Page 1

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 25. DECEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23299 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SRBIJA PRED NEMOGU]OM MISIJOM: SMAwITI NAMETE, POVE]ATI PRIHODE

Poreskoj reformi te{ko i magija mo`e pomo}i str. 4

^ESTITKA SVIMA KOJI DANAS SLAVE NAJRADOSNIJI HRI[]ANSKI PRAZNIK

NASLOVI Ladislav nemet Crkva mora dati qudima veru i nadu

Predrag Bijeli}

Sre]an Bo@i]

U sivoj zoni na severu KiM 200 miliona evra

JOVIcA \UKI]

naplatu nam poreza dajte

str. 2

Teofil Pan~i}

Poruke jednog odsustva

ilir Deda

Rezolucija 1244 je prevazi|ena

BEBE I GENETIKA

odluka na roditeqima

Foto: F. Baki}

str. 6

\or|e randeq Mesto obi~no, vreme egzoti~no

Bora oti}

Slatko i gorko ESAD yUyEVI]

autonomija nije secesija

str. 3

@eqko Markovi}

Sremska Mitrovica izme|u 0,03 i 0,05

TaDi] U Ba^KoM PeTroVCU na BoGoSLU@eWU: Predsednik Srbije Boris Tadi} prisustvovao je Bo`i}nom bogoslu`ewu u Slova~koj evangelisti~koj crkvi u Ba~kom Petrovcu. Zajedno s predsednikom Tadi}em, bogoslu`ewu su prisustvovali predsednik Vlade AP Vojvodine Bojan Pajti}, ministar `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa Oliver Duli}, predsednik Skup{tine op{tine Ba~ki Petrovac Sini{a Stanivuk i predsednik op{tine Vladimir Turan. Predsednik Tadi} je svim gra|anima Srbije koji najradosniji hri{}anski praznik proslavqaju po gregorijanskom kalendaru po`eleo sre}an Bo`i}. „@elim vam da Bo`i} provedete sa svojim najbli`ima u miru i dobrom zdravqu, slave}i `ivot i qubav, po{tuju}i istinske qudske vrednosti. Neka vam ovaj veliki praznik ispuni domove toplinom i rado{}u”, poru~io je predsednik Srbije u ju~era{woj ~estitki beogradskom nadbiskupu Stanislavu Ho~evaru i svim gra|anima Srbije koji praznik ro|ewa Isusa Hrista proslavqaju danas.

Susne`ica

Najvi{a temperatura 3°S

„DneVniKoV” TUrnir: Danas po~iwe 49. izdawe „Dnevnikovog” turnira u malom fudbalu. A lep{u uvertiru nismo mogli ni po`eleti, jer }e u revijalnom me~u snage odmeriti pobednici pro{logodi{weg turnira u konkurenciji seniora i veterana. str. 17


2

dnevnik

nedeqa25.decembar2011.

CITATI

U ovoj fazi treba da se dogovori na {ta se zaista misli kada se ka`e paralelne insitucije. De fakto postoje paralelne strukture mo}i, ali moj je utisak da je Srbija veoma odlu~na u tome, da takve stukture, na koje ni Beograd ni na{i me|unarodni partneri nemaju uticaja, ukine GoranSvilanovi}, biv{i {ef diplomatije

Jak{i}: Beograd kupuje vreme

Liht: Polako napred

PotpredsednikZajednicesrpskih op{tina na kosovu Marko Jak{i}izjaviojedabibilopogubno ako bi se ukinule srpske institucije na Kosovu. On je u izjavizaKiMradionaglasioda suSrbinaKosovuopstaliupravo zahvaquju}i institucijama Srbije. „Srpske institucije su garancija da je ovde prisutna srpskadr`ava,auzsrpskudr`avu prisutan je i srpski narod i zahvaquju}i tome dobar deo srpskog naroda je ovde opstao, bez obzira na lo{ `ivot, ubistva i progone”, rekao je Jak{i}. Zahtevzaukidaweinstitucija,prema wegovim re~ima, u najmawu ruku je nepristojan i zna~io bi egzodusSrbasaKosova.Beograd kupuje vreme i poku{ava da ne naqutionogkosenajvi{epitau Evropskojuniji,atojeNema~ka. On je ocenio da sada{wa vlast ne}e imati toliko snage i hrabrostidaukineinstitucijesrpskedr`ave.

Srbijanestojiumestu,ve}polako ide unapred i zato ima mestazaoptimizaminaduda}ebiti boqe, a najve}i problemi na{e dr`ave su prvenstveno ekonomskeprirode,ocenilajepredsednicaFondazapoliti~kuizu- zetnost Sowa Liht. Liht je oceniladajetrenutnostaweuSrbiji,kaoiuve}emdelusveta,ekonomski veoma te{ko, ali su zemqe„periferije”,ukojespadai na{adr`ava,uprvomnaletukrizekrajem2008.i2009.godine,bile mawe pogo|ene od razvijenog sveta. Periferija, podvukla je Liht, me|utim uvek strada vi{e itostradawetrajedu`e.Srbija, osim {to je zemqa periferije, stradavi{eizato{tojesiroma{na, nije deo velikih svetskih integracijaiEvropskeunije,pa je vi{e izlo`ena kolebawima i te`epodnosimawakinvesticija, negosli~norazvijenezemqekoje sunove~laniceEUiodwedobijajuvelikupomo}.

SOCIJALISTIODR@ALIGLAVNIODBORUNOVOMSADU

Ciq – pola miliona bira~a okazali smo da razlike mogu da se prevazi|u, da mo`edasespojirazdvojeno, pre{li smo put od velike stranke koja je do`ivela katastrofalanpad,dopartijebezkojene}emo}idaseformirabudu}a srpska vlada i to je najboqi pokazateqsnageSocijalisti~ke partije Srbije, rekao je Ivica Da~i} predsednik SPS-a, na Glavnom odboru stranke, odr`anom ju~e u Master centru NovosadskogSajma.Onjeistakaodaje podr{ka gra|ana koal  iciji SPS-PUPS-JS sve ve}a i da na narednimizborimao~ekujepodr{kubarempolamilionaglasa~a. -Na{ciqjejakaSrbija,ada bibilajakaonamorabitisigurna u svoj integritet. Zato se zala`emozabrzoirealnore{ewe problemaKosova,jerSrbijamora da zna gde su joj granice, a ta linijasesamaocrtala.Mijesmo zarazgovorsaAlbancimaiukoliko`elimodasetajspormirno re{i,takvore{ewejeneminov-

D

standard,lo{uekonomijuikorupciju, a da pri tome mali procenat qudimislidajeulazakuEUre{ewezasveprobleme. -Srbijajeispunilasveuslove za status kandidata, ali ako nas neprihvate,mimoramodanasta-

Palmane}edagleda„Paradu” UpauzisedniceGlavnogodboraSPS,na{poznatirediteq, Sr|an Dragojevi} razgovarao je sa predsednikom Jedinstvene Srbije,DraganomMarkovi}em-Palmomosvomposledwemfilmu“Parada”kojipunibioskope{iromSrbije.Narediteqevo pitawedalijepogledaofilm,Markovi}jeodgovoriodanijei dane`elidagagleda.Dragojevi}jePalmipoku{aodaobjasni radwuimotiveovogfilmaipreporu~iomudabiupravozbog stavovakojejeiznosioimedijskihprepucavawakojejeimaosa LGBTorganizacijama,trebaodapogledafilm. no-ponoviojeDa~i}jo{jednom svojstavopodeliKosovakaojedinomre{ewutrenutnesituacijenaKiM. LiderSPS-ajerekaodasuneka istra`ivawapokazaladasugra|aniSrbijeupetprioritetnihproblemanavelinezaposlenost,nizak

vimo da se razvijamo prate}i standarde razvijenog sveta - rekaojeDa~i}. Prema wegovim re~ima, koalicija SPS-PUPS-JS ima sinergetskiefekatjerjewihovzajedni~ki nastup podigao rejting ovihstranakakodgra|ana.

-Potomeserazlikujemoodnekih drugih koji prave ve{ta~ke koalicijepakadaseskupeimaju mawenego{tobiimalipojedina~no.Tojezbogtoga{toimamo sli~ne politi~ke stavove uz negovawe politi~kog identiteta svakestranke-rekaojeDa~i}. Da je ta koalicija stabilna, potrvrdili su u svojim obra}awima i predsednici PUPS-a i JS, Jovan Krkobabi} i Dragan Markovi}PalmakojisuprisustvovalisedniciGlavnogodbora SPS. Na skupu socijalista predstavqen je i novi ~lan stranke,Milo{Pavlovi},na{ ~uvenirelivoza~,jediniizregiona sa licencom za vo`wu u Formuli1. Rukovodstvo SPS-a je ju~e u NovomSadubiloupunomsastavu:sednicusuuzDa~i}avodili Slavica\uki}-Dejanovi},Milutin Mrkowi}, Du{an Bajatovi} i @arko Obradovi}, a okupqawe socijalista nije propustio ni veteran Velimir Bata @ivojinovi}. n Niko Perkovi}

SUMWIVASMRTUNOVOMSADU

Le{ biv{eg policajca u lokvi krvi AleksandarD.(1971)izNadaqa prona|enjeju~emrtavuiznajmqenom stanu u Ulici Polgara Andra{a12uNovomSadu,kodhotelauizgradwi„Holidejin”,apostojejakeindicijedajere~onasilnojsmrti.Uvi|ajjeobaviode`urniistra`nisudijaMiroslav Alimpi},saop{tilajeju~enovosadskaPolicijskauprava. Kako„Dnevnik”nezvani~nosaznaje, be`ivotno telo prona|eno jeulokvikrvi.Nijeiskqu~enoda

su smrtonosne povrede nanete tupim predmetom ili pesnicama. Povre|eni je, navodno, radio kao taksista,ado2004.godinejebioje policajac u Sremskim Karlovcima,kadajeprotivwegapodnesena prijavanakon~egajemoraodanapustislu`bu. Kako smo saznali od kom{ija, ju~eujutroispredvrataprvogstanauulazukojisenalaziuprizemqu,videlaselokvakrvikojase {irilaprekostepeni{tadoulazauzgradu.Vrata stana u kome je zate~en le{ bila su otvorena, a po nekima i provaqena. Stan je, kako nam je re~eno, iznajmila `enska osoba pre oko pola godine. Ni ona ni Aleksandar D. nisu na spisku stanara.

crna hronika -Sino}samvideoupaqenasvetlautomstanuini{tanijeukazivalo da se de{ava ne{to neuobi~ajeno - kazao nam je stanar iz ulaza. Do ju~e popodne u slu`bene prostorije MUP a nije priveden nikoosumwi~enzazlo~inuvezis ovimdoga|ajem,aliseintenzivno radilo na sakupqawu dokaza i pribavqawu podataka u ciqu rasvetqavawaslu~aja.Nagove{teno jedaseubrzomoguo~ekivatikonkretnijipomaciuistrazi. Premajo{nepotvr|enimsaznawima,predzakqu~eweovogbroja „Dnevnika”, policija je po~ela intenzivno da traga za uspe{nim sportistom, profesionalcem u borila~kim ve{tinama (1980) s prebivali{tem u Kraqevu, koji sedovodiuvezusovimdoga|ajem. Ova osoba je ve} imala problema sazakonomipome|unarodnojpoterenici je uhap{ena pre ~etiri godinenaautoputuNoviSad-Beograd. M. V. Foto: F. Baki}

JOVICA\UKI],POKRAJINSKISeKReTARzAfINANSIJe,zA„DNeVNIK”KA@e okrajinski sekretar za finansijeJovica\uki} izjaviojedajeprojektovanimbuxetomAPVza2012.godinu ispo{tovan ustavni minimumzaVojvodinu,kaouuslovda se tri sedmine buxeta ulo`e u kapitalne investicije. On je, me|utim,za„Dnevnik”rekaoda od predvi|enih 65,19 milijardi dinaraupokrajinskojkasitransferi za plate zaposlenih u obrazovawuizalokalnesamouprave iznose 36,5 milijardi dinara, te da bez ovih transfera, koji~ine56odstoukupnihsredstavaplaniranihuvojvo|anskoj kasi,realnibuxetVojvodineza narednu godinu iznosi 28,6 milijardidinara. –Isatih28,6milijardiPokrajina prakti~no autnomno raspola`e–kazaonamje\uki}.

P

Dajte nam Obja{wavaju}izbog~egaseu koncipirawu pokrajinskog buxetazanarednugodinuodprvobitno najavqenih 56 milijardi dinara do{lo do iznosa od 65 milijardi,\uki}jenaveodajeu me|uvremenupostignutdogovor sRepubli~komvladomnaosnovu kojeg je omogu}en ve}i iznos za kapitalneinvesticije. ApovodomkritikakoalicionihpartneraizLSV-adasePokrajina, umesto da naplati dug Republike od {est milijardi dinara,unarednojgodiniopredelilazazadu`ewebuxetauiznosu od ~etiri milijarde, \uki}jeobrazlo`iodajere~oga-

IzkaseAPVzaagrardevetmilijardi Pokrajinskisekretarzafinansijeizjaviojedasuupokrajinskombuxetuza2012.godinuprviputplaniranaizda{nijasredstvazaagrar,navode}idaje,tako,resorupoqoprivredeopredeqeno{estmilijardidinaraijo{dodatnihtrimilijardenamewenihzanavodwavawe,kojetrebadaobezbediresornorepubli~ko ministarstvo. To, kako je naveo, ~ini tre}inu realnog buxeta APV, odnosno onim kojim Pokrajina raspola`e kad se oduzmutransferilokalnimsamoupravamaiobrazovawu. – Po{to nas je „konstruktivna opozicija„ napadala da nedovoqnoopredequjemozaagrar,sado~ekujemda}enaskritikovati da smo dali suvi{e. Na{ buxet apsolutno afirmi{e poqoprivredu,{topokazujedajeovapokrajinskaadministracijatu granuunajve}ojmeripodsti~eupravouvremeekonomskekrize –rekaoje\uki}. Onjeistakaodajeiu2012.godiniFonduzakapitalnaulagawanamewenookodesetmilijardidinara,odkojih}edeobiti plasiran i za izgradwu @e`qevog mosta – oko 400 miliona, a deoodoko700milionadinarazaisplaturatekreditazarealizaciju102projektauAPVnastalognaosnovuaran`manakojije zajedno sa republi~kim Fondom za razvoj zakqu~en s komercijalnimbankama. Powegovimre~ima,uovojgodiniAPVjeve}izdvojilaoko 200milionadinaraza@e`eqevmost.Poru~iojeida}eunarednojgodinipreisplatepredvi|enih400milionaizpokrajinskekaseodRepublikezatra`itiobaj{wewezbog~eganisuzapo~etiradovinatomprojektu,iakosushodnodogovoruiAPV igradNoviSaduplatilipredvi|eniavans.Dodaojeda}ebiti nastavqenofinansiraweprogramazapo{qavawa,zakoje}ebitiizdvojeno316milionadinara,zarazvojnovihtehnologijanamewenojeoko300,zazdravstvo400,azaprivredu540miliona dinara.

rancijikojuVladaSrbijeobezbe|ujePokrajini,odnosnoFonduzakapitalnaulagawaAPVza eventualno kreditno zadu`ivawedotogiznosa. – To ne zna~i da }emo se mi odmahzadu`itiza~etirimilijardedinara,ilida}emoseuop{te zadu`iti. To je samo jedna pogodnost ukoliko bi do zadu`ivawa do{lo. Mi }emo nastojati da sopstvenim sredstvima izmirimo sve obaveze koje imamo. A za{to nije izmiren dug prema pokrajinskoj kasi za ovu godinutrebadaodgovorenadle`nirepubli~kiorgani.Minemamomehanizmedanatouti~emo–rekaoje\uki}. Upitan kako ipak gra|ani Vojvodinemogudashvateto{to VladaSrbije,umestodaPokrajini obezbedi sredstva za kapitalneinvesticijekakotonala`e Ustav, daje garancije da se Pokrajina zadu`uje kako bi se formalno zadovoqio ustavni minimum,onjekazaodanijesamoRepublikave}iPokrajinau obavezidabuxetsa~iniuskladu sa Ustavom. A to, dodao je, prakti~no zna~i da ukoliko se iz postoje}ih prihoda u republi~kom buxetu ne obezbe|uje dovoqan prihod za APV, ostatak se u pokrajinskom buxetu moraunetikaopotra`ivaweod Republike,„jerjeUstavja~iod bilo kog drugog zakona, pa i od ZakonaobuxetuSrbije”. – Ipak, mislim da moramo uzeti u obzir razmere ekonomskekrizeitosuobjektivnete{ko}e s kojima se suo~avaju i VladaSrbijeiminani`imniovima vlasti. Ali, naravno da nemaopravdawausituacijiako postojefinansijskemogu}nosti daseobavezeizmire,adaseto ne~ini–smatrapokrajinskisekretarzafinansije. \uki} je ukazao da je upravo zbog toga va`no zakonski regulisatifinansiraweAPV,~ime

SLU^AJSDPS-aUVOJVO\ANSKIMOKVIRIMA

Koliko je te`ak Qaji}? ta}eRasimQaji}re}i ufebruaru,kada}ezvani~nosaop{titiodlukuskim}ewegovSDPSmo`dau neku koaliciju, danas se u predizbornojSrbijii{~ekujeskoro kaofebruarskaodlukaopopravnom ispitu zemqe za evropsku kandidaturu. Po drugoj verziji, bi}ekakomora,drugimre~ima– ~ekase{ta}eosvemutomere}i predsednikSrbijeiDS-aBoris Tadi}. Dodu{e, iz DS-a je ve} u etarpu{tenokako}edemokrate ponovitipredizbornisavez,izme|u ostalog s Qaji}em, ali je on,me|utim,ponoviodaodlukao nastupuwegovepartijene}ebiti doneta pre 19. februara slede}egodine.Dotada,niuogrankuQaji}evestrankeuVojvodini ne`eledaseizja{wavajuo{ansama da SDPS na izbore iza|e sama, sa DS-om, ili mo`da sa URS-omMla|anaDinki}a. Najlogi~nije je, ka`e za „Dnevnik”predsednikPokrajinskogodboraSDPS-azaVojvodinu Zdravko Jelu{i}, da nastup budejedinstvennasvimnivoima uSrbiji,jerseiizborio~ekuju nasvimnivoima. -Nije,dakle,logi~nodasa,na primer,DSS-ompravimolokalne koalicije, sa DS-om u Republici,arecimosaURS-omuPokrajini. Te`i}emo tome da koalicija bude ista na svim nivoima, sa jednom partijom ili jednom politi~kom grupacijom ka`e nam Jelu{i}, uz napomenu dajepodrayumevaju}iuslovomda buduuva`eniidaponudanebude uvredqiva. Aono{totreba„uva`iti”i ono {to za SDPS ne bi bilo „uvredqivo” Jelu{i} ne bi da naziva zahtevima wegove stranke,ve}obja{wavadasamoo~ekuju „korektnu ponudu„. Po wegovim re~ima, stranka je nova i imaodre|enupoliti~kute`inu, a druge partije to „na`alost, jo{nevrednujunapravina~in”.

[

-Tra`imodabudemouva`eni s onom politi~kom snagom koju realno imamo - ka`e na{ sagovornik, nude}i kao neku vrstu repera skora{we rezultate sa podru~jaSubotice. TamojenaimeSDPSnaponovqenimdecembarskimizborima zasavete~etirimesnezajednice,

Tra`imo da budemo uva`eni s onom politi~kom snagom koju realno imamo (Zdravko Jelu{i}) uspeo da osvoji mandate u tri. Nastupio je samostalno u dva slu~aja, a u dva zajedno sa URSom.To,pore~imaJelu{i}a,pokazujedanaizboremoguisamii sapartnerimakojisu„utommomentubilinajkorektnijiudogovoru o vrednovawu politi~ke snageSDPS-a„. Sdrugestrane,Dinki}evURS jejo{ranijeodlu~iodanaizboreiza|esamostalno,madawihov funkcioner Vlajko Seni} ka`e da je Qaji}eva stranka jedina s kojom bi mogli da u|u u predizbornu koaliciju. Seni}, ina~e, samostalni nastup URS-a vidi kao ne{to „sasvim normalno”

posle,kakoka`e,zajedni~kevladesDS-omipotpunodrugesituacijeukojojsezemqaposle~etirigodinenalazi. I u Vojvodini ra~unaju na to dajeSDPSjediniskimbieventualnomogliupredizbornukoaliciju, mada napomiwu da je ve} sam URS svojstvena koalicija, jertajsavez~ine,semG17plusi NarodnepartijeMajeGojokovi}, idrugi–udru`ewaigrupegra|anapolokalnimsredinama. -[toseti~eeventualnekoalicijenapokrajinskomnivou,jedina koalicija mo`e da bude sa SDPS-om – potvr|uje za „Dnevnik”ifunkcionerURS-aSa{a Pavlov, navode}i da imaju bliske programe i da bi to bila „prirodnakoalicija”. RazgovoriDinki}aiQaji}ao tome su, tvrdi na{ sagovornik, aktuelni. Ne svakodnevni, dodaje,aliaktuelni,stimda,koliko je on upoznat s time, Qaji} jo{ nije doneo odluku „ni po jednoj osnovi”. PavlovizURS-ao~ekujeda}e se posle pregovora Dinki}a i Qaji}azarepubli~kinivo,znatiieventualnapredizbornalistauVojvodini.Itu,kaosvojevremenouBoru,gdesunalokalnimizborimanastupilizajedno, postojepokazateqizadobrerezultate,smatraon,navode}islu~aj ponovqenih izbora u suboti~kojMZBajmok,iakoje,dodaje, tamo vladala takva predizborna tenzija – kao da su republi~kianemesniizbori. - Neshvatqivo je, i iznenadilonasjedatakomalomestobude podvrgnutotakvimmetodamakoje nisu „specijalnost” ~ak ni za republi~ke izbore, kao i da je znatnouve}anaizlaznostzasamo {estmeseci,odjuna,kadasutamoodr`anilokalniizbori-naveojePavlov,zakogajetojasan znakkakvanaspredizbornakampawateko~ekuje. n Sne`ana Nikoli}


nedeqa25.decembar2011.

c m y

dnevnik

DaBiZakonofinanSirawuaPVrelakSiraoPoliti^keoDnoSe

naplatuporeza ~inila Republika do pre neku godinu kada je to bilo u wenoj nadle`nosti – ocenio je \uki}, dodav{i da bi takva podela poreza olak{ala i posao republi~kih organa vlasti, ali i da bi to bilo dobro zbog „relaksirawa politi~kih odnosa izme|u ovih nivoa vlasti”. Na{ sagovornik je poru~io i da vi{e nema alibija za prolongirawe dono{ewa zakona o finansirawu APV, s obzirom da je proces usvajawa zakona iz evropske agende u ovoj fazi okon~an. Ipak, smatra da je

Zadu`i}emosesamo akobudemomorali

bi se, kako ka`e, izbegli ovi problemi, ali i omgu}ilo dugoro~nije planirawe na pokrajinskom nivou. – Najboqe re{ewe bi bilo da ni`i organi vlasti ne zavise od transfera, ve} da se na osnovu odgovaraju}ih procena wima dodele odre|eni porezi, ~ime bi se pove}ala i odgovornost lokal-

nih i pokrajinske vlasti i u ubirawu prihoda i u planirawu buxeta. Ube|en sam u to da bi Pokrajina mogla vi{e da ubere od poreza na zarade i poreza na dobit preduze}a da je wihovo prikupqawe u na{oj ingerenciji. Kao {to se pokazalo da lokalne samouprave vi{e napla}uju od poreza na imovinu nego {to je to

INTERVJU

utvr|ivawe tog zakonskog predloga obaveza republi~ke, a ne pokrajinske vlade, ali u saradwi dva nivoa vlasti. Komentrai{u}i primedbe opozicije da su problemi u realizaciji pokrajinskog buxeta delom i posledica wegove nerealne koncepcije, odnosno predimenzioniranosti, \uki} je ustvrdio da je izvr{ewe buxeta u teku}em delu na visokom nivou – iznad 90 procenata. Me|utim, priznaje da postoje problemi u realizaciji kapitalnih rashoda. – I pored toga {to planiramo „iz druge ruke„, jer nismo u prilici da ure|ujemo poreze niti da ih ubiramo, na{ plan se u najve}oj meri realizuje u delu koji zavisi od nas. Me|utim, nisam zadovoqan realizacijom buxetskog plana vezanog za kapitalne rashode – rekao je \uki} i dodao da veruje da }e, uprkos problemima u prenosu novca iz republi~ke u pokrajinsku kasu, do kraja ove godine dugovi prema izvo|a~ima radova na kapitalnim investicijama u Vojvodini u najve}oj meri biti izmireni. n Branka Dragovi} Savi}

3

KARMA KOMA

N

Porukejednogodsustva

erazumemseuprotokolsahranadr`avnika, ali rekao bih da nije su{tinski razli~it od onog koji va`i za wihove podanike,barujednojstvari,onojnajbitnijoj: nasahranusenepoziva,negokodo|e,dobroje do{ao.^akiakonijebiouidili~nimodnosima s pokojnikom. Uostalom, nema idile me|u qudima,doksu`ivi. I dolazak i nedolazak na ne~iju sahranu uvek je svojevrsna poruka, kako u privatnom `ivotu,takoijo{vi{eupolitici.Nehvale liseovderazniiposletridesetgodinakakoje„Titunasahranudo{aoceosvet“?ATu|manu ve}, niko od „celog sveta“ ne do|e na sprovodosimtu`noginekakozalutalogturskogpredsednika,do~imMilo{evi}unitoliko:glavnamujeme|unarodnavedetanapogrebubiojedanaustrijskiklovn,jedanviteztu`noglika.Bi}edajetopravamerana{epropasti:glavneprotagonistetogsamoskrivqenogpadanijeimaokoispratitinaputbezpovratka.^aknitakopouzdanomrtvi,nisubili dobroiuglednodru{tvo. Vaclav Havel problema sa uglednim dru{tvom nije imao za `ivota, pa ga nije mogao ste}i ni u smrti. Svako je, naime, `eleo da ~uje{tabimuHavelo~emugodimaozare}i, ili barem to i toliko da ga slikaju s Vaclavom Havelom: od dr`avnika i prelata pa do MikaYegeraiFrenkaZape.Akadajeumro,na sahranu mu do|o{e mnogi, skoro pa svi, koji ne{tozna~euzanatuwegovihpoznijihgodina, onompoliti~kom–{toaktuelni,{tooninekada{wi,savremeniciwegovogdr`avni{tva. A bogme i saborci iz disidentskih dana, iz celeisto~neEvrope:ta,ko}eakoonine}e? Predsednika Srbije – kadgod tako|e disidenta-poletarca – u Pragu, me|utim, nije bilo. Nisu ga zvali (zovu li koga uop{te?), ili seonnijeosetiopozvanim,ilismatradaodnekud ba{ Srbiji – za razliku od ostatka Evrope–tihdananikowennijeumro?Etoje celomjednomsvetu,mnogo,mnogove}emi{iremod^e{keiSlova~ke,nekova`anumro,jedino Srbiji ne. Nije bilo ni premijera srpskog,madabiwemu,dodu{e,mo`daionakoprvomoralinaduga~koobja{wavatikojebiotaj Havel(tojeonaj{tonijeKlaus),pasenijeisplatilozamarati.BilisutupredsedniciHrvatske, Slovenije, Crne Gore, Makedonije, a bogmeipredsednicaKosova,znate,one~uvene „la`ne dr`ave“ sa pravom predsednicom. Za razliku od Srbije, prave dr`ave koja je u timdanima`alostibilapredstavqenasuvoparno protokolarno, na ambasadorskom ni-

vou.Natolikoje kanda procenila Havela, i jo{ mi se ~ini da joj se ~inikakojebila {irokogruda. Pa dobro, re}i }e neko, nismo ba{ jedini: nije tam o bil o ni preds edn ik a Rusije,BelorusijeiAzerbejyana,kakojavqaju onikojimajeposaodabrojeiprime}ujutakve stvari.Pokoznakojiput,Srbijajeizabrala dru{tvo tih i sli~nih dra`esnih zemaqa za primer, i to je dru{tvo vazda mawe-vi{e isto,ikadatrebaizignorisatikineskogdisidenta Nobelovca, i kada treba za`muriti predbrutalnimvarvarstvomiransketeokratijeiusvakojprilicikadatrebaista}ikako se,bratemojmili,nemani~egzajedni~kogsa ideologemom „evropskih vrednosti“, daleko imlepaku}a.[tosanekomBelorusijomitakvimainijeneobi~no,jerseoniinetrseda takvevrednostidele,negosenaprotivzakliwunaonevrednostikojesuitogHavela–jednog opasnog teroristu u vidu de`mekastog dramskog pisca – u ona doba bile otpremile na robiju. [ta je, me|utim, sa Srbijom, zemqomkojasekandidujezakandidaturuevropskekandidature? To jasno i glasno, takore}i urlaju}e Odsustvo,tojepraviportret,alinepreminulog; owemutonekazujegotovoni{ta,a~akiako bine{toikazivalo,tonikakonebibiloba{ ono~emususeOdsutnicinadalii{tosusvojimgestompo`elelire}i.Umestosvegatoga, toOdsustvogovorioOdsutnimali~noiozemqikojupredstavqaju.U~inilonamse,pri~inilonamseujednommalodu`emtrenutkuda tazemqavi{enijezemqaonogakojijenasvojusahranumogaounajboqemslu~ajuprivabiti kakvogaustrijskogklovna,koza~kogatamanai francuskog{anerapobuticima,alibi}eda jeitojiluzijiistekaoroktrajawa,idanam to Odsustvo poru~uje da je to bila tek {ala, naizgledbezazlenaalisasurovimposledicama,kaouprvomeromanuMilanaKundere.Ne znam kako vi, ali ja se jako bojim poruke tog Odsustva. Bojte se i vi na vreme, posle }e ionako biti svejedno. A i onaj austrijski klovniostaliveseqacisutunegde,dre`deu pripravnosti,kontaju}ida}eovdeuvekbiti poslazawih. n teofilPan~i}

eSaDYuYeVi],PoSlanikBo[wa^keliSte

AutonomijaSanyaka nezna~iseparatizam oslanik Sanxa~ke liste Esad Xuxevi} od nedavno je ponovo u skup{tinskoj sali srpskog parlamenta, nakon {to je odmrzao svoj mandat i prekinuo bojkot zasedawa. U razgovoru za “Dnevnik” obja{wava da je to bio protest mawinskog narodnog poslanika, koji zastupa specifir~ne interese bo{wa~ke nacionalne zajednice u Srbiji, a za ~iju afirmaciju je i dobio podr{ku na izborima. Wegov potez bio je i povod, kako navodi, „da se s najvi{im dr`avnim funkcionerima u zemqi otvori pri~a o ~itavom setu problema koji postoje u Sanxaku, a koji se godinama akumuliraju i ne re{avaju, po~ev od ekonomskog razvoja i investirawa u taj kraj, pa sve do klasi~nih mawinskih prava, me|u kojima su problemi konstitusawa bo{wa~kog nacionalnog saveta i rasvetqavawa i procesuirawa odgovornih za masovno kr{ewe qudskih prava tokom devedestih”. l najavqivanojeda}etese srestiisapredsednikomBorisomtadi}em,dalijedotog susretado{lo? – Do{lo je do susreta i sa Borisom Tadi}em li~no, i sa wegovim saradnicima, pa sa Ivicom Da~i}em, Slavicom \uki}-Dejanovi}... Pona{amo se kao parlamentarna opcija koja `eli da probleme svojih sunarodnika re{ava iskqu~ivo u institucijama sistema. Pri tome, `elimo da napravimo balans izme|u dva ciqa. Jedan je ciq potpuna implementacija prava koja nam pripadaju na osnovu ustava i zakona, a koji treba da ima balans s drugim ciqem koji se zove – na{ doprinos evropskom putu Srbije. To su, rekao bih, dva strate{ka krucijal-

P

na ciqa Bo{wa~ke liste, i nadam se da ih ispuwavamo. l uporedo s tom pri~om u SrbijiprovejavadajeSanxak potencijalno `ari{te nekakvogseparatizma.imaliutomeistine? – To je jedan dodatni ote`avaju}i kontekst, u ~ijoj slu`bi postoji ne{to {to zovem „fenomen Zukorli}a“. On upravo slu`i tom ciqu, da stalno dr`i tenziju „sanxa~kog pitawa“. Po mom dubokom ube|ewu, „fenomen Zukorli}” zapravo slu`i da se nijedan od problema koje sam naveo ne re{ava na instiucionalan, procecudaralan na~in, korak po krak. A ja smatram da je jedini mogu}i na~in za re{avawe tih problema kroz Skup{tinu, u~e{}em u Vladi, u svim dr`avnim institucijama. U tom kontekstu ima jo{ jedan zahtev koji nismo pomenuli: na{e nezadovoqstvo malim procentom u~e{}a Bo{waka u dr`avnim institucijama, ne{to {to se zove delotvorno u~e{}e u javnom `ivotu. To je slu~aj sa policijom, sudstvom, pravosu|em... Re{avawem svih tih pitawa mo}i }emo skinuti s dnevnog reda

pri~u da je sad na redu Sanxak. U tom kontekstu pomenuo bih ne{to {to postoji kao politi~ki zahtev gotovo svih politi~kih opcija na ovom prostoru – radi se o nekoj vrsti regionalne samouprave. I taj zahtev ni u kojoj varijanti, osim mo`da u Zukorli}evoj opciji, ne sadr`i aspekt separatizma. Druga je stvar {to se u Srbiji svaka potreba za regionalnom samoupravom, autonomijom, decentralizacijom... do`ivqava kao separatizam. Ali ~vrsto verujem, a rekao bih da je to razmi{qawe 95 posto Bo{waka u ovoj zemqi, da je taj zahtev potpuno legitiman, jer je u slu`bi pre svega ekonomskog razvoja regiona, i nema apsolutno nikakve veze sa separatizmom. l Dali}e„fenomenZukorli}”naizvestanna~inprinuditi Sulejmana ugqanina i rasimaQaji}adabli`esara|uju, {to je nekada bilo nezamislivo? – Fakti~ki je ve} do{lo do takvog linka. Dobra je stvar da je do{lo do pribli`avawa dve bo{wa~ke liste, a koje su se godinama razlikovale u mnogim stva-

Ceri}namsamo{teti l DaliizjavaverskogpoglavarauBiHMustafeCeri}a datrebauskratitigostoprimstvoMiloraduDodiku,zbog, kako tvrdi, potpirivawa antiislamskog raspolo`awa, mo`eimatinegativanuticajnaSanyak? – U posledwe vreme gospodina Ceri}a, koji je vrhovni poglavar verske bo{wa~ke zajednice u BiH, svojim izjavama, nevezano samo za Milorada Dodika nanosi veliku {tetu i Bosni i evropskom putu BiH i bo{wa~kom narodu, ~iji smo i mi deo. U dobroj meri on je doprineo i podelama koje su na delu u samom Sanxaku i u islamskoj zajednici. Naprosto, wegove izjave i delovawe neprimerni su ulozi jednog verskog poglavara u dru{tvenom i politi~kom `ivotu ovog prostora.

rima, pa je bilo i otvorenih konflikata izme|u pristalica. A do pribli`avawa je do{lo, ne u smislu izjedna~avawa programskih filozofija, orijentacija, ve} kao zajedni~ka poruka da Bo{waci treba da budu u ve}em fokusu Beograda i da na institucionalan na~in po~nu da se re{avaju otvorena pitawa. Uostalom, upravo u onoj meri u kojoj se ta pitawa budu re{avala na institucionalan, standardizovan na~in, slabi}e i uticaj muftije Zukorli}a. l ipak,verujesedauSanxaku veliki uticaja imaju verski lideri muslimanske zajednice? – To je posebna pri~a, kojoj se moja politi~ka opcija na energi~an na~in suprotstavqa, jer se radi o poku{aju da se kroz delovawe Zukorli}eve struje izvr{i proces klerikalizacije Bo{waka kao nacionalne zajednice, da se oni vrate na nivo verske grupe, {to su bili i u Kraqevini i u Titovoj Jugoslaviji, i u vreme Milo{evi}a. A mi `elimo da Bo{wake u Srbiji konstitui{emo u skladu sa svim evropskim standardima, kao klasi~nu nacionalnu zajednicu koja }e u`ivati sva svoja ustavom i zakonom zajem~ena prava. U tom kontekstu smatram da je veoma dobra saradwa Ugqanina i Qaji}a, na fonu afirmacije tog modela rasprave, naravno ne izuzimaju}i ni jednog trenutka legitimitet i postojawe neke tre}e opcije. Ali ona je za nas neprihvatqiva, jer smatramo da je {tetna i za pripadnike bo{wa~ke nacionalne zajednice i za dr`avu u kojoj `ivimo. l kako ocewujete predlo`enirepubli~kibuyet,dali

ste zadovoqni ponu|enim re{ewima? – Postoje tri-~etiri pozicije, koje su za nas interesantne. Jedna je vezana za buxetski fond za nacionalne mawine, a on je ve} drugu godinu zaredom na neprihvatqivom nivou od dva miliona dinara za unapre|ewe i za{titu prava nacionalnih mawina u Srbiji. Potom, tu su i sredstava za redovan rad nacionalnih saveta, tako|e u neprihvatqivom iznosu, {to je veoma lo{a poruka dr`ave prema projektima nacionalnih mawina. Bitna nam je i kancelarija koja brine o razvoju 48 najnerazvijenijih op{tina u Srbiji, a kojoj je tako|e veoma umawen iznos. U svakom slu~aju, na{a podr{ka buxetu zavisi}e od odnosa vlade prema amndmanima kojima }emo tra`iti vi{e novca za ove namene.

l Jestelire{ilisakojom strankom}etenaizbore? – Pomenuo sam nedavni razgovor s predsednikom Tadi}em, kada smo se s wim sreli Sulejman Ugqanin, Bajram Omeragi} i ja. Tema je bilo i na{e strate{ko partnerstvo sa DS-om, koje traje ve} 10 godina, od sporazuma sa Zoranom \in|i}em, kada sam u{ao u tada{we Ve}e republika saveznog parlamenta. Mi izlazimo na izbore kao mawinska lista, ulazimo u parlament samostalno na osnovu principa prirodnog praga, ali DS ostaje na{ strate{ki partner. No, nakon izbora, mi }emo, kao mawinska lista, biti u prilici da razgovaramo i sa svim drugim opcijama, koje budu dobile podr{ku gra|ana Srbije. n Svetlana Stankovi}


4

dnevnik

nedeqa25.decembar2011.

anaslistomsviobe}avajuda}e godina koja dolazi biti krizna ite`aodovekojojbrojimoposledwedane:uostalom,iprocenerasta dru{tvenog proizvoda su smawenena1,5odsto,tejezaistasveizvesnije da }e u 2012. najva`nije biti – pre`iveti. Iz ove perspektive te{ko je oceniti koliko }e smawena privrednaaktivnostuticatinaprikupqawe poreza, pa samim tim i na redovnoservisirawesvihobavezaiz buxet.AliuPoreskojupraviSrbije su,uprkossvemu,optimisti. –Neo~ekujemda}eu2012.bitive}ihizbegavawaporeskihobavezanegodosada–ka`enamdirektorPoreskeupraveSrbijedrDragutinRadosavqevi}. – Mi s poreskim obveznicima gradimo partnerski odnos i to je uvek pomagalo kod redovnog izmirivawa poreskih obaveza. Uostalom, imiinadle`naminstarstvaicela Vlada trudimo se da izmenom poreskih propisa olak{amo poziciju privrednika. Zajedni~ki ciq nam je da privreda ja~a, stvara novu vrednost i da se otvaraju nova radna mesta. Unarednojgodinibi,recimo,samo mogu}nostelektronskekomunikacije poreznika i poreskih obveznika mogla bi, po re~ima Zorana Radomana, direktoraRegionalnogcentraNovog Sadakojipokrivapodru~jeAPV,doneti u{tedu od 600 miliona evra! Ina~e, na godi{woj konferenciji PoreskeupraveSrbije,kojajekrajem protekle sedmice odr`ana u Novom Sadu, moglo se ~uti da su poreznici ve}naplatilisumuod609milijardi dinaraprihoda,kolikojebilopredvo|enozaovugodinu,tedao~ekujuda }edokraja2011.ubratijo{{estmilijardiodporezaidrugihnameta.

D

ILIRDEDA,POLITI^KISAVETNIKPREDSEDNICEKOSOVA

Rezolucija1244je prevazi|ena

o{tosedanassvestraneupletene u„kosovski~vor”pozivajunaRezoluciju1244,alisapotpunosuprotstavqenom argumentacijom, posledica je ~iwenicedatajaktvi{eneodgovaraaktuelnim prilikama na Kosovu, ocena je IliraDede,doskora{weg~lanapregovara~kogtimaPri{tine. –Recimo,na~innakojiseSrbijapozivanaRezoluciju1244neodgovararealnosti,jerjeiMe|unarodnisudpravdedaojasno tuma~ewe, odnosno mi{qewe da je progla{ewe kosovske nezavisnosti u skladu s tim aktom. Druga je, pak, tema upravo to {to je ova rezolucija prevazi|enakaookvirzadana{weprilikenaKosovu.Me|utim,dokgodSavetbezbednosti nedonesenekunovurezoluciju,bojimseda }emosesvimivrtetiukrugpozivawana 1244, umesto da ozbiqnije re{avamo postoje}e probleme i da doka`emo da smo dru{tva kadra za evropske integracije i vrednosti–ka`eDeda,kojijepoliti~ki savetnik predsednice Kosova i {ef wenogkabineta. l USrbijijeponovoaktuelizovana idejaspo~etka2000-tihoorganizovawu me|unarodne konferencije, na kojoj bi definitivno bila razre{ena svapitawaokostatusaKosova.Dali biuop{teipodkojimuslovimaPri{tinapristalanato? –Me|unarodnekonferencijeoBalkanu suzavr{ene.Posledwime|unarodniprocesoKosovujeokon~andecembra2007.godine.Ionakonepostojinijednaokolnost zbog~egabisesazvalatakvakonferencija.Uostalom,asemPri{tine,nime|unarodna zajednica nije zainteresovana za otvarawenovogprocesa.Postoje}idijalogBeogradaiPri{tine,uz“olak{avaju-

T

Ne`elimozastoj naIbru l TrenutnosteuSAD,aizposete Va{ingtonu se pre nekoliko dana vratila i kosovska predsednica Atifeta Jahjaga. Kako se u Stejt departmentu gleda na poja~anu aktivnostRusijenaovomprostoru?Mo`e li Kosovo da postane novi poligon zaodmeravawesnagaRusijeiSAD? –Nebibilokorektnosamojestrane da komentari{em poglede administracijeSADnaaktivnostiRusije.Aliono {to mi sigurno ne `elimo jeste da evropske integracije na Balkanu stanu naIbru. }u”uloguBrisela,jesteokvirukojem}e do}idonormalizacijeodnosaizme|uKosova i Srbije. I treba se fokusirati da ovajprocesbudeuspe{an. l Da li je model dve Nema~ke realanokvirzaistorijskidogovorBeogradaiPri{tine?IlijeseverKosovaipaknepremostivapreprekazabilokakavpomak? –ModeldveNema~kejeve}biopredlo`ente2007.godineisadaseponovovra}a kao najrealnija opcija normalizacije odnosaKosovaiSrbije.Tajmodel}eslu`iti ka izgradwi novih odnosa izme|u dve zemqe,atada}eido}idopotpunestabilizacije prilika na Zapadnom Balkanu. @alosnojegledatiBeogradkakoseobr}e u prevazi|enim politi~kim ciqevima, a sasvimjejasnodajeSrbijipotrebanzaokretodpostoje}epolitikekoja{tetisamojSrbiji,anajvi{ekosovskimSrbima. Ina~e, podrazumeva se da se problem na severu Kosova mora re{iti pre no {to uop{temo`edo}idopotpunenormalizacijeodnosa. l Puno se govori o tome da Evropa zapravonema{tapunodaponudiPri{tinikakobi razmi{qalakreativnije u dogovorima s Beogradom, pogotovo kada se radi o re{ewu pitawa severaKosova.Dalijeviznaliberalizacijadovoqnojakargument?

