Page 1

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 25. OKTOBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22880 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

I SRPSKI BIZNISMENI NAJVI[E VOLE DOMA]E

Kole i Peconi polako kupuju Vrbas?

str. 4

EU DANAS O SRBIJI

Dobre vesti iz Luksemburga?

str. 2

T E M A „ D N E V N I K A ” : [TA VOJVO\ANSKI FUNKCIONERI DOBIJAJU NA POKLON OD DRUGIH ZVANI^NIKA I GOSTIJU

Politika 2 Novi Sad: Pavli~i} na ~elu DS-a 3 [umadija prva u Briselu

Ekonomija 4 Dr`ava zidarima quqa temeqe 4 Rasprodaja stanova u Subotici 5 Populizam vlasti odnosi 80.000 radnih mesta 5 Vlada o~i u o~i s MMF-om

Novi Sad 7 Bajata roba na rafovima 9 Nebo im je krov, a ulica dom

Vojvodina 11 Irig: Nove planta`e na prole}e

Crna 12 Poginuo mladi motora{ \OR\E VUKOVI]

Reporta`e

Kombi stranke ne}e biti na buyetu

str. 2

KRISTIJAN MIL[

Srbija je dobro mesto za biznis

13 Te{ko bi i Stradivarijus od babe napravio devojku

Dunavska voda u bo~ici za predsednika

Kultura 22 Danas po~iwe 55. me|unarodni sajam kwiga u Beogradu

Vetrovito

Najvi{a temperatura 16° S

str. 3

str. 5

PRED STRU^NOM JAVNO[]U NIZ NOVIH RE[EWA U KRIVI^NOM POSTUPKU

Nagodbena pravda rastere}uje sudove

SPORT

str. 12 str. 16 – 20

RACIONALIZACIJA U PROSVETI

Inspektori kontroli{u direktore

„ VO[A REMIZIRALA, SUBOTI^ANI IZGUBILI

***

str. 14

MENTALNO ZDRAVQE NAM NIJE ZA POHVALU

„ TROICKI OSVOJIO PRVU ATP TITULU

„ ALONSO NAJBR@I U KOREJI

„ KIK-BOKSER ANI] OSVOJIO EVROPSKO ZLATO

Pilule gutamo kao bombone

str. 15


2

POLITIKA

ponedeqak25.oktobar2010.

Ministri EU danas o kandidaturi Srbije [efovi diplomatije dr`ava Evropske unije odlu~iva}e danas, na sastanku Saveta za op{te poslove u Luksemburgu, o prosle|ivawu aplikacije Srbije za ~lanstvo u Uniji na razmatrawe Evropskoj komisiji, {to podr`avaju sve ~lanice EU, osim Holandije koja je pokazala odre|ene rezerve. Potpredsednik Vlade za evropske integracije i ministar za nauku i tehnolo{ki razvoj Bo`idar \eli}, koji }e boraviti danas u Luksemburgu, rekao je u za „Politiku“ da „verujemo u pozitivan ishod“, ali da nam „iskustvo s EU nala`e oprez“. \eli} je kazao da }e srpska delegacija koju predvodi biti u Luksemburgu i da }e se boriti „do posledweg momenta“ kroz seriju bilateralnih susreta. On je rekao da }e Vlada do kraja godine usvojiti ak-

cioni plan za ispuwavawe uslova za dobijawe statusa kandidata i po~etak pregovora za ~lanstvo u Evropskoj uniji. – Predstavnici Evropske komisije izneli su deset kqu~nih ta~aka u kojima o~ekuju napredak od Srbije. Re~ je, simboli~no, o „deset evropskih zapovesti za 2011. godinu“, koje treba ispuniti da bismo dobili status kandidata i, {to je mnogo bitnije, po~eli pregovore za ulazak u EU – rekao je \eli}. Prosle|ivawe zahteva Srbije za ~lanstvo u EU podr`avaju sve ~lanice EU, osim Holandije koja je pokazala odre|ene rezerve, ali kako se u Briselu nezvani~no saznaje, kompromis s Holandijom je postignut.

DA LI JE SRBIJA BLI@A ^LANSTVU U EU?

Optimizam vlasti, sumwi~avost opozicije Savet ministara Evropske unije mogao bi danas zauzeti pozitivan stav i zatra`iti od Evropske komisije da razmotri zahtev Srbije da dobije status kandidata za ~lanstvo u Uniji. Predstavnici vlasti u srpskom parlamentu su optimisti i o~ekuju pozitivan ishod, dok je opozicija skepti~na i ne veruje da }e Srbija skoro postati ~lan evropske porodice. [efica kluba ZES-a Nada Kolunyija u izjavi za „Dnevnik“ iznosi o~ekivawe da }e sti}i pozitivan odgovor Saveta ministara EU, da }e na{a kandidatura biti prosle|ena i da }e Srbija ubrzo ste}i status kandidata za ~lanstvo. – Srbija }e u~initi sve {to mo`e da ispuni i onaj politi~ki uslov koji je vezan za ha{ke optu`enike, da bi otklonila i tu vrstu prepreke. Posle toga ostaju samo oni uslovi koje su imale sve zemqe koje su se prikqu~ivale EU – nagla{ava Nada Kolunxija. Na pitawe da li je Srbija zrela da se, nakon skidawa teme Haga s dnevnog reda, izbori sa svim

dar Martinovi} ne o~ekuje pozitivno mi{qewe zato {to, kako navodi, u izve{taju Evropske komisije ve} postoje ozbiqne primedbe koje se ti~u lo{e

sprovedene reforme pravosu|a, viskog stepena korupcije u Srbiji i toga {to nije donet zakon o restituciji, ma {ta SRS mislio o tom zakonu. – EK je dao vrlo negativno mi{qewe o stawu reformi u

^olakovi}: Vreme je Prvi ~ovek PUPS-a u Skup{tini Srbije Momo ^olakovi} procewuje da je „vreme da se na{a o~ekivawa ispune i da se kona~no stavi ta~ka na na{u kandidaturu“. – O~ekujem da }e kandidatura biti prihva}ena i prosle|ena Evropskoj komisiji. Da li }e biti jo{ uslovqavawa ili ne? Mislim da ho}e, pre svega od Holandije, posebno je to vezano za izve{taj ha{kog tu`iteqa Ser`a Bramerca i wegove stavove. Ali te{i me najava predsednika Borisa Tadi}a u vezi s locirawem ha{kih optu`enika i nadam se da }e, ako ni{ta drugo, kandidatura Srbije biti uslovno prosle|ena. I to }e biti velika i dobra vesta za nas – zakqu~io je ^olakovi} za „Dnevnik“. tim drugim uslovima, ona obja{wava da „je to proces i da zahteva stra{no mnogo i administrativnog i politi~kog kapaciteta“. – Verujem da ga Srbija ima. To zna~i mnogo posla i {to ve}i stepen saglasnosti i politi~kih snaga u zemqi, ali i podr{ke gra|ana za taj proces – dodaje sagovornica „Dnevnika“. Funkcioner SRS-a Aleksan-

Srbiji. Te{ko da }e Srbija dobiti zeleno svetlo ako, naravno, ne govorimo i o tome da ve} postoji evidentan problem Kosova i Metohije i ono {to u posledwe vreme apostrofira Ser` Bramerc – da Ratko Mladi} i Goran Haxi} nisu u Hagu. Sve u svemu, od nekog brzog ulaska Srbije u EU nema ni{ta – tvrdi Martinovi} za „Dnevnik“.

Funkcionerka Nove Srbije Aleksandra Jankovi} isti~e da „sve {to se kod nas doga|a, a posebno ne{to {to postane osnovna tema u javnosti i na kraju

krajeva se na|e i na dnevnom redu parlamenta, jeste ne{to {to obi~no odslikava nekakve planove i motive koji su iza toga“. – Tako je bilo i s, recimo, posetom dr`avne sekretarke SAD Hilari Klinton, koja je do{la da isporu~i tri zahteva, odnosno da poja~a ono {to je Xozef Bajden svojevremeno rekao – ka`e Aleksandra Jankovi}. – Uo~i wenog dolaska javnost se okupirala gej-paradom i svim ovim doga|ajima. Uo~i ovog ponedeqka imali smo famozno usvajawe izmena Krivi~nog zakonika, koji predvi|a da pritvoru od mesec dana, {to je, opet, nekakav znak upu}en EU da je Srbija na ozbiqnom putu, da ho}e da se obra~una s huliganima... Umesto da je jednostavno sprovodila zakone koji ve} postoje i za {ta nije bilo prepreka. Ispada da, kada se to uradi i kada se odigra famozni derbi, e onda Srbija mo`e da u|e u Evropu. To izgleda upravo kao prikazivawe ove vlasti kao stvarno spremne da svoj narod izdriluje tako kako je EU zacrtala. To je kao u onoj pesmi :„Pristao sam, bi}u sve {to ho}e“... – podvla~i Aleksandra Jankovi} za „Dnevnik“. S. Stankovi}

Poslanici u utorak o prostornom planu Srbije Poslanici republi~kog parlamenta nastavi}e u utorak, 26. oktobra, tre}u sednicu jeseweg zasedawa raspravom o predlogu zakona o prostornom planu Srbije od 2010. do 2020. godine. Taj plan treba da omogu}i usagla{avawe ekonomskog i dru{tvenog razvoja s prirodnim, ekolo{kim i kulturnim potencijalima i ograni~ewima na teritoriji Srbije. Glavni ciqevi prostornog plana su ubla`avawe ekonomskih razlika, uravnote`eniji regionalni razvoj, odr`ivo kori{}ewe resusrsa i za-

{tita kulturnog nasle|a. Taj zakonski predlog, kojim se utvr|uju osnove organizacije, ure|ewa i kori{}ewa prostora, Vlada Srbije je usvojila 15. jula. Ina~e, na dnevnom redu tre}e sednice jeseweg zasedawa je 36 zakonskih predloga i drugih akata, a parlamentarci su u wenom dosada{wem toku u na~elu razmotrili predlo`ene izmene Zakona o zdravstvenoj za{titi, kao i predlog odluke o planu zdravstvene za{tite u Srbiji. Na dnevnom redu te sednice, koja je zapo~eta 14. oktobra, su i

predlozi izmena zakona o hemikalijama, o biocidnim proizvodima, o strate{koj proceni uticaja na `ivotnu sredinu, o za{titi od buke u `ivotnoj sredini, o za{titi prirode, o upravqawu otpadom... Tu su i predlozi zakona o transportu opasnog tereta, o zadu`binama i fondacijama, dva predloga zakona koja se odnose na zadu`ivawe Srbije kod komercijalnih banaka, kao i 14 zakonskih predloga koji se odnose na potvr|ivawe raznih me|unarodnih i me|udr`avnih ugovora i sporazuma...

DNEVNIK

INTERVJU

\OR\E VUKOVI], PROGRAMSKI DIREKTOR CeSID-a

„Kombi stranke” ne}e se {lepati na buyetu Agencija za borbu protiv kogra|ivawa predrupcije po radnoj verziji novog sednika“? zakona o finansirawu stranaka – Ne samo to, dobija nove efikasne metode sve {to je vezano kontrole, mada }e, po mi{qewu za izbornu kampastru~waka, da bi na pravi na~in wu, i predsedni~obavila posao kontrole stranaki i parlamenka i novca koji im pristi`e, motarni izbori verati da pro|e dve do tri godine zuju se za uspostada bi se qudi obu~ili dosada nevqawe novog sipoznatoj materiji u Srbiji. Vrastema, koji podra}ewe dobijenog novca, nemogu}zumeva da svi sunost priliva para iz inostranbjekti koji se bustva, prvenstveno od stranih drdu kandidovali `ava, izbacivawe prakse da podobijaju jednaku bednik predsedni~kih izbora sumu novca. To jepovu~e ~etiri miliona evra, saste ideja, ne da se mo su neka od re{ewa koja nudi naknadno nagraradna gupa u svom tekstu, na ko|uju stranke, nego jem je radio i programski direkda dobiju odre|etor CeSID-a \or|e Vukovi}. na po~etna sredPo oceni nekih stru~waka, tekstva, kojima mogu stopisci kao da su stali „na pola relevantno da se pojave u kampakoraka“, a da li je ba{ tako i o wi, a onda je na wima da prikupe tome {ta nova re{ewa donose, novac iz privatnih izvora da Vukovi} obja{wava u razgovoru mogu finasirati tu kampawu u za „Dnevnik“. onoj meri u kojoj uspeju.  [ta Srbija dobija ovim  Ho}e li neko vra}ati panovim zakonom o finansirare? wu stranaka? – Na neki na~in }e verovatno – Tek treba da vidimo da li }e u prvom i drugom izbornom citaj zakon biti usvojen, odnosno klusu do}i do toga jer je predviovakva radna verzija kakvu pred|en izborni cenzus. Onaj ko ne la`emo. To je saosvoji jedan odda proces, no Srsto, odnosno za bija treba dobije stranke mawiNovac vra}aju svi da weni gra|ani na 0,3 odsto glakoji su ga uzeli, a imaju pravu insova, pare koja nisu osvojili jedan povu~e iz izboformaciju o tome kako izgleda fira za tu svrhu odsto glasova na nansirawe poli}e morati da izborima ti~kih stranaka i vrati. Prosto, na koji na~in se dajemo jednu to zaista odvija. Sada imamo marginu. Stranka ili lista treozbiqne indicije o tome da se ba da osvoji pet odsto glasova bifinansirawe stranaka ne odvija ra~a, a mi dajemo mogu}nost da na pravi na~in, ali nemamo releosvoje jedan odsto, a ako to ne vantni dr`avni organ koji se do urade, zna~i da nisu uop{te sada time bavio. Kqu~ni deo ozbiqno bile u igri i treba da ovog zakona je da se omogu}i vrate novac koji im je dr`ava daAgenciji za borbu protiv korupla u tu svrhu. Mi smo na posledcije da ima nadle`nosti, da ima wim izborima imali 29 lista i finansije, da se bavi kontrolom po ovom modalitetu 13 lista bi stranaka, a onda da gra|ani kroz moralo da vrati novac u buxet, a te nove informacije odlu~e za po starom zakonu su ga zadr`ale.  [ta je s onima koji se kankoga }e glasati, odnosno ne}e glasati. diduju za predsednika Srbi A kqu~no vezano za novac je? koji dobijaju stranke? – Isto tako, pod jednakim – Negde su uspostavqeni novi uslovima. Novac vra}aju svi koji modaliteti, koji podrazumevaju su ga uzeli, a nisu osvojili jedan jasne kriterijume po kojima se odsto glasova.  ^esta je pri~a o tajkundobija novac. Na sada{wi si-

Kako prepoznati tajkunske pare  Kako }emo videti koji tajkun je u{ao s parama u neku stranku? – Iz izve{taja i Agencije za borbu protiv korupcije, a i onog koji su stranke du`ne da objave javno po ovom zakonu. Sve iznose preko odre|ene sume novca stranke }e morati da obelodane.  Koji je to iznos koji obavezuje da se iznese u javnost? – Sve iznad jedne prose~ne plate, koja je oko 34.000 dinara.  Koliko najvi{e novca neka stranka mo`e da prihvati? – Re~ je o deset prose~nih plata od jednog pravnog lica, {to je negde izme|u 60.000 i 70.000 evra, sve zavisi od iznosa prose~ne plate u prethodnoj godini. stem podele para do{lo je dosta primedbi, i tu se vidi da nije najjasnije po kojem osnovu i kako ko dobija novac iz javnih izvora. Sada je ideja da se to uredi i da se, kada se zavr{e izbori, jasno zna ko, kada i koju koli~inu novca dobija iz buxeta koji je dr`ava re{ila da izdvoji za finansirawe stranaka.  Za predsedni~ke izbore, naravno kada je novac iz buxeta u pitawu, sada predvi|ate eliminaciju modela „na-

skom finansirawu stranaka i da poseban novac iz tih izvora dolazi u vreme kampawa. Ho}e li se s novim zakonom ta pri~a zatvoriti? – Ne znam za tu pri~u, ali ona }e biti jasna. Ako tajkuni budu finansirali stranke i kandidate, to }emo videti, ako ne budu, ne}emo. Ima}emo uvid u to kako stranke zaista finansijski stoje. Sada, dakle, samo imamo pretpostavku o tome da tajkuni finansiraju. S uvidom ko-

ji }e biti dostupan javnosti, gra|ani }e imati mogu}nost da odlu~e o tome da li }e glasti za te stranke.  Najrigoroznije kazne su predvi|ene samo za jedan slu~aj, i to za strana~kog „ra~unopolaga~a“, odnosno ovla{}eno lice, kada je predvi|en zatvor? – Ne za jedan slu~aj, za vi{e slu~ajeva kada je zakon ozbiqno kr{en, i tu su predvi|ene zatvorske kazne, uz wih su i prekr{ajne i, ono {to bi moglo biti me|u ozbiqnijim kaznama: oduzimawe javnih sredstava. Velike stranke u Srbiji sada dobijaju vi{e miliona evra godi{we iz buxeta. Ako naprave neki ve}i prekr{aj, dolaze pod sankcije ovog zakona i taj novac im mo`e biti oduzet.  Jesu li radnu grupu za dono{ewe zakona o finansirawu stranke ve} u procesu dono{ewa disciplinovale {ta mogu uneti u tekst, a {ta ne? – Nisu, na moje veliko iznena|ewe i bile su veoma konstruktivne u ovom poslu. Vide}emo kako }e stvari i}i do kraja. Ako treba i}i s pozicije politi~ke sile, ne}e se to raditi na po~etku, ve} u situaciji kada zakon bude primewivan pa }e mo}i da se ko~e stvari. Za sada nije bilo pritisaka ni na koji na~in. v^esto se na na{oj politi~koj i javnoj sceni pojavquje naziv „kombi stranka“. Kako one prolaze s novim zakonom? – Ovim zakonom upravo spre~avamo postojawe „kombi stranaka“. Prethodni zakon je definisao wihov status, a ovaj put je druga~ije. Svi koji ne budu u koalicionim ugovorima, kao {to je sada slu~aj s nekim strankama, i ne u~estvuju na izborima, ne}e mo}i da vu}i pare iz javnih izvora.  ^ulo se kod prezentacije radne verzije zakona da sede u parlamentu i vuku novac? – Da, sada ima sedam-osam stranaka koje su u toj poziciji da uzimaju taj novac, a nema ih nigde u koalicionom ugovoru ili se prosto nisu pojavile na izborima. Ne}u da ih imenujem, mada su pomenute na okruglom stolu, a nalaze se i u okviru Koalicije ZES-a i u okviru stranke LDP, koja nije bila koalicija i nekih drugih stranaka. Naprosto, nigde nemate te subjekte koji se sada pojavquju u parlamentu, a uzimaju novac iz javnih izvora. D. Milivojevi}

Novi Sad: Pavli~i} na ~elu DS-a Na neposrednim unutarpartijskim izborima Gradskog odbora Demokratske stranke u Novom Sadu, odr`anim tokom vikenda, za predsednika Glavnog odbora

izabran je Igor Pavli~i}, ina~e trenutni gradona~elnik Novog Sada. Osim wega u stalni sastav GO izabrano je jo{ 20 ~lanova DS-a. N. V.


c m y

POLITIKA

DNEVNIK

TEMA DNEVNIKA: [TA VOJVO\ANSKI FUNKCIONERI DOBIJAJU NA POKLON OD DRUGIH ZVANI^NIKA I GOSTIJU

Dunavska voda u bo~ici za predsednika U kolekciji poklona koje je predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} primio od doma}ih i stranih zvani~nika i gostiju nema zlatnih satova ni sabqi, niti posrebrenog posu|a i drugih skupocenosti. Ka`u, tako je mo`da bilo dok je Tito bio `iv. Danas su to uglavnom suveniri – fotomonografije, majice i lopte sportskih klubova, plakete, staklene figurice, mada me|u darovima ima i umetni~kih predmeta, o kojima se stara Slu`ba protokola. – Nema tu skupocenih poklona, tipa “{afhauzen” satova ili sabqi. Ima umetni~kih predmeta, kao {to je slika Milivoja Nikolajevi}a koju je poklonio sin tog umetnika uz odre|ene uslove o ~uvawu i ustupawu izlo`bama, a koja je sada izlo`ena u na{em sve~anom salonu – ka`e {ef Slu`be protokola Vlade Vojvodine @arko Tati}. Ina~e, radovi Milivoja Nikolajevi}a (1912–1988), profesora i jednog od osniva~a Akademije umetnosti u Novom Sadu, predsednika Matice srpske, izlo`eni su u Narodnom muzeju, Galeriji Matice srpske... Me|u poklonima su i ~a{a od crvenog stakla koju je Pajti}

Kutija za tompuse Drvenu kutiju za tompuse Egere{i je dobio od predsednika ma|arskog parlamenta. Ina~e, Egere{i je rekao da }e po{tovati novi Zakon o za{titi stanovni{tva od izlo`enosti duvanskom dimu, koji stupa na snagu 11. novembra. Po tom zakonu, zabraweno je pu{ewe u svakom radnom i javnom prostoru. dobio od predsednika ~e{kog Senata, replika guldena iz 1704. godine od zvani~nika nema~kog grada Ulma, japanska

ponedeqak25.oktobar2010.

3

DOK VOJVODINA ^EKA DA SRBIJA DOBIJE STATUS KANDIDATA, KRAGUJEVAC OTVORIO KANCELARIJU U GLAVNOM GRADU EU

[umadija prva u Briselu

Iako se u ovda{woj javnosti pre dve godine digla pra{ina zbog namere vojvo|anske administracije da otvori regionalno predstavni{tvo u Briselu, otvarawe kancelarije grada Kragujevca u sedi{tu Evropske unije pre mesec dana pro{lo je gotovo neopa`eno u javnosti. I dok u Vojvodini jo{ uvek ~ekaju da Srbija stekne status kandidata za ~lanstvo u EU da bi se odva`ili na taj korak, koji su prethodno uz mnogo muke obezbedili u novom Statutu Pokrajine, predstavnici kragujeva~ke vlasti ka`u da za ovaj korak imaju punu

Po Radovanovi}evim re~ima, Kragujevac je prvi grad iz Srbije koji je dobio predstavni{tvo u Briselu, tako {to mu je prostor ustupila ~e{ka Ju`nomoravska regija, koja sa [umadijom sara|uje ve} godinama. Grad Kragujevac, odnosno [umadiju, u Briselu od 10. septembra zastupa profesorka engleskog jezika i komunikacija Borka Tomi}. Wen zadatak je da projekte svog grada pribli`i evropskim partnerima i da pomogne privla~ewu investitora. Sla|an Radovanovi} podse}a na to da su grad Kragujevac i {umadijske op{tine jo{ 2006. godine

Bilo je mnogo buke oko vojvo|anske kancelarije verovatno zato {to bi to bila autonomna kancelarija, a mi smo samo gosti (Sla|an Radovanovi}) Foto: R. Hayi}

minijatura s deli}ima {koqki od ambasadora te zemqe. Tu su i darovi predstavnika velikih kompanija – iz “Simens grupe” pritiskiva~ za hartiju od stakla, iz farbike traktora iz Minska figura staklenog bika, wihov simbol. Te{ko je oceniti, ka`u u Protokolu, da li je vrednost npr. tog staklenog bika ve}a od 1.700 dinara, {to je danas zakonski ekvivalent (pet odsto od prose~ne plate u zemqi) za vrednost poklona koju funkcioner mo`e zadr`ati, dok se sve ostalo ~uva i prijavquje Agenciji za borbu protiv korupcije. Odbor te agencije je ovih dana, podstaknut negodovawem Nezavisnog udru`ewa novinara Srbije u slu~aju “ve~ere za RRA” iz xepa vlasnika TV "Pink", saop{tio da u kategoriju poklona koji funkcioneri obavezno prijavquju spadaju i ru~kovi, ve~ere i putovawa. U Pokrajinskoj vladi tvrde da takvih poklona nema. Poklon-suveniri su ono {to i pokrajinski funkcioneri daruju drugim zvani~nicima – fotomonografije o Vojvodini, doma}a vrhunska vina iz ^oke ili s fru{kogorskih padina... Ove godine o~ekuje se da }e biti uru~eno oko 80 takvih fotomonografija i drugih izdawa. Od toga, do sada je Pajti} darovao devet, ~iji autori su Dragoqub Zamurovi}, Slavko Ko{uti} i akademik Dejan Medakovi}. Svi pokloni nabavqaju se, napomiwu u Slu`bi protokola, po proceduri javnih nabavki, a moraju da imaju i odobrewe sekretara za finansije. Mo`da najvredniji poklon u kabinetu predsednika Skup{tine Vojvodine [andora Egere{ija je medaqon od srebra, te`ak 124 grama, s likom ma|arskog kraqa svetog I{tvana koji je dobio povodom obele`avawa hiqadu godina dr`avno-

sti te zemqe. Izuzetan je dar, ka`e, i mozaik iz italijanske regije Friuli-Venecija-\uli-

bor, mogu poklawati protokolarne darove pri zvani~nim i slu`benim posetama u me|ure-

Dar od 178 kilograma Najve}i poklon koji je unet u zgradu Vlade Vojvodine jeste uramqena slagalica od oko 18.000 delova. Te{ka je 178 kilograma, a predsedniku Pokrajinske vlade Pajti}u poklonio ju je Klub "Pazl qubiteqa" iz Budisave. Sme{tena je u holu na ulazu u zgradu Vlade. ja, ~uvan u luksuznoj crno-zlatnoj kutiji. Tu je i fino porcelansko zvonce iz Ludvigsburga, poklon predsednika bavarskog parlamenta, kao i figurica lava, dar ministarke za savezna i evropska pitawa te nema~ke pokrajine koja je nedavno boravila i u Novom Sadu. Mno{tvo je fotomonografija Budimpe{te, Bavarske i drugih krajeva u koje Egere{i zalazi i iz kojih prima goste. Najneobi~niji je bo~ica napuwena na izvoru Dunava u [varcvaldu, u pokrajini Baden-Virtemberg, dar predsednika Dunavskog biroa. Predstavnici Skup{tine Vojvodine, kako je to odlukom od 8. oktobra ove godine utvrdio wen administrativni od-

gionalnoj saradwi ili drugim susretima s inostranim politi~kim i javnim li~nostima. Definisano je i da skup{tinski Protokol predla`e nabavku, ali se o tome prethodno dogovaraju predsednik i sekretar Skup{tine. To mogu biti pokloni-suveniri koji se vezuju za vojvo|ansko podnebqe: fotomonografije i grafike, replike muzejskih eksponata, DVDizdawa, kvalitetna vina i rakije, plakete i zna~ke pokrajinskih simbola, suveniri iz malih serija (doma}e rukotvorine, keramika, ko`a i tekstil), poslovna galanterija po Kwizi grafi~kih simbola APV. S. Nikoli}

REKLI SU

Bati}: Neka se Mladi} preda

Dra{kovi}: SPO ide na izbore na Kosovu

Popovi}: Ne prodavati Telekom

– U ime Demohri{}anske stranke Srbije, izra`avam zadovoqstvo i pozdravqam ~iwenicu da }e Srbija postati kandidat za ~lanstvo u Evropskoj uniji – izjavio je ju~e predsednik DHSS-a Vladan Bati}, i pozvao ha{kog optu`enika Ratka Mladi}a na predaju, jer onaj ko se "skriva po raznim }umezima nije nikakav junak, nego slabi}". Bati} smatra da ne bi trebalo praviti nikakvu euforiju od kandidature Srbije i ukazuje na to da je "Mladi} u Hagu i daqe Gordijev ~vor i uslov svih uslova", koji dr`ava mora hitno da re{i. – Ako misli da je patriota, Mladi} treba sam da ode u Hag, a ne da ~itav narod, pogotovo mlade generacije, pretvara u svog taoca – poru~io je Bati}. Po wegovim re~ima, "onaj ko je naredio streqawe vi{e hiqada nenaoru`anih qudi u Srebrenici, a izbegava da se na sudu suo~i s tom ~iwenicom je kukavica, a ne heroj". Bati} je zatra`io da i druge stranke pozovu Mladi}a.

– U interesu je Srba na Kosovu i Metohiji da se za svoja prava bore u kosovskim institucijama sistema – izjavio je lider Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} povodom odluke SPO-a da u~estvuje na vanrednim parlamentarnim izborima na Kosovu. Neu~e{}e na izborima na Kosovu, Srbima bi donelo izolaciju od stvarnosti i `ivota, ocenio je Dra{kovi} u intervjuu Radiju "Slobodna Evropa". – Nije patriotizam terati te qude da budu taoci jedne autisti~ne politike, koja se u proteklih deset godina vodila prema Srbima na Kosovu jer se od srpskog naroda na Kosovu i Metohiji tra`ilo da se samoizolacijom bore za o~uvawe suvereniteta Srbije nad Kosovom – rekao je Dra{kovi}. Po wegovoj oceni, i me|u Srbima i me|u Albancima ima qudi koji se pla{e normalizacije `ivota na relaciji Beograd–Pri{tina, zbog toga {to im to ne odgovara.

Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Nenad Popovi} ocenio je ju~e da dr`ava ne treba da prodaje Telekom jer je to preduze}e strate{ki va`an resurs za razvoj infrastrukture i privrede u Srbiji. "Telekomunikacije su industrija budu}nosti, a o~uvawem telekomunikacija u svom vlasni{tvu dr`ave ~uvaju svoju ekonomsku budu}nost", naveo je Popovi} u izjavi dostavqenoj medijima. On je obrazlo`io da su zato danas u mnogim zemqama u Evropi, kao {to su Belgija, Italija, [vedska, [vajcarska, Norve{ka, Finska, Slovenija – glavni telekomunikacioni operatori u ve}inskom vlasni{tvu dr`ave. Uspe{no preduze}e kao {to je Telekom ne treba prodavati, nego ga treba daqe razvijati, a prodaja Telekoma ne}e popraviti lo{e stawe u Srbiji za koje je, kako je ocenio Popovi}, kriva aktuelna vlast.

podr{ku republi~ke vlasti. Pomo}nik gradona~elnika Kragujevca za oblast regionalne i me|uregionalne saradwe Sla|an Radovanovi} za "Dnevnik" ka`e da grad Kragujevac ima punu podr{ku Beograda. – Bilo je mnogo buke oko vojvo|anske kancelarije, verovatno zato {to bi to bila autonomna kancelarija, a mi smo samo gosti, odnosno podstanari u kancelariji Ju`nomoravske regije iz ^e{ke, gde imamo prostor i logistiku. Mi smo malo i{li pre~icom – naveo je on. Ina~e, predsednik vojvo|anskog parlamenta [andor Egere{i ranije je pozdravio incijativu Kragujevca za otvarawe kancelarije u Briselu. Egere{i, koji se ina~e ne sla`e sa stavom ve}inskih koalicionih partnera u Pokrajini iz Demokratske stranke da s otvarawem predstavni{tva APV u glavnom gradu Evrope treba jo{ sa~ekati, izrazio je uverewe da }e i Vojvodina uskoro biti "akreditovana" u Briselu.

potpisali protokol o saradwi s Ju`nomoravskom regijom iz ^e{ke, koji je rezultirao implementacijom nekoliko projekata iz [umadije koje je ova ~e{ka regija finansirala, s tim {to je za svaki projekat Kragujevac trebalo da obezbedi 30 odsto novca. Nakon toga, po wegovim re~ima, gradu je ponu|en i prostor u briselskom ofisu Ju`nomoravske regije. – Na{a kancelarija u tom predstavni{tvu ima zadatak da predstavqa [umadiju kao budu}u regiju u Briselu i EU, i da lobira kod pretpristupnih fonova Unije. Na{ ciq je, dakle, da se predstavimo u Briselu i da budemo bli`e fondovima EU da bismo {to vi{e novca privukli u [umadiju – rekao je Radovanovi}. On je kazao da Kragujevac ima spremqene projekte kojima }e konkurisati za pare iz evropske kase. S druge strane, dodao je, od briselske kancelarije se o~ekuju i pravovremene informacije i "signal o tome {ta }e se iz fondova EU finansirati u narednom periodu". B. D. Savi}

KO SVE SEDI U UPRAVNIM ODBORIMA PREDUZE]A?

Estrada u politici

Peva~ Radi{a Uro{evi} izabran je sredinom oktobra u Upravni odbor javnog preduze}a ''PTT Srbija'', {to nije neobi~no jer se u UO-e javnih preduze}a ~esto biraju li~nosti koje nemaju nikakvu profesionalnu vezu s

same partije smatraju da }e na taj na~in dobiti poene kod stanovni{tva – objasnio je ^upi}, i dodao da mo`e da zamisli da neki estradni umetnik ili producent bude ~lan UO-a neke radio-televizije, ali da je veoma lo{e da u

wihovim poslovawem. Sociolog ^edomir ^upi} smatra da je ~lanstvo u upravnim odborima prvenstveno stvar partija i posledica partokratskog sistema raspodele funkcija. – Partije su predlo`ile javne i estradne li~nosti u upravne odbore iz prostog razloga kalkulacije, smatraju}i da preko wih mogu oraspolo`iti svoje bira~e i predstaviti se kao fleksibilni i otvoreni i za takve qude – rekao je ^upi} Tanjugu. – S aspekta obavqawa delatnosti koja je vezana za preduze}e u ~ijem UO-u sede te osobe, radi se o nekompetenciji i postavqa se pitawe za{to se {aqu qudi koji tu ne}e mo}i ni{ta da urade ili }e samo raditi po ne~ijem diktatu. Po wegovim re~ima, u UO-e treba da se {aqu qudi koji ne{to mogu doprineti u tom preduze}u, bilo da su to dr`avne firme, javni servis ili neke nau~ne institucije. – Izbor javnih li~nosti koje nemaju profesionalne veze s preduze}em u ~ijem UO-u sede je vi{e marketin{ki potez partija koje ih na taj na~in nagra|uju, a

"Srbijagasu" ili ''@eleznicama'' bude ~ovek koji ni{ta ne zna o tim oblastima poslovawa. Estradni umetnik Radi{a Uro{evi} izjavio je da je za ~lana UO PTT "Srbija'' imenovan 14. oktobra u ime Jednistvene Srbije koja ga je predlo`ila na tu funkciju. – Za ~lana UO nisam imenovan zato {to sam estradna zvezda, ve} zato {to sam visoki funkcioner moje partije, Jedinstvene Srbije, a Koalicija JS–SPS–PUPS-a je dobila to mesto u najvi{em rukovode}em telu – rekao je Uro{evi} u izjavi Tanjugu. Kada je re~ o ~lanovima upravnih odbora iz redova ''javnih li~nosti'', tu je Danica Dra{kovi} kao ~lan UO NIS-a, dok je predsednik UO "@eleznica Srbije" Zoran An|elkovi}, a ~lan tog odbora je i diplomirani politikolog Slobodan Radosavqevi}. U UO Radio-televizije Srbije, osim novinara, istori~ara i ekonomista, sedi i biv{i fudbaler Du{an – Dule Savi}, dok je predsednika Upravnog odbora Ateqea 212 direktor "Po{ta Srbije" Goran ]iri}, po zanimawu diplomirani in`ewer.


4

EKONOMIJA

ponedeqak25.oktobar2010.

AGENCIJA KONTROLI[E 700 PRODATIH FIRMI

Pu}i }e jo{ privatizacija

Agencija za privatizaciju kontroli{e ispuwavawe ugovorenih obaveza u jo{ 700 preduze}a, ka`e direktor Agencije Vladislav Cvetkovi} i dodaje da o~ekuje da }e u nekim preduze}ima ugovori biti raskinuti.

nalizaciji qudi koji upravqaju tim kapitalom, odnosno zastupnicima kapitala“, kazao je on. Direktor Agencije za privatizaciju je dodao da o~ekuje da }e jo{ ugovora biti raskinuto jer kriza jo{ nije pro{la.

DNEVNIK

NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE I SINDIKAT SE USAGLASILI

Dogovor mewa kolektivni ugovor u NIS-u Predstavnici sindikata i menaxmenta Naftne industrije Srbije potpisali su sporazum kojim se reguli{e obostrana saglasnost potpisnika da se pristupi izmeni postoje}eg Kolektivnog ugovora. Na ovaj na~in stavqena je i ta~ka na spor sindikata i poslovodstva ove firme oko navodnog kr{ewa radni~kih prava i

kolektivnog ugovora. Sporazum su potpisali generalni direktor NIS-a Kiril Krav~enko i predstavnici reprezentativnih sindikata kompanije Goran Taki} i Milenko Nedi}, saop{teno je iz NIS-a. Ciq sporazuma je da se zajedni~ki, tokom narednih {est meseci, razrade predlozi i usaglase pri-

hvatqiva re{ewa za nacrt novog kolektivnog ugovora NIS-a. U okviru sporazuma definisano je da }e sve izmene Kolektivnog ugovora biti u skladu sa zakonskim propisima Republike Srbije, a dok se ne izradi novi kolektivni ugovor NIS-a, na snazi }e biti postoje}i, navodi se u saop{tewu.

I SRPSKI BIZNISMENI NAJVI[E VOLE DOMA]E

Kole i Peconi polako kupuju Vrbas? „Ugovori }e u nekim preduze}ima biti raskinuti, ali se nadam da ne}e biti raskinuti u nekim velikim kompanijma“, kazao je Cvetkovi} . On je podsetio da je od po~etka privatizacije raskinuta ~etvrtina ugovora od oko 2.500 prodatih firmi. Cvetkovi} je kazao da je najvi{e ugovora raskinuto tokom 2009. i ove godine. „To je ~iwenica sa kojom moramo da `ivimo. Mnogo je va`nije da se ozbiqno posvetimo pripremawu tih preduze}a za budu}e privatizacije i zbog toga radimo na dodatnoj profesio-

„Mnogi od ugovora su sklapani kada je bilo obiqe novca i kada su mnogi investitori smatrali da je dovoqno da imaju novca i da budu vlasnici preduze}a. Pokazalo se da nije ba{ tako“, dodao je Cvetkovi}. On je kazao i da ne o~ekuje ve}i priliv od privatizacije, izuzimaju}i prodaju ve}inskog paketa “Telekoma“, jer, kako je dodao, vi{e se ne radi o tipi~nim privatizacijama. „Mi prodajemo imovinske celine iz restrukturirawa, puno toga se prodaje kroz ste~ajne postupke. To nije tipi~na privatizacija“, kazao je on.

OSETAN PAD PROMETA NEKRETNINA NA SEVERU BA^KE

Rasprodaja stanova u Subotici? Promet nekretnina u Subotici ove godine je osetno opao, a stan u novogradwi mo`e se na}i i za 650 evra po kvadratu u najpoznatijem suboti~kom nasequ „Prozivka“, tvrde lokalni prodavci.

{tite i prinudne naplate potra`ivawa, tvrde u suboti~koj filijali Komercijalne banke. U Agenciji nekretnina „Toptip“ navode da se trenutno stariji stan na „Prozivki“ mo`e kupiti

Ukoliko, a sve je izvesnije da ho}e, „Karneks“ preuzme MKgrupa Miodraga Kosti}a, ovaj biv{i Vrba{anin posta}e najve}i poslodavac u vrbaskoj op{tini gde ve} dobrim delo kontroli{e {e}eranu „Ba~ka“, dok }e po broju radnika koje zapo{qava Predrag Rankovi} Peconi, u ~ijem vlasni{tvu su „Vital“ i „Medela“, pasti na drugo mesto. Na platnom spisku „Vitala“ trenutno je oko 300 zaposlenih i kada im se pridru`i oko 150 radnika „Medele“, broj onih koji primaju platu od Rankovi}a sti`e do 450, {to zna~i gotovo isto toliko porodica. U trenutku kada je „Invej“ preuzeo ve}insko vlasni{tvo nad „Vitalom“, u vrbaskoj uqari je bilo oko 1.050 zaposlenih, ali je uz nekoliko masovnih otpu{tawa i konstatno dobrovoqno napu{tawe posla, broj radnika smawen na tre}inu. Sli~na situacija se dogodila i u {e}erani „Ba~ka“, u kojoj je u trenutku kada je „MK-komerc“ preuzeo vlasni{tvo, bilo oko 500 radnika, dok je danas, nakon aran`mana s nema~kim „Nordcukerom“, tu mawe od 200 zaposlenih. Po svemu sude}i, MK-grupa `eli da postane vlasnik „Karneksa“, ili barem dela najve}e vrbaske firme u kojoj trenutno radi oko 2.000 radnika, ~ime bi Kosti} postao najve}i poslodavac u vrbaskoj op{tini. S obzirom na to da ni „Karneks“ nije mnogo boqe pro{ao u privatizaciji kada su u pitawu zaposleni, radnici sa zebwom o~ekuju novu promenu vlasni{tva. Naime, kada je „Karneks“ 2003. godine privatozovao „Midlend risorsiz holding“, vrbaska Industrija mesa je zapo{qavala oko

Dva biznismena mogla bi uskoro kontrolisati fabrike u Vrbasu vredne vi{e od 100 miliona evra 3.600 qudi, ali je sedam godina kasnije taj broj mawi za 1.500. Me|utim, i pored takvog drasti~nog smawewa, radnici „Karneksa“ strahuju da bi nakon nove promene vlasni{tva usledio novi talas otpu{tawa, pri ~emu se pomiwe tehnolo{ki vi{ak od nekoliko stotina zaposlenih. U gradu se sve vi{e govori o tome da }e uskoro dvojica qudi postati ve}inski vlasnici Vrbasa, {to }e, ukoliko MK-grupa preuzme „Karneks“, i postati ta~no jer }e ~etiri najve}e fabrike u gradu, ~ija je ukupna vrednost sigurno ve}a od 100 mi-

liona evra, biti u rukama Kosti}a i Rankovi}a. Me|utim, osim same vrednosti kapitala koju poseduju u Vrbasu, wih dvojica }e na platnom spisku imati oko 2.700 qudi, ve}inom iz samog Vrbasa i okolnih mesta, {to je zapravo su{tina pri~e. Ovome treba dodati i direktni ili indirektni uticaj na odre|eni broj mawih privatnih firmi s ovog podru~ja ~ije je delovawe usko povezano s radom velikih fabrika. Takvih preduze}a je sve mawe jer velike fabrike sada sve nabavqaju i rade preko svojih centrala koje su u Novom Sadu, Beogradu ili Zemunu,

tako da su lokalni dobavqa~i tako|e bili `rtve tranzicije, a oni koji su preostali, pod direktnim su uticajem velikih fabrika, odnosno wihovih vlasnika. U op{tini Vrbas ima oko 14.000 qudi koji primaju plate i oko 8.000 nezaposlenih. Posebna je pri~a kako se vrbaski radnici nose i kako }e se nositi sa starim i novim gazdama. Odgovor mo`da le`i u slu~aju {trajka u „Medeli“. Tamo je sedamdeset radnika bilo u {trajku vi{e od dva meseca, ali najave drasti~nih mera {trajka~a, koji su u jednom trenutku pretili da }e poskakati sa zgrade, nisu urodile plodom jer je na kraju {trajk zavr{en bez ispuwewa najva`nijih radni~kih zahteva. Nakon toga desio se neverovatan obrt, kada su samo desetak dana po okon~awu {trajka, radnici masovno napustili Samostalni sindikat koji je bio organizator {trajka, i upisali se u novoosnovani Sindikat radnika „Medele“, koji je podr`an, a nezvani~no i osnovan, od rukovodstva fabrike. Niko od radnika nije `eleo da komentari{e svoju odluku, a {trajk i zahtevi koji su danima ponavqani su, izgleda, ve} zaboravqeni. Sli~an scenario, samo nekoliko meseci ranije, odigrao se i u „Vitalu“, gde se tako|e pojavio Sindikat radnika „Vitala“ u ~ije se ~lanstvo ekspresno upisala ve}ina zaposlenih i koji ima „punu podr{ku“ rukovodstva, dok je Samostalni sindikat, koji je u „Vitalu“ organizovao {trajkove upozorewa i koliko-toliko poku{avao da za{titi radni~ka prava, sveden na svega nekolicinu ~lanova. N. Perkovi}

GRA\EVINARI VOJVODINE PISALI VLADI SRBIJE

Agenti za nekretnine ka`u da banke tako|e bele`e pad broja odobrenih stambenih kredita u odnosu na pro{lu godinu, a takvi zajmovi se naj~e{}e odobravaju uz dr`avne subvencije, a vezuju se za kretawe kursa evra. Za dvosobne stanove vredne do 35.000 evra mese~na rata je oko 200 evra. I pored u~estalog ka{wewa u otplati tih rata, banke i daqe vrlo retko koriste mehanizam za-

za 500 evra po kvadratu, a na lokaciji „Radijalac“ za 550 evra. Pre godinu dana, kako navode u toj agenciji, investitori su nove stanove prodavali za 850 evra po kvadratu, dok ih danas nude i za 650 evra, ali kupovina ide te{ko. U prometu ku}a i stanova kupci uglavnom daju prednost ku}ama, a najvi{e se tra`e one vredne od 15.000 do 30.000 evra. E. D.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

104,118

106,243

108,686

103,799

Australija

dolar

1

73,343

74,8398

76,5611

73,1185

Kanada

dolar

1

72,7791

74,2644

75,9725

72,5563

Danska

kruna

1

13,9572

14,242

14,5696

13,9144

Norve{ka

kruna

1

12,7637

13,0242

13,3238

12,7246

[vedska

kruna

1

11,2034

11,432

11,6949

11,1691

[vajcarska

franak

1

77,0729

78,6458

80,4547

76,8369

V. Britanija

funta

1

117,303

119,697

122,45

116,944

SAD

dolar

1

74,5829

76,105

77,8554

74,3546

Kursevi iz ove liste primewuju se od 22. 10. 2010. godine

Dr`ava zidarima quqa temeqe Gra|evinci Vojvodine nezadovoqni su merama Vlade Srbije za oporavak gra|evinske industrije i na nedavnoj sednici Udru`ewa u Privrednoj komori Vojvodine ocenili su ih kao parcijalne, kratkoto~ne i nedovoqno efikasne. Zato zahtevaju od Republi~ke vlade da se u {to kra}em roku donese strategija razvoja gra|evinske industrije Srbije, ~ime bi se sistemski i dugoro~no definisali daqi pravci razvoja ove privredne grane, a time i zna~ajnog dela privrede Srbije – {to je podr`ao i Upravni odbor PKV-a. Sekretar Udru`ewa @arko ^a|enovi} obja{wava da je neophodno da se preispita celokupna ekonomska politika, posebno carinska i poreska, da bi se stavi-

le u funkciju rasta proizvodwe, izvoza i zaposlenosti. Pri tome, ka`e, posebnu pa`wu treba posvetiti podsticawu gra|evinarstva i industrije gra|evinskog materijala. Zato treba razmotriti mogu}nost da se obaveza za pla}awe poreza na dodatnu vrednost konstitui{e po osnovu izdavawa ra~una za izvedene radove, a ne po osnovu dostavqawa mese~nih situacija izvo|a~a radova. S obzirom na velika potra`ivawa gra|evinaca, oni od Vlade Srbije tra`e da se utvrde mehanizmi za redovno izmirewe obaveza dr`avnog i paradr`avnog sektora u rokovima ne du`im od 60 dana, a buxetskih korisnika i javnih preduze}a najkasnije u roku od 120 dana. Gra|evinska pred-

uze}a tra`e reprogram dospelih obaveza prema buxetu i fondovima do kona~ne naplate potra`ivawa po osnovu izvedenih radova za potrebe dr`ave i javnih preduze}a, kao i podr{ku za reprogram obaveza prema bankama.

bavke gra|evinskog materijala za potrebe dr`avnih materijalnih rezervi, i to najmawe u iznosu obaveza koje ova preduze}a imaju prema buxetu i fondovima. Gra|evinci ukazuju na neophodnost suzbijawa rada na crno i si-

U ciqu daqe podr{ke oporavku gra|evinske industrije neophodno je produ`iti primenu svih zakona i uredbi koji se odnose na to, a ~ija va`nost isti~e krajem 2010. Gra|evinci od Vlade o~ekuju da razmotri mogu}nost na-

ve ekonomije, zbog ~ega bi dr`ava trebalo da poja~a inspekcijski nadzor i spre~i mogu}nost utaje poreza i stvori pretpostavke za dobrovoqnu legalizaciju nezakonitog poslovawa R. Dautovi}

Diskriminatorski tenderi Gra|evinci od Vlade o~ekuju da preduzme sve potrebne mere da bi se doma}oj gra|evinskoj operativi omogu}ilo da ravnopravno u~estvuje na tenderima za izvo|ewe gra|evinskih radova za potrebe dr`ave i javnih preduze}a. Zato je potrebno izmeniti sve postoje}e zakonske i podzakonske propise, a posebno Zakona o javnim nabavkama, ~lan 7, da bi se spre~ila diskriminacija doma}e gra|evinske operative u odnosu na strana gra|evinska preduze}a, ukqu~uju}i i wihova zavisna preduze}a u Srbiji.


JO[ SE UGOVARA RUSKI KREDIT

Kako uzeti 800 miliona dolara? Pomo}nik ministra finansija Zoran ]irovi} izjavio je ju~e da }e na sastanku Me{ovite komisije za saradwu Srbije i Rusije, koji }e biti odr`an 28. i 29. oktobra u Moskvi, biti re~i i o dobijawu ruskog kredita od 350 miliona evra za srpsku `eleznicu.

Srbija }e za izgradwu Beogradskog `elezni~kog ~vora tra`iti 200 miliona evra i 150 miliona za zavr{etak pruge od Vaqeva do Loznice. Ta tema }e biti pomenuta i vide}emo dokle smo stigli, koji su eventualno problemi na obe strane i koji su rokovi u kojima srpska i ruska strana treba da zavr{e svoj deo posla – rekao je ]irovi} Tanjugu. On je naveo da }e najverovatnije posle sastanka u Moskvi biti zakazano zasedawe srpske radne grupe, na kojoj }e se razgovarati o detaqima u vezi s tim aran`manom. Ranije je dogovoreno da Srbija dobije od Rusije ukupno oko 800 miliona dolara za `eleznicu, a ta dva projekta, po wegovim re~ima, bi}e predlo`ena za kredit jer imaju najkompletniju dokumentaciju. Projekat izgradwe i rekonstrukcije Beogradskog `elezni~kog ~vora sadr`i ~etiri mawa projekta – zavr{etak `elezni~ke stanice Beograd centar – Prokop, izgradwu drugog koloseka na liniji Pan~eva~ki most – Pan~evo, zatim izgradwu tehni~kih putni~kih stanica u Zemunu i Kijevu, kao i `elezni~kog robnog terminala pored postoje}e ran`irne stanice Maki{.

ponedeqak25.oktobar2010.

5

SRBIJA MORA ZAPOSLITI JO[ NAJMAWE POLA MILIONA QUDI

Populizam vlasti odnosi 80.000 radnih mesta Mada te{ko bilo ko mo`e sa sigurno{}u i pretpostaviti {ta }e se de{avati u narednih nekoliko godina i kako }e se Srbija ekonomski oporavqati, dr`ava je ve} pristupila prezentaciji strategije razvoja do 2020. godine, iz koje je ve} na prvi pogled jasno da }e postkrizno vreme najpre doneti jo{ ve}e propadawa i tek nakon toga postepeni i blagi oporavak. Po toj projekciji, i zaposlenost i nezaposlenost dosti}i }e svoj najgori nivo upravo na kraju ove i po~etku naredne godine. Naime, procene su da }e ukupna zaposlenost dota}i dno upravo ove godine, ali i da }e se vratiti na pretkrizni nivo tek oko 2013, da bi zatim po~ela stabilno da raste prose~nim tempom od preko 50.000 radnika godi{we. Na kraju perioda, dakle 2020. godine, ukupna zaposlenost trebalo bi da se pribli`i broju od 3.000.000, {to bi zna~ilo gotovo milion vi{e nego na kraju ove godine. S druge strane, ukupna nezaposlenost ima}e svoj maksimum upravo na kraju ove godine, s tim {to ni naredne ni 2012. ne}e biti ve}eg smawewa broja onih koji tra`e posao. Ali, ve} 2013. godine usledi}e blago smawewe broja nezaposlenih koje }e biti ubrzano do kraja projektovane strategije razvoja, tako da se procewuje da }e ih 2020. godine biti oko 340.000, {to je 500.000 mawe nego sada. Industrijska zaposlenost treba da se pove}a za blizu 170.000 radnika, odnosno za gotovo ~etvrtinu, a u~e{}e zaposlenosti u industriji treba da poraste sa sada{wih 24,2 na

26,4 odsto u 2020. godini. S druge strane, zaposlenost u poqoprivredi }e uglavnom stagnirati, {to }e usloviti pad wenog u~e{}a u ukupnoj zaposlenosti s 24,4 procenta, koliko je sada, na 21,6 odsto 2020.

