Issuu on Google+

c m y

NOVISAD*

SREDA26.JANUAR2011.GODINE

GODINALXIX BROJ22970 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

UVLADIVOJVODINEJU^EPOTPISANUGOVOROIZGRADWI @ELEZNI^KO-DRUMSKOGMOSTA

Prekonovog„@e`eqa” vozom2013.godine str. 4

Evr op a gl asal a z a i strag u z lo ~in a n a Koso vu s tr. 2 PRESUDAOPTU@ENIMAKOJISUNASMRT PRETUKLIFRANCUSKOGNAVIJA^A

Foto: N. Stojanovi}

Zaubistvo Tatona 240 godina

Dunav ipak kro~io u vikendice NEUSPELAPQA^KAUADIKAO NAJKOMPLIKOVANIJEKRIMISERIJE

str. 13

NASLOVI

Politika 3 Je{i}: Promena Ustava prvi posao za Srbiju

Ekonomija 5 Pola miliona radnika na minimalcu od 150 evra

st r . 7

Godi{we6.000 trudnihtinejyerki

str. 14

str. 16 – 21

n @EQKOBRKI]OBNOVIO UGOVORSVO[OM

14 ^asove bi spaslo 20 milijardi dinara

str. 7

ABORTUSIUSRBIJIIDAQEVIDKONTRACEPCIJE

SPORT

n NOLETAUPOLUFINALU ^EKAFEDERER

Dru{tvo

Toplanau hiqadamastanova spu{tatemperaturu

str. 12

Najvi{a temperatura0°S

6 Mu}ke na dr`avnoj zemqi u deset op{tina

Crna 12 Zahtev za hitno hap{ewe Veselina Vukoti}a

NOVOSA\AN ISPRAV OMNEG OD OV AL I

Baba-fantom i{launaplatu dugazagatawe? Slabsneg

Poqoprivreda

NoviSad 9 Vetar u jedra malom i sredwem biznisu

n SPENSOVALIGA MALIh[AMPIONA

n „DNEVNIKOV” [AhSREDOM


POLiTikA

sreda26.januar2011.

PARLAMENTARNASKUP[TINASAVETAEVROPEUSVOJILAREZOLUCIJUDIKAMARTIJA

Evropaglasalazaistragu zlo~inanaKosovu Parl am ent arn a skup{ tin a Saveta Evrope usvojila je Rezolucijuonehumanompostupawu prema qudima i nelegalnoj trgoviniqudskimorganimana Kosovu,kojujepredlo`iospecijalni izvestilac Dik Marti. Za Rezolucija je glasalo 169, od 191 prisutnog poslanika. Protiv je bilo osam, a 14 poslanika se uzdr`alo od glasawa. Rezolucijom se me|unarodna zajednica i vlasti u Beogradu, Pri{tiniiTiranipozivajuda preduzmumerekakobiserasvetlila trgovina qudskim organima i drugi zlo~ini tokom i poslesukobanaKosovu. Parl amentarn a skup{tin a SE je prethodn o glas al a o amandmanimapodnetimnarezolucijuiprihvatilaobakojaje predlo`io Marti, dok je odbacila gotovo sve amandmane albanskih poslanika kojima se Rezolucija poku{ava ubla`iti.Nanacrtrezolucijeonehumanom postupawu prema qudima i nelegalnoj trgovini qudskim organima na Kosovu podnet je ukupno 21 amandman, od ~ega je sam Marti podneo dva. Martijepredlo`iodaseunacrt rezolucije ubaci paragraf u kojem se tra`i razja{wewe kompetencija Euleksa ili nekog drugog me|unarodnog sudskog tela kojem }e biti dat mandat da prati istrage, tako dawihovateritorijalnaivremenska jurisdikcija bude priznata za sve zlo~ine povezane sasukobomnaKosovu.

Drugi amandman Martija i trojiceposlanikaodnosisena promenu paragrafa u kojem je bilo navedeno {ta treba da urade„albanskevlastiiadministracija”. On sada posebno pozivaalbanskevlastidasara|uju s Euleksom i pru`e podr{ku istragama oko logora na severuAlbanije,dokseadministracija Kosova poziva da bezrezervno sara|uje s Euleksom ili nekim drugim me|unarodnim telom koje ima mandat da sprovodiistraguozlo~inima. Predstavnik parlamentarne grupesocijalistaKlasdeVries rekaojedabitrebalosprovesti nepristrasnu i objektivnu me|unarodnu istragu o svim navodima iz izve{taja.Poslanic a konz ervativac a Amb er Rad ukazalajenatodaseizve-

Jednaetapa zavr{ena Jednaetapajezavr{ena,sada jename|unarodnojzajednicida izvu~ezakqu~keipreduzmemereposleovogneopozivogrezultata,izjaviojesino}DikMartinakonferencijiza{tampu. Nemamestazatrijumf,rekaoje Martiinaglasiodasuwegove misli upu}ene onima koji tragaju za svojom decom, a koje je imaoprilikedasretneiuBeograduiPri{tini.Onjeupozoriodaindicijeotrgoviniqudskimorganimanesmejuudrugi plandastaveiostalanehumana dela,„jerdabinekombiliva|eni organi, on mora prvo da bude ubijen”. Marti je, pri tome, podsetio da je jo{ nerazja{wena sudbina 1.800 do 1.900 nestalih. Na pitawe za{to se }utalokadajebilosumwidaje Ha{imTa~ipovezansaorganizovanimkriminalom,Martije odgovoriodaseznaloi{taje sve radio tuniski predsednik BenAli,aliseotometeksad govori. On je rekao i da ne `eli da komentari{e izjave Bernara Ku{nera, navode}i kratko da nemani{tadaka`eo~ovekkojisesmejekadamupomenetezlo~ine.Martijepodsetiodasuga qudi ignorisali ili su burno reagovali,poputTonijaBlera, kadajedaoizve{tajotajnimzatvorimauEvropi,kojesekasnije,aposebnoposleobjavqivawa dokumenataVikiliksa,pokazao ta~nim.

{taj ne bavi politikom nego biv{i premijer Ha{im Ta~i `rtvama i da se u wemu isti~e opisankao„{efmafije”. povezanost organizovanog kri-Mismo~uvarivrednosti.I minala i politike koja je prozbogtogamoramodaseborimoza istek la iz rata na Kos ovu. istinu-rekaojeMarti,navodePredstavnik le}i da je Savet vi~ ars kih parEvrope„oduvek tij a u PS SE bio mesto na Nemapravdebez Holan|aninTajkojem se braistine,inijeskandal niostavdaseo ni Koks zatraovajiz v e { taj,ka k o `io je od albanqudskim pramnogitvrde,ve}je skog premij er a vima ne mo`e Saqija Beri{e p r e g o v a r a t i skandalpoliti~ki da se izvin i niti se smeju oportunizamkojije Martijujergaje `rtvovati”. nad j a ~ aoprav d u ran ij e naz vao Predstavqaant ia lb ans kim ju}i izve{taj, lobistom. Marti je rekao da je biv{a -Sramotnojenazivatijednog glavnaha{katu`iteqicaKarodna{ihnajboqihizvestilaca ladelPonte prikupilagomilu rasistomianti-Albancem-is- dokaza, iako su weni istra`itakaoje. teqi bili suo~eni s brojnim Ve} in a govorn ik a, ~ij e je te{ko}ama,ukqu~uju}iipretobra}awe strogo svedeno na po we. tri minuta zbog veli- Nema pravde bez istine, i kog interesovawa, is- nije skandal ovaj izve{taj, katicalajedaizve{taji ko mnogi tvrde, ve} je skandal rezolucija nisu usme- politi~ki oportunizam koji je temeqtvrdwikojeiznosiuizreniprotivAlbanije, nadja~aopravdu-rekaojeMar- ve{taju, ali je dodao da se oni niti protiv Kosova, a ti. - Ovaj izve{taj ne doti~e pla{eidaneverujuukosovsko nekisusepozvaliina status Kos ova, nij e usmer en pravosu|e. todasusesvojevremeno sami zal ag al i za NATO-ovu intervenMi}unovi}:Gra|anskahrabrost cijuuJugoslaviji. BritanacMajkHen[efdelegacijeSrbijeuParlamentarnojskup{tiniSaveta kok je, vidno uzbu|en EvropeDragoqubMi}unovi} ~estitaojeizvestiocuDikuMarzbog izve{taja i komentara na tijunagra|anskojhrabrostijerjeznaokakvu}eburuizazvati Martijev rad, istakao da svi wegovizve{tajotrgoviniqudskimorganimanaKosovu. morajudaodgovarajuzasvojade-Istinatra`ipomo}hrabrostidabiiza{lanasvetlostdala,bilodajeupitawupremijer na,aMartijepomogaoistini-naglasiojeMi}unovi}uraspraili najni`e rangirani vojnik. vinazasedawuPSSE. Po wemu, licemerno je nazivati Martija “politi~kom priHaliti:Suo~avawespravdom madonom koja brani svoj ego” jer je re~ o ~oveku koji je “~uo ^lanPredsedni{tvaSkup{tineKosovaXavidHaliti izjapla~ iz grobova”. Pozivaju}i viojeuStrazburuda}ekosovskevlastisara|ivatiuistrazio kolege poslanike da glasaju za trgoviniqudskimorganimanaKosovukojubudevodioEuleks. rezolucijuzasnovanunaMartiOnjedodaodasuqudisKosovakojisuvodiliratikojisudugo jevom izve{taju, Henkok je zaupoliticispremnidasesuo~espravdom. kqu~io: “Za ime Boga, uradite pravustvaripo{aqiteporuku - za{to smo rukama prekrili protivnarodaKosova,nitijeu -Imenanavedenauizve{taju o~i,u{i,ustaigotovodeceni- korist Srbije... Ne, ovaj izve- su ista ona imena koja su navoju nismo ~uli ni videli ni- {taj nema nikakve veze sa Sr- |ena u izve{tajima obave{taj{ta”. bijom. Ne, ovaj izve{taj nema nih slu`bi i analiti~ara, a Prethodno je Dik Marti po- nikakvevezesRusijom. `rtve su i Srbi i Albanci s slanicima PS SE predstavio Marti je rekao da je tokom Kosova koji su za wih (OVK) svoj izve{taj o organizovanom istrageprona{aopouzdanesve- biliizdajnici,azanassusamo kriminalunaKosovu,ukojemje doke, ~ije izjave predstavqaju qudskabi}a-rekaojeMarti.

^LANICADELEGACIJESRBIJEELVIRAKOVA^ZA„DNEVNIK“

NeopravdanostNATO-ovog bombardovawa ^lanica parlamentarne delegacije Skup{tine Srbije, poslanica SVM-a Elvira Kova~, iz Strazburajeza„Dnevnik“utelefonskom razgovoru otkrila atmosferu u kojoj su podr`ana otkri}a Dika Martija, a albanska delegacija do`ivela potpuni debakl. -Ve}ujutrosevideloraspolo`eweEvropejerjenasedniciOdbora za pravna pitawa i qudska pravaodbijenosvih17amandmana kojejepredlo`ilaAlbanija.Kada je po~elo glasawe na sednici Parlamentarne skup{tine, ti amandmanisudobijaliod15do20 glasova podr{ke, a parlamentarcisupo~elidaulazeidi`uglas protiv. U jednom trenutku je ~ak 140 poslanika PS SE glasalo protivalbanskihamandmana-obja{wavaElviraKova~eva.

Onaka`edajeuraspravi,koja jetrajalavi{eodtrisata,90odstoposlanikapri~alooqudskim pravima, pravdi i neophodnoj istrazi. -Pokazalisusekaopraviborcizaqudskapravaiukazivalina tokolikoutomdomenuzna~iiz-

pozvavi{i Euleks na istragu. Marti je obe}ao da }e sva dokumentakojimaraspola`eotrgoviniorganimapredatinadle`nima zaistragu-obja{wavana{asagovornica. Ona isti~e da je interesantno da su mnogi pri~ali o Srebreni-

Grimasenaalbansketvrdwe JedanalbanskiposlanikustvrdiojezagovornicomSEdase ovode{avazbogKarledelPonte,adrugije,potvrdwiElvire Kova~,obrukaosebeialbanskudelegaciju. -Kadajerekao:svimiznamokojena~inioizve{taj,tojebio presingRusije,uzasistencijuSrbije.Nikonijeaplaudirao,ali suposlaniciizsvihevropskihzemaqapravilifacenaovere~i-ka`eposlanicaSVM-a.

ve{taj Dika Martija. On je sam svojim amandmanom u~inio tekst usvojeneRezolucijeSE~vr{}im,

ci,upore|ivalisovimde{avawima na Kosovu, rekav{i da to ne smedaseponovi.

-MnogisuspomiwaliiNATOovobombardovaweSrbijeinazivaliganeopravdanim-ka`e~lanica parlamentarne delegacije Srbije. Po wenoj oceni, i susedne zemqe su zastupale stavove sli~ne onimaizZapadneEvrope. - Crnogorska poslanica ni{ta spektakularno nije rekla. Jedan hrvatski poslanik je rekao da ne govorikaopoliti~ar,ve}kaolekar, i obja{wavao tok trgovine qudskim organima, i uglavnom su predstavniciHrvatskeukazivali na zna~aj istrage koja se mora sprovesti.Svevremejenedoumica bilo kako }e glasati Makedonci jerseukuloarimapri~alodane}e podr`atiRezoluciju,alisuioni bili za Rezoluciju proisteklu iz dokumenata koje je prikupio Dik Marti. D.Milivojevi}

dnevnik

c m y

2

REAGOVAWA

Liht:O~ekujemozbiqnu me|unarodnuistragu Predsednica Beogradskog fonda za politi~ku izuzetnost Sowa Liht izrazilajeju~eo~ekivaweda }e rezolucija Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope povodomizve{tajaDikaMartija,iporedtoga{tonijeobavezuju}a,rezultiratime|unarodnomistragom o sprezi politike i organizovanogkriminalanaKosovuitrgoviniorganimaotetihSrba. -Dubokoverujemutoda}eme|unarodna zajednica razumeti da je vrlo va`no da na|e na~in na koji }e se obaviti ozbiqna istraga. Akonebudeistrage,to}e,zaista, bacitivrlozabriwavaju}u,ru`nu senku na me|unarodno pravo i na vladavinuprava.Zatoverujemda}e i~laniceSavetaEvropei~lanice Evropskeunije,presvega,u~initi svedadoistragedo|e-izjavilaje SowaLihtagencijiTanjug.

Ona je istakla da su, iako ne pravno, rezolucije PS SE obavezuju}e politi~ki i moralno. Po wenimre~ima,zbogpravnogvakuuma, odnosno ~iwenice da Ha{ki tribunal i Stalni me|unarodni krivi~ni sud nisu nadle`ni, a da Euleksnemo`eefikasnosprovoditiistrageuAlbaniji,bi}enu`noprona}inekiinovativanna~in sprovo|ewa me|unarodne istrage. -Ozbiqanjeproblemko}ekonkretno, odnosno koja institucija, u~estvovati u istrazi - rekla je SowaLiht. UsvajawerezolucijePSSEpovodomizve{tajaDikaMartija,kako je zakqu~ila, ukazuje i na postojawe punog razumevawa ~iwenicedautvr|ivaweistineomogu}ujeefikasnijiprocessaradwei pomirewauregionu.

DSS:Prviputgovorio zlo~inimanadSrbima ^lan delegacije srpskog parlamentauParlamentarnojskup{tini Saveta Evrope Milo{ Aligrudi} izjaviojedao~ekuje da istraga o trgovini qudskim organima po~ne {to pre i da je zna~ajno {to se prvi put u takvoj institucijigovoriozlo~inima nad Srbima. Aligrudi}, koji je i {ef poslani~ke grupe DSS-a u Skup{tini Srbije, rekao je da je zaporodicenestalihi `rtava, kao i za Srbiju, dobro {tosesada,usvajawemizve{tajaiRezolucije,kona~no„nasva usta” govori o po~iwenim zlo~inima i {to to otvara vrata druga~ijoj medijskoj predstavi trgovinequdskimorganima. On je ukazao na to da su i mnogi drugi poslanici u PS

SE tokom rasprave „primitili” da su se ti zlo~ini desili onda kada je stvarana nezavisnostKosova.Aligrudi}jeka-

zaodajeugovorupredposlanicima PS SE naglasio ~iwenicu da je samoprogla{ena dr`ava Kosovo nastala ne samo kr{ewemme|unarodnogpravave} inazlo~inima.Onjerekaoda istragaotrgoviniqudskimorganima ve} kasni i da o~ekuje dapo~ne{topre.

Simi}:Albancivi{e ne}ebitiza{ti}ene`rtve Profesor Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu PredragSimi} izjaviojedajeusvajawe rezolucije o ilegalnoj trgovini qudskim organima u Parlamentarnoj skup{tini SavetaEvrope,porukadakosovski Albanci vi{e ne}e u`ivati privilegovani status za{ti}ene `rtve i da o~ekuje {to pre sprovo|eweistrage. -Usvajawerezolucijegovori da je Evropa odlu~ila da re{i najtvr|i orah na Balkanu, a to jeKosovo,odnosnodakosovski Albanci vi{e ne}e u`ivati privilegovanistatusza{ti}ene`rtve,protivkojesenemogu postavqati pitawa, ve} }e biti u istoj ravni kao i svi

ostali na Zapadnom Balkanu. Prema tome, mislim da nema medaqa za one kosovske lidere ~ijesurukeuprqanekrvquraznih zlo~ina - kazao je Simi} Tanjugu. Onjemi{qewadaSrbijamo`e biti zadovoqna i da se sada postavqapitawekojombrzinom }eEuleksbitiustawudasprovede istragu o trgovini qudskimorganimakojasetra`iRezolucijom. - Poruka iz Strazbura je dovoqnojasna,alitrebasa~ekati reakciju Euleksa jer se stavqa pred ozbiqan zahtev da sprovedeistraguprotivzlo~inazakojesuoptu`enikosovskiAlbanci-rekaojeSimi}.

DS:Novopoglavqe uutvr|ivawuistine [eficaposlani~kegrupe„Za evropskuSrbiju”NadaKolunxija izjavilajedaseusvajawemizve{tajaDikaMartija iRezolucijeuParlamentarnojskup{tini Saveta Evrope otvara novo poglavqe u utvr|ivawu pune istineoonome{tosede{avalo na Kosovu i Metohiji. Ona je u izjavi Tanjugu naglasila da je usvajawe rezolucije o trgovini qudskim organima na Kosovu i

Metohijiva`nozaSrbijujerje istra`iteq SE do{ao do istih navodakojisuranijepostojaliu Srbijiidatomo`epomo}idase do|edopuneistine. - Sada je Evropa na potezu i ovojeispitzawu.Do{lojevremedanemamiqenikakadasuzlo~iniupitawuisada,bezobzira natoodakledolaze,trebadaodgovaraju - rekla je Nada Kolunxija.

NATOpokrenuoistragu Preds tavn ic i NAT Oa- na Kosovusaop{tilisuju~edasu po~eli da sprovode istragu o tajnim izve{tajima Kfora, u kojima je Ha{im Ta~i opisan kao „jedan od kqu~nih igra~a” org an iz ov an og krim in al a na Kosovu, a koje je ju~e objavio britanskilist„Gardijan”. Portparol Kfora Hans-Diter Vihter rekao je da je NATOpo~eointernuistraguoporekluovogdokumenta,nenavode}idrugedetaqe,javiojeAP. Izve{taji su delo ameri~kih obave{tajaca pri Kforu i na~iwenisupo~etkom2004.godine, pre nego {to su na Kosovu izbilinemiriusmereniprema

srpskoj zajednici. Dokumenti kojeje„Gardijan”objaviouponedeqak,predstavqajuprili~no~vrstdokazdasuAmerikanci i ostale zapadne sile ve} nekoliko godina s prili~nom sigurno{}u znali za Ta~ijeve vezeskosovskimpodzemqem. Izv e{ taj i pod oznak om „SAD Kfor” sadr`e detaqne informacije o organizovanom kriminalunaKosovuisa~iweni su na osnovu izve{taja zapadnih obave{tajnih slu`bi i wihovih dou{nika. Napravqenajei{emadelovawarazli~itih kriminalnih grupa, ukqu~uju}i porodi~ne i poslovne veze.


politika

dnevnik

predSednikop[tinein\ijagoranje[i]Za„dnevnik”

Promena Ustava prvi posao za Srbiju Predsednikop{tineIn|ija Goran Je{i} ocenio je da reforma politi~kog sistema u Srbiji nije mogu}a bez promene Ustava. On je za "Dnevnik" izjaviodasubezustavnihpromenabesmisleneiaktuelnepolemikeopromeniizbornogsistema, za koje, kao i za najave rekonstrukcije Vlade Srbije, smatradasu"samomedijsketeme",odnosnodaizawihnestoji ozbiqna politi~ka namera dasezaistau|eupoliti~kereforme. -PromenaUstavajeprioritet broj jedan da bi se uop{te u{lo u reformu politi~kog sistema, a kona~no i u proces decentralizacije vlasti jer je to preduslov demokratizacije dru{tva.Imidanasnajpremoramodaodgovorimonapitawe `elimolidemokratiju,iline -istakaojeJe{i}. Onjenapomenuodademokratijapodrazumevaiodgovornost poslanika i gradona~elnika pred gra|anima, kao i decentralizacijuvlasti. - Nigde u Evropi ne postoje visokocentralizovane zemqe, niti centralizovane zemqe mogu biti ekonomski uspe{ne. A ukoliko se zakonski jasno reguli{e i finansirawe lokalnih samouprava i omogu}i formiraweregionalnognivoa vlasti,ondane}emo}idasedesi da od slobodnog naho|ewa nekogministrauVladiSrbije zavisikako}eserazvijatipo-

jedine op{tine. Ne mo`e ministarbititajkoodre|ujekome}eseikadadelitifinasijski kola~. Kqu~na mera u tom pogledutrebadabudekvalitet projekata kojima }e lokalne samoupravekonkurisatizanovacizbuxeta-naveojeJe{i},

~elnika,za{tase,ina~e,uposledwevremenajglasnijezala`u funkcioneri Ujediwenih regiona Srbije. Tvrdi, naime, dajedinodirektanizbornisistem, kad je re~ o ~elnicima lokalnihsamouprava,mo`ebitimotivacijagradona~elnici-

Vojvo|anskikombinovaniizbornisistemtrebalo biprimenitiinaizbornarodnihposlanika urepubli~komparlamentu koji je, ina~e, jedan od retkih lokalnih politi~ara koji je javnokritkovaopojedineministre, pa ~ak i svoje strana~ke kolege iz Demokratske stranke, zbog ignorisawa potreba i incijativalokalnihvlasti. Je{i} je zato i zagovornik neposrednog izbora gradona-

URS: Centralizovana Srbija pogoduje bogatima Stranka Ujediweni regioni Srbije se zalo`ila za su{tinsku decentralziaciju Srbijekojom}esezaustavititrenddaBeograd ekonomski ja~a, a ostatak Srbije slabi. Podaci Republi~kog zavoda za statistiku da je prose~na plata u Kur{umliji tri i po puta mawanegonaNovomBeogradu,kakojeukazao URS, jasno pokazuju da sada{wa centralizovanadr`avabogate~inijo{bogatijim,asiroma{nejo{siroma{nijim. "Prose~naplataod18.000dinarauKur{umliji,spram61.000naNovomBeogradu,pokazuje i nemo} centralizovane dr`ave, u kojoj lokalne samouprave nemaju imovinu, sredstva i ovla{}ewa, a gradona~elnike postavqaju partijske centrale da re{i lokalne probleme", navodi se u saop{tewu URS-a u kojemglavninu~inistrankaG17plus,~lanica vladaju}e koalicije. Ta stranka je podsetilanatodasepro{legodinevi{edesetinahiqadaqudidoselilouBeograd"jerumestimaizkojihsuoti{linemajuniposaoni perspektivu". "Svi delovi Srbije treba da se razvijaju ravnomerno,alokalniliderimorajudapreuzmu inicijativu i odgovornost za funkcionisawe sredina kojima rukovode", smatra URS.Prvikoraciuprocesudecentralizacije,pooceniURS-a,trebadaobuhvatevra}awe imovine lokalnim samoupravama i fiskalnudecentralizaciju,kojabidala{ansu iostalimgradovimauSrbijizaboqiibr`i razvoj.

madabuduuspe{ni,odnosnoda zaslu`e poverewe gra|ana za narednimandat. -Ovako,nemanikakvogmotiva niti garancija da }e neki ~elnikop{tineraditiuinteresu gra|ana i svoje lokalne samouprave,po{tomujejedini ciqdasedodvorisvojojstran-

ci, odnosno svom politi~kom lideru-ukazujeon. Je{i}, me|utim, dodaje da je, paralelno uz uvo|ewe neposrednog izbora gradona~elnika,neophodnosprovestidecentralizacijuvlasti,tezakonski definisati finansirawe lokalnih samouprava, omogu}iti formirawe sredweg, odnosno regionalnog nivoa vlasti. Po wegovim re~ima, jedino tako uspehnekoggradona~elnikane}ezavistiodtogadelilipoliti~ke boje vladaju}ih stranaka navi{imnivoimavlasti,niti }e biti uslovqen wegovim poznanstvima s pojedinim republi~kimministrima. Je{i} smatra i da bi vojvo|anski kombinovani izborni sistemtrebaloprimenitiina izbornarodnihposlanikaurepubli~kom parlamentu jer taj model,kakojenaveo,omogu}ava i zastupqenost stranaka srazmernu ostvarenom izbornom rezultatu, kao i zastupqenost op{tina preko kandidata koji na izbore izlaze s imenom i prezimenom. -Midanasudr`avnomparlamentu imamo qude koji nikad ne bi osvojili mandat na direktnim izborima. A imamo i jednuapsurdnusituacijudana{i poslanici nemaju apsolutno nikakvu odgovornost gra|animakojenavodnopredstavqaju,ve}suiskqu~ivoodgovorni svojim partijama - kazao je Je{i}. b.d.Savi}

dSSUnovomSadUnapUStiLagrUpa^Lanova

Arsen Kurja~ki reformista Vojvodine DemokratskustrankuSrbijeuNovom Sadu napustilo je oko dvadeset ~lanova koji su pre{li u Reformiste Vojv od in e, saz naj e nez van i~n o "Dnevnik".Me|uwimajeArsenKurja~ki, nekada{wi funckioner DSSa koji je ranije bio, izme|u ostalog, narodniposlaniktepartijeina~elnikJu`noba~kogokruga.Kurja~kije na{emlistuju~epotvrdiodajepre{aoizDSS-auReformisteVojvodine. -Ta~noje,alinebihdakomentari{em.Nemojte,molimvas,hvalai`iveli! - kazao je Kurja~ki u kratkom telefonskomrazgovoru. Kurja~ki je ranije vodio Gradski odborstrankeuNovomSaduibiokoordinatorDSS-azaVojvodinu. PredsednikGODSS-auNovomSadu Borko Ili} nije mogao da navede kolikoje~lanovanapustilostranku, alika`edamuje"drago"akoodlaze kadrovi koji su tu "o~igledno bili izli~nihinteresa". - To }e samo oja~ati gradsku organizacijuuNovomSadu.Nasvakogko zbog takvih razloga ode dobijamo po desetnovih~lanova-ka`eIli}.

Reformisti Vojvodine su stranka koju je pod tim nazivom nekada predvodio Miodrag Isakov, a danas je na wenom ~elu Nedeqko [qivanac. Za razlikuodDSS-a,Reformistisezala`u za "visoku autonomiju" Vojvodine u Republici Srbiji, koja bi uz Skup{tinu,Vladuiglavnigrad,imala i svog preds edn ik a, vrh ovn i i ustavnisud. Nedavno su novosadski DSS napustila dva wihova odbornika u gradskoj skup{tini koji su pre{li u Demokratsku stranku. Taj odborni~ki dvojactadajesaop{tiodasuse"uvek zalagali za vo|ewe odgovorne nacionalnepolitike,aliistovremenoiza vrednostikojedelemoderneevropske zemqe",adasutakvupolitikuprepoznali u politici predsednika Republikeigradona~elnikaNovogSada. Sdrugestrane,Ili}jetadarekao na{em listu da u politici DSS-a, u kojojsutiodbornicidugogodina,nemazaokretaida"kadanekopre|eiz DSS u DS, imaju}i u vidu sve programskeiideolo{kerazlikekojeizme|unaspostoje-jasnojedatunema re~ioideologiji". S.n.

rekli su

Vu~i}: Nikoli} s Veqovi}em o mitingu Preds edn ik Srps ke napredn e strank e Tom is lav Nikoli} }e po povratku iz Straz bur a razg ov ar at i sa direktorompolicijeMiloradomVeqovi}emobezbednosnim aspektima mitinga opoz ic ij e zak az an og za 5. februaruBeogradu,izjaviojeju~eFoNetu zamenik predsednika SNS Aleksandar Vu~i}. "Mi}emopreduzetisvemeredasveprotekne mirno i u redu i pokaza}emo da su Srbiji potrebnepromene",rekaojeVu~i},kojijeju~eboraviouKraqevu.Nikoli}seizStrazbura vra}a u petak. Miting organizuje SNS, a prikqu~ila se i Nova Srbija. Dogovor s DemokratskomstrankomSrbijenijeuspeo.

Filipovski: Spre~ite nerede

Petru{i}: Skandal i bruka

Potp reds edn ic a Nov e SrbijeDubravkaFilipovski izjavila je ju~e da postoji mogu}nost nereda na mitingu opozicije zakazanomza5.februar,ipozvala nadle`ne organe da to spre~e. - Pribli`ava se 5. februar i miting Srpske napredne stranke, Nove Srbije i ostalihopozicionihstranaka.Pozivamo nadle`neorgane,presvegaMinistarstvo unutra{wih poslova, da spre~i incidente - rekla je Dubravka Filipovski na konferencijizanovinare. Onajenajavilada}eorganizatoriskupauputitiapelministrupolicijeipremijeru da "nadle`ne institucije urade sve da bi se eventualne nesre}e spre~ile".

Skandal i bruka, re~i su kojepoverenicazaza{titu ravnopravnostiNevenaPetru{i} nije birala da bi opisala doga|aj u Strazburu, gde je delegacija Srbije prekju~e, na po~etku zimskog zas ed aw a Parl am entarne skup{tine Saveta Evrope, zamalo ostalabezakreditacijemandatajerjewen prvi sastav bio iskqu~ivo mu{ki, bez ijedne`ene,protivnosvimstandardima. - Zaista se desio skandal i nije dobro {to se to dogodilo - izjavila je za "Dnevnik" poverenica Petru{i} koja je ju~e u Skup{tini Vojvodine u Novom Sadu prisus tvov al a preds tav qaw u ist ra` iv aw a "Kapacitetipoliti~kihstranakauVojvodini za ostvarivawe rodne ravnopravnosti".

sreda26.januar2011.

3

SeћawenaprvogdemokratSkogpremijera SrbijeZorana\inђiћa

Gde je danas ta energija

Stipendisti Fonda "Zoran \in|i}" obele`ili su ju~e, na platou kodFilozofskogfakultetauBeogradu,desetgodina od kada je Zoran \in|i}izabranzaprvog demokratskog predsednika Vlade Srbije i tom prilikom gra|anima delili ekspoze premijera, koji je ubijen 12. marta 2003.godine.Prolaznici su, osim ~itawa ekspozea, imali priliku i da na panoima napi{u {ta bi poru~ili \in|i}u da danasstupanadu`nost. -Idosadaseobele`avao12.mart,aliovomakcijom`elelismodapodstaknemoqudenaoptimizamienergijukojusuimalizavremeiposle5.oktobra2000.Naovajna~in `elimo da se podsetimo izazovaskojimasmosesuo~avali, razmislimo o tome gde smo danasi{tasemoglovi{euraditi - rekao je predsednik Alumni kluba Fonda "Zoran \in|i}", koji je organizovao akciju,NikolaJeli~i}. Prolaznici su ostavqali uglavnom tu`ne poruke zbog gubitka prvog demokratski

izabranog premijera, o ~emu svedo~e poruke: "Srbija je ubila svoju budu}nost", "Krivismo{totenismoboqe~uvali","[teta.Bilobidruga~ije","Dasitiovde,nikadane bih po`elela da odem iz zemqe","Va{icitatiseidaqe koriste,va{avizijaseidaqe sledi.Hvalanatome"...

Cvetkovi}: \in|i}eva istorijska uloga Preds edn ik Vlad e Srb ij e Mirko Cvetkovi} izjavio je ju~e da je vlada kojom je rukovod io Zor an \in| i} imal a istorijskuuloguuvra}awuzemqenaputdemokratijeivratiladuhambicijeuSrbiju. - Ta vlada je, zahvaquju}i prv ens tven o sna` noj viz io narskojli~nostiZorana\in|i} a, prep oz nal a {ans e za oporavakSrbijeivratiladuh amb ic ij e u na{ u zem qu. Ta vladajepredstavqalaistorij-

sku prekretnicu u `ivotu Srbije - rekao je Cvetkovi} Tanjugupovodomdesetogodi{wiceformirawaprvedemokratskevlade. Po prem ij er ov im re~ im a, \in|i}jeutemeqionajpotpuniju strategiju evropeizacije Srbije, a u politi~ki `ivot vrat io amb ij ent me| us obn og po{tovawaidemokratije. - Putokazi koje je postavio \in|i} i danas vode Srbiju dodaojepremijerCvetkovi}.

\eli}: Va`no je da mewamo Srbiju PotpredsednikVladeSrbije zadu`en za evropske integracije Bo`idar \eli} izjaviojeju~edajevladakojomje rukovodioZoran\in|i}bila istorijska i otvorila nove perspektive gra|anima Srbije. -TaVladakojatadanijeimala nijednog saveznika u svetu, uspelajezane{tovi{eoddve godine da preokrene mnoge stvari, pokrene pozitivne tokoveiotvorinovemogu}nosti za na{e gra|ane - kazao je \eli} povodom decenije od formirawa prve demokratske vlade posle petooktobarskih promena.Onje,me|utim,ukazaona todatavladanijemoglaizrazitipunkapacitetzbogunutra{weg mawka solidarnosti jer su "neki zbog sitnih ambicija poku{alidasespojeinaprave nova savezni{tva sa starim strukturama". \eli} je naveo da se potom dogodila i velika tragedija - ubistvo \in|i}a, dodaju}idajenajbitnijeto{to suonikojisupo~inilitajzlo~insadauzatvoru.

-Tonemo`evratitiZorana \in|i}a,ajabih,kaoigra|ani Srbije,hteodaznamkakvajei da li je postojala politi~ka pozadina ubistva - poru~io je \eli}. Onjerekaodajebilavelika ~ast biti ministar finansija tevlade,dodaju}idajepostojala velika pozitivna energija, alidaseposlenekolikonedeqapokazalodautom"naizgled ujediwenom demokratskom frontu postoje duboke pukotine". -Odmahposlehap{ewaSlobodana Milo{evi}a se videlo da se taj front ne sla`e oko bitnihstvariimesecikojisu dolazilisupokazivalisveve}e razlike unutar koalicije podsetioje\eli}. -Va`nojedamewamoSrbiju naboqe. To je ne{to na {ta ja li~no mislim svakoga dana kadaulazimuzgraduVladeSrbije,tojeogromnali~naikolektivnaobavezazasvenas,dauprkossvemuna|emosnaguiidemo daqeimewamoSrbijunaboqerekaoje\eli}.

Trivan: DS nastavqa reforme Potpredsednica DemokratskestrankeJelenaTrivan izjavila je ju~e da je prva demokratskavladaposlepetooktobarskih promena 2000, koju je vodio Zoran \in|i}, nepovratno povela Srbiju demokratskimievropskimputem,a da }e demokrate taj put zavr{itidovo|ewemSrbijeuEU. Povodom decenije od formirawa\in|i}evevlade,Jelena TrivanjeTanjugurekladaDS

nastavqa i sprovodi reforme kojejeprvademokratskavlada zapo~elapredesetgodina. - ^iwenica da je premijer \in|i} brutalno ubijen i da i danas vodimo bitku s organizovanim kriminalom i nagomilanimdru{tvenimproblemimagovoriotomekolikojete{kabilasituacijakojujetavladanasledilaikolikovelikihizazovajo{stojipredSrbijom-istaklajepotpredsednicaDS-a.


4

ekonomija

sreda26.januar2011.

dnevnik

UVLADIVOJVODINEJU^EPOTPISANUGOVOROIZGRADWI@ELEZNI^KO-DRUMSKOGMOSTA

Novi„@e`eq” od45milionaevra Ju~esuuVladiVojvodineugovor o izgradwi novog „@e`eqevog„mostaprekoDunavauNovom Sadu potpisali {ef Delegacije EvropskekomisijeuSrbijiVensan De`er, predsednik vojvo|anske vlade Bojan Pajti}, gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i}, generalni direktor „@eleznica Srbije” Milovan Markovi} ipredstavnikizvo|a~aradova,{pansko-italijanskogkonzorcijuma - dve {panske firme, AZVIi„HortaKoslada”,teitalijanskekompanije„Tadei”, Hoze AlehandroSeranoKabrera.Sve~anosti je prisustvovao i potpredsednik Vlade Srbije  Bo`idar\eli}.

- Ovimpotpisimasekonkretizuje evropska podr{ka na{oj zemqiipokazujese{tazajedni~ki moguuraditiEvropa,Srbija,VojvodinaiNoviSad- rekaojeBo`idar\eli}.- Ovo}ebitimode-

ranmostkoji}eobezbeditidana{a zemqa bude stavqena na mapu onihzemaqakoje}eupotpunosti iskoristitipanevropskekoridore.Inicijalnosmoobezbedili60 milionaevrazaovajprojekat,me-

|utim, konkurencija je uradila svojeimost}eseizgraditizasamo 45 miliona. U{tede }e biti ulo`ene u prilazne puteve za mostizadrugeprojekteuzemqi. \eli}jerekaoda}emostbiti izgra|en do 2013. godine, {to je va`no jer je pre nekoliko dana Evropskakomisijaobavestilada jeunutarDunavskestrategijeSrbija dobila da koordinira sve projekteudomenutransportakoji se ti~u `eleznice, drumskog i vazdu{nog saobra}aja zajedno s Republikom Slovenojom i da s Austrijom i Rumunijom, koje }e raditi deo koji se ti~e plovnog dela Dunava, mi budemo u rangu ~etiri zemqe Podunavqa koje }e

Mamaczainvestitore BojanPajti}jerekaodajePokrajinskavladautokuproteklegodinesamostalnoizgradilatrimosta- kodSremskeRa~e,AdeiSefkerina- isada}ekrozpartnerstvou~estvovatiiuizgradwinovog „@e`eqa„,koji}efinansiratistre}inompotrebnihpara.Pajti} jeistakaodanovimostimaogromanme|unarodnizna~aj,onjedeoKoridora10ipredstavqarazvojnimomenatnesamouodnosunaNovi SadnegoiceluSrbijujer}eomogu}itidaseokowegarazvijaiinfrastruktura, i privreda, da do|u novi investitori i da u infrastrukturnomsmisluSrbijapo~nedali~inarazvijenezemqe.

Pokojnicimasti`u dugovinanaplatu

Tehni~kikorak bli`iEvropi

Naadreseporeskihobveznikaovihdagre{nimpodacimatrebadaseobratejeraju. [to se ti~e ostavine, naslednici nasustiglapismenaobave{tewaostadiniciPoreskeupravekojaihjeizdala zajednosostava{tinomnasle|ujuidugowuduga.Nikoseuovavremenaneobraduidatamore{eproblem.Miodlu~ujemo ve,paiporeske.Onisemogunamiritiiz jekada~ujedane{toduguje.Pojedinci udrugomstepenu,aliosimtogaturadii zaostva{tine preminulog obveznika sasenisumoglinipotrestijersuodavno na{a interna kontrola koja naj~e{}e modovisineimovinekojujeostavio. umrli.Alizatosusewihovibli`wiveovakve gre{ke ispravi pa nema razloga Tako naslednicima bra~nog para omarastu`iliiuznemirilikadasudodasevodipostupakpo`albi. Novakov ostaje da se obrate jedinici bili pomenuta obave{tePU@abaq,gdebitrebawa. Na{oj redakciji javilodaznajukakojegre{ka li su se naslednici bra~nastala te da re{e ceo nog para Novakov iz @aslu~aj. bqa koji je preminuo pre Poku{ali smo od nadvi{eoddecenije.Posebno le`nihizjedinicePoreihjeuznemiriloto{toje skeupraveu@abqudasagospo|a koja je preminula znamokakosuodavnoprepre petnaest godina dobiminuliNovakovidobili la i poreski identifikaobave{teweostawuduga cionibrojiakonikadanii odakle PIB. U ekspoje imala svoje preduze}e zituri PU u tom mestu nitisebavilapreduzetnire~enonamjedaseobra{tvom pa joj PIB nikako timo pismeno ili i-mejnijesledioza`ivota:ceo lom da bismo saznali za`ivotbilajedoma}ica. {to se sve to dogodilo. Ozloje|eni naslednici Poslali smo zahtve i inajavili su tu`bu, pitaju mejlom i preko faksse kako je do gre{ke doaprata. Ali, odgovor do {lo. Da li su poreznici ju~enismodobili.Zatoi ba{ morali da ih uznemimiiNovakovi~ekamodaravajunaovajna~in? qe. Vaqda }e poreznici U PU „Novi Sad” ka`u da samo zbog gre{aka Otome{tazna~iobaveubudu}e biti precizniji do kojih dolazi u evidenciji imovine {tewaostawudugaikako kadaimrazrezujuporezi i u katastrima, godi{we u proseku re{avaju su gre{ke mogu}e zamenik {aquopomene. direktora Republi~ke Ho}elijo{bitigre{a2.000 spornih predmeta uprave „Novi Sad”, a koja ka i slu~ajeva kao {to je pokriva celu Vojvodinu, ovaj? Svakako, sve dok SrAleksandarVukovi} ka`e: Kako do gre{aka dolazi i koliko su bija ne dobije elektronski povezan si-^estonamsedoga|ada,kadapo~nemo nasledniciodgovornizadugovawapret- stemizme|ukatastarskihslu`bi,matiprinudnu naplatu zaostalog duga, obve- hodnika? ~arskih odeqewa i poreznika. Tada }e znicinamse`aleinavisinuzateznekaU Srbiji ne postoje jedinstvene baze bitijasnokojeobveznik,konasledniki mateitodapla}ajuitro{koveovakve podataka na relaciji poreznici - kata- koliko eventualno duguje. Za po~etak, naplatepetodsto.^ujemo:paza{tonas starske slu`be - mati~arska zvawa. U elektronsku bazu podataka uvodi Porenisteopomenuli,mibismoplatili.Za- PU„NoviSad”ka`udasamozboggre{a- skaupravaSrbije,obveznici}etakomotosmokrajemprethodneipo~etkomove kadokojihdolaziuevidencijiimovine }i da putem ra~unara vide stawe duga, godine slali obave{tewa. Ve}ina zabo- iukatastrima,godi{weuprosekure{a- ~akipodnesuporeskeprijave.Ostalise ravnihseprisetilaiizmirilaobavezevaju 2.000 spornih predmeta. Uglavnim jo{ nisu oglasili. Sre}om, pa je s prinavodi sagovornik. - Gre{ke su mogu}e, naslednicizaboravedaprijavekatastru bli`avawemEvropskojunijiovakvamoalitunijesamoupitawuradporeznika. promene,nekadseone,iporedurednedo- dernizacijaneminovna. Strankekojesudobileobave{tewaspo- javeidrugedokumentacije,neevidentiD.Vujo{evi}

Toplanetvrde dajetoplo -GrejaweuSrbijijestabilnoi trenutno se odvija bez ikakvih problema-izjaviojeju~eTanjugu predsednik Udru`ewa toplana SrbijeMilovanLe~i},inajavio datoplaneovihdanao~ekujudruguisporukumazutaizRobnihrezerviodoko26.500tona. Onjeistovremenoapelovaona neplati{edaizmirujusvojeobavezeprematoplanama„jerjetou zajedni~kominteresu”,inaveoda najvi{e duguju oni koji mogu da plate, a ne}e, dok siroma{niji qudi i penzioneri redovno pla}ajusvojeobaveze. -Grejawestabilnofunkcioni{e u svim toplanama u Srbiji rekao je Le~i}, i izrazio o~ekivaweda}eovagrejnasezonauSrbijibitizavr{enauspe{no. - Trudi}emo se da se grejna sezona zavr{i bez problema, a ako ihbude,poku{a}emodaihrazre-

{imo-naglasiojeLe~i},idodao da su u toku razgovori tog Udru`ewa s predstavnicima Republi~kih robnih rezervi o drugoj isporucimazuta. - Toplane u Srbiji ovih dana o~ekujudruguisporukumazutaiz Robnih rezervi od oko 26.500 tona,poredprethodneisporukekoja je iznosila oko 27.000, {to bi trebalo da doprinese uspe{nom okon~awuovegrejnesezone-najaviojeLe~i}.

vodineiimplementacijustrate{kihmera kojeiovajprogramsadr`i.Aciqjedase robeiuslugeizPokrajinemoguplasirati natr`i{teEU. DirektorkaaustrijskeAgencijezastandardizacijuJoanaGajder reklajedajeglav-

drugih razvijenih zemaqa. Otvrawe Centra pomogla je austrijska vlada, odnosno wihovaAgencijazarazvoj.Uovajprojekat ulo`enoje45.000evra,aonjetekjedanod {estkoji}eserealizovatiuPokrajiniu saradwisAustrijancima,a~ija}eukupna vrednostibitipetmilionaevra. PredsednikVladeVojvodineBojanPajti}rekaojetomprilikom: -ZahvalnismoVladiAustrije{tojerealizovala ovaj program koji je zna~ajan za budu}nost i strategiju razvoja Vojvodine. Danas je nemogu}e izvoziti na tr`i{ta razvijenihzemaqaakostandardinisuispuweni.Nijemogu}eniuvestikvalitetnurobuakonemaodgovaraju}ihinsitutcijakoje tomoguproveriti. Ambasador Austrije Klemens Koja rekaojedaonkaofokusbudu}esaradwevidi ja~awedru{tveno-ekonomskograzvojaVoj-

niposaoura|enovde.Zatoseonanadada}e se,kadaprojekatza`ivi,nastavitiplodonosnasaradwa.Sli~neprogrameonisuve} implementirali u drugim zemqama, poput ^e{ke,Slova~keiSlovenije.Kodnasona jeposebnobilaodu{evqenadobrimkadrovimakojisulakorazumeli{taseodwih o~ekuje. RektorUniverzitetauNovomSadu MiroslavVeskovi}rekaojedajeovoprimer kako saradwa privatnog i javnog sektora trebadafunkcioni{e. OtvraweCentrapomoglisu,uzaustrijsku stranu i pokrajinske intitucije, jo{ Privredna komora Vojvodine i Fakultet tehni~kihnauka.Uwegovomokriquradi}eiLaboratorijazasertifikacijudoma}ihelektri~nihaparataiopremezaplasmannaevropskotr`i{te. D.Vujo{evi}

Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

Kofeniks hemija a.d. , Kosjeri}

20,00%

660

66.000

Vodoprivredno preduze}e ]uprija

20,00%

2.028

60.840

Simpo a.d. , Vrawe

14,23%

570

1.140

Energotehnika Ju`na Ba~ka a.d.

10,40%

1.656

14.738.400

9,45%

220

22.000

Neoplanta a.d. , Novi Sad Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Cena

Promet

Sloga a.d. , Perlez

-11,11%

80

484.080

BIP a.d. Beograd

-7,89%

35

34.130

Kopaonik a.d. , Beograd

-5,60%

1.600

8.000

Agroba~ka a.d. , Ba~ka Topola

-5,56%

1.700

154.700

Iritel a.d. , Beograd

-3,45%

420

13.020

Vojvo|anskih top-pet akcija

1.333,97151

UNovomSadujeju~eotvorenInformacioni centar za poslovnu standardizaciju isertifikaciju-BSI.Ovaustanovapomo}i}evojvo|anskimprivrednicimadabr`e sustignuevropskestandarde,{to}eolak{ati izvoz na tr`i{te ne samo EU ve} i

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE

Energotehnika Ju`na Ba~ka a.d.

24. 01. 2011.

vimostolak{atinesamoteretni saobra}aj nego i komunikaciju gra|anasdvestraneDunava,iistakao posebno zadovoqstvo zbog povoqne cene, koja }e omogu}iti br`u izgradwu pristupnih puteva. Milovan Markovi} je naglasiozna~ajsaobra}ajnogKoridora 10 i najavio modernizaciju pruge od Stare Pazove do Novog Sada, nagla{avaju}izna~ajdoma}eprojektantskeku}eCIP. R.Dautovi}

VOJVODINADOBILAINFORMATI^KICENTARZAPOSLOVNU STANDARDIZACIJUISERTIFIKACIJU

KADPOREZNICIPRETRESAJUEVIDENCIJU

GREJAWEUSRBIJISTABILNO

pokrivaticeodomeninfrastrukture.Onjeistakaodaizgradwom „@e`eqevog„ mosta, mosta kod Be{kekojisezavr{avaimostau BeogradupremaBor~i,Srbijaponovoulaziuciklusinvesticijai dasmozemqakojauovomtrenutku gradinajvi{emostovauEvropi. VensanDe`erjenaglasioda}e Evropa za izgradwu novog mosta dati 26 miliona evra, a ostatak Pokrajina, grad i Republika. IgorPavli~i}rekaojeda}eno-

Razvojna banka Vojvodine a.d. Utva silosi a.d. , Kovin Sloga a.d. , Perlez Mlekara a.d. , Subotica

BELEH 15 (749,21 Naziv kompanije

0,86)

Promena %

Cena

Promet

Imlek a.d. , Beograd

9,10%

2.182

10.129.651

Razvojna banka Vojvodine a.d.

2,82%

3.285

7.655.184

Agrobanka a.d. , Beograd

-0,70%

8.605

2.289.093

Univerzal banka a.d. , Beograd

0,02%

4.850

1.804.200

AIK banka a.d. , Ni{

-0,45%

3.952

1.774.454

Veterinarski zavod Subotica a.d.

1,28%

631

254.539

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

1,62%

6.604

171.710

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,01%

10.000

30.000

Privredna banka a.d. , Beograd

0,00

603

0,00

0,00

1.006

0,00

Promet

Energoprojekt holding, Beograd

10,40%

1.656

14.738.400

Soja protein, Be~ej

0,00

979

0,00

2,82%

3.285

7.655.184

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.400

0,00

Tigar, Pirot

0,00

760

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.400

0,00

Promena %

Cena

0,00%

5.400

1.042.200

-11,11%

80

484.080

5,67%

1.585

332.850

Sviiznosisudatiudinarima


ekOnOMiJA

dnevnik UDRU@EWE„POSLODAVAC”

Smawiti nametena zarade

Udru `e we po slo da va ca „Poslodavac” zatra`ilo je ju~e smawewe stopa poreza i doprinosa na zarade zaposlenih da bi oko 800.000 radnika, koji sada rade u sivoj ekonomiji, bilo obuhva}eno legalnim tokovima.

„Po slo dav ci, ko je odav no mu~e nelikvidnost i razne administrativne prepreke, smatraju da bi smawewe ovih stopa omogu}ilo ve}i obuhvat naplate i urednije izvr{avawe obaveza, od ~ega bi sve zainteresovane strane imale koristi”, navedeno je u saop{tewu.

Lak{e do„punta” Kupci najpopularnijeg putni~ kog auto mo bi la „pun to klasik” ima}e ubudu}e dodatne povoqnosti - produ`enu garanciju na tri godine i ni`u kamatnu stopu od 4,25 posto pri kupovini na kredit, saop{tilo je ju~e preduze}e „Fijat automobili Srbija„. U saradwi s Kredi agrikol bankom, kompanija je ponudila ni`u kamatnu stopu od 4,25 posto za kupovinu automobila na kredit, s rokom otplate do sedam godina. Kupci dobijaju i produ`enu garanciju od tri godine, odnosno do pre|enih 75.000 kilometara, a va`i za sva vozila koja su kupqena nakon 1. januara ove godine.