– Ne, vizna liberalizacija nije argument. To je postao tehni~ki proces koji }e, kad se ispune kriterijumi, najzad i svimgra|animaKosovadatimogu}nostda slobodno putuju po Evropi, umesto sada{weggetaukojemsesvinaKosovunalazimo.Uostalom,mislimdajePri{tinave} pokazala fleksibilnost u toku postoje}egdijaloga,aEvropskaunijanititra`i, niti }e tra`iti kreativnost Pri{tine zasever. l Iako se svi sla`u da podela Kosovanijerealnore{ewe,onoseidaqe pomiwe u analizama. Da li to, po vama,mo`ebitisvojevrsnoispitivawe terena za nadogradwu Ahtisarijevogplanaieventualnuponuduseveru veoma{irokeautonomije,uzspecijalnevezesaSrbijom? – Podela Kosova je zavr{ena pri~a, i tonajzadshvatajuizagovornicipodeleu Beogradu. I to je dobro, jer bi ta opcija najvi{e{kodilasamimkosovskimSrbima. A {to se ti~e neke nove jo{ {ire autonomije za sever no {to je predvi|a Ahtisarijev plan, moram re}i da ova opcijanijeevropska,niti}epomo}istabilizacijiprilikanaKosovuniuregionu, atako|ene}epoboq{atinisituacijusa srpskuzajednicunaKosovu.Naprotiv,ve}inakosovskihSrba–dvetre}ine,`ivi ju`noodrekeIbar,ioniprihvatajupostoje}u su{tinsku autonomiju koji nudi kosovski Ustav. A u Ustavu se tako|e predvi|aju i transparentne veze kosovskihSrbasaSrbijom,kojenekive}izovu specijalnim vezama. Tako da ne razumemza{tobismouskratilipravave}ini Srba na Kosovu zbog jedne tre}ine koja `ivinaseveru. Ono {to je potrebno na severu jeste proces izgradwe poverewa sa stanovni{tvom,kojepodrazumeva{irokokvirza trisfere:vladavinupravaibezbednost– kojutrebadaprimeneEuleksipostoje}a kosovskapolicijanaseveruposlepovla~ewa srbijanskog korpusa bezbednosnih snaga;zatimjasanplanzaekonomskirazvoj,ukqu~uju}iiju`nuMitrovicu,saizdvojenim sredstvima od strane kosovske Vlade,me|unarodnezajedniceiVladeSrbije; te demokratizaciju severa, gde se u doglednovrememorajuodr`atislobodni lokalniizbori. l U aktuelnom kosovskom trenutku gotovo da niko vi{e ne pomiwe status Srba koji `ive ju`no od Ibra. Zna~i li to, po Vama, da su se obe strane zapravo pre}utno saglasile dasuonidefinitivnopostaliodgovornostPri{tine? Srpsko pitawe na Kosovu se ne mo`e parcijalizovati,negojejedinstvenoisamokaotakvosemorare{iti.Aokvirje postoje}aautonomija.Nemo`emostvoriti druga~ije uslove za Srbe na severu pa datimedoprinesemosituacijidaseSrbi sjugaselenasever,zbogve}ihprava.Svi Srbi na Kosovu su odgovornost Pri{tine,aliiBeogradaakoSrbija`elidaim pomogne–aka`eda`eli.Potrebuzapa`womipomo}iSrbijekosovskimSrbima Pri{tina je prihvatila Ahtisarijevim planom, gde se, izme|u ostalog, predvi|a pomo}SrbijekosovskimSrbimauzdravstvu, obrazovawu, razvoju, te kadrovska, dru{tvenaikulturnapomo}. l Nedavno istra`ivawe u Srbiji pokazalo je da je vi{e od polovine anketiranihprotivulaskauEUakoje uslov za to priznawe Kosovo. Preti li regionu opasnost ukoliko Srbija odustaneodevropskihintegracija? –Najpre,nisam~uonitisajednogzvani~nog mesta da EU uslovqava Srbiju priznawemKosovazaraddaqihevropskih integracijama,takodajeistra`ivawena kome se pozivate trenutni odgovor ispitanika na hipoteti~nu situaciju. U svakom slu~aju, nama je nesporno u interesu da Srbija napreduje ka evropskim integracijama,jertopodrazumevaievropsko pona{aweiodgovornost. n Miroslav Staji}

SRBIJAPREDNEMOGU]OMMISIJOM:

Poreskoj nimagija Ipak,op{tistavjedabezozbiqnihrezovane}ebitiefikasnogimodernogporeskogsiistema.Reformom se bavio i skup koji je organizovala Nacionalnaalijansazalokalniekonomskirazvpoj–NALED.Ijednodu{naocenanezavisniheksperatabila

Ceosvet fakturi{ePDV ^estosekodnas~ujedabimalim i sredwim preduze}ima trebalonapla}ivatiPDVporealizaciji, umesto po fakturisanom prometu. Ali prema fakturama se napla}uje i u ~itavoj EU, pa promene ne bi bile celishodne. Ukoliko neko `eli da pomogne, najboqe je da se smawi granica ulaskausistemPDV–a,smatraju stru~waci. Kod nas je crta sada povu~ena na prometu od ~etiri milionadinaragodi{we. jedaporeskooptere}ewekodnastrebaprebacitisazaradanapotro{wu. –Trebasmawitidoprinosenaplate, a posebno one najni`e. Vi{e bi trebalo da se oporezuje potro{wa i

topove}awemporezanadodatuvrednost,kaoiakciza–predlo`iojeekspertAgencijezame|unarodnirazvoj Du{an Vasiqevi}, obrazlo`iv{i da bi mawi nameti na zarade povoqno uticali na otvarawe novih radnih mesta, a u Srbiji je ba{ nezaposlenostvelikiiekonomskiidru{tveni problem. Me|utim,kodnassekoddoprinosa na plate predla`e drugi lek. Poreskauprava,naime,istrajavanare{ewudauplatudoprinosanaplateprilikom isplate zarada kontroli{u poslovnebanke.Ovore{ewetrebalo jedava`ive}odpo~etkanarednegodine,alibankarisuuspe{nolobirali,pajenajprepomerenozamart,asadaseve}pomiwe1.juli.Kakojeovaj datumjo{dalekoapredlogjeuproteklihnekolikosedmicapromewen~ak triputa,trebaipaksa~ekatikona~nuverziju–akojeuop{teibude. [tose,pak,ti~epove}awaPDV-a, Vasiqevi}jeobjasniodaseovimporezomoptere}ujeuvozaneiizvoz.To bi uticalo da se poboq{a konkuretnost doma}e privrede. Tako|e, PDVomnisuobuhva}eneinvesticije,pabi to bio korak ka ubrzanom razvoju. Uostalom, ova mera se ozbiqno razmatra u mnogim dr`avama EU, a ova-

ZBOG^EGASEUSIVOJZONIIZME\USEVERAKiMICENTRALNESRBIJEOBR]E200MILIONAEVRA

Politikamuvawa

kr{tawe podataka o trgovini izme|uKosovaiostatkaSrbije, kojima raspola`u PrivrednakomoraSrbijeiUpravacarina,kao i Statisti~ki zavod Kosova, pokazalo jedavi{eodtre}ineprometanijeregistrovano ni na jednoj strani. Prema proceni datoj u krajem sedmice objavqenom opse`nom istra`ivawu „Slobodakretawaizme|uSrbijeiKosova”, ~iji je nosilac novosadski Centar za regionalizam uz podr{ku Evropske unije, promet u „sivoj zoni” ~ak doma{uje40odstoukupnerazmene.Tozadirektnuposledicuimaozbiqnozakidawesrpskogbuxeta–jer,netrebasmetnutisumadase,zapravo,uglavnomradi orobikojaidenaKosovo,sobziromna sko podru~je pod me|unarodnom upratodaje„uvoz”zanemarqiv. Kosovoje,naime,izuzetnova`noiz- vom, ali je ipak tretirala sever i jug voznotr`i{tezaSrbiju,odnosnoupo- druga~ije–obja{wavaza„Dnevnik”jedanodautoraistra`ivawa,drPredrag sledwe dve godine zauzimalo je deveto mestonatojranglisti.Takojetokom Bijeli},profesornaEkonomskomfa2009.tamoizvezenorobeuvrednostiod kultetu u Beogradu. – Naime, jug je i 240milionaevra,dabi2010.izvozdose- prakti~noimaocarinskitretman,dok gaogotovo300milionaevra.PutKoso- naseverunijebilonikakvecarine.To vasu,o~ekivano,najvi{ei{linaftai je na kraju stvorilo i samom Beogradu hrana,madasudobrupro|uimaliigra- ogromne probleme. Jer, pokazalo se da |evinskimaterijal,automobili,medi- sevelikomdelurobe,kojajebezpla}acinska oprema i farmaceutski proiz- wa ikakvih da`bina ’izvo`ena’ na sevodi.^akjeiuprvihosammeseciove ver, „gubi trag”, {to zna~i da je ili godineizvezenorobezavi{eod170mi- prosle|ivananajuggdeva`edruga~ija lionaevra,madajeleto{wa blokadakojusuuvelevlasti JednojKininepadanapamet izPri{tinenauvozizSrbije zbog spora oko carindapriznanezavisnostTajvana, skog pe~ata nanela zna~ajnu aliswimubedqivonajvi{etrguje {tetusrpskojprivredi. Ono{toje,me|utim,problemuovojpri~isuupadqiverazlike pravila, ili je ponovo zavr{avala u izme|uzvani~nihpodatakaizSrbijeo centralnoj Srbiji. U svakom slu~aju, trgovinisKosovomipodatakasKoso- dr`avnibuxetjeostajaouskra}enupovaotrgovinisaSrbijom.Iakobisrp- gleduicarinskihiporeskihda`bina. ski izvoz na Kosovo trebalo da bude Upravozbog~iwenicedajeuo~enveistovetanuvozunaKosovao,lanejeraz- liki broj ilegalnih trgovinskih opelika bila te{ka ~ak 30 miliona evra. racijaizme|uu`eSrbijeiKosova,odJo{su,me|utim,ve}aneslagawaizme|u nosnodabispre~ilaizbegavaweporezvani~nesrpskestatistikeipodataka zautrgovinisasevernimdelomKiMi s terena, jer je na temequ posmatrawa poku{aladamuvatorimaizxepaizbije privatnih firmi u delatnostima koje mrste`ak18procenata,Srbijajetamo dominiraju u poslovawu sa Kosovom, ponovouvelaPDVnaprometposebnih kao{tosutrgovinailiuslugeprevoza, vrstarobe.Predmetnauredbajestupiprocewenodajerealanprometrobaiz lanasnagu16.septembra2011,aglavne SrbijepremaKosovulanedosegaonivo izmenepodrazumevajuuvo|ewePDV-au odoko497,5milionaevranagodi{wem trgovinirobomkojapoti~esasevernog nivou.Toprakti~nozna~idaseusivoj delaKosovapremau`ojSrbiji,posebzoniobr}eskoro200milionaevra. no kada se radi o motornim vozilima, –Srbijajeiprilikompotpisivawa nafti, naftnim derivatima i telekoregionalnog sporazuma CEFTA pri- munikacionim uslugama. Me|utim, taj znaladajeceloKosovoodvojenocarin- PDVsejo{uveknenapla}uje,madasu

U

izvoznici obavezni da prilo`e dodatni dokument koji dokazuje da je porez pla}ennaKosovu.Ipak,netrebanipomiwati koliko je, s druge strane, problemati~no{torazli~itapravilava`eispodiiznadIbra,kakopoliti~ki, takoiekonomski(primeraradi,ju`no jestopaPDV-a16posto). –Zauvo|ewetogenormnogsivogprometaulegalnetokovenijekqu~na{umapodzakonskihpropisa,kojizapravo ni{ta nisu uredili – zakqu~uju prof. Bijeli} i wegovi saradnici. – Umesto toga,moraseuspostavitisistemcarinskognadzoranadrobom,{topodrazumeva jasno definisawe carinskihpodru~ijaSrbijeiKosova, a tehni~ki to podrazumeva i ure|ivawe carinskih ispostava. PritomesevernideoKosovane sme imati povla{}eni poreski tretman,jerbiusuprotnomtobilaslobodna ekonomska zona. Tako|e, treba stavitivansnagepropisekojireguli{uporeskitretmanrobeutrgovinisa Kosovom,jerakonaseveruposlujuprivrednisubjektiregistrovaniuAgencijizaprivredneregistreSrbijeinalazeseudinarskomplatnomsistemu,ondaoninaprostomorajubitiina{iporeski obveznici, a ne da nikom ni{ta nepla}aju.Nakraju,moraseuspostaviti vi{i nivo finansijske i fiskalne discipline prema Kosovu, te uvesti u pravni okvir celokupno poslovawe s tomteritorijom.Itunemo`ebitinikakvihpoliti~kihimplikacija;uostalom, jednoj Kini ne pada na pamet da prizna nezavisnost Tajvana, ali s wim ubedqivonajvi{etrgujei~aksuzajednouSvetskojtrgovinskojorganizaciji. n M. S.


Smawitinamete,pove]atiprihode

reformi nepoma`e kav put poreske reforme podr`ava i Nikola Altiparmakov, ~lan na{eg Fiskalnog saveta. On ka`e da bi tako sprovedena poreska reforma omogu}ila

evropskiprosek 19,71posto Paketi {tedwe koje listom donose zemqe evrozone podrazumevaju i smawewe potro{we i pove}awe poreza. Nedavno objavqena studija KPMG-a pokazala je da je tokom posledwe decenije u svetu zabele`en trend rasta indirektnih poreza, a pre svega PDV-a. U Evropi, koja ima gotovo najvi{u stopu oporezivawa potro{we, PDV u proseku iznosi 19,71 posto. privredni rast u postkriznom periodu, doprinela rastu izvoza i pove}ala konkurentnost. – Jasno je da se ne mogu smawiti doprinosi na zarade bez pove}awa drugih vidova oporezivawa - tako bi se samo stvorio bu-

nedeqa25.decembar2011.

c m y

dnevnik

xetski mawak. Stoga bi mawe namete na zarade moralo da prati pove}awe drugih poreza. Re{ewe bi, dakle, bile promene u sistemu PDV – naveo je Altiparmakov, dodaju}i da Srbija sada ima dve stope poreza – od 8 i 18 odsto – te da se pomenute izmene u poreskom sistemu mogu ostvariti samo izjedna~avawem dve stope PDV-a ili pove}awem one ve}e. Me|utim, koliko god da je to dobro za poreze, lo{e je za inflaciju. Jer, svako pove}awe PDV-a neminovno bi se odrazilo na cene A mi smo na tom poqu ~e{}e preko granice zacrtanog nego ispod we. Za 2012. je Narodna banka, podsetimo, planirala inflaciju od 5,5 odsto, a izmene stopa sasvim sigurno bi ugrozile ovu projekciju. Tako ispada da kod nas svaki korak napred, odmah provocira i jedan unazad. Stoga je vi{e no smisleno pitawe da li }e nam i sva poreska magija pomo}i da prona|emo re{ewe koje }e smawiti namete privredi istovremeno pove}avaju}i prihode u dr`avnoj kasi. n Du{anka Vujo{evi}

5

za[toSrBiJanemo@edaprivu^edovoQnoStranihuLaGawa

Teramoinvestitore skrivenimnametima Srbiju }e tokom ove godine, prema posledwim procenama, ukupno u}i oko dve milijarde evra stranih investicija. To je vi{e nego lane i vi{e nego {to }e sti}i u neke kom{ijske zemqe, u Hrvatsku i Bosnu, na primer, ali je mawe nego {to se po~etkom godine o~ekivalo. [to je bitnije, osetno je mawe nego {to je potrebno da bi obezbedio stabilan i odr`iv ekonomski rast. Kada se zna da polovina navedene cifre odlazi na kupovinu „Maksija” od strane „Deleza”, dakle na preuzimawe u sektoru trgovine – {to ne}e doneti ama ba{ nikakav rast, stvar deluje jo{ besperspektivnije. Na{i ministri i politi~ari neretko vole da se pohvale ~iwenicom da smo u dve krizne godine privukli vi{e investitora nego druge zemqe Zapadnog Balkana, pa ~ak i Slovenija, isti~u}i da smo nekakvi „{ampioni” u ino-ulagawima. Na stranu ~iwenica da je u ^e{ku i Rumuniju, na primer, kada su bile u ovoj fazi tranzicije u kojoj se mi danas nalazimo, godi{we ulazilo iz inostranstva po desetak investicionih milijardi (tada je, dodu{e, poslovna klima u celom svetu bila mnogo prijatnija nego sada), ali nije nimalo pohvalno di~iti se da si {ampion samo zato {to su oni s kojima se takmi~i{ tako|e veoma neuspe{ni. Pri tome, naravno, treba imati u vidu da je re~ o zemqama osetno mawim od Srbije, pa nominalne cifre o vi-

U

sini stranih ulagawa i nisu ba{ relevantan pokazateq. Da kom{ije u svakom slu~aju imaju problema, pokazalo je i nedavno otvoreno pismo koje su budu}oj Vladi Hrvatske uputili ambasadori u Zagrebu pet ekonomski jakih zemaqa. Ambasadori SAD, Kanade, Danske, Velike Britanije i Austrije pozvali su, naime, novu hrvatsku vlast da u~ini sve da privu~e {to vi{e stranih ulagawa jer je to, kako

tivnih tro{kova. Tu je, zatim, poboq{awe pravne regulative, odnosno smawewe birokratskih prepreka i neefikasnosti administracije. A kao ogromana kamen spoticawa ino-ulagawima navedeni su problemi s kojima se investitori suo~avaju kod dobijawa gra|evinskih i drugih dozvola, pa se sugeri{e da bi javno dostupni rokovi za dobijawe tih dozvola i wihovo po{tovawe znatno pove}ali predvi-

Koraknapred,koraknazad - Ne mogu da ka`em da se za vreme ove vlade samo nazadovalo u uklawawu prepreka dolasku vi{e stranih ulaga~a, jer to ne bi bila istina - ka`e Milan Kova~evi}. - Ali, napredak je, kada ga je bilo, bio veoma spor. Kod gra|evinskih dozvola smo, na primer, ostali u mestu ili ~ak malo nazdovali. Isto tako neke nepotrebne birokratske procedure su ukinute, ali su zato uvedene nove i, ispostavilo se, jo{ komplikovanije. su ocenili, jedini na~in da se pospe{i privredni rast i pove}a zaposlenost, nude}i pri tome svoje dobre usluge u tom poslu, po{to bi, kako ka`u, uspeh Hrvatske bio i wihov uspeh. Ambasadori su na osnovu razgovora s poslovnim qudima i investitorima iz svojih zemaqa, formulisali nekoliko re{ewa koja se mahom ti~u jednostavnosti i transparentnosti poslovnih procedura. Time bi se, uvereni su, olak{ao biznis i privuklo vi{e ulaga~a. Jedno od re{ewa koje su naveli odnosi se na smawewe ili potpuno ukidawe parafiskalnih nameta i drugih skrivenih administra-

dqivost poslovnim qudima. Na kraju, oceweno je da bi javne internet aukcije u realnom vremenu kod javnih nabavki znatno pove}ale transparentnost, istovremeno sni`avaju}i cenu ovih poslova. – Mislim da su ambasadori veoma dobro uo~ili probleme, pri ~emu sve {to su naveli va`i i kod nas – komentari{e za „Dnevnik” konsultant za strana ulagawa dr Milan Kova~evi}. – U Srbiji, me|utim, postoje i neki dodatni problemi i prepreke koje spre~avaju vi{e investitora da do|u i ovde investiraju, a neki od tih problema su specifi~ni samo za nas.

A jedan od wih je, ka`e Kova~evi}, visoka inflacija, jer kod nas cene ve} maltene decenijama rastu br`e nego bilo gde drugde u Evropi. – Sa tako visokom inflacijom kamate se u Srbiji nikada ne}e spustiti na neki normalan nivo – obja{wava Kova~evi} i dodaje da je i sada, kad guverner Dejan [o{ki} tvrdi da smo usporili inflaciju, ona u pro{lom mesecu iznosila 0,9 odsto, odnosno skoro 12 procenata na godi{wem nivou, {to je izuzetno visoko. Na{ sagovornik ukazuje i na to da moramo da ubrzamo reforme, po{to veliki deo privrede i daqe `ivi u javnom sektoru, {to zna~i da se resursi tro{e neefikasno. Tako|e, nu`no je smawiti zadu`ivawe, i uop{te javne rashode, i tako popustiti pritisak koji stoji na le|ima privrede. – Ambasadori su odli~no primetili taj problem sa parafiskalnim nametima – ka`e Kova~evi}. – Naime, kada se kod nas pogleda samo visina poreskih stopa, ispada da imamo maltene najni`e poreze u Evropi. Ali zato se uzima na drugim stranama: nigde u Evropi za overu obi~nog ugovora u sudu ne treba da platite prose~nu zaradu u dr`avi, a to je slu~aj u Srbiji. O pla}awu preskupih firmarina ili o tome da se ovde pla}a i naknada za kori{}ewe zemqi{ta iako ste vlasnik zemqe - da i ne govorimo. n Vladimir ^vorkov

SrBiJa^eKaraSpLetSLovena^Ko-hrvatSKeSva\eoKomerKatora

Rovovizbogtrgovine! ako se brani nacionalni interes, i to na privrednom planu, gledamo ovih dana u Sloveniji. U odbranu se digla cela zemqa, inat ve} uzima danak ali – Slovenci „Merkator” ne daju! Bar ne kupcu iz Hrvatske. Umesto da stave paraf na kupoprodajni ugovor sa najve}om hrvatskom kompanijom „Agrokor”, {to je bilo gotovo izvesno, stopirali su sve, uprkos tome {to pqu{te ostavke u najve}oj slovena~koj banci pa i Nadzornom odboru „Merkatora”, uprkos tome {to padaju berzanski indeksi, gubitke gomila „La{ko” koje u svom portfequ ima deonice najve}eg podalpskog trgovca...

K

2008. godine. U svakom slu~aju, posledwu }e dati politika, koja je bila u pozadini, a sada je glavni motiv pri~e. Za sada, raspored snaga u trgovini u regionu ostaje isti. U Sloveniji je najve}i trgovac „Merkator”, u Hrvatskoj „Konzum”, u Srbiji „Delez”, umesto „Delte”. Pri~a da }e se najve}i spojiti i postati trgova~ki div ovog dela Evrope, kratko je pila vodu. Ali, i daqe je izvesno da }e se daqa de{avawa na maloprodajanom tr`i{tu odraziti na trgovinu u regionu, pa i u Srbiji. Povezivawe „Merkatora” i „Agrokora”, kojim bi bio stvoren najve}i balkanski trgovinski lanac, po oceni stru~-

U slu~aju spajawa „Agrokora” i „Merkatora” u Srbiji bismo imali dva velika trgovinska sistema – drugi je „Delez” – koji bi dr`ali preko 70 posto tr`i{ta Me|utim, iako izgleda da odbrana „Merkatora” pred „Agrokorom” nema cenu, Ivica Todori}, vlasnik hrvatske kompanije, ne odustaje od borbe za poziciju balkanskog kraqa trgovine. Prava igra mi{a i ma~ke, ipak, tek po~iwe, a kako su pre dva dana poru~ili iz hrvatskog koncerna, traja}e do Nove godine. Podsetimo, Todori} je za „Merkator” ponudio 832 miliona evra, i sude}i po najnovijim de{avawima, te{ko da }e lako di}i ruke od namere koju sprovodi od decembra

waka, mogao bi dovesti i do ozbiqne koncentracije u maloprodajnom sektoru u na{oj zemqi. Naime, „Merkator” i „Idea” koja posluje kao ogranak Agrokora, postale bi jedna firma i gotovo ravnopravan takmac „srpskom” „Delezu”. Ekonomista Dragovan Mili}evi}, saradnik portala makroe- konomija.org ka`e za na{ list da bi u tom slu~aju jedina posledica na na{em tr`i{tu biti daqe ukrupwavawe maloprodaje, {to nije dobro.

– Dva velika sistema }e se pretvoriti u jedan jo{ ve}i, po{to „Agrokor” u Srbiji ne}e „Ideji” pripojiti samo „Merkator”, ve} i sve lance koje je slovena~ki gigant do sada preuzeo u Srbiji, odnosno „Familiju” i „Rodi}”. Ipak, sigurno je da }e ova transakcija uspe{no pro}i proveru Komisije za za{titu konkurencije, budu}i da bi zajedni~ka kompanija imala tr`i{ni udeo od oko 31 do 32 procenta, {to je mawe od onoga {to ima „Delez”, a ta kompanija je dobila odobrewe Komisije za kupovinu ’Maksija’ – ka`e Mili}evi}. – Me|utim, u tom bismo slu~aju imali dva velika sistema koji }e dr`ati preko 70 posto tr`i{ta. A to, po wemu, nije dobro, jer opada s naga ponu|a~a. Naime, kada imate mawe igra~a, lak{i je me|usobni dogovor o mar`ama, o cenama... – U su{tini, mi smo zatvoreno tr`i{te, i to je najgore. Najve}i deo na{e potro{we odlazi na doma}e tr`i{te. Drugo, ne treba smetnuti s uma dodatna odobrewa, rabate, bonifikacije, {to }e tek biti problemati~no kada do|e do ve}eg ukrupwavawa – ukazuje Mili}evi} dodaju}i da su veliki trgovci u Srbiji ove godine poslovali u plusu. Dodu{e ne{to lo{ije nego lane ali daleko su boqi od proseka privrede u celini. Po re~ima ekonomiste Aleksandra Stevanovi}a, najboqe bi bilo da imamo pet ili {est velikih lanaca. – S jedne strane, to uvek donosi efikasnost – ka`e Stevanovi} za „Dnevnik”. – Uzimo primer „Familije” za koju svi znamo da nije najboqe funkcionisala. I umesto da bankrotira, posta}e deo jedne velike firme, {to je dobro za wu, za zaposlene i za potro{a~e. To zna~i da ukrupwavawe nije problem, ve} to da li bi neko mogao da zloupotrebi dominantan polo`aj ukoliko ga stekne. Ukrupwavawe srpskog tr`i{ta tako|e nam govori i da su samo potrebne najave dolaska velikih igra~a, pa da po~ne kopavawe rovova. n Sla|ana Glu{~evi}

vLaStidoLazeiodLazeaproBLemioStaJuiSti

Srpskojkrizinemakraja lavirintu srpske tranzicije nije se izgubilo samo pola miliona radnih mesta i isto toliko radnika dobilo otkaz, ve} i celo dru{tvo. U dvadesetdvogodi{em trajawu, tranzicija u Srbiji odnela je sve, a realno donela malo. U tranziciju smo u{li kasnije od svih zemaqa u regionu i umesto da smo na wihovim gre{kama u~ili a dobre stvari koristili – mi smo se u woj zaglavili. I daqe svakog dana 130 radnika ostane bez radnog mesta, 750.000 gra|ana je ispod linije siroma{tva, milion wih nema posla, 400.000 radnika radi a ne prima platu, svi sawaju da dobiju posao u dr`avnoj firmi ili instituciji i be`e od privatnika, broj zaposlenih skoro se izjedna~io sa brojem penzionera... Analiti~ari lavirinta srpske tranzicije ocewuju da }emo se i godini ispred nas te{ko ispetqati jer na{e dru{tvo nema dovoqno snage da proizvede jaku i stabilnu dr`avu. Jo{ uvek se nismo oslobodili klica dugogodi{wih bolesti iz devedesetih, a tranziciju ko~e politi~ari koji ne}e da se i sami mewaju. Dru{tva koja kao Srbija kasne u promenama, na kraju pla}aju mnogo ve}u cenu. Lider UGS “ Nezavisnost” Branislav ^anak obja{wava da smo mi sve sveli na ekonomsku tranziciju, a wu smo opet izjedna~ili s privatizacijom. – To je besmisleno, jer veliki problem nastaje kada ekonomska reforma zakuca na politi~ka vrata. Kad do|e do toga da i politi~ari treba da se mewaju, onda nema daqe tranzicije, jer oni imaju mo} da zaustave promene. Tako nastaje lavirint – smatra ^anak. Za profesora Qubomira Maxara sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu lavirint srpske tranzicije le`i u ~iwenici da su proteklih godina vlasti dolazile i odlazile a problemi ostajali isti. – Politi~ko stawe u Srbiji karakteri{e velika, rastu}a tedencija ka nezaposlenosti, neuravnote`enosti na spoqnom planu i stopa inflacije koja je ve}a nego u susednim zemqama. Uz sve to, gra|ani imaju ve}e poverewe u institucije iz Titovog vremena i to

U

se}awe na dobra vremena jeste velika smetwa za daqi razvoj – ocewuje profesor Maxar. Za Neboj{u Atanackovi}a, predsednika Unije poslodavaca Srbije, srpska tranzicija predugo traje. Srbija je, po wegovim re~ima, rekorder u wenom sprovo|ewu i tapkawu u mestu. – Pogre{an je i pristup promenama. Sve vreme govorimo o ukqu~ivawu u Evropu, ali za nas je mnogo va`nije da Evropa do|e kod nas. Mi moramo da usvajamo evropske standarde i vrednosti – ka`e Atanackovi}. Profesorka dr Zagorka Golubovi} kao osnovni problem nagla{ava pitawe indikatora demokratske tranzicije. – Mi zakone imamo, to nije sporno, ali je pitawe da li su oni u funkciji demokratskog razvoja ili nas vuku unazad. Na{e se dru{tvo naprosto jo{ nije oslobodilo klica dugogodi{wih bolesti i, na`alost, ni ne pokazuje perspektivu da ih se skoro oslobodi... Po mi{qewu sociologa profesora dr Vladimira Vuleti}a sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, u Srbiji zapravo postoji pogre{na percepcija da je krajwi ciq tranzicije ekonomski rast i op{te blagostawe. „A osnovni ciqevi zapravo jesu deregulacija, privatizacija i liberalizacija. Drugim re~ima, nije su{tina tranzicije da svi `ive dobro: jedno je parola a drugo je realnost”, jasan je Vuleti}. A po oceni Sre}ka Mihailovi}a iz Centra za razvoj sindikalizma, kqu~no je pitawe po ~emu je to Srbija bila lo{ija od drugih postkomunisti~kih dr`ava pa da do|e do ovog stawa. – Postoje „dve crne rupe” koje prete da progutaju dru{tvo – ponudio je Mihailovi} odgovor. – Prva je teritorija, gde spada i pitawe Kosova i Metohije, a druga je to {to u dru{tvenim vrednostima u Srbiji skoro dva veka dominira ideja nacionalizma. I zato, po meni, nema nama dana posle krize – jer srpskoj krizi nema kraja... n Qubinka Male{evi}


6

dnevnik

nedeqa25.decembar2011.

ikovi{eodafri~kihi azijskih despota tokom „arapskogprole}a“nije prokliwao dan kada je izmi{qeninternet,ajo{vi{etrenutakkadjeovajni~imizazvan porodio sve te dru{tvene mre`e. Svi wihovi poku{aji da {ireweinformacijaputeminterneta spre~e davali su simboli~ne rezultate, ali su, s druge strane, time dodatno naglasili autisti~nu crtu wihovog vladarskog karaktera. Nisu, nai me, dru{tven e mre` e svrgledoti~neautokrate,nego qudi koji vi{e nisu mogli da ihistrpe:jedinooru`jekojesu imali na raspolagawu – internet, pokazalo se, ako ne ubojitim, onda svakako efikasnim. Ubojitost kala{wikova, a pogotovotenkova,jeli,idaqeje neprikosnovena. Posledice„arapskogprole}a“ sada mogu da pos lu`e kao upoz or ewe onima kojima se ne mil e bilo kakve promen e u svojim zemqama. Posebno one koj e }e izn ova, ilipoprviput, a r t i k u l i s a t i slobodnu voqu gra|ana. Ali, tonezna~inu`noistriktno uvo|ewe odre|enog poretka. Jer, ako internet {iri neku klicu,taklicanijeiskqu~ivo dru{tveno ustrojstvo zapadnog tipa.Uostalom,dovoqnojepogledati rezultate nedavnih izborauzemqamaseveraAfrike. Internet {iri slobodu izbora,iutojslobodimo`epodjednakodaseu`iva,kaoidase zloupotrebqava.PrilikomnedavnoggostovawauNovomSadu dvoje francuskih istra`iva~a iz Perspektive 2100, nevladine org an iz ac ij e koj a svoj im predv i| aw im a nau ~n o–tehn olo{kograzvojau21.vekupoma`e onima koji imaju odgovor-

N

TRAGOM VESTI: dEcA TU@E dOKTORE [TO SU dOZVOlIlI dA SE ROdE

Odluka je, ipak, u rukama roditeqa T rudno}azasvakibra~niparpredstavqa velikuradostisre}u,aliistovremeno nematogroditeqakojinepostavipitawe:“Dali}emojedetebitizdravo?”Presamo tridecenijerizikodra|awadecesanomalijama,biojemnogove}inegodanas.Zbogtogase sve~e{}eusvetuusudskojpraksimoguvideti tu`be protiv roditeqa. Najupe~atqiviji su oniuIzraelu.Naime,izraelskadecaro|enas telesnimmanamasve~e{}epodi`utu`beprotiv doktora – {to su uop{te dozvolili da se rode!Ovakvetu`be,kojihjeod1987.dodanas bilooko600,~aksupodstakleizraelskuvladu dapokreneistragu.Premamedicinskimeti~arima, ovi slu~ajevi tzv. ‘bespravnog ro|ewa’ otvaraju ozbiqna moralna pitawa – s jedne straneovrednosti`ivotaosobesinvaliditetom,asdrugeopritiscimanadoktorekojemoguuzrokovati.Naime,tu`bebimogledanaterajudoktoredaseizpreteranogoprezaponekadodlu~edaprekinu~akizdravetrudno}e. Nekieti~arioptu`ujuadvokatedaupotrazizaprofitomiskori{}avajuzajedniceukojimapostojevisokinivoigenetskihoboqewa. Nasre}u,razvojsavremenemedicineomogu}ava budu}im majkama da pomo}u odre|enih pregleda saznaju zdravstveno stawe svoje bebe. U na{ojpraksi,kontrolaisavetovawetrudnica seodvijaindividualno,kodizabranogginekologa odnosno geneti~ara. Redovnim jednomese~nim pregledima se dobijaju informacije o

Savet i preporuka ginekologa U na{oj zemqi nije zakonom odre|eno postupawe trudnice u vezi prenatalnog skrininga,kaoniupogleduinvazivneprenatalnedijagnostike.@enaiwenaporodicaseinformi{u,apotomodlu~ujudali}e daprihvatedodatnudijagnostiku.Ginekolozisudu`nidadajusavetipreporukuza adekvatnuintervencijusa{tomawerizika,adaqaodlukajenaroditeqima.

op{tem stawu majke i deteta, dok precizna procena zdravqa bebe mo`e da se dobije vrlo pouzdanim metodama. Kako saznajemo, kod nas nijebiloslu~ajevadaosobesposebnimpotrebama tu`e ginekologe, jer ukoliko se roditeqimauka`edapostojimogu}nostdasedeterodisnekimporeme}ajemiligenetskommutacijomsamiodlu~ujudali}enastavititrudno}u ili}ejeprekinuti. Diplomirani biolog-citogeneti~arka iz privatneOrdinacijezagenetikuipedijatriju,RadmilaMaxar,ka`ezana{listdanije~uladajekodnasnekotu`ioginekologailigeneti~ara. – Kada se urade analize, ukoliko postoji sumwadane{tonijeuredutosepredo~avaparovima, koji sami odlu~uju da li }e se ili ne roditidete.Lekarnikakonemo`einesmeda uti~enaodlukuroditeqa.Me|utim,uslu~aju, primeraradi,danekidoktornamernopre}uti problem,roditeqibimoglidapodnesutu`bu. Ipak, to je prosto neverovatno, jer koliko znamdosadasekodnastakvislu~ajevinisude{avali–obja{wavaRadmilaMaxar. UNovomSadujeuDe~jojbolniciorganizovanoGenetskosavetovali{teukojemdajupreporuku trudnim `enama za dodatne metode. Semuovojustanovi,istoseobavqaiuprivatnoj ordinaciji za genetiku i pedijatriju profesorke doktorke Feodore Popi}-Paqi}, geneti~arkepedijatra. – Osiguravawe zdravog potomstva sa visokimstepenomsigurnostiseposti`eputemgenetskog savetovawa koje bi trebalo da pro|e svakibra~nipar.Tokomrazgovorausavetovali{tunaosnovugodinabra~nogpara,zanimawa,porodi~nogstablaiizlo`enosti{tetnim ~iniocima u trudno}i, geneti~ar saznaje koje

eventualne probleme mogu trudnica i budu}a bebaimati,tejojdajesmernicezaodgovaraju}eispitivaweiizbegavawe{tetnosti–isti~ena{asagovornica. Ipak,postojiigrupabra~nihparovagdeje neophodnogenetskosavetovali{te,atuspadaju oni koji ve} imaju jedno bolesno dete, kod kojih u porodici postoji osoba sa naslednom bole{}uilianomalijom,gdejejedanodsupru`nikanosilacporeme}ajanaslednogmaterijala(hromozoma).Tako|eionigdejesupruganapunila33ivi{eilisuprug45ivi{egodina, saponovqenimuginu}imaplodailimrtvoro|enomdecom,kojipateodsteriliteta,utrudno}i nastaloj ve{ta~kom oplodwom... te tamo gdeuporodicamaimanagomilavawapojedinih bolesti,gdepostojeosobesazaostajawemufizi~kom,psihi~komilimentalnomrazvoju.Zatim trudnice koje boluju od hroni~nih bolesti,kojesuutokutrudno}euzimalelekoveili drogu, koje su izlo`ene hemikalijama, infekcijamaizra~ewu... – Ukoliko se radi o bra~nom paru koji ve} imadetesaporeme}ajemnaslednogmaterijala (hromozoma), paru gde trudnica ima rizik od godinadadobijeovakvodeteilijejedanodsupru`nikanosilac„mirne”promenenaslednog materijala - to je promena koja nosioca ne ugro`ava ali isti ima visok rizik da dobije bolesnopotomstvo-ovakovomparusepredla`ejednaodmetodakojimaseradiproveranaslednogmaterijala.Upitawujekariotipizacije, naj~e{}e iz }elija plodove vode, resica posteqice ili krvi ploda – navodi citogeneti~arkaRadmilaMaxar. Uzimawe plodove vode se naziva amniocenteza,aradisepodkontrolomultrazvuka,{to zna~idajebezbednozabebu.Dakle,bebicase „nebode”,po{tosepodultrazvukomvidigde je i uzima se 20 mililitara plodove vode. To, ina~e, nije bolno, jer u trbu{nom zidu nema mnogonerava.Ovametodaseradiizme|u16.i 18.gestacijskenedeqe.Rizikodmetodajemawiod0,5posto,arezultatanalizesedobijaju zaosamdodesetdana.Uzimaweresicahoriona (placente)seradiizme|u11.i13.nedeqe,tako|epodkontrolomultrazvuka.Ranijeuzimawesenepreporu~ujejernosiodre|enerizike. Sa 22 i vi{e gestacijskih nedeqa se radi kordocenteza – uzimawe krvi ploda iz pup~anikapodkontrolomultrazvuka.Rizikskop~an s tom metodom iznosi oko jedan odsto. Ona je osmi{qena zbog naslednih bolesti krvi, ali semo`epopotrebiuraditiikodsumwenaporeme}ajhromozoma.Premastatistici,nave}i brojdecedobijajuroditeqiizme|u20i30godina,po{tosuuve}ini,atozbogtogainajve}ibrojbolesnedecedobijuba{oni.Zawihsu uvedene tzv. „skrining metode” za prevenciju ra|awadecesaporeme}ajemnaslednogmaterijala. Ina~e,trudnicaimapravodaprekinetrudno}u na li~ni zahtev do navr{ene 10. nedeqe graviditeta.Ukolikoseradiodokazanomoboqewukodploda,atrudno}ajestarijaodnavedenogperioda,postojina~indaseizmedicinskihrazlogaprekinetrudno}anaosnovuodobrewaodre|enekomisije,kojapostojiuve}im klini~ko-bolni~kimcentrima. Sem,ovihmetodadanasprimena3Di4Dultrazvu~netehnologijejevelikikorakuotkrivawunepoznatog.Naosnovuonog{tosezasadazna,tavrstapregledajeizvanrednazautvr|ivawe prisustva morfolo{kih promena kod ploda,kao{tosurascepki~menogstuba,umno`eniprsti,defektiusta,nepca,anomalijesrca,anomalijecentralnognervnogsistema... Na osnovu pregleda ultrazvukom, lekar mo`edaposumwadakodplodane{tonijeuredu i da predlo`i ispitivawe kariotipa. Naime, ultrazvu~nimpregledommogudaseregistruju izvesna odstupawa kod ploda, {to ponekad, i poredurednogskrininga,navodilekaradaposumwanaabnormalankariotipploda. n Qiqana Nato{evi}

„ D N E V N I K ”  I S T R A @ U J E : 

Mo} na nost za dono{ewe odluka, istaknuta su dva primera: Vikiliksigrupehakerakojideluju pod nazivom Anonimni. Vikiliks, prim et il a je Dom in ik Lakroa,ogoliojena~innakoji funkcioni{u svetske vlade i milionimajeomogu}iodaproniknu makar u deo tog mehanizma.Slicapoliti~arapalesu maske i wih je, objavquju}i na hiqade depe{i, Vikiliks potpuno demistifikovao u~iniv{i ih obi~nim qudskim

b i }im a, sa svim svojim slabostim a. S drug e strane, Lakroa je, ina~elingvistapovokaciji, ukazala na to da subverzivne akcijeAnonimnih,usmerenena kompjuterske sisteme pojedinih multinacionalnih korporacija,proizvodeikolateralnu{tetuobi~nimqudima,kod koj ih gen er i{ u nep ov er ew e premabezbednostiinternetai time mewaju percepciju o wegovim plemenitim potencijalima. Internet je samo u svom po~etku izgledao kao oaza slobode,oporojeprimetioTjeriGoden, osniva~ Perspektive 2100. Wegovo poimawe danas zavisi odtogakakogakoristimo,~emu nam slu`i: za neke je i daqe

oazaslobodnere~i,zadrugemogu}nost za {pijuna`u klijenata,kao{totoradiFejsbuk,aza drugeopetprostorgde}emo}i dasprovedumedijskilin~. –Nebihseusudiodatvrdim dajeinternetza,alinitodaje protivdemokratije–zakqu~io jeGoden. Internet pru`a mogu}nost zaunapre|ewedemokratije,pre svega u transparentnosti procedura kao kqu~nog obele`j a demok rat ij e, ali, smatra S l o b o d a n Mark ovi} iz Centra za razvoj interneta,jo{nije bliz u tren utak kada}esemo}igovoriti o tome da je internet omogu}io ostvarewe idela o neposrednojdemokratiji. – Prvo, jo{ uvek mali broj gra|anaiuSrbijiiusvetuima pristupra~unarima,mobilnim telefonima i Internetu (2/3 svets ke pop ul ac ij e nij e onlajn).Drugo,~akionikojikoriste Internet ~esto nemaju obrazovawe i ve{tinu za u~e{}e u politi~kom `ivotu, ~ak ionlajn.Tre}e,jo{uveknepostoj i dovoqn o pris tup a~n ih, kvalitetnih i pouzdanih aplikacija koje bi podr`ale neposrednu demokratiju. Po ovom pitawu situacija se stalno popravqa: sve vi{e ima aplikacija i sve se vi{e eksperimenti{e,alijetojo{uvekdaleko odglavnihtokova–ka`eMarkovi}urazgovoruza„Dnevnik“ ipodse}anatodadosadanijednazemqanijeuvelaiskqu~ivo elektronsko glasawe na izborima, ve} tek kao jedan na~in glasawa.

IZA PRIVATNIH TU@BI KRIJU SE

Za „male qude” otreba za dostizawem obave{ta~ewamladi}ujeizre~epravde, ovekove~ena u ~u- nameraobaveznogpsihijatrijskog venoj filmskoj pri~i „^o- le~ewa i ~uvawa u zdravstvenoj vek koji je tu`io boga“, ima svoje ustanovi, jo{ uvek nepravosnabrojne ali stvarne junake i na eks- `nimprvostepenimsudskim re{eJU prostorima.Neki potpuno izu- wem. zetni prevazi{li su i vreme i proMladi} je, ina~e, optu`en za stor,poput slu~ajaRo`ajca Safe- ugro`avawe sigurnosti zbog toga ta Kurtagi}a koji je na kraju skupe {to je devojci u koju je bio opsevi{egodi{we pravne bitke pro- sivnozaqubqen,slaoSMS poruke tiv crnogorskog Telekoma,po{to prete}eg sadr`aja, te u u~estalim su mu odba~ne brojne prijave i tu- telefonskim pozivima upu}ivao `be za razna krivi~na dela protiv pretweipojedinim~lanovimawete firme –tu`io sam sebe zbog la- ne porodice. Lepa devojka, ina~e `nog prijavqivawa. zvu~nog imena i iz veoma poznate Od ukupnog broja procesa pred porodice, tvrdila je da mladi}a pravosu|em u Srbiji relativno je uop{te ne poznaje, te da se ona i veliki procenat wena porodica onih u kojima se po„ose}aju veoma Ne mo `e jav ni javquju gra|ani kao ugro`eno“, pogotu`ilac tek tako privatni tu`ioci tovo {to je optuili tu`ioci-o{te`eni mladi} jedodbaciti krivi~nu }eni. Nema sumwe nom zate~en isprijavu, a da ne da se i u postupcipred wihove ku}e pro ve de po stu pak u ma koje „mali qukrajem decembra kojem }e radi di“ pokre}u pri2010.godine. provere navoda vatno,~akikada se Unalazuve{ta~ini da nemaju veka o du{evnom pribaviti neke liki domet u smizdravqu i ura~undokaze slu op{teg druqivosti mladi}a, {tvenog interesa, zakqu~enojedaje „ skrivenevelikequdskedrame,bu- ispitaniku vreme izvr{ewa dela du}idaidilenesti`uu sudove. bio u stawu potpune neura~unqi^ak se i na osnovnu oskudnih javvosti“. Roditeqi mladi}a,  uhapno dostupnih informacija mo`e {enog5.januaraovegodinei koji zakqu~iti da se po privatnim tuseskorogodinudananalazinale`bama i prijavama,~esto mogu na~ewu u Zatvorskoj bolnici uBeo- }i i veoma poznata imena iz raznih gradu,uposledwadvamesecatra`e sfera javnog `ivota,od estrade do odobrewe da Institut za sudsku politike, kao i slu`benici u drmedicinu Medicinskogfakulteta `avnim institucijama pa i sami u Beogradu obavi „kontrolno menosioci pravosudnih funkcija. dicinsko ve{ta~ewe“ zdravstveU pojedinim krugovima u Beo- nogstawawihovog sina –kakvoje gradu ba{ovih dana jetop tema nabilouvremeizvr{ewakrivi~nog javqena „privatna“ krivi~na pridelaikakvojedanas–o wihovom java odbrane protiv izvesnog suditro{ku. je zbogtoga{to,navodno,nedozvoProfesor krivi~nog prava dr qava da se po strana~koj inicijaNedeqko Jovan~evi} ka`e za tivi obavi  „kontrolno medicin„Dnevnik“da bi,shodno zakonu,biskove{ta~ewe“ukrivi~nompredlo logi~no da sud iza|e u susret metu mladi}a kome su ve{taci u zahtevuodbrane.Powemu,uslu~advaprethodnapsihijatrijskanalajustrana~keinicijativezave{tazautvrdilida„bolujeoddu{evne ~ewe zdravstvenog stawa, re~ je o bolestiparanoidnapsihoza-perpravu odbrane koje proizlazi ne zistentni poreme}aj sa sumanutosamo iz Zakonika o krivi~nom po{}u“. Ina~e, na bazi predloga u stupku,ve}iUstava Srbije.Pore-

P

~imaprofesora,upravujesasvim jasno: kada je re~  krivi~nom postupku,strankama treba omogu}iti da izvedu svaki relevantan dokaz, paive{ta~ewapostrana~kojinicijativi,a daqe je stvar slobodne

ocene suda da li }e i kakvu vrednost imati taj dokaz. Pro{la su, veli profesor Jovan~evi}, ona vremena kad je sud zabranamaspre~avaoizvo|ewedokaza. – Me|utim u nekim stvarima je evidentnodasudijenedozvoqavaju izvo|ewedokaza,jersmatrajudato ili nije potrebno ili da se time, recimo,ru{etemeqioptu`be.To jenedopustivo.Samoonemogu}ava-


nedeqa25.decembar2011.

c m y

dnevnik INTERNET I DEMOKRATIJA

mre`i U svetu zato jeste trend da putem interneta gra|anisvevi{eu~estvujuudono{ewuodluka, putem predlagawa narodnih inicijativa ili, kao{tojetobioslu~ajnaIslandu,uslawukomentaranapredlogustavnihodredbi.Istovremeno,kori{}eweminformati~kihtehnlogija, napomiwena{sagovornik,mogu}ejepoboq{ati rada postoje}ih institucija. Koliko brzo bude sazrevala svest o va`nosti povezivawa institucija, razmeni podataka i efikasnom pru`awu usluga, toliko }emo brzo imati univerzalnodostupnuelektronskukomunikacijus dr`avnim organima, elektronskim javnim nabavkama, ve}u dostupnost podataka o radu institucija,teve}inivokontrole. Potpredsednica Skup{tine Srbije Gordana ^omi},me|upoliti~arimasigurnonajve}iinternet jevan|elista, smatra da internet mo`e punodau~inipopitawujavnostiprocedura,dostupnosti informacija o procedurama koje se institucionalnokontroli{u,itunapomiweda je takvom vrstom upotrebe – internet nezamewiv. –Ipak,sumwamdazaistamo`epostati,upunomsmislutere~i,„sredstvokontrole“vlasti – ka`e ^omi}eva u izjavi za „Dnevnik“. – Na internetu je neizbe`na uzajamnost i otvorenost, otvorenost internet strukture je takva posebi. Slobodan Markovi}, me|utim, smatra da je kontrola vlasti mogu}a ako se postigne insistirawem na objavqivawu podataka o radu dr`avnih organa i kori{}ewem informati~ke tehnologijeusvrhuanalizeipromocijetihpodataka. –Demokratskavlasttrebalobidaimadovoqannivosvestiotomedaraspolagawedr`avnim parama mora biti transparentno i da ministrimorajubitiodgovornionimakojisuih birali.Tojestvarpoliti~kekultureinivoa zrelosti demokratije u dru{tvu. To je ne{to {tojekodnasnadostaniskimgranamaimora mukotrpno da se gradi, pre svega pritiskom gra|ana, organizacija gra|anskog dru{tva i medija–nagla{avaMarkovi}. Za takvo unapre|ewe, mo`da, imamo samo ostatakvekaukojem`ivimo.Jer,TjeriGodini DominikLakroaizPerspektive2100prednovosadskom publikom uop{te nisu mogli da se slo`eokotogadali}edo2100.godine–dr`aveuop{tepostojati. n DenisKolunyija

INTERVJU

BO@I]NE ^ESTITKE

^estitkeipaketi}i NadbiskupbeogradskiStanislavHo~evarporu~iojeuBo`i}nojposlanicidabo`i}nidani nesmejudasepretvoresamoutradicijuifolklor, jer je su{tina „za`iveti” u sebi Isusova ose}awa i qubav i „delovati Wegovim beskrajnimzalagawemzaop{tedobro”.Iakojetoporodi~nipraznik,bo`i}nedanenesmemopretvoritisamoutradicijuifoklor-pukedanezabaves prijateqimaiporodi~nogdru`ewa.Tonisusamodanidarovawa,~estitawaiose}ajnogpevawa. Sve to trebalo bi da bude samo sredstvo i put svakogaodnasdadosegneonosu{tinsko:dase,po Bogorodici, rodi kao novi ~ovek u Isusu Hristu,rekaojeHo~evar. Decinapodru~juGradaZrewaninabi}epodeqeno 5.000 poklon paketi}a za predstoje}e bo`i}neinovogodi{wepraznike,zahvaquju}ihumanitarnoj organizaciji „Samaritan’s Purse„ izEngleske,saop{tenojeizzrewaninskegradske skup{tine, pokroviteqa te akcije. Paketi}i }e biti podeqeni posredstvom socijalno-humanitarneorganizacije„Tabita“izNovogSada. Prazni~nipoklonive}suuru~enimali{anima uOrlovatu,Boto{uiToma{evcu. SrpskaradikalnastrankajesvimvernicimakojiBo`i}slavepogregorijanskomkalendarupo`eleladapraznikHristovogro|ewa proveduumiruiblagostawu.Nastupaju}i praznicinekasvimadonesuzdravqe,qubavi razumevawe,ka`eseu~estitkiSRS.

