Page 1

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 25. SEPTEMBAR 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 23208 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

POKRAJINSKI SEKRETAR ZA FINANSIJE JOVICA \UKI] UPOZORAVA DA ]E SE BEZ IZVORNIH PRIHODA TE[KO UPRAVQATI VOJVO\ANSKIM PUTEVIMA, KANALIMA...

I pare uz imovinu vrednog potencijala Vojvodine u Srbiji po~ela je u su{tini jo{odvremenaMilo{evi}eve centralizacije Srbije, koja se propagandno nazivala „postizawem jedinstva Republike“ – alitajprocesnijezaustavqen niposle5.oktobra2000.godine. Kqu~ni podatak, koji ilustrujepqa~kaweVojvodinetokom Milo{evi}eve vladavine i„jedinstvaSrbije”,nalazise utomedajeuPokrajini,izme|u 1988. i 2002, nacionalni dohodak sa oko 3.000 dolara po glavi stanovnika, pao na oko 1.200 dolara. Sli~na slika se dobija i upore|ivawem tendencija u kretawu dru{tvenog proizvoda. Godi{wi dru{tveni proizvod u Pokrajini 1989. godine je bio 6,095 milijardi dolara, a 1999. tek 2,534 milijarde – {to zna~i da je Vojvodina u tom razdobqu „izgubila“ gotovo 28 milijardi dolara dru{tvenog proizvoda!!!

Primena dela re{ewa zakona o javnoj svojini ne}e biti mogu}a dok se ne re{i pitawe finansirawa AP Vojvodine, upozorio je pokrajinski sekretarzafinansijeJovica\uki}. Onjeza„Dnevnik”kazaoda}e tekre{avawempitawafinansirawaipokrajinski,aliilokalni nivo vlasti, mo}i da preuzmu punu odgovornost za upravqawe tom imovinom. On jepritomeupozorionatodaje regulisawe izvornih prihoda APV ustavna obaveza Vlade i Skup{tine Srbije, a ne „pitawe ne~ije voqe”. Ina~e, u Slu`benom glasniku RS, objavqenompo~etkomsedmice,zvani~nojepotvr|enodaseVojvodina nalazi u klubu nedovoqno razvijenih regiona jer joj je ostvarena vrednost bruto-doma}eg proizvoda ispod republi~kog proseka. Kako navodi ekonomista Dimitrije Boarov uautorskomtekstu,tendencija stalnog opadawa u~e{}a pri-

str. 2 i 3

F E N O M E N I : INTERNET PARTIJE, KOJE SU USTALASALE MRTVO POLITI^KO MORE [IROM KONTINENTA, STIGLE I U NA[E SOKAKE

NASLOVI \or|e Randeq Niko nije prorok u svom selu...

@eqko Markovi}

]o{ak Kod ~etiri vetra

INTERVJU NEDEQE

Tatjana Vehovec

str. 7

Andra{ Ago{ton Autonomija Ma|ara va`nija od toga ko je ve}i Vojvo|anin

^EKAJU]I BIV[EG [EFA

A kad se Babo vrati...

PiratskapartijauBerlinuosvojila je9procenatanapro{lonedeqnimpokrajinskim izborima u Nema~koj, i to jenesamospektakularanoiznena|ewe u tamo{wem glavnom gradu, nego potpuno novi fenomen koji je ustalasao mrtvo politi~ko more {irom Starog kontinenta. Sebe predstavqaju kao strankuinformacionogdru{tva,ironi~nopreuzev{iimekojeimjenadenula muzi~ka i filmska industrija u borbiprotivkra|ekopijaipiraterijenainternetu.Jezgrowihoveklijentele je zapravo stalno onlajn – na “mre`i”: to su tzv. digitalni divqaci,mladiqudikojisuodraslinainternetuiintenzivnokoristesocijalnemre`e,“siroma{nialiseksi”–kakavjebioisloganzaizbore str. 4

Bora Oti} Suparo{i

Aleksa Adetovi}

Ono na{e, {to va{e beja{e

AIDA ]OROVI]

Osvajawe slobode

HRVATSKA NE]E POVU]I TU@BU ZA GENOCID, A BIV[I MESI]EV SAVETNIK TOMISLAV JAKI] KA@E DA SU TO O^EKIVANI PREDIZBORNI POTEZI

str. 6

Borislav Kostadinov

Gra|anima je boqe da {tede i zadu`uju se u dinarima

JO@EF VAJSENBEK

Virna mi je jela iz ruke

str. 8

Najvi{a temperatura 26°S

UV zra~ewe 4-5

str. 12

Teofil Pan~i} Lekcija koja se ose}a

Pirati napadaju!

Prijatno

(Zlo)upotreba Vukovara

str. 2


2

dnevnik

nedeqa25.septembar2011.

CITATI

Svejetosadadeoistorijei nebihvoleodanekoimautisak da SPS pati za starim vremenima. Nas to vi{e ne zanima, gledamonapred,adruginekase bave tim stvarima, jer vidim da se politika nekih stranaka zasnivaiskqu~ivonatomekako da gra|ane posva|aju sukobima izpro{losti

Ivica Da~i}, predsednikSocijalisti~ke partijeSrbije

Mirno na prelazima

Palma dao ostavku

NS: Pomo}i ugro`enima

Na administrativnom prelazu Brwak, u op{tini Zubin Potok, kao i u Kosovskoj Mitrovici je mirno a gra|ani de`uraju na barikadama raspore|enim {irom severa Kosova i Metohije. Na administrativnom prelazu Brwak saobra}aj je i daqe blokiran, a Srbi se smewuju na barikadama koje su postavqene u selu Zup~e, gde je u blokadi magistralni put Kosovska Mitrovica - Ribari}e, javqa izve{ta~ Tanjuga. Na tom istom putnom pravcu barikade su postavqene sa obe strane administrativnog prelaza Brwak pa pripadnici Kfora i Euleksa smene qudstva i dostavqawe hrane obavqaju helikopterom, dok lokalno stanovni{tvo saobra}a alternativnim putevima. Na severu KiM barikade su postavqene na svim va`nijim pravcima u op{tinama Zve~an, Kosovska Mitrovica i Leposavi}.

Predsednik Jedinstvene Srbije i gradona~elnik Jagodine Dragan Markovi} Palma dao je ostavku na mesto poslanika u Narodnoj skup {ti ni Sr bi je, rekao je Markovi} agenciji Beta. Kako je kazao, na wegovo mesto do}i }e Zoran Vasi} iz Jedinstvene Srbije, tako|e iz Jagodine. Ostavka }e u Skup{tini Srbije biti konstatovana naj vero vatni je u po nedeqak. Markovi} je kazao da mu nije `ao {to je dao ostavku na mesto narodnog poslanika i dodao da dr`ava nikad ne sme da zavisi od jednog ili dva ~oveka. Dragan Markovi} je tre}i poslanik koji je izme|u dve funkcije odabrao onu u lokalnoj samoupravi. Ostavke su ranije podneli poslanici Zajedno za [umadiju Sa{a Mileni}, predsednik Skup{tine grada Kragujevca, i gradona~elnik Kragujevca Veroqub Stevanovi}.

Ogroman broj gra|ana Srbije nije u stawu da pla}a komunalne usluge i poreze, raste broj nezaposlenih i onih gra|ana koji nemaju ni za hranu, a kamoli za pla}awe nagomilanih ra~una dr`avi, upozorila je Nova Srbija i zatra`ila da vlast preduzme korake za pru`awe socijalne pomo}i i otpisivawe dugovawa. Vlada je, ocenila je NS, „svojom katastrofalnom politikom naterala gra|ane na nevoqnu gra|ansku neposlu{nost, jer nepla}awe obaveza nije stvar wihovog izbora, ve} mehanizam samoodr`awa i spasavawe gole egzistencije”. Ukoliko vlast hitno ne otpi{e dugovawa ugro`enim Beogra|anima, Gradsko odbor NS Beograda }e pozvati sugra|ane na totalnu gra|ansku neposlu{nost, navodi se u saop{tewu koje je potpisao predsednik GO NS Borislav Borovi}.

SDPS RASIMA QAJI]A PRVA STRANKA VLADAJU]E KOALICIJE U ZVANI^NOJ KAMPAWI

Nu`no formirawe dr`avnog ve}a za KiM Lider Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Qaji} predlo`io je na sednici Glavnog odbora te stranke u Beogradu formirawe dr`avnog ve}a za Kosovo i Metohiju koje bi ~inili predstavnici vlasti, opozicije i najzna~ajnijih dr`avnih institucija, a danas }e predstaviti plan od 10 ta~aka ~ija je su{tina „prihvatawe realnosti na terenu”. - Dr`avno ve}a za Kosovo i Metohiju koje bi ~inili predstavnici vlasti, opozicije i najzna~ajnijih dr`avnih institucija, definisalo bi smernice politike o ju`noj srpskoj pokrajini - objasnio je Qaji}. SDPS je ju~e zaokru`ila izbor rukovodstva i prva iz vladaju}e koalicije zvani~no krenula u kampawu pod sloganom „Jasno, glasno, ~asno“.

INTERVJU

Iznose}i delove plana za Kosovo i Metohiju, Qaji} je rekao da treba insistirati „na pregovorima o statusu o Kosovu i Metohiji i pregovorima o statusu severa Kosova“. Qaji} je istakao da je osnovni program s kojim nastupa SDPS boqi `ivot gra|ana, regionalna saradwa i mir i najavio da }e kampawu voditi direktno i li~no pose}uju}i qude gde `ive i rade, od ulica i trgova do radnih mesta, mirno i ~isto bez napadawa drugih, bez velikih obe}awa, la`i i obmana i predstaviti svoju stranku kakva jeste. Qaji} je ju~e konstatovao da SDPS svoju kampawu po~iwe na dan kada je pobe|en Slobodan Milo{evi}. n DraganMilivojevi}

TOMISLAV JAKI], BIV[I SAVETNIK STJEPANA MESI]A

(Zlo)upotreba Vukovara u predizborne svrhe akon {to je iz Beograda u Zagreb stigla optu`nica negda{weg jugoslovenskog Vojnog tu`ila{tva protiv 44 hrvatska dr`avqana, me|u kojima i aktuelnog potpredsednika hrvatskog Sabora Vladimira [eksa, za ratne zlo~ine po~iwene nad srpskim civilima u Vukovaru i „poticawe na genocid”, u na{em zapadnom kom{iluku podigla se velika pra{ina. Usledile su `estoke reakcije tamo{wih politi~kih prvaka, a potpredsednik HDZ-a Andrija Hebrang ~ak je ocenio da je „to isto kao da su fa{isti nakon poraza u Drugom svetskom ratu dizali optu`nice protiv Engleza, Francuza...” Ipak, pojavili su se i komentari da je ova optu`nica „pala kao naru~eni dar s neba za bildovawe [eksovog poquqanog autoriteta me|u desnim bira~ima”. Jer, nije neprime}eno pro{la ~iwenica da je optu`nica, ina~e napisana jo{ 1992, stigla u Hrvatsku krajem jula, a obznawena je tek sada, dva i po meseca pred hrvatske izbore. Dakle – kako ocewuje „Jutarwi list” – u savr{enom tajmingu za politi~ku mobilizaciju. – Optu`nica }e neminovno kratkoro~no naru{iti odnose dve dr`ave. A naru{i}e ih u prvom redu zato {to Hrvatska ulazi u razdobqe pred parlamentarne izbore, i ovo je dobrodo{ao poklon svakom ko `eli da na nacionalnoj bazi mobilizira bira~ko telo – ka`e za „Dnevnik” Tomislav Jaki}, poznati hrvatski novinar i publicista, savetnik za spoqnu politiku Stjepana Mesi}a u vreme wegovog stolovawa na Pantov~aku. l Mo`e li se, s obzirom na to da tek sledi obele`ava-

N

EU nije u~inila prave stvari l U svetlu prilika koje vladaju na prostoru Zapadnog Balkana, ali i EU, ima li na{ region izglednu evropsku budu}nost? – Region naprosto mora imati evropsku budu}nost. Jer, ako je ne bi imao, pretvorio bi se u crnu rupu Evrope. To nikome od nas ne da ne treba, nego je takav rasplet nezamisliv iz ugla interesa i egzistencije gra|ana na{ih dr`ava. Jednako kao {to je nezamislivo da se onaj deo biv{e zajedni~ke dr`ave – Slovenija, i koliko sutra Hrvatska, {engenskom granicom odvoje od ostatka regiona i da se ka`e: Super, mi smo u EU, a vi gledajte {ta }ete. To tako ne ide. Interes je celog regiona da postane deo EU. Naravno, region jeste optere}en problemima i nesporno predstavqa te`ak zalogaj i za Brisel, ali upravo na tom mestu dolazi dodatni element odgovornosti i same EU. Ba{ kao {to se opravdano mora pitati: da li je Evropska unija do sada u~inila dovoqno i da li je u~inila prave stvari da bi se pomoglo u tra`ewu re{ewa onih problema koji regiju optere}uju. E, ja se usu|ujem re}i – nije! we 20 godina pada Vukovara, o~ekivati nova oluja u odnosima Beograda i Zagreba? – Oluju ne bih o~ekivao, ali buru u ~a{i vode u najmawu ruku bih. Vukovar }e nesumwivo biti iskori{}en u kontekstu predizborne kampawe, {to nije dobro,

Jadranka Kosor: Ne}emo povu}i tu`bu za genocid protiv Srbije! Hrvatska premijerka Jadranka Kosor otvorila je ju~e Spomendom poginulim hrvatskim braniteqima Borova naseqa i Vukovara na Trpiwskoj cesti u Vukovaru. U sve~anom govoru poru~ila je kako nikome ne}e biti dozvoqeno da revidira hrvatsku istoriju, te da Hrvatska ne}e povu}i tu`bu za genocid koju je podigla protiv Srbije.„Ne}emo povu}i tu`bu za genocid! I kao osnovno pitawe u razgovoru sa susedima uvek postavqamo pitawe nestalih osoba. To pitawe moramo re{iti”, rekla je hrvatska premijerka, dodav{i da je „nedopustivo to {to sledbenici onih koji su razarali Vukovar danas `ele suditi hrvatskim braniteqima”.

ali je, bojim se, neizbe`no. To }e, naravno, imati i svoje {tetne u~inke, a od pameti, politi~ke voqe i sposobnosti sagledavawa stvari na duge staze, i to na obe strane, zavisi}e koliko brzo }e ti negativni efekti biti otkloweni. l U svojoj kwizi „Nisam zavijao s vukovima” puno vremena posve}ujete upravo periodu od 1990? – Mi i jesmo i nismo odmakli od tog vremena, odnosno konstantno postoje na obe strane snage koje svoju politi~ku egzistenciju grade na vra}awu u pro{lost i interpretirawu pro{losti na svoj na~in. Pri tome se to ne odnosi samo na devedesete, nego i u Srbiji i u Hrvatskoj imamo sli~nu situaciju i kada je u pitawu Drugi svetski rat. U svakom slu~aju, u jednom

delu dru{tva – i {to je posebno zabriwavaju}e, u delu politi~ke elite – ne postoji spremnost da se pro{lost prihvati onakva kakva je bila, nego se uporno pi{e nova istorija, ~iwenicama uprkos. Ali mislim da je krajwe vreme da se ~iwenice kona~no priznaju, svi|ale se one nekom ili ne. I svi oni koji su krivi, kako po principu neposredne tako i po principu komandne odgovornosti, treba da budu procesuirani i ka`weni. Ali nakon toga istoriju treba prepustiti istori~arima, a ne stalno je zloupotrebqavati u dnevnopoliti~ke svrhe. l Utisak je da gotovo po pravilu do „{uma na vezama” izme|u Beograda i Zagreba dolazi pre zbog dobijawa poena na doma}oj politi~koj sceni nego realne krivice „onog drugog”? – Naravno! Unutra{wepoliti~ka upotreba je, na`alost, uvek u prvom planu. A to, zapravo, pokazuje zabriwavaju}i nedostatak politi~kog vizionarstva i svesti o potrebama regije, a ne samo svoje stranke. Jer, potrebe stranke su u pitawu, ne ~ak ni dr`ave. Ina~e, moram re}i i to da smo u vreme predsednika Mesi}a na tom nivou imali stalni uspon odnosa, sve do momenta kada je Hrvatska priznala Kosovo. Od tada su stvari po~ele i}i ne`eqenim tokom. Nakon promene na vrhu hrvatske dr`ave do{ao je jedan prividno novi polet u regionalnoj politici, ali o~ito je bio kratkog daha i ne dovoqno dobro osmi{qen. I zato smo sada tu gde jesmo. Kada je Hrvatska priznala nezavisnost Pi{tine, izjavili ste da je najve}i problem to {to „deo visoke politi~kejavnostiuSrbijine mo`edaseodlepiodmitai opsesijeKosovom”? – Ono {to nedostaje u Beogradu, to je politi~ka hrabrost da se javnosti ka`e ono {to javnost zna. Jer, ja sam uveren u to da se prose~ni va{ gra|anin davno pomirio s tim da Kosovo vi{e nije deo dr`ave Srbije. No, politi~ka elita o~ito nije svesna tog raspolo`ewa, ve} i daqe poku{ava da dobija poene grade}i pozicije na potpirivawu nacionalnih mitova. n MiroslavStaji}

POKRAJINSKI SEKRETAR BEZ IZVORNIH PRIHODA TE[KO ]E SE

I pare okrajinski sekretar za vornih prihoda APV ustavna finansije Jovica \u- obaveza Vlade i Skup{tine ki} iz ra zio je za do - Srbije, a ne „pitawe ne~ije voqstvo {to je pitawe regu- voqe„, dodav{i da je dono{elisawa javne svojine kona~no we tog zakona va`no i zbog stiglo na dnevni red repu- toga jer }e se tako prekinuti bli~kog parlamenta, ali upo- “s praksom izazivawa nepozorava da primena dela wego- trebnih rasprava i politi~vih re{ewa koja se odnose na kih tenzija”. Po wegovim revojvo|ansku imovinu ne}e bi- ~ima, ipak je dobro {to je Reti mogu}a dok se ne re{i pitapubli~ka vlada pozitivno odwe finansirawa AP Vojvodigovorila na ve}inu zehteva ne. \uki} je za „Dnevnik” kaPokrajinske vlade u pogledu zao da }e tek re{avawem pitaobima vojvo|anske imovine. wa finansirawa i pokrajinGovore}i o realizaciji poski ali i lokalni nivo vlasti krajinskog buxeta, \uki} smamo}i da preuzmu tra da, uprkos pu nu od go vor problemima, Nijespornodaje nost za upravqaipak ne}e biti prestonicaveoma we tom imo vi potrebe za wegonom. vim rebalansom, atraktivnaza On je na veo investirawe,alito jer veruje da }e primer da su puobaveze Republinijejedinirazlog tevi drugog reda ke, kad je re~ o zabr`irazvojtog (ko ji }e pre ma prenosu novca u zakonskom predpokrajinsku kasu, regionauodnosu logu biti u svobiti ispuwene. naVojvodinu jini APV) ve} u On je priznao da ingerenciji Poje za prvih osam krajine od dono{ewa Zakona o meseci ove godine iz republi~utvr|ivawu nadle`nosti, ali kog buxeta u pokrajinski stigla samo na papiru, po{to Vojvo- svega jedna, od predvi|enih dedini nisu preneta sredstva za vet milijardi dinara za kapirealizaciju ove nadle`nosti. talne investicije. – Zato je uz sprovo|ewe za– O~ekujemo da se ta sredkona o javnoj svojini veoma stva prenesu onako kako je to va`no da se defini{u izvori predvi|eno, jer je to va`no ni prihodi Vojvodine. Nije kako bi se izmirila dugovawa sporno da }e imovina biti prema izvo|a~ima radova kopreuzeta u definisanim roji su bili anga`ovani na tim kovima, ali mislim da je painvesticijama. A to je va`no ralelno s ovim zakonom trene samo za Vojvodinu, nego i balo raditi i na zakonu o fiza celu zemqu, jer bismo skinansirawu APV kako bismo nuli om~u s vrata delu gra|emogli preuzeti i obaveze koje vin ske ope ra ti ve – na vo di pod ra zu me va ju do ma }in sko \uki}, uz napomenu da je ovde upravqawe tom imovinom – re~ i po{tovawu ustavne norocenio je \uki}. me kojom je definisana obaveNa{ sagovornik je upozoza dr `a ve pre ma po kra jin rio na to da je regulisawe izskom buxetu.

P

VESTI Pritvor sudiji Jak{i}u i trojici slu`benika Specijalni sud u Beogradu, posle vi{e~asovnog saslu{awa, odredio je pritvor do mesec dana ~lanu Visokog saveta sudstva Blagoju Jak{i}u i pokrenuo istragu protiv wega i jo{ pet osumwi~enih za „visoku korupciju„, izjavio je Tanjugu tu`ilac za organizovani kriminal Miqko Radisavqevi}. Jak{i} se sumwi~i da je zloupotrebom slu`benog polo`aja dok je bio predsednik Op{tinskog suda u Kosovskoj Mitrovici privredniku Qubomiru Bi{evcu pomogao da protivpravno pribavi imovinsku korist od 20 miliona dinara. Osim Jak{i}a, kome je po hitnom postupku Visoki savet ukinuo imunitet, pritvor je odre|en slu`benicima Op{tinskog suda u Kosovskoj Mitrovici Miroslavu Bo`ovi}u, Blagoju ^urovi}u i Draganu Gavrilovi}u, rekao je tu`ilac. Radisavqevi} je dodao da su za Qubomirom Bi{evcem i Miodragom Laketi}em, koji je u bekstvu, raspisane poternice. Tu`ila{tvo za organizovani kriminal sumwa da je Bi{evac, na osnovu falsifikovanog ugovora koji je sklopio sa firmom „DP Luks„, koju je predstavaqao Laketi}, postao vlasnik lokala u Kosovskoj Mitrovici, povr{ine 320 kvadratnim metara. Bi{evac je lokal kasnije prodao i tako pribavio protivpravnu imovinsku korist od 20 miliona dinara. Overa nepostoje}eg ugovora je obavqena u tada{wem op{tinskom sudu u kosovskoj Mitrovici, po nalogu tada{weg predsednika tog suda - Jak{i}a.

Dru{tvo sudija: Za{to ba{ sada? Dru{tvo sudija saop{tilo je da o~ekuje da nadle`ni organi bez odlagawa obaveste javnost da li hap{ewe ~lana Visokog saveta sudstva, sudije Blagoja Jak{i}a ima veze sa na~inom odlu~ivawa Visokog saveta sudstva u postupku revizije reizbora. Dru{tvo tako|e postavqa pitawe „kada se do{lo do saznawa o navodnom krivi~nom delu Blagoja Jak{i}a u~iwenom pre vi{e od 13 godina radi omogu}avawa sticawa imovinske koristi 7 godina nakon toga i za{to je procedura hap{ewa pokre-

nuta upravo sada, kada su u reviziji reizbora utvr|ena brojna neosnovana razre{ewa”. Dru{tvo sudija u saop{tewu podse}a da je EU negativno ocenila reizbor, nakon ~ega su u decembru 2010. izmeweni pravosudni zakoni radi sprovo|ewa revizije reizbora, koja je zapo~ela 15. juna ove godine. Dru{tvo sudija posebno nagla{ava da je do sada utvr|eno da je 84 sudija neosnovano razre{eno, po{to je 32 reizabrano na dodatnom konkursu 21. jula 2010. godine, a 52 uspelo u samom postupku revizije.

Dogovor za spre~avawe incidenata U razgovoru predsednika Skup{tine Vojvodine [andora Egere{ija, predstavnika temerinske op{tine i policije, povodom nedavnog incidenta u tom mestu u kome su pretu~eni mladi}i srpske nacionalnosti, dogovorena je intenzivnija saradwa radi spre~avawa svih incidenata na nacionalnoj osnovi. Egere{i i vr{ilac du`nosti na~elnika Policijske uprave u Novom Sadu Stevan Krsti} posetili su Policijsku stanicu u Temerinu gde su, u prisustvu ~elnika te lokalne samouprave, razgovarali s komandirom stanice Miloradom [ikmanom o nedavnim incidentima i bezbednosnoj situaciji u tom mestu, navedeno je na sajtu Vlade Vojvodine. Najo{trije osu|uju}i delovawe svih ekstremisti~kih grupa i organizacija, Egere{i je istakao da }e u saradwi s nadle`nim organima, u~initi sve da bi se predupredilo {irewe nacionalne netrpeqivosti i mr`we, kao i uno{ewe straha me|u gr|ane Vojvodine. On je rekao da je Temerin veoma osetqiva sredina po tom pitawu i dodao da je do sada, u saradwi sa MUP-om Srbije, ura|eno mnogo na razvoju me|usobnog poverewa i uva`avawa me|u nacionalnim zajednicama u tom mestu.


nedeqa25.septembar2011.

c m y

dnevnik

ZA FINANSIJE JOVICA \UKI] UPOZORAVA: UPRAVQATI VOJVO\ANSKIM PUTEVIMA, KANALIMA...

uzimovinu Kom ent ar i{ u} i ned avn o objavqene podatke iz Vlade Srbije, po kojima je jedino Beogradski region u Srbiji svrstan u kategoriju razvijenih,doksviostali,ukqu~uju}i i AP Vojvodina spadaju u nerazvijene, \uki} je kazao da i ti podaci pokazuju da Vojvodina nije vi{e {to je bila, i to zbog politike vo|ene 90-ih godina ali i centralisti~kog upravqawa dr`avom. –Vojvodinazbogtogadanas po nekim drugim elementima

Zaprvihosam meseciovegodine izrepubli~kogbuyeta upokrajinskijestigla svegajednamilijarda dinara,odpredvi|enih devetmilijardi zakapitalne investicije mo`e da se smatra najevropskijimdelomSrbije,alinei poekonomskimpokazateqima – ukazao je Jovica \uki}. – Nije sporno da je prestonica veoma atraktivna za investirawe, ali to nije jedini razlogzabr`irazvojtogregionauodnosunaVojvodinu,koja je pre 90-ih bila ispred Beograda. Ovo su o~igledne posled ic e prop ad aw a tok om Mil o{ ev i} ev e vlad av in e, aliiprelivawanovcaujednu kasu.TonijedobronizaVojvodinu,alinizadrugeregioneuSrbiji. n BrankaDragovi}Savi}

3

KARMA KOMA

Lekcija koja se ose}a

G

ra|ankaJ.vrednojeu~ilaidiplomiralaengleskijezik.OndajedobilaposaouSredwoj ma{inskoj {koli u Novom Sadu, i tako postalaprofesorkaJ.Neka`em,imaiboqepla}enihzanimawa,ivi{ecewenihudubioznomsistemu vrednosti tranzicionog dru{tva „dijalekti~kogprelazaizniotkudaunikuda“(Peqevin,Viktor), ali opet, biti profesor ne{to je posebno, ilibibarmoglobiti,akouvamaimatog{tofa koji}evasu~initiposebnimumladimo~imaidu{ama.Akoste,{taznam,pogledali„Dru{tvomrtvihpesnika“,mauostalom,akostei{liu{kolu du`eodvelikogodmora,znatedobroo~emugovorim.Profesorjeste,ilibimogaobiti,ne{tovi{e od ravnodu{nog i rutinerskog distributera specifi~nih znawa i ve{tina. A ako nije to, mislim, em to osnovno em ono Ne{to Vi{e, onda uglavnomnijeni{ta.Tojest,ni{taosimmukeduhuipokorezaonekojigaimajutrpetikao{tose trpinekasumorna,aliprolaznanevoqa. Kakavjekvalitetprofesorkinogengleskog,zna}eboqeonikojisuga~uli.Pretpostavqamdapo{tuje sva pravila i izuzetke, vremena i rodove, pravilneinepravilneglagole,odre|eneineodre|ene ~lanove. Me|utim, jedno je fakat van svake sumwe,dokazanocrnonabelo:profesorkaengleskognamaterwemsrpskomseizra`avavrlo,hm, ekspresivno.Dodu{e,nijedatu,uwenomjavnodostupnom izra`avawu, ima bilo kakvih misli koje bivredno{}uisuptilno{}u–abogmeiusmerewem–prevazilaziledometenekada{wihtoaletnih`vrqarijapoautobuskimi`elezni~kimstanicama na{e zemqe ponosne, iz onih nedu`nih vremenapreblogova,foruma,fejsbukaiostalihprikupqali{taiodlagali{tainternetskogsme}a. ProfesorkiJ,naime,wenakatedrakandanije biladovoqnazaizra`avawesvihnabujalihmisli okoje~emuo~emujojse,utrenucimadokolice,u~inilodane{tomisli,pajeotvorilasvojuFejsbuk stranicu(podpseudonimom,alitakodabudenedvosmislenoprepoznatqivasvimakojijepoznaju, asvojim|acimaosobito),nebiliim{tolak{e obznanila i izvesne svoje `ivotne uvide kojih ba{inemau{kolskomgradivuzaengleski,anemaihjerseradiomislimana„so~nomsrpskom“, kako se to eufemisti~ki ka`e, a taj srpski nije onajkojimsupisaliAndri}iCrwanski,Peki}i Ki{, nego je, opet, vi{e onaj sku~eni i teskobni srpski-onajukojemjesvakojboqojmisliiose}awu nepodno{qivo zagu{qivo i pomalo joj se povra}a–kakvimsekadgod,zana{ihmladosti,ispisivahu zidovi mu{kih toaleta, a kakav danas slobodnoisre}nosmrdiprostranstvimainter-

neta.Inikoganikadanebri{e, {to se sa onim zaumnim zidnim`vrqotinamaipakponekadde{avalo. Naprijavunekihzabrinutihroditeqa,zgro`enihsaznawemdaimnekosazvawempedagogadecu nadahwujezadahomkadgoda{weWC ideologije,Nezavisno je dru{tvo novinara Vojvodine objavilo deoprofesorkinogfejsbu~ewa,tekdasevidis kimi~imseovdeimaposla.Dabudemoodmahna~istookojedneformalnestvari:prepiskanaFejsbukuisli~nimegzibicionisti~kimsajber-kafi}imazabesplatnoreklamirawesopstvenebezna~ajnostinemaobele`japrivatnekorespondencije: svakijesadr`ajobjavqentamoistoonakoionolikojavankolikoionajunovinamailinateleviziji,ipodle`ebazi~noistimkriterijumima,zakonskimieti~kim.Totekdanebudenakadnogprenemagawaihvatawakrivina. Elem,{tajetoprofesorkaJ.imaladaporu~i svojim |acima, i svima zainteresovanima? Da pripadnicimawinanetrebadaimajuistapravau ovojdr`avikaopripadnicive}ine,oneve}ineu kojuiprofesorkaJ.o~iglednomislidaspada,i kandajetoispuwavaogromnimponosom,ba{kao dajetokakvawenali~nazaslugaiosobitikvalitet,vaqdaunedostakunekihdrugih,personalnijih.Adaonepedereisli~nenakazeiperverzwaketrebatu}iimlatitigdegodsestigne,jerjewoj dostatakvih,bre.Ijo{niztakvihre~iimisli, iz kojih izbija onaj neizvetrivi vow amonija~nih isparewana{ihve}poodavnihmladosti. Eto, tako profesorka J. o sebi i svetu koji je okru`uje.Eto,tolikojetapametdosadaspoznalakre}u}isesvetom,eto,tolikojetosrceosetilooipremadrugimqudimakucaju}iugrudima jednemlade`ene.Eto,tolikoodprofesorkeJ,na „so~nomsrpskom“,onomkojisediplomiraidoktorira po zadimqenim drumskim mehanama oko pola ~etiri izjutra, dok se brzinski surdukwava opro{tajno~okaw~epredodlazakuno}.Uonuno}, mrkluigustu,ukojojsenekakonajboqe–slikovito, no`no i ru~no – obja{wava tamo kojekakvim Druga~ijimadajedosta,bre,vi{ebilotewihove Druga~ijostiodkojeprofesorkuJ.jako,jakoboli glava,anigdenikogadajojdadeaspirin,akamoli dajojobjasnidaje,dodu{e,ve}biojedankojijegovorio da „ko ne voli karanfile ne zaslu`uje da `ivi“,alidatajem{tonijebioba{prisebi,em {tojebiosamolikizjednogfilma.Inijebioni~ijiprofesor,dalekoodtoga.A{talijeradio potoaletima,boqedanezami{qam. n TeofilPan~i}

KAKO JE NA[A POKRAJINA DO[LA U KLUB NERAZVIJENIH REGIONA

BrigaorazvojuVojvodine morasevratitiVojvodini produktuSrbijejenastavqena–{to upu}uje na dva pravca zakqu~ivawa. Ilisejednomuhva}enatendencijazaSlu`benom glasniku RS, objaizra~unala nevladina ostajawa nije mogla zaustaviti „revqenom po~etkom sedmice, grupaV-24). dovnim merama” i u „zate~enoj prizvani~no je potvr|eno da se Sli~naslikasedovrednojstrukturi”.Ilije,pak,re~o Vojvodina nalazi u klubu nedovoqno bija i upore|ivawem tomedajeMilo{evi}sklowen,alije razvijenihregionajerjojjeostvarena tenedencijaukretawu wegov centralisti~ki sistem nastavrednostbruto-doma}egproizvodaisdru{tvenogproizvoda.Godi{widruvio da ekonomski provincijalizuje pod republi~kog proseka. Vaqa, me{tveni proizvod u Pokrajini 1989. Vojvodinu. |utim,podsetitinatodasuzahvaqugodinejebio6,095milijardidolara, Naime, u~e{}e Vojvodine u dru}i akciji Vojvo|anskog kluba iz Noa1999.tek2,534milijarde–{tozna{tvenom proizvodu Srbije je, prema vog Sada, u na{u javnost jo{ po~et~idajeVojvodinautomrazdobqu„izpodacimanovosadskogCentrazastrakom ove godine prodrli {okantni gubila“ gotovo 28 milijardi dolara te{ka ekonomska istra`ivawa „Vojekonomski podaci da je nekada najradru{tvenogproizvoda(upore|ewusa vodina–CES”,2000.godineiznosilo zvijeniji region Srbije, u posledwoj teoretski fiksiranim dru{tvenim 31,5 odsto, 2001. godine je posko~ilo deceniji pao ispod republi~kog proproizvodom iz 1989). U istom razdona33odsto,azatimjepo~elatendenseka. Vojvo|ansku javnost pri tome bqu, godi{wi dru{tveni proizvod cija stalnog pada – 2002. godine 30,9 nijetolikofrapiralaokolnostdaje SrbijebezAPopaojesa12,169miliodsto, 2003. godine 30,6 odsto, 2004. pokrajinski BDP per capita (po glavi jardi dolara na 5,189 milijardi, a godine 29,8 odsto itd, sve do danastanovnika) ispao sko{weg dana, kada se to ro dvostruko mawi od u~e{}e mo`e procenionog u Beogradskom reti na mawe od 25 odsto Tendencijastalnogopadawau~e{}aprivrednog gionu, nego da je on dopotencijalaVojvodineuSrbijipo~elajeusu{tini (s obzirom na translaspeo da bude ni`i, i to tornu „povezanost” DP jo{odvremenaMilo{evi}evecentralizacije za oko 7 odsto, od prosapojmomBDP-a).ProSrbije,kojasepropagandnonazivala„postizawem blemje,naravno,iutose~nog BDP per capita CentralneSrbije. me {to Republi~ki zajedinstvaRepublike“–alitatajprocesnije Tendencija stalnog vod za statistiku godizaustavqenniposle5.oktobra2000.godine opadawa u~e{}a prinama „krije” regionalvrednog potencijala ne podatke, {to je samo VojvodineuSrbijipo~elajeusu{tiukupno je centralno podru~je Repupo sebi skandalozno (rukovodioci ni jo{ od vremena Milo{evi}eve blike izgubilo 54,5 milijarde dolaRSZsepravdajudaAPVne}eposebno centralizacijeSrbije,kojasepropara.Kadse,me|utim,ovigubicipodeda im plati takvu vrstu istra`ivagandno nazivala „postizawem jedinlesabrojemstanovnika(Vojvodinau wa?!). stva Republike“ – ali ta taj proces stanovni{tvuSrbijeu~estvujesaoko Imami{qewadagorenavedeniponije zaus tavqen ni posle 5. oktobra 26,5 odsto) vidi se da je svaki Vojvodaci ne upu}uju toliko na mawe u~e2000. godine. Kqu~ni podatak, koji |anin u Milo{evi}evim vremenima {}e„proizvodwe”BDP-auVojvodini ilustrujepqa~kaweVojvodinetokom „izgubio” 13.578 dolara (tada oko u okviru Srbije, nego na tendenciju Milo{evi}eve vladavine i „jedin15.641 evra), a svaki stanovnik cen„centralizacije evidencije” tog prostvaSrbije”,nalaziseutomedajeu tralneSrbije10.642dolara(tadaoko izvoda, po{to su mnoge vojvo|anske Pokrajini,izme|u1988.i2002,naci12.266 evra). Izgubili su, naravno, firme, naro~ito one iz domena fionalni dohodak sa oko 3.000 dolara mnogovi{eijedniidrugi,jerovaranansijskih usluga, svoje sedi{te preper capita, biopaonaoko1.200dolara, ~unicapolaziodzamrznutogstawaiz mestile u Beograd (gotovo sve banke, alijeoniutomrazdobquipakida1989.godine,daklepolaziodpretpoosiguravaju}a dru{tva, itd). Drugi, qe stalno bio iznad onog u Srbiji u stavke„decenijebezrazvoja”. opet,ka`udajeproblemVojvodinei celini,kojije2002.godineprocewiMe|utim, i posle „demokratskog daqe visoko u~e{}e poqoprivrede u vanna800dolaraper capita (kakoje,na oslobo|ewa” zemqe, 5. oktobra 2000. formirawu BDP-a (oko 22 odsto), a osnovnu zvani~nih podataka tadagodine, tendencija opadawa u~e{}a poznatojedaovagranaodbacujemalo {weg Saveznog zavoda za statistiku, privrede Vojvodine u privrednom profitaizaraduidauwoj,paralel-

n Pi{e: DimitrijeBoarov

U

no s tehni~kim progresom, sve mawe qudi ima zaposlewe i zaradu. Tre}i smatraju da je Vojvodina posebno lo{e pro{la u procesu privatizacije, jersusemnogi„patrioti”,kojimajeu ovom„grani~nomregionu”omogu}ena kupovina fabrika, vi{e bavili isisivawemkapitalaiztihfabrika,negowihovomrevitalizacijom... Na to se mo`e odgovoriti i tako da se svemu na|e uzrok u „sebi~nim” centralisti~kim odlukama iz Beo-

grada,kakouNarodnojbanciSrbije (kojajeprodavalavojvo|anskebanke iDDORNoviSadiod~egaVojvodina nije imala nikakav prihod), tako iuRepubli~kojagencijizaprivatizaciju (koja u Novom Sadu ima samo ist ur en u „kanc el ar ij u” i koj a ne upla}ujeVojvodini50odstoprihoda od svake prodaje dru{tvenog i dr`avnog kapitala na teritoriji Vojvodine), ali i u Vladi Srbije, koja ~itavu deceniju stalno smawuje u~e{}e „agrarnog buxeta” u dr`avnom buxetu i sve do sad je uporno ~uvala ekskluzivni monopol na upravqewe dr`avnom svojinom koja se nalazi u Vojvodini. Da ceo problem nije „ekonomicisti~ko-akademski” vidi se i po tome {to su prose~ne plate u Vojvodini maweod370evra,tojestispodsurepubli~kog proseka od oko 390 evra. Tek, Vojvodina sada ima mawe plate nesamoodSlovenijeiHrvatske,kakojetoiranijebilo,negomaweiod CrneGoreiBosneiHercegovine.Taj podatak }e sigurno imati konkretne politi~keposlediceuVojvodini,mada je verovatno re~ o tome da APV ima relativno mnogo mawe dr`avnih ~inovnikaizaposlenihujavnimpreduze}ima–kojiuSrbijivukuprosek navi{e.No,tosenaroduuPokrajini ipak ne mo`e ponuditi kao prihvatqivoobja{wewe. Ovozabriwavaju}ei{okantnoosiroma{eweVojvodine,ukojojseiposle usvajawa novog Statuta APV i prate}egzakonaowegovomsprovo|ewuzapravonio~emuini{taneodlu~uje,nijeuekonomskominteresuni Srbije ni Beograda, pa ni „le~ewe” wenog ekonomskog polo`aja ne treba shvatititakodasenekommora„oduzeti” da bi se Vojvodini „ne{to dalo”.Re~jeotomedasebrigaorazvoju Vojvodine „vrati” Vojvodini, a za tojepresvegapotrebnodajojsevrati ona svojina nad dr`avnim kapitalom,kojijesamanekadastvorila.


4

dnevnik

nedeqa25.septembar2011.

PREDSEDNIK DSVM-a ANDRA[ AGO[TON GOVORI ZA „DNEVNIK” PO DOBIJAWU VISOKOG MA\ARSKOG ODLIKOVAWA

F E N O M E N I :  INTERNET PARTIJE USTALASALE MRTVO POLITI^KO MORE [IROM KONTINENTA

Autonomija Ma|ara Pirati napadaju! va`nija od toga ko je P ve}i Vojvo|anin O to, po wegovom mi{qewu, Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih mawina nije omogu}io. Tra`ili su, podse}a, da dr`ava napravi izvod iz op{teg spiska bira~a i da ga ona a`urira. Umesto toga, to je – ukazuje Ago{ton – na sebe preuzela “materijalno

i politi~ki najve}a” stranka, SVM, koja je od toga “napravila bazu podataka”. Pa je Nacionalni savet Ma|ara “nelegalan – zato {to ne obuhvata sve bira~e Ma|are”; i “nelegitiman – jer na izborima za taj savet nisu u~estvovale sve relevantne politi~ke snage Ma|ara u Vojvodini”. To bi, smatra Ago{ton, trebalo da se izmeni a “radovao bi se”

Previrawa u medijima interesi grupa Govore}i o ulozi Nacionalnog saveta Ma|ara u medijima, gde je u posledwe vreme bilo spornih uredni~kih smewivawa, Ago{ton ka`e da DSVM na to gleda kao na bitku za polo`aje. Po wemu, radi se o interesima grupa, a ne o interesima ma|arske zajednice kao celine. Demokratsku zajednicu vojvo|anskih Ma|ara – iz koje su posle prakti~no potekle sve druge, pa i wegov DSVM. A kada ga, dodaje na{ sagovornik, pitaju {ta je to donelo wegovim sunarodnicima u Vojvodini, obi~no im ka`e da je wemu najva`nije da mu niko nije na{ao mrqu i optu`io ga za {tetu. Ipak, u razgovoru za „Dnevnik” izdvaja neke, po wemu, va`ne momente, poput onog kada je 1991. pisao Stjepanu Mesi}u, od koga je tra`io da ne zovu Ma|are „u rezervu, pa u rat”. U tada{wem DZVM-u su, naime – kako obja{wava Ago{ton – stekli utisak da Ma|ari u Vojvodini ne `ele da u~estvuju u istorijskom konfliktu naroda na teritoriji biv{e SFRJ. – Naravno da je takav stav bio do~ekan na no`. Od svih partija na srpskoj politi~koj sceni morao sam da podnosim veoma o{tre napade – navodi sagovornik „Dnevnika”. Kao drugi kqu~ni momenat izdvaja kada su 1992. prvi u Karpatskom basenu usvojili koncept i konkretni model politi~ke autonomije Ma|ara, koji je u Kawi`i progla{en za politi~ki ciq i program stranke. – Mislim da sam onda izazvao prvi put interesovawe ma|arskih politi~ara u vrhu politi~kog `ivota dr`ave – ocewuje Ago{ton. Model autonomije za koji se od tada zala`e treba da za tu zajednicu napravi “mali parlament Ma|ara” u koji bi oni ulazili izborima kao u svaki drugi, ali

ako bi se slede}e nedeqe, na sastanku ma|arskih stranaka organizovanom upravo tim povodom, pojavili i predstavnici SVM-a. Ina~e, sa tom strankom, kao i sa DZVM-om, Ago{tonovi su na pro{lim izborima nastupili u Ma|arskoj koaliciji, a da li }e se to ponovo desiti, te{ko mu je da proceni jer “moraju biti

je na stolu. Sem jedne, a to je ma|arski nacionalisti~ki Omladinski pokret 64 `upanije, s kojim DSVM, tvrdi Ago{ton, nema nikakve veze. Naime, nedavni me|unacionalni incident u Temerinu, gde je grupa omladinaca, za koje se veruje da su pripadnici tog pokreta prebila srpske mladi}e, ponovo otvara pitawe imaju li “64 `upanije” politi~ku podr{ku u strankama vojvo|anskih Ma|ara. Jer, svojevremeno je Skup{tina Vojvodine odbila da ih svrsta u one koje predla`u za zabranu, a posebno je problem da se oko toga izjasni imao vladaju}i SVM. Tako|e, tada{wi poslanik DSVM-a \ula Laslo za skup{tinskom govornicom je poru~io da u toj organizaciji ne vidi ni{ta sporno, navode}i da je i wegov sin u tom pokretu. Pokret se, podsetimo, zala`e za reviziju Trijanonskog sporazuma iz 1920. kada su Austrougarskoj kao pora`enoj u Prvom svetskom ratu oduzete dve tre}ine teritorije u kojoj je `ivela tre}ina Ma|ara, izme|u ostalog i u Vojvodini. Savremena ma|arska dr`ava obele`ava taj datum, a u Vojvodini incidenti s tim u vezi name}u pitawe ne samo da li je ideja revizije politi~ki sporna, nego i da li se ve} sprovodi nasiqem. – Op{ti na{ stav je da sve incidente treba ispitati i doneti odgovaraju}e odluke – ka`e Ago{ton i dodaje da je to i stav predsednika op{tine Temerin, koji je kadar DSVM. Ina~e, pomenuti poslanik \ula Laslo je kasnije iza{ao iz DSVM-a i napravio svoju stranku “Ma|arska nada”, petu u vojvo|anskih Ma|ara kojih je oko 300 hiqada. Na{ sagovornik Ago{ton uveren je da za toliki broj stranaka postoji “prarazlog”. – Mi smo mislili da treba da se politi~ki, demokratski borimo za personalnu autonomiju Ma|ara, a drugi su mislili: Hajde da i mi ne{to u{i}arimo – navodi na{ sagovornik, dodaju}i da je tako do{lo i do izdvajawa SVMa. – Dobili su sna`nu podr{ku iz Beograda, od Milo{evi}a tada, a moram re}i i u Budimpe{ti. Iz Budimpe{te su dobili i pare za osnivawe. A DSVM? Ne, mi nikakvu nov~anu podr{ku nemamo iz Budimpe{te. Znate {ta imam od para? Re}i }u vam...

Spasavawe sveta klikom „Mi pirati u Srbiji smo nekomercijalan i otvoren pokret za svakoga”, ~itamo u proglasu na internet stranici Piratske partije Srbije. „Mi smo odgovorni gra|ani sajbertajm kontinuuma gde nema pop zvezda, idola i posebnih qudi koji }e se pojaviti po drugi put da spasu svet. Mi ne spa{avamo svet elementima iz bajki, spa{avamo ga svakim svojim klikom i svakim svojim delom... Na{e vrednosti su neprikosnovene, uticaj novca na na{u politiku ne postoji... Ako `elite da se pridru`ite globalno najbr`e rastu}em pokretu danas, znajte da preko nas ne}ete mo}i ni{ta da ’zavr{avate’ i ne}ete mo}i da ’dogovarate novo radno mesto za tetku’. ’Preko nas’ ne}ete mo}i ni{ta – jedino mo`ete ’preko’ sebe i sa nama. Vidite, tu je razlika u odnosu na druge politi~ke opcije u Srbiji – pirati su termodinami~ki odgovorni. Mi sada predstavqamo novo dru{tvo sutra{wice, otvoreno dru{tvo informacionog doba u kome ideje poprimaju materijalna svojstva – dru{tvo jednakosti, gde jednakost ima dimenziju odgovornosti i svesnosti”.

we i su`avawe za{tite autorskih prava, ukidawe pau{alnih izdataka za medije i hardver i zabranu DRM tehnika, reformu patentnog zakonodavstva kako ne bi ometalo inovacije, pravo na anonimnu komunikaciju u digitalnim mre`ama... Wih, ipak, ne treba brkati sa somalijskim piratima, jer ne tra`e da se omogu}i {irewe nelegalnih kopija, nego da se pravo na privatne kopije zadr`i, a ograni~i pau{alna kriminalizacija wihovih korisnika na berzama razmene. Pirati su u svojoj kratkoj istoriji o~ito profitirali i od pojave hakerske zajednice na koju se dugo ~ekalo: Vikiliksa. I sada i pre tri godine, {vedske i {vajcarske piratske partije su hostovale jedno vreme Vikiliks i nudile tom portalu svoje servere zarad objavqivawa osetqivog materijala u vreme kada je ometan i najavqivana wegova zabrana.