ODMRZNUTIJAVNISEKTORIDR@AVNIDIREKTORI

Polamilionaradnika ostajenaminimalcu od150evra Zaposleni u javnom sektoru i penzioneri dobili su nakon dve godine pove}awe primawa od dva posto. Mada su i jedni i drugi nezadovoqni jer nesporna je ~iwenica - i to nijedna i nikakva statistika, ma {ta saop{tila, ne mo`e pore}i - da je to malo da bi se pokrila i najmawa „rupica” u `ivotnom standardu, ipak treba naglasiti da ima i onih koji ni na to od ovog meseca ne mogu ra~unati, a da li }e narednih meseci i wih ogrejati sunce, ostaje da se vidi. Naime, potrudila se vlast da zaposleni u javnom sektoru, pa i direktori javnih preduze}a ~ije su plate i u vreme „zamrzavawa” mogle biti najvi{e do 2.115 evra, dobiju zeleno svetlo za prvi rast plata u ovoj godini, a zaboravili su na zaposlene kod privatnih poslodavaca i one koji ve} mesecima primaju minimalac. Naime, minimalna cena rada, koja je na jedvite jade utvr|ena tek u novembru umesto u julu, i koja mese~no iznosi 95 dinara po radnom satu, istekla je a nova, koja (treba da) va`i od 1. januara, niti je utvr|ena niti je iko pomiwe. Ako su ta~ni podaci da pola miliona, od ukupno 1,8 milion zaposlenih, prima minimalac od 16.500 mese~no, onda je jasno da su oni i te kako zainteresovani za to da se cena minimalnog sata utvrdi odmah i da wegova primena krene od prvog meseca a ne od petog. No, kako su se pro{li put gazde, dr`ava i poslodavci ~etiri meseca sporili oko pet dinara pove}awa minimalca pa je ipak na kraju sesije Vlada Srbije svojom odlukom morala da prese~e i sama

Direktorimadirektorski Po{to je nejasno da li prestanak dejstva preporuke o visini plata ~elnika javnih preduze}a od pre dve godine zna~i da }e oni dobiti pove}awe od samo dva-tri posto ili }e opet biti u mogu}nosti da uzimaju po „slobodnom dojmu”, nije na odmet podsetiti koliko su imali pre nego {to je Vlada Srbije odlu~ila da ih stavi „na led”. Tako je direktor JAT-a ima oko 4.000 evra mese~no, Agencije za kontrolu letewa 4.970, direktor Centralnog registra 3.780, Telekoma 3.775 evra. Direktor EPS-a primao je mese~no 3.860, Agencije za privatizaciju 3.660, „Transnafte” 3.520, „Srbijegasa” 3.330, PTT-a 3.160 evra i tako redom, sve do „sirotog” direktora @eleznica Srbije, koji je bio na za~equ s 2.350 evra. utvrdi minimalac, nerealno je o~ekivati da se ovoga puta bilo {ta promeni. Dakle, zaposleni u privatnom sektoru ne}e dobiti ve}u platu ovog meseca jer se ne}e utvrditi nova minimalna cena rada. Ne}e zaposleni do kraja meseca znati ni da li odmrzavawe svega - jer i plate u javnom sektoru, penzije i

ANALIZAEVROPSKEBANKEZAOBNOVUIRAZVOJ

Srbijaseoporavqa br`eodplana Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je pove}ala prognozu privrednog rasta Srbije za 2011. godinu na tri posto s oktobarske procene od 2,9 procenata, objavqeno je na internet-sajtu te institucije. Istovremeno je procena ekonomskog rasta Srbije u 2010. godini pove}ana na dva posto, {to je 0,4 posto vi{e u odnosu na prognozu EBRD-a iz oktobra. Kad je re~ o regionu Jugoisto~ne Evrope, gde su, osim Srbije, i Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Makedonija, Crna Gora i Rumunija, EBRD za ovu godinu predvi|a ekonomski rast od 1,9 posto, odnosno 0,3 posto vi{e u odnosu na oktobarsku prognozu. Prognoza rasta privreda Jugoisto~ne Evrope u 2011. godini iznosi 2,6 posto za Albaniju, 2,2 za BiH, 2,6 za Bugarsku, 3,2 za Makedoniju, 3,1 za Crnu Goru i 1,1 posto za Rumuniju, navedeno je u iz-

sreda26.januar2011.

ve{taju. Banka je ocenila da Srbija, BiH i Makedonija imaju koristi od globalne tra`we kqu~nih metala, dok je u Srbiji u toku realizacija velikog programa infrastrukturnog razvoja, koji doprinosi rastu.

U izve{taju EBRD-a se tako|e navodi da i Srbija i BiH ispuwavaju uslove svojih programa s Me|unarodnim monetarnim fondom, dok je Makedoniji odobren novi instrument MMF-a, takozvani „aran`man iz predostro`nosti”.

EBRD je izneo procenu da je privredni rast u 2010. bio negativan u Hrvatskoj i Rumuniji, drugu godinu zaredom, iako je turisti~ka sezona pomogla Hrvatskoj da delimi~no neutrali{e slabu doma}u tra`wu. Druge zemqe Centralne i Jugoisto~ne Evrope i Baltika su ostvarile pozitivan privredni rast. Me|unarodna banka sa sedi{tem u Londonu je tako|e ocenila da na privredni oporavak u ve}ini zemaqa Jugoisto~ne Evrope i u Sloveniji negativno uti~u mere fiskalne konsolidacije, koje smawuju doma}u tra`wu. Procena ekonomskog rasta za 2011. za ~itav region koji pokriva EBRD, a koji obuhvata tranzicione zemqe u Centralnoj Evropi i Baltiku, Jugoisto~noj Evropi, Isto~noj Evropi i Kavkazu, centralnoj Aziji i dr`ave Rusiju i Tursku, iznosi 4,2 posto, jednako kao i procena rasta u 2010. godini.

neka radni~ka prava zamrznuti su zbog ekonomske krize a wihova primena odlo`ena za boqa vremena - zna~i i aktivirawe Op{teg kolektivnog ugovora, ~ije je produ`eno dejstvo potpisano i odmah zatim stopirano do izlaska iz ekonomske krize. Kako je obrazlo`ewe za pove}awe plata u javnom sektoru i penzija da nam je boqe,

bilo bi sasvim logi~no da se takva ocena odnosi i na Op{ti kolektivni ugovor, a to drugim re~ima zna~i da je i on od ovog meseca aktiviran. Kada bi se „odmrzao”, OKU doneo bi radnicima znatan boqitak jer on propisuje nov~ane nadoknade koje sada nemaju, odnosno donosi im vi{e novca za topli obrok i regres. No, po{to bi odredbe najva`nijeg radni~kog dokumenta zaka~ile i dr`avu a ne samo privatne gazde, {anse da se u trenutku kada je sve odmrznuto to dogodi i s OKU-om ravne su nuli. Jer, vaqa podsetiti na to da je i pove}awe od dva posto, a na godi{wem nivou od sedam procenata, Vlada Srbije dobila na „krbawe” s MMF-om i da za to tek treba tokom godine da obezbedi novac u buxetu. Koliko je va`no da se najzad zna koliki }e biti minimalac u Srbiji, ali i {ta je s Op{tim kolektivnim ugovorom, ni{ta boqe ne ilustruje nego podaci {ta je odmrzavawe plata u javnom sektoru donelo direktorima javnih preduze}a. Naime, sve do prvog dana ove godine na snazi je bila preporuka Vlade Srbije iz 2009. godine, a sve zbog ekonomske krize, da plate ~elnika javnih preduze}a - od kojih je ve}ina gubitnika, i to ve} godinama - ne mogu biti ve}e od {est prose~nih plata. Zna~ilo je to da one tokom pro{le godine ne mogu biti ve}e od 2.115 evra. U isto vreme. minimalac je iznosio ne{to vi{e od 150 evra i pola miliona radnika koji rade osam sati dnevno nije znalo ~ak ni da li }e i to dobiti. Q.Male{evi}

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`iza

Kupovni zadevize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

102,4660

104,5580

106,9620

102,1530

Australija

dolar

1

74,7820

76,3082

78,0633

74,5531

Kanada

dolar

1

75,6209

77,1642

78,9390

75,3894

Danska

kruna

1

13,7408

14,0212

14,3437

13,6987

Norve{ka

kruna

1

12,9775

13,2423

13,5469

12,9377

[vedska

kruna

1

11,4495

11,6832

11,9519

11,4145

[vajcarska

franak

1

79,0880

80,7020

82,5581

78,8459

V.Britanija

funta

1

120,0120

122,4610

125,2780

119,6450

SAD

dolar

1

75,0505

76,5821

78,3435

74,8207

Kurseviizovelisteprimewujuseod25.1.2011.godine

DECEMBARSKAZARADA 39.580DINARA

Prosek izvukla 13.plata

Prose~na neto zarada u Srbiji u decembru 2010. godine iznosila je 39.580 dinara, {to je nominalno 14,9 posto vi{e u odnosu na prethodni mesec, a realno 14,1 posto, saop{tio je Republi~ki zavod za statistiku. Razlog za ovaj mese~ni skok, kao i svake godine, su isplate takozvane 13. plate i bonusa u decembru.

Da je tako, vidi se i po tome {to je prose~na zarada bez poreza i doprinosa u decembru 2010. godine, nominalno ve}a 7,6 posto, a realno je mawa 2,5 odsto u odnosu na decembar 2009. godine. Prera~unato u evre, prose~na decembarska plata je bila oko 375 evra, dok je u novembu prosek bio oko 325 evra. Prose~na neto zarada ispla}ena u periodu januar-decembar 2010. godine nominalno je ve}a 7,6 posto, a realno 0,7 posto u odnosu na prose~nu zaradu u istom periodu prethodne godine. Prose~na bruto zarada u Srbiji u decembru 2010. godine iznosila je 54.948 dinara i u odnosu na prose~nu zaradu u novembru 2010. godine nominalno je ve}a 14,8 posto, a realno 14 posto. Prose~na zarada s porezima i doprinosima u decembru 2010. godine nominalno je ve}a 7,5 posto, a realno je mawa 2,6 odsto u odnosu na prose~nu zaradu ispla}enu u decembru 2009. godine.

DOBRA SARADWA NIS-aI BANATSKE OP[TINE

Renta od nafte i gasa puni kikindsku kasu Privredna situacija u Kikindi sli~na je kao i u svim gradovima Vojvodine, a po re~ima predsednika op{tine Kikinda Ilije Vojinovi}a, preduzimaju se koraci da bi se pokrenula i pospe{ila privredna delatnost te pove}ao broj zaposlenih. Naime, na evidenciji kikindske filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe je oko 6.000 qudi, {to je oko deset odsto ukupnog broja stanovnika op{tine, a ove godine se u

kom susreta s generalnim direktorom NIS-a Kirilom Krav~enkom dogovoreni su i drugi vidovi saradwe. Tako NIS, kao socijalno odgovorna kompanija koja posluje na podru~ju kikindske op{tine, zna~ajne pare izdvaja za podr{ku niza programa iz domena sporta, obrazovawa, ekologije, kulture, socijalne za{tite. Vojinovi} ukazuje na to da }e ove godine NIS u programe podr{ke u Kikindi izdvojiti 27 mili-

industrijskoj zoni Kikinde, projektu koji je podr`ao Pokrajinski fond za kapitalna ulagawa, o~ekuje otvarawe nekoliko privrednih objekata. Odre|ena prednost Kikinde u odnosu na ostale vojvo|anske op{tine ogleda se u zna~ajnoj proizvodwi nafte i gasa, {to op{tini donosi zna~ajna sredstva. - Saradwa op{tine Kikinda i Naftne industrije Srbije je izuzetno dobra i siguran sam u to da }e se u tom pravcu i nastaviti ka`e Vojinovi}. - U op{tinski buxet sliva se novac preko zagarantovane rudne rente, a prili-

ona dinara, dok se o~ekuje da prihod od rudne rente bude oko 450 miliona dinara, {to je oko ~etvrtina buxeta op{tine. Prihodi od rudne rente lane su iznosili oko 260 milina dinara, a pove}awe iznosa koje se o~ekuje ove godine proizvod je pove}awa proizvodwe nafte i gasa, novih bu{otina, ali i zahvaquju}i tome {to se od pro{le godine rudna renta obra~unava na osnovu kretawa cene sirove nafte i gasa u svetu. - Na osnovu pro{logodi{weg rada lokalne samouprave Kikinde, pokazalo se da smo realno planirali buxetske prihode jer su

Be`awe odlizinga Broj lizing ugovora preduze}a smawen je tokom 2010. godine 9,4 odsto, a samo tokom decembra 0,7 odsto, na 40.393, pokazali su podaci Udru`ewa banaka Srbije. Broj korisnika lizing ugovora me|u preduze}ima tokom pro{le godine tako|e je smawen, i to 5,7 odsto i na kraju 2010. iznosio je 11.974. Iznos ostatka duga preduze}a po lizing ugovorima smawen je tokom pro{le godine devet odsto, s 88,56 milijardi dinara na 80,59 milijardi, a tokom decembra dva odsto. Broj lizing ugovora preduze}a s ka{wewem u otplati ve}im od 15 dana tokom 2010. smawen je 3,6 odsto, a tokom decembra 3,5 odsto i iznosio je 15.952.

5

oni ostvareni u iznosu ve}em od 90 odsto. Da bismo to uspeli, bilo je potrebno mnogo rada i pre svega maksimalno doma}insko poslovawe, a to je i daqi pravac na{eg rada - razvoj, pove}awe privredne delatnosti i ve}i kvalitet `ivota stanovnika op{tine Kikinda ka`e Vojinovi}. U op{tini Kikinda veliki broj stanovnika bavi se poqoprivrednom proizvodwom i poqoprivrednici su suo~eni s mnogo problema jer cene repromaterijala neprestano rastu, a ni vremenske prilike nisu naklowene ovoj privrednoj grani. Zato svaki dinar koji se mo`e u{tedeti mnogo zna~i, pa Vojinovi} ukazuje na to da je odluka Vlade Srbije da akcize na gorivo koje se koristi u poqoprivredi budu ni`e od onih koje se obra~unavaju na druge vrste goriva dobar korak i ovakve olak{ice za poqoprivrednike mnogo zna~e jer upravo te vrste goriva kao {to su D-2 i BMB-95, u op{tini se i najvi{e tro{e, ukazao je Vojinovi}. - Kikinda je poqoprivredno podru~je i lokalna samouprava vodi ra~una o tome da se paorima na svaki na~in olak{a poslovawe. Ni`e akcize na gorivo koje se u najveæ}oj meri tro{i u poqoprivredi, posebno sada kada predstoje veliki prole}ni radovi i kada potro{wa goriva zna~ajno raste, zna~e mnogo svakom poqoprivredniku. Neophodno je da sve obradive povr{ine i budu obra|ene, posebno ove godine kada zbog mogu}ih nepovoqnih vremenskih prilika postoji opasnost da rod bude umawen, te svaka olak{avaju}a okolnost mnogo zna~i - ka`e Vojinovi}. D.Ml.


6

POQOPRivRedA

sreda26. januar2011.

NA[A POQOPRIVREDA U BERLINU

IVANA DULI]-MARKOVI]:

EUho}ehranu izSrbije Ministar poqoprivrede Sa{a Dragin izjavio je u Berlinu da su dr`ave ~lanice Evropske unije veoma zainteresovana za hranu iz Srbije, kao {to je zna~ajno i dobijawe dozvole za izvoz sve`e ribe i june}eg mesa 2010. na tr`i{te „dvadeset sedmorice”. Dragin je izjavio da je wegovo u~e{}e na Sajmu zdrave hrane u Berlinu „Zelena nedeqa” bilo prilika i da se sastane s 20 ministara poqoprivre-

ban zna~aj toga {to je Srbija ovih dana dobila dozvole za izvoz mle~nih proizvoda i mesa u Rusiju, ~ime je omogu}en pristup novom ogromnom tr`i{tu. Dragin je rekao da srpsko Ministarstvo poqoprivrede na tom sajmu u~estvuje vi{e godina, uz pomo} nema~ke organizacije za tehni~ku pomo} GTZ. Ciq je da bude pove}an izvoz prehrambenih proizvoda iz Srbije u EU, s kojom je doma}a pri-

dnevnik

Poqoprivrednicikrivi zalo{estaweuagraru - Poqoprivrednici snose najve}u krivicu za trenutno stawe u poqoprivredi jer je osnovni u problem u tome {to asocijacije poqoprivrednika ne rade ni{ta pa nema ni politi~ke snage koja }e dr`avu naterati da promeni politiku prema agraru ocenila je biv{a ministarka poqoprivrede Ivana Duli}Markovi}. Ona je, na tribini u Subotici, rekla da od ministara nije o~ekivala ni{ta, primetiv{i da }e trenutno stawe u toj oblasti i daqe pogodovati lakoj ma-

nipulaciji poqoprivrednicima. Ona je kao primer navela subvenciju od sto evra po hektaru, dok se su{tinski problemi u poqoprivredi i daqe ne re{avaju. Na tribini u Subotici u~esnici su u najve}oj meri govorili o gubicima u proizvodwi mleka. Poqoprivrednici iz centralne Asocijacije proizvo|a~a mleka Vojvodine tvrdili su da na svakom litru mleka koji isporu~e prera|iva~ima proizvo|a~i mleka gube najmawe osam dinara.

Statistika pokazuje da se u Srbiji svake godine fond muznih krava smawuje za oko 1.000 grla i trenutno ih ima oko 400.000, a poznavaoci ka`u da ih je sada mawe nego 1945. godine. Vlasnici farmi krava tra`e da im se do oporavka sto~nog fonda dr`avno zemqi{te daje u zakup i da im dr`ava smawi sporedne tro{kove, koji dodatno iscrpquju farmere. Proizvo|a~i ka`u da za litar ekstramleka dobijaju 31 dinar, a samo mawi

broj 32 dinara, dok je realna otkupna cena oko 39 dinara za litar.

GENERALNI INSPEKTORAT PROVERAVA KAKO SE KORISTE ORANICE

Mu}kenadr`avnoj zemqiudesetop{tina de iz evropskih zemaqa i da me|usobno razmene iskustva i razmotre zajedni~ke projekte.

vreda tokom 2010. imala suficit u razmeni tih proizvoda od 450 miliona dolara. Sajam „Zelena nede-

Revolt gladnih Na Sajmu u Berlinu ministri poqoprivrede 50 zemaqa odlu~ili su da se energi~nije bore protiv varirawa cena `ivotnih namirnica. Slo`ili su se i da je rast cena namirnica pretwa za ishranu stanovni{tva. U zajedni~kom saop{tewu se navodi da je neophodno slobodno i transparentno formirawe cena. Nema~ka ministarka poqoprivrede Ilze Ajgner upozorila je na mogu}nost izbijawa „revolta gladnih“ u siroma{nim zemqama. Ona i wene kolege su podr`ali predlog francuskog ministra Bruna leMera da cena `ivotnih namirnica treba da bude i na dnevnom redu sastanka {efova dr`ava i vlada industrijski razvijenih zemaqa i zemaqa u brzom privrednom razvoju (G-20). „Samit ministara poqoprivrede 2011”, koji okupqa ministre poqoprivrede svih zemaqa u~esnica „Zelene nedeqe”, bio je centralni doga|aj ove manifestacije, a u~esnici su razmatrali trgovinu hranom i globalnu prehrambenu sigurnost. Ministar Dragin je ovom prilikom tako|e ukazao na pose-

qa”, koji je otvoren u petak, 21. januara, a traja}e do 30. januara, va`an je doga|aj, kojem prisustvuje ve}ina ministara poqoprivrede iz evropskih, ali i zemaqa van Kontinenta, kao i predstavnici najzna~ajnijih me|unarodnih organizacija koji se bave problematikom poqoprivrede i hrane.

[vercovalipola tonemesaisira Veterinarska inspekcija je, u saradwi s policijom, u vozilu koje se kretalo iz sela Dobrosin ka selu Lu~ane, zaplenila 490 kilograma namirnica `ivotiwskog porekla, saop{tilo je Ministarstvo poqoprivrede Srbije. Kako se navodi, namirnice su zaplewene u subotu, 22. januara, jer nisu imale prate}u veterinarsko-sanitarnu dokumentaciju i deklaracije na srpskom jeziku, a nisu bile ni odgovaraju}e skladi{tene. Zapleweno je 195 kilograma pile}ih bataka, 65 kilograma kobasica, 64 kilograma pile}e salame, 60 kilograma suxuka, 40 kilograma feta sira, 35,8 kilograma salame ekstra, 16 kilograma pile}e jetre, deset kilograma pile}eg mesa (u komadu) i 4,2 kilograma ka~kavaqa.

– Na osnovu kontrole Generalnog inspektorata Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede tokom 2010. godine utvr|ene su nepravilnosti u kori{}ewu dr`avnih oranica u deset op{tina: Alibunar, Ba~, Ba~ka Palanka, Kikinda, Subotica, Ariqe, Novi Sad, @abaq, In|ija i [id, a naj~e{}e se radilo o bespravnom kori{}ewu dr`avnih oranica, izvo|ewu investicionih radova bez saglasnosti Ministarstva i davawu zakupqenog poqoprivrednog zemqi{ta u dr`avnoj svojini u podzakup – ka`e za „Dnevnik” Direktor Uprave za poqoprivredno zemqi{te Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede dr Zoran Jeli~i}. On dodaje i da je kontrolama utvr|eno da nije bilo nepravil-

Zarada pet milijardi dinara – Ukupan prihod u 2010. godini od zakupa dr`avnih oranica je bio oko pet milijardi dinara – ka`e dr Jeli~i}. – Jedan deo ovog novca je vra}en zakupcima poqoprivrednog zemqi{ta zbog elementarne nepogode – poplave, a na osnovu zakqu~ka Vlade Republike Srbije, a drugi deo, oko 4,64 milijarde dinara je, u skladu sa Zakonom o poqoprivrednom zemqi{tu, prosle|en jedinicama lokalne samouprave (koje su dobile 40odsto prihoda), AP Vojvodini (koja je dobila 30 odsto) i Upravi za poqoprivredno zemqi{te (koja je dobila preostalih 30 odsto). Najve}i deo para utro{en je na ure|ewe poqoprivrednog zemqi{ta, i to pre svega na komasaciju, ure|ewe atarskih puteva, odvodwavawe, poboq{awe kvaliteta obradivog poqoprivrednog zemqi{ta i dr., zatim na za{titu poqoprivrednog zemqi{ta (kontrolu plodnosti obradivog poqoprivrednog zemqi{ta, protiverozione mere (pre svega podizawem vetroza{titnih pojaseva), protivgradnu za{titu i dr., na kori{}ewe poqoprivrednog zemqi{ta (isplata subvencija stara~kim doma}instvima za zemqi{te koje su dali u zakup, identifikacija i obele`avawe poqoprivrednog zemqi{ta u dr`avnoj svojini...

USAID POMA@E ZADRUGE I FIRME

Ameri~kapomo} te{ka400.000dolara Ameri~ka agencija za me|unardoni razvoj (USAID) bespovratno }e s 400.000 dolara podr`ati poqoprivredno-prehrambene firme i zadruge. USAID-ov „Agrobiznis projekat„ poma`e srpskim poqoprivrednim proizvo|a~ima i zadrugama da plasiraju svoje proizvode na lokalnom, regionalnom i me|unarodnom tr`i{tu. Pomo} je usmerena na aspekte kao {to su istra`ivawe tr`i{ta, unapre|ewe me|unarodnih marketin{kih ve{tina, efikasne prezentacije na me|unarodnim sajmovima, medijska komunikacija i marketing, pregovori, pove}awe kapacite-

ta u proizvodwi i primena me|unarodnih sertifikata i standarda. Na`alost, veliki broj doma}ih kompanija nije konkurentan u ovom pogledu i shodno tome, osmi{qen je program bespovratne finansijske podr{ke.

nosti u postupku izdavawa poqoprivrednog zemqi{ta u za-

Sve zainteresovane poqoprivredno-prehrambene firme i zadruge koje se bave proizvodwom i preradom slede}ih proizvoda, mogu koristiti finansijsku podr{ku: sve`e i prera|eno povr}e, jagodi~asto i ko{tuni~avo vo}e, proizvodi od mesa, posebni sirevi, kajmaci i drugi mle~ni proizvodi, pe~urke, lekovito biqe i {umski plodovi. Osnovni ciq projekta je pove}awe prodaje i izvoz srpskih poqoprivrednih proizvoda i porast zaposlenosti u sektoru poqoprivrede. Javni poziv je u toku i zainteresovani se mogu prijaviti do 15. februara 2011.

kup, ve} je problem bio u tome {to zakupci nisu po{tovali ugovor o zakupu. Protiv ovih lica za koje je utvr|eno da su po~inila prestupe pokrenute su prekr{ajne prijave, a protiv lica koja su ostvarila i subvencije od Ministarstva, a nisu obra|ivala poqoprivredno zemqi{te ve} su ga dala u podzakup, podnete su i krivi~ne prijave. Tako|e, ova lica su sada i u pasivnom statusu registra poqoprivrednih gazdinstava. Jeli~i} ka`e i da u Srbiji ukupno ima oko 370.000 hektara poqoprivrednog zemqi{ta u dr`avnoj svojini koje se, u skladu sa Zakonom o poqoprivrednom zemqi{tu, mo`e dati u zakup ili na kori{}ewe pravnim i fizi~kim licima. Najve}i broj jedinica lokalne samouprave izradio je godi{wi program za{tite, ure|ewa i kori{}ewa

poqoprivrednog zemqi{ta (17 od 145 lokalnih samouprava nije to u~inilo) i sprovele postupak davawa u zakup poqoprivrednog zemqi{ta u dr`avnoj svojini. Do oktobra 2010. godine u zakupu je bilo ne{to vi{e od 245.000 hektara, ali je oko 70.000 hektara jo{ u postupku zakqu~ivawa ugovora o zakupu. Najve}i deo poqoprivrednog zemqi{ta u dr`avnoj svojini u AP Vojvodini dat je u zakup, a deo koji nije je uglavnom neobradivo poqoprivredno zemqi{te ili poqoprivredno zemqi{te koje je poplavqeno. Razlozi za malu povr{inu poqoprivrednog zemqi{ta u dr`avnoj svojini koje je dato u zakup u ostalom delu Republike su uglavnom u velikoj razlici izme|u pravnog i fakti~kog stawa na terenu, usitwenosti poseda i nezainteresovanosti poqoprivrednika za obradu takvog zemqi{ta. Jeli~i} ka`e da Ministarstvo poqoprivrede ima planove i da subvencioni{e kamate za kupovinu zemqi{ta mladim poqoprivrednicima. Da bi se to i desilo, treba promeniti zakonsku regulativa u oblasti nepokretnosti kojom }e se pospe{iti tr`i{te, i to pre svega ono poqoprivrednog zemqi{ta. Do tada Uprava za poqoprivredno zemqi{te svojim merama i sredstvima nastoji da {to vi{e poqoprivrednog zemqi{ta uredi da bi ga u~inila atraktivnim za obradu i promet. Tako|e, u prethodnom periodu promet poqoprivrednog zemqi{ta je bio u senci privatizacije poqoprivrednih preduze}a. S. Glu{~evi}

Vratitipremijezaduvan Sekretar Udru`ewa za poqoprivredu u Privrednoj komori Srbije MilanProstran izjavio je da Srbija mora da o~uva proizvodwu duvana jer je ekonomski isplativa. On je agenciji Beta kazao da se u Srbiji proizvodi kvalitetan duvan i da se sva godi{wa proizvodwa mo`e izvesti. - Izvozom duvana i ne{to mawe cigareta, godi{we se ostvaruje 45 do 50 miliona dolara {to ne treba da bude bezna~ajno - kazao je Prostran. Po wegovim re~ima, proizvodwa duvana naro~ito je isplativa za poqoprivrednike na jugu i is-

toku Srbije koji imaju mawe posede, a koji su zainteresovani za

proizvodwu orijentalnih, sitnolisnih sorti duvana. - Mislim na o`ivqavawe proizvodwe duvana u Pre{evu, Bujanovcu, Vladi~inom Hanu i oko Ni{a, gde je taj proizvod nestao, a gradio se vekovima - kazao je Prostran, dodaju}i da je u Srbiji je 2010. godine proizvedeno oko 9.500 tona duvana, dok su godi{we potrebe za sirovim duvanom ~etiri fabrike cigareta u Srbiji („Briti{-Ameriken tobako”, „Filip Moris”, „Japan tobako” i „Monus“) oko 20.000 do 24.000 tona.

SremskipaoriuZimskoj {koli Zimska {kola za poqoprivrednike, koju, krajem januara, sada ve} tradicionalno organizuje mitrova~ka Poqoprivredna stru~na slu`ba, po~iwe da radi. U toku trajawa {kole, stru~waci iz raznih oblasti savetova}e poqorivrednike kako da unaprede svoju proizvodwu i do|u do ve}ih priinosa. Glavna tema Zimske {kole je analiza proizvodwe {e}erne repe, kukuruza, soje i suncokreta. Posebna pa`wa bi}e usmerena na predlog o sortimentu, s osvr-

tom na agrotehniku, kao i na aktuelne poslove u proizvodwi strnih `ita. Bi}e re~i i o za{titi ratarskih i povrtarskih kultura, jabu~astih i ko{tuni~avih vo}nih vrsta i vinove loze, kao i o aktuelnim sto~arskim problemima, sviwskoj kugi pre svega. Razgovara}e se i o dopuni pravilnika o registru poqoprivrednog gazdinstva kao i radu Prognozno-izve{tajne slu`be AP Vojvodine na teritoriji Srema. Zimska {kola traja}e do po~etka februara. S. L.


Uprodaji februarskemarkice Gradski prevoznik danas po~iwe da prodaje mese~ne markice za februar. Kiosci}ebitiotvoreninaterminalimagradskogprevoznikau[afarikovoj ulici,kodFuto{kepijaceikod@elezni~kestanice,radnimdanomod5.30~asova do 19.30. Zaposleni mese~ne karte mogu radnim danom da kupe na {alteru MAS-aod7do15~asova. Markiceodjanaurava`edo5.februara. Z.D.

GSPIOKOLNEOP[TINE

GRADONA^ELNIKIGORPAVLI^I]ZA„DNEVNIK”POTVRDIO

\acimaistudentima skupqavo`wa UpravniodborGradskogsaobra}ajnog preduze}a” Novi Sad” pove}ao je za 10 odsto cene mese~nih karata za |akeistudentespodru~jadrugihop{tina,objavqenojenainternetsajtu preduze}a. Poskupqewe va`i od februara. Za Sremske Karlovce karta }e mese~no ko{tati 2.475 dinara, za

Ba~kiJarakiNoviRakovac2.695dinara, za Stari Rakovac 2.844 dinara, zaTemeriniBeo~in3.240dinara,za ^erevi}, Gospo|ince,Sirig - Temerin3.650dinara,zaBano{toriKamendin3.977dinara,zaSvilo{iSusek4.367dinaraizaLugiGrabovo4. 796dinara. Z.D.

Ostajusvepovlastice zagradskiprevoz

Novosadskipenzioneristarijiod65godina, bez obzira kolika su im primawa, ima}eiovegodinepravonabesplatangodi{wiprevozugradskomiprigradskomsaobra}ajuuautobusimaGradskogsaobra}ajnogpreduze}a„NoviSad”izjaviojeju~eza „Dnevnik” gradona~elnik Igor Pavli~i}. Gradona~elnikjekazaodaGradne}eni{ta

Novosadska sreda26.januar2011.

Ru`anlikuogledalu a ci sred we eko nom ske staviti da je to, mo`da, ura\ {kole pre dva dana ku}i dio neko od u~enika. Naime, su se vratili ranije, jer je za nije prvi put da neko od adolescenata na ovaj na~in `eli da ispadne „duhovit”, mangup, ili da izbegne pismeni, ili ispitivawe. Me|utim, na~in je de fi ni tiv no po gre {an, krajwe neumesan i, na kraju krajeva, opasan. Sve u svemu, i ovakve stvari su, na`alost, ogledalo vremena u kome `ivimo, ali i jasni pokazateq erozije ku}nog vaspitawa, morala i dru{tvenih vrednosti. B. Markovi}

„Otkudovdemuzej, au^erevi}u” Sve~anove~e„Otkudovdemuzej,au^erevi}u”posve}enoZavi~ajnom muzeju  iz ^erevi}a, odr`a}e se danas u 18 ~asova, u galeriji„Most”,UlicaVojvode Putnika 2. U~estvuju likovni kriti~ar Luka Salapura, dramskiumetnikMiodrag Petrovi}, pozori{ni kriti~ar Stevan [erban, prof. Petar Koji}, prof.klaviraEvgenija Koji} i rediteq i producent Sr|an Ili}.UambijentuskulpuraJovana Soldatovi}a bi}eprikaza-

ni inserti filmova iz arhive zavi~ajnog muzeja „Otkud ovde ~ovek”Stevana Stani}a i„Bele`ewe ~oveka” Sr|ana Ili}a. U literarno - biografskom delu programa koristi}e se tekstoviJovana Gr~i}a Milenka i Qubice Popovi} Bjelice. Doma}in ve~eri je Ilija Ika Ba{i}. Organizator je Novosadskiklub,apozivjeupu}en~lanovima kluba i svim zainteresovanimgra|anima. T.L.

Koncertstudenatagitare Koncert studenata gitare Akademije umetnost, Departmana muzi~keumetnosti,uklasivanrednogprofesoraZorana Kraji{nika, odr`a}eseupetaku19~asovaumuzejuVojvodine,Dunavska35.Ulaz jeslobodan. T.L.

V remeploV

Kova~ipostali veterinari Novosa|aniIgnacKleniJovan Teodorovi}, po zanimawu kova~i, polo`ili su ispite iz

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

vreme tre}eg ~asa, druge smene, neko dojavio da je u {koli podmetnuta bomba. Iako se ovakve dojave uvek ispostave kao la`ne, sa tako ozbiqnim stvarima ne sme se igrati, pa su tako vrlo brzo u oba objekta {kole do{li antidiverzanti. Nakon pregleda ustanovqeno je da je dojava la`na, {to zna~i da se neko „{alio”. Iako se ne zna ko je uputio la`nu dojavu, logi~nim razmi{qawem mo`e se pretpo-

mewatiupogledubesplatogprevozauodnosunapro{lugodinu. Ovu povlasticu kao i ranijih godina u`iva}eikategorijeinvalidnihlica.Godi{we karte od 2009. godine va`e do 31. marta.Pro{legodinegradskiprevoznikje izdaooko33.000besplatihkarata. Z.D.

nauke o le~ewu `ivotiwa i promovisani u „stokolekare”, ta~nije,veterinare.Prvojeto u~in io Klen na medic ins kom fakultetu u Be~u, a odmah potom je to po{lo za ruk om Teodorovi}uuPe{ti. Oboj ic a su zatra`ila posao u rodn om gradu, a Magistratje26. januara 1852. u slu`buprimioTeodorovi}a. Ali, ubrzo, on je sa dozvolom vlas ti, pre{aouSrbijudabi radio kao veterinar u Beogradskom garnizonu. B.M.

GRA\ANISPRAVOMNEGODOVALI

Toplanauhiqadama stanovaspu{ta temperaturu Prep or uk a gradon a~ elnikaIgora Pavli~i}a Toplani da hitno utvrdi razlogezbogkojihjedo{lodo te{ko} a u isp or uc i toplotneenergije,ju~ejeobjavqena,aToplanajeodmah iodgovorila.Izpreduze}a sunavelidasepridr`avaju striktno gradske odluke koja propisuje 20 stepeni Celzijusaustanovimaida nijebilonikakvihporeme}ajaugrejawu. Ono{tojeizazavalonezadovoqs tvo odr e| en og brojagra|anajestedajeToplana po~ela da striktno primewuje pomenutu odluku, tako da je u izvesnom broju zgrada temperatura sni`ena jer je do sada Toplanagrejalavi{eodpropisanog, a tako stvoreni gubici pokrivali su se iz gradskogbuxeta.Premapodacima Toplane, od preko 3.000 stanova u kojima je merenatemperatura,u38odsto wihizmerenajevi{aod23stepena. Premaplanuposlovawauovoj godiniToplanajeprojektovala gubitakod573miliona,iupreduze}uka`udaniporednovembarskogposkupqewaod30odsto

Novosadska toplana se striktno pridr`ava gradske odluke koja propisuje 20 stepeni Celzijusa u stanovima. U oko dve petine od 90.000 stanova temperatura }e biti sni`ena na propisanu

ne mogu da posluju ekonomski,za{tabicenatrebala dabudevi{aza18procenata.ZbogtogasuseuToplani odlu~ili da ujedna~e temperaturu u stanovima, te }e. sude}i po rezultatima kontrole, u oko dve petineod90.000stanovatemperatura biti sni`ena na 20stepeni. Jednadilematakojerazre{ena: u prepolovqenom gradskombuxetunemamesta zasubvencijeToplani,koja opetnemanovcazasveskupqigas,asadasetore{ava striktnom primenom gradskeodlukeogrejawu.Novosa|anikojisusenaviklida u stanu budu u kratkim rukavima i {orcevima usred zime mora}e da mewaju navike. Vi{e od polovine ostalihkojisegrejupreko Toplane,ne}eosetitipromenu, a za oko ~etiri procenta gra|ana dolazi toplijevreme,jersukodwihizmerene ni`e temperature od propisane.  Ove nedeqe bi}e kontrolisanatemperaturauzgradamakojegrejutoplane„Jug”,„Istok”i„Sever”,te}eiuovimdelovimagradado}ido„ujedna~avawa”. S.Krsti}

Sajamantikviteta Sajam antikviteta, hobija i umetni~kihpredmeta,bi}eodr`an sutra od 10 do 18 ~asova, u Domu vojske, Beogradski kej 9. Predvi|enisuitradicionalna humanitarna prodaja i besplat-

na procena predmeta posetilaca. Organizator Sajma je Dru{tvokolekcionaraiqubiteqa starina„SrpskaAtina”,aulaz staje70dinara. T.L.

Besplatan~asnema~kog ^askonverzacijenanema~komjezikubi}eodr`andanasu20~asovanaprvomsprauOmladinskogcentraCK13,UlicavojvodeBojovi}a13.Ulazjebesplatan. A.Va.

Predavawe „Fizikaikwi`evnost” Predavawe „Fizika i kwi`evnost”prof.drDarka Kapora odr`a}esedanas,u18~asova,

usve~anojsaliOgrankaSANU, Platoneum, Nikole Pa{i}a 6. Ulazjeslobodan. T.L.

Iskqu~ewastruje Ka}: od 8 do 13 satipovremeno u pojedinim ulicama naseqa odulazaunaseqeizNovogSada do centra. ^ortanovci: od 9 do 12 sati deo vikend naseqa Ban-

stol. Koviq: od 8.30 do 12 sati deo Ulice Ilije Ne{ina, od 9 do 13.30 satideonaseqaodUliceLaleNovoselcapremamanastiruimanastir.

HIDROLOZIOMA[ILI

Dunavipakkro~io uvikendice Mada je Republi~ki hidrometeorolo{kizavoduponedeqak najavio maksimum vodostajaDunavaod514centimetarazautorak,rekajeju~ebila nakoti522,adanas}edose}i maksimalnih 527 centimetara.Vodave}ulaziuvikendice

na Ribarcu, a poplavqeni }e biti i ni`i delovi Kamewara. Ni leti nije prijatno boritisesmo}nomrekom,apogotovo u zimskim uslovima. Pred vikenda{ima je ba{ te`akzadatak. S.Krsti}

Foto:N.Stojanovi}

c m y


nOvOSAdSkA HROnikA

sreda26.januar2011.

c m y

8

dnevnik

ZDRAVSTVENAZA[TITASTUDENATA

Za ginekologiju posebno odeqewe Ginekolo{ko odeqewe Zavoda za zdravstvenu za{titu studenata izdvojeno je iz Slu`be za specijalisti~ko konsultativnudelatnost,saglasilisuse~lanovinaju~era{woj sednici Saveta za zdravstvenu za{titu, socijalnu za{titu i dru{tvenubriguodeciiomladini. Do sada je Slu`ba za zdravstvenu za{titu `ena bilaorganizovanakaoambulanta uokviruSlu`bezaspecijalisti~kokonsultativudelatost. Ni{tazna~ajnosene}epromeniti {to se ti~e rada sa studentkiwama, osim {to }e Slu`ba imati boqu unutra{wuorganizaciju,kaoiodgovorno lice za to Odeqewe, ukazao je direktor Zavoda za zdravstvenuza{titustudenata

Sini{a Simi}. Zdravstvene usluge Zavoda koristi 44.000 studenata,odkojihvi{eodpola ~ine pripadnice `enskog pola,{togovoriopotrebida se na ginekolo{ko odeqewe stavive}iakcenat. -Uprvomplanu}enamidaqe biti preventiva, kao i ultrazvu~ni pregledi kojih je pro{le godine ura|eno 3.209 rekaojeSimi}. Ukupan broj ginekolo{kih pregledaza2010.godinuiznosi 21.617, a papa test za rano otkrivawe raka grli}a materice uradilo je 1.833 studentkiwa. Prisutninasedniciistaklisu dajetrenutnibroj(triginekologa, jedan na specijalizaciji) nedovoqanzakvalitetaniefikasanradspacijentima. I.D.

„DNEVNIK”I„LAGUNA”POKLAWAJUKWIGE

Patuqak u ma{ini Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva naj¬br¬`a ~i¬ta¬oc ¬ a,ko¬jiseja¬veod13do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana “[ahovska ma{ina” autora RobertaLera. Re~ izdava~a: Istorijska pustolovina o legendarnom poku{ajuobmanekoja oduzima dah. Od venecijanske tamnicedocarskogdvorau Be~u, od plemi}kih palatadouli~icajevrejske~etvrti–uzbudqiv istorijski i pustolovni roman o naj~uvenijoj prevari 18. veka.Kadajegodine1770.dvorski savetnik Volfgang fon Kempelen na habzbur{kom dvoru predstavio svoju ma{inu koja igra {ah, ~ovek-ma{ina va`io je za najveli~anstveniju tekovinu ve-

VESTI Predavawe za dijabeti~are Predavawe „Pravilna upotrebaalfa-lipoinskekiselinekod obolelihod{e}ernebolesti”bi}eodr`anodanasu16.30~asovau Savetovali{tuzadijabetesDoma zdravqa u objektu „Jovan jovanovi}Zmaj”,ZmajOgwenaVuka19.U Savetovali{tu pacijenti svakodnevnodobijajuuputstvaopravilnoj ishrani, fizi~koj aktivnosti i stilu `ivota uop{te, dnevnom pra}ewu glikemije kao i samodavawu insulina. Dva puta mese~no se organizuje rad s dijabeti~arima u maloj grupi. Telefon za informacijeje4879-437. I.D.

Prevencija raka grli}a materice Predavawe o sekundarnoj prevenciji raka grli}a materice i mogu}nostima le~ewa bi}e odr`ano danas od 18 do 19 ~asova u upravnojzgradiDomazdravqa,Bulevar cara Lazara 75. Predava~i

ka.Aliuunutra{wostima{ine, zapravo,kriosejedanpatuqak–i taj~ove~jimozakpokazaoseujedno kao umiru}i i, na kraju, smrtan. Od tada, senzacija koja je predstavqena u Presburgu ubrzo postaje najomiqeniji eksponat u Ugarskom carstvu. Ono {to habzbur{ki dvor progla{ava za najve}i pronalazak veka, nije ni{ta drugo do sjajna obmana: mozak automata je ~ovek – Tibor, Italijan patuqastog rasta, upravqa iz utrobe automata„Tur~inomkoji igra{ah“.^ovek-ma{ina postaje meta {pijuna`e, crkvene hajke i plemi}kih spletkarewa – i Tibor mora da nadrastesamogsebedanebipropao zajedno sa {ahovskom ma{inom.Dobitnici}ekwigepreuzimatiukwi`ari“Laguna”uUlicikraqaAleksandra3,gdesemoguna}iiostalaizdawaoveizdava~keku}e. A.V.

}ebitidoktorsInstitutazaonkologiju Vojvodine Aqo{a Mandi} idoktorsKlinikezaginekologiju i aku{erstvo Sr|an \ur|evi}.Predavawasuorganizovana povodomEvropskenedeqeprevencijerakagrli}amaterice. I.D.

Kako spre~iti astmu Predavawe o prevenciji astme bi}e odr`ano ve~eras u 19 ~asova u u zgradi na Bulevaru Mihajla Pupina 3, III sprat. Predava~ je pedijatar dr Mila Hadna|ev. I.D.

„Solidarnost i feministi~ka politika” Promocija publikacije „Solidarnost i feministi~ka politika”bi}eodr`anadanasu18 ~asova u Omladinskom centru CK13. Autorke i urednice publikacijesuKatarinaLon~arevi} iJelenaVo{wi}. A.Va.

Foto:N.Stojanovi}

PLANOVIZASPORTSKICENTAR„SAJMI[TE”

Na prole}e velika obnova? NakoniseqewaFK„Ajaks” sa Sportskog centra „Sajmi{te” ovaj sportski kompleks sada~ekasvojudaqusudbinu,a kako saznajemo Grad planira daulo`inovac,najverovatnije ove godine, kako bi sredio ter en e i prat e} e objekt e. ^lanGradskogve}azasporti omladinu Aleksandar Kravi}

ka`e da su pomenuti poslovi vezani za investicije Spensa, ali da postoji ideja da se oko fudb als kog ter en a nap rav i atletska staza, da se na igrali{a za mali fudbal postavi gumenapodloga,kaoidaseiznad postoje}e kuglane dozida jo{jedanspratukomebibilo streli{te.

Strelci bi se tako izmestili sa Spensa, a taj prostor bi mogaodasekoristiukomercijalne svrhe jer je Centar u nezavidnojfinansijskojsituaciji. Kravi} dodaje da dogovor oko sre|ivawa „Sajmi{ta” na~elnopostoji,alidasvezavisi od novca, i da bi ako sve bude i{lokao{tojeplanirano,ra-

dovi mogli da po~nu u maju. I direktorSpensa@ivkoPopov isti~edapostojerealniizgledida}esesportskicentarrenovirati ove godine, kao i da narednogmesecatrebadapo~nu dogovoriokoovogposla.Ume|uvremenu, kako saznajemo, postoji opcija da se „Sajmi{te” nekomizdauzakup. B.M.

PORTPAROLUDRU@EWAPRIVATNIHSTOMATOLOGASRBIJEDRDRA[KOKARA\INOVI]TVRDI

Fiskalni ra~uni bezna~ajni papiri}i Za stom at ol o{ ke uslug e ili pregled u privatnim lekarskim ordinacijama, Novosa|ani ~esto ne dobijaju fiskalne ra~une. Zaposleni u ordinacijama ih i ne nude, a pacijenti ih ulavnom ne tra`e. Fiskalizacija je uvedena ujunu2009.godine,alijeo~iglednodajo{nijeza`ivela.

da ~ak i kada u ordinacijama ponude ra~une, pacijenti ne `ele da ih uzmu, jer ne znaju {ta bi sa wima radili. Nai- me,qudimabitira~unizna~ili kada bi novac mogli da ref und ir aj u u Zav od u za zdravstveno osigurawe. Po{to tako ne{to nije mogu}e, fiskalnira~unisusamobez-

Besplatneuslugebezra~una PortparolkaDomazdravqaOlgaJe{i} ka`ezana{list dalekariuovojustanoviizdajufiskalnera~unekadajeupitawudopunskiradipla}aweparticipacije,doksezabeslatneuslugeoninemoguizdavati. UUdru`ewuprivatnihstomatologaSrbijeka`udazubarimaizdavawera~unanezna~i dodatnitro{akiliposkupqivawe usluge.  Oni smatraju  i da su privatnici donekle u pravu, jer su diskiminisani u odnosu na dr`avni sektor zdravstva. - Fiskalne ra~une bi trebalo izdavati jer oni predstavqajutragonoga{tojezubar uradio, pa samim tim i naplatio.Upraksisede{ava

vrednipapiri}i-ka`eportparol Udru`ewa dr Dra{ko Kara|inovi} i napomiwe da finansijske inspekcije redovno obilaze ordinacije i kontroli{uwihovrad. S druge strne, on smatra da nije uredu {to u dr`avnim ustanovamanemorajudaizdaju fiskalnera~une,semuslu~jevima kada je u pitawu dopunskirad.Tako|eisti~edaprivatneordinacijenemajunikakvuskrivenukoristodneizda-

^ITAOCI PI[U SMS

vawa ra~una, niti time umawujusebiporez.^akniakoje re~ove}ojsuminovcakojupacijentplati,novacneidedr`avi,nitira~unzauslugumo`e da se uve}a ako se izdaje fiskanira~un. -Stomatolozipla}ajuporez na osnovu takozvanog pau{ala ili na osnovu vo|ewa kwiga.

