Page 1

NOVI SAD *

UTORAK 25. DECEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23659 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NA PODRU^JU NOVOG SADA I KULE JU^E LI[ENO SLOBODE 12 OSOBA, ZA JO[ PET SE TRAGA ZBOG TRGOVINE SEKUNDARNIM SIROVINAMA

Sumwiva~etiri milionaevraodotpada

str. 13

HUM AN IT ARN IMAS KENB ALNANOVOSADSKOM[TRAND U

NASLOVI

FOND ZA RAZVOJ VOJVODINE PO HITNOM POSTUPKU U SKUP[TINI SRBIJE

Ekonomija

Vlada„nudi” pokrajinske pare

4 „Gasprom” osvaja Balkan 4 Monopol zarobio brojeve fiksnih telefona

Tre}e doba 6 Danas ~ek za penziju 6 Tepih koji svetli no}u 6 Ni izborna obe}awa nisu kao {to su bila

str. 3

Novi Sad

INTERVJU

8 Kupci ukrase uglavnom merkaju 9 Maratonske sednice Skup{tine grada odlaze u pro{lost? 9 Borba protiv korupcije i narkomanije

PROF. DR PREDRAG SIMI] O RASKOLU DR@AVNOG VRHA OKO PLATFORME ZA KiM

Crna 12 Novosadski profesor osu|en zbog mobinga 12 Zloupotreba u javnim nabavkama krivi~no delo

Foto: B. Lu~i}

Vojvodina 10 Somborski gradona~elnik Deli} reformator godine

Igra~ke i slatki{i za vr{wake

Mogu}ii vanredni izbori str. 2

str. 8

JAVILE SE BANKE ZA PREUZIMAWE IMOVINE I OBAVEZA RAZVOJNE BANKE VOJVODINE

Sre}an Bo`i} vernicima koji slave po gregorijanskom kalendaru

Rusi,Francuzi iItalijani `eleRBV str. 5

Odslede}egodine karticasa~ipom,umesto zdravstvenekwi`ice str. 11

Jo{ toplije

Najvi{a temperatura 15 °S

str. 14 – 17

SPORT

n NAVIJA^I VOJVODINE, „FIRMA 1989”, n SJAJAN START „DNEVNIKOVOG” POMOGLI SRBIMA NA KOSMETU TURNIRA

n IVANOVI] I OKUKA LAUREATI


2

POLiTikA

utorak25.decembar2012.

Poslani^Ke teme

Re{etozajavnenabavke Republi~ki parlament ne}e danas zasedati da bi parlamentarcikojislaveBo`i}pogregorijanskom kalendaru taj praznikprovelisasvojimporodicama. Razmatrawe predloga zakona ojavnimnabavkamabi}enastavqeno sutra. Podr{ku tom predlogunajavilesusvestranke vladaju}e koalicije, DS-ov glaszavisiodtogadali}ebiti prihva}en wihvo amandman, rezerveimaiDSS,dokjenajo{trijiukriticiLDP,koji}e biti protiv. Predlog zakona kojiserazmatrapohitnompo-

stupku podnela je grupa od 138 poslanika. Podr{kuzakonuuna~eludao jeiOdborSkup{tineSrbijeza evropske integracije, mada je u raspravi ukazano na neuskla|enost pojedinih delova predloga sprimedbamaEvropskekomisije. –Predlo`enizakonojavnim nabavkamausmerenjenabr`ei lak{e sprovo|ewe postupaka javnihnabavki,kaoiotklawawe koruptivnih elemenata i zloupotrebaprilikomzakqu~ivawa ugovora–izjavioje{efposlanikaSNS-aVeroqubArsi}.

ISPSdaoamandmane PredsednicaOdborazaevropskeintegracije MilicaDelevi} (DS) ukazala je na to da se u komentaru Evropske komisije na predlog zakona konstatuje da je onusagla{ensevropskimpropisimavi{enegoprethodni,aline idovoqno. –Komisijajenavelada}esinteresovawempratitikako}ete}iusvajawepodzakonskihakata– dodalajeMilicaDelevi}. PoslanikSocijalisti~kepartijeSrbijeDejanRadenkovi} rekaojeda}enakonusvajawazakona o javnim nabavkama, ceo proces javnihnabavkibititransparent-

nijijer}esvebitiobjavqenona portalu javnih nabavki, {to }e olak{atiu~e{}eponu|a~aipove}atikonkurenciju,budu}idaje u proteklom periodu broj ponu|a~aopao.ZaSPSjebitno{to seuvodiinstitutgra|anskognadzornika,kojim}enadgledatisve javne nabavke koje prelaze vrednostod700milionadinara. –Jednaodnovinakojupredla`emo–inevidimorazlogdane budeprihva}ena–jedaiplanovi nabavki,kojisuobaveznipoovom zakonu,buduobjavqeninaportalu javnih nabavki – saop{tio je Radenkovi}.

DStra`ibuyetskifond –Demokratskastrankapredlo`ilajeamandmannapredlogzakona ojavnimnabavkamapokojem}eseu{tedeutomprocesumaterijalizovatitako{to}ekrozrebalansbuxetaza2013.smawitistavkeza kupovinudobaraiuslugaiformiratibuxetskifonduiznosuod600 milionaevra–rekaojeposlanikDS-aBo`idar\eli}. –Natajna~in}emovidetidaliseteu{tedestvarnoirealizuju ikakosetro{itajnovac–kazaoje\eli},navode}ida}evladaju}a koalicija,ukolikoneusvojitajamandman,pokazatidajepredlo`enizakonsamopoliti~kitrik.

LDPnemapoverewa Liberalno-demokratskapartija ne}e podr`ati predlog zakona ojavnimnabavkamajernemapoverewauVladu,kojajeodgovornaza wegovo sprovo|ewe, posebno posle „niza skandaloznih imenovawa u javnim preduze}ima”, rekao je poslanik LDP-a Bojan \uri}. On je upozorio na to da 70 do 80 odsto javnih nabavki prolazi kroztapreduze}aidajere~omilijaradamaevragodi{we. –Minemamopoverewauzakon koji }e sprovoditi Aleksandar Vulin, Milutin Mrkowi}, skandalozno imenovani  novi direk-

tor „@eleznica Srbije„ DragoqubSimonovi}...–istakaoje\uri}, upozoravaju}i na to da su “kqu~nezamerkenaovajzakonpoliti~ke”. – Demokratske stranka Srbije smatradapredlo`enizakonojavnimnabavkamaimadobrare{ewa koja omogu}avaju da postupak javnihnabavkibudebrz,precizani efikasanuzsmawewezloupotreba,aodlukuotomekako}eglasatidone}enakonrasprave,uzavisnostiodamandmanakoji}ebiti prihva}eni–najaviojeDejanMihajlov.

Stefanovi}umesto Mi}unovi}a Novi {ef poslani~kog kluba DS-a od ju~e je Borislav Stefanovi},awegovzamenikJankoVeselinovi}, odlu~eno je nakon sastankaparlamentaracaiztepartije, kojem je prisustvovao i liderDS-aDragan\ilas. [ef poslani~ke grupe DemokratskestrankeuSkup{tiniSrbijeDragoqubMi}unovi} ju~eje podneoostavkunatufunkcijupo{to je, kako je rekao, bio “izabran privremeno za {efa poslani~kegrupe,nadvameseca,alije ostao na toj funkciji pola godine”. Stefanovi}jenakonizboraizjavioda}enastojatidaposlani~kiklubDS-abudejo{“jedinstveniji, aktivniji, vidqiviji i da

funkcioni{e na mnogo boqi na~in”. Ujedno, tvrdi da na ju~era{wemsastanku“nijebilotenzija idisonantnihtonova”. Napitawekakav}estatusimatibiv{iministrikojisuodbili dapodnesuostavkenaposlani~ke funkcije, Stefanovi} je istakao da}eseodnositipremawimakao ipremasvakomdrugomposlaniku, dawihovstatusipolo`ajnijeni{ta{toimavezesaskup{tinom. OnjerekaoidaVukJeremi},koji obavqa funkciju predsedavaju}eg Generalnoj skup{tini UN, nije sporan,jerjevlasnikmandata. -Kadazavr{imandat,mo`ese vratitiuposlani~kiklub.On}e imatisvojemesto–tvrdiStefanovi}.

Odbijenanketniodbor LDP-a Ju~ejeve}inomglasovaodbijenpredlogLDP-adasepohitnom postupku u dnevni red uvrsti “formirawe posebnog anketnog odbora koji bi ispitao eventualnezloupotrebeuodnosima predstavnika krupnog kapitala i dr`avnih organa i funkcionera i eventualne slu~ajevetrgovineuticajem”. –Na`alost,uzsveono{tose de{avalo proteklih dana, o~igledno je u {ta se pretvara i {ta treba da bude takozvana

borbaprotivkorupcijeiorganizovanog kriminala. Ovo je biona~indaparlamentiqudi kojibibilipozvanikaosvedoci, pod zakletvom, pred gra|animaSrbijeobjasneeventualno sve nedozvoqene veze – podvukaojeBojan\uri} iztestranke,uzkomentardaje“vlastodbiladatostavinadnevnired, o~ekuju}i vaqda za sebe monopol u toj borbi koju navodno sprovodi”. S. Stankovi}

dnevnik

Predposlanicima samoprelazniprincipi Preds edn ik Vlade Srb ij e Ivica Da~i} izjavio je da nikada nije bilo ni planirano da se srpska platforma za re{avawe kosovskog problema u celini na|e pred parlamentom,ve}daposlanici,kao{to }etobitiiu~iweno,trebada se izja{wavaju o „polaznim principima”platforme. –Jedandeosuosnovnipolazni principi, za koje se smatralo da treba da ih usvoji

parlament, i oni su razrada onogao~emusmogovorili–da ne `elimo da priznamo nezavisnostKosova,danasinteresuje status Srba u jednom takvom prel az nom per io du i privremenom aran`manu kada je nere{en status Kosova i Metohijeidatomoradabude povezanosprocesomevrointegracija–izjaviojeDa~i}. Polazni principi }e, kako jenajavio,uformirezolucije

i deklaracije biti preto~eni u dokument koji }e se na}i predparlamentom,adrugideo platf orme ~in e konk retn i predlozizare{eweproblema ionine}ei}ipredSkup{tinujertotrebadabudeu~iwenonakrajupregovara~kogprocesa. [ef Vladine Kancelarije za medije Milivoje Mihajlovi} rekaojeju~eda„nikonormalan ne objavquje platforme

zapregovore”,ipreciziraoda je dokument koji je nedavno predstaviodr`avnivrhSrbije zapravo platforma za re{avawekosovskogpitawa. –O~ekujemda}etaplatforma,kakovremeodmi~e,dobijati sve vi{e podr{ke i da nije na Beogradu da procewuje kolikojeonaprimewivajer}eo tome odlu~iti veliki centri mo}i,AlbanciiSrbi–naveo jeMihajlovi}.

Ko{tunica:Prekinutipregovore Predsednik Demokratske stranke Srbije VojislavKo{tunica izjaviojesino}dajepotrebnodaseuplatformuoKosovuuneseobavezadaparlamentdonesezakonosu{tinskoj autonomijizaSrbenaKosovu,kojeimaautonomijuunutarSrbijeidaseprekinupregovorisaPri{tinomuBriselu.Gostuju}iuemisiji„Oko”RTS-a,Ko{tunicajeoceniokaova-

INTERVJU

`noto{tojeurazgovorimasapredsednikom Srbije Tomislavom Nikoli}em primetio da onrazmi{qadapredlo`itakavzakon,{toje zaDSSprihvatqivo. Ko{tunicajeistakaodajeuplatformipotrebno jasno definisati i ustavno pravniokvir,kakobiseprekinuodijalogsaPri{tinom,jerseuwemu„kroznizzakqu~akaispo-

razuma polaku uspostavqa nezavisnost Kosova”.Tehni~kidijalog,dodaojeKo{tunica,potrebnojeprekinutiizato{tojeSrbijuodveo isuvi{e daleko - u „jedan ustavni sunovrat” koji ide u pravcu priznavawa nezavisnosti Kosova. Ko{tunica je istakao da pregovore treba vratiti u Savet bezbednosti UN, kako bicelastvar„krenuladrugimtokom”.

PROF. DR PREDRAG SIMI] O RASKOLU DR@AVNOG VRHA OKO PLATFORME ZA KiM

Mogu}iivanredni izbori PlatformaoKosovuiMetohiji mogla bi se na}i pred Skup{tinom Srbije, ali kako trenutnostojestvari,tosene}e dogoditi skoro, a suprotna polazi{ta predsednika dr`ave TomislavaNikoli}a ipremijeraIviceDa~i}a moglabidovesti do prevremenih parlamentarnih izbora, izjavio je za „Dnevnik”profesorFakulteta politi~kih naka u Beogradu dr PredragSimi}.  Zbog ~ega mislite da }e put dr`avnog dokumenta o KiM do parlamenta biti dug? – Suprotno prvobitnim o~ekivawima da }e to biti dokument iza kojeg }e stajati predsednik dr`ave i koji }e okupiti sve parlamentarne stranke, kakovladaju}e,takoiizopozicije, najnoviji spor koji je platforma za KiM otvorila govori da }e ona biti predmet `estokihpoliti~kihosporavawaidave}sadaizazivaodre|enukrizuuvladaju}ojkoaliciji.  Otkud kriza i utisak u javnosti o raskoraku izme|u predsednika i premijera? –Idosadajebilokritikau javnostizbogtoga{tosupregovoripremijeraSrbijeiKosova po~eliadaplatformajo{nije utvr|ena i donet jasan stav Skup{tine na osnovu kojeg bi Vlada nastupala. Vidimo da se javqajurazlikeizme|upredsednikaipremijeraiupogledusadr`ineplatforme,aliikarakterapregovorapodpokroviteqstvomBrisela.Dokpredsednik, ili bar platforma koja je na wegovu inicijativu napravqena,sadr`inekakvena~elnesta-

vove, poku{aj formulacije politikezemqeotompitawu,dotlesekodpremijerajavqamnogo pragmati~niji stav, koji skre}e pa`wu na to da dosada{weiskustvopokazujeda bipolazakodtakojasnih stavova prakti~no paralisaoipregovoresPri{tinom,atimeproizveo iposlediceuodnosimas EU.  Rasplet? – U ovom trenutku je zato zaista te{ko re}i kako }e se sve razvijati, ali postoje elementi ozbiqne politi~ke krize unutar vladaju}e koalicije.  [ta to, po vama, smeta premijeru u onom {to je predsednik sa svojim timom predlo`io? –Premijerjeuserijiizlagawa u posledwih nekoliko dana tovrlojasnoobrazlo`io.Onne govori samo sa stanovi{ta postoje}ih normativnih okvira,

krepanca izme|u normativnog i stvarnog, dakle zapisanog u Ustavuionog{tojerealnostna terenu.Predsednikdr`avejena straninormativnestvarnosti,a

premijerpolaziodrealnostina terenu i posledica svih akata koji su se dogodili u posledwu decenijuipo–dvenaKosovu.Tu postojivelikiraskorak.

Predsednikdr`avejenastraninormativne stvarnosti,apremijerpolaziodrealnostina terenuiposledicasvihakatakojisusedogodili naKosovuposledwudecenijuipo–dve presvegaUstavaSrbije,ve}polaze}i, kako ka`e, sa stanovi{ta politi~ke realnosti i iskustavakojesuimaleprethodne vladeuposledwih15-20godinau pregovorima povodom KiM. Prosto, tu postoji velika dis-

 Na osnovu ~ega }e premijer daqe voditi pregovore u Briselu ako Skup{tina ne usvoji i deo platforme u kojem su, kako je rekao, konkretni predlozi za re{ewe problema na KiM?

–Uovomtrenutkutojecentralno pitawe srpske politike,ionojepodelilovladaju}u koaliciju.Te{kojesadaprejudicirati kakav }e odgovor na to pitawe biti, a zavisi}e od odnosa politi~kih snaga. U slu~aju da se te razlike oko teksta platforme prodube, to mo`e dovesti i do prevremenih izborauSrbiji.  Da li sukob u osnovnim polazi{tima jedne i druge strane pi{e tekst platforme, ili se on stvara pod spoqnim uticajima? –Mislimdajesamtekst pisan u kabinetu predsednik a Nik ol i} a i wem u podr e| en ih slu` bi. To mo`emovidetiiztekstau kojem su se pojavile ideje koj e smo imal i do sad a prilikeda~ujemo,odkatalonskog mod el a do Lat er ans kog sporazumaostatusuKatoli~ke crkve u Italiji, kao uzora za status SPC na KiM... I sama ~iwenica da je predsednik dr`ave tu platformu predo~io stranim diplomatama, najpre ambasadorimastalnih~lanica SB UN, zatim EU pa tek onda opozicionimpartijamauSkup{tini Srbije, ~ini mi se da ukazujenatodaiNikoli}uva`avaterealnostiinastojida taj dokument prilagodi wima, odnosnosmawirazlikenanivo prihvatqivog,akojetomogu}e. No,~inimisedapostojivelikijazizme|unormativnog,{to stojiiuUstavuSrbije,ionog {tojerealnostnaKosovu. D. Milivojevi}

TVIT CRTICA Koje(ne)podoban Predsednik NUNS-a Vuka{in Obradovi} saop{tiojeju~enalajni:„Nanovogodi{wiprijemuPredsedni{tvuSrbijepozvani samo odabrani mediji i udru`ewa. Jo{jedanspisak(ne)podobnih„.

(Ne)zaboravni novinari Povodom komentara da je Leon Kojen naprasno promenio vizuru posmatrawa problema Kosova i Metohije, novinar Nikola Tomi} podse}a:„Dasaiz’Srbijagasa’,poslao miobave{teweoskokucenegasa(10%). BTW,kojezaboravio,VukJeremi} jegovoriodabiLeonKojenbiosjajnore{ewe zaministraspoqnihposlova,posleizboraumaju2012„. ReagujeeksimnistarDragan[utanovac: „E,jesinekozlopamtilo...:)„

Akomentarimaianaliti~arNikola Jovanovi}:„Tobibilakatastrofa,evo, ja glasam za Jelenu Mili} :)„, {aqivo }eJovanovi},kojijeipi-arVukaJeremi}a.

Gospodaadvokati Na ra~un ministra finansija Mla|ana Dinki}a prosle|enojepitawe: „Za{toneke delatnosti u Srbiji imaju privilegiju danepla}ajuporezeinisuusistemuPDVa?^imesugospodaadvokatizaslu`ilida dr`avaodustaneoduvo|ewafiskalnihkasauwihovefirme?„ Dinki}odgovara:„SistemPDV-ajeobavezan za sva preduze}a ~iji je godi{wi promet ve}i od osam miliona dinara. Bez obziranadelatnost.Unakrsnomproverom prihoda i imovine slede}e godine, verovatno }e se ustanoviti da mnogi advokati trebadapre|uuPDVsistem...„

Nipobabu,nipo... NovinarSlavi{aLeki} komentari{e nalajni:„SpecijalnisuduBeogradudanas ukinuo pritvor Zvonku Veselinovi}u. Ni po babu, ni po stri~evima, ni po jakomkosovskomfinansijeruSNS-a„. Funkcioner DSS-a @ivota Star~evi} oistojtemi:„Pu{tenVeselinovi}! Sud je nenadle`an jer je u~iweno delo mawe od dva miliona evra! O~igledan dokaz da nema uticaja politike na pravosu|e!;)„

NoviSadpregotivan grad Peva~VladoGeorgijev,koji}ezabavqatiNovosa|aneunovogodi{wojno}i“raspevan”jenalajni:“NoviSad–pregotivan grad“,veselo}eGeorgijev. S. St.


politika

dnevnik

FOND ZA RAZVOJ VOJVODINE PO HITNOM POSTUPKU U SKUP[TINI SRBIJE

Vlada„nudi” pokrajinskepare Skup{tina Srbije razmatra}epohitnompostupkunanovojredovnojsednici predlog zakona o razvojnom fondu Vojvodine, ~iji predlaga~ je pokrajinski parlament. Sednicajezapo~elaju~e,avojvo|anski predlog, koji je podnet 15. decembra, je druga ta~ka dnevnog reda, odmah posle razmatrawa predlo`enogzakonaojavnimnabavkama.VladaSrbije obavestila je parlamentdanemaprimedbina propisuna~elu,aliidaje podneladvaamandmanana ~lanove7i8predlo`enog zakona.Istovremeno,Vlada je prihvatila i amandmankojijena~lan4predlo`enog zakona podneo poslanik PUPS-a Momo ^olakovi}. Pokrajinska skup{tina predlo`ila je zakon koji predvi|a osnivawe razvojnog fonda AP Vojvodine, na osnovu sporazuma Republi~keiPokrajinskevladeo prenosuimovineiobavezaRazvojne banke Vojvodine.  Skup{tina Vojvodinejeuobrazlo`ewuzakonapodsetilanatodasuVladaSrbijeiVladaVojvodinepotpisale sporazumoprenosuimovineiobavezaRBV-a,kojimjepredvi|enredosledaktivnostiuciqusprovo|ewaprenosadelaimovineiobaveza na banku preuzimaoca, kao i prenos dela aktive na razvojni fond Vojvodine, kao i da je tim sporazumompredvi|enoda}eAP Vojvodina inicirati dono{ewe zakonaorazvojnomfondu. Predlo`enim zakonom se ure|ujeosnivawe,polo`aj,na~infinansirawa, poslovi, upravqawe, nadzor i druga pitawa od zna~aja zaradrazvojnogfondaVojvodine.

Wime je precizirano da se taj fondosnivazajedni~kimvlasni~kimu~e{}emAPVojvodineiSr-

Upravqawe Razvojnim fondom je dvodomno, a osnovni kapital je nov~aniuloguiznosuoddesetmi-

DSS: Va`an zakon PoslanikDSS-aJovanPalali} protestovaojeju~ezbogspajawaraspraveovi{eta~akadnevnogredajer,kakojerekao,ne vidime|uwimanikakvusli~nost.Predlogzakonaorazvojnom fonduAPVbi}erazmatranna~elnoupaketusizmenamaZakonaoenergetici,osporazumuItalijeiSrbijeutojoblastikao isgarancijamazavi{einostranihkredita. –Sobziromnatodasmouvelipraksudaseipredlozikojidolaze iz APV stavqaju na dnevni red, po{to se radi o vrlo va`nomzakonu,smatramodaotojta~kidnevnogredatrebaposebnodaseraspravqa–upozoriojePalali}.–Tu}everovatnobiti ministar energetike, pa gospodin Pastor, ko zna jo{ ko iz Ministarstvafinansijaimo}i}emosve,samonedakvalitetno raspravqamootimzakonima. bije, u skladu sa Zakonom o privrednim dru{tvima, kao dru{tvo s ograni~enom odgovorno{}u.

liona dinara, gde Pokrajina u~estvujesa78,11odsto,aRepublikas 21,89.

Vlada Srbije je prvim amandmanom predlo`ila da se novac za obavqawe poslova razvojnog fonda mo`eobezbe|ivati,izme|uostalog,izbuxetaVojvodine, a ne buxeta oba osniva~a, kako je predlo`ila vojvo|anska skup{tina. U obrazlo`ewu Vlada isti~edajesvrhaformirawafondatodau~estvujeurealizacijiprojekata nateritorijiAPV.PredlogPokrajinskeskup{tine je da izvor novca fonda,osimbuxetaAPV,bude i republi~ka kasa, {to, kakosmatraVladaSrbije “nije opravdano s teritorijalnogifunkcionalnog aspekta,pogotovoimaju}i u vidu rad i poslovawe Fonda za razvoj Srbije, kao i to da predlo`eno re{ewe dodatno nije kompenzovano odgovaraju}im kontrolnim u~e{}em Republike Srbije u upravqawu fondom”. Drugimamandanomsenavodida se novac koji se razvojnom fondu prenosi, a koja on ne plasira do krajabuxetskegodine,vra}aubuxet AP Vojvodine, ili ga fond mo`eplasiratiunarednojbuxetskojgodininaosnovuposebnogaktaVladeAPV. U prihva}enom amandmanu Moma ^olakovi}a dodata je osma oblastukojojfondu~estvujeurealizacijiprogramaiprojekata,a tojepodsticawesocijalnogpreduzetni{tva.Uvojvo|anskompredlogunavedenisurazvojprivrede, poqoprivrede,malaisredwapreduze}a,podsticawezapo{qavawa, izvoza i drugih projekata iz izvornihipoverenihnadle`nosti. S. Stankovi}

SlavenkoTerzi}noviambasador SrbijeuRusiji Predsednik Srbije Tomislav Nikoli} imenovaojeistori~araSlavenkaTerzi}a zanovogambasadoraSrbijeuRusiji,objavqenojeunovom„Slu`benomglasniku„. Terzi}jenau~nisavetnikIstorijskog institutaSANU.Namestuambasadorau

Moskvi nasledi}e Jelicu Kurjak, koja je natojdu`nostibilaod2008,aopozvana je24.oktobraovegodine. Ukazom predsednika Srbije s du`nosti je opoz van amb as ad or Srb ij e u Austriji Milovan Bo`inovi}, koji je

na to mesto postavqen krajem 2009. godine. Bo`inovi}jeprofesionalnidiplomata, a pre odlaska u Be~ bio je pomo}nik ministraspoqnihposlovaiambasadoru Nema~koj.

utorak25.decembar2012.

3

Da~i}:Predstoji godinaekonomskih izazova PremijerSrbijeIvicaDa~i} poru~iojeju~eda}enarednagodinabitipunaekonomskihizazova i ograni~ewa i da neophodno smawitijavnupotro{wu,aprio- ritet ekonomske poltike Vlade Srbije bi}e zaustavqawe privrednogpadaipreokretaweekonomskihtokovaupravcuuspostavqawa investiciono i izvozno orijentisaneprivrede. Premijer je rekao da su pred Vladomizazovnizadacikojizahtevaju politi~ki i dru{tveni konsenzus. –Svrhabavqewapolitikomje postizawe dogovora, te`wa za dru{tvenim dogovorom. Samo {to ve}om saglasno{}u mo`emo

i}idaqe.Akoka`etedaovonije va{akrizave}ne{too~emutrebadabrineVlada,ni{tane}emo uraditi. Samo zajedno mo`emo re{iti te{ku ekonomsku situa- cijuukojojsmo–rekaojeDa~i}. Srbijajeuovojgodini,kakoje konstatovao,imalamo`danajve}iekonomskipaduJugoisto~noj Evropi, koji je uzrokovan jakom zimom, a potom i velikim letwimsu{ama,kaoisna`nimuticajem krize u evrozoni i politi~kih faktorima vezanim za formirawenoveVlade. –Toimaidobrustranu,atoje da}eSrbijaslede}egodineverovatnoimatiinajve}irasturegionu–rekaojeDa~i}.

REKLI SU

Nikoli}:Dalibinas Vukprepoznao? –Du`nostdr`avejedabrineotradicijiikulturi, prenosiistorijskopam}ewenanajmla|eitakogradicivilizacijskikontinuitet–rekaojeju~epredsednikSrbijeTomislavNikoli}.–NisamsigurandalibinasVukKaraxi}iDositej Obradovi} danas prepoznali i da li bismo se uklopili u wihove obrasce.„Trudi}usedaneobrukamSrbiju,aodvaso~ekujemisto”,poru~iojeon,isve~anootvorioobnovqenozdaweMuzejaVukaiDositejau GospodarJevremojuliciuBeogradu.Nikoli}jerekaodanasupravotradicija~inidelomistorijskogpam}ewaStarogkontinenta,iistakaoda senacionalnasvestisvestozna~ajukulturepam}ewanepokazujesamo ondakadanasgodi{wiceterajunatodasesetimozna~ajnihqudiiinstitucijaikadasujubilejipovodzaobnovu.

Mi}i}:Odnosprema „lo{emkowu” PotpredsednicaLDP-aNata{aMi}i} ka`edanova vlastimalak{upozicijupo{towihnenazivajuizdajnicimaipremawimapostojiodnoskaoprema„lo{emkowu”.„Vidim,mnogigovoredazapravoimajuilak{upozicijuzato{to wihne}enazivatiizdajnicima...premawimaimaodnoskao{todobrim kowimauvekna|etemanu,alo{imtra`itene{topozitivno.Onisuu ovojdrugojpodeli”,ka`eNata{aMi}i}.PotpredsednicaLPD-adodaje daverujedajedobro{tojenovavlastnastavilapregovoresPri{tinom, i da je „najpozitivnije” {to su dobili priliku da isprave svoje gre{ke.Ona ka`e da se platformom za Kosovo dolazi u }orsokak, po{to predsednikTomislavNikoli} timdokumentom„mawebrineoSrbimana KosovunegoAhtisarijevplan”.

Ivanovi}:Obustaviti pregovore Srpsko nacionalno ve}e severnog Kosova i Metohije zatra`ilo je ju~e da se obustave pregovori Beograda i Pri{tineuBriseluidaseosnovnistavoviplatformeo Kosovunemewajujer~inewenusu{tinu.PredsednikSNV-aMilanIvanovi} je na konferenciji za novinare u Kosovskoj Mitrovici rekao „da ono{todonosi{tetuSrbimaiKosovuiMetohijinemo`edaseimplementira,dasepotpisujeiprihvata”.„Nikonijeovla{}ennizapregovore, apogotovuzapotpisivawesporazumakojiugro`avajuna{eintereseizna~esecesijuna{eteritorije”,rekaojeIvanovi}.–Zalaga}emosezaupotrebu svih legitimnih sredstava u spre~avawu implementirawa granica izme|uKosovaiMetohijeiostatkaSrbije.Onjeizrazionaduda}eutomeimatipunupodr{kulokalnihipokrajinskihpoliti~kihsubjekata.


4

ekonomija

utorak25.decembar2012.

GUVERNERKA NBS JORGOVANKA TABAKOVI]

„GASPROM” OSVAJA BALKAN

Otvorena pumpaNIS-a uRumuniji Naftna industrija Srbije, k}erka-firma „Gaspromweft a„, otvor il a je prv u benzinsku stanicu u Rumunij i, pod brend om „Gazprom„, sao p{ ten o je iz kompanije. Benzinska stanica se nalazi u gradu Sibiu, 300 ki-

dnevnik

joj su po~ele rad „Gazprom„ benzinskestanice,aprvaje otvorenauSrbiji19.decembra. Daq i razv oj mre` e pod novimbrendomplanirasei na ter it or ij i Bug ars ke i Bos ne i Herc eg ov in e. Do kraja 2013. godine, kako se

Cenesko~ile13posto, aBDPpao2odsto Ovu godinu zavr{i}emo s inflacijom od 13 posto, a ve} narednetrebalabidabudetriputani`a,odosnodadosegnestopu od ~etiri posto, uz dozvoqena odstupawa od jedan i po odsto. To zna~i da bismo u najlo{ijoj varijanti2013.moglizavr{iti sinflacijomod5,5posto.Uztu prognozu,naju~era{wojkonferenciji za medije guvernerka NarodnebankeSrbijeJorgovanka Tabakovi} objasnila je da su predvidivost i bezbednost ciq izadatakkojemte`iunarednoj godini. Onajeizjaviladaje„sigurna iuverena”utoda}ecentralna banka do kraja naredne godine vratitiinflacijuugraniceciqa, {to je i wen osnovni zadatak. Kaoglavneizazovezanarednu godinu, ona je istakla da poqoprivredna sezona ne mo`e biti

goranegoovegodine,alidatrebadabudemakarnanivouprosekaidapru`idoprinosprivrednomrastuod1,5posto. –Jediniizazovbijo{mogao biti ponavqawe gre{aka Vlade u smislu nekih novih izbora,aliizborakojimabiprethodila situacija ista kakvu smo nasledili – navela je guvernerka. Jorgovanka Tabakovi} je naglasila da monetarna politika mo`emnogo,alidasama,bezsaradwesVladom,nemo`eni{ta, isti~u}i da su Vlada i Ministarstvo finansija i privrede prvisaradnicicentralnebanke idadelujukoordinisano. Powenimre~ima,NBSnema nameru da devizne rezerve tro{i za finansirawe bilo koje vrste proizvodwe, ali ima instrumente „lepog, prijateqskog ube|ivawabanakadajenajboqe

dasebavetradicionalnimbankarskimposlovima”.Bankarski sektor u Srbiji je relativno stabilaninevidesezna~ajniji problemikojibisemoglijavitiunarednomperiodu,istakli

supredstavniciNBS-a.Poprojekcijama centralne banke, u ovojgodinio~ekujesepadbruto doma}egproizvodaoddvaodsto, a u narednoj godini o~ekivani rastje2,5posto. D. V.

PLATE I PENZIJE MO@DA SE MALO I POVE]AJU 2013. GODINE, ALI... lometara od Bukure{ta, na me|unarodnom autoputu E68 Buk ur e{t–Bud imp e{ta–Be~. Do kraja 2013, kako je saop{teno, u Rumuniji }e po~etidaradivi{eod50stanica. Operativno upravqawemre`ombenzinskihpumpi „Gaz prom„ na Balk an u obav qa NIS. Rum un ij a je druga evropska zemqa u ko-

navodi,„Gazprom„mre`ana Balk an u mo` e imat i oko 100benzinskihstanica. Osim visokokvalitetnog goriva, maziva i {irokog asortimanadodatnerobe,na stanicama}epostojatiprodavnice, restorani, kafei, apotro{a~ima}enaraspolagawu biti i druge usluge, izm e| u ostal og, be` i~n i pristupinternetu.

Monopolzarobio brojevefiksnih telefona? UnijaposlodavacaSrbijezahtevala je od nadle`nih dr`avnih institucija, a posebno Ratela,daod1.januara2013.godine ukine monopol Telekoma „Srbija” na prenos fiksnih telefonskih brojeva. Ukidawem togmonopolapreduze}aigra|aniSrbijebimoglislobodnobi-

rati operatere fiksne telefonije,saop{tilajeju~etaunija. UPStvrdidasuimseuproteklugodinudanajavilibrojni preduzetnici,direktorimalih, sredwih i velikih preduze}a, s pritu`bomdasuucewenidamoraju da ostanu korisnici Telekoma „Srbija” jer im nije dopu{teno da zadr`e svoje fiksne

telefonske brojeve ukoliko pre|u kod drugog operatera. Na taj na~in grubo se naru{avaju Zakon o trgovini i Zakon o za{titi potro{a~a jer se jednoj kompanijidozvoqavamonopolisti~ko pona{awe i ne dopu{ta seprivatnimpreduze}imaigra|anima da slobodno biraju ope-

ratera za fiksne telefonske usluge,smatrajuuUPS-u.Zatakvostawedirektnojeodgovoran Ratel, ali i nadle`no Ministarstvo spoqne i unutra{we trgovine i telekomunikacija kojenijeu~iniloni{tadaprivrediigra|animaobezbediwihova zakonima garantovana prava,navedenojeusaop{tewu.