Bajke o stru~nosti radne snage

godine. Realno u~e{}e zaposlenosti u uslugama u ukupnoj zaposlenosti }e tako|e blago porasti, i to sa sada{wih 51,4 odsto na 52,1 u 2020. godini pa }e tako broj zaposlenih u uslugama biti ve}i za gotovo 250.000 radnika.

Srbija je dobro mesto za biznis ba da se zna u Evropi. Dakle, veoma je bitno da se plasiraju takve informacije potkrepqene dobrim primerima, upravo kao {to je primer „Metroa“, koji stalno ovde ula`e – nagla{ava Mil{. Kako ka`e, u poslovawu „Metroa“ u Srbiji nije prime}en nijedan veliki problem:

– Ne mogu navesti specifi~ne prepreke ili ograni~ewa koja imamo jer, jednostavno, jasno nam je da, u okviru na{ih poslovnih operacija, svaki put kada odemo u neku zemqu i otvorimo objekat, moramo prvo da prepoznamo tr`i{te i klijente, da se okrenemo wima i, naravno, da se lokalno integri{e-

Preko „Metroa” do tr`i{ta 31 zemqe „Metro ke{ end keri“, prodajna linija „Metro grupe“, prisutan je u 31 zemqi, gde ima oko 670 distributivnih centara, a lane je ostvario prodaju od oko 31 milijarde evra. Wegovo prisustvo na tr`i{tu Srbije stoga je od naro~itog zna~aja za na{e proizvo|a~e i dobavqa~e jer im nudi mogu}nost da kroz proizvodwu privatne robne marke izvoze svoje proizvode u Evropu, Aziju i Afriku. Kompanija u Srbiji trenutno sara|uje s vi{e od 70 lokalnih firmi koje proizvode vi{e od 430 artikala pod imenom „metro“ robne marke. Doma}i proizvo|a~i izvoze vi{e od 80 artikala pod ovim imenom.

Kreatori ekonomske politike u Srbiji tvrde da je ovakva projekcija razvoja Srbije u narednoj deceniji mogu}a, ali pod uslovom da wena realizacija krene odmah, ali i da svi stanu iza ~vrstog stava da

Me|utim, ekonomisti, po ko zna koji put, ukazuju na to da bi kvalitet radne snage, koji isti~emo kao na{u prednost i na osnovu kojeg planiramo da u narednoj deceniji dobijemo `eqeni razvoj, trebalo da preispitamo jer wega u stvarnosti nema. Tako je ekonomista Be~kog instituta za me|unarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov istakao da je stru~nost radne snage najve}i problem za Srbiju te da bi dr`ava time morala ozbiqno da se pozabavi. – Stru~nost radne snage treba gledati kroz ono {to Srbija mo`e izvesti – rekao je Gligorov. – Ako neko sa strane pogleda {ta Srbija izvozi i koja je kvalifikovanost rada koji to izvozi – re}i }e da je Srbija neobrazovana zemqa s niskokvalifikovanom strukturom zaposlenih.

KRISTIJAN MIL[, DIREKTOR „METROA KE[ END KERI” ZA CENTRALNU I ISTO^NU EVROPU

Nema~ki „Metro ke{ end keri“, internacionalni lider u trgovini na veliko, u Srbiju je dosad ulo`io 120 miliona evra, a kako u razgovoru za „Dnevnik“ ka`e direktor ove kompanije za Centralnu i Isto~nu Evropu Kristijan Mil{, u planu su nova zna~ajna ulagawa na ovom tr`i{tu i daqa ekspanzija u novim regijama na{e zemqe. – Srbija je za nas, u smislu razvoja, jedna od najboqih zemaqa u Isto~noj Evropi. Pslujemo profitabilno, zadovoqni smo i ube|eni u to da }e na{ primer zapravo biti poruka drugim evropskim investitorima o snazi i potencijalu srpskog tr`i{ta, na kojem, uverili smo se, re~ zaista zna~i re~ – ka`e Mil{, uz ocenu da na{a vlada dobro obavqa svoj posao i ula`e dosta truda da investitorima obezbedi dobar ambijent i uslove za poslovawe. Me|utim, dodaje, problem lo{eg imixa koji je Srbija stekla u inostranstvu jo{ uvek je prisutan i ona bi trebalo da poradi na tome. – Vesti koje izlaze iz Srbije trebalo bi da budu pozitivnije. Ali, Vlada je na dobrom putu da predstavi zemqu u boqem svetlu. Ekonomski, privredni uslovi u Srbiji stalno se poboq{avaju. Re~ je o jednoj od privreda s najve}om stopom rasta u regionu i s najve}im potencijalom za rast, a to tre-

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

mo da bismo mogli boqe poslovati – veli Mil{, napomiwu}i da ova kompanija nije imala ni problema s pla}awem robe dobavqa~ima u ugovorenim rokovima jer je uvek bila finansijski izuzetno jaka i mogla ispo{tovati svaki dogovor. Prvi ~ovek „Metroa ke{ end keri“, zadu`en za ovaj deo Evrope, prisustvovao je nekoliko par dana otvarawu distributivnog centra u Subotici, vrednog 15 miliona evra, a kako ka`e, ve} naredne godine bi}e otvoren jo{ jedan objekat ovog formata, u Beogradu. Ina~e, „Metro ke{ end keri“ je u Srbiji dosad otvorio {est distributivnih centara, kao i {aba~ki „Metro po meri“, novi prodajni format prilago|en potrebama profesionalnih kupaca u mawim gradovima. – Planiramo da ubudu}e razvijemo koncept mawih objekata u Srbiji, a takvu poslovnu poltiku nastavqamo i u drugim zemqama u regionu – ka`e Mil{. – U Srbiji smo jo{ uvek, u odnosu na ostale zemqe Centralne i Isto~ne Evrope, u fazi zapo~iwawa poslovawa i ovo je prva godina u kojoj smo zaista dobili zamah i pokrenuli se u pozitivnom smeru. To zna~i da se posao u va{oj zemqi razvija i da ona ima ogroman potencijal. Na{ sagovornik veli da je svetska ekonomska kriza svakako imala uticaja na objekte „Metroa ke{ end keri“ u Centralnoj i Isto~noj Evropi, naro~ito lane, te da ove godine sve ide naboqe. – Kada je Srbija u pitawu, nismo videli poseban uticaj svetske krize, iako je nesporno ona ostavila posledice i na ovo tr`i{te. Me|utim, mi smo nastavili da se razvijamo tokom 2009. i ove godine, tako da ne mo`emo kazati da smo u na{em poslovawu primetili neke bitne razlike – ka`e Mil{. S. Glu{~evi}

su radna mesta i investicije najva`niji zadatak. Ministar ekonomije Mla|an Dinki} obja{wava da }e uspehom u narednoj godini smatrati ako zaposlenost bude pove}ana i privredni rast bude makar ~etiri posto, jedan

procentni poen vi{e od procene MMF-a, dodaju}i da }e, ako rezultati budu bitno lo{iji, to biti veliki neuspeh ove dr`ave. Kako ka`e, na~ini za pove}awe zaposlenosti su nove investicije i pokretawe proizvodwe u novim fabrikama, a glavni razlozi za ulagawe u Srbiju su kvalitet radne snage i mogu}nost izvoza u mnoge zemqe bez ikakvih barijera. Da bi zaista u narednoj deceniji Srbija pove}ala broj zaposlenih za oko pola miliona, svaka vlada, dakle i ova i sve budu}e, mora se strogo dr`ati zacrtane strategije razvoja. Da bi, pak, to postigla, kako obja{wava ekonomista Jurij Bajec, prose~na stopa rasta BDP-a mora biti {est procenata jer samo ona garantuje rast zaposlenosti, a za to je va`no ispuniti tri me|usobno povezane i uslovqene grupe pretpostavki. – Ne mo`emo tro{iti vi{e od onog {to imamo, investicije u narednoj deceniji, {to na{e, {to strane, moraju biti bar sto milijardi evra, neizbe`na je reforma javnog sektora – objasnio je Bajec. – Srbija mo`e, ako Vlada popusti pred bilo kojim od ovih izazova, da se opredeli i za ne{to ni`e stope rasta i mawe bolne rezove u javnoj i li~noj potro{wi, ali onda se mora znati da }e svako prihvatawe “populisti~kog modela”, koji porazumeva prose~nu godi{wu stopu rasta BDP do 2020. od 4,9 posto umesto 5,8 zna~iti smawewe broja radnih mesta za 76.000 u odnosu na osnovni scenario rasta. Q. Male{evi}

DANAS PRAVI PREGOVORI

Vlada o~i u o~i s MMF-om

U Narodnoj banci Srbije danas }e biti odr`ana plenarna sednica predstavnika Srbije i misije Me|unarodnog monetarnog fonda u okviru {este revizije stend-baj aran`mana, ~ime po~iwu zvani~ni razgovori Fonda s na{om zemqom, a tokom popodneva s misijom MMFa sasta}e se premijer Mirko Cvetkovi} i ministarka finansija Diana Dragutinovi}. U radu plenarne sednice, kako je saop{tio NBS, osim guvernera Dejana [o{ki}a, koji predstavqa Srbiju u toj me|unarodnoj finansijskoj instituciji, sa srpske strane u~estvova}e i potpredsednici Vlade Mla|an Dinki} i Jovan Krkobabi}, ministarka finansija Diana Dragutinovi} i predsednik Saveta guvernera NBS-a Bo{ko @ivkovi}. MMF }e predstavqati {ef misije Fonda Albert Jeger i stalni predstavnik Fonda u Beogradu Bogdan Lisovolik sa saradnicima. Misija MMF-a doputovala je pre tri dana u Beograd i zapo~ela razgovore o {estoj reviziji stend-baj aran`mana sa Srbijom na nivou tehni~kih eksperata. U na{oj zemqi bi trebalo da boravi do 2. novembra. – Glavna tema }e biti razgovori o {estoj reviziji stend-baj aran`mana, a posebno o rebalansu buxeta za 2010. i buxetu za 2011. godinu. Kao i obi~no, bi}e re~i i o drugim kqu~nim ekonomskim merama, kao {to su one iz monetarnog i finansijskog sektora i o strukturnim reformama – izjavio je Bogdan Lisovolik.

ZA[TO NE VAQA KADA VLADA POMA@E PREDUZE]A BUYETSKIM NOVCEM?

Dr`ava pla}a da lo{i budu jo{ lo{iji

Dr`ava Srbija se u posledwe vreme sve ~e{}e me{a tamo gde joj nije mesto – upli}e se u privredu i odnose me|u u~esnicima na tr`i{tu. Tako se donose uredbe o hlebu i mleku kojima se dodatno komplikuje situacija sa ovim robama, podr`avqavaju se propala privatizovana preduze}a, ali i ona koja se sasvim uspe{no snalaze na tr`i{tu – kao kada je onomad „Srbijagas“ kupio beogradsku „Informatiku“, firmu koja se bavi kompjuterima. Svakako me|u omiqenim disciplinama ministara jeste i subvencionisawe odre|enih preduze}a i privrednih grana za koje oni koji su na vlasti misle da treba da budu nosioci na{eg privrednog razvoja, ali ih, eto, odre|ene okolnosti spre~avaju u tome... Ekonomisti obi~no navode da je glavni argument protiv subvencija da se wima uzima novac od svih gra|ana (preko poreza) da bi se podelio nekim mawim gru-

U Srbiji se posledwih godina subvencioni{e mnogo toga, a ponajvi{e otvarawe novih radnih mesta. Ideja vlasti, pre svih Ministarstva ekonomije, jeste da se davawem novca investitorima (i to po nekoliko hiqada evra za svako novootvoreno radno mesto, u zavisnosti od regiona u kojem je investicija) privuku ulaga~i da svoj novac donesu ba{ u Srbiju, a

Avioni leteli prazni Subvencionisawem se neretko bave i lokalne samouprave. Gradske vlasti u Ni{u su tako, u `eqi da wihov grad ima aktivan aerodrom, re{ile da subvencioni{u avio-kompanije koje }e da voze do Ni{a. Iz gradske kase su zato re{ili da italijanskoj kompaniji „Vind xet“ i „Montenegro erlajnzu“ pla}aju odre|eni broj mesta u avionima, ra~unaju}i na to da }e se vremenom pove}ati broj putnika, a aerodrom postati samoodr`iv. To se nije desilo, broj putnika je bio oko tri puta mawi od o~ekivanog i ni{ke vlasti su na kraju, posle silnih uludo utu~enih para, morale da prekinu program subvencionisawa. pama koje su iz odre|enih politi~kih razloga u tom trenutku privilegovane. Oni koji, pak, podr`avaju subvencionisawe, ka`u da }e od toga, zbog razvoja privrede posle imati koristi svi gra|ani. Posledice subvencionisawa, me|utim, ~esto budu potpuno neo~ekivane i nekad nanose direktnu {tetu gra|anima na ~iju su korist uvedene.

ne na neku drugu investicionu lokaciju. Stru~waci, s druge strane, upozoravaju na to da to nije ni{ta drugo do podmi}ivawe investitora koji ina~e nemaju ekonomskog interesa da ulo`e svoj novac u Srbiju, te da od toga ne mo`e ispasti ni{ta dobro. Ekonomista Stojan Stamenkovi} obja{wava da, kada se privreda razvija, svaki procentni poen

rasta bruto doma}eg proizvoda u sebi nosi, u proseku, tri ~etvrtine produktivnosti, dok se preostala ~etvrtina odnosi na porast zaposlenosti. Zbog ~ega je toliki odnos u korist produktivnosti? – Zato {to ta proizvodwa mora da bude konkurentna na tr`i{tu. Upravo zbog toga sada{wi model otvarawa novih radnih mesta kroz subvencije ne}e stvoriti proizvodwu koja }e biti konkurentna ni na doma}em ni na inostranom tr`i{tu – objasnio je Stamenkovi} u razgovoru za na{ list. Posledice odre|enih programa subvencionisawa su ~ak o~igledno suprotne od onih koje su u ministarstvima predvideli. Dr`ava je „Fijatu“ dala gotovo sve: od izgradwe prate}e infrastrukture do subvencionisanih kredita za kupovinu „punta“ koji se sklapa u Kragujevcu. Rezultat tih subvencionisanih kredita, barem na kratak rok, bio je naru{avawe konkurencije i znatno opadawe prometa uvoznicima automobila, te veliki gubitak radnih mesta u wihovim firmama. Procene auto-uvoznika su da }e tokom ove godine biti prinu|eni na to da otpuste oko 3.000 radnika. V. ^vorkov


6

BERZA

ponedeqak25.oktobar2010.

DNEVNIK

RASTU INDEKSI NA FINSIJSKOM TR@I[TU

PORUKA MMF-a REGIONU

Istok Evrope mora da {tedi

Talas optimizma udario Berzu AUSTRIJA SPASAVA SVOJU BANKU

„Hipo” zaglavio na Balkanu “Hipo Alpe Adria” grupacija, koju je u decembru pro{le godine preuzela dr`ava Austrija jer se na{la u te{kim ekonomskim problemima, osta}e i daqe na teretu poreskih obaveznika, tvrdi be~ki ekonomski nedeqnik “Trend”. Konkretno je sada re~ o garanciji za aktivu koju je ova austrijska banka bila prinu|ena, zbog lo{eg stawa na tr`i{tu nekretnina na Balkanu, da proda ispod vrednosti, i zbog toga bila prinu|ena da ponovo ispravi bilans. Zbog toga se trenutno razmi{qa da se turisti~ke nekretnine i drugi projekti u problemima spoje u jedno novo osnovano dru{tvo “WuKo”. Radi se o vrednosti u visini do 1,5 milijardi evra, a tu sumu treba da plati nova firma „Hipo” kao cenu otkupa, pri ~emu dr`ava mora da preuzme garancije za ovaj posao. Ukoliko cena prodaje kasnije bude ispod te cene ministar finansija bi morao iz dr`avnog buxeta da plati razliku, a eksperti smatraju da je potencijal gubitka vi{e stotina miliona evra.

Talas optimizma zahvatio je Beogradsku berzu, tako da su nedequ na izmaku obele`ili solidni promet i pet uzastopnih dana rasta indeksa Beleks 15 koji sedmicu zavr{ava na 622 indeksna poena uz rast od 2,3 odsto. Pozitivne vesti sti`u i iz ministarstva za telekomunikacije da }e kompanija “Telekom Srbija” biti prodata najranije po~etkom idu}e godine, kao i da se o~ekuje da }e za wenu kupovinu biti zainteresovano od tri do pet inostranih telekomunikacionih kompanija, kazao je u nedeqnom komentaru trgovawa Vaso Dulovi} broker KBC Sekjuritisa. Ministarka telekomunikacija Jasna Mati} je rekla da }e cena za Telekom zavisiti od interesovawa kupaca, i da su procene da }e ona biti 1,4 milijarde evra. Besplatne akcije od prodaje “Telekoma” gra|ani mogu o~ekivati tek nakon prodaje tog preduze}a kako ne bi bilo spekulacija pre obavqene privatizacije - kazao je tim povodom ministar Dinki}.

pre}i gorwu granicu dozvoqenog odstupawa od ciqa i da }e do kraja godine pre}i zacrtani nivo od {est plus-minus dva odsto. Soja protein, sa A Listinga Beogradske berze, je ove sedmice objavio da }e sticati sopstvene akcije na organizovanom tr`i{tu, Beogradskoj

Srbija }e, ina~e, i ovu godinu zavr{iti sa najve}om stopom inflacije u regionu, ali i Evropi, po svoj prilici od 10 odsto, podsetio je Dulovi}. Narodna banka Srbije (NBS) sada i zvani~no o~ekuje da }e, s obzirom na poskupqewa hrane, inflacija u oktobru

berzi, u ciqu spre~avawa poreme}aja na tr`i{tu hartija od vrednosti i spre~avawa ve}e i neposredne {tete za dru{tvo. Cena be~ejskog preduze}a je u toku trgovawa dosezala 765 dinara, a nedequ zavr{ava sa plusom od 10,6 odsto i 728 dinara. Sticawe sopstvenih akcija vr{i}e se do 9,99 odsto od ukupnog broja emitovanih akcija, {to ukupno iznosi do 983.499 akcija, podsetio je broker KBC Sekjuritisa. U bankarskom sektoru najve}i rast, kako je kazao Dulovi}, bele`I ni{ka Aik banka od 6,15 odsto i cenom u petak do 2.900 dinara. Iz realnog sektora izdvaja se Bambi iz Po`arevca koji je u nedeqi za nama ostvario rast od 14,42 odsto a cena na zatvarawu je 19.832 dinara. S druge strane, Telefonija bele`i pad od 7,84 odsto na nedeqnom nivou i cena u petak je 1.188 dinara. U~e{}e stranih investitora u ukupnom prometu bilo je u padu I kretalo se oko 16 odsto u proseku, uz ne{to intenzivnije prisustvo na strani kupovine.

Akcije* Dobitnici

cena na zatvaranju

promena cene (%)

vrednost prometa

Bambi Banat a.d., Po`arevac

19.832

+14,42%

160.294.100

Progres a.d., Beograd

117

+13,59%

2.070.025

Veterinarski zavod Subotica

529

+12,79%

1.112.760

Gubitnici

cena na zatvaranju

promena cene (%)

vrednost prometa

Pupin Telekom a.d., Zemun

220

-12,00%

440

Kredi banka a.d., Kragujevac

2.103

-10,51%

25.236

Vino @upa a.d., Aleksandrovac

7.100

-9,25%

21.300

Vlade zemaqa u centralnoj i isto~noj Evropi moraju odmah preduzeti mere za smawewe svojih buxetskih deficita ili }e se, u protivnom, suo~iti sa fiskalnim krizama, sli~nim onoj koja je potresla Gr~ku, koje bi pri~inile veliku {tetu wihovim ve} ionako slabim bankarskim sistemima, upozorio je Me|unarodni monetarni fond (MMF).

MMF je u svom polugodi{wem izve{taju o ekonomskim izgledima regiona centralne i isto~ne Evrope, ~ije je izvode danas objavio “Volstrit xornal”, prognozirao da }e ekonomija isto~ne Evrope oja~ati 3,9 odsto u 2010. i 3,8 procenata u 2011., nakon {to je pro{le godine oslabila {est odsto. Fond je, me|utim, upozorio da }e se mnoge ekonomije u isto~noj Evropi suo~iti sa velikim izazovima ukoliko `ele da zadr`e oporavak, ukazav{i da }e mnogo zavisiti od razvoja doga|aja u zoni evra koja je glavno izvozno tr`i{te za taj region.

SVETSKI TREND

KRADQIVCI HRAJU SVETSKIM PRODAVNICAMA

Sve jeftinije limuzine na struju

Lopovi „pazarili” 107 milijardi dolara

Upravo zavr{eni drugi Me|unarodni sajam automobila na elektri~ni pogon u Minhenu potvrdio je da cene elektro-vozila postepeno padaju, pri ~emu oni prelaze sve vi{e kilometara sa jednim puwe-

Ve}ina vlasnika svojim automobilom prelazi u proseku 50 kilometara dnevno, ali je problem sa elektro-vozilima u tome {to su im baterije jo{ vrlo glomazne i te{ke. To je neprakti~no re{ewe za pre-

Gubici svetske trgovine zbog kra|a u prodavnicama su ove godine smaweni za 5,6 procenata u pore|ewu sa prethodnom godinom na 107,3 milijarde dolara, ukazuje se u istra`ivawu “Globalni barometar kra|a u maloprodaji” britanskog Centra za istra`ivawe trgovine (CRR). Svoj izve{taj CRR je bazirao na anketi 1.103 predstavnika trgovinskih kompanija iz 42 zemqe, pri ~emu je utvr|eno da se

se naj~e{}e kradu proizvodi poznatih brendova, posebno mobilni telefoni, sitniji elektronski ure|aji, kozmetika i parfemi, de~ija ode}a, alkoholna pi}a. Posetioci prodavnica tako|e kradu i skupu hranu, na primer sve`e meso, kafu i neke vrste sireva. Ispitanici u “Barometru2010” smatraju da 42,2 odsto svih gubitaka (45,5 milijardi dolara) nastaje zbog kra|a u

Najmawe se krade u Austriji Najve}i gubici zbog kra|a zabele`eni su u Indiji, Maroku i Brazilu. U Indiji su gubici maloprodaje, zbog kra|a u prodavnicama, u visini 2,7 odsto ukupnog prometa. Rusija sa gubicima od 1,6 odsto prometa deli ~etvrto mesto sa Meksikom. Me|utim, po apsolutnoj vrednosti ukradene robe po prodavnicama od 39 milijardi dolara ni jedna zemqa ne mo`e da konkuri{e Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, koje su istovremeno i najve}e prodajno tr`i{te na svetu. Najmawe se krade u prodavnicama Austrije, Hong Konga i Tajvana. Gubici austrijske maloprodaje zbog kra|a su mawi od jednog procenta prometa.

wem, a baterije la`ewe relanisu vi{e tako Elektro-vozilo koje tivno malih rate{ke i glomastojawa i zato je pro{le godine zne kao kad su se grozni~avo ko{talo 57.000 ugra|ivane u prradi na proizevra, sada se mo`e vodwi mawih ve modele. nabaviti za 34.390, baterija, pa se Predstavnik “Micubi{ija” proboj o~ekuje i to samo zbog Rajner Henzel tek za nekoliko baterija koje izjavio je da su godina, ocewuju su pojeftinile elektri~ni autoanaliti~ari. mobili “u po~etSajam u Minku bili skupi, ba{ kao i ra~uhenu, koji je odr`an od 19. do nari.” Ali, elektro-vozilo ko21.oktobra, privukao je ne{to je je pro{le godine ko{talo mawe od 400 izlaga~a iz ~ita57.000 evra, sada se mo`e nabavog sveta koji su pokazali noviti za 34.390 - i to samo zbog vine u toj oblasti – motore, baterija koje su pojeftinile. baterije, ali i dizajn, a poseOn je naglasio da }e slede}e tioci su mogli su da testiraju godine cene sasvim sigurno vi{e od 100 probnih modela biti jo{ ni`e, preneo je “Dojod elektricnog mopeda pa do ~e vele.” sportskog automobila.

najvi{e krade u prodavnicama u SAD, a najmawe u maloprodajnim objektima u Austriji, Hong Kongu i Tajvanu. Iz prodavnica

prodavnicama, a 35,5 odsto je rezultat nepo{tenog personala (37,8 milijardi). Na savesti isporu~ioca i proizvo|a~a je

5,4 odsto gubitaka prodavnica (5,8 milijardi dolara), dok interne gre{ke donose 16,9 procenata gubitka (18,1 milijarda dolara). Vlasnici prodavnica u zemqama Severne i Latinske Amerike smatraju da su osnovni uzrok gubitaka kra|e zaposlenih, dok trgovci u zemqama azij-

skopacifi~ke regije i Evrope ve}inu gubitaka stavqaju na du{u dugoprstim kupcima. Prema podacima CRR, trgovinske mre`e u svetu su pove}ale ulagawa u za{titne sisteme. Tro{kovi za te svrhe su ove godine porasli u pore|ewu sa 2009. za 9,7 procenata na 26,8 milijardi dolara.

Ide kroz Bosnu autoput U Federalnoj direkciji za izgradwu, upravqawe i odr`avawe autocesta u Sarajevu potpisan je ugovor za izradu Glavnog projekta autoputa La{va - Dowi Vakuf, na deonici La{va - petqa Nevi} Poqe, najavqeno je iz Federalne direkcije za izgradwu, upravqawe i odr`avawe autocesta. Ukupna vrednost ugovora je oko sedam miliona konvertibilnih maraka,a rokovi za izradu projektne dokumentacije su od 12 do 24 meseca, u zavisnosti

od pojedinih deonica koje su predmet ugovora, navedeno je u saop{tewu. Na celoj sekciji, du`ine 23,66 km, ugovorom je predvi|eno projektovawe pet petqi (“La{va”, “Kaonik”, “Vitez”, “Industrijska zona Vitez”, “Nevi} Poqe”). Na ugovorenoj deonici trase se ukupno nalazi 10 tunela ukupne du`ine 2,50 kilometra, {to ~ini 11 odsto od ukupne du`ine deonice i 20 mostova ukupne du`ine 2,31 kilometara koji ~ine 10 odsto ukupne du`ine.


Novi kiosci za prodaju markica Skup{tina ugostiteqa o zabrani pu{ewa

Gradski prevoznik od danas prodaje mese~ne markice na jo{ pet prodajnih mesta, pored kioska na terminalima u [afarikovoj ulici, kod @elezni~ke stanice i kod Futo{ke pijace. Od danas }e markice za novembar mo}i da se kupe ispred „Alfa banke“ na raskrsnici Bulevara oslobo|ewa i Futo{ke ulice, zatim ispred nekada{we Lutrije Vojvodine na raskrsnici Bulevara oslobo|ewa

i Kraqa Petra Prvog, ispred Studentskog grada na uglu Bulevara cara Lazara i Stra`ilovske ulice, preko puta Limanske pijace na Bulevaru cara Lazara i ispred marketa „Rodi}“ na Bulevaru Jovana Du~i}a na Novom nasequ. Kiosci u [afarikovoj ulici, kod Futo{ke pijace, @elezni~ke ulice i u Stra`ilovskoj ulici bi}e otvoreni radnim danom od 5.30 do 19.30 ~asova.

Novi kiosk kod Lutrije radi}e radnim danom od 9 do 16 ~asova. Privremeni kiosci na okretnicama na Limanu 4 i na Novom nasequ bi}e izme{teni na nove lokacije, odnosno na Bulevar Jovana Du~i}a i preko puta Limanske pijace. Ti kosci }e raditi samo od 1. do 10. novembra, na Novom nasequ od 5.30 do 19.30 ~asova, a preko puta Limanske pijace, od 9 do 16 ~asova. Z. Deli}

Novosadska ponedeqak25.oktobar2010.

Op{ta nelikvidnost uz politi~ke mitinge

D

qudi. Dan kasnije, na platou ispred Spensa 20.000 qudi okupilo se da ~uje poruke SPO-a o mirnom su`ivotu i o nacionalnom pomirewu i uspostavqawu “etni~kog, teritroijalnog i duhovnog jedinstva srpskog naroda”. Politi~ki marketing malo je {ta zna~io \or|u Vojvodi}u, bebi od cele 2,2 kile na|enoj na Telepu, koja je ime dobila po tada{wem predsedniku Izvr{nog saveta \or|u Ba{i}u, a prezime po Vojvodini. De~a~i} je prona|en umotan u novine, s temperaturom od svega 34,5 stepeni, ali je sve prebrodio i postao miqenik Novosa|ana, koji su se utrkivali ko }e ga usvojiti. @ivotna drama malog \or|a preslikala se i na fudbalski teren na kojem je Vojvodina, posle velikih muka i obrta pobedila Sarajevo sa 4:3. Lagano je novosadski tim poveo sa 2:0, da bi pred kraj prvog poluvremena Sarajlije smawile za gol. Mihajlovi} je iz jedanaesterca pove}ao prednost, a onda je usledila drama – Sarajevo posti`e dva gola, Vorkapi} nokutira protivni~kog igra~a i dobija crveni karton. Ipak, i pored besa oko 3.500 gledalaca i zahtevom za ostavkom trenera Brzi}a, u 70. minutu Sini{a Mihajlovi} sa 18 metara posti`e gol iz slobodnog udarca. Dovoqno da se Vojvodina pomeri za tri mesta na tabeli na 14. mesto, ali ne i za aplauz. S. Krsti}

V REMEPLOV

Sajlovo brujalo od rike motora Novosadski sportski klub „Ahiles“ bio je 25. oktobra 1931. doma}in prvih velikih jugoslovenskih biciklisti~kih i moto-

Novosadske ugostiteqe o pomenutom zakonu koji predvi|a zabranu pu{ewa u ugositeqskim objektima upozna}e nadle`ni iz republi~ke Tr`i{ne inspekcije. Ta inspekcijska slu`ba je nadle`na u vezi zabrane duvanskog dima u lokalima Z. D.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

ok se Novi Sad spremao za {ahovsku olimpijadu, a broj telefonskih govornica se uve}ao za tre}inu, stvari u privredi stajale su lo{e. Iako je 17.000 novosadskih metalaca odustalo od {trajka, nakon {to je pokrajinska vlast pristala da plate u dr`avnom sektoru uskladi sa platama “onih koji stvaraju novu vrednost”, otvarawe tr`i{ta doprinelo je tome da strana, jeftinija i kvalitetnija roba, potisne doma}u. “Jugoalat”, “Jugodent”, “Novkabel”, “Pobeda”, “Petar Drap{in” smawivali su proizvodwu u okru`ewu op{te nelikvidnosti. Stambena izgradwa je zamrla, novih lokacija za zgrade nije bilo ni od korova, a sve nade su polagane u predstoje}u prodaju dru{tvenih stanova, od koje bi prihod i{ao u stambene fondove preduze}a i nove stanove za zaposlene. U ovakvoj atmosferi Novi Sad je bio popri{te politi~kih mitinga na kojima su novoformirane stranke predstavqale svoje programe i vizije budu}nosti. Nakon prve konferencije SPS-a za Vojvodinu, koja je ujedno zna~ila i kraj pokrajinskog Saveza komunista, i SPO je odr`ao miting. Na prvom doga|aju, odr`anom u velikoj sali Spensa, ~ule su se parole da Kosovo nema cenu, da je SPS partija koja nudi mir i razum, da je protiv razdavajawa i sila mr`we, te da stremi dru{tvu slobodnih

Udru`ewe ugostiteqa Novog Sada zakazalo je za danas u 18 ~asova Skup{tinu u Master centru „Novosadskog sajma“, u sklopu koje }e biti re~i i o Zakonu o za{titi stanovni{tva od duvanskog dima ~ija regulativa po~iwe da se primewuje od 11. novembra.

ciklisti~kih trka, odr`anih na novoj asfaltnoj elipti~noj stazi dogoj 1.800 metara. Celo Sajlovo je brujalo od tutwave motora i vike oko tri hiqade gledalaca, pristalica „novih vite{kih sportova“. Me|u motociklistima najboqu su bili Zagrep~ani, a Vojvo|ani su bili najuspe{niji biciklisti. U `enskoj konkurenciji ubedqivo je pobedila Julija Pavlik, iz tada ve} poznate novosadske biciklisti~ke porodice. N. C.

SVE ^E[]E @ALBE NA KUPQENE PROIZVODE ^IJI JE ROK ISTEKAO

Bajata roba na rafovima ^itateqka “Dnevnika” S. R. po`alila se na prodaju robe ~iji je rok istekao. Naime, u subotu 9. oktobra kupila je kvasac u “Merkatoru”, koji se ubu|ao jer je rok trajawa pro{ao 8. oktobra, a kada je oti{la da reklamira rekli su joj da su svi kvasci prodati i da zato ne mogu da joj daju zamenski. - Nije problem u deset dinara koliko ko{ta kvasac, nego je sramota da bajati proizvodi budu izlo`eni na rafovima – pri~a ozloje|eno sagovornica i dodaje da je wena gre{ka {to nije odmah prilikom kupovine proverila datum isteka roka, ali je mislila da je tako ne{to nedopustivo. Portparol “Merkatora” Nemawa Milenkovi} ka`e da kupci svoje `albe mogu da pri-

jave putem kontakt telefona 0800 – 000 – 500 ~ije je pozivawe besplatno ili putem imejl adrese info@mercator.rs, a odgovor dobiju u roku od osam dana. - Na taj na~in komuniciramo s na{im kupcima, a oni mogu da dobiju obja{wewe za odre|en problem – rekao je Milenkovi}. Predsednik Udru`ewa za za{titu potro{a~a Goran Papovi} ka`e da je ovo sve ~e{}a pojava, jer inspekcije ne rade svoj deo posla i ne kazne nesavesne trgovce. - Da je neko platio propisanu kaznu od milion dinara, to se ne bi de{avalo i mi stalno upozoravamo da je

Foto: R. Hayi}

neophodno da se takve stvari stalno proveravaju – ukazao je Papovi} i dodao da najmawe {to potro{a~ mo`e da o~ekuje u takvim situacijama

jeste da mu novac bude vra}en, da mu zamene robu ili daju neku drugu u istoj nov~anoj vrednosti. I. D.

MNOGI NOVOSADSKI SREDWO[KOLCI ZAVISNI OD RA^UNARA

„Fejsbukom” be`e od stvarnosti

Koliko su osnovci zalu|eni igricama na ra~unaru, toliko su sredwo{kolci opsednuti “fejsbukom”. Mladi Novosa|ani suo~avaju se s rizikom da “otupe” na stvarnost, jer satima i no}ima sede pred kompjuterom, a ne mali broj wih je zavisno od ove ma{ine. De~ji psiholog sredwe Medicinske {kole “7.april” Tatjana Mom~ilovi} ka`e za “Dnevnik” da u toj {koli nije strana pojava da u~enici zatra`e wenu pomo} jer ose}aju zavinost od ra~unara, neispavani su, agresivni, umorni i za wih postoji samo jedan pravi, a to je virtualan svet. - Iako su zavisnosti podlo`nije podvodqive osobe, posledice su gotovo za sve jednake. Mawak stvarne komunikacije, odbojnost prema porodici i prijateqima, nervoza i hroni~an nedostatak sna je ono {to mladi Novosa|ani naj~e{}e pro`ivqavaju kada postanu navu~eni na “fejsbuk”. U virtuelnom svetu je lak{e izneti svoje mi{qewe, osuditi nekog, etiketirati i to je ono {to je primamqivo sredwo{kolcima – ka`e na{a sagovornica.

Me|utim, nisu samo to negativne strane preterane upotrebe ra~unara – fizi~ki deformiteti kao rezultat neaktivnosti tela i dugog sedewa u zagu{qivoj i zamra~enoj prostoriji, beskrajno ponavaqawe istog sadr`aja, pa i zloupotreba informacija sa “fejsbuka” tako|e su neke od opasnih posledica ra~unara. Sredwo{kolci sa kojima je ekipa “Dnevnika” razgovarala priznaju da su u stawu do rane zore da sede za ra~unarom.

- To nije ne{to {to planiram. Xabe ja ka`em ve~eras }u le}i u pono}, da bih se kona~no naspavala, a onda sednem za kompjuter samo da vidim {ta ima novo na “fejsu” i vreme proleti. Legnem oko ~etiri, a ustajem u sedam. Ali, sigurno ne bih tako dugo ostajala budna da nisu moji drugari na “~etu” u to vreme – ka`e Ana S. u~enica tre}eg razreda medicinske {kole. Wen drugar iz klupe Nikola D. ka`e da je imao negativnih

iskustava na internetu, ali da bi, ako bi se “izlogovao” bio prozvan kukavicom. - Zbijali su {ale na moj ra~un zbog devojke s kojom sam se kratko zabavqao, ali je to u jednom momentu prevr{ilo svaku meru. Jedan drugar po~ne da me vre|a, drugi se nadove`e i tako do besvesti. Kada se sretnemo u {koli ka`u mi da se ne qutim, da se oni {ale, ali naravno, to na “fejsu” ne izgleda nimalo tako – obaj{wava on, dodaju}i da od fizi~kih posledica oseti samo bol u o~ima i u le|ima. - Umerenost je ~arobna re~. Ra~unar se itekako treba koristiti, on je puno toga dobrog doneo ~ove~anstvu, ali mladi te{ko savladavaju wegovu upotrebu tako da izvuku ono najkorisnije iz wega. To je osnovni problem. Umesto da se pozabave na “fejsbuku” i ostalim internet stranicama, oni postaju usamqeni, zatvaraju se u sebe, prepu{taju svetu ma{te. Vreme za u~ewe, sport, izlaske, {etwu zamene potpuno sedewem ispred kompjutera, {to mo`e da ima stra{ne posledice – zakqu~uje Mom~ilovi}. I. Brcan

Deo Tolstojeve bez vode Zbog radova na vodovodnoj mre`i deo Tolstojeve ulice, od Pu{kinove do Ulice cara Lazara, ne}e danas imati vode. Slavine }e biti suve od 10 do 13 sati. Z. Ml.


8

ponedeqak25.oktobar2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Sara i Elena u porodici Do{en Blizanci Sara i Elena - Nadice i Sa{e Do{ena

Devoj~ice Sla|ana - Jelene Nebl i Jovana Blagojevi}a, Valentina - Marine Hr}an-Ki{i} i Adnana Ki{i}a, Ivana - @eqke i Ivana Milovanki}a, Ema - Na|e i Borislava Mosnia, Leona - Kristine Bandi} - Talpai i @olta Talpaia, Ana Jasne i Stanislava Poni~ana, Danijela - Duwe Neci} i Milana Radua, Mia - Sandre i Mileta Markovi}a, Emina - Marije i Farzada Mohamexadeh Eidgahija, Nikolina - Radomirke Pani} i Nikole \uki}a, Sta{a - Nata{e i Arsena Bo`i}a, Zorana - Vawe Negu{evi} i Zorana Bogdanovi}a, Lena - Jelene i Neboj{e Ninkovi}a, Sofija - Vere i Aleksandra ^epi}a, Mia - Dragice i Milana Mockoa, Mihaela - Aleksandre i Mihala Nosala, Duwa - Ane i Dragoquba Xombeta, Elena - Mirjane i Danila Kosti}a, Dragana - Tatjane i Slobodana Bunarevi}a, Tijana - Slavice i @ivana Adamovi}a, Milana - Stanke i Dejana Vidakovi}a, Katarina Nata{e i ^edomira Obradovi}a, Andriana Zore i Dragana Rado{a, Amina - Hasibe Bajrami i Emrama Morine, Milica - Ranke i Dragana Lali}a, Ana - Vide i Nenada @ivkovi}a, Magdalena - Jelene Popi}-]ika i Igora ]ike, Tara - Tamare Maksimovi} i Milana Gomirca, Jovana - Marinke i Nemawe Blanu{e, Tara Dragane i Gorana Xari}a, Laura - Ivane Makevi} - Ma|ari} i I{tvana Ma|ari}a, Lana - Dubravke Kiso-\uri} i Neboj{e \uri}a, Valentina - Katice Kne`evi} i Radovana Borbeqa, Hana - Ivane i Miloslava Mar~oka, @eqana Milade i @eqka Pavlovi}a, Lana - Jasne Kerkez-Karo~owi i Branislava Kara~owija, Tija-

na - Tamare i Vojislava Tadi}a, Jana - Du{ice Stevanovi} i Dalibora Miqkovi}a, Lena Sne`ane Stanojevi}-]iri} i Dejana ]iri}a, Dora - Stanislave i Nikole Popovi}a, Filipa - Duwe Popivode i Radovana Stojanovi}a, Kristina - Danijele i Milana Dostani}a, Iva - Maje i Milivoja Ka{ikovi}a, Teodora - Marine Maricki i Dejana Tomi}a, Dejana - Jovane i Dejana Pepi}a, Aleksandra - Ivane i Sa{e Ili}a, Jovana - Slavice i Du{ana Liki}a, Maja - Mirjane i Steve Mikuli}a, Elena - Gorane i Spasoja Joki}a, Marina - Sla|ane Glinti} i Tomislava Bukvi}a, Vera - Zagorke i Slobodana Jerini}a, Petra - Tawe Be~i}-Rado~aj i Bo`islava Rado~aja, Bojana - Vladimirke Ron~evi} i Save Elsnera, Jovana - Sandre i Stevana Mi{~evi}a, Tara - Gordane \uri} i Nikole Popovi}a, Ma{a - Marijane i Neboj{e Zubovi}a, Justina - Nata{e i Sr|ana Radnovi}a, Lana - Dragice i Zorana Nikoli}a, Sta{a - Marijane i Slavi{e Rosi}a, Sofija - Miqane i Milenka Brzaka, Sara - Slobodanke Stani~kov-Mi~utke i [andora Mi~utke, Milica - Natalije i Dejana Slep~evi}a, Teodora - Mirjane i Vojislava Vuletina, Amela - Xuqete Beri{a i Ragiba Ga{ija, Duwa - Jelene i Miroslava Radoj~i}a, Helena - Sandre i Vladimira Vu~eni}a, Isidora Ivane i Dragana Kapi~i}a, Tawa - Sne`ane i Milana Pavlovi}a, Iva - Biqane Kova~evi} Macko i Jaroslava Mackoa, Teodora - Nata{e i Dragana ^ubre, Lena - Nade i Bo{ka Radosavqevi}a, Milana - Susane i Zorana Ivanovi}a, Martina - Mirele i Vladimira Ili~i}a

Ven~ani Noemi Hornok i Kolin Yory Best, Milena Stoj{in i Borko Stankovi}, Huanita Maka i Dejan Gabri}, Romana Stan~i} i Aleksandar Marijanski, Sara Lin Yonson i Nemawa Stanojevi}, Mirja Amiyi} i Dragan Vla{i~ek, Lidija Stri~evi} i Danijel Kova~evi}, Jelena Kva~anovi} i Milan Ratkov, Sun~ica Musa i Habit Koska, Eqmaz Beri{a i Afrim Bajrami, Jelena Bogojevi} i Jovan Radovanovi}, Marina Kole}eska i Marko Rukavina, Aleksandra Kreve{i} i Milenko ^ankovi}, Neda Savi} i Dejan Mojsilovi}, Jelena Dujakovi} i Peter Demer, Jelena Usti} i Milenko Tuli}, Aleksandra Resman i Aleksandar Ostoji},

Ivana ^obanov i Daniel Jawo{, Aleksandra Sumzer i Milan Temenugovski, Natali Risti} i Bogdan Vukobratovi}, Biqana Krivi} i Dragan Mati}, Marija Laje{i} i Milenko Pudar, Isidora Acin i Miroslav Stojanovi}, Branka Vasin i Slobodan Kragi}, Svetlana Jeremi} i Nenad Fajfer, Jelena Bugarski i \or|e Rudi}, Biqana ^elebi} i Dragan Bubuq, Ivana Bajkin i Aleksandar Vu~i}, Marija @iki} i Milovan Jovi}, Isidora Varinac i Neyad Hrapovi}, Maja Marinkovi} i Goran Davidovi}, Mirjana Bogunovi} i Goran Lojpur, Aniko Terek i Milan Radanovi}, Marijana Danilov i Milo{ Bo{kovi}

Vladimir Aleksi} i Ankica Jovanovi} s bebom Anastasijom

De~aci Vuka{in - Dragane Cvijanovi} i Vase Jani}a, Ivan - Vesne i Milo{a Mirkova, Daniel - Klare Dostan - Bezkorvajnij i Danila Bezkorvajnija, Ogwen - @elimire Pin}ir i Du{ka Ka{ikovi}a, Teodor - Dragane i Save Temerinca, Jovan Vedrane Vu~enovi} i Aleksandra Ranisavqevi}a, Dragan - Er`ebet Kne`evi} i Dragana Sita{a, Vladeta - Ane i Zlatka Dimitrijevi}a, Vawa - Ane Plu`nikov - ]inkul i Sa{e ]inkul, Karoq - Silvie i Atile Elek, Veqko - Tawe i Miodraga Nikoli}a, Branko - Dragane i Ivana Vukovi}a, Stefan - Sawe i Gorana Vasiqevi}a, Milan - Danijele i Mileta Rosi}a, Ogwen - Maje i Zorana Vu~kova, Marko - Bo`ice i Dragana Pavlovi}a, Mihajlo - Dragane i Milana Katani}a, Milan - Jasmine i Zorana ^avi}a, Aleksandar Alene i Bojana Bo{waka, David - Agne{ i Imrea Na|a, Stanislav - Ivane Sto{i} i Stanislava Valen}ika, Filip - Lidije Selski i Ladislava ^awia, Dimitrije - Qiqane Hrwa~ki ^iv~i} i Darka ^iv~i}a, Matej - Dragane [tefanVasin i Tibora [tefana, Danilo - Dragane i Bojana Reqi}a, Andrija - Tawe i Nenada Simi}a, Filip - Marije i Stevana Bjeqca, Jovan - Adrijane i Dejana Ba{i}a, Norbert - Henriete Mesaro{ i Jovana Nikoli}a, Du{an - Milene Kreka i Zorana Masli}a, Aleksandar - Bo`ane i Sa{e Kukavice, Dejan - Marice Nikoli} i Novice

Bogdanovi}a, Slobodan - Sandre Jankovi} i Slobodana Sekole, Vidak - Branke Adamovi} i Aleksandra Mi}i}a, Denis - Ramize Ibraim i Nadira Zubakia, Vuk - Maje i Predraga Gvozdenovi}a, Matej - Lidijane i Samuela Mrk{i}a, Luka - Larise i Marka Vidakovi}a, Marko - Andree i Miroslava Krsti}a, Ogwen - Ma{e i Ivana Beli}a, Ogwen - Biqane i Du{ana Barca, Ilija - Sawe i Radoslava Petrovi}a, Igor - Sla|ane Petrovi} i Branka Mi{kovi}a, Nikola - Slavice i Alekse Pu{ka{a, Du{an - Mele i Vladimira Paunovi}a, Teodor - An|ele Nedeqkov i Atile Nana{ia, Luka - Jelene i Radovana Mehanxi}a, Din Semre Skadrak -^i~i} i Erola Skadraka, Aleks - Dijane i Alage Hopi}a, Strahiwa - Zorice i Aleksandra Vukovi}a, Marko - Darije i Petra [im{i}a, Marko - Stevanke Mihajlov i Dejana Gregori}a, Danilo - Ru`ice Risti}-Ostoji} i Zorana Ostoji}a, Jovan - Vesne i Sini{e Kova~evi}a, Luka - Tatjane i Zorana Anu{i}a, Lazar - Marijane i Milana Male{a, Nikola - Hajnalke i Jovana Gudalovi}a, Sava - Jelene i Milenka Vladisava, Radomir - Radinke i Milo{a Samarxi}a, Art - Katarine i Pa{ka Tha}ija, Stefan Tamare i Nikole Ostoji}a, Oskar - Du{anke Soviq i Oskara Na|babia, Marko - Sawe i Igora Petrovca, Vasilije - @eqke i Du{ka Mijoka, Dimitrov - Cvete Beqakov i \ure Dimitrova.

Umrli

Sandra Koji} i \ura Topalov

Ivan Dickov (1939), Miroslav Klajn (1944), Sofija Pani~i} ro|. Jela~a (1946), Desanka Kova~evi} ro|. Ru`i} (1928), Drago Kova~evi} (1945), Janko Buila (1987), Svetozar Kova~ev (1949), I{tvan Kova~ (1946), Petar Miji} (1928), Vojislav Filipovi} (1934), Milo{ Bozalo (1932), Bogdanka Bo{kovi} (1929), Stana Tintor ro|. Pupovac (1925), Dobrivoje Dimitrijevi} (1958), Savka Kalini} ro|. Pro{i} (1932), Slobodan Radulovi} (1942), Milenko Batak (1946), An|elka Sitni} ro|. Rujevi} (1941), Nikola Fan (1984), \or|e Jelovac (1925), Milojko Jari} (1942), Antun Pani} (1927), Jelisaveta Aleksandri} ro|. Maro{ (1918), Petar Litri} (1945), Nada Dani} ro|. Medarevi} (1952), @aklina Anti~evi} ro|. Ewev (1976), Vidan Beloica (1937), Gajo Milakov} (1961), Radovan Cveji} (1927), Jon Kilom (1960), Zdenka Kolman ro|. Krajnc (1945), Gabriela ^onka{ ro|. Hever (1956), Marko Vasin (1933), Qiqana Bogdanovi} ro|. Mili} (1948), Gojko Sari} (1954), Gordan Markovi} (1962), Nemawa Milo{evi} (2007), Laslo Terek (1927), Sre}ko Judik (1942), Bosiq-

ka Kizi} ro| Gvozdenac (1949), Mileva Raki} ro|. Damjanovi} (1923), Qubica Veli~kovi} ro|. Petkovi} (1927), Katarina Ertl ro|. Milo{evi} (1915), Nedeqka Vlaovi} ro|. Kolarov (1912), Marija [ipo{ ro|. Tot (1935), Zoran Veselinovi} (1961), Jela Vojnovi} ro|. Jar~evi} (1950), Kamenko Diwa{ki (1925), Stevan Repa{i (1959), Ivana Grebovi} (1985), Petar Kuzman (1932), Milka Kokotovi} ro|. Dozet (1938), Duwa Bo{kovi} ro|. Barac (1923), Vuka{in Petrovi} (1933) UMRLI (SREMSKA KAMENICA): Rada Rimski (1933), Irina [anta ro|. Oros (1952), Desanka Novakovi} ro|. Tadi} (1953), Lidija Radovanovi} ro|. Valent (1960), Nada Josimovi}-Dragi{i} ro|. Josimovi} (1982), Persa Stankov ro|. [kipina (1940), Milka Jovi} ro|. Kne`evi} (1937), \uja Doj~inovi} (1944), Gojko Mazalica (1933), Vojislav Milo{evi} (1932), Zorka Tuci} ro|. Brzak (1928), Zdravko [iri} (1940), Tihomir Pani} (1953), Du{an Buri} (1924), Bo{ko Babi} (1925), Nada Vla{ki ro|. Vla{kali} (1926)


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

TEK KADA ZAHLADNI, BESKU]NICI DOLAZE U PRIHVATNE STANICE

Nebo im je krov, a ulice dom Besku}nici su, dolaskom hladnih dana, po~eli da tra`e pomo} u prihvatnim stanicama, ali je zna~ajno pove}an broj onih koje ekipa Hitne pomo}i s ulice dovozi da se ugreju, okupaju i ne{to pojedu. Svake jeseni, a naro~ito zime, razne socijalne kategorije bez krova nad glavom pre`ivqavaju zahvaquju}i prihvatili{tima, ali je ove godine me|u wima narkomana vi{e nego ikada. - U proseku nam mese~no do|e ~etiri ovisnika, {to je zabriwavaju}i podatak. Radim ve} 15 godina kao socijalni radnik i nikad ih u ovolikom broju nije bilo, a svake godine ih je sve vi{e. Naj~e{}e socijalne ugro`ene kategorije su alkoholi~ari, psihi~ki izmewene osobe, dementne i one koje boluju od psihoze. Mi im ovde pru`imo higijensku, medicinsku i socijalnu negu, a trenutno imamo 30 osoba – rekla je rukovodilac prihvatili{ta sa prihvatnom stanicom u Futogu An|elka Bara}.

