}


dru[tvo

dnevnik ZREWANINSKA GIMNAZIJA INICIJATOR PROJEKTA „[KOLA PO MOJOJ MERI”

Nastavnici i|acinisuna ratnompoligonu Zrewaninskagimnazijabilaje doma}in u~esnicima projekta “[kola po mojoj meri” iz sedam gradova u Vojvodini, i na ovom skupu predo~eni su dosada{wi rezultati akcije. Projekat, koji je inicirala upravo ovda{wa gimnazija,zaciqimaaktivirawe rada|a~kogparlamentaiwegove ulogeu{koli,kaoiutvr|ivawe naj~e{}ih problema u komunikacijiizme|uu~enikainastavnika iizradastrategijazawihovorazre{avawe. Ali, i razvijawe ve{tinaneophodnihdaseproblemi u komunikaciji izme|u profesora i |aka sagledaju objektivno, s pozicijeonogdrugog. –Svrhaprojektajedaprosto dovede do toga da nestanu one re~enice tipa “[kola je grozna„,ilije„smor”–izjavilaje psihologuZrewaninskojgimnaziji Milica Velimirovi}. – @eqanamjeda|aciosetedasami mogu napraviti lep{u {kolu, odnosno da nisu ba{ toliko nemo}nikakotoizgledanaprvi pogled. Va`no je da shvatimo i mi profesori, ali i |aci, da smoistitabor,danismosuprotstavqenestraneida{kolanije nikakav ratni poligon ve} da svi zajedno mo`emo veoma lepo dafunkcioni{emonazajedni~komzadatku.

U~esnica projekta Dragana Vukoti} iz Subotice ka`e da je uakcijuukqu~enave}godinudana i da joj se svidela celokupna zamisao. –@elelasamdapomognemsvojimvr{wacimadashvatesu{tinu ideje. Rezultati se svakako videnaterenu,ba{kaoi`eqai trudkojeula`uu~esniciprojekta.Nastavajevremenompostala zanimqivija, a primetan je i lep{i na~in rada profesora s u~enicima – napomenula je DraganaVukoti}. @. Balaban

VLADA SRBIJE DOPUNILA UREDBU O PLANU MRE@E ZDRAVSTVENIH USTANOVA U SRBIJI

ZaKlini~kicentar Vojvodineplanirano 1.370posteqa Vlada Srbije izmenila je pro{le nedeqe i dopunila Uredbu o planu mre`e zdravstvenihustanova.Potomnovom aktu, koji stupa na snagu osam dana od objavqivawa u „Slu`benomglasnikuSrbije”,udomu zdravqa koji je osnovan za teritorijusvi{eod20.000stanovnika a udaqen je preko 20 kilometaraodnajbli`eop{te bolnice, mo`e se obavqati i specijalisti~ko-konsultativna delatnost iz interne medicine, pneumoftiziologije, oftalmologije, otorinolaringologije,psihijatrije,dermatovenerologije, epidemiologije i medicinesporta. Promeweni su i kapaciteti bolni~kihustanovazazbriwavawe i le~ewe akutnih oboqewa, stawa i povreda na sekundarnom nivou s prose~nom du`inom boravka le~enih na nivouustanovedo8,5dana.Boravakpacijentaujedinicizaprodu`enole~eweinegu,ukqu~uju}i i period akutnog zbriwavawanadrugomodeqewu,mo`e trajati do 30 dana. Ubudu}e }e Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Ivawica„ imati 90 posteqazarehabilitaciju–reumatskaoboqewa,oboqewarespiratornogsistemaipovrede i oboqewe lokomotornog sistemaionkolo{kurehabilitacijudece,kojaje,ina~e,obe}ana ali do sada, zbog prethodne uredbekojaihnijezatoopredelila,decanisumoglaotro{ku dr`ave i}i na rehabilitaciju posle le~ewa. Specijalna bolnicazale~eweirehabilitaciju „Vrwa~ka bawa„ ima}e 300 posteqa za rehabilitaciju od endokrinolo{kih oboqewa, dok}eInstitutzarehabilitaciju u Beogradu imati 380 posteqazarehabilitacijuodneurolo{kih oboqewa, reumatskih,oboqewasrcaikrvnihsudovairespiratornogsistemai povreda, oboqewa lokomotornogsistemaizarehabilitaciju dece, ukqu~uju}i i onkolo{ku rehabilitaciju. Ovom uredbom utvr|en je i teritorijalni raspored posteqnihkapacitetazdravstvenihustanovauVojvodini.Tako

}euDomuzdravqauBa~kojTopoli (sa stacionarom) mo}i biti sme{teno deset, a u Op{toj bolnici u Subotici 670 pacijenata. Op{ta bolnica u Zrewaninumo`eprimiti600, aSpecijalnabolnicazaplu}ne bolesti iz istog grada 160 bolesnika.USpecijalnojbolnici za rehabilitaciju u Melencima mo`e biti 300 posteqa. Dom zdravqa „Novi Kne`evac„ (sa stacionarom) ima 30, Op{ta bolnica u Kikindi 280, Op{ta bolnica u Senti 240, Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti u NovomKne`evcu300iSpecijalna bolnica za rehabilitaciju „BawaKawi`a„140posteqa. U Op{toj bolnici u Vr{cu planirase290,Op{tojbolnici u Pan~evu 660, Specijalnoj bolnici za plu}ne bolesti u Beloj Crkvi 200, Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolestiuVr{cu900iSpecijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti u Kovinu 1.000 posteqa.UDomuzdravqaOxaci(sa stacionarom) utvr|eno je 25, Op{toj bolnici u Somboru 732,auSpecijalnojbolniciza rehabilitaciju u Apatinu 60 posteqa. Za Op{tu bolnicu u Vrbasuutvr|enoje270,zaSpecijalnu bolnicu za reumatske bolestiuNovomSadu70posteqa.ZaKlini~kicentarVojvodine planirano je 1.370 posteqa,zaInstitutzazdravstvenu za{titu dece i omladine 350, Institut za onkologiju VojvodineuSremskojKamenici311, Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine 225, Institutzaplu}nebolestiVojvodine 312. Klinici za stomatologiju Vojvodine pripada 25, a Vojnomedicinskom centru Novi Sad 60 posteqa. Dom zdravqa u Rumi (sa stacionarom) ovim aktom dobio je deset, a Op{tabolnicauSremskojMitrovici 513 posteqa. Za Specijalnu bolnicu za neurolo{ka i posttraumatska stawa u StaromSlankamenuzarehabilitaciju je utvr|eno 295, a za SpecijalnubolnicuzarehabilitacijuuVrdniku70posteqa. Q. Male{evi}

~etvrtak26.januar2012.

13

IZLO@BA O MILUTINU MILANKOVI]U NA PMF-u I U MATICI SRPSKOJ

Nau~nigenije–svetionik zabudu}nost „Krozvasionuivekove-pri~aoMilutinu Milankovi}u”nazivjeizlo`beona{emalii svetskom nau~nom geniju, geofizi~aru, matemati~aru,astronomu,klimatologu,gra|evinskom in`eweru, univerzitetskom profesoru, kojaodju~edo25.februaramo`edasepogleda uNovomSaduitonadvamesta,naPrirodnomatemati~kom fakultetu i u Matici srpskoj (uKwi`ari),jerjepostavkatematskipodeqena na dva bloka. Sve~ano otvarawe postavke, kojusuprirediliMaticasrpskaiUdru`ewe „Milutin Milankovi}” iz Beograda, u saradwisPMF-om,UniverzitetomuNovomSadui Zavodomzaizdavaweuxbenika,uprili~enoje ju~e u holu ispred amfiteatra „Mihajlo Pupin”uzgradidepartmanazamatematikuiinformatikuifizikuPMF-a. Ovdesuizlo`enieksponatikojisvedo~eo poreklu,{kolovawuinau~nomraduMilutinaMilankovi}a,dokjeuKwi`ariMSo~ima javnostipredstavqendeoposve}enMilankovi}evomkalendaru,tewegovojsaradwisMaticomsrpskom.Podsetiv{idasepomi{qewusvetskihnau~nihautoritetaMilankovi} proslavio svojom teorijom ledenih doba, dekan PMF-a prof. dr Neda-Mimica Duki} ukazalajenamnogobrojneoblastinaukakojimasesjednakoznawa,talentaivizionarstva

bavio i naglasila da je „bio ~ovek {iroke multidisciplinarnosti”. Pomenuv{i da je izlo`bu inicirala Matica srpska, wen potpredsednik prof. dr Slobodan ]ur~i} istakaojedaje„MilutinMilankovi}odonihSrbakojisuna{uzemquproslaviliu~itavom

Foto:S.[u{wevi}

svetu”,tenadubokevezefamilijeMilankovi}sMaticom.Takoseodsamogwenogosnivawa 1826, Milutinov pradeda Teodor pretplationa„Serbskeletopisi”,potowi„LetopisMS”,paaktivnostidvanau~nikovastrica..,aonsamjeod1926.dopo~etka1928.u„Letopisu”objavio30pisama,kojeje(dopuwenes

jo{{est)istegodineMSobjavilapodnaslovom„Krozvasionuivekove”. Natamnusenkukojajegodinamabilanadvijenanadovim~estitim~ovekominau~nimgenijem, podsetio je Slavko Maksimovi}, predsednik „Udru`ewa Milutin Milankovi}” iz Beograda, rekav{i da je „~iwenici da je Milankovi} u svom narodu dugo osporavan i ~ak zaboravqen„(posleDrugogsvetskograta).Ovo udru`ewerazli~itimaktivnostima,publikacijamaiizlo`bama(poputovenovosadske)~ini sve da se veliki nau~nik „ponovo vrati u krilosvognaroda„. Zvani~no otvaraju}i izlo`bu, prodekan za naukuPMF-a,prof.drMilicaPavkov-Hrvojevi},izuzetnonadahnutogovorilajeoMilankovi}u,nazvav{iganau~nimgenijemkojijeje respektovao sindrom budu}nosti, te „svetionikom budu}nosti„. Ona je podsetila na neke wegovenau~nepodvige-tezuocikli~nomsmewivawuledenihime|uledenihdoba,reformu (Julijanskog)kalendara,kojisesmatranajpreciznijimuistorijihronologije,dajejedanod najcitiranijihnau~nikausvetu...Natodagaje ameri~ka NASA uvrstila u 15 najzna~ajnijih nau~nikauistoriji~ove~anstva,dasudvakratera,naMesecuiMarsu,tejedanplanetoidnazvanipoMilankovi}u. V. ^eki}

NESTA[ICA VE[TA^KOG HORMONA „PREGNILA”

Leksti`ezanedequdana UapotekamauSrbijive}du`enemaampula„pregnila”,ve{ta~kog hormona od vitalnog zna~ajaza`enekojenemoguda ostanu u drugom stawu. Zapravo,re~jeohormonskojterapiji kojom se reguli{e za~e}e i samim tim je on od izuzetne va`nosti za mnoge `ene koje se trude da dobiju bebe. Koristi seule~ewusteriliteta,redovno se propisuje `enama koje treb a da idu na ve{ta~k u oplodwu, prilikom odr`avawa trudno}e kao i kod planirawa za~e}a. Koristi se i kod krva-

rewa trudnica jer taj hormon poma`e bebi da stvori posteqicu. Dakle, re~ je o leku bitnom za`enekoji`eledecu.Ampula „pregnila” nema u apotekama jerjeizdanaudansvevi{e`enakojegatra`eputeminterneta i pozivawem apoteka u unutra{wostiSrbije,aliuMinistarstvu zdravqa tvrde da ga u zdravstvenim ustanovama ima dovoqnoidaoninemajuinformacija da vlada nesta{ica, dodaju}i da }e u one zdravstvene ustanovegdenedostajebitidi-

stribuirandokrajanarednenedeqe.Po{tojere~olekukoji senalazinaListiB,RFZOobja{wavadaseonizdajenanalog u okviru bolni~kog le~ewa i da,akoganemauapotekama,to nezna~idaganemaubolnicama koje, uostalom, i jesu zadu`ene za ve{ta~ku oplodwu, ali i za nabavku svih neophodnih lekova. Kako smo saznali, pomenutih ampula nema ni u novosadskim apotekama, gde su nam tako|enapomenulidanisunidu`nidagatrebujujerjere~oleku s B liste koji se izdaje na

bolni~kinalogikojisewima idistribuira. Menaxer Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije PavleZeli} potvrdiojezana{ list da leka trenutno nema na na{emtr`i{tu,~imejedemantovao Min is tars tvo zdravqa kojetvrdidanevladanesta{ica„pregnila”. –Lekjenaobnoviregistracije u Agenciji za lekove i o~ekujemo da }e do kraja nedeqe dobiti dozvolu da se ponovona|enatr`i{tu–rekaoje Zeli}. Q. M.

VOJSKA SRBIJE POSLE 25 GODINA KUPILA INOSTRANI AVION

„Pajperseneka”za fotogeometrijskosnimawe Posle25godina,VojskaSrbije jekupilastraniavion.UvojnuvazduhoplovnubazuuBatajnici,kako je potvrdio zvani~nik Ministarstvaodbrane,uutorakpopodne je stigao avion „pajper seneka 5„ koji }e na{a vojska koristiti za fotogeometrijsko snimawe terenaizvazduha,odnosnozapotrebe izrade geografskih karata. Avionsnajsavremenijomopremom ko{ta2,7milionaevra.Preovog aviona, posledwa kupovina letelicauinostranstvubiojesupersoni~ni avion „mig-29„, koji je stigaoizbiv{egSovjetskogSavezajo{1987.godine.Tadajezabiv{uSFRJkupqeno16ovihaviona, odkojihjedanassamopetuvazduhoplovstvuVojskeSrbije. „Pajperseneka”}ezamenitiletelice„dornijeDo-28D2”,kojesu nabavqene 1975. i od tada kori{}ene za tu delatnost. Vazduhoplovstvo Vojske Srbije ima dva „dornija”,aliteleteliceve}pet godina ne lete jer su zbog isteka resursa prizemqene. Novi avion je nabavqen preko beogradske

kompanije „Jugohemija” u SAD u septembru a od tada se nalazio u Nema~koj, gde su mu ugra|ene kamere i ostala oprema. Na leto{wemsajmunaoru`awa„Partner 2011”uBeogradukonsultantkiwa u Sektoru specijalnih programa DraganaMilanovi}izjavilajeda seradionajsavremenijojdigitalnojkamerikojajeprviputusvetu ugra|enanaovomtipuaviona. Komplet opreme ~ini vazduhoplov„pajperseneka5”ameri~kog proizvo|a~a „Pajper erkraft” s integrisanom digitalnom aerofotogrametrijskom kamerom ADS-80{vajcarskogproizvo|a~a kaoipripadaju}isoftveri. „Investicijom vrednom 2,7 miliona evra omogu}avaju se prikupqawa i analize geoprostornih podatakaudigitalnomoblikupo savremenim standardima zemaqa Evropske unije„, saop{tilo je Ministarstvoodbrane. Avion „pajper seneka” je laki dvomotorni klipni avion, ameri~keproizvodwe.Izra|ujeseod 1971.godineidosadajenapravqe-

„Pajperseneka”nabatajni~komaerodromu

no pet varijanti ove letelice – 1971,1974,1980,1993,dokje„seneka 5”, kao najsavremeniji model, razvijen 1998. godine. Avionom upravqajedanpilot,amo`eponetipetputnikailioko500kilogramakorisnogtereta.Maksimalnabrzinaavionaje378kilometaranasat,plafonletajeoko7.600 metara dok je radijus leta oko 1.600kilometara. Utokujeproceduracariwewa, nakon ~ega }e Komisija MinistarstvaodbraneiVojskeSrbije otpo~etipostupakprijemavazduhoplova a Tehni~ki opitni cen-

tar proceduru verifikacionih ispitivawa. „Pajper seneka5” }e biti u sastavu 138. transportne eskadrile204.vazduhoplovnebrigadeViPVO.USrbijive}postojiovakavtipaviona.Naime,privatnaavio-kompanija„Princavijacija”izBeogradausvojojfloti ima„pajper”PA-34200T. U civilne svrhe avion za izvi|awe iz vazduha koristi Kostarika, dokseuvojnesvrhekoristiuvazduhoplovstvimaBrazila, Burkine Faso, Dominikanske Republike, Haitija i Paname. M. Bozokin

VESTI ProslavaSavindana udijaspori ProslavaSavindanaiovegodinebi}eorganizovanaiusvimhramovimasrpskepravoslavne crkve, {kolama i gimnazijama, kulturnim centrima,udru`ewimaiklubovimasrpskedijasporeiSrbauregionu. U Makedoniji je Sveti Sava nacionalni praznikineradnidanzasrpskuzajednicu,asutra}euSkopquSvetosavskojakademijiprisustvovatiipredsednikMakedonije\or|eIvanov i makedonski premijer Nikola Gruevski, kaoipredsednicaSkup{tineSrbijeSlavica \uki}-Dejanovi} i predsednik Republike Srpske MiloradDodik.IuZagrebu}esutra tradicionalnojSvetosavskojakademijiprisu-

stvovativelikibrojvisokihgostijuizpoliti~kogijavnog`ivotaidiplomatskogkora. Danas}ebitisve~anaakademijauPodgorici,asutrauBijelomPoqu.Navelikojsceni rumunskeopereuTemi{varuakademija}ebitiodr`ana29.januara,auBudimpe{tiiSkadru28.januara. Q. M.

Saradwa„Srbijagasa” iEkonomskog fakultetauSubotici Generalni direktor „Srbijagasa„ Du{an Bajatovi} i dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici Nenad Vuwak potpisali su sporazumosaradwitogjavnogpreduze}aiEkonom-

skogfakulteta,koji}eomogu}itiprakti~nu nastavustudentimaipomo}zawihovobudu}e zapo{qavawe. - Ovim sporazumom `elimo da poka`emo u praksi da na{i fakulteti mogu veoma mnogo doprinetikreirawurazvojasrpskeprivredeizjaviojeBajatovi}idodaoda„Srbijagas„namerava da prakti~no poma`e univerzitete, fakultete, a naro~ito studente da {to boqe ostvareteoretskaznawaupraksi. DekanEkonomskogfakultetauSubotici jenapomenuodanaosnovupotpisanogsporazuma taj fakultet ne tra`i nikakav novac, nitiuslovqavapartnerstvo,negojewegova su{tinaobezbe|ivawepraksezastudentei pomo}ipreduze}auizradimasteridiplomskihradovastudenata.


crna hronika

~etvrtak26.januar2012.

PRVA OPTU@NICA ZA MALVERZACIJE U „KOLUBARI”

RASVETQENA KRA\A U MOLU

Osumwi~enza peqe{ewefudbalskih „petli}a” Policija u Adi razre{ila je nesvakida{wi slu~aj kra|e u Molu pa je podnela krivi~nu pri javu pro tiv Drag an a P. (1961) iz Mo la, zbog osno va sumwe da je po~inio kra|u nad vi{e lica iz tog potiskog mesta. Policija je ju~e saop{tila da je osumwi~eni Dragan P. 9. januara ove godine u popodnevnim satima iskoristio odsustvo fudbalskih „petli}a” mesnog kluba „Ba~ka”, koji su trenirani na {trandu kraj Tise, i

od vi {e wih otu |io li~ ne stvari. Kako smo saznali, de~aci su se raskomotili za trening i stvari ostavili na dolmi, a dok su ve`bali, priliku je iskoristio osumwi~eni koji je bio u prolazu i pokupio de~je stvari: ta{ne, mobilne telefone, loptu i drugu sportsku opremu. Policiji je prijavqena kra|a vrednijih stvari od petoro dece, a kod osumwi~enog neke od ukradenih stvari su prona|ene i vra}ene vlasnicima. M. Mr.

PROCES PO TU@BI POZNATOG REDITEQA PROTIV „E-NOVINA” I PETRA LUKOVI]A

Kusturica:Tvrdwe izmi{qene izlonamerne Proslavqeni filmski redineposredno posle objavqivawa teq Emir Kusturica ju~e je na teksta, a moja deca su tako|e dosudu ocenio navode u naslovima lazila u sukobe – ukazao je Kui tekstovima portala „E-novisturica. ne” u kojima se pomiwe kao „reOn je objasnio da tekst u „Editeq DB-a” i osoba za vezu s novinama„ nema veze s inicijalVeselinom–VeskomVukoti}em nim na „Pe{~aniku„ jer je dora(osumwi~enim za ubistvo), kao |en naslovima i podnaslovima insinuacije, izmi{qene i zlonamerne, tvrde}i da iza wih stoji urednik PetarLukovi}. – Ja sam na Lukovi}evom jelovniku ve} vrlo dugo, a ovaj tekst je samo jedan u nizu. Monta`om slika, naslova i podnaslova koji su predstavqeni kao ~iwenice, a bez ikakvih dokaza koji bi to potkrepili, la`i postaju tvrdwe s posebnom te`inom koja me poga|a – rekao je Kusturica, obrazla`u}i navode svoje tu`be protiv Lukovi}a i Emir Kusturica uo~i su|ewa „E-novina„ pred Vi{im sudom u Beogradu. koji, kako je rekao, predstavqaKusturica je tu`io „E-noviju la`ne tvrdwe. ne„ i Lukovi}a za povredu ~asti – Za{to bi proslavqeni rei ugleda jer su sa sajta „Pe{~aditeq s dve Palme i „zoolonika„ preuzele i doradile tekst {kim vrtom„ drugih nagrada nou kojem navode da je Vukoti}u – sio novac u Barselonu Vukotiosumwi~enom za ubistvo Du{ka }u? – zapitao je Kusturica, naBo{kovi}a 1997. godine u Pr~pomiwu}i da ga vre|a {to je po-

Spornakupovina5.800tonagvo`|a Vi{e javno tu`ila{tvo u Beogradu podiglo je optu`nicu za zloupotrebe u rudarskom basenu “Kolubara” protiv biv{eg direktora Dragana Tomi}a (59) i jo{ pet wegovih saradnika, zbog sumwe da su malverzacijama s kupovinom vi{e od 5.800 tona gvo`|a o{tetili to preduze}e za 58,8 miliona dinara, re~eno je ju~e Tanjugu u tom tu`ila{tvu. Protiv Tomi}a, koji je uhap{en krajem septembra pro{le godine po nalogu Tu`ila{tva za organizovani kriminal, vodi se

wu – nosio novac u Barselonu tokom wegovog skrivawa od Interpolove poternice koju je za wim raspisala Crna Gora, i zatra`io naknadu nematerijalne {tete od dva miliona dinara. Lukovi} ju~e zbog bolesti nije do{ao na su|ewe, dok je rediteq do{ao u pratwi desetak mla|ih, krupnih momaka, za koje je novinarima rekao da su mu drugovi. – Moja izop{tena svest i superego, koji funkcioni{e na nivou moralnosti, pogo|eni su ovim neta~nim tvrdwama. Imao sam i nesanice i tahikardije, zbog kojih sam uzimao lekove,

menut kao „rediteq DB-a” i da „poma`e Vukoti}u, ubici”. On se ne se}a da je ikada upoznao Vukoti}a, navode}i da ne mo`e da tvrdi da se nikad s wim nije rukovao. Odgovaraju}i na pitawa suda, Kusturica je naveo da bi satisfakcija bola koji mu je nanet bila da mu se Lukovi} izvini, ali da veruje da to nije mogu}e. Su|ewe je ju~e prekinuto zbog isteka vremena predvi|enog za ovaj spor, a bi}e nastavqeno 10. maja, kada bi rediteq trebalo da odgovara na daqa pitawa tu`ene strane. (Tanjug)

jo{ jedna istraga pred Specijalnim sudom u Beogradu. On se u tom postupku tereti, s jo{ 27 osumwi~enih, za zloupotrebe prilikom anga`ovawa gra|evinskih ma{ina u „Kolubari”. Osim biv{eg direktora „Kolubare”, optu`enicom Vi{eg tu`ila{tva terete se pomo}nik direktora za komercijalne poslove Milivoje Risti} (55), zamenik direktora i direktor od 2008. Vladan Jovi~i} (50), pomo}nik direktora za komercijalne poslove Radisav Rankovi}

(59), zamenik direktora „Kolubare” Milovan Obradovi} (51) i direktor preduze}a „Inos sirovine Lazarevac”, koje je do 2009. bilo dru{tveno, Milovan Radisavqevi}. Svi se terete za zloupotrebu slu`benog polo`aja od juna 2004. do decembra 2008. i zapre}ena im je kazna do 12 godina zatvora. Tomi}, Vladan Jovi~i} i Radisav Rankovi} su u pritvoru od septembra, a Risti}, Obradovi} i Radosavqevi} su u pritvoru zbog istrage malverzacija s gvo`|em

i Tu`ila{tvo je u optu`nici predlo`ilo da im se pritvor produ`i. U optu`nici se navodi da je direktor “Inos sirovine” koristio prijateqstvo s Tomi}em, Jovi~i}em i Obradovi}em i ugovarao za kupovinu gvo`|a cene ni`e od tr`i{nih pa je tako “Kolubara” o{te}ena za 58.832.390 dinara. Rukovodioci “Kolubare” se terete i da nisu preduzimali nikakve mere prema “Inos sirovinama” zbog nepla}enog duga za gvo`|e.

RE[EN PROBLEM IZME\U SUDA U HAGU I LIDERA RADIKALA

Tribunalodobrioposetu [e{eqevimlekarima Direktor Kancelarije za saradwu s Ha{kim tribunalom Du{anIgwatovi} izjavio je ju~e da je Ha{ki tribunal odobrio posetu srpskih lekara koje je lider radikala Vojislav [e{eq odabrao. On je Tanjugu kazao da je Ha{ki tribunal prihvatio lekare koje je odabrao lider radikala, i naveo da }e ta poseta biti realizovana ubrzo. Igwatovi} je podsetio na to da je dr`ava u vi{e navrata nudila [e{equ da ga pregleda tim srpskih lekara, {to je on odbijao, i dodao da nadle`ni organi nisu u~estvovali ni u izboru aktuelnog tima, ali da je, ukoliko takav

Doktori danas u Hagu Ministar zdravqa Zoran Stankovi} izjavio je ju~e da }e tim lekara koje je tra`io lider radikala Vojislav [e{eq, otputovati danas ujutru u Hag, navode}i da je [e{eqevo zdravstveno stawe „ozbiqno naru{eno” i da mu je „potreban poseban tretman”. Stankovi} je novinarima rekao da }e tim lekara koji }e ~initi Milovan Boji}, Zora Naumovi}, Paja Mom~ilov i Miodrag Vuk~evi} izvr{iti uvid u medicinsku dokumentaciju i zdravstveno stawe [e{eqa. Tim lekara boravi}e u Hagu dva dana, nakon ~ega }e se

vratiti u Srbiju i podneti izve{taj Ministarstvu. Prema re~ima Stankovi}a, obezbe|ena je sva medicinska apartura za preged [e{eqa. Na pitawe da li Ministarstvo zdravqa ima uvid o tome kakavo je [e{eqevo zdravstveno stawe, Stankovi} je odgovorio da ministarsvo ima izve{taj, ali da ga ne}e iznositi u javnost. Tro{kove puta i sme{taja lekrskog tima, koji iznose oko 2.500 evra, kompletno }e snositi Ministarstvo zdarvqa, dodao je on.

zahtev bude podnet, Srbija spremna da snosi tro{kove puta [e{eqevog tima u Hag. On o~ekuje da }e lekari uskoro otputovati u Hag, a da realizovawe te posete, kao i odluka Tribunala da anga`uje ruskog lekara koji treba da pregleda [e{eqa, predstavqaju korake u dobrom pravcu da se utvrdi {ta se zaista de{ava s wegovim zdravstvenim stawem. – Zdravstveno stawe lidera radikala Vojislava [e{eqa malo je boqe, ali i daqe mora da se prati, a dozvola Ha{kog suda da ga pregleda izabrani tim lekara pokazuje „malo dobre voqe” – izjavila je ju~e [e{eqeva supruga Jadranka [e{eq. – Pro{le nedeqe u bolnici i u pritvorskoj jedinici je bila prava drama i gotovo da je bio na ivici smrti. Ona je dodala da je lider SRS-a posle intervencije ugra|ivawa pejsmejkera vra}en u pritvorsku jedinicu bez mogu}nosti pra}ewa aparata koji mu je ugra|en. Ona je u ukqu~ewu za TV B-92 rekla da je [e{eqa videla kada je prvi put preba~en u bolnicu i da se tada uverila da mu je stawe lo{e, kao i da je posle toga boravila u Hagu i istakla da niko iz vlasti nije zvao da pita za zdravstveno stawe wenog supruga.