Pustisnoviorastu standardadogodine Predvi|awa ekonomista ne iduuprilogonimakojiunarednoj godini o~ekuju zaposlewe, ve}e plate i boqi standard. Iako se stru~waci umnogome sla`usVladomuproceni da }e privreda zabele`iti rast od dva posto,veledaunajboqemslu~ajumo`emoo~ekivatiminimalan rastplataizaposlenosti.Realneprognozesuda}edogodinerasti i poqoprivreda, i automobilskainaftnaindustrija,ali }ese,kadajere~onovim radnim mestima, nastaviti lo{ trend koji je u u Srbiji prisutan od 2000.godine do danas. Ekonomista Dragovan Mili}evi} o~ekuje da }e i u 2013.biti nastavqen pad standarda stanovni{tva i wihove kupovne mo}i,ali je nemogu}e proceniti koliko }e jo{ qudi ostati bez posla.To }e zna~iti da }e dr`ava finansirati odre|ene programe socijalne pomo}i, naknade za nezaposlene,{to }e dodatno opteretiti buxet, mi{qewa je Mili}evi}.  Takvo optere}ewe buxeta }e seodraziti kako na gra|ane, tako i na privredu. – Na drugoj strani, postavqa se pitawe koliko }e poslodavci biti u prilici da podignu cenu rada– a verovatno ne}e,s obzirom na trenutni nivo nezaposlenosti, koji svakodnevno raste – rekao je Mili}evi}. Taj ekonomista je naveo da u Srbiji oko 60odsto privrednih subjekata ispla}uje zarade zaposlenima izme|u 60i 70odsto re-

Sve mawi pazar Najboqi pokazateq sni`enog standarda gra|ana Srbije su visine prose~nih ra~una u prodavnicama. U 60 odsto kupovina vrednost ra~una ne prelazi 500dinara, a svaka peta kupovina ne pre|e vrednost od 300dinara. To jasno govori da nam se standard spu{ta,a kako stvari stoje, ne}e biti druga~ije ni naredne godine. Potro{a~ke navike bitno su promewene,a cena je dominantan faktor koji nas opredequje pri izboru. publi~kog proseka. Statistika bele`idazaraduve}uod150.000 dinara zara|uje blizu 37.000 zaposlenih. Nasuprot tome, gotovo150.000radnikaneprimaplatu ili mese~no prebroji najvi{e 25.000 dinara. Ina~e, po po-

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

1

110,6692

112,9278

115,5251

110,3305

Australija

dolar

1

87,3820

89,1653

91,2161

87,1145

Kanada

dolar

1

84,5384

86,2637

88,2478

84,2796

Danska

kruna

1

14,8252

15,1278

15,4757

14,7799

Norve{ka

kruna

1

15,0442

15,3512

15,7043

14,9981

[vedska

kruna

1

12,7905

13,0515

13,3517

12,7513

[vajcarska

franak

1

91,5984

93,4678

95,6176

91,3180

V. Britanija

funta

1

135,7571

138,5277

141,7138

135,3416

SAD

dolar

1

83,9485

85,6617

87,6319

83,6915

Kursevi iz ove liste primewuju se od 24. 12. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (510,99 -1,05)

Simpo, Vrawe

20,00

120

55.200

Globos osigurawe, Beograd

11,76

95

1.425

AIK banka, Ni{

-3,00

1.551

246.535

Lasta, Beograd

11,11

290

4.930

NIS, Novi Sad

-1,07

737

4.519.231

9,20

95

2.850

Imlek, Beograd

0,00

3.100

62.000

7,95 Promena

10.795 Cena

647.698 Promet

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.276

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

Luka Dunav, Pan~evo

-20,00

1.552

46.560

0,50

603

232.685

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

BIP u restrukturirawu, Beograd

-12,50

35

3.930

-2,39

449

1.150.447

Soja protein, Be~ej

Galenika Fitofarmacija, Zemun

-11,98

2.306

23.060

0,00

710

0,00

Jubmes banka, Beograd

7,95

10.795

647.698

Metalac, Gorwi Milanovac

1,92

1.699

101.950

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.620

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

0,00

Alfa plam, Vrawe

-3,18

5.301

1.129.200

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

550

0,00

Tigar, Pirot

-4,35

220

95.050

Privredna banka, Beograd

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

dacima Republi~kog zavoda za statistiku iz oktobra, prose~na zarada u Srbiji je iznosila 42.122 dinara, dok je po Ministarstvu spoqne i unutra{we trgovine, prose~na potro{a~ka korpa vredela 58.006,96 dinara.

Mili}evi} je ukazao natoda veliki broj kompanija ispla}uje minimalnu zaradu,izme|u 20.000 i 22.000dinara mese~no,pa ~ak i mawe, ocewuju}i da, ukoliko se ta suma zarada ra~una u okviru modela privrednog rasta zasnovanog na rastu potro{we i uvoza,onda to nema veze s ekonomijom i ne daje nikakve rezultate. – Do{li smo do toga da se 60 odsto penzija finansira iz buxeta, iako to po zakonu ne bi smelo da bude– primetio je Mili}evi}. Pomenimo, broj zaposlenih u Srbiji u septembru 2012.smawen je 0,2odsto u odnosu na isti mesec pro{le godine,prose~ne zarade su ve}e dva posto, dok }e rast cena na malo biti blizu 13 procenata, a do kraja 2012. o~ekuje se pad BDP-a do 2,5odsto. Popodacimaportala„Makroekonomija”, prose~na zarada po glavistanovnikauSrbijiiznosi89evra.Prose~naplatauSrbijipove}anajesa68evraudecembru2000.na367evrauoktobru 2012, a broj zaposlenih za proteklih 12 godina smawen je za 363.000 lica. Istovremeno, nivo proizvodwe je sada ni`i nego 2000, dok je rast plata posledicarastaspoqnogdugastada{wih 11,7 milijardi evra na dana{wih25,5. UFondacijizarazvojekonomske nauke (FREN) o~ekuju realanpad`ivotnogstandardagra|anaunarednojgodinioddvado triodsto. S. G.

Jubmes banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Projektbiro, Sombor AMS Osigurawe, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-8,05

400

288.000

-5,88 Promena

800 Cena

72.000 Promet

NIS, Novi Sad

-1,07

737

4.519.231

Alteh Srbija, Senta

0,00

310

1.860.000

Projektbiro, Sombor Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Luka Dunav, Pan~evo

-8,05

400

288.000

5,72

425

88.060

-20,00

1.552

46.560

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima


ekOnOMiJA

dnevnik

ZREWANINSKAKOMPANIJANASPISKU24SPORNEPRIVATIZACIJE

Hipoteka pro{lostijo{ ko~i„[invoz” Na spisku 24 sporne privatizacije, ~iju reviziju je rezolucijom zatra`io Evropski parlament, nalazi se i zrewaninski “[invoz”. Dokle se stiglo u istrazi ovog slu~aja, da li je ona uop{te i zapo~eta i da li postoje novi dokazi o tome da je preduze}e za remont {inskih vozila privatizovano na krimina-

lan na~in, kao {to su svojevremeno tvrdili biv{i radnici i mali akcionari, javnosti za sada nije poznato. Ali, direktor “[invoza” RadomirMiqu{ ne krije da “hipoteka” privatizacije jo{ iz 2004. godine, koja je sporna, odbija potencijalne naru~ioce. Miqu{ je izjavio novinarima da firmu ve} godinama prati ista pri~a o privatizaciji, zbog ~ega ona posluje ote`ano. – Niko se ne izja{wava o tome {ta je sporno, a mi bismo najvi{e voleli da se to jednom i kona~no re{i. Do sada niko iz policije nije dolazio, ni od kog iz firme nisu tra`ene izjave, ali pri~a o sum-

wivoj privatizaciji se i daqe vrti. U ~emu smo mi sporni kada redovno izmirujemo poreze i doprinose, a istovremeno “@elvoz” iz Smedereva ima vi{e od milijardu dinara neupla}enih poreza i doprinosa, a `ivi na jaslama dr`ave? – rekao je Miqu{, napomiwu}i da “[invoz” ugovara velike po-

– Javio nam se i operater iz Slovenije, s naruxbinom za remont vagona za rasute terete. Nadamo se da }emo bar delom u}i i u program za o`ivqavawe srpske vagonogradwe i da }e nam pripasti bar 50 miliona od tog posla, iz kojeg smo 2009. i 2010. bili iskqu~eni. Pare se izdvajaju iz buxeta i daju se firmama koje ne pla}aju poreze i doprinose, a nas izostavqaju – po`alio se direktor “[invoza”. On ukazuje na to da su iz @eleznica Republike Srpske hteli da anga`uju zrewaninsku firmu kao remontera, na osnovu kredita od deset miliona evra koji su dobili ba{ od Vlade Srbije. Wihov izbor da to obavi ba{ “[invoz” nije pro{ao, i to bez vaqanog obja{wewa. – I pored svih tih neda}a, slede}a godina ima dobru najavu. Radi se na predugovoru s kanadskoaustrijskom firmom, koja ho}e da rekonstrui{e dizelke “kenedijevke”, koje smo mi kupili kao staro gvo`|e. Plasira}e se od 12 do 20

„[invoz” je jo{ 2009. godine iza{ao iz ste~aja, izmirio je sve obaveze prema poveriocima i radnicima i sada je likvidan bez dana blokade slove sa strancima i da je uposlio 200 radnika. Po wegovim re~ima, “[invoz” je jo{ 2009. godine iza{ao iz ste~aja, izmirio je sve obaveze prema poveriocima i radnicima i sada je likvidan bez dana blokade. Pre pola meseca fabrika je ugovorila s naru~iocem iz Turske rekonstrukciju 22 plato-vagona. Posao je, veli Miqu{, vredan 600.000 evra i dobar je za po~etak 2013. godine.

lokomotiva na ino-tr`i{te, van Evrope, a stani naru~ilac posla obezbe|uje kupca, delove i opremu. Vrednost tog posla je ve}a od 20 miliona evra. U izgledu je i remont vi{e od 200 vagon-cisterni za strane operatere. Osim toga, Pokrajinska vlada planira revitalizaciju `eleznica u Vojvodini i tra`ili su nam ponudu za {est dizel-motornih garnitura – najavio je Miqu{. @.Balaban

utorak25.decembar2012.

5

JAVILESEBANKEZAPREUZIMAWEIMOVINEIOBAVEZA RAZVOJNEBANKEVOJVODINE

Rusi,Francuzi iItalijani `eleRBV

Najozbiqniji kandidati za preuzimawe obaveza i imovine Razvojne banke Vojvodine su, kako „Dnevnik” saznaje, Folksbaka, koja je u vlasni{tvu ruske Sberbanke, zatim francuska Sosijete `eneral i italijanska Unikredit banka. RBV }e preuzeti onaj ko ponudi najboqe uslove, a postupak bi trebalo da se zavr{i u januaru. Novi vlasnik preuzima 80.000 deponenata i 110 miliona evra osiguranih depozita, plus jo{ sto miliona evra koji nisu osigurani. Potowi ne}e pasti na teret novog vlasnika ve} }e se za neosigurane depozite te one koji nisu pokriveni kvalitetnom aktivom emitovati obveznice u iznosu do 70 miliona evra. U budu}oj emisiji AP Vojvodina }e u~estvovati sa 78,11 odsto a Republika Srbija s preostalim delom. Otkako su jo{ letos po~ele pri~e o te{ko}ama u Razvojnoj banci Vojvodine, zaposlenima nije lako. Ukupno ih je 586, od toga dve stotine radi u centrali i ekspoziturama u Novom Sadu a ostali u drugim poslovnim jedinicama, mahom u pokrajini. U ~etvrtak su i protestovali, a wih stotinak do{lo je pred zgradu Vlade Vojvodine sa zahtevom da im se objasni {ta ih ~eka. Najvi{e wih bi `elelo da pre|e u banku ili budu}i razvojni fond Vojvodine. [ta bi ih moglo ~ekati zna}e uskoro. Vlada APV je dala saglasnost RBV-u da pripremi predlog programa re{avawa vi{ka zaposlenih, koji bi obuhvatio sve zaposlene s radnim odnosom na neodre|eno vreme i bio dostavqen Pokrajinskoj vladi na saglasnost. Razvojna banka Vojvodine obavezuje se da sa~ini

U RBV-u je 586 zaposlenih, od toga dve stotine radi u centrali i ekspoziturama u Novom Sadu, a ostali u drugim poslovnim jedinicama, mahom u pokrajini predlog optimalnog broja zaposlenih s potrebnim kvalifikacijama, da bi preostali bili preuzimani od razvojnog fonda AP Vojvodine. RBV se obavezuje da, nakon izbora banke preuzimaoca, omogu}i toj banci preuzimawe odre|enog broja zaposlenih za koje je zainteresovana. Nakon toga RVB je du`an da donese program re{avawa vi{ka zaposlenih i da ga dostavi na saglasnost potpisnicima sporazuma o prenosu imovine i obaveza Razvojne banke Vojvodine. Razvojna banka Vojvodine se obavezuje da tim programom planira isplatu otpremnina u skladu s odredbama Zakona o radu, koja bi se izvr{ila kad se steknu svi uslovi,

vode}i ra~una o tome da se ne ugrozi likvidnost banke pre postupka prenosa na Razvojni fond i banku preuzimaoca, a najkasnije do dana prenosa imovine na Razvojni fond i banku preuzimaoca. Neminovno je da nakon tih poteza ostane vi{ak radnika koji ne}e dobiti posao. Za wih je planiran socijalni program po modelu koji je primewen u Agrobanci, a to je bilo 300 evra po godini sta`a. Sve dok se ne razjasni ko preuzima banku, kada po~iwe da radi budu}i vojvo|anski razvojni fond i ne okon~a se socijalni program, svi zaposleni ostaju na svojim radnim mestima pod uslovima koji va`e i sada. D.V.


6

TRe]e dOBA

utorak25.decembar2012.

Danas~ek Isplatadrugogdelanovembarskepenzijezabiv{ezaposlenepo~iwedanas.Po{tari}edokrajasedmicesvimakojisvojeprinadle`nostiprimajudostavomnaku}nuadresuisporu~itinovacdabiionimoglipazaritizaNovugodinu. Ina~e,iznosna~ekujeistikaoiprethodni. Q. M.

Prostirkareagujenasvakikorak

OSNOVCI ROBOTI^ARI ZBRIWAVAJU DEZORIJENTISANE SENIORE

Tepihkoji svetlino}u Pre pola veka deca su slobodnovremeposle{koleprovodila igraju}i se na ulici. Danasnekiodwihovihunu~i}avremeposlenastaveprovode u laboratorijama, koriste}i tehnologiju da bi poboq{ali kvalitet `ivota svojih bakaideka. Rob ot i~k i tim Osnovn e {kole „Sent Xerom„ u ameri~komgradi}uVejmutzatakmi~ewe u robotici izmislio je „svetle}e tepihe“ koji poma`u starijim qudima da se lak{esna|upoku}i. Trinaestogodi{wak i u~eniksedmograzreda Xozef Meskino jedanjeod~lanovatima koji se spremao za Prvu legoligu – roboti~ko takmi~ewe SAD. Kako ka`e, to takmi~ewezvu~alojekaonau~nafantastika kada se za wega prvi put zainteresovao pre ~etiri godine, ali je vreme pokazalo da se i nau ~n of ant as ti~n i snovi mogu ostvariti. Wegov tim „Lego lavovi“ nedavno je zavr{io to takmi~ewe na regionalnom i dr`avnom nivou, osvajaju}iobaputanagraduza svoj izum – tepih koji svetli na pritisak. Taj izum bio je odgovor na temu ovogodi{we lig e, pos ve} en u najs tar ij im gra|anima. Da ne bi lutali u razmi{qawimaotomeukojempravcuwihovradtrebadaseodvija,de~aciidevoj~iceiz„Lego lavova“obratilisusebakama

idekamapitawemskakvimse te{ko}ama naj~e{}e suo~avaju u svakodnevnom `ivotu. Rezultatwihoveanketejetepih koji svetli u mraku i poma`e starijimqudimadaseorijenti{u u ku}i. Tako }e izbe}i povrede u kupatilu posle ~estihno}nihposeta,jedanjeod arg um en at a mal ih pron alaza~a. Tepih se osvetli na priisak, odnosno kad wegov vlasnikstanenawega,awegovi stvoriteqi nadaju se da su time re{ili problem ~estih pov red a star ij ih qud i koj i slabijevideiimajulo{umotoriku. Dabiosvojilisveameri~ku nagradu, ~lanovi „Lige lavova„morajudaseizboreisizazov im a prez ent ac ij e izum a. Wihovzadatakbi}eidaubede `iri u to da je wihov izum kvalitetanipogodanzaulagaweirazvoj,kaoida}epoboq{ati `ivotni kvalitet qudi starijihod65godina. Timoddesetde~akaidevoj~ica,starihizme|udeseti14 godina,sastajesedvaputanedeqnoiusesijamaodtrisata razvija strategiju prezentacij e i rad i na pob oq{ aw u osnovneidejedabijeu~inili lako dostupnom, jeftinom i lakomzaugradwu. Ako uspeju u namerama, mo`emoo~ekivatidase„svetle}itepisi“na|uuprodavnicamave}zagodinu-dve. I. Vujanov

LO[A GODINA ZA PENZIONERE, A NI NAREDNA NE]E BITI BOQA

Niizbornaobe}awa nisukao{tosubila Godinanaistekunijedonela jarde dinara preuzima dr`ava. boqitakpenzionerimapaine- Svake godine bi se vra}ala majuba{mnogorazlogada`a- tre}inaduga,adatumeisplate lezawom.Imalisudvaredov- utvrdi}eVlada. na uskla| iv aw a penz ij a, 1. Napo~etku2012.pove}anaje aprila i 1. oktobra, ali im je minimalna starosna granica todonelosamo5,46postove}i za mu{karce sa 40 godina sta~ek.Aprilskouskla|ivaweiz- `a osigurawa, pa sad u staronosiloje3,46posto,ado{loje snu penziju mogu s najmawe 53 pred same izbore, pa se vlast godine i osam meseci `ivota, nijeusudiladasmawi ono{to {toje~etirimeseca vi{enezakon garantuje penzionerima. go lane. To podizawe granice No, kod oktobarskog uskla|i- prakt i~n o je pog od il o sam o vawa,aizborisuve}davnobi- one s beneficiranim radnim li zavr{eni, vladaju}a koali- sta`om, a za sve ostale ni{ta cijajeodlu~iladaizmeniZa- senijemewalo.Mu{karcisui kon te najstarijima umesto se- daqesticalipravozaodlazak dam odredi pove}awe od samo upenzijusa65godina`ivotai dva posto. U istim izmenama najmawe15sta`aosigurawa,a navedeno je da }e u istom pro- izmena za starosnu penziju, 60 centu penzije biti uve}ane i godina`ivotai15godinastaaprilanarednegodine,~imesu `a,nijebiloniza`ene.Po~ezap rav o “mal o” zamrz nut e, jer nek og pove}awa ipak ima. To{tojeonomnogo maw e od tro{ kov a `ivotanijedovoqan razlog da penzioneri dob ij u ve} e jer svi uglas vi~ u da novca ni za ovolike penzijenema. Da se ubla`i neprav edn o zak id aw e penzionerima dr`ava je odl u~ il a da onim najsiroma{nijim, s primawima do 15.000 dinara mese~no,dodelisocijalnu pomo}od16.000u~etir i rat e. Prv a i druga ispla}ene su ovegodine,atre}ai ~etvrta }e biti do- Malorazlogadasepo{tar`eqnoo~ekuje godine.Mnogisupohitali da tu “dr`avnu dare- lo je i postepeno dizawe sta`qivost” proglase za 13. pen- ros ne gran ic e za por od i~n u ziju i tako penzionere dovedu penzijusupru`nika,pajeuslov na stub srama jer oni, eto, u za udovice 50 i po godina a za vreme krize primaju penziju udovcepetvi{e. pride–iakojejasnodaonato Starosna granica za povlanije. Jer da je to zaista re~ o ~ewe novca ulo`enog u dobro13. penziji, dobilibijesvi. voqn e penz ijs ke fond ov e i Od po~ etk a god in e vojn i raspolagawe wime pove}ana je penzioneriiosiguranicipri- s53na58godina.Kakojepredpojenisucivilnomfonduide- vi|eno izmenama Zakona, nole sudbinu svih penzionera. vac se ranije mo`e povu}i saMilitarni Fond PIO je uki- mo zbog trajne nesposobnosti nut, a wegova neizmirena po- zarad,alineizbogvanrednih tra`ivawapreuzeojecivilni. tro{kovale~ewa. Dr`ava se obavezala na to da Fond PIO izdvojio je topreo s tal a dug ov aw a vojn im kom ove godine 275,6 miliona penzionerima isplati u tri dinara,{toje0,1odstoprihorate, od ove do 2014. Pred poda od ostvarenih penzionih slanicima treba da se na|e doprinosa, za besplatnu desepredlogzakonapokojemdugza todnevnu rehabilitaciju pen35.000 korisnika od 4,5 milizionera u nekoj od 25 bawa.

Ove godine je o tro{ku dr`ave na oporavak oti{lo oko 9.500starosnih,invalidskihi porodi~nih penzionera svih kategorija. Svi koji ispuwavaju uslove da od po~etka naredne godine odu u penziju treba radni odnos da raskinu najkasnije 30. decembra, a zahteve za penziju podnesu sutra. To mogu li~no na {alteru Penzijskog fonda ilipo{tom.Po{toovejeove godine 30. decembar u nedequ, radniodnostrebadaraskinuu petak,28. decembra, auponedeqak, 31,da podnesuzahtev.Ako to ne urade kako treba i zakasne, ve}unarednojgodiniva`e novi uslovi za penzionisawe pa }e im nedostajati godine i sta`ai`ivota.

Ni 2013. ne}e doneti ve}i boq it ak penz io n er im a. Ve} sadseznada}e1.aprila,ito nakon {est meseci od posledweg uskla|ivawa, dobiti penzije uve}ane dva procenta, a {ta }e biti 1. oktobra, kad sledi naredno zakonsko pove}awe, trenutno niko ne zna. Naime, mo`e se pri~a iz ove godineponovitipadaimumestoonog{tosledujepra}ewem tro{kova`ivotabudeodre|eno druga~ije. Sve zavisi od oporavkasrpskeekonomijejer, ako situacija ostane kakva je sad, nade za ve}e pove}awe nema.Ve}sadseunarednugodinu ulazi s izjedna~enim brojem penzioneraizaposlenih,snajavama da }e uslediti novi talasotpu{tawa,atozna~ijo{

mawiprihodiodpenzionogdoprinosa i jo{ ve}e izdvajawe iz buxeta za redovne penzije. Penzioneri ~ija primawa su mawaod16.000dinaradobi}eu dverate8.000, jerimjedr`ava tolikoostaladu`naodovegodine. Jednu }e dobiti i vojni penzioneri kojima dr`ava dugujeizprethodnihgodina. Izvesnojeida}ebitinovih izmena penzionog zakona, ali kakvih ikoliko}eonpogoditi postoje}e penzionere, jo{ se sam o nag a| a. Od Srb ij e MMF i Svetska banka tra`e nastavakpenzionihreformi,a da li }e to zna~iti mawe penzije, i za koga, ili, pak, pove}awestarosnegraniceizamu{karce i za `ene, ostaje da se vidi.No,ve}odprvogdananaredn e god in e izv esno je da se `enama od 2013. svake godine,kaouslovzapenzio n is aw e, god in e sta`a i `ivota pove}avaju po ~etiri meseca.Dakle,odnaredn e god in e `en e }e u penziju mo}i s 35 godina i ~etiri meseca sta`a i bar 53 godine i ~etiri mesecastarosti.Nema izmena za `ene koje idu u starosnu penziju jer je za wih idaqeuslov60godina`ivotainajmawe 15sta`a. Mu{karci }e se i dogodinepenzionisatisa65godinaibar 15 godina sta`a osigurawa, kao i 40 godinasta`ainajmawe54`ivota oni koji imaju beneficirani sta`.Slede}egodinesedi`ei starosnagranicapredvi|enaza porodi~nu penziju udovica i udovaca.Udovice}emo}idadobiju penziju supruga ako u trenutkuwegovesmrtiimaju51godinu a udovci 56. Policijski slu`benici s posebnim ovla{}ewima, uniformisani policijskislu`benici,pripadnici BIA-e, VBA-e, VOA-e, kojima sestarosnagranicazaodlazaku penziju sni`ava zbog prirode posla, od 2013. mo}i }e da se penzioni{u s 53 godine i {est meseci i najmawe 21 godinom sta`a,od~eganajmawe11godina mora biti provedene na pomenutimposlovima. Qubinka Male{evi}

BIV[A TEKSTILNA RADNICA BISTRI ISTORIJU POKOJNE JUGOSLAVIJE

KAKO LEKAR KA@E

Mnogo~ajaubija mnogogvo`|a Kafaili~aj-starajei~e–Kofeinizkafeimablagi sta dilema onih koji brinu o analgetskiefekat–obja{wasvomzdravqu.LekaripreporuvadrSini{a Tatin.–Ukoli~uju umerenost, bez obzira na koseuzimaslekovimaprotiv izbor. Jer i kafa i ~aj imaju bolova, poja~ava wihov efesvoje brojne prednosti, ali i kat, {to vaqa znati ukoliko mane. Naime, kafa je {ampion u razbu|ivawu pospanih i davawu vit aln os ti. U jedn oj {oqici ima 50 do 150 miligrama kofeina, a ukolikosekafapijeu umerenim koli~inama, onapoboq{avasr~ane funkcije, raspolo`ewe, stimuli{e nervni sis tem i pob oq{ av a weg ov rad. Zat o oni koji imaju probleme s tim bolestima, kafu vaqa da uzimaju u malim kol i~ in am a. Po Isrcemaweboliposle{oqicekafe stim ul at ivn im svojstvima~ajmalozaostajezakapijete neka ja~a sredstva za fomjerpo{oqisadr`i35do umirewe bolova. Flavonoidi 80 mg teina. On podsti~e aksu sastojci tanina iz ~aja za tivnost organizma kao i kokojejeutvr|enodaimajuantifein, ali se wegov u~inak pooksidativna svojstva, odla`u sti`e tek kada se pije u kolistareweiimajuva`nuuloguu ~inamaznatnove}imodkafe. za{titisrcaikrvnihsudova.

dnevnik

Zeleni ~aj je bogatiji flavonoidima od crnog. Me|utim, ni s ~ajevima ne treba preterivati jer je dokazano da oni blok ir aj u isk or i{ }av aw e gvo`|e u organizmu. Osobama kojepateodanemije ~ajsezatonepreporu~uje. Ne` eq en o dejstvo kafe osete svi kojipijuve}ekoli~ine svakoga dana. Teg ob e se isp oq avaju kroz nadutost stom ak a, stvar aw e vi{ ka kis el in e u `el uc u, nes an ic u, razdra`qivost. Me| ut im, {oq ica kafe posle jela olak{ av a var ew e. Ina~ e, dnevn o ne treba piti vi{e od tri-~etiri {oqice. Posebno se prep or u~ uj e oprez s instant-kafom, koju mnogi piju kaoposlasticusmlekom,sladoledom ili {lagom, pa nije ~udo{topreterujusdozama. J. Barbuzan

Dosadajestrogo zabrawena Apatinka Slavica Taboro{i je u penziju oti{la pre 15 godina i odmah se ukqu~ila u rad mesnog „esnafskog” udru`ewa. –Mnogi~imprestanudarade u preduze}u klonu duhom, alijatonisam`elelasebida dozvolim.Naviklasamkaotestilac u „Apateksu„ da se svakodnevno dru`im s qudima i stoga sam se ukqu~ila u rad Udru`ewa, gde se radi, ali i zabavqa,pamijesvakidanispuwen. Ina~e, poti~em iz porodicespetorodecepamesamo} a nim al o ne priv la~ i. Uglavnom, dosada je strogo zabrawena! Imam supruga i unuke,aliizawihna|emdovoqno vremena – pri~a Slavica, koja jeuUdru`ewuzadu`enazasekciju folklora i pikada, ali i logistiku putovawa svojih ispisnika. – ^esto organizujemo susrete, koja su uvek dobro pose}eni.Imatudostaposla,alikad vidim na{u predsednicu, ne mogu da se `alim. Mileva Babi} ima izuzetno mnogo energijeisvenasbudesramotakad

SlavicaTaboro{i

ne uradimo ono {to je dogovoreno–hvaliSlavicasvojurukovoditeqku. Ima ona vremena i za svoje hobije,presvegapisawepoezije,pasvakisusretpenzionera, odlazaknaletovaweiliporodi~ni doga|aji dobijaju svoje stihovano svedo~anstvo. Ve}

se nakupilo vi{e od stotinu. – @elim da sa~uvam lepe trenutke, ali i svojim unucima poka`em koliko ih volim, amislimdatonajboqe mogukrozpoeziju–dodajeSlavica. Nekadajevremetro{ila i na ru~ne radove, ali odnedavno se okrenula prou~avawu istorije pokojne Jugoslavije jer je, kako ka`e, u`asnuta time koliko malo mlade generacijeznajuopro{lostisvoganarodaiovih prostora. Mnogo im je lak{edaprihvatemitom an ij u pseu d on au ~nika. –Morampriznatidameistorija nekada nije previ{e privla~ila,asada,podstaredane, `ao mi je {to toliko malo znam pa se trudim da nadoknadim propu{teno i razbistrim sebiono{tosumesvojevremenopogre{nou~ili –neumorna jeSlavica. J. Prel~ec


Eminentnidavaocikrvi uGradskojku}i ^lanoviKlubaeminentnihdobrovoqnihdavaoca krvi „Izvorni klub 100” prisustvovali su ju~e na tradicinonalnomnovogodi{wemprijemuuGradskoj ku}i,augostioihje~lanGradskogve}azazdravstvo drPetarNovakovi} ipomo}nikgradona~elnikaVawaVu~enovi}. -Budu}idasegodinamabavimhirurgijom,iziskustvaznamkolikijezna~ajqudikojidajunajdragocenijute~nostispa{avajuqudske`ivote.Velikamije ~ast{tosamuprilicidaihpozdravimiuka`emdu-

Novosadska utorak25.decembar2012.

PREDSTAVQENASATNICANOVOGODI[WENO]IUCENTRU

„Vivavoks”zapo~etak, Sergej]etkovi}zakraj

NoviSad:rimokatoli~ka`upnacrkvaImenaMarijina:misa u8.30iu11.30satinama|arskomjeziku,u10~asovanahrvatskomjeziku. Sremska Kamenica: crkva Na{a{}e svetog kri`a: misa u 11~asova. Petrovaradin:crkvaSvetiRoko:misau10.30~asovaive~erwe u18.30;crkvaSvetiJuraj:misau17~asova;crkvaSvetikri`:misa u10~asovaiu18ve~erwe. Reformatsko-hri{}anska crkva: misa u 10 ~asova u crkvi ucentru,u8~asovaucrkvinaTelepu. Slova~ko-evangelisti~kacrkva:svetaluturgijau10~asova. Sremski Karlovci: rimokatoli~ka crkva Presvetog trojstva misau11sati.

GradjedobioproslavuNovegodinekakvu jeposvomkulturnomrenomeuzaslu`io,apo prvi put u novijoj istoriji u~estvuje i proslaviBo`i}a,izjaviojedirektorKulturnog centraAndrejFajgeq naju~era{wojkonfereniji za novinare. Ovom doga|aju su prisutvovaliigradona~elnikMilo{Vu~evi} te u~esnici novogodi{weg programa na Trgu slobode;hor„Vivavoks”,SlobodanTrkuqa, VladaGeorgiev iSergej]etkovi}.

V remeploV

Prvigradona~elnik NovogSadauKraqeviniSHS

Satnica

prvigradona~alnikNovogSadau Kraqevini SHS. Pridru`io se radikalnojstrujiStojanaProti}akojaseugasila,paseiAdamovi}povukaoizpolitike,alinei izdru{tvenog`ivota.Od1921.pa do Aprilskog rata 1941. bio je predsednik Advokatske komore Vojvodine,dabiseuvremema|arske okupacije 1941 - 1944. ponovo obreouma|arskomzatvorukaotalac.Umroje1945. N.C.

Program dana{we proslave Bo`i}a po~iwe u 12 sati na Tru slobode nastupom mali{ana iz Muzi~ke radionice „Doremi”,zatimnastupajuGradskide~ji hor „Zvon~i}i” te de~ji crkveni hor iz Novog Be~eja. Ve~erwi program u 18 ~asovaotvaraKUD„Petefi[andor”,a nakon wih nastupaju instumentalni sastav`upnecrkveImenaMarijinakaoi LazarNovkov iorkestar„Frame„.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska3, tel:426-555,525-261, radnimdanomod8do20, subotomod8do14

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul.oslobo|ewa48/I Tel:442-645,677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKACENTAR”, rendgen,ultrazvuk, mamografija, [afarikova13, tel:572-646,571-322

GINEKOLO[KA AKU[ERSKAORDINACIJA, „PROf.DRDRA^A”, PetraDrap{ina50, radiod9do13 iod16do19sati tel:522-594 i063/746-1693

hronika

Telefoni:0214806-834,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

RASPOREDBOGOSLU@EWAZABO@I]

Iako je dr Stevan Adamovi}, ro|enuNovomSadu25.decembra 1870. stekao me|unarodni ugled kaostru~wakzaprivrednopravo, i bio pristalica ma|arske liberalnegra|anskestrankeinawenojizbornojlistiu{aouUgarski sabor1905.-ma|arskevlastisuga predPrvisvetskiratinternirale. Mo`da zbog toga, biran je za ~lanaVelikenarodneskup{tine Vojvodine novembra 1918. i bio

`nopo{tovawezawihovuhumanost.OvakavklubpostojisamouNovomSaduiGradpreoznajewegovzna~aj,te}enastavitidagapratiipodr`avausvimsegmentimadelovawakakobismozajedni~kidoprineli dase{tovi{ena{ihsugra|anapodstaknenahumanost - izjavio je Novakovi} i prisutnima po`eleo sre}nenovogodi{weibo`i}nepraznike. Klubbroji134~lanovastarostiizme|u50i60godina. Uslov za ~lanstvo je 100 dobrovoqnih davawa krvizamu{karce,a50za`ene. I.D.