U prihvatnoj stanici za besku}nike na Buleveru kraqa Petra Prvog, svakog dana imaju oko dvadeset besku}nika, koji do|u da se ugreju i okrepe, a ka`u da se iz dana u dan blago pove}ava broj. Kako su temperature u

zoru oko nultog stepena, u~estalo je i nala`ewe promrzlih skitnica na ulicama Novog Sada. - Nama je nebo krov, a krevet su nam klupe. Imam ~etvoro dece, wih po{aqem u prihvatili{te za decu, a ja se snalazim kako znam i umem. Pro{le nedeqe sam pored kontejnera na{la dva para dotrajalih ~izama, pa sam dvoje dece obula. Malo im klam}u, ali ka`u da greju. To je va`no. Bojim se kako }emo izdr`ati zimu – rekla je `ena, koju smo na Bulevaru oslobo|ewa zatekli kako prebira po otpacima. Kako ka`e, prihvatne stanice joj, kao i mnogim wenim poznanicima, poma`u da se nahrane, o{i{aju, o~e{qaju, okupaju, ali ka`e da bi bilo boqe da mogu da prespavaju. Ipak su no}i najhladnije, a zima tek predstoji. I. Brcan

RASTURENI KONTEJNERI ZA PLASTIKU NA SVAKOM ]O[KU

Dnevno se baci 20 tona PET-ambala`e Novi Sad je oduvek slovio za grad kulture, me|utim ova titula dovedena je u pitawe, naro~ito kada je u pitawu komunalni bonton pojedinih sugra|ana. Preduze}e “^isto}a” pro{le godine zapo~ela je postavqawe kontejnera - spremi{ta za odlagawe plasti~ne ambala`e. U gradu je postavqeno 436 takva kontejnera, a za ovu nabavku „^isto}a“ je izdvojila 2,8 miliona dinara. Projekat primarne separacije PET ambala`e po~eo je pro{le godine kada je na Novom nasequ, Limanima i delu Detelinare postavqeno 220 specijalizovanih spremi{ta. Me|utim, kod nas ni jedna dobra ideja ne mo`e da za`ivi, jer je, primera radi, na Limanu veliki broj tih kontejnera o{te}en, neki su razvaqeni, a pojedini sugra|ani bacaju i sme}e koje nije plastika. Sakupqa~i sekundarnih sirovina, uglavnom razvaquju ove kontejnere i vade plasti~ne fla{e, kako bi ih prodali na tr`i{tu.

U na{em gradu se svakog dana baci oko 20 tona PET ambala`e, a u specijalne kontejnere za plastiku odlo`i se tek tona, koja se u “^isto}inim” pogonima daqe odvaja za recikla`u. Prema sada{wem cenovniku po kojem je otkupna cena za tonu plastike oko 200 evra, to zna~i da u Novom Sadu mese~no propadne oko 114.000 evra. Ovo nije prvi put da neka dobra ideja ne mo`e da za`ivi. Nakon otvarawa postrojewa za separaciju i balirawe otpada u novembru 2002. godine, u februaru 2003. godine, krenulo se sa postavqawem kontejnera za papir. Tada je uz finansijsku pomo} Fonda za razvoj i unapre|ewe `ivotne sredine Izvr{nog ve}a AP Vojvodine i Uprave za za{titu i unapre|ewe `ivotne sredine grada Novog Sada, nabavqeno 400 kontejnera, koji su nameweni iskqu~ivo za odlagawe papira. Na`alost, ubrzo su sakupqa~i sekundarnih sirovina

po~eli da obijaju ove kontejnere i odnose sakupqeni papir. Obijeni kontejneri su ostajali bez poklopaca i katanaca kojima su bili zakqu~ani, a preduze}e je vi{e od godinu dana intenzivno mewalo katance. U obijene i otvo-

rene kontejnere gra|ani su po~eli da odla`u i pome{ano ku}no sme}e, tako da su pravi efekti projekta po~eli da se smawuju i zasebno odlagawe sme}a u ove kontejnere prekinuto je 2005. godine. Q. Nato{evi}

LEGALIZACIJA U KARLOVCIMA

Tek svaki deseti zahtev kompletan U Sremskim Karlovcima je izdato 117 gra|evinskih dozvola od 11. septembra 2009. kada je na snagu stupio novi Zakon o planirawu i izgradwi. Do tog datuma predato je 1.222 zahteva za legalizaciju, a da li }e oni koji su pristigli nakon toga, biti uzeti u razmatrawe, zavisi od odluke Ministarstva `ivotne sredine i prostornog planirawa, od koga su nadle`ni u karlova~koj op{tini zatra`ili mi{qewe. Specifi~nosti Sremskih Karlovaca su nere{eni imovinski odnosi, veliki broj objekata u zoni za{tite, odre|en broj parcela na teritoriji nacionalnog parka, pa se sve to odra`ava na brzinu re{avawa zahteva za legalizaciju.Uz sve pobrojani broj re{enih predmeta i nije mali. - Interesantno je da ima jako malo predmeta sa kompletnom dokumentacijom - ka`e na~elnica Odeqewa za urbanizam i gra|evisko zemqi{te Du{anka Jawu{i}. - I kada se ~ini da je predato sve {to je potrebno, ustano-

vimo da jo{ ne{to nedostaje. De{ava se da stranka dostavi vlasni~ki list, ali se ispostavi da suvlasni~ki odnosi na parceli nisu re{eni vaqano, ili da tehni~ki izve{taj ne odgovara geodetskom snimku, ili nije ura|en u skladu sa zakonom. U su{tini, svaki deseti zahtev je kompletan u punom smislu re~i.

To nam ote`ava posao, jer smo primorani da vi{e puta stranke pozivamo da dopuwuju dokumenta. Osim toga, po re~ima Du{anke Jawu{i}, postoje i predmeti kod kojih je legalizacija slo`enija nego ina~e. Re~ je o objektima koji se nalaze u potencijalnim zonama klizi{ta, gde je nemogu}a legalizacija, ako se pret-

hodno ne urade geolo{ka istra`ivawa i u tom postupku ne doka`e da je ipak mogu}e izdati gra|evinsku dozvolu. Izrada takvih elaborata je slo`ena i skupa. ]u{ilovo je jedno od takvih zona. Ima primera da su se tamo gra|ani organizovali.U toku je istra`ivawe tla, ~ak je deo elaborata, koji potvr|uje da je legalizacija izvodqiva dostavqen Odeqewu za urbanizam i gra|evinsko zemqi{te. - De{ava se i da stranke zbog imovinskih problema ili nekih drugih razloga prekidaju postupak legalizacije dok ne re{e te prepreke – obja{wava Jawu{i}eva. - Na{a praksa je pokazala da od trenutka kada konstatujemo da je mogu}a legalizacija, u roku od nekoliko dana stranka sklapa ugovor o pla}awu naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta, iako ima rok od 60 dana za to. Visina naknade za ure|ewe zemqi{ta ne igra presudnu ulogu u odluci gra|ana da zavr{e postupak. Z. Milosavqevi}

ponedeqak25.oktobar2010.

9

Reformisti protiv zadu`ivawa Na ju~era{woj zajedni~koj konferenciji za novinare Pokrajinskog i Gradskog odbora Reformista Vojvodine istaknuto je da „je aktuelna politi~ka vlast grada nesmotreno odlu~ila da se zadu`uje kod stranih banaka u iznosu 65 miliona dinara za kapitalne projekte.“ Re~eno je jo{ da je ne opravdano zadu`ivati se za visoke iznose, a da se prethodno gra|ani ne obaveste i sami izjasne da li `ele da vra}aju tolike kredite. Tako|e oni isti~u da je neopravdano uzimati kredite za budu}i most preko stubova mosta Franca Jozefa koji nije prioritet za infrastrukturu Novog Sada, a i da odabrano re{ewe nije usagla{eno sa tenderskim uslovima. Potpredsednik partije Reformista vojvodine Petar Petrovi} rekao je da oni zastupaju stavove da se Petrovaradinska tvr|ava mora dodatno za{titi kako bi se stekli uslovi da u|e na UNESKO listu svetske ba{tine, te da bi Zavod za izgradwu grada treba te{we da sara|uje sa gradskim Zavodom za za{titu spomenika kulture. Reformisti u ovoj godini obele`avaju 20 godina postojawa, i najavqeno je da }e imati socijaldemokratski politi~ki program. N. V.

Sto godina od prvog leta Vojvo|anina Izlo`ba „Sto godina od prvog leta Ivana Sari}a“ autora Mirka Grlice bi}e otvorena danas u 13 ~asova na prvom spratu Spensa. Posetioci }e imati prilike da, do 6. novembra, vide oko 40 panoa o pioniru avijacije Vojvodine i jednog od prvih konstruktora letelica s ovih prostora, koji je 1910. napravio prve letove u Srbiji i to avio-

nom koji je sam napravio. Makete vojnih i civilnih aviona }e, tako|e, biti izlo`ene. U prate}em segmentu izlo`be, na dan wenog otvarawa, bi}e predstavqena monografija „Ivan Sari}“ Mirka Grlice, kao i Godi{wak srpskog vazduhoplovstva 2008 - 2009. Izlo`ba }e biti otvorena svakodnevno od 8 do 21 ~as. N. V.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Qubavni „Cvet mog `ivota” Izdava~ka ku}a “Laguna”, u saradwi s “Dnevnikom”, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige ponedeqkom, sredom i petkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528-765, dobiti po primerak romana “Cvet mog `ivota” autorke Maje Rebi}. Re~ izdava~a: “Sve qubavne pri~e na po~etku su divne, a na kraju uglavnom tragi~ne. Ima i onih koje su prvo tragi~ne, pa onda sre}ne. A ima i onih koje su predivne, pa stra{ne, pa opet lepe. Mo`da je ove tre}e najboqe pro`iveti. Premda je profesionalno ostvarena, udata za markenti{kog maga, i `ivi `ivotom koji je razervisan za pripadnike povla{}enih dru{tvenih slojeva, zajedno sa svojom sestrom Tarom, Dalija se suo~ava sa du{evnom krizom. Okre}e se korenima, porodi~nim fotografijama na kojima se pomaqaju obrisi starog Beograda, svojim dnevni~kim zapisima iz detiwstva i ponovo pro`ivqava kqu~ne trenutke iz `ivota nekoliko `ena iz svog porodi~nog stabla. Dalija, koja je dobila ime po ~uvenom cvetu {to ga je u svojim vrtovima uzgajala Napoleonova carica @ozefina, pro}i }e

i sama kroz vatreni prsten po`ude i smrti, da bi kona~no prona{la svoje uto~i{te. Smelost i strast, voqa i prkos, usamqenost i `udwa done}e joj spoznaju da je `ivot vi{e od sre}e i nesre}e, a da je u qubavi sve dopu{teno – i lukavstvo i ve{tina i sumwa i prevara”. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. N. V.

Li~na dokumenta ~ekaju vlasnike U Policijskoj upravi u Novom Sadu trenutno se nalazi oko 7.000 li~nih dokumenata, koje gra|ani nisu preuzeli. Iz policije apeluju na vlasnike li~nih

karata i paso{a da podignu svoja dokumenta u {alter sali na Bulevaru oslobo|ewa 143, radnim danima od 7 do 21 ~as i subotom od 8 do 16 ~asova. I. D.

Dana{wa iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 9 sati Ribarsko ostrvo, Brodogradili{te i Mornarica, od 9 do 11 sati Ja{e Igwatovi}a od 2 do 7, Kosovska od 24 do 32 i od 33 do 45. Sremska Kamenica: od 8 do 13 sati Asfaltna baza, deo Gorweg puta i Bokternica, Dowi put, Gorwi put 19 i 21, Kameni~ki put 50, 52 i 54, Pilana “Mari}”, Benzinska pumpa “Pavi}evi}” i perionica automobila, Petra Ko~i}a, Vojvode Putnika od 47 do 73, od 32A do 68, od 1 do 45 i od 2 do 32, Slobodana Baji}a, De~ije selo, [kolska ulica, deo @elezni~ke, Dvor, Lole Ribara od 1 do 79 i od 2 do 44, Trg Zmaj Jove, Vuka Karaxi}a, Zmaj Jovina od 1 do 37 i od 4 do 32, Grobqanska, Kneza

Mihajla od 31 do 51 i od 26 do 54, Lole Ribara i kapela, Matije Gubca od 7 do 67 i od 2 do 72, NN mre`a od Lole Ribara do Save Kova~evi}a, Ulica 7. vojvo|anske brigade od 39 do 51 i od 32 do 66, Ive Lole Ribara prema podvo`waku, Milice Stojadinovi} Srpkiwe od 1 do 37 i od 2 do 20, 7. vojvo|anske brigade od 53 do 87 i deo parne strane, od 8.30 do 12 sati deo naseqa Paragovo od paragovskog puta do gra|are i prema Popovici. ^ortanovci: od 8.30 do 13 sati delovi vikend naseqa Kara{ i Kraqev breg. Rakovac: od 8 do 13 sati naseqe, Staro selo, Salaksija, Belegir, Beo~inski put od centra do Dumbova i preduze}a “Elpro” i “Invent”.


ponedeqak25.oktobar2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

c m y

10

OBELE@EN DAN OSLOBO\EWA APATINA

Nagrade najzaslu`nijim sugra|anima APATIN: Na sve~anoj sednici Skup{tine op{tine, koja je odr`ana povodom Dana oslobo|ewa Apatina i Dana op{tine pojedincima i kolektivima uru~ene su oktobarske nagrade, najvi{e op{tinsko priznawe. Nagradu su dobili: ^iko{ Jano{ za doprinos razvoju sporta i fi-

de~jeg fitnesa u Srbiji, student Muzi~ke akademije u Gracu Molnar Tama{, Op{tinska organizacija invalida rada Apatin, „Ximi- komerc” DOO Prigrevica, DVP „Dunav i Tisa” Sombor, za pomo} gra|anima za vreme nepogoda i za anga`ovawe na izgradwi obaloutvrde, Pristana i

Manastira, Subotice, predstavnici Vojske Srbije, verskih zajednica, kulturni i privredni poslenici. - U proteklih {est godina na podru~ju apatinske op{tine investirano je 5,63 milijardi dinara od toga su privatna lica investirala 1,7 milijarde, zatim 2,34

Dobitnici Oktobarske nagrade grada Apatina

zi~ke kulture, Zoran Qubenovi} za rezultate u oblasti urbanizmma i arhitekture, \uro Radmanovi} za razvoj kulture, Nikola Simijanovi} za likovno stvarala{tvo- vajarstvo, istaknuti urolog dr Vojislav Smiqani}, istaknuti hirurg dr Milorad M.Popovi}, istaknuti profesor za rezultate u oblasti etnologije dr I{tvan [iling, vi{estruki davalac krvi Milan Po~u}a, Milan ]opi} za rezultate postignute u sportskom ribolovu, poqoprivredni in`ewer u penziji i istaknuti dru{tveno politi~ki radnik Dragutin Ni{i}, Nata{a Kubik za razvoj

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: “Kako da dresirate svoga zmaja” (18), “Pritajeno zlo” (19.30), “Po~etak” (21.30). Art bioskop “Vojvodina” na Spensu “Qubav na daqinu” (20)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te Scena “Pera Dobrinovi}” “Tri sestre” (19.30). Novosadsko pozori{te Mro`ek: Proslava (19)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, “Vojvodina izme|u dva rata”, “Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka “Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”, tematska izlo`ba povodom Svetskog dana slepih i slabovidih i 50 godina od osnivawa NP “Fru{ka gora” – “Dodirom kroz pro{lost” (do 15. novembra) Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka “Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak “\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: An|elka @arka Zupkov (1928) (ispra}aj) u 10.30 ~asova, Sreten Milutina Todorovi} (1930) u 11.15, Dragoslav Bo`idara Igra~ (1936) u 12, Milan Dragana Daki} (1952) u 12.45, Ivanka Borislava Mileti} (1927) u 13.30 ~asova. Na Alma{kom grobqu danas }e biti sahrawena Irena Josipa Ban~i} (1928) u 13 ~asova. U Peterovaradinu na Novom grobqu bi}e sahraweni: Mirjana Dimitrija Radi{i} (1926) u 11 ~asova i Milka Milovana Madni} (1933) u 13 ~asova. U Petrovaradinu na Starom grobqu }e biti sahrawen @ivko Lazara Smu|a (1930) u 15 ~asova.

milijarde zajedni~ki Fond za kapitalna ulagawa Vojvodine i NIP, a preostali deo je finansiran iz op{tinskog buxeta i od sredstava prikupqenih od samodoprinosa koji se na podru~ju apatinske op{tine izdvaja od 1968. godine - rekao je dr @ivorad Smiqani}. U kulturno umetni~kom programu u~estvovali su ~lanovi kulturno -umetni~kih dru{tava iz Apatina, Prigrevice, Sonte, Svilojeva i Kupusine, a posebna atrakcija bio je za sve nastup garde Vosjke Srbije, koja je svoj program izvela u glavnoj apatinskoj ulici. J. Prel~ec

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Marine u Apatinu, Zavi~ajnom udru`ewu Srba poreklom iz Bosne i Hercegovine „Petar Ko~i}”, DOO „Vero” Apatin za postignute rezultate u privredi i Bisiklisti~ki klub AS Apatin, za postignute rezultate u oblasti sportskog amaterizma. Sve~anoj sednici SO prethodilo je polagawe venaca na biste narodnih heroja ispred apatinskog Doma kulture, kao i na spomen plo~u poginulim borcima u posledwim ratovima. Sve~anosti su, osim odbornika, prisustvovali predstavnici op{tina Nevesiwe, Oxaka, Sombora, Kule, Plandi{ta, Borova, Belog

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK

ponedeqak25.oktobar2010.

11

VA@NE ODLUKE NA OKTOBARSKOM ZASEDAWU SO PE]INCI

Jednodu{ni u razvojnom opredeqewu PE]INCI: Jedna od najva`nijih odluka na oktobarskoj sednici Skup{tine op{tine Pe}inci je prihvatawe plana detaqne regulacije puta Karlov~i} – Suboti{te i izve{taja o strate{koj proceni uticaja na `ivotnu sredinu plana detaqne regulacije ovog puta. Ova dva dokumenta je uradio Arhitektonski fakultet iz Beograda. Obrazlo`ewe za ovu odluku dao je predsednik op{tine Sini{a Vukov, koji je istakao da se o putu Suboti{te – Karlov~i} dugo govori, a izradom planskog dokumenta stvaraju se uslovi da po~ne wegova izgradwa. On je naglasio da je zakonska procedura u potpunosti ispo{tovana, a u toku javnog uvida nije bilo nijedne primedbe gra|ana. Tako|e, Tehni~ka komisija je prihvatila izve{taj o stra-

te{koj proceni uticaja na `ivotnu sredinu i zato je ovaj dokument dat Skup{tini na usvajawe, kako bi se moglo krenuti u realizaciju projekta. Odbornici su doneli i odluku o izradi plana generalne regulacije naseqa De~, koji obuhvata prostor postoje}eg gra|evinskog reona naseqa, prostor radnih zona koje su odre|ene op{tinskim prostornim planom, kao i prostor dodatnih povr{ina koje povezuju navedene zone u celovito gra|evinsko podru~je naseqa De~. Usvojena je i odluka o izradi plana detaqne regulacije transfer stanice u k.o. De~. Ciq dono{ewa ovog plana je odre|ivawe prostora od 20 hektara povr{ine (izme|u De~a i Karlov~i}a) i stvarawe uslova za ure|ewe tran-

Sini{a Vukov na sednici SO Pe}inci

sfer stanice komunalnog otpada i pristupnog puta koji }e je povezati sa javnim putem. Predsednik op{tine Sini{a Vukov je za ovaj projekat naglasio da je logi~an sled aktivnosti u skladu sa stu-

dijom o upravqawu komunalnim otpadom na nivou regionalne deponije u In|iji, kojoj i pe}ina~ka op{tina pripada. Shodno zakonskoj obavezi, odbornici SO Pe}inci su doneli odluku o osni-

vawu buxetskog fonda za za{titu `ivotne sredine, koji se osniva kao evindecioni ra~un, u okviru Trezora buxeta op{tine. Kako je u obrazlo`ewu predloga istakla na~elnica op{tinske uprave Verica Bovan, op{tina ima obavezu da formira ovaj fond iz kojeg sredstva moraju biti strogo namenski kori{}ena, a puni}e se od naknada za zaga|ivawe `ivotne sredine, iz dela sredstava ostvarenih od naknada za zaga|ivawe `ivotne sredine u podru~jima od posebnog dr`avnog interesa u oblasti za{tite `ivotne sredine, iz naknada za za{titu i unapre|ewe `ivotne sredine i drugih izvora. Sredstva ovog fonda }e se koristiti u skladu sa Programom koji po zakonu donosi Op{tinsko ve}e, po{to pribavi sa-

NEMA MIRA U ZREWANINSKOM JKP „PIJACE I PARKINZI”

Rukovodstvo zavadilo sindikate I salata donosi zaradu

STRATE[KO RAZVOJNO OPREDEQEWE IRI[KE OP[TINE

Nove planta`e na prole}e

IRIG: Da se projekat razvoja vo}arstva, vinogradarstva i turizma u iri{koj op{tini polako, ali sigurno ostvaruje, svedo~i i podatak da postoji veliko interesovawe za zakup 200 hektara dr`avnog zemqi{ta, koje se daje u zakup planski za podizawe plata`a vo}waka i vinograda. Uz ovih 200 hektara slede}eg prole}a investiciju u planta`u vo}a nastavi}e i beogradska firma „Rudnap”, koja je planirala da zasadi planta`e jabuka na 500 hektara. Pro{log prole}a je „Rudnap” ulo`io 12,5 miliona evra i zasadio 130 hektara jabukom, a u naredne dve godine zasadi}e jo{ 370 hektara.Ukupno ulagawe „Rudnapa” bi}e oko 50 miliona evra. Jo{ nekoliko malih proizvo|a~a kre}e u sadwu, a primer „Plantena”, koja je u industrijskoj zoni, pored „Grov rasada”, po~ela proizvodwu salate po hidroponskoj tehnologiji, na 2,6 hektara, potvr|uje da je sve vi{e onih koji `ele da se okrenu organskoj proizvodwi u ekolo{ki zdravoj sredini. - O~uvali smo `ivotnu sredinu od zaga|ewa, imamo ekolo{ki zdravo zemqi{te, pa odatle i zainteresovanost investitora za ulagawa u vo}wake, vinograde i povrtwake. Sada dajemo 200 hektara zemqi{ta u zakup na 40 godina, za podizawe planta`a. To zemqi{te se ne}e mo}i druga~ije koristiti, mada, to ne treba ni pomiwati, jer je interesovawe firmi i pojedinaca, koji ovde `ele da proizvode vo}e i gro`|e, iznad svakog

o~ekivawa. Pre dva meseca je proradio i Iri{ki mlin u kome }e biti zaposleno jo{ najmawe trideset radnika, pored wih dvadeset koji ve} rade. I pored primene visokih tehnologija u proizvodwi salate, koja je namewena za izvoz i da donese godi{wi prihod od 500 hiqada evra i „Planten” zapo{qava 30 radnika, a postoji i mogu}nost pro{irivawa ove proizvodwe, ali i zapo{qavawe novih radnika - isti~e predsednik op{tine Vladimir Petrovi}. Firma „Atos vinum”, jedina na ovom podru~ju ima savremenu hladwa~u za vo}e, sagra|enu pro{le godine u Maloj Remeti, pored novog vo}waka na 38 hektara, gde je pro{le godine ubrano oko 3.200 tona prvoklasnih jabuka,od kojih je u izvoz oti{lo oko 2.800 tona. Tu je zaposleno 30 radnika, ali, vlasnik firme planira pro{irewe planta`e natkrivenih jabuka za jo{ 40 hektara i nova zapo{qavawa. - Na{e strate{ko opredelewe za proizvodwu vo}a, gro`|a i povr}a je sada potvr|eno i to potpuno ispravno.Treba dosta vremena da se to i realizuje, ali, o~igledno je da se to doga|a br`e nego {to sam i mislio, i zato sam veoma zadovoqan. Rastom broja zaposlenih ima}emo i boqi standard, ali i ve}e buxetske prihode, pa }e biti lak{e realizovati i odre|ene infrastrukturne projekte koji direktno uti~u na standard i `ivot gra|ana iri{e op{tine – zakqu~uje Petrovi}. S.Bojevi}

ZREWANIN: Trzavice u zrewaninskom JKP „Pijace i parkinzi” prete da u potpunosti poremete rad ovog preduze}a. Prepucavawa na relaciji izme|u menaxmenta firme i Samostalnog sindikata, pro{irila su se pro{le sedmice i na drugi sindikat „Nezavisnost” koji je, po obi~aju, stao na stranu rukovodstva „Pijaca i parkinga”. Tek {to se situacija smirila odlukom gradskih vlasti da smene doskora{weg direktora \or|a Radua, kome su spo~itavane brojne zloupotrebe, Samostalni sindikat se opet oglasio i ovog puta prozvao v.d. direktora Borivoja Doroslova~kog. Zamereno mu je {to se svrstao na stranu svog prethodnika Radua, za koga je inspekcija rada utvrdila da se diskriminatorski pona{ao prema radniku „Pijaca i parkinga” i vo|i sindikalaca @iki @ivadinovi}u. Preciznije, inspekcija je protiv preduze}a i Radua podnela zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka zbog nezakonitog pona{awa prema @ivadinovi}u, a aktuelni UO je odlu~io da anga`uje advokata koji }e braniti firmu od tih optu`bi. Sindikatu je, s druge strane, zasmetalo {to je poslovodstvo preduze}a stalo na stranu onog za koga se sumwa da je u~inio prekr{aj, umesto da za{titi radnike koji su po mi{qewu Republi~ke inspekcije rada diskriminisani. Samostalnom sindikatu smeta i povla~ewe inkasantkiwa sa ulica i raspore|ivawe po naplatnim ku}icama, jer

smatraju da je na taj na~in u~iwena polna diskriminacija. - Pojedine radnice bivaju primqene za rad na ulici, kao kontrolorke pla}awa parkirawa vozila, a posle odre|enog vremena upu}uju se u ku}ice, pod izgovorom da su mu{karci xentlmeni i

Upravna zgrada „Pijaca i parkinga”

da }e oni preuzeti wihova radna mesta na otvorenom – zamera @ivadinovi} i dodaje da se u preduze}u zapo{qava na osnovu sindikalne i politi~ke pripadnosti. Predsednik „Nezavisnosti” u JKP „Pijace i parkinzi” Darko Dankulov ne spori da je prethodno rukovodstvo, kome je ovaj sindikat tako|e pru`io podr{ku, pravilo propuste, ali nagla{ava da je sada uspostavqen kontakt i saradwa, a da su me|uqudski odnosi i poslovawe na uzlaznoj putawi. On je

ispitivawe mogu}nosti u~e{}a italijanskih firmi u opremawu srpske nacionalne Ku}e fudbala. Delegaciju je primio predsednik op{tine Goran Jovi}, sa rukovodiocem odeqewa za privredu i razvoj Suzanom Ili} i zamenikom predsednika SO Stara Pazova Sr|anom Stankovi}em. Istaknuto je da staropazova~ka op{tina radi na privla~ewu investitora smawewem op{tinskih taksi, posebno za one koji zapo{qavaju ve}i broj radnika. A. N.

Radovi mladog umetnika ZREWANIN: Izlo`ba crte`a Borisa Horvata bi}e otvorena ve~eras u 20 sati, u zrewaninskom Pozori{nom klubu „Zeleno zvono” i traja}e do 30. oktobra. Horvat je ro|en 1992. godine u Zrewaninu. U~enik je ~etvrtog razreda Sredwe umetni~ke {kole „Bogdan [uput” u Novom Sadu. Prva Borisova izlo`ba u rodnom gradu je skroman poku{aj sredwo{kolca da ot{krine vrata slikarstva. Narednih meseci Borisa o~ekuju ozbiqne pripreme za prijemni na Akademiji umetnosti. @. B.

broj ~lanova. ^ovek se, navodno, bori za qudska prava, a ne znamo da li to ~ini u ime svoje politi~ke partije, sindikata ili nevladine organizacije „Stop mobing” koju je, tako|e, osnovao. On je javno ucenio direktora da, ukoliko odustane od advokata koji brani preduze}e od tu`be zbog diskriminacije, vi{e ne}e zvati novinare i pisati ru`no o firmi – poru~ila je Gordana Malba{ki Udicki iz sindikata „Nezavisnost”. @. Balaban

Izlo`ba likovnih stvaralaca Apatina

Zainteresovani za Ku}u fudbala STARA PAZOVA: Kraj sedmice iza nas bio je u Staroj Pazovi u znaku posete delegacije privrednika iz italijanske regije Lacio, a to je druga poseta italijanskih biznismena, koji su u ovaj deo Srema stigli posredstvom novosadske agencije „Alma mons”. Privrednici centralne italijanske regije stigli su u Staru Pazovu kako bi se upoznali sa mogu}nostima za investirawe i saradwu sa firmama iz svoje bran{e u ovoj op{tini, a kako se tokom razgovora pokazali, glavni ciq je bio

podsetio da je @ivadinovi} svojevremeno bio direktor preduze}a, postavqen u vreme prinudne uprave u Zrewaninu, te da je i tada bilo politi~kog zapo{qavawa. - On je do{ao kao ~lan SPO, a onda promenio stranku i osnovao sindikat koji nema dvocifren

Gabri} }uprija ponovo mesto okupqawa

OBNOVQEN DVOVEKOVNI OBI^AJ SUBOTI^ANA

Za dug brak Gabri} }uprija SUBOTICA: Obi~aj suboti~kih mladenaca da mlado`ewa prenosi mladu preko Gabri} }uprije ponovo je o`iveo 23. oktobra, kada je kona~no zavr{ena izgradwa ovog mosta. Mi{o Urban je bio prvi mlado`ewa koji je nakon dva veka preneo svoju mladu Mariju preko mosti}a, koji umesto preko reke, prelazi preko bazena, u okviru parka Prozivka. Obi~aj da se mlada prenosi preko }uprije negovali su Buwevci, ali su ga kasnije preuzeli svi Suboti~ani, pa je to postala gradska tradicija. Dok nije bilo }uprije, svatovi su prelazi-

li preko mesta gde je nekada bio izgra|en most. Novoizgra|enu }upriju je sve~ano otvorio gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini} i vlasnik „Euro Petrola” Tomislav Vojni}, koji je pomogao oko finansirawa wene izgradwe. Obnova }uprije ko{tala je 10 miliona dinara. Ideja o izgradwi }uprije postoji od 2007. godine, a za odr`avawe objekata zadu`ena je Direkcija za izgradwu grada Subotice. U tu svrhu Grad }e godi{we izdvajati oko milion dinara. A. A.

APATIN: U Galeriji „Meander” u Apatinu, u prisustvu velikog broja posetilaca, otvorena je izlo`ba radova 39 likovnih stvaralaca sa podru~ja apatinske op{tine. Ova izlo`ba, koja se tradicionalno odr`ava povodom Dana op{tine, 24. oktobra, bi}e otvorena naredne dve sedmice. Izlo`bu je otvorio predsednik op{tine dr @ivorad Smiqani} koji je istakao da Apatin sve vi{e postaje centar kulture po broju stvaralaca u oblasti kulture ali i po delima koja su izlo`ena na otvorenom u gradu i u bawi „Junakovi}”. -Na otvorenom prostoru u Apatinu ve} blizu sto skulptura, a dvadesetak je u bawi „Junakovi}” i sada nas sve vi{e prepoznaju kao mesto koje kulturi posve}uje posebnu pa`wu. Prepoznavaju}i `equ za ovim oblikom iskazivawa pre nekoliko godina otvorili smo i radionicu u kojoj svi zainteresovani mogu da savladaju tehnike likovnog stavrala{tva, a rezultati su itekako vidqivi - rekao je dr Smiqani}. J. P.

glasnosti Ministarstva za za{titu `ivotne sredine i prostornog planirawa. Skup{tina je, radi uskla|ivawa stvarnog stawa sa katastrom, odredila i parcele za grobqa u A{awi, Karlov~i}u, Pe}incima i [imanovcima. Skup{tina je obnovila mandate dosada{woj komisiji za sprovo|ewe postupka javnog nadmetawa za davawe u zakup poqoprivrednog zemqi{ta u dr`avnoj svojini jer, kako re~e predsednik Skup{tine op{tine @ivko Markovi}, komisija radila izuzetno dobro, {to potvr|uje ~iwenica da su Pe}inci jedina op{tina u kojoj nije bilo nijedne `albe. Odbornici su odlu~ili da poverewe i za naredne ~etiri godine, za direktorku Centra za socijalni rad Pe}inci daju Biqani Jovi~i}. A. N.

SLOVENA^KI PRIVREDNICI POSETILI ADU

Razmena iskustava otvara vrata saradwe ADA: Grupa od ~etrdesetak privrednika iz Slovenije na po~etku posete Srbiji boravila je u petak u Adi. Jedan od povoda {to su preduzetnici iz metalskog sektora iz Slovenije posetili Adu je {to je kompanija „Litostroj” iz te biv{e jugoslovenske republike prisutna u ovoj sredini ve} nekoliko godina i vlasnik je firme „Litostroj-Potisje” DOO, u okviru koje su pogoni za proizvodwu alatnih ma{ina i livnica sivog liva nekada{weg giganta metalske industrije „Potisja”. Potencijale a|anske op{tine, razvojne projekte koji se realizuju i mogu}nosti za ulagawa u hotelu „Park” u Adi gostima je predstavio stru~ni saradnik lokalne samouprave za za{titu `ivotne sredine i planirawe razvoja Sima Srem~ev. Delatnosti slovana~ke kompanije „Litostroj” i DOO „Litostroj-Potisje” prezentovao je izvr{ni direktor u „Litostroj-Potisju” u Adi [andor Ko{. Boravak u Adi privrednici iz ove potiske op{tine i gosti iskoristili su priliku za razmenu iskustva, posebno zbog ~iwenice da slovena~ki privrednici posluju u zemqi punoprvanoj ~lanici Evropske unije, a konstatovane su mogu}nosti za uspostavqawe intenzivnije privredne saradwe. M. Mr.

BE^EJ DOMA]IN SEMINARA ZA MLADE IZ 12 EVROPSKIH DR@AVA

Fotoaparatom protiv siroma{tva

BE^EJ: Omladinski aktivisti iz 12 evropskih zemaqa od ju~e su u Be~eju, gde do 1. novembra Omladinska evladina rganizacija iz Novog Sada realizuje seminar „Foto poruka” koji je podr`ao evropski program „Mladi u akciji”. - Pored aktivista iz na{e zemqe, u gostima su nam mladi iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Italije, Ma|arske, Nema~ke, Poqske, Rusije, Severne Irske, Turske, Crne Gore i Hrvatske. Wihov zadatak je da u~e kako da koriste fotografiju u radu s mladima i na taj na~in ih podsti~u da se bave va`nim temama. Akcenat rada u Be~eju bi}e stavqen na temu siroma{tva, jer je ova godina zvani~no progla{ena evropskom godinom borbe protiv siroma{tva i socijalne iskqu~ivosti. Seminar }e biti zavr{en izlo`bom fotografija na kojoj }e biti prezentirano kako su u~esnici do`iveli Be~ej - rekla je koordinatorka projekta Ksenija Mili}. Da bi se me|usobno bli`e upoznali, da zvani~no predstave aktuelni projekat i da vi{e saznaju o gradu doma}inu seminara, danas u 15 sati bi}e organizovano dru`ewe u sve~anoj sali Narodne biblioteke Be~ej. V. J.


ponedeqak25.oktobar2010.

Stradao na pe{a~kom prelazu Dejan @. (43) iz Pe}inaca preminuo je u Urgentnom centru u Beogradu od posledica te{kih telesnih povreda zadobijenih u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila u Sremskoj Mitrovici. Naime, Dejan @. je poku{ao da na pe{a~kom prelazu kod Gradske bolnice pretr~i ulicu dok je na semaforu bilo crveno

svetlo. U trenutku dok je prelazio, na wega je naletelo vozilo "alfa-romeo", kojim je upravqao Vlada K. (24) iz Sremske Mitrovice. Uvi|aj na licu mesta izvr{io je istra`ni sudija osnovnog suda u sremskoj Mitrovici s policijom, a u prusutvu tu`ioca. S. B.

UHAP[EN NAKON DVE GODINE BEKSTVA

Tra`en zbog poku{aja ubistva Novopazarska policija je posle vi{emese~nog tragawa uhapsila Nihata E. (30), vi{estrukog prestupnika protiv koga je pokrenuta istraga zbog ubistva u poku{aju, re~eno je ju~e Tanjugu u Policijskoj upravi. Emirovi} je, kako se navodi, bio u bekstvu

du`e od dve godine, skrivao se na podru~ju Novog Pazara, Kosova i Makedonije, a uhap{en je sino} u Ribari}u nedaleko od Tutina. On je, dodaje se, ranije bio osu|ivan na godinu i osam meseci koje je odle`ao u ni{kom zatvoru.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

c m y

12

CRNI VIKEND U SUBOTI^KOJ OP[TINI

Poginuo mladi motora{ Devetnaestogodi{wi Suboti~anin poginuo je u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila u subotu oko 20 ~asova. Nezgoda se dogodila u Ulici Antuna Suturovi}a kod broja 34 kada je voza~ motocikla udario u kowsku zapregu i podleteo pod wu. Mladi} je ostao mrtav na licu mesta, a te{ke telesne povrede zadobio je Alen C. (22) koji je bio s wim na motoru i voza~ zapre`nog vozila Antun K. (66). – Samo sam ~ula jak udarac. Kada sam istr~ala iz ku}e, videla sam mnogo krvi. Stra{no! Posle toga je ubrzo dotr~ao i Alenov brat, koji nedaleko stanuje – pri~a kom{inica koja je prva istr~ala na lice mesta. Danijel C. ka`e da se nezgoda dogodila nekoliko metara od wihove ku}e. – ^uo sam udarac i odmah sam dotr~ao. Video sam da moj

Mesto nesre}e

brat ima slomqenu nogu i potres mozga pa sam pri~ao s wim da ne zaspi. Sve se dogodilo u deli}u sekunde. Stvar-

no ne znam {ta je bilo – pri~a Danijel. Kako smo neznani~no saznali, motor je udario u zapre`no vo-

zilo, banderu, pa podleteo pod kola. Od siline udarca kow se upla{io, posko~io i zbacio ko~ija{a sa zaprege, pri ~emu je zadobio te{ke telesne povrede. U Hitnom prijemu Op{te bolnice u Subotici saznajemo da su oba pacijenta zadobila te{ke telesne povrede da su van `ivotne opasnosti. Na lice mesta iza{ao je istra`ni sudija, a istraga je u toku. Da podsetimo, za vikend su se u Subotici dogodile tri saobra}ajne nesre}e u kojima su tri lica poginula. Policija i daqe traga za voza~em automobila koji je na licu mesta usmrtio A. S. (75) iz Mi{i}eva na putu izme|u Tavankuta i Sombora. Tim povodom je policija uputila apel gra|anima koji imaju saznawa o toj nesre}i da se jave na broj 92 ili 024/556–230. A. A.

NASTAVAK SU\EWA ZA ZLO^IN U LOVASU

^etrnaestorica pred sudskim ve}em Su|ewe ~etrnaestorici optu`enih za ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva u hrvatskom selu Lovas u oktobru 1991. bi}e nastavqeno danas pred Odeqewem za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu. Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine optu`nicom od 28. novembra 2007. godine tereti okrivqene da su, kao pripadnici Jugoslovenske narodne armije, lokalne teritorijalne vlasti i paravojne formacije "Du{an Silni" li{ili `ivota 70 lica. Optu`eni su Quban Devetak, Milan Dev~i}, Milan Radoj~i}, @eqko Krwaji}, Miodrag Dimitrijevi}, Darko Peri}, Radovan Vlajkovi}, Radisav Josipovi}, Jovan Dimitrijevi},

Sa{a Stojanovi}, Dragan Ba~i}, Zoran Kosijer, Petronije Stevanovi} i Aleksandar Nikolaidis. ^etvorica optu`enih su biv{i pripadnici JNA, ~etvorica lokalne teritorijalne odbrane, dok su {estorica bili u sastavu paravojne formacije "Du{an Silni". Po optu`nici, tokom napada na Lovas, 10. oktobra 1991, ubijena su 22 civila u ku}ama i u dvori{tima, a do 18. oktobra ubijene su i 23 osobe u improvizovanim zatvorima. Jo{ 22 civila su poginula kada su, 18. oktobra 1991, kao `ivi {tit naterani da kora~aju kroz minsko poqe, a u sporadi~nim incidentima stradala su jo{ tri civila, pi{e u optu`nici. (Tanjug)

PRED STRU^NOM JAVNO[]U NIZ NOVIH RE[EWA U KRIVI^NOM POSTUPKU

Nagodbena pravda rastere}uje sudove Nacrt zakonika o krivi~nom postupku , koji zbog va`nosti materije koju tretira mnogi nazivaju i "mali ustav", od 15. septembra je na dvomese~noj stru~noj raspravi, a prvi okrugli sto zakazan je za danas u Palati pravde u Beogradu, da bi potom bili odr`ani i u drugim centrima apelacionih sudova u zemqi. Namera pisaca ovog teksta je da krivi~ni postupak u~ine efikasnijim, a da pri tom ne naru{e jedno od

sudija ili }e nalo`iti policiji da to uradi. Jedna od obimnijih celina u nacrtu ZKP-a odnosi se na dokaze. U woj je zadr`ano najpre nekoliko odredaba na~elnog karaktera, ali je precizirano da se dokazuju ~iwenice koje ~ine obele`je krivi~nog dela, ili od kojih zavisi primena neke druge odredbe krivi~nog zakona, ili primena odredaba krivi~nog postupka. Nasuprot tome, ne dokazuju se ~iwenice

Optu`eni za smrt 80 qudi Su|ewe sedamnaestorici biv{ih pripadnika "Gwilanske grupe" tzv. Oslobodila~ke vojske Kosova za ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva u Gwilanu 1999, bi}e nastavqeno danas pred Odeqewem za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu. Optu`nica Tu`ila{tva za ratne zlo~ine od 11. avgusta 2009. tereti Nazifa Hasanija, Ahmeta Hasanija, Fatona Hajdarija, Sameta Hajdarija, Ferata Hajdarija, Kambera Sahitija, Selimona Sadikua, Agu{a Memi{ija i Burima Fazlija da su, kao pripadnici OVK, od po~etka

juna do kraja decembra 1999, surovo, do smrti mu~ili najmawe 80 lica. Po optu`nici, najmawe 34 lica se i danas vode kao nestala, a najmawe 153 lica je protivpravno li{eno slobode, mu~eno, a zatim pu{teno. Postupak protiv okrivqenih Ajdarija Fazlije, Alija Rexepa, [a}irija [a}irija, Muslije [efketa, Alija Sadika, Alija Idriza, Nuhija [emsija i Halima Ramadana je razdvojen jer se wima sudi u odsustvu, po{to su u bekstvu i nisu dostupni organima dr`ave Srbije. (Tanjug)

Su|ewe [ari}evoj grupi Su|ewe organizovanoj kriminalnoj grupi odbeglog Darka [ari}a zbog {verca vi{e od dve i po tone kokaina iz Latinske Amerike u Zapadnu Evropu nastavqa se danas u 14.30 ~asova u Specijalnom sudu Beogradu. Na su|ewu, koje je zakazano za ponedeqak i utorak, trebalo bi da budu saslu{ani svedoci-saradnici Neboj{a Joksovi} i Radan Adamovi}.

Na zahtev tih svedoka sud mo`e iskqu~iti javnost sa su|ewa, tako da bi svedo~ili "iza zatvorenih vrata" i bez prisustva medija. [ari}, Goran Sokovi} i jo{ petorica optu`enih su u bekstvu pa im se sudi u odsustvu. Ostalih11 optu`enih koji su na optu`eni~koj klupi svi su tokom ranijeg petodnevnog pretresa negirali krivicu i svoje u~e{}e u {vercu kokaina iz Latinske Amerike.

Nastavak su|ewa za svirepo ubistvo Tari}a Su|ewe optu`enima za svirepo ubistvo Smaila Tari}a iz Malog Zvornika, ~ije je raskomadano telo na|eno na dve lokacije u centru Beograda krajem avgusta 2008. godine, nastavqa se u ~etvrtak, 28. oktobra, u Vi{em sudu u Beogradu. Za ovo svirepo ubistvo optu`eni su Velibor Baki} (25) i Milo{ Ra{i} (25). Tari}evoj biv{oj devojci Danici Todorovi} sudi se zbog nedozvoqenog dr`awa oru`ja, dok su Baki} i Ra{i} optu`eni za te{ko ubistvo, ~ije izvr{ewe negiraju od po~etka su|ewa, koje je u martu krenulo iz po~etka

zbog promene predsednika sudskog ve}a. Po optu`nici, Baki} i Ra{i} namamili su Tari}a u Kara|or|ev park pored Veterinarskog fakulteta, gde mu je Baki} iz nekoliko poku{aja ma~etom odrubio glavu. Obdukcijom je utvr|eno da je Tari} bio `iv kada je Baki} posledwi put zamahnuo se~ivom i otkinuo mu glavu, a ve{ta~ewe komisije sudskih ve{taka – da je bio svestan prilikom prvih povreda ma~etom. Tari}evo telo optu`eni su zapalili, kao i ma~ete kojima je po~iweno ubistvo. (Tanjug)

Prislu{kivawem protiv terorizma

osnovnih prava – pravo na pravi~no su|ewe. Mada je te{ko pobrojati sve novine koje sadr`i nacrt ZKP-a, va`no je napomenuti da se uvodi novi, tu`ila~i koncept istrage. Ni sudija u istrazi ni sudija na glavnom pretresu ne}e imati obavezu da po slu`benoj du`nosti izvode dokaze, ni one koji ukazuju na krivicu, ni one koji bi i{li u korist okrivqenog. Istragu vodi samo javni tu`ilac. Do sada je tu`ilac podnosio sudu zahtev za sprovo|ewe istrage, a sud je donosio re{ewe o sprovo|ewu istrage. Po novom zakoniku, ako bude usvojen, tu`ilac }e donositi zakqu~ak o sprovo|ewu istrage i on }e preduzimati sve dokazne radwe. Za to vreme }e odbrana ~ekati da tu`ilac prikupi sve dokaze i saslu{a svedoke. Branilac mo`e predlo`iti tu`iocu izvo|ewe odre|enih dokaza, ali ako nai|e na „}utawe tu`ioca”, jedino mu preostaje da se obrati sudiji za prethodni postupak. Sudija mo`e nalo`iti tu`iocu da preduzme dokaznu radwu i da mu za to odredi rok. Ako tu`ilac to ne uradi u ostavqenom roku, dokaznu radwu na predlog branioca ili osumwi~enog, preduze}e

koje su po oceni suda op{tepoznate, nesporne me|u strankama, u dovoqnoj meri dokazane ili saznate u vr{ewu sudske funkcije.

va`nije spada na~in na koji je ure|ena problematika za{tite svedoka. Napravqena je razlika izme|u mehanizama za{tite posebno osetqivog svedoka, na jednoj strani, i za{tite svedoka od zastra{ivawa, na drugoj. Prilikom izrade ovih odredaba vo|eno je ra~una o odre|enim preporukama Komiteta ministara Saveta Evrope, polo`aju `rtve u okviru krivi~nog prava i krivi~nog postupka, o pomo}i `rtvama, o zastra{ivawu svedoka i pravima odbrane i o za{titi svedoka. Re{ewe koje }e, po svoj prilici, nai}i na komentare u stru~noj javnosti je mogu}nost da se odbrani uskrate podaci o identitetu za{ti}enog svedoka. Re~ je o meri izuzetnog karaktera koja se mo`e odrediti ako su ispuweni odre|eni materijalni uslovi. Neophodno je, pre svega, da sud nakon uzimawa izjava od svedoka i javnog tu`ioca utvrdi da su kumulativno ispuwena dva uslova: da su `ivot, zdravqe ili sloboda svedoka ili wemu bliskog lica u toj meri ugro`eni da to opravdava ograni~ewe prava na odbranu i da je svedok verodostojan. Izuzetnost ove mere je nagla{ena i time da se

Simulirawem do dokaza Jedno od novih re{ewa odnosi se na simulirane poslove, koji do sada u praksi gotovo da nisu primewivani. U nastojawu da se ta situacija izmeni, predvi|eno je da ti poslovi obuhvataju simuliranu kupovinu ili prodaju, odnosno simulirano primawe ili davawe mita. Osim op{tih uslova koji se zahtevaju za primenu posebnih dokaznih radwi, neophodno je da bude ispuwen dodatni uslov u vidu postojawa osnova sumwe da osumwi~eni protivno zakonu prodaje ili kupuje, ili da zahteva ili nudi mito, o ~emu javni tu`ilac mora da navede odgovaraju}e dokaze. Odluka suda kojom se dozvoqava sklapawe simuliranog posla je vremenski "oro~ena" na mesec dana, tako da u slu~aju da takav posao ne bude zakqu~en u ovom roku, prestaje da postoji osnov za wegovo preduzimawe. – Pored ve} poznatih dokaznih radwi kao {to su saslu{awe okrivqenog, ispitivawe svedoka, ve{ta~ewe, uvi|aj, rekonstrukcija doga|aja, privremeno oduzimawe predmeta, pretresawe i provera sumwivih transakcija, ure|eno je i dokazivawe ispravom i uzimawe uzoraka – ka`e profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i ~lan radne grupe koja je pisala nacrt novog ZKP-a dr Goran Ili}. – Me|u

ona mo`e odrediti ako je re~ o krivi~nim delima neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga, terorizma, trgovine qudima, me|unarodnog terorizma, finansirawa teorizma, pod uslovom da je u~iweno od ogranizovane kriminalne grupe, ili krivi~nom delu po kojem je posebnim zakonom odre|eno da postupa Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine. Uslovi za odre|ivawe posebnih dokaznih radwi su

sli~ni kao i u va`e}em ZKPu, s tim {to je su`en krug krivi~nih dela u odnosu na koja se ove radwe mogu primeniti. Zadr`ane su, uz odre|ene izmene, posebne dokazne radwe, kao {to su tajni nadzor komunikacije, simulirani poslovi, ra~unarsko pretra`ivawe podataka, kontrolisana isporuka i prikriveni islednik. Kao posebna dokazna radwa u nacrtu ZKP-a je predvi|eno tajno pra}ewe i snimawe. Ona se mo`e odrediti prema osumwi~enom radi nadzora ili snimawa privatnih razgovora, pra}ewa ili snimawa u nejavnim prostorijama, osim u stanu, ili na mestima na kojima je pristup ograni~en, kao i radi locirawa lica ili stvari. Predvi|ena je i izuzetna mogu}nost preduzimawa ove posebne dokazne radwe u stanu osumwi~enog, ali samo za krivi~na dela neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga, terorizma, me|unarodnog terorizma i finansirawa terorizma, po kojim je posebnim zakonom odre|eno da postupa Tu`ila{tvo za organizovani kriminal. Kako obja{qava profesor Ili}, okrivqeni saradnik je novi naziv za posebnu dokaznu radwu koja je u na{em krivi~nom postupku poznata pod nazivom svedok-saradnik. U nacrtu je okrivqeni saradnik zadr`ao mesto u delu koji se odnosi na posebne dokazne radwe, ali je svrstan i u {iri kontekst nagodbene pravde, pod kojom se u teoriji podrazumevaju razli~ite pravne ili ~iweni~ne situacije u kojima krivi~ni spor predstavqa predmet "trgovine" u izvornom zna~ewu te re~i, odnosno rasprave izme|u stranaka radi postizawa sporazuma. – Osim sporazuma o svedo~ewu okrivqenog koji predstavqa osnov za sticawe statusa okrivqenog saradnika, ure|ena su jo{ dva sporazuma: o priznawu krivi~nog dela i o svedo~ewu osu|enog. Javni tu`ilac mo`e s okrivqenim zakqu~iti sporazum o priznawu za bilo koje krivi~no delo, dok se preostala dva sporazuma odnose samo na krivi~na dela koja se mogu odrediti uz posebne dokazne radwe. Zajedni~ko za ove sporazume je nastojawe da se pravosu|e rastereti su|ewa u predmetima gde su javni tu`ilac i okrivqeni spremni da sudu predlo`e sporazumno re{avawe spora, odnosno da se olak{a dokazivawe odre|enih krivi~nih dela – podse}a profesor Ili}. V. Savi}


REPORTA@E

DNEVNIK

ponedeqak25.oktobar2010.

