Page 1

c m y

NOVISAD*

PONEDEQAK25.JUN2012.GODINE

GODINALXX BROJ23476 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

POTRAGAZANAFTOMPRIVREMENOOBUSTAVQENA

CeoBanatho}e~ist ra~unsNIS-om

str. 4

LIDERPUPS-aDRJOVANKRKOBABI]O^EKUJE BRZOFORMIRAWEVLADE

NASLOVI

„Nekoliko dana” neizvesne du`inetrajawa

Politika 2 Jesu li socijalisti ja~i od suda i dr`ave? 3 Vu~i}: Te{ko }e DS formirati vladu

Ekonomija 4 Kredit u Srbiji uskoro ne}e imati ko da uzme? 5 „Grani~ar” zaustavqen na ilegalnom putu u propast

str. 3

NoviSad

ADRIJANAHOYI],[EFICAKANCELARIJE KOSOVSKEVLADEUSEVERNOJMITROVICI

str. 2

SVEGLASNIJESEPOSTAVQAPITAWE DALI]EMOMORATIDAPRIVATIZUJEMO DR@AVNAPREDUZE]A

ProdajaEPS-a iTelekomaje slamkaspasa? str. 5

DR@AVAPROVERAVAZA[TOJEDO[LO DOJUNSKOGTALASAPOSKUPQEWA

Mesoizejtin (ne)}eurikverc

Vojvodina 11 Ruma: Borovi} ponovo predsednik

Foto: F. Baki}

Nemo`e `ivot statizbog visokepolitike

9 SMS-porukom do termina za dokumenta

Dru{tvo 13 Danas rezultati, sutra `eqe ZAPLOVILI U NAUTI^KU AVANTURU: Plovni karavan pod zastavom „Voda Vojvodine”, koji ~ine ~ak 93 jahte i oko 220 ~lanovaposade,isploviojeju~eu9satiiz Novog Sada. Tokom jedanaest dana regate u ovoj jedinstvenoj nauti~koj avanturi „panonski mornari” preplovi}e blizu 300 kilometara. Iovegodinere~jeome|unarodnojregati,zahvaquju}iu~e{}unauti~araizHrvatske, a tu su i zaqubqenici u plovidbu iz Novog Sada, Beograda, Sremskih Karlovaca,Zemuna,NovogBe~eja...

Novosadskuprevodnicuregata{isupre{lioko10sati,apotomseuputilikaprvoj odredniciovegodine,atojeBa~kiPetrovac.Odatle,regatanastavqaputBa~a,SrpskogMileti}a,Sombora,Bezdana,Kqaji}eva,DoroslovaiBa~kogGra~aca. Novina u ovogodi{woj regati je {to }e plovnikaravanimatiisuvozemnuposadu, odnosno~etvorobiciklistaizNovogSada koji}eruturegateizvozatinasvojimdvoto~ka{ima. Regata se organizuje povodom Me|unarodnogdanaDunavakojiseobele`ava29.juna. I.D.

Kultura

23 Srpska „pomama”, hrvatsko }utawe

NASTAVQENACRNASERIJAUTAPAWANAKUPALI[TIMA

Sezonakupawauzela ve}deset`ivota str. 15

str. 4 str. 16 – 20

SPORT

Vrlotoplo Najvi{atemperatura 33°S

n MEDAQESRPSKIHKAJAKA[A

n NOLEBRANITRONNAVIMBLDONU


2

POLiTikA

ponedeqak25.jun2012.

dnevnik SKINUTA SKELA SA ZGRADE KOMITETA

INTERVJU

Jesuli socijalistija~i odsudaidr`ave?

ADRIJANA HOYI], [EFICA KANCELARIJE KOSOVSKE VLADE U SEVERNOJ MITROVICI

Nemo`e`ivotstati zbogvisokepolitike Krajem pro{le sedmice pri{tinske vlasti imenovale su AdrijanuHoxi} za{eficusvoje kancelarije u severnom delu Mitrovice. U prvom intervjuu poimenovawu,gospo|aHoxi}za „Dnevnik” napomiwe da }e kancelariju finansirati Vlada Kosova, „ali da to nikako ne zna~idaonapripadaVladiKosova,ve}}epripadatiiskqu~ivogra|animaseverneMitrovicejer}eoniwomeupravqati”. – Administrativna kancelarija,~ijejeotvaraweformalizovano 23. juna, uposli}e odre|enibrojnezaposlenihgra|ana, ~iji}ezadatakbitidapru`aju usluge svim `iteqima severne Mitrovice.Toje,dakle,mogu}nostzazaposlewenaprofesionalnojosnovi,bezobavezebilo kakvogpoliti~koganga`ovawa. Zami{qeno je, ina~e, da kancelarija ima sedam departmana, {to zna~i da }e pokrivati sedam razli~itih sektora. Osim usluga, kroz tu administraciju gra|anima}esepru`itimogu}nost za realizaciju mnogih infrastrukturnih projekata, kao i kapitalnih investicija. Drugim re~ima, kancelarija }e se baviti iskqu~ivo tehni~kim pitawama,kojeimajuuticajana kvalitet`ivota`iteqaseverneMitrovice–navelajeAdrijanaHoxi}.  Dolazite iz nevladinog sektora, koji ve} godinama poku{ava da uspostavi kakvutakvu komunikaciju izme|u kosovskih Srba i Albanaca. Da li }e vam to {to formalno niste vezani ni za jednu politi~ku grupaciju, ni albansku ni srpsku, olak{ati ili, pak, samo ote`ati sada{wu poziciju? –Jasamnekokojeod1999.aktivan u radu s gra|anima, i to kroz anga`ovawa u razli~itim me|unarodnimnevladinimorganizacijama koje su delovale na Kosovu. Nikada nisam imala i nemamsvojunevladinuorganizaciju,alijesambilausituaciji da podr`im rad mnogih lokalnih nevladinih organizacija. Kroztoiskustvotrudilasamse dapodr`imsveaktivnostikoje imaju za ciq zbli`avawe zajednicajerverujemdajezajedni~ki `ivotneoph odanineminovan,a presvegamogu}.Ta~nojedanisam politi~ki obojena i smatramdamijetovrlinaanemana. Nevladin sektor, kao i gra|ani severne Mitrovice, ba{ zbog na{e prethodne saradwe, dobroznajudaimam~istenamereidakrozovoanga`ovawe`e-

limdapoboq{amkvalitet`ivotasvihkoji`ivenaseveru.U tom smislu o~ekujem i saradwu predstavnikanevladinogsektora,kaoisamihgra|ana,jersma-

tram da je wihova i obaveza da budu deo odluka u svom gradu. Uostalom, administracija koju }u voditi ne}e te odluke donositinasvojurukuve}iskqu~ivo uz blagoslov i mi{qewe istihtihgra|ana.  Ako ube dqiva ve}ina stanovnika severa, kako ste izjavili u jednoj TV-emisiji, ne veruje ni Beogradu ni Pri{tini, ima li kancelarija kojoj ste na ~elu iakvu {ansu na uspeh? – Ako ova administracija budepo{tovalavoqugra|ana,ite kako }e biti uspe{na i poslu`i}e svrsi, a to je da bude iskqu~ivo na strani tih gra|ana, da brani wihove intrese u svakom pogledu, i da se bavi prakti~nim pitawima koja `ivot zna~e a ne visokom politikom. Uostalom,sadaonikojibitrebalodabrinuokvalitetu`ivota obi~nih qudi bistre visoku politiku, umesto da se bave opstankom, ostankom i odr`ivim povratkom – qudi naveliko napu{tajuKosovoisvojarodnamesta.Ili,unajmawuruku,razmi{qajudaodu,samoneznajugde!  Ipak, i Be ograd i Srbi sa severa ocenili su samo osnivawe kancelarije kao „jo{ jednu Ta~ijevu provokaciju”. –^ulasamjo{nekeizjavetog tipa „Ta~ijeva provokacija” i „Ta~ijevakancelarija”.Neznam

{ta zna~i to spo~itavawe “Ta- vanidapodr`imoiunapredimo ~ijevaprovokacija”,ali{tose wihovodelovawe,anedaih„gati~e“Ta~ijevekancelarije”,ve- simo”.  Dr`avni sekretar u Mirovatnosealudiranato{to}e nistarstvu za KiM Oliver ovaadministracijabitifinanIvanovi} upozorio je na to sirana od Vlade da se pitawe severa mora deKosova. Me|ufinisati jer aktuelna pertim, ja tu zaista manentna neizvesnost predne vidim nikastavqa ogroman potencijal kav problem jer za incidente mawih ili ve}je na isti na~in cih razmera i daqi razvoj finansirana i nestabilnosti. Me|utim, moUNM IK-adm i`e li se to pitawe uop{te nistracija, odre{iti ako su dve strane tonosno godinama liko suprotstavqene? Ho}e suqudikojisuu li sve na kraju odvesti u powoj radili pridelu Kosova? mali platu iz –IzjavaOliveraIvanovi}a kosovskog buxesamo potvr|uje ~iwenicu da je ta, a rukovoddijalog jedino re{ewe i da on stvo te adminitreba da se nastavi {to je pre stracije upravqalo je i odre- mogu}e. Sla`em se s tim da se pitawe severa mora definisa|enim fondom ti u pol it i~k om i pravn om kojiimjeVlada smislu, ali to istovremeno ne Kosova dodelizna~iidaovaadministrativna lanaimeraznih kancelarijanetrebadapostoprojekata. [to semeneimogan- ji ili funkcioni{e. S obziga`ovawa ti~e, rom na to da je ona iskqu~ivo ja}usepostara- tehni~kog karaktera, uop{te ti da ova nova ne ometa proces pregovarawa. aministracijazaistabudeuslu- Dok oni na visokom politi~`bigra|anaidapo{tujewiho- komnivoure{avajuvelikapivuvoqu.Uostalom,kancelarija tawa, mi imamo {ansu da pokojoj}ubitina~eluupo{qava- boq{amokvalitet`ivotagra}e iskqu~ivo `iteqe severne |ananalokalnomplanu:darenov ir amo star e Mitrovice, i wi{kole,dagradihovzadatak}e,po„Otvaraweove mo nove, da ponavqam, biti da kancelarijenije boq{amouslove slu`e svojim suu zdravstvu, asgra|anima. Dakle, pretwabilokojoj faltramo putesa mnom ne}e rainstituciji ve, da finansiditi qudi iz, reRepublikeSrbije ram o na{ e najcimo, Pri{tine, naseveruKosova” boqe u~enike i i ne}e se ovde stud ent e, da sprovoditi nikaobrat im o pakva politika, ve} }eseiskqu~ivopru`atiusluge `wunasocijalnougro`enaligra|anima, i to one koje sami cairaseqenekoji`ivepokolektivnim centrima, da gradigra|anibudutra`ili.  Od mah po uspostavqawu mo sportske centre, bioskop, kancelarije saop{teno je da teatar… I sve to na najtransu oko we raspore|eni vojni- sparentniji mogu}i na~in, da ci Kfora. Ho}e li kancelari- se ta~no zna gde odlazi novac, ja uop{te mo}i da radi bez pritomenikoganeugro`avajuza{tite dugih cevi? }i. Svedoci smo ~iwenice da –Ovakancelarijanemanika- }eprocespregovarawatrajati kve veze s raspore|ivawem voj- dugo.Padalitoondazna~ida, nikaKfora,imislimdasuduge doksetajprocesneokon~a,mi, cevi zaista nepotrebne. Gra|a- obi~ni gra|ani, ne treba da ni severne Mitrovice su veoma `ivimoboqe?Ina~e,statusna svesnisvegainikadanisubili pit aw a def in it ivn o nis u u inicijatori nasiqa. Uz to, mommandatu,alikaogra|anka otvarawe ove kancelarije nije severne Mitrovice mislim da pretwa bilo kojoj instituciji je podela Kosova naprosto neRepublikeSrbijenaseveruKo- mogu}a,itoizvi{erazloga.A sova!Una{ojnadle`nostiini- najva`nijijeto{tosrpskuzaje da se bavimo tim pitawima. jedn ic u, koj a `iv i ju` no od Nakrajukrajeva,kadagovorimo Ibra,isamapomisaonapodelu ozdravstvuili,recimo,obrazo- Kosovaprostou`asava. vawu,mismoveomazainteresoMiroslav Staji}

^inilosedajeimovinsko-pravni spor nad zgradom nekada{weg Komiteta u Zrewaninu, vo|en izme|u Socijalisti~ke partije Srbije,sjednestrane,idr`ave,sdruge,davnozavr{enapri~a.Ali,ispostavilo se da je pitawe vlasni{tvanadmonumentalnimiatraktivnim poslovnim objektom u samom centru grada pro{le nedeqe ugrozilo formirawe budu}e lokalne vlasti. Socijalistima se, naime,nijesvidelanameralokalnesamoupravedapreuzmegra|evinu u kojoj su poslovne prostorije SPS-aizapo~nepripremneradovezawenutemeqnurekonstrukciju.Stimuvezi,po~elojeipostavqawe skele da bi radnici novosadske firme “Bulevar kompani” mogli krenuti u sre|ivawe objekta.Iba{teskelenisusesvidele ~lanovima Izvr{nog obora Gradskog odbora SPS-a koji su naprasnoodlu~ilidaizigrajudogovori izbegnupotpisivawekoalicionog

daizvo|a~moradapo~neposaojer bi do kraja godine sve trebalo da budezavr{eno.Ostajepitaweikako}esedr`avaponetiprematom problemu,sobziromnatodajegodinamauveravalajavnostdajevi{egodi{wisudskipostupakokon~an,dasuiskori{}enisvipravni lekoviidajesporniobjekat,pravosna`nom izvr{nom presudom, pripao woj. Odlukom Republi~ke vlade zgrada je, uz sve to, data na upravqawe i kori{}ewe gradu Zrewaninu,ao~ekujesedauskoro dr`ava i prenese vlasni{tvo na lokalnusamoupravu,~ijajenamera da,nakonsre|ivawa,uobjekatbudu useqeni sedi{te Sredwobanatskog upravnog okruga i sve republi~keinspekcije. Idokzrewaninskajavnost~eka da~ujejasanstavlokalneionevi{e vlasti, dotle socijalisti ne odstupaju od svog stanovi{ta – da sudskipostupaknijezavr{enida, pozakonu,Komitetidaqepripada

sporazuma s Demokratskom strankom,LigomsocijaldemokrataVojvodine i Savezom vojvo|anskih Ma|araobudu}ojgradskojvlasti. –^lanoviIzvr{nogodborazatekli ru`nu sliku ispred zgrade Komiteta, nad kojom se jo{ uvek vodi pravno-imovinski spor. Izrevoltirani tom slikom, nisu dalimandatpredsednikuGO@eqku Malu{i}u dapotpi{ekoalicioni sporazum–objasnilajepredsednica Izvr{nog odbora GrO SPS-a @ana[ahovi}. Gradskavlastjeposlesrxbesocijalista, br`e-boqe uklonila skelusazgradeKomiteta,neobjasniv{i,pritom,javnostidalije, zaradformirawavlasti,podlegla ucenamajednepartijeidalijeodustala od detaqne rekonstrukcije objekta, za {ta je obezbe|eno oko 50milionadinara.I,akojesteodustala,{ta}ebitisavansomod8,5 milionadinarakojijeve}preba~en izvo|a~u radova? Samo nekoliko dana ranije na~elnica Sredwobanatskog upravnog okruga TawaDulovi},kojaje,uzgradona~elnikaZrewaninaMiletuMihajlova i direktora Javnog preduze}a “Gradska stambena agencija” Dejana^apa prisustvovalapo~etkuradovaipostavqawuskele,kazalaje

wima.Otomejenavanrednojkonferenciji za novinare govorio i pravni zastupnik SPS-a advokat Miodrag\urin. –Postojesporneinesporne~iwenicepasetenespornespomiwu kaosporne.Nesporna~iwenicaje postojawe presude o utvr|ivawu pravasvojinenadposlovnomzgradom iz decembra 1992. godine. U woj pi{e da je tu`ilac, a to je SPS,vlasnikposlovnezgrade.Nije sporno ni da je kasnije, posle 2000.godine,donetZakonofinansirawu politi~kih stranaka. Wimejeponi{tenpravniosnovpokojem je imovina ste~ena od Saveza komunistapre{lausvojinuSPSa.Povedenjepostupakiproblemati~noje{tojeistisuddoneodve razli~ite pravosna`ne presude, jednu u korist SPS-a, drugu u koristdr`ave.Pitawejedalijeto mogu}eupravu?Aprvapresuda,u na{ukorist,nijeponi{tena.Ulo`ilismorevizijuVrhovnomkasacionom sudu u Beogradu i ~ekamo da se po woj odlu~i – izjavio je advokat\urin,alinijeodgovorio na pitawe da li revizija odla`e izvr{ewe pravosna`ne presude, dakledalisocijalistiimajupravo da spre~avaju grad da zapo~ne ure|eweKomiteta. @. Balaban

TVIT CRTICA Nijanse Naga|awa o tome ko bi mogao s kim formirati VladuSrbijenestajuna„Tviteru„niovihdana. ProfesorekonomijeifinansijaRa{aKarapanxa jeudilemi:„Stvarnonerazumem{tojedemokratama prihvatqiva SPS – Alkatraz koalicija, a nije SNS“,pitaseKarapanxa,idodaje:„AkojezbogVeqe isli~nih,paDa~i}jesamozanijansuumereniji“.

„Klimava”ve}ina Nanapiseotomekosufavotirizanovuvlastreaguje i gradona~elnik In|ije, demokrata Goran Je{i}.„Dobijenanovaformulazavladu?NPMajaGojkovi}!!!![tomaweglasova,bli`isiVladi!!!„,zapisaojeJe{i}nalajni.Ujednoprime}uje:„…asamo }esejavitiproblemokoautobuskestaniceuNovom Sadu...osta}emobrzobezklimaveve}ine...”

O(t)pu{tawe Novinari su nestrpqivi, malo-malo se pitaju kad }e vlada. TV-novinarka @aklina Tatalovi} „protestuje“:„Kotokupujemojevreme,ho}unaodmor:)))??„ Po{tojepitaweprosle|enoinawegovuadresu, liderURS-aMla|anDinki} odgovara:„Vaqdavamje jasnoda’vremekupuju’onikojisuu`i`iionikoji pu{tajurazne’varijante’novinarima„,tvrdiMla|a. [ef URS-ovaca zagonetno poru~uju novinarima damogu„mirno“oti}inagodi{wiodmor.„Slobodno

seopustitetamo...Vratitesenaposaosredinomavgusta...:))„,iznosi„procenu“Dinki}nalajni.

Ajmo,socijalisti NapredwakMarioMaleti} „proziva“SPS-ovce: „Ajmo, socijalisti, ilixa,ilibu!Jestedasmozbog vasdevedesetihizgubiligodine,alinemoramosad mesece! I ko be{e odlu~an, Da~i}?”, komenari{e Maleti}na„Tviteru„. SavetnikURS-azamedijeMarkoSelakovi} nevididajesvelo{eucelojpri~i. „JedinodonekledobrouovojsapuniciokoformirawaVladeje{tosunekestrankeinekiqudi{iroj javnostipokazalisvojupravuprirodu„,ka`eSelakovi},neotkrivaju}inakogakonkretnomisli.

Kafaostaje Doskora{wapotpredsednicaSkup{tineVojvodineMajaSedlarevi} zadovoqnajeatmosferomupokrajinskomparlamentu. „Superjeose}ajda,odlaze}isfunkcije,do`ivi{ datequdiskojimaseopra{ta{pitaju–kadsevidimoikad}emonakafu:)Hvalasvima!„,poru~ilaje MajaSedlarevi}slajne.

NijelakoDa~i}u LDP-ovacDragoKova~evi} „razume“situacijuu kojojsena{ao{efsocijalista. „NijelakoDa~i}u.Rusitra`eproruskukoalici-

ju, sa SNS-om i URS-om, a zapad veliku, s DS-om i SNS-om„,obja{wavaKova~evi}. ODa~i}u„razmi{qa“ila`ni,„tviterSlobodan Milo{evi}„. „Umesto{to}eDa~i}gubitivremekaowegovkurir, zar nije lak{e odmah imenovati Konuzina za premijera?„,poru~uje„la`ni“Sloba.

Prvo„`uti” Napredwacisunasvojim„Tviter„nalozimaovih dana„ka~ili“slikekakoseuklawajuplakatisfasadaumestimagdeu~estvujuulokalnojvlasti. „Jao,zamislimorateisvojedacepate...kakomo`eteTomudaodlepite?’,zapitalisunekiod„tvitera{a„kojinisufanoviSNS-a. ^lankabinetanovoizabranogpredsednikaSrbije Simo^uli} odgovara:„Nemaveze,skida}esesvi,naravno,prvo`uti,znase:D„,„iskreno“}e^uli}.

Boksjeokonas „Najja~i“socijalista,evropski{ampionuboksu NenadBorov~anin ~estoprevodisportskaiskustva nanivosvakodnevnog,paipoliti~kog. „Gledati onog prekoputa tebe pravo u o~i. To je boks.Itoje`ivot,akogapo{teno`ivi{...Nijeva`nokolikojakomo`e{daudari{.Va`nojekoliko jakomo`e{daprimi{udarac,danastavi{jo{jednu rundukadamisli{davi{enemo`e{„,poru~ujeBorovaninslajne,uznapomenu:„Sportuti~enarazvoj li~nosti.Onteu~ikolikojetogapotrebnodabine-

{touradio,idajesvakiporazsamoprilikadauspe{ daustane{sam„,savetuje„tvitera{e„Borov~anin.

„^etnici”naPali}u DokBorov~aninotvara„velike“teme,wegovkolega,socijalistaBorisMili}evi} ~ekanovuvladuu druga~ijemambijentu:„SedimukafaninaPali}u. Orkestarsvira~etni~kepesme„,prenosiatmosferu Mili}evi}nalajni.

Slobinimetodi Pojedini„tvitera{i„suzabrinutipasu,izme|u ostalog, neki zapisali na lajni: „Nakon fa{ista, NovomSadupretimnogove}ezlo,tj.decasma~etama ipalicamakojazavoderediugro`avajubezbednost svihgra|ana„. LiderLSV-aNenad^anak obja{wava:„Svetovu~ejednodrugo.Metodnasiqaiulicejeinaugurisao SlobodanMilo{evi}pre~etvrtveka,isadatotraje„,ukazuje^anaknalajni.

Klikzaboqi`ivot Necvetasamoqubavnadru{tvenimmre`ama.Ponekosei„posva|a“nalajni.Savetnikdoskora{weg predsednikaSrbijeNeboj{aKrsti} obja{wavazbog ~egamuje„Tviter„„drag“. „’Tviter’jeboqiod`ivota.U`ivotunemo`e{ jednimklikomdablokira{sveglupakeipokvarewake„,„iskreno“}eKrsti}. S. Stankovi}


INTERVJU

c m y

politika

dnevnik

LIDERPUPS-aDRJOVANKRKOBABI]O^EKUJEBRZOFORMIRAWEVLADE

„Nekolikodana” neizvesnedu`ine trajawa

–O~ekujemdadogovoroformirawu vladaju}e ve}ine bude postignut brzo, za nekoliko dana,akolikojetih„nekolikodana“,ikadajeto,zaistaneznam– izjavio je u razgovoru za „Dnevnik“liderPUPS-aJovanKrkobabi},skozerskomduhovito{}u nagove{tavaju}i da je u ovom trenutkusvakiraspletdovlade mogu} jer je neizvesno kada }e biti okon~ana doma}a „godijada“. Krkobabi} najavquje da redukcije penzija s novom vla{}u ne}ebitipamakarsesviokrenuliprotivPUPS-a. l Pre dva dana vi i lideri „mini-koalicije“ Ivica Da ~i} i Dragan Markovi} Palma razgovarali ste s predsednikom i mandatarom DS-a Borisom Tadi}em. [ta je sporno pa razgovore nastavqate i niste iza{li s formulom gotove nove skup{tinske ve}ine? – Ni{ta nije sporno ve} je u pitawuredosleddasvibuduu~esniciudogovoru,kaoi`eqe,i programi,dabuduostvareni. l Spekulacije su da bi zbog odnosa Koalicije SPS–PUPS–JS-a prema LDP-u ^edomira Jovanovi}a i DS-a prema URS-u Mla|ana Dinki}a, pojedine ~lanice s lista „Preokreta“ i URS-a mogle u}i u ve}inu?

binacija. Zato ovaj pregovara~ki proces o formirawu vlade dugotraje. l Koja bi vama koalicija najbli`a? –Nemogudaka`emkojamije koalicija najbli`a. ^iji programbudenajbli`inama,ta}ei biti. PUPS ne}e pristati na program koji }e reducirati isplatupenzija.Wihovasigurnost je prihva}ena ve} s buxetom za 2012.godinu,itunemapogovora.

Pre`ivqavawequdi senemo`edovestiu pitaweiPUPSnikada ne}epristatinato –USkup{tinuSrbijeu{loje mnogo stranaka, {to velikih, ve}ih,mawih.Svepretendujuna todanaodre|enina~inu|u. l [ta se de{ava sa spornim delovima programa LDPa i URS-a? –Dr`avniprogramLDP-ane mo`ebitigenocidnaRSinezavisno Kosovo i Metohija, i ako ho}e u koaliciju, te dve stvari morajubitistavqenevansnage. I kada je re~ o URS-u, ne mo`e biti finansirawa lokalne samoupravesnekontrolisanimna~inomtro{ewaparairegionalizacijeSrbijebezdubqihana-

liza.Malajeovazemqadabise cepalanapar~i}e.Svakokoho}euvladaju}ukoalicijumora}e dakorigujedeosvogprograma. l Da li je ta~no da dogovo ra s Tadi}em nema jer je Da~i} ~ekao da se predsednik Tomislav Nikoli} vrati iz Rija i da tada definitivno ~uje ponudu napredwaka? – Ja ne mogu da ka`em da smo ~ekaliNikoli}a.Postojivi{e opcija da se formira vlada, prvo izme|u DS-a i SNS-a, zatim na{e koalicije s DS-om ili sa SNS-om,amo`edo}iidome{avine vi{e partija, s vi{e kom-

Od `ivota qudi se ne mo`e odvajatiradine~ijihciqeva.U Srbiji je prosek penzija 22.000 dinara,aispodtogprosekaprima1,4milionqudi,dokje5.000 penzionera s penzijom ispod 12.000dinaraionesenemoguzamrzavati. Pre`ivqavawe qudi se ne mo`e dovesti u pitawe i PUPS nikada ne}e pristati na to.Akosesviokrenuprotivtoga,iodlu~edaseprivrednirazvojpravinara~unpenzija,tobi trajaloizuzetnokratko. D.Milivojevi}

LIDERLDP-a^EDOMIRJOVANOVI]

U~estvova}emouvladi totalnogpreokreta Predsednik Liberalno-demokratske partije ^edomir Jovanovi} poru~iojeju~edatotalni preokret i stvarawe moderne dr`avemorajubitisu{tinapolitike vlade koja ima ambiciju da tra`i podr{ku LDP-a, a da vlada mora biti zasnovana na racionalnom dogovoru a ne na ucewivawuiprevrtqivosti. Jovanovi} je poru~io da je spreman da jo{ ovaj put uva`i predsednikaDemokratskestranke Borisa Tadi}a i izdr`i jo{ jedanrokkojimujelidersocijalista Ivica Da~i} postavio da bi se u me|uvremenu konsultovaosastrankomipredsednikom dr`ave Tomislavom Nikoli}em kojisevra}aizBrazila. –Tozna~ida}edokrajanedeqe Srbija bar znati da li }e u vladu promene uneti LDP sa svojom politikom, ili }e na{e nepristajawenasituacijuiodnosekojesmoidosadasdistance posmatrali zapravo biti uvod u politiku kontinuiteta, nesposobnudaodgovorinabilo koji problem Srbije. Ne postavqamonikakveultimatume,ali

do{li smo do kraja ovakvih odnosa–izjaviojeJovanovi}agencijiTanjug. Powegovimre~ima,Srbijaje izmorenasporo{}upregovorao vladi, ali odgovorni politi~ari ne smeju zbog toga da okre}u glavu pred o~iglednim problemimadru{tvaidaizbegavajuda

sepretvorilomu~ewesformirawemvlade.Ne`elimosvojim reakcijamadadodatnopodgrevamonestabilnost,atmosferutihogpropadawaineprihvatqivo ignorisawe velikih problema kojimasenikonebavidoktraje agonija me|u pregovara~ima o vladi–objasniojeJovanovi}.

Da~i}iDinki}surealnost Ukolikose,kakojerekao,pristanenaponi`avawakrozbeskrajneuceneilekcijeDa~i}aiDinki}a,Srbija}edobitivladusitihpoliti~arakojimislestomakom,aneglavom. –Tonezna~idane`elimLDPuvladi,idabe`imododgovornostitra`e}iizgovore,ba{naprotiv.ZamenesuiDa~i}i Dinki}realnost,inepadaminapametdaih{minkamiliosporavam.Ba{kao{tomiistatarealnostnedopu{tadaseusaglasimswihovimdiktatimaila`nomslikomkojuosebistvaraju –zakqu~iojeJovanovi}. progovoreoonome{tosemora sazemqomuraditi. – Mi ne mo`emo da }utimo pred tim problemima, niti je javnost spremna da to vi{e trpi. S velikom zabrinuto{}u i distancomgledamonaonou{ta

Poru~iv{idajeLDPspeman naracionalandogovor,Jovanovi}jeistakaodanemo`ebiti kompromisa oko su{tine i }utawa pred jedinim putem koji Srbijumo`esa~uvatiodpotpunogsloma.

Srbijisu,kakojeprecizirao, potrebni: efikasnost u evropskim integracijama, umesto dosada{weg tumarawa koje nas je iznutrapodelilo,aspoqarazapelo,zatimnovaregionalnapolitika s vizijom interesa dovoqno{irokihdauznasisvako oko nas u wima vidi korist za sebe, unutra{we politi~ke i ekonomske reforme, afirmisawegra|anskogdru{tva.Jovanovi}jekonstatovaodajeodpitawakada}ebitisastavqenavladaju}a koalicija i kako mnogo ozbiqnijadilema{ta}eonasa sobom i Srbijom, tako da su u ovom trenutku najmawe va`ne pojedina~ne ambicije i {anse kojeseostvarujuistvarajukroz konstatno ucewivawe i „perverznuprevrtqivost”. – Nije ta~no da vlada zavisi odTadi}evihilimojihustupaka Da~i}u ili Dinki}u, ba{ kao {to je pogre{no verovati da je kqu~ za vladu pozitivan odgovor na zajedni~ku listu `eqaSPS-aiURS-a,koji,navodno,osvemuodlu~uju–rekao jeJovanovi}.

REKLI SU Palma:Nismotra`ili mestopremijera

Jugovi}:Podr{ka starimsaveznicima

Udovi~ki:Gra|anisu reklisvoje

Predsednik Jedinstvene Srbije Daragan Markovi} Palma izjaviojedaKoalicija SPS–PUPS–JS-a nijetra`ilapremijerskomesto od DS-a. On je najavio da }e ove nedeqe biti nastavqeni pregovori s demokratama o formirawu VladeSrbije. –Na{akoalicijanijetra`ilapremijerskomesto,kandidatzapremijerajepredsedikDS-aBorisTadi} –rekaojeMarkovi} za Radio Beograd. – Za sad nema skup{tinske ve}ine i dogovaramo se o programskim ciqevimaivide}emo{ta}ebiti. – Razgovori Demokratske stranke i koalicijeokoSocijalisti~kepartijeSrbijeo novoj vladi se nastavqaju u ponedeqak ili utorak – izjavio je za RTS predsednik JS-a DraganMarkovi}Palma.

–Srpskipokretobnove apeluje na politi~ke akteredazaboravestrana~ke apetite da bi se {topreformiralavlada Srb ij e – izj av io je potpredsednik te stranke Aleksandar Jugovi}. –Cenkawa,uceneisli~ni oblici srpske politi~ke borbe moraju ostati po strani. Odgovornost nala`edaseokupimookozajedni~kogciqastvarawamoderneijakeSrbije.Zatopodr`avamostaresaveznike,presvegaDemokratskustrankuiBorisaTadi}a. Jugovi} je naveo da je tu`no gledati kakosesvepretvoriloulovzaplenom, idodaodase„tajkuninajboqesnalazei ose}aju na ovom neobi~nom srpskom safariju”.

Regionalna direktorka Programa Ujediwenih nacija za razvoj Kori Udovi~ki smatra da bi prvi zadatak novevladeSrbijatrebaloda bude smawewe buxetske potro{we. – Kurs kliza i kamate su sko~ile pa je privredi jo{ skupqedasezadu`ujekodbanakazato{tosmo po~elidatro{imoneumerenovi{enego{to imamo para – rekla je Kori Udovi~ki za „Pres”. – Politi~ari treba da razgovaraju s privrednicimaistru~wacimaiutakvomrazgovorubitrebaloodreditizajedni~keprioritete. Potrebni su razumevawe i dogovori na svimnivoimaispremnostnovevladedaseono {to je zapo~eto i uradi. Bez takvog dogovora, rezultativlade}ebititolikoslabida}epoliti~ariplatitiogromnucenu.Ve}suoviizboripokazalikolikosugra|aninezadovoqni.

ponedeqak25.jun2012.

3

Vu~i}: Te{ko}eDS formirativladu

Vr{ilac du`nosti predsednika Srpske napredne stranke AleksanadrVu~i} izjaviojeda }e Demokratska stranka te{ko formirati vladu, kao i da „velika koalicija” s demokratama za sada nije realno re{ewe, iako se „posredno mo`e zakqu~iti da neke zapadne zemqe to pri`eqkuju”. – Ne}e lako DS formirati vladu,bezobziranato{toli~i dajezavr{enastvar.Mislimda }eonituvladute{koformirati,neka`emdajenemogu}e–rekaojeVu~i}zaRadioBeograd.– Mislim da }e to svakako biti te{kojersuqudiobi~nopotcewivaliono{tosamrekaoprvi danpozavr{etkupredsedni~kih izbora,atojelegitimitet. Po wegovim re~ima, ta vlada bi imala legalitet, ve}inu

u Skup{tini, ali ne bi imala ve}inuunarodu. Vu~i}jerekaodasliderom Socijalisti~ke partije Srbije Ivicom Da~i}em ve} du`e imali~nuineformalnukomunikaciju, ali zvani~an odgovorzapo~etakpregovoraonovojvladijo{nisudobili. Isti~eidaimali~nudilemu o tome da li treba u}i u vladuiline. –Pravi}emojesamoakosmo sigurniutodasene{tomo`e promeniti – naglasio je Vu~i},ne`ele}idirektnodapotvrdispekulacijeotomedaje SNS Da~i}u nudio mesto premijera. Ali, dodao je on, spremni smoda„zanemarimota{tinei napravimotimkojibiradiou interesuSrbije”.

Kostre{:Sastav republi~kevlade diktira ipokrajinsku – Koalicija koja je 2000. godine preuzela odgovornost za upravqaweVojvodinom~ini}etoinaredne~etirigodine,ada li}eSPSbitiupokrajinskojvladi,zavisi}eodsastavarepubli~kevlade–rekaojeju~epotpredsednikLigesocijaldemokrataVojvodineBojanKostre{ zaRadio-televizijuVojvodine. –Akourepubli~kojvladiSPSbudesnapredwacima,nelogi~nojedao~ekujemodasocijalistiuPokrajinibuduukoaliciji koja}evoditituvladu. Onneo~ekujeda}esetakone{todesiti,aliakosesocijalistiodlu~ezakoalicijusaSNS-om,Kostere{jemi{qewada imutomslu~ajunemamestauvladaju}ojkoalicijiuVojvodini.

URSponudio program Ujediweni regioni Srbije ponudili su Demokratskoj stranci i Socijalisti~koj partiji Srbije ekonomski program budu}e vlade, prenosi RTS. Programom se predvi|a uvo|eweredaujavnefinansije,podr{ka privredi, razvoj poqoprivrede, decentralizacija i regionalizacija Srbije, kao i pro-

oceni URS-a, zna~ajno poboq{alo likvidnost preduze}a i skratilo rokove pla}awa roba iusluga. Kaokqu~nustavkuuantikriznim merama za privredu, URS predla`e subvencionisane kreditezalikvidnostiinvesticije, navode}i da je taj program daoveomadobrerezultateizna-

PromenaUstava Zala`u}i se za decentralizaciju i regionalizaciju Srbije, URS predla`e direktan izbor gradona~elnika, formirawe novihop{tinauvelikimgradovima,ukolikozatopostojiekonomskaopravdanost,idecentralizacijurepubli~kihinstitucija. Predla`eseijavnaraspravaopromeniUstavaradiregionalizacijeidaqedecentralizacijeSrbije,kaoipromenaizbornogsistema,~imebibiloobezbe|enodapredstavnicisvihregionaigradovabuduzastupqeniuSkup{tiniSrbije. fesionalizacija upravqawa javnimpreduze}ima. URS je predlo`io dono{ewe najkasnije do kraja septembra hitnih i radikalnih mera za konsolidacijujavnihfinansija i smawewe buxetskog deficita na oko ~etiri do pet odsto BDP-a,odnosnonaispodtriodstounarednimgodinama.Predla`eseiukidawebrojnihparafiskalnihnameta. URSpredla`eiizmenuZakona o PDV-u da bi se malim i sredwim preduze}ima omogu}ilodaPDVpla}ajukadanaplate posao, a ne kada ispostave ra~un, kao do sada, jer bi to, po

~ajno ubla`io udar prvog talasakrizeod2009.do2010.godine. URS je u dokumentu predlo`ioiprofesionalizacijurada javnih preduze}a, odnosno „razbijawe partijskih monopola” nadjavnimpreduze}imanasvim nivoima. U delu programa posve}enom poqoprivredi, URS predla`e dvostruko ve}i buxet za poqoprivredu, zagarantovan sistem podsticaja, ukidawe uslovqavawa isplate subvencija pla}awemdoprinosazaPIO,pravednijuraspodelusubvencijaistimulaciju investicija u poqoprivredi.


4

ekonomija

ponedeqak25.jun2012.

dnevnik

POTRAGAZANAFTOMPRIVREMENOOBUSTAVQENA

CeoBanatho}e~istra~unsNIS-om Nakon protesta me{tana Ruskog Sela zbog ispitivawa tla koje u ataru te katastarske op{tine izvodi NIS radi nala`e wa nafte i gasa, s wima je 13. juna postignut dogovor o isplati {tete. Me|utim, ispitivawa nisu nastavqena jer su i ostale op{tine u Banatu gde se obavqaju sli~na istra`ivawa re{ile da naprave s NIS-om sporazum o na~inu isplate {tete. S dogovorom o isplati {tete saglasile su se napismeno mesna zajednica Aleksandrovo i usmeno MZ Nova Crwa i Novi Kozarci, stoji u saop{tewu za javnost Kompanije NIS. S cenovnikom se, pak, nisu slo`ili stanovnici MZ Banatsko Veliko Selo, Vojvoda Stepa i Srpska Crwa pa

}e do postizawa kona~nog dogovo ra sva geofizi~ka ispitivawa biti obustavqena. U saop{tewu NIS-a navodi se da su radovi vredni nekoliko mi-

cima poqoprivrednog zemqi{ta s kojima NIS `eli da bude partner. Istra`ivawa gasa i nafte oba vqaju se vi{e od 60 godina i od

Scenovnikomsenisuslo`ilistanovnicimesnih zajednicaBanatskoVelikoSelo,VojvodaStepa iSrpskaCrwapa}edopostizawakona~nog dogovorasvageofizi~kaispitivawabiti obustavqena liona evra i da, iako Zakon daje mogu}nost da se istra`ivawa obave bez saglasnosti vlasnika parcela – eksproprijacijom, Nafta industrija Srbije ne `eli da koristi tu mogu}nost jer je ciq postizawe dogovora sa svim vlasni -

strate{kog su zna~aja za Republi ku Srbiju, a sastavni su deo i Nacionalne strategije odr`ivog kori{}ewa prirodnih resursa i dobara. NIS poseduje licencu i sva odobrewa relevantnih dr`avnih institucija za te radove i u obave -

zi je prema dr`avi Srbiji da ih realizuje. Jo{ jednom je ponovqen stav da tokom radova neminovno dolazi do {teta u ataru i da kompanija ne be`i od odgovornosti i spremna je da nadoknadi {tetu. Utvr|ivawe {tete obuhvata uvi|aj na licu mesta, formirawe zapisnika o nastaloj {teti koju nadokna|uje kompanija, a koji potpisuju predstavnik NIS-a i vlasnik parce le. Procenu nastale {tete obavqaju predstavnici NIS-a u prisustvu o{te}enih, a zapisni~ki konstatovani iznosi za {tete vlasniku se u celosti ispla}uju uz najkre}em mogu}em roku. NIS je spreman da nadoknadi direktnu i indirektnu dobit i ne be`i od

pravi~ne nakande {tete i iza}i }e u susret svim realnim zahtevi-

BANKENOVACSVETE@EPLASIRAJU,AKAMATENEPADAJU

KredituSrbijiuskoro ne}eimatikodauzme? @ETVABOQA ODO^EKIVANOG

Zaizvoz 600.000tona p{enice – Zvani~na statistika procenila je da }e ovogodi{wi rod p{enice biti ve}i od 1,9 milion tona, {to je znatno vi{e od ranijih predvi|awa, ~ime je otklowena zebwa da }e biti mawi zbog mawe setve i da }e Srbija biti uvozno zavisna – izjavio je Tanjugu ekspert Privredne komore Srbije VojislavStankovi}. On je ocenio da }e Srbija s tim prelaznim zalihama, imati oko 600.000 tona p{enice za izvoz i „mirno }e mo}i da podmiri ugovorne obaveze koje ima prema stranim kupcima”. To, me|utim, ne zna~i da Srbija treba da „problem p{enice ostavi da se re{ava sam po sebi „, istakao je Stankovi}, i dodao da vlada mora da stabilizuje ovu proizvodwu na povr{ini od 600.000 do 700.000 hektara. – Srbija mora u svakom trenut ku da ima raspolo`ivo milion tona p{enice za plasman. Imamo tr`i{te za taj milion tona: to su tr`i{ta Bliskog istoka, arapskih zemaqa, Irana, Iraka, Libije, plus ova regionalna – ukazao je Stankovi}, koji je savetnik predsednika PKS-a za poqoprivredu.

Finansijske ku}e koje posluju na na{em tr`i{tu su likvidne, ali klijenta koji tra`e kredite a za koje postoji realna pretpostavka da }e ih redovno vra}ati je malo. To govore i podaci Udru`ewa banaka i Kreditnog biroa Srbije. Dugovawa privrede, gra|ana i preduzetnika zaustavila su se pro{log meseca na sumi od 2.015 milijardi dinara. To je 3,8 posto vi{e nego mesec ranije. Ali ako u obzir uzmemo inflaciju, a posebno kurs dinara prema evru, zadu`enost sve tri kategorije klijenata bele`i pad. Privredna aktivnost je slaba, gra|ani strepe za radno mesto. U banku po zajam niko ne `uri. Zato bankari poku{avaju da na|u „klijente koji obe}avaju„ gde god mogu. Findomestik banka je kod nas donedavno bila najpoznatija po zajmovima za gra|ane i potro{a~kim kreditima. Ali otkako je jedna od zna~ajnih akcionara kod wih postala svetski poznata grupa PNB Paribas, i politika se promenila. – Na{a strategija obuhvata sve klijente. Zainteresovani smo za mala i sredwa preduze}a, velike sisteme, javna preduze}a i ona kod kojih je dr`avni kapital dominantan – ka`e ~lan Izvr{nog odbora Vladimir Markovi}. – Ne postoje {anse da u ovom trenutku kamate na srpskom tr`i{tu zna~ajnije padnu. Ali klasi~ni kre-

Dinarmaloja~i

Jedanvidkamataipakbimogaounarednom periodukliznutinani`e,atosuonekojese odobravajunakreditnekartice,gdeidupreko 30postogodi{we diti nisu jedini poslovi kojima se bavimo. Srpskim kompanijama pomaga}emo i u spoqnotrgovin skoj razmeni, i to kroz davawe garancija i akreditiva. Jedna od kategorija koje prili~no kubure s vra}awem kredita su preduzetnici: ~ak 12,6 odsto wihovih zajmova je u docwi. Jedna od banaka koje su se specijalizovale ba{ za tu kategorju je Oportjuniti sa sedi{tem u Novom Sadu. O tome kako se snalaze, predsednik Izvr{nog odbora VladimirVukoti} ka`e:

– Kod nas je ka{wewe u servisirawu obaveza tre}inu mawe od srpskog proseka. Kada ima te{ko}a s otplatom, trudimo se da zajam reprogramiramo i smawimo ratu – obja{wava sagovornik. – Iskustvo je pokazalo da je to boqe nego grejs-period. Ne o~ekujem da }emo ubudu}e ponuditi povoqnije kamate. Kada banke uzimaju novac za srpsko tr`i{te, on u startu ima kamatu od osam ili devet posto godi{we. U takvim uslovima indeksirani zajmovi ne mogu zabele`iti pad. [to se ti~e dinarskih kre-

dita, izvori su slabi. Osim toga, Narodna banka je pove}ala referentnu stopu. Zato ne treba o~ekivati da }e slabiju tra`wu za zajmovima banke le~iti ni`im stopama kod zadu`ivawa. Jedan vid kamata ipak bi mogao u narednom periodu kliznuti nani`e. To su one koje se odobravaju na kreditne kartice. Paprene su i obavezno idu preko 30 posto godi{we – Sve je vi{e klijenata me|u gra|anima koji bi rado uzeli zajam na kratak rok jer im to izgleda mawe rizi~no – obja{wava direktor glavne filijale AIK banke za Vojvodinu SlobodanRaci}. – Tako se smawuje strah od skoka evra pa i gubitka posla. Kamate na standardne kredite, ni u dinarima ni u evrima, ne}a pasti. Ali u narednom periodu o~ekujem preispitivawe kamata na najskupqe pozajmice. Trgovci se `ale na pad prometa, kupci se sve te`e odlu~uju za kreditne kartice pa bi u tom segmentu ponude moglo do}i do preispitivawa i kamata i drugih ~inilaca. Mo`e se o~ekivati da }e broj usluga u tom domenu rasti i da }e kamate na wih ubudu}e biti razli~ite. Banke nisu jedine koje su zainteresovane za to. Sve je vi{e trgova~kih ku}a koje sugeri{u da stalno tragamo za uslugom koja bi u {to ve}oj meri odgovarala wima, nama i potro{a~iD.Vujo{evi} ma.

ma, stoji u saop{tewu za javnost Kompanije NIS. A.\.

SMEDEREVO

Dr`avagasi @elezaru? Pro iz vod wa u „@e le za ri Smederevo„ bi}e zaustavqena po~etkom jula, a na prinudne odmore oti}i }e blizu 5.000 radnika. Dr`ava nema novca da finansira proizvodwu, gubici se uve}avaju, pa se o~ekuje da ~eli~ana ne}e raditi dva meseca. – Visoka pe} sta}e 5. jula – ka`e predsednik Skup{tine privrednog dru{tva „@elezara Smederevo„ Predrag Umi~evi}.

On tvrdi da je odluka dr`ave da za ga si pe} po sle di ca slabog plasmana ~elika na tr`i{tu. – Proizvodwa staje zbog ne mogu}nosti da se i ovo, {to se trenutno smawenim kapacitetima proizvodi, proda jer nema potra`we na tr`i{tu. Na taj na~in }emo smawiti gubitke – ka`e predsednik Skup{tine @elezare. Koliko }e srpski proizvo|a~ ~elika stajati, zasada se ne zna. Radni tim za @elezaru razmatra dve opcije – da proizvodwa stoji 15 ili 45 dana. Upu}eni, ipak, tvrde da se pe} ne}e zaduvati do septembra.