ODLUKOM BEOGRADSKOG APELACIONOG SUDA

Ukinutore{eweoprodu`ewu pritvorasudijiJak{i}u

Poznaje Stani{i}a, s Vukadinovi}em prijateq Odgovaraju}i na pitawa punomo}nika tu`enih, rediteq je potvrdio da poznaje biv{eg {efa DB-a JovicuStani{i}a, koji mu je, kako je rekao, pomagao kod br`eg dobijawa dozvola za snimawe filma „Andergraund”, i da je dobar prijateq sa {efom BIAe Sa{omVukadinovi}em, dok RadomiraMarkovi}a ne poznaje.

dnevnik

c m y

14

– Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je re{ewe Posebnog odeqewa beogradskog Vi{eg suda kojim je produ`en pritvor okrivqenima BlagojuJak{i}u, Blagoju^urovi}u i DraganuGavrilovi}u i vratio predmet na ponovno odlu~ivawe – izjavila je ju~e za „Dnevnik“koordinatorka za medije Mirjana Piqi}. Drugostepeni sud je uva`io `albe odbrane protiv re{ewa od 5. januara o produ`ewu pritvora trojici okrivqenih za jo{ dva meseca po osnovu opasnosti od bekstva. Apelacioni sud je na{ao da su „osnovani `albeni navodi Jak{i}eve odbrane da prvostepeni sud nije istakao nijednu okolnost koja bi ukazala na opasnost od bekstva za slu~aj wegovog pu{tawa na slobodu, ve} samo govori o mogu}nosti skrivawa od dr`avnih organa Repu-

blike Srbije, ali za to ne daje odgovaraju}e razloge“. – Po stavu Apelacionog suda, time je prvostepeno re{ewe zahva}eno bitnom povredom odredaba krivi~nog postupka, a {to je imalo za posledicu i pogre{no i nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe – obja{wava Mirjana Piqi}. – U odnosu na Blagoja ^urovi}a i Dragana Gavrilovi}a prvostepno re{ewe je, tako|e, po nala`ewu Apelacionog suda „zahva}eno bitnom povredom odredaba krivi~nog postupka jer nema razloga o odlu~nim ~iwenicama“. Apelacioni sud je na{ao da su dati razlozi nejasni i u znatnoj meri protivre~ni. izme|u ostalog i zbog toga {to iz spisa proizlazi da se okrivqeni ^urovi} odazvao na poziv nadle`nih dr`avnih organa Repbulike Srbije te je svoj iskaz dao vi{e puta tokom pretkrivi~-

nog postupka, dok se okrivqeni Dragan Gavrilovi} dobrovoqno javio policiji. Podsetimo sudija Blagoje Jak{i}, suspendovani ~lan Viskog saveta sudstva, procesuiran je pre ~etiri meseca pod sumwom za zloupotrebu slu`benog polo`aja 1998. godine kao tada{wi predsednik biv{eg Op{tinskog suda u Kosovskoj Mitrovici u vezi s okolnostima pod kojima je u tom sudu overen „sporan ugovor“ tre}ih lica o prometu jednog lokala tamo{weg preduze}a „Luks“. S wim saokrivqeni referenti u biv{em kosovskomitrova~kom Op{tinskom sudu Blagoje ^urovi} i Dragan Gavrilovi} osumwi~eni su za spornu overu predmetnog ugovora. Tu`ila{tvo je obelodanilo da se okrivqeni privatni preduzetnik QubomirBi{evac i tada{wi

direktor DTP „Luks” iz Kosovske Mitrovice MiloradLaketi} sumwi~e da su 1998. godine zakqu~ili „fiktivan ugovor o kupoprodaji poslovnog prostora firme ’Luks’ od 324 kvadrata, i to bez odluke Upravnog odbora i definisane cene u ugovoru“. Procesom je obuhva}en i biv{i sekretar kosovskomitrova~kog suda MiroslavBo`ovi} pod sumwom za pomo} Jak{i}u tako {to je, navodno, iz sudske kwige overa istrgao vi{e stranica me|u kojima je bila i overa fiktivnog ugovora. Okrivqeni Bi{evac, Laketi} i Bo`ovi} se brane sa slobode. Ina~e, jo{ u decembru je odbrana Jak{i}a, ^urovi}a i Gavrilovi}a ponudila jemstvo za wihovo pu{tawe iz pritvora, ali o tome jo{ nije odlu~eno. J. Jakovqevi}

NAKON JAVNOG ISKAZA O ZLO^INIMA NAD ALBANCIMA U ]U[KI, KOD PE]I, 1999.

Svedok:Nepla{imse„{akala”,ve}drugihpretwi Biv{i pripadnik paravojne jedinice „[akali” Zoran Ra{kovi} Serdar (34) izjavio je da zbog pretwi koje dobija ju~e nije bio u stawu da se suo~i s biv{im saborcima, optu`enim za zlo~ine u selu ]u{ka kod Pe}i na Kosovu i Metohiji 1999. godine, pa je su|ewe pred Odeqewem za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu odlo`eno za danas. Ra{kovi} je, pre odlagawa su|ewa, pro~itao du`u pisanu izjavu u kojoj je detaqno opisao pretwe koje dobijaju on i wegova porodica posle trodnevnog svedo~ewa o zlo~inima „[akala” u decembru pro{le godine, ali je istakao da se ne pla{i pretwi „{akala„ ve} drugih

mo}nih centara. Ra{kovi} je rekao da je pod velikim stresom i da nije u stawu da se koncentri{e po{to je „veoma uznemiren”. Na po~etku svedo~ewa u decembru, Ra{kovi} je tra`io da mu se ukinu mere za{tite identiteta koje je imao tokom istrage, a potom detaqno opisao ubistva, silovawa i pqa~ke koje su vr{ili wegovi tada{wi saborci prilikom napada na albansko selo 14. maja 1999. Ra{kovi} je u pisanoj izjavi kojom se obratio predsedavaju}oj sudiji Sne`ani Nikoli}-Garoti} podsetio na to da su mu u samoj sudnici pretili optu`eni Ranko Momi} i Sini{aMi{i} i da je na wiho-

ve pretwe bio spreman od prvog trenutka kada je odbio sve mere za{tite i odlu~io da svedo~i javno i „te qude gleda u o~i.” – Ja se ne pla{im „{akala„, ali me iskreno zabriwavaju neki drugi centri – izjavio je Ra{kovi}, i naveo da mu je posle svedo~ewa u sudnici preneta „dobronamerna” poruka od visokog funkcionera policije, koji je zadu`en, odgovoran i pla}en za wegovu za{titu, koja glasi: „Da, i Albanci su vr{ili zlo~ine, ali oni svoje svedoke likvidiraju, tako da ni ti ne treba da o~ekuje{ da te iko tap{e po ramenu”. Ra{kovi} je naveo i da je wegovom ocu i majci, koji su tako|e odbili za{titu

policije i ulazak u program za{tite, direktno pre}eno da }e „svi biti poklani, ubijeni, silovani, ukoliko wihov sin ne odustane od svedo~ewa.” – Umesto odgovora nadle`nih institucija, sprovo|ewa istrage ili otkrivawa po~inilaca takvih pretwi, mome 65-godi{wem ocu je prvi put policija zakucala na vrata u izbegli~kom sme{taju, gde boravi s majkom, radi detaqnog pretresa stana – kazao je Ra{kovi}, i dodao da je to u~iweno pod izgovorom da tra`e oru`je. On je dodao da su wegovi roditeqi bili „strahovito uznemireni” i da ih „niko iz policijske jedinice za za{titu sve-

doka, nakon tog traumati~nog doga|aja, nije obi{ao”. Ra{kovi} se, tako|e po`alio i na to da mu, kao svedoku, neposredno pred ro~i{te, iz Policijske uprave „ma{u prijavom za neko krivi~no delo razbojni{tva od pre deset godina” koje je, kako tvrdi, izvr{eno za vreme wegovog boravka u zatvoru. Svedok tvrdi i da mu je neko od zaposlenih u upravi zatvora, dok je bio odsutan zbog obaveza u Tu`ila{tvu Republike Srbije, upao u }eliju u kojoj su, izme|u ostalog, neke wegove li~ne bele{ke u vezi s ovim svedo~ewem, i sproveo nezakonit pretres. (Tanjug)


crna hronika

dnevnik

~etvrtak26.januar2012.

15

NAKON[TOSUPREKSINO]UNOVOMSADUKAMENICAMADEMOLIRANAVOZILAHRVATSKIHNAVIJA^A

Uhap{enadevetoricaNovosa|ana itrojicaBeogra|ana Policijajesino},napodru~juNovogSadaiBeograda, li{ilaslobode 12 osoba, zbog osnovane sumwe da su organizovali nerede posle preksino}ne utakmice Evropskog rukometnogprvenstvauNovomSadu,ukojima je jedan navija~ hrvatske rukometne reprezentacije lak{e povre|en i demolirano nekoliko desetina automobilahrvatskihregistarskihoznaka. Premasaop{tewuMUP-a,slobodesu li{eni:DeniU. (1990),DraganJ.(1990), Dra`enN. (1990),IvanK. (1986),Alek-

sandarK. (1989),JovanB. (1990),NemawaP. (1991),DraganB. (1989),Sa{aI. (1990)spodru~jaNovogSadaiNikola T. (1988), Marko J. (1989) i Ivan A. (1986)spodru~jaBeograda. Osumwi~eni su pripadnici navija~kihgrupa,akodnekolicinepolicija je prona{la vatreno i hladno oru`je. Utokujeoperativniradsanavedenim licima i rasvetqavawe svih okolnosti preksino}nih incidenata, dodajeseusaop{tewu.

MinistarpolicijeIvicaDa~i} je najavioda}eslu~ajbitirasvetqen,i uputio apel hrvatskim dr`avqanima da se prilikom dolaska u Srbiju na graniciprijavekaonavija~ikojiidu na rukometnu utakmicu da bi dobili policijskuza{titu. Po zavr{etku utakmice u utorak uve~e,autobusikonvojod17vozilas navija~imaizBelogManastira,Osijeka,Zagreba,Vinkovacaidrugihhrvatskih gradova uputio se prema dr`avnojgranici.NaputupremaBa~koj

Palanci,naFuto{komputu,kodbenzinskepumpe,kamenovanisuautomobili. Po svedo~ewima o~evidaca s pumpeuNovomSadu,gdesezaustavilo nekoliko napadnutih vozila, povre|enimqudimajepru`enaprvapomo}, astogmestasupozvaniipolicijai Hitnapomo}. Ubrzoposletoga,naizlazuizgrada,kodVeternika,uslediojenoviincident.Popri~amahrvatskihnavija~a, grupa od dvadesetak maskiranih kapama,stoje}iporedputa,zasulaih

jekamenicama.Autobusje,kakosuispri~ali, uspeo da pro|e, a automobili su se zaustavili kod benzinske pumpe„Avia“.Nave}iniautomobila su bila vidqiva o{te}ewa, a jedini povre|eniN.J. izZagrebajeprevezen u bolnicu. U me|uvremenu, on je pu{tennaku}nole~ewe. Upla{eniHrvatisunapumpiproveli jo{ nekoliko sati uz prisustvo nekolikopatrolapolicijekojaihje kasnijeotpratiladogranice. E.D.

REAGOVAWANAHULIGANSKINAPADNAHRVATSKENAVIJA^E

Sramotnasenkanadtrudomdoma}ina UGradskojku}iuNovomSadu, napad na hrvatske navija~e su nazvali huliganskim ~inom koji mora biti odlu~no procesuiran. Po re~ima gradona~elnika Igora Pavli~i}a, grupa huliganaje organizovano i smi{qeno izazvala incidentda bi pokvarili sjajnu atmosferu na utakmicama prvenstva i u samom gradu. –Ve}inahuliganakojisunapali hrvatske navija~e nije iz NovogSadave} jeuna{ graddo{la smi{qeno, da napravi in-

cidentete i naru{i sjajnu atmosferuiduhtolerancijekoji negujena{ grad.Timesunaneli {tetu,nesamohrvatskimnavija~ima,kojesubestidnonapali, ve} igraduNovomSaduiRepublici Srbiji koji se iskreno trude da uspostave dobrosusedskeodnose–rekaojePavli~i}. Po wegovim re~ima, Novi Sad je pokazao maksimalno gostoprimstvo svim u~esnicima EP-a u rukometu i navija~ima kojisupratiliiprateutakmicesvojihreprezentacija.

Veselinovi}:Antisrpski~in Narodni poslanik i predsednik Grupe prijateqstva Skup{tineSrbijesHrvatskomJankoVeselinovi} najo{trijejeju~e osudionapadhuligananahrvatskenavija~ekodNovogSadaiRume.Onjeistakaodatajozbiqanincidentnaru{avaslikuSrbije kao odli~nog doma}ina i sliku lepog prijema navija~a svih nacijanaRukometnomprvenstvuEvrope. –Ovakvidoga|ajinesmejudanasobeshrabredagradimoboqe odnoseizme|uSrbaiHrvata.Vinovniciovihkriminalnihdelamorajubitizaslu`enoka`weni–rekaojeVeselinovi}. Onjenaglasiodahrabribrzaiefikasnaakcijapolicije. –Siguransamda}eisudstvouraditisvojdeoposla.Svimhrvatskimgra|animaporu~ujemdasuuNoviSadiuSrbijudobrodo{li inadamsedaseovakviincidentivi{ene}ede{avati.Ovakavkriminalni~injeinepatriotskiiantisrpskijersewimeote`avai polo`ajSrbauHrvatskoj–rekaojeVeselinovi}. P.K.

– Mnogo je lak{e ru{iti negograditimostovekojispajajuqude,izatone}emodozvoliti da ovaj incident naru{i odnose izme|u kom{ija pa se ovimputemuimesvihgra|ankiigra|anaNovogSadaizviwavam svim dr`avqanima Republike Hrvatske koji su napadnutiipretrpeli{tetupo

bilo kojem osnovu – rekao je Pavli~i}. U osudi napada na hrvatske navija~egradona~elnikusepridru`io i predsednik Skup{tinegradaAleksandarJovanovi}, doksunekenevladineorganizacije i politi~ke partije kroz svoja saop{tewa osudile napad i odgovornost prebacile na dr-

`avneorgane,presvegapolicijujer,kakosurekli,nisuu~inili sve da bezbednost gledalaca prvenstvabudenapravomnivou. Predsednik Skup{tine APV [andor Egere{i je najo{trije osudiohuliganskenapadenanavija~e hrvatske rukometne reprezentacije, i naglasio da su incidente izazvale organizova-

neretrogradnesnagekojepoku{avajudadiskreditujuevropski putSrbije. „Oni koji su bili u stawu da napadnu gra|ane druge dr`ave, sigurno ne misle dobro ni gra|animasvojezemqe,svojojdr`avi,gradu,svojimkom{ijamakoji su druge nacionalnosti”, naveo jeEgere{iusaop{tewu. Po wegovim re~ima, ovakvim ~inomhuliganisupoku{alida bace sramotnu senku na dobro organizovansportskidoga|aj,u kojijeulo`enomnogotrudavelikogbrojaqudi. „Vojvodinanijeinikadane}e bitibandamaskiranihhuligana koji napadaju qude i wihovu imovinu kamewem, metalnim {tanglama, sekirama i no`evima,ve}qudipoputonihkojisu nabenzinskojpumpinapadnutim gra|anima Hrvatske pru`ili pomo} i za{titu”, istakao je Egere{i. HrvatskoministarstvospoqnihievropskihposlovaizrazilojeprotestambasadoruSrbije uZagrebuStanimiruVuki}evi}upovodomincidenataizatra`ilo poja~an anga`man slu`bi bezbednostiuSrbiji. N.Perkovi}

HrvatiizazvaliincidentuRumi? OsimincidentauNovomSadu,gdejekodVeternikanapadnutakolonavozilaukojojsubilihrvatskinavija~i,uutorakuve~enapumpi„Lariko„ uRumidogodilasemasovnatu~aizme|usrpskihi hrvatskihnavija~a.Utokutu~esugoreleibakqe, pajetomprilikomkombikojimsusehrvatskina-

vija~ivra}alisutakmiceuNovomSaduuHrvatsku,zapaqenipotpunouni{ten. -Navija~isuu{liuprodajnideozgrade,bacalisupi}e,lupaliikadasamihzamoliodaiza|u,nisuhteli.Po~elisudavi~uiurli~uitek sam tada shvatio da se radi o momcima hrvatske

nacionalnosti.Ubrzosustigliisrpskinavija~iionisusesukobili,aodmahnakontogaizbilajeitu~a.Jedanmomakjeipovre|en.Mislim dajehrvatskenacionalnosti,aza{toikako,ja to nisam video – kazao je Dragan Ivkovi}, vlasnikpumpenakojojsedogodioincident.

ZAPLEWENIPU[KE,PI[TOQIIREVOLVERIZAVR[AVAJUUCENTRUZARECIKLA@UU@ELEZNIKU

Zadvegodineuni{teno55.000komadaoru`ja Ministarstvo unutra{wih poslova, koje je u 2009. i 2010. uni{tilovi{eod55.000komada raznog konsfiskovanog oru`ja, dobi}edokrajasedmicezauni{tewe jo{ 1.700 pi{toqa, pu{akaiautomata,kojejekragujeva~kapolicijaproteklegodine oduzelaodgra|ana. Na~elnik kragujeva~ke policije Ivan \orovi} rekao je prethodno ju~e da je odre|eni brojoru`jazaplewenodgra|ana zbog posedovawa bez dozvole, aliiodonihkojisuimalidozvole, ali su izvr{ili krivi~na dela, ili su gasamipredalijernemoguiline`eledapla}ajuporez.

– Re~ je o vi{e od 1.000 pi{toqa i revolvera, oko 240 lova~kih pu{aka, ne{to vi{e od 80 karabina, koliko i vazdu`nih pu{aka,145automataioko50jedinicaostalogoru`ja–rekao je \orovi} na konferencijizanovinareuKragujevcu. Oru`je se uni{tava u Cenruzarecikla`uu@elezniku,usaradwiCentra za kontrolu malokalibarskog naoru`awa u jugoisto~noj Evropi i Ministarstva unutra{wih poslova Srbije. Po~etkom decembra 2010. godine u tom centru uni{teno je 28.285 komada

konfiskovanog lakog naoru`awa, uglavnom pi{toqaipu{aka. U istom centru, u 2009. godini, uni{tvawe oduzetihpu{aka,pi{toqairevolveraraznih kalibaraorganizovanajedvaputa–20.novembra i 3. oktobra. U novembru je uni{teno 10.000 komada raznog oru`ja, a u prethodnom mesecu17.000komadamalokalibarskog,od~ega je, kako je tada saop{teno, najve}i deo zaplewenodkriminalaca. Uni{tavawe pi{toqa, revolvera, karabina,lova~kihpu{aka,vazdu{nogoru`jaiostaloglakognaoru`awaobavqaseunajsavremenijimma{inamazarecikla`uoru`japodnazivom„{reder”.Metalnideloviuni{tenogi recikliranogoru`ja,kakosutadasaop{tili nadle`ni,pretopqenisuislu`i}edrugimnamenama. (Tanjug)

Portparolka Op{te bolnice u Sremskoj MitrovociBiqanaSrem~i} potvrdilajedasudva licautokuno}iprimqenaubolnicu,gdesuim konstatovane povrede glave, a kod jednog lica ubodnaranaunogu.Onisuzbrinutiipu{tenina ku}nole~ewe. J.A.

HAP[EWEUNOVOMSADU

Ustanu 300gramadroge Novosadskakriminalisti~kapolicijauhapsilajeprekju~euPanonskojuliciIvanaZ.(1969)iSa{uL. (1989)izadr`alaihdosaslu{awa kodistra`nogsudijeneposrednonakon{toje,kakosetvrdikrivi~nom prijavom,Ivanprodaotrikesicepraha,zakojiseosnovanopretpostavqadajeheroin,Sa{ikodkogajeovasupstancaiprona|ena. PrilikompretresaIvanovogstana,prona|enojevi{eod300grama pra{kastesupstance,verovatnoheroina,digitalnavagicaiizvesnasumadoma}egistranognovcazakojiseverujedapoti~eodprodajenarkotika.Tako|e,sumwasedajeIvanprodaokesicuidenti~nesupstancei Novosa|aninuMilanuB. (1980),protivkogaslediprijavauredovnom postupkuzaneovla{}enodr`awaopojnihdroga. Ivan,okrivqenzakrvi~nodeloneovla{}neproizvodweistavqawa uprometopojnihdroga,iSa{a,kojiseteretizaneovla{}enodr`awe narkotika, bi}e uz krivi~nu prijavu privedeni na saslu{awe istra`nomsudijiVi{egsudauNovomSadu,saop{tilajeju~enovosadskaPolicijskauprava. M.V.


SPORT

~etvrtak26.januar2012.

dnevnik

c m y

16

OTVORENO PRVENSTVO AUSTRALIJE

NovakiMarejdelemegdanzafinale Prvi reket sveta Novak \okovi} plasirao se u polufinale OtvorenogprvenstvaAustralijeu Melburnu pobedom nad {panskim teniserom Davidom Fererom. \okovi}jedotrijumfado{aosa6:4, 7:6(7:4),6:1,poslejednogsatai38 minutaigrena.Uborbizafinale \okovi} }e se sastati sa Britancem Endijem Marejom, koji je eliminisaoKeijaNi{ikorijaizJapana. U drugom polufinalu igra}e [panacRafaelNadaliRoxerFedereriz[vajcarske. \okovi}jeagresivnou{aome~i odsamogstartapo~eojedaugro`avaFereranaservisu.Iakojesrpskiteniservodioisa40:15,[panacjeuspeodasevratiuigruipreokreneza1:0.Unarednomgemuprvi reketsvetajeimaomalolak{iposaoibezve}ihproblemado{aoje doizjedna~ewa.Uistomritmu\okovi}jenastavioizadavaojemnogo problema Fereru, po{to ga je teraomnogodatr~i,{tojerezultiralodvemabrejkloptama.Ipak, ve}im delom zbog svojih gre{aka nijeuspeodaihiskoristi,pajeFererponovouspeodasa~uvasvojservisuzdostaproblema.\okovi}mu jeuzvratioveomaefektno,bezizgubqenog poena, za 2:2, da bi u narednomgemusjajnimdrop{otomuz samuautlinijudo{aodonoveprilikezabrejk,kojujekona~noiskoristio i poveo prvi put na me~u. Svoju prednost prvi reket sveta uve}aojeodmahpotompo{tojeuz maleproblemeosvojionoviservis gem.UsedmomgemuFererjebezizgubqenogpoenasa~uvaosvojservis ismawiona4:3.\okovi}jeuzvratio istom merom i tako do{ao na korak od osvajawa prvog seta. Po{toje[panacbiosigurannasvom servisu u narednom gemu, \okovi} je u desetom servirao za osvajawe

Marejlakodopolufinala EndiMarejjelako,sa6:3,6:3i6:1,savladaoKeijaNi{ikorijaizJapanaza132minutaigre.Ne{to`e{}iotporJapanac jepru`iouprvomsetu,alinijednogmomentaMarijevapobeda nijedolazilaupitawe. Iporedtoga{tojeimaoslabprocenatprvogservisa,[kot jetonadoknadiodirektnimpoenima,kaoiprekoneiznu|enih gre{akaprotivnika.Ni{ikorijenapravio~ak12gre{akavi{e, a od 10 prilika za brejk iskoristio je samo dve. Marej je fantasti~noigraonamre`i,izlazioje~ak25putaiostvario 21poennatajna~in. \okovi}pro{legodineuMelburnuigraoufinalusMarejom

setaiuspeojeutomesa6:4. U odlu~uju}em delu drugog seta Fererjebioboqidorezultata4:3, kadaje\okovi}preuzeokontrolu posle duge razmene udaraca posle kojeje[panacloptuposlaouaut. Srpski teniser je osvojio naredna tripoenavrlodominantnoiosvojiotajbrejksa7:4. \okovi} je u sjajnom ritmu nastavioiutre}emsetu,pajenasamomstartuosvojiosvojservisgem bezizgubqenogpoena,dabipotom do{ao do brejka za 2:0. Srpski te-

niser je u tim trenucima bio neu- stra{ivnaterenu,jer{tagoddaje Fererpoku{aonijeuspeodagazaustavi. \okovi} je [panca terao datr~isajednenadrugustranupa je u narednom gemu samo nastavio svoj niz, koji je Ferer prekinuo u ~etvrtomgemuza3:1.\okovi}jeodmahuzvratio,apotomjezahvaquju}igre{kamaFererado{aodobrejkaiprilikedave}usedmomgemu servirazame~,kojujeiiskoristio zatrijumfposledvasatai38minuta.

[arapovanaKvitovu Ruskiwa Marija [arapova plasirala se u polufinala u Melburnu. Ona je u ~etvrtfinalubilaboqaodsunarodnice Jekaterine Makarove sa 6:2 i 6:3. Me~ je trajao 75 minuta. Makarova je uspela da u prvom

Marija[arapova

setuuzmedvaservisgema,ana po~etku drugog je oduzela servis[arapovoj.Sve{tojeuspeladokrajame~ajedauzmejo{ dvagemanasvojservis,alinije bila ni blizu iznena|ewa. [arapova se namu~ila u po-

sledwem gemu, kada je Makarovaspasilatrime~lopte,alije na kraju zaslu`eno slavila. Marija[arapova}eupolufinaluigratiprotiv^ehiwePetreKvitove,kojajebilaboqa odSareErani. Kvitova je te`e od o~ekivanog u ~etvrtfinalu savladala Italijanku Saru Erani sa 6:4, 6:4 posle 111 minuta igre. Obe su prvi set po~ele nervozno i gubile svoje servise, a onda je Kvitova uspostavila kontrolu idobilaprviset.ZatimjeErani silovito krenula u drugom setuipovelasavelikih4:1,ali je Kvitova dobila pet vezanih gemova i plasirala se polufinale.