13

BE^EJSKI BEGE[AR GORAN PEJAKOVI] PRAVI INSTRUMENTE ZA TAMBURA[E OD HRVATSKE DO AMERIKE

Te{ko bi i Stradivarujus od babe napravio devojku ako je u detiwstvu mnogo Uzmi no` i otvaraj. Tako i uraslu{ao o svirkama nadadim. No, lako je bilo otvoriti. leko ~uvene be~ejske banOdlazio sam potom kod starijih de „Kozarci“, {to je i razumqivo majstora i „upijao“ svaki potez jer je basista bio wegov deda Ilida nau~im kako da bege{ „zatvoja, a svirali su jo{ i znameniti rim“. Gde god sam nalazio, ~itao tambura{i Nikola Brankov, Vusam i kupovao stru~nu literatujica Sladi}, bra}a Kukori} i od te bratije jedini `ivi maestro Svetozar ^i~a Sladi}, ipak se Be~ejac Goran Pejakovi} (34) tek kao tinejxer, pre dvadesetak godina, zainteresovao za muziku. – U detiwstvu sam se bavio sportom i, ka`u, bio perspektivni vaterpolista. Onda su stigli prvi moma~ki izlasci po kafi}ima i gen deda-Ilije je proradio. Prikqu~io sam se tambura{kom orkestru „Boemi“ i ve} 18 godina sviram bas po svadbama, ispra}ajima i drugim veseqima – pri~a Goran. Od deda-Ilije je ostao talenat, ali ne i bege{. A po~etkom devedesetih je bila velika beda. ProBege{ iz ku}ne radinosti dao je Goran motor „tomos“, ali to nije bilo dovoqno ru. Odu{evio me svojim ume}em ve} je morao da ide u nadnicu i Sen}anin Lajo{ Bocan, pravi kopa po ceo dan na wivi dok nimajstor za izradu tambura. Od je skupio novac za jedan havariwega sam zaista mnogo nau~io, a sani bege{. kako je ubrzo umro, kupio sam – U po~etku sam bio presredeo originalnih kalupa i stega }an, ali onda su stigle muke. od wegove porodice i krenuo na Popravka je bila neophodna, paposao. Zadr`ao sam oblik wegora niotkud, a jedan iskusniji kovih tambura jer su mi se najvi{e lega me „prosvetlio“ savetom: svidele, wihove mere i, narav-

I

no, kvalitet – dodaje sad ve} renomirani majstor. Prvo po~etni~kom mukom, a kasnije hobijem bavio se u svojoj sobi, a kad je razvio manufakturu, uredio je radionicu u dvori{tu porodi~ne ku}e na numeri 206 u Zmaj-Jovinoj ulici. – I da sam ne znam koliko bogat, radio bih ovaj posao i daqe. Toliko sam ga zavoleo. Na`alost, kako sam se {kolovao za

za wega treba najmawe, ne vremena, ve} materijala. A to je u vreme nema{tine bilo vrlo bitno – prise}a se po~etaka Goran. Nije lako napraviti kvalitetnu tamburu. U ovom poslu ima majstora, ali se i mnogi stolari samoprogla{avaju za „majstore“. – Naprave oni besprekornu tamburu naizgled, ali ona ne daje `eqeni ton. Za to se mora biti majstor. Ko pravi instrumente, mora znati da svira, da izabere materijal i voli posao. A sve to nije lako spojiti – tvrdi Goran. Danas se ne mo`e, bar kao nekada, `iveti samo od svirke, a te{ko i od popravke i izrade muzi~kih instrumenata? – Svirkama se mo`e samo dopunito porodi~ni buxet, kao i zaradom od sitnih popravki. Najboqe je kad stigne poruxbina za ceo Majstor u~io zanat od majstora i iz kwiga orkestar. Tako mi je automehani~ara, radim u ovdajedno srpsko dru{tvo iz Rumu{woj „Flori“ na odr`avawu vonije za svoje tambura{e naru~izila, sviram s mojim „Boemima“ lo ~ak 12 instrumenta, od prima i malo mi slobodnog vremena do bege{a. Javqaju mi se iz preostane. Ali zato ceo godiAustrije, Bosne, Ma|arske, Ru{wi odmor provedem u radionimunije, Hrvatske, a nedavno mi ci. U prvo vreme sam samo popraje putem interneta iz Amerike, vqao instrumente, a kad sam sagde sad `ivi nekad poznati ~lan vladao ve{tinu, po~eo da izraNarodnog orkestra u Sarajevu |ujem nove. Prvi je bio prim jer Branko Pavlovi}, tra`io dve

PRE^ANSKA LEKSIKA ravi ravni~ari, mirni i P odmereni, navek zauzeti svojim poslom, ili bar s mi-

slima u wemu, ne vole kad zbog nekog nesporazuma, neslagawa ili velikih razlika u shvatawu situacije – imaju divana „o tome i tome”, a nekmoli kad u nedostatku re~i moraju silom dokazivati da su u pravu. Imati re~i ili divana s nekim zarad svoje ili tu|e gre{ke dovoqno je neprijatno da se ~ovek najedi za ceo dan (pa i du`e), izgubi apetit, san i mir svoj unutra{wi. Pa ipak, de{ava se da „govore” i {ake, pesnice, letve, lev~e, na`alost, ~ak i brice. One su naj~e{}e i spomiwane u najstra{nijim pri~ama, verovatno re|e potezane nego {to se veruje, ali su u smutnim vremenima, kad se „{u{e nisu bojale ni Boga ni pandura", zaista bile neka vrsta zakona. Naro~ito u nekim krajevima i selima. Mo`da je Turija ba{ nabe|ena, ali postoji ~ak i be}arac da „je lako poznati Turinca: mali ~ovek a velika brica”. Tako velika da kad se zabode u trbu, mora da viri s druge strane tako da se na wu mo`e obesiti {e{ir. Ne verujem da je to iko video i probao, ali verujem svome dedi Paji da se pre „onog rata", Prvog svetskog, pre ulaska u bilo koji bircuz u Turiji morala ostavqati brica i drugo oru`je na jednom astalu, kod birta{a. Meni su moji Turinci pri~ali da su jo{ nedavno neke momke iz drugih sela vodili no}u na grobqe, pokazivali im grob „di le`i moj deda ili strika” i terali ih da pla~u. Kad bi odbili, ili se, ne daj bo`e, smejali, onda su ih tukli dok zaista ne zapla~u! Posle su zajedno pili (recimo u „Najlonu”) gde se od sr~e nije video patos, a muzika nije smela da napusti svoje mesto da ne uvredi nijedno “veselo dru-

Izlo`ba na Sajmu starih zanata

Jedan klavir dovoqan za tri tambure Nije lako na}i pravi materijal. Javor se naj~e{}e koristi, a najkvalitetniji je iz okoline Glamo~a. Dobra je i divqa kru{ka, orah, vi{wa, a za „glaswa~u“, predwu stranu instrumenata, smreka. We ima u tzv. erdeqskoj gra|i, koja je svojevremeno Tisom dovo`ena i kori{}ena za krovne konstrukcije gazda~kih ku}a u Be~eju. – Ona ima najmawe smole izme|u godova i vremenom se pod krovom drvo prirodno isu{ilo, smola istrune, pa ise~ena daska dobro vibrira i daje kvalitetan ton. Klaviri su oduvek pravqeni od najboqeg drveta i kad se rasturi jedan, ima materijala za tri tambure. Preko oglasa se snabdem materijalom, a i qudi ve} znaju ~ime se bavim pa mi na vreme jave ako se ru{i neka gazda~ka ku}a ili vadi stari vo}wak. tambure. Na{i qudi bi gde god mogu da u{tede, kupuju jeftine instrumente od lo{ih majstora i onda donose meni da ih popravim. A to se ne mo`e. Ima i

onih koji nabave stare i tra`e da „od babe pravim devojku“. Te{ko bi to umeo i Stradivarijus! – smeje se Goran. Vlastimir Jankov

TVRDI^LUK STANARA RU[I OD TEMEQA NAJLEP[U VI[ESPRATNICU SONTE

[opati ili {ta je jo{ stra{nije od „imati divana” {tvo” u }o{ku. Li~no bio kad je kelner kumio i molio da mu ne polupaju posledwu tacnu sa ~a{ama jer nema ~ime da slu`i. Yaba! Nije uverqivo plakao. [opiti nekog zna~i udariti ga. [akom, otvorenom. Po u{ima ili drugom delu glave. Ozbiqna akcija, obi~no u velikom besu. Naj~e{}e nad najbli`im, sinom, bratom, `enom, }erkom… (Ne)delo koje se posle te{ko ispravqa, dugo le-

~i, nekad nikada ne zaboravi i ne oprosti. Ako se {opaju qudi u kafani, podnapiti i pobenavili od lo{e rakije, to je lak{i slu~aj. Ako posle i ne divane, nije tako stra{no kao kad zbog {opawa zanemi cela ku}a, rasto~i se iznutra. [opiti jedared je obi~no „samo” vaspitna mera, {opati (se) je ve} prava tu~a. O{opati se je, opet, jedan od izraza koji zna~i napiti se, na`derati, nacvrckati… {to je neprijatnost za koju si sam kriv. Ima pri~a koja se stavqa u vi{e situacija, ali uvek neprijatnih. Navodno je „jedan Lala” dopao zatvora, ili zarobqeni{tva, ili su ga ispitivali islednici (komesari) zbog obaveze, pa je tamo dobio i te`ak {amar. Otresao je glavom i kazao: „[ta, ne}emo

se valda sada i {opati!?” A {ta je drugo i mogao, kad je bio nemo}an, mo`da i vezan, a lepo im je kazao da kad se {opa, onda se tu ne mo`e sporazumeti „kao qudi”. ]u{ka je najbla`i oblik “uterivawa pravde”. ]u{ne se nekad samo dete ako je zaista nesnosno nesta{no, ali bude i te{kih }u{ki. Kao {to je ona iz {alajke: „Ajzliban se pu{io, ~ovek `enu }u{io. Nije }u{ka zabadava: {to j’ s kom{ijom stajala!” Mora da je doti~ni ~uo dogovor, a u vidu strofe iz druge pesme: „^uje{, Bela, kad zalaje kera, ti iza|i, u poslu se na|i!” Pa se tako dogovorili, ona da metlom korova~om ~isti {or, a on kao da pro|e, pa da stanu i pri~aju. Mo`da je i selo sve izmislilo, tek, }u{ka je sevnula. Ja~e re~i i ja~e batine od {opawa i }u{awa su: o{ajdariti (obi~no motkom, ~ak i lev~om), o{inuti (rukom, kamxijom, prutom, bi~em), oplajvaziti (udariti jako da ostane masnica kao od plajvaza), zveknuti (pesnicom, nekom buyom), izbubecati (pesnicama), izlemati (dobro istu}i nekoga, detaqno), nabiti, izdevetati, te bre~iti (tresnuti o zemqu), opajdariti, (iz)vo{titi... Zavariti nekome {amar, le{iti, urnisati i sli~no su novije re~i za nedostojnu radwu dizawe ruku (i pomo}nih sprava) na ne{to ili nekog. Pavle Male{ev (Kwiga „Marim ja, nek laju / Divani o re~ima”, izdawe „Tiskog cveta”, mo`e se kupiti u antikvarnici „Orfelin” kod novosadske Ribqe pijace)

Gazdama ne smeta smrad u sopstvenoj ku}i

ilo je selo Sonta s oko 5.000 `iteqa nekada prospetiretna varo{ apatinske op{tine dok ga, kao i mnoga druga, nije zadesila tranzicija. Firme i istureni pogoni nakon privatizacije prvo su masovno otpu{ali zaposlene me{tane, a potom digli ruke od bilo kakve proizvodwe. Snalaze se od tada Son}ani privremenim i sezonskim poslovima u zemqi i inostranstvu ili na crno kod privatnika. A pre 30 godina sve je obe}avalo svetlu perspektivu, ~ak s urbanim primesama – u centru sela sazidana je prva zgrada sa 16 stanova i poslovnim prostorom u prizemqu. Najlep{e zdawe, u koje se uselila sredwa klasa, lekari, in`eweri, slu`benici, prozvano je „Lepoticom“, ali je ona, kao i sve druge, s godinama oronula. To, izgleda, malo brine i one koji su u me|uvremenu za bagatelu otkupili svoje domove. Istina, problema ima jo{ od samog useqewa. Naime, za osam stanova na

B

U podrum se mo`e samo ~amcem

spratu i firme u prizemqu je izgra|ena i septi~ka jama, no, nije pro{irena kad je zbog velikog interesovawa dogra|en je jo{ jedan sprat s osam stanova. Tada bi mesna zajednica snosila tro{kove, ali to ne va`i od kad su stanari postali gazde. A oni uglavnom izbegavaju da pla}aju

A nekad su zgradu zvali „Lepotica“

~ak i minimalnih 500 dinara zajedni~kih tro{kova. – Od 15 stanara samo wih pet pla}a ovu naknadu, a od dva lokala samo „Kvin“ 1.600 dinara mese~no, dok je „Sontapromet“ u ste~aju. Zakon ne predvi|a sankcije za neplati{e, ve} stanari treba da se me|usobno glo`e dok zgrada propada. Prikupqeni novac jedva mo`e da namiri pra`wewe septi~ke jame. Kad je vi{e ki{e i s krova se sliva voda, ona se mora prazniti na svakih deset dana, a to ko{ta 10.000 dinara – obja{wva predsednik Skup{tine stanara Antun ^onka. Dodaje i da stanari nisu svesni toga da su sa stanovima kupili i krov i podrum, pa preuzeli i obavezu odr`avawa zgrade. ^onki samo preostaje da skupqa prijave koje upu}uju razne inspekcije i uzalud poziva stanare na sastanak jer se odazivaju samo oni koji redovno izmiruju svoje obaveze.

– Stanari za vodu duguju 40.000 dinara. Onima koji su u najve}em minusu dug }emo naplatiti sudski, ne mo`emo ih iskqu~iti jer bi bez vode ostale i a`urne plati{e – nagla{ava sekretar MZ Sonta u ~ijem sastavu je i mesni vodovod, Renata Kuruc. – Ne verujem da se mese~no ne mo`e izvojiti 500 dinara, bez obzira na te{ku situaciju. Ali ne pla}aju ni oni koji imaju – vajka se @eqka Velkov, ~ija je penzija jedva 10.000 dinara. – Kamioni za dovoz robe su pokidali oluke poku{avaju}i da {to vi{e pri|u zgradi, a odvodi su ~esto za~epqeni jer se baca sve i sva{ta, od higijenskih ulo`aka do pile}ih bataka. Nije regulisana ni atmosferska kanalizacija, pa ~esto zbog visokih podzemnih voda, osim iz {ahta, voda preliva i iz podruma. Tad se {iri nesnosan smrad, kom{ije se ogra|uju od nas nasipom, oko zgrade se stvara jezero i do ulaza mo`emo maltene samo ~amcem – `ali se Bojan Milo{, i strahuje da su silne vode o{tetile i temeqe „Lepotice“. J. Prel~ec


ponedeqak25.oktobar2010.

DRU[TVO

c m y

14

NAKON PROFESIONALIZACIJE, VOJSKA NE]E OSTATI ZATVORENA ZA OBI^NE REGRUTE

RACIONALIZACIJA U PROSVETI

U stroju mesta i za 2.000 dobrovoqaca Za ne{to vi{e od mesec dana jo{ jedna generacija mladi}a obu}i }e vojni~ku uniformu. Bi}e to posledwa generacija momaka koji }e slu`iti redovni vojnik rok jer se, na osnovu Uredbe Vlade Srbije, ta obaveza za sve mu{karce ukida posle Nove godine. Od 2011. Vojska Srbije }e biti potpuno profesionalizovana. Istina, u woj }e jo{ neko vreme biti regruta, ali kada se „decembarci“ najkasnije idu}eg juna „skinu“ (ako ne bude skra}ewa), ima}emo potpuno profesionalnu Vojsku. Najavqena potpuna profesionalizacija Vojske ne}e, me|utim, potpuno zatvoriti vrata momcima koji ipak `ele da obuku vojni~ku uniformu. Ne treba zaboraviti da slu`ewe vojnog roka ima duboke korene u srpskoj tradiciji, a u neka druga vremena momci su se ~ak i te`e `enili ako nisu odslu`ili vojsku. Da bi se iza{lo u susret mladi}ima koji zbog tradicije ili nekog drugog svog razloga

mu mora da ispuwava nekoliko uslova, poput onih op{tih – da je punoletan, da je dr`avqanin Republike Srbije, zdravstveno sposoban za slu`bu, da ima propisano obrazovawe. Tako|e, dobrovoqac ne sme biti osu|ivan

neophodno je da je osoba bezbednosno proverena i da nema bezbednosnih smetwi za rad u VS-u, ali i da je za vreme slu`ewa voj-

Inspektori kontroli{u direktore

godina javqati veliki broj momaka koji `ele da dobrovoqno obuku vojni~ku uniformu i da tako steknu znawa i ve{tine

Dobrovoqci potpora za aktivnu rezervu

`ele da obuku vojni~ku uniformu, uz profesionalce, bi}e mesta i za 2.000 dobrovoqaca. Momak koji `eli da dobrovoqno obu~e vojni~ku unifor-

ni imati vi{e od 30 godina. Od wih se tra`i i da imaju najmawe osnovno obrazovawe za vojni~ku du`nost – najmawe ~etvrti stepen stru~ne spreme. Osim toga,

U skladu s reformama u svim sektorima javne potro{we, na osnovu svojih analiza i podataka iz studije Svetske banke, Ministarstvo prosvete je, u saradwi s reprezentativnim sindikatima, pro{le godine, na temequ posebnog programa i u skladu s va`e}im propisima, zapo~elo racionalizaciju u osnovnom i sredwem obrazovawu, a ove godine ju je nastavilo. – Ovaj posao odvija se kroz racionalizaciju broja odeqewa, broja zaposlenih i kroz racionalizaciju mre`e {kola – ka`e pomo}nik ministra za {kolske uprave i inspekcijske i nadzorne poslove mr Zoran Kosti}. – U odnosu na po~etno stawe, od pre dve godine, sada imamo 1.200 odeqewa mawe, a samo ove godine wihov broj smawen je za 533. Smawivawe broja odeqewa dovelo je i do smawewa broja zaposle-

ili s nepotpunom normom u nekoj drugoj {koli. Po Kosti}evim re~ima, prosvetni inspektori obilaze {kole po Srbiji i proveravaju da li su svi direktori prijavili radnike za ~ijim je radom u potpunosti ili delimi~no prestala potreba, kao

i potrebe za novim zaposlenima. Ukoliko inspekcija utvrdi da je direktor raspisao konkurs, mada na teritoriji wegove {kolske uprave postoji odgovaraju}i nastavnik koji je ostao bez cele ili dela norme, konkurs se obustavqa.

Prosvetni inspektori obilaze {kole po Srbiji i proveravaju da li su svi direktori prijavili radnike za ~ijim je radom u potpunosti ili delimi~no prestala potreba, kao i potrebe za novim zaposlenima

Momci koji dobrovoqno odlu`e vojni rok bi}e dobra potpora za budu}u aktivnu rezervu. Ta nova kategorija u Ministarstvu odbrane, odnosno Vojsci Srbije, podrazumeva ugovor koji pojedinac zakqu~uje s jedinicom, posle ~ega postaje wen rezervni pripadnik. Aktivni rezervisti prolazi}e obuku u trajawu od 45 dana. Za ovaj vid vojnog anga`mana bi}e nov~ano nagra|ivani odre|enim beneficijama, koje }e biti definisane naknadno. nog roka pod oru`jem osposobqena za obavqawe odgovaraju}e du`nosti. I za `ene va`e svi ovi uslovi. Nakon obustavqawa redovnog slu`ewa vojnog roka, regrut koji `eli dobrovoqno da obu~e vojni~ku uniformu a ima visoku {kolsku spremu, mo`e biti izabran za slu{aoca kursa za rezervne oficire. U Ministarstvu odbrane su uvereni u to da }e se slede}ih

DNEVNIK

kojih nema u civilstvu. Taj optimizam temeqi se na podacima da je odziv regruta za sada{we redovno slu`ewe vojske veoma visok – za najmla|u, septembarsku klasu, bio je 98 odsto od planiranog broja, a takav je trend ve} tri-~etiri godine. Uz to, veoma je veliki broj momaka koji se javqaju na konkurse za profesionalne vojnike, a izuzetno interesovawe vlada i za Vojnu akademiju. M. Bozokin

nih, pa je samo ove godine bez norme ostalo 113 nastavnika, dok ih je bez punog fonda ~asova u po~etku bilo 4.460, ali je preraspodelom taj broj gotovo prepolovqen. – Od 2.727 nastavnika koji i daqe nemaju punu normu, mnogi imaju po 90 ili 80 odsto potrebnih ~asova, a nadam se da }e se i za wih na}i odgovaraju}e re{ewe – ka`e mr Kosti}, podse}aju}i na to da direktori {kola na podru~ju jedne {kolske uprave imaju obavezu da, pre raspisivawa konkursa za popunu upra`wenog radnog mesta, provere da li mogu preuzeti nastavnika koji je ostao bez norme

– Na~in na koji sprovodimo racionalizaciju je postupan i polako idemo ka 2014. godini, kada }e se pre}i na finansirawe po u~eniku – ka`e Kosti}. – U tre}u fazu, racionalizaciju mre`e {kola, bi}e ukqu~ene i lokalne samouprave, koje }e, kada Vlada usvoji odgovaraju}i dokument, sprovoditi racionalizaciju mre`e osnovnih {kola na svojoj teritoriji. Predlog racionalizacije mre`e sredwih {kola predlo`i}e Ministarstvo prosvete, a za Vojvodinu Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe, i to ove jeseni. D. Deve~erski

KUJU SE NOVA SRPSKA ODLI^JA

Sija}e ponovo „Kara|or|eva zvezda” Trebalo je ~ak {est godina da Srbija ponovo dobije svoje ordewe i da krene dodeqivawe odlikovawa. Naime, pro{le godine doneti Zakon o odlikovawima mewan je ve} u maju ove, a nakon stupawa na snagu izmena, trebalo je nekoliko meseci da raznorazne komisije obave svoj posao i sve privedu kraju da bi najzad predsednik Srbije Boris Tadi}, prvi put, mogao odlikovati one koji su priznawa davno zaslu`ili. U Komisiji za orden nalaze se 42 predloga za odlikovawa. Ta kancelarija, sme{tena u zgradi predsednika Republike na Andri}evom vencu, zadu`ena je za obradu predloga za dodelu i oduzimawe odlikovawa. Nakon {to

ukazom dodequje odlikovawa, po pravilu dvaput godi{we – u februaru i junu, mada postoji mogu}nost da ih dodeli i van tih termina. Tako|e, ukazom, kao {to je to nedavno u slu~aju Milorada Ulemeka Legije i drugih osu|enih za ubistvo Zorana \in|i}a i u~inio, prvi ~ovek Srbije mo`e i da oduzme orden ili medaqu. Komisija Ministarstva kulture, na ~ijem ~elu je dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen, usvojila je nedano idejna re{ewa za {est ordena i tri medaqe, a wihovi autoru su umetnici, profesori na Likovnoj akademiji ili Akademiji primewenih umetnosti. Ordeni Republike Srbije i srpske zastave bi-

Orden za odbranu i bezbednost

ona obavi svoj posao, celu dokumentaciju preuzima Komisija za odlikovawa koja razmatra predloge i dostavqa ih predsedniku, ~ija je odluka kona~na. Po novom Zakonu, predsednik Republike

}e ura|eni po ideji vajara Mitra Petkovi}a, a izgled Sretewskog, Ordena za odbranu i bezbednost i Ordena belog orla s ma~evima predlog je Nikole Vukosavqevi}a. Autor Kara|or|eve zvezde,

Medaqa za hrabrost „Milo{ Obili}

Obili}eve medaqe i Medaqe za zaslugeje Miroqub Stankovi}. Deo Komisije zatim je radio na statutima, budu}i da svaki orden ima svoj statut koji sadr`i wegov opis, na~in dodele i obja{wewe za {ta se dodequje. Zavod za izradu nov~anica i kovanog novca ve} izra|uje prve medaqe. – @eleli smo i ordenskim sistemom da po{tujemo tradiciju Kwa`evine odnosno Kraqevine Srbije, odnosno Kraqevine SHS i Kraqevine Jugoslavije, da nastavimo tradiciju nekih odlikovawa koja su imala upori{te u narodu, poput poznatog ordena Kara|or|eve zvezde ili medaqe Milo{a Obili}a. Isto tako, Takovski krst se sada zove Sretewski orden, po{to se Sretewe slavi kao dr`avni praznik. Orden za odbranu i bezbednost preuzet je iz prethodnog ordenskog sistema, a po{tovali smo i tradiciju FNRJ

Medaqa za revnosnu slu`bu

i SFRJ. Tamo je postojao Orden jugoslovenske zastave, a mi sada imamo Orden srpske zastave – objasnio je ~lan Komisije Minstarstva kulture Miladin Markovi}. Dakle, usvajawem idejnih re{ewa novih odlikovawa sprovedene su izmene i dopune Zakona o odlikovawima, pa je uveden novi

naziv Ordena za zaslugu za dr`avu – orden Kara|or|eve zvezde. Medaqa za hrabrost ponela je ime Milo{a Obli}a, dok je sada{we odli~je za revnosnu slu`bu ranije bila Medaqa za zasluge u odbrani i bezbednosti. ^im Zavod za izradu nov~anica i kovanog novca zavr{i svoj

Tito podelio pola miliona znamewa [est godina Srbija ne dodequje odlikovawa jer za to nije postojao zakonski okvir pa tako aktuelni {ef dr`ave Boris Tadi} jo{ nikoga nije odlikovao najve}im ordewem iako je bilo onih koji su ga mogli dobiti. Me|utim, on nije jedini koji kao prvi ~ovek dr`ave nije dodelio nijedno odli~je. Naime, od svih biv{ih predsednika dr`ava na ovom podru~ju, a to zna~i od FNRJ, SFRJ, SRJ i SCG, ni Zoran Lili} i Dobrica ]osi} nisu za svog mandata dodelili nijedno odli~je. U isto vreme, neki od ranijih predsednika delili su odlikovawa kapom i {akom. Tako je Josip Broz Tito dodelio oko pola miliona znamewa, Slobodan Milo{evi} oko 15.000, Vojislav Ko{tunica 3.600 i Svetozar Marovi} 1.800.

deo posla, odnosno izradi ordewe prema novom idejnom re{ewu, Komisija za odlikovawe mo}i }e da prione na posao i proceni da li svi koji ve} nekoliko godina ~ekaju na odlikovawe treba da dobiju orden i koje vrste. Predsednik Komisija za odlikovawa je savetnik {efa dr`ave mr Trivo In|i}, koga je postavio Boris Tadi}, a ~lanovi su dr`avni sekretar u Ministarstvu odbrane Igor Jovi~i}, dr`avni sekretar u Ministarstvu spoqnih poslova Mirko Stefanovi}, {ef vojnog kabineta predsednika Srbije general Dragan Radulovi}, nau~ni savetnik u Institutu za savremenu istoriju Predrag Markovi}, pomo}nik ministra MUP-a za vanredne situacije Predrag Mari} i dr`avni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen. Q. Male{evi}


DRU[TVO

DNEVNIK „BRANITEQI“ SRPSTVA

Malo katedra – malo nacionalisti~ki skupovi Nasiqe na ulicama Beograda, u kojem su u~estvovali prete`no golobradi huligani, i odavno znana, a sada „podgrejana“, informacija da je me|u vo|ama nacionalisti~ke organizacije „Na{i 1389“ i jedan profesor veronauke, ponovo su aktuelizovali pitawe kome je dr`ava poverila vaspitawe na{e dece. Na`alost, i u zrewaninskoj prosveti ima negativnih primera me|u prosvetarima koji u~enicima posredno upu}uju lo{e poruke. Jedan profesor istorije osta}e upam}en po svom delovawu u udru`ewu „Na{i“, izazivawu me|unacionalnih nemira izme|u Srba i Rumuna u okolnom selu, o{trom protivqewu nameri biv{ih hrvatskih zarobqenika da na mestima nekada{wih logora JNA u Staji}evu i Begejcima postave spomen-obele`ja… Protiv ovog prosvetara glas su podigle ~ak i wegove kom{ije iz Jankov Mosta, kazuju}i da Srbi i Rumuni u selu, u koje se

profesor doselio iz Hrvatske, oduvek `ive skladno, a da su prve varnice nastale onda kada su „Na{i“ po~eli da se ogla{avaju. „Branitequ srpstva“ je zasmetalo {to su {ef mesne kancelarije, sekretar i predsednik Saveta mesne zajednice rumunske nacionalnosti, konstatuju}i da je to „otvorena provokacija i diskriminacija Srba u dr`avi Srbiji“ i pitaju}i se „da li je to Vojvodina koju nam obe}avaju“. Posebna pri~a su wegovi stavovi o teorijama zavere protiv srpskog naroda, naro~ito izno{eni dok je u Zrewaninu trajala polemika o tome treba li hrvatskim dr`avqanima dozvoliti da postave spomen-plo~e na mestima na kojima su bili zato~eni posle prisilnog dovo|ewa iz Hrvatske u Srbiju. Negativan primer svojim u~enicima dao je jo{ jedan profesor istorije, zaposlen u jednoj zrewaninskoj sredwoj {koli, koji je protest |aka, organizo-

van u centru Zrewanina posle jednostranog progla{ewa nezavisnosti Kosova, posmatrao sa strane. Dok su revoltirani sredwo{kolci, potpomognuti ~lanovima „Obraza“ i sli~nih

u saradwi sa Srpskim saborom „Dveri“, organizovala tribinu na temu tradicionalne srpske porodice. Na woj je, izme|u ostalih, govorio i osniva~ udru`ewa „Dveri srpske“ Bo-

„Branitequ srpstva“ je zasmetalo {to su {ef mesne kancelarije, sekretar i predsednik Saveta mesne zajednice rumunske nacionalnosti, konstatuju}i da je to „otvorena provokacija i diskriminacija Srba u dr`avi Srbiji“ organizacija, uzvikivali parole „Ubij, zakoqi, da [iptar ne postoji“ i druge, profesor je mirno, s osmehom na licu, pratio ovaj skup. Kada su ga lokalni mediji prozvali zbog toga, branio se re~ima da nije mogao da spre~i |ake da iza|u iz {kole. Isti taj profesor ujedno je i jedan od vi|enijih ~lanova lokalne Humanitarne organizacije „Svetosavqe“ koja je nedavno,

{ko Obradovi}, poznat po teoriji da „Srebrenica jeste simbol, ali ne zlo~ina u posledwim ratovima, nego politi~ke i medijske manipulacije jednim istorijskim doga|ajem zarad potpune pravne i moralne diskvalifikacije jednog (srpskog – prim. aut.) naroda“. Treba li napomenuti i da je Obradovi} profesor srpske kwi`evnosti? @. Balaban

MENTALNO ZDRAVQE NAM NIJE ZA POHVALU

Pilule gutamo kao bombone Da li smo postali nervozna nacija? Ovo pitawe se name}e posle podataka da se godi{we se u Srbiji popije oko pet miliona kutija lekova za smirewe, da svaki ~etvrti gra|anin pati od depresije, a svaki {esti digne ruku na sebe. Statistika je neumoqiva i, bez obzira na to {to se tvrdi da su „Srbi kao od ~elika“, otporni na sve neda}e koje pre`ivqavamo posledwih petnaestak godina, stru~waci procewuju da }e se i u narednom periodu broj qudi s nekom vrstom straha i du{evne tegobe pove}avati. Naime, ukoliko se trend mentalnih poreme}aja nastavi ovim tempom, mo`e se o~ekivati da do 2020. godine broj obolelih od depresije stigne na prvo mesto rang-liste masovnih nezaraznih bolesti, kao i da }e se kod 25 odsto stanovni{tva tokom wihovog `ivota razviti neki mentalni poreme}aj. Ove prognoze va`e za sve zemqe u tranziciji, ali ni razvijene zemqe ne mogu se pohvaliti dobrim mentalnim zdravqem svojih `iteqa. Psiholo{ke krize, mentalni poreme}aji i bolesti postali su javnozdravstveni problem u velikom broju zemaqa sveta, a u na{oj zemqi,

Psiholo{ke krize, mentalni poreme}aji i bolesti postali su javnozdravstveni problem u velikom broju zemaqa sveta, a u na{oj zemqi, posle kardiovaskularnih bolesti i karcinoma, ovi poreme}aji su na tre}em mestu po u~estalosti posle kardiovaskularnih bolesti i karcinoma, ovi poreme}aji su na tre}em mestu po u~estalosti. – Jo{ uvek su qudi u zabludi da „bolest du{e“ nije „prava“ bolest, nije istinski zdravstveni problem kao {to je, na primer, dijabetes, bolesti srca,

plu}a, ve} se radi o poreme}aju li~nosti pa im zato i ne pridaju poseban zna~aj – ka`e klini~ki psiholog Jovica Ga~i}. – Me|utim, ozbiqne mentalne bolesti i poreme}aji, kao {to su depresija i anksioznost, ~esto rezultiraju zanemarivawem ozbiqnih telesnih bolesti kao

{to su rak, sr~ane bolesti, {e}erna bolest, artritis i disajne bolesti. Isto tako, telesno zdravqe naru{eno u detiwstvu, adolescenciji, odrasloj i starijoj `ivotnoj dobi mo`e uticati na emocionalno zdravqe. Kra}e re~eno, nema zdravqa bez mentalnog zdravqa. Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, 12 odsto svetske populacije ima neki mentalni problem, a 450 miliona qudi u svetu ima potrebu za tretmanom ili terapijom radi poboq{awa mentalnog zdravqa. Koliko je kod nas obolelih od nekog mentalnog poreme}aja ne zna se ta~no jer se jo{ uvek veliki broj qudi stidi da potra`i pomo} lekara. Mentalnu bolest ~lana porodice nerado prihvata i porodica i okru`ewe, oboleli se nazivaju pogrdnim imenima, a i za proces le~ewa naj~e{}e se smatra da ne daje rezultate. Zbog zabriwavaju}ih podataka, stru~waci ukazuju na to da bi pacijenti trebalo vi{e da koriste usluge lekara u primarnoj zdravstvenoj za{titi, kao i da je neophodno posebnu pa`wu posvetiti destigmatizaciji obolelih i lekara koji ih le~e. J. Barbuzan

Borba protiv raka dojke Ju~e je obele`en Svetski dan borbe protiv raka dojke. U Evropi se godi{we registruje 430.000 novih slu~ajeva, a samim tim, rak dojke je najrasprostrawenija, ali i najsmrtonosnija vrsta kancera me|u `enama u Evropi i svetu. Najmawe tre}ina slu~ajeva raka dojke mogla bi da se izbegne, a to su dobrim delom oni koji su posledica vi{ka kilograma i fizi~ke neaktivnosti, navodi se u podacima Svetske zdravstvene organizacije povodom Svetskog dana borbe protiv raka dojke. Stru~waci zato isti~u da je svakodnevno bavqewe nekom od fizi~kih aktivnosti u trajawu od 30 do 60 minuta glavno u o~uvawu zdravqa dojki, pri ~emu te aktivnosti ne moraju da podrazumevaju bavqewe maratonom ili plivawe, ve} se mogu svoditi i na kori{}ewe stepenica umesto lifta, izlazak iz autobusa stanicu ranije tokom povratka ku}i da bi se pro{etalo i sli~no.

UZ PODR[KU FONDA ZA KAPITALNA ULAGAWA VOJVODINE

Gradi se „Ba}aneum” U Kawi`i se gradi Crkveni stara~ki dom „Ba}aneum“, za ~ije podizawe je, osim podr{ke istoimene fondacije Rimokatoli~ke crkve i kawi{ke op{tine, obezbe|ena i zna~ajna podr{ka Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodine, koji je izdvo-

jio 60 miliona dinara. Tako }e osim Gerontolo{kog centra „Kawi`a“, koji je pokrajinska institucija i pod ~ijim krovom se zbriwava 80 starih lica, u Crkvenom domu „Ba}aneum“ mesta biti za zbriwavawe do 30 starih i nemo}nih.

Zavr{etak zdawa „Ba}aneum“ o~ekuje se po~etkom idu}e godine, a zavr{etkom gradwe iz pravca centra grada otvori}e se pe{a~ki prolaz prema Narodnom parku i bawi Kawi`a, {to je i predvi|eno urbanisti~kim planom grada. Tekst i foto: M. Mitrovi}

ponedeqak25.oktobar2010.

15

ILI MENAYER ILI NI[TA

Lepi, mladi i voze besna kola U sveop{tem cirkusu svakodnevice koji nam se de{ava, povremeno se pomiwu i mla|e generacije stanovnika zemqe Srbije, bilo zato {to su one „zalog budu}nosti“ ili zato {to mladih nema dovoqno jer ’bela kuga’ i daqe hara i preti da zatre na{ „ponosni narod“, te otud {to nema dovoqno vrti}a i {kola, a ima previ{e profesora, pa onda zato {to deca ne}e da u~e i slu{aju jer, eto, kasno izlaze u grad a rano se vra}aju (i ceo dan zevaju), a de{ava im se i da zdu{no u~estvuju u demonstracijama... Re~ju, deca su, naj~e{}e, sinonim za muke, porodi~ne i dr`avne. Ako je za utehu, tako je odvajkada: setimo se natpisa na|enog u piramidama koji ka`e da }e uskoro biti smak sveta jer su deca prestala da slu{aju roditeqe. U dana{wim vremenima sli~ne poruke ~uju se s TV-ekrana i jednako su ozbiqne i stra{ne – ali od smaka sveta i daqe ni{ta. Elem, dok se ne desi taj stra{ni doga|aj koji }e mnogima doneti olak{awe, vaqa se svakodnevno boriti s decom, samostalno, tj. u okriqu porodice, po{to dr`ava ba{ i ne mari previ{e da preuzme teret podizawa mladih (mada bez novih podanika uskoro ne}e biti ni we). Otuda je „lak{e i opravdanije“ voziti decu iz osnovne {kole u drugo mesto nego pla}ati u~iteqa koji }e po{tedeti poletarce muka oko ranog ustajawa, smrzavawa u rasklimanim vozilima ili na stanicama. A kad, posle svih muka, promena u {kolskim programima, dobrih i lo{ih uxbenika i profesorskih {trajkova, |aci kakotako zavr{e obavezno osmogodi{we {kolovawe, pred wima i roditeqima im otvara se {iroko poqe sredwo{kolskog obrazovawa koje nudi znawa od kojih }e neko u ostatku `ivota zara|ivati hleb. Otuda se pa`qivo, po (ne)sigurnim i pogodnim kriterijumima u familiji bira zanimawe koje }e se tra`iti za tri ili ~etiri godine i omogu}iti u~eniku dobru zaradu i lep `ivot. Na drugoj strani, sredwe {kole, suo~ene s potrebom da upi{u {to vi{e |aka i tako opravdaju svoje postojawe (i odlo`e sopstveno zatvarawe ili redukovawe poslovawa), lickaju i kite svoje ponude, obe}avaju}i kule i gradove. Zarad ovakvog {kolskog ciqa vaqa pratiti trendove, `eqe i nadawa i uvek biti „in“. [to trenutno zna~i da }e se mladima ponuditi {kolovawe za atraktivna zanimawa koja se zovu menaxer u bankarstvu, menaxer u osigurawu, menaxer u upravi... ^ak i onaj ko do sada nije znao, sada je ve} nau~io da je „biti menaxer“ sada u modi. Jer, ako iole pratite reklame i teku}e TV-serije, vide}ete da su menaxeri i menaxerke opasni momci i devojke, svi su tiptop obu~eni, voze besna kola, imaju luksuzne stanove, putuju po svetu i, kona~no, svi su lepi, mladi i veseli. Pa ko ne bi po`eleo da bude takav? A upis u pravu {kolu koja proizvodi menaxere je zalog za takvu, sjajnu budu}nost. Naravno, pri odlu~ivawu nikako ne treba paziti na sitnice kakve su da nema menaxera bez fakulteta i da posle

{kole treba na}i firmu u kojoj se mo`e (ne raditi nego) menaxerisati. Oni koji imaju malo du`e pam}ewe ne mogu a da se ne nasmeju ovom {minkawu koje se ve} de{avalo na ovim prostorima, istina, u jednoj biv{oj dr`avi. Naime, u drugoj polovini sedamdesetih pro{log veka, u tada{woj SFRJ,

zagovornici potrebe da se {kola mewa da bi pratila razvoj socijalisti~kih dru{tvenih odnosa do{li su na svoje i predvo|eni drugom [uvarom osmislili novi tip {kolovawa za novo doba. Elem, posle osmog razreda osnovne {kole svi |aci su i{li u dva razreda „zajedni~kih osnova“, posle kojih su birali svoje zanimawe. Sumwivcima je jasno re~eno da }e nove generacije za dve pozivno usmerene godine mo}i da se i{koluju za samostalan rad. To {to su do tada sredwe {kole, one radni~ke ([UP – {kole u~enika u privredi) trajale ~etiri godine – bio je zaostatak pro{lih, nazadnih vremena koja }e definitivno biti prevazi|ena. Predratna tradicija {egrta koja je promewena uvo|ewem [UP-a sada se kona~no napu{ta. I ne samo {to se tradicija mewa ve} se u novoj {koli mewaju i imena zanimawa – nema vi{e KV i VKV radnika jer sada svi stru~ni saradnici metalske, elektro, trgova~ke, pravno-birotehni~ke ili neke druge struke. Uostalom, niko ne mo`e pore}i da biti stru~ni saradnik metalske struke zvu~i lep{e nego KV bravar. Naravno, kada se i{~ita pun naziv zanimawa, negde pri kraju pojavi}e se i to bravar, ali svi znaju da su prvi termini udarni i da stvaraju utisak. [uvarova reforma neslavno je propala jer je proizvodila saradnike koji su bili sve, ali ne stru~ni. Ali, ciq reforme je ostvaren – ono {to je bilo do tada promeweno je, a ni to nije mali revolucionarni uspeh. Svr{ene stru~ne saradnike u privredi niko nije ~ekao ra{irenih ruku jer je ova bila u skrivenoj ali ve} dubokoj krizi, pa su se svi zapo{qavali kao i pre – na vezu i protekciju. Oni „bez veze“ morali su, bez obzira na stru~nost, da rade {ta im se ponudi. Ista pri~a ponavqa se i danas. Istina, nema revolucionarnih parola, ali nema ni slobodnih radnih mesta. Sjajne diplome sredwo{kolskih menaxera nikome ne trebaju, bez obzira na zvu~nost titula. Svr{eni menaxeri koji su „bez veze“ radi}e ono {to im se udeli (naj~e{}e „na crno“) ili }e kao nezaposleni krpiti kraj s krajem. Ali, ako je za utehu, niko im ne}e pore}i da su jednom, kad su bili mladi i ludi, u~ili menaxerske {kole za {arene la`e. Pa – malo li je? Ilija Baki}


SPORT

ponedeqak25.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

16

PARTIZAN PONOVO SLAVIO NA MARAKANI

Stanojevi} nadmudrio Kristi}a Ni posle dve i po godine i sedam uzastopnih ve~itih derbija fudbaleri Partizana nisu osetili gor~inu poraza. U 139. po redu duelu sa Crvenom zvezdom crno – beli su pobedili 1:0. Sasvim zaslu`eno. U onom najva`nijem segmentu, bezbednosnom, susret ve~itih rivala je polo`io ispit. U igra~kom, svakako nije. Ali, ekipe su bile u razli~itim momentima, pa se crno – belima ne mo`e zameriti na defanzivi, posle te{ke utakmice u utorak u Evropi. Odigrao je parni vaqak kako je jedino i mogao, na kontre i to mu se isplatilo. Iznenadio je Sa{a Stanojevi} kolegu Kristi}a serviraju}i mu samo jednog napada~a i vezni red sa petoricom igra~a. Taj bedem na sredini bio je neprelazan za crveno – bele i to je donelo odlu~uju}u prevagu. Nervoza je vi{e ophrvala velikog rivala i usledio je kiks koji je Partizan doveo na prvo mesto Jelen super lige. Uz to, vaqak je, ~ini se, i kvalitetnija ekipa. Trener Sa{a Stanojevi} izvinio se grobarima na uspavanci koju je Partizan demonstrirao. - Druga~ije je bilo o~ekivano, ali verujte, ovo je bilo jedino razumno. Umorni smo od igrawa sredom i subotom i morao sam malo da spustim loptu. Posebno {to je Zvezda u{la u dobru seriju i imponovala agresivno{}u. I{li smo na rezultat, koji je, ipak, najva`niji jer `elimo da odbranimo titulu. Par igra~a mi je ve} na poluvremenu tra`ilo izmene pa razumete o ~emu pri~am – rekao je {ef struke. Na kraju, ciq je ostvaren. - Pobedili smo i nastavqamo na{u borbu. Do 3. novembra i revan{a sa Bragom imamo kup i prvenstvo i moramo da se prestroji-

\uri}: Boqi smo! Predsednik crno – belih nije me~ posmatrao u`ivo, ve} putem TV prijemnika. Ka`e, zbog malera. - Ve} neko vreme ne idem na Marakanu ve} derbi posmatram kod ku}e. I sada je bilo tako i pobedili smo. Posle sam na stadionu sa prijateqima proslavio trijumf. Derbi, sla`em se, nije ispunio o~ekivawa, ali je potvrdio jednu stvar , Partizan je boqi. Diktirali smo igru i zaslu`eno slavili – rekao je prvi ~ovek parnog vaqka.

Kapiten Partizana Mladen Krstaji} u duelu s Kaduom

mo i za te izazove. Isku{ewa ne prestaju. Imponovao je Partizan igrom u poqu. Osim u jednoj situaciji, kod stative Kadua, sredina i odbrana crno – belih bile su sigurne, ne dozvoliv{i rivalu da ozbiqnije pripreti. Svakako, komandant svega bio je kapiten Mladen Krstaji}. Poznat kao ~ovek bez putera na glavi defanzivac je pohvalio mla|ariju u svom timu.

VOJVODINA UBEDQIVO SAVLADALA NI[ U KUPU SRBIJE

Na dobrom putu Ubedqivo je Vojvodina savladala ekipu Ni{a na startu takmi~ewa u Grupi B Kupa Srbije. Nekada su dueli ove dve ekipe bili mnogo neizvesniji i zanimqiviji, ali sada je sastav Dejana Stanojevi}a nadigrao nejaki tim Ni{lija 21:2. Iako su i Novosa|ani ostali bez kqu~nih igra~a, ipak su, mnogo kvalitetniji od juniorskog sastava sa ^aira, koji je zbog finansijskih te{ko}a ostao bez iskusnih igra~a. Ono {to su najavqivali pred utak-

no agresivni i spremni da iskoristimo svaku priliku koja nam se uka`e. O samoj utakmici ne bih puno govorio, jer smo stvarno kvalitetniji od Ni{lija, koje o~ekuje dug i mukotrpan put. Mi se okre}emo na{im daqim obavezama i ispravqawu onoga {to nije bilo dobro u ovom duelu. Ono {to je najva`nije je da `elimo da napredujemo, a to mo`emo samo treningom - rekao je {ef stru~nog {taba Vojvodine Dejan Stanojevi}. Trener Ni{lija Predrag Kikin|anin i pored visokog pora-

Strelac tri gola: Sr|an Vuksanovi}

micu Novosa|ani su i sproveli u delo. U{li su u duel sa Ni{om maksimalno spremni i od starta nametnuli svoj stil igre. Agresivnom odbranom stvarali su {anse za kontranapade, a rivalima nisu dozvoqavali da ozbiqnije zaprete golu Marinkovi}a. Za 32 minuta Ni{lije su samo dva puta uspele da ga savladaju. - Jedina nepoznanica oko ovog duela bila je u kojem }e sastavu nastupiti Ni{. Na{a priprema za utakmice mora biti upravo ovakva, moramo biti maksimal-

Foto: F. Baki}

za nije bio nezadovoqan prikazanom igrom svojih pulena. - Imamo izuzetno mladu ekipu sastavqenu od igra~a 93, 94 godi{te, koji nisu dorasli timu kao {to je Vojvodina. Novosa|ani su pokazali koliko vrede plasmanom u Evroligu. Nisam nezadovoqan igrom svojih pulena, iako smo pretrpeli visok poraz, jer ovo nam je bila prva utakmica koju smo odigrali ove sezone. Nadam se da }e kako taki~ewe bude odmicalo igrati sve boqe - rekao je Kikin|anin. G. Malenovi}

- Takti~ki smo odigrali besprekorno, posebno na{a

klin~urija. Nije bilo zaletawa ve} je snaga raspore|ena

Na|: Presudila taktika Koordinator za sport crno – belih Albert Na| va`i za ~oveka bez dlake na jeziku. Tako je i posle me~a sa Bragom javno kritikovao igru ekipe. Ovoga puta pohvalio je sve, pa i stru~ni {tab. - Ovo je pobeda Sa{e Stanojevi}a. Posle poraza u Evropi znao je da motivi{e ekipu i odvede je do velike pobede. Sjajnom taktikom snagu igra~a je pametno dozirao i nadmudrio kolegu Kristi}a – rekao je Na|.

ba{ kako treba. To je vrlo va`no zbog paklenog ritma u kojem nastupamo. Pobedili smo i jo{ motivisaniji ulazimo u naredne duele – rekao je Krstaji}. Za trijumf su zaslu`ni i sjajni vezisti. Milan Smiqani} i Radosav Petrovi} pokupili su dosta lopti od Zvezda{a i wihovu agoniju ~inili sve dubqom. Bili su neprelazni za kolege iz suprotnog tabora.