DR@AVAPROVERAVAZA[TOJEDO[LODOJUNSKOGTALASAPOSKUPQEWA

Dinar }e danas neznatno oja~ati, 0,1 posto, i zvani~ni sredwi kurs }e biti 114,0071 dinara za evro, saop{tila je Narodna banka Srbije. Tokom vikenda va`io je kurs od 22. juna, po kojem je jedan evro vre deo 114,0707 dinara. Dinar je na mese~nom nivou zadr`ao isti odnos prema evru, od po~etka godine je oslabio 8,2 odsto, a na godi{wem nivou 11,6 odsto.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`iza

Kupovni zadevize

EMU

evro

1

111,7893

114,0707

116,6943

111,4471

Australija

dolar

1

89,4601

91,2858

93,3854

89,1862

Kanada

dolar

1

86,5846

88,3516

90,3837

86,3195

Danska

kruna

1

15,0327

15,3395

15,6923

14,9867

Norve{ka

kruna

1

14,9272

15,2318

15,5821

14,8815

[vedska

kruna

1

12,6961

12,9552

13,2532

12,6572

[vajcarska

franak

1

93,0414

94,9402

97,1238

92,7566

V.Britanija

funta

1

138,9377

141,7732

145,0340

138,5124

SAD

dolar

1

89,0326

90,8496

92,9391

88,7601

Kurseviizovelisteprimewujuseod22.6.2012.godine

Mesoizejtin (ne)}eurikverc

– Ministarstvo poqoprivrede i trgovine detaqno analizira poskupqewa hrane u Srbiji u junu da bi se utvrdilo {ta je tome uzrok, a nakon prikupqawa relevantnih podataka reagova}e u delokrugu svojih nadle`nosti – rekao je Tanjugu dr`avni sekretar u tom ministarstvu VladimirMatovi}. Po wegovim re~ima, u junu je, u odnosu na po~etak godine, poskupelo uqe – od 2,47 do 11,74 posto, sviwsko meso – od 23,77 do 29,78 posto, june}e – od 8,45 do 17,64 posto, a piletina od 17,74 do 26,13 posto. – Pove}ana je i cena odre|enog broja proizvoda vi{ih ste pena prerade {to mo`e biti posledica promene kursa dinara u odnosu na evro zbog ve}eg u~e{}a uvoznih sirovina, dok u slu~aju proizvodwe zasnovane na doma}im komponentama ekonomskog opravdawa za pove}a-

we cena nema – ocenio je Matovi}. – Ministarstvo }e i u budu}e, kao {to je to radilo i do sada, u slu~aju da samo tr`i{te nije u situaciji da uspostavi ekonomski opravdanu ravnote`u, uvek in ter ve ni sa ti na osnovu svojih zakonskih ovla{}ewa da bi otklonilo tr`i{ne ano ma li je i za {ti ti lo,

pre svega, najugro`enije slojeve stanovni{tva. Matovi} je ukazao i na to da zna~ajnu ulogu u ure|ewu tr`i{nih odnosa ima i Komisija za za{titu konkurencije, koja iz domena svojih nadle`nosti sankcioni{e zloupotrebu dominantnog polo`aja na tr`i{tu.

– Tr`i{ni inspektori sa svoje strane permanentno kontroli{u tr`i{no postupawe, pri ~emu je za {est meseci spro ve de no 10.018 kon trola trgova~kih mar`i – rekao je on. Vlada Srbije je krajem decembra pro{le godine uredbom ograni~ila tr gova~ku mar`u za osnovne namirnice na deset procenata, i to za bra{no tip 500, {e}er, uqe, sve`e meso, slatkovodnu ribu, mleko i jogurt. Rok va`ewa uredbe je {est meseci, do 30. juna. Ma to vi} je na gla sio da je od po~etka godine pojeftinio {e}er – izme|u sedam i 8,26 odsto, dok su oko 13 procenata ni`e i cene bra{na. – Cene dugotrajnog mleka u junu su se, u odnosu na one s po~etka godine, kretale od plus 1,23 posto do minus 13,91 odsto, u zavisnosti od proizvo|a~a – naveo je on.


VELIKASVETSKAKOMPANIJAPO^ELADAGRADI HALUUOYACIMA

„Magna” ne}e bitimagla

Kompanija „Magna siting„ i wena budu}a investicija u Oxacima bila je predmet zasedawa Skup{tine op{tine Oxaci po vodom usvajawa teksta kona~nog ugovora o izgradwi proizvodnog pogona u radnoj zoni – Blok 46 u Oxacima. Procewena vrednost parcele je ne{to vi{e od 13 miliona dinara, a ova ugledna svetska kompanija je ve} zapo~ela iz-

celu. Obaveza investitora je i da u roku od sedam dana od upisa prava svojine nad parcelom op{tini dostavi bankarsku garanciju da }e investicija biti rea lizovana dinamikom Investicionog plana. Infrastrukturno opremawe radne zone, odnosno parcele za ve} zapo~etu investiciju, zajedni~ki }e finansirati op{tina

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak25.jun2012.

5

EUSMAWUJESPISAKPOVLA[]ENIHDR@AVA

Evropskakrizaugro`ava ina{izvoz Odluka Evropskog parlamenta da redukuje broj zemqa koje }e imati pravo na povla{}eni pristup na tr`i{te EU u narednoj deceniji mogla bi ugroziti na{u privredu. – To bi se posebno odrazilo poqoprivredu – rekao je predsednik Dru{tva agrarnih ekonomista Srbije Miladin [evarli}. – Evropski parlament je 13. juna doneo odluku da umesto 176 zemaqa s preferencijalnim pristupom na tr`i{te Unije to

pravo budu}e ima sedamdesetak zemaqa. [evarli} je objasnio da to istovremeno zna~i i redukciju buxeta EU za te namene s vi{e od 60 milijardi evra na svega 38 milijardi i uvo|ewe orijentacionog limita od 4.000 dolara po stanovniku bruto doma}eg proizvoda kao uslova za sticawe prava na preferencijalni status. – Srbija bi iz toga trebalo da izvu~e neke pouke – istakao je [evarli}.

On je ukazao na to da treba iskoristiti mogu}nosti koje stoje pred nama kod otpo~iwawa zavr{ne, ali najslo`enije i najzahtevnije runde pregovora s EU o na{em pristupawu, „da ne bismo do{li pod udar te i nekih drugih odluka koje bi mogle delovati jo{ nepovoqnije po na{u privredu, a po seb no po qo pri vre du”, u smi slu sma we wa ko li ~i na proizvoda koje mo`emo da izvezemo.

SVEGLASNIJESEPOSTAVQAPITAWEDALI]EMOMORATIDAPRIVATIZUJEMODR@AVNAPREDUZE]A

gradwu proizvodne hale, u kojoj }e se proizvoditi presvlake za automobilska sedi{ta, kao i enterijeri za putni~ka vozila. Ovo je najve}a grinfild investicija u oxa~koj op{tini, a vredna je oko {est miliona evra i u roku od tri godine bi trebalo da se zaposli oko 450 radnika. Prethodnu saglasnost za otu|ewe zemqi{ta bez naknade dala

Oxaci preko Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodine. Kompanija „Magna siting„ je u me|uvremenu registrovala DOO „Magna Srbija„ u Beogradu pa je i ta ~iwenica izazvala neslagawa, zbog ubirawa poreza op{tine Oxaci. – Najve}i prihod buxet op{tine Oxaci ostvaruje od poreza na zarade i dobit je mnogo ve-

Kompanija„Magna” investiradugoro~noiusvim mestimagdesepojavila,tamojeiostala, aprakti~nojebilaimagnetzadruge investitore,teseverujeda}etobitislu~aj iuOyacima je Republi~ka vlada, a predlog re{ewa, kao i predlog ugovora, usvojio je lokalni parlament, jednoglasno. Ugovorom je predvi|eno da se parcela u radnoj zoni kompaniji „Magna„ ustupi u vlasni{tvo bez naknade, na {ta su neki predstavnici uputili zamerku po{to su smatrali da ju je trebalo dati u dugoro~ni zakup, me|utim, ipak su glasali za predlo`eno re{e we. Op{tina Oxaci se ugovorom obavezuje na to da u najkra}em roku, ne du`em od tri meseca od dana wegovog zakqu~ewa, o svom tro{ku opremi parcelu objektima komunalne infrastrukture, {to podrazumeva ve} izgra|eni put, zatim vodovodnu i kanalizacionu mre`u, elektro-mre`u, prikqu~ak za gas, komunikacionu i IT-infrastrukturu. Obaveze investitora su da zaposli u roku od tri godine oko 450 radnika, i to ne {to vi{e od sto godi{we do postizawa optimalne proizvodwe. Tako|e, u roku od pet godina ne mo`e otu|iti par-

}a od tro{kova infrastrukturnog opremawa radne zone i vrednosti parcele koja se daje bez naknade – rekao je izvestilac Danilo [}epanovi}, ~lan Op {tinskog ve}a, i dodao da }e kompanija „Magna„, kako je i na gla{eno u elaboratu, odre|eni procenat svoje dobiti reinvestirati u op{tini Oxaci za re{avawe problema gra|ana. – Kompanija „Magna„ investira dugoro~no i u svim mestima gde se pojavila, tamo je i ostala, a prakti~no je bila i magnet za druge investitore te verujem da }e to biti slu~aj i u Oxacima – rekao je predsednik Skup{tine op{tine Oxaci Milo{ Pej~i}. – Ugled ove kompanije je dokaz drugim potencijalnim investitorima da investiraju u oxa~ku op{tinu. Stanovnike op{tine Oxaci mo`e radovati ~iwenica da su o ovom veoma va`non doga|aju svi odbornici reagovali jedinstveno, bez obzira na sporadi~ne S. Miler kritike.

ProdajaEPS-aiTelekoma jeslamkaspasa? Ministarstvo finansija saop{tilo je ovih dana da su teze da je Srbija pred bankrotom i da joj preti kriza javnog duga besmislene. Ukoliko se tvrdwe Ministarstva uzmu kao ta~ne a teze o mogu}em bankrotu kao preuveli~ane, opet ostaje ~iwenica da je dr`ava Srbi ja za prva ~etiri meseca ove godine potro{ila 80 milijardi dinara vi{e nego {to ima, a {to je polovina od ukupno planiranog deficita buxeta za ovu godinu. Taj novac }e negde morati da se na|e, da li kroz novo zadu`ivawe, da li kroz privatizaciju jo{ nekih preostalih kompanija u dr`avnom vla sni{tvu. Iako se u javnosti ~esto mo`e ~uti da smo „prodali sve {to smo imali”, dr`ava zapravo u svom portfequ ima jo{ dosta preduze}a, od kojih su neka poprili~no vredna. Osim Telekoma, koji smo lane neuspe{no ve} probali da prodamo, tu je i „zlatna koka” u vidu „Elektroprivrede Srbije„, zatim nekoliko velikih kompanija koje su, kao i Telekom, u ~isto komercijalnom biznisu – „Galenika”, Aerodrom, „Jat ervejz”, te Komercijalna banka i jo{ neke mawe banke... Osim wih, dr`ava „dr`i” i jo{ niz velikih preduze}a koja su u procesu „restrukturirawa”. To su, zapravo, firme koje niko nije hteo da kupi u privatizaciji pa je dr`ava preuzela upravqawe u wima da bi ih „na{minkala” i potom privatizovala. To, o~igledno, nije dalo rezultate jer sva ta preduze}a i daqe prave ogromne gubitke. Ne samo da buxet nije imao koristi od wihove prodaje ve} je i svake godine na velikom gubitku jer se iz dr`avne kase kroz stavku „subvencije privredi” zapravo finansiraju

Izdvajawedr`avnoginteresa U drugu vrstu dr`avnih preduze}a spadaju ona koja imaju veliku infrastrukturu va`nu za funkcionisawe kompletne privrede, poput EPS-a ili „@eleznica Srbije”. Ukoliko bude `elela da ih prodaje, dr`ava }e svakako morati prvo da iz wih izdvoji infrastrukturu – elektro-mre`u i pruge u ova dva konkretna slu~aja – a potom proda proizvodwu struje i vozove. plate oko 100.000 radnika koje su u wim zaposleni. Dr`ava se u prethodne ~etiri godine zadu`ila oko {est milijardi evra da bi mogla uredno izmirivati svoje obaveze prema buxetskim korisnicima, odnosno da bi mogla redovno ispla}ivati plate, penzije, socijalna davawa i ostalo, bez velikih {okova kakve su pre`ivele pojedine evropske zemqe, poput nominalnog smawivawa tih davawa. Iako, ~ini se, u (dosada{woj) Vladi smatraju da dr`ava mo`e da nastavi da se zadu`uje, pitawe je koliko }e me|unarodni kreditori, a s obzirom na krizu javnog duga koja hara Evropom, biti raspolo`eni da nam pozajme novac pod iole pristojnim uslovima. Stoga bi jedan od izlaza za vladu mogao biti nastavak privatizaci-

je. Prvi na redu svakako bi mogao biti Telekom, po{to je dr`ava ranije ve} poku{ala da ga proda, uprkos veoma dobro organizovanoj kampawi protiv te privatizacije. Premijer Mirko Cvetkovi} tada je izjavio da dr`ava jednostavno ne treba da se bavi biznisom mobilne i fiksne telefonije. Isti argu ment svakako bi se mogao iskoristiti i kod drugih kompanija u dr`avnom vlasni{tvu koje se bave ~isto komercijalnim biznisom, poput proizvodwe lekova ili avio-prevoza. Pitawe je, me|utim, da li bi u ovom, ili bilo kojem drugom trenutku, dr`ava mogla prona}i ikoga zainteresovanog za „Galeniku”, JAT ili, na primer, „Petrohemiju”. Isto va`i i za Komercijalnu banku (za koju bi interesenata svakako bilo), ali se iz Vlade

veoma ~esto moglo ~uti da bi „za dr`avu bilo dobro da ima makar jednu veliku doma}u banku”. Niko se do sada iz dr`avnog vrha nije ozbiqno bavio pitawem pri va ti za ci je ova kvih preduze}a, uz ocene da „strate{ke” kompanije moraju da ostanu dr`avne. Ovih dana se, me|utim, pr vi put ~uo dru ga ~i ji glas, i to iz sa mog EPS-a. Agrumentcija je ista kao i ona koja se mogla ~uti od qudi iz Telekoma: treba da budemo privatizovani jer }emo u suprotnom zaostati u razvoju. Dr`ava, jednostavno, nema para da finansira razvoj tako skupih tehnologija kakve su telefonija i elektroprivreda. RatkoBogdanovi} iz Direkcije za ekonomske poslove „Elektroprivrede Srbije„ tako ka`e da je privatizacija te kompanije „neminovna„. Bez obzira na to {to se u javnosti govori da ne treba privatizovati EPS jer je on od strate{ke va`nosti, Bogdanovi} ocewuje da }e na kraju i to do}i na red po{to je tona~indasetakompanija u~ini stabilnom i profitabilnom. On dodaje i da „Elektroprivredi Srbije„ do 2015. godine treba oko 10,5 milijardi evra investicija da bi zadr`ala postoje}i nivo proizvodwe. – EPSproizvodikao1989, iako je industrijska proizvodwa danas za 60 odsto mawa nego te godine, koja se uzima kao reper najvi{e industrijske proizvodwe – naveo je Bogdanovi}. On je dodao da EPSima85milijardi dinara nenapla}enih potra`ivawa, od ~ega stanovni{tvo du guje oko 55 milijardi dinara, a ostatak su dugovi privrede. V.^vorkov

SPASAVAWEPOQOPRIVREDNOGKOMBINATAUGAKOVUPOMUSTRIPKB-ALEPOISEVERUSRBIJESTOJI

„Grani~ar”zaustavqenna ilegalnomputuupropast Kada je svojevremeno, krajem 2010. godine, nakon vi{enedeq nog protestnog okupqawa radni ka Poqoprivrednog preduze}a “Grani~ar” iz Gakova ispred zda wa Skup{tine grada Sombora, najzad raskinut privatizacioni ugovor s najve}im vojvo|anskim novospahijom Miletom Jerkovi}em, odnosno s konzorcijumom we gove bli`e i daqe rodbine i drugih povezanih lica, postavilo se pitawe “[ta }e biti s ku}om?” Ulaskom u proces restrukturira wa zaposleni, menaxment i za stupnici (ponovo) dr`avnog ve }inskog kapitala dobili su svoje vrsni predah tokom kojeg su, po prirodi stvari, morali da doka `u da mogu funkcionisati i bez privatnog vlasni~kog titulara. To je od wih zahtevala, pre svega, ~iwenica da se radi o specifi~ noj seoskoj sredini, u kojoj, zahva -

quju}i istorijskim okolnostima, gotovo da nema nijednog hektara privatnog poqoprivrednog zemqi{ta te se kompletna proiz -

`avqewa PKB-a, ali i pravovremenu formalnu odluku somborske lokalne samouprave da se krene u formirawe javnog preduze}a koje

Iakosuo~enisenormnimdugovimakojeje napravionekada{wi„vrli”vlasnik,uovom preduze}usuuspelidakoliko-tolikostanuna noge,zanove,pa~akipro{ireratarsku isto~arskuproizvodwu vodwa zasniva na zemqi{tu u dr`avnom vlasni{tvu. Iako suo~eni s enormnim dugo vima koje je napravio nekada{wi “vrli” vlasnik, u ovom preduze}u su uspeli da koliko-toliko stanu na noge, zanove, pa ~ak i pro{ire ratarsku i sto~arsku proizvodwu, a uz trendove koje je zapo~eo beogradski birgermajster \ilas tokom o~igledno uspe{nog podr -

bi ~inili, osim “Grani~ara”, jo{ dva neuspe{no privatizovana preduze}a (PP “Aleksa [anti}” i “Stani{i}”), sva je prilika da bi se, uz povoqna kretawa na tr`i{tu poqoprivrednih proizvoda, u Gakovu mogla “pevati druga pesma”. – „Grani~ar” trenutno zapo{qava 252 radnika i jo{ 30-40 sezonskih na ugovor na odre|eno

vreme – ka`e vr{ilac du`nosti direktora ovog preduze}a BranislavLekovi}. – Planiramo da ove godine re{imo mnoge probleme, pogotovo u onom sudskom delu vezanom za sve zloupotrebe koje je ~inio nekada{wi, privatizacioni, vlasnik. Oranice koje trenutno obra|ujemo, a wih je negde oko 3.500 hektara, ostaju u vlasni{tvu dr`ave i nadamo se da }emo ih imati na raspolagawu i narednih godina. Po wegovim re~ima, po osnovu zakupa dr`avnog poqo-zemqi{ta tokom pro{le godine „Grani~ar” treba da plati 28 miliona dinara, sumu koja je u najve}em delu ve} ispla}ena. Osim tzv. suvog ratarewa na 3.500 hektara dr`avnog zemqi{ta, u gakova~kom “Grani~aru” u sto~nom fondu sada imaju i 350 krava, dvestotinak junica, 100 te-

ladi, 345 krma~a, vi{e od dve hiqade tovqenika u svakom trenutku, 23.000 koka nosiqa koje svakodnevno daju blizu 20.000 jaja. Planovi novog menaxmen ta, ve}inom sastavqenog od qudi od struke iz samog kolektiva, kre}u se u pravcu daqih pro{irewa kapaciteta, za {ta je najboqi primer pokretawe fabrike sto~ne hrane u oktobru pro{le godine, zahvaquju}i kojoj se zadovoqavaju sve potrebe sto~nog fonda. Kako tvrde u “Grani~aru”, u svemu tome imaju pomo} lokalne samouprave i pokrajinskih vlasti, a razloge za optimizam pronalaze i u svoje-

vremeno izre~enoj tvrdwi tada{weg (a i novog) predsednika Pokrajinske vlade dr BojanaPajti}a, po kojima, “kada izmaknete pqa~ku, raskinete privatizaciju, date podsticajne mere, kompanije kao ’Grani~ar’ udvostru~uju proizvodwu, sa~uvaju radna mesta, i to uz redovnu isplatu zarada i zakonom obavezuju}ih doprinosa dr`avnom buxetu”. M.Miqenovi}


6

berza

ponedeqak25.jun2012.

dnevnik

KONA^NORASTTR@I[TANABEOGRADSKOJBERZI

Akcijeo`ivelenakon triipomeseca Prvi put od po~etka marta doma}e tr`i{te akcija zabele`ilo je rast vrednosti, istina sa nevelikim prometom koji je glavnakarakteristikaBeogradske berze u proteklom periodu, ka`e su u analizi Sinteza investgrupe. Indeks najlikvidnijih akcija,Beleks15,dobiojenavrednosti nepunih jedan odsto, ali od po~etka godine i daqe nosi visoknegativanprinosod12,9odsto. Ukupan promet protekle sedmice iznosio je 2,2 miliona evra,unajve}ojmerizahvaquju}i trgovawu akcijama po`areva~kogkonditoraBambi-Banat. Najprometnijahartijaprotekle sedmicebiojeBambi-Banatkoji je ostvario realizaciju od 100,8 miliona dinara, i to zahvaquju}i nekolicini transakcija ostvarenih prvog trgova~kog dana. Bambi je porastao 5,1 odsto na 20.500 dinara, {to je identi~no nivou na kojem ova

kompanija otkupquje sopstvene akcije do 28. juna. Na ovoj ceni tr`i{na kapitalizacija kompanije iznosi 7,4 milijarde dinara(64,7milionaevra),dokje protekle godine ostvarila poslovni prihod od 7,8 milijardi dinarainetodobitodnepunih 900milionadinara.

Tradicionalno najprometnijahartija,NaftnaindustrijaSrbije,proteklesedmiceje presko~ila psiholo{ku barijeruod600dinara,prviputod sredine maja. NIS je tokom sedmicedobionavrednosti1,2 odsto,dokjetokomnedeqestizao do maksimuma od 605 dina-

Akcije* cena na zatvarawu

promena cene(%)

vred. prometa

4.496

+56,11%

1.499.834

2.400 1.200

+20,60% +20,00%

6.837.083 42.000

Gubitnici

cena na zatvarawu

promena cene(%)

vred. prometa

Telefonija a.d. , Beograd Montinvest a.d. , Beograd Energoprojekt Niskogradwa a.d.

137 8.800 785

-25,95% -20,00% -19,57%

556.665 17.600 7.850

Dobitnici [ajka{ka fabrika {e}era @abaq Imlek a.d. , Beograd Excelsior a.d. , Beograd

ra. Beogradski Imlek  bio je me|u najve}im dobitnicima, ostvariv{iskokod20,6procenatana2.400dinara.Ovanajve}a doma}a mlekara, koja je naglo izgubila na vrednosti nakon{tojeobelodawenprekid razgovoraokowenogpreuzimawa, sna`no se oporavila po{to je kompanija objavila da }esticatisopstveneakcijena nivou od 2.500 dinara. Me|u prometnijim hartijama protekle sedmice bio je i be~ejski Sojaproteinkojijepaona480 dinarauzrealizacijuod~etiri miliona dinara, dok se Energoprojekt  ponovo domogaopsiholo{kegraniceod400 dinara uz realizaciju od 3,6 milionadinara.Ovakompanija je saop{tila da je redovna skup{tina akcionara odlo`ena za 29. jun s obzirom da nije bilokvorumazaprvobitnozasedawe. Bankarske akcije nisu bile me|u prometnijim papirima protekle sedmice. Ni{ka AIK banka  ostvarila je realizaciju od 3,5 miliona dinara,spustiv{isekrajemsedmicenanivood1.350dinara.Najve}adoma}abankapodkontrolom dr`ave, Komercijalna , oslabila je 3,9 odsto na 1.500 dinara,dokjeJubmesbankauz male promete oscilirala blagoispod11.000dinara. Protekle sedmice saop{tenojedajenadAgrobankompokrenut ste~ajni postupak, dok je Narodna banka izdala saop{tewedaje„utokusupervizija poslovawa Univerzal banke u interesu finansijske stabilnosti u na{oj zemqi i u skladu sa najboqim svetskim standardimauovojoblasti”.

NAKONPADAREJTINGA15SVETSKIHBANAKA

Lo{eizaSrbiju nadugestaze PredsednikSavezaekonomista Srbije (SES) Aleksandar Vlahovi} izjaviojeTanjugu,povodom odluke agencije „Mudis” da snizi rejting 15 velikih svetskih banaka, da zbogtoganeo~ekujeneposrednelo{eposledicena tr`i{teSrbije,alidase na du`i rok mogu o~ekivati }ihihsvetskihbanaka,navodenegativniefekti. }ikaorazlogizlo`enostkriVlahovi}jerekaodatrenutziuevrozoni. neposlediceneo~ekujeiznajBanke kojima je „Mudis” mawe dva razloga: Prvo zato skresao rejting su: Benk ov {to ve}ina banaka kojima je Amerika, Barkliz, Sitigrup, rejting smawen ne posluju na Kredi svis, Goldman Saks, tr`i{tuSrbije,izuzevfranHSBC, JP Morgan ^ejs, Morcuske Sosijete `eneral banke ganStenli,RojalbenkovSkokojaradiuna{ojzemqi.Drugi tland, BNP Pariba, Kredi razlogje{to}enivoeksponiagrikol, Doj~e bank, Rojal ranosti stranih banaka, koje benk ov Kanada, Sosijete @eve} posluju u Srbiji, mawe neraliUBS. vi{e biti zadr`an na istom Mudis je sni`avawem krenivou,objasniojeVlahovi}. ditnog rejtinga bankarskim „Unekomdu`emvremenskom gigantima,uradilaono{toje periodu,me|utim,sigurnojeda trebalo da urade predsednik ova odluka (Mudisa) ne}e poSADBarakObama. voqno uticati na kredibiliKako pi{e Vol Strit `rtetbankarskogsektorauEvronal(VSJ),Mudisjesvojomodpi,sobziromdaseuovomtrelukompomogaoporeskimobvenutku uveliko pri~a o krizi, znicima u Americi, dok je koja ponovo ‘drma’ bankarski Obamina administracija samo sektor”,objasniojeVlahovi}. pri~ala da je oja~ala bankarDrugim re~ima, ponovo }e skisistem. bitipotrebnoukqu~ivawedr”Predvegodinesugovorili `aveuspasadajebankarski vawe bankarsistemoja~ani skogsektora, da su ukinute U ovom trenutku sli~no onouveliko pri~a o krizi, p r i v i l e g i j e me{toserafin ans ijs kim koja ponovo drma dilo2009.gogigantima, a bankarski sektor dine, rekao danas vidimo je Vlahovi} da Dod-Frenk iukazaodasvetozajednomo`e zakoniz2010.godinenijeispuda poquqa kredibilitet bannioni{taodobe}anog”,pi{e karskog sektora, a time i da wujor{kidnevnik.Premaoceugrozi finansijski sektor u nilista,uposledwedvegodiSrbiji. nebankesusamoslabile,troBonitetnaagencija„Mudis” {kovisurasliismawivalesu ju~ejesnizilarejting15najve- semogu}nostizaoporavak.

NAJAVAOZBIQNIHREZOVA

HRVATSKAMESNAINDUSTRIJAIRUSKEKRITIKE

Evropasepriprema za„drugievro”

Teorijazavere sinsektimai dezinfekcijom?

Susret lidera ~etiri glavne privrede u evrozoni predstavqa korak u stvarawu „drugog evra”, pi{eitalijanska{tampa. Nakon sastanka {efa italijanske vlade Marija Montija, francuskog predsednika Fransoa Olanda, nema~ke kancelarke Angele Merkel i {panskog premijera Marijana Rahoja, {tampa isti~e da je samit ponudio dogovor o ponovnom pokretawu privrednog rasta i ulagawa evrozone,iakoglavnotektrebadabude obavqeno. ListKorijeredelaserapodse}a na bitne ta~ke sporazuma ~etiri lidera koji su kao osnovni ciqodrediliponovnopodsticawe rasta izdvajawem jedan odsto evropskog bruto doma}eg proizvoda, odnosno izme|u 120 i 130 milijardievra.

„Razvoj,planod130milijardi”, naslov je u listu Republika koji ocewuje da je sastankom u Rimu obele`ena glavna faza u stvarawu„drugogevra”.SamitUjediwenihnacijakoji}ebitiodr`anod 28.do29.junabi}eprvinakome}e evropskiliderinapustitinaduu spasavawestarogevrainastojati da o`ive novo monetarno jedinstvooslobo|eno„genetskihmana” kojesudoveledokrizeevrozone,

pi{e Republika. Ukazuje se i na izgubqeno vreme u poku{aju spasavawa„prvogevra„,takodasada imaveomamalovremenadasestaviufunkcijudrugi. Stampa je objavila editorijal pod naslovom „Mali koraci nove Evrope”gdeocewujedajesusretu Rimukorisnozameniobilateralne samite Francuska-Nema~ka za kojesepretpostavqaloda}eomogu}itinapredakEU. ^etiriglavnezemqeuevrozoniimajulegitimnijitonodradne grupe za pripremu aktivnosti na samituEU,pi{eStampa. Lideri ~etiri najve}e privrede u okviru evrozone - Nema~ke, Francuske, Italije i [panije, obe}alisunasastankuuRimunove mere za podsticaj ekonomskog rasta,nakoje}ebitipotro{eno do130milijardievra

Slovenija:Radnicima ukinutepauze Slovenija mewa zakon o radu koji uvodi lak{e deqewe otkaze, a radnicima ukida pauzu od 30minuta. Predlog novog zakona o radu olak{ava otpu{tawe radnika. Tako|e, polu~asovni odmor vi{e ne}e ulaziti u radno vreme, odnosno ne}e se ra~unati kao deoradnogdana. „Nije nam ciq talas otkaza, ve} uklawawe administrativnih prepreka za otpu{tawe i olak{avawe otvarawa novih radnih mesta”, rekao je ministarzaradAndrejVizjak. Onjeistakaoda}eovajzakon ukloniti drasti~ne razlike u statusu stalno zaposlenih i zaposlenihnaodre|enovreme,au tom statusu prevladavaju mla|e

osobe. Zakon uvodi period od tri meseca tokom kojeg radnik zaposlen na neodre|eno vreme mo`e dobiti otkaz bez navo|ewa razloga. Predlog zakona

predstavqen je socijalnim partnerima slovena~ke vlade, s kojimajezapo~eodijalog.Zakon bimogaobitiizglasandokraja godine.

Sada{wi i biv{i ministar poqoprivrede Hrvatske, TihomirJakovinaiBo`idarPankreti}, ali i neki proizvo|a~i mesnih prera|evina, odbacili su kaoneta~netvrdweizizve{taja ruskefederalneslu`bezaveterinarsku i fitosanitarnu ispravnostolo{emstawuuhrvatskojmesnojimle~nojindustriji. Neki od wih upustili su se u teorijezavere,tvrde}ida„Rusima sve smeta jer bi radili samo saSrbima”. Ruski stru~waci su, uz prethodnunajavu,u{liu11hrvatskih kompanijakojesubilezainteresovanezaizvozuRusiju,auizve{tajusunavelibrojneprimedbe. Recimo o prisustvu insekata u

Rusima sve smeta jer bi radili samo sa Srbima pogonima pasterizacije mleka, da se u pogone nesmetano mo`e u}isulice,dasenevr{iprawe i dezinfekcija transportnih sredstava, da se sviwe `igo{u prenego{tostignulaboratorijskirezultatiimalitrihineleu uzorcima, stavqawe mesa i klani~nogotpadajednoblizudrugog isli~no. Dokjesedamdobilouslovqene prigovore po kojima }e kad otklonenedostatke,mo}iizvoziti naruskotr`i{te,kompanijeDanica,Gavrilovi},VindoniBra}a Pivac dobila su ozbiqnije prigovore. Ministar Tihomir Jakovinapotvrdiojedajewegovo ministarstvo primilo izve{taj federalne slu`be za veterinar-

sku i fitosanitarnu ispravnost Ruske Federacije, ali da nema razlogazabrigunitizasenzacionalisti~ketvrdwe. Podsetiv{idaHrvatijeduvrlo kvalitetne proizvode koji se

godinama plasiraju na EU tr`i{te, Jakovina je rekao da su nepravilnosti koje su inspektori na{li u jedanaest hrvatskih mesoprera|iva~kih industrija posledica razli~itih hrvatskih i ruskihstandarda. „Ve}inaobjekatadobilajepozitivno mi{qewe i sertifikat za izvoz. Treba formalno ispunitinekenormejersuseuRusijipropisimewalilaniunovembru 2011. i mi ih nismo imali”, rekao je Jakovina i dodao da su hrvatski propisi uskla|eni s propisima EU, pa hrvatske kompanije izvoze u EU, Kanadu i Australiju~ijisepropisitako|erazlikujuodhrvatskih,aliih hrvatskastranaispuwava. „Primedbekojesuuizve{taju kontroli{uina{einspekcije,a

re~jeonedostacimakojisemogu ispraviti. Rusi }e opet do}i u inspekciju”, rekao je Jakovina, negiraju}i ta~nost nekih primedbikaooneoulaskuupogones ulicejerseradiodavnosagra|enim pogonima koji su bezbedniusvakomsmislu. Biv{i ministar poqoprivrede, a onda i regionalnog razvoja Bo`idar Pankreti} izjaviojezaNovilist da su standardi u hrvatskoj mesnoj industriji 25 odsto vi{i odonihuEU. „Tokom pregovora o ulasku u EU prihvatili smo standarde koji suznatnovi{i~akiod onihkojiseprimewuju u samoj EU, pa je sme{no da nekakva ruska inspekcijadajetakveizve{taje”, rekaojeinaglasiodaje „Rusija posvimtimpokazateqima20godinaizaEvropekojaimanajboqe standarde, pri ~emu su u nekim segmentimahrvatski~akiboqi odevropskih”. Pankreti}smatradaseradio podvali,jerje„PIKVrbovecpo svimstandardimasuperioranbilo kojoj mesoprera|iva~koj kompanijiuregionu,anaro~itoonima iz Srbije koje i pored toga bez ikakvih problema ve} godinamasvojeproizvodeizvozeuRusiju”.Vode}iqudinekihodkompanija koje su Rusi prozvali u svomeizve{tajupo`urilisuses demantijima,nagla{avaju}idase radiopreliminarnomizve{taju okomesuseve}izjasniliio~ekujupozitivanishod.


Promocija kwige Dragoquba Ra{e Todosijevi}a

Podela {tedqivih sijalica

PromocijakwigeDragoqubaRa{eTodosijevi}a“Ulazurajilikrajistorije” bi}eodr`anave~erasu19~asovauKinosaliMuzejasavremeneumetnostiVojvodine,Dunavska37.Govori}eFlavioRigonat iautor.Ovomprilikombi}epredstavqenikatalogimonografija“BogvoliSrbe”ovogautora. A.Va.

Koncert u KIC „Mladost” Koncert “Dah isto~nog vetra” izvo|a~kog Ansambla narodnih igara i pesama kulturno informativnog centra “Mladost”bi}eodr`anve~erasu19.30

~asova u pozori{tu KIC “Mladost” u Futogu,UlicaCaraLazara42.Ulazniceko{taju150dinara. A.Va.

Elektrodistribucija “Novi Sad” od danas ponovo deli potro{a~ima {tedqivesijalice.Akcija}etrajati do 30. juna, a kupci mogu dobiti {tedqivu sijalicu ako su izmirili dugovawa za utro{enu elektri~nu energiju. Potro{a~i mogu preuzeti {tedqivesijalicenanaplatnimmestima“Elektrovojvodine”,asasobom trebajudaponesuli~nukartu.

Novosadska ponedeqak25.jun2012.

USREMSKOJKAMENICI

Podela plavih kanti Podela plavih kanti za ambala`ni otpad doma}instvimauSremskojKamenicinastavqaseitokom ovenedeqe.Podela}eseobavqatiod11do19satiu prostorijama Mesne zajednice, ulica Marka Ore{kovi}a 1a. Potrebno je da gra|ani ponesu li~nu kartu i uplatnicu objediwene naplate javno komunalnogpreduze}a„Informatika”. Plavukantu}edobitisvadoma}instvakoja`ive uku}amauSremskojKameniciosimgra|anakoji`ive u Bockama, Paragovu, Glavici i Popovici, koji ina~eodla`usme}eukontejnere. A.L.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8.30 do 9 ~asova Balzakova 60 i 62. Sremska Kamenica: od 9 do 13 ~asova Kosteqnikova 1-9, 2-34. Futog: od 8.30 do 13 ~asova~ardaFutog,vikendnaseqe ^erevi}kaskela.Bege~:8.30do13 ~asovacelonaseqesaprivrednim objektimaivikendnaseqeBege~ka jama. Ledinci: od 8.30 do 13 potes Kova~evac.Susek:od8.30do13 ~asovadeovikendnaseqaKoru{ka.

c m y

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK”I „PROMETEJ”DARUJUKWIGE

DE^JIFOLKLORNIFESTIVAL„ZLATNABRANA”

„Zdravi 100 godina” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „Prometej„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po jednom kwi¬gomsvakogradnogdana.Da¬nas }e ~i¬ta¬lac,ko¬ji se prvi ja¬vina broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 15 do 15.05 ~a¬so¬va,do¬bi¬ti kwigu„Zdravi100godina„,autoraRadovana @dralea. Dobitnik }e kwigu preuzeti u kwi`ari “Most”, u Ulici ZmajJovinoj22,svakogradnogdanaod12do16~asova. J.Z.

„DNEVNIK”I „LAGUNA”POKLAWAJUKWIGE

krotirate.Kwiga„GerilaPR2.0“ navodisvasredstvakojasuvampotrebnadabistezapo~elisopstvenukampawuibiliprisutniumedijima. Jasnim i konciznim jezikom, Majkl Levin, jedan od najuspe{nijih savetnika za odnose s javno{}u u SAD, otkriva metode koje svakodnevno koristi da bi privukaopa`wumedijanavelike zvezde – i kako takve strategije mo`eteprimenitikadaimatemali buxet ili ne raspola`ete nikakvim sredstvima. Nau~i}ete da razmi{qate kao stru~wak za odnosesmedijimaiosmislitesavr{enustrategijuzauspeh. N.R.

V remeploV

Foto:F.Baki}

„Gerila PR 2.0” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a,ko¬ja se prva ja¬vena broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va,a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji,do¬bi¬ti kwigu„GerilaPR2.0”MajklaLevina.Dobitnici }e kwigepreuzimati u kwi`ari“Laguna”,u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostalaizdawa oveizdava~ke ku}e. Kako da vodite uspe{nu medijskukampawu,adapritomneban-

Igrom i pesmom mamili aplauze Na De~jem folklornom festivalu„Zlatnabrana”,kojise po 19. put organizuje u Kisa~u, ju~e je u dvori{tu Osnovne {kole „Qudovit [tur” nastupilo oko 1.500 mali{ana sa 39 igranih ta~aka. U~estvovalo je 19 slova~kih sredina, a svoje folklorno ume}e prikazali su i gosti iz Loznice, Poqske i

Hrvatske. Prisutne su pozdravili direktorka Festivala Ana Hr}an Leskovac, predsednica Saveta Mesne zjednice AnaVozar,predsednicaNacionalnihsavetaSlovakaAnaTomanova Makanova i ambasador Slova~keuSrbijiJanVar{o,a galakoncert je obele`io po~etak manifestacije. Kroz pro-

gram su se smewivali razni folklorni ansambli do 21 ~as, kadajeusledilodru`ewedoma}inaigostiju. Pored glavne manifestacije, organizovan je i prate}i program koji se sastojao od tri izlo`beilutkarskepredstave.U Galeriji Slova~kog narodnog doma otvorena je izlo`ba li-

kovnih radova u~enika O[ „Qudovit [tur”, u Pred{kolskoj ustanovi „Lienka” otvorenajeizlo`bade~jihradova,au zemqoradni~koj zadruzi prire|enajeizlo`ba„Kr{tewe”koju je organizovalo Udru`ewe kisa~kih `ena. Tako|e, gosti iz Slova~ke su izveli pozori{nu lutkarskupredstavu. I.D.

KREATIVNISADR@AJIZALEP[IRASPUST

Po~elo de~je leto

Predpunimstadionom„Vojvodine”25.juna1961. nastupomve`ba~aive`ba~ica,zavr{enje„Sletfizi~kekulture”.Zaovusportskupriredbupripremesupo~elejo{prethodnejeseniusvimgradovimaimnogimselimaVojvodine.Odr`anisuop{tinskiisreski sletovi, a najboqi u~esnici na wima nastupili su u Novom Sadu. OvdeiuPetrovaradinudvadana,nasvimterenimaigralaseodbojkaiko{arka,ausvojimume}imanadmetalisuseplaninari,izvi|a~i,kajaka{ii~lanoviraznihsekcijaNarodnetehnike...Sletna novosadskomstadionupokazaojesvuvrednostdelovawaDTV„Partizan”kojijenastavqaotradicijupredratnog„Sokola”,zavaqani fizi~kiidru{tvenirazvojomladine. N.C.

nima obezbedila kreativne i edukativne sadr`aje prilago|ene wihovom uzrastu u kojima }e mo}i aktivno da u~estvuju za vremeletwegraspusta. Organizatori poru~uju da se gotovo za sveprogrametrebaprijavitiunapred,jer je broj u~esnika ograni~en. Spisak svih radionicaidetaqnasatnicumo`esepogledatinasajtuwww.decinadar.org. I.D.

Foto:R.Hayi}

Stadion ugostio mno{tvo ve`ba~a

Manifestacija „Novosadsko de~je leto”,drugaporedu,otvorenajeju~eu18~asova na gradskom kupali{tu [trand, a traja}edo31.avgusta.Tokomne{tovi{e od dva meseca, za mali{ane od ~etiri do 14godinabi}eorganizovano240radionica,odkojih}esenekepla}ati150dinara, doksuostaliprogramibesplatni. Fondacija „Deci na dar” okupila je 20 institucijakakobinajmla|imNovosa|a-

PO^ELOKAOTERAPIJA,NASTAVQASEKAOSPORT

Dru`ewe s kowima kao lek Nakongodinudanaterapijskog jahawa u Udru`ewu „Hipotens“ Vesna Pau{i} i Divna Prusac, uprkossvominvaliditetu,savladale su ovu ve{tinu, te vi{e ne ja{usamoizterapijskihrazloga, ve}sadaimajuprilikudapoka`u svoje ume}e u paradresurnoj disciplini i na sportskim takmi~ewima.Predpublikomisudijama u Kowi~kom klubu Novosadskog sajma predstavile su, na svom prvom javnom ~asu, posebnu koreografiju paradresurnog jahawanakowimaHomiiDagiju.

VesnaPau{i}iDivnaPrusac

-Zaistasmoponosninaovajdoga|ajkojizaslu`ujepa`wu{ire javnostiimaju}iuvidudaseradi o devojkama s invaliditetom, a wihovoukqu~ivaweusportjeposebnadimenzijauwihovom`ivotu - istakla je predsednica Upravnog odbora Udru`ewa za terapijsko jahawe „Hipotens“ profesorkaJelenaStani}. -Ovonasobavezujedanestanemosamonaovomdoga|aju,jermislimdanijenerealnoo~ekivati dadokrajagodineorganizujemoi paradresurnojahaweuokvirupr-

venstva Grada i prvenstva Pokrajine. Po wenim re~ima punih {est godina kontinuiranim aktivnostimauverilisuisebeizajednicudajeefekatterapijskogjahawa trostruki, a ogleda se kroz

fizi~ki, psihi~ki i socijalni aspekt. Divna i Vesna saglasne su da imjahawedostazna~iipoma`e, kaoidajetojednaodnajlep{ih aktivnosti koje su isprobale u `ivotu. I.D.


8

nOvOSAdSkA HROnikA

ponedeqak25.jun2012.

dnevnik

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

SaraiStefannajpopularnijaimena Blizanci Aleksa i Mateja - Marine i Gorana Mitrovi}a, Kalina i Luka - Tatjane Davitkovske i @ivana Privulovi}a.

Devoj~ice Hana - Adise i Edina Grbovi}a, Helena - Aleksandre i Sa{e Ga~i}a, Danica - Alkice i Zorana Topi}a, Stefanija - Ane i Stevana Bujka, Duwa - Bojane \uki} i Novice Bandulaje, Nata{a - Branislave i Vladana Zindovi}a, Jelena Branke i Gorana Mati}a, Bojana - Brankice i Zorana Radulovi}a, Nevena - Verice Vagner Mla|enovi} i Zorana Mla|enovi}a, Sarah - Vesne i Martina ^obrde, Teodora Vesne Mili} Mutavxi} i Slobodana Mutavxi}a, Awa - Vladislave i \or|a Nikoli}a, Ivona - Danijele i Igora Saboa, Alisa - Danice RankovDuni} i @arka Duni}a, Ma{a - Dejane i Dragi{e Furdulovi}a, Natalija - Dobrile i Branka Kuqi}a, Lenka - Dra gane i Igora Vajkandi}a, Nevena - Dragane i Jovana Nov~i}a, Tena - Duwe i Miroslava Ivani}a, Sara - @eqke Banovi} i Nik{e Bogovca, Maja @eqke Milankovi} i Dragana Joki}a, Ma{a - Zagorke i Miroslava Markovi}a, Latinka Zorice i Nenada Latifovi}a, Awa - Ivane i Jovana Bogdanovi}a, Rijana - Irene Balog, [ehide - Jasmine Maroli i Rexepa Krasni}ija, Miona Jelene i Vase Pilipovi}a, Milica - Jelene i Nikole Stjepanovi}a, Bojana - Jelene i Pere Luki}a, Nikolina - Je lene i Predraga Boji}a, Jovana - Jelene Kresovi} i Slobodana Vasiqevi}a, Ana - Karole i Daniela ^orbe, Qubica Lidije i Jovana Vigwevi}a, Danijela - Qiqane i Sloboda-

na Gordani}a, Milana - Qupke i Gorana Mu`dala, Ma{a Marije Baturan i Nemawa Mileki}a, An|elka - Marije i Slobodana Leki}a, Lena - Marije i Slobodana Smiqkovi}a, Sara - Marijane i Aleksandra Nenadova, Nina - Marine Kitanovi} i Novice Slijep~evi}a, Mija - Melinde i Radivoja Nakom~i}a, Sara - Milane i Dragana Ogwenovi}a, Mia - Minele Hrubik i Dejana Papa, Sowa - Mirjane Bori} i Vladana Bo`i}a, Mirka - Marijane Novakovi} i Mirka Miti}a, Teodora - Nade i Aleksandra Agi}a, Brigita Natalije Jovanovi} i @olta [arkawa, Duwa - Nata{e i Du{ana [araba}e, Sara - Na de i Ivana ]irkovi}a, Tara Radmile Medi} i Gorana Taubnera, Milana - Ranke i Milana Barbira, Lara - Renate Dedijer i Dejana Dedijeva, Tara Ru`ice Savi} i Vjerana Stamenkovi}a, An|ela - Svetlane i Dragana Struhara, Tatjana Svetlane i Miodraga Juhasa, Filip - Svjetlane i Darka Palali}a, Valentina - Silvie Hlipec i Ivana [u}ova, Helena - Sla|ane i @eqka Maro vi}a, Nina - Slobodanke i Vlade \urni}a, Neda - Smiqe Glu{ice i Gorana Milo{evi}a, Na|a - Sowe i Nenada Markovi}a, Lena - Tabite i Vilijama Valentinija, Tamara - Tawe i Zorana Savovi}a, Milica - Tatjane i Dejana Mitrovi}a, Sofija - Tee Brlek i \ure Vukmirovi}a, Kristina - Tinde i \ure Kerkeza, Magdalena - Sandre i Aurela Kolara.

MilicaiBranislavProti},bebaNikolaideca@arkoiMiqana

Ven~ani Muhamedija Mayuni i Nuridin Kua~evci, Kristina Kiraqi\uraErnst,MirjanaRadovanovi}iQubi{a\oki}, Suzana Ra{i} i Dejan Stojkovi}, Mirjana Muhadinovi} i Aleksandar Molnar, Jasmina Maria Kostelnik i Nenad Ili}, Mirjana Mili~evi} i Dragan Babi}, Mirjana Baj~eti} i Vladimir Vladisavqevi}, Zorica Dr~a i AleksandarDabovi},SlavicaLuki}iQubomirKokanovi},JovanaStojkovi}iDarioSkapin,Nata{aMajskiiZlatko^on-

ka{,JovanaLu~i}iUro{Mu{icki,TatjanaMiqevi}iMilo{Golubovi},VesnaVujovi}iSr|anMarjanovi},Marijana Glava{ki i Vladimir [u{a, Ivana Davidovi} i Damir Panian, Bojana Desnica i Bojan Radun, Marijana Bosan~i}iMarkoMrk{a,DraganaDimitrijevi}iMilanTesli},SofijaVesi}iDejanRadulovi},AndreaPeceiIgor [}epanovi},BranislavaRadovaciBojanKumovi},Renata Stipi}iDu{anLuki}.