Novakjerekaodajezadovoqan plasmanomupolufinale,alidaje imao probleme sa disawem protiv Ferera. - Te{ko sam disao posle nekog vremenajersamose}aodamijeceo dannospomalozapu{en.Jednostavno,nisamimaodovoqnokiseonika. Bilomijepotrebnovi{evremena, a to nisam imao. Ali, u ovakvim uslovima,uovojfaziturnira,kada igrate protiv nekoga kao {to je David, koji ima odli~ne udarce sa osnovnelinije,va{afizi~kasna-

gaiizdr`qivostdolazeupitawe. Ali, nisam zabrinut zbog toga, spremansamioporavi}usedoslede}egme~a-naglasioje\okovi}. Srpski teniser je nakratko tokomme~asaFereromimaoproblemaisapovredomtetive,alika`e datonijemnogouticalonawegovu igru.Upolufinalu\okovi}ao~ekujeduelsaEndijemMarejomureprizipro{logodi{wegfinala. - Endi je napravio velike promeneuodnosunapregodinudana, izgleda spremno, igra veoma do-

bro. Sigurno je veoma motivisan daosvojiprviGrenslem,auprethodnedvegodineigraojefinaleu Melburnu. Dokazuje sebi i svima ostalima da je ovaj Australijan OpensigurnowegovnajboqiGren slemukarijeri.Ali,sdrugestrane,ijasamovdeigraoveomadobro posledwihgodina.Moramodao~ekujemo veoma dobar me~, a boqih duelaodpolufinalanema,ajase nadamda}uponovitiono{tosam pokazao pro{le godine - istakao je\okovi}.

Zafinaleiprvomesto U ~etvrtak su na Australijan Openunaprogramume~evipolufinalakodteniserki,kaoiprviduelborbezafinalekodtenisera. Prvi me~ polufinala igraju aktuelna {ampionka u Melburnu Kim Klajsters i Beloruskiwa Viktorija Azarenka itajme~ne}epo~etipre3.30po sredweevropskom vremenu. PotomnaterenizlazeRuskiwaMarija[arapovaiPetraKvitova iz^e{ke,dokpotomslediprava poslastica u vidu duela Roxera FedereraiRafaelaNadala,koji}enajranijepo~etiu9.30. Polufinalni dueli u konkurenciji teniserki, osim zbog borbezafinale,zanimqivisui zbogborbezaprvomestonaVTA listi. U konkurenciji su [ara-

na~eluliste.ZbogtogajebitnaulogaKlajstersove, jer bi u slu~aju novog plasmana u finale mogla bitno da uti~e na ishod te borbe. Iako su `enska polufinala jednako va`na,prvomu{koizme|uNadalaiFederera bi}eucentrupa`we. Wih dvojica su se do sada sastajali ~ak 28 puta,a[panacjeslaviou17duela.Posledwime~odigralisuna NadaliFedererigraju29.me|usobnime~ pro{logodi{wem zapova,KvitovaiAzarenka,asamo vr{nom Mastersu sezone u Lononekojeuspejudado|udofinala donu, kada je Federer ubedqivo mo}i}edaseuponedeqakna|u slavio.

REZULTATI Mu{karci ^etvrtfinale (1)\okovi}(Srbija)-(5)Ferer([panija)6:4,7:6(4),6:1,(4) Mari(V.Britanija)-(24)Ni{ikori(Japan)6:3,6:3,6:1,(2)Nadal ([panija) - (7) Berdih (^e{ka) 6:7 (5), 7:6 (6), 6:4, 6:3, (3) Federer([vajcarska)-(11)DelPotro(Argentina)6:4,6:3,6:2.

Parovipolufinala (1)\okovi}(Srbija)-(4)Mari(V.Britanija) (2)Nadal([panija)-(3)Federer([vajcarska)

@ene ^etvrtfinale (11)Klajsters(Belgija)-(1)Voznijacki(Danska)6:3,7:6(4), (3) Azarenka (Belorusija) - (8) A. Radvanska (Poqska) 6:7 (0), 6:0, 6:2, (4) [arapova (Rusija) - Makarova (Rusija) 6:2, 6:3, (2) Kvitova(^e{ka)-Erani(Italija)6:4,6:4. Parovipolufinala (11)Klajsters(Belgija)-(3)Azarenka(Belorusija) (4)[arapova(Rusija)-(2)Kvitova(^e{ka)

Milojevi}bez ~etvrtfinala Mladi srpski teniser Nikola Milojevi}nijeuspeodaseplasira u ~etvrtu rundu otvorenog prvenstvaAustralijeutenisu. Wegajesa6:3i6:2eliminisao BritanacXo{uaVord-Hibertza 71minutigre.Hibertjeiamo~ak devetasudaraca,dokna{teniser

nije imao ni jedan. Nikola je napravioitridvostrukegre{kevi{eodprotivnika5:2.Zanimqivo je da je Milojevi} imao ~ak 11 prilikadaoduzmeservisprotivniku, ali nije uspeo. Britanac je iskoristiotriodpetprilikaza brejk.


c m y

dnevnik

SPORT

~etvrtak26.januar2012.

17

FOTO-PRI^A SA EVROPSKOG PRVENSTVA RUKOMETA[A U SRBIJI (15–29. JANUAR)

Foto: F. Baki} i N. Stojanovi}


18

sport

~etvrtak26.januar2012.

dnevnik

E V R O P S K O  P R V E N S T V O  R U K O M E T A [ A  U  S R B I J I  ( 1 5 – 2 9 .  J A N U A R ) GRUPA 1 (BEOGRAD)

GRUPA 2 (NOVI SAD)

Fewertrikolorima Francuska – Island 29:29 (12:15) NOVI SAD: Dvorana Spens, gledalaca:2800,sudije:Stojkovi} i Nikoli} (Srbija). Sedmerci: Francuska7(4),Island4(3).Iskqu~ewa: Francuska 4, Island 2 minuta. FRANCUSKA: Omejer (12 odbrana),Fernandez3,Dinar,Baraset,G.@il1,B.@il,2Narsis2, @oli1,Honrubia2,Karabue,Karabati}, Akambre 10, Abalo 2, Sorhando2,Detrez4,Bingo ISLAND: Gustavson(15odbrana,2sedmerca),Svavarson1,Kristjanson,Palmarson4,Ingimundson, Halgrimson, 3 Atlason 2, Olafson4,Sigurdson5,Edvardson (3 odbrane), Gudmundson, Peterson,Jakobson,Gunarson4,Karason4,Ragnarson2. Usudarusadve}biv{egprvaka Evrope, reprezentacije Francuske i Islanda u  posledwem, tre}emkolugrupe2EvropskogprvenstvauNovomSadu,vi|enjeremi 29:29. Nakon poraza od Hrvatske kojiihjeeliminisaoodborbiza medaqe, indisponirani trikolori odigrali su veoma slabo prvo poluvreme protiv motivisanih i borbenih Islan|ana. Ostrvqani suboqeotvoriliutakmicuive}u 3.minutupoveli3:0,golovimaiz kontranapada. Najve}u prednost ribarisustekliu20.minutu,ka-

Malo za radost trikolora: Vilijam Akambri

dasuserijompogodakaSigurdsona iGunarsonapovelisa{estgolova razlike (12:6). Ipak, u posledwih desetak minuta prvog dela, proradio je tandem trikolora Narsis – Fernandes uz  opasnog

Furijaoverila prvomesto [panija - Slovenija 35:32 (15:15) NOVI SAD: DvoranaSpens, gledalaca: 4000, sudije: Gepel i Helbig (Nema~ka).Sedmerci: [panija 6 (5), Slovenija 6 (5). Iskqu~ewa:Slovenija6minuta. [PANIJA: Hombrados ( 8 odbrana), A. Entrerios, Gurbindo 3, Makeda 2, Tomas, R. Entrerios4,Sarmiento3,Siera (1 odbrana , 1 sedmerac), Aguinagalde,Parondo,Ugalde, R. Garsija 4, Romero 7, A. Gar-

Rodrigez Entrerios na nivou

sija3Kawelas6,Moros,Gvardiola3. SLOVENIJA: [kof (8 odbrana,1sedmerac), Miklav~i~, Dob el{ ek, Puc eq, Brum en, Be`jak, Dolenec, Sjube, [piler,Prost(4odbrane),M.@vi`ej,L.@vi`ej,Gaber,Zorman, Ma~kov{ek,Gaji}.

Reprezentacija [panije, te`enego{toseo~ekivalo,slavila je u duelu 3. kola protiv selekcije Slovenije 35:32. Crvenafurijajestiglado~etvrtepobedeugrupi2,overilaprvo mesto i izborila plasman u polufinale Evropskog prvenstva,arival}eimbitiDanska. Uprvompoluvremenurukometa{i Slovenije bili su za nijansu raspolo`eniji, vodili u nekolikonavrata sadvagolarazlike,alusu[panci predvo|eni Garsijom i Romerom pravili mini serijeiuspevalida preokrenu rezultatusvojukorist. U fini{u prvog poluvremena golomKawelasaodlazisenaodmors nere{enimrezultatom15:15. Uvodni minuti drugogdelaupotpunosti su pripali rukometa{ima Slovenije koji su u37.minutuuspelidapovedu21:17. Blistalisuudresu zmaj~eka Luka @vi`ejsa~etiri gola,Gaji}iSkube.Ipak,tojebilosve{tosusimpati~ni Slovenciuspelidaurade protiv kvalitetnijeg rivala. Igrao se 42. minut, kada su Romero, Garsija i Entrerios nanizali tri gola, najpre izjedna~ili na 24:24, da bi pet minuta kasnije (49. minut) uspeli ponovo da povedu 27:25 i tu razliku  rutinski sa~uvaju do kraja utakmice za kona~nih35:32. I. Grubor

VE^ERAS NA SPENSU

TangogostiBrazilce QubiteqimalogfudbalauNovomSaduve~eras}eimatiprilikuprviputdanadeluvidepredstavnikaBrazila, ekipuSaoPaula.Brazilci}euprijateqskojutakmici,ve~eras u 19 ~asova u maloj sali SPC Vojvodina, odmeriti snagesadoma}inomTangoLimanom.EkipaSaoPaulanalazisena turnejiuSrbiji.PreNovogSadaboravilisuuSubotici,ave}sutra igra}esreprezenttacijomSrbijeubeogradskim[umicama. J. G.

desnog beka Akambrija, pa su Francuzinaodmoruspelidaodu sa duplo mawim zaostatkom (12:15).Trebaspomenutidajeprvo poluvreme obele`io sjajni golmanGustavsonkojijeve}tadaus-

peo da sakupi 12 odbrana, protiv indisponiranihfrancuskihnapada~a, a ceo me~ presedeli su na klupiNikolaKarabati}iDouda Karabue. U nastavku susreta, totalno druga slika na parketu Spensa. ProradiojenapadFrancuza,uspelisuzakratkovremedapostignu ~akpetgolova,Islan|anisamojedan. U 37. minutu Abalo donosi prvoizjedna~ewename~u,anepun minutkasnije,Akombri,prvovo|stvotrikolora17:16.Periodigre u kojem su biv{i prvaci Evrope dominiralitrajaojedo46.minuta. Nisu Fernandez i drugovi uspeli da prelome me~ i odlepe se natriivi{egolova.Glavnikrivac za to su bili golman Gustavson, Palmarson i Ragnarson. Rezultatska klackalica trajala je do posledweg sudijskog zvi`duka U 59. minutu Francuska je golom Detreza povela 29:28, ali trikolori nisu uspeli da osvoje ceo plen. Olafson je iskoristio najstro`ukaznu30sekundiprekraja za kona~nih 29:29. Ovim remijem ribarisufewerugrupi2prepustiliFrancuzimakojisusigurno jedno od najve}ih razo~arewa {ampionataikoji}e{toprepoku{atidazaboravebrodolomkoji sudo`iveliuSrbiji. I. Grubor

GRUPA 1 (BEOGRAD)

Poqacipomogli Danskoj Poqska – Nema~ka 33:32 (18:17) BEOGRAD: Hala„Arena“,gledalaca2.000,sudije:LopeziRamirez([panija).Sedmerci:Poqska 2(1), Nema~ka 2 (2). Iskqu~ewa: Poqska8,Nema~ka14minuta.Crvenikarton:Klajn(Nema~ka).

selekcije poveli 12:8. Jednostavno,koristilisusvegre{kesvojih rivala,odigraliodli~nuzonu6-0, kojasedobropomeralaiustranu inapred.Predwa~ilisuJurecki, Ku{~inski i Vi{nevski. Me|u-

Dancistiglido polufinala Danska – [vedska 31:24 (18:11) BEO G RAD: Hala „Arena“, gledalaca3.000,sudije:Krsti~ i Qubi~ (Slovenija). Sedmerci:Danska5(5),[vedska4(1). Iskqu~ewa:Danska2,[vedska 10minuta. DANSKA: Landin(16odbrana, 2 sedmerca), Mogensen 1, Kris tia ns en, Lau g e, L. Kristiansen 3, Markusen, Egert 7

samo ne{to vi{e od tri sata. Eto i to je rukomet i samo on mo`edaprirediovakveveleobrte. Dakle, Danci }e se u polufinalu sastati sa [pancima,aSrbisaHrvatima. Ina~e,ve}odstartautakmicevideloseko}enakrajuslaviti.Istina,nisu[ve|anini malo naivan sastav, ali ovoga

Slavqe Danaca

(5), Spilberg 2, Svan 4, Lindberg 1, R. Toft, Klev erl i, Sondergard 4, H. Toft 3, Hansen5,Nilsen1. [VEDS KA: A. And ers on, Lundstrom4,K.Anderson8,Jernemir,Ekberg2,Doder2,Paliska (7 odbrana), Stenbeken, Larholm, Karlson 1, Jakobson 2, Sjestrand, Petersen 1 (1), Ekdal2,Barud,Nilson2. Pobedi{e rukometni reprezentativci Danske [vedsku i sre}no stigo{e u polufinale. Prolaz im je prvo napravila Slovenija,kojajesavladalado tada drugoplasirane Nemce i onasena{lanadrugojpoziciji.Nedugo,po{tosuihDanci skinuli.Svetodogodiloseza

putanisumoglivi{edapru`e. Uostalom oni su razo~arali, kaoiFrancuzi.Dancisustalno pove}avali prednost, a na golusuimaliizuzetnog~uvara mre`e Landina, koji je, svojim odbranama,prostoupla{iorivale. Na poluvreme oti{la je Danskasasedamgolovaprednosti i u drugom delu preostalo jesamodaprednostor`avaju. Pok u{ al i su [ve| an i da u~in e ne{ to vi{ e, da spas u ~ast,aKimAndersonnijeimao milostiipostigaoje~akosam golova. Jedino {to su uspeli bilo je to da prednost rivala smawe na ~etiri gola razlike, u57.minutu.Tojebilosve. M. P.

SARADWA SENTE I SEGEDINA

Celuloidna lopticapreska~e granice

Kvijatovski pred golom Nemaca

POQSKA: Ja{ka3,Lijevski4, Ku~inski5,Tka~ik1,Bilecki4, Vi{nievski4,Vi~ari,B.Jurecki 5,M.Jurecki2,Vi`omirski(9odbrana), Tlu~inski 2 (1), Jurkievi~,[ipr`ak3,Kviatkovski,Zaremba,Or`e~ovski. NEMA^KA: Hens2,Gen{majer 2 (2), Rogi{ 1, Klajn 7, Pfal, [trobel, Vincek, Tojrkauf 5, Glandorf2,Hajveter(3odbrane), Hristofersen 1, Groecki 1, Lihtlajn (8 odbrana), [prenger 7, Kaufman3,Has1. Na~inilisuPoqskirukometa{ijo{jednoprijatnoiznena|ewe i savladali favorizovanu selekcijuNema~ke.Natajna~inskinuli su je s druge pozicije u prvoj grupi.Krenulisumomcikojevodi selektor Bogdan Venta od prvog zvi`duka sirene u `estok obra~un sa svojim rivalima, {to je prili~nozbunilopancere.Poqaci su vodili s golom razlike, a Nemci poravnavali i dugo se igralogolzagol.Svetakodo18. minuta, kad su momci iz poqske

tim, nisu se ni borbeni Nemci ba{predali,jeruigrijebiovelikiulogiuspelisudaporvnaju rezultat. Od 14:10 do{li su do 15:15,alisunaodmoroti{lisgolommawka. Drugopoluvremebilojejo{zanimqivije.Istina,uspelisuPoqacidaiuovomdeluvodesa~etirigola,aondasuneshvatqivopo~elidagre{eunapadu,odbijaju}i se od zone rivala, koji je to znao daiskoristiiizkontranapada,u 57. minutu, ~ak i povede (29:30). No,ninema~kama{inanijebila ba{podmazanaonakokakosmona tonavikli.Malojezaribala,ba{ kadnijetrebalo,aume|uvremenu te{ku povredu zadobio je Has, za kojujekrivwegovsaigra~Klajn, kojijesuparnikagurnuonawegai ovome je, verovatno, pukla noga. Nakraju,iakojesveizgledaloda }ebitinere{eno,Poqacisuuspeli da pogode mre`u i zaslu`eno slave, mada su Nemci imali primedbinasu|eweLopezaiRamireza. M. Pavlovi}

SVETOSAVSKI KADETSKI TURNIR

AtrakcijenaSpensu Na platou ispred Gradske kafane na Spensu, 28. januara sa po~etkom u 10 sati, [ahovskisavezVojvodineorganizuje3.Svetosavskiekipnikadetski turnir u {ahu.  Na truniru u~estvuju 4 ekipe, pred-

stavnici Srema, Banata, Ba~ke i Novog Sada. Igra se na 8 tabli, po 6 de~aka i 2 devoj~ice. Tempoigreje30minutapoigra~u. Poredovogturnira,bi}eorganizovana simultanka sa vrhunskimmajstorima. B. D.

Rea l iz ac ij a projekt a Int er pingpong, u okviru IPA prog ram a prek og rani~ne saradwe Srbije i Ma|ars ke, koj i se fin ans ir a sreds tvim a Evrops ke unij e, po~eo je u Senti Otvorenim dan om ston og ten is a. STK Sent a,vi{ es truk i dr` avn i prv ak u `ens koj sen io rs koj konkurnciji, program }e realizovatiunarednedvegodine saSTKSegedinizistoimenog grada. Sve~anom otvarawu projekta prisustvovali su predsed-

je istakla da je Senta prepoznatqiva po stonoteniserkamaida}egradidaqenastaviti da pru`a podr{ku i pomo} sportistima. U toku dvogodi{weg perioda realizacije projekta odr`a}e se vi{e me|unarodnih ston ot en is kih turn ir a svih sel ekc ij a ston ot en is er a i ston ot en is erk i, prof es io naln ih igra~ a i amat er a, predvi|eno je da se prirede porodi~nistonoteniskidani, kao i turniri za osobe sa invaliditetomitreningkampoviuobezemqe.

Detaq s takmi~ewa u Senti

nikStonoteniskogsavezaSrbijeZoranKalini}ipredsednica sen}anske op{tine Aniko [irkova. Kalini} je izjavio da je Senta prvi stonoteniski grad u Srbiji, ~ije su ston ot en is erk e des et put a osvajale {ampionat zemqe i dajeovoprilikadaseigrasa cel ul oi dn om lopt ic om jo{ vi{ e pop ul ar i{ e me| u stanovni{tvomPotisjauSrbiji i na jugu Ma|arske. [irkova

Pril ik om preds tav qaw a projekta odigrana je revijalna utakmica mu{kih i `enskih stonoteniskih ekipa iz SenteiSegedina,odigranaje utakmica `enskih ekipa superlige izme|u Sente i Smedereva,auokvirumanifestacije Pingpong za sve priliku za nadmetawe sa sen}anskim {ampionkamaimalisusvikojisutopo`eleli. Tekst i foto: M. Mitrovi}


SPORT

c m y

dnevnik

@REBZA^ETVRTFINALE KUPARADIVOJAKORA]A

Partizan protiv MegaVizure

Branilactrofeja uKupuRadivojaKora}a, ko{arka{i Partizana igra}e u ~etvrtfinalu ovogodi{weg takmi~ewaprotivMegaVizure,odlu~enoje`rebom.UtakmicaPartizan-MegaVizura naprogramuje16.februaraod 18sati.Istogdanaod20.30satisasta}eseRadni~kiizKragujevca i Vojvodina.Narednog dana,17.februara,igra}eCrvena zvezda Beograd - BKK Radni~ki (18) i Hemofarm Radni~kiFMP(20.30). Me~evipolufinalanaprogramu su 18. februara, dok je finalnautakmica19.februaraod20.30sati. FinalniturnirKupaRadivoja Kora}a igra se u ni{koj dvorani^air.

KrisBo{(Majami)

NBALIGA

Pobede Majamija iOrlanda Ko{arka{iMajamijaiOrlandaostvarilisupobedeuNBAligi.Majamijenadoma}emparketu savladao Klivlend 92:85, a Hitse jedotrijumfapredvodiofenomenalniKrisBo{sa35poenaisedamskokova.Nekada{wi~lanKavalirsa Lebron Xejms biv{em klubujeubacio18poena,uzpopet skokovaidodavawa.KajriIrving jebionajboqiugostuju}ojekipi sa17ko{eva. Orlando je bio ubedqiv u Indijanapolisu protiv Pejsersa 102:83, a Mexik je do trijumfa predvodio Rajan Anderson sa 24 poenaiosamskokova.KodIndijane Grejnxer i Hibert ubacili su po16poena.Wujorkjedeklasirao [arlot 111:78, zahvaquju}i odli~noj timskoj igri. Tajson ^endler je postigao 20 poena, uz 17 skokova, Stodemajer i Filds postigli su po 18, dok je Xefris imao 11 poena na kontu. Jedini raspolo`eni u doma}im Bobketsima bio je Voker sa 22 ko{a. PortlandjebioboqiodMemfisa 97:84, dok je Toronto slavio u Finiksu99:96. Rezultati: Indijana-Orlando 83:102, [arlot - Wujork 78:111, Majami-Klivlend92:85,FiniksToronto 96:99, Portland - Memfis97:84.

~etvrtak26.januar2012.

EVROP SKO PR VEN STVO ZA VA TER PO LI STE U AJ NDHO VE NU (16–29. JANUAR)

Delfinizdravi iraspolo`eni VaterpoloreprezentacijaSrbijepolakosepripremazapolufinalni duel u petak. Sino} su delfini posmatrali ~etvrtfinalniduelNemacaiItalijana. ListomseprednostdajeItalijanima,svetskimprvacima. - Ipak su boqi, deluju disciplinovano, ekipno su jaki. Pokretqiva odbrana im je glavni adut.SadrugestraneNemcesmo osetiliubazenu,dostasuuradilinaovom{ampionatu.Pitawe jekolikoimajusnagedanastave u istom ritmu - ka`e Andrija Prlainovi}. Ju~e je bio i 29. ro|endan odli~nogcentrana{ereprezentacije Slobodana Niki}a, najtrofejnijeg vaterpoliste Srbije. Za~etiridanakadasebudeigralo za plasman ro|endan slavi i NikolaRa|en. Zdravstveni bilten je povoqan.ImapacijenatakodfizioterapeutaGolubovi}a,alisesve podrazumeva kao sastavni deo takmi~ewa.UAjndhovensudoputovali i predsednik Partizana Aleksandar [o{tar i Neboj{a [apowi}, predsednik UO SD Partizan. Narednih dana o~ekuje se dolazak jo{ nekih zvani~nika,potra`wazakartamajesve ve}a. -Zadovoqansamkakosesveodvija. Specifi~no je takmi~ewe iznizarazloga.Opetsmoupolufinalu, dosta smo pokazali. U

VaterpolistiSrbijeposetilifabrikuVLD

nikadte`ojgrupiostvarilismo prvomestokoloprekraja.Idemo daqe. Verujem u kvalitet i karakteroveekipe.Osta}eupolufinalu sjajne ekipe gde }e odlu~ivatinijanse-ka`epredsednik SavezaVeliborSovrovi}. Vaterpolisti Srbije su ju~era{wi prvi deo dana proveli u

NAPROZIVKEIZHRVATSKE

Vawabez komentara

Hrvatskivaterpolistiitamo{wajavnost te{kojepodnelaeliminacijuizborbizamedaqe na Evropskom prvenstvu u Holandiji. Poraz Srbije od Crne Gore, ali i Rumunije od Nema~ke, izbacili su dosada{weg evropskogpravakaizzavr{nihborbi,skinulimu krunu...KolikojeHrvatetozabolelogovore imnogobrojni~lanciumedijimaukojimasu optu`ivaliSrbeza„kuhiwu”,„pu{taweCrnogoraca”isli~nestvari,ai{lisu~akdotledasukritikovalii„pojedineigra~ekojihlebzara|ujuigraju}iuHrvatskoj”.Jasna je aluzija na kapitena srpskog tima Vawu Udovi~i}a,kojiigrazazagreba~kuMladost. Vawa,me|utim,nije`eleodagovoriootrovnimstrelicamaizHrvatske. -Zaistatunemam{tadakomentari{emka`eVawanaprozivkeizsusednezemqe. Mirno i stalo`eno. Kao Filip Filipovi}posledivqa~kognasrtajaNik{eDobuda.IkaoselektorDejanUdovi~i}. poseti VLD, svetski poznatom proizvo|a~u autobusa. Re~ je o velikom partneru na{e Laste kojausvompogonuima300auti-

SLOBODNADALMACIJA

NekriviteSrbe Hrvatskimedijisusogor~ewemprokomentarisaliraspletnaEvropskomprvenstvuuvaterpoluuHolandiji,aliseme|uwimaizdvojilaSlobodnaDalmacija.Na{timjekoloprekrajaobezbediomestoupolufinalu,alijeporazomodCrneGorenakrajugrupnefazeuticaladabranilactituleHrvatskazavr{i takmi~ewe ve} u prvoj fazi. Crna Gora je pobedom nadSrbijomuposledwemkoluzauz eladrugomestoi igra}eu~etvrtfinalu,kaoitre}eplasiranaNema~kaposletrijumfanadRumunijom,dokjeHrvatskasavladala[paniju,alijeostalana~etvrtojpoziciji zbogneus pehaume~evimasaSrbijomiNema~kom.I dok su brojni hrvatski mediji osuli paqbu na na{ tim,izve{ta~SlobodneDalmacijejeistakaodruga~ijemi{qewe. “Kriviti Srbiju {to na{ih nema u zavr{nici se nikakonesme.Srbijinijebilosvejednokakav}eraspletbitiugrupi,bezobziranaosiguranomesto,asamimtimimestoupolufinalu.Porazomsuzasebenapravilidvostrukukorist.Izbacilisuna{eizborbe zamedaqu,aCrnuGorusebisklonilisaputadofinala.SadaimnaputudofinalastojeItalijailiNema~ka,autojutakmicisuizrazitifavorite”,pi{e SlobodnaDalmacija.

busa.VLDjeipartnerreprezentacije na {ampionatu Evrope u Ajndhovenu. Dugogodi{we partnerstvokojejepreraslouiskre-

RumuniboqiodMakedonaca ReprezentacijaRumunijepobedilajeselekcijuMakedonijesa 12:10(1:1,4:3,4:3,3:3)uprvomme~uzaplasmanodsedmogdo12. mestanaEvropskomprvenstvuuAjndhovenu. NarednirivalRumunimabi}eHrvatska,dok}eMakedonijaza 11.pozicijuigratisaTurskomkojajepora`enaod[panije4:16 (0:5,3:4,0:3,1:4).[panija}eigratiprotivdoma}inaHolandije. VawaUdovi~i}poklonioloptuVanderLohteu

SCOM IBEST SEED PRODUCER NOVISPONZORIVOJVODINENSSEME

Zajednodonovihuspeha Porodica sponzoraVojvodineNSseme postala je bogatijazadvenovefirme. Nai m e, u predu z e} im a SCOM iBest seed producer Novosa|ani su dobili dva izuzetnozna~ajnaposlovnapartnera. Saradwa je ozvani~ena na konferencijiuprostorijama kluba,kojojsuprisustvovali direktor firmi Sa{a Vuja~i}, generalni direktor Vojvodine NS seme Vasa Miji}, sports ki dir ekt or Nik ol a Mari}a, trener Nikola Salati}iigra~i. - @ao nam je {to nije tu i vlasnik Vladimir Vrba{ki, ali u ime SCOM-a i BSP-a sa namajetudirektorVrba{ki. Zahvaqujem se ovim poslovnim partn er im a {to su se

19

prik qu~ il i na{ em pul u sponzorasa`eqomdanampomogn u u funkc io n is aw u u ovim te{kim vremenima. Zatojezanasovasaradwaodizuzetnog zna~aja. Firme mlade,aliuspe{ne,~akiunekim me| un ar odn im krug ov im a. @elimimdanastavetakobrzodanapreduju,anadamseda }emozajednodanapravimovelikerezultate,pamo`dave} i na finalnom turniru Kupa Srbije–rekaojeMiji}. Vuj a~ i} je izr az io zad ovoqstvo {to firme, ~iji je preds tavn ik, po~ iw u jedn u dobruidugoro~nusaradwusa naju s pe{ nij im odb ojk a{ kim klubomuzemqi. - Izuzetna mi je ~ast i zadovoqstvo {to sam danas ovde – izjavio je Vuja~i} i nastav io: - SCOM je osnov an

2003. godine i bavi se proizvodwom i trgovinom poqoprivrednimproizvodima,alkoh ol om, skrob om, ve{ ta~kim |ubrivima i semenskom rob om. Nak on vi{ e god in a uspe{nog poslovawa stekli su se uslovi za dobijawe licence za promet naftnih derivata. Tako|e, SCOM poseduje doradni centar u Srbobran u, mag ac ins ki pros tor, lokale i sme{tajne kapaciteteuBudvi.Udoradnomcentrunalazisena{adrugafrima, Best seed producer, koja se bavi proizvodwom i doradomsemenskerobeitosemenske soje, semenskog kukuruza, je~ma, p{enice, suncokreta... BSP je osnovan 2009. i ima za ciqdapostanenajpouzdaniji centarzadoradusemenskerobe,putempovezivawasnajbo-

qimproizvo|a~ima,institutima,kaoiputemmodernizacijeistru~nogusavr{avawa. OrijentisanismonaVojvodinu,Srbiju,zemqebiv{eJugoslavije, a krajwi ciq nam je prod or na veo m a zaht evn o evrops ko tr` i{ te. Dos ad a{wimradomovedvefirmesu pokazaledavodera~unaozajednici, ve} godinama unazad izdvajajusezna~ajnedonacije za pomo} sportskim organizacijama, udru`ewima i klubovima. Na{a je `eqa i misija da Vojvodini pomognemo da istraje i da ostvaruje visokerezultate,kakonadoma}oj, tako i na me|unarodnoj sceni. Dir ekt or i su potp is al i ugovor, a zatim je Miji} poklonio Vuja~i}u dres VojvodineNSseme.