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul.M.Pupina15, tel:6611-299,6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS„ZORAN”, automehani~ar -autoelektri~ar, tehni~kipregled, Reqkovi}eva57, Petrovaradin, tel:6433-748 PREVODDOO, NoviSad,Resavska3, svevrsteprevo|ewa, inostranepenzije, tel:6350-664,6350-740

DirektorKCponoviojejo{jednomdacelokupna proslava od Bo`i}a po gregorijanskomkalendarupaprekoNovegodinedoBo`i}apojulijanskomkalentaruiznosi17milionadinaraneto.Nakon{tosesveprocedureispo{tujuigra|ani}esaznatifinansijskekonstukcijedoga|aja,asigurnojeida sevi{akod30milionakolikojeprvobitno trebovanozaproslave,akojeg}esadaizvesno biti,vra}augradskukasu. -Ube|ensamda}eovegodinenajboqido~ekbitiba{uNovomSadu.Bitnojedasmo

uspeli da obezbedimo najboqeizvo|a~eikvalitetan program, a istovremenosmosmawili tro{kove do~eka. Ponosni smo {to }e grad organizovano slaviti ne samo novogodi{wuno},ve}ibo`i}ne praznikeitoodbadweg dana po Gregorijanskom kalendarudoBo`i}apo julijanskomkalendaru -rekaojeVu~evi}. Tako}eunajlu|ojno}iu20.30~asprvonastupitihor„Vivavoks”,zatimod21.50sledi nastupTrkuqe,aposledwesekunde2013.godinegra|ani}eodbrojavatizajednosaGeorgievim, ~iji nastup po~iwe u 22.55 ~asova. Program zatvara Sergej ]etkovi}, koji }e pevatiod00.30do2~asa.Nakoferencijije napomenutoidaproslavanebimoglaispastiovolikopovoqnosaovakovrhunskimizvo|a~imadaoninisupristalinaminimalne honorare. A.Latas

RAZNOVRSNAPONUDAZADO^EKPRIVUKLATURISTE

Biv{aJugaslavi}e naTrguslobode Novosa|anima }e se u ispra}aju stareido~ekunovegodineve}tradicionalno pridru`iti gosti iz biv{e Jugoslavije, koji o~ito vole slavqananovosadskina~in. Prema re~ima portparolke Turisti~ke organizacije grada Tihane Vidakovi}, i ove godine su najvi{e rezervacija za do~ek nove godine u NovomSadupotvrdiligostiizzemaqaregiona:Slovenije,Bugarske,BosneiHercegovine,CrneGore,MakedonijeiHrvatske,aliimaionihiz daqih zemaqa poput Turske, SAD-a, Francuske, Norve{ke, Velike Britanije,[vajcarskeiItalije. Pored ve} najavqenog programa nacentralnomgradskomplatou,gde }e posetioce zabavqati hor “Viva Voks”iizvo|a~iSlobodanTrkuqa, Vlado Georgiev i Sergej ]etkovi}, novosadski hoteli,restorani,klubovi}ebitimestoodli~nogprovoda.Ceneorganizovanogdo~ekanovegodineunovosadskimrestoranimakre}useod30do 50 evra u dinarskoj protivvrednosti uz ponudu tradicionalnihspecijalitetaiuzbogatmuzi~ki program,kaoineizostavnetambura{e. Hoteli su za dvodnevne, odnosno trodnevne aran`mane, u zavisnosti od kategorije, pripremiliponudekojesekre}uod100do400evrazadve osobe. Pojedini hoteli su za goste iz Beograda, centralneSrbijeiregionapripremiliponudukoja pored organizovanog do~eka nove godine, nudi i no}ewesadoru~komuperiodunovogodi{wihpra-

Foto:N.Stojanovi}

znikapoistimcenama,aupojedinimobjektimai posni`enim. [toseti~eklubova,ve}inasepobrinuladase u toku dana, 31. decembra, po~ne sa „zagrevawem“ zado~ek,dokseuzdoplatuod1.500do3.000dinara mo`edo~ekatipono},uzhladanitopaomeni,muzikuiosiguranodobarprovoduzkola`raznovrsnemuzike. Mnogeturisti~keagencijepripremilesuzagosteNovogSadaraznovrsneprogrameuviduatraktivnograzgledawagradaiokolineupratwivodi~a,razneizletekaoitzv.autobuseiznena|ewa. Detaqnijeinformacijeoponudizado~ekNove godineuNovomSadumoguseprona}inasajtuTuristi~keorganizacijegrada. I.Dragi}


8

NOVOSADSKA HrONIKA

utorak25.decembar2012.

AKCIJA KLUBA „ALUMNI”

DNEVNIK

ODR@AN HUMANITARNI MASKENBAL NA [TRANDU

Kuvanovinozapomo} Igra~kailislatki{ ulaznicazaled Domuu^urugu Humanitarna akcija „Pokloniosmeh”~lanovakluba„Alumni”, odnosno stipendista Fondacije„DrZoran\in|i}”po~e-

la je ju~e na Trgu slobode, a u okviru manifestacije „Vreme darivawa - u susret Bo`i}u”. Naime,ovimladiqudipostavili su {tand na kome }e jo{ da-

nasisutraprodavatikuvanovino,pun~ibo`i}nikola~i,asva prikupqena sredstva bi}e upu}ena Domu za du{evno obolela licau^urugu. Predstavnik „Alumni” kluba Nemawa Gavrilovi} ka`edasesvakegodinetrude dasprovedunekuhumanitarnu akcijuidasupro{legodine uradiline{tosli~no,alisu sredstva tada bila upu}ena Domuzadecuiomladinuometenuurazvoju„Veternik”. - Ove godine odlu~ili smo sezaDomu^urugu,ukojemtako|e situacija nije ba{ sjajna,apoku{a}emodaprivu~emo i neke sponzore, koji bi direktno pomogli Domu. Svi mi radimo svakodnevno, ali smo odlu~ili da bar za ova tridanapomognemonekome,a sve u duhu bo`i}nih praznika.Ovimputembisezahvalioi Kulturnom centru grada, koji nam je obezbedio mesto na kom smopostavili{tand-ka`eGavrilovi}. G. ^.

Tradicionalni humanitarni maskenbal odr`an je ju~e od 16 do 18 ~asova na klizali{tu na [trandu. Umesto ulaznice, mali{anisupreizlaskanaleddonosili igra~ke ili slatki{e, koji }e biti prsle|eni {ti}enicima Sigurne de~je ku}e u NovomSadu. Kako isti~u u „Gradskom zelenilu”,kojeod2009.godineorganizujeovuhumanitarnuakciju

Ukrasemerkaju,slabokupuju Pretprazni~noj kupovnoj groznicipodleglajeovihdana ve}ina Novosa|ana, a najvi{e se kupuju ukrasi za Bo`i} i

Novu godinu. Iako su trgovci pripremili bogat asortiman proizvoda,powihovimre~ima prodaja ne ide najboqe. Kako smo saznali od trgovkiwe Nata{e \ur|evi} kriza se najvi{e oseti pred praznike, jersuqudiranijihgodinadostanovcaizdvajalizasve~aneproslave,{toovegodinenije slu~aj. -Prodajanamneide, jer qudi nemaju novca ni za prazni~nu trpezu.Ovagodinajedosta lo{ija od prethodnih, a da je kriza primeti sepopazaru,jersmood jutros zaradili upola mawe nego prethodne Foto:N.Stojanovi} godine. Poneko kupi

„Opra{tamti” togpoverewaiprivr`enostibilasuqubavnapisamcakojejeAna ostavqala me|u `icama Itanove gitare. Iporedsvihobe}awadatihnadanven~awa,Itanjeshvatio da u stvarnosti nije sve tako jednostavno.Umestodasebavimuzikom,{tojebiowegov`ivotni san,onpo~itavdanradikakobi zaradio za svoju porodicu. Wegov nekada poletan umetni~ki duh, wegovastrastsakojomjeumladostipisaosvakunotu,sadasuposrnuli pod pritiskom sumorne svakodnevice. A onda, u jednom trenu, `ivot }emuseprekorenutinaglava~ke. Suo~ensate{kimisku{ewem,po~e}edasepreispituje... A. Va.

DaNas U GRaDU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Hotel Transilvanija” (12.20), „Skajfol” (22.25), „razbija~ ralf” (13.30), „Vir” (20.20), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (18), „@elim te” (20), „Pet legendi” (14, 16.05), „Hobit” (12.15, 14.30, 15.45 16, 16.15, 17.45, 19, 19.15, 19.30, 21, 22.15, 22.30, 22.40), „Pijev `ivot” (12, 15.30, 22.35), „Zvon~ica i tajna krila” (12.30, 14.15, 14.20)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}”, drama, „Sluga dvaju gospodara” (19.30)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka u 7 sati do ju~e u isto vremerodilesu: DEVOJ^ICE: Tatjana Rajkovi}, Andrea Gvozdenovi}, SilviaKantarxi},BiqanaRa{kovi}-@ivkovi},BranislavaSpiroska, Radmila Crwanski, Milica Radowi}, \ur|ina [kavqak,Vera]ulibrk,Jelena\ur|evi},UsnijaJa{ari,Marina Kosti},AleksandraNikoli} iSla|anaLazendi} izNovogSada,DaraRa{eta-Lon~ar izSremskihKarlovaca,JinJanfei iz Vrdnika,AndreaUjvari izNoveCrwe,MajaVerebeqi-Bugar~i} izTemerina,SlavicaLeti} iMilankaSitarevi} izKoviqa, Zorica Milovanovi} iz Putinaca, Kristina Salonski iz Gospo|inaca,AleksandraPetrovi} iz^uruga,MarinelaGrgi} iz Iriga, Du{anka Vuleti} iz Despotova, Mihaela Krna~ iz Kisa~a,TamaraVarga iz[atrinaca,VioletaSubotin iz^ortanovaca,MariaJaramaz izBa~kogJarka, DE^AKE:RankaBabi},JelenaTrivuni}-Male{evi},TatjanaJuhas,Danijela[uput,MirjanaLon~ar,JelenaRadenkovi}, Vi{waBa}anovi},Maja[e{um,Danijela^izmadija iSandra Gajdobranski iz Novog Sada, Jelena Jankovi} i Aleksandra Oravec izPetrovaradina,AnaIli~i} izVajske,IvanaSu{i} iz Sivca, Dragana Suboti}, Anita Ran~i} i Ivana \urica iz Ba~kePalanke,KaticaKne`evi} izTitela,JelenaKa~avenda iz Futoga, Jelena Mrkovi} iz Gajdobre i Sowa Pupavac-Trkuqa izKa}a.

saHRaNE NaGradskomgrobquuNovomSadudanas}ebitisahraweni: NikolaLazeAtlagi}(1922)u10.30sati,MaraMihajlaLili} (ispra}aj)(1952)u11.15,VidosavaStevanaDragojlov(1928)u12, MilanaTrifkaBorov~anin(1922)u12.45,AleksandraObrada Babi}(1922)u13.30,KaroqKarlaVehter(1942)u14.15iTodor MilanaDavidovac(1926)u15sati. NaAlma{komgrobqubi}esahrawenaBogdankaMilo{aTe{in(1965)u13sati.NaNovomgrobquuPetrovaradinubi}esahrawena Radojka Du{ana Maletin (1939) u 13 sati. Na Gorwem staromgrobquuFutogubi}esahrawenaBosiqkaMirkaMilankovi} (1930) u 13, a na Dowem starom grobqu bi}e sahrawena ZorkaStevanaTokinu15sati.

Foto:B.Lu~i}

PRAZNICI I KRIZA NOVOSA\ANIMA ISPRAZNILI NOV^ANIKE

„DNEVNIK” I „ALNARI” DARUJU

Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Alnari” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge.Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve danasod13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765,a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, bi}e darivani pri¬me¬rkom kwige “Opra{tam ti” Kevina Alana Milna u izdawu „Alnarija“. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Vulkan”, ZmajJovina24. Nekada davno, na romanti~nim ulicama Be~a, Itan je upoznao Anu,qubavsvog`ivota.Ven~ali su se i nadali se da }e do~ekati starost zajedno. Bili su mladi i puni ideala, a `ivot je bio lep. Verovalisujednodrugom,adokaz

svakog24.decembrai6.januara, ju~e je na ledu u`ivalo oko 150 dece, neki od wih su se i uspe{nomaskirali,anagradezanajboqemaskeobezbedioje„Beneton”. Poklone, slatki{e i igra~ke, donosili su i roditeqiidecakojanisuizlazilana led, ali su svojim gestom dokalazi da imau veliko srce i da mislenaonekojima}eovidarovimnogozna~iti. B. M.

ove skupqe aran`mane za sto, alinajvi{esekupujunajjeftinijiitosamoonoosnovno{to nedostaje-ka`e\ur|evi}. Kakobiuspelidazaradetrgovci su u ponudu uvrstili i graneraznovrsnih~etinara,kojeseprodajupoceniod50dinara,aodkojihsugra|anisamimogudaaran`irajuukrase.Pore~ima trgovkiwe Verice Goqeva~ki kupciprilazeiraspituju sezacene,komentari{uizgled ukrasa,aliretkokokupuje.Goqeva~kiisti~edabisugra|ani najvi{e voleli da se veliki aran`manimogukupitizamale pare,alikakoonatvrdi,akobu spustilicenenebiimseisplatilodastojesatimanaulici. U ponudi, koju su pripremiliuli~nitrgovci,mogusena}i ukrasne korpe za trpezu, a

cena je od 200 do 600 dinara. Venci za vrata staju od 300 do 350 dinara, `ito za Bo`i} je 60dinara,atolikoko{taikesaslame. [toseti~eostalihnovogodi{wih ukras a u kin es kim prodavnicama mo`e se na}i veliki izbor, a cene su pristupa~ne. Pakovawe ukrasa za jelku ko{ta od 100 do 600 dinara,acenazavisiodveli~ine.Utimradwamamogusena}i i sve}waci, koji staju 200 dinara,kaoisve}epoceniod 60do150dinara.Snegzaoslikavawe prozora ko{ta 80 dinara, dok su ukrasne trake za jelke 100 dinara. Za svetle}e lampicetrgovcitra`eod200 do800dinara,acenazavisiod vrsteiveli~inelampica. N. R.

MotorizovaniDedaMrazovidelepaketi}e Humanitarna akcija „Moto Deda Mraz”, desetaporedu,odr`a}eseunedequ,30decembra, u organizaciji moto kluba „Otpisani” i udru`ewa „Apostoli”. Motora{i }e sa novogodi{wim paketi}ima, oko 10 ~asova, posetiti De~ije selo, sat kasnije bi}euDe~jojbolnici,auDomuzadecusa

posebnim potrebama na Novom nasequ oko podne. Polasatakasnijeobi}i}eSvrati{teza decuuliceinakraju}e,oko13sati,naTrgu slobode podeliti jo{ 300 paketi}a mali{animakojasetamozateknu.Sempodele paketi}a, u Sremskoj Kamenici }e Deda

Mrazovipoobi~ajuprovozatidecunamotorima po krugu sela, u bolnici }e obi}i svaodeqewa,auDomunaNasequ}eovihumanitarci pogledati radove mali{ana. Motociklistisupoklonesamikupiliiuz pomo} pojedinih fimi koje su uvidele humanustranuakcije. A. J.

DANAS NA „NOVOSADSKIM DE^JIM ZIMZARIJAMA 2”

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

„Biblijskapri~a oHristovomro|ewu” Radionice, koje se organizuju u okviru “Novosadskih de~jih zimzarija2”,nastavqajuseidanas u Galeriji Matice srpske, Trggalerija1,gde}eseod10do 12satiodr`atiprogram“Zanimqive umetni~ke tehnike”. Namewena je mali{anima uzrasta od pet do 11 godina, koji }e se upoznati sa tajnama umetni~kog zanata,aukreativnomdelupravi}e umetni~ka dela. Broj dece je ograni~en na 30, a prijave su obavezne na broj telefona 021/ 48 99 018. U Muzeju Vojvodine, Dunavska37,danasod10do12satibi}eodr`anaradionica“Biblijskapri~aoHristovomro|e-

wu”. Namewena je mali{anima od{estdo12godina,koji}eu~itionajradosnijemhri{}anskom prazniku, a u kreativnom delu izra|iva}e bo`i}ne ~estitke. U~esnicisemorajuprijavitina brojtelefona021/525059. Radionica “Mala {kola stripa: na maskenbalu” organizovanajedanasod10do13satiu Spomen zbirci Pavla Beqanskog, Trg galerija 2. Mogu u~estvovatidecaod{estdo12godina, a prijave su obavezne na telefon021/528185.UDe~jem kulturnom centru, Ulica Ive LoleRibara6,danasod10do13 satiodr`a}eseZimska{ahov-

Dodelapriznawa „^itala~kazna~ka” Tradicionalnadodelapriznawa“^itala~kazna~ka”odr`a}ese u~etvrtak,27.decembra,u19satiu^itaoniciGradskebiblioteke,Dunavska1.Po~asnigostjekwi`evnikiovogodi{widobitnik NIN-ovenagradezaromangodineSlobodanTi{ma. N. R.

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ska {kola za po~etnike i poznavaoce {ahovske igre”. Po~etnici }e na radionici mo}i dau~estvujuod10do11.30sati, dokjezanapredninivoorganizovan ~as od 11.30 do 13 sati. Prijave su obavezne putem SMS-a na telefone 066/ 92 51 192 i 063/ 52 11 23. Radionica “Sun~ev sistem” bi}e odr`ana danas od 11 do 13 sati u ”Edukej{n asosijej{n”, Bulevar caraLazara44.Namewenajemali{anima od osam do 12 godina, koji}eu~itiosun~evomsistemuinebeskimtelima,kojawime plove. Prijave su obavezne natelefon064/3285455. N. R.

Ukinuti |a~ki autobusi Gradskiprevoznikjeodju~e ukinuo|a~keautbusezbogpo~etkazimskograspusta.Polasci autobusa ozna~eni u redu vo`wekao„|a~ki”ponovo}e saobra}ati po zavr{etku {kolskograspusta. Z. D.

ZDRAVStVenA SlU@BA

Iskqu~ewa struje

Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Pesmaiigrau^eneju ProstorijeMesnezajednice„^enej”usubotubilesuispuwenepesmomiigromfolklornihgrupa,aupitawujebio„Bo`i}nikoncert”, kojiorganizujeAKUD„Mladost”iz^eneja.Poredstarijegimla|eg sastava doma}ina, na koncertu su u~estvovali i u~enici O[ „Ivan Gunduli}”, KUD „Dr Mladen Stojanovi}” iz Ba~kog Jarka, KUD „BrankoRadi~evi}”izKisa~aiKUD„Sloboda”izRumenke. G. ^.

Danaszbogvanredniihradova uSremskimKarlovcima od8.30 do 11 sati struje ne}e biti na E{ikovcu i Stra`ilovu. Zbog planiranih radova u Sremskoj Kamenici povremeno u pojedinim ulicama do 28. decembra strujene}ebitiod8do 13 sati. Sutra: NoviSad 8.30 do10.30 @elezni~ka 9-23, od 9 do 12.30 Kosovska24,27,29,i31iMarka Miqanova7a,od10do12:Masarikova 1-29. Futog od 9 do 12 Novosadska 1-14 i Bra}e Bo{wak53-89i48di80a.


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

NOVI SAZIV SKUP[TINE GRADA USVOJIO 550 AKATA

Maratonskesednice odlazeupro{lost? OsamsednicaSkup{tinegrada odr`ano je u novom sazivu od 29. juna, a za to vreme doneto je vi{eod550skup{tinskihakata, izjavio je ju~e predsednik gradskog parlamenta dr Sini{a Sevi}natradicionalnojprednovogodi{wojkonferencijizanovinare.Onjenajavioda}esetruditidaunarednojgodinilokalni parlament bude efikasan predstavni~ki dom, otvoren i dostupan za sve predloge, uz tolerantan dijalog i bez zloupotreba procedure. Naredne godine, po Sevi}u,prenoseizskup{tinske saleprati}eigestovnigovor,a ciq je i da se uvede kompletno elektronskovo|eweskup{tine. Novi saziv Skup{tine najvi{eposlajeimaonaosmojsednici kadasenadnevnomreduna{lo85 ta~aka,dokjenapetojsednicibilasvegajednata~kadnevnogreda. Radnatelaskup{tine,komisijei saveti,zasedalisu77puta. Sevi} je istakao i podr{ku raznim inicijativama, od kojih

Sevi}snovinarimauSkup{tinigrada

susedveizdvojile.-Jednaseti~eelaborataprekategorizacije Petrovaradinsketvr|aveuspomenikodizuzetnogzna~aja,koji je predat republi~kom Zavodu za za{titu spomenika kulture, adrugajeincijativadaseVojna bolnicauPetrovaradinuotvori za civile – naglasio je Sevi}.

AKTIVAN RASPUST U [KOLI „MIHAJLO PUPIN” U VETERNIKU

„Gangnamstajl”razgalio decuinastavnice U Osnovnoj {koli „Mihajlo Pupin” u Veterniku ju~e je po~eo aktivan zimski raspust za u~enike ove i drugih {kola iz NovogSada.Manifestacijapod nazivom „Zimske ~arolije” u {koli je po~ela veselo, a |aci odpetogdoosmograzredaimali su kreativne radionice. Najve}einteresovawebilojezaradionicuizengleskogjezika,gdesu deca sa nastavnicama organizovali karaoke zabavu, pevali na engleskom, ali se kao najve}i hit izdvojila numera „Gangnam stajl”ukojojsu|uskaliipevali i deca i nastavnici.  Na radionici iz ruskog jezika kreativnedevoj~iceide~acipravili su lutke „babu{ke” od plasti~nihfla{a,audrugimradionicama pravqene su novogodi{we~estitke. Direktorica {kole Teodora Miti} ka`eza„Dnevnik”da}e aktivan zimski raspust trajati celeovenedeqe,a|aci}emo}i dau~estvujuiudrugimradionicama,poputsportskih. - Za qubiteqe dru{tvenih naukausredu}ebitiorganizovano dru`ewe uz istoriju, geografiju i versku nastavu. Mali prirodwaci koji vole matematiku,fiziku,hemijuibiologijuokupi}eseu~etvrtak,kada}e

istovremenobitiifotosekcija za qubiteqe fotografije. Posledwidanmanifestacijeje muzi~karadionicazaqubiteqe muzike.Sveaktivnostisprovode na{i nastavnici - ka`e Miti}eva. Ovom manifestacijom nastavnici u {koli `ele da podsti~u aktivan zimski raspust, potom kreativne i stvarala~ke sposobnosti dece, ali i da ih podstaknu na upoznavawe i sticawe novih drugara, s obzirom da je {kola otvorena i za decu izdrugih{kola. Dodajeda}e{kola26.decembraod17satibitiotvorenaza budu}e prvake, koji }e imati prilikudasedru`esau~iteqicama.Premawenimre~ima,jako jeva`nodasedecaprenego{to postanu|aciprvaci,upoznajusa radom{koleiu~iteqicamakakoimpolazaku{kolunebipostaosvojevrsni{ok. Istogdanaod16sati|aci}e donositi slatki{e od kojih }e praviti paketi}e i nositi ih vr{wacima u Domu za decu sa posebnimpotrebamauVeterniku. Ovu humanitarnu akciju organizujuve}sedamgodina,saciqem da kod dece razviju solidarnostibriguzadrugoga. Q. Nato{evi}

Foto:R.Hayi}

Po Sevi}evim re~ima, prethodniperiodobele`ilajeisaradwasazemqamadunavskeregije,ikaoprimerenaveojeu~e{}e na sastanku Saveta podunavskih gradova i regiona u Be~u, i na Prvomgodi{wemforumuposve}enomstrategijiEvropskeunije za dunavski region, odr`anom u RegensburguuNema~koj.

STRANKE I GRADSKI ^ELNICI ^ESTITALI BO@I] PO GREGORIJANSKOM KALENDARU

Mir,sre}aiblagostawe Gradona~elnik Milo{ Vu~evi} ~estitaojeBo`i}vernicimakojislavepogregorijanskom kalendaru.  – @elimo vam da ovaj najsre}niji hri{}anski praznikproslaviteukrugunajmilijih,uzmnogoli~neiporodi~nesre}e,ublagostawu,miru inapretku–navodiseubo`i}noj ~estitki koju je uputio GradskiodborSNS-a~ijijeVu~evi}predsednik. – Vama, koji slavite Bo`i} po gregorijanskom kalendaru,

Vi{aknovca datizasocijalu Gradski odbor Demokratske stranke predla`e da se nepotro{eni novci za proslavu Bo`i}aiNovegodinepreraspodeleupravonaonadavawakojasu rebalansom buxeta zakinuta, a tosusocijalnadavawaizdravstvo,navodiseusaop{tewuove partije.Kakosusevelikiizvo|a~iodreklizarade,aprogram obele`avawa Bo`i}a je simboli~an,izDSo~ekujuda}epreko20milionadinarabitislobodnozapreraspodelunava`ne pozicije i pomo} koja je neophodna najugro`enijim sugra|anima. A. L.

Koncert„Spleta” Novogodi{wi koncert Folklornog ansambla “Splet” odr`a}e se ve~eras u 20.30 sati u Pozori{tu mladih, Ulica IgwataPavlasa4.Predstavi}ese de~jiansambli,izvo|a~kiipodizvo|a~ki sastavi u pratwi Velikog narodnog orkestra. Ulaznicesemogukupitinablagajni Pozori{ta mladih, a ko{taju450dinara. N. R.

Svira violinista FlorijanBala` IZLO@BA SLOBODANA MILETI]A

Istorijauhva}ena krozobjektiv Sino}nom izlo`bom fotog raf ij a i proj ekc ij om trikratkafilmauKulturnomcentruNovogSada,fotor ep ort er Slob od an Mileti} predstavio je deli} svogfilmskogifotografskogstvarala{tvadugogpedesetpetgodina.Pedesetak fotografija predstavqeno je na „Euro in“ filmskom festivalu u programu „Novosadski filmski porterti“.

Pedesetak fotografija podeqeno je u ~etiri segmenta: deca, lepote, zemqa i qudi i politika,akakosamautorka`e, da bi se predstavile sve wegovefotografijeiZmajJovina ulica bila bi mala. O stvarala{tvu Slobodana Mileti}a,kojijeradioikaofotoreporterna{eku}epune33 godine,sino}sugovoriliBorivoje Mirosavqevi}, \or|e Ka}anski idrDraganMilinkovi}. S. Kr.

Odgovaraju}i na pitawa novinara,Sevi}jeistakaoidapraksa maratonskih sednica ne}e postatipravilo,teda}esetruditida ih prekida i nastavqa naredni dan. Tako|e, alkotestirawe odbornikanijemogu}eposada{wem poslovnikuskup{tine,alijeSevi}iskazaovoqudaproveridali jetozakonskiomogu}eno. Sevi} se obavezao i da uti~e napredsednikeradnihtelaskup{tine, pre svega na Kadrovsku komisiju,na~ije43sednicenisu bilipozivaninovinari.Kakoje naveo,zbogpauzeuradugradskog parlamentazbogizbora,odmarta do 29. juna, ove godine Skup{tinane}epotro{itisavnovac kojijojjenamewen.Onjenegirao mogu}nost da predsednik parlamenta otvori nalog na dru{tvenim mre`ama, i istakao zadovoqstvo komunikacijom s gra|anima preko internet stranice grada,naglasiv{idanijedangra|aninnijeostaobezodgovora. S. Krsti}

Koncert „U susret novoj godini”, violiniste Florijana Bala`a,odr`a}esesutrauSve~anojsaliMaticesrpske,UlicaMaticesrpske1.Gosti}ebitisopranMartaBala`,pijanista Nina Aran|elovi}, salon orkestar „La Boem”, kao i plesna{kola„Kvin”. G. ^.

Promocijakwige oguslama Promocija kwige „Gusle u stihovima srpskih pesnika”, autoraDejanaTomi}a,odr`a}e sesutrau12~asovauizdava~koj ku}i „Prometej„, Trg Marije Trandafil 11. Pored autora, govori}e i izdava~ Zoran Kolunxija iNenadGruji~i},astihove}e~itatiMidoragPetrovi} iSne`ana@ivkovi}.Ulaz jeslobodan. A. J.

~estitam veliki hri{}anski praznikinadamseda}evasbo`i}no slavqe ispuniti qubavqu,dobrotomiplemenito{}u, i da }ete svojim porodicama i sebi obezbediti mir i sre}u. @elimsvimavamadaovajveliki hri{}anski praznik provedete u radosti, po{tovawu drugihiuzajamnojtolerancijikoja je svojstvena Novosa|anim – stoji u ~estitki koju je uputio predsednikSkup{tinegradadr Sini{aSevi}. S. Kr.

utorak25.decembar2012.

9

VU^EVI] I BO@OVI] O UNAPRE\EWU BEZBEDNOSTI

Zajednoprotiv korupcije inarkomanije

Unapre|ewe bezbednosti u NovomSaduiborbaprotivkorupcijesuzadacikojiefikasno mogu biti re{avani saradwom lokalnesamoupraveipolicije, re~enojeju~enasatankugradona~elnika Milo{a Vu~evi}a i dr`avnog sekretara Ministarstva unutra{wih poslova VladimirBo`ovi}.Onisurazgovaraliodrugimoblastimakojesu u nadle`nosti MUP-a, a povod zaovaj sastanakje,kakojere~eno,zajedni~kaborbaprotivkorupcijenalokalnomnivou. - Akcenat }e biti stavqen i nazloupotrebekojesuseuprocesimajavnihnabavkide{avale u prethodnom periodu. S obziromnatodajeSkup{tinaSrbijeuizmenamakrivi~nogzakonodavstvauvelanovokrivi~nodelo, zloupotrebe u procesima javnihnabavki,tosesvakakoodra`ava i na situaciju u lokalnim saomoupravama - rekao je Vu~evi}inaglasiodaNoviSad pru`a punu podr{ku dr`avnim organima i institucijama koje predvodetunimalolakuborbu. Dr`avni sekretar je u prvoj zvani~noj posetiporedgradona~elnika,razgovaraoisa ~elnicimaPolicijskeupraveugradu, kao i sa predstavnicima tu`ila{tvaisuda.

Foto:R.Hayi}

- Tema dana{we posete je i izrada Nacionalne strategije zaborbuprotivkorupcijeiakcionogplanazawenosprovo|ewekojepravimonanivouSrbije -izjaviojeBo`ovi}. PoredpozivaGradaupu}enog MUPdaseu{toskorijevreme imenuje na~elnik Policijske uprave uNovomSadu,nasastanku je otvoreno i pitawe borbe protivnarkomanije. A. L.

Radomle~ezavisnost Biv{izavisnicioddroge,kojisunaterapijiurehabilitacionomCentru“Duga”,ju~esusugra|animadelililetkesamolbomda u~estvuju u borbi protiv zavisnosti tako {to }e ih anga`ovati u nekomodposlova.Upitawusuposlovikojiseti~ubravarije,pomo}priselidbi,~i{}ewetavana,kr~ewedvori{ta,praweautomobilaitepiha,odvo`ewestarogname{atajaibeletehnike,molerskiradovi,grubigra|evinskiradovi,~i{}ewesnegaisli~nifizi~kiposlovi.Tako|e,kupovinomusekndhendprodavniciuFuto{kojulicibroj1donacijajenamewenapodr{ciradurehabilitacionogcentra. I. D.


10

utorak25.decembar2012.

Пријем за хранитеље КИИНДА: Председник општине Кикинда Саво Добранић одржао је јуче новогодишњи пријем за хра-

три године, а сада је ученик првог разреда ОШ „6. октобар”. Имам своју децу која су одрасла, и зато имам времена. Међутим, није довољно имати само време, већ и много снаге, љубави и воље. Фатима Глушица и њена породица хранитељи су већ осам година: - Хранитељ је прво била моја кћерка, а затим сам почела и ја да се старам о деци. Код нас је тренутно двоје деце, а имали смо још троје малишана који су усвојени. Да би неко био хранитељ потребно је да много воли децу и да има вољу да их васпитава као да су његова. У кикиндској општини има 36 хранитеља, који се старају о 61 малишану. Добранић је на пријему Деципакетићи,хранитељимаваучер деци поклонио новогодинитеље и малишане о којима се ста- шње пакетиће, а хранитељи су добирају. Илонка Млађевић стара се ли ваучер, који могу да искористе до већ пет година о дечаку, који је мен- 31.јанура, у Ангропрометовом Метално недовољно развијен: гамаркету „Валди”, који се налази -Сву своју љубав усмерила сам ка на Вашаришту. њему. Добила сам га када је имао А.Ђ.

ГужвакодУдружења„Уникат”

ФЕСТИВАЛЛОКАЛНЕХРАНЕ,ПИЋАИТРАДИЦИЈЕ

Укусизиме

БАНАТСКИКАРЛОВАЦ: У минуле две године у општини Алибунар реализован је пројекат локалне хране и пића „Укуси и мириси Делиблатске пешчаре“ који је финансиран из фондова Европске уније у оквиру прекограничне сарадње са партнерима из Решице. Ту је окуљен велики бреој удружења и невладиних организација и у томе афирмисани бројни производа из села и општина са руба Делиблатске пешчаре. - На овом фестивалу у Банатском Карловцу, у знаку хране под називом „Укуси зиме“, под покровитељством општине Алибунар и Покрајинског секретаријата за пољопривреду, окупили смо наше верне сараднике, који су били и у претходном пројекту. Дошло је 25 излагача из Вршца, Беле Цркве, Владимировца, Старчева, Јаношика и Банатског Карловца. Они на својим штандовима по повољним ценама нуде домаће специјалитете банатске кухиње и пића који се за славља у кућама спремају током зиме и отуда назив „Укуси зиме“ - рекао је о овој манифестацији председник „Удружења „ Лидер плус“ Владимир Ђурић, који је било и организатор фестивала.