De~aci Jovan - Aleksandre i Dragana Berowe, Stefan - Aleksandre i Lazara Popovi}a, Petar Ane i Du{ana Muni`abe, Vuk - Biqane i Branislava Risti}a, Aleksandar - Biqane i Dragana Kosovca, Marko - Bojke Kerkez i Marka Stankova, Du{an - Vawe i Nemawe Proti}a, Vuka{in - Voislave i Du{ana Buqa, Vawa - Daliborke i Davora Malinovi}a, Mirko - Danijele i Dragana Mili}a, Stefan - Dijane Blagojevi} Draganovi} i Milenka Draganovi}a, Sa{a - Dijane Veselinovi} i Maria Mori}a, Zoran - Dragane Vuk~evi} i Dejana Budimirovi}a, Branko Dragane i Jovana Zlatara, Damjan - Erike i @eqka [ija~i}a, Viktor - Zlate Krai} i Aleksandra Jawi}a, Mirko - Zlatice Horvat i Bog dana Paji}a, Lazar - Ivane Gani Novakovi} i Vladimira Novakovi}a, Konstantin - Ivane i @eqka ^ovi}a, Nikola - Ivane i Miroslava Vlatkovi}a, Uro{ - Ivane i Slobodana Pavlovi}a, Luka - Ivane Tele~ki Kalkan i Bojana Kalkana, Amen - Iman Alhamas i Mostafe Belgasema, Mateja - Jarmile i Nemawe Kajteza, Stefan - Jelene Adamovi} i Gorana Stojanovi}a, Pavle - Jelene i Vlastimira Vukovi}a, Filip Jelene Ivanovi} i Roberta Martina Lastija,

Veqko - Kristine i Vuka{ina Vukmirovi}a, Dario - Lidije i Dalibora Dragi~evi}a, Jovan Maje i Sr|ana Dr~e, Daniel - Marie i [andora Papa, Albert - Marijane Ru`awi i Karoqa Ru `anija, Lazar - Marine Maricki i Dejana Tomi}a, Stefan - Mike Srdi} i Milana Kova~a, Nikola - Mileve i Miroslava Finxanovi}a, Stevo - Mileve Milinovi} i Milo{a Jovi{i}a, Miqan - Milene i Ivana [}eki}a, Danilo - Mili ce i Branka Marijanca, Veqko - Mirjane i Sa{e Vinka, Lazar - Miroslave i Miroslava Zotovi}a, Ilija - Nede i Predraga Mladenovi}a, David - Olivere Stanarevi} i Sini{e [aina, Viktor - Radmile i Bogoquba Lon~ara, \or|e Radojke Pankov, Aleksandar - Radoslave Jovanovi} i Milana Miqevi}a, Reqa - Sawe Mitrovi}, Predrag - Svetlane Bo{kov Vujanov i Gora na Vujanova, Vuk - Svetlane Lendvaji i Rajka Matija{evi}a, Milo{ - Sla|ane i Borka Radovi}a, Strahiwa - Sla|ane Radi} i Jovice Banovi}a, Konstantin - Sowe i Dalibora Makari}a, Aleksej - Stanislave i Qubomira Simi}evi}a, Lazar - Suzane i Zorana Jozi}a, Andrej - Tamare i Ivana Hrn~jara, Vuk - Tijane Mu{icki, Ogwen - Harijete Fejzi} i Aleksandra Ivi}a.

Umrli Radoje \ur|i} (1928), Borivoje Jev|i} (1949), Tomislav Jevti} (1940), Nada Aksin ro|. Bo`in (1928), Milica Ar~aba ro|. [trbac (1934), Mira Bawanin ro|. Aleksi} (1935) Mihaq Bari{i} (1919), Ivanka Bo{kovi} ro|. Gaji} (1936), I{tvan Vince (1960), Qubinka Vitomirov ro|. Radosavac (1935), Dobrivoj Vukovi} (1919), Ma nojlo Vulin (1947), Branislava Dimitrijevi} ro|. Trifunovi} (1929), Nada Edelinski (1932), Dragiwa Zdjelar ro|. Devi} (1932), Ana Zovi} (1943), Julijana Ivanovi} ro|. ]osi} (1938), Mihajlo Kazinci (1947), Budimir Kova~evi} (1930), Vojislav Konakov (1948), Er`ebet Korhamer ro|. Va{ (1954), Marija Kostelac ro|. Burcar (1940), Nada Lakatu{ (1950), Biserka Maxarevi} ro|. Armacki (1926), Du{an Markovi} (1955), Sini{a Medi} (1968), Ranka Milkovi} ro|. Hajdin (1924), Miladin Milo{evi} (1967), Mitar Nenadovi} (1943), Milorad Novakovi} (1956), Marija Novta ro|. Ruskaji (1933), KristinaDujiniDu{anMilo{evi}

Dragija Ostoji} ro|. Aleksi} (1937), Petar Pandurovi} (1950), Milovan Panteli} (1938), \or|e Pa{}an (1935), Vidosava Petri} ro|. Vin~i} (1938), Dobrivoje Petrovi} (1952), Eufemija Petrovi} ro|. Xuxar (1932), Rebeka Pinter ro|. Terkeq (1954), Mirjana Prodanov ro|. Drap{in (1938), Bosiqka Rupar ro|. Komnenov (1914), Du{an Sekuli} (1929), Anka Silba{ki ro|. Miron (1924), Sava Stoj{i} (1936), Jovo Tanovi} (1941), Vilmo{ Tokodi (1936), Vera Up~ev ro|. Du{ani} (1952), Mi{o Uhrin (1936), Kornelija Herget ro|. Bori{i} (1923), Jan ^asar (1943), Josip Jos (1948), \or|o Antoni} (1936), Mi}o Deli} (1954), Balija Krasni} (1936), Marija Kuzmanov ro|. Belegi{an (1939), Jovan Najvirt (1944), Novak Oti} (1933), Radislav Pavkov (1949), Uro{ Panti} (1949), Du{ica Rem ro|. Vit (1936), Miodrag Risti} (1942), Terezija Sorg ro|. [mit (1938), Milan Roganovi} (1938), Sofija Risti} (1936).


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak25.jun2012.

9

OD DANAS NA KIOSCIMA GRADSKOG PREVOZNIKA

DOK SE TRA@E NADLE@NI I ODGOVORNI

[picnaRibarcuidaqepropada Julskemarkice Stiglo nam je leto, vreme je za kupawe i [trand, a od pro{le godine do danas po pitawu nasipa na {picu Ribarskog ostrva ni{ta se nije uradilo. [pic i daqe propada, a zbog wegovog lo {eg stawa, a svake godine kada Dunav opadne, tu se stvori pli}ak, te ~amci ne mogu da pro|u. Zato je tokom prole}a na potesu izme|u [tranda i [pica va|en pesak, kako bi se napravio novi plovni put. Ovim se samo delimi~no re{ava problem, jer Dunav bi mogao napraviti prili~an dar-mar u ovom delu priobaqa. Ne treba zaboraviti da je Ribarsko ostrvo u svim urbanisti~kim planovima Novog Sada zacrtano kao „braweni prostor vodoplavnog podru~ja”. Postavqa se pitawe ko ko~i da se problem re{i. Gruntovni vlasnik Ribarca je Javno preduze}e „Vojvodina {ume”, a obali bi trebalo da brinu „Vode Vojvodine”, dok je Gradska uprava svoje inge rencije nad ovim izleti{tem icr-

pela detaqnim urbanisti~kim planom iz 1970. godine, kada su svi objekti na ovom prostoru definisani UTU uslovima iz tog perio da. „Gradsko zelenilo”, koje ja zadu`eno za [trand, ne mo`e da u~ini ni{ta. Portparol u “Zelenilu” IvanNo`ini} ka`e za na{ list da bi oni vrlo rado prihvatili da odr`avaju Ribarac. - Da bi se to desilo, Grad mora da donese odluku. Mi smo tr`i{no i poslovno zainteresovani, a imamo i stru~ne qude i mehanizaciju - isti~e No`ini}. Kako saznajemo, ve} nekoliko godina udru`ewa {aqu dopise raznim institucijama s molbom da se sanira bedem [pica i prokopa pe{~ani sprud izme|u Ribarskog ostrva i [tranda. Jedan deo molbe im je usli{en, pesak sa tog potesa je uklowen, a sada ostaje jo{ samo de se popravi [pic. U JP „Vode Vojvodine” ka`u da znaju da se ova kamena obloga obru{ila, ali isti~u da to nije u wihovoj nadle`nosti.

uprodaji

- Ta kamena obloga ne spada u odbrambenu liniju od poplava, {to zna~i da to nije zona odbra ne od poplava. Neko je to sagra dio, a mi ne znamo ko i na ~ije „ime” je ukwi`eno. Nije problem samo s Ribarcem, javqaju se i sugra|ani koji imaju vikendice na Kamewaru, ali ni tu ni-

smo nadle`ni - ka`u u ovom preduze}u. ^lanovi sportsko-ribolova~kog dru{tva dovodili su svojevremeno i stru~wake koji su konstatovali da je bez ozbiqnih zahvata i finansijskih izdataka nemogu}e zavr{iti sanaciju obale. Q. Nato{evi}

OVOG LETA BR@E DO PASO[A I LI^NE KARTE

SMS-porukomdotermina zadokumenta Zahvaquju}i novom servisu SMS-zakazivawe, koji je osmi{qen u saradwi Ministarstva unutra{wih posova (MUP) i firme „LMG grup”, gra|ani odnedavno mogu da, putem svojih mobilnih telefona, zaka`u termine za izradu li~ne karte i paso{a. Kako su objasnili u Policijskoj upravi, servis se aktivira slawem sms poruke sadr`ine MUP i JMBG na broj 2224, u tri jednostavna koraka. - Ukupna cena sve tri sms poruke iznosi od 70 do 80 dinara. Korisnici mogu da zaka`u termin za podno{ewe dokumenata za izdavawe li~ne karte i paso{a, prate}i jednostavna uputstva koja }e dobiti nakon aktivirawa servisa, kroz povratne poruke koje dobi jaju na svom mobilnom telefonu naveli su u ovoj Upravi dodaju}i da je softver koncipiran tako da korisnika porukama vodi do kona~nog zakazivawa termina. Servis omogu}ava zakazivawe termina za jednu osobu, po-

goj poruci {aqe se PLK i naziv policijske stanice gde se `eli zakazati termin. U odgo voru se dobija prvi slobodan temin na koji se treba poslati „DA” ukoliko on odgovara i dobija se potvrdu o rezervaciji. Ukoliko ponu|eni termin ne odgovara, mo`e se promeniti jednostavnim slawem slova „T”. U tom slu~aju, stari termin se osloba|a, a dobija se no-

Servisomogu}avazakazivawetermina zajednuosobu,porodi~nihspojenihtermina, promeneiliotkazivawa

rodi~nih spojenih termina, promene ili otkazivawa. Tako|e, dan pre dobijenog termina ovaj program podse}a gra|anina na zakazano i tra`i po tvrdu dolaska. [to se ti~e zakazivawa za jednu osobu, u prvoj poruci {aqe se mati~ni broj, a kao odgovor dobija se uputstvo za rezervaciju. U dru-

DOK JE U GRADU SVE VI[E PRAZNIH LOKALA

Kladioniceni~u nasvakom}o{ku Godinama unazad sve vi{e malih firmi i preduze}a se gasi, a na sve strane u gradu zvrje prazni poslovni prostori. Nasuprot tome, broj kladionica zna~ajno je pove}an, kao da ih svetska kriza ne doti~e, kao da se otvaraju na svako }o{ku. Gde god da se {etate, nalete}ete bar na dva, tri lokala koja su puna onih koji nestrpqivo gledaju u televizor i zavr{etak neke utakmice. Iako su „stanovnici” kladionica qudi razli~ite dobi, zanimawa i porekla, imaju jednu zajedni~ku crtu, a to je ose}awe da }e slede}i put sigurno biti uspe{niji i da }e pogoditi sve utakmice. Na`alost, ima i onih koji su potro{ili svoje u{te|evine, ~ekaju}i taj dobitni tiket. Jedan od onih koji poku{ava da u}ari koji dinar vi{e pored plate je dvadesetrogodi{wi Marko Jela~i} koji ka`e da je po~eo da ide u kladionicu jer mu plata jednostavno nije bila dovoqna. - Od kad sam bio klinac pratio sam strane fudbalske lige, pa sam mislio da bih mogao da probam da odigram koji tiket i da mo`da budem dobar dve, tri hiqade dinara. U po~etku mi ba{ i nije i{lo naj boqe, ali sada bar jednom u dve nedeqe dobijem i taj novac mi dosta

ukuca „CLAN” pa wegov JMBG i po{aqe na 2224. -Na ovaj na~in otvaramo jo{ jednu mogu}nost dobijawa ter mina, o~ekujemo da }e se skratiti procedura za izdavawe li~nih i putnih isprava i izbe}i gu`ve u policijskim stanicama. Za korisnike servisa, podrazumeva se jedan korak ma we do dokumenata - objasnili su u MUP-u.

zna~i, iako nije velik. Nikad ne stavqam velike pare na tiket, jer jednostavno to ne mogu sebi da priu{tim. Ne znam da li bi potpuno prestao da dolazim u kladionicu, kada bih imao ve}u platu, ali je sigurno da bi re|e ovde zalazio - ka`e Jela}i}. Pripadnik starije generacije MilisavVekni} ka`e da se osamdesetih i devedesetih tako|e igrala sportska prognoza, ali da nije bila toliko ra{irena i da su se ulagale male svote novca. - Stvarno je neverovatno koli ko kladionica sada ima u gradu, samo pogledajte Bulevar oslobo|ewa. Nekad mi se ~ini da na bu levaru ima samo banaka i kladio nica, a narod bez prebijene pare. Kao i svi u kladionicu sam prvi put u{ao misle}i da odigram je dan ili dva tiketa, me|utim, evo igram do dan danas. [to se ti~e dobitaka, nisu to neke velike pa re, ali kad morate da platite ra~un za struju ili telefon, svakako da dobro do|e. Mislim da je je dini problem {to se sve vi{e mladih qudi okre}e kladionici i misle da }e tako re{iti sve finansijske probleme, a u stvari samo se jo{ vi{e zadu`uju - zavr{ava Vekni}. G. ^etnik

vi u `eqenom periodu dana. Postoji i opcija otkazivawa, tako {to se po{aqe poruka sa sadr`inom „OTKAZ” sa identifikacionim brojem koji se dobije prilikom prijave. Podsetnik kad se treba do}i dobija se putem poruke oko 12 sati pre zakazanog termina. Grupni termini se mogu zakazati za maksimalno {est osoba. Ukoliko neko `eli da zaka`e spojene termine, jedan za drugim za svoju porodicu, potrebno je da po{aqe sms za sve ~la nove svoje porodice tako {to

Uputstvo za slawe SMS-poruka mo`e se na}i i na sajtu www.mup.gov.rs. Sintaksa za Policijsku upravu Novi Sad, koja }e se koristiti u poruci je „NS”, „Novi Sad” i „N Sad”. Cena poruke zavisi od mobilnog operatera, jer je servis dostupan za sve tri mre`e. Za sve ostale gra|ane kojima kori{}ewe mobilnog telefona nije zgodno, ostaju svi ve} do sada poznati na~ini zakazivawa termina, kao {to je putem interneta na sajtu www.euprava.gov.rs. A. J.

Gradski prevoznik od danas po~iwe da prodaje markice za juli za gradski i prigradski prevoz. Mese~ne markice prodava}e se radnim danom od 5.30 do 19. 30 ~asova na kioscima grad skog prevoznika na @elezni~koj stanici, u [afarikovoj ulici i kod Futo{ke pijace. Od 2. do 6 jula, od 5.30 do 19. 30 ~asova markice za juli mo}i }e da se kupe i na Novom nasequ, dok }e od 10 do 17 ~asova raditi kiosci i u Stra`ilovskoj ulici i na Limanu, preko puta pijace. Radni~ke markice }e se mo}i kupiti radnim danom, od 7 do 14.30 ~asova na {alteru MAS-a,

a od 2. do 6. jula {alter }e raditi du`e, do 16. 45 ~asova. Markice za juli, novog su izgleda, ima}e vodeni `ig, hologram, ZIN {ift, bi}e {tampane na za{ti}enoj hartiji, ne{to tawoj od dosada{we i svakog meseca bi}e u drugoj boji, dok }e uz serijski broj dobavqa~ unositi dodatna slova. Zbog pu{tawa u prodaju novih markica bi}e poja~ana kontrola putnika, tako da }e u autobusima biti do tri puta vi{e kontrolora nego ranije. Ispravnost markica kontrolisa}e se UV lampama, validatorima i laserskom olovkom. Z. D.

KAKO POMO]I OSOBAMA S O[TE]ENIM SLUHOM

„Prevodila~kiservis” poma`egluvima je ve} pet godina nema sluha za U Novom Sadu ima 4.000 evipotrebe da se Hitnoj slu`bi dentiranih osoba s o{te}enim odobri ve}i broj zaposlenih sluhom, koji zbog tog hendikelekara, ka`e Aracki. pa vrlo ~esto imaju problema u svakodnevnom `ivotu. Od neDom zdravqa, tako|e, planira zu me va wa na po {tan skom ra da nabavi novi softver pre{alteru, u banci, policiji, suko kojeg }e mo}i da zakazuju du i u drugim javnim ustanova - preglede sve osobe s invalidima, problem komunikacije otetetom. `ava im i pravo na {kolovawe Do sada je sve prevodila~ke i le~ewe. Stalno se govori o ak tiv no sti oba vqa la jed na zna ~a ju in klu zi je, od no sno osoba u Organizaciji gluvih, a ukqu~ivawu dece s nekim obto je sekretar Kne`evi}, a odlikom invaliditeta u redovne skoro mu je posao olak{ao pro{kole, ali za decu o{te}enog jekat koji finansira Minisluha nije dovoqno samo da ih starstvo rada i socijalne postavite u prvu klupu, ka`e selitike, „Prevodila~ki servis kre tar grad ske za znakovni jeOrganizacije zik”. Pre vo di glu vih Mirk o Zdravstveneustanove la~ki servis, u jo{uveknemaju Kne` ev i}. Na kojem su anga`o pomiwe da je u re{ewezazakazivawe vane tri devojsve tu sa svim ke, po dr {ka je pregledaosoba normalno da svasamostalnom so{te}enimsluhom ko glu vo de te `ivotu korisni ima li~nog asika i upravo postenta, koji }e prevoditi nama`e pri uklawawu komunikastavu u {koli i tokom wegovog cijskih barijera u svim, pretdaqeg obrazovawa. hodno navedenim, oblastima. Iako su zdravstvene ustanoSve prevodila~ke usluge korive upoznate s te{ko}ama osoba snici mogu zakazati ponedeqo{te}enog sluha pri zakazivakom i ~etvrtkom od 18 do 21.30, wu pregleda, najavqivano prikao i utorkom, sredom i petla go |a va we in for ma ci o nog kom od 8 do 11.30 li~nim dolasistema jo{ uvek se nije desiskom u Organizaciju gluvih u lo. Direktor Hitne slu`be dr Mileti}evoj 18, porukom na Nenad Aracki ka`e da imaju u broj 065/467-06-17 , na mejl preplanu da u novom dispe~erskom vod il ack is erv is@gmail.com ili centru obezbede i sistem koji preko Skajpa na ime prevodilac}e biti dostupan gluvonemim ki.servis. osobama, ali da to ko~i vi{eOrganizacija gluvih organigodi{wi problem nedostatka zuje tri do pet puta godi{we qudskog kadra. U dispe~erskom kurs ge stov nog go vo ra, ko ji centru rade dva lekara i dva tre nut no po ha |a ju stu den ti tehni~ara, a prema zahtevima Medicinskog fakulteta, a zaoptimalan broj su ~etiri lekainteresovani mogu da se prijara. S ovim problemom upoznato ve na broj 021/528 -526. j e i Ministarstvo zdravqa koI. Dragi}

SPOR DUG PET GODINA ISELIO VLASNIKE STANOVA

ZgradauKosovskoj6opasnapo`ivot Sugra|ani koji prolaze kroz Kosovsku ulicu mogu videti upozorewe da je zgrada broj 6 u ru{nom stawu, koje je postavio wen vlasnik Milo{Bajac. Iako poseduje jedan deo ove zgrade, on je kao i ve}ina stanara, zbog wenog stawa, morao da se iseli i sad je, iako u su{tini ima svoj stan, podstanar u drugom. A zgrada je takva ve} pet godina, koliko on vodi borbu za firmom „Konnvest d.o.o” koja je izgradila objekat pored i time, kako Bajac ka`e, dovela do raspadawa wegovog doma. Po{to dogovora i nazirawa re{ewa sa investitorom nije bilo, zgrada u u`em centru grada postala je nebezbedna za stanovawe. - Pomerena je celokupna statika zgrade. Prilikom gradwe, investitor nije ispo{tovao dozvolu i umesto ~etiri sprata, izgradio je pet - kazao je Bajac. - Potkopao je temeqe, ubetonirao se u na{u zgradu, a zbog spratnosti koja je ve}a nego dozvoqena, wegov objekat povukao je na{ i zidovi su po~eli da se odvajaju, a krov je pomeren. Kako je naveo, sudski ve{taci, ali i stru~waci sa Fakultetat tehni~kih nakuka koje je on unajmio, procenili su {tetu izme|u 32.000 i 40.000 evra, a gra|evinska

Milo{Bajac,kaoive}inastanara,moraodase iseliizzgradekojajeukatastrofalnomstawu, isadje,iakousu{tiniimasvojstan, podstanarudrugom inspekcija proglasila je objekat opasnim po `ivot i da ga najmawi zemqotres mo`e sru{iti. Tako|e, postoje fotografije pre po~etka gradwe zgrade broj 4, kao i tokom i nakon radova, kojima je ta~no zabele`eno {ta se sve izde{avalo. Ulaskom u Baj~ev stan primetne su raspukline i odovojeni zidovi, kao i brazde na podovima, ali i fleke po ~itavom stanu zbog vode

koja je, izgleda zbog pomerene statike, po~ela da prodire. - Investitor je i sam unamio svog ve{taka koji je procenio da je {teta mnogo mawa. Nudili su nam izme|u 4.000 i 5.000 evra da za malteri{u i prefarbaju zgradu, ali to nije ni pribli`no dovoqno - rekao je ogor~eno sagovornik dodaju}i da se godinama „vu~e” po sudovima i da su promewene ve}

dve sudinice, a da }e, izgleda, morati da sa~eka da taj predmet preuzme i neka tre}a osoba. Obra}ao se i ombudsmanu i gra|evinskoj inspekciji, ali je ostao bez odgovora. - Najve}a nepravda je zakasnela pravda. Postoje ve{ta~ewa i fotografije, ali se sve odla`e iznova i iznova i ja sam primoran da budem podstanar, iako sam vlasnik zgrade. Zato i tra`im da nadle`ni organi ispo{tuju ovaj slu~aj i ubrzaju re{ewe- kazao je Mi lo{ Bajac. Do pre nekoliko godina ovde je stanovalo osam qudi, a sada ih je ostalo dvoje. Jedna o wih, {ezdesetogodi{wa DesankaTodorov, morala je da nastavi `ivot u ovim neuslovima jer, kao je objasnila, nema kuda da ode. Kako je rekla, da muka bude jo{ ve}a, lopovi su ukrali kabel za struju i pola zgrade ostalo je bez we, a do we stanove redovno „pose}uju” besku}nici. Poku{ali smo da kontaktiramo firmu „Konnvest d.o.o” kako bi i od wih dobili neke informacije, ali nam se pret hodnih dana niko nije javqao na telefon, niti su odgovorili na mejl koji im je redakcija uputila. A. J.


VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak25.jun2012.

c m y

10

СВЕЧАНО ОБЕЛЕЖЕН ДАН ДУНАВА

Рекакојаспајаљуде

Пробна вожња чамцем

ПРОЈЕКТИ ТУРИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ РУМЕ

ЧамцинаТрсковачи

РУМА: Туристичка организација општине Руме започела је реализацију два пројекта за која су добијена средства од покрајинских секретаријата, а који имају за циљ промоцију и популаризацију заштићеног станишта Бара Трсковача у близини Платичева. „Туристичка валоризација заштићеног станишта Бара Трсковача“ је пројекат, за који је средства обезбедио Покрајински секретаријат за привреду, а средства су искоришћена за набавку три нова туристичка чамца. Ова три чамца су већ укотвљена у води и спремно чекају посетиоце и туристе, који желе да се возају чамцима, али и да од јесени упознају разнолики биљни и животињски свет Баре Трсковаче. За други пројекат „Ревитализација станишта и промоција природних вредности за-

штићеног станишта Бара Трсковача“. Туристичка организација општине Рума добила је средства од Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине. Средства за овај пројекат намењена су за изградњу осматрачнице, са које може да се сагледа цео локалитет, настрешнице са клупама и столом, затим за кошење траве, крчење грмља и уређење терена на рубним деловима Трсковаче. Радови на овом пројекту би требали да буду завршени у току летњих месеци, а за реализацију ће бити ангажовани и становници Платичева, волонтери и стручњаци из ове области, како би ово природно станиште у најкраћем временском року, било доступно за све љубитеље природе. Ј. Антић

АПАТИН: Целодневним програмом на обали Дунава обележен је Дан ове велике европске реке, којем је присуствовао велики број грађана, који су имали прилике да виде и сајам наутике, али и да се провозају туристичћким бродићем „Апатинка“. -Коридор седам ускоро ће бити значајнији од коридора десет, због све веће енергетске кризе, али и због чињенице да је транспорт реком јефтинији и еколошки оправданији. Ми смо то на време схватили као шансу развоја и у том смсилу је и изграђена међународна марина и пристан за белу флоту, а ускоро ће почети изградња луке за контејнерски превоз - истакао је председник апатинске општине др Живорад Смиљанић, на отва-

Спуштање поруке мира у боци

Бараћ скувао најбољи паприкаш АПАТИН: Дводневни сајам наутике који је одржан у склопу манифестације „Дани Дунава“, завршен је такмичењем кувара рибљег паприкаша. Међу 15 кувара, према оцени жирија, најбољи паприкаш скувао је ЖељкоБараћ, са максимално 122 освојена бода.Друго место припало је ПериЈовановићу а трећепласирани је ВелиборСмиљанић. Сви учесници су добили захвалнице, а победници награде спонзора фирме „Тотал“. Награде им је уручио власник ТомоБошњак. Ова манифестацију је организовала Туристичка организација, са сарадницима и како је истако директор МилеДјукић, постаће традиционална .

BIOSKOPI Arena: „Ma~ak u ~izmama” (14.00), „Loraks” (12.00), „Pupijeva potraga” (13.15), „Diktator” (16.00, 22.25), „Qudi u crnom 3” (15), „Sne`ana i lovac” (21.45), „Prometej” (17.45, 20.00, 22.30), „Na tajnom zadatku” (20.10), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 12.30, 14.15, 14.30, 16.15, 16.30, 18, 18.15), „Pirana 3DD” (17, 18.45, 20.30, 22.20), „Lol” (19.45)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirkastraneumetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzejp~elarstvaporodice@ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE GalerijaMaticesrpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirkaPavlaBeqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirkaRajkaMamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

BIBLIOTEKEI^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak „\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Jelena Milo{a Stojsavqevi} (2005) u 10.30 ~asova, Stanka Mila Kova~evi} (1933) u 11.15, Stoja Stojana Drqa~a (1934) u 12 ~asova, Vasiqka Anice Do{enovi} (1948) u 12.45, Nedeqko Pe tra Kordi} (1931) u 13.30 i Bo`ica Todora Generalovi} (1932) u 14.15. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawena Bosiqka Bogoquba Rupar (1914) u 11 ~asova.

НОВИБЕЧЕЈ:У оквиру програма усавршавања ветеринара, Регионални одбор ветеринарске коморе Србије за средњи Банат, организвао је едукацију за око 250 доктора ветеринарске медицине, са подручја Војводине. Едукација је организована у Дому културе, где су учесници, саслушали неколико актуелних тема око здравствене заштите сточног фонда, а предавачи су били проф.др Радмила Ресановић, проф.др Никола Поповић,доц.др Млан Јовановић, доц. др Војилав Илић и проф.др Данијела Кировски. Едукацји ветеринара у Новом Бечеју, присуствовао је и учествовао у раду, председник Ветеринарске коморе Србије др Грга Тиквицки. М. К.

рању манифестације „Дани Дунава“. У постору марине одржане су радионице за заинтересоване за бродоградњу, природне ресурсе „ГорњегПонудавља“ и могућности развоја овог краја, а најмлађи су осликавали плато испред марине. Тачно у подне, у реку је спуштена боца, са поруком мира. „Духовни мостови које Дунав ствара међу народима могу да буду трајнији од оних који чини човек на спајању обала реке. Дунав треба волети као судбоносну реку европског јединства. Само заједничка брига око њеног очувања може нас лишити бахате самовоље и безобзиреног пљачкања његове снаге“ пише на поруци, коју су у боци спустили млади са туристичког бродића „Апатинка“ у Дунав, код Православног храма. Обележавање „Дана Дунава“ организовали су „ЕкоРуралНет“, Шумско газдинство Сомбор, Шумска управа Апатин, Туристичка организација, ЈП „Пристан и марина“, УСР „Буцов“ и други сарадници, а под покровитељством Скупштине општине. Ј. П.

БАЈМОК: Бајмочани су ових дана, након 10 година, дочекали да се у њиховом месту отвори базен. Према речима директорице Јасне Бараковић, пре почетка сезоне, базен је добро уређен, па ће купачи у Бајмоку имати добре услове за рекреацију и одмор. Базен ради од 9 до 19 часова, а током ове сезоне су ангажовани спасиоци, који ће водити рачуна о свим купачима. Улазнице за одрасле коштају 170, а за децу 100 динара. Спортски центар од пре пар месеци је адаптиран и има смештај за одмор и ресторан са богатом трпезом, као и теретану. С. Ст.

Измене нааутобуској линији6 ПАНЧЕВО: Због радова на изградњи водоводне мреже Панчево Долово за саобраћај је затворена улица Милоша Обреновића, на делу улице од Кнеза Михаила Обреновића до Првомајске. Завршетак радова планиран је до 20. јуна, а за то време аутобуси на релацији Панчево - Мраморак и градској линији 6 саобраћаће измењеном трасом. Аутобуси АТП-а возиће путнике трасом Илије Гарашанина, Стевана Шупљикца и даље Првомајском улицом. З. Дг.

VODI^

TELEfONI VA@NIJIBROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Едукација ветеринара

После десет годинаотворен базен

Победници у кувању паприкаша

DANAS U GRADU

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENASLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

РУМА: Претходног викенда румска Установа за предшколско васпитање и образовање „Полетарац“ и Удружење спорта за све „Мост“, уз подршку Општине, организовали су први пут Румске дечије олимпијске игре, а поводом дана Међународног олимпијског комитета и Олимпијског дана. Манифестација је одржана на терену ГФК „Словен“ у Руми и представљала је праву имитацију Олимпијских игара, која је, као и свака Олимпијада, почела свечаним дефилеом свих учесника и интонирањем химне. На спортским теренима преко стотину деце предшколског узраста такмичило се у дисциплинама трчање на 30 метара, скок у даљ, бацање вортекса, надвлачење конопца и полигон спретности. - Ово је пре свега промоција и популаризација спортских животних навика и подстицај да деца

УОРГАНИЗАЦИЈИУСТАНОВЕЗАПРЕДШКОЛСКООБРАЗОВАЊЕ

Првадечијаолимпијада

„Консултације”смладимспортистима

ГОДИШЊИЦАФОРМИРАЊАШТАБА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКИХОДРЕДА

Значај антифашистичке борбе

ЗРЕЊАНИН: Поводом 23. јуна, 71. годишњице од формирања првог Штаба народно - ослободилачких партизанских одреда Војводине, председник Скупштине града Зрењанина АлександарМартон казао је да, обележавајући овај датум, један од оних који имају, условно речено, локални карактер, али знатно шири значај, још једном указујемо на важну улогу коју је наша средина имала у првим данима и месецима борбе против фашистичког завојевача. - У нашем граду формиран је један од првих штабова одреда Народноослободилачке војске на просторима Балкана, чиме су наши суграђани безрезервно истакли слободарске тежње и стали наспрам силе која је те, 1941. го дине, угњетавала једну по једну европску државу. Локална самоуправа у Зрењанину жели и овим поводом да до-

ponedeqak25.jun2012.

принесе јачању свести свих грађана о потреби сталног указивања на значај антифашистичке борбе, али и потреби осуде свих појавних облика фашизма, наци зма, клерофашизма и расизма, нажалост и даље присутних на овим и другим просторима. Идеје и идеологије које су донеле човечанству само немерљиво зло и страдање, више се никада и нигде не смеју поновити – поручио је Мартон. На састанку Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, одржаном 23. јуна 1941. године на имању Жарка Туринског, периферији тадашњег Петровграда, формиран је Штаб НОП одреда Војводине, који је касније преименован у Главни штаб НОП одреда Војодине. У састав Штаба ушли су командант Данило Грујић, политички комесар Тоза Марковић и члан Жарко Турински. Ж.Б.

Малишанисетрудили„каовелики“

КОНСТИТУТИВНАСЕДНИЦАРУМСКОГПАРЛАМЕНТА

Боровићпоново председник

НенадБоровић

ВладимирМалетић

РУМА: Конститутивна седница румског парламента протекла је у ни мало пријатној атмосфери. Жестока полемика повела се већ код подношења предлога за председника румског парламента, јер су коалиција ДС – СПС – ПУПС – ГГ „Живко Матијевић“ – ДСС, која броји 25 одборника укупно, дали предлог да досадашњи председник НенадБоровић поново буде изабран на ту функцију. Том предлогу оштро су се супротставили представници СНС-а и СРС-а, који заједно имају 18 одборника и који су на функцији председника видели др СмиљуЛончар, нестраначку личност, која ће у наредне четири године као одборница заступати интересе СРС-а.

За Боровића је гласало 24, док је за Лончар гласало 19 одборника, што је додатно изазвало спекулације и нагађања о томе ко је из редова коалиционих партнера ипак против Боровићевог избора. За Боровићевог заменика је поново изабран ВладимирМалетић из СПС-а, који је добио поверење 25 одборни ка, док је за његовог противкандидата СтеванаКовачевића из редова напредњака гласало 18 одборника. За секретара Скупштине изабран је досадашњи секретар ПавлеМаројевић из Демократске странке. Агенција за борбу против корупције даће своје коначно мишљење да ли је Ненад Боровић у сукобу интереса, с обзиром на то да је изабран и за посланика у покрајинском парламенту. Ј.Антић

ИМЕНОВАНОПШТИНСКИШТАБЗАПРАЋЕЊЕПРЕДСТОЈЕЋЕЖЕТВЕ

ЗвонимирГубински освојио„Златниглас”

АПАТИН: Према оцени стручног жирија, састављенг од педагога музичког васпитања, прво место на такмичењу „Златни глас“, које је одржано у Апатину, освојио је Звонимир Губински из Титела, друга је ЉиљанаИлић из Ниша, а треће место освојила је Новосађанка ЈеленаПанић. На овом такмичењу окупило се петнаестак чланова удружења за целебралну и дечију парализу из Ниша, Апатина, Ти тела, Сомбора, Зрењанина, Новог Сада, Београда, Титела и других места из Војводине, а такмичење је одржано у организацији По крајинског савеза „Сунцокрет“ у

Друштва за целебралну и дечију парализу општине Апатин. - Ово је пети пут да се ово такмичење одржава у Апатину, али први пут је оно на републичком нивоу и верујемо да ће се наредне године окупити још већи број оних који желе да искажу свој таленат. Уосталом није битан ни пласман, битно је ово дружење, а осмеси на лицима најбољи су доказ да је ово манифестација која је потребна - рекла је председница Покрајинског савеза „Сунцокрет“ ЕваБлашко Михалек,поздрављајући присутне у бањи „Јунаковић“, где је такмичење одржано. Покровитељ манифестације је апатимнска општина. Ј.П.

Пријавезанајлепше баштеибалконе

ПАНЧЕВО: Под покровитељством града Панчева и ове године ЈКП „Зеленило“ организује акцију Најлепша башта и балкон. Сви који желе да учествују могу да шаљу своје пријаве од данас, до 9 јула. Уз пријаву, грађани су обавезни да приложе фотографију баште, или балкона. У акцији могу учествовати само кандидати са територије Града Панчева. - Посебних критеријума за

конкурисање у овој акцији нема, битно је да, они који се пријаве, воле да уређују своје баште и балконе и да им успут неко од пријатеља каже да то добро раде. Позвала бих све грађане Панчева, који воле да им баште лепо изгледају, да се пријаве. У Народној башти у Еко павиљону 20. јула ћемо прогласити најлепше објаснила је ЈеленаВујновић из ЈКП „Зеленило“. З. Дг.

Усевизаштићени одпожара

БЕЧЕЈ: У циљу превентив не заштите стрних усева од пожара у актуелној жетви, председник бечејске општине Петер Кнези именовао је Општински штаб, на чијем челу је члан Општинског већа задужен за пољопривреду Андраш Боја, заменик је командир Општинске ватрогасне спасилачке јединице ЗолтанПетер, а има још де сет чланова. Тим поводом одржана је прес конференција на којој су презентиране обавезе Штаба. - Прва активност била нам је организација предавања за же теоце из области заштите од пожара. У Бачком Петровом Селу је 126 мештана пратило предавање и упознало се са радњама које превентивно треба урадити да не би дошло до пожара, али и како га локализовати, ако избије. Предавање у Бечеју пратио је 61 суграђанин, у Бачком Градишту их је било 25, Милешеву и Дрљану заједно 15, а у Радичевићу 12. Свакако да бисмо били задовољнији да се већи број жетелаца, макар други, трећи пут, упознао са низом фактора који, ако се не придржава током жетве, могу да изазову катастрофе великих разме ра - нагласио је Андраш Боја. Члан Штаба ЈожефФ.Варга презентирао је неопходне мере које треба предузети на пољопривредној механизацији пре њеног уласка на њиве, као и то

ЈожефФ.Варга,ЗолтанПетериАндрашБојанапрес-конференцији

да сва лица, која уче ствују у жетви, морају бити оспо собљена за спречавање настанка пожара и његово гашење. - Веома је битно знати да је свако паљење ватре на њивама забрањено, током жетве по себно, те да су за дојаву пожара у употреби телефонски бројеви 93 и однедавно 193. Али, ако се ја вља мо бил ним те ле фо ном, што је најчешћи случај, добија се ватрогасна бригада у Новом Саду, па онда треба рећи у чијем атару је пожар избио. Зато је најбоље позвати Општинску

ватрогасну јединицу на број 021/6910123 или 021/6912270. Имамо по једног дежурног ватрогасца и возило у Бачком Градишту (021/806043) и Бачком Петровом Селу (021/803043). Додао бих да минулих година нисмо имали већих проблема у току жетвених радова, али то не сме да нас завара, него морамо би ти макси мал но спрем ни у сваком тренутку док се скидања летине и с по следње парцеле не заврши - јасан је Золтан Петер. В.Јанков

11

више времена проводе напољу у природи. Општина Рума је са великим задовољством стала испред овакве манифестације која код деце развија и физичку и мен талну вредност спорта. Манифестација овог типа је прва у нашој општини, али ми имамо жељу да се следеће године ово такмичење одржи на базену на Борковцу и да, поред постојећих такмичарских дисциплина, деца покажу своју спретност и у пливању и атлетици - истакао је председник румског парламента НенадБоровић. Промотери ове манифестације су били најуспешнији румски спортисти који су својим дугого дишњим искуством са разних такмичења помагали малишанима на терену. Без обзира на веома топло време, малишани су се максимално трудили, а није изостала ни страствена подршка са трибина. Ј.Антић

VESTI Девети Видовдански сабор

ВРДНИК: У седмици која је пред нама, односно од сутра, до суботе, у Врднику ће бити одржан девети по реду Видовдански сабор. Као и сваке године, посетиоце очекује разноврстан духовно, културно- уметнички и забавни програм. Свечано отварање сабора заказано је за сутра, у 21 час, а у среду у 18 часова, у манастиру Сремска Раваница, биће уприличено вечерње бдење. На сам Видовдан, у четвртак, Духовне свечаности почињу у 9 часова, светом архијерејском литургијом у манастиру Сремска Раваница. У петак, у 21 час, биће организована промоција књиге Жејка Марковића „Мало путовање кроз чудесну историју Врдника“, у сали „Касина“. И ове године, за суботу у 9 часова је предвиђено саборовање у Прњаворском парку, где ће посетиоци Сабора моћи да пробају и виде поставке посних кулинарских специјалитета, домаћих производа, старина, ручних и уметничких радова, народних ношњи и сувенира, а проглашење најбољих је планирано за 17,30 часова. Богат кутурно уметничкки и забавни програм почеће у 18 часова. Ј.А.

ПутКикинда –Башаид уновомруху КИКИНДА: Наставак рекон струкције пута Кикинда -Башаид требало би да започне ускоро, рекао је начелник Севернобанатског управног округа Владимир Илић. Првих шест километара је завршено. Пут Кикинда-Башаид има 18 километара и радови су подељени у три фазе. Ово је један од најлошијих путних праваца у Војводини и Кикинђани ће коначно добити нормалан пут који води ка Новом Саду и Београду. -Предстоји нам да до краја године завршимо пројектну документацију, која би могла започети наредне године. Овај пут је неопходно најпре проширити на 7,7 метара, колико је сада широк пут Кикинда-Башаид - истиче Илић. Инве ститор реконструкције пута Кикинда-Башаид је Јавно предузеће “Путеви Србије”. До сада је за овај посао издвојено 300 милиона динара. По старом ценовнику предрачун је био 570 милиона динара, а након усклађивања новог ценовника, очеки вања су да ће реконструкција коштати до 650 милиона динара. А.Ђ.


RePORTA@e

ponedeqak25.jun2012.

dnevnik

c m y

12

NASEVERUBA^KEUMALIMPIJACAMAIPETLOVIJAKEKRESTEZAVR[EUBOGRA^U

Koranokukurikne, prvommusesmrkne Gurmanima je dobro znano da se od petlova i kokica koji tr~karaju po sala{arskim dvori{tima na severu Ba~ke pripremaju najboqa supa, paprika{ ili perkelt, pa su u selu Male Pijace ve} sedmi put priredili takmi~ewe u kuvawu petlovog perkelta. - Na sala{ima jo{ uvek ima petlova, ali ih je uvek kada se sprema neka fe{ta mnogo mawe.

Nadomak silosa, kraj jezerca u hladovini bagrema, obrelo se tridesetak ekipa ne samo iz ovog mesta, nego i gostiju iz Martono{a, Subotice, ^antavira, Sivca, Horgo{a, Subotice, Kawi`e, Hajdukova i jo{ nekih mesta, pa i prijateqa iz ma|arskog mesta Salatorwa - Razlika je izme|u paprika{a, gula{a i perkelta. Papri ka{ je ~orbastiji i u bogra~ se

Imre Es Sabo iz Gorweg Brega, ~ija je u ulozi predsednika `irija prevagnula da pobeda za najukusniji perkelt odnese Jo`ef Kalman iz Vojvode Zimowi}a. Na`alost, konstatuje doma}in Jo`ef Fran~ik, koji je i predsednik Udru`ewa za kvalitet razvoja op{tine Kawi`a, da se broj sala{a smawio, ali da je dobro, da }e ono malo {to ih je preostalo i opstati. - Tome sigurno mo`e doprineti novi trend u razvoj sala{arskog turizma - smatra Fran~ik. - Sala{ bez kokica, petlova i ostale `ivine i doma}ih `ivotiwa nije pravi sala{. Dobro je {to su neki qudi jo{ ostali na sala{ima i dobro je {to jo{ imamo sala{arsih petlova. Petlovi sa na{ih sala{a su stra{ni, ba{ kao oni iz pesama \oleta Bala{evi}a, ko~operni su i najmarkantniji u svakom dvori{tu. Sala{arski petlovi su najpotentniji u punoj snazi u drugoj i tre}oj godini Za goste se u velikom bogra~u kr~kalo vreme{nih 15 sala{arskih petlova `ivota. Poznata ^ak i petlovi jake crvene kredodaje krompir ili testo, a perje anegdota: Kokice tr~e po dvoste, koji dobro kqucaju, zavr{e kelt je najte`e skuvati jer je ri{tu, juri i petao, pa ka`u u bogra~u. Najboqi su petlov soft gu{}i, bez ikakvih dodata„Vaqda }a nas sti}i!” perkelt i parika{, {to je traka. Najva`nije je kada se ovakvi - Kokice kod nas ipak dr`e dicija severa Ba~ke pa i sala{a specijaliteti pripremaju u bodo sebe, pa ka`u da pre nego u ataru Malih Pijaca - ka`e dogra~u naoru`ati se strpqewem, {to ih sustigne petao moraju ma}in i organizator Jo`ef dok se sadr`aj lagano kr~ka okrenuti jo{ dva ili tri po Fran~ik. obja{wava vitez kulinarstva dvori{tu, da im ne bi rekli da

su lake - dodaje Fran~ik. Miodrag Kujunxi} iz Subotice, vlasnik Konobe „Kujun xi}„, veli da petao koji ide u bogra~ mora biti dobar, {to pod razumeva da te`i ~etiri do pet kilograma, da ima jaku krestu, da se ve} borio sa drugim rivalima iz sala{arskog jata da odr`ava koko{ke u kondiciji. - Ne mogu svi pe tlo vi da do `i ve du bo ku sta rost, a kod nas Bu we va ca, onaj petao koji ujutro prvi kuku ri ~e, pr vi i strada, zato {to nas zdravo rano Jedinstven jato oko dva kotli}a - dru`ine iz Sivca i Malih Pijaca bu di. Ka da nam dosadi, istran`iramo ga, prine proslavili jubilej nekada~u kasnije su se po~ela kr~kapremimo povr}e i za~ine, pa {weg naseqa Salatorwa, odnoti jo{ ~etiri mla|e generaneka se kr~ka u paprika{u. A sno Stara Torina. Poznati smo cije, da bi ru~ak bio gotov u tajna je u starom klinu. Zato, kao sto~ari, vo}ari i povrtari, isto vreme. Galgoci veli da za ako je petao, ili po buweva~ki ali znamo i da kuvamo. Mene je meso od starijih petlova popivac, a na ma|arskom kaka{ nau~ila mama Marija Cvijin, trbeno je tri i po, a za ove ili mu{ki koko{, ve} malo znam skoro sva doma}a jela, a mla|e dva sata kr~kawa, te da vreme{an, mora se dodati stau~im i od ta{te Tereze Sel. Kad je sve tajne prakti~no savlari klin da se br`e raskuvane{to zapne, savet tra`im od dao na petlovima iz sopstveraz ot kri va ku li nar ske taj ne mame ili ta{te. A u vo|ewu senog dvori{ta. Kujund`i}. la pitam narod i moje glasa~e. - A ove dve sve`e zelene qute Perkelt skromno od jednog Narod treba da zna gde se tro{e papri~ice do|u kao doplatna celog petla na po~etku mandata pare, da se radi po{teno, da rakarta za brzi voz - {ali se Fe za~inio je Laslo Arnold, novo~un bude ~ist i voda ostane birenc Bia~. izabrani predsednik MZ Male stra u ~a{i - uverava lordmer Oko dva susedna kotli}a koji Pijace, a lordmeru dru{tvo Arnold. su nadgledali \or|e Majski i prave Tibor Alma{i, Gustav U po za ma {nom bo gra ~u Gordana Grujin iz Sivca i AtiNa| i Ervin Kova~ iz mesne Ati la Gal go ci, Zol tan Ve - la i Jano{ Fekete dru`ine povlasti. re{ i Ferenc Bia~ su za goste vezana rodbinskim i prijateq- Tek {to sam preuzeo du- prvo pristavili perkelt od skim nitima stopile se u jedin`nost. Qudi su ovde `iveli pre 15 starijih sala{arskih pestveno jato. 800 godina, pa smo pro{le goditlova, a pride u mawem bograMiloradMitrovi}

MUZEJHLEBAUPE]INCIMAIMAVRLONEOBI^NOGIINTERESANTNOG„KUSTOSA”SLOBODANAJEREMI]A

Ministreugosti,seqakuseobraduj Mene je na tridesetak kilo metara od prestonice, autoputem Beograd-Zagreb povela znati`eqa da saznam ko je taj {ezdesettrogodi{wi SlobodanJeremi}-Jeremija, ~ovek koji je u mladosti drugovao sa Andri}em, Desankom Maksimovi}, proputovao ceo svet, skrasio se u seocetu na glavnoj xadi i u wemu pre 17 godina osnovao privatni muzej. I to ne bilo kakav muzej, ve} muzej hleba, pored onog u Nema~kom gradu Ulmu jedini na svetu! Nisam se ni umorila od puta, a ve} sam stajala kraj table na kojoj je pisalo „Muzej hleba Pe}inci„. O~ekivala sam miris sve`ih, tek ispe~enih doma}ih kravaj~i}a, ali do zgrade u kome je sme{tena ova neobi~na postavka, pratio me je miris „do ma}eg„ stajskog |ubriva. [to gove|eg, {to pile}eg, potparenog na jutarwoj `egi, ali to je selo. Nisam se jo{ po{teno ni upitala sa doma}inom, kad eto grupe osnovo{kolaca. Druga~i}i, na~i~kani prete{kim rancima punim hrane koje su im majke uredno spremile, uz pratwu u~iteqica opkoli{e Jeremiju. - Evo dok pri~am sa wima mo `e{ i ti u obilazak. Ovo nije klasi~an muzej u kome je postavka u vitrinama, iza hladnih vrata i sa nerazumqivom pri~om kustosa, ovo je interakcija pri~a mi u hodu ponosni vlasnik oko 2.000 eksponata sakupqenih u preko 800 mesta {irom Srbije. - Polako tamo, pazite gde ide te, nemojte ne{to da polomite u glas se ~uju u~iteqice. Jeremija se smeje, podi`e jedan po je-

dan ranac, ocewuje te`inu, pa vra}a na nejaka ple}a. - Dobro |aci, hajde vi sad meni recite {ta je to ma{ta, ko mi prvi ka`e dobi}e recept za hleb - po~iwe razgovor sa uva-

Klinci odu{evqeno di`u ruke, utrkuju se ko }e da odgovori. - Ma{ta je kad ne{to zami{qa{ - istr~ava crnokosa devoj~ica sa kikicama. - To je kad sawa{ da }e{ ne{to dobiti -

se odu{evqena ~ude kako tako stara stvar uop{te radi. Od svega ostade samo pra{ina. Kako re~e kasnije sedokosi slikar neobi~ne brade „vredna pra{ina„, ne ona koja prqa, ve} ona iza koje ne{to ostaje. Od klasa preko vr{idbe do zrna, pre|osmo za tili ~as. Ve} u slede}em momentu, bili smo u vodenici sa najstarijim kamenom za mlevewe. - Zna li neko {ta je ovo ? - pita Jeremija. Ovoga puta iz trideset glasova u horu ~ulo se jed no otegnuto „znaaaamo„. - To je kamen za mlevewe, on je u vodenici i tu se meqe bra{no - u dahu su mu odgovorila deca. Mic po mic, pre|osmo od vode-

Tu je kraj. Zadovoqne pri~om u~iteqice pokupi{e razdraganu decu i krenu{e ka izlazu. Jeremija nastavqa besedu. Nije to ona u{togqena pri~a, „ja sam taj i taj, ovo sam napravio zbog toga i toga„ - Mnogi misle da je ovde pekara, da ja pravim hleb, ali se pre va re. Ov de im po ma `em da ma {taju, da shvate kako se do ’leba dolazi. Sve mogu da vi de na delu, da uzmu,

Obrednihlebovi U zbirci od 96 obrednih hlebova nalaze se i ~eti ri kopije hleba iz neolita, sa lokaliteta Dowa Branevina, koji su u obliku zrna `ita. Identi~an hleb se pravi i za Bo`i}. Drugi je u obliku poga~e, dakle sunca a tre}i kifla, kao mesec. Hleb za ora~a me{en je u obliku {ake. Za decu golup~i}i. U Vaskr{wi hleb se stavqa po jedno jaje za svakog uku}anina.

