RePORTA@e
ponedeqak25.jun2012.
dnevnik
c m y
12
NA SE VE RU BA^ KE U MA LIM PI JA CA MA I PE TLO VI JA KE KRE STE ZA VR [E U BO GRA ^U
Ko ra no ku ku rik ne, pr vom mu se smrk ne Gurmanima je dobro znano da se od petlova i kokica koji tr~karaju po sala{arskim dvori{tima na severu Ba~ke pripremaju najboqa supa, paprika{ ili perkelt, pa su u selu Male Pijace ve} sedmi put priredili takmi~ewe u kuvawu petlovog perkelta. - Na sala{ima jo{ uvek ima petlova, ali ih je uvek kada se sprema neka fe{ta mnogo mawe.
Nadomak silosa, kraj jezerca u hladovini bagrema, obrelo se tridesetak ekipa ne samo iz ovog mesta, nego i gostiju iz Martono{a, Subotice, ^antavira, Sivca, Horgo{a, Subotice, Kawi`e, Hajdukova i jo{ nekih mesta, pa i prijateqa iz ma|arskog mesta Salatorwa - Razlika je izme|u paprika{a, gula{a i perkelta. Papri ka{ je ~orbastiji i u bogra~ se
Imre Es Sabo iz Gorweg Brega, ~ija je u ulozi predsednika `irija prevagnula da pobeda za najukusniji perkelt odnese Jo`ef Kalman iz Vojvode Zimowi}a. Na`alost, konstatuje doma}in Jo`ef Fran~ik, koji je i predsednik Udru`ewa za kvalitet razvoja op{tine Kawi`a, da se broj sala{a smawio, ali da je dobro, da }e ono malo {to ih je preostalo i opstati. - Tome sigurno mo`e doprineti novi trend u razvoj sala{arskog turizma - smatra Fran~ik. - Sala{ bez kokica, petlova i ostale `ivine i doma}ih `ivotiwa nije pravi sala{. Dobro je {to su neki qudi jo{ ostali na sala{ima i dobro je {to jo{ imamo sala{arsih petlova. Petlovi sa na{ih sala{a su stra{ni, ba{ kao oni iz pesama \oleta Bala{evi}a, ko~operni su i najmarkantniji u svakom dvori{tu. Sala{arski petlovi su najpotentniji u punoj snazi u drugoj i tre}oj godini Za goste se u velikom bogra~u kr~kalo vreme{nih 15 sala{arskih petlova `ivota. Poznata ^ak i petlovi jake crvene kredodaje krompir ili testo, a perje anegdota: Kokice tr~e po dvoste, koji dobro kqucaju, zavr{e kelt je najte`e skuvati jer je ri{tu, juri i petao, pa ka`u u bogra~u. Najboqi su petlov soft gu{}i, bez ikakvih dodata„Vaqda }a nas sti}i!” perkelt i parika{, {to je traka. Najva`nije je kada se ovakvi - Kokice kod nas ipak dr`e dicija severa Ba~ke pa i sala{a specijaliteti pripremaju u bodo sebe, pa ka`u da pre nego u ataru Malih Pijaca - ka`e dogra~u naoru`ati se strpqewem, {to ih sustigne petao moraju ma}in i organizator Jo`ef dok se sadr`aj lagano kr~ka okrenuti jo{ dva ili tri po Fran~ik. obja{wava vitez kulinarstva dvori{tu, da im ne bi rekli da
su lake - dodaje Fran~ik. Miodrag Kujunxi} iz Subotice, vlasnik Konobe „Kujun xi}„, veli da petao koji ide u bogra~ mora biti dobar, {to pod razumeva da te`i ~etiri do pet kilograma, da ima jaku krestu, da se ve} borio sa drugim rivalima iz sala{arskog jata da odr`ava koko{ke u kondiciji. - Ne mogu svi pe tlo vi da do `i ve du bo ku sta rost, a kod nas Bu we va ca, onaj petao koji ujutro prvi kuku ri ~e, pr vi i strada, zato {to nas zdravo rano Jedinstven jato oko dva kotli}a - dru`ine iz Sivca i Malih Pijaca bu di. Ka da nam dosadi, istran`iramo ga, prine proslavili jubilej nekada~u kasnije su se po~ela kr~kapremimo povr}e i za~ine, pa {weg naseqa Salatorwa, odnoti jo{ ~etiri mla|e generaneka se kr~ka u paprika{u. A sno Stara Torina. Poznati smo cije, da bi ru~ak bio