Kada je re~ o pau{alu,porezsepla}abezobziranato da li ordinacija ima ili nema posla. Fiskalni ra~uni bi mogli da uve}aju osnovicu za pla}awe poreza samo ako bi ordinacija mese~no imala zaradu ve}u od~etirimiliona dinara,atonikou NovomSadunemaobja{wava sagovornik. Novosadski zubarismatrajudaje izdavawa ra~una dobra praksa i trebalo bi da se sprovodi, jer tako obe strane imaju trag o obavqenom poslu. Jedino {to predstavqa dodatni posao za vlasnika ordinacije, kada je re~oizdatimra~unima,jeste {to sutradan moraju dnevni pazardauplateubanku,alise topodrazumevazasveoblasti u kojima je uvedena fiskalizacija. Q.Nato{evi}

065/47-66-452

Grejawe iz vremena sankcija Smrznuti Novosa|ani! Niko nespomiwedaje„famoznih”20 stepeniuvedenozavremesankcija,adaposlenijeprimewivano,alina`alostnijezvani~no iukinuto.Toplanajesadto„iskopala” da bi {tedila gas jer silne zaposlene sa enormnim platama ne mo`e da plati. Pavli~i} bi trebao da se zamisli danepro|ekaoMaja.UEvropi je20stepenizakancelarije,a24 zastanovekojinemajuregulatoretoplote. 063/8375... *** Miotpisanisapreko57godina`ivotao~iglednonismobitni za Vladu, Vasina, Biro...jer nas nigde ne spomiwu. Mi otpisani ne tra`imo nacionalnu penziju, ve}penzijuzana{ih30godinarada za odvajawe u penzijski fond, zdravstveni, {kolski, stambeni, zemqotresa....Pokradenismoina kraju zaboravqeni. Treba da vas je sramota {to nam sada nudite kuhiweiulicukao„najboqe”re{ewe. 062/1296... *** ^itamda}ecenahladnevode uNovomSadudosti}i200dinara za kubik, a i ovako sa 81 je najskupqauSrbiji! 062/263... *** Vidim, slabo prolaze u posledwe vreme kritike na ra~un

vlasti ako nije gradska. Jel to moj Dnevnik postao komunalno glasilo ili su urednicima stigle nove makaze?! Samo pitam. 063/8776... *** Ja gra|evinac, molimbogadaneki{pansko-italijanski konzorcijumpobedinatenderuzaformirawesrpskevlade.Zvobur. 064/2170... *** Bilo bi dobro objaviti kome se obratiti za internet, telefonske, sms i ostaleprevare{to nikada ne ka`u ni TV ni {tampani mediji! Toliko upozorewa, a nema re{ewa!? Poku{avao sam da prona|em i prijavim nekoj slu`bi, ali bezuspe{no! Aktuelne su i prevare za zaposlewe putem imejla,gdesetra`eparezaposao! 064/1503... *** [trajkujuprosvetari,advokati, ~uvari u zatvorima svi ho}e

ve}eplate,adaliste~ulida su penzioneri {trakovali, a i za{to bi pa mi smo dobili dva posto pove}awe penzije sasvim dovoqno za jedan normalan`ivotidaseplatesve da`bine na vreme. Sada }e april pa opet jedan posto pa divota, svi zadovoqni nema {trajka. 060/0388... *** Ja reko: pijaca je pijaca, a kod ovih {to postavqaju direktore ne{to nije jasno. Dokazdaviditedapijacanijepijaca.Direktor}edakupizeleniparadajzdadr`idozrewau hladwa~iteposledaprodaje i zara|uje na istom. Mo`eondakupitraktore i preore, zasadi itd. Aliqudimiznamo{taje pijaca, a on {to pravi je cirkus,putzapropastina kraju nije mu tata ostavio u testament pa da mewanamenu.Jer kao {to re~e pijacajepijacaiostavitejepija~arima, a ne nekim samozvanim i partijskim poslu{nicima osim ako nemate neki drugi ciq.Pija~ar. 064/2491... *** Nekdo|uti{tomeretemperaturu stana na novu Detelina-

ruposle17~asovaivide}edasu radijatorihladni.Acenevasionske. 062/1522... *** Inspekcija obilazi kioske u Karlovcima! Ko nije platio taksu sledi ru{ewe! Mo`e li makarjednomdanekojavnoobjavi sa koliko je novca vlast u Karlovcima, Novom Sadu, Zrewaninu....u~estvovala u izgradwi istih tih kioska pa da raspola`e pravom na ru{ewe. Mnogineznajudajeskupqataksa negde i po nekoliko puta za zauze}e javne povr{ine- ~itaj goleledineodurbanoglokalau koji zakupac ne ula`e ni{ta! SramVasbilo!Dokleponama, ima li kraja! Ne mogu platiti „bolesno visoku taksu” ru{ite me,alivasmolimdapreuzmete moja dva uredno zaposlena radnika i date im drugi posao! Iz mog kioska se izdr`avaju tri porodice, nije li i to dovoqno!!!Karlova~ki kioskar s po{tovawem. 063/1190... *** Po{tovani062/1522...Pokreniteprivatniposaopaseprijavite,upla}ujtesebidoprinosi platu,prevoz...svetoizaradnike, a usput porezima i kaznama namiritenezasitudr`avu. 063/520...


c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ZBOG VISOKIH TAKSI SOKOJ-a I OFPS-a, U MNOGO LOKALA MUZIKA BILA ISKQU^ENA

Vlasnicikafi}a protestovaliti{inom

Mnogi novosadski kafi}i ugasilisuju~emuzikutokomcelogdanauznakprotestazbogvisokih taksi koje moraju da pla}aju Organizaciji muzi~kih autoraSrbije(SOKOJ)iOrganizaciji proizvo|a~a fonograma Srbije (OFPS). Dosada{wa jedno~asovnaga{ewamuzikenisu imala nikakvog odjeka u tim ku}ama, koje ni nakon predhodnih protesta nisu odgovorili nazahteveposlodavaca. Naknada za jedan lokal od 50 kvadrata je pet hiqada dinara mese~no, {to je vi{e nego dvostrukouodnosunasvedrugezemqeEU.^lanUpravnogodbora

Udru`ewa ugostiteqa Dragan Stanojevi} navodi da ovaj vid protestatrebadaskrenepa`wu javnostinaogromnenametekoje uzimajuSOKOJiOFPS. - Zahtevamo da se formira Komisijazaautorskaprava,kao idaseispitakomeikakoodlazi novac koji upla}ujemo SOKOJ-u i OFPS-u. Ukoliko se zahtevineispune,22.februara }emuzikabitiuga{enazastalno-rekaojeStanojevi}. Vlasnici pojedinih lokala misledaniovonijere{ewepo{to je ve} samom zabranom pu{ewaprometmnogomawi,akada bi se i muzika ugasila ne bi se

mogloopstati.Ukafi}imaipak nisu`elelijavnodakomentari{uceoslu~aj,alisunamrekli da je cena previsoka, a da se ne znanigde,nikomepareidu. Jedno od mogu}ih re{ewa jestedasepla}adirektnoautorima.UUnijiposlodavacaVojvodinesunamreklidaseve}du`e vreme pravi nova organizacija kojaokupqaizvo|a~ekojisuistupiliizSOKOJ-aikoji}edirektnosklapatiugovoresavlasnicima kafana o kori{}ewu wihovemuzike. - Ne pravi se nikakav novi SOKOJ,negosistem"fer{er" kori{}ewa muzike. U po~etku

se ni{ta ne}e pla}ati izvo|a~ima,akasnije}etobitizaista minimalno.Autorisusamipristupali ovoj organizaciji, jer nisudobijalinadoknadezasvoja autorskaprava,amismotusamo dapove`emoposlodavceiautore - ispri~ala je sekretarka Unije poslodavaca Vojvodine, Branislava\uki}. Premawenimre~imaSOKOJ iOFPSnaplateoko20miliona dinara godi{we, a izvo|a~i odtogadobijuvrlomalo.Grupa SARS je za emitovawe wihovog hita "Bu|av lebac" za pro{lu godinudobilacelih16,5dinara. D. Baji}

OTVOREN POSLOVNI INKUBATOR ZA RAZVOJ INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Vetarujedramalomi sredwembiznisu Na{ grad je dobio ju~e Poslovni inkubatir ~ije se prostorije nalaze u Ulici Vojvo|anskihbrigada28.Gradjebez naknadenasedamgodinadaona kori{}ewe prostor veli~ine 418kvadrata.Uwemu}eraditi 12do15tekosnovanihpreduze}a ~ija je delatnost informacione tehnologije, kreativne ind us trij e i kons ult ans ke usluge. Posredstvom"Informatike" Grad je obezbedo server, internet, ra~unarsku i telefonsku instalaciju, protivpo`arni i protivprovalni sistem, dok je "Poslovniprostor"urediofasadu objekta. Projekat su finansirali ameri~ka Agencija za me|unarodnu saradwu (USAID) sa oko 100.000 evra, austrijska Razvojna agencija (ADA)sa25.000evraiAPVojvodina posredstvom Sekretari-

Odbornici primaju gra|ane Odbornici Ujediwenih regionaSrbijede`ura}euprostorijama Narodne partije i bitinaraspolagawugra|animazarazgovoroproblemimau wihovim mesnim zajednicama. Termini de`urstva bi}e 1. februaraod17do19sati,i3. februara od 17 do 19 sati u @elezni~kojulici28. A. L.

Igor Pavli~i}, Meri Vorlik, I{tvan Pastor i Klemens Koja Foto:S.[u{wevi}

jata za privredu sa 7,9 miliona dinara. Timpovomuprili~enojesve~anootvarawenakojesudo{li i zajedni~ki presekli vrpcu

gradona~elnik Igor Pavli~i}, pokrajinskisekretarzaprivredu I{tan Pastor i ambasadori izAustrijeuBeograduKlemens Koja iSADMeriVorlik.

Svioniizrazilisuzadovoqstvootvaraweminkubatorakoji bitrebalodadoprineserazvoju biznisauoblastiinformacionih tehnologija. Meri Vorlik jekazaladanovosadskiPoslovni inkubator mo`e da poslu`i kao primer drugim op{tinama {tatreba~initidabiseinkubatori otvorili i u wihovim sredinama. Klemens Koja je predo~io da na{azemqaiAustrijaimajuvi{egodi{we bileteralne  odnose,tedaAustrijaposebnoutoj saradwi insistira na razvoju malih i sredwih preduze}a u Vojvodini,nakojimapo~ivasocijalniiekonomskirazvoj. IgorPavli~}jenaveodajepo~etak rada Poslovnog inkubatoradrugadobravestzaNovosa|ane,poslepotpisivawaugovorao izgradwimostanamestunekada{weg@e`eqevog. Z. Deli}

URS O PRELASKU IZ JEDNOG U DRUGO GRADSKO PREDUZE]E

Nemo`eotpremnina inoviposao Odborni~ka grupa Ujediwenih regiona Srbije na dana{wojsedniciSavetazapra}ewe primene eti~kog kodeksa u Skup{tini grada, pokrenu}e pitawe po{tovawa ovog dokumenta koji postavqa pravila pona{awa funkcionera lokalne samouprave, odnosno di-

rektorajavno-komunalnihpreduze}a.Otvori}epitawezaposlenihuovimpreduze}ima,koji uzimaju otpremnine a nakon toga im se omogu}ava zaposlewe u drugom javnom preduze}u, navodiseusaop{tewuURS-a. Tra`i}e se i da se Savetu dostaveimenasvihzaposlenih

u preduze}ima ~iji je osniva~ Grad,kojisuuzeliotpremnine izaposliliseudrugomjavnom preduze}u, kao i izja{wavawe direktorakojisuizradnihbiografijaovihosobamoralida znajuizkojihpreduze}adolaze idalisuuzeliotpremninu. A. L.

LSV:Irinej neodmerenonapada Eparhija ba~ka i gospodin Irinejnaneprimerenineodmeren na~in napadaju ~elnike gradske vlasti, {to nije prvi putide{avalosezavrememandatadrugih~elnika,navodiseu saop{tewu Lige socijaldemokrataVojvodine. U nastavku saop{tewa LSV se pita za{to gospodin Irinej uvek ima primedbe na odluke gradskevlastiizahtevekojisu izvandelatnostiSrpskepravoslavnecrkve,aodnosesenakomunalnu oblast i kulturnu politiku.NijespornodaEparhija

i gospodin Irinej imaju svoje mi{qewe, ali je na~in ipoqavawa tih stavova problemati~anisadr`itonkojineprili~i onima koji zvani~no propovedaju toleranciju i pristojnost. LSV poziva sve{tenike Eparhije ba~ke da u svom obra}awumedijimaiukomunikaciji sagradona~elnikomiGradskim ve}em ispoqe mawe netrpeqivostiina|uusebiduhovnesnagedasekomunikacijaobavqana pristojan na~in, zakqu~uje se u saop{tewu. A. L.

Foto:B.Lu~i}

SVETOSAVSKA SVE^ANA AKADEMIJA U SNS-u

VESTI Grupa„Jons” uSinagogi

„Crnogorska no}”

Me|unarodni dan holokausta bi}e obele`en izvedbom klecmer grupe "Jons" ve~eras u19~asovauSinagogi,Ulica Jevrejska11. Uprogramuu~estvujeiglumac Daniel Kova~evi} ~itawem odlomaka iz kwige "Zar jeto~ovek"autoraPrimaLevija.Ulazjeslobodan. A. J.

Tematsko ve~e humanitarne manifestacije"Animacijauturizmu gradaNovogSada2011.godine",pod nazivom "Crnogorska no} u Vojvodini",odr`a}eseve~arasu20~asova,usve~anojsaliSpensa.Svigosti trebalo bi da donesu poklone, {kolskipribor,ode}u,sredstvaza higijenu,slatki{eiliigra~ke,kojisunameweniDomuzadecubezroditeqaizSombora. T. L.

SvetiSavasimbol zaboqesutra Svetosavskasve~anaakademijauizvo|ewudramskesekcijei hora Gimnazije "Laza Kosti}" odr`ana je sino} u prostorijama Srpske napredne stranke, a program je upotpunila i prva samostalnaizlo`baslikaraGeorgijaPopova.Posleotvarawa sve~anostikoodinatorPovereni{tvaGradskogodboraSNS-a Milo{ Vu~evi} je u znak za-

hvalnosti u~enicima gimnazije uru~iora~unar. -Naovajskromanna~indajemo naznawedaovajpraznikise}awenasvetogSavunesmeostati samo jo{ jedan datum u nizu za obele`avawe,kakozbogpro{lostitakoibudu}nosti.SvetiSava svojim `ivotom i primerom moranambitisimbolzaboqesutra-rekaojeVu~evi}. A. L.

sreda26.januar2011.

9

[etam igore gledam Novosa|ani}eovihdanamorati da dr`e o~i {irom otvorene. Kao da nije dovoqno {to jeve}inatrotoarajo{uvekpod snegom i ledom, sada opasnost vrebaisakrovova. Led en ic e su pos tal e ~es ta pojava pa dok same ne nestanu dolaskom lep{eg vremena,Novosa|ani~uvajteglave! А. Va.

Foto:S.[u{wevi}

Uzkioskezamarkice –bankomati “Maksikompani”postavilaje{estbankomatauneposrednoj blizinikioskazaprodajuautobuskihmese~nihkaratazagradskiiprigradskiprevoz.Ovafirmaimadugogodi{wuposlovnu saradwusagradskimprevoznikomuveziodr`avawaautobuskih stajali{ta. IzMaksikompanisaznajemodasupostavili{estbankomata, adatorebadau~inejo{nadvelokacije,gdeseprodajumese~ne markice. Na taj na~in dva preduze}a }e Novosa|anima zaokru`itiuslugu,jer}euneposrednojblizinimo}idakupekartui dapodignunovac,itobezprovizije. Z. D.

POVODOM GODI[WICE KARLOVA^KOG MIRA

Koncertcrkvenihhorova Me{oviti hor Saborne crkve "Sveti Arsenije" i hor crkve Presvetog trojstva iz Sremskih Karlovaca odr`a}e danasu18satiusve~anojsali karl ov a~k og Mag ris trat a koncert. Povod je 312 godina

od potpisivawa Karlova~kog mira. Organizator je karlova~ka op{tina,~ijipredsednikMilenko Filipovi} }e se obratitiprisutnima. Z. Ml.

Svetosavskabeseda uMaticisrpskoj Tradicionalnu svetosavsku besedu “O protivqewu zlu u srpskoj kulturi- Sveti Sava i Wego{“,dr`a}eve~erasu19~asova prof. dr Milo Lompar, u

sve~anojsaliMaticesrpske.U programu }e u~estvovati hor Saborne crkve "Sveti Georgije", dirigova}e mr  Bogdan \akovi}. Z. D.

Dru`ewenaizlo`bi starih~estitki Prvodru`ewepovodomizlo`be ~estitki "Sre}a putuje" odr`a}e se danas u 12 ~asova u MuzejuVojvodine,UlicaDunavska 35. Autorka izlo`be Milkica Popovi}, vi{i kustos istori~ar, upozna}e posetioce

s ~udesnim svetom starih ~estitki.Naizlo`bi,kojaseodr`ava svake srede, do 10. marta, predstavqeno je 458 starih ~estitki i 200 ~estitki ~iji su autorideca. T. L.

USKORO TAKMI^EWE „BESEDE U ZORANOVU ^AST”

Govorni~kopolufinale uNovomSadu

"Pre nego {to baci{ kamen na nekog drugog reci {ta si uradio", citat je Zorana \in|i}a i tema ovogodi{weg {estogporedutakmi~ewaubesedni{tvu pod nazivom "Besede u Zoranovu~ast"~ije}esepolufinaleodr`ati4.martauPozori{tumladih,najavilisuiz Demokratskestrankenaju~era{wojkonferencijizamedije. UorganizacijiDS-aiFonda dr Zoran \in|i}, takmi~ewe se organizuje u 14 gradova {irom Srbije, a pored Novog Sada doma}in polufinala bi}eNi{.Ufinalusvojebesedni~keve{tineodmeri}e4najboqatakmi~ara12.martauBeogradu. -  Kao i svih predhodnih godina ovim takmi~ewem promovi{u se vrednosti moderne i evropske Srbije koje je definisaoZoran\in|i}.-rekaoje predsednikomladineDS-aDanielBorba{.

Tako }e se godi{wica atentata na biv{eg premijera obele`iti na jedan adekvatan i primeren na~in, a kako napomiwu iz DS-a, ju~era{wi datumnosijo{jedanva`andoga|aj - deset godina otkad je Zoran \in|i} izabran za prvog demokratskogpredsednika. Novinaovogodi{wegtakmi~ewajeprilikadasepredstavnici nacionalnih zajednica mogu prijaviti na takmi~ewe govore}i tekst besede na materwemjeziku.Prijavezau~e{}emogusepodnetinaadresi www.ds.org/besednistvo i posle odabiranajbli`egmestaukom se`elisudelovatipotrebnoje poslati tekst besede najmawe 48satiprepo~etkatakmi~ewa u izabranom gradu. Beseda mo`evariratiodpoliti~kih,sociolo{kih, kulturolo{kih, ekonomskih do op{tedru{tvenihtemaitrajatido4minuta. A. L.


VOJVODINA­/­NOVI­SAD

sreda26.januar2011.

c m y

10

ИЗАБРАНИНАЈБОЉИСОМБОРСКИСПОРТИСТИ

Кајакашицепревеслале свеостале

Представницинајбољиху школском спорту Срема

Наградезанајбоље школеСрема СРЕМСКАМИТРОВИЦА: Награде за најбоље школе Срема у школском спорту, у школској 2009/2010. години уручене су јуче у Градској кући у Сремској Митровици. У конкуренцији пионира, прво место заузела је ОШ „Растко Немањић Свети Сава“ из Нове Пазове, друго место припало је ОШ „Јован Поповић“ из Сремске Митровице, док се на трећем месту нашла се ОШ „Петар Кочић“ из Инђије. У кон ку рен ци ји пи о нир ки најбоље су биле ученице ОШ „Трива Витасовић Лебарник“ из Лаћарка, „Вељко Дугошевић“ из Руме и „Јован Јовановић Змај“ из Сремске Митровице. У катего ри ји омла ди на ца, уче ни ка

средњих школа, признање је добила Гимназија „Бранко Радичевић“ из Старе Пазове, затим, сремскоми тро вач ка гим на зи ја, као и техничка школа у Старој Пазови. Најбоље омладинке су ученице митровачке гимназије, Економске школе „9. мај“ из Митровице и Медицинска школа „Драгиња Никшић“ из Сремске Митровице. При зна ње за нај у спе шни ју основну школу добила је ОШ „Растко Немањић Свети Сава“ из Нове Пазове, док је ово призна ње у кате го ри ји сред њих школа припало сремскомитровачкој гимназији. С.Л.

Стипендијенајуспешнијим студентима КИКИНДА: По пет хиљада динара добило је 69 најуспешнијих студената са територије кикиндске општине. Комисији, која је разматрала захтеве пристигло је 90 захтева за доделу стипендија, а за 69 студената из кикиндске општине стипендије су одобрене. - Задовољство ми је што међу стипендистима има 10 студената са про сечном оценом 10, а 40 студената са про сечном оценом изнад девет – каже секретарка Секретаријата за друштвене де-

лат но сти Горд ан а Паж ин. – Стипендије је добило и седам студената који су били први на ранг ли сти, на кон при јем них испита за факултет, три студента су ученици генерације, а четворо их је чланова МЕНС-е. Стипендију су добили и студенти са про сечном оценом изнад осам са слабијег материјалног стања. Из буџета општине за ову намену издвојено је 3,5 милиона динара. А.Ђ.

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­ „Mon­te­vi­deo,­ Bog­ te­ vi­deo!”­ (15,­ 18­ 19,­ 21,­ 22),­ „Upo­znaj­te­ ma­le Fo­ke­ro­ve”­(17.45,­19.45,­21.45),­„Me­ga­um”­(13.45,­15.45),­„Tu­ri­sta”­(20.30, 22.45),­ „Gu­li­ve­ro­va­ pu­to­va­wa”­ (13.30),­ „Le­to­pi­si­ Nar­ni­je:­ Pu­to­va­we­ na­mer­ni­ka­ zo­re­ (17.30),­ „Tron”­ (20.00),­ „Ha­ri­ Po­ter­ i­ re­li­kvi­je­ smr­ti (13.15,­16.00),­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik”­(14.30,­16.30,­18.30),­„Grin­hor­net” (22.30),­ „Pri­~a­ o­ igra~­ka­ma”­ (12.30),­ „So­ci­jal­na­ mre­`a”­ (15.15,­ 17.50, 20.15.),­„Pa­ra­nor­mal­na­ak­tiv­nost­2”­(22.40). Jadran:­„^a­rob­ni­svet­Pa­je­Pat­ka”­(18),­„[i­{a­we”­(19.45),­„red”­(21.30). Art­bi­o­skop­„Vojvodina„­na­Spen­su­„Be­li,­be­li­svet”­(21)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te Sce­na­Jo­van­\or­|e­vi}­„Tra­vi­ja­ta”­(19),­Sce­na Pe­ra­Do­bri­no­vi}­„Uje`”­(19.30). Pozori{te mladih ve­li­ka­sa­la­„Qu­bav„­(20)

MUZeJi Muzej grada,­ Tvr­|a­va­ 4,­ 6433–145­ i­ 6433–613­ (9–17):­ stal­na­ po­stav­ka „Pe­tro­va­ra­din­ska­ tvr­|a­va­ u­ pro­{lo­sti”;­ po­stav­ka­ Ode­qe­wa­ za­ kul­tur­nu isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­ Du­nav­ska­ 35–37­ (9–17,­ rad­nim­ da­ni­ma­ i­ vi­ken­dom): stal­na­ po­stav­ka­ „Voj­vo­di­na­ od­ pa­le­o­li­ta­ do­ sre­di­na­ dva­de­se­tog­ ve­ka”, „Voj­vo­di­na­ iz­me­|u­ dva­ ra­ta”,­ „An­ti­fa­{i­sti~­ka­ bor­ba­ u­ Voj­vo­di­ni 1941–1945”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od ponedeqka, 24. januara, u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: AleksandraGaji} iz Kucure (devoj~ice) DEVOJ^ICE: Jelena Jovanovi}, Tijana Radoj~i}, Jelena Miokovi}, @eqka Pjevac, Tamara Peri{i} iz Novog Sada, Dragana [teti} iz Temerina, Dragana Mihajlovi} iz Veternika i Sawa Brankovi} iz Ba~ke Palanke, DE^AKE: SandraAntoni}, BojanaRajkov, IvaAniki}, Milana Kne`evi}, Jelena Krneta, Nata{a Mandi} iz Novog Sada, Ivana Levi} iz Sremskih Karlovaca, KatarinaTijani} iz Petrovaradina, Gorana Mihajlovi} iz Karavukova, Ivana Grbi} iz Temerina, KatarinaIskrin iz Iriga, MilkaVukeli} iz ^eneja, RadmilaPetrovi} iz Kru{edola.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Mila Ga{par (1951) u 9.45 sati, Milutin Dragutina Stojanovi} (1946) u 10.30 - urna, Marija Petra Ne{ovi} (1926) u 12, Iren Jo`efa Bala` (1934) u 12.45, Milenka Nikole Peri{i} (1949) u 13.30, \ur|ica Nikole Miqkovi} (1926) - ispra}aj u 15 ~asova. Na novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Qubica Milo{a Tomi} (1925) u 13 ~asova. Na Gorwem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Zorka Danila Topoli} (1932) u 15 sati, a na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici u 14 ~asova bi}e sahrawena Du{anka Branka Poledica (1930).

СОМБОР: У традиционалној анкети локалних „Сомборских новина” проглашени су најбољи спортисти овог града за 2010.годину. На церемонији проглашења најбољих сомборских атлета, која иначе претходи и избору најуспешнијих спор- Најбољисомборскиспортисти тиста године по мишљењу Спорт- проглашена за најбољег спортисту ског Савеза Сомбора, за најбољу у јуниорској конкуренцији. Епитет сениорку проглашена је чланица најбољег пионира припао је фудКајакашког клуба „Дунав” из Без- балеру СашиДомићу, који спада дана државна репрезентативка у ред изузетно талентованих играАнтонијаПанда, која је освојила ча ФК „Раднички“, а однедавно је чак четири титуле првака Србије, члан београдског „Партизана“. док је њена клупска другарица Осим што је члан најбоље поставе ДијанаЕрцег, трострука прваки- шампионског тима у његовом узња Србије у кајацима четворосе- расту, у више веома опсежних седима на 1.000, 500 и 200 метара, лектирања изабран је у првих једа-

наест пионира репрезентације Србије. Управо његов матични клуб, ФК „Раднички“, члан Прве српске лиге проглашен је за најбољу спортску екипу, а пригодна признања за постигнуте врхунске резултате су уручена још једној веслачици КК „Дунав“ Ренати Мајор, тенисеру члану ТК „Жак“ Филипу Крајновићу, дизачу тегова Игору Томићу, фудбалеру „Радничког“ Милораду Ресановићу, чланици Карате клуба „Сомборац“ Дуњи Жеравић, пливачици Ребеки Репман (ПК „Феникс“), дизачу тегова Данијелу Серенчешу и шахисти Милошу Рогановићу. М.Миљеновић

ЈАВНАПРИРЕДБАРТСТАРАПАЗОВА

Великијубилеј „Културне димензије”

СТАРАПАЗОВА: РT Стара Пазова, која постоји већ скоро 44 године, настављајући традицију првог локалног радија у Срему, Радио Војке (1967) организује 28. јануара јавну приредбу поводом емитовања 1.500. „Културне димензије“, која је једна од најстаријих радијских емисија из културе у Србији. Аутор и водитељ емисије, новинар АнђелкаМали, један је од пионира локалног информисања у овој средини, иначе и дописник „Дневника“, а од самог почетка рада у радију, најпре као сарадник, а потом као запослени новинар, уређује област културе. Кроз „Културну димензију“ (емитује се петком у 17 часова) прошло је на хиљаде људи, а камоли информација, у периоду од скоро 32 године, а аутор и емисија су се окитили признањима: Плакета „Све-

тлост“ Општине Стара Пазова 1981. и прва награда Заједнице радиодифузних организација Војводине 1987. Приредба посвећена овом јубилеју информисања, а нарочито из културе, биће одржана у скупштинској сали у Белој згради, на Тргу др Зорана Ђинђића у 17 часова, уз директни пренос на 91,5 мегахерца, на таласима Радио Старе Пазове. Свечаности АуторкаемисијесМиромБањац ће присуствовати представници институција културе и локалне филхармоније и квартета „Bassiona заједнице, културни радници старопа- Amorosa“ из Минхена, пијанисткиња зовачке општине, али и Срема, а у про- Бојана Совиљ, мецосопран Бојана граму ће учествовати глумица Ђурђи- Ставров, етно-певачица Ана Недељја Цветић, солиста групе „Легенде“ ковић-Бранковићи тенор БорисБаИван Милинковић, мр контрабаса бик. Покровитељ приредбе је ОпштиЉубинко Лазић, члан Београдске на Стара Пазова, уз спонзорe. А.М.

telefoni

Светосавска академија

БЕЧЕЈ: Све школе на територији бечејске општине ће, сходно традицији у Србији, сутра на пригодан начин обележити школску славу Светог Саву, а вечерас у 18 сати одржаће се у Градском позоришту Бечеј Светосавска академија. Поред Српске православне цркве, домаћин овогодишње Светосавске академије биће овдашња Гимназија, која је припремила садржајан програм. - Поред наших ученика, у програму Светосавске академије учешће ће узети предшколци Дечијег вртића „Лабуд Пејовић“, ученици Музичке школе „Петар Коњовић“, основци школа „Здравко Гложански“ и „Север Ђуркић“ и средњошколци Економско-трговинске школе - каже директор бечејске Гимназије мр МиодрагБасарић. Међутим, тиме се на завршава обележавање Савиндана у највећој потиској општини. Годинама уназад Удружење за школски спорт и педагога физичке културе општине Бечеј, под покровитељством локалне самоуправе, организује Светосавски турнир у малом фудбалу. С обзиром на то да ће школе на Савиндан организовати прославе под својим кровом, светосавски турнири ће се одржати у спортској дворани ОСЦ „Младост“. Три средње школе ће се такмичити у суботу, 29. јануара, а седам основних школа ће фудбаско умеће показати у четвртак, 3. фебруара. В.Ј.

Заменик омбудсмана уАдииМолу

АДА: Заменик покрајинског омбудсмана за заштиту права националних мањина Ева Вукашиновић са сарадницима, примаће странке данас, у Ади и Молу. Пријем заинтересованих грађана је у Ади у згради Скупштине општине Ада (Трг ослобођења 1) од 11 до 12 сати и у Молу у згради Месне заједнице Мол (М. Тита 62) од 12.30 до 13.30 сати. М.Мр.

VODI^

VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas��� 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

Сарадња Апатина и Баје

АПАТИН: Представници делегације града Баје у Мађарској договорили су се са делегацијом апатинскеопштинеозаједничком интеррегионалном конкурисању, какобиизфондоваЕвропскеуније обезбедили  50.000 евра, којим би се финансирао Пројекат идентификовања и санирања илегалнихдепонијасмећа,каоизапредузимањемераузаштитичовекове околине.ЦиљПројекта,закојије потребноивластитоучешћеувисини од 15 одсто вредности пројекта,јестеиразменазнањаиискустава, као и транспаретност и доступност информација. Рок за подношење пријаве на конкурс је

16. фебруар, а уколико средства буду одобрена, добијен износ би се поделио међу двема општинама, односно по 75.000 евра. Како јеконстатованонасастанкууАпатину, реализација Пројекта добар јепуткабудућимзаједничкиминтеррегионалнимпројектима. У  деветочнаој делегацији из Мађарске,којујепредводиозаменик градоначелника Баје Роберт ФерчакбиојеиначелникНађбарачке Шандор Кираљ.У делегацији апатинске општине, осим председника општине др ЖиворадаСмиљанића,биојеисаветникзаинвестиционепројектеЈовоКораћ. Ј.П.

Беседе у Зоранову част

КИКИНДА: У Кикинди ће 4. фебруарау19сатибитиодржано квалификационо такмичење надметањаубеседништвунподназивом „Беседе у Зоранову част“. Шесто такмичење организују ДемократскастранкаиФонд„ДрЗоранЂинђић“,аусклопуобележавања осмогодишњице од убиства идесетогодишњицеодизборапрвогдемокартскогпремијера.Прво такмичењеубеседништвуодржаноје2006.годинеуКикинди. -Циљтакмичењајепромоција вредности модерне и европске Србије које је дефинисао др ЗоранЂинђић–кажепортпаролОО ДС-аНебојшаТепавац. -Желимо да омогућимо младим људима, без обзира на страначку, националну,верскуилиполнуприпадност, да искажу своје лидерскепотенцијалеиунапредесвоје вештине беседништва. Тема ово-

годишњегтакмичењајецитатпокојногпремијеракојигласи:„Пре негоштобацишкаменнадругог, рециштасиурадио“. Учесницинемогубитимлађи од 18, а старији од 30 година. Неопходно је да буду јасни, гласни и да беседу не читају. Говор несмедасадржиувредезадруге, абеседа,којаовегодинеможеда сеговоринаматерњемјезику,не смебитидужаодчетириминута. Стручнижириоцењиваћеквалитетбеседе,оригиналностизвођења,јасностпорукеиреакцијупублике. Након регионалних такмичења,14победниканаћићесе у полуфиналу која ће бити одржана у Новом Саду и Нишу. По четирипрвопласиранатакмичара итакмичариизполуфиналанадметаћесеуфиналномтакмичењу којећебитиодржано12.мартау Београду. А.Ђ.

Испаштају установе културе

ЗРЕЊАНИН: Установекултуре у Зрењанину поднеле су терет кризе,заједносапривредом,школством и здравством, оценили су у Градском одбору Либерално демократске партије и нагласили да је смањивањембуџетабиладоведена у питање и сама њихова намена и функционалност. „Одукупно58радникаизлокалне самоуправе, који су рационализацијом проглашени технолошким вишковимаикојисуузотпремнину напустили своја радна места, из културејеотишло39,спортскогсавеза девет, а остатак из градске

управе.Статистичкигледанопосао јеодрађендобро.Највећипроблем којијенастаопослеоверационализацијенијенесразмеранбројљуди којисунапустилираднаместа,него наставак запошљавања у градскојуправиуконтинуитету“,наводи се у саопштењу зрењанинског огранкаЛДП. Правом рационализацијом градске управе и рационалним трошењемсредставаизбуџета,сматрајуу овој странци, била би дата могућност установама културе да своју делатностнесметаноодвијајууинтересусвихграђана. Ж.Б.

САРАДЊААДЕИМАЂАРСКОГНАСЕЉАТИСАСИГЕТ

Заједничка брига о кориту и води Тисе

АДА: Председник ађанске општине Золтан Билицки и председникопштинскесамоуправемађарскогпограничногнасељаТисасигет Имре Бодо потписали су споразум о сарадњи на заједничкомпројектузасредстваЕвропске уније из ИПА програма. Укупна вредностпројектаје880.000евра који се односи на контролу морфологијекоритаиочувањаквалитетаводеурециТиси. Радимерењаисталнеконтроле стања и квалитета воде у Тиси и пијаће воде на овом подручју, у оквиру заједничког пројекта планира се набавка и рад мобилног уређаја за мерење и анализу речногкоритаиквалитетаводе.Оче-

кује се да почетак остваривања пројектабудеусептембруовегодинеињеговаимплементацијпотрајаће годину дана. Превдиђено једасе90одстоулагањаоствари наподурчјуопштинеАда. Из средстава ИПА програма прекограничне сарадње Мађарска-Србија у претходном циклусу је општина Ада у сарадњи са пограничном варошицом Морахалом,уновембрупрошлегодинеје започела реализаицју пројекта за изградњупречистачаотпаднихводауМолузаотпадневодеиз3.000 домаћинстава Аде и Мола. Вредност донације за овај пројекат је окомилионевра. М.Мр.

Прва „Џипијада” у Чуругу

ЧУРУГ: У Чуругу, клуб „Чуруг 4x4“ организује прву „Џипијаду“ којаћеусуботуинедељу,12.и13. фебруара,љубитељимаџиповапружитиприликудатестирајувозачке способности. За сада се пријавило око50учесникаизцелеСрбије,са двадесетаквозилакојићепрвогданаманифестацијекренутиизмотела „Гранд“ у Чуругу у вожњу по блатњавомчурушкомриту,земљаним и тешко проходним путевима. Траса је 30 дуга 40 километара, а према проценама организатора с обзиром на то да је стаза захтевна вожњабимогладатрајецеодан.

Поповратку,учесницимајеобезбеђеноноћењеумотелуГранд,ручак и вечера. Сутрадан, у недељу ујутру,планиранјеобилазакЧуругаииспитспретностикојићебити одржананазатонамењенојпољани.Свиучесницидобићезахвалнице,анајбољипехаре. Заинтересовани за вожњу моги дасепријавеорганизаторимателефоном на број. 066/089803 и 0621589077. Котизација се не плаћа,авозачимаисупокривенисви трошкови,осимпића. ПокровитељјеопштинаЖабаљ. Л.Н.

ПОВОДОМУКЛАЊАЊАСПОМЕНИКА МАЂАРСКИМЦИВИЛНИМЖРТВАМА

Осуда Меморијалног друштва „Рација 1942” ЧУРУГ: Меморијалнодруштво „Рација1942“изЧуруганајоштрије осуђује уклањање споменика мађарским цивилним жртвама 1944-1945. „НашеМеморијалнодруштвоје окупљено првенствено око борбе противзаборављањаугашенихживотаикаотакво,осуђујеуклањање историјских споменика. Та наша борба нема било какав политички, ни шовинистички предзнак. Згроженисмочињеницомдасеовакав инцидент десио баш у Чуругу, г��е иманајвишепоштовалацаидејеоко које смо окупљени. Сматрамо да свака жртва има право на сећање, обележјеииме.Истинатребадабудесветињасвимнацијамаиверои- сповестима. Јер без ње, осуђени

смонатодагрешкеизпрошлости постанумогућеубудућности. „ПозивамонадлежнеорганевластидасеуЧуругунеограничавају самонаовајинцидент–већдаМинистарство унутрашњих послова овај инцидент уврсти у преко потребнукампању,којујепотписало 2.000Чуружана,поводомепидемијенасиљакојајезахватилаовонасељеидаовајинцидентбудетекједан у низу разлога да се локалне властипокренууозбиљном,мирољубивом, али одлучном захтеву Чуружана, да се физичка безбедностграђанамораподразумеватии да је она апсолутна, безусловна, а нефакултативнаобавезаидужност локалних власти”, каже се у саопштењудруштва„Рација1942“. Л. К.

sreda26.januar2011.

11

РЕГИОНАЛНИЦЕНТАРКИКИНДАБЕЛЕЖИУСПЕХЕ

Просветари желе да напредују

КИКИНДА: Директор РегионалногцентразастручноусавршавањепросветнихрадникаДобровој Мартноши истакаоједајезањима успешан период. Представљајући извештај о раду, Мартоноши је напоменуо да су организована 23 семинара,којимајеприсуствоваловишеод2,5хиљадезапосленихупросветиидругиминституцијама. -Организованасуичетирисеминара која су одржана ван Кикинде, доксуодрађенеи24обукекојенису укаталогуМинистарствапросвете– додаојеМартноши.-УРегионални центарслилосе13,5милионадинара.Око350хиљададинарадобијено јеизрепубличкихфондова,сопственимсредствимаприкупљеноје300 хиљада,доксмоодлокалнесамоуправедобиливишеоддвамилиона динара.Вишеод10милионадинара пристиглојеоддонатора.

Премаречимапомоћницепредседника општине Гордане Булатовић,добројештосвевишепросветнихрадникажелиданапредујеусвојојструци. - Тако смо и дошли до тога да запослени у просвети желе и да акредитујусеминаре-појаснилаје ГорданаБулатовић. Регионални центар у Кикинди почео је да ради од августа прошле године. Објекат је адаптиран уз помоћ донације Владе Швајцарске и то је једини центар за стручно усавршавање у Војводини. Усреду,26.јануара,Кикиндаје домаћин семинару посвећеном класификационим испитима за ученике осмих разреда основних школа. Предавачи су стручњаци Европскепросветнекомисије. А.Ђ.

ПРВОПОВЕРИЛАЧКОРОЧИШТЕУЗРЕЊАНИНСКОМПРЕДУЗЕЋУЗАПРЕВОЗПУТНИКА

„Аутобанат” дужан две милијарде

ЗРЕЊАНИН: У Привредном судууЗрењанинујучејеодржано прво поверилачко рочиште у случајустечајауовдашњемпредузећу „Аутобанат”,потврдиојеза„Дневник” председник тог суда АлександарСтоиљковски.Поанализи којујесачиниостечајниуправник Слободан Срданов, укупна дуговања „Аутобаната” по разним основама износе скоро две мили-

милиона динара. Реално су, међутим,наплативатек64милиона. Од имовине, по сазнањима „Дневника”,„Аутобанат”поседује зграду и гаражу у Бачкој Тополи, аутобускустаницууСремскојМитровици,зградууКовилову,каои просторије за технички преглед возилаидругеобјектеуЗрењанину. Вредност побројане имовине процењенајена94милиона,ању

киватидатоучининекоодповерилаца.Акозаистабудетако,ондаје логичан епилог проглашење банкротау„Аутобанату”. Захтев за покретање стечаја у предузећу, којеседопренеколико месецибавилопревозомпутникау међународном, приградском, међуградскомиградскомсаобраћају, поднела је београдска „Агробанка”.„Аутобанатов”рачунублокадијеод8.мартапрошлегодинеи то за 502 милиона динара, али су дуговања, како се претпоставља, далеко већа. „Здраво ткиво” из фирме – аутобуска станица у Зрењанину, возила и линије градског,

ГоранАграмовић

„Нетбус”нијеиспуниоуслове „Аутобанатови“аутобуси

јардединара.Одтога,2,7милиона динарапотражујурадници, наиме неисплаћених зарада. Пореској управиовафирмадугује77милиона, добављачима из земље 131 милион,аизиностранства15милиона динара. Међу повериоцима „Аутобаната”суибанкекојимаје некада највеће средњобанатско предузећезапревозпутникаостало дужно 175 милиона динара. Остале обавезе јемства „Аутобанат”биогаранткодбанакадругим предузећимакојасуотишлаустечај. С друге стране, потраживања стечајног дужника према другима знатно су скромнија и износе 179

прати и грађевинско земљиште вредно81милиондинара.Покретна имовина „Аутобаната” дата у закуп, са опремом, процењена је на 24,5 милиона, а зрењанинска фирмапоседујеиуделаупредузећима у Бачкој Тополи, Шапцу и СремскојМитровици. На јучерашњем рочишту формиранисуСкупштинаиОдборповерилацакојибиунаредномпериодутребалодаодлучештадаљеса „Аутобанатом”. План реорганизације до сада није поднет и мада јошнијеистекаозаконскирок,добро упућени саговорници „Дневника”сматрајудајенереалнооче-

Конкурсзаповеравањепословаградскогиприградскогпревоза, накојисусеодазвалефирме„Нетбус”и„Ангеластар”,нијеуспео, па је градоначелник Зрењанина Милета Михајлов одлучио дасеконкурснипоступакпонови.Комисијаје,наиме,наконотварања и разматрања приспелих понуда, закључила да ни један од понуђачанеиспуњавасвеусловеизрасписаногконкурса.Доновогизбора,превозомпутникаћесе,каоидосад,бавити„Нетбус”. -Изненађенисмооваквомодлуком, јерсматрамодаиспуњавамо свеусловезапревозпутникауградскомсаобраћају.Уосталом,зар овајпосаоуспешнонеодрађујемосвакодневно-са14аутобуса,на 11градскихлинија?Свакакоћемосежалити, јерсматрамодасмо оштећени–казаоједиректор„Нетбуса”ГоранАграмовић. приградског и међуградског превозанедавносууговоромпренета нановоформиранукомпанију„Нет бус”, која је у власништву Драгана Филиповића. И највећи број радника„Аутобаната”пребаченје у„Нетбус”.Упосрнуломпредузе-

ћуосталајенеколицинаонихкоји нису били по вољи руководства, односно директора Горана Аграмовића који је, такође, са места првогчовека„Аутобаната”прешао удиректорскуфотељу„Нетбуса”. Ж.Балабан

У„МЕДЕЛИ“НАЈАВЉУЈУНОВЕИНВЕСТИЦИЈЕ

За повишицу нема пара?

ВРБАС: Фабрикакекса„Медела“, која послује у саставу земунског„Инвеја”,инвестираћедвамилионаеврауизградњуновепроизводнехале,магацинскепростореи набавку опреме. Поред садашње „Меделине“ хале, у кругу индустријске зоне у Врбасу, на 10.000 метара квадратних биће изграђена халаод3.800метараквадратних,а утокујеконкурсзаизрадуидејног решења за изградњу ових капацитета. Преманајавама генералнедиректоркеОливереВерац, инвестиција битребало дабудеготоваза10месеци, одмоментапотписивањауговорасаизвођачемрадоваиприбављања локацијске и грађевинске дозволе. На ову инвестицију „Медела“ се одлучила због повољних пословних резултата у 2010. години,каоиочекиваногповећањапроизводњеипродајеу2011. -Планинвестицијаза2011.годину је амбициозан, јер имамо своје местонатржиштукаоисвојуциљнугрупупотрошача.Одновихпроизводаускоробитребалодасепојаве нове интегралне штрудле од брусницеисмокве,каоиновачајна пецива. Усвајањем нових техноло-

Кадјебиоштрајк,нисусехвалилиуспесима

гија и набавком нове опреме „Медела“ ће на тржиште пласирати и новеформештрудлипокојимасмо лидери, нове вафел производе са вишефилова,каоивафленовихоблика,затимнајновијеинтегралнеи снекпроизводе -реклаОливераВерац за један домаћи интернет портал. -Почетак производње у новој халиочекујесекрајемове, илипочетком2012.године. Иакојеширењекапацитетанеке фабрике у сваком случају добра

вест,пословниуспесикојимасеу овом тренутку диче у „Медели“, нису спомињани током двомесечногштрајкауврбаскојкексарикојијетрајаоуавгусту исептембру 2010.године.Наиме,основнизахтевштрајкачајетадабиоподизање зарада запослених који су и тада тврдили да фабрика одлично послујеидапостојиреалнаосноваза повишицу. Међутим, послодавац јетадатврдиодајепоосновупословних резултата не постоји ни-

каква шанса да се плате повећају. Штрајк је уз посредовање покрајинскогсекретаразарад МирославаВасина,окончантакоштораднициманијеиспуњенниједанзахтев већ је потписан Споразум без иједног конкретног рока за испуњење штрајкачких захтева, као и без чврсто и јасно дефинисаних обавеза послодавца према радницима. У међувремену, недуго по окончању штрајка, у „Медели“ је формиран нови синдикат, који су подржали послодавци, у коју су листом прешли сви радници, док јеСамосталнисиндикат,којијеорганизовао штрајк, потпуно угашен. Иако је у Споразуму који су крајем септембра прошле године потписали штрајкачи и послодавац,стајалоданећебитиотпуштања, у претходних пар месеци, неколицинавођа штрајкајеипакдобила отказе,узобразложење дасу кршили радну дисциплину. Повећање које су радници тражили од послодавцанагодишњемнивоуби фабрикукошталоизмеђу150и200 хиљада евра, што је свега десети део инвестиције коју најављују у „Медели“. Н.Перковић


12

crna hronika

sreda26.januar2011.

dnevnik

PORODICE@RTAVADR@AVNIHZLO^INA,GRUPAINTELEKTUALACAIJAVNIHLI^NOSTIOBRATILESEJU^EPREDSEDNIKUSRBIJE

Zahtevzahitnohap{eweVeselinaVukoti}a Porodice `rtava dr`avnih zlo~ina,grupaintelektualaca i javnih li~nosti zatra`ili su ju~e, u otvorenom pismu predsednikuSrbijeBorisuTadi}u,hitnohap{eweVeselina Vukoti}a i mere protiv odgovornih za wegovo nedavno pu{tawenaslobodu. Upismusepodse}adaseVukoti}, koji je pravosna`no osu|en u Crnoj Gori na najstro`u zatvorsku kaznu zbog ubistva izvr{enog 1997, godinama krio u inostranstvu, da bikrajem2008.bioizru~enSrbiji,gdemujevanrednoodobre-

nodr`avqanstvoigdejeoslobo|enposlenepunih10meseci zbog„sr~anihsmetwi”.Potpisnici pisma zahtevaju „hap{ewe i krivi~no gowewe svih pripadnika struktura unutar tajne slu`be, tu`ila{tava i sudova, koji su godinama {titili, prikrivali i dr`avnim novcemfinansirali,anakraju i oslobodili vi{estrukog ubicuVeselinaVukoti}a”. Upismusenavodida„krvava linijadr`avnihzlo~inatraje neprekidnouSrbijipo~evjo{ od devedesetih pa sve do ubistva premijera (Zorana) \in-

U SENTI DVOJICA OSUMWI^ENAZA PREVARU

Tankovali,anisu platili Protiv Karoqa H. (1960)iz Sente i Ota H. (1972)iz Tre{wevca policijski slu`benici u Senti podneli su krivi~nu prijavu, zbog postojawa osnova sumwe da su po~inili krivi~no delo prevare,na {tetu firme „EIG Servis„iz Sente. Policija je saop{tila da su osumwi~eni krajem novembra 2010.godine,la`nimpredstavqawemdasuzastupnicifirmeiz Futoga,doveliuzabluduodgovornoliceu„EIGServisu„daim isporu~ievrodizeluvrednostiodoko570.000dinara,kojidosadanisuplatili. M.Mr.

OSNOVISUDUNOVOMPAZARU

La`nomradnikuBIA devetmesecizatvora Jedan mu{karac iz Priboja osu|enjeju~enadevetmesecizatvora u Osnovnom sudu u Novom Pazarujerjevaraogra|anepredstavqaju}isekaoradnikBezbednosno-informativneagencije. Osu|eni Dragi{a Drobwakovi} (45)mora}edaplatii100.000 dinara, kao i tro{kove pau{ala i ve{ta~ewa neuropsihijatra. Policija je Drobwakovi}a uhapsila 20. jula 2010. godine zbog sumwe da je, predstavqaju}i se kaoradnikBIA,doveouzabludu io{tetiovi{egra|anaizNovog

Pazara i Ra{ke, tako {to im je obe}avaoda}eihzaposlitiiza totra`ionov~anunaknadu. „OdS.K. jeprimio200evrai 15.000dinara,uzobe}aweda}e muupisatisinauSredwu{koluunutra{wihposlovauSremskojKamenici.OdA.K. jeprimio20.000dinarajerjeobe}ao da}egazaposlitiukampu@andarmerije, a od Z.M. je uzeo 3.600 dinara za posao u BIA”, navedenojeupolicijskomsaop{tewunakonhap{ewaDrobwakovi}a. E.D.