Odgovor establi{menta na pirate najpre je bio tvrd: {vedska policija je jo{ sredinom 2006. zaplenila server na kojem je bio portal „«Piratske obale“» kao i preko 200 drugih nezavisnih vebsajtova. Ali tom prilikom su zaplewene i informacione stranice mnogih firmi i udru`ewa {to je izazvalo `estoke proteste, pa je posle racije partija svakodnevno rasla. Nove pristalice su se pojavile posle spornog i neo~ekivanog su|ewa „Obali“ u aprilu 2009, {to je piratima uo~i glasawa za Evropski parlament dalo vetra u jedra: prethodno su na prvim doma}im izborima u kojima su u~estvovali ubacili ideju u glavni tok, da bi ve} na slede}im osvojili dva mesta u Evropskom parlamentu i u{li u poslani~ku grupu Zelenih i Evropskog saveza slobode. Danas imaju 50.000 ~lanova i tre}i su po snazi u [vedskoj, do~im je sa

SVM da ne glasa za restituciju i rehabilitaciju Za razliku od zakona o javnoj svojini, DSVM je, po re~ima predsednika te stranke, zainteresovan za zakon o restituciji i rehabilitaciji. – Tu smo se izjasnili i tu zahtevamo od SVM-a da ne glasaju za wih, ako u tim zakonima nisu obezbe|eni realni uslovi za to da se skine kolektivna krivica s Ma|ara u Vojvodini – objasnio nam je Ago{ton. spremni na sve”. Nisu sigurni, navodi Ago{ton, da SVM ne}e zajedno sa DS-om ili sa SNS-om. – Moramo ra~unati na sve, pa i na mogu}nost da, na primer, DS ka`e da svi koji su za EU idu zajedno, u jednom e{alonu. Ja to ne mogu iskqu~iti. E sad, da li Srpska napredna stranka ima neke planove u tom smislu, ne znam, ali i na to moramo ra~unati – ka`e Ago{ton. Za samostalni nastup, predsednik DSVM-a ne vidi “tehni~ke uslove” zbog Zakona o finansirawu politi~kih stranaka koji nala`e da stranke polo`e kaucije, a podr{ka koju je SVM dao tom zakonu ono je {to im u DSVM-u “istorijski zameraju”. Ipak, na{ sagovornik isti~e da su sve opci-

Po wegovim re~ima, to je novac koji dobijaju na osnovu lokalnih funkcija u Subotici, Be~eju, Ba~koj Topoli Kawi`i i Temerinu. Do|ite, ka`e, da vidite u Temerinu kancelariju - sobu u kojoj je sme{ten DSVM. Ago{ton isti~e da se DSVM ne zala`e za teritorijalnu autonomiju Ma|ara sa severa Vojvodine, ve} za personalnu, mada je kao ~lanica Ma|arske koalicije, koju predvodi SVM, potpisala zajedni~ki program za pro{le izbore koji obuhvata oba modela. – Znate kako je: kad je koalicija, morate da prihvatite zahteve i drugih, ali DSVM to nikad nije tra`ila – tvrdi Andra{ Ago{ton. n Sne`ana Nikoli}

Foto: N. Stojanovi}

d toga koja su prava i ingerencije Vojvodine, {ta }e biti wena imovina i ko je ve}i Vojvo|anin, Demokratskoj stranci vojvo|anskih Ma|ara, navodi lider DSVM-a Andra{ Ago{ton, mnogo je va`nije da u demokratskom dogovoru s vla{}u u Srbiji ostvari personalnu autonomiju ma|arske zajednice. Ta autonomija, isti~e on, ne tra`i nikakvo razgrani~ewe, ali obuhvata sve Ma|are koji u tome `ele da u~estvuju u Vojvodini. Predsednik DSVM-a tako gleda na pra{inu koju je svojim zahtevima podigao wihov „mla|i, ali ve}i brat”, javnosti poznatiji Savez vojvo|anskih Ma|ara, a zbog kojih ih je ~ak Liga socijaldemokrata Vojvodine optu`ila za poku{aj ru{ewa Vlade Srbije uo~i kandidature zemqe za EU. – Mi se fokusiramo na one osnovne interese Ma|ara u Vojvodini koji su od zna~aja za o~uvawe nacionalnog identiteta, s tim {to smo silno zainteresovani za to da zemqa {to pre u|e u EU – ka`e za „Dnevnik” Ago{ton, koji je nedavno u susednoj Ma|arskoj odlikovan Ordenom sa oficirskim krstom. Priznawe mu je dodelio predsednik Ma|arske Pal [mit, po predlogu Vlade Viktora Orbana, a na inicijativu {efa parlamenta Lasla Kevera. Nagra|en je, obja{wava, kao predsednik DSVM-a za vi{edecenijske zasluge na politi~kom planu, a ne samo za delovawe u proteklih 20 godina, koliko je pro{lo od kako je 1990. sa desetoricom intelektualaca osnovao prvu politi~ku stranku Ma|ara u Vojvodini –

iratska partija u Berli- pogodi u bira~ki nerv. Dovoqno nu osvojila je 9 procena- je imati ra~unar i obratiti se ta na pro{lonedeqnim qudima otvorenog uma. Jezgro wipokrajinskim izborima u Nema~- hove klijentele je zapravo stalno koj, i to je ne samo spektakularano onlajn – na “mre`i”: to su tzv. diiznena|ewe u tamo{wem glavnom gitalni divqaci, mladi qudi koji gradu, nego potpuno novi fenomen su odrasli na internetu i intenkoji je ustalasao mrtvo politi~ko zivno koriste socijalne mre`e, more {irom Starog kontinenta. “siroma{ni ali seksi” – kakav je U pokrajinski parlament je u{lo bio i slogan za izbore. I dok presvih 15 “pirata” na osnovu 120.000 ma anketama vi{e od polovine osvojenih glasova, Nemaca ne uzima od kojih ~ak 23.000 pirate za ozbiqnu Jezgro wihove sasvim novih – partiju, oni su zaklijentele je stalno pravo omogu}ili onih koji nikada onlajn: to su tzv. pre toga nisu izamladima da za male {li na izbore. U digitalni divqaci, pare kona~no do|u isto~nom delu do re~i. Pirati su „siroma{ni, grada (eks Isto~profitirali i od ali seksi” nom Berlinu) wi«antipartijskog hovo bira~ko telo raspolo`ewa» prezahvata ~ak 12 procenata! Osnova- ma tradicionalnim bur`ujskim ni 2006. oni sebe predstavqaju kao strankama. Ali mora}e i te kako stranku informacionog dru{tva, da se uozbiqe ako `ele da zaoru ironi~no preuzev{i ime koje im dubqe: wihov frontmen Andreas je nadenula muzi~ka i filmska in- Baum (33) je doveo samog sebe u pidustrija u borbi protiv kra|e ko- tawe u jednoj TV emisiji kada je pija i piraterije na internetu. dugovawe pokrajine Berlin proKqu~na tema im je “internet po- cenio na “« mnogo, mnogo miliona»“, litika” gde zahtevaju ve}u pre- do~im se radi o –preko 63 miliglednost, a program im je u osnovi jardi evra. U svakom slu~aju, socipreuzet od hakerskog udru`ewa jaldemokrati koji su pobedili u “Haos kompjuterskog kluba”. Van Berlinu i ozbiqno potisnuli dewihovog osnovnog poqa intereso- mohri{}ane kancelarke Angele vawa tu je i ~udan konglomerat ra- Merkel o piratima ka`u da su znorodnih zahteva: besplatan pre- „bezsadr`ajna stranka, {ik alvoz autobusima i vozovima, “ne” ternativa koja je dobila pro|u u progonu “divqih” voza~a, da budu nekoj vrsti protestnih izbora”, dozvoqeni bu~ni ~asovi u razre- odnosno da su puki proizvod nezadima s jednim predava~em na 15 |a- dovoqstva drugim partijama. Piratski mati~ni brod je poka... Zala`u se i za uvo|ewe minimalnih zarada i osnovnog prihoda. rinut tek pre nekoliko godina, Iako mnogo toga piratskog ne najpre u {vedsko more: 1. januara « nzvu~i osmi{qeno, niti su za fi- 2006. je osnovana prva partija i nansirawe predizborne kampawe ternet generacije, koja na domaprona{li nekakve konkretne iz- }em terenu nije zabele`ila znavore, i iako su i sami koketirali ~ajnije rezultate sve dok 2009. nis tim da su vi{e satiri~ari real- je u{la u Evropski parlament s politike, berlinski politikolog osvojenih 7,13 posto glasova. Oskar Nidermajer protuma~io je Prema Proglasu iz Upsale, sa mewihov uspeh inteligentnim kori- |unarodne konferencije pirat{}ewem situacije koja vlada u skih partija 2009, koje su svoju Berlinu – s relativno malim mre`u ra{irile po celoj Evropi sredstvima tamo svako mo`e da a sve vi{e i u svetu, pirati traima pro|u i da se predstavi ako `e legalizaciju prava na kopira-

SUPER, RASTE VODOSTAJ: Dunav je kona~no po~eo da raste, {to je nesumwivo obradovalo brodare, koji su zbog rekordno niskog vodostaja danima bili prinu|eni ili da smawuju gaz do granice ekonomske ipslativosti, ili da se potpuno ukotve, s obzirom na to da pojedine deonice velike reke uop{te nisu bile plovne. Prema nezvani~nim procenama, prevoz tereta Koridorom 7 samo u proteklih mesec dana zabele`io je minus od trideset posto, budu}i da su za srazmerno toliko tona brodovi morali biti rastere}eni, a red vo`we skra}en. Izme|u ostalog, onemogu}en je izvoz vojvo|anskog kukuruza prema Crnom moru, kao i opskrba sirovinama ~eli~ane US Steel u

Smederevu, ugro`eno je snabdevawe Srbije evrodizel gorivom... Nizak vodostaj imao je posledice i na rad velikih elektrana na Dunavu, tako da je, prema proceni nema~kih analiti~ara, i proizvodwa struje u wima opala za tre}inu. Ekspedicije prirodwaka potvrdila se da je ~ak i populacija ptica u Rumuniji i Bugarskoj pretrpela udarac zbog niskog vodostaja Dunava. Ipak, bi}emo subjektivni pa oceniti da su najsre}niji zbog rasta velike reke brojni {eta~i na novosadskom keju i `iteqi obli`wih ulica, jer }e kona~no dunavski talasi bar malo ubla`iti nesnosan smrad koji se {iri iz izliva gradske kanalizacije. n E. N. L.


nedeqa25.septembar2011.

c m y

dnevnik

5

S U S R E T I :  BORISLAVKOSTADINOV,PREDSEDNIKUPRAVNOGODBORAPROKREDITBANKE

Gra|animanajboqe da{tedeizadu`uju seudinarima movi{emopoqoprivredneprorokreditbanka ve} deizvo|a~e koje odlikuju stalna cenijuposlujeuSrbiji unapre|ewa u poslovawu, proa ku}a koja je u celoj mi{qene investicije i razvojEvropi poznata po zajmovima na vizija. To donosi pove}an namewenim malom i sredwem svojina–ondanepostojinikra|a. kvalitetproizvoda,produktivbiznisu i kod nas je te`i{te Sve{toradimojebaziranonananost,standardizacijuisveve}u stavila na mawe kompanije. O sle|u prethodnih generacija, a u zaokru`enost proizvodnih tomekakokolikosukreditadoznawunekogizpro{lostiijaviprocesa.Mitajkonkursiorgadelili,kolikojetopomogloda dim svoj kutak za `ivot. To nije nizujemo i promovi{emo dose otvori novih radnih mesta kra|a, nego nastavak, kontinuibitnike upravo zato {to veruukupno, a koliko u Vojvodini, tet. Patenti {tete dru{tvu – to jemo da su ti elementi unaprerazgovarali smo sa Borislavom se lepo mo`e videti na primeru |ewa perspektiva doma}e poKostadinovim, predsednikom farmakologijegdemaliistra`iqoprivrede u sve o{trijoj trUpravnog odbora ove finansijva~iilinemajupravoilinemaju `i{nojutakmici. skeku}euSrbiji. novacdakupepatentzaistra`i–Zahvaquju}irazumevawupol Koliko ste zadovoqni vawenovevakcineilileka,ito trebaklijenataispremnostida razvojemmalogisredwegbidirektno {teti dru{tvu u svim im iza|emo u susret, za proteznisa u Srbiji? Kako ga posferama – obja{wava za „Dnevklihdesetgodinaodobrilismo spe{iti, {ta biste predlonik“AleksandarBlagojevi}. preko500.000kreditauukupnom `ili? On ka`e da je politi~ki spekiznosu od oko tri milijarde –Malaisredwapreduze}asu taruSrbijidovoqnofragmentoevra.Odtogbroja,uinvesticijedan od kqu~nih ~inilaca razvanirazvijen,idajedo{aoredna jeuVojvodiniplasiranojeprevoja svake ekonomije. Izme|u novudimenziju,novopoqeinterekotre}ine,odnosno140.000kreostalog, to je i zbog toga {to sovawa:informacionupolitiku. ditauiznosuodblizu900miliwih odlikuje fleksibilnost, –Tonijeni{tabitnijeilipaonaevra.Kakojetouticalona odnosno prilagodqivost prometnijeuodnosunatradicionalrazvojsektoramalihisredwih menqivim uslovima privre|ine ciqeve delovawa, samo je nepreduze}a i poqoprivrede, u vawaibrzinareagovawa.Dabi {tonovo.Utompoquimamorazsmislu broja otvorenih radnih im se omogu}ilo da u jo{ ve}oj li~ite struje, a mi smo ona koja mesta,zaistajete{koprocenimeri daju svoj doprinos razvoju defini{ehumanipristupinforti,sobziromnatodazavisiod doma}e privrede, od pove}awa macionojpolitici.Postojeioni velikog broja faktora, ali sa zaposlenosti do ve}e produkkojiho}edajecentralizuju,daje sigurno{}u znamo da je oko 80 tivnosti,efikasnostiikonkuposeduju,dafokusirajuve}aprava odsto na{ih plasmana iskorirentnosti, mora da postoji adejednihuodnosunadrugeuinfor{}enoupravozarazvojmalihi kvatan regulatorni okvir koji mativnompoqu.Minepri~amoo sredwih preduze}a, preduzetnine}e neutralisati wihovu ne~em {to je „levo“, „desno“ ili kaipoqoprivrede. fleksibilnostivitalnost,ne„centar“,mitakvupolitikunemal KakvasuVa{aiskustvau goihpodr`avati.Osimadminimo, nego ho}emo da je postavimo Srbiji, koji poslovi se najstrativnih procedura, veoma je onako kako treba – obja{wava boqerazvijaju?ZaVojvodinu bitno da se reguli{e i na~in Blagojevi}.–Mismonovaopcija kaopoqoprivrednopodru~je me|usobnogizmirivawaobaveza ine}emonikogadaube|ujemo,neveomasuzanimqiviposlovi izme|usvihsubjekatauprivrego}emoponuditire{ewazaprovezani za agrar. Koje tu {andi. Predugi rokovi za pla}awe blemekojisusepojavili–recimo seviditedaqe? pogotovosuizra`enikodvelis kopirawem kwiga. Roditeqima – Poqoprivredna proizvod- kih firmi, i tu oblast je posupotrebnekwigekojemogusami waipovezaneindustrijesume- trebnopodhitnosistemskiuresvojojdecida{tampaju,anedase |u najperspektivnijim granama dititakodasepreduze}aspre~e topravodaekskluzivnimcentrimapoduticajemmafije.JavnenaPredugirokovizapla}awepogotovosuizra`eni bavkesutako|enatapetuitomo`elakodasere{i.Problemjeu kodvelikihfirmi,ituoblastjepotrebnopod tome da depersonalizujemo javne hitnosistemskiuredititakodasepreduze}aspre~e nabavkeprenego{topo~nemoda dakasneuizmirivawuobavezapremadrugima delimo novac – a ako imamo sistemzapomo}uodlu~ivawunemamopoqezakorupciju.Usvimsfedoma}e privrede. O na{oj po- da kasne u izmirivawu obaveza rama to mo`e da se re{i ve}om sve}enostipoqoprivredigovo- prema drugima. Jer to izaziva transparentno{}u i otvorenorii~iwenicadajepreko48od- lan~anu nelikvidnost, koja se {}u.Stru~waciusvimgarniturasto kredita u otplati u tom najvi{e odra`ava na mala i ma uglavnom se nasle|uju, a rukosektoruisplatilaupravoPro- sredwapreduze}a,po{tosuona vode}e telo treba da je neprikokreditbanka.Uzto,ve}petgo- obi~noposledwaulancunaplasnoveno. Ako je ono otvoreno, dina, u saradwi sa nadle`nim te. transparentnoiprogresivno,kao ministarstvom, nau~nim ustal Srbija je svake godine {tosutopirati,ondane}ebiti novama i medijima, organizuje- barzakorakbli`aEU.Koliproblemaskorupcijom. mo konkurs ProAgro Lider, sa ko}etoomogu}itidakrediciqemdanagradimo,aliipro- tibudupovoqnijikaoidase n ReqaKne`evi}

P

20.000 pripadnika wihova omladinska organizacija najve}a u zemqi.Posleistorijskepobedenema~kihpiratauBerlinu,kojisu, tako|e, za pet godina postojawa uspelidado|udoupotrebqivepoliti~ke mo}i – jasno je da se pokretubrzanoinezaustavqivo{iri. U Srbiji su piratske ideje sve vi{eprisutneujavnosti,aAleksandar Blagojevi}, alfa i omega

Piratske partije Srbije, o~ekuje wenrastubliskojbudu}nosti“jer jena{avladanastavilaspotezima koji nikome ne idu u prilog”. On navodi da }e kopirawe kwiga za u~ewe uskoro biti zlo~in, a u planu je da i hrana bude “ne~ija tzv.intelektualnasvojinazakoju }emoporedceneuslugeirobemoratidapla}amoipravonaimawe ikori{}ewe”. –Po~iwemopolakodasespremamo za izbore, i ako se bude nastaviloovakointeresovawe,skorosigurnoidemoutrku.Uprilog tomesuiovenajnovijeodlukevladeokopirawu.Miplaniramokorenitureformuinemamousistemu vrednosti intelektualnu svojinukaotakvu.Trebalobidoneti set zakona da se napravi otvoren koncept razmene i komunikacije, uz osiguravawe izvora informacijai~uvaweintegritetaautora. Aliakonepostojiintelektualna

Zacementiran„Ju`nitok” asovod „Ju` ni tok” vi{ e niko ne dovodi u pitawe, a ovaj me|unarodni energetskiprojekat,ukojemu~estvujuzemqe kroz koje }e prirodni gas iz Rusije stizati do zapadne Evrope, nak on inv es tic io n og for um a u So~iju dodatno je oja~an. Naime, potpisanjedokumentkojimsuusagla{eni udeli me|unarodnih u~esnika: italijanski Eni, nema~ki Vinter{el i francuski EdF posedova}e ukupno 50 odsto akcija, dok}epreostalih 50odsto bitiu vlas ni{ tvu „Gas prom a”. Bi} e osnovana kompanija South Stream Transport iona}eodgovaratizaizgradwu morskog dela „Ju`nog toka“kojipo~iweuruskojluciNovorosijsk, da bi dnom Crnog mora stigladoVarneuBugarskoj. U  Bugarskoj }e se gasovod „Ju`ni tok” podeliti na dva kraka. Severni krak}ekroz Srbiju,Ma|arsku i Sloveniju dolaziti do Austrije,a ju`ni do Italije.Planirano je da se krakovi sagrade iu Hrvatskoj, Makedoniji, Gr~koj i Turskoj.To}edoprinetidase,zajedno sa „Severnim tokom“koji vodi po dnu Balti~kog mora,u potpunosti pokriju energetske potrebe Evrope i,istovremeno,re{ipro-

G

blem koji se pojavio s transportomgasaiskqu~ivoprekoUkrajine. Nijezgoregpodsetitida}emoi mi imati zama{ne vajde od „Ju-

Potro{waraste Potro{wa prirodnog gasa u Evropi neprestano raste, a time ras te i pot reb a za ovim energentom.Godi{wese„skrcka” oko 500 milijardi kubnih metaraprirodnoggasa,aprocewujeseda}edo2030.godinepotrebe Evrope narasti i do 800 milijardikubnihmetara.Budu}i da energ ets ka stab iln ost pre svega zavisi od postojawa infrastrukturnih energetskih objek at a, jer oni obezb e| uj u stabilnostsnabdevawa,izgradwanovihgasovodajenesamopotreba ve} nu`nost. Otuda i ne ~udi ulagawe milijardi evra u „Sev ern i tok”, „Ju` ni tok”, „Nabuko”... `nogtoka„,jernesamo{to}etaj gasovodpoboq{atikvalitetiredovnostsnabdevawaprirodnimgasom dom a} eg tr` i{ ta,  ve} }e

obezbediti Srbiji zaradu od zna~ajnihprihodanaosnovutranzita ovogenergenta.[toseti~edu`inegasovodauSrbiji,planiranoje daonbudedugoko400kilometara idauna{uzemquu|ekodZaje~ara.Planiranikapacitetgasovoda una{ojzemqijeoko34milijardi kubnih metara gasa (uz mogu}nost pove}awa),dokjeukupanplanirani kapacitet „Ju`nog toka„, kroz kojibigastrebalodapote~e2015. godine, oko 63 milijarde kubika gasa (kapacitet „Severnog toka„ koji je ve} u pogonu iznosi 55 milijardikubika). Idokizgradwaovoggasovodaza Srbiju zna~i pozitivan pomak, za Ukrajinu to svakako nije dobra vest. Naime, kada kroz ovaj gasovod po~ne transport gasa, Ukrajina }e izgubiti zna~aj tranzitne zemqe.Zatoine~udi{tozvani~ni Kijev predla`e da se odustane od projekta morske deonice „Ju`nog toka“ i cev polo`i preko Ukrajine.Me|utim,tosene}edogoditive}izato{toje,kakoukazujustru~waci,sasvimjasnodaje jedanodciqevaizgradwe„Ju`nog toka“ba{todasegastransportuje–mimoUkrajine. n DobrilaMla|enovi}

kombinujusasredstvimakoja sudobijenaizEUfondova? – Razvojni i ostali fondovi kojima raspola`u ~lanice EU, kaoizemqekandidati,svakako predstavqajuzna~ajanizvorfinansirawa i mogu}nosti wihovogkori{}ewasubrojne.Me|utim,ucelomprocesupribli`a-

vawaEU,va`nojedaseneizgubiizvidadajetopribli`avawe posledica kontinuiranog ure|ewa ambijenta u zemqi, ukqu~uju}i i poslovni. To su povezani procesi i samim tim, kako Srbija bude bli`a punopravnom ~lanstvu u Evropskoj uniji,rejtingzemqe}ebitiboqi,pa}eposlovnebankeuinostranstvumo}ipovoqnijedase zadu`e kod inostranih finansijskihinstitucija. Primera radi, kao posledica rejtinga, trenutna razlika u premiji rizika zemqe izme|u Srbije i, recimo, Nema~ke je oko3procentnapoena.Uporedo stim,o~ekujeseipadkamatana depozitekoji}epomo}iprivredidasejeftinijezadu`uje,{to sve zajedno treba da dovede do pove}aneinvesticioneaktivnostiirastaBDP.Istotako,verujemda}esadaqimpribli`avawem EU, Srbija postajati sve vi{einteresantnaiinvestitorima, {to bi trebalo da doprinese otvarawu proizvodnih kapacitetainovihradnihmesta.

l NBS je nedavno donela novemere.Kakoimseprolago|avate, ho}e li biti vi{e dinarskihzajmova,od~egato zavisi? – Kada je o valuti re~, i za privredu i stanovni{tvo je dobro da {tede i da se zadu`uju u dinarima,odnosnousvojojvalutiukojojprimajuiplate.Prokredit banka je me|u prvima na tr`i{tu po~ela da kreditira privredu u dinarima, imamo i dobre proizvode za dinarsku {tedwu. Ujedno, u potpunosti podr`avamoidejuNBSopromovisawudinarske{tedwe,kojaje sigurnazaklijenteijedanjeod preduslova za sprovo|ewe daqe deevroizacijeekonomije,po{to jezave}iobimdinarskihzajmovapotrebanive}inivodepozita,posebnodugoro~nih. l Uporedite kamate kod nasiuzemqamaregiona,ho}e li pasti i koliko su se smawilezaovihdesetgodina? – Kamatne mar`e na srpskom tr`i{tu nisu velike u pore|ewusasusedima,alizatopostoji razlika u visini kamatnih stopanadepozite,kojisuuSrbiji skupqizabankeuodnosunadruge zemqe, u regionu i {ire. Prema tome, visoka cena depozitauti~einakamatenakrediteuSrbiji.Tosevidiipotome {to,akoseporediprofitabilnost banaka, Srbija ne odstupa od zemaqa u regionu. Na cenu kredita,odnosnokamatnustopu, osimmar`ebankeuti~ejo{niz faktora.Dabikamatenakreditebileni`e,trebadabuduini`ekamatnestopena{tedwu,da sepoboq{arejtingSrbijeida bududostupnijijeftnijiizvori finansirawaizinostranstva. Tojeproceskojipratiure|enostukupnogambijentauzemqi, pa je tako pre deset godina, na kraju2001.godine,prose~nakamatnastopanaplasmanebanaka bila32,5odsto,dabive}tokom 2002. pala na 19,16 procenata. Na kraju juna 2011. godine, prose~nakamatnastopaiznosilaje 14,24posto.Idaqekretawekamatnihstopaubudu}nostizavisi}eodistihfaktora,presvega tro{kova finansirawa banaka, odnosno mogu}nosti pribavqawa jeftinijih izvora finansirawa. n Du{kaVujo{evi}

Severni tok: Du`ina 1.224 km; kapacitet }e biti do 55 milijardi kubnih metara gasa godi{we, {to je ekvivalent 12 nuklearki

Uvoz gasa u EU (2010) Rusija Al`ir 30% 40%

FINSKA Balti~ko more

Viborg

Severno more

Ostalo 5%

Norve{ka 25%

Grajsvald

RUSIJA

Moskva NEMA^KA

BELORUSIJA

POQSKA

UKRAJINA

RUMUNIJA ITALIJA

SRBIJA

Crno more

GRUZIJA

Kaspijsko more

AZERBEJYAN

500km

TURSKA

IRAN IRAK

Postoje}i glavni ruski gasovodi u Evropi

Ju`ni tok: Ukupan planirani kapacitet, kroz koji bi gas trebalo da pote~e 2015, iznosi 63 milijarde kubika

Nabuko: Projekat koji treba da omogu}i diverzifikaciju transporta gasa sa Bliskog istoka ka Evropi, zaobilaze}i Rusiju. Najavqeni rok izgradwe 2017.


6

dnevnik

nedeqa25.septembar2011.

S U S R E T I : AIDA ]OROVI], LAUREAT NAGRADE „OSVAJAWE SLOBODE”

I petooktobarski borci klonovi prethodnika

idi ]orovi}, istori~arki nom JSO, govori da Milo{evi}eve lKada ste po~etkom godine umetnosti, novinarki i dibezbednosne strukture, prakti~no, bili meta brutalnog napada rektorki NVO Urban-in iz nisu ni dotaknute i da ti qudi pristalica Muamera ZukorliNovog Pazara, sino} je u Skup{tifakti~ki i daqe upravqaju ze}a, pojedini predstavnici ni grada Beograda uru~eno priznamqom. Tre}e, neodoqiva privla~upravo civilnog dru{tva su we „Osvajawe slobode”. Ova nagranost tajkunizacije i enormnog bosumwi~avo vrteli glavom...? da Fonda „Maja Mar{i}evi} Taga}ewa na ra~un ve}ine koja – Nevladin sektor je dobio neke si}” dodequje se `enama koje su enormno siroma{i, nije zaobi{la svoje zvezde i one se, o~ekivano, nasvojim delovawem u~inili korak ni mlade, demokratske lavove koji laze u Beogradu, najprominentnije vi{e u afirmaciji principa qudsu u po~etku pokazivali entuzijasu, imaju uticaja i na doma}e i na skih prava, pravne dr`ave, demozam, `equ i re{enost da urade me|unarodno javo mnewe, miqenikratije i tolerancije u dru{tvu. mnogo na demokratskim procesima. ci su donatora i nezaobilazni u Dosada{wi laureati su bili i RuOpojna mo} velikog i lako ste~esvim va`nim procesima. Ta vrsta `ica \in|i}, Biqana Srbqanonog novca brzo je ugu{ila aktivisamodopadqivosti i udobne pozivi}, Oqa Be}kovi}, Mirjana Kasti~ki duh petooktobarskih boracije `ivota u centru, kao i blizina ranovi}... najmo}nijih me|unarodNa na{e pitawe da nih igra~a i ~esti me|uli smo tokom protesobni kontakti, kvare kle decenije uspeli da vizure pojedinacima iz se pribli`imo idealu nevladinog sektora. Oni slobode kojem smo teu svojoj samodopadqivo`ili 5. oktobra 2000, sti i ube|enosti u vlaAida ]orovi} ka`e stitu superiornost i neda bi „bilo neta~no i zamenqivost nisu u stanekorektno re}i da se wu da sagledaju da su se i ni{ta nije promenilo neki mali NVO aktiviu proteklih 11 godina, sti u provinciji, ma {ta ali da to, sigurno, nito zna~ilo, razvili u je ono ~emu smo se naozbiqne i wima ravnodali i {ta smo o~ekipravne. vali”. Hipokrizija je dosti– Ja sam o~ekivala gla vrhunac u izjavama da }e procesi koji }e nekih od wih kada su konas pribli`iti mentarisali da sam ja neEvropskoj uniji biti bitna u odnosu na „zvemnogo dinami~niji i zde“ sektora i da ima br`i, da }emo makar mnogo pre~ih i va`nijih zapo~eti odlu~niji s kojima Boris Tadi} obra~un s kriminalom treba da razgovara. Neko i korupcijom, da }e etablirani qudskopraekonomska sitacija va{i su oti{li i korak krenuti da se mewa nadaqe i mene optu`ili za boqe, makar i malim govor mr`we, a napad koracima, da }emo brZukorli}ivih hu{ka~a `e i efikasnije usvaocenili kao opravdanu i jati i uskla|ivati zazaslu`enu kaznu. U takone sa zakonodavkvoj hajci se isticao stvom EU, ali i radiLDP sa svojim komesati na usvajawu mehanirima i inim funkcionezama za sprovo|ewe rima, svakako iznervitih zakona... Na`arani i isprovocirani lost, svedoci smo da je ~iwenicom da su napraSvi aktuelni politi~ari u Srbiji su, na veoma malo toga uravili glup izbor paktiizvestan na~in, Milo{evi}eva deca. Oni raju}i s Muamerom Zu|eno: zemqa je ekonomski devastirana, pokorli}em. Oni najmawe su se u~ili na tom modelu vlasti i stali smo taoci nerezlonamerni su brinuli sada te{ko prave otklon od wega {enog kosovskog pitada je sve to zamena teza i wa, grcamo u korupciotklon od odgovornosti ji, najva`nija pitawa zavise od odca i oni su vrlo brzo postali oporvlasti za ono {to se de{ava u Sanluka i novca tajkuna i mafija{a, tunisti~ki klonovi prethodnika xaku. koji su tokom devedesetih opqa~protiv kojih smo se svi zajedno bolDa li vas je vlast ipak iskali zemqu – navodi laureat narili. koristila kako bi se obra~unagrade „Osvajawe slobode”. lDa li se civilno dru{tvo la sa opasnim politi~kim prolGde smo zastali? pokazalo kao preslab korektivtivnikom u Sanyaku? – Nisam ja ni naivna niti po– Su{tinski se nismo obra~unani faktor? li s Milo{evi}evim vremenom. – Treba biti iskren i deo odgo- liti~ki nepismena da ne vidim Nije ura|eno puno na procesima suvornosti prona}i i me|u svima na- „daqe od nosa”, odnosno da ne o~avawa s pro{lo{}u, ratni zloma, me|u gra|anima koji su jo{ da- prepoznam da se vlast u Beogradu ~ini koji su se deseli, prakti~no, leko od toga da su dostigli ozbiq- na neki na~in zaista sakrila iza na teritoriji Srbije, ni do danas niji nivo gra|anske svesti, koji su mene, ili ta~nije, da je pomeren nisu dobili epilog, oni koji su nas gotovo u potpunosti izgubili od- fokus sa su{tine problema. Ali opqa~kali onda sada tim istim nos prema sopstevenom obrazova- nisam htela da propustim {ansu novcem kupuju sve {ta se mo`e kuwu, radu i elementarnim moral- da sa predsednikom dr`ave, dapiti i na taj na~in postaju vlasninim vrednostima. Mi smo izgubili kle, najodgovornijim ~ovekom u ci, ne samo dr`ave, ve}, prakti~no korak s razvijenim svetom, neo- zemqi u ovom trenutku, otvoreno i na{ih `ivota, jer oni diktiraju brazovani smo i ne `elimo da razgovoram i izlo`im mu moje politiku zapo{qavawa i samim usvajamo nova znawa, i daqe se hra- vi|ewe problema u Sanxaku. I tim oblikuju ekonomsku i socijalnimo besmislenim i neta~nim mi- dala sam vrlo konkretne predlonu atmosferu zemqe. Svetlo na tologijama, a optu`ujemo druge, ge za re{avawe nekih od goru}ih kraju tunela koje nam je obe}avalo ta~nije Evropsku uniju, kako nema problema, ponudila izradu pakeprisustvo Zorana \in|i}a i jednog razumevawa za nas. Mi nismo ta preporuka za Sanxak koje bi broja qudi koji su bili okupqeni spremni da prihvatimo odgovor- pripremili predstavnici lokaloko wega, ugasilo se wegovim ubinost za stawe u kojem smo, lak{e nih nevladinih organizacija i stvom, a mi ni do danas ne znamo ponam je da hranimo sopstvene stra- udru`ewa gra|ana. Da nisam otiliti~ku pozadinu tog zlo~ina. hove i inferiornost, nego da ra- {la na taj razgovor, bila bi mi uskra}ena mogu}nost za stvarawe Qudska i mawinska prava se, izdimo na sebi. vesno, ne kr{e onako dramati~no U takvom okru`ewu nemogu}e je kompletnije i jasnije slike o kao tokom devedesetih, ali smo jo{ i da nevladin sektor bude zna~ajno ulozi i odgovornosti vlasti za jako daleko od situacije u kojoj moboqi. Nekonstruktivna kompeti- te{ku sitaciju u regionu u kome `emo re}i da su dostignuti visoki tivnost, nedostatak otvorene i de- `ivim. Ako se presednik na sve to oglume|unarodni standardi. Na `amokratske komunikacije i saradlost, jo{ uvek `ivimo jedni pored we, umor materijala me|u „starim {i, onda }u bar biti na~isto da nedrugih a ne jedni sa drugima, i daqe kadrovima“, nedovoqno „mlade kr- ma dobre voqe iz vrha dr`ave da se se premalo razumemo a mawinski vi“, novih i sve`ih ideja i qudi, re{eva jedan od najozbiqnijih narodi jo{ uvek u potpunosti Srnovac kao jedini motiv da se radi u problema u Srbiji. Pri tome ni biju ne do`ivqavaju kao svoju drovoj vrsti institucija, bez aktivi- tada ni sada nisam imala, niti `avu, odnosno dr`avu u kojoj su u sti~kog prisupa i vizije o boqem imam ose}aj iskori{}enosti, jer potpunosti ravnopravni sa ve}ini pravednijem dru{tvu... sve su to ako je ciq dobrobit svih nas koji skim narodom. boqke koje mu~e nevladin sektor u `ivimo u Sanxaku, onda nema melZbog ~ega vlasti u svom poSrbiji. Na sre}u, postoje i one or- sta ose}awima male ili velike na{awu ni danas nisu daleko ganizacije i pojedinci koji veruju li~ne va`nosti, sujeti ili samodoodmakle od Milo{evi}eve mada je boqi svet mogu} i sve {to ra- padqivosti. Nau~ila sam da budem trice? de ima za ciq da se takvo dru{tvo odgovorna gra|anka i da se borim – Svi aktelni politi~ari u Sr„zapati“ ovde, ali je kumulativna za op{te dobro i zajedni~ku kobiji su, na izvestan na~in, Milosnaga tih organizacija mala i ne- rist i odavno ne stavqam u fokus {evi}eva deca! Oni su se u~ili na dovoqna da postanu su{tinski ko- svoj interes ili personalna ose}atom modelu vlasti i sada te{ko rektiv dru{tva bremenitog pro- wa. Ali, rado }u pristati da budem prave otklon od wega. S druge strablemima. Nekako, kao da smo u }or- i iskori{}ena, ako }e to svima nane, procesi vezani za ubistvo posokaku i ne znamo kako iz te situ- ma u Sanxaku, ali i u celoj Srbiji, kojnog premijera \in|i}a, posebacije, kao da smo u nekoj vrsti lim- doneti korist. no ovaj najnoviji koji se bavi pobuba i ne umemo da iza|emo. n MiroslavStaji}

A

KAKO SE ^UVAJU VISOKE

„Kobre” ujedaju lu~aj kad je poznati srpski teniser Viktor Troicki pro{le subote nimalo ne`no zaustavqen u tunelu beogradske Arene posle me~a s Argentinom, kada je intervenisalo obezbe|ewe predsednika Srbije Borisa Tadi}a, izazvao je veliku pa`wu javnosti i razli~ite komentare o obezbe|ewu dr`avnika. Podsetimo, Troicki i wegov dubl partner Nenad Zimowi} posle me~a su se uputili ka tunelu u kojem je predsednik Tadi} ~ekao da da izjavu za televiziju. Pripadnik obezbe|ewa je tada „reagovao impulsivno”, i po{to nije prepoznao na{eg sportistu, uhvatio ga je za ruku kako bi ga zaustavio. Predsednik Srbije odmah je reagovao i “oslobodio” tenisera, pri tom se izqubiv{i s wim u znak izviwewa. Ovakvu verziju potvrdio je stru~ni {tab na{e Dejvis kup reprezentacije, oceniv{i da je neprijatna situacija nastala kao posledica velike gu`ve u Areni, uz propratnu ocenu da je obezbe|ewe reagovalo kako zahtevaju takve sitacije. Bilo kako bilo, ostala je nedoumica da li je pripadnik obezbe|ewa pre`ustro reagovao i kako je, zapravo, trebalo da postupi. Samo prisustvo bilo kom doga|aju u Areni s toliko sveta u`asna je glavoboqa za telohraniteqe, naro~ito ako znamo da je atentata

S

kod nas bilo i da nisu ne{to nemogu}e. Na internet forumima je uglavnom iskazivano razumevawe i za bodigarda koji je reagovao instiktivno, imaju}i u vidu wegovu obavezu da pravovremeno za{titi dr`avnika, uz propratne komentare da je cela pri~a prenaduvana u nedostatku zanimqivijih vesti. Ipak, ne treba puno podse}ati da smo 2003. godine izgubili pre-

Praksa pokazuje da postoje najmawe dva nivoa funkcionisawa slu`bi za obezbe|ewe visokih dr`anih li~nosti, a naj~e{}e i tri bezbednosna prstena. Prvi se odnosi na redovnu pripravnost: svakodnevnu aktivnost obezbe|ewa stanova, deonica kretawa do posla i nazad, a vanredna pripravnost se aktivira na osnovu saznawa o pretwama po `ivot dr`avni-

mijera dr Zorana \in|i}a. Se}amo se i tvrdwi da je predsedniku Tadi}u navodno pretila „duvanska mafija”, te da je nekada{wi hrvatski predsednik Stjepan Mesi} predao Borisu Tadi}u u Sofiji materijale u vezi s wegovom ugro`eno{}u, do ~ega se se do{lo tokom istrage ubistva Iva Pukani}a i wegovog saradnika Nika Frani}a, a o ~emu se puno izve{tavalo pre dve godine.

ka ili ~lanova wegove porodivce. Prvi prsten podrazumeva da su telohraniteqi svuda i u svakom trenutku prisutni, i da se ne odvajaju od li~nosti koju ~uvaju. Drugi prsten ~ine obave{tajci i kontraobave{tajci koji su, po mnogim stru~wacima, i najbitniji u ovom poslu, pa zato i odre|uju rute, vreme kretawa i biraju vozila. U stvari, atentati se naj~e{}e i de{avaju kada oni zaka`u. Tre}i pr-

ZEMAQSKI DANI TEKU

Niko nije prorok u svom selu...

E

vo ba{ prekju~e na ~uvenom festivalu u San Sebastijanu prikazan je film o padu skajlaba na Zemqu upravo kad je ceo svet strepeo od novog survavawa jednog rashodovanog ameri~kog stanice – jer su tamo u Nasi sad odjedared shvatili da ti svemirski otpaci ne}e da ostanu u starom gvo`|u nego imaju neku ru`nu naviku da se kad tad vrate odakle su i poslati, ili lansirani, mada ja nikad nisam znao {ta to zna~i. Samo smo odjednom na~uli da nam preti neki novi projektil od stare skalamerije, {est tona te`ak i ve}i od autobusa, pa sam, kao i svi moji Ka}ani, pomislio da to – pa jo{ sa onolike visine i sa onakvim ubrzawem grune - tu trava vi{e ne raste. I svi smo pomalo strepeli, bez obzira {to je Lala u onom starom vicu, kad je ~uo kolike silne milijarde ko{ta jedna atomska bomba, samo rezignirano uzdahnuo: „E, nisam ja te sre}e da to padne u moje dvori{te, pa da se obogatim. I opet }e neki drugi sre}nik brkove omastiti!“ I pri~alo se ovih dana sve i sva{ta i video sam ponovo, kao ono pedesetih zbog Gagarina i Lajke, zbog Belke i Strelke, da svaka blesa gleda u nebesa. A onda se na kraju, dakako, pokazalo da je nesre}a, kao i „sre}a (je) lepa samo dok se ~eka i samo od sebe nagove{taj da“, kako je to pevala Desanka Maksimovi}. Jer, toliko se o tom skajlabu pri~alo, a sad, kad je pao, ~ak ne znaju ni gde je pao, pa ne mogu ni ostatke da mu na|u. Bio je velik kao i glas o wemu, dok je tamo gore visio, a ovde je sad odjednom mawi od makovog zrna. I on nas je eto izneverio, kako to ve} danas biva sa sva~im {to se gromoglasno najavi. To kako se na zemqi smawio, to mi sad nikako u glavu ne ide. Kad sam ja bio mali, to je bilo sasvim druk~ije, {to naravo nikad ne}u zaboraviti. Pa ni da sam na Sur~inu do`iveo pravi {ok kad sam video koliko su avioni zapravo veliki i te{ki, prqavi, ~a|avi, pa ~ak i, kao zadru`ni traktori, na kolomast miri{u. Jer sam ih dotle godinama gledao samo kad prele}u mojim par~etom neba nad ka}kim atarom i uvek mi se ~inilo da su mali, kao igra~ke, a lepi, vitki i beli, kao golubovi. Poznato je da galebi u to vreme jo{ nisu ni postojali, oni su nastali tek koju godinu kasnije, kad je Obrad Glu{}evi} snimio onaj dalmatinski film „Lito vilovito“, sa Bebom Lon~ar, Smokijem i Milenom Dravi} naravno, jo{ ne{to kasnije, kad sam i sam video Jadransko more, kako se talasa, dok radni~ka odmara se klasa... Zna~i, ta ~uda od tih malih belih aviona kad slete na zemqu oni nekako najednom porastu – i na kolomast i benzin miri{u. I na kraju ~ujem da je sleteo u Nema~koj, ali ne onaj svemirski skajlab, nego rimski papa, pa jo{ i Nemac. I tamo do~ekan tako srda~no i razdragano, ba{ kao da se opet potvrdila ona stara, novozavetna, da „niko nije prorok u svom selu“. Jer novi rimski papa i, prema nepouzdanim, mahom apokrifnim ranohri{}anskim spisima, „naslednik Svetog Petra“, prvi je Nemac na ~elu katoli~ke crkvene organizacije posle 500 godina. A u tom wegovom selu su ga do~ekale `estoke demonstracije, bojkot vi{e od stotinu poslanika u parlamentu i vrlo neprijatni susreti i razgovori.

Za{to su ga Nemci tako do~ekali? Pa jednostavno. Nije tu glavni problem {to je u Nema~koj protestanata vi{e nego katolika, nego {to ovi drugi uporno odbijaju da idu sa svetom ukorak. Crkvene stare{ine oko Svete stolice u Vatikanu jednostavno ne}e da se mewaju i prilago|avaju svetu koji se svakodnevno mewa, ponekad ~ak i naboqe, ma koliko to bar nama Srbima ponekad zvu~i i neverovatno. Ne priznaju razvod braka, abortus pa ~ak ni kontracepciju, a wihovo vi|ewe `enskih prava i eventualne `enske ravnopravnosti mora da je i wihovim sledbenicima – u Italiji, Francuskoj, [paniji, pa ~ak i u naizgled konzervativnoj i zakop~anoj Nema~koj - naprosto urnebesno sme{no. Jer, ako je nasilni prekid trudno}e sa moralne, pa ponegde i zakonske ta~ke gledi{ta sporno pitawe, ~in koji mo`e da se smatra, pa se ponegde i dan-dawi posmatra, kao ubistvo, onda je vaqda krajwe vreme da se o takvom ne~em ne misli i ne pri~a kod je u pitawu obi~na za{tita od ne`eqene trudno}e, a usput i od ve}ine zaraznih bolesti, pogotovo u vremenu ekspanzije Hiva, te opake i jo{ uvek neizle~ive bolesti. Tek, papa Benedikt XVI je u svojoj otaybini primqen kao {to bi Obamu u Iranu ili Avganistanu do~ekali. I stalno imao sve same uzorite sagovornike: na aerodromu ga je ~ekao nema~ki predsednik Kristijan Vulf koji se razveo od prve `ene i doveo drugu, sasvim sli~ajno 30 godina mla|u, posle je imao razgovore sa kancelarkom Angelom Merkel, tako|e razvedenom i drugi put udatom, pa jo{ i protestantkiwom, i sa gradona~elnikom Berlina Klausom Voverajtom, deklarisanim homoseksualcem koji se ve} godinama na zvani~nim prijemima pojavquje sa svojim `ivotnim saputnikom. On dodu{e ima i jednu olak{avaju}u okolnost – bar se nikad nije razvodio! I tako, ovo je ipak bila istorijska sedmica, kako nam je ba{ onomad trijumfalno rekao na{ premijer Mirko Cvetkovi}. A da pritom uop{te nije mislio na pad onog takozvanog „skaj-laba“ ({to je samo skra}enica za nebesku laboratoriju, i ni{ta vi{e ni mawe od toga), pa ni na papinu posetu rodnoj Nema~koj, nego na {tancovawe i prodaju tzv. euro-obveznica – gde smo od „lakovernog“ sveta pazarili celu milijardu evra. Ni orali, ni kopali, a zaradili. Slutim da je to jo{ samo jedna milijarda dr`avnog, tj. na{eg duga. Ne radujte se, novih puteva ni Koridora 10 ne}e biti ni ovog puta, na budu}i metro u Beogradu nemojte vi{e ni pomi{qati, ali za servisirawe 120 hiqada dr`avnih ~inovnika na svim svim nivoima kao da opet dolaze boqi i spokojniji dani. Pa im u to ime `elimo dobro raspolo`ewe i puno zdravqa i godina mandata. Pa i ovaj novi mandat posle izbora, jo{ jedan, ko zna koji, a sre}an i beri}etan, svakako. A nama ostalima - {ta ostane. n \or|e Randeq


nedeqa25.septembar2011.

c m y

dnevnik DR@AVNELI^NOSTI

INTERVJU NEDEQE

7

TATJANAVEHOVEC,KONSULTANT

idawuino}u Jednidrugegledamo sten su vojni bezbedwaci, dounikastranihdr`ava.ZaobezbeSAD Xozefa Bajdena, predsed{nici i strane obave{tajne |ewe predsednika republike nikaRuskefederacijeDmitrislu`be.Zapravo,bezbednostdrnadle`ni su i pripadnici Mija Medvedeva, predsednika Tur`avnikaizvani~nikasesastoji nistarstvaunutra{wihposlova skeAbdulahaGula,kaoiposete od planirawa, organizovawa i i Bezbednosno informativene ruskog premijera Vladimira tek na kraju na kraju od same agencije. Postoji i uredba Vla- Putina. „bodigardza{tite”. deodpredvegodineoodre|ivaNajelitnijisastavVojskeSrNaredni va`an segment se wuposlovabezbednosneza{tite bije „Kobre„ su ono {to su u odnosinapo{tovaweprocedura koju obavqaju MUP, BIA, Voj- SAD „Delte„ ili „Foke„, u Ruiprocena.Bezobzirakolikoje nobezbednosna agencija i Vojna siji„Alfaodred”auBritaniji visoko rangirana u dr`avnoj policija.Timaktomjepropisa- „SAS„. Pripadnici ove jedinihijerarhiji, ~uvana li~nost monokoiukolikojmeriimapravo ce ponekad nose maskirne uniradaslu{a{efasvogobezbe|enakontraobave{tajnu,fizi~ko- forme i mre`aste ili crne wa, koji je uvek povezan s kontehni~ku,radiolo{ko-hemijko fantomke, a ~esto elegantna trolnim centrom gde pristi`u - biolo{ku  i bezbednosnu za- odela. Spremni su u svakom mosvezna~ajnijeinformacijeion {titu. Na poslovima obezbe|e- mentu za delovawe na zemqi, u jemozaksvihoperacija.Centar wau~estvujupripadniciUprave vazduhuilinavodi.Pretpostajeopremqensatevqasedaihimamawe litskim ure|ajiodsto.Odred~ineproma i najsavremefesionalci koji priPredsednika Srbije i ~lanove wegovog nijom tehnologistupaju jedinici isdoma}instva obezbe|uju policija i jom, pri ~emu za kqu~ivo dobrovoqno, mnoge „gaxete” Vojska Srbije, ali i drugi dr`avni organi, pri~emuzadovoqavaju kako ve} odlu~i Vlada nismoniznalida rigorozne kriterijupostoje, a kamoli me.Obavezanjeiprobdasuveomakorisni rad od pola godine. nibezbedwacima. MUP - a za obezbe|ewe qudi i Podrazumevaju se hrabrost, odPredsednikaSrbijei~lanoobjekata. Zadatak pripadnika govornost, pravi~nost, po{tevewegovogdoma}instvaobezbeove uprave je da {tite dr`avne we, iskrenost, marqivost... Na|uju policija, Vojska Srbije i zvani~nike,visokegosteizino- ravno, svi su pro{li psihofidrugiorganiuskladuswegovistranstva i objekte koji su u zi~kuproveru. ma potrebama i propisima koje skladu s procenom zna~ajni za Kobresuopremqenesvimvrdonosivlada,navedenojeuZakobezbednost. stamastreqa~kogoru`jaodkonu o predsedniku Republike. U Ministar policije Ivica jih ve}i deo spada u „naj, naj„ u li~nomobezebe|ewupredsedniDa~i}odaojepriznaweuaprisvetu. Tu spadaju i doma}i pikarepublikesupripadnicibalu ove godine pripadnicima {toqi, sa~mare, desetak vrsta taqonavojnepolicijespecijalUprave MUP-a za obezbe|ewe no`evaiitalijanskisamostrenenamenekojisuusastavunajeodre|enih li~nosti i objekata, li (najefikasniji na daqinama litnijejedinice–GardeVojske budu}i da su u proteklih osam do 250 metara), prigu{iva~i, Srbije. Oni, pripadnici „Kogodinaodformirawasvojposao no}ni infracrveni ni{ani i bri„, brinu se i za bezbednost obavili bez ijednog propusta. ostala savremena oprema. na~elnikaGeneral{taba,miniOn je  podsetio da su, izme|u Spremni su da „ujedu” 24 sata stra odbrane i anga`uju se priostalog, bili anga`ovani pridnevno,sedamdanaunedeqi. likom poseta visokih zavani~likom posete potpredsednika Mi{a Vuja~i}

Svetska zdravstvena organizacija procenila je da je potrebno najmawe 5 milijardi dolara da bi se tuberkuloza dovela pod kontrolu u zemqama u razvoju i dr`avama sa sredwim prihodima. Istovremeno, SZO je uputila i apel da se budno prate slu~ajevi TBC-a otpornog na lekove zbog indicija koje ukazuju na wihov alarmantni rast i u zapadnoevropskim zemqama. TUBERKULOZA: Zarazna bolest koju izaziva bakterija, obi~no napada plu}a Preno{ewe: Sa jedne na drugu osobu vazduhom kapqi~nim putem Simptomi: Ka{aq, ponekad krv, ~est bol, umor, gubqewe te`ine Infekcija: Tre}ina Od TBC-a svetske populacije je pre dve nosi bolest. godine umrlo Od 5 do 10% wih }e 1,7 miliona postati bolesni qudi ili zarazni Le~ewe: Konvencionalni TBC izle~iv je antibioticima u oko 90 odsto slu~ajeva. TBC otporan na lekove fatalan je u 50 odsto slu~ajeva Potvr|enih slu~ajeva tuberkuloze otporne na lekove

Najvi{e potvr|enih slu~ajeva TBC-a otpornog na lekove u evropskim zemqama Rusija Kazahstan Ukrajina Belarus Moldavija Kirgistan Uzbekistan Rumunija Gruzija Litvanija Tayikistan Turska Azerbejyan Jermenija Letonija

14.686 3.644 3.482 1.342 1.069 785 654 435 369 322 319 222 196 156 131

Preko 1.000 101-1.000 51-100 11-50 0-10

Izvor: SZO

© GRAPHIC NEWS

Kada je re~ o tuberkulozi u Vojvodini, broj obolelih se smawuje, ali ipak ne `eqenom dinamikom. Drugi, ve}i problem je {to se javqaju sve agresivnije tuberkuloze i {to se starosna granica pomera ka mla|em `ivotnom dobu. Kako smo saznali, iako je do sada slovilo kako je tuberkuloza bolest socio-ekonomskog obele`ja, sve je vi{e su~ajeva oboqevawa i me|u onima koji ne spadaju u ovu grupu qudi, ali koji su izlo`eni drugim faktorima rizika kao {to su stres, neredovna ishrana i san, {to je karakteristi~no za mlade generacije. Ako je za utehu, kod nas za sada nije bilo „talasa rezistencije” na antituberkulozne lekove. Prema validnim procenama, o~ekuje se da 2020. godine u Vojvodini incidenca (u~estalost) obolevawa od TBCn E. N. L. a ne prema{i 80 pacijenata – pre dve godine je, recimo, bila 314.

iznadglava

ekla nam je da se sloboda osvaja uz pravu meru odgovornostipremasebi,porodici,dru{tvu,zakonuiokvirima u kojima se pona{a gra|anin. „Ako zna{ gde je granica, ti na najboqina~inkonzumira{slobodu.Blogeriregionanisuspaqivali, niti gradili mostove, jer ih mi nismo ni videli, niti su nam trebali.Mostovisubilitamogde smo videli mogu}nost da komuniciramo”,pri~anamTatjanaVehovec,osniva~icanajve}eregionalne konferencije internet blogera„BlogOpen„,koja}ese8.i9.oktobraodr`atiuNovomSadu. O poreklu „radno - prijateqskog”skupana{asagovornicaka`e: To je spontana formulacija, „BlogOpen” je izrastao iz `eqedaseokupimo2007,kada je blogera i korisnika interneta bilo daleko mawe.Mismosepoznvali„onlajn”itojebilaprvaalatka da se qudi spoje. Blog je bila nadogradwa komunikacijeitadasestvorilakriti~na masa, tzv. onlajn blog komjuniti, i `eleli smo da se sretnemo i poznanstva uobli~imoususretkojiima ozbiqniji predznak od dru`ewa. Danas „BlogOpen” ima me|unarodni karakter, govori Tatjana Vehovec, kojusmoprvozamolilidanam objasni dru{tvenu va`nost blogzajednice. –Onajesvebitnija,`ivimo brzo i `elimo brze informacije. Blog je sporija alatkaoddru{tvenihmre`apoput „Fejsbuka” i „Tvitera”, ali ostavqave}umogu}nostdablogeri podrobnije iznesu svoj stav i da ih ~itaoci boqe razumeju. Blogeri mogu da istra`uju daleko dubqe nego novinari, koji su ograni~eni razli~itim stvarima.Svedokneugro`avadruge,ne prenosila`neinformacijeine kr{i zakon, bloger je slobodan dagovori.Taslobodakodnasnije iskori{}ena, na{i blogovi donose mawe informacija, a vi{epojedina~nestavoveova`nim problemima. l Kakoseblogerisnalazeu dana{woj„razu|enojdemokratiji”? –Mislimdajedanaste`ezauzeti odre|enu stranu, u tom smislu je Milo{evi} bio „boqi” tj. lak{i za rad. Tada smo znali ko je gde i prepoznavali sepoidejiiideologiji.Danas

R

Svakidan –novidan Prethodni gost „Intervjua nedeqe”kwi`evnikIvanNegri{oracpitaoje„nanevi|eno” Tatjanu Vehovec na {ta prvo pomi{qa nakon jutarwegbu|ewaiskakvimmislimaidenapo~inak? – Ujutru pomislim „juhu, jo{jedandivandanmog`ivota i divne mogu}nosti”, a le`emsa„juhu,kadseprobudim bi}ejo{jedannovidan...” se qudi pla{e da }e imati neprilikeakoistra`ene{todubqe,jernikadaneznajukome}e se, na kojoj strani, kom centru mo}izameriti.Uzto,nimedijski zakon nije dovoqno jasan kadajere~oInternetu,blogovimaijavnomgovorunamre`ama i mo`e da se tuma~i razli~ito od slu~aja do slu~aja. Ve{tim manipulacijama bloger bimogaodanastrada. l Za{to su „dobri momci” postalineprepoznatqivi? – To nije na{ patent, svuda su pametniji davno popustili. Pametan~ovekseopekaokadajebio glasan i anga`ovan, pa je danas postaorezigniranjerjeizigran, nije dobio satisfakciju za svoje dobrenamerei~iwewe.Tajprostor su iskoristi glasni i agresivni,apametsepovukla. l Nezahvalno je pitati, ali da li bi se \in|i} danas postideo?

– Verujem da ne bi imao sagovornike. l Nedostaje li nam 6. oktobar,revan{izam,akoho}ete? –Nevolimtupri~u,onaposle toliko godina vi{e nema nikakvu te`inu, tu smo gde smo. Ono {tomenerastu`ujejedanekoristimo niti jedan trenutak i mogu}nostdastvaripopravimo.Jai daqegradimusloveza6.oktobar usebi,aliqudinemajudovoqno snagezato. l Umawuju li „hejteri” (mrziteqi) vrednost blog komunikacije? – Mi u~imo, najvi{e kroz komunikaciju s anonimnim „hejterima” i tako postajemo odgovorniji urednici blogova. Sukob sa

mi se ~ini, odnosno u pla}awu prema inostranstvu, odnosno naplati u inostranstvu. Zagu{eni smo administrativnim problemima.Mismove}izgubilistrahovitomnogovremenaatezemqe nemajuhipotekuratovaiproblemakaomi,provuklesuseumasi, amijo{nismopokazalizrelost nidabudemodeoEvrope.Uspeli smo da krupnim rakovskim koracima ni{ta ne uradimo od 5. oktobra,kadasusvi`elelidanam pru`e{ansu. l Da li ste prona{li svoje politi~ko bi}e, izgubqeno 2008? –Nisam.Izgubilesumesvepoliti~keopcijeuovojzemqi2008, kada sam se odjednom umorila i

„hejterima”je{oksamonapo~etku, nakon toga postaje deo iskustvaizabave.Iskusanblogerzna kakodaihisprovocira,ilikako daimoduzmekiseonik. l Daligra|aniSrbijeslobodu pre~esto tuma~e kao nezakowe? –Da,aliipakpostojimawina koja razmi{qa na odgovoran na~in.Ovihdanaseraspravqaoispadunastavniceengleskogkojaje na Fejsbuku govorila otrovnim jezikomonacionalnimiseksualnim mawinama. Javnost se podelila oko pitawa da li je to bio govor mr`we ili je to sloboda govora.Mnogimatagranicanije jasna: slobodan sam da izrazim svojemi{qewealinisamslobodan da svojim re~ima naru{avam dru{tvenimikrokosmos. l Za razliku od we, Maja Uzelacjebrzoprivedenazbog „tvita”? –Razumelasam„tvit”kaoironiju, stilsko poigravawe s diskursom qudi koji su agresivni. Ali,recimodaijetoprivo|ewe namera „dovo|ewa u red”, poku{ajsistemadaosvestiqudedaje javniprostoriTviteriFejsbuk, i da je mogu}e trpeti posledice zloupotrebomtogprostora.Maja se branila da nije ni{ta lo{e mislila, nastavnica se branila „upadomuwenprivatniprostor” i tu gre{i: nema na internetu privatnogprostora. l Dalijeslu~ajUzelactrenirawe strogo}e na javnim li~nostima? – Dr`ava se u tome ne snalazi uop{te. Ne zna glavne osobine dru{tvenih mre`a, bauqa u mraku,pa{tauhvati.Istojesaga{ewem la`nih „tviter” naloga poznatihqudi–tojedetiwasto,neki„fejl”potrebedr`avedauredi taj prostor, a nije krenula da sebavimnogova`nijimstvarima kao{tojetrgovinanainternetu. Nisamstru~na,alisamkaokorisnikInternetauverenautodase zakonodavno i institucionalno internetom bavimo ad hok, a to uvek podrazumeva mnogo gre{aka i rada na obrnutim prioritetima.„Pejpal”senajavqujeovihdana,alimisenepitamoza{totakoozbiqanposrednikutokovima novcave}odavnonijeovde. l [tasuuradilevlastiSijera Leonea, Burkine Faso... padawihovigra|animogukupovati„Pejpalom”? –  Treba stvoriti preduslove da u|e „Pejpal”, urediti tokove novca na Internetu. Problem je zapravo u kontroli tokova, kako

osetilaprevarenom,iznurenomi rezigniranom. Tada sam se okrenulakasvojiminteresima,aoni se odnose na banalne, svakodnevnestvari. l Internet je upori{te mizoginije? -Jedanodbastiona.Kada`ena iznese stro`ije mi{qewe, ne}e dobiti ravnopravan tretman u raspravi,nego}eseswomobra~unavati najprosta~kijom metodom:pretwamaivulgarno{}u.S mu{karcima se ulazi u debatu, a `enese{aqunazadukuhiwu. l Vi ste „nepatriota” – za{tojekritikaravnaizdaji? – Kod nas se neguje nakaradni pojam patriotizma. Mi smo i to ose}awe i tu re~ devalvirali. Volimsvojuzemquizatojekritikujem, jer bih volela da bude boqa,dabimenibiloboqe.Ali, nevadimpi{toqinepremla}ujemdruga~ijeodsebeilionekojinemislekaoja.Nisampatriotakojijezapaoukolektivnuparanoju. l [ta je starije, patriotizamilisistemvrednosti? – Sistem vrednosti. Koordinantisistemmoralaipatriotizma ne nastaje ni iz ~ega, ve} iz kulture, tradicije, zakona, dobrihiskustava,svojihitu|ih. l Nismo se pogledali u o~i? – I daqe jedni druge gledamo iznadglava. l Racionalizujte mi zaboravsrpskogglasa~a? – Mehanizam odbrane. ^ovek pam}ewem, zaboravom i pra{tawemmorapa`qivodamanipuli{e,zaraddobrobitisvogmentalnog zdravqa. Ako }e zaborav pomo}idabude{zdraviji–zaboravi. Ali, pamti ako }e{ od toga bitipametniji. l Uli~ni performans Beogradske filharmonije – komentar? –Sjajanigrokaz,izazvaojeveliki efekat i proizveo opre~na mi{qewa. Li~no, zasmetala mi je ironija u izjavi „hvala {to ne dolazite”, mislim da je i to moglo finije,alijemo`daba{izostanak te fino}e ostavio tako sna`an utisaknajavnost.Atujebilosve zadobardramskisukob:Filharmonija,kaohermeti~kastvarelitei lezilebovi}i i sponzoru{e kao elitanikogovi}a,susretsudvaop{tamestaistereotipa,itakavsusret je uvek pogodak u dramskom smislu.Bilobizanimqivodaslede}i korak u~ini dru{tvo stereotipaizStrahiwi}abana. n Igor Mihaqevi}


8

dnevnik

nedeqa25.septembar2011.