Pekarstvom se edukuje mla|arija

`enim posetiocima muzeja, sta ju}i iza stare vr{alice dok u rukama ste`e klas zrelog `ita.

dopuwuje drugar pored we. Jeremija slu{a, okre}e vr{alicu, ona brunda, slama izle}e, deca

nice, do lopara, grta~a i pe}nice. Usput videsmo i prekrupa~e, na}ve, ibrike, }urkalo - prethodnicu miksera, prakqa~e, grabqe, vile svih mogu}ih oblika dvozube i trozube, gomilu poznatih i nepoznatih predmeta. Drugari ne trep}u, pomno slu{aju otvorenih usta. Znaju oni {ta je hleb, ali u nisu znali ka ko je te{ko do}i do wega. Na kraju dugog puta kroz istoriju i kratkog kroz muzej ~ekala nas je prostorija u kojoj je izlo`ena zbirka od 96 obrednih hlebova.

Slobodan Jeremi} - Jeremija

opipaju. Nisam ti ja do{ao ovde za to {to sam po no sni Sre mac, a ro di te qi mi ostavili imawe. Meni je bre, ovde centar svega. Pobegao sam iz grada, a u wemu sam za 30 minuta, pobegao sam od sveta a on meni dolazi. Stalno su tu neke evropske i svetske delegacije, eks kur zi je, ko le ge sli ka ri, uvek je puno. Imaju {ta i da vide, jer je ovde i etnografska i arheolo{ka i likovna zbirka. Ma trebalo je da bude{ tu kada je bio hrvatski ministar, to je ve} pri~a na drugom nivou - nabraja doma}in.

I nije wemu neka pohvala to {to dolaze ministri, najdra`e mu je kada do|u lokalni seqani. - Zna{ li ti da oni pre podne rade na wivi a popodne do|u kod mene. Da vide qudi kako se ranije radilo, da se podsete. Raduju se kad spaze amove, vile, gra bqe, le bar nik, cre pu qu, sa~, kad zagrmi vodeni~ki to~ak. Jeremija ustaje, srda~no ih do~ekuje i odlazi...Opet kre}e ma{ta i „Qudski `ivot koji se odvija izme|u dva hleba, onog koje se donosi novoro|en~etu i onog namewenom du{i pokojnika„. ZoricaDragojevi}


dRU[TvO

dnevnik

Uprotekle~etirigodinesocijalna slika Srbije drasti~no se promenilaiukolikose~iniloda jenakon2000.malokrenulonaboqe,sadajesveto“pokrckano”pasu mnogi u me|uvremenu skliznuli ispodlinijesiroma{tvaistigli donarodnihkazana.Podacipokazujudajedanassvakidesetigra|a-

ninna{ezemqesiroma{anasvaki ~etvrti nezaposlen. Gotovo svakatre}aporodicakojaimadecunemo`edaseizdr`avaodsopstvenihprihodaiodwihjekriza ve}odavnouzeladanak. Brojkorisnikasocijalnepomo}iuSrbijiuposledwugodinudanapove}anje23posto,aodnarodnihkuhiwazavisivi{eod40.000

kojimatrebabaremtajjedanobrok oddr`avednevnomnogove}iida }e se pove}avati kako ekonomija budevi{etonulaukrizu. Trenutno socijalnu pomo} prima oko 90.000 porodica u Srbiji, odnosno 215.000 ~lanova doma}instava,apresamogodinutajbrojje bio 23 odsto mawi. Veliki pro-

blempredstavqaito{tojeme|u onima koji danas primaju socijalnupomo}oddr`ave~akvi{eod30 odsto radno sposobno, {to zna~i da bi mogli zara|ivati samo kada biimali{tadaradeigde.Ukolikobise–atakvihnajavaima–zamrzlepenzije,mnogikojidanasne primaju pomo} dr`ave ili nisu u narodnimkuhiwamabitamodospe-

Paketi pomo}i sti`u u julu CrvenikrstSrbijenajavqujeodnarednogmesecadistribuciju higijenskih i prehrambenih paketa. Oni }e biti poslati na 41.540adresadabiseobzebedilaprvapomo}najsiroma{nijima. Upaketimajedesetosnovnihnamirnica,me|ukojimasubra{no, uqe,testenine,pasuq,gra{ak,boranijai|uve~. gra|anamadaizCrvenogkrstaSrbijeupozoravajunatodasupotrebe mnogo ve}e i da bi u narodnu kujnudolazilimnogisamokadabi za to dobili priliku. Posebno je zabriwavaju}e {to je me|u korisnicimanarodnihkujniisocijalne pomo}i veliki procenat dece, odnosnoporodicasdecom.Tojdecijeobrokunarodnojkuhiwi~esto i jedini topli obrok dnevno. VladaSrbijeu105ugro`enihop{tina deli pakete hrane i higijenskihsredstavaonimakojinisu korisnici narodnih kuhiwa. Za nabavku 41.540 paketa obezbe|eno jeoko166milionadinara. Ministarstvo rada i socijalne politiketrenutnou~estvujeufinansirawu73narodnekuhiweisamozanabavkunamirnicaizbuxeta sezawihovradizdvajagotovo370 milionadinara.Tasumabitrebalodabudedovoqnadokrajagodine,poduslovomdasenepove}ava brojkorisnika,madajesvimajasno dajeve}sadabrojgladnihionih

li jer je veliki broj vi{e~lanih porodicauSrbijiukojimajepenzija jedini mese~ni prihod. One, jednostavno,nebimoglepre`iveti s istim penzijama u narednom periodukadaceneosnovnih`ivotnihnamirnicavrtoglavorastu. De~jidodatak,popodacimaMinistarstvaradaisocijalnepolitike,dobija382.595mali{ana.Od pro{log meseca on iznosi 2.280 dinarapodetetu.Samouapriluje zatoukupnoispla}eno918milionadinara,adokrajagodinezate namene bi}e ispla}eno vi{e od deset milijardi. Iako se stalno isti~e da je taj novac obezbe|en, pitawejedalijetoba{tako.Naime,akojeta~nodajeuprvihpet meseciizbuxetapotro{enomnogovi{enovcanego{tojeplanirano,sasvimjeizvesnodagane}e biti za sve preuzete obaveze i da }esemorati~ekatirebalansdabi onikojiina~e`ivebednodobili crkavicuoddr`ave. Q. Male{evi}

Civilnisektorpoma`e ZapadniBalkan Direktorijat za pro{irewe Evropske unije je zapo~eo proceskonsultacijaoregionalnim programima pomo}i zemqama Zapadnog Balkana i Turskoj za 2013.godinu.Javnimpozivomiz Brisela, u taj proces konsulta-

cije bi}e ukqu~en i civilni sektoruregionu. Organizacijecivilnogsektorasepodsti~unatodadajusvoje mi{qewe, komentare i predlogedabiprogrami{torealnije izrazilistvarnepotrebezapadnogBalkanaiTurske.Radiseo 13razli~itihregionalnihpro-

grama iz oblasti socijalnog i ekonomskog razvoja, vladavine prava,obrazovawaikulture,za{tite okoline i unapre|ewa javneadminstracije... „Ova praksa konsultacija, inicirana iz evropskih institucija, ukazuje na uva`avawestavovaimi{qewa gra|ana i organizacija civilnog dru{tva iz zemaqa koji su u procesu pridru`ivawaEvropskoj uniji„, saop{tili su iz Kancelariji EU za tehni~kupomo}organizacijama civilnog dru{tva u Srbijikojapoma`edase konsultativni proces u Srbiji obavi do predvi|enog roka – 29. juna ove godine. Ukupna vrednost regionalne pomo}iu2013.godinijeoko400 milionaevra,od~egaEvropska unijaobezbe|ujeoko190miliona a ostali deo sume dr`ave – u~esniceuprogramuidrugidonatori. Programjenamewenzemqama kojesuuIPA-programu.

13

UPIS U SREDWE [KOLE

GLADUJE SVAKA TRE]A PORODICA

Zagodinudana siroma{nih ~etvrtinuvi{e

ponedeqak25.jun2012.

Danasrezultati, sutra`eqe U osnovnim {kolama danas su objavqeni kona~ni rezultati zavr{nog ispita koji su osmaci polagalipro{lenedeqe,azajednos tim,naoglasnimtablamasuibodovikojesuu~enicisakupiliudosada{wem{kolovawuinatakmi~ewima.Kona~anzbirbodovajei ovaj put kapital s kojim osmaci konkuri{uzaupisusredwu{kolu ijo{danasimajuvremenadadobro razmisle o svojim `eqama, ali i mogu}nostimakojeimbodovipru`aju.Ve}sutraiusreduosmaci}e usvojedoju~era{weosnovne{koledonositilistespo20`eqaza nastavak{kolovawa. Adokbalansirajusvoje`eqei bodove koje su sakupili, osmacima}e,kaoorijentir,dobrodo}i ipodse}awenainteresovawawihovihprethodnikajer,madaseod generacije do generacije interesovawa u~enika razlikuju tako da, prakti~no, svaka generacija imasvojefavoriteme|usredwim {kolama i smerovima u wima, ipak postoje i neke konstante. Me|u wima je svakako i ta da je svakegodinevelikakonkurencijaugimnazijama,alisamouve}im gradovima, gde je obi~no potrebnovi{eod90bodovadabiseupisalo.Sdrugestrane,ugimnazijamaumawimgradovima,atakvihje mnogojerprakti~nonemaop{tineuSrbijibezbarjednegimnazi-

je,ulaznicajeimnogomawibroj bodova. Zbog toga gimnazije nikad nisu me|u najatraktivnijim {kolama,gdesuve}godinamamedicinski i ekonomski smerovi. Isto tako, iz godine u godinu, prehrambeni,hemijski,poqoprivredniima{inskismerovinisu me|u tra`enijima nego ~esto ostajunepopuweni.Kako}ebiti ove godine tek }emo videti, a pro{lejevi{eod90bodovatrebalo da bi se u{lo na ~ak sedam smerova sredwih stru~nih {kola.Petodwihsuumedicinskim

{kolama,atriodtihpetsuogledni. Tako je za odeqewa zubnih tehni~aratrebalobar90,9bodova, za ogledna fizioterapeutska 91 bod, za farmaceutskog tehni~ara moglo se {kolovati tek s 92,7 bodova, za ogledna odeqewa laboratorijskih tehni~ara  je trebalo93,9,azaoglednafarmaceutska odeqewa ulaznica je bilobar96,2boda.Vi{eod90bodovatrebalojeizaupisuogledna odeqewabudu}ihbankarskihslu`benika i tehni~ara vazdu{nog saobra}aja.

Lawski mali maturanti sa zbirombodovaod80do90naraspolagawusuimali~ak22top-obrazovna profila,odkojihjepolovinaogledna.Polovinatihsmerovajebilau medicinskim {kolama, po~ev od smerova za  fizioterapeutskog i laboratorijskogtehni~ara,paprekooglednihodeqewamedicinskih i stomatolo{kih sestara – tehni~ara,klasi~nihodeqewamedicinskih sestara, medicinskih sestara –vaspita~a,stomatolo{kih,pedijatrijskihsestara,padoginekolo{ko-aku{erskogsmera.Utojkategorijijeive}inaavio-smerova,po~evodonihzatehni~aravazdu{nog saobra}aja za bezbednost, aviotehni~ara i oglednih smerova aviotehni~arazavazduhoplovimotor, tehni~aravazdu{nogsaobra}ajaza spasavaweiaviotehni~arazaelektroopremu vazduhoplova. Vi{e od 80 bodova bio je minimum i u odeqewima tehni~ara PTT-saobra}aja, za{tite od po`ara, kozmeti~ara, oglednom smeru tehni~ara za bezbednost saobra}aja, sanitarnoekolo{kogtehni~ara,tezaoglednesmeroveslu`benikaosigurawa, finansijskogadministratoraituristi~kogtehni~arauekonomskim ituristi~kim{kolama. Kaoiranijihgodina,ilaneme|unajatraktivnijimsmerovimanijebilotrogodi{wih. D. Deve~erski

PATRIJARH IRINEJ SLU@IO LITURGIJU U KAWI@I

Jevan|eqe neznazasilu WegovasvetostpatrijarhIrinej, uz saslu`ewe arhijerejskog namesnika suboti~kog Miodraga [ipke, kawi{kog paroha Jovice Mojsilovi}a i drugih sve{tenika, slu`io je ju~e u kawi{kom hramusvetiharhangelaGavrilai Mihaila arihijerejsku liturgiju povodom praznika svetih apostolaVartolomejaiVarnave. Za pravoslavne vernike Kawi`eiokolineovojebioizuzetni praznikjerjeprviputuistoriji kawi{kogpravoslavnoghramapoglavar Srpske pravoslavne crkve posetioovda{wucrkvuislu`io liturgiju. Mnogi vernici iz Kawi`eiokolnihmestaPotisja,severaBa~keiBanataiskoristili suprilikudaihuvremePetrovskogposta,kojijepo~eo11.junai trajedoPetrovdana,12.jula,pri~estipatrijarhIrinej. – ^ovek je kruna svega {to je stvoreno, zato smo hristoliki, zatosmoboglikiizato~eznemo i`elimodasmoubliziniBo`joj – rekao je u besedi Irinej. – Tojeblisko~ovekovojprirodi,a da bismo to i ostvarili Gospod namjedaoCrkvu.Crkvanijesamohramozidanodkamenailicigle,negosvetazajednica.Mismo

`iva crkva Hristova, `iva crkvaBo`jaiGospodseradujekada popravqamocrkveizidamonove, anajva`nijejekadacrkvuizgradimousebimusvojojdu{i,toje najradosniji hram Bo`ji. To je ono~emuseGospodnajvi{eradujeitojeono{tonamjesvimazadato, da ostanemo i budemo hramoviBo`ji. Patrijareh Irinej je dodao da sve{tenicinasvojna~in,avernici svojim prisustvom na bogoslu`ewu, prinose Gospodu `rtvu i slu`bu Bogu, te pozvao vernike da,akonesvakogdana,onosvakoga praznika ili u nedequ dolaze u svetihram,dasezajedni~kipomoleipoka`ukaojednopredlicem Bo`jim. –AondakadasmojednopredBogom,ondasmobliskiijedniprema drugima.Nemazajednicesqudima, tojebezbrojputadokazano,bezzajednicesBogom.Samoonikojisu sBogom,samoonimogubiti~ovekoqubivi,najprebogoqupciazatim ~ovekoqupci. Oni koji Boga imaju, koji boga qube i nose na svom srcu, mogu biti pravi i istinski filantropi i ~ovekoqupci–poru~iojepatrijarhIrinej.–Pro{lismote{kavremena,

PatrijarhIrinejnaliturgijiukawi{kompravoslavnomhramu

kadasudvabratabilinaprijateqi,podeqeniideologijomilinekakvimpartijama,aono{tojeduhomsro|enoiduhomoro|eno,toje blisko i srodno, di{e jednim srcem,jednimose}awem.Idanassmo u jevan|equ ~uli prekrasne re~i Bo`je da ne mo`emo slu`iti dva gospodara, nego samo jednoga. Ni{ta u jevan|equ nije nametnuto silom, jevan|eqe ne zna za silu,

ostavqana{ojslobodnojvoqida seslobodnoopredelimokojim}emo putem, levim, desnim ili pravimputem. Treba da sa~uvamo svoju veru i svoje ime, poru~io je patrijarh Irinej, i da budemo dostojni naslednici na{ih velikih svetih predaka,kojisunambiliiostali u~iteqizasvagda. M. Mitrovi}

UDRU@EWE MEX ZREWANCIMA PONOVO PRIRE\UJE TULUM

Uvertirapred„Egzit” Nakonprojekta“Nasty Garden”,kojijesvojevremenoizazvaovelikupa`wuumedijima{iromSrbijeidobio podr{ku ~ak i ~uvenog MTV-a, iz kuhiwe udru`ewa MEX, lane osnovane organizacije koja okupqa mlade entuzijaste, najavquju novi specijalitet. U saradwi s energetskim pi}em “Burn”, pomenuto udru`ewe}eZrewanincima29.junaprirediti novu nezaboravnu `urku. U pitawu je oficijalni promotivni parti novosadskog festivala “Egzit” koji }e ujedno predstavqati i zvani~no otvarawe zrewaninskog kluba “Garden”, dobro poznate letwekino-ba{te,velikediskotekenaotvorenom. –Naovomdoga|ajunastupi}evi{enegopoznatiDJ dvojac–DejanMili}evi} iMarkoMilosavqevi},aosimwih,publikuzapultomo~ekujuiLeaDobri~i} iDacha.Trebalobinapomenutiida}eceoprostornakojem}ese`urka odr`atibitiopremqen“3D mapping”sistemom, laserima koji u vazduhu stvaraju realisti~ne

trodimenzionalneoblike,a{togostidefinitivno nisu bili u prilici do sada da vide na ovim prostorima – najavquje Marko Popov iz udru`ewaMEX. Ulaznica za ovu `urku bi}e ~ep limenke energetskog pi}a “Burn”, a daqim sakupqawem zatvara~a,tokomtuluma,posetiocimoguosvojiti~etiriVIP-ulaznicezapredstoje}i“Egzit”festival. –Sigurnoznamoda}eMEX iovogputaprirediti pravi spektakl, uz dosta iznena|ewa,

okokojeg}esepodi}ivelikamedijskapra{ina –poru~ujePopov. Toudru`eweje,prilikomosnivawa,najaviloda}eizrastiuvelikibrendkoji}ebitisinonimzaodli~anprovodiorganizacijuraznovrsnih alternativnih kulturnih doga|aja. MinulogletajeuZrewaninuorganizovalomanifestaciju“Nasty Garden”,nakojojsuposeticima, abiloihjevi{eod1.500,pravuposlasticuprirediliDJ MarkoNasti},DJ Damjan Eltech idrugi.PosleZrewanina,MEX sepredstavioipubliciuNovomSadu,jerjeuklubu“Amnezija” uprili~io manifestaciju “MEX showcase”, na kojojsunastupiliMarkoNasti}iMarkoMilosavqevi},dvojackojijepro{legodinezatvorio“Egzit”festivalipustioposledwutraku nadensareni.Ovaorganizacijabilajeukqu~ena i u mnoge druge poznate projekte, izme|u ostalogi“No}istra`iva~a”uNovomSadu,iskazuju}ivoqudaanimiramladequdedau{to ve}embrojupose}ujukulturno-obrazovnade{avawa. @. Balaban


dRU[TvO / cRna hROnika

ponedeqak25.jun2012.

ESTETSKA HIRURGIJA IZ DANA U DAN IMA SVE VI[E PRISTALICA

dnevnik

c m y

14

NOVOSADSKI SUD POVE]AVA BROJ NAGODBI O PRIZNAWU KRIVICE

Uslu`bilepotei Nagodberastere}uju zabrawenite~nisilikon sudibuyet

– ^esto me pitaju gde je budu}nostlepote.Odgovaram:uru`no}i –ka`eplasti~nihirurgdrDimitrijePanfilov,osniva~idirektor privatne klinike „Olimp” u NovomSadu. Dosadajeuradiooko16.000operacijaistekaosvetskuslavuuovoj oblasti.Kakoka`e,danasjeestetskomhirurgijomgotovosvemogu}e popraviti, ispraviti, zategnuti, dodati,oduzeti...Ve}sutra}epomo}u genetike biti omogu}eno da se ra|aju lepi qudi, {to }e biti stra{nodosadno.Interesantni}e bitionikojisenemogupohvaliti lepotomikoji}esepotomeisticatiizmasedrugih. –Modernaestetskahirurgijaje ustawudakombinujemnogemetode, {to smawuje broj komplikacija. Danasimamovi{eod30raznihmetodazaulep{avawelica.Kadase vididajene{tooperisano,nevaqa,nijedobroura|enojerseposle estetskog zahvata mora posti}i prirodan izgled. Estetska hirurgijapo~ivanapetstubova:medicini, odnosno nauci, psihologiji – jerjeplasti~nihirurgpsihijatar sa skalpelom, zanatskom ume}u, umetnostiibiznisu–jerseradio operacijama koje se u celom svetu pla}aju. One osobe koje psihi~ki patezbogmawegilive}egodstupawauizgledusupogodnikandidati za estetsku hirurgiju – ka`e dr Panfilov. DoktorPanfilovjesproveoistra`ivawe na 118 pacijenata koji su imali neku od {est naj~e{}ih estetskih operacija. Podvrgao ih je obimnom preoperativnom i postoperativnomupitnikukaoipsihotestovima,aistra`ivawejetrajalodu`eodtrigodine. –Uspeosamdanapravimgrupni portretiliprototipqudikojisu kandidatizaplasti~nuoperaciju. Tosusocijalnoaktivneosobe,vrlo osetqive, samokriti~ne i perfekcionisti.Takvihqudiupopu-

laciji je mawe od pet odsto. Kod wih svako odstupawe izgleda od idealnog izaziva psihi~ku patwu, a za mene to je jedini legitimni razlogzabilokojuestetskuoperaciju.Beztoganeradimzahvat:pa-

majevrlo{arolik.Kaoiudrugim oblastima,iuovojimamoepidemijunemorala.Umnogimaodwihseu liceubrizgavate~nisilikon,{to je, po meni, nedopustivo. Posle ubrizgavawa u usne, one izgledaju

DrPamfilov:~estomepitajugdejebudu}nostlepote

cijenteiliodbijemilisu„na~ekawu”. Istra`ivawejepokazalodaposleestetskeoperacije40odstoqudiimaboqukoncentracijunaposlu,22odstosmatrajudaimajuboqiuspehnaposlu,28odstosudru{tvenoprijem~ivijiadevetodsto ispitanikaka`edaimjeporastao broj seksualnih kontakata. Druga istra`ivawa sprovedena u svetu govoredateosobeposleoperacije imajuiboquplatu. – Estetski hirur{ki zahvati i korekcijekodnassejo{uvekprikrivaju, posebno to ~ine mu{karci.Svakomo`edaka`edajeoperisao`u~,kolenoilisrce,alise prikriva da je „usisao vi{ak” sa stomaka, guze, ili operisao nos, u{i...Izdanaudansvejevi{eordinacija i klinika za plasti~nu hirurgiju,alikvalitetradauwi-

kaopa~jikqunilikaodaje`ena poqubila peglu. Alergi~ne reakcijenemorajudasedeseodmahve} sejavqajuposlenekolikogodinai du`eioko40odstotihpacijenata imatakveprobleme.Akonekolo{euradikorekcijunosailidojki, tosemo`e„popraviti„u90do95 odstoslu~ajeva,alite~nisilikon izlicanikonasvetunemo`ekompletnoodstraniti.Kapqicesilikonaputujutelomiuwemutrajno ostaju, a neretko izazivaju otok i drugezdravstveneprobleme.Iako wegovaprimenauestetskojhirurgijinijedozvoqena,ilegalnimputevimadospevanatr`i{teiupojedinimordinacijamasenaveliko primewuje. Te~ni silikon ne trebapoistove}ivatisasilikonskim umecima,kojisune{tosavimdrugo–ka`ena{sagovornik. J. Barbuzan

Kakoizbe}i nesta{iculekova? – Ministar zdravqa }e predlo`iti tehni~koj vladidasezanekolikolekovazakojenepostojizamenanapraviizuzetakiodredicena,abi}edatai preporuka galenskim laboratorijama da proizvode medikamente poput kapi i masti za o~i, koje nedostaju – najavila je pomo}nica ministra Dubravka [aranovi}. Onajereklarekladajere{ewemministrazanekelekove,poputonogzacisti~nufibrozukoddece, kojinemajucenu,cenaodre|ena,kaoizajo{dvacitostatika,adajetokomsastankaspredstavnicima Ministarstvatrgovinedogovorenodaodlukuokorekciji cena lekova donese nova vlada, a da za one kojinemajucenu,akosudeficitarniava`nisuza le~ewenekeodbolestiilijezdravqegra|anazbog togaugro`eno–cenuodrediministarzdravqa: –Prati}emodaqesituaciju,aGrupazalekovedalajepreporukuzagvo`|euampulama,kojejeneop-

hodno za pacijente na dijalizi, da re{ewem ministratako|edobijecenu,kaoidvarezervnaantibiotika–kazalajeDubravka[aranovi}. Onatvrdida}eMinistarstvozdravqanastojati dadonesta{icelekovanedo|e,da}ebitiodr`an sastanakStru~nekomsijezafarmacijuida}ebiti datapreporukadaseosna`egalenskelaboratorije, odnosnodaseuwimapravemedikamentipoputmastizao~iikapi,kojihsadanema.Onajerekladaje „Galenika”nagovestiladane}eproizvoditikapiza o~iida}etakvimedikamentimo}idaseproizvode u galenskim laboratorijama u Klini~kom centru Srbije,Gradskojbolnici,VMA... Onajeizjaviladajenesta{icasirupa„brufen” re{enatako{toje„paracetamol”uvedennalistu,a dasunaDlistulekovastavqenii„lasiks”,„adrenalin”, „aminofilin”, „petefluorouacil” i „hidrokortizon”.

VIMINACIJUM

Grobnicesazlatnim predmetima Direktor Arheolo{kog projekta Viminacijum dr Miomir Kora} rekaojedasuuViminaci-

jumu, nedaleko od kostiju mamuta, otkrivene nove grobnice sa zlatnim predmetima lepe izrade.

–Nismoo~ekivalidatuna|emo grobove, na nekoliko stotina metaraodnedavnoprona|enihkosti-

ju mamuta. U grobnicama smo prona{li zlatne predmete, perle i nov~i}evrlolepeizrade–izjavio je Kora} opisuju}i novo otkri}e

na arheolo{kom lokalitetu kod Kostolca. Nekoliko stotina metara odatlearheolozisunai{liinaobjekat pravougaone osnove s razu|enimprostorijama,~ijunamenujo{ uveknemogudadefini{u. –Mogu}ejedaseradiodelusradionicamakojibiasociraonanekuvrstuindustrijskogmodela.Vrlojesolidnogra|en,plitko,pa}emo brzo mo}i da defini{emo detaqnije{tajetoustvari–ispri~aojeKora}. Onjedodaodajeuovomtrenutku te{kore}idalijetoba{„industrijski kompleks” i da }e vi{e znati narednih dana. Pronalazak zlatnihpredmetaigrobnicauViminacijumujetre}evelikoarheolo{ko otkri}e u posledwih nekolikodananakon{tosupredvesedmice arheolozi na povr{inskom kopuKostolcaprona{likostinekoliko mamuta namestu za koje se pretpostavqa da je jedno od najve}ihnalazi{tamamutausvetu.

Sporazum o priznawu krivice, relativno nova institucija u na{em pravnom sistemu, sve vi{e se primewuje.U po~etku je to bilo dosta sporadi~no, a mo`e se re}i da je Beograd bio pionir u tome po broju nagodbi u samom startu, ali ovaj institut je po~eo sve {ire da se koristi u drugim sudovima,a pogotovo u novosadskoj Palati pravde. – Su{tina sporazuma o priznawu krivice je da se izbegne krivi~ni postupak i na taj na~in se oni zavr{avaju bez su|ewa, {to }e omogu}iti da bude mawe predmeta u sudu. Siguran sam da }e sporazum o priznawu krivice za`iveti u najve}oj mogu}oj meri i da }e se ta institucija sve vi{e primewivati jer je u interesu okrivqenog, Tu`ila{tva i suda – ka`e za „Dnevnik„ vr{ilac funkcije predsednika novosadskog Osnovnog suda Vidoje Mitri}. Premawegovimre~ima,da bi sporazum postojao, okrivqeni mora da je svesno i dobrovoqno priznao krivi~no delo i da je iskqu~ena mogu}nost wegovog priznawa u zabludi. -Kazne ne mogu biti ispod zakonskog minimuma za krivi~no delo koje se stavqa na teret i samo izuzetno u granicama propisanog mogu biti bla`e. Tako|e, okrivqeni mora biti svestan svih posledica zaqu~enog sporazuma o vrsti i visini kazne, o neodustajawu javnog tu`ioca od krivi~nog gowewa za krivi~na dela koja nisu obuhva}ena sporazumom,o tro{kovima krivi~nog postupka i imovinskopravnom

zahtevu,a posebno je va`no da je u potunosti razumeo da se sporazumom odri~e prava na su|ewe i ulagawe `albe protiv odluke suda donete na osnovu sporazuma. Podrazumeva se da moraju postojati drugi dokazi koji potkrepquju priznawe krivice okrivqenog.Jer,primera radi,na taj na~in se izbegava situacija da roditeq ode da robija za svoje dete ili neka sli~na situacijaka`eMitri}. Portparolka Vi{eg suda u Novom Sadu sudija Svetlana Tomi}-Joki} ka`e da je malo mawe od 15procenata,32od ukupno 256 zaprimqenih optu`nih akata od 1. septembra pro{le godine, okon~ano sporazumom o prizanawu krivice. –Nagodbe su postignute uglavnom za dela u vezi s drogom, oru`jem, nasilni~kim pona{awem na sportskim priredbama, delima u saobra}aju, zloupotrebama slu`benog polo`aja, navodi na{a sagovornica.–Nedavno je ve}e kojim sam predsedavala izreklo presudu na osnovu sporazuma o priznawu krivice dvojici Podgori~ana.Jedan je za promet pola kilograma heroina i napad na ovla{}eno slu`beno lice osu|en na ~etiri godine i devet meseci zatvora, a drugi je ka`wen s ~etiri godine zatvora. Ona isti~e da predlog o priznawu krivice mogu predlo`iti i tu`ilac i odbrana. –Oni o tome obaveste sud da se ne bi zakazivao glavni pretres. Ukoliko se on otvori i pro~ita optu`nica, vi{e se, po sada{wem Zakonu o krivi~nom po-

stupku,ne mo`e sklapati sporazum o priznawu krivice.Sporazum na kraju do|e kod sudije da on saop{ti da li ga prihvata. Sud ceni sve okolnosti pod kojima je sporazum zakqu~en i na kraju opredeli da li }e ga prihvatiti ili odbiti – obja{wava sudija Tomi}-Joki}. Na zamerkepojedinihbraniocada Tu`ila{tvo predla`e sporazum kad nema uverqive dokaze, sudija Tomi}-Joki} odgovara da sporazum podrazumeva saglasnostobestrane. – Niko ne tera optu`enog da prihvati sporazum.On ima kompletne spise i zna kojim dokazima sud raspola`e.Wegova je odluka da li }e u}i u pregovore. Ukoliko smatra da ponuda nije dobra i da dokaza nema dovoqno, i}i }e na glavni pretres da dokazuje svoju nevinost ili na kaznu za koju smatra da odgovara wegovim radwama -obja{wava SvetlanaTomi}Joki}. Ona smatra da }e se broj sporazuma opriznawu kriviceznatnopove}atiunarednomperiodu zbog primene novog je u zamahu. Pokazuju se spremnost i inicijativa, od Tu`ila{tva i od optu`enih. Verovatno }e se primenom novog ZKP-a u slede}oj godini wihov broj pove}ati.Tad }e se mo`da promeniti i raspon kazni na koje se ovaj institut odnosi jer se po va`e}im zakonskom re{ewu, sporazumi o krivici mogu sklopiti samo za krivi~na dela za koja je predvi|ena kazna do 12godina zatvora –obja{wava za „Dnevnik„sudija Svetlana Tomi}-Joki}. M. Vuja~i}

KONA^AN TEKST IZMENA ZAKONA O PREKR[AJIMA NA JESEN

Kaznazaprestuppla}a}e senalicumesta Kona~antekstizmenaZakona o prekr{ajima, koje bi prekr{ajni postupak trebalo da u~ine efikasnijim i ekonomi~nijim, a ka`wavawem po~inioca nalicumestasudoverastere}enim,trebalobidabudezavr{en na jesen, najavqeno je povodom Danaprekr{ajnogsistema. –Glavnanovinabi}euvo|ewe prekr{ajnognalogakojim}epo~inoci biti sankcionisani na licumesta,{to}erasteretiti prekr{ajne sudove – rekla je ~lanicaradnegrupezaizmenei dopune Zakona o prekr{ajima MirjanaTukar. Ona je precizirala da }e novina u zakonu doprineti da izme|u25i30odstoprekr{ajakojisemogure{itinalicumesta „iza|u”izsudova. –Timese,sjednestrane,pove}ava disciplina gra|ana, a s druge }e se pla}ati minimalni iznosi, odnosno polovina kada je re~ o kaznama u fiksnom iznosu–objasnilajeona. Po primeru koji je Mirjana Tukarnavela,kaznazanevezivawe pojasa u kolima }e, ako se plati putem prekr{ajnog naloga, iznositi 2.500, umesto 5.000 dinara,aprekr{ajninaloziizdava}e se za prekr{aje koji se ti~ukomunalnogreda,saobra}aja, sanitarnog nadzora... Sudovi }etada,kakojenavela,mo}ivi{edaseanga`ujunate`impred-

metima,aizmenamaZakonabi}e produ`en i rok zastarelosti s dvena~etirigodine,takoda}e sebrojzastarelihpredmetasvestinanajmawumogu}umeru.

Na~elnikUpravesaobra}ajne policije general Dragi{a Simi} naveojedajetapolicija produ`ena ruka prekr{ajnihsudovanaterenu,iizrazio

Sedi{tePrekr{ajnogsudauNovomSadu

Marijana Tukar je naglasila da }e biti uveden i jedinstven registar nov~anih kazni pa }e gra|animadokneplatekaznui navratedugdr`avibitiuskra}ena pojedina prava – da registrujumotornovozilo,produ`e va`nostvoza~kedozvole,ilida u~estvuju na tenderu ukoliko je re~opreduzetniku.

nadu da }e ubudu}e za svaki prek r{ aj pos toj at i snim ak, ~ime}eradsudovadodatnobiti olak{an. Simi} je istakao da }e broj incidenata na putevima biti mawi kada gra|ani shvate da za prekr{aj koji su napravili moraju da plate kaznu. (Tanjug)

POSLE MASOVNE TU^E NA [TRANDU

Tinejyerzadr`an nale~ewu Policijaintenzivnoradinaidentifikacijii pronala`ewuvi{enepoznatihosobakojesuupetak posle podne napale fizi~ki, metalnim {ipkama i palicama, dvojicu mladi}a iz Veternika, od kojih je jedan zadobio te{ke telesne povrede, saop{tilajenovosadskaPolicijskaupravaomasovnojtu~inanovosadskojpla`i[trand,okojoj jena{listpisao.TomprilikomPetarR.(1994) zadobio je vi{estruke prelome kostiju glave, a pomo}mujeukazanauKlini~komcentruVojvodine,gdejeizadr`annale~ewu,dokjemaloletniL.

M. (1994)lak{epovre|eninakonukazanepomo}i jepu{tenku}i.Pretpostavqasedasumladi}iza kojimasetragaslavilizavr{etak{kolskegodineusredwim{kolama. Usaop{tewusetako|enavodidajesatkasnije, naistojpla`iDaniloB. (1993)izSremskeKamenice zadao nekoliko udarca Nikoli T. (1991) iz LeskovcakojijeprijavqenuStudentskomdomuu Novom Sadu. Povre|eni mladi} je zadobio lake telesnepovrede.ProtivDanilajepodnetaprekr{ajnaprijava. M. V.


crna hronika

dnevnik

ponedeqak25.jun2012.

15

NASTAVQENACRNASERIJAUTAPAWANAKUPALI[TIMA

Sezonakupawauzela ve}deset`ivota KrstimirPanti}

INCIDENTUKOSOVSKOJMITROVICI

Bombazbog prodajeku}e Srbinu Predsednik op{tine Kosovska Mitrovica Krstimir Panti} najo{trije je ju~e osudio bomba{ki napad na kosovskog Albancakojisedogodiounasequ Bo{wa~ka mahala u severnomdeluMitrovice. Panti}jepodsetionatodaje bomba, koja nije eksplodirala, ba~ena u dvori{te ku}e koju je kosovski Albanac nedavno prodaojednomSrbinuidasumwada iza napada stoje oni kojima takva vrsta kupoprodaje ne odgovara. – Albanac kojem je prekju~e ba~ena bomba prodao je kosovskomSrbinuku}uuBo{wa~koj mahali–rekaojePanti}.–Albanska porodica je u fazi iseqavawaizku}ekojajesadavla-

sni{tvoSrbinaiovonijeprvi putdasunametinepoznatihnapada~aonikojiseodlu~edaprodaju imovinu Srbima. Euleks bitrebalodasepozabaviiovakvim kriminalnim delima i da prona|e odgovorne za prekju~era{wiincidentjerjeo~iglednodaseradiopoku{ajuubistva izastra{ivawugra|anaKosovskeMitrovice. Nepoznate osobe bacile su u subotu posle podne u dvori{te jedneku}euBo{wa~kojmahali bombukojanijeeksplodirala. Bo{wa~ka mahala je jedno od multietni~kih naseqa u severnomdeluKosovskeMitroviceu kojem,osimSrba,`iveAlbanci i pripadnici drugih nacionalnihzajednica. (Tanjug)

Brojutopqenikanarekama,jezerima i kupali{tima u Srbiji odapriladodanaspopeosenadeset`rtava.Poraspolo`ivimpodacima,zane{tovi{eoddvamesecastradaloje11qudi,me|ukojima{estorodeceuzrastaod6do 15godina.Uprkosbrojnimupozorewimakojasuseuposledwihmesecdanagotovosvakodnevnopojavqivalaumedijima,samousubotu DunaviSavskojezerouBeogradu odnelisudva`ivota. Jedanmu{karac,staroko43godine,utopioseusubotuoko17~asovauDunavuispod„kineskogmosta” od Bor~e prema Zemunu, dok setrinaestogodi{wide~akizKovilovaudavionaSavskomjezeru. De~akjenajezerubiosasestrom idru{tvom,anesre}asedogodila na60metaraodobale,namestugde jedubinave}aodosammetaraigde kupawenijedozvoqeno. Dan ranije, u petak, u Dunavu kodBa~kePalanke,nestaojesedamnaestogodi{wimomakizFutoga,awegovotelojo{uveknije prona|eno. Crnaserijautapawazapo~etaje krajemaprila,kadasuseureciToplicinadomakselaPodineutopilibakai{estogodi{wiunuk. Prepetnaestakdanade~akuiz Futoga, starom petnaest godina, prestalojedaradisrcekadajes

PO^IWESU\EWEZBOGZLOUPOTREBAU„KOLUBARI”

Prodavaligvo`|e upolacene Danasbitrebalodapo~nesu|ewe biv{em direktoru rudarskogbasena„Kolubara”Draganu Tomi}u i petorici wegovih saradnika po optu`nici Vi{eg tu`ila{tva u Beogradu zbog malverzacijasagvo`|emkojima jetopreduze}eo{te}enoza58,8 miliona dinara. Optu`nica je podignuta24.januara2012. Tomi} }e u Palatu pravde, pred Vi{i sud u Beogradu, biti priveden iz pritvora Okru`nog zatvoraukojemjeodhap{ewa,po~etkomoktobrapro{legodine. UpostupkukojiseprotivTomi}avodipredSpecijalnimsudom, Tu`ila{tvo za organizovani kriminal podiglo je 3. aprila optu`nicu kojom ga s jo{ 27 okrivqenih tereti za zloupotebuslu`benogpolo`aja povodomzakupamehanizacijeod vi{e privatnih preduze}a za potrebe „Kolubare”, kojima je o{tetiotopreduze}eza938miliona dinara, odnosno oko 8,4 miliona evra, a su|ewe po toj optu`nicijo{nijezakazano. Osim biv{eg direktora „Kolubare”,optu`nicomVi{egtu`ila{tva terete se pomo}nik direktora za komercijalne po-

sloveMilivojeRisti} (55),zamenik direktora Vladan Jovi~i} (50), pomo}nikdirektoraza komercijalne poslove Radisav Rankovi} (59),zamenikdirektora „Kolubare„ Milovan Obradovi} (51)idirektorpreduze}a „InossirovineLazarevac”,koje je do 2009. bilo dru{tveno, MilovanRadisavqevi}. U optu`nici se navodi da je direktor „Inos sirovine” koristioprijateqstvosTomi}em, Jovi~i}emiObradovi}emiugovarao za kupovinu gvo`|a cene ni`e od tr`i{nih pa je tako „Kolubara” o{te}ena za 58.832.390dinara. Rukovodioci „Kolubare” se terete i da nisu preduzimali nikakvemereprema„Inossirovinama”zbognepla}enogdugaza gvo`|e. Risti} je 17. jula 2004. potpisaougovorsRadisavqevi}em za kupovinu 1.511.982 kilogramagvo`|apopetdinarakilogram, iako je tada cena bila 12dinara. Slede}iugovor,2.marta2005, potpisali su Tomi} i Radisavqevi} za kupovinu 857.654 kilogramagvo`|a,kojejepla}eno {est dinara kilogram, iako je

cenabila12dinara,navodiseu optu`nici. Onisupotpisaliianeksugovora29.marta2006.okupovini 1.321.755kilogramapo{estdinara kilogram, iako je tada tr`i{nacenabila15dinara. Tomi} i Radisavqevi} su slede}i ugovor, po navodima optu`nice, potpisali 19. januara 2007.okupovini424.840kilograma po devet dinara kilogram, iakojepravacenabila16dinara. Ugovor od 8. marta 2007. potpisuju Obradovi} i Radisavqevi} o kupovini 1.004.892 kilograma gvo`|a po {est dinara kilogram,iakojetr`i{nacena bila16dinara. Posledwi sporni ugovor, po navodimaoptu`nice,potpisali suRadisavqevi}i,uime„Kolubare2,Jovi~i}iRankovi}.Tim ugovorom prodato je 762.146 kilogramagvo`|apo{estdinara kilogram,iakojetr`i{nacena bila20dinara. Za Radisavqevi}a se navodi da je s ra~una „Inos sirovina” podigao43.995.978dinara,od~ega35.340.000podigaobezikakve osnoveizadr`aozasebe. (Tanjug)

NASTAVQAJUSEPROCESIPROTIVSRPSKIHOPTU@ENIKA

U~etvrtakodlukeo [e{equiKarayi}u Pretresno ve}e kojim predsedava {vajcarski sudija StefanTreksel,izre}i}e28.juna presudu lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu [e{equ u tre}em postupku za nepo{tovawesuda.Su|ewejeodr`ano18.juna,kadajeoptu`eni podrugiputodbiodaizneseodbranu,zahtevaju}idausudnici budu prisutni i wegov pravni savetnik Dejan Mirovi} i rukovodilac predmeta Nemawa [arovi}. Ve}ejeodlu~ilodaMirovi} mo`e da ispita optu`enog kao jedinogsvedokauovompredmetu, ali je smatralo da je predmettolikojednostavandanema potrebe da u wemu u~estvuje i menaxerzapredmet.

