Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD

^ETVRTAK 25. FEBRUAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22642 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

KAKVO USKLA\IVAWE PENZIJA JE SRPSKA VLAST DOGOVORILA S MMF-om

Penzije dr`e vodu dok ovi ministri ne odu?

str. 4

NASLOVI

SPREMAJU SE NOVA POSKUPQEWA

Po yepu udaraju struja, telefon, uqe, {e}er…

Politika 3 U SVM-u odbacuju teze o saradwi s narodwacima 3 Rat liderskih ta{tina

Ekonomija 4 EPS nije na prodaju 5 Guverneru svi za vratom

str. 6

Novi Sad 7 Odno{ewe sme}a {est posto skupqe 7 April re`e ra~une za grejawe

KORIDOR 10 IPAK SE GRADI PARAMA IZ POKRAJINSKE KASE

Falsifikat NIP-a na autoputu kroz Vojvodinu

str. 5

SEDAM JAKIH INVESTITORA INTERESUJE SE ZA PARTNERSTVO

Jesen ubrizgava 200 miliona evra u TE-TO Predstavnici sedam od devet preduze}a zainteresovanih da u~estvuju na tenderu za izbor strate{kog partnera za modernizaciju i dogradwu TE-TO Novi Sad pojavilo se ju~e na investitorskoj konferenciji koju su u TE-TO organizovali predstavnici Elektroprivrede Srbije i Novog Sada, kao osniva~a zatvorenog akcionarskog dru{tva "Energija Novi Sad". Firme iz Kanade, Gr~ke, Italije, Rusije, Slova~ke, Slovenije i predstavnici ameri~ko-poqskog preduze}a do{li su kako bi se bli`e upoznali sa zahtevima projekta koji predvi|a modernizaciju TE-TO i izgradwu novog bloka za proizvodwu struje i proizvodwu toplote za centralno grejawe, a iznos koji bi strate{ki partner trebalo da ulo`i procewen je na oko 200 miliona evra. str. 9

str. 16– 20

SPORT

„ BRKI]EV POVRATAK ME\U ORLOVE

„ VO[A SE SPREMA ZA FINALE KUPA ODBOJKA[A

„ PRVA SET LOPTA CRNO-BELIH KO[ARKA[A

„ JANKO TIPSAREVI] IZBACIO MAREJA

„ SUDAR HOKEJA[A KANADE I RUSIJE U VANKUVERU

Vojvodina 11 Senzorna soba za decu s posebnim potrebama

Crna 12 ^etiri godine za poku{aj ubistva ko{arka{a 12 Ruku na sebe naj~e{}e di`u penzioneri i doma}ice 13 Suboti~ki sud odlu~uje o uputu Jerkovi}a u zatvor

Dru{tvo 14 Platinaste spirale u mozgu 14 Gladno stado sitom pastiru ne veruje

Hladnije i ki{no

Najvi{a temperatura 12 °S


2

POLITIKA

~etvrtak25.februar2010.

AKO SLOVENCI ODR@E OBE]AWE, KOSOVO ]E NA SKUPU 20. MARTA BITI POD KAPOM UNMIKA

Ipak mogu} susret Tadi}a i Sejdijua

„Nemamo ni{ta protiv u~e{}a Kosova na regionalnim skupovima i samitima, ako je to u skladu s Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija i ako je Kosovo na wima predstavqeno kao Unmik-Kosovo”, saop{tio je ju~e kabinet predsednika Srbije Borisa Tadi}a. Time je na izvestan na~in otvoren prostor da se {ef srpske dr`ave i kosovski predsednik Fatmir Sejdiju sretnu 20. marta na Brdu kod Krawa, na skupu lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana, s obzirom na to da }e tamo, kako je „Dnevnik” ve} pisao, biti ispo{tovana takozvana „Gimnih“ formula: Unmik-Kosovo, odnosno na sesiju je, osim kosovskog predsednika, pozvan i {ef Unmika Lamberto Zanijer. Ciq ovog samita je, ina~e, priprema terena za formulisawe deklaracije koju bi trebalo da usvoje ministari spoqnih poslova EU na majskoj konferenciji u Sarajevu, posve}enoj Zapadnom Balkanu. Podsetimo, tim skupom u Sarajevu, koji priprema [panija kao predsedavaju}a EU, bi}e obele`eno deset godina od Zagreba~kog samita na kojem je dr`avama regiona obe}ana evropska perspektiva. E. D.

VESTI Vratio se Lutovac Ambasador Srbije Zoran Lutovac vratio se na du`nost u Podgoricu, odakle je povu~en sredinom januara, nakon odluke Vlade Crne Gore da uspostavi diplomatske odnose s Kosovom. Podsetimo, zbog odluke crnogorskih vlasti da uspostave diplomatske odnose s Kosovom, ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} nalo`io je hitno povla~ewe ambasadora Srbije u Podgorici na konsultacije u Beograd.

Od nas zavisi Nema~ki ambasador Volfram Mas izjavio je da ulazak Srbije u EU mo`e spre~iti samo ona sama, ukoliko iz bilo kojeg razloga donese odluku da to ne `eli. “Unija je jasno rekla da `eli Srbiju u svom ~lanstvu kad se postavqeni uslovi ispune u potpunosti”, rekao je Mas. Komentari{u}i izjavu slova~kog predsednika Ivana Ga{parovi~a da bi Srbija i Hrvatska trebalo zajedno da u|u u Uniju, kao i poruke gr~kih zvani~nika da bi zemqe Zapadnog Balkana trebale da postanu deo EU ve} 2014, Mas je rekao da to ipak nije realano. “Ne vidim naro~it smisao u vezivawu napredovawa neke zemqe ka ~lanstvu s perspektivom druge. Svaka zemqa bi trebalo da bude ocewivana prema svom u~inku”, rekao je nema~ki ambasador.

Saradwa je nu`na Govore}i o Kosovu, {efovi diplomatije [panije i Srbije Migel Anhel Morations i Vuk Jeremi} zajedni~ki su u Madridu ocenili da je neophodno insistirati na po{tovawu me|unarodnog prava. Moratinos je dodao i da bi [panija volela da bude ostvarena saradwa s kosovskim vlastima u oblastima koje su va`ne za svakodnevni `ivot gra|ana, kao {to su policija ili carina. Po wegovim re~ima, na severu Kosova mora se ponovo uspostaviti stabilnost i da je za to neophodna saradwa svih strana, da bi se izgradilo multietni~ko dru{tvo zasnovano na toleranciji i po{tovawu.

Fejt ne}e sukobe Me|unarodna civilna kancelarija ne `eli oru`ani sukob na severu Kosova, ali ni nastavak “hladnog sukoba” koji traje godinama, izjavio je Piter Fejt. „Ne mo`emo magi~nim {tapom promeniti ono {to se godinama de{ava na severu Kosova. Jasno je da ne `elimo oru`ani sukob, ali ni nastavak hladnog konflikta koji traje ve} godinama”, rekao je Fejt. On je dodao da }e se me|unarodna zajednica konsultovati, ako treba, i s Beogradom, ali ne o svim aspektima plana. “Teritorijalni integritet Kosova je glavni princip koji treba za{tititi ”, rekao je Fejt.

DNEVNIK

TRAGOM PORUKE ^ELNIKA RS DA NE @ELE DONO[EWE REZOLUCIJE O SREBRENICI U SKUP[TINI SRBIJE

„Dodik boqe da gleda u svoje dvori{te” Predsednici stranaka koalicije vladaju}e u Republici Srpskoj – Milorad Dodik, Marko Pavi} i Petar \oki} – saop{tili su da se protive najavqenom dono{ewu rezolucije o Srebrenici u Skup{tini Srbije. Da li }e to ote`ati ionako zategnutu situaciju u srpskom parlamentu na tu temu, po{to su i stranke vlasti i opozicije podeqene na ovom pitawu? Lider SDU-a i narodni poslanik @arko Kora} ne misli da }e te izjave promeniti bilo {ta u politi~kim stavovima stranaka u Srbiji o ovoj rezoluciji. Me|utim, takve izjave „neobi~ne su zbog ~iwenice da je parlament Republike Srpske ve} usvojio jedan izve{taj o Srebrenici u kojem se vrlo jasno govori o tome {ta se tamo stvarno desilo i o razmerama tog zlo~ina“. – Ovo je iskqu~ivo pritisak na samu Srbiju, koji, objektivno, pokazuje da RS, odnosno Bawaluka, ne `eli da Srbija usvoji rezoluciju koja bi fakti~ki i{la korak daqe od onoga {to je usvojio wihov parlament – obja{wava Kora} za „Dnevnik“. Na pitawe zbog ~ega ovako o{tra izjava iz Republike Srpske dolazi sada, Kora} obja{wava da je „~itava politika u RS talac pona{awa i politi~kih stavova Milorada Dodika, koji je izbore dobio jakom nacionalisti~kom pozicijom“. – Podse}am vas na to da Dodikova stranka u parlamentu RS ima natpolovi~nu ve}inu. On ima potpunu vlast, no o~igledno je da se te{ko sam nosi s wom. S druge strane, pritisak me|unarodne zajednice se zavr{io time {to je Boris Tadi} u Bawaluci izjavio da treba doneti rezolucije o Srebrenici. Sada je Dodik u povla~ewu i prvi put je do{lo do – po meni, na`alost, prekasnog – zvani~nog distancirawa Beograda u odnosu na Dodikovu politiku. Zato Dodik misli da bi usvajawe rezolucije u parlamentu Srbije bilo dodatni pritisak na wega da prekine svoju nacionalisti~ku retoriku. Moram da vas podsetim na to da je on dao prili~no u`asavaju}e izjave o Srebrenici u posledwe

vreme i o zlo~nima na prostoru BiH. U stvari, Dodik to vidi kao svoju borbu za politi~ki opstanak, a ne kao neko pitawe pravde, istine i pomirewa – navodi Kora}. Portparolka LSV-a poslanica Aleksandra Jerkov ka`e za „Dnevnik“ da lideri u RS treba da imaju u vidu da se Republika Srpska

Moralna obaveza Predsednik Srbije Boris Tadi} je poru~io da bi bilo idealno kada bi oko rezolucije o Srebrenici bio postignut konsenzus i kada bi sve politi~ke stranke i svi parlamentarci glasali „za”, jer }e taj dokument posvedo~iti da su Srbija i wen parlament u stawu da iska`e saose}awe sa patwom i nesre}om nevino stradalih u Srebrenici. “Osuda jednog stra{nog zlo~ina, koji je u svetu postao simbol stradawa u ratovima devedesetih, bi}e i distancirawe od zlo~inaca koji su tvrdili da to ~ine u ime srpskog naroda. Nije, dakle, re~ o nekakvim na{im pravnim obavezama niti odluci Me|unarodnog suda pravde, ve} o moralnoj obavezi koju imamo sami prema sebi”, ocenio je Tadi} za „Vreme”.

Tu`ilac za rezoluciju Evropskog parlamenta Srpski tu`ilac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi} negirao je da Srbija {titi generala Ratka Mladi}a. Naime, tokom me|unarodne konferencije o nasle|u Ha{kog tribunala, predsednica Udru`ewa „Majke Srebrenice” Munira Suba{i} pitala je tu`ioca Vuk~evi}a “do kada }e Srbija ~uvati Ratka Mladi}a i Gorana Haxi}a”, sugeri{u}i da srpske vlasti znaju gde se oni nalaze. “Srbija ne ~uva Mladi}a i mislim da je to svima jasno posle hap{ewa Radovana Karaxi}a”, odgovorio je tu`ilac Vuk~evi}. Na dodatno pitawe da li misli da bi Skup{tina Srbije trebalo da usvoji rezoluciju o osudi genocida u Srebrenici, kakvu je lane usvojio Evropski parlament, Vuk~evi} je odgovorio potvrdno. „Da, trebalo bi usvojiti onakvu rezoluciju kakvu je usvojio Evropski parlament”, rekao je srpski tu`ilac.

NOVIM ZAKONOM O NARODNOJ SKUP[TINI POSLANI^KI IMUNITET OSTAJE NETAKNUT

Posebna za{tita zarad „op{teg interesa”

Ne samo da su na{i narodni poslanici navikli na to da im imunitet donosi razne privilegije nego su, po svoj prilici, poku{ali da ga koriste i mnogi drugi zaposleni u dr`avnim ustanovama. Naime, voza~i slu`benih lica i daqe umi{qeno veruju da ne moraju da po{tuju Zakon o bezbednosti saobra}aja samo zato {to voze osobu koja obavqa dr`avnu funkciju pa se, i kada ne vozikaju “gazde” a naprave prekr{aj, pozivaju na wihov imunitet. Novim zakonom o Narodnoj skup{tini, koji se prekju~e na{ao na dnevnom redu vanrednog zasedawa parlamenta, do detaqa }e biti regulisano pitawe poslani~kog imuniteta. Iako ima zalagawa da se postoje}a prava poslanika suze, Ustav Srbije prestavqa prepreku za to jer je upravo najvi{i pravni akt potvrdio sada{we privilegije za narodne poslanike, bez obzira na to {to postoji verovawe da su one velike i nepotrebne. “Transparentnost Srbija” uputila je, naime, poslani~kim grupama u Skup{tini Srbije predlog amadmana kojim se tra`i ograni~avawe prava poslanika na imunitet u slu~ajevima kada se protiv wih vodi postupak zbog zloupotrebe slu`bene du`nosti ili korupcije, a za koja se mo`e izre}i zatvorska kazna u trajawu od tri ili vi{e godine. No, {anse da ovaj predlog pro|e veoma su male i sva je prilika da se o wemu ne}e ni raspravqati ve} da }e ostati

onako kako stoji u predlogu zakona o Skup{tini – da se imunitet poslaniku mo`e ukinuti samo ako je zate~en u izvr{ewu krivi~nog dela za koje je zapre}ena kazna ve}a od pet godina zatvora. Ina~e, pravo, odnosno povlastica ~lanova parlamenta da ne odgovaraju za izvesne svoje postupke, davno je uspostavqeno i koristi se u gotovo svim evropskim dr`avama. Parlamentarni imunitet ima za ciq da obezbedi nezavisan i nesmetan rad parlamenta i garantuje uslove za puno i slobodno anga`ovawe wegovih ~lanova u

`e biti uhap{en ili na drugi na~in li{en slobode, dr`an u pritvoru, osim kada je doneta kona~na sudska presuda ili kada je zate~en u aktu ~iwewa krivi~nog dela za koje je hap{ewe obavezno. ^lanovi parlamenta Italije u`ivaju dvostruki niz privilegija, kako u gra|anskim, tako i u krivi~nim predmetima, i li{eni su sudske odgovornosti za izjave i glasawe tokom obavqawa svojih funkcija. Ni aktivni ili biv{i ~lanovi ma|arskog parlamenta ne mogu biti odgovorni pred sudom ili nekim drugim organima za svoje gla-

Parlament danas o amandmanima Poslanici parlamenta Srbije nastavi}e danas rad raspravom o amandmanima na predlog zakona o Narodnoj skup{tini. Na taj zakonski predlog do sada je podneto vi{e od 90 amandmana. obavqawu funkcije na koju su izabrani. Tuma~i se da parlamentarni imunitet ne postoji zbog samih ~lanova parlamenta i u wihovom interesu nego u op{tem. Zbog toga se poslanici po pravilu ne mogu sami odre}i svog parlamentarnog imuniteta. Po istra`ivawu Odeqewa za informativno-istra`iva~ke i bibliote~ke poslove Skup{tine Srbije, danas svi evropski parlamenti, osim holandskog, uva`avaju instituciju poslani~kog imuniteta. Tako se, recimo, bez odobrewa italijanskog parlamenta ne mo`e izvr{iti li~ni pretres ili pretres stana poslanika, niti on mo-

sawe, izjave i stavove koje ispoqe u toku trajawa parlamentarnog mandata. Ovaj imunitet ne primewuje se uslu~aju odavawa dr`avne tajne, uvrede ili klevete, te u vezi s odgovorno{}u ~lana parlamenta u odnosu na odredbe gra|anskog prava. Ma|arski poslanici mogu biti uhap{eni jedino u slu~aju da su zate~eni u ~iwewu krivi~nog dela, ali se krivi~ni postupak i pravne radwe za sitne prekr{aje mogu zapo~eti samo uz prethodnu saglasnost parlamenta. Pitawe imuniteta poslanika u nema~kom parlamentu direktno je regulisano Ustavom a indirektno Zakonikom o krivi~nom postupku.

nalazi u susednoj dr`avi, a ne u Srbiji. – Mislim da bi trebalo vi{e ra~una da vode o tome {ta radi parlament BiH, nego {ta radi Skup{tina Srbije. Poslanici u na{em parlamentu nisu odgovorni ni gra|anima RS, a ponajmawe liderima u Republici Srpskoj, niti parlament Srbije predsta-

U Nema~koj se o imunitetu poslanika raspravqa u slu~aju kada je on zate~en u izvr{ewu krivi~nog dela, uhap{en, zatim kad mu preti izvr{ewe kazne zatvora ili prinudni pritvor, pokretawe disciplinske odgovornosti, kad je po~inio saobra}ajni ili drugi lak{i prekr{aj. Poslovnik portugalskog parlamenta predvi|a, pak, da u slu~aju kada se protiv poslanika vodi krivi~ni postupak ili je podignuta optu`nica, parlament mora odlu~iti da li }e on biti suspendovan ili ne da bi se postupak mogao nastaviti ili obustaviti. S druge strane, u Velikoj Britaniji ne postoji sistem pojedina~ih poslani~kih imuniteta. Privilegije tog tipa se primewuju samo na parlamentarne postupke kao {to su rasprava, pitawa, izve{taji odbora i sli~no ili na pitawa u vezi s unutra{wom organizacijom parlamenta, kao {to su odluke predsednika. Individualni poslanici su za{ti}eni privilegijama samo kada u~estvuju u formalnim parlamentarnim postupcima. Ako su optu`eni za poku{aj krivi~nog dela zbog aktivnosti koje nisu povezane s parlamentom, britanski poslanici mogu biti zatvoreni i bez obra}awa parlamentu. Ako je ~lan parlamenta u zatvoru du`e od godine, gubi poslani~ko mesto. Istovremeno, parlamentarna nepovredivost u Britaniji je vrlo ograni~ena: odnosi se samo na gra|anske postupke i {titi samo od pritvora i zatvora. Q. Male{evi}

vqa tamo{we gra|ane – upozorava Aleksandra Jerkov. Povodom dileme o tome da li }e to dodatno ote`ati usvajawe dokumenta u Skup{tini, sagovornica „Dnevnika” nagla{ava da „{to se ti~e Lige, naravno da ne}e“. – Treba voditi ra~una o stabilnosti u regionu, i to uop{te nije sporno, ali ipak svaka dr`ava treba da vodi ra~una o svom dvori{tu. Mislim da Srbija u ovom slu~aju treba vi{e da razmi{qa o svojim gra|anima nego o liderima RS – poru~uje Aleksandra Jerkov. Visoki funkcioner SRS-a Zoran Krasi}, nasuprot ovakvim stavovima, ka`e da deli uverewe ~elnika stranaka u RS „da je nepotrebna bilo kakva rezolucija kojom bismo se bavili ne~im {to je u Srbiji regulisano pozitivnim propisima“. – Srbija se izjasnila o tome kada je donosila kriv~ni zakonik: zlo~in je pitawe individualne krivi~ne odgovornosti i ako se predstavni~ko telo ili neka druga institucija se izja{wava o takvoj materiji, onda ili nam ne treba parlament, ili nam ne treba sud – predo~ava Krasi} za „Dnevnik”. Istovremeno, on poru~uje na{im vlastima da Srbija ne treba da se bavi rezolucijom o Srebrenici jer je, u krajwem, ve} iznela svoj pravni stav u re~ima koje je izneo na{ zastupnik pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu, nakon ~itawa presude u sporu koji je BiH vodila protiv SRJ. – Zastupao nas je Radoslav Stojanovi}, koji je tada dao nekoliko re~enica kojima je osudio sve zlo~ine – napomiwe Krasi}. On podse}a na to da su UN 1992. uvele sankcije Srbiji i da, zapravo, tu ima elemenata genocida. – Ovi {to pri~aju o genocidu neka pogledaju ozbiqne stavove, a ne da govore na bazi Si-En-Enovih i nekih drugih izve{taja gde svako ofrqe ubaci neki tremin. Indikativno je da Naser Ori} nije odgovrao za 3.500 `rtava pre doga|aja u Srebrenici. Pa razlog je jasan: da bi se o~uvala slika i poruka o Srebrenici – zakqu~uje Krasi}. S. Stankovi}

PREDSEDNIK DSHV-a PETAR KUNTI] ZA „DNEVNIK”:

Mo`emo u~iti od Srba u Hrvatskoj

Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini i narodni poslanik Petar Kunti} izjavio je za “Dnevnik” da je s predstavnicima Srba u Hrvatskoj, prilikom upravo zavr{ene posete delegacije Skup{tine Srbije ovoj dr`avi, razgovarao o problemima s kojima se susre}u kao pripadnici mawina. – U razgovoru s predstavnicima srpske zajednice mogli smo ~uti koje probleme a koje prednosti donosi to {to u~estvuju u svim nivoima vlasti. U tom procesu oni su odmakli daleko vi{e nego mi, ali im na tome ne zavidimo ve} to vidimo kao putokaz kako se, saradwom s vlastima, mogu posti}i i ciqevi mawinskih politi~kih stranaka – izjavio je Kunti}. On je dodao da ovog puta nije bilo re~i o izborima za nacionalne savete. – [to se ti~e nacionalnog saveta, na{a je sada{wa procena da }emo i}i na elektorske izbore. Kada se sve sabere, sakupili smo oko 14.000 potpisa, a potrebno je jo{ toliko. Pesimista sam da }emo to posti}i do isteka roka, iako vidim da se posledwih dana vrti spot na svim televizijama s pozivom mawinama da se upi{u u posebne bira~ke spiskove. No, ne znam da li }e taj poziv uticati na Hrvate da se oslobode straha, koji je definitivno prisutan, da se izjasne kao pripadnici te nacionalne mawine – rekao je Kunti}.

Po wegovim re~ima, o ovoj, ali i nekim drugim “vru}im” temama, nije razgovarao s predsednikom Hrvatske Ivom Josipovi}em. Na{ sagovornik ka`e da je, kao deo delegacije Skup{tine Srbije, u Hrvatskoj tamo boravio da bi doprineo podizawu nivoa saradwe dveju dr`ava. Kunti} je najavio da }e predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} 1. marta boraviti u Zagrebu, u poseti predsedniku hrvatskog Sabora Luki Bebi}u, {to bi, po wegovom mi{qewu, dodatno trebalo da poboq{a saradwu dveju dr`ava. P. K.


c m y

DNEVNIK

POLITIKA

~etvrtak25.februar2010.

3

U BUDIMPE[TI OVIH DANA BORAVILI I I[TVAN PASTOR I TOMISLAV NIKOLI]

U SVM-u odbacuju teze o saradwi s napredwacima

ANALITI^AR MILAN NIKOLI] ZA „DNEVNIK” O SUJETAMA NA OPOZICIONOJ POLITI^KOJ SCENI

Rat liderskih ta{tina Iako su slo`ni u zahtevu za vanrednim parlamentarnim izborima, predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} poru~io je lideru DSS-a Vojislavu Ko{tunici da „sujetu ostavi pred vratima“. „Ne mewam stav u odnosu na saradwu s wim, ali mora da zna da kad se ulazi u ukrupwavawe politi~ke scene, onda sujeta mora da se ostavi pred vratima“, izjavio je Tomislav Nikoli}.

Tadi}eva koalicija pobe|uje – Ujediwena opozicija ne bi pobedila na izborima jer s druge strane ima mnogo ja~u koaliciju na ~ijem ~elu je DS, i koja }e, kada se zbroje glasovi svih onih partija koje }e stati uz demokrate, biti mnogo ja~a. Prema tome, DS }e pobediti i na slede}im izborima, ~ak i da opozicija nastupi udru`ena. Imala bi samo nekoliko procenta glasova vi{e. Tako u ovom trenutku stoje stvari na doma}oj politi~koj sceni – tvrdi Nikoli}. Politi~ki analiti~ar Milan Nikoli} procewuje da su {anse za istinsko ujediwewe opozicije male jer su u ozbiqnom problemu upravo zbog izbora jedinstvenog lidera. – Vojislav Ko{tunica bi hteo da bude lider ujediwene opozicije, ali je problem u tome {to on sada vodi jednu od mawih stranaka, a Nikoli}evi napredwaci ~ine danas, po ispitivawu javnog mwewa, 30 odsto bira~kog tela Srbije. To je problem: imate nekog kao {to je Ko{tunica ko je imao dr`avni~ko iskustvo, bio na razli~itim pozicijama, ali je na ~elu

objektivno male partije; s druge strane je tu Nikoli}, koji se nije oprobao na dr`avni~kim pozicijama, ve} je samo jednom davno bio na ministarskoj funkciji, ali zato ima veliku partiju – ukazuje sagovornik „Dnevnika”. On dodaje da pri tome postoji i nesigurnost koja se vezuje za predizborne koalicije, a to je podela mesta za slu~aj da ujediwene opozicione stranke do|u na vlast. – Ne bi se znalo koliko je ko osvojio i {ta mu pripada. Opozicione stranke bi se sva|ale o tome koliko je ko jak jer svi imaju nerealne predstave o svojoj snazi. I zato idu samostalno, ali gube efekat jer narod nagra|uje udru`ivawe stranaka. Uvek }e dobiti bar pet posto vi{e nego odvojenim nastupom na izborima. Na wima je da odlu~e, ali je problem u tome {to postoji ta velika razlika izme|u iskustva i realnih politi~kih snaga, i to }e dovesti do toga da se ne}e dogovoriti ko je lider, pa se ne}e ni udru`iti – obja{wava Nikoli}. Na{ sagovornik dodaje da je „lep na~in da se to ka`e gra|anima” re~enica koju je nedavno izgovorio Ko{tunica: „Ne treba nam DOS ili ne{to sli~no wemu“. – Rivalitet, ta{tina, partijski interesi su osnov zbog kojeg ne}e do}i do stvarawa nekog novog DOS-a – zakqu~uje Nikoli}. On ukazuje na to da je ujediwene opozicije nerealno i zbog aktuelnih odnosa SNS-a i SRS-a. Po wemu, u stvarawu eventualne postizborne koalicije radikali bi bili „kamen spoticawa“, s obzirom na ranije iznet stav da ne `ele nikakvu saradwu s napredwacima. – SRS sigurno ne}e u}i ni u kakvu {iru koaliciju koja bi ukqu~ila napredwake, a DSS-u se politi~ki ne isplati da u koaliciju ulazi s radikalima jer su mnogo slabiji od napredwaka – konstatuje Nikoli}. D. Milivojevi}

REKLI SU

Je{i}: Dr`ava kr{i Ustav na {tetu Vojvodine Gradona~elnik In|ije Goran Je{i} izjavio je da dr`ava kr{i Ustav zato {to ne izdvaja sedam odsto novca iz buxeta za Vojvodinu. „Ne po{tuje se Ustav jer se garantovanih sedam odsto za Vojvodinu ne izdvaja, odnosno Vojvodina novcem iz buxeta finansira neke poslove koji nisu wena nadle`nost, poput izgradwe autoputa Beograd–Subotica“, kazao je Je{i} gostuju}i na Radiju B-92. Po wegovim re~ima, Vojvodina je usvajawem Zakona o nadle`nostima dobila 158 novih ingerencija, ali nijedan dinar da to sprovodi.

Markovi}: Posle Be~a, red je da vide i Pariz Nakon {to se 230 najboqih studenata iz Jagodine vratilo iz Be~a s dvodnevnog nagradnog putovawa, gradona~elnik Dragan Markovi} Palma najavquje da }e za najuspe{nije akademce biti jo{ takvih izleta. „Pitali su me studenti koja je slede}a destinacija. Neki su za Madrid, neki Pariz, ali evo, ja ka`em Pariz“, najavio je Markovi}, dodav{i da je za studente poseta Be~u bila izrazito turisti~ka, dok je politi~ka delegacija dogovorala budu}u saradwu Jagodine i glavnog grada Austrije.

Milutinovi}: Mladi uz Ko{tunicu do promena ^lan Predsedni{tva Demokratske stranke Srbije Marko Milutinovi} izjavio je da podmla|ivawem i izborom prete`no mladih u strana~ke organe DSS ho}e da ponudi pravi odgovor na trenutnu lo{u situaciju u zemqi, da bi Srbiju izvela iz krize. „Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Ko{tunica podmla|ivawem stranke `eli da DSS povede Srbiju u promene“, kazao je Milutinovi}.

Funkcioner Saveza vojvo|anskih Ma|ara i republi~ki poslanik Balint Pastor izjavio je za „Dnevnik” da sukobe u koaliciji s Demokratskom strankom, a koji su doveli do izbacivawa wegove stranke iz lokalne vlasti u Subotici i Senti, SVM nije dizao na me|unarodni nivo ni u mati~noj dr`avi. On je za na{ list kazao da u Ma|arskoj svakako postoji interesovawe za ta de{avawa, ba{ kao i generalno interesovawe za politi~ku situaciju u Vojvodini i Srbiji. No, po wegovim re~ima, razgovori koje je posledwa dva dana lider SVM-a I{tvan Pastor vodio u Budimpe{ti s ma|arskim premijerom Gordonom Bajnaijem i liderom najve}e opozicione stranke FIDES Viktorom Orbanom, nisu usledili zbog lomova u Subotici i Senti, ve} predstavqaju „redovne periodi~ne susrete“. – Nema ni~eg specifi~nog u tim susretima. Oni se odvijaju svaka dva do tri meseca – naveo je funkcioner SVM-a. U svakom slu~aju, nakon Pastorovih sastanaka s Bajnaijem i Orbanom, saop{teno je da su tema ovih razgovora bili ma|arsko-srpski odnosi i polo`aj vojvo|anske ma|arske mawine. Uz to je, kako je navedeno, bilo re~i i o odnosima SVM-a s drugim srpskim politi~kim strankama. S druge strane, u Budimpe{ti je ju~e, kao gost Viktora Orbana, boravio i lider Srp-

Balint Pastor

ske napredne stranke Tomislav Nikoli}. Tokom tog susreta, saop{tio je SNS, istaknuta je potreba daqeg razvijawa dobrih srpsko-ma|arskih odnosa. Nikoli} i Orban su se saglasili i u pogledu zna~aja evropskog puta Srbije, a posebno je ukazano na zna~aj po{tovawa prava pripadnika nacionalnih mawina i daqe razvijawe dobrosusedskih odnosa. Istovremeno, dogovorena je saradwa SNS-a i FIDES-a, pa }e, izme|u ostalog, delegacija te ma|arske partije biti i gost na predstoje}oj Skup{tini SNS-a. Pri tome nije zgoreg napomenuti da je Orban, po svim anketama, apsolutni favorit za novog ma|arskog premijera.

Balint Pastor ka`e da susret lidera napredwaka s prvim ~ovekom FIDES-a nema nikave veze s odnosima izme|u SVM-a i SNSa, navode}i da su teze o zbli`avawu ovih dveju stranaka, koje su se pojavile istovremeno s otvarwem sukoba s demokratama, samo spekulacije. – Koliko ja vidim, SNS nastoji da gradi odnose u inostranstvu. Uostalom, i SNS i FIDES su stranke desnice, tako da u tome nema ni{ta ~udno. I verovatno ima neke mogu}nosti za saradwu izme|u tih stranaka, ali to su wihove unutra{we stvari. To apsolutno nije povezano s pozicijom SVM-a na politi~koj sceni Vojvodine i Srbije – tvrdi Pastor. On, me|utim, priznaje i da jo{ nije bilo pomaka kad je re~ o razja{wewu odnosa izme|u SVM-a i DS-a. Sagovornik „Dnevnika” je pri tome ponovio da je wegova stranka spremna za me|ustrana~ki dijalog jer ocewuje da se nesporazumi samo tako mogu re{iti, ali napomiwe da za te razgovore do sad nije bilo spremnosti druge strane. – Do sad nije bilo spremnosti da se realizuje sastanak lidera SVM-a i DS-a, iako je taj susret bio najavqen na proslavi 20. godi{wice Demokratske stranke. Do tog sastanka jo{ nije do{lo, ali ne na{om krivicom – kazao je Pastor. B. D. S.

LOKALNA SAMOUPRAVA U KULI UZDRMANA SUKOBIMA U DEMOKRATSKOJ STRANCI

Privremene mere ponovo na vidiku Nakon odlagawa sednice SO Kula, za koju ve}inska koalicija, predvo|ena Demokratskom strankom, nije uspela da obezbedi kvorum, na kulskoj politi~koj sceni se ve} spomiwe mogu}nost vanrednih lokalnih izbora. Naime, deo odbornika DS-a odbija da do|e na zasedawe lokalnog parlamenta jer ne `ele da glasaju za smenu predsednika SO Kula Velibora Miloji~i}a. Op{tinski odbor DS-a je, kao odgovor, ve} pripremio pet blanko ostavki za „neposlu{ne” odbornike, kao i wihove zamene, ali s obzirom na to da na sesiji u ponedeqak u tri navrata nije bilo kvoruma za po~etak sednice, do Miloji~i}eve smene, kao ni zamene odbornika – nije do{lo. Miloji~i} je zakazao narednu sednicu SO Kula za 9. mart, a ukoliko ne bude odr`ana do 30. marta, po slovu zakona }e u op{tini Kula biti uvedene privremene mere, a nakon toga i raspisani vanredni lokalni izbori. Po re~ima @ivka Pejina iz Sivca, jednog od odbornika DS-a koji se nije pojavio na zasedawu, on je istog dana vratio svoju ~lansku kartu Demokratske stranke „da ne bi do`iveo da bude izba~en iz stranke”.

– Li~no sam bio za te blanko ostavke, smatraju}i da treba da postoje za slu~aj da neko promeni stranku. Ali ja nisam pre{ao nigde ve} se nisam slo`io s nekim odlukama OO. Pre svega, nisam bio za Miloji~i}evu smenu jer ne postoji nijedan razlog za to, a konkretno obrazlo`ewe nismo dobili ni od onog ko je to predlo`io. Predao sam ~lansku kartu DS-a jer

stoji 19 odbornika koji `ele da Skup{tina op{tine radi – ka`e predsednik OO DSS-a u Kuli Damjan Miqani}, koji je u posledwih nekoliko godina dva puta obavqao funkciju predsednika Privremenog organa op{tine Kula. – Za ve}inu koju smo do sada zajedni~ki ~inili nedostaju wihovi odbornici i za nas je to znak da ve}inska koalicija prakti~no ne postoji. Po svemu {to smo

Predao sam ~lansku kartu DS-a jer ne `elim da budem izba~en iz stranke bez ikakve krivice (@ivko Pejin) ne `elim da budem izba~en iz stranke bez ikakve krivice, a smatram da bi bilo krajwe ru`no za svakog od nas petoro da do|emo na sednicu i obezbedimo kvorum da bi nas zamenili kao da smo potro{na roba – rekao nam je Pejin. U kulskom DSS-u, koji je u koaliciji s demokratama na vlasti u Kuli, ka`u da je ve}inska koalicija uzdrmana ovim raskolom u DS-u i da su novi izbori sasvim mogu}i. – Mi smo u razgovoru s DS-om konstatovali da trenutno ne po-

imali prilike da vidimo u posledwe vreme, ne preostaje nam ni{ta drugo nego da se pripremamo za vanredne lokalne izbore. Trenutno je sve u rukama DS-a i ukoliko oni uspeju da re{e taj svoj problem, mogu}e je i da }e na{a koalicija opstati. Ali pitawe je ho}e li se to desiti i da li }e u tom slu~aju na{ koalicioni dogovor ostati isti. Mi ne `elimo da se bavimo pravqewem nove ve}ine, niti vidimo na~in da se to uradi jer trenutno je situacija takva da bismo ponovo, kao pre ~etiri-pet godina, ve}inu u SO

Kula mewali svakih nekoliko meseci. Najve}a opoziciona partija u Kuli je SRS sa 14 odbornika plus jednim spornim mandatom. Ona bi mogla najvi{e izgubiti eventualnim novim izborima i podelom glasova s napredwacima, ali uprkos tome, ka`u da ne}e sara|ivati s demokratama i da im ne}e davati kvorum. – Nijedanput do sada nismo davali kvorum ve}inskoj koaliciji i ne}emo ni ubudu}e – ka`e predsednik kulskih radikala Tihomir \uri~i}. – Obaveza DS-a je da obezbedi ve}inu za rad SO, a kada se to desi, SRS }e principijelno glasati za oduzimawe mandata odbornicima. Jer, osim pet odbornika DS-a, treba da se zameni i jedan na{ koji je napustio SRS. Ina~e, ne vidim trenutno mogu}nost da se stvori nova ve}ina u SO Kula, a po svemu sude}i, sukob uDS-u, zbog kojeg ispa{ta cela op{tina, ne}e se skoro zavr{iti i postoji mogu}nost da }e Skup{tina biti blokirana do 30. marta, kao i da }e ponovo biti uvedene privremene mere. Mi smo spremni i na to jer se SRS ne pla{i izbora. N. Perkovi}

„Ko o ~emu, opozicija o izborima” Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} izjavila je da je prikupqawe potpisa za vanredne parlamentarne izbore „demago{ki postupak koji ne nudi gra|anima ni nove programe, ni nove mogu}nosti da se kriza prevazi|e“. „Opozicija od po~etka govori o novim izborima. Ni Vlada nije bila konstituisana, a oni su po~eli da govore o novim izborima. Ako bismo se bavili izborima i zaustavili politi~ki `ivot najmawe {est meseci, sada kada smo aplikovali za ~lanstvo u Evropskoj uniji, blokirali bismo ostvarewe ciqa kome te`e gra|ani, a to je ulazak u EU“, rekla je Slavica \uki}-Dejanovi}.

KONSTITUTIVNA SEDNICA SO OYACI ODLO@ENA ZA 11. MART

Samo verifikovani odborni~ki mandati Prva sednica novog saziva SO Oxaci prekinuta je ju~e nakon svega nekoliko ta~aka dnevnog reda. Sednici je prisustvovalo svih 27 odbornika, kojima se najpre obratio prvi ~ovek oxa~kih demokrata Veroqub Markovi}, kao predsednik Privremenog organa kojem je istekao mandat. Radno predsedni{tvo na po~etku sesije ~inili su Milivoje Pavlovi} (SPS – PUPS–JS) kao najstariji odbornik, te Boris Dimitrijevi} (LDP) i Ana Kuveqi} (SNS). Nakon izve{taja Op{tinske izborne komisije, usledila je verifikacija odborni~kih mandata, a onda su odbornici polo`ili sve~anu zakletvu. Odmah nakon tog ~ina usledila je „pauza” koja }e trajati do 11. marta. Predstavnici opozicije

su, naravno, bili nezadovoqni takvim epilogom. – Meni nije data re~ iako sam to tra`ila od predsedavaju}eg. Ovo nije nikakva pauza nego je u pitawu klasi~an prekid sednice – izjavila je {efica odborni~ke grupe SRS-a Svetlana Tojaga. Ina~e, po dnevnom redu, koji je usvojen na samom startu sednica, bilo je predvi|eno i imenovawe predsednika Skup{tine op{tine, wegovog zamenika i sekretara. Tek, ~lanovima vladaju}e koalicije, koju ~ine stranke okupqene oko DS-a, zatim SPS –JS–PUPS, G17 plus i Romska demokratska stranka s ukupno 15 odbornika, ostaje da se u nastupaju}em periodu dogovore o kadrovskim re{ewima za novi skup{tinski saziv. S. Jovin

U^IWEN PRVI KORAK U O@IVQAVAWU IDEJE MLA\ANA DINKI]A

Unija za dvodomni parlament

Predsednik G17 plus Mla|an Dinki} potpisao je ju~e s predstavnicima vi{e regionalnih i lokalnih partija i pojedinaca inicijativu za osnivawe unije nacionalnih, regionalnih i lokalnih stranaka, grupa gra|ana i pojedinaca, koja }e se, kako je re~eno, zalagati za decentralizaciju i ravnomerni razvoj svih delova Srbije. Inicijativu, koja bi, kako je re~eno, „trebalo da razdrma politi~ku scenu u Srbiji”, potpisali su i lider „Zajedno za [umadiju“ Veroqub Stevanovi}, prvi ~ovek Pokreta „@ivim za Krajinu“ Bo{ko Ni~i}, predsednik „Pokreta za Vrwa~ku Bawu“ i vlasnik kompanije „Todor“ Mirko Todorovi}, te rediteq Goran Paskaqevi} i funkcioner G17 plus Predrag Markovi}. Lider G17 plus je najavio da }e se ta unija, ~ija }e osniva~ka skup-

{tina biti odr`ana u maju, kada }e dobiti i zvani~no ime, program i organe, zalagati za ravnomerni regionalni razvoj, „da svi delovi Srbije, a ne samo Beograd, imaju koristi od ulaska Srbije u EU”. Tako|e }e se zalagati za to da se problemi na lokalnom nivou re{avaju na lokalu i da se glas lokalnih lidera ~uje na nacionalnom nivou. Dinki} je, ina~e, predo~io da }e i G17 plus i druge ~lanice unije zadr`ati samostalnost, ali da }e wihova saradwa biti mnogo ~vr{}a od koalicije. Stevanovi} je, pak, izrazio uverewe da }e jo{ neke regionalne i lokalne stranke pristupiti uniji, dok je Ni~i} najavio da }e jedna od ideja ove asocijacije biti i anga`man na stvarawu dvodomnog republi~kog parlamenta u kojem }e jedan dom biti dom regija, a drugi dom gra|ana.


4

EKONOMIJA

~etvrtak25.februar2010.

RADNIKE BIV[EG „MATROZA” U SREMSKOJ MITROVICI IZDAJE STRPQEWE

Kre}u u Beograd po minimalce Biv{ih 1.050 radnika javnog preduze}a „Matroz“ iz Sremske Mitrovice ve} dve i po godine ~eka da im Fond solidarnosti isplati tri zaostale minimalne zarade i pove`e sta` za pet meseci. Po grubim ra~unicama Odbora za za{titu biv{ih radnika „Matro-

za“, dr`ava radnicima duguje vi{e od 20 miliona na ime neispla}enih plata, a najve}e probleme u ovom trenutku imaju biv{i „Matrozovi“ radnici kojima nije povezano pet meseci sta`a, a trebalo bi da odu u penziju. Zbog svega ovog „matrozovci“ najavquju protest pred Vladom Srbije, ali i tra`e obja{wewe od Vlade za{to prema wima nije pri-

dine „Matroz“ uni{ten nesposobno{}u ~lanova Upravnog odbora, na ~ijem je ~elu bila Nata{a Milojevi}, ali i gre{kama lokalne samouprave, koja je u fabriku, po strana~koj liniji, dovela za direktora Dragana Milenkovi}a, koji nije bio dorastao situaciji. Nata{a Milojevi} je, opet zbog strana~ke pripadnosti, smenila tada{we rukovodstvo „Matroza“, koje je bilo na putu da fabriku izvede iz krize. – S „Matrozom“ je sve ra|eno naopako, a glavni krivac je tada{wa Vlada Srbije, koja nam je za predsednika Upravnog odbora poslala Nata{u Milojevi}, osobu koja nije ni{ta znala o fabrici. Onda je za direktora doveden Dragan Milenkovi}i tu je bio na{ kraj. U fabrici je u to vreme bilo mnogo kriminala, neki su se ~ak obogatili kriminalnim radwama. Tra`imo, i od toga ne}emo odustati, da se zna koji lobi je uni{tio fabriku, a ostavio tri hiqade gladnih usta u Sremskoj Mitrovici. Za{to nije bilo socijalnog programa, kao u drugim kolektivima, pa smo izba~eni na ulicu

Nema {ta da se izgubi – Mi vi{e nemamo {ta da izgubimo. Prvo smo prevareni, a mnogi lopovi su se obogatili od „Matroza“, dok mi ~ekamo tri minimalca i povezivawe sta`a za pet meseci. Ali, mi smo radnici, pa o nama niko i ne vodi brigu. Bojim se da ovo s „Matrozom“, koji je posle prodat „Industrikumu“, ali nije i pla}en, ne}e pro}i a da neko ne odgovara za zlo koje je po~inio u „Matrozu“ – ka`e ~lan Odbora Pera Koen. mewen socijalni program kao prema ostalim radnicima. Ovo su ju~e na konferenciji za medije saop{tili predstavnici Odbora za za{titu biv{ih radnika „Matroza“, nagla{avaju}i da su tra`ili pomo} od za{titnika gra|ana i da su se obratili pravosudnim organima, policiji i Agenciji za borbu protiv korupcije, tvrde}i da je posle 2001. go-

kao qudi drugog reda? – navodi biv{i sekretar sindikata u „Matrozu“ Gojko Pavlovi}. Na konferenciji je nagla{eno da je biv{e radnike „Matroza“ izdalo strpqewe i ako se brzo ne isplate tri minimalca, kako je dogovoreno, oni }e organizovati protest pred Vladom Srbije zajedno sa ~lanovima svojih porodica. S. Bojevi}

PREDSEDNIK VLADE VOJVODINE BOJAN PAJTI]

Privu}i investitore u energetiku Predsednik Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine dr Bojan Pajti} ju~e je razgovarao s direktorom Agencije za energetiku Republike Srbije Qubom Ma}i}em i zamenikom direktora Agencije za energetsku efikasnost Srbije Bojanom Kova~i}evim, a sastanku je prisustvovao i pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Radoslav Strikovi}. Predstavnici republi~kih agencija upoznali su Pajti}a s aktivnostima koje ove institucije sprovode, programima i aktuelnim pitawima u oblasti energetike i energetske efikasnosti, kao i mogu}nostima kori{}ewa

evropskih fondova za sprovo|ewe projekata u ovoj oblasti. Predsednik Pajti} je naglasio da Vojvodina ima neiskori{}ene energetske potencijale i da je podsticaj za unapre|ivawe ove oblasti mogu} - intenzivirawem postoje}ih programa u okviru pove}awa energetske efikasnosti i primenom obnovqivih izvora energije. Privla~ewe investicija u ovu oblast jedan je od strate{kih ciqeva zbog kojeg treba raditi na stvarawu pravnog osnova, otvarawu tr`i{ta i uslova za unapre|ivawe za{tite `ivotne sredine, uakazo je Pajti}. D. Ml.