I VELIKE QUDSKE DRAME

pravdanemacenu wequdimadasebranejeustvari uskra}ivawewihovihprava.Izvesno jedaimasituac  ijauprocesima kad se vidi da sudije nepravilno primewujuzakon, pai grubokr{e propise, a skoro nikad ne odgova-

da }e krivi~no goniti postupaju}eg sudiju. U svakom slu~aju, iako bi se zagra|aneSrbijemoglore}idaimajupovi{ensenzibilitetza(ne)pravdu,evidentan je stereotip koji i daqe opstaje

raju zbog toga jer se to “pokriva” pravimanaupotrebupravnihlekova. Mislim da sudija mo`e da zloupotrebi slu`beni polo`aj i te`e povredi prava drugog u onim situacijama kada evidentno ne dozvoqava da neko ostvari svoja prava koja su svakom prose~nom gra|aninu jasna –ocewuje drJovan~evi} Tek, zbog svega toga vrhunske pravnike nije iznenadila najava mladi}evih pravnih zastupnika

kad je  re~ o parnicama – da se kod nas olako presavija tabak. To,me|utim,nikako neva`ikada jere~oprivatnimkrivi~nim tu`bama. Gra|animaje,navodidr Nedeqko Jovan~evi}, zakonom pru`ena mogu}nost da podnesu krivi~nu prijavu za dela koja po slu`benoj du`nosti goni javno tu`ila{tvo, a da privatnom tu`bom gone neka lak{a dela za koja se smatra da wi-

hov progon nije od tako velikog op{teg dru{tvenog interesa da bi se gonila po slu`benoj du`nosti. –U svakom slu~aju,nikakva razlika ne bi smela da se oseti u postupcimakojisevodepo privatnoj tu`bi, odnosno sud ne bi trebalo da bagateli{e neki predmet zato {to je preduzeto privatno gowewe. Kao {to nebitrebalo da bude razlike ni u procedualnom smislu u odnosu na postupak koji se vodi po optu`nom aktu javnog tu`ioca... Krivi~na prijava je, napomiwe Jovan~evi}, proceduralno inicijalni akt vezan za pretkrivi~ni postupak,atrebalo bi da su iuz wu pribavqeni neki dokazi da bi to tu`ilac mogao da uzme u proceduru radi provere navoda. Postupak u najve}em broju slu~ajeva pokre}e dr`avni tu`ilac,a ako on odustane od krivi~nog progona u bilo kojoj fazi postupka ili odbaci krivi~nu prijavu, mo`e ga pokrenuti i o{te}eni kao privatni tu`ilac. Me|utim, ne mo`e javni tu`ilac tek tako da odbaci krivi~nu prijavu,a da ne provede postupak u kojem }e radi provere navoda pribaviti neke dokaze Kada je re~o krivi~noj prijavi za dela za koja je zapre}ena kazna do pet godina,ukoliko se tu`ilac u roku od 30dana ne izjasni,o{te}eni kao tu`ilac mo`e da preuzme gowewe i podnese optu`ni predlog.Ipak,iskustvojepokazalodajeveoma malo qudi koji preuzmu krivi~no gowewe kad tu`ilac ne pokrene krivi~ni postupak ili kad je odustao od krivi~nog gowewa. – Zamislite da neko preduzme krivi~ni postupak protiv nekih dr`avnih slu`benika ili slu`benih lica, i izgubi spor, kakve su sve posledice.Recimo,postoji mogu}nost da onda druga strane pokrene krivi~ni postupak za la`no prijavqivawe – navodi profesor Jovan~evi}.–Uz to,treba imati na umu da su krivi~nipostupciskupi. Veoma skupi.I da se s wima zaista nije igrati. n Jaska Jakovqevi}

LADISLAV NEMET, BISKUP ZREwANINSKI

Crkvamora datiqudima veruinadu

Novosa|aniobradovali mali{aneuSubotici Na Badwi dan po gregorijanskom kalendaru, predstavnicitrimesnezajedniceizNovogSadasu obradovale mali{ane Doma za nezbrinutu decu “Kolevka”uSuboticisa80novogodi{wihpaketi}a.Tomprilikomovuustanovujeobi{aoipredsednikVladeAPVBojanPajti}.VesnaTomi}iz Mesnezajednice„GavriloPrincip”izNovogSadajerekladajeodwihpoteklaidejadasepomogne “Kolevci”idasusepotomprikqu~ilemesnezajednice “Omladinski pokret” i “Stara Bara” iz NovogSada,kaoipredstavnicigradaipokrajine. –Poredpaketi}asmosakupiliode}u,igra~ke, pelene i druge stvari potrebne deci iz Kolevke. Sve smo oprali i spremili. Odlu~ili smo se za “Kolevku” jer su tu sme{teni mali{ani iz cele Srbijei{ire–objasnilajeVesnaTomi}. PredsednikPajti}jerekaodajeveomabitnoda seuvremepraznikaposebnapa`wapoklawadeci kojanemogudaihproveduutoplinisvogdoma. n SandraIr{~evi}

7

Jer,uzemqama“tre}egsveta”mnoprkos dugoj istoriji rimo- Benedikt XVI, a on je pre godinu gojegorasituacija,aipakjepuno danaosnovaoinovoPapinskove}e katolika u Banatu, nakon vi{edece. raspada Austrougarske mo- zatuoblast.Radiseotomeda`elimodaizna|emona~inekakomonarhije,uperioduod1918.do1923.  Susreti crkvenih velikodernom ~oveku, posebno u Evropi, godine, na ovim prostorima nije dostojnika Rimokatoli~ke i bilo organizovanog delovawa ka- dapredstavimovrednosticrkvei Pravoslavne crkve doprinose tolika.Tek1923,kadajeSvetasto- vereuBoga.Znateisamidasuna tome da pitawe ekumenizma policasklopilasporazumsaKraqe- Zapadu,uvelikimgradovima,katelako ulazi u javni `ivot. Gde vinom Srba, Hrvata i Slovenaca, drale postale vi{e muzeji, nego smo sada, a gde }emo, po Va{im osnovana je beogradska Nadbisku- mesta bogoslu`ewa. Alarmantan procenama, biti idu}e godine, je, tako|e, podatak da u Nema~koj pija,kojojsupripaliivernicisa kada je re~ o toj temi? oko20postomladihneznaza{ta podru~ju Banata kao Apostolska – Svakako se mewa situacija u sevezujeBo`i}.ZnajudaseobeleAdministratura, a 1986. osnovana Srbiji.Bilojejakote{kodevede`ava,alineznajudajeonposve}en jeZrewaninskabiskupija.Ba{ove setihgodina,svedosredinedvehiro|ewu Isusa. Zato moramo dati godineobele`enoje~etvrtvekaod qaditih. Ne ide to zadovoqavajunoveodgovore.Svetserazvija,~ak wenog formirawa. O tome, ali o }ombrzinom,apunotogazavisii je i Papa na Fejsbuku i Tviteru drugim pitawima, “Dnevnik” je odli~nihodnosa.Najve}aprepreotvorio svoje naloge, radi novog razgovaraosabiskupomzrewaninkaekumenizmupomenijeneznawe pristupakomunikaciji. skimdrLadislavomNemetom. i neke na{e predrasude koje smo ponelisasobomodku}e  Sve~anu misu povodom ~etvrt veka Zrewailiihsteklitokom`ininske biskupije slu`ivota.Mislimda}e2013, li su nadbiskup budimkadajeuNi{uzakazano pe{tanski, kardinal Pesve~ano obele`avawe ter Erde na ma|arskom, 1.700 godina od Milani zagreba~ki nadbiskup, skog edikta, biti sigurkardinal Josip Bozani} nojedna{ansadasepona hrvatskom jeziku... vedu razgovori o ekume–Htelismodaverniciu nizmu. Banatu,kojipripadajuraz Svojevremenoste li~itimnarodimaijezi~izjavilidaseunepokim grupama, imaju mogu}{tovawuZakonaovranost da na svom vlastitom }awu imovine crkvajeziku ~uju misu. I jedan i ma ogleda ili polidrugi nadbiskup govorili ti~ka nemo}, ili nesu o potrebi o~uvawa nadostatak politi~ke {eg hri{}anskog identivoqe da se re{i proteta, u ovom vremenu koje blem. Kakva je situatolikopotresajukrize,ne cijasada,dalijedrsamoekonomskeipoliti~`ava demonstrirala ke, ve} i krize vrednosti. politi~kuvoqu? Znamodasesvemawemla– Nije. Od 1. januara dihvezujeubrakuisvemaDirekcija za restituciwedecesera|a.Mislimda ju nema imenovanog dije itekako bilo va`no da rektora.Nedostajupravakcenat damo na ono {to nidekretikojibidove~itavo na{e dru{tvo oseli do realizacije novog }a. Isto tako, bilo je doZakona o restituciji bro~utida~ovekovavredimovine oduzete posle nostnezavisisamoodmaDrugogsvetskograta,neterijalnog, ve} da ima nekestvarisujo{dostau {todrugo{tonaspovezuvazduhu. Na primer, poje,atojedubokaqudskasodela Srbije na delove u lidarnost. Na kraju krajekojima bi bili regiova,isolidarnostme|unarodnezanalnicentrizarestituciju,papo Reklistedajeposaocrkve da povrati poverewe u nadu i jednice.Jer,Katoli~kacrkvakao delapredmetaprematimregioni`ivot. Ima li danas tog povesvetska crkva, povezana je od Zrema.Ito}euzetinekolikogodina. rewame|ugra|animaSrbije? waninadoKejptauna,idaqedoHaNema vidqivog znaka da `elimo –Mislimdastesedotaklijedvaja.A,samciqproslave25-godine{todanapravimo.Posebnokada nog od najva`nijih pitawa na{eg {wiceosnivawaZrewaninskebiseradiowivamai{umama,jerje doba, posebno u Srbiji. Srbija je, skupijebiojedauqudimaprobudito ve}inom dr`avno vlasni{tvo. na`alost,zbograzli~itihstvari mosvestdasmomizajednicaovdeu Svake godine dr`ava to daje u zanekako ostala na strani razvoja. Banatu, bez obzira kojim jezikom kuppaorima.Akobipostojalapogovorimo. liti~kavoqa,ondabi to mogao da radi i  Sti~e se utisak da Zrewaninska bipravivlasnik,adr`aSvet se razvija, ~ak je i Papa na Fejsbuku skupija u`iva veliva bi opet iza{la na i Tviteru otvorio svoje naloge, radi novog ki ugled, imaju}i u dobro jer bi poreski pri stu pa ko mu ni ka ci ji vidu da su obele`anovac bio u dr`avnoj vawu jubileja prisukasi. Pre izbora sistvovali apostolgurno ne}e biti niski nuncije u Beogradu Orlando Kadasebiv{aJugoslavijaraspala, {tapotompitawu. Antonini, beogradski nadbiod tog vremena Slovenija je ve} u  Banatska biskupija potraskup Stanislav Ho~evar, kao i Evropskojuniji,uskoro}ejojsei `uje 1.800 hektara poqopridruge visoke zvanice... Hrvatska zvani~no prikqu~iti, vrednog zemqi{ta, a doskora –ZrewaninskabiskupijakaotaCrnaGorajedobiladatumpo~etka joj je bilo vra}eno svega pet kva,po{tojejakomlada,nepripapregovora, a Srbija jo{ nema ni hektara. Da li se u me|uvremenu daonimbiskupijamakojeimajuvestatuskandidata.Siguransamdaje ne{to promenilo? kovnu tradiciju. Me|utim, ona se na{em narodu, a sada govorim o –Nijesepromeniloni{ta.Zarazvija i nezavisno od pote{ko}a svim stanovnicima Srbije, iteka- vr{eni su neki procesi, prikukrozkojejeprolazilauovih25gokopotrebnodatinaduipodsticaj pqena su dokumenta i donete su dina, uspela je da se organizuje u za mogu}nost boqeg `ivota. Fi- odluke, ali se ~eka na potpis. smislu administracije i pravno. nansijski,tako|e,jakolo{estoji- Ali, po{to, kako sam rekao, DiUspeli smo i da re{imo pitawe mo,a~inisekaodaVladailine rekcija za restituciju nema diregistracije. S druge strane, zna`eli, ili nije sposobna da re{i rektora,ondatonemakodapotpi~ajjedneBiskupijezavisiiodqunekagoru}apitawakao{tojepo- {e.Nadamseda}enovojVladijedikojisuuwoj.Po{tosamdugoragre{na privatizacija, nezaposle- danodprvihzadatakabitidarediouinostranstvu,upoznaosampunost koja je ogromna, posebno u {itopitawe. noqudi,itojesvakakojednapred- Zrewaninu, koji je u Jugoslaviji  Va{a Bo`i}na poruka vernost.Izatosamiuspeodaprivu- bio jedan od najve}ih industrij- nicima u Vojvodini i Srbiji? ~emtegoste.Ali,opet,wihovdo- skihcentara.Tujezadatakcrkve–Nesamowima,ve}svimgra|alazaknijesamopotvrdana{egra- dadajequdimaveruinadu. nima Srbije, `elim blagoslovene da,negoipodsticajdaidemodaqe. Koliko smo duboko u krizi po- praznike,nekaosetemiriradost kazuje i bela kuga. Podaci sa po- kojuusvakuporodicudonosiro|e Biskupija se za proslavu jusledweg popisa stanovni{tva su wedeteta.Daslavimouna{impobileja pripremala pune tri goalarmantni. Gledano kroz istori- rodicama,jerjetova`no,po{tose dine: prvu godinu posvetila je ju, qudi su ranije prihvatali `i- sve mawe susre}emo za istim stoprodubqewu vere, drugu moralvot, nezavisno kakva je bila eko- lomzbogdinamike`ivota.Svima nim pitawima svagda{weg `inomska i politi~ka situacija, a `elimisre}nuNovugodinu.Neka vota, a tre}e godine bavila se nije bilo gore nego posle Drugog problemom siroma{tva, koje je namu2012.koja}ebitijo{lo{ija sve prisutnije u dru{tvu. ^emu svetskog rata. Broj stanovnika nego prethodna, bar kako govore Evrope do sedamdesetih godina ekonomskeprognoze,me|usobnaso}e Zrewaninska biskupija popro{log veka konstantno je ra- lidarnostjo{vi{eraste.Jer,mosvetiti narednu godinu? stao,usledilajestagnacija,asada `e~ovekbitijakosiroma{an,ali –Uoktobrusmo,sasvim~lanoiopadawe.Danassegovoriotome kadznadaporedsebeimanekogko vima Pastoralnog ve}a, odlu~ili dajesveskupoidaporodicazato se solidari{e, onda mu je mnogo da spremimo petogodi{wi plan nemo`edaimadete.Adeteneza- lak{e. podnaslovom“Novaevangelizacivisi uvek od materijalnog stawa. ja”. To je tema koju forsira papa n @eqkoBalaban

U


8

dnevnik

nedeqa25.decembar2011.

INTERVJU

NOVOSA\ANKA MILICA PA[I], HARFISTKIWA, NAJMLA\A ^LANICA BEOGRADSKE FILHARMONIJE

Ne bih volela da odem... S

pisak wenih nagrada gotovo je jednak broju godina kojeima,asobziromnaveliki talenat, taj broj se ne}e zaustavitininabroju`icawenoginstrumenta. Sa nepunih 20 godina najboqa je mlada harfistkiwa u Srbiji,osvojilajeEvropuipostala najmla|i ~lan Beogradske filharmonije.Nakonkurusuzaharfistu Beogradske filharmonije svirala je iza paravana a, po re~ima direktoraBFIvanaTasovca,„kadasepodiglazavesa,~lanovikomisijesamo{tonisupopadalisastolica–jer,harfistkiwakojajeubedqivo pobedila, u to vreme nije ~aknizavr{ilamuzi~kuakademiju”.TakojeTasovacopisaoNovosa|anku Milicu Pa{i}, jednu od 12 mladih`ena,velikihnadaSrbije, koje}eobele`itinarednuigodinekojesuprednamapoizborumagazina„El„. –Kadasambilamala,pevalasam u horu „Zvon~i}i”, a po{to mi se to svi|alo moj tata je po`eleo da po~nem da sviram klavir – pri~a

kla je mom tati: „Svi sviraju klavir, a po{to se otvara prvi odsek harfe u Vojvodini za{to Milica ne bi svirala harfu?”. Imala sam tadaosamgodinainisamznala{ta jeharfa.Poslepolo`enogprijemnoguMuzi~koj{koli„IsidorBaji}„,naprvi~asmeodveodedaPera. Bila sam prili~no upla{ena. Harfa i profesorka su bile tako velike, a ja mala, pa sam se i rasplakala. Jo{ gore je bilo kada je profesorka rekla da deda do|e po menezatri~etvrtsata,ajarazumela za tri-~etiri sata. Kroz suze sammoliladedudaodmahidemoku}i.Sre}om,mojaprofesorka@eqka Sponza me je smirila i ipak ostala na tom prvom ~asu. Ona je svojimposve}enimpedago{kimradomuspelaidamite,prvegodine, sve pro|e u igri. Postepeno mi je otkrivala veliki svet muzike i ovog~arobnoginstrumenta. lDok su se va{e drugarice igrale, vi ste ve`bali. Jeste li ikad pomi{qali da se malo „odmorite„ od harfe?

mijedobroi{lo,atojebilaharfa.Dalekoodtogadasamtadaznala ~ime }u se baviti, ali to mi je jednostavno i{lo od ruke, uzivala

iskustva.Mojao~ekivawanisubilavisoka,vi{esami{lanatoda obogatim svoje iskustvo, da me kolege~uju.Samaaudicijaodvijalase

Sopstveni instrument jo{ uvek samo san Harfajeveomaskupinstrument...Najpoznatijaradionicaza izraduharfijeuItaliji,Salvi,aliimaihiuAmerici. –Nemamjo{uveksvojuharfu,ave`bamuprostorijamaFilharmonije i na Fakultetu, donedavno na instrumentu starom vi{e od 35 godina na kome su moja prva profesroka @eqka Sponza,kaoimojatrenutnaprofesorkaQiqanaNestorovska, diplomirale–pri~aMilicaPa{i}.–Nedavnosmodobilidve nove harfe. Uspeh za fakultet, ogromna radost za studente. Harfakojajemenipotrebnadabihmogladaradiminapredujem,nakojojbihmogladakvalitetnove`bamiodr`avamkoncerte, ko{ta oko 15 hiqada evra, ali ja samo mogu da sawam o woj. Roditeqi, na `alost, ne mogu da mi pomognu, pa sam se obra}alamnogimakakobihnajzaddo{ladosvoginstrumenta, alidosadanijebiloodgovora.Abezvlastiteharfe... nam Milica. – Na{a kom{inica, profesorka muzike Vera HofmanMom~ilovi}, {efica je klavirskog odseka u Muzi~koj {koli „Isidor Baji}„ i kod we sam oti{lanaprvuproverusmislazaritamiostalo.Posletogsusretare-

–Naravno,de{avalose,nakratko,paharfainijebilamojaideja. Svimtimaktivnostimakao{tosu muzika,sportijezici,roditeqisu samo poku{ali da mi pro{ire vidike.A,sredwamuzi~kabilajesamo prirodan nastavak onoga {to

[ O R O M

S

sam, ve`bala i napredovala. Tako jeo~ekivanbioiizborfakulteta. Ina~e,poredozbiqnemizike,iako tokodnasnijedovoqnopoznatoi popularno, harfa se veoma mnogo koristiuxezu,popu,filmskojindustriji,atako|eiumuzi~kojterapiji. lUpisali ste se na Fakultet Muzi~ke umetnosti i na tre}oj godini javili se na konkurs Beogradske filharmonije. Za{to ste poranili? – Moja profesorka je smatrala datrebadaseprijavim,jerseaudicije za Beogradsku filharmoniju organizujuretko.Radiloseotome da je harfistkiwa odlazila na {kolovawevanzemqeibilajepotrebna zamena. Oni su tom prilikom~akiprekr{ilipravilodana konkursnemo`edasejavinekoko nijediplomiraoinemadvegodine

tako{tojeparavandeliokandidata od ~lanova komisije koja je sastavqenodsvihprvih~lanovaorkestra.Dakle,komisijajebrojnai nemaprilikudavidikosvira,samoslu{a.Sedmoronasseprijavilo,anaaudicijujeiza{lonaspet. Bilasamsigurnausebe,htelasam da poka`em najboqe sve ono {to umem.Ipak,priznajemdasambila pomalo iznena|ena kada su mi reklidasampolo`ila. lKako su vas prihvatile starije kolege iz orkestra? –Paneznam,upo~etkusamsamo gledalakakodase{toboqeuklopimuna~insvirawauBF.Trebalo mi je malo vremena, ali kolege su videle da se borim i da sam odgovorna, da imam `equ da radim i u~im.Imalisustrpqewazamojprviperiodprilago|avawa,jeripak je lak{e kad u orkestru jo{ neko

B O R O M

Slatko i gorko

U sre}nija vremena bilo je i dukata u ~esnici, al to je bilo zdravo davno, o tome se samo divanilo. Danas nam dinar jedino u ~esnici vredi oknismoizumelidaina „[“ ume da bude slatko bionamjedobarisladak med. Posle su {u{kali i decu odmalenau~ilidamedved-meda volemedidaganavekp~eleizujedaju kad im drpi{e medeno sa}e. U~ili su decu i da se ne smekrastiajo{mawedrpisati ikojebiondadetevolelovi{e med nego {e}er. Uz {e}er su oma izumeli i {taniclu, di je {taniclatusuibomboneiode meduo~in,komastupropast.I taj{e}ersevremenompodelio na beli i `uti, da ima narod o ~emudadivaniidasesporidal suboqibeliili`uti.Sladak ukusjekadgodimaoirazli~itu tvrdo}u.Udobakadjenacelom svetubiosladaksamomedinijebilono}nogtvprograma,nikom nije smetalo {to med nije tvrd. Ondak se rodio {e}er, tvrdiuspravan,samozabogate i skup ta bride dlanovi, naro~ito desni. Sotim {e}erom, zvalisugaglava,svesezavr{avalo, nije se ~ekalo na red i pravdajeutodobaimalasladak ukus.

D

Kodnasna{e}ernutrskunikonijenijenipomi{qo,znalo seodereda,trskajebilazapokrivawe krovova i da se od we pravidu kolebe za bostanxije i {lus. Mlatarali su prznice s ma~evimazbog{e}erajo{ustarodoba,i{lidagaotimaduida semalkooslade~aktamodoleko di je navek toplo. Nije ta {e}erna trska tela da raste ode kodnas,nevolenizimunislatinu.Niti{tosui{liivukli tu silnu gvo`|uriju da osvajaju {e}eraneodtrskenisuba{biliuvinklu,dugosu{e}erzvali „slatkaso“.Wimajebiloglavnodasepotuku,daotimajuada je bila i slana, ne bi marili. Tolki put prevalili pa da nekog ne xagnu s bricom, ta di to ima? Podvaqivali su nam od pamtiveka, le~ili su qude i sa {e}erom, kadgod je bio medecina.Ondaksutu,bli`enama,oko 1600.godinevidlidamo`edase kuva pekmez i da prave slatko. Dasujo{imalistaklenihfla{icai{arenogpapiradaihpovrzu, etno turizam bi do danas ve}propo,koisve{tojebilo vaqanoi~estito. Ta davna vremena niko vi{e nepamti,raznesunasbrigeod tadmorilepajesvettoizaboravio. Pamte ih samo oni {to primaju platu da se brinu o istoriji i to im je poso. Ode kod nas nam je jo{ fri{ko u glavi {ta je bilo slatko kad smo bili mali. Sad, dal smo probaliilsamoslu{alidivan o tom nije ni va`no, nekad bilo-sadsepripoveda.Lakojesad, kadimaslatki{adaihinao~i mo{ me}ati. Kadgod nije bilo poslasti~ara, bili su ode kod nas bombonxije po va{arima i ako je va{ar bio jedared godi{we, jedared se kupovalo slatkoikvit.^uvalosedabudeiza

sviraistiinstrument.Ajasamsama s harfom. Ina~e, ose}am beskrajno po{tovawe prema starijim kolegama koji su odli~ni muzi~ari.Mnogosumipomogli,„maze”me jersamnajmla|a.Recimo,kadasam se gubila u brojawu takta truba~ mijepomogaoidaoznakkadatreba da „upadnem”. I violinista mi je ne~ujnokuckaotaktostolicu. lDosta ste putovali i svirali u inostranstvu, ali ipak niste oti{li iz zemqe..? – Nisam jo{ skupila hrabrosti dazauvekodem,ainebihtovolela. Videla sam sveta, ne previ{e, ali zanekogamojihgodinadosta.Meni seipaknajvi{esvi|aovde...Iako sviznamodauslovizaradnisusrazmernionome{tomnogimladiqudiposti`u,jo{uvekmijeovdenajugodnije i nadam se da }e se mnoge stvari promeniti na boqe... ^eka}u jo{ malo. Volela bih da neko vreme svog {kolovawa provedem u drugojdr`avi,presvegazbogdopuwavawaznawaisticawaiskustva. @elelabihdavidimkakosenegde drugde radi, kao {to sam imala retkuprilikudavidimkakotoizgledauFrancuskoj. lMagazin „El” se obratio Ivanu Tasovcu, s molbom da predlo`i nekoga ko je, po wegovom mi{qewu, mlada nada od koje se o~ekuje da u narednim godinama postigne zna~ajan uspeh. I on je odabrao vas. Mislite li da je ovo dobar na~in za popularizaciju klasi~ne muzike? –Mislimdajeste,jerIvanTasovac,poredtoga{tojeveomauticajanuovojoblasti,odli~anjeimenaxeripromoterklasi~nemuzike. Tome u prilog govori da je svaki koncert Beogradske filharmonije rasprodat.Aja}useugodinipred nama pripremati za jedno zaista velikotakmi~ewe–najboqihsvetskih harfista u Blumingtonu u Americi–koje}eseodr`atiuleto2013.Volelabihdatoiskusim, kao i da zavr{im master studije u Srbiji, te da nastavim usavr{avaweuinostranstvu. n VesnaVukojev

dogodine, da dotegne do slede}eg va{ara. I kod nas je bilo mekano i tvrdo. Od mekanih se moglo birati izme|u `utog gumenog Jovice i zelene gumene `abeamalkotvr|eodtogjebilosezonskaradostzade~urliju. Sprole}a,okoUskrsasumajstoriprodavalijajcade,bombo-

smovolelizimskisladoled.Za razlikuodletweg,ovajsimogo okre}atiinatra{keadaneiscuri. Zalivali su majstori taj krem u to~iru odgore s nekom ~okoladom. Ondak prvo mora{ dagricka{tu~okoladu,paonda do|e krem pa tek ondak to~ir. Napoquvejesnegatijede{sla-

Kadgod nije bilo poslasti~ara

neko{arenavrap~ijajaja.Kad stegne zima nudili su oko Bo`i}asalone.Satimsalonbombonama uvijenim u belo i `uto zlato ispod kojeg je virio izreckanibelipapirkitilismo jelke.Tozlatose~uvalo,urednoslo`enoiispeglanonoktom od ka`iprsta, ko da je pravo zlatoaneobi~anstaniol.Uto doba smo voleli obi~ne stvari i{arenepapire.^uvalisusei ti saloni, ko i ovi dana{wi ukrasizajelke,danamtrajunekolikogodina.E,tosubilenajtvr|e bombone na svetu, zvonili su ko {oder, al su i posle par godina bili slatki. Zimi

doled,milina.Nemaveze{toje zimski,va`nojedasezovesladoled.Ondajedo{lodobabratstvaijedinstvaiposlasti~ari su imali jako komplikovana imenazanasna|o{e.Tedo|o{e smo zvali brka ili {ukrija, `ivelismopolakvekaswimaa daimpravoimeskoronikonijeniznao.Kadodestariado|e novi poslasti~ar i tog novog smoopetistozvali-brka. Utavremenadavnanijebilo gotovih kola~a. Naopako da se kadgod i{lo u du}an po kola~e il da se {trudla kupovala na par~e.Dajetakobilo,propali bijo{otkad.Kola~isusemesi-

li i pekli u ku}i. Jo{ malko ranije,kadje{e}erbiozdravo skupalopetjeftinijinegodanas,ka`udasukola~e~uvaliu kredencu,naapsecu,zakqu~ane. Nijesezakqu~avaloodlopova. Samo je baba u to doba vodila ra~una da se tro{i kolko se ima i da bude svima jednako. Svakaku}ajeimalabarpetoro dece,zatojekqu~odkola~avisio na u~kuru babine keceqe. Bilo je to vreme kad su deca slu{ala starije, kad se znalo ~ijajeposledwaikokomanduje. Kadjekogodzgre{iosvisupazarilinagomili,prutilkai{, bilo je svejedno. Ondak je jo{ va`ilodajebatinaizrajaiza{lai~okoladanijebilaosnovna hrana za generacije koje rastu.Medjei{ou~esnicu,na{i sume}alipunooraja,suvoggro`|aidinarzasre}u.^esnicaje kod nas bila najsla|i kola~. Svesuzubitrnulikolkojebilaslatka.Jelasemalkoinasilu, posle svega {to je bilo na astaluprewe.Svisubiliradi inestrpqividana|utajdinar zasre}u. U jo{ sre}nija vremena bilo je i dukata u ~esnici, al to je bilozdravodavno,otomesesamo divanilo. Danas nam dinar jedino u ~esnici vredi. Slu`i daobradujenekognovogklinca uku}iukojojsedr`idoredai tradicije. Na {oru, oko semafora,tamodiprosja~enekinovi garavi klinci, dinar vi{e nikogneraduje.Icrvenaplako ideuo~in,promovisalisunovi slatki{od2000.Valda}esenekibabaidedaizutizatunovu dvoiqadarku korin|a{ima. Ocuimaterijete{koidapokrjaju jezik i kad je spomenu. Dok bude deda i baba, bi}e i slatki{a,makar{toodavnobabevi{enenosekqu~okeceqi. Nemajuvi{ezakoganidamese kola~e, imaju il jednog il ni jednog unuka. Ne vole na{ svet daka`e„nemam“. n BoraOti}

Vesna Tumbas

SUSRETI: DR DOBITNICE NAGRA

Usavr{ `ivot i M

inulog utorka, na sada ve} tradicionalno decembarskojsve~anostiuholuBanovine,uru~enesunagradeVladeVojvodinekojenoseimedrZorana\in|i}a,prvogdemokratskogpremijeraSrbije, filozofa, politi~ara i dr`avnika,kojije(od1989)bioiprofesor Filozofskog fakulteta UniverzitetauNovomSadu.Ustanovqeneuznak se}awanadr\in|i}a,akaoposebna priznawazaizuzetneostvarenerezultatemladihnau~nikaiistra`iva~ai akademaca, i ove godine dodeqene su „\in|i}eve”nagradeudvekategorije podpokroviteqstvomVladeVojvodine,aprekowenogSekretarijatazanaukuitehnolo{kirazvoj. Glavnu nagradu „Dr Zoran \in|i} zamladognau~nikaiistra`iva~a„u Vojvodini za 2011. dobila je Vesna Tumbas, asistentkiwa na Katedri za op{teiin`ewerskehemije(napredmetu Organska hemija) Tehnolo{kog fakultetaUniverzitetauNovomSadu.Ro|enaSuboti~anka,VesnaTumbas (1977) je jo{ kao u~enica osvajala brojnenagradenatakmi~ewimaizhemijeimatematike,azapa`enojebilo i weno anga`ovawe u Istra`iva~koj stanici Petnica. Na Tehnolo{kom fakultetu Novosadskog univerziteta zavr{ila je, i to pre roka, studije Farmaceutskogin`ewerstva. BilajestipendistaAmbasadeNorve{ke, magistrirala 2005. s prose~nom ocenom 10, doktorirala pro{le godine u junu, a samo pola godine kasnije, 27. decembra, bila je jedna od trojedobitnikapriznawaVladeVoj-

NAJBOQI STUDENT UNS-

Tata-mata za

NekolikoposledwihgodinaVladaV studentaUniverzitetauNovomSadua vremenokadai„\in|i}eve„nagrade. nagra|enNemawaRaki}evi}(23),koji botikeiautomatizacije,naFakultetu desetkom!NemawajeNovosa|anin,ana nove,gdejenaprvojgodiniEvropskih (EMARO). –EMAROstudijetrajudvegodine,a {imnaFakultetuzain`ewerskenau Francuskoj,uNantu.Ovajmasterna{a dobioipismapreporuke,primilisu dij {k Ne ost nas je zna no

Nemawa Raki}evi}

jan po` ma ji ova `i Le sve vid ma


dnevnik

nedeqa25.decembar2011.

U P O T R E B A

9

@ I V O T A

SremskaMitrovicaizme|u 0,03i0,05,bezvode! arskigrad,savskokorito,vodenivetarre`esma~vanskepu- zgradamapore|animupozadinijednadodrugekaoantikviteti,una~ine.U|osmo«“Kodcrkvice”sidejomdaseodbu|ave,magle- okolonemanikog,trgjetakore}iprazanihladan,potonuoumonone, savske suvomrazice sklonimo u ovo utopqeno kafansko tonijuiti{inu.Me|utim,ono{toovojrazglednicidajeosobiti gnezda{ce. I sada s ta~ke gledi{ta {anka od cigle, izme|u 0,03 i zna~aj,nijeono{tosenawojvidi,ili,bar,nijenaonajna~innako0,05, bez vode, prime»}ujem da je kafi} prijatno, svetlo i moderno jisevidinawenombukvalnomnivou,ve}naprotiv,zna~ajovefotoosmi{qenourbanouto~i{tesaniskim~vornovatimstolovimaod grafije,dramaegzistencijezale|enauwenomambivalentnommotideblajawaistaklenimpovr{inamazasvo|enimzavesamakrozkoje vu,jesteuna{emsaznawudatiqudu,kojistakvomozbiqno{}u“posekaokrozvejavicuprovidimisti~naMalacrkvai«}elavogrmqei ziraju”nakamenojpoga~ikaonamahoviniuokru`ewukrsta,zapracve}ebezbobojnogpejza`auokru`ewu.Ijedanni~ijikeri}cino- vo,stojemetar-dvaiznadzidova,ogrizina,krhotina,mozaikaanti~ber krzna, ufitiqenog abdomena, podvijenog repa, karaku{qiv, kesirmijumskele{ine.Itome,evo,sada,navodinapomisaodaje promrzao...Mojbrat!Prosiporedcrkve.Kaonekakvafusnosta`i- SremskaMitrovicagrad~ijaje«“podsvest”zarobqenauzemqi!Ali, vota.Posmatram,sa{anka,krozlu~noizrezanistaklenizid`ivi {tajo{vidimonatojsli~icinepoznatogfotografa?VidimoizsvetuMuzejskojulici,gledamqudekakosbalonimaifla{amagla- loge,otpriliketamogdesuidanas,vidimonatpiseiznadvrataloviwajuna~esmukodcrkveiz~ijemesinganelavqe~equstikuqato- kala:Ko`ara,Emil Kunc,Kafana Bitoq...Me|utim,nevidimokaplapija}avoda.Pristi`uodranezore,itakosvakidan(ka`umi fanuKod Zlatnoj jelena!Radi.Alinijeukadru. o~evici),kaodasena~esmidelismisao`ivotailiotkrovewe. Otprilikeuistovremekadaje«“narodska”kafanaKod Zlatnog jeI kao {to se i ina~e de{ava u prepodnevnim momentima u ovalena odbrojavala {ezdesetih godina svoje posledwe dane, labudova kvim««“klupskim”kafi}imaukojeuglavnomsvra}ajugostiizkraja, pesma, zavr{nica, posledwi trzaji jedne starinske romanti~ne miprijateqi,igdeseskorosvipoznaju,zati~emozastolom(govorimu trova~ke kafanske epohe – koju je obele`io besmrtni ugostiteq imefotoreportera)ekipu`enaukafenisawu:medicinskesestrei StevaBosanac!–niklojenaobaliSavenasamojgradskojpla`itadoktoriceizobli`wegdispanzeranasadave}obrednojpauzi« “Kod dasupermoderno,betonskoistaklenozdawenakamenimnogama:recrkvice”. Gazdarica DragicaBobi},lepa,duhovita i harizmati~na `ena, zlatno-kestewasta Ma~vanka odevena u trendu, rodomjeizZasavice,`ivi preko Save u Ma~vanskoj, isamu`emZoranomodpre dve ipo godine dr`i ovu zgodnukafanicu. Istorijskiinajsa`etije uzev, sremskomitrova~ka posleratna kafanska scena,ostalajeizme|u{ezdesete i sedmadesete godineposledwegveka–pod meni nepoznatim okolnostima–bezsvogza{titnog znakanajednomod}o{kova @itnog trga, gde je pod plafonom velike prizemneku}e“Zlatnijelen”postojala kafana “Tomi}”. Me|utim, koga god da upitate u Mitrovici, svako }e vam re}i da je pod kro- Dragica Bobi} u svom kafi}u „Kod crkvice” Foto:S.[u{wevi} vomoveku}eradilakafanaKod Zlatnog jelena!Isada,doksemotamokooronulih,golubistoran“Pla`a”.Ondajeneko,nekovickast,ovu« tada“elitnu”sremje-sivihfasadaizakqu~anihstaklenihvrataobezbe|enih`i~anom skukafanuspogledomnaprovincijalMa~vuisreputacijomobavemaskom,obuzimamenekiose}ajteskobekaoemotivniodgovornasuznogsvrati{tazaraznesocijalisti~keprivredneipoliti~kedeleo~ewesagrotesknomscenografijomukojojjekafanaKod Zlatnog gacije,nazvao:Brioni,pelcerseprimio,ikakojevremeodmicalo, jelena postala Kineska prodavnica, a sama zgrada “brendirana” taMitrov~anisusve~e{}eodlazili««na Brione,svedok“Pla`a”nije blomZavodazaza{tituspomenikakulture,zakucanomporedvrata nestalaizgradskekonverzacijeiwennadimakpostao«“zvani~an”u (kineskeprodavnice),preporu~enaturistimakaojednaodznamenisvakodnevnomgovoruCarskoggrada:Brioni!RestoranukojemuzkatostinaPlavoj{traftilokalnihsvetskih~uda.Figurajelenana fuzapotrebeovereporterske“kolumne”razgovaramsadvemitrokrovuiznadvrataizme|udvekamenevazei,ispodjelenskihpapaka, va~kegospo|eMarijomBasari}Glavinovi}iSowomKowevi},ito napisanocrvenomfarbom,zapravona{krabanonaplehanojplo~i: naMarijinoinsistirawedaseba{tuna|emo(sobziromdautajreKineska prodavnica.Kafanaje{ezdesetihgodina,pri~alisumi,da storandolaziredovno),zovese“Probus”,itoodprenekolikogodineispadnedasamtojarekao,jedinauCarskomgradusijaladozore na,kadaje“Pla`a”pre{lauprivatnovlasni{tvoipromenilaime, i,samimtim,bilaposledwanadaonimzavisnicimaodkafanskerealisvetovajmitrova~kikafanskibrendidaqezove:Brioni.–«“Gde alnosti,strasnicimaio~ajnicimano}i,boemimaili,prosto,qu}emove~eras?”–“Idemona Brione!”–Ili:«“Oprostite,kakosestidima kojima se nije spavalo, i koji su jedino pod wenim plafonom `edorestoranaProbus?”–“A,mislitedo Briona...Epa,ovako,idemoglidapregrmemrakida~ekajuzoru.Bilajeto,mo`da,iposledteParobrodskom,amo`eteiVodnomulicom,donasipa,paonda...” wamitrova~kakafana~ijajeharizmautemeqenanastarimkafanKafaneimajunekusvojulogiku. skimmitovima@itnogtrga. I,dobro,ako,sada,unemogu}nosti{ireelaboracijeomitrova~“Mismoodpedesetpetegodinebilipodstanari,eno,tamoonoju kimkafanama,ostavimopostrani,madajeto{teta,sveonebirtiKunclovoj ku}i,”, ka`e mi na ulici Vladimir Klisuri}. “Bio sam je,bircuze,bifeeudubiniCarskoggrada–poputboemskog“Kristadete,alise}amse,kafanaKod Zlatnog jelena jo{jeradila,svirala”(kodbolnice)ili«“Evrope”SteveBosanca–i,akoprenbregnelisuCiganidodubokouno}...Aovazgrada,tojebiv{ihotelZvemo sva ona kiselkasta mu{ka svrati{ta, bogata ugqen-dioksidom, zda,ovdejebilakafanskaba{tasasuncobranima!” razbacanapoperiferijskimokrajcimavaro{i,ondabismomogli Na@itnomtrguvi{enemanijednekafane.Starefotografije daka`emodasuposleratnuistorijukafanskog`ivotauMitroviupore|ene sa snimcima istih motiva koje je sa~inio “Dnevnikov” ci, nakon {ezdesetih godina, obele`ili restoran «“Pla`a” (Briofotoreporter,pokazujudasegra|anskeku}eutrouglastojstruktuni) i restoran hotela «“Sirmijum”. Nova kafanska epoha Carskog ri najpoznatijeg sremskomitrova~kog trga uglavnom bar u svojim gradapo~iwesa««“Sojenicom”i“Probusom”. osnovnim vizurama nisu zna~ajnije promenile. I kao na svakoj od Pa,ipak,uveksamnekakovi{evoleotemale,familijarnegradtihstarinskih“grupnih”fotografija,inaovojuspomeni sa@itskebifee(bircuze,birtove),kojisedanaszovukafi}i,poputsremnogtrga,kojudr`imme|uprstima,nekolikomu{karacai,akodoskomitrova~kog kafi}a «“Kod crkvice”. Jednom sam u «“Nedeqnom brovidim,jednailidvedamesasuncobranima,uhva}eniukadrusa Dnevniku”,prenepunihtridesetgodina,objavioesej«“NoviSadizvelikeudaqenosti(zafotografskutehnikuonogdoba),stojepored me|u0,03i0,05,bezvode!”ofenomenologiji{ankakaonekevrste dvojekolasupregnutimkowima,limuzinesvogadoba,isviodreda, mu{kogoltara,i«pritomsam–tada,jo{,izpozicijeuqezaza{anzaustavqenogdisawa,“poziraju”gospodinufotografu,kojijesvoju kom,posmatra~aikalkulanta–naznizaoutekstu“karakterologiju” spravupostaviootprilikenapo~etkudubokoglevkagdeseulicaiz najupe~atqivijihtipovakojisevi|ajuzanovosadskim{ankovima, pravcaSabornecrkveulivautrouglastumasku@itnogtrga(tada dabihsada,ukorewenokopodnevaza{ankom«“Kodcrkvice”(nakon jo{@itnepijace).Svitiqudi,zate~enikodkrstau`eleznojograzavr{enogposla,naravno),posmatraju}isebeuo~imaonogPosmadi,o~itodaozbiqnoshvatajuovoslikawe,pakaodasuitrikowa– tra~aizprvihredovaovere~enice,ugledaonovinarakakouzima~adva crna, upregnuta u kola u prvom planu, i beli, krupniji kow {icu za nogicu, ne`no, iskreno, studiozno, s dva prsta, i staklo s upregnutukaruceudrugomplanu–osetiladaseokowihodvijanehranqivombezbojnomsupstancomprinosinepcimakaopreciznime{to va`no. I svi ti qudi, uko~eni i, da ka`emo, pripremqeni za hani~ar.I,dakle,{ankerimakojesamnekada“okarakterisao”ovaprocedurufotografisawa,zagledaniupravcuspraveza{rafqene ko:Mislilac,Inventar,Zabavqa~,Jetra{,Povratnik,Uqez,Usananogarima,nama,qudimaelektronskogdoba,~inesesme{nimi– mqenik,Mrtvac(~itaj:`ivimrtvac),dodajemsadajo{jednog:Prenaivnim,alinanekidirqiv,setanna~in.Sdruge,pak,strane,priciznimehani~ar.Dovi|ewapameti. zorjemelanholi~nopust,jerosimtihnekolikoosobaitrikowasa n @eqko Markovi}

C

{avaweusvetu, iraduSrbiji vodine,odnosnoresornogsekretarijata, kao najcitiranijih mladih istra`iva~a.Usavr{avalasenastudijskim boravcimauBe~uiRimu.Autorjeili koautor~ak38nau~nihradova,odkojihsu26saSCI liste,a~ak178putaje citirana, prema relevantnim svetskimbazamapodataka! – U ve}ini istra`ivawa koristim elektronski rezonantni spektrometarstarpreko20godinaizatonameravamdadeoparaodnagradeiskoristimoza„remont”ovogure|aja.Ostatak bismo svakako ulo`ili u novu opremu, koju smo dobili od resornog Ministarstvazarazvijawenovihmetoda,po{tonamjevrlova`naivolelibismodajemaksimalnoiskoristimo – otkriva za „Dnevnik” dr Vesna Tumbas.–Tonamjeprekopotrebnoda bismomoglidanastavimodaradimou na{oj oblasti ovakvim tempom kakvimsmoradilidosada,sobziromnismoimalinovcanamewenogzaservisiraweopreme. Podsetimo, prema propozicijama konkursazadodeluNagrade„DrZoran \in|i}”,odmiliondinara,skoliko se nagra|uje, laureat je obavezan da najmawe 80 odsto sume iskoristi za sopstveno nau~no usavr{avawe u zemqiiinostranstvu,u~e{}enanau~nim skupovima s radom i za nabavku nau~neliteratureiliopreme. –@eqamijeidaunekojinostranoj institucijiusavr{avammetodeupravozaure|ajekojekoristimonapredmetu i u na{im istra`ivawima. Jo{ nemam u vidu ni{ta konkretno, ali mogu}nostisuvelike–navodidrVe-

-a NEMAWA RAKI]EVI]

a robotiku

Vojvodineposebnonagra|ujenajboqeg alaureatusepriznaweuru~ujeistoOvegodinejekaonajstudentUNS-a ijeosnovnestudijeMehatronike,routehni~kihnaukazavr{ios~istom auru~ewenagradedoputovaojeiz\ehmasterstudija-Naprednarobotika

Sowa Trifuqesko

* *S* *T* *I* *L* *SKA* *I G R A* *Sre}na ova!* *Sre}na nova!* *Sre}na ova u ovoj!* *Sre}na nova u novoj!* *Sre}na ova u novoj!* *Sre}na nova u ovoj!* *Sre}na jedna u drugoj!* *Sre}na druga u prvoj!* *Sre}na jedna u dve!* *Sre}ne dve u jednoj!* *Sre}na ova i nova u ovoj!* *Sre}na ova i nova u novoj!* *Sre}na ova i nova u ovoj i novoj!* *Sre}ne ~etiri u jednoj teku}oj!* *Sre}no vreme je proteklo iza nas!* *Sre}no vreme je ispred nas!* *Sre}a je sada i ovde varalica.* *Za sre}u ne treba mnogo.* *A nekad ~ak ni malo.* *Nimalo!* *I* *l* *i* *ja*

U konkurenciji za Nagradu „Dr Zoran \in|i} za najboqi diplomskirad,zavr{niradnadiplomskim akademskim studijama, master ili magistarski rad iz filozofskih i sociolo{kih nauka”, odbrawen ove godineuSrbiji,nagra|enajemaster etnologije-antropologije Sowa Trifuqesko sa Filozofskog fakultetaUniverzitetauBeograduza master rad „Od telesne razlike do ‘invalidnosti‘usavremenojSrbiji:izme|udiskursaiiskustva”. Uizjaviza„Dnevnik”Sowajenaglasila da je „rad produkat wenog sopstvenog iskustva volontirawa u jednojnevladinojorganizaciji”. –Radsamzapo~elakaopersonalna asistentkiwa jednom de~ku koji nije video, s idejom da ja wemu ne{to pomognem, a zapravo se desilo da je on meni su{tinski pomogao, otvoriv{i mi potpuno vidike, za koje sad shvatam koliko su bili zatvoreni,dokjepomo}kojusamjawemupru`alabilasasvimmehani~ka, koju je mogao da obavqa bilo ko na ovomsvetu–ka`enamSowa. I priznaje da je wen master rad „nanekina~inzahvalnicatojosobi, koja je, na`alost, u me|uvremenu preminula”. –Takojeinatajna~inovanagradazameneveliko,velikopriznawe ipodsticajzanasmladenau~nikei nau~nice i najboqi na~in da se spre~i odliv mozgova. Ona je podsticajizamojdoktoratkoji}eproiste}iizovograda,iakojo{nisam upisala doktorske studije jer tra`im neku dobru stipendiju, bez obziragdetobilo.Avolelabihdabude ovde, zato {to sam na masteru imalasjajnupodr{kudoc.drZorice Ivanovi},kaoiostalihprofesora na Odeqewu za etnologiju i antropologiju... n Vesna ^eki} Foto:F. Baki}

Ilija Markovi}

ajasamizabraodaprvugodinuzavrukeu\enovi,uItaliji,adrugu}uu aosamprekointerneta,konkurisao, meidobiosamwihovupunustipenju,kojapokrivasve:{kolarinu,trokove`ivotau\enovi...–obja{wava emawa,anapitawedalinameravada taneuinostranstvuinakonmastera stavidoktorskestudije,odgovarada sada „jo{ malo daleko da bi ta~no aogdebi”,alidodajedatakvamogu}ostpostoji. IakoprveispiteuItalijiimateku nuaru/februaru, Nemawa je, naravno, o`urio„iprobaodajedanispituradi aloranijejerjejakosli~anjednomkoje imao na FTN-u”. Kako i doli~i akvom „akademskom udarniku”, poloiogajeitos29odmogu}ih30bodova! epamujeiItalija,ijezik,svi|amuse e,alisvojubudu}nosti„definitivno disamouSrbijiiverujedanamsviaovdeuskoromorabitiboqe”.

snaTumbas,uzopaskudasvakakonamerava da ostane na Tehnolo{kom fakultetuuNovomSadu.–Radimujako dobromtimukojive}imauhodannau~noistra`iva~kirad,poznativrlouspe{anutojoblasti.Jasamsepre10 godina prikqu~ila wihovim istra`ivawima,auspe{nosttograda,verujem,potvrdilajeovanagradakaoiona pro{logodi{wazacitiranost.

NAOPA^KE

VESNA TUMBAS I SOWA TRIFUQESKO, ADA „DR ZORAN \IN\I]” VLADE VOJVODINE


c m y

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

S

rbijajeskorotriputasiroma{nijaodprosekaEvropskeunije,pokazuju podaciEurostataobrutodoma}emproizvodupostanovniku.Kadajere~o realnojpotro{wipopojedincu,kojasesmatrapokazateqemkvaliteta`ivota,onajedvaipoputani`aodprosekaEU.Srbijaje,ka`upodacievopskogstatisti~kogzavoda,maweprivrednorazvijenaiodBugarske,kojaimanajni`iBDP postanovnikuuEU,alisdrugestraneimaneznatnovi{inivopotro{wenegota zemqakojajeUnijipristupila2007. Konkretno,Srbijajepobrutodoma}emproizvodupostanovnikuna35%evropskogproseka,Makedonijana36%,CrnaGora41%,aHrvatska61%.Odzemaqabiv{eJugoslavijenajboqajeSlovenijasa85%evropskogproseka.Najlo{ijepotom pokazatequnaprostoruZapadnogBalkanasuBiHsa31%,teAlbanijasa28%.Kakoseisti~euizve{tajuEurostata,odnostihzemaqanijesebitnijemewaoizme|u2008.i2010.godine.Me|utim,izpodatakaproisti~edajeSrbijapredvegodinebilaispredMakedonije,doksuse2009.izjedna~ile,alanezamenilemesta. U EU najve}i BDP po stanovniku ima Luksemburg – 2,7 puta ve}i od proseka Unije.Me|utim,kakoseisti~e,tonisuupotpunostirealnipodacibudu}idavelikibrojstranacaradiuLuksemburgu,paiakodolazenadnevnojbaziine`ive tamo,onidoprinosebrutodoma}emproizvodu.SledeHolandija–oko33odstovi-

Daleko je luksemburg

{eodprosekaEU,paIrska,Danska,Austrijai[vedska.OkoprosekasuItalija, [panijaiKipar,doksunajsiroma{nijeBugarskasa44%prosekaEUiRumunija46%proseka. Kadajere~odrugompokazatequ,realnojpotro{wipopojedincu,razlikaupore|ewusa~lanicamaEUne{tojemawa.Utajpokazatequlazinesamopotro{wa gra|ananaosnovuplataidrugihprimawa,ve}isvarobaiuslugekojutro{epojedinci,nezavisnoodtogadaliihdirektnopla}aju,iliimomogu}avavladailineprofitneorganizacije.PotojanaliziSrbijajena43%evropskogproseka,iiznadjeMakedonije(41%),aliiBugarske(42%),tetekne{toispodRumunije(45%). CrnaGorajena51%evropskogproseka,aHrvatskana56%.Prematompokazatequlo{ijese`iviuBosniiHercegovini(37%)iAlbaniji(31%). PoovompokazatequseizemqeEUmawerazlikujume|usobno.Popotro{wije 13zemaqaEUbiloizme|u95i121%evropskogproseka,doksuistetezemqepo BDPpostanovnikubileizme|u90i133%.Najboqese`iviuLuksemburgu–pokazujeiovajpodatak,pokomejepotro{wapostanovnikuutojzemqioko50%ve}aodprosekaEU.Me|utim,zarazlikuodbrutodoma}egproizvodapostanovniku, ovajpokazateqodra`avarealnusituacijuuLuksemburgujersestraniradnicikojineprebivajuutojzemqinera~unajuupotro{wu.RasponcenauEUidedotri puta-od47%iznadprosekaEUuDanskoj,do45%prosekakolikesuuBugarskoj. Srbijajesa47%prosekane{toskupqaodBugarske,kaoiodMakedonije(39%)i Albanije(43%),dokjeindeksnivoacenavi{iuCrnojGori(52%prosekaEU)i BosniiHercegovini(51%),dokuHrvatskojiznosi71%,sli~nokaou^e{koj. Ina~e,podaciEurostatauskla|enisusaparitetomkupovnemo}i,{tozna~ida sucenovnerazlikeizbrisane.Toomogu}avadaseprika`erealnorangirawezemaqapobrutodoma}emproizvoduipotro{wipostanovniku.PritomeseBDPpo stanovnikusmatrajednimodpokazateqablagostawadr`ave.Podacisuobjavqeni za27zemaqa~lanicaEU,kandidateipotencijalnekandidate,ukqu~uju}iiHrvatskukoja}e2013.pristupitiEU,kaoiza~laniceEFTAkojeimajutesneekonomskevezesaEU–[vajcarsku,IslandiNorve{ku. n EurAktiv

Samonekolikodanapopo~etkuradananovomme|uvladinomugovoruoja~awufiskalne disciplineuEU,postavqajusepitawadalijepredlo`eninacrtuop{tedobar,tedalisu sepromenemoglerealizovatikoriste}ipostoje}eevropskeugovore.„Noviugovorse`eli zbogpoliti~kih,simboli~kihrazloga”,tvrdibelgijskievroparlamentaracGiVerhof{tad. Podsetimo,dogovorosklapawume|uvladinogugovorapostignutjenanedavnomsamitu lideraEU,nakon{toseLondonusprotivioizmenamaLisabonskogsporazumajernijedobio izuze}ezasvojfinansijskisektor.Odtadasusepojavilepoliti~keipravnenedoumiceo tomekakobinoviugovortrebalodaizgleda,zatimostepenuukqu~enostievropskih institucija,kaoiosprovo|ewuwegovihodredbi.Kaozasadnajspornijepostavqasepitawe me|usobnognadzorausprovo|ewunovihpravila,jerbito,naprimer,zna~ilodaHolandija mo`edatu`iBelgijusuduzbogkr{ewapravilaodeficitu.Kona~ninacrtugovoratrebalo bidabudedovr{endo20.januara,apotpisidr`ava~lanicao~ekujuseumartu2012.

Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

E

vropska komisija je saop{tila da dr`ave Evropskeunijeoklevajudaulo`e30milijardi evrausmawewenezaposlenostime|umladima, iakobito,kakoseocewuje,podstakloprivrednirast kojijesvimaugodinamakrizeprekopotreban.Komisijaisti~edajetako[panija,ukojojjegotovo50odstomladihdo25godinabezposla,me|udr`avamakojenajvi{ezaostajuuprimenisredstavaizEvropskog socijalnog fonda. Upravo stoga su predsednik EK

evra, koliko vredi Evropski socijalni fond, bi}e usmerenuinicijativezamlade. USrbijipetinaukupnepopulacijesumladiizme|u15i30godina.Odrastalisuuizolaciji,bezodgovaraju}e dru{tvene brige, preplavqeni slikama nasiqaaliizate~eniusiroma{tvukojenisuprouzrokovali.Umestoboqeg`ivotaiizlaskaizpro{losti Srbijaimdanasnudida~ekajunabirourada.Danasod ukupnogbrojanezaposlenihuSrbiji,mladiod15do

evropske mere za

zapo[qavawe mlaDih @ozeManuelBarozoievropskikomesarzasocijalnapitawaLasloAndorpredstavilimerekojima}e poku{atidare{esituacijuukojojjenapodru~juEU 7,5 miliona mladih od 15 do 24 godine nezaposleno ilinijeukqu~enouobrazovaweiobuku. Programmeraobuhvataimladekojiranozavr{avaju{kolovawe,apodsti~epripravni{tvoireforme tr`i{ta rada. Komesar za socijalna pitawa EK LasloAndorjesvezemqeEUpozvaodaodAustrije, HolandijeiNema~kepreuzmumerezazapo{qavawe mladih.NarednegodineEK}epomo}iufinansirawu 130.000 radnih mesta u poku{aju smawewa evropskog prosekanezaposlenostime|umladimakojitrenutno iznosi21odsto.Otprilike60odstood75milijardi

30godina~ineskorojednutre}inu,odnosno27,42odstoevidentiranih. TrenutnouSrbijinaevidencijiNacionalneslu`be za zapo{qavawe ima 202.299 mladih, od kojih 22.876imafakultetskudiplomu.Pritomdr`avau buxetu,atakojepredvi|enoizanarednugodinu,nema dovoqno novca kako bi stimulisala zapo{qavawe mladih,{tozaposledicuimadasveve}ibrojwihodlazi„trbuhomzakruhom”,pasutakosrpskigastabajteri u odnosu na pro{la vremena mladi qudi puni znawaisnageispremnidaradeizamaleparekojesu mnogovi{enegoni{ta–{toimmati~nadr`avanudi. n Qubinka Male{evi}


dnevnik

nedeqa25.decembar2011.

11

MrA^NA strANA vrloG NovoG svEtA N A J V E ] E  N A U ^ N E  P R E V A R E : NAslE\EN iNtElEkt, lobAwA iz PitdAuNA i PrEsA\ivAwE tkivA

Kada teorija propada, flomaster u ruke o{tenom Aristotelu nije zazameriti{tojemislio damedpadasajutarwomrosom,panito{tojepostavioteoriju da `ivotiwe rastu iz blata kojaseodr`alasvedo1668godine. Sem {to je ~ovek bio najuniverzalniji filozof Antike i sistemati~arsvega{tojeGr~kadowega stvorila na filozofsko-teo- rijskom podru~ju ovaj mislilac bio je uveren u te svoje zablude. Metafizi~ki,kolikosemo`e. Zarazlikuodwega,mnogigenijalciivelike„glave”,okoristili su se o nauku fal{iraju}i svoja dostignu}aiotkri}a-dalizbog sredstava, mo}i, slave, sujete ili svegatogazajedno.Takojeivestda jeotkri}enovogplemenauBrazilu, kojeg je s ponosom razotkrio fotograf jedne turisti~ke agencije,obi~nala`,ponovoujavnost aktuelizovala pri~u o velikim nau~nimprevarama.NasimuliranimfotografijamaHozeKarlosa Meirele{a pleme je prikazano kao tek otkriveno, iako ti qudi stvarno `ive mimo civilizovnog svetazawihseznajo{davne1910 godine. Svoju poluistinu ovaj pronalaza~pravdaoje`eqomdasvetupoznasaplemenimakojasuugro`ena od strane halapqive narastaju}e civilizacije,anezakakvufinansijski atraktivnu pa`wu turisti~ke ma{inerije. Kako god, pa`wajeprivu~ena,adaliovidomorociupauzamasnimawaigraju{ah i kartaju remike, odgovori}e nam ve}unekommomentuGuglmapa. Elem,zanajve}unau~nuprevaru dr`ise„otrki}e”~ovekaizPitdaunazbogkojegjesvetskapaleontologija bila 40 godina na pogre{nom putu u izu~avawu razvoja praistorijskog ~oveka. Par~e lobawekojeje1908.pozdravqenokao ba{onakarikakojajenedostajala izme|u~ovekaimajmuna,iskopana uPitdaun  uiEngleskoj,uvr{teno jeuprvojpolovini20.vekaunaci-

P

Novinarima je (i) 2011. bila godina opasnog `ivqewa, i to je o~ito po visokom broju ubijenih novinara - svejedno da li politi~kim turbulencijama koji su bili prisutni od Tunisa do Toronta ili u ratu narko kartela u Meksiku. Ono {to je, me|utim, nepoznanica je - koliko ih je ta~no stradalo? Prema podacima Komiteta za za{titu novinara , tokom ove godine zabele`eno je 43 slu~aja smrti novinara za koje se utvrdilo da su bile u direktnoj vezi sa obavqawem novinarskog posla, dok je jo{ 35 slu~ajeva pod istragom CPJ. S druge strane, Reporteri bez granica navode da je tokom 2011. ubijeno 66 novinara. Me|utim, organizacija PEC oti{la je i daqe, pa je prema wenim podacima ubijeno 106 novinara , ukqu~uju}i i 20 koji su stradali tokom „arapskog prole}a„. Razlike u podacima nastaju zbog toga {to svaka medijska organizacija ima svoju definiciju pojma „smrt povezana sa obavqawem posla”: organizacija PEC me|u `rtve ubraja i one za koje se sumwa da su stradali u tim okolnostima, dok CPJ primewuje daleko stro`ije kriterijume za svoje godi{we izve{taje. I Reporteri bez granica najpre utvr|uju motive smrti, pa tek onda objavquju da li je smrt povezana s poslom ili nije. Slu~aj smatramo potvr|enim samo ako smo razumno uvereni da je ubistvo novinara u direktnoj vezi s oni {to je radio/la, recimo, u unakrsnoj vatri ili tokom izve{tavawa sa nekih demonstracija, saop{tavaju u CPJ. Na{im izve{tajima nisu obuhva}eni novinari koji su stradali u avionskim ili automobilskim nesre}ama, ukoliko te nesre}e nisu namerno izazvane.

onalno blago Velike Britanije. Tek1950.nau~nicisusavremenom tehnikom ustanovili da je to, u stvari,vilicamajmunaprika~ena nadeoqudskelobawe,asvejezamuqanodabiizgledalostarije,u gorepomenutoAristotelovoblato. Drugomestobizauzeobaksuzni JanHenRi{ekkogasumilimetri delili od Nobelove nagrade na osnovu wegovih la`iranih trdwi kako je na~inio revolucionarne pomake u sjediwewu supreprovod-

ti~arVilijanSemerlinofarbao svog mi{a, samo s nekim drugim ciqem.Naime,naovajkrajweoriginalan na~in dokazao je mogu}nosttransplantacijetkivabezobziranagenetskuraznolikostdavaoca i primaoca tkiva. Tako je na mi{asabelimkrznom“presadio” tkivomi{asacrnimkrznom,prosto ko pasuq, tkivo belog mi{a ofarbao je crnim flomasterom. Nesre}nu sudbinu posle otki}a prevare, ovaj nau~nik na SloanKeteringinstitutuzaistra`iva-

Afera Pitdaun: E, da su znali da prou~avaju vilicu majmuna...

nika i nanotehnologije. Ispostavilosedaseogledinemogureplicirati, da je evidencija o esperimentimaunekimnesre}nimokolnostimnestalaidajeuwimakori{}ena kopija istovetnog termalnog {uma, {ta god, Ri{ek je ostao bez o~ekivane slave, uvre|en. Kao {to se snala`qive dame dosete pa na mestima izguqenog laka(nekepo~izmama,nekeponau~arima)upotrebeflomasterkao najeftiniji resurs koji dr`i stvar,takojenaistina~inigene-

njerakazape~atiojeodlaskomnapsihijatriju. Mo`da jo{ jedan slu~aj za psihijatrijuustvrdiojedajednojaj~ani blizanci nasle|uju istovetni koeficijentinteligencije,{toje naknadnodokazanokaototalnaneistina. Britanskiom psihologu ser Sirilu Bartu tako su posle wegove smrti 1971. otki}a poglawena falsisikatom. Iako nikom ta~nonijejasno{tajebiomotiv ovom psihologu da obmani ~ove~anstvo u slu~aju blizanaca, ve} wegova druga la`wa tvrdwa kako

jeinteligencija75postonasledna osobinaizgledaimajasnijipovod. Ovajpionirbritanskepsihologijedabipoduprosvojuteorijuovezinasle|ivaweinteligencije,name{tao je podatke istra`ivawe odsredine~etrdesetihdo1966,~ime je u~vrstio britanski klasni sistem. Drug Marks se okre}e u grobu. Listi nau~nika-varalica pripada i David Baltimor, koji kao profesornaRokfelerUniverzitetu u Njujorku, 1975. objavio otkri}e metoda za uzgajawe }elija rakauepruveti.Zbogogromnepotencijalne va`nosti objavqenog rada, i ne slute}i prevaru, NobelovkomitetuStokholmu,ne~ekaju}i potvrdu rezultata od drugih nau~nika, iste godine mu je dodelio Nobelovu nagradu za medicinu.Po{tonikousvetunijemogao duplirati objavqene rezultate, ispostavilo se, a i wegovi asistenti su posvedo~ili svojim laboratorijskimzapisima,dajeBaltimorfalsifikovaosveeksperimentalnepodatkeouzgajawu}elija raka u epruveti. Red je bio da primqeni novac i nagradu vrati Nobelovoj Fondaciji, ali to nije u~inio. Zavelikeprevareopu`ujusei najve}i nau~nici koje je istorija ~ove~anstvauspeladapribele`i. Tako je eksperimente koje je opisaoosniva~modernenau~nemetodeGalileoGalilej(1564-1642),danaste{koponovoizvesti,pamnoginau~niciverujudaisamGalileotonijeu~inio.Aotacmoderne astronomije, Johan Kepler (1571-1630), doterivao je nau~ne prora~une kako bi dokazao svoju teoriju da se planete oko Sunca kre}upoelipti~noj,anekru`noj putawi. Mnogo posle slu~aja kada mu je jabukaispodjednogdrvetapalana glavu,aonodmahotr~aoinapisao studiju „Matemati~ki principi filozofije prirode”, doznalo se

VESTI

Godina kada su ubijali novinare

Ove godine poginulo je 66were novinara, od, wih izve{tavaju}i o „Arapskom Sixty-six journalists killed mnogi this year manyizve{tav of themaju}i covering Arab prole}u”, ratu bandi Meksiku ili politi~kom polit nasiqu u Pakistanu urmoil in Pakistan Spring revolutions, gang ucrime in Mexico, ori~kom political turmoil Arrested uahp{eno 1,044 1.044 Attacked napadnuto 1,959 1.959

Veracruz Dr`ava Verakruz, state, Meksiko Mexico

DESET MESTA OST DANGEROUS T EN MNAJOPASNIJIH ZA MEDIJEFOR M EDIA P LACES

Journalists ubijeno 66 killed: 66 Kidnapped: 71 kidnapovano 71 Fled their izbeglo iz svoje zemqe 7373 country:

Deraa, Homs and i Damask, Sirija Damascus, Syria SanaaÕs Trg berzeChange u Sani, Square, Yemen Jemen

Kairski trg rg CairoÕs Tahrir, Tahrir Egipat Square, Egypt Abiyan, Abidjan, Obala slonova~e Ivory Coast Misrata, Misrata, Libija Libya

Mogadishu, Mogadi{, Somalija Somalia

Khuzdar, Kuzdar, Pakistan

Manama, Bahrein Bahrain Manila, Manila, Cebu and Kebu i Kagajan de oro, Cagayan de Oro prestoni~ke oblasti, metropolitan areas, Filipini Philippines

81 64

63 53 38

36 28

2007: rat u Iraku 75 60

66 57

40 32 31

23

25

2011: 20 reporters killed Ubijeno 20 reportera report era na Middle SredwemEast, istoku, in twice as dvostruko many as invi{e 2010nego 2010

1995 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 2011 Source: Reporters Without Borders

Picture: Getty Images

U Jemenu ubijeno sedam qudi Bezbednosne snage i pristalice predsednika Jemena Alija Abdulaha Saleha ubile su ju~e sedam demonstranata na jugu glavnog grada Sane, gde su u~esnici protesta zaustavqeni u poku{aju da do|u do Salehove rezidencije.Premabolni~kimizvorimaiizjavamao~evidaca,ubijenojesedamprotivnika Salehovog re`ima, a vi{e desetina demonstranata je povre|eno kada su bezbednosne snage ispalile suzavac i koristilevodenetopoveuobra~unu svi{ehiqadaqudikojitra`e da se Salehu sudi, prenosi AFP.Demonstrantisuuzvi-

kivali „Bez imuniteta” u{av{i u prestonicu tokom mar{a kojijepo~eonekolikodanaranijeugraduTaiz,200kilometaraju`noodSane.Tokomdemonstracija,premare~imao~evidaca,~ulisusepucwiizvatrenog oru`ja. Poruka demonstranata odnosi se na sporazum koji Salehugarantujeimunitetodkrivi~noggowewazbogwegoveuloge tokom vi{emese~nog nasilnog sloma demonstracija. Ukolikoodesavlasti,Saleh}ebiti~etvrtiarapskiliderkojije nakon masovnih protesta bio prinu|en da ode sa politi~ke scene.

U Nigeriji vi{e od 60 poginulih

K ILLED (1995-2011) J OURNALISTS UBIJENO NOVINARA (1995-2011) 86

dajeIsakWutn(1642-1727) doterivao  brojke kako bi daove}ute`inusvojojteo- riji gravitacije. Nau~nici su ustanovili da je ‘prilagodio’ svoje prora~une brzini zvuka kako bi odgovarali wegovoj teoriji. Uglavnom, istina je da nam Mesec ne}e pasti na glavu,barnezaovogna{eg `ivota. Takodolazimodokraqa umova Alberta Ajn{tajna (1879-1955)kogatako|eoptu`ujudajeplagijator,prvo od wegove kwige pa do Na|e{ pleme, naj~uvenije jedna~ine u digne{ lovu fizici E=mc2. Kwigu je navodno plagirao od deveUleto1971.godine,dokjeujugosito~toriceraznihnau~nikana noj Aziji besnio krvavi rat, u tropskoj poqurelativitetazajedno ki{noj{uminaFilipinimaotkriveno sa prora~unima Mileve je miroqubivo pleme Tasadaj, {to bi u Mari}iMajkaGrosa,ajedprevodu zna~ilo „plemeniti divqaci”, na~inu od Poinkarea koji koje je `ivelo kao u kameno doba. Goli jetoizveoprewega.Naduiliodeveniuoskudnesukwiceodorhi{u mu stavqaju i da je podejina li{}a, pripadnici plemena spaslerazvodaodMileveMavali su u pitoresknim {piqama te se ri}1915.dosvojesmrti,za hranili vo}em, korewem i insektima. 40godina,wegovdoprinos Govorilisunerazumqivjezik,vodilisu nauci–ravannuli. qubavanerat,tepostalisimbolizguNakraju,zaprimetitije bqenog raja. Ubrzo su postali medijska ~iwenicudazarazlikuod senzcaija,owimasupisani~lanciuvorecimo sportista, umetnide}imsvetskimmagazinima,snimanidoka ili ekonomista koji kumentarciipisanekwige.Aonda,1986. svojeprevareskupopla}agodine, dva su radoznala novinara spoju, nau~nici prolaze i viznaladapripadniciplemenaTasadajza{enegodobro.Nijedanjo{ pravo`iveudrvenimku}ama,nosefarza svoju obmanu nije zavrmericeigovoreprepoznatqivimlokal{iouzatvoruiakosupokunim dijalektom... No, glavni junak jedne {ali prevariti naj{iru odnajve}ihnau~nihprevara,~ovekkoji javnost.Nemalibrojjezaje„otkrio”pleme,ve}jesasa35miliona dr`aosvojeposloveivelidolaraprikupqenihzaza{tituTesadaja kezaradedoksuseistrage iharemomfilipinskihdevojaka–poberazvla~ilepoinstitucijagaouKostariku. ma, a eventualno te ponekogzadesiojegubitakstatusa ili privremena restrikcija sasvimwenim~udesima,zdravijii u~estvovawaunau~nom`ivotu. du`i`ivotuznovuepohumediciJedino{tonamodovihprevara ne a i mawi ra~un od Elektrovojostaje je ma{ta da su neka od tih vodine, jer bi se struja prenosila fantasti~nih otkri}a stvarna. bezgubitaka. Imali bi novu epohu tehnologije nAleksandarLatas

Najmawe 61 osoba je poginula u vi{ ed nevn im suk ob im a snagabezbednostiijedneradikalne islamisti~ke sekte na severu Nigerije, saop{tile su vlasti.Sukobiizme|u~lanova sekte poznate kao Boko Haram i zdru` en ih snaga policije i vojske po~eli su u ~etvrt ak u dr`avm a Born o iJobenanasever oi s to~n om uglu Nigerije koji se grani~i sa Kamerunom, ^adom i Nig er om, javil a je agencija AP. Najmawe50qudipoginulojeusukobimaugradovimaDamaturui Potiskumu u dr`avi Jobe, saop{tila je policija. U Majdugur ij u, pres ton ic i dr` av e Born o, nei m en ov an i radn ik mrtva~nice rekao je da je naj-

mawe 11 tela dopremqeno sa ranama iz vatrenog oru`ja. U borbamaudr`aviJobepoginula su najmawe dva vi{a policijskaoficira,doksuudr`aviBornobombardovanetricrkve. Pripadnici sekte Boko

Haram izveli su u protekloj godiniserijubomba{kihnapada na nigerijsku vladu, u poku{aju da primene strogi {erijatski zakon u zemqi u kojoj `ivi 160 miliona qudi, hri{}anaimuslimana.


nedeqa25.decembar2011.

dnevnik

c m y

12

otovodesetdanasvetskimedijisuprepuni senzacionalnih informacija o preminulom vo|i Severne Koreje Kim Xong Ilu, sinu„Ve~itogpredsednikaKimIlSunga“,utemeqiva~akomunisti~kogure|ewanaKorejskom Poluostrvu. Prva reakcija je bilo iznena|ewe {tojepredsedniknajmonitorizovanijezemqena svetuumro,adanijedantajniagentnijetosaznao prezvani~nogsaop{tewa. Ova~iwenicagovoridovoqnokolikoCIAi ostaleobave{tajneslu`beraspola`upouzdanim informacijama o prilikama u Severnoj Koreji. Sledilogi~nopitawe:akonisupredvidelismrt KimXongIla,zakogaseznalodajepre`iveoinfarktidaimaozbiqnihzdravstvenihtegoba,kako onda mogu da pri~aju uverqivo o nuklearnom programuilitrzavicamaunutarvojnogicivilnogrukovodstvaSeverneKoreje?^inisedajedinikojimogudapru`everodostojneinformacije otome{tasede{avanaseveruKorejesuJu`nokorejci,budu}idaseradioistomnarodu. Jedanaestodnevna`alostjeprilikadasesvetuponudi„raspakivawe“diktatureKim,koja}e kako je javqeno pre}i u ruk e Ilovog najmla| eg sin a, nedovoqn o isk usnog Kim Xong Una. On }e biti tre} i u niz u predsednikaizoveporodice.Od^au{eskua,preko Milo{evi}a, Sadama, Mubaraka, Gadafija, do AsadailiMugabea,svetska glasila koja daju logisti~ku podr{ku liberaln om kap ital iz mu i globalizaciji,ni{tanisu promenila u svom na~inuborbeprotivdiktatura. Diktatori se i daqe opisuju kao fanatici koj i su u svom ludil u uzrokovalismrtinesre}u desetina hiqada ili miliona sunarodnika. U isto vreme diktator i `ive bur`ujski i gomilaju ogromna bogastva za sebeisvojurodbinu.Pojedina zapadna glasila, po ovom {ablonu, tvrde dajeiKimXonIlimao ra~une sa stotinama milio n a dol ar a. Tre} i obrazactakvogpisawajeste tvrdwa da se narod boji diktatora i posle smrti, pa tako i severokorejskinarodmetani{e i histeri~no pla~e tri puta na dan kako  bi pokazao lojalnost Dragom vo|i.Uslu~ajuKimIl-sungatose~inilosamo jedanputdnevno,pi{uuglednisvetksidnevnicipozivaju}isena„pouzdaneizvore“.Ovotri putaumestojednomtrebalobidabudedokazkako je Xon Il poo{trio diktaturu u odnosu na svogocaIlSunga. Po takvim {ablonima izve{tava upravo onaj deosvetske{tampekojisvesrdnopodr`avarazne intervencije ameri~ke armije ili NATO-a protiv„antidemokratskihre`ima“,odIrakai AvganistanadoLibije.Pritomsmatrajudasene bavepropagandomnegoinformisawem.Zawihje propagandajedinoto{to,recimo,korejskaTVi {tampaopisujekakojenadansmrtiDragogvo|e iprirodazaplakalatako{tojekrenulanevi|enaoluja.Posmatranosastrane,pisawesevernokorejske{tampezaistadelujekaopreterivawe, aliakotouovomtrenutkuodgovarastawuduha nacije–nekatakobude. PapaBenedikt16.jeovihdanakonstatovaoda jedana{wafinansijskakrizazapravoposledica moralne krize. Hri{}anski je da se kada neko umrezaboravesvinesporazumi.Ju`naKorejai Japan,dvasusedakojisunajvi{etrpelizbogpolitikepreminuloglideraizPjongjanga,na{li su modalitate da izjave sau~e{}e, ne porodici Kim,negonaroduSeverneKoreje.Ameri~kaadministracija kao da ne razume veli~inu takvog gesta. Nije sa~ekala ni pokop, a ve} predla`e raskoliprevratradi“{akedolara”. SmrtXongIlaotvorilajeneospornoprostor zamnogestrategijepreure|ewaKorejskogPolu-

G

ore~imabiv{egpredsednika Poqske, vo|e legendarnog pokreta„Solidarnosti”,nobelovca Leha Valense, niko zasad nema dobruidejuotomekakobitrebalo daizgledanovisistemkojemsvet danate`i,kojio~ekuje.Nitizna kakobitrebalodaizgledatanova politika, nova ekonomija, novi razvoj... – To, sigurno, nije kapitalizam, ali nije ni ovaj tip demokratijekojuimamo.Oninisudobri,nisuvi{euredu.Aneznamo na kojim temeqima da gradimo nove odnose. Naime, sve ovo {to smo dosad imali, funkcio- nisalo je u pro{lom veku. Ali vi{enefunkcioni{e.Ovo{to imamo - ovaj kapitalizam i ova demokratija - vi{e nisu dovoqni – rekao je Valensa u ekskluzivnom intervjuu zagrba~kom „Globusu”. Zavas,zava{ugeneraciju, da li je demokratija ono u {tajo{verujete?

P

POZAJMQENIINTERVJU:LEHVALENSA–KAPITALIZAMIDEMOKRATIJAVI[ENISUDOVOQNI

Svetujepotrebnanovaideja –Jeste.Verujemuwu.No,onase sastoji od tri elementa o kojima moramo da razgovaramo: prvi je pravo–slobodniizbori,drugije u~estvovawe qudi u politi~kim procesima, a tre}i je pitawe debqine~ekovnekwi`ice.Trebada pogledamokoverujeukojielement demokratije. U Poqskoj postoji pravnadr`avaisvakomo`epostatipredsednik,odnosnou~estvovati  u politi~kim procesima. No, kad do|emo do ~ekovne kwi`ice, tu smo jo{ u problemima. Imamo demokratiju, ali je pitawe kakvu. Ikakvu`elimoubudu}nosti. Koja je altenrativa sada{wemsistemu? –Uvekmo`ebitiboqe,alimoramo shvatiti da je do{lo vreme potpunog otvarawa jednih prema

drugima.Mismoizmislilitehno- potrebno.Damekrivoneshvatite, lo{ke igra~ke zbog kojih su nam negovorimooduzimawuidentitedr`ave postale premale. Danas ta ili suvereniteta, ali mislim zbog toga mi vi{e da treba da se donepoznajemogranigovorimoorazliPogledajtekako ce.Pitawejejesmo kamaEvrope,kako li dovoqno zreli bitanovaEvropa izgledaPoqska!U za sve te mogu}notrebalo da izgle`ivotunebismo stikojenamsepruda. Ali ona mora sti g lito l i k oda `aju,ilijepotrebdado`iviodre|eno jo{ borbe da se izgradimokolikose ne promene, sada izgradilosada,ito jesazelovremeza svetouskladi. Sadmoramokreupravozahvaquju}i to.Nemo`esedonuti prema ostvaga|atidasesociEvropskojuniji rewuidejekojusmo jalne slu`be, oduvek imali, a to zdravstvena zaje stvarawe jedne Evrope. Narav- {tita,saobra}aj,obrazovawe,pono,nemislimovdenajednujedin- reskapolitika...tolikorazlikuju stvenuevropskudr`avu,alitreba odjednedodrugeevropskedr`ave. da se integri{emo na svim onim Ne smeju da postoje tako velike razlikamanakojimajetomogu}ei razlike izme|u dr`ava ~lanica

EU-a kao {to danas postoje. Ba{ kao {to razumemo sve promewene znakove na putevima, tako unutar Evropskeunijemoramorazumetii zajedni~kezakoneiodredbe,imatizajedni~kepolitike.Tesuteme zanasbitneizatojedinonatajna~inmo`emoi}idaqe. Jedinstvena, integralna Evropa bila je va{ san. Za{to onanijesvimaprihvatqiva? – Zato {to je dosad sna`niji uvek te`io slabijem. Mi smo se pretuklistakvimaiborilismo sezasvojaprava,alidanasjejo{ prisutna situacija da ja~i misle da mogu podmititi slabije, da }e ih prevariti ili iskoristiti. Problemje,zapravo,utomeu{to nemajutransparentnustrukturu,i zatouvekmo`etedamislitedavas

ona druga strana `eli prevariti ili vam u~initi ne{to lo{e, iskoristiti vas. I zato ni mi u Evropijednidrugimaneverujemo. Mislimo da nam neko drugi `eli uzeti prava, da nam `eli oduzeti dr`avu, na{ ponos, dignitet. Jer, takojedosadibilo. TunovuEvropukojustevi gradilidanasizmamouobliku Evropske unije. Hrvatsku sad ~eka referendum na kojem }e gra|ani odlu~iti ho}e li ili ne}eu}iuUniju.[tabisteim visavetovali? – Pogledajte Gdawsk! To je sasvim dovoqna poruka. Pogledajte kakoizgledaPoqska!U`ivotune bismostiglitolikodaizgradimo koliko se izgradilo sada, i to upravo zahvaquju}i Evropskoj


dnevnik

nedeqa25.decembar2011.

13

POKU[AJ „RASPAKIVAWA SEVERNOKOREJSKE DINASTIJE KIM

Nova{ansa zapomirewe dveKoreje ostrva.KinaiRusijakojesudecenijamabilevelikapodr{kakomunisti~komre`imuuPjongjanguizainteresovanesudasnovimlideromnastave takvu,akoneiboqusaradwu.Japanje,posleprirodnihnesre}akojesuzadesileovuzemqu,`eqan miraipoboq{awaodnosauregionu.

Narod Ju`ne Koreje mo`e imati dvojaka o~ekivawa.Verovatnove}inarazmi{qaosklawaju bodqikave`iceiminskihpoqaizme|useverai juga.Imame|utimionihkojipomirewesaPjongjangomvidekao{ansudaKorejskoPoluostrvo postane mo}na, jedinstvena zemqa, koja bi ovla-

Dejvid Kameron: de~ko s Itona „~ita” s usana naroda

PITAWE ZA KVISKA – [TA JE GORE POPULIZAM ODOZDO, ILI S VRHA NADOLE

Odmahijednostavno, pakakobude M

Komunizam po religijskom obrascu Kada god se pomiwe Severna Koreja, na pameti mi je novinarka Tanjuga Milica Jovaneti}. Ona je, kao ~lanica jednog beogradskog folklornog ansambla, posetila polovinom osamdesetih godina pro{log veka Pjongjang. Popovratku,ispri~alamijedajezavremeboravkatamoimalakaodoma}inajednogobrazovanog i pristojnog mladi}a.  Tokom prijema kodKimIlSungaMilicajeimala~astdase rukuje s „Ve~itim predsednikom“. Wen doma}in je to posmatrao sa udaqenosti. Po zavr{etku prijema, pri~ala je Milica, wen doma}injojjepri{aoizamoliodajepoqubi.Objasniojeda,po{toseonarukovalasvo|om,poqubiv{iwuionostvarujekontaktspredsednikom. Tada sam se slatko smejao wenoj pri~i, komentari{u}ikakojemomakzapravosamohteo dajojseudvara.Po{tonijeznaokakodruga~ije,izmisliojesjajnupri~u.Danas,kadavidimo scenekakodecaiodraslipadajupoulicamaod bola,po~iwemdaverujemdajere~ofenomenu vrednomsvakepa`we.Izna{eguglajetomo`da pretu`na posledica indoktrinacije. Uostalom,naukave}imadostasaznawaotome da su diktatorski re`imi najstabilniji tamo gdedogmadelujenadru{tveneodnosekaoreligijskiobrazac.

uniji.CelasePoqskagradi.Mi tosaminikadanebismomoglinapraviti.Ekonomskismoidaqejaki,nismoupaliukrizu.Postoje, naravno, razlike, izme|u zemaqa Evropskeunije,alimiimamodobr kvalitet `ivota, dobar standard, {to ne zna~i da ne postoji siroma{tvo. Ima i toga, ima u Poqskojqudikojinemajudovoqno, ali nikada u wenoj istoriji, ~akninakonDrugogsvetskograta,nijesetolikogradiloiradilokaodanas. Bojite li se za opstanak Evropske unije? – Nemamo drugog izbora nego biti u woj. Pitawe je samo kako }emodaqegraditiEvropskuuniju i koje }emo tro{kove u tome imati. Ali, alternative nema. Nije pitawe ho}emo li se {iriti,negokako}emose{iriti,kako }emo se daqe ujediwavati. To je neizbe`no. Pitawe je samo imamo li dovoqo iskustva i `eqe da se u taj projekat upustimo

dala i nuklearnim programom (ili ga ve} ima). ZarazlikuodwihVa{ngtonvidisamosvojciq: dakontroli{eatomskiiostalivojnipotencijalSeverneKoreje.Natajna~inbiseSADna{le i sa isto~ne strane tik uz rusku i kinesku granicu. SevernaKorejajedanasjednaodnajsiroma{nijihdr`avasveta,alisamo}nomarmijomod1,2milionavojnikanaoru`anihdozuba.Pretpostavqa sedaposedujehemijskooru`je,bakteriolo{kii nuklearniprogram.Procenujesedaimadovoqno plutonijuma za izradu {est do sedam atomskih bombi, ima oko hiqadu raznih raketa dometa do 3.000 kilometara. Pretpostavqa se, tako|e, da imaizme|u2.500do5.000tonahemijskihsredstava kao {to su: antraks, sarin, fosgen i drugo. U sastavuartiqerijskogoru`japretpostavqaseda imaoko3.500tenkova,antitenkovskihraketa,raketnihrampiioko11.000protivvazdu{nihtopova.Usastavumornariceima92podmornice,43raketna broda, 492 patrolna ~amca, amfibije, brodovemawihdimenzija,glisereidrugasredstvaza borbunavodi. Kim Xong Il je, me|utim, bio veoma sumwi~av prema ameri~koj administraciji. Stalno je prebacivaoVa{ingtonudanijeiskrenipregovarasamo dabigasvrgnuosvlasti.Sasvimjesigurnoda}e,poslepadakomunizmauEvropiiraspadawaSSSR-a, izolovanikomunisti~kire`imikao{tosuSeverna Koreja u Aziji ili Kuba u Latinskoj Americi, moratidaprihvateputreformi.Otimprocesima, me|utim,mora}edaodlu~enaroditihzemaqa. n PetarTomi}

OK, neka je britanski interes u EU prvenstveno erkozi“ho}edanamuvedu„^etvrtirajh“–listomsuogla{avalenaslovnicebitanskihta- ekonomski,aliistotakoUnijanijesamoekonomska bloidapro{lenedeqedogovornema~kekan- zajednica,negoiprojekatpovezivawadru{tava,wicelarke Angele Merkel i francuskog predsednika hovih zajedni~kih vrednosti, zasnovan na solidarnoNikoleSarkozija,dazaradspasavawazajedni~keva- sti, mirovnoj inicijativi, po{tovawu qudskih praluteipoquqaneevrozoneuvedumehanizmepoo{tra- va... sistem me|uzavisnosti u kojem se zajedni~ki revawabuxetskeifinansijskedisciplinezemaqa~la- {avaju konkretni problemi. Svo|ewe cele pri~e na nicaEvropskeunije.Apodpovi{enomemocionalnom za{titu„svognaroda“odmalegrupeoligarha,politi~keeliteievrobirokrata,kojibidaodwegaotmu temperaturom,odu{evqeninarodjeslaviopovratak bilokakavuticajnaodluke–abezpredo~avawatom ekonomskogsuverenitetanaOstrvo,po{tojebritanistom„malom~oveku“kojesuekonomskeposledicetaskipremijerKameronstaviovetonapredlogosovine kvog~ina,jakobrkapopularnostspopulizmom.Svetu Berlin–Pariz.Britancivelikomve}inomve}odavprocesuglobalizacijepostaojenatolikoslo`ennano gun|aju da su „zahtevi Evrope nerazumni“, da im ~invi{estrukopovezan,dajejednostavanizlazakiz Brisel name}e birokratska pravila i da zbog ~lanteigre–skop~ansitekakokrupnimposledicama. stvaUjediwenogkraqevstvauEUispa{taju. Ipak,dana{wipopulistiterajusvoje.Zanimqivo Tako je Kameronova odluka postala ~as nacionaljedalistomdolazeizvi{ihslojeva,poputKamerona nog trijumfa i prilika za provaqivawe antievropiliMarinLepen,vo|eNacionalnogfrontauFranskihose}awa:mo`daizbog~iwenicedajeposledwi cuskoj,kojajeupro{lonedeqnom„Dnevniku“jetkoobputkadasuseBritanciizja{wavalio~lanstvuuEU jasnilasvojauverewa–daagentiglobalizacije`ele bilojo{daleke1975.godine,paje~vr{}epovezivawe daporobenarodekrozEvropskuuniju.Powoj,potpuuevrozonutamojo{uvekprili~nodalekoodprihvanosuupoliticiizbledelepodelenalevoidesno,ajatawa jedne takve ideje. Tek, prema anketama, ~ak 68 Britanaca `eli referendum, a za Kameronovo „ne“ ~ajazizme|u„wenognaroda“ionihopasnih„drugih“. Alikudabiizolovana„planetaFrancuska“?Marin, Evropijeoko60postoispitanika.Samo19odstowih kojaje,ina~e,bilaadvokat,`iviuzamkukojijeweizjasnilo se za ~vr{}e povezivawe i daqe evropske nomocu@anMariju,pokloniojedanindustrijalac. integracije,putSjediwenihDr`avaEvrope. Populizamje,elem,postaonajja~aideologijaokreNagla popularnost Kamerona, „de~ka s Itona“ tj. nutaprotivglobalizacije.Danaspoprimaiprizvuk presti`noguniverzitetanakomejebritanskipreminekakve„pri~eoidentitetu“,okretawaprotivonih jerporeklomizvisokogdru{tvastudirao,odjeknula kojibida„otmunesamopravaodnaroda“,negoiwegoje,me|utim,iznena|uju}ejerjeuvelikim{trajkovivevrednosti,glas,mi{qewe,svestosebi...Atosu,po maprenekolikonedeqagotovodvamilionaBritanapravilu,„oniizliberalneelite“kojizastupajuintecabilo–protivwega.Tako|e,jo{uvekjesve`ese}aresevelikogbiznisa.Natajna~injelansiranaitema we na proleto{we nerede, kada su po~etkom avgusta o „dve Amerike“ u predsedni~koj kampawi Xona izbile masovne tu~e, pqa~ka{ki pohodi i nemiri s EdvardsaizDemokratskestranke,oradnicimaprotiv rasisti~kim prizvukom u kojima je stradalo petoro multinacionalnog neokorporativizma. Ali ta retoqudiugradovima{iromKraqevstva,akojejeKamerika~ujeseuAmericiisdesna,nasesijama^ajanke, ronprevladao~vrstomrukomipolicijskomakcijom– pokretakojijepostaoinkubatorzaidejerepublika{tosumumnogizamerili.Mo`datiistikojimudanacaotkakosudemokratenavlasti.Oni~estokorinastap{u.Prvaktorijevaca,me|utim,sadajeponovo steretoriku,umestoklasi~neklasnedefinicijekaisplivaonapovr{inupoputnekakvognovog„ocanapitalizma,„ekonomskihslobodaprotivsocijalizma“, cije“, na talasu uga|awa kolektivnim ose}awima. zakojioptu`ujupredsednikaObamu.USADje2005. Ali,pitawejekolikoduga~kogdahatawegovapoliosnovanaiAmeri~kapopulisti~karenesansa,a2009. tika.Vo|akoalicionihpartneraliberalaNikKleg Ameri~kapopulisti~kapartija. otvorenojeprotivtakvogKameronovogpoteza,buduU~emuje,dakle,popularnostpopulizma?Izgledau }idalideribritanskogbiznisawegovvetodo`ivqatome{todanasnajboqepaleparolekadasetvrdida vajukaosamoubistvotrgovine,koja40postorazmene jetanakslojelitesuprotstavqenosiroma{enimmaostvaruje upravo s Unijom. Nezadovoqan je i Siti, sama.Alira~vawepo~iweve}spitawem–{tadaqe? berzaifinansijskosredi{te,jerbismrtevraimala Kadanekoobe}asigurnopre`ivqavawe,hranu,stanokatastrofalneposledicepoBritance.Kobiakose vawe,zaposlenost,socijalneservise,besplatno{koGrcivratenadrahmua[pancinapezete,kojebipolovawe,zdravstvenoosiguraweiredistribucijuprisle eventualnog nestanka evra odmah devalvirale za hoda...toprevi{evu~enasocijalizam,aznamo{taje vi{eodpedesetpostozbogwihovihprezadu`enihdrswimbilopo~etkomdevedesetih.Sdrugestrane,ka`avnihkasa–uop{tekupovaoskupubritanskurobu? da do|u na vlast desni~ari kojima je u politi~kom Francuzi i Nemci? Oni isti koji sada nisu dobri re~nikuglavnisubjektnarod,toprevi{epo~iweda partneri? smrdi na nacionalsocijalisti~ki program, koji je u Jednostavno, britanska proizvodwa je velikim deme|uratnomperioduu20.veku,doguraodo–katastrolom zavisna od investicija i potra`we iz EU. Brife Starog kontinenta. Nema~ki populizam okrenut tanski veto u trenutku kada je 26 drugih zemaqa EU protivvladeivelikogbiznisamobilizovaojetada, „za“,nemo`eadaneuti~enasvakodnevnoposlovawe tokomvajmarskogperioda,bessredweklase,zala`u}i sevropskimpartnerimaikaobumerangmo`edadovese za odlu~nu politiku i jednostavna re{ewa. I to dedoantibritanskihose}awauEvropi.Atobiimaznamokakosezavr{ilo. loporazneposledicepoindustrijunaOstrvu.Vo|a Izato,dokjepolitikekojarazmi{qaoposledicaopozicije Ed Miliband je zato Kameronovu odluku ma,trebalodabidara~unasodbranomevra. ozna~io kao diplomatski debakl i marginalizovawe n ReqaKne`evi} Britanije.

VESTI MitingopozicijeuMoskvi

svi zajedno. Neki ka`u da je dovoqnosamoslobodnotr`i{tei ekonomija, drugi da je nu`no da delimozajedni~kevrednosti.No, mi danas nemamo lidere koji bi nas u tom smislu poveli. Imamo politi~are, ali wima ne verujemo,nesledimoih.Moramoudru-

{tvu prona}i tu jednu klicu, to zrnokoje}esekrozmanifestacijepokazatinoveidejekoje}enas daqevoditiubudu}nost,una{em razvoju. Moramo prona}i tu iskru. Iz we }e iza}i qudi koji }epovestiupromene. n BiseraFabrio

Protestni miting gra|ana i opozicije „Za po{tene izbore” odr`anjeju~enaProspektuSaharovauMoskviuzu~e{}evi{edesetinahiqadaqudi,kojisudemonstrirali zbog rezultata parlamentarnihizboraod4.decembrai pobede vladaju}e Jedinstvene Rusije.MitingjeotvorioVladimir Ri`kovizPartijenarodneslobode koji je pro~itao rezoluciju protestaukojojsetra`iostavka predsednika Centralne izborne komisije Vladimira ^urova, odr-

`avawenovihizbora,istragasvih nepravilnostinaodr`animizborima i registracija novih politi~kih partija. On je, tako|e, pozvaookupqenedaneglasajunanarednim predsedni~kim izborima zaaktuelnogpremijeraikandidata Vladimira Putina. Najvi{e ovacija demonstranata dobio je poznatiblogerijedanodorganizatora mitinga Aleksej Navaqni kojijeporedostalogrekaodaverujeda}e„slede}egodinedo}ido mirnepromenevlastiuRusiji”.

EUzabrinutaza Timo{enkovu Visoka predstavnica EU za spoqneposloveibezbednostKetrinE{tonizrazilajezabrinutostzbogodlukeApelacionogsudauKijevukojijepotvrdiopresudubiv{ojpremijerkiUkrajine JulijiTimo{enkonasedmogodi{wuzatvorskukaznu.„Selektivna primena zakona u slu~aju Timo{enkoveneostavqamestasumwidajepoliti~kimotivisana”, ocenio je predsednik Evropskog parlamentaJe`iBuzek.


nedeqa25.decembar2011.

c m y

14

dnevnik


dnevnik

nedeqa25.decembar2011.