- Прошле године сличан пројекат радили смо са комшијама из Решице, а ове године на основу искуства из тога сами организују овај фестивал и то ће бити годишња манифестација обогаћена увек са новим садржајима – каже председник општине Душан Јовановић. Излагачи се и нису трудили да своје ђаконије продају, скоро одмах око њихових штандова препуне школске дворане бројни посетиоци су уживали у храни које су вредне домаћице припремиле и делиле бесплатно, а то су заливали са квалитетним винима овог поднебља. На платоу испред хале посетиоци, њих више стотина, били су у прилици да уживају у пасуљу са ребарцима и гулашу из великих казана. За оне који су били стрпљивији ту је налицу места истопљено 40 килограма сланине, па је било свежих домаћих чварака и масти. У вечерњим сатима ове суботње вечери преко хиљаду Карловчана је уживала у наступу КУД-а „Добрица Милутиновић“ из овог места и њихових гостију из земунског КУД-а „Бранко Радичевић“. Р.Јовановић

РибљачорбазаБадњидан

ТЕМЕРИН: Удружење спортских риболоваца „Караш“ у Темерину, са више од 700 чланова, наставио је традицију кувања и поделе рибље чорбе за Бадњи дан, по Грегоријанском и Јулијанском календару 24. децембра и 6. јануара. Више од пет казана рибље чорбе кувало се јуче испред просторија удружења „Караш“, а риболовци ће то поновити и 6. јануара. М.Мл.

vOJvOdinA

dnevnik

СОМБОРСКОМГРАДОНАЧЕЛНИКУНАГРАДАНАЛЕД-а

Делићреформаторгодине СОМБОР: Америчка организација Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) је и ове године, по пети пут заредом, у Дому Народне скупштине приредила свечану промоцију издања „Сиве књиге“, доделила специјална признања за реформе на локалу и прогласила Реформатора године, међу којима је место нашао и сомборски градоначелник НемањаДелић. Председник Управног одбора НАЛЕД-а Владимир Чупић говорио је о резултатима реформи и приоритетима у 2013. години, истичући да је циљ ове огранизације поправљање пословног амбијента и поједностављивање процедура, које су компликоване и скупе за привреднике. О значају реформи за европске интеграције и економски развој Србије говорили су директор канцеларије Светске банке у Србији Лу Брефор, аменик амбасадора САД Ли Лиценбергер и заменик шефа делегације ЕУ у Србији Адриано Мартинс. Награда Реформатор го-

ПредајанаградеградоначелникуСомбора

дине додељена је државном секретару Министарства здравља Сими

Вуковићу, специјална признања за реформе у локалној администраци-

ји и унапређење привредног амбијента у 2012. години добили су градоначелник Сомбора Немања Делић и градоначелник Крушевца Братислав Гашић. Награда „Промотер реформи“ додељена је Радио телевизији Србије.У образложењу НАЛЕД-а наведено је да се специјално признање градоначелнику Делићу додељује јер је „укључивањем Сомбора у НАЛЕД-ов процес цертификације општина са повољним пословним окружењем значајно унапредио рад локалне администрације, привучене су инвестиције компанија „Калцедонија“ и „Ферари пласт“ и убрзан процес издавања грађевинских дозвола, основао је савет који окупља кључне привреднике Сомбора. Градоначелник Делић се захвалио на признању и истакао да је унапређено окружење које Сомбор има „резултат рада тима људи који су мукотрпним радом, са пуно знања, воље и хтења довели до унапређења амбијента у Граду“. М.Миљеновић

БИВШАДИРЕКТОРКААПОТЕКЕОДЕШАВАЊИМАУСКУПШТИНИ:

Парламент наставља да крши законе

ЗРЕЊАНИН: Бивша директорка Јавне установе “Апотека Зрењанин” Едит Ходи Фукс упоредила је одузимање мандата двојици опозиционих одборника у Скупштини града са њеном прошлогодишњом сменом коју је иницирала Лига социјалдемократа Војводине. Ходи Фукс је оценила да одузимање мандата Горану Каурићу (ДС) и Тибору Вашу (ЛСВ), противно њиховој слободно израженој вољи, “представља незаконит поступак и акт бахате самовоље владајуће већине”. - Међутим, морам да подсетим да су управо и Каурић и Ваш, са својим партијским колегама, увели принцип незаконитих одлука и тираније владајуће већине у претходном сазиву Скупштине града. Наиме, када сам пре годину дана незаконито смењена са места директора Апотекарске установе Зрењанин, они су, као део тада владајуће већине, гласали за моју смену, иако су знали и били унапред упозорени о незаконитости такве одлуке.Суд је правоснажном пресудом укинуо решење о мојој смени као незаконито. Дакле, они који су први увели принцип доношења незаконитих одлука мајоризацијом у Скупштини

града сада страдају од истог модела чији су промотери били у претходном сазиву - нагласила је Ходи Фукс, у саопштењу за јавност достављеном медијима. Како је навела, зато је једино исправно поступање поштовање закона и када си на власти и када си у опозицији, јер у противном нико од актуелних одборника не може да скине са себе одговорност због урушавања институција. Она је прозвала и садашњу скупштинску већину, коју предводе Српска напредна странка и Социјалистичка партија Србије, наводећи да је незаконито поступила када је именовала новог директора Апотеке, иако је писмено упознала градоначелника и председника Скупштине са правоснажном и извршном судском пресудом о поништавању њене смене. - Они не само да ми нису одговорили и нису упознали одборнике са садржином писма и судске одлуке, него су и изабрали директора који не испуњава услове за именовање из Закона о здравственој заштити и статута Апотеке и тиме још једном прекршили закон. А управо су ми партијски челни-

СмењенаЕдитФукснапуштаСкупштинуграда

ци и неки одборници владајуће већине пружили подршку пре годину дана када ме је претходни сазив Скупштине незаконито сменио. Сада ти исти људи, када су постали власт, понашају се као свемоћни господари за које закони не важе и сматрају да се може изгласати било шта само ако имаш већину – упозорила је Ходи Фукс. Она је апеловала на све одборнике да “коначно прекину проклетство до-

ношења незаконитих одлука и да почну да поштују законска и људска права свих грађана без обзира да ли припадају владајућој већини или опозицији”. - То је једино исправан пут изградње Скупштине града Зрењанина у институцију у коју ће сваки наш суграђанин имати поверења, што до сад није био случај – закључила је ова магистарка фармације. Ж.Балабан

ДЕСЕТГОДИНАРАДАКИКИНДСКЕ РЕГИОНАЛНЕКОМОРЕ

Награђени привредници ипредузетници

Са изложбе рукотворина у Молу

У ДОМУ КУЛТУРЕ У МОЛУ

Празнична изложба рукотворина МОЛ: Удружење жена „Златне руке„ из Мола у Дому културе седми пут је приредило Божићно-новогодишњу изложбу празничних украса и рукотворина, која је привукла приличну пажњу посетилаца. Председница Удружења „Златне руке„ Елвира Телечки, Викторија Петер, Верона Висмег и друге активискиње истичу да је било и пазара, поготово што су рукотворине које су приказане и понуђене на продају по приступачним ценама. - Поред неговања традиција и обичаја и обогаћивању друштвеног живота у месту наше жене све више увиђају да продајом рукотворина могу остварити и додатни приход за домаћинство. Због тога редовно учествујемо на разним фестивалима и манифестацијама где жене приказују

оно чиме се баве, а крајем године у Молу се усталила продајна изложба рукотворина уочи Божића и Нове године - наглашава Елвира Телечки. Активискиње Удружења „Златне руке„ су приказале велики број разних везова, Жужана Врецко се потрудила да на располагању буде добра понуда божићних украса, украсне флаше приказала је Гизела Сабо, бижутерију Габријела Шелемба, штрикерај Аранка Хуђик, предмете украсне и употребне керамике Жаклина Врецко, мед Јулијана Солар... За посетиоце је приређена и томбола која се продавала по цени од 35 динара, награде су обезбедили спонзори, а остварнеи приход ће се употребити за финансирање неке наредне активности Удружења „Златне руке„. Текст и фото: М.Митровић

КИКИНДА: Регионална привредна комора Кикинда обележила је своју десетогодишњицу, као једна од најмлађих комора у Војводини. С обзиром на остварене одличне резултате у протеклој деценији и одличну сарадњу, ова установа уручила је признања привредницима, предузетницима и појединцима, који су допринели развоју кикиндске Коморе. Награђени су: Ливница „Кикинда“, „Банини“ Кикинда, ‘’МСК“, „Тоза Марковић“, „Кикиндски млин“, „Ле Белеиер Кикинда“, „Ангропромет“, „Дуванска индустрија Чока“, „Алева“„ Про Медија“„Термометал“ ЈТИ Сента“ Фабрика шећера „Те – То“ Сента „TisaCoop“ Кањижа „Потисје Tondach“ Кањижа, Управа царина Републике Србије, Царинарница Зрењанин, Привредна комора Војводине, Удружења предузетника Кикинде, Чоке, Новог Кнежевца, Сенте и Кањиже. Награђени су и појединци: Ливија Кадо, Љубинко Максимовић Таљаи, Будимир Јанковић, Томислав Бакалић, Драган Вуковић, Михајло Павлов, Ненад Грбић и Веселинка Поповић. -Колики је привредни значај ове средине говори податак да је привреда нашег региона у про-

теклих десет година, рачунајући и првих десет месеци ове године, остварила укупан суфицит у пословању са иностранством од приближно 850 милиона евра – истакао је председник Регионалне привредне коморе Кикинда Тибор Шебек. - Између осталог и зато дубоко верујемо у оправданост постојања Регионалне привредне коморе Кикинда, да би привредна друштва са овог подручја могла директно да заступају своје интересе у центрима ове државе и иностранству, а не преко било каквих посредника. Наши пословни људи се добро сећају како је то било пре и како су завршавали њихове пређашње иницијативе. А.Ђ.


dRU[TvO

dnevnik PLA]AWELEKARAPOU^INKUIZAZIVAPROBLEME UDOMUZDRAVQAU@ITI[TU

Poslavi{e, anagrademale

Od 1. oktobra u domovima Pore~imadrLodija,jedanod zdravqauSrbijipo~elajedase va`nihfaktoraocewivawaraprimewuje kapitacija, odnosno da lekara je i preventivni rad, pla}awelekarapou~inku.Tako na koji pacijenti nisu navikli bilekarikojiimajuvi{epacizato{tojekodnasobi~ajdase jenataodprosekamoglizaradikodlekaraidesamoondakadaje tive}uplatu,aonikojinemaju ~ovek bolestan. Nekada se kod dovoqanbrojizja{wenih pacijenata mogli bi dobiti i mawu platu. Zato je razumqivo da je jedan odglavnihkriterijumaza sprovo|ewe kapitacije izja{wavawe gra|ana o izabranomlekaru.Tajposao ni do danas nije potpunozavr{enjersvoglekara jo{ uvek nemaju svi gra|ani, ali, kako nadle`ni ka`u, veliki procenat osiguranika izjasnio seoizabranomlekarupa se kapitacija kona~no Dr Gabor Lodi mo`esprovesti. Iako se sprovodi ve} dva i po lekara odlazilo i zbog recepameseca, problema i nejasno}a u ta za lekove, ali vremena kada tuma~ewu propisa koji regli{e su lekovi bili besplatni su tu oblast i daqe ima u velikom pro{la. Podaci Republi~kog brojudomovazdravqa.Tojeslu~aj fondazazdravstvenoosigurawe isDomomzdravqa„@iti{te„. pokazuju da su se za izabranog – Kao i druge zdravstvene lekara izjasnili oni gra|ani ustanove,iDomzdravqa„@itikoji su u proteklu godinu-dve

@iti{tenemaslu`buhitnepomo}i Kaolokalnasamoupravakojanemavi{eod25.000stanovnika,@iti{te nema slu`bu hitne medicinske pomo}i. Hitna pomo} ovde funkcioni{e u okviru Slu`be op{te medicine i medicinskog transporta. –Nastojimodano}uimamode`urnoglekara,tehni~araivoza~a, aprekodanalekariobavqajuipotrebehitnemedicinskeslu`be– ka`edrLodi. {te„ ima problema s nejasnim pravilima–ka`edirektortog doma zdravqa dr Gabor Lodi. – Posla ima vi{e nego ranije, a primawa,ili„nagrade”zato,su izuzetno male. S druge strane, kadrovski plan nam je iz 2002. godine, a broj stanovnika je u me|uvremenu opao. Za deset godinaimamogotovopetodstomawe stanovnika pa je to jedan od razloga {to svi lekari nemaju dovoqan broj izja{wenih pacijenata. Taj problem je posebno izra`en u pojedinim pograni~nim naseqenim mestima, gde imamo 700 do 800 pacijenata, {tojenedovoqnodaselekarzadr`i.Qudinemogudashvateda jepotpisivaweizjavaoizabranomlekarujedanodglavnih~inilaca kapitacije i ako lekar nema1.200takvihizjava,nastaje vlikiprobelemjernemo`eispunitinormu.

imali potrebe da odu kod lekara.Onikojidomovezdravqanisu pose}ivali, nisu se ni izjasnili. U takvoj situaciji za pro{likvartaluDomuzdravqa „@iti{te„imalekaraitimove kojinisuostvarilinormupasu dobilimawuplatu. – Problem nam je i stomatolo{ka za{tita. Po kadrovskom planu, u toj slu`bi imamo pet zaposlenih, od kojih je ~etvoro stalnozaposlenosdugimnizom godinaradnogsta`a.Oniradeu okviru Doma zdravqa, ali za wihoveplatenedobijamonovac ve} su oni na slobodnom tr`i{tu.Ukolikosene{tonere{i, teslu`be}ebitiuni{tenejer za troje-~etvoro radnika  mese~no vaqa izdvojiti oko 200.000-300.000dinara,aneznam odakle bismo taj novac obezbedili–ka`ena{sagovornik. J.B.

OBELE@ENAGODI[WICAAVIJACIJEIPVO-a

Po~etak renesanse

Sve~anom ceremonijom, defileomjedinicavazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane i naletom avijacije, na aerodromu u Batajnici je

obele`en vek avijacije i 50 godinaPVO-a,ana~elnikGeneral{taba Vojske Srbije Qubi{a Dikovi} poru~io da }eseudru`enimsnagamaraditi na wihovoj modernizaciji. Izraziv{inaduda}eslede}a godinabiti„po~etakrenesanse i ubla`avawa uni{tenog”, Dikovi}jerekaodajeuverenu daqe ja~awe vazduhoplovstva

iPVO-a,idodaodaVojskaSrbijezatoimapoliti~kupodr{ku. Dikovi} je, ~estitaju}i pripadnicima ovih jedinica

wihov dan, rekao da je Vojska Srbije ove godine obele`ila dvavelikajubileja–100godinavazduhoplovstvai50PVOa. Srpsko vojno vazduhoplovstvo, kako je rekao Dikovi}, ispisalo je brojne stranice herojskihdelakojimasu„unelisvojumladost,znawe,iskustvoi`ivoteubogatuistorijuvazduhoplovstva”.

utorak25.decembar2012.

11

MINISTARKAZDRAVQASLEDE]UGODINUNAJAVQUJEKAOGODINUPOKRETAWASKRININGA

Ranadijagnozatumora Kako je najavila ministarka zdravqa prof. dr Slavica \uki}-Dejanovi}, slede}a godina bi trebalo da bude godina skrininga,godinakadabiranadijagnozatrebalodazauzmeonomesto kojeimausavremenomsvetu. Prve rezultate nacionalnog programazaotkrivawerakadojkeonajeocenilakaoohrabruju}e, {to pokazuju rezultati pregleda `ena dobijeni u beogradskim op{tinama. Naime, od 57 pozvanih`enaotkrivenjejedan tumorkojisenijemogaonapipati i pacijentkiwa je ve} u programuzahirur{kuintervenciju. –Prvirezultatisuzaistapokazalikolikojeskriningneop- hodan, a on mo`e naru{iti ru`nu statistiku da nam je smrtnost od malignih oboqewa neu- poredivove}anegouokru`ewu– izjavila je dr Slavica \uki}Dejanovi}. Rak dojke je naj~e{}i maligni tumor i jedan od vode}ih uzroka prevremene smrti kod `ena u Srbiji. Svake godine imamo 4.000 `ena novoobolelih od karcino-

ma dojke, a od te bolesti godi{we umire oko 1.500 `ena. Kad seradiokarcinomukojijeuvelikom broju slu~ajeva izle~iv ukoliko se dijagnostikuje na vreme, ranom otkrivawu tumora pridajeseogromanzna~aj.Upojedinimrazvijenimzemqamasve-

kaoneizle~ivim,asvevi{eone seprevodeuhroni~nanezarazna oboqewa. Za skrining-program posledwih godina se priprema i na{a zemqa. Sprovo|ewe skrininga kodstanovni{tvajesteskupaakcija,koja,osimvelikihulagawa

U pojedinim razvijenim zemqama sveta sprovodi se {irok skrining stanovni{tva, koji podrazumeva da se promene otkriju dok jo{ ne daju simptome bolesti, odnosno preventivni pregled prolaze zdrave osobe ta sprovodi se {irok skrining kodstanovni{tva,kojipodrazumeva da se promene otkriju dok jo{ ne daju simptome bolesti, odnosno preventivni pregled prolazezdraveosobe.Ohrabruje ~iwenicadasuuzemqamaukojimajeskriningza`iveorezultativeomadobri.Zahvaquju}iranom otkrivawu promena, ali i savremenom le~ewu, o malignim bolestima sve mawe se govori

zahteva i odli~nu organizaciju zdravstveneslu`beiobu~enkadar, ali rezultati na ranom otkrivawu karcinoma daleko prevazilaze materijalne zahteve. Plan je ambiciozan jer predi|a da svake dve godine pribli`no 1,4 milion `ena u Srbiji bude obuhva}en tim preventivnim pregledom. Ina~e,vladaJapanajedonirala Srbiji medicinsku opremu

vrednu 20miliona dolara.Me|utim, i pored toga, u pojedinim domovimazdravqamamografiiz tedonacijejo{uveksenekoristejer,kakosenavodi,nemadovoqno obu~enih lekara koji bi na wima radili. Me|utim, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije prof. dr ZoranRako~evi} ka`eda razlog za{to nije ra|en nacionalni program prevencije raka dojke na mamografima iz donacije Japana nije neobu~enost kadrova ve} nedovoqna organizacija i mawak novca. Po wegovim re~ima, po~etak skrininga mo`e se o~ekivati od marta idu}e godine. Skrining raka dojke podrazumevapozivawezdravih`enastarihod45do69godinakojetreba da budu podvrgnute radiografisawudojkijedanputnasvakedve godineitrebadadoprinesesmawewumortalitetaodtogkarcinoma.Ciq je da se u Srbiji u narednih pet godina smrtnost od tograka smawi 25odsto. J.Barbuzan

REPUBLI^KIFONDZAZDRAVSTVENOOSIGURAWEMEWAZDRAVSTVENEISPRAVE

Karticasa~ipom odslede}egodine

Over a zdravs tven ih kwi`ica za narednih {est mesecijeutokupa}esvionikojima je upla}en doprinos za zdravstvodobitinovumarkicu. U filijalama za zdravstveno osigurawe pove}an je brojgra|anakojitra`eizdavawe nove kwi`ice jer im je u staroj popuweno svih {est poqa pa vi{e nema mesta gde bisezalepilamarkica. Unajve}embrojuevropskih zemaqa zdravstvena kwi`ica nepostojive}godinama,aza-

menilajujekarticasa~ipom. Republi~ki fond za zdravstveno osigurawe zapo~eo je projekat zamene zdravstvenih kwi` ic a kart ic am a zdravstvenogosigurawaiutokuje faz a tehn i~k e prip rem e, u okviru koje se obavqa instalacija softverskih sistema, kao i priprema podataka za personalizaciju.^ekaseida Min is tars tvo fin ans ij a utvrdicenunovihkartica. Po~etak izdavawa kartica zdravstvenog osigurawa pla-

niran je za narednu godinu. Kako ka`u u RFZO-u, uvo|ewem tih kartica onemogu}i}e se zloupotrebe, odnosno falsifikovawe isprave. Tako| e, sig urn os ni sis tem i karticeobezbe|ujuvisokuza{titu administrativnih podatakana~ipu. Zna~ajno }e se olak{ati i proces overe jer vi{e ne}e bitipotrebnodasezbogtoga odlazi u filijalu RFZO-a. Promene li~nih podataka o osiguranikuobavqa}eseu~i-

tavawem novih podataka na ~ip kartice, bez promene sameisprave. Nakartici}ebitividqiviimeiprezime,datumro|ewa,li~nibrojosiguranikai broj zdravs tven e kart ic e. Podaci koji se unose na ~ip pruzimaju se iz mati~ne evidencije osiguranika (JMBG, adres a, mat i~n a fil ij al a RFZO-a, podaci o uplati doprinosa, period overe i drugiadministrativnipodaci). J.B.

PredsednikNikoli}~estitao Bo`i}pogregorijanskomkalendaru PredsednikSrbijeTomislavNikoli} ~estitaojegra|animaSrbijekojislave Bo`i}pogregorijanskomkalendaru. „Po{tovani gra|ani Srbije koji po gregorijanskom kalendaru slavite ro|ewe Isusa Hrista, ~estitam veliki hri{}anski praznik sa `eqom da praznike provedete sa svojim porodicama, u zdra-

vqu,radostiisvakomdobruodGospoda. Neka va{a molitva bude u duhu poruke Bo`i}a o veri, nadi i qubavi, o miru i pra{tawu, o `ivotu i harmoniji sa sobomidrugima,nadobrobitsvihgra|ana ina{ezajedni~kedomovineSrbije„,navodiseu~estitkipredsednikaNikoli}a.

„ZVU^NAZBUKA”UBA^KOJPALANCI:U Osnovnoj {koli za obrazovawe dece sa smetwama u razvoju „Heroj Pinki“ u Ba~koj Palanci predstavqen je softver „Zvu~nazbuka“. Taj projekat plod je dugog rada s decom, a tim su ~inili zaposleni u toj obrazovnoj ustanovi. Stru~ni deo uradio je informati~ar RadivojCrwak, ilustracije nastavnica StanislavaBodiroga, a glas je pozajmila defektolog logoped MarinaTankosi}, dok je ceo projekat vodila direktorka DianaVila. – Ciq nam je da deca {to boqe savla|uju govornojezi~ke smetwe – isti~e Diana Vila. – Projekat je koncipiran tako da deca savladavaju glasove iz azbuke, mo`e da se radi i na razvoju auditivne pa`we, auditivne percepcije, a realizuje se uz pomo} yojstika. I ona deca koja imaju poreme}enu motori~ku funkciju mogu savladati sve zahteve zvu~ne azbuke. Ovde treba naglasiti timski rad qudi zaposlenih u {koli, odnosno spojila se {kolska ideja s iskustvom i radom. Osnovna {kola „Heroj Pinki“ u osam razreda ima 79 u~enika, a s wima radi 26 nastavnika i {estoro stru~nih saradnika i pomo}no osobqe. [kola radi decenijama, a direktorka Vila ka`e da se broj |aka ne smawuje. Dodu{e, ima dece koja poha|aju redovne {kole, ali dobijaju podr{ku iz ove {kole. – Kod nas je najvi{e dece s vi{estrukim smetwama, a roditeqi su shvatili da je boqe da ona poha|aju ovu {kolu – isti~e direktorka Vila i najavquje nove projekte. M.Suyum

IpredsednikNarodneskup{tineNeboj{aStefanovi} ~estitaojeBo`i}beogradskom nadbiskupu Stanislavu Ho~evaru, crkvenim velikodostojnicima, sve{tenstvu Beogradskenadbiskupije,svimvernicimai gra|anima Srbije koji slave ovaj veliki hri{}anski praznik po gregorijanskom kalendaru.


12

crna hronika

utorak25.decembar2012.

VI[ETU@ILA[TVOUBEOGRADU

Optu`nicaprotiv Jawu{evi}a Vi{etu`ila{tvouBeogradu podiglo je optu`nicu protiv Zorana Jawu{evi}a, biv{eg specijalnog savetnika u preduze}u „Kargo logisti~kicentar Brodogradili{ta ’Beog rad’„ (KLC), i direktora te firme Pavla Miqkovi}a, terete}i ih

zazloupotrebu slu`benog polo`aja na{tetutefirme. Obojici okrivqenih je ju~e ukinut pritvor i odmah su pu{teni iz beogradskog Centralnog zatvora. Tu`ila{tvo je iznelo sumwe da je „Miqkovi} od 1. januara 2006. do 1. januara 2010. godine, uz podstrekivawe Jawu{evi}a, davao naloge finansijskoj slu`bi preduze}a KLCda odobrava pla}awa za radove na Jawu{evi-

}evoj ku}i u Tolstojevoj ulici, na beogradskom Dediwu,te da je tako firmi pri~iwena {teta oko 800.000evra“. Na saslu{awu pred istra`nim sudijom, Miqkovi} i Jawu{evi} su negirali krivicu, tvrde}i da je “preduze}e KLC Brodogradili{ta ’Beo- grad’ pla}awe ra~una za radove na ku}i Zorana Jawu{evi}a odobravalo po nalogu Filipa Ceptera”. Me|ubrojnim svedocimaje ispitan i biznismen Filip Cepter, nastawen u Monaku,kojije 2003.godine na licitaciji kupio Brodogradili{te „Beo- grad“. Po javno dostupnim informacijama,predvanaest godina, nakon {to je Brodogradili{te „Beograd” oti{lo u ste~aj po~etkom 2001,ZoranJawu{evi},savetnik tada{weg premijeraZorana\in|i}a,bioje postavqenzaprvog ste~ajnog upravnika, ali se nije dugo zadr`ao u Brodogradili{tu pa jeubrzo natomestodo{aonovi ste~ajniupravnik. Nek ol ik o god in a kas nij e, nak on {to je Brod og rad il i{te privatizovano, novi vlasnik Filip Cepter je anga`ovao Jawu{evi}a kao specijalnog savetnika,a sva je prilika da je predve-trigodinesaradwa pukla zbog me|usobnih nesporazuma. J. J.

SAOBRA]AJNANESRE]AUZREWANINU

Biciklistastradao naraskrsnici Jednaosobajepoginulausaobra}ajnojnesre}ikojaseusubotuoko11~asovadogodilauZrewaninu, na raskrsnici BulevaraMilutinaMilankovi}a,Kara|or|evog trga i Nemawine ulice,saop{tilajeju~ezrewaninskaPolicijskauprava. Sumwasedajedonesre}edo{lo kada je voza~ G. G. (56) iz Kleka predwim delom automobila“sitroensakso”naleteona

biciklistuS.C.(78)izZrewaninakojijeprelazioputnabiciklisti~komprelazu.Odzadobijenih povreda S. C. je preminuo u Urgentnom centru „Zrewanin„. Uvi|ajnalicumestaobavili suistra`nisudijaOsnovnogsudauZrewaninu,uprisustvuzamenika osnovnog javnog tu`ioca,ipolicijskislu`benici. @.B.

OPTU@NICAZANAPADNASLU@BENOLICE UZREWANINU

Pesnicom napolicajca

Zbogsumwedajepo~iniokrivi~no delo napada na slu`beno lice u obavqawu slu`bene du`nosti, zrewaninsko Osnovno javno tu`ila{tvo podiglo je optu`nicu protiv ^. A. (32) iz Zrewanina. Onseteretidaje22.julaove godine, oko 2.15 ~asova, u Vardarskoj ulici u Zrewaninu, upravqao automobilom pod dejstvom alkohola. Kada su ga zaustavili saobra}ajci, obavili

alko-testirawe i sa~inili zapisnik,okrivqenisepolicajcu S. M. obratiore~ima:“[tonas zaj…, gde si na{ao nas da kontroli{e{”. ^. A. je posle toga iza{aoizvozila,pri{aopolicajcuS. B.,po~eodagavre|a,a onda je i fizi~ki nasrnuo na wega tako {to ga je pesnicom udario u grudi. Zatim je po~eo dabe`i,vre|aju}islu`benalica. @.B.

VESTI Provozali tu|eg„juga” Novosadska policija je privelaN. D. (1983)izokoline@abqaiB. P. (1985)izNovogSada zbogsumwedasuizvr{ili krivi~nodelo neovla{}enog kori{}ewa tu|egvozila. Kako stoji u policijskom saop{tewu,osumwi~enisuprovalili u jednog „juga”, pokrenuli ga spajawem `ica i vozili se wimepogradu. Protiv dvojice osumwi~enih bi}e podneta krivi~na prijava uredovnompostupku. N.P.

Dvaputa uhva}eneukra|i Kako je saop{tila novosadskapolicija,dvedevojkeizokolineBe~ejaL. K. (1975)iO. K. (1987), zate~ene su neposredno po{tosuprovalileujednuku}u u Ba~kom Petrovom Selu i poku{ale da ukradu garderobu i posteqinu.

Protiv wih podneta je krivi~na prijava u redovnom postupku,alisuistog dana ponovo uhva}ene u jednoj ku}i u kra|i obu}e, garderobe i suhomesnatihproizvoda,pasetereteiza krivi~nodelositne kra|e,utaje iprevare. N.P.

Zaplewene petarde Novosadskapolicijajetokom vikenda zatekla J. M. (1972) iz Ba~kogPetrovcaiM. N. (1976) iz^elarevaunelegalnojprodajipirotehni~kihsredstava. Oni su prodavali petarde i vatromete ispred Najlon pijace,iakozatonemajudozvolu,pa im je, uz potvrdu, oduzeto ukupno1.250petardii37vatrometa. Protiv obojice su podnete prekr{ajne prijave u redovnom postupku, zbog kr{ewa odredbi Zakonaoprometueksplozivnih materija. N.P.

dnevnik

DRMILENKUPEROVI]UIZRE^ENAPRAVOSNA@NAPRESUDAZAZLOSTAVQAWENARADU

Novosadskiprofesor osu|enzbogmobinga

Sudskove}eApelacionogsudauNovomSadu,kojimjepredsedavala sudija Persida Jovanovi}, donelo je pravosna`nu odluku kojom je potvr|ena presudazamobingdrMilenku Pero vi }u, prof es or u etik e na Filozofskom fakultetu u NovomSadu. Posudskojpresudi,profesor Perovi}, ina~e i predsednik komisijezastandardizacijucrnogorskog jezika, du`an je da svom biv{em asistentu Slobodanu Saxakovu isplati na ime uvrede ugleda i ~asti, pretrpqenog straha, povre|enih pravali~nostiitro{kovasu|ewa, ukupno518.350dinara. U obrazlo`ewu odbijawa `albeprofesoraPerovi}astojidajeiuprvostepenompostupku pred Osnovnim sudom nesumwivoutvr|enodajeprofesoru vi{e navrata slao Saxakovu uvredqiveporuke,kaoidagaje vre|ao i omalova`avao na sastancima,~imejenaneopovredu ugledai~asti.

„Nesumwivo je da je tu`ilac SlobodanSaxakovuodnosuasistent-profesor bio u neravnopravnompolo`ajuidajetu`eni profesor Perovi} direktno uticao na wegovo daqe obrazovawe, osposobqavawe, usavr{avawe i napredovawe na poslu, tako {to je prvo prihvatio da mu bude mentor za izradu wegovog doktorskog rada, da bi kasnije negativnim ocenama i odgovarawemdrugihprofesoraod togadabudukomentoriSaxakovu, onemogu}io wegovo daqe stru~nousavr{avawe.Svetoje dovelodotogadajeSaxakovdva puta odbijen kada poku{ao da prijavi odbranu dokrtorske disertacije, koju je kasnije uspeo da prijavi na beogradskom fakultetu„, ka`e se u obrazlo`ewuprvepravosna`nepresudeza zlostavqawe na nekom od univerzitetauSrbiji. Osim toga, u obrazlo`ewu presudestojiidaPerovi}nije na vreme pokrenuo postupak za ponovniizborSaxakovazarad-

MilenkoPerovi}

no mesto asistenta, zbog ~ega je Saxakovu prestao radni odnos istekomrokanakojijezasnovan. Po oceni suda, u tim postupcima tu`enog profesora Perovi}a prema asistentu postoje

elementizlostavqawanaradu. Presuda za zlostavqawe na radu protiv dr Milenka Perovi}a je tek druga pravosna`na presudazaovodelouSrbiji. N.P.

[TADONOSEJU^EUSVOJENEIZMENEKRIVI^NOGZAKONIKA

Zloupotrebaujavnim nabavkamakrivi~nodelo Poslanici republi~kog parlamentausvojilisuju~eizmeneKrivi~nog zakonika kojima se uvodi novokrivi~nodelo–zloupotreba ujavnimnabavkama,klevetaseukidakaokrivi~nodelo,aukidasei krivi~no delo nesavesnog rada u privrednom poslovawu. Za izmene Krivi~nogzakonikaglasaloje139 poslanika, 15 je bilo protiv, a 21 nijeglasao. Umesto krivi~nog dela nesavesnogradauprivrednomposlovawu, koje je prevazi|eno i nepotrebno, kakojetokompredstavqawazakona objasnio ministar pravde Nikola Selakovi},uvodisekrivi~nodelo zloupotrebe polo`aja odgovornog lica,{tojeposledicapotrebeda se napravi bitna razlika izme|u odgovornogislu`benoglica,{to sada nije slu~aj. Sada je krivi~no delozloupotrebeslu`benogpolo`ajaiskqu~ivovezanozaraspolagawedr`avnomimovinomiimovinom javnih preduze}a tako {to je odgovornost slu`benih lica ve}a, apropisanesuistro`ekazne. S druge strane, odgovorna lica sunafunkcijamauprivatnimpreduze}imaiodgovarajunaosnovunovogkrivi~nogdelaukolikosuprotivpravnim delovawem pribavila imovinskukoristi.Me|utim,primena tih odredaba, koje se odnose nanovokrivi~nodelozloupotrebe polo`aja odgovornog lica i krivi~nodelozloupotrebeslu`benog

nimfunkcionerimainovinarima, uvedena2009.godine,tosenijedogodilo jer je usvojen amandman skup{tinskogOdborazapravosu|e kojimje“spre~eno”brisaweteodredbe. Tako se propisuje da za pretwe napadomnapredsednikaRepublike, predsednika i ~lanova Vlade, poslanika,sudijuUstavnogsuda,policijskog slu`benika, sve sudije, tu`ioce,zameniketu`ioca,advokate inovinarezapre}enakaznazatvora od{estmesecidopetgodina.Ranijezatepretwebilajezapre}enakaznaodjednedoosamgodina. polo`aja odla`e se do 15. aprila, po{to je usvojen amandman skup{tinskogOdborazapravosu|ekoji topredvi|a. Primena je odlo`ena na zahtev pravosudnih organa budu}i da je u tokuve}ibrojpostupakazapostoje}e krivi~no delo zloupotrebe slu`benogpolo`ajapajepotrebno izvr{itiprekvalifikacijudelau timpostupcima. Novinu predstavqa i odredba koja, umesto fakultativnog, uvodi obavezan uslovni otpust, pa tako sud osu|enika koji je izdr`ao dve tre}ine zatvorske kazne mo`e otpustitisizdr`avawakazneukolikoseuzatvorupopraviodasemo`e o~ekivatiida}esenaslobodidobrovladati.Toseodnosinaosu|enedodesetgodinazatvora,azaosu-

Usvojenisuamandmanikojimaseonemogu}ava ubla`avawekaznezapo~iniocekrivi~nihdela silovawaipedofilijeikojimajepredvi|enoda sepragzaslu`benogowewezasitnekra|esmawi s15.000na5.000dinara |ene na ve}u kaznu zatvora usvojenimamandmanomSPS-ajepreciziranoda}esudzadr`atidiskrecio- nopravodaodlu~ujeouslovnomotpustu. Me|utim, uslovni otpust se ne odnosi na osu|enika koji je tokom izdr`avawakaznezatvoradvaputa disciplinskika`wavan. Iakojeprvobitnobilopredlo`enodaseizbri{eodredbakojase odnosinapretwenajve}imdr`av-

Selakovi}:Nemadekriminalizacije Ministar pravde i dr`avne uprave Nikola Selakovi} izjavio je da }e izmene Krivi~nog zakonikakojeseodnosenakrivi~nadelazlou- potrebe slu`benog polo`aja stupiti na snagu 15. aprila naredne godine, i naglasio da ne}e biti dekriminalizacije tog krivi~nog dela. On je kazao da te izmene ne}e uticati na postupkekojisuufaziistrage,kao{tojeslu~aj privatizacije Predze}a za puteve „Ni{„, gde suosumwi~eniMarko iMiroslav Mi{kovi} i Milo \ura{kovi}. Selakovi}jenaglasiodane}ebitidekriminalizacije, odnosno osloba|awa onoga ko je osumwi~eniliprotivkogasevodipostupakda jeizvr{ionekote{kokrivi~nodelo.