gotov u tajna je u starom klinu. Zato, kao sto~ari, vo}ari i povrtari, isto vreme. Galgoci veli da za ako je petao, ili po buweva~ki ali znamo i da kuvamo. Mene je meso od starijih petlova popivac, a na ma|arskom kaka{ nau~ila mama Marija Cvijin, trbeno je tri i po, a za ove ili mu{ki koko{, ve} malo znam skoro sva doma}a jela, a mla|e dva sata kr~kawa, te da vreme{an, mora se dodati stau~im i od ta{te Tereze Sel. Kad je sve tajne prakti~no savlari klin da se br`e raskuvane{to zapne, savet tra`im od dao na petlovima iz sopstveraz ot kri va ku li nar ske taj ne mame ili ta{te. A u vo|ewu senog dvori{ta. Kujund`i}. la pitam narod i moje glasa~e. - A ove dve sve`e zelene qute Perkelt skromno od jednog Narod treba da zna gde se tro{e papri~ice do|u kao doplatna celog petla na po~etku mandata pare, da se radi po{teno, da rakarta za brzi voz - {ali se Fe za~inio je Laslo Arnold, novo~un bude ~ist i voda ostane birenc Bia~. izabrani predsednik MZ Male stra u ~a{i - uverava lordmer Oko dva susedna kotli}a koji Pijace, a lordmeru dru{tvo Arnold. su nadgledali \or|e Majski i prave Tibor Alma{i, Gustav U po za ma {nom bo gra ~u Gordana Grujin iz Sivca i AtiNa| i Ervin Kova~ iz mesne Ati la Gal go ci, Zol tan Ve - la i Jano{ Fekete dru`ine povlasti. re{ i Ferenc Bia~ su za goste vezana rodbinskim i prijateq- Tek {to sam preuzeo du- prvo pristavili perkelt od skim nitima stopile se u jedin`nost. Qudi su ovde `iveli pre 15 starijih sala{arskih pestveno jato. 800 godina, pa smo pro{le goditlova, a pride u mawem bograMi lo rad Mi tro vi}
MU ZEJ HLE BA U PE ]IN CI MA IMA VR LO NEO BI^ NOG I IN TE RE SANT NOG „KU STO SA” SLO BO DA NA JE RE MI ]A
Mi ni stre ugo sti, se qa ku se ob ra duj Mene je na tridesetak kilo metara od prestonice, autoputem Beograd-Zagreb povela znati`eqa da saznam ko je taj {ezdesettrogodi{wi Slo bo dan Je re mi}-Je re mi ja, ~ovek koji je u mladosti drugovao sa Andri}em, Desankom Maksimovi}, proputovao ceo svet, skrasio se u seocetu na glavnoj xadi i u wemu pre 17 godina osnovao privatni muzej. I to ne bilo kakav muzej, ve} muzej hleba, pored onog u Nema~kom gradu Ulmu jedini na svetu! Nisam se ni umorila od puta, a ve} sam stajala kraj table na kojoj je pisalo „Muzej hleba Pe}inci„. O~ekivala sam miris sve`ih, tek ispe~enih doma}ih kravaj~i}a, ali do zgrade u kome je sme{tena ova neobi~na postavka, pratio me je miris „do ma}eg„ stajskog |ubriva. [to gove|eg, {to pile}eg, potparenog na jutarwoj `egi, ali to je selo. Nisam se jo{ po{teno ni upitala sa doma}inom, kad eto grupe osnovo{kolaca. Druga~i}i, na~i~kani prete{kim rancima punim hrane koje su im majke uredno spremile, uz pratwu u~iteqica opkoli{e Jeremiju. - Evo dok pri~am sa wima mo `e{ i ti u obilazak. Ovo nije klasi~an muzej u kome je postavka u vitrinama, iza hladnih vrata i sa nerazumqivom pri~om kustosa, ovo je interakcija pri~a mi u hodu ponosni vlasnik oko 2.000 eksponata sakupqenih u preko 800 mesta {irom Srbije. - Polako tamo, pazite gde ide te, nemojte ne{to da polomite u glas se ~uju u~iteqice. Jeremija se smeje, podi`e jedan po je-
dan ranac, ocewuje te`inu, pa vra}a na nejaka ple}a. - Dobro |aci, hajde vi sad meni recite {ta je to ma{ta, ko mi prvi ka`e dobi}e recept za hleb - po~iwe razgovor sa uva-