[ O R O M

S

B O R O M

Suparo{i Supanaastalidevru}a, omasa{poreta,dokse rezancijo{prevr}u ukqu~u.Itojetrebalo na{timati,kadmu` nedeqomuvatizakvaku, dasupabudenaastalu ma nas ode pome{ani’ ko da nas je neko ispod struga skupqo.Imaplavi,imapirgavo zar|ani,imamesingano`uti,imacrni, ima i onih lilavski ko kad majstor `uri pa pregore gvo`|e, kad ga ne ladi. Ima nas i beli i onako bakarni,kosaddasusmorado{li,ima nasodesvakojaki,koionezamr{ene gvozdenestrugotinekodstrugarakoji ima posla i ne dangubi. Kolkogod da smotakopome{aniizamr{eni,opet nismo isti. Neki volu kiselo, neki slanije,nekivoluqutodaimse~elo oznoji,nekinemogubezdumsta,neki bezkrompira.Kolkogoddanasje,svi volemosupe.Nekojedan,nekodvatawiraaimaioni{tosukadriitriputdanapunedubokitawirdovenca. Imakodnasiraznihsupa.Nedeqa kadsvane,ondakceosokakistomiri{i,okoosamsatizajutra,kadsedigneprvapenauloncudisekuva`uta supa. Sa supom nema `urbe, ko ni s udajom.Istoje,udajsenabrzinu-kaj senatenane.@utasupavolekadsene `uri, zato redu{e urane i prvo wu pristave pa ondak imaju kade za sve drugo.Akojelonacsmaknutkakotreba, ne moraju ~esto ni da ga obilaze, nijesupapoganakomlekopadapobegnenabrzinu.^akiakonepobegneiz lonca,kadjejakavatrasupabudemutna.Tonevaqa,moradabudebistrai providna. Nijenavekbilokodanas,dasekuva nastrujuil’nagas,dasvebudenadugme. Kadgod, kad se u {poret lo`ilo, najve}ajemajstorijabiladasepotrefivatra.Otudisveonesva|euku}i, kad redu{a, dok su joj mokre il’ bra{wave ruke vikne nekom da nalo`i vatruumestowe.Ondail’pokipisupa,il’uvatipe~ewe,il’{trudlaizgoreodgore.Niredu{amanijebilo lako kad promenu {poret, dok se ne u{timajukakotajdrugiradi,kakoku-

I

va i kako lerna pe~e. Veliki je to Supabezrezanaca-kopoqubacbez kumstbionalo`itivatrudaseispebrkova,ka`u.^imsu`enepo~eleda ku kola~i da budu rumeni, supa da se ma`unokteikarmini{uustapojavikuvaukraj{poreta,mesodacvr~ina lisusenarafunuzkarmineikupovsredini,sosdabudeusvom}o{ku,peni rezanci u kesicama. Rezanci su se gladaseugrejekolkotrebadanepokadgodmesili,razvijaliisekliru~`uti~ar{av,tawirinabankudabuno.Podrazumevalosedabudu`uti,u dutopliidase{poretnepu{i,koltodobanijebilomodernihkoko{aka kogod da napoqu fiju~e i solujava s koje nose jaja u kartonskim kutijama krova.Znalesuredu{ekadseotvaranakojimapi{eSVE@AJAJA,tekda ju vrata od lerne, da ne padne testo, sezna{taimaunutra.Kolkogoddasu kad od {poreta, da se ne vrati dim u krupna slova na toj kutiji, ta wina kujnu. nisu sve`ija od onih iz keceqe, kad Lako je danas ovima {to samo podihredu{apokupiizgwizda.Volekogrevajuumikrotalsnimpe}kamail’u ko{kedasefalekadsnesujaje,pakoonim{erpekawama{toihprvoplakoda~u po avliji, da svi znaju {ta su }a{nakreditpakadsveisplati{douradile.Zatoseizovukoko{ke.Svebije{sudove.Isupudanaskuvajuuna`ijihodtakihnigdenasvetunema,ko tra{ke, jedino {to je jo{ ne zovu ni rezanaca lep{ih od onih {to ih apus,negojeostalasupa.Takopi{ei prvosekuuzdu`pooklagijipaondak natimkesicamadistojidasezadeset popreko,akone}edudaispadnuzdravo minuta skuva supa za ~etir tawira. duga~ki. Nit je dosta supe, nit jedostakuvawa,nekuva se supa za tawire nego za ~eqad. Za deset minuta nismo kadrinipapu~edaobujemokosvet,anedasupa budeskuvanainaastalu. Al’ eto, kupuje narod, kuva narod, sr~e naroditakusupu.Sr~u i ne dangube oko {poreta,kodasvi`ureda{toprepro`ive ovaj`ivot,makar{to znajudanisupani`ivotnemajupopravni. Svatovska supa je kraqica svih supa. Dal je to zbog veseqa il’koli~ine,neznam, tom se naukom jo{ nisam bavio. Svatovi se Svatovskasupajekraqicasvihsupa pamte po supi, najo- `deranijem te~i, tesnim cipelama, Imaionih{tovoluduga~kerezanmladikojasik}eispod{lajerajerjoj ce,wimasuredu{edruga~ijeopraqanijepovoqikakosunamestilipogaleobge.Razvijujetanko,ondakkadse ~are da sede pod {atrom i po tome samomalkoprosu{ismotajujeonako kolko je ko novaca pobaco svircima, da iz daleka izgleda ko bundevara i dokim`ene{arajtovenisuuzele. seku je na daski s onim no`om koji Danassesvaki~asobarajurekordi slu`isamozatajposo.Sdrugimnebi u kuvawu i pe~ewu, te je du`e za po niumele,naviklesunatajiswimim {uvail’jete`efrtaqkilenegolaje naboqe, rezanci ispadnu ba{ ko ne. Kadgod su svatovi imali po 300, {tosui’tele,tanki,`utiipopolak 400,500du{a.Supususvijeli,nekoje meteraduga~ki.Tojezaone{tovolu sipojedarednekodvared,trired,kolgusto zakuvano supu bilo milina, nakojekomogo.^inijesunavekbilepuvek su se u berbernici falili da ne,~akikadvi{enikozaposlu`onizdravovolutakerezance.Uvatejedan cunijemario.Tojetrebalona{timakraj, pa kad ga cvrknu, drugi kraj ih ti,zatoseiznalokosuglavnekuvao{inepooku,takisuduga~kiilepi. rice u svatovima i da se po wima i Rezancizasupusu~uvaniukutijasvatovi planiraju, ako kuvarica ne maodko{uqa,boquambala`ujo{nimo`e,bi}esvatovikadonauzmo`eda koizmislionije,daserezancineisdo|edakuva. krjajuidaostanutankiaduga~ki.Tu

sepokazivalasvane`nostnaokogrubih, izra|enih i kvrgavih `enskih ruku,umornihodsunca,doma}egsapuna, drvenih {tipaqki, ve{ lonaca, korova~a i varja~a, oplevqenih rundela,pokidanihzaperaka,umivenede~urlije, opira~a, naviksanih papu~a i opanaka i sitno se~enih rezanaca. Ne postoji ni{ta krhkije od suvih i tankih rezanaca za `utu supu. Ni jedanimsenepokrjakadihvadeonako zamr{eneiztekutije,dazakuvajusupu.^aknionima{tovi{enisukadre nikonacdaudenuuiglu. Supa na astal ide vru}a, oma sa {poreta,dokserezancijo{prevr}u u kqu~u. I to je trebalo na{timati, kad mu` nedeqom uvati za kvaku, da supabudenaastalu.Nedeqomsei{lo medqude,malkoubircuzmalkouberbernicu,dase~uje{taimanovoida se{tucujubrkovi,presupe.UPe{ti kadzvonipodne,supaidenaastal,sem kad baba malko zaglavi u bircuzu. E, ondak ga izgledaju dal ide, da mater znakaddazakuva.Nevaqasupadabudedugozakuvana,jakosezgusne.Supa imasvojsatiritamiakonikadnina jednom loncu nije pisalo ko {to pi{e na ovim kesicama u kolko se sati {ta radi. Bilo je i zagula, kad malko vi{e povukupatakisednuzaastali opekujeziknaprvuka{iku,budetusvakojakihre~i,al’sesupenemawivaju. Dvared sipaju, da malkodo|usebi. Supa je kod nas mloge izle~ilaabilojeitakih {to ih je malko i po`urila. Eto, kad se kogod primio da nekog dodvori atajnekomujeusuduprepiso nasledstvo, supa je sudila.Kadseposlezdravo zavade i kad taj {to trebadagadodvoreba{i ne`uri,kadpostanesumwivo da }e nad`iveti i te{togadvorei{toim je prepiso kapital, supa re{ava stvar.Pritisnuganedequ-dvespa~ijom supom i ajd. Taj vole supu, oni drugivolukapital,onajodgorevidi sve,ovisazemqenemajukomedasude, patkesuve}platileglavomakapital kakodo{otakoio~o.Posleiwima kogodkuvajakusupu,akosedotleve} ne strmeknu digod s tavana il’ u bunar.Budeidaomaste{trawku,kadne mogu da spavaju od briga, jeda i onog {toihjeodgorevidio{takuvaju. Moram sad, ko {to je moderno kad setako{togoddivani,danapi{emda ovonikakonetrebasamidapoku{avatekodsvojeku}e,opasnojeaineko toodgorevidisve.Gledaisveostalo{toradimoipreiposlesupe.^ak ionoposle{trudle. n Bora Oti}

Privatni{trand

S U S R E T I :  JO@EFVAJSENBEK,Z

Neumorni

odinama,boqeita~nije ispunioistorijomBa~k re~eno decenijama, Jo- di{ta. –Te{komijere}ida `efVajsenbekvrednoi strastilihobi.Ijedno neumorno skupqa svaku fotoali i potreba da se sa~u grafiju, razglednicu, doku{lostmogasela.Dasen ment, mapu, ra~un, kr{tenicu, ravi.Znamdabisvenest umrlicu... o svom rodnom selu loba~enoaondana{ip Ba~kom Gradi{tu. Za sve to nebiimal vremebezpredastavu o sv ha oslu{kuje ne Vrednisakupqa~ lu. I ba~ biliupotpunio isto r ij s kihmr v i c a dosta toga svoju impozantprenosisaznawa ne ~uvaju nu dokumentacisvakomkoje tografije ju u kojoj ima preko deset hizainteresovandaih bli`wih li kr{ qada fotogra~uje.Za{kolski, umrlice,v fija. Ostalim seminarski, listove,r d o k u m e n t i m a diplomskirad, Menijesv broja se ni prilo va`no bli`no ne zna, magistarskuili bih ~uo d iako Jo{ka badoktorsku ru{i star ~i, kako ga u sedi s er t a c i j u. molio b lu zovu, sve peIlitekonako odem na t dantno zavodi u na tavani sveske i odla`e na{lomnogotogaisvej u potkrovqe svog doma koje je da kod mene na sigurnom pravi magacin arhivske gra|e. gomibezgordostipri~a Dodu{e, odavno je potkrovqe Vajsenbek, zavi~ajni ist postalotesnozasilanmateriBa~kog Gradi{ta i ~la jal,paje,nakonsmrti`ene,~i~ajnihistori~araVojvod kaJo`efinekesobenaspratu

G

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

Onona{e,{tova{ebeja{e

V

idim ja, ne}e nam biti lako ovih nekoliko meseci kol’ko je ostalo do slede}ih, kao i uvek – istorijskih izbora. Mnogo se tu tema, brate mili, otvorilo, pa ako nema{ dobre i detaqne informacije i smernice iz strana~kog Izvr{nog odbora i od [efa li~no, lako se zabuni{, a onda... Da sebe samog ne ureknem!? Mis’im, jasno mi je sve oko ovih na{ih stubova politike, nemam problem da izbornoj bazi objasnim sve u vezi na{eg evropskog strmopizda ili na{ih bratskih i prijateqskih naroda diqem sveta, ali mu~e me ova na{a unutra{wa pitawa. Dobro, Kosovo je isuvi{e ju`no, ma koliko bilo tu`no, ali podjednako mi gej parada i restitucija ne daju snu na o~i. Trznem se no}om, u znoju, k’o da si me kofom vode polio, {ta da radim s tolikim teretom na mojim nejakim ple}ima? ’Ajde, hvala bogu, ko kanda smo ovo s gejevima re{ili, niko u belom svetu ne}e ni da se za~udi ako u sinergiji policijskih sindikata, desni~arskih organizacija i levi~arskih partija izna|emo neko kompromisno re{ewe da se parada ne odr`i, ali kako }emo sa povra}ajem imovine? Zna{ kaki smo ti mi Srbi i ostale nacionalne mawine. Raskantamo dr`avu o~as posla, ali oko me|e ima jedan drugom o~i da povadimo! Zacaprilo to da im se vrati imovina, pa bog. Ka`u, to su na{e oce krvavo zaradile, a eto lopovska dr`ava ni danas ne vra}a {to je na{e. Kad sabere{ {ta sve to potra`uju,

do|e mi da na|em onog {to je u istorijske ~itanke stavqao „vjeruju” po kome smo bili siroma{na zemqa radnika i seqaka i da ga nateram da te iste kwi`urine pojede. Ko bre sirotiwa? To sve francuski pri~alo i klavir sviralo, na Sorboni doktoriralo, kavijarom se hranilo tri put na dan i po pet karata za jedno sedi{te u autobusu „Krsti} i sin” kupovalo. Sad jeste, bilo neko drugo vreme, nisi morao da kao danas minimum deset-petnaest godina provede{ u znoju lica svog, ne bi li neku fabri~icu i latifundiju u privati-

Eeee, ali opet zbog onih konvergencija sila, do{li na red i ovi iz {ume. Mislim, bilo nas je onomad raznih u {umi, ali nekako se namestilo da gologuzija prva bane na ruskom tenku na Dediwe, jer su Englezi ne{to kasnili, a i gibanica bila vru}a, pa ovi sa Sorbone nisu mogli da postignu. Nabacilo to po koji ~varak na epolete, do{lo vreme i smokinzi da se {iju, jer se svetska revolucija, samo joj ime ka`e, i tada u belom svetu branila, pa opet decu na {kolovawe u inostranstvo. Dobro, komunci su ipak

Kadsabere{{tasvetopotra`uju,do|emidana|emonog {tojeuistorijske~itankestavqao„vjeruju”pokomesmo bilisiroma{nazemqaradnikaiseqakaidaganateram dateistekwi`urinepojede zaciji kupio. Onda je to, brate mili, ~erez konvergencije svetskih sila, i{lo daleko lak{e. Malo se pribli`i{ kwazu, kraqu, ministru ili tako nekom dvorskom savetniku, dobije{ monopol~i} i dok si dlanom o dlan eto tvojih la|a na Dunavu, od Regenzburga do Konstance. [vabi i Ungrima debele sviwe i su{ene {qive, a odrpanoj Srbadiji so, mlince za kafu i ogledalca – i da te Bog vidi. Posle, u drugoj turi, po{aqe{ decu u beli svet, u Pariz il’ Pe{tu, vrate se kao {kolovani qudi, tu je odmah i neko name{tewe u Ministarstvu vnutarwih dela, i tako ti, sada ve} lepo, imawe mermeri{e{.

preferirali amerikanske fakultete i te Fulbrajtove stipendije, Pariz im mali, da re~em provincijalni, ali isti je to, srpski i narodski, patern bio. Jo{ ako je, ko i ja, u Kumrovcu na vreme bio...ihiiii, gde mu je kraj!? Dr`ava nejaka, pa smo je onim fabri~icama i kolhozima iz fundamenta oja~ali, pomogli smo na{im radnim qudima i seqacima, a ni po{tena inteligencija nije lo{e prolazila. Kad po~nu da kev}u protivu takve pravedne dr`ave, lepo ga protera{ sa fakulteta u neki dr`avni institut il’ kojekakvu drugu sinekuru i svi zadovoqni. On je disident, pije gor~u u Akademiji, puvka se slobo-

darstvom u Klubu kwi`evnika, od sve muke letuje u Roviwu i skija na Vogelu, a tebi opet ne smeta. Taman pomisli{, sve se namestilo, osu|eni smo na uspeh, kad opet neka svetska pretumbacija. Ako ti je pre, kad se znalo ko je u {umi, ko u oboru a ko u kur-salonu, ne{to i bilo jasno, sad to ni{ta ne vredi. Kako ti na kraj da iza|e{ kad onaj zatuli da mu je askur|el hajdukovao, pradeda kao krunski savetnik u Vijeni teslimio, baba dvorska dama kod Kara|or|evi}a bila, tata na Sutjesci krvario, a on posle udarni{tva na pruzi Br~ko-Banovi}i u Geneksu i na Osmoj sednici zavr{io? Pa pre podne dr`avno od restitucije brani, a obno} pi{e peticije za povra}aj nacionalizovane imovine. I sad se ti tu sna|i, bra}ala moj. Nego, ja sam ne{to mislio, ako ipak pro|e sve ovo sa dr`avnim papiri}ima na 15 godina, da spremim koju banku i lepo uz diskont te papire otkupim. Relativno sam mlad ~o’ek, }era mi cimerka sa onom Vu~elinom i Mi{kovim malim u {vajcarskom „Rosu” internatu bila, stru~wak je za rodne studije, pa da detetu {to se sada zlopati u Agenciji za ekonomsko maksimirawe inputnih data, ne{to u amanet ostavim. Tek da joj se na|e, ako se lo{e uda ili opet do neke nove konvergencije sila do|e. n Aleksa pl. Adetovi}

VirnaLiziiAnriVernej

Zavodqiva pesma nesre}ne Ilon

Ka`udajelucidniKarloPontiunekomrimskomrestoran pesmukojamuseneobi~nodopalanawemunepoznatomjeziku.P jepeva~icuza poreklo pesmeisaznaodaseradiostarojma|a qubavnojpesmi.I da ju jenau~ilaodsvojebakeurodnomselu. ve}upoznim~etrdesetim,Ilonajejo{uvekimala dahzavodq stiiprovokativneeroti~nostiuo~ima,pesmi,igriikovr kojefarbalakanom.Reppore~iKarlojevi{esaznaooBa Gradi{tu,pajeve}svojeslede}eproducentsko~edo,film„25 u re`ijiAnrija Verneja,u kome jeglavneulogedodelioVirn siiEntoniju Kvinu,snimaourodnomselu“ukleteMa|arice `udajeIlonaBa~koGradi{tezauveknapustilazbogneuzvr qubavimladogpartizanskogporu~nikakojinijeimaohrabro usmutnimposleratnimvremenimapriznasvojuqubavprema ~ijisuotacistricpokratkompostupkustreqanizbogsumwe tesnosara|ivalisma|arskimokupatorom.


dnevnik

nedeqa25.septembar2011.

U P O T R E B A

D

NAOPA^KE

Steva Gari}, te davne 1967. godine jo{ de~arac, se}asedajesvakojutronosio kiselo mleko koje je wegova majka pravila za VirnuLizi. –Matibimirekla,“nosi Stevo onoj lepotici da bude jo{ lep{a od na{eg kiselog mleka”. Nije mi trebalo dvaput kasti. Od ku}edo{lajzagdesusnimalitr~aosamdajesamopra{ilozamnom.Kadabihjoj dao kiselo mleko i ona ga pred mojim razroga~enim o~ima pojela bio sam na sedmomnebu.Malojekasti sedmom.Nematognebakoje mo`edadosegneuzbu|ewei radost jer Virna Lizi jede kiselomlekoiztvojeruke. Dobro,neba{izmojeruke, ali je samo tren pre toga onobiloumojimrukama.

l Влада је као преварен муж. Последња сазна да је министар вара.

Virna mi je jela iz ruke

je kao seoski razglas na polzu me{tanakojisuna taj na~in mogli da ~uju sve seoske novosti, pa ~ak i one o stawu u ovda{wimoborima. – Lepo je na{e selo. Istina ne onako kakvo je nekada bilo kada smo se vi{e po{tovali i dru`ili. Ali, takva su vremena. Imali smo, primera radi, tri seoske i ~etiri privatne pla`e. U vinogradima se znao redaselojeuvekbiloslo`no pa smo ga samodoprinosima osvaremewavali br`e i vi{e negodrugi–nebez`alapri~a Jo`ef Vajsenbek uz oro{enu ~a{u blago omamquju}eg letwegosve`ewa.Ka`edajesvoju bogatuarhivu,ukojojjeizvai~ajnabibliotekapisacakojisu ro|eniilisuteksamo`iveli u Ba~kom Gradi{tu, ve} zave{taoArhivuuBe~ejuiba~kogradi{tanskojbiblioteci. OdlazimizdomaJo`efaVajsenbekas~vrstimuverewemda }u se uskoro vratiti jer ima jo{ mnogo pri~a koje treba zapisati i sa~uvati od zaborava. Jer, vredni sakupqa~ istorijskih mrvica od kojih, svojim kwigama vezanim za pro{lost Ba~kogGradi{ta,praviimpresivna zdawa, nesebi~no usmeno i dokumentima prenosi svoje uvide svakom ko je zainteresovan da ih ~uje. Za {kolski, seminarski,diplomskirad,magistarskuilidoktorskudisertaciju ili – tek onako. Iz radoznalosti.Svimajedostupnawegova bogata gra|a, jedino {to nedopu{tadaseodnosiizku}e. Jer,ka`e–qudilakozaborave davratepozajmqeno. Tekst i foto: n Nenad Jovi}evi}

l Ако је вама стало до истине, и нама је. Зато је резултат нерешен.

jiradovisemoguna}iuraznim kwigamaienciklopedijama. Na{sagovorniknampri~ao prvojradiostaniciuVojvodini koja je emitovala svoj program samonekolikoprvomajskihdana 1946.godine.Stanicujeuzgradi tada{we Oop{tine, danas zdawuMesnezajednice,instalirao AntalGaborsasvojimpomo}nikom Belom Ma|arom. Wihov program~uoseiu Ma|arskoj i Rumuniji pa sve do Beograda. Preteralisu pomi{qewuvlasti snagom, i nakon nekoliko dana stanica je uga{ena. Dodu{e,unarednimgodinamaradila

l Балвану је пањ одскочна даска.

Prilogzabiografiju Jo`ef Vajsenbek ro|en je 1933. godine u Ba~kom Gradi{tu. Osnovnu{koluini`ugimnazijuzavr{ioje uGradi{tu,au~iteqskifakultetuNovomSaduiSubotici.Radioje u Bogaro{u,Staroj Moravici,Gunaro{u,dabi1961.godinedo{aouBa~koGradi{tegdejeradiokaonastavnikma|arskogjezika.Posledwetrigodineradnogsta`abio je direktorovda{weosnovne{kole.Zanimaju ga istorija,etnologija i kultura mesta.Izdaojevi{eod40nau~nih,stru~nihipublicisti~kihtekstova udoma}im~asopisimanama|arskomisrpskomjeziku–Be~ejskim danima,Ma|arsou,Hidu,^oladikeru...Tako|e, autorje dvemonografije: “Ba~koGradi{te” i„[kriwauspomena“.Nosilac je Oktobarske nagrade grada Be~eja, dva puta dobitnik OktobarskenagradeBa~kogGradi{taiPlaketeVojvodine.

l Војводина је испод Београда.

ne

Jo`efVajsenbek

l Национални и појединачни интереси нису у сукобу, већ у коалицији.

kogGra-

anas}ebitire~iotomekakojepe{a~koraskr{}eunajbli`em log,diskretnog,sve`epoplo~anogpe{a~kograskr{}a–mestogdesesegravitacionompoquaustrijskesrpskecrkveu[idudobiloime kuCrkveni{oriuzanainagnuta[kolskaulica–inatom~udesnomi }o{akKod ~etiri vetra! ~udotvornom energetskom ~vori{tu, gde stalno duva, ohladiti krv i Postojiu[idu,otkakoje[ida,jednaharizmati~na,nesalomqivai spustitipritisakuekspres-loncupodkapom,okrepititeloidu{uu stra{no tvrdoglava ulica, jedna jedina, dodu{e ulica koju ima svako, perunicivetrova,prepustitisestrujidavasuhladukro{wioblivai amaba{svakomestonakontinentuSremu(osimVitojevaca),kojanapa- milujekaohladnasvila. piruinazidumo`edasezovetakoitako–paseu[idu,naprimer,zo“Gospo|o,dalinaovom}o{kustalnoovakopirka?”ubacihupitnik veZmajJovina,anegdejo{po`ilavimfru{kogorskimpartizanskim u `bice ru`i~astog bicikla kojeg gura zajapurena Vera Bel~evi} baenklavamaulicaMar{alaTita!–alikakogoddasezvani~nozove(a lansiraju}isdvekesenapuwenexinovskimkuglamadeverovogparadajzvalaseiFrancJozefova,ulicaMarijeTerezije,zvalaseiHitlero- zaoka~enimorogovqevolana. va),takozvaniobi~anstarinskiitradicionalnonasa|enimla|isvet, “Da,stalno...Iletiizimiduva!Menijeku}auCrkvenom{oru,tazadojentvrdokornimsremskimlokalizmom,svetkojidr`idosebe,svog mogore,svakidanovudaprolazimiponekolikoputa,iverujtemida i–tu|eg,svetkojiuwoj`iviisvetkojikrozwuprolazi,tuulicu}e nemadanadaovdenetu~epromaja.Zimiovdesvirakrozkosti!Evoisauvekisvudazvatijednimimenom,kojeseistotakomelodi~noizgovara da.Nigdeokolonemada{kavetra,li{}ejekaokuvano...pogledajtetaina(sremskoj)}iriliciina(srijemskoj)latinici:Crkveni{or. mogoreukro{wama,listsenepomera...aovdena}o{kuuvekpirkai Usremskojtoponimijipostoje:VelikiiMali{or,GorwiiDowi uvekjeni`atemperaturanegodrugdeu[idu!” {or,Glavni{or,[kolski{or,Ciganski{or(zaRomski{ornisam Glavnikrakmalogpe{a~kograskr{}akodcrkveneporte:ulicaZmaj ~uo),Pija~ni{oriPijani{or,alidase{orovimane{oramodaqe, Jovina,nezvani~noiodpitajbogakad–Crkveni{or,blagoponiresa samojejedanCrkveni{or!Paajmotamo. svojimku}amaioku}nicamauogradamaizidovimaizpravcafru{koUop{tenouzev,aonda}emoseusredsreditina{idskiCrkveni{or gorskihbregova–stestranesmoseispustilinaraskr{}e–ifakti~ipojedinostiswimusprezi,tojeona~estoglavnai~estonajstarija kijetoslepaulica,bar{tosekotrqaju»}ihu~esnikausaobra}ajutiulicauselu,kojaskoropopraviluizbijanacrkvu,Isto~nuiliZapad- ~e,sobziromdaseovde,navetrovitom}o{ku,zakucavauogradu,tojest nu, mawe va`no (bar meni), ili se pod zvonikom prote`e kao strela, ravnougvozdenudvokrilnukapijustra`wegdelacrkveneportesa{piraspolu}uju}igrudniko{nekoggeometrijskognaseqauDowemSremu. castom austrijskom srpskom crkvom u ve} pomalo jesewim kro{wama Ilise,pak,ubregovitomGorwemSremu,ponegdepodvidomsokaka,iz- centralnogvaro{kogplu}nogkrila.Prenego{tosuuskorijevreme vijapai{uwakaogmizavacokocrkve,prozoraitaraba.Tojeonaulicaukojojsejo{,tuitamo,mogu~utigugutkeipetloviividetigolubovi u kockastim ili okruglim prorezima sun~anih zabata, kavezi sa{tiglicimaporedvratautremu, i gde se jo{ mogu fotografisati posledwi truli i prazni ~ardaci (kotobawe), Vexvudove i Faber`eove rukotvorine u avlijama ni na nebuninazemqi,Vilerove{ustikle od sitno rezanog drveta (Golubinci),dobrodu{neisvetlegra|evine ro|ene u sre}nom intermecu izme|u Dva svetska ubijawa, koje slaveradostifamilijarnevrednosti«`ivota. Itojeonaulica–prelazim,dakle,na{idskiCrkveni{oripojedinostiswimusprezi–gdesefolklorni ku}erci izvajani od ~erpi}ailiodnabojakaokola~iifigure marcipana, s malim, dubokim prozorima zape~enim u glinenom testu pro~eqa kao ocila otisnuta nasrpskomprazni~nomhlebu,igde se obarokne, secesijske i klasicisti~ke ku}e sa “{vapskim” z« abatima (kiblama) i zrakastim trouglovima, suncima, zvezdama, bo`ijim Foto: S. [u{wevi} Vetrovitope{a~koraskr{}ekodsrpskecrkveu[idu okom, urezanim u malter ili zalepqenimnalicuku}e,me{ajusahiperrealisti~kimhacijendamanovih montiralicrkvenukapijunatomzavu~enommestu,sle|a}irili~necrlovarnih stanovnika (s xipom kao s nosorogom pred kapijom). I to je kve, i pored prozora stra`we zgrade u sistemu Savinog muzeja (nekad ona,nekada,statusnaulica–idaqese,dakle,{oramokroz{idskiCr- {kolaigalerija“Ilijanum”),tujebioprolaz–kultnapre~icakojusu kveni{or!–ukojojvasodjedared,malo~asuprolazuo{amu}enogvre- takostrasnoqubilioviizCrkvenog{ora!–asadajetoodrezanikrak lomletwommonotonijomhorizontale,zanetogpredvidqivo{}uipo- raskr{}a,preprekazbogkojeoviizCrkvenog{ora,obilazecrkvukroz navqawempanonskihgraditeqskihformiiobrazaca,pogodime|uo~i, prolaz[kolskeulice,izme|ucrkveneogradeizgradeCrkvenesale,i zaustaviizamislipredsvojimkrastavim,unaka`enimlicem,polura- stazamakrozparkizbijajuucentarvaro{i. spadnutaipraznavaro{ka ku}a scrvoto~nomkapijomizar|alimloko“Ikakoobja{wavateovajvetroviti}o{ak?”upitahgospo|uBel~etom,zastra{uju}aidirqivausvojojpropastikaonekakvo`ivobi}e, vi}oslowenunasvojru`i~astibicikl. kojetu,predva{imo~ima,umireuagoniji.Gra|anskastogodi{wa“kuOdmahujerukom.“Jaoj,nemojtemene...Inemojtemeslikati,nislu~aj}adu`om”br.110,o~itoku}aimu}nihqudi,odavnojezahva}enaproce- no,nemojte,molimvas!–Nego,znate{ta,o[idu}evamsveispri~ati simaraspadawa,skrastamanekadabogatogzidnognakita,strulomda- jedan stari gospodin, profesor Radovan \ur~i}, i ja sam bila wegov {~anom ajnfort-kapijom, zamandaqenih vrata na fasadi osutih sedi- |ak...Nikoboqenepoznaje[idodwega!Jedanpravigospodin,kultumentima r|e i sa {tanglom pod lokotom (pristup u nekada{wi du}an raniobrazovan~ovek,poznajeistoriju[ida,znasvestare{idskepome{ovite robe), mutnih i rasu{enih prozora s obrvama i okruwenim rodice,kadajekodo{ao...Mo`daznane{toioovomvetrovitom}omedaqonima,zguqenogmalterairazglavqenihcigli,s}irili~nimje- {ku?Na~innakojionpri~a,tojepravamuzika!Znatekakavjedivan dva~itqiviminicijalimanaragastovuajnforta:Qutomir Mirkovi} profesor bio, kako je sjajno predavao, kad je i najglupqi i najlo{iji (?). I s gipsanom figuricom mu{ke glave, izme|u imena i prezimena, |akmogaodazapamtigradivoibilogajesramotadanezna!@ivitamo oguqenefarbe.Posledwastanovnicateku}e,dopredesetakgodina,bi- kodpijace,zna~ipro|eteovudakrozpark...»” lajenekastara`enapoimenuPepica. Prilazimdvojicimladi}akojisedepredku}omnatravirazga}eniu Tumaramotakoslu`beno,fotoreporterimojamalenkost,glaviwa- termalnomprisenku~etinarsketuje. mokaoduhovipopaklenojvru}inibezda{kastrujawa(oko15~asova) “Za{tonepre|etetamona}o{ak?”UpitahBranislavaJevti}a,~ija krozstravi~noopusteliiusijaniCrkveni{or–dokVasavoza~,posle jetoku}a,iBojanaDimitrijevi}a,koji`ivinasuprotnom}o{kuCrnapornogradau“Dnevnikovom”autu,odmarai~ekanasuhladovinine- kvenog{ora.–“Tamokuqahladanvazduh!” gdeugradu–spu{tamose,dakle,odozgood“Ruskogdoma”iberkasova~Predlogisprvaneuzimajuozbiqno.Iondasepokre}u,stajuusredikogdruma,kadodjedared,~ove~ebo`iji,na}o{kuKod ^etiri vetra {temalepe{a~keraskrsniceuhladu,{irerukeivrte{akama. (kojisejo{nezovetako,alizva}ese,samopolako),nape{a~komras“Jel’duvahladanvazduh?”upitahdvojicuskeptika.» kr{}ukodcrkve,stajemousredi{tukaoukopani:kuqahladanvazduh! “Duva!”odgovori{euglas.–“Duvakaoventilator!” Kojeu[idu,takore}i(atakoinere}i)prenekidan,osetionako`i “Aose}ateliskojestrane?” iuo~imakakope~esvetlostikakosepodstopalimaugiba,cvr~iipuc“Sasvihstrana!” ketaomek{anaasfaltnakoranasolarnojme}avijednogodnajvrelijih I–eto,po{tovani~itao~e,takojevetrovitope{a~koraskr{}eu letanakontinentuSremu,subjektivnouzev,tajitekakodobrozna{ta najbli`emgravitacionompoquaustrijskesrpskecrkveu[idudobilo jezna~ilonatakvimpatolo{kimvru}in{tinama,oti}ina«}o{akkod ime}o{akKod~etirivetra! crkveneporte,statiili,za{todane,sestiili~u~nutiusredi{teman @eqko Markovi}

Ilija Markovi}

i zanesewak

 u~uo n Pitao arskoj .Iako dqivorxama a~kom 5.sat“ niLie”.Kara}ene ostida a`eni edasu

@ I V O T A

]o{ak Kod~etirivetra

ZAVI^AJNIISTORI^ARBA^KOGGRADI[TA

lijeto idrugo uva pronezabotalo,bipotomci lipredvome se~eno je a. Qudi  ni foe svojih akamo{tenice, ven~ane ra~une... vetobio i ~im da neko ru ku}u bih da tavan. A ima se jetosam – s tuaJo`ef tori~ar an zavidine~i-

9


VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

Z

ahtevi Rumunije i Bugarske da budu primqene u evropski {engenski prostor bez granica odba~eni su pre tri dana na ministarskom sastanku EU u Briselu. Kako se i o~ekivalo, Holandija i Finska zvani~no su onemogu}ile da do|e do pro{irewa „{engena”, pa je predsedavaju}i Savetom ministara, poqski ministar unutra{wih poslova Jer`i Miler, izjavio da to dovodi do „tu`nog zakqu~ka o me|usobnom poverewu izme|u zemaqa ~lanica“, podsetiv{i istovremeno na potrebu da Rumunija i Bugarska u~ine vi{e u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije kako bi mogle biti primqene u slobodnu zonu putovawa. Nimalo uvijeno holandski ministar za imigraciju i pitawa azila Gerd Lers je rekao da je stav Holandije jasan i da se protive ulasku Bugarske i Rumunije u {engenski prostor u ovom trenutku. I finski ministar policije Jirki Katajnen izrazio je protivqewe, isti~u}i da bi svima u EU bilo boqe ako bi Bugarska i Rumunija pokrenule programe za re{avawe problema korupcije i organizovanog kriminala. Iako u Sa-

sku je ~ak ocenio da Holandija nema pravo da „`rtvuje” ja~awe Evrope kako bi zadovoqila svoje desni~arske ekstremiste, misle}i na Partiju slobode Gerta Vildersa. „Naravno da smo mogli da pretpostavimo da vlada koju podr`ava ekstremna desnica mo`e da zauzme takav stav, ali holandska vlada treba da razume da ne mo`emo da `rtvujemo politiku ~iji je ciq ja~awe Evrope, kako bismo zadovoqili ekstremiste”, rekao je Basesku dr`avnoj televiziji TVR. [engenska zona postoji od 1985. i trenutno obuhvata sve zemqe ~lanice EU, sem Velike Britawe, Kipra, Irske, Rumunije i Bugarske. Prakti~no, u „{engenu” se nalaze 22 dr`ave Evropske unije kao i [vajcarska, Lihten{tajn, Norve{ka i Island. Za prijem neke dr`ave u {engenski prostor potrebna je jednoglasna saglasnost zemaqa ~lanica. Pola milijarde stanovnika {engenske zone godi{we napravi vi{e od milijardu putovawa. Du`ina morske i kopnene granice meri se u desetinama hiqada kilometara. Ali kako sve ~lanice

vetu EU imaju informacije da su Bugarska i Rumunija ispunile potrebne uslove, male su {anse da se najmla|e ~lanice EU do kraja ove godine na|u u {enegenskom prostoru, upravo zbog, kako se navodi „korupcije i organizovanog kriminala na Balkanu”. Do odbijawa evropskih ministara da integri{u Bugarsku i Rumuniju u {engenski sistem dolazilo je i ranije. U junu, na primer, samo dan nakon {to je Evropski parlament izglasao da su ove dve zemqe spremne da postanu ~lanice [engenskog sporazuma, wihovi zahtevi su odbijeni. Dodu{e, tada se Unijom ve} {irio strah od ilegalne imigracije i kriminala, pa se govorilo i o reviziji „{engena” zbog sistema neometanog putovawa kroz 26 evropskih dr`ava. Ugro`avawa [engenskog sporazuma bilo je o~igledno i posle odluke Danske da vrati carinsku kontrolu na svoje granice i neslagawa Italije i Francuske s neometanim ulaskom vi{e hiqada tuni`anskih izbeglica preko Mediterana za svega nekoliko meseci. Uslovi su, zapravo, takvi da se na najmla|im ~lanicama EU ve`ba strogo}a starijih. Stoga je i Bugarski ministar unutra{wih poslova Cvetan Cvetanov o{tro reagovao na ovonedeqni ishod doga|aja, rekav{i da odbijawe ulaska u zonu [engena novim zemqama predstavqa podrivawe projekta EU. Predsednik Rumunije Trajan Base-

[engena nisu i u Uniji, Evropska komisija je donela predlog izmena {engenskih pravila koji bi trebalo da omogu}i uklawawe mawkavosti i doprinesu boqoj kontroli, ali i boqoj primeni sistema. O kontrolama mora, pored ostalog, mora biti konsultovana i Evropska komisija. Predvi|eno je, izme|u ostalog, da se sprovode najavqene i nenajavqene provere granica, ali i da dr`ave Evropske unije vi{e ne mogu da uvedu dodatne grani~ne kontrole bez odobrewa Komisije. Poqska kao predsedavaju}a Unijom, obe}ala je da }e u~initi sve da do|e do re{ewa pitawa ~lanstva Rumunije i Bugarske u „{engen” pre samita EU, koji bi trebalo da se odr`i 17. i 18. oktobra. Me|utim, diplomate iz vi{e evropskih delegacija smatraju da ne}e biti prona|eno nikakvo re{ewe pre samita i da }e biti potrebna arbitra`a lidera EU. Poqska je predlo`ila kompromis u vidu „dvostepenog“ uvo|ewa Rumunije i Bugarske u {engensku zonu, pri ~emu bi se do kraja oktobra „otvorile“ vazdu{ne i pomorske granice, dok bi se o otvarawu kopnenih grani~nih prelaza razgovaralo tokom slede}e godine. No, nezvani~no, Holandija i Finska nisu jedine zemqe koje se protive primawu Rumunije i Bugarske u {engensku zonu, ali su jedine koje to javno saop{tavaju. n Vesna Savi}

rumunija i BugarsKa ostale Bez „[engena”

Smrtnakaznajednojeodretkihkrupnih pitawaukojimasustavoviEUiSADu potpunostisuprotstavqeni.Tojeponovo do{lodoizra`ajanakonpogubqewau sreduuve~eTrojaDejvisa,crncaosu|enog zaubistvopolicajca.Podsetimo,smrtna kaznajezabrawenauEU,awenoukidawe preduslovjeza~lanstvo.Sdrugestrane, uSADjesmrtnakaznajeunadle`nosti saveznihdr`ava,odkojihje16ukinulotaj oblikka`wavawa,alineiYoryija,ukojoj jeDejvisuubrizganasmrtonosnainjekcija. Navestopogubqewuodmahjereagovao Brisel:„Iakosmopotpunosvesnipatwe `rtavaiwihovihporodica,podse}amoda uslu~ajusmrtnekazne,svakagre{ka pravosu|a,nakojunijeimunnijedan pravosudnisistem,zna~inepovratan gubitakqudskog`ivota”,reklaje portparolkaMajaKocijan~i~,portparolka VisokepredstavniceEUzaspoqnu politikuKetrinE{ton.„EUseprotivi pribegavawusmrtnojkaznibezobzirana okolnostiiapelujenauvo|ewe moratorijumausvetukaoprvikorakka wenomop{temukidawuuskladusavi{e rezolucijaGeneralneskup{tineUN”, navelajeMajaKocijan~i~.Podsetimo,TrojDejvisjepostaosimbol nepravednoosu|enogcrnca.Oru`jekojimjeubijenpolicajacMark Mekfejlanikadanijeprona|eno,anijeuzetniDNKmaterijal.„Janisam onajkojijeubiova{egsina,ocaobrata.Jasamnevin”...bilesuwegove posledwere~i,upu}eneporodiciubijenogpolicajca

U

svom ~uvenom govoru iz 1849. godine, u kojem je zagovarao Sjediwene dr`ave Evrope, Viktor Igo je izgovorio i re~enicu: “Do}i }e dan kada ne}e biti drugih ratnih poqa osim tr`i{ta otvorenih za trgovinu i umova otvorenih za ideje.” U me|uvremenu je kontinent poharalo desetine ratova me|u kojima i dva svetska. Me|utim, ideja je ipak kr~ila sebi put polako, sve do stravi~nih posledica Drugog svetskog rata, kada je nu`da o objediwavawu dr`ava Evrope po~ela da postaje stvarnost. Tako smo kona~no dobili i Evropsku uniju. Prvobitna vizija bila je vi{e politi~ke naravi, ali je stvarnost vaqala svoje nu`de i ekonomski interes nametnuo se u prvi plan. Vaqa se suprotstaviti geo-strate{ki silama kao {to su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, ili u me|uvremenu Kina i Indija. U

[est dr`ava – Nema~ka, Engleska, [vedska, Danska, Holandija i ^e{ka – odbile su da glasaju za buxet od 480 miliona evra za 2012. godinu, odobravaju}i samo ne{to vi{e od stotinak miliona. Osnovni argument im je da ubudu}e same dr`ave hrane tr`i{nim vi{kovima svoju sirotiwu. Re~ je o 18 miliona Evropqana koji sastavqaju kraj s krajem zahvaquju}i ovom fondu. Program omogu}ava distribuciju 440.000 tona hrane u dvadesetak dr`ava kojima dr`e ~elo Italija, Poqska i Francuska. Posao obavqa 240 nevladinih organizacija u savr{enom redu i transparentno. Svet ni ne sawa da u bogatoj Evropi 20 procenata stanovni{tva `ivi na egzistencijalnom minimumu. Da ih vi{e radi za minimalne li~ne dohotke nego {to je nezaposlenih. Da mladi radnik samac ne mo`e

toj ravni Evropska unija, uz sve peripetije sa evrom, nekako se i nosi na nivou planete. Evropa je ekonomska sila za ostatak sveta. Ono {to je sputava da postane i politi~ka sila dolazi joj iz samih nedara: Evropsku uniju formirale su dr`avne birokratije, sa svim svojim ograni~ewima, a ne zainteresovane profesionalne bran{e koje bi se prirodno izme|u sebe dogovarale. Tako je Uniji glavna prepreka da se zainteresovani dogovaraju direktno, umesto posredno preko raznoraznih aparat~ika nacionalnih birokratija. Protekle nedeqe, u utorak u Briselu, imali smo tipi~an primer nesposobnosti da se misli evropski i efikasno. Naime, slavni francuski glumac i satiri~ar Kolu{ lansirao je ideju 1987. godine de se poqoprivredni vi{kovi preostali na tr`i{tu ne uni{tavaju ve} raspore|uju sirotiwi. Tada{wi predsednik Evropske komisije @ak Delor uspeo je da ideju sprovede u delo na nivou « jezgra » budu}e pro{irene Unije (27 zemaqa). U me|uvremenu se ispostavilo da su svi vi{kovi „nestali”, budu}i da su ih zemqe ~lanice same otkupqivale za novac uzet iz fonda Zajedni~ke poqoprivredne politike.

da plati i stan, i prevoz, i hranu, i nu`ne li~ne potrebe. Da brojne vi{e~lane porodice ~ak i pored dve plate ne mogu da {koluju decu a da budu sita. Da penzioneri nakon rmba~ewa 40 i vi{e godina primaju minimalne penzije i nemaju od ~ega da plate plin i struju a kamoli raznovrsniju ishranu, da o lekovima i ne govorimo… Primerima nema kraja. Nije, dakle, re~ o nezahvalnoj i neodgovornoj sirotiwi, ve} onoj sistemskoj, sateranoj surovim zakonima ekonomskog liberalizma. Vratimo se Igoovoj misli sa po~etka teksta. U osnovi nije se prevario, ali nije mogao ni da sawa da }e o `rtvama tr`i{ne Evrope odlu~ivati sebi~ni aparat~ici, isti oni koji za svoje manevarske i neodgovorne odluke u briselskoj Evropskoj komisiji sa~iwavaju staf od dobro pla}enih 7.000 du{a, dok celokupna kadrovska efektiva broji 34.000 „izvr{ilaca radova”. Sit gladnom ne veruje, znamo to odavno. Zbog nedostatka evropske politi~ke platforme, zavijene u najobi~niji nacionalni {i}arluk, ni gladan vi{e ne veruje sitom. n Du{an Simin

Kad glad cepa evropsKu uniju


dnevnik

nedeqa25.septembar2011.

o`da }e na mestu stare V R E O C I ,  D R U G I  ^ I N :  MALI QUDI POD TERETOM OP[TEG INTERESA varo{i Vreoci ipak uskoro stajati samo pra{wava tabla u srcu ugqenokopa kolubarskog basena, koji odavno, kao i mnogo {ta u Srbiji, podse}a na predele Marsa. Ali, u ovom trenutku su i mrtvi i `ivi poni{teno re{ewe o adminiVreo~ani ve} stigli u Evropu, strativnom prenosu parcela pod dok su pred doma}im sudom pobekojima je grobqe, tra`ili smo dili ovda{wu administraciju! po{tovawe ~iwenice da je samim Upravni sud-odeqewe u Kragutim otpalo ovla{}ewe korisnijevcu, obelodanio je krajem sedka eksproprijacije da vr{i eksmice svoju odluku kojom je usvohumaciju i prekopavawe grobqa. jio tu`bu grupe Vreo~ana i poniDa zlo bude ve}e, Odeqewe za za{tio kao protivpravno re{ewe {titu i unapre|ewe `ivotne Vlade Srbije iz februara 2009. o sredine i komunalne poslove i op{tem interesu da se zbog {ikomunalnu inspekciju, mimo vorewa ugqenokopa Kolubara, obaqe korisnika, izdaje re{ewa o vi eksproprijacija privatne ekshumaciji, {to je ne~uveno. Mi imovine na podru~ju Vreoca. smo ve}i broj takvih re{ewa doSprovo|ewe tog Vladinog re{estavili Za{titniku gra|ana. wa u praksi podrazumeva da se Po Stojkovi}evim re~ima, od isele i naseqe i grobqe, a zbog jula, kad je po~elo preseqewe procene da na tom lokalitetu levreo~kog grobqa s ukupno 8.960 `e zalihe oko 600 miliona tona grobova, koliko ih je zavedeno od rude ugqa, bez kojih, poru~uju 1837. do 2009. godine u registristru~waci, Srbiji u bliskoj buma Grada Beograda i Arhiva Beodu}nosti prete elektroenergetgrada, ekshumirno je ne{to mawe ski kolaps i mrak. Iako je ekshumacija grobqa po~ela u julu ove godine, a ve} su se i desetine doma}ina s porodicama odselili u druga mesta, sudska odluka je u Mesnu zajednicu Vreoci vratila nadu da }e se u daqim postupcima oko eksproprijacije – kojoj se na~elno ne protive, jer razumeju op{ti inmo, da je neko imao ~asti i hra~ak su i na maltene plus 40 stepeteres – po{tovati qudska i grabrosti da donese ispravnu odluku ni Celzijusa va|eni le{evi za |anska prava me{tana. A wihov u skladu sa zakonom. koje nije pro{ao propisan ukuprvi i glavni zahtev je da se celo Vreo~ani su odmah zatra`ili pan rok po~ivawa od 10 godina, naseqe, koje postoji {est vekova, od Za{titnika gra|ana Srbije suprotno Zakonu o sahrawivawu preseli na novu lokaciju i tako da se zalo`i da se, po{tuju}i i grobqima – pri~a Stojkovi}. mu se omogu}i kontinuitet. Smaodluku suda, „obustave sve pravMe{tane pritiska i egzistentraju da na potesu sela cijalna nesigurnost: kuPetka kod Lazarevca, da krenuti i kako po~eti „Tra`imo da se s grobqa odmah skloni policija” Me{tanismatraju da na potesu sela ima mogu}nosti za preiznova u novoj sredini, a Petka kod Lazarevca,ima mogu}nosti za mnogi su zagazili u tre- sve. Ne mogu „Kolubara“ i EPS od dve hiqade. Postupak eksprome{tawe objekata javne preme{tawe objekata javne infrastrukture i svega }e `ivotno doba. Ali seda budu dr`ava u dr`avi, oni moprijacije imovine je, pak, po po{to ~ini kuluturnolidba u svoje naseqe na raju da budu deo sistema – kategodacima Mesne zajednice, od 1.200 infrastrukture i svega {to ~ini istorijski identitet drugom mestu ne bi im, ri~an je Stojkovi}. ku}a s oko 3.300 stanovnika, zavrkuluturno-istorijski identitet Vreoca Vreoca. ka`u, tako te{ko pala. Povodom presude, Mesna zajed{ilo oko 170 doma}instva. Rela– Sad se povodom sve– Mnogo je i formalnica je odmah istakla i zahtev tivno mali broj iseqenih pokaga na {ta su me{tani ukazivali u Vreo~ana „da se s grobqa, kao i s zuje, po oceni na{eg sagovornine i fakti~ke radwe koje resor- nih nepravilnosti, po~ev od nevezi s de{avawima proteklih teritorije Mesne zajednice, odka, koliko je me{tanima stalo do na ministarstva i organi upra- kih u procesu dono{ewa re{ewa meseci vidi i ko je na kojoj stramah skloni policija koja trenutVreoca. ve i daqe preduzimaju u pogledu o op{tem interesu, gde je po tani zakona – ka`e nam zamenik no ograni~ava pravo na slobodno – Ranije smo dobili obe}awa preseqewa grobova iz naseqa da{wem zakonu EPS ovla{}en predsednika Mesne zajednice kao korisnik, a ovde se pojavquje kretawe gra|ana bez ikakvog iz sektora za prostorno planiraVreoci“. @eqko Stojkovi}. – I ba{ kao – Mi smo odranije pri~ali da DOO „Kolubara“, koja je zavisno pravnog osnova“. we Ministarstva za za{titu `i{to je ranije u ~lanku o na{em je u ovim de{avawima s Vreociprivredno dru{tvo. Mi iz Mesne – Dakle, samo tra`imo da se votne sredine, rudarstva i proproblemu pisao va{ „Dnevnik“, ma mnogo toga trulo, da se takozajednice stalno ukazujemo da ne ispo{tuju sudska odluka i zakoni storno planirawe da }e se zalone mo`e dr`ava da se pona{a kao re}i de{ava civilizacijski zlomo`e „Kolubara“ da bude i suddr`ave Srbije. Ako je to mnogo, `iti za ispuwewe na{eg zahteva drumski razbojnik. I mi se u vezi ~in, gde se grobovi raskopavaju ska i izvr{na vlast i korisnik onda – veli Stojkovi} – ne znamo da se u okviru prostornog plana s presudom u tom smislu radujegrubim gra|evinskim alatkama, a eksproprijacije i proceniteq – {ta nije. Budu}i da je presudom za ovaj deo Srbije utvrdi lokaci-

M

11

Presudavratilanadu ja za novo naseqe Vreoci. To je imperativ svega, jer to nam je i EPS obe}avao. Ali ni{ta od toga nije ispo{tovano – navodi Stojkovi}. Predstavnici MZ Vreoci nezadovoqni su i zbog ~iwenice da ve} dva meseca ne uspevaju da stupe u kontakt s nadle`nim dr`avnim organima. – Izgleda kao da resorno ministarstvo nije zainteresovano za ovaj problem. Veoma smo razo~arani. A kako i ne bismo bili: da vam neko u|e u dvori{ta, u ku}e, da vam prekopa grobqe u kojem po~ivaju preci i rodbina, kao i junaci Kolubarske bitke, da vam dr`i tri meseca selo pod opsadom mimo zakona, a ne}e da se pojavi ni da razgovara s nama. Kao da smo mi stoka –ogor~eno pri~a Stojkovi} Po{to je to tako, napomiwe na{ sagovornik, Vreo~ani su se opredelili na „jedino {to im je preostalo – da tra`e striktno po{tovawe zakona ove dr`ave”, a obratili su se i OEBS-u i Misiji EU u Beogradu. – ^ak je i u Evropskom parlamentu pokrenuto pitawe u vezi s de{avawima u Vreocima i Kolubari. O~ekujemo da }e u oktobru kr{ewe qudskih prava u Vreocima biti jedna od ta~aka prilikom razgovora o upitniku dostavqenom Srbiji za dobijawe statusa kandidata za prijem u EU – veruje Stojkovi}. On je potvrdio da su Mesnu zajednicu kontaktirali iz kabineta predstavnika EU u Srbiji Vensana De`era i tra`ili dokumentaciju. – Mi smo povodom de{avawa s Vreocima poru~ili da verujemo da }e oni koji su prekr{ili zakon odgovarati po na{em zakonu kad se ne budu krili iza funkcija. A ako tako i ne bude, i}i }emo do Strazbura – kategori~an je Stojkovi}, uz napomenu da Vreo~anima mnogo poma`u „Ekopravna za{tita“ iz Novog Sada, „Ekolo{ki pokret Srbije“ i tim advokata iz Lazarevca i Beograda. n Jaska Jakovqevi}

„DNEVNIK” U CEQU, TRE]EM PO ZNA^AJU SLOVENA^KOM GRADU

Umetnostprilago|avawa a svojih nepunih 50 hiqada stanovnika Ceqe, drevni slovena~ki grad, spada u red onih gradova u kojima kvalitet `ivota daleko nadilazi wegovu veli~inu, mogao bi biti zakqu~ak vi{ednednevnog boravka ekipe „Dnevnika” u ovoj varo{i, povodom 44. Sajma privrede i predstavqawa privrednih potencijala Vojvodine i Srbije. Da Ceqani `ele uvek vi{e i boqe, te da su i pored starostavnosti svoje varo{i otvoreni ka promenama i prilago|avawima novim trendovima, svedo~i i ~iwenica da i pored prelepog grada sve ve}i broj mladih qudi svoj boravak izme{ta u „suburbiju”, odnosno naseqa koja tek gravitiraju Cequ u koja se sti`e za tili ~as – solidnom mre`om puteva ili lokalnim `elezni~kim saobra}ajem o ~ijoj brzini, udobnosti i ta~nosti gra|ani Srbije, za sada, mogu samo da sawaju. Po~eci ovog grada datiraju u antiku, ta~nije u 4. vek p.n.e kada ga naseqavaju Kelti daju}i mu ime Kelea. Mesto na u{}u re~ica Voglajne i Lo`nice u Saviwu, koja se nekoliko kilometara nizvodno uliva u Savu, u punoj meri je zaslu`ilo svoje ime koje u prevodu zna~i „skloni{te”. U gusto naseqenoj ceqskoj dolini, od o{tre klime za{ti}eno visokim Zasavskim planinskim vrhovima, Ceqe je bilo primamqivo i Rimqanima koji od wega za vremena imperatora Klaudija polovinom prvog veka na{e ere stvaraju municipium pod imenom Klaudia Celeia. Anti~ka Celeia je, prema sa~uvanim zapisima, bila bogato i gusto naseqeno mesto {ti}eno odbrambenim zidovima i kulama, prepuna zgrada sa vi{e spra-

S

tova, {irokim trgovima i ulicama, {to je i danas jedna od odlika ovog grada. Razoreno u vremenu velikih seoba naroda, Ceqe se na istorijskoj pozornici pojavquje po-

bajkovitom panoramom ovog dela Slovenije. Budu}i sme{teno na prirodnom ~vori{tu puteva koji povezuju Qubqanu, Maribor, Zidani Most i Velewe, Ceqe se ponovo

Slovenijajedalekoodmaklauonome{tose uSrbijitekproklamujekaociq–seoskomturizmu novo u ranom sredwem veku, pa se tako spomiwe u Admontovom letopisu napisanom izme|u 1122. i 1137. godine, da bi vrhunac wene mo}i usledio kroz gotovo ceo 14. i 15. vek. Mo}na dinastija Ceqskih grofova u to vreme bori se za primat na tim prostorima sa jo{ nejakom ku}om Habzburga u ~emu su se koristili i rodbinskim vezama sa srpskim despotom \ur|em Brankovi}em. Dah tih vremena slave i mo}i gospodara Ceqske doline i danas-danas odra`ava stari, tvrdi grad koji dominira

uzdi`e kroz period industrijske revolucije, kada pored wega 1846. godine prolazi Ju`na pruga povezuju}i Trst sa Be~om, pa tako zamah industrije i trgovine Ceqe sme{ta u periodu izme|u dva svetska rata na tre}e mesto po va`nosti u Dravskoj banovini, {to je pozicija sli~na dana{woj u osamostaqenoj Sloveniji. Zanimqiva je ~iwenica da je ovaj grad do pred kraj Drugog svetskog rata imao ve}insko nema~ko stanovni{tvo, ali i da danas u wemu svoje mesto „pod suncem” imaju i ne tako malo-

brojni predstavnici srpske i hrvatske nacionalne zajednice. Mada je posleratni period u Cequ obele`ila industrijalizacija, nemogu}e je ne primetiti da dana{wi Ceqani vi{e pola`u na mawe konvencionalne ali propulzivnije na~ine privre|ivawa, ~ime demonstriraju vitalnost ovda{weg `ivqa. Ve} sam podatak da u ovako relativno malom gradu postoji i najve}i slovena~ki sajam kroz koji godi{we pro|e preko pola miliona posetilaca dovoqno govori o orijentaciji Ceqana. Okolnim naseqima dominiraju turisti~ko-ugostiteqski kompleksi, spa i velnes centri, osloweni pre svega na brojne termalne izvore. Da je Slovenija daleko odmakla u onome {to se u Srbiji tek proklamuje kao ciq – seoskom turizmu, svedo~i i popularnost brojnih tzv. „kmetskih„ zadruga, koje objediwavaju ruralni turizam i proizvodwu organske, zdrave hrane. Nisu retki, daleko od jefitnih, turisti~ki aran`mani u kojima i pored izuzetno konfornog sme{taja u doteranim seoskim ku}ama, turisti imaju priliku da spavaju u vajatima bez struje i vode, na madracima puwenim kukuruzovim peru{kama, pri tome uzimaju}i u~e{}e u svakodnevnim te`a~kim radovima tipa berbe gro`|a ili ko{ewu livada. I ina~e, Slovenci su skloni toj vrsti domicilnog turizma pa na svakih nekoliko koraka mo`ete nai}i na „ku}e na to~kovima” parkirane ukraj druma, na obodu {ume, dok im vlasnici u`ivaju u trekingu po okolnim brdima prekrivenim gustim {umama, ali i ure|enim stazama. n Mili} Miqenovi}

Ceqani vi{e pola`u na propulzivnije na~ine privre|ivawa

Do pred kraj Drugog svetskog rata Nemci su ~inili ve}inu

Tvrdi grad dominira panoramom


nedeqa25.septembar2011.

c m y

12

dnevnik VELIKA KLADU[A

A kada se abo. Zovu ga i bosanski Ataturk.Zakojidan,29.septembra, Fikret Abdi} bi svoj 72. ro|endanmogaodaproslavinaslobodi, aizpulskogzatvora,nakon{tojeodslu`io deset godina kazne, poru~uje da`elidapreuzmeiobnoviprivredni SFRJ gigant „Agrokomerc„. O tome je javnost obavestila wegova k}i ElviraAbdi}-Jelenovi},poslanicau federalnom Domu naroda, zatra`iv{iotvorenopritome~akipoliti~ku podr{ku dr`avnih institucija za noviBabinprojekat. Dali}ehrvatskevlasti,uva`avaju}i~iwenicudaimatolikogodinai dajeizdr`aodvetre}inekazne,same, bez wegovog zahteva, doneti odluku o pu{tawuAbdi}anaslobodu,jo{uvek nijepoznato.Me|utim,dobrojeznano na ovim prostorima da politiku nikakonetrebauvla~itiuprivredu,jer tovodiwenomposrnu}u.Ali,strasti su se ponovo uzburkale, Velika Kladu{aiUnsko-sanskikantondiglina noge… – Sama ta najava zvu~i prili~no ~udno. Iznena|uju}e je da Abdi}, nakontakvepolitikeitolikovremena, sam`elidasevratiusveto.Sdruge strane,sobziromnaprilikei`ivot kojim `ivi BiH, ni{ta nas ovde ne mo`eiznenaditi,panito.Ali,pitawejeidalijemogu}eo`ivetitomrtvokqusezvano„Agrokomerc”–ka`e u razgovoru za „Dnevnik” analiti~ar Fondacije „Fridrih Ebert” u BiH TawaTopi}. OnaukazujedajezapadnaBosnasredina jo{ uvek opter}ena tim vremenom i da je o~evidna velika podeqenost, te stoga nije te{ko uzburkati strasti.DobardeonarodaAbdi}u}e sasvimsigurnodatinekuvrstubezrezervne podr{ke na ra~un starih, dobrihvremena,kojaseve`uzawega,ka-

B

`e na{a sagovornica. Me|utim, ona ne o~ekuje da nekada{wi bos u ovom delu Bosne mo`e da ima neki zna~ajniji uticaj nakon promeweninih politi~kihprilikaiodnosauzemqi. –Na`alost,mnogesmostvariovde stavqali pod tepih, nismo se s wima suo~ili i dr`imo tempiranu bombu koja mo`e uvek eksplodirati. Su{tinskijeproblemuBiHzapravoto {tonemamokulturudijalogaisuo~avawasmra~nimstvarimaisvakiput iznova, kada se ovako ne{to dogodi ponovo otvaramo Pandorinu kutiju – ukazujeTawaTopi}. Te{kojeFikretuAbdi}una}ipandanuSrbijiilinekojdrugojodbiv{ihSFRJdr`ava.Ali,zana{egsagovornika Aleksandra Stevanovi}a iz Centrazaslobodnotr`i{tepodsve sli~neslu~ajevemo`esepodvu}izajedni~ka crta - politika i dr`ava

UZLET RUMUNSKO-AMERI^KIH ODNOSA ILI KAKO

[tit prepun umunija je proteklih dana postalaprvipartnerSADiNATOna balkanskomprostoru:ustupilaje Amerikancimabiv{uaviobazu^au{eskuovearmijeDeveselzapodizawedela antiraketnog {tita u Evropi. Izgradwom rampe za lansirawe  raketa presreta~a,useluDevesel}estalnoboravitiod150do500ameri~kihvojnikai oficira. Na zahtev javnosti rumunska vlast je obelodanila najbitnije elementedokumentakojisu13.septembrau Va{ingtonu potpisali {efovi diplomatija SAD i Rumunije Hilari KlintoniTeodorBakonski.Kakojeranije javqalarumunska{tampauDeveselu}e biti postavqene rakete tipa SM-3, standardmisil3,blok1Bisistemradara za kontrolu tih raketa. Radarski sistemzaotkrivaweciqevabi}eunekojdrugojzemqi.