Istog dana Pretresno ve}e Ha{kogtribunalasaop{ti}ei odluku po zahtevu nekada{weg predsednika Republike Srpske RadovanaKaraxi}a zaosloba|aweposvih11ta~akaoptu`nice. U skladu sa pravilom 98 bis izPravilnikaTribunalaopostupku i dokazima, pretresno ve}e mo`e da, po zavr{etku dokaznog postupka Tu`ila{tva, donese osloba|aju}u presudu po jednoj ili vi{e ta~aka optu`nice, ukoliko utvrdi da nisu dokazane. Izno{ewe dokaza optu`be zvani~no je okon~ano 25. maja,apo~etakdokaznogpostupka odbrane zakazan je za 16. oktobar. Zahtev o osloba|awu RadovanaKaraxi}ajepodnesenuusme-

nojraspravi11.juna.WegovaodbranajetvrdiladaTu`ila{tvo tokomprotekledvegodinenije iznelo dovoqno dokaza koji bi mogli biti osnova za osu|uju}u presudu. Nasuprot tome, Tu`ila{tvo smatra da je izvelo dovoqno dokaza po svim ta~kama optu`nice i da optu`eni mora da ih osporava u dokaznom postupku odbrane. Optu`nica tereti Karaxi}a za u~e{}e u ~etiri udru`ena zlo~ina~ka poduhvata–nasilnoitrajnouklawawe nesrpskog stanovni{tva sapodru~jaBiHkojejeunekim op{tinama doseglo granice genocida, teror nad stanovni{tvom Sarajeva, uzimawe pripadnikaUNzataoceigenocidu Srebrenici. E.D.

Savetispasilacasemorajuposlu{ati

dru{tvomu{aouvodunaBorkova~komjezerukodRume. Kru{evqanin star 55 godina utopioseujezeru]elije,po~etkomjunadevetogodi{wadevoj~icaiz^urugaudavilaseuStaroj Tisi,ajedandvanaestogodi{wak izRumeutopioseuSavi. Neopreznost i alkohol pro{le nedeqe ko{tali su `ivota mu{karcastarog45godinakojije stradaouSavskomjezeru. Zbog u~estalih slu~ajeva utapawa, na beogradskoj Adi Ciganliji}ebitipove}anbrojspasila-

ca,novinajeidanikone}emo}i da iznajmi pedalinu ili skuter bez dokumenta, odlu~eno je na sastanku gradona~elnika Dragana \ilasa s gradskim slu`bama, policijom i predstavnicima Ade Ciganlije. Triputa}ebitipove}anbroj skutera koji koriste spasioci, grad }e finansirati wihovo dodatnoanga`ovawe,aosobeualhoholisanomstawune}emo}idase pribli`evodi. \ilasjerekaodasuidosadasvi standardi i procedure u za{titi

kupa~abilimaksimalnoispo{tovani, ali i da je o~igledno da to nijebilodovoqnozbogagresivnostimladih,nepo{tovawapravila ivelikogbrojakupa~a. Powegovimre~ima,zato}ese primenitidodatnemere,odpove}awabrojaspasilacado„onihnepopularnihroditeqskihmera”. –Boqejedavi~emonadecukojaiza|uizzonezadozvoqenokupaweidaimpretimosilomnakojunemamopravo,alidaihvratimo `ive roditeqima – rekao je \ilas. E.D.

UTOKUBORBAZAPREVLASTNANARKOTR@I[TU

Naplata starihra~una? SurovalikvidacijaBo{kaRadoi~i}a (42), kome su za sada nepoznatinapada~iupetakpopodne ubacili eksplozivnu napravu krozprozorkoladokjestajaoispredpe{a~kogprelaza,najavaje novih obra~una doma}ih kriminalnih grupa, procewuju kriminolozi.

nologa Dobrivoja Radovanovi}a, dosta toga ukazuje na mogu}nost obra~unazbogposlovasdrogom. –Novirasporedsepraviutrgovini narkoticima na podru~ju Beograda i Srbije i sre|uju se raniji ra~uni koji su ostali nepla}eni–obja{wavanekada{wi direktorInstitutazakrimino-

Brutalnemetodedoma}ihkriminalaca

IakoseuznastradalogRai~evi}aprvenstvenospomiwewegova bliska rodbinska veza s Andrijom Dra{kovi}em, atentat koji je izvr{en usred bela dana na Dor}olu u Beogradu mo`da je povezanisbliskimvezamaubijenogs„rakova~kimklanom„iwegovimvo|ama.Pore~imakrimi-

lo{ka istra`ivawa Srbije za{to likvidacije na na{im podru~jima nisu samo pro{lost. – Na`alost,uve}immestimauSrbijiidaqesede{avajuslu~ajevi likvidacija i „moramo `iveti s tim”.Bilojeibi}eihdokefikasnim dr`avnim akcijama, pre svega efikasnim pravosu|em i

kaznama, ne smawimo koli~inu trgovine drogom na na{em podru~ju. Wegov kolega, sociolog s Institutazakriminalo{kaisociolo{kaistra`ivawaZlatkoNikoli}, sla`e se s utiskom da se me|usobni obra~uni kriminalnihbandinastavqaju. –Jasamtojednomnazvao‘dobrodo{li u devedesete’. Pitawe jesamo–nemamdovoqnoinformacija – koja je vrsta naprave upotrebqena. Po tome se prepoznaje„pe~at„,odnosnodalirade pla}enici iz BiH, Republike Srpske. Me|u kriminalnim svetom postoje te posebne odlike, koja se vrsta ubita~nog oru`ja koristi,madatonemoradazna~i i da je naru~ilac s tog podru~ja jerve}smovidelikolikokriminalci iz regiona dobro sara|uju –  obja{wava kriminolog. – Crnogorski klan se gr~evito bori zaopstanakuBeogradu.Potiskujuihnekidrugi`estoki,lokalni, momci. Sada nemam dovoqno podataka da zakqu~im da li se radionekojdrugojvrstikriminalnih aktivnosti, ali izvesno je da se u ovoj maloj bari na{lo suvi{e krokodila. O~ekujem da }esenastavititajprodu`enina~in obra~una, re{avawe starih ra~una–upozoriojeNikoli}. E.D.

VESTI Osumwi~enzakra|u plo~ica Kikindskapolicijapodnelajekrivi~nuprijavu protiv Dragana M. (1988) iz Kikinde, zbog osnovasumwedajepo~iniokra|una{tetupreduze}a„TozaMarkovi}„ADizKikinde,ukojemje biozaposlen. PUKikindajesaop{tiladajeosumwi~eniod maja do polovine juna ove godine u vi{e navrata iz dvori{ta preduze}a protivpravno otu|io oko 110kutijakerami~kihplo~ica. M.Mr.

Ukralibakarnikrov skapele Protiv Dejana M. (1983) i \er|a B. (1963) iz Novog Kne`evca policija je podnela krivi~nu prijavuzbogosnovasumwedasuumajuovegodine po~inili kra|u na {tetu Pravoslavne crkvene op{tineuNovomKne`evcu.Oniseteretedasus

kapelanaPravoslavnomgrobquuNovomKne`evcuskinuliiodnelibakarnikrov. Dvojicaosumwi~enihsetereteidasuutokujunaprovaliliuprivatnuku}uuNovomKne`evcu iz koje su odneli alat, bicikle, slike i druge predmete, pri~inv{i vlasniku {tetu od oko 100.000dinara. M.Mr.

Uhva}enukra|ibalona zarakiju Patrolapolicijeu^okiujepetak,22.juna,sat poslepono}iuhvatilaLazaraL. (1967)izTorde naizvr{ewukrivi~nogdelaujednojku}iuOstoji}evu. Policija je Lazara L. uhvatila dok je iz nenastawene ku}e u Ostoji}evu u putni~ko motorno vozilounosiopletenebalonezarakijuukupnezapremine 160 litara. Policija je najavila podno{ewe krivi~ne prijave protiv Lazara L. zbog osnovasumwedajepo~iniokra|u. M.Mr.


SPORT

ponedeqak25.jun2012.

c m y

16

dnevnik

FANTASTI^AN USPEH NA[IH KAJAKA[A NA EVROPSKOM PRVENSTVU U ZAGREBU

UzMarkovozlatoisrebroibronza Trimedaqeosvojili su na{i kajaka{i pos ledw eg dan a Evropskog prvenstva u Zagrebu.Orlovisutimeostavrili jedan od najzna~ajnijih rezultata u novijoj istoriji srpskog kajaka. Marko Novakov i} pos tao je {amp ion Evrope u olimpijskoj disciplini. Dvos ed Stan oj ev i} Paj i} okitio se svojim prvim srebrom,dokjeolimpijski~etverac  do{ao do svoje prve medaqe i to bronzanog sjaja na velikimtakmi~ewima.Evropski {ampionat je bio generalka pred OI, a kako su se na{itakmi~aripokazalimo`emo o~ekivati odli~ja i u Londonu. ^et ver ac, u sas tav u Milenko Zori}, Erin Holpert, Aleksandar Aleksi} i Dejan

Terz i}, osvoj io je bronz an u med aq u u dis cip lin i k-4 1000m, iza ~am ac a DanskeiRusije,preveslav{i stazu za 2 min ut a 59 sek und i 959stotinki. - Pres re}n i smo rez ult at om, pri`eqkivali smo ne{to ovako da se desi.Ovo pok az uj e da smo spremn i za Olimpijaduimislimo da }emo u narednih mesec dana jo{ pop rav it i form u. Sve ide u pravcu da smo iz trke u trku i iz takmi~ewa u takmi~ ew e sve boq i, {to ohrabruje pred nastupuLondonugde mo`emo da o~ekuje-

mo odli~an rezultat -rekaojeAleksandar Aleksi}. Du{ko Stanojevi} iDejanPaji}popeli su se na pobedni~ko postoqe u disciplini k-2 500m.na{ dvosedpreveslaojestazu u vremenu od  1. 27, 382stotinkipro{av{i kroz ciq ispred pos ad eB el or us ij e a iza dvoseda Francuske..Posle uspeha ~etverc a i osvoj en e bronze, stiglo je jo{ jedn o odl i~j e i titula vic e{ amp io n a starogkontineta. Kao {lag na tortu do{aojeuspehsprintera Marka Novakovi}a. Mladi Be~ejac, kome je stigao poziv

MarkoNovakovi}jeosvojiozlatnu...

za u~e{ }e na Olimp ijs kim igramaupravouZagrebu,izveslao je trku `ivota. Novakovi}jedonajvi{egmestanapobedni~kom postoqu i titule prvaka Evrope do{ao prevelav{i stazu od 200m za 34 sekunde437stotinki. -U{okusam.Jo{nisamsvestan {ta sam uradio. Hvala svima na podr{ci. Mislim da samovimrezultatompotvrdio da poziv u London nije bio slu~ajan-konstatovaojenovope~eniOlimpijac. Nikolina Moldovan zauzela je {esto mesto u A finalu disciplinek-1200m.Kanuista Goran Cvitanovi} bio je {estoplasirani u disciplini c1 200m u B fin al u, dok su sprinteriDraganZori}iOgwenFilipovi}osvojiliprvo mesto u B finalu discipline k-2200m.

... Du{koStanojevi}iDejanPaji}srebrnu,aMilenkoZori},ErinHolpert,AleksandarAleksi}iDejanTerzi}bronzanumedaqunaEP-u

U LONDONU DANAS PO^IWE OTVORENO PRVENSTVO ENGLESKE

Nolebranitron,osmoroSrbanaterenima DanasuLondonupo~iwe najstariji i najpresti`niji teniski turnirnasvetu,naterenima „Ol Ingland klaba� u ju`nom pregra|u ovog megapolisa-Vimbldonu.Titulu{ampionabrani}eNovak\okovi}, aSrbija}eimatiukupnoosam predstavnika. Otvoreno prvenstvo Engleske je tre}i grend-slem turnir u sez on i, posle Austral ij en openaiRolanGarosa,jedinije kojiseigranatravi,aodr`ava seuvektokomposledwenedeqe juna i prve sedmice u julu. Pored takmi~ewa u pojedina~noj konkurenciji i u igri parova, teniserkeiteniserimogudase nadme}u i u me{ovitom dublu, aliiuraznimuzrasnimkategorij am a (omladinci, vet er an i preko35ipreko45godina). U dosada{woj vi{e nego bogatojistorijiVimbldona,tere-

nimasuprodefilovalasvanajve}a imena u istoriji belog sporta, a najuspe{niji takmi~arupojedina~nojkonkurencijibiojeAmerikanacPitSampras,kojijeosvojiosedamtitula.Odaktivnihigra~a,[vajcarac Roxer Federer u svojoj riznici ima {est titula, a posledwujeosvojio2009.godinei sada se nada da bi najzad mogao daizjedna~iSamprasovrekord. Me|utim,konkurencijaje,kaoi uvek,izuzetnaite{kojedaijedan teniser ili teniserka mo`e da ra~una na siguran uspeh. Jer, kod mu{karaca, i te kakve adutezatrijumfimaju\okovi} i Nadal, a iza wih iste snove gaji i ~itava plejada igra~a, predvo|enihEnedijemMarejom, @o-Vilfredom Congom, Del Potrom... Izvesno je da trava najvi{eodgovaraigra~imakoji imajujakservisisklonisuservis-volej igri, ali ni to nije

presudna prednost za kona~nu pobeduuVimbldonu.usudi}emo se da ka`emo da je osvajawu vrednog trofeja uvek najbli`i teniserkojijekompletanigra~ iumedasvojeadutenametnerivalima. U konk ur enc ij i ten is erk i boqaodostalihuistorijibilaje^ehiwasaameri~kimdr`avqanstvom Martina Navratilova koja je osvojila ~ak 20 titula,odkojihjedevetzaslu`ila u pojedina~noj konkurenciji. Ove godine titulu brani wenazemqakiwaPetraKvitova,~ijijeuspehufinalu2011. godine mnoge iznenadio. Naravno, velike rivalke ima}e u prvoj igra~ici sveta Mariji [arapovoj, a onda i u Azarenki, Radvanskoj, Stosur i ostalim igra~icama iz samog svetskogvrha. Srbija }e na startu imati osam predstavnika, po ~etiri u

[estorona{ihdanasigraju

JelenaJankovi}

[estorosrpskihteniseranastupi}edanas,a tre}igrend-slemsezoneotvori}ebranilactituleNovak\okovi}.Najboqitenisersveta}e na Centralnom terenu igrati protiv [panca HuanaKarlosaFerera,ame~po~iweu14~asova,uzprenosnaTVB92. Uistovreme,naterenubroj1prvime~igra}e David Nalbandijan i Janko Tipsarevi}, a tre}i duel na tom terenu odigra}e Kim Klajsters i Jelena Jankovi}. U me|uvremenu }e igratiRoxerFedereriAlbertRamos. Danas }e igrati jo{ Troicki, Jovanovska i Dolonc.VesnaDolonc}eigratidrugiduelna terenubroj4protivCvetlanePironkove,posle duela Fernanda Verdaska i Ximija Vonga. Bojana Jovanovski }e protiv Elene Danilidu igrati na terenu broj 5 posle okr{aja Sorane Kristee i Polin Parmentje. Viktor Troicki }e nastupiti na terenu broj 14, a duel protiv Marsela Granoqersa usledi}e posle me~a JarmileGajdo{oveiAjumiMorite.

obe konkurencije. S prve pozicije – kao prvi nosilac takmi~ewe }e po~eti Novak \okovi}, Janko Tipsarevi} postavqen je za osmog nosioca,

dokjeuglavnom`rebuiViktor Troicki. U dublu, Nenad Zimowi} i Austrijanac Aleksander Peja bi}e {esti nosioci.Ukonkurencijitenis-

erki,za14.nosiocapostavqena je Ana Ivanovi}, 18. nosilac je Jelena Jankovi}, u `rebu je Bojana Jovanovski, kao i Vesna Dolonc, koja od ove godine ima srpsko dr`avqanstvo. U dublu }e Jankovi}eva igrati sa Vir`ini Razano iz Francuske, a Dolonc sa Olgom Sav~uk iz Ukrajine Ove godine nagradni fond pove}an je za 10 odsto i iznosi 16.060.000 funti. Pobednici i pobedniku pripa{}e po 1.150.000 funti, a finalistima po575.000funti.Udublupobednici}epodeliti260.000funti, a finalisti 130.000, dok }e u miks dublu pobednici dobiti 92.000,apora`eni46.000funti. Vimbldon je turnir koji je poznatpostrogiimpravilimau odevawu takmi~ara, odnosno po tomedanetrpimodnenovotarije. Igra~ima i igra~ice moraju da budu u beloj kombinaciji mu{karci u {ortsu i majici, a dameusukwicamaibelimmajicama. Naravno, ovaj znameniti turnir  poznat je i po jagodama sa{lagomkojesunamewenepublici i kraqevskoj porodici. Ipak,ovegodineje,zboglo{eg vremena, rod jagoda u Velikoj Britaniji bio dosta slab, pa organizatori strepe ho}e li imati dovoqno ovog vo}a za velikeprohtevepublike. Uz sve ovo, Vimbldon je karakteristi~an i po primetnomodsustvureklamaokoterena. Centralni teren je 2009. godine dobio pokretni krov, ~ijajenamenadaspre~iodugovla~ewe i prekidawe me~eva tokom turnira, a u bliskoj budu}nosti jo{ nekoliko terena }e biti pokriveno, ~ime bi jo{ vi{e ki{a bila onemogu}ena da kvari raspored takmi~ewa. Prvi {ampionat na Vimbldonuodr`anje1877.godine.


SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak25.jun2012.

17

14. FUDBALSKO PRVENSTVO EVROPE U POQSKOJ I UKRAJINI [PANSKI REPREZENTATIVAC ALONSO ODGRAO 100. ME^ I POSTIGAO DVA GOLA

Presre}anzbog polufinala [panski reprezentativac ]abi Alonso, strelac oba gola upobediprotivFrancuske,rekaojedajepresre}anzbogpogodaka, ali da je plasman u polufinaleva`niji.

{to su do{li u mojoj 100. utakmici,aliplasmanupolufinale je mnogo va`niji - izjavio je Alonso. On je dodao da }e aktuelni {ampionEvropeisvetaupolu-

]abiAlonsoposti`egolizpenala

- Imali smo kontrolu od po~etka do kraja me~a, iako su Francuzi u pojedinim trenucima pretili. Ose}am veliku satisfakcijuzboggolova,posebno

finaluprotivPortugalijemoratidaodigrajo{boqeukoliko`elimestoufinalu. -Znamodanas~ekate`akme~ iodovogtrenutkamoramodase

SELEKTOR [PANIJE VINSENTE DEL BOSKE

Timskapobeda

S el ek t o r f u d b a l s k e rep rez ent acije [panije Visente del Boske ocenio je da je wegovaekipa z a s l u ` e n o p o b e d i l a Francusku i plasirala se u polufinaleEP. - Mislim da je rezultat bio pravedan. Francuska nije imala puno prilika, a mi smo kon- VinsentedelBoske trolisaliigruve}imdelomutakmice.Svevremesmobilikoncentrisanii`elelipobedu-rekaojedelBoske. Dvostrukistrelacbiojeigra~sredineterena]abiAlonso. -Onjeodli~antimskiigra~.Znakakoikadadapomogne,{toje i pokazao. Ne `elim, ipak, nikoga da isti~em po{to je ovo bila timskapobeda. Selektorje,kaoiuprvomkoluprotivItalije,utakmicupo~eo bezklasi~nogcentarfora,aka`edajetouradiozato{toje`eleo dawegovaekipaimave}iposedlopteidadominira. -@elelismodadominiramoiimamoposedlopte.Zatosmopo~eliutakmicubezklasi~nogcentarfora.Igralismostriisturena igra~aFabregasom,SilvomiInijestom,aimalisupomo}svihsaigra~a-rekaojedelBoske. [panija}eupolufinaluigratiprotivPortugala,usredu,tako|euDowecku.

fokusiramo na Portugaliju i KristijanaRonalda.Verujemda mo`emo da stignemo do pobede, alizato}enambitipotrebno daodigramounajmawurukukao protivFrancuzailijo{boqeporu~iojeAlonso. Lev bek {panske reprezentacije \ordi Alba rekao je da je zadovoqanpobedomwegovogtimaidajeme~sFrancuzimabio izuzetnote`ak. - Veoma sam sre}an kako smo odigrali,bilojete{koprotiv Francuza koji imaju dobru odbranuibrzepasove.Sovimtimomose}amsekaodasamkodku}e, brzo smo se uklopili, a atmosfera u sval~ionici je odli~na-rekaojeAlba. Wegov saigra~ Serhio Ramos dodaje da [panci moraju da nastave u istom tempu i da nema opu{tawa. -Ovompobedomsmopokazali {taumemoiplasiraliseupolufinale.Moramodanastavimo takodofinala.Nemo`emo`iveti od stare slave, jer svaka utakmica je odlu~uju}a. Portugalsestvarnopotrudiodado|e dopolufinalaibi}etote`ak me~-dodaojeRamos.

SELEKTOR FRANCUSKE LORAN BLAN

Ovoje na{a realnost

Selektor Francuske Loran Blan rekao je da ne zna da li je ~etvrtfinale realandometwegoveekipe,ali da zna da u polufinale ide onajtimkojijetozaslu`io. - Francuska ne}e biti u polufinaluitojerealnost. Kada izgubite uvek postoji ne{to {to je nedostajalo. Ne znam, mo`da je falilo ambicije, mo`da je zakazala taktika.Me|utim,moramda ka`em da su momci dali sve od sebe, da su dobrim delom sproveliplaniranonaterenu,ali,na`alost,protivjake [panije to nije bilo dovoqno-rekaojeBlan. On smatra da je gol u prvom poluvremenu bio presudanzaporaztrikolora. -@aomijezbogprvogprimqenoggola,postiglisupogodak iz prve {anse koju su stvorili.Imalisuve}iposed lopte, ali ne i mnogo prilikazagol.Dasmodopoluvremenaostalina0:0,kao {to smo planirali, uveren samdabismounastavkuimali{anse-oceniojeBlan.

RadostLukasaPodolskog(drugisleva)isaigra~a

VELIKI OPTIMIZAM U REDOVIMA NEMACA

Idemoufinale, rivalnijebitan Reprezentativac Nema~ke i novope~eni napada~ Arsenala Lukas Podolski samouveren je uo~ipolufinala,ka`edamuje potpunosvejednodali}euwemuigratisEngleskomiliItalijom. Reprezentacija [panije je evropski i svetski {ampion, alijeNema~kaigramaudosada{wem toku EP preotela zvawe prvogfavorita.IzabraniciJoakimaLevadobilisusve~etiri utakmice, dali devet golova i protiv Gr~ke u ~etvrtfinalu pokazali da i na klupi imaju mnogoadutazanajvi{iplasman. Lukas Podolski je odlukom selektora propustio posledwu utakmicu, ali se ve} zagreva za

~etvrtakipolufinale,ukojem }e panceri do~ekati Engleze iliItalijane. - Ko god nam do|e, znamo da imamokvalitetdapobedimo.To jenema~kimentalitet-rekaoje Podolski. - Posledwi veliki trofej osvojili smo jo{ 1996. godine, a 16 godina ~ekawa je previ{e za na{e navija~e. Nadam se uspe{nom zavr{etku sezone,paondamogudaseokrenem obavezamauArsenalu. Nakonstatacijuda}eseupolufinalu mo`da suo~iti s nekimodbudu}ihklupskihdrugova,daojejednostavanodgovor. -Veomasamsre}an{tosam potpisao za Arsenal, ali to

ne zna~i da }u imati milosti prema reprezentaciji Engleske. Nemci su pobedili Engleze 4:1 u osmini finala SP u Ju`noj Africi, mada Frenku Lampardunijepriznat~istgol, kojim bi rezultat bio izjedna~enna2:2. -NijeproblemakoseopetsastanemosEngleskom.Tapobeda namsadazna~ipuno,jernaMundijalunismouspelidaodemodo kraja. Va`no je da na ovom turniruigramoodli~no,dajemodosta golova i onda nema razloga dapri`eqkujemoilisepla{imobilokogprotivnika-zakqu~iojeLukasPodolski.

FRANCUZ SAMIR NASRI U SUKOBU S NOVINARIMA

NA TRENINGU PORTUGALACA

Samotra`ite nevoqu

Kvare`ma {utnuo Lopeza

R e p r e z e n t a t i v a c Francuske Samir Nasri te{ko je podneo eliminaciju s Evropskogprvenstva,aposle porazaod[panijeverbalno je napao novinare. Igra~ Man~ester sitija je prethodnih dana~estobionameti francuskih medija zbogkontroverznogpona{awa u kampu i sva|e u svla~onici tokom utakmicesa[vedskom. Novinari su zamolili veznog igra~a da SamirNasri prok om ent ar i{ e poraz od [panije, na {ta je Nabrusio je Nasri okupqenim nosripobesneo,tejeizvre|aonovinarima, a kada mu je jedan od vinare. wihrekaodasegubi,onmujeod- Vi uvek samo tra`ite neke govorio„j***se�ipozvaogada gluposti, tra`ite nevoqu - od- sesuo~edirektno.

Reprezentativci PortugalaMigelLopesiRikardo Kvare`ma umalo su se fizi~ki obra~unali na treningu, dva dana posle plasmana ekipe u polufinale. Incidentsedogodionakraju treninga, kada je Lopes o{tro uklizao i pokosio Kvare`mu. Ovaj ga je odmah sa zemqe udario nogom, ali se uz pomo} saigra~a brzo smirio. -Ovakvestvarisedoga|aju na treninzima. To je bio `estoki start na loptu. Mi smo takmi~ari, `elimo da pobedimo i na treningu, pa ponekad bude i ovako - objasniojeLopes.

NEMA^KA

^E[KA VAR[AVA ^ETVRTFINALE 21.06./20.45

0 1

PORTUGAL

[AMPION

NEMA^KA

VAR[AVA POLUFINALE 28.06./20.45

DOWECK POLUFINALE 27.06./20.45

[PANIJA

FRANCUSKA

GDAWSK ^ETVRTFINALE 22.06./20.45

GR^KA

PORTUGAL

DOWECK ^ETVRTFINALE 23.06./20.45

4 2

2 0

[PANIJA

KIJEV FINALE 01.07./20.45

ENGLESKA KIJEV ^ETVRTFINALE 24.06./20.45

ITALIJA


18

sport

ponedeqak25.jun2012.

ZVEZDIN KONDICIONI TRENER RADIVOJE RADAKOVI] HVALI FUDBALERE

Ratnicis timskimduhom

U prvoj fazi priprema najza posleniji su stru~waci za fizi~ku spremu ekipa. Zvezdin tandem Radivoje Radakovi} i Bata Radulovi} ima pune ruke posla na Rogli. - Specifi~an je rad na velikim nadmorskim visinama jer je procenat kisoenika u vazduhu mawi i ni`i je atmosferski pritisak. Tu je i temperaturna razlika. Dakle, stvara se niz adaptavnih, pozitivnih promena. Vrlo je bitno pogoditi broj dana koliko se ostaje na planini, kontrolisati fiziolo{ke i funkcionalne parametre kod igra~a – ka`e Radakovi}. I druga destinacija, Zlatibor, je bri`qivo birana.

brzinska izdr`qivost u zahtevima modernog fudbala uzela apsolutni primat u odnosu na op{tu. - Obra}amo pa`wu na prevenciju od povreda, na efikasnost tr~awa i uvodimo ih u rekao bih u najva`niji deo, a to su fine kretwe u toku me~a i koordinacijsko-balansni pokreti. To je trend koji zastupam i dr`a}u se toga. Mo`e se naravno i treba kombinovati tr~awe sa loptom. Frekvencija treninga zavisi i od pra}ewa rezultata igra~a to kom pripremnog perioda. Pohvale su nekako uobi~ajena stvar u ovom periodu, ali tek u sudaru sa ekipama iz Evrope vi-

FudbaleriZvezdesepripremajunaRogli

- Kretawa vazdu{nih struja predstavqaju na neki na~in vazdu{nu bawu, {to je vrlo bitno zbog oporavka igra~a, da ne bismo na po~etku sezone ~uli da su im „olovne noge“. Zvezdu start takmi~arske sezone o~ekuje ve} 19. jula u kvali fikavijam za Ligu Evrope. - Tempirawe forme je najzah tevniji zadatak za svakog kondicionog trenera. Trudi}emo se da budemo na nekih 85 do 90 procenata spremni u odnosu na maksimum koji te`imo da dostignemo. Nisam prorok, ne znam da li }emo u tome uspeti, ali u~ini}emo sve da to ostvarimo. Rezultati testova daju nadu za optimizam. - Igra~i su napredovali na svim poqima, poboq{ali sve bitne karakteristike va`ne za profesionalca. Pohvalio bih prvenstveno fudbalere, jer zai sta imaju sjajan odnos prema obavezama, {to im se vra}a kroz svakodnevni napredak. Prezadovoqan sam stawem u kome su se pojavili na prozivci. Nau~na saznawa do kojih je do{ao Radakovi} govore da je

di se koliko na{i igra~i kaskaju na planu fizike. - Govorim o egzaktnom podatku, u minuloj polusezoni 61procenat golova postigli smo u periodu od 60. do 90. minuta. Na mnogim utakmicama smo imali rezultate ravne evropskim ekipama. I od utakmice dosta zavisi koliko }e ekipa tr~ati, od postavke i stila igre protivnika.Da se razumemo, zadovoqan sam postignutim, ali mislim da mo`emo i moramo mnogo boqe . Poruka za kraj. - Kakav god i koliko god kvalitetni treneri bili, svaka ekipa najvi{e zavisi od karakteristika i kvaliteta igra~a kojima raspola`e. Na{a ekipa nema zvezde, ve} ima ratnike sa izra`enim timskim duhom. Forma se dosti`e, ali je jo{ bitnije da se kontroli{e u datom trenutku, odnosno da se podi`e i spu{ta u zavisnosti od situacije i takmi~arskih zahteva – is takao je Radivoj Radakovi}. Crveno- bele ve~eras(19) o~e kuje prvi kontorlni me~, a ri val je Dom`ale. Z. Rangelov

BUDU]NOST IZ GLO@ANA OSTALA BEZ VI[EG RANGA

Ambicijeostaju iste

Nisu uspeli fudbaleri Budu}nosti iz Glo`ana, mesta u ba~kopetrova~koj op{tini (~lan lige MOL Ba~ka Palanka Prvi razred)da se domognu vi{eg ranga. U drugoj utakmici bara`a izgubili su na penale od @SK - a iz @abqa. - Bili smo najboqi ovog prole}a u ligi. Jesenas smo bili tre}i, ali smo uspeli da osvojimo drugu poziciju, sa tri boda mawe od Tvr|ave iz Ba~a. Niko u klubu ne jadikuje zbog neuspeha u bara`u. Do govorili smo se o daqoj saradwi, svi igra~i ostaju na okupu, a za novo prvenstvo poja~a}emo se sa golmanom i iskusnijim veznim igra~em - ka`e trener Budu}nosti Mirko Luki}. Do po~etka priprema vredna uprava u~ini}e napor da poboq{a uslove u svim segmentima, usledi}e i mala popravka terena i tribina. Teren sa ve{ta~kom travom i fiskulturna sala su na usluzi fudbalerima Budu}nosti koji su, uz vrednu upravu i dobru struku, namerni da i naredne sezone krenu ka vi{em rangu- Novosadskoj podru~noj ligi.Bez obzira {to se ekipa ovog puta nije plasirala u vi{i rang, abicije se nisu promenile i u Budu}nosti veruju da im plasman u Podru~nu ligu idu}e sezone ne}e izma}i. V. V.

HRVATSKI REPREZENTATIVAC JOSIP [IMUNI]

Bili}meponizio Hrvatski fudbaler Josip [imuni} smatra da ga je sada ve} biv{i selektor Slaven Bili} ponizio na Evropskom prvenstvu i da on za wega vi{e ne postoji. Kao jedan od najiskusnijih igra~a u ekipi, [imuni} nije odigrao ni jedan minut. - Bili} mi je pre {ampionata rekao da sam mu veoma va`an, a onda me bez obja{wewa ostavio na klupi. Da li sam to zaslu`io posle svega {to sam dao reprezentaciji - rekao je [imuni}, ro|eni Australijanac, koji je od 2001. godine za Hrvatsku odigrao 95 utakmica. On je dodao da Bili} za wega vi{e ne postoji. Ponizio me je kao ~oveka i on za mene vi{e ne postoji. @ao mi je zbog svega, jer da smo imali malo hrabrijeg selektora sigurno bismo pro{li grupu - istakao je [imuni}.

dnevnik

S PRIPREMA VOJVODINE

Sledismawewe spiskaigra~a Prvu proveru tokom letwih priprema fudbaleri Vojvodine odradili su u subotu, u duelu s Omladincem iz Novih Banovaca. Me~ je zavr{en bez pobedni-

Rabrenovi} uNionu U {vajcarskom gradu Nionu danas }e biti obavqen `reb za kvalifikacije za Ligu Evrope. Me|u timovima ~ija imena }e se na}i u bubwu bi}e i srpski predstavnici Crvena zve zda, Vojvodina (drugo kolo kvalifikacija) i Jagodina (prvo kolo). Novosadskog superliga{a na `rebu }e predstavqati generalni sekretar Radisav Rabrenovi}, a prvu utakmicu crvenobeli }e u Evropi imati 19. jula. ka i bez golova {to je bilo svojevrsno iznena|ewe, bez obzira na ~iwenicu da je iza crveno-belih tek nedequ dana rada. Sada im sledi novi mini-ciklus treninga u FC „Vujadin Bo{kov”, sve do 3. jula, kada se ekipa seli na desetodnevne pripreme u Austriju. - U duelu s Omladincem dosta smo se isproma{ivali i zakazali smo u fazi realizacije - rekao je {ef stru~nog {taba Vojvodine Zlatomir Zagor~i}. Sve to mora da bude mnogo boqe i ve} od danas skrati}emo spisak kandidata za prvi tim na ne kih 25 imena, uz Poletanovi}a, Radoju i Deleti}a koji su odsutni zbog obaveza prema reprezentaciji Srbije do 19 godina, pred kojom je Evropsko prvenstvo u

GoranSmiqani}(sloptom)uduelusOmladincem

Estoniji. Na pripreme u Austriju putova}e 25 igra~a i s tim brojem mo}i }emo da imamo kvalitetniji rad. Zagor~i} je se osvrnuo na jo{ jedan detaq me~a s Omladincem: - Kombinovali smo postave na terenu, daju}i priliku svima da poka`u {ta mogu. Zadovoqan sam zalagawem i tr~awem, a upravo ovaj segment bio je jedna od stavki koju sam `eleo da vidim. Nismo do sada mno go ra di li na tak ti ci i

PotpisaoSr|an@akula Dvogodi{wi ugovor s Vojvodinom potpisao je golman Sr|an @akula, dosada{wi ~uvar mre`e Radni~kog iz Sombora. Re~ je o iskusnom ~uvaru mre`e ro|enom 22. marta 1979. godine, koji je visok 191 cm i te`ak 83 kg. Karijeru je po~eo u Mladosti iz Apatina, ~iji ~lan je bio sve do 2007. godine, kada je pre{ao u ru munski tim Unirea Urziceni. Posle dve godine internacionalne karijere, @akula se vratio u srpski fudbal kao ~lan Hajduka iz Kule u kojem je proveo tako|e dve sezone. Od 2009. godine bio je golman Radni~kog iz Sombora, do ove godine ~lana Prve lige Srbije.

Foto:F.Baki}

Nasti}sprvotimcima Nastavqa se podmla|ivawe igra~kog kadra Vojvodine. Posle bra}e [alete i Marka Kordi}a, Mirka Ivani}a i Sr|ana Be~eli}a, jo{ jedan igra~ iz omladinskog pogona crveno-belih prikqu~en je prvom timu. Re~ je o talentovanom levom beku Bojanu Nasti}u, reprezentativcu Srbije do 17 godina i jednom od najboqih igra~a ekipe koja je osvojila titulu {ampiona u omladinskoj konkurenciji. igri i taj period rada tek je pred nama. Raduje me i to {to je Moreira odigrao dobro i {to je pokazao da se vra}a, jer takav Moreira bio bi nam od velike koristi. O~ekujem da nas na treningu i Abubakara Oumarua, Nemawu Bilbiju i Miroslava Stevanovi}a i bi }emo napokon kompletni. Oni }e unaprediti na{ rad, a ve} od danas nastavqamo s kombi novanim treninzima i specifi~ nim ve `ba ma. Tek u Austriji vi{e }emo se baviti samom igrom i taktikom.

Danas je `reb za kvalifikacije za Ligu Evrope. Iako se jo{ uvek ne znaju grupe s potencijalnim rivali ma, postoje li timovi koje biste `eleli da izbegnete kao rivale? - Ne bih voleo da putujemo negde daleko, jer takva putovawa su veoma naporna i ne bi nam dobro do{la u pripremama za novu sezonu - objasnio je Zagor~i}. - Voleo bih da dobijemo neki tim iz regiona. Ima me|u potencijalnim rivalima i zvu~nih imena i ne}e nam biti lako da ispunimo ciq i pro|emo u tre}e kolo kvalifikacija. A. Predojevi}

UZ PLASMAN STAROPAZOVA^KOG JEDINSTVA U SRPSKU LIGU

Vi{irangiziskujeve}eobaveze Posle ~etiri godine fudbaleri Jedinstva iz Stare Pazove ponovo }e igrati u srpskoliga{koj konkurenciji. Fudbaleri Jedinstva su na 30 utakmica u Vojvo|anskoj ligi zapad ostvarili 16 pobeda, devet remija i pet poraza, uz gol razliku 48:17 i sa 57 bodova osvojili drugo mesto (bod mawe od Radni~kog iz Sremske Mitrovice) i stekli pravo da u bara`u sa Proleterom iz Banatskog Kar lovca izbore vi{i rang.U dve utakmice sa odli~nim Karlov~anima(1:2, 1:0) usko~ili su me|u srpskoliga{e. Na uspeh su ponosni svi Staropazov~ani, naro~iti predsednik op{tine Goran Jovi} i predsednik kluba Slobodan Jovanovi}.Trener Dragan Macura, sa saradnicima, spojio je mladost i iskustvo i ispunio snove svih onih kojima je Jedinstvo na srcu. - Kada se sve sabere i oduzme smatram da smo zaslu`eno postali srpskoliga{i- ka`e trener Dragan Macura. - Najte`e je kad se ne{to mora, a u revan{u bara`a mi smo morali da pobedimo.Verovao sam da mo`emo do minimalne pobede, iako se Proleter znala~ki, ali korektno branio. Ulog je bio veliki, pa u igri i nije bilo neke lepote.Uprava kluba nam je omogu}ila dobre uslove, a na{i verni navija~i bodrili su nas i nosili do pobede.Ipak, ovaj tim mora da pretrpi mnogo izmena po{to }emo se nadmetati u `estokoj konkurenciju.Nemamo zato mnogo vremena za odmor, ve} u prvoj polovi-

Sastav

SrpskaligaVojvodina

Trener Macura je tokom sezone na raspolagawu imao slede}e igra~e: Lazar Jovi{i} i Milo{ Vorkapi}(golmani), \or|e Luki}, Darko Kne`evi}, Nikola @akula, Nenad Jovi{i}, \or|e [u{a, Nenad Dragin (kapiten), Dragan Ogrizovi}, Predrag Pej~inovi}, Miqan Kukoq, Nikola Igra~, Milan Gu{a, Nikola [apowa, Aleksandar [estovi}, Jovan Duki}, Milo{ Qutovac.

U Srpskoj ligi Vojvodina od jeseni igra}e: Srem i Radni~ki (oba kluba iz Sremske Mitrovice), Radni~ki (Sombor), Sloga (Temerin), ^SK Pivara (^elarevo), Senta, Radni~ki ([id), Tekstilac (Oxaci), Cement (Beo~in), Dunav (Stari Banovci), Mladost (Ba~ki Jarak), Ba~ka Topola, Pali}, Dolina (Padina), Dinamo (Pan~evo) i Jedinstvo (Stara Pazova).

Fudbaleristaropazova~kogJedinstvanajesen}eigratiuSrpskojligi

ni jula moramo da krenemo sa pripremama. Za kratko vreme predsednik Slobodan Jovanovi} i wegovi saradnici u~inili su mnogo na sre|ivawu stadiona, ali }e morati i te kako da se rastr~e na sve strane kako bi spremni do~ekali takmi~ewe u Srpskoj ligi.Kao i posledwih nekoliko godina, mo}i }e da ra~unaju na podr{ku lokalne sa-

mouprve, posebno na predsednika Gorana Jovi}a, velikog fudbalskog zanesewaka. - Fudbaleri i trener Dragan Macura ulo`ili su ogroman trud da Jedinstvo vrate na stari kolosek-jasan je prvi klupski ~ovek Slobodan Jovanovi} .-Mnogo smo uradili na stabilizaciji kluba, ali ne bismo uspeli da nije bilo pomo}i mesene zajednice, op{ti-

ne i predsednika Gorana Jovi}a.Zadr`a}emo ve}inu igra~a koji su izneli teret u minuloj sezoni.Mnogi su ponikli u u na{oj {koli, a ako bude mogu}nosti u ovim bremenitim vremenima planiramo da anga`ujemo i nekolicinu novajlija, da bismo na srpskoliga{koj sceni imali zapa`enu rolu.Za vi{i rang, uz pomo} lokalne samouprave, dogradi}emo nove klupske prostorije.Uz maksimalne uslove ra~unamo da u dogledno vreme juri{amo i ka prvoliga{koj seceni. -Na najlep{i na~in zavr{ili smo sezonu, plasirali se u vi{i rang, ali smatram da smo u ligi imali najboqi sastav i da nismo trebali da igramo bara`. No, izgubili smo nekoliko unapred dobijenih utakmica i dospeli u bara`, koji smo na na{e zadovoqstvo uspe{no prebrodili.Imamo odli~an stru~ni {tab sa Draganom Macurom na ~elu, sjajnu upravu i vatrene navija~e.Sre}an sam {to sam ~lan Jedinstva na zalasku bogate karijere-rekao je kapiten Nenad Dragin. B. Rokni}


c m y

SPORT

dnevnik

ponedeqak25.jun2012.

19

SVETSKALIGA

Tre}apobedanadsamurajima Srbija-Japan3:2 (23:25,25:19,19:25,25:19,15:10)

Agrupa

KALIWINGRAD: Hala„Jantarwi„,gledalaca: 1.250, sudije: Verek (Francuska) i Stal (SAD). SRBIJA: N.Kova~evi}2,U.Kova~evi}17, Petkovi},Terzi},Niki}18,Miti}2,Ra{i}10,Atanasijevi}14,Starovi}4,Podra{~anin8,Rosi}(l),Lisinac. JAPAN: Nagano(l),Usami,Suzuki,Ageba18,Tomimacu 7, Macumoto, Jamamura 9, [imicu 5, Fukuzava, I{ijami16,Jonejama11,Kondo3. Odbojka{iSrbijepobedilisupsoledugihpetsetova Japanitrijumfalnozavr{ilitakmi~ewetre}egvikendaSvetskeligeuRusiji.IzabraniciIgoraKolakovi}asuigraliposistemutoplo-hladno,alisuipakuspelidapotre}iputsavladajuekipuizzemqesamurajai osvojedvaboda. Startsusretaprotekaojeuizjedna~enojigriitakoje bilo sve dok Japan nije poja~ao servis i naterao na{e prima~enanekolikogre{aka.TakojeJapanposleservisaI{ijamedo{aodoprednosti(16:12)nadrugomtehni~akomtajm-autuizadr`aojedokrajaseta. Uro{ Kova~evi} zamenio je brata Nikolu na startu drugogseta,u{aojeiLisinacina{imomcisuserijom dobrihblokovado{lidouvodneprednosti(8:4),avelikuserijuokon~alisusvi{komodosampoena(12:4).TadajeJapanve}biodalekoupot~iwenompolo`aju,asudbinu samuraja u drugom periodu igre zape~atio je na{ korektorAleksandarAtanasijevi}. Japanjeveomamotivisanou{aoutre}isetizatren okapoveo5:0itakonajaviodasene}epredatizbogglatkoggubitkaseta.DobriservisiiodbranaJapanacadonelisuimmogu}nostbr`eigre,aaktiviraoseiAgeba, pa orlovi nisu dobili pravu priliku da se razmahnu. Uzaludno su poku{avali Niki} i mla|i Kova~evi} da silovitimservisimainapadimane{topromene,prednost Japana ve} je bila nedosti`na i morali su na{i momciu~etvrtomsetudatra`eostanakume~u. Prijem servisa na{ih momaka stabilizovao se tek u ~etvrtomperiodume~a,atadasusekona~noaktivirali i na{i sredwi blokeri Podra{~anin i Ra{i}. Brza igra orlova i raspolo`eni Starovi} i Niki} bili su dovoqnizabrzilagankrajseta,pajepobednikamorao daodlu~itaj-brejk. Poslenekolikodobrihodbrana,kontriSrbijeigre{akaJapanaunapadu,do{lisumomciuplavomdoosetnije prednosti (7:4). Miti} je dobro komandovao napadom,ablokSrbijeodigraojevode}uuloguudobromzakqu~kuutakmicezasigurnih15:10.M.R.

Srbija-Japan Rusija-Kuba

1.Kuba 2.Srbija 3.Rusija 4.Japan

1.SAD 2.Francuska 3.Italija 4.Koreja

1.Nema~ka 2.Bugarska 3.Argentina 4.Portugal

2 3 5 8

22:11 20 20:15 17 16:20 11 14:26 6

9 9 9 9

7 6 5 0

2 3 4 9

24:8 20:15 17:15 4:27

3:1 3:1 22 16 16 0

Posledwivikendnadmetawa u A grupi Svetske lige igra}e se u velikoj sali SPENS-a u NovomSadu. Odbojka{i Kube veoma su blizu plasmana na finalni turnir u Sofiju i da bi se na{lime|u{estnajboqihselekcija u ovom takmi~ewu potrebanimjesvegabodizposledwa trime~a. Reprezentacija Srbije jo{ imateoretske{ansezaplasman nafajnalsiks,sprvomestasamo u slu~aju da sve me~eve kod ku}e pobedi maksimalnim rezultatom,adaKubaneosvojini bod.Mogudaseplasirajuikao jedna od dve najboqe drugoplasirane selekcije, ali }e za to bitipotrebnodasepokloperezultatiudrugimgrupama,kaoi plasmanBugarskeuDgrupi.

Atanasijevi}, Podra{~anin i Uro{ Kova~evi} u bloku

Srbija-Argentina3:0(25:16,25:22,26:24)

Agrupa 3:1 0:3

0 36:6 35 6 21:21 19 6 23:22 18 12 5:36 0

BANGK OK: Hal a „Kel avek”, gledalaca: 6.500, sudije: Kab ulb ek ov a (Kaz ahs tan), Kamdum(Kamerun). SRBIJA: Lazarevi}, @ivkovi} 4, Male{evi} 12, Molnar (l), Vesovi} 11, Bjelica 15,Ninkovi}7,Stevanovi}6, Starovi}, Blagojevi}, Mihajlovi}. ARGENTINA: Gaido, Fernandes 6, Nizeti~ 6, Fresko 12,Riso(l),Sosa7,Boska}i4, Karloto,Buskets6,Kuratola, Kastiqone3,Kosar. Odbojka{iceSrbije,upodmla|enom i znatno izmewenomsastavu,zavr{ilesuovo-

Rezultati 9.kola Nema~ka-Turska Argentina-Srbija Kuba-Portoriko Japan-Koreja Tajpeh-Dominkanska SAD-Tajland Kina-Brazil Italija-Poqska

Jovana Brako~evi}

stavu(l),Mure{an10,Onjejekve1. SRBIJA: Brako~evi}14,Krsmanovi}, Raki} 4, Radenkovi} 2, Ra{i} 13, Rosi} (l), ]ebi}, Bu{a 9, Mirkovi}, ^ikiriz 1, Savi}12,Luki}. Kombinovani sastav odbojka{ica Srbije zabele`io je 34. uzastopnu pobedu u Evropskoj ligiiuvelikomstiluzavr{i-

7 6 4 1

0:3 3:0

Odlukau NovomSadu

Trijumfzakraj

12 6 6 0

25:10 23 20:18 15 20:18 13 8:27 3

Dgrupa

Rumunija-Srbija0:3(24:26,18:25,20:25)

12 12 12 12

9 9 9 9

Nema~ka-Bugarska Argentina-Portugal

Nizjo{traje 1.Srbija 2.Rumunija 3.[panija 4.Ma|arska

1 4 4 9

Cgrupa

SVETSKIGRANPRI

[panija-Ma|arska Rumunija-Srbija

8 5 5 0

Koreja-SAD Francuska-Italija

EVROPSKALIGAZADAMEURUMUNIJI

WAMC: Hala „Polivalenta”,gledalaca:700,sudije:Vinaliev (Bugarska), Goren (Izrael). RUMUNIJA: Buz, Rogo`inaru7,Josef5,Karbuneanu4, Kazaku, Moldovan 7, Radu 5, Kapelovis 2, Miklea 1, Pri-

9 9 9 9

3:2 1:3

la kontinentalnu fazu takmi~ewa. Predvo|ene ~lanicama „starije” reprezentacije Jovanom Brako~evi} i Milenom Ra{i}, kao i dobrom partijom mlade Maje Savi}, Srpkiwe su malo problema imale samo u prvom setu, a kasnije su lagano opravdaleuloguizrazitogfavorita. M.R.