VI[ISUDUBEOGRADUPROTIVUKIDAWA PRITVORABIV[EMDIREKTORUOFK„BEOGRADA”

OdbijenTerzi}ev predlogzajemstvo Vi{isuduBeograduodbioje ju~e predlog odbrane biv{eg predsednika Fudbalskog saveza SrbijeZvezdanaTerzi}a zawegovopu{tawenasloboduuzpolagawe jemstva u iznosu od 41.653 evra, uz obrazlo`ewe da bi optu`eni mogao pobe}i, saop{tenojeizsuda. S predlogom odbrane da se Terzi}u ukine pritvor uz jemstvosaglasiloseVi{etu`ila{tvouBeogradutokomglavnog pretresa17.januaraovegodine,

ZvezdanTerzi}

alijesudipakodlu~iodapredlogodbije,podse}aju}inatoda je Terzi} bio nedostupan policiji i sudu gotovo tri godine, iako je znao da se protiv wega vodikrivi~nipostupak. „I pored saznawa da je za wimraspisanapotragaime|unarodnapoternica,biojeuvi{egodi{wem bekstvu, a prilikom saslu{awa pred ovim sudom, nakon li{avawa slobode, koristio se svojim zakonskim pravomdaneotkrijemestogde se nalazio dok je bio nedostupan dr`avnim organima RepublikeSrbije”,podse}asud.Sve

navedenoukazujenatodabioptu`eni Terzi}, ukoliko bi se na{ao na slobodi, mogao pobe}i ili se sakriti, ~ime bi ponovo postao nedostupan sudu, takodasewegovodaqezadr`avawe u pritvoru pokazuje kao nu`na i neophodna mera, smatra sudsko ve}e sudije Danka Lau{evi}a kojejedonelore{eweoodbijawujemstva. Sud nije odlu~ivao o Terzi}evom predlogu koji se odnosi napolagawejemstvauvidukonstituisawa hipoteke na nepokretnostima ukupne vrednosti 158.347evra,jerjena{aodaseo ovomdelupredloganemo`eodlu~ivati po{to mu nije dostavqena saglasnost suvlasnika nepokretnostikojebibilezalo`ene. „Optu`eni ne mo`e raspolagati tu|om imovinom, niti je dostavqennalazimi{qeweve{takanaokolnostutvr|ewatr`i{nevrednostiponu|enihnepokretnosti”, navodi se u saop{tewu.Protivnavedeneodluke Terzi}, wegovi branioci i Tu`ila{tvo imaju pravo `albe ApelacionomsuduuBeogradu. Terzi}u je 17. januara po~elo su|ewe zbog optu`bi da je nezakonitoprisvojiooko~etirimiliona evra od transfera tri fudbalera OFK „Beograd„. On se posle gotovo tri godine bekstva 11. novembra 2010. godine predao pravosudnim organima Srbije. Posle nedequ dana provedenihupritvoruOkru`nogzatvorauBeogradu,preba~enjena Vojnomedicinsku akademiju zbog nesvesticaiglavoboqa.Pro{le sedmicevra}enjeuOkru`nizatvorisme{tenuSpecijalnuzatvorskubolnicu. (Tanjug)

|i}a”ipodse}ada„nikadanisu prona|eni po~inioci, a pogotovu ne naru~ioci politi~kihubistavaSlavka]uruvije, sudije Neboj{e Simeunovi}a,

~lanakapoznatenovinarkeDadeVujasinovi},kojajeubijena desetakdanakasnije. Ovootvorenopismo,kojesu izme|uostalihpotpisaliuni-

U pismu se navodi da „krvava linija dr`avnih zlo~ina traje neprekidno u Srbiji po~ev jo{ od devedesetih pa sve do ubistva premijera (Zorana) \in|i}a” novinara Milana Panti}a”. Potpisnicipismaisti~uida su Vukoti} i wegovi zlo~ini bilitemajednogodposledwih

verzitetskiprofesoriMirjanaMio~inovi},BranislavJakovqevi} iNikolaSamarxi}, re`iseri Lazar Stojanovi} i

JankoBaqak,pisciFilipDavid i Mirko \or|evi}, predsednikHelsin{kogodboraSowa Biserko, predstavnici novinarskihudru`ewa,urednici inovinariivode}iaktivisti zaodbranuqudskihprava,bi}e prosle|eno i predsedniku Skup{tineSrbijeisvimparlamentarnimstrankama. Vukoti}, kako navode mediji, biv{i saradnik Dr`avne bezbednosti, koga Crna Gora potra`uje zbog odslu`ewa kazneod20godinazatvora,azbog ubistva pomorskog kapetana Du{ka Bo{kovi}a 1997. godi-

ne,~ekanaslobodiponovqeno su|ewe pred Vi{im sudom u Novom Sadu, koji mu je ranije sudiouodsustvu. Poslehap{ewapoInterpolovoj poternici koju je raspisalaCrnaGora,krajempro{le godine Vukoti} je pu{ten da ponovqenosu|ewe~ekanaslobodi,kaoiodlukusrpskihvlastiozahtevuCrneGorezawegovoizru~ewe.Ume|uvremenu, crvena poternica ostaje na snaziisvakipoku{ajdanapusti Srbiju rezultirao bi wegovimhap{ewem. (Tanjug)

NEUSPELAPQA^KAUADIKAONAJKOMPLIKOVANIJEKRIMISERIJE

Baba-fantomi{lau naplatudugazagatawe? Neuspela pqa~ka mewa~niqubivu `enu, zajedno `ivi sa ulicu,na{ajeimoramodatrce „Dolar” u Adi, za koju je sinom, snajom i unucima, }er- pimo. @ivimo te{ko kao i prema prekju~era{wem saopkajojjeudatauItaliji.Nika- drugi qudi, od danas do sutra {tewu policije osumwi~ena da nisu bili ni veliki {ver- krizaje,nismogladni,paida Marija Preda (1941), kada je ceri, niti u sukobu sa zako- jesmonebikrenuliupqa~ku. pri~a dospela u medije, donom, ranije su radili zemqu, Sestra je udata i `ivi u Itaprinelisudababa-fantomjudr`aliisviwe. liji, nekada nam po{aqe koji ~e bude najtra`enija li~nost MarijinsinStevanPreda i dinardanasispomogne.Jasam u mirnoj potiskoj varo{ici. snaja Esma Petrovi}, koja je ratni vojni invalid i po tom Za wen upad u mewa~n ic u s {ar enomfantomkomna glaviipi{toqem pla{qivcem u ruci, mnogi `iteqi su saznali iz medija,aepilograzbojni{tva u poku{aju po svemu tek treb a da rasp etqaju akteri, kao u najk omp lik ov anij oj films koj krim in al is ti~k oj seriji. Sve detaqe scenarija po kojem se n a j d r a m a t i ~ n i j i deopri~eodigrao, sa 70. god i{ wom staricom u glavno ulozi,  sa svim detaq im a po svem u sud e} i te{ ko da bi ovog mom ent a MarijaPreda Mewa~nica„Dolar”uAdi razotkrili i najboqidetektivi.Idoksu~la- rodomiz\ale,nisubilizate- osnov u imam prim aw a. Ponovi familije ogor~eni i iz- ~eniposetomnovinara.Rekli sledw e dve ned eq e bil a je nen a| en i pos tupk om Mar ij e sunamdaonanijekodku}ene- prili~no o~ajna, govorila je: Prede, ona je ju~e s kesom pu- go da je oti{la na lekarski „svaka ~ast mafija{ima, {to nomlekovainalazima,popo- preg led u Sent u. Oni ne se obogata pqa~kaju}i”. Otivratku s internisti~kog pre- opravd av aj u pos tup ak, mad a {lajeupetakujutroodku}eu gleda iz Zdravstvenog centra snajk a Esma vel i da tak ve gradinismonipretpostavqau Senti, pred Domom zdravqa stvari„radeimalougledniji li {ta }e se dogoditi. Pola u Adi izjavila da joj uop{te qudi,alidaono{tojesvekr- satakasnijekadajedo{laponije bio ciq da opqa~ka me- va uradila joj ne prili~i jer licija,imalismo{tada~ujewa~nicu, nego da je i{la da ima 70 godina, takve stvari mo-pri~aStevanPreda. Stevan je u Adi bio fudbaler, ranije je radio i kao konob ar u sen} ans kom hot el u „Rojal”, zna ga dosta qudi iz potiskih mesta, ponosan je na

rija ka`e da je slu`benici gledalaukarteidajojonanavodnoduguje500evra! -Dugogatamigledamukarte. Ostala mi je du`na, a sada ka`edamenepoznaje.Prepoznala me je po kaputu i kapi, jer sam ve} dolazila kod we u mewa~nicu,nesamozbogduga,

Foto:M.Mitrovi}

nego i ranije - pri~a osumwi~enazapoku{ajrazbojni{tva Marija Preda. - Ako sam imaladesetevra,tamosamihmewala.Nisamseodvi{emaskirala,samosamstavilakapuna glavu, skinula sam je ~im sam izi{laizmewa~nice,zajedno s pi{toqem stavila u najlon kesu i bacila u |ubre. Policija ju je posle prona{la i uzela.Nakapisamsamano`em napravilaprorezezao~i.Sin isnajanisuznaligdesamoti{la.Sinodlaziukladionicu pa ga tamo zadirkuju, sramota

„Oru`je”s|ubri{ta Marijapri~adajeplasti~nipi{toq,kojimjemlataralau mewa~nici„Dolar”na{lana|ubri{tu,kategori~notvrde}i danijeimalanamerudaopqa~kamewa~nicu,negodajesamo i{ladanaplatidugodslu`benice. -Nisamvaqdaludadapqa~kammewa~nicu,kadaznamdakamerestalnosnimajukoulaziiizlazi.Dasamhteladapqa~kam obukla bih drugo odelo i ne bih i{la s plasti~nim pi{toqem.Onaumewa~nicipravisedamenepoznaje,nije~estitonividelapi{toq,jersesagnulaiodmahoti{ladajavimiliciji-ka`eosumwi~enaPreda.

SnajaEsmaPetrovi}isinStevanPreda

naplati navodni dug od slu`benicezagatawe! U Adi se zna da se Marija Preda bavi gatawem, ali svi subiliu~uduinisumoglida pov er uj u da je pok u{ al a da opqa~kamewa~nicu. -Znam`enuinasvesamposmislio,samonedabionatako{tau~inila-pri~a`iteq Ade, koji nije `eleo da mu se pomiweime.-RomskaporodicaPreda`iviusasvimsolidnoj urednoj ku}i i nije problemati~na.Znamjekaomiro-

rade malo `e{}i momci, ~ak ni wima ne uspe”. Dodaje da Marijaverovatnonijenisvesna{tajeuradila. -Sramotajetozaporodicu, jer smo ~estiti i tako vaspitamona{edvojedece.Bolesna jeineznamo{tajojjedo{lo datakone{touradi,mo`dajoj jejednostavnoproradilaneka bub ic a. Pij e mnog o lek ov a, oti{la je na pregled, srce joj ne{tonevaqa,snamase~esto sva|a,neznamo{tadaradimo, ne mo`emo da je izbacimo na

pretke za koje ka`e da su rumunski Cigani, da je po babinoj liniji nosi prezime Preda,atako|eidamujededaKosta Pet rov i} bio cig ans ki vojvoda u Adi u vreme Drugoj svetskograta. -Dasamhteladapqa~kami kradem, ja bih ne~im razbila izlogmewa~nice,negosamsve uradilaizo~aja.Neznam{ta da radim, kako da naplatim dug,dadobijemsvojepare-reklajeMarijaPreda. Prema onome {to je ispri~alanovinarima,izme|uwei slu`benicemewa~nicepostoje nera{~i{}eni ra~uni. Ma-

je i unucima u {koli jer sva deca tako znaju da im je baba htela da opqa~ka mewa~nicu, a samo sam i{la po pare {to mi duguje. Policija me je posle saslu{awa pustila ku}i, znajuonida}esveovobitina Sudu,danikadani{ibicunisamukralaidaje~itavana{a familijapo{tena. Slu`benicumewa~nice„Dolar” koja je radila u petak u vreme poku{aja razbojni{tva, zakojejeosumwi~enaPreda,ju~e nije radila, a wena koleginica rekla je da nema {ta da ka`eizamoliladajeneometajuuposlu. M.Mitrovi}


crna hronika

dnevnik

sreda26.januar2011.

13

U VI[EM SUDU U BEOGRADU IZRE^ENA PRESUDA OPTU@ENIMA KOJI SU NA SMRT PRETUKLI FRANCUSKOG NAVIJA^A

Zaubistvo BrisaTatona 240 godinazatvora Vi{i sud u Beogradu izrekao je ju~e presudu kojom je oglasiokrivimdvanestoricu nav ij a~ a FK "Part iz an" i osudioihnaukupno231godinu zatvora po optu`bi da su pred utakm ic u „Part iz an“-

je navela, „kao organizatori napada“ na francuske navija~e koji su 17. septembra 2009. mirno sedeli u kafi}u „Ajri{pab“naplatouObili}ev venac, i osu|eni: odbegli \or|e Preli} na 35 godina

dr`avqane koji su do{li da gledajuutakmicu.Pribezobzirnomnasilni~kompona{awu, svesni radwi koje preduzimaju,okrivqenisuorganizovano tukli Tatona, nanev{imute{kepovredeglavei

Velikagu`vanaulazuusudnicu

“Tuluz” 17. septembra 2009. u Beogradu, u~estvovali u napadu na trojicu francuskih navija~a i prebijawu nasmrt BrisaTatona,kojije12dana nakontogapreminuo,testim u vezi za krivi~no delo te{kogubistva. Dvojica okrivqenih za koje je sud na osnovu izvedenih dokaza utvrdio da nisu povezanistu~omTatona,alidasu u~estvovali u grupi koja je ~inilanasiqe,osu|enisuna ukupno devet godina zatvora, pa je zbir kazni svih osu|enih240godina. Predsednica sudskog ve}a Mirjana Ili} je navela da su po optu`bi za krivi~no delo te{kogubistvausaizvr{ila{tvu ogla{eni krivim, kako

zatvora,DejanPuziga}a na32 godine, a u prisustvu Qubomir Markovi} i Ivan Grkovi} napo30godinazatvora. -Onikojisunajstro`ekawenisubilivo|enavija~kih grupa „Iridu}ibili“ i „Alkat raz“ - rek la je sud ij a Ili}. Po14godinazatvorasudje izrekaookrivqenima:Vladanu Suvajcu, Jovanu Karbi}u, MilanuVujovi}u iBranimiru ^etniku. Na po 12 godina zat vor a su osu| en i Drag an Tomasovi},StefanVeli~kovi}, Milan Tarla} i Bojan Matijevi}. -Okrivqenisu17.septembra 2009. oko 17.40 na platou Obili}evvenac,uura~unqivomstawu,napalifrancuske

tela, koje su 29. septembra 2009. izazvale wegovu smrt, iakomujepru`enaodgovaraju}amedicinskapomo}-kazala je predsednica sudskog ve}aMirjanaIli}.

Analiziraju}i dokaze, izvedenetokompretresa,kaoi medicinske nalaze o ve{ta~ew u Tat on ov ih pov red a, glavna sudija je navela da je ve}eocenilodasupotvr|eni navodi optu`nice koji opisujukriti~nidoga|aj. -OkrivqenisuTatonaudaralipoteluiglavi,nogama, rukama, inventarom kafi}a, ga|ali ga ~a{ama, pepeqarama i fla{ama, a zatim su ga pritisnuli uz ogradu. Dvojica ili trojica optu`enih su ga bacili sa stepeni{ta, s visineod4,28metra,azatim serazbe`ali-kazalajesudijaMirjanaIli}. Uveziskaznamakojesuizre~ene okrivqenima predsedavaju}ajenavela dajesudsko ve}e cenilo sve okolnosti: ulogu svakog okrivqenog u dog a| aj u, pob ud e, dr` aw e predsudom.Dodala jedave}e smatra da }e kazne „ostvaritiisvrhuspecijalneprevencijeiuticatinadrugedane vr{eovakvakrivi~nadela“. Sudija Ili} je kazala da „da sud nije prihvatio stav tu` io c a da su okriv qen i krivi~nodelokojeimsestavqa na teret izvr{ili s direktnimumi{qajem“. Po presudi, sud je utvrdio da nije bilo dokaza za optu`be za ume{anost u krivi~no delo u odnosunaokrivqene StepuPetrovi}a i Dejana Stankovi}a i oni su osu|eni za u~e{}e u nasilni~koj grupi - na pet, odnosno~etirigodinezatvora.

Zori}: Tu`ila{tvo zadovoqno presudom -Tu`ila{tvo je zadovoqno presudom kojom su ju~ena ukupno 240godina zatvora osu|eni optu`eni za ubistvo francuskog dr`avqanina Brisa Tatona u Beogradu 2009.godine- izjavio je ju~e Tanjugu portparol Republi~kog tu`ila{tva Tomo Zori}. Ova presuda je dokaz da je pravda dosti`na.Ona je potvrda efikasnosti srpskog pravosu|a,koje je pokazalo da seza samo sedam meseci mo`e okon~ati postupak i doneti prvostepna presuda u veoma slo`enom predmetu. Po wegovim re~ima,presuda je istovremeno i opomena i poruka da ovako ne{to nikada vi{e ne bi smelo da se dogodi i da pravna dr`ava mora da se suprotstavi nasiqu i poka`e odlu~nost.

ZBOG OTIMA^INA U NOVOM SADU

Okrivqen razbojnik sa{oferom Nov os ads ka pol ic ij a je uhaps il a Ilij u K. (1979)izRak ovc aiSlavk aB. (1978)izLed inac a pod sumw om da su po~ in il i tri razb ojni{ tvanapodr u~j uNov ogSad a. Ilij aseter et idajepretw am aifiz i~k im nas iq em otim ao nov ac i mob iln e tel ef on e odzap os len ihuradw am a,aSlavk useprip isuj edagajevoz ionaizv r{ ew ekriv i~n ihdela. Obojicijeodre|enamerazadr`avawa,azatimsuprivedeninasaslu{awenadle`nomistra`nomsudiji,navodiseuju~era{wemsaop{tewunovosadskePolicijskeuprave. M. V.

Suzerodbineosu|enihnakonizricawapresude

Po opisu optu`nici, trojicamladi}akojisusedeliza stolom s Tatonom uspeli su da pobegu i pro{li su s lak{im telesnim povredama, a on jeostaozaglavqenizme|u stolova.

- Na wih niko nije ukazao dasubiliokoTatona-kazala je preds ed av aj u} a sud ij a Ili}. Petnaestom okrivqenom Vladimiru Bo{kovi}u, kome sesudilojerjenakondoga|aja

RoditeqiSuzaniAlanTaton

Alan Taton: Srpsko pravosu|e ~asno obavilo posao RoditeqiBrisaTatonaizjavilisuju~edajesrpskopravosu|e~asnoobavilosvojposao,izrekav{ikazneod~etirido 35godinanavija~imaoptu`enimzaubistvowihovogsina. -Mislimdaseradiojednom~asnomsudskomprocesu.Zasamekaznemislimdasuvelike,alidasuizaslu`enezbogkoli~ine iskazane agresivnosti i nasiqa. Ja sam to do`iveo kaovarvarskonasiqe,nemamdrugure~datoopi{em-rekao je novinarima Tatonov otac Alan u rezidenciji francuske ambasade. Onjekazaoidajesvestanmogu}nosti`albevi{ojinstancinaizre~enupresudu,alidaimapoverewausrpskopravosu|e. - Ne poznajem dovoqno srpsko pravosu|e i zakonodavstvo dabihznao{tamoguo~ekivati,ali,jednostavno,imampoverewausrpskopravosu|einadamseda}edonetiodlukukako treba,~akiakobude`albe-rekaojeon. AlanTatonje,tako|e,apelovaonamedijeda,kadagodmogu, iznose na videlo postupke huligana i nasilnika "koji ugro`avajuisportijavni`ivot,zato{toujednomtrenutku do|emomenatkadaodwihvi{enemo`eteda`ivite". -@eleobihdasezahvalimsrpskomnaroduisvimakojisu nasodsrcapodr`ali.Ionisuprotivnasiqa,agresije,u`asakojisede{avaju-kazaojeAlanTaton,apeluju}inaroditeqedavodera~unaosvojojdecidanekrenulo{imputemi daihza{titeodnasiqainasilnika.-Zaistasmolepodo~ekaniuSrbiji.Mogu~akdaka`emdasmotokomovihnesre}nihdolazakamogli~akidasepro{etamoidanasnikonikadanijeuznemirioilinamnabilokojina~inpretio.Dovoqnojedaimatenekolikocrnihovaca,neradiseoodnosusvih. Nekolikocrnihovacamo`evampokvaritii`ivotiop{ti utisakiapsolutnosve. (Tanjug)

skojimseuop{tene dovodiu vezu, primio u stan na jednu no}Tarla}a,izre~enajekazna odosammesecizatvorauslovnonadvegodinejernijedokazanodajeznaodajewegovdrugartadabioosumwi~en. Nakon{tosu~ulideooizre~enim kaznama, ve}ina optu`enih je odbila da daqe slu{apresuduinasvojzahtev suizvedeniizsudnice. Optu`eniStefanVeli~kovi}, koji je do kraja saslu{ao izricawe presude, s optu`eni~ke klupe se obratio re~ima: „Da li mislite da je ovom presudompravdazadovoqena?“ -Ovapresudajejednakasamom ~inu ubistva - kazao je Veli~kovi} pre nego {to su gaizveli. Rodb in a okriv qen ih je burnoreagovala,~uosepla~, ridawe,amnogisunapustili sudnicu, pri ~emu su se ~uli komentari:„Ovonijepresuda uimenarodave}uva{eime“, „Postoji i Apelacioni sud“, „Setite se wih pre nego {to zaspite“, „Vidimo se u Strazburu“,te „Vama}enarodada sudi“.

KOMPANIJA „MK-GRUPA” TU@ILA PREDSEDNIKA EKOLO[KOG POKRETA NOVOG SADA NIKOLU ALEKSI]A

Nasudzbogtvrdwiogenetski modifikovanomsemenu Kompanija „MK-grupa" podnela je Osnovnom sudu u Novom Sadu privatnu krivi~nu tu`bu protivpredsednikaEkolo{kog pokreta Novog Sada Nikole Aleksi}a a zbog naru{avawe poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti, saop{teno je ju~e iztekompanije.Osimtoga,protivAleksi}a}ebitipokrenuta iparnicazanaknadu{tetesvi{emilionskim od{tetnim zahtevom, navodi se u saop{tewu "MK-grupe". "Povod za podno{ewe tu`be jesuneistinitetvrdwegospodi-

na Aleksi}a, da je kompanija ’MK-grup’uvoznikgenetskimodifikovanogsemena",navodise u saop{tewu kompanije koja je ponovonaglasilada"nikadanije uvozila, niti uvozi genetski modifikovanosemeidajesvaka druga~ija informacija potpuno neistinita". Ekol o{ ki pok ret Nov og Sada u vi{e navrata u javnostijeizneotvrdwudaje"MKgrupa" od 2007. godine zastupnikidistributersvihsemena i herbicida "Monsanto korporacije", iako zakon strikt-

no zabrawuje uzgoj genetski mod if ik ov an ih org an iz am a (GMO)uSrbiji. "’MKgrupa’}eiubudu}nosti koristiti sve raspolo`ive pravne mere i postupke protiv svih lica koja u javnost iznose neistinite i zlonamerne informacije o na{em poslovawu, itobezobziranatodalitalicato~ineiznemoralnihrazlogadabipostiglasvojeilitu|e ciqeve ili iz drugih neopravdanihrazloga",isti~eseusaop{tewu. (Tanjug)

Braniocisu,uizjavamazamedije, najavili `albe ApelacionomsuduuBeogradu.IvanBajazit, branilac odbeglog \or|a Preli}a,izjaviojedase„pravdapokazalaskaqavimlicem“. - Ovo je jedna isfrustrirana,otu|enapravda.Presudaje presuda `eqe, presuda potrebe,anepresudapravde,ve}van svakog iskustva u nekakvim standardima kad se ta pravda deli.Nadamseio~ekujemdaje ovoprviiposledwipogre{an korak ka nekoj kona~noj pravdi-kazaojeBajazit. Zora Dobri~anin-Nikodinov i}, advok at okriv qen og Grkovi}a, izjavila je da je „ovopresudareprezentovawa mo}i,anepresudapozakonu“. -Ovajpostupakvezanzadoga|ajnaObili}evomvencu,od po~etka pa zakqu~no s ovim {tosmosada~uli,predstavqa ~iweni~nu pravnu i eti~ku katastrofu. Naime, svi oni koji su od dr`ave zadu`eni, a odnarodapla}enidaotkrijui obezbede istinu, nisu opravdali poverewe koje im je ukazano-kazalajeZoraDobri~anin-Nikodinovi}. E. D.

NA NOVOM NASEQU

No`emu pijanogmu`a Novosadskapolicijapodnelajekrivi~nuprijavuprotivPetreP.(1963)izNovogSadazbogsumwedajeposlekra}esva|eno`emnanalalaketelesnepovredesvomsupruguGoranuL.(1969). Kakonezvani~nosaznajemo,suprugosumwi~ene jeunedequuve~edo{aopijanku}iubaraciuUliciMom~ilaTapavicenaNovomnasequido{loje do gu{awa. Supruga je dohvatila no` i porezala mu`aokodvacentimetrapostomaku,nakon~egaje pozvalaHitnupomo}.Goranasuposleukazanepomo}i zadr`ali u Klini~kom centru Vojvodine, alinezbogpovredeve}zbogalkoholisanosti. Protiv Petre je podneta krivi~na prijava za nano{ewe lakih telesnih povreda opasnim sredstvom, saznajemo ju~e u novosadskoj Policijskoj upravi. M. V.


14

dRU[TvO

sreda26.januar2011.

dnevnik krizaBrakovaUBa^kojPalaNci

Na200ven~awa 60razvoda ProsvetariPrecizirali[trajka^kezahteve

^asovebispaslo 20milijardidinara U skladu s dogovorom s pro{lonedeqnog sastanka reprezentativnih sindikata s ministrima prosvete i finansija zajedni~ki {trajka~ki odbor i pregovara~ki tim Sindikata radnika u prosveti Srbije, Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije i Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije "Nezavisnost" Vladi republike Srbije i ministrima prosvete i finansija dostavio je {trajka~ke zahteve, a ju~e su jo{ uvek o~ekivali poziv za daqe pregovore. Ova tri sidikata su zahtevala od Vlade i resornih ministara da obezbede buxet ve}i za 24,5 posto u odnosu na pro{logodi{wi, uz obrazlo`ewe da je jedan od wihovih ranijih zahteva bio da dr`ava obezbedi da se ove godine, u odnosu na prethodnu, izdvajawe za prosvetu pove}a za pola procenta bruto dru{tve-

jardi (koje jedine i postoje u buxetu) bi se potro{ile na korekciju osnovice za obra~un i isplatu plata prema dinamici utvr|enoj u Zakonu o buxetu Republike Srbije za ovu godinu. Pored toga, prema sindikalnoj ra~unici, trebalo bi obezbediti jo{ osam milijardi za korekciju koeficijenata za isplatu plata, kojom bi se, prema dogovorenoj dinamici, obezbedilo da zaposleni na najednostavnijim poslovima dobiju zagarantovanu minimalnu zaradu, a ostali zaposleni kroz korekciju koeficijenata i korekciju osnovice sa posledwim pove}awem plata, platu ve}u za 25 posto. - Na taj na~in plate zaposlenih u prosveti bi bile uskla|ene s inflacijom u predhodnom periodu i inflacijom planiranom za ovu godinu, {to je 18,29 posto i 6 posto, a odnosi u pla-

Ve ro vat no da Ba~ ka Pa lan ka kao op {ti na sa 61.000 stanovnika i niskom stopom nataliteta nije izuzetak u Vojvodini, ali mo`e da poslu`i barem kao reper onima kojima statistika slu`i za ozbiqna istra`ivawa o dru{tvu u tran zi ci ji. Po ro di ca, odnosno bra~na zajednica, ka `u u ovom de lu ba~kog priobaqa Dunava, nije imuna na turbulencije poput privatizacije i tranzicije, koje ovdu tektonski tresu zadwe dve decenije (samo kao pri mer: ~ak 8.000 qudi je bez posla). U tome skoro svi vide i tuma~e podatke koji govore o krizi brakova. Ovde,uOp{tini,pri~apo~ne,azavr{avaseususednojzgradisuda U Ba~ koj Pa lan ci, centru op{tine sa 31.000 stanovnika, godi{we se sklopi Starijika`udanikonikogavi{ene}edatrpi, oko 130 brakova, a u preostaaopet,nekidrugi,dajeprazannov~anik lih 13 sela sa skoro polovigoriodpraznogkreveta nom stanovnika op{tine tek sedamdesetak. U mati~arskoj slu`bi Op{tine Ba~ka Paka, odnosno oko 60 brakova. posebno su u krizi brakovi lanka ka`u da se u proseku goRazlazi mu`a i `ene posle sklopqeni u posledwoj decedi{we na broj ven~anih ra„sudbonosnog da“ ovde su se niji, odnosno prvoj deceniji stane oko 30 odsto supru`niustalili na 30 procenata, a novog veka. Da li su do{la ne-

ka nova, moderna vremena, ili se jedan od polova pre vi {e eman ci po vao?! [ta su stvarni razlozi, osim klasi~nih koji postoje kako je sveta i ve ka? Sta ri ji ka `u da niko nikoga vi{e ne}e da trpi, a opet, neki drugi, da je prazan nov~anik gori od praznog kreveta. Da li velika o~ekivawa i ambicije brzo splasnu, pa se ume sto ma ti ~a ra potra`i sudija, a zgrada suda odmah je pored zgrade Op{tine... U jednoj od ovda{wih banaka rekli su nam da po prestanku otplate rata za stambene kredite kod bra~nih parova skoro oba ve zno do la zi do razvoda, a pre dvadesetak godina razlog je bio obrnut – prvo bi se mu` i `ena rastali, pa onda prestali da pla}aju kredit za stan. Skoro da vi{e niko ni ne spomiwe isto rij ske smet we mla dim bra~ nim pa ro vi ma po put ~an gri za ve sve kr ve, ta {te „zve~arke“, despotskog svekra ili preveselog tasta. M.suyum

[ta}ebitiupetak

aBortUsiUsrBijiiDaQeviDkoNtracePcije

Da podsetimo, ~lanovi Sindikata "Nezavisnost" {trajk su po~eli ve} u ponedeqak, skra}ivawem ~asova na 30 minuta, {to je zakonski oblik, u kojem su prema sindikalnim podacima bile 232 {kole, dok u Ministarstvu tvrde da se radi o 131 od ukupno 1.800 {kola. Ukoliko se ne dogovore s predstavnicima Vlade, od petka }e i "Nezavisnost", zajedno s Unijom i SprS, potpuno obustaviti nastavu.

Godi{we6.000trudnih tinejyerki

nog proizvoda, to jest podigne na nivo 3,9 posto BDP-a, koliko je bilo i pre zamrzavawa. Sindikalci su izra~unali da bi se na taj na~in u prosvetnom buxetu akumuliralo 134,46 milijardi dinara, {to je za oko 26 milijardi vi{e nego lane, ali je ovogodi{wi buxet za prosvetare za svega 6 milijardi ve}i od lawskog, to jest iznosi 114 milijardi dinara. - Pri tome Vlada nije po{tovala ni sopstveni memorandum o buxetu po osnovu koga je planirala da izdvoji za ovu godinu 3,4 posto BDP, odnosno 116 milijardi dinara, pa smo zahtevali izdvajawe od dodatnih 18 odnosno 20 milijardi dinara - poja{wava generalni sekretar Sindikata radnika u prosveti Srbije Zdravko Kova~. U dopisu Vladi i nadle`nim ministrima sindikati su izra~unali i kako bi se podelio ovogodi{wi buxet za prosvetare. Prema toj ra~unici {est mili-

tama sa~uvani kao u va`e}oj Uredbi o koeficijentima za zaposlene u obrazovawu - tvrdi Zdravko Kova~. Milijarda, koja tako|e nedostaje u buxetu, bi se iskoristila za isplatu jubilarnih nagrada, 300 miliona dinara za isplatu otpremnina onih koji su oti{li u penziju ili stekli uslov za takav odlazak, a 10,7 milijardi bi se iskoristio za socijalni program, tro{kove racionalizacije, tehnolo{ke vi{kove, kao i za poboq{awe uslova rada u {kolama. Sindikati potpisnici ovih zahteva tvrde da su spremni da se o dinamici pove}awa plata kroz korekciju koeficijenata i drugim otvorenim pitawima dogovore s resornim ministarstvima i Vladom i da o istom zakqu~e sporazum, kako bi se ispunili {trajka~ki zahtevi i predupredio {trajk s potpunom obustavom rada zakazan za petak. D.Deve~erski

U Srbiji se zvani~no uradi vi{e od 150.000 abortusa godi{we, me|utim, kako se oni rade i ilegalno, pretpostavqa se da je taj broj daleko ve}i. Statistika govori da se na abortus naj~e{}e odlu~uju `ene sredwih godina koje ve} ima ju de cu, pa ne pla ni ra nu trud no }u `e le da pre ki nu. Po {to ne ko ri ste ni jed no kontraceptivno sredstvo, za wih je abortus vid kontracepcije. Statistika govori da na jedno ro|eno dete dolazi pet abortusa, svaki drugi par le~i se od steriliteta, a 40 odsto `ena u periodu kada mo`e da ra|a ne koristi nikakva sredstva za kontracepciju. Raste broj ra|awa kod veoma mladih devojaka, od 16 i mawe godina. Podaci govore da u na{oj zemqi godi{we ima oko 6.000 trudno}a kod adolescentkiwa. Stopa adolescentnih trudno}a u Srbiji je 50 na hiqadu devojaka uzra-

Igrenasre}uobnavqaju dvoracuPadeju Dr`avni sekretar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Du{ko Radakovi} uru~io je ju~e predsedniku ~okanske op{tine dr Predragu Miji}u i predsednici Mesne zajednice Padej Stani \ember re{ewe o dodeli 2,82 miliona dinara iz dr`avne kase, iz dela namenskih primawa buxeta koja se ostvaruju prire|ivawem igara na sre}u. Ova sredstva upotrebi}e se za obnovu dvorca nekada{weg padejskog vlastelina \er|a Divana u kojem su sme{tene MZ Padej, mesna kan- Uru~eweugovorau^oki:PredragMiji},Du{koRadakovi}iStana\ember vqe na, jer je na jed nom od mo podr{ku najprioritetnicelarija i druge institucije. prethodnih konkursa dobila jim projektima predlo`enim Radakovi} je izjavio da je na oko dva mi li o na di na ra za iz op{tina. Sredstva nisu vetre}em konkursu za pro{lu goure|ewe javne rasvete u dvori- lika, do tri miliona dinara dinu iz ovih sredstava za pro{tima stambenih zgrada u ^opo projektu, ali i tako skromjekte 54 op{tine u Srbiji raski. Sredstva raspodequjemo za nim sredstvima neke urgentne podeqeno 97,4 miliona dinara, a {est ta~no utvr|enih ciqeva potrebe mogu da se brzo i efida je lane ukupno raspodeqeno koji doprinose unapre|ewu i kasno re{e - rekao je Radako400 miliona dinara. - Op{tina ^oka u odnosu na efi ka sni jem ra du lo kal nih vi}. dru ge sre di ne ni je za po sta - samouprava, a nastojimo da daM.Mitrovi}

sta od 15 do 19 godina. Istra`ivawa govore da mladi u Srbiji kre}u u seksualni `ivot s pogre{nim pobudama: "potvrda" zrelosti, strah da je partner ne ostavi zbog odbijawa seksa, da se ne razlikuje

mo za neki zdravstveni problem. Kada je re~ o razlozima i tegobama zbog kojih su se `ene naj~e{}e obra}ale ginekolo{koj slu`bi, izdvajaju se urogenitalne infekcije i trud-

savetovali{taudomovimazdravqa Po re~ima predsednice Udru`ewa za reproduktivno zdravqe dr Ane Mitrovi}-Jovanovi}, posledwih deset godina aktivno se radi na za{titi reproduktivnog zdravqa mladih i iz tih razloga su u okviru domova zdravqa za wih pokrenuta savetovali{ta gde mogu dob iti sva neophodna znawa o tome kako da sa~uvaju zdravqe. Me|utim, ostaje problem kako mlade motivisati na to da do|u po stru~nu informaciju. od svojih vr{waka, radoznalost... Jo{ uvek je broj mladih koji se pre seksualne aktivnosti obra}a savetovali{tima za mlade vrlo mali. I narednih godina odlazak devojaka kod ginekologa vezan je sa-

no}a, {to navodi na zakqu~ak da se ginekologu obra}aju iskqu~ivo onda kada imaju tegobe ili da bi pratile trudno}u. Ovi podaci govore da na{e devojke i `ene jo{ nisu prihvatile kontraceptivna sred-

stva kao za{titu od ne`eqene trudno}e. Naime, u Srbiji svega 1,18 odsto `ena koristi pilule kao kontraceptivnu za{titu. U ve}ini evropskih zemaqa pilule koristi oko 30 odsto `ena, a u Nema~koj, koja u ovome predwa~i, ovaj metod za{tite od ne`eqene trudno}e koristi ~ak 59 odsto `ena. – Na{i mladi nisu naoru`ani znawem koje je potrebno za prve korake u seksualnom `ivotu – ka`e ginekolog dr Tatjana ^onki}. – Poznato je da se petina svih predbra~nih trudno}a dogodi u prvih {est meseci seksualne aktivnosti. To {to mladi nisu dovoqno upoznati s kontracepcijom krivica je i roditeqa, i zdravstvenih radnika, i {kole. Ali imamo problem i sa zrelim osobama u ~etrdesetim godinama `ivota koje tako|e ~esto ne znaju dovoqno o kontracepciji, pa neplanirane trudno}e re{avaju abortusom. j.Barbuzan

VESTI [ampionborbe protivpu{ewa Ministar zdravqa Srbije Tomica Milosavqevi} uru~io je gradona~elniku Beograda Draganu \ilasu priznawe za odgovorno postupawe u primeni Zakona o za{titi stanovni{tva od izlo`enosti duvanskom dimu, istakav{i tom prilikom da je srpsko dru{tvo polo`ilo ispit zrelosti u za{titi zdravqa gra|ana. - Gradska uprava, na ~elu sa gradona~elnikom, pokazala je izrazitu efikasnost i sopstvenim primerom pokazala kako se mo`e u~initi ogroman korak u za{titi zdravqa stanovni{tva Beograda i Srbije - izjavio je ministar.

Volonterisu lideriSrbije Ministarka omladine i sporta Sne`ana Samarxi} Markovi} rekla je ju~e u Beogradu, na uru~ewu nagrada za najboqe volonterske akcije u 2010. godini, da su mladi volonteri lideri dostojni svakog dr`avnog priznawa. Ministarka je na sve~anosti

u AKUD "Lola", organizovanoj u okviru kampawe "Mladi su zakon", kazala da su mladi volonteri lideri Srbije jer u svojim sredinama ~ine velike stvari i mewaju svoju okolinu, i da je volonterski rad najkorisnije investirawe slobodnog vremena. - Volonterski rad je dru{tvena vrednost i imamo pravo i obavezu da promovi{emo vrednosti u dru{tvu. Protagonisti i nosioci te vrednosti su mladi volonteri - kazala je Samarxi} Markovi} i najavila da }e u 2011. godini, koja je progla{ena Evropskom godinom volontera, biti donet i zakon o mladima.

Obrazovawei siroma{tvo uneraskidivoj vezi Nivo obrazovawa stanovni{tva u Srbiji je nizak, a obrazovawe i siroma{tvo su neraskidivo povezani, re~eno je na skupu za ~lanove i koordinatore interresornih Komisija za procenu potreba za pru`awem dodatne obra-

zovne, zdravstvene i socijalne podr{ke detetu i u~eniku. Na skupu je nagla{eno da je siroma{tvo posledica neobrazovanosti, a istovremeno i prepreka za sticawe obrazovawa. Dr`avna sekretarka Ministarstva prosvete Srbije Tinde Kova~ Cerovi} ukazala da je obrazovawe do sada stvaralo kategoriju qudi koji zavise od socijalnih davawa, da je u posledwih nekoliko godina sistemskim re{ewima na~iwen zna~ajan pomak u toj oblasti, ali da tom problemu i u narednom periodu treba poklawati zna~ajnu pa`wu. Ona je rekla da je u Srbiji nizak nivo obrazovawa stanovni{tva i ponovila da 23,9 odsto starijih od 15 godina ima samo osnovnu {kolu, a da 21,9 odsto nema ni potpuno osnovno obrazovawe. - U obrazovnom sistemu sada se nalazi 95 odsto dece u Srbiji, ali pet posto mali{ana nije u tom sistemu - rekla je Kova~ Cerovi} dodaju}i da najve}i broj mali{ana, koji nisu ukqu~eni u obrazovni sistem, ~ine romska i deca sa smetwama u razvoju.


RePORTA@e

c m y

dnevnik

sreda26.januar2011.

15

AUSTROUGARSKOGOFICIRADIMITRIJAKOWOVI]AZAVITE[TVOODLIKOVAORATNIPROTIVNIKGENERALDEGOL

somboracprviusvetu potopiopodmornicuizaviona D

a je glasovita somborska da ratuje protiv „svojih“. Iz tog patricijska porodica Koperioda ostala je zabele`ena wovi} ju`noslovenskoj anegdota, koja je Dimitrija nakulturi u amanet ostavila samo ~inila spasiocem jedinstvenog ~uvenog impresionistu, maestra srpskog pisanog istorijskog Milana Kowovi}a, bilo bi dospomenika, Miroslavqevog jesta da zlatnim slovima ostane van|eqa. Naime, u januaru 1916. upisana u anale. Ali ne, „moraKowovi}u je nare|eno da nakon li” su Kowovi}i da opismene zeuzletawa osmotri i napadne mqake i muzi~ki, kroz delo nibrodove koji su izvla~ili srp{ta mawe zna~ajnog kompozitosku vojsku iz jadranske luke San ra Petra Kowovi}a, brata od \ovani di Medua. Kako se i li~strica velikog Maestra. I kad no uverio, ovi brodovi su dodu~ovek pomisli da je od jedne fa{e evakuisali vojne snage, ali i milije i previ{e, iz burne istomasu civila, te je Dimitrije odrije ovih krajeva izrawa Dimilu~io da bombe izru~i u more. trije Kowovi}, mla|i Petrov brat, ~iji je `ivotni vek protekao u doga|ajima dostojnim kakvog holivudskog visokobuxetskog ostvarewa, pun uspona i samo jednog pada. Dimitrije, ro|en 1888, drugo dete uglednog u~iteqa Pavla Kowovi}a, imao je druga~ija interesovawa od starijeg brata Petra i stri~evi}a Milana. @eleo je da bude vojnik. Kako je tada Sombor bio u Austro-ugarskoj imperiji, poha|ao je elitnu Vojnu akademiju u Zarobqenimpodmorni~arimagalave~ere Puli, a Prvi svetski rat je do~ekao kao pilot hidroplaIspostavilo se da je u ovom konna i poru~nik bojnog broda, {to voju bio i srpski patrijarh s riga je, slu`buju}i u bokokotorznicom SPC, koja je ostalo neoskoj pomorskoj bazi Kumbor, do{te}ena samo zahvaquju}i Kovelo u nimalo zavidnu poziciju wovi}evom vite{tvu.

Da u wemu te~e patricijska krv, pokazalo se bezbroj puta, ali i u analima ratovawa ostaje podvig, za koji je, samo naizgled

Nare|eno je Kowovi}u da napadne brodove koji su izvla~ili srpsku vojsku iz jadranske luke San \ovani di Medua, ali po{to se uverio u to da oni evakui{u i mase civila, odlu~io je da bombe izru~i u more apsurdno, odlikovan od tada{weg neprijateqa. Dimitrije Kowovi} je u istoriji ratovawa

N

travwivali, kosili, dosipali, u~vr{}ivali qudi. Kubika{i i ostali kulu~ari, te wihovi kowi upregnuti u korde, kola {to su, u stvari, veliki, te{ki sanduci. Pa se u wima prenosi s mesta na mesto pesak, kamen, `uta zemqa, lepqiva glina. Kad su reke u svojoj tawoj ko{uqici, forlandi su raj na zemqi. U jednoj pesmi Mika Anti} ka`e: “Gde je tiha, mirna voda / Gde de`urna roda hoda / Gde se ~apqa va`no {etka / Gde je {evar gust k’o ~etka / Gde se legu barske zmije / Gde se mnoga tajna krije / Gde je blizu Dunav plav / Mene ~eka skriven splav/ Jedne tople majske no}i / Ja }u splavom nekud po}i”. Mnogo toga jo{ Mika nije stigao da ka`e o forlandu. Mada ga je jako dobro poznavao, a na Bege~koj jami, ~ak video i lete}e tawire. Forlandom zaista mnogo toga leti. Stotine vrsta ptica. Od slavuja do sova. Zimi galebovi,

mornica. Zauzeo je mesto pilota i uzimaju}i dve bombe od po 50 kila u podvez, s ne{to mla|im

Hidroplanspasaogalskematroze

ostao zapisan kao prvi pilot aviona koji je potopio jo{ jedno ~udo modernog ratovawa, podmornicu. Elem, u septembru 1916. nakon izvi|a~kih letova

PRE^ANSKA LEKSIKA i voda ni obala, ni riba ni devojka. A i jedno i drugo je forland. Deo korita velikih reka, koji one ponekad koriste. Kad su bli`e maksimalnim vodostajima, pa narastu i po tri-~etiri metra od “normalnog” nivoa. Za Dunav, kad negde kod Novog Sada pre|e kotu od 400 i po~ne da talasa forlandom. Kad se ugoji gorwim vodama od alpskog snega ili bujica sa severa Evrope. Kad pote~e doju~era{wim {umicama, livadama, peskom dugih pla`a i po~ne da zagriza u nasip. U bent, dolmu, bair, onaj beskrajni zid {to su ga vekovima nasipali, nabijali, za-

oko rta O{tro, tad ve} komandant hidroplanske baze Kumbor, Kowovi} je bio obave{ten da je prime}ena neprijateqska pod-

kolegom poru~nikom bojnog broda, Valterom @eleznim, krenuo u akciju. Brzo su prona{li podmornicu i otpo~eli napad, odbijan pram~anim protivavionskim

topom. U jednom trenutku podmornica, za koju se kasnije ispostavilo da je bila francuska i nosila ime izumiteqa `iroskopa Fukoa, je zaronila poku{avaju}i da nestane u dubini. Ipak, izba~ene bombe su nanele tolika o{te}ewa sumarenu da francuskom komandantu nije preostalo ni{ta drugo do da izroni i naredi evakuaciju s te{ko o{te}enog plovila. Obi~an pilot, pogotovo u tim danima praskozorja avijacije, u najboqem slu~aju bi se nakon potapawa broda okrenuo i obavestio svoje brodove o brodolomnicima, ali ne i somborski koqenovi}. Mada je more bilo uzburkano, naredio je pratiocu da ga sledi i sleteo na povr{inu vode da bi pokupio sve ~lanove posade, do pre koji minut neprijateqske podmornice. Kako je ovih bilo ukupno 29, visili su s pontona i krila dok su hidroplani, nemogu}i uzleteti, glisirali po talasima Jadrana spasavaju}i francuske matroze sigurne smrti. Uskoro im je u susret iza{la austrou-

garska torpiqerka, koja je „olak{ala“ hidroavione za obi~ne podmorni~are, dok su oficiri odleteli u Kumbor, gde je trebalo i zvani~no da postanu ratni zarobqenici. Ipak, ni to kod Dimitrija nije pro{lo tek tako, po{to je dozvolio odvo|ewe podmorni~ara u ratno ropstvo tek posle gala ve~ere i prijema koji im je priredio. Kasnije je Kowovi} jo{ mnogo stvari u `ivotu u~inio, ukqu~uju}i i formirawe prve jugoslovenske fabrike aeroplana „Ikarus“, {to je posebna i zadivquju}a pri~a, ali wegova qubaznost i vite{ko poimawe rata bilo je nagra|eno i ozvani~eno ~ak 52 godine kasnije, kad mu je odlukom predsednika Francuske Republike 1968, general [arl de Gol, uru~ena medaqa za iskazanu hrabrost, humanost i milosr|e u borbama na moru, dok se i danas na zvani~nom sajtu Francuske mornarice nalazi umetni~ka grafika koja prikazuje scene spasavawa francuskih podmorni~ara iz Jadrana. Mili}Miqenovi}

ALEKSANDARLUKI]VE]SA14GODINADOBIJASVETSKESLIKARSKENAGRADE

Forland

ili (kako je biti u obali reke) kormorani i labudi, povremeno velika jata divijih gusaka, {to se sele pred snegovima, u prole}e tek vra}ene rode, lastavice, patke i sarke, gwurci, vrapci, {eve i kosovi, gugutke, grlice, kumrije, kre{tave svrake i dosadne vrane. Dolinama velikih reka, pa i forlandom, lete golubovi pismono{e kad se takmi~e, {to znaju, naravno, kobe i sokolovi te redovno patroliraju blizu oblaka kad ogladne.

Od aprila do oktobra forlandi su zeleni. Tu gde se zadr`i plitka voda rastu sita, trska, rogoz, a na samom dnu neizbe`na drezga. Uvek ima so~ivice i nekog cve}a, a pomenuta Jama ume celo leto da nosi “haqinu” od `utog lokvawa. Naravno, gde je lotosov list i cvet, tu je voda najbistrija i {aranom najpunija. Kada je forland u punoj formi, kada ima ne{to vode u meanderima, zalivima, barama, limanima, zatonima... onda je oki}en {ticama i ~amcima svih oblika i boja, a s jednom pri~om. Ribolova~kom. Svi vole kad posle velike vode u zatonima forlanda ostane mnogo ribe, ali i druga `iva bi}a: zmije, `abe, korwa~e, pijavica i durboka tu{ta i tma, a ima i krzna{ica. U rano jutro mo`e se videti bizamski pacov kako pliva i nosi u ustima stabqiku trske (vaqda da u~vrsti podvodne temeqe jazbine), uve-

~e na pojilo dolaze srne, dok se po {umarcima kaqu`aju divije sviwe. Lovci se kunu da ima i divqih ma~aka, ne risova ve} ne{to {to je tek ve}e od doma}eg tigrastog ma~ka ali zdravo krvo`derno pa tamani ptice, prazni im gnezda, jede mlade i “pije” im jaja. Kad godina ima jedan ili dva velika povodwa, poremeti se `ivot forlanda. Sve posivi, ne{to se osu{i, mnoge `ivotiwe stradaju od vode ili qudi. Naro~ito srne koje moraju da be`e na wive, ba{ kad su oranice maltene bez ikavog zaklona. Me|utim, `ivot se brzo vrati i oja~a. Vodu, naravno, najvi{e vole ribe, ali i drve}e. Vrbe se razgranaju i ra`ile, ba{ kao i topole. Malo ~vr{}e vrste, kao jasen, bagrem ili dud, ba{ ne u`ivaju ako im je voda dugo pod nogama, ali li{}ara ba{ ~ekaju poplave. Recimo, jedna vrsta crne topole (Populus nigra) tzv. jagweda. Raste samo ako joj se voda nikad ne odmakne daqe od pet-{est metara, pa je zato sad dosta retka. Nekad je bila nezamewiva pri monta`i ribarskih mre`a i alova, jer joj je stablo lako i porozno, kao pluta. Uostalom, wome su donedavno nazivani i zapu{a~i od plute. Ova topola ime duguje neobi~nom izgledu. Kad joj se oguli kora i ise~e u daske, {arena je kao melirano jagwe. Jedini soj koji kvari raj na zemqi zvani forland je – komarac. No, kad se neko po`ali na “krvopije iz {evara”, obi~no mu ka`u: [ta da se radi. Pa, mi smo kod wih u gostima! S druge strane nasipa {to prati svaku veliku reku je {ores. Od engleskog (vaqda i nema~kog) {to zna~i: obala. Dakle, zemqa sigurna od poplave, osim ba{ kad su katastrofe ili potopi s neba. Tamo su najlep{e ba{te i najplodnije wive. Najsla|e tre{we i kajsije. Dobro, ne mo`e da se peca, ali se ponekad mo`e i tuda pro{etati. I tu se ose}a miris reke. PavleMale{ev (Gra|a za kwigu „Trired i riba pliva / Divani o re~ima”)

mladimaestroslika koveliki

e razlikuje se maleno sremsko selo Bosut od drugih, pa je podrazumqivo da centralni plac zauzima {kola, ali wegovu “Branko Radi~evi}” krasi prelepi mural, koji je oslikao ~etrnaestogodi{wi osnovac Aleksandar Luki}, uz logisti~ku podr{ku svojih ispisnika. Rad kojem je lajt-motiv pecaro{ka strast kom{ija, autor skromno ocewuje kao - zadovoqavaju}i. – Mom tati bi se svidela pozadina jer voli konkretne stvari i poigravawe bojama za wega je ~isto gubqewe vremena. Ali, meni se riba ba{ takva svi|a. Izme|u realizma i apstrakcije, ja uvek biram vi{ezna~nost – obja{wava mladi umetnik. Wegov je rukopis ve} verifikovan s poprili~no nagrada. Priznaje da ni sam ne zna kojih i koliko. “Krivicu” pripisuje svojoj nastavnici likovnog Sowi Alma`an, koja je prepoznala wegov talenat i slala radove na razne konkurse. – Eto, lane sam dobio nagradu na jednom inostranom konkursu, ~ija je tema bila za{tita `ivotne sredine, ali i jednom doma}em, posve}enom svetom Savi – retka su priznawa kojih se ipak se}a. Svetosavska poveqa koju je dobio lane, kao i rad s poznatim mitrova~kim slikarima Draganom Martinovi}em i Ivicom

N

Aleksandarispredsvogmuralana{koliuBosutu

Kova~i}em [tiflom, najboqi su dokaz velikog Aleksandrovog kreativnog potencijala. – Prvo sam i{ao u Martinovi}evu slikarsku {kolu, trenutno ne propu{tam ~asove kod [tifle i veoma sam zadovoqan. Jedini problem je {to on ima mnogo polaznika pa neke radove slikam du`e nego {to bi mi ina~e trebalo. Recimo, ikoni svetog Luke sam posvetio celo leto, mada sam je realno mogao zavr{iti za mesec i po intenzivnog rada – tvrdi Aleksandar i, ne kriju}i ponos, dodaje da mu je jednom, pomalo u {ali, [ti-

fla rekao: „Ako nastavi{ tako, ostavi}u ti {kolu“. Nije maestro pripravnik ba{ siguran da }e mu slikarstvo biti `ivotna vokacija. Pragmati~no planira da nakon male mature upi{e Medicinsku {kolu, a potom i fakultet. – Slike jo{ nisam po~eo da prodajem. Osim rodbine, dolaze ponekad qudi sa strane i tra`e da im naslikam ne{to, pa to naplatim, istina sitno. Neki donesu materijal i boje jer su veoma skupe. Hvale me i preporu~uju, a to, naravno, laska – veli Luki}. S.Lap~evi}

[umadinci udaraju brigunaveseqe: Dok se na ku}i oyak pu{i, a na tavanu meso su{i, seqak u srcu i du{i, onaj srbijanski, zapuca u Rama}e kod Kragujevca, s mnogo dobrim povodom: po~eo je novi ciklus [umadijskih zimskih igara sa zarazno optimisti~kim nazivom – „Udri brigu na veseqe“. Ni vetar s Morave i suvomrazica nisu mogli spre~iti da i mini sukwe naglase prirodne lepote strogog epicentra dr`ave. Lane je nadmetawe sela u poznavawu poqoprivrede, istorije i geografije [umadije, igrawu i pevawu, pratilo gotovo 20.000 gostiju, dok je emisija posve}ena ovim samitima na RTV Kragujevac bila jedna od najgledanijih u zimskom periodu.


SPORT

sreda26.januar2011.

dnevnik

c m y

16

OTVORENO PRVENSTVO AUSTRALIJE U MELBURNU

\okovi}upolufinalu sFedererom Novak \okovi} ispun io je obe } aw e i plasirao se u polufin al e Otvor en og prv ens tva Austral ij e, pob edom nad {estim nosiocem ^ehom Toma{om Berdihom 6:1, 7:6, 6:1, posle dva i po sata igre. Tamo }e ga ~ekati razigrani i mo}ni Roxer Federer koji je ekspresno pobedio zemqakaStanislasaVavrinskus 6:1, 6:3, 6:3 i bi}e to duel za istinskesladokusce. Usolidnomdueluuborbiza polufinale,prevagnulisuodli~an ritern i smireni forhendi\okovi}a,kojijenapraviovi{evineraimnogomawe gre{aka od samo na momente odli~nog protivnika. Nole je u prvom setu igrao veoma preciznoigotovobezgre{ke,dok je Berdih pravio mnogo neiznu|enih gre{aka i proma{i-

vaovelikibrojlaganihudaraca, {to je omogu}ilo tre}em nosiocu da brzo re{ava poene usvojukorist.Srpskiteniser je, posle lo{eg servisa ^eha, agresivnomigromi~estimnapadimaprvodo{aodoprednostiod3:1,apotomi5:1.Usedmom gemu \okovi} je fantasti~no servirao i posle svega 36 minuta stekao prednost do 6:1i1:0usetovima. Nastavak me~a doneo je druga~ijupri~u.Poslespasavawa novih brejk lopti u prvom gemudrugogseta,~e{kiteniser prona{aojeigru,dokje\okovi}po~eodagre{i.[estinosilacdemonstriraojesiloviti forhend i u nadigravawu s \okovi}empoveos3:1ugemovima.^ehjenastaviosodli~nim servisima i forhend-vinerimaido{aodoprednostii od4:1.