–Kadaseuzmeuobzirbrojlicakojasegone ilisumwi~ezatakrivi~nadelaibrojpostupaka,do}i}emodocifreodoko4.000.Zaistaje nepodeqeno mi{qewe prakse, na prvom mestu tu`ilacaisudija,dajepotrebnovremeukojem }eseonisamipripremitizaprimenutenove inkriminacije,novogkrivi~nogdela–rekaoje Selakovi}zaRadio-televizijuSrbije. On je kazao da krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja u slu~aju dr`avnih slu`benika i imenovanih lica „nastavqa da postoji”,alijeupitawu„novokrivi~nodelokoje treba primeniti na te `ivotne situacije i postupke koji jo{ nisu okon~ani pravosna`nompresudom”.

UsvojenisuamandmaniDS-a,kojima se onemogu}ava ubla`avawe kaznezapo~iniocekrivi~nihdela silovawa i pedofilije, i URS-a, kojima je predvi|eno da se prag za slu`beno gowewe za sitne kra|e smawis15.000na5.000dinara. Usvojen je i amandman kojim se zapre}enaminimalnakaznazaneovla{}enunabavkuoru`japove}ava sjednenadvegodinezatvoradabi seizbeglamogu}nostdasezatakvo deloizri~euslovnaosuda. Izvr{ena je dekriminalizacija krivi~nogdelaklevete,{tojebio zahtev velikog broja udru`ewa i stru~nejavnosti,anaro~itonovinarskihudru`ewa. Dopuwenesuodredbekojepropisujukrivi~nadelaprimawaidavawamita,tako{tosezakonskiopis pro{irujetime{tosetakrivi~na delamoguizvr{itinesamouokvirusvogovla{}ewanegoiuvezis wim.Usvojenimizmenamapropisuje se i nov~ana kazna, kao i kazna zatvoradotrigodine,zapreduzetnika i odgovorno lice u pravnom subjektukojinepla}ajudoprinose zaobaveznosocijalnoosigurawei drugeda`bine. (Tanjug)

ZREWANINACOSUMWI^ENZADVARAZBOJNI[TVA

@rtvioteo20dinara

Zrewaninsko Osnovno javno tu`ila{tvo podnelojezahtevzasprovo|eweistrageprotivV. S. (59)izZrewaninazbogsumwedaje po~iniodvakrivi~nadelarazbojni{tva. Onsesumwi~idaje12.decembra,oko18~asova, na @itnom trgu u Zrewaninu, pri{ao o{te}enomT. Z.,kojijestajaoispredprodavnice“Gomeks”,uhvatiogazaxepjakneizapretiomudaizvadisveizxepovaprenego{toon

izvadi no`. Upla{en za `ivot, o{te}eni je izvadiokutijucigareta,upaqa~,parzimskih rukavicai20dinara,kojejeosumwi~eniuzeo izatimpobegaoslicamesta. Wemusestavqanateretidaje,polasata kasnije,do{aodoprolazakojipovezujeMileti}evu i Ulicu \ur|a Smederevca i s le|a pri{aoo{te}enomK. S. izZrewanina.Uhvatiogajezavratiuvukaouprolaz,apotommu

staviono`podvratizapretioda}egazaklatiukolikomunepredanovac.K.S.jerazbojnikauhvatiozarukuukojojjedr`aono`,ali gajeosumwi~enioborionazemquiizxepa jaknemuuzeo3.000dinara,asrukeskinuosat. Osumwi~enije,pore{ewuistra`nogsudijeOsnovnogsudauZrewaninu,upritvoruod 12.decembra. @.B.


crna hronika

dnevnik PRITVOR ZBOG NASILNI^KOG PONA[AWA GRUPE MLADI]A U NOVOM SADU

Napadali i ubadali no`em Policija je odredila zadr`avawe Novosa|anima B. V. (1991),B.P. (1993),S.J. (1992) i N. A. (1993) zbog osnovane sumwedasuizvr{ilikrivi~na dela nasilni~kog pona{awaiu~estvovawautu~i. Oniseteretedasu,nauglu ulicavojvodeBojovi}aiJovanaSuboti}a,zajednosasugra|aninomV.V. (1993),bezpovoda, napali dvojicu mladi}a i lak{e ih povredili, a jednom od wih uzel i mob iln i telefon. Kako stoji u saop{tewu novosadske policije, ne{to kasnije iste ve~eri,naTrifkovi}emtrguistagrupaje,opet bez povoda, napala Vrba{ane

N.N. (1992),M.Q. (1989)i D. T. (1993).Utojtu~iB.V.jevi{eputano`emuboN.N.iM. Q, koji su lak{e povre|eni, aliiV.V.,kojijezadobiote{ketelesnepovrede. Osumwi~eniB.V,B.P,S.J. iN.A.dovedenisuju~enasaslu{awesudijiOsnovnogsuda u Novom Sadu, koji im je odredio prit vor do 30 dan a. Prot iv V. V. bi} e podn et a krivi~naprijavakojagatereti za nasilni~ko pona{awe. Prot iv troj ic e Vrb a{ an a podneta je krivi~na prijava u redovnom postupku zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo u~estvovawa u tu~i. N. P.

NAKON GODINE PROVEDENE IZA RE[ETAKA

Zvonko Veselinovi} iza{ao iz pritvora Zvonko Veselinovi} iz Zve~anapu{tenjeizOkru`nogzatvorauBeograduju~eoko14sati,po{tomujeSpecijalnisud ukinuopritvorukojemjeproveo godinu dana, re~eno je u Upravi za izvr{ewe krivi~nihsankcija. UzVeselinovi}a,pritvorje ukinut i Draganu ]ur~i}u iz Ra{ke. Oni su okrivqeni za zloupotrebe u vezi s 32 kamiona, poverena svojevremeno ]ur~i}upougovoruo lizingu, jer su ih, kako se tvrdi optu`nicom, okrivqeni protivpravno prisvojili, prebaciv{iihnaKosmet.

ZvonkoVeselinovi}

Tre}i okrivqeni Milan Radoji~i} je jo{ u toku istrage pu{tendasebranisaslobode, uz polo`eno jemstvo u vrednosti10.000evra. Tako|e,Specijalni sud je doneo re{ewe kojim se oglasio stvarno i funkcionalno nenadle`nim za postupawe u ovom predmetu jer su, kako je obrazlo`eno,naknadno pribavqeni podaci i dopunsko ve{ta~ewe pokazali da je eventualno sporni nov~ani iznos mawi od 200miliona dinara,{toje dowa granica za nadle`nost tog suda, pa je predmet prosle|en Vi{em sudu u Beogradu. „Na osnovu naknadno pribavqenihpodataka:{est kamio- naje neprona|eno,18jevra}e-

no s Kosmeta,aza kamionekojisu prodati jeutvr|eno da su oti{li po ceni ni`oj od one koja je u ranijem ve{ta~ewu navedena.Dopunskimve{ta~ewem o ceni je utvr|eno da je ukupna vrednost sva 32kamio- na oko 109 miliona dinara. Ovde nema dokaza da su okrivqeni prodali bilo koje vozilo i da su prisvojili iznos“, naveojesud. Sude}e ve}e sudije Rastka Popovi}a je prihvatilo predlogebranilaca i ukinulo pritvor Veselinovi}u i ]ur~i}u, koji su bili u beogradskom Centralnim zatvoru od hap{ewa, 20. decembra 2011. godine. Dragan ]ur~i} je odmah preba~en na izdr`avawe dvogodi{we zatvorske kazne na koju je u me|uvremenu pravosna`no osu|en za krivi~nodelo davawa mita u slu~aju grupe malih privrednika i carinika osu|enih po optu`bamaza{verc robe utoku2006.godine. Veselinovi}ev branilac advokat Goran Petronijevi} je istakaodajeprotiv wegovog brawenika,kojije uhap{en pre godinu dana,„vo|ena medijska hajka“. – Pokazuje se da su pravirazlozizavo|ewe postupka protiv Veselinovi}a vanpravneprirode.Tako|e,posaznawimaodbrane,Tu`ila{tvo za organizovani kriminal je u vezi s nekim postupkom preduzelo neke radwe za kosovsko pravosu|e, a {to se ne mo`e smestiti u zakon ove dr`ave – kazaoje Petronijevi}. Advokat Krsto Bobot, branilac Dragana ]ur~i}a, ispred zgrade Specijalnog suda izjavio je novinarima da je „sud doneo dve zakonite i logi~ne odluke – da nije nadle`anzatajpredmetioukidawu pritvora“. – ^udno je {to Tu`ila{tvo tonijeshvatiloodpo~etka,ai sudu je trebalo godinu dana da utvrdidajenenadle`an – kazao je Bobot. J. J.

NA PRELAZU GRADINA

Oduzete devize Carinici su u ju~e na grani~nom prelazu Gradina spre~ili poku{aj krijum~arewa 78.000 evra iz Srbije, saop{teno je iz Upravecarine. Kako je navedeno, kontrolom automobila marke „audi Q7”, francuskihregistarskihoznaka,kojimsuputovaladvojicaturskih dr`avqana iz Francuske u Tursku, prona|eno je 98.000 evra,spakovanoukovertukojasenalazilaufiociispodsuvoza~evog sedi{ta. ^iwenica da su dvojica turskih dr`avqawa putovalasvrlomalostvari,{tonijetipi~nozaprofilputnika koji za vreme bo`i}nih praznika odlaze svojim ku}ama, probudilo je sumwu carinika zbog ~ega su odlu~ili da izvr{e detaqanpregledvozila. Putnicimajevra}endozvoqeniznosdevizaodpo10.000eura, apreostalasumajeprivremenozadr`ana. (Tanjug)

utorak25.decembar2012.

13

NA PODRU^JU NOVOG SADA I KULE JU^E LI[ENO SLOBODE 12 OSOBA, ZA JO[ PET SE TRAGA ZBOG TRGOVINE SEKUNDARNIM SIROVINAMA

Sumwiva ~etiri miliona evra od otpada Unastavkuakcijesuzbijawafinansijskog kriminalapolicijajenapodru~juNovogSadaiSomborali{ilaslobode12osoba,aza petintenzivnotragazbogsumwedasuo{tetilidr`avnibuxetzavi{eod~etirimilionaevra,saop{tiojeju~eMUPSrbije.Slobodesuli{eniBo{koG. (34)izKule,zatim kwigovo|apreduze}a„Solvens”SvetlanaV. (42),direktorPVM-aVladimirI. (37),direktor „Metal konekta„ Vojislav M. (55), sviizNovogSadaiRajkoD. (39)iz@abqa. Usaop{tewusenavodidasuli{enislobodeiDanijelJ. (27)izNovogSada,direktor „Kongabrisa„ Gabrijel S. (25) iz Kule, direktor PVM-a 381 Dragan B. (29) iz Ba~kogJarka,BajkoP. (31)izLov}enca,Sandra P. (26) iz Kule, Slobodan @. i direktorka „Albaka„iz@abqaOlgicaK. MUPintezivnotragazaGoranomG. (36)iz Ba~ke Palanke, Marinkom S. (40), MiloradomD. (26)obojicaizKule,direktoromnovosadskog„Eko-bra{metala„BrankomK. (26)i direktorom „Pegra„ Branislavom B. (35) iz Novog Sada. Krivi~nom prijavom bi}e obu- hva}eniMiodragG. (29)izKule,kojiizdr-

`avakaznuzatvora,zbogsumwedasuizvr{ili krivi~na dela udru`ivawe radi vr{ewa krivi~nih dela, zloupotrebe slu`benog polo`aja,poreskeutajeiprawanovca. Osumwi~eniBo{koG.jeorganizovaokriminalnugrupukojajeod2009.do2012.godine „po wegovim nalozima vr{ila otkup sekundarnih sirovina od fizi~kih lica za gotov novac, a potom otkupqene sekundarne sirovine prodavala privrednim dru{tvima koja sebavewihovompreradom”. Sekundarnesirovinesuzagotovnovacotkupqivalaodgovornalicauprivrednimdru{tvimaPVM,„Metalkonekt”i„Pegro”,svi iz Novog Sada i „Albako”, @abaq, a otkupqenurobusuprodavalaiwenunaplatuvr{ilaprekosvojihposlovnihra~una. U nameri izbegavawa obra~una i uplate porezanadohodakgra|anaodkojihjevr{en otkupsekundarnihsirovina,ukwigovodstvu jenavedeniotkupprikazankaonabavkarobe od takozvanih „pera~kih predze}a” i to „Eko-bra{metal”,„Kongabris”iPVM381, sviizNovogSada.PritomesuPDViskazan nafakturama„pera~kihpreduze}a”koristi-

likaoporeskikredit„jersuusvojimporeskimprijavamaulazniPDViskazannafakturama „pera~kih preduze}a” iskoristili kaoodbitnustavkuzaobra~uniuplatuPDVanara~unbuxetaSrbije. Proveramanov~anihtokovautvr|enojeda je novac koji je upla}en od prera|iva~a sekundarnihsirovinapoosnovunalogazaprenossredstava,zavr{ionara~unima„pera~kihpreduze}a”. Usaop{tewusenavodidasupotom,„bez pravnog osnova vr{ene isplate na teku}e ra~une fizi~kih lica, koja su novac podizalaipredavalaorganizatorukriminalne grupeBo{kuG.”Utomperiodu,kakosenavodi,Bo{koG.iostali~lanovikriminalnegrupeotkupilisuiprodalisekundarne sirovine za iznos ve}i od 2.000.000.000 dinara.Pritomesu„izbegliobra~uniuplatuporezanadohodakgra|anaiporezanadodatu vrednost u iznosu ve}em od 4.000.000 evra,zakojiiznosjeo{te}enbuxetSrbije, a organizovana kriminalna grupa isti iznosprotivpravnojeprisvojila”,dodajeseu saop{tewuMUP-a. (Tanjug)

U DVE POLICIJSKE AKCIJE U KRAGUJEVCU PRIVEDENE ^ETIRI OSOBE, A PROTIV JEDNE NAJAVQENA KRIVI^NA PRIJAVA

MUP: O{te}eni politi~ka partija i FK „Radni~ki” Pripadnici Uprave kriminalisti~ke policije i Policijske upraveKragujevacli{ilisuslobodedirektorapoliti~keorganizacije „Zajedno za Kragujevac„ Zlatka M. (42), zbog postojawa osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo zloupotrebe slu`benogpolo`ajaio{tetiotuorganizacijuzaoko18,5milionadinara. Kako se navodi u saop{tewu MUP-a,unastavkuakcijesuzbijawa korupcije, a u saradwi s kragujeva~kimVi{imjavnimtu`ila{tvom, krivi~nom prijavom, zbog postojawa osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja, bi}e obuhva}en i osniva~ i vlasnik kwigovodstvenih agencijaAB-2i„KontAB-2”@arko B. (35).Onjeovla{}enoliceza raspolagawenovcemsposlovnih ra~una agencija „Profi-kont”, „AB-2 profi„, „Remiks” i „Hapak” iz Kragujevca i „Siqevac” DOOizKni}a.

vinskukoristpribavioosumwi~eniZlatkoM. U paralelnoj akciji pod operativnim nazivom „Kom{ija” pripadnici Uprave kriminalisti~ke policije i Policijske uprave u Kragujevcu li{ili su slobode tri osobe zbog postojawaosnovasumwedasupo~inile krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja i o{tetile Fudbalski klub „Radni~ki” za 550.000evra.Slobodesuli{eni potpredsednik FK „Radni~ki” Neboj{a V. (55), generalni sekretar Darko S. (38) i FIFA agentZoranP. (50). Kako se navodi u saop{tewu MUP-a,postojeosnovisumweda jeNeboj{aV.odmartadosredine aprila ove godine s FIFA agentom Zoranom P. dogovorio transfer igra~a Filipa Kosti}a iz FK „Radni~ki 1923” u holandskiFK„Groningen”. Neboj{a V. je generalnom sekretaru FK „Radni~ki 1923”

Stevanovi}: Vrhunac orkestrirane kampawe Gradona~elnik Kragujevca Veroqub Stevanovi} izjavio je ju~e da hap{ewe funkcionera stranke „Zajedno za Kragujevac„ i FK „Radni~ki„ predstavqaju vrhunac orkestrirane kampawe protiv lokalnevlastiutomgraduivladaju}epartije. –UGradskojupraviube|enisuutodaseradiopodmetnutojaferi,aliisti~udane`eledauti~unaistragu–rekaojeStevanovi} nakonferencijizanovinarepovodomprvihrezultatapolicijske akcije.–Akojeovone~ijipoku{ajdapromenivlastuKragujevcu, tikojitopoku{avajumorajudaznajudavlastugradumogupomenitisamoKragujev~ani. Postoje osnovi sumwe da je @arko B. od septembra 2008. do novembra2011.godineponalogu osumwi~enog Zlatka M. izdao fiktivne fakture agencija AB2, „Profi-kont”, „Kont AB-2”, „AB-2 profi„, „Remiks”, „Hapak”i„Siqevac”zanavodnoobavqeno ogla{avawe i {tampawe reklamnog i propagandnog materijala, konsalting, kwigovodstvene i revizorske usluga, ugostiteqske i druge usluge politi~koj organizaciji „Zajedno za Kragujevac„ iako je znao da te uslugenisuobavqene. @arkoB.je,nakonuplatakoje je organizacija „Zajedno za Kragujevac„obavilapotimfiktivnim nalozima, po nalogu Zlatka M.novacpodigaosposlovnihra~una agencija i u vi{e navrata mu predao na ruke sumu od oko 18.500.000dinara.Natajna~inje politi~kaorganizacija„Zajedno za Kragujevac„ o{te}ena za oko 18.500.000dinara,kolikujeimo-

Darku S. nalo`io da Zoranu P., bezovla{}ewaUpravnogodbora iodlukeIzvr{nogodborakluba, {to je predvi|eno Statutom, izdapotvrduoanga`ovawuuposredovawu pri tom transferu. Na

ZlatkoM.iNeboj{aV.najednojodranjihkonferencija sgradona~elnikomVeroqubomStevanovi}em

osnovutepotvrde,ZoranP.jepostigaodogovorspredstavnicima FK„Groningen”otransferuFilipa Kosti}a za 1.250.000 evra, {to je realizovano 10. aprila 2012.godinezakqu~ewemugovora

viniqudiipitadalifabrikovawem afera neko `eli da prekrajaizbornuvoqugra|anairu{igradskuvlast. – „Zajedno za [umadiju„ ima punopovereweusvojefunkcio-

Da~i}: Bez politi~ke motivacije Predsednik Vlade Srbije i ministar unutra{wih poslova IvicaDa~i} rekaojedaakcijeprivo|ewa,kojeseodvijaju{irom Srbije, ukqu~uju}i i onu u Kragujevcu, vezane za zloupotrebu novca koje dobijaju partije, nemaju nikakve veze s politi~kim razlozima. –JasamrazgovaraosVeroqubomStevanovi}emprenekolikomeseci.SituacijauKragujevcunijedobrajerpostojisukobqenostlokalnihvlastiiMUP-aiTu`ila{tva,takodajepotrebnoutvrditiprincipenakojima}esesara|ivatiunarednomperiodu,aliova akcijanemavezestim–rekaojeDa~i}novinarimaprilikomposetebaziProtivteroristi~kejediniceMUP-aSrbije.

izme|u FK „Radni~ki 1923” i „Groningena”. Dva kluba zakqu~ila su ugovor o transferu za 700.000 evra, a on je retroaktivno,istogdana,odobrennasednici Upravnog odbora. Osumwi~eniZoranP.jesFK„Groningenom” na ime provizije povodom transfera zakqu~io ugovor od 550.000evra,{tojemnogo vi{eoduobi~ajenihprovizija, koje se kre}u oko deset odsto od visine transfera. Na taj na~in FK „Radni~ki 1923” je o{te}en za 550.000 evra, kolika je protivpravna imovinska korist koja je pribavqenaFIFAagentuZoranuP.. Potpredsednik „Zajedno za [umadiju„ Sa{a Mileni} tvrdidasuju~era{wahap{ewafunkcionera stranke „izre`iSpornaprodajafudbaleraFilipaKosti}a rana”,dasuuhap{enine-

nere, ali smo prepuni sumwe, nepoverewaipitawaupogledu optu`bikojeimsestavqajuna teret – rekao je Mileni} na vanrednoj konferenciji za novinare. Potpredsednik „Zajedno za [umadiju„jeistakaoida~udi {to,uprkosbrojnimistalnim kont rol am a, nis u pron a| en e nikakve nepravilnosti u tro{ewu buxetskog novca, a da se aferaotvarauoblastimafudbala i politike, upravo onim prema kojima u javnosti vlada najve}epodozrewe. Portparol Ujediwenih regiona Srbije Marko Selakovi} izjaviojeju~edaURSprivo|ewe funkcionera „Zajedno za [um ad ij u„ Neb oj{ e V. i Zlatka M. posmatra u kontekstu razmirica i tenzija koje mesecima postoje izme|u Polic ijs ke uprav e i Grads ke upraveuKragujevcu. (Tanjug)


14

utorak25.decembar2012.

SPORT

dnevnik

TOMISLAVKARAYI],PREDSEDNIKFSSRBIJE

Mihajlovi}u noviugovor

Sini{i Mihajlovi}u trebalo bi da bude ponu|en produ`etak ugovora, odnosno novi na~etirigodine,bezobzirakoji rezultat orlovi ostvare na putu ka Svetskom prvenstvu u Brazilu 2014. godine. Selektor reprezentacije Srbije najavio je u startu da }e sam oti}i na kraju aktuelnih kvalifikacija ako se na{ nacionalni tim ne plasira na Mundijal, ali je prvi~oveksrpskogfudbalaTomi-

TomislavKarayi}

slavKaraxi}nasve~anostiporu~iodatone}epro}itektako. U Savezu su uvereni da je podmla|ivawe nacionalnog tima, koje je radikalno zapo~eo Mihajlovi}umajuovegodine,praviijediniputkastabilnojbudu}nosti. - Qudi koji su zapo~eli podmla|ivawe na{eg nacionalnog timaimajupunupodr{kuSaveza iodtogasenesmeodustati.Verujemda}enakrajutogprocesa, za sedam-osam godina, nestati svaka briga oko rezultata na{egAtima-rekaojeKaraxi}, uprkostrenutnolo{ojsituacijisorlovima.-Ugodiniizanas

bilojenepovoqnihstvariirezultata,presvegauvezisAtimom. Rekli smo da ho}emo podmla|ivaweekipeidadovedemo najboqegselektora.Ovajtimna okupu ima potencijal, a mlada reprezentacija daje nam pravo da verujemo da }emo u budu}nostibele`itidobrerezultate. Potom je predsednik FS Srbijepodvukao: - Nikakav pritisak, niti euforija,ne}enasprimoratida odustanemo od podmla|ivawa tima. Imamo sjajnog selektora i on i svi wegovisardniciimaju na{u punu podr{ku. ZaposaokojijeMihajlovi}zapo~eopotrebnojevreme. Uskladustim,jasno jedanieventualnineuspeh u kvalifikacijama za Svetsko u prvenstvo u Brazilu ne}e promeniti strategijuSaveza. - I u slu~aju da se nekvalifikujemone}emo odustati. Imamo sjajnog ~oveka za selektora, koji tako|e sazreva na svom mestu i koji ima na{u podr{ku. Spadam u grupu koja smatra da bi gatrebaloubeditidaostanei u narednom periodu - istakao jeKaraxi}. Podsetimo,kadajeMihajlovi}promovisan,FSSjezauzeo mek{istavuodnosunaselektorairekaodajeciqplasman najednoodnarednadvavelika takmi~ewa,aposleMundijala 2014ideEURO2016uFrancuskoj. Mihajlovi} je vi{e puta ponovio-iliBrazililirazlaz.

Anti}preuzeo [andong Nekada{wiselektorreprezentacijeSrbijeRadomirAnti}potpisaojeugovorsakineskim[andongom.Anti}jesakineskimklubompotpisaodvogodi{wusaradwu.Nekada{wemtreneruRealMadrida,BarseloneiAtletikoMadridato}ebitiprviposaonakon {toje15.septembra2010.smewensamestaselektoraSrbije. TokomtrenerskekarijereAnti}jenajve}iuspehimaonaklupi Atletiko Madrida sa kojim je 1996. godine osvojio duplu krunu u [paniji.[andongjepro{lusezonuukineskomnajvi{emranguzavr{ionadesetommestunatabeli.KineskiklubsuprethodnovodiliSlobodanSantra~iQubi{aTumbakovi}.

USPE[NAAKCIJANAVIJA^AVOJVODINE„FIRMA1989”

Uru~enapomo}Srbima naKosmetu Navija~i Fudbalskog kluba Vojvodina, okupqeniokogrupe„Firma1989”,realizovalisusopstvenuakciju„Novosadskicrveno-belizaKosmet”,ukojojsuprikupilipomo}zaSrbekoji`iveokomanastiraVisokiDe~ani.Okomesecdanatrajalojeprikupqawefinansijskihsredstavazakupovinu hraneizimskihpotreb{tina,dabikontigent od pet tona proteklog vikenda bila uru~ena Srbima koji `ive u albanskom okru`ewuiuveomate{kimuslovima. Navija~i „Firma 1989” uspostavili su kontakt, a potom i saradwu s navija~ima

CrvenezvezdeizGra~anice,kojisuihdo~ekali i ugostili i s kojima su obi{li ovaj znameniti srpski manastir. Na tome su im Novosa|ani bili veoma zahvalni i, kako sami ka`u, pokazalo se da navija~ke grupe srpskih fudbalskih klubova mogu veomadobrodasara|uju.Potomsusenavija~iVojvodineuputiliumanastirVisoki De~ani, gde su istovarili prikupqenih pettonapomo}i.Tusuimaliretkuprivilegiju da ve~eraju sa sve{tenstvom manastira,aondasuprisustvovaliiliturgiji. Navija~i su iskoristili priliku da po-

mognusve{tenstvuu~i{}ewusnegaileda okoovesrpskesvetiwe. Sutradansumonasipomo}distribuirali najugro`enijim porodicama, a ona }e, bez sumwe, puno zna~iti tamo{wem `ivqu. -Ose}alismoseveomadobronapovratkuuSrbijuinemanikakvedilemeda}emo na{uakcijunastavitiida}emoseuskoro ponovo,snovimkontigentompomo}i,uputiti na Kosmet - rekli su predstavnici „Firme1989”. A.P.

ALISAMARI],MINISTARKAZASPORTI OMLADINUUVLADIREPUBLIKESRBIJE

Klubovinisu na{anadle`nost

GIMNASTI^ARKAMANOVOSADSKOGKLUBARITMIKSNAJVI[EMEDAQA: Me|unarodnikupuriti~kojgimnastici,14.poredu,odr`anjeufuto{kojsportskojdvorani.Nadmetalesuseritmi~arkeuCkategorijiposvimrekvizitima,anajvi{emedaqaosvojilasudevoj~iceiz novosadskomklubaRitmix.Lepotuiatraktivnostovogsportademonstriralesuutakmi~arskom delugimnasti~arkeizPara}ina,Mladenovca,InBeograda,tuzlanskeSlobode,EviteizSvilajinca,Beograda,PaliluleiRitmiksa.Poredwih,programsuupotpunilereprezentativneselekcijeu revijalnimnastupima. Predskorodoposledwegmestaispuwenimtribinamanastupilojeoko600devoj~ica(56ekipa), {toposebnoradujeposlenikeovogsporta,kojisetrudedaseritmi~kagimastikave`bauceloj Srbiji. B.P.

Ministarkasportaiomladine uVladiRepublikeSrbijeAlisa Mari} rekla je da profesionalniklubovinisuudirektnojnadle`nosti wenog ministarstva koje ima svoje, jasno definisane prioritete. Ipak,  dodala je da Vladamo`euizuzetnimslu~ajevima da im pomogne. Sportski klubovi u Srbiji imaju velikih finansijskihproblema,mnogisu naiviciegzistencije,amnogisu se i ugasili. Neki od wih ~esto tra`epomo}dr`avedabipre`iveli ili zadr`ali rezultate u kriznimvremenima,alijeMari}eva rekla da Ministrastvo sportaiomladinenijeadresaza to. - Mnogi nam se obra}aju za pomo},tojeizgledanajlak{e.Zakonomosportu,me|utim,ta~nojedefinisano{taMinistarstvomo`e da podr`i i prioriteti su jasno definisani. Profesionalni klubovinisuudirektnojnadle`nosti ministarstva, ve} lokalne samou- prave-istaklajeAlisaMari}. Nadle`nostiiprioritetiMinistarstvaomladineisportasujasnodefinisani. -Ministarstvosepresvegastara da sportski savezi dobiju adekvatna sredstva kako bi svojim sportistimaobezbediliodgovaraju}e pripreme i takmi~ewa, sve {tojepotrebnozareultat.Situa- cijajetuprili~nojasna.Mo`eda se izuzetno desi da se pomognemo neki klub, ali je to odluka druge vrsteidonosisenanajvi{emnivou.

Onajeranijeoceniladaje2012. godina bila uspe{na za srpski sport,aniprioritetiza2013.nisudruga~iji. - @elela bih da i 2013. godina bude uspe{na, da na{i sportisti osvajaju medaqe i prave zna~ajne rezultate i plasmane. Stabilna

AlisaMari}

podr{kawimajejasnodefinisana kao jedan od prioriteta i to smo ve}obezbediliubuxetu. Ministarkajeistaklajo{jedan prioritet-razvoj{kolskogsporta. -Ve}smopokrenuliakciju^as sporta, koja je po~ela pro{le nedeqeuKru{evcuive}jenekihdesetak {kola prihvatilo program. Sigurnasamda}emoslede}egodinezna~ajnopro{iritiovuakciju, koja je ostvarena u saradwi s Ministarstvom prosvete - napomenulajeAlisaMari}iobjasniladaje ^assportanamewendeciodprvog do~etvrtograzreda.


SPORT

dnevnik

Kapiten reprezentacije Srbije Branislav Ivanovi} i trener kineskog \angsua Dragomir Okuka progla{eni su za najboqe pojedince u 2012. godini u izboru FSS. Predsednik saveza Tomislav Karaxi} uru~io je dobitnicima Zlatne lopte. – Banetu se divi cela Evropa, a Okuka je bio potcewen od strane nekih na{ih medija. Ne mo`e da mu se ospori kvalitet ako je progla{en za najboqeg u izboru u Kini, u konkurenciji takve legende kao {to je Mar~elo Lipi – rekao je Karaxi}.

Ivanovi} je sa ^elsijem u maju 2012. godine osvojio Ligu {ampiona, a do{ao je i do trofeja u FA kupu. – Velika je ~ast biti ovde, radi se o najva`nijem priznawu u karijeri jednog fudbalera, ujedno je to i velika obaveza za mene. Hvala svima koji su bili uz mene tokom karijere, nadam se da }u iz godine u godinu biti jo{ boqi i da }e 2013. biti godina srpskog fudbala – rekao je Ivanovi}. Dragomir Okuka osvojio je sa ekipom \angsua drugo mesto u kineskoj Superligi. – Po~estvovan sam i ponosan {to sam dobio ovo preznawe koje je san savakog srpskog trenera. Pre mesec dana sam u Kini u konkurenciji 13 stranaca tako|e progla{en za najboqeg, {to je bilo priznawe ne samo meni, ve} i srpskoj fudbalskoj struci. Bio sam ponosan, ali ovo priznawe koje sam dobio danas je mnogo zna~ajnije, jer je najte`e biti progla{en najboqim u svojoj zemqi – rekao je Okuka.

15

JUBILARNI50.„DNEVNIKOV”TURNIRUMALOMFUDBALU

DODEQENEZLATNELOPTE

Ivanovi} iOkuka laureati

utorak25.decembar2012.