NOVOSADSKA MLINARSKA INDUSTRIJA U[LA U PROGRAM RAZVOJA KONKURENTNOSTI

„Danubijus” uzeo „20 kqu~eva” Novosadska kompanija „Danubijus“ pristupila je ju~e programu za podizawe konkurentnosti „20 kqu~eva“ globalne konsultantske ku}e „Dilojt“. Ulazak u program sufinansira se iz buxeta Vojvodine, a ugovor su potpisali direktor „Danubijusa“ Milorad Srdanovi} i predstavnik „Dilojta“ Vladimir Jezdi}, u prisustvu potpredsednika Vlade Vojvodine I{tvana Pastora. Kako je obja{weno, „20 kqu~eva“ je program zasnovan na „Tojotinom“ sistemu upravqawa proizvodwom i obuhvata 20 prakti~nih i integrisanih metoda potrebnih za unapre|ewe konkurentnosti poboq{awem proizvoda i usluga, wihovom br`om isporukom i u{tedama u proizvodwi, {to omogu}ava ni`e cene na tr`i{tu. Bazira se na edukaciji svih zaposlenih da bi se maksimizovao wihov doprinos racionalizaciji proizvodwe. Ova metodologija nije na-

mewena gubita{ima ve} kompanijama koje `ele dodatno da unaprede svoje poslovawe. Program se, ina~e, sprovodi u nizu poznatih preduze}a u regionu, Evropi i svetu. – U posledwih nekoliko godina u nove tehnologije u „Danubijusu“ je investirano sedam miliona evra. Sada je vreme da, osim u tehnologiju, ula`emo i u qude, da bi i oni mogli napredovati – kazao je Sredanovi}. Po Pastorovim re~ima, „’20 kqu~eva’ je program unapre|ewa konkurentnosti namewen malim, sredwim i velikim preduze}ima u privatnom ili javnom vlasni{tvu, koja posluju dobro, ali `ele daqe da napreduju“. Do sada je u ovaj program u{lo pet vojvo|anskih kompanija: mesna industrija „Neoplanta“, vrbaska „Medela“, pan~eva~ki „Ratar“, „Potisje precizni liv“ iz Ade i JKP „^isto}a“ iz Novog Sada. V. ^vorkov

DNEVNIK

PREDSEDNIK SRBIJE BORIS TADI]

EPS nije na prodaju Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je da se razmatraju mogu}nosti smawewa obaveznih rezervi banaka da bi se taj novac investirao u projekte koji obezbe|uju zaposlenost i podizawe `ivotnog standarda. U intervjuu „Vremenu“, Tadi} je rekao da Vlada Srbije razmatra mogu}nost da se smawe obavezne rezerve, ali, kako je istakao, pod uslovom da oslobo|eni novac bude investiran u produktivne grane privrede, da se to {to pre vrati, da se podigne zaposlenost i obezbedi pove}awe `ivotnog standarda gra|ana. „Prosto, moramo i da objasnimo gra|anima da plate ne mogu biti podignute administrativnom odlukom“, istakao je on. Tadi} je naglasio da nikada ne}e predlo`iti privatizaciju Elektroprivrede Srbije i gasne privrede. „Postoje privatizacije koje kao predsednik Srbije nikada ne}u predlo`iti. To je privatizacija EPS-a, koji je ki~ma na{e ekonomije, i mi bismo taj nacionalni resurs morali da zadr`imo za dr`avu. Tako|e i gasnu privredu“, rekao je Tadi}

Srpski predsednik je najavio za ovu godinu vi{e infrastrukturnih projekata, me|u kojima je nastavak izgradwe autoputa na Koridoru 10 prema bugarskoj i makedonskoj granici. „Sva je prilika da }emo u}i i u nove velike investicije, kao {to su izgradwa putne mre`e u centralnoj Srbiji i istorijski projekat o kojem smo sawali i prethodnih decenija, a to je izgradwa autoputa prema Crnoj Gori“, rekao je on. Tadi} je istakao da }e se rezultati od razvoja infrastrukture „osetiti ve} slede}e godine“. Me|unarodni monetarni fond je, kako je rekao, „podigao predikciju“ s dva procenta rasta srpske ekonomije za ovu godinu na tri i po procenta 2011, a ve} za 2012. godinu na ~etiri i 2013. na pet procenata.

„Time bismo se ponovo vratili na ubrzani razvoj. To su dobre vesti, ali ima i problema. Moramo da smawimo javnu potro{wu, smawimo i racionalizujemo administraciju, re{imo problem javnih preduze}a koja su vrlo ~esto gubita{i“, rekao je Tadi}.

KAKVO USKLA\IVAWE PENZIJA JE SRPSKA VLAST DOGOVORILA S MMF-om

Penzije dr`e vodu dok ovi ministri ne odu? Delegacija MMF-a je bila i oti{la, a {ta }e biti s penzijama zapravo se jo{ uvek ne zna. Naime, dok potpredsednik srpske Vlade Jovan Krkobabi} poru~uje da je sve dogovoreno i da }e penzije u naredne dve godine pratiti rast zarada, predstavnik Misije MMF-a Albert Jeger odgovara da to jo{ nije gotova stvar i da }e se mnogo vi{e znati u maju, kada ponovo dolaze u goste Beogradu. Po srpskoj strani, penzije }e pratiti zarade, ali samo nakratko. Novi nacrt zakona o penzijama predvi|a da se te prinadle`nosti od aprila naredne godine do oktobra 2012. uskla|uju samo s rastom zarada, a potom iskqu~ivo s tro{kovima `ivota. Dakle, srpska strana je uspela da „izboksuje“ da penzije 18 meseci prate rast plata a nakon toga inflaciju. Za penzionere bi to, naravno, bilo dobro, mada bi im najvi{e odgovaralo da se penzije svih narednih godina uskla|uju s rastom plata. No, kako je prethodnih meseci bilo isticano da }e penzije od naredne godine biti uskla|ivane samo s inflacijom, i to pod uslovom da BDP poraste iznad ~etiri posto, ovakvo re{ewe, pa makar bilo i na odre|eno vreme, jeste dobra vest za penzionere. Me|utim, Albert Jeger je odmah odbacio to kao gotovu stvar, izra`avaju}i sumwu da bi nakon 18 meseci – a to se poklapa s istekom mandata postoje}e vlasti – neko `eleo, ali i smeo, da uskla|uje penzije samo s inflacijom, {to automatski zna~i weno ve}e zaostajawe za platama jer je svima poznato da to dobra na izborima doneti ne mo`e. Naime, Jeger je rekao da je skepti~an prema takvom

Kako smawiti penzionere Po ministarki finansija Diani Dragutinovi}, su{tina Vladinih reformi penzionog sistema, koju je podr`ao i MMF, ali koja uop{te ne pomiwe dogovor o vezivawu penzija za rast plata u naredne dve godine, je smawivawe broja penzionera koje se mo`e o~ekivati za pet do deset godina, kada je predvi|eno da ukupni izdaci za penzije ne prelaze deset odsto bruto doma}eg proizvoda. – Su{tina reforme je smawewe broja penzionera – rekla je Diana Dragutinovi}. – Osnovna ideja te reforme jeste smawewe priliva novih penzionera, {to se mo`e posti}i podizawem minimalnog starosnog doba za odlazak u penzije s 53 na 58 godina, kao i produ`ewem minimalnog radnog sta`a za `ene s 35 na 38 godina. Ra|ena je detaqna analiza svih onih profesija, posebno u sektoru bezbednosti, koje imaju pravo na beneficirani sta`, i tu }e se dogoditi ogromne u{tede. To su sve mere koje }e usporiti priliv novih penzionera. One su {tedqive na du`i rok, plus jedna koja mo`e obradovati one koji primaju minimalnu penziju, a to je da }e se wen iznos ovom reformom pove}ati, dok su maksimalne penzije smawene. predlogu, ali nije odbacio mogu}nost da se o woj pri~a naknadno. – Pitawe je da li }e ovo re{ewe mo}i obuzdati rast zarada u javnom sektoru, odnosno da li }e to Vlada mo}i sebi priu{titi. Jer, pove}awe zarada od samo jedan posto po-

ve}ava fiskalni deficit od sedam milijardi dinara. Predlog Vlade je da penzije prate rast zarada od aprila 2011. do kraja 2012. Pitawe je kako }e se taj rast mo}i kontrolisati, naro~ito u predizbornoj godini – sumwi~av je bio Jeger.

Sumwu da }e se posti}i bilo kakva u{teda ako se penzije u naredne dve godine budu vezale za plate izra`ava i ekonomista Milan ]ulibrk, pogotovo {to prognozira da }e naredne godine, nakon odmrzavawa, plate u javnom sektoru rasti mnogo br`e nego {to bi to bilo ekonomski opravdano i br`e od produktivnosti. – Ukoliko i penzije to budu pratile, ponovo }emo do}i u situaciju da imamo problem s odr`avawem makroekonomske stabilnosti, {to bi na kraju krajeva dovelo do spirale u kojoj bi zarade jurile cene, cene kurs i tako daqe – obja{wava ]ulibrk. Mada je sam Krkobabi} istakao da reforma penzionog sistema „nije gibanica“ pa da se o~as posla savije, stavi u rernu i ispe~e za pola sata, te{ko je oteti se utisku da je ova dugo najavqivana reforma „smotana“ tako da se ispe~e i pojede za 18 meseci, a posle toga – {ta bude. Naravno, pod uslovom da je ta~no i to da }e penzioneri, ~ije }e prinadle`nosti i ove godine ostatiti zamrznute, zaista 2011. i 2012. dobiti uskla|ivawe s rastom zarada. A to zapravo ne}e zavisiti od majskog dolaska MMF-a u Beograd ve} od politi~ke odluke sme li se pred izbore smawivati penzija. Q. Male{evi}

23. 2. 2010.

1.189,79655

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Kompanija Fidelinka, Subotica

19,88

386

1.930

SP Laboratorija, Be~ej

19,80

5.989

53.901

DIN fabrika duvana, Ni{

5,54

2.704

862.600

Dijamant, Zrewanin

5,50

9.495

28.485

3,28 Promena %

6.199 Cena

BIP, Beograd

-12,16

ZIF Fima SEE Aktivist, BG Panon, Crvenka

Jedinstvo Sevojno, Sevojno Pet akcija s najve}im padom

Informatika, Beograd

BELEX 15 (703,39 -0,06%)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,63

2.898

31.175.490

Komercijalna banka, Beograd

0,00

31.000

1.922.004

Energoprojekt holding, Beograd

-1,00

891

286.160

86.786 Promet

Agrobanka, Beograd

-1,43

8.950

62.650

Univerzal banka, Beograd

0,00

6.650

66.500

65

9.100

Soja protein, Be~ej

0,46

1.090

4.571.925

-12,00

8.888

44.440

Imlek, Beograd

0,14

1.480

740.000

-11,84

365

647.510

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,79

2.400

120.000

Metals banka, Novi Sad

0,73

6.386

166.040

3,13

726

130.670

-8,10

3.474

260.550

-3,68 Promena %

183 Cena

250.267 Promet

Privredna banka, Beograd Meser Tehnogas, Beograd

1,10

6.500

97.500

Grme~, Kraji{nik

1,82

560

11.200.000

Tigar, Pirot

-1,22

726

138.032

Soja protein, Be~ej

0,46

1.090

4.571.925

Alfa plam, Vrawe

0,19

8.600

86.000

VP Dunav, Ba~ka Palanka

0,00

4.184

1.673.600

Telefonija, Beograd

-0,46

1.713

171.255

-11,84

365

647.510

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

650

316.685

0,00

650

316.685

Progres, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Panon, Crvenka Veterinarski zavod, Subotica

Svi iznosi su dati u dinarima


Falsifikat NIP-a na autoputu kroz Vojvodinu

Vi{e qudi bez posla – Na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, u januaru je bilo 751.590 nezaposlenih, {to je 2,9 posto vi{e nego u decembru 2009. godine – izjavila je ju~e zamenica di-

Dok Pokrajinska vlada tvrdi da je za realizaciju projekata iz Nacionalnog investicionog plana dobila samo 1,83 odsto para, u Ministarstvu za NIP obja{wavaju da }e vrednost projekata koji }e se ove godine realizovati u Vojvodini iznositi blizu 20 odsto ukupnog buxeta NIP-a. Ovako velika razlika javqa se zbog ~etiri milijarde dinara namewenih za izgradwu autoputa Horgo{ – Novi Sad. U resornom ministarstvu ka`u da su oni izdvojili taj novac, a u Pokrajini tvrde suprotno. Pokrajinski sekretar za nauku i tehnolo{ki razvoj prof. dr Dragoslav Petrovi} vi{e je nego iznena|en ovakvim odgovorom Ministarstva za NIP. On podse}a na to da je Pokrajina jo{ prilikom usvajawa buxeta pristala na to da iz sedam odsto novca koji Vojvodini pripada po Ustavu finansira ovaj projekat sa ~etiri milijarde dinara, a Fond za kapitalna ulagawa je za tu namenu rezervisao novac. – S obzirom na to da u Republici dobro znaju da smo mi preuzeli finansirawe izgradwe autoputa u iznosu od ~etiri milijarde dinara, ministarka za NIP Verica Kalanovi} ne mo`e dva puta kwi`iti iste pare za isti projekat – ka`e dr Petrovi}. – Po{to je autoput dr`avni projekat, jer je deo Koridora 10, ima smisla da se finansira iz rRepubli~kog buxeta. U tom slu~aju ~etiri milijarde koje smo namenili za autoput bismo lako prenamenili za lokalne projekte, ali to onda treba i da nam se ka`e. Neka nas obaveste da su nam ~etiri milijarde slobodne, nama je to isto, mi }emo ih prenameniti za finansirawe 28 lo-

rektora NSZ-a Danica Vasiqevi}. – Broj nezaposlenih u Srbiji se od po~etka uticaja svetske ekonomske krize, oktobra 2008. godine, do januara ove godine pove}ao za 34.182. Ona je kazala da je od maja do novembra 2009. godine zabele`en trend smawewa broja nezaposlenih u Srbiji, da bi ponovni rast po~eo od decembra. Po wenim re~ima, struktura nezaposlenih na evidenciji NSZa pokazuje da je od ukupnog broja evidentiranih, na posao du`e od godinu dana ~eka 64,1 odsto, odnosno 481.922 osobe, koje se smatraju dugoro~no nezaposlenima. – Najve}e u~e{}e u toj grupi imaju mladi od 25 do 29 godina, koji ~ine 13,1 odsto ukupnog broja nezaposlenih, dok su oko 30 odsto nezaposlenih na evidenciji onih koji imaju zavr{enu samo osnovnu {kolu – rekla je zamenica direktora NSZ-a.

Vlada Vojvodine tra`i izmenu Vlada Vojvodine je predlo`ila da Ministarstvo za NIP pokrene postupak izmene odluke o raspodeli i kori{}ewu novca za realizaciju projekata NIP-a, utvr|enih Zakonom o buxetu Srbije za 2010. godinu, i iz we izostavi stavku u iznosu od ~etiri milijarde dinara za Koridor 10. Pokrajinska vlada je predlo`ila i da se u NIP ukqu~i 28 projekata iz Vojvodine, ukupno vrednih 3,88 milijarde dinara, koje su lokalne samouprave blagovremeno prijavile na konkurs. Me|u ovim projektima, kao najvredniji, na{ao se i zavr{etak izgradwe kraka “Ipsilon” Koridora 10, ukupne vrednosti 1,68 milijardu dinara. Me|u najskupqim sugerisanim projektima su i izgradwa sistema za kalnih projekata koji su prijavqeni za NIP. Prof. Petrovi} obja{wava da ukoliko bi u NIP-u ra~unali finansirawe izgradwe autoputa pokrajinskim parama pod sredstva NIP-a, onda ili nije trebalo donositi odluku u vezi s buxetom, ili praviti spisak lokalnih projekata i prijavqivati se na konkurs za

MALO URA\ENO NA IZBACIVAWU SUVI[NIH PARAGRAFA

Giqotina propisa zakazala Unija poslodavaca Srbije upozorava na to da je pro{lo vi{e od godinu i po otkako je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} najavio giqotinu propisa, a do sada je

ukinut samo mawi deo suvi{nih i zastarelih propisa. Oni tvrde da je razvla~ewe i odlagawe ove reforme privredu pro{le godine ko{talo izme|u 270 i 320 miliona evra koji su mogli biti upotrebqeni za nabavku novih

ma{ina i opreme, nove investicije, edukaciju kadrova, ulagawe u izvozne poslove. Dok se s ukidawem nepotrebih propisa i zakona debelo kasni, u`urbano se radi na usvaja-

wu novih zakona koji su nu`nost za pribli`avawe EU, {to dodatno ote`ava privredi. Da bi privreda Srbije opstala i izdr`ala nove obaveze, isti~u poslodavaci, neophodno je da u {to kra}em roku bude rastere-

}ena komplikovanih administrativnih propisa i prate}ih tro{kova koji nepotrebno optere}uju poslovawe i oduzimaju dragoceno vreme, a pri tom su i glavna prepreka prilikom dolaska stranih investitora. Generalni sekretar Unije poslodavaca Srbije Bo{ko Savkovi} isti~e da dr`ava pod hitno mora da rastereti preduze}a i oslobodi ih nepotrebne administracije, upozoravaju}i na to da kod nas ova reforma traje tri puta du`e nego u Republici Srpskoj. – Treba dodati i da smo rekorderi i po du`ini privatizacije, kojoj se ne vidi kraj, a reforma javnog sektora po~iwe tek ove godine, pod pritiskom MMF-a – ka`e Savkovi}. – Sve to privreda debelo pla}a jer ona finansira neefikasnu dr`avu, a najposle – pla}aju je i svi gra|ani i penzioneri, jer bez jake i razvijene privrede nema ni ve}ih plata i penzija, pa samim tim ni porasta `ivotnog standarda. Q. M.

Sti`u kineski turisti KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

5

KORIDOR 10 IPAK SE GRADI PARAMA IZ POKRAJINSKE KASE

JANUARSKO POSRTAWE TR@I[TA RADA

Zemqa

~etvrtak25.februar2010.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

97,3634

99,3504

101,635

97,0653

Australija

dolar

1

64,1224

65,431

66,9359

63,9261

Kanada

dolar

1

68,2199

69,6121

71,2132

68,011

Danska

kruna

1

13,08

13,3469

13,6539

13,0399

Norve{ka

kruna

1

12,1023

12,3493

12,6333

12,0653

[vedska

kruna

1

9,9127

10,115

10,3476

9,8824

[vajcarska

franak

1

66,4597

67,816

69,3758

66,2562

V. Britanija

funta

1

111,057

113,323

115,93

110,717

SAD

dolar

1

71,8549

73,3213

75,0077

71,6349

Kursevi iz ove liste primewuju se od 24. 2. 2010. godine

Ministar ekonomije Srbije Mla|an Dinki} uru~io je danas licence grupi od {est srpskih turisti~kih agencija, koje je Vlada Srbije akreditovala da organizuju grupne posete kineskih turista. Dinki} je nakon uru~ewa licenci na Beogradskom sajmu rekao da su licence dodeqene u skladu sa sporazumom koji je potpisan tokom boravka predsednika Srbije Borisa Tadi}a u Kini pro{le godine. Kineski turisti, istakao je Dinki}, ne idu u turisti~ke posete ukoliko ne postoji sporazum.

evakuaciju otpanih voda u Vrbasu, ukupne vrednosti blizu 700 miliona dinara, od ~ega u 2010. godini treba izdvojiti 344 miliona, kao i izgradwa sli~nih postrojewa u @abqu, [imanovcima i drugim sredinama, tako|e vrednih po nekoliko stotina miliona dinara. Tu je i izgradwa akva-parka i velnes centra u bawi “Junakovi}” u Apatinu, za {ta je ove godine trebalo izdvojiti 283 miliona dinara, zatim izgradwa opti~ke telekomunikacione infrastrukture za projekat “Novi Sad – bezbedan grad”, gradwa osnovne {kole za decu s posebnim potrebama u Novom Sadu, izgradwa i komunalno opremawe vi{e industrijskih parkova {irom Vojvodine...

kori{}ewe sredstava iz NIP-a. – Svi znaju da to tako ne mo`e – ka`e na{ sagovornik. – Jer, po tom receptu bi se onda sve pare iz NIP-a koje su namewene za lokalne projekte mogle dati pojedinim ministarstvima – ne{to obrazovawu, ne{to infrastrukturi, kulturi, sportu, pa da ni{ta ne ula`emo u lokalu. A ~emu onda

konkurs, na koji se javila cela dr`ava, pa ko dobije, u zavisnosti od te`ine zahteva? Po{to je ranije dogovoreno da }e se autoput finansirati vojvo|anskim parama, prof. Petrovi} ka`e da je ponovno prikazivawe finansirawa u okviru NIP-a – falsifikat. Iz tog fonda se, podse}a on, moraju finansirati oni projekti koji

su prijavqeni krajem pro{le godine. Kako je do{lo do ovakvog nerazumevawa, poku{ali smo ju~e da saznamo u Ministarstvu za NIP, me|utim, nismo uspeli da dobijemo odgovor. I Vlada Vojvodine ponovila je ju~e zahtev da Vojvodina dobije vi{e novca iz Nacionalnog investicionog plana. Od Ministarstva za NIP zatra`eno je da Vladi Srbije predlo`i izmenu odluke o raspodeli novca za realizaciju projekata za 2010. godinu da bi se obezbedilo vi{e para za projekte iz Pokrajine. Oceweno je da je Vojvodina ostala uskra}ena za ve}i iznos novca iz NIP-a jer Ministarstvo za NIP nije po{tovalo uredbu o postupku po kojem se biraju projekti i postupak po kojem se NIP sprovodi, kao ni Zakon o utvr|ivawu nadle`nosti Vojvodine. Vlada Vojvodine je ukazala na to da }e se iz Vojvodine samo 13 projekata finansirati iz NIP-a po zahtevima lokalnih samouprava koje su se prijavile na konkurs Ministarstva za NIP, koji je bio otvoren od 1. avgusta do 10. oktobra 2009. godine. Ministarstvo za NIP je ove nedeqe saop{tilo da vrednost projekata koji }e se finansirati u Vojvodini iznosi oko 20 odsto ukupnog buxeta NIP-a i da je me|u tih 20 projekata i izgradwa deonice Koridora 10 Horgo{ – Novi Sad, vredna ~etiri milijarde dinara. Vlada Vojvodine je istakla da nema osnova da se ~etiri milijarde dinara projektuje kao buxetska obaveza Ministarstva za NIP, jer su te pare ve} predvi|ene u okviru Ustavom garantovanih sredstava za buxet Vojvodine. R. Dautovi}

PAD DINARA SUO^IO VLADU I NARODNU BANKU

Guverneru svi za vratom? Nije lako sedeti u foteqi guvernera Narodne banke Srbije. Kad su obilni devizni (privatizacioni) prihodi ~inili nacionalnu valutu sna`nom – vrednost evra se ponekad spu{tala do nivoa od 7677 dinara – Radovan Jela{i} je optu`ivan za to da je nezainteresovan i da potkopava temeqe srpske ekonomije. Kada je pod uticajem krize dinar po~eo da pada i kada je centralna banka obilnim intervencijama poku{avala da zaustavi ponirawe, guverneru je prebacivano da olako tro{i devizne zalihe i da ne vodi ra~una o budu}im potrebama. Kad je po~etkom novembra pro{le godine ponovo pokrenuta tiha devalvacija dinara, koju je povremenom prodajom deviza na tr`i{tu kapitala NBS samo usporavao, Jela{i}u je preba~eno da to radi stidqivo i da bi sna`nijom intervencijom stvari bile dovedene u red. Kritike politike centralne banke su ovih dana do{le iz dva, prili~no razli~ita, pravca. Ministar ekonomije Mla|an Dinki}, koji stalno oslu{kuje puls ekonomskog `ivota, izjavio je da ga, kao i privrednike, brine slabqewe doma}e valute. Wegovo je mi{qewe da bi NBS morao sna`nije da interveni{e. Sli~no je zatra`io i ministar trgovine Slobodan Milosavqevi}, rekav{i da privrednici vape za stabilno{}u i predvidivo{}u kretawa kursa. Kako se ministar Milosavqevi} pre~esto, mo`da i zbog resorske usmerenosti, do`ivqava kao zastupnik interesa trgova~kih (uvozni~kih) krugova, sasvim je razumqi-

va wegova kritika valutne politike. Zato i wegova opaska da imamo stabilnu politi~ku, a, zbog slabqewa dinara, nestabilnu makroekonomsku situaciju, nema dovoqnu snagu i uverqivost. Su{tinu problema s kursom dinara najboqe je, verovatno,

tra`wa za evrima i pritisak na korekciju kursa. Zato ministarka Dragutinovi} izlaz tra`i na drugoj strani i predla`e da se banke stimuli{u na to da devizne kredite konvertuju u dinarske. Time bi se ubla`io strah od permanentne devalvacije i smawio pritisak tra`we na deviznom tr`i{tu. Ne treba ignorisati procene MMF-a da je makroekonomska situacija u Srbiji puna izazova. Toga je svestan i guverner Jela{i}. O~igledno je da dr`ava vi{e ne mo`e ra~unati na izda{ne devizne prihode, koji su pristizali tokom intenzivnih faza privatizacije, i da se dinar vi{e ne mo`e braniti kao nekada. Zato je NBS toliko oprezan u svojim intervencijama na deviznom tr`i-

O~igledan trend pada Od po~etka ove posledwe valutne krize u novembru 2009. godine dinar je izgubio nepunih {est procenata svoje vrednosti (5,68 odsto). Wegova ju~era{wa sredwa vrednost (99,3504 za jedan evro), ne samo {to je rekordna ve} je i 3,49 procenta ni`a nego na po~etku 2010. godine. Samo u posledwih sedam dana, odnosno od 17. februara, dinar je kalirao za nepun procenat (0,93 odsto), i sve to govori da je re~ o trendu, a ne o kratkotrajnom iskakawu koje je uzrokovalo sravwivawe dr`avnih dugova u posledwim danima 2009. godine. osetila ministarka finansija Diana Dragutinovi}. Ona nije prebacila guverneru da nedovoqno interveni{e – saglasna je s wim da valuta deli sudbinu nacionalne ekonomije – ali je, isto tako, svesna opasnosti koju donosi ubrzana “evrizacija” finansijskog sistema. Kako pada poverewe u dinar, tako raste

{tu. S druge strane, posledice velike devalvacije (150 dinara za evro), za koju se zala`u neki ekonomisti, bile bi katstrofalne. Sli~an epilog imala bi i postepena, ali brza devalvacija. Moglo bi se pokazati da je taktika NBS-a, postepena i spora devalvacija, ipak jedino V. Harak mogu}a.


6

NOV^ANIK

~etvrtak25.februar2010.

NAJVE]I EVROPSKI TRGOVINSKI LANAC NAJAVIO DOLAZAK

DNEVNIK

[VEDSKOJ KOMPANIJI SPREMQEN PLAC PREKO PUTA BEOGRADSKOG AERODROMA

„Ikea” kod „Nikole Tesle” „Karfur” sti`e u Srbiju Jedan od najve}ih svetskih lanaca samousluga, francuski “Karfur”, najavio je da s gr~kom kompanijom “Marinopulos” planira da u Srbiji otvori hipermarkete i supermarkete.

biji planiraju da ponude svoje usluge, ali su rekli da bi nova kompanija 60 odsto bila u vlasni{tvu Francuza, dok bi ostatak bio u rukama “Karfur–Marinopulosa”, zajedni~ke firme osno-

Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavqevi} je u razgovoru sa {vedskom ministarkom trgovine Evom Bjorling izrazio uverewe da }e ove godine biti postignut dogovor o ulasku kompanije “Ikea” na srpsko tr`i{te. I vicepremijer Bo`idar \eli} je nakon sastanka sa {vedskom ministarkom izjavio da je “identifikovana parcela koja bi bila dodeqena firmi

’Ikea’”, da ona trenutno pripada Institutu za sto~arstvo i da se nalazi preko puta aerodroma “Nikola Tesla”. Ina~e, oceweno je da postoje velike mogu}nosti za pove}awe trgovinske razmene dveju zemaqa i ve}i priliv {vedskih investicija u Srbiju. – Srbija je deo me|unarodnog globalnog tr`i{ta i nudi vrlo povoqne uslove stranim investitorima – rekao je mini-

star Milosavqevi}, i posebno ukazao na mogu}nosti koje pru`aju sporazumi Srbije o slobodnoj trgovini s Ruskom Federacijom, Belorusijom, Turskom i CEFTA sporazum. [vedska je najzna~ajniji ekonomski partner Srbije me|u skandinavskim zemqama, ali je obim razmene jo{ uvek relativno skroman i nije u skladu s realnim potrebama i mogu}nostima dveju zemaqa. S. G.

O^EKUJU NAS NOVA POSKUPQEWA

Po yepu }e udariti struja, telefon, uqe, {e}er…

Jedan od najve}ih svetskih lanaca samousluga, francuski „Karfur”, najavio je da s gr~kom kompanijom „Marinopulos” planira da u Srbiji otvori hipermarkete – Ciq je da otvorimo hipermarkete i supermarkete u okviru “Karfur fran{ize” na Balkanu. Plan je da se pro{irimo u Srbiji, Albaniji, Bosni, Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori i Sloveniji – rekli su u francuskoj kompaniji. U “Karfuru” nisu mogli navesti kada i u kojim gradovima u Sr-

vane pre 17 godina. “Karfur”, koji posluje 40 godina, prvi je po veli~ini trgovinski lanac u Evropi i drugi u svetu, iza ameri~kog “Volmarta”. Ima 15.500 prodavnica u 35 zemaqa, zapo{qava 495.000 qudi, a 95 odsto robe se proizvodi u zemqi u kojoj je market.

PAD PROMETA U TRGOVINI NA MALO

Kupci podbacili 12 odsto Dr`avni sekretar u Ministarstvu trgovine Qubi{a Dimitrijevi} izjavio je da je trgovinski sektor pro{le godine zabele`io pad prometa u maloprodaji, ali da se ove godine o~ekuje oporavak. On je na sednici Odbora za trgovinu u Privrednoj komori Srbije rekao da je u 2009. promet u maloprodaji opadao u svim mesecima, osim u decembru. – U decembru pro{le godine zaustavqen je pad prometa i do{lo je do stabilizacije, {to je osnov za optimisti~ke projekcije za 2010 – rekao je Dimitrijevi}. Po podacima PKS-a, promet u trgovini na malo u 2009. u teku}im cenama opao je 5,4 odsto, a u stalnim 12,3 odsto. Dimitrijevi} je kazao da je u~e{}e trgovine u BDP-u pro{le godine iznosilo 11,4 odsto, {to je mawe nego 2008, kada je bilo 13,6 odsto. On je naveo da je u trgovini na kraju 2009. godine bilo 193.065 zaposlenih, dok ih je 2008. bilo 199.495. U~e{}e zaposlenih u trgovini u ukupnom broju zaposlenih u 2009. bilo je 13,8 odsto.

JANUAR BEZ VE]IH POSKUPQEWA

Cene sko~ile 0,5 posto Potro{a~ke cene roba i usluge za li~nu potro{wu u januaru su u proseku bile 0,5 posto ve}e u odnosu na decembar 2009, saop{tio je Republi~ki zavod za statistiku. U

pore|ewu s januarom 2009. godine, ve}e su 4,8 posto. Potro{a~ke cene su u 2009. godini u proseku uve}ane 8,4 posto. U januaru ove godine najvi{e su poskupeli alkoholna pi}a i duvan – 7,6 posto, obrazovawe – dva posto, hotelske i ugostiteqske usluge – 1,3 posto, dok su hrana i bezalakoholna pi}a pojeftinili 0,5 odsto. Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije mewale, saop{tio je Zavod.

Kroz nekoliko dana kre}e novi cenovni cunami. Skupqi }e biti telefonska pretplata, struja, kablovska, a ni bakaluk ne}e vi{e biti isti jer se ispisuju nove cene uqa, verovatno i {e}era, ali i drugih potrep{tina. Uskoro nas, naime, o~ekuje poskupqewe mese~ne pretplate u fiksnoj telefoniji na 458 dinara, kao i pretplate kablovske televizije kompanije SBB na 820 dinara. Telefon }emo vi{e pla}ati od aprila, a kablovsku od 1. marta. Tada poskupquje i struja, u proseku za deset posto. Grejawe je, pomenimo, u nekoliko gradova ve} oti{lo navi{e. Martovski ra~uni doma}instavima za struju bi}e uve}ani 11,5 procenata, dok }e privreda elektri~nu energiju pla}ati osam posto skupqe. Tako }e najjeftiniji kilovat u zelenoj zoni i pri tom no}noj tarifi, ko{tati gotovo dinar, dok }e najskupqi kilovat u crvenoj i dnevnoj zoni ko{tati ~ak 13,1 dinara. Ovo poskupqewe najvi{e }e pogoditi one koji se greju na struju jer su, recimo, doma}instva koja koriste TA pe}i do sada u proseku za grejawe stana od 50 kvadrata izdvajala oko 6.000 dinara, a sada }e im ra~un biti oko 800 dinara ve}i. Kada je o namirnicama re~, podsetimo da su u ovoj godini cene ve} dizali pojedini doma}i konditori, poskupela je uvozna hemija, ali i neki slatki{i, a za

Stidqiva pojeftiwewa Ovih dana zabele`en je jedino stidqiv pad cena mesa. Ponovo imamo aspurdnu situaciju na ovom tr`i{tu jer su tovqenici pojeftinili 35 do 40 odsto, a sviwsko meso u radwama desetak procenata. Podsetimo, sviwe su krajem pro{le godine ko{tale oko 120 dinara kilogram, a sada su pale ispod 90. U nekim vojvo|anskim selima prodaju se za mizernih 75 dinara po kilogramu `ive vage. U kasapnicama, me|utim, pojeftiwewe nije toliko ve} je s oko 395 ili 400 dinara sviwski but pao na 355 do 360 dinara. Pri tome, u nekim velikim marketima cena ovog proizvoda jo{ nije korigovana, ali vele da }e ih ispisati kroz nekoliko dana. mart vi{e cene najavili su doma}i proizvo|a~i sokova i uqa. Uqe }e, sude}i po najavama iz ove prera|iva~ke industrije, poskupeti ve} 1. marta. Naime, bi}e

ukinuti rabati koje su uqare odobravale trgovcima jer im se zbog klizawa kursa dinara ne isplati da posluju po postoje}im cenama. Osim pada doma}e valu-

OBRATITI PA@WU NA ETIKETE UVOZNIH PROIZVODA

Opasnost vreba iz E… Iako je sve mawe razloga za brigu o tome da li je hrana na na{em tr`i{tu bezbedna i zdrava, vaqa biti oprezan jer neke namirnice ipak sadr`e materije koje se koriste za konzervirawe, ulep{avawe izgleda i korekciju ukusa, a mogu biti veoma opasne po zdravqe. Potro{a~i su generalno nedovoqno obave{teni o tome, a oni koji koriste Internet su svakako u boqoj poziciji jer im mejlom sti`u poruke o {tetnosti tih materija. Tako, recimo, ovih dana kru`i informacija koja je slu`ila za obave{tavawe stranaca privremeno nastawenih u nerazvijenim zemqama, uz savet da otvore ~etvoro o~iju kada kupuju namirnice. Elem, najbitnije je to da treba izbegavati strane proizvode na kojima je utisnuto slovo E iza kojeg slede “sporne cifre”. A me|u opasnim materijama, odnosno emulgatorima su, recimo, E-131, E-144, E210–217, E-330... One, navodi se u informaciji koja je krenula iz na{ih dr`avnih institucija, izazivaju rak. Za ko`u su, na primer, {tetni E-231, E-232;

Lekovi koje Severna Amerika i zemqe zapadne Evrope izvoze u zemqe isto~ne Evrope, Azije, Afrike i Latinske Amerike u 90 odsto slu~ajeva tre}e su kategorije holesterol pove}avaju E-320, E-321...; poreme}aj `eluca izazivaju E-338, E-339, E-340... Poznato je da neka kompanija mo`e proizvoditi tri kate-

gorije jednog istog proizvoda – prvu za doma}e tr`i{te, drugu za izvoz u druge razvijene zemqe i tre}u za izvoz u zemqe u razvoju, tako|e je navedeno u

informaciji. Tre}oj kategoriji pripada oko 80 odsto proizvoda za ishranu, cigareta, napitaka i oko 70 odsto robe {iroke potro{we tekstilne industrije i industrije ko`e i obu}e. Kada su u pitawu lekovi koje Severna Amerika i zemqe Zapadne Evrope izvoze u zemqe Isto~ne Evrope, Azije, Afrike i Latinske Amerike, taj procenat je 90 odsto. Nedavno je u francuskom ~asopisu “Vils nuvel” i nekim engleskim listovima, uz saglasnost Komisije UN za hranu i kontrolu namirnica, obelodaweno da neke zapadne firme pro{iruju proizvodwu i izvoz kancerogenih proizvoda u “neelitne” zemqe. Tako su, na primer, neki gazirani napici i margarini proizvedeni u Holandiji i Nema~koj, a distribuirani u zemqama u razvoju, konzervirani emulgatorom koji izaziva rak, a ozna~eni su na pakovawu simbolom E-330. Ti proizvodi su, ina~e, zabraweni za distribuciju i prodaju u zemqama ~lanicama Organizacije za ekonomsku saradwu i razvoj. S. G.

te, kao razlog za poskupqewe u uqarama navode i kretawe na svetskom tr`i{tu jer litar na{eg uqa sada ko{ta koliko litar sirovog uqa u svetu. Ekonomski analiti~ar Miroslav Zdravkovi} izjavio je da poskupqewa nisu iznena|uju}a jer, po pravilu, u prvoj polovini godine rast cena iznosi do osam procenata. – Struja je trebalo da poskupi jo{ za Novu godinu, ali se ~ekalo da do|u topliji dani i da se smawi potro{wa da bi stanovni{tvo mawe osetilo efekat wenog poskupqewa – kazao je on, napomiwu}i da je do najave poskupqewa struje, telefona i kablovske televizije do{lo ba{ kada je saop{teno da 700.000 qudi u Srbiji `ivi ispod granice siroma{tva i kada je utvr|eno da gra|ani Srbije imaju najlo{iji standard u regionu. – Sva poskupqewa koja su predvi|ena za ovu godinu dodatno }e doprineti takvoj situaciji. Saradnik Centra za slobodno tr`i{te Aleksandar Stevanovi} ka`e da }e sva ova poskupqewa uticati na inflaciju. – Energenti imaju veliki udeo u proizvodwi i {to je ve}i input, vi{e }e uticati na rast cena. Ipak, neke cene su dugo bile socijalna kategorija, nismo ih podizali i to kad-tad dolazi na naplatu – isti~e Stevanovi}. S. Glu{~evi} FAO UPOZORAVA

Svet sa skupom hranom Svetske cene hrane }e verovatno ponovo rasti zbog pove}ane tra`we poqoprivrednih sirovina, ne samo za hranu ve} i za proizvodwu biogoriva, ali i zbog ve}ih tro{kova agrarne proizvodwe izazvanih poskupqewem nafte, upozorila je Organizacija UN za hranu i poqoprivredu (FAO). –O~ekujemo da }e na sredwi rok – tokom narednih deset godina – cene hrane ostati ~vrste, ali ne}e biti na nivou iz doba krize – izjavio je Abdolreza Abasijan iz Odeqewa za trgovinu i tr`i{te FAO-a, aludiraju}i na krizu na svetskom tr`i{tu hrane iz 2008, izve{tava Rojters. Generalni direktor FAOa @ak Dijuf je, me|utim, podsetio na to da je jo{ prisutna ve}ina faktora koji su doveli do skoka cena hrane 2008, iako postoji jedna bitna razlika – vra}awe nivoa zaliha `itarica na normalan nivo. Dijuf je naglasio da je dovoqan i izolovan “klimatski {ok”, koji bi ugrozio nekog od va`nijih svetskih proizvo|a~a, pa da stabilnost globalnog tr`i{ta hrane bude dovedena u pitawe.


Bedem na keju opet raste Nakon dva prekida zbog jake zime, nadzi|ivawe bedema na keju ponovo su nastavqeni, do sada je izbetonirano jo{ 125 metara bedema, pa trenutna du`ina zida sada iznosi 625 metara, saznajemo u "Vodama Vojvodine" Danas po~iwe pobijawe metalnih talpi, ta~nije daski du`ine jedan metar, ispod temeqa budu}eg kejskog zida koji se radi na deonici od Viserionove ulice do Bulevara cara Lazara. Tako|e, ju~e je upu}en poziv izvo|a~u "Vodoprivredi" iz Smederevske Palanke

Novosadska ~etvrtak25.februar2010.

I u cajtnotu bez re{ewa nerskih karata, jo{ se ne zna koja }e kategorija peznionera ove godine u`ivati u ovoj povlastici. Gradski prevoznik i grad nikako da se nagode oko pomenutog besplatnog prevoza. Lane i preklane gradski prevoznik nije tra`io nadoknadu za to, osim {to je poluglasno na konferencijama za novinare govore}i o poslovawu firme i to navodio kao jedan od razloga

{to se prave gubici. Sada se pak situacija promenila. Upravni odbor mi{qewa je da Grad treba da otvori bu|elar i preduze}u plati besplatno izdavawe penzionerskih godi{wih karata. Dok se dve strane ne dogovore, penzioneri su u {kripcu sa vremenom. Oni s penzijama ni`im od prose~ne ve} su nabavili svoje karte, dok druga kategorija strepi, da li }e povlastice izgubiti, ili }e u posledwi ~as i oni biti u mogu}nosti da se vozaju yabe. Z. Deli}

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8.30 do 10.30 sati Mi{e Dimitrijevi}a 41 i 45, od 9 do 12 sati ]irpanova od 19 do 33b. Beo~in: od 8 do 13 sati Dunavska i deo Ulice Branka Radi~evi}a. ^ortanovci: od 10 do 13 sati vikend naseqe In|ijski breg. Futog: od 8 do 12 sati povremeno u pojedinim ulicama Va{ari{ta i Rasadnika. Susek: od 8.30 do 11.30 sati deo Ulice Nikole Tesle.

Veseqe uprkos senci rata

mi{qala da li da priredi svoju tradicionalnu godi{wu zabavu. Ipak, ona je odr`ana 25. febru-

hronika

GRADSKO VE]E ODLU^ILO

Odno{ewe sme}a {est posto skupqe Gradsko ve}e je na ju~era{woj sednici dalo saglasnost na predlog "^isto}e" da se cena odno{ewa sme}a za doma}instva i za drugu grupu privatnih preduzetnika, kojih ina~e ima pet, pove}a za {est procenata; saznali smo nezvani~no. Tako }e mese~na naknada za odno{ewe sme}a iz doma}instava po ~lanu, sa 78,96 sko~iti na 83,69 dinara, dok }e privatnici iz druge grupe odno{ewe sme}a pla}ati 971 umesto dosada{wih 916 dinara. Ovo poskupqewe stupi}e na snagu od 1. marta. Saznajemo i da je data saglasnost na predlog po kojem taksisti, koji taj posao obavqaju vi{e od pet godina, ne}e pla}ati polagawe ispita o poznavawu grada. B. M.

ara 1941. jer je preovladalo raspolo`ewe "udri brigu na veseqe". Vi{e stotina qudi je u Trgova~kom domu, dana{wem Radio Novom Sadu, cele no}i igralo i pevalo, i naravno, jelo i pilo. Kroz sve sale je pro{la velika povorka maskiranih gostiju koja je nazvana, niko nije znao za{to, "Na dnu Dunava". Bilo je tu Kozaka, harlekina, isto~wa~kih princeza i raznih spodoba iz dunavskih dubina: poginulih {ajka{a, utopqenica lepotica, la|ara i ribara koji se nisu odvajali od svojih potopqenih plovila...Posle godinu dana, mnogi u~esnici zabave stvarno su le`ali na re~nom dnu kao `rtve ratnog bezumqa. N. C.

Zakon o obligacionim odnosima ima ve}u snagu, te da Toplana ne mo`e da naplati uslugu koju nije pru`ila. - Toplana, kao i uvek do sada {titi prava potro{a~a, ali kao odgovorno preduze}e mora da po{tuje proceduru i sa~eka da Skup{tina grada izmeni ~lan 42. gradske odluke o grejawu, koji propisuje da se ra~un mo`e umawiti u slu~aju da prekid isporuke toplotne energije traje du`e od 24 ~asa - izjavila je Be`anov za "Dnevnik".

Kako je prva naredna sednica gradskog parlamenta zakazana za kraj marta, a spremnost za umawewe ra~una pokazali su i Toplana i gradska vlada, koja, logi~no, ima ve}inu u Skup{tini grada, izmena sporne odredbe odluke o grejawu mo`e tek tada do}i na dnevni red. Za sada se ne zna ta~no koliko }e umawewe iznositi, a iz Toplane navode da grejawa u proseku nije bilo dva puta po pet sati tokom dveju problemati~nih subota. S. K.

utorka, da se izjasni o zahtevima radnika. Oni tra`e povezivawe radnog sta`a od 2005. godine, isplatu plata od septembra 2007. godine, da im se overe zdravstvene kwi`ice za ovu godinu i pokretawe proizvodwe Ve}inski vlasnik "Mineko LTD" do sada se nije izja{wavao o radni~kim zahtevima. Z. D.

Pesni~ko ve~e laureata bi}e odr`ano ve~eras u 19.30 ~asova u "Prometeju", Trg Marije Trandafil 11. Bi}e promovisan pesnik Nenad Gruji~i} nagra|en na takmi~ewu "Pjesma nad pjesmama" a o wemu }e govoriti Ivan Negri{orac. B. P. P.

VESTI Poslodavcu rok do utorka Zaposleni u "Navip - Fru{kogorac"u Petrovaradinu i ju~e su protestvovali stoje}i dva sata ispred ulaza u firmu. Protest radnika traje ve} tre}u sedmicu, a pokrajinski Sekretarijat za rad i zapo{qavawe dao je poslodavcu rok do

Javna tribina na temu "Legalizacija bespravno sagra|enih objekata" odr`a}e se danas od 17 sati u prostorijama MZ "Adice" u Ulici Sime [olaje 2a. Organizator skupa je Zavod za izgradwu grada, a pozvani su svi vlasnici bespravno izgra|enih objekata da prisustvuju i informi{u se o tom postupku. S. T.

Prijateqi Novosadskog pozori{ta koji `ele da pomognu realizaciju predstave “^ovekova tragedija” tako {to }e pokloniti Barbi – lutke, svoje igra~ke jo{ danas mogu da “udome” na portirnici Novosadskog pozori{ta / Ujvideki sinhazi u Ulici Jovana Suboti}a 3 – 5. Lepotica i wen prijateq Ken }e svoju posledwu ulogu odigrati u predstavi koju prema tekstu Imrea Mada~a re`ira Kokan Mladenovi}. I. S.