Iako je situacija naizgled delovalabezizlazno,\okovi} jenaglokrenuoboqedaigrai parira Berdihu „wegovim oru`jem�, odnosno dobrim servisim a i prec iz nim forhend udarcima s osnovn e lin ij e. Agresivnija taktika se tre} em nos io c u isplatila, po{to je prvodo{aodobrejka irezultata4:3,apotom je izjedna~io na 5:5.Naporansetprepun dugih poena posle70minutau{aou taj-brejk. U dodatnom perioduigreudrugomsetu, Nolejeodli~nokrenuo i nametnuo tempo^ehu.Berdihjeste sol idn o serv ir ao, ali \okovi}a je slu`io standardno dobri ritern i srpski teniser stigao je do mini-brejka i 3:1, a potomi5:2.^ehjezatim uzvratio odli~nimservisimaistigaodo5:4,apotomi, pos le fantas ti~nog forhend pasing-{ot vin er a, izj edn a~ io na 5:5. \okovi}a je potommaloposlu`ila i sre}a, po{to je forhend Berdiha zaka~io mre`u i oti{ao u aut, donose}i

Srpski junior Nikola Milojevi} zabele`io je novu pobedu na Australijen openu i plasiraoseutre}urundu.On jeume~udrugogkolasavladao

Tijema iz Austrije sa 7:5, 6:4. Milojevi} je u Melburnu postavqen za 13. nosioca, trenutnoje21.juniorsveta,anedavno je igrao finale na tur-

NikolaMilojevi}

dom a} eg takm i~ ar a Xoi j a Svejzlenda sa 6:2, 7:6. Za plasman u ~etvrtfinale 15-godi{wisrpskiteniserbori}ese sa Lukom Sejvilom, jo{ jednim Australijancem, koji je napravio iznena|ewe i izbacio drugog nosioca Dominika

niru prve kategorije ITF u Karakasu. Na{drugipredstavnikMikiJankovi}eliminisanjeu2. kolu. Posle vi{e od dva ~asa igre, boqi je bio osmi nosilac Xejson Patrombon s Filipina-7:6,3:6,6:3.

ujedno bio i kraj za ^eha, po{to Srbin dolazi do tri me~ lopte.Ve}drugujeiskoristio iobezbedionovisusretsaFedererom. \okovi} je posle me~a izjaviodajesre}an{tojeToma{a Berdiha savladao s 3:0, ali i dai{~ekujeme~sFedererom. - Mislim da sam poku{avao da promenim tempo i nateram ga da pogre{i i da prati moju igru. Berdih ima odli~ne i sna`ne udarce. U drugom setu smo bili izjedna~eni i drago mijedasamituodneopobedu, tomijebilomnogobitno-rekaoje\okovi}. Sredinomdrugogseta,tre}i nosilacsepo`alionaprobleme sa so~ivom , koje vu~e ve} nekovreme. -Ponekadimamproblemesa so~ivima,alidanastonijebiloozbiqno-objasniojeNole.

Srpski teniser je posebno dobro odigrao u tre}em setu, jer, kako navodi, tada je mogao daseopusti. -Nakon{tosamosvojiodrugi set, poraslo mi je samopou- zdawe.Kadasamimaodva-nula, malo sam se opustio i mogao sam hrabrije da odigram neke udarce-dodaoje\okovi}. Ipak,napitawedalijemo`daponovovremedaosvojiprvi grend-slem u sezoni, Novak jesamoprokomentarisaodamu naputudotituletekpredstoje najve}eprepreke. -Idempolako,jedanpojedan me~. Ako nastavim da igram ovako, a mislim da igram dobro, imam dobre {anse. Slede}ijeRoxer,najboqiigra~svih vremena,ato}ebitiveomate{ko. Ipak, veoma se radujem tomsusretu. Pripremio: A. Predojevi}

U NO]I IZME\U UTORKA I SREDE

TAKMI^EWE JUNIORA

Milojevi}pobedio, Jankovi}izgubio

musetpoen.Vidnofrustrirani ^eh potom {aqe loptu u aut i \okovi} dolazi do 7:5 u taj-brejkuiprednostiod2:0u setovima. Berdih je do sada na grendslemovimadvaputauspeodase vrati posle zaostatka od 2:0 u setovima i pobedi, ali to do sada ni jednom nije bilo u ~etvrtfinalu, ili protiv nekog odTop10tenisera. Po~etak tre}eg seta bio je relativno miran. \okovi} je dobio prvi gem, da bi Berdih opet pokazao odli~an servis (logi~an za tenisera visokog 197 cm) i osvojio servis-gem s nulom. Obojica tenisera su igraladobroistabilno,aSrbin sti`e do novog servis-gema,poslekojegjeuslediladrama. U~etvrtomgemu,kojijetrajao punih deset minuta, \okovi} sti`e do brejk lopte, ali Berdih, koji je igrao lako i bez umora, spasava situaciju dobrih forhendima. U nadigravawuukojemsuobojicateniserabriqirala,\okovi}na kraju odnosi pobedu, po{to je prevagnuo wegov odli~ni ritern i riskantni, ali preciznidubokiudarci. Iako je u drugom i tre}em setu igrao izvrsno, Berdih je pos le nov og brejk a Srb in a potpuno klonuo duhom, te je Nole lako stigao do nove dve brejk lopte, a potom, posle gre{keBerdiha,ido5:1iprilike da servira za me~. To je

Zimowi}dvaputanaterenu RoxerFedereriNovak\okovi} u konkurenciji mu{karaca, Karolina Vozniacki i Na Li u `enskojkonkurencijistiglisu dopolufinala. Uno}iizme|uutorkaisrede bi}e poznati svi parovi polufinala u pojedina~noj konkurenciji, igraju Rafael Nadal David Ferer i Endi Mari Aleksandar Dolgopolov, odnosno Kim Klajsters - Agne{ka Radvanska i Vera Zvonarjeva PetraKvitova. Mu{ki parovi stigli su do isteta~ke.Bra}aBrajanigra}e s parom Butorac (SAD)/ Ro`er (Holandski Antili) u polufinalu,dvame~a~etvrtfinalana programusuutokuno}i. U za nas zna~ajnijem susretu sastaju se Zimowi} i Qodra s indijskimparomBupati/Paes,u drugom igraju Firstenberg,/Matkovski (Poqska) Mirwi (Belorusija)/ Nestor (Kanada). U miksu nije zavr{eno tre}e kolo, Nenad Zimowi} uspe{no je, s Ruskiwom Marijom Kirilenko, odigrao drugo kolo u konkurenciji me{ovitih parova.Wihdvoje,tre}inosioci,savladali su {vedsko-nema~ku kombinaciju Arvidson/ Pe~ner rezultatom6:3,6:4.U~etvrtfi-

MarijaKirilenkoiNenadZimowi}

nalu }e no}as igrati s Megan [onesi iz SAD i Endijem RamomizIzraela.Ijunioriijuniorkesuu~etvrtfinalu,pa}e

uno}iizme|uutorkaisredena tereniza}iNikolaMilojevi}. WegovprotivnikjeAustralijanacSevil.

Natalija Kosti} i BeloruskiwaKremenseu~etvrtfinalu sastaju sa parom Okuno (Japan)/[aripova(Uzbekistan).


SPORT

dnevnik

17

sreda26.januar2011.

22. SVETSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[E ([VEDSKA, 13–30. JANUAR) VESELINVUKOVI]OSUDIJSKOMKRITERIJUMU

Na{ pivotmen hendikepiran Selektorrukometnereprezentacije Srbije Veselin Vukovi}, o~igledno nezadovoqan su|ewem na [ampionatu sveta, ovako komentari{eunajmawu~udnekriterijume arbitara, naro~ito kadajeigrapivotmenaupitawu: - Nije lako igrati kada ti do sadasudijesviraju16-17faulova od pivotmena. Postoje odre|ene akcije, gde pivotmen treba da se pojavi u bloku, da zagradi u odbrani,aontonesme,jer}esviratiprobijawe.Satestranemoradaseka`edatiutimakcijamaodseku„bezbri`nost„unapadu.Zatosmoprinu|eniimoramo da razmi{qamo o dodatnim elementima, o kojima nismo razmi{qalinapripremnimutakmicama.Namasuposledwuloptuprotiv Poqaka uzeli, a ne znam za{to? Dr`ali su Toski}a, dvojica, tre}i ga je udario i oni su sviralifaulunapadu,aloptaje bila na drugoj strani. Stojkovi}usuname~usDanskomtriputa sviraliprobijawe. l Mo`e li se re}i da je to rak rana na [ampionatu? - Gledajte Toft Hansena, Arhernijusa...wimajelakokadaznajuda}eimodosamfaulova,jedan samo svirati, a na{ima, koji od ~etiribez`eqedanaprave,svirajutri.Nezvu~iovokaoopravdawe.Receptzabudu}nostjeosposobitijo{nekogakomo`edaigra uobapravca.Tobimo`danajboqe bilozamalogRni}a,alisvetozavisikako}esesawimpostupatiu klubu. Tada bismo imali mogu}nostdasemewasaIli}em.

l Da li, kada govorimo o kriterijumu su|ewa o pivotmenima, nisu spremni na to, ili je u pitawu ne{to drugo? -Te{kojetore}i.Videliste gde je problem. A, to su nedefinisanapravila.Minemamovisokogo pivotmena, gde je dovoqno da samo stane i ra{iri ruke. Francuz je rekao Stojkovi}u da nesmedasesagne,jer}emusviratiprobijawe. l U razgovoru sa igra~ima, svi su rekli da posle poraza ne padaju psihi~ki, da idu daqe i da su oja~ali. Radite li na tome sa wima ili }ete raditi, jer ima treba „dopuna“ za posledwih deset minuta igre? - Naravno da pri~amo svaki dan od 1. aprila i prvog okupqawa.Tojeono{tonamjebilarakrana.Uzto{tojenekada bilo prevelikih o~ekivawa koj a nis u ~vrs to utem eq en a. Mnogo puta smo ih ispra}ali po medaqu, a de{avalo se to {to se de{avalo. To je jo{ jedan pritisak. Bio sam prili~noobjektivanikadasamrekao dauovomtrenutkunemamokvalitet za medaqu. Imamo pojedinaca koji imaju veliki rejting, ali i onih koji igraju u malimklubovima.Poku{avamo da gradimo neku budu}nost na kolektivnomduhu,dasvakoima mesto u ovom timu. Osnovno je da damo sve od sebe i kada to uradimo, mo`emo se pogledati uo~i.Tihposledwih10minuta jeproblem,jernemamojo{jed-

Veselin Vukovi}

UDARAC[VE\ANIMA

Kraj za Andersona Levi bek {vedske rukometne reprezentacije Kim Anderson polomio je palac na ruci zbog ~ega }e propustiti zavr{nicu Svetskogprvenstvausvojojdomovini.Asnema~kogKilapovredujedo`iveouutakmiciprotivHrvatskekojujewegovareprezentacija,doma}inSvetskogaprvenstva,re{ilausvojukorist rezultatom29:25.Anderson}emoratidapauziranajmaweosam nedeqa.Ina~e,Anderson(28)setekoporavioodpovredekoqenazbog~egagadu`iperiodnijebilouakciji. [vedska se plasirala u polufinale SP, zajedno s Danskom, [panijomiFrancuskom.

Ivano Bali}

PEROMETLI^I]BRANIAKTUELNOGKAPITENA

noBali}ikolikojedaohrvatskojreprezentaciji.Patoje~ovekkojijepopularisaorukomet ikojijezaHrvatskuuvekdaosve odsebe.Naravnodanikonesme bitiizuzetodkritike,aliIvanoimatolikozaslu`enogkredita.Trebalipodse}atikakojei kolika velikih takmi~ewa odigrao Ivano, kada je prakti~no samdonosiomedaqe,atosesada olakozaboravqa,kaoidauwemu imamonajboqegigra~auistoriji rukometa. Niko nije ve~an, alirespektmoradapostojijer, iakojeBali}gre{io,daojesve od sebe - rekao je za „Indeks„ Metli~i}, koji smatra da }e u finalu SP igrati Francuska i Danska,amaluprednostdaje„petlovima”.

Prvo kolo glavne runde: [panija - Norve{ka 32:27, Nema~ka - Island 27:24, Francuska-Ma|arska37:24. Drugokolo:Island-[panija 24:32, Ma|arska - Nema~ka 27:25, Norve{ka Francuska26:31. Tre}e kolo: Nema~ka Norve{ka 25:35, [panija Ma|arka 30:24, Francuska Islandsino}. 1. [panija 2. Francuska 3. Island 4. Ma|arska 5. Norve{ka 6. Nema~ka

5 4 4 5 5 5

4 3 2 2 1 1

1 1 0 0 0 0

0 148:127 0 126:101 2 109:107 3 127:147 4 133:143 4 124:142

9 7 4 4 2 2

Drugagrupa (Malme/Lund) Prvo kolo glavne runde: Hrvatska - Argentina 36:18, Srbija-[vedska24:28,Danska-Poqska28:27. Drugokolo:[vedska-Hrvatska 29:25, Argentina Danska 24:31, Poqska - Srbija27:26. Tre}e kolo: Hrvatska Poqska 28:24, Srbija - Argentina sino}, Danska [vedskasino}.

1. Danska 2. [vedska 3. Hrvatska 4. Poqska 5. Argentina 6. Srbija

4 4 5 5 4 4

4 3 2 2 1 0

0 0 1 0 0 1

0 1 2 3 3 3

127:107 103:97 142:129 123:129 92:113 101:114

8 6 5 4 2 1

nog vrhunskog igra~a ili dva kvalitetna koji mogu da igraju u oba pravca, da nam Momir Ili} do~eka zavr{nicu odmoran.Polakostvaramotim...Bez timskog duha nema ni{ta, svimanamjejasno.

DIJEGOSIMONETNAJVE]AZVEZDAARGENTINSKEREPREZENTACIJE

Od prose~nog fudbalera do sjajnog rukometa{a Uobi~ajenelistefavoritai ekipa koje mogu pobuditi velikupa`wurukometnejavnostina velikim takmi~ewima nalik ovom SP u [vedskoj obi~no ne sadr`e ni jedno ime zemqe van Evrope. Nekada se tu prikqu~e Egipat ili mo`da Tunis, a ponekadiselekcijaJu`neKoreje. Ovaj put, veliku pa`wu celokupnesvetskejavnostijeprivuklaselekcijaArgentine.SPsu zapo~elitesnim,nalikovomna{em porazom od Poqske, a kasnije su, uz dve mawe vi{e „mogu}e“pobede,uspelidasavladajuidoma}ineslavnetradicije– [ve|ane. U hotelu u Malmeu nikome nije promakla prva zvezda argentinske ekipe, Dijego Simonet.Biojeprili~noiznena|en svakim interesovawem novinara,o~itojedajeovakone{toza wega relativno neobi~no i novo.Kazaojedamusetode{avalosamourodnojArgentini. Predrukometnimsvetomjejedan mladi igra~, de~a~kog izgleda i pona{awa. I pored radosti zbog na{eg interesovawa

Dijego Simonet u igri

-Nadalismoseda}emopro}i udrugikrug.Znalismodanasod ostvarewetogciqa,poredo~ekivane pobede protiv ^ilea, o~ekuju me~evi odluke protiv Slova~ke i Koreje. Verovali smodaobeekipemo`emodasavladamo.PosleremijasaKore-

Bali} ovo nije zaslu`io

Jedan od najtrofejnijih kapitenauistorijihrvatskogreprezentativnog sporta, rukometa{ PeroMetli~i}staojeuodbranu IvanaBali}a,kojegsumnogi,pa iqudiizsaveza,okrivilizaporaz od doma}ina i eliminacije iz borbe za medaqu na Svetkom prvenstvuu[vedskoj.Koordinatorhrvatskerukometneselekcije Zoran Gobac, ali i mediji u [vedskoj, osudili su Bali}a zbog nesportskog pona{awa (drekanasaigra~e,bacawetrake saglave...),kaoibledeigrekoju jepru`ioprotiv[ve|ana. -NaravnodaBali}nijezaslu`iosveovo.Pukaoje,panormalnodajepukao,ijabihisto,kada jevideodani{taneide.Prisetimosemalokojei{tajeIva-

Prvagrupa (Jen~eping)

U trenucima odmora

za wega, zamolio je da razgovor ne potraje dugo, kako bi mogao dasespremizaizlazakposlete{kogme~aprotivDanskeislobodnogdana. lDijego, {ta ste o~ekivali od ovog takmi~ewa?

jom, usledio je tesan poraz od Poqske, a kao {lag na tortu je do{lapobedanad[vedskom. l Kakav je bio ose}aj posle pobede nad doma}inima? - Bilo je zaista neverovatno. Ba{ tako, nismo verovali da je

tomogu}e.Radostposleme~aje bilaogromna. l Kako ste se pripremali za SP? - Imali smo pripreme u Torevijehi(mestuodaklejeistoimeni klub u kome i nastupa Dijego, zajedno sa na{im golmanom Pejanovi}em, a u kome se pridru`io starijem bratu koji za tim sa juga [panije igra ve} 5 godina), odigrali 2 pripremname~aprotivBrazila,apotomjeusledioturniru Bersiju. l Utisak velikog broja qudi koji su pratili utakmice Argentine je da gau~osi igraju opu{teno i da zaista u`ivaju u rukometu? - Ta~no je, ali mi smo mlada ekipakojasedobropoznajeikoja jo{ nije ostavila trag kakav svionio~ekujuda}eostaviti. l Da li posle SP o~ekuje{ napredak u karijeri? - Svakako, bilo je nekog dodatnoginteresovawa,alinaravno ni{ta konkretno jo{ uvek, po{toimamugovorsaTorevijehom.LepomijeuASOBALligi, u kojoj postoje finansijski problemi. l Gde bi voleo sebe da vidi{ u budu}nosti, koji klubovi te najvi{e privla~e?

- Naravno da bih iznad svega voleo da igram za Barcelonu iliSiudadReal. l Kakva su ti dodatna interesovawa, pored rukometa? -Volimfudbalitojeustvari sport koji sam prethodno trenirao i igrao, tako da sam bio ~lan i {kolske selekcije Argentine. Ipak, na kraju je presudilaqubavpremarukometu,sportukojijedugoprisutan uporodiciimaju}iuvidudasu namiotacimajkabilirukometa{i! l Da li }e biti nekih promena po pitawu polo`aja rukometa u Argentini, na osnovu rezultata koje posti`ete u [vedskoj? - Naravno da o~ekujem da se promeni pozicija rukometa, i topresvegatako{to}eseve}i broj dece zainteresovati za rukomet.Koliko~ujemo,na{epobedeirezultatinaSPsupobudili vrlo veliku pa`wu, tako da je me~ protiv [vedske bio vi{eputaemitovannaTV,iako u startu nisu bili planirani prenosisatakmi~ewa. Kadajevremezaovajrazgovor isteklo, udarna igla argentinske reprezentacije krenula je u ve~erwiizlazaksakolegamaiz tima.


18

sport

sreda26.januar2011.

dnevnik

PARTIZAN MTS VE^ERAS (20.45) DO^EKUJE EFES PILSEN U EVROLIGI

Crno-belaArena pla{iTurke Nisu ko{arka{i Partizana MTS krenuli dobro u Top 16 fazi Evrolige. Pora`eni su uMadridu,mnogoboqiodwihbio jeReal(78:58)i{ansudanaprave iznena|eweizabele`enekupobedunastrani,crno-beli}emorati dapotra`euSijeniiliIstanbulu.E,kolikojetorealno,te{ko je re}i, a da je te{ko napraviti podvig-tojesasvimsigurno. Ve~eras {ampion Srbije igra predsvojimnavija~ima.Ususretu 2. kola grupe G, ugosti}e Efes Pilsen, ekipu koja je jasno istakla kandidaturu za plasman na fajnal-foruBarseloniikojane krije ambiciju da pobedi u Beogradskoj Areni. Ima}e Partizan MTS uz sebe 20.000 navija~a, atmosferukojumogusamodasawaju ostali evroliga{i, ali i rivala dostojnogpunogrespekta. -PrviutiscioArenisuizvanredni-priznaojecrno-beliSlovenac Jaka Klobu~ar, posle treningaunajve}ojsalinaBalkanu.Odu{evqensamonim{tosamvideoimogusamodazamislimkako }e sve izgledati kada se tribine budu napunile. Imali smo mali problem s tvrdim obru~ima, ali smo odradili dovoqan broj treningaimislimdasmosenawihnavikli. U svakom slu~aju, jedva ~ekamo da me~ po~ne, da osetimo tu energijustribinaidapru`imoi vi{eodmaksimumakakobismoizborilipobeduprotivizuzetnojakogturskogtima.Efesjepobedom u{ao u Top 16 fazu i savladao

Velikao~ekivawa:KurtisYerels

Montepaski(60:58).Re~jeosjajnoj ekipi.Kakodo}ido`eqenogtrijumfa-postojilinekirecept? - Da bismo ostvarili na{e i `eqe armije navija~a Partizana, moramodaodigramopunoboqenegouMadriduiliume~uNLBligesOlimpijom-jasanjebioKlo-

FAZA TOP 16

Program2.kola Danas EGRUPA:KahaLaboral-LijetuvosRitas(20.45). GGRUPA:PartizanMTS-EvesPilsen(20.45,RTS2),Montepaski-Real(20.45). HGRUPA:@algiris-Olimpijakos(18.45).

Sutra EGRUPA:Panatinaik os-Unikaha(20.45). FGRUPA:Makabi-Lotomatika(20),Olimpija-Barselona(20.45). HGRUPA:Fenerbah~e-Valensija(20.45).

bu~ar.-Kadatoka`em,mislimdamoramo da budemo punoagresivnijiuodbrani, ali i snala`qiviji, konkretniji i preizniji u napadu. Lako je to re}i, ali kada protiv sebe imate tim kvaliteta Efesa, jako je te{ko to sprovesti u delo. Ipak, ose}am pozitivnu atmosferu, znamda}enasnavija~i nositi i verujem da }emo uspeti sve da slo`imo i izborimova`nupobedu. Turska ekipa stigla je u Beograd sjednimjedinimciqem - da pobedom napravi veliki korakkaBarseloni. - Gostujemo kod lidera u NLB ligi - rekao je Velimir Perasovi}, trener Efes Pilsena. Partizan ima izuzetno jak tim, a naro~ito dobro igra kao doma}in. Znamojakodobrokolikojete{ko igratiuBeograduiprotivmotivisanog rivala kojeg nosi preko 20.000 sjajnih navija~a. Utakmica jezanasizuzetnova`naimora}emo da budemo maksimalno skoncentrisanikakobismopoku{ali daizborimopobedu. Sli~norazmi{qaicentartima iz Istanbula, Hrvat Nikola Vuj~i}: -Jakojete{koigratiuBeogradu. Partizan igra puno boqe na svom terenu nego u gostima i svi jako dobro znamo da nas o~ekuje fenomenalna atmosfera na tribinama. Utakmica je podjednako va`na i za na{eg doma}ina i za nas,aume~}emou}isa`eqomda trijumfujemo. Dvojicasrpskihko{arka{azaigra}eudresuEfesPilsena.Od

Igora Rako~evi}a se o~ekuje da bude lider ekipe i povede je ka trijumfu, a ovaj igra~ ima}e dosta problema s navija~ima crnobelih koji mu po ravilu nisu nakloweni. Miroslav Raduqica, centarkojije~etirimesecapau- ziraozbogpovredestopala,bi}e na raspolagawu treneru Perasovi}uimogaobidabudenezgodan rival kolosima iz Beograda. Navija~iPartizanaMTSima}elepuprilikudapozdraveijednogod junaka pro{logodi{weg plasmana Beogra|ana na fajnal-for u Parizu - Lorensa Robertsa, koji sada brani boje Efesa. Uz wih, snagaTurakakrijeseiuodli~no selektiranomtimu,ukojemva`ne role imaju Amerikanci Endrju Vizwevski, biv{i igra~ Crvene zvezde,ButsiTornton,FlipMurej i Irvin Dadli, kao i Slovenac Bo{tjan Nahbar. Naravno, Perasovi}ra~unainaturskereprezentativceAkjola,Tun~erija, Gonluma i Gulera. Ipak, najve}a opasnostko{una{egprvakapreti}eodsjajnogIgoraRako~evi}a, iskusnogigra~aizakojegje~itavomoreva`nihme~eva. Na{ prvak mora}e {ansu da potra`i u agresivnoj i ~vrstoj odbrani,aliiofanzivnomskoku po kojem je ve} godinama unazad poznat u Evroligi. Od u~inka Australijanca Nejta Xavaija i Ra{ka Kati}a na poziciji centra,aliiXejmsaGistaiJanaVeselog na poziciji krilnog centra,zavisi}epunotoga.Navija~i Partizananadajuseda}eiplejmejker Kurtsi Xerels napokon dokazati kvalitet koji ga je i preporu~io crno-belima, a puno o~ekujuiodveteranaKecmanai Bo`i}a,kaoipotencijalnogreprezentativca Dragana Milosavqevi}a. Nadamo se da }e ujediwena energija s tribina i ona s terenadonetirezultatkaoipuno puta pre toga, odnosno da }e beogradskitimuspetidaizbori pobedu i pokazati da nije bez {ansi u borbi za plasman u ~etvrtfinaleEvrolige. A. Predojevi}

Foto:F.Baki}

Stojakovi} uDalasu Jedan od najboqih trojka{a NBA lige Predrag Stojakovi} potpisao je ugovor do kraja sezone sa Dalas Maveriksima. Dalas se, da bi oslobodio mesto za Stojakovi}a, odrekao francuskogcentraAleksisaA`inkekojeg je poslao u Srbinov doskora{witim,TorontoReptorse.VlasnikDalasaMarkKjuban,kratko je na „Tviteru„ prokomentarisao dolazaksjajnog{utera. -Pe|ajekona~nopostao„tele„. Vreme je da bacimo one wegove „bombe„nalo{emomke-napisao jeKjuban.

Rezultati

KOVA^EVI] BLISTAO U SIMULTANCI VELEMAJSTORA: UorganizacijiElektroprivredeSrbijeipoobi~aju,dobrogdoma}inaElektrovojvodine,u ~astpredstoje}egSvetosavskog praznika,uNovomSadu jeodr`anDan{aha,uokvirukojegjeorganizovanasimultanka~etirina{avrhunskavelemajstoraprotivzaposlenihuElektroprivrediSrbije.[ahovskumanifestaciju otvorilisupomo}nikgeneralnogdirektoraElektroprivredeSrbijeZoranManasijevi}idirektorElektrovojvodinedrTihomirSimi}.Sve~anostjeuveli~aovelemajstorAleksandarMatanovi},avelemajstoriSvetozarGligori}iBoraIvkovsutako|epodr`aliodr`avaweovakvihmanifestacijauz`equdaihbude{tovi{e. ProtivzaposlenihizcelogEPS-aigralisuvlemajstoriRobertMarku{,AleksandarKova~evi}, Dragan[olakiDu{anPopovi}.Me|u53u~esnikasimultanke bilojejakihigra~a(2fidemajstora,11majstorskihkandidata,12prvokategornika,itd).ZaposleniEPS-asupru`ili`estokotpor velemajstorimaidobilisutripartije(GoranBuraiz KostolcaprotivMarku{a,NenadTurudi} izKragujevcaprotiv[olaka iBobanSuzi}izKostlocaprotivPopovi}a).Remiziralisu:Zoran @ivanovi}izKolubareprotivMarku{a,Sini{aArbutinaizSubotice,Vuka{inQubenovi}iz Ni{a,Ne{aModri}izKladovaprotiv[olaka,JovanMiti}izLeskovcaprotivKova~evi}a,Stevan@igi}izKostolca,ZoranLeto{izNovogSada,Neboj{aDamjanovi}izKladovaiSlobodan MilivojevizNovogSadaprotivPopovi}a).Ukupanrezultatje45:8zavelemajstore(Marku{jedobio11,5:1,5),Kova~evi}12,5:0,5,Popovi}9,5:3,5i[olak10,5:2,5). B. D.

Wu Xersi - Klivlend 103:101, Detroit - Orlando 103:96,Filadelfija-Feniks 105:95, Memfis - Toronto 100:98, Wujork - Va{ington 115:106, Wu Orleans - Oklahoma91:89,^ikago-Milvoki 92:83, Hjuston - Minesota 129:125, Sakramento - Portland 96:91, San Antonio GoldenStejt113:102. Stojakovi} je ove sezone imao mnogoproblemasakolenom,zbog ~egajezaWuOrleansiToronto odigraoukupnosamoosamme~eva. TrenerDalasaRikKarlajlsumwa da }e Peja biti spreman za LA Kliperse i Hjuston, naredna dva me~akoja„Maveriksi”igrajukod ku}euNBAligi. - Pe|a nije igrao neko vreme, tako da moramo da ga vratimo u formuprenego{togapustimna parket.Onjedokazan{uteribi}e nam od velike pomo}i - ka`e Karlajl.

NOVOSA\ANKE NA GOSTOVAWU U SLOVENIJI

Borbeno naCeqanke

Ko{arka{ice Vojvodine NISnisublistaleuprvojutakmici pred svojim navija~ima u nastavku regionalne IVBL lige, ali su ve}a `eqa i boqa zavr{nicapresudileudueluprotivnezgodneekipeVo`dovca,pa ovogaputadvabodanisuizostala. Crveno-bele nisu imale puIVBL @ENSKA LIGA Danas Lupa-Medve{~ak (18) Ceqe–VojvodinaNIS (19.30) Maribor-^elik (20) Vo`dovac-[ibenik (20.30) Sutra Partizan-R.Kora} (17.30) Jedinstvo-Gospi} (19)

1.Gospi} 2.Partizan 3.Ceqe 4.Jedinstvo 5.[ibenik 6.Lupa 7.R.Kora} 8.^elik 9.Vojvodina 10.Maribor 11.Vo`dovac 12.Medve{~ak

15 14 1 16 12 4 16 12 4 15 10 5 14 10 4 16 7 9 15 7 8 15 6 9 15 5 10 16 4 12 15 4 11 16 1 15

1360:979 1216:1094 1145:1047 1018:972 997:873 1063:1118 1039:1036 1015:1101 902:968 1102:1319 913:993 953:1223

29 28 28 25 24 23 22 21 20 20 19 17

no vremena za slavqe i odmor jerihve~eraso~ekujegostovawe u Sloveniji i duel sa vice{am-

pionomCeqem.Slovenkesuapsolutni favotir na ve~era{wem susretu, kako zbog ~iwenicedasuve}savladaleNovosa|anke na wihovom buwi{tu, takoizbogtrenutnogplasmanana tabeli. Doma}e ko{arka{ice `ele plasman na fajnal - for, doksucrveno-bele`eqnepobedekojabiihuvelausredinutabele.UredovimaCeqankine}e bitipovre|eneKlejniAbramovi~,alitoneumawujeulogufavoritadoma}egsastava. Trener Vojvodine NIS, Zoran Mirkovi} o~ekuje te`ak me~: -EkipaCeqajeapsolutnifavorit, ali imamo pravo da razmi{qamooiznena|ewunaosnovuprvetriodigraneutakmiceu drugom delu sezone. Poja~ani smoErakovom,aciq }enambitidaumawimou~inakizvanredne Bari~ i Tur~inovi}. U svakomslu~aju,o~ekujemlepuutakmicu protiv na{ih odli~nih sportskih prijateqa - kazao je Mirkovi}. Utakmica17.kolaIVBLlige Ceqe-VojvodinaNISigraseu dvorani gimnazije Ceqe centar sapo~etkomu19.30~asova. I. Grubor

@REB ZA POLUFINALE KUPA SRBIJE ZA DAME

TENT–Zvezda, Vizura–Radni~ki

U polufinalu 45. Kupa Srbije za odbojka{ice19.februara sasta}e se beo- gradski Vizura i Radni~ki, odnosnoobrenova~kiTENTi branilactrofejaCrvenazvezda.

@reb je odr`an u beogradskomhotelu„M”.Odbojka{ki savezSrbijesao{tiojeda}eu najkra}emrokudonetiodluku o mestu odr`avawa finalnog turnira Kupa Srbije. Finalnautakmicanaprogramuje20. februara.

URimubezbolida Glavni grad Italije Rim ipak je odustao od organizacije trka Formule jedan na ulicama toggrada.IakojevlasnikF1BerniEklstonumartupro{legodinerekaodajepostigaodogovorsa vlastimaprestoniceItalije,nakonnekolikomesecispekulacija, Rimjezvani~noodustaoodplana organizacije F1 trke na svojim ulicama.Na~elnojebilodogovorenodaRimbudeuvr{tenukalendarF1od2013.godine. -Zvani~noidefinitivnoodustajemo od trke Formule jedan u Rimu.Tomo`dajestekoraknazad,

jersmoranijereklida}emoimatitrku.Ipak,FIAnijepristala darotiraVNItalijeizme|uRimaiMonzeitujedo{lodoneslagawa - izjavio je gradona~elnik Rima\aniAlemano. Alemano ka`e da je Rim spreman za organizaciju svakog velikog takmi~ewa, a wegov san je da ovaj grad dobije organizaciju OlimpijskihIgara. -Nismouspelidasedogovorimo za F1, ali san o Olimpijskim igrama i daqe traje pa dajemo do znawa Italiji i svetu da u Rimu `elimodaorganizujemoOlimpijskeigre-rekaojegradona~elnik.

@IVNULO U SRPSKOJ CRWI

StartovalaBudu}nost Trener Vojvo|anskog liga{a Budu}nosti iz SrpskeCrweSlobodan @ivkovprozvaojeigra~ezaprole}nideoprvenstva.Crwanisujesenzavr{ilina8.mestu sa20bodova.Prvojprozivciodazvalose25fudbalera,me|ukojimasuupovratniciuekipuJovica LukiniZlatkoVasiqevi}(Sloboda,NoviKozaraci).O~ekivali suCrwanidausvojeredovedovedumladoggolmanaOFKKikinde Iliju Hajrovi}a(19) ali do transfera nije do{lo. Trener Budu}nostiSlobodan@ivkovka`e: -Zadovoqansamprvimodzivom igra~a.Redovesmopoja~alisadva

novamladi}akojisuponikliuna{oj sredini. Ciq je da u ekipi igraju fudbaleri ponikli u na{emseluinatajna~in`elimoda im omogu}imo da steknu afirmaciju. Trenutno smo osmi na tabeli,amislimdanaprole}emo`emodasepopnemoikojustepenicu vi{e.U15odigranihkolapostiglismo25golova(1,6poutakmici) i po efikasnosti smo na {estommestu.@eqamijedana{navalni red bude efikasniji, a odbrana~vr{}a.Celokupnepripremeodradi}emouselu,aplanirali smodaodigramodevetkontrolnih me~evasekipamaizokoline-ka`etrener@ivkov. M. Sekuli}


SPORT

dnevnik

DANAS U ZREWANINU

Izvr{ni odborFSV Trinaesta sednica Izvr{nogodboraFudbalskogsaveza Vojvodine odr`a}e se danas u Zrewaninu. U~esnike o~ekuje obiman dnevni redkojiobuhvata11ta~aka. Od zanimqivijih izdvajamo: Usvajaweplanaradaza2011. godinu, izve{taji Udru`ewafudbalskihsudijaitrenera za 2010. godinu, dono{ewe odluke o kalendaru takmi~ewazaprole}nusezonu,odlukaovisini~lanarinezaprogramskeaktivnosti ivisininaknadezaslu`benalica,organizovaweseminarazadelegateVFL,organizacija Devetog memorijala „Pera Joci}”i razmatrawe aktuelnog stawa u GFS Subotica. Postojenagove{tajida}e se u okviru „teku}ih pitawa” na}i i slu~aj novosadskog FK Ajakas ~lana Gradskelige,kojiposleiselewa, zbog duga od 680.000 dinara, sa SC „Sajmi{te”, jo{ nije dobioodgovorgde}esetakmi~itinaprole}e.Zbogtoga je bio prinu|en da posle ignorisawagradskihvlasti, pravdupotra`iikodpokrajinske Vlade i u kabinetu predsednika Republike Srbije. Podse}amo, Ajaksu je podr{ku pru`io i Gradski fudbalskisavezNovogSada koji broji 53 kluba. Ostaje da se vidi da li }e i kako, ovom,kodnasneuobi~ajenom slu~aju, pri}i ~lanovi Izvr{nog odbora FS Vojvodine. Vojvo|anska fudbalska vlada zaseda}e danas u hotelu„Vojvodina”(Trgslobode 3)od18~asova. S. S.

sreda26.januar2011.

VOJVODINA ODGODILA I ME^ S DOWIM SREMOM IZ PE]INACA

Te`akterendobar samozatrening Ba{senedafudbalerima Vojvodine da odigraju prvu kontrolnu utakmicu. Pre nekoliko dana odgo|en je zbog sne`nih uslovasusretsRadni~kimizSombora,ane}ebitinidana{we,jo{ ranije ugovorene, utakmice s DowimSremomizPe}inaca. UVojvodinisuradniciuzpomo} mehanizacije ~istili teren ~itavdan,alitvrdapodlogajednostavno predstavqa preveliki rizik. Nade za odigravawe me~a supostojale,aliseodustaloposle konsultacija. To je ju~e potvrdioi{efstru~nog{tabacrveno-belihZoranMilinkovi}. - ^inimo velike napore, ali u ovom~asujerealnijedautakmica s Dowim Sremom ne bude odigrana.Nijenamprijatno,alinemo`emo da uti~emo na vremenske prilike i od nervirawa nemamo ni{ta. Ostaje nam da se prilagodimo datim uslovima i sa~ekamo subotu i, verujem, prvu utakmicu ove zime s Videotonom - rekao je ju~e trener crveno-belih, dok je jo{tiwalanadada}eseme~odigrati. VojvodinauMa|arskuputujeu petak,ausubotutrebadaodigra me~sdoma}inomuSeke{fehervaru. -Dotada}emoredovnotrenirati u na{em FC „Vujadin Bo{kov”.Odsvegajenajva`nijeda igra~i odli~no podnose napore. Iju~esmojedandeoodradilina terenusve{ta~kompodlogom,a bitnojedasusvizdraviidanas povrede mimoilaze - rekao je Milinkovi}.

Ferati stipendista Stipendijski ugovor ju~e je potpisao i talentovani EdinFerati,kojijefudbalskekorakepo~eouAjaksu,a potom golovima skrenuo pa`wuudresu^SKPivare. - U kadetskoj ligi postigao je 13 pogodaka. Re~ je o veoma talentovanom igra~u i zato smo se odlu~ili da s wim potpi{emo stipendijski ugovor - ka`e Miodrag Panteli}.

@EQKOBRKI]OBNOVIOUGOVOR: GlavnabrigauFK Vojvodinajere{ena.Ugovorjeposlenekolikodanapregovora obnovioikapiten,reprezentativnigolman,@eqkoBrki},kojemjeprethodnaobavezatrajaladoslede}ezime. -Timesmouspe{nookon~alizapo~etiposao-ka`esportski direktorMiodragPanteli}.

Prvi utisak o Etiopqaninu SaiduSaladinujepovoqan. -Odli~nosesnalazi.Imazanimqive karakteristike. Vidi sedajetalentovanibrz,ame~s Videotonomda}ejo{detaqniju slikuowemu.[toseti~eodlaskauCrnuGoru,Saladin}epo}isnamaukolikouspedadobijeneophodnepapire-istakaoje Milinkovi}. Shodno tradiciji Vojvodina jeupogonprvogtimaukqu~ila dvojicu talentovanih de~aka, golmana \or|a Lazovi}a (17) i vezwakaNeboj{uKosovi}a(16). Lazovi}jeipro{lezimskepripreme,uAntaliji,proveosprvimtimom,aKosovi}jedobijao {ansuuprijateqskimme~evima zaprvitim,potvrdiv{isveono {to u superlativima o wemu u svakoj prilici govori trener MilanKosanovi}. S. S.

KAPITEN CRVENO-BELIH PAVLE NINKOV VI[E NE RAZMI[QA O INOSTRANSTVU EHO SA SLANE BARE

Proleter poja~ao ritam Izamla|egnovosadskogprvoliga{aProleteraitreneraCerovi}aostalajeprvanedeqarada u kojima se kormilar ekipe uverio u trenutne mogu}nosti. Prviutiscisuzaistaohrabruju}i. -Momcisuspremnodo~ekali okupqawe,pasunasuprvojnedeqimimoi{lepovrede.Prikqu~ili su nam se kapiten Branko @igi}, iskusni Alil Asani i standardni golman \or|e Jeli} - poja{wava Cerovi} i dodaje: Prednamajenaporanradnasticawufizi~kespreme,zaigra~e najnepopularniji,aliveomabitandasestignedodobreforme. Pre podne je rezervisano za teretanu,dokupopodnevnim~asovimatreniramona^eneju.Igra~ibezpogovoraizvr{avajuobavezeijedva~ekajudaononajgore pregrme,do~epajuselopte,apotom igraju i prijateqske utakmice. Imamo do po~etka prvenstva dosta vremena da se dobro spremimo i uigramo. Sve do polaskauOhrid(16.februar)odigra}emo nekoliko kontrolnih me~eva, a glazuru forme }emo sticatiuMakedoniji. Prelazni rok za Proleter prolazirelativnomirno. - Do sada su nas napustili Uro{ Glogovac (Austrija), DaliborRodi}(BSK)iMiqanJablan, a jo{ nam se nije prikqu~io Ogwen Paripovi}. EventualniodlasciidolascisuurukamasportskogdirektoraAnti}a. Osvemusedotan~inadogovaramo, jer ne `elimo da gomilamo igra~e. Verujem da }emo imati dovoqan broj kvalitetnih kandidatadauprvenstvou|emopoja~ani. Jedino je do sada potpisao Marko Vukasovi}, a {to se ostalih poja~awa ti~e, vredno trenirajui~ekajupapire.Nadamoseda}ezanekeodwihtokom ovenedeqesvebitire{eno.Iz tih razloga ne}emo o imenima. Me|uwimaimaiinternacionalaca-biojenakrajutajanstven {efstrukeprvoliga{asaSlanebare. M. Popovi}

19

UmislimasamoZvezda Te{ko je prisetiti se i nabrojati imena svih inostranih klubovaukojimajeuproteklih godinu dana karijeru trebao da nastavi Pavle Ninkov. Ponuda zapouzdanogbekaipovremenog reprezentativca je bilo, ali uvek su odre|eni problemi, posebnoprevisokacenaobe{te}ewa na kojoj insistira Zvezda, uko~ilirealizacijutransfera. Da bi se prevazi{la nimalo prijatna situacija u koj se na{aoNinkovpotrudioseipredsednik kluba Vladan Luki}. U otvorenom razgovoru sugerisao je punu koncentraciju tokom priprema,aakosepojavipravi anga`mansve}esebrzore{iti. -Naravno,smetaovakvavrsta optere}ewa, odrazila se i na

moju igru tokom protekle sezone. Stalno se ne{to ~ekalo, u medijimasusere|alizainteresovani klubovi kao na filmskoj traci. Prestao sam da mislim o inostranstvu, ne obaziremsenapisawenovina.Pona{amsekaoigra~Zvezde,napornoradim,sa`eqomdaunastvaku sezone budem pravi, {to mi jesugerisaoipredsednik-istakaojeNinkov. Sa kapitenskom trakom oko ruke Pavle daje maksimum na svakomtreningutokompripremauBudvi. - Motivacija je na zavidnom nivou,anaporisukaoiobi~no uovomperioduogromni.Sveje preciznoisplanirano,oddeta-

PavleNinkov(usredini)

qanatreninzimaprekoobroka i vremena za odmor. ^iwenica jedaradimodobro,alitosedoga|alo i ranije pa nismo uspevali da sve rezultatski naplatimo tokom takmi~ewa. Verujem da }e ovog prole}ado}i do izra`aja pobedni~ki karakter koji treba da nam obezbedi se-

Foto:S.Stevanovi}

^inise,atopotenciraitrener Prosine~ki, da je pozicija {toperanajbolnijemestouekipi.ProtivSutjeskejeiNinkov jednopoluvremeodigaousredi{tuodbrane. - Treba spremiti vi{e opcija, a ja sam profesionalno obaviosvojzadatak.Nijetajnadase

Vra}aseSavi} PlanovetreneraProsine~kogporemetilaje~iwenicadarukovodstvo kluba nije uspelo da anga`uje proverenog {topera, slova~kogreprezenatativcaKornelaSalatu.Drugaopcija,Bugarin Ivanov tako|e na tr`i{tu ima paprenu cenu (milion evra),pasere{ewenazire,areceptjeve}oproban.Nakonsamo {est meseci na Maraknu }e se iz Bordoa (pozajmica) vratiti mladireprezentativacVujadinSavi}.

AMBASADOR LUTOVAC U POSETI: Ambasador RepublikeSrbijeuCrnojGoriZoranLutovacju~ejeposetioCrvenuzvezdukojasepripremaunekada{wojjugoslovenskojrepublici. Lutovac se u razgovoru s predsednikom Beogra|ana VladanomLuki}emuveriouplanoveiambicijeklubaizQuticeBogdana,azatimjeuslediozajedni~kisnimakzauspomenuidugose}awe.

rij u poz itivn ih rez ultata konstatovaojeNinkov. Uvodni dueli u Crnoj Gori, pobedeprotivZeteiSutjeske, nag ove{tavaj u boq e dan e na Marakani... - Testovi slu`e za proveru onoga{tojeura|enonatreninzima. Rano je za zakqu~ke, jer jo{nismopro{linifazukondicionih priprema. Zatim, potrebno je vreme da nas trener upozna, a mi se priviknemo na novi sis tem rada, usvoj im i automatizujemo zahteve u igri. Po~etakjeohrabruju}i,iakose ne pridaje va`nost rezultatima, lak{e je otklawati uo~ene nedostatke u pobedni~kom ambijentu-objasniojeNinkov.

najboqe ose}am uz desni bok, ali interes kolektiva je uvek primaran-kratko}eNinkov. Uz mnogo optimizma crvenobelio~ekujuberi}etnoprole}e. -Svemoradasepoka`enaterenu,zatosenetreba„razmetati“ izjavama i komentarima. Jednostavno, uvek treba pru`iti maksimum, natopiti znojem dres,potruditisedabude{boqi od protivnika. Takav pristup se isplati - zakqu~io je PavleNinkov. Nakonslobodnogdanazvezda{isuju~enapornotrenirali,a danas ih o~ekuje i posledwi kontrolnidueluCrnojGori,a rivaljeekipaGrbqa. Z. Rangelov

QubomirRistovski

DANAS U SUBOTICI

Gostuje Ferencvaro{ FudbaleriSpartakZlatibor vode danas igraju drugi prijateqskime~upripremnomperiodu.Nakon{tosuusubotuodigrali nere{eno (1:1) s jesewim prvakom Ma|arske, ekipom Videotona, golubove o~ekuje jo{ jedan me~ s ma|arskim prvoliga{em.Od14satipo~iweutakmicaprotiv~uvenogFerencvaro{a, a ulaz na stadion je slobodan. Trener Qubomir Ristovski }everovatnoiuovomme~u{ansu ukazati svim igra~ima, jedino se ne o~ekuje nastup Noskovi}a i Crnoglavca zbog povreda, a bi}e to prilika da prvi put u plavo-belom dresu zaigra Miroslav ^ovilo, novo poja~aweSpartakaizIn|ije N. S. @IVNULO NA \A^KOM IGRALI[TU

Indeks `elivrh

Na \a~kom igrali{tu po~elesupripremeFudbalskogkluba Indeks ~lana Vojvo|anske lige Zapad. Tr~e se krugovi u laganom ritmu i hvata zalet za noveizazoveudrugomdelusezone.Indeksjezavr{ionatre}em mestusaosampobeda,trinere{eneutakmicei~etiriporaza, gol razlikom 18:17 i osvojenih 27 bodova. Ispred su Borac i Dunav,kojisuzaslu`enovode}i natabeli.[efStru~nog{taba Mirko Babi} zadovoqan je postignutim: -Upravaistru~ni{tabsuzadovoqni sezonom po{to je ~ak 12igra~aizpro{lesezoneoti{lo iz kluba, pa smo, prakti~no, pravili tim od nule. Svaki put smo imali pet-{est igra~a bonusa. Ote`avaju}a je okolnostto{tosmomoralidaigramo utakmice u gostima kao doma}ini, jer je teren na \a~kom igrali{tubiolo{eura|en,pa smoigraliuBeo~inunaterenu Cementa i u Koviqu na terenu [ajka{a. Obzirom na to, bodovikojesmosakupilinisubezna~ajni.VelikuzahvalnostdugujemoFKVojvodinaipredsedniku Bati Butorovi}u jer su nam omogu}ili da igramo utakmice i u FC „Vujadin Bo{kov„ – istakaojeBabi}. Uvek je prole}ni deo te`iodjeseweg.Kluboviseborezaulazakuvi{irang,alii zaopstanak.Indekssvojeambicijenekrije,atojedobariborbenfudbalsamladimtimom,uz podr{ku qubiteqa fudbala sa Limanakojisuuvekpopuwavali tribinestudenata. -Pripreme}ebitiodra|ene na\a~komigrali{tu,aplaniramo da odigramo devet prijateqskihutakmicaisve}ebiti u gostima. U drugom delu ra~unamonaistiigra~kikadar,ali }emo verovatno probati neke mla|e igra~e iz bonusa – dodao je trener Babi} i nastavio. Ambicijeklubasudasamladim timom poku{amo da ostanemo u vrhutabele,aakoseuka`eprilika,sigurnojeda}emojeiskoristiti.Odlazakaive}ihdolazaka u klub nema, prakti~no je timisti,saNedi}emi\orovi}emkojisu,iakomladiigra~i, starosedeoci. M. Kova~evi}


20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda26.januar2011.

PRVENSTVOSENTE

Poveli Ago{ton i[imowi Prvenstvo Sente je ove godine okupilo rekordan broj igra~a, ~ak56.Odlukaorganizatoradase partijeigrajusamovikendomprivuklojemno{tvoigra~aizSente, Subotice, Ba~ke Topole, Kawi`e,Ade,Be~eja,Srbobrana…FavoritnaturnirujeFidemajstor Mom~ilo Dragovi} iz Be~eja, a pored wega tu su i inter Tibor Farka{ iz Kawi`e i Fide majstori Radoslav Petkovi} iz Srbobrana i doma}i igra~i Zoltan [imowiiErvinIgaz.Posebno raduje ~iwenica da je uzelo u~e{}aprekodvadesetomladinacai omladinkikojimaje}eovobiti jo{jednodobroiskustvopredKadetskifestivalSrbije.Me|uwima ima vi{e nosilaca medaqa sa nedavno zavr{enog Festivala mladihVojvodine.Kao{toobi~nobivana[vajcarskimturnirima{arolikogsastavaiznena|ewa i neo~ekivanih rezultata ima u svakom kolu. Da pomenemo samo neke: A. Ke~kemeti – I. Sedlak 1:0,RenataLerinc–Na|meqkuti remi,[oqmo{i–Kokai1:0,Mila [oklova{ki – Aleksi} remi, Puhalo - Jur~ak 1:0, Vrani} – AronAgo{ton0:1,anajve}eiznena|ewe u prva tri kola je poraz majstoraPetkovi}aodomladinca Tama{aNovaka. Plasman posle 3. kola: 1-2. [imowi,A.Ago{ton3,3-8.Dragovi},T.Farka{,Pajzer,Kumi}, Sr|anov,Paro{ki2,5poena,9-27. Vrani{, Novak, Puhalo, Pacal, L. [aki}, Molnar, J. Juhas, Kasa{, K. Tot, B. Juhas, Petkovi}, Jur~ak, Na|meqkuti, Golupski, Mrzi},S.[aki},Jawu~evi},Davidovi},Kokai,28-31.Igaz,L.Lerinc, Kalmar, Sedlak 1,5, 32-48. [oqmo{i, A. Ke~kemiti, T. Marku{,J.Po[a,Bi~kei,J.Ke~kemeti, [. Farka{, R. Lorinc, Barta,Foldi,I.Farka{,Korponai,K.Ke~kemeti,Piri,Vrabel, Na| Anowi, M. [oklova{ki 1, 49-52. Vilago{, Aleksi}, Lipot, Raj{li 0,5, 53-56. \eri,  Horvat, Kormo{,Sabobezpoena. SEMINARZASUDIJE

Naredu Sremci

Posle vi{e odr`anih seminara po Ba~koj i Banatu [ahovski savez Vojvodine organizuje seminarzazvawaop{tinskogiregionalnog{ahovskogsudijeiuSremu, u Rumi, u [ahovskom klubu Sloven,29.januarasapo~etkomu 10 sati. Polaznici }e dobiti {tampanimaterijal zapripremaweispitaamaterijalizau~ewei ispitnapitawamoguseskinutii sainternetanasajtuwww.chessnovisad.in.rs. Kotizacijazau~e{}ena seminaruje1.500dinaraimo`ese uplatiti u gotovom pre po~etka seminara ili preko `iro ra~una [SVojvodinesanaznakomzaseminar. Prijave se primaju neposredno pred po~etak prvog predavawa ili na telefon [ahovskog saveza Vojvodine 021 572238 ili021420378. PROBLEMBR.321

Belidajemat udvapoteza PredragNikoli} Beograd,1949.