R

nija iskreno `eli da bude deo evroatlanskih integracija. Kada je Bil Klinton po~etkom 1994. godine lansiraoidejuo“Partnerstvuzamir”,Rumunijaseprvajavilaipodr`alatuideju. Desetgodinakasnijepostalajeipunopravni~lanNATO. BiosamdopisnikTanjugaizBukure{takadjepo~etkomdevedesetihgodina uSnagovukodBukure{tautvr|enapoliti~ka platforma Rumunije o evroatlanskimintegracijama.NatomForumusuu~estvovalesverelevantnepoliti~kesnageRumunije,navlastiiuopoziciji.TadajepredsednikJonIlijesku konstatovaodamalezemqepoputRumunije mogu ra~unati na pomo} velikih silanezboglepiho~iju,negoizrealnih interesa. Taj stav je postao ideja vodiqa svih poteza Rumunije na putu integracijeuNATOiEvropskuuniju.

Izgradwom raketnog {tita na mawe od400kilometaraodBeograda,Srbija ideoBugarskesudobilinenadanuameri~kuza{titu.Prvopitawekojesename}ejesteodakleRumunimapotrebada prihvate izgradwu {tita na svojoj teritoriji,kadasu^esiiPoqaciotome nevoqno pregovarali sa Bu{ovom administracijom. Odgovor je jednostavan –izpragmati~nihrazloga.Poslepada ^au{eskua novo rumunsko rukovodstvo predvo|eno Ilijeskuom nije oberu~ke prihva}eno na Zapadu. Iza ^au{eskua jeostalodostaproblemauodnosimaRumunijeizapadnogsveta.Tonepovoqno nasle|evlastiuBukure{tusuprevazilazile tako {to su koristile svaku prilikudaubedeNATOiEUdaRumu-

Doknijepostala~lanicaEU,Rumunija je na sve mogu}e na~ine forsirala saradwu sa ~lanicama ove integracije. Politi~kimmehanizmimajeomogu}ila da u procesu privatizacije rumunske privredeu~estvuje{tovi{ekompanija ikapitalastr`i{taEU.Prihvatawe antiraketnog {tita je nastavak takve politike. Za dve decenije Rumunija je od potcewenog, marginalnog partnera, postalava`anevropski~inilacodbraneprvesilesveta. Dalijetodobroidalijepovoqi drugih dr`ava u regionu, o tome svako imapravonasvojemi{qewe.^iwenica je da }e ovo partnerstvo sa Amerikom Rumuniji doneti vi{estruku korist. Prva i najevidentnija jeste eko-

SAVET BEZBEDNOSTI SUTRA O PALESTINSKOJ DR@AVI

I dve tre}ine Izraelaca za priznawe kom{ija avetbezbednostiUNsutra}erazmatrati zahtev za prijem PalestineuUjediwenenacije.Zaprihvatawe rezolucije potrebno je devet glasovau15-~lanomSavetubezbednosti, no ve} sada je jasno da rezolucija ne}e pro}i budu}i da je predsednik Barak Obamanajavioda}eSADulo`itiveto. Zvani~an zahtev prijem Palestine u UN  predsednik Palestine autonomije MahmudAbasuru~iojeupetakgeneralnogsekretaruUNBanKi-munu.Ugovorukojijene{tokasnijeodr`aonaGeneralnoj skup{tini UN Abas je optu`ioIzraeldanastavqadagradinaseqa na teritoriji budu}e palestinske dr`ave, kao i za „etni~ko ~i{}ewe u domovinina{ihpredaka”.Naglasiv{i kakojedo{lovremedapalestinskinaroddobijenezavisnost,Abasjekod~lanica UN urgirao da se zalo`e za priznawePalestineitimeokon~ajupatwe iizbegli{tvopalestinskognaroda. - Palestina ~eka da bude ro|ena, zavr{io je Abas 35-minutni govor, vi{e putaprekidanaplauzomistoje}imovacijama,kojijeupotpunostibojktovala izraelskadelegacija. Za istom govornicom izraelski premijerBenjaminWetanahujesdozomsar-

S

kazmaporu~iodave}inauUN„mo`eizglasati{taho}e,paidasunceizlazina zapadu”.Izraelci`elemirsPalestincima, ali oni `ele dr`avu bez mira, i vi to ne smete dozvoliti. Palestinci najpremorajuposti}imirsIzraeloma onda dobiti svoju dr`avu. Po{to se sklopimir,Izrael}ebitiprvikoji}e priznatipalestinskudr`avu.

Va{ington je jo{ pre nekoliko dana najavio da }e u Savetu bezbednosti ulo`iti veto ako palestinski zahtev dobije potreban broj glasova ^akiakopalestinskizahtevnepro|euSavetubezbednosti,{tojeuovom trenutku prili~no izvesno, Palestinci su, ocewuju pojedini analiti~ari, u posledwihnekolikodanaostvariliveliku diplomatsku pobedu, potiskuju}i SAD s mesta glavnog posrednika u mirovnimpregovorimaIzraelacaiPalestinaca,itakopodsti}u}idrugedr`avedaseanga`ujuuponovnompokretawu mirovnogprocesanaBliskomistoku.

Sjediwene Dr`ave su jo{ pre nekoliko dana najavili da }e u Savetu bezbednostiulo`itivetoakopalestinski zahtev bude izglasan potrebnom ve}inom glasova. Me|utim, zdawem na Ist riveru kolaju procene da }e Savet bezbednosti verovatno glasati protiv zahtevaPalestinacadabitimespasili Va{ington od neprijatne situacije, a stavqawevetoajeupravoto. Izraelski Harec navodi  da je palestinski zahtev poprili~no unervozioAmerikancekojisusadadovedeni uprili~noneugodnusituaciju. „Ako SAD ne priznaju palestinsku dr`avnost ima}e problem s potiskivawem svojih protivnika na Bliskom istoku.Akojepakpriznajumora}edase obezbede wenu odr`ivost, drugim re~imamora}euvestisankcijeIzraelu. Zaistalo{asituacijazavelesilukoja poklu{avadaiscrtanovumapuBliskog istoka,isti~eseukomentaruHareca. Zanimqivo je istra`ivawe Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, koje prenosi britanski Gardijan, a prema kojem~ak70postoIzraelacaverujeda bi wihova dr`ava trebalo da podr`i priznawe Palestine kao nove ~lanice Ujediwenihnacija. n E. N. L.


dnevnik

nedeqa25.septembar2011.

^EKANEKADA[WEG[EFA

Babo vrati.... trebadabudu{todaqeodprivrede.Stevanovi}stoganeo~ekuje da Abdi} sada, bez ikakve vezeuvlastimaBiHiupoznim godinama `ivota, mo`e ne{to da uradi. Ne}e, dakle, tu biti velikog ~uda jer prosto, obja{wava na{ sagovornik, nema politi~ke voqe u BiH za tako ne{to – „a politika je, na`alost, tamo i daqe generator svihprivrednihtokova”. A{toseFikretaAbdi}ati~e,kadodslu`isvojukaznuonje slobodan ~ovek, veli na{ sagovornik. – Kada se govori o Abdi}u i fenomenu „Agrokomerc”, stvarisemorajudubqesagledatisa istorijskog, dru{tvenog i svakogdrugogaspekta.Svetoima druga~iju pozadinu jer je region zapadne Bosne uvek bio specifi~an.Imalisutamopedesetih godina ustanak protiv komunista, a za vreme Jugoslavije`ivelisudvadesetgodina u kamenom dobu. Onda se pojavqujeFikretAbdi}kojipodi`e privredni gigant „Agrokomerc”. Tu je, naravno, bilo politi~kihdilova,alinesporno jedaonpostajezatamo{wi`ivaqsvetac.Tajnarodjezadvadeset godina iz doba rala i kowskih zaprega uveo u dvadesetivek.Wegovzna~ajuzapadnoj Bosni je ogroman i te{ko se mo`e na}i neko ko se u Srbijimo`emeritiswime–obja{wavaStevanovi}. Podsetimo, Fikret Abdi} je jo{ kao direktor „Agrokomerca” bio uhap{en i optu`en za delo „kontrarevolucionarnog

JESRBIJADOBILANENADANUZA[TITU

interesa nomska. SAD }e za izgradwu postrojewa u Rumuniji utro{iti 400 miliona dolara. Osim toga ra~unaseda}egodi{witro{koviodr`avawabitioko40miliona dolara. Cena ko{tawa jedne lansirne rampe procewena je na deset miliona, {to zna~i dodatnih  240 miliona dolara. Tome trebadodatiipravoSADdapostoje}uvojnubazupreuredi,poru{i i izgradi nove objekte i osavremeniinfrastrukuturu,uzpo{tovawe va`e}ih propisa Rumunije. Kakva je danas situacija u Deveselu?Biv{aaviobazajezatvorena, a kad se ne{to ne koristi ubrzano propada. @iteqi Devesela`iveodzemqoradwe.Mesto senalaziju`noodgradaTurnSeverin, u okrugu Mehedinci, preko puta Kladova. Jedna legenda ka`edasuimeDeveseldaliSrbikojisu~estoprelaze}iDunav govorilidevetoselo.Utojzoni zaista je grupisano devet sela. Me|u me{tanima  Devesela ima

vine aviona F 16, jer oslabqena rumunskaprivredanijeustawuda obezbedimilijarduevrazakupovinu aviona. Prema propisima NATO Rumunija mora da ima 48 aviona kompatibilinih aparatimaF-16.PredsednikTrajanBaseskuka`edaRumunijanemapareza oveavione.Premawegovimre~imaRumunijabidanaszapotrebe avijacijemogladaizdvojido300 miliona evra, {to je nedovoqno. Stoga, ameri~ka administracija razmatraidejuoformirawuregionalnogPulaukombiu~estvovale jo{ i Bugarska, Hrvatska, a mo`aiMa|arska,poistekuaran`mana o lizingu sa [vedskom. Posle izgradwe {tita, Rumunija o~ekuje i pomo} u modernizaciji iosposbqavawusopstvenearmije. Vojno partnerstvo Rumunije i SAD mewa i me|unarodni polo`aj Bukure{ta. O tome se sada stidqivo pi{e u javnosti, ali ima komentatora koji veruju da ubudu}ene}evi{ebitisituacija da zemqe poput Holandije ili

ugro`avawa dru{tvenog ure|ewa SFRJ”, a glavna optu`ba odnosilasenaizdavawe menica bez finansijskogpokri}auvrednostiod oko 400 miliona dolara. Ta afera „Agrokomerc” je 1978.godinepredstavqala i bankarski skandal koji je doveo do pove}ane stope inflacijeuJugoslaviji. Kasnije je postao potencijalni predr atn i p r e d s e d n i k Preds edn i{ tva BiH, koji tron prepu{ta Aliji Izetbegovi}u. Posle rata u Hrvatskoj je prvo osu|en na 20 god in a zat vor a zbog ratn ih zlo~inapo~iwenihuBiHinekojevremerobijaouzatvorima uKarlovcuiLepoglavi.Kazna mujekasnijesmawenana15godina i preba~en je u zatvoru u Puli. Karlova~ki @upanijski sudosudiojeAbdi}adajeprotivno Ustavu BiH proglasio takozvanu Autonomnu pokrajinu Zapadnu Bosnu (APZB) i kao vrhovni zapovednik takozvane Narodne odbrane Zapadne Bosne naredio, planirao i organizovaootvarawelogorai prihvatnih centara u velikokladu{koj op{tini, u koje su zatvarani protivnici ustrojstvaautonomneoblasti. n Sla|ana Glu{~evi}

VESTI

Pobuwenici uSirtu Libijske pobuweni~ke snage, podr`aneavionimaNATO,u{le suju~eugradSirt,upori{tesnaga lojalnih dugogodi{wem libijskom lideru Moameru Gadafiju, gde su bile izlo`ene delovawu snajperista,javiojeizve{ta~Rojtersa.Oblacidimanadvilisuse iznadpobuweni~kihsnagakojesu stigle do Trga Zafran, na kilometar od centra Sirta, pra}ene tenkovima i minobaca~ima. U drugom upori{tu Gadafijevih snagauBaniValidu,kojisenalazi180kilometarajugoisto~nood Tripolija,usukobimasaGadafijevimpristalicamaod10.septembra kada su pobuwenici po~eli napadzazauzimawegrada,poginuloje30pobuwenika

13

INTERVJU VEHID[EHI],KOPREDSEDNIKIGMANSKEINICIJATIVE

Do{lo je vreme da padnu sve maske A

mbasador SAD u Sarajevu PatrikMunporu~iojeda „svi Bosanci i Hercegovci imaju zajedni~ki evropski identitet i evropsku budu}nost, tenemasmislagubitivremeusko se fokusiraju}i na ograni~ene etni~keinteresekojinevodeka EUiboqojbudu}nostizasvegra|ane”. – Sli~ne poruke, koje sti`u i izWujorka,Brisela...odqudikojiimajuodgovornostkadajeupitawu budu}nost BiH, sigurno imajuodjeka.Me|utim,problemje {to se jo{ uvek politika u BiH vodi iskqu~ivo unutar etni~kih ksenofobi~nihkrugova,jer je to najboqi recept za opstanak na vlasti. I zato se zanemaruje interes gra|ana BiH, i svih naroda, ve}inskihimawinskih.Ali,`ivot sam, kao i `eqa da postanemo deo EU, mislim da }eite{tosvojeli~neinteresemaskirajutobo`wom za{titom nacionalnih interesa, primorati da u narednomperiodupromeneneke svoje stavove – ka`e za „Dnevnik”Vehid[ehi},kopredsednik Igmanske inicijative l U koju su meri ta~ne tvrdweda,zapravo,ve}ini kqu~nih aktera na politi~koj sceni Bosne i Hercegovine nije u interesu da BiH po~ne da funkcioni{e kao svaka drugadr`ava? – Ne mo`emo upirati prstom samoujednogilidvapoliti~ara, po{to tada be`imo od stvarawa objektivne slike. Naprosto, matricapona{awapoliti~keelite uBiHapsolutnojeista,bezobzira iz kojeg naroda dolazila – vlastjemnogimajediniciq.Toi jeste razlog {to im ovakva arhitektura vlasti u BiH savr{eno odgovara i {to, umesto iskazivawapoliti~keodgovornostizabudu}nost dr`ave – a sve tobo`e {tite}iinteresesvojihnaroda– povla~e poteze koji BiH ~vrsto dr`enadnuEvrope.Alimo`daje kona~nodo{lovremedapadnusve maske i da gra|ani BiH spoznaju istinuotomedave}inaovda{wih politi~arazapravonine`elida Bosna i Hercegovina postane demokratskadr`ava,ukojoj}ebiti upostavqen toliko potreban balansizme|ugra|anskoginacionalonog,individualnogikolektivnog. l Gdejekrivicame|unarodne zajednice za najve}u politi~kukrizuuBiHodkrajarata?

–Sigurnojedapostojiodgovornostme|unarodnezajednice,jerje onaovdeaktivnoprisutnaod1996: u BiH su i visoki predstavnik i specijalni izaslanik EU, a ne trebasmetnutisumadaovdedelujeijakamisijaOebsa.Nemo`ese osporitidasupredstavnicime|unarodnezajedniceujednomperiodu~iniliaktivnekorakeuciqu stvarawa druga~ije, efikasnije strukturevlastiuBiH.Me|utim, uposledwih6-7godinajasnosepokazalodanijepostojaousagla{en stav kada je u pitawu budu}nost BiH;bilojedisonantnihtonovai usamomBriselu,iizme|uBrise-

la i Va{ingtona, i sigurno da je to umnogome pogodovalo da se stvori politi~ki i ekonomski ambijentskojimjeBosnaiHercegovina danas suo~ena. Ipak, uveren sam u to da je pro{lo vreme lutawaidasume|unarodnipredstavnici najzad shvatili da BiH sve vi{e zaostaje za zemqama regiona i da se taj trend mora zaustaviti. Mislim da nikom ne odgovara da u srcu Evrope postoji jednakvarnatvorevina,kojamo`e zagaditiiono{tojezdravo.No, moramponovitidapripadamonimakojikritikuprevashodnoupu}uju na adresu doma}e politi~ke elite,jerjeonanajodgovornijaza ovakvostaweudr`avi. l Predsednik RS Milorad Dodik otvoreno ka`e da ovakvadr`avane}eu}iuEUniza 50godina.Imaliipaknadeza BiH? –Nekeizjavepoliti~kihlidera u BiH ne treba uvek uzimati zdravo za gotovo. Ali sasvim sigurnodasaovakvomstrukturomi arhitekturomBiHnemo`epostati ~lanica EU ni za 50 ni za 100

godina. I toga su apsolutno svi svesni. Stoga moramo u}i u odre|ene reformske procese, u dijalog, i moramo afirmisati kompromis kao civilizacijsku vredost,anekaone{to{tojedne~inidaseosetepobednicimaadrugegubitnicima.Jer,utakvojpoliti~kojatmosferizapravonikome nije dobro. O~ekujem da }e se s imenovawem gospodina Petera Sorensena za specijalnog izaslanika EU stvari pokrenuti, odnosnoda}esevi{einsistiratina tome da doma}i akteri politi~kog `ivota poka`u odgovornost. Ne{tosemoramewati,stimdaje jasno poru~eno da BiH ne mo`ebitiunitarnadr`ava, ali i da nema promene granica, odnosno da ne}e bitiprihva}enbilokakav poku{ajsecesije.Dakle,jasno nam je poru~eno da mi koji`ivimouBiHmoramo dasednemoidogovorimose o svim reformiskim procesima koji su neminovnostako`elimodapostanemodeoEvropskeunije. l Pojedini politi~ki analiti~ari uvereni su da Dodikova inicijativazaukidaweVe}anaroda RS predstavqa novi poku{aj provocirawa OHR-a da poku{a wegovu smenuinatajna~indodatno homogenizuje srpsko bira~ko telo. Ima, me|utim, tuma~ewa i da seradiojo{jednompripremnomkorakukaodvajawuRS... – Na`alost, mi `ivimo u vremenuvisokihpoliti~kihtenzija, pri~emunikonedozvoqavadase onesmawe.A~akikadnekadbudu u silaznoj putawi, de{avaju se ovakvi izleti. Realnost je slede}a:uBiH,naro~itonakonodluke Ustavnog suda o ravnopravnosti sva tri naroda, nema mogu}nosti zaukidaweVe}anarodauRS,niti DomanarodauFederacijiinadr`avnom nivou, jer su ta tela garanti o~uvawa interesa sva tri naroda u BiH. Otuda je jasno da Dodikova izjava samo ima za ciq skretawe pa`we gra|ana sa `ivotnihpitawa.Ali,danebudezabune, Dodik mo`da jeste najglasniji,alitakveizjaveimamoiod drugih lidera u BiH. Svi oni bi najradijedate{kimnacionalnim temamazaba{ureoneekonomskei socijalne.Alinemo`enitove~notrajati,jergladnaustasugladnausta,ituondanemanisrpskih, ni hrvatskih ni bo{wa~kih. Sva onao~ekujune{toboqe. n Miroslav Staji}

Partnerstvo s SAD }e Rumuniji doneti vi{estruku korist. Prva i najevidentnija jeste ekonomska: Amerikanci }e za izgradwu postrojewa utro{iti 400 miliona dolara, a godi{wi tro{kovi odr`avawa }e biti oko 40 miliona dolara nekolikoporodicakojetvrdeda suporeklomSrbi,kaonaprimer porodice Buda i Jager, ali su se vremenom asimilovali. Mladi vi{eneznajunijednusrpskure~. DanasDeveselimaoko3.700stanovnika,odtogaradnosposobnih ne{to vi{e od 2.400. Velika ve}ina su pravoslavne vere. Dolaskomameri~kevojskeitajkutak Rumunijedobija{ansudaserazvija. Potpisanim dokumentom predvi|enaojedaseuodr`avawu vojne baze anga`uju i rumunski radnici i firme. Vojna baza ostajepodrumunskomjurisdikcijom,akomandant}ejojbitipripadnik rumunske armije. U dogovorudvestranepostoje}ainfrastruktura }e se preurediti, dograditiiosposobitiuskladusa novimpotrebama. Rumunska  javnost je dugo naga|ala da li aran`man o izgrawi bazepodrazumevaiobavezukupo-

DanskeblokirajuulazakRumunijeiBugarskeuzonu[engena.Kao prvivojnisaveznikSAD,zvani~ni Bukure{t }e uravnote`iti i svoj polo`aj u odnosu na Moldaviju.Mo}i}edapomognevlastima u Ki{iwevu bez straha da }e svakoanga`ovaweuMoldavijida bude popra}eno kontrazahtevima o autonomiji Ma|ara u Transilvaniji. Boqa slika Rumunije u svetupodsticajno}edelovatina prilivstranogkapitala. Predsednik Basesku ne krije ~iwenicudaizgradwa{titaizla`eRumunijurizikudapostane metaraketazemaqakojestrahuju odtog{tita.Me|utim,uovojfazi {tit ima iskqu~ivo odbrambeni karakter i slu`i sticawu strate{kihprednosti.Akobise zaistadesilodasvetdospeufazuupotreberaketa,tadate{koda binekopro{aoneo{te}en. n Petar Tomi}

Matadori u istoriji Najboqi {panski matadori okupqaju se u Barseloni gde }e danas biti odr`ana posledwa borba sa bikovima po{to }e korida,odslede}egodine,bitizabrawena u Kataloniji. Takmi~ewe }e biti odr`ano u Monumental areni, a u borbama }e u~estvovatiinajpoznatiji{panski matador Hose Tomas. Zabrana borbisabikovimastupanasnagu od1.januaraitakmi~ewekoje}e ovog vikenda biti odr`ano u Barseloni posledwe je ovogodi{we okupqawe matadora u glavnom gradu Katalonije. [panski dnevnikElMundoobjaviojetim povodom ~lanak u kojem, pored ostalog,kritikujezabranujer}e Barselonazbogtogaizgubitivelikinovacodturizma.

ZAMENA MESTA: RuskipredsednikDmitrijMedvedevju~ejeprekinuodugiperiodnaga|awai iznenadaobjaviokakobiVladimirPutintrebalodasevratiuKremq.Aktuelni{efruskedr`aveizjaviojenakongresuvladaju}estrankeJedinstvenaRusijakakobipodr`aoPutinovukandidaturu, a da je on spreman da preuzme „prakti~nu ulogu” u Vladi – nesumwivo premijersku – nakon predsedni~kihizbora,koji}eseodr`atiumartu2012.„Mislimdabibilokorektnodakongres strankepodr`iPutinovukandidaturu”,poru~iojeMedvedevdelegatima.„Ukolikona{astranka pobedinaizborima,u{tosamgotovouveren,iukolikonastavimodaradimodobarposao,spremansamuVladidanastavimsvojradnamodernizacijizemqe”.PremijerPutinnijeostaodu`an Medvedevunalepimre~imaipodr{ci.„Predla`emdanosilaclistena{estrankenapredstoje}imparlamentarnimizborimabudeDmitrijMedvedev”,rekaojePutinkoji}etako,posvesude}i,potre}iputdobitimandatpredsednikaRusije.


Novosadska nedeqa25.septembar2011.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DNEVNIK I „STILOS ART” DARUJU KWIGE

DANASUgrADU

„Impajerfuls”

poZorI[TA

^itaocena{eglistausaradwi sa „Stilos Artom“ danas }emo darivati kwigom. Dvoje ~italaca kojiseprvijaveod16 do16.05 ~asovanabrojtelefona528-765 dobi}epoprimerakkwige„Impajer fuls”Ri~ardaRusoa.Kwigemogu dasepreuzmuodsutrauprodavnici„Mega{op”, naKeju`rtavaracije8.Radnovremeprodavniceje od7.30do21~as. Kao i ve}ina ranijih romana Ri~ardaRusoa,„ImpajerFols„ je pri~a o `ivotu radni~ke klase, impresivna pri~a o propadawu ameri~kog malog grada posle zatvarawadvejufabrika. Krozsliku malog grada, Ruso daje presek

pozori{temladihmalasala„Ma~aku~izmama”(11)

BIoSKopI Arena: „Kungfupanda23D”(12.10),„Zlatokosairazbojnik”(12.15),„MamurlukuBangkoku”(22.25),„[trumpfovi”(11.30,11.45,13.50,16,18.10),„Kakose re{iti{efa?”(22.10),„Pingvinimogatate”(14.10,16.10,18.05),„^uvarzoolo{kog vrta” (13.30, 15.45), „Leri Kraun”  (20.10), „Posledwa ekskurzija 5” (20.25,22.30),„Lo{au~iteqica”(20,22),„Automobili2”(13,13.45,15.30,16, 17.45),„YoniIngli{:ponovoro|en”(14.15,16.15,18.15,20.15,22.20),„Miris ki{enaBalkanu”(17.50,20.10),„Taludaqubav”(18,20.20,22.40) Jadran: „CirkusKolumbija”(19),„Tu|esla|e”(21) KCNS„Udaqenopredgra|e”(19i21)

mUZeJI muzejgrada, Tvr|ava4,6433–145i6433–613(9–17):stalnapostavka„Petrovaradinskatvr|avaupro{losti”;postavkaOdeqewazakulturnuistoriju muzejVojvodine, Dunavska35–37(utorak-petakod9do19sati,subota-nedeqaod10do18~asova):stalnapostavka„Sa~uvanitragovimaterijalneiduhovnekultureVojvodineodpaleolitadosredine20.veka”,„Vojvodinaizme|u dvasvetskarata-antifa{isti~kaborbauVojvodini1941-1945” muzejski prostor pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302i4896-345(8–16):stalnapostavka„Vi{eodpolavekaza{titeprirodeuVojvodini” petrovaradinskatvr|ava, 6433–145(9–17):podzemnevojnegalerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, SremskaKamenica,TrgJ.J.Zmaja1, 462–810:stalnapostavka

SAHRANE Na Centralnom grobqu u Futogu danas }e biti sahraweni \uro Marka Radovi} (1949) u 13 i Jela Mija Babi} (1927) u 15 ~asova.

`ivota dana{we ameri~ke provincije. Ovo je roman u kojem se prepli}utragi~noikomi~no,romanti~noinaturalisti~ko. Rusoova vizija Amerike bi bila sumorna, da nema duhovitosti i optimizmakojisuudahnutiwegovim likovima.^akikadasumawesimpati~ni,onisusme{niili`alosni,zapravoneizostavnosuqudi. „Impajer Fols„ je ispripovedanizperspektivevi{ekaraktera,patakodobijamoutisakdasui qudiugradupostalitrodimenzionalni.Postoje}ilikovisu,neki veomadopadqivi,nekiodbojni,a pojediniineprihvatqivi. A. L.

V remeploV Foto: R. Hayi}

Mali{anikao TezejiMinotaur Pov od om Evrops kog dan a stranih jezika deca iz „[koligrice”, dvojezi~nog Montesori zabavi{ta, odigrali su ju~epredstavunaengleskomje-

ziku„TezejiMinotaur”uKatoli~koj porti. Nakon predstave mali{ani su izveli i nekoliko pesama iz mjuzikla „Eni”.

Igraonicazadevoj~ice uMuzejuVojvodine Muzejskaigraonica„Ijaznamdavezem”odr`a}esepovodom izlo`be „Moda {ezdesetih” danas u 11 ~asova u Muzeju Vojvodine,UlicaDunavska35.Igraonicajenamewenaprvenstvenodevoj~icamauzrastaodosamdo12godinakoje}enakon razgledawa navedene izlo`be upoznati najjednostavniju tehnikuveza,vezpopismuivestipounapredpripremqenimmotivima. A. Va.

Buknuomlinitriku}e „Crvenipetao”zakukurikaoje25.septembra1910. uma{inskomodeqewu„NovosadskogparamlinaSofija”idoujutrojeizgoreoceomlin satrisusedneku}e.Vlasnikmlina,LazaDun|erski„hranilacmonarhije”,kakojenazivanjerjeusvojimrukamaimaovelikideoproizvodweitrgovine`itaricamaucelojdr`avi,nijeo~ajavao.Jer,mlinje bioosiguran,pajeodmahdobiokaood{tetune{tovi{eoddvamilionakruna,vi{enagoogromannovaczaonovreme. N. C.

c m y


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

nedeqa25.septembar2011.

Blagodetimihoqskogletavaqaiskoristiti ^inisedajemihoqskoletopravovremezau`ivanciju,akao{to vidimoiposao~inilak{imradnicimakojisuvrednoiju~eure|ivalikej.Nakrajuseptembraprirodanas~asti,suncesija,vedrojei

prijatno,atakvedanesvakogledadaiskoristinanajboqina~in.Nekiseopu{tajunanovoj,neobi~nojklupiucentrugradakojajeiznenadilasugra|ane,dokneko,udru{tvulabudova,koristi,mo`da,po-

15

Foto: R. Hayi}

sledwetrzajeletakakobiu`ivaoureci.Kakogod,ovakolepovremeprostozahtevadaseiza|eizku}aistanova,ukojima}emovi{e boravitiumesecimaprednama.Jer…zimasti`e. B. M.

KRIZA TERA NOVOSA\ANE DA SE SELE VAN GRADA Lepovremeposlu`ilojevinogradareovegodine,pasubobicegro`|anakupiledovoqno {e}era, {to je jedan od uslova za nastanak doborog vina, a i sveu~esnikeiposetiocetradicionalne manifestacije „Karlova~ka berba gro`|a“, koja se ovog vikenda odr`ava u Sremskim Karlovcima. U suncem okupanim Karlovcima na centralnom trgu od petka uve~e trajepopularnozvaniGro`|ebal, nastao iz tradicionalne obi~ajno-narodnesve~anosti, kojomseupro{lostiobele`avao po~etak berbe gro`|a u ovom mestu. U prazni~noj atmosferiucentrugradavinari nudeproizvodesunca,gro`|ei vino, a proizvo|a~i kuglofa

U KARLOVCIMA PROSLAVQAJU BERBU GRO@\A

^okotdarbo`iji, izvor`ivota steiho}edarodi,davampoka{e{taje-rekaojeKi{.-Qudi su shvatili da je taj ~okot dar bo`iji, izvor `ivota. Nekadajebiolek,melemesuqudi praviliodgro`|aivinaupro{limvremenima.Misadaimamo savremenu medicinu i vino sadale~idu{u,samomorasevoditira~unadajesuvi{eneiz-

Nekadvikendica sadadom

Vikendice u srcu prirode, udaqeneodgradskebuke,nekada suslu`ilekaomestogdeseodlazi vikendom na odmor i u`ivawe u sve`em vazduhu. Ove ku}ice,kojihimanajvi{enaFru{kojgori,KamewaruiRibarcu, danas su izgubile taj smisao, a ve}ina sugra|ana kupuje ih sa nameromdasetutrajnonastane. Lokacijaisamodoneklesre|enainfrastrukturanesmetaim, jer je u ovoj ekonomskoj krizi cena jedino {to presu|uje u izboru mesta stanovawa, {to nam je potvrdio i vlasnik agencije

da je pojam vikendice gra|ene sedamdesetihgodinaprevazi|en idakaomestazaodmorvi{ene fiunkcioni{u, ve} se tu qudi trajnonastawuju. - U na{oj ponudi imamo vikendice,cenesekre}uod20.000 do 25.000 evra, a cena zavisi od infrastrukture.Imanaravnoi luksuznihvikendica,alizawih jezainteresovanostmawa-ka`e Rabati}. Sveve}eku}e,kojeNovosa|anigradekaomestazaodmor,izgubilesupravozna~ewevikendiceipostalesuprikazwihog

Ivan Bosiq~i} za kraj Dana{wiprogram„Karlova~keberbegro`|a“po~iweu11 sati,kada}enabinipozori{te„Maksimusart“izBeograda odigratipredstavuzadecu„ZaqjubiseCicauprinca“.Upodnejepredstava“[uma~uda“beogradskog„Teatra78“,au13sati na redu je „Ko se boji vuka jo{...“ u izvo|ewu novosadskog „Pozori{taizkofera“.Koncertde~jemuzikejeu15.30sati nabini.NastupaBane Rosi} i„Neprijateqi“.Festivalmuzikezadecu„Liciderskosrce“po~weu17~asova.GlumacLane Gutovi} }esepredstavitiu19sati,aposlewegaIvan Bosiq~i},kojijebiospre~endanastupiupetak.Sledi„Ciganski kabare“Qiqane Stjepanovi} iwenihprijateqa.Oko22sati jekoncerttambura{kogorkestra„Romansa“. svojeslatkerukotvorine.[ta jelozaikakvojebilonekada,a kakvo danas karlova~ko  vinogradarstvo u nekoliko re~enica prili~no nadahnuto govore}inaotvarawuizlo`beumuzejuposve}eneproizvo|a~imavinaiuzgajiva~imavinovelozeu Karlovcima,objasniojenajstarijime|uwima,Slavko Ki{. ^okot vam je kao Feniks, uni{titeliga,onnastavqadara-

le~i,trebaimatigranice.Nekadsuputopisciidu}iodBe~a prema Carigradu zabele`ili dasunasvomputu,naobaliDunavaioborncimaFru{kegore, nai{linagradi}poimenuKarom, {to je prvo ime Karlovaca,idadotlenisupililep{a, ~istija, odnegovana vina kao u Karlovcima.Mislimdasubili upravu.Mismonabogomdanom mestu, obronak Fru{ke gore, Dunav,patekondaideravnica.

Izlo`ba uStudijuM Festival likovnog i literarnog stvarala{tva dece i omladinesasmetwamaurazvojuizUdru`ewazapomo}mentalnonedovoqnorazvijenimosobamauVojvodiniodr`a}ese1.oktobra uStudijuM,UlicaIgwataPavlasa3.Radovisemogupogledati od 11 do 14 sati, a izlo`bu }e otvoriti predsednik Saveza profesorZoran Saveski. A. Va.

Na sredokra}i smo izme|u juga i severa, dole fali kiselina, gore nedostaje {e}er. Mi smo tunasredini,bognamjedaosve. Sadsamototrebaiskoristiti. Jasamdo`iveonekolikopadovaiuspona,posleratavinogradi,podrumiisamivinogradari sunestali,aliuna{ojku}ismo uvekimalivino.Ono{tosedogodilosafilokrserombilaje sre}aunesre}i,vinogradita~ka{isunestali,misadimamo savremenevinograde,sortekoje dajuvrhunskavinaimo`emoda idemousvetdasenesramotimo, mo`emosvakomdapodgledamou o~i, da ka`emo ko smo i {ta

smoiodaklesmo.Povinuseceninacija. A kako }e predstavnici te nacije, koji budu ovih dana u Karlovcimaocenitivinaovda{wihvinarazna}esekadaGro`|ebal pro|e. Ono {to je sigurnojestedasu,iakojeberbau toku, vinogradari izneli svoja vinana{tandoveucentruKarlovaca i ponudili ih posetiocima.Koliko}eoprihdovatii to }e se saznati kada i sutra{wi,posledwidanovemanifestacijezavr{i. UprogramkojiseodvijatokomovesvetkovineuKarlovcimauvr{tenisuovogputanastupivelikihimanana{egglumi{ta,pasusetakopevaju}iili izvode}i odlomke pojedinih predstava pred publikom pojavili Goran Sultanovi}, Dejan Lutki}, Gorica Popovi}, Jelica Sretenovi}, Tanja Bo{kovi}, Katarina @uti}...Prijatnoiznena|ewenamanifestaciji, koja se ina~e ne mo`e ba{ pohvaliti sadr`ajima koji govore o tradiciji, priredili su ove godine stranci volonteri iz me|unarodnog kampa „Vajn fest“,kojiseodr`avauEkolo{komcentru.Onisuprethodno sami izradiv{i kostime i rekvizite, odigrali pred publikomucentruperformansdo~aravaju}i `ivot Rimqana na ovim na{im prostorima u vremekadajecarMarkoAurelije Prob na Fru{koj gori zasadio prvi~okotvinoveloze. Z. Milosavqevi}

KoncertAceLukasa naSpensu Najve}a `urka na balkanu, koncertAce Lukasa odr`a}eseu subotu,5.novembrauvelikojdvoraniSpensa,asvirkapo~iweu 21~as. Kartemo`etena}iuprodajina blagajniSpensa,poceniod1.000

dinara za parter, 1.200 dinara za zapad1,i1.000dinarazazapad2. Uzsvakukupqenuulaznicu„LUK OIL” posetiocima poklawa benefit karticu, uz koje }e mo}i da ostvarepopustenasvimpumpama ovekompanije. N. K

„Real haus„ Vlaekonomskog stadimir Rafajlotusa {to su nam Ku}icezaodmor, vi}. potvrdiliuagen- Raspon cena kojihimanajvi{ena ciji„\inas„,koja Fru{kojgori, ovih ku}ica kreu svom asortima}useod15.000do KamewaruiRibarcu, nu ima i ovakve 40.000 evra i to danassuizgubiletaj ponude,aliprema su uglavnom kuwihovim re~ima smisao,ave}ina }iceveli~ineod zai nt er es ov an ih sugra|anakupujeih zakupovinunema. 40 do 50 metara sanameromdase -Qudiprevi{e kvadratnih. Ima, cene svoje nekretnaravno,ijeftitutrajnonastane nine. Trenutno nijih i skupqih, imamo u ponudi atosvezavisiod vikendicukojaima100kvadrata, lokacijeiizgra|enostiinfraavlasnikzawutra`ipolamilistrukture. Ekonomska kriza zaonaevra.Cenesuenormne,aqudi hvatilajesve,patakosadaqudi nemajupara,pasede{avadanam kupuju vikendice, jer su mnogo vikendice stoje u ponudi veoma jeftinije od stanova u gradu dugo-ka`eagentprodajeagenciisti~eRafajlovi}. je“\inas”Ivana Veqkovi}. Direktor prodaje agencije N. Radman „Solis„Dragan Rabati} isti~e

De`uraapoteka„Sajmi{te” Apoteka“Sajmi{te”,Rumena~kaulica106,danasde`uraod7.30 do20.30sati.No}node`urstvood20do7satiorganizujeseuapoteci“Bulevar”naBulevaruMihajlaPupina7.

Ravni~arska {etwa Planinarsko smu~arsko dru{tvo „@elezni~ar” organizuje u nedequpe{a~eweod[angaja,Fazanerije,Kowi~kogkluba„Grani~ar”inazaddo[angaja. Staza je duga oko 14 kilometara,avodi~}eovogputabitiDragan ]iri}. Polazak je u 9 sati autobusomsalinije21za[angaj, atelefonzasvebli`einformacijeje064-615-23-99. A. L.


SPORT

nedeqa25.septembar2011.

KValiFiKaCiONituRNiRzaeVROliGuuNOVOMSaDu

Doma}insigurannastartu Vojvodina-Primorac14:5(2:2,3:1,4:1,5:1) NOVI SAD: Bazen SPC„Vojvodina”,gledalaca 500, sudije: Kikali{vili (Gruzija) i Ramos (Portugal).Igra~vi{e:Vojvodina14(7),Primorac13(2).Peterci: Vojvodina 2 (2), Primorac1(1). VOJVODINA: Marinkovi}, Bosan~i}, Roa~, Vuksanovi} 2, Mili~i} 2, Vapenski, Matovi} 2,Ran|i}4,Ubovi}3,Basara1, Cuki},Mitrovi}. PRIMORAC: Kraq,Lu~i}1, Markovi} 1, Gop~evi}, Nik~evi},\urovi},Car,S.Krivokapi}, Fanfani, Paunovi} 1, Popovi} 1, Muri{i} 1, B. Krivikapi}. Vaterp ol is ti Vojvodin e startovali su pobedom na kva-

Vojvodin a izj edn a~ il a prek o Nemawe Ubovi}a. U samom fini{u prve deo n ic e Nik ol a Markovi} ponovo je Primorcu doneoprednostod2:1,dabideset sekundi pre kraja ovog perioda igre Sr|an Vuksanovi} ponovo doneo izjedna~ewe 2:2. U drugoj deonici Novosa|ani sudo{lidotrigolaprednosti (5:2)prekoMilo{aMili~i}a, Miroslava Ran|i}a i Marka Matovi}a, da bi prikqu~ak za Primorac u fini{u odr`ao BojanPaunovi}. Ali,svejedo{lonasvojepo~etkomtre}e~etvrtine.Novosa|anisupostigli~etiribrza gola i odlepili se na visokih 9:3.PrvojeRan|i}sadvagola, odkojihjedrugiizpetercapo-

Duizburg-Marsej9:8(3:2,2:2,2:2,2:2) NOVI SAD: BazenSPC„Vojvodina”,gledalaca200,sudije: Cisneros ([panija) i Sungu (Turska). Igra~ vi{e: Duisburg 8 (4),Marsej10(6). DUIZBURG: Fi{er,Lukas,Silken,Real3,Rohe,Guvis2,Teis 1, Krojcman, Vuksanovi}, [iler 2, Ob{ernikat 1, Kalberg, [enkel. MARSEJ: Garsav,Toma{evi},Kova~evi}3,Menu~i,Ba{i}1, Simon1,Krusila2,Marzovski,Verno,Bodegas,Amardil,Kamarasa1,Mutabid.

Grupae(NoviSad) Duizburg - Marseq Vojvodina - Primorac

9:8 14:5

Danas (19.00) Primorac - Marseq (20.30) Vojvodina - Duizburg Sutra (09.30) Primorac - Duizburg (11.00) Vojvodina - Marseq

GrupaD(Degedin) Seged - Crvena zvezda Primorje - [turm

10:4 16:10

Danas (17.00) Primorje - C. zvezda (17.00) Seged - [turm

dnevnik

c m y

16

eVROPSKOPRVeNStVOzaODBOJKa[iCeuSRBiJiiBeOGRaDu

Servisje glavnooru`je Odbojka{ice Srbije ve~eras (20),udrugomkolutakmi~ewauA grupinaEvropskomprvenstvudo~ekujuselekcijuUkrajine,kojaje za sve ekipe u Beogradu, pre po~etkaturnira,predstavqalapotpununepoznanicu. Ju~esuUkrajinkepora`eneod Nema~ke,lakoiubedqivo.Nakon tog susreta, razgovarali smo sa MajomOgwenovi},prvimdiza~em selekcije Srbije, koja je poku{ala da nam pribli`i odnos snaga na{eiukrajinskeselekcije.

–Nekakomijetoblisko.Ukrajinke su zaista po mnogo ~emu sli~neRuskiwama,osimpokvalitetu igrawa odbojke. Verovatno poku{avaju da igraju kao one, sa visokim loptama, ne{to sporije, alisna`nije.Sigurnojedaseradi o dobro selektiranoj ekipi. Istojetakoverovatno,dasutehni~kine{toslabijeidaneigrajutakodobruodbranu,kaove}ina evropskihselekcija. Ogwenovi}eva je u odli~noj formi tokom cele sezone. Veruje

Sutra (10.00) C. zvezda - [turm (11.30) Seged - Primorje Ubovi} sa dva gola zape~atio sudbinuKotorana. Novosa|ani su dobro igrali u odbrani i na golu imali odli~nog Milo{a Marinkovi}a. Dobrosuodigraliiigra~ama-

Rezultati A grupa Nema~ka – Ukrajina 3:0 Srbija – Ukrajina (sino}) B grupa Hrvatska – Turska Italija – Azerbejyan 1. Italija 1 1 0 2. Hrvatska 2 1 1 3. Turska 2 1 1 4. Azerbejyan 1 0 1

3:0 (sino}) 3:0 3 3:3 3 3:4 3 1:3 0

C grupa Izrael – Poqska Rumunija – ^e{ka

0:3 (sino})

D grupa Bugarska – Holandija Rusija – [panija 1. Holandija 2 2 0 2. Rusija 1 1 0 3. Bugarska 2 0 2 4. [panija 1 0 1

0:3 (sino}) 6:0 6 3:0 3 0:6 0 3:0 0

A grupa (Beograd) Francuska – Nema~ka Srbija – Ukrajina

(17) (20)

B grupa (Monca) Azerbejxan – Hrvatska (17.30) Italija – Turska (20.30) C grupa (Zrewanin) Poqska – ^e{ka Izrael – Rumunija

(16) (19)

D grupa (Busto Arsizio) Rusija – Holandija (17.30) [panija – Bugarska (20.30)

Najefikasniji:MiroslavRan|i}

lifikacionomturniruEgrupe zaEvroligu,kojiseigrauNovom Sadu. Doma}i igra~i su ubedqivosavladaliekipuPrimorca u prvom kolu 14:5. Obe ekipeu{lesuagresivnouduel i u prve dve ~etvrtine vodila se gotovo egal borba u bazenu. Gosti su ~ak i poveli preko Nikole Muri{i}a. Ubrzo je

Foto: F. Baki}

visiona7:3,aondasuVuksanovi} i Ivan Basara savladali AleksandraKraqa.NaduKotoranima dao je Branko Lu~i} za 4:9,me|utimu~etvrtojdeonici Vojvodina je potpuno dominirala.SledilisugoloviMili~i}a,Ran|i}aiMatovi}a,MiqanPopovi}jeizpetercasamo ubla`io poraz, da bi na kraju

we,asolidnoigra~avi{e.NajefikasnijiubazenubiojeMiroslavRan|i}sa~etiripogotka.KodKotoranaistakaosejedino ~uvar mre`e Aleksandro Kraq sa nekoliko dobrih odbrana. U prvoj utakmici Dui- zburgjeuspeodaiznendiekipu Marsejaislavi9:8. G.Malenovi}

Zvezditurnir uBugarskoj Rilski-Crvenazvezda65:73 (16:11,24:22,9:23,16:17) SAMOKOVO: Gradska dvorana,gledalaca:500. RILSKI SPORTIST: Ivanov, Mirkovi} 9, Marojevi}, Velikov 13, Vaklinov 8, Vukosavqevi}17,Gerogiev,Marinov 3,Bilobrk3,Zahariev5,Kirov, Boev7. CRVENAZVEZDA: ^ovi}2, Cvetkovi} 2, Morison 6, Markovi}9,Ili}6,Lazi}9,Nedovi} 10, Suboti} 3, Radivojevi}, Radeti}3,Milutinovi}13,Popovi}10. Crveno-belimajepripaloprvo mesto na tuniru u bugarskom Samokovu. Ko{arka{i Crvene zvezde Beograd pobedili su Rilski sportist sa 73:65 (11:16 22:24 23:9 17:16)itompobedomosvojiliturnir Samel u Samokovu, u Bugarskoj.EkipatreneraSvetislavPe{i}utakmicujere{ilautre}oj ~etvrtini,kojujedobilasa14poena razlike.Tokom utakmice ko{arka{i beogradskog kluba dominiralisuuskokuizabele`ili ~ak 47 skokova, 16 vi{e od doma}ina. Zvezda je u prve dve utakmice turnira savladala kiparski Keravnosibugarskog{ampionaLukoil,pajeturnirzavr{ilasatri trijumfa.U dosada{wim pripremama beogradski klub je zabele`iodesetpobedau11utakmica.

O{trimosezaNemice MajaOgwenovi}jeod2005.godinenasvakomvelikomtakmi~ewu,nakomejena{areprezentacija.Priznajeda,uzdu`nopo{tovaweFrancuskeiUkrajine,jedva~ekame~protivNema~ke. – Du`ne su nam, ba{ puno! Izgubile smo od wih na pro{lom EvropskomprvenstvuuKatovicama,pasmopotompora`eneipro{legodineume~uzasedmomestonaSvetskomprvenstvuisigurna samdasvedevojkejedva~ekajutuutakmicu.Istinajedanamnele`e,ali}emou~initisvedaihovogputasavladamo–ka`eMaja. –NemasumwedasmokvalitetnijaekipaodUkrajineida}emo ostvariti trijumf, ali, kao i predme~protivFrancuske,moramodabudemomaksimalnokoncentrisane,daispo{tujemosvakidogovorizpostignutpreme~a–ka`eOgwenovi}eva. Ka`e Maja da joj pri pomenu Ukrajine, na pamet padaju visoke devojke, mr{ave, ba{ onakve kakveigrajuuselekcijiRusije.

da}einaEvropskomprvenstvuu Beogradu igrati na zavidnom nivou. –Ovojemoje~etvrtoEvropsko prvenstvoisvesnasam{tanas~ekanaputuka`eqenomuspehu.Moj nivo igre, nadam se, zadovoqi}e na{eambicijeispremnasam,fizi~ki i psihi~ki za sve {to nas ~eka. Va`no je da prvu fazu takmi~ewa pro|emo bez velikih trzavica, a da od me~a protiv Ne-

ma~ke,tajisvakinarednisusret shvatimo kao najva`niji. Dug je putdoborbezamedaqe,alijaverujemuovuekipu,verujemuna{u publikuisigurnasamda}emose nakrajusvizajednoradovati. Ukrajinke, drugi protivnik Srbije na 27. Evropskom prvenstvu,na[ampionatStarogkontinenta kvalifikovale su se prili~nolako,jersuugrupisaSlova~kom, Izraelom i Velikom Britanijom zauzele prvo mesto. Ve} nakon turniru u Severodowecku i tri pobede vredne devet bodova,bilojejasnoda}eUkrajina kao prvoplasirana izboriti mestonaEP.U[efildu,su~ekaledoposledwegkolaime~asaVelikomBritanijom,napotvrduprvepozicije,jersuprethodnodobileIzrael(3:2)iizgubileodSlovakiwa(2:3). Zvezda tima je iskusni diza~ Irina Komisarova, koja najvi{e loptidajeHaniLisenkovoj.Protiv Nemica najraspolo`enija je bila Tatjana Litvinovska, o~igledno, adut iz drugog plana. SelektorVladimirBuzajevnijepuno me{ao karte, jer je `eleo da uigrapostavuzaposledwadvame~augrupi,protivSrbijeinaro~ito Francuske, jedine prave {anse Ukrajinki, da se dokopaju drugerunde. M.Risti}

Siguranstartpancerki Nema~ka–ukrajina3:0(25:17,25:15,25:17) BEOGRAD: Hala Pinoir, gledalaca400,sudije:Goenvegen (Holandija), Rodrigez ([panija). NEMA^KA: Vajs 4, ^erlih (l),Grun8,Kaufeldt,Su{ke13, Mates,First6,Kozuh11,Brinker18,Tomsen,Burhardt,Apic. UKRAJINA: Halkina (l), Litvinovska 10, Li|ajeva, Dovgopoliuk,Molodtsova2,Degtjarova3,^ernetska,Lisieinkova 11, Komisarova 3, Berbequk, Kodola8. Odbojka{ice Nema~ke trijumfalnosuzapo~eleEvropsko prvenstvo koje zdru`enim snagamaorganizujuItalijaiSrbija. Preslab proivnik bile su Ukrajinkekojesusamoupojedinimtrenucimali~ilenaekipu, dok je tokom ve}eg dela me~a igrudiktiralaNema~ka.