3:1 0:3 3:0 3:0 1:3 3:0 0:3 3:2

1.SAD 9 9 0 27:2 27 2.Kina 9 8 1 24:8 23 3.Turska 9 7 2 23:12 21 4.Tajland 9 7 2 22:10 20 5.Brazil 9 8 1 25:14 19 6.Kuba 9 6 3 23:13 19 7.Nema~ka 9 6 3 20:11 18 8.Poqska 9 5 4 20:15 16 9.Japan 9 4 5 17:16 13 10.Italija 9 4 5 16:19 13 11.Srbija 9 3 6 15:19 11 12.Dominkanska 9 2 7 9:22 7 13.Portoriko 9 2 7 8:24 5 14.Koreja 9 1 8 8:25 4 15.Argentina 9 0 9 4:27 0 16.Tajpeh 9 0 9 3:27 0 Na finalni turnir (27. jun - 1. jul) su se plasirale SAD, Turska, Tajland, Brazil, Kuba i doma}in Kina.

god i{ we takm i~ ew e u Gran PrijupobedomprotivArgentine.Tokom~itavogme~aizabranice Branka Kova~evi}a su bile dominantne i uz povremene oscilacije uspele da maksimalno poraze Argentinu. Na po~etku utakmice Srbijajepovelasa4:2,pa7:3,odnosno 8:4 na prvom tehni~kom tajm – autu. U nastavku vo|stvo je pove}ano, pa je bilo 10:5,dabiArgentinasmawila na10:8.UsledilajeserijaSrbije od 3:0 za 13:8. Argentina je smawila na 14:11, ali je na drugom tehni~kom odmoru ponovo bilo pet poena prednostizaSrbiju–16:11.Nastavak je doneo jo{ ubedqiviju igru Srbije,kojajevodilasa17:11, 19:12i21:13,dabinakrajubilo25:16i1:0usetovima. UdrugomsetuSrbijajepovela sa 2:0, a Argentina serijom 6:0 stigla do prednosti od 6:2, odnosno8:4naprvomtehni~kom odmoru. Smawila je Srbija na 11:9,adrugiputusetupovelasa 13:12. Uzvratila je Argentina, koja je na drugom tehni~kom tajm–autuvodilasa16:15.Ponovo je Srbija stigla do prednosti,kadajeposlevo|stvaAr-

Ana Bjelica napada blok Argentinki

gentine od 17:16 serijom od ~etiriuzastopnapoenapovelasa 20:17.Pribli`ilaseArgentina na 20:19, ali je Srbija od 21:20,sadvavezanapoenapovelasa23:20,odnosno24:21.IskoristilajeSrbijadrugusetloptu za kona~nih 25:22 i vo|stvo od2:0usetovima.

Kova~evi}:Ispuwenciq Pomo}nik selektora reprezentacije Srbije Branko Kova~evi} poslepobedenadArgentinomkojomjeokon~anou~e{}enaovogodi{wemGranprijurekaojedajeprimarniciquBangkokuispuwen. –Primarniciqpredturnir,atojedaizutakmiceuutakmicu igramoboqesmoostvarili.Uposledwemkolusmoodigralimaloboqenegodanranijeitojebilodovoqnozarelativnoubedqivu pobedu. Nosimo povoqne utiske s Tajlanda, prvenstveno {tosunekemladeigra~icestekleiskustvokoje}eimzna~itiu nastavkutakmi~ewa–rekaojeKova~evi}.

Po~etak tre}eg seta obele`ila je izjedna~ena igra, da bi od 3:3 Argentina povelasa5:3,aSrbijaizjedna~ilana5:5.PovelajeSrbijasa 7:6,odnosno8:7naprvomtehni~komtajm–autu.UnastavkuSrbijajestiglado~etiri poena prednosti, 12:8, a zatimipet,13:8i16:11nadrugomtehni~komodmoru.Zavr{nicajebilauzbudqiva,jer je Argentina postepeno smawivalaprednostSrbije,koja je vodila sa 18:12, pa 19:13. Argentina je prvo smawila na19:16,pa21:18i22:20.PovelajeSrbijasa23:20,aArgentinaizjedna~ilana23:23. Nije Srbija realizovala prvume~loptu,alijestedrugu zakona~nih26:24i3:0usetovima.


20

SPORT

ponedeqak25.jun2012.

dnevnik

PRIPREME REPREZENTACIJE ZA OLIMPIJSKE IGRE

Delfiniotputovali uItaliju VaterpoloreprezentacijaSrbije u petak je stigla sa jedanastodnevnihpripremauKrawu,a ve}danasjeotputovalauItaliju.Delfinisuzaodmorimalisamodvadana.PripremezaLondonsupo~elijo{21. maja,akompletiralisuse1.juna.Prvastanica je Rim, gde su otputovali: Slobodan Soro, Gojko Pijetlovi}, Branislav Mitrovi},SlobodanNiki},Du{koPijetlovi},FilipFilipovi},@ivkoGoci},Du{anMandi},Aleksa[apowi},Luka[a-

powi}, Milan Aleksi}, Nikola Ra|en, AndrijaPrlainovi},StefanMitrovi}i Milo{]uk.uVe~nomgradusuizabranici Dejana Udovi~i}a ju~e odradili dva treninga sa azurima, a onda }e posle tre}eg treningadanaskrenutiputKozence,gde}e do1.julau~estvovatinaturniru.Srbijaje ugrupiAsaMa|arskom,KanadomiKazahstanom,dok}euBgrupibitiItalija,CrnaGora,Gr~kaiAustralija. UItalijudelfiniidubezPetraFilipovi}a i kapitena Vawe Udovi~i}a.

Naime,dvadanapresaigra~aizKrawase vratio Udovi~i} zbog povrede ramena. Sre}ompovredanijete{kaiVawaidena terepiju. Jo{ uvek nije siguran da li }e tokomnedeqeoti}ikoddrugovauKozencuili}eihsa~ekatiuBeogradu.Petar Filipovi}morazbogpovredele|adamiruje desetak dana. To je epilg snimawa magnetnomrezonancom. - Postoje problemi koji nisu akutni, alizahtevajule~ewekakosenebipogor{ali-re~isudrNeboj{eJeremi}a.

Golman reprezentacije Gojko Pijetlovi}

SelektorDejanUdovi~i}iwegovisaradnicizadovoqnisuura|enimuKrawu. -Zadovoqansamnera~unaju}ipovrede Udovi~i}a i Filipovi}a. Va`no je da igra~iimajupraviodnospremaraduida ula`uvelikinapor.Ipak,jo{uvekjeranozabilokakvupri~u,jersmokratkoza-

VELIKA NAGRADA EVROPE U VALENSIJI

UO^I VOJVO\ANSKE ZLATNE RUKAVICE

Alonsoprvipredsvojim navija~ima [pan ac Fernando Alons o, za volanom Fer ar ij a, slavio je pred doma}om publikomnaVelikojnagradiEvrope, vo`enojnauli~nojpistiuValensiji. Tako je posle osam trka ovog odi{weg {ampio n at a Formule jedan kona~no jedan voza~ slavio dva puta. Drugo mestopripalojeFincuKimiju Raikonenau iz Lotusa, a tre}e Nemcu Mihaelu [umaheru iz Mercedesa. Raikonen je tako izj edn a~ io najboqi rez ult at sezone,dokje[umijuovonajboqi plasman od povratka u najbr`i cirkus. Do bodova u Valensiji do{li su jo{ Australijanac Mark Veber (Red Bul), NemciNikoHilkenberg(Fors Indija) i Niko Rozberg (Mercedes), Britanci Pol di Resta (Fors Indija) i Xenson Baton (Meklaren), Meksikanac Serhio Perez (Zauber) i Venecuelanac Pastor Maldonado (Vilijams). Po~etak i prvi deo trke u Valensiji nisu nagove{tavali ineo~ekivanikraj.Naime,pol poziciju je imao Nemac SebastijanFetelizRedBula,adru{tvomujeuprvomredupravio Brit an ac Luis Hamilton iz Meklarena.Tojenauli~nojpisti u Valensiji veliki zalog, jerjemalomestazaobila`ewe. Isvisuo~ekivalidosadnutrku u kojoj }e profitirati takti~ari. No, niko nije ra~unao na Francuza @an Erika Verwea iz Toro Rosa. Do 31. kruga Fet el je ve} imao ogromn u prednost i hitao je ka pobedi, alijeondaVerweimaokontakt sa Fincem Heikijem KovalainenomizKatehema,azbgwihovog udesa na stazu je iza{ao „sejftikar”.TojeistopilovelikuprednostFetela,izakoga je bio Francuz Roman Gro`an izLotusa,kojijene{topreincidenta u 28. krugu uspeo da

obi| e Lui s a Hamiltona. Situa c ij u dok je b e z b e d o n o s n o vozilo bilo na staz i isk or istio je ve} i broj voza~a da ode do boksa i zam en i gum e. Najvi{evremenauboksuizgubio je zbog gre{ke meh an i~ ara Ham ilt on. Sejf ti kar je stazu napustio u 34. krugu, Fetel je zadr`ao vo|s tvo, a Alonsojeuspeo da pret ekn e Gro`ana, a sle- Fernando Alonso je drugi put trijumfovao u ovoj sezoni dili su Rikardo, novo krenuo u napad na HamilRaikonen i Hamilton. BritaRezultati tonainakrajuuspeodagaobinac je ubrzo pretekao Finca, a |e, a Britanca je uskoro napao iza wih do{lo je do kontakta 1. Alonso ([panija, Ferai Mladonado, ali je usled neizme|u Felipea Mase iz Ferari) 1:44:16.649, 2. Raikonen strpqewa napravio gre{ku i rija i Kamuija Kobaja{ija iz (Finska,Lotus)+6.421,3.[uizbacio ga sa staze. Hamilton Zaubera. Trka je tada bila gomaher (Nema~ka, Mercedes) tova za Japanca, koji je zbog je tako ostao bez plasmana i +12.639,4.Veber(Australija, vrednih15bodovaufini{utrovogincidentadobiokaznupoRed Bul) +13.628, 5. Hilkenmerawazapetmestazanarednu ke,avreme}epokazatidalisu berg(Nema~ka,ForsIndija) gaba{ovibodovili{ilibortrku. +19.993, 6. Rozberg (Nema~ka, beza{ampionskutitulu.MalU istom 34. krugu Fetel je Mercedes) +21.176, 7. Di Redonado je na kraju zavr{io kao naglopo~eodausporavaiubrzo sta(V.Britanija,ForsIndideseti i uzeo jedan bod, a na zbogkvaraparkiraobolidkraj ja) +22.866, 8. Baton (V. Briovom incidentu je profitirao staze. Tada je vo|stvo preuzeo tanija, Meklaren) +24.653, 9. Mihael [umaher koji se dokoAlonso i zadr`ao ga do kraja Perez (Meksiko, Zauber) pao tre}eg mesta i popeo se na trke, ~ime je napravio ogrman +27.777,10.Maldonado(Veneuspeh,jerjestartovaokao11.i podijum,prvijo{od2006.kada cuela, Vilijams) +34.630, 11. je vozio za Ferari. [umi je sadaima20bodovaprednostiu Sena (Brazil, Vilijams) startovaokao12,azavr{iokao odnosunadrugoplasiranoguge+35.961, 12. Rikardo (Austratre}i.Me|utim,po{tojekorineralnom plasmanu Marka Velija, Toro Roso) +37.041, 13. bera. U 41. krugu zbog kvara je stio DRS pod `utom zastavom, Petrov (Rusija, Katerhem) mo`dabimogaoidaostanebez odustao i Gro`an, drugo mesto +1:15.871, 14. Kovalainen je tada preuzeo Hamilton, a tre}eg mesta. Pored Alonsa i (Finska,Katerhem)+1:34.654, [umija,odli~nojeprofitirao sledilisuRaikonen,Mladona15.Pik(Francuska,Marusja) i Mark Veber, koji je startvao do,Hilkenberg,DiResta.Upo+1:36.551, 16. Masa (Brazil, kao19,azavr{ikao~etvrti. sledwihsedamkrugovaAlonsoFerari)+1krug,17.DelaRoSlede}a trka na programu je vaprednostpo~elajedasesmasa ([panija, Hispanija) +1 8.julazaVelikunagraduVeliwuje,aHamiltonjeuspeomalo krug, 18. Kartikejan (Indija, ke Britanije, na stazi Silverda „pobegne” Raikonenu. Tri Hispanija)+1krug. krugaprekrajaRaikonenjeposton. G. M.

Eklstonupretizatvor VlasnikFormulejedanBerniEklstonmogaobidaprovede10godinaizare{etakazbog optu`bezamito,prenosebritanski mediji. Biv{i bankar

Berni Eklston

GerhardGribkovski,kojiseod januara 2011. nalazi u zatvoru zbogfinansijskihmalverzacija,optu`iojeEklstonadagaje potplatio sa 45 miliona fun-

ti kako bi mu omogu}io olak{ice prilikom prodaje 48 odsto deonica Formule jedan. Eklston priznaje da je dao novac, ali sa ciqem da u}utka Gribkovskog. Ovaj je kasnije zavr{io u zatvoru zbog nepla}awa poreza upravo na tih 45 milionafunti. - Gribkovski mi je pretio slawemporeskeinspekcije,pa mijebilolak{edaplatim45 miliona da se brod ne quqa. Istragaisudskitro{koviko{talibimedvemilijarde.On sadasva{tapri~asamodabise izvukao iz zatvora - rekao je Eklston.-Biosampomaloglup {to sam mu dao taj novac. U normalnim okolnostima bih murekaodamisegubiso~iju. Eklstonima81godinuinajzaslu`nijije{tojeFormula1 postala jedan od najatraktivnijih i finansijski najisplativijihsportova.Wegovoli~no bogatstvo proceweno je na 4,2milijardedolara.

jedno.Jo{imaprostorazarad-rekaoje Udovi~i}. -Sve{tosmoplaniralitosmoiuspelidaostvarimo.UKrawujesvebiloodli~no - dodao je Udovi~i}ev pomo}nik DejanStanojevi}. G. M.

Zrewanin {iriruke

Zrewanin}eod5.do 9. jula ugostiti oko 150mu{kihi`enskih takmi~ara iz celog sveta, u~esnika me|unarodnog omladinskog bokserskog turniraVojvo|anskazlatnarukavica, koji }e biti odr`an u Novom Sadu i @abqu. Bokseri }e tokom turnira biti sme{teni u zrewaninskom Domu u~enika “Angelina Koji} Gina”, odakle }enaborbeodlazitiuNoviSad i@abaq.BoksklubuBanatpripalaje~astdabudejedanodorganizatoraidoma}inu~esnicima turnira, a svoje prostorije ustupi}e takmi~arima za pripreme. - Ako nam grad odobri kori{}eweKristalnedvorane,Zrewanici}eupetak,6.jula,imati jedinstvenu priliku da u svom gradu prisustvuju ~etvrtfinalnim borbama boksera u `enskoj i mu{koj konkurenciji – saop{tilajeupravaBanata. Ina~e, stru~ni {tab `enske reprezentacije za sve uzraste

Milanka Tadi}, aktuelna prvakiwa Srbije

odrediojetakmi~arkezaovureviju, a u ekipi se nalazi i ~lanica BanataMilankaMimaTadi}, prvakiwa dr`ave za 2012. godinu. Za trenera `enske reprezentacijeodre|enjestrateg zrewaninskogklubaStevan^izmi}. @. B.

ME\UNARODNA REVIJA U REPUBLICI SRPSKOJ

BlistaoZoran Mitrovi}

U Jezeru, u Republici Srpskoj, odr`ana je 2. me|unarodna bokserska revija u okviru obele`avawa Vidovdanskih sve~anosti.Izovogkrajapoteklesu legende na{eg pesni~ewa SlobodaniTadijaKa~ar.Ovarevijaposlu`ilajeidaseuJezeru osnuje Bokserski klub „Bra}a Ka~ar”. Tako je odlu~eno na osniva~koj skup{tini, koju su sazvali tamo{wi rukovode}i qudiop{tineizaqubqeniciu boks. Borbe,odkojihjebilosedam seniorskih i dve juniorske, su odr`aneuklubu„Apolon”,uor-

Rezultati Seniori - do 60 kg: Hajnal (Srbija)-Aleksi}(Republika Srpska) 1:1, do 91: Poli} (Srbija) - ^oli} (RS) 0:2, Leon(Hrvatska)-Duki}(Srbija) 2:0, do 81: Ku~uk (RS) Aqa` (Slovenija) 2:0, do 75: Mitrovi} (Srbija) - Kuki} (BiH)2:0,do64:Novak(RS)Juraj(Slovenija)2:0.Juniori -do69:Zamfirovi}(Srbija) - Vihort (Slovenija) 2:0, do 65: Maki} (Srbija) - Zahotnik(Slovenija)2:0.

Voza~i

1. Alonso ([panija, Ferari)111,2.Veber(Australija, Red Bul) 91, 3. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 88, 4. Fetel(Nema~ka,RedBul)85, 5.Rozberg(Nema~aka,Mercedes) 75, 6. Raikonen (Finska, Lotus)73,7.Gro`an(Francuska, Lotus) 53, 8. Baton (V. Britnija, Meklaren) 49, 9. Perez (Meksiko, Zauber) 39, 10. Maldonado (Venecuela, Vilijams)30,11.DiResta(V. Britanija, Fors Indija) 27, 12. Kobaja{i (Japan, Zauber) 21, 13. [umaher (Nema~ka, Mercedes)17,14.Hilkenberg (Nema~ka, Fors Indija) 17, 15. Sena (Brazil, Vilijams) 15,16.Masa(Brazil,Ferari) 11,17.Verwe(Francuska,Toro Roso) 4, 18. Rikardo (Australija,ToroRoso)2.

Konstruktori 1.RedBul176,2.Meklaren 137, 3. Lotus 126, 4. Ferari 122,5.Mercedes92,6.Zauber 60,7.Vilijams45,8.ForsIndija44,ToroRoso6.

Zoran Mitrovi} (desno)

ganizacijiDu{ka[ajina,qubiteqaplemeniteve{tineivi|enog privrednika. Sala je bila prepuna, a ratnici ringa iz RepublikeSrpske,BosneiHercegovine, Slovenije i Srbije pokazali su veliko ume}e i sve borbepropra}enesuaplauzima. Posle dvogodi{weg odsustva naringsevratiojedanodnajboqih boksera iz Srbije Zoran Mitrovi}, koji se takmi~io u sredwoj kategoriji. On je odu-

{eviosveusali,boriosesaizuzetnosna`nimAdminomKuki}em i hrabrog rivala nadvisio jeusvimelementimaplemenite ve{tine.Dobrosepokazaoijunior Nenad Zamfirovi}, kao i FerencHajnal. Za najboqeg boksera revije progla{en je Zoran Mitrovi}, a za tehni~ara Ferenc Hajnal. Za najborbeniji par nagradu su dobiliKu~ukiAqa`. M. Pavlovi}


MOJA kU]A

c m y

dnevnik

А

Заштитите кућне биљке

К

превише или премало. То су најчешћи разлози зашто биљке умиру. Заливајте и дохрањујте ваше биљке у складу с њиховим по-

21

Стил спаваће собе

ко Вам се чини да знате шта ће Вам пружати угодност, одлучно и сигурно приступите реализацији својих идеја јер ће атмосфера просторије у том случају бити аутентичнија, него када бисте обуздавали стваралачке пориве и уредили собу у недореченом и безличном стилу, који обилује компромисима. Ако нисте сигурни у сопствени укус, разгледајте илустрације у часописима. То заи-

ућне биљке би требало да напредују и буду здраве, а не да вену и умиру. Како заштитити кућне биљке од умирања? Прочитајте и следите упутства за негу. Већина биљака долази с ознаком у прилогу који садржи основна упутства о томе како да се бринете за ту биљку. Истражите још мало више. Можете наћи више савета на интернету. Исто можете наћи и у приручнику ако вам је при руци, или посетом локалној књижари где заиста можете наћи свашта. Пазите да не заливате ваше биљке

ponedeqak25.jun2012.

требама. Користите земљу, биљне дохране и ђубрива који одговарају врсти коју гајите. Проверите имају ли ваше биљке одговарајуће осветљење. Различите биљке имају различите потребе за светлом. Већина биљака долази с упутством у каквим светлосним условима најбоље успевају. Пресадите ваше биљке кад је потребно. Како ће ваше биљке расти, тако ћете их пресађивати у веће посуде. Држите биљке даље од кућних љубимаца. Они могу да наштете биљкама као и себи, јер су неке биљке отровне за псе и мачке. Потражите стручну помоћ када је то потребно. Понекад, успркос свим вашим истраживањима и бризи, ваше биљке не напредују жељеном брзином. Можда знате некога ко воли биље, и има искуство и знање да вам помогне? Можете и да потражите савет од локалног цвећара.

ста није напоран посао. Зауставите се и детаљно прегледајте фотографију која вам је запела за око, па анализирајте њен садржај. Обично неки помно израђен детаљ, као на пример простирка, у одговарајућој атмосфери доприноси настајању других, оригиналних идеја. Спаваћа соба на селу, са светло обојеним бродским подом, памучним креветским прекривачима и белим ролетнама одише једноставном све-

жином с намерно изостављеним завесама и подним простиркама. Такво решење има исти учинак и у урбаној околини, као што низ профињених детаља лепо изгледа у викендицама, посебно због елемената изненађења које сваки од њих поседује. Исто важи и за собе са егзотичним утицајима, уосталом, где се наши снови могу прикладније остварити него у спаваћој соби.

Најуспешнија декоративна решења су она најдоследнија. Ако на пример, волите тамносмеђу боју, али се бојите да је обојите целу, не прибегавајте уобичајеном компромису бојењем једног зида у тамно. Уместо тога обојите све зидове у бело, а нагласите оквире прозора, врата па чак и зидне венце тамнобраон бојом. Можете обојити и доњу половину сва четири зида у ширини од 1,2м. Соба ће у том случају изгледати складније.

Декорација интарзијом

Р

еч интарзија је арапског порекла, у преводу значи „уметање“. Египћани, Грци, Римљани и Византијци користили су интарзију као начин украшавања разних предмета, а и дан-данас она се користи за ту сврху. Интарзија је уметничко украшавање предмета од дрвета уметањем парчића дрвета и других ствари у разним бојама, тако да буду у истој равни са подлогом. Најчешће коришћени материјал је фурнир у дебљини 0,6–0,8 мм. Интарзија је нарочито негована у Италији у 15. и 16. веку у Сијени, Орвијенту, Тоскани и Ломбардији, првенствено са украшавањем црквених столица, зидова. Најпознатији мајстори интарзије су били Ђовани да Верона, Бачио д’Ањоло и Фра Дамијано. У Немачкој се израда интарзије развијала под утицајем италијанских уметника. Од 16. века употребљавао се за уметање још и седеф, слонова кост и метал

за украшавање намештаја, послужавника. У Француској уметност израде интарзије развијала се независно од окружења. Луксузни намештај у стилу Луја Петнаеестог и Луја Шеснаестог има украсе рађене у стилу интарзије. Најпознатији француски уметник је био Анри Шарл Буле. У Холандији уметност интарзије је цветала у 16. и 17. веку.

У прошлом веку историјат интарзије за украшавање намештаја се практично прекида појавом масовне производње намештаја. Сада се израђују једноставнији мотиви интарзије. Само фантазија ограничава креативност у изради интарзије. Лепота и дуговечност пуног дрвета испуњава Ваш дом хармонијом и топлином или пак са динамиком. И као сам свој мајстор, погледајте понуду трака израђених од природних материјала у виду интарзије. У кућној радионици је немогуће израдити овакве траке – уметке, али готови умеци вам сто-

је на располагању. Својеручно израђене предмете, или већ готове купљене производе можете украшавати елементима интарзије. Предмети могу бити на пример: сточићи, оквири слика, касете, поклопци украсних кутија, комоде, кухињски елементи… Обнова и украшавање постојећих равних врата намештаја је могућа и смелијом комбинацијом уметака разних ширина и дезена. Танки умеци интарзије су ломљиви, томе се можемо супроставити квашењем уметака. Сечење на меру трака радите само оштрим скалпелом поред металног лењира или оштрим маказама за папир. За лепљење можете користити дисперзивна лепила. Пресовање и убрзавање времена лепљења можете регулисати пеглом, подешеном на благу температуру. За време рада с тракама интарзије, посебну пажњу обратите приликом мењања праваца уметања. Састављање делова интарзије није лако, али је изводиво. Украшавање дрвених предмета интарзијом може да ради свако у свом дому. Није скупо, доступно је на нашем тржишту, а готов рад улепшаће визуелно сваки изабрани комад.


22

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak25.jun2012.

dnevnik

ЈЕДНА ОД ТРИ ДОМАЋЕ ПРЕМИЈЕРЕ НА „СИНЕМА СИТИЈУ“: ФИЛМ „ЈЕЛЕНА, КАТАРИНА, МАРИЈА“

У потрази за бољим животом у Њујорку Kao последњи у селекцији „Национална класа“, на „Синема ситију“ је приказан филм „Јелена, Катарина, Марија“, у режији Никите Миливојевића, позоришног редитеља којем је то филмски првенац. У овом филму, приказаном на „Синема ситију“ као једна од три домаће премијере, главне улоге тумаче: Борка Томовић, Јелена Ступљанин, Милица Зарић, Џеј Мејер, Мики Карпентер, и Доминик Маркус. Филм прати судбину три младе девојке, Београђанке, које су, као и, по некима, око пола милиона младих образованих људи, напустиле Србију у време ратова деведесетих година. Оне се срећу Њујорку, и надају се бољем животу. Сценарио за овај филм настао је на основу романа „Њујорк, Београд“ новинара Душана Микље, који га је и адаптирао заједно са Никитом Миливојевићем за потребе овог филма. Наслов филма је другачији, а Никита Миливојевић, у сусрету са новинарима, објашњава да су за њега три имена ових девојака као нека шифра или метафора, у којој он препознаје много имена и много прича. Све три приче су истините, али у њима постоји још много других прича, и то је

као неки мозаик који је Миливојевић, како напомиње, покупио путујући и срећући разне људе, али напомиње и да је почетак приче Душана Микље искрена прича његове ћерке. - Учинило ми се да са филмом иду неке ствари много лакше него у позоришту. Филм, опет, тражи неку врсту јако добре припреме. Овде немате право на грешку, оне су јако скупе, а и немате прилику да то поправите. У позоришту могу после премијере да направим поново пробу, и да избацим неке сцене, а на филму је све то немогуће. То јесу неке техничке ствари, али, с друге стране је страшно узбудљиво. Управо тај тренутак када на лицу места нешто креирате, што ће бити заиста непоновљиво. Филм је невероватно узбу- Из филма „Јелена, Катарина, Марија” дљив и сва срећа што сам имао времена да се „исправим“ две девојке.Чуо сам српски јеса Душаном када је у питању зик за суседним столом, и оне материјал за овај филм. Имам су чуле мене и Енки Билала, наутисак да сам, и пре но што сам шег сјајног стрип цртача, са копочео да пишем овај сценарио, јим сам разговарао. Тако смо некако га носио у себи, и знао провели у разговору целу ноћ. какав бих филм хтео да напра- Не памтим да сам у животу срео вим. Још пре пар година, седео две тако паметне и духовите десам у кафеу у Паризу и упознао војке, просто ми је било драго

што су из Београда, из Србије, и онда сам их питао шта траже тамо, зашто се не врате, а оне су рекле: Ма, не пада нам напамет. Остали смо у контакту, и оне су ми послале неколико прича о свом животу. Схватио сам да ми имамо таквих, паметних, лепих, неодољивих људи по „белом“

свету више од пола милиона. Почео са да истражујем ту тему и просто ми је било жао. Ова земља губи своју будућност и нема пуно свести о томе. Тако је почела ова прича и тако се „догодио“ Душан, који је у ствари донео нешто што је било више за позориште, него за филм, али

сличну тему, па сам помислио да ми се она изгледа некако намеће да је радим. Тако је све кренуло - каже Никита Миливојевић. Како примећује Душан Микља, људи одлазе у свет да би боље живели, али, по његовим речима, у овом случају није сасвим тако. - Постоји читава једна, заправо и више генерација младих људи, који одлазе у свет из очајања, из неког бунта, боље речи оправдане, легитимне побуне, јер мисле да никакви напори нису довољни да би остварили оно што с правом верују да им припада по њиховој вредности. Јер, ми смо земља необично даровитих појединаца и врло лошег система. Даровити појединци опстају упркос лошег система и дође тако тренутак, у овом случају је био рат, кад људи просто одлуче да потраже срећу на неком другом месту. То је велика, универзална тема, због чега верујем да ће овај филм моћи да се гледа било где у свету, као што ће је и у књизи препознати било ко у свету – каже Микља за кога је ово у суштини потресна тема. Н. Пejчић

Барбра Страјсенд се враћа режији Глуми ца и пе вачи ца Барбара Страјсенд планира да ускоро поново стане иза камере, 16 година по сле режије по следњег филма, али јој је за то, како каже, неопхо дан новац. Глуми чин порт па рол потврдио је из ве шта је медија да Страјсендова жели да режира „Skinny and Cat„, љубавну причу о писцу Ерскину Калдвелу и ње го вој су пру зи, америчкој фоторепортерки Маргарет Брук-Вајт. То ће бити први редитељски пројекат Страјсендове од филма „Огле-

дало има два лица„ из 1996. године и у њему би требало да глуме оскаровци Колин Фирт и

Кејт Блан чет, пре но си Ројтерс. Порт па рол Страј сен дове рекао је да пројекат још увек није добио зелено светло због финансијских питања, Барбара Страјсенд, 70, је први филм „Јентл„ режира ла 1983. године и недавно је листу „Лос Анђелес тајмс„ рекла да јој је тешко да прикупи 20 милиона долара колико јој је по треб но за филм. Глумица такође ради и на филмској адаптацији мјузикла „Gypsy” у коме ће и играти.

НА РЕПЕРТОАРУ ДОМАЋИХ БИОСКОПА

„Пирана 3ДД” и „Лол” У новосадски биоскоп „Арена синеплекс“ стигао је дуго очекивани филм Џона Галагера, “Пирана 3ДД”. Након терора на језеру Викторија у филму Пирана 3Д, јато пратисторијских крвожедних пирана се вратило. Овог пута нико није сигуран од риба месождера док забијају своје оштре зубе у посетиоце воденог парка The Big Wet Water Park. Кристофер Лојд (Повратак у будућност) репризира своју улогу екцентричног стручњака за пиране с преживелим Полом Широм (The League) и делимично поједеним Вингом Ремсом (Петпарачке приче). Дејвид Хаселхоф је заменио пешчане плаже из серије „Беј воч“” да би био познати спасилац у воденом парку. Припремите се за двоструки терор, двоструку акцију и двоструку забаву у новом наставку у коме такође глуме Гери Бјузи (Смртоносно оружје), Катрина Боуден (30 Рок), Даниел Пенабејкер (The Crazies), Мет Буш (Adventureland), Крис Зилка (The Amazing Spider-Man) и Дејвид Кошнер (Anchorman: The Le gend Of Ron Burgundy). На редовном репертоару Арене синеплекс од краја прошле недеље је и филм “Лол”, аутентична прича која савршено описује одрастање у данашњем дигиталном свету. „Лол“је римејк изузетно популарног, истоименог француског филма из 2008. На почетку нове школске године у средњој школи, Лола (Мајли Сајрус), (или “Лол” како је пријатељи зову) даје све од себе да пронађе равнотежу између породице,

Из филма „Последње поглавље” Немање Бећановића

У ОКВИРУ ПРОГРАМА „ПАРАЛЕЛЕ И СУДАРИ“

Седам дебитантских филмова на Палићу На овогодишњем Фестивалу европског филма Палић, који се одржава од 14. до 20. јула, у оквиру програма „Паралеле и судари„ биће приказано чак седам дебитантских филмова младих европских редитеља. Петар Митрић, селектор програма „Паралеле и судари„, у оквиру кога ће ови филмови бити приказани, навео је да је циљ овогодишњег програма да представи слику савремене кинематографије источне Европе кроз призму нових аутора. „Слика савремене кинематографије источне Европе кроз призму нових аутора, што је лајтмотив овогодишње селекције, открива храброст при избору теме и оштрину у изразу. Свет испуњен насиљем, обманом, гордошћу терен је на којем се ови редитељи одлично сналазе остављајући иза себе осећај одговорности према времену и простору у којем делују„, навео је Митрић.

Трочлани међународни жири доделиће награду за најбољи филм селекције „Паралеле и судари„ на свечаном затварању фестивала. Међу филмовима су „Сакупљач метака„ Александра Вартанова, анимирани „Алојз Небел„ Томаша Луњка, филм „Идиот„ естонског редитеља Рајнера Сарнета, црна комедија „Адалберов сан„ Габријела Акима, „Последње поглавље„ Немање Бећановића о младом писцу одлучном да заврши свој првенац у миру забаченог планинског места, „Прилично млада ноћ„ словеначког редитеља Олма Омерзуа, саопштили су организатори. Поред ових дебитантских остварења, за награду „Tolerance Award„ коју Међународни жири критике додељује најбољем филму из програма „Паралеле и судари„ такмичиће се још два остварења - „Жена која је обрисала сузе„, Теоне Митевске и „Нестајући таласи„ Кристине Буо-

зите. У оквиру селекције биће приказан и „Клип„ Маје Милош, док ће ван конкуренције, бити приказан филм „Врата„ који је режирао ветеран Иштван Сабо. Осим селекције „Паралеле и судари„, фестивалски програм чини још осам филмских селекција: Главни такмичарски програм, Млади дух Европе, Омаж програм за добитнике награде Александар Лифка, Омаж програм посвећен добитнику награде Underground Spirit, Нови шведски филм, Нови мађарски филм, Eco Dox и Дечји програм. Најбољим филмовима у оквиру Главног такмичарског програма биће додељене награде - Златни торањ за најбољи филм и Палићки торањ за најбољу режију, а биће додељена и Специјална награда жирија. Међународни жири критике доделиће Tolerance Award за најбољи филм из програма „Паралеле и судари„.

ИЗАБРАНИ НОВИ ЧЛАНОВИ ЕВРОПСКЕ ФИЛМСКЕ АКА ДЕМИЈЕ ТОКОМ „СИНЕМА СИТИЈА“

Шеснаест стваралаца из Србије Сцена из филма „Лол”

школе, пријатеља и љубави. Кад јој срце сломи бивши дечко, Лолин свет ће се додатно искомпликовати кад схвати да је њен најбољи пријатељ, Кајл (Даглас Бут), музичар у рок бенду у успону, можда љубав њеног живота. У потрази за независношћу и сопственим идентитетом, Лол ће схватити да, иако је Фејсбук “статус” лако променити, за праву везу се вреди борити. Глвну улогу у филму тумачи позната тинејџ звезда Мајли Сајрус, док је улога њене мајке

припала познатој глумици Деми Мур.У свету који је све више повезан преко Фејсбука, Ју тјуба, Твитера Лол и њени пријатељи покушавају да „пливају у водама“ у којима вршњаци утичу на средњошколске романсе и пријатељства, док у исто време избегавају њихове, помало напорне и технолошки неосвешћене родитеље. Кроз урнебесне и дирљиве моменте између мајке и ћерке, „Лол“ је аутентична прича која савршено одражава данашњу реалност.

Шеснаест филмских стваралаца и критичара из Србије изабрано је за чланове Европске филмске академије (ЕФА) на састанку борда те институције, одржаном током фестивала „Синема сити„ у Новом Саду. Нови чланови ЕФА-е су: Дарко Бајић, Срђан Драгојевић, Дубравка Лакић, Радослав Владић, Јелица Ђокић, Милена Дра вић, Славко Штимац, Љубиша Самарџић, Корнелије Ковач, Вера Влајић, Мирко Беоковић, Петар Волк, Божидар Зечевић, Томислав Гаврић, Ненад Дукић и Радослав Зеленовић. Чланови борда Европске филмске академије, чији је председник истакнути редитељ Вим Вендерс, били су почасни гости фестивала „Синема сити„, и то је било прво званично гостовање ЕФА-е у Србији. Они су последњег дана фестивала одржали један од годишњих састанака борда ЕФА-е, на коме је, између осталог, одлучено

ко ће од домаћих филмских уметника постати њихови чланови. Председник овог борда је француски продуцент Ив Мармион, а потпредседници су немачки редитељ, оскаровац Волкер Шлендорф и продуцент и директор Националне филмске школе у Лондону Ник Пауел. Један од 15 чланова борда ЕФА-е је и признати српски редитељ Горан Паскаљевић. Првобитно је ЕФА имала 99 чланова, али данас уједињује више од 2.600 филмских професионалаца. Основана је 1989. под именом European Cinema Society, на ини цијативу чувеног редитеља Ингмара Бергмана. Током го дине ЕФА иницира и учествује у серији активности које су повезане са филмском политиком, економијом, уметношћу и професионалним тренинзима. ЕФА додељује годишње Европске филмске награде. Н. П-ј.


kULTURA

c m y

dnevnik

INTERVJU

ВЕДРАНАРУДАН,КЊИЖЕВНИЦА

Српска„помама”, хрватскоћутање Београдска књижевна публика недавно је имала прилику да се дружи са познатом хрват ском списатељицом Ведраном Рудан, која, њеним речником говорећи, хода унаоколо и промовише свој најновији роман „Костури округа Медисон“ (ВБЗ, 2012.). Са јасном иронијом у односу на наслов америчког романа Роберта Џејмса Валера (и филма Клинта Иствуда) у коме је прва реч „Мо стови“, Руданова се опет жестоко поиграла речима и емоцијама. И од ове књиге може се и плакати и смејати, а жанровски, то је њен први љубавни роман. Ведрана Рудан (1949) објавила је осам књига, углавном романа, које су преведене на десетак језика, а најтраженији су у региону. По њеној прози настале су три позоришне представе- у Србији, у Хрватској и у Сло венији. За себе каже да је жена која је од живота добила све оно чему се ни у сну није надалаљубав и успех. У писа-

што о људима који ме читају. Како је моја посљедња књига „Костури округа Мадисон“ љубавни роман углавном смо разговарали о љубави. Брачној, изванбрачној и оној највећој под капом небеском- љубави између баке и дједова и унука. Како ми године лете тако ми се и интереси мијењају. Док сам пред дваде сет и пет година једва чекала да љубавни-

Огњемимачемнагосподаре l Добилистеунуку,асвеновопеченебакекажудаихта дивна животна чињеница омекша и испуни невиђеном срећом.Накојиначинвашприватниживотутиченавашу литературу? - Jако занимљиво питање. Откако имам унуку, у књигама сам постала блажа и толерантнија према јунацима. Не стављам им у уста тешке ријечи и не чиним их људима који мисле да све на овом свијету знају и да о томе морају урлајући изрећи свој суд. Унучад су апаурин за бијесне баке списатељице. Зато се иживљавам на блогу www.rudan.info на кога је до сада скочило преко милијун и петсто хиљада људи. На њему сам стара ја која покушава политичарима, тајкунима, криминалцима из свих сфера хрватског живота типковницом извући око из главе. Знам да не могу али ме весели да постоји ситна могућност да моја мржња стигне до њих и бар им мало поквари расположење. Јасно ми је да сам небитна али нисам једина која о њима мисли да су злочинци. И даље вјерујем да бисмо сви ми несретници требали кренути на улице наших градова и огњем и мачем нашим господарима показати што о њима мислимо. њу ужива онако како ужива у чоколади. Тешко је одредити шта је код Руданове оштрије: око, језик или перо. И у јавним наступима и на папиру. l Какојепротеклодружењесабеоградскимчитаоцима,штасуваспитали? - Дружење са београдским читатељицама и читатељима било је као и увијек фантастично. На промоцијама мојих књига углавном ја постављам питања јер желим искористити прилику да сазнам не-

ка одведем у кревет данас с истим жаром једва чекам да с унуком и пластелином проведем савршено јутро. Нитко не воли људе ше зде сет плус јер само троше, углавном лијекове, па ме заиста радује што је преко пет сто Београђанки и Београђана било са мном у Дому омладине. Ја вама Србима некако дођем као Северина без сиса. l У Србији сте веома популарни. А на другим екс-ју просторима? Препознају ли

људиуниверзалносттемао којимапишете? - Све сам популарнија у Словенији захваљујући Марету Булцу који је режирао монодраму „Кур ба“ према мојој књизи колумни „Кад је мушкарац педер, кад је жена курва“. Игра Виолета То мич, феноменална словенска глумица. Представа ће, сигурна сам, гостовати у Црној Гори, надам се и у Србији. Од бивших „ју простора“ најмање ме има у Хрватској: чак ми је ових дана најпознатија хрватска књижевна критичарка Јагна Погачник поставила питање да ли имам објашњење зашто у Србији изазивам толику „помаму“. Немам објашњење за српску „помаму“ али још мање за хрватско ћутање. l Имате ли више женских или мушких читалаца? - Женских, наравно, јер за жене и пишем. Кад у публици видим и мушкарце свих година, питам се што хоће ти људи. Пуна сам предрасуда према мушкарцима, држим их бићима нижег реда којима је код жена само једно битно. А то једно и то битно код мене нема више ни у траговима. Красан је осјећај кад си жива и колико толико здрава и још си спознала да има живота и без мушкарца. l Управо изашли „Костури округа Медисон“, заправојевашпрвиљубавнироман. Да ли је лакше писати суровеилинежнеприче? - Ни једна моја прича није сурова. Или јест само онолико колико је то живот. Никад не претјерујем. Одакле вам идеја да је ова прича њежна? Жена у седамдесетој има мужа и још једног мушкарца, жена у педесетој има мужа и љубавника, њен муж има љубавницу, та љубавница има пса и љубавника...Јадни моји јунаци. Уби их сперма на свакој страници. l Шта помислите кад за вас кажу да сте „најконтроверзнија хрватска списатељица“? - Навикла сам на ту преглупу етикету к’о магарац на батине. Људи без маште и храбрости увијек осјећају потребу да оне који говоре што мисле увале у неку ладицу. Тко би ме читао да сам „контроверзна“? Банална сам, обична, прозирна и зато читана. РадмилаЛотина

УМЕТНИЧКАКОЛОНИЈАЕЧКАОКУПЉАЕВРОПСКЕУМЕТНИКЕ

Опсесија у првом плану Овогодишња Уметничка колонија Ечка, названа “Слика 2012 – Опсесија”, од 27. јуна до 3. јула окупиће уметнике из више европских земаља, најављено је из Савремене галерије Зрењанина, организатора овог догађаја. Планиран је долазак Рубена ван Клаверена (Холандија), Мајкла Винсента Манала (Филипини), Павела Матишевског (Пољ-

креће њихов уметнички рад а то је дубока анализа њих самих, слабости људске природе и духовности – кажу у Савременој галерији. Отварање изложбе радова насталих на Уметничкој колонији Ечка предвиђено је за понедељак, 2. јул, у 19 часова, у Савременој галерији Зрењанин. Изложба ће бити отворена до 26. јула.

ска), Изабеле Олдак (Пољска), Наташе Кокић и Иване Ранисављевић (Србија). Ови уметници раде у различитим медијима као што су слика, колаж, фотографија, перформанс, видео и инсталација. - Сви су веома посвећени свом раду и имају јасне правце којима се

Окупљања уметника у Уметничкој колонији Ечка трају у континуитету од 1956. године, у циљу размене искустава, уметничке продукције и подстицања креативног рада. Иако је при оснивању добила назив Сликарска колонија, већ након две године назив је промењен у Умет-

ничка колонија, јер се од самог почетка инсистирало на боравку уметника који третирају различите ликовне медије, као што су уље на платну, графика, акварел, цртеж, скулптура, а у једном краћем периоду позивани су чак и књижевници. Посебно одвајање сазива посвећеног акварелу 1980. године условило је дефинисање другог сазива посвећеног слици, односно слици на платну, јер се од скулптуре као скупљег медија у међувремену одустало. Након вишедеценијске затворености, на педесетогодишњицу постојања, Уметничка колонија Ечка се трансформише, односно враћа на првобитну замисао која дозвољава изражавање уметника у различитим техникама што крајем 20. и почетком 21. века значи и увођење нових технологија у рад уметника. Назив “Слика” је задржан, јер појам у српском језику има широко значење. Поред традиционалне слике на платну, термин слика може да означава фотографију, видео или представљање одређене теме. Овакав приступ омогућава ауторски и проблемски конципиране сазиве, па овогодишњи ауторски концепт, који је осмислила Изабела Олдак под називом “Ninth circle of Obsession”, представља слику опсесије. Ж.Балабан

ponedeqak25.jun2012.

23

ДАНАСПОЧИЊЕ39.ИНТЕРНАЦИОНАЛНИФЕСТИВАЛАЛТЕРНАТИВНОГ ИНОВОГТЕАТРА

Бугарскатрупа„Дерида” наотварању Данас у Новом Саду почиње 39. Интернационални фе стивал алтернативног и новог театра (Инфант) који ће у 19 сати на сцени „Пера Добриновић“ Српског народног позоришта отворити наша примабалерина Ашхен Атаљанц, која учествује и у једној од представа овогодишњег програма. Након тога ће бити изведена представа „Аса“ пле сне компаније „Дерида“ из Бугарске. До краја фестивала који се завршава 3. јула, очекује нас још ше- Изпредставе„Аса“плеснетрупе„Дерида” снаест програма у избору селектора Денеша Дебреија, и Компаније С.Лој из Францунашег глумца, кореографа и ре- ске, „То нел хи ус“ из Бел ги је, дитеља. Ове године је заједнички Бра ће Ива нич, и Сло вен ског именитељ представа сусрет реал- младинског гледалишча, као и ног и дигиталног света, будући на ших тру па „ЕРГ статус“, да се у стварању представа кори- „Перпетуумденс“, „Мираж“ и сте и класични начини и савреме- Битеф театар. не технологије. Представе ће оцењивати жиГледа ће мо пред ста ве, пер - ри у којем су: драмска списатеформан се и дру ге те атар ске љица и драматуршкиња Милиформе ма ђар ске тру пе „Хо- ца Константиновић, редитељ и дворк“, „Ахе“ компаније из Ру- писац Милан Белегишанин, и сије, „Виа негативе“ из Слове- извођач, кореограф , редитељ и није, која је већ неколико пута педа гог Ми лош Со фре но вић. уче ствовала на Инфанту, затим Биће додељене три награде: наји чувеног Јожефа Нађа, и његов бољој представи у целини, као и Национални кореографски цен- за поједине сегменте, као што тар из Орлеана, театар „Y“ из су изузетна експре сивност на Лос Анђеле са, „Лутен“ из Тулу- граничном подручју између поза – Барселоне, „Театра делакт“ зоришта и осталих уметно сти, и

најоригиналније истраживање једног од сегмената позоришног језика. Од пратећих програма, биће организоване радионице које ће водити Катарина Сајферт и Фил Минтон, а трећу Весна Драгојлов из Србије / САД, која ће одржати и предавање. Представе и други садржаји овогодишњег „Инфанта“ одвијаће се у просторима свих новосадских позоришта, као и у сали Културног центра Новог Сада, који је организатор Инфанта. Ту се од данас продају карте по појединачној цени од 300 динара, од 11 до 13 сати, или сат пре почетка представе на локацији где се одржава. Н.Пејчић

ВЕЧЕРАСУМУЗЕЈУСАВРЕМЕНЕУМЕТНОСТИВОЈВОДИНЕ

КњигаРашеТодосијевића Књига „Улаз у рај или крај историје“ Раше Тодосијевића биће представљена вечерас у 19 сати у кино сали Музеја савремене уметности Војводине. Раша Тодосијевић је један од најве ћих уметника у Србији, добитник многих светских награ да и признања за свој ликовни рад. Пише већ три деценије, а ово издање је још један поку шај, после књиге „Чудо у Београду“, да се представи његов књижевни опус. Књигу у издању ЛОМ –а из Београда, илустровао је аутор Драгољуб Раша Тодосијевић. Уредник издања је Флавио Ригонат. На промоци-

ји ће говорити Драгољуб Ра ша Тодосијевић и Флавио Ригонат. Такође ће бити представљен и каталог, моно графија и Тодосијевићев рад „Бог воли Србе“ (Gott liebt die Serben) поклоњен МСУВ. Ову пре зентацију ће водити Сања Којић Младенов, кустоскиња Павиљона Србије на 54. међународ ном бијеналу уметности у Венецији 2011, на којој је нашу земљу представљао Раша Тодосије вић с пројектом ‘’Светлост и тама симбола‘’. Реализатор тог наступа је био Музеј савремене уметности Војводине, а комесар наступа Живко Грозданић. Н.П-ј.