April re`e ra~une za grejawe

Novosa|ani koji su nisu imali grejawe tokom prve dve subote ovog meseca zbog sne`nih, umawewe ra~una mogu da o~ekuju tek u aprilu, nakon {to Skup{tina grada u martu usvoji izmene gradske odluke koja ure|uje grejawe, navela je {ef Centra za odnose s javno{}u Toplane Branka Be`anov. Nakon {to je gradona~elnik Igor Pavli~i} predlo`io da ra~un za grejawe bude umawen, pa je Toplana navela da je u tome spre~ava odluka o grejawu, usledio je gradona~elnikov stav da

VESTI Na Adicama o legalizaciji

Posledwa uloga za Barbike

TOPLANA O ZAHTEVU GRADONA^ELNIKA PAVLI^I]A POVODOM DVE SUBOTE S LEDENIM RADIJATORIMA

V REMEPLOV

Rat je ve} uveliko besneo Evropom, pa se uprava Vesla~kog kluba "Danubijus" dugo pre-

Takmi~ewe u besedni{tvu u~enika vojvo|anskih {kola bi}e odr`ano ve~eras u 18 ~asova u gimnaziji "Svetozar Markovi}", Ulica Wego{eva 22. Pokroviteq je Gradska uprava za obrazovawe, a prisustvova}e i ~lan Gradskog ve}a za obrazovawe Milan \uki}. B. P. P.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ada je ostalo jo{ tri dana M do isteka va`ewa pro{logodi{wih besplatnih penzio-

da danas zapo~ne posao na Telepu, gde se popravqaju pukotine na odbrambenoj liniji. Na tre}oj lokaciji, u delu gde se radi popravka odbrambene linije na desnoj obali kanala Novi Sad - Savino Selo, radovi i daqe stoje ali se trenutno obavqaju pripreme za wihov po~etak, tako da bi posao trebalo da krene za nekoliko dana. I na ovoj lokaciji posao obavqa "Vodoprivreda" iz Smederevske Palanke. B. M.

Takmi~ewe u besedni{tvu

Pesni~ko ve~e

c m y


8

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak25.februar2010.

Biciklisti~ka dilema Dok se na najnovijem gradskom arhitektonskom orija{u („Aleksandar grup“, na uglu Bulevara oslobo|ewa i Ulice Novosadskog sajma) udara finalni glanc, u gradu biciklista nema puno prostora za one koji snagom sopstvenih udova pokre}u ekolo{ke dvoto~ka{e. U podno`ju lepotice dominiraju pesak, {ut i buldo`erski tragovi, a usred tog carstva {odera narastao je znak, na ne~emu {to }e, vaqda, u perspektivi biti biciklisti~ka staza, koji one za volanom upozorava na sve te silne bicikliste. Pritom su istim tim biciklistima ostavqene dve solucije: da smetaju voza~ima na pu-

Foto: R. Hayi}

tu, ili da smetaju pe{acima na trotoaru. D. A.

PODR[KA GRADA KORISNIM PROJEKTIMA

Protiv narkomanije s 2,5 miliona Danas je raspisan javni konkurs za finansirawe projekata borbe protiv narkomanije u 2010. godini za koje je u buxetu Grada obezbe|eno 2,5 miliona dinara. Konkurs je otvoren do 12. marta, a namewen je organizacijama i udru`ewima sa sedi{tem u Novom Sadu, ~iji ciqevi doprinose kontinuiranoj prevenciji narkomanije. Gradski odbor za prevenciju zavisnosti od psihoaktivnih supstanci koji je raspisao konkurs, nov~ano }e podr`ati projekte koji me|u mladima promovi{u zdrave stilove `ivota, edukuju o {tetnosti droge i na~inima na koji se protiv we boriti i projekte posve}ene vr{wa~koj

edukaciji i podr{ci porodicama ovisnika. Iz fonda Konkursa bi}e finansirani i projekti sekundarne i tercijarne prevencije narkomanije, kao i akcije obele`avawa zna~ajnih datuma u borbi protiv ovisnosti od psihoaktivnih supstanci. Prijave za Javni konkurs za dodelu sredstava za realizaciju projekata prevencije zavisnosti od psihoaktivnih supstanci mogu se preuzeti sa sajta Grada na internet adresi www.novisad.rs, ili u Gradskoj upravi za zdravstvo ~ije kancelarije se nalaze u zgradi Skup{tine grada u Ulici @arka Zrewanina 2. I. S.

U O[ „DOSITEJ OBRADOVI]”

Ne drogi u |a~koj klupi Osnovna {kola „Dositej Obradovi}“ danas u 16.30 ugosti}e rukovodioce projekta „Implementacija nacionalne strategije protiv zloupotrebe droga“, koji finansira Evropska unija, a podr`avaju Ministarstvo zdravqa i Ministarstvo prosvete. U projekat su ukqu~ene osnovne {kole iz ~etiri grada - Novog Sada, Beograda, Kragujevca i Ni{a, s ciqem da se deca kroz edukativne radionice osna`e da mogu da se suprostave narkomaniji. Gosti iz Engleske i iz ministarstava mo}i }e da vide de~ju inicijativu i {ta su osnovci smislili na temu borbe protiv droga. I. D.

U OKVIRU NACIONALNIH KAMPAWA U DOMU ZDRAVQA

Preventivno pregledana 51.000 Novosa|ana Dom zdravqa «“Novi Sad“, uz podr{ku Grada, ukqu~io se u Nacionalne programe za rano otkrivawe raka grli}a materice, raka dojke i raka debelog creva. Tim povodom preventivno je pregledana 51.000 Novosa|ana, a kako najavquju, istim tempom }e nastaviti i ove godine. U ovoj zdravstvenoj ustanovi mamografski je pregledano 2.095 `ena i 29 upu}eno na onkologiju na daqu dijagnostiku. Osim mamografskih pregleda, u Slu`bi za zdravstvenu za{titu `ena je tokom pro{le godine obavqeno i 20.594 klini~kih pregleda dojki. - Lane je na ginekologiji analizirano 23.676 PAP briseva, {to je do sada najve}i obuhvat `ena. Tako|e u okviru nacionalnog Programa za skrining na rano otkrivawe karcinoma grli}a materice obavqeno je 16.775 pregleda – istakla je na-

~elnica ove slu`be dr Aleksandra Savin-Kosti}. Dom zdravqa se kroz projekat „«Kampawa ciqanih pregleda na rano otkrivawe karcinoma debelog creva u Novom Sadu» “ ukqu~io u Nacionalni program za prevenciju kolorektalnog karcinoma. Novac za ovu kampawu obezbedila je gradska administracija. «Kampawa ciqanih pregleda na rano otkrivawe karcinoma debelog creva u Novom Sadu» po~ela se sprovoditi u posledwa tri meseca 2009. godine kada je ura|en 4.581 skrinig test. - Pozitivan test je utvr|en kod 21 pacijenta i oni su upu}eni na daqu dijagnostiku – rekla je pomo}nica direktora Doma zdravqa dr Darinka Ivan~i} i dodala da }e ovaj projekat biti nastavqen i ove godine kada }e biti analizirano 20.000 testova na okultno krvarewe. Q. Na.

HARIS YINOVI] 8. MARTA NA SPENSU

„Dnevnik” poklawa karte Veliki osmomartovski koncert popularnog peva~a Harisa Xinovi}a bi}e odr`an u Velikoj dvorani Spensa, na Dan `ena u 21 ~as. U bogatoj muzi~koj karijeri Xinovi} je otpevao brojne hitove, bez kojih ni danas nijedno slavqe ne mo`e da pro|e i ovo je odli~na prilika da ih, izme{ane s pesmama sa novog albuma „Mexik“, jo{ jednom u`ivo podeli sa svojim obo`avaocima. Karte za koncert se mogu kupiti na blagajni Spensa i u kwi`ari “IPS”, u Zmaj Jovinoj 15. U saradwi sa Studiom Berar, „Novosadska hronika“ poklawa ulaznice i za ovaj veliki koncert. Najbr`i ~italac koji se danas javi na broj 528-765, od 13 do 13.05 ~asova, dobi}e dve karte za Xinovi}ev osmomartovski nastup. N. V.

DNEVNIK

NOVINA U KAMPAWI „OTVORENA VRATA DOMA ZDRAVQA”

Za svaku bolest posebna akcija Akcija „Otvorena vrata Doma zdravqa“ u{la je u tre}u godinu. U prve dve godine odr`ana je 31 put, kada je pregledano skoro 10.500 stanovnika Novog Sada i prigradskih naseqa. Gradska uprava za zdravstvo i Dom zdravqa „Novi Sad“ nastavqaju sa ovim aktivnostima i najavquju jo{ ve}i zamah i jo{ bogatiji program. Svi posetioci dosada{wih akcija „Otvorena vrata Doma zdravqa“ imali su priliku da obave besplatne kontrole krvnog pritiska, nivoa {e}era, holesterola i triglicerida u krvi i EKG monitoring. Tako|e, zainteresovani su pro{le godine mogli su da se informi{u o pregledima mlade`a i donorstvu organa, a nekoliko hiqada `ena je edukovano za samopregled dojke.

- Ove godine nastavqamo punim kapacitetima s akcijom „Otvorena vrata Doma zdravqa“, ali sa jednom razlikom svaka akcija bi}e tematski orjentisana i samim tim svaka }e imati svoj zasebni pe~at - ista-

venciju o {tetnosti duvana, zdravoj ishrani i hipertenziji, jer smo uvideli da se veliki broj stanovnika ne hrani zdravo, {to prouzrokuje niz bolesti. Pri~a}emo i o dijabetesu, ranom otkrivawu raka dojke i

Grad nastavqa finansirawe U teksu „Stres quqa zdravqe Novosa|ana“, koji je u utorak objavqen na stranicama „Novosadske hronike“, gre{kom je napisano kako je Gradska uprava za zdravstvo od ove godine prekinula finansirawe kampawe „Otvorena vrata Doma zdravqa“. Izviwavamo se ~itaocima i nadle`nim ustanovama zbog tog propusta. kla je ~lanica Gradskog ve}a zadu`ena za zdravstvo prof. dr Aleksandra Novakov-Miki}. To zna~i da }emo, pored standardnih aktivnosti, organizovati predavawa Centra za pre-

raka grli}a materice. Kada bude lep{e vreme, jednu akciju }emo posvetiti za{titi ko`e i potrebi za radovnim pregledima mlade`a. Tako|e, u dosada{wim akcijama smo primetili

da petina stanovni{tva ne upra`wava nijedan vid fizi~ke aktivnosti, te }e jedna akcija biti posve}ena upravo va`nosti kretawa i {etwi. U akciji „Otvorena vrata Doma zdravqa“ karavan lekara, medicinskih sestara i tehni~ara posetio je Petrovaradin, Ledince, Bukovac, Bege~, [angaj, Kisa~, Koviq, Ka}, Stepanovi}evo, Futog i Veternik. Osim toga, akcija je organizovana i u objektima Doma zdravqa na Novom nasequ, Limanu 4, J« ovan Jovanovi} Zmaj», B « ulevar», u Alma{koj ulici, u prostorijama MZ S « alajka», D « etelinara», J« u`ni Telep», K « lisa», A « dice», J« ugovi}evo», N « arodni heroji» i O « mladinski pokret», kao i na Pozori{nom trgu, Novosadskom sajmu i ispred MZ „«Gavrilo Princip“» i Sportske hale na Klisi. I. B.

NESUGLASICE URBANISTA I @ITEQA SLANE BARE O NACRTU REGULACIONOG PLANA TEMERINSKOG PUTA

Novosadska „Zvezda” ostaje bez igrali{ta? Prema Nacrtu plana detaqne regulacije ulaznog pravca du` Temerinskog puta, sada{we igrali{te Fudbalskog kluba “Crvena zvezda” sa Slane bare trebalo bi da se ru{i i premesti oko 30 metara u dubinu tog prostora. Prema istom nacrtu, na zemqi{tu na kom se trenutno nalazi ovaj stadion nikla bi ~etiri vi{espratna poslovna objekta. Na ju~era{woj javnoj sednici Komisije za planove pri Skup{tini grada, saslu{ani su problemi me{tana tog dela grada. Predsednik FK “Crvena zvezda” Uro{ Milojkovi} ka`e za “Dnevnik” da je regulacioni plan lo{e ura|en, i da }e preme{tawem stadiona biti ugro`eno i postojawe ovog kluba. - Tim planom je zami{qeno da poslovne zgrade okru`uju teren, ali problem je u tome {to

bi onda teren morao da bude skra}en i vi{e ne bi imao takmi~arsku funkciju - isti~e Milojkovi}. Zemqi{te na koje bi, prema zamisli urbanista, trebalo da se izmesti teren, u potpunosti je neure|eno, a preseca ga dubok i {irok jarak za atmosferske vode. - Izgradwu novog terena klub ne mo`e da finansira, jer bi to bili skupi i obimni radovi, a tvorci regulacionog plana nisu predlo`ili nikakava re{ewa za ovaj problem. Nije tu samo re~ o klubu, ve} o svim stanovnicima tog dela grada, jer ga i oni stalno koriste – nagla{ava Milojkovi}. Rukovodstvo kluba ulo`ilo je `albe na nacrt plana Zavodu za izgradwu grada i JP “Urbanizam”, u okviru kojih je predlo`eno da se izgrade tribine za stadion i da se ispod wih na-

Foto: F. Baki}

pravi poslovni prostor, ili da investitor planiranog poslovnog prostora zajedno sa Gradom u~estvuje i u izgradwi adekvatnog stadiona. U posledwih 20 godina nekolicina novosadskih klubova je

zatvoreno, a na wihovim nekada{wim terenima izgra|eni su stambeni objekti. Takav je bio slu~aj sa igrali{tima “Trgova~kog”, “E|{ega”, “Partizana” i “Grafi~ara”. N. V.

Ne}e biti vode

Dru`ewe u De~jem selu

Zbog radova na vodovodnoj mre`i bez vode }e danas od 8 do 11 sati ostati Ulica Dragi{e Bra{ovana, Resavska, deo Bulevara despota Stefana od Fru{kogorske ulice do Bulevara oslobo|ewa (do mosta). Vode ne}e biti od 9 do 12 sati ni u delu Ulice Ilije Ogwanovi}a, od Ulice Danila Konstantina do Modene.

\aci iz osnovne {kole „Milo{ Crwanski“ poseti}e decu iz De~jeg sela u Sremskoj Kamenici danas u 11 ~asova. Kroz likovnu radionicu, pesmu i igru, deca }e se dru`iti i sklapati nova prijateqstva. I. D.

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452 & 063/366-977

Poker zdravstvenim kwi`icama Poplave, izlivawa, prelivawa, naglo otapawe snega, a sve se moglo spre~iti puwewem kanala za navodwavawe, od ~ega bi bilo i velike koristi! 062/1522... *** U organizaciji turisti~kih radnika N. Sada, u~estvovao sam u obele`avawu Svetskog dana turisti~kih vodi~a na Petrovaradinskoj tvr|avi i do`iveo koristan provod. Ali bio je to momenat da se deo prisutnih priseti vandala odgovornih za ru{ewe bedema na tvr|avi. 061/6371... *** Kupuju 22 lokomotive, remontuju sve glavne pruge u Srbiji za brzine do 120 km na ~as, pi{e u {tampi. Da li je to obe}awe ili }e se taj san ostvariti? 065/6402...

*** Evo, sedim na Poliklinici, ~ekam da vadim krv od 6.30, devojke mlade, a ponedeqak, prevrnule se kwi`ice. Malo je to nekom i sme{no, pogotovo ovima koji su do{li posledwi. A ti, ba}o, ~ekaj. 060/0227... *** Gradona~elni~e! Ovi iz „Toplane“ name{taju ti neku igru? Kako u toku dana mogu radijatori da budu topli, a tokom no}i hladni? Da li nas to neka druga toplana greje. Tvoj biv{i glasa~. 064/3117... *** Moram da reagujem na onaj incident sa doktorom Jovanom J. Taj doktor je, na`alost, magistar, samo mi nije jasno na

~emu je magistrirao kad ni recept ne zna da napi{e kako treba; pa se vra}aju pacijenti iz apoteke. Va`no je da taj doktor za svoj pregled dobija duplo vi{e nego one divne i savesne doktorke koje rade sa wim u Vr{a~koj ambulanti. ^esto se pitam ko ga dr`i u zdravstvu za{to ga ne penzioni{u. U privatnoj ambulanti takve ne primaju, to samo na{e dru{tvo mo`e da izdr`ava. 064/1685... *** Firma Pres internacional. Radnike tretiraju kao svoje robove, iskori{tavaju ih. radnici im rade po 14 sati dnevno. Ne pla}aju prekovremeni rad. I`ivqavaju se na nama. 065/5425... *** Odugovla~e}i sa zakazivawem „penzionerske“ sednice Upravnog odbora, ~elnici GSP-a se svesno i organizovano {ega~e i s populacijom koja je izgradila ovaj grad i sa gradona~elnikom. Zanimqiva zabava za jedno JP koje se neosporno bori s te{ko}ama, ali ne i s konkurencijom. 064/3340... *** Inteza banka mi posle tri godine javqa da mi je teku}i u minusu, i tra`i da im platim zaostalu kamatu od preko 20.000 din, a tri

godine mi nisu javili, poslali dopis, da sam u minusu. 065/5306... *** Ko li je nadle`an da preispita odluku direktora DOO K.D.S Novi Sad br. 3564-09, ta~ka 2, od 25.12.’09? 064/2389... *** Otkuda toliki sumwivi i nepoznati likovi na ulicama Novog Sada, a verovatno i u drugim gradovima? Pa oni prate qude. Policija se trudi, ali to nije dovoqno. 062/1217... *** Mnogo vremena trebalo je da pro|e da shvatim da sam uludo pro}erdao mladost, slepo veruju}i re~ima i idejama na{eg predsednika Vuka Dra{kovi}a, da }e nas SPO, kada postane deo vlasti, svojim znawem, po{tovawem svakog ~oveka i po{tewem, voditi u boqe sutra. Ako je dana{wi SPO u Novom Sadu sledbenik mog verovawa, onda se odri~em Devetog marta, Petog oktobra i Vuka, jer je dozvolio da kojekakvi skorojevi}i uni{te na{ rad na koji je utro{eno vi{e od dvadeset godina. 061/6351... *** NATO se dva puta izviwava za pogibiju civila u Avganistanu pri wihovom bombardovawu, kao da je pogazio igra~ke. Ve} vi|eno! 065/6592...


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak25.februar2010.

SEDAM JAKIH INVESTITORA INTERESUJE SE ZA PARTNERSTVO

I JU^E IZOSTAO DOGOVOR PREDSTAVNIKA GRADA I GSP-a

Jesen ubrizgava 200 miliona evra u TE-TO Predstavnici sedam od devet preduze}a zainteresovanih da u~estvuju na tenderu za izbor strate{kog partnera za modernizaciju i dogradwu TE- TO "Novi Sad" pojavilo se ju~e na investitorskoj konferenciji koju su u TE-TO organizovali predstavnici Elektroprivrede Srbije i Novog Sada, kao osniva~a zatvorenog akcionarskog dru{tva "Energija Novi Sad". Firme iz Kanade, Gr~ke, Italije, Rusije, Slova~ke, Slovenije i predstavnici ameri~ko-poqskog preduze}a, do{li su kako bi se bli`e upoznali sa zahtevima projekta, koji predvi|a modernizaciju TE-TO i izgradwu novog bloka za proizvodwu struje i proizvodwu toplote za centralno grejawe, a iznos koji bi strate{ki partner trebao da ulo`i procewen je na oko 200 miliona evra. Pomo}nik generalnog direktora EPS-a i ujedno predsednik Upravnog odbora ENS-a Zoran Manasijevi} pred po~etak, za javnost zatvorene, konferencije, izjavio je da je proces na prelomnoj ta~ki i da je sastanak organizovan da bi se potencijalni investitori detaqno upoznali sa projektom i mogu}nostima, kako bi se {to boqe pripremili za predstoje}i tender. Manasijevi} je za "Dnevnik" izjavio da }e tender najverovatnije biti raspisan slede}eg meseca, a da }e do jeseni biti poznat pobednik konkursa, koji, uz novac, treba da poseduje znawe i potrebnu tehnologiju. - Konferencija }e pomo}i da ve} pripremqenu tendersku dokumentaciju po potrebi malo modifikujemo i interpretiramo neke stvari jasnije, kako ne bi bilo nedoumica i da kasnija faza posla bude lak{a i da se sprovede do kraja. Projekat je

Foto. S. [u{wevi}

Firme iz Kanade, Gr~ke, Italije, Rusije, Slova~ke, Slovenije i predstavnici ameri~ko-poqskog preduze}a bli`e se upoznali sa zahtevima projekta na sastanku s predstavnicima „Energije Novi Sad”

Ko to (ne) voza penzionere

zna~ajan za EPS, jedan je od tri strate{ka projekta, pored TENT-a B3 i Kolubare B, ali sa stanovi{ta grada je i zna~ajniji, jer EPS ima i druge mogu}nosti za proizvodwu i plasman struje. Gradu je ovo postrojewe veoma va`no zbog kvaliteta i cene grejawa i za ekonomi~nost proizvodwe - naveo je Manasijevi}. Ciq je da se napravi mnogo efikasnije postrojewe od postoje}eg a da se partner tra`i u zemqama gde su pogoni sa velikim stepenom iskori{}ewa primarnog energenta uobi~ajena praksa. Manasijevi} je pohvalio saradwu sa gradom, koji je pokazao spremnost da brzo i efikasno uradi svoj deo posla. Pomo}nik gradona~elnika Vitomira Vu~kovi} ponovio je da je ciq osnivawa ENS-a, bio unapre|ewe energetske politike grada, daqi razvoj toplifikacionog sistema i poboq{awe kvaliteta isporuke toplotne energije Novosa|anima. - Nadamo se da }e nas sastanak sa investitorima pribli`iti do kona~nog ciqa: uvo|ewa strate{kog partnera u preduze}e ENS, koje }e pre svega poboq{ati i unaprediti sigurnost isporuke toplotne energije. Projekat je jako bitan prvenstveno za grad a i za Pokrajinu i Republiku – zakqu~io je Vu~kovi}. Prema najavama prilikom formirawa ENS-a u julu pro{le godine, novi gasno-parni blok bi trebao da bude zavr{en do 2012. godine, ima}e snagu od 450 megavata i 300 termi~kih megavata za sistem daqinskog grejawa u Novom Sadu, trebao bi da donese godi{wu u{tedu za daqinsko grejawe izme|u 200 i 400 miliona dinara. S. Krsti}

USKORO KONKURS U „RADOSNOM DETIWSTVU” ZA 103 RADNA MESTA

Vra}aju stare, zapo{qavaju nove

Pred{kolska ustanova "Radosno detiwstvo" najverovatnije po~etkom aprila planira da raspi{e konkurs za prijem radnika u stalni radni odnos. Da bi se ovo dogodilo, prvo mora da se zavr{i nadogradwa vrti}a, potom da se upi{u deca s liste ~ekawa, da se formiraju grupe i naravno da sve to verifikuje Skup{tina grada. - Na{a ustanova radi na izmeni programa odnosno na izmeni statuta, gde }e biti precizirani i novi ugovori koje }e roditeqi s nama potpisivati. Kada se zavr{i nadogradwa, bi}e primqeno oko 750 dece. Oni }e se rasporediti u 33 nove grupe svih uzrasta, pa su nam zato i potrebni novi radnici – ka`e za “Dnevnik” direktor te ustanove Borislav Samarxi}. Prema analizi koju su napravili zaposli}e 103 nova – stara radnika. Re~ je o vaspita-

~icama, medicinskim sestrama, servirkama i sprema~icama. Samarxi} isti~e da su im ovi profili jedino i potrebni, jer su to zaposleni koji rade direktno i indirektno s decom.

Kada se zavr{i nadogradwa vrti}a bi}e primqeno 750 dece, nasta}e nove 33 grupe i zato su potrebni novi radnici - Nedavno smo otpustili 60 radnika, uglavnom vaspita~ica. Sada kada raspi{emo konkurs, one }e imati prednost i najverovatnije da }e sve biti vra}ene na posao. Ovde je re~ o vaspita~icama koje su bile primqene na odre|eno vreme, na

VESTI Konferencija o decentralizaciji Konferencija "Decentralizacija Srbije - stawe, potrebe i prepreke" otvara se danas u 10.30 sati u Velikoj sali Skup{tini Novog Sada. Na konferenciji }e govoriti ambasador Velike Britanije Stiven Vordsvort, dr`avni sekretar u Ministarstvu ekonomije Dejan Jovanovi}, potpredsednik Vlade Vojvodine Boris Barjaktarovi}, predsednik gradskog parlamenta Aleksandar Jovanovi}, kao i direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov. Organizatori konferencije su Centar za regionalizam i Balkanska mre`a za istra`iva~ko novinarstvo BIRN. D. A.

Tribina o raciji u Sremu Mesni odbor Demokratske stranke Srbije iz Petrovaradina ve~eras organizuje tribinu na kojoj }e biti predstavqena kwiga "Racija u Sremu 1942. godine" dr Draga Wegovana. Na tribini, koja po~iwe u 19 sati u prostorijama Mesne zajednice Petrovaradin, govori}e direktor Arhiva SANU u Sremskim karlovcima @arko Dimi} i autor. I. S.

9

zamenu i pripravnice – obja{wava Samarxi}. Ka`e da su ova periodi~na otpu{tawa postala praksa u tom preduze}u, jer se radnici primaju i otpu{taju kako to nala`e broj dece. - Analize ra|ene pre tri meseca pokazale su da ima vi{ka zaposlenih, jer je dolazio i mawi broj mali{ana. Po{to se zavr{etak radova na vrti}ima bli`i kraju opet se ukazuje potreba za pove}awem radne snage – obja{wava na{ sagovornik. Podsetimo, Radosno detiwstvo je lane u martu raspisalo konkurs za zapo{qavawe 157 novih radnika. A i tada je me|u prijavqenima bilo mnogo onih koji su ve} zaposleni. Ipak, Samarxi} isti~e da se na konkurs mogu prijaviti svi koji imaju odgovaraju}u {kolu i kvalifikacije. Q. Nato{evi}

Predstavnici grada i poslovodstva Gradskog saobra}ajnog preduze}a "Novi Sad" nisu ju~e nastavili razgovore o davawa povlastice na besplatan godi{wi prevoz svim penzionerima starijim od 65 godina bez obzira na visinu penzije. Predsednik Upravnog odbora gradskog prevoznika Bogdan Kolarski nije moga da ka`e zbog ~ega sastanak nije odr`an, sem da je do odlagawa do{lo zbog zauzetosti predstavnika iz Grada. To je ju~e potvrdio i Vitomir Vu~kovi} pomo}nik gradona~elnika, nagla{avaju}i da }e se razgovori nastaviti danas ili sutra. - Preporuka gradona~elnika je nedvosmislena i penzioneri }e biti za{ti}eni - podvukao je Vu~kovi}. Podsetimo, u odnosima dve strane, zapelo je jer u GSP smatraju da besplatne penzionerske karte ipak neko mora da plati preduze}u. Programom poslovawa gradskog prevoznika za 2010. godinu

predvi|eno je da besplatan prevoz ove godine imaju penzioneri s penzijom ni`om od prose~ne, koja iznosi 25.192 dinara. Tako je i prvobitno glasila gradona~elnikova preporuka , koju je on zbog negodovawa penzionera kasnije preina~io na sve penzionere od 65 godina pa nadaqe. Prema prora~unima gradskog prevoznika, ukoliko bi se ova povlastica odobrila svim penzionerima, firmu bi ko{tala oko 180 miliona dinara, a u GSP-u smatraju da bi to trebalo da se naplati iz gradske kase. Dok se dve strane ne usaglase gradski prevoznik postupa po prvobitnoj odluci i beslatne godi{we karte izdaje penzionerima s ~ekom ni`im od prose~nog. Ako, pak, do|e do izmene odluke verovatno }e biti produ`ena va`nost ovogodi{we karte, koja isti~e u nedequ 28. februara. Dakle, od 1. marta penzioneri }e morati da imaju nove pokazne ili }e vo`wu autobusima morati da plate. Z. Deli}

Sutra prodaja martovskih markica Gradski prevoznik sutra po~iwe prodaju mese~nih markica za mart. Radnim danom markice }e mo}i da se kupe od 5.30 do19. 30 sati na terminalima u [afarikovoj ulici, kod Futo{ke

pijace i na kiosku na @elezni~koj stanici. Zaposlenima se markice prodaju na {alteru MAS-a, od 7 do 15 ~asova. Februarske mese~ne markice va`e do 5. marta. Z. D.

[ta ko~i obrazovawe Romkiwa Predstava "[kola za sve" odigra}e se danas u 14 ~asova na pozori{noj sceni gimnazije "Laza Kosti}", u Ulici Laze Lazarevi}a 1.

Tema predstave je istra`ivawe prepreka u obrazovawu romskih devoj~ica i pronala`ewe na~ina za wihovo prevazila`ewe. I. D.

STOLETNO STABLO U CENTRU UVEK TRA@I BRIGU

Koprivi} oterao kontejnere

Kontejneri koji su se nalazili ispod spomenika prirode koprivi} u Ulici Ilije Ogwanovi}a ju~e su preme{teni na drugu stranu ulice, na praznu povr{inu pored taksi stajali{ta, saop{teno je iz “^isto}e” i “Zelenila”. Iz ova dva preduze}a apeluju na sta-

nare iz ulica Modene i Ilije Ogwanovi}a, kao i na vlasnike poslovnih objekata da ubudu}e svoje sme}e odla`u u kontejnere koji su pomereni u neposrednu blizinu. Tako|e, apeluje se i na voza~e da se ne parkiraju ispod ovog stoletnog stabla. Koprivi} predstavqa spomenik prirode i deo je nekada{weg drvoreda koji se pru`ao ulicom Ilije Ogwanovi}a, a procewuje se da je star vi{e od 110 godina. Skup{tina grada je 10. februara 1995. godine, na predlog Zavoda za za{titu prirode Srbije, donela Re{ewe o za{titi spomenika prirode “Koprivi} u centru Novog Sada“. N. V.

POSAO ISPAO VE]I OD O^EKIVANOG

Poplava poreskih prijava otvara radna mesta? Kako saznajemo u Gradskoj poreskoj upravi sugra|ani u velikom broju prijavquju porez na imovinu, a kako je odziv vi{i od o~ekivanog sva je prilika da }e u pomenutoj Upravi morati da se zaposli jo{ qudi. Prema informacijama s po~etka januara do tada je podneto 14.000 novih prijava po osnovu poreza na imovinu, a kako one i daqe sti`u za wih se jo{ uvek ne zna da li se radi o starim objektima, koji do sada nisu prijavqeni, ili o novim. U Gradskoj poreskoj upravi ka`u da je posla toliko da se jo{ uvek unose prijave koje su sugra|ani podneli do 31. decembra, a da je od po~etka 2010. stiglo jo{ blizu pet hiqada prijava. Ovakva navala sugra|ana najverovatnije se desila zbog toga {to je Grad dao rok do 31. decembra pro{le godi-

Gradska poreska uprava

ne da prijave porez bez ikakvih kazni i zateznih kamata. Po{to je veliki broj onih koji prijavquju porez, a, kako smo saznali, postoje i sugra|ani koji ga nikada nisu prijavili, jer nisu znali da im je to obaveza, u Gradskoj poreskoj upravi odlu~ili su da naprave internet stranicu, koja bi trebala da za`ivi uskoro. Na toj internet stranici }e biti sve potrebne informacije, obja{wewa, obrasci i kontakti kako bi se sugra|ani {to boqe informisali o prijavi poreza. Kada se govori o porezu, ne mo`e se zaobi}i ni pri~a o re{ewima koje je dostavqao "Siti mejl" a oko kojih se stvorila prili~na zbrka. Naime, Gradska poreska uprava poverila je "Informatici" da napravi re{ewa, a

oni su posao dostave poverili "Siti mejlu". Mnogobrojni sugra|ani potom su se `alili da im pozivi nisu uru~eni i pribojavali su se mogu}ih kamata. Me|utim, kako smo ranije pisali, kamata nije opcija sve dok sugra|ani zvani~no ne potpi{u da su re{ewa primili. Ukoliko obavezu ne izmire u roku od 15 dana plati}e "kaznene poene". U Poreskoj upravi su nam rekli da su se neka re{ewa vra}ala, ta~nije da nisu bila uru~ena i kada je Po{ta radila ovaj posao. To se de{ava i sada, jer baza podataka jo{ nije kompletno a`urirana. Neki sugra|ani su promenili mesto boravka, neki preminuli a neko je, pak, postao novi naslednik nekretnine, pa re{ewa nisu predata. B. Markovi}


~etvrtak25.februar2010.

c m y

10

PREDSTAVQENI KONCEPTI BAWE I INDUSTRIJSKE ZONE

Investitori ~ekaju planove BE^EJ: Posle novog Generalnog urbanisti~kog plana Be~eja, koji je Zavod za urbanizam Vojvodine nedavno zavr{io, predstoji izrada preko potrebnih planova detaqne regulacije. Lokalna samouprava se opredelila da prednost dobiju dve celine: kompleks Komercijalne bawe Be~ej i Industrijska zona. Tim povodom je OO DS Be~ej ovih dana organizovao dobro pose}enu javnu tribinu. Kako je rekao direktor be~ejskog „Stakoma” Zvonko Stankov, ova firma je bila ukqu~ena u izradu GUP Be~ej i poverena im je razrada prostornih celina - Po zavr{etku Plana detaqne regulacije, investitori }e

vrlo brzo mo}i da do|u do lokacijskih dozvola. Naglasio bih da imamo u planu i izgradwu saobra}ajne zaobilaznice oko grada, koja bi bila povezana sa Industrijskom zonom i tako bi umnogome rasteretila saobra}aj u samom gradu. [to se, pak, bawe ti~e, ona bi bila locirana u severnom delu Goranskog parka u neposrednoj blizinu Jodne bawe, dok bi komercijalni sadr`aji, ugostiteqski deo, akva park, rezidencijalni deo, veliki parking prostor i drugi objekti, bili locirani ju`no od Zelene ulice u prostoru prema u{}u Kanala DTD u Tisu - konstatovao je gradski arhitekta Imre Kuti. V. Jankov

Prevencija najboqa za{tita od nasiqa KULA: U okviru sprovo|ewa Strategije za za{titu od nasiqa u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasiqa u AP Vojvodini, a u organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za rad i zapo{qavawe, Autonomnog `enskog centra i op{tine Kula odr`an je dvodnevni seminar „Nasiqe u porodici i institucionalna za{tita”. Obuka je usmerena na osnovne koncepte i principe za{tite od nasiqa u porodici, i na postupke identifikovawa, utvr|ivawa i procene rizika od nasiqa u porodici. Prisutne je pozdravio predsednik op{tine Kula Svetozar Bukvi} naglasiv{i da su ovakvi oblici edukacije veoma va`ni, te da predstavqaju jednu od aktivnosti koja je predvi|ena Strategijom, a kojom bi trebalo da se unaprede prevencija i za{tita od nasiqa u porodici i rodno zasnovanog nasiqa kroz koordinisan rad odgovaraju}ih institucija i organizacija.

Ciq seminara je sticawe znawa i ve{tina za prepoznavawe i razumevawe nasiqa u porodici i unapre|ewe zajedni~kog delovawa slu`bi za efikasno zaustavqawe nasiqa. Obuku izvodi stru~ni tim Autonomnog `enskog centra - nevladine organizacije iz Beograda, ~iji su edukativni programi akreditovani od strane Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije. Sadr`aj programa obra|uje se kroz interaktivne tehnike rada, a u~esnici }e dobiti adekvatne edukativne materijale i sertifikate. Na seminaru pored edukatora iz Autonomnog `enskog centra Slavojke Peri} u~estvuju i ~lanica Op{tinskog ve}a zadu`ena za socijalnu za{titu, zapo{qavawe i rodnu ravnopravnost Tawa Igwatovi}, direktor Centra za socijalni rad Ranko [pawevi} i predstavnici Centra za socijalni rad, pravosu|a, policije, obrazovawa, zdravstva, kao i psiholozi. N. Perkovi}

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Planeta 51“ (18), „Da li ste ~uli za Morganove“ (20), „Serbijan skars“ (22). Ulaznica ko{ta 250 dinara Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: aktuelnosti svetske kinematografije povodom Festa 2010, „Savr{en dom“ (16 i 20), „32. decembar“ (18), „Bu|ewe Valhale“ (22)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, scena „Jovan \or|evi}“ „Nabuko“ (19), scena „Pera Dobrinovi}“ „Je li bilo kne`eve ve~ere?“ Pozori{te mladih mala sala „Tri praseta“ (18) Novosadsko pozori{te mala sala „Mnogo vike ni oko ~ega“ (19)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, „Novi Sad grad kakvog vi{e nema“ (do 1. maja). Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Japanska savremena naivna umetnost“ (do 28. februara). Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka. Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka i izlo`ba „Umetni~ka grafika i savremeni mediji“ (do 1. marta). Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883“, „Secesija u Novom Sadu“, „Vez po pismu - pismo po vezu“ (do 15. maja). Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od srede, 23. februara, u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Tijana Vajagi} iz Novog Sada, Enisa Ameti iz Beo~ina, Sandra Slavni} iz Be~eja i Dragana Nikoli} iz In|ije, DE^AKE: Tawa Udicki, Jasmina Stojanovi}-Jovanovi}, Jadranka Milosavqevi} i Qubica Andreji} iz Novog Sada, Valentina Kasumi iz Beo~ina, Harijeta Fejzi} iz Ka}a, Marina Savi} i Sla|ana Sirar iz Futoga.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Josip Josipa Ba~lija (1937) u 9.45 sati, Jovan Ivana Jeremi} (1923) u 11.15, Dragiwa @ivka Hlo`an (1923) u 12, Branko Jakova Brki} (1934) u 12.45, Jovan Spasoje Mitrovi} (1931) u 13.30, Milanka @ivote Karanovi} (1929) u 14.15 ~asova. Na gorwem starom grobqu u Futogu danas u 13 sati bi}e sahrawen Luka Nikole Mili} (1932).

VOJVODINA / NOVI SAD

DNEVNIK

VESTI

U NOVOJ OP[TINSKOJ VLASTI SENTE

Resori raspodeqeni, tra`i se novi na~elnik SENTA: Nova predsednica sen}anske op{tine Aniko [irkova (DS) saop{tila je ju~e na konferenciji za novinare da je Op{tinsko ve}e usvojilo ostavku na~elnika Op{tinske uprave Rolanda Jankovi}a, koju je on obrazlo`io li~nim razlozima. Prema wenim re~ima on }e posle kori{}ewa godi{weg odmora biti raspore|en na drugo radno mesto u OU i da je za izbor novog Foto: M. Mitrovi} na~elnika raspisan Laslo Rac Sabo, Aniko [irkova i Karoq ^izik - Sa demokratama smo se dogokonkurs. [irkova je saop{tiKo{ickom, jer je wegova stranvorili da radimo zajedni~ki, la da je doneta odluka o raspoka naknadno donela odluku o pripalo nam je vo|ewe Skupredu resora za ~lanove Oppristupawu novoj vladaju}oj {tine i u raspodeli resora uze{tinskog ve}a, pa je tako Natakoaliciji DS, GSM i LSV, pa li smo one koji su va`ni za pri{a Ademi (DS) zadu`ena za powegov izbor treba da se ozvanipadnike ma|arske nacionalne qoprivredu i za{titu `ivotne ~i na narednoj sednici SO. zajednice, kojih je preko 80 odsredine, Radomir Vukani} Zamenik predsednika opsto u op{tini, a to je obrazova(DS) za finansije, privredu i {tine Karoq ^izik (LSV) rewe i kultura. Po~eli smo sa meturizam, Goran Jovanovi} kao je da }e se novi op{tinski rama {tedwe, pa smo smawili (LSV) za urbanizam i komunal~elnici anga`ovati na poprabroj ~lanova Op{tinskog ve}a. ne delatnosti, dr Jo`ef Ezve| vqawu gre{aka prethodnika. Ne}emo energiju tro{iti da (DS) za zdravstvo i socijalna Najavio je da }e se u {to krapravimo neke pretumbacije, nepitawa, a Ede{ Katalin }em roku investitorima ponugo samo tra`imo da rade kako (GSM) za obrazovawe i kultuditi mogu}nost za ulagawe u treba, mnogo efikasnije nego do ru. Resor sporta, omladine, meindustrijskom parku na prosada - rekao je novi predsednik snih zajednica i civilnih orstoru nekada{we Kudeqare, SO Senta Laslo Rac Sabo ganizacija namewen je predkoja je u vlasni{tvu lokalne (GSM). M. Mitrovi} stavniku G17 plus Andra{u samouprave.

Sto miliona za puteve ZREWANIN: Ministarstvo za nacionalni investicioni plan namenilo je 113,5 miliona dinara za realizaciju dva projekta u Zrewaninu, saop{teno je na ju~era{woj konferenciji za novinare. Po re~ima pomo}nika gradona~elnika Predraga Stankova 100 miliona dinara planirano je za popravku puteva, dok }e ostatak biti utro{en za

opremawe novih soba u Domu u~enika „Angelina Koji} Gina”. Zamenik gradona~elnika Goran Kauri} kazao je da je Zrewanin jedan od gradova u Vojvodini koji je iz NIP-a dobio najvi{e novca. - Sto miliona bi}e upotrebqeno za popravku kriznih ulica u gradu - Dragice Pravice, Stevana Aleksi}a, @abaqske i

TELEFONI

Slavka Mun}ana, kao i ulica Gavrila Makse, Petrov @arka i Toze Markovi}a u Boto{u – rekao je Kauri}. Precizirao je da }e u @abaqskoj i ulici Slavka Mun}ana biti ura|ena i atmosferska kanalizacija. Radovi }e po~eti na prole}e, a wihova dinamika zavisi}e od priliva novca. @. B.

BE^EJ: Savez samostalnih sindikata op{tine Be~ej odr`a}e danas u 11 sati redovnu Izbornu skup{tinu. Po{to se usvoje Poslovnik o radu Izborne skup{tine i Pravila o radu SSS op{tine Be~ej, obavi}e se verifikacija novih ~lanova Op{tinskog ve}a i Nadzornog odbora, razmatra}e se izve{taji o radu i Nadzornog odbora tokom ~etvorogodi{weg mandata i Program rada za period do 2015. godine. S obzirom na to da je aktuelni predsednik Op{tinskog ve}a SSS Anka Stanivuk, na predlog tri granska odbora, jedini kandidat za novog predsednika, o~ekuje se da i u novom mandatnom periodu nastavi zapo~eti posao. Na kraju }e se predlo`iti kandidati za nosioce funkcija u Savezu samostalnih sindikata Vojvodine i Srbije. V. J.

Savo Dobrani} se odrekao funkcije KIKINDA: U skladu sa uputstvom Agencije za borbu protiv korupcije, predsednik Op{tinskog odbora Demokratske stranke u Kikindi Savo Dobrani} podneo je ostavku na mesto predsednika Upravnog odbora Javnog preduze}a „Direkcija za izgradwu grada”. Dobrani} je najavio da }e na skup{tinskom zasedawu, zakazanom za petak, biti imenovana Marijana Ili~in za v.d. direktora Op{tinske turisti~e agencije, u skladu sa Strategijom razvoja turizma u Vojvodini. Marijana Ili~in na mesto direktorke dolazi kao nestrana~ka li~nost. A. \.

Smotra recitatora BE^EJ: Op{tinska smotra recitatora bi}e odr`ana danas od 17 sati u sve~anoj sali Narodne biblioteke Be~ej. U~estvuju osnovci i sredwo{kolci, a najboqi }e oti}i na Zonsku smotru, koja se 6. marta, odr`ava u Subotici. V. J.

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI, Pere Popadi}a 33 Tel: 6411-962, 6411-665

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Novi mandat Anki Stanivuk?

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Lav 533-335 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 „2 [TAPI]A”, ku}na dostava, ugao Cara Lazara i Fru{kogorske, tel: 459-524 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK DELEGACIJA OP[TINE [ID POSETILA @UPANIJU VUKOVARSKO – SRIJEMSKU

Grani~ni prelaz Jamena - Stro{inci [ID: Predsednica op{tine [id Nata{a Cvjetkovi}, koja je nedavno boravila u Vukovaru, razgovarala je sa `upanom vukovarsko-srijemskim Bo`om Gali}em o mogu}nostima otvarawa grani~nog prelaza JamenaStro{inci. Pokrenuli pitawe za koje su dve pograni~ne regije zainteresovane - mogu}nost otvarawa grani~nog ili malograni~nog prelaza Jamena Stor{inci. Radi se o grani~nom prelazu koji se nalazi na nekada jednoj od najfrekventnijih deonica regionalnog puta Ba~ka Palanka - [id - Guwa Br~ko, koji je bio najkra}a deonica koja je spajala jugozapadni deo Voj-

Nata{a Cvjetkovi} i Bo`o Gali}

vodine sa Slavonijom i Semberijom. Zahvaquju}i pomo}i i do-

nacijama stranih dr`ava i organizacijama, ova deonica je o~i{}ena od mina i osposobqena za promet. Istaknuto je da je zna~aj prelaza vi{estruk, jer bi me{tani i jednog i drugog sela, ~iji atari se dodiruju, imali mogu}nosti da lak{e dolaze do svojih wiva. Ostaje da se oko ove inicijative konsultuju i nadle`ni dr`avni organi i institucije u ~ijoj nadle`nosti su grani~ni i malograni~ni prelazi i od wihovog mi{qewa, kao i od zalagawa dve regije, zavisi}e koji }e status imati ovaj grani~ni prelaz izme|u Srbije i Hrvatske. D. Savi~in

~etvrtak25.februar2010.