RadostNemicaposlepobede

Predvo|eneGrunovomiBidermanovomnemicesukontrolisale po~etakme~a.Samosuzahvaquju-

}i gre{kama protivnika Ukrajinkeuspelenakratkodapariraju,razigranomprotivniku.


SPORT

c m y

dnevnik

nedeqa25.septembar2011.

17

JELENSUPERLIGASRBIJA 6.KOLO JAGODINA:Jagodina-Vojvodina BEOGRAD:OFKBeograd-SpartakZV U@ICE:SlobodaPS-Javor NOVIPAZAR:NoviPazar-Smederevo KRAGUJEVAC:Radni~ki1923-Borac LU^ANI:Metalac-BSKBor~a BEOGRAD:Partizan-Rad

1:1(0:0) 2:3(0:2) 1:0(1:0) 1:0(1:0) 2:0(1:0) 1:2(1:1) 1:0(1:0)

Danas KULA:Hajduk-Crvenazvezda 1.Partizan 2.Vojvodina 3.Radni~ki1923 4.Crvenazvezda 5.SpartakZV 6.Hajduk 7.Sloboda 8.Smederevo 9.Rad 10.OFKBeograd 11.Javor 12.Jagodina 13.BSKBor~a 14.Borac 15.NoviPazar 16.Metalac

6 6 6 5 6 5 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

(16.00) 5 3 3 4 3 4 3 3 2 2 2 1 1 1 1 0

0 3 3 0 3 0 3 0 0 0 0 2 2 1 0 1

1 0 0 1 0 1 0 3 4 4 4 3 3 4 5 5

13:2 12:4 11:4 8:2 8:3 9:5 8:5 4:6 9:7 8:12 5:10 4:7 3:8 3:8 1:14 2:11

15 12 12 12 12 12 12 9 6 6 6 5 5 4 3 1

Uslede}emkolu(1.oktobra)sastajuse-BEOGRAD:Rad-Hajduk, NOVI SAD: Vojvodina - Partizan, SUBOTICA: Spartak Zlatiborvoda-Jagodina,IVAWICA:Javor-OFKBeograd,SMEDEREVO:Smederevo-SlobodaPointSevojno,^A^AK:Borac-Metalac,BEOGRAD:BSK-NoviPazar,Crvenazvezda-Radni~ki 1923.

Romanti~ni golubovi OFKBeograd-SpartakZlatiborvoda2:3(0:2) BEOGRAD: Stadion Karaburma, gledalaca 300, sudija: Obradovi}(Jagodina).Strelci: Purovi}u51.Nikoli}u73.(iz penala)zaOFKBeograd,aBrati} u 40. ^ovi} u 45. Torbica u 71.minutuzaSpartakZlatibor voda.  @uti kartoni: Joksimovi}iMiri}(Spartak). OFK BEOGRAD: Luka~ 6, Petrovi} 6, Markovi} 6, Kecojevi} 6, Rodi} 6, Milenkovi} 6 (Popovi}6),Nikoli}6,Sin|i} 6 (Pavlovski 6), Pavlovi} 6, Purovi}6,Osmanagi}6. SPARTAK ZLATIBOR VODA: Aleksi} 7, Joksimovi} 6, Ota{evi} 6, Brati} 7, Novakovi} 6, ^ovi} 7, Torbica 7, Milankovi} 6 (Noskovi}), Miri} 7,Pu{kari}7,Despotovi}7. Spartakjetokom~itavogme~a pru`ao dobru partiju i zaslu`eno nosi bodove u Suboticu. U prvih tridesetak minuta videlosedasugostiizSuboticeuBeograddo{lidaosvojebodove. Opasnost na golmana Luka~a vrebala je sa svih strana, od Miri}a, Despotovi}a, Torbice, a u prekidima je veoma opasan bio Brati} nekada{wi igra~ romanti~ara. Sa druge straneOFKBeogradjedvaputa zapretiogolmanuAleksi}u,ali su Osmanagi} i Rodi} bili neprecizni. Boqu igru u prvom poluvremenu fudbaleri Spartaka materijalizovali su u fi-

ni{u prvog dela me~a. Nakon prekidadobroizvedenslobodan udaracicentar{utPu{kari}a, Brati}jeglavomsproveoloptu umre`uzavo|stvogostiju. U trenucima kada se o~ekivalo da sudija odsvira kraj prvogpluvremena,istovetnaakcija Suboti~ana ali ovoga puta Miri}jebioasistent,a^ovi} glavompogodiomre`u. U nastavku me~a OFK Beogradjekrenuonasveilini{ta, trener \ur|evi} je izmenama poku{aodaprodrmadoma}itim iumaloutomenijeuspeo.U51. minutu golman Aleksi} kratko odbioloptu,a{ansujeiskoristio  Purovi}. Od tog momenta OFK Beograd je igrao znatno boqe poku{avao da do|e do izjedna~ewa, ali je Spartak mudromisigurnomigromuspeoda sa~uvavo|stvo,dabiu71.minutu, nakon dobrog prodora Novkovi}aloptado{ladoTorbice kojijesapetnaestakmetarapovisio rezultat. Dva minuta kasnije OFK Beograd je uspeo da izbori penal, po{to je Petkovi} oboren u {esnaestercu gostiju sudija Obradovi} pokazao napenalasiguranrealizatorje bioNikoli}.Dokrajame~adoma}in je poku{avao da do|e do izjedna~ewa, ali je udarac Nikoli}aumestoumre`izavr{ilanapre~ki. S.Anti}

JO[UVEKNIJESTIGLAODLUKASUDA IZLOZANEPOVODOMSPORASANTI]EM

FSSpriprema`albu IzkaseFSSnara~unRadomiraAnti}amora}edabudeupla}enasumaod2,34milionaevra.Ovojeeplogsporabiv{egselektoraSrbijei„ku}efudbala“,kojijepokrenutnakonAnti}evesmeneaposleremijasaSlovenijomukvalifikacijamazaEP.Proslavqenistru~wakjezahtevaodamuseisplatisvazaradapredvi|enaugovoromkojijeFSSjednostranoraskinuo,asvetoje„aminovao“Sportskiarbitra`nisuduLozani. UFSSjo{uveknijestiglaprvostepenaodlukasudaizLozane, ali se rukovodstvo ipak oglasilo zavni~nim sop{tewem putem svogsajta: - FSS jo{ uvek ~eka prvostepenu odluku Arbitra`nog suda u sportuizLozane.Posletoga,usledi}ekonsultacijesakompletnimpravimtimomkojivodiovajspor.Sigurnojeda}eseFSS`aliti u slu~aju nepovoqne odluke i verujemo da }e civilni sud u [vajcarskoj uva`iti na{e argumente. Svakako, kraj ovog spora, kaoiostalihsporovasRadomiromAnti}emjedaleko.Usvakom slu~aju,sveovone}eporemetitiradFSS,brojnezapo~eteaktivnostiipripremezapredstoje}ekvalifikacioneutakmicenacionalnihselekcija-ka`eseusaop{tewuFSS. Z.R.

Ka`wenizaproma{aje Jagodina-Vojvodina1:1(0:0) JAGODINA: Gradski stadion, gledalaca 1.500, sudija: Krsti}(Beograd).Strelci:Milenkovi} u 77. za Jagodinu, a Stavanovi}u66.minutuzaVojvodinu. @uti kartoni: Proti}, Arsenijevi}, \eni} (Jagodina), aMedojevi},Trajkovi},Vuli~evi}(Vojvodina). JAGODINA: [imi}6,Duki} 6,Proti}7,Vasiqevi}6,Gogi} 7 (Mudrinski), @ivanovi} 6, Stojkovi} 5 (Milenkovi} 7), Arsenijevi} 7, \eni} 6, Stojanovi}6(Kosti}6),Stojkov7. VOJVODINA: Supi} 6, Medojevi}7,Mojsov7,Trajkovi}7, Ili} 6, Abubakar 7, Stevanovi} 7, Mereba{vili 7, Vuli~evi} 7, A|uru 6 (Bojovi} 6), Pavlovi}7. AkosupredvesezonefudbaleriVojvodinesre}nodo{lido bodauJagodiniovogaputafortunajebilauzdoma}ina.Vojvodina je nadigrala Jagodince, stvorila 4-5 stopostotnih prilika,alijepostiglasamojedan gol.Nadrugojstranidoma}inje iz jedine prave akcije uspeo da zatrese mre`u golmana Supi}a {tomujenakrajubilodovoqno zavelikibod. Ve} posle pet minuta od prvog sudijskog zvi`duka bilo je jasno da su crveno-beli mnogo kvalitetniji.Gostisusezasve pitali na terenu, diktirali tempo, a prvu idealnu priliku imali su u 35. minutu. Mereba{vilijekrenuoukontru,izdr-

Miroslav Stevanovi}

`ao duel sa suparni~kim igra~em, a onda idealno uposlio BranuIli}a.Napada~Vojvodine na{ao se sam ispred istr~alog [imi}a, poku{ao je da ga lobuje ali je lopta preletela prekogola.Samodvaminutakasnije opet je Mereba{vili bio za~etniklepeakcijekojujenastavioAbubakariposleuba~ene lopte na drugu stativu u na-

Vaqak idaqemeqe Partizan-Rad1:0(1:0) BEOGRAD: Stadion Partizana, gledalaca 5.000, sudija: Vukadinovi}(Beograd).Strelac:Eduardo u 26. minutu. @uti kartoni: Pajovi},Luka(Rad). PARTIZAN: Stojkovi}6,Aksentijevi}7,Rni}6,Ivanov6,Lazevski 6, Smiqani} 6, Kamara 7, Ili}7,Tomi}7(Babovi}),Markovi}7(Diara),Eduardo7(Jovan~i}6). RAD: Danilovi}6,Jovanovi}6, Ocokoqi}5,Pajovi}5,Milivojevi} 6, Luka 6, Andri} 5 (\ur|evi}),Mitrovi}6,Koji}6,Stanojevi}6,Lekovi}5.

Eduardo

Rivalisuume~u{lisarazli~itim raspolo`ewima. Vaqak

osokoqen serijom pobeda, a gra|evinariuzdrmaniposletrivezanaporaza.Uprvompoluvremenu vi|en je dobar fudbal, napada~ki,bezkalkulacija.Ve}u12. minutudoma}injemogaodovo|stva. Aksentijevi} je pro{ao po desnoj strani, centrirao u {esnaesterac,a{utIli}asasedam metara je izblokiran. Malo potomTomi}jeciqaouvisinipenaltika,iskosaalijeDanilovi} odbranio udarac. U 16. minutu pretio je i Rad. Rni} je pogre{io, Koji} iza{ao sam pred Stojkovi}a,alisezbunio.Odmah zatim Luka sa distance trese pre~kuprotivnika.U24.minutu centrira Markovi}, a Tomi} na drugoj stativi propu{ta priliku za Partizan. Malo potom vaqak je poveo. Ivanov je poslao loptu kroz sredinu, Eduardo je postavionoguisaivice{esnaestercalobovaoDanilovi}a.Sledimalozati{e,aondaopetpretiBrazilac. U nastavku doma}in razumqivonijesrqao,aliniRadsenije proslavio.U64.minutu{ansaza Partizan. Markovi} je asistiraoTomi}u,aovajiskosasaosam metaranijeiskoristiopriliku. U80.minutuIli}je{utiro,ali Danilovi} bio na mestu. I pred samposledwizvi`duksudijeVukadinovi}aRadumalonijeizjedna~io, ali je Stojkovi} bio na mestu. I.L.

letu je bio Stevanovi}, {utirao, ali je lopta prohujala tik pored desne stative golmana [imi}a. Dejan Vuki~evi} opredelio se da u poluvremenu indisponiranogA|uruaostaviusvla~ionici,anaterenpo{aqenekada{wegnapada~aJagodineBojovi}a.Odnossnaganaterenuprakti~nojeostaoisti,Vojvodinaje

i daqe napadala, a novu {ansu stvorila je u 59. minutu. Mereba{vilijeproigraoStevanovi}a, a reprezentativac BiH idealnojeuposlioAbubakara.Kamerunac je u visini bele ta~ke unutra{wim delom stopala zahvatio loptu koja je na iznena|ewesvihnastadionuprohujala iznad pre~ke. Ipak, upornost i stalniataciNovosa|anaurodilisuplodomu66.minutu.Abubakar je po levoj strani pregazio svog ~uvara i ubacio loptu na drugu stativu, Stevanovi} je bio u naletu, zaplivao je kroz vazduh i glavom poslao loptu u nebrawenideomre`e. Posle kratkotrajnog zati{ja iulaskauigrunekada{wegNovosa|aninaOgwenaMudrinskog i Vladimira Milenkovi}a doma}in je izjedna~io. Bila je to jedina prava akcija Jagodinaca kada je posle lepog centar{uta Proti}a, Milenkovi} u padu s desetak metara zahvatio loptu glavom.Naputukamre`ilopta je zaka~ila stativu, prevarila Supi}aizavr{ilaizawegovih le|a.D Do kraja utakmice Vojvodina jeimalaprilikudapobedi.Posle kontre Pavlovi} iza{ao sam ispred golmana [imi}a, raspalio je po lopti, ali je ~uvar mre`e Jagodinaca krajwim naporom spre~io pogodak. Posle svega prikazanog jasno je da doma}inimamnogovi{erazlogadaslavi. S.Savi}

HAJDUKDO^EKUJECRVENUZVEZDU

Gostuuloga favorita

Nakon ~etiri startne pobede Kuqanisuvezalidvaporaza,dok jenakonstartnogporazaCrvena zvezdavezalapetuzastopnihpobeda.Tosu~iweniceiutakvom odnosuslediderbi6.kola. - Nama je svaka utakmica derbi, bez obzira da li nam dolazi Zvezda ili je to Partizan, ili neko tre}i. Bi}e te{ko, jer je Zvezda favorit i zbog igara u posledwe vreme i zbog imena. Ono{tojesigurnomi}emodati sve{tomo`emopredsvojimnavija~imakakobido{lidopozitivnogrezultata,atojesvesem poraza – ka`e {ef stru~nog {taba Hajduka Neboj{a Vigwevi}. Jesu li dva vezana poraza, od PartizanauprvenstvuiKolubare u Kupu, poquqala samopouzdaweutaboruHajduka? -Mislimdanisu.Na{estartnepobedenisuslu~ajneipokazuju kvalitet ekipe. Ovo {to nam seuposledwedveutakmicedesilojemo`dasamomalootre`wewedavidimogdesmoi{tasmoi da mnogo druga~ije moramo da u|emo u neke utakmice, kakva je saZvezdom.Nesmedanasponese tapri~aoderbiju,jerjeZvezda apsolutni favorit i samo sa kvalitetnim pristupom mo`emo dado|emodorezultata.Hajdukje protiv Zvezde pravio rezultate ikadanijeimaonekuigru,naneki motiv i nadam se da }e  tako bitiidanas–jasanjeVigwevi}.

Bojan Bra}

Kada je stawe u igra~kom kadruKuqanastrategHajdukanema ve}ihproblema. -SemMaksimovi}asviostali suzdraviisigurnodajedva~ekaju susret, a neke sitnije povrede kod pojedinih igra~a ne}e ih spre~itidanastupenautakmici – rekao je {ef stru~nog {taba HajdukaNeboj{aVigwevi}. Ove re~enice mogu dati i odgovor na pitawe koji }e sastav HajdukabitisuprotstavqenCrvenojzvezdi.Onajkojijeinaj~e{}eigraouprethodnihpetkola prvenstva,atozna~i:Bra},Pauqevi}, Kova~evi}, Mujdragi}, Lali}, ^ovilo, Bubalo, Ragipovi},Haxibuli},Novkovi}i]ovin. \.Bojani}

TRENERZVEZDEPROSINE^KIPREDDUELUKULI

Optimistasam,uhvatilismoformu Zvezda je sru{ila neugodnu tradiciju u ^a~kupro{lenedeqe,mo`elidaodekorak daqeitoistou~iniuKuli.OdgovorjeodmahponudiotrenerRobertProsine~ki. - Zvezda je favorit, polako „hvatamo“ pravuformu,da}emosveodsebedaosvojimo novatriboda.Optimistasam,iakoznamda uKulinismoba{najboqeprolaziliuproteklomperiodu. Hajdukjepravihitovesezone. -Imajurezultatezarespekt.Do`ivelisujediniporazodPartizanauHumskoj,{tojeo~ekivana i normalna stvar. Dakle, bele`eli su trijumfeususretimasaekipamasli~neklase. Video sam utakmicu protiv Borca u kojoj su sre}nodo{lidopreokreta.Re~jeoorganizo-

vanojekipi,takti~kidisciplinovanoj,kojaje defanzivno orjentisana, ima dobre prekide i kontru-analiziraojerivalaProsine~ki. Nisusecrveno-beliprolsavilinedavno uKupuprotivMladostiuLu~anima. - Mo`da sam subjektivan, ali je to bilo solidnoizdawe.Protivniknije~estitozapretioidanijebiloonogkiksaodbraneu fini{u me~a bio bih potpuno zadovoqan partijomnaizuzetnote{komterenu.Nemo`esevi{epobe|ivatisa5:0bezobzirana snagurivala.Dakle,akobudemomotivisani itrka~kiraspolo`eni,anemarazlogadase to ne dogodi, onda na povr{inu ispliva i kvalitetkojidonosiprevagu.UKulisvezavisiodZvezde-jasanjeProsine~ki.

Proradio je i Kristijan Borha, efektnimgolomuLu~animadoneojeZvezdiplasmanunarednurunduKupa. -Spremnismozaneugodnogostovawe.Ka`umisaigra~idanismopobedilitamotri godine. Vreme je da padne Hajduk. Pro{li smo kroz buran period posle eliminicaije saevropskescene,stabilizovalise,igramo sve boqe i sigurnije. Okrenuti smo osvajawudoma}ihtrofeja,moramouserijidapobe|ujemo. Nadam se da }u ponovo biti efikasan,jersamprobioled-najaviojeBorha. Crveno- beli nemaju kadrovskih problema, ali trener Prosine~ki ovoga puta nije saop{tiostartnupostavu. Z.R.


18

sport

nedeqa25.septembar2011.

dnevnik

PRVALIGASRBIJE

SRPSKALIGAVOJVODINE

Ristovi}zanastavak NoviporazTemerinaca tradicije Sloga-Radni~ki(NP)0:3(0:1)

NoviSad-Banat0:1(0:1) NOVI SAD: StadionDetelinara,gledalaca: 500, sudija: Vasi} (Novi @ednik). Strelac: Ristovi} u 14. minutu za Banat. @uti kartoni: Skopqak, Mi{an, Jovanovi},Ili}(NoviSad),Zowi}i Ristovi}(Banat). NOVISAD: Risti}6,Lekovi} 6, Mago~ 7, Skopqak 6, Jakovqevi}6,Mi{an6,Tufegxi}7,Tin-

tor6(od70.Filipovi}-),Jovanovi}6(od61.Roksa6),Milovac6, Ili}6(od57.Baji}7). BANAT: Kne`evi}8,Zowi}7, Kosti} 7, Jovi} 7, Jeremi} 7 (od 87. Rni}), Cavri} 7, Samarxi} 8 (od63.Milovanovi}7),Ristovi} 8(od^avri}-),Milojevi}7,Pe{i}8,Antanasijevi}7. Nakontrivezanepobede,kanarincisumoralida~estitajufudbalerima Banata na pobedi 1:0 u vojvo|anskomderbiju,~imesugosti nastavili tradiciju nepobedivostinaDetelinarikojajeduga desetgodina.godine.JunaksusretabiojeRistoRistovi}kojijena asistenciju Vladimira Samarxi}a  u 14. minutu postigao jedini pogodakname~u.

Prvo poluvreme je po~elo ofanzivom Novosa|ana koji su brzo uspostavili inicijativu, ali su gosti bili ti koji su postiglipogodak.Samarxi}jesjajno primio dubinsku loptu, iz prveuposlioRistovi}a,aovajje majstorskim udarcem iz te{ke pozicije poslao loptu iza le|a Risti}a.DvaminutakasnijeRistovi} je spasio sopstvenu mre-

`u.Tintorjeizveokorner,Milovacjenaprvojstativiprimio odbijenuloptuna~etirimetra, asiguranpogodakspre~iojeRistovi}kojijeuspeodaizblokira kapitena Novog Sada. Od {ansiuprvompoluvremenutreba izdvojiti udarac Milovca sa nekim 20 metara koji je golman Kne`evi} te{kom mukom izbacio u korner i priliku Tufegxi}a, kada je umesto da {utira pozemqisaosammetara,prebaciogol. Sve do 75. minuta, publika na Detelinarinijeimala{tadavidi na terenu. Doma}i su igrali dostarastrzanoinervozno,poku{avaju}i da probiju bedem Banata.UlaskomuigruBaji}a,Roskei

NoviSad-Banat Be`anija-^ukari~ki Sin|eli}-In|ija DowiSrem-Napredak

0:1 2:2 2:0 1:0

Danas Radni~ki(S)-Srem Teleoptik-Mladiradnik Kolubara-Proleter Mladost(L)-Radni~ki(N) Sloga(K)-Mladenovac 1.Radni~ki(N) 6 2.Banat 7 3.Kolubara 6 4.Mladenovac 6 5.Mladost(L) 6 6.Be`anija 7 7.NoviSad 7 8.DowiSrem 7 9.Proleter 6 10.In|ija 7 11.Sloga(K) 6 12.Teleoptik 6 13.^ukari~ki 7 14.Radni~ki(S) 6 15.Sin|eli} 7 16.Napredak 7 17.M.radnik 6 18.Srem 6

4 3 4 3 2 2 3 2 3 3 2 2 1 2 2 1 1 1

2 3 0 1 4 4 1 3 0 0 2 1 4 1 1 3 2 2

(16) (16) (16) (16) (16)

0 10:5 1 8:4 2 9:6 2 10:8 0 4:2 1 5:4 3 9:10 2 5:4 3 5:5 4 7:9 2 5:6 3 7:6 2 7:9 3 5:7 4 10:14 3 4:8 3 6:7 3 6:8

14 12 12 10 10 10 10 9 9 9 8 7 7 7 7 6 5 5

Uslede}emkolu(1/2.oktobra)sastajuse:Proleter-Sin|eli},BanatSloga (K), In|ija - Teleoptik, ^ukari~ki - Kolubara, Napredak - Novi Sad,Radni~ki(S)-Be`anija,Radni~ki (N) - Dowi Srem, Mladi radnik Mladost(L),Srem-Mladenovac.

Filipovi}a, kanarinci su zaigraliofanzivnije,akaoplodtakve igre su i {anse Tufegxi}a u 79.iMilovcau81.minutu,alije Kne`evi} oba puta sjajno intervenisao.Aufini{uPredragJeremi} propustio je priliku da stavita~kunasusret.Odli~noje Jeremi} povukao kontru i uposlio istr~alog Milovanovi}a, alije ovaj traqavo {utiro uz desnu stativu Risti}a. I na kraju utakmice vi|en je i jedna sporan detaqa.U88.minutuTintorjeizveokorner,aodbijenaloptapogodilajeurukuCavri}a,alijesudijaVasi}samoodmahnuorukom. I.Grubor

Jedanalivredan DowiSrem-Napredak1:0(1:0) PE]INCI: Sportski centar Suva~a, gledalaca 500, sudija: Stoilkovi} (Beograd), strelac: Petkovi} u 15. minutu (iz penala). @uti kartoni: Petkovi} i Star~evi}(DowiSrem),N.Milosavqevi} i Paunovi} (Napredak). Crveni karton: Petkovi} (DowiSrem). DOWI SREM: Star~evi} 7, To{i} 7 (od 78. Ristov 7), Josimov 7, Vukobrat 7, Markovi} 7, Bukorac 8, Petkovi} 7, Laki}Pe{i}7,Jovanovi}7(od63.^orda{i}7),Jankovi}7(od81.Radi{i}7),Laki}evi}8. NAPREDAK: Jankovi} 8, N. Milosavqevi}7,S.Milosavqevi}7(od73.Miqkovi}7),Popovi} 7, I. Petrovi} 7, Paunovi}7,Milo{evi}7(od75.N.Petrovi} 7), Petronijevi} 7, Spasojevi} 7, Milunovi} 7, Radovanovi}(od13.Marinkovi}7). DowiSremjedo{aododruge prvenstvene utakmice i samo po tome }e se pamtiti utakmica protivNapretka.Doma}ifudbalerisuigraliugr~u.U15.minutu, nakon jedne akcije doma}ina, Nemawa Milosavqevi} u svom kaznenom prostoru povukao za dres To{i}a, nakon ~ega Stoilkovi}dosu|epenal,kojiiskusni Petkovi}pretvoriougol.Neodlu~nost odbrane Napretka u 33. minutuneka`wavaJankovi}.Gosti nekoliko minuta kasnije su propustili divnu priliku da prekoMilunovi}auspostaverezultatskuravnote`u. Od60.minutaDowiSremjeostao saigra~emmawe:Petkovi}jedobio crvenikartonzbogigrawarukom,a samodvaminutaranijejedobio`uti (zbog zadr`avawa lopte). U 67. minutuTo{i}seizboriozaloptui uposlioMarkovi}a,kojinijeuspeo dajeizkontroli{euizglednojprilici.Dape}ina~kiprvoliga{ima velikih problema sa realizacijom videloseiu75.minutu.NakonneuspeleofsajdzamkeBukoracjeproigraoTo{i}a,kojijeizbiopredJankovi}aiumestodapo{aqeloptuu

mre`u,pogodiojegolmanaNapretka. @.Radivojevi}

Sin|eli}-In|ija 2:0(1:0) NI[: Stadion Delijski vis, gledalaca:500,sudija:Milanovi} (Petrovac na Mlavi), strelac \or|evi}u41.i58.minutu.@uti kartoni: Aleksi}, G. Stojkovi} (Sin|eli}). SIN\ELI]: Jovi}7,G.Stojkovi}7,Markovi}7,Markov7,D. Stefanovi} 7, Risti} 7, \or|evi}8(od72.Veli~kovi}–),Kolarevi} 7, Aleksi} 6, S. Stefanovi}7(od87.N.Stojkovi}–),Jovanovi}7(od77.Marinkovi}–). IN\IJA: Jov{i}7,Kne`evi} 6,@ivanovi}6,Rodi}5,Kolarov 5,Cvetkovi}5,Radovanovi}6(od 76.Livaja–),Antunov6(od46.Jagawac 6), Vukoji~i} 6 (od 62. Kosti}6),Keki}6,Lemaji}6. NajboqejeseweizdaweNi{lijaposebnojeobele`iodvostruki strelacPredrag\or|evi},leto{wepoja~aweizJagodine.Bravu skromnihgostijuotkqu~aojeu41. minutu.Pogotkujeprethodiosjajan solo prodor po levoj strani, uleteojebrzonogi\or|evi}ukazneni prostor i iskosa sa deset

metara,gotovoizmrtvogugla,poslaoloptuumre`u. Isti fudbaler otklonio je sve dileme oko pobednika u 58. minutu,kadjeuba~enuloptuefektnim udarcemglavomsaosammetaraposlaoizale|agolmanagostiju–2:0. Ni{lijesuiudrugomdelususretabileboqe,a{topobedanije znatno ubedqivija „zasluge“ pripadaju pre svega Marku Aleksi}u. J.Marjanovi}

Vojvo|anskaliga Istok Jedinstvo(BK)-Proleter2:2, Jedinstvo (NB) - Radni~ki (B) 3:2, Sloboda (NK) - Budu}nost (SC) 1:0, Kolonija - Radni~ki (Z)1:1,Dinamo(P)-Kozara4:2.

Vojvo|anskaliga Zapad Jugovi} - Indeks 0:3, Crvena zvezda-Polet(S)2:0,BoracStani{i} 1:1, Ba~ka (BP) Omladinac2:0,Prvimaj-Obili} 5:2, Radni~ki (SM) - Mladost(T)5:1.

BUNDESLIGA

Preokret{ampiona Izkecaudvojkuitogolomu90. minutu.Takoje{ampionNema~ke Borusija iz Dortmunda stigla do prvepobedeugostimaovesezone tek u ~etvrtom poku{aju. Sedmo koloBundesligepo~elojeprvom pobedomnekadamo}nogHamburgerau[tutgartuitoposlevo|stva doma}ihnapoluvremenu,anastavqenojeuistomstilu.[ampion, BorusijaizDortmunda,zabele`ilajeprvitrijumfnagostovawimaovesezoneitotako|e„izkeca udvojku”.Borusijajegubilanapoluvremenu u obli`wem Majncu,

alijegolomPi{~ekau90.minutu stigla do prva tri boda van svog Vestfalena. Rezultati 7. kola: Borusija Menhengladbah - Nirnberg 1:0 (1:0) (Dams pen 76), Augsburg Hanover 0:0, [alke - Frajburg 4:2 (1:1) (Farfan 33, Huntelar 62,Holtbi67,Raul74-Sise3, Jendri{ek83),Majnc-BorusijaDortmund1:2(0:1)(Miler33 - Peri{i} 64, Pi{~ek 90), Volfsburg-Kajserslautern1:0 (0:0)(Dexaga63),Bajern-Bajer 2:0.

TEMERIN: Stadion Sloge, gledalaca 500, sudija: Stanti} (Subotica). Strelci: Puni{i} u 43. Romi} u 56. i Pavlovi} u 90. minutu. @uti kartoni: Popin,Suvajxi},Uzelac(Sloga),a Rni}(Radni~ki). SLOGA: Jorgi}6,Tomi}6(Simi}), Klisura 6, Miqanovi} 7, Stanojev 7, Suvajxi} 6 (Kosi} 6), Bubwevi}6(Desnica6),Sankovi} 7,Popin6,Mijin7,Uzelac6. RADNI^KI: Uro{evi} 8, Zagorac7,Baji}7,Romi}8(Bale{evi}), Rni} 7, ^e~ari} 7 (Tumbas), ^eprwa 7, Isailovi} 7, Ivi} 6 (Gaji}), Puni{i} 8, Pavlovi}8. Pobeda na doma}em terenu i daqejemisaonaimenicazafudbalere Sloge, po{to ni iz ~etvrtogpoku{ajanisuprona{li dobitnukombinaciju.DerbikolaprotekaojeuinicijativiTemerinaca, ali golman Bo`idar Uro{evi} sa~uvao je Pazov~animaoreolnepora`enosti.Kazna za proma{aje Popina, Bubwevi}a,Suvajxi}aiMiqanovi}a,stiglajeu43.minutu,kadaje ^eprwa centrirao a kapiten DaliborPuni{i}udarcemglavomnaciqaometu. Gosti su udvostru~ili kapitalpo~etkomnastavkapo{toje RadomirRomi}staviota~kuna lepu akciju Isailovi}a i Rni}a. Pe~at na trijumf udario je Borislav Pavlovi}, loptu je kao iz katapulta zakucao pod pre~ku, nakon {to je Baji} napravioslalomkrozodbranudoma}ina. M.Meni}anin

TekstilacIites -Pali}1:1(1:0) OYACI: Stadion Tekstilca, gledalaca 300, sudija: Pantovi} (Ruma). Strelci: Trivkovi} u 38. za Tekstilac Ites, a Dini} u 81. minutu za Pali}. @uti kartoni: Kaurin i Mara{ (Tekstilac Ites),aTripkovi},Plav{i},Pavlovi}(Pali}). TEKSTILAC ITES: Marti} 7,Medi}7,Dokni}7,D.Vukovi} 7, Top~agi} 8, Maki} 7, V. Vukovi}6(Kr{i}7),Kaurin8,Mara{ 7(Peruni~i}),Paunovi}8,Trivkovi}8. PALI]: Jovanovi} 7, Cvetkovi}7,Anti}6,Plav{i}6(Jevti} 6),Stojanovi}7,Salati}7,Dini} 8,Tripkovi}8,Varga7,Jovanovi} 6 (Jagodi} 6), \uki} 6 (Pavlovi} 7). Tekstilacitesjeovejeseni~etvrti put remizirao pred svojim navija~ima. Oxa~ani su bili boqirivaluprvompoluvremenukadasudo{liidoprednosti.U38. minutunajboqipojedinacStefan Trivkovi}sedobrosna{aouprotivni~kom{esnaestercuisavladao golmana gostiju Aleksandra Jovanovi}a. U drugom poluvremenuvi|enajemnogoboqaigranego u prvih 45 minuta. Bilo je dosta prilika. Gostiju}i tim je nastupio sa devet bonus fudbalera. U posledwih10minutagostiPali}asustiglidoizjedna~ewa.Golje postigao Stefan Dini}. Doma}i poku{avajunasvena~inedado|u dogolaprotivnikaaliutomenisuuspevali. S.Jovin

OFKKikinda -Dolina3:0(0:0) KIKINDA: Gradski stadion, gledalaca 250, sudija: Pandurov (Zrewanin).Strelci:Kne`evi}u 64.Rosi}u66.iGeci}u75.minutu. @uti kartoni: Kne`evi} (OFK Kikinda), a Staji} (Dolina). Crveni karton: Ninkov (Dolina). OFK KIKINDA: @ivkov 7, Meji}7,Kne`evi}8(Crnomarkovi}),Beleuc8,Babi}8,Plav{i} 8, Kresoja 7, Kuburovi} 7 (Kavari} 7), Rosi} 8 (Jankovi}), Geci} 8,Malinovi}8. DOLINA: Jevti}7,P.^izik7 (Ivani{evi} 6), Mila{inovi} 6 (Josimovi}6),To{kov6,Nedu~in 6,Tripkovi}7,\okovi}7,Samarxi}6(Vladu),Ninkov6,D.^izik 6,Staji}7. Fudbaleri OFK Kikinde zabele`ilisuidruguuzastopnupobedu.Uprvih45minutaigrenijebilogolova,igralosevi{enasrediniterena,aobagolmanatekpone-

ku intervenciju. U nastavku igre doma}injeopsedaogolgostiju,trenerOFKKikindeKresojajeu62. minutuuveoKavari}apajetakoRosi}mogaodapre|eunavalnired. U64.minutudoma}inisupoveli,ugu`visenajboqesna{aoiskusniIvanKene`evi}isavladao golmana gostiju. Dva minuta kasnije u listu se upisao i Rosi}, Malinovi} mu je dodao loptu, a ovaj prevario golmana gostiju i nesmetano pogodio mre`u. U 75. minutu prvi strelac Kikin|ana Branislav Geci} iz te{ke pozicijeiskosapogodiomre`u.M.S.

VeternikViskol -Mladost(BJ)1:1(0:1) VETERNIK: Igrali{te Veternika, gledalaca 200, sudija: Mijailovi} (Vr{ac). Strelci: Kalinov u 49. za Veternik Viskol, a Radoja u 25. minutu za Mladost. @uti karton: Faber (VeternikViskol). VETERNIK VISKOL: Andrija{evi} 7, Be~eli} 7, Faber 7,Dragojevi}7,Sedlar7,Mijailovi}7,Kalinov7,Markovi}7, @igi}7(Vukanac),Babi}6,Ivkovi}6(Stevanovi}6). MLADOST: Drini}7,Kantar 7, S. Rati} 7, Dragoqevi} 7, N. Rati} 7, Radoja 8, Kraguqac 6 (Stojanovi}6),Jovanovi}7,Grahovac7(Zeqkovi}),Zuki}7,Mudrini}6(Vi{ekruna6). Krenuli su Veterni~ani silovitokakobi{toprepostigligol i stigli do prve jesewe pobede predvernimnavija~ima.Imalisu priliku preko Babi}a ali se nakon proigravawa @igi}a, Babi} upustio u driblin, {utirao je, a loptaseodbilaodstativeupoqe. Neo~ekivano Jara~ani su do{liuvo|stvo,talentovaniRadoja prihvatio je loptu na dvadesetakmetaraodgola,{utiraojesilovitoisavladaoAndrija{evi}a.Unastavkupoptunainicijativaiofanzivaplavo-belihurodilajeplodom.BrzonogiFaberuputiojeidealancentar{ut,aKalinovjebionapravommestu.Imali sudovoqnovremenadoma}idado krajame~astignudodrugoggola, me|utimKalinoviIvkovi}proma{ilisuizidealnihsituacija, madaizaslugezaremipripadajui stamenoj odbrani na ~elu sa golmanomDrini}em. M.Popovi}

Ba~kaTopola -Radni~ki([)1:0(1:0) BA^KA TOPOLA: Gradski stadion, gledalaca 200, sudija: Malixan (Novi Sad). Strelac: \ukanovi} u 17. minutu. @uti kartoni: Bo{kovi} (Ba~ka Topola), a Bjelo{, Aperli}, Perovi}(Radni~ki). BA^KATOPOLA: Kroni}8, Dragi}7,Veselinovi}7,Samarxija8,Joveti}8,Raki}7,Mazi} 7 (Martinovi}), Bo{kovi} 8 (Boji}), \ukanovi} 8, Rakecki 8,Stankovi}8(Milovanovi}). RADNI^KI: Vujasinovi} 7, Savi} 7, Petrovi} 7, Bjelo{ 6, Aperli} 7, Siminki} 7, Zec 6 (Perovi}6),Vu~i}6(Aleksi}), \oki} 6 (Stojiqkovi} 7), Nedi}6,]iri}6. FudbaleriBa~keTopoleupisali su prvu trojku.Plavo-beli

VeternikViskol-Mladost(BJ) Kikinda-Dolina Ba~kaTopola-Radni~ki([) Tekstilac-Pali} Cement-Dunav Sloga(T)-Radni~ki(NP)

1:1 3:0 1:0 1:1 0:2 0:3

Danas Zadrugar-^SKPivara Senta-Vr{ac 1.^SKPivara 5 2.Radni~ki(NP)6 3.Tekstilac 6 4.Kikinda 6 5.Pali} 6 6.Cement 6 7.Senta 5 8.Radni~ki([)6 9.Mladost(BJ)6 10.Sloga(T) 6 11.Dunav 6 12.Vr{ac 5 13.Zadrugar 5 14.Dolina 6 15.Veternik 6 16.V.Topola 6

5 4 2 3 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 1 1

0 2 4 1 2 2 1 1 1 1 1 0 0 0 2 2

(16) (16) 0 10:2 0 11:4 0 6:4 2 9:8 2 9:7 2 7:7 2 7:7 3 8:9 3 5:6 3 5:6 3 8:10 3 6:6 3 7:8 4 5:11 3 5:9 3 4:8

15 14 10 10 8 8 7 7 7 7 7 6 6 6 5 5

U slede}em kolu (1/2. oktobra) sastajuse:Radni~ki(NP)-VeternikViskol,Dunav-Sloga(T),Pali}-Cement, Radni~ki([)-Tekstilac,Vr{ac-Ba~kaTopola,Dolina-Senta,^SKPivara -Kikinda,Mladost(BJ)-Zadrugar.

prvi pogodak postigli su  u 17. minutuizslobodnogudarca.Bo{kovi} je zaustavqn nepropisno,a \ukanovi} {aqe loptu {aqeugorwidesniugaogolmanaVujasinovi}a.Nakonnekolikominuta\ukanovi}ajeponovo {utirao, ali je golman gostiju krajwimnaporomizbacioeloptu u korner. U 25. minutu gosti suimaliidealnu{ansu,kadaje Goran\oki}{utiraos10metara, a golman Kroni} uspeo da ukrotiwegovudarac. U nastavku igre doma}ini kre}u`e{}e,napadajualigolovanijebilo. S.Stojiqkovi}

Cement-Dunav0:2(0:1) BEO^IN: Stadion Cementa, gledalaca oko 250, sudija: Mihajlovi}(Zrewanin).Strelci:Furtulau11.iA{}eri}u78.minutu. @uti kartoni: Ga{parevi}, Milovi},Raki}(Cement),aJavorac, Jaguzovi},Ka~ar(Dunav). CEMENT: Suba{i} 6, Ga{parevi} 6, Mati} 5, Selakovi} 6, Ki{6(\uki}6),Milovi}6,\eri}6,Xari}6,Mili}evi}6(^ankovi}),Grkovi}6,Raki}6,Poletanovi}6. DUNAV: Kne`evi} 8, Jaguzovi}7,Kalaba8,Javorac7(@e`eq 7),Ka~ar7,Ilisi}7(Vidakovi} 7),A{}eri}8,Zogovi}8,Furtula 9,Haska7,Jekovi}7. Databelamo`edazavarauverilisuseCementoviigra~iinavija~i. Gosti su mudrom taktikom trenera Mihajla Bo{waka znali da kazne svaku gre{ku doma}ih igra~a. U 14. minutu Strahiwa Furtulaizme|udvaigra~aCementaprolaziiulaziukazneniprostor i matira nemo}nog golmana Suba{i}a.Cementa{iposleprimeqnog gola uspostavqaju ravnote`u,imajusvoje{anse,me|utimi ovogaputastrelcisenisuproslavili.Udrugomdeluistaslika,gosti samo brzim kontranapadima vrebajugre{keodbraneCementa,i tosedesilou78.minutu,ovogaputastrelacjebioA{}eri}.Kadase svesabereCementa{imaostajeda `ale za propu{tenim {ansama, a gostisasvimzaslu`enonosebodoveku}i. B.Star~evi}

PREMIJERLIGAENGLESKA

Ubedqivi^elzi Fudbaleri^elzijaiArsenalaostvarilisuubedqivepobedeu7. koluPremijerlige,atrijumfjeostvarioiLiverpulprotivVulvsanaEnfildu. Arsenal je odli~nom igrom u drugom poluvremenu do{ao do 3:0 protivBoltona,iposlaoganasamodno,dokjetimArsenaVengera krenuopolakokasredinitabele.DvostrukistrelacbiojeRobin vanPersiaupisaoseiAleksSong. ^elzijepobedioSvonsi4:1,avode}igolpostigaojeFernando Tores,najaviv{inajzadulazakuserijugolova.[panacjepotomdobiocrvenikarton,aunastavkuseistakaoRamiressadvagolaipovratnikDrogbaposlete{kepovrede.Po~asnigolzaSvonsipostigaojeVilijams. Ume~evima6.kolafudbalskog{ampionataEngleskepostignutisuslede}irezultati:Man~estersiti-Everton2:0(0:0)(Baloteli68’,Milner89’),Arsenal-Bolton3:0(0:0)(VanPersi46’,71’, Song89’),^elzi-Svonsi4:1(2:0)(Tores29’,Ramires36’,76’,Drogba90’-Vilijams86’),Liverpul-Vulverhempton2:1(2:0)(Xonson 11;ag,Suarez38’-Fle~er49’),Wukasl-Blakburn3:1(2:0)(Demba Ba27’,30’,54’-Oile37’),VestBromvi~-Fulam0:0 Vigan-Totenhem1:2(0:2)(Dijam50’-VanderVart3’,Bejl23’), Stouk-Man~esterjunajted1:1.


SPORT

c m y

dnevnik

nedeqa25.septembar2011.

DANASSEVOZIVELIKANAGRADASINGAPURA

Fetel,opet,najbr`i Aktuelni svetski prvak Nemac SebastijanFetelnadobromje putu da ve} danas odbrani titulu. Naime, voza~ Red Bula je na zvani~nom treningu zaVelikunagraduSingapurana stazi „Marina Bej” zabele`io 11. pol poziciju ove sezone sa vremenom 1:44,381. Dominaciju Red Bula u kvalifikacijama upotpunio je Australijanac MarkVeberkojijeizvezaodrugovreme(1:44,732)idanas}esa Fetelomkrenutiizprvogreda. Ovo je peti put ove sezone da dvojacRedBulastartujesaprve dvepozicije.DrugireduSinga-

puru bi}e rezervisan za pilote Meklarena, Britance Xensona BatonaiLuisaHamiltona.Peto vreme postigao je [panac FernandoAlonsoizFerarija,a {esto wegov klupski kolega

Brazilac Felipe Masa. Od prvihdesetvremeuzavr{nojsesiji postigao je jo{ Nemac Niko Rozberg iz Mercedesa, koji }e startovatikaosedmi.Wegovsunarodnik i klupski kolega Mihael [umaher koji je kao i Rozberg tek na kraju iza{ao na stazunijepostigaonajbr`evreme,apilotiForsIndijeNemac Adrijan Sutil i Britanac Pol diRestauop{tenisuniiza{li nastazu. Iznena|ewe prvog dela kvalifikacija je ispadawe Rusa Vitalija Petrova iz Renoa, kogajeizprvih17.istisnuoklupski kolega Bruno Sena.  Brazi-

lacnijeuspeodapro|eidrugi krugkvalifikacijaistartova}e kao 15. U drugoj sesiji dogodio se i incident kada je Japanac Kamui Kobaja{i preleteo preko{ikanaukrivini10iza-

NLBLIGANIKADJA^A

Fajnalforuaprilu Dir ekt or reg io nalne lige smatra da }e u 11. sezoni biti napravqen korak napred u svakom smislu, da }e takmi~ewe biti kvalitetnije, a konkurencija najja~a do sada. NasastankukompanijeSidro i predstavnika klubova odr`anom u Qubqani dogovoreni su svidetaqivezanizanovusezonuregionalneNLBligeiusvojene su propozicije takmi~ewa. Op{tizakqu~akjeda}e11.sezonaJadranskeligebitinajja~a dosada. -SaekipomMakabijadobili smo kvalitet vi{e u ligi, akonkurencijanikadnijebila ja~a. Uveren sam da }emo u svakompogledunapravitiko-

rak napred ove sezone”, izjavio je direktor NLB lige Josip Bili}, dodaju}i da }e navij a~ i u`iv at i u vrh uns koj ko{arci. Nova sezona NLB lige startuje 1. oktobra duelom Krka Makabi, dok }e klubovi iz Srbije zapo~eti takmi~ewe nedequdanakasnije. Ove sezone u regionalnom takmi~ewu u~estvova}e 14 klubova - Partizan, Hemofarm, Radni~ki (Kragujevac), Crvena zvezda, Olimpija, Krka, Zlatorog, Helios, Cedevita, Zagreb, Cibona, [iroki, Budu}nost i Makabi. Predvi|enojedaseodigra26 kolado17.marta2012,dok}eu aprilu biti odr`an zavr{ni turnir„fajnalfor”.

SVETSKOPRVENSTOUKOPENHAGENU

Borisavqevi} 78.junior

Mladi srpsksi reprez ent at iv ac Milo{ Bor is av qev i}, ~lan kraq ev a~k og Metalca zauzeo je 78. mesto u juniorskoj trci na [ampionatusvetauKopenhagenusa13sekundizaostatkauodnosunapobednika Francuza Pjer Enri Lekusinea. Drugi srpski reprezentativac\or|eStevanovi},~lanni{kog@elezni~ara MBNplasiraosena128.mesto sa8,31minutzaostatka. Lekusine je stazu od 126 km (devetkrugovapo14km)uokolini Kopenhagena pre{ao za

2:48,58 ~asova (prosek 44,7 km na ~as). Pobednika je odlu~io sprintgrupeodtrojicevoza~a. DrugijestigaoMartijnDegreve (Belgija), tre}i Steven Lamertink(Holandija).Potomje nai{la grupa od 71 voza~a sa dve sekunde zaostatka, a zatim i grupa u kojoj je bio Borisavqevi}. Zadana{wi{lager[ampionatasveta,drumskutrkuzaseniore prijavqeno 210 je biciklistaizblizu70zemaqa.Titulu brani Norve`anin Tor Hu{ovd. Staza je  duga~ka 266 kilometara.

ustavioseuza{titnomzidu.To je prouzrokovalo prekid treninga.Voza~Zauberejezabale`io 17. najbr`e vreme ali }e jverovatnije }e krenuti iz boksa. Pred dana{wu trku Fetel ima 284 boda, sledi Alonso sa 172,teBatoniVebersapo167. KodkonstruktoraRedBuljedo sadasakupio451bod,Meklaren 325,aFerari254. TrkauSingapuruprviputje odr`ana2008.godineijedinaje no}na trka u kalendaru Formule jedan. Prvi pobednik bio je Fernando Alonso za volanom Renoa. [panac je slavio i pro{legodine,alisadauFerariju. Pobedu u Singapuru ima jo{ i Luis Hamilton iz Meklarena, kojijebionajboqi2009.Pista je za sezonu 2009. malo modifikovanaukrivinamajedan,dvai

tri,kakobisevoza~imaomogu}ilo preticawe, ali i u krivini10gdesuvisokiivi~wacibili odgovorni za udese u 2008. Staza„MarinaBej”uSingapuru dugaje5,073kilometara,vozise 61krugili309,316kilometara. Ovapistaimavelikiaerodinami~ki potisak, pa su timovi spremilinovatehni~kaiaerodinami~ka re{ewa kako bi pove}ali nivo prijawawa bolida, kao {to su razli~iti dizajni predweg i zadweg krila, te nekih dodataka na {asiji ili ispodwe.Po{tonaovojstazidostatrpeiko~niceitu}ebiti novihre{ewa,kao{tosumnogo ve}iotvorizahla|ewe. Trka za Veliku nagradu Singapuravozisedanasu14~asova po sredweevropskom vremenu (20satipolokalnomvremenu). G.M.

@ivojinovi}~lan Dejviskupkomiteta Preds edn ik Ten iskog sav ez a Srb ij e Slob od an @iv oj in ovi}izabranjenakon-

Slobodan@ivojinovi} gresuMe|unarodneteniskefederacije (ITF) u Bangkoku za ~lana Dejvis kup komiteta. U

saop{tewuTeniskogsavezaSrbijenavodisedajeto„komitet sa najve}im ugledom i te`inom u ITF, a Srbija je dobila svog predstavnika koji }e itekakounarednomperiodu svojim uticajem, prisustvomiradompomo}i da mnogi programi u razvoju tenisa mnogobr`eza`ive. - Pres re} an sam zbog priznawa i to je veo m a zna~ ajn o za ugled T[ i Srb ij e. U~ini}usvedaopravdam pov er ew e bord a direktora ITF, s obziromdajebilopuno kandidata za ovo jedno mesto, koji svaki nasvojna~inzaslu`uju da se na|u ovde gde sam ja. rekao je @ivojinovi} posle izbora.

\okovi}spreman zaPeking Novak \okovi} se dobrooporavqaodpovrede zadobijene na USopenu,aobnovqene u me~u Dejvis kupa protiv Argentine, i bi}e spreman za turniruPekingu. -Novakseoporavqa i bolnost je smawena, pa smo zato odlo`ili magnetnu rezonancu. Terepije je po~eo odmah posle obnavqawa povrede i one i daqe traju. Verovatno }e moratijo{nekovreme da miruje, ali o ta~nomperiodu}emopri~ati posle pregleda u ponedeqak.Zasadamo`edaradi samo fizi~ke ve`be, bez tenisa-ka`edoktorZdeslavMilinkovi}. U Kini se podigla velika pra{ina oko Novakovog u~e{}a, pa je na zvani~nom sajtu iza{lo saop{tewe, kako bi se smirile strasti navija~a. Pro{le nedeqe se pri~alo da }e Novak morati da pauzira ~etirinedeqeisamimtimpresko~i Peking.Fanovisuseuznemirili,alinemapotreba,jer\okovi}evagentka`edasvetskibroj

1 ne razmi{qa o odustajawu od turnira, niti je oficijalno obavestio organizatora o toj nameri. Kinezi su stupili u kontaktisa\okovi}evimstricemGoranom. -Novaksezaistapovredioiu predstoje}emperiodu}emorati dobrodaseodmori.Ipak,fanovinetrebadabrinu,jerpovredanijeozbiqnaisigurnoizlazinaterenuPekingu. Turnirukineskojprestonici po~iwe 3. oktobra, a srpski as branititulu.

FEQTON

19

KOSTAPAPI]: IZAZOVIAFRIKE

42

Pi{e: SlobodanJakovqevi}

Ostaosamokandidat zaselektora Uzelismomitajpehar,aliza {edabimiposlebiloboqe? Ostaje jo{ da se odigra pomene je bilo najva`nije da je ekipa igrala fantasti~no. Na- sledwe kolo. A za sve to vreme ravno, u okvirima Tanzanije. imam problem s automobilom Uspeo sam nekako da sklopim koji mi je pripadao po ugovoru. kockiceodigra~akojesamzate- Tako|e sa sme{tajem, koji nije kao.Upolusezoninismouspeli odgovaraju}i po dogovoru, i s nikoganidaprodamonitidove- platom. Ja dobijam platu, ali demo.Odmahposleovogturnira stalnokasnipodesetakivi{e krenuo je drugi deo prvenstva. danaistalnomisene{tooduziPobedili smo sve utakmice u ma od plate, a da ne znam {ta. nizu,doduelasaSimbom.Devet Nijestvarutome{toonakasni utakmica. Preostale su jo{ sa- 10-15dana,jerumojojzemqiqumo dve do kraja {ampionata. S dineprimajuplatuponekoliko turnirom i posledwom utakmi- meseci,ilidu`e.Re~jeotome comuprvomdeluprvenstvatoje da ne postoji nijedan razlog za jedansasvimkorektannizpobe- to. Jer, kada sam je dobio posle da. I Simba je re|ala pobede. tih desetak dana ~ekawa, mogao Dolazi veliki derbi. Simba- samjedobitiinavreme.Jedino Janga. Stadion pun. Ne do po- je sve bilo na vreme tokom mog sledwegmesta,alipopuwen.Ka- boravkauJu`nojAfrici.Atopacitetjeoko60.000,abiloih kompotpisivawaugovorauTanjetuizme|u45i50hiqada.[to zanijitra`iosamsamodamine seti~eraspletauvrhusvejeja- diraju platu i da ona bude na sno. Simba je sigurno prva. Mi vreme. A za sve ostalo }emo se vice{ampioni. Ispunili smo lako dogovoriti. Poga|aju me u svoj ciq, plasman u Afri~ki najosetqivije mesto. Imam pokup. Ostalo je da se odigra za rodicu i neke obaveze prema presti`. Gledao sam Simbu na woj, a stalno kasni plata, koja nekolikoutakmicainemanika- mijeprioritet. Na~in na koji smo igrali, veopasnosti,nikakvebojaznida stil fudbala koji smo gajili i nasmogupobediti. Iza{lismopotpunospremni okolnostikojesusedesilekada i na ovu utakmicu. Krene utakmicaiSimbapovede 1:0, ali mi ubrzo izjedna~imo. Boqi smo, ali nismo toliko nadmo}ni kao u prethodnom duelu. Poku{ao samupoluvremenu da ohrabrim igra~e,daihuverim da smo boqi i da mo`emo da pobedimo u ovoj Savetiigra~imaJange utakmici. Pitao sam ih za{to sam ja do{ao u klub, nijednog neigrajukaoranije?Za{tome- igra~anismodoveli,a{kripawajuna~inistiligre?Dajteda lojenanekolikopozicija,nije igramo ono {to mi znamo. Oni ostalonezapa`eno.Iponu|eno toprihvateiudrugompoluvre- mi je da konkuri{em za naciomenupo~nemoboqedaigramo.A nalnog trenera, jer ne `ele da onda, dobijemo gol posle kata- produ`e ugovor s dosada{wim strofalne gre{ke levog beka. selektorom. Konkurisao sam i Slede}igolsmoprimiliiyna- dobijaminformacijeodsvihre{egre{ke.Ikodtogrezultata levantnih faktora u dr`avi, sudijanampoka`ejedan,apotom aliiodnavija~aJangeiSimbe, i drugi crveni karton. Iako s a i oba predsednika kluba me dva igra~a mawe izjedna~ili uveravajuda}ujabitiselektor. smona2:2.Jo{jednaneshvatqiI daqe radim u Jangi, vrlo vagre{kauodbraniinovovo|- profesionalno.I`elimtajpostvo Simbe. To je neverovatno. sao. Vrlo ozbiqno ga `elim. Odtrigre{keizkojihsmopri- Posle poraza od Simbe mislio mili golove, sve je napravio samdasamskinutsaspiskakanistiigra~. didata za selektora. U{ao sam Ponovosmonapravilipriti- biouu`iizbor,gdesupomiwasak, iako broj~ano slabiji. Iz- ni kao selektori Portugalac, jedna~ili smo na 3:3. Neverova- Danac,PoqakiSrbin.Ali,potanrezultatutakvimuslovima. slesam~uodajeFudbalskojfeUtakmica pri kraju. Igralo se deracijiTanzanijere~enodase tri minuta sudijske nadoknade o meni kao selektoru vi{e ne kadasmomiizjedna~ili.Simba pri~a. Dakle, saznao sam da vikre}e s centra, sudija gleda u {e nisam kandidat, mada svi sat.Svio~ekujemokrajutakmi- pri~ajudajesvegotovoidasam ce. Igra~ Simbe da malo ve}i jaupravonoviselektor. fornapred,utr~iwihov{pici Odlukaoselektoruseotegla. {utnesa35metara.Pogodisame Kadasugaimenovalijasamtrera{qeiSimbapobedi4:3.Zai- }iputizvisio.Nigerija,Ganai staneverovatno.Uspelismodva sada Tanzanija. Bilo je ponuda putadaizjedna~imosadvaigra- iz jo{ nekih afri~kih zemaqa, ~a mawe i onda dobijemo takav ali ja te ponude nisam prihvagoluposledwojsekundi! tio, pre svega iz fudbalskih Navija~i Simbe presre}ni. razloga. Ali ovoga u Tanzaniji Navija~iJangetu`ni.Nemasa- mije`ao,jersam~itavog`ivodaimaosamdvaigra~amawe,dva ta govorio da se za neke stvari putasamizjedna~io.Tisiutak- ne treba boriti preko le{eva. micu izgubio. Tako sam se i ja Smatramda}emojradbitipreose}ao. Jesmo igrali dobro, da- poznat i da }e do}i nagrada za vali golove i sa dva igra~a ma- to.Nemislimunovcu.Imajo{ we. Jesmo pravili pritisak. mnogodrugihna~inadatvojdoAlismo,ipak,izgubiliutakmi- bar rad bude adekvatno vrednocu. Za{to? Ko te to ka`wava? van. Bio sam uveren da }e ono Za{to te ka`wava? Za{to je {tosamuradiouJangibitidomoralo da bude tako.? Zar nije voqnapreporukadabudemna~emoglodaostane3:3?Uverensam lunacionalnogtima. dabina{inavija~idugoslaviEpilog je, ja nisam selektor, li.Iposletrimesecaodtogdu- vo|stvojepoverenoDancu,kojeg elaowemusepri~alome|uqu- ne znam. Ja sam sa~inio nov ugobiteqimafudbala.Ali,ostalo vorsJangomnadvegodineikrejetoiuglavamasvihnasdasmo nuo u nove afri~ke izazove. Zatu utakmicu izgubili. Ne veru- voleosamovajkontinent.Tusam jemuonufilozofijukojaka`e: stekaoimeiafirmaciju.Ose}am Ko zna za{to je to dobro? Za- damogujo{dadoprinesemrazvo{tomoradasedogodine{tolo- jufudbalauovomdelusveta.