Klinci odu{evqeno di`u ruke, utrkuju se ko }e da odgovori. - Ma{ta je kad ne{to zami{qa{ - istr~ava crnokosa devoj~ica sa kikicama. - To je kad sawa{ da }e{ ne{to dobiti -
se odu{evqena ~ude kako tako stara stvar uop{te radi. Od svega ostade samo pra{ina. Kako re~e kasnije sedokosi slikar neobi~ne brade „vredna pra{ina„, ne ona koja prqa, ve} ona iza koje ne{to ostaje. Od klasa preko vr{idbe do zrna, pre|osmo za tili ~as. Ve} u slede}em momentu, bili smo u vodenici sa najstarijim kamenom za mlevewe. - Zna li neko {ta je ovo ? - pita Jeremija. Ovoga puta iz trideset glasova u horu ~ulo se jed no otegnuto „znaaaamo„. - To je kamen za mlevewe, on je u vodenici i tu se meqe bra{no - u dahu su mu odgovorila deca. Mic po mic, pre|osmo od vode-
Tu je kraj. Zadovoqne pri~om u~iteqice pokupi{e razdraganu decu i krenu{e ka izlazu. Jeremija nastavqa besedu. Nije to ona u{togqena pri~a, „ja sam taj i taj, ovo sam napravio zbog toga i toga„ - Mnogi misle da je ovde pekara, da ja pravim hleb, ali se pre va re. Ov de im po ma `em da ma {taju, da shvate kako se do ’leba dolazi. Sve mogu da vi de na delu, da uzmu,
Ob red ni hle bo vi U zbirci od 96 obrednih hlebova nalaze se i ~eti ri kopije hleba iz neolita, sa lokaliteta Dowa Branevina, koji su u obliku zrna `ita. Identi~an hleb se pravi i za Bo`i}. Drugi je u obliku poga~e, dakle sunca a tre}i kifla, kao mesec. Hleb za ora~a me{en je u obliku {ake. Za decu golup~i}i. U Vaskr{wi hleb se stavqa po jedno jaje za svakog uku}anina.
Pekarstvom se edukuje mla|arija
`enim posetiocima muzeja, sta ju}i iza stare vr{alice dok u rukama ste`e klas zrelog `ita.
dopuwuje drugar pored we. Jeremija slu{a, okre}e vr{alicu, ona brunda, slama izle}e, deca
nice, do lopara, grta~a i pe}nice. Usput videsmo i prekrupa~e, na}ve, ibrike, }urkalo - prethodnicu miksera, prakqa~e, grabqe, vile svih mogu}ih oblika dvozube i trozube, gomilu poznatih i nepoznatih predmeta. Drugari ne trep}u, pomno slu{aju otvorenih usta. Znaju oni {ta je hleb, ali u nisu znali ka ko je te{ko do}i do wega. Na kraju dugog puta kroz istoriju i kratkog kroz muzej ~ekala nas je prostorija u kojoj je izlo`ena zbirka od 96 obrednih hlebova.
Slobodan Jeremi} - Jeremija
opipaju. Nisam ti ja do{ao ovde za to {to sam po no sni Sre mac, a ro di te qi mi ostavili imawe. Meni je bre, ovde centar svega. Pobegao sam iz grada, a u wemu sam za 30 minuta, pobegao sam od sveta a on meni dolazi. Stalno su tu neke evropske i svetske delegacije, eks kur zi je, ko le ge sli ka ri, uvek je puno. Imaju {ta i da vide, jer je ovde i etnografska i arheolo{ka i likovna zbirka. Ma trebalo je da bude{ tu kada je bio hrvatski ministar, to je ve} pri~a na drugom nivou - nabraja doma}in.
I nije wemu neka pohvala to {to dolaze ministri, najdra`e mu je kada do|u lokalni seqani. - Zna{ li ti da oni pre podne rade na wivi a popodne do|u kod mene. Da vide qudi kako se ranije radilo, da se podsete. Raduju se kad spaze amove, vile, gra bqe, le bar nik, cre pu qu, sa~, kad zagrmi vodeni~ki to~ak. Jeremija ustaje, srda~no ih do~ekuje i odlazi...Opet kre}e ma{ta i „Qudski `ivot koji se odvija izme|u dva hleba, onog koje se donosi novoro|en~etu i onog namewenom du{i pokojnika„. Zo ri ca Dra go je vi}