- Jednostavno, boqi smo – prokomentarisao je Smiqani}. – Dobili smo na iskustvo, {to smo i pri`eqkivali. Umorni smo, sputani i minulim nefudbalskim stvarima, ali smo sve prevazi{li i zaslu`eno slavili. Ali, ni{ta jo{ nije gotovo. Ima jo{ dosta da se igra pa i u nastavku moramo biti na nivou. Petrovi} je i na svom petom derbiju zabele`io trijumf. Podatak kojim malo ko mo`e da se ponosi. - Srce je odlu~ilo. Zvezda je bila u prednosti zbog dobrih rezultata i mawe odigranih utakmica, ali smo mi bili uporniji i to nam se i isplatilo. Pokazali smo da smo najja~i kada je najte`e – rekao je Petrovi}. Pobednika je re{io Moreira. - Ponovo dajem gol protiv Zvezde ! Izgleda da mi ba{ le`e. Drago mi je zbog svega jer sam bio ba{ inspirisan posle dugog odsustva sa terena – sa zadovoqstvom je rekao Moreira. I. Lazarevi}

ZVEZDA U DERBIJU ISKAZALA NIZ SLABOSTI

Pali na ispitu Crvena zvezda se u 139. ve~itom derbiju predala, parkti~no, bez pravog otpora. U nevreme je prkinuta duga serija od sedam vezanih pobeda u prvenstvu, izgubqena je liderska pozicija. Najva`niji ispit crveno- beli, pod dirigentskom palicom mladog stru~waka Aleksandra Kristi}a, nisu polo`ili. - Nezadovoqan sam igrom i rezultatom. [okantan start, kiks gol koji smo primili nas je izbaco iz koloseka. Nedostajala nam je agresivnost, morali smo da budemo borbeniji. Nismo prona{li recept za organizovanu zonu rivala na sredini terena, nismo imali re{ewa da ih nadmudrimo. @ao mi je {to nismo obardovali navija~e koji su napravili sjajan ambijent- konstatovao je trener Kristi}. Nakon evropskog debakla na po~etku sezone uspeli su crveno-beli donekle da stabilizuju redove. Mu~ila se ekipa i protiv autsajdera u doma}em dvori{tu, ali uz trijumfe Kristi} je uspevao da podi`e nivo forme. I kada je trebalo iskazati snagu i kvalitet, u sudaru sa kom{ijama, na povr{inu su isplivale sve slabosti i limiti aktuelnog sastava. - Pru`ili smo bledu partiju. Jeste nas presekao brzo primqeni gol, ali to nije nikakav alibi. Jednostavno, nedopustivo je da u derbiju samo jednom {utnemo u okvir gola. Protiv takti~ki i fizi~ki spremnog rivala nismo imali nikakvih ideja u

fazi napada, dok smo u defanzivi, uz zavidnu agresiju, zaustivili atake rivala- analizirao je de{avawa na terenu u derbiju Du{ko To{i}. Bez pravog kreativca, ali i vo|e, uz samo raspolo`enog iskusnog Koromana i Li Adija, koji je ponovo demonstrirao klasu, mo`da Zvezda i nije mogla vi{e od ~asnog poraza. - Dali smo sve od sebe, ali mo`da je ovo na{ trenutni maksimum. Izviwavam se svima, mada u utakmici u kojoj je odlu~io tek jedan pogodak mo`da i nismo previ{e razo~arali. Okre}emo se narednim obavezama. Pored bolnog poraza ima}emo dovoqno motiva za nastavak trke u kojoj je ciq titula- objasnio je To{i}. Tragi~ar utakmice bio je kapiten Slavoqub \or|evi}, koji je kardinalnom gre{kom omogu}io Kleu da asistira Moreiri za pobedni~ki gol. - Svima je te{ko, meni posebno. Gre{ke su sastavni deo igre. Hteo sam da vratim loptu golmanu, ona se ukopala, a takve stvari se de{avaju jednom u milion poku{aja. [teta, jer takti~ki smo ispunili zahteve trenera, nije nam Partizan ~estito zapretio. Pristao bih da mewam jo{ jedan poraz u derbiju za titulu, jer na kraju to je merilo vrednosti- konstatovao je \or|evi}. Posebno su zanimqive impresije reprezentativca Gane Li Adija.

Li Adi u duelu sa Sa{om Ili}em

- Bila je ovo za mene jedna od lak{ih utakmicu u dresu Zvezde. Nisam imao te`ih situacija za re{avawe, nisam ose}ao da nam je gol ugro`en. Presudila je jedna gre{ka, {teta {to nismo postigli gol i obradovali

navija~e. U`ivao sam u atmosferi derbija- poru~io je sjajni Li Adi. Vremena za tugu nema, jer ve} u sredu Zvezdu ~eka me~ u Kupu na Marakani protiv Borca. Z.Rangelov

@ENSKI BOKS: I REPREZENTATIVKE SRBIJE NA EP-u

Debituju Pavlova i Glu{ac @enska bokserska reprezentacija Srbije u~estvuje na Evropskom prvenstvu za omladinke i juniorke u francuskom gradu Kale (25. do 31. oktobar). U~estvuje 145 takmi~arki iz 17 zemaqa.Bi}e ovo prvo u~e{}e na{e `enske reprezentacije na evropskim prvenstvima, a Srbiju }e predstavqati dve takmi~arke. Juniorka Marija Pavlov (15), ~lanica BK [ajka{i iz @a-

bqa, takmi~i}e se u kategoriji do 57 kilograma, a omladinka Sawa Glu{ac (17) iz zrewaninskog Banata, u kategoriji do 75 kilograma. U delegaciji bi}e selektor Stevan ^izmi}, trener Marko Tubi} i vo|a puta Jovan Pani}. - Bilo kakve prognoze su nezahvalne - rekao je pred put Jovan Pani}. - Za razliku od Sawe Glu{ac, Marija Pavlov, iako dve godine mla|a, imala je iskustva na me|unarodnim

turnirima. Zanimqivo je to da je Marija imala sedam zvani~nih me~eva u karijeri i sve ih je re{ila pobedom. Sawa je imala pet me~eva na doma}oj sceni i sve ih je dobila prekidom. Na ovom {ampionatu glavni favoriti za najvi{i plasman su Ruskiwe, Francuskiwe i Ukrajinke, a plasman na{ih devojaka umnogome }e zavisiti od `reba- naglasio je Pani}. J. Gali}


SPORT

c m y

DNEVNIK

ponedeqak25.oktobar2010.

DOBRA PREDSTAVA U NOVOM SADU ZAVR[ENA BEZ GOLOVA

JELEN SUPERLIGA – 9. KOLO

Sagoreli u prevelikoj `eqi za pobedom

NOVI SAD: Vojvodina - OFK Beograd SUBOTICA: Spartak Zlatibor voda - Rad BEOGRAD: Crvena zvezda - Partizan ^A^AK: Borac - In|ija SMEDEREVO: Smederevo - Hajduk JAGODINA: Jagodina - Sloboda SP BEOGRAD: BSK - Metalac IVAWICA: Habitfarm Javor - ^ukari~ki Stankom

Vojvodina – OFK Beograd 0:0

NOVI SAD: Stadion “Kara|or|e”, gledalaca 3.000. Sudija: Gruji} (Ni{). @uti kartoni: Mojsov, Trajkovi}, Tumbasevi}, Nestorovi}, Stevanovi} (Vojvodina), Plani}, Kecojevi}, Popovi}, Sin|i} i @eravica (OFK Beograd). VOJVODINA: Brki} 7, Medojevi} 6, Mojsov 6, Trajkovi} 7, Tumbasevi} 6, \urovski 5 (Bilbija 6), Lazeti} 6 (Stevanovi} -), Abubakar 7, Mereba{vili 6, Vuli}evi} 7, Nestorovi} 6. OFK BEOGRAD: [aranov 7, Plani} 6 (Petkovi} -), Milenovi} 6, Kecojevi} 7, Popovi} 6, Markovi} 6, Sin|i} 6, Radivojevi} 6 (Krsti} 6), @eravica 6, Trivunovi} 7, Mili} 7. Fudbaleri Vojvodine sagoreli su u prevelikoj `eqi da se pobedom nad OFK Beogradom primaknu na bod beogradskim ve~itim rivalima. Romanti~ari su u Novom Sadu izborili remi, ukupno gledaju}i – zaslu`eno, mada je jasno da su im na tome svesrdno pomogli brzopleti napada~i doma}ih, nepreciznost \urovskog s bele ta~ke i sre}a. Utakmicu na “Kara|or|u” obele`ilo je ~ak deset `utih kartona: po pet na obe strane, 16 kornera, od kojih je doma}in izveo ~ak 14 (!), ali i nijedan gol, uprkos solidnoj igri i prili~nom broju stvorenih {ansi. Posle nerealizovanog jedanaesterca \urovskog u 4. mi-

0:0 1:2 (1:1) 0:1 (0:1) 0:0 1:1 (0:0) 0:1 (0:0) 1:0 (1:0) 2:0 (0:0)

1. Partizan 9 7 1 1 17:6 22 2. Crvena zvezda 9 7 1 1 13:3 22 3. Rad 9 6 2 1 13:5 20 4. Vojvodina 9 5 4 0 10:1 19 5. OFK Beograd 9 4 2 3 8:7 14 6. Sloboda PS 9 3 5 1 6:6 14 7. Spartak ZV 9 3 4 2 8:7 13 8.Smederevo 9 2 5 2 10:8 11 9 Jagodina 9 3 2 4 6:8 11 10. Borac 9 2 5 2 6:8 11 11. BSK Bor~a 9 2 4 3 5:9 10 12. In|ija 9 2 3 4 8:9 9 13. Javor 9 1 5 3 4:6 8 14. Hajduk 9 0 2 7 5:14 2 15. Metalac 9 0 2 7 2:12 2 16. ^ukari~ki 9 0 2 7 1:15 2 U slede}em kolu (30/31. oktobra) sastaju se - IN\IJA: In|ija ^ukari~ki Stankom, KULA: Hajduk - Crvena zvezda, BEOGRAD: Rad - Vojvodina, ^A^AK: Borac - Spartak ZV, KRAGUJEVAC: Metalac - Habitfarm Javor, BEOGRAD: OFK Beograd - Jagodina, U@ICE: Sloboda - BSK Bor~a, BEOGRAD: Partizan - Jagodina.

Penal: Kecojevi} je u 3. minutu oborio Abubakara

nutu ({utirao poluvisoko u golmanov levi ugao i proma{io), a po{to je prethodno oboren Abubakar, kao da se nesigurnost uvukla u redove doma}ih. OFK Beograd bio je smireniji i konkretniji. Kontrolisao je igru do odlaska na odmor, a u nekoliko navrata i

Foto: F. Baki}

opasno pripretio Brki}u. U~inio je to Mili} u 7, 22, 33. i 39. minutu, ali je dva puta Brki} bio na mestu, dok su u dva navrata lopte zavr{avale preko ili pored gola. U 40. minutu silovito je {utirao Trivunovi}, ali je Brki} bio siguran. U ovom delu me~a,

Suboti~ani bezidejni u zavr{nici ji se sjurio do desne korner linije, poslao povratnu loptu do Dimitirjevi}a koji ju je lako sproveo u mre`u. Samo dva minuta kasnije videli smo novu {ansu za Rad, ponovo je Andri} prona{ao Luku, a ovaj nije uspeo da dobro zahvati loptu. Tek kada je Miranovi} u igru ubacio Nikoli}a umesto Adamovi}a Spartak je stekao balans na sredini terena. Stvorili su doma}i nekoliko poluprilika da bi u 41. minutu Miri} izjedna~io -1:1. Mogli su gosti da ponovo povedu u drugom minutu nadoknade prvog poluvremena, kada je Ran|elovi} prebacio gol. Spartak je dobro po~eo drugo poluvreme. Doma}i su imali apsolutnu inicijativu, ali nisu uspeli da je pretvore u gol. Prvo je {ansu imao Ubiparip, a potom je dva puta u prilici bio Miri}, no mre`e su ostale mirne. U 53. mkinutu Spartak je ponovo pretio, ovoga puta preko Ubiparipa kome je falilo malo sre}e da uputi boqi {ut ka golu gostiju. Gosti su pripretili u 55. minutu, a mogli su doma}i do gola i u 70. minutu. Miri} je {utirao pravo u Borjana, a samo minut kasnije, posle idealne lopte Torbice, poku{aj glavom Ubiparipa zaustavio je Borjan. Golman Rada se jo{ jednom iskazao u 73. minutu, kada je Torbica {utira sna`no i precizno, pod samu pre~ku, a Borjan uz maksimalne napore sa~uvao svoj gol. U momentu kada se ve} ~ekao kraj me~a rezervisti Rada su doneli tri boda svojoj ekipi Stanojevi} je asistirao Koji}u koji u 83. minutu doveo svoj tim u vo|stvo. Signalizirali su doma}i fudbaleri ofsajd, me|utim, sudija Dimitrijevi} nije mewao svoju odluku. N. S.

osim penala, Vojvodina je najbli`a bila golu u 12. i 22. minutu. Prvo je Tumbasevi} uputio “bombu”, [aranov je ispustio loptu ali i stigao da bude br`i od \urovskog. U drugoj prilici Mereba{vili se fektno oslobodio ~uvara, {utirao, ali je [aranov ostao

nesavladan skrenuv{i loptu u korner. Publika, izuzev onih stotinak navija~a gostuju}eg tima, zdu{no je bila uz crveno-bele. Stizala je podr{ka tokom celog me~a sa severa, zapada i istoka, doma}i tim ulo`io je puno energije, ali mu se trud nije isplatio. U nastavku me~a bila je to takore}i igra na jedan gol, a {anse su se re|ale kao na traci. Dva puta je u sjajnim prilikama bio rezervista Bilbija, isto se desilo i pokretqivom Abubakaru, ali je neverovatno kako koncentracije nije bilo u samoj zavr-

{nici, pa je lopta zavr{avala pokraj (preko) gola ili je [aranov bio na mestu. Od 65. do 80. minuta gol tima s Karaburme visio je u vazduhu, da bi u jednom trenutku poku{aj Trajkovi}a spre~ila stativa, dok je malo ksnije Kecojevi} sa gol linije izbio loptu posle Bilbijinog udarca iskosa. Na kraju umalo da zbog silnih proma{aja doma}in bude ka`wen, jer je u 85. minutu, posle dobro izvedene kontre i Markovi}evog udarca, lopta za koji centimetar prohujala pored desne stative Brki}evog gola. S. Savi}

PRVA LIGA SRBIJE

Hladan tu{ na Slanoj bari

Spartak Zlatibor voda – Rad 1:2 (1:1) SUBOTICA: Gradski stadion, gledalaca oko 700. Sudija: Dimitrijevi} (Loznica). Strelci: Miri} u 41. minutu za Spartak Zlatibor vodu, a Dimitrijevi} u 13. i Koji} u 83. minutu za Rad. @uti kartoni: ^eng, [arac, Antoni} (Spartak Zlatibor voda), Jovanovi}, Raspopovi}, Lekovi}, Andri}, Borjan (Rad). SPARTAK ZLATIBOR VODA: Aleksi} 6,5, Pu{kari} 7 (87. Avri}), Brati} 6,5, Antoni} 7, [arac 6,5, Miri} 7,5, Simovi} 6,5, Torbica 7, Adamovi} – (22. Nikoli} 6,5), Ubiparip 6,5, Noskovi} 6,5 (61. ^eng) RAD: Borjan 7,5, Todorovski 7, Ran|elovi} 7,5, Dimitrijevi} 7 (76. Milivojevi}), Jovanovi} 6,5, Pajovi} 6,5, Raspopovi} 6 (70. Stanojevi}), Andri} 7, Luka 7,5, Jovan~i} 6,5 (64. Koji}), Lekovi} 6,5. U dobroj fudbalskoj predstavi koju su priredili fudbaleri Spartaka Zlatibor vode i Rada jednostavno se naslu}ivalo da ne}e biti remija. Na `alost doma}ih navija~a, Rad je osvojio bodove, a doma}inu ostaje da `ali {to period dominantne igre nije krunisao golom Doma}i igra~i pripretili su ve} u prvom minutu. Na dvadesetak metara od gola oboren je Ubiparip, slobodan udarac lo{e je izveo Torbica, a lopta zavr{ava preko gola. Bilo je to sve od Spartak Zlatibor vode u tom periodu, jer je ekipa Rada preuzela inicijativu i ofanzivnom igrom iznenadila Miranovi}a, ~ija je ekipa ostala bez kreacije na sredini terena.Mre`a iza Aleksi}a se zatresla u 13. minutu. [arac nije uspeo da glavom izbije loptu, ona je do{la do Luke ko-

17

Proleter – Zemun 1:2 (0:0) NOVI SAD: Stadion Slana bara, gledalaca 500, sudija Manojlovi} (Kwa`evac), strelci: Sekuli} u 69. za Proleter, a Nikoli} u 80. i Vujo{evi} u 90+4. minutu za Zemun. @uti kartoni: Ki{, Damjanovi} (Proleter), Ako, Jovanovi}, Sumunovi} (Zemun). PROLETER: Jeli} 6, Rodi} 7, Jablan 6, Paripovi} 6, @igi} 7, Ki{ 7, ^i~ak 7 (Zuki} 7), Vislavski 7, Damjanovi} 7, Sekuli} 7, Kova~evi} 6 (\ori} -). ZEMUN: Kirovski 7, Radovanovi} 7, Blagojevi} 6, Ako 7, Jovanovi} 7, Sumunovi} 7, Cvetkovi} 7, Dragi{i} 7 (Joki} 7), VuSin|eli} (Ni{) - Srem Big Bul Radni~ki - BASK Mladi Radnik - Be`anija N. Pazar - Radni~ki (Sombor) Kolubara - Napredak Dinamo - Banat Proleter - Zemun Teleoptik - Novi Sad Mladost - Radni~ki 1923

2:0 0:1 2:0 1:0 0:2 0:1 1:2 2:1 1:0

1. BASK 12 2. Banat 12 3. Proleter 12 4. N. Pazar 12 5. Sin|.(Ni{) 12 6. Radn. 1923 11 7. Mladost 12 8. Novi Sad 12 9. M. Radnik 12 10. Radni~ki (S.) 12 11. Zemun 12 12. Napredak 12 13. Teleoptik 11 14. Be`anija 12 15. Big Bul 12 16. Srem 12 17. Dinamo 12 18. Kolubara (-3) 12

26 23 22 22 20 19 19 18 18 17 14 14 13 12 11 10 5 2

8 6 6 6 6 5 5 5 5 4 3 4 3 3 3 1 1 0

2 5 4 4 2 4 4 3 3 5 5 2 4 3 2 7 2 5

1 2 2 4 2 3 4 4 3 4 6 4 6 7 4 9 7

20:7 12:7 20:11 14:9 13:9 16:11 13:8 18:15 14:13 10:9 10:10 12:16 12:16 8:11 11:15 9:12 3:24 6:18

Parovi 13. kola: Radni~ki (Sombor) - Kolubara, Be`anija - Mladost, BASK - Mladi Radnik, Novi Sad - Big Bul Radni~ki, Zemun - Teleoptik, Banat - Sin|eli} (Ni{), Napredak - Dinamo, Radni~ki 1923 - Novi Pazar, Srem - Proleter.

Trenutak iz duela Proleter – Zemun

jo{evi} 7, Nikoli} 7 (Vukobrat -), Hamzi} 7 (Te{i} -). Fudbaleri Zemuna su u nadoknadi vremena stigli do pobede na Slanoj bari. Ni{ta nije nagove{tavalo ovakvom epilogu, jer su doma}i od prvog trenutka krenuli u nameri da postignu gol. Nai{li su na odli~no organizovan sastav gostiju, predvo|en opasnim Nikolom Vujo{evi}em. Sve akcije doma}ih zavr{avali su se pred kaznenim prostorom, a prvo uzbu|ewe dogodilo se u fini{u prvog dela: Damjanovi} je uposlio povratnom loptom Kova~evi}a, ali je napada~ doma}ih pod blokom {utirao kraj gola.

U nastavku ulazak Zorana Zuki}a doneo je puno `ivosti u redove doma}ih, re|ale su se akcije pred golom gostiju uz udarce Jablana i Kova~evi}a koje je spretno otklonio golman Kirovski, a onda je stiglo vo|stvo crveno-belih. Po ko zna koji put duel sa protivni~kim igra~em izdr`ao je Damjanovi}, spustio je loptu do Zuki}a, ovaj je prona{ao Sekuli}a koji utr~ava u kazneni prostor i preciznim udarcem poga|a sami ugao nemo}nog Kirovskog. Krenuli su jo{ `e{}i ataci prema golu Zemunaca koji nisu dali rezultata, a onda hladan tu{ deset minuta pre kraja: Jovanovi} je u

Foto: A. Erski

srcu {esnaesterca u glavu pogodio Nikoli}a i lopta se na{la na pravom mestu. Kad se o~ekivao kraj utakmice koncentracija odbrane Proletera je popustila, Cvetkovi} je pro{ao po desnoj strani, uputio duga~ku loptu na suprotnu stativu gde je kapiten Vujo{evi} krajwim naporom udario glavom, a na nesre}u doma}ih na samoj gol liniji lopta poga|a Paripovi}a i zavr{ava u mre`i. Vremena za promenu rezultata vi{e nije bilo, pa su se na kraju radovali Zemunci, mada je po prikazanom najrealniji rezultat bi bio podela bodova. M. Popovi}


18

SPORT

ponedeqak25.oktobar2010.

MU[KA SUPERLIGA

EVROPSKO PRVENSTVO U KIK-BOKSU

Vrawe – Jugovi} Unimet 22:23 (9:10)

Zlato za Milo{a Ani}a

Ka}anima bodovi u Vrawu VRAWE: Sportska hala, gledalaca: 1.000, sudije: Lazi} (K. Mitrovica) i Arsenijevi} (Ni{). Sedmerci: Vrawe 2 (1), Jugovi} Unimet 4 (4). Iskqu~ewa: Vrawe 12, Jugovi} Unimet 16 minuta. VRAWE: Kuki} (10 odbrana, sedmerac), Stamenkovi}, Gaji} 1, Pavlovi} 1, Xonov, Gavrilovi} 3, Cvetkovi} 5 (1), Mraki} 4, Vujovi} 2, Kali} 2, Vojinovi} 1, Tasi} 2, Arsi} (5 odbrana), Jolovi} 2. JUGOVI] UNIMET: Kukobat (12 odbrana, sedmerac), Lali} 10 (1), [ipka 1, Kankara{ 3, Radakovi} 5 (2), Vu~i}evi} 2, Travar 1, Vukovqak, Krsman~i}, Perovi} (4 odbrane), Jo{i}, Crnoglavac, Pap 1, Ili}. Vrawanci su do`iveli jo{ jedan poraz pred svojim navija~ima. Posle Zvezde boqi od wih bili su i mladi igra~i Jugovi} Unimeta iz Ka}a. Obistinile su se prognoze beka doma}ih Vitomira Kali}a da je to mlad i per-

spektivan sastav sa agresivnom odbranom 3–2–1 i varijantom 5–1. Igraju}i tako Ka}ani su prakti~no vodili sve do 35. minuta kada su doma}i prvi put izjedna~ili na 12:12. Pet minuta kasnije bilo je 14:14, da bi doma}ini stekli blagu prednost od dva gola. Jugovi} je uspeo da izjedna~i u 46. minutu na 18:18, da bi posledwe izjedna~ewe stiglo od strane doma}ih u 50. minutu 20:20. Taj rezultat se nije pomerao punih {est minuta. Igraju}i jo{ agresivnije u odbrani Ka}ani su uspeli da stvore minimalnu prednost i da je ve{to sa~uvaju - 22:23. Svih 60 minuta igra je bila krajwe `estoka. Jaka odbrana gostiju doprinela je da wihovi igra~i do`ive mnogo iskqu~ewa u odnosu na doma}e, ipak, presudila je brzina koju poseduju Ka}ani i nije bez razloga to tim koji u svojim redovima ima ~etiri kadetska, dva juniorska reprezentativca i dva predstavnika na{e „B“ selekcije. D. S.

Crno-beli rutinski Partizan DO – Vojvodina @elezni~ar31:24 (13:10) BEOGRAD: Dvorana Bawica. Gledalaca: 250. Sudije: Kosanovi} i Nikoli} (Pan~evo). Sedmerci: Partizan 1 (1), Vojvodina 4 (2). Iskqu~ewa: Partizan 8, Vojvodina 6 minuta. PARTIZAN: Qubenovi}, Golubovi} 1, Poti} 1, B. Radanovi} 4, Dimitrijevi} 1, Maksi} 3 (1), Marinkovi} 1, Mili} (17 odbrana, 1 sedmerac), S. Radanovi} 5, D`ami} (2 odbrane, 1 sedmerac), Pilipovi} 4, Ili} 3, Kostadinovi} 6, Marijanac 2. VOJVODINA @ELEZNI^AR: Jovanovi} 2 (2), M. Radi{i} 4, Bari{i} 6, Imbrowev, S. Abaxi}, Suxum 1, Kne`evi} 1, V. Abaxi} (9 odbrana), ^upkovi} 3, B. Radi{i} 2, Kostelac, St. Dimitri}, Hoxi} 2, Mandi} 3. Do pred odmor mu~ili su Novosa|ani Partizan, ali onda je proradilo najja~e oru`je crno-belih - kontra. Solidan vi{ak ve} stvoren do odmora uve}an u nastavku (15:10). Gosti su tada postali bezvoqni. ^inilo se, samo su odra|ivali posao. S. S. NLB LIGA (M) Budu}nost - Radni~ki Igokea - Crvena zvezda Zadar - Nimburk Krka - Zagreb Hemofarm - [iroki Partizan - Cedevita Cibona - Olimpija 1. Budu}nost 2. Nimburk 3. Hemofarm 4. Zagreb 5. Olimpija 6. Cedevita 7. Krka 8. Zadar 9. Igokea 10. [iroki 11. Radni~ki 12. Partizan 13. Cibona 14. C. zvezda

4 4 4 4 3 3 4 4 4 4 4 3 3 4

3 3 3 3 3 3 2 1 1 1 1 1 1 0

1 1 1 1 0 0 2 3 3 3 3 2 2 4

95:61 77:59 73:60 65:63 92:82 (sino}) (sino}) 339:302 311:293 332:315 289:274 193:179 221:211 273:266 268:267 266:269 302:326 304:347 234:231 231:228 290:345

7 7 7 7 6 6 6 5 5 5 5 4 4 4

PRVA LIGA (@) Loznica - Spartak Radni~ki - Kovin Crvena zvezda - Student Hemofarm Proleter - ^elarevo 1. Kovin 2. Student 3. Spartak 4 Hemofarm 5. Loznica 6. C. zvezda 7. Proleter 8. Radni~ki 9. ^elarevo

3 3 3 2 3 1 2 2 1

3 2 2 2 0 1 0 0 0

0 1 1 0 3 0 2 2 1

57:69 67:76 81:54 slobodan (sino}) 238:210 199:196 180:190 165:105 169:207 81:54 127:146 136:160 55:82

6 5 5 4 3 2 2 2 1

JADRANSKA LIGA (@) Vojvodina NIS - [ibenik 55:60 Radivoj Kora} - Vo`dovac 75:76 ^elik - Partizan 72:80 Medve{~ak - Maribor 7 6:63 Lupa Zagreb - Gospi} (sino}) Jedinstvo - Ceqe (sino}) 1. Partizan 4 4 0 342:304 8 2. [ibenik 4 4 0 294:263 8 3. Ceqe 3 3 0 239:190 6 4. Gospi} 3 2 1 301:236 5 5. R. Kora} 4 2 2 319:273 6 6. Vojvodina 4 1 3 238:273 5 7. ^elik 4 1 3 273:315 5 8. Maribor 4 1 3 287:337 5 9. Medve{~ak 4 1 3 271:340 5 10. Vo`dovac 4 2 2 273:273 6 11. Jedinstvo 3 1 2 187:190 4 12. Lupa 3 0 3 189:219 3 PRVA LIGA (M) Proleter Naftagas - Napredak 87:81 Vojvod. Srbijagas - OKK Beog. 50:76 FMP - Metalac 100:75 Borac - Superfund 77:68 Sloga - Tami{ 63:70 Crnokosa - Novi Sad 90:93 Mega Vizura - Sloboda (sino}) 1. FMP 3 3 0 269:193 6 2. OKK Beog. 3 2 1 235:204 5 3. Prol. Naft. 3 2 1 265:252 5 4. Napredak 3 2 1 233:223 5 5. Sloga 3 2 1 236:232 5 6. Borac 3 2 1 203:205 5 7. Tami{ 3 2 1 181:190 5 8. Novi Sad 3 1 2 250:259 4 9. Crnokosa 3 1 2 242:256 4 10. Metalac 3 1 2 234:262 4 11. Vojvodina 3 1 2 191:220 4 12. Mega Vizura 2 1 1 162:159 3 13. Superfund 3 0 3 225:257 3 14. Sloboda 2 0 2 155:171 2

ODBOJKA[KI SEMAFOR Prva mu{ka liga

Mu{ka superliga Jedinstvo (SP) - Ribnica Smederevo - Radni~ki (K) NIS Vojvodina - @elezni~ar Spartak (Q) - M. radnik

2:3 0:3 3:1 3:2

@enska superliga Kolubara - TENT Vizura - C. zvezda Radni~ki - Jedinstvo (U) Klek - NIS Spartak Po{tar - Dinamo (P)

DNEVNIK

1:3 0:3 3:0 0:3 0:3

Novi Sad DDOR - Jagodina Mladost - Klek Borac - Ni{ VGSK - Bavani{te Crnokosa - Obili} Spartak (S) - Putevi (I)

3:0 0:3 1:3 3:1 0:3 3:2

Prva `enska liga Jedinstvo (SP) - Novi Sad Varadin BMG - Vojvodina Vizura SN - [umadija Radni~ki - Spartak (Q) Sme~ 5 - Lazarevac

3:1 0:3 3:0 3:0 3:0

e-mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

Vrawe - Jugovi} Unimet 22:23 Partizan - Vojvodina 31:24 Naisus - Crvenka 21:17 Priboj - Dinamo 31:28 Radni~ki - Kolubara 20:23 PKB - Metaloplastika 27:27 Crvena zvezda - Smederevo 35:25 Po`arevac - Planinka (sino}) 1. C. zvezda 6 6 0 0 203:150 12 2. Radni~ki 6 5 0 1 158:140 10 3. Kolubara 6 5 0 1 162:151 10 4. PKB 6 4 1 1 177:156 9 5. Partizan 5 4 0 1 158:121 8 6. Metalopl. 5 3 1 1 134:124 7 7. Jugovi} 6 3 0 3 143:147 6 8. Planinka 5 2 1 2 136:140 5 9. Vojvodina 6 2 1 3 166:176 5 10. Naisus 6 2 0 4 157:163 4 11. Vrawe 6 2 0 4 145:156 4 12. Priboj 6 2 0 4 169:187 4 13. Crvenka 6 2 0 4 143:174 4 14. Po`arev. 5 1 0 4 122:129 2 15. Dinamo 6 1 0 5 159:184 2 16. Smederevo6 0 0 6 137:171 0 U slede}em kolu (30/31. oktobra) sastaju se: Vojvodina @elezni~ar - Po`arevac, Jugovi} Unimet - Priboj, Crvenka - Vrawe, Smederevo - Partizan, Planinka PV - PKB, Metaloplastika - Radni~ki, Dinamo - Crvena zvezda, Kolubara - Naisus.

SUPERLIGA (@) Jagodina - Vrwa~ka Bawa 37:22 Medicinar - Kw. Milo{ 25:33 JP Radni~ki - Maks Sport 27:26 Zaje~ar - Crvena zvezda 38:24 Cepelin - Ba~ka Palanka 24:30 ^a~ak - Naisa (3. novembra) PRVA LIGA (M) Vrbas Karneks - Zaje~ar Zlatar - Crvena zvezda Mokra Gora - N. Pazar Obili} - Rudar

21:30 33:29 25:28 27:30

PRVA LIGA (@) Metalac AD - Naisa 2 R. Lepenica - Napredak Proleter - ORK Beograd Radn. Resavac - Kikinda Pirot - @elezni~ar

40:35 24:19 31:26 32:20 15:30

Pliva~ umro posle trke ^lan pliva~ke reprezentacije SAD Fren Kripen umro je posle trke u Ujediwenim Arapskim Emiratima. Kripen je imao 26 godina i u~estvovao je u trci na deset kilometara koju nije zavr{io, a dva sata kasnije organizatori Svetskog kupa prona{li su ga mrtvog. Lokalni mediji navode da je problem bio u previsokoj temperaturi vode u bazenu, jer je jo{ nekim takmi~arima zbog iscrpqenosti posle trke ukazana lekarska pomo}. Pliva~ki savez SAD saop{tio je da je duboko potresen ovom tragedijom. Zvani~nici pliva~ke federacije Ujediwenih Arapskih Emirata odlu~ili su da odustanu od organizacije predstoje}e trke zbog smrti Amerikanca Frana Kripena. Trka FINA na 15 kilometara trebalo je da bude odr`ana 27. oktobra.

Suboti~ani ekspresno Spartak – Potisje 7:0 SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca: oko 150. Sudije: Nenadi} i Ludo{ki Rezultati:55 kg: Futo 1:0 (bez borbe), 60 kg: M. [tefanek – Gazdag 1:0 (tu{), 66 kg: D. [tefanek – Ki{ 1:0 (predaja u 1. rundi), 74 kg: Bala` – Lerinc 1:0 (na poene), 84 kg: Lipaji} – Molnar 1:0 (na poene), 96 kg: Bosni} – [uqok 1:0 (na poene), 120 kg: Frawkovi} – Farago 1:0 (predaja). Rva~ki derbi u potpunosti je pripao suboti~kom Spartaku koji je za mawe od pola sata stigao do maksimalne pobede nad Potisjem iz Kawi`e. Kada se podvu~e crta, mo`e se re}i da nije bilo mnogo toga da se vidi. Futo nije imao protinvika, a Davoru [tefaneku i Dejanu Frawkovi}u protivnici su predali me~eve bez borbe. Kada se doda efektna pobeda Maria [tefaneka tu{em, onda je jasno da je Spartak pobedu lako obezbedio. N. S.

Reprezentativci SrAzerbejxanca, Belorusa i Italibije u kik boksu osvojijana, u do kraja neizvesnom fili su ukupno devet menalnom me~u slavio je Francuz, daqa tokom prvog dela odlukom sudija 2:1, pa je @ivkoEvropskog prvenstva u Bakuu. vi}u pripalo srebro. Uro{ BoMilo{ Ani} je osvojio zlato, gojevi} je u K-1 stilu do 81kg u Stevan @ivkovi} i Uro{ Bogojevi} srebra i jo{ {est reprezentativaca je osvojilo bronze u disciplinama lou kik i K-1 stil. Jedino zlato Srbiji doneo je Milo{ Ani} (lou kik do 60 kg). U finalu je rezultatom 2:1 pobedio reprezentativca Azerbejxana Eduarda Mamadova i na taj na~in osvojio evropsko zlato, medaqu koja mu je nedostajala u bogatoj riznici. - Rekao sam pre polaska u Baku da idem po zlato. Evropsko najsjajnije odli~je je ono {to me je motivisalo posledwih godina i jedino {to mi je nedostajalo me|u medaqama, trofejima. Krenuo sam od ~etvrtfinala, pobedio najpre Makedonca Sabatkovskog, potom Tur~ina Incija, da bih u finalu slavio, ovoga puta protiv doma}eg takmi~ara. Drago mi je {to sam u AzerMilo{ Ani} bejxanu uspeo da ispunim, najpre svoja, a potom i o~ekivawa me~u za zlato za rivala imao i nadawa onih koji su uvek uz meUkrajinca Dmitrija Kirbana. ne. Presre}an sam zbog zlata - rePosle Azerbejd`anca, Poqaka, kao je Ani}. Rusa i pobeda jednoglasnom odluStevan @ivkovi} (lou kik do kom sudija 3:0, u me~u za najsjajni75kg) u finalu se borio protiv je odli~je mladi Novosa|anin je Francuza Sambe Bosara. Posle odradio dobro, ali je iskusni @ivkovi}evih pobeda protiv Ukrajinac, ipak, slavio 3:0.

Uz zlato Ani}a (lou kik do 60kg), srebra @ivkovi}a (lou kik do 75kg) i Bogojevi}a (lou kik do 81kg), srpski borci su osvojili jo{ {est bronzanih medaqa. One su pripale: Bobanu

Marinkovi}u (lou kik do 57kg), Petru @ivkovi}u (lou kik do 67kg), Jovanu Kalu|erovi}u (lou kik do 91kg), Aleksandru Gogi}u (K-1 stil do 60kg), Sretenu Mileti}u (K-1 stil do 63,5kg) i Bratislavu Ili}u(K-1 stil do 86kg).

MITING U RIJECI

Srebro Ivanu Len|eru Srpski pliva~ Ivan Len|er osvojio je srebrnu medaqu na mitingu u Rijeci. On je u disciplini 50 metara slobodno ostvario vreme 24,26 sekundi i do{ao do srebrne medaqe sa 20 stotinki zaostatka za doma}im pliva~em Mariom Todorovi}em. Len|er se oprobao i u kvalifikacijama na 200 metara delfin, a ostvario je vreme 2:03,43 minuta. To je bilo dovoqno za drugo vreme u preliminarnoj

Ivan Len|er

rundi, ali je srpski pliva~ odlu~io da odustane od takmi~ewa u finalu. Pored Len|era, u Rijeci se takmi~e i ^aba Sila|i i Nikola Trajkovi}. Sila|i je u trci na 50 metara prsno osvojio tre}e mesto. Deonicu je isplivao za 27,98 sekundi, a ispred wega su se plasirali Slovenci Emir Tahirovi} (27,27) i Matja` Marki~ (27,78). Nikola Trajkovi} je u istoj trci zauzeo osmo mesto sa vremenom 29,92 sekundi.

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

Prazne mre`e u Narodnoj ba{ti Senta – ^SK Pivara 0:0 SENTA: Gradski stadion u Narodnoj ba{ti, gledalaca 500. Sudijsa. Z. Utje{anovi} (Novi Sad). @uti kartoni: Na|, Popov (Senta), Jevi} i Sladojevi} (^SK Pivara). Crveni karton: Radin u 80. minutu. SENTA: Vukobrat 7, Na| 7 (Farka{ -), Kaka{ 8, Radin 8, Cvetkovi} 7, Besla} 7, Jovi} 8, Popov 8, Stojanov 7 (\eri -), Nikolin 7, Milivojev 7. ^SK PIVARA: Tankosi} 8, Vukanovi} 7 (Jakovlejvi} 6), Jevi} 7 (Guzina -), Pavlovi} 8, Mandi} 7, Moji} 6, Bo{wakovi} 6, Jankov 7 (Ivkovi} 7), Momi} 7, Sladojevi} 7, Jovani} 6. U derbiju Srpske fudbalske lige, u sen}anskoj Narodnoj ba{ti, u ~vrstoj utakmici zatajili su strelci, pa su mre`e ostale netaknute. Sen}ani su imali vi{e

od igre, stvarali vi{e {ansi, ali su se na kraju morali zadovoqiti remijem. U 18.minutu kada se Nikolin na{ao u izglednoj prilici oboren je kaznenom prostoru, me|utim, sudija Utje{anovi} je prek{aj izvukao na liniju {esnaesterca, umesto da poka`e na belu ta~ku. Dva minuta kasnije Kaka{ je pro{ao kroz uspavanu odbranu gostiju i {utirao, ali je golman Tankosi} sigurno intervenisao. Priliku za goste koja se ukazala u 35.minutu nije iskoristio Momi}. U drugom poluvrmeenu Sen}ani su diktirali tempo. U 55.minutu projektil Stojanova zavr{io je iznad pre~ke. U 80.minutu zbog druge opomene u svla~ionicu je morao Radin. Iako sa igra~em mawe u posledwih deset minuta Sen}ani su i daqe napadali, ali nisu uspeli da na|u put do mre`e Tankosi}a. M. Mitrovi}

Sremci zaslu`eno Dolina – Dowi Srem 0:3 (0:1) PADINA: Stadion Doline, gledalaca 400, sudije Martinovi} (Senta), strelci: Jovanovi} u 37. To{i} u 82. Berowa u 89. minutu. @uti kartoni: Ivani{evi}, Tripkovi}, \akovi} (Dolina), ]iri}, Laki}-Pe{i} (Dowi Srem). DOLINA: Trbojevi} 6, Staji}

6 (Ili} -), Medu~i} 6, Kra~unov 7, O`egovi} 6 (Ostoji} 6), Ivani{evi} 6, [alipurovi} 7, Staj~i} 7, \akovi} 7, Tripkovi} 7 (Kova~evi} 6), \okovi} 6. DOWI SREM: Varga 7, To{i} 8 (Gajin -), Markovi} 6, Prqevi} 6, Risti} 7, Radi{i} 7, Mirkovi} 7, [u{war 6 (]iri} 6), Jovanovi}

Senta - ^SK Pivara Dolina - Dowi Srem Solunac - Sloboda Mladost (BJ) - Veternik Kikinda - Radni~ki (NP) Cement - Pali} Tekstilac Ites - Sloga (T) Vr{ac - Mladost (A)

0:0 0:3 3.1 1:1 0:0 1:0 2:1 2:0

1. Radn. (NP) 2. D. Srem 3. ^SK Piv. 4. Dolina 5. Veternik 6. Senta 7. Vr{ac 8. Cement 9. Solunac 10.Tekstilac 11. Mlad. (BJ) 12. Sloga (T) 13. Pali} 14. Kikinda 15. Sloboda 16. Mlad. (A)

24 24 22 21 20 19 17 15 15 15 11 10 10 7 6 2

11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11

7 7 6 7 5 5 4 4 4 4 3 2 2 1 1 0

3 3 4 0 5 4 5 3 3 3 2 4 4 4 3 2

1 1 1 4 1 2 2 4 4 4 6 5 5 6 7 9

21:5 21:9 27:10 14:17 17:12 21:9 12:10 16:12 19:17 11:12 11:21 14:15 14:19 7:22 15:25 8:33

6, (Antunov 6), Berowa 7, Laki}Pe{i} 7. Gosti iz Pe}inaca prikazali su boqu i efikasniju igru i zaslu`eno odneli bodove iz Padine. Doma}i fudbaleri imali su nekoliko prilika, ali su Staj~i} i \akovi} bili neefikasni. U 82. minutu To{i} je iza{ao sam ispred Trbojevi}a i rutinski ga savladao. Gosti su tre}i pogodak postigli u 89. minutu, a strelac je bio Berowa. B. Stojikovski


SPORT

c m y

DNEVNIK

ponedeqak25.oktobar2010.

19

KUP KREMQA U MOSKVI

Troicki car Rusije Srpski teniser Viktor Troicki osvojio je prvu ATP titulu u karijeri, pobediv{i u finalu turnira u Moskvi (Kup Kremqa) Kipranina Markosa Bagdatisa sa 3:6, 6:4, 6:3. Troicki je tako posle Novaka \okovi}a postao prvi Srbin koji je osvojio ATP titulu u singl konkurenciji. U tre}em finalu u karijeri Troicki je kona~no uspeo da podigne pobedonosni pehar. Me~ je trajao sat i 45 minuta. Kiprani-

nu je to bilo deseto finale, u kojima je osvojio ~etiri titule. Srbin je u Moskvi zaradio 181.750 dolara, a Bagdatis 95.200. Troicki je u Moskvi, pre Bagdatisa, pobedio Rusa Dmitrija Tursunova, Francuza @oa Vilfreda Congu, Argentinca Orasija Sebaqosa i Urugvajca Pabla Kuevasa. Trenutno je 43. na ATP listi, ali }e na novoj listi verovatno napredovati deset mesta i presti}i Janka Tipsarevi}a, koji je sada 38, a jo{ }e pasti posle eliminacije

Viktorija Azarenka

Azarenka osvojila trofej Beloruska teniserka Viktorija Azarenka osvojila je Kremq Kup u Moskvi pobedom u finalu nad Ruskiwom Marijom Kirilenko sa 6:3, 6:4. Azarenki je to bila druga titula ove sezone, a do trijumfa je do{la posle sat i 56 minuta borbe. Posle dobijenog prvog seta, Azarenka je dozvolila svojoj rivalki da u drugom povede sa 4:0. Ipak, posle {est uzastopnih osvojenih gemova, Beloruskiwa je do{la do pobede. Azarenka je prethodno plasmanom u ~etvrfinale obezbedila u~e{}e na zavr{nom turniru u Dohi. Prvu titulu u sezoni Azarenka je osvojila u ameri~kom Stanfordu. Za trijumf u Moskvi Beloruskiwi je pripao ~ek na 157.000 dolara.

u prvom kolu turnira u Moskvi. Tako }e Viktor ponovo postati drugi srpski reket. Po~etni udarac u finalu je izdao Viktora u prvom setu, koji je trajao pola sata. Ubacio je samo 48 odsto prvog servisa. Dodu{e, ni 19. igra~ sveta nije bio mnogo boqi u tom segmentu, ali jeste dovoqno da do|e do 6:3. ^etvrti nosilac je iskoristio prvu brejk priliku i poveo 2:0. Troicki je nedugo zatim uzvratio na isti na~in (2:3), ali je protivniku odmah dozvolio da povrati prednost - 4:2. Tako je prelomqen prvi set. Obojica su u nastavku na{telovali ni{anske sprave. To je dovelo do toga da brejk lopti nije bilo sve dok Troicki nije do{ao do set lopte (na 5:4). Ali, tada je Bagdatis odservirao as. Me|utim, Viktor je odigrao agresivno, dobio naredna dva poena i zakqu~io drugi set posle 38 minuta - 6:4. To mu je bio prvi set osvojen u finalima ATP turnira. U fini{u drugog seta Bagdatis se `estoko iznervirao zbog odluke linijskog sudije, de~aka u ~ijem pravcu je ~ak pqunuo (zbog ~ega je opomenut od glavnog sudije). Ipak, uprkos vidnoj nervozi, prvi je imao brejk priliku u odlu~uje}em setu, kod 1:1. Troicki se izvukao sa tri vezana poena, poveo 2:1 i ve} u narednom gemu oduzeo servis protivniku - 3:1. To je bio nagove{taj Viktorovog velikog uspeha, koji je mogao da overi ve} kod 5:2. Tada je Kipranin spasio me~ loptu na svoj servis, ali ve} u slede}em gemu mu nije bilo spasa. - Bilo je te{ko. Markos je sjajno odigrao prvi set, a onda sam ja zaigrao boqe. Izuzetno

RELI U [PANIJI

Leb bez premca

Voza~ Sitroena Sebastijan Leb do{ao je do rekordne, 61. pobede u karijeri na Reliju [panije, pretposledwem takimi~ewu sezone. Leb, koji je jo{ na svom terenu u Francuskoj obezbedio novu, sedmu titulu, je u [paniji trijumfovao

Osvojio prvu ATP titulu: Viktor Troicki

FINALE PAROVA

Janko i Viktor bez pehara Viktor Troicki nije uspeo da osvoji duplu krunu u Moskvi. Nakon trijumfa u finalu singla, Troicki je zajedno sa Jankom Tipsarevi}em pora`en u finalu dubla. Boqi su bili doma}i teniseri Igor Kuwicin i Dmitri Tursunov koji su slavili sa 2:0 (7:6(8), 6:3). Finalni duel u dublu re{en je prakti~no u fini{u prvog seta. Srpski dubl je u taj-brejku sam sre}an {to sam ba{ u Moskvi osvojio prvu tirulu - izjavio je Troicki na ruskom jeziku i obratio se publici:- Hvala

u vremenu 3:32:59.7 sata. Drugo mesto, sa zaostatkom od 35 sekundi, zauzeo je Peter Solberg u privatnom Sitroenu C4, a odli~an rezultat francuskog tima kompletirao je Lebov timski kolega Dani Sordo na tre}oj poziciji. Leb je jo{ u subotu imao dovoqnu prednost da bi u nedequ vozio mirno, a tokom posledweg dana je ostalo da se razre{i borba za drugo mesto izme|u Sordoa i Solberga. Mladi [panac je tokom posledwa ~etiri brzinska ispita bio odli~an, ali mu je na kraju {est sekundi nedostajalo da bi pretekao iskusnog Norve`anina, biv{eg svetskog {ampiona. Ovogodi{wi Svetski reli {ampionat zavr{ava se Relijem Velsa, koji je na progamu od 11. do 14. novembra.

vam svima. Volim ovaj grad. Vidimo se slede}e godine. Bagdatis je pobedio Troickog u jedinom prethodnom me-

|usobnom duelu, u Sidneju ove godine. Srpski igra~ mu se revan{irao kada je bilo najva`nije.

VELIKA NAGRADA KOREJE

Alonsu pehar i vode}a pozicija [panac Fernando Alonso pobednik je prve Velike nagrade Koreje u istoriji {ampionata Formule jedan. Voza~ Ferarija iskoristio je peh dvojca Red Bula, Marka Vebera i Sebastijana Fetela, i domogao se 26. pobede u karijeri, pe-

Rezultati

Rekoreder: Sebastijan Leb

prvo spasao dve set lopte, zatim je propustio jednu, da bi nakon toga Rusi do{li do 10:8 i vo|stva u setovima. Ve} na startu drugog seta Tursunov i Kuwicin napravili su prvi brejk na me~u, Janko i Viktor su odmah uzvratili istom merom, ali su u anstavku me~a izgubili jo{ jedan servis {to je bilo sasvim dovoqno Rusima za pobedu.

1. Alonso ([panija, Ferari) 2:48:20,810, 2. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) +14,999, 3. Masa (Brazil, Ferari) +30,868, 4. [umaher (Nema~ka, Mercedes GP) +39,688, 5. Kubica (Poqska, Reno) +47,734, 6. Liuci (Italija, Fors Indija) +53,571, 7. Barikelo (Brazil, Vilijams) +1:09,257, 8. Kobaja{i (Japan, BMV Zauber) +1:17,889, 9. Hajdfeld (Nema~ka, BMV Zauber) 1:20, 107, 10. Hilkenberg (Nema~ka, Vilijams) +1:20,851, 11. Algersuari ([panija, Toro Roso) +1:24,146, 12. Baton (V. Britanija, Meklaren) +1:29,939, 13. Kovalainen (Finska, Lotus) +1 krug, 14. Sena (Brazil, Hispanija) +2 kruga, 15. Jamamoto (Japan, Hispanija) +2 kruga.

{ampionata u svojim rukama. Veber je vodio u generalnom plasmanu ispred Fetela, koji je imao pol poziciju na trci u Koreji. Uz to Veber je zabele`io drugo startno vreme u Koreji. No, ki{a, klizava staza puna vode i sudbina odlu~ili su da, ni Veber, ni Fetel ne zavr{e trku u Koreji. Australijanac se u 20. krugu izvrteo na stazi, Alonso je uspeo da ga izbegne, ali ne i Rozberg, pa je trka bila gotova za obojicu. Vode}eg Fetela je u 46. krugu obi{ao Alonso, a ovome je ubrzo eksplodirao motor. Pored dvojca iz Red Bula i aktuelni svetski prvak Xenson Baton nije imao sre}e u Koreji.