Re{eweproblemabr.320(DrZ. Mach, Praha 1949.) sa pozicijom: beli–Kb4,De7,Tf7,Sf8,Sg7,pe{akg2;crni–Kh6,Th3,Sd6,Se8, pe{acib3,d7,h4;je 1.g4! Na1...h:g3 sledi 2.De3 mat. Na 1...S:g7 sledi 2.Df6mat.Na1...Sd(?)sledi2.Sf5 mat.Na1...b2sledi2.g5mat. Re{ewe problema broj 321 je 1.Tc5! 1.Tc5T:c52.Dd3mat. 1.Tc5Ke42.Tc4mat. 1.Tc5K:c52.Dd6mat

„DNEVNIKOVA”[KOLA[AHA

Tvrdweili utvr|ewa Ako je ta~na moja teza da je, uzetaucelini,istorija–odjavna{pica~ove~anastva,ondanekevelikeistorijskepostavkene bibileni{tadrugo,ini{tavi{e,dopuki–dijalo{kititlovi. To se pore|ewe razradom samo potvr|uje:naime,ukolikotitlove predanije ~itate – sve mawe vidite {ta se na ekranu, oko wih,doga|a… Izato,dasemilepoprisetimo,primeraradi,sudbinenekih od onih najsugestivnijih replikaizistorije{ahovskog otvarawa. [tajnic je na [pansko otvarawe, posle 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 po pravilu uzvra}aojednostavnim,strogoklasi~nimpotezom3…d6, pa je ta varijanta zato i nazvana [tajnicovom odbranom.Kadajekrajem19-ogveka,me|utim,potez3…a6 po~eo da pridobija sve vi{e pristalica, prvi svetski prvak je1891.kategori~noustvrdio,da je takav odgovor nelogi~an, “jer samoterabeloglovcanajo{boqe i sigurnije poqe”. Po [tajnicubi,dakle,ispalo,akosena stvar gleda sa dana{we ta~ke gledi{ta(aotimta~kama–drugomprilikom),dabeli,igraju}i 3.Lb5 maltene“preti”4.La4!Na stranuto{topojedandaqikorak sa obe strane (posle 3…a6) 4.La4 d6, karakteri{e tzv. Poboq{anu [tajnicovu odbranu, madabijeon,dasusamostiglida gapriupitaju,uskladusasvojom tezomsvakakoradijenazvao“Pogor{anom [tajnicovom odbranom”! Velikidogmati~ar({tosmo mi na svoje veliko iznena|ewe

nedavno utvrdili, ne zna~i “mati~arzadoge”)drTara{jeimao toliko nepovoqno mi{qewe o Primqenomdaminomgambituda je posle 1.d4 d5 2.c4 stavqao upitnik iza poteza crnog 2…d:c4?,smatraju}itakvo“napu{tawecentra”za“velikupoziocionugre{ku”.Vi{eodpolavekanisusesawim,potompitawu, slagalinesamoonikojisu,kao crni, odabirali Primqeni damin gambit, nego ni oni koji su

se, kao beli, suo~avali sa wim. Tekunajnovijevreme,tomedogmati~arupo~iwudadajuzapravo mnogi pragmati~ari (koji nisu “mati~ari {to sre|uju stvari ve} na samom pragu slu`benih prostorija,kakosamdoskoramislio),sumwaju}iuvrlinepoteza 4…d:c4,negoizkonkretnih,analiti~kih razloga. Eto vam, uzgredbudire~eno,jo{jedneprednosti{aha:uwemusejo{imo`e desiti da operacionalizacija potvrdiprincipijelizaciju. Tokom~itavog19-ogveka,pa i po~etkom pro{log, ~vrsto se stajalonagledi{tu(aponekisu nawemu~aki~vrstosedeli)da posle 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 ispad3…Lb4 (kojijekasnijeimao da bude nazvan Nimcovi}evom

odbranom, po velemajstoru koji jujedubqeosmislioisadr`ajno obogatio)nikakoneodgovaraodbrambenim potrebama crnoga. Po re~ima jednoga od korifeja saprekretniceprethodnihvekova, Blekberna, iz poteza 3…Lb4 neproizilazimnogodobroga.Za tog lovca je najboqe mesto ono nae7.AkadjedanEnglezka`eda iz ni~ega ne “proizilazi mnogo dobroga”,to,ako}emoprevoditi nesajezikanajeziknegosajednog kompleksa tradicija na drugi,zna~iotprilike:“Ma, taj je potez - prava budala{tina!” Nakraju,dasevratimosamom po~etnom potezu crnog, 1…Sf6 (posle1.d4).Kadjetaj potezbioteknastartusvoje burneivi{estranekarijere, mudriLaskerseowemuizjasniosa~udesnopronicqivom elasti~no{}u: “To je tako|e mogu}e–akoimatestrpqewa i ako igrate veoma dobro” – jer takavnekonvencionalaniasimetri~anpo~etaktra`iodigra~a dasemnogovi{enouklasi~nom Daminomgambituoslawanasebe, a ne toliko na one “ve} vi|ene” strukturei{eme. Izsvegase,izgleda,mo`eizvu}i zakqu~ak koji bi, bar teo- rijski,mogaobitiodprakti~ne koristi.Naime,mo`ete,kadgod ho}ete, slobodno utvrditi {ta god ho}ete – jer, u najgorem slu~aju, treba samo da malo pri~ekate… I kad-tad }e vam se ve} datizapravo!A{todu`ebudete~ekali,timboqe–ispa{}ete utoliko dalekovidiji… tvrdi nam Dragoslav Andri} u dana{woj lekciji “[kole za male i velikepacere”

PLEJOFURUMI

Mrtvatrka Kona~no je, posle vi{e od pet meseci od zavr{etka prvenstva Vojvodine za mu{karce, odi g ran o razi g rav aw e za dva predstavnika Vojvodine za predstoje}i {ampionat dr`ave. ^etri igra~ a igral a su u Kulturnom centru u Rumi dvokru`ni ~etvorome~ po, mnogimaosporavanom,ubrzanomtempuod15minutapoigra~u.UmestovelemajstoraDu{anaPopovi}a, koji je otkazao u~e{}e, igrao je, prva rezerva, Fide majs tor Mark o Mark ovi} iz Vlasotinca. Posle odigranih {estkolasviigra~isusakupili po tri poena pa je plasman odre}en po redolsedu kakav je bio na prvenstvu Vojvodine: 1. Sini{a Dra`i}, 2. Goran M. Todorovi}, 3. Sini{a [ari}, 4. Marko Markovi}. Ponovo je peh imao Markovi} koji nije uspeodarealizujedvedobijene partije.Prematome,zadr`avni {ampionat plasirali su se Dra`i}iG.M.Todorovi}.

Sini{aDra`i}

Poj ed in a~n i rez ult at i: Mark ov i} – [ar i} 0,5:1,5, Dra`i} – G.  M. Todorovi} 1:1,[ari}–G.M.Todorovi} 1,5:0,5, Dra`i} – Markovi} 0:2,[ari}–Dra`i}0:2,G.N.

Tod or ov i} – Mark ov i} 1,5:0,5.Nagradnifonduiznosu od 38.000 dinara podelili su u~esnici ravnopravno. Sudija je bio Mihajlo Savi} iz Zemuna.

KALENDARTAKMI^EWA[AHOVSKOGSAVEZASRBIJE

Senioriprvistartuju Takmi~arskakomisija[SSrbijeustrojilajekalendaritermine takmi~ewa za ovu godinu. Nacionalni program:  Prvenstvo Srbije za seniore:  28.02. – 13.03;PrvenstvoSrbijezaseniorke:12–24.04;KadetskifestivalSrbije:21-30.04;Prvenstvo osnovnihisredwih{kolaSrbije – ekipno:  01 – 05. 05; Finale Kupa Srbije:  16 – 22. 05; OmladinskaprvenstvaSrbije:16–24. 07; Prva liga Srbije – mu{karci:27.08–06.09;PrvaligaSrbije–`ene:27.08–06.09. Program od zna~aja za [ahovskisavezSrbijeiRepubliku Srbiju: Me|unarodni `enski turnir„8.mart“:04–14.03.(Beograd); Dan simultanke:  04. 06. (Srbija); Trofej Beograda – turnirBalkanGranPriserije: 20-30.11.(Beograd).

Program svetskih {ahovskih organizacija (FIDE i EKU): Pojedina~no prvenstvo Evrope, mu{karci:  21.03.-03.04.  Francuska; Pojedina~no prvenstvo Evrope, `ene:  mart / april; Omladinsko prvenstvo sveta: 01-16.08.^enai,Indija;Balkanskojuniorskoekipnoprvenstvo:01–05.05Srbija;KadetskoprvenstvoEvrope:10-21.09 Albena,Bugarska;Ekipnoipojedina~no prvenstvo Evrope za kadete, ubrzano i brzopotezno: 25.09.-01.10Druskininkai,Litvanija;EvropskiKup{ampiona:23.09.-01.10.Roga{kaSlatina, Slovenija; Ekipno prvenstvo Evrope: 02 - 12.11  Iraklion,Gr~ka;Svetskokadetsko prvenstvo:12-22.11Rio,Brazil; Univerzijada: 12 - 23.08. Kina.

dnevnik

ANALIZIRANEPARTIJE

KadGiripripiri Ka`e narod, nije vest kad KarlsenpobediGirija (16godina),ve}kadGiriotpiriKarlsena,prvognasvetskojrejtinglista,pajo{usvega22poteza.Desilosetoutre}emkolunaturniru“Tatastil”.Ova senzacionalna pobeda dominira jo{ u informacijama iz Vajka namoru.Iznena|ewe je slab plasman Gri{~uka a posebno[irovakojijeovogmeseca pobedionaturnirupoubrzanom tempuuTalinu(Estonija)naKeresovommemorijalu. Stawenatabeliposle8.kola:1-2.Anand,Nakamura5,5,3-6. Arowan, Karlsen, Kramnik, Va{ije-Lagrav 5, 7. Nepomnia{~i 4,5, 8-9. Giri, Ponomarjov 4, 1011. H. Vang, L’Ami 3, 12. [irov 2,5,13-14.Gri{~uk,Smits2poena.

Karlsen–Giri Grinfeldovaodbrana 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.g3 Lg7 4.Lg2 d5 5.c:d5 S:d5 6.Sf3 Sb6 7.Sc3 Sc6 8.e3 0–0 9.0–0 Te8 10.Te1 a5 Na ovom mestu igralo se mno{tvo poteza: 10...e5; 10...Ld7; 10...e6;10...h6;10...Lg4;

11.Dd2?! Novizanimqivpotez upozicijikojaimaogromanbroj alternativa. Sigurni smo da je ovajpotezsvetskiigra~brojjedan ozbiqno pripremao ali on deluje dosta neobi~no. Ipak, on je odigran kao iznena|ewe pa pretpostavqam da je Karslen imaonekuspecifi~nuideju.Me|utim, partiju je izgubio nakon 90minutausvega22odigranapoteza bez nagove{taja koja mu je bila ta ideja. Ovde se obi~no igralo: 11.b3; 11.De2; 11.h3; 11.Sd2; 11.Dc2; 11.d5; 11.a4; 11.Sa4;11.Sg5;11.Sb5(11.d5L:c3 12.b:c3 D:d5 13.Sd4 Dc5 14.Tb1 Td815.Db3a416.Da3D:a317.L:a3 Ld7 18.Lc5 Ta6 19.Lf1 Ta5 20.L:b6 c:b6 21.T:b6 Tc5 22.T:b7 T:c3 23.S:c6 L:c6 24.Tc7 Tc2 25.Lg2 Le4 26.T:e7 L:g2 27.K:g2 Tdd228.Tf1T:a229.Ta7Kg730.g4 a3 31.Kg3 Tdc2 32.h4 h6 33.Kf3 Td234.Kg3Tdc235.Kf3Td2remi (Geqf and-Gri{ ~uk/Mos kva 2009.). 11...e5 12.d5 Sb4 13.e4 c6! IzvrstanodgovorAni{akojimposti`eizjedna~ewe.Madajeideja da podrije centar elementarna, on se opredelio za takti~ku varijantukojazahtevaprocenusvelikomprecizno{}u. 14.a3 c:d5! Lep,rasteretnipotez,takti~kiopravdan. 15.a:b4 a:b4 16.T:a8 b:c3 17.b:c3 S:a8 18.e:d5 18.D:d5 D:d5 19.e:d5, mada je sve lo{e, mo`da je ovo bilojo{ponajboqe. 18...Sb6 19.Td1? Beliigrakao u nekakvoj `urbi i sada je izgubqen.Ovojegre{kakojagubidpiona.ali,{tojejo{gore,toje uvod u naredno slepilo! Ovde je beliimaobrojne{ansezanastavak borbe: 19.Sg5 h6 20.Se4 f5 21.Sc5 Dd6 22.Se6 L:e6 23.d:e6 D:e6;19.c4S:c420.Db4Sd621.Le3 e4

19...e4! 20.Sg5? Ou, boj! Gubi figuru. ^ak i igra~islabijiza1000elopoena od Karlsena bez problema bi uo~ili svu slabost ovog poteza.

Me|utim,i20.Sh4Ld721.Te1f5 jetekne{tomaloboqe. 20...e3 AdiosAmigos! 21.Db2? Belijepredpredajom.21.Dd3D:g522.L:e3Dd8 21...D:g5 Na 21...Sa4 22.Dc2 S:c3 23.L:e3 S:d1 24.D:d1 T:e3 25.f:e3D:g5 22.L:e3 Qg4 0:1 Vi{vanatan Anand je zabele`iosvojudrugupobedunaturniruu~etvrtomkolakadajeefektno pobedio kineskog sahistu Vang Hoa. Po{to je remizirao protiv mawe poznatog Ervina L’Ami-jabilojeva`nodaIndijacpostignemaksimalanbrojpoena protiv slabijih protivnika pa je Anand bio nemilosrdan premakineskomprotivnikuprisiliv{i ga na predaju u samo 33 poteza. Anand }e poku{ati da ponovo vrati prvo mjesto na svetskoj rejting listi ako pobedinaturniru.

Anand–H.Vang Nimcovi}evaindijka 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4 4.f3 d5 5.a3 L:c3+ 6.b:c3 c5 7.c:d5 S:d5 8.d:c5 Da5 9.e4 Se7 10.Le3 0–0 11.Db3 Dc7 12.Lb5 Sec6 13.Se2 Sa5 14.Db4 e5 15.0–0 Le6

“Tojebiodeomojihpriprema zame~zasvetskog{ampionaprotivKramnikauBonu.Mismoovu `rtvufiguresmatralikaovrlo ugodnuzabelogiprebacilisena slede}i problem. Na {ahovskoj tablimenisejo{vi{esvidela ta`rtva”,rekaojeAnandposle partije. 16.Sd4 e:d4 17.c:d4 Sbc6 18.Dc3 Se7 19.Tfd1 Tad8 20.Lf2 a6 21.Lg3 Dc8 22.Lf1 b6 23.Tab1 Sb3 24.T:b3 L:b3 25.D:b3 b:c5 26.d5 Sg6 27.Db6 f5 28.L:a6 Dd7 29.Lb5 Df7 30.e:f5 D:f5 31.D:c5 Tc8 32.Dd4 Tfd8

33.a4 1:0 PoredKarlsenaiAnanda,i tre}iigra~iztrojke“2800”,Levon Arowan, igra na turniru u VajkanZeu.

Arowan–Nepomnia{~i Grinfeldovaodbrana 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.Lf4 Lg7 5.e3 0–0 6.Tc1 Le6 7.Db3

7...c5 8.D:b7 c:d4 9.e:d4 Db6 10.D:a8 Sh5 11.c5 D:b2 12.Ld2 L:d4 13.Sf3 Sd7 14.D:f8+ K:f8 15.S:d4 S:c5 16.Tb1 Da3 17.Le2 Sf4 18.0–0 S:e2+ 19.Sc:e2 Sd7 20.Tb7 Da6 21.S:e6+ D:e6 22.Sd4 Dg4 23.Tc1 f6 24.Le3 Sb6 25.h3 De4 26.Tcc7 1:0 [ah-matlista Pripremio:B.Dankovi}


SPORT

dnevnik

sreda26.januar2011.

21

SPENSOVA LIGA MALIH [AMPIONA – 2. KOLO NASTAVKA TAKMI^EWA

^etiri`enskeekipeulep{ale iovakolepturnir Na veliko zadovoqstvo organizatora i u~esnika Spesove lige malih {ampiona u takmi~ewe su se ukqu~ile i ~etiri `enske ekipe: @FMK Vojvodina, O[ “Dositaj Obradovi}“, O[,,@arko Zrewanin“ i O[ ,,Toza Markovi}“ (sve iz Novog Sada).Devoj~ice su ro|ene 2000. godine I kasnije, a takmi~i}e se sa de~acima 2001/ 2002. godi{te.

Godi{te2001/2002. [F Junior 2 – FK S. Mihajlovi} 2 0:2

Strelci za FK S.Mihajlovi} 2: Nikoli} i Suba{i}. [F Junior 2: Popadi}, Ivezi}, Lotina, Batini} S., Car, Grgurovi}, Erceg, Popovi} N., Komazec, Kne`evi}, [avija. FK S. Mihajlovi} 2: Markovi} M, Markovi} D, Joki}, Doro{ki, Nikoli}, Sibinki}, Radosavqevi}, Ili}, Suba{i}, Krsti}, Dragutinovi}, Buji}, Kolari}, ]ur~i}.

Godi{te2001/2002. Fru{kogorski partizan – FK S. Mihajlovi} 1 0:6

Strelci za FK S.Mihjlovi} 1: Jovanovi}, Grgi}, Suba{i}, Kolari}, Markovi} Darko i Markovi} Marko. F. partizan: Gavrilovi}, Bjeli} M, Kosjer, Sladojevi}, Grma{, Bijeli} D, Stahov, Vukajlovi}, Vlaji}, Grlica, Miri}, Peri}, Devi}, Klincov, Momi}, Amixi}, Te{anovi}, Petkovi}, Duli}, Nikolov. FK S. Mihajlovi} 1: Markovi} M, Markovi} D, Joki}, Doro{ki, Nikoli}, Sibinki}, Radosavqevi}, ]ur~i}, Ili}, Grgi}, Suba{i}, Krsti}, Dragutinovi}, Baji}, Kolari}.

Godi{te2001/2002.

[F Junior 1 – [F Lavovi 6:2

Strelci za [F Junior 1: Popovi} 2 , Mileti}, [evo, Kova~evi} i Brki}, a za [F Lavovi: Jovi~in i Kova~evi}. [F Junior 1: Batini} M., [evo, Popovi}, Vlaisavqevi}, Lovre, Cveti~anin, Brki}, Mili}, Maksimovi}, Popovi}, Kova~evi}, Vlaisavqevi}, Radakovi}, Milovanovi}, Gragurovi}, Mileti}. [F Lavovi: Jovi~i}, Stoj{i}, Svilarkovi}, Radoc, Kova~evi}, Jovi~in, Marseni} N, Marseni} L, Zeki}, Prokopi}, \eki}, Bukovica.

Godi{te2000.

Fru{kogorac – [F Prof. Bolesnikov 1:6 Strelac za Fru{kogorac Vukovi}, a za [F Prof. Bolesnikov: Bobar,

Cari}, Risti}, \oki}, Malivuk i Joki}. Fru{kogorac: Elez, Ku`et, Prodi}, Varga, Manojlovi}, Subanovi}, Abazovski, Polovina, Papi}, Lali}, Vukovi}, Radosavqevi}, Gazivoda, Bukvi}, \ilas, Pu{ka{, Kne`evi}, Jovanovi}. FK Prof. Bolesnikov: @upi}, Mladenovi}, [piri}, Cari}, Malivuk, Risti}, Nenezi}, Kurti{i, Bobar, Rube`i}, Joki}, Tomi}, \oki}.

Godi{te1999. Veternik – Vojvodina 0:10 Strelci za Vojvodinu: Zli~i} 2, Crnoja~ki 2, ]ali} 2 , Ili}, Horvat, Mitrovi} i Stanojev. Veternik: Markovi}, Durahi, Mili}, Novak, [ebez, Jevi}, Xever, Popovi}, Jugovi}, [api}, Kondi}, Samarxi}, Nini}, Nikoli}, Zagorac, Kru{i}, Ivani{, Kmezi}. Vojvodina: Kuzmanovi}, \ukanovi}, Devetak, Zli~i}, Dun|erski, Kosti}, Crnoja~ki, ]ali}, Ili}, Mitrovi}, Lali}, Ka~avenda, Horvat, Beqanski, Raja~i}, Stanojev.

Godi{te1999.

[F Prof. Bolesnikov – FK S. Mihajlovi} 1:2 Strelci za [F Prof. Bolesnikov: Risti}, a za FK S.Mihajlovi}: \uri~ek i \ur|evi}. [F Prof. Bolesnikov: Risti}, @upi}, Cari}, Kurti{i, Paro{ki, \urovi}, Nenezi}, Mihajlovski, [piri}, Mladenovi}, Bobar, Malivuk, ]eran, [kori}, @akula, Tomi}, Pu{ki}, Rube`i}. FK S. Mihajlovi}: Vujani}, Nestorovi}, Trifkovi}, Stojkovi}, Suba{i}, Kolari}, Nikoli}, Panteli}, Ili}, \or|evi}, Juri}, Ugrenovi}, Grgi}, \uri~ek, Solarov, Andri}, Ivanovi}.

Godi{te1998.

Vojvodina 1 (Novi Sad) – Slavija 7:0 Strelci za Vojvodina 1: Kova~evi} 3 gola, Popovi}, Gavrilov, Mi}in, Lalatovi}. Vojvodina 1: Ili}, Gavrilov, Sekuli}, Trivi}, Jovanov, Mati}, Iveqa, Lalatovi}, Gaji}, Kova~evi}, Popovi}, Nasti}, Ni}in, Ne{i}, Graorac, Lovre, Mi}in. Slavija: O`vat, Ubovi}, [u{akov, Mar~ok, Stojanov, Maksimovi}, Barjaktarovi}, Bari}, Ilijazovi}, Grlica, Latinki}, Lazovi}, Leti}, Tre{wi}, Nedi}.

Godi{te:1998. [F Junior – Vojvodina (Ba{aid) 2:1 Strelci za [FJunior: Ga{parovi} i Rankov, a za Vojvodinau Ru`a. [F Junior: Pu{karevi}, Radakovi}, [parovi}, Ga{parevi}, Antoni}, Lemaji}, Lazi}, Gavri{i}, Mileti}, Koki}, Jefti}, Rankov, Galovi}, [timac, @ili}, Ivanovi}, Krupqanin, Jokanovi}, Babi}, Per{aj. Vojvodina: Vrba{ki, Gavri}, Novakovi}, Dobrilovi}, Zavi{in, Ru`a, ^orda{, Kova~, Dokman, @eravica, Quti}, Miqevi}, Bi~anin, Wegovan, Belo`anski, Jagodin, Nikoli}.

Godi{te:1996/1997. FK S.Mihajlovi} 1 – FK S.Mihajlovi} 2 4:3

Strelci za FK S.Mihajlovi} 1: Lon~ari} 3 i Ra{kovi}, a za FK S. Mihajlovi} 2: Jerini} 3 gola. FK S.Mihajlovi} 1: Gojkovi}, Pavlovi}, Bijedi}, Doki}, Milosavqevi}, Vujani}, Vukeli}, Izrael, Vrba{ki, Berti}, Veinovi}, Andri}. FK S.Mihajlovi} 2: Pavlovi}, Radovi}, Radakovi}, Kostre{, Kne`evi}, \or|evi}, Haxijanis, Lon~ari}, Tomin, Jankovi}, Rankovi}, Brinaj, Pavlovi}, Jerini}, Ponorac, Stevi}, Milosavqevi}, Vukeli}, Lojani~i}, Doki}, Berti}, Konor.

Godi{te:2000.

Veternik – Slavija 0:2 Strelci za Slavijau: Milo{evi} i Murseli. Veternik: Jovanovi}, Amanovi}, Raosavqevi}, Iveti}, ^ukovi}, Stanojevi}, Suba{i}, Dule, [api}, Vasi}, [a{i}, Vu~kovi}, Stani}, Paunovski, Ken|ur. Slavija: Markovi}, Eski}, Gvozdenovi}, Aleksi}, Bobinac, Murseli, Milo{evi}, Tomov, Marho{evi}, Draga{, Kra~ak, Panti}, Prodanov, @ivkovi}.

Godi{te:2000. [F Junior – [F Hattrik 4:2 Strelci za [FJunior: Erceg 2 , Babi} i Reqi}, a za [F Hattrik: Stojanovi} i Radojkovi}. [F Junior: Perduv, Brki}, Kova~evi}, Babi}, Reqi}, Grgurovi}, Erceg, Popovi}, Vlaisavqevi} M, Maksimovi}, Qiqak, Car, Hrbanek, Mili}, [evo, Milovanovi}, Vlaisavqevi} I. FK Hettrik: Vukovi}, Arsi} @ivko, Arsi} @eqko, Stojanovi}, Burka, Radojkovi}, ]atovi}, Kosti}, Vrto-

vac, Petkovi}, Manojlovi}, Dolinaj, Desnica.

Godi{te2000.

Fru{. Partizan – FK S. Mihajlovi} 3:0 (pf) F. partizan: Kosjer, Simi}, Duli}, ^avi}, Ilki}, Te{anovi}, Grma{, Bjeli}, Stoj~i}, Zeqkovi}, Nikoli}, Stanov. FK S. Mihajlovi}: Radosavqevi}, Ili}, Nerodanovi}, Suba{i}, Grgi}, Joki}, Kolari}, Dragutinovi}, Doro{ki, Markovi} M, Markovi} D, Sibinki}.

Godi{te2000.

@KMF Vojvodina – O[ „D. Obradovi} (devoj~ice) 2:3 Strelci za @KMF Vojvodina: Bala} 2, a za O[ “D. Obradovi}“ : Vuk~evi} 2 i Kaluger. O[ “D. Obradovi}“: Mitrovi}, Kaluger, Jaji} Milica, Jaji} Marijana, Vuk~evi}, Zori}, Kne`evi}, Barjaktar, Milakovi}. @KMF Vojvodina: Vuk~evi}, Peri{i}, Kne`evi}, Bala}, Paunovi}, Pjevalica, @akula, Stankovi}.

Godi{te1998.

[F Prof. Bolesnikov 2 – [F Prof. Bolesnikov 1 0:9 Strelci za [F Prof. Bolesnikov 1: Vari}ak 2, Malinovi} 2, Rexepov 2, Vukosavqevi}, Kisi} i Vukovi}. FK Prof. Bolesnikov 2: Mehanxi}, Radij~i}, [ainovi}, Kova~evi}, Jagodi}, Mi{qenovi}, Burzanovi}, Drini}, @dero. FK Prof. Bolesnikov 1: Gligorijevi}, Malinovi}, Vukovi}, Hajrizi, [}e pa no vi}, Va ri }ak, Ki si}, No va ko vi}, Vuk mi ro vi}, Kul pin ski, Vukosavqevi}, Rexepov, Trajkovi}.

Godi{te1999.

[F Lavovi – Novi Sad 1 2:11 Strelci za [F Lavovi: Ne{kovi} i Hajdaz, a za Novi Sad 1: Alargi} 4, Valentik 3, \akovi} 2 , \or|evi} i Ziri}. [F Lavovi: Despotovi}, Labus, Davidovi}, Qubojevi}, Simin, Zeki}, Hajvaz, Golubovi}, Vulevi}, Male{evi}, Ne{kovi}. Novi Sad: [urlan, Le|anac, Ziri}, ^esti}, Alargi}, Kunovac, Kova~evi}, Pu{ac, Veji}, Velen~ik, \akovi}, \or|evi}.

Godi{te1996/1997. OFK Futog – FK Futog 4:4 Strelci za OFK Futog: Radman 2 i Radovanovi} 2 , a za FK Futog: Rudovi} 2, Smiqani} i Jung. OFK Futog: Mandi}, Kne`evi}, Tasi}, Radovanovi}, Milenkovi}, ^ali}, Andri}, Dragutinovi}, Novakovi}, Mici}, Krsti}, Vlaovi}, Goganovi}, Rosti}, Radman. FK Futog: Gli{i}, Mili}, Samac, Smiqani}, Joki}, Brki}, Kova~evi}, Jung, Radin, Om~ikus, Brmbota, Jeli~i}, Vukobrat, Sekuli}, Ninkov, Drqa~a, Rudovi}, Ili{evi}.

Godi{te1999. Novi Sad 2 – [F Junior 9:3 Strelci za Novi Sad 2: \akovi} 3 , Mari} 2, Jankovi}, Maravi}, Dobrani}, ^esti}, a za [FJunior: [vowa 2 i ^abarkapa. Novi Sad 2: [ukovi}, ^esti}, Jovanovi}, Dobrani}, \akovi}, Mari}, Maravi}, Crnov~i}, Jankovi}, Radvawi. [F Junior: Rako~evi}, Gvozden, Xida, Radumilo, [vowa, Reqi}, Markovi}, \u|i}, Zdravkovi}, Radmilovi}, Macura, Bogdanovi}, Havlovi}, [vowa, ^abarkapa, Lon~ar.

Godi{te1998.

Vojvodina 2 (N. Sad ) – Fru{kogorac 9:1 Strelci za Vojvodinu 2: Adamek 2 , Nasti} 2, Lon~ar 2 , Mileti} 2 i Trivi}, a za Fru{kogorac S. Elez. Vojvodina 2: Adamek, Nasti}, Lon~ar, Mileti}, Trivi}, Ne{i}, Zeqkovi}, Mesarovi}, Papi}, Dmitra{inovi}, Maji}, Graorac. Fru{kogorac: Elez N, Elez S, Rakovi}, Simixija, [ipka, [evi}, Kure{evi}, [trbac, Vukovi}, Majstorovi}, De{i}, Gostimir, Mi{i}, Bogdanovi}, Subanovi}, Raki}, Aleksandrov, Bezar.

Godi{te1996/1997. Veternik – Slavija 2:3 Strelci za Veternik: [obot i Stepanovi}, a za Slaviju: Kurti{i, Jak{i} i Vukadinov. Veternik: Hrwez, [ari}, Dani}, Zavarko, Adamek, Simonovi}, [obot, Zagorac, Stepanovi}, Mati}, Ivani{, Kmezi}, ]osovi}, Jovi}. Slavija: Maksi}, Eski}, Jak{i} A, Jak{i} D, Vukadinov, Cirku{a, [orowa, Gruji}, Kurti{i, Vujakovi}, Tewi. Foto:Neboj{a Brankov


22

kULTURA

sreda26.januar2011.

dnevnik

СУСРЕТИ:ЗАВЕНСАРГСЈАН,ДИРЕКТОРМУЗЕЈАСЕРГЕЈАПАРАЏАНОВАУЈЕРЕВАНУ

Данасцеосветзназањеговууметност - За живота је Параџанов био јекаоиколегеФедерикоФелини, прокажен, стално на маргинама. Андреј Тарковски и МикеланђеПровеојепетгодинаузатвору,а ло Антониони, називао  „генизатим се његовo име није поја- јем”, „чаробњаком” и „учитевљивало у јавно��ти. Говoрио је љем”.Антонионијејошговорио касније: „Мој живот је као да су Параџановљеви филмови Вердијeва „Травијата”, када дође Алфред, Виолета оде...” Јер, после дуге паузе, тек пред крај живота му је омогућено да снима, а грађен је и његов музеј. Параџанов је умро пре него штојезавршен.Како тообичнобива,нечијувредносттеквреме покаже. Када  нас је напустио ми смо устварипотпуносхватили његову величину.Двадесетгодинаје биованјавнесцене,а данас цео свет зна за његовууметност–кажеЗавенСаргсјан,директорМузејаСергеја Параџанова у Јеревану, чувеног јерменског редитеља, једног од највећих стваралацасветскогфилмаXX века,којегсупрославили фимови „Сенке Фото:Ф.Бакић заборављених преда- Завен Саргсјан ка”и„Бојанара”. „чиста перфекција и лепота”. А Саргсјан је недавно боравио у заПараџанова,уметникдабито Новом Саду поводом отварања заистабио,морадапоседујеум, изложбе „Калеидоскоп Сергеја нежност,принципеислободу. Параџанова”уМузејусавремене ДеловипоставкеМузејаПарауметностиВојводине(бићеотво- џановадосадсувиђениуЛондну, рена до 6. фебруара). На њој  је Паризу,Римуиујошчетрдесетак представљенједанмањи(четрде- градова света. Како је део тога сетак експоната) али илустрати- стигаодонас,питалисмоЗавена ванивредандеозбиркепомену- Саргсјана, као једног од заслутог музеја у којој се налази 800 жнихштосетодогодило. уметничкихпредмета:слика,цр-Заовиизложбусубилибитни тежа, колажа, инсталација и ру- типрвиконтакти.Важнајебила котворина. Већином су настали ивеликажељадасеоваизложба као замена за филм, којем дуго, нађеуНовомСаду.Десилосето одлуком совјетске власти, реди- захваљујућиљудимакојисуулотељнијеимаоприступ.Својеко- жилисвојудушуиенергијудасе лаже,Параџановјеназивао„згу- тодогоди.КадајеТиборВајдаиз снутифилмови”. Завода за културу Војводине до„У замку филма где су слике, шао у Јереван примио га је наш светлоистварност,Параџановби министар културе. Јасно је било био његов господар”, рекао је о устарту,данијерменска,нисрпредитељуЖанЛикГодар,којига ска страна немају озбиљнија

новчанасредствадабисетореализовало.Нашминистаркултуре имао је у виду да је ваша земља последњихгодинатрпелавелике притиске и ударе, и да је и наш интерес да се изложба помогне. Рекаоје,намауМузеју,датоморамодаурадимо.Практично,изложба је реализована захваљујућипомоћиМинистарствакултуре Јерменије,ивашегПокрајинског секретаријата. Сада када је ту предвама,мислимдасмосвизадовољни. ОтомештазакултуруЈеревана и уопште земљу, значи Музеј СергејаПараџанованашсаговорниккаже: -Последњихдесетгодинасајт нашег музеја је најпосећенији сајт културе у читавој Јеременији. Не зато што је он нешто посебно технички добро направљен,негозатоштојетоПараџанов.Занашсајтсмодобилидржавни Гран при. Практично, ту наградунисмозаслужилиминего Параџанов. Многи су нам рекли да  када су улазили на сајт нису могли да из њега изађу, јер ту је толико тога фасцинантног штосеможевидети. Говорећи о својим личним сећањима и утисцима везенима за редитеља,ЗавенСаргсјанкаже да је Парџанова  познавао његових дванаест последњих година живота. -Тојебионајсрећнијипериод мог живота - напомиње  Саргсјан.- Практично комуникација сагенијемсенезавршавабезрезултата. Од њега се дало толико пуновидети,разуметиинаучити. Например.Биојепозанатпотомекакојепримаогосте.Тојеподигаонанивоуметност.Онјекао редитељ,заправо,свеиванфилма режирао. Познато је како је, рецимо, у Кијеву примио мадам ДеГол,паВисоцког,Тарковског, ЏонаАпдајка,уТбилисијуМарчела Мастројанија и Алана Гинсберга. Једном сам се тако затекао код њега у кући када је својим  људима давао упутства шта све да купе и припреме за госта којићедоћи.Тражиоједатобудеправагозбапасугапиталида

лиочекујенекогпосебноуваженоггоста.Аонјерекао:„Учему јепроблем,падолазидевојчица, ћерка мог сниматеља из Кијева да прослави свој 10. рођендан”. Биојевеликиутомекакојетретирољуде,безобзирадалисуто некеуваженеиславнеличности, илинекосасвимобичан,алињемуизузетан. ОднашегсаговорникасазнајемоидајеизаПараџановаостало 20 сценарија која није реализовао.Онјеиначеврлобрзорадио када би почело снимање, али 15

громови,иондајесудијаизјавио „осуђујемганапетгодинастрогогзатвора”-кажеСаргсјан,који нас упозорава да о Параџанову као и многим познатим личностим постоје разне приче на разнимсајтовима,алисуоненеаутентичне, измишљене. Једна од њих је и да је Параџанов мрзео новинаре. -Нитонијебашсасвимтачно. Да, није волео ону званичну совјетску државну штампу, која је лоше писала о његовој уметности.Насрећу,билојеоњемупо-

Део поставке Музеја Сергеја Параџанова у Јеревану

година је био удаљен из филма. Тојебилоитужноистрашно,јер је знао да пуно тога није стигао да уради. И тешко се носио са томчињеницом.Иначе,тоштоје написао нису сценарији у класичномсмислу,нисунаписанипо правилимастудија.УПетербургу јештампанакњигањеговихнереализованих и реализованих сценарија.Уњојсусенашлиистиховикојејеписао. -Његовитекстовисупоетични иистотакосупреточениулирске филмове.Оннијебиополитички, него „естетски дисидент”. Пара-

УТРЦИЗАПРЕСТИЖНУНАГРАДУАМЕРИЧКЕФИЛМСКЕАКАДЕМИЈЕ–ОСКАР

Филму„Краљевговор” 12номинација Британскифилм"Краљевговор" са Колином Фертом у главној улози номинован је јуче за Оскара у 12 категорија, док је остварење браће Коен "Човекзванихраброст"добило 10 номинација, саопштила је америчкафилмскаакадемија. "Краљев говор" ће се надметати између осталог у категоријама најбољифилм,најбољиглумацуглавној улози - Колин Ферт, најбоља епизоднаженскаулога-ХеленаБонамКартеринајбољамушкаепизода-ЏефриРаш,јавилесуагенције. За Оскара за најбољи филм у трци су, поред саге "Краљев говор"ивестерна"Човекзванихраброст",психолошкитрилер"Црни лабуд", боксерска драма "The Fighter", научнофантастични хит "Почетак" и прича о лезбијској породици "The Kids Are All Right".Уистојкатегоријикандидатисуипричаопреживљавању "127 сати", филм о оснивачима сајта Фејсбук "Друштвена мрежа", анимирани филм "Прича о играчкама3Д"икриминалистичкитрилер"Winter'sBone". "Човекзванихраброст"такмичићесезапозлаћенестатуетеизмеђуосталогукатегоријаманајбољи главни глумац - Џеф Бриџиз, и најбоља женска епизода 14-годишњаХејлиВилијамс.По осамноминацијадобилису"Почетак"и"Друштвенамрежа". КандидатизаОскаразарежију су Дарен Аронофски ("Црни лабуд"),ДејвидО.Расел("TheFighter"), Том Хупер ("Краљев говор"),ДејвидФинчер("Друштвенамрежа")ибраћаЏоелиИтан Коен("Човекзванихраброст"). Конкуренти Колину Ферту и

џанов није робијао зато што је биоидеолошкинадругојстрани. Он је само био на другој уметничкојстрани,самодругачијиод званичнопрокламоване,државне уметности.Узто,оноштојемислиотојеиговорио.Тонијемогло да се прашта у време двострукогморала,кадасеједномислило, а друго говорило. Једно кодкуће,адругозваничноијавно.Онједноставнонијекриооно штојемислио.ЈедномјеуМинскуговориопред300људи,КГБ јетозаписаоипослаоуМоскву

пајесветостиглодоЦентралног комитета. А те његове изјаве су биленепријатнезарежимипартију.Подистрагомјебиополагодине.Истражитељмујерекаода ће га свакако послати да робија: „Нема везе за шта си осуђен важноједасиузатвору”,рекаому је.Дабигајошвишеунизилиизмислили су да је силовао мушкарца и оптужили га за хомосексуализм. Како ми је његова женаСветланапричала,присећајући се момента пресуде, био је леп сунчан дан, али одједном се смрачилоипочелисудаударају

свећених озбиљних и сјајних критикаионјеточуваоипоказиваодругима.Међутим,већинаје у нарученим текстовима говорилапротивњега.Оњемујеписао и Јанош Газд, пољски критичар који му је и помогао да постане познат ван граница наше земље. Малојемоглотадакодкућедасе уради када је штампа била под снажнимутицајемполитике–објашњавадиректорМузејаСергеја ПараџановаЗавенСаргсјан. Владимир Црњански Разговорпреводио: Хаџи Зоран Лазин

НАМОНЕОВОЈРЕТРОСПЕКТИВНОЈИЗЛОЖБИУПАРИЗУ

Рекорданбројпосетилаца Нахиљадељубитељауметности стајало је сатима у редовима на хладноћи протеклог викенда како бимоглодабаципоследњипоглед наретроспективнуизложбуКлода МонеауГранПалеууПаризу.Музеј је од петка отворен 24 сата дневнокакобиизашаоусусретвеликом броју посетилаца, међу којимасенашлаихоливудсказвезда ЏодиФостер. Посетиоци су желели да виде дела великог француског сликара иједногодоснивачаимпресионизмапренегоштоизложбабудезатворена. Изложбу је од отварања, крајем септембра, видело близу милионљуди,асамотокомтрипо-

следњеноћивишеод40.000."Посебнојеискуство,посебноосећање када разгледате једну овакву изложбу ноћу", казао је за ББЦ Жан-ПолКлизел,председникГран Палеа. Особљемузејајељудимакојису чекалиуредовимаипопетсатида би видели изложбу делило током целеноћитопленапиткеиколаче. Монеоваретроспективанијеорганизована у Француској од 1980. године.На изложби је приказано 170 дела Клода Монеа (18401926), од којих је већи део стигао из разних земаља широм света, укључујући Аустралију, Бразил, САД,РусијуиХоландију.

ОДЛУКАФРАНЦУСКОГМИНИСТРАКУЛТУРЕ

Селинизузет иззваничнихпрослава

Из филма „Краљев говор”

Џефу Бриџизу у трци за Оскара за главну мушку улогу су Џеси Ајзенберг ("Друштвена мрежа"), ЏејмсФранко("127сати")иХавијер Бардем ("Прелепо). За Оскара за главну женску улогу надметаћесеовогодишњедобитнице Златних глобуса Анет Бенинг("TheKidsAreAllRight")и Натали Портман ("Црни лабуд") а конкуренткиње су им Никол Кидман("Путунепознато"),Џенифер Лоренс ("Njinter's Bone") иМишелВилијамс("BlueValentine").

Кристијан Бејл ("The Fighter"), Џон Хокс ("Njinter's Bone"), Џереми Ренер ("Град лопова"),МаркРафало("TheKids Are All Right") и Џефри Раш ("Краљев говор") у трци су у категорији глумац у епизодној улози. Номинације за женску епизоду припале су Хејли Вилијамс ("Човек звани храброст"), Хелени Бонам Картер ("Краљев говор"), Џеки Вивер ("Animal Kingdom") и двема глумицама у филму "The Figher" МелисиЛеоиЕјмиАдамс.

За Оскара за најбољи филм снимљен ван енглеског говорног подручја надметаће се "Прелепо" из Мексика, грчки филм"Dogtooth","Incendies"из Канаде, алжирски филм "Horsla-loi"иовогодишњидобитник Златногглобуса-данскифилм "InABetterWorld". Додела Оскара, 83. по реду, заказанајеза27.фебруаруКодактеатрууХоливуду.Водитељи свечаности биће глумица ЕнХатавејињенколегаЏејмс Франко.

Француска влада одлучила је да из званичних прослава предвиђених за ову годинуизузмеобележавање 50. годишњице смрти ЛујаФердинандаСелина, због полемика које пратетогкњижевниказбогњеговеполитичке оријентације, у коју је спадало и писање антисемитскихтекстова.Председник француског удружења потомака прогнаних Јевреја Серж Кларсфелд,славниловацнанацисте,критиковаојеовеседмицеодлукувладедаобележигодишњицу смрти аутора романа "Путовање накрајноћи"и"Смртнакредит". Француски министар културе ФредерикМитеранизјавиоједаје одлучиодаписцаСелинаипакизузмеиззваничнихманифестација.

Министарство културе сваке године објављујесписакдржавнихпрославакоје се тичу десетина славних личности илидогађаја. Селин(1894-1961) је између осталог аутор бројних антисемитскихпамфлета. "НијенаРепублици да одаје признањечовекукаоштоје Селин. Не можемо даигноришемоњеговенегативне стране, не постоји само 'Путовање накрај ноћи'", рекао је Кларсфелд. Стручњак за Селина, Анри Годар,сложиоседајеписацбиотврдокорниантисемита,алиједодао идасерадиовеомазначајномписцу,најпревођенијемиусветунајпроваданијем француском аутору послеПруста.


kultura

dnevnik СУТРАУСПОМЕН-ЗБИРЦИПАВЛАБЕЉАНСКОГ

Вечепосвећено Сави Шумановићу Спомен-збирка Павла Бељанскогобележићесутрапригодним програмом 115 година од рођења истакнутог сликара Саве Шумановића. Тим поводомсутрау19.30часовабиће приказан дугометражни документарни филм „Сава Шумановић“, запажено остварење редитеља и сценаристе Жике Митровићаипродукцијскекуће „Центар филм Београд“. Пратећи Шумановићеву животнупричуиисторијскеоколностикојесуутицаленањегово сазревање, уз мноштво документарних инсерата и великибројпредстављенихрадова изфондованајзначајнијихмузеја у земљи, филм сликовито дочаравафазеуразвојуШумановићевогуметничкогопуса. Након пројекције, публика ће моћи да обиђе сталну поставку Спомен збирке и да се Сава Шумановић, Кућа у сокаку, 1933. упозна са девет ремек-дела овог ска Митровица, 30. август 1942), уметника из Колекције Павла Бе- утицали су период школовања и љанског,којапредстављајусвојевр- животуЗемуну,Загребу,Паризуи стан преглед његовог стварала- Шиду, формирајући његов препоштва: Доручак на трави, Јабуке и знатљив сликарски сензибилитет. грожђе,Нагаженасашалом(1927), Првипутсамосталноизлаже1918, Воћњак (1928), Нага жена, Јесен уУлриховомсалонууЗагребу. (1929),каоиКућаусокаку,Зимау Показујућивеликеафинитетеза Срему (1933) и Шид под снегом уметностПолаСезанаиВинсента (1935). ВанГога,Шумановићнакончасова На уметност Саве Шумановића кодАндреЛотапочеткомдвадесе(Винковци,22.јануар1896–Срем- тихуПаризу,градиличниизразу

правцусинтезекубистичкихи конструктивистичкихначелаи елеменатасвојеврсногекспресионизмаизраженогпресвега крозколоритигусту,пастозну материју. Кубистичка платна којаизлажеуЗагребу1921.наилазе наопречнеставове критике,а 1924.објављујетекстове „Сликар о сликарству” и „Зашто волим Пусеново сликарство”,објашњавајућисвоје ликовно опредељење. Један је од оснивача групе „Облик”. ТокомдругогборавкауПаризу биојевеомазапаженнаизложбамаЈесењегсалона иСалона независних. ДоминантнетемезаступљенеуШумановићевомопусу су париски и шидски пејзажи и женски актови смештени у природу или ентеријер. Међу циклусимасликасамотивима Срема је и циклус „Шидјанки”,настаотокомчетвртедеценије 20. века, где је уз употребу интензивног колорита доследно спроведена скулптуралностформи. СаваШумановић,осимуевропским престоницама, Паризу, Лондону, Барселони, Амстердаму и Бриселу,веомазапаженојеизлагао и у својој земљи, потврдивши се каоједаноднајзначајнијихсликара националнемодернеуметностиизмеђудвасветскарата.

ПРЕМИЈЕРАПЛЕСНЕПРЕДСТАВЕУБИТЕФТЕАТРУ

СУТРАУНОВОСАДСКОМ ПОЗОРИШТУ/УЈВИДЕКИ СИНХАЗ

Карменучетирирунде Плесна представа „Кармен у четирирунде”аутораикореографаИсидореСтанишићбићеизведенавечерасуБитефтеатру,најавилојеовобеоградскопозориште.Плеснупредставунамузику ЖоржаБизеаимладесрпскекомпозиторке Ање Ђорђевић извешћеАнаИгњатовић-Загорац,Катарина Стојков-Слијепчевић, МилицаПисић,НаташаШмелци НевенаЈовановић. ПознатапричаоКармен,многопутаобрађиванауразличитим уметностима, као и Бизеова музика за истоимену оперу, послужила је као предложак за деконструкцију, демистификацију и манипулацију. Кармен је борац. То је њена основна црта из које произилази оквир представе, контекст који дајетумачење:боксиринг.Бокс је настао тако што су се робови међусобно борили за слободу. Међутим, противник који стоји насупротКарменјеневидљивјер представљасистем. Како је истакнуто у најави, „Кармен у четири рунде” прати неколикотематскихлинија,прва ЗАНАГРАДУ „НИКОЛАМИЛОШЕВИЋ”

Трикњигеу ужемизбору У најужи избор теоријских дела за награду „Никола Милошевић” ушле су три књиге: „Смисао (српског) стиха” Александра Јеркова, „Страност бића” Драгана Пролеа и „Енергија сакралног у уметности” Драгана Стојановића, саопштио је Радио Београд 2. Награду коју је установиоРадиоБеоград2доделиће жири који чине др Миле Савић, председник,дрСимоЕлаковићидр Јован Попов на јавној седници која почињесутрау13сатиимоћићеда се прати на програму овог радија. Овегодинејеуконкуренцијизанаградукојаседодељујезаобласттеорије књижевности и уметности, естетикеифилозофије,билоукупно 50 дела. Тако се жири нашао пред, до сада, убедљиво највећим избором. Наградајеустановљена2002,а од2007.носиимеугледногфилозофа и теоретичара Николе Милошевићакојијепредседаваожиријемод оснивања награде до смрти. ПризнањесесастојиодПовеље,новчаногизносаилаптопа(дарИнформатике).ДосадашњидобитницисубилиМиланБрдар,МилошАрсенијевић, Миле Савић, Часлав Д.Копривица, Слободан Грубачић, Радоман Кордић, Предраг Крстић и Мило Ломпар.

је заводљивост. Тему обрађују три играчице које се кроз представу баве феноменом завођења вршећинадњимаутопсију,употразизањеговомесенцијом.Оне такође стају у његову одбрану као последње чуварке заводљивости, илузије, имагинације, лудила,снаасамимтимиреалностикаоњиховогопозита. ДругатематскалинијасуРоми а обрађује га асимилована ромскадевојчица којаједотемере изгубила додир са својом културомдаизноваучијезикитовишекаотуристаса„Ромскимуџепу”.Трећатемакојомсебавинова „Кармен” је уметност а обрађујејеуметницаиборацзаинтегритет, лик који кроз представу гради своју верзију Кармен, осмишљава је и одиграва као представу у представи, а затим долазиуситуацијудасвојуКарменбрани.Кадасвипадајуипосустајувољнидасепредају,асистемуликуасимилованеромске девојчицепретидаоднесеконачну победу, крај се мења: Кармен небиваубијенајеруметностнастављаборбу.