„РИНГРИНГ” ФЕСТИВАЛНАБЕЛЕФУ

Седамконцерататокомлета После успешног 17. „Ринг ште ставља на изразито упечаРинг“ фестивала у мају и првог тљив вокал Оље Њаради. Исте Ворлд мјузик фестивала „Тодо вечери, први пут у Београду у Мундо„ у марту, „Ринг Ринг„ оквиру турнеје у централној и јуучествује на овогодишњем Беле- гоисточној Европи, наступиће јефу и најављује своје програме дан од најперспективнијих бендова из Африке: Мокоомба из већ од данас. Фестивал нове музике „Ринг Зимбабвеа, с новим албумом Ринг„ који од 1996. године сваког „Рајзинг Тајд„ с којим су освојимаја представља најзанимљивије ли треће место на листи „Волрд групе и ауторе из света и наји- мјузик чарт Јуроп“. стакнутије музичаре српске ворлд сцене, представиће се овог лета на другом популарном београдском фестивалу Белефу, који је након две деценије трајања променио концепт. Одржава се као „Фестивал фестивала„ који обједињује 14 фестивала београдске сцене у једну програмску целину, а сви фестивалски програми су бесплатни за посетиоце. Програм „Ринг Ринг на Белефу„ чиниће седам концерата и музичких перформанса у јуну Састав„Тамикрест”једанодучесника и јулу, а подељен је у Сутра наступа млади бенд „Дидва сегмента. Први део ће се од 25. до 28. јуна одржати у Устано- ванхана„ из Сарајева који негује ви културе Палилула, и предста- урбану традиционалну музику зевиће бендове из региона и Афри- маља Балкана, с посебним акценке. Други део „Ринг Ринг на Беле- том на севдалинку. Музика овог бенда је емитованао на Трећем фу„ је 17. и 18. јула. Вечерас ће у оквиру овог про- програму Радио Београда. Бенд је грама наступити џез бенд из Су- представљао Босну и Херцеговиботице „Кадабра„, који уз поези- ну на џез фестивалу „12 поинтс„ ју као извор нових песама, тежи- у Порту, који је посвећен најбо-

љим младим џез бендовима из Европе. Такође ће наступити Давид Јенгибариан трио из Мађарске и Јерменије, који спаја европску музичку трацију са Пјацолом и састав „Тамикрест“ из Малија чији су чланови узели гитаре уместо пушака, као и познатији бенд „Тинаривен“, који је већ гостовао у Београду, са којим деле њихове револуционарне поруке кроз музику. Младост чланова састава „Тамикрест“ обележили су нереди Туарега који су прерасли у грађански рат који је трајао од 1990. до 1995. године. Много њихових пријатеља и чланова породице је изгубило живот током тог времена, а „Тамикрест“ су одлучили да замене калашњикове гитарама, са жељом да побољшају свој живот и обавесте свет својом музиком о очајној ситуацији у којој се налази њихов народ. Овај бенд је, по многима, свежији од награђених „Тинаривен“, а београдска публика ће 28. јуна имати прилику да сама процени, као једна од ретких да у тако кратком времену чује уживо два најбоља туареска бенда, најавили су организатори. (Танјуг)


24

svet

ponedeqak25.jun2012.

dnevnik

VLADIMIRPUTINUDVODNEVNOJTURNEJIPOBLISKOMISTOKU

Ja~aweruskihpozicija uregionu MOSKVA: Ruski predsednik Vladimir Putin boravi u dvodnevnoj turneji po Bliskom istoku, gde }e na susretima sa rukovodstvom Izraela, predsednikom Palestinske uprave Mahmudom Abasom i jordanskim kraqem Abdulom drugim razmotriti bilateralne odnose, kao i me|unarodna pitawa, ukqu~uju}i re{avawe palestinsko-izraelskog pi tawa, situaciju u Siriji i iransko nuklearno pitawe. Putinov pomo}nik Jurij U{akov rekao je da je poseta Izraelu, prva jednog ruskog predsednika za posledwih vi{e od sedam godina, aktuelna i vrlo potrebna”.Isti~u}i da ovako bogat program posete isti~e zna~aj tog regiona za Rusiju, U{akov je dodao da je Moskva „usmerena na daqe ja~awe ruskih pozicija na Bliskom istoku. Putin }e u gradu Netaniji prisustvovati sve~anom otkrivawu spomenika podignutog u ~ast pobede Crvene armije nad nacisti~kom Nema~kom, a posle polagawa venca na spomenik, ruski predsednik }e razgovarati sa

VladimirPutin

izraelskim premijerom Bewaminom Netanijahuom.U{akov je najavio da se o~ekuje da }e u razgovorima Putina sa izraelskim rukovodstvom biti razmewena mi{qewa o sarad wi dve zemqe, kao i da }e biti detaqno razmotreno pitawe Sirije, Irana i palestinsko-izraelskog pregovara~kog procesa. Putin }e posetiti i palestinske teritorije i u Vitlejemu je planiran wegov razgo-

Mitingprotiv islamizacije OSLO: Oko 40 pripadnika ekstremne desnice okupilo se na mirnom skupu u znak protesta prema „islamizaciji Norve{ke i

Norve{ka

Evrope”, saop{tila je norve{ka policija.Protestni skup odr`an je u gradu Stavangeru na jugozapadu zemqe a organizovala ga je

norve{ka Liga odbrane, antiislamska organizacija tesno povezana sa engleskom Ligom odbrane. Demonstranti su protestvovali protiv nedavne odluke parlamenta da se usvoji ustavni amandman o odvajawu dr`ave od crkve, {to zna~i da Norve{ka vi{e nema dr`avnu religiju ve} da su sve vere jednako tretirane. Portparol policije Hening Andersen je izjavio da nije bilo hap{ewa tokom dvo~asovnog sku pa ali da su neki demonstranti nov~ano ka`weni jer nisu poslu{ali policajce koji su im naredili da napuste tu zonu.

vor sa Abasom i u~estvovawe u sve~anom otvarawu Ruskog nau~no-kulturnog centra, kao i poseta Hramu Hristovog Ro|ewa.Najavqeno je da }e zna~ajna pa`wa tokom susreta Putina i Abasa biti posve}ena obnovi me|upalestinske sloge, uz uva`avawe rezultata konsultacija pokreta Fatah i Hamas o for mirawu vlade nacionalnog jedinstva obnovqenih u maju. Zavr{ni punkt Putinove turneje je Jordan, gde }e se Putin sresti sa starim poznanikom kraqem Abdulom ben Al-Huseinom, i gde je planirano otvarawe kona~i{ta za ruske hodo~asnike na mestu kr{tewa Isusa Hrista na reci Jordan, izgra|enog na placu od jednog hektara koji je Rusija 2006. dobila na besplatno i trajno kori{}ewe. - Naro~ita pa`wa bi}e posve}ena doga|ajima u Siriji, problematici bliskoisto~nog mirovnog re{avawa uz uva`avawe aktivnih posredni~kih napora jordanskog monarha, kao i stawe oko Irana- rekao je U{akov. (Tanjug)

BARAKOBAMAPOZIVAKONGRES

Hitnousvojiti dvazakona VA[INGTON: Ameri~ki predsednik Barak Obama pozvao je Kongres da slede}e nedeqe usvoji dva zakonska akta, zakon o saobra}aju i zakon o produ`ewu studentskih kredita, jer 1. jula isti~e rok za wihovo usvajawe. Obama je u redovnom subotwem radijskom obra}awu naciji rekao da odgovornost prema gra|anima mora da postoji i u izbornoj godini, pozvav{i republikance da u Kongresu podr`e ove predloge koji su ve} usvojeni u Senatu. Predsednik SAD je kazao da }e studentski krediti biti duplirani ako do 1. jula ne do|e do kompromisa oko usvajawa tog zakona.Obama je podsetio da je proce-

EGIPAT

nat nezaposlenih Amerikanaca sa zavr{enim fakultetom duplo ma wi u odnosu na prose~nu nezaposlenost, zalo`iv{i se za smawivawe kamata na kredite koje student podi`u da bi otplatili studije.On je rekao i da }e u slu~aju da ne bude usvojen zakon o saobra}aju hiqade qudi u tom sektoru ostati bez posla, samo zato {to Kongres nije na vreme podr`ao zakon. Ameri~ki lider je pozdravio zajedni~ku odluku demokrata i republikanaca koji su u martu usvo jili taj zakonski predlog u Senatu, rekav{i da je sada red da isto u~ini i Predstavni~ki dom Kongresa. (Tanjug)

PARAGVAJ

Novipredsednik obe}avademokratiju ASUNSION: Novi predsednik Paragvaja Federiko Franko, koji je na tu funkciju do{ao posle opoziva Fernarda Luga, obe}ao je da }e u potpunosti biti privr`en demokratiji. Isto vremeno, argentinsko ministarstvo spoqnih poslova je saop{tilo da je nalo`ilo svom ambasadoru da se odmah povu~e iz Asunsiona zbog opoziva Luga.

FederikoFranko

- Vidim da postoje problemi sa me|unarodnom zajednicom- rekao je Franko novinarima. -Ulo`i}emo maksimalne napore da stupimo u kontakt sa susednim zemqama i poka`emo jasnu privr`enost demokratiji. Latinoameri~ki lideri su ocenili da opoziv Luga predstavqa nelagalan i nedemokratski ~in koji ne}e prihvatiti.Predsednica Argentine Kristina Fernandes Kir{ner je izjavila da se „bez ikakve sumwe desio dr `avni udar u Paragvaju„ i da je

RUSIJA

Sna`anzemqotres MOSKVA: Sna`an zemqotres ja~ine 6,7 stepeni Rihtera registrovan je nedaleko od obale na dalekom istoku Rusije, saop{tile su seizmografske slu`be. Epicentar potresa nalazio se u severnom Pacifiku, a za sada nije izdato upozorewe o opasnosti od cunamija. Kako je preneo Itar-Tss za sada nema ni izve{taja o povre|enima.

IZRAEL

MohamedMursinovipredsednik KAIRO: Egipatska izborna komisija je zvani~no objavila rezultate predsedni~kih izbora u Egiptu prema kojima je pobedu odneo kandidat Muslimanske bra}e Muhamed Mursi. Pre ma zvani~nim podacima, Mursi je osvojio 51,7, a wegov protivkandidat i zadwi premijer svrgnutog predsednika Hosnija Mu baraka, Ahmed [afik 48,3 odsto glasova, prenele su agencije. Vi{e hiqada pristalica Muslimanske Bra}e slave na trgu Tahrir u Kairu pobedu svog kandidata Mohameda, nose}i zastave i uzvikuju}i „Alah je veliki”. Egipatsko ministarstvo

MohamedMursi

unutra{wih poslova je obezbedilo poja~ane mere bezbednosti u strahu od nereda nakon objavqivawa rezultata izbora.

Mohamed Mursi (60), in`ewer, zavr{io je studije u ju`noj Kaliforniji. Bio je ~lan parla men ta u ne ko li ko na vra ta pod Mu ba ra ko vim re `i mom. Iako ni je naj ha ri zma ti~ ni ja figura Muslimanske Bra}e on ima organizacionu mo}, a platforma ove grupe obe}ava reformu korumpiranih instituci ja, po sta vqa we dr `a ve na islamske osnove i ve}e sprovo|ewe islamskog zakona. U Egiptu `ivi 82 miliona stanovnika, od kojih su 90 odsto muslimani a 10 odsto hri{}ani. Stopa neza po sle no sti pro {le go di ne bila je 10,4 odsto.

SIRIJA

Hap{ewaposle socijalnihprotesta TELAVIV: U Tel Avivu je uhap{eno 85 osoba posle sukoba de mon stra na ta i izra el skih bezbednosnih snaga zbog pri tva ra wa vo |e so ci jal nih protesta, saop{tila je policija.Demonstranti su blokirali ulice i polupali prozore na pet banaka. Neki su u{li u jednu banku i tamo podigli {ator, simbol socijalnih protesta pro{le godine. Portparol policije Miki Rozenfeld je izjavio da se policija odlu~ila na hap{ewa da

to neprihvatqivo. Ona je najavila da }e o tome diskutovati slede}e sedmice na samitu ju`noameri~kog trgovinskog bloka „Merkosur”, u kom su Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj. Evropska unija je izrazila zabrinutost zbog situacije u Paragvaju i pozvala da se po{utuje voqa naroda. [efica evropske diplomatije Ketrin E{ton „sa zabrinuto{}u prati razvoj politi~ke situacije u Paragvaju”, navodi se u saop{tewu i dodaje da ona „podr`ava narod Paragvaja i poziva sve strane da po{tuju demokratsku voqu”. Paragvajska skup{tina je sa 39 glasova za i ~etiri protiv u petak smenila predsednika. Luga optu`uju za propuste u vr{ewu du`nosti i pogibiju 17 qudi u pro{lonedeqnom oru`anom sukobu izme|u policajaca i „seqaka bezemqa{a”.U krvavim doga|ajima 15. juna, za koje se odgovornost pripisuje smewenom predsedniku, vi{e stotina seqaka zauzelo je nelegalno privatan posed od glavnog grada Paragvaja i sukobilo se sa policajcima koji su nameravali da ih udaqe po odluci suda. Sam Lugo je ubrzo posle opoziva rekao da se pot~iwava odluci poslanika, bez obzira na nepravilnosti, zbog kojih wegovi advokati ~ak nisu imali dovoqno vremena da se pripreme za zastupawe. (Tanjug)

bi se spre~ile kra|e, preneo je AP.On je procenio da je u demonstracijama u~estvovalo 1.500 qudi, a izraelski mediji navode da ih je bilo ~etiri puta vi{e. Liderka socijalnih protesta Dafni Lif optu`ila je policiju za brutalnost, istakavi{i da su je policajci povredili i ponizili kada su je pritvarali u petak.Ona je pu{tena uz kauciju. Izraelski mediji navode da }e protiv ~etrdesetak demonstranata biti podignute optu`nice.

Ubijeni vojnici DAMASK: Najmawe 16 pripadnika vladinih snaga ubijeno je u Siriji u obra~unu sa pobuwenicima u severnoj provinciji Alepo, saop{tila je Sirijska opservatorija za qudska prava.Do sukoba je do{lo u zoru u gradu Dara Aza kao i na dva vojna kontrolna punkta, saop{tio je portparol te organizacije sa sedi{tem u Londonu Rami Abdel Rahman. Nasiqe u Siriji se nastavqa nesmawenom `estinom pa je tako ju~e poginulo gotovo stotinu qudi, od kojih dve tre}ine civila, saop{tili su aktivisti za qudska prava.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI ANGELAMERKEL Nema~ka kancelarka Angela Merkel sasta}e se u sredu sa francuskim predsednikom Fransoa Olandom u Parizu sa kojim }e razgovarati o predstoje}em samitu EU Briselu. Predmet sastanka bi}e pripremawe samita koji }e biti odr`an u ~etvrtak i petak. Lideri dve zemqe razgovara}e i o me|unarodnoj situaciji.

ALEKSANDARLUKA[ENKO Predsednik Belorusije Aleksandar Luka{enko otputovao je u zvani~nu posetu Kubi, Venecueli i Ekvadoru, gde }e se sresti sa liderima tih zemaqa. Tokom poseta tim zemqama u centru pa`we }e biti pitawa razvoja trgovin sko-ekonomskih odnosa, politi~kog dijaloga i nekoliko drugih perspektivnih pravaca saradwe sa zemqama latinoameri~kog regiona.

MOHAMEDALAHVAL Predstavnik libijskog Ministarstva odbrane Mohamed al Ahval izjavio je da je Mahmudi, biv {i premijer svrgnutog lidera Garafija, iz Tuni sa preba~en helikopterom u Tripoli. Mahmudi je prvi biv{i zvani~nik svrgnutog re`ima koji je iz druge zemqe izru~en prelaznoj vladi Libije. Bio je premijer u Gadafijevom re`imu od 2006. go dine sve dok nije prebegao u Tunis.

Uspeloru~nospajawekineskekapsuleimodula PEKING: Kina je prvi put uspe{no izvr{ila ru~no spajawe letelice sa qudskom posadom i modula u orbiti Zemqe, saop{tio je Kineski svemirski program.Portparolka svemirskog programa Vu Ping rekla je novinarima u Pekingu da su astronauti pomo}i ru~nih poluga danas „smireno i ve{to” ponovo prika~ili kapsulu [enxou 9 za modul Tijangong 9, dodaju}i da je manevar izveden „precizno i perfektno”. Spajawe svemirske kapsule [enxou 9 sa tro~lanom posadom i modula Tijangong 1 prikazano je u`ivo na kineskoj nacionalnoj televiziji. Operacija je izvedena nakon {to je pro{le sedmice daqinskim upravqawem sa Zemqe izvr{eno uspe{no spajawe kapsule [enxou 9 sa istom tro~lanom posadom i modula Tijangong 1 u orbiti. Troje astronauta protekle sedmice su `iveli i radili u modulu kako bi se

pripremili za `ivot u svemirskoj stanici tokom du`eg vremenskog perioda. Oni su se danas vratili na [enxou 9 i otka~ili kapsulu od modula kako bi je ponovo ru~no prika~ili. Slede}i potez koji je planirao Kineski svemirski pro-

grama je da do kraja 2012. na modul po{aqe jo{ jednu qudsku posadu, kao i da do 2020. Tijangong 9, lansiran pro{le godi ne, zameni stalnom svemirskom stanicom.Planirano je da ta svemirska stanica bude te{ka oko 60 tona, {to bi bilo ne-

znat no lak {e od sta ni ce „Skajlab” (Skylab) koju je ameri~ka NASA lansirala 70-ih godina i oko {est puta lak{e od Me |u na rod ne sve mir ske stanice - zajedni~kog projekta 16 dr`ava koji se nalazi u Zemqinoj orbiti. Posadu [enxoua 9 ~ine prva kineska `ena astronaut, Liju Jang (33), iskusni komandant misije Jing Haipeng (45) i astronaut Liju Vang (43). Wihov boravak u kosmosu koji bi trebalo da traje najmawe 10 dana predstavqa ~tvrtu kinesku misiju sa qudskom posadom u kosmosu. Kina je, zajedno sa Rusijom i SAD, jedna od tri zemqe koje su samostalno slale qude u kosmos. Kina je izme|u 1992. i 2005. na svoj svemirski program potro{ila oko milijardu ameri~kih dolara, a do ispuwewa slede}e misije [enxou planira da potro{i dodatnih tri milijarde.


balkan

dnevnik

ponedeqak25.jun2012.

DATUM PREGOVORA CRNE GORE S EU POD ZNAKOM PITAWA

U JADOVNOM KOD GOSPI]A

Komemoracija `rtvamalogora ZAGREB: U Jadovnom je odr`ana komemoracija za vi{e od 40.000 `rtava nekada{weg usta{kog logora smrti Jadovno, kod Gospi}a koje su ubijene u prole}e i leto 1941., sa koje je poru~eno da se `rtve ne smeju zaboraviti, niti negirati.Komemoracija je odr`ana na mestu spomen-obele`ja kraj [aranove jame, u organizaciji Srpskog narodnog ve}a (SNV), Udru`ewa Jadovno 1941, Saveza antifa{isti~kih boraca i antifa{ista Hrvatske (SABA) i Koordinacije jevrejskih op{tina Hrvatske. Predsednik SNV i izaslanik predsednika hrvatskog Sabora Borisa [prema, Milorad Pupovac, izjavio je „da je Jadovno stra{nije od svega pa i od Jasenovcai i da bi re~i tu trebale biti suvi{ne”.On je rekao da se o tome treba govoriti zbog onih koji bi zatrli se}awa na `rtve dovo|ene iz cele NDH. - @rtve se negiraju, a nema uxbenika ni qudi koji bi govorili istinu- naglasio je Pupovac.On je dodao da treba obezbediti da Jadovno bude obele`eno spomen podru~je na svim lokacijama i na planini Velebitu i na ostrvu Pagu. Predsednik Koordinacije jevrejskih op {tina Hrvatske Ogwen Kraus rekao je da treba odr`ati se}awe na `rtve kako se wi ma ne bi manipulisalo. U ime SABA Juraj Hr`ewak rekao je da Jadovno nije dovoqno istra`eno, i `rtve jo{ nisu poimenice navedene.

Jadovno

- Jadovno treba istraziti da se spre~e manipulacije i negirawe zlo~ina- rekao je on i naglasio da se podaci i istra`ivawa razlikuju ali da je broj vrlo velik. Predsednik udru`ewa Jadovno 1941 Du{an Basta{i} rekao je da potomci `rtava ne komemoriraju kao politi~ari ve} iz du{e, kao i da je Jadovno prvi logor smrti na ovim podru~jima.On je kao i svi ostali naglasio da usta{ki pokoqi nisu rezultat ustanka jer su oni izvr{eni dva meseca pre ustanka. Prisutnima kojih je bilo preko hiqadu obratili su se delegacije organizatora kao i predstavnici izbeglickih udruzewa iz

Beograda. Prisutni su bili i ambasador Srbije u Hrvatskoj Stanimir Vuki~evi} i izaslanici predsednika i vlade RS kao i ministar unutra{wih poslova RS Stanislav Xa|o koji su polo`ili vence. Pre komemoracije vladika gorwekarlova~ki Gerasim sa sve{tenskom eparhija slu`io je parastos `rtvama i osve{tao postavqenu plo~u s imenima vladika i svestenika koji su bili `rtve tog logora. Logor Jadovno je postojao od maja do avgusta 1941. godine i u wemu je pobijeno preko 40.000 qudi, od toga 38.000 Srba. [aranova jama je samo jedna od 32 jame na Velebitu u koje su bacane usta{ke `rtve logora koji je imao svoje ispostave i u zalivima Metajna i Slana na ostrvu Pagu gde su tela `rtava, velikim delom i `ena i dece, bacana u more.U avgustu 1941. godine usta{e su u samom logoru pobile oko 1.500 qudi, a prema podacima karlova~kog istori~ara \ure Zatezala oko 2.100 su prebacile u druge logore, me|u ostalima i Jasenovac koji je bio u osnivawu. Komemoracije se odr`avaju od 2009. godine, a 24. jun je na predlog Udru`ewa Jadovno 1941. ozna~en kao Dan se}awa na Jadovno.Iako se radi na obnovi spomen-obele`ja, ni danas najve}i deo tela `rtva nije dostojno sahrawen, bilo da su u zabetoniranoj jami u logoru, bilo da su bacani u more oko Paga. (Tanjug)

VESNA PUSI] O ODNOSIMA SRBIJE I HRVATSKE

Saradwanetrebadazavisi odli~nihprijateqstava ZAGREB:Hrvatska ministarka spoqnih i evropskih poslova Vesna Pusi} izjavila je da izbor Tomislava Nikoli}a za predsednika Srbije ne spre~ava Hrvatsku da na svaki na~in po mogne br`em napredovawu Srbije ka EU i da je dobrodo{la ona srpska vlada koja je spremna da sara|uje sa Hrvatskom. Pusi}eva je u intervjuu za „Politiku” istakla da je „ideja Hrvatske da sara|uje sa susedima na evropskim reformama i preno{ewu iskustva” i da ~iwenica da je Nikoli} izabran za predsednika Srbije ne}e uticati na promenu hrvatskog stava: Smatramo da je interes Hrvatske i svake od zemaqa regiona da napreduju u evropskim integracijama i prema ~lanstvu u EU, kazala je Pusi}eva.Na{e je iskustvo da je to na~in izgradwe institucija i donosi politi~ko sazrevawe - {to cenimo kod nas samih. Mislimo da je nama pomoglo a smatramo da stabilnost Hrvatske i svake druge zemqe u

VesnaPusi}

regiji jako zavisi od stabilnosti okoline, dodala je ona. Pusi}ava smatra da Beogradu i Zagrebu treba mawe ideologije a vi{e prakti~nosti i isti~e da je „zgodno” kada predsednici Srbije i Hrvatske imaju li~na prijateqstva, ali da to ne mo`e da bude kriterijum za tako va`ne odnose dve zemqe. - Mislim da odnosi izme|u Hrvatske i Srbije nisu i ne treba da zavise od dodatnog li~nog prijateqstva. To je zgodno, lep dodatak, ali to nisu me|udr`avni odnosi. To zaista ne mo`e da bude kriterijum za tako va`ne

NATOkonsultacije BRISEL: Predstavnici ~lanica NATO sasta}e se sutra u Briselu nakon {to je Turska zatra`ila konsultacije po {to je Sirija u petak oborila turski vojni avion F4”.Predstavnica NATO Oana Lungesku je saop{tila da je Turska zatra`ila konsultacije pozivaju}i se na ~lan 4 Va{ingtonskog sporazuma o NATO. Jedan NATO diplomata ka`e da }e Turska verovatno pred saveznike iza}i sa detaqima. „Ono {to }e Turskoj zatrebati mo`da je politi~ka podr{ka. Nema nijedan drugi zahtev...Bitno je da saveznici poka`u solidarnost i zabrinutost”.

U SIRIJSKIM VODAMA

Lociranaolupina turskogaviona ANKARA: Spasila~ki i istra`ni timovi locirali su u sirijskim vodama, na dubini od 1.300 metara, olupinu turskog vojnog avona F-4 koji je u petak oborila Sirija, javili su turski mediji ne navode}i izvor za tu informaciju. Ministar spoqnih poslova Turske Ahmet Davutoglu izjavio je da spasila~ke ekipe i daqe tragaju za dvojicom pilota sru{enog aviona. Potraga za pilotima obavqa se u saradwi sa sirijskim vla stima, ali ne mo`e da se nazove „zajedni~kom operacijom”, do dao je on. Istovremeno, u Bri-

selu je saop{teno da }e se pred stavnici ~lanica NATO sastati u utorak, 26. juna nakon {to je Turska zatra`ila konsultacije o obarawu svog aviona. Pre toga, ministar spoqnih poslova Turske Ahmed Davuto glu izjavio je da je Sirija obo rila vojni avion u me|unarod nom vazdu{nom prostoru, isti~u}i da je Damask znao da je to bila turska letelica. - Prema na{im zakqu~cima, avion je oboren u me|unarod nom vazdu{nom prostoru, 13 nauti~kih miqa od Sirije - re kao je Davutoglu. (Tanjug)

odnose za na{e dve zemqe-ka`e Pusi}eva [to se odnosa ti~e, a oni ukqu~uju re{avawe otvorenih pitawa, zajedni~ka re{ewa za neke probleme unutar regije i multilateralne skupove u regiji, saradwu oko nekih evropskih tema, mislim da se oko toga mo`e napredovati, dodala je ona. Pusi}eva je kazala da bi u Srbiji „najdobrodo{lija bila vlada koja bi bila spremna da sara|uje sa nama”. - Vlada ima izvr{ne funkcije, {to zna~i da }e se spoqna, regionalna i sva ostala politika kreirati u vladi. S tog sta novi{ta nama je, ako ho}emo - a ho}emo - neobi~no va`no da odr`imo komunikaciju, regionalnu i bilateralnu saradwu, da vidimo kako }e se sastaviti vladarekla je Pusi}eva. Navode}i da }e to „mo`da biti kohabitacija”, a „mo`da }e biti sa iste politi~ke strane”, Pusi}eva je istakla da je Hrvatska, {to se we ti~e, svakako spremna da sara|uje u regiji. (Tanjug)

Krizauevrozoni odla`e „zelenosvetlo” PODGORICA: Biv{a crnogorska ministarka evropskih integracija Gordana \urovi} izrazila je rezervu oko davawa „zelenog svetla” Crnoj Gori za po~etak pregovora sa Evropskom unijom, pre svega zbog krize u evrozoni. Evropska komisija ranije je predlo`ila otvarawe pristupnih pregovora sa Crnom Gorom, a {efovi dr`ava i vlada ~lanica EU o tom predlogu raspravqa}e krajem juna. Dr`ave ~lanice EU, kako ka`e \urovi}, mogu da tra`e dodatni izve{taj da je Crna Gora ispunila sve uslove. A to bi zna~ilo da otvarawe pregovora bude odgo|eno nekoliko meseci, navela je ona. Ukoliko Savet EU usvoji izve{taj EK to }e, prakti~no, zna~iti otvarawe pristupnih pregovora sa Crnom Gorom. Odluka o otvarawu pregovora donosi se konsenzusom dr`ava ~lanica EU. Kada je u pitawu odobravawa datuma pregovora sa Crnom Gorom, bi}e neizvesno do samog sastanka Evropskog saveta, kazala je \urovi}.Ona je, kako prenose podgori~ki mediji, navela da, iako je Crna Gora dobila pozitivno mi-

CRNOGORSKE VLASTI O^EKUJU OD EU I „POSEBNE USLOVE”

Hap{ewavo|a organizovanog kriminala PODGORICA: Lider opozi cionog Pokreta za promene Neboj{a Medojevi} ocenio je da je mogu}e da uz datum otvarawa pregovora Evropske unije i Crne Gore, vlastima u Podgorici bude dostavqena i lista posebnih uslova, koja bi se odnosila na hap{ewa vode}ih qudi organizovanog kriminala. Medojevi} je kazao da je cela stvar oko dobijawa datuma pregovora Crne Gore sada pre{la iz sfere struke u sferu politike, jer sve dr`ave ~lanice EU treba jednoglasno da donesu odluku da li otvoriti pregovara~ki proces.S druge strane, pisawa presti`nih svetskih medija, poput Bi-Bi-Sija i Forin afersa, gde je Crna Gora nazivana mafija{kom dr`avom, izaziva rezervu kod jednog broja zemaqa, pre svega [vedske, Holandije, pa i Francuske, koje i prilikom prethodne odluke, u decembru, nisu bile ba{ sklone da podr`e preporuku Evropske komisije, rekao je on.

GR^KI PREMIJER NE IDE NA SAMIT EU

Operacijeoka spre~ilaputovawe ATINA: Novoizabrani gr~ki premijer Antonis Samaras ne}e prisustvovati samitu Evropske unije jer se oporavqa nakon komplikovane operacije oka.Gr~ku }e na samitu 28. i 29. juna predstavqati odlaze}i ministar spoqnih poslova Dimitris Avramopulos, kojeg }e pratiti odlaze}i ministar finansija George Zanias, saop{tio je novinarima predstavnik vlade Simos Kedikogku. Operacija na oku zbog o{te}ewa na mre`wa~i, obavqena u subotu, bila je takve vrste da je Samarasu za sada „izri~ito zabraweno” da putuje, rekao je Zanias.Hirurg Panagiotis Teodosiadis rekao je da }e Samaras iz bolnice biti otpu{ten u ponedeqak, ali da }e mu trebati dani i nedeqe da se potpuno oporavi. Jedan do kqu~nih ~lanova nove vlade, ministar finansija Vasilis Rapanos (65) u petak je, tako|e, iznenada preba~en u bolnicu zbog jakog bola u stomaku, mu~nine i nesvestice. Razlog wegovog stawa jo{ nije poznat i trenutno je na ispitivawu.Odlazak premijera i ministra finansija u bolnicu odlo`io je neke od va`nih sastanaka u vladi, kao i polagawe zakle-

25

AntonisSamaras

tve Rapanosa u parlamentu, a neizvesno je i kada }e novi parlament odr`ati sednicu, ukazuje AFP. Rapanos se razboleo u trenutku kada u Gr~ku treba da stigne tim revizora iz Evropske unije, MMF-a i Evropske centralne banke, kako bi razmotrio reforme. On je na mesto ministra finansija imenovan u ~etvrtak, ali jo{ nije polo`io zakletvu. Trebalo je da to u~ini na ceremoniji u petak uve~e, ali je polagawe zakletve odlo`eno zbog bolesti.Samaras je polo`io zakletvu u sredu okon~av{i politi~ku krizu i strahovawa od izlaska Gr~ke iz evrozone. (Tanjug)

Neboj{aMedojevi}

Medojevi} je naveo da [vedska tra`i vidqive rezultate po pitawu toga {ta je Crna Gora uradila od pro{le godine u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, posebno krupnih slu~ajeva. Isti je stav, kako tvrdi lider PZP u izjavi listu „Dan”, i kod drugih dr`ava koje imaju rezerve prema otvarawu pregovora. Na`alost, veliki problem je pravosu|e, odnosno presude koje se ni`u jedna za drugom, a posebno one koje su vezane za trgovinu drogom.One ne poma`u Crnoj Gori, ali ne poma`u ni onima u EU koji `ele da Crna Gora po~ne pregovore, ocenio je Medojevi}.

Podgorica

{qewe EK, Savet EU ne mora da se saglasi sa wim. Lider opozicionog Pokreta za promene Neboj{a Medojevi} ocenio je da je mogu}e da uz datum otvarawa pregovora EU i Crne Gore, vlastima u Podgorici bude dostavqena i lista posebnih uslova, koja bi se odnosila na hap{ewa vode}ih qudi organizovanog kriminala.Medojevi} je kazao da je cela stvar oko dobijawa datuma pregovora Crne Gore sada pre{la iz sfere struke u sferu politike, jer sve dr`ave ~lanice EU treba jednoglasno da donesu odluku da li otvoriti pregovara~ki proces.

Dvostruko vi{e azilanata PODGORICA: U Crnoj Gori je za prvih {est meseci ove godine, 419 lica zatra`ilo azil, dvostruko vi{e nego tokom ~itave pro{le godine, saop{teno je iz crnogorskog Ministarstva unutra{wih poslova. Pomo}nik ministra unutra{wih poslova Abid Crnovr{anin kazao je da broj stranaca koji tra`e azil u Crnoj Gori konstantno raste, a najvi{e azilanata bilo iz afri~kih i azijskih zemaqa. Broj osoba koje tra`e azil u Cr noj Gori u prvih {est meseci ove godine gotovo je du plo ve}i nego u pro{loj go dini. Za {est meseci ove godine 419 lica je podnelo zahtev za dobijawe azila, dok ih je lani ukupno bilo 239, rekao je Crnovr{anin. On je kazao da Crna Gora jo{ nema centar za zbriwavawe izbeglica, pa su azilanti sme{teni u privremene objekte. (Tanjug)

Novipregovorio uslovimazajma? ATINA: Nova gr~ka vlada saop{tila je da `eli nove pregovore u okviru sporazuma o me|unarodnom zajmu, koji bi se odnosili na ukidawe nekih poreza, zaustavqawe otpu{tawa i produ`ewe za dve godine rokova za sprovo|ewe o{trih mera {tedwe. -Ciq je da nema vi{e smawewa plata i penzija i da nema novih poreza- navedeno je u saop{tewu koalicije Nove demokratije, PASOK-a i Demokratske levice, u kojem se dodaje da ne}e biti otpu{tawa zaposlenih u dr`avnom sektoru.Koaliciona vlada, predvo|ena premijerom Antonisom Samarasom, liderom konzervativne Nove demokratije, obe-

}ala da }e nastaviti da smawuje fiskalni deficit, da dr`i dug pod kontrolom i primewuje strukturne reforme. ^lanovi vlade tako|e su obe}ali da }e poku{ati da revidiraju obaveze koje je Atina preuzela prema kreditorima, ali da ne}e ugroziti veze sa EU ili prisu stvo u evrozoni. U Gr~koj je pre par dana, posle dvomese~nog zastoja, formirana nova vlada koja pred sobom ima te`ak zadatak da sprovede i donekle izmeni nepopularni finansijski paket pomo}i Evropske unije i MMF-a i da zemqu izvu~e iz recesije. (Tanjug)

Zemqotres naPeloponezu ATINA: Zemqotres, ja~ine 4,8 stepeni Rihterove skale, koji je ju~e pogodio ju`no gr~ko poluostrvo Peloponez, potresao je i Atinu, saop{tio je Nacionalni institut za geodinamiku. Za sada nema izve{taja o eventualnoj {teti ili povre|enima. Zemqotres je registrovan na oko 150 kilometara zapadno od Atine, odnosno 13 kilometara ju`no od grada Aigio na Peloponezu. Dve osobe su poginule, a 30 je povre|eno u zemqotresu ja~ine 6,5 stepeni Rihtera, koji je 2008. godine potresao istu oblast. Agencija AFP je podsetila i na zemqoteres iz 1986. godine, kada je poginulo 20 qudi, na stotine povre|eno, a na hiqade ku}a uni{teno.


de^Ji dnevnik

ponedeqak25.jun2012.

dnevnik

c m y

26

Pevao mi slavuj Prole}e, prole}e, stiglo si kona~no, Rasteralo godi{we doba vetrovito i mra~no. Radujemo ti se svi Kad se suprotstavi{ stra{noj ki{i.

Nebo se plavi, Znawe prilazi de~ijoj glavi. [umica nije kao pre ista Jer mnogo lista.

Pupoqci se ra|aju, Deca se vi{e snegom ne ga|aju. Tebi se raduju I za jabukama ne gladuju.

Prole}u se odrasli dive, Po~iwu da rade oko svoje wive, I dok se sre}a razvija, Kukuruz pomalo klija.

Meda iz pe}ine izviruje, Vi{e ne}e da miruje. Oti{ao da se veseli medom, I sve medvedi}e da nahrani redom.

Prole}e je divno i krasno, To vidi svako oko jasno! AnteRe{etar,III-3 O[„JovanPopovi}”, NoviSad

Medenep~elice tiglojeprole}eicve}ejeprocvetalo. S Vrednep~eleletesacvetanacvetisakupqajupolen.Zatimganoseuko{nicu.P~e-

le radilice sipaju polen u sa}e, gde }e se ondastvoritimed.PoslenekogvremenadedaMi{aibabaEmilija,obu~eniup~elarska odela, vade gotov med iz ko{nica. Svojim vragolastim o~ima sve to posmatra kuca [vr}a.Kadasumedomnapunilitegle,baba idedaodnosemedunucima@eqkuiSandri, kojigauslastma`unahlebijedu.Med,bilodajeodlipe,bagrema,livadskiilineki drugi,jejakozdravizatogasvadecavolei radogajedu. NemawaUtvi},I-4 O[„Milo{Crwanski” NoviSad

Lara Touati Drobwak, I razred, O[ „Tulip”, Tunis

^ast ^ast je, qudi, {etati prirodom, ploviti brodom, plavom vodom. ^ast je gledati freske majstora velikih, napisati pesmu ili neki stih. ^ast je `iveti u zemqi srpskog roda poznavati svoj jezik i kulturu svog naroda.

Vesna Stojkovi}, IV-5, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

N

Iva Vuji~i}, IV-2, O[ „Milo{ Crwanski”, Hrtkovci

Kakodaoprostim

edavno, moji roditeqi su se razveli. Imamose}ajdasamjakriva,alikrivim iwih.^udnomijekadasena|uuistoj sobiikadasegledaju. Povu~emseusebei(~esto)pla~em.Kakoda imoprostim{tosumipotpunopromenili`ivotisru{ilimojsvet,paondajo{ivi~una mene,{tagoddauradim.Svakiputkadapoku{amdaihshvatim,samosejo{vi{enaqutim, aliseneusu|ujemni{tadaka`em.Nesmemda se suo~im s problemom. Qudi ka`u da vreme le~i sve rane, ~ak i one najdubqe. Mo`da se

jednogdananinebudemse}alasopstvenogbola,mo`da}uimvremenomoprostiti,adatadamoramsamadasenosimsasvojimproblemimaikrivicama. Aopet,mo`dabihmogladaizaberemkra}i i mawe bolan put i skupim snage da im oprostim. Jer hrabar ~ovek umire samo jednom, a kukavicamnogoputa. AleksandraVuk~evi},VII-3 O[„\uraDani~i}” NoviSad

Putovawejednesemenke

nogprole}nogdanajedan~ovekjeotvoriokesicuseJjedned mewa sve}a. U tom momentu dunuo je vetar i oduvao u semenku. Vetar je duvao, duvao i dugo nosio tu se-

menku.Ujednommomentuvetarjestaoitasemenkajepala.Palajeki{a.Posleki{etasemenkajeizraslauvelikuiprelepuru`u. NemawaMilo{evi},I-1 O[„VukKarayi}” NoviSad

^ast je na `ivot gledati pun sre}e, jer nam `ivot zemaqski, ve~no trajati ne}e. BojanaSiri{ki,VII razred O[„@arkoZrewaninU~a” Nadaq

Sukobna{kolskom odmoru Lica De~ak:Marko(Ale) Devoj~ica1:Jelisaveta(Kristina) Devoj~ica2:Sara(Ana) Devoj~ica3:Marina(Vawa) (Marko i Jelisaveta se sva|aju oko sli~ica, a SaraiMarinanailaze)

Dajana ^ervena, IV-2, O[ „Qudevit [tur”, Kisa~

^ast je qubav u srcu nositi, ~ast je pisati, gre{ke ispravqati, a lo{a dela brisati.

Marko:Jasampobedio!(radosnosko~i) Jelisaveta: Nisi! Ja sam pobedila! (qutito vikne) Marina i Sara: (Nailaze na wih) O moj bo`e! Vidiih!!! Marina:Kakosujadni!Sva|ajuseokosli~ica!!! Jelisaveta:Vidi,evoihSaraiMarina({ap}u}igovoriMarku) Marko:Jao,znam!Kakomenerviraju!({ap}u}i odgovara) Sara:Kakosusenapalilinatesli~ice!!!!!To jetakoglupo! Jelisaveta: Molim te, pogledaj prvo sebe, pa ondakomentari{inas!!! Marina: Ti se samo dru`i{ s Markom, po{to sisezaqubilauwega!! Jelisaveta:Nisamja!!!Tisi!!!!!! Marina:Jaseuweganebihzaqubila,nidaje posledwi~oveknasvetu!!! Marko:Hej!! Sara:Marko,neme{ajse!

(Markonapravigrimasuipovu~ese) Jelisaveta: Vi ste samo qubomorne, po{to smomitakodobridrugari!!!(qutitoodgovara) Sara: [to bismo mi bili qubomorni na vas, mismopopularnijeilep{eseobla~imo!(obezabacekosu) Marina:Da!Iakojenekoqubomorantostevi nanas!!!!! Jelisaveta:Pokaza}ujatebikoboqeizgleda!! (Jelisavetapo~upaSaruzakosuaMarinaJelisavetu,Markoihrazdvaja). Marko:Hajdeprestanite!!!!!Ejprestanite!!!!! (Devojkeprestanudasesva|aju) Marko: Ej! [ta vam je! Za{to se sva|ate! Za{tosesva|atejo{od1.razreda!? Sara:Zato{tojeonabezobrazna! Jelisaveta:Jabezobrazna!!!Vasdvemestalnovre|ateiogovarate!(qutitouzvra}a!) Marina: Molim te, reci kada smo te nas dve vre|ale!!!???Bezobraznice!! Jelisaveta:Tise{ali{,zarne!!!??? Marina i Sara: Ne, za{to bismo se {alile!!???(za~u|enogledaju) Jelisaveta:Omojbo`e!!!!!!!!!Etovidi{Marko za{tosejanedru`imsaovimglupa~ama!!!!! MarinaiSara:Glupa~ama!!!!!!!!???????? KristinaRiki}, AleksandarVuksanovi}, Ana\uri},VawaMili},V-a O[„\or|eNato{evi}”,NoviSad


STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ponedeqak25.jun2012.

27

USPEHNA[IHAKADEMACANAME\UNARODNOMTAKMI^EWU„TRIMONAGRADEZAISTRA@IVAWE”

PetorolaureataizSrbije!

Foto:S.[u{wevi}

LETWIRE@IMUNOVOSADSKIMSTUDENTSKIM DOMOVIMAIMENZAMA

Po~iwesezona „recepcije” Ispitni rok se pribli`ava kraju i ve}ina studenata je ve} spakovala kofere i nestrpqivo ~ekapovratakku}i.Ipak,imai onih koji }e jul, a mo`da i avgust, provesti u nekom od studentskih domova u Novom Sadu. Oni koji su re{ili da ostanu u domovima prve kategorije od 6.