Kraj Kwigumo`etekupitiukwi`aramailijeporu~itinatelefon: 063/541234


20

sport

nedeqa25.septembar2011.

dnevnik

MU[KASUPERLIGA

Cvetkovi} iIsakovi}vode SaudijskuArabiju

Novosa|ani prokockalipobedu Vojvodina-PKB27:27(15:14) NOVISAD: Dvorana SC „Slana bara”, gledalaca 200, sudije: Alimpi} i Crwanski (Ba~kaPalanka).Sedmerci:Vojvodina2(1),aPKB2(1),iskqu~ewa:Vojvodina8,aPKB16minuta. VOJVODINA: Arseni},Radosavqevi}1,Vukovi}3,Damwanovi}2,Popov4,M.Radi{i}1,Bari{i} 2, Veselinov 1, Stjepanovi} 4, Abaxi} (11 odbrana), Suxum3(1),Damjanovi}(4odbrane, 1 sedmerac), B. Radi{i} 1, ^upkovi}2,Marjanac2,Milo{evi} 1. PKB: Zdravkovi}, Pilipovi} 7, @ivkovi}, Ogwanovi} 3, B.Todorovi}4(1),Ostoji},Al~akovi} 4, Radovanovi} (4 odbrane),Petrovi},D.Todorovi}, Andrejevi}, Pavlovi} 9, Marinkovi}, Simi} (9 odbrana, 1 sedmerac),Be}irovi}. U derbi susretu rukometa{a VojvodineiPKB-aporedremija, malo publike, vi|ena je prili~no neubedqiva rukometna predstava.Podelabodovaizme|uNovosa|ana i Beogra|ana mo`da je i najpravedniji ishod ovog nezanimqivog i donekle neizvesnog susreta. Rukometa{i Vojvodine jedinoizovogme~amogudapamte osvojen bod, dok sve ostalo bi trebalo{topredazaborave,jer naosnovuonoga{tosupokazali protiv tvrde ekipe iz Beograda dalekojeodonoga{toseodwih o~ekujeuovojsezoni. Prili~no slaba igra u odbrani i sijaset proma{enih zicera uslovno re~eno prve postave dovelojedotogadablagaprednost od dva gola bude vrlo lako pro-

Vojvodina-PKB Partizan-Obili} Naisus-Dinamo Rudar-Napredak Kolubara-Smederevo

27:27 40:31 37:33 30:30 30:21

C.zvezda-Jugovi} Po`arevac-Radni~ki

(15.30) (19.00)

Danas

Utorak

Sa{aMarjanac{utiranagolPKB-a

kockana,po{tosuigra~iPKB-a znali da kazne i iskoriste sve wihovenesmotrenosti.Zarazliku od doma}ina, koji je delovao anemi~no bez prepoznatqive agresivne i granitne odbrane, bez sr~anosti i borbenosti, rukometa{iPKB-asvojomuporno{}usuznala~kikoristilisvaku gre{ku Vojvodine, a sve svoje kvaliteteiraspolo`iveresurse znalisudaiskoristenanajboqi na~inipreto~euserijuod5:0i od4:6pre|uuvo|stvood9:6u20. minutu. Videv{i da je |avo odneo {alu, trener doma}ih \or|e ]irkovi}uigrujeuveoorganizatora igreBranislavaRadi{i}aidvojicumladihbekovaDamwanovi}a i Stjepanovi}a koji su ubrzali

Foto:F.Baki}

igru, doneli neophodnu probojnost i {to je najva`nije neumoqivosure{etalimre`ugostiju. KaoplodtakveigreVojvodinaje pre{lauvo|stvo13:11,me|utim, vra}awemuigruiskusnijihasova Novosa|aniponovogubelepr{avostuigri. Uporniidosadnikaostenice Beogra|ani nisu odustajali od svoje namere, igrali su dobro u odbrani,anagolusuimaliizuzetnoraspolo`enogSimi}a.Ni Vojvodinin golman Stanko Abaxi}nijebioneprimetanuprvom poluvremenu,alitowegovisaigra~i nisu znali najboqe da iskoriste.Uposledwihdvadesetak minutaAbaxi}ajezamenioiskusniNenadDamjanovi}kojije,mo`da,inajzaslu`niji{tojeVoj-

(18.00) Crvenka-Metalopl. 1.Partizan 2 2 0 0 70:60 4 2.Vojvodina 2 1 1 0 61:53 3 3.PKB 2 1 1 0 62:59 3 4.Metalop. 1 1 0 0 33:22 2 5.Kolubara 2 1 0 1 57:50 2 6.Dinamo 2 1 0 1 63:59 2 7.Radni~ki 1 1 0 0 27:23 2 8.C.zvezda 1 1 0 0 29:27 2 9.Naisus 2 1 0 1 69:68 2 10.Napredak 1 0 1 0 30:30 1 11.Rudar 1 0 1 0 53:57 1 12.Jugovi} 1 0 0 1 29:30 0 13.Po`arevac 1 0 0 1 22:30 0 14.Obili} 2 0 0 2 57:74 0 15.Smederevo 2 0 0 2 43:63 0 16.Crvenka 0 0 0 0 0:0 0 Uslede}emkolu(1/2.oktobra)sastaju se: Jugovi} Unimet - Kolubara, Dinamo-Vojvodina,Smederevo-Crvenka,Obili}-Crvenazvezda,PKBPartizan, Radni~ki - Naisus, Napredak - Po`arevac, Metaloplastika Rudar.

Biv{iselektorimu{kei`enskereprezentacijeSrbijeurukometu,JovicaCvetkovi}iMarkoIsakovi},potpisalisuugovorsa SaudijskomArabijomdavodemu{kureprezentacijutezemqe.Cvetkovi}iIsakovi}setrenutnonalazeuBahreinugdereprezentacija SaudijskeArabijeu~estvujenaprvenstvuzemaqaZaliva. Nakon toga srpski stru~waci sa selekcijom Saudijske Arabije odlazeuKorejugde}ebitiodr`anekvalifikacijezaOlimpijske igreuLondonu.SelekcijaSaudijskeArabijena~elusaCvetkovi}emiIsakovi}emu~estvova}einaturniruuDohi,aplaniranesui pripremeuSarajevu.Isakovi}iCvetkovi}ve}suradiliutandemu uRumuniji,gdesupredvodiliklubKonstancu.

STRAHIWATRAVARODANA[WEMME^U SCRVENOMZVEZDOM(15.30)

Jugovi}tra`i{ansu QubiteqivrhunskogrukometaodStrahiweTravarave}godinu–dveo~ekujudasedefinitivno „otka~i„ i postane oslonac najpre Jugovi} Unimeta, a {todanei na{enajboqereprezentacije.Aupravojepowihovom ukusu ovaj  vi`qasti, crnpurasti momak odigrao premijernu utakmicu u novoj sezoni. Bilogajesvuda,iuodbraniiu napadu. Elegantnim, pravovremenim kretwama izbacio je iz igre najopasnijeg protivni~kog rukometa{a Nenada Maksi}a, a

boqe. Zato je va{e pitawe na mestujersmomidugove}zajedno,uigranijismo,{tosevidelo i protiv Partizana. Zato i jestedanasna{a{ansa.Bezobzira na to, u me~ ulazimo vrlo ozbiqno,jer,iakojesastavpromewen,izabraniciIgoraButulijeusu{tiniistoigrajukaoi pro{lesezone-rekaojeTravar. Na{oj najboqoj reprezentativnoj selekciji nedostaju brzi igra~i, koji }e zatvarati pukotine u odbrani. Smatrate li da igrom,kakvustepru`iliudue-

vodina uspela da osvoji bod. Rezultatska klackalica trajala je posledwih20minuta,ekipesuse smewivaleuvo|stvu,dabirekovalascent Milo{ Bari{i} uspeodvaputazaredomdaporavna rezultat i samoj zavr{nici. Rukometa{i Vojvodine su svoju {ansuzapobedomispustiladvai pominutaprekraja,kadasupropustiliprilikudapove}ajusvojuprednostnatrigolaitakokolikotolikou|uuizvesnijuzavr{nicuiosvojeobaboda. J.Gali} StrahiwaTravar

PRVENSTVOSRBIJE

ZAVR[ENKUPSUBOTICE

^uru`aniiznenadili Prvog dana dr`avnog prvenstvauveslawunaSavskomjezeru u Beogradu na stazu su iza{li pioniri, pionirke, junioriijuniorkeiveteranikojisuseborili jedino u disciplini skif. U mnogo zanimqivih i neizvesnih trka najvi{e titulaosvojiojePartizan~ijisuvesla~i trijumfovali u disciplinama osmerac(pioniri),dvojacbezkormilara(juniori), dubl skul (juniori), ~etverac bez kormilara (juniori), ~etverac skul (juniori)iosmerac(juniori). Titulu dr`anih prvaka osvojili suskif, pioniri: Smederevo (Marko Risti}),  ~etverac skul, pioniri: Smederevo (Vladimir @ivovi}, Du{an Radovi}, Du{an Dimitrijevi}, Du{an Cani}),osmerac,pioniri:Partizan(Matija Jankovi}, Nenad Radowi}, Aleksa Mir~eti}, Dejan Javo{evi}, Nemawa Ne{kovi}, Du{an Ivkovi}, David Popov,VladanNedi},kormilarMatejaJo{i}),~etveracsakormilarom,pioniri: Smederevo(AleksandarKosti},Milo{ Ma{i},DaniloSelakovi},NikolaMilovanovi}, kormilar Lazar Stefanovi}),  dubl skul, pioniri: Smederevo (Aleksa Vujovi}, Zoran Raji}),  dubl

skul, pionirke: ^urug (Jovana Stanivuk,JovanaTonti}),~etveracskul,pionirke: Pali} (Reka Korhec, Reka Sele{, Helg a Alak er, Kat al in Pap), skif, pionirke: ^urug 1 (Qiqana Jo{i});skif,juniori:Danubius1885(Milo{Urukalo);dvojacbezkormilara,juniori: Paritizan (Nikola Simovi}, VukMatovi}),dublskul,juniori:Partiz an (Miq an Mil o{ ev i}, And rij a [quki}),  ~etverac bez kormilara, juniori: Partizan (Nikola Krlovi}, Luka Pejanovi}, Nikola Simovi}, Vuk Matovi}),~etveracskul,juniori:Partizan (Bojan Do{qak, Du{an Novakovi},MiqanMilo{evi},Andrija[quki}); osmerac, juniori: Partizan (Luka Ran|elovi},Dragi{aMilovanovi},DejanJovi~i},StrahiwaMarkovi},Nikola Krlovi}, Luka Pejanovi}, Nikola Simovi},VukMatovi},kormilarMatejaJo{i}),skifjuniorke:^urug(ZoricaMr|a),dublskul,juniorke:Danubius 1885 (Milica Slijep~evi}, Miona Mitrovi}),  skif, veterani: Danubius 18852(AndrejBojkov). Drugog dana za medaqe }e se boriti kad et i, kad etk iw e, mla{ i sen io r i, mla|eseniorke,senioriiseniorke.

Spartakboqi odZvezde Tradicionalni Kup Subotice za odbojka{ice i ove je godine poslu`io kao generalna proba pred skori po~etakSuperligeSrbije,aliikao prilikadasuboti~kapublikapozdraviaplauzomodbojka{iceSpartaka.Naime,udramati~nom posledwem me~u Spartak je sa 3:2 (25:27, 21:25,26:24,25:23,16:14)savladaovelikogrivala,ekipuCrvenezvezdeizBeogradaiosvojio prvomesto.Nadrugommestujezavr{ilaCrvenazvezda,Vizurajebilatre}a,aRadni~ki~etvrti. Usuretukojijeodlu~ivaoopobednikuturnira(ranijejeSpartaksapo3:0savladaoVizuruiRadni~ki,aCrvenazvezdasa3:2Vizuru isa3:1Radni~ki)go{}esuudramati~nojzavr{niciprvogsetastigledorezultatskeipsiholo{keprednosti,pasubrzopovelesa2:0i bilenadomaktitule.No,kadase~iniloda}e ZvezdaponovobitiboqaodSpartaka,desiose veliki preokret. Golubice su boqom igrom u odbraniizuzboqiblokosvojilepoenevredne prvogmesta. Najboqi libero bila je Sawa Memi{evi} (Spartak),blokerJovanaStevanovi}(Crvena zvezda), poenter Adela Heli} (Spartak), tehni~arDanicaRadenkovi}(Spartak). N.S.

DANASNASPORTSKIMTERENIMA Fudbal Vojvo|anska liga Istok NOVOMILO[EVO:VojvodinaBa~ka (P), SUBOTICA: Ba~ka 1901-AFK,STAR^EVO:BoracObili}(NK). Utakmicepo~iwuu16~asova. Vojvo|anska liga Zapad MLADENOVO:Budu}nost-Sloga(E),BA^KIPETROVAC:Mladost-Jedinstvo(SP). Utakmicepo~iwuu16~asova. Podru~naligaNovogSada - NOVI SAD: Kabel - Ba~ka (\) (10 ~asova), STEPANOVI]EVO: Omladinac - Hercegovac, [AJKA[:Borac-Slavija(NS). Utakmice po~iwu u 15.30 ~asova. GradskaligaNovogSadaSUSEK: Partizan - @elezni~ar, SIRIG: Sirig - ^enej, FUTOG: Futog - Dinamo, LEDIN-

CI:Vinogradar-Borac,TEMERIN: TSK - Sremac, SREMSKA KAMENICA: Fru{kogorac Ba~ka, BANO[TOR: Proleter Mladost. Utakmicepo~iwuu16~asova.

Rukomet Superliga za mu{karce BEOGRAD:Crvenazvezda-Jugovi} Unimet (15.30), PO@AREVAC:Po`arevac-Radni~ki(19). Superligazadame -KRAGUJEVAC: Radni~ki - Maks Sport (18) Prva mu{ka liga - NOVI BEOGRAD:NoviBeograd-Zaje~ar (19), NOVA PAZOVA: Nova Pazova-Zlatar(18). Prva `enska liga - NOVI SAD: Vojvodina - Radni~ki Resavac (18.30), OBRENOVAC: Radni~ki-Napredak(18).

Drugamu{kaliga,sever - JA[A TOMI]: Hercegovina - Ruma (19), [ID: Radni~ki ([)-@SK(18),ADA:Potisje Pleteks-Jabuka(18). Druga `enska liga, sever -KIK IND A: Mlad ost Pan~evo(17). Prva vojvo|anska mu{ka liga - PUTINCI: Putinci Grafi~ar(19). Prv a vojv o| ans ka `enska liga - E^KA: Jedinstvo (E) - Jadran Lider (17), MO[ORIN: Mileti} - Sloven (19).

Kuglawe Superliga(m)- ARAN\ELOVAC:Vodovod-Banat(14),BEOGRAD: Partizan - Ni{ Put (14), KQAJI]EVO: E|{eg - Metalac (14.30), ARAN\ELOVAC:

Kraqevo - Crvena zvezda (11.30). Prva liga, grupa Vojvodina(m)- NOVISAD:VojvodinaKawi`a (11), RUMA: @elezni~ar-Jedinstvo(10),KIKINDA: TozaMarkovi}-Petrovaradin (13),KULA:Hajduk-Dolina(16). Prva liga, grupa Vojvodina(`)- DEBEQA^A:SpartakBanat (15), NOVI SAD: Petrovaradin-NoviSad(14). Prva vojvo|anska liga (m) - DEBQA^A: Spartak - Vihor (10), BE^EJ: Polet - Slavia (15),SUBOTICA:MaticaSpartak-Sloven(11),KQAJI]EVO: Kordun - Ada Kompjuters (11), BE^EJ:TSK-Srem(11). Drugavojvo|anskaliga(m) - VRBAS:Jadran(F)-VrbasDana(14),NOVISAD:NoviSadJadran (G) (10), KRIVAJA: Sloboda-Radni~ki(16).

sanekolikoefektnihgolova,sa udaqenosti od preko deset metara,izmamiojeaplauzesatribina. Talentovanog rukometa{a pohvale i tap{awa po ramenu, posle utakmice sa Partizanom, nisu izbacili iz ravnote`e. Celenedeqejetreniraonesmawenimtempom,takodaseiuduelu sa crveno–belima o~ekuje wegovadobraigrai,{todane, zna~ajan doprinos u osvajawu jednogilidvaboda. Zvezdajeupotpunostipromenilasastavuodnosunaprethodnusezonu.Velikibrojnovajlija jo{nedelujekaoskladnacelina.Nijelito{ansaJugovi}a? - Mo`e se tako re}i. Nema sumweda}eZvezdaizkolaukolo biti sve uigranija i igrati

lusaPartizanom,mo`etedapokucatenavratakabinetaselektoraVukovi}a? -Verovatnouskorojbudu}nosti. Ali, pre toga moja dobra igramoradabudedobraukontinuitetu.Nadamseda}etakoda bude, pa onda ne}e biti ni te{ko da mi se ispuni de~a~ki san. Travar ili Nadoveza, plava ilicrveno–beladevetkaudana{wemokr{aju? - Vide}emo koja }e devetka biti boqa. Ni{ta ne o~ekujem, neoptere}ujemsetime.Motivacije sigurno ne}e nedostajati, da}umaksimum,naravnobitnoje da kolektivno odigramo dobro, pa{tabude-istaklajeJugovi}evadevetkaStrahiwaTravar. J.Gali}

VOJVODINADANASDO^EKUJESVILAJN^ANKE

Premijera zaistoriju

Na premijeri u prvoliga{kom dru{tvu rukometa{ice Vojvodineima}eta`ekzadatak. UgosteimdolaziRadni~kiResavacizSvilajnca,ekipakojaje istaklakandidaturuzaplasman uvi{irang. - U istor ijs koj utakm ic i (prvi put u istoriji VojvodinaigraPrvuligu)zanaso~ekujenasizuzetnonezgodanrival, pog ot ov o {to Svil ajn~anke su jo{ pro{le godine pretendovale za najvi{i plasmanuligi,aovesututendencijujo{poja~ala.Uodnosuna nasgodinudanasuiskusnijeu prv ol ig a{ kom dru{ tvu, samimtimbi}euprednosti-rekao je tren er Nov os a| ank i DraganKuki}. Va{sastavposedujeodre|eni kvalitet? -Istinajeto,alina{najve}iproblembi}eneiskustvo,koji}emopoku{atidanadoknadimo zalagawem i maksimalnom borbeno{}u. Ulogu favorita prepu{tamogo{}ama,alitone zna~ida}emoume~u}isbelom zastavom. Mo`e li publika u Novom Sadudao~ekujeiznena|ewe?

DraganKuki}

-Trebaimatiuvidudajeovo ve}inina{ihdevojakaprvaprvoliga{ka sezona. Me|utim, ukoliko budemo ispo{tovali dogovor i budemo odigrali bez optere}ewa verujem da mo`emo da predstavqamo ozbiqnog rivalautakmi~arskomsmislu.Da li}etobitidovoqnoizabodovevide}emo-naglasiojeKuki}. Utakmica Vojvodina - Radni~ki Resavac igra se danas u 18.30 }~asova u velikoj sali SPCVojvodina. J.Gali}


oliko smo samo senzacionalnih najava ko{arka{kih transfera prona{li u medijima u toku posledwih 11 nedeqa, te{ko je i nabrojati. Te Kobi Brajant u Be{ikta{u, pa u Virtusu, te Xej Ar Smit u Kini, pa Rexi Vilijams u Kahi Laboral, pa Deron Vilijams u Turskoj... Ne pro|e dan, a da ne pro~itamo kako neka velika NBA zvezda `eli da igra u Evropi ili u Kini. A tu su i izvesni transferi: Sa{a Vuja~i} }e igrati u Efesu, Rudi Fernandez u Realu, Nikola Pekovi} u Partizanu, Danilo Galinari u Milanu... Razlog je jasan: od 1. jula na snazi je lokaut ({trajk), po{to igra~i i vlasnici klubova ne mogu da prona|u zajedni~ki jezik o problemu plata i wihovog ograni~ewa (seleri kep). Pregovori su zapali u }orsokak, a niko ne `eli da se pomeri s po~etne pozicije ni za milimetar. To budi ma{tu evropskih i azijskih ko{arka{kih fanova, ali i, {to je jo{ bitnije, bogata{a koji `ele da vide u svojim ko{arka{kim ekipama najve}e zvezde. Wihov motiv je jasan: bio bi to sjajan marketin{ki potez, vladala bi prava jagma u Bolowi da, recimo, u Virtusu zaigra Kobi Brajant i da se, kako gazda kluba Klaudio Sabatini `eli, vrati argetinski as Manu \inobili. Prihod od ulaznica, ali i TV prava za prenose utakmica kluba vi{estruko bi sko~ili i ionako debeo bankovni ra~un ovog ~oveka bio bi jo{ mnogo ve}i. Su{tina sukoba koja je dovela do lokauta je spor oko kolektivnog ugovora o radu i ograni~ewu ukupne visine novca koju jedan klub mo`e da potro{i na godi{we plate ko{arka{a. Sukobqene strane su Sindikat igra~a i NBA liga. Igra~i su ponudili da tokom narednih pet godina smawe svoje zarade za 500 miliona dolara, {to je NBA odbila. Ona, opet, sa svoje strane nudi ograni~ewe plate na godi{wem nivou za 40 posto, odnosno da svaki klub ne mo`e da plati vi{e od 45 miliona dolara (te{ko ograni~ewe) za plate igra~a, umesto sada{weg,

K

nedeqa25.septembar2011.

c m y

dnevnik

P O V O D I : LOKAUT U NBA KO[ARKA[KOJ LIGI

EvropaiKina trqajuruke blagog “seleri kepa” koji propisuje ograni~ewe na 58 miliona dolara (prema podacima s Vikipedije). To bi, prema prora~unu ~elnika NBA lige, dovelo do u{tede od dve milijarde dolara u narednih 10 godina. To su, naravno, ko{arka{i odbili. I sada se svi nalaze u pat-poziciji, jedni udaraju u klin, drugi u plo~u, a 1. novembar, po~etak lige koja }e sigurno kasniti, ako uop{te bude odigrana, opasno se pribli`ava. Pregovori su zapo~eti jo{ po~etkom 2011. godine, po{to su iz

klubova”, i pozivao igra~e na jedinstvo. Odmah je stigao odgovor zamenika komesara NBA lige Adama Srebrna koji je insistirao na tome da „postoji apsolutna saglasnost me|u vlasnicima i da je potpuna fikcija ako neko misli suprotno”. – Zaista ne znam na koju osnovu se oslawa u svojim tvrdwama Derek Fi{er – dodao je komesar Lige Dejvid [tern. Fi{er i izvr{ni direktor Unije igra~a Bili Hanter sastali su se pro{le nedeqe u Las Vegasu

Se}awe na lokaut 1998. godine Prethodni sukob interesa izme|u igra~a i vlasnika u NBA ligi, dogodio se u sezoni 1998./1999. godine. Tada je sezona bila svedena na samo 50 utakmica, a neki od igra~a su, kao i sada, uhlebqewe potra`ili u Evropi. Qubiteqima ko{arke u Srbiji jo{ je u se}awu podatak da je tada Vlade Divac, ikona Partizana i tada igra~ [arlot Hornetsa, potpisao ugovor s Crvenom zvezdom i nosio wen dres. Po okon~awu lokauta, Divac se vratio u SAD i zaigrao u dresu Sakramento Kingsa. NBA insistirali na tome da Liga godi{we bele`i minus od oko 300 miliona dolara, jer su ~ak 22 kluba, od ukupno wih 30, imali finansijske gubitke u pro{loj sezoni. Sukob je ~ak u{ao u sferu federalnog Zakona o radu u SAD i nije ni malo naivan. Najnovije vesti ka`u da su sukobqene strane prona{le barem jednu zajedni~ku stvar, a to je jedinstvo u svojim redovima. Igra~i, dakle, `ele da se zadr`i postoje}i sistem plata, a vlasnici kluba to nikako ne}e da prihvate. Predsednik Unije igra~a Derek Fi{er pre neki dan je, u pismu upu}enom ~lanstvu, rekao kako „postoje podele me|u vlasnicima

sa oko 40 ko{arka{a i bio je to, kako plejmejker LA Lejkersa re~e, „`ivopisan i anga`ovan sastanak”. – Ne postoje razlike me|u nama, niti bili kakve podele – naglasio je Fi{er. – Mi samo `elimo da se pregovori nastave i ponovili smo na{e zahteve. Imamo saznawa da postoji nesloga me|u vlasnicima i NBA ligom i to je na{a nada. Ipak, nije sve sjajno ni me|u NBA ko{arka{ima. Na pomenutom sastanku u Las Vegasu stariji igra~i, poput Xermejna O’Nila, Dejvida Lija i Moa Vilijamsa, imali su ozbiqna pitawa vezana za strategiju borbe i izrazili su zabrinutost u pogledu wenog epi-

21

NBA u brojkama i slovima U najja~oj ko{arka{ki ligi sveta nadme}e se 29 klubova iz SAD i jedan iz Kanade aktuelni {ampioni

Dalas Maveriks Deset najtimova u istoriji NBA i timlideri:

Boston (sezona 1964/65) - Bil Rasel najvi{e titula (17) Filadelfija (1966/67) - Vilt ^embrlen loga. Pravu malu paniku Boston Seltiks Wujork (1969/70) - Vilis Rid izazvao je Jamaj~anin Sanajuspe{niji trener LA Lejkers (1971/72) - Vilt ^embrlen mardo Semjuels, igra~ (11 prstenova) Filadelfija (1982/83) - Yulijus Irving Klivlenda, koji je po`eFil Yekson Boston (1985/86) - Leri Bird leo da od iskusnijih koLA Lejkers (1986/87) - Meyik Yonson lega dobije savet u odluDetroit (1988/89) - Ajzea Tomas ci da li da ~eka ishod ^ikago (1991/92) - Majkl Yordan borbe i ne igra u SAD, ^ikago (1995/96) - Majkl Yordan ili da ode u Gr~ku ili Kobi Brajant [paniju dok lokaut tra(LA Lejkers) je. Odgovore od Fi{era, 25.290.200 dolara prema izvorima iz redoZanimqivo je baciti va ko{arka{a, zahtevao pogled i na aktuelnu listu je i igra~ Golden stejta Kevin Garnet igra~a s najve}im Luj Amundson. Ipak, po(Boston) primawima po sezoni: 21.250.000 sle burnih diskusija, zajedni{tvo je ponovo usRa{ar Luis postavqeno, uz o~igled(Va{ington) nu zabrinutost samih 21.150.000 igra~a o wihovoj budu}nosti u NBA ligi. Yilbert Arenas (Orlando) – 19.300.000 Sami igra~i tra`e alnajevropqanin (3 prstena) ternative za nastavak Toni Kuko~ Dirk Novicki (Dalas) – 19.100.000 svojih karijera, jer niTim Dankan (San Antonio) –18.850.000 kom, naravno, ne odgovara da pauzira. Neki od wih, Pau Gasol (LA Lejkers) – 18.700.000 poput Derona Vilijamsa, ve} su potpisali ugovore s vanameri~kim ekipama, pa je ovaj igra~ima koji imaju va`e}e ugovoPuno je pitawa koja se otvarasjajni as pre{ao u turski Be{ik- re u najja~oj ligi na svetu, da igraju zbog razvoja situacije, a jedno ta{ za pet miliona dolara. Ipak, ju u takmi~ewima pod wenom ingeod najbitnijih odnosi se na ugovor mu dozvoqava da se vrati u rencijom, s tim da }e oni mo}i odolimpijski ko{arka{ki turnir Netse ~im se lokaut zavr{i. mah da se vrate u svoje ekipe kada u Londonu idu}e godine. Naime, Ima i protivnika toga da NBA se NBA lokaut zavr{i. I Dejvid klubovi iz NBA osta}e izuzetno igra~i igraju negde drugo. To je, [tern se slo`io da igra~i mogu ~vrsti u stavovima da se za svapre svih, Xo{ ^ajldres, biv{i da odu da igraju van SAD dok je na kog igra~a koji `eli da nastupi igra~ Olimpijakosa, koji je zabri- snazi {trajk, ali je izrazio zaza svoju zemqu osigurawe bude nut da }e dogovorene cifre u brinutost zbog mogu}ih problema izuzetno visoko. [panska fedeEvropi biti ispla}ene. Uz to, ukoliko se neki od igra~a povredi racija je ve} izra~unala da }e na ^ajldres je iz svog iskustva kao u Evropi i toga ko }e ga pla}ati ime osigurawa za bra}u Gasol i veliki minus igrawa na Starom dok traje oporavak. Me|utim, Kiostale zvezde morati da plati kontinentu naveo i druga~iju fi- neska ko{arka{ka asocijacija niastronomskih 5,67 miliona dolalozofiju i na~in rada trenera ko- je dozvolila svojim klubovima da ra. Ima, naravno, federacija koji tamo rade, kao i ni`e standarde potpisuju ugovore s igra~ima koji je to mogu da ispo{tuju, ali ima putovawa od onih koje timovi nisu slobodni agenti, odnosno koi onih koje ne mogu ni da sawaju o imaju u NBA. FIBA je, 29. jula, ji ne}e ostati u nekom tamo{wem tome. objavila da }e dozvoliti NBA klubu ~itavu sezonu. n Aleksandar Predojevi}

P O D S E ] A W A : OMIQENI SPORTSKI LUZERI

Va`nojeu~estvovati,zabavajebonus O EDS: DATA CORRECT AS AT 12:00GMT, OCTOBER9, 2002

tkad traju sportska nadmetawa postoje i pobednici i gubitnici. Iako je redak slu~aj, zna povremeno da se desi da takmi~ari koji izgube, na kraju poberu ve}e simpatije, pa ~ak i ve}e lovorike od samih pobednika. Takmi~ar u skija{kim skokovima Edi „Orao“ Edvards, pliva~ Erik „Jeguqa“ Musambani ili bob tim sa Jamajke, tek su neki od sportista koji su nam se urezali duboko u se}awe, iako su na ciqu zapravo miqama bili daleko od pobedni~kih rezultata. Erik Musambani je u~estvovao na 27. olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine u trci na 100 metara slobodnim stilom. Wegov dolazak je bio posledica odluke Olimpijskog komiteta da dozvoli u~e{}e predstavnicima zemaqa koje do tada nisu imale zna~ajne rezultate, bez obzira na wihovu pripremqenost. Tako je dvadesetdvogodi{wi Musambani po~eo da trenira prakti~no uo~i Igara, a u olimpijski bazen je prvi put u{ao tek po dolasku u Sidnej. U kvalifikacijama je pobedio, ali samo zahvaquju}i tome {to su wegovi rivali iz Nige-

rije i Taxikistana odmah diskvalifikovani zbog pogre{nog starta. U bazenu je Musambani plivao do tada nevi|enim „stilom“; mahao je rukama i nogama, ~esto tonuo i izgledalo je kao da se davi i jedva odr`ava na povr{ini. Sudije i publika su najpre bili u {oku, ali se potom ~itava hala orila od klicawa pliva~u. Preplivao je tih 100 metara za jedan minut i 52 sekunde, {to je dvostruko du`e vreme od prose~nog, ali je ipak ostvario nacionalni rekord. Po izlasku iz bazena, okupqenim novinarima je rekao kako mu je to najsre}niji dan u `ivotu, te da je „posledwih 15 metara bilo veoma te{ko”. Mediji su zdu{no ispratili wegov uspeh i postao je jedna od najpoznatijih sportskih li~nosti te godine. Iako se pripremao i za naredne igre, one u Atini, pa ~ak i popravio li~ni rekord, na wima ipak nije u~estvovao zbog problema s vizom. Jedna od najinspirativnijih pri~a sa zimskih olimpijskih igara jeste ona o jamaj~anskom bob timu. Debitovali su 1988. u kanadskom Kalgariju i ve} na prvu loptu privukli pa`wu svih medija zbog svog egzoti~nog iz-

Edi „Orao” Edvards: Skakao je i na letaonicama

kao jedini predstavnik svoje ze- stalog takmi~ara koji je nedomqe, obezbedio nastup godinu stajao. Na kraju, kada su ga prodana kasnije u Kalgariju. Nikada na{li – Alvarez je zamolio da vi{e nije uspeo da se plasira na mu ipak dopuste da sam dostojanigre, a u karijeri nema ni jedan stveno zavr{i trku, {to su mu CATEGORY: Sport and Leisure STANDARD MEASURES (S zna~ajniji rezultat u skokovima. sudije na kraju i omogu}i le. IPTC CODE: SPO,SPO :Sports No, {to je gore skakao i postiJedan od sve`ijih primera neSUBJECT: Width BASKETBALL: NBA by the numbers mi zao slabije rezultate, postajao verovatnog sportskog en tuzija-Picas ARTISTS: 1 col Duncan Mil, Phil Bainbridge, Jordi`e Bou, Mullins 52 je poAdrian znatiDean, ji i tra niJulie ji. Me diji(research) zma iskazan je i na nedavno okon-12p5 ORIGIN: GRAPHIC NEWS col 10 su se bukvalno otimali za taj ~anom Svetskom prven2stvu u25p7 TYPE: Colour / Adobe Illustrator 3 colDae-38p9 16 8.01 nog ~oveka“ koji je sluversion ~aj „obi~ atletici, u ju`nokorejskom SIZE: 2 columns by 142mm deep 4 col 21 nastupio kao olimpijac, a pomi- guu, gde je takmi~ar iz Ame ri~ke52p DATE: 9/10/2002 5 stu col pio65p1 27 wawe wegovog imena na sve~ano- Samoe Soxelau Tuvalu na SOURCES: col 10078.p3 32 NBA sti zatvarawa Igara u Kalgariju u kvalifikacijama trke6 na GRAPHIC #: 14341 sto hiqada qudi ispratilo je metara i ostvario vreme – 15.66. skandira©wem „Edi, Edi”. Sve na- Tuvalu je u Ju`nu Koreju sa poCopyright 2002 Graphic News. Reprint by permission only. NEWS” mustsni appear with all thisne graphic image. ostrva, zapravo, stikonThe tocredit ga “GRAPHIC je isto rija: mio jeuses ofli zijskog veliki broj reklama, promovi- gao da bi se takmi~io u bacawu Erik „Jeguqa” Musambani: I spasioci su ga pa`qivo gledali sao automobile, u jednom trenut- kugle, ali je tek po dolasku u Jugleda – u potpuno atipi~nom godine u Torinu zakasnio na kva- ku stigao je8 Ely~ak do zaEC1N rade od Kingdom. `nu Koreju ustanovqeno da ne Place, London 6RY, United Tel: +44 7404oba 4270.vqe Fax: +44 (0)20 7404 okru`ewu. Na`alost, Jamaj~ani lifikacije, jer je wegov avion, 10.000 funti za(0)20 sat nog mo4290 `e da nastupi u toj disciplinisu uspeli da zavr{e trku po- zbog naslaga leda na krilima, za- posla. No, nakon nekoliko lo- ni pa su ga nekako „uglavili“ – {to su pred ciqnom ravninom dr`an u Iranu. Kvalifikacije {ih poslovnih poteza bankroti- na sprint. Tuvalu je po okon~aizgubili kontrolu i na kraju se za predstoje}i turnir je zato od- rao je 1992. i danas `ivi od soci- wu trke izjavio da je bio zadovoi prevrnuli. Ipak, i nakon ta- radio bez problema zabele`iv- jalne pomo}i. qan nastupom, a posebno rezulkvog neslavnog kraja, ova simpa- {i 137 poena od mogu}ih 140. KaOd simpati~nijih pri~a sa tatom, pogotovo kada se uzme u ti~na ~etvorka nije se dala poko „iz objektivnih razloga” nije zimskih Olimpijada ~esto se po- obzir da se uop{te nije ni prikolebati, podigli su bob na ra- bio u mogu}nosti da trenira kod miwe i ona Roberta Alvareza, premao za ovu disciplinu, te da mena i dostojanstveno od{etali ku}e – s obzirom na to da u Gani meksi~kog kros-kantri skija{a wegovo telo, tipi~no za baca~a preko ciqa, za {ta su od ~itavog prose~na godi{wa temperatura gledali{ta nagra|eni velikim prema{uje 26 stepeni Celzijusa Ze~evi i korwa~a aplauzom. Mediji su jo{ danima – A~empong je zavr{ni deo prio wima pisali dive}i se wiho- prema odradio u Kanadi. Zastava Da za pobedu nekada treba imati i sre}e, dokazao je i osvavom sportskom duhu i potvrdi Gane se na taj na~in po prvi put ja~ zlata u brzom klizawu na 1.000 metara u ameri~kom Solt starog olimpijskog gesla „va`no zaviorila na otvarawu zimske Lejk Sitiju 2002, Australijanac Stiven Bredberi, iako je bio je u~estvovati“. Ipak, ~etvorka Olimpijade u Vankuveru, a “Leoapsolutni autsajder. On je, i to potpuno iscrpqen, ve} dobras Jamajke nije stala na tom jed- pard” je na kraju do ciqa stigao no kasnio za vode}om trojkom, kada se pred ciqnom ravninom nom poku{aju: ve} u kvalifika- u jednom komadu zauzev{i pretdesio pad tada trenutno prvoplasiranog takmi~ara preko kocijama za Olimpijadu u Francu- posledwe, 53. mesto. ga su se, zbog velike brzine, slede}a dva kliza~a spotakla i taskoj bio je vidqiv zna~ajniji naEdi „Orao” Edvards predstako|e pala. Verovatno ni sam ne veruju}i u ono {to vidi, Bredpredak, da bi 1994. u norve{kom vqao je Veliku Britaniju na beri je skr{enu trojku zaobi{ao i posledwim atomima snage Lilehameru postigli i najve}i Olimpijskim igrama u Kalgariprvi preklizao kroz ciq, ni kriv ni du`an na taj na~in za svouspeh, zauzev{i na kraju 14. me- ju 1988. godine a zavr{io je kao ju zemqu osvojiv{i zlatnu medaqu. sto, ispred posada SAD, Rusije, posledwi u skokovima i sa veliFrancuske i Italije. ke i male skakonice. Orao je, kaSkija{ iz Gane Kvame Nkru- da je naumio da postane u~esnik koji je u Kalgariju odlu~io da se kugle, i nije ba{ gra|eno poput ma-A~eampong, poznatiji kao Igara, te`io 82 kilograma, de- oku{a u trci od 50 kilometara, Adonisovog. Uostalom, kako da i „sne`ni leopard“ ro|en je u Gla- vet vi{e od slede}eg na listi iako do tada u ~itavoj karijeri ne bude zadovoqan kada }e unucizgovu kada je wegov otac tamo u~esnika. Nije imao ni sponzo- nije vaqano pre{ao ni distancu ma mo}i da pri~a da je na Svetprivodio kraju doktorat, a on se re, pa se pripremao koliko je od 20 kilometara. Epilog se dao skom prvenstvu u trci na 100 mekao de~ak vratio u Ganu gde je mogao od vlastitog novca. Izu- naslutiti: Alvarez je na kraju tara bio boqe plasiran od najjedno vreme radio i kao safari zetno kratkovid nastupao je s bio toliko udaqen od ciqa da su br`eg ~oveka na svetu Juseina vodi~. A~empong je i ranije po- obi~nim a ne skija{kim nao~a- na kraju zabrinute sudije u po- Bolta – koji je zbog pogre{nog ku{avao da se domogne zimskih rima, i na Svetskom prvenstvu tragu poslale istra`iva~ki tim starta diskvalifikovan! igara, ali je uo~i turnira 2006. 1987. zauzeo je 55. mesto, ali je, ne bi li prona{li jedinog preon Aleksandar Devetak


22

dnevnik

nedeqa25.septembar2011.

TRINAESTGODINAPOSLEDRU@EWASAMERI^KIMPREDSEDNIKOM UOVALNOMKABINETUMONIKALEVINSKIJEIDAQESAMA

Jo{voliBila, alivi{enekle~i onika Levinski, nekada{wa delatnica Bele ku}e ~iji je seksualni odnos s tada{wim ameri~kim predsednikom Bilom Klintonom izazvao veliki skandal nakon {to je otkriven 1998, i danas `ivi optere}ena posledicama te pri~e koja je obele`ila wen privatni i profesionalni `ivot. Kako pi{e britanski „Dejli mejl”, 38godi{woj Moniki Levinski ne cvetaju ru`e na poslovnom, a jo{ mawe na privatnom planu. Nakon nekoliko neuspe{enih projeka-

M

ta, poput propale modne linije ru~nih torbica koje su nosile weno ime i koje je li~no dizajnirala, Amerikanka danas `ivi izme|u Wujorka, gde wena porodica ima stan, i Los An|elesa, gde `ivi s roditeqima i bratom. Wen blizak prijateq ispri~ao je medijima kako Monika putuje s jedne na drugu ameri~ku obalu „osmi{qavaju}i projekte koji verovatno nikad ne}e biti pokrenuti”. – Nisam ba{ poznata po stvarima zbog kojih je dobro biti poznat – navodno je u vreme najve}eg publiciteta zbog skandala rekla Levinski jednoj `eni koja joj je pri{la na ulici i zatra`ila autogram.

Naravno, tu se ne ra~una planetarna popularnost koju su stekle zvezde tipa Trejsi Lords ili Xene Xejmson, ali Monika ipak nije iz te pri~e. Mada, ruku na srce, verovatno nikada ne bi ni postala poznata da nije oralno zadovoqavala ameri~kog predsednika u Ovalnom kabinetu. Ali ta vrsta populatrnosti ipak nije ne{to {to mo`e imati dobre posledice na budu}nost prose~ne mlade Amerikanke, iako joj je u prvim mesecima donelo basnoslovne honorare za intervjue koje je dala nizu me-

dijskih ku}a. Kako god, danas, 13 godina posle kle~awa u Beloj ku}i, dobar deo tog novca je potro{en, a Monika je daleko od bilo kakvog intenzivnijeg dru{tvenog `ivota. – Weno samopouzdawe nikad nije bilo tako nisko. Povremeno dobije neki honorarni posao za prijateqa koji je vlasnik PR agencije, ali uglavnom pre`ivqava od porodi~nog novca – rekao je neimenovani prijateq koji je ispri~ao i kako su vulgarne {ale na ra~un wegove prijateqice i oralnog seksa u Ovalnom kabinetu zauvek obele`ile wen `ivot. – Uglavnom vreme provodi sama i u dru{tvenom smislu je prezrena osoba. Ose}a se kao ve~na tema prqa-

vih {ala i odustala je od toga da prona|e qubav. Posle one vrste publiciteta koji je skandal sa Bilom Klintonom imao u medijima, nema {anse da na|e nekog pristojnog momka koji bi hteo da bude s wom. „Dejli mejl” je tako|e preneo i pri~u koja dobro ilustruje sve neugodnosti kroz koje Monika Levinski mora da prolazi. Pre nekoliko je meseci, naime, pristala na jedan od retkih izlazaka u javnost, te je ve~erala s prijateqima u jednom kafeu u Holivudu. Me|utim, sve vreme je grupa za susednim stolom neprestano smi{qala vulgarne {ale na wen ra~un. – Monika je celo ve~e samo sedela i zurila u svoj tawir, nije ni{ta govorila, a na licu joj se nije mogla videti nikakva emocija. Bilo je to jako ~udno, neugodno ve~e – rekao je jedan od wenih prijateqa. Uprkos svemu {to se dogodilo u me|uvremenu, Monika je, navodno, i daqe zaqubqena u Klintona. – Nikad vi{e ne}e biti mu{karaca u mom `ivotu koji me je mogao u~initi tako sretnom kao {to je on to ~inio – nedavno je rekla Monika svom prijatequ koji je te wene re~i preneo novinarima, za~iniv{i ih tvrdwom da “ona nikad nije prebolela Bila”. Kada je Klinton 2004. objavio memoare “Moj `ivot”, Monika je bila veoma nezadovoqna time {to je wihovu vezu nekada{wi predsednik SAD okarakterisao kao “fizi~ki hir”. – La`e – kategori~na je Monika. – Wegova pri~a da je do odnosa do{lo na moje insistirawe potpuno je neta~na. To je bio obostrani odnos. Ali on i onako stalno la`e. Lagao je pod zakletvom pred Senatom tokom saslu{awa, kada je pokrenuta inicijativa za wegov opoziv. A la`e i sada. Bezo~no. n E. N. L.

PUT OKO SVETA

MINI GLADIJATORI: U Velikoj Britaniji je veliku pra{inupodigaosnimakukojemse vide dva de~aka, od devet i osamgodina,kakoseboreukavezu,atoposmatranadesetineodraslihgostijujednogklubanaseveruEngleske.Borbusu prekinuli doktori nakon {to se mla|i takmi~ar posle 10 minuta–rasplakao.

OTKUDPODMORNICA:Moglo je biti sva{ta, ali se sve, na sre}u, dobro zavr{ilo. Ribarski brod se sudario sa ruskom nuklearnom podmornicom kod Kam~atke napraviv{i tek mawu {tetu na trupu.  A onda su mornarima na brodu podelili dregere, i brzo je utvre|en uzrok sudara - svi odreda su bilimortuspijani.

T R E N D R A P O R T : VESELEDEVEDESETE

Ajmoro|aci, dizeljezakon! vih sam dana posebno dobro raspolo`ena! Razlog: kona~no sam zavr{ila {ta sam imala s majstorima koji su me, s obzirom na efikasnost i a`urnost poslovawa, ve} bacali u paniku da }e se trajno doseliti u moj stan. Sve je, naravno, i kako to ve} biva s majstorima, krenulo poput pesme; sve mo`e i ni{ta ne brinite, a onda su, kad su jednom stan okrenuli naglava~ke, promenili plo~u – naprasno se sve nekako iskomplikovalo i odjednom su im iskrsnuli neki drugi, neodlo`ni poslovi. I tako sam, htela - ne htela i bez da se i{ta pitam (moje je samo da platim koliko mi ka`u), bezmalo nedequ dana bila prepu{tena wima na milost/ nemilost, a onda su kona~no zavr{ili, uzeli novce i oti{li. Treba li uop{te da ka`em kakav su nered iza sebe ostavili? No, to nije va`no, bitno je samo da sam ponovo svoga stana i vremena gospodar. Krenula sam u besomu~no spremawe i ribawe do u sitne sate ne bih li `ivot {to pre vratila u normalu. Rezultat – sve blista i ja sam, kao istaknuta “higijeni~arka”, kona~no spokojna napravila sebi kafu, sela u fotequ i ukqu~ila TV. Bla`ena, pijuckam tako kaficu i {etkam kanalima (po vestima bih rekla da nisam ni{ta specijalno propustila dok sam se “krbala” sa majstorima) kad eto ti ne~ega {to uspeva da me, odavno naviknutu na sve i sva{ta, iznenadi. Re~ je o promotivnom spotu za festival/ muzi~ko-vizuelno-scenski spektakl “Volim devedesete” (“hostesa” je nezaobilazna Oqa Crnogorac) koji }e, kako u nastavku ~ujem, po~etkom oktobra dupke napuniti Beogradsku arenu. Radwa promo uratka je (a i gde bi drugde) sme{tena na jednom od beogradskih splavova, na koji onako “doterane” pristi`u sve same zvezde “veselih” devedesetih. Svega tu ima: kajli, {u{kavih (svilenih ili

O

te`e prepoznati, a i “`estoki” su momci u me|uvremenu donekle smawili do`ivqaj, no polako mi se, uz prepoznatqiv i nadasve iritiraju}i ritam za koji sam mislila da je jednom za sva vremena oti{ao u zaborav, u se}awe vra}a saj taj dizela{ki bluz, koji su, bar kada je o muzici re~, predvodile sve same zvezde ovda{we “dens scene”: Gru, Ivan Gavrilovi}, Gala, Hani, \ogani Fantastiko, Leontina, Modelsice, Mobi Dik, Fanki Xi, Doktor Igi… Ukratko, muzi~ka “elita” i “mnogo jake” face. Predstoje}a me je retro `urka vratila u vreme koje bih, da mogu,

ri~kih rep muzi~ara. Tako frajeri, osim ve} pomenutih nularica i kajli, iz ku}e nisu izlazili bez kopija firmiranih odela, “er meks” patika i metalnih (~itaj opasnih) kai{eva, a na kilometar su se mogli prepoznati i po duksevima (obavezno s kapuqa~om) ili xemperima na “ve” izrez upasanim u trenerke, dok su wihove lep{e polovine naj~e{}e izgledale kao da kako zimi, tako i leti – {etaju dowi ve{. Ne bukvalno, naravno, ali su mini}i bili toliko kratki, a mre`aste majice toliko providne da je zapravo ve{eraj (u kombinaciji sa visokim platformama)

najradije trajno izbrisala iz memorije, u kojem su raznorazne sponzoru{e i dizela{i (one zaqubqene, a oni op~iweni krimalcima), dok je narod (izolovan od ~itavog sveta i sa tri marke kao mese~nom zaradom u xepu) na ulici ~ekao u redovima za kafu, benzin, hleb, mleko, vizu, opu{teno pred kamerama i u najgledanijim televizijskim terminima razmewivali sada ve} ~uveno “}ao ro|aci”, “zna~i, brate/tebra”, ovo, ono… A osim specifi~nog “turbodens” vokabulara i nemu-

bio zvezda svake odevne kombinacije sponzoru{e koja je dr`ala do sebe. Tako doterani bezbri`no su se od jutra do sutra vozikali gradom u naj~e{}e “pozajmqenim” automobilama s obe{enim krstovima, ~ija je veli~ina u svakom trenutku opasno pretila da odvali retrovizor. A kada bi se umorili od krstarewa u skupocenim limuzinama (obavezno s otvorenim prozorima kako bi sa prolaznicima podelili svo to drekawe i fal{irawe koje se tih nesre}nih godina nazivalo pevawem) “otpadali” bi na nekom splavu ili u kafi}u u kojima bi se, veselo i bezbri`no, iz turbo densa (kako no} odmi~e i raspolo`ewe raste) obavezno uklizavalo u turbo folk. Ukratko, `ivot sa pet zvezdica… I evo ih sada ponovo! Ne bih da se bavim nekim ozbiqnim analizama {ta bi ovaj veliki kambek cirkusa iz devedesetih zakazan za subotu, 8. oktobra, mogao da zna~i u nekom {irem dru{tvenom i kulturolo{kom smislu. Mogu samo da ka`em da se meni ama ba{ ni{ta od svega toga (ni ton, a ni slika) nimalo ne dopada i da one koji “lajkuju” dizela{ku/ dens pri~u (uz du`no po{tovawe) “po~astim” stihovima Fanki Xija, “groznica subotwe ve~eri udara, drma, quqa, obara sa nogu, skoro }e nedeqa ujutru, pravo vreme za ples i za qubav novu…”. [togod. Ili {to bi rekle wegove kolege iz grupe Trik Ef Iks: “Do jaja”! n Jasna Budimirovi}

Neprepoznatqivi

MRAK: @iteqi Albasetea u [panijibilisu{okiranikada je nedavno nestalo svetlo u mnogim zgradama, ukqu~uju}i bazen u kome su se nalazili pliva~i.Nijeposredibilahavarija,ve}suradile„makaze”. Grad, naime, duguje milion evra elektro kompaniji, ali brojnim opomenama i upozorewimao~itonisupridavalivelikizna~aj.

NIJE LAKO S MRTVACIMA: Doga|alosegdegodposvetu,pa otuda sasvim logi~na odluka turskoggradaMalatjaouvo|ewu sistema upozorewa u mrtva~nici u slu~aju da je u wu sme{teno`ivotelo.Osimsenzorakojidetektuju„inajmawe pokrete”, posle ~ega se pali alarm,ugra|enasuivratakoja seautomatskiotvaraju...nanajmawidodiriznutra.