Detaqspotpisivawaugovora

noprijateqstvoizme|udirektora Laste i predsednika V[ Velibora Sovrovi}a i vlasnika VLDVanDerLohtearezultiralojeju~era{wimdoga|ajem.Van derLohteujekapitenekipeVawa Udovi~i} poklonio loptu sa potpisimaigra~aibademantil. Vaterpolisti su zaista imali {ta da vide, a posebno ih je znala~kim predavawem animirao predsednikSovrovi}.PosleobilaskadrugefabrikeVLDorganizovanizajedni~kiru~ak.


20

sport

~etvrtak26.januar2012.

IZBORIFFHS

Bufonnajboqigolman Italijan\anlui|iBufonprogla{enjezanajboqeggolmanasvetauposledwih25godinapoizboruIFFHS.Premaglasawustru~wakaizcelogsveta\anlui|iBufon je progla{en za najboqeg ~uvara mre`e u periodu od 1987. do 2011.godine. Nadrugommestusenalazi[panac Iker Kasiqas, a na tre}em biv{i golman Man~ester junajtedaEdvinvanderSar.AndoniZu\anlui|i Bufon bizareta i Brazilac Tafarel nalazeseutop10.Unajboqihdesetgolmanasenalazejo{Peter[majhel,OliverKan,Petr^eh,ValterZengaiHozeLuis^ilavert.

VengerpreuzimaReal? Menaxer fudbalera Arsenala Arsen Venger ponovo figurira kao idealno re{ewe za trenera {panskog Reala iz Madrida, prenose engleski i {panski mediji. Navodno, ~elnici kraqevskog

Arsen Venger

kluba polako gube strpqewe sa @ozeMuriwom,paseopetrazmi{qaonovomvelikomtrenerskom imenu. Prvi na listi `eqa je Francuz,kojijei2009.godinebio `eqa tada{weg predsednika Ramona Kalderona. Ipak, Venger je tada odbio mogu}nost prelaska u

Madrid,aRealjepreuzeoManuel Pelegrinikojinijeimaouspeha. MuriwojenaklupiRealaodjuna 2010.idosadajeosvojiosamoKup Kraqa. Navija~e, ali i upravu klubanajvi{eboli{toPortugalacnijeuspeodastanenakrajdominacijiBarselone,kakoume|usobnim duelima, tako i u Primeri,ado`iveoje`estokekritike nakonporazaodKatalonacauprvomme~u~etvrtfinalaKupaKraqanaSantijagoBernabeu(1:2). Venger tako|e trpi velike kritikenaOstrvu.Arsenaligra promenqivoovesezoneisvejedaqe od Lige {ampiona. Posebno te{konavija~imajepaoporazod Man~esterjunajtedanaEmirejtsu pro{log vikenda 1:2, nakon ~ega sufanovinegodovalikodstratega, koji predvodi tobxije jo{ od 1996.KaorezervnaopcijazaklupuRealanavodiseimeselektora Nema~keJoahimaLeva.

Intervra}aMuriwa Deoni~ar italijanskog fudbalskog kluba Inter Marko Tronketi Provera istakao je da bi voleo da od leta ponovo na klupi vidi portugalskog stru~waka @oze Muriwa. Muriwo je saInteromosvojiotrotrofejau sezoni2009/10,titulu,KupiLigu{ampiona,prenego{tojepreuzeo madridski Real, gde polako gubi poverewe ~elnika i navija~aMadri|ana. - Vrata su za Muriwa uvek otvorena.Volelibismodaseon vrati,za{todane-rekaojeProveraitalijanskimmedijima. Na Apeninima se ~esto spomiwe i ime trofejnog trenera Barselone Pepa Gvardiole, ali

TRENINGUTAKMICA

Premijerakaoizsnova Vojvodina–Ba~ka(BP)11:0(4:0) VETERNIK: FC “Vujadin Bo{kov”, gledalaca: 50, sudija: Miqk ov i} (Nov i Sad). Strelci:Mito{evi}u13,Novakovi}u20,Kataiu28,Smiqani}u44.,[kuleti}u50,65. i 81, Kova~evi} u 53, Brankovi} u 57, Stevanovi} u 67. i Spremou84.minutu. VOJVODINA: Supi}, Vuli}evi}, Pavlovi}, Mito{evi}, Karan, Milovi}, Smiqani}, Radoja, Bojovi}, Novakovi},Katai.Igralisujo{:Jano{evi}, Kova~evi}, Brankovi}, A|uru, Trajkovi}, Mojsov, Stev an ov i}, Pol et an ovi}, Spremo, Abubakar, [kuleti}. BA^K A (BP): \urk ov i}, Kne`evi}, Ninkovi}, Vigwevi},Radevi},Tan~i},Avramovi}, Gajd ob rans ki, Stojn i}, Duki},Mari}.Igralisujo{: Mark ov i}, M. Rad an ov i}, Platner, Karanovi}, Medan, Stupar,N.Radanovi}.

U prvoj proveri od po~etka zimskih priprema, fudbaleri Vojvodine delovali su impresivno–raspucano,motivisano, agresivno...Iakosuutreningu tek desetak dana, Novosa|ani

Ju~esustipendijskeugovoresVojvodinompotpisalatrojica mla|ihkadeta,ro|enih1996.godine. NapredlogBranislavaNovakovi}a,direktoramla|ihkategorija,stipendisticrveno-belihpostalsuNikolaFimi},StefanPerovi}iSr|anVukaqevi}.

SUSRETI:DRAGANMANDI],NEKADA[WIKAPITEN KULSKOGSUPERLIGA[A

Hajdukdrugaku}a

@oze Muriwo

Proverademantujetakveinformacije. - Mnogi pri~aju o Gvardioli, koji je bez sumwe fenomenalan trener. Me|utim, o wemu nismo razmi{qali ni u jednom trenutku-poru~iojeProvera.

UklupskeprostorijeHajdukaizKuledo{aojedragigost, nek ad a{ wi kap it en Drag an Mandi}. Poqupci, ~vrst stisakrukeiosmehnalicunajre~itijegovoreosusretu. - Kako se ne bi prijatno ose}aokadasamdo{aousvojudrugu ku}u. Moj biv{i predsednik

Dalgli{ne}eKrasi}a

@igi}uEspawolu? Drugi najboqi katalonski klub je bio povezivan sa Nikolom @igi}em jo{ na leto, ali tada od dogovora nije bilo ni{ta. Pored Nikole @igi}a, ~elnici Espawola pregovaraju isa\ovanijemDosSantosomi ElHamdauijem. Espaw ol je senz ac io n aln o ispaoodni`eliga{aMirandesa (2:1) iz ~etvrtfinala Kupa Kraqa.

IN MEMORIAM

Du{anHrwak (1948–2012) Posle duge i te{ke bolesti u Ba~kom Jark u umro je Du{an Hrwak, biv{ifudbalerSlavije i Mlados ti iz Ba~kog Jarka. Ponikaojeumla|imkategor ij am a Vojv odine,jednovremenosio je dres drugoliga{a Osijeka, alijenajboqepartijepru`ao unovosadskojSlavijiiMladostiitonamestuzadwegveznog.Pozavr{etkuigra~ekarijere dugo je svoje veliko

Momenat s ju~era{we utakmice

Trojicanovih stipendista

Liverpul najverovatnije ne}e iskoristiti {ansu da dovede Milo{aKrasi}aizJuventusanapozajmicu,jermenaxerKeniDalgli{ nijezainteresovanzasrpskogreprezentativca. BrzonogivezistajeodavnopaoudrugiplanuJuventusu,paseo~ekujewegovodlazakizTorinado31.januara,anakonspekulacijao interesovawu^elsijaiFenerbah~ea,medijisuobjavilidajenajbli`iprelaskuuLiverpul. O~ekivaloseda}eKrasi}oti}inapozajmicu,posle~egabise pregovaralo o otkupu ugovora vrednog 12 miliona evra, ali „Miror”tvrdidajeKeniDalgli{odbiodagaanga`uje.

Srpski fudbaler Nikola @igi} mogao bi u narednih {estmesecidaigrau{panskom Espawolukaopozajmqenigra~. Katalonskilist„Sport”tvrdi daBirmingemiEspawolpregovarajuuvezitransferaNikole @igi}a u taj katalonski klub. Navodno bi srpski fudbaler bio pozajmqen Espawolu na {estmeseciuzmogu}nostotkupaugovora.

dnevnik

fudb als ko znaw e prenosio na najmla|e, vi{e od petnae- stak god in a bio je rukovodilacpionirske {kole fudbala Mladosti.Podwegovim budn im okom stas al a je plej ad a fudbaleraizBa~kog Jarka,kojisukasnijesauspehomnosilidresoveprvoliga{kihklubova. Sahrana Du{ana Hrwaka je danas u 13 sati na grobqu u Ba~komJarku.

Dragan Mandi} (desno) sa Radomanom Vasovi}em

Radoman Vasovi} Rajo, trener Sreda,saigra~Lepi...Srceuvek ja~ezalupa-ka`eMandi}. Dragan Mandi} je u Hajduk do{ao1996,proveo{estgodina izaradioikapitenskutraku. - Bilo je to {est najlep{ih godina u mojoj fudbalskoj ka-

rijeri. Potom sam tri godine proveo u novosadskoj Vojvodini u kojoj me je do~ekao moj biv{i trener iz Hajduka Miroslav Vuka{inovi}. Iz Vojvodine sam oti{ao u azerbejxanskiOlimpikizBakua,trenermijebioiPecaKur}ubi}. Tamo sam proveo pet godina, alisamsepovredioimoraoda zavr{imsaaktivnimigrawem. Obradovali ste se kulskim susretima? -Naravnodamijepunosrce kadavidimlicasakojimasam proveo{estgodinauHajduku, kada vidim da klub raste, da ima dobre rezultate, odli~an rukovode}ikadar,daseuwemu okupqaju prijateqi, novinari, da se di{ e fudb als kim plu}ima. ZoltanSabosevratiounekada{wiklubkao{efstruke, viditelisebeuHajduku? - Rano je da sada govorim o tome.Dragomije{toseSabo vratio u ovu sredinu. Bio je sjajan igra~, sada gradi uspe{nu trenersku karijeru, mlad je i perspektivan stru~wak i `elim mu sve najboqe. Ja sam nedavno zavr{io igra~ku karijeru,polako}uu}iutrenerski posao sa {kolom fudbala, imamdostaprijateqaufudbalu i nadam se da }u i kao trenernapravitine{to-rekaoje nek ad a{ wi kap it en Hajd uk a DraganMandi}. \.Bojani}

SLANOBARCIVREDNOTRENIRAJU

Vratilise\uli}, PekeziKrasi} [efstru~nog{tabafudbaleraProleterasanovosadske Slane bare Nenad Lalatovi} iwegovipomo}nicizadovoqni su dosada{wim pripremama. -Vremenamneidenaruku,a zahvaqju}i bratskim klubovima, ^eneju, Jugovi}i i Tatri koji su nam ustupili terene, nesmetano obavqamo planirano.DopolaskauOhrid,16.februara, odigra}emo nekoliko utakmica,auMakedonijiplaniramo da ih bude sedam-osam. @eqa nam je da prvenstvenu trk u zav r{ im o me| u prv ih {est ekipa, a za taj plasman neophodno je da se kvalitetno

pripremimo-rekaojeLalatovi}. EkipusaSlanebaredosada sunapustiliDamwanovi}(Izrael), Jab lan (Bel or us ij a), Slijep~evi}(Sloga,Temerin), \or|evi} je na probi u Spartaku ZV, Sila|i se vratio u Vojvodinu, a \orovi} i Lazarevi} su u potrazi za novim klubovima.ZadresProletera u prole}noj polusezoni poku{a}e da se nametnu Goran \uli}(Radni~ki,Sombor),Bojan Krasi} (In|ija) i Mirko Pekez(Crvenazvezda,NoviSad), igra~ikojisuve}nosilidres ProleteraugodinikadasedomogaoPrvelige. M.Po.

su mleli nemo}nog rivala tokom svih 90 minuta utakmice, ne dozvoqavaju}i Ba~kopalan~animanitrenutakpredaha. -@eleosamdavidimgdesmo uovomtrenutkukadajefizi~kapripremaupitawuimoram da priznam da me je fascinirao odn os prem a obav ez am a svihigra~akojisubilinaterenu. Bili su motivisani, tr~ali su iznena|uju}e dobro i bilo mi je pravo zadovoqstvo da vidim wihovu `equ da odi- graju dobro – rekao je trener DejanVuki}evi}posleme~a. Jedinikojinisuimali{ta dapoka`ubilasudojica~uva-

ramre`eNovosa|ana–Nemawa Supi} i Budimir Jano{evi}, koji su se po 45 minuta smrzavalinaterenu.Sviostali mladi}i iz redova crvenobelihigralisupunomsnagom, diktiralisutempokojigosti nisu mogli da isprate i zbog toga je postignut dvocifren brojpogodaka. Najlep{i trenutak na me~u biojeprvigolkojijepostigao VukMito{evi},kojijeuprodorunanizaonekolicinuigra~a Ba~ke, a onda, {utem sa nekih 17 metara, matirao golmana \urk ov i} a. Veo m a dob ar utisak ostavio je i trostruki strelac Petar [kuleti}, mada,podvu}i}emotojo{jednom, za ukupan utisak svi igra~i Vojvodinezaslu`ujupohvale. U ju~era{woj utakmici na terenu nije bilo Marka Qubinkovi}a,BraneIli}aiAntvijaJaoa.Qubiinkovi}iJao `alilisusenapovrede,dokje BranaIli}izostaozbogtoga {to tren er Vuk i} ev i} nij e `eleodarizikujedasepovredinate{komterenu,po{tose svakog dana o~ekuje da promeniklubiodeu^ernomoreciz ukrajinskoggradaOdese. Narednu proveru Vojvodina }e imati u subotu, 28. januara, kada}euFC“VujadinBo{kov” do~ekati ekipu Jedinstva iz StarePazove. A.Predojevi}

ZVEZDAODMERILASNAGUSPETROVCEM

Lazovi}dvaputa umetu Prosine~ki je prokomentariPosle Grbqa, Crvena zvezda je savladala i ekipu Petrovca saodebiAsamoeiMarkaMiri}a. -OMiri}uznamsve,azaocesa2:1.TimkojijeRobertProsinu Asamoinih kvaliteta je rane~kiposlaonaterenstadiona no,jerjeionimaonapornetrePetrovcamogaobidabudestarninge. Vidi se da ima veliku tninaprole}e.Naravno,uzne`equidasedobroodnosipreke izmene, poput ubacivawa Kristijana Borhe ili Vinijusa Pa{eka. Bajkovi}, Miki}, To{i}, Maksimovi}, Petkovi}, Milivojevi}, Evandro, Kadu, Lazovi}, Kasalica i Asamoa po~eli su utakmicu protiv Petrovca, u kojoj je u glavnoj ulozi bio Darko Lazovi}. Wegovimgolovimau12.i 30. minutu Zvezda je stekla prednost nad doma}inom u prvom delu me~a. U drugom poluvremenu Petrovacjeuspeodapostigne gol, pa je rezultatom 2:1 okon~an ovaj duel. [to se ti~e igre Dvostruki strelac Darko Lazovi} Asamoe, on nije mogao mnogo da madresu.Naravno,imaikvalipoka`e na te{kom i blatwavom tet,ali,ka`em,ranojeiznositerenu,alidasenamahovevide- ti zakqu~ke, posebno jer ovalodajere~okvalitetnomigra- kavterenzaistanijeodgovarao ~u, koji jeu~estvovao u mnogim brzonogomnapada~upoputwega akcijama.Mladi igra~ iz Gane -rekaojeProsine~ki. imaojeprilikuu34.minutu,ali Crvena zvezda slede}u utaknijeuspeodazatresemre`uPe- micuigradanasu13~asovaprotrovcaizdvapoku{aja. tivZeteuGolubovcima.

PRVOLIGA[SADETELINARESEPOJA^AO

TrebovaciGari} kanarinci

FudbaleriNovogSadastartovalisusazimskimpripremama16.januara.Nekolikoiskusnihigra~anapustilojeDetelinaru:MarkoJovanovi},\or|eMr|anin,\or|eJoci},VladimirTintoribra}aUro{i LekVukovi}.Iztihrazloga,kaoipredletwiprelaznirok,ovihdana Detelinarom}eprodefilovatidostaigra~a.Trenutnojenaprobipetnaestakfudbalera,aukusetreneraJosifaIli}aiwegovihsaradnika zasadasuispuniliTomislavTrebovac(21),centarforSremaizSremskeMitroviceikapitenBeogradasaKaraburmeMilenkoGari}(23) kojiigranamestuzadwegveznog. -Poku{a}udaseujakojkonkurencijiFilipovi}a,Milovca,Tufegxi}a,^ekovi}a,Rokseiostalihnametnemtreneruiizborimmestou ekipi -optimistajeTrebovac. -Odli~nosamprimqenodsaigra~a.Upoznatsamsaklupskimambicijamaitrudi}usedanadomestimodlaskeMr|aninaiLekovi}a.Akou prve~etiriutakmice,odkojihtriigramokodku}e,pobedimosmatram da}emoimatirealne{ansezaplasmanuvi{irang-rekaojeGari}. KanarincitrenirajunaDetelinariiplanirajudadrugideopripremaodradeutoplijimkrajevima,KopruiliAntaliji.Otome}esekona~naodlukadonetinarednihdana. I.Grubor


SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak26.januar2012.

21

U ZAGREBU ODR@AN TURNIR U MA^EVAWU

Blistali RomanaCarani MiqanKova~evi} Na me|unarodnom ma~evala~kom turniru u Zagrebu takmi~arka novosadske Vojvodine Romana Caran trijumfovala je u disciplini `enski ma~, a takmi~ar zrewaninskog Omladinca Miqan Kova~evi} u disciplini mu{ki floret. Pored wih, na turniru su iz redova novosadskog kluba nastupili i junior-

RomanaCaran

ski dr`avni prvaci Leona Kamra{ i Vuk Jankovi}, a iz redova zrewaniskog kadetkiwa Ana Sel. Leona i Vuk su zabele`ili solidan plasman u osam najbo-

qih na turniru, dok je Ana zauzela odli~no drugo mesto. Prva zvezda turnira je bila Romana Caran. Ona je suvereno zapo~ela nadmetawe sa svim pobedama u grupi, da bi u istom tempu nastavila i u eliminacijama. U borbi za medaqu Romana je savladala hrvatsku reprezentativku Juki} sa 15:10, a u polufinalu je bila boqa od slovena~ke reprezentativke Jeza tako|e sa 15:10. Zatim je usledilo srpsko finale i najboqa borba turnira, Romani se suprotstavila sjajna mlada srpska reprezentativka Ana Sel. Presudilo je iskustvo i Romana je trijumfovala sa 15:11 u finalu. Ovo je odli~an zamajac pred nastupaju}e takmi~arske izazove za Romanu Caran, koju o~ekuju nastupi na svetskim kupovima u Budimpe{ti i Barseloni, kao i na nekoliko regionalnih i doma}ih takmi~ewa, pre Evropskog prvenstva u Lewanu (Italija).

IZABRANI NAJBOQI SPORTISTI U KULSKOJ OP[TINI: Na prigodnoj sve~anosti, uprili~enoj u sve~anoj sali SO Kula, uru~ena su priznawa najboqima u sportu u kulskoj op{tini u 2011. godini. Prema odluci ~lanova Upravnog odbora Sportskog saveza op{tine Kula, najboqi sportski kolektiv u mu{koj konkurenciji je Karate klub Hajduk, pobednik Kupa Vojvodine i Srbije i Premijer liga Srbije.U konkurenciji dama najboqi je @enski ko{arka{ki klub Sivac zbog izuzetnog rada sa mla|im kategorijama. U pojedina~noj konkurenciji najboqi je karatista Hajduka Mladen ]uri}, a kod dama atleti~arka Crvenke Jovana Selak. Najboqa mlada sportistkiwa je ~lanica

Karate kluba Crvenka Ma{a Mi}unovi}, a mladi sportista atleti~ar Rusina iz Ruskog Krstura Dejan Budinski. Najboqi trener je {ef stru~nog {taba Karate kluba Hajduk Lazar Greber.Najboqi sportski radnik je Milo{ Mrkaq iz Karate kluba Sivac. Diplomama su nagra|eni: @enski odbojka{ki klub Hajduk, mladi fudbaleri Poleta iz Sivca ( generacija 99. godi{te), karatista Hajduka Mirko [ain, tenkvondista Hajduka Nenad Vreki}, bodi bilder Hajduka Titana Igor [ikor, karatistkiwa Crvenke Maja Zeli}, atleti~arka Crvenke Milica Kova~evi}, rukometa{ica kluba Laki iz Crvenke @eqana Zeli}, {ahistkiwa Sivca Jovana Peruni~i}, ko{arka{ica Sivca Ne-

vena Krstaji}, {ahista Lipara Veqko [odolovi}, rukometa{ Rusina Mirko Papuga, stonoteniserka Rusina Sofija Kova~, fudbaler Mladosti iz Kru{~i}a Vladimir Hudak i ko{arka{ iz Sivca Stefan Krstaji}. Priznawa dobitnicima je uru~io I{tvan Kardo{, pomo}nik predsednika op{tine Kula zadu`en za sport. Uvek u sportu ima qudi koji su stalno tu, nenametqivi, a poma`u, {to bi se reklo, to {to mogu. Zato je Upravni odbor Sportskog saveza doneo odluku da dodeli i tri priznawa za poseban doprinos sportu u kulskoj op{tini. Posebna priznawa dobili su Svetozar Bukvi}, Milorad Laji} i Nenad Vu~ini}. \. Bojani}

NAJUSPE[NIJI SPORTISTI BE^EJSKE OP[TINE U 2011. GODINI

UnaObradovi}iMarkoNovakovi} laureati Dvostruka evropska pionirska prvakiwa u karateu Una Obradovi} i zvani~no na{ najboqi kajaka{ u pro{loj godini i potencijalni olimpijac Marko Novakovi} laureati su u tradicionalnoj sportskoj manifastaciji Izbor sportiste be~ejske op{tine za 2011. godinu. Zbog reprezentativnih priprema u Antaliji, pehar namewen Marku Novakovi}u primio je wegov trener Jo`ef [oti, koji je svojevremeno bio olimpijac u Sidneju, a predsednik najve}e potiske op{tine Peter Knezi uru~io je veliki pehar mladoj Uni. - Ovo je nagrada za dosada{wi trud u sportu, pogotovo u minuloj godini kada sam zablistala na Evropskom prvenstvu u holandskom gradu Beku. Sve je to potvrda da se dobro radi u na{em klubu. Ujedno, ovo mi je dodatni stimulans za Evropsko prvenstvo u Parizu. Pre toga, kroz Ligu {ampiona moram da se izborim za reprezentativni status- rekla je Una Obradovi}. Savetnik predsednika op{tine za omladinu i sport Goran Strajni} uru~io je pehare sportistima. Evo imena prvoplasiranih po uzrasnim kategorijama.