15

ZEMAQSKI DANI TEKU

A

Mestoobi~no, vremeegzoti~no

saddobroobratitenaono{to }u vam danas ispri~ati, jer }e to biti rekapitulacija svih ovihna{ihnedeqnihdru`ewaipone{tooplanovimakakobitoiubudu}e trebalodaizgleda.Imave}i35,pai vi{egodinakakosenaovimstranicamarazgovaramo–dopisujemose,dozivamo,slu{amoilineslu{amo,odgovaramo ili ne odgovaramo, sla`emo seili`estokoprotivimo,sva|amoi mirimo...ausvakomslu~ajurazgovaramo.Paseosobaodpera–bioonpisac iliguska-nakrajuzapita:kakvimtonomili,nedajBo`e,oprezom,respektomistrahom,amo`dainekimumi{qenim ili ba{ i zaslu`enim autoritetom treba da se obra}a ~itala{tvuakojeonounajboqemslu~aju6070,akoneicelih80procenatamla|e odwega,kojemjeetove}i58,i„sti`ejesenpozna“. A sve je to po~elo mnogo nevinije, kako vaqda i po~iwe sve ono ~emu se krajanevidi,painesluti~ak.Imo`etevisadmeniverovati,painemorate,alibiosamja,uonodavnovreme kad su se Sloveni doselili iz zakarpatskih stepa na Balkan, Savu i Dunav preplivali i zaustavili se u ovoj panonskoj „doqi“ da na~as osu{e ga}e, pa utom i zaboravili kud su to zapravokrenuli,iliuonajo{starija,drevnijavremenakadjezemqajo{ bila vla`na od posledweg, ali ba{ velikog, biblijskog potopa, bio sam, velim jedno – i to ne ba{ kratko – vreme~akimla|iodve}ine~italaca „Dnevnika“,jersamimaosamodvadeset,paposlenekakonenadanoiiznebuha21,22,23godine...akadjeumro Onaj tek sam napunio 26. I onda sam uglavnomsamoizve{tavaosanekihjakova`nih,anaro~itosportskih,doga|aja koje su posle po kancelarijama, kafanama,berbernicamaisportskim igrali{tima komentarisali radni qudiigra|ani.Ponekad~akipo{tenainteligencija.Akojetakveuop{te ikadaibilo. Sve daqe je pro{lo kao u romanu „Tatarska pustiwa“ onog talijanskog {mekera Dina Bucatija, kojeg su svi novosadskiudvara~iisrcolomciznalinapametdoksenijepojavionekiba-

lavi Holden Kolifild u Selinxerovomromanu„Lovacu`itu“(da,mipotomciba~kihpaoranikadnismoizgovorili ta~an naslov „Lovac u ra`i“) jerjetasirotiwskara`bilamaltene egzoti~nabiqkaumoruna{ih`itnih poqa,„umoruqubaviinapu~inisna“, kako je tad na Beogradskom prole}u pevao li~no Ser|o Endrigo, onaj legendarni car festivala u San Remu do{ao je u Beograd glavom i bradom, pevao na Prole}u, bio lep skoro kao \or|eMarjanovi},amijo{uvekimalicrno-beletelevizoreijatonikad ne}upre`aliti.Eto,iPinkijevideo Titau`ivo,ajaniSer|aEndrigaukoloru,negosamouc/btehnici. Dakle, u toj „Tatarskoj pusitwi“, kaoiusvakojdrugojpustiwiiliu`ivotimana{impustim,mirnim,jednoli~nim,ravnim...nijesede{avaloni{ta 40 godina, koliko je na ivici te pustiwe jednom karaulom zapovedao poru~nik \ovani Drоgo. Na to me je, na 295. strani svoje ~uvene monografije„Dunav“,podsetio,aliizasrce ujeo Klaudio Magris, jednom mo`da i izmi{qenom re~enicom: „Jedan Talijankoji`iviuNovomSaduka`edase ose}akaoporu~nikDrogoiz‘Tatarskepustiwe’,urowenutromoi{~ekivawene~ega{tonesti`e.”Akadsuse posle ~etiri decenije Tatari zaista pojavili, tog sad ve} ostarelog i sasvimonemo}alogporu~nikasuupravo krozvratanazadwojstranitegrani~nekaraulepronosilidofijakerakojigajevozioustara~kidom. E,uvrediomejeMagrisjerjasetakoneose}amsamoumomNovomSadu. Ili mi lepota i sigurnost zavi~aja prostonedajudavidimishvatimda je ovde u pitawu vreme, a ne mesto. Dakle,pi{e{izdanaudan,godinama, sveteiste`ivotnepri~e{totisve mawe na `ivot li~e, a one u o~ima i glavama novih ~itala~kih pokoqewa postaju ve} toliko romanti~no anahrone,dasuve}i~udesne,egzoti~ne, ako ne i nau~no fantasti~ke skaske iliistinitelegende,zakojevi{eni o~evidacwihovisavremeniknijesiguran da su ne{to vi{e od legendi ikada i bile. Moja koleginica Sowa Jovanovi}saRadioNovogSadajeve}

odavnoobjavilaputopisnu kwigu sa oksimoronskim naslovom„Egzoti~naVojvodina“.Da,naslovjeoksimoronskizasvakogkoprevididajeikodweukwizizapravoegzoti~nopostalovreme,kojegsejedva i mi stariji se}amo, a ne mesto, koje jedvaiprepoznajemo. Kako u 21. veku ~itaocima da objasnim da je u mom detiwstvu u selima sadve-trihiqadeku}aiporodicabilojedvapardesetina~asovnika,dase ~ovek koji je „znao na sat“ uva`avao kaonekokojevideosveta,bio~akiu JNA, tako da je gotovo pismen. Da su slova~keima|arskedoma}icekadkuvaju jaja znale koje molitve i psalme trebakod{poretada~itajudajajebuderovitoil’tvrdo,ana{e`enepsalme mahom nisu „naizust“ znale, pa su kuvale – odoka. Pa je tako kasnije nastaoizraz„jajenaoko“. OndasmosaSlobomiJulomproputovalidvedecenije,kaokadsedne{u vozBeograd–Bar,dajutile`ajidok protrqa{o~ive}siuSutomoru.Ada sisedawuuistompravcuvozao,ceo dan bi u`ivao u lepoti tvoje otaxbine.Danajvi{esmoinajboqesmopisalidoknijebiloo~emudasepi{e. Dok vreme nije isko~ilo iz zgloba i doknismopostalisavremeniciihroni~arisvegaisva~ega.Ukojem,kaou onomVagonuLipremamoru,vremeza tebestane,ilitepregazi.Ukojem„godina pro|e, ali dan nikada“, kako je napisao, ili boqe re}i zavapio, na{ veliki@arkoLau{evi},tajna{nezaboravniKawo{Macedonovi}. Jasamidoonomadpisaokao1974. godine,svedoksamopo~itaocimanisamprimetiodasepone{toipromenilo. Velim – pone{to, jer ja se na primernisamuop{tepromenio.Prema SVOM NEPODEQENOM mi{qewu jaidaqeplivamodli~no,kaoipre~etiri decenije kad sam maturirao, samojeDunavpostaotolikoneshvatqivo br`i da mi zaista nije jasno kako todageografi,geolozi,geostratezi, pa~akiseizmolozinisunasvazvona objavili–jertomeniuop{tenesluti nadobro. n \or|e Randeq

PISMO„DNEVNIKU”IZPARIZA

Budu}nostnovinarstva utalentovanomjeperu n Pi{e:

Du{an Simin

e} nekoliko godina {tampane novine gotovoucelomsvetumu~i pitawe kako sa~uvati {to vi{e~italacauvremeinterneta i specijalizovanih informativnih portala. Platformezaprijemvesti{irese od mobilnih telefona do elektronskih tableta (ajpoda). Elektronske novine (epres) preuzele su {tampanim izdawimamilione~italaca,i sve ide do te mere da neka istorijska izdawa, pogotovo prekoAtlantika,inera~unajuvi{eubudu}nostinarotacionema{ine.Promenanavika nadolaze}ih ~italaca je `estokai,verujese,jo{jete{kodasepredvidikudasavtaj trendvodi. Prvareakcija{tampebila jeonomaddakreirasvojesopstvene sajtove kao „produ`etak”» {tampanim izdawima. Statistikekojesepojavqujuu posledwe vreme, pokazuju da ve}inanavigatoranainternetutra`iistoono{toseve}i nalaziu{tampi:iscrpnu,pre svega ta~nu i originalnu informaciju. Vlasnici novinskih koncerna otuda po~iwu dashvatajudasajtovinisusamoprodu`etak{tampanogizdawa,negoioriginalanizvor informacija. Tako u Francuskoj najvi{e pose}eni sajtovi nisu vi{e onikojiinsistirajunadopuni postoje}ih naslova, ve} izvo-

V

rioriginalneure|iva~kepolitikesvrhunskimnovinarima i, pogotovo, istra`iva~kimtemama.Dokazsu,naprimer, ameri~ki Slate (www.slate.com) i francuski Mediapart (www.mediapart.fr),onlajndnev-

strane nekolicine francuskih zna~ajnih novinara. Najpresepojaviladvomese~narevijaXXI.Wenaspecijalnostje objavqivawe reporta`a vrhunskogkvaliteta.Sve{tone staneudnevne,aliinedeqne novine, ovde na|e svoje pristalice.Kogodjemakarisamo

niciukojima~itamonesamo {ta se doga|a u svetu i oko nas,negoi{taseizatihdoga|aja dubinski krije. Stil pisawajevrhunskiiprostorobrade zauzima onoliko mesta kolikosamatemazaslu`uje,e dabibilarasvetqenasasvih va`nijihstrana. Da je ~italac `eqan pre svegadobrognovinarstvaane samo informacija (ista informacija danas je zahvaquju}inovimtehnologijamanadohvat ruke), dokazuje nekoliko eksperimenata pokrenutih od

iz znati`eqe pro~itao prvi broj,postaojeodani~italaci vatreni pobornik novinarske nestandardizovane reporta`e.Tekzahvaquju}iizdawima XXI-a shvata se da su teme reporta`a u drugom planu kada je novinar britak i vi{eu- gaon, otvoren za zapa`awa, pravavezaizme|udetaqaiop{teg utiska. Mnoge nas teme nebi~aknizanimaledanisu iza{leispodperaovihnovinarskih majstora. Broj prodavanih primeraka prelazi ve} stabilnubrojkuod45.000pri-

meraka,{toseocewujekaoveomadobrozatuvrstupublikacije. Drugi primer `e|i za vrhunskimnovinarstvomnalazimou~asopisu6mois („6meseci”, s obzirom da izlazi dva puta godi{we), posve}enom najboqim radovima novinarskih fotografa. Vi{e od 800 fotografija razmilelo sa na 330stranicai~italacihguta kao da o ve}ini doga|aja koje predstavqaju nije do tada ni{taznao.Takoje,recimo,broj posve}en `enama (Vek `ena glasitematskiokvir)otkrio svetruskihKozakiwa,Dankiwukojaseboridaspasebolesnunepalskubebu,`eneiznekada{weg sovjetskog bloka kojedanasnegujustareosobeu Italiji...LoranBekarija,direktor revije, mo`da najta~nije obja{wava povod na{eg teksta: „«Mi ne idemo za „vru}im”aktuelnostima,onimkoje`iveritmominterneta,ve} zapri~amakojeotkrivajuXXI vek”. I6mois seprodajeubezmalo50.000primeraka. Trebajo{dodatidaoverevije ne mogu da se kupe u prodavnicama novina. Vaqa oti}idonajbli`ekwi`are,{to nije uvek usput. Ali jeste dokazdavrhunskonovinarstvou {tampanimizdawimaimajo{ lepihdanapredsobom,koliko god konkurencija brzinom i tehnologijamauzimalamaha. (autor je {ef deska na francuskom Kanalu 5)

HEDILAMAR:HOLIVUDSKAZVEZDASMOZGOMINOVATORA

Lepa,opasna iprepametna amisliteogro~enuAnxelinuXolikako12.septembra2001.godine,danposleteroristi~kognapadanaAmeriku,usvomnotesuskiciranacrt novog, sofistikovanog i ubojitog projektila kojim }e napasti sedi{te zloglasne teroristi~ke organizacije AlKaideiwenogvo|uBinLadena.Zatim zamislite da se Anxelin nacrt poka`etakoinovativnimdadovededonapretkautehnologijioru`jaibudeprete~e komunikacionih tehnologija za 50 godina. Upravo to se dogodilo holivudskoj zvezdi Hedi Lamar, junakiwi filmova „SamsoniDalila”i„Zigfildovedevojke”, najlep{oj `eni na svetu ~etrdesetihgodinapro{logveka.Sredinomseptembra1940.godinenacisti~kepodmornice su potopile brod pomo}u kojeg se poku{aloevakuisatidevedesetorobritanskedece{kolskoguzrastauKanadu.Tragi~nikraj mali{ana,kojisuizgubili `ivote u hladnoj vodi severnogAtlantika,u`asnuo je tada 27-godi{wu Hedi Lamarionajeodlu~ilada dasvojdoprinosborbiprotivnacizma. No, za razliku od niza holivudskihseksbombikoje su svoj otpor mra~nom Hitlerovom re`imu izra`avale poziraju}i za kalendare ili pose}uju}i savezni~ke vojnike na boji{tima, Hedi Lamar povukla se u svoju radnu sobu i napravila nacrt za daqinsko upravqawetorpedima.Wenizumje1942.godine patentiran,autkanjeudana{wukomunikacionutehnologiju. Ovo je ukratko sadr`aj kwige „Hedy’s Folly: The Lile and Breakthrough Inventions od Hedy Lamarr, the Most Beautiful Woman in the World„Ri~ardaRodsakojajenedavnoobjavqenauSAD.Ri~ardRods,publicista koji se specijalizovao za kwige o ameri~komnuklearnomdobu{tomujedoneloPulicerovunagradu1988.godine,prou~iojeve}objavqenekwige,aliiistra`io dosad nepoznate zapise o Hedi Lamar. Na kraju je to sa`eo u zanimqivu pri~uojedinstvenojkombinacijiglamuraikreativnostikojisukrasiliLamar. PravimimenomHedvigaKisler, Hedi Lamar ro|enaje1914.godineube~kojjevrejskojbankarskojporodici.Kaodevoj~icamnogojevremenaprovodilaudugim {etwama s ocem s kojim je delila intereszatehnologiju.No,ve}kaotinejxerka,Hedvigajeotkrilasvojustrastprema glumi.Prvifilmsnimilajesa16godina,anakonnekolikonezapa`enihuloga 1933.godinezabqesnulajeuprovokativnom~e{komnemomfilmu„Ekstaza”. Mlada filmska zvezda Hedi zatim se udala za Frica Mandla, proizvo|a~a oru`jaijednogodnajbogatijihAustrijanaca. No, ubrzo je shvatila da je taj braksputavajerjewen14godi{wistariji suprug insistirao da se odrekne gluma~ke karijere. Posesivnom Mandlu smetaloje{towegovumladu`enusmatraju erotskim simbolom pa je dobrim delom wihovog ~etvorogodi{weg braka otkupqivao kopije filma „Ekstaza” i zatimihuni{tavao. Nisu se slagali ni politi~ki, jer je Mandl bio oportunista sklon desni~arima. Na ve~ere je ~esto pozivao nacisti~kegenerale,ajednomje~akugostio iBenitaMusolinija.InteligentnaHedviganatimdru`ewimadoslovcejeupijalanacisti~ketajneopodmornicamai projektilima.Iakosenijeslagalasmu`em,HedvigajeodMandlamnogonau~ilanesamoooru`junegoiobrojniminovacijamatogvremena. –Imaojenaj~udesnijimozaknasvetu. Nijebiloni~ega{tonijeznao–-zapisalajekasnijeosvommu`u. HedvigaKislerMandlnije`elelada jesmatrajutrofejnom`enompajenekolikoputapoku{aladapobegneizzlat-

Z

nogMandlovogkaveza.Jednomse~aksakrila u bordelu. Mandl je na~uo gde se skrivawegovabuntovna`enaido{aoje ubordel.Dabiizbeglamu`a,Hedvigaje spavalasjednimklijentomubordelu. Nakona~anodlazak,pak,odlu~ilase 1937.godine,pokupilajesvojnakitikrznaipobeglauPariz,azatimuHolivud gde uzima glamurozno ime Hedi Lamar. O~aranwenimizgledom,filmskimogul LuisB.Majernazivaje„najlep{om`enom na svetu” i daje ugovor u studiju MGM.Hediseubrzoudajedrugi,azatim itre}iput:dosredine{ezdesetihnare|alaje{estbrakova. Zawenupolutajnukarijeruinovatora bio je presudan susret s avangardnim ameri~kim muzi~arom Xorxom Antelom.HediLamarjeupoznao1940.godine najednojve~erikodprijateqa.Kadasu seuskoroponovona{li,LamariAntel

susaznalidadelesli~nestrastiprema inovacijama.Obojesu,tako|e,bili`estoki protivnici Hitlerovog re`ima: Lamar je bila zgro`ena tragedijom Jevreja,aAntelusunacistiubilibratau Finskojjo{ipreulaskauratsaSAD. Iako nisu imali formalno tehni~ko obrazovawe,obojesubilivrlokreativneosobe.Lamarjeodprvogmu`amnogo nau~ilaooru`judokjeAntelbiobiv{i ameri~kiinspektorzamuniciju.Glumicajekompozitoruubrzoiznelasvojenacrte oko daqinskog upravqawa torpedomiwihdvojeizradilisuplankakoda dajusvojdoprinosborbiprotivnacizma. Umestoholivudskihpijanki,dvojeumetnikaiinovatora,ve~erisuprovodiliu domuHediLamar,ta~nijeuwenojradnoj sobi.Ipak,Ri~ardRodssedvoumiooko togadalisuLamariAntel,kojisuoboje bili u braku, imali qubavnu aferu. Naime,HediLamarsvi|alisusevisoki mu{karci,aAntelje„biovisokkaomuzi~kiinstrument~elo”. BezobziranatodalisuLamariAntel bili qubavnici, zajedni~ki su do{lidosvognajpoznatijegizuma:sistema za za{titu komunikacije pomo}u mewawa frekvencija. Taj sistem je koristio 88 frekvencija koje su se mewale po obrascuupisanomnarolizasamosviraju}iklavir.Akooda{iqa~iprimalac signala poseduju isti obrazac, mogu da komuniciraju za{ti}eni od ometawa i prislu{kivawa.Izum,kojije1942.godinepriznatuAmeri~kompatentnojkancelariji, bio je u po~etku namewen za{titiradio-navo|enihtorpeda.Uprkos po~etnom entuzijazmu, ameri~ka vojska nijeiskoristilawihovpatent,noRods tvrdidajeinovacijaumetni~kogtandema Lamar-Antel utkana u tehnologiju kojanamdanasomogu}avamobilnetelefone,Xi-Pi-Es,Wi-Fi iBlutut. XorxAntelumrojeiznenada1959.godineodsr~anogudara,dokjeHediLamar preminula 2000. godine u 86. godini. Za razliku od Antela, koji za svoju inovacijunikadanijedobiopriznawe,Lamar jetrigodinepresmrtidobilaPionirsku nagradu, priznawe koje neprofitna organizacijaElektronikfrontirfondej{ndodequjezapostignu}auelektronici. Wen ro|endan 9. novembar u Austriji i [vajcarskoj obele`ava se kaodaninovatorstva. n Tawa Rude`/E. P. H.


SPORT

nedeqa25.decembar2011.

c m y

16

dnevnik

Bokserskispektakl zapri~uipam}ewe

NanadBorov~anin sasuprugom

V

erujemodajeutisakve}ineonihkojisuumalojdvoraniSpensa prisustvovalispektaklukojisuprirediliNenadBorov~anin iNemacLarsBuholcdaseboksuSrbijuvra}anavelikavrata. Pro{lesutridecenijeodvremenakadasunasMateParlovi MarjanBene{,aposlewihiSlobodanKa~ar,uvelikombrojudovodilinatribine,pajeivi{eod3.000gledalaca,sme{tenihna krcatim tribinama novosadske sportske lepotice, sa~inilo izvanredandekor,dostojanslavnetradicijeiistorijeovogsporta. Gledaju}inastupBorov~aninaiBuholca,nametnuoseutisakda sugledaocimoglidavidekakobitoizgledaome~izme|upreranopreminulihMateParlovaiXoaFrejzera,dasu,70-ih,ukrstilirukaviceuborbizatituluprvakasveta.NikolaBorov~anin, zaglavuvi{i,zatvorenogkontragarda,sadesnicomisturenomnapredilevicomspremnomdausvakomtrenutkuuputidirektulice protivnika, i Buholc, opu{tenog garda, u stalnom treptaju i te`wi da u klin~u nadoknadi nedostatak u visini, do~arali su namatmosferuvelikogbokserskogduela,ukojemsugledaocido krajanapetiispremnidapodr`esvogqubimca,ukojembiwegov ataknagovestiojuri{napobeduserijomudaracaieskiva`a. SpravomjeNenadBorov~aninopreznou{aoume~.Delovaoje kaoje`,sklup~aniuverenusnagusvojihbodqi,koje}epo~etida ViktorSalaiiManeMar~eta

IlijaBozoqac

NenadPeruni~i}

dejstvujuuodre|enomtrenutku,kadaprotivnikbudeobnemogaood stalnihkretwinapred,uvelikoj`eqida„jednimzamahom�navu~eprotivnikanakatastrofalniprevid.Gradiojepozicijuiskupqao poene u stilu pravog {ampiona, svesnog svoje vrednosti i adutakojimauporniprotivnikne}emo}idaodoli. Analiziraju}i u~inak rivala u ringu, u prvih pet rundi, nametnuo se utisak da }e, ukoliko me~ potraje svih 12 rundi, na{ {ampionostvaritipobedusavelikombodovnomrazlikom.A,onda,ose}aju}idapublika`elibojuareni,Borov~aninjekrenuo ubitkudoposledwegdaha,demostriraju}isnagu,ve{tinuiume}eistinskog{ampiona.Unarednetrirunde,raznovrsnimudarcimanajprejeuzdrmao,potomizveona~istinuprotivnika,kruni{u}i odli~nu taktiku i spremnost tehni~kim nokautom u 8. rundi, dovoqno ubedqivo za potvrdu titule prvaka Evrope u VBOverzijiukruzer(lakote{koj)kategoriji,koja}einadaqe ostatiuSrbiji. Publika se u maloj sali u rekordnom broju okupila da bodri svogqubimca,aonjojjeuzvrationanajlep{iinajboqina~in,na na~inzbogkogajeboksidobioepitetplemeniteve{tine. JovoGali} Foto: FilipBaki} ZvjezdanVidakovi}iGaborZalek

DraganMarkovi},IvicaDa~i}iVelizar\eri}

MarselGirkei MilanPiperski

NenadPagonis

TadijaKa~ar


SPORT

c m y

dnevnik

U SUSRET PRELAZNOM ROKU

IVojvodini Katai zanimqiv Od zavr{etka jesewe fudbalske polusezone, interesovawe javnosti s terena preusmereno je na aktivnosti uprava na{ih najboqih klubova. Igra~i su na zaslu`enom odmoru, a klupski ~elnici u punom su zamahu s obzirom da se pribli`ava po~etak prelaznog roka (startuje 9. januara idu}e godine). Ispipavaju se pulsevi `eqenim igra~ima, kao i apetiti wihovih sada{wih ekipa. Mediji su ovih dana puni vesti o “sigurnim” odlascima i dolascima, pa ~itaocima i navija~ima nije ni malo lako da izme|u redova protuma~e koliko su odre|eni transferi sigurni, a koliko su plod `eqa. Zna~ajan prostor u medijima dobili su sada{wi i biv{i igra~i Vojvodine, {to i ne ~udi ako se zna da je novosadski klub postao vi{e nego konkurentan na srpskom (i ne samo wemu) tr`i{tu do ju~e jo{ nedohvatnim Partizanu i Crvenoj zvezdi. Da je ova tvrdwa realnost potvr|uje interesovawe stranih ekipa za pojedine fudbalere novosadskih crveno-belih. Naravno, tu pre svih mislimo na

Tokom proteklih dana u medijima je forsirana informacija kako je nekada{wi napada~ Novosa|ana Aleksandar Katai na meti Crvene zvezde. Beogradski tim ni ne krije da je zainteresovan da na pozajmicu iz Olimpijakosa dovede brzonogog fudbalera, ali na{i izvori tvrde kako se u trku, vi{e nego ozbiqno, ukqu~ila i Vojvodina i kako se i samom Kataiju ova mogu}nost veoma dopada. I Danijel Aleksi} bi mogao ponovo da obu~e crveno-beli dres novosadskog tima. Nedavno je mladi fudbaler, koji je tokom jesewe polusezone ~esto trenirao u FC “Vujadin Bo{kov” u Veterniku s igra~ima Vojvodine, rekao da ne odbija razgovor na tu temu, ali da se ne pita o svemu samo on ve} i wegov sada{wi klub \enova. Nisu ovo jedine zanimqive teme pred skori po~etak prelaznog roka. Naprotiv. Ukoliko Mojsov napusti Novi Sad, jasno je da }e Vojvodina morati da dovede {topera, a me|u onima koji su joj interesantni je i igra~ Slobode Point iz U`ica Nikola Maksimo-

nedeqa25.decembar2011.

17

DANAS PO^IWE 49. TRADICIONALNI „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

[ampionprotiv{ampiona Lep{u uvertiru tradicionalnog 49. Dnevnikovog turnira u malom fudbalu nismo mogli po`eleti, danas, prvog dana takmi~ewa, u revijalnom me~u snage }e odmeriti pobednici pro{logodi{weg turnira u konkurenciji seniora ( Kafe Dva kraqa, biv{i Klaris) i veterana Planeta radio ( Maj frend). Bi}e to okr{aj za sladokusce, koji }e, uvereni smo, op~initi gledaoce u maloj sali Spensa. Kafe Dva kraqa nije mewao sastav, za ekipu koju vodi Milan Powevi} igraju: Obradovi}, Deliba{i}, Milo{ i Dejan Powevi}, Raki}, Trivunovi}, Pilipovi} (najboqi igra~ minulog turnira), Nedi} i Balabanovi}. - Mi smo pro{le godine osvo-

Prijave jo{danas

EkipaKlaris(sadaigrapodimenomDvakraqa)jepro{legodinetrijumfovalanana{emturniru

Prijave za turnir prima}emo jo{ sutra i to u maloj sali Spensa za zapisni~kim stolom. Kotizacija je slede}a – seniori: 15.000 dinara, veterani 11.000, kadeti: 10.000, pioniri: 9.000 i mla|i pioniri: 8.000 dinara. Informacije se mogu dobiti i na telefonski broj: 021/480 - 6827. jili titulu, `elimo da doka`emo da to nije bilo slu~ajno. Uostalom, ~ak ~etiri puta smo igrali u finalu Dnevnikovog turnira – ka`e vo|a ekipe Kafea Dva kraqa Milan Powevi}. – Imamo mlade i iskusne igra~e, brz tim, majstore za mali fudbal. Na{ najboqi igra~ Pilipovi} je jesenas branio boje Slobode Point iz U`ica, a svi ostali igraju aktivno u klubovima iz okoline Novog Sada. Svaka ~ast ekipi Planeta radi-

Foto:F.Baki}

ju, dobar su sastav, ali mi ra~unamo na pobedu. Ekipu Planeta radija ~ine majstori ovog sporta, Mijanovi}, Drakuli}, Lerinc. Vrawe{, Oti}, [parovi}, Pinta}, Pavlovi}, Kreji}, Alempi}... Ekipa igra na pozivnom turniru u In|iji, gde posti`u lepe rezultata, i

smo u jednom trenutku odlu~ili da igramo sa seniorima. No, kada smo sve stavili na vagu, odlu~ili smo se ipak da i ove godine snage odmerimo sa starijima. – obja{wava golman Svetozar Oti}. – To ne zna~i da se bojimo seniorske konkurencije, naprotiv, uvereni smo da mo`emo ravnopravno da igramo

Odgo|enme~ DOOArgentino–KafeApolon Ekipa DOO Argentino plasirala se u finale turnira u malom fudbalu u Rumi, koji je na programu ve~eras, pa smo joj iza{li u susret i odgodili wen me~ s Kafeom Apolon. Najverovatnije je da }e se ova utakmica odigrati u petak. dugo su se ovi sjajni fudbaleri premi{qali da li ove godine da igraju u konkurenciji seniora ili veterana. - Pro{le godine smo se pro{etali u konkurenciji veterana, pa

Slu`beniulazbrojtrizaigra~e Kao i pro{le godine, fudbaleri koji tog dana igraju utakmice ulazi}e na slu`beni ulaz broj tri, iza Kafi}a Plava frajla na severnoj strani Spensa i to 20 minuta pre po~etka me~a. Ekipe moraju da se prijave doma}inu hale, od koga }e dobiti kqu~eve svla~ionice i popuniti formular. Za navija~e je ulaz pored Gradske kafane, a cena ulaznica je 100 dinara.

sa svim timovima, {to `elimo da potvrdimo u revijalnom me~u sa ekipom Kafe Dva kraqa. Mislimo da su {anse za uspeh podjednake i da }e odlu~iti nijanse. Od ostalih me~eva koji su na programu danas svakako treba izdvojiti okr{aj izme|u Studija Berar iz Bor~e i Akva tehnike Zori}, kao i susret izme|u Gaga plasta ( ~etvrtoplasirani tim minulog turnira) i Belih dvora. Danas je celodnevni program, a potom }e se igrati u popodnevnim ~asovima. Napravi}emo pauzu 29. decembra (~etvrtak) jer tog dana zauzete su velika i mala sala

Dodig multimedija snima Kao i pro{le godine, sve utakmice Dnevnikovog turnira snima}e Dodig multimedija, pa }e igra~i mo}i da po povoqnoj ceni otkupe snimke utakmica. Na velikom video bimu posetioci }e mo}i da gledaju takmi~ewe na turniru. Spensa. Istim ritmom igra}e se i posle Nove godine, takmi~ewe nastavqamo 2. januara, kada bi trebalo da se zavr{e utakmice po grupama,pa bi krenulo nadmetawe na ispadawe. Ako sve protekne prema utvr|enom planu, finalni me~evi bi se igrali 8. januara 2012. godine. Sve utakmice }e se igrati u maloj sali Spensa, gde }e igra~i imati maksimalne uslove. I ove godine }e se igrati po istim pravilima kao i ranijih godina - pet igra~a u poqu i golman, a jednu ekipu sa~iwavaju deset fudbalera. Ekipe za svaku utakmicu mogu prijaviti novih deset igra~a, s tim {to jedan fudbaler ne mo`e da igra za dve ekipe. G. Kova~

PROGRAM

Nedeqa

Mo`daponovouVojvodini:AleksandarKatai

kapitena novosadske ekipe i mlade reprezentacije Srbije Slobodana Medojevi}a koji je velika `eqa bundesliga{a Volfsburga. Sjajne igre ovog 21-godi{weg mladi}a bile su najboqa preporuka zainteresovanim klubovima, pa je najavqena selidba popularnog Mede sve bli`a realizaciji. Ne skrivaju to ni u Vojvodini, pa predsednik UO kluba Ratko Butorovi} potvr|uje da su pregovori u toku i, ako se poklope interesi sve tri strane (dva kluba i sam igra~), Medojevi} bi uskoro mogao da pre|e u redove nema~kog tima. Me|u onima koji su zanimqivi inostranim klubovima nalaze se i pouzdani desni bek Miroslav Vuli}evi}, stameni {toper Daniel Mojsov, napada~ Brana Ili}… Za sada, me|utim, nema jasnih signala da }e neko od wih zaista i napustiti Novi Sad, ali su razgovori o tome u toku. Po{to je Vojvodina istakla da }e na prole}e napasti trofej Kupa Srbije i poku{ati da na tabeli razdvoje Partizan i Crvenu zvezdu, jasno je da }e uprava kluba morati da reaguje i deluje po pitawu poja~awa. Iako je do konkretnijih imena skoro nemogu}e do}i, oslu{kuju}i mi{qewa navija~a a, kako se to uobi~ajeno ka`e – dobro obave{tenih izvora, ipak je mogu}e barem naslutiti koji bi to fudbaleri mogli da budu zanimqivi treneru Dejanu Vuki}evi}u i upravi Vojvodine.

vi}. Zanimqivo je to {to je za istog igra~a veliko zanimawe pokazala i Crvena zvezda i u danima koji slede dobi}emo odgovor kojoj crveno-beloj varijanti }e se prikloniti ovaj odli~ni fudbaler. Postoje, naravno, jo{ neki igra~i koje bi Novosa|ani rado videli u svojim redovima, ali se o wihovim imenima, barem ne javno, jo{ ne pri~a. Izvesno je da je predsednik UO FK Vojvodina Ratko Butorovi} veoma aktivan u poslu vezanom za prelazni rok, a, po{to je u nedavnom intervjuu bio izri~it da Vojvodina”nazad ne mo`e, a napred mora”, treba o~ekivati u Novom Sadu jo{ neke odli~ne igra~e, mo`da i senzacionalna poja~awa. A. Predojevi}

9.00: Auto moda – Juniori (mp) 9.35: Kruna boje FP – Radio Planeta (mp) 10.10: Ma pod – RFK Novi Sad (mp) 10.45: Tr~ika – Slavija (p) 11.20: Alf – FK Vojvodina (p) 11.55: Mewa~nica Ris – Beli dvori (p) 12.30: Lemiks – Erkel plus (k) 13.05: FK Borac – Todor kolor DOO (k) 13.40: Red bojs – Podunavqe (k) 14.15: Nomadi – Kafe picerija Ugner (s) 14.50: Univerzitetski sportski savez – SNS BLVFF (s) 15.25: Sportsko udru`ewe Tehnolog – Troglav (s) 16.00: Mewa~nica Ris – Fabrika `ice Lampone (s) 16.35: Maks bet – La Bratawa pala~inkarnica (s) 17.10: Kafe Dva kraqa – Planeta radio (ru) 17.45: Studio Berar – Akva tehnika Zori} (s) 18.20: Gaga plast – Beli dvori (s) 19.30: Auto ku}a Sekuli} – Aleksandar gradwa (s) 20.05 THC river – Kanamanera Do (s)

Ponedeqak 14.00: IM frizerski salon – Kuhiwa kao nekad (k) 14.35: Promist – Fu xu Modena gradwa (k) 15.10: Mladost (BJ) – Pekara kao nekad (k) 15.45: Meridijana – Tehnomer (s) 16.20: Iris farm – Mimada lajn (s) 16.55: Krosing tim – Gold skor (s) 17.30: Carigrad Lazin sala{ – Kanamanera DO (17.30) 18.05: Konoba Orhus – Beli dvori (s) 18.40: Socijalisti – SNS BLVFF (s)

19.15: Kafe bar Maca – Pekara Perec (s) 19.50: Fortuna – Kam kom (s) 20.25: Kafe Dva kraqa – Proleter (Zr) (v)

Utorak 14.00: Kimko- Juniori (mp) 14.35: Zora – Kruna boje FP (mp) 15.10: FK Indeks – OFK Slavija (p) 15.45: Indeks bojs – Borac (NAS) (k) 16.20: Kafe Rene – Mimada lajn (s) 16.55: Kafe Biblioteka – Kafe Apolon (s) 17.30: Kafe Dva kraqa – Aleksandar gradwa (s) 18.05: Sport haus – Kafe picerija Ugner (s) 18.40: OFK Futog – Akva tehnika Zori} (s) 19.15: Xungla{i – Tehnomer (s) 19.50: Novi Sad Detelinara – Erkl plus (k) 20.25: Zora – Akva park (BP) ( v)

Sreda 14.00: Tigrovi – Crvena zvezda (p) 14.35: Kafe Apolon – FK Vojvodina (p) 15.10: Beli dvori – Autoprevoznik [uca (p) 15.45: Mlade nade – Red bojs (k) 16.20: Vi{a tehni~ka {kola - Sportsko udru`ewe Tehnolog (s) 16.55: Adrijana staklo Mili}evi} – Fabrika `ice Lampone (s) 17.30: Agromarket – La Bratawa pala~inkarnica (s) 18.05: Vitorog promet – Fortuna (s) 18.40: Kafe bar Maca – Ma pod (s) 19.15: Mihajlo MDM – Gold skor (s) 19.50: Bilijard klub Trle – Promist (k) 20.25: Lavovi – Kuhiwa kao nekad (k)


18

sport

nedeqa25.decembar2011.

dnevnik

NOVAK \OKOVI] OBE]AO SRBIJI

ULondonunapadammedaqu Novak\okovi},najboqitenisersveta,{ampionAustralijan opena, Vimbldona i US Opena, pa samim tim i najboqi sportistaSrbijeza2011.godinuuizboru Olimpijskog komiteta na{e zemqe, zahvalio se na velikom priznawuidaojednoobe}awe: -@elimdasezahvalimqudima iz Olimpijskog komiteta {to su glasali za mene i da ka`em da ova nagrada predstavqa krununajuspe{nijesezoneumojoj karijeri. Naredna godina je olimpijska, znam koliko se i drugi sportisti sveta pripremajuzaLondoni`elimdauime svihsportistaSrbijeobe}amda }emo se svim srcem boriti da na{oj zemqi donesemo {to vi{emedaqa-poru~ioje\okovi} izAbuDabija,gdeslede}enedeqe u~estvuje na egzibicionom turniru. Prvorangirani teniser sveta zaslu`io je priznawe nakon neverovatnesezoneukojojjeostvario niz od 70 pobeda, uz samo {est poraza, osvojiv{i deset ATP titula, od ~ega tri grenslema i pet na masters turnirima. \okovi}jeve}osvojiobrojna priznawa,me|ukojimasunagrade za najboqeg igra~a u izboru ATPiITFizanajboqegsportistu sveta u izboru Ameri~ke sportske akademije. Nagradu wegovom ocu Sr|anu predao je predsednikOKSVladeDivac. NajboqasportistkiwaSrbije u 2011. godini odbojka{ica JovanaBrako~evi}blistalajeu dresunacionalnereprezentacije koja je u godini na izmaku osvojila zlatnu medaqu na prvenstvu Evrope, odbranila trofejEvropskeligeizauzelatre}emestonaGranpriju.

I Brako~evi}eva je bila opravdanoodsutna,ananagradi setako|ezahvalilaputemvideo bima. - @elim da se zahvalim svim saigra~icama i presre}na sam {tosamodnas14ba{jaizabranazanajboqu.Obe}avamda}emo narednegodinedatisveodsebe daseplasiramouLondonuijo{ vi{eobradujemona{narod-reklajeBrako~evi}. Nasve~anostiuDomuNarodneskup{tine,gdejeobele`eni

danOKS,zanajboqumu{kuekipu progla{ena je dr`avna vaterpolo reprezentacija, a za `ensku odbojka{ka reprezentacija. Srpski vaterpolisti su u 2011. godini odbranili trofej Svetskeligeiosvojilisrebrnu medaqu na prvenstvu sveta u [angaju. Uskoro ih o~ekuje EP uAjndhovenu,azatimiolimpijski turnir gde se svi nadamo zlatu. - Mogu da obe}am da }emo u Londonu pru`iti na{ maksi-

mumiu~initisve{tojedanas daosvojimozlatnumedaqu.Me|utim,istotakomoradasezna da je svaka medaqa na Olimpijskim igrama fantasti~an uspeh -rekaojekapitenvaterpolista VawaUdovo~i}. Selektorodbojka{icaZoran Terzi}, ~ije se izabranice jo{ nisu plasirale na London obe}aojeda}eutomesigurnouspeti. -ObavezaprvakaEvropejeda igra na Olimpijskim igrama i

mi }emo u tome sigurno uspeti. Azapri~uomedaqamaimavremena-rekaojeTerzi}. Laskavo priznawe u konkurenciji mladih sportista dodeqenojeodbojka{uUro{uKova~evi}u, dok je za najboqeg me|u trenerima, drugu godinu zaredom, progla{en Marijan Vajda, trenerNovaka\okovi}a. Odbojka{kom savezu Srbije dodeqen je trofej Me|unarodnog olimpijskog komiteta „Sport i dru{tvena odgovor-

nost” za projekat „Odbojka spaja”. -U~ini}emosvedaiodbojka{i i odbojka{ice izbore vizu zaLondon,anadamseibarjednojmedaqi-rekaojepredsednik Odbojka{kog saveza Srbije AleksandarBori~i}. Predsednik OKS Vlade Divac izrazio je zadovoqstvo rezultatimau2011.godini,kojaje posebno va`na jer je predolimpijska. -Ulazimougodinuukojoj}emozaokru`iticiklus30.Olimpijade.ImamonastupeuLondonu, proslavi}emo 100 godina od na{eg prvog u~e{}a na Olimpijskim igrama. I ove godine smo ostvarili velike uspehe, a dan OKS je trenutak kada se prise}amo svih wihovih uspeha iprogla{avamonajboqe.Upredolimpijskoj 2011. sa pa`wom smo pratili kvalifikaciona takmi~ewa. Imamo 57 sigurnih u~esnika, a posebno zadovoqstvo predstavqa {to posle odsustva sa prethodnih Igara ponovo imamo u~esnike u boksu i kajaku-rekaojeDivac. Specijalni gost na sve~anosti bio je ambasador Velike BritanijeMajklDevenport,kojijepozdravqenaplauzomjerse gostima obratio na srpskom jeziku. - Ponosni smo {to je London prvigradkoji}etre}iputbiti doma}in Olimpijskih igara. ^estitam srpskim sportistima nasjajnimrezultatima,asre}ni smo i {to je Novak \okovi} u na{ojzemqiosvojioVimbldon, aposebnomu~estitamnanagradiBi-Bi-Sijakojujedobiokao sportskali~nostgodinevanVelike Britanije - istakao je Devenport.

ONI SU OBELE@ILI 2011. GODINU

Odbojcidveevropsketitule Novak \okovi}, odbojka{ice i odbojka{i, vaterpolisti Partizana, ko{arka{ka i fudbalska reprezentacijaSrbije,SDPartizan, KK Crvena zvezda Beograd, PredragStojakovi},JankoTipsarevi}

i srpski strelci... Na kraju 2011. godine, agencija Beta osvrnula se iza sebe i izabrala deset sportskih doga|aja koji su obele`ili godinuzanama. 1. \O KO VI ]E VA ZLAT NA SEZONA - Srpski teniski reprezent at iv ac Nov ak \ok ov i} odi grao je jednu od najboqih sezona u istoriji tenisa. Po~eo je 41 uzastopnompobedom,anakrajugodine imao je u~in ak od tri osvoj en a grendslemturnira,rekordnihpet Mastersturniraiubedqivoprvom pozicijomnaATPlisti.\okovi} jetakosatronaskinuodotadane-

dodirqividvojacRoxerFedererRafaelNadal. 2. ODBOJKA U VRHU -Obeseniorskeodbojka{keselekcije,imu{ka i `enska, postale evropski prvaci. @enesuodbranileitituluuevrop-

skojligi,azlatnemedaqesuosvojilejo{trimla|ekategorijenazasebnimturnirima. 3. VATERPOLISTI PARTIZANA -VaterpoloklubPartizanosvojiojetituluevropskogprvakaposle punih 35 godina. To je crno-belima sedmitakavtrofejitakoizjedna~ilarekordzagreba~keMladosti. 4. NEUSPEH KO[ARKA[A Ko{arka{ka reprezentacija Srbij e pret rp el a je neu s peh na Evropskom prvenstvu u Litvaniji i tako, posle ~etiri godine priprem a, ostal a bez plas man a na OlimpijskeigreuLondonu.

5. SLOM FUD BAL SKE RE PREZENTACIJE -Fudbalska reprezentacijanijeuspeladaseplasiranaEvropskoprvenstvouPoqskojiUkrajini,posle~egasuseod rep rez ent ac ij e opros til i Dej an

Stankovi} i Nemawa Vidi}, a nacionalni tim je godinu zavr{io porazima na gostovawu u Ju`noj Americi. Srbija je u evropskim klupskim takmi~ewima imala ~etiripredstavnika,odkojihjesamo slaba{niRaduspeoda~asnoispadne, ali u predk val if ik ac ij am a. Partizan, Crvena zvezda i Vojvodina pretrpeli su te{ke i neo~ekivaneporaze. 6. DOMINACIJA PARTIZANA - Partizan dominira u skoro svimsportovimasaloptom.Fudbalerisuosvojili~etvrtuuzastopnu titulu u Srbiji, {to niko do sada

nijeuradio,kaoiKup.Ko{arka{i su osvojili 10. uzastopnu titulu {ampiona Srbije, petu uzastopnu Jadranske lige i ~etvrti Kup. Dr`avniprvacibilisuivaterpolisti,odbojka{iiko{arka{i. 7. KK ZVEZDA Stvarawe kluba Crvena zvezda Beograd, kada je Crvena zvezda ustup il a FMP @elezniku pravo da kor is ti ime i grb tokom slede}ih pet godina. [ef stru~nog {taba postao je jed an od najt rof ejnijihinajcewenijih evrops kih tren er a SvetislavPe{i}. 8. STOJAKOVI] ZA VR [IO KA RI JERU - Nekada{wi ko{ ark a{ ki rep rezent at iv ac Pred rag Stoj ak ov i} obj av io je da prekida sa aktivnim igrawem ko{ark e, u 34.god in i. Sa rep rez ent ac ij om je osvojio zlatnu i bronzanu medaqu na evrops kim prv enstvima i jednu zlatnu na Svetskom prvenstvu.Ve}ideokarij er e prov eo je u NBA ligi, u kojoj je letososvojiosvojjedin i {amp io ns ki prsten. 9. US PON TIP SAREVI]A - Janko Tipsarevi} po~eo je sezonu na 49. mestu ATP liste, a zavr{io je na devetom. Ove godine je prvi put osvojio neki ATP turnir, a do krajagodinepobediojenajo{jednom.Nakrajujebiorezervaizaigrao je na zav r{ nom turn ir u u Londonu. 10. US PE SI STRE LA CA @enska reprezentacija, u sastavu Zorana Arunovi}, Jasna [ekari} i Bobana Veli~kovi}, ekipni je prvakEvropeudisciplinivazdu{ni pi{toq, a Andrija Zlati} evropski {ampion (malokalibarskipi{toq).

IN MEMORIAM

MarkoMarkovi} Posledugeite{kebolesti,uBeograduje preminuo doajen sportskog novinarstva Marko Markovi}. Marko Markovi} ro|en jeuLeskovcu1935.godine.Novinarstvomse baviood1957.godine.Najve}ideokarijere proveo je u Radio-televiziji Beograd (od 1962.do1995).

Po~eo je kao dopisnik Radio Pri{tine izBeograda(1957-1961),biojesportskisaradnikikomentatorRadioBeograda(19611992), komentator TV i radio prenosa stotinak ko{arka{kih i bezbroj fudbalskih utakmica, izve{tavao je sa 40 evropskih i svetskih{ampionataiolimpijskihigara. Markovi} je u~estvovao je u pokretawu kultnih emisija Sportski pregled, Sportskasubota,biojeautorivoditeqTVemisije Indirekt (od 1971), zatim autor vi{e radioiTVemisijaosportu,velikogbroja intervjuai6monografija. Markovi} je bio i odgovorni urednik SportskogprogramaTVBeograd,odgovorni urednik Sportskog programa RTS-a (od 1992), kao i predsednik Udru`ewa sportskihnovinaraSRJ. Dobitnik je nagrade „Svetozar Markovi}”UNS-a(1972),OktobarskenagradeBeograda,Godi{wenagradeRTS-a,Nagradeza `ivotnodeloUdru`ewasportskihnovinaraSrbije(USNS,2008). Posle odlaska sa RTS, 1995. godine prelazinaRTVPinkgdejebiouredniksportskeredakcije,aliseuposledwevremeretkopojavqivaonaposluzbogbolesti.


GOLMAN RUKOMETNE REPREZENTACIJE SRBIJE DRAGAN MARJANAC PRITAJENI OPTIMISTA

Prilikajeza dobarrezultat Rukometna reprezentacija SrbijepripremasezaEvropsko prvenstvouNovomSadu.Odli~ni i iskusni golman Dragan Marjanac u ovom gradu ostavio jeduboktrag~uvaju}igolVojvodine,abraniojeujo{nekoliko na{ih i inostranih klubova. Sada je ~uvar mre`e {vajcarskog Berna, a konkurent mu je Nikola Portner, sin na{eg

maksimalno odradim. Zadovoqan sam za sada u [vajcarskoj, wihova liga je dosta solidna, smatramboqaodna{e.^etiripetekipaotska~uukvalitetu,a me|u wima je i moj Bern. Trenutno smo na petoj poziciji, s tim {to `elimo da osvojimo jedno od prva ~etiri mesta i iza|emonaevropskuscenu-pri~aMarjanac.

c m y

SPORT

dnevnik

nedeqa25.decembar2011.

19

VOJVODINA NS SEME OBELE@AVA 65 GODINA POSTOJAWA

Promocijamonografije UOdbojka{komklubuVojvodinaNSsemenatrenutak }e, u ponedeqak, zaboraviti na obimne takmi~arskeobaveze,mnogobrojnaisku{ewaiizazove,te}eseudru{tvuprijateqa,saradnika,sponzora,medijaimnogihdrugihprepustitinotamasla-

skuscenografiju,kwigu}epredstavitiweniautori, dok }e ~elnici kluba sublimirati istoriju i podsetitinaposledweakcijeu2011.godini. O~ekuje se dolazak velikog broja veterana, biv{ih proslavqenih igra~a, koji nisu u ino-

vqeni~kograspolo`ewa.Ovajvelikicrveno-beli kolektiv}etogdana,uMastercentruNovosadskog sajma, obele`iti 65 godina postojawa, ispratiti starugodinu,alipresvega({toijestenajva`niji povod i centralni doga|aj) promovisati monografijuOKVojvodina.Uzprigodanprogramisve~ar-

stranstvu, te nekada{wih trenera, rukovodio- ca, predstavnika vojvo|anskog i nacionalnog saveza, odbojka{kih poslenika, gradskih i pokrajinskih~elnika,kaoimnogihdrugihprijateqaizNovogSadai{ire.Programpo~iweu 19~asova.

Selektor Vukovi} je najavio `estokritamtreninga. -Najva`nijejeto{toulazimoupraviritamrada.Treniramo dva puta dnevno i imamo odli~neusloveinaSpensuiuho-

Golmanska soba MarjancikolegamunagoluDarkoStani}delesobu. -Mismocimeriijasobu zovem- golmanskom. Bez obzira {to smo rivali za mesto na golu, odli~ni smo prijateqi. Savetujemo se me|usobno i bodrimo, a ko budeuboqojforminekabudeprvi.Qubomoreizavisti me|u golmanima nema – rekaojeDragan.

proslavqenog reprezentativca Zlatka Portnera. Za Nikolu Draganimasamore~ihvale,lane je branio za kadetsku selekciju[vajcarske,asadjeuseniorskomtimu. - Do{ao sam spreman na pripreme,jeruveksetrudimdasve

Kakva je atmosfera u reprezentaciji? -Nanajvi{emnivou.Nekoliko igra~a koji nastupaju za nema~ke klubove prikqu~i}e nam sekrajemovogmesecaionda}emo biti kompletni, {to je veomabitno

teluPark.O~ekujunasdveutakmice sa selekcijom Rumunije. Prva}eseigrati28.decembrai bi}e zatvorenog tipa, a druga dan kasnije i mo}i }e da prisustvujugledaoci,po{tojetogeneralnaprobaSpensazaPrvenstvo Evrope. Ovi dueli poslu`i}enamdaseuverimogdesmo i{tasmouradiliuovomperiodui{tatrebadanadgradimou igri. U na{oj grupi su Danci, Poqaci i ^esi. Mo`da je rano da pitamo za prognozu, ali {ta vi o~ekujete? - Vreme je da ne{to vi{e napravimo na me|unarodnoj sceni.Ima}emo i podr{ku navija~a, pa je to prilika da kona~no ostvarimouspeh.Me|utim,trebalobimnogotogadasesklopi, verujemidaho}e,dabismoosvojili medaqu – umereni je optimistaiskusniDraganMarjanac. M. Pavlovi}

INCIDENT POZNATOG BRAZILSKOG ASA

Adrijanonehoticeraniodevojku Adrijana Pinto (20) primqena je u bolnicu s otvorenimprelomomruke, kao posledicom rawavawa izvatrenogoru`ja,zbog~ega}ebiti podvrgnuta operaciji, saop{tila je lokalnapolicija. Svedok incidenta Rejnaldo Toma{deSilvarekaojedajedopucwaveirawavawadevojkedo{loslu~ajno u automobilu u kojem je poznati fudbalski as Adrijano bio u dru{tvusjo{dvedevojke.Kakojenavedeno, Adrijano je slu~ajno pucao iz pi{toqa kalibra 40, koji pripada ~lanuwegovogobezbe|ewa. Uprava Korintijansa saop{tila je da }e se povodom ovog incidenta oglasiti posle razgovora s Adrijanomiwegovimadvokatima. Adrijano


20

sport

nedeqa25.decembar2011.