Studentskog centra „Novi Sad” GoranMilovac. Uokvirudogovoras„Egzittimom„istudentskimorganizacijama, Savezom studenata, StudentskomasocijacijomiStudentskom unijom, za potrebe sme{taja gostiju na predstoje}em festivalu izdatojeukupno1.650mestaudo-

„VeqkoVlahovi}”dobijainternet Prekoletabi}euvedeninternetustudentskesobeudomu„VeqkoVlahovi}“,bi}eokre~enisvistudentskirestoranikaoi60sobaudomu„NikolaTesla“,apopravqen}ebitiikrovnadomu„Sajmi{te“irestoranubr.4.Tako|e}ebitirealizovanoredovnoobnavqaweinventarasa60stolica,70du{ekaiposteqina. do31.julatrebadaizdvoje9.308 dinara,dokzaperiodod1.do20. avgusta treba platiti 7.160. Boravak u domovima druge kategorije u julu ko{ta 8.710 dinara, dokjeuavgustu6.700.Studentisu mogli birati da li }e ostati u domusamoujuluilisamouavgustuiliobameseca. Za takozvanu recepciju moglo seprijavitiod30.majado15.juna, a za produ`en boravak javilo se 864 studenta, od kojih 120 produ`avaboravaktokomcelogleta,a ostalisamodo15.jula. – Studenti }e uglavnom ostajati u svojim sobama, a tamo gde to bude nu`no, bi}e zamoqeni da pre|uunekudrugu–ka`ePi-Ar

movima. Cena jednog dana u domu prvekategorijejedesetevra,plus PDViboravi{nataksa,audrugoj kategoriji je sedam evra, s PDVom,ipomenutataksa. Odstudentskihrestoranaod1. do15.jularadi}esamobroj4.Od 16. jula do 20. avgusta restorani nerade,aod21.avgustabi}eotvorenamenza3.Odseptembra}eponovo raditi svi restorani. Va`nojeda}estudentiiprekoleta imatiistiraznovrstanjelovnik. Vegetarijanciuvekmogunajelovnikuna}ihranupremasvojimpotrebama, a u vreme posta obezbe|ena su i posna jela. Studentima je, na zahtev, dostupna i dijetetskaishrana. A.Varga

Ukonkurencijiod102rada,petoroakademacasfakultetauSrbiji osvojili su nagrade na me|unarodnom takmi~ewu „Trimo nagrade za istra`ivawe” u Qubqani, koje se bavi najsavremenijim dostignu}imaunauciipristupimaire{ewimanapoquarhitekture, industrijskog dizajna, ekonomije i menaxmenta, gra|evine, ma{instva,ekonomije,razvojaposlovawaizaposlenih. Nakonkurssuprijavqeniradovi iz deset evropskih dr`ava, od kojih je nagra|eno 48 s univerziteta iz pet evropskih zemaqa, a petorolaureatajebiloizSrbije. Iz oblasti arhitekture nagra|eni su master radovi Tamare Vladeti} i MarkaJovanovi}a, kojisu radove odbranili na Fakultetu tehni~kih nauka Univerziteta u NovomSadu.Tre}inagra|enimaster je rad Novosa|anina Neboj{e Jakice, koji je nagradu dobio podrugiput,asvojradodbranioje na ~uvenom fakultetu „Politehniko di Milano” u Italiji. LenardBilicki nagradujedobioza diplomski rad odbrawen na Ekonomskom fakultetu u Subotici a Jasna^iki}-Tovarovi} nagra|ena jezadoktorskudisertaciju odbrawenu na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Ovistru~waciprimilisunov~ane nagrade za inovativna i kreativna re{ewa u svojim radovima, awihoviapstraktibi}eobjavqe-

kvaliteta, otpornih na po`ar, lepog izgleda (poputTrimopanela)ilako se postavqaju u prostoru primenom principa odr`ivograzvoja. – Modni centar sam predvidela na podru~ju Novog Sada jer `ivim u wemu i smatram da grad ima veliki potencijal za izgradwu jednog takvog objektakojibimogaoprivu}i svetski poznate kreatore i umetnike – ka`e TamaraVladeti}.–Projekat objekta ispuwava sve zahteveuoblastifunkcionalnosti,konfiguracije prostora i upotrebqivosti,aosmi{qenjetakoda po{tujeekolo{kezahteve o~uvawa `ivotne sredine ienergetskeefikasnosti. Jedanodprincipaodr`ivostisusolarnikolektori postavqeni na krov centra, kao i postavka staklenih povr{ina na sun~anojstraniobjekta. Marko Jovanovi} je u MarkoJovanovi}iTamaraVladeti} svomraduanaliziraoprini u zborniku „Trimo nagrada za menu interaktivnih adaptivnih istra`ivawe„. sistema kao generatora urbanih Magistarsko delo „Modni cencelina. Kako isti~e, `eleo je da taruNovomSadu”TamareVladeproces generisawa forme u koti} bavi se studijom velikih pojem arhitekte, tokom projektovaznatihmodnihku}a,primenomsawa, ideju dovode do krajweg provremenih materijala izuzetnog dukta, ne bude tu zavr{en, ve} da

bude stvaran iznova i iznova, sli~notokovimauprirodi. –Radobuhvata{irokdijapazon disciplina, od mehanike, elektronike, konstrukcijskog sklopa do arhitektonskog dizajna, koji treba da formiraju interdisciplinarnirejon–objasniojeJovanovi}.–Tako|e,tusuisociolo{kiieti~kiaspekti,kojizajednosprethodnim,~ineikriterijume i defini{u krajwi oblik ovog projekta. Prilikom rada na ovakvim projektima, gde se sti~e uvidiudisciplinekojemogudoprineti arhitektonskom dizajnu a nisu direktno arhitektonske, mogu}e je otvoriti i nove horizonte i samim tim istra`ivati {tasvetomo`edaseponudiarhitekturibudu}nosti,uznajoptimalniji mogu}i pristup arhitektekaokoordinatorainterdisciplinarnogprojekta. Glavnadirektorka„Trima„TatjanaFink navelajedajetakompanijadodelilavi{eod450„Trimonagradazaistra`ivawe„,ada nagra|eni i oni koji su svoje radoveprijavilipostajudeoisprepletene mre`e izme|u akademske sfere i privrede. Od pomenutih 450nagradazaistra`ivawe,mladisrpskistru~waciodnelisu39: za arhitekturu, gra|evinu, ma{instvo i ekonomiju – i na svim akademskihnivoima,anekioddobitnika nagrada su vi{estruki laureati. A.Jerini}

OTPBANKAPRIPREMILAIZNENA\EWEZASTUDENTE

Uzkarticuinagradeipopusti... Studentisukodnasve}godinamakorisniciplatnihkartica,aOTPbankajepripremilanovipaketzawihusaradwisGPAorganizacijomkojaimalicencuzastudentsku ISIC karticu.Sviakademciod18do27godinakojiaplicirajuubancizastudentskipaketdobi}ejedinstvenuISIC „maestro„karticu.Onase,pak,mo`ekoristitinavi{eod trimilionamestazakupovinurobeiusluga {iromsvetainasvimbankomatimasozna-

kom„maestro„.Uzwuseostvarujuipopusti na35.000prodajnihmestau120zemaqa. Studentikoji`eleovepogodnostimogu dobitipaketuposlovnimjedinicamaOTP banke,apotrebnojedadonesuli~nukartu iindeksiuplate~lanarinuzame|unarodnustudentskuorganizaciju.Osimve}pomenutih pogodnosti, tako }e im postati dostupnoOTPelektronskobankarstvoputem kojeg mogu pla}ati ra~une, SMS-servis za

kontrolu ra~una i kartice – a prvih pet porukadobijajugratis.Tujei„vizaviron„ karticazapla}aweputeminternetaimogu}nost kori{}ewa prekora~ewa na ra~unu,odnosno„minusa„.Tonijesve:studente kojiostvarenajve}iprometnakarticido kraja oktobra ove godine o~ekuju nagrade: jedan laptop ra~unar, sedam putovawa za dveosobeunekuodevropskihzemaqaidesetmobilnihtelefona. D.V.

MULTIMEDIJALNIPROJEKAT„KAEVROPI,BULEVAROM?”

Budu}earhitektevi~ne razli~itimmedijima Studentska izlo`ba nastala u okviru projekta„KaEvropi,Bulevarom?”na{la seusklopuSalonaarhitekture,18.poredu, u Dru{tvu arhitekata Novog Sada (DANS).Izlo`bajezajedni~kiprojekat studenataprvegodine DepartmanazaarhitekturuiurbanizamFakultetatehni~kihnauka,izgeneracije2010/2011,kojisu, nakonsamotrimesecastudija,imalizadatakdaizrazesvojestavoveuvezisprostorom,dru{tvom,politikom.KakojenavelaautorkaprojektaTatjanaBabi},tema je definisana u kontekstu svega {to ahitekturadanasjeste. –Krenulismoodtogadajearhitektura uvekodrazvremenaisvega{tosede{ava u na{oj sredini. Bulevar Evrope je trenutnonajve}aarhitektonsko-gra|evinska investicija,aisamwegovnazivinspirisaonasjezatemu–kazalajeTatjanaBabi}.–Sjednestrane,tojene{tonovoi aktuelno,asdruge,imamokompleksran`irne stanice koji predstavqa vezu s

pro{lo{}uina{enasle|e.Takosustudentidovedeniusituacijudarazmi{qajuopro{losti,sada{wostiibudu}nosti. U~estvovaloje130studenata,podeqenihu29grupa,i40mentora,atrebaloje daurokuodsedamdana,uspostavqaju}i stvarala~ke veze sa zate~enim ambijentom kroz slobodan izbor izra`ajnih sredstava, odgovore na pitawa o svojoj , ali i budu}nosti sredine u kojoj `ive. Izveli su niz autenti~nih prostornih, interaktivnih,svetlosnihizvu~nihintervencija. –Izrazilisusekrozrazli~itemedije – instalacije, fotografije, video, performansitekst–itimepro{irilipoqedelovawaarhitekatajersedanasarhitektura sve vi{e pribli`ava vizuelnim iscenskimumetnostima–ukazalajekoordinatorkaprojekta. Iakojesvakiradbioautenti~anipri~a za sebe, stru~ni `iri, sastavqen od uva`enih profesora arhitektonske i

umetni~kestruke,odabraojedvanajboqa, ~iji su autori nagra|eni ekskurzijom u Suboticu. Po re~ima Tatjane Babi}, pobedni~keradoveizdvojilajeidejaiveomajednostavnaijasnaprezentacija. –Kadpogledate~itavprojekat,vrloje kompleksanivi{eslojan,iupravozbog togaseradovimoguvrednovatinarazli~itena~ine.Sagledavaju}iutomkontekstu,izdvojilasusedvaradakojasuipobedila: interaktivni performans 996 i prostornainstalacija„Dupliego”-predo~ilajeovaarhitektkiwa. U performansu 996 ~lanovi su bili povezani tankim nitima ribarskog najlonairaspore|enislobodnouprostoru hale. Prolaznici su morali da dotaknu teniti,aporukajebiladasmo„svimi uzro~no-posledi~no povezani”. „Dupli ego”~iniojezidodstiroporausredkojegjebiomawiprolaz.Dva~lana`irijapozvanasudapro|ukroztajprolazda bisevideloko}eodwihdasepomerii

propusti ovog drugog. ^lanovi ovog tima ispri~ali su pri~u o toleranciji. Timkojijeosmislioperformans996~inili su studenti Jelena Kova~evi}, Jelena Solarov, Aleksandra Stefanovi}, Ida Dimitrijevi}, Anamaria Batori i mentor Miroslav Dimitrijevi}. Ekipa koja se bavila temom tolerancije bili su akademci Milana Radojkovi}, Brankica Risti}, Teodora Kov~in, Jelena [taki} imentorSa{aMi{kovi}. Multimedijalni projekat „Ka Evropi,Bulevarom?”mo`esenazvatiistra-

`iva~kimjersuu~esnicirazvijalisvojestvarala~kesposobnostiuodgovaraju}em prostorno-vremenskom kontekstu. Zapo~etje2010.godineuokvirupredmetaUvoduarhitektonskidizajn,kojivodi profesor Radivoje Dinulovi} na FTN-u. Kako je najavqeno, uskoro bi trebalo da bude otvorena nova izlo`ba radova studenata arhitekture, a u septembru}euMuzejusavremeneumetnosti Vojvodine biti prikazani radovi na~iwenitokomprojekatauprotekle~etiri godine. A.Jerini}

VA@NITELEfONI UniverzitetuNovomSadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu,internet-adresa www.ns.ac.yu.

fakultettehni~kihnauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment;mehatronika021/485-2224,referentzagrafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo  021/485 2228,referentzasaobra}aj021/485-2227referentza postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una zastudentskeuplate840-1710666-12.

Poqoprivrednifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentskeuplate840-1736666-97.

filozofskifakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628,studentskaslu`ba:021/484-3273.Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate:840-1712666-26.

Medicinskifakultet HajdukVeqkova3,telefon021/420-677,studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate:840-1633666-55.

Akademijaumetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~unazastudentskeuplate:840-1451666-42.

Tehnolo{kifakultet BulevarcaraLazara1,telefoni:021/485-3600,studentskaslu`ba:021/485-3613,485-3611Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate:840-1647666-56.

Prirodno-matemati~kifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate:840-1711666-19.

Pravnifakultet TrgDositejaObradovi}a1,telefon:021/6350377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111i4853-112.Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate: 840-1627666-13.

fakultetsportaifizi~kogvaspitawa Lov}enska16,telefon021/450-188,studentskaslu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentskeuplate840-1718660-86.

Pedago{kifakultet,Sombor Podgori~ka4,centrala:025/22-030,studentskaslu`ba:025/28-986.Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate840-1136666-68.

Gra|evinskifakultet,Subotica Kozara~ka2a,centrala:024/554-300.Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate840-1233666-68.

Ekonomskifakultet,Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

Tf„MihajloPupin”,Zrewanin \ure\akovi}abb,internetadresawww.tf.zr.ac.yz, telefon:023/550-525,studentskaslu`ba:023/550-530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentskeuplate840-1271666-43.

Zavodzaza{tituzdravqastudenata DrSimeMilo{evi}a4,telefon:021/454-888

Studentskicentar„NoviSad” DrSimeMilo{evi}a4,telefon:021/450-300

Studentskidomovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”:021/458-158,“VeqkoVlahovi}”:021/459-971.

Studentskemenze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a(kantina):021/6350-547.


28

ponedeqak25.jun2012.

oglasi

dnevnik

Javno preduze}e „Vojvodina{ume” Petrovaradin [umsko gazdinstvo „Sombor” Sombor, ul. Apatinski put 11 u svojstvu korisnika ribolovnog podru~ja OBAVE[TAVA zainteresovana pravna i fizi~ka lica da }e se vr{iti prodaja godi{wih dozvola za privredne ribare za 2012. godinu

Pravo kupovine godi{wih dozvola za privredni ribolov za 2012. godinu imaju sva pravna i fizi~ka lica koja ispuwavaju uslove propisane Zakonom o za{titi i odr`ivom kori{}ewu ribqeg fonda i dokumentacijom Javnog preduze}a „Vojvodina{ume” Petrovaradin [umsko gazdinstvo „Sombor” Sombor. Dokumentaciju Javnog preduze}a „Vojvodina{ume” Petrovaradin [umsko gazdinstvo „Sombor” Sombor, kojom su utvr|eni uslovi i dokumenta koja treba da se prilo`e, zainteresovana lica mogu preuzeti u prostorijama korisnika ribolovnog podru~ja u Somboru Apatinski put 11. Sve dodatne informacije mogu se dobiti na telefon 025-463-111 ili 0628005305. 27351


OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

ponedeqak25.jun2012.

TU@NO SE]AWE

IZDAJEM lep, odmah useqiv, kompletno name{ten jednoiposoban stan, klima, ve{ ma{ina TV, u Haxi Ruvimovoj ulici. Telefon 064/8706-004. 55396 IZDAJEM povoqno name{tenu garsoweru kod Sajma. Telefoni: 063/408-902, 021/6365-807. 55434

PRODAJEM plac 20 ari u Petrovaradinu, asvaltni put, struja voda, dozvoqena gradwa. Telefon 063/547-782, 021/6392384. 55433 PRODAJEM zemqu crnicu u ^eneju 3E/m3. Telefon 021/714700. 55330

29

Posledwi pozdrav

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 55427

Goran Medi}

Gojku Topalovi}u

16. 3. 1970 - 25. 6. 1996. PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida, {uqeva, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren. Le~ewe 7 dana, Deda Rado{, telefoni: 064/24055-49, 037/490-797. 55459

Danas, 25. 6. 2012. godine navr{ava se 16 tu`nih godina od kada nisi sa mnom, sine moj. Nikada te ne}u zaboraviti, mnoge su zvezde na nebu, najsjajnija si ti sine moj jedini, tuga i bol, nikada ne}e pro}i.

1940 - 2012. Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da }e se sahrana na{eg dragog oca i supruga obaviti, 25. 6. 2012. godine, u 16 ~asova iz kapele na grobqu u Rakovcu. O`alo{}ena porodica: supruga Petra i }erke Vesna i Jasna.

Majka Bosa i stric Milo{.

55517

55299

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 55049

3

Posledwi pozdrav prijatequ

@ivela je tiho. Tako je i oti{la. Napustila nas je iznenada na{a draga majka i baka

3

Gojku Topalovi}u

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 75. godini preminuo na{ dragi

Anka Mili} 1934 - 2012.

Sahrana je danas, 25. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Jovan Dragoslava Krsti}

Posledwi pozdrav dragom deki

Gojku Topalovi}u

od prijateqa \ure i prije Mla|enije Milakovi}.

od: unuka Marka i unuke Dragane sa mamom i tatom.

55520

55519

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav

O`alo{}eni: sin Milorad i }erka Danica sa porodicama.

55513

Sahrana je u utorak, 26. 6. 2012. godine, u 16 sati, u Bukovcu.

O`alo{}eni: supruga Vera, sin Vladimir, k}erka Ana i unuke Mila i Na|a.

TU@NO SE]AWE U utorak, 26. juna 2012. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 11.30 sati, da}emo ~etrdeset dana na{em milom

Gojku Topalovi}u od sestre Grozde sa porodicom.

Kseniji Per{ Bilo je zadovoqstvo imati te za prijateqa. Po~ivaj u miru. Evica i Branko sa decom.

55514

[ESTOMESE^NI POMEN

55518

55516

Pro{lo je pet godina od kako nije sa nama

Te{ka srca i drhtave ruke pi{emo ovaj posledwi pozdrav ~oveku koji nam je bio sve, otac pre svega, veliki prijateq i na{a du{a.

Bori Jawi}u diplomiranom veterinaru

Isidor Vuki}evi} Isa Vreme prolazi, a praznina ostaje zauvek. S tugom i po{tovawem ~uvaju te od zaborava tvoji najmiliji: unuke Aleksandra, Katarina, Tara i Ena, unuk Filip, snaje Vesna i Dragana, sinovi Branislav i Miroslav i supruga Mica.

Qubavqu i po{tovawem ~uva}emo se}awe na Boru. Zahvaqujemo sau~e{}u.

na

izjavqenom

Supruga Ksenija, bra}a Uro{ i Du{an i sestra Olgica.

Uspomenu ~uva porodica.

55422

55515

rodbinu i je preminuo

S tugom javqam tu`nu vest da me je napustio moj najboqi prijateq, moj suprug

Obave{tavamo prijateqe da na{ dragi

Vlastimir Milivojevi} Vlasta

Vasil Anastov 1946 - 2012.

55507

POMEN

prof. dr Nikola Milosavqevi}

Mnogo }e{ nam nedostajati. Sin Stevan, snaja Sawa i unuka Marija. 55509

Vasil Anastov

Danas, 25. 6. 2012. godine navr{ava se pet tu`nih godina tuge i bola od kako nisi sa nama, ali mi smo uvek uz tebe do kraja `ivota.

Jo`ef Benedek

Vasil Anastov

1935 - 2012. u

Sahrana je danas, 25. 6. 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

Tvoji najmiliji: baba Kata, tata Milan, mama Milena, brat Vlada i tetka Neda.

O`alo{}eni: supruga, }erka i unuk.

O`alo{}ena supruga Olga.

55492

55508

55510

Sahrawen Beo~inu.

je

na

grobqu

Posledwi pozdrav dragom tati od: }erke Marije, zeta Miroslava, unuka Aleksandra i unuke Milice.

55511


Серена Гордон

СЕРИЈА

Аристократкиње Речјераскошнојадаптацији чувеног романа Стеле Тилијард која говори о фасцинантним сестрама Ленокс. Сестре краљевске крви су заистапостојале,пајеприча о њима, због тога, додатно интересентна. Улоге: Серена Гордон, Џералдин Самервил, Алун Армстронг, Дијана Квик, Сијан Филипс Режија:Дејвид Кејфри (РТВ1,20.10) 06.20 КратакчаспрофесораАркадија 06.30 Добројутро,Војводино 08.55 Потрошачкирепортер 09.05 Кадзазвони 09.30 Еко:ГодинанаФрушкој 10.00 Вести 10.10 Климатскиратови 11.00 Свеоживотињама 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.10 Бразде 13.05 Чаририболова 13.30 ХроникаСлавоније, БарањеизападногСрема 14.00 Вести 14.05 Све(т)оконас 14.30 Политбиро 15.00 Вестизаособесаоштећеним слухом 15.05 Кадшпијунизакажу 16.00 Изптичјеперспективе 16.50 Временскапрогноза 17.00 ТВДневник 17.20 Једаннаједан 17.50 Разгледнице 19.00 Свеоживотињама 19.30 ТВДневник 20.10 Аристократкиње 21.00 Добарпосао 21.30 Живопис 22.00 Војвођанскидневник 22.35 Међународнитероризам после1945. 23.00 Оперативци 23.55 Аристократкиње 00.40 Једаннаједан

06.40 07.00 07.50 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.25 12.05 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.00

tv program

ponedeqak25.jun2012.

Кухињица–мађ. НовитаблоидНС Кадкућанијетесна Верскинедељник Путевинаде Бразда(мађ) Мађарсканароднамузика Изнашеархиве(мађ) ВИВЕ2010.мађарскимузичкифестивал Певанапоезија2011.(мађ) Вести(мађ) Подистимкровом Повратакнасело ХалоТВ(мађ) Добровече,Војводино(мађ) Културнимагазин(мађ) ТВМагазин(рум) ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Кухињица Нашидани(мађ) Омладинскаемисија(мађ) Делта,филм ТВбаштине

06.30 07.30 08.00 09.00 10.00 12.35 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Музичкосвитање ГласАмерике Панонскојутро Уогледалу Лола Будиродитељ Уловитрофеј Војвођанскевести Панонскахроника ЕТВ Војвођанскевести Лола Разговориоздрављу Војвођанскевести Безцензуре Војвођанскевести Виноивиноградарство Панонскахроника ГласАмерике

06.50 07.25 07.31 07.41 07.52 08.04 08.15 08.46

АдамАнт

Поноћнаврелина Ерик Рајт је талентовани фотограф мутне прошлости који се пре неколико година преселио из Лос Анђелеса у Њујорк. Међутим, у Калифорнију га враћа позив старогпријатељаДенијаРолинса који га упознаје са атрактивном Леном, која се бави фотомоделингом. Улоге: Адам Ант, Мајкл Паре,ДенисХопер Режија: ЏонНиколела (РТС1, 00.36)

06.30Новосадскојутро 08.30Хранаивино 09.00Вести 09.10Опчињени 10.00Ленија 11.00 Вести 11.10 РецептиЛауреРавајоли 13.00Вести 13.10ЖивотнаМарсу 14.00Евонаскодвас 15.00Вести 15.10Серијскипрограм 16.00Објектив(слов) 16.15Објектив(мађ) 16.30Врелегуме 17.05Хранаивино 17.30Новосадскопоподне 18.45Неонсити 19.00Објектив 19.30Објектив(слов) 19.45Објектив(мађ) 20.00Спринт 20.30Истрага 21.00Опчињени 21.45Неонсити 22.00Објектив 22.30РецептиЛауреРавајоли 23.00ЖивотнаМарсу 23.55Украденасрца

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 10.05 10.09 10.40 11.11 11.16 11.46 12.00 12.15 12.30 12.37 13.22 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.06 20.55 21.40 22.37 23.25 23.40 23.50 00.36 02.10 03.00 03.15 03.27 03.58 04.30 05.03 05.48

Рецепти ЛауреРавајоли (НовосадскаТВ,22.30)

09.30 10.00 11.00 11.30 13.00 22.00 22.30 23.30 01.45

ПравиНБА Вимблдон Вимблдон,најава Вимблдон ГрендслемВимблдон ВимблдонСтудио ВимблдонПрегледдана НБА ГрендслемВимблдон

06.15 06.30 07.00 08.50 09.50 10.50 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 21.00 22.20 00.10 01.00 01.30 02.00

Вести Јутарњипрограм Јутарњидневник Јутарњипрограм Вести Дипломци Вести Ловириболов Екокараван Вести Цркве-какоихтумачити Гастрономад Дневник Спортплус Евронет Скокубудућност Фудбал-ЕП:Енглеска-Италија ОвојеСрбија Ононашштонекадбејаше ДневникРТВојводина Штарадите,бре Београдскахроника Око Слагалица Дневник Срећниљуди Мазурка Упитник Скокубудућност Дневник Евронет РужнаБети Ноћнибиоскоп:Поноћнаврелина,филм Дипломци Вести(04.00,05.00) Гастрономад Екокараван Око Ловириболов Срећниљуди Верскикалендар

Ексклузив Експлозив Езел Дођинавечеру Одбачена Филм:ОперацијаШакал Тачно1 Трачара Аси Срећневести Дођинавечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљеначаст Езел Филм:Терминатор Трачара Експлозив Ексклузив Кобра

Слагалица Мунзи Великиимали ОткријмосветсаЂолетом Томасидругари Френинеципеле Повратакдабра Радијацијеирадиоактивност наземљииувасиони100 годинапослеоткрића 09.14 Интересантназанимања 09.37 КонцертЈасминеЈанковић 09.41 Врелегуме 10.14 Књигаутисака 10.52 Клиникавет 11.22 Контекст 11.53 Франк-сонатазафлаутуи клавируа-дуру 12.21 Екоглобал 12.52 Трезор 13.54 Повратакдабра 14.23 Радијацијеирадиоактивност наземљииувасиони100 годинапослеоткрића 14.52 Интересантназанимања 15.17 КонцертЈасминеЈанковић 15.21 Либела 15.51 САТ 15.41 Свебојеживота 17.13 Капри 18.13 БитлсиуобрадиЛеаБрауера

АнаПаквин

Клавир Прича прати живот неме Аде Мекграт, која са ћерком ФлоромизШкотскедолазиу колонизовани, дивљи Нови Зеланд. Тамо има договоренибраксаземљопоседником Стјуартом. Улоге: Холи Хантер, Ана Паквин,СемНил Режија: ЏејнКампион (РТС2, 22.05) 18.40 19.10 20.00 20.40 21.05 22.05 00.21 01.00 01.59 02.23 02.51 03.41

dnevnik

c m y

30

Адлибитум Верскимозаик Бинго Технологије Капри Клавир,филм Самертајмфестивал2010. Трезор БитлсиуобрадиЛеаБрауера Либела САТ Свебојеживота

06.00ВОА 06.30Сликеживота 07.00Маратон 08.00Цртанифилм 09.00Уловитрофеј 09.45Топшоп 10.00Љубавузалеђу 11.00 Топшоп 11.35 Биљаназавас 12.30ЗдрављеиВи 13.00СрбијауритмуЕвропе 13.30Сликеживота 14.00Еурека 15.00Мућке 15.40Алоало 16.15Документарнасерија 17.15Обичниљуди 18.15ДомаћиФилм: ВрховиЗеленгоре 20.00Мућке 20.30Ало-ало 21.00Филм:Посаозастранце 23.00Удовице 00.00Филм:Ловнаубицу саЗеленереке 02.00Филм:Посаозастранце

06.20Шљака 06.30Заувјексусједи 08.30Топшоп 08.50Долинасунца 09.45Топшоп 10.00Вести 10.35Дневнимагазин 12.30Цртанифилмови 14.10Филм:Убицамекогсрца 16.00Вести 16.40Спортскипреглед 17.05Џои 17.30Пријатељи 18.30Вести 19.10СунђерБобКоцкалоне 19.25 Штрумфови 20.00Уводуанатомију 21.00Филм:Пијаниучитељ 23.10НоћниТВпројекат 00.40Вести 01.15Спортскипреглед 01.30Живамета 02.20Уводуанатомију 03.10СаутПарк 03.35Филм:Угрожени 05.05Филм:Сглавомуоблацима 06.40 УкључењеуБ92Инфо

06.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.40 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 20.30 21.00 21.45 23.00 00.00 00.30 02.30 03.15 04.00 05.00

Добројутро Свезаљубав Маланевеста Папарацолов Тачноуподне-живо МојесрцекуцазаЛолу Националнидневник Академијадебелих-уживо Маланевеста Кукавица Националнидневник Маланевеста Љубавиосвета Академијадебелих-преглед Гранднародпита Амиџишоу Детективскеприче Филм:ПоверљивоизЕлЕја Глекотоговори Тјудорови Хаф МојесрцекуцазаЛолу

Гај Пирс

Дејан Станковић

Луда кућа Ток шоу емисија у којој гости јавно и без задршке, испред камера, решавају проблеме које нису у стању да реше самостално.Није чудно што ћете имати прилику да чујете како млади брачни пар покушава да обнови страсти или како се конзервативни отац бори са изборима свог сина ,,јединца“... Водитељ: Дејан Станковић (Хепи,00.00) 05.00 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 22.50 00.00 00.50 01.30 02.10 03.40 04.10

Јутарњипрограм Залившкољки Звезданиште ТајнисветмедеБенџамина Нодиуземљииграчака Ешли Телешоп Сабрина ГенераторРекс Хунтик Мојиџепниљубимци БајкаоТибету Метеоримоћникамиони Квизић Пресовање Телешоп Вести Изгубљенегодине Телешоп Вести Бумеранг,филм Насловнастрана–квиз Телемастер Јелена Документарнипрограм Ћирилица Слепаправда Изгубљенегодине Лудакућа Изнајмизвезду Документарнипрограм Ћирилица Насловнастрана–квиз Јелена

Поверљиво из ЛА Смештен у Лос Анђелес 50-их, филм прати животе три полицајца чије се личности и најдубље емоције разоткривају током истраге о масовним убицама. Полицијска истрага открива становнике града пуне похлепе и жеље за новцем. Улоге:Ким Бесинџер,Расел Кроу,Кевин Спејси,Гај Пирс Режија:Кертис Хансон (Пинк,00.30)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00Узкафу,07.30Белилукипапричица,08.30 Цртанифилм,09.00Одељењезаубиства,10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети својживот,16.00Освета,17.00Ретроспективанедеље,18.00Одељењезаубиства,19.00Објектив,19.30Цртанифилм,20.00Спортскипрограм,21.00Фешн стори,22.00Објектив,22.30Кућа7жена,00.00Објектив,00.30Безцензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00Максималноопуштено,12.55Хитнедеље, 13.00Фокус,13.45Топшоп,16.00ЗдрављеиВи, 17.00Фокус,17.40ИнфоПулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар,22.00 Холивуд,22.25БањеСрбије,23.05Фокус,23.45Туристичкеразгледнице,00.00 ИнфоПулс,00.30Аутошоп,00.40Фокус,01.10СкиЈахорина,01.40Вебџанк

07.00Дечијасерија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извориздравља,19.00Путопис,20.30Самовасгледамо,22.30Акцентидана,23.00Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 ИнфоК9,15.00ОфРоад,16.30ИнфоК9,17.00Бибер,17.30Зеленапатрола,18.30ИнфоК9,19.00Кухињица,19.30Бибер,20.15Отворениекран-Ретроспектива,21.15Концерт,22.15Бибер,22.30ИнфоК9,23.00Филм,00.30 Бибер,01.00Ноћнипрограм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45Кухињица,16.15Путвина,17.00Новости1, 17.15ТВхроника:Сремнадлану:Шид,18.10Измеђуредова,19.00Новости2, 19.30Ловциназмајеве,20.00ДокторХу,20.45СпортСТВ-а,21.15Документарнипрограм,22.00Новости3,22.30Шоупрограм:Парови,23.30Измеђуредова, 00.15ГласАмерике

08.00Хранаивино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 ПанорамаопштинеЖитиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00Докрајасвета,18.00Изасцене, 18.30Ноди,19.00Мозаикдана,19.30Хранаивино,20.00Одговор,21.05Тајнизнак,22.00Мозаикдана,22.30Служба21,23.00Филм


dnevnik

ponedeqak25.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

13

31

МРАЧНИ ЕВРОПСКИ 20.ВЕК

Пише: др Марк Мазовер 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20

Четири венчања -Америка Највећи губитник Џон,Кејт и осморо деце Мали људи,велики свет Л.А.Инк Стручњак за торте Грађевинске интервенције Краљ посластичара као кувар Џон,Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања -Америка Највећи губитник Мајами инк Исповести сакупљача животиња Гојазни тинејџери 24сата у Ургентном центру Ургентни центар Л.А.Инк Исповести сакупљача животиња

Вирџинија Медсен Други светски рат у боји Прича о струји Пет америчких гиганата Артур Рубинштајн Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Дневник Ане Франк 15.00 Тајм тим година X 16.00 Ћелија 17.00 Човекова историја 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Монголија. у сенци Џингис Кана 20.00 Џингис Кан 21.00 Нинџе –ратници из сенке 22.00 Други светски рат у боји 23.00 Човекова историја 00.00 Хитлерова потопљена тајна 01.00Мао –кинеска прича

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Трипрасета Дечаккојијевикаовук ОзиБу КапетанКид Времечуда Гојинеутваре Слепихоризонт Силомстрипер КупимиЕлиота Опаснаигра СтуденткињаКели

КупимиЕлиота Црнохуморнапричаомладом сакс офонисти, Бокију, комесенавраткачиагенција за наплату дугова, а из свега покушава да га спасе секретарица агенције. Он је без посла и тоне из дуга у дуг... Улоге: Никола Којо, Ивана Михић, Драган Бјелогрлић Режија:Дејан Зечевић (Синеманија, 22.00)

Ивана Михић

06.00 Краљев говор 07.55 Краљица на потезу 09.35 ЛетописиНарније: Путовање Намерника зоре 11.25 Најбољи (не)пријатељи 13.00 Дебела мама: Какав отац, такав син 14.45 Југио 16.15 Циркус наказа: Вампиров помоћник 18.00 Кокова 21.10 Салт (2010) 22.50 Потпредседница 23.25 Девојке 00.05 Царство порока 00.55 Џона Хекс 02.15 Изненадни ударац

Странпутица Неуспешни и разведени средовечниписацМајлс,иначе велики љубитељ и познавалацвина,ињеговнајбољи пријатељ Џек, нек ад популарни глумац у телевизијским серијама, крећу на пут калифорнијским винским путевима недељу дана уочи Џековогвенчања... Улоге: Пол Ђамати, Томас Хајден Чeрч, Вирџинија Медсен, Сандра Ох Режија:Александер Пејн (ХРТ 1, 02.29) 07.00 Добро јутро,Хрватска 09.00 Дан државности,миса из Загреба 10.40 Резервисан термин 11.05 Природни свет 4,док.серија 12.00 Дневник 12.28 Моћ судбине 13.16 Мост за Терабитију,филм 15.14 Понос Раткајевих 15.59 Горски лекар 17.27 Хрватска уживо 17.54 Југославија -држава за један век,док.серија 18.28 Др Оз,ток шоу 19.11 20пет,квиз 19.30 Дневник 20.30 Свечана академија поводом Дана државности,пренос 21.45 Трансатлантик,филм 23.35 Дневник 3 00.29 Циклус љубића -Р.Пилхер: Скупљачи шкољака 01.45 ЛасВегас 02.29 Странпутица,филм

07.55Мала Тв 08.25 Фантастични пријатељи 08.48 Х2О Уз мало воде! 09.12 Патак Фрка 09.33 Пипи Дуга Чарапа 09.58 Градић Вакавил 10.22 Најбоље из историје ХРТ 11.19 Горски лекар 12.05 Идемонасевер 12.54 Југославија -држава за један век,док.серија 13.25 Анкара:Кошарка(ж)квалификацијезаОИ: Хрватска-Мозамбик,пренос 15.13 Еџмонт 15.38 Обична клинка 16.03 Убимедосада 16.24 Мењам свет 16.50 Тајне великог Меконга,док. серија 17.47 Топ гир 10,док.серија 18.42 Нови клинци с Беверли Хилса 19.31 Телетабис 20.00 Евро 2012,емисија 21.05 Странпутица,филм 23.20 Битанге и принцезе 23.55 ЦСИ:Лас Вегас 00.37 Калифорникација 01.05 Добра жена 01.45 Закон и ред 02.26 Ноћни музички програм

06.00 07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

08.00 10.00 11.50 14.00 16.00 17.50 20.00 22.00 00.00 02.00

Чуднафреквенција Скорожена Биографија-ЕнтониХопкинс Засебанмир Скорожена Биографија-ЕмаТомпсон Истеривачидухова Земљанкесулакеженске Биографија-ЕнтониХопкинс Скорожена Биографија-ЕмаТомпсон Састанакнаслепо Сувишнипртљаг Одбранадомовине

Ханаињенесестре СамоСинатра ТелмаиЛуиз Доживотна ЕниХол Блаженство Мртавчовекхода Вашипријатељиисуседи Еротскифилм Попзвезда

Дијагнозаубиство Вокер,тексашкиренџер НешБриџис УбиствауМидсомеру Вокер,тексашкиренџер Ургентницентар Дијагнозаубиство Монк Вокер,тексашкиренџер УбиствауМидсомеру Дијагнозаубиство Монк Видовњак Дображена Скандал Смртоноснаопчињеност Видовњак

Кисмет-оковисудбине ТВпродаја Ватренонебо ЕксклузивВикенд ТВпродаја Вечераза5 Крвнијевода ТВпродаја ПороциМајамија Езел РТЛ5 до5 Вечераза5 ЕксклузивТаблоид РТЛДанас Крвнијевода Кисмет-оковисудбине Брзиижестоки,филм ПолицајацсБеверлиХилса 2,филм 00.55 РТЛВести 01.10 ЦСИ:Мајами 02.00 Астрошоу

07.45 08.35 08.50 09.50 10.35 10.50 11.40 12.35 12.50 14.50 16.55 17.10 18.05 18.30 19.05 20.00 21.00 22.50

Брзиижестоки Брајан О Конер је млади агент ФБИ-ја који истражује серијуотмицакамионаикрађу њихових терета, под командом једног од чланова бандекојупредводихаризматичниДоминик.ОКонерупознајењеговсветкриминалаи банди,укомсесукобирешавајуноћнимаутотркама.... Улоге:Вин Дисел, Пол Вокер, Мајкл Родригез, Џордана Брустер, Рик Јун Режија:Роб Коен (РТЛ, 21.00)

Џордан Брустер

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00

23.45 00.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Хотрод шегрт Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Преваранти на делу Бекство из затвора -истините приче Како извући живу главу Екстремни риболов са Робсоном Грином Чудо да сам жив Преваранти на делу

08.30 08.45 14.45 16.45 17.00 18.00 20.00 20.30 20.45 21.15 22.15 22.30 00.30

Мотоспортови Фудбал Тенис Сви спортови Најјачи човек Билијар Фудбал Сви спортови Рвање Рвање Коњички спорт Фудбал Билијар

21.55 22.50

Гулаш-комунизам веселе мађарске бараке

К

ао и 1919, нови устави пропустили су да се остали сами, једва су чекали да се „поново припозабаве оним што је прео стало од права друже“ Европи. Али, каквој Европи су се примањина. Демократија је још једном била друж ивал и? Европ и слоб од е, свакако, али и укључена у поновно стварање националних зајед- Европи о којој су мало размишљали и која је маница, а међународна заједница мање је показивала ло мислила о њима. Заузет а властитом социјалзабринутост за положај мањина и слабије проте- ном кризом, она се свим силама трудила да застовала у њихово име него у време Друштва наро- штити своју индустрију и већином није марила да. Балтичке републике донеле су законе о држа- за практичне проблеме приликом помагања тим вљанству на основу којих су етнички Руси и Бело- земљама да преброде прелаз у демократију и каруси постали „странци“ – око 50 одсто популаци- пит ализам. Западни неолиберализам и политичка је Литваније и око 40 одсто популације Естоније. инт ровертност на највишем нивоу испречили су Протести Савета Европе само су мало побољшали се сваком покушају да се опонаша свеобухватна њихов положај. На Балкану, уставно опредељење помоћ какву је после 1945. понудио Маршалов за националне језике омогућило је локалним вла- план. Напротив, првих неколико година западни стима да спрече учење језика мањина у школама и на универзитетима. Из чешког Закона о држављанству изузети су Роми и Словаци. Мађарска се истицала због либералног односа према властитим мањинама иако се у уставу забринуто говорило о „одговорности за Мађаре изван Мађарске“. Али, сличности је било и с догађајима из 1945, не само из 1919. Као и после нацистичке окупације, власти су се морале суочити с питањем континуитета државе – закона и администрације – са старим поретком. Када је распуштен комунистички апарат терора, становници Источне Европе морали су да одлуче о томе ко треба да буде кажњен а ко обештећен. „Лустрац иј а“ ком ун ис тичке ном ен- Тачерка популарнија на Истоку Европе него код куће клатуре призвала је у сећање чистке током четр- саветници подразумевали су да ће само распудесетих година елита које су биле укаљане сарад- штањ е инс тит уц иј а држ авн ог соц иј ал из ма и њом с окупатором за време рата. Покренуте су стварање правног оквира за функционис ање трсличне расправе о томе шта је циљ таквих чистки жишта омогућити капит ализму да процвет а. и какав је њихов досег јер је постало јасно да наПолитика Маргарет Тачер, која није прихваћена просто нема начина да се створи потпуно ново у већем делу Европе, на Истоку се опсежно придруштво. У Чехословачкој и бившем ДДР-у – ве- мењивала. Под руководством армије западних роватно земљама које су најприљежније рашчи- економиста, консултаната, рачуновођа и адвоката, шћавале ситуацију – убрзо се показало да досијеи у региону је почела приватизација. За пет година, тајне полиције нису поуздан инструмент освете. У готово 80 одсто чешке економије, а 40–60 одсто у начелу, било је мало лова на осталим земљама, нашло се у вештице, вероватно јер су сви приватним рукама. Био је то знали колико дубоко су сезали Након пропасти комунизма трансфер ресурса невероваткорени старог система. Као и них размера – унутар земаља и иза Гвоздене завесе, четрдесетих година, наметали између земаља и приватних Европ с ка бан к а за об н о в у су се јаки практични разлози инвеститора. Тако је уништен и развој више је потрошила стари комунистички социјалзбог којих је требало покопати на облагање мермером духове прошлости. Транзиција ни систем а да при том ништа уместо револуције значила је није попунило његово место. раскошне зграде своје задржавање административне Западне банке су махом прууправе у Лондону него за и економске стручности која је жале неку врсту краткорочне улагања у источни део била у рукама старе елите, мафинансијске помоћи за монеСтарог континента да јој је то допуштало експротарну стабилизацију која је пријацију државне имовине и обећана комунистичким режиочување извесног степена момима током осамдесетих годићи. Заправо, транзиција после 1989. прошла је на. Као што се већ једном догодило – током двадемирније од оних после Првог и Другог светског сетих – западне владе држале су се даље од регирата, што је вероватно био знак све веће политич- она, препуштајући снабдевање капиталом приватке умешности и искуства у региону. ном сектору. Али то је било недовољно. Између Можда најбољи доказ жилавости новог систе- 1990. и 1993. укупне стране инвестиције у земље ма биле су победе комуниста на парламент арним бившег совјетског блока износиле су 12,5 милиизборима 1994. „Зар људи тако брзо заборавља- јарди долара, док је Сингапур готово половину тог ју?“, жалио се конзервативни мађарски полити- износа привукао у само годину дана. Суочени с чар када је прет рпео пораз од комуниста. „Да, правном несигурношћу око власништва – само макар оно ружно. Глас ачи мање повезују левицу Немачка савезна канцеларија за поврат имовине са страхот ама из педес етих година, а више с опу- имала је 1993. милион нерешених захтева – страштеним ‘гулаш-комунизмом‘ који је Мађарску ни улагачи били су опрезни. У међувремену је чинио највес елијом бараком у социјалистичком Европска банка за обнову и развој – вредно наслелогору“. Проблем за мађ арс ке конз ерват ивц е ђе јаловог пројекта Лојда Џорџа након Првог представљало је то што су се пре 1989. упоређи- светског рата – потрошила већину својих почетвали с Румунијом, а сада је узор постала Аустри- них средстава на постављање мермера у раскошну ја. У начелу, тек ослобођени становници Источ- зграду управе у Лондону уместо на улагање у Исне Европе имали су један сан: нервозни јер су точну Европу. КњигуМаркаМазовера„МРАЧНИКОНТИНЕНТ/Европау20.веку„можетепоручити одКлубачиталацаИздавачкекуће„Архипелаг”(Теразије29/II,Београд), путемтелефона011/3344–536и3344-427,и-мејлаklub@arhipelag.rs или СМС-а063/1643–609.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

ponedeqak25.jun2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Новац који очекујете ће стићи са закашњењем, у среду-четвратак. Зато будите стрпљиви. Свему томе је крива ретроградна Венера која вас држи у месту. Сарађујте с ранијим клијентима и сарадницима.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

25. jun 2012.

Понедељак вам доноси исту мету, исто одстојање. Поново радите тамо где сте стали и махом сте окупирани ситницама без којих се не може, практичним стварима. Услужни сте према драгим бићима.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

У кући влада динамична атмосфера. Било би добро да се нико од укућана не посвађа па се потрудите у том правцу. Потребни су вам одмор и мир, ментални и емотивни спокој. Ћутање. Острашћени сте данас и сутра па бисте све сада и одмах, ако може. Али, не зависи све од вас па пазите да не дођете у сукоб са сарадницима или драгим бићима. Будите пажљиви у саобаћају, успорите.

Имате много посла, али вам се не ради. Радије бисте да уживате у породичном окружењу. А то је могуће, уколико добро организујете сараднике и извршиоце. Прво осмислите, припремите, па тек онда делајте. Имате подршку и помоћ пријатеља у свему што намеравате да урадите. Пословна сарадња је успешна. Годишњи одмор се примиче, што је разлог више да на време завршите текуће обавезе.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Енергични сте у свему и с лакоћом умете и можете да убедите друге у оно што желите и намеравате да урадите. Дакле, звезде су вам позитивно наклоњене па се интензивно баците у акцију.

Може бити и овако и онако, како коме одговара и паше, како опредељује ситуација и околности. Важно је да се зна који су чији и шта ви имате од свега тога. Будите дипломата, као што умете. У приватном послу будите стрпљиви јер се ситуација развија споро. Обновите неке раније контакте и сарадње. Прилив новца такође касни па будите штедљиви до краја ове седмице. Не инвестирајте.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Налазите се у позицији стагнације. Ситуација у каријери се одвија сама од себе и ви као да немате великог утицаја на оно што претпостављени хоће и раде. Ипак, стабилни сте на личном и пословном плану.

Имате неограничене пословне идеје и могућности пред собом. Од вас зависи како ћете се организовати и определити. Сви контати с особама на мору, па и само путовање тамо, су позитивни. Концентришите се још мало, док не завршите обавезе и текуће послове. Море вас зове, путовање, па сте немирни и помало одсутни. Планирате много тога и добро се сналазите. Будите опрезни у вези с гостима.

TRI^-TRA^

Самасвој папарацо V REMENSKA

PROGNOZA

Врло

Vojvodina Novi Sad

32

Subotica

30

Sombor

31

Kikinda

31

Vrbas

31

B. Palanka

32

Zreњanin

32

S. Mitrovica 32 Ruma

32

Panчevo

33

Vrшac

32

Srbija Beograd

33

Kragujevac

33

K. Mitrovica 35 Niш

Бунтовница од самих почетакасвојекаријере,Пинк сеи даље бори против папараца објављујући сама своје приватне фотографије, овај пут показалајекакодојидете. Наиме,Пинкједокјебила трудна сама објавила фотографију свог стомака огорченапапарацимакојисујепрогањали. Сада је на Твитер ставила фоткунакојојдојиједногодишњу ћерку Вилоу и то током снимања омота за њен нови, шестипоредуалбум. Иначе,најавнисинглњеног новогспота,песма„BlowMe” светло дан а треб ал а би да угледа9.јула.

34

Evropa

тоПло

Madrid НОВИСАД: Врло топло и сунчано пре подне уз развој облака поподне и локалне пљускове касније поподне и увече. Ветар слаб југоиRim сточни. Притисак мало испод нормале. Минимална температура 17, а London максимална до 32 степена. ВОЈВОДИНА: Врло топло, а поподне и увече уз пљускове, најпре Cirih на северу Војводине. Ветар слаб јужни и југоисточни, у јужном Банату умерен. Притисак мало испод нормале. Минимална температура од 16 Berlin до 19, а максимална од 30 на северу до 33 степена на југу Војводине. Beч СРБИЈА: Врло топло и сунчано пре подне уз развој облака поподне. Касније поподне и увече уз локалне пљускове, најпре на северу и Varшava западу Србије. У ноћи ка уторку киша и пљускови у већини крајева. Ветар слаб јужни и југоисточни. Притисак мало испод нормале. МинималKijev на температура од 14 до 20, а максимална од 30 на северу до 35 сте Moskva пена на југу и југозападу Србије. Прогноза за Србију у наредним данима: У уторак захлађење са Oslo пролазном кишом пре подне. Од среде сунчано. У среду пријатне температуре, а од четвртка сваким даном све топлије, па ће од идућег ви - St. Peterburg кенда поново бити врућина уз температуре изнад 30 степени. Atina БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Хроничним болесници ма и осетљивим особама се и препоручује да се придржавају савета лекара и избегавају физичке напоре. Додатни опрез се саветује астматичарима и особама са срчаним проблемима. Могући су нервоза, замор и смањена концентрација као и типичне метеоропатске реакције. Повећање пажње је неопходно учесницима у саобраћају.sp

37 29 20 20 20 22 21

VIC DANA Игра Перица фудбал по ки ши и мама му виче с прозора: - Перице, одмах улази у кућу, киша пада! Перица ће на то: - Па и напољу пада...

28 25 20 22 35

Pariz

22

Minhen

20

Budimpeшta

26

Stokholm

15s

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

302 (14)

Slankamen

339 (-24)

Jaшa Tomiћ

Apatin

372 (4)

Zemun

356 (-13)

Tendencija stagnacije

Senta

278 (-10)

Bogojevo

315 (-25)

Panчevo

364 (-10)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

333 (0)

Tendencija opadawa

Smederevo

512 (2)

Titel

330 (-26)

NERA

Baч. Palanka 328 (-18) Novi Sad

311 (-22)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

72 (-4)

TISA

44 (1)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac 228 (-15) S. Mitrovica 163 (-12)

Tendencija opadawa i stagnacije

Beograd

Kusiћ

300 (-12)

54 (0s)

Reшeњe iz proшlog broja

Dnevnik 25.jun 2012.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you