Najboqisportistiop{tineBe~ej

Mla|i pionirski uzrast: Una Obradovi} (Karate klub Be~ej), Du{an Jasni} (Karate klub Be~ej). Pionirski uzrast: Biqana Reli} (Kajak kanu klub Be~ej), Nemawa Farka{ (Xudo klub Mladost). Kadetski uzrast: Hermina Luka~ (Kugla{ki klub Vojvodina iz Ba~kog Gradi{ta), Tama{ Farka{ (Pliva~ki klub Be~ej). Juniorski uzrast: Milena [vowa (Kik boks klub Be~ej), Arpad Bala{a (Bodi bilding klub Be~ej). Seniorski uzrast:

PRIZNAWA NAJBOQIM SPORTISTIMA TEMERINSKE OP[TINE: U sve~anoj sali SO Temerin progla{eni su najboqi sportisti, klubovi i sportski radnici u 2011. godini (na slici).Najboqa sportiskiwa je Smiqana @ivkovi} iz Yudo kluba TSK, a sportista Miroslav Macan iz KK Mladost iz Ba~kog Jarka, koji je i najboqi klub u op{tini. Najuspe{niji klub u radu sa mla|im kategorijema je OK Grbi} iz Temerina.Trener godine je Milan Vje{tica iz @RK Temerin. Nagrada za `ivotno delo u sportu uru~ena je porodici Mi-

Marina Mati} (Pliva~ki klub Be~ej), Marko Novakovi} (Kajak kanu klub Be~ej). Zamenik predsednika op{tine Budislav Meduri} uru~io je priznawa sportskim radnicima, ekipama i sponzorima.... U kategoriji trenera laureat je tvorac dvoje osvaja~a ~etiri evropske medaqe Dragan Buweva~ki iz Karate kluba Be~ej. Predsednik Vaterpolo kluba Be~ejac Milan Brkqa~ najboqi je sportski radnik. Specijalna priznawa dodeqena su osva-

lana Zelenovi}a, izuzetnog yudo takmi~ara i sportskog radnika. Priznawa su dobili i sportski radnici Laslo Vere{ iz FK TSK, Pavao Amiyi} iz @RK Temerinu i Milorad Suboti} iz Yudo kluba Sirig, a specijalna nagrada za izve{tavawe o sportu dobili su „Na{e novine� i Mile Milojevi}. Najuspe{nijim klubovima pehar i nov~anu nagradu od 30.000 dinara uru~io je Andra{ Gustow, predsednik op{tine Temerin. Najuspe{niji pojedinci dobili su plakete i nagradu od 10.000 dinara. M. M.

ja~ima zlata s minule Olimpijade radnika sportista Vojvodine Stani Ba}anski iz Fadipa (pikado), Predragu Ili}u iz Sojaproteina (tenis) i `enskoj ekipi PIK Be~ej u nadvla~ewu konopca. Najboqa ekipa je `enski ~etverac Kajak kanu kluba Be~ej, a za nesebi~nu pomo} nagra|eni su donatori Vasi} Trejd, Greja~ Komerc i Kowevi} d.o.o. Posebne nagrade pripale su sportistima koji su ponikli u gradu kraj Tise, a sada brane boje

drugih klubova i reprezentacije, ~ime na najboqi na~in afirmi{u mati~nu sredinu. To su: Vilmo{ Zavarko (kuglawe), Borislava Beba Peri}-Rankovi} (stoni tenis osoba s invaliditetom), ^aba Sila|i (plivawe), Dejan Terzi} (kajak) i Marko Tomi}evi} (kajak). Predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi uru~io je plakete be~ejskim ambasadorima sporta, kao i velik pehar najboqoj sportskoj organizaciji -Kajak kanu klubu Be~ej. V. Jankov

USP E[ AN NAS TUP ZREWANINSKIH KARATISTA U SAMOBORU: Zrewaninski karatisti takmi~arsku sezonu uspe{no su otvorili na jakom me|unarodnom turniru u Samoboru, na kome je za dva dana takmi~ewa u~e{}e uzelo preko 1.200 karatista iz desetak zemaqa. Bila je to provera pred zna~ajna takmi~ewa koja se o~ekuju u prvom kvartalu ove godine, Evropski {ampionat za kadete, juniore i mla|e seniore u Azerbejyanu (februar) i De~iji balkanski {ampionat u Crnoj Gori (mart). Pr vog da na tak mi ~e wa Zre wa nin ce su pred sta vqali Sawa Cvrkota, Awa Kapelan i Nikola Man~ev.U `estokoj konkurenciji, uz ~etiri pobede, zlatnu medaqu osvojila je Sawa Cvrkota (Zadrugar) u sredwoj kategoriji kod mla|ih seniorki, dok su Man~ev (Zrewanin) i Kapelan (Klek) izgubili u drugom, odnosno prvom kolu. Drugi dan za Zrewanince je bio mnogo uspe{niji - mla|i kadetski uzrasti osvojio

Seminar uKawi`i Sportski savez op{tine Kawi`a bio je organizator seminara na kojem su predsednik i generalni sekretar Sportskog saveza Srbije Aleksandar [o{tar i dr Dane Korica, koautor Zakona o sportu profesor dr Nenad \ur|evi} sa Prvanog fakulteta u Kragujevcu i stru~ni saradnik Agencije za privredne registre Filip Ka~arevi} razgovarali sa predstvanicima klubova o Zakonu o sportu i obavezi prevo|ewa sportskih klubova u Agenciji za privredne registre (APR). Goste i u~esnike semina ra su po zdra vi li po mo} nik pred sed ni ka ka wi{ke op{tine dr Josip Le pe{ i pred sed nik Uprav nog od bo ra SSO Ka wi `a Du {an Man da ri}. [o{tar i Korica su iz ra zi li za do voq stvo {to je saradwa Sportskog saveza i lokalne samoupra ve op {ti ne Ka wi `a na za do vo qa va ju }em ni vou, {to je i opredeqewe iz Stra te gi je raz vo ja sporta i Zakona o sportu, te da je veoma zna~ajno kada se to ispoqava u realnom `ivotu. M. Mi.

je tri medaqe. Marina Radi~evi} (Zadrugar) i \or|e Salapura (Zrewanin) osvojili su zlatna odli~ja, ali su prethodno morali da ostvare ~etri uzastopne pobede, dok je Nikola Nai} osvojio bronzanu medaqu. Dobre me~eve odradili su i Marko Mihajlovi}, Marko Vukovi}, Vuka{in i Strahiwa Stoj{in (svi KK Zrewanin). @. B.


22

kultura

~etvrtak26.januar2012.

НОВОСАДСКОМ УМЕТНИКУ НИКОЛИ ЏАФУ УРУЧЕНА „ПОЛИТИКИНА” НАГРА ДА ЗА ЛИКОВНО СТВАРА ЛАШТВО

Ново виђење света у коме живимо Новосадском уметнику Николи Џафу јуче је је уручена “Политикина” награда за ликовно стваралаштво за 2011. годину, коју је добио за изложбу “Лепус ин фабула” приређену у Музеју савремене уметности Војводине која је објединила многобројне сегменте његовог вишедеценијског рада. Џафо личним примером, изнад свега својом уметничком праксом, нуди ново виђење света у коме живимо, истовремено враћајући веру у утопистичку идеју о промени света кроз уметност, истакао је жири у образложењу, које је прочитао историчар уметности Саша Јањић на свечаности поводом Дана “Политике” у Скупштини града Београда. Жири је одлучио да награди Џафа имајући у виду његов целокупан уметнички опус, али превасходно комплексну изложбу ко-

говом уметничком деловању. Због тога је жири закључио да се ова изложба издвојила квалитетом приказаних радова и ангажованим ставом који се кроз њих рефлектује”, истакао је жири.

ко у историји уметности, тако и у савременом свету, Џафова изложба и радови су показали да могу да функционишу на више планова. Помоћу метафора и алузија уметник преиспитују сопствена искуства, колективну перцепцију али и одређена естетска искуства које нуди савремена уметничка пракса, никад не губећи из вида основни концепт, обраћајући се подједнако профе сионалцима, али и широј јавности, радећи при томе на проширење поља деловања савремене уметности. Џафо је 69. добитник “Политикине награде”, а одлуку је донео жири који су чинили историчарка уметно сти и ликовна критичарка “Политике” Љиљана Ћинкул, историчар уметно сти Саша Јањић и уредни ца Културне рубрике “Политике” Марија Ђорђевић.

dnevnik НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРА ДУ ГОСТУЈЕ У НЕМАЧКОЈ

„Баханткиње” у Диселдорфу Народно позориште у Београду го стоваће по сле четири деценије поново у Немачкој, где ће у петак и суботу 27. и 28. јануара у Диселдорфу изве сти „Баханткиње„ у режији шведског редитеља Валдемара Холма, саопштено је из националног театра. Редитељ Холм приказао је на моде ран начин уни вер зал ну борбу рационалног и ирационалног у Еурипидовој причи о ширењу Дионизијског култа у Грчкој и противљењу краља Тебе Пентеја баханалијама, по античком пе снику најмилијег и најстрашнијег бога. Он све сно не жели да се надовеже на античку митологију, већ покушава да иза збивања трагедије открије моменте комедије, а заједно са ансамблом, за то проналази одговарајуће слике и музику у шезде сетим. годинама прошлог века, додаје се у саопштењу. У представи глуме: Ненад Стојменовић, Марко Николић,

Танасије Узуновић, Александар Срећковић, Слободан Бештић, Радмила Живковић, Стела Ћетковић, Нела Михаиловић, Јелена Хелц и Даниела Кузмановић.

По следњи пут Народно позориште го стовало је у Немачкој 1971. године, када је у Бону, Манхајму, Ремшајту и Франкфурту изведена представа „Коштана„ Боре Станковића.

У САВРЕМЕНОЈ ГА ЛЕРИЈИ ЗРЕЊАНИН

Отворена изложба „Енформел у Војводини”

јом се кроз промишљено варирање једног мотива симболички заокружује његово бављење српском стварношћу и њеним различитим политичким, друштвеним и културолошким аспектима. “Рециклирајући тај један мотив - врхунски стилизовану представу зеца, Џафо се креће на линији између интроспективног и личног с једне стране, и колективног и политичког, са друге, не губећи при томе, ни у једној крајности критички потенцијал уткан у поетику ироније иманентну ње-

Џафо успешно истражује многобројне феномене савременог друштва иновативним коришћењем разноврсних медија и техника у својим радовима. “Користећи различите уметничке стратегије како би опстао као уметник и као појединац који активно делује у јавности, Џафо својом уметношћу успешно указује на парадоксе нашег времена и културе”, нагласио је жири. Према наводима жирија, изразито поетична, визуелно упечатљива са јасним референцама ка-

Изложба “Лепус ин Фабула” компонована је била од неколико елемената: Зечје опере (драма с музиком), изведене на отварању, и инсталације зечева, које се могу покренути као да скачу уз пратеће фотографије са истом тематиком. Изложба је одржана у години зеца, животиње која је стални мотив и живи актер у Џафовом стваралаштву од 1994. године. Поводом изложбе у МСУВ, чији је кустос био Живко Грозданић, објављена је и монографија “Џафо”.

У САОБРАЋАЈНОЈ НЕСРЕЋИ ТОКОМ СНИМАЊА НОВОГ ФИЛМА

Погинуо грчки режисер Тео Ангелопулос Један од најугледнијих грчких филмских режисера Тео Ангелопулос, добитник готово свих значајних европских награда, погинуо је јуче у Атини када га је прегазио мотоцикл док је снимао филм о дужничкој кризи у његовој земљи, јавиле су агенције. Ангелопулос (77) је прелазио улицу када га је ударио мотоцикл. Одмах је превезен у болницу где је подлегао услед повреде мозга и унутрашњег крварења, јавио је Ројтерс. „Био је усред снимања филмске сцене када га је ударио мотор„, рекао је полицајац и додао да је мотор припадао полицајцу који није био на дужности. Ангелопулос је познат по филмовина „Путујући глумци„, „Ловци„, „Александар Велики„, „Пут у Китеру„, „Пчелар„, „Предели у магли„, „Прекинути корак роде„ и „Одисејев поглед”. За филм „Одисејев поглед„ добио је Гран при жирија на фестивалу у Кану 1995, а за „Вечност и један дан„ Златну палму на истом фестивалу 1998. „Сви смо шокирани његовом смрћу. Он је без сваке сумње био

један од највећих режисера европског филма. Кинотека је са њим много сарађивала и имала у њему оданог пријатеља”, изјавио је за агенцију Бета директор Музеја Југословенске кинотеке Динко Туцаковић, који је био помоћник режије на Ангелопулосовом филму „Одисејев поглед”. Кино-

тека је за тај филм уступула своје материјале, рекао је Туцаковић. Према његовим речима, Ангелопулос је у време бомбардовања Србије 1999. био један од оних који је први реаговао и инсистирао да се спаси фонд Југословенске кинотеке. Ангелопулос, за којег Туцаковић каже да се издвајао политичком ангажованошћу и посебном техником кадра, највећи

успех је остварио 1998. године када је на Канском фестивалу освојио Златну палму за филм „Вечност и један дан”. Директор Кинотеке Радослав Зеленовић изјавио је Танјугу да је Ангелопулос био велики пријатељ и наше земље и Југословенске кинотеке, а да их је везивало и лично пријатељство. „Југословенска кинотека, кад год је требало да се догоди нешто значајно и важно у тој институцији, могла је да рачуна на његову помоћ. Тако је 1995, кад је мало ко долазио у нашу земљу, одлучио да „Одисејев поглед“ снима овде. Он је први добитник Златног печата Југословенске кинотеке”, рекао је Зеленовић, истичући да се Ангелопулос први огласио када је почело бомбардовање 1999. године. Ангелопулос је један од добитника награде „Александар Лифка”, коју му је 2006. доделио Фестивал европског фима на Палићу. Грчки режисер је више пута био гост Југословенске кинотеке а последњи пут је био на отварању њеног Центра за дигитализацију.

У Салону Савремене галерије Зрењанин отворена је изложба “Енформел у Војводини”, аутора Јерка Денегрија, реномираног историчара уметности. Изложбу су отворили директор Савремене галерије Радован Живанкић, кустоскиња Ликовне галерије Културног центра Београда Александра Естела Бјелица Младеновић, аутор изложбе Јерко Денегри и председник Скупштине града Зрењанина Александар Мартон. Сви они су истакли значај удруживања установа приликом реализације ове изложбе која, како каже Денегри, “у историју уметности друге половине 20. века у Војводини заслужено уписује и поглавље о постојању домаћег енформела и сликарства материје у истом историјском раздобљу када се јавља и у Београду, а непосредно после појављивања овог уметничког феномена у Европи”. Александар Мартон је, такође, истакао да је Зрењанин одувек био орјентисан ка Европи и позвао

суграђане да погледају ову изложбу. У овиру изложбе представљени су радови три водећа уметника сликарства материје и енформела Јожефа Ача, Пала Петрика и Богданке Познановић. Од дванаест слика одабраних за ову изложбу представљена је и једна из збирке зрењанинске Савремене галерије слика Јожефа Ача под називом “Поднебље Војводине” из 1961. године. Изложба, која ће бити отворена до 10. фебруара, реализована је у сарадњи са Културним центром Београда, Модерном галеријом “Ликовни сусрет” из Суботице, Музејем савремене уметности Војводине из Новог Сада, Колекцијом Трајковић и Вујичић колекцијом из Београда, и биће представљена, после Београда и Зрењанина, и у Суботици и Новом Саду. Реализацију изложбе у Зрењанину омогућили су Покрајински секретаријат за културу и информисање, град Зрењанин и ДДОР Нови Сад. Ж. Б.

НА РЕПЕРТОАРУ НОВОСАДСКОГ БИОСКОПА „АРЕНА СИНЕПЛЕКС”

Четири нова филма На редовном репертоару новосадског биоскопа Арене синеплекс од данас су четири нова филма. Дуго очекивани филм “Подземни свет: Буђење” доноси невероватну нову димензију епској борби између Вампира и Ликана. Кејт Бекинсејл, звезда прва два филма, враћа се у водећу улогу вампирске ратнице Селене, која бежећи из заробљеништва нађе се у свету у којем

ром света, саопштио је српски дистрибутер „Так”. Уз Кејт Бекинсејл, главне улоге тумаче Стивен Рија, Мајкл Или и Тио Џејмс. Режију заједно потписују Манс Марлинд и Бјорн Стајн. У новом шпијунском трилеру “Издаја“оскаровца Стивена Содерберга (“Путеви дроге“, “Играј своју игру“), специјална тајна агенткиња, одметнуће се кад открије да

Из филма „Подземни свет: Буђење”

су људи сазнали за постојање кланова Вампира и Ликана, и предузимају општи рат како би истребили обе бесмртне врсте. У најспектакуларнијем наставку ове популарне франшизе, вампирска ратница Селена се суочава са најмоћнијим непријатељем до сада и открива шокантну тајну која јој мења живот из корена. Петнаест година након радње филма “Подземни свет: Еволуција“, људи су кренули у свеопшти рат како би истребили вампире и ликане. Филм је тренутно је први на „Бокс офис„ листи са 38,8 милона долара зарађених ши-

је неколицина људи којима је веровала преварила и угрозила њу и све оно што је њој вредно. Малори Кејн (Ђина Карано) врхунски је обучени оперативац која ради за владиног тајног предузимача у најмрачнијим, најопаснијим деловима света. Пошто је успешно ослободила кинеског новинара који је био талац у Барселони, откриће да је човек убијен и да сви докази показују да је она главни осумњичени. Изненада ће постати мета највештијих плаћених убица који знају сваки њен трик и схватиће да је неко издао. Кад ситуација измакне

контроли, Малори ће схватити да ће бити убијена за трен ока уколико не нађе начин да насамари свог немилосрдног противника. У филму игра и Антонио Бандерас. Нови филм познатог редитеља Камерона Кроуа, комедија „Купили смо зоолошки врт“, прича истиниту причу о породици која је своју уштеђевину потрошила на куповину зоолошког врта, и започела несвакидашњи породични бизнис. Бенџамин Ми (Мет Дејмон) је отац сина тинејџера и мале девојчице, у депресији од како му је преминула супруга. Сав новац улаже у куповину куће и плаца на којем је запуштени зоолошки врт. Посвећена и живописна екипа запослених, међу којима је Кели Фостер (Скарлет Јохансон), придружује му се у напорима да реновира зоо врт и унапреди услове живота његових становника. На редовном репертоару Арене наћи ће се и филм Рејфа Фајнса, “Кориолан“ који је сниман у Београду. Грађани Рима су гладни. Кориолан, римски херој, велики војник и човек крутих убеђења, презире народ. Његови екстремни ставови изазивају масовну побуну. Рим постаје крвав. Политичари и његова мајка, Волумнија, изманипулишу и преваре Кориолана, и протерају га из града. Он нуди своје услуге и свој живот заклетом непријатељу Тулусу Ауфидиусу. Кориолан и Ауфидиус марширају према Риму у намери да униште град. Волумнија моли сина да то не чини. Он покушава да је не слуша, али се ипак ломи и одустаје, а Ауфидиус се осећа изданим. Улоге тумаче Џерард Батлер, Рејф Фајнс, Славко Штимац, Драган Мићановић, Брајан Кокс.


kultura

c m y

dnevnik

~etvrtak26.januar2012.

23

КЊИЖЕВНИКУИЗЗРЕЊАНИНАПРИЗНАЊЕПРИПАЛОЗАРОМАН„САСВИМСКРОМНИ ДАРОВИ“

„Виталова”наградаУгљешиШајтинцу Књижевна награда „Златни сунцокрет“ припала је Угљеши Шајтинцу за роман „Сасвим скромни дарови“ у издању београдског „Архипелага“. Шеснаестипутфабрика „Витал“изВрбаса,чијијевећинскивласниккомпанија„Инвеј“ изБеограда додељује овунаграду занајбољукњигунасрпскомјезику,ужанровима романа, приповетке, поезије, књижевне критике, есеја и књижевнепублицистике,објављенуу току претходне године.Одлуку је једногласно донеожириусаставу Јован Зивлак, председник, НиколаСтрајнићиВладимирГвозден. Угљеша Шајтинац је рођен у Зрењанину 1971. Дипломирао је на одсеку драматургије Факултета драмскихуметности.Приповедачјеидрамскиписац. Објавиојеромане:Чудоприроде (1993), Нада станује на крају града (2002) и VOK ON (2007), каоироманзадецуВетрушкина ледина (2006), књигу прича Чемер (1997),драме: Реквизитер (1999),ПравонаРуса(2001),Говорите ли аустралијски? (2002), Hudersfild (2005), Банат (2007), Ветрушкина ледина (2008) и Лепет мојих плућних крила (2009). Више његових радио драма је емитовано код нас и у свету, а представе по драмама игране су нанашиминабританскимиамеричким сценама. По драми Hudersfild снимљен је истоимени игранифилм2007.ДобиојеСтеријину награду за драму Hudersfild, 2005, а за роман ВОК ОН

УГЉЕШАШАЈТИНАЦЗАНАШЛИСТ:

Нагледаосамсесунцокрета, асвојиосамзлатни -Вестдасамосвојио„Златнисунцокрет’’веомамејеобрадовала, рекао је јуче за наш лист Угљеша Шајтинац. - Чуо сам да то подразумеваидругоиздањекњигештоћејеучинитиприсутнијом пред читаоцима. Лепо, ето, нагледао сам се сунцокрета и сунцокретазасвеовегодине,путујућикрозравницу,асадмогудасепохвалимосвајањемзлатног.Хваласвима,ачитаоцимапрепорукада сезаинтересујуизадругенасловекојисубилиуизбору,даихчитајуипронађузасебенајбоље,необазирућисенанаградеикритеријуме,јерјејошпуновреднихделамеђуњима. Р. Л.

ПРЕРАНОПРЕМИНУЛОМПЕСНИКУИПРЕВОДИОЦУДОДЕЉЕНА ЕВРОПСКАНАГРАДАЗАПОЕЗИЈУКОВ-а

Постхумнонаграђен ПетруКрду Европска награда за поезију,коју додељује Књижевна општине Вршац (КОВ),постхумно је додељена песнику, преводиоцу, сликару, визионару Петру Крду (1952-2011) једном од утемељивача и првом председнику КОВ-а, саопштио је јуче жири у Вуковој задужбини. Одлуку је једногласно донео жири којим је председавао академик

те песничког завештања свог изумитеља Петра Крдуа”. Награда ће бити уручена Крдуовој удовици Ани која је била иницијатор да се рад КОВ-а настави,26. септембра на његов рођендан. Она је подсетила да је Крду студирао румунски језик и књижевност а затим историју и теорију уметности на универзитетима у Београду и Бу-

Љубомир Симовић а чланови су есејиста Јовица Аћин и песникиња Тања Крагујевић. Како је одлуку образложила Крагујевићева „жири је сматрао да ова угледна награда која је први пут додељена 1988.не може корачати кроз нови век и нову еру свог постојања а да у свом сазвежђу, од 16 досадашњих лауреата,не понесе и не одрази европску ширину , замах и важност стваралачког концепта и самосвојне доме-

курешту и да је поред тога што је био главни уредник КОВ-а покренуо и уређивао часопис „Ковине”. Објавио је већи број збирки поезије писаних на румунском и српском ,превео читав стихове највећих румунских песника и заступљен је у многим антиологијама савременог стваралаштва на румунском и српском док је у Лонодону штампана књига опсежног избора из његове поезије. За свој рад је добио низ на-

града,било да је награђена његова поезија или преводи. Колико је дубок траг оставио Крду у српској култури као издавач показало је бројно присуство писаца и целог Уређивачког одбора који се после Крдуове смрти окупио да настави његово дело на челу са др Драшком Ређепом. Поздрављајући присутне као домаћин, председник Вукове задужбине и сам Вршчанин др Миодраг Матицки је изразио задовољство што види госте из Стеријиног града који су се окупили лепим поводом и око лепог имена Петра Крдуа да наставе једну племениту идеју. Ређеп је у име нове редакције „Ковине„на чијем је челу,представио први број који није уредио Крду али који има свих пет рубрика које је он установио ( ковачница, капи мастила, тајни пламен, друге одаје и ватрокази)за које је прилоге написало 25сарадника.Он је нагласио да ће „ Ковине„ наставити да излазе два пута годишње 1. априла и 1.октобра а да је редакција одлучила да унесе измене у правцу садржаја да буде више тестова за читање а мање извештаја о раду КОВ-а и најава будућих пројеката. Две нове књиге КОВ-а објављене после Сајма књига збирка поезије Ђорђа Д.Сибиновића „Насеље белих кућа„ и превод поезије Пољакиње Еве Липске „Одјек„ представили су њихови приређивачи књижевник Игор Маројевић и преводилац Бисерка Рајчић. (Танјуг)

НАПРОЛЕЋНОМСАЈМУКЊИГАУСОЛУНУ

Србијаземљапочаснигост НасајмукњигауСолуну,којићесеодржатиод26. до29.априла,Србијаћебитиземљапочаснигост,саопштеноје изрепубличкогМинистарствакултуре.Већ јеприпремљенконцептзанашнаступ,аписцикојиће представљати српску књижевност су Душан Ковачевић,ВидаОгњеновић,ДавидАлбахари,ДраганВеликић,ВладиславБајац,СветиславБасара,ГоранМилашиновић,амогућејеучешћеТањеКрагујевић,Зорана ПешићаиГоранаПетровића.Речјеоауторимачијесу књигепреведененагрчкијезик. Усајамскимпрограмимаћечествоватиипреводиоци Гага Росић, Марија Кесини и Исмини Радуловић, којесупревелевећинукњигасавременихсрпскихаутора, учесника предстојећег Солунског сајма на грчки.

Посетиоцићемоћидавидеигрчке преводелитературе ИвеАндрића,БориславаПекића,МилорадаПавићаи ДанилаКиша. ТакођеиВидосаваСтевановића,којије токомдеведесетихгодина20.векабиовеомапопуларан уГрчкој.НационалништандСрбијеимаћетрицелине: савременостваралаштво,књижевностзадецу,културнабаштинаивизантијскауметностнатлуСрбије. СајамкњигауСолунуоснованјепредесетгодина, сациљемдаседецентрализујекултурниживотуГрчкој,аСрбијајетамосвакегодинепредстављаласвоју књижевност. Наступићеокопетстотинаизлагачаизземаља Средоземног и Блискоисточног региона и из Европе. Р. Лотина

добиојенаграду „БиљанаЈовановић”.Од2005. предаједраматургију на Академији уметности у НовомСаду.ЖивиуЗрењанину. Шајтинчевкраткиромансеможе сместити у већ опсежну библиотеку српских приповестиоемиграцијама,околективнимипојединачним егзодусима и бекствима, одЦрњанског,Пекића,АлбахаријадоТасићаиТиага Станковића. По оцени жирија, оно што издваја Шајтинца, са још неколико новијих аутора, је наглашено бекствоњеговихјунакаодхеројства које је у средишту историје,депатетизацијаи усредсређеностнаприватнеповести,накосмосдруштвених и емоционалних веза у чијим основама су митови о срећи, евокације о битности личних генеза иузрочности,којесеизражавају у играма случаја и релативизацијама великих и предоминантних закона нужности.ПаипакуШајтинчевомромануимаипесимистичке преданости неразговетним играма живота и судбине појединца чија је воља немоћнадаутиченатоковествари,намоћнепокретедруштвених сила. Отуда Шајтинчеви јунаци преузимају скромност као оквир свог живота, стоицизам који пламтиумалимоазамасрећеиу изненадним екстазама које се ја-

вљају пред открићима пунине тренутка,умагновењимакојадарују усхићења и лепоту постојања. Шајтинчева епистоларна повест, која се у лирски евокатив-

нимписмиматкаизмеђудвабрата, једног уметника и једног несвршеног студента и неодлучног човека,сведочанствојеиосложенимликовимабратскеприсности, о растакању породичне сигурности, и драматизација егзистенцијалне неизвесности коју појачава болест оца као знак да се про-

шлосткаоутопијараспадаидасе једна емоционална и сневалачка заједница атомизира у космосу људскихидруштвенихпринуда. У завршним акордима романа, повест јунака нужно стреми ка самоћикаопринудизрелости,то јевршнатачкакојаоткривадаје доба снова истекло и огољено у чињеницамаиразлозимакојинас приморавају да коначно пристанемо на живот онакав какав нам једат,гдесерадостсводинамале мере и покрете, на сабраност и недраматичностисклањањепред неумитним крајностима постојања.Написан у маниру поетског романа,садоличнимјезикомвремена,сасликамасрпскеактуалне друштвенестварностиипризорима глобалне политике и културе којисесабирајууАмерици,Шајтинчевроманимаврлинеснажне приповести о нашем времену и мудрости која проповеда скромност и мирноћу као филозофију преживљавања. Добитнику награде припада новчани износ, као и штампање награђене књиге- речено је у образложењужирија. У ужем избору су биле приче ДејанаТиага Станковића„Одакле сам била, више нисам“ (Геопоетика, Београд) као и романи Крстa Поповског „Еј“ (Моно и Мањана, Београд) и Бранка Чанковића „20 сати“( Лагуна, Београд). Свечано уручење шеснаестог „Златногсунцокрета“одржаћесе крајемфебруарауБеограду.