Zauber) i Niko Hilkenberg (Vilijams). Na ciq nije stiglo devet voza~a. Trku su obele`ili veoma lo{i uslovi na stazi, odlagawe po~etka, start iza sejfti kara, prekid u tre}em krugu, zatim, opet du`e ~ekawe i novi start iza bezbodonosnog vozila sat kasnije od prvobitnog vremena za start. Sejfti kar je i posle poboq{awa stawa morao da izlazi jo{ nekoliko puta na pistu zbog raznih udesa. Pored Vebera i Rozberga udese su imali Bruno Sena i Jarno Truli, i dok se Brazilac vratio Truli je morao da odustane, zatim je Sebastijan Buemi imao kontakt sa Timom

Voza~ Meklarena zavr{io je tek na 12. mestu i definitivno se ispisao iz kruga favorita za osvajawe titule. Najboqi rezultat sezone zabele`io je sedmostruki svetski prvak Mihael [umaher osvajawem ~etvrtog mesta. Bodove u Koreji osvojili su jo{ Robert Kubica (Reno), Vitantoio Liuci (Fors Indija), Rubens Barikelo (Vilijams), Kamui Kobaja{i (BMV Zauber), Nik Hajdfeld (BMV

Glokom, a posle istrage stjuarta [vajcarac je ka`wen pomerawem za pet mesta na startu slede}e trke. I Rus Petrov je trku zavr{io pre kraja, izleteo je sa staze i udario u za{titnu ogradu. U fini{u je i Adrijan Sutil udario Kamui Kobaja{ija. Japanc je nastavio daqe, a Nemac je odustaoi dobi}e kaznu pomerawa pet mesta na startu u Brazilu na slede}oj trci (7. novembar). G. M.

Stigao do vode}e pozicije u generalnom plasmanu: Fernando Alonso

te u ovoj sezoni i tre}e u posledwe ~etiri trke. Pobedom na stazi u Jeongamu, posle pravog trilera, na kojem bi organizatorima trke pozavideo i slavni Alfred Hi~kok, Alonso je izbio na vode}u poziciju u generalnom plasmanu voza~a sa 231 bodom, 11 vi{e od dosada{weg

Voza~i 1. Alonso ([panija, Ferari) 231, 2. Veber (Australija, Red Bul) 220, 3. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 210, 4. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 206, 5. Baton (V. Britanija, Meklaren) 189, 6. Masa (Brazil, Ferari) 143, 7. Kubica (Poqska, Reno) 124, 8. Rozberg (Nema~ka, Mercedes GP) 122, 9. [umaher (Nema~ka, Mercedes GP) 66, 10. Barikelo (Brazil, Vilijams) 47, 11. Sutil (Nema~ka, Fors Indija) 47, 12. Kobaja{i (Japan, BMV Zauber) 31, 13. Liuci (Italija, Fors Indija) 21, 14. Petrov (Rusija, Reno) 19, 15. Hilkenberg (Nema~ka, Vilijams) 18, 16. Buemi ([vajcarska, Toro Roso) 8, 17. De la Rosa ([panija, BMV Zauber) 6, 18. Hajdfeld (Nema~ka, BMV Zauber) 6, 19. Algersuari ([panija, Toro Roso) 3.

lidera Marka Vebera. Drugo mesto u Koreji pripalo je Luisu Hamiltonu iz Meklarena, kojim se Britanac ukqu~io u borbu za titulu. Sada je na tre}em mestu u generalnom plasmanu i s nadom mo`e da ~eka posledwe dve trke koje se voze u Brazilu i Abu Dabiju. Tre}e mesto u Jeongamu zauzeo je Alonsov klupski kolega Felipe Masa. A, samo dan ranije sve je izgledalo potuno druga~ije. Voza~i Red Bula Mark Veber i Sebastijan Fetel dr`ali su konce

Konstruktori 1. Red Bul 426, 2. Meklaren 399, 3. Ferari 374, 4. Mercedes GP 188, 5. Reno 143, 6. Fors Indija 68, 7. Vilijams 65, 8. BMV Zauber 43, 9. Toro Roso 11.


20

ponedeqak25.oktobar2010.

SPORT

DNEVNIK

UNAPREDIMO SPORT U VOJVODINI

Pod skutima Sekretarijata vi{e od 150.000 sportista Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu osnovan je 2002. godine ~ije su nadle`nosti regulisane novim Statutom AP Vojvodine, a pre toga Omnibus zakonom. Osnovne nadle`nosti ovog Sekretarijata su da utvrdi interese gra|ana u oblasti sporta na teritoriji APV i da obezbedi sredstva za realizaciju wihovih programa. - Na{a nadle`nost je i da vodimo evidenciju u oblasti sporta. Zato smo napravili sistem elektronske baze podataka granskih saveza i klubova - ka`e dr Milorad Dokmanac, savetnik za oblast vrhunskog i kvalitetnog sporta u Sekretarijatu za sport i omladinu. Koncipiran je i buxet Sekretarijata iz koga se finansiraju sport i omladina. - Na prvom mestu su nam pokrajinski granski savezi i wihove redovne aktivnosti. To se radi na osnovu {est programa: edukativni, razvojni i takmi~arski, kampovi i pripreme, oprema i rekviziti i tehni~ko funkcionisawe saveza. Naravno, savezi imaju obavezu da osim ovih buxetskih obezbede i dodatne izvore finansirawa, jer sredstva Sekretarijata nisu dovoqna da se realizuju svi pro-

{kolskog sporta i dodela nagrada: „Jovan Miki} Spartak“, „Vihor“( dodequje Vlada AP Vojvodine u saradwi sa Sekretarijatom za sport i omladinu), kao i nagrade osvaja~ima evropskih i svetskih medaqa sportistima iz Vojvodine. Finansiramo i Sportski savez Vojvodine, a zna~ajna stavka je transfer

ji je ove godine iznosio 80 miliona dinara, 48 miliona je prosle|eno pokrajinskim granskim savezima i Sportskom savezu Vojvodine, a za sektor omladine je izdvojeno ~etiri miliona. - Pored redovnih sredstava pokrajinskim granskim savezima, finansiraju se i manifestacije koje su od zna~aja za AP

Ku}a vojvo|anskog sporta Ve}ina granskih saveza nalazi se u Novom Sadu u Masarikovoj ulici broj 25. Zgrada je vlasni{tvo Sportskog saveza Vojvodine i Sportske asocijacije Novog Sada. - U toj zgradi rade SSV, SANS, granski savezi i Pokrajinski zavod za sport, pa se slobodno mo`e re}i da je zgrada u Masarikovoj 25 vojvo|anska ku}a sporta. Iako jo{ uvek imamo dosta problema, naro~ito oko sanacije ravnog krova i investicija za odr`avawe zgrade, sada su uslovi za rad dobri. Sekretarijat je u posledwe tri godine ulo`io zna~ajna sredstva kako bi se poboq{ali uslovi. Uspeli smo zajedno sa Sportskim savezom Vojvodine i da re{imo zaostala dugovawa od pre 15, 20 godina - ka`e dr Milorad Dokmanac. sredstava lokalnim samoupravama za sanaciju i adaptaciju sportskih objekata. Zatim, finansiramo i odre|ene projekte koje sprovodi Sekretarijat, Sportski savez Vojvodine, sportski savezi ili klubovi u Vojvodini. To su akcije tipa „Budi fer“, „@ene u sportu“,

Vojvodinu i za to se izdvaja jo{ 10 miliona dinara. Za ta sredstva, osim saveza, konkuri{u i klubovi. Najve}i teret organizacije sportskih manifestacija podnose lokalne samouprave, ali ono {to je od interesa za Pokrajinu u zna~ajnoj meri poma`e Sekretarijat.

U~esnici akcije „Budi fer“

- Jedan od najve}ih razloga za postojawe Sportskog saveza Vojvodine je organizovawe granskih saveza u jednu asocijaciju. Sportski savez, koji se ranije zvao Savez organizacija za fizi~ku kulturu, postoji ve} 60 godina. Trenutno ima udru`enih 50 pokrajinskih granskih saveza, kao i 29 op{tinskih i gradskih sport-

Inspekcijski nadzor Jedan od bitnih segmenata u radu Sekretarijata za sport i omladinu je i inspekcijski nadzor nad radom sportskih saveza i klubova. - Upravo smo ovih dana najavili pokrajinskim granskim savezima da }e tokom decembra meseca biti izvr{en inspekcijski nadzor, kako bismo utvrdili da li imaju a`uriranu svu dokumentaciju u arhivama. Posledwa inspekcija je bila pre dve godine i pokazala je dosta nedostataka, koje su savezi zatim morali da poprave. Sada }emo videti koliko su bili a`urni u radu, a sve to ~inimo kako bi se {to vi{e poboq{ao rad saveza - naglasio je Dokmanac.

finansirawa, ponovo je do{lo Procena je Sekretarijata, kado revitalizacije saveza. ko ka`e dr Milorad Dokmanac, - U prvih nekoliko godina bilo da pored 50 granskih saveza poje velikih problema u funkcionistoje jo{ klubovi u moto sportu, sawu, finansirawu i pravdawu automobilizmu, ameri~kom fudbalu, ragbiju, aikidu, kendu, gou, bilijaru, rolerima, te dva sport ponikla u Vojvodini jaxentu i banatskim {orama. - Imamo preko 60 sportskih grana sa vi{e od 3.000 klubova i oko 10.000 ekipa koje se nalaze u nekom od sistema takmi~ewa. To je oko 150.000 aktivnih sportista i oko 30.000 sportskih radnika. Te impozantne brojke govore da je sport izuzetno zna~ajna aktivnost u Vojvodini. Zbog toga je do{lo do organizovawa granskih saveza i Sportskog saveza Vojvodine. Zatim, veliki granski savezi, kao {to su fudbal, ko{arka, rukomet i odbojka, koji okupqaju i najve}i broj klubova, su organizovani i po okru`nim i me|uokru`nim savezima. To je ura|eno kako bi najve}i save- Dr Milorad Dokmanac zi boqe funkcionisali, jer fudbalskih klubova na teritorisredstava, ali smo u posledwe dve, ji Vojvodine ima preko 450 i daletri godine to gotovo re{ili, pa ko su najmasovniji sport. Iz toga tako mogu da ka`em da sada, geneproizilazi i da su oni najzaturalno, savezi dobro funkcionipqeniji i finansijski u lokal{u. Imamo problema sa nekoliko nim sredinama. saveza, koji vi{e postoje na papi-

Obu~avawe kadrova za poboq{awe informisanosti

grami. Sekretarijat finansira i projekte saveza, te zna~ajne jubileje saveza i klubova. U okviru na{ih programa je i saradwa sa Olimpijskim komitetom Srbije, a ogleda se u okviru pra}ewa olimpijskih kandidata iz Vojvodine. Tu je i finansirawe

„Unapredimo sport u Vojvodini“, sportske igre na pesku... Jedan deo sredstava odlazi i u Pokrajinski zavod za sport, a u~estvujemo i u sufinansirawu organizacije velikih me|unarodnih takmi~ewa u Vojvodini. Iz buxeta Sekretarijata, ko-

Profesionalizacija kadrova Veliki problem predstavqa to {to u je samo polovina profesionalno zaposlenih radnika u 50 granskih saveza, dok drugu polovinu ~ine honorarni saradnici i volonteri. - Ose}a se zna~ajna razlika u funkcionisawu saveza gde postoji profesionalni kadar i izme|u onih gde ne postoji. Naravno, tamo gde su qudi pla}eni posao se kvalitetno obavqa, dok sa druge strane upravo je neaktivnost pojedinih saveza posledica nepostojawa stru~nog kadra. To se najboqe vidi u praksi, jer kada nemate obu~en kadar onda ni posao nije dobro ura|en. Postojali su zna~ajni problemi oko pravdawa buxetskih sredstava, ~ija je kontrola znatno poo{trena posledwih godina. To zna~i da savezi koji na adekvatan na~in ne opravdaju buxetska sredstva ne mogu da na wih ra~unaju za naredni period. Zbog toga se stalno trudmo da profesionalizujemo kadar koji radi u granskim savezima, kako bismo ove probleme sveli na minimum i mogu da ka`em da u tome uspevamo u velikoj meri. Preko granskih saveza insistiramo i na stru~nom kadru u klubovima. Trudimo se koliko je to god mogu}e da se ispo{tuju zakonski normativi po kojima u klubovima mogu da rade samo edukovana i osposobqena lica. Zbog toga preko granskih saveza i Pokrajinskog zavoda za sport uti~mo da se izvr{i osposobqavawe kadrova u klubovima - isti~e Dokmanac.

Finansirawe granskih saveza u toku godine vr{i se na osnovu dva dokumenta, a to su Pravilnik o kriterijuma kategorizacije sportskih grana u AP Vojvodini i pravilnika o sufinansirawu programa pokrajinskih granskih saveza. - Na osnovu Pravilnika o kriterijumima kategorizacije sportskih grana u Vojvodini izvr{ena je i kategorizacija pro{le godine, koja va`i i za ovu kalendarsku godinu. Do kraja 2010. bi}e ura|ena nova kategorizacija za slede}e dve godine 2011. i 2012. Tako smo 35 saveza kategorisali u ~etiri grupe. To su oni savezi koji imaju {est i vi{e klubova. Pa tako prva grupa dobija u proseku od 1,6 do 2,5 miliona dinara, druga od milion do milion i 350 hiqada, tre}a od 600 do 750 hiqada, a ~etvrta od 350 do 450 hiqada. Savezi koji imaju pet i mawe klubova nisu kategorisani, wih ima 15 i oni se druga~ije finansiraju (na osnovu programa). Sredstva se prebacuju ~etiri puta godi{we, zavisno od dinamike priliva sredstava u buxet. Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu deo poslova poverio je Sportskom savezu Vojvodine.

Novo lice Sportskog centra Oyaci

skih saveza. Naravno, da niko ne obavezuje klubove da se udru`uju, ali je ve}ina iskoristila to pravo i udru`ila se u saveze. Ima jo{ nekoliko grana sporta, gde nemamo sportske klubove udru`ene u granski savez, ali se radi na tome da i oni budu prikqu~eni Sportskom savezu Vojvodine.

Pre formirawa Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu neki savezi su bili raspu{teni, a mnogi nisu funkcionisali, po{to nisu imali stalni izvor finansirawa. Utvr|ivawem nadle`nosti Omnibus zakonom, a kasnije i Statutom AP Vojvodine, a samim tim i stalnog izvora

ru, a to su Xet ski savez i Savez za orjentacioni sport. Tu su i ma~evala~ki i streli~arski savez, koji su osnovani pre godinu dana i jo{ uvek tra`e svoje mesto pod suncem. Saradwa sa savezima je jako dobra, jer smo dosta stvari zajedno uradili - zakqu~io je Dokmanac. Gordana Malenovi}


DE^JI DNEVNIK

DNEVNIK

Moja najboqa drugarica Nije ona jedina drugarica koju volim, ali wu sam, od vrti}a, izdvojila malo vi{e. Nije ona ni mla|a ni starija, moja najboqa drugarica zove se Marija.

ponedeqak25.oktobar2010.

J

21

^uvao sam tajnu

ednoga dana, kada sam stigao u {kolu, primetio sam da me moj drug Aleksa nestrpqivo ~eka. Pozvao me je u stranu da mi ne{to ka`e. Pre toga je tra`io od mene da se zakunem da }u ~uvati wegovu tajnu. Ja sam pristao, ali sam mislio da to nije ni{ta va`no. Aleksa je po~eo da mi pri~a svoju tajnu. Ja sam shvatio da je to veoma va`no za wega. Odlu~io sam da je sa~uvam i nisam je rekao nikad nikome, pa ni vama. Miroslav ]ur~i}, II-3 O[ „Svetozar Mileti}“ Titel

Volim je jer je vedra, volim weno oko sjajno, volim kada zbija {ale, umiqato lice bajno. Volim skoro svaku re~, kada tiho mi govori, ko pti~ica kad cvrku}e ili potok kad `ubori. Volim je kad me grdi, svaku wenu igrariju, zato mi je ba{ ona najboqa drugarica, zato volim Mariju. Mina Popovi}, IV-3 O[ „\ura Dani~i}“ Novi Sad

Prole}e

Ena Francuski, II-4, O[ „Dositej Obradovi}“, Novi Sad

P~elice zuje na livadi lepoj. Pti~ica peva na {arenoj grani. Skakavac ska~e u dubokoj travi.

Deca se sme{e zanimqivoj prirodi. Veqko Cvani}, I-d O[ „Jo`ev Atila“ Novi Sad

Ra~i} kroja~i} Bio jednom jedan ra~i}, ~uveni kroja~i}.

Sta{a Lali~i}, III-1, O[ „Avram Mrazovi}“, Sombor

Potok

Svakog dana ra~i} makazama kroji i haqine broji.

Potok me zaista brine, kad ustanem ja, sunce sine. Potok bistro te~e, to je reklo malo me~e.

Vesele su ribice, kad na provod po|u, {arene im haqine uvek dobro do|u.

U wemu se gledati mogu, i preskakati ga i igrati se, sem ako u wega ne stavim nogu jer onda se malo zamuti sve.

Milica Bari{i}, III-3 O[ „23. oktobar“ Sremski Karlovci

N

Jovana Karamarkovi}, IV-5, O[ „Jovan Popovi}“, Bano{tor

Legenda o zmaju

ekada davno `iveli su kraq i kraqica, koji su bili jako bogati, ali i pohlepni. Oni su ~uli za legendu o zmaju, znali su gde se zmaj nalazi i da je napravqen od zlata. Poslali su vojnike da odu preko okeana, na pusto ostrvo, da na|u zmaja. Kad su stigli, vojnici su na{li pe}inu, a na woj neki mali kamen na kom je pisalo: „Tri prepreke“. Dogovorili su se da idu jedan po jedan, jer niko nije znao koje su to tri prepreke. Prvi je oti{ao i nikad se nije vratio, drugi je oti-

{ao i on se nije vratio. Ostali su se vratili kod kraqa. Rekli su mu da nisu na{li zmaja. Kraq je razglasio da }e dati ruku svoje }erke onome ko na|e zmaja. Svi su odlazili i svi su se vra}ali bez zmaja. Jedan drvose~a, po imenu Ri~ard, je krenuo na put. Kada je stigao i on je video natpis: „Tri prepreke“. U{ao je u pe}inu i video prvu prepreku.Trebalo je da pre|e preko tankog debla, a da ne padne u leglo zmija. Poku{ao je i uspeo. Nai{ao je na drugu prepreku, a to je bio lavirint, koji je ta-

ko|e uspeo da pro|e. Tre}a prepreka je bila da na|e kqu~ od hrama zmaja. Ispred sebe je imao sedam plo~ica.Kqu~ se nalazio ispod jedne od wih,a imao je samo tri {anse. Prvi put nije uspeo, drugi put nije uspeo, ali tre}i put jeste. Uzeo je zmaja i vratio se ku}i. Kada je odneo zmaja kraqu, o`enio se princezom i `iveli su sre}no do kraja `ivota. Milutin Pavlovi}, III-1 O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj“ Srbobran

Milica Skopqak, II-1, O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Srbobran

Te~e, te~e mali potok, ima vrlo spori protok. Pored wega te~e reka, tu stanuje beli zeka. Ja potoke volim. Mawi su od mene i uvek se ose}am ja~e. Al kad stignem ku}i i mama me vidi, meni se pomalo pla~e. Vawa Nedi}, III-3 O[ „23. oktobar“ Sremski Karlovci

Do`ivela sam za vreme raspusta P

o~eo je veliki raspust, oti{ao sam na selo kod babe i dede. Provodio sam lepe letwe dane igraju}i se napoqu. Moj drug Stefan i ja smo se ~esto vozili biciklima. Jednoga dana guma na mom biciklu se probu{ila. Da ne bih gledao kako se moj drugo vozi, zamolio sam dedu da mi pomogne da vozim wegov bicikl. Posle nekoliko poku{aja, uspeo sam. Leto je pro{lo, ali ja i daqe u`ivam voze}i veliki bicikl s de~acima iz moje ulice. De~ji bicikl ~eka moga brata. Du{an Savi}, II-1 O[ „Nikola Tesla“ Novi Sad


22

KULTURA

ponedeqak25.oktobar2010.

VE^ERAS U SINAGOGI

DANAS U BEOGRADU

Po~iwe 55. me|unarodni sajam kwiga Od 25. do 31. oktobra Beograd }e biti mesto odr`avawa najve}e kulturne manifestacije u zemqi i okru`ewu: ve~eras u 18 ~asova po~iwe 55. me|unarodni sajam kwiga. Sve~ano }e ga otvoriti pisci- Laslo Vegel iz Novog Sada i Osa Lind iz [vedske. Posetiocima }e se predstaviti preko 8oo izdava~a iz 19 zemaqa, koji su, sem kwiga, pripremili niz susreta u`ivo sa piscima. Prvi put na ovom sajmu u~estvuju izdava~i iz Holandije i Slova~ke. Zemqa-po~asni gost ove jeseni je [vedska, koja najavquje {ezdesetak multimedijalnih programa pod nazivom “Glasovi [vedske”. Kulturni promoteri ove zemqe nastupa}e i izvan sajamskog prostora, pred beogradskom publikom. Pripremqeno je i preko 50 prate}ih programaForum, ]askaonica, pesni~ki i maraton kratke pri~e, a za mla|e- poetske i strip radionice, ma-

la {kola prevo|ewa. Sem tradicionalnog [kolskog dana- 28. oktobra, organizatori su uveli i Porodi~ni dan. To zna~i da }e sutra roditeqi sa decom mo}i da posete Sajam kwiga sa jednom ulaznicom, koja }e ko{tati 600 dinara. Pojedina~ne posete ina~e ko{taju 250, a grupne, 150 dinara. Sajamski `iri }e pred kraj manifestacije dodeliti nagrade u tri kategorije: za najboqeg izdava~a, izdava~ki poduhvat i de~iju kwigu. Nagrada “Dositej Obradovi}” pripa{}e inostranom izdava~u za promociju srpske kwi`evnosti. Posledweg dana Sajma, 31. oktobra, predstavnici [vedske potpisa}e Otvorenu kwigu sa narednim po~asnim gostima. To }e 2011. godine biti tri zemqe portugalskog govornog podru~ja: Portugal, Brazil, i Angola. Kapije Beogradskog sajma bi}e otvorene svakodnevno od 10 do 20 ~asova. R. Lotina

NOVOSADSKA „ADRESA” NA 55. ME\UNARODNOM SAJMU KWIGA U BEOGRADU

Od filozofije do haikua Pre ~etiri godine, kada je osnovao sopstveno izdava~ko preduze}e “Adresa”, kwi`evnik Jovan Zivlak se opredelio da izdaje nekomercijalne kwige, preferiraju}i ka filozofiji i teoriji, kada se ~inilo da je wihovo vreme pro{lo. I wemu je bilo jasno da u na{im uslovima nema pouzdane ~itala~ke publike koja bi garantovala opstanak takvih poduhvata. Danas “Adresa”{tampa kvalitetne naslove proze, poezije, beletristike, filozofije, istorije i teorije umetnosti i kwi`evnosti, antropologije, sociologije, koje }e posetioci 55. me|unarodnog sajma kwiga u Beogradu mo}i da kupe uz zna~ajne popuste. -Od dvadesetak naslova koje je u me|usajamskoj godini objavila “Adresa”, posebno preporu~ujem nekoliko- ka`e Zivlak.- To je pesni~ka zbirka Qubomira Lev~eva “Ja koji nisam pobegao iz Pompeje”. Re~ je o najve}em savremenom bugarskom pesniku koji je laureat Me|unarodne nagrade za kwi`evnost “Novi Sad” sa ovogodi{weg 5. me|unarodnog novosadskog kwi`evnog festivala. Po{to je [vedska ovogodi{wi po~asni gost Sajma kwiga,

verujem da }e ~itaocima biti posebno zanimqiv roman Marijane Bahtijari “Zovi to kako god ho}e{“. Autorka je Iranka koja `ivi u [vedskoj. Tako|e i

Predrasude o imigrantima Marijana Bahtijari (1980. Teheran) od svoje sedme godine `ivi u [vedskoj, gde je diplomirala novinarstvo i antropologiju. Nastawena je u Malmeu, “glavnom gradu {vedskih imigranata”. Wen roman “Zovi to kako god ho}e{“ (u prevodu Predraga Crnkovi}a sa {vedskog) bavi se traumati~nim iskustvima imigranata u novom svetu. Emigrantska pri~a mlade Iranke Bahar govori o dramati~nim momentima integracije i o sukobima kultura i svetova. Bahtijarijeva slika crnohumorno i sarkasti~no svet multikulturalnih izneverenih o~ekivawa.[vedska kwi`evna kritika sna`no podr`ava ovaj roman, a kwi`evno stvarala{tvo Marijane Bahtijari proglasila je “efikasnim lekom protiv svih predrasuda o imigrantima”.

roman-esej {vedskog pisca Tomasa Halberga “Evropsko sme}e”, koji kroz sudbinu pripoveda~evog oca govori o veli~ini i relativizmu evropske kulture. O na{em vremenu i o sudbini savremenog Beograda svedo~e “Vrlo mogu}e pri~e” Predraga Crnkovi}a. Izvanredna je i kwiga profesora Radivoja Konstantinovi}a “O prevo|ewu poezije i drugi ogledi”. U biblioteci “^as”iza{le su, izme|u ostalih, pripovesti Henrija Xejmsa “Sve`aw pisama i druge pri~e”. Tako|e i najnovija pesni~ka kwiga Jovana Zivlaka “O gajdama”. A u biblioteci “Adresa”, zbirka eseja Milo{a Latinovi}a “Do posledweg (uz)daha”. Kolekcija “Pismo”donosi dva uzbudqiva romana: “Smrt Xonija Vasiqevi}a” Zorana Bela}evi}a i “Tautolog” Petra ^ongradina. U istom dru{tvu je i recepcija haikua u srpskoj kwi`evnosti “Pesma kao uzdah” Aleksandra Pavi}a. Uskoro iz {tampe izlazi jo{ nekoliko zanimqivih naslova pod znakom “Adrese”: “Romantizam, nema~ki slu~aj” Rudigera Zafranskog, “Renesansni bazar” Xerija Brotona, “Antologija savremene bugarske poezije” prire|iva~a i prevodioca Branka Risti}a, “Borhesov re~nik” Radivoja Konstantinovi}a i “Nakon teorije” Terija Igltona. Radmila Lotina

NOVO IZDAWE AUTOBIOGRAFIJE BEKIMA FEHMIJUA „BLISTAVO I STRA[NO”

I lirski i dokumentarni roman Izdava~ “Samizdat B92” {tampao je za Beogradski sajam kwiga novo izdawe autobiografije glumca Bekima Fehmiu (1936-2010) “Blistavo i stra{no”, koju je prvi put objavio 2001. Zavr{ena 1985. godine, kwiga jednog od najve}ih glumaca biv{e Jugoslavije, prvog albanskog akademski obrazovanog glumca koji je {irom zemqe igrao u pozori{tima i na filmu, izazvala je veliko interesovawe ~italaca u regionu i dobila pohvale kwi`evne kritike. Za uspomene Fehmiua kriti~ari su rekli da se “~itaju kao dokumentarni roman i tom svojom prvom kwigom, ovaj ~uveni jugoslovenski glumac tada se vratio u javni `ivot posle dugogodi{weg odsustvovawa”. Fehmiu se povukao iz javnosti u znak protesta protiv antialbanske propagande i {irewa mr`we prema Albancima, da bi posle 14 godina koje su obele`ile rat i mr`wa, odlu~io da se vrati publici i napisao kwigu.

“Ona je napisana u izuzetno lirskom tonu, i ve{to prepli}e privatnu istoriju jednog ~oveka sa doga|ajima koji predstavqaju zvani~nu istoriju” glasila je jedna od ocena data pre devet godina. Poznati kwi`evnik i kolumnista Miqenko Jergovi} tada je ukazao da “stilisti~ki blistavo (rije~ je o jednoj od najboqe napisanih kwiga na srpskom jeziku u posledwih deset godina), uz iznimno ekonomizirawe rije~ima, koje ~italac gotovo da do`ivi kao dug mentalitetu, Fehmiu ni`e slike albanskog obiteqskog amarkorda kroz dvadeseto stoqe}e…’’ Fehmiu se proteklog leta ubio, a to je obnovilo i intenziviralo interesovawe javnosti u regionu i na zahtev mnogih ~italaca koji nisu mogli da kwigu na|u u

DNEVNIK

Svira nema~ki kvartet „Dejean” Nema~ki kvartet “Dejean” nastupi}e ve~eras pred novosadskom publikom 19.30 ~asova u Sinagogi i time obele`iti dvadesetogodi{wicu ponovnog ujediwewa svoje zemqe, nakon pada Berlinskog zida. Na koncertu u Novom Sadu, prire|enom tim povodom, ovaj kvartet }e izvesti dela Telemana, Mocarta i Aleksandra Vuji}a. Pokroviteq koncerta je Ambasada Republike Nema~ke, a realizaciju su pomogli Grad Novi Sad i Muzi~ka omladina Novog Sada. Ulaz je slobodan. Kvartet „Dejean“ osnovan je 2007. i ~ini ga guda~ki trio i flauta. U kvartetu zajedno muziciraju Ulrih Prin (flauta), Helmut Zimon (violina), Joahim [varc (viola) i Kornelijus [maderer (violon~elo). Svi muzi~ari su ~lanovi Dr`avnog orkestra u Kaselu. Ovaj kvartet je dobio ime po lekaru i amaterskom muzi~aru iz 18. veka Ferdinandu Dejeanu, koji je, od mladog Mocarta, za sebe i svoje pri-

jateqe poru~io „nekoliko kvarteta za flautu i guda~e“. Upravo Mocartovim kvartetima sastav „Dejean“ je stekao veliku popularnost, ali je svoj repertoar oboga}ivao delima i iz drugih epoha, kao i ona mawe poznatih autora.

Kvartet „Dejean“ je priredio veliki broj koncerata {irom Nema~ke, a slu{ala ga je i publika izvan granica wegove mati~ne zemqe. Tako je 2008. godine sastav gostovao u Dubaiju, Abu Dabiju i Dohi, a zatim i u Jemenu. N. P-j.

„INTERZON“ PRISTUPOM I MUZIKOM PONOVO UGREJAO NOVOSA\ANE

@ensko glasno pismo Intimno i prijateqsko program „Glaska“ najavio jo{ u okru`ewe, neobi~na, topla i prole}e gostovawem izuzetne pozitivna stvarala~ka aura umetnice Ive Bitove. Festiizvo|a~a, ve~eri koje je ugrejavalsko izdawe dovelo je jo{ la muzika, zajedni~ke su karaktri na neki na~in sli~ne pojateristike svakog, pa i 11. meve iz sveta savremene muzike, |unarodnog festivala aktuelkakav god ona prefiks imala. ne muzike „Interzon“, koji se u Slovena~ka umetnica Irena Novom Sadu odr`ao pro{log ~etvrtka, petka i subote. Ovaj put, re~ „odr`ao“ ima dva zna~ewa. Jedno je „dogodio“, „desio“, a drugo bi bilo „pre`iveo“, „opstao“. Zbog izostanka finansijske, i kako to organizatori iz Akademije slobodnih studija i Kamernog pozori{ta muzike „Ogledalo“ vole da ka`u – moralne podr{ke – „Interzon“ je bio ugro`en, ali tok je ipak neprekinut i nakon jo{ jedne stepenice ve} se vidi boqe da je dobro {to je tako, jer jezgro qudi koje Gabi La La ovaj festival okupqa vrlo brToma`in na otvarawu, Haneke zo stasava i kidi{e na aktuelde Jong sa svojim diktafonna muzi~ka de{avawa i prinpristupom muzici [ekspirocipe organizacije, pa se ve} vih stihova u centralnom delu govori o mogu}nostima da „Infestivala i spektakularna terzon“ postane prava mala muKalifornijka Gabi La La na zi~ka platforma, poput one iz zatvarawu, trio su fantastiko Arnema, koju je publika ove go11. „Interzona“. Sve tri krase dine imala priliku detaqno autenti~an vokalni senzibida upozna. litet, sa veoma mnogo, mnogo Nastavqaju}i tragom „`enose}aja za scenu, funkciju izskog pisma“ u muzici, ovogodivo|a~a, komunikaciju sa pu{wi festivalski koncept i blikom. Tako je „Interzon“

jo{ jednom potvrdio da bi wegovo ukidawe zaista bio „korak nazad“, a da je (ni~eanski) bilo lepo umreti. Poseban program „Interzon“ festivala ~inilo je predstavqawe Arnemske muzi~ke platforme (AMP), grupe muzi~ara i anga`ovanih qudi koji su za nekoliko godina u svom mati~nom mestu (Arnemu u Holandiji) kreirali scenu na kojoj se izvodi i slu{a iskqu~ivo ona muzika koju nije mogu}e ~uti „na{iroko“. Iza ovog projekta opet „minimum“ jedna `ena – Tesa Zoutendijk – agilna ne samo u dru{tvu, nego i na sceni, sa svojom violinom koju neguje kao da je odrasla u Ma|arskoj, vru}oj i qutoj Panoniji, a ne tamo negde na hladnom severu. Novi Sad }e imati priliku da uzvrati holandskom Arnemu, gde }e „AMP“ predstaviti „Interzon“ i probrane sastave. Mnogo va`nije je to {to sude}i po tekstovima u odli~no pripremqenom izdawu „Interzon“ magazina (urednik Moris Lerart), u Novom Sadu ima voqe, `eqe, ali i ozbiqnih promi{qawa, kontakata, akcija koje bi vodile tome da se po „Arnem“ ne ide u Arnem. Kultura razmene je mnogo starija od tr`i{ne, vide}emo {ta }e da se izrodi u narednoj deceniji Festivala aktuelne muzike „Interzon“. Igor Buri}

OBELE@EN DAN MALOG POZORI[TA „DU[KO RADOVI]”

Najboqa predstava „Bu|ewe prole}a”

prodaji, pa “Samizdat B92” je, za sajam, ponovo {tampao. (Tanjug)

Dan Malog pozori{ta “Du{ko Radovi}”, 23. oktobar, obele`en je u subotu sve~anim uru~ewem godi{wih nagrada, kao i premijerom predstave “Ve{tice”. Za najboqu predstavu teatra u pro{loj sezoni `iri je izabrao “Bu|ewe prole}a” Franka Vedekinda, u adaptaciji Irene Kraus i re`iji Awe Su{e, ina~e direktorke “Radovi}a”. Jednoglasnu odluku doneli su predsedik `irija Jovan ]irilov i ~lanice \ur|a Te{i} i Milena Bogavac, koji su obrazlo`ili da je „Bu|ewe prole}a” primer najboqeg pozori{ta za mladu publiku (adolescente), koje uspe{no komunicira i sa odraslima otvaraju}i prostor za dijalog izme|u generacija. Nagradu „Bo`idar Valtrovi}” za gluma~ko ostvarewe dobio je ceo ansambl te predstave - Ma{a Daki}, Jelena Petrovi}, Jelena Ili}, Damjan Kecojevi}, Milo{ An|elkovi}, Du{ica Sinobad i Milo{ Samolov. Su{a je dobila i nagradu „Marija Kulunxi}” za organizatorsko-menaxerske sposobnosti, jer “ve} niz godina sprovodi dosled-

nu i precizno definisanu repertoarsku politiku ovog pozori{ta”. Nagradu „Bo`idar Valtrovi}” za najboqu re`iju dobio je Milo{ Loli} za predstavu “Bog je di-xej”, po tekstu Falka Rihtera. Tu nagradu dobio je autorski tim opere “Deri{te” - Bojan \or|ev, Sini{a Ili}, Maja Mirkovi}, Jelena Novak, Marta Popivoda i Ana Vujanovi}. Za predstavu “Neke vrlo va`ne stvari” nagra|ene su Dalija A}in i Maja Pelevi} - za ostvarewe umetni~kog koncepta uz pomo} kog se istra`uju mogu}nosti komunikacije pozori{ta sa najmla|om publikom. Nagrada „Milena Na~i}” za izuzetnu animatorsku kreaciju ili lutkarsku predstavu dobio je Atila Antal za re`iju predstave “Prugasti ma~ak i gospo|ica lasta”. Posle uru~ewa nagrada izvedena je prva premijera u ovoj sezoni - “Ve{tice”, po istoimenom romanu britanskog autora Roalda Dala, u adapataciji Davida Vuda i u re`iji Ane Tomovi}. (Tanjug)


c m y

FILMSKA PLANETA

DNEVNIK

ponedeqak25.oktobar2010.

U BEOGRADSKOM „KOLOSEJU”

„KUSTENDORF FESTIVAL” OD 5. DO 12. JANAUARA 2011.

Festival filmske fantastike

Glavni gost Abas Kjarostami

„Festival filmske fantastike“ (FFF) bi}e odr`an u beogradskom bioskopu „Kolosej“ od 28. oktobra do 1. novembra, saop{tili su organizatori „Strajk investments“. „Bi}e prikazano 26 filmova, 52 projekcije, od kojih velika ve}ina premijerno. Svi filmovi su nosioci mnogobrojnih nagrada sa presti`nih svetskih festivala. FFF }e imati i prate}e pro-

grame, a detaqi, kao i raspored projekcija uskoro sledi“, ka`e se u saop{tewu urednika programa Vladimira Gordi}a. Kako je najavqeno, prvo izdawe festival }e otvoriti francusko-kanadski film „Mu~enice“ 28. oktobra, a zatvarawe je pripalo {panskom „REC 2“ kasno uve~e 31. oktobra, kada }e biti prire|en i specijalni „Helovin parti“.

HRVATSKA ROMANTI^NA KOMEDIJA U NA[IM BIOSKOPIMA

Vjerujem u an|ele Hrvatski film “Vjerujem u an|ele“ (premijerno }e biti prikazan, u utorak, 26. oktobra, u beogradskom bisokopu „Kolosej“ ) je romanti~na, mediteranska komedija, ispuwena ~e{kim smislom za humor. Pored glavne pri~e, postoji niz doga|aja i likova koje jedino

ma inteligentan i me{tani ga veoma po{tuju, zbog wegove neobi~ne upu}enosti u sve doga|aje i sudbine u ovom malom gradu. On poznaje vremensku prognozu, koji }e vetar da duva, koja }e propoved biti na misi u nedequ... Za sve me{tane, [ime je nedodirqivi genije,

laz raznim privatnim i diskretnim problemima qudi. Jednog dana, prelepa `ena sa imenom Dea (Dolores Lamba{a) dolazi u mali grad, na ostrvo u sredini mora... Rediteq filma je Nik{a Svili~i}, a glavne uloge tuma~e Dolores Lamba{a, Vedran Mli-

Iranski rediteq Abas Kjarostami

^etvrti Me|unarodni filmski i muzi~ki festival Kustendorf bi}e odr`ati od 5. do 12. januara 2011. godine u Drvengradu na Mokroj Gori, u organizaciji „Rasta Film International” i pod pokroviteqstvom Ministarstva kulture Republike Srbije, saop{tila je pres slu`ba festivala. Kao i prethodnih godina, Kustendorf je posve}en, kako velikanima savremenog autorskog filma, tako i budu}im filmskim stvaraocima. U okviru takmi~arskog programa festivala bi}e prikazani filmovi studenata filmskih {kola iz celog sveta, a me|unarodni `iri }e najboqim filmovima dodeliti

23

nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje. Program Retrospektiva velikana bi}e posve}en proslavqenom iranskom re`iseru Abasu Kjarostamiju, koji }e, kao gost Festivala, odr`ati nekoliko radionica. Program Savremene tendencije predstavi}e neke od najboqih filmova pro{logodi{we produkcije i wihove autore, a program Evergrin podseti}e nas na neke od najva`nijih filmskih ostvarewa. Svake ve~eri, nakon projekcija i radionica, u okviru muzi~kog programa, odr`ava}e se koncerti brojnih muzi~kih grupa, najavila je pres slu`ba. (Tanjug)

NA FESTIVALU „MONTEVIDEO FANTASTIKO”

Nagra|ena „Porno banda” Film „@ivot i smrt porno bande“ dobio je nagradu publike kao najboqi na festivalu „Montevideo fantastiko“ u Urugvaju, a doma}e DVD izdawe je u zavr{noj fazi pripreme, ka`e rediteq Mladen \or|evi}. Wegov film je ovog meseca u~estvovao na presti`nom festivalu fantasti~nog filma u Sitgesu u [paniji, a o~ekuju ga prikazivawa u takmi~arskim selekcijama festivala „Lozana andergraund“ u [vajcarskoj i „Buenos Aires roho sangre“ u Argentini. Pro{log meseca \or|evi}evom ostvarewu je pripala nagrada za najboqi erotski film na Atlanta andergraund festivalu, a letos je progla{en za najboqi film na Grosmanovom festivalu filma i vina u Sloveniji. „Porno banda“ je letos tako|e dobila nagradu za najboqi scenario uglednog festivala „Fantazija“ u Montrealu, gde je prikazana u selekciji srpskih `anrovskih filmova „Subverzivna Srbija“. DVD prava za „Porno bandu“ otkupqena su u mnogim zemqama.

Scena iz filma „Vjerujem u an|ele”

mo`ete na}i na ostrvu usred mora. I kada tome dodate nemogu}nost upotrebe mobilnih telefona (zbog jakog magnetnog poqa na ostrvu), dobijate sve ~iwenice koje ukazuju na dobar film sa ukusom sunca, mora, soli i qubavi. Po{tar [ime (Vedran Mlikota) je jedan od omiqenih osoba u malom gradu. [ime je veo-

me|utim, za razliku od me{tana, gledaoci }e saznati da [imetova genijalnost poti~e iz toga {to on ~ita tu|u po{tu. Op~iwen sudbinama drugih qudi, [ime je usavr{io na~in da otvori pisma nad parom. On ~uva sve informacije o qudima sa ostrva na hamer papiru, vode}i ra~una ko dobija koje pismo i to mu omogu}ava pri-

kota, Aqo{a Vu~kovi}, Mile Kekin, Damir Mihanovi} ^ubi, Marija Kohn, Filip Rado{, Nives Ivankovi}, Bruna Bebi}-Tudor, Frano Lasi} i Jozo Zovko. Film „Vjerujem u an|ele“ (najnagra|ivaniji od strane publike u Hrvarskoj) bi}e na redovnom repertoaru srpskih bioskopa od 28.oktobra.

Novi triler Pola Ferhuvena Holivudski re`iser Pol Ferhuven snimi}e psiholo{ki triler „Eternal“, objavio je list „Varajeti“. Film }e biti pri~a o le~enom alkoholi~aru koji veruje da je prevario `enu, ali otkriva da je wegova navodna qubavnica duh koji `eli wegovu du{u.

Crtani film „Mali princ” Crtani film po kwizi „Mali princ“Antoana de Sent-Egziperija re`ira}e Mark Ozborn, rediteq „Kung fu pande“. „Mali princ“, koji }e biti snimqen u 3D formatu, ima}e buxet od 45 miliona evra, a u bioskope treba da stigne 2014. Po Sent-Egziperijevoj kwizi ve} je snimqena francuska TV serija u 52 epizode, koja }e od

Bo`i}a biti prikazivana u Francuskoj i 80 drugih zemaqa. „Mali princ“, objavqen prvi put 1943. u Wujorku, od tada je prodat u vi{e od 130 miliona primeraka u svetu i preveden je na 220 jezika i dijalekata. Po wemu je u Holivudu 1974. bio snimqen mjuzikl u re`iji Stenlija Donena.

„Hobit” iz dva dela

Snimawe filma po~e}e sredinom 2011. Ferhuven je pro{log leta potpisao ugovor o snimawu istorijske drame „Hidden Force“, zasnovane na romanu Luisa Kuperusa. Holandski re`iser najpoznatiji je po filmovima „Totalni opoziv“, Robokap“ i „Niske strasti“.

@ivotna pri~a „Bi Yiza” Rediteq Stiven Spilberg bi}e producent filma o legendarnoj disko-pop grupi „Bi Xiz“ (Bee Gees). Robin Gib, koji je bio ~lan grupe zajedno sa blizancem Morisom i wihovim starijim bratom Barijem, rekao je da }e „veoma zna~ajni qudi“ snimiti film o sastavu „Bi Xiz“.

„Film }e biti na{a `ivotna pri~a. Bari i ja }emo se pozabaviti tehni~kim detaqima“, rekao je Robin Gib. „Voleo bih da u filmu budu upotrebqene na{e originalne pesme“, dodao je on. Grupa „Bi Xiz“, osnovana 1958, prodala je vi{e od 200 miliona albuma {irom sveta. U wene hi-

tove spadaju „Stayin’ Alive“, „How Deep Is Your Love“, „Night Fever“ i „More Than A Woman“. Posle smrti Morisa Giba 2003. godine, preostali ~lanovi grupe odlu~ili su da se povuku sa muzi~ke scene. Ipak, pro{le godine su saop{tili da }e se ponovo okupiti.

Sandra Bulok junakiwa nove drame Oskarovka Sandra Bulok bi}e junakiwa drame koju }e re`irati En Fle~er, sa kojom je sara|ivala na filmskom hitu „Veridba“, prenosi holivudska {tampa. Glumica }e biti i izvr{na producentkiwa filma, koji jo{ nema naziv. Scenario su napisali Pamela Folk i Majkl Elis. Detaqi o filmu studija „Vorner bros“ ~uvaju se u tajnosti, a zna se samo da se radwa filma de{ava

u moderno doba. Sandra Bulok trenutno pregovara o ulogama u dva filma - svemirskoj avanturi „Gravity“ Alfonsa Kuarona, i drami o periodu posle teroristi~kih napada na SAD 2001. „Extremely Loud and Incredibly Close“. „Veridba“ je u svetskim bioskopima pro{le godine zaradila 317 miliona dolara. Sandra Bulok dobila je Oskara ove godine za ulogu u filmu „The Blind Side“.

Sedmi „Hari Poter” u 2-D formatu Sedmi film o Hariju Poteru sti}i }e u bioskope samo u dvodimenzionalnom, a ne i u trodimenzionalnom formatu kako je bilo planirano, javile su svetske agencije. Studio „Vorner bros“ naveo je u saop{tewu da }e, zbog nedostatka vremena za konverziju u 3D format, prvi deo filma „Hari Poter i smrtonosni blagoslovi“ do publike do}i u stan-

dardnoj, dvodimenzionalnoj verziji. Film }e se u severnoameri~kim bioskopima prikazivati od 19. novembra. Film po posledwem romanu Xoane Rouling podeqen je u dva dela. Drugi }e u bioskope sti}i u julu 2011. i o~ekuje se da }e mo}i da se gleda i u 3D formatu. [est filmova o de~aku-~arobwaku u svetu je zaradilo blizu 5,4 milijardi dolara.

Rediteq Piter Xekson }e u februaru slede}e godine po~eti da snima dvodelni film „Hobit“ koji }e biti prednastavak trilogije „Gospodar prstenova“, saop{tio je studio „Vorner“. Po~etak snimawa „Hobita“, zasnovanog na istoimenoj kwizi Xona Ronalda Ruela Tolkina, odlagano je izme|u ostalog zbog finansijskih problema sa kojima se suo~ava studio Em-XiEm, vlasnik polovine projekta. Piter Xekson, koji je snimio epsku fantaziju „Gospodar prstenova“, prvobitno je anga`ovao Giqerma del Tora da snimi „Hobita“ ali je ovaj napustio projekat u maju ove godine. Xekson je sa Del Torom napisao scenario za dvodelnog „Hobita“ ~ija se radwa odvija pre one u trilogiji. Filmovi }e biti snimqeni jedan za drugim, digitalnim 3D kamerama. Za sada nema detaqa o tome kada }e filmovi sti}i u bioskope.


24

SVET

ponedeqak25.oktobar2010.

DNEVNIK

TAJLAND

AFRIKA

Ciklon seje pusto{ u Tajlandu

U Africi poplave odnele 377 `ivota

BANGKOK: Broj `rtava najve}ih poplava na Tajlandu u posledwih nekoliko decenija, izazvanih neobi~no jakim ki{ama, popeo se na 38, saop{tio je ju~e tajlandski dr`avni Urgentni centar Narentorn. Najmawe 29 tajlandskih provincija pogo|eno je obilnim padavinama, uglavnom na severoistoku i u centru zemqe, i one pokrivaju otprilike ~etvrtinu povr{ine Tajlanda. Tajlandski premijer Apisit Ve~a~iva rekao je da je 1,5 miliona qudi pogo|eno poplava-

ma, a Bangkok je u stawu pripravnosti. Zbog ciklona Giri, koji je

pogodio zapadni deo Mjanmara, evakuisano je 4.000 qudi, dok vlasti poku{avaju da naprave procenu {tete i dostave pomo} ugro`enom stanovni{tvu brodovima i helikopterima. Giri je pogodio zapadnu obalu Mjanmara u blizini grada Kjaukpju u petak. Stanovnici pogo|enog podru~ja ka`u da je pri~iwena ogromna materijalna {teta i da nema organizovanog dostavqawa pomo}i, ve} da skloni{ta i hranu za qude obezbe|uju budisti~ki monasi i gra|ani.Nekoliko sela potpuno je poplavqeno. (Tanjug)

@ENEVA: U poplavama koje su pogodile zapadnu i centralnu Afriku proteklih dana `ivot je izgubilo 377 qudi, a ugro`eno je vi{e od 1,5 miliona stanovnika, pokazuju najnoviji podaci Ujediwenih nacija objavqeni u @enevi. Najte`e pogo|ena zemqa je Benin, gde je bez krova nad glavom ostalo 680.000 qudi, dok je najvi{e mrtvih u Nigeriji gde je poginulo 118 osoba, prenela je agencija Ansa. Poplave izazvane obilnim ki{ama zahvatile su i Gvineju, Mali, ^ad i Togo. Humanitarne organizacije pokrenule su akciju po-

mo}i ugro`enom stanovni{tvu ovih zemaqa, dok je UNHCR predvideo da otvori vazdu{ni most kako bi u Benin bili dopremqeni lekovi i {atori. (Tanjug)

NEMA^KA

IRAK BRITANSKA [TAMPA O OBJAVQIVAWU DOKUMENATA O IRAKU

Bruka za Ameriku LONDON: Vode}a tema britanske {tampe je objavqivawe tajnih ameri~kih dokumenata o ratu u Iraku koje je objavila internet stranica „Vikiliks“. „Independent on sandej“ pi{e da na stotine hiqada objavqenih tajnih ameri~kih dokumenata iz rata u Iraku na internet sajtu Vikiliks predstavqaju „bruku za Ameriku“, prenela je britanska medijska ku}a Bi-Bi-Si. Dugogodi{wi izve{ta~ sa Bliskog istokaliberalnog i proevropskog Independenta Robert Fisk pi{e da su dokumenti potvrdili „da su Amerikanci lagali, kao {to smo to uvek i znali da rade“.