Po~etakkaoizsnova Uvodni me~evi na 50. jubilarnom „Dnevnikovom“ turniru u malom fudbalu pokazali su da se u minulih godinu dana nije mnogo toga promenulo na „petopracu“ u Novom Sadu. Ekipe ko-

Prijave jo{danas Iako je turnir u toku, jo{ uvek se ekipe prijavquju, a nekoliko ih jo{ uvek tra`i sponzora. Zbog toga smo odlu~ili da jo{ danas primamo prijave i to za zapisni~kim stolom u maloj sali Spensa. Kotizacije za seniorske ekipe je 15.000 dinara, veterani upla}uju 11.500, kadeti 11.000, pioniri 10.000, a mla|i pioniri 9.000 dinara. je su i minulih godina vodile glavnu re~ i ove godine }e po svemu sude}i biti glavni kandidati za laskav trofej i za nagradu od 500.000 dinara. Ekipe Kafe Dva kraqa, Poslasti~arnica Carigrad RVE inogi Srbija, Tradicija socijalisti (bi{i Kafe picerija Unger) su potvrdile odli~nu formu, s tim {to ima jo{ timova koji }e se tek predstaviti publici i mogu}e je da i me|u wima ima onih koje }e se ume{ati u borbu za prvu me-

Momenatizme~aEvroKankom–Inoba~ka

sto. Po~etak turnira je zaista kao iz snova, nadme}u se brojne i kvalitetne ekipe, publike je prema o~ekivawu, disciplina na visokom nivou, organizacionih propusta za sada nema. U konkurenciji je ~ak 48 seniorskih ekipa, dakle pred publikom pro-

Foto: F. Baki}

defilova}e oko 500 fudbalera iz ove kategorije.[teta {to me|u wima nema igra~a Vojvodine, Hajduka iz Kule i Spartaka, klupska rukovodstva su im zabranila igrawe na turnirima u strahu od povreda, {to nikako ne zna~i da oni rekrativno u vreme pauze ne

PROGRAM Sreda 14.00: 14.35: 15.10: 15.45: 16.20: 16.55: 17.30: 18.05: 18.40: 19.15: 19.50: 20.25:

Kazino Gaja – Petar Pua~a 99 (mp) Vita plej – Tremma trejd (mp) @ito prerada – D`entlemeni (p) FK Cement – Fasada (k) Novo naseqe – RTV Vojvodina (s) Taverna – Picerija La forza (s) Klaris – Central klub (s) Novi Sad gas – Evro Kan kom (s) Fabrika `ice Lampone – Herba lajf (s) 19. decembar – Grbavica (s) Univerzitet Edukons – Picerija Madona (s) Restoran Krajina – CIAK (s)

Petak 14.00: 14.35: 15.10: 15.45: 16.20: 16.55: 17.30: 18.05: 18.40: 19.15: 19.50: 20.25:

Auto Pobeda – Auto moda NS 21 (mp) Indeksova tribina – Iks el (mp) NS Agro – FK Novi Sad (p) Fasada – Erker plus (k) SRS dr Vojislav [e{eq – Mimada lajn (s) Novo naseqe – Bet kompani (s) Guma plast – Madona (s) Zup~anici Vuves – Druga ku}a (s) Auto ku}a @ika – Tradicija socijalisti (s) Tehnomer – FS Mi}ko trend (s) Simpleks – Agencija Maks auto (s) FK Cement – Fudbaler~i}i (s)

igraju fudbal. U Spesu su uslovi idelani i gotovo je iskqu~ena mogu}nost da se neko ozbiqnije povredi. [to se ti~e mla|ih kategorija, napredak je o~igledan u odnosu na pro{lu godinu, {to je i logi~no, stariji su za godinu dana.U najmla|oj konkurenciji nadme}u se ~ak 15 timova, {to jasno govori da }e „Dnevnikov” turnir trajati i trajati. Nije na odmet pomenuti da je najboqi igra~ pro{logodi{weg turnira Lazar Veselenovi} upravo dobrim igrama u Spensu skrenuo pa`wu stru~waka i odmah zatim zaigrao u kulskom Hajduku, gde je sada kapiten tima. Na`alost, Lazar, ove godine ne}e igrati za Mewa~nicu Ris jer nije dobio dozvolu kluba. Turnir nastavqamo sutra kada se igraju me~evi prvog i drugog kola u svim konkurencijama, sli~an program je u petak (28. decembra), subotu i u nedequ. Liga{ki deo zavr{i}e se 2. januara, a me~evi {esnaestine finala u konkurenciji seniora bi}e na programu 3. 4. i 5. januara. Verovatno }e se 9. januara igrati me~evi osmine finala, a zavr{nica turnira planirana je za 12. i 13. januar. S obzirom na ekonomske prilike u kojima `ivimo sa ponosom isti~emu da se na na{em turniru takmi~i 91 ekipa. G.K.


16

SPORT

utorak25.decembar2012.

KO[ARKA ABA liga Krka - Partizan C. zvezda - Zadar [iroki - Skopqe Cibona - Solnok Split - Olimpija Radni~ki - Cedevita 14 12 1. Igokea 15 10 2. C. zvezda 3. Partizan 15 10 15 9 4. Cedevita 5. Skopqe 15 9 15 8 6. Radni~ki 7. Olimpija 15 8 8. Budu}nost 14 7 9. Cibona 15 6 15 6 10. Zadar 15 6 11. Split 15 5 12. Krka 15 4 13. [iroki 15 4 14. Solnok

2 5 5 6 6 7 7 7 9 9 9 10 11 11

58:66 88:79 71:72 97:71 78:70 85:77 1095:964 26 1211:1089 25 1100:1058 25 1142:1110 24 1071:1067 24 1183:1151 23 1117:1152 23 1019:896 21 1135:1123 21 1112:1154 21 1068:1157 21 1043:1120 20 1082:1112 19 1050:1235 19

Prva mu{ka liga Srbije OKK Beograd - Jagodina 79:67 Radni~ki FMP - Smederevo 70:77 Vojvodina SG - Vr{ac 102:79 84:69 Sloboda - Sloga Metalac - BKK Radni~ki 75:68 Tami{ - Konstantin 70:63 1. Vojvodina SG 14 11 3 1241:1062 25 2. Mega Vizura 14 11 3 1248:1145 25 3. Metalac 14 9 5 1039:1003 23 4. Sloboda 14 9 5 1058:1091 23 5. Vr{ac 14 8 6 1149:1161 22 6. Konstantin 14 7 7 1001:960 21 14 7 7 1049:1059 21 7. Borac 14 6 8 1039:1029 20 8. Tami{ 9. BKK Radni~ki14 6 8 1075:1073 20 10. Radni~ki FMP14 6 8 1071:1075 20 11. OKK Beograd 14 6 8 1133:1206 20 12. Smederevo 14 5 9 1050:1088 19 13. Jagodina 14 4 10 1030:1123 18 14. Sloga 14 3 11 1068:1176 17

83:78 Beovuk - Spartak Mladost (^) - Partizan 81:82 86:54 Radni~ki - Plana Morava - @elezni~ar 82:58 Napredak (A) - Meridiana 66:72 99:95 Mladost (Z) - Crnokosa Proleter NG - Napredak (K) 59:68 1. Meridiana 13 12 1 1054:941 25 2. Napredak (K) 13 10 3 955:879 23 3. Crnokosa 13 8 5 1030:939 21 4. Morava 13 8 5 951:937 21 5. @elezni~ar 12 8 4 956:901 20 6. Mladost (Z) 13 7 6 1015:1006 20 13 6 7 1048:1063 19 7. Partizan 8. Napredak (A) 13 6 7 962:981 19 9. Proleter NG 13 6 7 943:980 19 13 5 8 941:985 18 10. Radni~ki 11. Beovuk 13 5 8 1033:1062 18 12. Plana 13 4 9 1005:1054 17 13. Spartak 13 2 11 881:943 15 14. Mladost (^) 12 3 9 853:956 15

Prva mu{ka liga - sever Vojvodina SG - Vojvodina Sveti \or|e - Topola N. Pazova - Vrbas Mladost - Veternik Srem - Akademik Jedinstvo - S. Pazova 1. Srem 12 11 1 2. Vojvodina 12 10 2 13 8 5 3. Akademik 4. Vrbas 13 8 5 5. Sv. \or|e 13 7 6 6. Topola 12 7 5 7. Vojvodina SG 13 6 7

80:96 65:63 70:87 77:64 91:70 91:96 1042:879 23 1051:776 22 1068:1030 21 1051:1010 21 1003:1021 20 919:853 19 1040:1118 19

ODBOJKA

8. S. Pazova 9. Jedinstvo 10. Dunav 11. Mladost 12. N. Pazova 13. Veternik 14. Oyaci

12 12 12 12 13 13 12

6 6 6 5 4 2 1

6 1004:1014 18 6 957:1003 18 6 950:900 18 7 904:942 17 9 973:1108 17 11 1023:1122 15 11 844:1053 13

Druga mu{ka liga - sever Mladost Veter. - V. Kikinda Sport Ki - Futog Tehnom. Kadet - Crvenka Hajduk - Apatin 11 11 0 1. Hajduk 2. Crvenka 12 8 4 3. Sport Ki 12 7 5 4. Mladost Vet. 11 8 3 5. V. Kikinda 11 8 3 6. Futog Tehnom.11 7 4 11 4 7 7. Kadet 8. Apatin 11 3 8 9. SO ko{ 10 3 7 18 0 18 10. ^oka

79:61 70:80 88:106 113:62 896:563 22 869:875 20 883:856 19 825:726 19 760:639 19 732:632 18 737:852 15 672:850 14 662:683 13 0:360 0

Druga mu{ka liga sever/jug LSK - Vojka Omladinac - Kris Kros BNS - Radni~ki Dinamo - Ruma 1. Omladinac 10 8 2. Dinamo 10 7 9 7 3. Ruma 4. Vojka 10 5 10 4 5. LSK 6. BNS 9 4 9 4 7. Radni~ki 8. Kris Kros 9 2 9. Petrovgrad 8 1

79:58 74:70 95:42 71:94 773:708 18 759:791 17 790:640 16 657:721 15 741:730 14 730:618 13 606:673 13 643:684 11 517:651 9

2 3 2 5 6 5 5 7 7

M@RK liga

Druga mu{ka liga Srbije

dnevnik

Subrina - Vr{ac M. Kraji{nik - Vo`dovac Partizan - Sloboda Pe~uj - Vojvodina 13 11 2 1. Pe~uj 2. Partizan 11 11 0 12 9 3 3. R. Kora} 4. Vojvodina 13 8 5 5. M. Kraji{nik 12 7 5 6. ^elik 12 7 5 7. Vo`dovac 12 6 6 8. Vr{ac 13 3 10 9. Sloboda 13 3 10 12 3 9 10. Atlete 11. Subrina 13 0 13

0:20 69:67 85:64 81:73 921:853 24 956:664 22 873:718 21 933:829 21 753:667 19 784:678 18 885:862 18 716:910 16 764:1007 16 695:808 15 486:770 9

SUPERLIGA (@) C. zvezda – Varadin @elezni~ar (L) – Jedinstvo (SP) Kolubara – Vizura TENT – Dinamo (P) NIS Spartak – Jedinstvo (U) 1. C. zvezda 11 10 1 32:8 2. NIS Spartak 11 9 2 30:10 3. Vizura 11 9 2 28:13 4. Jedinstvo (U) 11 5 6 20:21 5. @elezni~ar 11 5 6 22:24 6. TENT 11 5 6 19:22 7. Jedinstvo (SP) 11 4 6 18:24 8. Kolubara 11 3 8 14:26 9. Varadin 11 3 8 12:29 10. Dinamo 11 2 9 13:31

3:0 3:0 1:3 2:3 3:1 30 27 25 16 16 14 13 10 8 6

SUPERLIGA (M) Vojvodina – Ribnica C. zvezda – Partizan \erdap – Radni~ki (K) @elezni~ar – Spartak (S) Spartak (Q) – M. radnik 1. C. zvezda 11 11 0 2. \erdap 11 8 3 3. Radni~ki 11 6 5 4. Ribnica 11 6 5 5. M. radnik 11 6 5 6. Vojvodina 11 4 7 7. Spartak (S) 11 5 6 8. Spartak (Q) 11 5 6 9. Partizan 11 3 8 10. @elezni~ar 11 1 10

33:10 28:14 26:20 24:20 21:19 24:25 18:23 17:23 12:26 8:31

3:2 0:3

1 2 4 6 7 8 8 8 8 10 13

NOVISAD: Bokserska sala Spensa, gledalaca 100, sudije: Gligi} (Futog),Sekuli}(Novi Sad), Ilijevski (Veternik), Ru`i~i}iBisi}(Rumenka). Rezultati - pioniri: Tanaskovi} („Svetomir Beli}”) - Pjevac (Sloven)2:0(prekidu2.r.),Male{evi} (Zlatni gong) - N. Jovano-

VATERPOLO Prva A liga

Prva B liga Peto kolo: [abac - Zemun 11:8, Be~ejac - Proleter 18:5, Spartak Prozivka - TENT 10:17, Partizan 2 Nais 5:8 1. Nais 2. Be~ejac 3. TENT 4. [abac 5. Partizan 2 6. Zemun 7. Spartak 8. Proleter

5 5 5 5 5 5 5 5

4 4 3 3 2 1 1 0

1 0 1 1 0 1 0 0

0 1 1 1 3 3 4 5

44:33 54:33 57:36 41:33 43:39 49:40 45:53 29:95

13 12 10 10 6 4 3 0

Jedinstvo (SP) – Novi Pazar Jagodina – Smederevo K. Mitrovica -Sloven Obili} – Topli~anin Klek – Mladenovac Borac – Dunav volej 1. Jedinstvo (SP) 11 10 1 2. N. Pazar 11 10 1 3. Borac 11 8 3 4. Klek 11 8 3 5. Smederevo 11 7 4 6. K. Mitrovica 11 6 5 7. Mladenovac 11 5 6 8. Dunav volej 11 4 7 9. Sloven 11 3 8 10. Obili} 11 3 8 11. Jagodina 11 2 9 12. Topli~anin 11 0 11

32:5 30:8 28:14 25:17 25:18 19:22 20:24 19:23 16:24 15:28 11:27 3:33

3:0 0:3 3:2 3:2 3:2 3:1 30 29 24 21 21 16 14 13 12 10 7 1

Povratak Zamfirovi}a

42:84 61:92 46:63 65:82 69:45 1141:877 27 1061:938 26 792:749 22 887:879 22 875:916 21 976:972 20 928:953 20 913:966 20 919:910 18 785:894 16 787:1010 13

Osmo kolo: Singidunum - Beograd 13:6, Crvena zvezda - Radni~ki 10:8, @AK - Dunav 15:9, Vojvodina - Partizan 6:11. 1. C. zvezda 7 7 0 0 81:32 20 2. Radni~ki 7 6 0 1 117:37 18 3. Partizan 6 4 0 2 68:30 12 4. Bawica 6 3 1 2 46:52 10 5. @AK 6 3 1 2 52:53 10 6. Vojvodina 7 3 0 4 69:59 9 7. Dunav 7 2 0 5 41:73 6 8. Singidunum 7 2 0 5 42:78 6 9. Beograd 8 0 0 8 33:127 0

31:9 30:11 26:12 26:14 23:17 22:23 19:23 18:26 17:27 16:24 13:27 5:31

PRVA LIGA – SEVER

Prva `enska liga Srbije ^elarevo - [umadija Radni~ki - C. zvezda [abac - Vrbas Medela Student - Jagodina S. Pazova - Srbobran 1. C. zvezda 14 13 14 12 2. Jagodina 13 9 3. Radni~ki 4. [abac 14 8 14 7 5. Student 6. Vrbas 14 6 7. S. Pazova 14 6 8. Srbobran 14 6 9. [umadija 13 5 13 3 10. Beo~in 11. ^elarevo 13 0

1 2 3 3 5 5 5 7 8 8 9 10

0:3 3:0 3:0 3:1 29 27 24 24 19 16 15 13 11 10 7 3

PRVA LIGA (M) 2:3 3:1 1:3 3:1 3:2 31 25 20 17 17 16 13 13 9 4

PRVA LIGA (@) MD Zrewanin – Takovo Radni~ki (B) – Radni~ki (K)

Po{tar – Crnokosa Futog – Obili} Lazarevac – Vojvodina Kraguj – Sme~ 5 1. Sme~ 5 11 10 2. Crnokosa 11 9 3. Kraguj 11 8 4. Radni~ki (K) 11 8 5. Futog 11 6 6. Takovo 11 6 7. Zrewanin 11 6 8. Radni~ki (B) 11 4 9. Po{tar 11 3 10. Lazarevac 11 3 11. Vojvodina 11 2 12. Obili} 11 1

Sebastijan[a}iri

vi}(Sloven)2:4,Ali~i}(Zlatni gong) - D. Jovanovi} (Sloven) 2:0 (prekid u 2.r.), Vasi} (Zlatni gong) - Trivkovi} (Sloven) 8:0. [kolarci:Radu(Kikinda)-Mijailovi} (Ma~va) 3:2, @mur (Novi Sad) - Male{evi} (Zlatni gong) 2:0(predajau1.r.).Juniori:[a}iri (Lupus) - Gligori} (Spartak) 12:5,Luco(Kikinda)-Jeli}(Zlatnigong)0:2(predajau2.r.),Leki}

(Rokica) - Kleverni} (Zlatni gong) 2:0 (prekid u 3.r.), Kolard (Lupus) - Srem~evi} (Car Lazar) 11:6,Maki}(NoviSad)-S.Leki} (Rokica)2:0(prekidu2.r.).Mladi: Zamfirovi} (Novi Sad) - Habu{ (Cement)2:0(prekidu1.r.),Pani} (NoviSad)-Cerovac(Rokica)2:0 (prekidu1.r.).Seniori:Petrovi} (Olimp)-Stanojlovi}(Ma~va)2:0 (predaja u 1.r.), Kuki} ([ajka{i) - Sekiz (Car Lazar) 2:0 (diskvalifikacija u 3.r.), Todorovski (CarLazar)-Majstorovi} (Novi Sad) 14:16, Domonko{ (Kikinda) - Zbu}novi}(CarLazar)2:0(predaja u 1.r.), Maukovi} (Novi Sad) - Ivanovi} (Car Lazar)2:0(bb). U 9. kolu Prve bokserskelige-sever,odr`anou NovomSadu,bilojenekolikolepihborbiimnogo prekida. U ring se posle nekolikomeseciodsustvovawa zbog povrede vratio Nenad Zamfirovi}(Novi Sad) i savladao nekoliko kilograma te`eg Mladena Habu{a iz Cementa. Odli~no je boksovao i Sebastijan [a}iri (Lupus), kao i wegov klupski drug Silard Kolard. BK Novi Sadimaojenatakmi~ewu{estoricuboracaisvisupobedili. NajboqikodseniorabiojeJovanMajstorovi}(NoviSad),awegov klupski drug Milan Pani} najuspe{nijijeme|umladima.Silard Kolard bio je bez premca u konkurenciji juniora, Miladin Radu (Kikinda) kod {kolaraca, a DobrosavVasi}(Zlatnigong)me|upionirima. M. P.

RVA^KI KLUB RADNI^KI IZ SOMBORA OBELE@IO VELIKI JUBILEJ

Vekpostojawa itrajawa Sve~ana Skup{tina komjo{mnogouspeha.Somborsko somborskogRva~kogklutelove`ba~ko dru{tvo, u ~ijem ba Radni~ki odr`ana je okviru je bio i rva~ki klub Radu Narodnom pozori{tu, ni~ki, osnovano je 1912. godine. nakojojjeobele`envelikijubiPrvi trener bio je Jano{ Hen, a lej-vekpostojawaitrajawaovog somborskirva~isubiliizuzetno uspe{nog i uzornog sportskog kouspe{ni izme|u dva svetska rata, lektiva. imali su u tom periodu dva olimIz lokalne vlasti na sve~anopijcaPi{tuI{tvanaNa|aiNistisubiligradona~elnikSombokolu Grbi}a. U drugoj polovini ra Nemawa Deli}, sekretar Skup{tine Sini{a Lazi} i zamenikgradona~elnikaVasa Reli},biv{iomladinskiprvakJugoslavijeurvawu.Rva~ki sport su predstavqali predsednik i potpresednik RSS@eqkoTrajkovi}iRajko Balti}, koji je i predsednik beogradskog Partizana. MiloradDokmanacjebioispred pokrajinskog Sekretarijata za sport,a jubilej su uveli~ali i predstavnici skoro svih na{ih najboqih klubova. Ipak, u centru pa`webilisulegendarnirvaIvicaFrgi}iStevanHorvat ~iIvicaFrgi},SretaDamjanovi},StevanHorvat,klupskivedvadesetog veka Radni~ki je bio likaniMajor,Sku{ekijo{mnogi me|u  najboqim  ekipama u ondadrugi. Re~e Ivica Frgi} „toliko {wojJugoslaviji,{ampionsaizuihjebilouspe{nih,daseunabrazetno mo}nim sastavom. Soborski jawumo`daipotkralagre{kapa rva~kiklubseposlekrizekonsojenekoveomabitanipresko~i“.Iz lidovao i na dobrom je putu da se AmerikesejavioilegendraniMopridru`inajboqimauSrbiji. mirPetkovi},po`elev{iRadni~M. Jovi}evi}

EndiMariimaouspe{nusezonu

IVAN LENDL UO^I NOVE SEZONE

Marijeprevi{e fin Trener Endija MarijaIvanLendlrekao jedabi[kotmoraoda o~vrsne ukoliko `eli da dominira na ATP turu. Saradwa^ehai[kotapo~elajeu 2012.idovelajeMarijadoosvajawaprvogGrenslemaukarijeri. - Mislim da je Endi ponekad previ{e fin i to bi trebao da promeni - rekao je Lendl koji nikada nije bio poznat kao xentlmenutenisu. Legendarni~e{kiteniserdodaojeidabiMarimoraodapostane ~vr{}i kako bi bio iznad svih,adajekqu~zatoagresivna strategijanatreningu.

- Da bi bio jo{ boqi, Endi mora da bude fizi~ki besprekornospreman,moradabudebrz inepovre|en,apovrhsvegamoradaigrapunotenisauodre|enim situacijama. Oti{ao sam kodXezaGrina(Marijevkondicioni trener) u Australiju i rekao gde vidim wegove slabosti.Xezmijepokazaonekenove ve`be i do Vimbldona se Mari popravio-rekaoje^eh.. [kot iza sebe ima ubedqivo najboqusezonuukarijeri,ukojoj je osvojio prvi Gren slem (US open), a osvojio je i zlato na Olimpijskim igrama. On }e novu sezonu po~eti u Brizbejnu gdebranititulu.

REVIJA KRAJ TISE

Vaterpoloeksperimentisawe

Zajedni~kisnimakakterarevijekrajTiseuBe~eju

AkcijaVaterpolosavezaSrbijedaigruuvodi populari{e {irom zemqe nastavqena je i u legendarnom bazenu kraj Tise u Be~eju. Akteri su bili vaterpolisti na{eg najtrofejnijeg kluba PartizanRajfajzena,novosadskeVojvodineidoma}eg Be~ejca. [teta {to je revijalna utakmica odigranauranimpopodnevnimsatima,pajebila mawaposetaodo~ekivane. Iakouovakvimprilikamanijebitanrezultat, sobziromdajesportskonadmetawevaqare}ida supobedilirezultatom9:4(3:2,4:1,2:1)momcii de~aci u plavim kapicama, koje je s klupe vodio strategBeogra|anaVladimirVujasinovi}.Ones belimvodiojeDejanStanojevi}.Ka`emoide~aci, jer su u tre}oj tre}ini, pored vaterpolista Be~ejcauobeekipe,zaigraliipioniridoma}ina.Usamomfini{u,~ak,dvanaestoricaistovremeno,{toaktuelnavaterpolopravilanepoznaju. Kaonitodautakmicatrajetritre}ineidajevodisamojedansudija,MilutinKne`evi}izBe~eja.Kozna,mo`dasutovaterpolopravilabudu}nosti... V. Jankov


SPORT

dnevnik UZPORAZVOJVODINEODPARTIZANA

Agresivnosti`eqa malozauspeh Iako su obe}avali da }e u~initi sve ne bi li iz ne na di li Partizan vaterpolisti Vojvodine to nije po{lo za rukom.Crno - beli su opravdali ulogu favorita i zaslu`eno slavili u Novom Sadu sa 11:6. Ali, iako nisu uspeli u svojoj `eqi Novosa|ani su, ipak, po ka za li ve li ku do zu borbenosti i agresivnosti tokom ~itavog me~a, bez obzira {to su gubili sa ~etiri, pet golova razlike. Posle ne{to lo{ijeg starta, imali su izabranici Dejana Stanojevi}a priliku po~etkom tre}e ~etvrtine i gola Vuksanovi}a iz peterca za 5:3 da uhvate prikqu~ak i mo`da uvedu utakmicu u ne{to neizvesiju zavr{nicu, ali je nisu iskoristili. Ubr zo je sti gla ka zna, Par ti zan je se ri jom od 3:0 opet napravio veliku prednost i odr`ao je do kraja. Tre ner No vo sa |a na De jan Stanojevi} je pohvalio borbenost svog tima i naglasio da je sli~an tok utakmice i o~ekivao. - Na osnovu svega vi|enog, Partizan je potpuno zaslu`eno pobedio. Svestan sam da je pred mojom ekipom jo{ dosta posla, znamo {ta nam nedostaje, a da bi to ispravili potrebno je dosta treninga i vremena. Zadovoqan sam agresivno{}u mojih momaka, naro~ito u fazi odbrane. Imali smo dobar ritam presinga, {to nas je puno tro{ilo, tako da nismo imali dovoqno snage u napadu. Okre}emo se slede}em me~u, sutra protiv Dunava, koji nam je va`an zbog plasmana u polufinale Kupa Srbije. Jednostavno, ove sezone na{a gorwa granica je borba za ~etvrto mesto - rekao je Stanojevi}. Sr|an Vuksanovi}, strelac dva pogotka u duelu sa Partiza-

nom, ~estitao je rivalu na odli~noj partiji. - Ni smo do bro otvo ri li utakmicu i nismo se dobro pokazali u prve dve ~etvrtine, {to se odrazilo na krajwi rezul tat. Par ti zan je do bro igrao odbranu, a mi smo u drugom delu utakmice poku{avali da radimo ono {to se od nas o~ekuje. Mogli smo boqe da odigramo. Zahvalan sam publici {to je do{la u velikom broju da nas podr`i, pa mi je krivo

Du{anVasi}

Foto:F.Baki}

{to nismo pokazali sve {to mo`emo - rekao je Vuksanovi}. Du{an Vasi} je naglasio da ekipa nije od po~etka u{la dovoqno agresivno u me~. - Kako je utakmica odmicala postajali smo sve agresivniji, uveli susret u neki na{ ritam, no ispostavilo se da to nije bilo dovoqno da napravimo boqi rezultat. Verujem da }emo ve} u slede}em me~u s Dunavom i da }e sve do}i na svoje mesto - rekao je Vasi}. G.Malenovi}

utorak25.decembar2012.

17

GODINAZANAMA

Milica,Nole irukometnarenesansa Sportska 2012. godina donela je navija~ima u Srbiji dosta uzbu|ewa, a obele`ili su je teniser Novak \okovi}, tekvondistkiwa Milica Mandi} i rukometna renesansa.\okovi} je i u 2012. godine ostvario velike uspehe, a zavr{io je kao prvoplasirani na ATP rang listi. Verovatno najve}i neuspeh, ako se o takvoj kategoriji mo`e uop{te pri~ati u slu~aju Novaka \okovi}a, predstavqa ~iwenica da nije osvojio medaqu na Olimpijskim igrama u Londonu. \okovi} je nedavno dobio priznawe i za ITF tenisera godina, a dru{tvo mu je pravila i Amerikanka Serena Vilijams. Potpuno neo~ekivano, gotovo iz senke, ove godine u orbitu se vinula Milica Mandi}, a tekvondo je postao sport o kojem se pri~a u Srbiji. Devojka za koju je pre OI u Londonu malo ko ~uo i u Beogradu donela je Srbiji jedinu zlatnu medaqu na ovogodi{woj najve}oj sportskoj smotri na svetu. - Hvala ovom divnom sportu za sve {to mi je pru`io. Treniram tekvondo ve} 10 godina, postala sam olimpijska {ampionka i nadam se da }u tako nastaviti, bar jo{ 10, odnosno na dve Olimpijade - poru~ila je Mandi}eva. Veliki uspeh srpskog sporta u godini na izmaku predstavqa i prava renesansa rukometa. Dugo godina je ovaj nekada trofejni sport bio u zape}ku da bi najpre mu{karci, a potom i `enska selekcija vratili veru u rukomet u Srbiji. Izabranici Veselina Vukovi}a su u januaru do{li do srebrne medaqe na Evrposkom prvenstvu. Ujedno, ekipa je izborila plasman i na OI, prvi put posle 12 godina. Ni{ta slabiji rezultat nije zabele`ila ni `enska selekcija,

Vujo{evi} sevra}a Trener ko{arka{a Partizana posle dva me~a suspenzije vrati}e se na klupu i vodi}e ekipu protiv Cibone u Jadranskoj ligi, 5. janura. ^elnici lige su kaznila Vujo{evi}a suspenzijom dve utakmice zbog napada na sudiju Alfreda Jovovi}a u duelu sa Solnokom.

koja je tako|e na EP u Beogradu u{la u polufinale i napravila najve}i uspeh otkad se nacionalni tim takmi~i pod zastavom Srbije. Pri~a o uspesima srpskog sporta na kraju godine ne bi bila potpuna kada u woj ne bi bilo i vaterpolo reprezentacije. Ve} po~etkom godine izabranici Dejana Udovi~i}a osvojili su titulu evropskog prvaka na {ampionatu u Ajndhovenu, a tome su pridodali i bronzanu medaqu na OI u Londonu. Kao i uvek, ni 2012. godine nije mogla da pro|e bez lo{ih stvari, a

za to su, barem u bliskoj pro{losti u Srbiji, zadu`eni fudbaleri. Ovaj put izbor nije pao na seniorsku, ve} na mladu reprezentaciju koje je ve}i deo kvalifikacionog ciklusa za EP odigrala na visokom nivou, ali je onda izgubila od Engleske u dvome~u bara`a koji, na`alost, nije obele`io sport. Slika posle revan{ me~a u Kru{evcu, na kojima se vidi op{ta tu~a igra~a i ~lanova stru~nog {taba, obi{le su ceo svet, a srpski fudbal jo{ jednom stavile na stub srama.

^ETVRTFINALEKUPASRBIJE

Varadinke~ekajuTENT, VojvodinauPan~evu Danas se igraju prve utakmice ~etvrtfinala Kupa Srbije za odbojka{ice i odbojka{e. Varadinke u prvom me~u do~ekuju TENT od 18 ~asova, a odbojka{i Vojvodine NS se me go stu ju u Pan ~e vu ekipi Borca iz Star~eva od 17 ~asova.

vo di na bra ni pe har osvo jen pro{le sezone, odgovornost je tim ve}a. - O~e ku je mo pla sman na fi nal ni tur nir, fa vo ri ti na pa pi ru je smo, ali mo ra mo to po tvr di ti i na te re nu. Pri pre ma mo se mak si mal no, kao i za sva ku dru gu utak mi cu, ima mo i ne ke snim ke Bor ca,

^iwenica je da je Vojvodina imala dosta sre}e prilikom `rebawa, za rivala je dobila ekipu iz ni`eg ranga takmi~ewa (Prva liga), ali imaju}i u vidu mladost Novosa|ana, ~este oscilacije i padove, pulenima trenera Nikole Salati}a bi}e potrebna maksimalna ozbiqnost i anga`ovawe za ostvarivawe `eqenog rezultata, a to je svakako plasman na finalni turnir. Kako Voj-

ta ko da smo upu }e ni u mo gu} no sti pro tiv ni ka. S ob zi rom na to da smo do sa da ima li do sta kva li tet nih par ti ja, ali i mno go osci la ci ja, mi slim da je u me ~e vi ma ko ji sle de sve mo gu }e. Ve ru jem da }e to bi ti po be de, ali mo `e da se de si da do bi je mo 3:0 i isto ta ko da du e li bu du ne iz ve sni. Sa da raz mi {qa mo sa mo o utak mi ci u Pan ~e vu, tre ba ta mo da ostva ri mo po be du, a

on da da po tvr di mo kva li tet i u No vom Sa du – is ta kao je Sa la ti}. Kapiten Roqi} veruje u svoj tim, ali poziva i na opreznost. - Dobili smo jednog od la{kih rivala, {to ne mora no{ta da zna~i. Na{a ekipa je mlada, dosta oscilira, nekada iz ne na di po zi tiv no, ne ka da negativno. To je sve proces sazrevawa i uigravawa. Naravno, treba da opravdamo ulogu favorita, od prvog do posledweg poena da igramo maksimalno ozbiqno, bez opu{tawa. I da taj pristup imamo u obe utakmice – poru~io je Roqi}. Trener Varadina Vladimir Kapri{ `eli dobru partiju svojih izabranica. - Najva`nije nam je da odigramo dobro. Imamo problema sa sastavom, jer su se neke odbojka{ice povredile u pro{lom pr ven stve nom ko lu s Crvenom zvezdom. Pred nama ne ma im pe ra ti va po be de i prolaza na finalni turnir, ali tome se svi potajno nadamo, posebno jer smo od mogu}ih rivala dobili ba{ onog kojeg smo pri`eqkivali - naglasio je Kapri{. M.Risti}

BLISTAVA JESEN ODBOJKA[ASREMSKOKARLOVA^KOG STRA@ILOVA: Spletom okolnosti proletos su odbojka{i sremskokarlova~kog Stra`ilova (na slici)ostalibezplasmanau Druguligu,nakvalifikacion turnuru nastupli su bez trojiceigra~aizstartnepostave. Trenutno najorganizovaniji lopta{ki klub u Karlovcima to nije omelo da i ove sezone u Prvoj vojvojvo|anskojliginejuriprvomestoi danepoku{aponovodasedomogn u drug ol ig a{ kog dru{tva.Jesewu polusezonu zavr{ilisuKarlov~anisasvih sedampobeda,uzsvega~etiri izgubqena seta, i na dobromsuputudastignudociqa.Pored dobre organizacije i sjajn ih rzult at a klups ki ~elnici i struka se ponose {kolom odbojke, pa je evidentno da }e aktuelni prvotimciimatinaslednike

Boje Stra`ilova u jesewem delu sezone branili su:NemawaTo{i},DragutinPi`urica, Vladimir Bumbi}, Bojan [vraka,MarkoKne`i},Kosta Lalo{evi},Milo{Kreji},Dejan Blagojevi}, Du{an Kla},

Nikola Zrni}, Nikola Nikoli},AleksandarSmudi}iMilo{Debeqa~ki.[efstru~nog {taba je Vladimir Hardomeqa, a trener, igra~ i kapiten ekipejeStefanLakovi}. B.P.

Parovi~etvrtfinala @ene:Varadin – TENT (18), @elezni~ar (L) – Vizura (20), Jedinstvo (U) – NIS Spartak (19.30), Kolubara – Crvena zvezda (20). Revan{i su na programu 28. decembra, izuzev me~a Vizura – @elezni~ar koji se igra 27. decembra. Mu{karci: Borac (S) – Vojvodina NS seme (17), Spartak (S) – Crvena zvezda (19), Klek – Novi Pazar (19), \erdap – Radni~ki (K) (18). Revan{i se igraju 28. decembra.


18

svet / BALkAn

utorak25.decembar2012.

KRVAVIVAZDU[NINAPADSIRIJSKEVOJSKE

Ureduzahlebpoginule 93osobe DAMASK: Najmawe 93 osobe, me|u kojima ima `ena i dece, poginulo je u vazdu{nom napadu sirijske vojske, u kome je pogo|ena pekara u centralnoj sirijskoj pokrajini Hami, saop{tili su opozicioni aktivisti. U jednom od najte`ih incidenata tokom 21-mese~nog sukoba u Siriji, granata je pogodila pekaru u gradu Halfaja koji dr`e pobuwenici, i tom prilikom ubijene su najmawe 93 osobe, koje su stajale u redu za hleb, dok je vi{e od stotinu raweno, saop{tila je Sirijska opservatorija za qudska prava, sa sedi{tem u Londonu.