ГАЛЕРИЈАМАТИЦЕСРПСКЕУ2012.ГОДИНИ

Традиција,континуитет и иновација Активности Галерије Матице српске и у овој 2012. години биће означенекроз три речи:традиција, континуитетииновација, којеуказују на суштину рада и настојање даоваинституцијаоднационалног значајаиспуни свесвоје постављене задатке.Односно,какојенајучерашњој конференцији за новинаре истакла управница ГМС Тијана Палковљевић,дапоштујутрадицију,данастављајудајеуконтинуитетуистражују,алинасавременначин, трудећи се да иновирају свој

И у овој 2012. години планиран је низизложби. Првајевећуфебруару изложба „За љубав отаџбини: патриотизам у српској култури 18. века“,којаћеоњему говоритикроз слике,медаљоне,скулптуре. Затим је ту, по броју мала, али вредна збиркапечатњакаМатицесрпскеиз 18. и 19. века, поменула је Тијана Палковљевић,најављујућиинареднеизложбе.Међуњимаје„Збирка слика друга председника“ која ће, по речима Тијане Палковљевић, свакако привући медијску пажњу,

је1620радова,каоштојеу2011.на изложбибилапредстављеназбирка вајарскихрадоваГМС. Каоштојереализован заподручје Мађарске, тако ће у 2012. бити започет пројекат реализације заштитеипрезентацијекултурногнаслеђаСрбауРумунији,којиподразумеваиконзервацијуделаиизложбу,какојенапоменулапомоћница управницеГМСДанијелаКоролија Црквењаков.Онајенајавилаидасе планира рекострукција депоа на трећем спрату здања ГМС, где се

Са изложбе вајарских радова из колекције ГМС

радипрезентујугаудухувремена укојемживимо. Најављујућисвештоприпремају за ову годину, на конференцији за новинаре у Галерији Матице српске јучејебилоречииопротеклој 2011. Говором бројки, током претходнегодинеприређеноје 19изложбиуорганизацијиГалерије Матицесрпске, каоиусарадњисадругиминституцијама,азабележена је 21.000посета. Међунајважнијепослове, начелница одељења за програмеипрезентацијуГМССнежана Мишић издвојила је завршетак радова на адаптацији галеријског простора(улазнихол),започету дигитализацију колекције ГМС, која је,иначе,у 2011.годиниувећанас поклоњених 565дела(слике,иконе, графике,цртежи,комбинованатехника)одпетнаестдародаваца иоткупомдевет дела.

јерсерадиоделима,досадготово недоступним јавности,изколекцијеМузејаисторијеЈугославије,која сунекадабила изложена урезиденцијалномкомплексууУжичкојулици у Београду, некадашњем дому ЈосипаБрозаТита. Изложба „Аквизиције Галерије Матицесрпске“представићејавностинајзначајнијаделакојајеупротеклихдесетгодинаГалеријаоткупилаилидобиланапоклон,атакођећебитиизложенаирепрезентативнаделаизколекцијеГМС.Биће приређенаиизложбапосвећенаТеодоруКрачуну,водећемсликаруиз 18. века. Такође ће публика имати прилику да види и цртеже Петра Добровића,иззбиркеГМСиМузејасавременеуметностиуБеограду, којапредстављанекуврстууводау опсежнипројекатпрезентацијецелокупнезбиркецртежаГМСукојој

чувајууметничкаделакојаспадају у категорију највеће осетљивости. Тиме би се унапредили микроклиматскиуслови,аузтобисеосавременилаиопрема засмештајекспоната, посебно клизећих паноа од којихједеостарвишеодполавека. Веома важним послом, који би требало да буде реализован у овој години, у Галерији Матице српске сматрајуиуградњулифтазапублику,какобисвимаучинилидоступним изложбене просторе и на горњимспратовима. Планиранесуиновепубликације, међу којима су „Водич за децу крозГалеријуМатицесрпске“,„Бојене лазуре на сребру у ентеријеру српских православних цркава барокногпериода–историја,техника, конзервација“,и „Водичкрозсталнупоставку19.века“(насрпскоми енглеском језику). Н. Пejчић


24

svet

~etvrtak26.januar2012.

dnevnik

ME\UNARODNEPRIVREDNETEME

UKRATKO

ForumuDavosuo ekonomskomrastu

Pomahnitali voza~ WUDELHI: Najmawe devet qudi je poginulo, a 27 osoba je povre|eno kada je voza~ autobusa na zapadu Indije iznenada pomahnitao i vozilom namerno udarao u automobile i pe{ake tokom jutarweg {pica, saop{tila je policija. On je najpre oteo autobus sa stanice, a zatim se uputio ka prometnim ulicama u gradu Pune, u vreme kada su deca kretala u {kolu, a zaposleni na radna mesta.Policija je za wim jurila ~itavih sat vremena, a saobra}ajni policajci su pucali u vozilo kako bi ga zaustavili. „On je jednostavno poludeo. Ustremio bi se na svako vozilo koje je prolazilo. Gra|ani su pritr~avali i doslovno gurali decu sa ulica... Ubrzo je uhap{en, ali {teta koju je na~inio je ogromna”, rekla je {efica lokalne policije Miran Borvan kar.U wego vom di vqawu potpuno je uni {teno vi {e uli~ nih tezgi i naj mawe 40 automobila. (Tanjug)

Rudarska nesre}a ISLAMABAD: Strahuje se da je najmawe 11 rudara izgubilo `ivot po{to su ostali zatrpani kada se ju~e odronila zemqa u rudniku fosfata na severozapadu Pakistana, saop{tili su pakistanski zvani~nici. Nesre}a se dogodila dok su rudari ru~ali u rudniku u planinama u oblasti Tarnavi na oko 45 kilometara severoisto~no od grada Abotabad, gde je ameri~ka vojska u maju pro{le godine ubila Osamu bin Ladena, prenela je agencija AFP. „To je bio ogroman odron zemqi{ta. Jedanaest wih je zatrpano i da su pre`iveli bilo bi ~udo”, rekao je visoki lokalni zvani~nik Sjed Imtiaz Husein i dodao da stalna ki{a ometa spasila~ke napore. (Tanjug)

Masakrribara MANILA: Policija je razoru`ala stanovnike jednog sela na ostrvu Sibago na jugu Filipina, u okviru istrage o masakru nad grupom ribara na otvorenom moru, saop{tili su ju~e filipinski zvani~nici.Oduzeto oru`je bi}e podvrgnuto ispitivawu da bi se utvrdilo da li je kori{}eno za streqawe 15 ribara koji su lovili tunu, a policija pretpostavqa da je re~ o sukobu zbog prava na ribolov u oblastima bogatim ribom. Samo ~etiri tela su izvu~ena iz mora, a ostalih 11 ribara se vode kao nestali, ali se pretpostavqa da su mrtvi, saop{tila je policija. (Tanjug)

EGIPATGODINUDANAPOSLEOBARAWAMUBARAKA

Jedniproslavqaju, drugiprotestuju KAIRO: Egip}ani su ju~e obele`ili godi{wicu pobune protiv re`ima Hosnija Mubaraka u razli~itom raspolo`ewu: jedni su slavili dosada{we promene, a drugi tra`ili da se nastavi protest protiv vojne uprave za koju smatraju da je produ`ena ruka diktature. Na desetine hiqada gra|ana - islamisti, liberali, levi~ari i obi~ni qudi – ju~e su se okupili na trgu Tahrir da bi obele`ili - kako se isti~e - „revoluciju 25. januar” 2011. kada je po~eo kraj 30-godi{we vladavine Hosnija Mubaraka. Volonteri islamisti~ke partije Muslimanska bra}a formirali su krug oko velikog podijuma postavqenog tokom no}i na trgu Tahrir i pevali verske pesme, uzvkuju}i „Bog je veliki”.

Za razliku od wih, liberali su na drugoj strani trga uzvikivali „Dole vojna uprava” i „Revolucija do pobede”, prenele su agencije. Protesti na trgu Tahrir trajali su dve nedeqe i Mubarak je 11. februara 2011. godine bio prisiqen

po~eo odr`avawem izbora za dowi dom parlamenta, na kojima je su dve tre}ine glasova osvojile dve islamisti~ke partije - Stranka slobode i pravde (Muslimanska bra}a) i salafisti~ka Nur partija. Parlamentarni izbori treba da se okon~aju tek za mesec dana, kada se biraju poslaOvo je prividna demokratija nici gorweg doma. (Mohamed el Baradei) Gra|ani ne kriju nezadovoqstvo i zbog sve gore ekonomske da podnese ostavku, posle ~ega je situacije i tra`e od generale da se protiv wega pokrenut i sudski odmah povuku sa vlasti. ”Ovo je proces koji je jo{ u toku. prividna demokratija”, upozorio [ef Vrhovnog saveta oru`anih je nedavno dobitnik Nobelove nasnaga feldmar{al Mohamed Husen grade za mir i biv{i direktor MeTantavi je nedavno pomilovao |unarodne agencije za atomsku 2.000 zatvorenika, a pe dva dana je energiju (IAEA) Mohamed el Badelimi~no ukinuo vanredno stawe, radei. On je pro{le sedmice zbog koje je decenijama bilo na snazi. toga odlu~io da se ne kandiduje za Proces transformacije Egipta je predsednika Egipta. (Tanjug)

Pripremaserezolucija protivAsada

Medvedev premijer

WUJORK, DAMASK: Zapadne reagovati Moskva i Peking. Stejt zemqe i ~lanice Arapske lige department je potvrdio da su amepripremaju rezoluciju u kojoj se ri~ke i ruske diplomate imale osu|uje re`im u Damasku i naja- „veoma konstruktivne razgovore” vquju sankcije, kojima su se dosad ove nedeqe u Moskvi, ali detaqi protivili Peking, a pogotovo Mo- se ne otkrivaju. Ministar spoqnih skva. U nacrtu nove rezolucije, o kojoj bi Savet bezbednosti trebalo da se izjasni idu}e sedmice, isti~e se da sankcije koje Arapska liga uvela protiv Sirije treba da „ohrabre sve zemqe da usvoje sli~ne poteze i da u potpunosti sara|uju sa Arapskom ligom u sprovo|ewu wenih mera”, prenosi agencija AFP koja je imala uvid u taj dokument. Diplomate u Wujorku isti~u da bi ta rezolucija mogla da se na|e na dnevnom Ba{ar al Asad redu Saveta bezbednosti u ponede- poslova Rusije Sergej Lavrov ju~e qak. Rusija i Kina su u oktobru je pozvao na dijalog sukobqene blokirale usvajawe rezolucije, ko- strane u Siriji i kazao da ti razgoje su predlo`ile zapadne zemqe, u vori mogu da budu obavqeni i u Rukojoj je bio osu|en predsednik Ba- siji, Egiptu ili Turskoj ukoliko {ar al Asad za nasiqe. U ovom tre- sirijska opozicija bude odbila da nutku nije jasno kako }e ovog puta ide u Damask. (Tanjug)

MOSKVA: Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je ju~e da }e verovatno biti imenovan za premijera ukoliko aktuelni premijer Vladimir Putin bude izabran za predsednika, ali je ocenio da za wega ne}e biti tragedija ako ne bude tako. „Ukoliko Vladimir Putin bude izabran za predsednika, verovatno }u biti premijer. Ako se to ne dogodi, nastavi}u spokojne savesti da radim za dobrobit otaxbine. Gde, to ne znam, ali ne}u iza}i iz politike”, rekao je Medvedev studentima novinarstva na Univerzitetu Lomonosov, prenose ruski mediji. On je istakao da ukoliko ne bude dobio potrebnu podr{ku „to ne}e biti tragedija” i dodao da ne iskqu~uje mogu}nost da }e se u budu}nosti ponovo kandidovati za predsednika, kao i da je ovoga puta doneo druga~iju odluku iz razloga politi~ke celishodnosti.”Vlast je uvek bila sekundarna u mom `ivotu”, rekao je Medvedev. (Tanjug)

DAVOS: U~esnici godi{weg Svetskog ekonomskog foruma koji je ju~e po~eo u {vajcarskom zimskom centru Davos izra`ava jasnu nadu da se evrozona pomerati sa ivice katastrofe, mada poslovni lideri upozoravaju da neda}e tog monetarnog regiona i daqe sputavaju globalni oporavak. Strategija razvoja je onaj element koji nedostaje u „koktelu” propisa koji spravqaju evropski lideri kako bi spasli taj valutni blok od raspada. Bez ekonomskog oporavka predsednici ~lanica evrozone i drugih zemaqa te{ko da ove godne mogu biti ponovo izabrani, ukazuju analiti~ari.

istra`ivawa privatnih banaka u „Kredi Svisu” @il Kiting pred otvarawe Foruma. Biv{i ameri~ki ministar finansija Lorens Samers u jednoj ovonedeqnoj kolumni za agenciju Rojters napisao da je „nervoza oko budu}nosti i daqe veliki pokreta~ ekonomskih perfomansi”. Deo problema koji sputavaju rast je insistirawe Nema~ke da ostale ~lanice evrozone moraju da sprovedu neku vrstu strukturalnih reformi koje su pomogle Berlinu da povrati konkurentnost u protekloj deceniji. „Da bi se prebrodila kriza, ne postoji drugi na~in do striktne konsolidacije i strukturalnih re-

Soro{predvi|afinansijskikolaps Xorx Soro{ (81), rekao je da je u ovakvim vremenima opstanak glavna stvar”, upozoriv{i da se svet suo~ava s najopasnijim periodom savremene istorije - razdobqem zla”. Evropa se suo~ava sa potonu}em u haos i sukobe, dok za SAD predvi|a nemire na ulicama i brutalni odgovor koji }e dramati~no suzbiti qudske slobode. Svetski ekonomski sistem bi ~ak mogao do`iveti kolaps, upozorio je Soro{ pred odlazak u Davos i dodado:”Tako te{ku i ozbiqnu situaciju u svetu jo{ nisam video u svojoj karijeri”. Na petodnevnom Forumu u Davosu u~estvuje oko 2.600 politi~kih i poslovnih lidera ~ija }e pa`wa biti usmerena na ekonomski rast, s obzirom na poboq{awe tr`i{nog poverewa zahvaquju}i znacima da bi evrozona mogla da izbegne recesiju i da jewava sna`an tr`i{ni pritisak na Italiju i [paniju. Gr~ka se nada postizawu sporazuma o razmeni obveznica sa privatnim kreditorima kako bi izbegla bankrot, mada je jo{ daleko od toga da takav sporazm bude osiguran. „Sve je ja~a svest da se Gr~ka razlikuje od drugih zemaqa i da {irewe du`ni~ke krize mo`e biti suzbijeno”, ukazao je direktor za

formi u ~lanicama” smatrapredsednik „Bundesbanke” Jens Vajdman. Mnogi visoki zvani~nici evrozone, zauzeti re{avawem krize u svom regionu, prove{}e na Forumu samo jedan dan, za razliku od pro{lih godina. Jedanan od wih je predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi koji }e u~estvovati na jednoj panel diskusiji u petak sa temom „ Evropski ekonomski izgledi:Koji koraci su potrebni za ponovno uspostavqawe rasta i poverewa {irom evrozone?”. Lideri Evropske unije }e idu}eg ponedeqka odr`ati samit, posve}en strategiji za podsticawe ekonomskog rasta.(Tanjug)

Popu{tawene~ini usluguEvropi BERLIN: Nema~ka kancelarka Angela Merkel usprotivila se ju~e povla|ivawu prezadu`enim zemqama, navode}i da zadr`avawe „statusa kvo ne ~ini uslugu” zajednici zemaqa. Merkelova, koju optu`uju da poku{ava da Evropi nametne nema~ki model fiskalne discipline, navela je da se zala`e za inovativnu Evropu, pre nego za Evropu koja predstavqa „muzej svega {to je nekad bilo dobro”. „Znam da to za mnoge predstavqa veoma, veoma veliku promenu, i zbog toga moramo jedni druge da podr`imo”, rekla je kancelarka u zajedni~kom intervjuu za {et evropskih listova. „Me|utim, ako posustanemo u ovim naporima, i jednostavno budemo qubazni jedni prema drugima i umawimo zna~aj svih reformskih inicijativa, onda sigur-

Angela Merkel

no ne ~inimo uslugu Evropi”, dodala je Merkelova. Evropski lideri sasta}e se u Briselu u ponedeqak da bi razgovarali o novom ugovoru za bli`u ekonomsku integraciju 26 od 27 zemaqa ~lanica, bez Britanije, koji ima za ciq spre~avawe du`ni~kih kriza u budu}nosti. (Tanjug)

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI MAJKL MAKFOL Ameri~ki ambasador u Rusiji Majkl Makfol izjavio je da nije revolucionar, ve} stru~wak za politikologiju i sociologiju, kao i da je wegov zadatak da doprinese obnavqawu odnosa Rusije i SAD, a ne da priprema revoluciju. Makfol je to odgovorio listu „Komersant” na pitawe da li je kao „specijalista za obojene revolucije” do{ao u Rusiju da svoja znawa primeni u praksi.

MA JING-\EU Predsednik Tajvana Ma Jing-|eu rekao je da su pro{lonedeqni predsedni~ki izbori bili „najboqi poklon” ostrva Kini, jer su mogli Kinezima da poka`u potencijale i snagu bira~kog tela i put ka demokratiji za maticu. Miroqubivi izbori su znak da je demokratija pustila korene na tlu kineske zajednice na Tajvanu. Ja verujem da je to na{ veliki poklon matici”, rekao je Ma.

YEJMS FARENTINO Ameri~ki glumac Xejms Farentino, koji se pojavio u vi{e desetina filmova i televizijskih serija, umro je u Los An|elesu u 73. godini. Farentino je umro prekju~e u bolnici od sr~anog udara nakon duge bolesti, izjavio je predstavnik za {tampu Bob Palmer. Godine 1967. osvojio je Zlatni globus za „debitanta koji najvi{e obe}ava”. Glumio je u serijama „Dinastija” i „Melrouz plejs”.

Citatiiz„Majnkampfa”nakioscima BON: Na nema~kim kioscima danas bi trebalo da se pojavi prva bro{ura od petnaestak strana sa citatima iz kwige „Majn kampf“ nacisti~kog vo|e Adolfa Hitlera. Izvode iz kwige pratili bi komentari istori~ara, a sve je deo projekta britanskog izdava~a Pitera Mekgija, koji nedeqno izdaje citate iz nacisti~kih novina uz komentare. Pokrajina Bavarska najavila je da }e se boriti protiv pojavqivawa bro{ure sa Hitlerovim delom, kao {to je i do sada spre~avala objavqivawe cele kwige. Izdava~ Mekgi ne vidi problem. „Svi znaju da je kwiga neka vrsta nacisti~ke biblije. Ali qudi je nisu pro~itali i ne znaju koliko je jadnog kvaliteta i da je u pitawu konfuzno delo i{~a{enog uma“, izjavio je on za nema~ki dr`avni radio „Doj~e vele”. Hitler je zatvoren 11. novembra 1923. zbog veleizdaje -

wegov poku{aj pu~a je osuje}en, a nacisti~ki mar{ u Minhenu

krvavo ugu{en. Delovalo je da je to kraj Adolfa Hitlera. Ipak, budu}i firer je dobro iskoristio prinudnu pauzu - za samo nekoliko meseci napisao je „Majn kampf“ (Moja borba), me{avinu manifesta, autobiografije i citata iz drugih kwiga i politi~kih pamfleta. Hitler tematizuje rasisti~ka i antisemitska razmi{qawa, govori o nacionalsocijalisti~koj borbi i revoluciji. Kwiga je objavqena dve godine kasnije, kada je iza{ao iz zatvora i obnovio razorenu ekstremnu desnicu. Do Hitlerovog dolaska na vlast 1933. prodato je 300.000 primeraka, a zatim je kwiga postala obavezno {tivo u svakoj ku}i i {koli, postala je zvani~ni poklon dr`ave mladim bra~nim parovima.

Posle Drugog svetskog rata kwiga biv{eg firera postaje podse}awe na nema~ku sramotu i stra{ni poraz. Danas istori~ari i kriti~ari listom ovu kwigu ocewuju dosadnom, iracionalnom, stilski slabom, a u Nema~koj je objavqivawe zabraweno. Mnogi ovu zabranu smatraju lo{om po demokratiju - uostalom, kwiga se lako mo`e prona}i na internetu, u antikvarnicama, a bez problema se izdaje u brojnim zemqama sveta. [to se ti~e ideje da se izvodi iz dela svakog ~etvrtka pojavquju na kioscima, me|u sportskim magazinima i ~asopisima o modi, mi{qewa su podeqena - ministarka za porodicu Kristina [reder smatra da objavqivawe ne treba dozvoliti, dok Diter Grauman, predsednik Centralnog saveta Jevreja u Nema~koj, nema ni{ta protiv objavqivawa i nada se da }e kwiga mnoge razo~arati. (Tanjug)


BALkAn

dnevnik

@bogarspecijalnipredstavnik EvropskeunijenaKosovu BRISEL: Evropski savet potvrdio je ju~e imenovawe biv{eg slovena~kog {efa diplomatije Samuela @bogara na mesto specijalnog predstavnika Evropske unije na Kosovu, saop{teno je iz sedi{ta EU. @bogar }e ovu funkciju obavqati od 1. februara, uporedo sa funkcijom {efa Kancelarije EU u Pri{tini, koja je pod nadle`no{}u Visoke predstavnice za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton. „Radujem se bliskoj saradwi sa Samuelom @bogarom, koji je odli~an izbor zbog svog dubokog poznavawa regiona i obimnog diplomatskog iskustva”, izjavila je E{ton i dodala da je dvostruka funkcija „odraz zna~aja koji EU

pridaje regionu”. @bogar je prvi Slovenac koji je imenovan na zna~ajnu funkciju u spoqnopoliti~koj slu`bi EU otkad je Slovenija 2004. godine postala ~lanica. Na du`nost }e stupiti 1. februara, mandat }e mu trajati do 30. juna 2013. i mo`e biti produ`en. Kao

specijalni predstavnik EU, @bogar }e raditi na unapre|ivawu stabilnog, odr`ivog, mirnog, demokratskgo i multietni~kog Kosova, doprinose}i stabilnosti i regionalnoj saradwi Zapadnog Balkana, saop{tio je Evropski savet. @bogar je diplomata od karijere, a tokom 24 godina slu`be radio je na nekim od kqu~nih mesta, ukqu~uju}i diplomatska predstavni{tva Slovenije u Kini, Va{ingtonu i pri UN u Wujorku, prenosi agencija STA. Visoki slovena~ki diplomata je vodio i pripreme za slovena~ko predsedavawe OEBS-om, i bio na ~elu tima za pregovore o pristupawu NATO. Bio je i ~lan tima za pregovore o pristupawu Evropskoj uniji. (Tanjug)

POSTIZBORNAPOLITI^KASCENASLOVENIJE

Jan{amandatarpet politi~kihpartija QUBQANA: Lider Slovena~ke demokratske partije Janez Jan{a kandidovan je ju~e za mandatara za formirawe koalicione vlade po{to su ga podr`ale jo{ ~etiri partije desnice i centra koje ima-

najavquje, o mandataru za sastav nove vlade parlament }e odlu~ivati u subotu na vanrednom zasedawu, a Jan{i je za izbor potrebno 46 glasova. Jan{a je bio premijer od 2004. do 2009. godine.

ju ve}inu glasova u parlamentu. Koalicioni sporazum, koji je ju~e potpisan, u prvi plan isti~e izlazak zemqe iz ekonomske krize i delovawe pravne dr`ave.Ugovor su potpisali, pored Jan{e, predsednik Gra|anske liste Gregor Virant, predsednik Slovenske narodne stranke (SLS) Radovan @erjav, predsednik Demokratske stranke penzionera (DESUS) Karl Erjavec i predsednica stranke Nova Slovenija (NSI) Qudmila Novak. Pet stranaka imaju 50 od ukupno 90 poslanika u parlamentu. Kako se

Pobednik vanrednih parlamentarnih izbora 4. decembra pro{le godine bio je lider „Pozitivne Slovenije” Zoran Jankovi} koji je dobio 28 poslani~kih mesta, ali kao mandatar nije uspeo da obezbedi dovoqno glasova u parlamentu. Jan{a }e sada biti jedini kandidat za mandatara, po{to predsednik dr`ave Danilo Tirk ne}e predlagati svog kandidata. Govore}i na dana{woj konferenciji za novinare, Tirk je rekao da je odlu~io da u drugom krugu ne}e iza}i sa svojim predlogom kan-

Me}ava remeti saobra}aj

BUKURE[T: Sne`na me}ava i jak vetar zahvatili su ju`nu Rumuniju, prave}i velike nanose na putevima i remete}i vozni red rumunske `eleznice. Polasci nekih od vozova koji saobra}aju od centra Bukure{ta do aerodroma ju~e su otkazani kako bi pruge mogle da se o~iste od nanosa, saop{tio je zvani~nik

didata za mandatara, tako da }e parlament u subotu odlu~ivati samo o Jan{i kao potencijalnom predsedniku nove vlade. Za potez pet stranaka da predlo`e svog kandidata za mandatara za sastav nove vlade predsednik Slovenije je rekao da je legalan i da je u skladu sa ustavom, ali da li~no Jan{u ne smatra legitimnim kandidatom budu}i da je zbog korupcije jedan od optu`enih u „aferi Patria” kada su od finske firme kupovana vojna vozila. „Moja je ocena da Janez Jan{a nema potrebne legitimnosti koja se tra`i za mandatara. Nijedan kandidat za mandatara koga tereti otu`nica u krivi~nom postupku ne mo`e imati punu legitimnost”, rekao je Tirk na konferenciji za novinare, prenele su agencije. Predsednik Tirk je rekao da je Slovenija parlamentarna demokratija i da u takvom sistemu odgovornost za izbor mandatara za premijera imaju parlamentarne stranke i poslanici.Ukoliko parlament prihvati predlog da Jan{a bude mandatar on }e imati na raspolagawu mesec dana da sastavi novi kabinet. (Tanjug)

~etvrtak26.januar2012.

ALBANSKIPREMIJERSALIBERI[AUPODGORICI

Odnosizaprimeruregionu PODGORICA: Crnogorski i al ban ski pre mi je ri, Igor Luk{i} i Sali Beri{a, ocenili su ju~e da su odnosi dve dr`ave odli~ni i poru~ili da }e Podgorica i Tirana sara|ivati u integracionim procesima. Oni su, na konferenciji za novinare nakon susreta u Podgorici, sao{tili da odnosi izme|u Crne Gore i Albanije mogu biti primer dobrosusedskih odnosa u regionu. Luk{i} i Beri{a su istakli da su integracioni procesi zajedni~ka budu}nost dve dr`ave i naglasili opredeqewe Crne Gore i Albanije za unapre|ewe odnosa u svim oblastima, a posebno u ekonomiji. Integracioni procesi se zasnivaju na regionalnoj saradwi, a regionalna saradwa zavisi od dobrosusedskim odnosima. Odnosi Crne Gore i Albanije mogu biti primer drugim

postoji neophodnost za odr`avawe uzajamnog direktnog dijaloga na najvi{em nivo izme|u na{e dve dr`ave, a posebno kada postoje otvorena pitawa ~ije re{ewe je od uzajamnog interesa, naveo je Gruevski. On je istakao da sastanak mo`e biti odr`an u Atini, Skopqu, ili na bilo kom drugom mestu, „{to je br`e mogu}e”, a raz-

SARAJEVO: U velikoj policijskoj akciji u Gorwoj Mao~i kod Br~kog ju~e su uhap{eni vo|a najve}e vehabijske zajednice u BiH Nusret Imamovi} i wegov brat Eldin, javqaju sarajevski mediji.