Konzervativni „Sandej tajms“ isti~e da se iz dokumenata vidi da su ameri~ki vojnici, na svojim kontrolnim punktovima, ubili 680 nedu`nih civila, me|u kojima i tridesetoro dece. Ameri~ke trupe u Iraku su ~esto zanemarivale uverqive dokaze da wihovi ira~ki saveznici zlostavqaju, mu~e i ubijaju zarobqenike, navodi se u skoro 400.000 poverqivih dokumenata koje je objavio veb-sajt „Vikiliks“. Poverqivi dokumenti, kojih je ukupno 391.831, odnose se na period od po~etka 2004. do januara ove godine i uglavnom poti~u od ameri~kih oficira na terenu. (Tanjug)

KRIZA PENZIJSKIH SISTEMA ZEMAQA EVROPE

I Nemci protiv produ`ewa radnog sta`a BON: Reforma penzionog sistema, koja je podigla na noge celu Francusku, u Nema~koj je planirano da ta granica tokom narednih godina treba da dostigne 67 godina, ali, Nemci, svojevremeno, nisu zbog toga iza{li na ulice. Francuzi do`ivqavaju podizawe starosne granice za odlazak u penziju sa 60 na 62 godine kao ugro`avawe wihovih osnovnih qudskih prava. I u Nema~koj ima onih koji su protiv produ`avawa radnog sta`a. Opoziciji koja se protivi predlogu pridru`io se i {ef bavarskih demohri{}ana Horst Zehofer koji preti da }e

zaustaviti odavno planiranu reformu. Pretwa Zehofera da }e ulo`iti veto protiv odluke da starosna granica za odlazak u penziju iznosi 67 godina izazvala je buru u redovima demohri{}anske unije. Reagovala je ~ak i kancelarka Angela Merkel koja je izjavila kako je to jedini mogu}i odgovor na promewenu starosnu strukturu stanovni{tva. „Moje stanovi{te je da je jedini mogu}i put kojim mo`emo krenuti, ostanak pri starosnoj granici od 67 godina i istovremeno otvarawe {anse starijim qudima da

prona|u posao“, izjavila je Merkelova. ^ak su se i neki vode}i politi~ari bavarske hir{}ansko socijalne unije distancirali od svog {efa Zehofera, koji je zahtevao da se pre sprovo|ewa reforme pove}aju {anse starijih qudi da dobiju posao. U suprotnom }e do}i do situacije da se produ`ava radni vek, ali da qudi zbog toga {to ne rade, moraju da se pomire sa smawewem penzione osnove, odnosno smawewem penzija. Nema~ka vlada ra~una da bi tokom naredne godine moglo da se otvori novih 300.000 radnih mesta. (Tanjug)

MA\ARSKA

ITALIJA

Na ulicama Napuqa tone sme}a NAPUQ: Italijanska vlada je odlo`ila otvarawe nove deponije pored Napuqa zbog vi{enedeqnih protesta gra|ana, iako se na ulicama tog grada nagomilalo vi{e stotina tona sme}a, saop{tili su zvani~nici. [ef kancelarije za civilnu za{titu Gvido Bertolazo, koga je italijanski premijer Silvio Berluskoni poslao u Napuq da re{i krizu sa sme}em, dogovorio se u subotu uve~e sa lokalnim vlastima da odlo`e otvarawe otpada dok ne budu stvoreni optimalni ekolo{ki i zdravstveni uslovi. Bertolazo je rekao da je predlog sporazuma koji }e biti dostavqen gradona~elnicima Napuqa i okolnih gradova u kojima se odvijaju protesti, uslovqen okon~awem demionstracija. „Protesti moraju odmah prestati“, poru~io je Bertolazo. Me|utim, pro{le no}i su izbili no-

vi sukobi izme|u demonstranata i policije u Terciwu, gradu u podno`ju Vezuva gde bi otpad trebalo da se odla`e, i dva demonstranta su privedena. Demonstranti su tra`ili pravne garanicije da deponija ne}e biti otvorena. Bertolazo je rekao da }e, za sada, postoje}a deponija u Terciwu biti kori{}ena dok se

ne napuni, dok }e sme}e iz Napuqa biti spaqivano u obli`woj pe}i. Komesar za ekologiju pri Evropskoj komisiji Janez Poto~nik rekao je da je veoma zabrinut zbog situacije u Napuqu i da su mere koje su italijanske vlasti preduzele posle posledwe krize sa sme}em 2007, nedovoqne. (Tanjug)

„Opel” i „Audi” ula`u u Ma|arskoj BUDIMPE[TA: Posle Slova~ke i ^e{ke Republike, vrata auto industrije {irom otvara i Ma|arska, a automobilske kompanije iz celog sveta najavquju otvarawe ili pro{irewe svojih pogona u toj zemqi. Prema pisawu ma|arskih medija, Opel je najavio investiciju od 500 miliona evra za pro{irewe fabrike motora u gradu Sentgotard na jugu Ma|arske, dok je Audi najavio investiciju od 900 miliona evra za izgradwu fabrike u gradu \eru. U tim fabrikama posao }e dobiti oko 2.800 radnika, a Budimpe{ta najavquje zna~ajne subvencije za otvarawe novih radnih mesta. Vlada u Budimpe{ti se nada da }e novac ulo`en u subvencije nadoknaditi u nerednih nekoliko godina kroz pove}awe poreskih

prihoda i ja~awem kupovne mo}i stanovni{tva. Ma|arska se, sa 185.000 proizvedenih vozila u 2009. godini, i daqe nalazi daleko iza automobilskih industrija ^e{ke Republike, koja je pro{le godine proizvela 967.760 automobila, Poqske sa 861.000 i Slova~ke sa 461.340 proizvedenih vozila.Me|utim, prema navodima ma|arskih medija, to bi se uskoro moglo promeniti. Pro{le godine, Mercedes je po~eo izgradwu fabrike u Ke~kemetu vrednu 800 miliona evra. Od 2012, godine u ovom gradu proizvodi}e se oko 100.000 vozila. Najve}i strani investitor Audi, u Siofoku }e 2013. godine proizvoditi 125.000 vozila godi{we, dok Suzuki planira da pove}a godi{wu proizvodwu u Estergomu na 220.000 vozila godi{we. (FoNet)

UN posle 65 godina WUJORK: Ujediwene nacije, koje su ju~e obele`ile 65 godina od nastanka i sada imaju 192 dr`ave ~lanice, potvrdile su jo{ jednom privr`enost principima unapre|ewa mira, razvoja i qudskih prava, na kojima svetska organizacija i po~iva. Dan UN obele`ava se svake godine 24. oktobra, kada je Poveqa UN stupila na snagu. Prema re~ima generalnog sekretara UN Ban Ki-muna, taj dan je prilika za ponovnu potvrdu univerzalnih vrednosti tolerancije, uzajamnog po{tovawa i qudskog dostojanstva, kao i napretka koji je zajedni~ki na~iwen na planu obrazovawa, o~ekivanog trajawa `ivota, {irewa tehnologije i unapre|ewa demokratije i vladavine zakona. UN su osnovale dr`ave pobednice u Drugom svetskom ratu. Kao takve i sa proklamovanim ciqevima odr`awa mira i bezbednosti, razvoja qudskih prava i unapre|ewa socijalnog i ekonomskog razvoja, UN su predstavqale odgovor na o~ekivawa sveta koji je tek iza{ao iz najrazornijeg sukoba u istoriji ~ove~anstva. Rezolucije Saveta bezbednosti UN jedine se smatraju obavezuju}im za ~lanice organizacije, za razliku od odluka Generalne skup{tine UN koje imaju karakter preporuke. Dinami~an razvoj sveta posle 1945. godine zahtevao je neprekidno nove pristupe i odgovore, tako da se mo`e re}i da evolucija UN odra`ava evoluciju modernog sveta. Docniji razvoj sveta i sazrevawe svesti o samoopredeqewu naroda, o zna~aju qudskih prava i povezanosti politi~kog i ekonomskog razvoja, na{li su izraz i u UN, kroz wihove odluke i akcije. Dekolonizacija je dovela do zna~ajnog porasta broja ~lanica UN, postojawe nuklearnog i drugog oru`ja za masovno uni{tewe u~inilo je sve mawe verovatnom wegovu upotebu, a globalne ekonomske krize sve vi{e name}u saradwu, umesto konfrontacije. Svet, koji je danas mnogo vi{e povezan nego u vreme osnivawa UN, sve vi{e se zajedni~ki bori protiv bolesti i siroma{tva, nejednakosti i diskriminacije, protiv okrutnosti prema civilima u ratu i eksploatacije `ena i dece u miru, ali i globalnog otopqavawa i prirodnih katastrofa. Danas je broj ~lanica UN dostigao 192. Ne prestaju, me|utim, zahtevi za reformu organizacije, pri ~emu se naj~e{}e upire prstom u Savet bezbednosti, na koji se pre svega gleda kao na zatvoreni klub nukelarnih dr`ava. Uglavnom se zahteva da se pove}a broj stalnih ~lanica tog tela.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI NIKOLAS SARKOZI Popularnost francuskog predsednika Nikole Sarkozija pala je najni`i nivo u jeku protesta zbog reforme penzionog sistema, pokazuje najnovije istra`ivawe javnog mwewa.Istra`ivawe, objavqeno ju~e u listu „@urnal di Diman{„, pokazuje da je samo 29 odsto anketiranih zadovoqno radom {efa dr`ave, prenela je ameri~ka novinska agencija Aso{iejtid pres.

BEWAMIN NETANIJAHU Izraelski premijer Bewamin Netanijahu upozorio je ju~e Palestince da ne preduzimaju unilateralne korake u nastojawima da stvore nezavisnu dr`avu, naglasiv{i da Izrael i SAD blisko sara|uju na obnovi mirovnih pregovora. „O~ekujemo da Palestinci ispune svoju posve}enost vo|ewu direktnih pregovora“. Palestinci nameravaju da zatra`e priznawe od Saveta bezbednosti.

PAPA BENEDIKT XVI Papa Benedikt XVI pozvao je islamske zemqe na Bliskom istoku da garantuju slobodu veroispovesti nemuslimanskom `ivqu i poru~io da je mir u regionu najboqe sredstvo da se spre~i iseqavawe hri{}anskog stanovni{tva iz tog regiona. Najmawe 3,5 miliona hri{}ana `ivi u tom regionu, a stepen slobode verskog izra`avawa za hri{}ansko stanovni{tvo razli~it je od dr`ave do dr`ave.

AMERI^KA KAMPAWA PROTIV ZAGA\EWA @IVOTNE SREDINE

Fla{irana voda reklamna prevara WUJORK: Wujork se pridru`io gradovima koji uporno mole Amerikance da prestanu da kupuju fla{iranu vodu. Taj grad je nedavno pokrenuo reklamnu kampawu kojom se Wujor~ani pozivaju da zamene fla{iranu vodu vodom sa ~esme. Stru~waci za `ivotnu sredinu ka`u da problem nije voda u fla{ama nego plastika od koje se prave fla{e. Amerikanci su zavisni od fla{irane vode. Ali sve ve}i broj gradova poziva Amerikance da se oslobode ove navike. Pisac ^arls Fi{men ka`e da qudi piju sve ve}e koli~ine fla{irane vode i nanose sve ve}u {tetu `ivotnoj sredini: „Niko ne pomi{qa da fla{irana voda ima znatan negativan uticaj na `ivotnu sredinu“... Ali nau~nici tvrde da je {tetna. Amerikanci su pro{le godine popili vi{e od 30 milijardi fla{a ove vode. Ve}ina boca, oko 80

odsto, zavr{i na deponijama otpadaka. Ako bi se pore|ale jedna do druge, to bi bilo dovoqno nerazgradive plastike da se planeta obavije vi{e od 150 puta - preneo je list Wujorker. Zbog toga je Solt Lejk Siti zabranio kori{}ewe fla{irane vode na nedavnom d`ez festivalu. Gradona~elnik Roki Anderson ka`e da je fla{irana voda reklamna prevara i odbija da na wu tro{i dr`avni novac. Umesto fla{irane vode, grad je slu`io rashla|enu vodu sa ~sme u razgradivim ~a{ama. „Moramo da se oslobodimo potro{a~kih navika koje su u`asne za okolinu i po~nemo ponovo da pijemo vodu sa ~esme’’, uveren je gradona~elnik. Stru~waci ka`u da ra{ireno uverewe da je fla{irana voda boqa nego voda sa ~esme nije ta~no. Mark Pastor, {ef jednog luksuznog restorana u San Francisku,

potpuno je uklonio fla{iranu vodu sa jelovnika: „Besmisleno je da slu`imo vodu u staklenim ili plasti~nim fla{ama kada imamo odli~nu vodu sa ~esme’’, tvrdi Pa-

kagu. Me|utim, D`ozef Dos, predsednik Me|unarodnog udru`ewa za fla{iranu vodu, ka`e da je wegova industrija nepravedno proskribovana: „Napor da se smawi

stor. Trgovci ukazuju da postoji jo{ jedan razlog da se pre|e sa fla{irane na vodu sa ~esme – za transport fla{irane vode, potro{i se mnogo goriva. Fla{irana voda iz Francuske, na primer, putuje vi{e od 8.000 kilometara da bi dospela do prodavnice u ^i-

negativan uticaj ambala`e na `ivotnu sredinu mora da se odnosi na sve proizvode, ne samo na vodu’’...Dos navodi inicijativu da se koristi plastika koja se pravi od kukuruzovine i nije {tetna za `ivotnu sredinu. (Tanjug)


BALKAN

DNEVNIK

Josipovi} o~ekuje da Tadi} poseti Vukovar ZAGREB: Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} izjavio je ju~e da o~ekuje da predsednik Srbije Boris Tadi} poseti Hrvatsku i Vukovar u prvoj polovini novembra. Ta~an datum posete predsednika Srbije Hrvatskoj jo{ nije zvani~no potvr|en. „O~ekujem da predsednik Tadi} do|e u posetu u prvoj polovini novembra“, rekao je Josipovi} u Zagrebu, u odgovoru na novinarsko pitawe kada bi predsednik Srbije mogao da poseti Vukovar. Pitawe je hrvatskom predsedniku bilo postavqeno povodom izjave gradona~elnika Vukovara @eqka Sabe, koji je za radio „Slobodna Evropa“ rekao da je Tadi}eva poseta Vukovaru veoma va`na za taj grad, navodi hrvatska agencija Hina. Josipovi} je istakao da je vrlo zna~ajno {to je takvu poruku poslao upravo gradona~el-

nik Vukovara, jer su gra|ani tog mesta najvi{e stradali tokom rata u Hrvatskoj i zahvalio se gradona~elniku {to je „poslao poruku mira, qubavi i budu}nosti“, prenela je Hina. „Nadam se da }e cela Hrvatska razumeti zna~aj dolaska predsednika Tadi}a za budu}nost Hrvatske, regiona i Evrope“, istakao je Josipovi} i dodao da se na poseti predsednika Srbije intenzivno radi, kako bi ona protekla „na najvi{em mogu}em nivou i kako bi se wome poslale najboqe poruke“, kako za stanovnike Hrvatske, naro~ito Vukovara, ali i Srbije. Josipovi} je dodao i da Hrvatska, Srbija i druge zemqe u regionu `ele zajedni~ku evropsku budu}nost, a da je poseta predsednika Tadi}a Vukovaru va`an korak u tom smeru. Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} demantovao je ju~e

da je on ili bilo ko iz wegovog kabineta tra`io smenu urednika zagreba~kog nedeqnika „Novosti“ Radeta Dragojevi}a, oceniv{i da je objavqivawe naslovne strane tog lista s porukom „Obadva su pala“, koja se odnosila na pad dva hrvatska ratna aviona, ugrozilo me|unacionalne odnose u Hrvatskoj. „Ja mnogo truda ula`em u izgradwu dobrih me|unacionalnih odnosa u Hrvatskoj, i ne samo ja, ve} brojni qudi. Svaki kamen je va`an u izgradwi me|unacionalnih odnosa“. Josipovi} je rekao da ne smatra da je objavqivawe sporne naslovne strane predstavqalo govor mr`we, ali da misli „da je to bila jedna {tetna novinska akcija, ~ija je o~igledna posledica bila ugro`avawe hrvatsko-srpskih odnosa“. (Tanjug)

CRNA GORA Od Nove godine bez olovnog benzina PODGORICA: U Crnoj Gori od 1. januara naredne godine vi{e ne}e biti distribuiran benzin sa olovom, super 98, javili su podgori~ki mediji. Direktorka Regionalnog centra za `ivotnu sredinu za oblast centralne i isto~ne Evrope (REC) Srna Sudar – Viloti} je

Kosor i Sanader kada su bili deo istog tima

}inu u hrvatskom parlamentu“, prenela je agencija HINA. Kosorova je istakla da je za HDZ interes Hrvatske iznad usko stranackih interesa, uz

tri glavna prioriteta - zavr{etak pregovora sa Evropskom unijom, borba za ekonomski oporavak i borba protiv korupije. Sanader, koji je pre dva dana u

SKOPQE: Na brdu Zebrwak kod Kumanova, ju~e je, u prisustvu makedonskih i srpskih zvani~nika, obele`ena 98. godi{wica od pobede srpske vojske u Kumanovskoj bici u Prvom balkanskom ratu (1912-1913). Na sve~anosti u organizaciji ambasade Srbije u Skopqu, prisustvovali su predstavnici diplomatskog kora, srpske i makedonske vlade, nevladinih organizacija i udru`ewa gra|ana, kao i predstavnici politi~kih stranaka Srba u Makedoniji Ambasador Srbije u Makedoniji Tomislav \urin je u uvodnom govoru naglasio zna~aj spomenika kumanovskim junacima, podignutog 1937, u ~ijoj su kripti polo`eni posmrtni ostaci nekoliko stotina srpskih vojnika, poginulih u toj bici. \urin je, tako|e, preneo uveravawa predsednika Srbije Borisa Tadi}a i predsednika i premijera Makedonije \or|a Ivanova i Nikole Gruevskog da }e, do stote godi{wice Kumanovske bitke, ovaj spomenik biti obnovqen i da }e mu biti

Saboru polo`io zakletvu kao poslanik, izjavio je tada da ga je „neverovatni razvoj doga|aja posle odlaska iz politike naterao da aktivira svoj saborski mandat“. Biv{i lider HDZ-a je, obja{wavaju}i za{to se vratio u politiku i aktivirao svoj poslni~ki mandat, rekao da je nameravao da se potpuno povu~e iz hrvatske politike, ali da ga je „neverovatni razvoj doga|aja nakon odlaska iz politike, prakti~no, naterao da aktivira svoj saborski mandat“. HDZ, iz koga je biv{i premijer po~etkom godine izba~en zbog poku{aja strana~kog pu~a, 3. januara, u javnosti je istupio s tvrdwama da je Sanader izdajica, kukavica, dezerter i prikriveni igra~ SDP-a. (Tanjug)

Opozicija tra`i referendum o novom ustavu Bugarske SOFIJA: Bugarska partija Red, zakon i pravda sakupila je 250.000 potpisa za sprovo|ewe referenduma o novom ustavu Bugarske, saop{tio je predsednik te partije Jane Janev. On je najavio da }e do novembra biti prikupqeno oko 500.000 potpisa i da }e skup{tina Bugarske morati da razmatra dono{ewe novog

ustava.Prema re~ima Janeva, na dana{wem zasedawu upravnog odbora partije bi}e formirane ekspertske ekipe koje }e raditi na alternativnom programu upravqawa Bugarskom. Program }e biti objavqen tokom decembra kada }e biti odr`an nacionalni partijski kongres. (Tanjug)

DRUGI PI[U

Zbog marame uskra}ena voza~ka dozvola

Srna Sudar - Viloti}

izjavila da je re~ o projektu ukidawa olovnih benzina koji je inicirao Program UN za `ivotnu sredinu (UNEP) u okviru svetske kampawe za ~istija goriva. Sudar-Viloti} je rekla da se tom programu pridru`ila i Crna Gora i da na Perobonusovim pumpama ve} nema olovnog goriva. Ona je objasnila da je korist od ovog projekta velika jer olovni benzin prilikom sagorevawa u atmosferu ispu{ta mnogo {tetnih ~estica, pa je proizvodwa te vrste goriva odavno zabrawena u EU. Olovo zaga|uje vazduh i vodu, pa zdravstveno lo{e uti~e na qude, naro~ito trudnice kao i na biqni i `ivotiwski svet, rekla je Sudar-Viloti}. (Tanjug)

ZAGREB: Radije }u ostati bez voza~ke dozvole, iako su moji roditeqi moj voza~ki ispit platili 7000 kuna, ali maramu s glave skinuti ne}u, rekla je Puqanka, 18-godi{wa Margarita Bajrami, kojoj su u Policijskoj upravi istarskoj odbili da izdaju voza~ku dozvolu jer je donela fotografiju s maramom na glavi. Maramu je po~ela da nosi pre godinu dana, kada je odlu~ila da doslovno praktikuje veru, a vera joj ne dopu{ta da je skida u javnosti, pi{e „Jutarwi list.“ „U tih godinu dana zbog marame na glavi nisam imala nikakvih problema. Nosim je u {koli, a maturantkiwa sam u pulskoj Strukovnoj {koli, marama nije smetala ni mom instruktoru vo`we...“,rekla je Margarita. Ona je dodala da je normalno polo`ila voza~ki ispit, a da je niko u auto{koli nije upozorio

da zbog marame ne}e mo}i da dobije voza~ku dozvolu . Glavni imam Istarske `upanije Esad Jukan rekao je da mu nije ja-

sno da se li~na karta i paso{ mogu izdati s fotografijom na kojoj je glava pokrivena maramom, a voza~ka dozvola ne mo`e. Uz Margaritu Bajrami iz Pule, i dve muslimanke, u Rijeci i Karlovcu, zbog fotografija na kojima imaju marame (hixabe) na glavama, nisu mogle dobiti vo-

25

Obele`ena godi{wica Kumanovske bitke

Kosor: Sanader poku{ava da destabilizuje hrvatsku vladu ZAGREB: Predsednica hrvatske vlade i stranke HDZ Jadranka Kosor odbacila je ju~e navode da povratak biv{eg premijera Ive Sanadera u Sabor predstavqa „vru} kesten“ za wenu stranku i naglasila da vladaju}a koalicija ima sigurnu ve}inu u parlamentu. Kosorova je ponovila da zahtev za izglasavawe nepoverewa vladi predstavqa zajedni~ku akciju Ive Sanadera i Socijaldemokratske partije (SDP), s ciqem da destabilizuje i vladu i HDZ, dodav{i da se „to ne}e ostvariti iz vi{e razloga“. Predsednica hrvatske vlade naglasila je da je HDZ, „kao ozbiqna stranka“, spremna da raspravqa o poverewu vladi i dodala da „vlada i vladaju}a koalicija sasvim sigurno imaju ve-

ponedeqak25.oktobar2010.

za~ku dozvolu. Na`alost, pojavquju se te{ko}e u PU primorsko-goranskoj i PU karlova~koj. Naime, u Crikvenici i u Maqevcu kod Karlovca pripadnicama na{e verske zajednice zbog hixaba nisu htjeli izdati dokumente, naveo je muftija [evko ef.Omerba{i}, predsednik Me{ihata Islamske zajednice u Hrvatskoj. Ministar unutra{wih poslova Hrvatske Tomislav Karamarko doneo je Pravilnik o voza~koj dozvoli, na osnovu Zakonu o bezbednosti saobra}aja, koji dopu{ta starijim osobama da na fotografiji voza~ke dozvole imaju maramu ili kapu, kao deo narodne no{we, samo {to pojam “starija osoba”, nije preciziran, pa se u policijskim upravama {irom Hrvatske razli~ito pona{aju, pi{e „Jutarnji list“ (Tanjug)

vra}en izgled kakav je imao 1937. godine. Ambasador Srbije pro~itao je i pismo predsednika Ivanova upu}eno povodom obele`a-

Ostaci spomenika kumanovskim ratnicima

vawa ove godi{wice, a besedu o Kumanovskoj bici koja se odigrala 23. i 24. oktobra 1912, odr`ao je dr Slavenko Terzi} iz Srpske akademije nauka i umetnosti.U

ime srpske vlade sve~anosti je prisustvovao Qubi{a Veli~kovi}, na~elnik Ministarstva za rad i socijalnu politiku, a makedonsku vladu je predstavqao zamenik ministra za kulturu Dragan Nedeqkovi}. Sve}anost je zavr{ena polagawem cve}a na spomenik, rad srpskog arhitekte Momira Korunovi}a, podignutom u ~ast srpskim vojnicima, poginulim u najzna~ajnijoj bici Prvog balkanskog rata, u kojoj je srpska vojska porazila turske trupe i proterala ih do Bitoqa na jugu Makedonije. Velika pobeda kod Kumanova bila je prva srpska pobeda u Prvom balkanskom ratu i ozna~ila je skori kraj turske vladavine na Balkanu. Srpska vojska je posle vi{e od 500 godina ponovo ovladala Kosovom i Metohijom, a posle Kumanovske bitke u{la je i u Skopqe, prestonicu Carevine Srbije iz 1346. godine. Srpska vojska je u Kumanovskoj bici imala 687 mrtvih, 3.280 rawenih i 597 nestalih pripadnika. (Tanjug)

Nezavisni poslanici va`an adut rumunske vlade BUKURE[T: Poslanici rumunskog parlamenta ove nedeqe treba da se izjasne o predlogu opozicije da se vladi izglasa nepoverewe, dok sindikati najavquju masovne demonstracije zbog rigoroznih mera {tedwe. Predlog tri opozicione stranke - socijaldemokrata, konzervativaca i liberala - na}i }e se na dnevnom redu parlamenta u sredu u kome vlada ina~e ima „tesnu“ ve}inu. Sudbinu premijera Emila Boka odlu~i}e nezavisni poslanici, kao i poslanici ma|arske mawine koji su dosad podr`avali vladu. Ovo }e biti drugi put u samo nekoliko meseci da se poslanici izja{wavaju o nepoverewu vladi koja se na{la na `estokom udaru zbog o{trih mera {tedwe ~iji se teret svaquje na le|a radnika i slu`benika. Vlada je u julu smawila plate zaposlenih u javnom sektoru za 25 odsto i pove}ala je PDV sa 19 na 24 procenta kako bi smawila ogromni deficit u dr`avnom buxetu ispod sedam procenata.

To je jedan od uslova kako bi Rumunija dobila zajmove od Me|unarodnog monetarnog fonda i evropskih finansijskih institucija i o`ivela privredne aktivnosti u zemqi. Pet vode}ih sindikalnih organizacija najavile su u 27.oktobra, kada zaseda parlament, da na ulice Bukure{ta izvedu najmawe 80 hiqada qudi. „Mi }emo nastaviti proteste ukoliko vlada dobije ve}inu glasova u parlamentu“, isti~u u sindikatima u kojima tvrde da je premijer Bok izgubio poverewe naroda, javila je agencija „A|erpres“. Rumunija se suo~ava sa najte`om ekonomskom krizom u posledwih nekoliko decenija. U vladi najavquju otpu{tawa zaposlenih u gromaznom javnom sektoru u kome sada radi skoro milion i 400 hiqada qudi. Takva politika dovela je do naglog pada popularnosti vladaju}e Demokratske liberalne partije, koju, prema najnovijim anketama, sada podr`ava ne{to vi{e od deset odsto gra|ana. (Tanjug)

Ministri EU danas o izborima u BiH BRISEL: [efovi diplomatija Evropske unije danas }e u Luksemburgu poru~iti da je put Bosne i Hercegovine u Evropu u rukama wenih politi~kih vo|a koji sad, posle izbora, treba da {to pre formiraju vladu i preuzmu odgovornost za sudbinu zemqe. To su rekli izvori u Evropskoj komisiji u Briselu, istakav{i da }e {efovi diplomatija Unije potvrditi „evropsku budu}nost“ i da je Evropska unija spremna da pomogne qudima i politi~arima u BiH da

prevazi|u zastoj u procesu ka Evropi. Predo~ili su, me|utim, da }e ministri evropske dvadesetsedmorice verovatno naglasiti i to da za napredak BiH u pridru`ivawu Evropskoj uniji kqu~na odgovornost le`i na politi~kim vo|ama te zemqe koji moraju napustiti stavove i poruke koji izazivaju razdor. [efovi diplomatija EU }e zakqu~ke o razvoju u BiH posle oktobarskih izbora usvojiti bez rasprave, saop{tilo je belgijsko predsedni{tvo EU.

Regionalni sastanak evropske desnice SKOPQE: Vladaju}a stranka u Makedoniji VMRODPMNE u Ohridu je bila doma}in generalnih sekretara stranaka desne orijentacije iz 20 zemaqa centralne i jugoisto~ne Evrope. Po zavr{etku sastanka, predstavnik VMRO-DPMNE Andrej Lepavcov izjavio je da su u~esnici razgovarali o organizaciji i upravqawu strankom, vidovima izborne kampawe i novim metodama u organizovawu izbora. Iz VMRO-DPMNE navode da su na ovom sastanku dobi-

li ubedqivu podr{ku za re{avawe spora sa Gr~kom u vezi s ustavnim imenom Makedonije, dok su predstavnicima stranaka iz Francuske, koji su prisustvovali skupu, makedonski desni~ari dali argumente za{to je potrebno da oni priznaju tu biv{u jugoslovensku republiku pod ustavnim imenom Republika Makedonija. Me|u u~esnicima skupa bili su predstavnici partije G17 plus iz Srbije i Hrvatske demokratske zajednice iz Hrvatske. (Tanjug)


STUDENTSKI DNEVNIK

ponedeqak25.oktobar2010.

DEKAN FTN-a REAGOVAO ZBOG OBAVEZIVAWA BRUCO[A DA KUPE PRIRU^NIK IZ FIZIKE

Uslovqavawe nedopustivo

„Neki profesori na FTN-u bruco{ima tra`e da obavezno kupe ve`banku od pedesetak listova koja ko{ta 750 din. Nema kopirawa da bi wih sedam autora zaradili od na{ih siroma{nih roditeqa. Za{to dekan to toleri{e i za{to starije kolege }ute?“ Ova poruka nedavno je objavqena na Novosadskoj hronici na{eg lista u rubrici „^itaoci pi{u SMS“, a, kako saznajemo, pro~itao ju je i dekan FTN-a prof. dr Ilija ]osi} i odmah reagovao. – Studentima je re~eno da za ve`be iz fizike obavezno moraju da kupe „Priru~nik za laboratorijske ve`be iz fizike“, da bi mogli pratiti te ve`be – obja{wava za „Dnevnik“ dekan ]osi}. – Za ovo sam saznao iz pomenutog teksta u va{em listu i odmah preduzeo odre|ene mere, s obzirom na to da smo mi na FTNu svojevremeno doneli odluku da se student ne mo`e obavezivati na to da bilo {ta kupi. Tako|e, fakultetsku izdava~ku delatnost organizovali smo tako da cena stranice {tampane publikacije ne mo`e biti skupqa od cene fotokopirane stranice,

{to zna~i da bi, recimo, taj priru~nik koji ima 130 strana, kod nas ko{tao maksimalno 310 dinara. Utvrdio sam da je pomenuti „Priru~nik za laboratorijske ve`be iz fizike“, ~iji su autori s na{eg fakulteta, {tampan izvan FTN-a i da se prodaje u kwi`arama po 750 dinara. Naravno, na{i profesori ne moraju da {tampaju svoje kwige u ediciji Fakulteta tehni~kih nauka, ali moraju da obezbede studentima uslove koje sam pomenuo. Tra`io sam zvani~nu informaciju s Katedre za fiziku da vidim da li je ta~no da se studenti obavezuju na to da kupe ovaj priru~nik. Priru~nik je, obja{wava dekan ]osi}, koncipiran tako da je prethodno dato teorijsko obja{wewe, pa se vr{e laboratorijska merewa i rezultati se upisuju u taj primerak i onda se izvode zakqu~ci. Fotokopirawe nije dozvoqeno, jer se time ugro`avaju autorska prava, ali je, ka`e ]osi}, s autorima razgovarano o mogu}nosti objavqivawa Priru~nika i u ediciji FTN-a da bi studentima bio pristupa~niji cenom. V. ^eki}

DNEVNIK

c m y

26

VLADIMIR STOJANOVI], APSOLVENT PRAVA – PRAKTIKANT U REPUBLI^KOM PARLAMENTU

O{tri znawe na amandmanima Apsolvent novosadskog Pravnog fakulteta, dvadeset~etvorogodi{wi Vladimir Stojanovi}, jedan je od studenata koji su imali sre}u da ve} tokom studija dobiju priliku da se i u praksi upoznaju s onim {to bi moglo biti wihovo budu}e zanimawe. Naime, Vladimir je od maja ove godine ukqu~en u program radne prakse, i to ni mawe ni vi{e nego u Republi~koj skup{tini. Nasuprot ve}ini svojih kolega, on se ve} sad mo`e pohvaliti korisnim radnim iskustvom koje tokom proteklih meseci sti~e u Zakonodavnom odboru Narodne skup{tine Srbije. Ali pri~a se tu ne zavr{ava. Radna praksa traje do januara slede}e godine, kada }e definitivno znati da li je upravo ta ustanova wegovo radno mesto. – Video sam konkurs na „Infostudu“ i odlu~io da se prijavim, iz prostog razloga {to smatram da ono {to u~imo na fakultetu nije celovito znawe ukoliko nije propra}eno odgovaraju}om praksom. Kao i na ve}ini drugih fakulteta, tako i kod nas, predavawa su pra}ena ve`bama i nekom vrstom prakse koja je organizovana sporadi~no i kratko traje – obja{wava Vladimir svoje motive.

Tri puta nedeqno putuje u Beograd i u Skup{tini provede po nekoliko sati. Koncept radne prakse ne podrazumeva pla}awe niti se tretira kao zamena za sta`irawe koje studenti Pravnog fakulteta moraju da imaju pre polagawa pravosudnog ispita. – Praksa nije isto {to i sta`irawe jer ne podrazumeva puno radno vreme. Trudim se da provedem {to vi{e vremena u Skup{tini, no, s druge strane, poku{avam da praksu uklopim u svoje fakultetske obaveze. Iako vi{e ne idem na predavawa, od diplome me dele dva ispita kojima `e-

lim i moram da se posvetim da bih do kraja godine diplomirao, {to je ipak na prvom mestu – obja{wava on. Vladimir prisustvuje sednicama Zakonodavnog odbora i bavi se svim onim ~ime se bave regularni ~lanovi ovog tela, dakle, poma`e oko amandmana, pregleda ih, tra`i eventualne gre{ke i proverava da li su u skladu s Ustavom. Kako ka`e, zaposleni su izuzetno posve}eni praktikantima i pored svog posla uvek imaju vremena da pomognu, posavetuju i razjasne eventualne dileme. Wegove ambicije su usmerene ka diploma-

tiji, tako da je wegov plan bio da nakon zavr{enog Pravnog faklulteta upi{e Diplomatsku akademiju. Sada, nakon ovog perioda provedenog u Skup{tini, ka`e da bi voleo da ostane da radi u takvom okru`ewu, no ne po svaku cenu. – Realne {anse da ostanem da radim ovde su male, naro~ito nakon ovog programa smawewa broja zaposlenih u dr`avnom aparatu. Ukoliko bih morao da biram izme|u politike i prava, sada bih ipak odabrao pravo jer smatram da ~ovek ina~e ne treba da ulazi u politiku dok ne postane stru~wak u onome {to radi, tj. dok se ne usavr{i u svojoj oblasti – obja{wava Vladimir. I na kraju, da li je Skup{tina ono {to vidimo u televizijskim prenosima? – Ja ne prisustvujem tim sednicama, mada imam mogu}nost da posmataram s galerije, ali mene vi{e zanima ovo {to radim u Zakonodavnom odboru jer je to ba{ pravna materija. Pre nego {to sam dobio priliku da se upoznam s radom u Skup{tini, imao sam neku vrstu mistifikovane slike o svemu tome, no to su qudi koji rade svoj posao koji je kao i svaki drugi – ka`e Vladimir. Jovana Zdjelarevi}

DRAGAN BOGOVI], APSOLVENT GRA\EVINE, BICIKLOM PUTOVAO OD NOVOG SADA DO AHENA Kada se poklope interesovawa, struka, hobi i qubav prema prirodi, mogu}e je do`iveti nemogu}e. Takvo je iskustvo Dragana Bogovi}a, apsolventa gra|evinarstva na novosadskom Fakulteta tehni~kih nauka na smeru putarstva, koji je ovog avgusta biciklom proputovao dobar „komad“ Evrope, i to biciklisti~kom stazom od Novog Sada ~ak do Ahena, grada na trome|i Nema~ke, Belgije i Holandije. On je proletos u jednom razgovoru sa sestrom Jelenom, koja je na doktorskim studijama u Ahenu, do{ao na ideju da u posetu krene biciklom. – Pred sebe sam postavio ciq: Ahen, a zatim sam uz pomo} sajta viamichelin napravio kartu kojom }u se kretati. Ideja mi je bila da pratim Dunav, a o tome {ta me ~eka nisam mnogo razmi{qao. Kada je do{lo vreme, 17. avgusta jednostavno sam krenuo. Narednih osam dana koliko je trajao put, prepustio sam se prirodi, krajolicima i sopstvenim mislima – ka`e na po~etku razgovora Dragan, koji je pre dve godine tako|e biciklom stigao do Crne Gore. Na put je krenuo sam jer mu je, kako ka`e, „bilo lak{e da ni od kog ne zavisi ni u pogledu vremena niti bilo ~ega drugog“, a bicikl je odabrao jer je „optimalno sredstvo za razgledawe okoline“. Dnevno je vozio po 10 ili 12 ~asova. – Prvog dana pre{ao sam razdaqinu od Novog Sada do Budimpe{te i taj dan nazvao sam „Ravnica“ jer je ona bila najja~i utisak. Kada sam odmakao nekih ~etrdesetak kilometara od Novog Sada, posle doru~ka, napustio me je ose}aj razmi{qawa {ta bi se sve moglo dogoditi na tom putovawu i jednostavno sam nastavio put bez ika-

Biciklisti~ka saga ispisana za osam dana kvog optere}ewa. Sve do Budimpe{te pratila me je uspavana ravnica, koja je u Ma|arskoj nekako druga~ija nego ovde, a onda me je sa~ekao konfuzan ulazak u veliki grad. Posle toga sam zaobilazio velike gradove, a pravo u`ivawe bila mi je vo`wa izme|u sela, lokalnim putevima – pri~a Dragan. Drugi dan ga je doveo do Brati-

do tada kretao blizu Dunava, od Be~a je zapravo po~ela prava biciklisti~ka pri~a. – Od Be~a kre}e ure|ena Dunavska staza koja krivuda uz Dunav, a kasnije se nastavqa uz Rajnu, Majnu i kanal. Tu je sve podre|eno biciklistima. O~igledno je da se tamo qudi mnogo vi{e „dru`e“ s prirodom i da s wom nisu u sva|i.

kao prelep, a od Linca do Pasaua kao fantasti~an – prepri~ava svoje impresije Dragan Bogovi}. Zbog toga je ~etvrti dan pute{estvija, koji ga je neprimetno iz Austrije preveo u Nema~ku, nazvao „Priroda“, dok je peti dan poneo naziv „Agrar“. – Kao gospo|ina~ko dete, donekle se razumem u seoski `ivot i

pomalo li~e jedni na druge – `ivopisno pri~a mladi student gra|evine. Putovawe od Nirnberga, preko Frankfurta do Ahena u toku tri dana, ponela su nazive „Kontrola i nevreme“,“Civilizacija“ i „Ciq“. Ovim sa`etim opisima Dragan je podcrtao svoj utisak o tome da Nemci svojim znawem do-

Frankfurta, imao samo jedan ciq – da do uve~e budem u Ahenu. Veliki problem mi je bio vetar koji mi je sve vreme duvao u lice, a tog posledweg dana bio toliko nemilosrdan da sam u jednom trenutku po~eo da psujem nema~ki vetar. To mi je bila jedina velika mentalna kriza na ovom putovawu. Kada je kona~no stigao kod sestre Jelene, nastala ja mawa kriza jer, kako ka`e, nije imao plan za slede}i dan. – Pitao sam se {ta da radim sutra jer sam svoj ciq ostvario. Slede}eg jutra odgovor se sam nametnuo – uzeo sam bicikli i provozao se do Holandije. Nedugo zatim pridru`ila mi se i de-

Slu~ajni prijateqi Posebna avantura bilo je pronala`ewe preno}i{ta. Nekada ga je nalazio sam, a nekad uz pomo} qubaznih doma}ina. U Ma|arskoj su mu pomogli jedna profesorka engleskog i jedan me{tanin, u Austriji je iznajmio sobu kod jedne bake, a u Frankfurtu je upoznao Marka Zumbaha koji mu je ponudio svoj stan. – Frankfurt je pun stranaca i ~esto u pristojnijim hostelima nema mesta, pogotova kada do|ete nenajavqeni. Poku{avaju}i da na|em sme{taj, upoznao sam jednog ~etrdesetogodi{weg Nemca koji, izgleda, jedini u tom delu Frankfurta nije

Dragan ispred ~uvenog Mosta u lancima u Budimpe{ti

slave i dobio naziv „O`iqci“ jer su tragovi sovjetske (straho)vladavine na tim prostorima i vi{e nego o~igledni. „Ne samo na arhitekturi ve} i u dr`awu qudi“, kako ka`e Dragan. Tre}eg dana osmehnuo mu se Be~: prelazak s Istoka na Zapad, iz jedne pri~e u drugu, iz jednog mentaliteta u drugi nazvao je „Imperija“. Iako se i

Poku{avaju}i da u|em u Be~, shvatio sam da je oko grada isprepletena prava mre`a biciklisti~kih staza i puteva. Van gradova oni vas vode kroz autenti~na i veoma lepo ure|ena sela kao i kroz nacionalne prakove i za{ti}ena podru~ja. O~arao me je kawon Dunava kroz koji sam vozio od Melka do Linca. Put do Linca opisao bih

mehanizaciju, ali ono {to sam video po nema~kim selima na mene je delovalo nestvarno. Po~ev od arhitekture, plo~nika, {tala, vo}waka, do puteva – sve je sre|eno i imate ustisak da se o svemu svi staraju kao da je wihovo li~no. Udisao sam pravi mirisa sela i video pravu Nema~ku, wihove qubazne i raspolo`ene stanovnike i wihov standard. Sela su o~uvala autenti~nost, za razliku od gradova koji su izgra|eni posle rata i

stranac- pri~a Dragan.- Po{to je bilo dosta kasno, umesto daqih instrukcija kako da na|em sme{taj, ponudio mi je da prespavam kod wega. Iako je i s moje i s wegove strane u po~etku bilo izvesne doze nepoverewa, uz `ivotnu pri~u ovog ~oveka koji je pola `ivota proveo iza zida u Isto~noj Nema~koj, prijateqstvo je brzo uspostavqeno. Na rastanku sam mu u znak zahvalnosti poklonio majicu koja je pre dvadesetak godina, igrom slu~aja, stigla iz Berlina u Novi Sad i koja je bila {tampana povodom ru{ewa Berlinskog zida, ~emu je i Marko prisustvovao.

nekle kontroli{u prirodu i na pitom na~in koriste od we sve {to mogu, ne suprotstavqaju}i joj se i ne ratuju}i s wom. Frankfurt je predstavqao ulazak u „urbanu biznis-zonu Evrope“, gde se me{aju rase i narodi i gde je mogu}e ste}i prijateqa. – Posledwa etapa bila mi je i mo`da najte`a jer sam osmog dana pre{ao 250 kilometara i u ve~erwim ~asovima stigao u Ahen. Pred sobom sam, kada sam krenuo iz

vojka pa smo naredne tri nedeqe obilazili znamenitosti Belgije, Holandije i Nema~ke. Biclikl sam spakovao i ostavio sestri, u nadi da }e i ona imati vremena da na taj na~in upoznaje okolinu Ahena. Moj budu}i biciklisti~ki san, koji je jo{ uvek samo to, je da vozim od Novog Sada do Vladivostoka – poverio nam je na kraju razgovora Dragan Bogovi}. Vesna Vukojev

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.


MRE@A

DNEVNIK

ponedeqak25.oktobar2010.

27

Sajber istra`iteqi protiv veb-falsifikata C

arinici iz 27 zemaqa ~lanica Evropske unije (EU) i Evropska komisija odlu~ili su, na dvodnevnom seminaru odr`anom u Parizu,

da koordiniraju svoje aktivnosti vezane za poja~avawe borbe protiv falsifikovawa na In-

ternetu, koje je u stalnom porastu, prenele su svetske agencije. Carinici, „sajber“ istra`iteqi, predstavnici Evropske komisije i akteri iz privatnog

sektora (strukovna udru`ewa, farmaceutske kompanije, firme koje se bave elektronskom

trgovinom, veb sajtovi za onlajn prodaju...), koji su u~estvovali na seminaru su predstavili niz preporuka vezanih za borbu protiv veb falsifikovawa. Me|u tim preporukama, koje je nabrojao izvr{ni direktor francuskih carina @erom Furnel, jeste ispitivawe mogu}nosti uno{ewa novina u pravne odredbe zemaqa ~lanica EU radi efikasne borbe protiv falsifikovawa na Internetu. Mogu}nost formirawa u svakoj dr`avi EU, nacionalne jedinice za borbu protiv prevara na Internetu, {to ve} postoji u vi{e evropskih zemaqa, kao {to je Francuska, je tako|e preporu~ena, ali i povezivawe ~lanica EU koje se odnosi na tehnolo{ka i pravna sredstva u borbi protiv veb piraterije. Evropska komisija se sa svoje strane obavezala da formira grupu stru~waka radi podr{ke aktivnosti zemaqa EU u pra}ewu op{teg usmerewa u borbi protiv falsifikovawa preko veba, kao i razmeni pozitivnih iskustava u toj borbi.

Najboqi „eSmart” i „^ikom” riznawe za najboqi nastup na najve}em regionalnom skupu informati~ara „Infofest 2010“, odr`anom u Budvi, dobile su kompanije „eSmart“ iz Srbije i „^ikom“ iz Crne Gore. Na zavr{noj sve~anosti, direktor „Infofesta“ Milan Mrvaqevi} je istakao da je uspe{no

P

realizovan planirani program i da se ekonomska kriza nije mnogo odrazila na ovaj skup. Na „Infofestu 2010“ je priliku da prika`e svoje proizvode i re{ewa iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT) iskoristilo 37 ICT kompanija, a registrovano je ukupno 1.044 u~esnika tog skupa.

Skup korisnika „Eseta” D

oma}a informati~ka firma „Ikstrim“ organizovala je u Beogradu godi{wi skup za korisnike softvera slova~ke kompanije „Eset“ - „Eset NOD32 praktikum za korisnike“, kako bi se predstavila prakti~na primena najnovijih verzija „Esetovih“ proizvoda. Tim predava~a su ~inili stru~waci iz firme „Ikstrim“ - Bojan Miqkovi}, Du{an \oki} i Aleksandar Dimi}, a posetiocima se obratio i Robert Trivun~evi} iz firme „Nort d.o.o“, distributera „Esetovih“ proizvoda za Adrijatik regiju. Na skupu su prikazana unapre|ewa platforme ERA razvijena radi dodatnog olak{awa upravqawa klijentima u mre`i. Prvi put je prikazana nova NOD32 za{tita za sistme ES (Ex}ange Server) i EMS (Eset Mobile Security). Osim prakti~nog dela, predstavqeni su i planovi i strategije kompanije „Eset“ za naredni period, kao i na~in na koji

oboti su ve} po~eli da ulaze u privatne ku}e, kao {to je robotski usisiva~ za pra{inu zvani „rumba“ ili robot koji u ku}ama poma`e invalidima. Helen Grejner, jedna od osniva~a kompanije Aj-robot, koja pored „rumbe“ proizvodi robote za uni{tavawe bombi ka`e da }e robotika mo}i da se ugra|uje u telo, da vrati qudima ruku ili nogu koju su izgubili u ratu ili nesre}nim slu~ajem. Roboti prikazani na godi{woj konvenciji Udru`ewa za vozila bez qudske posade, u Denveru, uglavnom imaju vojnu primenu, ali predsednik udru`ewa Majkl Toskano ka`e da civilna upotreba raste. „Bilo da je re~ o borbi

Britanci usavr{ili virtuelni kompjuter rincipijelno novi tip prenosivog kompjutera - laserski projektor, koji na bilo kojoj povr{ini projektuje virtuelni ekran i tastaturu i ima pristup internetu, usavr{ili su stru~waci iz britanskog grada Kembrixa. Novitet predstavqa pravougaoni panel dug 9,8 {irok 3,5 i visok 16,5 centimetra, koji pomo}u lasera projektuje radni deo klasi~nog kompjutera - ekran i tastaturu. Rad na virtuelnom kompjuteru se ne razlikuje od kori{}ena obi~nog prenosivog. „Uspe{no smo pokazali da se kompjuter mo`e koristiti na bilo kojoj povr{ini i uslovima gde postoji neophodan signal“, izjavio je jedan od autora noviteta Kris Haris. Britanski stru~waci sada usavr{avaju verziju laserskog kompjuterskog projektora, ~ije dimenzije ne}e biti ve}e od polovine kutije za {ibice, prenosi ruska agencija Itar Tas.

P

stru~waci vide budu}nost borbe protiv „zlonamernih“ programa - „malvera“. Prezentacije sa skupa se mogu preuzeti sa veb stranice

Integracija Fejsbuka i Skajpa

www.extreme.rs/eset-nod32-praktikum, a detaqne informacije o „Esetovim“ proizvodima objavqene su na veb stranici www.extreme.rs/eset.

NOVOSTI IZ VIP-a

Za svaki minut, 10 dinara poklon IP je omogu}io novim i postoje}im pripejd korisnicima da zarade dodatni kredit svaki put kada prihvate dolazni poziv iz ostalih mobilnih i fiksnih nacionalnih mre`a. VIP-ovi korisnici za svaki minut primqenog poziva iz drugih mre`a dobijaju 10 dinara bonus kredita koji mogu da iskoriste za razgovore, SMS i MMS poruke prema svim mre`ama u Srbiji. [to vi{e poziva primi, korisnik dobija vi{e kredita na poklon. Nakon aktivacije VIP-ove SIM kartice novi korisnici se automatski ukqu~uju u ovu promociju. Nakon sedam dana, potrebno je da bar jednom nedeqno dopune najmawe 200 dinara kredita kako bi nasta-

V

ejsbuk }e se integrisati sa Skajpom, {to }e omogu}iti korisnicima ove najve}e dru{tvene internet mre`e da obavqaju telefonske i video razgovore, kao i da {aqu SMS poruke. Prema pisawu „Vol strit xernala“, do spajawa bi moglo da do|e krajem oktobra, kada je planirano pu{tawe novog Skajpa 5.0. Fejsbuk danas ima vi{e od 500 miliona korisnika, a tvorci sajta sada `ele da oja~aju funkcije Fejsbuka novim komunikacionim mogu}nostima. Sajt je pre dve godine uveo onlajn razgovor svojim korisnicima, a ideja je da se u narednom periodu to unapredi sa glasovnom komunikacijom i ~ak video razgovorima.

F

Era robota sve bli`a R

vili da koriste promotivne pogodnosti. I postoje}i VIP-ovi korisnici mogu da uve}aju svoj kredit na osnovu dolaznih poziva, ali se od wih o~ekuje da se prethodno registruju za ovu promociju putem SMS poruke,

sa po`arom ili akcijama za spasavawe unesre}enih, robotski sistemi omogu}avaju qudima da obavqaju zadatke preko produ`etaka svojih ruku, o~iju i u{iju“, ka`e Toskano. Daqinski upravqana vozila mogu da detoniraju bombe ili zakopane mine. Edison Hadson, iz “Aj-robota”, ka`e da roboti mogu i da plutaju okeanima. „Mogu da plutaju okeanima po osam ili devet meseci, prikupqaju}i podatke“, ka`e on. Vojna agencija za napredne istra`iva~ke projekte, DARPA, prikazala je robota sa pokretqivim rukama. Robert Mandelbaum je menaxer tog projekta. „DARPA je {ezdesetih godina smislila Arpanet, prete~u interneta, ra-

ketu Saturn 5 i stelt avione“, ka`e Mandelbaum. Za razliku od daqinski upravqanih ma{ina, ovaj robot prepoznaje kocke koje nose odre|enu oznaku i preme{ta ih na drugo mesto. Mandelbaum ka`e da }e uskoro mo}i da vr{i i kompleksnije zadatke. „Da podigne torbu, otvori patent zatvara~, opipa wenu unutra{wost i prona|e objekte koji su u woj“, ka`e Mandelbaum. Na taj na~in, roboti bi jednoga dana mogli da pronalaze skrivene bombe ili poma`u invalidima da odaberu i zakop~aju ko{uqu. Da bi ih usavr{ila DARPA planira da omogu}i svima da pi{u programe za ovog robota, a zatim da na internetu posmatraju kako ih izvr{ava.

Glasawe za najboqe na Veb festu N

akon prijavqivawa projekata za informati~ko takmi~ewe „Veb fest“, koje je zavr{eno 3. oktobra, pristupa se glasawu `irija i publike u periodu od 4. do 31. oktobra. Sve aktivnosti se odvijaju na sajtu www.wfest.org gde tokom prvog meseca trajawa festivala posetioci prijavquju veb sajtove, kao i kampawe iz oblasti internet marketinga, a tokom drugog meseca mogu da glasaju za najboqe. Objava pobednika }e biti 18. novembra na sve~anoj ceremoniji u Beogradu.