ABALIGA:VE^ERAS(20,B92)DERBIPARTIZANMTS-CRVENAZVEZDABEOGRAD

Crno-belifavoriti, crveno-beliprete Ko{arka{i Partizana MTS  ve~eras od 20 ~asova do~ekuju Crvenu zvezdu Beograd u 13.koluABAlige.[ampionSrbije je na tre}em mestu, sa skoromodosampobedai~etiriporaza,dokcrveno-beliimajusamo tripobedeidevetporaza i zauzimaju 11. pozicijunatabeli. - Utakmica je va`na presvega{todolaziposle Evrolige, posle utakmice protiv Armanija koja je dosta toga odlu~ivala i prakti~no nas je istro{ila u svakom pogledu - i fizi~kom i psihi~kom. Potrebne su nam dobre utakmice, moramo da ih prona|emo zbog podizawaformeusvakojslede}ojprilici,ataprilika je ve~eras - rekao je trenerPartizanaVlade Jovanovi}. Jovanovi} je istakao da se Zvezda dosta poja~ala dolaskom Omara Tomasapredesetakdana. - Crvena zvezda Beograd je ekipa koja je sastavqena od igra~a koji imaju iskustvo igrawa u Jadranskoj ligi. Imaju vrlodobreigra~enapoziciji centra, koji, uz to, imaju zavidne internacionalne karijere. Dvo|ewem Tomasa, koje je bio jedan od boqih igra~a u italijanskoj ligi i omogu}eno mu je da igra Jadransku ligu zbog trenutne suspenzije

uItaliji,na{rivalsesigurno veomapoja~ao.Ekipaimapunroster,nasvakojpozicijiimakvalitetneigra~enakoje}emomoratidaobratimopa`wu-naglasiojeJovanovi}. StrategPartizananaglasioje da wegovi izabranici ne}e ima-

ti lak posao protiv tima koji s klupe vodi iskusni Svetislav Pe{i}. -Znamodanamne}ebitilako, jernamdolazimotivisanrival. Spremnismoitrudi}emosedau naredna dva dana uradimo sve da podignemoekipunazavidannivo

Vlade Jovanovi} i Svetislav Pe{i}

ipru`imomaksimumnautakmicikojanampredstoji-istakaoje Jovanovi}. Trener Crvene zvzde Beograd SvetislavPe{i}jepodvukao: - Derbi je uvek specifi~na utakmica, a Partizanov neuspeh uEvroliginamnimaloneolak{avasituaciju.Obi~nose ka`e da u derbijima nema favorita, ali ja mislim dajeovdetoPartizankoji je jo{ uvek ispred nas. Porazu~etvrtakmogaobi kod crno-belih da pove}a agresivnost, borbenost i koncentraciju u derbiju. U proteklih sedam dana radilismosve{tojebilo planirano i poku{avali da uigramo Amerikanca Tomasa s ekipom. Jasno je daonnijefizi~kipotpunospreman,alidobropoznaje evropsku ko{arku i mo}i }e da nam pomogne protivPartizana. Ulaznice za me~ Partizana i Zvezde ne}e bitiuslobodnojprodaji,s obzirom da je susret progla{en utakmicom visokogrizika.PremaZakonu o spre~avawu nasiqa i nedoli~nog pona{awa na sportskim priredbama, smawuje se kapacitet dvorane i iz tog razloga va`i}e samo godi{we karte, kao i sponzorski paketi. Tako|e,odlukomuprave crveno-belih, ne}e biti razmene odre|enog broja ulaznica za navija~e u susretima dva kluba u Jadranskojligi.

dnevnik

DANASPO^IWENOVINBA[AMPIONAT

Zavesupodi`u WujorkiBoston Pasionirani zaqubqenici u NBA ko{arka{ku ligu od ve~eras }e do}i nasvoje.Posleduge pauze prouzrokovane lok-autom i nemogu}no{}u postizawa dogovoraizme|uvlasnikaklubova, rukovodstva lige i igra~a, prona|enjekompromisi,evo, skra}ena sezona po~iwe ve~e-

nim i vreme{nim timom iz Bostona. KelteiunovojsezonipredvoditrioRejAlen(36godina) -KevinGarnet(35)-PolPirs (34), ali se mnogo o~ekuje od znatno mla|e zvezde, plejmejkera Raxona Ronda, koji je u pro{loj sezoni do`iveo potpunuNBAafirmaciju.Uznavedene igra~e, navija~i Seltiksa puno pola`u u ume}e i

U i{~ekivawu starta: Karmelo Entoni (Wujork) i Pol Pirs (Boston)

ras.^astdapodignuzavesuna premijeri pripala je ko{arka{ima Wujork Niksa i BostonSelktiksa,apozornicaje nadaleko ~uveni hram MedisonSkverGarden. Ambicioznog doma}ina predvodi}e Amare Stodemajer, Karmelo Entoni, Tajson ^endler i Majk Bibi, dok je veteran Bajron Dejvis povre|en i propusti}e osam do 10 uvodnih utakmica. Trener Majk D’Antoni veruje da je wegov tim sposoban da se napokonuhvatiuko{tacsnajboqima,aprilikudatodoka`u Niksi}eimatiuduelusasjaj-

iskustvo Xermejna O’Nila (33),azanimqivojedajeigra~ ovog tima postao i Sa{a Pavlovi}, nekada{wi reprezentativacSRJugoslavije. Karavan, dakle, kre}e iz Wujorka,atokomve~eribi}e odigrane jo{ ~etiri utakmice. U wima se sastaju: Dalas Majami, LA Lejkersi - ^ikago,Oklahoma-OrlandoiGoldenstejt-LAKlipersi. I qubiteqi NBA ko{arke u Srbiji ima}e priliku da na Sport klub kanalu dikrektno prate TV prenose iz Wujorka (od18~asova),Dalasa(20.30)i LosAn|elesa(23). A.P.

ALEKSANDARSTANOJEVI]PORU^UJESAMALDIVA

NASAJTUCRVENEZVEZDEPOTVR\ENO

Vratiose BezKrstaji}a,idemija Du{koTo{i} Posle ~etiri meseca provedena u Betisu na pozajmici,  Du{ko To{i}vratioseuFK Crvena zvezda, saop{teno je na zvani~nomsajtucrveno-belih. -Motivisansamispremanza velike napore koji nas o~ekuju na pripremama. Jedva ~ekam da

nijebilonesporazumastreneromiupravom. - Da je bilo nesporazuma sigurnosenebismotakobrzodogovorili o ponovnoj saradwi. Ne `elimdasevra}amupro{lost, mo`da sam pogre{io, mo`da nisam, ali nikada se u `ivotu nisamosvrtaounazad,pane}uni

Aleksandar Stanojevi} je na odmoru. Daleko od Srbije, BeogradaiHumske1.Me|utim,trenerPartizananemamiranitamo daleko. Do Maldiva su stiglipotresinastaliprethodnih dana u taboru srpskog {ampiona. Posle istupa u javnosti sportskog direktora Mladena Krstaji}a, koji je sasuo mnogo optu`bi na ra~un predsednika Dragana\uri}aiupravekluba, oglasilisusenavija~i,aondai Stanojevi}.Onjepriznaodasu ga kontaktirali pojedini ~lanovirukovodstvaiube|ivaliga da ostane trener ~ak i ako (kada)smeneKrstaji}a.Ipak,mladistru~wakjeporu~ioda}enapustiti Partizan ukoliko sportskom direktoru bude uru~enotkaz.

Tako|e, Stanojevi} je dodao dajestoprocentnouzKrstaji}a ida}esezajednosawimdoposledwegdanaboritizainteres Partizanaiistinu. - Naravno da sam upoznat sa svakimdetaqem...Pratimsvaki forum,svakuizjavu,svakimeil podr{ke - po~eo je Stanojevi} izlagawezaMondopovodomnovonastale situacije u crno-belomtaboru. OsvrnuosenaizjaveMladena Krstaji}a. - Sve{tojere~eno-re~enoje dabisejavnostisvakinavija~ Partizanaupoznalisaistinom. Namaje`ao{tojedo{lodotoga, svesni smo svega, ali i Krstaji}evimojnastupjeuintersu kluba i za dobrobit i boqu budu}nostPartizana. Stanojevi} poru~uje da do

Vratio se u staro jato:Du{ko To{i}

sevidimsnovim-starimsaigra~ima i radujem se ponovnoj saradwi sa Robijem (Prosine~kim).Da}usveodsebedaudrugoj polusezoni svojim dobrim igrama pomognem ekipi da ostvarirezultatekakvemilioni navija~a o~ekuju - rekao je To{i}. B92 je jo{ u petak najavio da su Zvezda i To{i} vrlo blizu dogovora. - Pratio sam Zvezdu tokom jesewe polusezone, skoro sve utakmice sam gledao na internetu i, kao i svi pravi Zvezda{i, nisam zadovoqan postignutim u rezultatskom smislu. Me|utim, verujem da }emo na prole}e biti mnogo boqi i da }emo popraviti lo{ utisak-dodaojeTo{i}. To{i} je rekao da wegov povratak pokazuje da pri odlasku

sad.Mislisumiusmerenesamo na treninge i `equ da kao ekipa ostvarimo {to boqe rezultateiosvojimonekiodtrofeja. Verujem da }emo dati sve odsebe,bodovnarazlikajevelika, ali svako ko nosi Zvezdin dres uvek mora da razmi{qa samoopobedi.Trebadasekoncentri{emo na svoju igru, da pobe|ujemo sve protivnike, da damosveodsebenaterenuikao plod svega toga da o~ekujemo nagraduuvidunekog odtrofejakategori~an je bio pouzdani defanzivac. To{i} je ~etvrto poja~awe Zvezde u zimskom prelaznom roku.Prethodnosuugovorepotpisali povratnik Marko Perovi}, mladi reprezentativac Filip Mladenovi}, koji je stigao iz ~a~anskog Borca, kao iLukaMilivojevi}izRada.

Navija~iuzKrstaji}a Stadion Partizana ispisan je grafitima podr{ke sportskom direktoruMladenuKrstaji}u. Grupaodnekolikodesetinanavija~aokupilaseuno}iizme|u petkaisuboteispredstadionauHumskoj1ii{aralavelikideo spoqa{wostiobjekta.Grafitisuispisani~akikodulazauslu`beneprostorije. Dominiraju poruke: “Mladene izdr`i do pobede”, „Mladene, uvek si bio borac, izdr`i i sada”, „Jedan je Mladen Krstaji}”... Tako su se navija~i Partizana, barem deo wih, jasno stavili na stranusportskogsektora{ampionaSrbije,kojijeusukobusarukovodstvom na ~elu sa predsednikom Draganom \uri}em i generalnimsekretaromDarkomGruborom.

Mladen Krstaji} i Aleksandar Stojanovi}

prepucavawa sa rukovodstvom nijedo{losamoprekomedija. - Re~enojesveovove}upravi u lice na sastancima Upravnog odbora i na sekretarijatima, alinijevredelo...Prelazilisu preko svega! Morali smo javno daiznesemodetaqe. Stanojevi}iKrstaji}sustajali jedan uz drugoga i tokom prethodnih bura u Humskoj 1. Takojebilokadajenastalafrka zbog neispla}ene prve rate SaoKaetanuzatransferEduarda,takojebiloikadajeuprava smenila Stanojevi}a, a onda ga vratilanatrenerskuklupu. - Potpuno sam uz Krstaji}a! Sveradimosamouintersukluba, dok svi ostali nastupaju u li~nom intersu i radi li~ne promocije, nama je samo Partizan iznad svega! Sli~ne stvari smove}govorili.Jasveka`emu mojimizjavama,samo{tojeKrleimaoidrugepri~ekojeiska~u iz mojih ovla{}ewa! Ali, stoodstosamuzwega-nastavio jeStanojevi}idodao:-Decasmo ovogaklubaisve{toimamopokazujemo na terenu! Ne `elimo na ovakav na~in da pokazujemo qubavpremaklubu,zatonamjei

`ao {to je do{lo do medijske pompe,aliponavqam-svejeto zbog istine. Ne pravimo kompromiseinemamodrugeinterese, na{ jedini interes je interesPartizana.Svakamojare~je tudabisespre~ilaobmanajavnosti.Ovonijeborbazapozicije,samostajemouza{tituistineiboqebudu}nostikluba. O~ekujeseda}eKrstaji}ubiti uru~en otkaz na sastanku Upravnogodborauponedeqak. - Ne postoji problem da odemo.Sutra}unapustitiklubako jeuintersuPartizana,ali}use dokrajaboritizaistinu!Neka me suspenduju, oteraju... Ali ja moram da se borim za klub ~iji samdeocelog`ivota. I na kraju, {ef crno-bele strukepriznaojedasugazvali ~lanovirukovodstva. -Istinajedasumezvali~lanoviUpravnogodboraunameri da me zadr`e i nagovestili mi da}eKrstaji}bitismewen...Ja samimsamorekaodaodlazimi ja ako oteraju Krleta. Mislim dasutimeshvatilidamiradimosamozaPartizanidanemamo drugi interes - zakqu~io je AleksandarStanojevi}.


nedeqa25.decembar2011.

c m y

dnevnik

portjeodavnoizgubiosvoje xentlmenske manire i postaojeigrapremazanabojama novca. Ekspanzija kla|ewa dovelajeve{tinufizi~kogtakmi~ewa do ta~ke kada se wegov smisao kaoigredovodiupitawe.Prenekolikogodinapokrenutajeistra- italijanskihfudbalerakojijetagaUEFAola`irawufudbalskih daigraozaPeru|u,zbogsau~esnime~eva, a trenutno je pod pove}a- {tva ka`wen je sa tri godine sulom vi{e od 200 me~eva u raznim spenzije,kojamujekasnijesmawenacionalnim prvenstvima, kao i nanadve.Vratiosepredsampo~enekoliko utakmica Lige {ampio- tak Svetskog prvenstva 1982. u na,LigeEvrope,pa~akikvalifi- [paniji, na kome je postigao ~ak {estgolova,aItalijajetre}iput kacionihme~evareprezentacija. Najsve`ijiprimernamsti`eiz postalasvetskiprvak. Ta~no 26 godina kasnije razotve~ito name{taqkama nadahnute italijanskelige–SerijeA,gdesu krivenaje~uvenaaferaKal~opose kola slomila pre svih na Kri- liukojojjenakonzavr{eneistrastijanu Doniju, biv{em kapitenu getalijanskepolicijenapovr{iAtalanteisvojevremenoitalijan- nu isplivao skandal velikih razmera.Uwegasu skom reprezentativcu biliukqu~eni (2001. i 2002), koga su Milan, Lacio, policajciuhvatilikad Sistem jednostavan: Fi o r ent in a, jeve}krenuoubegprepotkupi{ nekoliko Re|ina i aktuko granice. Istra`iigra~a elni prvak Juteqisusezaplenilii ventus, a cenwegov ra~unar, u kome tralni ~ovek se nalazi dokazi materijal. U zatvoru su zavr{ili i biojedirektor„Staredame“Lu}aigra~i Karlo Gervasoni (Pja}en- noMo|i.Policijaje,prislu{kica)iFilipoKarobio(LaSpeca), vaju}iwegovetelefonskerazgovokao i biv{i fudbaleri Lui|i re,saznaladajepodmi}ivaonekoSartor(igraozaParmuiRomu)i likoqudiuitalijanskomfudbalAlesandro Zamperini (igrao u skomsavezukojisumogliuticati drugojitre}ojligi),kaoi\uzepe napodelusudijanautakmicamaSeSiwori, nekada{wi reprezenta- rieA.Nakon{toje~itavaafera tivaciigra~(izme|uostalih)Bo- do{ladosuda,izre~enesuvelike loweiLacija.Sistemname{tawa kazne.Mo|ijedobiodo`ivotnusubiojejednostavan:trebalojepot- spenziju bavqewa fudbalom, Jukupiti nekoliko igra~a onih ti- ventususuoduzetadvetituleprvamova predvi|enih da izgube. Pot- kaItalije,iz2005.i2006.godine, kupila bi se ~etvorica igra~a iz aklubjeizba~enudruguligu,ba{ „gubitni~kog“tima,svakomebise kaoiFiorentina.Ostalitimovi platilopo50.000evra,{toinije su se izvukli samo sa oduzimawem velikasumaukolikoseuzmeuob- bodova. UTurskojsuletosotkriveneprzir ukupan dobitak koji se mogao podi}i na kladionici, izme|u veafere,a~itavaakcijaraskrinkavawa kulminirala je hap{ewem 500.000i1.500.000evra. No kao {to je ve} re~eno, na „glave{ina“ vode}ih turskih klu„^izmi“tonijeni{tanovo.Ita- bova. Na kraju, izme|u ostalih, lijanisujo{1980.godinepokazali „pao“jeiprvi~ovekturskog{amkako se to radi. Tih je godina u pionaFenerbah~eaAzizJildrim, Italiji postojala kladionica itopodoptu`bomdajeu~estvovao „Totokal~o“ koja je imala ponudu uname{tawuutakmica.Jildrimje zacelojednokoloSerijeA.Me|u- postao 25. osoba koja je zavr{ila tim, u isto vreme postojala je i iza re{etaka pod sumwom za podilegalna kladionica koja je, kada mi}ivaweiname{tawe19utakmisu akteri razotkriveni, prozvana caturskelige.Klubujenaposlet„Totonero“.Tusenudilokla|ewe ku oduzeta {ampionska titula i nasamojednuutakmicu,amamacsu mestouLigi{ampionakojejezau- tadazagrizlimnogiprvoliga{ii zeo drugoplasirani Trabzonspor. nekivelikiigra~i.Nakon{toje Fenerbah~e je pro{le sezone dopri~a zavr{ila, Milan i Lacio bio16od17posledwihutakmicai izba~enisuizprveudruguligu,a nakrajujeprestigaoTrabzonspor PaoloRosi,jedanodnajpoznatijih osvojiv{i prvo mesto zbog boqe

S

21

PrqavastranasPortskogkla\ewa

Odpi{taqkedoname{taqke gol razlike. Osim ~elnog ~oveka najve}egturskogkluba,upritvoru su zavr{ili i Sekip Mosturoglu, potredsednikTrabzonspora,ibiv{ireprezentativacizEskisehirspora Umit Karan, zatim trener Eskisehirspora Bulent Ujgun i predsednik Sivaspora Mecnun O|akmaz. Biv{i engleski fudbaler Mat LeTisijecelusvojuigra~kukarijeruproveojeujednomklubu,Sauthemptonu, uprkos zanimawu velikih klubova poput Totenhema i ^elsijazawegoveusluge.Zbogodanostiklubunavija~isugaprozvali„LeBog“.Onjezajednosaprijateqem u aprilu 1995. godine ulo`iopozama{nusvotunautakmicu svog Sauthemptona protiv Vimbldona. Nije se kladio na re-

zultatnegonavremeprvogautana utakmici. Stavio je da }e biti u prvih 60 sekundi. Po{to je bio kreatorigresvogtimakadajeloptakrenulasacentra,do{lajepravowemuunoge:„Samosamjetrebao poslati malo ja~om snagom od potrebne prema svom suigra~u Nilu [iperlijunakrilu,takodaodeu aut,alisamsezbogpritiskapotpunosmrzaoiloptanijeoti{lau autnegojuje[iperliuhvatio.U `ivotunisamvi{etr~aonegotih {ezdesetsekundidabihdo{aodo prilikedaloptuizbacimizigre, alinisamuspeo“,biojeiskrenLe Tisije. Jo{ pre tridesetak godina pionirskekorakeuovojdisciplinina prostoru tada{we Jugoslavije ~iniojelegendarnimenaxerVelibor

Donipriznaokrivicu Biv{ikapitenAtalanteKristijanoDonipriznaojeju~edaje name{tao rezultate utakmica Serije B, mada je napomenuo da klupskizvani~nicinisubiliutoume{ani.Donijeuponedeqak uhap{enzajednosajo{15osobapodsumwomdajename{taorezultateutakmicaidajeu~estvovaounelegalnomkla|ewu.Poslepet danaprovedenihusamici,Donijujedozvoqenodasevidisasvojim advokatom,apotomjebiopodvrgnutispitivawutu`ioca.Kakoje prenelaGazetadeloSport,Donijepriznaodajeznaozaname{tenirezultatme~aAtalanta-Pja}encapro{lesezoneidasenawegakladio.Tako|e,Donijerekaodajepoku{aotoistodauradiu me~usaAskolijem.Ovegodineujunuuhap{enoje16osoba,aistragomjebioobuhva}eniDoni,komejeizre~enatroipogodi{wazabranabavqewafudbalom.Atalanti,kojajepro{lesezonepromovisanauSerijuA,oduzetoje{estbodova.

Tu~azbog Yordana rema posledwim podacima kojima barataju trgovci, tokom bo`i}no-novogodi{wih praznika najvi{e }e poklone kupovati Luksembur`ani a najmaweHolan|ani,doksuAmerikanci, gle ~uda, negde u zlatnojsredini.Usvakomslu~aju, fabrikanti i trgovci, liscinajvi{egrangaupotro{a~kom dru{tvu, razvili su do vrhunca svoje tehnike navla~ewa na potro{wu, pogo-

P

tovodece.Utomenemalou~estvujuisociolozi,psiholozi ali i «„eksperti”» svih vrsta priu~eni logikom: kako ugnezditipotrebuzane~imbez~egasemo`e,alisebeztogapati.Anikonevolidavidisvoje dete nabijeno gnevom zbog dru{tvene uskra}enosti ili destabilizovano zbog kompleksamawevrednosti. Nekada se znalo, ra|awe i umirawe ve~an je izvor zarade.Samo{tonikonijepatio zato {to se rodio ili umro. Patilajerodbina,aliniona neprevi{e.Una{emslu~aju, pati ciqna grupa nesposobna daprivre|uje,alive}dorasla datro{iposvome.Ve}od~etvrtegodinedana{wasudeca,

recimo, osetqiva na modu, i to jako dobro znaju ve{ti trgovci.Aojunacimaraznihcrta}adainegovorimo.Izato se za svaki uzrast smi{qa, ba{ svake godine, sve novo i novo. Natomtalasuju~ejenahiqadeobo`avalacapatika„Er Xordan”pohrliloutrgovine sportskomopremomgdejekrenula prodaja nove verzije artiklakojegjeproslavioverovatnonajboqiko{arka{svih vremena Majkl Xordan. –Qudisupadali popodu,moraosam da ska~em preko jedne devojke koja se na{la na tlu. Bilojeludo.Jedan je de~ak prega`en, povredio je ruku, mo`da ~ak i polomio–opisaojehisteriju mu{karac koji je i sam poku{ao da do|e do najpoznatijeg proizvodakompanije„Najk”. Dokle je ludilo oti{lo svedo~einformacijedajepolicija u Sijetlu ~ak morala da upotrebi suzavac. Vrlo je napeto bilo i u Indijanapolisu, gde je oko hiqadu i po kupaca ~ekalo u redu za samo 300 pari patika; ~etiri pomahnitala kupca su uhap{ena u Atlanti, tu~wave su obele`ilepo~etakprodajeuLouisvilu i [arlotu, dok u Ri~mondu~akipucalo. Kada se sve to pogleda iz srpske perspektive, onda uobi~ajena prazni~na pomama zaprasi}imaineizgledatakostra{no.Osimprasi}ima. n E. N. L.

nog Renoovog in`ewera Peta SiXarovski,poznatizme|uostalogi mondsa,nakon~egajepokrenutaispo name{tenim pobedama timova traga Me|unarodne automobiliregionalnih makedonskih liga od sti~ke federacije (FIA). Istra50:0,jerjejednomodtimovazaprvo gajedokazaladajeBrijatorezai- mesto trebala gol razlika od +49 sta na to nagovorio mladog Brakoloprekraja.Ovakavprimernije zilca,pajeRenouseptembru2009. ostaousamqen,2004.uIndijidesio osu|en za zaveru i name{tawe trsegotovoistovetanscenario.Kluke, a Brijatore dobio do`ivotnu bovi „Kurtorim“ i „Vilfred” bizabranu obavqawa bilo kakve lisujedinikandidatizaprvomefunkcijeuFormuli1. sto,usvojimutakmicamapostigli Usvetubejzbola,kojijeuAmesu 61 odnosno 55 golova. Pred poriciuzameri~kifudbalpopopusledwekolotimovisuu{liporavlarnosti sport broj jedan, veoma natinatabeliauvi{irangbise ~estosuserazotkriplasiraotimkovale velike namejipostignevi{e {taqke, a jedan od golova. Fudbal„Sinko, najpoznatijih slu~aska federacija bojim se da je jeva je onaj ekipe regiona Goa naistina” „Blek soksa“. Naime, redila je da se 1919. u finalu plejme~evi igraju u ofa, tzv. „Svetskoj isto vreme kako seriji“,poku{alisudanamesterenebido{lodoname{taqke,me|uzultat me~a {to je na wihovu `atimispostavilosedasuobatima lostotkriveno,pasu~akosmorica imalasvoje{pijunenaprotivni~igra~a do`ivotno suspendovani a komterenu.Tojedovelodojurwave me|u wima i dotada{wa legenda ukojojsutimovinadvaterenaposportaXo„Bosonogi“Xekson.Nostizaligolovenasvakih90sekunvinekojesupratilesvedo~ewezadi.Sva4timakojasuu~estvovalau bele`ilesuscenuizlaskaXeksoname{taqkisususpendovana. naizsudnice,kadamujepri{aogoDaneispadnedasesamoufudlobradimladi}ska~ketom„Blek baluname{ta,pomenu}emoinekosoksa“ipovukaogazarukav,rekavliko primera iz drugih sportova. {imu:„Ka`imidanijeistinasve Jedanodsve`ijihprimerasuiopovoza{tavasoptu`uju,samoka`i tu`be na ra~un tenisera, izme|u danijeistina...“.Xeksonmujesamo ostalih i na{eg Janka Tipsarevitihoodgovorio„Sinko,bojimseda }a, koje su naknadno opovrgnute. jeistina...“. Name{tawarezultataimaiuokIako slede}i primer iz danatanskomsvetu.Godine2008.glavni {weperspektivezvu~isme{no,vaakter skandala name{tawa trke `nogajepomenutikaopionirski Formule1biojeFlavioBrijatopoku{ajdasename{taweiskoreni re, tada vode}i ~ovek tima Reno. iznajpopularnijegameri~kogsporNaVelikojnagradiSingapura28. ta.Dvojicaigra~aameri~kogfudseptembrawegovvoza~NelsonPibala,PolHornungiztima„Pekerke junior izgubio je kontrolu nad sa“iAleksKarasizekipe„Lajonbolidom i zabio se u sigurnosnu sa“,osumwi~enisuiosu|eninaneogradu.Nakontogajenastazuu{ao koliko godina zabrane igrawa sigurnosniautomobil,{tojeomo1963.jersuuhva}enikakoukladiogu}ilo wegovom timskom kolegi nici upla}uju sumu na ishod utakFernandu Alonsu osvajawe trke. micaNFL-auiznosuod100i50doGodinu dana tajna je bila dobro lara! Nakon {to im je suspenzija skrivana, svi su mislili da je to ukinuta, Karas je ~ak i prilikom bilajednaoduobi~ajenihnesre}a bacawa sudijinog nov~i}a znao da nastazi,svedokPikejuniornije sena{alikakone`elidaseizja2009, nakon sva|e s Brijatoreom, snidalibira„pismo“ili„glavu“, oti{ao iz Renoa. Revan{isti~ki po{tosezasvavremenazarekaoda raspolo`en, Pike je izjavio da se senikadavi{ene}ekladiti. namernozabiousigurnosnuogradu itonanagovorBrijatoreaiglavnAleksandar Devetak

PUT OKO SVETA

PO[TEWA^INA: Dejl Kroford iz Hjustona poslaojedopisgradskimvlastimaukojemje napisao da je prona{ao staru parking kaznu odjednogdolaraida`elidaizmiridug.I ne bi niko na ovog po{tewa~inu ni obratio pa`wudadugnepoti~eiz1953.kadjemla|ahniKrofordkrenuouvojsku.Automobilje ostavionajednomparkingu,alijewegovotac zakasniokadajeoti{aodagaisparkira,pa sumunapisalikaznu.

OPQA^KANI LOPOVI: Jedan par iz Jute uhva}enjepripoku{ajudaizsupermaketa iznesu{minku,baterijei~okoladice.Policijaimjenapisalaprijavuzbogpoku{ajakra|e,akadajepokuweniparkrenuodo auta, do`iveli su neprijatno izne|ewe: doksu„radili”usupermarketu,nekoimje obio automobil i odvezao se wime. Da bi ironija bila ve}a, kra|u su prijavili istompolicajcukojiihje„izribao”desetakminutapretoga.

MALEROZAN:Samonekolikosatipo{tojeu nagradnoj igri osvojio „labmoryinija„, kamionyijaDejvidDopsezakucaoudrvo.Automobiljedemoliran,aDopje,nasre}u,pro{aosamosaogrebotinama.„Nije“lamboryini” za siroma{ne kao {to sam ja. Bogata{i slupajuautoikupenovi,ajasamovajslupao inikadavi{ene}umo}idaimamtakav”,rekaojeo~ajniDop.

DOBRE ZA [VERC: Obezbe|ewe aerodroma „Fjumi}ino” u Rimu uhapsilo je manekenku iz [panije, jer je tokom pregleda u wenim silikonskimimplantatimaupredelugrudi istra`wiceprona|enodvaipokilograma kokaina. Droga je otkrivena prilikom, hm, temeqenijegpregledatela,kojesuizvr{iledvepolicajke.


Novosadska nedeqa25.decembar2011.

DAnASUgrADU BIoSKopI Arena: „Misija spasiti Bo`i}” (11.10, 13.10, 14.10 15.10), „Pono} u Parizu” (20.30), „Besmrtnici” (22.35), „Kung fu panda 2 3D” (14.30), „Automobili 2” (12.45), „Vinks: ~arobna avantura” (12.30), „Parada” (14.45, 17, 19.30, 20.15, 22, 22.25), „Avanture Tintina: tajna jednoroga” (10.45), „Sumrak saga: praskozorje” (18.10), „Ma~ak u ~izmama” (11, 12.10, 13.45, 15.30, 16.10, 16.20, 18), „Nova godina u Wujorku” (17.45, 20.10, 22.40), „Nemogu}a misija: protokol Duh” (17.30, 19.45, 22.15), „Alvin i veverice 3: urnebesni brodolom” (12.20, 14.15, 16), „[erlok Holms” (17.20, 20, 22.30)

mUZeJI muzejgrada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istorijuA muzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” muzejski prostor pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirkastraneumetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

De`uraapoteka„Sajmi{te” Apoteka „Sajmi{te” u Rumena~koj ulici 106 de`ura}e danas od 7.30 do 20.30 sati. No}no de`urstvo po~iwe ve~eras u 20 sati u apoteci „Bulevar” na Bulevaru Mihajla Pupina 7, a zavr{ava se sutra u 7 sati. N. R.

Muzejska igraonica

Ukinuti|a~ki autobusi

Muzejska igraonica za decu od 6 do 10 godina pod nazivom „De~ja ma{ta mo`e sva{ta”bi}e odr`ana danas u 11 sati u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35. Nakon razgovora o zimi, predstoje}im bo`i}nim i novogodi{wim praznicima, deca }e izra|ivati novogodi{we i bo`i}e ~estitke. I. J.

Gradski prevoznik }e zbog zimskog raspusta od sutra po ukinuti |a~ke polaske, ina~e tako i ozna~ene u redu vo`we. Polasci }e ponovo biti uvede ni po za vr {et ku zim skog raspusta, od 16. januara 2012. godine. Z. D.

KOMUNALNI POLICAJCI UHVATILI OPASNOG PSA

Pitbulsklowen saulice Patrola Komunalne policije ju~e je u Limanskom parku uhvatila pit bula, koji je nasrnuo na sugra|anina koji je {etao svog psa rase doberman. Naime, dobermana je wegov vlasnik izveo u {etwu, a nakon {to su se psi spazili, krenulo je ko{kawe. Pse su razdvojili hrabri komunalni policajci, vezali ga i obavestili inspekciju. Glavni komunalni inspektor iza{ao je na teren i obavio uvi|aj, a pit bula su pokupili radnici

„^isto}e”, nakon ~ega }e utvrditi da li je ovaj opasan pas ~ipovan. Na~elnik Komunalne policije Neboj{aRadovanac ka`e da je ovaj pas prijavqivan nekoliko puta, a da je uhva}en zahvaquju}i brzoj reakciji komunalnih policajaca. Prema wegovim re~ima, najva`nije je da je sada pit bul vezan i da vi{e ne predstavqa opasnost za qude koji `ive ili svakodnevno prolaze u ovom delu grada. N. R.

V remeploV

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421674,528765,faks:6621831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

KAKO I GDE ]E GRADSKI POLITI^ARI DO^EKATI 2012.

Uzdoma}utrpezu imuzikunaTrgu Do do~eka Nove godine ostalo je mawe od nedequ dana, ali mnogi sugra|ani jo{ uvek nisu odlu~ili da li }e najlu|u no} provesti s prijateqima u privatnom aran`manu ili }e, ipak, oti}i u neki od novosadskih lokala. Novu, 2012. godinu, kako saznajemo, gradski politi~ari uglavnom }e ~ekati kod ku}e, u porodi~noj atmosferi. Gradona~elnik Igor Pavli~i} ka`e za „«Dnevnik“» da }e ve} po tradiciji Novu godinu proslaviti u porodi~nom okru`ewu sa suprugom i decom. - Po{to nas ima puno, bi}emo u svom domu, ali }emo oti}i i na Trg, jer moja deca vole Bajagu i

AnuPeri{i}. Me|utim, ne}emo se dugo zadr`avati, jer su jo{ mali, pa ne verujem da }e izdr`ati dugo, te }u morati i da ih nosim na ramenima. Najverovatnije }u oti}i i do Betanije – ka`e prvi ~ovek grada. I pomo}nik grado~elnika Vitomir Vu~kovi} za do~ek Nove godine bi}e u ku}noj varijanti s kumovima, a oko 23.30 sati svi zajedno idu na Trg. On ka`e da na ovaj na~in ve} 15 godina ispra}a staru i do~ekuje Novu godinu. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe Nemawa  Starovi} ne voli da pri~a o tome, ali nam je ipak rekao da }e najlu|u no} provesti u krugu naju`e po-

rodice, sa suprugom i }erkicom. Ima i onih koji jo{ nisu odlu~ili gde }e za do~ek, a jedna od wih je i odbornica LSV-a u Skup{tini grada MilicaVlaisavqevi}. Ona ka`e da jo{ nije odlu~ila gde }e provesti novogodi{wu no}. - S obzirom da je Skup{tina zakazana za 28. decembar, jo{ nisam re{ila gde }u i {ta }u, sve zavisi koliko }e to trajati, jer }e se raspravqati i o buxetu grada. Dodu{e nisam puno o do~eku ni razmi{qala, jer je to za mene ve~e kao i svako drugo. Nekada se boqe provedem s dru{tvom kada se uve~e skupimo nevezano, nego kada je to sve neka-

RASPORED BOGOSLU@EWA ZA BO@I] PO GREGORIJANSKOM KALENDARU Za Rimokatolike:rimokatoli~ka`upaImenaMarijina-misena hrvatskomjezikuu7i10~asova,nama|arskomjezikuu8.30i11.30 ~asova. Sremska Kamenica:crkvaNa{a{}esvetogKri`a-misau11 ~asova. Petrovaradin: crkva svetog Jurja - misa u 18 ~asova; crkva svetogKri`a-misau9~asova;crkvasvetogJurja-misau10.30 ~asova,u18Ve~erwe.

Sremski Karlovci:rimokatoli~kacrkvaPresvetogtrojstva -misau11sati. Slova~ko - evangelisti~ka crkva Novi Sad:misau10~asova. Reformatsko - hri{}anska crkva Novi Sad: crkva u [afarkovojulici5-misanahrvatskominama|arskomjezikuu8 ~asova;crkvanaTelepuuUlici]irilaiMetodija7-misanahrvatskomima|arskomjezikuu10~asova.

DONATOR CVIJO KR^MAR POZIVA KOM[IJE I QUDE DOBRE VOQE

Zajedni~kizalep{i Petrovaradin Od nedavno stanovnici Pepo sta vqa we kal trovaradina u`ivaju u novom drme, ali moramo izgledu Molinarijevog parka da vidimo koliko koji je rekonstruisan. Sada ga bi ko{tali radokrase pe{a~ke staze, tri kavi i ~ime {ta je pije od opeke i parterno urenajboqe osve`iti |en prostor, te bi ovaj park prostor. trebalo opet da postane mesto Sta nar ka pod oku pqa wa me {ta na. To me u gra|a MarijaTriprilog ide i plan da se u srcu funovi} ka`e da parka posadi jelka koja }e bije veoma prijatno ti oki}ena za Novu godinu. iznena|ena {to se Inicijativa za ceo ovaj pone ko za in te re so sao krenula je od Petrovaravao da uredi poddinca, Cvija Kr~mara, koji je gra|e i Petrovai sam nov~ano u~estvovao u reradin. Ona dodaje konstrukciji parka, jer je dao da od 1956. godine, pare za nabavku kapije i cenkada je vojska ovaj tralno ure|ewe prostora. On deo dala na upraza „Dnevnik” ka`e da se na vqawe gradu, niko ovome ne}e zaustaviti. ni je okre ~io ni - Slede}i korak je da se nafasade, a kamoli pravi pe{a~ka staza od Moka pi tal no ulo li na ri je vog par ka do bezinske pumpe rekao je Kr~mar. – Na taj na~in ima}emo {etali{te du`ine 600 metara, {irine 3,5 metra s drvore di ma i klu pa ma. Idej ni pro je kat imamo, grad }e pomo}i i s prole}a o~ekujem po~etak radova. Tako|e, sredi}emo raskrsnicu na izlazu prema Bukovcu, gde }e bi ti po sta vqena rasveta i ura|en travwak. Postoji ideja da se uredi i Trg Vladike Nikolaja, gde se planira Kapija na ulazu

Cvijo Kr~mar sa gradona~elnikom Pavli~i}em u obilasku parka

SUTRA NA NOVOSADSKOM OTVORENOM UNIVERZITETU

Pa{}an,uspe{ni horovo|a U Novom Sadu je izme|u dva svetska rata delovalo vi{e stalnih i dobrih, crkvenih i gra|anskih amaterskih horova. Najugledniji je bio Akademski mu{ki hor i hor @enskog muzi~kog dru{tva. Ovaj hor je, od osnivawa 1927. godine do

Aprilskog rata 1941., vodio profesionalac Svetolik Pa{}an Kojanov. On je 25. decembra1936. poveo Novosa|anke na veliku turneju po zemqi slovenske muzike ^ehoslova~koj gde je hor veoma lepo primqen. N. C.

ko usiqeno – obja{wava Vlaisavqevi}eva i dodaje da je jako nervira {to pred Novu godinu sve jako poskupi, posebno sve~anija garderoba. Odbornica DSS-a u Skup{tini grada Ru`icaIgi} dolazak 2012. godine proslavi}e s prijateqima u jednom restoranu u Novom Sadu. - Prethodnih godina sam, uglavnom, prespavala najlu|u no}, me|utim ove godine su nas pozvali prijateqi, te je nas dvadesetak u privatnom aran`manu zakupilo jedan restoran~i}, gde }emo proslaviti Novu godinu – ispri~ala nam je Igi}eva. Q. Nato{evi}

„Raspustili{te”po28.put Manifestacija „Raspustili{te”, 28. po redu, po~e}e sutra, a traja}e do petka 13. januara. Svakog radnog dana, osim 2. i 3. januara, od 10 do 14 sati u Novosadskom otvorenom univerzitetu u Radni~koj 20 mali{ani pred{kolskog i {kolskog uzrasta }e mo}i da u~estvuju u razli~itim radionicama. Program je podeqen na dva dela. U prvom delu su radionioce znawa i ve{tina „Kako se pere voda”, „Svi smo mi glumci”, „Volimo ples”, „Hip hop kultura”, a u drugom programi iz kulture „Volim pozori{te”, „Kultura zdravqa”, „Kako da se pona{am na sportskom doga|aju” i mnogi drugi.

Od srede, 4. januara do petka, 13. januara na sceni „Raspustili{ta” svakodnevno }e gostovati pisci, pesnici, glumci, peva~i, nau~nici, istra`iva~i i ekolozi, a svakodnevno }e biti pu{tani filmovi za decu. Program su finansirale Uprava za kulturu, Uprava za sport i omladinu i Uprava za zdravstvo grada Novog Sada, Novosadski otvoreni univerzitet, JP „Urbanizam” i drugi. Programi su besplatni, a informacije se mogu dobiti na brojeve telefona 021/ 521-051 i 021/ 521-447. N. R.

`io u ovaj deo Novog Sada, koji ima dugu i bogatu tradiciju. - @alosno je {to }e investiciju platiti i privatno lice, a ne samo grad. Iako ne znam da li je re~ o li~nom interesu tog investitora ili najboqoj nameri, izuzetno je dobro i za pohvalu {to neko to ho}e da uradi - objasnila je Marija Trifunovi}. Kr~mar obja{wava da `eli da se vi{e kom{ija ukqu~i u ure |e we Pe tro va ra di na i kraja u kome `ive, pa ukazuje i da je mo`da re{ewe osnivawe fondacije i privla~ewe sponzora i donatora. D. Igwi}


nOvOSAdSkA HROnikA

c m y

dnevnik

MotoDedaMrazevi delilipaketi}e poklonima i dru`ewu sa ovim humanitarcima. - Akcija je tradicionalna,au~estvuju motociklistiizNovog Sada i okoline. U De~jem selu u Sremskoj Kamenici podelili smo velike xakove pune slatki{a i grickalica, dru`ilismosesadecom i provozali ih motorima, a nakon toga posetili smo Moto Deda Mrazevi krenuli u akciju

Paketi}i za mali{ane u De~joj bolnici

23

ZUMBA FITNES STI^E SVE VI[E POKLONIKA

DECU I OVE GODINE OBRADOVALA AKCIJA BAJKERA

Motora{i obu~eni u kostime Deda Mraza po deveti put obradovalisuju~enajmla|ena Trgu slobode, gde je parkirana povorkauokviruakcije„Moto Deda Mrazevi„ delila paketi}e.Ovegodineposlu`iloihje ilepovreme,kojejenaTrgdovelovelikibrojdece.Bajkeri su jedan deo poklona finansiralisami,aostalideoplatili su iz donacija ili su dobili ve}gotovepaketi}e.Premare~ima ~lana Udru`ewa „Apostoli”Darka Tomi}a decasuih lepo do~ekala, obradovala se

nedeqa25.decembar2011.

Iple{ui doterujuliniju

Jedan od preduslova za dobro zdravqe je fizi~ka aktivnost. Stru~wanisavetujubarsvakodnevne{etweukolikonemamovremena za sport i rekreaciju. Me|utim, odlukaotomekojisportnamanajvi{eodgovaranijetakojednostavnakao{tose~ininaprvipogled. Mnogi sportovi zahtevaju velike fizi~kenaporeilikomplikovane ve`bekojenemo`esvakodauradi, alipostojeionikojisuprilago-

varijantama posti`e se efekat. Poredtoga{toseovakvimve`bawem aktiviraju mi{i}i celog tela,velikapa`wasepridajeupravo estetskinajugro`enijimdelovima tela,kao{tosuzadwica,butinei stomak-reklajeinstruktorkazumbeFitneskluba„Fitneks”Nevena Komazec. Ve`bawem na ovaj na~in gubi seod400do1.000kalorijanasat, apritomseve`ba~izabavqajui

|enisvimabezobziranapolistarost. Jedan od takvih sportova jesteaerobikprogramzumbafitnes koji postoji oko deset godina, a u posledwe  vreme sti~e popularnostiuSrbiji.Ono{toodlikuje ovajprogramjesujedinstvenefitnes `urke na svakom treningu, na kojimaseuzdinami~nelatinoritmoveiplesnekorakepodi`ekardiorespiratorna izdr`qivost i tor{ekalorije. -Zumbajedensfitnesprogramu komsekombinujulakipokretiiz latinoameri~kih plesova, a koreografije su jednostavne kako bi svimoglidaihprate.Tojekardio treningkojitrajeotprilikesati nema te{kih ve`bi. Bukvalno se |uskainakrajuseradiistezawe. Koracinisute{kiiwihovimintenzivnim ponavqawem u raznim

u~edaple{u.Svetskitrendkoji dolaziikodnasjeodr`avawejavnih~asovazumbeidrugihfitnes programauop{te.Takojenedavno uNovomSadupoprviputodr`an jedan ovakav doga|aj  na kome je u~estvovalovi{eod250qudiiz svihkrajevaSrbije,teizHrvatske i Bosne i Hercegovine. U~esnici su tom prilikom mogli da prate koreografije internacio- nalnih svetski poznatih prezentera iz Dominikanske republike Martina Mi~ela i Pedra Kama~a.Po{topostojivelikointeresovawe za ovakve doga|aje, sigurnojeda}eihbitijo{,adotada trebalo bi pro{etati do nekog fitnes kluba u Novom Sadu i opredeliti se za odgovaraju}i program. I. Jovanovi}

Foto:F.Baki}

De~jubolnicuizabolesnemali{aneostavilipaketi}e.Obi{li smo i {ti}enike u Domu za decu ometenu u razvoju na Novomnasequ-rekaojeTomi}. Da bi ispunili `equ mali{anima iz Svrati{ta za decu ulice, povorka Deda Mrazeva namotorimaposetilajeiovaj objekat i deci uru~ila poklone. UDomunaNovomnasequovi humanitarci pogledali su radove, koje prave korisnici doma,dru`ilisesadecomisvojim prisustvom izmamili im osmehenalica.Povorkasapoklonima na centralni gradski trgstiglajene{topre13sati, adeca,kojasusetuzatekla,oko sat vremena u`ivala su u dru`ewusawima.Uovojpovorci, osim motocikala, bili su i automobili, koji su prevozili paketi}e. Tokom vo`we kroz grad ovu humanitarnu povorku motora{a mogli su da vide i Na radost mali{ana pokloni i bajkeri stigli na Trg brojnisugra|ani. N. R.

NOVI SAD POSTAO VA@NA TA^KA NA TURISTI^KOJ MAPI

Starojezgrogradaatrakcija zastrance

„KOKA-KOLA” KARAVAN POSETIO NA[ GRAD

^estitke ipokloni zade~jiosmeh

Preko200novogodi{wih~estitki, koje su napravili Novosa|anizamali{aneude~jim bolnicama, sakupqeno je preksino}uokviru“Koka-kolaprazni~nog karavana”. Nakon okupqawa na Trgu slobode, polarnadru`inaovogkaravanaposetilajeDe~jubolnicu,mali{anima podelila poklone, a volonteri karavana ukrasili su zajedni~ke prostorije, gde je odr`ana i de~ja predstava. Velikibroj~estitkisakupilisu iu~eniciosnovnih{kola,koji su ih pravili na ~asovima li-

kovne kulture. Org an iz at or i “Kok a- kol a kar av an a” ka` u da su zad ov oqn i odz iv om Novos a| an a, ~ij e je pris us tvo na Trg upok az al odajeNov agod ina prav o vreme dar iv aw a, naro~ it odec i,koj anajl ep{edoba god in e prov od e u boln ic ama. Ded a Mraz sa svoj im pom o}nic im a Mraz uqk om, Sneg uqkom, Wu{ kic om, Grud vic om i Mrv ic om nas tav i} e sa prazni~n om ~ar ol ij om i u ostalimgrad ov im aSrb ij e. N. R.

Sa ~uvenim „Egzitom“ Novi Sadjepostaova`nata~kanaturisti~koj mapi Evrope. Stranci sugaupoznali,zavoleliimnogi seradovra}aju,aotomenajboqe govori podatak da je u ovoj godini,uodnosunaprethodnu,zabele`enporastbrojastranihturista zaskoro20odsto.Dolazeizsvih krajevasveta,ana{gradusvojoj bogatojraznolikostiumedazagolicasva~ija~ulaiugodisvakom ukusu. Staro jezgro grada s brojnim kulturnim i istorijskim spomenicima,trgovimaimuzejimaglavnajeatrakcijazastrance,

zanimqiv na~in upoznaju goste s kulturno-istorijskim spomenicima, s pro{lo{}u, ali i sada{wim vremenom, kazala je iz Udru`ewa turisti~kih vodi~a NovogSadaAlina Basari}.

ke znaju, jer ~uvaju}i pro{lost, imamo{ansuzaboqubudu}nostistaklajeAlinaBasari}. Turisti~keagencijeimaju{irok spektar ponuda panoramskog razgledawa Novog Sada i okoli-

- Interesovawe gostiju iz regiona,kaoisamihNovosa|anase najboqe vidi prilikom Dana vodi~a, koji se obele`ava 21. februara, a tada se organizuju besplatne promotivne {etwe kroz gradipoPetrovradinskojtvr|avi.Svakegodinejeinteresovawe sveve}e.Mo`dabibiloprevi{e o~ekivatidasugra|anipamtedatumeiu~eistorijugrada,alibi bilolepodanekeosnovnepodat-

ne.Gradi}okru`envinogradima, na11kilometaraodNovogSada, SremskiKarlovciiFru{kogorskimanastiri,kojisubilisedi{te zna~ajnih istorijskih srpskih li~nosti, privla~e kako strance, tako i doma}e posetioce.„Vojvo|anskatura„izdvajase kao top ponuda turisti~ke agencije„Magelan“,kojaseorganizujesvakesubote,apodrazumevaposetu manastiru Kru{edol, zatim

Panoramsko razgledawe grada i okoline sve vi{e interesuje goste iz Srbije, Beogra|ane, ali i na{e sugra|ane kojineumornope{keobilazesve najznamenitijegra|evine,aneizbe`an je i obilazak Petrovaradinske tvr|ave. Dakle, nesumwivo je da je Novi Sad primamwiv strancima,aliistotakomo`eda zadovoqi interesovawa gostiju izSrbije,pa~akisamihNovosa|ana, ukoliko `ele da krenu u avanturu boqeg upoznavawa svog grada.Turisti~kivodi~isutuda im predo~e istoriju grada, da na

obilazaknajzna~ajnijihkulturno istorijskih znamenitosti Sremskih Karlovaca, jednog od vinskih podruma u Sremskim Karlovcima, obilazak Petrovaradinsketvr|aveipotompanoramskorazgledaweglavnihatrakcija Novog Sada. Cena ove ture je 4.500dinarapoosobi,aucenuje ukqu~enprevozdopomenutihdestinacija, ru~ak, degustacija vinaukarlova~komvinskompodrumuiuslugevodi~a. -Vojvo|anskaturanajprimamwivija je Beogra|anima, ali javqaju se i iz drugih gradova iz Srbije, kao i stranci koji insistirajunaturamagdesuukqu~eni obilascisrpskihmanastira.Ova turaaktivnajetokomcelegodine, ali najvi{e grupa se prijavqujeodmartadonovembra–kazalajeizagencije„Magelan“Tijana @i`ovi}. Agencija„Kompas”usvojojponudi ima „Panoramsko razgledawe Novog Sada”, koja je prevashodnonamewena|a~kimeksurzijama.Poludnevniizletko{ta50 evra,acelodnevnaturaiznosi70 evra. „D.R.Turs”agencijanudiprogramkojiporedobilaskaNovog Sada, Sremskih Karlovaca, Stra`ilova i Petrovaradinske tvr|ave ukqu~uje i posetu „Sala{u137”. I. Dragi}

Humanitarnikoncert zaNenada Hum an it arn i konc ert „Spletovi za Nenada” odr`a}eseusredu28.decembra u 20.45 ~asova u pozori{noj sal i Gimn az ij e „Laz a Kosti}”,UlicaLazeLazarevi}a 1. Ulaznice ko{taju 300 dinara, a sav prihod name-

wen je le~ ew u u~en ik a 2. razr ed a sredw e Ma{ ins ke {kol e Ne na da Pe tro vi }a, koji boluje od „delimi~nog slepila”. Organizator koncerta je Folk lorn i ans ambl „Splet”. G. ^.