Pripadnici Agencije za istragu i za{titu (SIPA) su, u okviru istrage nedavnog teroristi~kog napada na ambasadu SAD u Sarajevu, ju~e u Gorwoj Mao~i pretresli pet lokacija po nalogu Tu`il{tva BiH. „Ciq akcije policijskih slu`benika SIPA bio je pronalazak dokaznog materijala koji se mo`e dovesti u vezu sa navedenim napadom na Ameri~ku ambasadu, a eventualno prona|eni

govaralo bi se o razvoju bilateralnih odnosa „u kontekstu evropskih i evroatlanstskih integracija” Makedonije. To }e, prema oceni Gruevskog, predstavqati silan stimulans i pozitivan momenat za razgovore oko problema sa imenom Makedonije, koji se vode pod pokroviteqstvom UN. (Tanjug)

Ustavnisudoborionovi izbornizakonRumunije rumunske `eleznice Adrijan Vlajku, a preneo AP. U 17 gradova ju`ne Rumunije sneg od sino} bez prestanka pada, dok meteorolozi najavquju nove sne`ne padavine i vetar ja~ine od ~ak 90 km/h.U rumunskoj prestonici, desetak automobila je o{te}eno po{to se ~itav drvored sru{io na wih. Po{to su nove padavine prekrile sloj zale|enog snega, dostigav{i u nekim oblastima visinu od preko tri metra, u planinama Bu~e|i, u centralnoj Rumuniji, postoji maksimalna opasnost od sne`nih lavina, upozorio je planinski spasila~ki tim u gradi}u Busteni, navodi rumunska agencija Agerpres. (Tanjug)

BUKURE[T: Rumunski ustavni sud proglasio je ju~e neustavnim novi izborni zakon kojim je bilo predvi|eno da se istovremeno odr`e lokalni i parlamentarni izbori u Rumuniji. Progla{avawe novog rumunskog izbornog zakona neustavnim usledilo je po `albi opozicionih stranaka i, skoro, dvonedeqnih antivladinih protesta. Izborni zakon bi}e vra}en rumunskom parlamentu, a vlada }e morati da napravi korekcije kako bi zakon uskladila s Ustavom Rumunije, prenele su agencije. Zakon je usvojen u rumunskom parlamentu u decembru pro{le godine, po hitnom postupku, bez predhodne rasprave. Opozicija tvrdi da bi novi zakon olak{ao prevaru na prestoje}im izborima, a Rumunska vlada navodi da bi se organizovawem

Ministarpolo`iozakletvu Novopostavqeni ministar inostranih poslova Rumunije Kristijan Dijakonesku polo`io je zakletvu, a tom prilikom govor je odr`ao rumunski predsednik Trajan Basesku.Basesku je posle ceremonije polagawa zakletve, rekao Dijakoneskuu da je pred wim te`ak, mo`da ~ak i neostvariv posao predstavqawa Rumunije u boqem svetlu. „Vi imate te{ku misiju. Gledaju}i televiziju i slike nezadovoqnog naroda, mogao bih da ka`em da je u pitawu nemogu}a misija ali poru~ite na{im partnerima da Rumunija ima snage”, rekao je Basesku tokom ceremonije. Na du`nost ministra inostranih poslova Dijakoneskua je predlo`io premijer Emil Bok po{to je smenio Bakonskog zbog toga {to je u svojim izjavama vre|ao demonstrante u Bukure{tu koji ve} 11 dana tra`e od vlade da podnese ostavku zbog o{trih mera {tedwe. istovremenih parlamentarnih i lokalnih izbora u{tedeo novac. Na hiqade Rumuna u~estvovalo je u antivladinim protestima {irom zemqe u posledwih nekoliko

dr`avama u regionu, kazao je Luk {i}.On je na veo da su evropske integracije najboqi okvir za razvoj Crne Gore i Albanije. Beri{a je kazao da dve dr`ave imaju zajedni~ku budu}nost

dana zbog niskog `ivotnog standarda, {iroko rasprostrawene korupcije u zemqi i zbog toga {to su neki zakoni usvojeni bez parlamentarne rasprave. (Tanjug)

nosti saradwe u oblasti unapre |e wa tu ri sti~ kih po nu da dve zemqe. To kom bo rav ka Be ri {e u Podgorici potpisan je i sporazum izme|u vlada Crne Gore i Albanije o odre|ivawu zajed-

Odlo`enaizgradwanuklearke Beri{a je rekao da je Tirana ostavila po strani projekat izgradwe nuklearne elektrane kod Skadra, dok nauka i struka ne daju mi{qewa da li je ta ideja opravdana sa stanovi{ta ekologije i seizmologije.

u Evropskoj uniji i istakao da Crna Gora mo`e da ra~una na punu podr{ku Albanije za punopravno ~lanstvo u NATO. Beri{a je, tako|e, ocenio da odnosi Crne Gore i Abanije mogu biti primer dobrosusetskih odnosa u regionu. Dvojica premijera su ukazali na mogu}-

Uhap{envo|a vehabijauBiH

Gruevskitra`isusret sgr~kimpremijerom SKOPQE: Makedonski premijer Nikola Gruevski zatra`io je ju~e od gr~kog kolege Lukasa Papadimosa da se sastanu {to je br`e mogu}e.Pismo sa zahtevom za hitan sastanak ju~e je u Atini vicepremijer Teuta Arifi predala gr~kom vicepremijeru Teodorosu Pangalosu tokom wihovog sastanka. U duhi gra|ewa dobrosusedskih odnosa

25

dokazni materijal, nakon kriminalisti~ke obrade u prostorijama SIPA, bi}e predat Tu`ila{tvu BiH”, saop{teno je iz SIPA, prenose mediji. Pretres sela Gorwa Mao~a u kojem `ive pripadnici vehabijskog pokreta po~eo je oko 7 sati, a u wemu je u~estvovalo 150 pri pad ni ka vi {e policijskih agencija. Akcija je, kako je potvr|eno u Tu`ila {tvu BiH, spro ve e na u okvi ru is tra ge u slu~aju protiv Me vli da Ja {a revi}a iz Novog Pazara, koji je pucao iz kala{wikova na Ambasadu SAD 28. oktobra pro{le godine u Sarajevu. Policija je utvrdila da je Ja{arevi} u teroristi~ku akciju krenuo iz Gorwe Mao~e, a u tvom napadu rawen je jedan policajac. Ja{arevi} je posle toga pogo |en snaj per skim hi cem i uhap{en i od tada se nalazi u pritvoru. (Tanjug)

ni~kog grani~nog prelaza Zatri je ba~ ka Ci jev na-Gra bon. Luk{i} je ocenio da je taj sporazum pretpostavka za realizaciju projekta izgradwe puta izme|u Plava i Podgorice, koji }e zna~ajnim delom prolaziti preko teritorije Albanije. (Tanjug)

Protesti uAtini ATINA: ^lanovi sindikata Gr~ke komunisti~ke partije okupirali su danas na nekoliko sati hotel „Hilton” u centru Atine, gde su se odseli pred stavc ni ci me |u na rod ne trojke prestavnici MMF, EU i Evropske centralne banke, koji kontroli{u sprovo|ewe mera {edwe i reforme u Gr~koj. „Trojka, odlazi ku}i”, uzviki va lo je ne ko li ko sto ti na oku pqe nih gra |a na, ~la no va ko mu ni sti~ kog sin di ka ta PAME. De le ga ci ja MMF, EU i Evropske centralne banke, u okviru programa za spasavawe Gr~ ke, pred la `e sma we we plata i u privatnom sektoru i odricawe od 12. i 13. plate. „Ovo je protest protiv otimawa na{eg dohotka, protiv onih koji osu|uju na{u decu i nas na glad i nezaposlenost”, istakli su pripadnici ovog sindikata, javili su lokalni elektronski mediji. Gr~ka vlada je primorana da sprovodi o{tre mere {tedwe i reforme javnog privatnog sektora, kako bi se smawio deficit dr`avnog buxeta. (Tanjug)

HRVATSKA

„Glaskoncila”obojkotu referenduma ZAGREB: Katoli~ki nedeqnik „Glas koncila” smatra da bojkot referenduma treba razumeti kao upu}ivawe brojnih poruka svim subjektima hrvatskog dru{tva: da je dosta neodgovornosti, nepo{tewa, zloupotreba i manipulacija, da je do{ao ~as za osloba|awe qudi od zarobqenosti sebi~nim interesima, ideolo{kim i politi~kim okovima. U uredni~kom komentaru „Poruke bojkota referenduma” list pi{e kako „dan kad je hrvatskim glasa~ima kona~no omogu}eno da se izjasne o ne~emu va`nome za sudbinu Hrvatske i za dobro hrvatskog dru{tva - otkrio je mnogo vi{e o Hrvatskoj, hrvatskom narodu, hrvatskim gra|anima i prilikama nego {to se prezentira isticawem da se ve}ina glasa~a koji su izi{li na referendum odlu~ila za pristup Hrvatske Europskoj uniji”, prenosi agencija Hina. Kako se navodi u komentaru „Glasa koncila”, malo pa`qiviji analiti~ar mora se zaustaviti na ~iwenici da vi{e od 56 posto punoletnih osoba nije po svojoj odluci sudelovalo u tom politi~kom odlu~ivawu. „Organizator referenduma trebao bi se, o~ito, dobro preispitati poput doma}ina koji bi na neki za wega posebno va`an i sve~ani ~in pozvao 100 gostiju,

a da bi na slavqu sudelovalo samo 29 zvanica, 15 bi ga obavestilo da ne}e sudelovati, a ~ak 56 pozvanih ne bi ni reagovalo na wegov poziv. Bi li se takav doma}in mogao radovati svojoj uspe{nosti u organizaciji toga sve~anog ~ina ili bi morao postaviti pitawe za{to ga ~ak ve}ina pozvanih nije udostojala ni odgovoriti na poziv”, pi{e u komentaru „Glasa koncila”. Na referendum o pristupawu Hrvatske EU, podse}a nedeqnik, nije iza{lo 56 posto glasa~a, 1.298.992 bira~a odnosno oko 29 posto od ukupnog bira~kog tela zaokru`ilo je „ z a ” , 649.483 bira~a odnosno oko 15 posto „protiv”. Komentator se pita da li bi se ova poruka u svojoj qudskoj i eti~koj dimenziji mogla shvatiti kao protest protiv svo|ewa qudi na puke brojke, statistiku, {to se na sofisticirane na~ine ostvaruje ba{ u najnaprednijem delu sveta i `eli pro{iriti na sav svet, a u korist skrivene, bogate i mo}ne mawine te da li bi se ta poruka „u svojoj politi~koj dimenziji mogla protuma~iti kao svesni protest protiv sve ra{irenijega politi~kog in`eweringa koji ne mari ~ak ni za elementarni kvorum (!?) ve} se koristi mawinama, naj~e{}e uveliko izmanipulisanim, da bi postigao svoj ciq?” (Tanjug)


26

~etvrtak26.januar2012.

OGLASi

dnevnik


dnevnik

OGLASi

~etvrtak26.januar2012.

27

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 45780 021/6399-305. DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 45781

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. 45782 Telefon 021/6399-305.

IZDAJEM trosoban, name{ten, komforan stan u centru Novog naseqa, kod crkve, (klime, tel., kablovska, 2 terase. Telefon 060/5512-871. 45767 IZDAJEM tri stana u ku}i. Name{ten, bez grejawa, 70m2, 100E. 100m2 -150E, 40m2 - 100E u cenu ulazi CG. Telefoni: 021/505-357, 063/504-082. 45745 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, 100m2, terasa 20m2 parno grejawe na gas. Cena 140 eura ul. Mitrova~ka 33. Telefon 504-118, 062/8337-987. 45755 IZDAJEM jednoiposoban komforan stan 45m2 (kod Sajma) dvema devojkama studentkiwama ili zaposlenima. Stan je slobodan od 1. februara. Te45805 lefon 6390-326. IZDAJEM lepo name{ten dvosoban stan u ulici Novosadskog sajma br.7. Telefon 063/765-36-32. 45823

POTREBNI name{teni stanovi za dnevno, nedeqno izdavawe, centar, Liman, Grbavica. Telefon 065/2562540. 45852

KODRIBQEPIJACE, noviji stan od 32m2 na III spratu, terasa, lift, kompletno name{ten se prodaje po ceni od 35.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15001 STAN u Budimpe{ti, strogi centar, ekskluzivno name{ten, prvi sprat, 70m2, 70.000E hitno. Telefon 063/501-962. 45829

NOVO NASEQE, prodajem garsoweru od 27m2. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 15002 N. DETELINARA, odli~na, nova odmah useqiva garsowera na III spratu, cena 27.800. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 15003

BULEVAR, kod @elezni~ke stanice, ukwi`en 2.0 stan od 41m2 po ceni od 36.000. Telefon 063/742-21-80. 15004 NOVA DETELINARA, odli~an, ukwi`en noviji 1.5 stan od 48m2 na III spratu, po ceni 46.400. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15005 DETELINARA, ukwi`en renoviran 2.0 stan od 51m2 odli~nog rasporeda, cena 38.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15006 LIMAN kod parka, odli~an, ukwi`en kompletno renoviran 2.0 stan odli~nog rasporeda, cena 54.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15007 BULEVAR EVROPE, novi 1.5 stanovi od 31-37m2 , cene sa PDV-om, mogu} dogovor oko cene, uslova pla}awa i kredita. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15008 BETANIJA, Mi~urinova ulica u novijoj zgradi, prodajem dobar 2.0 ukwi`en stan, cena 51.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15009 NA PRODAJU dvosoban stan u Novom Sadu, drugi sprat, centralno grejawe, topla voda, lift, terasa, 56.46m2, cena dogovor. Telefon 0669509350. 45752 CENTAR, kod Suda i Spensa, odli~an, klasi~an 2.0 stan, bez ulagawa, 57m2 cena 56.500. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 15010

NOVO NASEQE, na [onsiju, odli~an sre|en, kompletno renovirano kupatilo, kuhiwa ... 2.5 stan, cena 63.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15011


28

~etvrtak26.januar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav strini

Posledwi pozdrav bratu i stricu

dragom

Posledwi pozdrav dragom prijatequ na{e porodice

Posledwi pozdrav

Seki

Jovanu Lemi}u

tetka Seki od porodica: Jo{i} i Simi}.

od sinovaca: Perice, Jovice i \or|a sa porodicama.

Aleksandru Pla~kovu Aci

Bili smo ponosni {to smo te imali. Moli}emo An|ele da te ~uvaju, jer si i sam bio jedan od wih.

Jovanka sa porodicom. Tvoj brat Milan sa porodicom iz \ilonga.

45879

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{em

45878

Posledwi pozdrav dragom bratu

od wegovih drugara i saigra~a. Mandi}, Vukovi}, Lupurov, Mijaxevi}, Per~i}, Xepina, Nadoveza, Bibo, ]aban, ^okanica, Antoni}, Vlaji}, Jovi}, Vje{tica, Balaban, Kozomora, Lon~ar, [ipka, Vi{ekruna, Baji}, Markovi} i Vasi}.

Bio si oli~ewe qudske dobrote i plemenitosti. Sa ponosom i qubavqu ~uva}emo uspomenu na tebe, jer plemeniti qudi kratko `ive a dugo se pamte.

45877

45884

Tu`nim srcem javqamo da je na{a voqena

Dragi pradeko

BETANIJA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem odli~an nov 3.5 stan od 80m2. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 15016

VEOMA povoqno prodajem lokale 16 i 19m2 kompletno opremqeni u strogom centru grada. Informacije na telefon: 063/47-57-65. 45827 MAGACINSKI prostor ili radionica na ulasku u Ba~ki Jarak, na glavnom putu. Hala 11h 7 i dvori{te 20 m2. Telefon: 064/1922-001. 45826

PRO DA JEM Re na ult Clio, 1.2 aut hen ti que, go di na pro iz vod we 2002, registrovan do oktobra 2012, pre{ao 148.000km, pr vi vla snik, re dovno servisiran. U paketu i ~etiri letwe gume. Telefon za informacije 069/1557-100. 45331

Duletu

Jovana Lemi}a

Milena Maru{i} sa porodicom iz \ilonga.

Tetka Jovanka i Nina.

45887

45872

Posledwi pozdrav

Larisa Igwati}

Jovan Lemi}

preminula u 20. godini. Sahrana }e se obaviti 26. 1. 2012. godine, u 15 ~asova, na Katoli~kom grobqu u Budisavi.

Hvala ti za neizmernu qubav koju si mi pru`io. Po~ivaj u miru, i neka te An|eli ~uvaju.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Jovanu Lemi}u

Dragica Dragojlovi} Seka 1945 - 2012.

S du`nim po{tovawem, porodica Pu{kar.

Tvoja praunuka Olivera.

45890

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-2514. 45007 KU PU JEM is prav ne, ne is prav ne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non - stop, Mladen! telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 45008

Posledwi pozdrav kom{iji

Brat Mom~ilo sa porodicom iz Vukovara.

O`alo{}eni: majka Aranka, sestra Lidija sa porodicom i baka Awa.

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, in du strij skih pe gla, Cvi ja no vi}, Ul. Je vrej ska br. 23. Te le fon:021/421-452, 064/131-2135. 41654 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 45798

Posledwi put pozdravqamo na{eg dragog i voqenog strica

Jovanu Lemi}u

Duletu Hrwaku

GRBAVICA, Ulica Lasla Gala u odli~noj zgradi, nov, dodatno sre|en i kompletno name{ten 2.5 stan prodajem po ceni od 78.000. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 15012 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15013 KEJ, sa prelepim pogledom na Tvr|avu i Dunav, ukwi`en 2.5 stan od 85m2, sa velikom terasom. Telefon 063/742-21-80. 15014 LIMAN, prodajem ukwi`en 3.0 stan odli~nog rasporeda, lako preuredqiv u 3.5 od 77m2, cena 74.000. Telefoni: 063/828-83-77, 636-6952, www.bomil.rs. 15015 VEOMA povoqno useqiv stan 77m2 na prvom spratu, ugao Suboti~kog bulevara i Futo{kog puta, Prezidentova zgrada. Informacije na telefon: 063/47-57-65. 45828

45871

45886

O`alo{}eni: suprug Rastko i sinovi Goran i Nenad.

45885

pozdrav

deki

Jovana Lemi}a

Jovanu Lemi}u

1927 - 2012.

1927 - 2012.

i

Posledwi pozdrav dragoj

Veri Atli}

Tiho si `iveo, odlu~no borio, tiho posledwu bitku izgubio. Traja}e{ u mom srcu kao uzor nesebi~ne qubavi i `ivotne radosti. Sahrana }e se obaviti 26. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, iz kapele na Alma{kom grobqu. O`alo{}ena }erka Nade`da.

Neka te u ti{ini ve~nosti prati na{a qubav koja je ja~a od zaborava. Zauvek si u na{im srcima i mislima. Po~ivaj u miru! Tvoja unuka Aleksandra i zet Neboj{a.

45882

45881

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima i prijateqima da je u 71. godini preminuo na{

45873

45883

Posledwi pradeki

Sa neizmernom tugom opra{tam se od mog oca

Sahrana je u petak, 27. 1. 2012. godine, u 15 ~asova, u Ka}u.

od porodica: Atli} i Ivanovski. Sahrana je u petak, 27. 1. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

45874

Posledwi pozdrav

PE^EWARI kod Sajma potrebna sprema~ica. Telefon 520-184. 45760 POTREBNA radnica sa iskustvom za rad u kozmeti~kom salonu. Telefon 063/500-950. 45854

Duletu

Gojko Du{ana Deki} KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33943. 45573 PRODAJEM drva bukva i bagrem. Mogu}a usluga rezawa i cepawa, prevoz gratis. Telefoni: 061/617-2219, 063/77-19-142. 45691

Sahrana je u petak, 27. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Vr{cu. Posledwi pozdrav na{em voqenom od: supruge Julijane, }erke Maje, zeta Zorana i unuke Teodore. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima. Hvala ti na svemu. 45880

Drugari iz Porte: Plida, Kembol, [kara, otac Stanimir, Vojkan, Pera, Bane, Patak, Juga, Kra}a i Laza. 45869


^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN Navr{ava se tu`na godina od kada nisi sa nama.

~etvrtak26.januar2012.

Sa tugom i bolom u srcima obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je napustio ovozemaqski raj moj otac i na{ deda

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 64. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Aleksandar Pla~kov

Du{an Hrwak Ledu

29

[ESTOGODI[WI POMEN Danas, 26. 1. 2012. godine navr{ava se {est godina od kako nisi sa nama.

2 Borika Bo{wak ro|. Bo`ovi} 9. 2. 1938 - 31. 1. 2011.

1931 - 2012.

Sa qubavqu koju smrt ne prekida, sa tugom koju vreme ne le~i, ~uva}emo uspomenu na tvoju plemenitu du{u i dobrotu. Suprug Velemir, }erka Zorica i sin Zoran sa porodicama.

Sahrana je danas, 26. 1. 2012. godine, u 14 ~asova, na Pravoslavnom grobqu u Rumenki. O`alo{}ena k}i Vukosava, unuke Branka i Dobrila.

45863

Dragoj na{oj ujni

Veri Crwanski

do ponovnog susreta, weni: Braca, Svetlana i Dragana sa porodicama.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kra}e i te{ke bolesti iznenada preminuo na{ deda i pradeda

Dragoqub @ivanovi}

Sa neizmernom tugom obave{tavamo prijateqe i poznanike da je posle te{ke bolesti preminula na{a

Vera Crwanski

Ivanka Lazi}

1950 - 2012.

ro|ena Dragoqevi}

O`alo{}eni: suprug Marinko, }erka Nadica, unuka Milica, zet Branislav i sestra Nada.

Ispra}aj je danas, 26. 1. 2012. u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Mama, zauvek }e{ biti u na{im srcima. Neka te An|eli ~uvaju. Suprug Nikola, }erke Tatjana i Sandra i wene voqene unuke Tamara, Awa i Teodora.

45860

45837

Posledwi pozdrav

JEDNOGODI[WI POMEN

Nikica Kolarovi}

Duletu Hrwaku

1935 - 2012.

Ivanki Lazi}

Mom voqenom tati.

dragom

od stanara ulaza Bulevar oslobo|ewa 55.

Voja Mihaqica ^ombe. Kosta.

POLUGODI[WI POMEN

Vreme prolazi, uspomene ostaju.

45853

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav sestri

Milici

od sestre Milke Mandari} sa porodicom.

45824

45738

TU@NO SE]AWE

TU@NO SE]AWE

Jovanka Savin [vowa

Jovanka Savin [vowa

2003 - 2012.

26. 1. 2003 - 26. 1. 2012.

Te{ko je i bolno `iveti bez tebe, tvoje pa`we i dobrote. Nikad te ne}emo zaboraviti.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima i mislima.

45784

45844

Teta Sava sa porodicom. 45783

POMEN

Ladislav Ga{parovi} Zlatko

1948 - 2012.

45862

45822

S tugom u srcu javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima tu`nu vest, da je preminula na{a voqena supruga, majka, baka, na{a draga Pami.

Du{an Hrwak Dule Zajedno smo odrastali, decu ~uvali, fudbal igrali i dru`ili se. A sada nas je tvoja opaka bolest rastavila. Dule, po~ivaj u miru, jer si to zaslu`io kao po{ten, iskren i dobar ~ovek. Posledwe zbogom od tvog najboqeg druga Mi}e Fratucana sa porodicom.

45832

Porodica Kutawac.

Supruga Zaga.

Porodice: Savin i [vowa.

45868

pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj

Ilija Kutawac

45821

Nikola Kolari}

Sahrana mile nam pokojnice je danas, 26. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Glo`anu.

Sahrana je danas, 26. 1. 2012. godine, u 14.10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: posinak Sa{a, snaja Kaja, unuke Ivana sa porodicom i Sowa. Posledwi Duletu.

45825

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

45861

Sahrana je danas, 26. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, iz kapele u Ba~kom Jarku. O}alo{}eni: supruga Zora, }erka Katarina, zet Gojko i unuka Nina.

Branku

1959 - 2005. od porodica: Dubenko i Gr~anac.

Uspomene ~uvaju: sin i supruga.

45867

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

45843

F.K. „Mladost� Ba~ki Jarak iskreno sau~estvuje u bolu porodice povodom smrti na{eg dragog

Ana Kondi} 1941 - 2012. Posledwi ispra}aj }e se odr`ati na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u petak, 27. 1. 2012. godine, u 12 sati.

Branko Suzi} 1928 - 2012.

Duleta

Sahrana je u sredu, 27. 1. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav od navija~a i uprave kluba.

O`alo{}ena porodica: supruga Nena, {ogorica Agneza i {ogor Milivoje. 45866

O`alo{}eni: suprug \ura|, k}erke Biqana i Nata{a, unuke Elena, Milana i Tara, zet Hugo i ostala tuguju}a rodbina. Po~ivaj u miru Bo`ijem! 45859

45830


06.30 Добро јутро,Војводино 09.00 Међународни тероризам од 1945. 09.30 Заједно 10.00 Вести 10.10 Миљеница 11.00 Комшилук 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.10 Из нашег сокака 13.05 Додати живот годинама 14.00 Вести 14.05 Документ 14.30 Биоскоп 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Фолдер култура 15.30 Плави круг 16.00 Миљеница 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.45 Разгледнице 19.00 Комшилук 19.30 ТВ Дневник 20.10 Серија недеље: Супруге и кћери 21.00 Биографије-политичари: Барак Обама 22.00 Војвођански дневник 22.30 Злогласни атентати:Атентат на папу Јована Павла 2. 23.00 Серија недеље: Супруге и кћери 23.50 Један на један 00.15 Концерт године ’99„Блок аут“ 01.15 Фолдер култура 01.40 Плави круг 02.05 Грување 03.00 Документ

Патријарх српски Иринеј

Плавикруг Свети Сава, као наш светлосни савременик, светосавски пут свечовечански,колико и националан, Врачар као српска Голгота и Храм светог Саве на Врачару као најлепши украс нашег престоног града, теме су нове емисије из серијала.У разговору с ауторком,његова светост патријарх српски Иринеј је акцентовао дар у љубави светога Саве... Ауторка: Софија Љуковчан (РТВ1,15.30)

06.30 07.00 08.00 08.35 09.30 10.25 11.45 12.30 12.40 13.10 14.40 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.40 00.05

tv program

~etvrtak26.januar2012.