Прослава37. рођендана Новосадскопозориште/Ујвидеки синхаз су��ра обележава свој дан и слави37.рођенданнавећуобичајен начин,узмногопозоришнихизненађења и радости на сцени. Глумци овогпутаприпремајуспецијалноизненађење, а тек детаљ тога је да ће „Поморанџинакора“,којућетевечери играти, добити мушке обрисе. Глумциће,дакле,уместоглумицакојеиначеуовојпредставиодлазекод пластичног хирурга, истрести своје естетске и емотивне муке пред рођенданскупублику. Поменута представа „Поморанџинакора”проглашенајезаједнуодпет најбољих представа у 2009. години. На последњем Стеријином позорју освојилајечакшестСтеријинихнаграда,одчегадвеглумачке,припале суАндреиЈанковићиАронуБалажу. Представа је играна и у програму ShowcaseнапоследњемБитефукоји је намењен страним гостима. Прва репризаовепредставенаредногмесеца биће 8. фебруара. На свим представамауовомпозориштујеобезбеђенсимултанипревод. Н. П-ј.

sreda26.januar2011.

23

ДОДЕЉЕНАГЛУМАЧКАНАГРАДА„ПРЕДРАГ–ПЕЂАТОМАНОВИЋ”

Признање ЈованиМишковић Млада глумица Јована Мишковић добитница је награде “ПредрагПеђаТомановић”,којувећ15 годинадодељујезадужбинаМиленеиМилорадаТомановића,родитеља овог изузетно талентованог трагичнопреминулогглумца,који јесвојукаријерублиставозапочео на сцени Српског народног позоришта.Жири,укојемсутеатролог МирославМикиРадоњић,драматургКсенијаРадуловићиглумица ЈаснаЂуричић,донеојеодлукуда сеованаградазанајбољеглумачкоостварењенасцениСрпскогнародногпозориштаупротеклојгодинидоделиЈованиМишковићза улоге Мери у представи “Тани дневникВирџинијеВулф”,помотивима прозе Вирџиније Вулф, у режијиМиленеПавловићЧучиловић, и Дане у представи “Ујеж” БраниславаНушића,урежијиРадославаМиленковића. Напомињућидасежиритрудио да заиста пажљиво одгледа све представеупротеклојгодини,Мирослав Мики Радоњић је на јучерашњојконференцијизановинаре образложио њихову одлуку речимадаЈованаМишковић”већнеколико сезона, нарочито у претход-

је ово најзначајнија глумачка награда за оненапочеткукаријере, Мирослав Радоњић је истакао да је велика одговорност комеједати,асвакако битребалоономекоје близак сензиблитету ПредрагаТомановића. Награда која носи име Предрага Пеђе Томановића “ трајно посвећена глумцима његовог духа, његове осећајности и заиграности, свим оним врсним играчима који ће,иувременимапосле свих одсањаних снова, наставити / започети(ињегов)позоришни сан, сан пред стварношћу”, биће уручена вечерас пре почеткапредставе“Ујеж”насцени Пера Добриновић СНП-а у 19.30часова. - Нажалост, нисам имала приликедагледамПредрагаТомановића на сцени СНП-а, али сам много чула о њему. Мислим да

КњижарауфоајеуСНП-а УфоајеуСрпскогнародногпозориштаодјучејепочеладарадикњижара “Љубитеља књиге” која ће, по речима Миленка Ранина, бити отворенатокомданакадаипозориште–од10сатиујутро,допоследњепредставе.Жељаједасенатајначинпривучепажњапубликеиу овомпростору,ипружијојсејошнештозанимљиво.Натомепозориштенећестати,већимапланидаотворикафеутомпростору. ној,уДрамиСрпскогнародногпозориштапотврђујеодавнопримећениталенат,специфичнуглумачку енергију и неспорни сценски шарм,којиукомбинацијисапрефињеном импровизацијом и упечатљивом сензибилношћу доприносе грађењу, жанровски и стилски разноликих, комплексних и захтевнихликова”.Узнапоменуда

управотепричечувајусећањена некогуметника,асећањенаПеђу Томановића за мене представља велики мотив за будућност – реклајезахваљујућисенаовомпризнањуЈованаМишковић. И мајка Милена Томановић је јуче истакла да ова награда јесте важна због сећања на Предрага, алиизањеговеколегекојидолазе,

јерјемладомчовекуданастешко дасепробије,аованаградамуможепомоћиутоме.ОнасезахвалилаПокрајинскомсекретаријатуза културу који јој је обезбедио финансијску подршку за новчани деоовенаграде. Ниове,каонипрошлегодине, награда “Предраг Пеђа Томановић”ниједодељенанајбољемстудентузавршнегодинестудијаглуме за постигнут тражени просек оцена, већ је само додељена за остваренеулогенасцениСНП-а. Досадсуовопризнањедобили многиовдашњипознатиипризнатиглумци(АлексадарГајин,Јасна Ђуричић, Срђан Тимаров, Нада Шаргин,АронБалаж,ЈованаСтипић, Славица Бајчета, Владимир Ћирковић, Драгиња Вогањац, ГорданаЂурђевићДимић,ГорданаЈошићГајин,МаријаМеденица, Сања Ристић Крајнов), неки чак и два пута као Борис Исаковић и Југослав Крајнов, за улоге остварененасценипоменутогтеатра. Н. Пејчић

РУМУНСКОПОЗОРИШТЕУВОЈВОДИНИВЕЧЕРАСПРЕМИЈЕРНОИЗВОДИДЕЛО МАРИНАСОРЕСКУА

Сценаријиљудскесудбине Вечерас у 19 часова на малој сцениНародногпозоришта„Стерија”уВршцубићеизведенанова представа Румунског позориштауВојводини.Представа„На узглављу болесника“ у режији Рамоне Думитреан из Клужа из Румуније,базирасенатекстовимапознатогрумунскогписцаМа-

је приметио Штефан Аугустин Дојнаш,преранојенапустиоживотну позорницу али се зато његов живот наставља у позоришним представама и књигама у Крајови, Букурешту, Београду, (гостовао на Битефу) у Берлину, Паризу, Стокхолму, Њујорку... Биојевећславанкаопесниккада

отелотворенуразарајућиболпостојања. СорескујебиочланРумунске академије,АкадемијеМалармеу Паризу, Европске академије наукаиуметностиуВенецији,почасничланКОВ-а.Добитникјенаграда Румунске академије, ЗлатнемедаљезапоезијууНапуљу,

рина  Сорескуа изабраним у панорамској визији која одсликава човекову судбину од рођења до смрти. Уствари у питању  су изводиизцелоукопногопусаМарина Сорескуа, сценарији људске судбине: живот као смрт и смрт каоживот. - Марин Сореску (1936-1996) био је румунски писац најближи Нобеловојнагради,којамује,нажалост,измакла.Хумор,иронија, пародија, сарказам, парадокс и оксиморон,почаснасуоружјаписца који је стварао „модерно позориштезамодернегледаоце“.Тај Јона румунског позоришта, како

је исте године 1968. објавио три изузетна комада : Јона, Постоје нерви, Црквењак. Уз иронију и метафизикуупесмамауСорескуовимдрамскимделимагнездисе осећање безнађа, осећање онога којијепреживеоАпокалипсу,али комесвестшапућедаАпокалипса нијеокончана-кажеПетруКрду, председник Уметничког савета РумунскогпозориштауВојводини. - Митским, бизарним и шокантнимсликамаегзистенцијална судбина добија вишеструка значењаадубокирелигиозниосећај из постхумне књиге Мост (1977) заокружује страшан свет који је

1970,награде„Музе”уФиренци, 1973, награде „Фернандо Ријељо”уМадриду,1983,Хердерове наградеуБечу,1991,наградеФеликс Ромулијана у Београду, 1994. Поједине књиге Марина Сорескуапреведенесунасрпски. Углавнимулогамаупредстави „Наузглављуболесника”суРомина Мереи, Јонел Куђија, Моника Болдовина  Бугле, Отилија Пескарију,ФлоринаПетрој,каои редитељкаРамонаДумитреан.И овајпозоришнипројекатРумунског позоришта финансира Покрајински секретаријат за културуВојводине.

„ВИКИМЕДИЈА”ПРОСЛАВЉАДЕСЕТГОДИНА СЛОБОДНЕЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ

Штовише,штобоље „Научник чија је област истраживања астрономија.” Ово је пре десетгодинаписалоу„Википедијином”чланкуоастроному.Пододредницом„физика”,стојалоје„веомаширокатема”.Данас,кадаобележаванезамисливоуспешнупрву деценију рада, интернет енциклопедија „Википедија” има више од 17милионачланакана270језика, којемесечнокористи400милиона људи.Тренутниприступинформацији високог квалитета и дубине, актуелност, бесплатна услуга, без реклама,квалитетисукојисеупољуобразовањареткосрећу.Штоје јошзанимљивије,свеовојенастало и функционише само из добре воље,ижељеда“знање”будеслободно.Свечланкепишуиуређују сами корисници, што има своје мањкавости,алисакрајњимрезултатомтешкоможедасемерибило штасличноилипотпунодругачије. „Проблемса‘Википедијом’јето шторадисамоупракси.Утеорији, она је потпуна катастрофа”, написао је сарадник Гарет Овен 2006. године. До тада, „Википедија” је брзорасла.Покренутојемноговерзија на новим језицима, укључујућиисрпски,аенциклопедијајепо шириниидубинипочеладапревазилазитрадиционалнеизворереференци.

Конференција у Њујорку, концертуПрагу,новишколскипројекат у Најробију, музејски камп у Амстердаму,састанакупивнициу Букурешту, филмска пројекција у Тел Авиву, догађаји су којима се ових дана прославља десети рођендан. Организатори су добровољци из огранака „Викимедије”, задужбинекојастојиизапројеката “Википедије”, као и независне присталице. Задужбина „Викимедија” је добротворна непрофитна организација коју је основао Џими Вејлс 2003,саседиштемуСанФранциску (САД). У потпуности је подржана добровољним прилозима, и управо је завршила најуспешнију ка��пањуусвојојисторији,савише од 500 хиљада појединачних прилогауизносуодпреко16милиона долара. СјуГарднер,извршнадиректорка „Викимедије”, има амбициозне циљеве за будућност: „Желимо да досегнемо милијарду људи до 2015. године. Желимо да убедимо више читалаца да уређују. Више жена.Вишељудиизземаљауразвоју.Знамодаштојеуређивачказаједница разноликија, то ће енциклопедија бити свеобухватнија, тачнијаибогатија.” Приредио:И. Б.


24

Svet

sreda26.januar2011.

dnevnik

RUSKA POLICIJA POKU[AVA DA IDENTIFIKUJE NAPADA^E NA AERODROMU „DOMODEDOVO”UMOSKVI

Medvedev: Bilo vidqivog kr{ewa bezbednosnih propisa MO SKVA: Ruski predsediskqu~io mogu}nost da su nanik Dmitrij Medvedev izjavio pada~i `eleli da ostave torje da su propusti u obezbe|ewu bu u aerodromskom holu, ali mo skov skog me |u na rod nog da je bomba detonirana slu~ajaerodroma "Dono ili da qin modedovo" omo- Eksplozija je odjeknula skim upra vqa gu}ili najmawe ~em. kada je `ena jed nom bom ba Na mestu eksterorista otvorila plo zi je pro na {u-samoubici da aktivira eks- torbu.Zajedno s wom |eni su delovi plo ziv i ubi je te la i gla va, bio jemu{karac, naj ma we 35, a ~ija je glava otkinuta ali su u tolikoj ra ni 180 qu di. me ri uni {te ni u eksploziji Jo{ ni je ja sno da jo{ ni je koliko je bilo utvr|eno da li na pa da ~a, jer ru ski me di ji su stradale jedna ili dve osorazli~ito izve{tavaju o prebe, kao ni kog su pola bile. kju~era{woj eksploziji, poNapada~e je na aerodrom naj-

druge agencije zadu`ene za borbu protiv terorizma, rekao je Medvedev. Ruski predsednik zatra`io je od te slu`be da po ja ~a de lo va we na svim frontovima, ukqu~u ju }i uni {ta va we te rorista, blokirawe wihove finansijske podr{ke i pomaga~a i identifikovawe sau~esnika. "Moramo da u~inimo sve da prona|emo i izvede mo pred sud ban di te koji su po~inili taj zlo~in, kao i da otkrijemo i uni {ti mo wi ho va uto ~i{ta", poru~io je Medvedev. "Ono {to se dogodilo pokazuje da je bilo vidqivih kr{ewa bezbednosnih propisa", dodao Stravi~an prizor posle eksplozije je ruski predsednik koji je na{tilo je da nije odgovorno za lo`io tu`ila{tvu da sproveprekju~era{wi teroristi~ki de istragu i ustanovi da li su napad. aerodromske vlasti po{tova"Smatramo da ne treba da le propise. snosimo odgovornost za eksMe nax ment aero dro ma od ploziju, po{to su svi zahtevi bacuje optu`be ruskog predbezbednosnih mera ispo{tosed ni ka. Ru ko vod stvo aero vani", izjavila je portparoldro ma "Do mo de do vo" sa op ka aerodroma Jelena Galano-

Slu`ba bezbednosti znala za napad? Poja~ana kontrola na aerodromu posle napada

zivaju}i se na izvore iz slu`be bezbednosti. Prema nekima, napad je izvelo dvoje terorista. Oboje su stradali u eksploziji ~ija je snaga bila ekvivalentna koli~ini od pet kilograma trinitrotoluena. Bomba je bila napuwena komadi}ima metalne `ice, kako bi pri~inila {to ve}u {tetu, izvestile su RIA Novosti. "Eksplozija je odjeknula kada je `ena terorista otvorila torbu. Zajedno s wom je bio mu{karac, ~ija je glava otkinuta u eksploziji", rekao je neimenovani izvor, koji nije

verovatnije dovezao jedan sau~esnik. Za sada, niko nije preu zeo od go vor nost za na pad, ali ~in nosi obele`ja ekstremista koji se bore za stvarawe islamske dr`ave u regionu severnog Kavkaza, na jugu Rusije, preneo je Rojters. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je da je nivo opasnosti od terorizma u Rusiji sada vi{i nego u SAD. Broj teroristi~kih napada u Rusiji pove}an je pro{le godine, {to treba da bude upozore we za Fe de ral nu slu `bu bezbednosti, Nacionalni anti te ro ri sti~ ki ko mi tet i

FILIPINI

Eksplozija u autobusu MA NI LA: Naj ma we dve osobe su ju~e poginule, a 15 je raweno u eksploziji koja je odjeknula u putni~kom autobusu u Manili, glavnom gradu Filipina, saop{tili su zvani~nici. Kako je zvani~no saop{teno, u autobusu je eksplodirala eksplozivna naprava. Zvani~nik policije je izjavio da se, prema prvim saznawima, pretpostavqa da je eksploziv bio

po sta vqen is pod se di {ta. Eksplozija je bila veoma sna`na, a od jek nu la je dok se auto bus pri bli `a vao `e le zni~koj stanici, prenele su agencije. Stru~ wa ci pro ve ra va ju olupine da bi utvrdili o kojoj vrsti eksploziva je re~. Za sada nije poznato koliko se putnika nalazilo u autobusu, ali se zna da su neki od wih nepovre|eni.

Jedan izvor iz policije rekao je da je slu`ba bezbednosti znala da teroristi planiraju napad na aerodromu, ali da nije uspela da locira i privede troje osumwi~enih za kojima je tragala. Me|u 35 poginulih u napadu na aerodrom ima osam stranih dr`avqana, od kojih pet Evropqana, objavilo je rusko ministarstvo za vanredne situacije. Od 180 povre|enih, 48 je u te{kom stawu. Kragujev~anin Milorad Miqkovi}, rawen u napadu na aerodromu, u dobrom je psihi~kom i fizi~kom stawu, izjavio je konzul Srbije u Moskvi Milan Milo{evi}. "Miqkovi} je ju~e ujutro operisan i dobro se ose}a. Imao je otvoreni prelom ruke koja je sada u gipsu. Iz noge su mu izva|eni {rapneli i sanirane posekotine iznad i ispod oka. Oko nije povre|eno", rekao je Milo{evi}. Gra|ani Moskve po~eli su da donose cve}e i pale sve}e na mestu napada, odaju}i po{tu `rtvama. Situacija na aerodromu se, u me|uvremenu, normalizovala. Najve}a moskovska vazdu{na luka uglavnom radi prema planu, mada ima odlagawa letova. Policajci sa psima traga~ima i daqe patroliraju zgradom, a na ulazima su poja~ane kontrole putnika i prtqaga.

no je odgovarati na takve spekulacije", rekao je taj zvani~nik. Kina je ovog meseca uprili~ila prvi javni test svog lovca-aviona sa "stelt" tehnologijom koja mu omogu}ava da bude nevidqiv za radare, a testirawe je obavqeno u vreme kada je ameri~ki ministar odbrane Robert Gejts bio u poseti Kini. Vest o kineskom "stelt" avionu bila je iznena|ewe za mnoge vojne analiti~are, ali Kina tvrdi da je wen stelt u potpunosti zasnovan na „doma}oj pameti“.

Novi protesti TUNIS: Hiqade demonstranata okupilo se ju~e ispred kancelarije premijera u Tunisu, tra`e}i da vladu napuste ~lanovi re`ima svrgnutog predsednika Zina el Abidina Ben Alija. Protest je odr`an dan po{to su vlasti bacile suzavac na demonstrante, od kojih su neki razbijali stakla na policijskim automobilima. Mnogi u~esnici protesta su, uvijeni u }ebad, proveli no} ispred kancelarije premijera Muhameda Ganu{ija, prkose}i policijskom ~asu uvedenom zbog nereda koji su izbili po{to je Ben Ali 14. januara napustio zemqu, preneo je AP. Protesti u Tunisu pro{irili su se na region Bliskog istoka i severne Afrike, a me|unarodna zajednica pomno prati situaciju.

Demonstracije u Kairu

va. Po wenim re~ima, slu`be avio-bez bed no sti od go va ra ju za bezbednost u zoni gde se nalaze registrovani putnici. Galanova je rekla da u sali za dolaske, gde se dogodila eksplozija, za bezbednost odgovara transportna policija, koja tesno sara|uje sa slu`bom bezbednosti "Domodedova". Medvedev, koji je danas trebalo da otvori Svetski ekonomski forum u Davosu, odlo`io je odlazak i ostao u Moskvi, gde }e se sastati sa predstavnicima slu`bi bezbednosti. Napada~i su detaqno prou~ili bezbednosni sistem na aerodromu, prona{li mu slabe ta~ke i uspeli da izbegnu kontrolu i unesu eksploziv u aerodromsku zgradu, rekao je portparol Istra`nog komiteta Vladimir Markin. Na ci o nal ni an ti te ro ri sti~ki odbor je, tako|e, ukazao na propuste u bezbednosti, navode}i kao primer to {to na terminalu za dolaske, gde je odjeknula eks plozija, nije bilo nikakvih detektora za metal, preneo je Itar-tas.

Kina: Na{ „stelt” je doma}a pamet PEKING: Kina odbacila tvrdwe da je za izgradwu sopstvenog "stelt" aviona iskoristila tehnologiju sa ameri~ke "crne ptice" F-117, koja je oborena 1999. nad Srbijom. Suprotno pisawima stranih medija, Kina tvrdi da je wen "stelt" zasnovan na "doma}oj pameti". U "Global tajmsu" se navode re~i neimenovanog vladinog zvani~nika da "to nije prvi put da strani mediji nastoje da ukaqaju novootkrivene kineske vojne tehnologije". Besmisle-

UKRATKO

Iako su se ovih dana pojavili napisi da je Kina svoj avion verovatno zasnovala na tehnologiji sa ameri~ke "crne ptice", koji je oborila jugoslovenska protiv-vazdu{na odbrana tokom NATO bombardovawa Srbije, nije poja{weno na koji na~in je Kina mogla da ispita olupinu u Bu|anovcima. Zapadne diplomate ka`u da je Kina tokom NATO bombardovawa Srbije imala obave{tajni odsek u svojoj ambasadi u Beogradu.

KAIRO: Nekoliko stotina demonstranata okupilo se ju~e na ulicama Kaira, uzvikuju}i parole protiv predsednika Hosnija Mubaraka i tra`e}i poboq{awe ekonomske situacije u zemqi. Demonstranti su pevali nacionalnu himnu, noili transparente kojima optu`uju Mubaraka i tvrde da su nedavni parlamentarni izbori u zemqi pokradeni, prenela je agencija AP. U gradu je primetno pove}awe broja policijskih snaga, koje obezbe|uju prvi protestni skup u Kairu. Policija je saop{tila da je 15 pripadnika opozicione Muslimanske bra}e, koja je podr`ala ovaj skup, uhap{eno. Organizatori protesta, koji su za ju~e planirani uglavnom u Kairu i Aleksandriji, kao i opozicione pristalice, nazvali su okupqawe "danom borbe protiv mu~ewa, siroma{tva, korupcije i nezaposlenosti".

Kenedijevo vozilo WUJORK: Kola hitne pomo}i kojima je 1963. godine prevezeno telo ameri~kog predsednika Xona Kenedija nakon atentata u Dalasu, prodata su na licitaciji za 120.000 dolara, saop{tila je aukcijska ku}a Baret-Xekson iz Arizone, prenela je agencija Rojters. Sivi automobil marke "pontijak bonvil", koji je pripadao ameri~koj mornarici, preuzeo je sa vojnog aerodroma Endruz Kenedijevo telo koje je avionom stiglo iz Dalasa u no}i 22. novembra 1963. Le{ je prvo odvezen na autopsiju u bolnicu u Betezdu, nadomak Va{ingtona, a zatim na Kapitol.Internet sajt "Jalopnik.com", specijalizovan za automobile, dovodi, me|utim, u pitawe autenti~nost automobila, tvrde}i da je originalno ambulantno vozilo uni{teno 1986. na zahtev porodice Kenedi.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI HILARIKLINTON Ameri~ki dr`avni sekretar Hilari Klinton pru`ila je sna`nu podr{ku naporima meksi~kih vlasti u borbi protiv trgovine drogom. Klintonova je pre dva dana boravila u drugoj posetu Meksiku u posledwih godinu dana, neposredno po{to je "El pais" objavio dokumenta do kojih je do{ao "Vikiliks", u kojem su izra`ene sumwe u sposobnost meksi~kih obave{tajnih slu`bi.

VACLAVKLAUS ^e{ki predsednik Vaclav Klaus izjavio je ju~e u Be~u da se Evropska unija nalazi u fundamentalnom i dugoro~nom priblemu pri ~emu bi re~ kriza bila nedovoqna. "Evropa je danas problem", naglasio je on prilikom predstavqawa svoje kwige "Evropa ?". On je upozorio na opasnost od jednostranog razvoja i istakao da smatra da je unifikacija Lisabonskog i sporazuma iz Mastrihta negativna.

MOHAMEDELBARADEJ Dobitnik Nobelove nagrade za mir, biv{i generalni direktor Me|unarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), Mohamed el Baradej izjavio je ju~e u Be~u da }e posle svrgavawa vlasti u Tunisu do}i do talasa demokratizacije u Africi i arapskom svetu. "Poruka koja dolazi iz Tunisa je - Da mi mo`emo ", istakao je on u izlagawu.

[openbolovaoodepilepsije MAdRid: Frederik [open, proslavqeni poqski kompozitor i pijanista, verovatno je bolovao od epilepsije, tvrde {panski istra`iva~i. [open je umro 1849. u 39. godini od posledica plu}ne bolesti koja je nedavno dovedena u vezu sa cisti~nom fibrozom. [panski lekari, me|utim, smatraju da je ~uveni pijanista, koji je tokom svog relativnog kratkog `ivota imao ~este halucinacije, bolovao i od epilepsije temporalnog re`wa, prenosi Bi-Bi-Si. Opise tih uznemiravaju}ih privi|ewa nalazimo u [openovim pismima kao i u memoarima wegovih prijateqa. Francuska kwi`evnica @or` Sand, koja je bila wegova qubavnica, svedo~ila je da je [open u nekoliko navrata imao "stra{ne halucinacije ispuwene duhovima". U pismu k}erki @or` Sand, [open opisuje je-

dan trenutak, za vreme izvo|ewa Sonate u B molu u jednom salonu u Engleskoj 1848. godine, kada su po~ele da mu se privi|aju kreature koje su izlazile iz wegovog klavira {to ga je primoralo da napusti prostoriju kako bi se pribrao. Halucinacije prate nekoliko medicinskih i psihijatrijskih poreme}aja, ukqu~uju}i {izofreniju, ali se naj~e{}e javqaju kao glasovna, a ne vizuelna privi|ewa. Kod [opena su se, po mi{qewu {panskih istra`iva~a, halucinacije javqale kao posledica tzv. temporalne epilepsije. Napadi ove vrste epilepsije ~esto su pra}eni ~udnim privi|ewima i jakim naletima emocija poput onih koje je slavni poqski kompozitor sam opisao.

Istra`iva~i napomiwu da je [open koristio opijum u formi tinkture laudanuma kako bi umirio simptome bolesti, ali navode da to nije moglo da izazove tako jasne halucinacije koje je uostalom imao i pre nego {to je po~eo da koristi taj lek. [panski nau~nici su, tako|e, odbacili migrenu kao mo-

gu}i uzrok privi|ewa, jer su ona bi la pre vi {e krat kog trajawa. Dr Manuel Varkes Karun~o i wegov tim navode da je bez modernih metoda testirawa te{ko dati definitivnu dijagnozu. U ~lanku, obqavqenom u ~asopisu "Medikal humanitis", oni obja{wavaju da je [openova bolest mogla lako da promakne wegovim lekarima, jer je u to vreme znawe o epilepsiji bilo skromno. "Sumwamo da bi dodavawem jo{ jedne dijagnoze na ve} podu`u listu bolesti pomoglo razumevawu umetni~kog sveta Frederika [opena. Smatramo, me|utim, da nam saznawe da je imao ovaj poreme}aj poma`e da razlu~imo romansiranu legendu od realnosti kako bismo boqe razumeli ~oveka i wegov `ivot", isti~e tim {panskih istra`iva~a.


balkan

dnevnik

ISTRAGAOTRGOVINIQUDIMA

sreda26.januar2011.

25

CRNA GORA

Krivokapi}poistovetio Pritvorzatrojkuzbog prebacivawaAlbanaca AmfilohijasBinLadenom BAWALUKA: Tu`ila{tvo BiH zatra`ilo je ju~e odre|ivawemerepritvorazatriosobeosumwi~enezakrijum~arewe Albanaca sa Kosova preko granice sa Hrvatskom, gde je pre dvadanaprona|enle{Albanke koja je granicu ilegalno prelazilasasvojimdvogodi{wimsinom. Tri osobe osumwi~ene su za organizovani kriminal i krijum~arewelicaalbanskenacionalnostisapodru~jaKosova. Telo 28-godi{we Albanke, kojajeumrlaodsmrzavawa,prona|enojetokompro{logvikenda na teritoriji Hrvatske, gde je ilegalno pre{la iz BiH na grani~nom prelazu kod Biha}a,

aswomjeprona|enoiwenodeteute{komstawu,kojejespaseno. Tokom sprovo|ewa istrage, ostvarena je saradwa sa pravosudnim i policijskim institucijama Hrvatske, saop{teno je izTu`ila{tvaBiH. Li~ko-sewska policijska upravasaop{tilajeju~edaseza dvojicu mu{karaca, 55-godi{waka iz Zagreba i 40-godi{waka iz Sesveta, sumwa se da su zajedno s 26-godi{wakom iz Zagreba, 25-godi{wim stanovnikom Kosova, s 22-godi{wom dr`avqankom i 30-godi{wim dr`avqaninomBiHdogovorili i ilegalno prebacili Albanku sKosovaiwenogsinaizBiHu Hrvatsku.

Nakon dovr{enog kriminalisti~kog istra`ivawa, 55-godi{wak i 40-godi{wak su, uz krivi~nu prijavu privedeni istra`nom sudiji, dok su ostale ~etiri osobe uhap{ene na podru~ju BiH, izvestila je li~kosewskapolicijskauprava. Zavremeilegalnogprebacivawa`enajeumrlanateritoriji Hrvatske u blizini grani~nogprelazaLi~koPetrovoSelo, dok je wennog sina 55-godi{wak iz Zagreba prevezao do Sesveta, gde su ga na{li policijskislu`benici. Dete je sada u zagreba~kom Centruzasocijalniostarawe,a uzrok smrti wegove majke utvrdi}eseobdukcijom. (Tanjug)

BUGARSKA

Prodavalibebe Grcimaza25.000evra ijedna`enaadvokat”,dodaoje SOFIJA: Prapadnici bu- raspisanaInterpolovapoteron. garskeigr~kepolicije,uakci- nica,tra`i}emodabuduispojikojusprovodenapodru~juobe ru~eniBugarkoj”,dodaojeon. Okru`no tu`ila{tvo u Var^avdarovjerekaodasume|u zemqe, do sada su uhapsili 14 ni saop{tilo je da je postupak osobakojesumwi~edasuproda- uhap{ en im bug ars kim dr` aza trafiking beba pokrenulo vale bugarske bebe po~etkom maja pro{le Grcima bez dece po godine. Do sada su sakuMe|uuhap{enimbugarskimgra|anima pqeni dokazi o krimiceni od 18.000 do 25.000evra.Okru`ni nalnoj grupi, koja se je uGr~kojsuijedanlekari tu`ilac Varne Vlabavilatrafikingomqujedna`enaadvokat dimir^avdarovizjadi radi pronala`ewa i vio je novinarima u prebacivawa preko graVarni,gdejeutokuakcija,daje vqanima iRomikojisublizu nice trudnica u ciqu prodaje dosadauhap{eno14osoba-pet 10 godina odlazili u Gr~ku i dece. na podru~ju Bugarske i devet u uglavnom u Atini, Lamiji i Do sada je utvr|eno 14 slu~aSeresuprodavalibebegr~kim Gr~koj. jeva, u kojima su trudne `ene, „Od ukupnog broja uhap{eporodicama bez dece. „Me|u uglavnomromskogporekla,bile nihuGr~koj,{estsubugarski uhap{enim bugarskim gra|a„ugovorene”daprodajusvojebedr`avqani,apo{tojezawima nimauGr~kojsuijedanlekar be. (Tanjug)

BOSNA I HERCEGOVINA

Mun:[topre formirativlast BAWALUKA: AmbasadorSAD uBiHPatrikMunizjaviojeju~eu Bawaluci da je jasno da lideri u BiHtrebadamnogovi{erazgovarajume|usobnokakobise{topre formiralavlastidame|unarodna zajednica ne `eli da nametne re{ewe,ve}pomognestrankamauwegovom pronala`ewu. Govore}i o zakonu o dr`avnoj imovini, ~ija primenauRSjezaustavqenanalogom visokog predstavnika u BiH

„Ube|en sam da je mogu}e do}i dore{ewauzkompromisikadase formiravlastuBiH,to}ebiti prioritet kako bi se prona{lo re{ewezastatusdr`avneimovineuBiH”,rekaojeMun. Munjeizneodajenasastankus Bosi}embilore~iopoliti~koj situaciji i o demokratizaciji medijauRSidasurazgovoribiliproduktivni. Powegovimre~imauovommomentubilobive-

Ambasador SAD Patrik Mun

ValentinaInckadokona~neodlukeUstavnogsudaBiH,Munje,posle razgovora sa predsednikom Srpskedemokratskestranke(SDS) Mladenom Bosi}em rekao da sve straneuBiHmorajuna}ire{ewe oovompitawunadr`avnomnivou, jerjetointeresBiH.

omaopasnodatibilokakvapredvi|awauvezistimkada}eBiH dobitinoveorganevlasti.”Jasno jedalideriuBiHmorajumnogo vi{eme|usobnoraditiimibismo `eleli da vidimo da se {to preformiravlastuBiH”,rekao je Mun, dodaju}i da to {to pre

`ele da vide i gra|ani ove zemqe. [to se ti~e odnosa sa SDS, MunjerekaodajevladaSADzadovoqnaevolucijomtestrankeida se nada da }e u budu}nosti mo}i raditi s wima na konstruktivan na~inure{avawupitawa,kojisu kqu~nizagra|aneBiH. Bosi}jerekaodasurazgovoris ameri~kim ambasadorom bili otvoreni, da je bilo re~i o aktuelnimpitawimauRSiBiHida imaju dosta zajedni~kih stavova, me|u kojima je i pitawe da se u BiH treba {to pre formirati vlast. „SDSsmatradasevlasttreba {topreformiratinasvimnivoimauBiH”,izjaviojeBosi}dodaju}i da se treba {to pre re{iti pitawe odnosa izme|u Hrvata i Bo{wakauFederacijiBiH,koji su personifikovani u odnosima lideraSDPiHDZZlatkaLagumxijeiDragana^ovi}a. Bosi}ka`edaseodwihdvojice o~ekuje da na|u vi{e kompromisaivi{eprostorazame|usobne odnose, jer {to se ti~e SDS, aliidrugihstranakaizRSposle togabimoglodaserelativnobrzoformiravlastnasvimnivoimauBiH. „Razgovarali smo i o drugim pitawima i mi cenimo ovu sada{wu politiku SAD, koja je nepristrasnaikojauva`avastavove svih strana u Bih”, rekao je Bosi}.

GR^KA

Imigranti{trajkujugla|u ATINA: Vi{e od 200 imigranata zapo~elo je ju~e{trajkgla|unaPravnomfakultetuUniverzitetauAtini,zahtevaju}idaimvladadodeliboravi{ne dozvole.Imigranti, od kojih ve}ina poti~e sa severa Afrike, tokom vikenda su do{li do Atine sa ostrva Krit, javila je agencija AP. Policijskim snagama je, shodno zakonu, zabraweno da u|u u prostorije fakulteta bez specijalne

dozvole. Ministarstvo obrazovawa i UniverzitetuAtiniosudilisupojedinestudentskegrupe zbog toga {to su, kako se navodi, pomogle imigrantimadaorganizuju{trajkgla|u. Gr~kajekqu~nata~kazaulazakimigranatau zemqe Evropske unije, a prema procenama vlade, samo tokom pro{le godine u Gr~ku je ilegalno u{lo128.000imigranata.

PODGORICA: Presednik Skup{tine Crne Gore Ranko Krivokapi} poistovetio je pretwe mitropolita AmfilohijasapretwamaOsamebinLadena, istakav{i da izme|u tih pretwi„nemarazlike”. „Nemarazlikeizme|upretwe OsamebinLadena-akoFrancuskaneuradiono{toodwetra`imo, mi }emo se osvetiti i pretwe-akoprimenitezakoni UstavCrneGore,bi}ekrvoproli}a. U konstrukciji tih re~enica ne postoji nikakva razlika”, rekao je predsednik crnogorskogparlamenta. Onjeporu~iodadr`avamora da sprovede odluku o uklawawu bespravnopodignutelimenecrkvenaRumijiitimepo{aqejasnuporukudanikonijeiznadzakona.

Ranko Krivokapi}

„Ako je Crna Gora odlu~ila da je gra|anska i multietni~ka dr`ava, onda mora hitno da od-

brani svoj integritet i ukloni tajobjekat,jerseradioaktui agresijinaustavnisistem”,kazao je Krivokapi} Radiju Crne Gore. OnjeoceniodajeCrnaGora pred izazovom - ili da, kako je naveo,stanezavratnepriznavawupravailidasepovu~eika`e - „mi nismo dr`ava koja mo`edasprovodisvojezakone”. „Ovakovi{ememo`e.Selektivnaprimenazakonajenajgora primenazakona,posebnokadase radiougro`avawuustavnogsistema”,kazaojeKrivokapi}.On je ocenio da je crkva na Rumiji bomba u temeqima multietni~ke Crne Gore, zbog ~ega se ne mo`e tretirati kao jedan od bespravno izgra|enih objekata Srpskepravoslavnecrkve. (Tanjug)

Amfilohije:Otomansko ru{ila~konasiqe Mitropolitcrnogorsko-primorskiAmfilohijerekaodaonajkopodr`avaru{ewecrkvenaRumiji, podr`ava „otomansko ru{ila~ko nasiqe”. Zarjetakoslaba{antajUstavCrneGore,zarje tako bespomo}na ta Crna Gora da mo`e crkvica kojajezlatnikrstnakruniCrneGoredajeugrozi, pita se Amfilohije. Episkop Amfilohije je ju~euBeogradurekaodajeo~iglednodatacrkva smeta„naprvommestupredsednikuDemokratskog saveza Albanaca u Crnoj Gori Mehmetu Bardiju” jerbi,kakojeistakao,RumijatrebalodapripadnevelikojAlbanijikaouvremefa{izma.Amfilohijejekazaodasuwegoveizjavepovodomcrkve naRumijibileo{trijejersuizgovoreneutuzi. „Ponavqamto,nekaore~mr`we,ve}kaoizraz najdubqequbaviibrigepremaonimakojibiu~inili takav zlo~in prema Rumiji, crkvi svetiwi, CrnojGori,Evropiiwenomdostojanstvu.DaBog da ko sru{io crkvu Svete trojice, Bog wega sru{ioisila~asnogkrstagaporazila”,rekaojevladikaAmfilohije.

Mitropolit Amfilohije

ALBANIJA

PremijerBeri{a pretiopoziciji TIRANA: Albanski premijer Saqi Beri{a je izjavio da nemanamerudapodneseostavku izapretioda}eseopozicijasuo~iti sa o{trim odgovorom ukoliko poku{a da nasiqem osvojivlast. Beri{a je, u intervjuu agencijiAP,optu`iolideraopozicione Socijalisti~ke partije Edija Ramu da je „poku{ao da osvoji vlast silom” predvode}i „grupe gangstera, ubica i kriminalaca” koji su poku{ali da upadnuuzgraduvlade,tokomdemonstracija koje su odr`ane u petak. „Savetujemmudanepoku{ava ponovo... novi poku{aj bi}e suo~en sa o{trim odgovorom”, istakao je on. Beri{a u intervjuu nije objasnio {ta bi to prakti~no moglo da zna~i, ali jeistakaoda}etajodgovorbiti uskladusaalbanskimzakonima. LideropozicijeRamajeodbacio optu`be da je poku{ao da izvr{i „dr`avni udar” organizuju}i protest ispred zgrade vlade tokom kojih su poginula

Saqi Beri{a

trojica demonstranata, dok je vi{eod150raweno.Onjenajavio nove proteste u petak, dok je premijer Beri{a istakao da }e wegove pristalice odr`ati demonstracije29.januara. Vo|a Socijalisti~ke partije Rama apelovao je preksino} na me|unarodnuzajednicudaposredujeure{avawupoliti~kekri-

ze u Albaniji i najavio da }e, bezobziranapretwe,predvoditinoveantivladineproteste. U intervju za agenciju AP, RamajerekaodajepremijerSaqi Beri{a „izgubio kontrolu” nakon{tosupro{logpetkana demonstracijamauTiranipoginulotrojequdi. (Tanjug)

Sanaderovojsaradnici ekstranovac ZAGREB: Bjanka Matkovi}, bliska saradnicabiv{egpremijeraHrvatskeIveSanaderasvakogmesecadobijalajeiz„crnogfonda” 10.000kuna,pi{e„Nacional“.Listsepoziva na izjavu biv{eg {efa carine i blagajnika HDZ-a Mladen Bari{i} datu istra`iocima Kancelarijezasuzbijawekorupcijeiorganizovanogkriminala. Matkovi}eva je kao ministarka dobijala dodatnu platu iz crnih fondova i luksuznu ode}uinaraspolagawuslu`beniBMW. Navodno je u junu 2009, dok je Sanader jo{ bio premijer, po wu u Egipat na turisti~ko putovawei{aovladinavion,jerjeobolelaod sviwskog gripa. Zauzvrat je i Sanader imao

poseban tretman kod Matkovi}eve koja mu je presvakognastupapru`alakozmeti~kitretman.[minkalabigapuderomuprahuidrugim kozmeti~kimsredstvimakakobiseprikrili Sanaderovipodo~waci,pi{e„Nacional”. Kad je premijerka postala Jadranka Kosor, po~iwepadBjankeMatkovi}-prvojeumartu 2010. razre{ena du`nosti ministarke bez portfeqa, a krajem pro{le godine dala je ostavkunamestodr`avnogsekretarauministarstvu privrede, rada i preduzetni{tva i aktiviralasvojposlani~kimandat. IakosepretpostavqadajebliskaSanaderu, ona za razliku od wega nije izba~ena iz HDZ-a.


26

LekAR

sreda26.januar2011.

Vakcinaprotiv vi{evirusagripa rupa ameri~kih nau~nika objavila je rezultate istra`ivawa koje je pokazalo da je mogu}e proizvesti samo jednu vakcinu koja bi stvarala imunitet protiv svih vrsta virusa gripa. To zna~i da bi pandemija virusa gripa A (H1N1) iz 2009. godine, koja je pogodila oko 60 mi-

G

liona osoba u SAD, mogla bi da otvori put razvoju vakcine delotvorne protiv vi{e vrsta virusa gripa, saop{tio je tim na ~elu sa dr Patrikom Vilsonom sa Univerziteta u ^ikagu. Nau~nici su objasnili da kod osoba koje su bile zara`ene, a potom su izle~ene od virusa gripa H1N1, odnosno kod ve}ine wih, dolazi do veoma jake imunolo{ke reakcije, {to rezultira proizvodwom antitela koja ih {tite od virusnih varijanti sezonskog gripa. Odre|ena jediwewa virusa gripa H1N1 iz 2009. godine su, kako su naveli istra`i-

va~i, sli~na onima u drugim virusima gripa. Ta jediwewa, od glavnog zna~aja za funkcionisawe virusa, jesu ona na koja reaguje imuno{ki sistem, tako da bi wihovo ubacivawe u vakcinu moglo da ukine potrebu da se svake godine predvi|a nova varijanta sezonskog gripa, kako bi se u jesen brzo i masovno proizvodila vakcina. Nau~nici su do{li do tih rezultata analizom imunolo{ke reakcije na antitela grupe pacijenata starosti izme|u 21 i 45 godina. Tih 86 razli~itih antitela dobijeno je od gena antitela uzetih iz belih krvnih zrnaca imunolo{kog sistema mla|ih osoba i trudnica kod kojih je virus gripa H1N1 bio najzarazniji i me|u kojima su neki i preminuli. Nau~nici su ispitali i reakciju antitela na niz varijanti virusa gripa. Wih pet je reagovalo na sve viruse sezonskog gripa tipa H1N1 prisutnih u posledwih 10 godina, kao i na virus {panskog gripa iz 1918. godine i potencijalno smrtonosan virus pti~jeg gripa H5N1. Rezultati istra`ivawa su pokazali da se, uprkos mutacijama virusa iz godine u godinu, odre|eni elementi u wima nisu mewali gotovo ~itav vek. (Tanjug)

Antibioticiizbiqaka azeb i respiratorne virusne infekcija verni su pratilac zimskih dana. Mnogo vremena provodimo u zatvorenim prostorijama, gde se kapqi~ne infekcija lako {ire pa se ka{aq i kijavica ~esto javqaju. Lo{a je navika da se na najmawu prehladu reaguje lekovima. Posebno vaqa obratiti pa`wu na antibiotike, koje bi trebalo piti samo

N

A

ja. Stru~waci s Tokijskog univer zi te ta su, hra ne }i la bo ratorijske mi{eve jednom porodicom bakterija, podstakli proizvodwu belih krvnih zrnaca, poznatih pod nazivom regulatorne T }elije. Re~ je o }elijama koje reguli{u imonolo{ki sistem i {tite ga od preteranog reagovawa. Kada se imunolo{ki sistem isuvi{e aktivira, mo`e da prouzrokuje pojavu alergija, ali tako|e i da uni{ti zdrave }elije i tki-

va i izazove autoimune bolesti kao {to su reumatoidni artritis, psorijaza ili Kronova bolest. Vo|a japanskog istra`ivawa Keva Honda i tim kolega su prvo primenom antibiotika „isprali” sve bakterije iz creva jednog broja mi{eva. Nakon toga su ove `ivotiwe hranili sa 46 vrsta ne{kodqive klo stri di jum bak teri je, utvrdiv{i da je to podstaklo brojnost T }elija u wihovim crevima. Takvi mi{evi su postali otporniji na kolitis i druga alergijska oboqewa. Ovakvo dejstvo moglo bi da se ostvari i na ~oveku, ukoliko bi se u fermentisane prehrambene proizvode unosile `ive klostridijum bakterije. Konzumirawem takve hrane bi se umno`ile regulatorne T }elije u crevima qudi i suzbile alergijske reakcije, tvrde istra`iva~i. Oni su upozorili da postoje i neke vrste klostridijum bakterija koje su {tetne - jedna od wih ~ak izaziva tetanus, dok bakterija klostridijum dificile spada u tzv. „superbakterije” otporne na lekove.Naravno takve bakterije nisu bile u „koktelu” koji je davan mi{evima u japanskom istra`ivawu. (Tanjug)

beni mehanizam tela, neutrali{u bakterije i viruse. Na primer, beli luk i wegov ekstrakt neumoqivo ubijaju bakterije izaziva~e prehlade, kao i helikobakter pilori, koji mo`e uzrokovati ~ir na `elucu. Ova biqka je efikasna i u prevenciji i u le~ewu. Naravno, ukoliko se radi o te`im oblicima infekcije, lek je nezamewiv, ali vaqa znati da, ako se prirodni lekovi koriste po preporuci farmaceuta, nemaju {tetnih efekata i interakcija. Eteri~na uqa, smole, tanini, invertni {e}eri, vosak, jabukova kiseli-

kada ih propi{e lekar. Ukoliko se radi o bla`im oblicima nazeba, najboqe je koristiti lekove iz prirode. Mnoge lekovite biqke su nam na dohvat ruke, neke od wih ~esto koristimo i kao za~ine i u pripremi jela, a retko kad nam padne na pamet da wima mo`emo da se le~imo. Prirodne supstance iz lekovitih biqaka podsti~u odbram-

na, soli organskih kiselina, kalcijum, kalijum... sve su to sastojci koji se nalaze u borovnici, pa nije ~udo {to je nazivaju ~arobna biqka. Ona deluje antibarkterijsko antisepti~no, a wene supstance deluju i na one delove na{eg organizma do kojih se antibiotici ne mogu probiti, a radi se o neprokrvqenim mestima. Po voqno uti~e na izlu~ivawe sekreta iz tela.

Bakterije{tite odartritisa ler gi je i auto i mu ne bolesti, kao {to je reu ma to id ni ar tri tis, mogli bi jednog dana da budu spre~eni konzumirawem izvesnog ti pa bak te ri ja u fer mentisanoj hrani, kao {to se neke vrste jogurta oboga}uju korisnim probioticima, pokazala je nova japanska studi-

dnevnik

Alternativnamedicina ponekadopasnazadecu I

zlagawe dece alternativnim tretmanima, umesto le~ewu konvencionalnim medicinskim sredstvima, mo`e u re|im slu~ajevima da ima i smrtni ishod, pokazalo je australijsko istra`ivawe, obavqeno u Kraqevskoj de~-

joj bolnici u Melburnu. Stru~waci te bolnice, predvo|eni AlisomLim, su razmatrali izve{taje doma}ih pedijatara izme|u 2001. i 2003. godine, tragaju}i za slu~ajevima u kojima se sumwalo na uzgredno ne`eqeno dejstvo alternativnih

Ispitivaweleka zaKronovubolest eovak, biotehnolo{ka kompanija specijalizovana za oblast aktivne imunoterapije protiv autoimunih, inflamatornih i kancerogenih bolesti, objavila je lansirawe druge faze me|unarodnog klini~kog ispitivawa efikasnosti svog leka kandidata „TNF-Kinoid” u odnosu na placebo (la`ni lek) kod pacijenata obolelih od Kronove bolesti. U drugoj fazi }e pacijenti oboleli od sredweg do te`eg oblika Kronove bolesti i sa ste~enom otporno{}u na „antiTNF” terapije biti podeqeni u dve grupe me|u kojima }e jedna dobijati „TNF-kinoid”, a druga placebo, a da ne znaju {ta od to-

Cimet je dobar lek protiv bolova i upala, a dobar je i za bor bu pro tiv vi ru sa. Pre poru~uje se za le~ewe oboqe-

wa gr la, bron hi ti sa i upale uha. Napici i smese od lekovitog biqa dobri su i za prevenciju. Evo jednog od takvih recepata koji preporu~uju farmaceuti: napravite smesu od jednakih koli~ina bokvice, `alfije i kamilice. Dobro ih usitnite i pome{ajte. Ka{iku ove me{avine prelijte s pola litra vrele vode. Ostavite poklopqeno dva sata, a zatim procedite. Treba piti dve do tri {oqice ovog ~aja dnevno, toplog, s medom. Ako uz prehladu imate i glavoboqu, dodajte u me{avinu i metvicu. J.Barbuzan

N

terapija, kao {to su le~ewe travama, vitaminskim dodacima ili neuropatskim pilulama. Prona|eno je 39 takvih izve{taja, od kojih je u ~etiri slu~aja prijavqen smrtni ishod. U 65 odsto tih slu~ajeva (me|u decom do 16 godina) uzgredni efekti alternativnih lekova su oceweni kao te{ki, opasni po `ivot ili fatalni. U 44 odsto slu~ajeva pedijatri su izneli mi{qewe da je detetu na{kodilo to {to se roditeqi nosu pridr`avali konvencionalnih medikamenata. Sva ~etiri smrtna slu~aja su izazvana odlukom roditeqa da se, umesto konvencionalne, na wihovom detetu primeni alternativna terapija, utvrdio je autralijski tim. Navodi se primer bebe od deset meseci koja je do`ivela te`ak septi~ki {ok, po{to joj je dat neuropatski lek, a koja je bila i na posebnom re`imu ishrane zbog ekcema. (Tanjug)

Mlekoprotiv dijabetesa rans-palmitoleinska kiselina koja se nalazi pre svega u mle~nim proizvodima, uobi~ajenim u ishrani, kao {to su mleko, sir, jogurt ili puter mo`e da smawi opasnost od „dijabetesa 2” (stara~ki dijabetes), pokazali su rezultati istra`ivawa grupe nau~nika sa ameri~kog Univerziteta „Harvard”. Rezultati istra`ivawa objavqenog u „Analima interne medicine” pokazali su da to smawewe mo`e da dostigne i 60 odsto. Nau~nici su do{li do tog zakqu~ka obaviv{i istra`ivawe na 736 osoba koje je trajalo 20 godina. (Tanjug)

T

VESTI Ve{ta~keboje zanamirnice {tetezdravqu ga primaju. Rezultati ispitivawa pokazali su da je „TNF-kinoid” ne{kodqiv i da podsti~e imunitet u dozama od 180 i 360 mikrograma. U „Neovaku” su istakli da lansirawe ovog ispitivawa predstavqa va`nu etapu za „Neovak”, koji }e kroz wega prvi put, u pore|ewu sa placebom, proceniti efikasnost leka „TNF-kinoid”. (Tanjug)

Dva istra`ivawa, jedno dansko i jedno italijansko, potvrdila su {tetnost supstance za bo je we pre hram be nih proizvoda „aspartama”. Dansko is tra `i va we, oba vqe no na 59.334 trudnica, pokazalo je da prekomerna upotreba zasla|enih gaziranih napitaka, koji su ve{ta~ki obojeni, pove}ava opasnost od prevremenog ro|ewa bebe za 29 odsto u odnosu na prosek.