STANARI TRIJU ZGRADA NEZADOVOQNI CENOM GREJAWA

Ne `ele da pla}aju fiksni deo

SUBOTICA: Stanarka [enoine ulice 7 Viktorija Joveti} u Subotici ima daqinski sistem grejawa. Ona je revoltirana zbog novog obra~una toplotne energije koji sadr`i fiksni i energetski deo. - Ne mogu da verujem da su odbornici lokalnog parlamenta usvojili odluku o novom sistemu za grejawe. Veoma sam razo~arana u wih, jer novi obra~un je samo jo{ jedan „udar” na xepove gra|ana. To nam dokazuje da oni misle samo na sebe. Pre dve godine rekli su da uvedemo alokatore kako bi mogli da kontroli{emo toplotu u stanu i mawe pla}ali grejawe. Me|utim, opet smo pla}ali skupqe. Sada fiksni deo za godinu dana iznosi 19.000 dinara plus utro{ena toplotna energija {to je zajedno preko 60.000 dinara godi{we. Razmi{qam da pre|em na drugi vid grejawa – obja{wava Viktorija Joveti}. Stanari zgrada [enoina 3, 5 i 7 u Subotici su poslali pismo predsedniku Skup{tine grada u kojem tra`e da se ne pla}a fiksni deo na utro{enu toplotnu energiju. Razlog su ra~uni na kojima su istaknute

dve stavke koje se pla}aju. Fiksni deo, koji predstavqa tre}inu ra~una i pla}a se tokom cele godine i deo koji se obra~unava na osnovu kvadrature stana, dok }e ostatak biti pla}an prema utro{enoj toplotnoj energiji, izmerenoj u podstanicama. Na ovu primedbu direktor „Suboti~ke toplane” Pero Riki} odgovarada }e ove nedeqe na adrese potro{a~a sti}i ra~uni sa novim na~inom obra~una toplotne energije, na kojima }e biti iskazan fiksni deo ra~una i energetski ~ija je cena sni`ena sa 5,94 na 3,86 dinara za utro{enu toplotnu energiju. - Mi smo svim potro{a~ima poslali obave{tewe sa obja{wewem, pojedini su tra`ili dodatne informacije koje su i dobili – ka`e Riki}. Iskqu~ewa sa gradskog sistema za grejawe se ne odoboravaju u toku grejne sezone. U zavisnosti od tehni~kih mogu}nosti za iskqu~ewe odre|uje se cena, a za neke sisteme potrebna je i saglasnost skup{tine stanara i kom{ija. A. A.

AKCIJA NARODNE KANCELARIJE PREDSEDNIKA REPUBLIKE

Senzorna soba za decu s posebnim potrebama Lokacija za Tehnolo{ki park

PROMOCIJA VR[A^KIH POTENCIJALA U TEMI[VARU

Nemci, Italijani i Rumuni dolaze u izvidnicu VR[AC: Nema~ki privrednici pokazali su veliko interesovawe za vr{a~ku regiju, kada su predstavnici Op{tine Vr{ac minulog vikenda boravili u Temi{varu i tamo predstavili plan privrednog razvoja ove ju`nobanatske regije. Oni su mogu}nosti za ulagawe u proizvodne pogone izlo`ili na radnoj ve~eri u Klubu nema~kih privrednika u @upaniji Timi{. Predsednik wihovog kluba Peter Hohmut najavio je da }e sa delegacijom privrednika ove `upanije po~etkom maja posetiti Vr{ac i razgovarao o mogu}im investicijama u vr{a~kom kraju, kao i o drugim oblicima privredne saradwe. Tokom te posete Vr{~ani su imali i susret sa italijanskim i rumunskim poslovnim privrednicima iz timi{ke regije koji su svoj dolazak najavili ve~ po~etkom marta. A lokalna samouprava u Vr{cu je odredila jo{ 150 hektara za budu}e lokacije potencijalnih investitora. Lokacija je dobila naziv Severna zona i nalazi se izme|u magistralnog

puta za Zrewanin i Novi Sad i `elezni~ke trase koja spaja Srbiju i Rumuniju. Tu se ve} nalaze gasne instalacije, ima dobru putnu vezu sa gradom i dalekovode sa elektri~nom energijom. Tehnolo{ki park u ju`noj zoni sa planiranom infrastrukturom, koja se uveliko gradi, je veoma aktuelan, ra~una se da }e narednih meseci biti popuwen. U wega je Evropska unija sa doma}im investitorima Telekomom i Elektrovojvodinom ulo`ila oko 12,7 miliona evra, a prvi pogoni }e po~eti da se grade ve} u septembru ove godine. Prva radna mesta u novim fabrikama, prema planu, otvori}e se 2012. godine. - U Vr{cu posao tra`i oko {est hiqada qudi. To nije mali broj, ali je procentualno daleko mawi nego u drugim delovima Srbije. Na terenu smo prakti~no svih 24 ~asa. Jurimo investitore i tamo gde nam ka`u da ih nema, ne {tedimo sebe i to ve} ima rezultata – ka`e izvr{ni direktor Tehnolo{kog parka Zoran Tomi}. R. Jovanovi}

SOMBOR: U somborskoj osnovnoj i sredwoj {koli sa domom „Vuk Karaxi}” ju~e je zamenik direktora Narodne kancelarije predsednika Republike Srbije Dejan Marinkovi} sve~ano pustio u redovan terapeutski rad senzornu sobu namewenu deci sa posebnim potrebama. Ovaj projekat je Narodna kancelarija realizovala u saradwi sa kompanijom „VIP mobil” koju je u Somboru reprezentovala rukovodilac Sektora za odnose sa javno{}u ove kompanije Dragana Roter-Crkvewakov. - Ceo projekat opremawa senzornih soba je namewen deci sa posebnim potrebama i usmeren ka u poboq{awu wihovog zdravqa kazao je Marinkovi} prema ~ijim je re~ima ovo tre}a u nizu senzorna soba koja je ure|ena u saradwi Narodne kancelarije i „VIP mobile”. - Nakon Jagodine, Beograda i danas Sombora, nadamo se da }emo uskoro biti u prilici da poklonimo terapeutsku sobu i de-

Senzorna soba

ra Narodne kancelarije predsednika Republike Dejan Marinkovi}. U ime finansijera celog projekta, kompanije „VIP mobil” Dragana Roter-Crkvewakov je na-

Dejan Marinkovi} i Sowa Durut

ci sa posebnim potrebama koja poha|aju sli~nu {kolu u Novom Sadu – rekao je zamenik direkto-

glasila da ova transnacionalna firma tradicionalno neguje model socijalne odgovornosti pre-

ma lokalnim zajednicama u svim zemqama u kojima ima svoje afilijacije, posebno se anga`uju}i u pomo}i deci. Ona dodaje da „VIP mobil” umesto da ove godine 40 hiqada evra potro{i na poklone poslovnim partnerima odlu~io da ovaj novac usmeri na pomo} deci koja to najvi{e trebaju. - Senzorna soba se koristi u terapiji dece i mladih sa posebnim potrebama, kod dece sa mentalnom retardacijom, dece koja boluju od autizma, hiperaktivnog sindroma i drugih poreme}aja kako bi se relaksirali, izgradili poverewe sa terapeutima, ja~ali pa`wu - kazala je direktorica Osnovne i sredwe {kole sa domom „Vuk Karaxi}” u Somboru Sowa Durut zahvaquju}i se predstavnicima Narodne kancelarije i „VIP mobila” koji su realizovali ovaj projekat u Somboru vredan oko 7.000 evra, {to je pored opremawa sobe podrazumevalo i odlazak {kolskih terapeuta na odgovaraju}e seminare.

PALANA^KI „KOMUNALPROJEKT” PREUZEO VODOVODE U TRI SELA

Voda za~iwena arsenom BA^KA PALANKA: Op{tinsko Javno komunalno preduze}e „Komunalprojekt” iz Ba~ke Palanke, a u skladu sa Zakonom o komunalnoj delatnosti i Op{tinskom odlukom, do sada je preuzelo brigu o seoskim vodovodima u Mladenovu, Novoj Gajdobri i Silba{u, a tokom ove godine to }e se desiti i sa mesnim vodovodima u Ne{tinu i Pivnicama. Palana~ki komunalci, odnosno Radna jedinica „Vodovod i kanalizacija”, u naredne dve godine pored ba~kopalana~kog vodovoda treba da preuzme brigu o vodosnabdevawu i u svih 13 sela ove op{tine. - Zakon je odvojio proizvodwu, isporuku, pra}ewe kvaliteta pija}e vode i teku}e odr`avawe distributivnog sistema od ostalih komunalnih delatnosti – isti~e rukovodilac RJ „Vodovod i kana-

lizacija” Pero Mijanovi}. – O vodovodima mogu da se staraju samo javna komunalna preduze}a, a ne mesne zajednice. Dodu{e, druge komunalne delatnosti kao {to su izno{ewe sme}e, odr`avawe ze-

vam da se imovinski stvari ne}e mewati i da }e vodovodi u selima ostati u dosada{wem vlasni{tvu. U „Komunalprojektu” ka`u da su u tri sela, gde su ve} preuzeli vodovode, preuzeli i po jednog komunal-

Pla}a se kubik, a ne kvalitet Na sednici Skup{tine Ba~kopalana~ke op{tine jedan od odbornika pitao je: za{to se voda koja nije ispravna za qudsku upotrebu pla}a kao i tamo gde je ispravna? Mijanovi} ka`e da je to zate~eno stawe i da nije logi~no, ali je isto tako ~iwenica da je obra~unata voda i potro{ena preko vodomera, a to zna~i da se koristi u doma}instvima. U Obrovcu, na primer, gde postoje tri ekolo{ke ~esme, deca u {kolu donose u fla{icama tu vodu, a ne onu iz vodovoda. lenila, seoskog grobqa ili ne{to drugo mesna zajednica mo`e da poveri firmama koje su osposobqene za ove poslove. Nagla{a-

nog radnika. Isti~u da su te radnike edukovali i da oni brinu samo u vodovodu, mada su ranije radili i druge komunalne poslove po selima.

11

- U ve}ini sela stawe koje smo zatekli, a ni{ta boqe nije i u onim vodovodima koje tek treba da preuzmemo, situacija je lo{a – isti~e Mijanovi}. – Samo u Mladenovu, tokom pro{le godine ulo`ili smo sedam miliona dinara, a 1.200 novih vodomera ko{talo je ~etiri miliona dinara. Predstoji zamena u Novoj Gajdobri 400 i Silba{u 1000 vodomera. Tolike tro{kove cena vode ne mo`e da pokrije ni sa 20 odsto Sude}i po podacima o ispravnosti vode za pi}e u seoskim vodovima u Ba~kopalana~koj op{tini, svi treba da se zabrinu. Tovari{evo, Obrovac, Nova Gajdobra, Gajdobra, Parage i Silba{ imaju mikrobiolo{ki neispravnu vodu. U ^elarevu pored toga ima i arsena, a on je zastu-

pqen i u vodi u Mladenovu i Kara|or|evu, dok u Pivnicama ima gasova. U vodovodu Gajdobre neispravnost vode se pojavila zbog nepa`we prilikom zamene dela vodovodnih cevi i to }e se verovatno ispraviti. Voda u vodovodima Ne{tina i Vizi}a, dva sela u Sremu, jedina je ispravna. U nekoliko sela pija}om vodom se snabdevaju cisternama, a u nekolko mesta izgra|ene su ekolop{e ~esme. Stru~waci upozoravaju da i u onim selima gde voda nije prepori~qiva za qudsku upotrebu, 90 odsto me{tana je pije i koristi u doma}instvu. U „Komunalprojektu” pak ka`u da o kvalitetu vode iz ovakvih ~esmi ne mogu da govore, jer prilikom gradwe nisu ni konsultovani, niti su u~estvovali u ovim projektima. M. Suyum

VESTI Inspekcije u nezavidnom polo`aju @ITI[TE: Prva sednica Saveta Sredwobanatskog okruga u ovoj godini odr`ana je u @iti{tu i na woj su usvojeni godi{wi izve{taji o radu republi~kih inspekcija na teritoriji regiona. Re~eno je da je wihov polo`aj nezavidan zbog posledica ekonomske krize. Tr`i{na inspekcija je lane podnela osam prijava za privredni prestup i 337 prekr{ajnih prijava. Izrekla je 93 mandatne kazne i naplatila 1.185.000 dinara. Ustanovqeno je da je van prometa stavqena roba vredna 2,6 miliona dinara, a oduzeti su artikli u vrednosti od 407.280 dinara. Predstavqen je i rad Sanitarne inspekcije koja je u 2009. sprovela ukupno 3.920 kontrola, od ~ega je 151 bila vanredna. Inspekcija bavila se i kvalitetom pija}e vode, a nakon analize uzoraka uzetih u naseqenim mestima, utvr|eno je da je u 97 odsto slu~ajeva voda hemijski neispravna i sa velikom koncentracijom arsena. @. B.

Stigle jedinstvene dozvole BA^KA PALANKA: Brojni sportski ribolovci u Ba~koj Palanci, a prvenstveno ~lanovi Udru`ewa sportskih ribolovaca „[aran” posle dugog ~ekawa mo}i}e da do|u do dozvole za sportski ribolov. Re~ je o jedinstvenoj dozvoli za celu teritoriju Srbije. Dozvole, koje ko{taju 4.600 dinara, prodaju se u prodavnicama „Alas” i „Kormoran”. Za dozvolu treba obezbediti i jednu fotografiju, veli~ine kao za li~nu kartu. Udru`ewe „[aran” odlu~ilo je da ~lanarinu za ovu godinu smawi sa 600 na 400 dinara, zbog krize. M. Sy

Izlo`ba Tatalovi}evih portreta APATIN: U galeriji Kulturnog centra „Meander” otvorena je izlo`ba portreta apatinskog likovnog stvaraoca Nikole Tatalovi}a. On je 40 puta izlagao sa likovnim stvaraocima op{tine. Osniva~ je grupe „4+” zajedno sa Du{anom ]urkovi}em, Ninom Kusturicom i Miroslavom Xeletovi}em koja je imala 20 izlo`bi u zemqi i insotranstvu. Izlo`ba se mo`e pogledati naredne dve nedeqe. J. P.


~etvrtak25.februar2010.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

c m y

12

PRESUDA VI[EG SUDA U SUBOTICI

^etiri godine za poku{aj ubistva ko{arka{a

Suboti~ka ulica u kojoj se dogodio incident

UHAP[EN MLADI] IZ BA^KOG GRADI[TA

Osumwi~en za silovawe devoj~ice Be~ejska policija li{ila je slobode Kenana A. (1981) iz Ba~kog Gradi{ta, zbog osnovane sumwe da je pretpro{le no}i izvr{io krivi~no delo silovawa nad {estogodi{wom devoj~icom iz istog mesta, sa-

op{tila je ju~e novosadska policija. Policija je zadr`ala osumwi~enog do saslu{awa kod de`urnog istra`nog sudije Vi{eg suda u Novom Sadu. M. B.

NA KATOLI^KOM GROBQU U BE^EJU

Oskrnavqeni grobovi Nepoznata osoba ili vi{e wih oskrnavile su nekoliko grobova na Katoli~kom grobqu u Be~eju, saop{tila je ju~e novosadska policija. Kako se navodi, na Katoli~kom grobqu u Be~eju preksino} su sru{ena dva nadgrobna spomenika i polomqen jedan drveni krst. Nepoznati po~inioci sumwi~e se za krivi~no delo povrede groba, a nakon izvr{enog uvi|aja policija intenzivno traga za po~iniocima, dodaje se u saop{tewu. M. B.

U ZREWANINU PODIGNUTA OPTU@NICA PROTIV RAZBOJNIKA–NARKOMANA

„Naduvan” otimao `enske ta{ne?

Osnovno javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podiglo je optu`nicu protiv Zrewaninca Zorana G. (30), koja ga tereti da je po~inio vi{e razbojni{tava i te{kih kra|a. Kako se sumwa, on je 7. novembra pro{le godine oko 19.40 ~asova, pod dejstvom heroina, s fantomkom na glavi u{ao u trgovinu „Miki“ u Zrewaninu, a zatim no`em zapretio prodava~ici [. S. da }e je ubosti ukoliko mu ne preda novac. S radnog stola je uzeo 26.700 dinara, posle ~ega je pobegao. Ponovo pod uticajem

Zrewaninski tu`ila{tvo

narkotika, on je 20. novembra oko 19.45 sati u{ao u prodavnicu „Prodanovi}“, izvadio no` i od trgovkiwe iznudio 35.000 dinara. U vi{e navrata Zoran G. je na ulici presretao sugra|anke i otimao im torbe. Prvi put, 22. novembra, ta{nu u kojoj je bilo 3.000 dinara ukrao je od S. M. Me|utim, 7. decembra je imao pote{ko}a pri ~iwewu krivi~nog dela. Po{to nije uspeo da strgne torbu koju je

M. M. nosila na ramenu, osumwi~eni je `enu udario {akom po potiqku i tako je oborio na zemqu. Onda joj je nogama zadao vi{e udaraca po telu, usled ~ega je o{te}ena ispustila torbu u kojoj su bili 1.500 dinara i mobilni telefon. Tre}u kra|u na ulici po~inio je dva dana kasnije, kada je s ramena S. I. strgao ta{nu u kojoj je bilo 17.000 dinara i pobegao s lica mesta. O~igledno poku{avaju}i na sve na~ine da nabavi novac za kupovinu droge, Zoran G. je, maskiran fantomkom, 14. decembra oko 20.10 ~asova, na Bulevaru Veqka Vlahovi}a pri{ao R. E. koja je dr`ala svoje maloletno dete. S le|a ju je uhvatio za ramena i povukao k sebi, oborio je na tlo, te poku{ao da joj otme torbu. Kada je o{te}ena po~ela da vi~e i doziva u pomo}, Zoran je pobegao glavom bez obzira. Posledwe krivi~no delo koje mu se stavqa na teret po~inio je iste ve~eri, dva sata kasnije, na raskrsnici ulica Laze Lazarevi}a i Bogdana Teodosina. Dok je bio drogiran, od M. A. je iz ruke istrgao ta{nu, ali se kasnije verovatno razo~arao jer je u woj bilo samo 460 dinara. Zoran G. je, po re{ewu istra`nog sudije zrewaninskog Osnovnog suda, u pritvoru od 15. decembra. @. B.

U SOMBORU UHVA]ENA DVOJICA

Razbojni{tvo u kladionici

Efikasnom akcijom somborske kriminalisti~ke policije li{eni su slobode Dalibor [. ( 23) iz Sombora i Qubi{a T. (32) iz Crvenke i doneto je re{ewe o wihovom zadr`avawu do 48 sati zbog osnovane sumwe da su 21. februara izvr{ili razbojni{tvo u jednoj od brojnih somborskih sportskih kladionica. Osnovano se sumwa da je Dalibor [. u{ao u kladionicu da bi ustanovio da li su radnice same, nakon ~ega je Qubi{a T., maskiran fantomkom i uz pretwu no`em, od zaposlenih oteo vi{e od 80.000 dinara. Osumwi~eni su uz krivi~nu prijavu sprovedeni nadle`nom istra`nom sudiji Osnovnog suda u Somboru, koji im je odredio pritvor u trajawu do mesec dana. M. M}

Miladin Krsti}

Vedran Lazarevi} (21) iz Subotice, zbog krivi~nog dela poku{aja ubistva Miladina Krsti}a (29), osu|en je na ~etiri godine zatvora. Veliko ve}e Vi{eg suda u Subotici ga je oglasilo krivim za pomenuto delo, a presuda je prvostepena i nepravosna`na. Sud je utvrdio da je Lazarevi} 14. februara 2009. godine ubo Miladina Krsti}a u stomak i osudio ga po ~lanu 114, ta~ka 2 Krivi~nog zakonika. Sud je kao olak{avaju}u okolnost uzeo mladost optu`enog i da je krivi~no delo ostalo u poku{aju.

– Optu`nica protiv Vedrana L. podignuta je sredinom pro{le godine za delo poku{aja ubistva po ~lanu 113 KZ, ali je 29. januara ove godine vi{i javni tu`ilac delo prekvalifikovao u te{ko ubistvo u poku{aju. Sud je prihvatio izmewenu kvalifikaciju, za koju je zapre}ena kazna od najmawe deset, ili od 30 do 40 godina zatvora – obja{wava za “Dnevnik” sekretar i portparol Vi{eg suda u Subotici Jelena Bogovac-Zeli}. Da podsetimo, pro{le godine Vedran Lazarevi} je napao i ubo u stomak poznatog suboti~-

kog ko{arka{a u centru grada. Sve se dogodilo u ve~erwim ~asovima i tom prilikom su Miladinu nanete i posekotine po telu i licu. Tada je gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini} odr`ao sastanak s predstavnicima tada{weg Op{tinskog i Okru`nog suda, javnim tu`iocem i na~elnikom Policijske uprave u Subotici. Dogovoreno je da se predmeti o nasiqu br`e re{avaju u sudskim procesima i zaustavi divqane huligana na ulicama. Od tada do danas je odr`an samo jo{ jedan sli~an sastanak, bez zna~ajnijih rezultata A. A.

U SEVERNOBANATSKOM OKRUGU ZA 15 GODINA 846 SAMOUBISTAVA

Ruku na sebe naj~e{}e di`u penzioneri i doma}ice ^ak 846 samoubistava zabale`eno je za posledwih 15 godina na podru~ju {est op{tina Severnobanatskog okruga, {to je zabriwavaju}i podatak s evidencije Policijske uprave u Kikindi. Inspektor za krvne, seksualne i saobra}ajne delikte u PU Kikinda Borislav Makivi} predo~ava da je ve} godinama najvi{e samoubistava u op{tini Kikinda, gde je od 1995. do kraja pro{le godine ruku na sebe diglo 286 osoba. U Kawi`i su bila 182 a u Senti 167. U tim sredinama prete`no `ive Ma|ari, koji predwa~e u statistici nacionalne pripadnosti po~inilaca na ovom podru~ju s vi{e od 61,34 odsto. Srbi su u ovoj neslavnoj evidenciji zastupqeni s 36,64, Romi s 1,53 odsto, dok na pripadnike ostalih nacionalnosti otpada bezmalo pola procenta. Za deceniju i po najkriti~nije godine po ovom pitawu u Severnobanatskom okrugu bile su 1996. i 2000, kada je zabele`eno 71, odnosno 70 slu~ajeva, dok su 2005. i 2007. bile najmawe potresne sa svega 39 samoubistava. Da li zbog ekonomske krize ili drugih razloga, pro{lu godinu obele`io je

mo`da navo|ewe na samoubistvo – nagla{ava inspektor Makivi}. – Kroz razgovor s rodbinom dolazimo do podataka o kakvoj je osobi re~, da li se le~ila, o porodi~nim prilikama, okolnostima na poslu i svemu {to je doprinelo tome da prelomi da izvr{i samoubistvo. U prilikama kada su osobe koje su poku{ale suicid spasene i sme{tene u bolnice, kada od wih samih poku{avamo da saznamo {ta ih je navelo da dignu ruku na sebe,

S godinama i suicid u porastu Broj samoubistava raste s godinama starosti, naro~ito kada se prevali ~etrdeseta. Posle 40. godine izvr{eno je vi{e od 82 odsto slu~ajeva, a bezmalo 30 odsto po~iweno je posle 70. godine `ivota. Uz ~iwenicu da je broj samoubistava u porastu s godinama starosti ide i podatak da je me|u samoubicama u Severnobanatskom okrugu najvi{e penzionera – 35,8 odsto, u~e{}e zaposlenih je 22,3 i nezaposlenih 14,5 odsto. Kod `ena ne{to vi{e od polovine onih koje su digle ruku na sebe su doma}ice. Uo~qivo je da su samoubistva ~e{}a u prole}e i rano leto, pri ~emu je juli najkriti~niji, a naj~e{}e, u tri ~etvrtine slu~ajeva, doga|aju se dawu, i to u toku prepodneva. znatno pove}an broj samoubistava – 64, gotovo 50 posto vi{e nego 2008, a Makivi} ukazuje na to da mnogo toga uti~e na qude da dignu ruke na sebe, {to se nastoji utvrditi prilikom uvi|aja na licu mesta, kada se tragedija ve} desi. – Najbitnije je da se utvrde sve okolnosti, prikupe sve ~iwenice i otkloni svaka sumwa da je izvr{eno krivi~no delo ubistva, ili

dobijamo veoma oskudne podatke ili retko kada uop{te i `ele da o tome razgovaraju. Odgovori se svode na to da ne mogu i ne}e vi{e da `ive i neke okolnosti koje su ih navele na samoubistvo. U polovini slu~ajeva samoubistava pronalaze se opro{tajna pisma. Wihov sadr`aj je prili~no oskudan, kao da nemaju vremena da pi{u, uglavnom pronalaze neke

razloge, koji se nama, koji sve posmatramo sa strane, naj~e{}e ne ~ine da su takve prirode da bi se moralo posegnuti za samoubistvom. Uglavnom su naj~e{}e u pitawu problemi imovinske prirode, neuzvra}ene qubavi ili neuskla|eni porodi~ni odnosi, zatim problemi alkoholizma, kockarski dugovi i drugo, ali motivi velikog broja samoubistava ostaju nepoznati. Tre}inu samoubistava po~inila su lica koja zvani~no nisu registrovana kao obolela, ne{to je mawi procenat onih koji su registrovani kao psihi~ki bolesnici, ~etvrtina ih je obolelih od drugih bolesti, a 14,4 odsto su zavisnici od alkohola. @ene su naj~e{}e izvr{avale samoubistva usled psihi~kih i drugih bolesti. Evidentno je da su najvi{e samoubistava izvr{ila lica u braku – vi{e od 46 odsto, potom oni koji su ostali sami nakon smrti supru`nika. Policija detaqno sagledava problematiku samoubistava da bi se na anga`ovawe pokrenule druge institucije, poput bolnica i zdravstvenih ustanova, centara za socijalni rad, {kola i porodice da se tragedije preduprede, jer mere prevencije, u prvom redu socijalne i medicinske za{tite, mogu biti od velike va`nosti. – Karakteristi~no je da je me|u samoubicama vi{e onih koji nisu le~eni u neuropsihijatrijskim

ustanovama. Me|utim, u razgovoru s rodbinom dolazimo do podataka da su te osobe ispoqavale neke karakteristi~ne simptome u pona{awu du{evnih bolesnika. Zbog toga je veoma bitno da porodica osobu koja pokazuje takvo pona{awe usmeri na psihijatrijsko le~ewe – obja{wava Makivi}. I u op{tinama severnog Banata i Potisja mu{karci se ~e{}e odlu~uju na samoubistvo: na wih “otpada” 622 slu~aja a na `ene 224, ili 2,77 puta mawe, ali je karakteristi~no da je kod `ena vi{e poku{aja samoubistava. Na ~iwenicu da je kod `ena vi{e neuspelih poku{aja samoubistva mo`da uti~e sam izbor na~ina na koji se ono poku{ava izvr{iti, ili to {to nisu toliko odlu~ne kao mu{karci kada se odlu~e na taj korak. Na~in izvr{ewa samoubistva delimi~no zavisi od “pristupa~nosti” odre|enih sredstava i wihove “efikasnosti”, me|utim, sam na~in samoubistva je karakteristika samoubila~kog ~ina, koji zavisi od mnogih dru{tvenih okolnosti. Naj~e{}a je bilo samoubistava ve{awem – u 77,3 odsto slu~ajeva, vatrenim oru`jem – 7,4 i trovawem – 6,5, dok 8,6 odsto slu~ajeva otpada na druge na~ine kao {to su utapawe, hladno oru`je, skok s visine, struja, bacawe pod voz, sprava za ubijawe stoke, izazivawe po`ara i gu{ewe gasom. – Mu{karci ~e{}e samoubistva izvr{avaju ve{awem i vatrenim oru`jem, a kod `ena ~e{}i su slu~ajevi trovawa – predo~ava Makivi}. – Nedavno smo na podru~ju novokne`eva~ke op{tine imali samoubistvo se~ewem velikih krvnih sudova vrata `iletom, pri ~emu je osoba, kretawem po ku}i, ostavqala tragove krvi, pa se u prvi mah pomislilo da se radi o ubistvu, ali se prilikom uvi|aja ispostavilo {ta je u pitawu. Uo~eno je da ima sela u kojima su samoubistva ~e{}a nego u drugim. U selima nastawenim prete`no starosedeocima de{avaju se dvatri samoubistva mese~no, dok u onim u kojima prete`no `ive kolonisti imamo jedno do dva godi{we. M. Mitrovi}

U SRBIJI OTKRIVEN NOVI NA^IN ZLOUPOTREBE NA ELEKTRONSKOJ MRE@I

Nezakonito kla|ewe putem interneta U koordiniranoj akciji Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala, Policijske uprave u Kragujevcu i Vi{eg javnog tu`ila{tva u Beogradu – Odeqewa za borbu protiv visokotehnolo{kog kriminala, u Srbiji je prvi put otkriven novi na~in neovla{}enog organizovawa igara na sre}u putem Interneta, saop{teno je ju~e iz MUP-a Srbije. Slobode su li{eni \or|e \. (35) i Du{an J. (35), obojica iz Kragujevca, zbog postojawa osnovane sumwe da su u saizvr{ila{tvu po~inili krivi~na dela neovla{}enog organizovawa igara na sre}u i prawa novca, pribaviv{i time protivpravnu imovinsku korist od oko 550.000 evra, navedeno je u saop{tewu MUP-a.

U akciji je otkriveno i privremeno blokirano oko 60.000 evra na bankarskim ra~unima, 11 ra~unara koji su slu`ili kao sredstvo za izvr{ewe krivi~nog dela, dva putni~ka vozila, dokumentacija koja se odnosi na uplate deviza iz inostranstva i drugo. Osumwi~eni su 1. marta 2005. godine registrovali internet domene www.kladionicar.com i www.freebetting.net, na ~ijim stranicama su omogu}ili kladioni~arima onlajn kla|ewe na fudbalskim, ko{arka{kim, teniskim i NFL me~evima, iako nisu posedovali odobrewe za organizovawe igara na sre}u. Kladioni~ari su, preko linkova na ovim sajtovima, otvarali naloge na razli~itim internet kladionicama, a nakon toga upla}ivali depozite pomo}u ko-

jih su se kladili na sportska de{avawa koja su u ponudi internet kladionica. Nakon uplate depozita, kladioni~ar koji je kreirao nalog na internet kladionici, vr{io je odabir sportskih doga|aja na koje je `eleo da se kladi i polagao opkladu sa svog depozita koji je ostavio na svom nalogu, a potom bi na wegov nalog bio upla}ivan novac ukoliko je “pogodio rezultat” sportskog doga|aja. Osumwi~eni su pribavqenu protivpravnu imovinsku korist primali na svoje li~ne ra~une otvorenim kod ve}eg broja banaka u Srbiji, a s ra~una nekoliko of-{or kompanija i nekih od najpoznatijih svetskih kladionica, navedeno je u saop{tewu. (Tanjug)


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak25.februar2010.

13

U[LO SE U TRAG SPISU KOJIM JE NOVOSADSKI BIZNISMEN OSU\EN NA TROGODI[WU KAZNU

Suboti~ki sud odlu~uje o uputu Jerkovi}a u zatvor

Vi{i sud u Sremskoj Mitrovici uputio je Osnovnom sudu u Subotici pravosna`nu presudu od tri godine zatvora, koju je protiv Mileta Jerkovi}a, biznismena iz Novog Sada, Vrhovni sud Srbije doneo jo{ 18. decembra 2008. godine. Presuda je upu}ena iz Vi{eg suda i oti{la 19. februara i sada su se stekli uslovi da izvr{no odeqewe Osnovnog suda u

Subotici uputi Jerkovi}a na izdr`avawe kazne. Ina~e, Jerkovi} je prvostepenom presudom Okru`nog suda u Sremskoj Mitrovici osu|en na sedam godina zatvora zbog {verca cigareta na grani~nom prelazu Batrovci 1997. godine, a zajedno s wim, zbog primawa mita, osu|ena su i trojica carinika iz Ba~ke Topole – Nikola Mesaro{, Stevan Sauer i Milivoje Deli}, te {pediter Du{an Vu-

JU^E U BEOGRADU

Zape~a}eni stanovi Darka [ari}a Direkcija za upravqawe privremeno oduzetom imovinom zape~atila je stanove u Ulici Arsenija ^arnojevi}a koji su oduzeti od Darka [ari}a i wegovih srodnika. Re~ je o dva stana na Bulevaru Arsenija ^arnojevi}a 78 i 80, gara`i na Bulevaru Zorana \in|i}a 75, kao i jo{ dva stana i pripadaju}oj gara`i u Ulici

Bulevaru Arsenija ^arnojevi}a 78 i pripadaju}a gara`a, vila na Dediwu od 410 kvadrata u Omladinskoj ulici, dva stana od po 115 kvadrata u Ulici antifa{isti~ke borbe na Novom Beogradu, gara`a od 26 kvadrata, petosoban stan u Ulici Arsenija ^arnojevi}a, stan u Ulici generala Mihaila Nedeqkovi}a od blizu sto kvadrata i stan od oko

Zgrada u kojoj su zape~a}eni stanovi

antifa{isti~ke borbe. Dr`ava polako preuzima [ari}evo bogatstvo. Popis imovine i pe~a}ewe stanova na Bulevaru Arsenija ^arnojevi}a po~elo je ju~e ujutro oko deset, a zavr{eno ne{to pre 13 ~asova. Policija je kontrolisala prilaze tom bloku zgrada. Osim

70 kvadrata u Ulici {panskih boraca. U Kragujevcu je [ari}ima oduzet klub „Kazino“ i prate}i objekti u Ulici Aleksandra Prvog Kara|or|evi}a 71. Oduzeto im je i 15 katastarskih parcela u nasequ Tatarsko brdo u Sremskoj Kameni-

Homen: Zaplewen tek deseti deo imovine Dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen ka`e da se veruje da je imovina za koju je do sada utvr|eno da pripada Darku [ari}u tek desetina ukupne vrednosti wegovog vlasni{tva u Srbiji. – Imovina koja je danas poznata, vredna je izme|u deset i 20 miliona evra, a to su mahom nekretnine i lokali koje je bilo najlak{e otkriti, a tek }e se utvr|ivati vrednost koju ima u firmama, na svoje ime ili preko povezanih lica – rekao je Homen. On je istakao da }e pravosudni organi Srbije nastaviti da istra`uju imovinu [ari}a, jer je, kako je naveo, zaplena imovine jedini put koji zadaje ozbiqan udarac kriminalu i slabi klanove, jer su ti qudi „izuzetno opasni dok raspola`u imovinom“. Homen je procenio da }e utvr|ivawe imovine koja se vodi na [ari}a, osumwi~enog za organizovawe me|unarodne kriminalne grupe za trgovinu narkoticima, i wegove srodnike potrajati jo{ nekoliko meseci, jer „nije jednostavno utvrditi kuda je sve i{ao novac“. [to se ti~e preduze}a koja je [ari} kupio u procesu privatizacije, a koja bi mogla biti zaplewena, dr`avni sekretar ka`e da bi za wih trebalo sprovesti novi postupak privatizacije. – Ako su u pitawu dobre firme, pojavi}e se me|unarodne kompanije kojima ne}e biti nikakav problem {to kupuju tu imovinu. Najve}i deo tih firmi je u sektoru poqoprivrede, {to govori u prilog tome da firme mogu biti atraktivne – kazao je Homen. On smatra da }e se oduzimawe te imovine vremenski poklopiti s izlaskom Srbije iz krize, tako da }e srpsko tr`i{te biti interesantnije nego {to je danas. nekoliko policijskih automobila i kombija, pred zgradom su bila i jedna vatrogasna kola. Podsetimo, Specijalni sud je 17. februara prihvatio zahtev tu`ioca za organizovani kriminal Miqka Radisavqevi}a za privremeno oduzimawe imovine Darka [ari}a i wegovih ro|aka. U Beogradu su [ari}ima oduzeti stan od 180 kvadrata na

ci, povr{ine od jednog hektara i 80 ari s objektima, me|u kojima su i ku}a od 400 kvadrata s bazenom i gara`om u Ulici Ivana Franka 11, kao i ku}a od 927 kvadrata u istoj ulici nekoliko brojeva daqe. Na re{ewe o oduzimawu odbegli [ari} mo`e ulo`iti `albu Apelacionom sudu, koja ne odla`e izvr{ewe. (B-92)

ki}, koji je odgovarao za krivi~no delo zloupotrebe polo`aja i falsifikovawa slu`benih isprava. Ni ova ~etvorica nisu upu}ena na izdr`avawe kazne, jer presude nisu otpremqene osnovnim sudovima po mestu boravka ovih osu|enika. Me|utim, istog dana kada je presuda za Mileta Jerkovi}a oti{la u sud u Suboticu, Osnovnom sudu u Novom Sadu upu}ene su presude za carinike

Mesaro{a (osu|en na godinu i {est meseci), Sauera (osu|en na godinu i ~etiri meseca) i Deli}a, koji je dobio godinu i dva meseca zatvora. Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici upu}ena je presuda za {peditera Vuki}a, koji je pravosna`no osu|en na dve godine i {est meseci zatvora. – Ne znam kako se desilo da ove presude nisu upu}ene sudovima po nadle`nosti posle 21.

INTERVJU

jula pro{le godine, kada je u Okru`ni sud stigla presuda Vrhovnog suda Srbije. Znam da je Mile Jerkovi} pokrenuo inicijativu za za{titu zakonitosti i da je zbog toga ceo spis upu}en dr`avnom tu`iocu, koji, ako je povre|en zakon, podi`e zahtev za za{titu zakonitosti – ka`e v. d. predsednika Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici sudija Goran Gwidi}. S. Bojevi}

Mile Jerkovi}

ZAGORKA DOLOVAC, REPUBLI^KA TU@ITEQICA SRBIJE

Nezakonite privatizacije pod lupom tu`ilaca – Da bi se suzbila korupcija, neophodno je udariti u samu su{tinu wenog postojawa – profit. Oduzimawe imovine je najefikasniji na~in borbe protiv korupcije i na tome }u intenzivno daqe raditi u okviru svojih zakonskih ovla{}ewa. Tu`ila{tvo }e inicirati finansijske istrage i predlagati oduzimawe imovine gde god je to mogu}e. Zakon o oduzimawu imovine proistekle iz krivi~nih dela daje odli~ne rezultate jer je ve} oduzeta imovina ogromne vrednosti, a poslata je javna poruka kriminalcima da se zlo~in ne isplati i da }e sve {to je protivpravno ste~eno – biti oduzeto i vra}eno dr`avi – istakla je u intervjuu za „Dnevnik“ republi~ka tu`iteqica Srbije Zagorka Dolovac. Naglasila je da je pro{le godine Odeqewu za borbu pro- Zagorka Dolovac tiv korupcije u Republi~kom javwu, sam po sebi je ideolo{ke prinom tu`ila{tvu dostavqeno 906 rode, vezan za deo radni~ke klase, prijava koje se odnose na korupali nije sinonim za siroma{tvo tivna krivi~na dela, kao {to su koje svakako jeste jedan od krimiprimawe i davawe mita, zlouponogenih uzroka. Gra|ani u svakom treba slu`benog polo`aja, kr{eslu~aju o~ekuju od Tu`ila{tva we zakona od sudije, zloupotreba brzu i efikasnu pravdu i moramo ovla{}ewa u privredi. pokazati da smo sposobni da odgo– Za borbu protiv savremenih vorimo izazovima koje diktira savidova kriminala neophodni su vremeni kriminal. z Izjavili ste da Tu`ilaobave{tajno vo|ena policijska i tu`ila~ka aktivnost, kao i ope{tvo mora da reaguje kad do racije koje se primewuju uz speciwega samo dopre glas o u~iwejalne istra`ne tehnike, taktike i nom krivi~nom delu. Da li je metode kojima su tu`ioci ovladareagovalo i u vezi s onim {to li u praksi, naro~ito u specijalje iznosila predsednica Savenim tu`ila{tvima i specijalizota za borbu protiv korupcije vanim odeqewima redovnih tu`iVerica Bara}, koja je bila veola{tava. [ira ovla{}ewa Tu`ima glasna i re~ita u izno{ewu la{tva omogu}avaju fleksibilnipodataka o pojedinim slu~ajeji odgovor na izazove organizovavima privatizacije, ste~ajeva nog kriminala – nagla{ava repuili transformacije dru{tvebli~ka tu`iteqica. nih i dr`avnih subjekata, javz U kojoj meri su u Srbiji nih nabavki…? prisutna krivi~na dela tako– Republi~ko javno tu`ilazvanog socijalnog kriminala, {tvo je sprovelo organizacione s obzirom na op{tepoznatu ~ipromene u sopstvenom sastavu kao wenicu da su u procesu tranzi- i u apelacionim i vi{im tu`ilacije brojni gra|ani postali {tvima tako {to su formirana “lumpenproletarijat”? odeqewa za borbu protiv korup– Dubqi socijalno-ekonomski cije koja su specijalizovana za razlozi diktiraju strukturu krislu~ajeve nezakonite privatizaminaliteta u nekom dru{tvu, a u cije i prisvajawa imovine preduna{em je ona uslovqena nepravilze}a. Ona su nadle`na za procesunostima u privatizaciji, socijalirawe svih koruptivnih krivi~nom nejednako{}u i drugim razlonih dela i postupaju po modernim zima koji uti~u na porast imovinantikoruptivnim metodologijama skih krivi~nih dela. Pojam lumzasnovanim na standardima koje penproletarijat, sadr`an u pitapredvi|aju me|unarodne konven-

cije o borbi protiv korupcije. Va`no je ista}i da je uz krivi~nu prijavu neophodno dostaviti relevantne dokaze koji imaju sudski kredibilitet, a upravo u slu~aju korupcije dokazi se najte`e pribavqaju. Javno saop{tene ~iwenice o korupciji bez ovakvih dokaza ne zna~e mnogo. z Kakva je saradwa izme|u tu`ila{tva Srbije i Crne Gore? Da li je ilustrativan slu~aj crnogorskih dr`avqana Gorana Sokovi}a i Dejana [ekularca, koje je Crna Gora uhapsila po me|unarodnoj poternici Srbije, raspisanoj za wima zbog sumwe da su pripadnici grupe Darka [ari}a, ali su pu{teni na slobodu, kako je obrazlo`eno – jer crnogorskim pravosudnim organima nisu dostavqeni dokazi neophodni za pokretawe istrage, koje su tra`ili od Srbije putem me|unarodne pravne pomo}i, tako da nisu imali drugog izbora? – Na osnovu jednog slu~aja ne mo`emo izvoditi zakqu~ak o

U „slu~aju [ari}” ne}e biti izuzetaka z Da li }e finansijskim istragama u slu~aju Darka [ari}a, osumwi~enog za {verc kokaina iz Ju`ne Amerike u Evropu, biti obuhva}ena sva lica koja su u vezi s bra}om [ari}, ili samo oni protiv kojih je Specijalno tu`ila{tvo pokrenulo krivi~ne postupke? – Finansijske istrage }e se voditi protiv svih lica, bez ikakvog izuzetka, ukoliko postoje indicije da su imovinu stekli vr{ewem krivi~nih dela i ukoliko postoji nesrazmera izme|u imovine i regularnih prihoda koja ta lica ostvaruju. Zakonom o oduzimawu imovine proistekle iz krivi~nih dela ta~no je predvi|en katalog krivi~nih dela za koja se mo`e pokrenuti postupak za oduzimawe imovine i moj stav je potpuno jasan: niko ne}e biti za{ti}en, bez obzira na svojstvo i funkciju. Jedini princip kojim se rukovodim je po{tovawe zakonitosti u radu – rekla je republi~ka javna tu`iteqica Zagorka Dolovac. ukupnoj saradwi. Pred nama je sastanak s crnogorskim kolegama i u razgovorima }emo poku{ati da re{imo ovaj problem. Ako `elimo da se efikasno suprotstavimo organizovanom kriminalu, saradwa tu`ila{tava mora biti efikasna i konstantno unapre|ivana. U januaru ove godine potpisala sam u Rimu Memorandum o saradwi s dr`avnim tu`i-

MELEN^ANIN OPTU@EN ZA KRA\U OD PRE TRI GODINE U NOVOM BE^EJU

Provalio u ku}u pa uzeo deo novca

Protiv Sa{e M. (39) iz Melenaca zrewaninsko Osnovno javno tu`ila{tvo podiglo je optu`nicu koja ga tereti da je po~inio krivi~no delo te{ke kra|e. Po navodima Tu`ila{tva, izme|u 25. i 29. januara 2007. godine Sa{a M. je do{ao do ku}e D. S. u Ulici Miloja ^ipli}a u Novom Be~eju, s namerom da ga pokrade. Popeo se betonskim kru`nim stepenicama na sprat, a potom je upotrebom fizi~ke

ocima Hrvatske, Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore. To podrazumeva zakqu~ewe ugovora o formirawu zajedni~kih timova, saslu{awa putem video-linka i telefonske konferencije, kontrolisawe isporuka, vo|ewe prikrivenih istraga, opservacija prekograni~nog organizovanog kriminala i drugih specijalnih operacija u borbi protiv organizovanog kriminala. z Kako komentari{ete izjavu vrhovne dr`avne tu`iteqice Crne Gore Ranke ^arapi} da ste u telefonskom razgovoru pokazali potpuno razumevawe za postupawe crnogorskih pravosudnih institucija povodom „slu~aja Sokovi} i [ekularac”? – Ta~no je da sam razgovarala s vrhovnom dr`avnom tu`iteqicom Crne Gore i tom prilikom sam objasnila koleginici da Specijalno tu`ila{tvo Republike Srbije nije odbilo dostavqawe dokaza, ve} je samo zatra`ilo odlagawe pru`awa me|unarodne pravne pomo}i, {to je predvi|eno kao mogu}nost Sporazumom o me|unarodnoj pravnoj pomo}i u gra-

snage nasilno otvorio ulazna vrata. Kada je u{ao, u sobi, ispod jastuka na krevetu, prona{ao je najlon kesu u kojoj je bilo 81.000 dinara. Zanimqivo je da Sa{a M. nije uzeo sve pare, ve} samo 20.000 dinara, dok je ostatak vratio. Po re{ewu istra`nog sudije Osnovnog suda u Zrewaninu, Sa{a je u pritvoru od 1. februara ove godine. @. B.

|anskim i krivi~nim stvarima. U ovom trenutku nismo mogli dostaviti dokaze jer se odnose i na druga lica koja su trenutno nedostupna pravosudnim organima Srbije. Objasnila sam da na prvom mestu moramo za{titi interes krivi~nog postupka koji je pokrenulo Specijalno tu`ila{tvo Republike Srbije. J. Jakovqevi}

PRETPRO[LE NO]I U BE^EJU

Zapaqena dva automobila U Be~eju su pretpro{le no}i, u razmaku od dva sata, zapaqena dva putni~ka automobila, „nisan“ i „folksvagen“, novosadskih registarskih oznaka, saop{tila je ju~e policija. Uvi|ajem pripadnika Uprave za vanredne situacije utvr|eno je da su oba automobila polivena lakozapaqivom te~no{}u, najverovatnije kroz krovni prozor, pa im je izgorela unutra{wost. Policija radi na rasvetqavawu svih okolnosti i pronalasku vinovnika po`ara, dodaje se u saop{tewu. M. B.


DRU[TVO

~etvrtak25.februar2010.