HTC na {est rata u Telenoru

S

vim Telenorovim korisnicima omogu}ena je kupovina

pametnih telefona HTC Desire i HTC Wildfire na {est mese~nih rata uz ugovornu obavezu na 24 meseca. HTC Desire namewen je zahtevnim korisnicima, koji `ele da koriste Internet na mobilnom telefonu bez zastoja. Uz aplikacije MS Office i Adobe Reader s ovim modelom mogu}e je stvarati dokumenta u pokretu. HTC Wildfire je sli~nih mogu}nosti, namewen ambicioznim korisnicima koji imaju ograni~en buxet. Kao i HTC Desire, ovaj model omogu}ava konstantno kori{}ewe blogova, naloga na Fejsbuku i Tviteru. Prilikom identifikacije poziva, korisniku se pojavquje i trenutni Fejsbuk status osobe koja poziva. Svi qubiteqi fotografije mogu radove da postave direktno na svoj Flikr profil i da gledaju spotove na Jutjubu. Ova dva modela su deo Telenorove ponude telefona koji se mogu kupiti na rate. Korisnik treba da ima samo li~nu kartu prilikom posete Telenorovoj prodavnici da bi ostvario tu mogu}nost.

LG pametni telefoni s novim Androidom

govornog automata, ili poziva Korisni~kom servisu i uplate pripejd dopunu od najmawe 200 dinara. Ova VIP-ova ponuda traje}e do kraja novembra.

„LG ilectroniks“ je lansirao na tr`i{te dva pametna telefona iz svoje nove „optimus“ serije tih ure|aja „LG optimus jedan„ i „LG optimus {ik“, navedeno je u saop{tewu beogradskog predstavni{tva LG-a. Radi se o telefonima koji me|u prvima poseduju najnoviju verziju „Guglovog“ operativnog sistema „Android“ - „Android 2.2“ i optimizovani su za „Guglove“ mobilne usluge GMS (Google Mobile Services). „Optimus jedan“ i „Optimus {ik“ bi}e dostupni u vi{e od 90 zemaqa sveta, u ve}ini evropskih zemaqa bi}e u prodaji ve} od oktobra, dok se na srpskom tr`i{tu o~ekuju u toku novembra.


PORODICA/OGLASI

ponedeqak25.oktobar2010.

c m y

28

DNEVNIK

KADA DECA ODRASTU PREKO NO]I

Mama, tata, trudna sam adolescentskim godinama trudno}a naj~e{}e nije najsre}nija vest za roditeqe. Bez obzira na veru, socijalno stawe ili strogost u porodici, roditeqi ~esto ne znaju kako da se sna|u u novonastaloj situaciji. Kako se postaviti i {ta savetovati pitawe je na koje vi{e od desetak hiqada roditeqa na svetu ne zna odgovor. U trenutku ostajete zapaweni re~ima va{e k}erke. Niste sigurni da li se {ali, da li je prvi april ili neka od wenih novih wu ejx po{alica ili trikova. U stvari u dubini se ipak nadate da je ne{to od navedenog. Kada stvar postane ozbiqna i daqe ste u {oku. Nemogu}e! Va{a k}erka, koja je do sad bila mirno dete, omiqena me|u porodicom i drugarima, u {koli odli~na, je odjednom… trudna?

ge odluke koja }e joj promeniti `ivot.

U

Problemati~nost

Pitawa Pa kako, za{to, kada i s kim samo su neka na koje imate pravo da znate odgovor. Ali nemojte previ{e zadirati u privatnost i detaqe, osim ako ona sama ne odlu~i da progovori o sitnicama. Dajte svom detetu do znawa da je i ona sama dete, i da li je svesna onoga {ta sledi i kako }e, ukoliko se za to odlu~i, uspeti da uskladi {kolske i maj~inske obaveze.

Odluka Naj~e{}e pitawe kod ovog slu~aja je upravo to. Roditi ili ne? Bez obzira kakvi bili va{i stavovi prema nero|enom detetu, bilo bi dobro da saslu{ate {ta va{a k}erka ima da ka`e na tu temu. Objasnite joj, da {ta god ona odlu~ila, bi}ete uz wu, i poku{ati maksimalno da pomognete. To }e va{em dete jako puno zna~iti. Ali sa druge strane, nemojte joj dati do znawa da je trudno}a u wenim godinama najpametnija stvar, te da ste vi presretni zbog toga. Kako god da

okrenete, i daqe ste weni roditeqi i smete joj davati kazne koje zaslu`i. Bez obzira koliki ste nivo strogosti do sad primewivali, vreme je da postro`ite re`im. S jedne strane budite bri`ni i za{titni~ki raspolo`eni prema woj i detetu, ali s druge strane joj poka`ite da se sama dovela u tu situaciju i da joj ne}e biti lako bez va{e podr{ke, novca i pomo}i. S va{e strane sasvim je u redu da i daqe zahtevate pristojnost, odli~ne ocene, ali i izlaske do 11 sati uve~e, za uzvrat, vi }ete biti spremni da joj pomognete oko deteta, vaspitawa i maj~instva.

Stru~wak Ukoliko zaista ne znate kako da reagujete, {ta da ka`ete i kako daqe da krenete, te {ta da savetujete k}erki za koju ste mislili da je poznajete, postoji

idealno re{ewe. Danas postoje mnoge ustanove koje poma`u mladim majkama te su spremne da im daju odre|eno znawe, upozoreqa i uputstva ih u ono {ta sledi. Od trenutka kada upi{u kurs, pa sve do kraja trudno}e oni }e se pobrinuti da se va{a k}erka ose}a sigurno, ali joj i objasniti da pozicija u koju stavqa svoje roditeqe nije nimalo privla~na.

[ta je, tu je Pro{lost ne mo`ete da promenite i morate da se pomirite s wenom odlukom. Nipo{to nemojte da zahtevate da ode na abortus jer takav ~in mo`e da ostavi trajne moralne ali i fizi~ke posledice. S druge strane nemojte je terati da zadr`i dete ukoliko ga ona ne `eli. Porazgovarajte otvoreno i predo~ite joj prednosti i mane i jedne i du-

Dete u tinejxerskim godinama je hrabar poduhvat i morate se pripremiti na sve {to dolazi. A to va`i i za vas i za va{u k}erku. Bu|ewe usred no}i, dojewe i mewawe pelena nije lak posao ukoliko je majka neodgovorna, nezainteresovana i lewa. Objasnite svojoj k}erki da vi ne}ete raditi wen posao umesto we i da od sada slede moralne disciplinske odrednice kako bi se weno pona{awe popravilo. Pratite weno pona{awe, razgovarajte ~e{}e i budite uz wu koliko je mogu}e. Ukoliko ona odlu~i da zadr`i prinovu, ali ne pokazuje nikakav interes za dobrobit deteta (pu{i, opija se, nezdravo se hrani, ne ide redovino kod ginekologa, na ultrazvuk…) ukinite joj nov~ane resurse, prestanite da joj perete, kuvate i peglate, te joj primerom poka`ite kako se ona trenutno odnosi prema detetu. Nemojte kriviti sebe zbog `ivota va{e k}erke, osim ako prethodno niste imali roditeqski razgovor oko trudno}e. Ukoliko je va{a k}erka imala idealne ocene, pona{awe i bila je primer drugima, te niste imali potrebu da razgovarate sa wom o tome, tako|e nije vreme da sebe krivite. Ali ako va{a devoj~ica ve} du`e vreme pokazuje nasilnost, opija se, dru`i se sa sumwivom decom i ostaje napoqu do sitnih sati, a vi niste u~inili ni{ta da bi se to promenilo, vreme je da po~nete da radite na svom detetu i popravite koliko se popraviti mo`e. S tinejxerom se mora razgovarati, deliti interese, ali nmojte ga ni razmaziti. Zato, bez obzira smatrate li sebe krivim ili ne, mo`da je vreme da se, kao cela porodica obratite stru~noj osobi, te uvidite gde nastaje problem i za{to.

JEDNOSTAVNO A UKUSNO

So razli~itih aroma a~inske soli ve} su neko vreme veliki hit u gurmanskom svetu. Za mawe novaca, a opet jednostavno, sami mo`ete da napravite ukusne za~inske soli, po sopstvenoj `eqi i bez dodatnih {tetnih aditiva. One su odli~an na~in da se jednostavnoj hrani poboq{a ukus, posebno ako se radi i pe~ewima i jelima s ro{tiqa ali i jela "na ka{iku". Osnovna procedura je da suve sastojke izme{ate sa morskom ili obi~nom kuhiwskom soli u i to tako da je ili dobro usitnite i pove`ete u avanu ili jednostavnije u elektri~nom multipraktiku. I to je to. Naravno obi~no }e priprema samih za~ina trajat du`e nego li priprema same soli. Jednom kad napravite za~insku so ~uvajte je u dobro zatvorenoj posudi, daqe od vlage.

Z

Osnovni recept za za~insku so 1 {oqica morske ili kuhiwske soli 1 do 2 ka{ike za~ina, nekoliko komadi}a vo}a, suvih paradajza, gqiva, suvih ~ili papri~ica... Sve stavite u multipraktik i me{ajte nekoliko sekundi

Su{eni komadi}i citrusnog vo}a Citrusno vo}e po `eqi – limun, naranxa, limete... Zagrejte rernu na 90 stepeni. Vo}e mora biti zdravo i zrelo. Dobro ga operite i s korom nasecite na veoma tanke, jednake komadi}e ili koluti}e. U tepsiju stavite papir za pe~ewe i na wega vo}e. Stavite u rernu, a temperaturu smawite na 50 do 65 stepeni. Vrata povremeno otvarajte kako bi iza{la vlaga. Vo}e je suvo kada se lagano savija, a kada se prelomi mora ostati suvo, bez vodenih kapqica iobi~no mu treba oko 2 sata. Ovako su{eno vo}e mo`ete da ~uvate u platnenoj kesici ili u teglici. Kad po`elite svoju citrusnu so, suvo vo}e i so ubacit eu multipratkik.

Suvi paradajz Nekoliko mesnatih ({qiva) paradajza, najboqe su duguqasti (roma) paradajzi. Rernu zagrejte na 90 stepeni. Paradajz prepo-

lovite na pola ili na ~etvrtine. Stavite ih na tepsiju okrenute korom prema dole na koji ste prethodno stavili papir za pe~ewe. Posipajte ih s malo soli i stavite da se su{e u rernu koju ste smawili na 60 stepeni i postipajte kao i sa vo}em. Bi}e potrebno oko 8 -10 sati da se paradajz osu{i. Su{eni paradajz mo`ete ~uvati u tegli ili ga pome{ati sa maslinovim uqem koje }e ih skroz prekriti ali ga takvog vi{e ne}ete mo}i koristi za za~insku so.

MA[INSKO ODGU[EWE kanalizacije i snimawe IC kamerom vodoinstalaterske usluge, zamena cevi, garancija, nonstop. Telefoni: 6393-737, 064/1604725. 13436

Su{ene gqive Sve`e gqive po va{em izboru. Gqive morate da su{ite na jo{ ni`oj temperaturi od vo}a ili paradajza. Zbog toga rernu zagrejte na najvi{e 50 steoppeni. O~istite gqive ~etkicom ili ih lagano ogulite – nemojte ih prati jer one upijaju te~nost. Tanko ih nasecite i stavite u tepsiju na koji ste prethodno stavili papir za pe~ewe. Su{ite ih otprilike 8 sati. One ne mogu dugo da stoje zato ih nemojte praviti u velikim koli~inama.

Su{eno biqe Za~insko biqe po `eqi – ruzmarin, bosiqak, origano, maj~ina du{ica, per{un, vla{ac, majoran... Iako ih mo`ete i sami brati i su{iti to suvi{e dugo traje pa tako u supermarketu mo`ete kupiti suvo za~insko biqe. Prema gore navedenom napravite za~insku so. Neke biqke idu zajedno boqe od drugih, tako je popularna me{avina `alfije, bosiqka, maj~ine du{ice, ruzmarina i majorana. Za omlete, ribu i jela od `ivine mepaju se estragon, per{un i vla{ac. Soli sa za~inskim biqem mo`ete dodati i razne semenke, kao {to je susam.

^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Priprema za malu maturu. Profesorica. Telefon 021/530-088. 13390

PRODAJEM ku}u u Novom Sadu, ul. Mokraw~eva, 46m2 + soba sa posebnim ulazom, dve nus prostorije, ba{ta, blizu `elezni~ke. Telefon 064/3394-548. 11211 PRODAJEM ku}u sa placem u Rumi, ul. Anatasija Stojkovi}a br.1. Telefoni: 021/6391-670, 064/992-5331. 13545

KADA SERVIS obnova glazure uvoznim materjalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, ra~un, garancija. Telefoni: 021/6321-332, 065/543-68-96. 13256 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 13391

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16 11835 NA PRODAJU drva ekstra cena bukva, bagrem, hrast i cer sa prevozom. Telefoni: 061/6740173, 064/144-25-33. 12978 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq, drva. Telefoni: 6618- 846, 063/84-85-495. 13048 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3500din. Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara. Telefoni: 062/96814-88 i 062/968-49-75. 13340 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3600, kostolac 3650 i su{eni 8750. Telefoni: 066/950-84-65, 063/7-222-859, 066/941-68-61. 13341


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

POMEN Dana, 25. 10. 2010. godine navr{ava se tu`na godina otkad nije sa nama

POMEN Danas se navr{avaju ~etiri godine od kako nije sa nama na{ voqeni

ponedeqak25.oktobar2010.

POMEN

29

Posledwi pozdrav dragom bratu

Posledwi pozdrav na{oj voqenoj

Miletu Daki}u

Ireni Ban~i} Eki

Ne|o Kurte{ 1936 - 1997.

Ilija Bugarin Braca I daqe je u na{im mislima, pri~ama i jako nam nedostaje.

Trinaest godina je pro{lo, a bol i tuga za tobom je sve ja~a. Nedostaje nam tvoja dobrota i mudra re~ sa kojom si nas vodio.

Ve~no o`alo{}eni: supruga, sin, snaja i unuci.

Supruga An|a, }erka Biqana, zet Milan i unuk Du{an.

Ve~no zahvalna tvoja supruga Mara sa porodicom.

13564

13539

Samuel ^awi 1933 - 2009.

od: strine Stoje, brata Jovice, sestre Slavice sa porodicom.

od wenog devera Laze Ban~i}a sa porodicom.

13565

13568

13495

Dragi

POMEN

25. 10. 2000 - 25. 10. 2010.

3

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 84. godini preminula na{a draga mama, majkica i prabaka

Dana, 23. 10. 2010. godine zauvek me je napustila moja voqena majka

Milorad Pavlov Baba

Danas je deset godina od kada nisi sa nama. Vreme ne mo`e izbrisati qubav i se}awe na tebe. Vole}emo te i ~uvati kao najlep{u uspomenu. Ve~no tuguju za tobom: supruga Milena, sinovi Mile i Dragan, snaje Raca i Verica, unuci Neboj{a, Vesna i Sawa.

Mirjana Radi{i} Ne`i} 1926 - 2010. Sahrana je danas, 25. oktobra 2010. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Petrovaradinu - Tranxament.

]iko 1939 - 2010. nikada te ne}emo zaboraviti, tvoj lik, osmeh i dobrotu.

Irena Ban~i} Eka 1928 - 2010.

O`alo{}ene familije: Ne`i} i Jakobac.

Sahrana je danas, 25. 10. 2010. godine, u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu u Novom Sadu. Zoran.

13570

13567

13581

Dragi

POMEN Danas, 25. 10. 2010. godine, navr{ava se {est godina od kako na{a Maja `ivi samo u na{im mislima.

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Milo{ Barovi} sa porodicom.

13580

Dragi brate

Ireni Ban~i} Eki

Darinka Leti} ro|. Vrawkovi}

Baja

Qubav koju smrt ne prekida. Tuga koju vreme ne le~i.

Iliji Mr|anu

1939 - 2010.

Tvoji: Marko, Tamara, Jana i Risto.

zauvek si u na{im srcima. Tvoji: Milana i Bata.

13566

13532

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom suprugu, ocu, dedi i pradedi

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Branko

@eqko, Sandra, Tika i Ba}o.

1939 - 2010.

Posledwi pozdrav dragoj

od: Marinka, Ratka, Doste, Boje, Mare i Mirka sa porodicama.

ovo nam je najtu`niji i najbolniji dan.

Tvoj brat Rade i snaja Radmila.

Bera Gligi

13578

13576

Sa `alo{}u obave{tavamo da je 24. oktobra posle kratke i te{ke bolesti preminuo na{ dragi

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

obele`i}emo u utorak, 26. 10. 2010. godine, u 11 ~asova, na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici.

Eki

Ireni

od familije Milovi}.

od porodica: Stojkovi}, Ogwenovi} i Kolxin.

13571

13569

O`alo{}ena porodica. 13473

13579

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 23. oktobra preminuo na{ dragi suprug, otac, deda i svekar

Branko Mirka Barovi}

Ilija Mr|an

Sahrana dragog nam pokojnika je danas, 25. 10. 2010. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Vrbasu.

Qubi{a Ran~i}

Posledwi pozdrav na{oj

Sahrana je danas, 25. 10. 2010. godine, u 12 sati, na Ka}kom grobqu.

Eki Eki

1935 - 2010. Sahrana je u utorak, 26. 10. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

O`alo{}eni: supruga Ana i }erke sa porodicama.

O`alo{}eni: supruga Lepa, sin Sa{a, snaja Dina i unuke Teodora i Aleksandra. 13582

13577

13575

Simbe, Vesna, Tenxi, Vojkan, Lili, @or`o, Du{ica, Balon, Vesna, Vu~ke, Branka, Buda i Ivana.

13573

Va{ osmeh koji nas je toliko puta do~ekao, je nestao, ali uspomena na Va{u toplinu i dobrotu zauvek }e ostati u na{im se}awima. Po~ivajte u miru. Va{i kumovi: Mila, Milan, Biqana i Stojan Mirosavqevi}. 13572


TV PROGRAM

ponedeqak25.oktobar2010.

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.10 20.30 21.30 22.00 22.30 23.30

Jutarwi program Izlog strasti Trolovi Bajko kviz Vesti Znawe: Skeneri Plej gejms Znawe imawe Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Tabloid Vesti Izbliza Trolovi Vesti Most u Bruklinu Igra Jermolovi TV Dnevnik Tajna hrane: Bundeva Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz Duel struna Centar sveta Vojvo|anski dnevnik Kosmos Nepredvidive posledice, film 01.10 Izbliza

06.00 07.25 08.00 08.30 09.00 09.15 10.00 11.00 12.00 12.10 13.00 13.45 14.00 14.40 15.20 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.05 23.30 00.00

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Vesti Fip komerc - Vitafon Tin in Qubav na prodaju Moje dete Tin in Bila jednom jedna nedeqa Lice s naslovnice Vju Hronika op{tine Vrbas Svet poqoprivrede Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu E -TV Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Vino i vinogradarstvo Beli luk i papri~ica Glas Amerike

Nina Martinovi}

Kosmos Promene u nama i oko nas sve su izra`enije. [ta nam govori metafizi~ki zakonik sudbine o promenama i pojavama u pojedincu, dru{tvu i na planeti? Odgovore na ova pitawa nudi Miroslav Mika Markovi}, ma{inski in`ewer, pisac, mislilac i metafizi~ar. Autorka i voditeqka: Nina Martinovi} (RTV 1, 22.30)

06.30 Kuhiwica (ma|) 06.55 Renyeri u Indiji, film 08.30 Brazda, em. za poqoprivrednike (ma|) 09.00 Ma|arska narodna muzika 09.30 Susreti horova 1. deo (ma|) 10.30 Most u Bruklinu 10.55 Igra 2 11.40 Jermolovi 12.30 Vesti (ma|) 12.40 Zajedno 13.15 ^ari ribolova 13.45 Halo TV, porodi~ni magazin (ma|) 15.15 Dobro ve~e Vojvodino (ma|) 16.15 Kulturni magazin (ma|) (Jelen-let) 16.45 TV Magazin (rum) 17.45 TV Dnevnik (hrv) 18.00 TV Dnevnik (slov) 18.15 TV Dnevnik (rus) 18.30 TV Dnevnik (rum) 18.45 TV Dnevnik (rom) 19.00 TV Dnevnik (ma|) 19.25 Sportske vesti (ma|) 19.30 Crtani film (ma|) 19.35 Kuhiwica (ma|) 20.00 Na{i dani (ma|) 21.00 Razgovor s povodom (ma|) 21.30 Tatini an|eli, film 23.00 Svedok istorije 00.05 TV Prodaja

09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 12.59 13.00 13.10 15.00 15.10 16.00 16.35 16.45 16.59 17.00 17.15 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 21.50 22.00 22.30

Hrana i vino NS klinci 7 NS dana Fan ingli{ Objektiv Dok. program Lenija Kursna lista Objektiv Ubistva u Midsameru Objektiv Put za Evonli Vitra` Neon siti Objektiv (slov) Kursna lista Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Kvadrat varo{i Objektiv Hrana i vino Sprint Istraga Nemi svedik Neon siti Objektiv Ubistva u Midsameru

09.00 Poker 10.00 Ful Tilt poker 11.00VTA Luksmburg, finale 13.00 [kotska liga: Seltik–Rangers 14.30 Premijer liga: Man~ester Siti – Arsenal 16.15 Ruska liga 16.45 NHL: Tampa Beju – Ne{vil 18.15 Pravi NBA 18.45 Holandska liga 19.45 Premijer liga 20.45 [ampionat: Lids – Kardif 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Pregled Premijer lige 01.00 NHL: Kolumbus – Filadelfija

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Dokaz stvarawa, 16.00 Info K9, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Bele`nica, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Putujte kao grof, 08.30 Crtani film, 09.00 Ku}a sedam `ena, 10.00 Opra {ou, 11.00 Da li znate, 11.22 Vremeplov, 11.30 Veze, 12.00 Start, 12.30 Mini koncert, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Vetar u le|a, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 Retrospektiva nedeqe, 18.00 Ku}a sedam `ena, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 19.40 Galerija, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Portret, 22.30 Abs {ou, 23.00 Super ’70, 00.30 Slavni parovi

Sem Rokvel

Yeri i Tom Tom i Yeri su pla}ene ubice, koji preko dana prodaju polovne automobile. Tom je veoma iskusan i dugo je u poslu, dok je Yeri nov, sve mu je strano i prosto ne zna kako da se pona{a. Uloge: Sem Rokvel, Yo Montewa Re`ija: Saul Rubinek (RTS 1, 00.51) 06.05 08.00 09.01 10.00 10.31 11.00 12.00 12.15 12.22 12.28 13.22 15.08 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 20.55 22.05 23.05 00.05 00.30 00.51 02.25

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Sre}ni qudi Lov i ribolov Eko karavan Kapri Dnevnik Sport Evronet Porodica Soprano Bli`wi, film Visok napon, kviz Selo gori a baba se ~e{qa Dnevnik RT Vojvodina [ta radite bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Pesma i bingo Upitnik Porodica Soprano Dnevnik Sta`isti Yeri i Tom, film Upitnik

07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 11.30 12.30 14.30 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.25 18.55 19.40 20.10 21.00 23.00 23.30 23.45 00.15

Ekskluziv Opasne igre Cena sre}e Tri Hil Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Cena sre}e Film: Posle sumraka Sve za qubav ^ari Hiqadu i jedna no} Survajver-iskrcavawe Ekskluziv Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Hiqadu i jedna no} Film: Putnik 57 Eksploziv Ekskluziv Survajver-bez cenzure Zlo~ini iz pro{losti

07.10 07.39 07.43 07.54 08.07 08.27 08.34 08.49 09.04 09.24 09.57 10.26 10.41 11.05 11.29 11.40 11.57 12.57 13.58 14.13 14.28 14.48 15.14 15.32 16.00 16.52

Kuvati srcem [umska {kola Brodi} Elijas Ruske bajke Spajdermen Telmo i Tula, mali kuvari Tuma~ewe kwi`evnog dela Neobi~no o biqkama Mansarda Arhitektura Vrele gume Total tenis Magazin {ampiona Nau~ni intervju Pogled Estetika za neupu}ene Kamerata Serbika Trezor Tuma~ewe kwi`evnog dela Neobi~no o biqkama Mansarda Arhitektura Ja ho}u, ja mogu, ja ~inim Tehnologija danas Ovo je Srbija Preci i potomci

55. me|unarodni beogradski sajam kwiga (RTS 2, 18.00) 17.20 Evropa i Srbi 17.50 Enciklopedija 18.00 55. Me|unarodni beogradski sajam kwiga 18.30 Razglednica 18.58 Ruske bajke 19.24 Spajdermen 19.45 Telmo i Tula, mali kuvari 20.06 Planeta drve}a 21.00 Kapri 21.55 Bezbri`na ti{ina, film 23.44 Publika na psihoterapiji 00.25 Tehnologija danas 00.50 Trezor 01.50 Planeta drve}a 02.42 Kamerata serbika - Mocart 03.15 Preci i potomci 03.40 Arhitektura 04.06 Evropa i Srbi 04.36 Publika na psihoterapiji 05.06 ^eltnem 2010 05.33 Razglednica

07.00 07.30 10.10 10.35 11.10 11.30 12.00 12.15 13.00 13.45 14.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 19.20 19.30 20.00 20.50 21.00 22.30 23.00 00.00 00.30 01.00 03.00 04.00 05.00

DNEVNIK

c m y

30

Otvoreni studio Vesti Simpsonovi Otvoreni studio Milica na kvadrat Top {op Vesti u 12 Otvoreni studio Simpsonovi Top {op Vesti u 14 Milica na kvadrat² Aviwonsko proro~anstvo Doktor Haus NCIS Vesti Simpsonovi Otvoreni studio Milica na kvadrat² Surovi svet Otvoreni studio Film: Telefonska govornica Otvoreni studio Odeqewe za specijalne `rtve Vesti Milica na kvadrat² Film: Oko za oko Aviwonsko proro~anstvo Surovi svet Odeqewe za specijalne `rtve

06.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 07.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Indija 11.25 Top {op 12.00 Na{a mala klinika 14.00 Ros Kemp u Avganistanu 15.00 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Veliki prirodni spektakli 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Veliki prirodni spektakli 17.55 Zloglasni atentati 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 20.00 Ros Kemp u Avganistanu 21.00 Vrati}e se rode 22.00 Reakcija 23.00 Vesti B92 23.35 Film: Plava senka 01.25 Zloglasni atentati, dok. program 01.50 Ukqu~ewe u B92 Info

05.30 06.30 07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00 02.45 03.00

Valentina Farma Dobro jutro Farma Siti kids Pali an|eo Farma Balkan parti More qubavi Farma Nacionalni dnevnik Valentina Lola Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Grand narod pita Farma Film: Ubistva iz zabave Siti Film: Ulica bezakowa

Amanda Taping

SERIJA

Zvezdana kapija Radwa po~iwe 1928. godine kada {vedski arheolog Vajz u egipatskoj pustiwi pronalazi tajanstveni artefakt koji je bio zakopan vi{e hiqada godina. Za taj se predmet godinama kasnije ispostavilo da su to zvezdana vrata prolaz izme|u dva sveta... Uloge: Amanda Taping, Kristofer Yay, Majkl [enks (Hepi, 23.00) 05.30 08.00 08.20 08.45 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.00 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.55 17.25 18.30 19.30 20.00 20.55 21.00 22.30 23.00 00.00 00.30 02.00 02.30 04.30

Jutarwi program Nodi Nodi Mala princeza Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Fantomacan Iks Lovci na dorke iz svemira Zdravo, Kiti Vinks Kilari Mra~no proro~anstvo Yem Presovawe Tele{op Vesti Zvezdana kapija Jelena Tele{op Film: Zvezda i pruge Telemaster Ne mo`e da {kodi 7 `ivota Dok. serijal Jelena Vesti ]irilica Je l istina Zvezdana kapija Riko{et ]irilica Je l istina Film: Zvezda i pruge Serija

Nahani Yonston

Ubistva iz zabave O jednom u`asnom ubistvu poznata novinarka zna vi{e nego {to bi trebalo. Svi weni dokazi ukazuju na misterioznog milionera, ali niko joj ne}e poverovati... Uloge: Gregori Herison, Rebeka Yenkins, Nahani Yonston, Dejvid Hjulet Re`ija: [eldon Leri (Pink, 01.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.15 Bawe Srbije, 09.25 Tandem, 09.30 Mozaik, 12.00 Zdravqe i vi, 13.00 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Bawe Srbije, 16.55 Tandem, 17.30 Ku}ni video, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Turisti~ke razglednice, 21.20 Maksimalno opu{teno, 22.35 Bawe Srbije, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.25 Auto {op, 00.35 Hajfaj mjuzik, 01.25 Fokus

09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS Info, 10.00 Pregled {tampe, 10.10 TV izlo`ba, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.15 Samo vas gledamo, 14.00 Akcenti, 14.15 Zlatno poqe, 15.30 Inyoj, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Art biznis, 21.00 Film, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.10 Komercijalni program

12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem


DNEVNIK

ponedeqak25.oktobar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

13

31

FRAGMENTI GODINA BUKE I SAMO]E

Pi{e: Vidosav Stevanovi} 07.00 09.07 10.15 11.00 11.10 12.00 12.16 12.33 13.20 14.20 15.00 15.40 16.15 17.40 18.23 18.38 19.30 20.15 21.20 21.55 22.25 22.30 22.55 23.10 00.00 Kajli Minog

Uli~ni borac Savezni~ke snage pod vodstvom pukovnika Vilijama Gila imaju zadatak da lociraju i spasu 63 javna radnika koji su taoci generala odmetnika M. Bisona... Uloge: @an-Klod van Dam, Raul Yulija, Ming-Na, Demijan ^apa, Kajli Minog Re`ija: Stiven E de Suza (Nova TV 22.25) 07.40 07.50 08.05 08.20 08.50 10.50 12.40 13.30 14.20 16.00 18.20 19.15 20.05 21.05 22.25 00.40

Fifi Rori, crtani Pepa, crtani Mini kviz Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce IN Najboqe godine Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce IN Dnevnik Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan Uli~ni borac, film Mrak komadi, film

08.00 Umetnost rata 09.00 Putovawa i otkri}a 10.00 Ana Letenska – glumica i nacisti 11.00 @iveo Pakistan 12.00 Hambur{ka }elija 14.00 Najva`nija utakmica u `ivotu 15.00 Lovci na naciste 16.00 Misterije istorije 17.00 Drevni plasti~ni hirurzi 18.00 Elizabet Dejvid: @ivot u receptima 19.30 Sudwi dan: Slike raja i pakla 20.00 Smrt ledenog ~oveka 21.00 2. sv. rat u boji 22.00 Ko si zapravo ti? 23.00 Lovci na naciste 00.00 Misterije istorije 01.00 Drevni plasti~ni hirurzi

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Zatvorska pti~ica Gwurac Na{ italijanski zet Mohauk Nevoqe u Puerto Vaqarti Lajawe na zvezde Planeta Iks 3 Zver u nama Gonin

06.00 07.30 08.00 09.50 11.45

Amerika Holivud na snimawu Belami Marli i ja U2 360 u`ivo iz Rouz Boula Sedam `ivota Ledeno doba 3: dinosaurusi dolaze Zvezdane staze (2009) Rambov sin Voz za Daryiling Obdaren - Tre}a baza ili svrab Specijalitet ku}e Revolucionarni put Opasna veza Putovawe na koleyu 2 Holivud na snimawu

12.50 14.50 16.25 18.30 20.05 21.35 22.10 00.00 02.00 03.50 05.25

01.10 01.55 02.40 03.20 03.30

Dobro jutro, Hrvatska ^arolija Overlend 4, dok. serija Kod Ane Tre}e doba Dnevnik TV kalendar More qubavi Hitna slu`ba Normalan `ivot Luda ku}a Glas domovine Hrvatska u`ivo 8. sprat, tok {ou Kod Ane Odmori se, zaslu`io si Dnevnik Latinica, 1. deo Latinica, 2. deo Poslovni klub @iveti zdravije Dnevnik 3 Sport U potrazi za svetim: Realisti i sawari, dok. serija Koncert: Antifonus u Bujama Galaktika Hitna slu`ba 24 Skica za portret Glas domovine

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 17.00 19.00 20.00 22.00 23.00 01.00 02.00 03.00 04.00

Misteriozni putevi Tele{oping Bez traga Dijagnoza ubistvo Monk Ku}a Zakon i red Bez traga Monk Ku}a Zakon i red Bez traga Zakon i red Poru{eno Zakon i red Poru{eno Zakon i red Dijagnoza ubistvo Mirna luka

08.20 09.40 10.50 11.40 13.10 15.00 15.50 16.40 17.30 18.00 19.05 20.00 21.30 23.25 01.25 01.55 02.55 03.45

Zabrawena qubav Ve~era za 5 Ekskluziv 1001 no} Klon An|eo i |avo Ku}anice Heroji iz strasti Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 1001 no} Lan~ana reakcija, film Zmajeva igra smrti, film Instruktor Astro {ou Dobrotvor, serija Jezero straha 2, film

Jezero straha 2

Dejvid Duhovni

Pre osam godina su dva velika krokodila ulila strah u kosti qudima koji su se na{li u blizini Lejk Plasida, a izgleda kako se ne{to sli~no de{ava i danas. [erif Yejms Rili istra`uje seriju napada na pliva~e... Uloge: Yon [najder, Sara Lafler, Sem Mekmarej, ^ed Kolins, Alisija Zigler, Kloris Li~man Re`ija: Dejvid Flores (RTL, 23.30)

Kalifornikacija Henk odlu~i da potra`i staru qubav Leva E{bija i pronalazi je u neobi~noj ulozi majke s Beverli Hilsa, Yeni Yons. Posle zatekne Yulijana s qubavnicom i o tome izvesti Sowu... Uloge: Dejvid Duhovni, Nata{a Mekelhon, Pamela Adlon, Medlin Martin, Medlin Zima, Evan Hendler Re`ija: Majkl Leman (HRT 2, 23.30)

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.45 11.15 12.15 13.30 14.15 15.00 16.30 16.45 17.25 17.50 18.30 19.00 19.45 20.00 20.45 22.30 23.20 23.25 00.00 00.25 01.15

Mala TV Dvorac igra~aka [kolski program. Mega Mindi Beverli Hils Split: More Lepom na{om Reporteri Galaktika [kolski program. Sestrinska qubav, film Koko Bil Veronika Mars 1 Moja `ena i deca Ritam nedeqe @upanijska panorama Overlend 4, dok. serija Hit dana TV Bingo {ou Projekat A2, film 24 Dnevnik plavu{e Kalifornikacija Dr`avnik novog kova Plavci Kineska pla`a

06.50 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.10 22.10 00.10 02.00

Velika akcija Intermeco 1 Akapulko S vetrom u le|a Intermeco 2 ^ovek bomba Akapulko H.E.A.T. S vetrom u le|a Majstori Horora Intermeco 3 Voda Dosije Drezden Parfem Kadenca Velika prevara

Sara Lafler

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se pravi? Kako to rade? Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008. Generalka Glavni aduti Prqavi poslovi Y-ma{ine Oru`je budu}nosti Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se pravi? Kako to rade? Drvose~e iz mo~vare Opasan lov Pre`ivqavawe udvoje Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008. Prqavi poslovi Drvose~e iz mo~vare

08.30 08.45 10.45 12.00 13.15 14.00 15.00 18.00 20.15 20.45 21.00 22.25 22.30 00.45

Motosportovi Alpsko skijawe Tenis Tenis Alpsko skijawe Alpsko skijawe Tenis Fudbal Najja~i ~ovek Svi sportovi Rvawe Svi sportovi Fudbal Alpsko skijawe

Hilandar moderniji od hodo~a{}a u Kumrovec zme|u Milorada Pavi}a i mene postojala ni pogledao. Na doku arsane ~ekalo nas je nekolije bliskost koje se i danas rado se}am. ko kalu|era, grlili su i qubili starca sa {e{iSvakog dana smo u redakciji pili kafu i rom koji je plakao i uporno gledao u mene. Za veraspravqali o literaturi, uz ~u|ewe i podsmehe ~erom se na|oh s leve strane qubaznog proigumakolega: wih je zanimalo {ta se govori i pi{e o na, starac sede kose – {e{ir je nestao – be{e prewihovim kwigama, kakve su to sholasti~ke rasko puta mene, Pavi}a su smestili pri dnu stola. prave o formama postoje}ih i nepostoje}ih priGovorio je {aputavim glasom isposnika, ali iz povedaka i romana. Moj prijateq Mi{a – za razrazgovora shvatih da nije zare|en i ima neku druliku od drugih, nisam ga zvao Cici, od Ciciban, gu vezu s crkvom. @iveo je u Minhenu. I nekoliko zvu~alo mi je potcewiva~ki – ~esto me je iznenaputa me je, suznih o~iju, upitao: „Kako izgleda na|ivao ~udnim znawima i lucidnim tuma~ewima {a Srbija, mladi ~ove~e?“ i dodao: „Opi{ite mi literature. U svemu se razlikovao od ~ar{ijskih je, molim vas!“ Izrekao sam nekoliko op{tih memudraca, bio je obrazovan, marqiv kao p~ela rasta, iz star~evih o~iju videh da ga to ne zadovoqadilica – napisao je najboqi tekst o Vojislavu va. A mladi kalu|er, koji se nije odvajao od mene, Ili}u, otkrio Gavrila Stefanovi}a Venclovi}a, pozva me posle ve~ere na vino – bilo je bistro, objavio krasnu studiju o srpskom baroku – kompetentan na uredni~kom poslu, dobar i u~tiv sagovornik, ugodan no}ni drug. Posle uspeha „Hazarskog re~nika“ bio je to neki drugi ~ovek o kome nisam hteo misliti. U prole}e 1973. odlu~ili smo da odemo u Hilandar, bilo je to pre dana{we mode da se tamo ide na hodo~a{}e kao donedavno u Kumrovec. Putovali smo wegovim „pe`oom 404“, spavali u motelu kraj Vardara, sutra bili u Solunu zbog vize za republiku Svetu Goru, hiqadugodi{wu instituciju zaostalu iz vizantinskog doba. Konzervativni monasi prihvatili su samo dva otkri}a modernih vremena: nacionalizam i telefon. Ovo pute{estvije u pro{lost za Pavi}a je bila ulaznica u do- Na Atosu ]osi} stru~no zasadio vinograd kono akademsko dru{tvo iz Knez-Mihajlove, uzeo pitko, lako, ispunilo me ugodnim mirom – i objame je za saputnika kad su ga drugi odbili. Mladi sni mi: „Gospodin koji s tobom razgovara je Ja{a, komunisti i{li su u Kumrovec, stari po~eli odmla|i brat velikog Dimitrija Qoti}a. Po~astio laziti u Hilandar, nekoliko godina kasnije to je te je posebnom pa`wom“. Ne upitah ~ime sam to postalo maltene obaveza, u neka dru{tva te nisu zaslu`io, be{e mi neprijatno pred Pavi}em. Ako primali bez potvrde da si tamo bio. Dobrica ga je mu ovi ziloti ne pra{taju hrvatsko poreklo, meposetio dve godine pre mene i, hvalio mi se, svoni je svejedno – i wegov sam drug. jom rukom je zasadio vino*** grad, razni medakovi}i poNekoliko dana, unaPristup u dokono dru{tvo miwali su ga u svakoj prikrst ispituju}i kalu|ere i lici, |uri}i mla|i i simi- akademika Pavi} je dobio tek kad mog pametnog pratioca u je Milo{evi}u tokom Osme }i-devet a uveoci odavno mantiji – Pavi} je, na opsu po slavama ~inodejstvo{te zadovoqstvo bio u arsednice poslao telegram vali s tim imenom koje se u podr{ke. „Nobelovu nagradu ne}u hivi i preturao spise – saselu mog detiwstva izgovaznadoh vi{e. Mla|i Qoti} dobiti bez podr{ke vlasti ralo Vilindar, skru{eno bio je blagajnik „Zbora“ u i dr`ave!“, objasnio je on paganski. Pavi} se trudio emigraciji, organizator i intimusima da uveri druge i sebe da je du{a pokreta. Komunisti wegova porodica srpskog su ga dr`ali na ni{anu, izporekla, katoli~anstvo je primila pre trista gobegao je dva-tri poku{aja atentata, i u emigracidina, naprezao se da izvede polukonverziju u suji boravio u poluilegali. „^udi me {to ne zna{ protnom pravcu i nacionalno se izjasni. Hilanvi{e o wemu. ^itaju}i tvoje ’Ni{~e’, mislio sam darski kalu|eri mu nisu verovali, mene su primida zna{ sve o Srbiji“. Ko{~ati kalu|er {to ga li ra{irenih ruku, wega qubazno i bez srda~nozatekoh u ba{ti re~e mi: „Ovi ovde mame ~i~u da sti. Nije mnogo boqe pro{ao ni kod akademika. im ostavi sav qoti}evski novac. Jedino ih zlato Propusnicu za tu tvr|avu komunista, koji su pozanima, zemqa~e. Ako ga uhvate u zamku, ne}e se stali nacionalisti, dobio je tek kad je Milo{eizvu}i. Mene, recimo, dr`e ovde zarobqenog, ne vi}u tokom Osme sednice poslao telegram podrdaju mi da se vratim u Loznicu, poku{avaju me ubi{ke. „Nobelovu nagradu ne}u dobiti bez podr{ke ti. Pitaj ih gde je jednooki Mitrofan. Poludeo vlasti i dr`ave“, objasnio je intimusima s kojima je, jadnik. Besovi su u wemu, oni {to ih spomiwe se subotom sastajao u podrumu „[umatovca“. Sirojevan|elist Luka. A otac Mitrofan je u vinograti Ciciban! Od Nobelove nagrade je daleko kolidu {to ga je Dobrica ]osi} zasadio, obavqa proko i ja – i jo{ malo daqe. le}no podrezivawe ~okota“. Komunisti i qoti*** }evci koji sade i obdelavaju isti vinograd, ta ideOmaleni starac sa {e{irom obratio mi se u ja mi je vo vremja ono izgledala neprirodno, crno~amcu koji nas je od Kareje, upravnog sedi{ta mohumorno. Zar nisu bili quti protivnici? Ali u na{ke republike, vozio ka Hilandaru. „Mogu li stvarnosti je bilo druk~ije: qoti}evci su lako vam platiti ovu vo`wu, mladi ~ove~e?“ Zahvalio postajali komunisti. Sad obrnuto: komunisti s sam i be{e mi neprijatno pred Pavi}em koga nije istom lako}om postaju qoti}evci.

I

Kwigu Vidosava Stevanovi}a „DNEVNIK SAMO]E / Izbor fragmenata 1988–1993” u izdawu “Slu`benog glasnika”, po 1.620 dinara mo`ete naru~iti putem telefona 011/ 36–444–52 ili i-mejla: prodaja@slglasnik.com ili www.slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


MONITOR

ponedeqak25.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

25. oktobar 2010.

Ponedeqak je novi radni dan, prepun izazova i stresne komunikacije. Ukoliko idete na slu`beni put, budite pa`qivi i odmereni, bez konfuzije koja vam se name}e sama po sebi. Tako|e, budite oprezni u saobra}aju. Mnogo pri~a i planova, a malo realizacija i uspeha.

VAGA 23.9- 23.10.

Odmereni ste i stabilni, samodovoqni, predstavqate stub partnerskog odnosa, bilo u poslovawu ili privatno. Na radnom mestu vlada prava `iva `urka, koja, naravno, ne mo`e bez va{eg u~e{}a. U pozitivnom ili nekom drugom smislu, odmerite sami. Sve zavisi od ugla gledawa.

Poslovna situacija je vesela i pomalo povr{na. Potrebno vam je du`e vreme da se usmerite na rad. Komunikacija i kontakti su pod promenqivim okolnostima tako da }ete mnogo vi{e sastan~iti i komunicirati no {to }ete dolaziti do konkretnih rezultata. Ipak, znate {ta ho}ete.

[KORPION Akcija i samo akcija! Imate vi{ka 24.10- 23.11. energije i snage, da radite za sebe i druge, da motivi{ete i inicirate one koji vas okru`uju. Li~ni primer govori sam po sebi. Nemojte se ~uditi ako partner nije u stawu da vas prati. Preporu~qivo je vi{e saose}awa i mawe zahteva.

BLIZANCI U va{ znak }e upolovi Mesec, ta~no u 21.5- 21.6. podne, kod OK korala! I to }e vas zbuniti ne izvestan nesvestan na~in. Dakle, pazite {ta kome pri~ate, da ne biste kasnije za`alili. Povedite ra~una o tome da ne budete povr{ni i konfuzni, te slobodno odlo`ite one obaveze za koje niste spremni. RAK Dinami~an i nervozan dan, s mnogo 22.6-22.7. mogu}nosti, kontakata i susreta, a malo realizacije. Prihvatite stvari kakve jesu i potrudite se da na pravi na~in razumete sagovornike, bez doze subjektivizma. Kra}i put je pod neizvesnim okolnostima. Neke tajne se ne mogu sa~uvati.

STRELAC Idete putem odapete strele, pravo u 24.11- 21.12. ciq. To se mo`e nazvati uspehom, bez obzira na to u kojoj fazi realizacije. Dakle, smatrajte ovaj period za zna~ajan i pozitivan jer u wemu sagledavate kako se kalio ~elik, ovde, u Srbiji, i to na li~nom primeru. Samo napred!

BIK 20.4-20.5.

LAV 23.7-22.8.

Organizacija posla vam danas ne}e polaziti za rukom kako to obi~no uspevate, ali se nemojte demoralisati, ve} prihvatite pomalo haoti~ne okolnosti i radite s wima. Tokom prepodneva je sve stvar trenutka, u kojem ili jeste ili niste. Predve~e se smirujete.

DEVICA 23.8- 22.9.

Na radnom mestu nemojte sebi postavqati nemogu}e zadatke ve} prepustite saradnicima sve {to mo`ete. Pretpostavqeni imaju poverewa i imate wihovu podr{ku. Neke vesti odnekud }e vas obradovati, tako da }ete dobiti vetar u le|a na svom putu ka uspehu.

JARAC 22.12-20.1.

Budite prisutni u poslovnim dogovorima i slu`benim putovawima jer kroz wih dolazite do rezultata i uspeha. Neumoqivi ste i nesalomivi, u svakom pogledu. Nije vam potrebna tu|a podr{ka ve} samo poverewe, i sve }ete sami organizovati i posti}i. Podelite zadu`ewa.

VODOLIJA Mentalni stav i komunikacija su po21.1-19.2. voqni, negde od podneva pa }ete primetiti promene u atmosferi i tendenciju olak{awa. Rasteretite se stresnih utisaka jer mo`ete koliko mo`ete i nema potreba da se nervirate i trudite ka nemogu}em. Dugo i opu{teno izdi{ite. RIBE 20.2-20.3.

Dinami~an dan za sve, pa i za vas. Ovo je zahtevno vreme, kada morate raditi na sebi, {to intenzivnije, to boqe. Pod uticajem ste sre}ne zvezde, ekspanzivnog Jupitera, koji vam otvara mnoge mogu}nosti, sad i ko zna kad. Iskoristite {anse koje mo`ete.

TRI^-TRA^

Oksana varala Mela V REMENSKA

PROGNOZA

VETROVITO

Vojvodina Novi Sad

15

Subotica

14

Sombor

14

Kikinda

16

Vrbas

14

B. Palanka

15

Zrewanin

16

S. Mitrovica 15 Ruma

15

Pan~evo

16

Vr{ac

16

Srbija Beograd

16

Kragujevac

17

K. Mitrovica 18 Ni{

Kristijan Hercog, telohraniteq Oksane Grigorijeve, biv{e qubavnice Mela Gibsona, tvrdi da je sa Ruskiwom imao qubavnu aferu koja je trajala nekoliko meseci. Kristijan tvrdi da se od maja ove godine, pa sve do pre oko mesec dana redovno vi|ao sa Oksanom, a detaqe wihove veze, planira da opi{e u autobiografskoj kwizi. Hercog tvrdi da poseduje vi{e od 1.000 SMS-ova i jo{ toliko mejlova u kojima mu je Oksana rekla koje dokaze ima protiv Mela, ko }e joj biti svedoci i {ta planiraju weni advokati da iznesu na sudu. Kristijan trenutno ima sudsku zabranu prilaska Oksaninoj i Melovoj }erki, jedanaestomese~noj Luciji, koju je Ruskiwa tra`ila, jer ima kriminalnu pro{lost.

18

Evropa

NOVI SAD: Vetrovito, uz naobla~ewe s ki{om. Vetar poja~an jugoisto~ni. Pritisak ispod normale. Temperatura od 8 do 15 stepeni Celzijusa. VOJVODINA: Vetrovito, uz naobla~ewe s ki{om. Ki{a }e po~eti da pada prvo u severnim i zapadnim, a kasnije i u ostalim predelima. Duva}e poja~an jugoisto~ni vetar, na jugu Banata bi}e najja~ih udara. Pritisak ispod normale. Minimalne temperature od 7 do 11 stepeni Celzijusa, a maksimalne od 14 do 16. SRBIJA: Vetrovito, uz postepeno naobla~ewe, koje donosi ki{u prvo u severne i zapadne predele. Na jugu i istoku u prvom delu dana toplo uz sun~ane periode, kasnije popodne i uve~e ki{a i u ovim predelima. U Pomoravqu i Podunavqu }e duvati poja~an jugoisto~ni vetar. Pritisak ispod normale. Minimalne temperature od 3 na jugu do 11 stepeni Celzijusovih u Vr{cu, a maksimalne od 12 u Timo~koj krajini do 19 stepeni na jugu Srbije. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak obla~no s ki{om i zahla|ewem. U sredu i ~etvrtak svugde znatno hladnije s ki{om, a u planinama sa snegom.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike se postepeno pogor{avaju, pa se mogu javiti zdravstveni problemi kod hroni~nih bolesnika. Preporu~uje im se da smawe fizi~ke napore i da se pridr`avaju saveta lekara. Mogu}i su glavoboqa, zamarawe i nervoza. U saobra}aju je potreban pove}an oprez.

Madrid

20

VIC DANA

Rim

19

London

10

Mladi} koji muca zaustavi plavu{u na ulici i pita je: - Iiiizviiinite gde sssse naaalaaziii {{{kollla za mmmucaaaweee! - [ta }e ti {kola bre, super muca{!

Cirih

7

Berlin

9

Be~

7

Var{ava

8

Kijev

12

Moskva

7

Oslo

3

SUDOKU

St. Peterburg 7 Atina

20

Pariz

11

Minhen

6

Budimpe{ta

12

Stokholm

4

2 7

3 3

9 6

4

4 8

2

5

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

123 (5)

Slankamen

246 (1)

Ja{a Tomi}

Apatin

191 (3)

Zemun

304 (-2)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

312 (-4)

Ba~. Palanka

187 (1)

Smederevo

466 (-4)

Novi Sad

195 (0)

Tendencija stagnacije

8 4 3 1 9 5 6 7 2 TISA

8

SAVA

N. Kne`evac

201 (7)

S. Mitrovica

272 (4)

Tendencija stagnacije

Senta

242 (-2)

Beograd

253 (-3)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

244 (0)

NERA

Hetin

84 (-4)

-12 (2)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

1

Kusi}

9 36 (-12)

3

1 7 6 8 4 2 9 3 5

5

5 2 9 6 3 7 1 4 8 6 9 2 7 5 1 4 8 3

3

Tendencija porasta i stagnacije

8

1

1 5

4

3 5 8 4 2 9 7 1 6

7

3

7 1 4 3 8 6 2 5 9 4 8 1 9 6 3 5 2 7

6

9 3

5

8

9 3 5 2 7 4 8 6 1

7

2 6 7 5 1 8 3 9 4 Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 25.oktobar 2010.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you