IzaslanikUNju~esaAsadom Specijalni izaslanik UN-a i Arapske lige za Siriju Lahdar Brahimi sastao se ju~e sa sirijskim predsednikom Ba{arom alAsadom u Damasku da bi razgovarao o pronala`ewu re{ewa za obustavqawe sukoba koji traju ve} skoro dve godine. Brahimi je rekao novinarima da je tokom susreta s Asadom razgovarano o op{toj situaciji u Siriji i mogu}im re{ewima za krizu u kojoj je poginulo vi{e od 44.000 qudi, prema sirijskim opozicionim aktivistima. U saop{tewu opozicionih grupa navodi se da su snage sirijskog re`ima odane predsedniku Ba{aru al-Asadu nedaleko od Hame po~inile masakr u kome je

poginuo veliki broj civila, prenosi turska agencija Anadolija. „Re`imska vojska bombardovala je pekaru u Halfaji i po~inila masakr u kojem su poginule

desetine qudi, me|u kojima ima `ena i dece, dok su mnogi povre|eni”, navodi se u saop{tewu aktivisti~ke mre`e Lokalni koordinacioni komiteti. Na snimcima, koje je napravio neimenovani snimateq, vidi se sru{ena jednospratna zgrada i krater na putu, kao i okrvavqena tela koja le`e po ulici ili izviruju iz ru{evina, a koja mu{karci na le|ima prenose na drugo mesto, preneo je Frans pres. Sirijski pobuwenici pokrenuli su u ponedeqak seriju napada na pozicije vojske {irom Hame, sedi{tu sna`nog antire`imskog pokreta.

BURNOUSVAJAWENOVOGBUYETAMAKEDONIJE

Opozicijainovinariizba~eni, predsednikSobrawaevakuisan SKOPQE: Makedonska skup{tina izglasala je ju~e buxet za 2013. godinu, na burnoj sednici kojoj su prisustvovali samo poslanici vladaju}e ve}ine, po{to su predstavnici opozicije izba~eni iz sale, kao i novinari, dok su ispred zgrade parlamenta najmawe ~etiri osobe povre|ene u sukobu pristalica opozicije i wihovih protivnika. Sednica je po~ela nakon {to je obezbe|ewe izbacilo predstavnike opozicije iz sale i evakuisalo predsednika parlamenta Trajka Veqanovskog, koga su „opkolili” poslanici opozicije, a u mete`u su povre|ene dve poslanice opozicione SDSM Vesna Bendevska i Radmila [ekerinska. Skup{tinsko obezbe|ewe je na silu izvuklo i novinare iz medijske galerije i pritom su, kako su izjavili za neke medije, povre|eni snimateq televizije 24 vesti iz Skopqa Traj~e Andonovski i novinar lista Vest Naser Selmani, ina~e predsednik Udru`ewe novinara Makedonije. Do incidenta je do{lo nakon {to su novinari odbili da napuste

skup{tinsku galeriju, a od obezbe|ewa su dobili odgovor da moraju jer je to nare|ewe. U me|uvremenu su u sukobu pristalica i protivnika opozicije ispred Skup{tine po-

vre|ene ~etiri osobe koje su preba~ene u obli`wu bolnicu. Ispred Skup{tine je bila veoma napeta atmosfera - nekoliko hiqada qudi podeqenih u dve grupe protestuju, s jedne strane ujediweni u Inicijativu „Front naroda, front za Makedoniju” protiv opozicione blokade dono{ewa buxeta, dok su s druge strane pristalice opozicije koje smatraju da je buxet na {tetu naroda. Nakon me|usobnog ga|awa jabukama, kamenicama, drvenim {tapovima i plasti~nim fla{ama, opoziciona grupa koju su predvodili predsednik i potpredsednik SDSM Branko Crvenkovski i Zoran Zaev probila je metalne barikade i krenula prema drugoj grupi kod Porte Makedonija, nekoliko stotina metara od glavnog ulaza u skup{tinu. Na to je reagovala jedinica specijalaca koja je napravila tampon zonu izme|u dve grupe i spre~ila da do|e do ve}eg incidenta.

INDIJA

dnevnik

AVGANISTAN

Insajderskinapadi upoliciji KABUL: U dva odvojena insajderska napada u Avganistanu ju~e je komandir policije ubio svojih pet kolega na severu zemqe, dok je avganistanska policajka ubila civilnog savetnika pri NATO u sedi{tu policije u Kabulu. Komandir ispostave policije Dur Mohamad u severnoj pokrajini Jovzjan na granici sa Turkmenistanom ubio je kolege i veruje se da se

zatim pridru`io talibanskim pobuwenicima posle oru`anog napada, rekao je pokrajinski ~elnik policije Abdul Aziz Ghairat, prenela je agencija AFP. Avganistanska policajka ubila je ameri~kog savetnika pri NATO, {to je, kako su zvani~nici u Kabulu naveli, bio prvi takav „insajderski” napad koji je po~inila jedna `ena u Avganistanu.

KINA

Stradalo11dece uudesukombija PEKING: Najmawe 11-toro dece iz zabavi{ta u Kini poginulo je ju~e kada se wihov kombi survao u jezerce, javila je agencija Sinhua. Policija je uhapsila voza~a kombija u kome je bilo 15 de~aka i devoj~ica iz ruralnog dela ju`ne provincije \iangsi. Agencija je javila da je troje dece poginulo na licu mesta a da je osmoro umrlo po dolasku u bolnicu. Policija ispituje voza~a i istra`uje uzrok nesre}e, navela je agencija.

Sli~na nesre}a, kada je novembra pro{le godine poginulo 18 mali{ana iz jednog privatnog zabavi{ta u Kini, izazvala je o{tro reagovajne javnosti, {to je nateralo premijera Ven \iabao da obe}a vi{e sredstava za nove {kolske autobuse u udaqenim predelima zemqe. I pored tog obe}awa i delimi~ne obnove voznog parka za decu iz obdani{ta i {kola, u Kini se desilo jo{ nekoliko incidenata s decom.

EGIPAT

Istraga oreferendumu KAIRO: Egipatske sudije istra`uju optu`be opozicije o neregularnostima na referendumu o spornom nacrtu ustava, pre progla{ewa zvani~nih rezultata. „Komitet upravo prikupqa rezultate prve i druge faze i glasove Egip}ana koji `ive u inostranstvu, i ista`uje `albe”, izjavio je sudija Mahmud Abu [u{a, ~lan komiteta sudija. Prema wegovim re~ima, ne postoji kona~ni rok za obelodawi-

vawe rezultata referenduma. Morsijeva stranka Muslimanska bra}a saop{tila je da je, prema preliminarnim rezultatima, 64 odsto gra|ana glasalo za ustav i da je na bira~ka mesta iza{la tre}ina od ukupno 51 miliona glasa~a. Opozicija ne spori te podatke, ali navodi da je glasawe proteklo u senci brojnih nepravilnosti i dovodi u pitawe legitimitet referenduma zbog male izlaznosti.

SAD

UgovorIndijeiRusijeonaoru`awu WU DELHI: Zvani~nici Indije i Rusije potpisali su ju~e u Wu Delhiju novi ugovor o naoru`awu vredan milijarde dolara dok je ruski predsednik Vladimir Putin nastojao da dodatno oja~a veze sa tradicionalnim saveznikom. Putin i indijski premijer Manmohan Sing pohvalili su saradwu svoje dve zemqe, dok su zvani~nici potpisali sporazum vredan 1,6 milijardi dolara indijske nabavke 42 borbena aviona Suhoj Su30 i 1,3 milijardi dolara vredan ugovor o isporuci 71 ruskog vojnog helikoptera Mi-17. Sing je rekao da su se razgovori odnosili i na bezbednosnu situaciju u regionu, ukqu~uju}i Avganistan. „Indi-

ja i Rusija dele stav o stabilnom, ujediwenom, demokratskom i prosperitetnom Avganistanu, oslobo|enog od ekstremizma”, rekao je Sing novinarima posle sastanka. Predsednik Putin i premijer Sing, zbog zabrinutosti za bezbednost i povodom demonstracija u gradu koje su tokom vikenda odr`ane nakon silovawa i prebijawa jedne studentkiwe u gradskom autobusu, sastali su se u rezidenciji a ne u vladinoj Hajderabad palati u centru grada, gde se obi~no odr`avaju takvi susreti. Indija je najve}i svetski uvoznik naoru`awa, a Rusija proizvodi oko 70 odsto vojne opreme koju uvozi Delhi.

Lobistine}e novaograni~ewa prodajeoru`ja VA[INGTON: Ameri~ko Nacionalno udru`ewe zagovornika posedovawa li~nog naoru`awa (NRA) ~vrsto se ju~e usprotivilo bilo kakvim dodatnim ograni~ewima na prodaju vatrenog oru`ja i municije, nakon takvih zahteva posle masakra u osnovnoj {koli Sendi Huk. Potpredsednik NRA, najja~eg lobija za oru`je u SAD, Vejn LaPjer izjavio je da planirani zakon kojim bi bila zabrawena

proizvodwa poluautomatskog oru`ja predstavqa „folirawe” i da tako ne{to ne}e funkcionisati, prenela je agencija AFP. LaPjer je ponovio predlog NRA da se naoru`ani policajci rasporede u svakoj {koli u SAD, isti~u}i da procesuirawe kriminalaca i u~vr{}ivawe sistema mentalnog zdravqa, radije nego kontrola oru`ja, predstavqa re{ewe za ameri~ku epidemiji masovnih ubistava.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI BEWAMINNETANIJAHU Za razliku od drugih zemaqa na Bliskom istoku, gde se hri{}anske zajednice smawuju i mnoge su u opasnosti, u Izraelu postoji jaka hri{}anska zajednica koja raste i u potpunosti u~estvuje u `ivotu zemqe, naglasio je izraelski premijer Bewamin Netanijahu u bo`i}noj ~estitki. „Izrael je ponosan na versku toleranciju i pluralizam i Izrael }e nastaviti da {titi slobodu religije za sve”, naglasio je Netanijahu.

SERGEJLAVROV [ef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je ju~e da bi vlada sirijskog predsednika Ba{ar al-Asada izvr{ila „politi~ko samoubistvo” ukoliko bi upotrebila hemijsko oru`je u obra~unu sa opozicijom. „Ne verujem da }e Sirija upotrebiti hemijsko oru`je, to bi bilo politi~ko samoubistvo vlade ako to u~ini”, ocenio je Lavrov.

DILMARUSEF Brazilska predsednica Dilma Rusef pozvala je kompanije da pro{ire svoje investicije u smawewe tro{kova elektri~ne energije. „Na{ recept za sna`niji Brazil su investicije za smawewe siroma{tva, rast zapo{qavawa, ve}e mogu}nosti za sticawe obrazovawa i unapre|ewe na{e infrastrukture i konkurentnosti na{ih preduze}a”, rekla je Rusefova u bo`i}nom obra}awu naciji.

SevernojKorejibo`i}niukrasiprovokacija Severna Koreja je ju~e osudila bo`i}ne svetlosne dekoracije, koje je u blizini napete granice postavila jedna ju`nokorejska crkva, kao „neprihvatqivu provokaciju”. Xinovska metalna konstrukcija u obliku drveta sa hiqadama sijalica postavqena je u subotu na jednom brdu uz granicu koji kontroli{e vojska zapadno od Seula. Prazni~no osvetqewe, koje mo`e da se vidi kilometrima u osiroma{enoj Severnoj Koreji bez dovoqno elektri~ne energije, osta}e upaqeno do po~etka januara. Taj prikaz je „jedan direktni izazov nama i predstavqa neprihvatqivu provokaciju”, objavila je severokorejska agencija KCNA. Ona je upozorila da izvo|ewe „psiholo{kog rata” du` granice predstavqa jedan nerazumni ~in koji mo`e da dovede do rata na Korejskom poluostrvu, preneo je AFP.

Pre zapo~iwawa „Sun~ane politike” Seula i anga`ovawa sa Severnom Korejom 1998. postavqawe ble{tavih prazni~nih ukrasa du` granice sa Severom bila je uobi~ajena praksa. Pjongjang je redovno osu|ivao takva bo`i}na ukra{avawa kao „psiholo{ki rat” od strane kapitalisti~kog suseda koji ima za ciq da {iri hri{}anstvo u izolovanoj komunisti~koj dr`avi. Dve Koreje su se 2004. godine dogovorile da prestanu sa prekograni~nim propagandnim akcijama i da Jug prekine sa iluminacijama du` granice za Bo`i}. Propagandni rat balonima sa lecima i svetlosnim ukrasima du` granice nastavqen je 2010. godine po{to je Sever bombardovao jedno pograni~no ostrvo, ali je ponovo obustavqen pro{le godine kao pomirqiv gest nakon smrti severokorejskog vo|e Kim Xong Ila. Iluminacija sa xinovskom jelkom izazvala je sada proteste

i lokalnih stanovnika zbog zabrinutosti da bi Severna Koreja mogla da se osveti. Napetost preko dobro utvr|ene granice posebno je porasla nakon {to je Sever ovog meseca

lansirao raketu sa satelitom koju su Seul i Va{ington osudili kao prikrivenu probu rakete sa dugim dometom, koje su Pjongjangu zabrawene sankcijama UN.


kULTURA

dnevnik

utorak25.decembar2012.

ВЕЧЕРАСВОЈВОЂАНСКАПРЕМИЈЕРАУКУЛТУРНОМЦЕНТРУНОВОГСАДА

Паскаљевићевфилм „Кадсванедан” Филм Горана Паскаљевића „Кад сване дан“, након јучерашње београдске, имаће војвођанску премијеру вечерас у 20 часова у великој сали Културног центра Новог Сада. Филм је рађен по сценарију Филипа Давида и Горана Паскаљевића, за-

вљевић, Чарни Ђерић, Александра Ширкић, Милан Томић. Композитор је Влатко Стефановски. Сценаристи истичу да су желели да испричају „причу о човеку у позним годинама који игром случаја сазнаје да његови биолошки родите-

снованом на истинитим догађајима, и говори о животној причи пензионисаног професора музике, у тумачењу Мустафе Надаревића, који под наобичним околностима открива своје право порекло. У филму играју: Небојша Глоговац, Мира Бањац, Предраг Ејдус, Мето Јовановски, Нада Шаргин, Зафир Хаџиманов, Раде Којадиновић, Тома Јовановић, Олга Одановић Петровић, Јелена Ђулвезан, Бора Ненић, Ана Стефановић, Марко Јеремић, Арон Балаж, Власта Велиса-

љи нису они који су га чували, одгајили и васпитавали, већ да су његови стварни родитељи страдали у нацистичком логору на Старом сајмишту. Они такође и подсећају да до дана данашњег логор на Старом сајмишту, у коме је током Другог светског рата после истребљења Јевреја, страдало и преко 10.000 антифашиста Срба и припадника других националности, није достојно обележен. „Надамо се да је филм ‘Кад сване дан‘ камен темељац Меморијалног центра на овом стратишту, кога Ср-

бија и Београд дугују будућим генерацијама, против заборава“. - Стилски сам се определио за једноставну форму, без сувишних „филмских украса”, у потпуности потчињену праћењу унутрашњег стања ликова. То значи да из професорове перспективе сагледавамо филмску причу у дугим кадровима али набијеним атмосфером, без класичних „флеш-бекова” - речи су редитеља Паскаљевића. - Филм је снимљен у загаситим тоновима који му дају патину, али и одговарају реалности у којој професор живи у свом малом војвођанском месту. Покушао сам да начиним играни филм близак документарном, али у суштини стилизован, филм пре свега истинит и испуњен јаким емоцијама. Филм „Кад сване дан“ је имао светску премијеру на престижном Међународном филмском фестивалу у Торонту где је приказан у оквиру селекције „Великани савременог светског филма“, уз филмове највећих светских редитеља данашњице. „Кад сване дан“ је награђен Гран пријем за најбољи филм на Међународном филмском фестивалу у Терни (Италија), као и Гран пријем за најбољи филм фестивала, и Гран пријем за најбољи филм по гласовима публике на Међународном филмском фестивалу у шпанском граду Мерида. Публика је наградила Паскаљевићев филм и на Филмском фестивалу европског филма у Француској. Н. Пејчић

НОВОГОДИШЊИКОНЦЕРТВОЈВОЂАНСКОГСИМФОНИЈСКОГОРКЕСТРА

Музикалноиполетно Да новосадска публика зна да реагује на ангажовано и расположено музицирање, али и да радо препознаје оне популарније композиције, нарочито када уметници и таквом, углавном једноставнијем и пријемчивијем „штиву“ додају велику енергију и темперамент, и нагласе подстицајни ритмички нерв, показао је и дванаести по реду, од како ансамбл у континуитету постоји, новогодишњи концерт Војвођанског симфонијског оркестра. Добром и пријатном утиску, односно изванредном пријему посетилаца који су до последњег места испунили велику дворану „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта, поред, у првом реду, сигурног и расположеног свирања енергично вођеног оркестра, допринео је и жанровски разнолик, укусно састављен програм. Уз два валцера и једну полку из ауторске „радионице“ бечке породице Штраус, које су наши оркестарски музичари под вођством свог шефа-диригента Берислава Скендеровића представили као распеване, лакше примере салонске музике (што они и јесу, без обзира у каквој се прилици изводе), са занимањем смо пратили и две врцаво лепршаве оперске и једну оперетску увертиру („Руслан и Људмила“, „Сврака крадљивица“ и „Слепи миш“), као и валцер из балета „Успавана лепотица“ Чајковског, а с посебним задовољством и беспрекорно певање двоје солиста високог ранга, какви су подједнако и млада сопранисткиња из Хрватске Лана Кос и итали-

јански тенор Ренцо Цулијан. Тако смо, паралелно с музикално и полетно, али и елегантно и лежерно донетим оркестарским тачкама, слушали и неколико најлепших оперских арија и дуета Пучинија и Вердија, затим познату арију грофице Марице из истоимене оперете Имреа Калмана, те једну од најпопуларнијих и најосећајнијих наполитанских, и у сличним приликама незаобилазних, песама „О соле мио“. Тек 28-годишња првакиња опере Словенског народног гледалишча у Марибору, која је већ дебитовала и у чувеној веронској Арени, Лана Кос, и у Новом Саду је очаравала дивно обојеним, пуним сопранским тембром, изузетном вокалном техником и истанчаном интерпретативном изражајношћу, најпре у смирено вођеној белкантистичкој линији партије Мими („Боеми“) и беспрекорно фразираној, веома сензибилно интерпретараној, посебно мелодиозној, молби Лаурете („Ђани Скики“), затим у високо експресивној, и нервозној и узбуђеној, великој арији-сцени Виолете из првог чина „Травијате“, најзад и темпераментно представљеном, популарном Калмановом јунакињом. Њен партнер у „Боемима“ и „Травијати“ (као егзалтирани Родолфо, ефектног и лаког „пењања“ до високог Це, односно устрептали, заљубљени Алфредо), аутентични италијански тенор, срчаног и снажног, правог „пуцачког“ гласа и наступа, Ренцо Цулијан, уметник који пева целим корпусом, пуним срцем и интензитетом, али

увек интонативно чисто и беспрекорно и у највишој лаги, пленио је подједнако и као сликар Каварадоси („Тоска“), када се у једном од најосећајнијих Пучинијевих вокалних исказа уопште, опрашта од живота, и као Калаф („Турандот“), с бриљантном, широко развијеном и до усклика узнетом аријом, те у већ поменутој, канцони „О соле мио“. Показујући да сваки члан у ансамблу поштује своју улогу, знајући где му је место и каквом међусобном односу у таквој заједници треба тежити, Војвођански симфонијски оркестар (овога пута и „музикант“ у оном најбољем и најлепшем значењу тог појма) остварио је, пратећи ове инспиративне уметнике и неке од најсензибилнијих тренутака вечери. Међу њима су били, баш продуховљени, дубоко изосећан кларинетски соло који је нарочитим тоном и изражајношћу „одуховљавао“ децентно вођену, „болну“ тужбалицу Пучинијевог Каварадосија, али и префињени солистички „иступи“ обое у потоњој Увертири за „Слепог миша“. Да је у Оркестру свака деоница сасвим „зависна“ једна од друге, оптимално се уклапајући у заједничку сонорност, потврђено је и уобичајеним „додацима“ изведеним после официјелног дела програма. Одлучни и бриозни Скендеровићеви потези, и „бритко“ вођење ансамбла, уверени смо, најбоља су најава за концерте Војвођанског симфонијског оркестра и у наступајућој, 2013.години. МаријаАдамов

19

ПОЗОРИШНЕПРЕМИЈЕРЕ

Умртвљеналепотица ВилијeмШекспир,Отело,режијаМилошЛолић, Југословенскодрамскопозориште Ако је у Шекспир у „Хамлету“ о ишчашености из зглоба говорио у контексту времена, шире реалности, у „Отелу“ готово исти цитат поновљен је у контексту међусобних односа протагониста, дакле људи. Иако су ти људи у конкретном друштвеном окружењу (Венеција), иако је њихова игра и те како политичка (Отело је послат да реши сукоб са Турцима на Кипру), у драми је ипак остављено много више простора за индивидуалне дилеме, за питање успеха, доброг гласа, као и једну од најнезгоднијих – емотивну дилему наклоности пријатељу или жени. Та ишчашеност је условљеност, виша сила која управља поступцима људи, некакав занос, па се и Лолићев „Отело“ у Југословенскм драмском позоришту приказује као манга арт – шарено костимирани јунаци у живописном ванвременском свету. У њему, Отело (Војин Ћетковић) и Јаго (Никола Ђуричко) се отимају сами себи, копрцају и сударају изнутра. Оно што при томе страда, њихове жене Дездемона (Милена Живановић) и Емилија (Дубравка Ковјанић) - крхко је, немоћно да се брани. Чисто и честито, тако узалудно тражено у свим мушким ликовима драме. Љубомора и љубав исто су за Шекпира, за Отела који говори да кад је крај једном, бива крај и оном другом. Али завист, ситна чарка, па и љубомора, нису нешто што би требало дух, ако је уопште племенит, да учини тако плахим, па да падне заврћен у кругу зла, у потмулом дамару рођеног проклетства (Грци су то звали хибрис). Док Војин Ћетковић полураширених руку почиње да се врти попут неког дервиша, у физичком гесту који означава и у сцени убиства, редитељ у позадини пројектује звук мрачне „вувузеле“, потпуно контрастан дотадашњим перкусионистичким ритмовима које су у весељу мирне свакодневице изводили сами ликови, односно глумци на сцени. Ту он, велики црни Отело, од комично надменог постаје застрашујуће наиван, потврђујући своју племенитост тако што је милосрдан, а не суров док дави властиту жену. А она, грешница, препоручује му се и полумртва. За Јага нема сумње да је Дездемона блудница, јер је то свака. Женски

морал, каже он, био би да заташкују свој неморал, а не још да остављају трагове о њему. Ова формула завртела је Отелов мозак, повредивши му срце, али редитељ Лолић и драматург Периша Перишић прећуткују да је до формуле Јаго дошао управо кроз личну сумњу у аферу између Отела и његове жене Емилије, назочну и у заплету и у расплету драме. Заправо, они се са разлогом плаше да цела интерпретативност „случаја Јаго“, моћног зла које гуши немоћно добро, не спадне на пуку мелодраматичност разочараног, а осветољубивог мужа. И без мистификације Јагових слабости ка кеси, туђој жени, или чину, истина је да су и њему повређена осећања. Само што он своје срце не носи на длану, да га кљуцају чавке, него је њему мозак

бавно каже „Што се ожених?“). Глумци говоре у стиху. Штета што и у Београду, где се величају као бољи, драмски изграђенији, на тај адут, и поред најбољег лектора, није лако играти. Зато увек остаје да се ослони на плурализам у комаду, и животу. Говорна радња у разговетном стиху захтевала је и нешто спорији ритам представе, неизбежан чак и уз евидентна скраћења. Повремена комика, симболика и мизансценска атракција нису издржале такав темпо и може се рећи да све чему се тежило и све што је успело да издржи терет представе, јесте оно необјашњиво осећање празнине и бола због трагичког губитка, поражавајућег „сазнања“ да лепота и невиност морају да умру.

тај који га боли. Интелигенцију му вређа глупост других. Тако зло бива као каријес, улази тамо где је шупље. Родриго (Никола Ракочевић) и Касио (Радован Вујовић) су ту да посведоче. Никола Ђуричко урођеном харизмом одговара тој џокерској матрици, којој би се и Шекспир веома радовао. Иако се комад зове „Отело“, Јаго је стожер драме. На крају, окрвављеног мача, скоро да добија и људско лице, остављено да буде кажњено, до када ће ко зна шта да смисли. Лаган на гегу, помало преозбиљан кад треба да се уозбиљи, Ђурчко је својим Јагом успео да прожме представу. Нешто слично већ је радио у ЈДП, само „с оне стране добра и зла“, као Кандид. Са преозбиљношћу је Милош Лолић, иначе, одлучио и да се поигра. Стил игре је театралан довољно да буде луцидно духовит, баш као и код Шекспира (у првој реакцији на Јагове инсинуације Отело стварно за-

Коначни обрачун између мушкараца и жена редитељ је очигледно посебно желео да потцрта. Жутим, које се са сцене прелива и у публику, шири на све стране, док огромне дрвене табле формирају фронтове, тешке стране, странке и странице (сценографија Јасмине Холбус). Жуто је данас парадигма прљавштине, јавног дискурса у којем се сигурно не сервирају бисери. Жуто је, кажу „стручњаци“, и боја љубоморе. Жуто је овде понајпре боја жучи. Фарбају се јунаци и другим бојама, као да Лолић поручује – све је фарба, премазивање, пројекција, оно Јагово, додуше избачено, „Ја нисам што сам“. Све, осим жена, које једине чисте лице. Које и кад греше, чине то због лоших „учитеља“ – својих мужева. А тај мушки свет, кад на хоризонту нема другог, и производи терет. У брачној постељи или напољу, на тргу и на трону. ИгорБурић

ЈАСНАЂУРИЧИЋУДРАМИ „ПРСТ”УБИТЕФТЕАТРУ

Подпритиском патријархалног Представа „Прст„ по тексту До- дало мужу, сада припада његовој рунтине Баше, у режији Ане Томо- породици. Шта год радиле, мовић, биће премијерно изведена ве- гло би се тумачити као нешто черас у Битеф театру у Београду. што долази директно из породиДрама је победила на конкурсу Хартефакта за 2011. за најбољи савремени друштвено-ангажовани текст.Улоге играју Јасна Ђуричић и Милица Стефановић, као свекрва и снаја које и даље живе заједно док је син, односно муж нестао у турбулентним догађајима. Млада косовска ауторка Дорунтина Баша изјавила је, говорећи на енглеском језику, да је срећна и узбуђена што је у Битеф театру. - Ово је ће бити прво извођење моје драме. До сада су била јавна читања у Приштини, Стокхолму и Нотингему. Идеју сам добила када ме је ангажовао УНМИК у пројекту форум театра на тему положаја жена и несталих лица на Косову. У многим традиционалним косовским кућама жене несталих у рату ЈаснаЂуричићупредстави„Прст” и даље живе са мужевљевом породицом, иако је прошло више це њеног мужа, па морају бити од десет година од рата, додала под контролом како би штитиле ауторка.- Право над њиховим част породице. У конкретном животима, које је некада припа- случају, мужевљева породица

састоји се само од његове мајке која покушава да чврстом руком контролише ситуацију. Редитељка Ана Томовић изјавила је да је ово прича о две жене које не могу више заједно, а не могу ни једна без друге. Једини начин да промене своју ситуацију је да једна другу повреде и што се јаче повређују, то се више осећају живим. „Текст ми је пробудио снажну емоцију. Радња се дешава у врло патријархалној средини, где још влада обичајно право. То је и мрачно и узбудљиво за сценски рад„, рекла је редитељка. Искусна новосадска глумица Јасна Ђуричић изјавила је да је било задовољство бавити се озбиљном темом, додајући да је комад и конкретан и универзалан. „Те две жене живе као у вакууму. Када син, односно муж нестане, њихов живот као да стане. Увек је жена та која све сноси и подноси, а некако је она друга по важности и у такозваном цивилизованом свету, а камоли на Балкану”, рекла је она.


20

utorak25.decembar2012.

oglasi

dnevnik


dnevnik

oglasi

utorak25.decembar2012.

21


22

OGLASi l ^iTUQe

utorak25.decembar2012.

dnevnik

Posledwi pozdrav te~i i dedi.

Preminula je na{a draga mama, baka i prabaka

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviwe‚ prasi}e, polovan kavez za koke-nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521559, 063/539-051. 65804

KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrum, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 66041

An|a Zirojevi} ro|. Vukovi} iz Zmajeva

Todor Davidovac

Porodica Stanimirov.

Sahrana je danas, 25. 12. 2012. godine, u 14 ~asova, u Zmajevu. O`alo{}eni: }erke Milica, Stanojka i Dragica, zetovi Mile, Ratko i Dragan sa porodicama. 66447

66457

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav dragoj strini i babi

Tokin Zorka 1923 - 2012. ro|. Dobrin

Vidosavi Dragojlov

od stanara zgrade Kraqevi}a Marka 58.

Bogdanki - Bobi Te{in

An|i Zirojevi}

Posledwi pozdrav dragoj mami od sinova Duleta i Paje sa porodicama.

od: Tome i Gojka sa porodicom.

Porodica Save Te{in. O`alo{}ena porodica Tokin. 66456

66459

Posledwi u~iteqici

pozdrav

na{oj

Posledwi pozdrav dragoj

Teodori Dun|erski

66446

Posledwi pozdrav bratu i stricu

dragom

66449

Posledwi pozdrav dragoj kumi

ro|. \uri} 11. 3. 1933 - 23. 12. 2012. Sahrana }e se obaviti 25. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u ^elarevu. Gra|ani ^elareva. 66455

Bogdanki Te{in Hvala na svim trenucima koje ste nam posvetili. Va{ osmeh bio nam je podr{ka.

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je preminuo u 81. godini na{ dragi suprug, otac, svekar, tast, deda i pradeda

U~enici VII4 sa roditeqima i razrednom.

Todoru Davidovcu

od brata Zdravka sa decom.

od porodice Va{ali}.

66444

66448

66460

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Bogdanki Te{in

Posledwi pozdrav

Du{an Babi}

Bogdanki Te{in mojoj najdra`oj drugarici. Nikada te ne}u zaboraviti.

Sahrana je danas, 25. 12. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Ka}u.

Bogdanki Te{in Du{anu Babi}u

O`alo{}eni: supruga Ilinka, sin Du{ko i }erka @ivka sa porodicama.

Porodica Mili}.

Sne`ana sa porodicom.

66461

Tvoja kuma Qiqa Vrba{ki sa porodicom. 66451

Zaspala je na{a majka, baka i ta{ta

FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 65531

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 66405 ME\UNARODNI autobuski prevoz, putno i zdravstveno osigurawe: Beograd, Novi Sad, Pariz, Cirih, Bern, Bazel, Be~, Trst, Budimpe{ta, Skopqe. Telefon 021/496-333. 64815

Draga Bobo, mislila sam da tek dolazi na{e vreme u kome }emo imati vi{e vremena za nas, ali sudbina je htela druga~ije. Uspomena na tebe osta}e ve~no u mom srcu.

66452

66454

Dana 24. 12. 2012. preminula je na{a draga tetka

Jovanka [ipin

Milica Rodi}

ro|. \ur|evi} 14. 9. 1934 - 24. 12. 2012. Sahrana je u sredu, 26. 12. 2012. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Tuguju za wom: wene }erke Branislava i Mirjana sa porodicama. 66458

Sahrana }e se obaviti 25. 12. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Ba~koj Palanci. O`alo{}eni: bratanac Radislav i bratanica Radmila sa porodicama. 66453


dnevnik

^iTUQe l POMeni

utorak25.decembar2012.

Posledwi pozdrav na{oj najmilijoj

Bogdanki Te{in 30. 3. 1965 - 23. 12. 2012.

od: bratanca Damjana, snaje Zorice, brata Dragana i roditeqa Milo{a i Tatjane.

Sahrana }e se odr`ati u utorak, 25. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu.

66440

23


24

^iTUQe l POMeni

utorak25.decembar2012.

Sa ogromnim bolom u srcu, opra{tamo se od na{e voqene u~iteqice, najboqe i najlep{e na svetu

dnevnik

Posledwi pozdrav

Tu`nim srcem obave{tavamo da nas je napustio na{ otac i deda

Bogdanki

Bogdanke Te{in U~iteqice, znamo da }ete ve~no biti na{ an|eo ~uvar, a mi Va{a deca }emo Vas voleti, zauvek! Va{i |aci, III4 sa roditeqima.

Neka te An|eli ~uvaju.

Rale, Sne`a, Dijana i Teodora Vasi}.

66443 66436

Posledwi pozdrav mojoj dragoj prijateqici.

U trenutku si nas napustila, pamti}emo te ve~no.

Todor Davidovac 1926 - 2012. Sahrana je danas, 25. 12. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Bogdanka Te{in Boba

Bogdanka Te{in

Tetka Stoja, sestra An|elka \urkovi} i brat Zoran Grbi} sa porodicama.

O`alo{}ene }erke Du{ica i Milica sa decom Arsom, Srbom, Milicom, Duwom i Anom.

Zdenka Stefanovi} sa porodicom. 66431

66441 66429

Posledwi pozdrav

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Branislavu Staji}u

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Bosiqka Milankovi}

Branislav Staji} 1956 - 2012.

Vera Bjeli}

1930 - 2012.

Radojki Maletin od porodice Jelovac.

Sahrana }e se obaviti 25. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na Gorwem starom grobqu, u Futogu. O`alo{}ena porodica.

Posledwi kom{inici

pozdrav

66442

66428

dragoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

od: bra}e i sestara sa porodicama.

Sahrana }e se obaviti 26. 12. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

19. 11. 1951 - 15. 11. 2012.

Vreme koje je pro{lo, ni vreme koje dolazi ne}e umawiti tugu i prazninu za tobom. Pamti}u te po dobroti, sa qubavqu spomiwati i od zaborava ~uvati.

O`alo{}ena porodica: majka Verica, sin Dina i }erka Petra sa porodicom. 66426

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Tvoja Sawa.

66432 66437

Bogdanki Te{in

Posledwi majci

pozdrav

voqenoj

Aleksandra Babi}

Branislavu Staji}u

Na{oj

1922 - 2012.

Bobi

Sahrana }e se obaviti 25. 12. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica Ivovi}.

Porodica Geri}.

66445

posledwi pozdrav od: Nikole, Dragana i Biqane.

S po{tovawem, Jovo i Spomenka @arkovi} sa porodicom.

66434

66425

Posledwi pozdrav snaji

POMEN

Milena Lon~ar

25. 12. 1990 - 25. 12. 2012.

66430

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminula na{a

Radojki Maletin

Milena Lon~ar Radojki Maletin

od: Vukice i Qubice sa porodicama.

od: devera Sime sa porodicama Maletin i Bawac.

66439

Ni jedan dan bez se}awa na tebe, na tvoju qubav koju si nam davala. Zauvek u na{im srcima voqena i nezaboravqena.

Pro|e i godina, al tuga za tobom nikada... Kako dani prolaze sve vi{e nam nedostaje{! Bez tebe ne mo`emo da se izborimo u ovom te{kom `ivotu, sa tobom je sve bilo lak{e... Puno te volimo.