24

nedeqa25.decembar2011.

oglasi CENTAR, nov odmah useqiv dupleks 110m2, Laze Kosti}a, investitor prodaje, dokumentacija kompletna. Pozovite 523-193, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 557366 PRODAJEM ili mewam stan u Kawi`i za ku}u u Novom Sadu - cena dogovor. Telefon 061/7222928. 38627

KOPAONIK - izdajem apartman preko puta „Ma{inca”. Telefoni: 063/301975, 063/370-787. 41676

POVOQNO dajem ~asove iz matematike. Dolazim ku}i. Telefon: 063/490-136. 43465 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 43728 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 43729

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 43730 KU]NA NEGA. gerentolo{ke, medicinske kurirske usluge za bolesne i stare. Agencija za ~uvawe dece, podu~avawe, pomo} porodiqama. Telefon 021/400-148. 43946

IZDAJEM komfornu sobu za jednu `ensku osobu. Poseban ulaz 40e, ul. U`i~ka 1 „Salajka”. Telefoni 6341660 i 064/50-13-174. 43773

STEVANA MUSI]A izvanredan 1,5 stan 46m2, II sprat, mewam za ve}i na istoj pribli`noj lokaciji uz doplatu. Telefon 066/8811039. 43890 SREMSKI KARLOVCI nov dvosoban stan u centru mewam za ve}i u Novom Sadu uz moju doplatu. Telefon: 063/548-906. 43917

IZDAJEM name{ten dvosoban stan u centru N. Sada! Povoqno. Telefon 6614-985, 063/7786-867. 43853 IZDAJEM dvosoban, name{ten stan na Limanu III pla}awe mese~no. Telefon 022/467-001, 064/891-38-49. 43854 IZDAVAWE NEKRETNINA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stan ov i.rs.Te le fo ni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202. 43955 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru, u centru grada, od 1. januara. Telefon 060/100-61-63. 43964

STANODAVCI zainteresovani za izdavawe kvalitetnih stanova na dnevnoj/nedeqnoj bazi, javite se. Obezbe|ujemo goste i kompletnu organizaciju izdavawa Va{eg stana. Va{a zarada dvostruko ve}a. Telefon: 065/2562540. 43979 IZDAJEM prazan dvosoban stan u Vr{a~koj ulici, cena 100 evra. Telefoni: 063/225919, 064/44-75-004. 43765 IZDAJEM komfornu garsoweru 30m2 centar, [afarikova, telefon, kablovska, centralno grejawe. Telefon 021/552270, 064/11-36-076. 43780 SAJAM - izdajem novu dvokrevetnu name{tenu garsoweru I sprat, cg, tv. Zaposlenim samcima, studentima, 100eura + depozit. Telefoni: 063/16-128-73 i 064/596-58-74. 43795 IZDAJEM dvosoban renoviran, prazan stan preko puta radni~kog igrali{ta. Telefon 6315581. 43833 IZDAJEM 2,5 sobni stan 65m2, na Novom nasequ za 110E. Telefon 063/568-704. 43860 NOVA garsowera, nov name{taj, na Somborskom bulevaru do Limana IV, male re`ije, 120E + depozit. Telefon 064/100-4575. 43866 IZDAJEM mawi name{ten, komforan, dvori{ni stan u centru (kablovska, kompletna bela tehnika, centralno grejawe). Telefoni: 021/456765, 069/4456-765 i 064/13813-13. 43892 IZDAJEM garsoweru, 24m2, poluname{tena, kuhiwa, klima, SBB, ve{ ma{ina, 1.300 kaplara 12, ju`na strana, VI sprat, odmah useqiv. Telefon 063/80-744-11. 43894 JEDNOSOBAN name{ten stan na Futo{kom putu (Satelit), centralno, parket, kablovska, prizemqe, 120e. Telefoni: 021/6366882, 064/8195093. 43911 IZDAJEM prazan komforan dvosoban stan, 67m2 ulica Ra{e Radujkova kod crkve, novija zgrada. Telefoni: 062/1577494, 021/523753. 43940 IZDAJEM super name{tenu garsoweru blizu Instituta, Sremska Kamenica. Telefoni: 021465815, 064/2044331. 43945 JEDNOSOBAN komforan name{ten stan sa terasom, prednost bra~ni par, Novi Sad, Liman, Balzakova, blizina Doma zdravqa, kablovska, telefon Telefon: 064/4908-499. 43970 IZDAJEM u Janka ^melika nov dvosoban 45m2 stan sa novim name{tajem, odmah slobodan. Telefon 063/8117331. 558462

POTREBNI UZAKUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, novisad@stanovi.rs 43960 POTREBNI boqe name{teni stanovi: iskqu~ivo centar za Egzit i okolina Sajma. Telefon: 021/522-533. 43961 HITNO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800-2000E. Telefon 063/519-533. 43958

KUPUJEMO stanove, ku}e, vikendice, velike parcele za ruske porodice iskqu~ivo od vlasnika, pla}amo gotovinom. Posrednici iskqu~eni. Telefoni: 021/6215260, 021/6621-797, 063/598463. 43857 KUPUJEMO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137. 558463 KUPUJEMO stanove svih struktura. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 557273

POPUST!!! ekstra stanovi svih struktura na svim lokacijama, nove, starije ukwi`ene 10% jeftinije prodajemo za gotovinu. Telefon 021/621-5260, 063/598-463, 021/6621-797 43859 PRODAJEM u Novom Sadu nov dupleks odmah useqiv stan ugao Cara Lazara i Cara Du{ana. Telefon 063/537-446. 43437 BEOGRAD, KALEMEGDAN, Pariska, ekstra salonac, 127m2, 3. sprat, pogled na park, ekskluzivan. Vlasnik. Telefon 063/345600. 43172 PRODAJEM opremqen apartman-stan u centru Zlatibora, veli~ine 30m2, ili mewam za stan u Novom Sadu, veli~ine 55 60m2. Telefon 064/18-400-60. 43757 BEOGRAD, Dor}ol, 53m2, drugi sprat, CG, lift u izgradwi, direktno od investitora. Telefon 063/1071111. 44012 SREMSKI KARLOVCI, centar, prodajem nov, ukwi`en, dvosoban stan. Telefon: 063/548-906. 43918 VI[E STANOVA u centru Novog Sada, garsowere, jednoiposobni i dvosobni name{teni stanovi. Tel. 064/20-19-004, www.solis-nekretnine.com. 557236

JEDNOSOBAN 28.5m2, drugi sprat, N. Naseqe, brzo useqiv, 32.200e. Telefon 064/2466206. 43956 HITNO prodajem jednosoban stan u strogom centru Novog Sada za 39.000, mo`e i za poslovni prostor. Telefon: 6447-622 i 063/540-165. 44024 GARSOWERA, centar, 28m2, VP, ukwi`ena, samo 27.500 m2. Telefon 021/450417, 064/189-3887. 43980 PRODAJEM novu ukwi`enu garsoweru na prvom spratu u Ul. Janka ^melika za 29.000. Telefon: 6447-622 i 063/540-165. 44021 NOVO NASEQE, prodajem ili mewam 2 garsowere od 29m2 i 27m2+moja doplata, za 2.5 stan na Novom nasequ i sl... Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 557274 BULEVAR, kod Futo{ke pijace, u novijoj zgradi prodajem garsoweru za 28.800. Telefon 636-6952. 557275 KOD RIBQEPIJACE, noviji stan od 27m2 na IIIspratu, terasa, lift, kompletno name{ten se prodaje po ceni od 31.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 557276 CARA DU[ANA, ukwi`ena garsowera na IIIspratu za 29.700. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 557277 N. DETELINARA, odli~na, nova odmah useqiva garsowera od 24m2 na I spratu, cena 26.800. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 557278 BULEVAR, u Bore Prodanovi}a, odli~an noviji ukwi`en stan, 27m2 na I spratu, cena 32.000 mogu} dogovor. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 557279 GARSOWERA u novoj zgradi, odmah useqiva, 24m2, prvi sprat, terasa, centralno grejawe, cena sa PDV-om: 26.800 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 557263 HITNA PRODAJA! Nova GA 27m2, Novo naseqe iza Doma zdravqa, III sprat, lift, terasa, ~isti papiri, brzo useqiva, prvoklasan kvalitet, sig. vrata, pvc, kl. parket, ital. plo~ice, cena: 26.900. Tel. 021/425-653, 063/536-212. 557261 SOCIJALNO, nova garsowera sa prirodnom ventilacijom u kuhiwi i u kupatilu, sa povratom PDV-a, useqiva, 24m2, cena 34.100 evra, uredna dokumentacija, mogu}nost kredita. Tel. 060/018-94-22, 021/520-231 ({ifra: 14220) www.solis-nekretnine.com. 557240 EKSKLUZIVNA prodaja ukwi`ene garsowere, Ulica cara Du{ana, uli~no orijentisana, na prvom spratu, sa liftom i terasom, cena 32.000 evra. Pogledajte skicu i fotografije na www.solis-nekretnine.com ({ifra: 21999) Tel. 065/20-19-011, 021/520-231. 557241

dnevnik PRODAJEM garsoweru 14.500 evra, kod Stanice u Novom Sadu. Tel. 063/598878. 557230 GRBAVICA garsowera 23m2 u Pu{kinovoj ulici 25950 nova zgrada gleda na dvori{te kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 557344 PRODAJEMO novu garsoweru u zgradi koja upravo useqava kod Sajma i Stanice 26m2 lift, terasa, cena 30850-sa PDV-om. www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1001865. Telefoni: 451318, 523-193. 557345 GARSOWERA - apartman na uglu Bul. Evrope i Koste Racina uredni papiri ima povrat PDV-a 23m2, cena 25.000. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 557346 KOD SAJMA ukwi`en stan 27m2 sa odvojenom kuhiwom prozorom, drugi sprat, lift, terasa. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 557347 BETANIJA: Ukwi`ena, odmah useqiva garsowera, 26m2, 1. sprat. Novogradwa, terasa, CG, isto~na strana. Cena: 34.000 evra. Tel. 064/823-6618, 021/424-963. 557330 SOCIJALNO nova odmah useqiva garsowera na 1. spratu, CG, odli~na gradwa sendvi~ zid, ekstra oprema. Cena: 32.000 evra Tel. 064/823-6621, 021/542-779, www.avenia-nekretnine.com. 557331 HITNO!!! Nova Detelinara 25m2 - useqivo odmah, 3. sprat, terasa, lift, CG, upotrebna dozvola. Cena: 28.000 evra. Tel. 064/823-6618, 021/6614-200. 557334 HITNO!!! Kraqevi}a Marka: 22m2 - useqiv, ukwi`en stan u zgradi, visoko prizemqe, CG, ostava u podrumu... Cena: 23.000 evra. Tel. 064/823-6621, 542-779, www.avenia-nekretnine.com. 557335 VASE STAJI]A garsowera 25m2, ukwi`ena, odmah useqiva, veoma korektna, centralno grejawe. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 558464 CENTAR, Gunduli}eva ulica, odmah useqiva garsowera od 25m2 u novoj zgradi. Povoqno, 17.500E. Telefon 060/621-1685. 558484 BULEVAR EVROPE, povoqno, 23m2, I sprat, novo, brzo useqivo, uredni papiri, povra}aj PDV-a. Telefon 063/108-8017. 558485 CANKAREVA ULICA, prazna, odmah useqiva garsowera novije gradwe od 25m2. Lift, terasa. 27.000E. Telefon 063/692-917. 558486 GARSOWERA, centar-Wego{eva, 29m2, ~isti papiri, odmah useqiva. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 558507 NOVI BULEVAR 28m2, III sparat, „Zoned” useqivo 33.000 evra. Telefoni: 423208, 063/111-4142. 557380 GRBAVICA garsowera, ukwi`ena, useqiva, 30.500E. Tel. 526-622, 064/215-60-90. 557391 JANKA ^MELIKA, 19m216.000E, odmah useqiva garsowera u zgradi. Tel. 526622, 064/215-60-90. 557394

PRODAJEM garsoweru 24m2 u izgradwi, 695 evra/m2, u Novom Sadu. Tel. 062/577-595. 557234 LASLA GALA, useqiv jednosoban, 31m2-31.000, lift. Tel. 063/780-99-09, 526-622. 557390 @. STANICA - Bulevar: 31m2 - ukwi`en-prazan-jednosoban - 1. sprat, CG, klasi~an raspored, cena - 33.000 evra. Tel. 064/823-6618, 021/542-779, www.avenia-nekretnine.com. 557341 JEDNOSOBAN, Liman II, 39m2, mo`e jednoiposoban, ukwi`en, odmah useqiv, cena 41,500E. „Kvart” 021/450417; 064/189-38-87. 558509 RUMENA^KI PUT, ukwi`en, jednosoban stan od 30m2, novija gradwa, prazan, odmah useqiv. Povoqno, 26.00E. Telefon 452-942. 558487 NOVO NASEQE kod robne ku}e, jednosoban stan 36m2 lep raspored, ukwi`en, za 32.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 558466 SATELIT jednosoban stan 33m2 odmah useqiv, ukwi`en za 25.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 558467 GRBAVICA, blizina Limanske pijace, na prodaju dva jednosobna stana od 27m2 i 32m2 po povoqnoj ceni. Telefon 060/621-1685. 558489 STANICA!!! Jednosoban stan zgodan za pregra|ivawe od 40m2, ukwi`en useqiv po dogovoru!!! Ekstra povoqno!!! Tel. 065/2500-213. 557368 NA BULEVARUOSLOBO\EWA 44m2, jednosoban stan sa pogledom na Stadion Vojvodine i bulevar. Cena 39.900 ukwi`en, lift, terasa. Telefoni: 451-318, 523193. Ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. 557348 U CENTRU kod Ribqe pijace, odli~an jednosoban stan 28m2, ukwi`en IIIsprat, terasa, cena 30.000. www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1002099. Telefoni: 451318 523-193. 557349 DETELINARA 26m2 jednosoban, terasa, ukwi`en 25.000, nije fiksna cena. Slike na www.trefnekretnine.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 557311 KLASI^AN jednosoban stan na Novom nasequ [onsi, Ul. Ra{e Radujkova, 34m2, prizemqe, dvori{no orijentisan, dve terase, ukwi`en. Mo`e i kreditni kupac. Tel. 065/20-19-011, 021/520-231 ({ifra: 21121) www.solis-nekretnine.com. 557242 ODMAH USEQIV, ukwi`en jednosoban stan 29m2, pored Satelitske pijace, {kole Ul. S. Mom~ilovi}a, kompletno renoviran. Cena: 26.200 evra. Tel. 064/112-6239, 021/520-231 ({ifra: 21781) www.solis-nekretnine.com. 557243 PRODAJEM jednosoban stan 46m2, 550 evra po m2, Novi Sad, Bulevar Evrope. Tel. 063/105-0-105. 557232 UKWI@EN jednosoban stan u mansardi, 32m2, zgrada stara 5 godina u blizini Bulevara oslobo|ewa, lift, centralno gradsko grejawe, cena: 30.900 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 557264


oglasi

dnevnik

UKWI@EN, dvosoban 52m2 Bul. Oslobo|ewa 66, 4. sprat, dvori{na strana, 52.600e, nije agencija. Telefon 065/52-52-446. 43504 BEZ POSREDNIKA, prodajem stan Bulevar oslobo|ewa 51m2, 5. sprat, bez ulagawa, useqiv, ukwi`en, mo`e na kredit. Telefon 064/128-47-49. 43914 PRODAJEM dvosoban stan 55m2 u blizini `elezni~ke stanice, hitno za 43.000. Telefon: 063/540-165. 44022 J E D N O I P O S O B A N 37.5m2, drugi sprat, N. naseqe, nova zgrada, 42.300E. Telefon 064/24-66206. 43957 PETROVARADIN - stan 48m2, nov, useqiv, 3. sprat, lift, terasa, parking, cena 800e/m2. 38.500e. Telefon 063/585-076. 43976 PRODAJEMO jednoiposoban stan 45m2 na Novom nasequ za 32.000, odmah useqiv. Telefon: 6447-622 i 063/540-165. 44019 PRODAJEM lep jednoiposoban stan 43m2 u blizini `eleni~ke stanice za 46.000 sa PDV, useqiv. Telefon:6447-622 i 063/540-165. 44020 UKWI@EN jednoiposoban stan u blizini Bulevara oslobo|ewa, novija zgrada, prvi sprat, odvojena kuhiwa, 45m2, cena sa name{tajem: 46.350 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 557265 UKWI@EN jednoiposoban stan u novijoj zgradi, 38m2, ~etvrti sprat, lift, centralno gradsko grejawe, topla proto~na voda, cena: 36.050 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 557266 NOVO NASEQE, 1.5 ukwi`en stan na I spratu, 38m2, cena dogovor. Telefon 063/828-8377, www.bomil.rs. 557281 NOVA DETELINARA, odli~an, ukwi`en noviji 1.5 stan na I spratu, po ceni 36.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 557282 LIMAN u novoj zgradi,odmah useqiv i ukwi`en 1.5 stan na IV spratu, cena 53.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 557283 BULEVAR EVROPE, novi 1.5 stanovi od 31-37m2, cene sa PDV-om, mogu} dogovor oko cene, uslova pla}awa i kredita. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 557284 GRBAVICA, Gogoqeva ul. 1.5 stan, odli~an, ukwi`en, noviji od 41m2. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 557285 PRODAJEM jednoiposoban stan u mansardi. 450 evra/m2, brzo gotov, na Novom nasequ u Novom Sadu. Tel. 063/598878. 557231 NA TELEPU, uz Somborski bulevar, izuzetan mali jednoiposoban stan odli~nog rasporeda, u novoj zgradi, visoko prizemqe, dvori{no orijentisan. Tel. 065/20-10013, 021/427-277 ({ifra: 22062) www.solis-nekretnine.com. 557244

PA@WA, na Somborskom bulevaru, odli~an mali jednoiposoban stan 29m2, ukwi`en, 4. sprat, lift, terasa. Odli~an, hitno! Samo 30.000E. Tel. 065/201-9010, 021/451-570 ({ifra: 22131) www.solis-nekretnine.com. 557245 \OR\A NIK[I]A JOHANA, 54m2 jednoiposoban stan na prvom spratu, lift, terasa, odmah useqiv 47.300 slike na www.trefnekretnine.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 557312 STANICA 40m2, jednoiposoban, terasa, ukwi`en, odmah useqiv, renoviran 38.200. Tel. 444-107, 6337853. 557313 GRBAVICA 45m2, jednoiposoban stan na prvom spratu, odvojena kuhiwa, lift, terasa, ukwi`en 53.300. Tel. 444-107, 633-7853. 557314 NOVA DETELINARA, jednoiposoban I sprat, terasa, ukwi`en 37.100. Tel. 444107, 633-7853. 557315 PODBARA: Jednoiposoban, nov, useqiv, pred ukwi`bom - 27m2, 2. sprat sa liftom, terasa, CG - gradsko... Cena: 31.000 evra. Tel. 021/6614200, 064/823-6618. 557324 HITNO!!! Novo naseqe jednoiposoban useqiv stan u mansardi - nova zgrada 39m2, odvojena kuhiwa... Cena: 27.550 evra. Tel. 064/8236601, 021/6614-200. 557325 NOVA DETELINARA, odli~an investitor, nov 1.5 stan od 41m2 cena 1080/m2 sa PDV-om. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 557290 U [IREM CENTRU kod Socijalnog prodajem odli~an jednoiposoban stan 42m2 u novijoj ukwi`enoj zgradi 46.350, odmah useqiv. www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1000221. Telefoni: 451-318, 523-193. 557350 NA UGLUBUL.EVROPE i Koste Racina 39m2 jednoiposoban stan severoisto~na strana 1100 evra/m2 ima povrat PDV-a. Telefoni: 451318, 523-193, www.nekretninemojdom.com. 557351 GRBAVICA, Mi{e Dimitrijevi}a, mawi jednoiposoban stan 27m2, idealan za izdavawe. Novija zgrada sa liftom, cena 31.000. Telefoni: 451-318, 523-193. Slike na www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1001346. 557352 LIMAN II!!! Jednoiposoban stan od 53m2, ni`e spratnosti, okrenut na dvori{te, hitno i povoqno!!! Tel. 065/2500-213. 557369 BETANIJA - 37m2 - jednoiposoban, ukwi`en, useqiv, terasa, CG, odli~an raspored cena-38.100 evra. Tel. 064/823-6610, 021/542-779. 557337 NOV jednoiposoban, 28m2, odli~an raspored, Nova Detelinara, CG, Cena sa PDVom: 29.250 evra. Tel. 064/8236601, 021/542-779. 557332 CENTAR, Radni~ka ulica, blizina SUD-a, nov, odmah useqiv jednoiposoban stan od 29m2. Idealno za kancelarijski prostor. Povoqno! Telefon 060/621-1685. 558490 LIMAN I, prazan, odmah useqiv jednoiposoban stan od 43m2. Ukwi`en. Blizina fakulteta, idealno za izdavawe. 41.200E. Telefon 452737. 558491

LIMAN DVA 40m2 na petom spratu sa liftom, lako mo`e biti jednoiposoban, ukwi`en Telefoni: 528-137, 063/538-166. 558465 [EKSPIROVA ULICA, ukwi`en, odmah useqiv stan od 36m2 + 25m2 terasa. Idealno za ordinaciju ili kancelariju. Cena 41.000E. Telefon 063/777-6233. 558488 HITNO!!! Novo naseqe originalan jednoiposoban stan 48m2, lift, terasa, ukwi`en za 39.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 558469 JOVANA HRANILOVI]A ukwi`en 1.5-soban stan od 42m2, II sprat. Telefoni: 528-599, 063/111-8085. 557383 JEDNOIPOSOBAN, useqiv stan, I sprat, ukwi`en, lift, 33m2. Hitna prodaja, 1120E/m2. Tel. 526-622, 064/215-60-90. 557393 CENTAR, jednoiposoban ukwi`en stan, 36.000E. Tel. 526-622, 063/780-9909. 557398 JEDNOIPOSOBAN stan 44m2, ukwi`en, bez ulagawa, cena - 36.000, Novo naseqe. Telefon 6624-218. 558457 BRA]E JOVANDI] jednoiposoban stan 50m2 na ni`e spratnosti, u dobrom stawu, odmah useqiv za 49.000 uz dogovor. Telefoni: 528-137, 661-2262. 558471 TOLSTOJEVA jednoiposoban stan 40m2 ukwi`en, na prvom spratu, odmah useqiv. Telefoni: 528-137, 063/538166. 558472 NOVO NASEQE jednoiposoban stan 43m2 na prvom spratu, ukwi`en, odmah useqiv, gleda na mirnu stranu, povoqno. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 558473 NOV odmah useqiv jednoiposoban stan 35m2, odli~an raspored, lift, terasa, u neposrednoj blizini @elezni~ke stanice, povoqno. Telefoni: 528-137, 063/538166. 558474 BULEVAR OSLOBO\EWA na mirnu stranu gleda, kod Lutrije dvosoban stan 60m2 na prvom spratu za 53.500.Telefoni: 528-137, 661-2262. 558475 GRBAVICA, starija, klasi~na gradwa, ukwi`en dvosoban stan 53m2, ni`a spratnost, povoqno. Telefon 6624-218. 558458 NOVI SAD, Du{ana Vasiqeva, odli~an ukwi`en stan, 64m2, III sprat, lift, terasa, 61800E. Tel. 063/78099-09, 526-622. 557392 STRA@ILOVSKA dvosoban 49m2, II sprat, odmah useqiv, 56.000. Telefoni: 528599, 063/111-4142. 557381 NOVO NASEQE, nov, dvosoban stan od 37m2, 4. sprat, lift. Telefoni: 423-208, 063/111-4142. 557382 CENTAR - salonac, blizina Ribqe pijace, I spratm 60m2, cena 53.000. Telefoni: 423208, 063/111-8085. 557384 EKSTRA raspored: 44m2 dvosoban, Nova Detelinara, 1. sprat, terasa, CG, brzo useqiv. Cena sa PDV-om: 47.600 evra. Tel. 064/8236610, 542-779. 557342 INVESTITOR prodaje na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina - Bulevar Evrope, u jednoj eta`i 150m2, cena 60.000. Telefoni: 021/523-193, 021/451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 557343

UKWI@EN - zgrada stara 5 godina - useqiv odmah - dvosoban, 52m2 - 2. sprat, terasa, ekstra raspored, cena 41.200 evra. Tel. 064/8236610, 021/542-779. 557340 @ELEZNI^KA ULICA, odli~an noviji dvosoban stan 45m2 na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 558470 DVOSOBAN, Liman II, 61m2 odli~an stan, ukwi`en, mo`e dvoiposoban ekskluzivna prodaja. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87. 558505 KOD SUP-a u Kraqa Petra dvosoban stan 51m2 na prvom spratu, ukwi`en za 46.400. Telefoni: 528-137, 661-2262. 558468 POVOQNA PONUDA komfornog dvosobnog stana klasi~nog rasporeda od 60m2 u blizini novog bulevara. II sprat, lift, terase. 46.500E. Telefon 063/775-9121. 558492 SEQA^KIH BUNA u blizini {kole, ukwi`en dvosoban stan od 44m2. IV sprat, terasa. 36.000E. Telefon 063/775-9121. 558493 UKWI@EN, 46m2, dvosoban stan novije gradwe u Ulici Ilije Bir~anina. 5. sprat, lift, francuski balkon. 43.800E. Telefon 452-942. 558494 BULEVAR OSLOBO\EWA, blizina „Dnevnik”-a, ukwi`en dvosoban stan 53m2, 5 sprat, lift, terasa. Cena 54.200E. Telefon 063/692-917. 558495 HITNO i povoqno!!! Avijacija 48m2 - useqiv, ukwi`en, terasa, CG, PTV, lift Cena - 36.050 evra. Tel. 064/8236604, 021/661-4200. 557333 RENOVIRAN, 50m2 - @elezni~ka stanica, dvosoban, dvostrano orjentisan, terasa, CG. Ukw`en, odmah useqiv! Cena - 46.400 evra. Tel. 064/823-6621, 021/6614-200. 557336 MAKSIMA GORKOG!!! Dvosoban stan od 50m2 ni`e spratnosti na odli~no mestu!!! Tel. 065/2500-213. 557370 LIMAN III!!! 65m2 dvosoban stan, nov, odmah useqiv ni`e spratnosti!!! Tel. 063/500-213. 557371 RUMENA^KI PUT!!! U zgradi od fasadne cigle sa liftom i proto~nom toplom vodom odli~an stan od 48m2!! Ekstra povoqno! Tel. 065/2500-213. 557372

nedeqa25.decembar2011.

CENTAR LAZE KOSTI]A 44m2 mawi dvosoban stan u novoj zgradi, prvi sprat, cena 51.000. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 557353 LIMAN IV lep dvosoban stan 54m2 ukwi`en, okrenut ka istoku, cena 53.500. Telefoni: 451-318, 523-193. Kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com. 557354 NOVA DETELINARA, dvosoban 44m2 na Bulevaru Evrope, ugao Veselina Masle{e i Koste Racina, investitor „Moj Dom”, pozovite! Cena 1.100 ima povrat PDVa. Telefoni: 523-193, 451318, www.nekretnine-mojdom.com. 557355 U MILETI]EVOJ ULICI u zgradi od belog mermera dvosoban stan 63m2 na tre}em spratu, lift, terasa, ukwi`en, prazan useqiv. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1000193. 557356 DVOSOBAN stan 51m2 ukwi`en renoviran, cena 37.000. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1002103. 557357 DVOSOBAN stan u centru kod Stadiona Vojvodine, prvi sprat, ukwi`en 56m2, cena 53.500. [ifra 1002098, www.nekretnine-mojdom.com. 557358 DVOSOBAN stan na Bulevaru oslobo|ewa 53m2 nova zgrada kod „Dnevnika”, ukwi`en, cena 54.000. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 557359 KOD STANICE i Sajma dvosoban stan 50m2 na III spratu, ukwi`en, renoviran, cena 46.400. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 557360 KOD STANICE u novoj, ukwi`enoj, zgradi 61,3m2 na drugom spratu, cena 54.500. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1001914. 557361 SOCIJALNO, odli~an nov 2.0 stan, cena 53.500 sa PDVom. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 557291 DETELINARA, ukwi`en, klasi~an 2.0 stan od 47m2, kompletno renoviran bez ikakvih ulagawa, cena 41.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 557292 HITNO!!!! 60m2 - ukwi`en odmah useqiv, 2. sprat, lift, terasa, CG, cena 46.350 evra. Tel. 064/8236601, 021/424-963. 557326

25

HITNA PRODAJA! Nov DS, 48m2, Novo naseqe, iza Doma zdravqa, IV sprat, lift, terasa, pvc stolarija, kl. parket, italijanske plo~ice, sig. vrata, brzo useqiv, cena samo 46.500 sa PDV-om! Tel. 021/425-653, 063/536-212. 557260 POVOQNO: 60m2 - Bulevar, kod Lutrije - dvosoban, mogu} dvoiposoban, ukwi`en, useqiv, 1. sprat, terasa, lift, CG. Cena: 51.500 evra -nije fiksno. Tel. 064/823-6621, 021/542-779. 557323 PARISKE KOMUNE 53m2, klasi~an dvosoban stan sa terasom, ukwi`en, odmah useqiv 47.400 nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 6337853. 557316 MAKSIMA GORKOG 48m2, dvosoban, lift, dvori{na strana.Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 557317 NOVA DETELINARA, Janka ^melika, 44m2 dvosoban, prvi sprat, terasa, ukwi`en, odmah useqiv 46.350. Tel. 444-107, 6337853. 557318 RIBQA PIJACA 51m2, prvi sprat, dvosoban, terasa, ukwi`en 51.500, nije fiksno, odmah useqiv. Slike na www.trefnekretnine.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 557319 NOVA DETELINARA Odli~an dvosoban stan na tre}em spratu. Mogu}nost parkirawa u dvori{tu, 51m2 za 55.200 evra. Pozvati! Tel. 063/520-296, 021/427-277 ({ifra: 21347) www.solis-nekretnine.com. 557246 PRODAJEM na Novom nasequ dvosoban stan, 53m2, dve terase, odvojena kuhiwa, dvostrano orjentisan. Ukwi`en. ({ifra 10077) Tel. 063/772-6845; 021/520231 www.solis-nekretnine.com. 557248 U SLOVA^KOJ ULICI, na prvom spratu, ukwi`en, odmah useqiv, dvosoban stan. ({ifra 21996) Tel. 063/772-6845, 021/427-277 www.solis-nekretnine.com. 557249 KOMFORAN dvosoban 64m2, Rumena~ki put, „Neimar” fasadna cigla, lift, odvojena kuhiwa, mogu}e dobijawe dvoiposobnog, ukwi`en, 49.000. Tel. 063/517-846. 557220 STROGI CENTAR, Katoli~ka porta, noviji dvosoban, 43m2, II sprat, u odli~nom stawu bez ulagawa, ukwi`en, kompletno name{ten, 45.000. Tel. 063/517846. 557221 NOV dvosoban, 44m2, centar, Temerinska, III sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, velika i dnevna i spava}a soba koje izlaze na lepu terasu, dvori{na strana, 42.000. Tel. 063/517-846. 557222 CENTAR, 2.0 ukwi`en odli~an 2.0 klasi~an stan od 51m2, na I spratu, cena 51.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 557286 BETANIJA, Mi~urinova ulica u novijoj zgradi, prodajem dobar 2.0 ukwi`en stan, cena 51.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 557287 CENTAR, kod Suda i Spensa, odli~an, klasi~an 2.0 stan, bez ulagawa, 57m2, cena 59.800. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 557288


26

nedeqa25.decembar2011.

LIMAN, ukwi`en odli~an stan od 64m2 u korektnom stawu, IV sprat sa liftom, cena 59.500. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 557289 BULEVAR, kod @elezni~ke stanice, ukwi`en 2.0 stan od 41m2 po ceni od 36.000. Telefon 063/742-21-80, www.bomil.rs. 557280 UKWI@EN dvosoban stan na Grbavici, terasa, lift, redovan sprat - nije dupleks, novija zgrada, 47m2, cena: 43.250 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 557267 NOVIJA zgrada na Grbavici - odmah useqiv dvosoban stan, prodaje se kompletno name{ten, 51m2, cena: 51.500 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 557268 HITNA PRODAJA!!! Odli~an DS, 65m2, Novo naseqe, V. ]iri}a, IV sprat, terasa, sre|en, sig. vrata, pvc stolarija, odmah useqiv, dvostrano orijentisan, odv. kuhiwa sa trpezarijom, mo`e biti i TS, ukwi`en, cena samo 52.000!!! Tel. 021/425-653, 063/536-212. 557256 HITNA PRODAJA! Odli~an, nov DS, 45m2, Koste [okice, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odmah useqiv, fizi~ki odvojena kuhiwa, sig. vrata, hrastov parket, parking, cena: 42.500. Tel. 021/425-653, 065/55-36-212. 557257 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv DS, 50m2, centar, Kosovska, I sprat, lift, dvori{na strana, nova zgrada, odv. kuhiwa sa prozorom, terasa+hl. ostava, parking, ukwi`en, mogu}nost kupovine i gara`e u istoj zgradi!!! Cena: 56.500. Tel. 021/6616324, 063/536-212. 557258

STROGI centar, dvoiposoban, 75m2, IV sprat, 75.000E. Telefon 063/754-3917. 43897 PRODAJEMO dvoiposoban stan na Limanu tri na prvom spratu za 68.000. Telefon: 6447-622. 44017 CENTAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orjentisan, CG, velika terasa, bez posrednika, 105.000. Telefon: 063/5020-25. 42968 UKWI@EN dvoiposoban stan u blizini centra i Bulevara oslobo|ewa, 75m2, stan je dobro odr`avan, redovan sprat, terasa, lift, cena: 66.950 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 557271 UKWI@EN dvoiposoban stan u blizini Bulevara oslobo|ewa, novija kvalitetna zgrada, peti sprat bez kosina, terasa, lift, 50m2, cena: 50.500 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 557269 ODLI^AN funkcionalan dvoiposoban stan od 50m2, ukwi`en, idealan za mlad bra~ni par koji kupuje na kredit, blizu Bulevara oslobo|ewa. Cena vi{e nego povoqna - 42.000 evra. Tel. 065/20-19-013, 021/520231 ({ifra: 21285) www.solis-nekretnine.com. 557250

oglasi ODLI^AN 2.5-soban porodi~an stan 68m2 na 2. spratu, Liman 2, u blizini {etali{ta [trand, Merkatora. Kuhiwa odvojena, sa ostavom, tarasa, svetao, odli~an raspored. Tel. 060/018-9422, 021/520-231 ({ifra: 21847) www.solis-nekretnine.com. 557251 HITNA PRODAJA, noviji dvoiposoban stan u blizini Bulevara oslobo|ewa. Drugi sprat, terasa, hrastov parket, alu stolarija, ukwi`en, 61m2 - samo 54.100 evra. Tel. 065/20-19-010, 021/520231 ({ifra 10193) www.solisnekretnine.com. 557252 MAJEVI^KA ulica: 55m2 dvoiposoban - 1. sprat, perfektan raspored, ukwi`en, useqiv, terasa, CG... Cena: 64.400 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6604 (www.avenia-nekretnine.com). 557328 GRBAVICA, odli~an nov 2.5 stan ukwi`en, 62.500, mogu}a kupovina i sa gara`om, cena 70.000. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 557293 GRBAVICA, Ulica Lasla Gala u odli~noj zgradi, nov, dodatno sre|en i kompletno name{ten 2.5 stan prodajem po ceni od 78.000. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 557294 LIMAN, odli~an ukwi`en, prazan, renoviran 2.5 stan za 77.250. Telefon 063/828-8377, www.bomil.rs. 557295 PRODAJE SE odli~an ukwi`en 2.5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle, cena 56.650. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 557296 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 557298 KEJ, sa prelepim pogledom na Tvr|avu i Dunav, ukwi`en 2.5 stan od 85m2, sa velikom terasom. Telefon 063/742-21-80. 557299 RADNI^KA ULICA, ukwi`en 2.5 stan od 70m2. Telefon 063/82-88-377. 557304 DVOIPOSOBAN stan na uglu Bul. Evrope i Koste Racina 48m2 gleda na istok, cena 1100 evra/m2 ima povrat PDV-a. Telefoni: 451318, 523-193, www.nekretninemojdom.com. 557362 PARK SITI!!! Dvoiposoban stan od 70m2. Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 557373 GRBAVICA!!! Odli~an dvoiposoban stan od 75m2 na drugom spratu u ekstra zgradi sa gara`om ili bez!!! Pozovite!!! Tel. 065/2500-213. 557374 MAKSIMA GORKOG, dvoiposoban stan 58m2, terasa, ukwi`en, kompletno renoviran. Dvori{na strana. Hitno! Telefon 063/504-799. 558496 GUNDULI]EVA 2.5-soban odmah useqiv 60m2, ukwi`en 56.500 evra. Telefoni: 528-599, 063/111-4142. 557385 LIMAN II, Dragi{e Bra{ovana, 73m2 ukwi`en. Telefoni: 423-208, 063/1114142. 557386 BERISLAVA BERI]A originalan dvoiposoban stan 65m2 odmah useqiv, potrebna adaptacija, 56.500. Telefoni: 528-137, 063/8117331. 558476

GRBAVICA, ukwi`en dupleks 67m2, dvoiposoban, cena - 56.500. Telefon 6624218. 558459 SEQA^KIH BUNA u zgradi od crvene cigle, stan 76m2 na prvom spratu, sa pogledom na park. Telefon 528-137. 558477 DIMITRIJA AVRAMOVI]A stan 75m2 u veoma korektnom stawu, ukwi`en, ima terasu, lift, za 66.000 uz dogovor. Telefoni: 528137, 063/538-166. 558478 RADNI^KA!!! Trosoban salonski stan 101m2 na prvom spratu, dvostrano orjentisan. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 558479 TROSOBAN, renoviran stan od 78m2, lift, ukwi`en, useqiv. Cena 72.000. Telefoni: 528-599, 063/1118085. 557387 BULEVAR OSLOBO\EWA, vojna zgrada, odli~an trosoban stan od 71m2. 5 sprat, lift, terasa. Ukwi`en, odmah useqiv. Telefon 060/621-1685. 558498 BRANIMIRA ]OSI]A, 69m2, odli~an trosoban stan novije gradwe. III sprat, terasa. Ukwi`en. Mogu}nost prodaje sa gara`om. Telefon 063/108-8017. 558499 GRBAVICA. Odli~an trosoban dupleks od 70m2 ukwi`en, useqiv, lift, terasa, CG... Cena: 61.300 evra. Tel. 064/823-6604, 021/6614200 (www.avenia-nekretnine.com). 557338 TROSOBAN - 71m2 - ukwi`en - useqiv, Novo naseqe, 1. sprat, terasa, CG, lift, komplet renoviran-odli~an raspored cena-63.900 evra. Tel. 064/823-6601, 021/424963 (www.avenia-nekretnine.com). 557339 ODLI^AN trosoban stan na Limanu III kod Limanskog parka i Merkatora 71m2 na III spratu, lift, terasa, cena 67.000. Slike na www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1000629. Telefoni: 451318, 523-193, 063532243. 557363 KOD SAJMA ukwi`en stan 73m2 na prvom spratu, lift, terasa, ukwi`en, posebno kuhiwa, dva sanitarna ~vora, komplet renoviran prazan useqiv, cena 68.000. Telefoni: 451-318, 523-193. Kompletna ponuda na www.nekrenine-mojdom.com. 557364 ODLI^AN stan u Mi{e Dimitrijevi}a 70m2 ukwi`en novija gradwa cena 61.300. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 557365 @. STANICA, ukwi`en 3.0 stan od 75m2, renovirano kupatilo, cena 67.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 557297 EKSTRA!!! Trosoban stan 74m2, ukwi`en, mo`e kredit - prazan, odmah useqiv, 1. sprat, komplet renoviran stan, terasa, CG, lift. Cena: 68.000 evra. Tel. 064/8236621, 021/542-779. 557327 MAKSIMA GORKOG, odli~an trosoban, kompletno renoviran, ukwi`en, odmah useqiv, dve terase, dvostran 70.100 nije fiksno. Tel. 444107, 633-7853. 557320 BEOGRADSKI KEJ, odli~an trosoban stan, lift, terasa, ukwi`en 61.800. Tel. 444-107, 633-7853. 557321

dnevnik

CENTAR - Stari Grad, brzo useqiv maksimalno funkcionalan trosoban stan 55m2, Vojvode Mi{i}a, visoko prizemqe do Keja i Dunavskog parka. Cena 62.000 evra. ({ifra: 22047), 064/1126239, 021/427-277, www.solisnekretnine.com. 557247 NOV trosoban 93m2, Grbavica, Danila Ki{a kod OTP banke na Bulevaru, I sprat, dve terase, dva kupatila, useqiv, ukwi`en, mogu}e pregraditi u dva stana, 93.000. Tel. 063/517-846. 557223 SALONSKI trosoban, 94m2, centar, Sowe Marinkovi}, I sprat, gleda i na ulicu i na dvori{te, pogodan za poslovni prostor, ukwi`en, 89.000. Tel. 063/517-846. 557224 KLASI^AN trosoban 75m2, kod gradskog SUP-a, Bra}e Jovandi}, lepo odr`avan, odvojena kuhiwa, dva mokra ~vora, dve terase, ukwi`en, 69.000. Tel. 063/517-846. 557225 TROSOBAN 70m2, Fru{kogorska, Liman II, izuzetno lep raspored, mogu}e troiposoban, lep pogled, ukwi`en, 70.000. Tel. 063/517-846. 557226 KLASI^AN trosoban, 70m2, Bulevar oslobo|ewa kod Betanije, vojna zgrada, fasadna cigla, IV sprat sa liftom, ostava, ve{ernica na spratu, odvojena kuhiwa, dva kupatila, ukwi`en, dvori{no, 72.000. Tel. 063/517846. 557227 UKWI@EN komforan trosoban stan na Grbavici, prvi sprat, terasa, lift, kvalitetna novija zgrada, 93m2, cena: 93.000 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 557272 HITNO!!! Odmah useqiv TS, 60m2, Podbara, II sprat, lift, terasa, nova zgrada, odv. kuhiwa, prvoklasna gradwa i oprema u stanu, cena: 55.500. Tel. 021/6616-324, 063/536-212. 557262 HITNO!!! Odmah useqiv TS, 74m2, centar, IV sprat, lift, dve terase, nov, dva sanitarna ~vora, odvojena kuhiwa sa prozorom, ukwi`en, mogu}nost kupovine i gara`e od 17m2! Cena: 68.600. Tel. 021/425-653, 063/536-212. 557259 HITNO!!! Ekstra ponuda! Bulevar oslobo|ewa: 93m2 nov, ukwi`en odmah useqiv trosoban stan, 1. sprat, odvojena kuhiwa sa velikom trpezarijom, 2 kupatila, 2 terase, lift... Mo`e kredit. Cena: 93.000 evra. Tel. 064/823-6604, 021/424-963. 557329

PRODAJEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/5090-30. 42594 PRODAJEM troiposoban stan 127m2, strogi centar ili mewam za mawi uz doplatu. Telefon: 063/8150622. 43574 SALAJKA, Petra Drezgi}a 3,5 stan 81m2/ III, potkrovqe, grejawe, laminat, 48.000e. Telefon 021/310.5816, 064/388-7345. 43784

NOV, centar, 80m2, troiposoban IV/IV, lift, izuzetan, odli~na lokacija, vlasnik, 80.000E. Telefon 063/346288. 43798 WEGO[EVA 3,5 stan, pe{a~ka zona, 2 sprat, veoma bezbedan, svetao, funkcionalan, trostrano orjentisan. Telefon 066/8811-039. 43851 LEP troiposoban stan, ukwi`en, noviji, bez ulagawa, mawa zgrada, blizu Sajma, prodajem ili mewam za dvosoban, dvoiposoban. Povoqno. Telefon 064/314-3830. 43920 ^ETVOROSOBAN STAN 120m2, nov, 4. sprat, ugao Petra Drap{ina i Bulevara oslobo|ewa u Novom Sadu, cena 120.000e. Telefon 064/200-3103. 43017 EKSKLUZIVAN ~etvorosoban salonac, Beogradski kej, 2. sprat, 122m2, pogled na Dunav i Tvr|avu. Retko u ponudi. 200.000e. Vlasnik, tel. 063/345600. 43171 GRBAVICA, {estosoban stan od 159m2, zgrada, tri godine, lift, ukwi`en, 4. sprat, mogu}nost gara`e sa parking mestom. Telefon 066/450-655. 43782 PRODAJEM ~etvorosoban stan, I sprat, u naju`em centru Novog Sada, 90m2, plus terasa sa centralnim grejawem. Telefon 063/569-046. 43903 HITNO - Troiposoban stan u novoj zgradi, brzo useqiv, 76m2, dupleks, terasa, lift, cena sa PDV-om: 61.800 evra. Tel. 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 557270 NOVO NASEQE, fasadna cigla, 3.5 stan od 86m2 na II spratu po ceni 77.250. Telefon 6368-429, www.bomil.rs. 557305 BETANIJA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem odli~an nov 3.5 stan od 80m2. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 557307 LIMAN, prodajem ukwi`en 3.5 stan odli~nog rasporeda, od 88m2. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 557300 HITNA PRODAJA - Novo naseqe, u zgradi od fasadne cigle, ukwi`en stan od 72m2, cena 52.000. Telefon 063/516-478. 557301 LAZE KOSTI]A, ukwi`en, prazan, odmah useqiv troiposoban salonski stan 100m2, I sprat, terasa. Dvostrano orjentisan. 113.000E. Telefon 452-737. 558500 BEOGRADSKI KEJ, 81m2, II sprat, lift, terase, pogled na Dunav. Odli~an, ukwi`en. Cena 87.600E. Telefon 063/777-6233. 558501 TROIPOSOBAN, Suboti~ki bulevar, bli`e Limanu, 85m2, odli~an stan, preporu~ujemo, cena 77.000E. „Kvart” 021/450-417; 063/12897-97. 558510 ^ETVOROSOBAN stan, Liman II, Ravani~ka, dvostrano orjentisan 110m2, hitno. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97. 558503 GRBAVICA, gradila „Budu}nost”, 135m2+terasa ukwi`en, dogovor o prodaji ili zameni. Telefoni: 528599, 063/111-4124. 557388


oglasi l ^iTUQe

dnevnik

PE[A^KA ZONA centra Novoga Sada u odli~noj zgradi sa liftom III sprat, ukwi`en, sre|en troiposoban stan povr{ine 102m2 sa pogledom na katedralu. Slike na www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1002181. Telefoni: 451-318 523-193. 557367 CENTAR u blizini Spens-a ekstra sre|en ~etvoroiposoban stan 130m2 na prvom spratu u odli~noj zgradi. Telefoni: 528-137, 063/538166. 558480 LIMAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 558481

^ETVOROSOBAN, ukwi`en stan 86m2, bez ulagawa, novija zgrada, zidala „Budu}nost”. Telefon 6624-218. 558460 SAVINA, ukwi`en petosoban stan, II sprat, odli~an, 120m2, cena 145.000E. Tel. 526-622, 063/780-99-09. 557399 NOVA DETELINARA, nov brzo useqiv 4.0 stan od 101m2, cena 72.900 sa PDVom, mo`e kupovina putem kredita... Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 557302 CENTAR, u okolini Keja i Ribqe pijace, odli~an stan od 137m2 prodajem po ceni od 113.300. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 557303 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a, salonski 4.0 stan od 104m2, cena 118.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 557308 GRBAVCA, prodajem nov useqiv luks i ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 557306 RUMENA^KA 85m2, ~etvorosoban, ukwi`en, lift, terasa 71.800. Tel. 444-107, 6337853. 557322 SALONSKI!!! Odli~an stan ni`e spratnosti kod Dunavskog parka!!! Za informacije pozovite 063/500213. 557375 PARK SITI!!! ^etvorosoban stan sa velikom terasom!!! Nov!!! Tel. 063/500213. 557376 SALONSKI STAN!!! U blizini Radni~kog univerziteta odli~an ~etvorosoban stan!!! Tel. 063/500-213. 557377 GRBAVICA!!! ^etvorosoban stan na drugom spratu u odli~noj novijoj zgradi, ukwi`en sa gara`om. Tel. 063/500-213. 557378 KOD OSNOVNE [KOLE!!! Na Nasequ odli~an petosoban stan u super stawu, ukwi`en, useqiv po dogovoru. Tel. 065/2500-213. 557379 NOVIJI ~etvorosoban, 90m2, Grbavica, Lasla Gala, dva kupatila, odvojena kuhiwa, dupleks, parking mesto u dvori{tu, ukwi`en, useqiv, 85.000. Tel. 063/517-846. 557228 EKSKLUZIVAN salonski petosoban stan, 134m2, centar, Mihaila Pupina, II sprat, prema Keju. Kompletno renoviran, ukwi`en. Treba videti stan. Tel. 063/517-846. 557229 POVOQNO! ^etvorosoban stan povr{ine 173m2 na II spratu. Potpuno sre|en, bez ulagawa. Prvoklasna oprema. Cena samo 154.000 evra. Tel. 063/520-296, 021/520-231 ({ifra: 14647) www.solis-nekretnine.com. 557253 BULEVAR - atraktivan stan, 120m2 u izgradwi, cena samo 113.000 evra! Mo`e i na rate! Tel. 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 557254 PA@WA! Katoli~ka porta, strogi centar, 154m2, nov, ukwi`en, ~etvorosoban stan, terasa 44m2, vrhunski kvalitet, jedini na spratu na vrhu zgrade. Tel. 064/1340459; 021/520-231 ({ifra 20196) www.solis-nekretnine.com. 557255

PRODAJEM povoqno dva placa po 16m {irine h 50 du`ine, lepa lokacija, {iroka ulica, struja, voda blizu. Telefon 6319989. 43902 PRODAJEM gra|evinski plac u Rumenki 7500m2 u selu za parcelisawe. Telefoni: 6215584, 064/1148427. 43905 PRODAJEM plac 5 ari Klisa, Gorwe Livade na placu gradska voda, zastupqena infrastruktura, dozvoqena gradwa. Telefoni: 021464594, 063/511587. 43927 PRODAJEM 4,5 KJ zemqe u Ko Vizi}. Pogodno za vo}wak. Telefon 062/289-600. 43745 PLAC ^ortanovci 2.000m2 ravan, voda i struja, vikend zona, dozvoqena gradwa. Mo`e zamena za auto. Telefon 060/0122-472. 43836 PLAC u Rakovcu - Salaksije 8, 47ari, pogled na Novi Sad, blizu puta, pored puta prolazi: voda, telefon, gas, kanalizacija. Telefon 021540620. 43910 PLAC, Sr. Kamenica blizina centra, 4 km od NIS-ove zgrade, ekstra, ukwi`en, samo 26.000 E. Telefon 063/128-9797. 43981 PLAC 1100m2, Sremska Kamenica, Paragovo, pored puta, prikqu~ak, struja, voda. Telefon 021/420-914. 43867 GRA\EVINSKI placevi od 300 - 1500m2, Novi Sad, Ul. Sime [olaje. Telefoni: 021/6301-650, 064/115-06-39. 43901 PRODAJEM ku}u, 180m2, sa dva lokala i dva stana na 850m2, u Bra}e Ribnikara. Mo`e gradwa zgrade 4+potkrovqe. Telefon 060/0846036. 43724 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena. Telefoni: 419375, 060/4419-375. 43725 NOVI SAD, Nikole Tesle 10, prodaje se ku}a na sprat, mo`e i pola, prizemqe sa pripadaju}im delovima. Telefoni: 063/15-88-063, 063/85-75-215. 43823 HITNO i povoqno prodajem ku}u, kod @elezni~ke stanice. Mo`e i zemena za stan uz doplatu. Telefon: 064/611-73-75. 43950 PRODAJEMO lepu ku}u na ^ardaku od 180m2 sa placem od 1000m2, ku}a ima gara`u, eta`no grejawe. Telefon: 6447-622 i 063/540-165. 44023 PETROVARADIN - stare ukwi`ene ku}e za renovirawe i gotove prazne novije na dobroj lokaciji. Telefon 063/152-052-1. 43977 KA] prodajem novu ku}u sa poslovnim prostorom, mo`e zamena za stan. Telefon 064/249-39-22. 43731 PRODAJEM ve}u ku}u blizu centra u Novom Sadu. Tel. 063/105-0-105. 557233 PRODAJEM ku}u u Novom Sadu, na Klisi kod auto-puta, 35.000 evra. Tel. 063/2677-80. 557235 TELEP, novija ukwi`ena ku}a od 250m2+90m2 na placu od 550m2, odli~na. Telefon 064/220-9565, www.bomil.rs. 557309 VILA u okolini Cara Du{ana. Telefoni: 423-208, 065/5727527. 557389

NOVI SAD, ku}a 215m2, plac 480m2, 4 odvojena komforna stana (73m2, 63m2, 47m2 i 33m2) tri ozidane gara`e koje se mogu pretvoriti u stambeno-poslovni prostor. Tel. 526-622, 063/11-24911. 557396 KU]A, Sremska Kamenica, ukwi`ena, 110m2 + 60m2 hitno cena 55000E. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97. 558504 S. KAMENICA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, ukwi`ena. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 557310 HITNA prodaja, prodajem dvojnu ku}u 110m2 u Sremskoj Kamenici, blizu centra, plac 300m2, spratna, kombinacija fasadne cigle i kamena, ukwi`ena 1/1. Cena veoma povoqna! Tel. 064/134-04-59, 065/201-90-06, ({ifra 31230) www.solis-nekretnine.com. 557239 ADAMOVI]EVO NASEQE, ku}a u zoni porodi~nog stanovawa, na placu povr{ine 600m2. Mo`e i gradwa ekskluzivne vile sa 4 stana... za sve potrebne informacije pozovite 064/2003103. 557238 KA], ukwi`ena ku}a, 150m2/600m2, novija, u odli~nom stawu, bez ulagawa, hitna prodaja, cena dogovor. Tel. 526-622, 064/215-6090. 557395 TROSOBNA ku}a od 80m2 stambenog prostora na placu od 300m2 u strogom centru Ka}a. Izuzetno povoqna cena, 41.200E. Telefon 060/621-1685. 558483 NOVI SAD - Parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na autoputu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a”. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Tel. 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 557237 GRA\EVINSKI PLAC, Bocke 10ari, ukwi`en, pogled, infrastruktura, vredi pogledati!!! Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 558508 PLAC, Rakovac, pogled na grad, ravan, 22.000m2, dozvoqena gradwa, cena samo: 3,5E/m2. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97. 558506

IZDAJEM uli~ni lokal, 27m2, u Petra Drap{ina 47, kod Bulevara, za sve namene. Telefoni: 021/527-258, 021/66-21-791, 064/27-80-303. 42931 JEVREJSKA - izdajem dvori{ni lokal. Telefon 025/422-893, 063/569-916. 43807 IZDAJEM besprekornu opremqenu autoperionicu 80m2, na odli~nom mestu u Novom Sadu, pogodnu i za automehani~are, limare, farbare, bravare, magacinski prostor i dr. Povoqno. Telefoni: 064/1345-770, 064/128-9916. 43871 IZDAJEM uli~ni lokal, odmah useqiv, 18m2, sa izvodom za lavabo-{ampoweru, ]irpanova 21. Telefon 063/80-744-11. 43895 BEZ POSREDNIKA prodajem lokal 27m2 na Bulevaru kraqa Petra Prvog, mo`e na kredit. Telefon 021/6215-338. 43915

27

nedeqa25.decembar2011.