U VOJVODINI

Zatvoreni izbegli~ki centri – Od 85 nekada{weih izbegli~kih centara u Vojvodini ostala su jo{ samo dva, a uz pomo} Svetske banke bi}e izgra|eni stanovi za 150 izbegli~kih porodica – rekao je republi~ki komesar za izbeglice Vladimir Cuci} tokom susreta s pokrajinskim premijerom Bojanom Pajti}em. Cuci} je podsetio na to da je u Vojvodinu, ve}im delom u Novi Sad, gde su uglavnom i ostali, do{lo vi{e od 250.000 izbeglica. Zato je va`no da im se maksimalno pomogne, od re{avawa statusa do saradwe s lokalnim samoupravama, kazao je on, napomiwu}i da su brojne vojvo|anske op{tine, poput Ba~ke Palanke, Vr{ca i Sremske Mitrovice, uvek spremne na saradwu, dok ima i onih koje nisu. Naglasio je da je lawski buxet za pomo} izbeglicama bio 220 miliona dinara, a bio bi znatno ve}i da su neke op{tine htele da se ukqu~e. Dr Pajti} je istakao da je Vlada Vojvodine mnogo uradila da bi pomogla ovim qudima iako formalno nije imala toliko nadle`nosti. – Sufinansirali smo kupovinu seoskih ku}a i poqoprivredne mehanizacije, davali izbeglicama gra|evinski materijal, pomagali i povratnicima, a namera nam je da ih jo{ vi{e podr`imo u obrazovnom, kulturnom i finansijskom smislu, jer smo preuzeli korake i za formirawe srpske banke u Hrvatskoj – naglasio je vojvo|anski premijer. S. G. POMO]NIK REPUBLI^KOG MINISTRA ZA NAUKU DR TIBOR SABO

Srpski nau~nici nadma{ili okru`ewe

– Lane su srpski nau~nici objavili vi{e od 3.000 radova u referentnim ~asopisima i tako potpuno izmenili podatke o statusu na{e nauke u odnosu na region, pri ~emu se poredimo sa Slovenijom, Hrvatskom i Bugarskom – rekao je pomo}nik ministra za nauku prof. dr Tibor Sabo tokom ju~era{weg predavawa na Univerzitetu "Edukons" u Sremskoj Kamenici.

Predstavqaju}i Strategiju nau~no-istra`iva~kog razvoja Srbije, upu}enu Vladi na usvajawe, Sabo je istakao da je za proteklih sedam godina u~iwen zna~ajan pomak. Dok smo 2003. bili najgori u regionu po broju nau~nih publikacija, danas po broju i kvalitetu prevazilazimo zemqe koje u nauku ula`u ve}i procenat BDP-a. – Odluka da skinemo s buxeta petsto nau~nika koji pet godina nisu objavili nijedan rad, a da nov~ano stimuli{emo najuspe{nije istra`iva~e pokazala se odli~nom. Postepeno smo pove}avali izdvajawe za nau~no-istra`iva~ku delatnost, nastoje}i da dosegnemo zahtev koji stoji pred ~lanicama EU – da izdvoje tri odsto BDP-a za te namene – rekao je Sabo, i najavio veliku tran{u od 200 miliona evra kredita za daqe podizawu nivoa doma}e nauke, sna`ewe wene infrastrukture i osnivawe novih instituta. Strate{ki ciq je, naglasio je Sabo, da bar jedan doma}i univerzitet u|e na listu petsto svetskih, a to je mogu}e samo ve}im ulagawima i pove}awem broja kvalitetnih nau~nih radova, koji su jedan od {est parametara pri formirawu te liste.

DNEVNIK

c m y

14

SREDWO[KOLCI I PRE PUNOLETSTVA SPREMNI ZA PREDUZETNI^KI ZANAT

Trenirawe biznis-plana Vi{e od 100 sredwo{kolaca iz Ba~ke Topole, Futoga Kikinde, Sombora i Zrewanina, raspore|eno u me{ovite ~etvoro~lane timove, ju~e se na Novosadskom sajmu takmi~ilo u preduzetni{tvu u okviru me|unarodnog projekta „Ve{tine u praksi – izazov“. Wega u Srbiji promovi{u Britanski savet, organizacija „Dostignu}a mladih“ i ameri~ka Agencija za me|unarodni razvoj USAID.

\aci su nudili svoja re{ewa za prakti~ne probleme u socijalnom preduzetni{tvu, kao novom konceptu poslovawa orijentisanog na re{avawe dru{tvenih problema uz ulagawe dela svoje dobiti u daqi razvoj svoje delatnosti ili direktno u dru{tvenu zajednicu. U~esnike su pozdravili britanski ambasador Stiven Vordsvort i direktor misije USAID-a u Srbiji Majkl Harvi.

Peta sezona kviza „Koliko se poznajemo?” Ugovor o snimawu pete sezone kviza “Koliko se poznajemo?”, koji je deo zajedni~kog projekta RTV-a i Pokrajinske vlade "Afirmacija multikulturalizma i tolerancije u Vojvodini", potpisali su ju~e u Studiju M pokrajinski sekretar za propise, upravu i nacionalne mawine Tama{ Korhec i generalni direktor RTV-a Bla`o Popovi}. Ina~e, Izvr{no ve}e Vojvodine }e u ovoj edukativni program ulo`iti sedam miliona dinara. U~enici sredwih {kola }e se takmi~iti u znawu o istoriji i kulturi naroda i nacionalnih zajednica (Nemaca, Ma|ara, Srba, Slovaka, Rumuna, Rusina, Jevreja...) koji su od pada srpske despotovine 1459. do danas `iveli i `ive na tlu dana{we Vojvodine, a sprema}e se iz posebne bro{ure "Koliko se poznajemo?" U protekloj sezoni takmi~ewe je bilo organizovano u 12 vojvo|anskih gradova. U kvalifikacijama je u~estvovalo 96 sredwih {kola, a u drugu fazu se plasiralo 48, ~ijim }e |acima doma}in biti Novi Sad. P. K.

Osim ekonomisawa, u~e i etiku

Zadatak timova bio je da identifikuju rawivu grupu kojoj `ele da pomognu, osmisle posao koji bi mogli pokrenuti uz ve{tine ovih qudi, defini{u {ta je sve potrebno da se posao pokrene i naprave biznis-plan. \aci su imali ~etiri sata da re{e problem i tri minuta da obrazlo`e biznisplan pred `irijem, koji je oce-

wivao wegov kvalitet, inovativnost, ali i prezentaciju i timski duh. Najboqa ekipa iz Vojvodine, zajedno s pobednicima iz Beograda, Ni{a i Novog Pazara, plasirala se za me|unarodni samit u~enika iz 38 zemaqa koje }e se odr`ati u Beogradu. – Ovim projektom `elimo da podstaknemo mlade qude na to

da upotrebe svoje ve{tine na inovativan na~in da bi pove}ali mogu}nosti pri zapo{qavawu i unapredili preduzetni~ki duh – ka`e Sandra Vlatkovi} iz USAID-a . – Takmi~ewe je u Srbiji prvi put organizovano lane, a pobedni~ki tim je osvojio sedmodnevni boravak u Londonu. "Dostignu}a mladih" su najve}a evropska organizacija koja se bavi razvojem obrazovnih programa u preduzetni{tvu, a u Srbiji u wemu u~estvuje 126 {kola s vi{e od 4.000 u~enika. Ova organizacija od 2002. |acima nudi obuku iz primewene ekonomije, ra~unarske simulacije dono{ewa poslovnih odluka i osnivawa u~eni~kih kompanija, a ove {kolske godine ponuda je pro{irena biznis-etikom, programima "Preduze}a bez granica" i "Banke u akciji". Za realizaciju programa do sad je obu~eno oko 300 nastavnika u vi{e od 200 {kola, a pro{lo ih je 25.000 u~enika. Sve ih je akreditovao Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa kao programe od posebnog interesa. D. Deve~erski

CRKVENA VLADA NAJZAD OTKRIVA FINANSIJSKE MALVERZACIJE NEKIH VLADIKA, MONAHA I PAROHA

Gladno stado sitom pastiru ne veruje Prethodni dani pokazali su da u ovoj dr`avi ni{ta nije sveto, a novac je toliko magi~an da otvara sva, pa i crkvena vrata. Sinod SPC, paralelno s istragom o finansijskim malverzacijama u Eparhiji ra{ko-prizrenskoj nakon otkri}a da su pojedina sve{tena lica nezakonito prisvojila novac namewen rekonstrukciji manastira, istra`uje i finansirawe Hrama svetog Save u Beogradu, najve}e investicije u istoriji SPC – jer ima indicija da je novac zavr{io i na privatnim ra~unima. Dok je za protosin|elom Simeonom Vilovskom raspisana me|unarodna poternica jer se, nakon {to je otkriveno da je nezakonito raspolagao novcem vernika, dao u bekstvo, protiv nekih se istraga tek priprema. Vernici koji su do sad, po svim anketama, najvi{e verovali SPC, zgro`eni su saznawem da se u toj instituciji razmotava klupko finansijskih mahinacija i da na novac nisu imuni ni sve{tenici. Sociolog religije Mirko \or|evi} obja{wava za "Dnevnik" da se upravo pred svima nama samo odmotava klupko koje je davno za~eto, jer je ve} nekoliko godina jasno da su se pojedini sve{teni qudi otu|ili od gra|ana i nisu spremni da dele wihovu sud-

binu, mada ih je sam pokojni patrijarh Pavle stalno podse}ao na to da u vremenima bede i oni moraju `iveti tako. – Sad je o~igledno da od nekih istina, ma kako one bile neprijatne, ne mo`emo be`ati. Prvi put u istoriji SPC Sinod jednog svog visokog episkopa javno dezavui{e i iskazuje sumwu da je bio nesmotren jer je dozvolio finansijske malverzacije. Na videlo su izbile finansijske afere koje u normalnim okolnostima ne bi smele da se pojavquju u crkvi. O~ekivao sam tako ne{to, ali ne u ovolikim razmerama. Komisije Sinoda }e daqe utvrditi {ta }e biti s novcem, Crkva je podnela i krivi~ne prijave i ti procesi }e i}i svojim tokom. Sve dok se

to ne okon~a, te{ko je re}i da li je sve tako kako se ovih dana pri~a. Ali, jedno je sigurno – dobro je {to se to saznalo i {to je Crkva krenula u razra~unavawe s "gre{nicima" u svojim redovima – ukazuje \or|evi}, i dodaje da su finansije Crkve do sada bile netransparentne. – Logi~no bi bilo da su eparhije redovno podnosile izve{taje Sinodu a on stavqao na uvid javnosti. Postalo je jasno, {to su mnogi znali – da dr`ava preko ministarstava vera i za Kosovo i Metohiju daje ogromne pare, a da papira, odnosno dokaza za to, nema. Me|utim, nije tu kraj i ne bi se cela pri~a smela zavr{iti samo na Eparhiji ra{ko-prizrenskoj jer finansijska komisija

Tu su i na{i novci Osim novca koji vernici dobrovoqno daju, za Crkvu, kao i za plate sve{tenih lica, izdvajaju i svi gra|ani Srbije: Ministarstvo vera je, naime, lane izdvojilo oko 501 milion za razli~ite programe SPC. Dakle, iz javnih prihoda 66,92 dinara po stanovniku. Crkva sama upravqa svojim finansijama, u koje dr`ava nema uvida, pa zapravo niko ne zna koliko se novca skupi od kr{tewa, ven~awa, sahrana, prodaja sve}a, osve}ewa, dobrovoqnih priloga... Crkve mogu da obavqaju privrednu i drugu delatnost, a pri tom su potpuno ili delom oslobo|ene poreza. Istina, deo novca ide za pla}awe socijalnih i zdravstvenih doprinosa za sve{tena lica, odr`avawe brojnih manastira u zemqi i inostranstvu, gradwu novih hramova...

Sasvim profani poslovi skrivani iza mona{kih riza

Sinoda i dr`avnih organa treba da zakuca na vrata mnogih eparhija i kona~no zavede red. Vernici, u `eqi da se "odu`e" Crkvi, uprkos bedi u kojoj `ive, ne `ale novac i ~esto ga i pozajmquju da obave neki sveti ~in, pa imaju pravo da znaju kod koga kako wihov novac zavr{ava. Sve ovo {to se zbiva vernike duboko poga|a jer u crkvu su odlazili, verovuju}i da je to jedino sveto mesto, gde su svi jednaki i po{teni. To sve kompromituje SPC koja je do sada bila po{tovana institucija – ka`e \or|evi}. On podse}a na to da crkveni velikodostojnici nisu ni krili da `ive u luksuzu koji sebi danas mogu priu{titi samo retki. – Jasno je da se deo sve{tenstva SPC davno otu|io od naroda i bli`i mu je na~in razmi{qawa politi~ara i bogatih biznismena

NEUROHIRURZI SVE ^E[]E OPERI[U BEZ SKALPELA I OTVORENIH REZOVA

Platinaste spirale u mozgu Napredak tehnologije u medicini doveo je do toga da se le~ewe pojedinih bolesti grani~i s nau~nom fantastikom. Jo{ pre samo desetak godina neke intervencije su bile nezamislive bez skalpela. Iako je klasi~na hirurgija u mnogim slu~ajevima i daqe jedini i najboqi lek, danas se sve ~e{}e primewuje endoskopska, bez klasi~nog reza, gde se do obolelog mesta sti`e kateterom. Tako se tretira i pro{irewe krvnih sudova u mozgu – aneurizma. – Od we je u prvom trenutku stopa smrtnosti 25 odsto, a kasnije, zbog prisustva krvi u mozgu, javqaju se razli~ite komplikacije koje tako|e mogu ugroziti `ivot – obja{wava na~elnik CT-odeqewa u Institutu za radiologiju Klini~kog centra Vojvodine dr Stevan I|u{ki. – Aneurizme mogu ponovo prsnuti i tada je stopa smrtnosti jo{ ve}a, po statistikama od 50 do ~ak 90 odsto.

Da bi se aneurizme mogle boqe i lak{e dijagnostikovati i le~iti, bilo je potrebno nabaviti ne samo savremene aparate ve} i vrlo skupe materijale koji se koriste za ovu proceduru. Uz to, podrazumqiv je timski rad neurohirurga, neuroradiologa, anesteziologa i za wih dodatna edukacija.

Dr Stevan I|u{ki

– Godinama smo se spremali za uvo|ewe novih dijagnosti~kih i terapeutskih procedura. Na Institutu za radiologiju KCV-a 2007. instaliran je CT i otvorena angio-sala, {to je omogu}ilo da uradimo prva le~ewe pacijenata ulaskom katetera u aneurizmu. Do kraja te godine uradili

smo ih desetak, koliko i naredne godine. Ve} 2009. duplo vi{e, s tendencijom stalnog rasta. Za ovu godinu planirali smo 35 pacijenata, ~ime bismo prepolovili broj obolelih iz Vojvodine koji se godi{we od aneurizme klasi~no operi{u na neurohirurgiji – najvquje dr I|u{ki. Metrijal koji se koristi za ove zahvate veoma je skup. Specijalna spirala, koja se kateterom uvodi u pro{irewe u mozgu i ispuwava ga tankim, platinastim nitima u vidu mre`ice, ko{ta 2.000 evra, a za le~ewe samo jedne aneurizme potrebno ih je {est do osam. Procedura se sprovodi pod totalnom anestezijom i kontrolom rendgena. Samo nekoliko dana posle intervencije pacijent odlazi ku}i. Hitni slu~ajevi se odmah zbriwavaju, a ostali pacijenti, ~ije stawe to dozvoqava, ipak su na listi ~ekawa. J. Barbuzan

nego vernika. Koriste}i tranziciju u kojoj samo malo wih dobija, deo sve{tenstva se opredelio za lep `ivot iako svakodnevno vidi da mu podanici i vernici `ive sasvim druga~ije. Ogromna masa obi~nih qudi koji jedva pre`ivqavaju gun|a protiv ogromnog luksuza kojim se okru`uju sve{teni qudi, i to stvara veliki jaz i u samoj Crkvi. Nije ovo {to se do sad zna usamqen slu~aj. Mnogi su se otu|ili od obi~nog ~oveka. U takvoj situaciji – a novi patrijarh Irinej je ~estit ~ovek i svestan je toga – vernici }e napu{tatiti Crkvu, umesto da u woj nalaze spas, utehu, veru i mesto gde prepoznaju sistem duhovnih vrednosti. Proizlazi da se i tamo tuku oko novca, ku}a, dvoraca i automobila, a sirotiwa nikog ne zanima – zakqu~uje \or|evi}. Qubinka Male{evi}

Karate le~i i ravna stopala Deca pred{kolskog i mla|eg {kolskog uzrasta najugro`enija su grupa za deformitete tela jer problemi u razvoju naj~e{}e nastaju u tim godinama, i ako se blagovremeno ne koriguju, ostavqaju trajne posledice. Zato je Karate klub „Zrewanin“, uz pomo} Ministarstva omladine i sporta od pola miliona dinara, sproveo svoj ~etvoromese~ni program. – Dugogodi{wom praksom u klubu, uz pomo} na{eg lekara dr Ivana Luki}a, razvili smo koncept preventivno-korektivnog karatea za decu, i uticali na pravilno oblikovawe pre svega le|a, kukova i stopala – ka`e {ef struke KK „Zrewanin“ Simo Salapura. Pregledima oko sto sportista ukqu~enih u ovaj program, najvi{e – ~ak 42 odsto – ima deformitet stopala, 23 odsto polaznika deformitet le|a, probleme s grudnim ko{em petina pregledanih mladih sportista a samo 15 odsto mo`e se pohvaliti pravilno razvijenim telom. @. B.


KULTURA

DNEVNIK

~etvrak25.februar2010.

15

OD 5. do 15. MARTA U MUZI^KOJ [KOLI „ISIDOR BAJI]“

Peto memorijalno pijanisti~ko takmi~ewe Peto me|unarodno pijanisti~ko takmi~ewe, Memorijal „Isidor Baji}“, bi}e odr`ano od 5. do 15. marta u Muzi~koj {koli „Isidor Baji}“ koja je organizator ovog nadmetawa. Ove godine se na Memorijalu, koji uvek okupi brojne mlade pijaniste iz celog sveta, o~ekuje oko sto u~esnika iz 27 zemaqa. Memorijal }e sve~ano biti otvoren 5. marta u 2o ~asova u Sinagogi, nastupom svetskog pijaniste i dirigenta Andree Bonate, laureata prethodnog memorijala „Isidor Baji}“ Antonija Bari{evskog iz Ukrajine, temi{varske filharmonije „Banatul“ i dirigenta Georgea Kostina. Andrea Bonata }e izvesti Mocartov Koncert za

klavir i orkestar u de- molu, a Antonij Bari{evski Koncert za klavir i orkestar tako|e u de- molu, kompozitora Sergeja Rahmawinova. Takmi~ewa u A, B i C kategoriji odr`ava}e se kroz tri etape u koncertnoj sali M[ „Isidor Baji}“, a bi}e zavr{ena 15. marta u Sinagogi finalem u C kategoriji - klavirskim koncertom i dodelom nagrada. U internacionalnom `iriju su ove godine: Hjung - Jun ^ang iz Koreje, Elena Ku`wecova iz Rusije, Tereza Lavers iz Australije, Baruh Meir iz Izraela, Boaz [aron iz SAD -a, Tori Stodl iz Norve{ke, Raul Suniko s Filipina i Tama{ Ve{ma{ iz Francuske. N. Pej~i}

MEHTA I BEOGRADSKA FILHARMONIJA TRE]I PUT U NOVOM MILENIJUMU ZAJEDNO Iz filma „Bu|ewe Valhale”

DANAS NA NOVOSADSKOJ REVIJI FILMOVA SA FESTA

„Savr{en dom” i „Bu|ewe Valhale” U Art bioskopu „Vojvodina“ na Spensu, danas na novosadskoj reviji filmova sa Festa, gledaoce o~ekuju jo{ dva premijerna filma. Od 16 i 20 ~asova na programu je „Savr{en dom“, dok se od 22 sata prikazuje „Bu|ewe Valhale“. Romanti~nu komediju „Savr{en dom“ (traje 98 minuta) re`irao je Sem Mendes (Ameri~ka lepota, Revolucionarni put), a u glavnim ulogama su: Xon Krasinski, Maja Rudolf i Xef Denijels. Po originalnom scenariju Dejva Egersa i Vendele Vide snimqena je ova zabavna i duboko iskrena pri~a o mladom bra~nom paru koji o~ekuje bebu na putu kroz Ameriku u potrazi za savr{enim mestom na kome bi pustili korene i podizali svoju porodicu. Tokom puta, oni do`ivqavaju niz nezgoda i otkrivaju novu dimenziju povezanosti sa ro|acima i starim prijateqima koji bi mo`da mogli da im pomognu u otkrivawu pravog doma, prvi put pod wihovim uslovima. Ameri~ki filmski

kriti~ari su gotovo jednodu{ni u oceni da je to retko suptilan i vredan film. „Bu|ewe Valhale“(traje 90 minuta) danskog rediteqa Nikolasa Vinding Refna (proslavio se kao debitant filmom „Diler“) nas vra}a u vreme vikin{kih mitova. Ovaj akciono avanturisti~ki film po~iwe na pustoj obali mora gde se vo|e zara}enih klanova sre}u u borbi. Godinama je najstra{niji i najboqi ratnik bio tajnoviti borac znan samo po imenu Jednooki. Tih i ubistven, on je uspevao da porazi svakoga ko bi mu se na{ao na putu, ali oduvek su svi o wemu mislili vi{e kao o zveri nego ratniku. Stalno okovan u lance on jedino komunicira s de~akom koji mu svakoga dana donosi hranu i vodu sve dok Jednooki ne privu~e pa`wu nove sile koja pusto{i zemqu i uklawa vo|e plemena – Hri{}ana. Odlu~an da za svoju veru osvoji teritoriju, vo|a hri{}ana sa Jednookim i de~akom kre}e u odiseju do Svete zemqe... V. C.

Zadovoqstvo me|usobnog davawa Vi{e no na ranijim simfonijskim koncertima koje je u proteklih pet decenija u Beogradu vodio veliki Zubin Mehta, na ova dva najnovija s Beogradskom filharmonijom diriguju}i i s posebnom, dubokom emotivno{}u, na ~udesan na~in preplitala se pro{lost i sada{wost. ^ini se da su i harizmati~ni umetnik i publika u kojoj je bilo i onih koji su ga pratili na svim prethodnim gostovawima u Beogradu, pa i na ovom desetom (kao i na osmom, s

isti doga|aj, daje u humanitarne svrhe. Zbog svakog aspekta svog odnosa prema Beogradskoj filharmoniji i zemqi u kojoj je prvi put nastupio s ovim orkestrom kao 22- godi{wak (za Novosa|ane je zanimqivo da je tada solistkiwa u Frankovim Simfonijskim varijacijama bila wihova sugra|anka, pijanistkiwa Vera [osberger), ceo na{ muzi~ki svet duguje, ali i na svakom koraku izra`ava veliko po{tovawe i zahvalnost dirigentskoj legendi.

tako|e dva koncerta), sledili i „partituru svog `ivota“, sli~no kako je to i ovaj, mo`da najve}i svetski dirigent na{eg vremena, u~inio u autobiografskoj kwizi istog podnaslova, izlo`enoj i prodavanoj u holu Kolar~eve zadu`ine. Tre}i put od 2000. godine u kreativnom, ali i sna`no inspirisanom susretu sa od tada potpuno podmla|enim nacionalnim orkestrom, slavni maestro je davao sopstveni pe~at interpretacijama, „upisav{i“ se zlatnim slovima i u istoriju na{eg muzi~kog `ivota i orkestarskog izvo|a{tva uop{te. Od 2005. godine i kao osniva~ specijalnog fonda za nabavku instrumenata, kao dela Fondacije Beogradske filharmonije, koji nosi wegovo ime, a u koji je ovom prilikom, kao svoj neprocewivi doprinos, ulo`io i celokupni honorar od 6 miliona dinara za oba koncerta. To zaista retko ~ine i oni najve}i, pa i onda kada se prihod od ulaznica za

I u nedequ, na oba koncerta, prepodnevnom i ve~erwem, na prvom, ~ini se, interpretativno uzbudqivijem, ekspresivnijem i toplijem, ali i od strane prepune dvorane iskrenije, dugotrajnije i sna`nije aklamiranom, magi~no dejstvo Mehtine lilnosti i na izvo|a~e i posetioce, stvaralo je najsna`niji utisak i ono se ne mo`e zaboraviti. A pomenuto dejstvo se ispoqava u ogromnoj stvarala~koj snazi usmerenoj prema muzi~arima i umetnikovim „vojni~kim“ sposobnostima da im na svoj na~in „komanduje“, da ih vodi, ali i da od wih prima, ne {tede}i ni sebe ni svakog ponaosob u izuzetno ~vrsto ujediwenim energijama. Pa`qivo unapred pripremqen, a kroz trodnevni zajedni~ki finalni rad izbru{en ansambl, pokazao je vrhunsku profesionalnost i sposobnost da mo}no, ali i suptilno odgovori na dirigentske zahteve, kona~no i da ima „zvezde“. To su ovoga puta bili veoma agilni guda~i, podjenako

NA FESTIVALU GLUMCA U NIK[I]U

Nagrade „Greti, stranici 89” Na Me|unarodnom festivalu glumca u Nik{i}u, u Crnoj Gori, odr`anom od 16. do 24. februara, predstava „Greta, stranica 89“ Luca Hibnera u re`i-

ji Borisa Lije{evi}a, a u koprodukciji Srpskog narodnog pozori{ta i Saveza dramskih umetnika Vojvodine, dobila je dve nagrade: za predstavu u ce-

Jasna \uri~i} i Boris Isakovi} u predstavi „Greta, stranica 89”

EVROPSKA NAGRADA MILORADU MARINKOVI]U

Zlatna tonska viqu{ka Srpski kompozitor Milorad Marinkovi} dobitnik je ovogodi{we presti`ne evropske kompozitorske nagrade Zlatna tonska viqu{ka, koju dodequje Unija evropskih horova, za duhovnu kompoziciju „Svjati Bo`e“, pisanu za me{oviti hor. Odluku o nagradi usvojio je jedanaesto~lani `iri Unije evropskih horova u holandskom gradu Utrehtu.@iri je odlu~io da se nagrada Marinkovi}u sve~ano uru~i na zavr{nom koncertu Internacionalnih horskih sve~anosti ove godine u Ni{u. Delo }e tada premijerno izvesti Eurohor, koji ~ine peva~i iz Evrope i Srbije i koji se ove godine prvi put sastaje u Ni{u. Unija evropskih horova, koja je dodelila nagradu, okupqa 14 zemaqa. U woj su Austrija, Belgija, ^e{ka, Francuska, Nema~ka, Ma|arska, Italija, Lihten{tajn, Luksemburg, Holandija, Poqska, [vajcarska, Ukrajina i od 2006. godine Srbija.

lini i za partnersku igru Jasne \uri~i} i Borisa Isakovi}a. Osim SNP-a, na Festivalu su u~estvovala pozori{ta iz Podgorice, Skopqa, Bawa Luke, Sarajeva, Splita i Maribora. Mira Stupica dobitnica je ovogodi{we nagrade „Veqko Mandi}“, koja se dodequje za doprinos pozori{nom stvarala{tvu. Legendarna pozori{na, filmska i televizijska glumica, peti je laureat presti`nog priznawa ovog nik{i}kog festivala. Manifestacija koja se u Nik{i}u odr`ava ve} petnaest godina, a u ovoj formi posledwih pet, „fokusirana je na glumca, a ne na rediteqa“, re~i su prvog ~oveka uprave Festivala, rediteqa Veqka Mi}unovi}a. N. P-j.

PREMIJERA NOVOG FILMA SR\ANA KARANOVI]A KRAJEM MARTA U BEOGRADU

„Besa” po cenu ~asti i `ivota Film „Besa“ re`isera i scenariste Sr|ana Karanovi}a bi}e premijerno prikazan 31. marta u beogradskom Sava centru, saop{tio je distributer „Tak“. Novi film autora „Petrijinog venca“ (1980) i „Ne{to izme|u“ (1983), Karanovi}a, je drama o zabrawenoj qubavi Albanca Azema i hri{}anke Lee, koje igraju Miki Manojlovi} i slovena~ka glumica Iva Krawc. Neboj{a Dugali} je Filip direktor gimnazije u srpskoj provinciji koji na po~etku Prvog svetskog rata dobija vojni poziv, a svoju suprugu Leu, mladu i zgodnu Slovenku, nastavnicu ritmike i plesa koju je upoznao na studijama u Zapadnoj Evropi, poverava na ~uvawe Azemu. „Azem, nepismeni i patrijarhalni Albanac, {kolski

poslu`iteq, Filipu daje ‘besu’, zadatu re~ koja se mora odr`ati po cenu ~asti i `ivota, da }e ~uvati Leu i da joj se ni{ta ne}e dogoditi. Neo~ekivana i nedozvoqena qubav hri{}anke i muslimana preti da dovede u pitawe zadatu re~ po cenu `ivota“, saop{tio je „Tak“. Radivoje Bukvi} igra jednog od Leinih udvara~a, poru~nika srpske vojske. Karanovi}, kome je prethodni film bio „Sjaj u o~ima“ (2003), snimao je „Besu“ u leto 2008. godine u okolini Beograda. Producenti filma su beogradski „Ba{ ~elik“ i „Vi`n tim“, u saradwi sa francuskim ku}ama „Vertigo“ i „A.S.A.P.“, kao i „Tivolijem“ iz Ma|arske i „Arkadenom“ iz Hrvatske.

sliveni i poletni u svakoj grupi, svi zajedno amalgamisani u muzikalnom i nadahnutom frazirawu. Program posve}en ^etvrtoj i Prvoj simfoniji Johanesa Bramsa, i to zbog adekvatnog dramatur{kog toka izveden ba{ po tom redosledu, pru`io je maksimale mogu}nosti za iskazivawe celom orkestru, ali i muzi~arima za prvim pultovima kod svih instrumenata, da se, izmewuju}i se u oba dela, predstave u solisti~kim ulogama. Pri tom su se, kako ve} istaknusmo, guda~i pokazali u boqem svetlu, a ekspresivna sola drvenih duva~kih instrumenata, mo`da i zbog suvi{e vidqivog truda i prevelikog anga`mana, bila nedovoqno produhovqena i liri~na, pa i neujedna~enih valera i bez potrebne astralne prozirnosti. Najuspelije je zvu~ao upravo posve}eno donet lagani stav, bolnih akcenata i sabrane sonornosti, ali i ritmi~ki nagla{eno i energi~no donet |okozni tre}i, koji je tim vi{e istakao zagasitu ozbiqnost finala, razvijanog od po~etnih mra~nih, do zavr{nih, sjajnije osvetqenih varijacija. Ipak, zadovoqstvo me|usobnog davawa, i prava orkestarska energija i sabornost, izbili su u punoj meri u drugom delu ve~eri, u Prvoj simfoniji u ce-molu, s dramatur{ki sna`no napregnutim, u svakoj frazi i instrumentalnoj boji izvajanim prvim stavom, i ponovo, i u ovoj kompoziciji, najlep{e ostvarenim drugim, decentnih viola, i naro~ito prekrasnog, ne`nog i strastvenog u isto vreme, violinskog sola, u dijalogu s hornom. Da se, kako je maestro Mehta istakao sutradan na konferenciji za novinare, orkestar razvio i tonski i stilski, pokazao je i daqi tok simfonije, dinami~ki, karakterno i agogi~ki izvanredno osmi{qen, posebno uzbudqivi, mo}no uspiwu}i trijumfalni zavr{etak. Potvrda da je ovakav susret maestralnog vo|e i velikog ~oveka i mladih filharmoni~ara koji ga vole, ali i on wih, „kqu~ni doga|aj u `ivotu svakog umetnika“, a za ansambl u celini, ogromno iskustvo i zadovoqstvo. Marija Adamov

UMETNI^KO BLAGO SRBIJE NA IZLO@BI U BONU

Vizantija – rasko{ i svakodnevica Deo izlo`be „Vizantija.Rasko{ i svakodnevica“ koja }e 26. februara biti otvorena u Umetni~ko-izlo`benoj galeriji Nema~ke u Bonu, ~ini}e i 68 predmeta iz zbirki Narodnog muzeja u Beogradu i Narodnog muzeja Leskovac, najavio je beogradski muzej. Iz zbirki Narodnog muzeja u Beogradu posetioci, }e izme|u ostalog mo}i da vide, glavu Konstantina Velikog iz Ni{a ( 4. vek), kapitele iz Stoba (5-6 vek) i utilitarne predmete iz Cari~inog grada (6-7 vek). Eksponati iz zbirki Narodnog muzeja Leskovac poti~u sa lokaliteta Cari~in grad, a pripadaju periodu od 4. do 6. veka. Izlo`ba pru`a sveobuhvatan pregled Vizantijskog milenijuma koji je zapo~eo 324. godine, osnivawem Carigrada od strane Konstantina Velikog, a

zavr{io se 1453. godine, osvajawem grada od strane Turaka. Na izlo`bi }e biti predstavqeno vi{e od 400 eksponata iz evropskih i ameri~kih muzeja, me|u kojima su ikone, predmeti od slonova~e, fragmenti arhitektonske plastike, skulpture, manuskripti i utilitarni predmeti iz vizantijskog perioda. Sveobuhvatan izbor veli~anstvenih i istorijski va`nih umetni~kih dela o`ivqava fascinantnu istoriju i umetnost Vizantijskog carstva. Predmeti izlo`eni u svom originalnom kontekstu, uz digitalne rekonstrukcije pojedinih lokaliteta, posetiocima }e omogu}iti jedinstven uvid u rasko{ i svakodnevni `ivot Vizantijskog carstva. Izlo`ba u Bonu bi}e otvorena do 13. juna.


~etvrtak25.februar2010.

SPORT

Luka ^ubrilo okru`en osnovcima

Aktuelna ekipa, stru~ni {tab i klupski ~elnici

c m y

16

DNEVNIK

Detaq s donatorske ve~eri

Foto: F. Baki}

AKTIVNOSTI ODBOJKA[KOG KLUBA NIS VOJVODINA UO^I FINALNOG TURNIRA KUPA: U sklopu priprema za organizaciju finalnog turnira Kupa Srbije ~elnici Odbojka{kog kluba NIS Vojvodina promovi{u klub, odbojka{ki sport i susrete najkvalitetnije ~etiri ekipe u najmasovnijem takmi~ewu. U Master centru Novosadskog sajma organizovali su donatorsko ve~e, gde su okupili prijateqe kluba, biv{e igra~e i rukovodioce,kao i li~nosti iz javnog `ivota grada. U opu{tenoj atmosferi evocirane su uspomene na najve}e klupske uspehe, predstavqena je nova ekipa, a generalni direktor Vasa Miji} najavio je budu}e planove i ambicije. Promovisan je i spot za ve} kultnu odbojka{ku himnu “Hej, hej Vojvodi-

no”, poznatog kantautora Baneta Krsti}a koju je obradio ansambl “Zorule”. Reprezenti NIS Vojvodine bili su u Osnovnoj {koli “Svetozar Markovi}” na Detelinari i na taj na~in promovisali klub {kolarcima.Direktor Miji}, trener Nikola Salati} i igra~ Luka ^ubrilo darivali su direktora {kole klupskim dresom, delili su deci karte za predstoje}e utakmice Kupa, a mladi tehni~ar je davao autograme. Finalni turnir Kupa igra se ovog vikenda u Novom Sadu, polufinalni parovi su Crvena zvezda - NIS Vojvodina i Partizan - Radni~ki, i sigurno je da qubiteqe odbojke o~ekuju kvalitetne utakmice i mnogo uzbu|ewa. M. Risti}

STRELCI U NOVOM SADU SPREMAJU SE ZA MEDAQE NA EP U NORVE[KOJ: Reprezentativci Srbije u streqa{tvu nalaze se u Novom Sadu na zavr{nim pripremama za Evropsko prvenstvo u ga|awu vazdu{nim oru`jem, koje }e se od 7. do 14. marta odr`ati u norve{kom gradu Marakeru. Doma}in priprema je Streqa~ka dru`ina Novi Sad 1790. Na pripremama se nalazi 18 strelaca. Reprezentativce, koji dva puta treniraju na streli{tu na Spensu, posetio je i predsednik Streqa~kog saveza Vojvodine dr Atila ^enger. Strelci su zadovoqni uslovima u Novom Sadu, ali su istakli da su pripreme naporne. - Nismo navikli da treniramo ovim ritmom. Ali, polako se navikavamo. Prva tri, ~etiri dana su nam bila te{ka, sada je sve lak{e, u{li smo u pravi ritam i sti~emo kondiciju. Spremamo se najboqe {to mo`emo i o~ekujemo najboqe. Na Evropskom prvenstvu se nadam medaqi ekipno, a {to da ne, i u pojedina~noj konkurenciji - rekla je mlada reprezentativka Ivana Maksimovi}, ina~e }erka na{eg proslavqenog strelca Gorana Maksimovi}a, sada trenera nacionalnog tima ( na slici Dragana Todorovi}, Ivana Maksimovi} i Katarina Biser~i}). G. M. Foto: F. Baki}


~etvrtak25.februar2010.

c m y

SPORT

DNEVNIK

17

DANAS REVAN[ UTAKMICE [ESNAESTINE FINALA LIGE EVROPE

Ajaks bez bele zastave u Torinu Danas su na programu revan{ utakmice {esnaestine finala Lige Evrope. Posle prvih me~eva samo ruski Kazan mo`e s dosta sigurnosti da o~ekuje da }e se plasirati u osminu finala. Ako Kazan pro|e igra}e sa Benfikom koja je lako s 4:0 ispra{ila u revan{u slaba{nu Hertu. Svaki me~ je neka vrsta drbija,a B 92 je odlu~io da ve~eras prenosi susret izme|u Juventusa i Ajaksa i PSV Ajndhovena i Hamburgera. Izbor nije slu~ajan, re~ o ~etiri biv{a prvaka Evrope. Prvotimac

@eqko Brki}

@EQKO BRKI], GOLMAN VOJVODINE

Povratak me|u orlove Odavno @eqka Brki}a nismo zatekli tako opreznog, tihog i {turog u odgovorima kao ju~e. Opravdawe je odmah stiglo, a nedoumica otklowena.U karantinu smo, izme|u dva treninga. Cimer Aleksandar Kesi} spava i ne bih `eleo da ga probudim – obrazlo`io je atipi~nu reakciju golman FK Vojvodina. Reprezentaciju Srbije o~ekuje prijateqski me~ s Al`irom u gostima slede}e sedmice, a posle odluke Vladimira Di{qenkovi}a da orlovima ka`e zbogom, drugi golman name}e se, ~ini se, sam po sebi? - Odazva}u se u ponedeqak na prozivku selektoru Radomiru Anti}u u Kovilovo. Jedva ~ekam da opet budem me|u najboqim seniorima Srbije. Prethodna dva poziva morali ste da otka`ete zbog bolesti i

povrede? - Nadam se da mi se to nikada vi{e ne}e ponoviti. Zbog toga sam i sre}an {to nisam zaboravqen. Ovaj poziv do`ivqavam kao veliku {ansu da se na leto na|em kao reprezentativac Srbije na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi. Pre odlaska me|u orlove, Vojvodinu u subotu o~ekuje prole}na premijera s Hajdukom u Novom Sadu? - Cenimo Kuqane, ali se nadamo bodovima. Pobeda na startu za sve nas mnogo bi zna~ila i u~ini}emo sve da do we do|emo. Pro{log januara aktuelna je bila Roma. Ove zime zainteresovan za Brki}eve usluge bio je Levski iz Sofije? Prvi put ~ujem. Kad ti, Brko, tako ka`e{... S. Savi}

Ajaksa Miralem Sulejmani u Amsterdamu dao je gol Bufonu kroz noge, ali je posle odli~nih poteza Del Pjera Amauri postigao dva gola i doneo va`nu pobedu Juventusu na gostovawu. To, ipak, ne zna~i da amsterdamski crveno-beli odlaze u Torino kao turisti, pogotovo {to se u tim posle lak{e bolesti vra}a i Marko Panteli}.Ipak, Juventus polako ulazi u formu i veliki je favorit, ne samo u ovoj utakmici nego i u ~itavom takmi~ewu. - Mislim da smo u prednosti- ka`e kapiten Juventusa Alesando

Danas

19.00: Anderleht – Atletik 19.00: Roma – Panatenaikos 19.00: Galatasaraj – Atletiko 19.00: Olimpik (M) – Kopenhagen 19.00: PSV Ajndhoven – Hamburger 19.00: [ahtjor – Fulam 19.00: Unirea – Liverpul 21.05: Fenerbah~e – Lil 21.05: Hapoel – Rubin 21.05: Juventus – Ajaks 21.05: Salcburg – Standard 21.05: Sporting – Everton 21.05: Valensija – Klub Bri` 21.05: Verder- Tvente 21.05: Volsburg – Viqareal

Benfika – Herta 4:0

Duel Lagrotaqe i Hun Jon Suka u Amsterdamu ( prvi me~ 1:1) (2:3) (1:1) (3:1) (0:1) ( 1:2) (0:1) (1:2) (0:3) (2:1) ( 2:3) (1:2) (0:1) (0:1) (2:2)

U utorak

(1:1)

del Pjero. – Za prolaz daqe Ajaksu su potrebna barem dva gol a da mi ne savladamo wihovog golmana, {to je mala verovatno}a.Verujem da idemo u naredni krug. Holan|ani se pak nadaju da bi mogli da iznenade Juventus. - Stara dama ni izbliza ne igra kao ranijih godina, ali su ipak opasni – konstatuje centarfor Marko Panteli} - Mi }emo poku{ati sve i nadam se da mo`emo do uspeha, va`no je samo da brzo postignemo gol. Sli~na je situacija i u okr{aju na Filips stadionu u Ajndhovenu, gde igraju PSV i Ham-

burger, koji ima gol prednosti iz prvog me~a.. - Mogli smo u Hamburgu da postignemo gol, imali smo nekoliko velikih prilika, ali ih nismo iskoristili – re~i su na{eg reprezentativca Danka Lazovi}a. - Nadam se da }emo sada igrati boqe. Nemci, naravno, o~ekuju da }e uspeti da odbrane gol prednosti, motivi im ne nedostaju po{to stalno isti~u da bi `eleli da igraju u finalu i da na svom stadionu poku{aju da osvoje trofej. OBM televizija prenosi duel izme|u Volsburga i Viqareala. G. Kova~

OSMINA FINALA LIGE [AMPIONA

[tutgart–Barselona 1:1(1:0)

Olimpijakos–Bordo 0:1(0:1)

[TUTGART: Mercedes benc arena, gledalca oko 40.000, sudija: Kujpes (Holandija), strelac: Kakau u 25. za [tutgart,a Ibrahimovi} u 52. minutu za Barselonu, `uti kartoni: Molinaro, Gephart , Kedira([tutgart), Pike, Markez (Barselona). [TUTGART: Leman – Keloci, Taski, Delpjer, Molinaro – Gebhart Kuzmanovi}), Tre{ (Rudi), Kedira, Hleb- Kakau, Pogrebwak ( Marika). BARSELONA: Viktor Valdes – Puqol, Markes (Milito), Pike, Maksvel - Buskets , Jaja Ture (Anri), ]avi – Mesi, Ibrahimovi}, Iniesta.

ATINA: Stadion Karaiskaki, gledalca 30.000, sudija Veb (Engleska), strelac: Siani u 45. minutu. @uti kartoni: Papadopulos, Zairi ( Olimpijakos), Siani, Pla{il (Bordo). OLIMPIJAKOS: Nikopolides – Torosidia, A. Papadopulos, Melberg, Raul Bravo – Mareska, Ladesma ) Zairi), Stoltidis, Hesus Datolo- Lua Lua, Mitroglou. ( Derbi{i), BORDO: Karasko – Kalme, Planus, Siani, Tremulinas – Pla{il (Gufran), Fernando, Gurkuf, Sane – Vendel ( Jusi), Samek.

PARTIZAN SPREMAN ZA ME^ U ^A^KU

Stevanovi}eve slatke muke Tri dana pred nastavak prvenstva trener Partizana Goran Stevanovi} je na slatkim mukama oko sastava tim koji }e po~eti me~ u ^a~ku. Ako je do skoro prvih jednaest moglo i da se nasluti sada su neke stvari u magli. Pre svega, da li

Popularni Mo je prikazao majstorstvo, retko vi|eno u Zemunelu. Iz sada{we perspektive reklo bi se da {ampion spreman do~ekuje nastavak prvenstva. Glavni igra~i su u dobroj formi, iako na pripremnim me~evima nisu svi blistali. Dijara, naprimer, nije postigao ni gol, ali je posledwih dana pokazao mnogo. U timu rezervista protiv prvotimaca raspucao se i najavio da bi mogao biti onaj stari. Sa{a Ili} je u kontinuitetu dobar, dok je Kleo jedini {pic koji je na proverama postizao golove.

Goran Stevanovi} jo{ ne `eli da otkriva startere protiv Borca. - Viziju imam, ali ostavimo sve pred polazak na put. Neki su se prenuli pa }emo videti {ta }e biti - ka`e trener. Zadovoqni ste pripremama? - Jesam. Pored kostura tima dobio sam i rezerviste, {to je jako va`no pred po~etak sezone. Sa{a Ili} ne `eli da pri~a o formi ekipe. - Najva`nije je da smo zdravi, a kako smo radili vide}emo ve} u ^a~ku.Svoju igru nikad nisam ko-

Kne`evi} mo`e na teren Komisija za `albe Zajednice Jelen Superlige prihvatila je `albu Sr|ana Kne`evi}a da mu smawi kaznu sa tri na dve utakmice. Kazna mu je izre~ena zbog iskqu~ewa na 137.derbiju i po{to je Kne`evi} pauzirao protiv OFK Beograda i Mladog radnika, sti~e pravo igrawa u subotu protiv Borca u ^a~ku.

}e kao plejmejker nastupiti Sa{a Ili} ili Moreira. Jer ono {to je Portugalac pokazivao na posledwim treninzima ozbiqno ga preporu~uje za prole}nu premijeru.