Кухињица (мађ) Ток шок Концерт године 96’„Гоблини“ Грување Грување уживо у студију „М“ Концерт кинеских националних ансамбала Сирија,док.емисија(мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Поново у игри,филм ТВ Баштина Добро вече,Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече,Војводино (рус) Железничка станица за двоје, филм Плави круг ТВ Продаја

07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00

06.30 08.30 09.00 09.05 10.05 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30

Глас Америке Панонско јутро Аналија Вреле гуме За корак испред Без цензуре Путоманија Бели лук и папричица Војвођанске вести Портрет привредника Војвођанске вести Аналија Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Била једном једна недеља Војвођанске вести Биографије Глас Америке

Новосадско јутро Храна и вино Објектив Серијскипрограм Човеклав Времејенамојојстрани Објектив Серијскипрограм МаркоПоло Објектив Опчињени Ево нас код вас Објектив РобинХуд Објектив (слов) Објектив (мађ) Азбукародитељства Храна и вино Новосадско поподне Неонсити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Витраж Опчињени Објектив Филм:Бездоброгалибија

10.00 КопаИталија:Наполи:-Интер 11.45 Карлинг куп 1/2Финале: Ливерпул –Манчестер Сити 13.30 Евролига:Санту –Жалгирис 17.00 Копа дел Реј:Барселона –Реал Мадрид 19.00 Евролига:Галатасарај –Олимпијакос 20.45 КопаИталија:Милан-Лацио 22.45 Премијерлига,магазин 00.15 Евролига:Макаби –Барселона 02.00 Белгијскалига:Мехелен-Генк

Фолкшоу У новом издању емисије угостили смо: Сашу Матића, Јовану Типшин, Дејана Матића,Ољу Карлеушуи Јована Перишића. (КТВ,20.00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00Под сјајем звезда,14.00Живети свој живот,16.00Освета,17.00Дрецун,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,20.00Фолк шоу,22.00Објектив,22.30Ток шоу,00.00Објектив,00.30Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм,12.00Репризе вечерњих емисија,14.30Инфо К9,15.00Фарма,16.30Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 АБС шоу, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00Кухињица,19.30Бибер,20.15Отворени екран,21.15Спорт из другог угла,22.15Бибер,22.30Инфо К9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.50 09.55 10.26 11.03 11.53 12.00 12.15 12.29 13.14 15.00 15.25 16.10 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 21.41 21.45 22.55 23.00 23.50 00.05 00.15 00.38 02.35

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Приђи ближе Вести Сасвим природно Моја лепа Србија Путеви хране Евронет Дневник Спорт плус Место злочина Масмедиологија на Балкану, филм И ја имам таленат Ово је Србија Село гори,а баба се чешља Дневник РТВ Шта радите,бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Село гори,а баба се чешља Велики изазов,квиз Вести Да,можда,не Вести Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет На вртешци Квигли у Аустралији,филм Приђи ближе

05.00 06.00 06.15 06.40 07.35 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00

Тајна старог моста Ексклузив Експлозив 1001ноћ Кад лишће пада Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Ексклузив

AлионаСавченко иРобинСолкови

Клизање:ЕП, парови, слободно (РТС2,21.10)

03.18 03.53 04.42 04.50

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Ози бу Мифи Попај Томас и другари Велики и мали На слово на слово Верујте али не претерујте Музички спотови Датум Верски календар Фудбал:ЕУРО магазин Српскеспортскелегенде У свету Траг у простору Чајковски,серенада Беокулт Трезор Велики и мали На слово на слово Верујте али не претерујте Ликовна колонија РТС ТВ лица:СећањенаСрђана Кнежевића МладиталентиСрбије Ја имам таленат БисераВелетанлић ипријатељи Бизерта-повратакулегенду Ози бу Мифи Попај Место за нас Метрополис Клизање:ЕП,парови, слободно,пренос Образовноогледало Савремениписци И ја имам таленат Плави оркестар Трезор Клизање:ЕП,парови, слободно Бизерта-повратакулегенду Метрополис МладиталентиСрбије Плавиоркестар

06.00 06.30 06.45 07.00 08.00 08.10 08.30 09.00 11.00 11.30 14.00 15.00 16.30 17.00 18.00 20.00 21.00 23.00 00.00 02.00 03.00 03.15 03.30 04.30

ВОА Кефалица Фуснота Маратон Кефалица Двоугао Копаоник Породица Серано Топ шоп Филм:Међу странцима Доктор Хаус Породица Серано Копаоник Ред и закон НЦИС Доктор Хаус Филм:Два Џејка НЦИС Филм:Човек створ Копаоник Фуснота Мајсторски Ред и закон Филм:Човек створ

06.02 06.59 07.19 07.24 07.34 07.39 07.44 08.07 08.17 08.28 08.58 09.44 09.47 09.52 10.01 10.30 10.52 11.17 11.45 12.15 12.46 13.47 13.57 14.27 15.13 15.33 16.22 16.52 18.14

Бену Јилдиримлар

ИнтервјусаБену Јилдиримлар Бену Јилдиримлар, познатија као Фикрет из популарне серије „Кад лишће пада“, била је у посети Београду, и у ексклузивном интервјуу открила је детаље свог кратког и изненадног доласка у Србију. Како су Београђани реаговали на њен долазак, шта јој се догодило приликом уласка у земљу и шта јој је измамило осмех. (Прва,20.15) 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.15 20.25 21.15 22.15 00.15 01.15 02.10 02.40 03.00

Вести Експлозив Три Хил Срећне вести Дођи на вечеру Једноставан живот Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси ИнтервјусаБену Јилдиримлар Кад лишће пада Радна акција Филм:Наплатадуга Кобра Три хил Експлозив Ексклузив Радна акција

18.49 19.24 19.29 19.34 20.00 20.30 21.10 22.32 22.55 23.25 23.42 00.59 01.58

dnevnik

c m y

30

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп,09.10Туристичке,09.25Тандем,09.30Фокус,10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке,13.05Фокус,13.40Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк,21.30НК Коктел,23.15Фокус,23.40Туристичке,00.00Вести,00.30Ауто шоп,00.40Бање Србије 12.00Срем на длану:Инђија,13.00Џубокс,14.30 Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху,15.45Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану:Пећинци,18.10Између редова,19.00Новости 2,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Без тамбуре нема песме,22.00Новости 3,22.30 Шоу програм:Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

05.30 08.00 08.10 08.30 09.30 10.00 10.35 11.00 13.05 14.50 15.05 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.05 19.35 20.00 21.00 23.15 23.55 00.15 00.20 02.00 02.25

Индија Вести Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Вести Топшоп Цртани филмови Филм:Шушка се Топшоп Истражитељи из Мајамија Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Штрумфови Вести Између две ватре Штребери Истражитељи из Мајамија Филм:Причаовитезу Вести Спортски преглед Шта да обучем? Филм:Последњи рез Саут Парк УкључењеуБ92Инфо

Прича о витезу Инспирисан „Кантерберијским причама”,ово је филм о Вилијаму, младом племићу који се бори за правду. Када његов господар изненада умре,он креће на пут са својим пријатељима Роландом и Ватом. Улоге:Хит Леџер,Пол Бетани,Марк Еди,Алан Тудик Режија: Брајан Хелџеланд (Б92,21.00)

08.00 08.20 08.25 08.35 08.45 09.00 09.15 09.25 09.35 10.00

Бојана Маљевић

Бело одело Саво Тиодоровић себе у сновима види као глумца,нежног сањара, па помало и анархисту. Судбина му ипак додељује другу улогу,службу у провинцији у Црној Гори где дане проводи патролирајући бициклом кроз мирну шуму у маскирном оделу. Улоге: Лазар Ристовски, Радмила Шогољева, Драган Николић, Бата Живојиновић,Данило-Бата Стојковић,Богдан Диклић,Бојана Маљевић Режија: ЛазарРистовски (Хепи,20.30) 10.25 10.50 11.00 11.25 11.50 12.10 12.35 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.55 16.10 17.05 17.55 18.30 19.00

Хит Леџер

05.45Добро јутро 10.00 Брачни судија 11.30 Тајна љубав 12.00Градске вести 12.15Витезовиизблата 13.00 Гранд,народпита 15.00Сестре 16.00Национални дневник 16.20Сити 16.40Ноћ у јуну 17.30 Мала невеста 18.30 Национални дневник 19.00Мала невеста 20.00Војници 21.00Све за љубав 22.3048сати свадба 23.30Немогућа мисија 00.30 Мириспролећа 01.15Туркан 02.00Филм:Силе природе 03.40Филм:Фатална заводница 05.00Витезови из блата

Хутик МалимедаЧарли Ноди Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу,мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Торк Винкс

20.30 22.00 22.05 22.50 23.20

Сабринин тајни живот Метеоримоћникамиони Бакуган 2 Хунтик Кунг фу мајстори Зодијака ЛегендаоНеши ПопПикси Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови –поподне Вести Сузе Босфора Добра жена Телемастер Насловна страна -квиз Парови –уживо,вечеНоминације Филм:Белоодело Вести Сузе Босфора Парови-прегледдана Парови –ноћ уживо

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе,10.30Икс арт,12.15Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30ТВ изложба,20.05Презент,21.00О свему помало са...,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Немогућа магија,13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30 Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници,21.00Артикулисање,22.00Мозаик дана,22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

~etvrtak26.januar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

6

31

ЈУГОСЛОВЕНСКЕИСРПСКЕГРАНИЦЕИМЕЂЕ

Пише:Ђуро Загорац 10.25 Дадиљаназадатку 11.20 Богатамлада,сиромашна млада 12.15 Л.А.Инк 13.10 Стручњакзаторте 14.05 Обрачунпосластичара 15.00 Краљпосластичаракаокувар 15.30 Џон,Кејтиосмородеце 15.55 Венчаницаизснова 16.20 Штанетребаобући 17.15 Кошишатогпса 18.10 Грађевинскеинтервенције 19.05 Мајамиинк 20.00 Посластичарскиас 20.55 Најбољиамеричкикувар 21.50 Стручњакзаторте 22.45 ДрЏи:Форензичнипатолог 23.40 Л.А.Инк 00.40 Посластичарскиас 01.40 Најбољиамеричкикувар

08.00 УпотразизаШерлоком Холмсом 09.00 Изгубљенидревниградови 10.00 Ратници 11.00 Шпијуникојисудошлиса мора 12.00 Причаоструји 13.00 Другисветскиратубоји 14.00 Дешифровањемајанскогкода 15.00 Једандануборби 16.00 Гениједизајна 17.00 Древнипластичнихирурзи 18.00 Звездесребрногекрана 19.00 Исток-Запад:путовањаиз средиштаЗемље 20.00 Рим:последњаграница 21.00 ЛовнаЦаревекрстарице 22.00 Оствоминотаура 23.00 Једандануборби 00.00 Гениједизајна 01.00 Древнипластичнихирурзи

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Легендаозмају Мојсије,принцЕгипта Ирскипаб Екстремисти ЏониВац Љубавногнездо БериМандеј Парекваре Еротскифилмови

Љубавногнездо Станизсновајеипакмало даљеодсна,јерсекаоглавнипроблемпојављујестарица која живи изнад срећног пара. Убрзо они почињу да плаћају праву, психички неподношљиву цену живота у новомстану... Улоге: Дру Баримур, Бен Стилер Режија:Дени Девито (Синеманија, 18.00)

07.00 Добројутро,Хрватска 08.55 Лудиодљубави 10.12 Уметностпростора,док. серија 11.10 Свећебитидобро 12.00 Дневник 12.31 Кадзаволим,времестане 13.17 ДрОз,токшоу 14.10 Тренутакспознаје 14.40 ХрватскахроникаБиХ 14.54 Културнабаштина 15.11 ПоносРаткајевих 16.00 Алиса,слушајсвојесрце 16.50 Хрватскауживо 18.01 8.спрат,ток-шоу 18.50 Одморисе,заслужиоси 19.30 Дневник 20.02 Свеу7!,квиз 20.54 Поласатакултуре 21.25 ЦиклусдобитникаОскара: Францускавеза,филм 23.10 Дневник3 23.45 3рдБлузЧеленџ,снимак концерта 01.00 Инмедијасрес 01.45 ДрХаус 02.28 Трачара 03.09 ЦСИ:Мајами 03.49 Скицазапортрет

11.15 12.50 13.40 15.20 16.50 17.50 20.05 21.45 23.10 00.45 03.15 04.45

Што више,то боље Васпитање за почетнике ИИ Коралина и тајанствени свет Надарене руке:Прича о Бену Карсону Инкогнито Бетонски фараони Кони и Карла Доктор Дулитл 5 Велика љубав В А-Тим Лото тикет На слободи Турнир Проклетници Последње истеривање ђавола Ожиљци рата 1861-2010

08.00ПопПикси,цртани 08.15Кобра11 10.20Ексклузивтаблоид 10.50Вечераза5 11.35Ватренонебо 13.20Ружаветрова 14.15Крвнијевода 15.05Кобра11 16.55РТЛ5до5 17.05Вечераза5 18.00Ексклузивтаблоид 18.30РТЛданас 19.05Крвнијевода 20.00Ружаветрова 21.00ЦСИ 00.05РТЛвести 00.20Менталист 01.50Астрошоу 02.50Налицуместа

ЦСИ

Блејк Лајвли

СЕРИЈА

Трачара

Двесестреуцрквиугледајуженуразапетунакрст.Форензичари стижу на место злочина. Ник и Ворик истражују случај и закључе да је женибиозадатударацуглавупренегоштојепостављенанакрст... Улоге:Вилијам Петерсен, Марџ Хелгенбергер, Џорја Фокс, Гери Дурдан, Џорџ Идс (РТЛ 21.00)

На читању Бартовог тестаента његов брат Џек, Чак и ЛилисазнајусудбинуБасовог царства.ОдносизмеђуРуфуса и Лили је напет јер Руфус желидачуједетаљеодетету закојенијенизнаодаима... Улоге:  Блејк Лајвли, Лигтон Мистер, Пен Бадгли, Чејс Крфорд, Тејлор Момсен Режија:Триција Брок (ХРТ 2, 22.27) 07.50 08.20 08.50 09.35 10.00

00.15 01.00 01.20 02.00

06.00 07.40 08.05 09.45

Вокер,тексашкиренџер НешБриџис УбиствауМидсамеру Вокер,тексашкиренџер Поморскапатрола Видовњак Монк Вокер,тексашкиренџер УбиствауМидсамеру Поморскапатрола Монк Видовњак Филм:Великалига Филм:Председниковчовек2 -местоудара

СЕРИЈА

13.30 15.00 15.30 16.20 16.42 17.10 18.00 18.20 18.35 19.17 19.40 20.00 20.50 21.40 22.27 23.10 23.50

Дру Баримур

07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

МалаТВ Амика Школскисат Псећаопходња ПреносседницеХрватског сабора Такомали,авећкум,филм МалаТВ Школскисат ДеграсиНовинараштај Обичнаклинка ДокторХу Регионалнидневник Жупанијскапанорама Гле Симпсонови Музика,музика...џез Инмедијасрес Залагаоница,док.серија ДрХаус Трачара ЦСИ:Мајами Увекјесунчаноу Филаделфији Злочинибезсанкција Дваипомушкарца Ловцинанатприродно Ноћнимузичкипрограм

00.50 Скорожена 02.50 Судњидан:ПричаЏона Листа 04.30 Узбуна:Рубиконовазавера 06.00 ПородицаБрејдиуБелојкући 07.40 Замагљенпоглед 10.30 Бенгбенгмртавси 12.00 Скорожена 14.00 Судњидан:ПричаЏона Листа 15.35 ЗавераМастергејт 17.05 Братскаљубав 18.45 Неухватљиваистина 20.20 УбиствонапланиниСенки 21.55 Мекгајвер:Изгубљеноблаго Атлантиде 23.30 ПородицаБрејдиуБелојкући

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Круклин Можда беба Момак остаје на филму Дони Дарко Роштиљ Спитфајер Експлозивна мисија Инкогнито Случајни шпијун Мистерија Затворене куће

Вилијам Петерсен

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривањемитова Врхунскоградитељство Какотораде? Уделићусекунде Преживљавање Генералка Аутомобили Америчкичопери Прљавипослови Опасанлов Разоткривањемитова Врхунскоградитељство Преживљавање Какосеправи? Какотораде? Уделићусекунде Ловацнастарине Дрвосечеизмочваре Уклетакућа Разоткривањемитова Уделићусекунде

03.30 07.15 09.30 12.00 13.00 14.00 15.00 17.00 19.00 19.30 22.00 23.00 00.00 01.00

Тенис Тенис Тенис Тенис Уметничко Уметничко Уметничко Фудбал Тенис Фудбал Уметничко Покер Тенис Тенис

клизање клизање клизање

клизање

Наш човек у Белој кући

К

ад су Пашићу, на Конференцији мира шегодишњим ратним искушењима. Своја гледи1919. у Паризу, оспоравали тезу да је Ба- шта о будућим границама, па и према Румунији, нат српска земља, одговарао им је: ако заснивао је на стратегијском начелу. У одбрани није српска, онда сигурно није ни румунска. тог начела у рукаву је истовремено носио и арАко није румунска, нека онда буде српска! Срп- гументе етничког и географског. Сигурно је да ска војска је већ запос ела многе делове Банат а и му је у томе највише помагао Јован Цвијић, кочекала је ново наређење. А Румуни су у Паризу га је и често призивао у помоћ. Иако је Пашић наступили ултимативно: Ако Кикинда, Зрења- деловао испаћено, притиснут годинама, у Паринин, Вршац, Бела Црква... не припадну њима, зу, као шеф, радио је неуморно; варничећи духоонда – рат! Кад је реторика била у пит ању, онда витим дос еткама. Званично се борио за цели Бани Срби нису зао стајали: ако Банат, с Темишва- нат, а истовремено је страховао да се то не догором, не буде припојен нама, одлучиваће – оруж- ди. У таквом расплету ситуације држава би стеје! Значи, рат је неизбежан? кла велики број поданика несловенског живља, А како је Пашић и којим аргументима бранио уз Румуне и милионску бројку Мађара и Немасвоју тезу? Тврдио је да су Срби, међу свим та- ца, који би је стално могли пот рес ати. И самом дашњим народима Банат а, једин и прав и стар ос ед ео ц и. Срби непрекидно живе у Панонс кој низ иј и од 5. века. Претходници, Дагани, више не постоје и сада нема од њих никаквог трага. Конт рирао је тако Румунима, који су тврдили да су они потомци давнашњих нас ељеника Паноније. За Мађаре и Немце, као и саме Румуне, истицао је да су у Банату дос ељеници, највећим делом колонисти из хабзбуршких времена. Аргумент, који је одзвањао најубедљивије, био је следећи: српски пос еди, власништво над земљом, 11 пут а је веће од румунског! Срби су били и носиоци развоја Баната; све вароши, саобраћајни Вилсон и Клемансо долазе да цртају мапу Европе цент ри, као Панчево, Бела Црква, Вршац, Бечке- поделом обезбеђивало се да највећи број Срба рек, Кикинда... српски по народности и Теми- буде прикључен матици и да се обезбеди стратешвар је тек у ’последње време’ мађаризован и шки циљ: поуздана заштит а ушћа Мораве у Дугерманизован, плански, да би се некадашњој нав, заштит а Моравске долине, кичме Србије. престоници српског војводства одузео српски Пристанком на поделу Банат а олакшавао се и карактер. положај Француској – српској заштитници. Њој Да, али у Банату, јужној Мађарској, нису жи- би сигурно било тешко да убеди савезника – Рувели само Срби и Румуни, они су чак заједно би- мунију, да се одрекне свега, а да Србија добије ли у мањини. Мађари су листом били за то да се све. Политика о разграничењу с Румунијом, коприпоје својој матици, док су се Немци, с пред- ју је заступао Пашић, полазила је и од става да логом да се на тим просторима формира само- разграничење у Банату треба и да почива на стална држава, република Баоснови која ће остати ’на вечнатија, појавили и на Конфена времена’, стална и непроДоксубанатскиМађари ренцији у Паризу. Та држава, менљива. Од када се у истос Бачком и Банатом, имала би рији знало, није било никада инсистиралинаприпајању око 2.400.000 становника и својојматици,Немцисутоком рат а између ова два сус една по националности чинили би народа. А то је био ’јединМировнеконференције је: више од 600.000 Мађара, ствен и истор ијс ки факат’. уПаризу1919.безуспешно нешто мање од 600.000 НемаПашић је пос ебно убеђивао ца, нешто мање од 600.000 гуралипредлогоформирању чланове своје делегације у то Румуна и најмање – 450.000 да се то ’добро сус едство’ санове,самосталнедржаве Срба. Будућа Банатија, по том чува и остане стално и непо–републикеБанатије предлогу, имала би четири вредиво. Пре повлачења гракантона, по узору на Швајничне црте морало се водити царску. Срби и Румуни су се слагали само у јед- рачуна и о будућим интересима оба народа. Граном: да Немце и Мађаре треба искључити из од- ница је требало прво да се прилагоди националлучивања, они су били колонисти и морали су се ном принципу, али који мора имати и карактер помирити са статусом госта. Идеја о Банатији географски и стратешки. није имала већег одјека у Паризу – доживљена је За границу коју је повукао, Пашић је имао као покушај да се обузда краљевство СХС. бројне критичаре. Замерали су му, и у самој јуЗначи, рат је неизбежно решење? Пашић је гословенској делегацији, што потенцира нациознао боље од осталих да би то била нова траге- нални етнички принцип, велича пријатељство, а дија за Србију. Истина, створена је била зајед- све у сврху једног циља: да Србија прошири теница с Хрватима и Словенцима, али је она има- риторију. Пашићу је припомогао и један Америла само српску војску. Али знао је Пашић коли- канац. У Париз је приспео један од највећих Срко је Француска учинила за Србе и Србију до та- ба свих времена, научник Михајло Пупин. Он је да, да их ни сада неће препустити судбини и да већ познавао америчког предс едника Вудроа је она њихов мировни покровитељ. А знао је да Вилсона, коме је предао и свој Меморандум које и заштитни знак Румуна. Шта је онда било ји је допринео да САД одбаце тајни Лондонски мудро чинити? уговор, који је фаворизовао Италију на Балкану. Пашић је рано, још у рату, ковао план о поде- Пупину је припис ана заслуга што је Краљевству ли Банат а. Био је политичар прекаљен још и ви- припојен део Далмације, Блед с Триглавом... КњигуЂуреЗагорца„КРВАВЕМЕЂЕЈУГОСЛАВИЈЕ(СрбијаиСрбиуњима)”, уиздању„Досијестудија”,можетепо400динаранаручитипутемтелефона063/779–95–95 или011/2474–457

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

~etvrtak26.januar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Викендсеближивремелети, ави имате велике амбициозне планове којетребапостићи.Венеравамдоноси љубав и љубазност па сте омиљениудруштву.Нековасволи ижелидазаједноуживате.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

26. januar 2012.

Четвртак је дан за компромисе којимавинистенималонаклоњени. Радитеичинитесвепосвомејерсе само тако добро осећате. Будите физички активни да би вам било јошбоље.Убеђивање.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Обратите пажњу на односе у каријери. Неко би могао попустити или пропустити одређене ствари. Имате симпатије и добре односе с претпостављенима, штовамомогућаваодређенеповластице.

Месец плови кроз водени знак Риба, огледасе наповршини мора, штојеповољнодаослушнетеинтуицијуиостваритеунутрашњеувиде и спознаје. Медитирајте, слушајте музику, проводитесе – јер можете.

Нистесамисебидовољнивећсу вампотребнидруги, партнер, пријатељи.Доброфункционишетеугрупи, удруштву, ујавности, аливасне држе ниместонивреме.Шетајтесе иизбегавајтенервозу.

Партнерско-љубавни однос заслужује сву вашу пажњу и време данас и сутра. Драга особа ће вам рећи оно што осећа, шта је мучи и весели.Примитетосповерењеми осмислитештолепшуситуацију.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Тешкозавршаватепослове, ајош теже бисте преузели нешто ново. Нијевремезапочеткепасерастеретитесувишнихамбицијаиобавеза, поготово оних свакодневних. У љубавиипроводујесвеОК.

Уметелеподасеизражавате, пишете, заводите речима, па није ни чудо што сте ментално опуштени. Тоједоброизапословнуситуацију која се развија позитивно. Побољшањефинансија.

Можете путовати с вољеним бићем или друштвом које вам прија. Данасзанемаритеситуацијуукаријери и обавезе јер се ту не дешава ништа ново. Напротив. Стабилно степозиционирани.Слободандан.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Данинедоумицеипроблемакоје незнатекакодарешитенаштоједноставнији начин су одбројани. Будитестрпљивијошсамомало, до4. фебруара, и све ће бити много јаснијеибоље.Здравље?

Наличномпланувучетенекаоптерећења, али у послу имате више него добру сит уацију. Креативни сте, прилагодљиви и избирљиви. Рачунајте на прилив новца, али и трошкове, потребнеинепотребне.

Диван дан за вас! Савет је да уживатеуњему, каодајеједанједини.Заборавитепосао, посветитесе вољеној особи. Немојте бити несигурни већ интуитивни, духовни, инспиративни.Преосетљивост.

TRI^-TRA^

Провокаторка V REMENSKA

PROGNOZA

Хладно

Vojvodina Novi Sad

0

Subotica

2

Sombor

2

Kikinda

1

Vrbas

1

B. Palanka

0

Zreњanin

0

S. Mitrovica

1

Ruma

0

Panчevo

0

Vrшac

0

Srbija Beograd

-1

Kragujevac

-1

K. Mitrovica -1 Niш

ФранцускаглумицаМиленЖампаноа ново је лице компаније која производи доњи веш „Агент провокатор”. Жампаноа (31)јепознатапоулозиуконтроверзномфилму„Мученице”,аигралајеиуостварењу Клинта Иствуда „Hereafter”. Компанија „Агент провокатор” ангажовала је Милен да буде ново лице рекламне кампањезаколекцију„Емануел”,којајеинспирисанагламуромседамдесетих. Фотографије француске глумицекинескогпорекланаправилаје ЏорданСкот,иначећеркарежисера РидлијаСкота. На фоткама, Милен носи комаде изколекцијечијеценесекрећуод65 до700фунти.Међуранијимзаштитнимлицимабританскемоднекућесу КајлиМинок,КејтМос иМегЏиленхол.

0

VIC DANA

Evropa

и облачно

Madrid

НОВИСАД: Хладноиоблачно.Ујутрујемогућслабснег,азатим суво већи део дана. Дуваће умерен северозападни ветар. Притисак Rim изнаднормале.Минималнатемпература-3,амаксимална0 степени London Целзијуса. ВОЈВОДИНА: Хладноипроменљивооблачно.БићевећиномсуCirih вопоВојводини,самонајугупреподнесаснегомповремено.Дуваће Berlin умеренсеверниисеверозападниветар.Притисакизнаднормале.Минимална температура -4,амаксимална 2 степена насеверозападу. Beч СРБИЈА: Хладноиоблачносаснегомповремено,самонасеверу Varшava Србијевећиномсуво.Дуваћеумеренсеверниисеверозападниветар. Притисакизнаднормале.Температура од-4 до2 степена насевероKijev западу. Moskva ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: Упетакизавикендсуво са јаким мразевима. У Поморављу и Подунављу ће почети да дува Oslo хладнакошавазавикенд.Однедељеоблачно,амогућјеислабснег, St. Peterburg посебноупонедељакиуторак. Atina БИОМЕТЕОРОЛОШКАПРОГНОЗАЗАСРБИЈУ: Нешто Pariz повољнијабиометеоролошкаситуацијаочекујесенасеверуземље.УцентралнимијужнимпределимасенастављапериоднеMinhen повољнихприликазавећинухроничнихболесника,нарочитоза Budimpeшta оне са срчаним и реуматским обољењима. Изузетна опрезност сесаветујенервнолабилнимособама, усвимкрајевима. Stokholm

14 11 10 5 1 2 -3

Некаженабрзоје возила изауставијеполицајац. -Ваша документа,молим. -Немојтемеказнити, јасампрофесорица. -Ех,дугосамовочекао. Садћетефинонаписати хиљаду пута„Никад више нећу брзо возити”.

-12 -14 -4 -10 10 11 1 2 -2

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

335 (68)

Slankamen

234 (34)

Jaшa Tomiћ

Apatin

372 (74)

Zemun

256 (18)

Bogojevo

296 (62)

Panчevo

280 (16)

Smederevo

452 (10)

Baч. Palanka 232 (51) Novi Sad

214 (44)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kneжevac

166 (-1)

S. Mitrovica

94 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

229 (1)

Beograd

208 (18)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija porasta

Titel

220 (34)

NERA

Hetin

76 (-2)

TISA

74 (6)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

Kusiћ

52 (2)

Reшeњe iz proшlog broja


Dnevnik 26.januar 2012.