Dok gledam spot kojim se najavquje “najlu|a `urka na Balkanu”, ne mogu a da ne primetim da su se akteri prili~no promenili. Ve}ina je densera, koji su se onomad stilski uglavnom uskla|ivali sa svojim idolima iz tada hit filma “Vidimo se u ~ituqi”, u me|uvremenu pustila {to kosu (izgleda da su {i{kice posebno popularne), {to stoma~i}, dok su wihove koleginice, koje su tokom devedesetih tek otkrivale silikonske implante, uglavnom “popuwene” i “reparirane” do neprepoznavawa. [to se modnog “izri~aja” ti~e, trenerke su o~igledno oti{le u penziju, tako da danas ve} gospoda u pristojnim godinama uglavnom furaju veseli i na ovim prostorima ultra popularni miks sportsko/elegantne garderobe. Dame su, pak, ostale dosledne u svojoj qubavi prema minimalizmu – krpica je taman toliko da se ne mo`e re}i da su zaboravile da se obuku. No, mere nema kada se do|e do nadogra|enih noktiju i kose. Toga, jasno je ve} na prvo gledawe, ima za bar duplo vi{e glava i ruku. sinteti~kih) trenerki, la`nih roleksa, }elavih glava… Dodu{e, ve}ina se pevaqki u me|uvremenu prili~no “remontovala” i “nadogradila” silikonima, pa ih je u prvom trenutku malo

{tih dijaloga u poku{aju, nije zgoreg podsetiti na ~iwenicu da se i u ta za ve}inu pristojnog sveta grozna vremena “terala” i neka moda – svojevrsna nesre}na interpretacija stila obla~ewa ame-


dnevnik

oglasi

GOSPODIN obrazovan penzioner, 70 godina, iz Novog Sada `eli da upozna gospo|u do 60 godina, radi dru`ewa i prijateqstva.Telefon 064/2266-557. 38018

PROFESOR daje ~asove iz matematike. Dolazim ku}i. Telefon 063/490-136. 37466 ISKUSAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika. Prijemni, matura. Povoqno. Telefoni: 021/6367482, 063/471-644. 37780 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 37833 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 37834 DR@IM ~asove engleskog jezika za sve uzraste. Dolazim kod vas. Telefoni: 063/86-00-934, 021/504-629. 37957

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 37835

STUDENTU izdajem sobu blizu fakulteta Liman I. Telefon 454-140. 37767 IZDAJEM sobu za studente Beogradski kej 41/2. Telefon 526663. 38109 IZDAJEM name{tenu sobu za dva studenta, studentkiwe, sve komforno, ulica Radni~ka. Cena 6.000 dinara po le`aju mese~no. Telefon 021/425-427. 37971

SREMSKI KARLOVCI - nov, ukwi`en stan mewam za ve}i u Novom Sadu uz doplatu. Telefon: 063/548-906. 37969

VELIKA PONUDA stanova za izdavawe, svih kvadratura, name{tenih i nename{tenih! Ponuda lokala i poslovnih prostora na razli~itim lokacijama u gradu! Tel. 065/2019-004, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 522662 IZDAJEM na Novom nasequ dvosoban stan 50m2, odmah slobodan, prazan ima kuhiwske elemente za 100 eura. Telefon 063/811-7331. 522781 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u centru Novog Sada ul. Valentina Vodnika. Telefon 063/503-349. 37869 IZDAJEM lep, potpuno name{ten stan, 30m2, {iri centar. Telefon 064/199-4505. 37875 IZDAJEM nename{tenu garsoweru pogodnu za stanovawe ili poslovni prostor. Telefon 065/856-2051. 37877 CENTAR, izdajem -jednosoban name{ten stan sa CG, TEL, KTV, ve{ ma{ina jednoj studentkiwi (cimerki) - cena povoqna. Telefon 063/582-960. 37942 IZDAJEM na du`i period, name{ten dvosoban stan u ulici Kornelija Stankovi}a. Telefon 063/531-876. 37948

nedeqa25.septembar2011.

IZDAJEM name{tenu garsoweru u Kosovskoj ulici. Telefon 063/531-876. 37949 NA LIMANU I, pored fakulteta izdajem dvokrevetnu sobu za dve studentkiwe, u komfornom stanu bez gazde. Telefoni: 6369206, 063/8535634. 38045 IZDAJEM nov, jednosoban, poluname{ten stan na Limanu 4. Telefoni: 021/505-531 i 065/5505-531. 35943 IZDAJEM nov stan 70m2 mo`e da bude poslovni prostor sa kablovskom tv, klima uz dogovor. Telefoni: 6398-007, 504-214, 064/3212497. 36429 IZDAJEM nov name{ten jednosoban stan u centru, CG, prvi sprat. Telefon 064/837-2590. 37004 IZDAJEM name{tenu garsoweru, M. Gorkog br. 6. ispred SPENS-a,Novi Sad. Telefon 063/511-939. 37446 BLIZU Medicinskog fakulteta izdaje se name{ten stan. Telefon 063/601-661. 37462 IZDAJEM name{tenu garsoweru ul. P. Drap{ina za zaposlenu `ensku osobu ili studentkiwu od 1. 10. 2011. Telefon 064/1610330. 37722 IZDAJEM lepo name{ten dvosoban stan u ulici Novosadskog sajma 7. Telefon 063/765-3632. 37752

IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan (54m2) - Rumena~ka ulica. Telefon: 064/1246888. 37777 IZDAJEM garsoweru 32m2, kompletno name{tenasa dva le`aja, kablovska, klima, telefon. Studentski grad udaqen oko 1000m. Jevrejska 23. Telefoni: 063/500-346, 060/500-3460. 37793 IZDAJEM dvosoban stan, kompletno name{ten, dva - tri le`aja, kablovska, klima, internet, telefon, blizu studentski grad, Ul. Jevrejska 23. Telefoni: 063/500-346, 060/500-3460. 37795 IZDAJEM jednoiposoban stan 43m2, prazan ima kuhiwske elemente. Povoqno, centar. Telefon 064/22-53-797. 37851 IZDAJEM u centru dvosoban prazan stan od 70m2, na prvom spratu, pogodan za stanovawe ili kao poslovni prostor. Telefon 063/66-92-92. 37894 IZDAJEM u centru blizu fakluteta, dvosoban name{ten stan od 70m2. Telefon 063/66-9292. 37895 IZDAJEM name{ten jednosoban stan u centru Novog Sada u ulici Jovana Bo{kovi}a. Telefon 2371-588. 37898 IZDAJEM na du`i rok, odmah useqiv prazan stan, povr{ine 68m2, Gagarinova ulica, 16A, 5/17, Novi Sad. Telefon 063/564-034. 37917 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u centru grada studentkiwama. Telefoni: 063/521-475, 021/6617464. 37925 IZDAJEM dvosoban stan, kompletno name{ten u blizini medicinskog fakulteta, za 2/3 osobe. Telefon 063/336-085. 37926 IZDAJEM name{tenu dvori{nu garsoweru 25m2 na Podbari u Novom Sadu u ulici Filipa Vi{wi}a 37. Telefoni: 064/1436269, 064/2469789. 37935 IZDAJEM name{tenu dvori{nu garsoweru 23m2 na Podbari, u Novom Sadu u ul. Bele wive 1a. Telefoni: 064/1436269, 064/2469789. 37936 IZDAJEM jednosoban name{ten stan na Satelitu cena 90E. Telefon 062/8673885. 37940 IZDAJEM jednosoban prazan stan. Odvojen ulaz i svi prikqu~ci. Ukrasno drve}e u dvori{tu, sun~ana strana. Veternik. Telefon 021/821-260. 37955

23

IZDAJEM name{tenu garsoweru (dva le`aja) na Limanu 3, kod parka. Cena 140 evra+depozit. Telefoni: 6369-400, 063/8-453577. 37961 IZDAJEM jednosoban stan prazan, Bulevar kraqa Petra I, br. 64, II sprat, stan 8, mo`e i za studente. Telefon 021/6416-785. 37970 LIMAN IV, povoqno bra~nom paru izdajem jednoiposoban stan, delimi~no name{ten II sprat, cg, telefon, lift, interfon. Telefoni 021/661-8861, 063/10-318-10. 37977 IZDAJEM name{ten stan na Futo{kom putu. Centralno, parket, internet, prizemqe. Cena 130 evra. Telefoni: 021/63-66-882, 064/819-50-93. 37983 IZDAJEM mawi name{ten, komforan, dvori{ni stan u centru, komplet bela tehnika i centralno grejawe, kablovska. Telefoni: 021/456765, 069/4456765 i 064/1381313. 37985 IZDAJEM stan 35m2 na Limanu 2 za devojke, cena 130Evra. Telefon 064/157-0304. 37999 IZDAJEM salonski stan trosoban, od 110m2, preko puta pozori{ta. Povoqno, mo`e i kao poslovni prosotor. Telefon 065/33-33-188. 38005 IZDAJEM na du`i rok prazan dvosoban stan na prvom spratu u novogradwi. Kara|or|eva ulica, cena 150E+depozit. Telefon 065/47-47-888. 38008 IZDAJEM name{tenu garsoweru. Ilije Bir~anina 27, od 1. oktobra, cena 100E+depozit. Telefon 063/107-1003, 021/6337-631. 38010

IZDAJEM opremqen stan dvosoban 40m2 u Pariske komune 30. Mogu}nost stanovawa za troje, prvenstveno devojke, porodica na du`e. Telefon 063/7120-080. 38013 IZDAJEM dvosoban prazan stan na Novoj Detelinari, PTV, kablovska, ~etvrti sprat bez lifta. Telefoni: 021/479-40-52, 064/165-81-10. 38014 IZDAJEM jednosoban name{ten stan kod Sajma. Telefon 6338-074. 38015 IZDAJEM name{ten stan, 47m2 Bul. oslobo|ewa 107, kod Spens - a. Telefon 063/7298033. 38034 IZDAJEM jednoiposoban stan 30m2, na Limanui. Telefon 021/540-771. 38038 IZDAJEM jednokrevetnu ili dvokrevetnu sobu za studetkiwe u velikom stanu u novoj zgradi blizu SPENSa, povoqno. Telefon 063/7023-887, 062/8245-025. 38042 IZDAVAWE NEKRETNINA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202. 38060 IZDAJEM name{tenu garsoweru 30m2, 100E na Telepu, bez depozita. Telefdon 021/505-572. 38065


24

nedeqa25.septembar2011.

IZDAJEM jednosoban name{ten stan, centar drugi sprat, lift centralno grejawe. Telefon: 062/8536893. 38070 IZDAJEM super name{tenu garsoweru u Sremskoj Kamenici blizu instituta. Telefoni: 465-815, 064/2044331. 38072 IZDAJEM dvosoban stan 50m2, kod Sajma. Telefon: 021/444-258 i 064/111-35-61. 38073 IZDAJEM dvosoban stan na Bulevaru kod stadiona Vojvodine, drugi sprat. Mo`e prazan ili name{ten. Telefon 063/540-165. 38084 SUPER komforna opremqena garsowera u strogom centru (telefon, klima, kablovska). Telefoni: 551-742, 063/507-183. 38086 IZDAJEM name{tenu garsoweru sa centralnim grejawem, telefonom, TV, KTV. Telefon 021/6621-885. 38093 IZDAJEM name{tenu garsoweru u blizini sajma za dve osobe. Telefon 063/512-414. 38112 IZDAJEM name{ten veliki jednosobni stan za dva studenta na Limanu III; CG, klima, telefon, drugi sprat. Telefon 063/566-426. 38129

OZBIQNOM bra~nom paru potreban stan, pla}awe devizno. Telefon 063/1616300. 37923 POTREBNI UZAKUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, novisad@stanovi.rs 38061

KUPUJEMO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137. 522782 KUPUJEMO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 522743

EKSTRA lokacija kod Futo{ke pijace u novijoj zgradi, ukwi`ena garsowera od 27m2, cena 27.850. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 522744 NOVO NASEQE, ukwi`en stan 27m2, cena 25,700, IVsprat, terasa, lift. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 522745 NOVA useqiva garsowera, 29m2, VI sprat, zgrada „Zoned”, na Suboti~kom bulevaru. Cena 36.000E. Telefoni: 522-177, 063/780-99-09. 522724 NOVA DETELINARA, nova ukwi`ena garsowera na IIspratu, 26m2, cena 27.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 522747 GRBAVICA, prodajem odmah useqivu novu i ukwi`enu garsoweru po ceni od 32.000. Telefon 063/828-8377, www.bomil.rs. 522748 BUL. OSLOBO\EWA, ukwi`en stan od 29m2 na II spratu, ima terasu, cena 28.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 522750 GARSOWERA useqiva, 26m2, ptk, lift, terasa, Ribqa pijaca. Povoqno. Telefoni: 522-177, 064/215-60-90. 522728 [IRI CENTAR - odmah useqiva garsowera od 28m2, prizemqe, CG, povoqno! Ul. Milo{a Obili}a, kod Alma{ke crkve! Cena 30.000 evra. Tel. 064/1340459, 021/520-231, ({ifra:20686), www.solis-nekretnine.com. 522668 GRBAVICA, Danila Ki{a, odli~an stan na lokaciji pogodnoj za izdavawe, kao i za stanovawe. Opremqena kuhiwskim elementima, klimom, video nadzorom, sigurnosna vrata, telefon, kablovska. Stanu pripada tavanski prostor, tako da postoji mogu}nost pro{irewa. Pogodno i za poslovni prostor, uredna dokumentacija. Cena 17.800. evra. Tel. 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra:20560), www.solis-nekretnine.com. 522669

GRBAVICA - Bra}e Ribnikara, odli~na novija garsowera na drugom spratu, lift, kompletno name{tena. Miran deo Grbavice, stan dvori{no orjentisan, pogodan za izdavawe kao i za stanovawe. Kuhiwa odvojena, sme{tena u hodnik, tako da je dnevni prostor lep i svetao. Cena 27.000 evra. Tel. 060/0189422, 021/520-231, ({ifra:20347), www.solis-nekretnine.com. 522670 LAZE KOSTI]A, dve garsowere, 24m2 i 28m2, na IIspratu. Odmah useqive. Pozovite 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:20266) www.solis-nekretnine.com. 522671 PRODAJEM odli~nu garsoweru povr{ine 26m2, kod Socijalnog, useqiva, ukwi`ena, III sprat sa liftom. Tel. 063/8557109, ({ifra 21485) www.solisnekretnine.com. 522672 HITNO prodajem ukwi`enu garsoweru u centru, lift, CG, mo`e sa stvarima, cena 24.500 evra. Tel. 064/112-6239, 021/520231, ({ifra:21586). 522673 CARA DU[ANA, nova, odmah useqiva garsowera, name{taj dogovor, lift, terasa 30.500. Slike na www.trefnekretnine.co. rs. Tel. 444-107, 633-7853. 522837 STANICA 22m2, ukwi`ena garsowera 24.800. Tel. 444-107, 633-7853. 522838

GUNDULI]EVA ULICA, na prodaju nov, odmah useqiv stan od 25m2. Cena 17.500E. Tel. 060/621-1685. 522826 GRBAVICA, blizina Limanske pijace, komforna, garsowera novije gradwe. Ukwi`eno 30m2. Mogu}nost pro{irewa. Cena 27.000E. Tel. 063/775-9121. 522827 CARA DU[ANA, na prodaju 30m2, ukwi`ena, komforna garsowera novije gradwe. IVsprat, lift, terasa. Odmah useqivo. 32.000E. Tel. 063/777-6233. 522828 BULEVAR OSLOBO\EWA, u neposrednoj blizini „Dnevnika” i Futo{ke pijace ukwi`ena garsowera od 22m2. Pogodno za izdavawe. Tel. 060/621-1685. 522829 HITNO!!!!! 22m2 - Bulevar kod Futo{ke pijace - ukwi`en prazan stan, lift, CG, cena 24.000 evra. Tel. 064/823-6621, 542-779. 522818 GARSOWERA na Novoj Detelinari, nova odmah useqiva, 27m2, parking mesto, terasa, lift, cena sa PDV-om 27.800E. Telefoni: 021/427-088; 021/520966, www.total-nekretnine.rs. 524010 GRBAVICA, ukwi`ena garsowera 30m2, centralno grejawe, cena 26.800E. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 524011 GARSOWERA 33m2, redovan sprat, terasa, proto~na topla voda. Cena 30.900E. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 524012 GARSOWERA na Grbavici 27m2, tre}i sprat, useqiva, ukwi`ena sa prostorno odvojenom kuhiwom, gradio „Moj Dom”. Povoqno! Telefoni: 451318, 523-193, kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com. 523987

oglasi

U ]IRPANOVOJ ULICI garsowera 26m2 na drugom spratu, gleda na dvori{te. Povoqno! Telefoni: 451-318, 0600753782, komplena ponuda www.nekretnine-mojdom.com. 523988 NA LIMANU II garsowera u Ulici Dragi{e Bra{ovana povr{ine 24m2, cena 26.800. Telefoni: 451-318, 523-193, 0631620327, kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. 523989 NA NOVOJ DETELINARI u Janka ^melika garsowera 26m2 na prvom spratu, cena 27.000. [ifra 1001261. Telefoni: 451318, 523-193, kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. 523990 KEJ garsowera 20m2 sa pogledom na Dunav terasa 30m3, ekstra samo 26.000E. Pozovite!!! Telefoni: 523-193, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 523991 NA NOVOM NASEQU klasi~an jednosoban stan 34m2 na tre}em spratu, cena 30.500. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com. 523992 U STROGOM CENTRU kod Srpskog narodnog pozori{te u novijoj zgradi klasi~an jednosoban stan 30m2, ukwi`en, lift, terasa 33.000. Telefoni: 451318, 0605322433, kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com. 523993 U SAVE KOVA^EVI]A jednosoban stan 30m2 na drugom spratu, cena 33.500. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com. 523994 TRA@IMO hitno za poznatog kupca klasi~an jednosoban stan ni`e spratnosti ili sa liftom i obavezna terasa. Telefon 021/6363-307. 524017 JEDNOSOBAN, 28m2 - Novo naseqe, odmah useqiv, 1. sprat, CG, TPV, cena - 29.000 evra. Tel. 064/823-6607, 021/66-14-200. 522817 HITNO!! 33m2 - jednosoban klasi~an raspored - Nova Detelinara - zgrada stara 3 god., ukwi`en - odmah useqiv, 1. sprat, terasa, lift, CG, cena dogovor. Tel. 064/823-6610, 021/542-779. 522820 JEDNOSOBAN, 33m2 - renoviran - CG, ukwi`en - useqiv, odli~an raspored! Cena: 27.000 evra - nije fiksno. Tel. 064/8236621, 021/542-779. 522806 LIMAN - odmah useqiv, 28m2 renoviran, ukwi`en, jednosoban, CG, cena - 31.000 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6601. 522807 LIMAN III, [ekspirova ulica, ukwi`en, jednosoban stan 28m2 kod limanskog parka. Odmah useqiv. Vredi pogledati. Povoqno! Tel. 063/777-6233. 522830 GRBAVICA, ekstra ponuda, 27m2, ukwi`en, odvojen radni deo kuhiwe. Stan sa terasom. Noviji, kvalitetna gradwa. 31.000E. Tel. 063/692-917. 522831 NOVA DETELINARA 33m2, jednosoban, lift, terasa, nov 34.000. Tel. 444-107, 633-7853. 522839 DETELINARA 26m2 jednosoban, terasa, ukwi`en 25.000. Tel. 444-107, 633-7853. 522840 FUTO[KI PUT 31m2 kod Satelitske pijace, klasi~an jednosoban, renoviran 29.000. Tel. 444-107, 633-7853. 522841 LIMAN TRI jednosoban stan 30m2 klasi~nog rasporeda, ukwi`en, brzo useqiv, povoqno. Telefoni: 528-137, 063/538166. 522784

dnevnik

DETELINARA odli~nog rasporeda stan 38m2 na drugom spratu, odmah useqiv, ima terasu cena dogovor. Telefoni: 528137, 661-2262. 522785 JEDNOSOBAN, Liman II, 40m2, ukwi`en, lep raspored. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87. 522742 HITNO prodajem jednosoban stan od 38m2, lokacija Savina, prvi sprat, terasa, dvori{na strana. Ukwi`en. Tel. 064/1340459, 021/427-277, ({ifra:20814), www.solis-nekretnine.com. 522674 KLASI^AN jednosoban stan na [onsiju, Ulica Ra{e Radujkova, 34m2, prizemqe, dvori{no orjentisan, dve terase, ukwi`en. Mo`e kredit, cena 36.000 evra. Pogledajte fotografije na sajtu Solisa... Tel. 065/2019011, 021/520-231, ({ifra:21121), www.solis-nekretnine.com. 522675 PRODAJEM klasi~an jednosoban stan na Limanu 4 od 38m2, ukwi`en, dvori{no orjentisan, prvi sprat, idealan za stanovawe! Ul. Narodnog fronta, blizu okretnica... Tel. 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra:21295), www.solis-nekretnine.com. 522676 BULEVAR - preko puta „Dnevnika”, nov ukwi`en stan, 30m2, terasa, lift, bambusov parket, gleda na dvori{te. Cena 43.300 evra. Tel. 064/2003-103, 021/520231, ({ifra:21418), www.solisnekretnine.com. 522677 PRODAJEM mawi jednosoban stan od 24m2 na Novoj Detelinari, hitna prodaja, cena 18.000 evra. Tel. 063/855-7109, 021/427277, ({ifra:20341), www.solisnekretnine.com. 522678 ODLI^AN mawi jednosoban stan na Grbavici, 30m2, dvori{no orjentisan i ukwi`en. Prodaja iskqu~ivo za gotovinu, cena 37.500 evra. Tel. 065/2019010, 021/427-277, ({ifra:21463), www.solis-nekretnine.com. 522679 BULEVAR EVROPE, nov odli~an odmah useqiv 1.0 stan po ceni od 31.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 522751

GARSOWERA nova 950E/m2 odmah useqiva Somborski bulevar 29m2 sa terasom, I sprat. Telefon 064/10004575. 38056 GA 35m2, lift, terasa, ukwi`ena, 34. 250E, nije fiksno. Telefoni: 064/11-43-730, 060/418-3223. 38069 HITNO prodajemo novu odmah useqivu garsoweru 28m2 u ^ika Stevinoj ulici 28.000. Ukwi`ena, ima terasu. Telefon 063/540165 38079 PRODAJEMO garsoweru na drugom spratu u Pasterovoj ulici 28M2, za 32.000, ukwi`ena i useqiva, gradila Budu}nost. Telefon 063/540-165. 38083 NOVA GARSOWERA 20m2, Kej, terasa, 40m2, pogled na Dunav, Tvr|avu, centar, ukwi`ena, useqiva, 26.000. Telefon 063/517846. 38113 PRODAJEM jednosoban stan 46m2, 650E/m2, Novi Sad, Bulevar Evrope. Telefon 063/105-0105. 37988 JEDNOSOBAN nov 35m2 36.900Em2, terasa, tre}i sprat na Somborskom bulevaru do Limana, odmah useqiv. Telefon 060/1314021. 38057 JS 37m2 Bul. K. Petra, lift, ukwi`en, cena 33.000. Telefoni: 064/11-43-730, 060/418-32-23. 38067 PRODAJEM stan 35m2 Bul. oslobo|ewa 73, drugi sprat. Telefon 424148. 38105 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru ul. Danila Ki{a 100m od Bulevara. Telefon 6614683 zvati od 18 - 22 ~asa. 38136

GRBAVICA, noviji ukwi`en 1.5 stan od 47m2 po ceni 44.300 gratis parking mesto. Telefon 636-6952,www.bomil.rs. 522752 SAJAM, odli~an, ukwi`en 1.5 stan po ceni 39.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 522753 NOVA DETELINARA, ukwi`en 1.5 stan na III spratu, cena 38.100. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 52275 LIMAN, kod fakulteta, ukwi`en 1.5 stan, cena 40.200. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 522755

JEDNOIPOSOBAN, 38m2 ukwi`en - odmah useqiv, 2. sprat, terasa, CG, kuhiwa odvojena sa svojim prozorom. Cena: 33.000 evra. Tel. 064/823-6607, 021/424-963. 522811

JEDNOSOBAN, centar, 30m2, visoko prizemqe, 33.500E. „Kvart” 021/450-417; 063/128-9797. 522738 LIMAN, kod parka, ukwi`en 1.0 klasi~an stan od 28m2, cena 30.000 za dogovor. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 522746 PRODAJEM veoma povoqno odmah useqivu garsoweru od 26m2 na Novoj Detelinari. Telefon 6341-521. 37630 GARSOWERA 24m2, prodajem bez posrednika, brzo useqiva, ukwi`eno, vlasni{tvo, miran deo. Na{i telefoni: 421-437, 063/534-505. 37928 PRODAJEM garsoweru 15.500E u Novom Sadu. Telefon 063/598878. 37986 GARSOWERA nova 16m2 16.000E, odmah useqiva na Somborskom bulevaru. Telefon 060/1314021. 38055

LIMAN III - [ekspirova ulica, ukwi`en jednoiposoban stan na petom spratu sa liftom. Odmah useqiv, 52m2, cena 49.900 evra. Tel. 063/527-459, 021/520231, ({ifra:11666), www.solisnekretnine.com. 522680 CENTAR - mali jednoiposoban stan, odli~an za studente ili za izdavawe, 33m2 po ceni od 34.000 evra. Tel. 065/2019-010, 021/427277, ({ifra:21279), www.solisnekretnine.com. 522681 CENTAR - Stari grad, Vojvode Mi{i}a, 39m2, jednoiposoban, III sprat, useqiv, vlasni{tvo, ugra|eni plakari, kuhiwa i klima za samo 42.000 evra. Tel. 063/500-174 ili 021/520-231, ({ifra 21584), www.solis-nekretnine.com. 522683 GRBAVICA, nov odli~an i ukwi`en 1.5 stan u izuzetno kvalitetnoj zgradi, vrhunska oprema, na IIIspratu sa liftom, cena 52.900. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 522758

HITNO!!! 40m2 - Liman - useqiv - ukwi`en, lift, terasa, CG, cena - 45.300 evra. Tel. 064/823-6604, 021/661-4200. 522821 GRBAVICA, ukwi`en jednoiposoban stan, zgrada stara 8 godina, terasa, lift, 47 m2, cena 44.300E. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 524014 JEDNOIPOSOBAN stan 35m2, Novo naseqe, bez ulagawa, ukwi`en, povoqno. Telefon 6624-218. 524029 BULEVAR 50m2, jednoiposoban, ukwi`en, lift, terasa, dva sanitarna ~vora 41.200 Slike na sajtu www.trefnekretnine.co.rs Tel. 444-107, 633-7853. 522845 NA NOVOM NASEQU mawi jednoiposoban stan 42m2. Hitno i povoqno 34.000. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com. 523995

CENTAR GRADA, pe{a~ka zona, Ul, Mileti}eva br. 21, Novi Sad. Ugovaramo gradwu stanova veli~ine: 25m2, 28m2, 33m2, i 61m2 u zgradi P+1+Pk „Atlant in`ewering „ Bore Prodanovi}a br.6A Telefoni: 021/547-291, 063/500-251. 38111

TOZIN SOKAK stan 43m2 na tre}em spratu sa liftom, ukwi`en, ima terasu. Telefoni: 528137, 063/538-166. 522786 NOVA DETELINARA nov, ukwi`en stan 45m2 na tre}em spratu sa liftom, odmah useqiv. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 522788 NOVA DETELINARA nov, ukwi`en stan 42m2 na prvom spratu sa liftom, odmah useqiv 48.700. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 522791 GRBAVICA 53m2, jednoiposoban, lift, terasa, ukwi`en 53.600. Tel. 444-107, 633-7853. 522842 NOV, 39m2 - jednoiposoban - brzo useqiv, odli~an raspored, terasa, CG, lift, cena - 40.200 evra. Tel. 064/823-6601, 021/6614200. 522803 JEDNOIPOSOBAN 37m2 centar - Ul. Modene, 2. sprat, terasa, CG, odli~an raspored... Cena: 38.100 evra. Tel. 064/8236621, 021/6614-200. 522804


oglasi

dnevnik

JEDNOIPOSOBAN stan povr{ine 41m2 u novoj zgradi, drugi sprat sa kompletnim name{tajem. Hitno zbog odlaska u inostranstvo cena 30.000. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.nekretninemojdom.com. 523996 U CENTRU prodajemo jednoiposoban stan 40m2 u novoj ukwi`enoj zgradi, stan je na prvom spratu, cena 37.000. [ifra 10001290. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. 523997 LIMAN II u blizina Keja, izuzetan stan 40m2. Slike govore pogledati na www.nekretninemojdom.com. [ifra 1001336. Telefoni: 451-318, 523-193. 523998 NA BULEVARUOSLOBO\EWA kompletno renoviran dvosoban stan 63m2, prvi sprat, ukwi`en iz kompezacije. Hitno, povoqno 59.500. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com. 523999 LIMAN IV lep dvosoban stan 54m2, ukwi`en okrenut ka istoku, cena 53.500. Telefoni: 451318, 523-193, kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com. 524000 NA DETELINARI klasi~an dvosoban stan sobe nisu prolazne 50m2, prvi sprat, ukwi`en, renoviran. Hitno, povoqno 39.300. Telefoni: 451-318, 523193, ponuda na www.neekretninemojdom.com. 524001 NOVA DETELINARA, dvosoban 44m2 na Bulevaru Evrope, ugao Veselina Masle{e i Koste Racina investitor „Moj Dom”, pozovite! Telefoni: 523-193, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 524002 MAKSIMA GORKOG 48m2, dvosoban, lift, dvori{na strana 56.700 Slike na www.trefnekretnine.co.rs Tel. 444-107, 6337853. 522846 KOD SUDA!!! Odli~an dvosoban klasi~an stan na drugom spratu okrenut na mirnu stranu, ukwi`en zgodan i za kancelariju!!! Telefon 063/8680-335. 524018 GRBAVICA!!! Odli~an dvosoban stan od 44m2 na ~etvrtom spratu, useqiv po dogovoru gleda na ulicu!!! Pozovite! Telefoni: 063/500-213, 063/8680-335. 524019 KLASI^AN dvosoban u funkciji dvoiposobnog 53m2, ukwi`en, odli~an raspored, bez ulagawa, blizina @. stanice. Telefon 6624-218. 524030 NOVA DETELINARA, izuzetno lep, ukwi`en stan 66m2, zidala „Budu}nost”. Telefon 6624-218. 524031 LIMAN, dvosoban stan, lift, terasa, odvojena kuhiwa, minimalna ulagawa, 66m2, cena 55.750E. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 524015 MOLIJEROVA ul., 49m2 - sre|en dvosoban - mogu} dvoiposoban, ukwi`en - useqiv, 1. sprat, CG, cena - 43.250. Tel. 064/8236604, 021/424-963. 522822 UL. LAZEKOSTI]A, 50m2 - 2. sprat, terasa, lift, odmah useqiv, cena - 51.000 evra. Tel. 064/823-6601, 6614-200. 522819 LIMAN 3 - useqiv odmah, 66m2 - 2. sprat od 4 sprata, dvosoban mogu} dvoiposoban, odli~an raspored, CG, terasa, cena za gotovinu - 54.400 evra. Tel. 064/823-6621, 021/661-4200. 522816 PARISKE KOMUNE 53m2, klasi~an dvosoban stan sa terasom, ukwi`en, odmah useqiv 47.400 nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co.rs Tel. 444-107, 633-7853. 522843 DETELINARA 53m2, klasi~an dvosoban, odmah useqiv, 42.000 slike na sajtu www.trefnekretnine.co.rs Tel. 444-107, 633-7853. 522844

KLASI^AN dvosoban, 54m2 Novo naseqe - Bulevar Jovana Du~i}a, 2. sprat, terasa, CG, komplet sre|en, ukwi`en - useqiv, cena dogovor. Tel. 064/8236621, 021/542-779. 522824 HITNO! Preko puta hotela „Aleksandar” dvosoban nov stan 50m2, odmah useqiv, na ~etvrtom spratu. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 522792 KA]E DEJANOVI]dvosoban stan 59m2 na drugom spratu sa liftom, odli~an raspored, ima tersu za 51.500. Telefoni: 528137, 661-2262. 522793 VLADIKE ]IRI]A dvosoban stan 60m2 na prvom spratu, ukw`en, odli~an raspored. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 522794 PARISKE KOMUNE klasi~an dvosoban stan 52m2 na prvom sprtu sa liftom, ukwi`en za 47.400. Telefoni: 528-137, 6612262. 522789 LIMAN ^ETIRI stan 54m2, ukwi`en, lep raspored, na petom spratu sa liftom, odmah useqiv. Telefoni: 528-137, 6612262. 522790 NOVO NASEQE iza robne ku}e, dvosoban stan 55m2 prvi sprat u zgradi od fasadne cigle. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 522787 LIMAN, ukwi`en stan od 52m2 na II spratu, cena 49.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 522759 CENTAR, u blizini Keja, klasi~an ukwi`en 2.0 stan na I spratu po ceni od 56.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 522760

KOD @ELEZNI^KESTANICE prodajem ukwi`en 2.0 stan preure|en u 2.5 odli~nog rasporeda od 51m2 na III spratu sa liftom za 46.500. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 522761 PRODAJEM dvosoban stan 49m2, III sprat, useqiv do kraja 2011, Ulica Svetozara ]orovi}a, cena 48.000E.Telefoni: 526622, 063/780-99-09. 522723 EKSKLUZIVNO - novogradwa na Bulevaru, kvalitetan dvosoban stan, 50m2, ~etvrti sprat, cena 61.800 evra. Tel. 064/2003103, ({ifra:20353), www.solisnekretnine.com. 522684 ODLI^AN dvosoban stan u blizini Beogradskog keja, u zgradi od fasadne cigle, 64m2 po ceni od 67.000 evra. Tel. 065/2019-010, 021/520-231, ({ifra:13658), www.solis-nekretnine.com. 522685 NOVA DETELINARA - odli~an dvosoban stan na tre}em spratu. Mogu}nost parkirawa u dvori{tu, 51m2 za 55.200 evra. Pozvati! Tel. 063/520-296, 021/427-277, ({ifra:21347), www.solis-nekretnine.com. 522686 PRODAJEM klasi~an dvosoban stan od 58m2 u neposrednoj blizini SPENS-a, odr`avan, ukwi`en. Tel. 063/855-7109, 021/520-231, ({ifra:21427), www.solis-nekretnine.com. 522687 USEQIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno, bez posrednika. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 522659

PRODAJEM stan od 59m2+30m2 u Ul. Partizanskih baza br. 29, ukwi`en, useqiv, cena 47.500 evra. Tel. 064/1126-239, 021/427277, ({ifra:20716), www.solisnekretnine.com. 522682 SATELIT, hitno, renoviran 2.0 stan od 48m2 po ceni od 31.000. Telefon 064/220-9565, www.bomil.rs. 522756 GRBAVICA, Tolstojeva ul., novija zgrada 2.0 stan od 53m2, cena 54.600. Telefon 064/220-9565, www.bomil.rs. 522757 LIMAN, dvosoban stan, ukwi`en 52m2, odli~an raspored, 55.500E. Telefoni: 522-177, 06425-18-752. 522729

NOVI SAD, kod Spensa, ukwi`en dvosoban, 64m2-56.000E. Telefoni: 526-622, 064/25-18-752. 522730 LI^NO prodajem noviji ukwi`en stan, 39m2 kod Socijalnog na tre}em spratu u zgradi sa liftom. Telefon 065/8333963. 37927 PETROVARADIN - stan 48m2, nov, odmah useqiv, III sprat, lift, terasa, parking, CG, kvalitetna gradwa, uredna dokumentacija, cena 42.500E 890E/m2.Telefon 063/152-052-1. 37972 PRODAJEM jednoiposoban stan u mansardi, 450E/m2, brzo gotov. Telefon 063/598-878. 37987 SATELIT prodajem JIS stan, 31m2, lift, terasa, mansarda, ukwi`en, cena 850E/m2. Telefon 064/8962412. 38047 JIS 41.43 Bul. kraqa Petra, ekstra sre|en, useqiv, ukwi`en, lift, terasa. Telefoni: 060/418-32-23, 064/11-43-730. 38066 PRODAJEM jednoiposoban stan u Radni~koj 37, na prvom spratu, 42m2, ukwi`en, renoviran 2008, cena 54.600E. Telefon 064/1501252. 38071 PRODAJEMO jednoiposoban ukwi`en stan kod Sajma za 36.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 38082 PRODAJEM nov dvosoban stan 56m2 u Bulevaru oslobo|ewa 73. 58.000 eura. Fiksno. Telefon 064/1147-741. 37295

PRODAJEM dvosoban stan 51m2 kod Socijalnog bez posrednika., V sprat, lift, CG. terasa, renoviran. Cena 53.000 Evra. Telefon 063/86-60-742. 37938 SREMSKI KARLOVCI, novi, ukwi`eni, useqivi stanovi. Investitor - telefon: 063/548906 i 458-955. 37968 TOLSTOJEVA 50m2 visoko prizemqe, ukwi`en. Telefon 062/543-816. 38051 PRODAJEMO nov useqiv dvosoban stan od 48, 5m2 blizu centra za 50.000 sa PDV. Telefon 6447-622, 063/540-165. 38081 UKWI@EN dvosoban 64m2, Rumena~ki put, fasadni cigla, „Neimar” hitno 49.000. Telefon 063/517-846. 38114 STAN od 60m2 na Bulevaru oslobo|ewa br. 26 prodajem. Cena 53.000. Telefon: 060/7001272. 38152

USEQIV dvoiposoban stan 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Kontakt: 421437, 063/534-505. 522660 ODLI^AN funkcionalan dvoiposoban stan od 50m2, ukwi`en,idealan za mlad bra~ni par koji kupuje na kredit. Jeste deseti sprat pod plo~om,ali je lokacija izuzetna, a cena je vi{e nego povoqna. Tel. 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra:21285), www.solis-nekretnine.com. 522689 ODLI^AN dvoiposoban stan u izgradwi na Bul. Evrope, 54m2 po ceni od 55.500 evra, predvi|eno useqewe u novembru 2011. god. Cena sa PDV-om. Tel. 065/2019-010, 021/427-277, ({ifra:10762), www.solis-nekretnine.com. 522690 NOV, ukwi`en dvoiposoban stan na Novoj Detelinari, tre}i sprat, odli~na zgrada, 60m2, cena 61.000 evra. Tel. 065/2019013, 021/520-231, ({ifra:20217), www.solis-nekretnine.com. 522691 GRBAVICA, kod hotela „Aleksandar” prodajem noviji ukwi`en 2.5 stan od 67m2 u odli~noj zgradi „MG” gradwa. Telefon 063/82-88-37, www.bomil.rs. 522765

GRBAVICA, Ulica Lasla Gala u odli~noj zgradi, nov, dodatno sre|en i kompletno name{ten 2.5 stan prodajem po ceni od 80.000. Telefon 063/516-478, www.bomil.rs. 522766 „ABC” CENTAR, ukwi`en originalno 2.5 stan odli~nog rasporeda, cena 54.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 522762

nedeqa25.septembar2011.

BULEVAR, kod Stadiona u blizini Spensa, ukwi`en stan od 64m2 odli~nog rasporeda, cena 52.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 522763 KOD LIMANSKOG PARKA, ukwi`en 2.5 stan po ceni od 64.500 na II spratu. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 522769 KA]E DEJANOVI] dvoiposoban stan 71m2, stan komplet renoviran, odli~an, zgrada od fasadne cigle. Telefoni: 528137, 063/538-166. 522795 BULEVAR EVROPE, hitna prodaja odli~nog dvoiposobnog stana od 61m2 za 45.000E. Lift, terasa, ukwi`en, odmah useqiv. Tel. 063/510-604. 522833 NOVO NASEQE, Seqa~kih buna, ukwi`en, dvoiposoban stan od 70m2, I sprat, terasa. Hitno i povoqno! Pozovite 063/510-604. 522834 STEVANA MOKRAWCA, 75m2 - klasi~an dvoiposoban stan, terasa, lift, CG, ukwi`en - useqiv, cena - 70.100 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 522815 DVOIPOSOBAN odli~nog rasporeda, 45m2 - komplet renoviran, lift, terasa, CG, ukwi`en-useqiv, cena dogovor. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 522802 EKSTRA! Dvoiposoban 61m2 ukwi`en - Nova Detelinara odmah useqiv, CG, terasa, lift Cena: 46.400 evra! Tel. 064/8236607, 021/66-14-200. 522805 NOV - centar, 53m2 - dvoiposoban - odli~an raspored, prazan odmah useqiv, terasa, CG, mo`e kredit, cena sa PDV-om: 54.600 evra. Tel. 064/823-6610, 021/424963. 522808 LIMAN II!!! Dvoiposoban stan od 70m2, originalan, povoqno!!! U blizini fakulteta. Telefon 063/8680-335. 524020 NOVA DETELINARA!!! Dvoiposoban dupleks stan od 61m2, useqiv, ukwi`en u odli~noj zgradi sa terasom ekstra povoqno!!! Telefon 063/8680-335. 524021 DVOIPOSOBAN na Novoj Detelinari, 61m2, terasa, lift, cena 45.000E. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 524013 LIMAN II 70m2, dvoiposoban stan, ~etvrti sprat, lift, terasa, 72.000 nije fiksno. Tel. 444107, 633-7853. 522847 NOVO NASEQE Seqa~kih buna, prvi sprat 70m2, 64.800. [ifra 1001261. Kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 524003

PRODAJEM u Pasterovoj ulici dvoiposoban dupleks stan u odli~nom stawu! Tel. 063/7726845, 021/427-277, ({ifra:20744), www.solis-nekretnine.com. 522688 NA LIMANU III u [ekspirovoj ulici klasi~an trosoban stan 66m2 na drugom spratu, ukwi`en 62.000, lift, terasa. Telefoni: 451-318, 523-193, ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. 524004

25

NA BULEVARU preko puta Lutrije 83m2 u odli~noj zgradi, lift, terasa, ukwi`en, sre|en, peti sprat, 68.000. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. 524005 BULEVAR OSLOBO\EWA 83m2, trosoban, dva sanitarna ~vora, dve terase 69.000. Tel. 444-107, 633-7853. 522848 LIMAN III!!! U zgradi od fasadne cigle trosoban stan od 78m2, odli~na zgrada u blizini pijace!!! Jugo istok. Telefon 063/8680-335. 524022 TROSOBAN noviji stan na Grbavici, redovan sprat, nije dupleks, lift, 82m2, cena 76.000E. Telefoni: 021/427-088; 021/520966, www.total-nekretnine.rs. 524016 LIMAN III, trosoban stan 66m2, odr`avan, ni`e spratnosti, dobar raspored. Telefon 6624-218. 524032 PODBARA - nov - useqiv - trosoban, 60m2 - 2. sprat, CG, terasa, ekstra raspored, cena za gotovinu - 52.500 evra. Tel. 064/823-6604, 021/542-779. 522823 LIMAN trosoban stan 78m2, ukwi`en, ima terasu za 72.200, odmah useqiv. Telefoni: 528137, 661-2262. 522796 LIMAN DVA korektan stan 72m2 na ~etvrtom spratu sa liftom za 66.800. Telefoni: 528137, 063/538-166. 522797 KEJ, u odli~noj zgradi od fasadne cigle, ekstra stan 87m2 na IV spratu sa liftom. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 522770 NOVO NASEQE u novoj ukwi`enoj zgradi 3.0 stan u potkrovqu 71m2 po ceni od 50.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 522764 NOVO NASEQE, u zgradi od fasadne cigle, ukwi`en, prazan, odmah useqiv stan od 71m2 po ceni od 63.800. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 522768 DVE STAMBENE jedinice u jednoj! Odli~an trosoban, renoviran stan u Stra`ilovskoj ulici! Tel. 063/7726-845, 021/520-231, ({ifra:20727), www.solis-nekretnine.com. 522693 HITNO prodajem trosoban stan od 75m2 na prvom spratu u Ul. Maksima Gorkog, u blizini SUD-a, ukwi`en, odmah useqiv, dve terase, dvostrano orjentisan. Tel. 064/134-0459, 021/427277, ({ifra:14205), www.solisnekretnine.com. 522694 TROSOBAN, nov, blizina Temerinske, II sprat 71,5m2 59.500E. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97. 522735 TROSOBAN, Liman II - Ravani~ka, 83m2, bez ulagawa. „Kvart” 021/450-417; 064/189-3887. 522739 MEWAM trosoban stan, 62m2, kompletno renoviran, odli~na lokacija, preko puta Tozine {kole, za ku}u do 120m2, sa placem oko 500 m2, uz moju doplatu. Telefoni: 522-177, 065/5454-038. 522725 PRODAJEM dvoiposoban stan od 64m2 na Bulevaru oslobo|ewa. Mo`e zamena za mawi uz doplatu. Telefon 064-143-80-24. 37843 DIS - TS 80m2, kod Betanije, lift, terasa, ukwi`en, odlia~n raspored. Telefoni: 060/418-3223, 064/11-43-730. 38068


26

nedeqa25.septembar2011.

PRODAJEMO ukwi`en dvoiposoban stan u ]irpanovoj ulici za 71.000. Uz stan se mo`e kupiti gara`a. Telefon 6447-622, 063/540-165. 38078 PRODAJEM trosoban stan od 78m2 na Bul. cara Lazara kod Merkatora za 70.000. Telefon 063/540-165. 38080 PRODAJEM nov useqiv trosoban stan 63m2, Grbavica. Telefon 065/504-74-33. 37821 PRODAJEM dvoiposoban stan na Novom nasequ od 71m2 na II spratu u blizini {kole i vrti}a. Telefon 064/24-95-791. 38143

TROIPOSOBAN, ukwi`en stan na Limanu III, trostrano orjentisan dobrog rasporeda sa dve terase... Mo`e kredit! Tel. 063/433-738, 021/520-231, ({ifra:13518), www.solis-nekretnine.com. 522698 PRODAJEM troiposoban stan na prvom spratu, Trg majke Jevrosime, gradila „Budu}nost”, odmah useqiv, CG, topla voda, cena povoqna! Tel. 064/1340459, 021/520-231, ({ifra:20747), www.solis-nekretnine.com. 522695 LIMAN III, odli~na pozicija, kvalitetna gradwa, troiposoban stan, 80m2, drugi sprat, ukwi`en i dobro projektovan... mo`e i zamena, mo`e i kredit! Tel. 064/2003-103, 021/427-277, ({ifra:20343), www.solis-nekretnine.com. 522696 LIMAN 2, prodajem 3.5 stan u zgradi od fasadne cigle od 83m2. Telefon 063/742-21-80, www.bomil.rs. 522771 NOVA DETELINARA, nov 3.5 stan na I spratu, odmah useqiv, cena 68.600 sa PDV-om, mo`e kupovina putem kredita. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 522772 CENTAR, nova zgrada 3.5 stan na IIspratu, luks, ukwi`en, odmah useqiv. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 522774 HITNO!!!! 92m2 - perfektan raspored, nov - neuseqavan, 2. sprat, lift, terasa, CG, ukwi`en. Cena sa PDV-om - 82.400 evra - nije fiksno! Tel. 064/8236607, 021/6614-200. 522814 SREMSKA KAMENICA, na prodaju dva odli~na stana kod instituta, 92m2 za 39.200E i 56m2 za 41.500E. Pozovite 063/692-917. 522832 ZIDALA „Budu}nost”, ukwi`en troiposoban stan 86 m2, ni`a spratnost, bez ulagawa, Nova Detelinara. Telefon 6624-218. 524033 KOD LIMANSKOGPARKA!!! Originalan troiposoban stan od 89m2 dvostran, ukwi`en. Pozovite!!! Telefoni: 021/6363307, 063/8680-335. 524024 CENTAR!!! Kod osnovne {kole troiposoban stan na prvom spratu od 92m2 sa odli~nom terasom na mirnom mestu, ukwi`en useqiv po dogovoru. Telefon 063/500-213. 524025 LIMAN III, 84m2 troiposoban, ukwi`en, lift, terasa 86.500. Tel. 444-107, 633-7853. 522849 NA LIMANU DVA u zgradama crvene fasadne cigle odli~an troiposoban stan 83m2 na tre}em spratu, lift, terasa, ukwi`en, bez ulagawa. Telefoni: 451-318, 063550387, kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com. 524007 CENTAR, nov odmah useqiv dupleks 110m2, Laze Kosti}a, investitor prodaje, dokumentacija kompletna. Pozovite 523-193, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 524008

HITNO prodajemo luksuzan ~etvoroiposoban stan u centru 133m2 na drugom spratu, ukwi`en, lift, terasa, komplet sre|en. Telefoni: 523-193, 06007853782, kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com. 524009 CENTAR!!! Salonski stan od 112m2 u odli~nom stawu sa lepom terasom, ukwi`en, hitno!!! Telefon 063/500-213. 524023 LEP izuzetno sre|en salonski stan kod Skup{tine 112m2, cena. Povoqno! Telefoni: 451318, 0600753782, kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com. 524006 PARK SITI!!! ^etvorosoban stan sa velikom terasom!!! Nov!!! Telefon 063/500-213. 524026 ^ETVOROSOBAN dupleks stan u novijoj zgradi u Maksima Gorkog, 104m2. Telefon 063/8680-335. 524027 GRBAVICA!!! Potpuno nesvakida{wi ekstra sre|en stan od 112m2, dupleks. Pozovite!!! Telefoni: 063/500-213, 063/8680335. 524028 GRBAVICA, prodajem noviji useqiv i ukwi`en 5.0 stan (nije dupleks) po ceni od 1.100/m2. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 522776 CENTAR, u okolini Keja i Ribqe pijace, odli~an stan od 137m2 prodajem po ceni od 113.300. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 522773 LIPOV GAJ 132m2 petosoban odli~an dupleks stan, odmah useqiv, izuzetno svetao, ukwi`en. Samo na ovom broju 063/811-7331. 522798 LIMAN DVA ~etvorosoban stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 6612262. 522799 CENTAR u blizini Spens-a kompletno renoviran stan 101m2 na drugom spratu sa liftom u odli~noj zgradi. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 522800 U STROGOM CENTRU 115m2, Ulica Ilije Ogwanovi}a, velik dnevni boravak, dve velike spava}e sobe, jedna radna polusoba, velika terasa, ukwi`en, zgrada sa liftom, cena 145.000 evra. Tel. 065/2019-011, 021/520231, ({ifra:14662), www.solisnekretnine.com. 522697 POVOQNO! ^etvorosoban stan povr{ine 173m2 na IIspratu. Potpuno sre|en, bez ulagawa. Prvoklasna oprema. Cena samo 154.000. evra. Tel. 063/520296, 021/520-231, ({ifra:14647), www.solis-nekretnine.com. 522699

„ALEKSANDAR” GRADWA Grbavica, 121m2 na drugom spratu, dvostrano orjentisan. ^etvorosoban. Brzo useqiv. Sa gara`om cena 129.000 evra! Tel. 063/520-296, 021/427-277, ({ifra:20803), www.solis-nekretnine.com. 522700 BULEVAR - atraktivan stan, 120m2 u izgradwi, cena samo 125.000 evra! Mo`e i na rate! Tel. 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 522702 ^ETVOROSOBAN stan, Liman II, Ravani~ka, dvostrano orjentisan 110m2, hitno. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97. 522732

oglasi

DUPLEKS, Nova Detelinara,125m2, 115m2 korisne povr{ine, gara`a 15m2 cena za hitnu prodaju, 74 500E. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97. 522741 GRBAVICA - dupleks nov i neuseqavan, ~etvorosoban po strukturi. Tel. 063/433-738, 021/520-231, ({ifra:12501), www.solis-nekretnine.com . 522701 LIMAN IV 130m2 ~etiri spava}e sobe, velik dnevni boravak. Stan je renoviran, vlasnik. Telefon 063/77-57-617 i 063/213246. 37285 PRODAJEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/50-90-30. 36999 PRODAJEM nov neuseqavan stan troiposoban dupleks 81m2, Ul. Cara Du{ana br. 75. Telefon: 063/537-446. 37868 PRODAJEMO troiposoban stan na Limanu III, na drugom spratu za 87.000, odmah useqiv. telefon 6447-622, 063/540-165. 38085 PRODAJEM nov dupleks 93m2, ~etvorosoban, mogu} povrat PDV-as, odli~an raspored, N. Detelinara. Hitno!!! Telefon 065/33-33-188. 38006

HITNA prodaja ku}e na Telepu, 90m2, samostalna na placu od 300m2. Cena 54.000 evra. Nije fiksno! Tel. 065/2019-004, 021/427-277, ({ifra:30572), www.solis-nekretnine.com. 522666 PRODAJEM ku}u za ru{ewe u Ma`urani}evoj ulici, ukwi`ena, plac 500m2, front 20 m! Odli~na ponuda! Tel. 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra:31148), www.solis-nekretnine.com. 522667 NOVI SAD, Slana Bara, ukwi`ena ku}a 215m2, plac 480m2105,000E. Nije fiksno. Prizemqe+Sprat. Fasadna cigla, 4 odvojene stambene jedinice, 2 el. brojila, 3,5 km do centra grada. Blizu {kole, vrti}a, po{te, gradskog prevoza. Odli~na gradwa. Telefoni: 065/5454-038, 526-622. 522719 KU]A {iri centar Branka Radi~evi}a, 80/150m2, ukwi`ena, odr`avana cena: 55.000E. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 522733 TELEP u blizini Univera, trosobna ukwi`ena ku}a oko 80m2 na placu 622m2, kolski ulaz, ~vrsta gradwa. Telefon 063/811-7331. 522783 HITNO!!!! 89m2 - stambeno - ku}a, plac 360m2 - ogra|en bedemom, useqiva odmah, voda, struja, gas. Cena: 37.600 evra. Tel. 064/823-6607, 021/542-779. 522812 FUTOG, ukwi`ena ku}a od ~vrstog materijala projekat ~uvenog arhitekte 108m2, cena 72.000, slike na www.bomil.rs. Telefon 063/828-83-77. 522778 PETROVARADIN, uli~ni deo ku}e u Preradovi}evoj 76m2, troiposoban 55.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 522835 PETROVARADIN - Blok vila, spratna porodi~na ku}a, gra|ena 80-tih godina, povr{ine oko 190m2 na placu od 600m2. Ukwi`ena. Useqiva. Cena 158.000 evra. Tel. 063/527-459, 021/427277, ({ifra:30813), www.solisnekretnine.com. 522665 KU]A, Sremska Kamenica, ukwi`ena, 110m2+60m2 hitno, cena 55 000E. „Kvart” 021/450417; 063/128-97-97. 522734

S. KAMENICA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, ukwi`ena 93.000 Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 522836 U KAMENICI, prodajem dvojnu ku}u 110m2 stambenog prostora, 40m2 suterena na placu od 250m2 na odli~nom mestu, blizu centra Kamenice, cena 60.000. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. 523985 OBRADIVO ZEMQI[TE 17+6+1.5 jutara, \ur|eva~koMo{orinski atar. Povoqno. Telefoni: 526-622, 064/215-6090. 522727 PLAC, Rakovac - Arsin do, 22.700m2 pogled na Novi Sad, ravan, hitno, povoqno. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97. 522736 GRA\EVINSKI PLACEVI, Popovica, Bocke, Ledinci. „Kvart” 021/450-417; 063/128-9797. 522737 BISERNO OSTRVO, vikendica 70m2, asfaltni put, plac 1150m2, 15.000E. Telefoni: 522177, 064/215-60-90. 522721 NOVI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a”-a. UTU Uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Tel. 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 522663 PRODAJEM gra|evinske placeve na Klisi, povr{ine od 400500m2! Tel. 065/2019-010, 021/427-277, ({ifra:70427), www.solis-nekretnine.com. 522664 PRODAJEM dve ku}e u ulici Pavleka Mi{kine br. 25. Telefon 6392-399. 36975 PRODAJEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Telefon 063/545-613. 37415 PRODAJEM novu ku}u u Ka}u sa poslovnim prostorom. Telefon 064/2493922. 37900 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena. Telefoni: 419-375, 060/4419-375. 37916 STARI FUTOG, prodaje se ku}a, dobra lokacija - glavna ulica, tri eta`e sa lokalom u radu, CG, plac 2600m2. Telefon 021/895-948. 37931 PETROVARADIN - ku}a za ru{ewe ukwi`ena na placem 850m2, svi prikqu~ci, 2 km od Novog Sada, cena 32.000E. Telefon 063/585-076. 37973 NOVI SAD, Nikole Tesle 10, prodaje se ku}a na sprat, mo`e i pola, prizemqe sa pripadaju}im delovima. Telefoni: 063/15-88063, 063/85-75-215. 37989 PRODAJEM ili izdajem ku}u pogodnu za obdani{te, blizu centru u Novom Sadu. Telefon 064/820-58-14. 37991 PRODAJEM plac izme|u N. naseqa i Veternika 18m h 24m, 13.000E. Telefon 065/33-33-188. 38003 PRODAJEM komplet renoviran prazan stan 57m2, na Limanu, povoqno. Bez posrednika. Telefon 062/811-45-52. 38004 HITNO i povoqno prodajem ku}u, 200m2 stambene povr{ine kod `elezni~ke stanice. Telefon: 064/611-73-75. 38074 PRODAJEM ku}u u Gradinovcima na placu od 35 ari, plac je katastarski podeqen na dva sa dve ku}e. Telefon 064/40-266-94. 38076 PRODAJEM ku}u izme|u Rakovca i Beo~ina, pored glavnog puta 250m2, plac 3000m2, plus nus prostorije i gara`a. Povoqno. Telefon 063/77-30-416. 37858 SREMSKI KARLOVCI, prodajem ili mewam ku}u 100m2 za stan oko 40m2 uz va{u doplatu. Telefon 064/8962412. 38046 PETROVARADIN samo 77.000, novija odmah useqiva ku}a, P+1, 5 soba, 2 kupatila, 100m od {kole, 200m od pijace. Telefon 063/152-052-1. 37975

dnevnik KU]A u Sremskoj Kamenici, bez ulagawa oko 300m2, plac oko 700m2, na prodaju, mo`e jedan stan + doplata. Telefon 062/890-11-99. 38050 PRODAJEM ili mewam za stan konfornu ku}u 120 m2 sa prate}im objektima na placu 1350m2. ^enej. Cena 65.000 E. Telefon 063/766-77-93. 37837 KU]A na ^eneju 182m2 u dva nivoa, ukwi`ena, 12 prostorija, sve parketirano, parno grejawe, voda, gas, uli~ni lokal, pomo}ne prostorije140m2, plac 13052m2, ba{ta, vo}e, vinograd, cena 80.000E. Telefon 064/1618243. 38062 NE[TIN- Selo pored Dunava, ku}a na prodaju, struja, voda, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem. Telefon: 021/504629. 37956 FUTOG mewam spratnu ku}u sa nusprostorijom za dva odgovaraju}a stana u Novom Sadu, legalizovano, sva infrastruktura, glavna ulica. Telefon 064/4307-600. 35899 27 ARI gra|evinskog placa, deqivog na dva mawa, na Tranxamentu-Novi Sad. Panoramski pogled na grad i Fru{ku goru. Telefon 064/22-87-731. 37146 PRODAJEM plac - Industrijska zona . kod pijace Banglade{, na putu za Rumenku, - povr{ina 1, 2 hekatara, bez posrednika. Telefon 063/526-316. 37405 POPOVICA - paragovo struja, voda, asfalt, telefon, ukwi`eno, povoqno! Telefon 060/5008408. 38039 PRODAJEM plac u Rumenki 580m2, pro{la struja i voda. Telefon: 060/180-8044. 38043 PRODAJEM dva jutra zemqe u Gardinovcima, ogra|eno, voda, pored puta, blizu auto - puta, gra|evinska zona. Telefon 064/4026694. 38075 PRODAJEM tri vezana placa 1746m2 mo`e pojedina~no (556+595+595) u Veterni~koj ulici u Veterniku cena dogovor. Telefon 063/516-844. 38077 PRODAJEM vikendice na Banstolu za stanovwe 12000E, dva hektara zemqe na Banstolu 11.500E, dva jutra Karlovci 7000E. Telefon: 064/043-87-02, 063/147-7181. 38088 ZEMQI[TE (ve}a parcela) idealno za vo}wak ili vinograd u Sremskim Karlovcima. Telefon 064/20-16-350. 37702 KU]A na prodaju i 7 ari placa. Stari Ledinci, Sime [olaje 16. Telefon 021/886-628. 37965 PLAC od 522m2 iza Belih dvora, pored glavnog puta za Veternik. Ulica Leptirova. Kod placa struja i voda. Telefon 504194. 37701 PETROVARADIN - prodajem prazne placeve za gradwu i stare ukwi`ene ku}e za ru{ewe, na extra lokacijama, mogu}a kom pen za ci ja. Te le fon 063/585-076. 37974 PRODAJEM plac i objekte u Zoni male privrede u Beo~inu. Telefon 063/105-0-105. 37990 GRA\EVINSKI placevi, 300 i 100m2, 5km od centra, blizu Dunava. Telefon 064/115-06-39. 38009 GRA\EVINSKI PLAC, Sremska Kamenica, Ul. Vojvode Mi{i}a, 2h330m2, front jednog placa 13.5m, isparcelisano. Telefon 063/1289-797. 38021 ALIBEGOVAC plac 130 kv, objekat nedovr{en sve na placu. Telefon 062/543-816. 38048 TATARSKO BRDO 600m2 za individualnu gradwu sa svim papirima. Telefon 062/890-11-99. 38052