Davidov i Tomi} levu i desnu stranu napada u~inili su izuzetno opasnom po protivnike. U odbrani su stvari gotovo potpuno jasne. Kne`evi}, Lomi}, Jovanovi} i Krstaji} sjajno funkcioni{u, a Stankovi} i Kamberovi}, utisak je, nisu se jo{ uklopili. Me|u stativama staja}e Mladen Bo`ovi}.

mentarisao, pa ne}u ni sada - rekao je Ili}. Nemawa Tomi} o~ekuje partije s prole}a pro{le godine. - Trudio sam se na pripremama da tako i bude. Dobro je krenulo, nadam se i nastavi}e se. O~ekujem novu duplu krunu, jer nam Zvezda be`i samo tri boda – optimista je Tomi}. I. Lazarevi}

Za moju Zvezdu Dugo osmi{qavana ideja pristalica crveno- bele boje da se prona|e na~in za pomo} klubu koji se nalazi u nezavidnoj materijalnoj situaciji najzad je ugledala svetlost dana. Naime, jo{ u junu pro{le godine formirana Fondacija FK Crvena zvezda po~ela je ju~e zvani~no sa radom. - Ovo je jako bitna i ozbiqna akcija u ovom periodu, prakti~no jedan od modela za o~uvawe kluba, a ura|ena je u saradwi sa milionskom armijom navija~a- istakao je predsednik kluba Vladan Luki}. Ciqevi Fondacije, na ~ijem ~elu je kao direktor legendarni Dragoslav [ekularac, su jasno definisani. - Prikupqeni novac ulo`i}emo u stipendirawe talenata, o~uvawe imena, dela, tradicije i istori-

je kluba, zatim za pru`awe pomo}i biv{im i sada{wim igra~ima i wihovim porodicama, potom i obele`avawe zna~ajnih datuma i jubileja Zvezdeobjasnio je jedan od savetnika predsednika Luki}a Lazar Labus. Konkretno na~ini donirawa su putem onlajn sistema uplate u odre|enim bankama, donacija ~ekom ali i SMS porukama na broj 2344, odnosno pozivawem odre|enog telefonskog broja koji je prezentiran na sajtu Fondacije. O~igledno, akcija {irih razmera pod sloganom "Za moju Zvezdu" je krenula uz podr{ku velikog broja li~nosti iz javnog `ivota, a me|u prvima su svoje donacije uplatili osvedo~eni zvezda{i peva~ Mirolsva Ili} i Leontina Vukomanovi}. Z. R.


18

~etvrtak25.februar2010.

MU[KA SUPERLIGA

Vo{i bod u [apcu Metaloplastika ZK - Vojvodina @elezni~ar 25:25 (10:10) [ABAC: Dvorana Gimnazije, gledalaca 400, sudije: Raji} i Dragomirovi} (Beograd). Sedmerci: Metaloplastika 5 (4), Vojvodina 4 (4), iskqu~ewa: Metaloplastika 22, Vojvodina 18 minuta. METALOPLASTIKA ZORKA KERAMIKA: Milo{evi} 2, @ivanovi} 1, Makhvilidze 8, ^oli}, ^ikovani 3, Marjanovi} 2, Meduri} 1, \uri~in (15 odbrana), Pralica 5 (4), Vu~i}evi}, Markovi} 3, Raji~i}, M. Mitrovi} i L. Mitrovi} 1. VOJVODINA @ELEZNI^AR: Abaxi} (2 odbrane, i 1 sedmerac), Hoxi}, Mandi} 4, Popov 4, Bari{i} 3, Radakovi} 2, Todorovi} 4, Kne`evi} (14 odbrana), D. Suxum 5 (4), Smoqan, \uri}, N. Suxum 3, Radoj~i} i Aleksi}. Rukometa{i Metaloplastike i Vojvodine podelili su bodove u veoma zanimqivoj, borbenoj i neizvesnoj utakmici - 25:25 (10:10). [ansu za pobedu imali su Novosa|ani preko brzonogog Nikole Radakovi}a, koji je predriblao odbranbenog igra~a [ap~ana i imao prolaz ka golu. Me|utim, sudije su dosudile prekr{aj, koji je malo ko u publici mogao da vidi. U me|uvremenu je vreme iscurelo tako da su ove dve podjednake ekipe koje se

bore za izlazak na evropsku scenu podelile bodove. Novosa|ani ophrvani teretom prekinute utakmice sa Zvezdom i s de{avawima u posledwa tri dana, u me~ su u{li prili~no stegnuto, gde su, za razliku od odbrane, u napadu delovali dosta smu{eno. Me|utim, i pored toga uspevali su da uhvate ritam iza zahuktalih doma}ina (poveli 3:0) i do kraja prvog poluvremena odolevali napadima [ap~ana. Nere{iva enigma za Novosa|ane bili su pivot Milo{evi} i bekovi ^ikovani i Makhvilidze, koji je sa 10-12 metara re{etao mre`u Novosa|ana kad god je hteo. Tek u drugom poluvremenu, kada su „flasterisali“ Makhvilidzea, Novosa|ani su uspeli da steknu prednost od dva gola, koje su gosti odr`avali sve do kraja susreta. Veliki gubitak za Novosa|ane desio se kada je zbog tri iskqu~ewa pocrveneo Milo{ Bari{i}, koji je predstavqao veliki kapital Novosa|ana u napadu. Posle wegovog izlaska [ap~ani su izjedna~ili rezultat. Ipak, Dragan Suxum, sa linije sedam metara i Todorovi}, kao i Vlada Mandi}, uspeli su da ponovo naprave dva gola vi{ka (57. minut), me|utim izabranici Slavka Novakovi}a „i{~upali“ su nere{en rezultat. J. Gali}

DRUGA MU[KA LIGA – SEVER

Ili} spustio roletnu Gradnulica – Radni~ki ([) 37:24 (19:11) ZREWANIN: Hala sportova Medison, gledalaca 100. Sudije: Sekuli}, Jovandi} (Pan~evo). Sedmerci: Gradnulica 4(3), Radni~ki 1(1), iskqu~ewa: Gradnulica 8, Radni~ki 4 minuta. GRADNULICA: Vukmirovi} (8 odbrana i 1 gol), Do{en 3, Gligi} 5 (2), Bjelica 4, Matanovi}, Mijatov 1, Reqin 3, Nikoli} 1, Doko 8, Savi} 2 (1), Ili} (15 odbrana), Joki} 9, [kundri} (1 odbrana). RADNI^KI ([): Mati} (7 odbrana, sedmerac), Hrubik, Andreji} 5, Maukovi} 3, Pernar, Trifkovi} 1, Jankovi}, Mirilo 6(1), Ili} 7(1), Goli} 1, [alov, Milo{evi} 2. Rukometa{i Gradnulice su u odlo`enom me~u 18.kola Druge mu{ke lige sever pobedili ekipu Radni~kog iz [ida rezultatom

37:24 (19:11) i tako nastavili seriju pobeda na doma}em parketu. Plavo –beli su vodili tokom celog me~a, a trijumf ni jednog trenutka nije dolazio u pitawe. Kod doma}ina je veoma bio raspolo`en za igru supertalentovani mladi golman @iva Ili}, a pomo} je imao u Ogwenu Joki}u i kapitenu Branku Gligi}u, koji su bili nere{iva enigma za odbranu [i|ana. Kod gostiju istakao se tandm Ili} – Mirilo, ali je to nedovoqno bilo da bi se zaustavili raspolo`eni i kvalitetniji tim trenera Zoltana Ivawice. Pitawe pobednika ve} je bilo re{eno na poluvremenu kada je doma}i tim vodio sa 19:11, a u nastavku tu svoju prednost samo uve}avao do krajwih 37:24. N. Jowev

PRVA LIGA SRBIJE

Prekinut post Proleter Naftagas – KG 06 105:68 (36:19, 19:15, 20:16, 30:18) ZREWANIN: Nova Hala sportova. Gledalaca: 500. Sudije: Juras, Pavlica, Oqa~i} (Beograda). PROLETER NAFTAGAS: Nikoli} 2, Bordo{ 11, Vulin 7, Simi} 18, Stanojevi} 2, Rajkovi} 5, Glavini} 9, @arkovi} 3, Bara} 4, Vukosavqevi} 29, Top~ov 12, Krsti} 3. KG 06: Mirkovi} 7, Mili} 5, Beader 17, Milo{evi} 12, Blagojevi} 7, Xakovi} 3, Sladoje 4, Popovi}, Novoselski 2, Gavrilovi} 2, Jevti}, Stankovi} 9. Zrewaninski ko{arka{i su pobedom nad Kragujev~anima prekinuli crnu seriju od tri uzastopna

poraza i tako ponovo obradovali svoju vernu publiku. Zrewaninci su od samog starta nametnuli svoj ritam igre, sve je bilo re{eno ve} u prvoj ~etvrtitini kada su je dobili rezultatom 36:19, uz fantasti~nu partiju najboqeg igra~a utakmice Filipa Vukosavqevi}a. Druga i tre}a ~etvrtina odigrane su rutinski od strane tima trenera Zorana Bajina, koji je u posledwoj ~etvrtini poverewe ukazao mla|im snagama. Talentovani Danijel Krsti} je potvrdio svoj veliki potencijal i uz iskusnog Dragana Simi}a i doveo svoj tom do ubedqive pobede rezultatom 105:68. N. Jowev

SPORT

DNEVNIK

EVROLIGA: PARTIZAN VE^ERAS DO^EKUJE MARUSI

Prva set lopta za crno-bele Pred ko{arka{ima Partizana ve~eras je prva set lopta na putu ka plasmanu u ~etvrtfinale Evrolige. Velike pobede nad Panatinaikosom i Barselonom, koje su Beogra|ani ostvarili na startu E grupe Top 16 faze elitnog evropskog takmi~ewa, zasen~ene su porazom od Marusija (49:57) u ~udnoj i veoma slaboj utakmici u Atini. Zbog toga, pred Petrom Bo`i}em i wegovim saigra~ima je psiholo{ki kompleksna utakmica u kojoj jednostavno nemaju pravo na kiks, po{to u dva posledwa kola igraju s Barselonom u gostima, a potom do~ekuju raweni Panatinaikos. Naravno, Marusi nije u rangu dva navedena tima i, ako su uspeli da pobede dva velika favorita, u~enici trenera Du{ka Vujo{evi}a mogu da iza|u na kraj i s drugim atinskim timom. Za jednu od najva`nijih utakmica sezone, Beogra|ani }e biti ja~i za Aleksa Mari}a, koji nije igrao pre dve nedeqe u OAKA dvorani u Atini. Psiholo{ki je to veliki podsticaj za na{eg {ampiona, jer Mari} je izuzetno zna~ajan igra~ u koncepciji crno-belih. Dok je pauzirao, u odli~nu formu je u{ao i Slavko Vrane{, pa }e glavna snaga prvaka Srbije biti u igri pod obru~ima. Uz dva gorostasna centra, skok igri Partizana doprinose i sve boqi Lorens Roberts i sjajni ^eh Jan Veseli, {to je segment u kome }e beogradski tim tra`iti prednost i put ka pobedi. Me|utim, igra na spoqwim pozicijama bi}e tako|e veoma bitna i navija~i crnobelih puno o~ekuju od Mekejleba, Ra{i}a, Kecmana i Bo`i}a. U Atini oni su zatajili ({ut za dva poena bio je 38,4, a za tri mizernih 13,6 posto) i te{ko je poverovati da mogu da ponove tako lo{ dan. Uz to, Partizan

qan dosada{wim rezultatima ekipe, ali nas upravo oni dodatno obavezuju - rekao je Du{ko Vujo{evi}. - @elim da zamolim navija~e da imaju vite{ku velikodu{nost pobednika. Ne bih voleo da odlu~uju}u utakmicu s Panatinaikosom igramo bez publike. Igramo protiv velikih i mo}nih klubova, koji }e poku-

Danas E grupa: Partizan - Marusi (20.45, RTS 2), Panatinaikos - Barselona (21) F grupa: Real - Montepaski (20.45) G grupa: @algiris - Unikaha (18.45) H grupa: Himki - Kaha Laboral (18)

Prednost u skoku: Slavko Vrane{ (beli dres)

}e uz sebe imati sjajnu podr{ku vi{e od 7.000 navija~a u Pioniru i gotovo je nemogu}e da ne odigraju mnogo boqi me~. Na{ {ampion u utakmicu ulazi osokoqen osvajawem Kupa „Radivoj Kora}“ u Ni{u, ali ne treba smetnuti s uma da je Partizan tokom pro{le nedeqe odigrao tri utakmice, dok je Marusi pauzirao i pripremao se za ve~era{wi dvoboj. Igra~i gr~kog tima u Beograd su doputovali dva dana ranije zbog {trajko-

va u Gr~koj i dosta opu{teno ~ekaju me~. Oni su ve} uradili jako puno i svaka nova pobeda za wih je velika kao Olimp. To je ~iwenica na koju }e sigurno trener Vujo{evi} posebno ukazati svojim ko{arka{ima, odnosno iskoristi}e je u pripremi za me~. - Osvajawe Kupa smo ve} odavno smestili me|u uspomene. Utakmica koja sledi s Marusijem je najva`nija u dosada{wem toku sezone. Veoma sam zadovo-

PRIPREME REPREZENTACIJE U MATARU[KOJ BAWI

^ubri} bira za Trst Selektor biciklisti~ke reprezentacije Srbije Radi{a ^ubri} pozvao je deset voza~a na mini kamp u Mataru{koj bawi (od 26. do 28. februara). Odr`a}e se i tri jake trening trke, posle kojih }e ^ubri} odrediti osmoricu reprezentativaca za trke Trofej slovena~ke zajednice i u Trstu.

preme i oni }e konkurisati, pre svega rezultatom i radom, za reprezentaciju. - Nisu ovo prave izborne trke, ve} vi{e poku{aj da se vidi ko je koliko radio i {ta mo`e - objasnio je Radi{a ^ubri}. – Osam voza~a i}i }e u Trst, a wima }e se, kasnije, prikqu~iti Ivan Stevi} i jo{ nekolicina biciklista da poku{amo da formira-

~a da se napravi test trke za reprezentaciju, ali je ^ubri} realan: - Dobro je kada na pripremama imamo 30 - tak seniora i voza~a do 23 godine, boqe je nego ranijih sezona. Me|utim, jo{ smo daleko ~ak i od zemaqa sredwe klase. U Trst i Pore~ do}i }e biciklisti koji su ve} vozili ove sezone trke kategorije 1.1 i ekstra kategorije

I grupa Aris - Alba Huventud - Le Man 1. Huventud 2. Aris 3. Alba 4. Le Man

4 4 4 4

3 2 2 1

1 2 2 3

80:67 80:73 292:279 288:274 268:276 270:289

7 6 6 5

U slede}em kolu (2. marta) sastaju se: Aris - Huventud, Alba - Leman.

J grupa

1. Hapoel 2. Valensija 3. Uniks 4. Galatasaraj

4 4 4 4

3 3 2 0

1 1 2 4

332:313 327:320 304:304 339:365

7 7 6 4

U slede}em kolu (2. marta) sastaju se: Uniks - Galatasaraj, Hapoel - Valensija.

K grupa Bilbao - Brose 76:66 Beneton - Panelinios 81:85 1. Bilbao 2. Panelinios 3. Brose 4. Beneton

Odluka u drugoj deonici

4 4 4 4

4 3 1 0

0 1 3 4

309:251 304:303 256:285 292:322

8 7 5 4

U slede}em kolu (2. marta) sastaju se: Brose - Panelinios, Bilbao - Beneton.

^elarevo - Radivoj Kora} 89:79 (22:21, 23:14, 25:21, 19:23) Boqom igrom i serijom 14:0 u drugoj deonici ko{arka{ice ^elareva uspele su da slomiju otpor favorizovanih go{}i i da tu prednost sa~uvaju do kraja me~a. Odli~ne su kod doma}ih bile Maja [kori} i Jelica Domazet koje su ~esto poentirale posle skokova u napadu, tako|e solidne role pru`ile su kapiten Mora~a i plejmejker Rado{evi}, dok su jedine dve svetle ta~ke u ekipe Radivoja Kora}a Iva Muslin i Ivana Grubor bile nedovoqne za ne{to vi{e. M. Risti}

TOP 16 FAZA EVROKUPA

Hapoel - Uniks 82:73 Valensija - Galatasaraj 98:95

PRVA LIGA ZA @ENE

^ELAREVO: Hala O[ „Zdravko ^elar“, gledalaca 150, sudije: Dimi} i Ivanovi} (Beograd), Savi} (Kovin). ^ELAREVO: Stankovi}, Mi. Rado{evi} 11, Grbi}, Jugovi}, [kori} 27 (10 sk), Lalovi}, Ciganovi} 6, Vasi} 6, Mora~a 11, Ma. Rado{evi}, Domazet 3, Mari} 5. RADIVOJ KORA]: ^oli} 14, Stan~i}, Stankovi}, Cvijan, Jovanovi}, Musulin 20, Ivanovi} 9, \or|evi}, Dragi~evi}, Vukovi} 10, Brajkovi} 6, Grubor 20.

{ati da upotrebe svoju mo} i ostanu u igri. Nama je potrebna podr{ka s tribina. To {to mi imamo od navija~a nije samo pomo}, to su ~asovi qubavi. Centar Partizana Slavko Vrane{ rekao je da crno-beli o~ekuju mnogo od utakmice s Marusijem. - Kao i uvek, odigra}emo ve~eras maksimalno ozbiqno. U ovom trenutku utakmica s Marusijem je najva`nija u sezoni. Uradi}emo skauting te ekipe do najsitnijih detaqa i u}i u me~ mnogo ozbiqnije nego u prethodni duel u Atini - poru~io je Vrane{. Uz kvalitetnu i disciplinovanu igru, a onda i uz pomo} navija~a, Partizan bi ve} ve~eras mogao jednom nogom da u|e u ~etvrtfinale i sigurno je da takvu priliku Vujo{evi}evi u~enici ne}e `eleti da propuste. Kako }e na to odgovoriti Marusi, ostaje nam da vidimo u me~u koji po~iwe u 20.45 ~asova, uz TV prenos na drugom programu RTS-a. A. Predojevi}

L grupa C. zvezda - Turk T. 76:78 Nimbirk - G. Kanarija 79:71 Spremni za takmi~ewa: reprezentativci Srbije na pripremama na Jadranu

U kampu }e biti @olt Der, Esad Hasanovi}, Nikola Kozomara, Jovan Zekavica, Predrag Proki}, Dragan Spasi}, Aleksandar Duki}, Jovan Rajkovi}, Aleksandar Milivojevi} i Marko Stankovi}. Klubovi mogu da o svom tro{ku po{aqu voza~e na ove pri-

mo dve selekcije za seriju prole}nih trka. Ivan Stevi} je zbog bola u kolenu, posle priprema na Jadranu, pauzirao i ne}e i}i u kamp, vide}emo za koje trke mogu na wega da ra~unam. Posle dugo vremena, u Srbije se na{lo dovoqno kvalitetnih voza-

u Italiji i imaju nekoliko puta vi{e kilometara u nogama od na{ih biciklista. Pro{le godine je Esad Hasanovi} fantasti~nim begom u Trstu sve iznenadio i osvojio drugo mesto. Ove godine }e ga dobro paziti i ne}e dozvoliti iznena|ewa - rekao je ^ubri}.

1. C. zvezda 2. G. Kanarija 3. Nimbirk 4. Turk T.

4 4 4 4

3 2 2 1

1 2 2 3

327:272 280:295 290:297 302:335

7 6 6 5

U slede}em kolu (2. marta) sastaju se: Crvena zvezda - Nimbirk, Turk telekom - Gran Kanarija.


~etvrtak25.februar2010.

c m y

SPORT

DNEVNIK

19

21. ZIMSKE OLIMPIJSKE IGRE U VANKUVERU

[vajcarcu Janki titula u veleslalomu [vajcarac Karlo Janka osvojio je titulu olimpijskog {ampiona u veleslalomu na Igrama u Vankuveru. Dvadesettrogodi{wi Janka je do svog prvog olimpijskog zlata do{ao u vremenu od 2:37.83 minuta, ispred dvojice Norve`ana Kjetila Jansruda i Aksela Lunda Svindala, kome je ta bronza tre}a medaqa u Vankuveru.Janka je do{ao kao jedan od favorita za medaqe u nekoliko disciplina, ali mu je do trke u veleslalomu jedini plasman vredan pomena bilo ~etvrto mesto u superkombinaciji.

Li zlatan Holan|anin Kramer zavr{io je finale brzih kliza~a na 10.000 metara sa najboqim vremenom, ali je diskvalifikovan pa je zlato pripalo Liju iz Ju`ne Koreje. Wegovo vreme (12.58,55) je novi olimpijski rekord, a Sven Kramer je bio ~etiri sekunde br`i, me|utim, prekr{io je pravila pre{av{i u tu|u stazu u delu gde kliza~i nemaju pravo na prestup i ostao bez plasmana. Rus Ivan Skobrjev osvojio je srebrnu medaqu a bronza je pripala braniocu olim-

Iskqu~io telefon, propustio finale Mladi nema~ki kliza~ Patrik Bekert ostao je bez olimpijskog finala zbog iskqu~enog telefona. Kako se Italijan Enriko Fabris razboleo i otkazao nastup u finalnoj trci Bekerta, jednog od qudi na listi ~ekawa, zvali su organizatori i rukovodstvo nema~kog tima, ali se ovaj nije javqao. Oti{ao je u kupovinu, iskqu~io telefon previdev{i mogu}nost da se i za wega na|e mesto u finalu. Bekerta su zvali trener reprezentacije i sestra Stefani, ina~e osvaja~ica srebrne medaqe u istom sportu u Vankuveru, ali su uspeli da ga dobiju tek pred sam po~etka trke. - Dobio sam ga petnaest minuta pred po~etak trke. Nije mogao da do|e do dvorane, bilo je prekasno - rekao je direktor nema~kog tima Helge Jel{. Zanimqivo je da je Patrik Bekert bio tek ~etvrti na listi rezervi, ali niko od ostalih kandidata nije bio spreman ili dostupan za nastup u finalu. pijske titule, Holan|aninu Bobu de Jongu. Seung Hung Li je nekada{wi takmi~ar u {ort treku i iznena|uju}i osvaja~ srebrne medaqe u trci na 5000 metara. - Zaista sam presre}an jer sam prvi kliza~ iz Azije koji je osvojio zlatnu medaqu u ovoj disciplini - rekao je posle trke Li. Ne verujem da }u mo}i da spavam.

Uzbu|en sam ali znam da bih voleo da ponovo klizam sa Svenom. Diskvalifikacija Kramera bila je iznena|uju}a za Holan|anina, a kao jedan od detaqa sa Igara za pam}ewe ostaje scena kada mu trener saop{tava da od zlatne medaqe nema ni{ta. Besni Kramer je bacio nao~are i qutito napustio led.

E{li Mekajvor najboqa u ski krosu Kana|anka E{li Mekajvor pobednica je ski kros takmi~ewa i osvaja~ica zlatne medaqe u jednoj od najatraktivnijih disciplina olimpijskog programa. Ona je u finalu bila boqa od srebrne Hede Berntsen iz Norve{ke i bronzane Merion @oseran iz Francuske.

Austrijski kombinatorci najboqi

Momenat iz hokeja{kog me~a [vajcarska–Belorusija

Ekipa Austrije osvojila je zlatne medaqe u takmi~ewu ekipa u nordijskoj kombinaciji. Finale je bilo dramati~no jer je posle skokova i trke na 4h5 kilometara tim Austrije imao pet sekundi prednosti u odnosu na drugoplasi-

Karlo Janka, olimpijski {ampion u veleslalomu

rane Amerikance, a bronzana medaqa pripala je kombinatorcima iz Nema~ke. Zlato za Austriju osvojili su Bernard Gruber, Feliks Gotvald, Mario [teher i David Krajner. Gotvaldu je medaqa iz Vakuvera sedma sa Olimpijskih igara, iz Solt Lejk Sitija je doneo tri bronze, iz Torina dva zlata i srebro. Drugo mesto pripalo je Bretu Kameroti, Todu Lodviku, Bilu Demongu i Xoniju Spilejnu, koji je bio drugi i u pojedina~noj konkurenciji. Bronzane medaqe za Nema~ku osvojili su Johanes Ridzek, Tino Edelman, Erik Frencel i Bjern Kirhesen.

Ruskiwe odbranile titulu

Medaqa od platine za Pqu{~enka Nekoliko dana po{to je izjavio da Evan Lajsa~ek nije dostojan olimpijski {ampion u umetni~kom klizawu, Jevgenij Pqu{~enko je sebi dodelio medaqu od platine. Na zvani~nom sajtu ruskog kliza~a stoji slika wegovih olimpijskih medaqa ispod koje pi{e “srebro iz Solt Lejk Sitija, zlato iz Torina, platina iz Vankuver, {ta je slede}e”. Pqu{~enko je na Olimpijskim igrama u Vankuveru osvojio srebro i tako nije uspeo da odbrani titulu osvojenu pre ~etiri godine u Torinu. Prema izvorima pojedinih medija takva ideja je potekla od jednog voditeqa na ruskoj televiziji koji je Pqu{~enku dodelio medaqu od platine “jer ve} ima po jednu zlatnu i srebrnu”. Pre dodele medaqe od platine samom sebi Pqu{~enko je kritikovao sudije i napao Lajsa~eka {to nije ni poku{ao da uradi ~etvorostruki skok, dok se u sve ukqu~io i premijer Rusije Vladimir Putin, koji je {ampionu iz Torina “dodelio” zlato. Amerikanac je na napade mirno odgovorio, dok je Pqu{~enko pokazao da i posle nekoliko dana ne mo`e da se pomiri sa porazom.

Ruskiwe, svetske {ampionke, trijumfom u bijatlonskoj {tafeti na 4h6,5 kilometara u Vankuveru su odbranile olimpijsko zlato osvojeno pre ~etiri godine u Torinu. Zlato za Rusiju osvojile su Svjetlana Slepcova, Ana Bofalij-Titovec, Olga Medvedceva i Olga Zaiceva, u vremenu od 1:09.36.3 sata, s predno{}u od skoro 33 sekunde u odnosu na drugoplasirane Francuskiwe. To je ujedno prvo zlato u bijatlonu u Vankuveru za Rusiju, za koju je Zaiceva osvojila srebro na 12,5 km masovnim startom. Francuskoj su srebro donele Mari Brune, Silvi Beker, Mari Dorini Sandrin Bajli, a pored wih i Ruskiwa na pobedni~ko postoqe popele su se ~lanice nema~kog tima: Andrea Henkel, Kati Vilhelm, Simone Hausvald i Martina Bek.

Kana|ani na Ruse u ~etvrtfinalu Nije bilo iznena|ewa u utakmicama osmine finala mu{kog hokeja{kog turnira, pa }e se u ~etvrtfinalu sastati ^e{ka – Finska, Kanada – Rusija, Slova~ka – [vedska, SAD - [vajcarska. Me-

Kim Ju Na

|utim, nije sve i{lo glatko za favorite. Najlak{i put do ~etvrtfinala imala je Kanada koja je de-

OSVAJA^I MEDAQA zemqa 1. SAD 2. Nema~ka 3. Norve{ka 4. Kanada 5. [vajcarska 6. J. Koreja 7. Austrija 8. Rusija 9. [vedska 10. Holandija 11. Kina 12. Francuska 13. Slova~ka 14. Australija 15. ^e{ka 16. V. Britanija 17. Poqska 18. Letonija 19. Italija 20. Japan 21. Belorusija 21. Hrvatska 21. Slovenija 24. Estonija 24. Finska 24. Kazahstan

zlato

srebro

bronza

ukupno

7 7 6 6 6 5 4 3 3 3 3 2 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

9 9 5 4 0 4 3 4 2 1 1 3 1 1 0 0 3 2 1 1 1 1 1 1 1 1

10 7 6 1 2 1 3 6 2 2 1 5 1 0 2 0 1 0 3 2 1 1 1 0 0 0

26 23 17 11 8 10 10 13 7 6 5 10 3 2 3 1 4 2 4 3 2 2 2 1 1 1

klasirala Nema~ku (8:2), dok su preostala tri me~a obilovala uzbu|ewima. Hokeja{i Kanade su se, prema o~ekivawima, lako plasirali u ~etvrtfinale olimpijskog turnira. Ubedqivom pobedom tim doma}ina obezbedio je veliki derbi ~etvrtfinala, protivnik je selekcija Rusije. - Mora}emo da pobe|ujemo sasvim ozbiqne timove da bismo ostvarili onop {to nam je ciq. Rusi su slede}i korak - rekao je Sidni Krozbi, centar Pitsburg Pingvinsa i reprezentacije. Sa druge strane Ove~kinova ekipa do~ekuje duel sa doma}inima posle dva slobodna dana. - Moramo da budemo jedinstveni - rekao je Ove~kin, kapiten Va{ington Kapitalsa. - Kao {to i ostali momci ka`u, borba, borba i ponovo borba. Na pitawe novinara da li je posmatrao duel Kanada - Nema~ka Ove~kin je kratko odgovorio. - Za{to bih? Gledam ih svakog dana. ^e{ka se namu~ila sa Letonijom, ali je ipak pobedila sa 3:2. Cena pobede mogla bi da bude visoka. Najve}a zvezda ~e{kog tima Jaromir Jagr do`iveo je povredu i neizvesno je da li }e na led u ~etvrtfinalu sa Fincima. Slova~ka je posle uvodnih 20 minuta imala vo|stvo od dva gola (3:1) i uspela da ga prokocka. Norve`ani su u drugoj tre}ini izjedna~ili, ali su Slovaci stigli do pobede - 4:3. Slovake ~eka duel sa [ve|anima, dobrom ekipom koju predvosi odli~ni golman Henrik Lundkvist. - On je jedan od trojice najboqih golmana na turniru - rekao je jedan od strelaca za Slova~ku, Marijan Gaborik. - Mora}emo da odigramo najboqu utakmicu u `ivotu da bismo uspeli. [vajcarci su eliminisali Beloruse tek posle izvo|ewa penala (3:2). [vajcarci }e u ~etvrtfinalu igrati sa Amerikanicma, a prvi me~ dva tima, igran u grupi, zavr{en je pobedom ekipe SAD, 3:1.


20

SPORT

~etvrtak25.februar2010.

TURNIR U DUBAIJU

Nole boqi od Troickog Novak \okovi} plasirao se u ~etvrtfinale turnira u Dubaiju pobedom nad Viktorom Troickim u tri seta 3:6, 6:4, 6:2. Me~ je trajao dva ~asa i {est minuta, a Troicki je dominirao tokom prvog seta u kojem je terao \okovi}a da se stalno brani. Me|utim, najboqe rangirani srpski teniser u nastavku je znatno podigao nivo igre i pobedio. Troicki je odli~no igrao u prvom setu i ve} na startu oduzeo servis protivniku. \okovi} je lo{e servirao i imao slab procenat osvojenih poena na prvi servis (samo 50 procenata u odnosu na 80Troickog), a pokazateq blede igre je i to {to nije imao nijednu brejk priliku. S druge strane, drugi reket Srbije je sve poga|ao, a naro~ito ga je slu`io bekhend. Duplom servis gre{kom \okovi}a okon~an je prvi set – 6:3. U drugom setu Novak je polako podizao nivo igre, bio je agresivniji i posle nekoliko sjajnih poena u sedmom gemu napravio je brejk za 4:3. Drugi teniser sveta je imao priliku da na servis protivnika zavr{i drugi deo igre, ali nije iskoristio tri set lopte. Ve} u narednom gemu \okovi} je ispravio gre{ku i izjedna~io na 1:1 u setovima. Po~etak tre}eg seta nagovestio je i kona~an ishod. Troicki je nizao gre{ke, ~ak sedam zaredom, i dozvolio rivalu da stekne dva brejka prednosti i potom lako privede me~ kraju. Novak je pove}ao vo|stvo nad Viktorom u me|usobnim duelima na 3:1. Troicki je bio boqi u Umagu 2007. godine, a pro{le godine je \okovi} dva puta lako savladao saigra~a iz Dejvis kup reprezentacije, u Beogradu i Pekingu. Nagradni fond turnira iz kategorije ATP 500 je 1.619.500 dolara. Pobedniku u singlu pripa{}e 383.000, a najboqem dublu 113.450.

PISMO TENISKOG SAVEZA EVROPE

Odbijen zahtev Kosova Teniski savez Evrope odbio je zahtev predstavnika sportske organizacije Kosova da se na predstoje}oj redovnoj godi{woj skup{tini, koja }e se odr`ati slede}eg meseca u Letoniji, glasa za prijem Saveza te srspke pokrajine u evropsku asocijaciju tenisera, preneo je list "Koha ditore". - Zahvaqujemo vam {to ste podneli zahtev da budete deo "Tenis Evrope". Diskutovali smo o wemu i odlu~ili smo da ga ne prihvatimo, pa na osnovu toga ne mo`emo da vas pozovemo na Skup{tinu - navedeno je u u pismu predsednika Teniskog saveza Evrope @aka Duprea. Predsednik Teniskog saveza Kosova [keqzen Domi kazao je da je ostao u ~udu nakon odluke vode}ih qudi evropske organizacije, po{to se, po wegovim re~ima, na osnovu ni jednog ~lana Statuta ne mo`e zabraniti Kosovu da prisistvuje skup{tini kao ~lanica koja se kandiduje.

- Zahtev je morao da se procesuira u Skup{tini, a zatim da delegati glasaju za ili protiv - rekao je Domi. On je naveo da strahuje da na predstoje}oj skup{tini mo`e biti promewen i Statut, ~ime bi prijem kosovskog Saveza u tu organizaciju bio znatno ote`an. - Najte`e nam pada to {to predstavnici koji su blokirali na{e ~lanstvo dolaze iz zemaqa koje su priznale nezavisnost Kosova. Ja se pla{im da sada mogu da promene i Statut, ~ime bi na{ prijem bio jo{ vi{e ote`an. Zato moramo da vr{imo pritisak sa svih strana, po{to se u ovom slu~aju jasno vidi da je politika ume{ala prste u sport - ocenio je Domi. "Koha ditore" podse}a da je Teniski savez Kosova i ranije bezuspe{no poku{avao da dobije status ~lana, kao i da sli~nu sudbinu imaju zahtevi i ostalih sportskih saveza Kosova, koji poku{avaju da postanu deo me|unarodnih organizacija.

ZA ME^ DEJVIS KUPA SRBIJA – AMERIKA

Selektori objavili spiskove U ITF (Me|unarodnu tenisku federaciju) stigli su spiskovi sa imenima igra~a na koje selektori Dejvis kup reprezentacija Srbije i Amerike ra~unaju u predstoje}em susretu prvog kola Svetske grupe za 2010. godinu. Za duel sa selekcijom Amerike ( od 5. do 7. marta, u Beogradu) selektor srpskog tima Bogdan Obradovi} odlu~io se za selede}i tim: Novak \okovi} (2. na ATP listi singlova),

Novak \okovi}

Posle velike borbe u prvom setu Tipsarevi} je uspeo da u taj-brejku bude prisebniji i dobije taj deo me~a rezultatom 7:3 za vo|stvo od 1:0. Prednost Tipsarevi}a je uticala na Britanca koji je nastavak me~a odigrao pod velikim pritiskom. Ipak, u drugom delu uspeo je da vrlo brzo uzme brejk, povede sa 4:2, i potom privede set kraju za izjedna~ewe - 1:1. U tre}em odlu~uju}em setu Tipsarevi} je odigrao sjajno, dr`av{i kontrolu od po~etka do kraja. Odmah je uzeo servis, zatim do{ao do velike prednosti od 3:0 i 4:1. Kod rezultata 5:3 servirao je za pobedu, ali je izgubio servis i tako ostavio Mareja i daqe u me~u. Ipak, Srbin je uspeo da odmah uzvrati brejkom i do|e do velike pobede. Tipsarevi} }e u ~etvrtfinalu igrati protiv Rusa Mihaila Ju`wog, koji je ranije pobedio Nemca Bjerna Faua sa 7:6 (7:2), 6:4.

Zimowi} i Nestor ispali na startu Nenad Zimowi} iDanijel Nestor izgubili su u prvom kolu dubla na turniru u Dubaiju od [panaca Tomija Robreda i Felisijana Lopeza sa 2:1, po setovima 6:3, 3:6, 10:7. Zimowi} i Nestor bili su postavqeni za prve nosioce na turniru. Lopez i Robredo u drugom kolu }e igrati protiv Janka Tipsarevi}a i Viktora Troickog, koji su savladali francusku kombinaciju Floren Sera - @il Simon sa 2:0 (7:6, 6:0). Srbin i Kana|anin trijumfovali su 2007. u Dubaiju, a pro{le godine su tako|e zaustavqeni u prvom kolu. Nagradni fond turnira je 1.619.500 dolara, a pobedni~kom paru pripa{}e 113.450 dolara.

Viktor Troicki (35), Janko Tipsarevi} (37) i Nenad Zimowi} (1. mesto u dublu na ATP listi). Spisak igra~a na koje ra~una selektor Amerike Patrik Mekinro: Xon Izner (21. mesto na ATP listi u singlu), Sem Kveri (22), Bob i Majk Brajan (drugi dubl sveta). Sve do jedan sat pre po~etka `reba savezni kapiteni oba tima imaju pravo promene dva igra~a.

SUPERTURNIR U LINARESU

Tipsarevi} izbacio Mareja Srpski teniser Janko Tipsarevi} plasirao se u ~etvrtfinale turnira u Dubaiju. On je u drugom kolu savladao tre}eg nosioca Britanca Endija Mareja rezultatom 2:1 u setovima - 7:6 (7:2), 4:6, 6:4 posle dva ipo sata igre.

DNEVNIK

Gri{~uk pobedio Topalova Na superturniru u Linaresu drama. Iako se samo pre dva kola ~inilo da je prvo mesto re{eno u korist pretedenta za {ahovski presto Topalova, koji je u tom trenutku vodio sa 1,5 poenom prednosti, Gri{~uk ga je sa dve sjajne pobede dostigao na tabeli. U wihovoj me|usobnoj partiji Topalov je dao dve figure za topa i dva piona pa je nastala zanimqiva pozicija, koja je bila u dinami~koj ravnote`i. Ipak, posle vre-

palov 5,5, 3. Arowan 4,5, 4-5. Geqfand i Ga{imov 4, 5, 6. Vaqeho 3,5 poena. Parovi posledweg kola: Vaqeho - Gri{~uk, Topalov – Geqfand, Arowan – Ga{imov. Gri{~uk - Topalov Damina indijka 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 b6 4.g3 La6 5.b3 Lb4+ 6.Ld2 Le7 7.Sc3 0–0 8.Tc1 La3 9.Tc2 Sc6 10.Lg5 h6 11.L:f6 D:f6 12.Lg2 d5 13.0–0 d:c4 14.b:c4 Tad8 15.Td2 Lb4 16.Db3 L:c3 17.D:c3 Sa5 18.c5 Sc4 19.Tc2 b:c5 20.Db3 c:d4 21.T:c4 Tb8 22.Dc2 L:c4

menske kontrole (40 poteza) postalo je jasno da je Topalov u sve ve}im problemima. Nastala je zavr{nica u kojoj je Topalov imao kraqicu a Gri{~uk topa, lovca i skaka~a. Relativno lako Gri{~uk je tu zavr{nicu realizovao i pre posledweg kola pridru`io se Topalovu u vo|stvu. Rezultati 9. kola: Gri{~uk Topalov 1:0 (56), Geqfand – Arowan remi (40), Ga{imov Vaqeho remi (29). Stawe posle 9. kola: 1-2. Gri{~uk i To-

23.D:c4 e5 24.D:c7 Tfe8 25.D:a7 Tb2 26.Te1 g6 27.a4 Td8 28.Da5 e4 29.Sd2 e3 30.f:e3 d3 31.Se4 De7 32.e:d3 T:d3 33.Da8+ Kg7 34.Dc6 f5 35.Sf2 Tdd2 36.Dc3+ Kh7 37.Tf1 Tbc2 38.Db3 Tb2 39.Dc3 Tbc2 40.Db3 Tb2 41.Dc4 h5 42.Df4 Te2 43.Lf3 Tec2 44.Sd3 Ta2 45.Sb4 T:a4 46.S:c2 T:f4 47.g:f4 Kh6 48.Tb1 De6 49.Te1 Da2 50.Sd4 h4 51.Le2 g5 52.f:g5+ K:g5 53.Tf1 Kg6 54.T:f5 Db1+ 55.Tf1 De4 56.Kf2 Crni predaje. B. D.

Bojana Jovanovski

TURNIR U MALEZIJI

Bojana se namr{tila Dementijevoj Bojana Jovanovski igrala je protiv Jelene Dementijeve. To je za mladu srpsku teniserku najva`nije, jer se prvi put u karijeri namerila na tako jaku protivnicu. U drugom kolu turnira u Kuala Lumpuru, Ruskiwa je pobedila ~lanicu Fed kup reprezentacije Srbije - 6:2, 6:3. Dementijeva je prvi nosilac na turniru u Maleziji, a 130. teniserka sa VTA liste je pru`ila zavidan otpor i uspela da osvoji pet gemova. Dobro je servirala, imala i tri brejk lopte, ali nijednu nije iskoristila. Jovanovski ima 18 godina, deset mawe od sedme teniserke sveta. Me~ je trajao 71 minut.Srpkiwa je u prvom kolu bila ubedqiva protiv Ruskiwe Vitalije \a~enko - 6:3, 6:1. Turnir u Kuala Lumpuru igra se za nagradni fond od 220.000 dolara.


SVET

c m y

DNEVNIK

^LANICE NATO NA SKUPU U [PANIJI

Ostavka `ene biskupa zbog pijanstva

Jo{ 600 instruktora za Avganistan PALMA DE MAJORKA: NATO je ju~e saop{tio da su zemqe ~lanice alijanse obe}ale da }e obezbediti jo{ 600 instruktora za obuku avganistanskih bezbednosnih snaga, {to je kqu~ni element u strategiji zapadne vojne alijanse u borbi protiv talibana. Portparol NATO Xejms Apaturaj naveo je na skupu posve}enom evropskoj bezbednosti u Palma de Majorki da }e novi instruktori, zajedno sa 1.000 onih ~ije raspore|ivawe je najavqeno u decembru, ~initi polovinu od potrebnog broja osobqa koje }e obu~avati bezbed-

nosne snage Avganistana. To }e zna~iti da }e ukupan broj novih vojnika koje }e poslati evropske i ostale ~lanice NATO dosti}i 9.500, koji }e se pridru`iti kon-

~etvrtak25.februar2010.

tigentu od 30.000 novih ameri~kih vojnika. Predvi|eno je da do kraja slede}e godine broj vojnika u avganistanskoj Narodnoj armiji sa 97.000 bude pove}an na 171.600, a da broj policajaca u Nacionalnoj policiji poraste sa postoje}e 94.000 na 134.000. U [paniji je prekju~e po~eo dvodnevni sastanak ministara odbrane EU, koji razmatraju mogu}nost poja~ane vojne saradwe, kao i teku}e operacije u nestabilnim regionima {irom sveta. (Beta-AP)

BERLIN: Prva `ena na ~elu Evangelisti~ke crkve Nema~ke (EKD) Margot Kesman podnela je ju~e slu`benu ostavku na tu i ostale funkcije, nakon {to je utvr|eno da je vozila automobil u pijanom stawu.”Ne mogu vi{e ostati u slu`bi s neophodnim autoritetom. @ao mi je {to sam razo~arala one koji su me molili da ostanem”, rekla je Kesmanova obrazla`u}i ostavku.Svih 14 ~lanova Saveta EKD je, pre toga, Kesmanovoj izglasalo poverewe, daju}i joj pri tom slobodu da sama odlu~i kako }e daqe i kakve posledice treba da snosi. (Tanjug)

UN I EU O OBUSTAVQAWU IZVR[EWA NAJTE@E SANKCIJE

[panija za potpuno ukidawe smrtne kazne @ENEVA: [panski premijer Hoze Luis Sapatero rekao je ju~e da EU `eli da do 2015. bude obustavqeno izvr{ewe svih smrtnih kazni u celom svetu, {to bi bio korak ka wenom potpunom ukidawu. Sapatero je na sastanku u zgradi UN u @enevi dodao da }e [panija, kao trenutno predsedavaju}a EU, razgovarati sa svim zemqama koje jo{ uvek imaju u svom zakoniku smrtnu kaznu, u nadi da }e uspeti da ih ubedi da je ukinu. EU je 2008. objavila deklaraciju protiv smrtne kazne, ali nije navela vremenski rok u kome bi ona u celom svetu mogla da bude ukinuta. Sapatero nije pojasnio kako EU misli da ubedi zemqe poput SAD, Japana, Kine i Irana da promene svoje zakonike. On je dodao da }e [panija osnovati “me|unarodnu komisiju protiv smrtne kazne”.

Na ~etvrtom Kongresu UN protiv smrtne kazne u~estvuje 1000 aktivista iz vi{e od 100 zemaqa. Rezolucija Ujediwenih nacija o ukidawu smrtne kazne doneta je 2007. godine. U svetu 21. veka, smrtna kazna izvr{ava se u 51. dr`avi, a najve}i u Kini, Iranu, Saudijskoj Arabiji, Severnoj Koreji i SAD, podse}a “Doj~e vele”. Italija je predvodnica u borbi za ukidawe smrtne kazne ve} 200 godina. Toskana je bila prva dr`ava koja je ukinula smrtnu kaznu, za vreme rata 1786. godine. Me|utim, moderna, ujediwena italijanska dr`ava u~inila je to tek 1948.godine, a iste godine Ujediwene nacije donele su Op{tu deklaraciju o qudskim pravima {to predatavqa prvu me|unarodno pravnu osnovu za borbu protiv smrtne kazne. U Deklaraciji o qudskim pravima to se

FRANCUSKA

Nastavqen {trajk kontrolora leta PARIZ: Aviosaobra}aj je poreme}en drugi dan u Francuskoj zbog {trajka kontrolora letewa. Vlada se nada da }e uspeti da prona|e brzo re{ewe ovog spora.[trajk koji }e trajati do subote, 27. februara, a organizovalo ga je pet sindikata u znak protesta protiv jedinstvene evropske politike u avionskom saobra}aju, ~iji je jedan od ciqeva modernizacija kontrole letova. ^lanovi sindikata tvrde da su wihova radna mesta i status zbog toga ugro`eni. Polovina svih letova na pariskom aerodromu “Orli” je otkazano i ~etvrtina svih letova na pariskom aerodromu “[arl de Gol”, saop{tio je portparol civilne avijacije. Francuski ministar za za{titu prirodne okoline @an-Luj

Borlo, koji je zadu`en i za transport, izjavio je na radiju RMC da se nada da }e u slede}ih nekoliko ~asova a najdaqe do kraja dana biti re{en spor sa kontrolorima leta. Francuska aviokompanija “Er Frans” je saop{tila kasno preksino} da o~ekuje da }e tokom {trajka uspeti da obezbedi sto odsto dugolinijskih me|unarodnih letova, 75 odsto unutra{wih i evropskih letova sa “[arl de Gola” i 50 odsto sa aerodroma “Orli”, podse}a Rojters. Ovaj {trajk izazvao je ju~e vi{e stotina otkazanih letova u dolasku i odlasku i haos na aerodromima {irom Francuske. U Francuskoj je u toku {kolski raspust, pa su mnogobrojne porodice sa decom blokirane na aerodromima, prenose agencije.