Konzumirawe po jednog gaziranog napitka dnevno moglo bi da pove}a opasnost od prevremenog poro|aja za 27 odsto, a po dva do tri za 35 odsto. Dru go is tra `i va we, ko je je sprovedeno u Italiji, odnosilo se samo na aspartam. Ono je pokazalo da kod mi{eva koji su izlo`eni toj hemikaliji dolazi do razvoja raka jetre i plu}a. (Tanjug)

Sportialkohol Bavqewe sportom mo`e da pove}a potrebu za konzumirawem alkohola, pokazali su re-

zultati novog ameri~kog istra`ivawa. Testovi obavqeni na mi{evima su pokazali da su oni koji su prethodno bili fizi~ki aktivni mawe oklevali da popiju ponu|en alkohol, od onih fizi~ki neaktivnih. Nau~nici su naveli da postoji mogu}nost da se radi o potrebi potiskivawa negativnih efekata konzumirawa alkohola na telo fizi~kom aktivno{}u, kao i o povezanosti te dve aktivnoti u mozgu kao ne~ega {to je prijatno i stimulativ-

no. Oni, ipak, isti~u da, sa ili bez alkohola, sportske aktivnosti obavezno treba {to ~e{}e praktikovati. (Tanjug)


MOJA kU]A / OglAsi

dnevnik lesanustanovima,naro~itoukupatilima,kuhiwama,de~jimispava}im sobama postaju sve ve}i problem. Naj~e{}e se ne radi o problemu~isto}ezidova,negoo mikroklimi prostorija. Mikroorganizmi se mno`e iza ormana, u uglovima zidova, ispod tapeta i svuda gde je vla`nost vazduha dovoqno visoka. Obi~no se smatra da je vazduh u na{im prostorijama ~istiji nego onaj na ulicama ili prometnim raskrsnicamavelikihgradova. Ipak,istra`ivawasupokazala da vazduh u velikom broju prostorija u kojima `ivimo i radimomo`eimatiido50puta ve}ukoncentraciju{tetnihmaterijanegoonajnaulici.Takozvani “«sindrom bolesne gra|evine”» postaojepojamzanezdravi prostor u kojem `ive qudi. Poredzaga|iva~akojisusastavnideonekihgra|evinskihmaterijala,plesnisunajpoznatijii najopasnijizaga|iva~.

P

Kakoprotiv ku}neplesni

Plesnivole vla`nost,toplinu... Za rast plesni potrebne su vlaga,toplinaihranqivaorganskapodloga.Uzavisnostiodtemperature, odlu~uju}i faktor je sadr`ajvlageuvazduhu.Relativna vla`nost vazduha u unutra{wim prostorijama je naj~e{}e izme|u 40 i 60%. Ukoliko je relativna vla`nost vazduha konstantnoiznad70%,postignutaje pretpostavka za razvoj plesni. Kad RVZ dostigne vrednost 80% imamooptimalneuslovezarazvoj irastplesni.Tojenaj~e{}eslu~aj kod trajno vla`nih mesta u uglovima zidova u kupatilima, kuhiwama i sli~nim mestima. VrednostRVZrasteiiznad60%

ukoliko se prostorije ne provetravaju,budu}idauprostorijama u kojima `ivimo imamo dodatni unosvodenepare. Plesnirastunaj~e{}enamestimagdeimamonedovoqnucirkulaciju vazduha: u uglovima prostorijateizaname{tajakojijesme{tenuzzidove.Najpro-

blemati~nije su negrejane prostorije. U wima se stvara plesan,uprkospoja~anomprovetravawu.Gledanokrozdobagodine, najve}aopasnostodnapadaplesnijeizme|uoktobraimarta.

...ihranu U jednom prose~nom stanu ples ni imaj u vel ik i izb or

hranqivih podloga na kojima se mogu nastaniti: drvo, slama,pamuk,vuna...Nazidovima sutoorganskisastojcizidnih boja: modificirane celuloze, organskavezivaisli~no.Pri tomsujasnouo~qivepromene napodlogamauoblikusivihi crnihmrqa.

Plesnisunezdrave Plesni su naj~e{}i i najra{irenijiuzro~nikbolestivezanih za tzv «sindrom bolesne gra|evine». Wihove spore izazivajualergijeidrugabolesna stawa.Ov|enaj~e{}eubrajamo mik oz e, trov aw a mik ot oks inimaialergijeizazvanemikoalergenima.Mikozesubolesti izazvanedirektnim kontaktom sa gqivic am a. One mog u preneti infekciju naunutra{weorgane,naro~itoukoliko je imun ol o{ ki sis tem bol es nik a oslabqen. Udisawe mik ot oks in a iz spora plesni mo`e izazvati bolest koja ima simpt om e sli~ne gripi. Hroni~no udisawe malih koli~ina ovih otrova mo`e oslabit i imun ol o{ ki sis tem i izaz vat i oboqeweodraka. Naj~e{}esualergijske reakcije izazvaneudisawemsporaplesnikojesemanifestuju kroz ko`ne osipe, svrab, upale vezivnog tkiva ili alergijskom kijavic om. Hron i~n a oboq ew a izaz van a dug otrajn im izl ag awimanisuretkapojava.

Kakoizbe}iplesni Najpretrebaprona}iuzrok plesni: Da li se prostorija

dovoqnoprovetrava?Dalije vla`nostvazduhakonstantna? Da li je toplotna izolacija gra|evine ispravno izvedena? Dalijespoqnizido{te}en? ^esto je potrebno potra`iti savetstru~waka. Novegra|evinepotrebnoje s po~etkom prve sezone grejawa {to je mogu}e vi{e zagrevati i provetravati. U wima je, nai m e, vla` nost vaz duh a povi{ena. Name{taj po mogu}nosti ne postavqati uz spoqne zidove. Ukolikoovonemo`emoizbe}i, name{taj s velikim zadwim pov r{ in am a pos tav it i ne{to daqe od zida, kako bi vazduhmogaodacirkuli{e. Dobro provetravati! Vi{e put a dnevn o, svak ih tri do ~etiri sata, prozor nekoliko minuta{iromotvoriti.Du`e prov et rav aw e vr{ it i sam o let i, bud u} i da zim i mo` e doves ti do hla| ew a zid ov a, {to izaziva kondenzaciju vodenepare. Pros tor ij e na sev ern oj strani ku}e u zimskom razdobqutrebane{toja~egrejati. Vla`ne prostorije, na primerkupatilanakontu{irawa iliprostirawarubqa,odmah provetravati.

Tretirawezidova zara`enihplesnima Rast ples ni naj~ e{ }e se spre~ava premazivawem povr{inazidovaiplafonovapremazimakojisadr`eekolo{ki i zdravs tven o prih vat qiv e fungicide,kojidelujufungicidnoifungistati~no.Dabi va{ posao uklawawa plesni bio {to uspe{niji, potrebno jesleditislede}ekorake: Sastarihpodlogaukloniti sve labave delove i ostrugati plesni.Podlogamorabitisuva, ~vrsta, ~ista, bez masno}e ipra{ine.Istova`iizafuge izme|u plo~ica, na kojima setako|ehvatajuplesni. ^etkom naneti sredstvo za impregnaciju zidova tako da {to boqe prodre u podlogu. Wenaulogajedauni{timicelijume plesni duboko u porama podloge. Pustiti da se su{i oko 12 sati. U te`im slu~ajevima,postupakmo`eteponoviti, tj. jo{ jednom naneti impregnacijukakobistebili sigurni da su plesni potpuno uni{ ten e; Na tak o prip remqenupodlogupotrebnojekrznen im vaqk om nan et i dva sloja fungicidne boje. Ovako nap rav qen a za{ tit a mo` e trajatiivi{egodina.

Sa~uvajtemirisiukusza~ina akonkupovinesve`ih za~ in a i za~ ins kih biqaka pravilan na~in wih ov og sklad i{ tew a produ`i}e im vek trajawa, ali}esa~uvatiiaromuiukuse.Za~iniukomadu,kaoiza-

N

~inske biqke, du`e zadr`avaju sve`inu u odnosu na seckane, mlevene ili istucane za~ine.Osu{enoza~inskobiqe zadr`a}e sva svojstva ako sebudetepridr`avaliosnovnogsaveta-~uvajteza~ineda-

qeodizvoratoplote,vlagei direktnesun~evesvetlosti. Izbegavajte da ~uvate za~inenamestudirektnoiznad {poretailiubliziniprozora.Sveza~ine~uvajteuposudama koje se dobro zatvaraju jer tako me`ete da im produ`itevektrajawaido~etiri godine, ukoliko se ~uvaju u komadu,odnosnodvedotrigodineukolikosusamlevene. Kadakuvate,nemojtedasipateza~inedirektnoizposudaukojimaih~uvate.Paraod

kuvawa}eprodretiuposudui za~in}ebrzoizgubitiaromu ija~inu.Zazahvataweza~ina iz posude za ~uvawe koristitepotpunosuvuka{i~icu. Za~inske biqke, kao i za~ini, ne mogu da se pokvare, ali mogu da izgube na ja~ini. Odmah posle kori{}ewa za~ina~vrstozatvoritepoklopacnaposudiza~uvawe. Boju tucane crvene paprike, aleve paprike, i ~ilija mo`etedaodr`iteakoih~uvateufri`ideru.

sreda26.januar2011.

27


28

OGLASi l ^iTUQe

sreda26.januar2011.

dnevnik

Posledwi pozdrav priji

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 18877 PRODAJEM drva bukvu, bagrem i jasen, Mogu}a usluga rezawa, cepawa, prevoz gratis. Telefon 063/77-19142, 061/617-22-19. 20145

Posledwi pozdrav

Zorki

Zorki Topoli}

od: prijateqa Petra, prije Stojanke i porodice Ante{evi}.

od: sina Zorana, snaje Ivanke, unuka Dragana i Du{ana.

20424

20423

Posledwi pozdrav

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka

Zorka Topoli}

Zorki Topoli} ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 20301 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 064/214-23-52, 063-823-16-54, 061/138-24-07. 20374 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900. Telefoni: 064/21-56-421, 062/170-74-51. 20375 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, mo`e rezano i cepano, ta~na mera. Telefon: 064/143-34-09 i 6419-439. 20376

1931 - 2011.

od: sina Petra, snaje Danice, unuke Marijane i unuka Dragana.

Sahrana je danas, 26. januara 2011. godine, u 15 ~asova, na Gorwem starom grobqu u Futogu. O`alo{}ena porodica Topoli}. 20420

20422

Posledwi nani

pozdrav

najboqoj

Posledwi pozdrav sestri

Zorki

Qubici Tomi} od: unuka Bojana, snajke Eve i praunu~adi Elene i Mihajla.

od: sestre An|e, sestri}a @eqka i sestri~ine @eqke.

20435

20425

Zauvek nas je napustila na{a

Posledwi pozdrav

VEOMA povoqno! Prodajem dva useqiva dupleksa: 73m2 i 84m2 u Prezidentovoj zgradi na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope sa terasama i predivnim pogledom. Informacije 063/47-57-65. 20396

PRODAJEM dve useqive garsowere na drugom i ~etvrtom spratu u Prezidentovoj zgradi u Ulici Futo{ki put br. 1. Telefon 063/47-57-65. 20394

PRODAJEM dva useqiva stana u Prezidentovoj zgradi, 41m2 i 46m2 na uglu Futo{kog puta i Bulevara Evrope. Telefon 063/4757-65. 20395

LOKAL 52m2, centar Novog Sada, mesto ekskluzivno, pe{a~ka zona, opremqen za butik, ukwi`en, cena povoqna. Telefon 063/89-23-168. 20352 IZDAJEM lokal 63m2 u dva nivoa, sa dva sanitarna ~vora i magacinskim prostorom, Ilije Bir~anina. Telefon 064/61-51-294. 20320

Du{anka Poledica Sahrana je danas, 26. 1. 2011. godine u 14 sati, na grobqu, u Sremskoj Kamenici. Branka i svi prijateqi koji su je voleli.

Radivoju Bogdanovi}u od porodice Soviq.

20428

20438

PODBU[IVAWE do Fi 1000mm, prodaja opreme za podbu{ivawe i ugradwu za{titnih cevi i iznajmqivawe opreme za podbu{ivawe. Telefon 063/521546. 19565 MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacije, rekonstrukcija kupatilo, vodoinstalaterske usluge i servis. Garancija. Telefon 6393737, 064/160-47-25. 20146 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 20214

SE]AWE Danas, 26. 1. 2011. godine navr{avaju se ~etiri tu`ne godine od kako nije sa nama na{a

DESETOGODI[WI POMEN

Milena Milo{evi} Ru`a Luburi} Sa ponosom ~uvamo uspomenu na tebe. Tvoji: sin Mom~ilo, snaha Mirjana, unuke Jelena i Jovana, zet Goran i praunuci Nemawa i Tara. 20440

ro|ena Damjanac 15. 4. 1953 - 26. 1. 2001. I nakon deset godina ostaje{ u na{im srcima i mislima. Tvoji najmiliji. 20430


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav kom{iji

SE]AWE

Posledwi pozdrav

sreda26.januar2011.

Posledwi pozdrav

TROGODI[WI POMEN

26. 1. 2005 - 26. 1. 2011.

Damire Radivoju Bogdanovi}u

Ladislav Ga{parovi} Zlatko

Istina je te{ka, tuga velika, re~i malo, a bola mnogo.

Sa ponosom ~uvamo uspomenu.

Porodica Matijevi}.

od Danielovih kolega iz druge smene - vatrogasne brigade, Novi Sad.

Sin i supruga.

Posledwi pozdrav ocu na{eg kuma Rajka

Radivoju Bogdanovi}u Tomislav, Vesna, Nada, Zoka i Goran.

Rudolf Radoni}

Qubavi moja, na ovom svetu za mene uvek si bio samo ti moja zvezda vodiqa moj an|eo koji me je ostavio. Osta}e{ zauvek u mom srcu.

26. 1. 2008 - 26. 1. 2011.

Zauvek tvoja Andrea. 20429

20416

20417

Posledwi pozdrav kom{iji

Sila|i Mihaqu

Posledwi pozdrav drugu

29

20407

No}as mi ponovo u mislima {eta{, laganim korakom kao srna Vreme ne donosi zaborav ve} naviku da `ivim bez tebe. Brate, neka te an|eli ~uvaju. Brat Robert i snaja Biqana.

20388

20406

TU@NO SE]AWE

Obave{tavamo vas da je dana, 24. 1. 2011. godine preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Jovanki Savin Radivoju Bogdanovi}u

Du{anu Jotanovi}u od Kolektiva ET[ „Mihajlo Pupin�, Novi Sad.

Kom{ije iz Ul. Molnar \ule br. 8.

ro|. [vowa 26. 1. 2003 - 26. 1. 2011.

Radivoju Bogdanovi}u

Porodica Jojki} iz Turije.

Vreme brzo prolazi, ali uspomene i se}awa na trenutke provedene sa tobom ostaju ve~no.

Mihaq Sila|i Sahrana je danas, 26. 1. 2011. godine, u 14 ~asova, na Katoli~kom grobqu, u Budisavi. Sa po{tovawem i qubavqu wegovi najmiliji: supruga Irena, sin Daniel, snaha Danijela, }erka Monika, zet Lajo{ i unuka Sabina.

Porodice Savin i [vowa.

20400 20415

20386

881-P

Posledwi pozdrav

POMEN

20387

TU@NO SE]AWE

Danas se navr{ava deset godina od kako nije sa nama moj deda

1927 - 2001.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj baki i prabaki.

Slavici Vanovi} Bebi

Tvoj unuk Nikola.

Weni najmiliji: Aleksa, Bo{ko, Ivana i Darko.

od porodice Klapuh.

20389

20382

20391

Posledwi pozdrav majci i baki

voqenoj

Posledwi pozdrav sestri od tetke

Jovanki Savin

Qubica Tomi} Branislav Pa~ari}

Posledwi pozdrav dragom ocu i svekru

Posledwi pozdrav prijatequ

ro|. [vowa 26. 1. 2003 - 26. 1. 2011.

Sila|i Mihaqu Bebi Vanovi}

Ako ~ovek `ivi koliko i se}awe na wega, u na{im srcima `ive}e{ ve~no.

od sina Daniela i snahe Danijele.

Tvoja teta Sava sa porodicom.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj Bebu{ki

20385

Posledwi stricu

pozdrav

dragom

20401

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

od porodica: Bogi~evi}, Gal i Martinovi}.

20384

Sila|i Mihaqu

Milenki Peri{i} od sina Milana i unuke Mirjane.

Tvoja plemenitost i dobrota osta}e nam u ve~nom se}awu.

20399

Slavici Vanovi} Bebi

Porodica Ili}.

od porodica: Stoj{in, Martinovi} i Novakovi}.

20431

20390

Posledwi pozdrav bratu

3 Sila|i Mihaqu od Sila|i Arpada sa porodicom.

od brata Tibora sa porodicom.

20405

20402

Sa tugom i bolom obave{tavamo sve ro|ake i prijateqe da je dana 24. januara, u 61. godini preminuo na{ dragi suprug i otac

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 24. 1. 2011. godine u 86. godini preminula na{a draga majka, baka i prabaka

Vidu Gazibari}u

Qubica Tomi}

Sila|i Mihaqu

Posledwi pozdrav stricu

Du{an 2008 - 2011.

Sila|i Mihaqu Vid Gazibari}

ro|. Petrovi} Sahrana je 26. 1. 2011. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu.

od sestre Cvete sa porodicom.

20413

20411

Mara 2009 - 2011.

od Angele \uki} sa porodicom.

Supruga Zaga i }erka Biqana sa porodicom.

O`alo{}ena porodica Tomi}. 20381

Sahrana je danas, 26. 1. 2011. godine, u 13 sati, u [ajka{u.

POMEN

Aleksandrovi} Ve~no u srcima va{ih: Sejke, Du{ke, Marine i Dragana.

20404

20335


30

06.30 08.20 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.48

tv program

sreda26.januar2011.

Јутарњипрограм Микијевакујна Судар СлонБенџамин Бајкоквиз Вести Плеснострес Документ:НовиХрамовиу НовомСаду Кухињица Десилосе Вести Сигнали Преокрет Вести Трио-Еврорегионалнимагазин СлонБенџамин Вести Катеринаињенекћери Десилосе

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 13.30 14.00 14.10 15.00 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 19.15 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

ГласАмерике Усусретсунцу Вестиукратко Уогледалу Вестиукратко Љубавнапродају Тојотинсветприроде Вестиукратко Билаједномједнанедеља Хедонист Травел Сајаминфонет Вестиукратко Белилукипапричица ХроникаопштинеЖабаљ Војвођанскевести ОчистимоСрбију Уогледалу Дигиталнисвет Војвођанскевести Љубавнапродају Нашгост:ФИПКомерц Путоманија Војвођанскевести Безцензуре Билаједномједнанедеља Војвођанскевести Разголићени Виноивиноградарство ГласАмерике Ноћнипрограм-репризе

Плавикруг

17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 22.00 22.30 22.35 23.00 23.10 23.35 23.45 01.30

ТВДневник Тајнахране:Паштрнак Кухињица Разгледнице ТВДневник ТВФонија–квиз Изнашегсокака Војвођанскидневник Академскихпетминута Плавикруг Матица(вестиизМатице) Чаририболова Микијевакујна Опасанзадатак,филм ЕГЗИТ’09–Концертгрупе „Овердрajв“

06.30 07.00 08.00 08.25 08.50 09.20 09.45

Кухињица(мађ) Безупута Зврк Питамсепитам Кадзазвони:Насиље Пресент Кадкућанијетесна:Светтишине Катеринаињенекћери Центарсвета Вести(мађ) Македонскосонце Микијевакујна Јермолови Фортепиано Бајкоквиз Рачуница ДобровечеВојводино(ром) Сучељавање(мађ) ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Кухињица(мађ) Добровече,Војводино(рум) Томсоновопоследњебекство, филм Јермолови ТВПродаја

10.30 12.05 12.30 12.40 13.10 13.20 14.15 14.45 15.15 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00 00.00

Јутарњипрограм Срећниљуди Уздравомтелу Вести Траг Роковник Вести Очајнедомаћице Дневник Спортплус Евронет Гастрономад Касл ПопЋираипопСпира

Фредерик Дифентал

СЕРИЈА

ДавидНоланд Давид Ноланд је млађи референт. Једне вечери прославља успешну маркетиншку кампању уз неколико чаша шампањца,мождакојувише. Улоге: Фредерик Дифентал, Елса Кикоан, Клод фаралдо Режија: Жоел Хусеин (РТС 1, 23.37)

Храм sветог Саве

Нова емисија испричаће и причуоизградњиХрамаsветогСавенаВрачару–одидејеикаменатемељцападоданашњих дана... Чуће се реч Светлане Велмар-Јанковић, епископа јегарског Порфирија, Гроздане Олујић, протинеимара Храма Војислава Миловановића, Драгомира Ацовића, главног архитекте ентеријераХрама... Аутор: Софија Љуковчан (РТВ 1, 22.35)

06.05 09.04 09.44 10.00 10.05 10.30 11.00 11.05 12.00 12.15 12.30 12.36 12.52 13.34

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Објектив Хранаивино ИЦТплус Објектив ПутзаЕјвонли Објектив Немисведок Објектив Агродан НСклинци Неонсити Објектив Измеђуредова Објектив Шестопитање Објектив ПутзаЕјвонли Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Азбукародитељства Неонсити Новосадскопоподне Агродан Објектив Хранаивино Друм Витраж Немисведок Објектив Измеђуредова Серија

09.30 Ускијавање 10.00 Фултилтпокер 11.00 Премијерлига:Блекпул– МанчестерЈунајтед 13.00 Барса ТВ:Барселона –Рејсинг 15.00 Фудбал мондијал магазин 15.30 Ајакс ТВ 16.00 Карлинг куп полуфинале:Арсенал –Ипсвич 17.00 КопаИталија:СамдподијаМилан 20.00 КопаделРејполуфинале: Севиља-РеалМадрид 22.00 КопаделРејполуфинале: Барселона:Алмерија 00.00 Фултилтпокер

08.00Дечији програм,09.00Кухињица,10.00Дечији програм, 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран,13.00Метрополе и регије света,14.00Инфо К9,15.00Контранапад,16.00Инфо К9,16.45Бибер,17.00Дечији програм,18.30Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15Бибер,22.35Инфо К9,23.00Филм,01.00Бибер,01.30Ноћни програм 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.00 Портрет,08.30Цртани филм,09.00Кућа седам жена, 10.00 Абс шоу, 10.30 Везе, 11.30 Травел, 12.00 Дрецун,12.30Мини концерт,13.00Пулс +,13.30Шмизла са стилом,14.00Ветар у леђа,15.00Спортска галаксија,16.00Љубав на продају,17.00Вип,18.00Кућа седам жена,18.55Химна града,19.00Објектив,19.30Цртани филм,20.00Живети свој живот,21.00Опра шоу,22.00Објектив,22.30Шампиони,23.00Модус вивенди,00.30 Славни парови

15.00 15.12 16.00 16.04 17.00 17.20 17.45 18.26 18.59 19.30 20.05 21.03 21.30 21.35 22.23 22.28 23.13 23.30 23.37 00.28

Вести ВииМираАдањаПолак Вести Белалађа ДневникРТВојводина Штарадите,бре Београдскахроника Око Слагалица Дневник Белалађа Интервју Вести 48сати-свадба Вести Касл Дневник Евронет ДавидНоланд Филм:УдолиниИла

07.15 08.10 09.00 09.50 11.00 12.00 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 22.00 00.30 01.00

Еленин дух Цена среће Три Хил Гумуш Цена среће Филм:Божији оклоп 1 Еленин дух Када лишће пада Чари Вајпаут Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Паклена кухиња Филм:Ролербол Експлозив Ексклузив

dnevnik

06.02 Концертзадобројутро 06.55 Уздравомтелу 07.09 Куватисрцем:Александра Симић 07.24 Датум 07.24 Верскикалендар 07.38 Шумскашкола 07.43 Пепапрасе 07.48 Оливија 07.59 Миле 08.28 Алексучаробномвоћњаку 08.36 КлиникаВет 09.07 Београдумузичкимзбивањима20.века 09.33 Доситејевепоруке 10.01 Енциклопедија 10.08 Е-ТВ 10.38 ТВмрежа 11.03 ВодеСрбије:КаналиСрбије 11.33 Животсамузиком 12.01 КлавирскидуоБизјак 12.30 Доброједобројезнати 13.00 Трезор 13.57 КлиникаВет 14.29 Београдумузичкимзбивањима20.века 14.55 Доситејевепоруке 15.23 Бири,биригускемоје 15.33 ЧангЈимуова2008. 16.00 ОвојеСрбија 16.35 Узбуна 17.00 Некадисад 17.28 Екорецепт 17.55 Енциклопедија 18.03 ПостерСлавкаПеровића

КОШАРКА:ЕВРОЛИГА

Партизан-Ефес Пилсен (РТС 2, 20.25) Шумскашкола Пепапрасе Оливија Миле Алексучаробномвоћњаку Беокулт Усвету Кошарка:Евролига,Партизан -ЕфесПилсен,пренос 22.35 Очајнедомаћице 23.20 Филм:Бегуслободу 01.23 Музичкипрограм

18.34 18.39 18.44 18.55 19.24 19.33 20.00 20.25

06.00ВОА 06.30Маратон 07.30Вести 07.45Отворенистудио 08.00Инфо 08.01Отворенистудио 09.00Инфо 09.01Отворенистудио 10.00Вести 10.10РејчелРеј 11.05 Љубавузалеђу 12.00Вести 12.10Милица наквадрат 13.00Инфо 13.02Отворенистудио 13.40Милица наквадрат 14.00Вести 14.30Чистрачун 15.05 Сликеживота 15.30Копаоник 16.00Вести 16.05Љубавузалеђу 17.00Инфо 17.01Горштак 18.00Вести 18.30Изавести 19.00ПородицаСерано 20.30Филм:Преломљенихоризонт 22.30ДокторХаус 23.30Вести 23.45Милица наквадрат 00.00Филм:Сексмонструм

05.30 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.20 13.45 13.55 14.00

Јутарњи програм Ноди Мала принцеза Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво,Кити Абумалидиносаурус Телешоп Вести Анђелина балерина Југио Бакуган Здраво,Кити Винкс Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови -најбољисегменти ноћи

Жилијет Бинош

Три боје –плаво Жили је срећно удата за угледног композитора Патриса,с којим има петогодишњу девојчицу. За Жили се породична срећа претвара у лични пакао када све троје доживе саобраћајну несрећу у којој супруг и кћи гину,Жили задобија озбиљне повреде. Улоге: Жилијет Бинош, Бено Режен, Флоранс Пермел Режија: Кшиштоф Кишловски (Б92, 21.00) 06.00Радијскодизање 07.00ТВдизање 10.00Вестизаособеоштећеног слуха 10.35Квиз:Супергеније 11.00 Трнавчевићиудивљини 11.30 Топшоп 12.00Филм:Јутропосле 14.00РобинзонКрусо 15.00Најбољегодине 16.00ВестиБ92 16.35Спортскипреглед 17.00Најбољегодине 18.00Квиз:Супергеније 18.30ВестиБ92 19.15СунђерБобКоцкалоне 19.35ПингвинисаМадагаскара 20.00РобинзонКрусо 21.00Филм:Трибоје-плаво 23.00ВестиБ92 23.35Филм:Последњипозив 01.25 УкључењеуБ92Инфо

06.00 06.55 10.00 11.40 12.00 13.00 14.00 15.00 16.50 17.00 17.45 18.45 19.10 19.20 19.30 20.00 21.00 21.15 22.30 23.15 01.00

Tријумфљубави Добројутро Двор Сити кидс Забрањенаљубав Двор Балканпарти Двор Националнидневник Тријумфљубави Тереза Двор У сосу Идемодаље Национални дневник Двор-прегледдана Двор-избордворскелуде Грандпарада Папарацопотера Двор-журка Филм:Хостел 2

Маринкко Маџгаљ

СЕРИЈА

ЦрниГруја Док је српска империја спремала војни одговор на устанак Срба, свакодневно сурасликонфликтиоковласти између Карађорђа и народних првак а.Од највеће важностијебилоповућиправепотезе,азатојепотребна мудрост... Улоге: Никола Којо, Ненад Јездић, Борис Миливојевић, Маринко Маџгаљ, Зоран Цвијановић, Богољуб Митић Ђоша, Драган Николић, Воја Брајовић, Драган Бјелогрлић, Огњен Амиџић (Хепи, 18.25) 15.00 Јелена 15.40 Телешоп 15.55 Вести 16.00 ТНТ 17.00Парови 17.55 Телемастер 18.25 ЦрниГруја 19.00 Парови 19.55 Вести 20.00 Изнајми Звезду 21.00 Парови,преглед дана 22.00 Парови 23.00 ТНТ 23.55 Вести 00.00 Парови,уживо

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.15Школа,08.45Топ шоп,09.00Ауто шоп,09.10 Туристичке,09.25Тандем,09.30Фокус,10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке,13.05Фокус, 13.45Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем,16.40Булевар,17.30Златибор,18.00Мозаик,20.00Фокус,21.00Фам,21.25Филм,23.15Фокус,23.40Туристичке,00.25Ауто шоп,00.35Хај-фај,01.30Фокус

08.00555личности,09.00Прегледштампе,09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пунгас,12.15Уторкому21,13.20Инyој,14.00Акценти,14.15Писмоглава,15.15Токовимоћи,16.00Акценти,16.30Квиз,18.00Акценти,18.15Наш град,19.00Актуелно,20.05Иксарт,21.00Екстреми,23.00Копре њемудве,00.15Комерцијалнипрограм

12.00Хроника општине Рума,13.00Вашар таштине, 14.00 Yубокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00 Кармелита, 15.45 Кухињица, 16.15 Раскршћа, 16.45 Мобил Е, 17.00Новости 1,17.15Хроника општине Инђија,18.10Бунтовници,19.00Новости 2,19.30Ши-Ра,20.00Кармелита,20.45Док.програм,21.15Вашар таштине,22.00 Новости 3,22.30Бунтовници,23.15Yубокс,00.00Глас Америке.

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак,10.00Филм,12.00Катедрале,13.00Квиз, 14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас, 19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници,21.00Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем.


dnevnik

sreda26.januar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

1

31

SlavNiStRaNcigoStiSRbiJe

Pi{e:RadovanPopovi}

ПоршадеРоси

УбиствауТихуани Амерички активиста за људска права Џејмес Родс стижеуТихуанукакобинадзирао синдикалне изборе у америчкој фабрици. Ускоро открива да у граду нестају људиилибивајуубијениутунелу с америчке стране границе... Улоге: Џеф Данијелс, Џејмс Спајдер, Порша де Роси, Клифтон Колинс Џуниор,ВејдВилијамс Режија:РоудиХерингтон (НоваТВ,22.10)

07.00Добројутро,Хрватска 09.12 ЖивотуАфрици 10.14 Изптичјеперспективе,док. серија 11.00 КодАне 11.10 Опрашоу 12.00 Дневник 12.16 ТВкалендар 12.32 Морељубави 13.20 ПунакућаРафтера 14.18 Екумена 14.55 Мојапородица 15.25 АлпеДунавЈадран 16.00 Хрватскауживо 17.25 8.спрат,токшоу 18.07 КодАне 18.30 Твојасамсудбина 19.30 Дневник 20.10 ЦиклусфилмоваЈиржија Менцела:Селомојемало, филм 21.55 Полицијскеприче3,док. серија 22.30 Дневник3 23.10 Другиформат 23.55 Краљеви 00.40 Ксена-принцезаратница 01.20 ДрагиЏоне 01.45 Лажиме 02.30 Мојапородица 03.15 Другиформат 04.00 Опрашоу

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 00.40 01.40 03.30

Адвокатова казна Меклаудове ћерке Ерика Адвокатова казна Неш Бриџиз Филм:Круг обмане Фојлов рат Добра жена Дијагноза:Убиство Неш Бриџиз Добра жена Филм:Ђаволова љубавница Дијагноза:Убиство Филм:Смртоносни сусрет Фојлов рат

07.00РТЛритамзона 09.00Бибинсвет 09.50ЕксклузивТаблоид 10.20Вечераза5 11.251001ноћ 12.15Езел 13.05Клон 14.35Анђеоиђаво 16.10Подистимкровом 16.40КраљКвинса 17.05Рејмонд 17.30Бибинсвет 18.00ЕксклузивТаблоид 18.30РТЛДанас 19.05Вечераза5 20.001001ноћ 20.45Езел 21.35Кости 22.25Путосвете 23.15Заборављенислучај 00.05РТЛВести 00.20Режиме 01.50Астрошоу 02.50Црнивитез

СЕРИЈА 07.55 08.10 08.25 09.25 10.20 11.45 13.00 13.40 14.40 15.35 16.35 18.25 19.15 20.05 21.00 22.10 23.30 00.10 01.50 02.45 03.35

Бумба ГрадитељБоб Роари,цртани Сломљеносрце Гумуш Аси ИН Заувекзаљубљени Сломљеносрце Најбољегодине Гумуш ИН Дневник Најбољегодине Аси УбиствауТихуани Вечерњевести Маминдечко,филм Брачневоде Нарубузакона ЕзоТВ

08.00 Великинаучници 08.30 Мистеријеисторије 09.00 Причаопољопривреди: Блато,знојитрактори 10.00 УпотразизаБетовеном 11.00 Какојеуметностстворила свет 12.00 Синатра–мрачназвезда 13.00 Ловцинанацисте 14.00 Децамумије 15.00 Другисветскиратубоји 16.00 Гениједизајна 17.00 Римскоцарство 18.00 Господарирата 19.00 Царствомора 20.00 ЈеднаноћуТорину 21.30 УпотразизаТрифоом 22.00 Библијскезагонетке 23.00 Другисветскиратубоји 00.00 Гениједизајна 01.00 Римскоцарство

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

06.00 07.30 09.05 10.30 11.45 13.10 14.50 16.25 17.50 18.15 20.05 22.40 23.40 00.35 02.05 04.15

Божићни анђео Црни Лепотан Магарац и товар соли Путујуће приче Несмотреност једне Американке Састанак на слепо Ејнџел Тајфун Шиноби Мр 73 Манија за оргијање Праве девојке са колеџа Ђавоље око

Америка Божићна прича Четири Божића Храмови тела Голи пиштољ:Из архива полицијског одреда Чудовишта данас Следећа станица:Земља чуда Краљ Гијом Васпитање за почетнике Сањари Сети ме се Хари Потер и полукрвни принц Права крв -Осећам пацова Спартак:Крв и песак Открића Претња Круг лажи Земља авантуре

Кости

СелаВард

Бегунац Доктор Ричард Кимбл је угледни хирург. Живи са супругом Хелен у отменој градскојчетвртиисвејесавршенодовечерикадјеХеленубијена.Враћајућисеиз болнице, Кимбл у кући затекнеуљезакојиуспедапобегне... Улоге:ХарисонФорд,СелаВард,Томи Ли Џонс,Андреас Кацулас, Џо Пантолијано,ЏеренКраб Режија:Ендрју Дејвис (ХРТ2, 20.45) 07.50 08.20 08.45 09.30 13.30 14.10 14.40 15.30 15.45 17.25 17.50 18.10 18.55 19.40 20.00 20.45 22.55 23.45 23.55 01.15

МалаТВ ЛагоданживотЗекаиКодија Школскипрограм ПреносседницеХрватског сабора Паралеле МалаТВ Школскипрограм Жупанијскапанорама Обичночудо,филм ХанаМонтана Дваипомушкарца ПунакућаРафтера Изптичјеперспективе,док. серија Хитдана Дображена Циклусакционихфилмова: Бегунац,филм Лажиме Дневникплавуше Обичночудо,филм Ноћнимузичкипрограм

05.30 Девојке земље 07.30 С ветром у леђа 08.30 Интермецо 1 10.30 Помпеја –Први Део 12.00 Интермецо 2 13.00 Хари и Хендерсонови 13.30 С ветром у леђа 15.00 Помпеја –Други Део 17.00 Трава 18.00 Хари и Хендерсонови 18.30 Интермецо 3 19.00 Истински злочин 21.00 Земља 2 22.00 Америчке луталице 00.00Вољена Моли 01.50 Син Монте Криста

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Гумо Смртјојлепостоји Икаубојкеплачу Плавиулицу Ворлок Уодбрануживотасвог Рударевакћи Преипосле Енџи Гумо 48сати Ценапожуде

Угљенисано људско тело нађенојеупећизаспаљивање смећа у Џеферсонијану. Поштојетелоспаљеноноћу, чиниседасуижртваиубица радници фабрике. После реконструкцијелицасхватају дајеречожени... Улоге: Емили Дешанел, ДејвидБореаназ,ЕрикМилеган, Тамара Тејлор, Џон Френсис Делеј, Михаела Конлин Режија:БериЏозефсон (РТЛ,21.35)

ЕмилиДешанел

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Преживљавање Оружја будућности Аута по мери Генералка Прљави послови Оружја будућности Преживљавање Грађевинске интервенције Разоткривање митова Погранична полиција Како се прави? Како то раде? Преживљавање Човек,жена,дивљина Америчке дрвосече Погранична полиција Аута по мери Прљави послови Преживљавање

03.00 07.15 09.30 14.30 17.30 18.05 18.10 18.15 19.15 19.20 19.25 19.30 22.30 01.00

Тенис Тенис Тенис Уметничкоклизање Тенис Свиспортови Коњичкиспортови Голф Голф Једрење Свиспортови Уметничкоклизање Тенис Тенис

Genijalni {a{avi Mari}ev zet U

leto 1905, u Ka}, selo nadomak Novog Sada, zemqe ocrtavaju arabesku koja se razliva, nemarna stigao Albert Ajn{tajn, jedan od najve}ih i puna zamora. Zadr`ali smo se u Negotinu, u dvofizi~ara svih vremena. A s wim i supruga, ri{tu kafane, ogra|enom belim zidovima pokrimatemati~arka Mileva Mari}, i wihov ~etrnaevenim ~ardaklijom. Tridesetak gra|ana male izgustogodi{wi sin. U monografiji profesorke Debqene varo{i svadbuje u dosadnom miru. Cigani su sanke \uri}-Trbuhovi} „U senci Alberta Ajntu, sviraju i pevaju“. {tajna“, taj wihov boravak ovako je opisan: *** „U ku}i Mari}evih su sve~ano do~ekani i povaZanimqiva je pri~a o boravku u Beogradu, u lezdan su dolazili ro|aci i poznanici da pozdrave to 1911, a i kasnije, u vreme balkanskih ratova i Milevu i vide wenog mu`a i sina. Albert se ponaPrvog svetskog rata, ruskog pisca i novinara Va{ao prirodno i le`erno, razgovori su bili `ivi, silija Vasje Jan~eveckog, u svetu poznatog po rojedino se Milevina majka nije mogla da sporazumemanu „Xingis-kan“, koji je preveden na 50 svetskih va sa zetom, jer nije govorila nijedan strani jezik“. Tvorac teorije relativiteta bio je nekoliko puta u Novom Sadu, posetio i Beograd, a u pomenutoj kwizi je wegov boravak 1907, na osnovu svedo~ewa savremenika, jednostavno prikazan: „Imao je duga~ku neurednu kosu, radostan i nasmejan, nosio je sina na ramenu po novosadskim ulicama. To je bunilo novosadsku sredinu, koja je cenila samo konvencionalan red i ustaqenu u~tivost, od ~ega je on celom svojom pojavom odstupao, pa su ga nazvali ’onaj {a{avi Mari}ev zet’. Studenti su se, opet, okupqali oko wegovog stola u kafani ’Er`ebet Kiraqi’, gde je voleo da dolazi“. U jednom od tih kafanskih razgovora, Ajn{tajn je kazao: Le Korbizijea fascinirali srbijanski kr~azi i gusle „Ja vi{e ne verujem ni lekarima, ni medicini, ni bilo ~emu jer oni su protiv jezika. Naime, V. Jan, kako se potpisivao, bio je u alkohola. Srbin pije od ro|ewa, pa do smrti; kako slu`bi na~elnika Zakaspijske oblasti (danas se rodi, kako raste, kad putuje, kad se `eni, kad se Turkmenija) general-lajtnanta Dejana Jovanovi}a sahrawuje, pa ipak su Srbi genijalna nacija. Ja ih Suboti~a, Srbina po ro|ewu (otac mu je bio Jovan tako cenim prema mojoj `eni“. Suboti}, pesnik i politi~ar, advokat urednik LeNovosadski list „Branik“ je 1913. objavio vest topisa Matice srpske u Pe{ti). Uspeo je da zadoda su na Malu gospojinu u Nikolajevskoj crkvi po bije naklonost generala s kojim je (obi~no na kopravoslavnom obredu kr{teni sinovi Ajn{tajnowu) odlazio i u pustiwu Kara Kum, u Persiju, a vih, Albert i Eduard. stizali su i do granica Indije. Kasnije }e se Jan*** ~evecki sasvim posvetiti novinarstvu i ure|ivaLa|om iz Be~a 1911. stigao je u Beograd mla|i ti list „Rusija“ u Petrogradu. U redakciji }e upoarhitekta [arl @anere, u svetu umetnosti i kulznati i mladu lepu korektorku Olgu Petrovnu Viture poznat pod imenom Le nogradovu i s wom }e dobiKorbizje, ro|eni [vajcati sina Mihaila. rac, naturalizovani FranVasilije i Olga bili su Tokomjednogkafanskog cuz. Imao je dvadesetak i u Beogradu na Desetom razgovorauNovomSadu ne{to godina i, na svome kongresu novinara slovenAjn{tajnjekazao:„Javi{ene putu na Istok, proputovao skih zemaqa. Odseli su u verujemnilekarima,jersu je na{im krajevima. U svoj hotelu „Moskva“, obilazidnevnik s tog putovawa, izprotivalkohola.MadaSrbipiju li fijakerom prestonicu me|u ostalog, zapisao je: Srbije, a potom i okolinu, odro|ewadosmrti,ipaksu „U no}i najavqen je BeoTop~ider i Ko{utwak, ge n i j al n ana c i j a.Jaihta k o grad. I dva cela dana mi gurazgovarali s popularnim cenimpremamojoj`eni“ bismo iluzije – o kako jako, piscem Branislavom Nukako kona~no. Neizvestan {i}em. Narednih godina grad, sto puta vi{e nego Jan~evecki je ~e{}e boraBudimpe{ta. Vrata Orijenta, kako smo ga zamivio na Balkanu, kao izve{ta~ s boji{ta. Prvi {qali, u kojem vri {aroliki `ivot, pun oficira svetski rat ga zati~e sa sinom i k}erkom iz prvog koji blistaju, nagizdani s ki}ankama, u lakovanim braka u Bukure{tu. Wegova druga `ena Olga Jan~izmama. Glavni grad podrugqiv, jo{ gore: grad ~evecka, potowa veoma popularna peva~ica u Beonepristojan, prqav, rastrojen. Polo`aj za divqegradu i celoj Jugoslaviji, bila je na Krimu, gde }e we. Na povu~enom mestu jedan izvrstan Etnografse 1920. ukrcati na parobrod i oti}i za Konstanski muzej, s }ilimima, no{wama i lepim srpskim tinopoq, a daqe do Kotora, do Kraqevine SHS, kr~azima, onima koje }emo potra`iti na razini gde }e se zauvek nastaniti. Wen mu` se u prole}e Balkana, prema Kne`evcu. Sti`e se tamo malom 1918. vratio u Rusiju. Porodica je rasturena, niko belgijskom prugom, vrtoglavom od nesigurnosti. ni za koga ne zna gde je; Olga }e tek posle nekoliNastavqamo pe{ke i na dvokolicama. Idealna ko decenija saznati da su joj i mu` i sin `ivi. U srpska priroda. Putevi odi{u kamilicom. @ita Moskvu je odlazila u vi{e navrata, zabele`io je se talasaju ravnicom i zatim, na visokim ravnima, wen sin Mihail, koji ju je obilazio sve do wene beskrajne kulture kukuruza na qubi~astom crnilu smrti 1978. KwiguRadovanaPopovi}a“SLAVNIGOSTISRBIJEXX VEKA” mo`etekupitiukwi`ari “Slu`benogglasnika”(Jevrejska13,NoviSad),uzpopustod30odsto,po910dinarailinaru~iti putemtelefona021/6622–609ii-mejlaknjizara4@slglasnik.com

Prvibroj Slobodnevojvodine"{tampanjekaoorganPokrajinskognarodnooslobodila~kogodborazavojvodinu " 15.novembra1942.uilegalnoj{tamparijiuNovomSadu. od1.januara1953. Slobodnavojvodina"izlazipodimenom Dnevnik". " " Prviurednik-narodniherojSvetoZaRMaRKovi]toZapogubqenodokupatora9.februara1943. izdava~„Dnevnikvojvodinapresd.o.o.”,21000NoviSad,bulevaroslobo|ewa81.telefaksredakcije021/423-761. elektronskapo{taredakcija@dnevnik.rs, internet:www.dnevnik.rs. glavniiodgovorniurednikAleksandar\ivuqskij (480-6813).generalnidirektorDu{anVlaovi} (480-6802). ZamenikgeneralnogdirektoraSmiqaMaksimovi}(480-6816). Ure|ujeredakcijskikolegijum: NadaVujovi} (zamenikglavnogiodgovornogurednika,unutra{wapolitika480-6858), MiroslavStaji}(pomo}nikglavnogiodgovornogurednika,nedeqnibroj480-6888),DejanUro{evi}(ekonomija480-6859), PetarDe|anski (desk,no}niurednik480-6819),Vlada@ivkovi}(novosadskahronika,421-674,faks6621-831), NinaPopov-Briza (kultura480-6881),SvetlanaMarkovi} (vojvo|anskahronika480-6837), PetarTomi} (svet480-6882),\or|ePisarev (dru{tvo480-6815),Mi{koLazovi}(reporta`eifeqton480-6857), BranislavPuno{evac(sport480-6830), JovanRadosavqevi} (internetslu`ba480-6883), IvanaVujanov(revijalnaizdawa480-6820),FilipBaki} (foto480-6884), BrankoVu~ini} (tehni~kapriprema480-6897,525-862), NedeqkaKlincov(tehni~kiurednici480-6820), ZlatkoAmbri{ak (Slu`baprodaje480-6850), SvetozarKaranovi} (oglasnisektor480-68-68),FilipGligorovi}(Sektorinformatike480-6808), Malioglasi021/480-68-40.besplatnimalioglasizaoglasnenovine021/472-60-60. Rukopisiifotografijesenevra}aju. cenaprimerka30dinara,subotominedeqom35dinara. Mese~napretplatazana{uzemqu940,zatrimeseca2.820,za{estmeseci5.640dinara(+ptttro{kovi). [tampa„Dnevnik-[tamparija”,NoviSad;Direktor021/6613-495. @irora~uni:aiKbanka105-31196-46;Rajfajzenbanka265201031000329276

Dnevnik"jeodlikovanOrdenombratstvaijedinstvasazlatnimvencem " iOrdenomradasazlatnimvencem


32

monitor

sreda26.januar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Друштвени сте и стално изложени неким непредвиђеним околностима. Због тога нећете завршити оноштозапочнете,алисезбогтога нећетениједити.Прихвататедруге напомалодистанцираниначин.

BIK 20.4-20.5.

Можете придобити подршку одређенихособаилиинституција,фирми, уколико се поставите дипломатски. Део слободе чувате за себе, било у пословању или личним контактима. Страстипроизводенезадовољство.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

26. januar 2011.

Поведите рачуна о свом здравственомстаwу.Нијеповољнаситуација за разноразна мајсторисања и поправке, експериментисања билокојеврсте.Радијеодложитенеке важнесастанке.

Данасстеопаснииопаки.Можетебитивеомадиректнииискључиви, што не погодује договорима. У љубави су наглашене страсти, адреналин и хормони, а све под утицајемемоцијаидрагеособе.

Времеједауредитесвојживотни простор јер вам неко може доћи у госте. Односи у сталној вези губе смисао и измичу контроли, тако да су изненађења уобичајена. Уосталом,итоимасвојихчари.

Помало сте блокирани и повучениукомуникацијиинаступу,поготовонарадномместу. Уважаватестарије и искусније, али и сами имате својих дугорочних планова. Слободнобудитепродорнијииупорни.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Проблеминарадномместуинеслагањесасарадницимапроизлазе из њихове неодлучности и недоследности. Уосталом, сви су нешто преосетљиви. У љубави верност и стабилност.Изласци.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Још увекнистесвеснипоследица некихвашихтежњииактивностикојесуприхваћене,алисхваћенедругачијеодоногакаковимислите.Морате бити поштени и искрени, директниијасниунаступу.

Укаријеринаилазитенаситуацију која изискује време и припрему, планипрограмрадаисарадње.На пријатељској основи везујете драгу особузасебе.Финансијскистестабилнииштедљиви.Дуговања.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

На пословном и финансијском планунемапромена.Али,промене суевидентнеукући,сукућанимаи гостима, пролазницима који долазе и не задржавају се дуго. Смирите тензијумеђуукућанима.

Динамика на личном плану и немогућност да постигнете све оно што бисте хтели, поготово када то зависи и од других, утиче на ваше живце. Смирите се шетајући се на свежемваздухуилипорадњама.

ИматеповољанупливМесецаиз воденог знака Шкорпије, што појачававашусензитивностиинтуицију.Љубавјепопутсимфонијскепоеме, помало драматична, острашћенаисвепрожимајућа.Уживајте.

TRI^-TRA^

Породична тајна V REMENSKA

PROGNOZA

SLAB

Vojvodina Novi Sad

-1

Subotica

-1

Sombor

0

Kikinda

-3

Vrbas

-1

B. Palanka

-1

Zrewanin

-2

S. Mitrovica -1 Ruma

-1

Pan~evo

0

Vr{ac

-2

Srbija Beograd

0

Kragujevac

0

K. Mitrovica -1 Ni{

0

Најмоћнија телевизијска водитељка Опра Винфри у свом шоу открилаје великупородичну тајну -онаимаполусестру. -Током25годинапостојања мој шоу је спојио многе породице, а овог пута ће спојити моју породицу.Самонеколикољудимениблиских знало је за ову тајну коју чувам већ месецима - имам полусестру коју су родитељи дали на усвајањепренегоштосамсе родила -реклајеОпра. Оприна мајка Венита родила је кћерку Бунy којуједаланаусвајање недуго након порођаја јер није могладасестара оњој.Овуинформацију публици сада је потврдила и сама Опра која се са новооткривеном полусестром Бунy по први путуживотусрелаусвојојемисијиипредпубликом.

Evropa

SNEG

Madrid

НОВИСАД: Преподнеоблачноузслабснег,токомданауглавном Rim суво.Ветарслабјужниијугоисточни.Притисакмалоисподнормале. Минималнатемпература-7,амаксималнадо-1степен. London ВОЈВОДИНА: Преподнеоблачноузслабснег.ПоподнеуглавCirih номсуво.Ветарслабдоумеренјужниијугоисточни.Притисакмало исподнормале.Јутарњатемпература-12,амаксимална0степени. Berlin СРБИЈА: Ујутрумраз,уцентралнимијужнимпределимаврлојак. Be~ Преподненасеверуоблачноузслабснегпонегде.Уосталимпределимауглавномсуво.Ветарслабјужниијугоисточни.Притисакоко,на Var{ava северумалоисподнормале.Јутарњатемпература-16,уСјеници-20, Kijev амаксимална2степенаназападуСрбије. Прогноза за Србију у наредним данима: У четвртак благи поMoskva растдневнихтемпература.УпетакисуботуслабснегпадаћеујуOslo жнимицентралнимпределима,насеверусувоалихладноузмаглу понегде. St. Peterburg

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Очекиване биометеоролошке прилике биће нешто повољније,аливећинахроничнихболесникаидаљеможеосећатиуобичајенетегобе.Могућајеглавобољакодосетљивих особа,ауцентралнимијужнимделовимаземљеиостале уобичајенеметеоропатскереакције.

10 10 7 2 2 4 0

VIC DANA Дедаунуку: -Сакријсе,евоучитељице, дошлајејерданасниси ишаоушколу. Унукдеди: -Сакријсети,јасамимјавио дасијутросумро.

-4 -10 -10 -7

Atina

10

Pariz

5

Minhen

2

Budimpe{ta

0

Stokholm

-4

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

521 (-27)

Slankamen

562 (10)

Ja{a Tomi}

Apatin

604 (-14)

Zemun

512 (7)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

570 (-10)

Pan~evo

498 (6)

Ba~. Palanka

529 (7)

Smederevo

594 (8)

Novi Sad

522 (12)

Tendencija opadawa i porasta

206 (-16)

STARI BEGEJ Hetin

128 (8)

Tendencija stagnacije

TISA

SAVA

N. Kne`evac

592 (0)

Senta

590 (2)

S. Mitrovica

315 (-7)

Beograd

456 (9)

Novi Be~ej

507 (7)

Tendencija opadawa i porasta

Titel

574 (5)

NERA

Tendencija stagnacije i porasta

Kusi}

60 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 26.januar 2011.