KISA^KA, plac za kolektivnu gradwu p+4 p+k. Telefon 062/543-816. 38053 SUPER povoqno, Popovica, odli~an ravan plac uz asfalt 1000 + 120m2, samo 5800E, potok, izvor i jo{ jedan 1000m2. Telefon: 060/7111303. 38064 ARENDA: uzimam poqoprivredno zemqi{te u ^eneju, Stepanovi}evu, Kisa~u i Peji}evim sala{ima. Mo`e i kupovina. Pru`am usluge obrade. Telefon 064/8372806. 36903 PRODAJEM vikendicu na Popovici 120m2. Telefon 064/82058-32. 37992 PRODAJEM mawu ku}u u Branka Radi~evi}a, 39.000E. Hitno!!! Telefon 065/33-33-188, vlasnik. 38007 NOVI SAD - RUMENKA prodajem plac sa svom infrastrukturom, iz pravca Novog. Sada, blizina glavnog puta, 16000m2. Telefon 062/8982480 i 062/1080-703. 38141

ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 522661 GRBAVICA, na odli~nom mestu prodajem u ekstra zgradi ugaoni uli~ni lokal od 66m2 po ceni od 62.000. Telefon 063/82883-77. 522777 INVESTITOR prodaje lokal na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina, Bulevar Evrope, u jednoj eta`i 150m2, visina 4m. Telefoni: 021/523-193, 021/451318, www.nekretnine-mojdom.com. 523986 IZDAJEM kafanu u samom centru Koviqa izme|u 150 - 200m2. Telefon: 021/2988-761 i 061/2239-197. 36809 IZDAJEM lokal, Berislava Beri}a 1, 30m2 (15+15). Cena 140 evra. Telefon 064/130-52-99. 37881 IZDAJEM opremqen kafi} 50m2, na Novom nasequ, Ul. Partizanskih baza. Telefon 063/563-066. 37964 IZDAJEM lokal idealan za agencije 30m2 prvi sprat u poslovnoj zgradi Bulevar oslobo|ewa 30 A. Telefoni: 498775, 445919. 38116 PRODAJEM perionicu ve{a u radu. Telefon 063/83-78-240. 37860 LOKAL od 75m2 ukupne povr{ine, 25 m2 uli~ni deo i 50m2 suteren, 40.000E, u Mi{e Dimitrijevi}a 47. Telefon 062/8901199. 38098 IZDAJEM lokal, centar 64m2, jako prometna ulica, Laze Kosti}a, klima, dve telefonske linije, dva sanitarna ~vora, dva ulaza. Telefon 063/506-506. 37046 PRODAJEM lokal u centru [ajka{a sa placem od20 ari. Telefoni: 062/8-570701, 065/5142375. 38153

IZDAJEM prazan prostor od 50m2 za stn ili kancelariju. Visoki parter, CG, klima, interfon. Telefon 062/291829. 38130

NOVI SAD, prodajem ukwi`ene gara`e od 18m2 i 19m2, i 20m2 u suterenu zgrade, 300E/m2, Ulica Mi{e Dimitrijevi}a. Ukwi`ene. Telefoni: 063/780-99-09, 522-177. 522722 IZDAJE se gara`a, struja, voda, u Novom Sadu, Gagarinova 2 (baterija gara`a). Pla}awe mese~no 30E ili tromese~no 80E. Telefon 021/633-4856. 37967


OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

VOD OI NS TAL AT ER pru` a sve uslug e u del atn os ti:odg u{ew a odm ah, vr{ im o emajl iraw e kad a, lajsn e oko kad e. I van grad a. Tel ef on i: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 37951 OTAC iSINvr{isvemolersko farbarske radove, brzo i kvalitetno. Telefoni: 021/791615,064/0765-195. 37966 PARKETAR: svevrsteparketa, brodskog poda i laminata postavqam, hoblujem i lakiram. Telefoni:021/6500-736,064/12099-46. 38016 PE]KAR -zidamkaqevepe}ii otkupqujem kori{}ene, imam nove pe}i sve boje, moj materijal. Telefon 064/155-4029, 021/630-1524. 38092 MOLER ifarbarradimoleraj, farbawedrvenarijeiradijatora,lepqewetapeta.Nazvatina telefon6435-095. 37838

PRODAJEM gara`u 14 m2 DanilaKi{a23.Telefon065/50474-33 37822

PRODAJEM gara`u 20m2, Grbavica, hitno. Telefon 063/1830-164. 37896 GARA@U usuterenu18kvu@elezni~koj ulici. Telefon 062/543-816. 38049

KUPUJEM autanovija,starija, havarisana, dolazim po pozivu, maksimalno pla}am. Telefon: 063/7081-939i021/822-714. 36306 KUPUJEM svevrsteautomobila, pla}am maksimalno, odmah dolazim po pozivu. Telefon: 064/337-7695i824-611. 36307 BMW X3 3.0 D d`ip, star5,5godina, snaga motora 218KS, zapremina 2993cm3, ful oprema (panorama krov, {iber, ko`a, telefon original BMW, kuka original, krovni nosa~ za prtqag sa koferom original BMW, zimske gume), pre{ao 41.000km, cena 24.000E fiksno!Telefon063/548-441. 37981 PASAT karavan 2003. god, i kombi mercedes „sprinter”, teretni 2001. godine. Mogu}a zamena. Telefoni: 022/326-855, 064/127-28-00. 37893

TRAKTOR torpedo TD45, prvi vlasnik,kabina,kompresor,sve original, 3.300E + {pediterprikolica 2 t. Telefon 062/779880. 37788 ^ASOVNI^ARSKI alatprodajem.Telefon021/883-213. 38115

KUPUJEM sav polovan o~uvan name{taj,regale,ugaonegarniture,ostalegarniture,sto,stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728. 37958

PODB U[ IV AW E isp od kolovoz a, dvor i{ta, izr ad a vodov od a, kan al iz ac ij e sa prikqu~c ima, hid rants ke mre` e, se~ ew e asf alt a sek a~ ic om, ma{ins ki isk op, prevoz. Telef on 063/521-546, 021/6212780. 32373 HIDROIZOLACIJA svih vrstaravnihkrovova,podruma,gara`a, skidawe vlage sa zidova. Mo`eiodlo`enopla}awe.Garancija. Telefoni: 021/731-895 i064/128-94-87. 36246 BAGAT idruge{iva}ema{ine popravqamo brzo, kvalitetno, jeftino.Vr{imoprodaju{iva}ihma{ina,pegla.Cvijanovi}, Jevrejska23.Telefoni:021/421452,064/131-2135. 36319 SAMO zapenzionereiprosvetaremolersko-farbarskiradovirelativnopovoqno.Telefoni: 6435-231, 6430-549 i 064/23068-98. 36947 JORG ANX IN IC A - ru~n o {ij em nov e i ren ov ir am Va{e star e jorg an e, jas tuk e i du{ ek e od vun e i perj a, svih dim enz ij a. Tel ef on: 021/463362 37708 KU]NI MAJSTOR -monta`e, demonta`e name{taja, sanitarija, popravke vrata, prozori, roletne,brave,{arke,kre~ewe, farbawe, rasveta... Telefon 065/6824-398. 37861

PRODAJEM splav ku}icu, povr{ine 60m. Najboqa lokacija na Ribarskom ostrvu. Telefon 063/563-066. 37963

[PORETI, pe}i, kamini, eta`i na drvo, termoakumulacione, gasne pe}i, grejalice, radijatori,belatehnikasaspoqnim o{te}ewem. Telefon 021/528822. 37531 PRODAJEM TV Philips ekran 117 cm whirlpool ve{ ma{inu, philips su{aru, 3 kau~a, elektiri~ni {poret i dr. Telefon 063/779-5150. 37812

TAP ET ARS KE USLUG E: pres vla~ ew e kau ~ a, fot eq a, stol ic a, pop ravk a i zam en a mak az a, lep qew e stol ic a. Telef on i: 021/6394-686, 064/17018-63. 37866 ROLETAR,popravqamiizra|ujemsvevrsteroletniivenecij an er a. Tel ef on 064/1127141. 37892

KUPUJEM ispravne i neispravnekolortelevizore!Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 36870 PRODAJEM novijekolortelevizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno!Dostavqamnaadresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516i064/157-25-14. 36871

SLIKE Graovca, Kowovi}a, Ke~i}a, Bo{ka Petrovi}a, Aralice,Bjeli}aiostalihsrpskih i hrvatskih poznatih slikara, kupujem. Telefon 063/2283-22. 36987

PRODAJEM pasiran {ipak i drewinu (ka{a) za pripremawe xema.Recept+dostavanaadresu. Telefon 061/68-55-333, 022/462-345. 37638

AGENCIJI „Bomil”potrebna ozbiqnaosobazaposaoprodaje nekretnina. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 522780 AGENCIJI za promet nekretnina Avenia nekretnine potrebni agenti prodaje. Tel. 064/823-6601. 522825 POTREBNA dvamesarazaradu mesarama u Beo~inu. Telefoni: 021/6275-241,063/500-418. 37380 POTREBNA `ena za pomo} u ku}iokonepokretneosobe.Telefon506669. 38097 OZBIQNA `ena sa preporukom,kuvalaispremalabi4h samo radnim danom. Telefon 064/33-888-50. 37879 OZBIQNA `ena(52)~uvalabi decuilipomagalauku}i.Telefon063/7-248-332. 37959 POSLODAVCIMA u Novom Sadu,zemqiiinostranstvunudimo sve profile radnika od najni`e do najvi{e stru~ne spreme. Profesionalno. Telefon021/400-148. 38023 KU]NA NEGA,gerontolo{ke, medicinske, lekarske usluge, profesionalna nega bolesnih, starih,decesaposebnimpotrebama,usamqenihbaka,deka,kurirskeusluge.Tel.021/400-148. 38024

nedeqa25.septembar2011.

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618846,063/848-5495. 37800 BESPLATNO odnosimo va{ nepotrebni name{taj i belu tehniku. Pozovite i dolazimo. Telefon063/779-5150 37811 KUPUJEM kwige: na veliko i malo. Ku}ne biblioteke, li~ne kolekcije... Telefon 064/99-45002,Mile. 37855 RAD IE S TEZ IO L OG: Uslug e det ekc ij e, za{ tit e i elim inac ij e geo p at og en ih i kosmi~k ih zra~ ew a, otk riv aw e podz emn ih vod a, med ic ins ka rad ie s tez ij a. Tel ef on: 065/5518-718. 37863 KUP UJ EM O star o gvo` |e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo. Telefoni:062/649-000,063/74487-00. 37876 PEO D AJ EM dvos ob an stan 59m2 sa dve ter as e, 4. sprat, [eks pir ov a 5, Lim an III, fiks no 62.000E, mo` e kredit. Tel ef on 372-587, 060/6600021. 37993 KUPUJEM ~upove koji slu`e za elektri~no grejawe kaqevih pe}i,NemetJo`efelektro-radionica.21000NoviSad,Futo{ka 30. Telefoni 021/548-140, 064/156-83-19. 37994 RIZLING, kvalitetno karlova~ko gro`|e za vino i rakiju prodajem. Telefon 021/883-809, 064/805-9488. 38044 PROD AJ EM gro` |e sa Fru{ke gor e, Ital ij ans ki rizling i @up qank a, odl i~n o za proi zv odw u vin a i rak ij e, mo` e izm uq an o sa uklow enompet eqk om.Dos tav anava{u adres u. Tel ef on 063/1231470. 38027 PRODAJEM Italijanskirizling, popust za vi{e od 1t, prev oz. Srems ka Kam en ic a. Telefon064/285-4336. 38028

pozdrav

na{em

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

HajncJovanu od: Irene,Petra isnajeEvgenijeCvetkovi}. 38200

Posledwi pozdrav dragom bratu iujaku

Aci

odporodica:Jovan~evi}, BukinaciTrajkovi}.

38235

Posledwipozdravdragomte~i

MilanuZeli}u 1926-2011. odsestreDragiwe safamilijom.

OG-5

Obave{tavamo rodbinu i prijateqeda}emo26.septembra 2011.godine,u10~asova,ucrkvi Dun|erski na pravoslavnom grobqu u Srbobranu, davati ~etrdesetodnevni parastos na{emvoqenom

MiodraguStaji}u

od\or|etaFirawija saporodicom.

38214

Posledwipozdravdragomte~i

BranislavuDemi}u 1942-2011.

Wegovinajmiliji: suprugaQiqana,}erkeTamara iDubravka,unukeLena, An|elina,Jasmina izetoviMilan i Ra{o.

MiodraguStaji}u

odporodica: Mandi} iHazen{taub.

38172

38213

Posledwipozdravstricu

Satugomibolomobave{tavamoro|akeiprijateqeda jepreminuona{voqeni

MiodraguStaji}u

MilanZeli} 1926-2011.

odbrataniceSne`ane iMilanaIli}a saporodicom.

Sahrana je danas, 25. 9. 2011. godine, u 15 ~asova, iz kapeleu[ajka{u. O`alo{}eni:suprugaDragiwa,sinBo{ko, snajaSlavica iunuciVladimir iMarko. OG-4

38212

Posledwipozdrav

Posledwipozdravna{emdragomocu,dediipradedi

MilanuZeli}u

MilanuZeli}u

1926-2011. KUPUJEM stareautomobileza otpad, staro gvo`|e, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore, ve{ ma{ine, {porete, ~istim tavane, podrume. Telefoni: 064/95-33-943,063/84-85-495. 37799

Posledwi prijatequ

27

1926-2011. odprijateqaVujanovi}a.

OG-6

od:Vlade,Milana iNikole saporodicama. OG-3


28

^iTUQe l POMeni

nedeqa25.septembar2011.

P O M E N

O S M O G O D I [ W I P O M E N

Pre dvanaest godina preminuo je

26. 9. 2009 - 26. 9. 2011. SuprugaNena,sinMi}a, }erkaJovanka saporodicom.

Samomikojismotevoleliznamo kakoje`ivetibeztebe. Sa tugom i ponosom ~uva}emo uspomenu na plemenitost i dobrotutvoju.

Mladen Pavlovi} [epak Volega: Kata, Mi{a iSvetlana.

Tvojinajmiliji.

S E ] A W E  nana{enajmilije.

Pro{la je godina i tako nam nedostaje{. Tuga je neizmerna. Dostojanstvenoihrabromislimo natebesvakidan.Takobiiti `eleo.Uveksisanama. Voliteimisliuveknatebe tvojdedaGruja saporodicom.

38164

38187

37371

G O D I [ W I  P O M E N 

J E D N O G O D I [ W I  P O M E N  na{emvoqenomdrugu

Grujica Mitrovi}

Mitri Zeqkovi} Jova Radovi}

dnevnik

Grujica Mitrovi}

ro|. Ili} 1953 - 2006.

1988 - 2010.

PorodicaJandri}.

38204

Grujici Mitrovi}u

Iako vi{e nisi tu sa nama, u mislima na{im ve~no ti si prisutan.

Zauvek}e{ostatiuna{imsrcima.

Tvojabra}a:Darko, Dule, Vawa, Lovre, Vidi}, Filip, Danilo, Dendi, Nikolas, Uro{, Coja, Ki{mi iVule.

J E D N O G O D I [ W I  P O M E N  na{emvoqenomunuku,sestri}uibratu

Qiqana Markovi}

1942 - 1991.

Zauvek}e{ostatiuna{imsrcima.

38228

Danas,25.septembra2011.godine,navr{avase20godina odkadanijesanamana{

Stevo Jandri}

Grujici Mitrovi}u

Voletetvojidrugari: Sale Belgijanac i[omer.

Sve{tobismoreklibilobimalozaono{toose}amo, jertugajevelikainijeure~ima,ve}una{imsrcimau kojima}e{ve~noostati. Voletetvoji:bakaVoislavka, dedaZdravko iporodicaVuruni}.

38095

38203 38218

Perica Ili} 1954 - 2006.

S E D M O G O D I [ W I P O M E N

25. 9. 2001 - 25. 9. 2011.

S E ] A W E

I Z J A V A  Z A H V A N O S T I 

Davidu Vujinu

Milica Sa~ek

Grujica Mitrovi}

Vreme ne mo`e da izbri{e se}awe na tebe, ni ubla`iti tuguzatobom. @ivi{ i `ive}e{ u na{im mislimaisrcima.

Pro{lojedesetgodinaodkako nisisanama,alizahvalnostza sve {to si nam zna~ila nikad ne}epro}i.

Zauvekuna{imsrcima...

Nistedo~ekaliva{uunu~adda vidite. Akopostoji`ivotposlesmrti `ive}eteve~no. O`alo{}eniva{iroditeqi. 38131

Osma je godina od kako nije sa namana{avoqenainepre`aqena

Du{ica Bor|a iz @abqa 6. 10. 1989 - 25. 9. 2003. Uspomene su tako sve`e da jo{ ~ujemotvojglasismeh. Se}awe na tebe je lek za na{a tu`nasrca. Mnogo nam nedostaje{ i samo vera u Boga da }emo opet biti zajednodajenamsnaguda~ekamo tajtrenutak.

Ve~noo`alo{}eni: tataRadoslav,mamaSpomenka isestraZorica.

37943

Obave{tavamorodbinuiprijateqe dajeu69.godinipreminulana{a dragasestraitetka

Grujica

Mrva, Danilo, Bure i Mali Vule.

Tvoje: Qubica, Maja iAna.

Uvek}etese}ati: Mirela, Vladimir, Marija isuprugMiroslav - Slavko.

37664

37906

OG-2

Danas,25.9.2011.godine,u10.30 sati, na ^enejskom grobqu obele`i}emo {estomese~ni pomenna{em

Dana,27.9.2011.godinenavr{avaju se ~etiri tu`ne godine, od kadanasjeostaviona{voqeni

Zdravku Brzaku Zdravici

Slavko Vukaqevi}

Ne postoje re~i koje mogu da opi{uprazninuibol{tovi{e nisi sa nama, ponos {to smo deotebeiqubavkojunosimou na{im srcima. Neizmerno nam nedostaje{. SestraDu{ica.

38202

J E D N O G O D I [ W I  P O M E N  Danassenavr{avagodinaodsmrtina{egvoqenogbrataisina

Squbavquipo{tovawem {tosmoteimali Tvojinajmiliji: suprugaRavijojla,sinDragan, snajaMaja iunuciDejan iSr|an.

38137

Izgubilasammojujedinicu.

Ovim putem `elimo da se zahvalimo svim u~esnicima Memorijalnog turnira u malom fudbalu „Grujica Mitrovi}Gruja”.Posebnere~izahvalnostiupu}ujemo dragim prijateqima na{eg Grujice: Vawi Proletu, DraganuKne`evi}u,ZoranuObradovi}uiKafeu„Dva kraqa”.HvalaVamsvima. Verica i Dragica Mitrovi}.

38195

P O M E N

24. 9. 2010 - 24. 9. 2011.

Grujice Mitrovi}a An|elena{, pro|egodinatu`nabeztebe,godinaodkadtirekosmozbogom. Una{imsrcima`ivi{ve~noina{aqubavzauvekjestobom.

Marija - Marica Vukasovi} SahranajenaGradskomgrobqu, 26.9.2011.godine,u10.30~asova. Uvelikojtuzi,porodice: Vukasovi}, Jovanovi}, Mari}, Opa~i} i Nikoli}. 38222

Luki Surli

Marija - Maca Vukasovi}

Pomenobele`avamodanas,25.9.2011.godine,u11sati,naGradskom grobquuNovomSadu.

Nedostaja}e{namzauvek.

Uvelikojtuziibolu, tvojamajkaZorica.

SuprugaAna,}erkaMarija, unukaNikolina izetBranislav.

38223

OG-1

Beskrajnotu`neiponosnenatebe,sestraVerica imama.

38201


^iTUQe l POMeni

dnevnik

T U @ N O  S E ] A W E  naroditeqe Dana,15.10.2011.navr{avase20 godinaodkakonasjenapustiotata,tastideda

ZahvaqujemoseosobquInstituta za plu}ne bolesti u Sremskoj Kamenicinapodr{ciunajte`im trenucimaisavesnojipo`rtvovanoj briziona{ojvoqenoj

nedeqa25.septembar2011.

P O M E N

G O D I [ W I  P O M E N  na{emdragomsuprugu,ocuidedi

29

G O D I [ W I  P O M E N

DragiciKrstin O`alo{}enaporodica. 38196

P E T O G O D I [ W I  P O M E N

StevanZe~evi}

MilanuVujasinovi}u

GrujicaMitrovi}

1983-2007.

KohanecJosip

1937-2010.

Dana,27.9.2011.navr{avasegodina od kako ne kuca plemenito srcena{emame,ta{teibake.

obele`i}emousubotu,1.oktobra2011.godine,u10sati, naNovomPetrovaradinskomgrobqu. SuprugaMirjana,sinAleksandar, }erkaSimonida,snahaSawa,zet Sa{a iunuciKsenija,Natalija,Elena iStefan.

Ve~no}e{bitiuna{imsrcima.

Milina{sine, danasbinapunio28godina. Bolzatobomjeprevelik.

Mama,tataibrat.

DrugovisaDetelinare: Zvonko,BobanKatana, Knele,Doktor,bra}a Prica,Paut iPop.

38233

38234

38219

MilovanMaravi}

KohanecMarija Nekaimjeve~naslava. ]erkaVera,zetFrawo, unukaDanijela iunukDamir iZorica.

Pro{loje5godinaodkakonisi sa nama. Praznina i tuga ostaju zauvek bez obzira na vreme koje prolazi.

pozdrav

na{em

Posledwipozdrav

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Zauvekmislenatebe: suprugaVidosava i}erkaNada saporodicom. 38089

37763

Posledwi prijatequ

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo

Posledwi prijatequ

pozdrav

GrujicaMitrovi}

na{em

HajncJovan

RadmiliMili}

MiodraguStaji}u

Zauvekuna{imsrcima.

24.1.1939-24.9.2011. Wegovinajmiliji: suprugaJulijana,}erkaVioleta, unuciPetar iJovan izetDejan.

Blagota saporodicom.

Stanarizgrade Du{anaDanilovi}a34.

38216

38231

38199

AciEmberu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqedajepreminuona{

Posledwipozdravbratu,deveru,stricuidedi

Tepi},Milo{,Veqa,Bojan,Petar,Keba iVeqko. 38232

Posledwipozdrav

AciEmberu

oddrugara: \oke[kode,Traje,Lakija, \uranDanila,Keca,Pe}e i Dragi{eMi{kulina.

odporodice Radanovi}„[koda”.

38207

38208

Opra{tamosesatugomoddragogzetaite~e

PetarKolarski

JovanuHajncuJoki

PetruKolarskom

1948-2011.

Porodice:Devi} i @iki}.

Sahrana je obavqena 23. 9. 2011. godine,nagrobquuRumenki.

odNadice iZvonka sa^arde „Zlatnozvonce”izRumenke.

O`alo{}enaporodica. 38217

38227

P O M E N 

38221

Oti{aojeveliki„Ajaksovac”

Posledwipozdravmomdrugu,prijatequiburazu

HenglJovana Pamti}emotepotvojojdobrotiipru`enojpomo}i. An|elka iJadranka. 38210

\or|eDejanovi}

AleksandruKavraji AciEmberu

Dragite~o, pro{le su dve godine od kako vi{enistesanama.

Po~ivajumiruburazmoj. TvojBata[arac.

UspomenunaVas~uvaju Du{ica iNata{aKorpa{ saporodicama.

PetarKolarski Perta Posledwipozdravod: igra~a,uprave i navija~a FK„Jedinstva”Rumenka.

38215

Posledwipozdravkumu

HenglJovan

38229

38220

Obave{tavamo rodbinu i prijateqedajena{dragistric

P O M E N  Dana,23.9.2011.godinenavr{ilo se10godinaodkadnijesanama

Posledwipozdravdragomiplemenitombratu,deveruistricu

DraganVanovi}

MilanAramba{i}

1946-2011. Posledugeite{kebolestiu65.godini,prestalojeda kucajednovelikosrce. Sahranajeuponedeqak,26.9.2011.godine,u12.45~asova, naGradskomgrobquuNovomSadu. Dobrimoj}ale,samotizna{kolikotemamaijavolimo uvekipuno}e{namnedostajati.

Tvoji:suprugaQiqa isin Sini{atvoj Batula.

38209

MiodraguStaji}u

od HorvatPalike iMare saporodicom.

38197

preminuo23.9.2011.godine. Ispra}ajdragogpokojnikaobavi}e se26.9.2011.godine,sapo~etkom u12~asova,uKrematorijuGradskoggrobqauNovomSadu.

1912-2001.

Brati~inaDuwa sasuprugom idecom.

Dragina{dedice,vremeprolazi alitugazatobomostajeve~no. Tvojek}erkeAlbinaHrusti} iunuciOleg iVawa iSlavica-Buba Ristivojevi} iunuciSa{a iBranislav.

38206

38226

Borislavu Kleverni}uLoli Slobodan,An|elka, QiqaiBane.

38205


tv program

nedeqa25.septembar2011.

07.30 08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 13.00

Александар Филиповић

Новитаблоид „Таблоид”обележава 15.рођендан и постао је тинејџер. Прва емисија је снимљена 25. септембра 1996. године. Ове недеље пред гледаоцима РТВ ће бити компилација свега најбољег што смо у оквиру ове емисије гледали на НС плус програму, БК телевизији и Телевизији Војводине. Уредник и водитељ: Александар Филиповић (РТВ 1,14.00) ТВ Баштина Најлепше бајке света Колико се познајемо –квиз Кад зазвони:Спорт-потреба и обавеза 11.00 Знање имање 12.00 Вести 12.10 Верски недељник 13.05 Додати живот годинама 14.00 Нови таблоид 15.33 Вести за особе са оштећеним слухом 15.40 Здраво живо 16.05 Чари риболова 16.30 Центар света 17.00 ТВ Дневник 17.20 Двоугао 17.25 Дете и вукови,филм 19.30 ТВ Дневник 20.05 Кабаре:Путуј,Европо, снимак са Карловачке бербе грожђа 21.05 „Ођила”снимакконцертаса Карловачкебербегрожђа 22.00 Војвођански дневник 22.30 Спортска хроника 23.00 Грување 23.55 Фудбал:Хајдук (Кула)-Црвена звезда,снимак утакмице 01.30 Нови таблоид

13.45 14.30 15.30 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30

Глас Америке ТВ Продаја ЕТ ТВ ЗОО пузле Музичка емисија Више од откоса Филмски програм: Хартови са Запада Арт бокс Ћаскање Војвођанске вести Путоманија Дискавери Војвођанске вести Улови трофеј Хроника општине Врбас Вреле гуме Војвођанске вести Била једном једна недеља Вино и виноградарство Лице с насловнице Војвођанске вести Филмски програм

07.00 08.08 09.35 10.30

07.30 Српски екран,емисија МТВ-а 08.00 Агро мозаик 08.30 Концерт-„Апсолутно романтично” 10.15 Варијете 10.52 Паслиовцеваласи(слов) 11.00 Духовка (слов) 11.30 Верска емисија (слов) 12.00 ТВ Магазин (рум) 13.00 Баразда (мађ) 13.30 Фестивалнародних мађарскихпесама 14.00 Заједно 14.30 Осећајтесекаокодкуће, на мађ.са титлом на срп. 15.00 Недељни магазин (ром) 16.00 Изравно (хрв) 16.30 Свјетионик (хрв) 17.00 Украјинска панорама 17.30 Спектар (буњ) 18.00 Македонско сонце 18.30 Изнашеархиве(мађ) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Баразда (мађ) 20.00 ТВ Магазин (рус) 21.00 Хало ТВ (мађ) 22.30 ТВ Спорт (мађ) 23.00 Последњи опроштај,филм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.05 12.33 13.00 13.15 13.28 14.10 14.53 15.05 15.17 16.02 16.05 17.09 17.47 18.22 18.56 19.30 20.05 20.59 22.45 22.50 23.55 00.13 02.00 02.04 02.39 03.17 03.29 04.03 04.56 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС Хана Монтана Дневник Спорт плус Балканском улицом: НебојшаДугалић Време је за бебе Гастрономад Вести Сат Вести Породично благо Моја лепа Србија Луд,збуњен,нормалан Сасвим природно Слагалица,квиз Дневник Породично благо Љубав у Барселони,филм Вести Браћа по оружју Дневник Егзит Вести Моја лепа Србија Балканском улицом:Небојша Дугалић Гастрономад Сасвим природно Сат Породично благо Верски календар

НАПОМЕНА:НаРТС2 у10.00могућјепренос СкупштинеРепублике Србије 06.02 07.00 07.29 07.35 07.45 08.00 09.00 09.26

Музика за добро јутро Амен адјес (ми данас) Датум Верски календар Време одлуке Дозволите.. Тролови Бернард

07.05 08.00 08.05 09.00 09.05 10.00 10.05 10.20 10.30 11.05 12.00 12.08 12.35 13.05 13.30 14.05 15.00 15.30 16.00 16.05 17.05 17.30 18.20 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

Серијски програм Вести Серијски програм Вести Серијски програм Вести Серијски програм Неон сити Повратакурај Серијски програм Вести Најбољи лек Седам НС дана Вреле гуме Лична грешка Филм:Олуја Вести Наставак филма Вести Серија Спорт нетворк Храна и вино Неон сити Серијски програм Објектив Славни парови Ево нас код вас Серија Објектив Филм:Север

09.30 Рагби Светски куп: Аргентина –Шкотска 11.30 Премијер лига,Магазин 12.00 Премијер лига,голови 12.30 Холандскалига:АЗ –Фејенорд 14.15 Шампионат:Кардиф –Лестер 16.15 Аустријска лига: Адмира –Салцбург 18.00 Белгијска лига: Андерлехт –Герминал 20.15 Португалска лига: Маритимо –Гимараес 22.15 Премијер лига,голови 23.10 Аргентинскалига:Аргентионос јуниорс-Бокајуниорс 00.00 Свис лига:Грасхоперс –Ксамакс

Без цензуре У вечерашњој емисији ћете добити одговоре на питања:Како изгледа српска политичка сцена у предизборној години?Какви су резултати владајуће коалиције у мандатном периоду и како је тај период користила опозиција? Гости емисије су: Милован Бркић, уредник листа „Таблоид”, Миломир Марић, новинар и Миодраг Исаков,новинар,публициста,бивши потпредседник Владе Србије и дипломата. (КТВ,20.00) 06.00Освета,07.00Ауто спринт,07.40Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт,10.00Шоу -Парови,11.00Ретроспектива недеље,12.00Пипи шоу,14.00Зрно по зрно,15.00Фолк шоу,17.00Ток шоу, 19.00Политикон,20.00Без цензуре,21.30Филмски програм,23.00У међувремену,04.00Филмски програм 08.00Дечији програм,09.00Недељни магазин, 10.00Кухињица,11.00Култура тела,11.30У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина,14.00Бележница,15.00Дечији програм,15.30Спорт,16.30АБС шоу ,17.00Недељни магазин,18.00Дечији програм,19.00Оф Роад авантура,19.30Доказ стварања,20.30Оф Роад,21.00Филм,22.30Недељни магазин,23.00Филм,00.30Ноћни програм

Домаћин Филм:Причаонама Галилео Филм:Репликант Филм:ИндијанаЏонсиКраљевствоКристалнелобање

НаташаКрсмановић

ОДБОЈКА (Ж):ЕП

Србија–Украјина 09.29 09.44 10.00 10.31 11.00 12.00 12.15 12.25 13.00 13.30 14.00 14.23 14.32 15.00 15.55 17.53 18.18 19.04 19.55 21.30 22.41 23.28 00.23 01.33 02.00 03.35

Поштар пат Нинин прозор,ЕБУ Играј фудбал,буди срећан Мој љубимац Знање имање УНХЦР-повратак Верски календар Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници Верскикалендар Артзона Како да будем будан Фудбал:Јелен супер лига, Хајдук (Кула)-Црвена звезда,пренос Магазин лиге шампиона Други светски рат-изгубљени филмови Песме моје:Концерт посвећен Томи Здравковићу Одбојка (ж):ЕП, Србија -Украјина,пренос Руди,филм Јелен топ десет Велика руска колекција Музички програм Викенд евронет Фудбал:Јелен супер лига, Хајдук (Кула)-Црвена звезда Одбојка (ж):ЕП, Србија -Украјина

Милан Калинић

Изађи на црту Нови спектакуларни и несвакидашњи шоу Милана Калинића. Он је потпуно убеђен да је најбољи,најјачи и непобедив.Увек је спреман за изазов. Претходних месеци је изазвао храбре кандидате,и мушкарце и жене,који су се спремно пријавили на кастинг. Награда је више него атрактивна: популарно ТВ лице и 25.000евра! (Прва,21.00) 16.30 18.00 19.00 19.15 20.00 21.00 00.00 02.00

Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Вести Забрањено воће Кад лишће пада Изађи на црту Филм:Олујаназемљи Топ спид

07.00 07.15 08.15 08.30 11.00 11.35 14.10 16.00 16.35 18.30 19.05 21.00 23.00 23.35 23.55 00.45 02.20

Топшоп Београдски зоо 2011 Топшоп Знање на поклон Вести Б92 Два и по мушкарца Филм:Деца шпијуни 3 Вести Б92 Филм:Анђео чувар Вести Б92 Наша мала клиника Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Људи с Менхетна Филм:Сан зимске ноћи УкључењеуБ92Инфо

Сан зимске ноћи

(РТС2,19.55) 07.45 09.15 11.15 12.15 14.10

dnevnik

c m y

30

06.00ВОА 06.30Слике живота 07.00Маратон 08.00Док.серија.Универзум 09.00Топ шоп 09.30Филм:Шрек 2 11.00 Топ шоп 11.30 Улови трофеј 12.00Коферче 12.30Здравље и Ви 13.00Кефалица 13.15Фуснота 13.30Милица² 14.00Вести 14.30Слике живота 15.00Откопчано 16.00Филм:Девојка из Џерсија 18.00Вести 18.35Кефалица 19.00Милица²,специјал 19.30С.О.С 20.00Елизабета,2.део 22.00 Откопчано 23.00Филм:Временски теснац 00.30Филм:Изазов 02.30Филм:Девојка из Џерсија 04.30Филм:Изазов

Радња филма описује Лазара, који, после десет година проведених у затвору, затиче у свом стану избеглице из БиХ -самохрану мајку Јасну са аутистичном девојчицом Јованом. Пошто је повратио своју слободу, он одлучује да се ослободи тешког терета своје прошлости и да започне нов живот... Улоге: Лазар Ристовски, Јасна Жалица, Јована Митић,Даница Ристовски,Сободан Нинковић Режија: Горан Паскаљевић (Б92,00.45)

Невидљива места Испод великих градова постоје скривена места. Кроз историју подземни делови градова су служили за скровишта, састајалишта и гробнице у катакомбама,ходници за сигурни бег.Упрвој епизоди под називом „Подземни свет”,биће речио мистериозним криптама и тамницама ирске цркве Ст. Миханс, о гробницама у катакомбама старог Рима... (Хепи,23.00) 06.00 09.00 09.10 09.20 09.40 09.55 10.00 11.25 11.45 12.10 12.30 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 14.50 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.30 19.00 20.30 21.00

Лазар Ристовски

22.30 23.00 00.00 00.50

Јутарњи програм Направите места за Нодија Мегамнинималс Повратак малог тигра Телешоп Вести Динотопија 5–Вирус,филм Мали играч Гоа Бакуган Југио Сирене Хорсленд Пресовање Телешоп Вести Невидљива места, документарна серија Црни Груја Телешоп Вести Малдиви -Микс Малдиви –Под врелим сунцем Телемастер Хепи караван Изгубљене године Малдиви -Преглед дана Малдиви –интерактивна емисија Црни Груја Невидљива места ,документарна серија Картел Малдиви –више од игре…

07.00Добро јутро 10.00Филм:Марли и ја 12.00Гранд хитови 13.00Филм:Пут око света 14.30Ја то тако 15.30Мала невеста 16.00Недељно поподне са Леом Киш 18.00Шоу снова 19.30Национални дневник 20.00Папарацо потера 21.00Тренутак истине 22.00Три пута да 23.30Шопингхоличарке 00.30Филм:Глорија 02.30Филм:Чувајући Тесу 04.15Филм:Марли и ја

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика,12.00Максимално опуштено,12.55Хит недеље,13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви,17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице,00.00Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555  личности, 09.00  Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм,17.45Филм,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм:Парови

08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

nedeqa25.septembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

14

31

КАКО СУ ПАРТИЗАНКЕ ПОСТАЈАЛЕ ГРАЂАНКЕ

Пише:Ивана Пантелић 08.10 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Џон,Кејтиосмородеце Венчаницаизснова Великипројекти Грађевинскеинтервенције Луксузнидом Штанетребаобући Л.А.Инк Богатамлада,сиромашна млада Нованадапосластичара Најбољиамеричкикувар НYИнк Болестикојихсестидимо Болестикојихсестидимои малишани ПолицајкеокругаМарикопа Л.А.Инк НYИнк

19.00 20.00 21.30 22.00 23.00 00.00

Дневникскулптура Причаокромпиру ЛегендеоДедамразу МиЕвропљани Људождерикаменогдоба ФармаизВикторијанског доба–посебноБожићно издање МаркФорстер–дозволаза снимање ТајмтимгодинаX Рембрантово“Оптужујем” ПонтијеПилат:Човеккојије убиоХриста 42начинадасеубијеХитлер Жутакућа Великебританскевојсковође Косизаправоти? ТајмтимгодинаX Рембрантово“Оптужујем”

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Фантастичначетворка Старлаијахачидрагуља ОзиБу Фантастичначетворка Старлаијахачидрагуља Путујућеприче Великитранспорт Прелепаземља Октоберфест Интервјусаубицом Каубојиусрцу Злипоручник Еротскифилмови

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00

08.06 09.06 09.32 10.15 11.06 11.40 12.00 12.25 13.22 14.00 14.57 15.30 17.15 17.45 19.30 20.13 21.11 23.08 23.36 01.08 01.58 02.26 02.49

Пријатељи Веселе тројке Руперт Поаро Операбокс Мањинскимозаик Дневник Плодовиземље Ријека:Море Недељомудва Миридобро Четиригодишњадоба Баштованка Певајмојупесму,музички шоу Дневник Свеу7,квиз Веломисто Окоглобуса Четиригодишњадоба Поаро Скицазапортрет Екозона Призма

Кеј Панабејкер

Старатељство

08.42 Златнакинотека-циклус БилијаВајлдера:Некито волевруће,филм 10.40 Библија 10.50 Портретцрквеиместа 11.00 Невиђане:Миса,пренос 12.20 Филмскиматине: Старатељство,филм 13.49 Фестивалкајкавскепопевке 15.23 е-Хрватска 16.03 Магазинфудбалскелиге првака 16.28 Бузет:ЕПуаутомоблизмубрдскаутрка,снимак 17.25 Монца:Одбојка(Ж),ЕП: Азербејџан-Хрватска, пренос 19.00 Олимп 19.34 Музика,музика...евергрин 20.00 Папилон,филм 22.30 Посебнидодаци 23.06 Кривотворци,филм 00.45 Ноћнимузичкипрограм

12.15 13.25 14.50 16.35 18.05 18.30 20.05 21.40 23.15 03.50 05.30

РТЛДанас ДрагонБолЗ Икс-Мен Ружаветрова Бебинодлазакуград,филм Бандаизпешчаника2,филм Инсајдер,филм Дискавери:Лутријамије променилаживот,док.серија ЕксклузивВикенд РТЛДанас Језиковајуха,ријалитишоу Немогућамисија3,филм ЦСИ:Мајами Астрошоу РТЛДанас Параноја,филм

Далеко од немогућих мисија и смртоносних акција, бившитајниагентИтанХант започео је ново поглавље у свом животу - пронашао је сродну душу  и остао присутан у ИМФ-у као ментор новихагената.Аликадазавреме мисије нестане једна од његовихштићеница,Хантује враћенстатусактивногагента... Улоге: Том Круз, Мишел Монаган, Кери Расел, Филип Сејмур Хофман Режија:Џеј Џеј Абрамс (РТЛ, 20.00)

Аманда има четрнаест година.ЖивисоцемДејвидом јер јој је мајка умрла кад је имала шест година. Окружени су пријатељима: Еуген, дечкокојиимјекаочланпородице,одрастаосдвемаме у лезбијском брак у, затим Амандине другарице Сузан, и Меган...Једног дана појављујесечовеккојитврдида јојјеправитата... Улоге:Роб Мороу, Кеј Панабејкер, Џејмс Дентон, Доминик Бисон, Робин Бруле, Серђо ди Зио Режија:Нађа Тас (ХРТ 2, 12.20)

Господа Бронко Кони и Карла Шрек срећан заувек Викторија.Живот младе краљице Милдред Пирс Ко је Кларк Рокфелер? Писма Јулији Пљачка Усамљене девојке Холивуд на снималњу Ђенова Шрек срећан заувек Гитара Игра престола Председничка игра Филмови и звезде

05.40 06.15 07.55 08.20 11.10 12.50 14.45 16.45

Дијагноза:Убиство Плавекрви Дображена Филм:Ванконтроле Филм:Председниковчовек2 -Местоудара Филм:Птицанажици Вокер,тексашкиренџер Хаваји5-0 Плавекрви Дображена Филм:РобинХуд:Принц лопова

Немогућамисија3

Злипоручник

06.00 07.25 09.00 10.30

16.50 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

17.40 18.30 19.10 20.00 22.15 01.00 02.00 02.35

Напетапричаокорумпираном њујоршком детективу, који има озбиљне проблеме сазависношћуодалкохолаи коцкања. Док истражује случајсиловањамладемонахиње, покушава да промени својживотидасеизбориза опроштај... Улоге: Харви Кејтел, Виктор Арго, Пол Калдерон Режија:Абел Ферара (Синеманија, 22.00)

Харви Кејтел

08.10 11.10 12.10 13.10 15.00

06.00 Повратакубудућност 10.30ХарииХендерсонови 14.00 Сиквест 18.00 Земљапревремена 20.00ХвалазасвеВонгФу 22.10 Повратакубудућност3

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Заборављени злочин Заклетва К-9 Прва лига 3:Повратак у друголигаше Граница Уврнута наука Бејб Албино алигатор Милерово раскршће Заборављени злочин Милф о Манијакс Лезбијке

Мишел Монаган

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 22.50 23.45 00.40

08.30 08.45 11.30 17.00 18.30 19.15 19.30 20.30 22.00 23.00 23.30 00.30 00.45

Разоткривањемитова Уделићусекунде Врхунскоградитељство Потрагазаприроднимгасом Прљавипослови Опасанлов Разоткривањемитова Америчкичопери Аутомобили ОбрачунсаТајсоном Водичизбезизлазних ситуација Чудовиштаизреке Самудивљини Преживљавањеудвоје ОбноваЊујорка Тренуциужаса Отмицаиспасавање Водичизбезизлазних ситуација

Свиспортови Маратон Бициклизам Супербајк Суперспорт Мотоспортови Летњибиатлон Бокс Бициклизам Рели Голф Мотоспортови Супербајк

У

Неопростива посвећеност себи

инструкцијама издатим АФЖ-у после за- Тако је у Југославији број неписмених жена у вршетка рата истицана је потреба органи- ствари порастао, па је 1948. удео неписмених у зовања рада са женама у оквиру Народног укупном женском становништву чинио 34,4 одсто, фронта. Одбори АФЖ-а требало је да постану сек- да би пет година касније порастао на 35,8. ције одбора Народног фронт а. У руководству У раду АФЖ-а било је много пропаганде. Идео- АФЖЈ-а биле су истакнуте чланице КПЈ и бивше лошка и пропагандна страна деловања организапартизанке, и током постојања организације није ције до изражаја је посебно долазила на Косову и се догодило да она на било који начин дође у сукоб с властима, или у несагласје с политиком партије. О томе сведочи и „крит ика“ кој у је, обраћајући се присутнима на Првом конгресу АФЖ-а, изр екао Јос ип Броз. „Ако дозволите да се критички осврнем на извесне недостатке и слабости, како на рад руководства ове велике женске организације, тако и на држање дела, разуме се, малог дела жена, које нису свесне својих дужности, или се немарно односе према заједници. Овде не мислим на онај мали број госпођа и госпођица по градовима... Ја мислим на онај други мали део жена које мисле да су за време рата Сиромаштво убило напоре АФЖ-а довољно дале од себе за нову Југославију, било у борби, било на раду у по- Метохији. После 1945. године, у области је уведезадини – и сада не учествују ни на разним радови- на војна управа. Присуство Албанаца у јединицама у корист народа, ни у друштвеном животу, већ ма НОВ-а било је симболично. Партизанке међу се посветише самима себи. На тај начин, такве же- Албанкама биле су усамљени и ретки случајеви. не постепено спадају у ред оних жена које не схва- Ипак, на Првом пленуму ЦО АФЖЈ-а говорница с тају ново друштво већ чезну за лаганим животом, Косова и Метохије Савка Ковачевић тврдила је да без нарочитих брига и рада. Често такве жене по- су жене на Косову и Метохији све три националпримају навике жена нерадница из старог дру- ности (Шиптарке, Српкиње и Црногорке) масовно штва... Мислим при том да подвучем чињеницу да укључене у рад АФЖ-а. По статистикама које је има другарица које су се у рату добро показале а изнела, више од 99 одсто жена на Косову и Метокоје сад у миру не учествују у јавном животу, то хији на изборима је гласало за листу Народног јест, у политичком и стваралачком раду за зајед- фронта. Такође, по њеном извештају, посебно је ницу.“ велики број Албанки почео да Током читавог раздобља депохађа курс еве описмењаваУпркос великим напорима ловања АФЖ-а, у руководству ња. АФЖ-а,си р о м а ш тво и слаб је владало уверење да процес Разумљиво, тај је задатак за додир с писаним просвећивања жена и, посебнеколико десетина расположино, курс ев и опис мењ авањ а, вих документима довели су до упркос великим напорима, ниучитељица био сувише тетога да су полазници и су дали очекиване резултате. жак пошто је, по статистици по л а з ни ц е и да љ е оста ј а л и Тако је на Првом плен ум у која је том приликом предстафункционално неписмени Цент ралн ог одб ор а АФЖЈ-а вљена, 94 одсто жена те обла(24–25. фебруар 1946) закљусти било неписмено. Такође, чено: „Пленум је констатовао Савка Ковачевић је тврдила да да је неписменост још увек најозбиљнија препре- су Албанке у великом броју подржавале уставне ка за сваки даљњи политички и културно-просвет- промене и захтевале да их држава узме у заштиту, ни рад међу женама за њихову већу активизацију ослободи из утврђених кућа и забрани многоженна решавању државних проблема. Иако су на ли- ство. квидацији неписмености већ до сада постигнути Од успостављања нове власти АФЖЈ је имао велики успеси, ипак питање писмености остаје и своја гласила. Југословенски АФЖ је преузео даље основно питање културнопросветног рада, предратни часопис Жена данас, који је излазио од као и основна степеница за сваки рад.“ 1936. године, а издавала га је Омладинска секција Званичне статистике, и поред великог одуше- женског покрета у којој су преовладавале припадвљења петогодишњим планом, већ после првих нице СКОЈ-а. Неколико бројева је објављено и за година јасно су регистровале тенденцију раста време рата. Тај часопис је после рата тематски био броја неписмених. Упркос великим напорима, си- окренут, пре свега, образованијим женама. Многи ромаштво и слаб додир с писаним документима чланци били су посвећени приликама у Совјетдовели су до тога да су, и пошто би прошли неко- ском Савезу и појединим теоретским питањима. лико курсева описмењавања, полазници и пола- Организација у Србији издавала је и часопис Зознице и даље остајали функционално неписмени. ра, који је покренут јануара 1945. године. КњигуИване Пантелић „ПАРТИЗАНКЕ КАО ГРАЂАНКЕ”уиздању„Еволуте”изБеограда можетенаручитипутемтелефона011/2621–204илии-мејла www.evoluta.co.rs иwww.evolutabc@gmail.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

nedeqa25.septembar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Недеља је као створена за љубав, за вас.Нисте орни за посао јер мора да постоји и дан када ћете дуже спавати и излежавати се.Вољена особа је спремна да вам испуњава жеље. Пожелите!

BLIZANCI 21.5-21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8-22.9.

V REMENSKA

Пријатно

25

Subotica

24

Sombor

25

Kikinda

25

Vrbas

25

B. Palanka

25

Zrewanin

25

S. Mitrovica 26 Ruma

25

Pan~evo

25

Vr{ac

25

Srbija Beograd

26

Kragujevac

26

K. Mitrovica 28 Ni{

27

Улазите у фазу напетости и нервозе,када ће ствари и ситуације измаћи било каквој контроли или смеру. Припремите се психички за то и не излажите се ризицима.Данас се можете интензивнодружити.

Постали сте практични и вредни. Засукали рукаве и радите. Ситнице које живот значе долазе до изражаја. Нисте задовољни неким околностима, које доживљавате каоугрожавајуће.Краћи пут је ОК.Несаница.

Обузима вас тензија због предстојеће радне седмице.Можете планирати активности и остварити контакте с понеким извршиоцима. Истовремено,и сами сте иницијатор свега што вам се дешава.

Променљивог сте расположења, без воље, склони туђим утицајима. Шта рећи, сем да покушате да се смирите. Шетња је увек препоручљива. По оној Ђолетовој песми: „...лутам да га (ђавола)изморим„.

NenaRada{in,astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9-23.10.

Волите лепо и складно у свему,у односима,у окружењу,у вези.Па то што волите и можете себи приуштити.Али,директан сукоб с партнером нећете избећи, поготово ако инсистирате на немогућем.

[KORPION 24.10-23.11.

STRELAC 24.11-21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Преко пријатеља можете упознати драгу особу, а преко пријатељства ће се развити љубав. Само немојте бити површни и необавазни јер ова особа то не подразумева.Напротив, жели и очекује праву везу.

Имате повољан уплив Месеца из земљаног знака Девице,што је више лепо него добро за емотивне боје овог дана.Уживајте са сталним партнером,заслужили сте.Сутра вас већ чека стрес.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Још увек нисте сасвим свесни могућих званичних проблема. У ситуацији сте да треба узети у обзир и опште норме,стандарде,туђа мишљења и очекивања.Ни у љубави немојте инсистирати.

Можете како хоћете!Нека то буде ваша девиза. Али, поред тог слободарског тона стоји и оно што се зове одговорност.Сами сносите последице својих акција или пасивности. И сами знате.

Финансијска ситуација није никад била гора. Све због непланираних издатака и изостанка очекиваног прилива новца.Али,немојте се нервирати.Неко од пријатеља вам може прилично закомпликовати живот.

PROGNOZA

Vojvodina Novi Sad

25.septembar2011.

Данас ћете се бавити кућним пословима, мајсторисањем, практичним стварима.Можете и читати неку добру књигу, али не и сувише дуго. Не држи вас место па се шетајте,дишите чист ваздух.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Evropa Madrid

NOVISAD: Umereno toplo uz du`e sun~ane periode i malo oblaRim ka. Jutro }e biti hladno. Vetar slab isto~ni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura 12, a maksimalna do 25 stepeni. London VOJVODINA: Nakon sve`eg jutra, tokom dana umereno toplo i Cirih prete`no sun~ano sa malo oblaka. Vetar slab isto~nih pravaca. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 9 do 12, a maksiBerlin malne od 24 stepena na severu do 26 na jugu Vojvodine. Be~ SRBIJA: Nakon sve`eg i ponegde maglovitog jutra, tokom dana sun~ano i prijatno toplo. Vetar slab isto~ni i severoisto~ni. PriVar{ava tisak iznad normale. Minimalne temperature od 6 do 14, a maksiKijev malne od 24 stepena na severu do 28 na jugu Srbije. PrognozazaSrbijuunarednimdanima: Naredne sedmice bez Moskva ve}ih promena vremena: bi}e ve}inom sun~ano i prijatno toplo vreOslo me uz maksimalne temperature od 24 do 28 stepeni C. Jutra }e biti hladna, a ponegde je mogu}a kratkotrajna magla, pre svega u zapadnoj St. Peterburg i ju`noj Srbiji. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekivane vremenske prilike uglavnom ne}e smetati hroni~nim bolesnicima. Ipak im se preporu~uje da ne preteruju u svojim aktivnostima i da se odevaju u skladu sa o~ekivanim dnevnim temperaturama. Izvestan oprez se savetuje astmati~arima. U saobra}aju je potrebno pove}awe pa`we.

30 27 22 23 21 23 20 19 12 15 12

Atina

31

Pariz

26

Minhen

24

Budimpe{ta

24

Stokholm

15

SUDOKU

Upi{itejedanbroj od1do9upraznapoqa. Svakihorizontalni ivertikalnirediblok odpo9praznihpoqa (3h3)moradasadr`isve brojeveod1do9,kojise nesmejuponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

104 (66)

Slankamen

138 (14)

Ja{a Tomi}

Apatin

171 (65)

Zemun

198 (4)

Tendencija stagnacije

Senta

234 (-4)

Bogojevo

156 (55)

Pan~evo

232 (2)

STARIBEGEJ

Novi Be~ej

296 (-11)

Tendencija porasta

Smederevo

428 (-2)

Titel

122 (12)

NERA

Ba~. Palanka 148 (51) Novi Sad

106 (30)

Tendencija porasta

Hetin

66 (4)

-18 (0)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 148 (-12) S. Mitrovica

Tendencija stagnacije

Beograd

Kusi}

17 (16) 152 (4)

36 (0)

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 25.septembar 2011.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you