INDONEZIJA

U odronu na Javi 15 mrtvih YAKARTA: U odronu na indone`anskom ostrvu Java poginulo je 15 qudi i 57 je zatrpano, saop{tile su lokalne vlasti. Jake ki{e koje su padale nekoliko dana prekju~e su izazvale odron na planta`i ~aja u planinama na zapadnom ostrvu Java, a uni{teno je i nekoliko desetina ku}a. U spasavawu u~estvuju vojska i policija, a prikqu~ila su se i dva bagera te je izvu~eno 15 tela ispod velikog nanosa gline, saop{tio je in-

done`anski Centar za vanredne situacije. Jo{ 15 osoba je povre|eno, a dve su sme{tene u bolnicu. Putevi u toj oblasti su raskva{eni zbog obilnih ki{a, {to ote`ava kretawe spasilaca i ma{ina, a kako je saop{tio Centar za vanredne situacija, mogu}i su novi odroni. Oko 600 qudi je evakuisano iz okolnih sela i sme{teno u privremena skloni{ta na bezbednijim mestima. (Beta)

MEKSIKO

Stradali u napadu ne spomiwe direktno, ali se u ~lanu 3 garantuje pravo na `ivot i zahteva da niko ne bude izlo`en nequdskom i poni`avaju}em ka`wavawu. Sve do 70-ih go-

dina, samo su 23 dr`ave ukinule smrtnu kaznu.U posledwih 30 godina Evropa je postala prvi kontinent bez smrtne kazne. (Beta-AP)

Presuda protiv Gugla zbog snimka zlostavqawa MILANO: Sud u Milanu ju~e je trojicu menaxera Gugla proglasio krivim za kr{ewe prava na privatnost zato {to su dozvolili da se snimak zlostavqawa autisti~nog de~aka postavi na internet. Ovaj slu~aj privukao je veliku pa`wu zbog, podse}a AP, mogu}eg uticaja presude na slobodu na internetu. Trojica menaxera osu|ena su na kazne od tri do {est meseci uslovno, a oslobo|eni su optu`bi za povredu ~asti. ^etvrti optu`eni oslobo|en je svih optu`bi. Osu|eni su stariji potpredsednik Dejvid Dramond, biv{i direk-

21

tor finansija Xorx Rejes i savetnik za privatnost Piter Flaj{er , dok je vi{i marketing menaxer Arvind Desikan oslobo|en optu`bi. Su|ewe je izazvalo veliku pa`wu javnosti po{to bi moglo, smatra AP, da pomogne u proceni da li je internet u Italiji otvorena, samoregulatorna platforma ili sadr`aj mora pa`qivije da se nadgleda. Gugl, ~ije je sediste u Kaliforniji, ranije je saop{tio da ovo su|ewe smatra pretwom slobodi na internetu po{to bi moglo da primora provajdere da poku{aju nemogu}e, odnosno kon-

troli{u hiqade sati materijala koji se svakodnevno postavqaju na sajtove kao {to je Jutjub. Tu`ila{tvo je zastupalo stav da se u o ovom slu~aju ne radi o cenzuri, ve} o uravnote`ewu slobode izra`avawa sa pravima pojedinca. Tu`bu je podnela organizacija koja se bori za prava obolelih od Daunovog sindroma “Vivi daun” . Ta grupa je obavestila tu`ila{tvo o snimku iz 2006. godine na kome je prikazano kako grupa dece tu~e i vre|a autisti~nog de~aka u jednoj {koli u Torinu. Zahvaquju}i tom snimku i saradwi Gugla, ~etvorica napasnika su identifikovana i pred sudom za maloletnike osu|eni na dru{tveno- koristan rad. (Beta-AP)

OAHAKA: U napadu naoru`ane grupe na jedno selo u ju`noj meksi~koj dr`avi Oahaki poginulo je 13 qudi, me|u kojima je bilo pet policajaca i maloletnika. Napad se dogodio preksino} u selu koje se nalazi na oko 400 kilometara od glavnog grada dr`ave Oahaka, a blizu granice sa susednom dr`avom Verakruz. Oko 20 qudi naoru`anih pu{komitraqezima, koji su do{li u sedam kamioneta, upali su u selo, ulazili u ku}e i ubili su pet policajaca i osam civila, rekao je Nikolas Viqalva Argelo, na~elnik oblasti Akatlan de Peres Figeroa. Ova oblast je poznata po gajewu marihuane i kao tranzitna zona za kokain koji se iz Ju`ne Amerike prebacuje u Sjediwene Dr`ave. (Beta)

TURSKA

Poginulo 13 rudara ANKARA: U eksploziji metana u rudniku ugqa na severozapadu Turske poginulo je 13 rudara, a ne 17 kao je prethodno re~eno. U eksploziji u rudniku, prekju~e ujutro, u blizini grada Dursunbej, u provinciji Balike{ir u Turskoj, obru{ilo se jedno okno, a rudari su ostali zatrpani na 250 metara ispod zemqe. Ministar rada, Omer Din~er izjavio je ju~e ujutro da je do gre{ke do{lo po{to su ~etiri `rtve registrovane dva

puta, jer su bile prenete u razli~ite bolnice. Ministar je dodao da su najmawe ~etvorica povre|enih rudara, od 18 koliko ih je hospitalizovano, jo{ uvek u kriti~nom stawu. Akcija spasavawa ju~e je obustavqena nakon {to je izvu~eno 29 rudara. Neki od wih su hospitalizovani sa ozbiqnim opekotinama. Ovo je druga eksplozija gasa u ovom rudniku u posledwe tri godine. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI FRIDA PINTO Junakiwa filma “Milioner sa ulice” Frida Pinto igra}e u filmu o gr~koj mitologiji koji }e re`irati Tarsem Sing. Film }e biti pri~a o mladom ratniku Tezeju koji predvodi svoje vojnike i sa besmrtnim gr~kim bogovima sa Olimpa bori se protiv zla.Frida Pinto igra}e Fedru, sve{tenicu koja se pridru`uje Tezeju u poku{aju da spre~i izbijawe kataklizmi~nog rata.

KIFER SADERLEND Kifer Saderlend se u ponedeqak vra}a na snimawe serije “24 sata” posle operacije zbog koje je TV Foks na dve nedeqe prekinuo rad na triler seriji. Ni studio ni Saderlendovi predstavnici nisu saop{tili od ~ega je glumac operisan, ali je ranije navedeno da se radilo o cisti na bubregu. Saderlend u “24 sata” igra stru~waka za borbu protiv terorizma, agenta Xeka Bauera .

BAN KI-MUN Ban Ki-mun apelovao je na u~esnike foruma Programa UN za `ivotnu sredinu na samitu u Baliju da ne podlegnu skepticima koji negiraju sporazum o klimatskim promenama. Generalni sekretar UN je rekao da je, uprkos neuspehu u stvarawu obavezuju}eg sporazuma o smawewu emisije gasova na Konferenciji UN u Kopenhagenu u decembru pro{le godine, taj skup doneo napredak.

MEDIJSKA BITKA ZBOG GR^KOG DUGA

Kad Afrodita podigne sredwi prst BERLIN: Gr~ki buxetski deficit, koji predstavqa veliki problem za ~lanice Evropske unije (EU) postao je predmet prepucavawa izme|u nema~kih i gr~kih medija. Nema~ki nedeqnik “Fokus” objavio je na naslovnoj stranici najnovijeg broja sliku gr~ke bogiwe Afrodite kako dr`i podignut sredwi prst desne ruke, a uz to stoji naslov “Prevaranti u evro-porodici”. Zauzvrat je, kako prenose nema~ki mediji, atinski list “Elefteros tipos” objavio fotomonta`u na kojoj se vidi berlinski Stub pobede na ~ijem vrhu se nalazi pozla}ena rimska bogiwa Viktorija. U verziji gr~kog lista, Viktorija u desnoj ruci ne dr`i lovorov venac, kao na Stubu pobede, ve} - kukasti krst. U prate}em tekstu stoji da nema~ki “finansijski nacizam ugro`ava Evropu” i da je Grcima “dosta toga {to Nemci blate wihovu zemqu”. Medijske razmirice su, me|utim, po~ele da poprimaju i diplomatsku dimenziju. Nema~ku mediji izve{tavaju da je predsednik gr~kog parlamenta Filipos Petsalnikos pozvao na

razgovor nema~kog ambasadora u Atini da bi se po`alio {to su, kako smatra, “tekstovima u nema~kim medijima, koje nemaju veze sa realno{}u, prekora~ene sve granice”. Ju~e je zamenik gr~kog premijera Teodoros Pangalos, govore}i o krizi u wegovoj prezadu`enoj zemqi za britansku radio-stanicu Bi-Bi-Si, rekao da Nema~ka nikada nije obe{tetila Gr~ku za posledice nacisti~ke okupacije u Drugom svetskom ratu. “Nemci su uzeli gr~ko zlato koje je bilo u Centralnoj banci, uzeli su sav gr~ki novac i nisu to nikada vratili”, rekao je Pangalos navode}i da Nema~ka to ne mora danas neizostavno da vrati “ali mo`e u najmawu ruku da se zahvali”. Savezna kancelarka Angela Merkel nedavno je izjavila da “kada je re~ o pomo}i Gr~koj, jo{ uop{te ni{ta nije odlu~eno”.Prethodno su nema~ki mediji izvestili da su se ~lance EU na~elno ve} dogovorile o tome kako }e izgledati pomo} Gr~koj i da bi Nema~ka kratkoro~no morala da izdvoji najmawe pet milijardi evra.


22

BALKAN

~etvrtak25.februar2010.

DNEVNIK

[TRAJKOVI POTRESAJU EVROPU

Policija upotrebila suzavac u centru Atine ATINA: Gr~ka policija upotrebila je suzavac i sukobila se sa demonstranatima koji su u centru Atine protestovali protiv vladinog plana za izlazak iz ekonomske krize. Grupa demonstranata bacala je kamewe, crvenu farbu i plasti~ne boce blizu zgrade parlamenta, a policija je pritvorila najmawe dva u~esnika u uli~nim neredima, prenela je agencija AP. Prema izve{tajima agencije Rojters, grupa od oko 50 mladih poku{ala je da u|e u zgradu univerziteta, kada je policija upotrebila suzavac da bi ih zaustavila. Vi{e od 20 000 radnika zaposlenih u javnom i privatnom sektoru organizovalo je ranije ju~e mirni protestni mar{ ka parlamentu, obele`avaju}i 24-~asovni generalni {trajk protiv o{trih mera socijalisti~ke vlade, uvedenih da bi se prevladala ekonomska kriza u zemqi, najve}a za nekoliko decenija. Skoro svi avionski letovi su otkazani, zastoji su na `eleznici i pomorskom saobra}aju, ne rade {kole, ministarstva i mnoge druge slu`be. Mnogi Grci, me|utim, smatraju da su ovakva iskazivawa nezadovoqstva {tetna i daju podr{ku vladi u nastojawu da prevlada te{ko stawe u zemqi. Premijer Jorgos Papandreu izjavio je da wegov kabinet ima podr{ku gra|ana za planirane

reforme, {to su potvrdile i najnovije ankete, prema kojima je dve tre}ine gra|ana za tra`ewe re{ewa u miru, odnosno bez pritisaka, kao {to su obustave rada i javni protesti.

pritiska i gneva. Ovo je ozbiqan problem, pitawe pre`ivqavawa i o~uvawa dostojanstva. Siroma{tvo u na{oj zemqi dostiglo je zapawuju}ih 20 procenata. Na{a zemqa se suo~ava sa

Sukob demonstranata i policije

Dvadeset~etvoro~asovnu obustavu rada najavili su i novinari. “Znaci promena i o`ivqavawe kompanija moraju do}i i na{i `ivoti moraju po}i putem napretka”, ka`e Jorgos Peros, jedan od organizatora protesta. Portparol najve}eg nacionalnog Sindikata radnika Statis Anestis ka`e da gra|ani Gr~ke zaslu`uju da `ive boqe. “Qudi su akumulirali mnogo

velikom recesijom i nezaposleno{}u, rekordnom u Evropi. To je zaista tragi~no i to vodi u socijalne nemire”, ka`e Anestis. Zaposleni u privatizovanoj kompaniji “Olimpik erlajnz” protestuju zbog neispuwenog obe}awa da }e biti vra}eni u javni sektor ukoliko se poka`e da je pro{logodi{wa privatizacija tog preduze}a bila lo{a. “Vlada koja po{tuje sebe i `eli da zaslu`i poverewe

Evropske unije ne mo`e gledati unazad i kr{iti zakone koje je donela. Znamo da je trenutno te{ka ekonomska situacija, ali mi smo danas na ulici, izba~eni sa na{eg posla”, ka`e Vaso Latsudi, biv{i zaposleni u “Olimpik erlajnzu”. Me|utim, uprkos finansijskim problemima nastavqa se burni no}ni `ivot u Gr~koj. Kapaciteti restorana su popuweni, gosti naru~uju hranu, pi}e, igraju uz buzuki. Vlada u Atini namerava, izme|u ostalog, da zamrzne plate i podigne poreze, kako bi dovela pod kontrolu ogroman javni dug i buxetski deficit, {to je dovelo do velikog nezadovoqstva javnosti. Uprkos protestima, gr~ka vlada zapravo nema kud i po svemu sude}i }e morati bar da poku{a da sprovede svoje namere, delimi~no i da bi ispunila zahteve partnera iz EU, koji tra`e od we da ove godine deficit smawi za ~etiri procenta. Planirane mere ukqu~uju mogu}e smawivawe plata i sveobuhvatne reforme u civilnim slu`bama i penzionom sistemu, kako bi se smawio ogroman dug Gr~ke. Ukoliko se znaci finansijskog oporavka ne poka`u do 16. marta, roka koji je postavila EU, Gr~ka }e morati da uvede jo{ o{trije mere, naveo je AP. (Tanjug-Rojters-AP)

ZAMENIK [EFA RUSKE DIPLOMATIJE VLADIMIR TITOV

Moskva za okon~awe misije OHR-a MOSKVA: Rusija poziva na {to skorije okon~awe misije Kancelarije visokog predstavnika me|uanrodne zajednice (OHR) u Bosni i Hercegovini bez dodatnog uslovqavawa. “Smatramo da bi svaki poku{aj ubacivawa dodatnih uslova za zatvarawe OHR-a samo doveo do unutra{we emocionalne politi~ke napetosti i da nosi u sebi opasnost za pravqewe koraka unazad u re{avawu pitawa BiH“, rekao je zamenik ministra inostranih poslova Rusije Vladimir Titov u intervjuu Itar-Tasu, izra`avaju}i nadu da }e ruski argumenti biti usli{eni. “U susretu nameravamo da zao{trimo pitawe neophodnosti realizacije programa mera usagla{enog u Odboru, koji treba da osigura predaju bosanskim vlastima potpune odgovornosti i dr`avnih ovla{}ewa“, rekao je zamenik {efa ruske diplomatije. Titov je kazao da se „posledwi otvoreni problem tzv. formule pet ciqeva i dva kri-

UKRATKO Bilt za strogo}u @ENEVA: Ministar inostranih poslova [vedske, Karl Bilt izjavio je da bi Unija trebalo da bude stro`a prema ze-

CRNA GORA

Propusti u slu~aju [ari} PODGORICA: Nadle`ni dr`avni organi su napravili odre|ene propuste u vezi sa slu~ajem [ari}, zakqu~io je Odbor za odbranu i bezbednost crnogorske skup{tine i pozvao vladu da uti~e na wihovo otkla-

Odbor insistira na ve}oj anga`ovanosti dr`avnih organa i na wihovoj me|usobnoj koordinaciji, izjavio je novinarima ~lan tog tela Ra{ko Kowevi} nakon deveto~asovne sednice odr`ane iza zatvorenih vrata.

Radovi} tra`i dokaze Crna Gora }e obnoviti zahtev da joj Srbija dostavi dokaze u vezi sa slu~ajem Darka [ari}a, osumwi~enog za {verc vi{e od dve tone kokaina iz Ju`ne Amerike u Evropu, izjavio je crnogorski ministar pravde Mira{ Radovi} uo~i sutra{weg sastanka u Beogradu sa ministarkom pravde Srbije Sne`anom Malovi}. Ministar Radovi} je podgori~kom radiju “Antena M” rekao da }e ponoviti da su politi~ke strukture u Srbiji ispolitizovale slu~aj [ari}, kao i da su neutemeqenim politi~kim optu`bama `eleli da diskredituju, kako je rekao, pravni sistem u Crnoj Gori i dr`avne organe te zemqe. Radovi} je napomenuo da je svrha odlazka u Beograd poku{aj da se izna|u modeli ne samo u tom ve} i u svim budu}emim slu~ajevima. wawe. Odbor je ocenio da nije postojala dovoqno kvalitetna koordinacija nadle`nih dr`avnih organa u vezi sa pomenutim slu~ajem i pozvao Vladu i nadle`ne dr`avne organe da razmotre dosada{we aktivnosti i preduzmu odgovaraju}e mere u ciqu otklawawa propusta i pripremawa dokaza za procesuirawe slu~aja [ari}.

Kowevi} je rekao da je rasprava na sednici odbora bila “konstruktivna” i da su se ~lanovi Odbora dogovorili da ne odgovaraju na pitawa novinara povodom sednice tog tela. Direktor Uprave policije Crne Gore Veselin Veqovi} predo~io je ~lanovima Nacionalne komisije za suzbijawe korupcije i organizovanog kriminala da cr-

nogorska policija pretpostavqa da je Darko [ari} ilegalno pre{ao granicu i pobegao iz Crne Gore, objavile su podgori~ke “Vijesti”. Pozivaju}i se na neimenovani izvor, list navodi da je Veqovi} ~lanove tog tela informisao da policija nema evidenciju svih izlazaka iz Crne Gore. Policija veruje da [ari}, prilikom prelaska granice, nije koristio legalne grani~ne prelaze, niti svoj srpski ili slova~ki paso{, jer bi to nesumwivo bilo zabele`no u dokumentima grani~nih policija. Crnogorska Uprava za spre~avawe prawa novca veruje da narko klan Darka [ari}a nije koristio Crnu Goru kao primarnu destinaciju za legalizaciju novca ste~enog od prodaje droge, izjavio je direktor te institucije Predrag Mitrovi}, a prenose crnogorski mediji. “Uprava o~ekuje da }e u naredna dva meseca biti okon~ane istrage, koje treba da poka`u da li je narko klan Darka [ari}a legalizovao milionske iznose preko nekoliko crnogorskih preduze}a”, rekao je Mitrovi} pred skup{tinskim Odborom za bezbednost i odbranu.

Uklawa se crkva sa Rumije kod Bara PODGORICA: Crnogorski ministar za za{titu `ivotne sredine i ure|ewe prostora Branimir Gvozdenovi} rekao je da }e metalna crkva na planini Rumiji kod Bara biti uklowena “na zakonom primeren na~in”. Gvozdenovi} je, me|utim, ocenio da to ne treba ~initi “ishitreno”, {to je, prema wegovim re~ima, zatra`io predsednik Skup{tine Crne Gore Ranko Krivokapi}. Krivokapi} je u emisiji Radija Crne Gore rekao da Gvozdenovi} treba da podnese ostavku ako nije u stawu da ukloni metalnu crkvu sa Rumije. Taj objekat je, pre referenduma o nezavisnosti Crne Gore, na vrh planine postavila Srpska pravoslavna crkva, uz pomo} tada{we Vojske Srbije i

Crne Gore. Gvozdenovi} je, povodom Krivokapi}evih ocena, u saop{tewu naveo da u Crnoj Gori “ima vi{e desetina hiqada” bespravno podignutih objekata, ali da crkva na Rumiji ima i neke “problemske specifi~nosti”. Kako je Gvozdenovi} objasnio, crkva

na Rumiji je postavqena “spektakularno” da bi se na isti na~in i ru{ila, sa namerom da se, i u vezi sa tim, izazovu podele “na nas i na wih”. “Ozbiqne dr`ave senzibilno tretiraju ovakve provokacije”, poru~io je Gvo`denovi} Krivokapi}u. Ministar iz vladaju}e Demokratske partije socijalista posavetovao je Krivokapi}a, predsednika Socijaldemokratske partije Crne Gore, da se, kao koalicioni partner u vlasti, “umesto u`urbanosti koju forsira” posveti “krucijalnim pitawima” ili da samostalno obezbedi dovoqnu podr{ku bira~a i tako formira sopstvenu vlast koja bi “micala” ministre.

MILAN RO]EN

Ambasador Srbije nije morao da odlazi PODGORICA: Ministar inostranih poslova Crne Gore Milan Ro}en po`eleo je ju~e dobrodo{licu ambasadoru Srbije u Podgorici Zoranu Lutovcu uz opasku da on iz Crne Gore, nije ni morao da ode. “[ta da ka`em? Dobro do{ao! [to se nas ti~e, nije ni morao da odlazi, ali i ti pozivi na konsultacije su sastavni deo posla u radu jednog diplomate”, kazao je Ro}en novinarima u Podgorici. Vlada Srbije je povukla Lutovca 15. januara na

Milan Ro}en

konsultacije nakon {to je Podgorica uspostavila diplomatske odnose sa Pri{tinom. Ambasador Srbije u Crnoj Gori se od ponedeqka vratio na du`nost u Podgoricu, sa ~ime je, zvani~nom notom, upoznato Ministarstvo inostranih poslova zemqe doma}ina. Upitan da li je tokom wegovog boravka u Briselu, prethodnih dana, u razgovoru sa predstavnicima EU bilo re~i o “posledwem slu~aju organizovanog kriminala i prepucavawima Srbije i Crne Gore u vezi sa tim”, Ro}en je odgovorio da o tome nije bilo ni re~i. “Razgovarali smo o vrlo ozbiqnim temama i o daqem napretku Crne Gore na putu evropskih integracija”, kazao je crnogorski {ef diplomatije.

terijuma odnosi na re{avawe teme raspodele dr`avnog vlasni{tva. “Smatramo da to pitawe mo`e biti re{eno u najskorije vreme na osnovu funkcionalno-teritorijalnog principa koji u potpunosti odgovara mirovnom sporazumu i dejtonskom ustavu BiH i koji je odobrio Upravni odbor”, istakao je on. Titov je rekao da }e Moskva pozivati me|unarodne partnere i strane u BiH da “poka`u dobru voqu i ulo`e maksimum napora radi {to skorije realizacije tih kolektivno odre|enih zadataka“, {to bi “otvorilo put okon~awu misije OHR i predaji odgovornosti za sudbinu zemqe gra|anima BiH“. OHR je saop{tio da }e Upravni odbor Saveta za primenu mira po~eti ju~e u Sarajevu dvodnevnu sednicu, na kojoj }e razmatrati situaciju u BiH, a sednici }e predsedavati visoki predstavnik Valentin Incko. (Tanjug)

Karl Bilt

mqama jugoisto~ne Evrope kako bi im pomogla. Bilt je dodao Evropqani {irewe EU na zemqe zapadnog Balkana smatraju pukom formalno{}u. On je, u izlagawu u Centru za evropsku politiku, rekao da je zapadni Balkan po pitawu {irewa Unije mnogo zahtevniji od Turske. Bilt je time mislio na slabe dr`avne institucije u zemqama kao {to je Bosna i Hercegovina, koja je, primenom desetine hiqada strana evropskog prava, preoptere}ena. “Trebalo bi da budemo stro`iji prema zemqama jugoisto~ne Evrope kako bi im pomogli”, poru~io je on. Bilt se izjasnio za {to skorije zatvarawe kancelarije visokog predstavnika me|unarodne zajednice u Sarajevu. “Ona je bila {tetna po BiH posledwih godina, jer je izazvala da Bosanci razgovaraju samo sa strancima, umesto sa drugim Bosancima”, rekao je {ef {vedske diplomatije.

banisti~kog zavoda RS pre nekoliko dana pokrenula je proceduru za prodaju ili zamenu svog objekta u Bawaluci. Desilo se to samo nekoliko dana po{to je iz Vlade RS najavqeno da }e razmatriti ponudu za otkup akcija preduze}a kako bi ga vratila u dr`avno vlasni{tvo. Ekonomski stru~waci ranije su ukazivali da Urbanisti~ki zavod RS, kao ustanova republi~kog zna~aja, nije ni trebalo da bude privatizovan, a Vlada RS sada razmatra ponudu ve}inskog vlasnika Jove Vidovi}a da za tri miliona konvertibilnih maraka (oko 1,5 miliona evra) otkupi wegove akcije. Direktor Urbanisti~kog zavoda RS, koji je najavio otpu{tawe 44 radnika i prekju~e potpisao re{ewa o otkazima za 21 radnika, je Borislav Bijeli}, nedavno smeweni predsednik entitetske Komisije za reviziju privatizacije. (Beta)

Osuda napada na Medojevi}a PODGORICA: Ameri~ki ambasador u Crnoj Gori Roderik Mur osudio je ju~e napad na poslanika i predsednika Pokreta za promjene (PZP) Neboj{u Medojevi}a i ocenio da u politi~kom `ivotu jednog demokratskog dru{tva nema prostora pretwama fizi~kog nasiqa. “Drago mi je {to su sve politi~ke stranke osudile to {to se desilo”, kazao je Mur novinarima u Podgorici. Medojevi}a je u subotu napao ro|ak Branislava Mi}unovi}a, koga je lider PZP-a prethodno ozna~io kao jednog

[etwa radnika u RS zbog otkaza BAWALUKA: Protestnom {etwom do zgrade Vlade Republike Srpske (RS) radnici Urbanisti~kog zavoda RS ju~e su izrazili nezadovoqstvo zato {to je 21 radniku ovog zavoda uru~eno re{ewe o otkazu. Predsednik sindikata Urbanisti~kog zavoda Slavi{a Luki} rekao je novinarima da radnici mirnom protestnom {etwom `ele da skrenu pa`wu Vlade RS kako bi realizovala svoju raniju odluku o kupovini zavoda i tako spre~ila otpu{tawe radnika i prodaju zgrade u kojoj je sedi{te ustanove. “Ako Vlada realizuje odluku koju je navodno donela o kupovini Urbanisti~kog zavoda, mi imamo obe}awa da }e sve odluke u vezi sa prodajom zavoda, kao i otkazi radnicima biti povu~eni”, kazao je Luki}. Uprava Ur-

Neboj{a Medojevi}

od najmo}nijih qudi u Crnoj Gori pod ~ijom je za{titom Darko Ssari}, osumwi~en u Srbiji za {verc kokaina. Medojevi} je ranije saop{tio da ga je Mur pozvao telefonnom, neposredno nakon {to je ~uo za napad, i da mu je preneo poruku da }e borba protiv organizovanog kriminala u Crnoj Gori “biti prioritet” u bilateralnim odnosima dve dr`ave. Mur je ponovio da su SAD spremne da sara|uju sa Crnom Gorom “kako bi se ona sna`nije uhvatila u ko{tac sa izazovom vladavine prava”.


@ENSKA POSLA

DNEVNIK

~etvrtak25.februar2010.

DEVET GRE[AKA KOJE ^AK I PAMETNE @ENE ^INE U RAZGOVORU ZA POSAO

23

LEPTIN DIJETA

Steknite prednost Ubrzajte metabolizam, smawite kilograme u lovu na posao Odmah pregovarate o plati

este li znali da se odluka o zapo{qavawu donosi naj~e{}e u roku od 15 minuta ili mawe? Zastra{uju}e? S tim na umu u lovu na posao uvek svaka prednost dobro do|e, pa bi bilo korisno znati koje su ~este gre{ke koje ~inimo.

J

Ovo je pomalo {kakqivo, jer neki poslodavci misle da je dobro da se odmah utvrde pravila vezana uz platu. No, ti su poslodavci u mawini. Radije nemojte sami na~iwati ovu temu i pri~ekajte da poslodavac po~ne razgovor o tome.

Ka`ete: „Ovo je moj posao iz snova”

Previ{e ste opu{teni

^ak i ako to uistinu mislite, 69 posto poslodavaca ovo do`ivqava kao neiskren kli{e koji su ve} ~uli hiqadu puta. Usput izbacite i fraze kao {to su: “Razmi{qam izvan okvira” ili “Ja sam timski igra~”.

Imati prijateqski odnos s budu}im {efom ve} od samog po~etka mo`e uveliko uticati na dobijawe posla, no to ne zna~i da se smete previ{e opustiti. Razgovarati ve} prvi put s osobom koja bi vas mogla zaposliti isto kao i s prijateqima - to definitivno odbija.

Govorite lo{e o biv{em poslodavcu ^ak i ako je va{ pro{li {ef bio kao iz horor filma, na kraju }ete vi ispasti lo{a osoba ako lo{e progovorite o biv{oj firmi i poslodavcu. Ovo je ne{to {to osobe koje vas zapo{qavaju ne `ele ~uti jer ispada kao da se `alite ili tu`akate.

Odmah se raspitujete o godi{wem odmoru Mo`da mislite da biste odmah trebali re}i svoje mi{qewe o ovom pitawu jer }ete ispasti izravni i iskreni (a i ne `elite da vam propadne ono krstarewe koje ste mo`da uplatili), no ve}ina poslodavaca se sla`e da je razgovor za posao lo{e vreme da se po~nete raspitivati o godi{wem odmoru na poslu koji jo{ nemate.

Za vreme razgovora pijete vodu ili kafu (osim ako vas ne ponude) Nikad nemojte sa sobom nositi pi}e unutra na razgovor. Mo`da mislite da }ete izgledati opu{tene, no ~ak 79 poslodavaca ovo ne odobrava. Suzdr`ite se sve dok ne iza|ete, no ako vam ponude neko pi}e, slobodno se poslu`ite.

Obu~ete se previ{e seksi Devedeset pet posto poslodavaca smatra kako je seksi ode}a na prvom sastanku lo{ znak. Za prvi razgovor sukwa neka ne bude iznad kolena, izbegavajte previsoke potpetice i jako dekoltirane ili prozirne majice.

Niste ugasili mobilni telefon Neo~ekivani poziv ili poruka mogli bi uni{titi va{e {anse da se uspete po korporacijskoj lestvici ili da dobijete posao. Intervui ne po~iwu upozorewem da treba ugasiti mobitel, pa sami vodite ra~una o tome.

Kasnite na razgovor Neva`no je {ta vam se dogodilo (je li vam se automobil pokvario, bila je velika gu`va u prometu ili je firmu jako te{ko prona}i), jer je va{ poslodavac verovatno ve} ~uo sve izgovore koji postoje. Ka{wewem ve} na samom po~etku pokazujete da se na vas ne mo`e osloniti, a ko `eli zaposliti takvu osobu?

eptin je hormon koji poma`e regulaciju metabolizma i telesnu te`inu, a stvaraju ga masne }elije u telu. Ovaj hormon putuje kroz telo krvotokom i komunicira direktno s mozgom. Leptin je zadu`en za niz telesnih aktivnosti, kao {to je apetit i nivo telesne energije. Ako imate prekomernu potrebu za hranom ili imate tendenciju da previ{e pojedete, postoji mogu}nost da se sve to

L

de{ava zbog poreme}aja nivoa leptina u telu. Leptin je va`an kada je u pitawu gojewe i mr{avqewe. Istra`ivawa su pokazala da qudi koji ne spavaju dovoqno mogu zapravo zbog toga imati probleme

Plan ishrane Prilikom dr`awa dijete treba da se pridr`avate rasporeda i ne jedete ni{ta izme|u obroka. 9:00 doru~ak: dva kuvana jajeta, kri{ka integralnog hleba. Doru~ak bogat proteinima }e vam odr`avati nivo {e}era u krvi stabilnim i smawiti potrebu za me|uobrokom. 15:00 ru~ak: povr}na supa i salata. Izbegavajte mnogo ugqenih hidrata za ru~ak, jer }e vam posle podne pasti {e}er, zbog ~ega }ete osetiti glad. 19:00 ve~era: bareno povr}e i belo meso, povr}e s pirin~em ili salata s morskim plodovima. Ve~era treba da bude najmawe tri sata pre spavawa.

dr`avate kako bi va{e telo postalo osetqivo na leptin. 1. Pojedite ve~eru najmawe tri sata pre odlaska u krevet, a izme|u ve~ere i doru~ka neka pro|e 11-12 sati. 2. Jedite tri obroka dnevno, s razmakom od 5-6 sati izme|u obroka i izbegavajte me|uobroke. 3. Ne jedite velike obroke. Jedite zdravo i prestanite jesti pre nego {to osetite sitost. Mozgu je potrebno 10 minuta da percipira da ste dovoqno jeli. 4. Neka vam doru~ak bude bogat proteinima. 5. Smawite unos ugqikohidrata. Nemojte ih prestati jesti u celosti, ali nemojte ih pojesti previ{e za ru~ak jer }e vam nedostajati popodnevni me|uobrok.

Kome je dijeta namewena s debqinom. Razlog tome je to {to, kad nedovoqno spavate, va{e telo proizvodi mawe leptina. Tada nema dovoqno tog hormona da po{aqe mozgu signal s informacijom da treba smawiti glad. Bez dovoqno leptina osoba ne}e imati ose}aj sitosti. Ovo je jedan od mogu}ih uzroka prejedawa i preteranog debqawa.

Pet pravila dijete Postoji pet jednostavnih pravila kojih treba da se pri-

Leptin dijeta je namena osobama koje su gojazne, ali zdrave i koje su sklone prejedawu. Ova grupa qudi mo`e da postane otporna na hormon leptin, koji se osloba|a iz masnih }elija i obave{tava mozak da telu ne treba vi{e hrane. Me|utim, pre nego {to uskladite nivo leptina u telu, oni koji su navikli da jedu vi{e mogu nai}i na probleme u prvoj nedeqi dijete, jer se brane svi me|uobroci i predla`e se mawe hrane u jednom obroku.

Recepti za prirodnu negu kose e treba da kupovujete skupe preparate kako biste kosi vratili sjaj i lepotu. Sami kod ku}e pripremite doma}u masku za kosu od namirnica koje mo`ete na}i u sopstvenoj kuhiwi. Dodatna prednost ovakvih maski je da su napravqene od prirodnih sastojaka koji vla`e i omek{avaju kosu, te joj daju sjaj bez kori{}ewa hemikalija.

N

Maska od maslinovog uqa Pome{ajte 5 ka{ika maslinovog uqa sa dva jajeta. Dobro utrqajte u kosu. Zamotajte kosu plasti~nom folijom ili kapom za tu{ira-

we. Ostavite 15 minuta i posle toga dobro isperite.

Maska za sjajnu kosu Po{to ste {amponom oprali kosu, stavite na kosu jednu {oqicu sve`eg soka od limuna ili sir}eta, izmasirajte i isperite vodom. Posle toga nanesite regenerator i isperite kosu. Ovo }e ukloniti sve ne~isto}e i va{a }e kosa biti sjajna. Ovaj postupak smete da ponovite tek posle dve nedeqe.

Maska od meda i maslinovog uqa Pome{ajte dve ka{ike meda sa tri ka{ike maslinovog uqa. Dobro utrqajte u kosu. Pokrijte kosu plasti~nom folijom ili kapom za tu{irawe. Po-

sle 15 minuta operite kosu {amponom i dobro isperite.

Maska za boqi kvalitet kose Sameqite semenke piskavice koje ste preko no}i ostavili potopqene u vodi. Umasirajte smesu na vlasi{te i u kosu, pa ostavite 15-20 minuta. Isperite kosu blagim {amponom. Ova smesa je dobra za sve vrste problema s kosom, npr. perut, opadawe, stawivawe kose, }elavost, pucawe kose...

Pakovawe za kosu Napravite pakovawe za kosu tako da pome{ate jedno `umance, jednu ka{iku limunovog soka i ka{iku sojinog bra{na u jednoj {oqici jogurta i nanesite na kosu. Operite posle ~etiri sata.

Maska od banane Banane su odli~ne za negu kose. Napravite masku za kosu tako da izmiksirate u blenderu bananu s jednim jajetom, tri ~ajne ka{ike meda, tri ~ajne ka{ike mleka i pet ~ajnih ka{ika maslinovog uqa. Umasirajte sme-

su na kosu i u vlasi{te, i ostavite da odstoji pola sata pre nego {to operete kosu {amponom.

Preparat za ispirawe kose Za negu kose: li{}e ruzmari-

na, kopriva, ~i~ak koren. Za suvu kosu: cvetovi kamilice, gavez koren, kopriva. Za masnu kosu: kora od limuna, nana, limun trava. Pome{ajte jednu ka{iku neke od biqaka sa dve litre kipu}e vode i pustite da odstoji pola sata. Dodajte 1/4 {oqice jabukovog sir}eta i dobro pome{ajte. Stavite na kosu {ampon. Prelijte preparat nekoliko puta preko kose, ostavite da odstoji nekoliko minuta, pa isperite.

Nega ispucalih vrhova Vrhovi kose mogu se o{tetiti jakim {am-

ponima ili toplim vazduhom iz fena za kosu. Evo nekoliko recepata za negu vrhova kose. Napravite pakovawe tako da izmu}kate jedno `umance u smesu od dve ka{ike maslinovog uqa i jedne ~ajne ka{ike meda. Dobro umasirajte u kosu i onda stavite na glavu kapu za tu{irawe, pa ostavite pola sata. Posle toga kosu dobro isperite. Kosu i vlasi{te izmasirajte toplim maslinovim uqem i onda stavite na glavu kapu za tu{irawe, pa ostavite preko no}i ili 8-10 sati. Posle toga kosu dobro isperite. Pakovawe od papaje je odli~no za prirodnu negu ispucalih vrhova. Uklonite ko`u i semenke zrele papaje i usitnite u blenderu. Dodajte pola {oqice jogurta i dobro utrqajte na vlasi{te i kosu. Operite toplom vodom posle 30 minuta.


24

~etvrtak25.februar2010.

EKOLOGIJA

DNEVNIK

OKRUGLI STO „FINANSIJE I @IVOTNA SREDINA�

Ulagawe u zelene tehnologije

EKOLO[KI PROBLEMI OP[TINE ALIBUNAR

Farme rusvaj prave

Posledwih nekoliko godina u se jezero od otpadnih voda iz toviop{tini Alibunar lokalne vlali{ta i tamo{we klanice kraj sti u zna~ajnoj meri poklawaju kojeg, ako se ne mora, zbog nepijatpa`wu za{titi `ivotne sredine nog zadaha, retko ko prolazi. Nei unapre|ewu ekolo{ke svesti kada je, ispod pruge, u glavni kakod gra|ana. Me|utim, nagomilanal od Alibunara prema Vlajkovne probleme nije lako, ni jednocu oticala prqava voda. Sada je tu stavno re{iti, pre svega odlagajezero koje leti poprima crvenu we otpada i otpadnih voda, pre boju, a me{tani Vladimirovca se svega sa farmi. pla{e da zaga|ena voda ne stigne U svih deset mesta organizovado arteskih bunara kojim se seono se prikupqa otpad iz doma}iski vodovod snabdeva. Sli~na sistava i odnosi na lokalne deponituacija je i sa otpadnim vodama sa je. Mada su one na skrovitim mefarme u Banatskom Karlovcu. Otstima, zaraza preti, po{to otpad padne vode i organski otpad razpreturaju skupqa~i sekundarnih liva se po povr{ini u du`ini od sirovina i razvla~e pasi lutalinekoliko stotina metara i kroz ce. Deponija sme}a ispust ispod magiu Banatskom Karputa preRazlivene otpadne stralnog lovcu je opkoqena ma Vr{cu, uliva u vode i organski ku}ama i stanovneka od ciglarotpad stvorili nici tog tog dela skih jezera. naseqa retko Kako bi se {to crvena jezera otvaraju prozore, pre re{io prokoliko zbog smrblem ovih crnih dqivog dima koji se {iri okoliekolo{kih ta~aka poslanik u nom, pogotovo od maja do oktobra Skup{tini Vojvodine Nedeqko meseca, toliko i zbog pasa lutaKowokrad i predsednik op{tine lica. Za ovu lokaciju je odavno Alibunar Danijel Ki{marton ura|en projekat za sanaciju, ali odneli su projekat o sanaciji u ni do danas novac za to nije obezMinistarstvo `ivotne sredine i be|en. Problem su i divqe depoprostornog planirawa i resorni nije kraj puteva, koje i kada se pokrajinski sekretarijat i nadaju o~iste, ponovo ni~u, toga naro~ise da }e se za realizaciju toga nato ima u {umarcima oko i u izle}i pare, koje nisu male. ti{tu Devoja~ki Bunar. Trajno Sekretar Sekretarijata za re{avawe odlagawa otpada u opprivredu, javne slu`be i razvoj {tini Alibunar vidi se u skorom Ivica Rosi} ka`e da se na tim zavr{etku Regionalnog cenrta za mestima natalo`io debeo sloj preradu otpada, koji se uveliko biqnog otpada koji bi mogao dogradi u Vr{cu za potrebe ovog radom da se iskoristi za |ubrewe grada i op{tine Belu Crkvu, poqoprivrednog zemqi{ta. TaPlandi{te i Alibunar. kve inicijative su pokretane i Nedavno je ura|en projekat za ranije, ali daqe se nije odmaklo, sanaciju zaga|ewa koje prouzrokuali se sada u op{tini nadaju da }e ju sviwarske farme u Vladimiova uroditi plodom i da }e zagarovcu i Banatskom Karlovcu. U |iva~i biti sankcionisani i taVladimirovcu na nekoliko stotiko spre~ena epidemija zaraznih na metra od posledwih ku}a u mebolesti u ova dva mesta. stu i izvori{ta vode formiralo R. Jovanovi}

USVAJAWE EKOLO[KIH ZAKONA VODI SRBIJU U EU

^istiji vazduh ~uva zdravqe

Uslov za ~lanstvo Srbije u Srbiji u implementaciji zakona i Evropskoj uniji je usvajawe niza zamerewe kvaliteta vazduha u skladu kona iz oblasti za{tite `ivotne sa evropskom regulativom - rekao sredine zasnovanih na evropskim je dr`avni sekretar Radovi} i dostandardima, ali i wihova primena dao da }e projaekta trajati dve gou praksi, rekao je u Beogradu zamedine. nik {efa delegacije EU u Srbiji Partneri Republike Srbije u Adrijano Martins. Na predstavqarealizaciji projekta su Ministarwu tvining projekta "Ja~awe admistvo `ivotne sredine Republike nistrativnih kapaciteta u oblasti ^e{ke i Hidrometeorolo{ki inupravqawa kvalitetom vazduha" u stitut i Savezno ministarstvo za Srbiji Martins je za{titu `ivotne istakao da je na{a sredine, za{titu Evropskom zemqa u zakonodavprirode i nuklearstrategijom noj oblasti u ponu bezbednost Repupredvi|eno je da se blike Nema~ke. Resledwih nekoliko meseci napredova- do 2020. godine za 40 publika ^e{ka je la, usvojiv{i tanosilac Tvining odsto smawi broj kozvani "zeleni projekta, dok je Saprevremenih smrt paket zakona", mevezna Republika uzrokovanih |u kojima je i ZaNema~ka mla|i zaga|ewem kon o za{titi vapartner na projekzduha. tu. Dr`avni sekretar u MinistarEvropska komisija je u 2005. gostvu za `ivotnu sredinu i prostordini objavila tematsku Strategiju no planirawe Ivica Radovi} kao zaga|ewu vazduha kojom je predvizao je da je, izme|u ostalog, ciq |eno da se do 2020. godine za 40 odovog projekta razmena informacisto smawi broj prevremenih smrt ja i trendova u oblasti kvaliteta i uzrokovanih zaga|ewem, a weno za{tite vazduha, monitoring wegosprovo|ewe ko{ta sedam milijarvog kvaliteta i ocewivane u skladu di evra godi{we. sa va`e}om evropskom regulatiU odnosu na podatke od pre 20 govom. dina broj obolelih od astme duplo - Projektom, koji finansira se uve}ao, a kao razlog se navodi zaEvropska komisija sa milion evra ga|enost vazduha. Prema podacima bi}e unapre|ena oblast za{tite i Svetske zdravstvene organizacije, upravqawa kvalitetom vazduha. vi{e od dva miliona qudi godiGlavni ciq je razmena informaci{we umre od posledica zaga|ewa ja u pogledu savremenih trendova u vazduha. Najugro`enija su deca toj oblasti, pomo} ekspertima u mla|a od ~etri godine. A. B.

Odbor za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj Privredne komore Srbije organizovao je nedavno okrugli sto "Finansije i `ivotna sredina" na kome se govorilo o primeni zakonskih re{ewa i izdvajawu sredstava za finansirawe projekata, kako bi se spre~ilo zaga|ewe `ivotnog prostora. Usvajawem seta "zelenih zakona" polovinom pro{le godine, Srbija je krenula putem primene standarda i propisa Evropske unije kada je o ~uvawu `ivotne sredine re~. Doneta su brojna podzakonska akta, a sada predstoji najte`i i najskupqi deo posla koji se odnosi na wihovu primenu. Direktorka Fonda za za{titu `ivotne sredine Srbije

@eqka Juraki} izjavila je da Srbija za za{titu `ivotne sredine izdvaja i deset puta mawe novca nego {to je evropski prosek. Ona kazala da zemqe Evropske unije izdavajaju za ekologiju u proseku dva do tri odsto bruto dru{tvenog proizvoda, a da procene pokazuju da se u Srbiji izdvaja od 0,2 do 0,3 odsto BDP, a posledwih godinu dana i mawe. Juraki}eva je navela je da }e Fond napraviti posebnu kwigu iz koje }e se videti koliko koja kompanija ula`e u za{titu okoline. Fond o~ekuje prihode od 10,6 milijarde dinara, a iz dr`avnog buxeta jo{ oko dve milijarde dinara. Fond ima puno planova i projekata, a jedan od wih odnosi se i na sufinansirawe kamata za povoqnije odobra-

vawe kredita poslovnih banaka za projekte koji se odnose na za{titu `ivotne sredine i ulagawe u opremu koja spre~ava zaga|ewe. Predsednik Odbora za za{titu `ivotne sredine i odr`iv razvoj Du{an Stoki} ukazao je da investicije u za{titu `ivotne sredine nisu tro{ak, ve} {ansa za razvoj. Najrazvijenije evropske dr`ave nastavqaju sa ulagawem u "zelene tehnologije", a i najnovije ~lanice EU trude se da odvoje znatna sredstva. Kada je o Srbiji re~, Stoki} isti~e da iz pretpristupnih fondova EU mo`e da se o~ekuje oko 85 miliona evra za finansirawe projekata. Na okruglom stolu su u~estvovali i predstvnici preduze}a iz Srbi-

je koja su koristila sredstva iz Fonda za za{titu `ivotne sredine, ali i predstavnici banaka. Kako je saop{teno banka Inteza }e za energetsku efikasnost odobravati kredite u vrednosti od 100.000 do 2.000.000, sa grejs periodom od dve godine i rokom otplate od pet godina. I predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj govorili su o spremnosti da na vi{e na~ina i kroz nekoliko kreditnih linija pomognu finansirawe projekata "zelene privrede", tim pre jer su programi za{tite voda, vazduha i zemqe od zaga|ewa vrlo skupi, pa se sve ~e{}e izvode kroz takozvano privatno i javno partnerstvo.