Tvoji Jeja i Bo}o. Tvoj brat Dragan i sestra Nena sa familijom. 66438

66423

66422

Zoran Vlajkovi} Tarzan Mnogo je vremena pro{lo od kako nisi sa nama. U srcima i mislima si: mami Agati, bra}i To{i i Lazi i sestri Jeleni. 66424

Radojka Maletin 1939 - 2012. Sahrana }e se obaviti 25. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu. O`alo{}ena porodica. 66427


^iTUQe l POMeni

dnevnik

„Neka an|eli pri~aju sa tobom, kad ne mo`emo mi.”

utorak25.decembar2012.

Posledwi pozdrav ocu

SE]AWE

Pro{lo je dvadeset godina od kako vi{e nije sa nama na{ otac i deda

Na{ voqeni

Stojan Plav{i}

Bogdanka Te{in

Vehter Karoqu

25. 12. 2009 - 25. 12. 2012.

25

Nikola Petrov iz Bege~a

Posledwi pozdrav na{oj kumi od: Lare, Gorana i Dragane.

Vreme prolazi, svaki dan sve te`i, `ivimo sa bolom i tugom. ^uvamo te u srcima. Nikada ne}e{ biti zaboravqen. Tvoji: supruga Borislava i sinovi Du{an i \or|e.

66435

Posledwi koleginici

pozdrav

na{oj

Draga na{a Bobo,

S qubavqu i tugom, Zo}a i Nela.

66409

66414

Posledwi pozdrav dragom tati, dedi i tastu

DVADESETOGODI[WI POMEN

25. 12. 1992 - 25. 12. 2012.

Bogdanka Te{in Bogdanki Te{in od kolektiva Osnovne {kole „Svetozar Markovi} Toza”.

Veqko [krbi}

Vehter Karoq preminuo u 71. godini. Sahrana }e se obaviti danas, 25. 12. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Po~ivaj u miru.

iz Drvara

Vehter Karoqu

Godine prolaze, ali tuga za Tobom ve~no ostaje. od Lidije sa porodicom.

O`alo{}ene porodice Vehter i Krivoku}a. 66406

59947-P

59947-P1

Jedinom bratu

Tvoj 24. ro|endan. Te{ko je `iveti, biti rawen, videti te svuda, a nigde te ne na}i. Voli te tvoj stric Rade Kne`evi}.

Zoranu Kne`evi}u Zokiju Ro|endan Tvoj... U ruci Tvoja slika, o~i pune suza, {aqem Ti na nebo hiqadu belih ru`a... Voli Te Tvoja sestra Bojana Kne`evi}. 66306

66305

POMEN

Tvoji: supruga Joka, sinovi Milan i Mladen, snahe Sne`ana i Stanislava i unu~ad Veqko, Vuk i Una. 66412

66407

Jedinom sinu

SE]AWE

25. 12. 2008 - 25. 12. 2012.

Zoran Kne`evi}

]erke: Milena ]ilerxi} i Mirjana Prvulovi} sa porodicama.

66367

S tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ otac, deda i suprug

nikada ne}emo zaboraviti tvoju dobrotu i blagi osmeh. Zauvek }e{ biti u na{im srcima i mislima. Tvoj aktiv III razreda: Vesna, Tawa, Tamara, \ina, Dragana, Biqana, Ceca i Dragan verou~iteq.

Uvek }e biti u na{im se}awima.

Zoranu - Zokiju Kne`evi}u 25. 12. 1988 - 4. 7. 2007.

Nade`da Titov

TU@NO SE]AWE

Sabo Ana

Sabo Josip

2002 - 2012.

1987 - 2012.

Godine prolaze, a se}awe na vas ne bledi. S qubavqu, k}i Estela.

Va`no je samo da negde postoji{... Da postoji{ i da nas voli{... Va`no je da smo tu ispod neba i da si uz nas kada god nam treba... I danas na Tvoj ro|endan.

^etiri godine su kao prvi dan najve}e tuge i bola.

66402

Posledwi pozdrav kumi

Posledwi pozdrav

Tvoj Sa{a. Vole te Tvoji roditeqi majka Milica i otac Boro.

66304

Bogdanka Te{in Hvala ti, Bobo, na lepom dru`ewu.

Ru`ica Jari}.

Danica Mandari} Pro{le su tri godine od kada je prestalo da kuca tvoje veliko i plemenito srce. Uspomena na tebe ostaje ve~na u na{im srcima. Tvoji: suprug \or|e, sinovi Jovan i Petar sa porodicama.

66433

SE]AWE Danas, 25. 12. 2012. godine navr{avaju se tri godine bez na{eg

66403

Duboko potre{eni, sa tugom u srcu, javqamo porodici, prijateqima porodice i poznanicima, da nas je posle duge i te{ke bolesti zauvek napustila voqena supruga, draga majka, ta{ta, svekrva i najlep{e voqena baka

Klari Pozojevi}

Klari Pozojevi}

od kuma Dragana sa porodicom.

66418

66330

3

od Milana Zubca sa porodicom.

66417

Sa dubokim bolom, uz ve~nu zahvalnost, za svu qubav i pa`wu koju nam je pru`ala opra{tamo se od na{e drage majke i bake

25. 12. 2004 - 25. 12. 2012.

Farka{ Marija - Magdalena ro|. Husar 1942 - 2012.

Samuila Hrn~jara Mimike

An|elka Nikoli}

Godine prolaze, a tuga i se}awe na tebe nikada. S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe. Tvoji najmiliji.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od zaborava.

66301

66401

Sahrana je u sredu, 26. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, u Be~eju, na rimokatoli~kom grobqu.

ro|. Bukinac Od bola slomqenih srca tuguju: suprug Geza, }erka Tinde, sin Geza, zet Zoran, snaja Sne`ana i unuka Ines.

Mi{a, Radica i Ksenija. 66413

Klare Pozojevi} ro|ena Saka~ 1943 - 2012. Weno plemenito srce prestalo je da kuca 23. 12. 2012. godine. Sahrana }e se obaviti 26. 12. 2012. godine, u 11.15 ~asova na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sinovi Stevan i Bela sa porodicama. 66404


26

06.30 09.00 09.05 10.00 10.10 11.05 11.35 11.55 12.10 13.05 14.05 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55

tv program

utorak25.decembar2012.

Добројутро, Војводино Државнипосао Странадокументарнасерија Вести Палета-колажнаемисијана словачкомјезикусасрпским титлом Заувекмлад Кухињица Имемогсокака Таблоид Грување Некапесмакаже Вестизаособесаоштећеним слухом ЏонатанКрик Сдругестране Временскапрогноза ТВДневник Једаннаједан Разгледнице Државнипосао

Urbietorbi -Традиционални поздравниговор папеБенедиктаXVI

06.05 08.00 09.03 09.50 10.08 10.35 11.09 11.31 12.00 12.15 12.33 13.21 14.48 15.15 16.00 17.00

(Панонија,12.30) 06.00 08.00 09.00 11.00 12.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 00.30

Музичко свитање Лола Панонско јутро Е ТВ Простор Без цензуре Док.програм Панонска хроника Војвођанске вести Лола Нашгост Војвођанске вести Агропарламент Војвођанске вести Док.програм Глас Америке Ноћни програм

19.00 Традиционалнипоздравни говорпапеБенедикта16. снимаксакоментаромна српскомјезику 19.30 ТВДневник 20.05 ЏонатанКрик 21.05 Радар 22.00 Војвођанскидневник 22.35 Једаннаједан 23.00 Исус:Прававерзија 23.50 Заувекмлад 00.20 Радар 01.10 КонцертЕваБраунВеликогоспојинскидани2012. 02.00 Таблоид 06.30Новосадскојутро 08.30Цртанифилм 09.05Хранаивино 09.30Серијскипрограм 10.30Украденасрца 11.05 Азбукародитељства 11.30 СремскиКарловциодсуботе досуботе 12.00Таксисткиња 13.05Опчињени 14.05Божићнепоруке 15.10ЉудисаМенхетна 16.00Објективнасловачкомјезику 16.15Објективнамађарскомјезику 16.30Хранаивино 17.00Спринт 17.30Новосадскопоподне 18.45Речзаданас 19.00Објектив 19.30Опчињени 20.30ИЦТплус 21.00Сећања 21.30 МистеријеКГБ-а 22.00Објектив 22.30Таксисткиња 23.20ЉудисаМенхетна 00.10Украденасрца

10.30 11.30 13.40 14.05 17.40 18.00 20.00 21.00 23.30 02.00

Евролига,магазин ЦХТВ:Челси–Коринхијанс ПрегледЧемпионшипа АТП-Најбољимечеви2012 Седмицапредвама КХЛ:Донбас–Витијаз НБАнедељно НБА:ЛАЛејкерс–Њујорк НБА:Мајами–ОклахомСити АТП-Најбољимечеви2012

ЕниоМориконе

Божићниконцерт изАсизија

Простор

(РТВ 1,19.00)

06.40 Кухињица–мађ.. 06.55 Миљеница 08.35 Гламуртужур 09.20Магнифисакс 10.10 Музичкипрограм 10.30 ХроникаСлавоније,Барањеи западногСрема 11.30 Еко 11.25 Чаририболова 11.55 Традиционалнипоздравни говорпапеБенедикта16. 12.40 Изравно (хрв) 13.10 Додатиживотгодинама 14.05 Све(т)оконас 14.30 Потрошачкирепортер 14.40 Духовка-Божићнаемисија (слов) 15.10 ДобровечеВојводино-Бадње вече (мађ) 16.10 Божићнепесме(мађ) 16.40 Недељнимагазин(ром) 17.45 ТВДневник(хрв) 18.00 ТВДневник(слов) 18.15 ТВДневник(рус) 18.30 ТВДневник(рум) 18.45 ТВДневник(ром) 19.00 ТВДневник(мађ) 19.25 Спортскевести(мађ) 19.30 Реформатскосвечано богослужење,снимак-мађ. 20.00 Добровече, Војводино(ром) 21.30 Исус:Прававерзија 22.20 Грување 23.10 Палета-колажнаемисијана словачкомјезикусасрпским титлом 00.00 ТВПродаја

Јутарњи програм Јутарњи дневник Волимијанеранџе,нотрпим Гастрономад Квадратура круга Путопис Острво орангутана Како се то ради Дневник Спортплус Потрагазанесталим ковчегомзавета БиоједномједанСнешко, филм Ијаимамталенат ОвојеСрбија Мојрођаксасела ДневникРТВојводина

ШерилинФен

Рокинфузија Банк ару Џерију Хардену сеживотмењаизкоренаизненадним појављивањем гитаристе Изија, са којим је у младостисвираоурокбенду. Изи Џерију саопштава да су бивши чланови одлучили да поновооформебендидаби волелидаимсеионпридружи. Улоге:ГариКул,Шерилин Фен,ДејвидЏенсен Режија:РонЛегомарсино (РТС1,01.01)

02.32 03.25 03.55 04.28 04.55 05.47

Штарадите,бре Београдскахроника Око магазин Слагалица Дневник Мојрођаксасела Песма без граница Упитник Местозлочина:Њујорк Дневник Хероји Ноћнибиоскоп:Рокинфузија, филм Волимијанеранџе,нотрпим Путопис Око магазин Квадратура круга Мојрођаксасела Верскикалендар

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.15 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.15 20.10 20.20 21.15 22.15 00.40 00.55 01.35 01.40 02.30 02.55

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Лото Сулејман Величанствени Будва на пјену од мора Филм:У сенци прошлости Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

17.20 17.45 18.25 19.01 19.30 20.05 20.58 22.00 23.03 23.50 00.15 01.01

И ове године гледаоци РТС-аимаћеприликудауживају у традиционалном божићномконцертукојисепреносиизбазиликесветогФрањеАсишкогуАсизију,уИталији.ХоромНационалнеакадемије „Санта Ћећилија” и Националним симфонијским оркестромРАИдиригујемаестро ЕниоМориконе. (РТС2,20.00)

00.23 01.16 01.39 02.38 03.20 03.53 04.17 04.45 05.15

Слагалица ВикингВики МетроЕрни ДенииДеди АнаДобрић Енциклопедија за радознале Досије икс и окс Српскауметност19.века Математика у срцу Амо,небескианђеле Верскикалендар Тиханоћ Свебојеживота Музичкипрограм Траг Грађанин СолистиВенети Технологије Трезор Енциклопедија за радознале Досије икс и окс Српска уметност 19.века Математика у срцу Као мехур од сапунице Време је за бебе Екоменаџер Достојевски Ја имам таленат ТВ мрежа Вавилон Мој лични печат БожићниконцертизАсизија Амо,небескианђели Достојевски Тиханоћ Анричетврти,филм Потрагазанесталим ковчегомзавета Музичкипрограм Ијаимамталенат Трезор Каомехуродсапунице Време је за бебе Екоменаџер ТВмрежа Вавилон Музичкипрограм

07.00 11.00 13.30 13.50 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.30 02.30

Добројутро Звездегранда Првинационалнидневник Скривенакамера Тачноуподне Српскапосла Националнидневник Скривенакамера Прељубници Националнидневник Маланевеста Нежељене Папарацолов Амиџишоу Прељубници Слажиакосмеш Српскапосла Филм: Мафијашки обрачун

06.52 07.28 07.51 08.03 08.10 08.14 08.47 08.54 09.07 09.26 09.28 09.39 09.41 10.14 10.47 11.15 11.46 12.26 13.00 14.00 14.30 14.37 14.50 15.09 15.54 16.28 16.53 17.50 18.53 19.21 19.51 20.00 20.57 21.00 22.01 22.03 23.44

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00Освета,17.00Политикон,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив, 19.30Цртани филм,20.00Ток шоу,22.00Објектив,22.30Жива ватра,00.00 Објектив,00.30Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40Булевар,17.30Златибор,18.00Мозаик,20.00Фокус,21.00Фам,21.25 Филм,23.15Фокус,23.40Туристичке,00.25Ауто шоп,00.35Хај-фај,01.30 Фокус

08.00Дечији програм,08.30Изблиза,09.00Кухињица,09.30Дечији програм,10.00Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.55 Инфо,15.30Кућица у цвећу,16.55Инфо,17.30Бибер,18.00Култура тела,18.30Кухињица,18.55Инфо,19.30Бибер,20.15Отворени екран ,21.15Рат,револуција,герила,22.00Бибер,22.30Инфо,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловциназмајеве,15.00ДокторХу,15.45Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Сремнадлану:Рума,18.10Измеђуредова,19.00Новости 2,19.30Ловцина змајеве,20.00ДокторХу,20.45Док.програм,21.15Ток шоу: Очи уочи,22.00Новости 3,22.30Шоу програм: Парови,23.30Измеђуредова,00.15Глас Америке

dnevnik

07.25 08.25 08.45 09.15 09.30 10.35 11.30 13.45 14.45 15.00 16.40 17.00 18.00 19.10 20.00 21.00 23.10 23.45 00.05 00.55

Борилачкимајстори Топшоп Уздравомтелу Топшоп Кажипрст ДивљаСкандинавија Цртанифилмови Непобедиви:Банзуке Топшоп Никита Спортскипреглед Дваипомушкарца Каослучајно Непобедиви:Банзуке Никита Филм:Планетатаме Вести Спортскипреглед Борилачкимајстори ДивљаСкандинавија

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Цртанифилмови Шопингхоличарке Филм:Простонеодољива Ситивести Филм:Ходајправо Породичниобрачун СобарицасаМенхетна МаријанаиСкарлет Филм:Надионалнакласа Хавторн Ситивести Опаснаигра Филм: ДевојкаизЏерсија Филм: Дивљестрасти Опаснаигра Тријумфљубави

Нигор

ДенизРичардс

Дивљестрасти Седамнаестогодишња Кели осећа много више од обичне симпатије према свом згодном школском саветнику Сему. Након што је покушала да на све начине привуче његову пажњу, Кели остаје без идеја и оптужује Семазасиловање... Улоге: Мет Дилон, Кевин Бејкон,ДенизРичардс,Нив Кембел, Тереза Расел, РобертВагнер,БилМареј Режија:ЏонМекнотон (Пинк2,22.00)

Љубавнадокторка Шокантна емисија у којој су се Јелена Карлеуша и ауторк а Исидора Бјелиц а подвргле јавној хипнози. ЈеленаиНигор првипутпричају о стварима које су до сад билетајна,одЈеленинихфаталнихшпагетакојекувамужудоодговоракојојизашто смешта афере у јавности, и Нигорових тајни о којима до саднијепричао. (Хепи,22.00) 05.00 Јутарњи програм 08.00 ПопПикси 08.10 Зокинавеселојфарми 08.30 Земљакоња 08.55 Авантуре малог Пере 09.20 Зоки на веселој фарми 09.35 ПопПикси 09.45 Телешоп 10.00 Винкс5 10.50 Монсуно 11.40 Бен10 12.05 Моћниренџери 12.40 Хунтик 13.20 СкубиДу 13.40 Телешоп 13.55 Вести 14.00Гламур 15.10 Добра жена 15.25 Телешоп 15.55 Вести 16.25 Пљачка Трећег рајха,филм 17.55 Телемастер 18.30 Гламур 19.00 Црвени орао 19.55Вести 20.00 Насловнастрана –квиз 20.30 Граница 22.00 Љубавна докторка 23.00 Долина вукова 23.55Вести 00.00 Филм 01.30 Филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности,  09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм,11.00Пун гас,12.15Уторком у 21,13.20 ИнЏој,14.00Акценти,14.15Писмо глава,15.15Токови моћи,16.00Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00Екстреми,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,12.00Катедрале, 13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15Квиз,00.15Под сунцем.


dnevnik

utorak25.decembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

13

27

„БИТЛСИ” И РЕВОЛУЦИЈА У ГЛАВИ

Пише: Ијан Мекдоналд 07.40 08.35 10.25 11.20 14.05 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Шта не треба обући Посластичарски ас Венчаница из снова Уз осмех довека Краљица слаткиша Луксузни дом Грађевинске интервенције Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Екстремни преображај Сваки залогај снимљен камером Зависници од хране Екстремни преображај Мајами инк Екстремни преображај

08.00 Тајни рат 09.00 Експерименти на сопственој кожи 10.00 Дикенсова Енглеска 11.00 Када су Мавари владали Европом 12.00 Заборављени начини исхране 13.00 Ко си заправо ти? 14.00 Импресионисти 15.00 Египат 16.00 Експерименти на сопственој кожи 17.00 Мистерије олупина на дну океана 18.00 Заборављени начини исхране 19.00 Упознајте Римљане 20.00 Ловци на митове 21.00 Ратници 22.00 Тајни рат 23.00 Мистерије олупина на дну океана 00.00 Тајм тим година 01.00 Египат

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Мунзи Вилењаци Капетан Кид Велико дрвеће Купи ми Елиота Шампион картинга Снежни колач Тајфун Еротски филм Еротски филм

Шампион картинга Четрнаестогодишњи Вотс Дејвис је отуђен од свога оца, бившег шампиона у картингу. Вотс одлучује да се ткмичи на предстојећем регионалном шампионату. Њихове размирице сад јењавају и они се удружују у остваривању заједничког сна... Улоге: Редни Квејд, Вил Ротар, Џенифер Вигмур Режија: Стјуарт Гилард (Синеманија, 18.00)

07.04 Велика земља, филм 10.00 Загреб: Божићна миса, пренос 11.30 Дневник 11.55 Ватикан: Урби ет орби, пренос 12.45 Божић у Вировитици, снимак концерта 13.56 Божић у Хутову 14.20 Вести уз хрватски знаковни језик 14.29 Време сутра 14.32 Под римским небом 16.46 Вук самотњак, филм 18.22 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.12 Божићни Плес са звездама 21.50 Библија: Исус 23.26 Дневник 3 00.04 ВИП - божићни концерт, снимак 01.24 Под римским небом 03.05 Документарни филм

07.35 08.10 10.05 11.50 13.45

22.20 00.00 01.40 03.15

Филм: Свемоћни Тор Браћа и сестре Дијагноза убиство Филм: Ејс Вентура: Детектив за кућне љубимце Филм: Супертанкер Филм: Мегапиране Филм: Божић у великом стилу Филм: Имела над Њујорком Монк Ејс Вентура: Зов природе Филм: Председников човеки 2 - Место удара Филм: Суперајкула Филм: Синбад и Минотаур

Вирус атак Мали лорд Фаунтлерој, филм Зебра тркачица, филм Божић у земљи чуда, филм Снежне радости 2 - ТВ премијера Сам у кући 2: Изгубљен у Њујорку, филм Ексклузив таблоид, магазин РТЛ Данас Крв није вода, серија Остављени на Антартици, филм Битка за Божић, филм Преживети Божић, филм Велики филм, филм РТЛ Данас

Битка за Божић Божићни дани су најлепши у години за Стива. Али тако не мисле супруга Кели и њихово двоје деце, Медисон и Картер. За разлику од Стива, остатак породице замара претеран Стивов ентузијазам за Божић... Улоге: Метју Бродерик, Дену Девито, Кристин Ченовет, Кристин Дејвис Режија: Џон Витсел (РТЛ, 22.20)

Ентони Лапагиља

29. улица Њујорк Бадњи дан 1976. Френк је добио је 6,2 милиона долара на државној лутрији. Бесан због исхода, истрчи из дворане и почне да разбија прозоре на оближњој цркви. Пошто га приведу у полицију где ради и његов старији брат Вито, Френк почне да објашњава разлоге свог необичног понашања... Улоге: Дени Ајело, Ентони Лапагиља, Лејни Ка зан, Френк Песце, Роберт Форестер Режија: Џорџ Гало (ХРТ 2, 20.00) Мала ТВ Цртана серија Причам ти о Божићу Телетабис Живот с Дереком Фантастични пријатељи Мерлин Јеленко Чудесна шума Мост за Терабитхију, филм Божићне бибарије Прчам ти о Божићу Шкриња ВИП - божићни концерт, снимак Ледено доба, цртани филм 29. улица, филм Три амигоса, филм Заправо љубав, филм Ноћни музички програм

Џенифер Вигмур

15.30 16.25 16.55 17.25 17.55 18.25 18.55 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55

00.55 02.40

18.05 18.30 19.10 20.00

18.36 20.00 21.42 23.35 01.44

Судије за стил Школа за пароце Разведени Гари Како је бити Ерика Кугар Таун Кугар Таун Нова девојка Лудница у Кливленду Шапат духова Увод у анатомију Затрпани ђубретом Породично благо Џина Симонса Суперзвезде плеса Школа за парове Разведени Гари Мелиса и Џои Нова девојка Лудница у Кливленду Секс и град Увод у анатомију Освета Бивши Шапат духова Секс и град

13.25 15.10 16.55 18.40 20.25 21.20 23.10

17.10

07.01 07.27 07.53 07.57 08.22 08.43 09.06 09.50 10.22 11.44 13.15 13.45 16.06 17.08

07.30 08.00 08.30 08.55 09.50 10.20 10.50 11.20 11.50 12.40 13.35 14.30

08.05 09.50 10.45 11.40

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.15 02.45

Наша кућа из снова Плави слон Божићна прича Побуна у кокошињцу Велика бела превара Мапетовци освајају Менхетн Џет лег Напуштајући Лас Вегас Еротски филм Еротски филм Еротски филм

06.00 Засебан мир 07.30 Јуда 09.00 Биографија - Џенифер Анистон 10.00 Упозорење: Строга цензура 11.30 Моја ужасна година 13.00 Биографија - Ентони Хопкинс 14.00 Најзад Божић 16.00 Мој пријатељ, Деда Мраз 17.30 Биографија - Дру Баримор 18.30 Моја ужасна година 20.00 Момци с Мадисона 21.00 Стани! Или ће моја мама пуцати 23.00 Полицајац из вртића

Кристин Дејвис

И

Идеологија Тачерове и Регана

ндивидуализам деценије „Ми”, како је Том стичким фракцијама него са социјалном мобилношћу Вулф крстио седамдесете, био је дело масовног према горе, која је током осамдесетих гласала за консредњег тока шездесетих, а не споредних група зервативце и републиканце. Логика њихове борбе за које су га оспоравале. Бивши хипици и радикали који самоодређење превиђа мање друштвено јединство, а су седамдесетих напустили утопијско „Ми” ради скруне веће – какво жели иначе нелибералан језик полишеног сопственог интереса различитог од доминанттичке коректности. ног јавног укуса, само су се вукли за њим. Што се тиГотово једнако деструктивно, површно „психобрче панкера, њихове изливе о издаји од 1976. до 1978, бљање” које се раширило путем постфројдовских брситуирана и рационална већина западњачког друштва испратила је са збуњеном знатижељом. Иронија савремене десничарске антипатије према шездесетима лежи у томе што су ту, умногоме несхваћену деценију, по свему осим по најповршнијим осећајима, стварали исти људи који су осамдесетих гласали за Тачерову и Регана. Занимљиво је – благо речено – слушати тачеристе како осуђују деценију у којој је обичан народ први пут почео да тежи индивидуалном самоодређењу и материјалној сигурности у економији високе запослености и ниске инфлације. Друштвену фрагментацију деведесетих, која с правом конзервативце позива на узбуну, нису проузроковали ни хипици, нити радикали Нове левице. Ако ишта из шездесетих може да се окриви за пропаст јединственог ентитета друштва, то је природна тежња „маса” да живе лакшим, лагодни„А да ми окривимо хипике?” јим животом, да поседују сопствени дом, следе своје жеље и да се, колико год је мозих терапија, не потиче од утопијске себичности хипигуће, потпуно изместе из колективног. ка Нове левице већ од интроспективности седамдесеИстина јесте да, једном када се застарела хришћантих и бесрамне нарцисоидности осамдесетих. Што се ска компактност педесетих распала, није остало ничег тиче левичарске филозофије деконструкције, њен ци– осим новца као последњег уточишта – што би одрнични егалитаризам је старом културолошком консенжало западњачку цивилизацију. Заиста, лансирање на зусу Запада нанео велику штету, урушивши својим нитржиште конзумеристичког бума шездесетих кућних хилистичким наслађивањем поштивање традиције и апарата који су људе поштедели рада, убрзало је тоауторитета. Злоћудна трулеж шири се западњачким пљење осећања заједнице, омогућивши људима да умом од средине седамдесетих: вирус лишености знафункционишу у својим причења. Међутим, та инфекциватним световима, једни од ја прети свим идеологијама, Истина јесте да, једном када се других одвојени телевизии левим и десним, и предјом, телефонима, звучним застарела хришћанска компактност ставља корен крсташког посистемима, веш-машинама равнавања на рачун оних педесетих распала, није остало и кухињским шпоретима. лишених естетике: Фронт ничег – осим новца као последњег Укратко, није случајно то ослобођења лошег укуса. уточишта – што би одржало што би госпођа Тачер требаРазлог због којег се културоло да свој став темељи на лошки релативизам ухватио западњачку цивилизацију убеђењу да друштво не поза њега није то што су обичстоји и није изненађење што ни људи читали Дериду већ је њена омиљена песма „Телстар” групе „Торнадос„, што суштина богаћења појединаца у деконструкцији која је симбол послератног просперитета вођеног разодговара и треш-естетици медијских јастребова и мавојем технологије и друштвене еманципације маса. лограђанству „Момка из Есекса”? (Ессеџ Ман – просеОна и њени радикални, послеконсензусни гласачи чан гласач за Маргарет Тачер током осамдесетих – прави су наследници шездесетих. Они су променили прим. прев.) свет, не хипици. Оно што је масовно друштво несвеИста је ствар и са ширим друштвеним ефектима посно започело шездесетих, Тачерова и Реган подигли су сле шездесетих, над којима у последње време политина ниво идеологије током осамдесетих: потпуна матечари наричу у потрази за гласачима. Попуштање родиријалистичка индивидуализација и потпуна фрагментељске контроле и снижавање образовних стандарда, тација западњачког друштва. као и пратеће смањење заинтересованости за сва подУхваћена у сопствену замку, Нова десница сада жеручја мање опипљива од богатства, здравља, физичке ли да кривицу за негативне ефекте друштвене револулепоте и успеха у спорту, сувише су пробојна и сежу ције шездесетих прикачи групама чији је утицај на сувише дубоко у савремено друштво да би се могли след дешавања у последњих четврт века био споредан. свалити на уроту утопијских бејби-бумера. Ако се по И док су покрети за еманципацију женских права, прастрани остави малограђанска природа савременог ва хомосексуалаца и расна права деловали против стаконзервативизма, „антиелитизам” шездесетих, далеко туса кво, ниједна од тих група није била за консензус од ограничености на контракултуру, био је неодвојиви или утопију. Лобистичке групе пропагирале су продео демократског духа тог доба. Као таква, побуна блеме који су се тицали њих самих, а жене, хомосексупротив ауторитета већ је била добрано у току пре доалци и Црнци једнако су се сукобљавали и с левицом ласка њених потенцијалних анархистичко-хипијеви с десницом, имајући мање заједничког са социјалиских вођа 1966. године. Kwigu Ijana Makdonalda “REVOLUCIJA U GLAVI / Pesme ’Bitlsa’ i {ezdesete”, u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Klio”, mo`ete naru~iti uz popust od 30%, za 1.285 dinara, preko telefona (011) 3288-471, 3035-696 i (063) 220-870 ili mejla forum@clio.rs.

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Обрачун суперљуди Дајнамо, чудесни мађионичар Генералка 2012 Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Разоткривање митова Моћни авиони Опасни летови Мафијашка правила Лу Ферантеа 00.00 Кенедијева тајна служба

08.30 09.30 10.30 11.30 13.00 15.00 17.00 18.00 20.00 21.00 23.00 23.15 00.15

Тенис Биатлон Биатлон Сви спортови Фудбал Биатлон Сви спортови Фудбал Сви спортови Фудбал Мотоспортови Фудбал Фудбал

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


28

monitor

utorak25.decembar2012.

dnevnik

25. decembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Емоције из прошлости које су створиле потешкоће могле би се сада поново појавити.Ослобађање од њих ће вам донети храброст да кренете даље.Односи с другима су као материја и енергија.

BIK 20.4-20.5.

Данас можете оставити по страни уобичајену тенденцију да гурате напред без потребе за освртањем. Могуће је да ћете преиспитати идеје из прошлости и сада их видети у сасвим новом светлу.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Јоштоплије

14

Subotica

11

Sombor

14

Kikinda

14

Vrbas

13

B. Palanka

14

Zreњanin

15

S. Mitrovica 14 Ruma

14

Panчevo

15

Vrшac

13

Srbija Beograd

15

Kragujevac

15

K. Mitrovica 12 Niш

14

Неочекивани увиди би могли донети нову перспективу, како за прошлост, тако и за будућност. Можда ћете схватити да тренутни пословни и приватни правац није право решење за вас.

Искористите своје вештине и таленте које сте занемарили. Не дозволите да вас мали али неопходни задаци скрену с новог курса деловања.То представља виталну фазу у вашем личном развоју.

Изненадни финансијски успех могао би донети преокрет у вашем начину живота.Размислите о вашој тренутној ситуацији и размотрите остваривање старих снова које сте можда занемарили.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Способни сте да увек јасно видите обе стране ситуације.Данас ћете можда осудити будући правац деловања у погледу прошлости. Тестирајте претходне вредности и преиспитајте прошла размишљања.

Ваш поглед на истину,част,етику и морал можда захтева ревизију. Могуће је да назирете промену професије на хоризонту.Веома је позитивно то што сте у процесу превазилажења својих ограничења.

Иако вам је комуникација јача страна,данас ће вам можда причињавати проблем. Можда осећате потребу за самопосматрањем. Искрена дискусија може бити оно што вам је садапотребно.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Можда осећате потребу да коначно испуните своје жеље.Сагледајте објективно своју ситуацију, без осећаја кривице,туге или страха од губитка пријатеља.Ваша срећа је такође веома важна.

Стрес у вези саздрављем могао би вас натерати натода преиспитате своју тренутну ситуацију.Могуће је да желите да се осврнете на своје вештине и размотрите како да их искористите у неким другим областима. Усмерите енергију према деци, која ће вам донети много инспирације. Причајте им приче из детињства или им прочитајте неку лепу причу.Препустите се данасмаштању, а сутра ћете се већ суочити са стварношћу.

PROGNOZA

Vojvodina Novi Sad

Преиспитајте се данас. Снови или амбиције од којих сте одустали сада би се поново могли појавити као опција.Можда ћете бити приморани натода се суочите с потешкоћама у вашој тренутној ситуацији.

VAGA 23.9- 23.10.

Evropa

НОВИ САД: Топлије, са сунчаним периодима и умереном облачношћу. Дуваће умерен југоисточни ветар. Притисак изнад нормале.Минималнатемпература3,амаксималнадо14степени. ВОЈВОДИНА: Топлије,умеренооблачно, узсунчанеперио- де, иветровито.Ветарслабдоумерен, јужниијугоисточни,уБанатуумерендопојачан.Притисакизнаднормале.Температуре од2до15 степени. СРБИЈА: Јоштоплијеиумеренооблачно, сасунчаниминтервалима.Ветарслабдоумерен, јужни.Притисакизнаднормале. Температура од-3до17 степени. ПрогнозазаСрбијуунареднимданима:Усредуврлотопло заоводобагодине,аупојединимкрајевиматемператураипреко15степени.Крајемданакишанасеверуизападу,учетвртак преподнекишасепремештакаистокуинаступаразведравање. Удругојполовиниседмицемалонижетемпературе,алиидаље изнадпросека.Кишапоновоупетак.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Временскеприликемогуиматиутицајанасрчанеицереброваскуларне болеснике. Могући су главобоља и вртоглавицакодосетљивихособа.Препоручујесеиадекватно одевање.

Madrid

12

Rim

16

London

11

Cirih

10

Berlin

10

Beч

4

Varшava

5

Kijev

-2

Moskva

-8

Oslo

-4

St. Peterburg -6 Atina

16

Pariz

12

Minhen

10

Budimpeшta

5

Stokholm

0

VIC DANA Питамалакамиламаму: -Заштоимамтакодугачкетрепавице? -Па,датипустињскипесакнеулази уочи-речемама. -Азаштоимамтакокрупненоге?

-Датинеупадајуупесак. -Мама,азаштоимамгрбе налеђима? -Даупустињиимашдовољноводе. -Па,штајаондарадимуЗоо-врту?

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

198 (3)

Slankamen

283 (21)

Jaшa Tomiћ

Apatin

271 (6)

Zemun

350 (16)

Bogojevo

240 (10)

Panчevo

358 (17)

Smederevo

498 (14)

Baч. Palanka 240 (26) Novi Sad

230 (26)

Tendencija opadawa, porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

168 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

232 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa i porasta

Titel

274 (18)

NERA

Hetin

80 (4)

TISA

-27 (3)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

S. Mitrovica 402 (-11) Beograd

Kusiћ

302 (17)

48 (8)

Reшeњe:

DUNAV

Dnevnik 25.decembar 2012.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you