NOVI SAD, lokal u Cara Lazara, 38m2, uli~ni veliki portal, 40.000E. Hitno! Tel. 526-622, 063/11-24-911. 557397 DVOSOBAN salonski stan u Petra Drap{ina, prvi sprat, za kancelarije. Telefon 506-286. 44042

KUPUJEM sve vrste automobila novija, starija i havarisana. Maksimalno pla}am. Dolazim po pozivu. Telefoni: 021/822-714 i 063/7081-939. 42627 KUPUJEM sva stara vozila, mo`e i neregistrovana, pla}am odmah. Telefon 064/27-69-638. 42958 KUPUJEM sve vrste automobila. Pla}am maksimalno na licu mesta. Dolazim odmah po pozivu. Telefoni: 064/337-7695, 824-611. 43416 PRODAJEM MAZDU- karavan 1.600 kubika 323, 90. godi{te, u voznom stawu. Telefon 6330-891, 062/8586667. 43982

KUPUJEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852743, 063/7852-728. 43816

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 41654 JORGANXINICA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463362. 43674 MOLER - FARBAR radi moleraj, farbawe drvenarije, radijatora, lepqewe tapeta. Telefon 6435-095. 43723 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 43822

KVALITETNO i ~isto, molersko farbarski, kerami~arski, gipsarski, stolarski i ostali radovi u doma}instvima i poslovnim prostorima. Telefoni: 064/6623399, 064/9322567. 43835 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqije u gradu. Temerinska 8, (dvori{te). Telefon 6612-570 od 9-12 15 19. 43841 POPRAVQAM: slavine, kotli}e, bojlere, elektri~ne {porete, brave, {arke, TA pe}i, plafowere, sitne elektri~ne popravke. Telefon 062/972-08-41. Stojan. 43916

VODOINSTALATERSKE usluge, zamena cevi, vodovod, kanalizacija, ma{insko odgu{ewe i snimawe, sve popravke ra~un, garancija. Telefon 6393-737, 064/160-4725. 43985

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 42539 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 42540

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409. 41220

PA@WA! Veoma povoqno prodajemo prasi}e i pe~emo po poruxbini. Nazovite da se dogovorimo. Telefon: 069/1220-400. 44040

POTREBNA dva mesara za rad u preradi i prodavnici u Beo~inu. Telefoni: 063500418, 021/870-604, 021/6275-241. 43722 POTREBAN stolar. Telefon 021/526-827. 43843

^ENEJ, sala{, 2 stana i 5 jutara zemqe, Klisa plac 12000, ku}a Rumenka 2 useqiva stana, 65.000. Telefoni: 063/598463, 021/6215260, 021/6621797. 43858 DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do Vas }e prona}i lako. Telefoni: 064/888-25-85, 520-841. 43503 KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, bakar, mesing, aluminijum. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo. Telefon 062/649-000. 43793 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, mo`e rezano i cepano. Ta~na mera. Telefoni: 064/143-34-09 i 6419439. 43799 PRODAJEM ogrevno drvo bukva, bagrem, hrast sa prevozom i uslugom rezawa, brza isporuka. Telefon 069/691722, 064/28-54-782. 43856

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Radetu Gaku od stanara zgrade Mileve Mari} br. 8, u Novom Sadu.

44070


28

^iTUQe l POMeni

nedeqa25.decembar2011.

dnevnik

Jedinom sinu

Preminula je na{a voqena majka

[est meseci je pro{lo od kad si nas napustio.

Pro{la je 21. godina, a ti nisi sa nama dragi sine, brate.

Zoran Vlajkovi}

Zoran Vlajkovi} Tarzan

Jovanka Japunxi} 1923 - 2011.

Slavko @ivanovi} Misli}emo na tebe svaki dan i truditi se da uvek bude{ ponosan na nas. [aqemo ti posledwi poqubac, voqeni na{ tatice!

Sahrana je danas, 25. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na Gradskom grobqu, u Rumi. Samo se jednoj osobi na svetu sa tako malo re~i mo`e zahvaliti za toliko mnogo qubavi i pa`we. Hvala ti mama.

Tvoja deca Dobrivoj, Nevenka i \or|e sa porodicama.

Tvoje neute{ne: }erke Rea i Dorotea i majka Budimka. 44095

44096

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav te~i

Posledwi pozdrav

Zoranu Kne`evi}u 25. 12. 1988 - 4. 7. 2007.

Tvoj ro|endan mili sine... Da vi{e ne postoji{ ne mo`emo da shvatimo, ho}emo da te vidimo, `elimo da te vratimo. U ruci tvoja slika, a o~i pune suza, {aqemo ti na nebo hiqadu ru`a.

Bol i tuga nisu mawi i se}awe na tebe ne bledi. Nose te u srcima i mislima: supruga Agata, sinovi Laza i To{a i }erka Jelena.

Ostao si u najmilijih.

srcima

tvojih

Uvek se se}aju: mama Agata, bra}a Laza i To{a i sestra Jelena. 43997

43996

Navr{avaju se tri godine od smrti voqenog supruga.

Za mog jedinog brata

Tvoja majka Milica i otac Boro.

43863

Slavku - Sa{i

Slavku Radmilovi}u

od: tetke Milenije, te~e \or|a, sestre Lele i sestri}a Neboj{e.

Posledwi pozdrav dragom

od Du{ana i Igora.

Tvoji Mara{i.

44097

U tuzi, s dubokim po{tovawem i uz posledwi pozdrav opra{tamo se od divnog ~oveka, iskrenog prijateqa

@ivanu Krstono{i}u

Zorana Kne`evi}a Zokija Te{ko je `iveti, biti rawen u du{i, videti te svuda, a nigde te ne na}i... Danas bi imao samo 23 godine...

Dani prolaze, ali nijedan dan bez tebe. Tuga i se}awe nikada pro}i ne}e. Tajo, svaki dan si nam u mislima i tako }e uvek biti, jer si ti bio najboqi tata na svetu.

Tvoja seka Bojana.

Tvoje: supruga Zlata, }erke, unuci i zetovi.

43862

43869

44073

44087

POMEN

Posledwi pozdrav dragom

Lazo ]ojanovi}

POMEN

SE]AWE

25. 12. 1992 - 25. 12. 2011.

26. 12. 2001 - 26. 12. 2011.

Slavka Radmilovi}a Hvala ti za sve lepe i nezaboravne trenutke koje provedosmo zajedno.

Slavku

Sa{i

Ti odlazi{ u drage uspomene i se}awa. U wima }e{ zauvek ostati sa~uvan od zaborava.

Veqko [krbi} iz Drvara

od: ujaka Pere, ujne Qube i brata Zorana Baji}a sa porodicom.

Mnogo }e{ nam nedostajati. Porodica ^a|enovi}.

Posledwi voqenom

Sa{i

Tvoji: supruga Joka i sinovi Mladen i Milan sa porodicom.

44083

44098

Posledwi pozdrav dragom

Pro{lo je 19 godina od kako te je rat otrgnuo od nas. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima.

pozdrav

na{em

od: strine Stojanke, brata @ipa i sestre Sawe sa porodicom.

Sahrana je 25. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na Reformatorskom grobqu, u Rumenki.

I jo{ jedan 25. decembar bez tebe, tvoj ro|endan... Zoki, na srcu ostaje rana zauvek.

Du{an Stankovi} iz Bege~a S po{tovawem te spomiwemo, a s qubavqu te ~uvamo u na{im srcima.

44085

43864

43770

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

GODI[WI POMEN

Stevan \orgin

Suprug Nikola, k}erke Sawa i Senka sa porodicama. 43808

Tvoji: supruga Verica i porodica Re~nik iz Bege~a.

SE]AWE

Uvek si u na{im srcima i mislima.

SE]AWE Danas, 25. 12. 2011. godine navr{ava se tu`nih pet godina od kada nije sa nama!

Tvoj stric Rade.

25. 12. 2008 - 25. 12. 2011.

1936 - 2001.

43821

Supruga, sin, }erka, zet, snaja i unuci. 44099

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Jela \orgin 29. 12. 2001 - 29. 12. 2011.

Angelina - Gina Carevi}

POMEN Dana, 26. 12. 2011. godine navr{avaju se ~etiri godine od kako si nas napustio.

44089

POMEN na na{e drage.

1939 - 2011.

Danas, 25. 12. 2011. godine navr{avaju se dve godine od kada nisi sa nama. Sa po{tovawem te spomiwemo a sa qubavqu ~uvamo u srcu. Tvoji najmiliji.

44077

Sinovcu

Zoranu Kne`evi}u

Sewe{ Jano{u

Milovan, Dubravka, Miroslav i Nemawa Fimi}.

Samuilo Hrn~jar Mimika

Tihomir Gari} Ve~no o`alo{}ena sestra Nata sa porodicom.

44037

Godinu dana nije sa nama na{ voqeni

29. 12. 1963 - 29. 12. 2011.

Zagorka Tati} 1917 - 2011. Sahrana je u ponedeqak, 26. 12. 2011. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica. 44093

Nada Popovi}

Vidosava Despotovi}

Nade`da Titov Postoja}e{ i traja}e{ kroz najlep{e uspomene koje bolno podse}aju na sve {to sam tvojim odlaskom izgubio. Tvoj Sa{a. 44084

Petar \orgin

1943 - 2011.

15. 12. 1973 - 15. 12. 2011.

Vojislav Gute{a

Pro{la je tu`na i bolna godina od kada si nas prerano napustila, ali i daqe `ivi{ u na{im mislima, se}awima i najlep{im uspomenama.

Sahrana je danas, 25. 12. 2011. godine, u 12 ~asova, na Pravoslavnom grobqu, u Temerinu.

S tugom, qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na wih.

O`alo{}ena porodica.

Wihovi najmiliji.

Tvoji najmiliji.

44094

43828

44061

Svakim danom nedostaje nam sve vi{e. Se}aju ga se s qubavqu, supruga Mirjana, }erka Sne`ana, unuka Nina i unuk Vova. 43885


^iTUQe l POMeni

dnevnik

nedeqa25.decembar2011.

Tu`nim srcem javqamo rodbini i prijateqima da je preminuo na{ voqeni tata i suprug

Slavoqub Radmilovi}

Slavoqub Radmilovi}

Dragom prijatequ posledwi pozdrav. Posledwi pozdrav dragom Slavku od Todeta Jovi~i}a sa porodicom.

44080

Dana 18. decembra 2011. godine umrla je u 59. godini na{a draga

SE]AWE Dana, 29. 12. 2011. godine navr{ava se sedam godina od kako nisi sa nama.

25. 12. 2004 - 25. 12. 2011.

Mladen Antunovi}

An|elka Nikoli}

Slavoqub Radmilovi}

ro|. Bukinac

1951 - 2011.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od zaborava.

Vlada Stojanovi}.

44079

3

Ispra}aj je u ponedeqak, 26. 12. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, a sahrana }e se obaviti u Bile}i.

29

Godine prolaze, ali ne umawuju se}awe i qubav prema tebi.

Tvoje Du{anka i Dragana.

Mi{a, Radica i Ksenija. 43988

43909

Tiho i ne~ujno nas je napustila, ba{ onako kako je i `ivela na{a dobra kom{inica.

Danas je sedam godina od kako nije sa nama na{

O`alo{}eni: supruga Spomenka, sin Milo{ i }erka Milica.

44086

Nada Tomi}

Slavoqub Radmilovi}

iz Kraqevaca

Dragom prijatequ posledwi pozdrav, a Radmilovi}ima iskreno sau~e{}e. Qubi{a Radovanovi} sa porodicom. 44078

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Ovim putem zahvaqujemo rodbini i mnogobrojnim prijateqima koji su bili uz nas u najte`im trenucima i poku{ali da ubla`e na{u beskrajnu tugu. O`alo{}eni: suprug Radoslav, sin Velibor, k}i Marina, snaha Katarina i zet Bani.

^ETVOROGODI[WI POMEN

Stevan Duki}

SE]AWE

@ivana Pupavac

26. 12. 2007 - 26. 12. 2011.

Uvek }emo te ~uvati u na{im srcima. Posledwi pozdrav od stanara iz M. Gorkog br. 1A.

43975

Stevo Zeqkovi}

Posledwi pozdrav na{oj dragoj snaji i jetrvi

1. 1. 2002 - 1. 1. 2012.

Tvoje: supruga Mileva, }erke Mira, Nada i Branka. 44005

44046

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac

Posledwi pozdrav suprugu i ocu

dragom

Branka Pavlov ro|. Vlalukin

Bosiqki Despotovi}

@ivko Krstono{i} Tatice moj, neka te An|eli ~uvaju.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Tvoja Jelica.

Te{ko je i prete{ko. Slike pro{lih dana `ive u se}awu, duboko u srcu napuklom od bola. U du{i utrnuloj od tuge, tu ih ~uvam, tu ostaje{ zauvek, mama.

„Ve~eras bih nekog ugledala rado, ali wega nema. Put je davno pust.� Stevo, hvala ti za sve lepe dane, {to si nam podario. Ponosni smo {to smo te imali.

Tvoja }erka Milana sa porodicom.

Tvoji: sin Ratko, k}erka Milijana, unuke Sara i Milica, zet Bojan i supruga Gordana.

43898

43868

Vuka{in i Eva. 44075

44069

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga i voqena

Novo Laki}

Novi Laki}u

iz @abqa

iz @abqa

Sahrana je danas, 25. 12. 2011. godine, u 14.30 ~asova, u @abqu. O`alo{}eni: sin Branislav, snaja Radmila, unuk Miroslav i unuka Miroslava ^upi} sa porodicom.

od: supruge Desanke, sina Konstantina, snaje Mire i unuka Vesne i Jelene.

44091

44092

3

SE]AWE Na{ voqeni i po{tovani

Tu`nim srcem obave{tavamo prijateqe da je preminula na{a voqena

Bosiqka Despotovi}

Stojan Plav{i}

1947 - 2011.

25. 12. 2009 - 25. 12. 2011.

Sahrana }e se obaviti 26. 12. 2011. godine, u 13.00 ~asova, na grobqu Tranxament, u Petrovaradinu.

Vreme koje prolazi u~i nas da `ivimo sa bolom i tugom. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima. S qubavqu Te ~uvamo od zaborava.

O`alo{}eni: k}erka Sne`ana i zet Ostoja.

1932 - 2011.

Tvoji: supruga Borislava, sinovi Du{an i \or|e.

Sahrana je u ponedeqak, 26. 12. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica.

43908

44088

44074

Dana 27. decembra, {est je tu`nih godina od kako nije sa nama na{a voqena

dr Mirjana Dadasovi}

POMEN Pro{le su godine od kada nisu sa nama na{i dragi

DVOGODI[WI POMEN

Neboj{a Nikoli}

Nada Oreq ro|. Vlajni} 2005 - 2011. Vreme prolazi, a na{a se}awa i qubav prema tebi ostaju ve~na.

Nata{a Kova~evi}

Du{an Bo{kovi}

ro|. Bo{kovi} 2004 - 2011.

2007 - 2012.

Tvoji najmiliji.

Mirjana, Ksenija i Jelena.

44072

44068

Pre dve godine u praskozorje najtu`nijeg decembarskog jutra prasak i neverica. Spusti{e se nebeske ko~ije i odneso{e te u nepovrat. Otrgnu{e te iz na{eg zagrqaja. Iskida{e nam se `ivotne strune i osta{e samo suze, vapaj, bol i se}awe na tebe, tvoju dobrotu, plemenitost i qubav koju si nam podario. Tvoje: }erke mezimice Dejana i Nikolina i supruga Radmila. 44043


07.00 08.00 08.05 08.07 09.30 10.30 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 15.30 15.40 16.05 16.30 17.00

tv program

nedeqa25.decembar2011.

ТВ Баштина Вести Стање на путевима Божић Бата и чаробни пањ, филм Колико се познајемо –квиз Кад зазвони Бразде Вести Верски недељник Додати живот годинама Таблоид НС Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Центар света ТВ Дневник

08.00 09.00 09.30 10.00 11.00 13.00 13.45

ТВ Продаја Портрет привредника Акција Музичка емисија Више од откоса Филм:Почети из почетка Арт бокс

Вино и виноградарство (Панонија, 21.00)

Гдејенастао Божић ГдеикадасеИсусродио? Косубилипастирикојимасе приказао анђео и да ли су трикраљапратилазвездуса ИстокадоВитлејема?Изванредан Би-Би-Сијев научнопопуларни филм о настанку Божића,пореклупрослављања,легендама, итд. Режија:Ричард Бедсер (РТВ 1, 18.30) 17.25 Традиционални поздравни говор папе Бенедикта XВИ -снимак са коментаром на српском 18.05 Божићне поруке црквених веледостојника 18.30 ГдејенестаоБожић,док филм 19.30 ТВ Дневник 20.15 Лав зими,филм,2.део 22.00 Војвођански дневник 22.30 Спортска хроника 23.00 Грување 00.00 Лав зими,филм,2.део 01.20 ГдејенестаоБожић,док.филм 02.10 Таблоид НС 03.30 Чари риболова

06.35 07.30 08.00 08.30 09.00 09.50 10.20 10.40 11.00 11.20 11.30 11.55

12.30 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 01.00

Кухињица (мађ) Српски екран,емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Фаца Концерт џез денс студија „Импулс“ ФЛУОШ 2011.-Машта може свашта Програм за децу (слов) Духовка (слов) Божићкодбаке(слов) Верска емисија (слов) Традиционални поздравни говор папе Бенедикта XВИ -пренос са Трга Св.Петра (мађ) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Заједно Салаши,емисијанаслов. титломнасрпски Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Фестивалукрајинскогдечјег стваралаштв„Дуга” Спектар (буњ) Македонско сонце Божићне песме –хор „Капистран“ ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Реформатско свечано богослужење у Војловици, снимак на мађ. ТВ Магазин (рус) Хало ТВ (мађ) Едит и Марсел,филм ТВ Продаја

14.30 15.30 16.00 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30

Ћаскање Војвођанске вести Здравље и Ви И -вести Војвођанске вести Улови трофеј 7.дан Војвођанске вести Лице с насловнице Вино и виноградарство Војвођанске вести Филм:Вожња живота

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.05 12.35 13.00 13.20 14.00 14.40 14.55 15.05 15.50 16.50 17.20 18.27 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.05 00.00 00.15 02.00 02.04 02.40 03.30 04.03 04.53 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС 7РТС дана Дневник Балканском улицом:Нела Михајловић Време је за бебе Гастрономад Вести Сат Цват липе на Балкану Задња кућа Србија Шљивик Сасвим природно Слагалица Дневник Цват липе на Балкану Ја имам таленат Вести Божићна колиба,филм Дневник Егзит Вести(03.00,04.00,05.00) Балканском улицом Шљивик Сасвим природно Сат Цват липе на Балкану Верски календар

Божићнаколиба Дирљив и инспиративан филмдоносипричузасновану на истинитим догађајима очувеном„Сликарусветла”, Томасу Кинкејду. Враћајући се кући са колеџа за један Божић, млади уметник ТомасКинкејдсхватадајепропао покушај промовисања туризма у његовом родном градићу... Улоге: Џеред Падалецки, Питер О’Тул, Марша Геј Харден Режија: Мајкл Кампус (РТС 1, 22.05)

08.10 08.30 09.00 10.00 10.15 10.30 11.00 12.00 12.30 13.05 13.30 14.00 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 18.15 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

Цртани филм Спорт нетворк Документарни програм Сокаче Неон сити Време је на мојој страни Серијски програм Најбољи лек Седам НС дана Вреле гуме Лична грешка Вести Инспектор Морс Вести Серијски програм Вести Време је на мојој страни Храна и вино Неон сити Серијски програм Објектив Документарни програм Ево нас код вас Серијски програм Објектив Инспектор Морс

08.00 Евролига 09.45 Шкотска лига:Ст Мирен – Ренџерс 11.30 Премијер лига,класик:Манчестер јунајтед –Блекбурн 12.00 Преглед Премијер лиге 13.00 Преглед Копа дел Реј 14.00 Најава Премијер лиге 14.30 Евролига,Магазин 15.00 Преглед Евролиге 16.00 НБА акција 16.30 Прави НБА 17.15 НБА студио 18.00 НБА:Њујорк –Бостон 20.30 НБА:Далас –Мајами 23.00 НБА.ЛА Лејкерс –Чикаго 01.30 Преглед Евролиге

06.00Освета,07.00Ауто спринт,07.40Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт,10.00Шоу -Парови,11.00Ретроспектива недеље,12.00Пипи шоу,14.00Зрно по зрно,15.00Фолк шоу,17.00Ток шоу, 19.00Политикон,20.00Без цензуре,21.30Филмски програм,23.00У међувремену,04.00Филмски програм 08.00Дечији програм,09.00Недељни магазин, 10.00Кухињица,11.00Култура тела,11.30У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина,14.00Бележница,15.00Бибер плус,15.30Спорт,16.30АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 18.00 Бибер плус, 19.00 Филм, 20.30 Бибер плус, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 23.30 Бибер плус, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

Џеред Падалецки

06.00 07.00 08.30 10.00 12.00 14.00 15.00 16.30 19.00 19.15 20.00 21.00 00.00 01.00 02.00

Домаћин Жене Галилео Филм:Сфера Филм:Опасни момци Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Вести Аси Кад лишће пада Први глас Србије-финале Досије Став Србије Топ спид

06.35 07.30 08.00 10.30 11.00 11.35 13.20 13.30 13.55

Оља Бећковић

16.00 16.45

Посебаносврт насрећу

18.30 19.05 20.00

Шта се све може догодити кадаседвојемладихизненаданађузаглављениулифтуи уњемупроведуцелуноћ,видећемо у овој духовито смишљенојТВ игри,пунојобртаи неочекиванограсплета... Улоге: Оља Бећковић, Светозар Цветковић Режија: Сунчица Јерговић (РТС 2, 21.30)

21.50 23.50 00.25 02.15

06.02 07.00 07.29 07.35 07.45 08.00 09.00 09.25 09.30 09.45 10.00 10.30 11.00 11.56 12.00 12.15 12.45

22.15 22.45 23.35 00.05 01.00 01.35 02.35 03.15 03.25 03.50 04.45 05.30

Музика за добро јутро Амен ађес Датум Верски календар Време одлуке Дозволите.. Тролови Бернард Поштар Пат Занимање дете Играј фудбал,буди срећан Мој љубимац Бразде Тиха ноћ УНХЦР-повратак:Косово Е-ТВ БожићниконцертизРимског сената Културако аресипе Траг Програм за дијаспору Експедиција Нова Гвинеја Олимпијски кругови Тиха ноћ (Божићна песма) Божићни концерт из Асизија Божић у Голубинцима Концерт Звонка Богдана Иза наслова Мајкл Бубле:Божићни специјал Неимари у име господа Посебан осврт на срећу, филм Јелен топ десет Велика раседна долина Викенд Евронет Експедиција Нова Гвинеја Божић у Голубинцима Концерт Звонка Богдана Посебан осврт на срећу,филм Иза наслова Траг у простору Програм за дијаспору Неимари у име господа Мој љубимац

06.00 06.30 07.00 08.00 09.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.15 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 18.00 18.30 18.35 19.00 19.30 20.00 22.00 23.00 01.00 03.00 04.00 04.30

ВОА Слике живота Маратон Универзум Филм:Црни коњ Топ шоп Улови трофеј Мајсторски Здравље и Ви Кефалица Фуснота Милица²,специјал Вести Слике живота Откопчано Филм:Небески борац Вести Двоугао Кефалица Милица²,специјал Слике живота Филм:Линија Откопчано Филм:Тренер за пример Филм:Небески борац Откопчано Милица²,специјал Филм:Тренер за пример

14.05 14.35 15.00 15.45 16.40 17.10 17.15 18.05 18.40 19.40 19.50 20.35 21.30

dnevnik

c m y

30

Увећање Водич за родитеље Знање на поклон Кућне мајсторије Вести Б92 Пријатељи Штребери Џетсет Филм:Мотманова пророчанства Вести Б92 Филм:Полицијска академија 3:Поново на обуци Вести Б92 Више од живота Кошарка,АБА лига:Партизан –Црвена звезда,пренос Утисак недеље Вести Б92 Филм:Исповестопасногума Укључење у Б92инфо

Више од живота Овога пута у емисији „Више од живота” представљамо вам најмање хероје које је свет видео.Упознаћете Сергеја који је као превремено рођена беба провео скоро четири месеца у инкубатору. Видећете и причу о тројици браће из Ужица који су,такође, преживели захваљујући инкубатору... (Б92, 19.05)

Мае Витман

Прихватање Средњошколка и амбициозан ученик Тејлор Рокфелер у завршној години школовања пролази кроз озбиљне тестове и из све снаге се бори да задржи добре оцене како би се уписала на колеџ који жели. Додатну компликацију прави јој развод родитеља... Улоге:Мае Витман, Мајкл Си, Џон Атвуд Режија:Сана Хамри (Хепи, 16.00) 06.00 09.00 09.10 09.20 09.30 09.40 09.55 10.00 11.15

07.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 01.30 02.30 04.15

Добро јутро Филм:Чиста срећа Шопингхоличарке Гранд хит године Ја то тако Медељно поподне са Леом Киш Шоу снова-финале Национални дневник Папарацо лов Тренутак истине Три х да Филм:Ананас експрес Плаyбој Филм:Барска мушица Филм:Чиста срећа

13.15 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.30 19.00 19.30 21.00 22.30 00.00 02.00 03.25

Јутарњи програм Анђелина балерина Ноди Мегаминималс Меда Чарли Телешоп Вести Барби у Божићној причи Срећна звезда -Први српски таленат Пресовање Телешоп Вести Парови подне Телешоп Вести Прихватање,филм Телемастер Срећни звездица -ПСТ представљање Парови -преглед дана Парови -утисци Једна жеља,једна песма Прихватање-филм Парови -ноћ Филм Једна жеља,једна песма

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика,12.00Максимално опуштено,12.55Хит недеље,13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви,17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице,00.00Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40Веб џанк

07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм,17.45Филм,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм:Парови

08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

nedeqa25.decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

20

31

СТЕВАН ДОРОЊСКИ ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ

Пишу:Ранко Кончар и Димитрије Боаров 07.15 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 23.40 00.40

Малиљуди,великисвет Џон,Кејтиосмородеце Венчаницаизснова Великипројекти Грађевинскеинтервенције Јединственекућезаодмор Чудеснокраљевство Опседнутикраљевском породицом ОмиљенипринцХари Удварањеумраку Кејтиосмородеце Л.А.Инк Богатамлада,сиромашна млада Породилиште Нисамзналадасамтрудна Највећигубитник ВеликеромскесвадбеБожићниспецијал Најбољибританскиресторан саГордономРемзијем Л.А.Инк Највећигубитник

08.00 ДикенсоваЕнглеска 09.00 ФармаизВикторијанског доба–посебноБожићно издање 10.00 Господарирата 11.00 Завођењеуграду:Какоје настаошопинг 12.00 Германскаплемена 13.00 Заборављениначиниисхране 14.00 Партизанскифилм 15.00 Импресионисти 16.00 Духовнамузика 17.00 ФармаизВикторијанског доба–посебноБожићно издање 18.00 ПонтијеПилат:Човеккојије убиоХриста 19.00 Торинскипокров:Новидокази 20.00 Лондонскаболница 21.00 Животињекојесуушлеу историју 22.00 Снимањерата 23.00 Импресионисти 00.00 Духовнамузика 01.00 ФармаизВикторијанског доба–посебноБожићно издање

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

ОстрвоКорњача Старлаијахачидрагуља ОстрвоКорњача Дигсвил Старлаијахачидрагуља Путописнаемисија Љубавнислучајслужбенице ПТТ-а НевероватнагоспођаРичи Шпијуннаштиклама НевероватнагоспођаРичи Човексачетириноге Стикс СтуденткињаКели

07.00 08.00 08.55 09.22 10.00 11.35 11.55 12.32 13.39 14.29 14.59 15.32 17.15 17.49 19.30 20.07 22.24 23.42 01.59 03.41

ПипиДугачарапа Пријатељи Веселетројке Хамтаро Загреб:Божићнамиса, пренос Дневник Ватикан:Урбиеторби, пренос Божићниконцерт Плодовиземље Сплит:Море Миридобро Библија:ПричаоСоломону Баштованка Певајмојупесму,музички шоу Дневник Љубавипразници,филм Лоза ОпусгосподинаХоланда, филм Библија:ПричаоСоломону Баштованка

06.00 08.00 09.00 10.00 11.00 13.00 15.00 17.00 23.00

Филм:Отета:Бегунацљубави Вокер,тексашкиренџер Браћаисестре2 Дијагноза:Убиство Филм:Мистеријеострва сенки-последњиБожић Филм:Удајсезамене Филм:Божићнипољубац ЏекХантер Браћаисестре2

07.20ПопПикси,цртани 08.20Херијет,маливеликишпијун, филм 10.10Попустнаколичину2,филм 12.00МалодругачијиБожић,филм 13.40ПреживетиБожић,филм 15.25Ноћумузеју,филм 17.40Ексклузиввикенд 18.30РТЛДанас 19.10Галилео 20.00Самукући2:Изгубљену Њујорку,филм 22.20Колосреће,филм 00.25ТомиБој,филм 01.45Астрошоу 02.45РТЛДанас 03.20Породичникамен,филм

Колосреће Луис Винторпе је успешан пословни човек који има гомилуновца,аимаизаносну девојку. Били Реј Валентајн обичанјепросјакиситниџепарош. Ускоро ће се њихове улогепорменити... Улоге: Ден Ајкројд, Еди Марфи, Џејми Ли Кертис, Џејмс Белуши Режија:Џон Ландис (РТЛ, 22.20)

Кејт Винслет

Љубавипразници Ирис живи недалек о од Лондона, у малој кући. Пред сам Божић сазна да Џаспер има другу и да ће се ускоро оженити.Истовремено,уЛос Анђелесу,богатаиславнаТВ звездаАманда,сазналаједа јојдечкоспавасдругом... Улоге:  Камерон Дијаз, Кејт Винслет, Џад Лоу, Џек Блек, Ели Валас, Руфус Севел Режија:Ненси Мејерс (ХРТ 1, 20.07)

Човексачетири ноге ЈованЈовановић,привредни и друштвено-политички радник, тужио је себе суду. Његовапричајеналикнакомедију ситуације: млада сусетка,збогнестанкаструјеи патент браве, улази гола у његовстан... Улоге: Мија Алексић, Милена Дравић, Татјана Бошковић, Драган Зарић Режија: Радивоје - Лола Ђукић (Синеманија, 20.00)

Милена Дравић

06.00 07.25 08.50 10.25 11.50 13.55 16.35 18.30 20.05 22.05 00.35 01.35 04.15

Чаробни камен Ко је Кларк Рокфелер? Мегаум Дечко моје девојке Шерлок Холмс Аватар Принц од Персије:Песак времена Мегаум Краљев говор Проклетници Права крв Борџије Паклени план дружине чудака

07.46 БожићуЛепоглави 09.14 Златнакинотека:Диван живот,филм 11.22 Игор 12.49 АстерикснаОлимпијским играма,филм 14.45 Лудабожићназвона,филм 16.20 ДадиљаМекфи,филм 18.01 Дућанчудагосподина Магуријума,филм 19.33 Музика,музика...Божић 20.00 ВИП божићниконцерт,снимак 21.04 АндреаБочели,снимак концерта 22.04 Филмскибутик:ИсусХристос, суперстар,филм 23.54 МаркоТоља-снимак концерта 00.44 Семеједногзвања,док. филм 01.34 Назови112,док.серија 02.10 Ноћнимузичкипрограм

06.40 Банданамоторима 08.05 Необичанпар:Поново заједно 09.30 ГоспођицаЛетиија 11.15 Вокер,тексашкиренџер: Ватренокрштење 13.15 Чуднафреквенција 14.45 Наоружаниневин 16.45 Татинианђели 18.10 Преранорођен 19.45 Решенслучај 21.15 Неухватљиваистина 22.50 Детебеса

04.00 Стани или ће моја мама пуцати 06.00 Како је Гринчукрао Божић 08.00 Хана и њене сестре 10.00 Круклин 11.50 Снег пада на кедрове 14.00 Авантуре Рокија и Булвинкла 16.00 Срећни бројеви 18.00 Сирене 20.00 Преко палубе 22.00 Стани или ће моја мама пуцати 00.00 Ново месо 02.00 Смртоносне инјекције 2.

Џејми Ли Кертис

10.00 Врхунско градитељство 10.55 Нафта,зној и нафтне платформе 11.50 Прљави послови 12.45 Чудовишта из реке 16.25 Моћни бродови 17.20 Водичиз безизлазних ситуација 18.15 Чудовишта из реке 19.10 Страствени риболовци 20.05 Препродавци аутомобила 20.35 Благо на отпаду 21.00 Лет изнад Аљаске 21.55 Преживљавање удвоје 22.50 Рос Кемп:Борба за Амазон 23.45 Дискавери ми је спасио живот 00.40 Водичиз безизлазних ситуација 01.40 Лет изнад Аљаске

08.30 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 00.00

Уметничко клизање Сви спортови Сломљенилед Скијашки скокови Скијашки скокови Биатлон Биатлон Скијашки скокови Скијашки скокови Фудбал Фудбал Сви спортови Циркус Циркус Бокс Уметничко клизање

У

Посебно је одговорна Србија

опширној дискусији Душан Богданов Сенко ционално питање Срба. Једни су разлози за аутононаглашава да су озбиљни проблеми настали мију на Космету, а други у Војводини. Тамо су неке током остваривања Перспективног плана шире комбинације које треба да реши Федерација.“ 1957–1961. јер реконструкција старе индустрије ниБрани своју оцену да се аутономија иживела и не је конкретније укључена. Тиме се, сматра, затвара- може правдати „да би се лакше руководило. Она мола индустријска перспектива Војводине – а „то све же и да отежава. Зашто би комуне добиле већа праводи ка тихом одумирању индустрије, и то не само ва кад се пренесе нешто на Покрајину? Ти нижи орпојединих погона већ читавих грана“. Уз то, није из- гани могу добити већа права и без аутономије. Ја грађена ни нова, паралелна индустрија која би има- сам још одраније против већих права у Покрајини и ла перспективу и тиме „компензирала“ гашење по- код фондова, ја сам био против да се вама дају јер је стојеће. Ти проблеми су рефлектовани и на поли- то слабо решење. Не треба да стварамо инвестицитичке односе Републике и Покрајине јер су се легализовали као акутни и у Плану за 1961–1965. Зато се РИФ (Републички инвестициони фонд) мора више ангажовати у обнови старе индустрије, њеном проширењу и модернизацији. „Није свеједно да ли ће се проблем старе индустрије почети решавати 1961. или 1965. Стихијно тражење средстава из РИФ-а може допринети да се почне тек 1965.“ Пал Шоти је нагласио да се „даље заостајање у развоју индустрије у Војводини убудуће не може ничим правдати. Ми имамо најниже улагање по глави становника у индустрији. Од 1946. до 1957. то Покрајину кошта 70 милијарди динара.“ Посебно критикује праксу да Потоњи премијер Војводине Геза Тиквицки у родној Суботици се реконструкција старе индустрије самофинанси- они фонд због ваших проблема. Ако треба да радира. Уз то „ни говора нема да је аутономија превази- мо на њима, онда треба да се скупимо овде у Беођена. Она је баш адекватна форма за нашу заједни- граду, па да се овде ради, а не да се на вас преносе цу, да са што мање невоља обједини.“ права. Економски разлози нису аргумент за постојеУ поновном јављању за реч, Минић је био нешто ће аутномије. Само су политички разлози за постоблажи у својим оценама. Био је критичан и према јање аутономије, а никако економске специфичнонеким чињеницама које је сам изнео у уводном из- сти и бољи услови за руковођење. Не може се због лагању јер се неке „јављају у специфичности предавати другачијој светлости.“ Привама неки послови... Мада покрајински кадар, хватио је и оцене о присуству Класична реконструкција републичког централизма у су текстилна индустрија, инкао секретар ЦК СК Србије, односима с Покрајином. „То дустрија коже, дрвна и сличЈован Веселинов се жустро се може потпуније превазићи но, али овде се ради и о незалагао за то да се свака само децент рализацијом. чем другом. Нпр. ’27. март’ у аутономашка тенденција Друкчија територијална орНовом Саду. То је нова фаганизација требало би да побрика.“ Изразио је разумеваполитички спречи и опрезно бољша ове ствари.“ мери који су захтеви Војводине ње и за Швабићев однос преНо, сматра да је погрешно ма Војводини, иако сматра да заиста оправдани свести проблем односа Репује крут. „Али није он крив за блике и Покрајине само на целулозу, па ни рафинерију. стару индустрију. Те проблеме више приписује оп- Ја бих њему само приговорио што нема довољно штејугословенској политици, а мање РИФ-у. Оце- увида у рад за привреду Војводине. њује да постоји и посебна одговорност ИВ-а СрбиИзвесно је да на састанку није постигнута саглаје јер нека питања добијају и политички карактер. сност о актуелним проблемима у односима Репу„Гезино излагање ме је и опет уверило да је код вас блике и Покрајине. На то је скренуо пажњу и Јован било дозе неповерења у објективности Извршног Веселинов, констатујући да су привредни проблеми већа.“ у целој земљи и кроз законодавство већ почели да У закључној дискусији, Јован Веселинов је био одражавају конфедеративни карактер Југославије. скептичан према претераном републичком центра- Позива се на Кардеља и његови идеју да се кроз јализму и његовом утицају на односе с Покрајином чање скупштине и других савезних органа угуше јер централистичких тенденција има свуда. Посеб- централистичке тенденције у републикама. Минић но је потенцирао да „сваку аутономашку тенденци- је поводом овог става одговорио да није сигуран да ју морамо спречити политички и опрезно мерити „то вуче на конфедерацију јер у досадашњој пракси шта је оправдано, а шта не“. Поставио је питање за- републике нису имале већа права од аутономије.“ што би се с аутономијом руководило и комуницира- Дороњски је већ у белешци с београдског састанка ло лакше него с општинама и срезовима. „Теже би оценио да су Минићева гледишта нешто другачија се руководило, теже с аутономијом него без ње“. од осталих јер уважавају негативне утицаје репуМисли да срезови треба директно да „долазе код бличког централизма на односе Покрајине и Репунас“. Аутономија „нама треба због националног блике, за које „није крива аутономија“. разлога и да нам решава привредна питања која се Ипак, у јавности су се почеле протурати вести да политички намећу. Јединство њене територије није ће предстојеће уставне промене укинути аутономиаргумент за аутономију. Питање аутономије је и на- ју.

Књига др Ранка Кончара и Димитрија Боарова „СТЕВАН ДОРОЊСКИ – ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ” може се за 1.000динара купити код издавача,Музеја Војводине (Дунавска 35,тел.021/525–059,бр.рачуна 840–539668–54) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

nedeqa25.decembar2011.

dnevnik

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Данас је недеља, као створена за потпуно уживање. Немојте започињати ништа ново. Потребан вам је предах, одмор у свом топлом дому. Породица вас подржава. Имате добар однос с децом.

BIK 20.4-20.5.

Романтични сте, једног трена заљубљени у саму љубав и лепоту, а већ другог сте одсутни, ко зна где. Та хировитост ће вас држати неко време, све док Венера буде у знаку Водолије. Авантуризам.

BLIZANCI 21.5-21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8-22.9.

NenaRadaшin, 25.decembar2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Окрените се партнеру и следите заједнички правац. Одржавајте поуздане контакте и везе, пријатељства. Путовање у пријатном друштву би вам добродошло. Процените могућности и прихватите помоћ.

Месец је у земљаном знаку Јарца па сте крајње озбиљни и рационални, реални у свему. Очекујете од сталног партнера да вам пружи ослонац и конкретну подршку. Одморите се у свом дому.

Овог викенда би требало да заборавите на радне обавезе. Улазите у фазу када млад Месец расте и када можете с драгом особом развијати добре односе и сарадњу. Партнер има једну жељу.

Имате повољан уплив Мсеца из земљаног знака, што указује на стабилност и верност у љубави. Покажите партнеру више пажње и поверења. Избегавајте провокације, будите активни и сналажљиви.

VAGA 23.9-23.10.

[KORPION 24.10-23.11.

STRELAC 24.11-21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Можете приредити непланирану прославу, живу журку, у свом дому, с поводом или без њега. Долазе вам гости, одлазе, пролазе, а атмосфера међу укућанима је динамична. Не подижите тензију. Спорт?

Право је време за краће путовање или излазак с драгом особом и провод по својој мери. Љубавни занос собом носи тајне које не можете предвидети. Склони сте претеривању с времена на време.

Срећан вама рођендан! Некако сте се повукли у своју љуштуру и сакупљате изгубљену енергију. Не будите депресивни већ задовољни. Укућани фосирају своје жеље и потребе па се усагласите с њима.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Све што вам се дешава или се не дешава на личном плану, има свој прави смисао и значење. Делујете стабилно, помало дистанцирано, под маском. Партнер је немирне и бунтовне природе. Помирите се!

Ваша машта може свашта, али се сами морате потрудити код реализације својих идеја. Да бисте открили које је право решење, ослушните своју интуицију. Дружите се више с пријатељима које волите.

Викенд је, уживајте! Не дозволите да вам финасијска ситуација или временске прилике покваре расположење. Оно што је важно је отворено и позитивно стање свести, добри мотиви и љубав у срцу.

TRI^-TRA^

Бригитнилсен завршилауболници V REMENSKA

ДанскаглумицаБригитНилсен учествовалаје уланчанојсаобраћајцикаосувозачицаупоршеу,а збогнесрећетрпивеликеболовеувратуилеђима. БившасупругаСилвестраСталонеа,повређенаје када је на возило у коме је била сувозач налетео аутомобил са задње стране. Од великог ударца поршејеудариоаутоиспред.Глумицајезбогболова у врату и леђима хитно превезена у болницу. Наконпрегледапуштенајекућиузпрописанелековепротивболова.Несрећујепроузроковалапијанаженавозач.

PROGNOZA

СуСнежица

Vojvodina Novi Sad

3

Subotica

2

Sombor

2

Kikinda

2

Vrbas

2

B. Palanka

3

Zreњanin

2

S. Mitrovica

2

Ruma

2

Panчevo

3

Vrшac

1

Srbija Beograd

3

Kragujevac

3

K. Mitrovica

3

Niш

3

Evropa Madrid

NOVI SAD: Obla~no sa slabom susne`icom i snegom pre podne, a popodne suvo. Vetar umeren severozapadni. Pritisak iznad Rim normale. Minimalna temperatura 0, a maksimalna do 3 stepena. London VOJVODINA: Obla~no sa slabom susne`icom i snegom pre Cirih podne, a popodne na severu delimi~no razvedravawe. Vetar umeren severozapadni i severni. Pritisak iznad normale. Minimalne Berlin temperature od -1 do 1, a maksimalne od 1 do 3 stepena. Beч SRBIJA: Obla~no sa slabom susne`icom i snegom, a popodne Varшava na severu razvedravawe. Vetar umeren severozapadni i severni. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od -3 do 0, a makKijev simalne od 0 do 4 stepena. Moskva PrognozazaSrbijuunarednimdanima: Idu}e sedmice suvo, samo }e u ponedeqak na jugu ponegde biti slabog snega. Jutra }e biti Oslo hladna uz mraz i maglu koja }e se u utorak i sredinom sedmice zadr- St. Peterburg `avati i tokom dana. Na planinama }e tada biti sun~ano i toplije. Atina БИОМЕТЕОРОЛОШКАПРОГНОЗАЗАСРБИЈУ: Uticaj Pariz fronta mo`e izazvati tegobe kod ve}ine hroni~no obolelih osoba, a posebno se astmati~arima i osobama sa povi{enim krvMinhen nim pritiskom preporu~uje da poslu{aju savete lekara. MeteoBudimpeшta ropatske reakcije u formi glavoboqe, nervoze i reumatskih boStokholm lova }e biti izra`eni kod meteoropata. U~esnicima u saobra-

12 13 10 2 6 5 3

VIC DANA И, како ти је у школи, Ивице? - Добро. Све је у реду! Згодна нам је учитељица, али мислим да није баш јако паметна! - Зашто? - Па стално нас нешто пита!

-1 -5 6 2 12 6 4 3 6

SUDOKU

Upiшitejedanbroj od1do9upraznapoљa. Svakihorizontalni ivertikalnirediblok odpo9praznihpoљa (3h3)moradasadrжisve brojeveod1do9,kojise nesmejuponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

80 (-7)

Slankamen

234 (4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

134 (-4)

Zemun

293 (2)

Tendencija stagnacije

Senta

290 (-9)

Bogojevo

117 (-2)

Panчevo

310 (0)

STARIBEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Baч. Palanka

140 (5)

Smederevo

470 (-4)

Titel

241 (1)

NERA

147 (12)

Tendencija opadawa i stagnacije

Novi Sad

Hetin

64 (-4)

TISA

59 (0)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac 250 (-17) S. Mitrovica

Tendencija opadawa i stagnacije

Beograd

Kusiћ

255 (-8) 248 (1)

42 (0)

Reшeњe iz proшlog broja

Dnevnik 25.decembar 2011.  
Dnevnik 25.decembar 2011.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Advertisement