AKCIJA O^UVAWA PTICA U REZERVATU GORWE PODUNAVQE

Novi dom za {umske sove U saradwi Centra za za{titu sova Srbije, ornitologa, ekologa i JP "Vojvodina{uma", u specijalnom rezervatu prirode Gorwe Podunavqe u Ba~kom Mono{toru postavqeno je 20 ve{ta~kih dupqi za {umske sove. Polo`aj ve{ta~kih gnezda kar-

da zavr{imo posao i krenemo da ih postavqamo na stabla - ka`e ekolog, student biologije Nenad Spremo, koji je sa jo{ dvojicom kolega, Dra`enkom Rajkovi}em i Dra{kom Gruji}em, postavqao ve{ta~ka gnezda za sove. - Ni{ta nas nije moglo spre-

znatno smawuje upotrebu {tetnih hemijskih sredstava za wihovo uni{tavawe. Logisti~ku podr{ku volonterima, zaqubqenicima u ptice i svet prirode u ovoj akciji pru`ali su {umarski in`eweri zadu`eni za za{titu prirode i re-

tiran je na mapi i unet u GPS ure|aj radi daqeg monitoringa. Uprkos izuzetno niskim temparaturama, zimus su se ornitolozi i {umari pewali na visine stabala od {est metara postvqaju}i dupqe za sove. - U radionici {umske uprave Apatin smo izra|ivali ve{ta~ke dupqe nestrpqivo ~ekaju}i

~iti, pa ni dubok sneg u {umi i led na stablima. Idu}e godine nanovo pravimo akciju, a planiramo da postavimo jo{ 20 gnezda. Koliko su ove ptice zna~ajne za odr`avawe ravnote`e u prirodi, govori i podatak da jedna porodica sova pojede godi{we oko 3.5000 sitnih glodara, {to

zervat Gorwe Podunavqe Radmila [aki} i Biqana Lati}, kao i dobar poznavalac terena Ivan Bla`ev. - Prelaze}i kilometre po rezervatu prekrivenom dubokim snegom tra`ili smo mesta za koja verujemo da }e sove odabrati i prihvatiti ve{ta~ke dupqe kao svoj novi dom. Momcima svaka

~ast na hrabrosti, {to su se "verali" po starim stablima, ~ije su se grane povijale - ocenio je Bla`ev. Samostalni referent za za{titu `ivotne sredine [aki}eva je objasnila da proces naseqavawa dupqi mo`e trajati ~ak nekoliko godina i da se ne mo`e odmah utvrditi da li }e one i kada biti aktivne. Ona isti~e da redovan monitoring postavqenih ve{ta~kih gnezda podrazumeva markirawe i pra}ewe sova kroz dug vremenski period i dodaje da }e se svake godine postvqati gnezda, sve dok se ne pokrije ceo SRP Gorwe Podunavqe. - Ovim aktivnostima vra}a se ne samo prirodni balans u rezervatu, ve} se dobija biolo{ki, ekolo{ki, eti~ki i turisti~ki bogatija `ivotna sredina. Ve}ina {uma u Vojvodini je pod mladim stablima, te ima mawi broj starih stabala u kojima su prirodne dupqe za gne`|ewe ptica i u kojima druge `ivotiwe nalaze svoj dom. Takve {ume ostaju bez predaotora, kao {to su i sove, koji brinu o premno`avawu {tetnih insekata i glodara. ^ovek je taj koji mo`e vratiti ravnote`u postvqawem ovakvih ve{ta~kih gnezda - navodi [aki}eva. J. P.

REGIONALNA AKADEMIJA ZA LIDERE ODR@IVOG RAZVOJA

Ve{tine za budu}e generacije Bels pokret i ambasada Kraqevine Holandije u Beogradu predstavili su ju~e dostignu}a pokreta na teritoriji zapadnog Balkana i najavili osnivawe regionalne Bels akademije za lidere odr`ivog razvoja. Sve aktivnosti Bels pokreta, koji je deo projekta "Regionalna ekolo{ka kohezija zapadnog Balkana" i okupqa {iroku koaliciju vladinog, nevladinog i biznis sektora, ukqu~uju}i i predstavnike parlamenata, usmerene su na efikasno zastupawe odr`ivog razvoja i `ivotne sredine, kao alata za br`e integracije u Evropsku uniju. Zelene teme i projekti obezbe|uju ~vr{}u regionalnu saradwu i pru`awe potrebnih informacija, znawa i ve{tina donosiocima odluka i ostalim zainteresovanim stranama u kreirawu zelenih politika i stvarawu ambijenta za razvoj zelenih poslova. - Lider dana{wice je onaj koji poseduje univerzalna i specifi~na znawa i ve{tine, umetnik je strate{kog razmi{qawa, kreator pozitivnih promena, graditeq partnerstva, odgovoran je i od akcije - isti~e regionalni koordinator Bells pokreta Aleksandra Knez-Milojkovi}. - Zapadni Balkan ide u susret velikim izazovima na putu razvoja i pristupawa Evropskoj uniji i zato su potrebni lideri nove generacije lideri odr`ivog razvoja, koji imaju adekvatna znawa i ve{tine da donose odluke koje doprinose razvoju od lokalnog do globalnog nivoa. Stoga }e Bels akademija za lidere odr`ivog razvoja pomagati izgrad-

wi demokratskog, prosperitetnog, stabilnog dru{tva i stvarawu ambijenta za podsticawe zelene ekonomije, kroz ja~awe znawa i ve{tina donosilaca odluka vladinog, biznis i civilnog sektora iz oblasti liderstva i odr`ivog razvoja.

Program akademije je dizajniran na osnovu regionalnog istra`ivawa stavova i potreba donosilaca odluka na teritoriji zapadnog Balkana i predstavqa jedan od alata za lak{e uspostavqawe standarda i

sprovo|ewe vrednosti EU, koje se oslawaju na odr`ivi razvoj i `ivotnu sredinu. U planu je da se program sprovede n na teritoriji Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova (UN1244), Makedonije i Srbije. Kako su istakli na ju~era{wem skupu, Bels Akademija za lidere odr`ivog razvoja namewena donosiocima odluka (narodnim poslanicima, ministrima i dr`avnim sekretarima, gradona~elnicima, predsednicima op{tina, odbornicima), administraciji (predstavnicima administracije razli~itih sektora dr`avne uprave i institucija na lokalnom i nacionalnom nivou), biznis sektoru (predstavnicima velikih kompanija, predstavnicima malih i sredwih preduze}a, predstavnicima javnih preduze}a), civilniom sektoru (predstavnicima politi~kih stranaka, predstavnicima NVO, predstavnicima sindikata, medijima, strukovnim udru`ewima). Program osnovnog semestra obrazovawa i obuka akademije }e se realizovati kroz uvodni seminar, specijalisti~ke seminare, video streaming predavawa i interregionalne posete u trajawu od {est meseci, a vodi }e ga me|unarodni, regionalni i nacionalni predava~i i eksperti. U skladu sa nacionalnim potrebama na teritoriji gde Bels akademija sprovodi svoj program, razvija}e se posebni kurikulumi za teme koje su prioritet. A. B.


MRE@A

DNEVNIK

~etvrtak25.februar2010.

25

Opera najbr`i pretra`iva~ pravo obavqeni testovi pokazuju da je beta verzija brauzera Opera 10.5, norve{kog proizvo|a~a Opera Software, ostavila za sobom sve takmace i postala najbr`u brauzser na svetu. Objavqena pro{log ~etvrtaka i opremqena novom JavaScript ma{inom, Opera 10.5 je prvo mesto osvojila s lako}om. Sude}i prema testovima ~asopisa Computerworld, Opera 10.5 je oko 15% br`a od Safarija za Windows i skoro 20% br`a od Guglovog brauzera Krom, koji su pre toga zauzimali mesta broj jedan i dva. Dva puta br`e prikazuje strane u odno-

U

su na Mozilin Fajerfoks 3.6, osam puta br`e od Opere 10.10, i deset puta br`e od Majkrosoftovog Internet Eksplorera 8. Opera u~estvuje na brzinskim testovima za JavaScript ve} skoro dve godine, jo{ od kad su razvojni in`eweri koji su napravili WebKit, ma{inu otvorenog koda za brauzsere koju koristi Eplov Safari, po~eli da objavquju velike skokove u performansama. U me|uvremenu je i Mozila napravila novu JavaScript ma{inu za Fajerfoks, a i Gugl je u trku uveo svoj Krom. Jedini brauzer koji je Opera redovno tu-

kla u JavaScript nadmetawima bio je IE8. Opera 10.5 koristi novu JavaScript ma{inu za vizuelizaciju nazvanu Carakan i novu biblioteku za vektorsku grafiku nazvanu Vega. Opera tvrdi da Vega iscrtava grafiku tri puta br`e od biblioteke koju koristi Opera 10.10, aktuelna verzija wenog brauzera. Ostala unapre|ewa beta verzije su obnovqeni interfejs koji smawuje predvi|eni prostor za menije, podr{ka za funkcije Aero Peek i Jump List Windows7, adresno poqe koje u Operu donosi pretra`ivawe pomo}u istorije i obele`ava-

Ajsmen dobio 13 godina aks Rej Batler (37), koji je koristio hakerski pseudonim „Ledeni“ (Iceman), osu|en je pro{log petka za mre`ne prevare i kra|e identiteta. Pored kazne zatvora u trajawu od trinaest godina, Batler }e jo{ pet godina po izlasku iz zatvora biti pod strogim nadzorom i mora}e da plati 27,5 miliona dolara od{tete svojim `rtvama. Ovo je do sada najdu`a kazna zatvora izre~ena za hakerisawe u SAD. Batler, koji je poznat i kao Max Vision, izjasnio se krivim

M

za mre`ne prevare u junu pro{le godine. Priznao je da je ukrao brojeve oko dva miliona kreditnih kartica koje su iskori{}ene za kra|e u vrednosti od 86 miliona dolara. Svoj zao glas stekao je zbog upada na veb lokacije foruma na kojima su se kupovali i prodavali brojevi ukradenih kreditnih kartica i prisiqavao ~lanove da taj posao rade preko wegove

lokacije CardersMarket.com. Kriminalci su brojeve ukradenih kartica koristili da prave la`ne kreditne i debitne kartice koje su potom upotrebqavane za kra|u novca i robe. Batleru ovo nije prva kazna za hakerisawe. Posle uspe{nog starta i slave koju je stekao rade}i kao savetnik za bezbednost koji je svoje usluge napla}ivao sto dolara na sat (i dobrovoqno radio za FBI), Batler je uhap{en, jer je pisao „zlonamerni“ softver koji je na ra~unare instalirao program i pravio rupu u bezbednosnom sistemu. Hiqade tih ra~unara pripadali su mre`ama savezne vlade. Batler je zbog toga odle`ao u zatvoru 18 meseci, a kad je 2002. iza{ao iz zatvora na{ao se u te{koj situaciji – postao je besku}nik koji je spavao kod prijateqa i nije mogao da na|e posao, zbog ~ega se u o~ajawu ponovo okrenuo sajber kriminalu. Do trenutka kad je uhap{en 2007. izgradio je najve}u berzu ukradenih informacija o kreditnim i debitnim karticama na svetu. Sudija koji mu je izrekao presudu rekao je da je sramota {to je neko sa takvim kompjuterskim znawem izabrao da ga koristi na na~in koji povre|uje qude. „Ova presuda {aqe poruku da se sajber zlo~ini uzimaju veoma ozbiqno.“ Batler }e svoju kaznu odslu`iti u saveznom zatvoru s minimalnim obezbe|ewam u [eridanu, dr`ava Oregon. Ove godine pojavi}e se i kwiga o wemu i wegovom poduhvatu da zavlada sajber podzemqem.

~a kakvo ime Fajerfoskov Awesomebar, i mogu}nost da se svaka strana sa tabom ozna~i kao privatna, tako da se ne ~uvaju podaci o pose}enim lokacijama i aktivnostima na tim stranama. Opera 10.5 beta za sada postoji samo u verziji za Windows, dok su za Linux i Mac OS dostupne alfa verzije. Norve{ki proizvo|a~ jo{ nije objavio kad }e se pojaviti kona~na verzija 10.5. Jedino je najavio da }e u vreme kad bude objavio verziju za Windows biti gotove i beta verzije za Linux i Mac. (Mikro)

NOVOSTI IZ „PANASONIKA”

Televizor za 3D u`ivawe ompanija “Panasonik” je na konferenciji u Minhenu predstavila novu liniju plazma televizora VT20 3D dostupnih u Evropi, veli~ine ekrana od 50-in~a i 60in~a, kao i novi model DMPBDT300 3D Blu-rej plejera. Plazma tehnologija obuhvata bezbroj zna~ajnih mogu}nosti u vezi sa 3D tehnologijom kao {to su smawewe preklapawa signala, kristalno jasne pokretne slike visokog kvaliteta, ja~a efikasnost u osvetqewu i boqi kvalitet slike ~ak i kada je u pitawu 2D sadr`aj. Kompanija “Panasonik” }e novu tehnologiju razviti u saradwi sa kompanijom RealD . Kompanija “Panasonik” nudi liniju Full HD 3D proizvoda koji odgovaraju zahtevima i najprobirqivijih kupaca. Novi asortiman Full HD 3D Viera Plazma televizora visoke definicije i DMP-BDT300 Blurej plejera sa oznakom 3D donose novu eru vizuelne zabave u domove korisnika stvaraju}i 3D do`ivqaj koji lako mo`e da parira i onim najboqim koji mogu biti vi|eni samo u bioskopima. Prve dve linije modela Full HD 3D Viera plazma televizora visoke definicije bi}e dostupni na prole}e ove godine. Linija sa oznakom VT20 }e se u po~etku sastojati od modela TXP50V20 i modela TX-P65VT20 kao najvi{eg u klasi televizora

K

sa dijagonalom od 65 in~a. Oba modela }e biti sofisticiranog dizajna sa okvirom metalikbronzane boje. Zajedno sa ovim modelima dostupne su i “Panasonik” 3D nao~are. Kako bi stvorila najboqu mogu}u 3D sliku, “Panasonik” je razvio novi, br`i fosforni ekran koji radi na

600Hz, zajedno sa tehnologijom koja je zasnovana na principu sub-field. Novi ekrani prikazuju naizmeni~no slike od 60 frejmova u sekundi za svako oko ponaosob. Mozak onda spaja slike i percipira ih u 3D formatu. Sa poboq{anom sposobno{}u video reprodukcije PDP tehnologije koja radi na 600 Hz i daje punu rezoluciju pokretnih slika, 3D tehnologija omogu}ava

K

od ~ak tri TeraFLOPS-a, {to trenutno parira teorijskoj “snazi” ~ak tri najja~e NVIDIA Tesla kartice zajedno. No, AMD je jo{ uvek fokusiran uglavnom na gejming i nedavno predstavqen Radeon HD5770 je svakako poslu`io da se DirectX 11 spusti “u mase”,

a to je osnovni preduslov da izdava~i kona~no na tr`i{te puste prve igre koje koriste benefite nove verzije Majkrosoftovog “igra~kog” API-ja. Prve igre, demo i ben~mark programi sa “prirodnom” podr{kom za DirectX 11 su se ve} pojavili (Unigine, CMR Dirt 2 Demo), a DirectX 11 akceleratori su dostupni i po cenama koje su mawe od 150 evra.

Radeon HD5770 poseduje oko milion tranzistora, ali je izra|en u 40-nm procesu i prakti~no predstavqa derivat Cypress tehnologije. Po snazi je u rangu sa RV870, odnosno Radeon HD4890 GPU-om, s tim {to sa video memorijom komunicira putem 128bitne magistrale, {to je, kao i ranije sa Radeonom HD4770, donekle kompenzovano vi{im radnim u~estanostima. Radeon HD5700 GPU je tako|e proizveden u 40-nanometarskom procesu, ba{ kao i pripadnik prethodne generacije, RV770 – Radeon HD4770, koji je i jedini ~ip iz prethodne, DirectX 10.1 serije, koji je izra|en u ovom procesu, a istovremeno je i prvi GPU sa kojim se AMD prebacio na sitniju litografiju. Impresivno je da ovaj mali “superkompjuter” sada mo`e biti va{ za 150-ak evra! Jedan gigabajt GDDR5 memorije bi trebalo da radi na 1200 MHz, a kako je GDDR5 prakti~no quad-data rate memorija, ova cifra pomno`ena sa ~etiri daje efektivnh 4800 MHz. (Ben~mark)

kada dostignu kraj „radnog veka” ne uti~u {tetno na okolinu jer pri wihovom dizajnirawu nisu upotrebqavani metali poput `ive i olova. Svi korisnici koji kupe Full HD 3D VIERA televizore mo}i }e da u`ivaju u punom HD 3D gledala~kom iskustvu uz pomo} aktivnih RealD 3D nao~ara i 3D emitovawu uz pomo} stereoskopskog RealD formata. Re-

alD Format omogu}i}e gledaocima da pristupe 3D sadr`ajima koriste}i HD set-top box u svojim domovima. Ovaj format je sposoban da „isporu~i“ 3D sliku visoke rezolucije bilo kom 3D displeju koji koristi dana{wu HD infrastrukturu. Novi model DMP-BDT300 3D Full HD Blu-rej plejera kompanije “Panasonik” omogu}ava fascinantni Full HD 3D do`ivqaj na svim kompatibilnim plejerima. Plejeri tako|e podr`avaju {i-

rok spektar audio standarda i konvertuju sve standardne video formate u rezoluciju 1080p. Blurej plejer visoke definicije sadr`i sve opcije koje bi neko o~ekivao od visoko sofisticiranog proizvoda, ukqu~uju}i VIERA Cast Internet link, BD Live, 7.1 }annel lo{le{ audio, kao i Dolby True HD i DTS HD audio format. Digitalne fotografije i HD video mogu se sa lako}om gledati pomo}u SD memorijske kartice ovog plejera.

Gugl tu`en zbog povrede privatnosti

Kartica za prave gejmere ompanija AMD je nedavno predstavila ~itavu familiju video kartica podr{kom za DirectX 11, od kojih smo detaqno predstavili najja~i model – Radeon HD5870. Zatim smo videli kakve performanse donosi “prepolovqena” verzija Cypressa, Juniper GPU, poznatiji i kao “128bitni” Radeon HD5770. Izme|u prvog modela, HD5870, koji ko{ta vi{e od 330 evra i modela HD5770, za koji je potrebno odvojiti i 55% mawu nov~anu sumu, tu je i delimi~no „uspavani“ Radeon HD5850. Borbu za imix AMD-ovog brenda u prvim redovima vodi Radeon HD5970, DualGPU kartica namewena beskompromisnim igra~ima... Jasno je da nije svaki igra~ spreman da odvoji preko 300 evra za grafi~ku karticu, ali i da postoji odre|en broj wih kojima ni dvostruko ve}a cifra ne predstavqa problem. Najbr`i SingleGPU video akcelerator iz AMD-a, nakon bla`eg overkloka procesing ima mo}

kristalno jasne 3D slike visokog kvaliteta. Svi novi Full HD 3D plazma televizori su dizajnirani na na~in da ekrani efikasno tro{e pola svoje `ivotne energije od 100,000 ~asova ili vi{e od 30 godina gledawa televizora. Ovi televizori ~ak i

edna `ena iz Floride podnela je tu`bu protiv Gugla u kojoj ga optu`uje da je svojim projektom Buzz naru{io prava privatnosti korisnika. Eva Hibnik, stanovnica okruga Sarasota, podnela je tu`bu Saveznom sudu u San Hozeu u svoje ime i u ime oko 31 miliona ameri~kih korisnika popularnog servisa Gmail. U tu`bi se navodi da je Gugl prekr{io Savezni zakon o kompjuterskim prevarama i zloupotrebama, donet 1984. da bi za{titio pojedince od kompanija koje kompromituju podatke korisnika, time {to je pro{le nedeqe dodao Buzz u svoj servis Gmail. U tu`bi se ka`e da je „Gugl Buzz privatne podatke koji pripadaju korisnicima Gmail-a u~inio javno dostupnim bez znawa i saglasnosti korisnika. Gugl je javno priznao da wegov program Buzz ima problema s privatno{}u i u nekoliko talasa ga je mewao. Me|utim, te izmene nisu i{le dovoqno daleko kako bi se problem sasvim re{io. Pored toga, Guglove akcije su ve} izazvale {tetu, jer je program Buzz otkrio privatne informacije korisnika istog momenta kad je Gugl lansirao

J

svoj servis. Zvuk zvona koje je ozna~ilo kr{ewe privatnosti ne mo`e se pre~uti.“ Hibnikova tra`i od{tetu (iznos nije poznat) i zahteva od suda da spre~i Gugl da nudi Buzz „bez odgovaraju}ih za{tita, odredbi u slu~aju neispuwewa obaveza i mehanizama za proaktivno ukqu~ivawe u wegovo kori{}ewe“. Gugl ne `eli da objavi nikakav komentar po ovom pitawu dok ne primi i ne razmotri tu`bu. Gugl Buzz je poku{aj ove kompanije da pojednostavi prebirawe gomile poruka, slika i video snimaka i olak{a nala`ewe va`nih informacija. Sa druge strane, korisnici su po~eli da izra`avaju zabrinutost zbog slo`enog tretmana privatnosti u Buzzu maltene odmah po{to je lansiran 9. februara. Reaguju}i na to Gugl je dva dana kasnije objavio da je podesio svoju tehnologiju i otklonio sporne detaqe u vezi privatnosti. Tom prilikom re~eno je da }e te izmene olak{ati korisnicima da blokiraju pri-

stup svojim stranama i da prona|u dve razli~ite stavke vezane za privatnost. U svojoj tu`bi Hibnikova je ocenila da su ova Guglova pode{avaja Buzza nedovoqna i da su do{la prekasno. Jedan upu}eni analiti~ar je ocenio da }e ova tu`ba, ako ni{ta drugo, dobro do}i da Guglovim rukovodiocima otvori o~i. Po wegovom mi{qewu tu`ba ne}e imati velikog finansijskog uticaja na Gugl, ali bi mogla poja~ati motrewe na tu kompaniju i wenu politiku i poteze vezane za privatnost.


26

~etvrtak25.februar2010.

OGLASI

IZDAJEM de lux apartman za odmor, zaseban ulaz, dvori{te, novogradwa. Telefon 031/511-159, 064/23-71985, 065/511-159-9. 99734 ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2 sa upotrebnom dozvolom. Telefon: 063/389-962, cena izuzetno povoqna. 99302

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 99682

DNEVNIK

DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 99683

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305. 99684

IZDAJEM sobu devojci sa upotrebom kupatila, kuhiwe i ve{ ma{ine, na Novom nasequ, povoqno. Telefon 021/498-894. 99671 IZNAJMQUJEM sobu u superkonfornom stanu u strogom centru. Upotreba kuhiwe, trpezarije, kupatila, ve{ ma{ine, telefona, CG, televizora sa KTV. Telefon 021/66-15-308. 99621

POTRA@WA I IZDAVAWE stanova svih struktura, jednoiposoban, Kisa~ka, 100E, garsowera Arse Teodorovi}a 80E, dvosoban 200 E. Telefoni: 6621-797, 021451-472, 6618-184, 063-598463. 99400

IZDAJEM novu, name{tenu garsoweru u ku}i iza Novog naseqa, 110E + depozit. Telefoni: 021/6496-540, 063/8575257. 99469


OGLASI

DNEVNIK IZDAJEM name{tenu garsoweru od 30m2 kod Sajma, cena 150E mese~no plus depozit. Telefoni: 021/47-55500, 063/538-413. 99709 IZDAJEM dvosoban, name{ten stan na Detelinari. Telefon 063/375-207. 99736 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan ulica Starine Novaka, slobodan od 1. marta. Telefon 064/1481-334 99639 IZDAJEM povoqno name{ten jednosoban uli~ni stan, 38m2, u ku}i sa posebnim ulazom, mladim bra~nim parovima i ostalim zaposlenima, 120E. Telefoni: 021/521-362, 064/236-280-9. 99633 IZDAJEM jednosoban name{ten stan sa centralnim grejawem blizu higijenskog zavoda. Telefon 6392-294. 99489 IZDAJEM novu komplet name{tenu garsoweru 32m2, kod “Dnevnika�, 2 le`aja, odmah useqiva 180E. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547920. 99782 IZDAJEM jednoiposoban renoviran stan, 40m2 kod Merkatora, komplet name{ten sa novim name{tajem, cena 210E. Telefon: 021/544-540 i 063/517-290. www.aleks-nekretnine.com 99775 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru 25m2 Bra}e Ribnikara, useqiva 1. 3., cena 150E. Telefon: 064/09-07889, 021/547-920. 99786 VEQKA PETROVI]A, Liman I, luks trosoban stan95m2 u novijoj zgradi, odmah useqiv za strance i poslovne qude. Telefon: 064/09-07-889, 021/547-920. 99785 IZDAJEM od marta, poluname{ten jednoiposoban stan od 48m2 u ulici Vase Staji}a za 200E. Zvati radnim danom na telefon 063/511-255. 99109 IZDAJEM ve}i dvosoban stan na prvom spratu iza Alma{ke crkve sa tri le`aja, ve{ma{inom, klima ure|ajem i dve fisne linije telefonske, 200 E. Telefon 569-377. 99696 KOTORSKA - Telep, izdajem ku}u 240/560 sa ili bez name{taja pogodna za fizi~ka i pravna lica. Povoqno! Telefon 064/2234862. 99119 IZDAJEM dvoiposoban prazan 68m2 sa kuhiwskim elementima u Bra}e Jovandi}, odmah useqiv, cena 200E. Telefon: 064/09-07889, 021/547-920. 99784

~etvrtak25.februar2010.

27

IZDAJEM nov name{ten jednoiposoban stan 45m2 kod futo{ke pijace 200 E. Telefon 021/547-920, 064/09-07889. 99783 POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250-350E Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 99774

GOTOVINOM kupujemo stan do 40.000E od vlasnika: zemqu na ^eneju, vikendicu na Popovici, ku}u do 60.000E. Telefon: 6618-184, 064/502-5379, 063/598-463. 99399 OD VLASNIKA kupujem dvosoban stan do 55m2, prednost Novo naseqe, do IV sprata sa liftom, kupovina za gotovinu, nije agencija. Telefon: 6215-338. 99766

PRODAJA stana, Beograd, Slavija, ukwi`en, cg, 83m2, 2. sprat, lift. Telefon 066/514-83-99. 99805

CENTAR, novija, luksuzna zgrada, prodajem ukwi`ene garsowere, namenski opremqene za izdavawe za 21.600 i 24.500. Telefon 636-8429. 50001 NOVI BULEVAR, prodajem novu odmah useqivu, komplet name{tenu garsoweru od 28m2. Telefon 636-8429. 50002 PRODAJEM garsoweru 24 m2, brzo useqiva, miran deo, bez posrednika, kontakt telefon: 422-439 ili 063/534505. 99710 PRODAJEM jednosoban stan 37m2, @elezni~ka ulica, I sprat, grejawe TA, ukwi`en, useqiv, 34.000E. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-920. 99781 LIMAN 2, prodajem ukwi`enu garsoweru 26, 5m2 u Dragi{e Bra{ovana, bez ulagawa, cena 35.000E. Telefoni: 064/09-07-889 i 021/547-919. 99780 STROGI centar, prodajem garsoweru 19m2 u novijoj stambenoj zgradi, odli~an raspored, @elezni~ka ulica, cena 27000E. Telefon: 064/09-07-889 i 021/547-919. 99779

SAJAM, prodajem noviji, odli~an 1.5 stan od 36m2 po ceni od 40.700. Telefon 6368429. 50003

GRBAVICA, prodajem odli~an, ukwi`en 1.5 stan u novoj zgradi po ceni od 41.200. Telefon 064/220-9565. 50004 BULEVAR, prodajem nov, ukwi`en 2.0 stan, odli~na zgrada po ceni od 58.000. Telefon 636-6952. 50005 NOVI BULEVAR, prodajem nov, odmah useqiv 2.0 stan, odli~an raspored za 53.500. Telefon 636-8429. 50006 DETELINARA, povoqno prodajem ukwi`en, klasi~an 2.0 stan od 52m2 po ceni od 45.000. Telefon 636-8429. 50007 NA SUBVENCIONISANI kredit prodajem nov odmah useqiv dvosoban stan na Novoj Detelinari, 51m2, III sprat, cena 63.860E sa PDVom. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 99776 HITNO preko puta @. stanice dvosoban 55m2, drugi sprat, ekstra lokacija, ukwi`eno, vlasnik, bez agencije. Telefon: 063/518781. 99759 BEZ POSREDNIKA prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, kontakt telefon 422439 ili 063/534-505. 99712 POVOQNO interesantan stan Kisa~ka, jednoiposoban noviji pogodan za studente, grejawe gas, sa name{tajem, 30.000E gotovinom. telefon 6618-184, 063/598463. 99401

LIMAN, kod parka, hitno prodajem 3.0 stan, renoviran, ukwi`en od 78m2. Telefon 636-8429. 50008

NOVA DETELINARA, prodajem odli~an, ukwi`en 3.0 stan od 80m2 po ceni od 82.400. Telefon 636-6952. 50009 EKSKLUZIVNA PONUDA! Prodajem useqiv dvoiposoban stan 52m2, 2 sprat, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, useqiv, kontakt 422-439 ili 063/534-505. 99713 PRODAJEM dvoiposoban stan na Novom nasequ, 70m2, Bul. Vojvode Stepe, prvi sprat, ukwi`en, vlasnik. Telefon: 062/8980468. 99307 PRODAJEM trosoban, ukwi`en, komforan stan, 73m2, kod autobuske stanice, drugi sprat u Gagarinovoj ulici br. 10, Novi Sad. Telefoni: 022/627-725, 064/073-9206. 97728

LIMAN, kod Merkatora, prodajem odli~an, kompletno renoviran 3.5 stan za 87.000. Telefon 063/82-88377. 50010 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks, 90m2, useqiv odmah. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 97620

BEO^IN - gra|evinsko zemqi{te 15.000m2, dozvoqena gradwa. Lep pogled, put, svi prikqu~ci, 5, 5E/m2, pravi kupac dogovor. Telefon 064/314-37-14. 99640 ^ENEJ: 8 jutara u komadu, blizu gas, struja, tvrd put, zemqa prve klase, prodaja bez posrednika. Telefoni: 064/502-5379, 063/598-463, 6618-184. 99402

KLISA, nova okretnica, 2 placa mo`e pojedin~no, Rumenka: ku}a sa lokalom+2 stana i gara`a, povoqno. Telefon 6621-797, 064/5025379. 99403 PRODAJEM 10 jutara zemqe u komadu 800 metara od asfalta, blizu fabrike vode i hladwa~e ispod Fru{ke gore u Jasku. Telefon 064/401-41-80. 98918

PRODAJEM lokal 52m2, centar Novog Sada, pe{a~ka zona, opremqen za butik, ukwi`en, useqiv, mo`e i zakup. Telefon: 063/89-23168. 99495 NA BULEVARU Kraqa Petra I br. 73 izdajem lokal od 30m2. Telefon: 6215-338. 99767 U CENTRU! Prodajem uli~ni lokal u prizemqu 43 m2, ugao dve ulice, uli~ni izlog, bez posrednika, telefon 422-439 ili 063/534-505. 99714 SKUP[TINA zgrade Resavska 4 izdaje u zakup poslovni prostor, koji se nalazi u prizemqu zgrade povr{ine 44 m2. Prostor je pogodan za mirnu delatnost /predstani{tva, agencije, servisi i sl./ Telefon 064/297-34-72 99622 ZLATARA u radu, 70m2, centar-pe{a~ka zona, 2 uli~na izloga, mo`e podela u 2 lokala+stan. Telefon 064/502-5379, 063/598-463. 99404 IZDAJEM uli~ni lokal 60m2 sa velikim izlogom u Jevrejskoj ulici, za sve namene. Telefon: 064/420-1573, 021/547-920. 99787


28

OGLASI z ^ITUQE

~etvrtak25.februar2010.

Posledwi pozdrav najmilijem suprugu, ocu i dedi

NA BULEVARU OSLOBO\EWA br. 75 izdajem gara`u sa daqinskim otvarawem. Telefon: 6215-338. 99768

GOLF 4, TDI crni 5 vrata extra, vlasnik, totali ful. 5000 E Telefon 063/507-770. 99490 KUPUJEM ispravna vozila, mogu i havarisana. Dolazak i isplata odmah. Telefoni: 824-885, 064/150-1200. 97615 PRODAJEM nov fiat punto, decembar 2009. godine sa klimom 1265 kub. ~etvoro vrata metalik siva, povoqno. Telefon 062/504-310. 99597 PRODAJEM Jugo, 1.1 IN, 2008. godi{te, ugra|en plin, centralna brava, alarm, maglenke, radio aparat, boja trula vi{wa. Povoqno. Telefon 064/888-30-14. 99596

KUPUJEM svu belu tehniku, o~uvanu, ispravnu, o~uvan sto sa stolicama, mo`e bojler nov, isplata odmah. Telefon: 063/7746-129. 99674

ZIDARSKE radove, malterisawe, gletovawe, kre~ewe, najpovoqnije cene, izvode iskusni majstori, ne piju alkohol. Telefoni: 063/518346, 060/5518-346, 882-133. 99738 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 99170 AGRONOM: orezujem vo}e i vinovu lozu. Redosled obavqawa po prijavama. Za ve}i broj biqaka anga`ujem ekipu. Telefoni: 063/10838-03, 021/503-198. 99414 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 6396645, 420-183, 063/821-98-56. 97774

Posledwi pozdrav dragom dedi

VIAGRA original, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 96798

Dana, 23. 2. 2010. godine zauvek nas je napustio na{ dragi suprug, otac, deda i pradeda

3 Umro je moj brat

Milan Klisura PRODAJEM koke nosiqe, stare deset meseci, te{ke 2kg, cena 150 dinara komad. Mogu}nost dostave. Telefoni: 021/848-188, 063/511-932. 99415

POTREBAN kwigovo|a za stalni radni odnos u proizvodno-ugostiteqskoj firmi. Uslovi: radno iskustvo pet godina, aktivno kori{}ewe excella, worda i interneta. Telefon 505-337. 99173 POTREBNE devojke za rad u novoj hamburgeriji u Novom Sadu. Telefoni: 444141, 064/47-16-713. 99702

PRODAJEM bukova drva rezana i cepana 3300 din metar prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-2219, 021/6-413-575 99686 EKSTRA cena, ta~na mera drva bukva, hrast, grab, bagrem iscepano, izrezano 3000din, u metrice 2800din sa prevozom. Telefon 064/144-25-33. 98984 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/84-85-495, 66-18-846, 6614-274. 99491

Du{anu Vari}aku

Petru Vukovu 1942 - 2010.

Natalija sa porodicom.

Sahrana }e se obaviti 25. 2. 2010. godine, u 15 ~asova, na ^enejskom grobqu.

1932 - 2010.

Luka Nikole Mili}

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Nikada te ne}emo zaboraviti. Spavaj mirno sa an|elima. Zauvek tvoji: supruga Mica, }erke Sofija Bere{ i An|elka Mandi} sa porodicama.

Neka te an|eli ~uvaju u ti{ini ve~nog mira. Po~ivaj u miru dragi moj brate! Tuguju za tobom: tvoja sestra Radojka i zet Radovan.

99832

99825

99854

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

3

3

Luka Mili}

Luka Nikole Mili}

Puno smo te voleli i zauvek }e{ ostati u dragoj uspomeni.

Umro je moj dragi brat. Neka ga an|eli ~uvaju u ti{ini ve~nog mira.

O`alo{}eni: supruga Stanislava, }erke Biqana i Mirjana sa porodicama.

99842

U petak, 26. 2. 2010. godine navr{ava se ~etrdeset dana od kako se upokojio na{ zauvek voqeni sin, brat i tata

Petru Vukovu

od Bo`ane i Time.

Tvoj brat Branko, k}eri Vesna i Jasna sa porodicama.

99843

Pro{le su dve tu`ne godine od kada nije sa nama

Tuguje za tobom tvoj brat Pero sa porodicom.

99821

99823

3

Posledwi pozdrav

\uro Tatalovi}

Pomen }emo obele`iti u petak, u 7.30 ~asova, na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici.

Du{an Ke{eq 25. 2. 2008 - 25. 2. 2010.

O`alo{}eni: majka Nada, sestra Soka, }erke Milka i Nada sa mamom Radom.

U znak se}awa poma`emo dobroj deci, veruju}i da ispuwavamo wegove `eqe. Upravni odbor i prijateqi Fonda za mlade talente “Du{an Ke{eq�.

Luka Nikole Mili}

@ivoradu Gvozdenovi}u

Umro je moj dragi tata. Sahrana je 25. 2. 2010. godine, u 13 ~asova, u Futogu. Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Porodica Jelovac.

Tuguju za tobom tvoji: sin Goran i unuk Zoran.

99808

99822

99864

99837

Posledwi pozdrav po{tovanoj kom{inici

Posledwi pozdrav

TROGODI[WI POMEN

SE]AWE

25. 2. 2007 - 25. 2. 2010.

Marko Gu`vi} Stanki Stojan~ev

PRODAJEM harmoniku Wetmajster kantus 5. 120 basova, 13 registra, ~etvoroglasna, u odli~nom stawu. Telefon 021/6323-129. 99205

DNEVNIK

Petru Vukovu

Marija i Mane 2009 - 2010.

1995 - 2010.

Bjelobrk

od prijateqa Bogdana Subotina.

od kom{ija iz Balzakove br. 4.

Tvoji: tata Pero, mama Ana i sestra Mirjana.

Samo zaboravqeni umiru. 99874

99771

Mare, iako si sa nama bio jako kratko, ponosni smo na to, ali na{a najve}a `eqa je da si ponovo sa nama. Neka te ~uvaju an|eli.

99867

99793

Posledwi pozdrav ujni

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore! DVD-PLAYERE! dolazak, isplata odmah! non-stop, Mladen! Telefon 021/421516, 064/157-25-14 97691 PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 - 40 E. Dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen. Telefon: 421-516 i 064/1572514. 97689 NOVIJI kolor televizor, E72, 100 programa, TXT! vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! NON - STOP, Mladen! Telefon 421-516, 064/157-25-14. 97690

Posle duge i te{ke bolesti preminuo je

Dobrili

TU@NO SE]AWE 25. 2. 2009 - 25. 2. 2010.

Luka Savovi}

Uvek }emo te se se}ati.

Porodica Bir~anin.

99848

1935 - 2010.

Spomenka Mali

Ispra}aj }e se obaviti u petak, 26. 2. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Vreme prolazi. Ostaje samo se}awe ispuweno velikim po{tovawem i qubavqu.

O`alo{}eni: }erka Tawa, sestri~ina Branka i unuci Jelena i Bogdan.

Porodica Mali.

99871

99516


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

TU@NO SE]AWE na na{eg

Du{ana Ke{eqa

POMEN

25. 2. 2006 - 25. 2. 2010.

Dana, 2. 3. 2010. godine navr{ava se godinu dana od smrti na{eg direktora, saradnika i prijateqa

\or|a Samarxi}a

Stoja Lon~ar

1947 - 2009.

25. 2. 2008 - 25. 2. 2010. Kad du{a boli vreme nije lek. ^uva}emo te od zaborava.

Marko, Dragana i Milka.

K}erka Lepa i zet Lazar Bagiw.

99679

99610

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

~etvrtak25.februar2010.

Dragoj

Godi{wi pomen }e se odr`ati u subotu, 27. 2. 2010. godine, sa po~etkom u 11.00 ~asova, na pravoslavnom grobqu u Senti. Iako vreme neumitno te~e, uspomene i se}awa ne blede. Kolektiv: AD “Senta-Promet” TP Senta “@itopromet-Mlin”AD Senta.

POMEN

POMEN

Milorad - Mi}a Markovi}

Bogdan Bogunovi}

25. 2. 2006 - 25. 2. 2010. Uspomenu na na{eg deku ~uvaju wegovi najmiliji: supruga i }erka sa porodicom.

109/P

25. 2. 2009 - 25. 2. 2010. Navr{ila se tu`na godina od smrti na{eg voqenog deda Bokija. Za wim tuguju wegovi najmiliji. 99707

99798

Posledwi pozdrav bratu, deveru i stricu

Posledwi pozdrav suprugu, ocu, svekru i dedi.

29

dragom

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Du{an Vari}ak Dobrili Vujovi}

od porodica: Olajo{, ^izmi} i Strajin.

Du{anu Vari}aku

posledwi pozdrav od Bojane i Dejana.

Tu`nim srcem javqamo da je Du{an Vari}ak preminuo u 82. godini. Sahrana je u ~etvrtak 25. 2. 2010. godine, u 14 ~asova, na [ana~kom grobqu u Koviqu. O`alo{}eni: supruga Milija, sin Milan, snaja Milena i unuk Du{ko.

99797

99815

99791

Sa bolom i tugom opra{tam se od moje drage sestre

iz Koviqa 1928 - 2010.

Dobrili

Posledwi pozdrav

U subotu, 27. 2. 2010. godine, u 11 sati, na Novom grobqu u Novom Sadu da}emo godi{wi pomen na{em dragom

Du{anu Vari}aku

od ne}aka Vukas Daneta sa porodicom i ne}aka jeromonaha Nikona Cveti}anina.

99813

od: brata Vari}ak \ura|a, snaje Magdalene, sinovaca Jovice i Dragana, snaje Sla|ane, unuka Nikole i unuke Milice.

Posledwi pozdrav {ogoru

99814

IZJAVA ZAHVALNOSTI

prim. dr Velimiru Seratli}u Dobrile Vujovi} ro|. Sibinski

Dobrili Vujovi}

Pro{la je godina dana od kada si nas iznenada ostavio da tugujemo za tobom i ponosimo se {to si bio deo nas. O`alo{}eni: majka Milijana, k}i Darka, sin Branislav, zet Mi{a, snaha Jelica, unu~ad: Tijana, Nemawa, Milica, Milan i Emilija. 99810

Uvek }e{ biti u mom srcu i nikada te ne}u zaboraviti.

od: jetrve Milice, Mire, Sne{ke i Biqe sa porodicama.

3 Obave{tavamo sve nama drage i mile sa kojima smo delili i brige i radosti {to ih `ivot daje, da je na{a

Tvoja sestra Sela.

99792

U ime svoje porodice i u svoje li~no ime, zahvaqujem se svim ro|acima, prijateqima i stanarima zgrade u Banatskoj 4A u Novom Sadu {to su do{li da isprate na ve~ni po~inak moju nedavno preminulu majku

Branislavu - Bebu Zorki}

Polagawe urne izvr{i}emo u petak, 26. 2. 2010. u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu u Novom Sadu.

99802

Branku Brki}u

od {ogorice Zuzane sa porodicom.

99856

GODI[WI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Dana, 27. 2. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu obele`i}emo ~etrdeset dana od smrti na{e majke, supruge i bake

Neute{ni sin Milivoj - Bane Jankovi}.

Dobrila Vujovi} ro|. Sibinski 99809

zatvorila svoj `ivotni krug, ostavqaju}i u prostoru prazninu a puno}u u mislima, ose}awa i se}awa na radost, toplinu doma i qubav kojom nas je obilato, neprestano i bez ostatka zasipala.

POMEN Navr{ava se sedam godina od kada nije sa nama na{ dragi

25. 2. 2009 - 25. 2. 2010.

U ve~noj ti{ini ~uva}e te na{a qubav ja~a od vremena i zaborava.

Sahrana je u petak, 26. 2. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Ru`ice Stoji}

Weni najmiliji.

99820

Suprug Milovan, sin Du{an, k}i Sibina i unuci: Vanina, Stefan, Simona i Andrea. 99770

Milo{ Jovanovi}

Du{an Komneni} Vreme prolazi a ti nam svakoga dana sve vi{e nedostaje{. Tvoji: supruga Dragica, sin Vujadin i }erka \ur|inka sa porodicama. 99483

Tvoji: supruga Danica, sin Zvonko, snaja Ivana, k}er Biqana, zet Zoran i unuke Teodora, Anastasija i Sofija - Elena.

99687


06.30 08.30 09.00 09.10 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 11.30 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.40 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.30 20.15 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.30 00.00 01.30

TV PROGRAM

~etvrtak25.februar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Crtani film Wu{kawe Bajko kviz Vesti Wiva ^ari ribolova Ples no stres Kuhiwica Vesti Gruvawe Vesti Iz na{eg sokaka Vesti [tikla papu~a Vesti @ivot paparaca, film 1. deo Klik end Kat, crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Brokula Izlog strsti Razglednice Plej gejms TV Dnevnik Nikad dosta, biti fit Igra @ivopis Vojvodina kao drugi svet Vojvo|anski dnevnik Tabloid Na{i stranci @ivot paparaca, film 1. deo Igra

06.05 08.00 09.05 09.21 09.36 10.05 10.36 11.05 12.00 12.15 12.25 13.17

Sve {to mi pripada (Panonija, 20.00) 08.00 08.10 10.15 10.20 11.00 12.30 14.20 14.40 15.30 16.00 16.45 17.30 18.30 19.05 19.30 20.00 20.50 21.00 22.00 22.40 23.15

Prepodnevni program Poqoprivreda danas Tin in Bila jednom jedna nedeqa Multietnik Bez cenzure Ciklonizacija Na{ gost, FIP Komerc Vojvo|anske vesti U ogledalu Katedrale, dok. prog. Vojvo|anske vesti Pravila igre Pop korn Art-boks Sve {to mi pripada Bau, bau ^uvaj me Vojvo|anske vesti Lice s naslovnice Modni magazin

15.09 16.11 16.44 17.00 17.25 17.45 18.25 18.59 19.00 19.30 20.10 21.13 23.05 00.00 00.23 01.08 02.53 03.20 03.45 04.12 04.41 05.14 05.47

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Sasvim prirodno Svet ribolova Bostonski advokati Dnevnik Sport plus Ono kao qubav Kad porastem bi}u kengur, film Istra`ivawe divqine Pozori{te u ku}i Kuvati srcem Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Na{ auto na{im gledaocima Slagalica Dnevnik Porodi~no blago Obele`en za smrt, film Rim Dnevnik Jedinica No}ni bioskop: Riskantan `ivot crkvene bra}e, film Svet ribolova @ivot i standardi UNHCR - Povratak: Kosovo Oko magazin Sasvim prirodno TV prodaja Verski kalendar

ISTRA@IVAWE DIVQINE:

Australijsko crveno srce

Centralna Australija obuhvata preko milion kvadratnih kilometara pustiwe, {ipra`ja i planinskih venaca. To je pusti predeo ~ija imena svedo~e o razo~arawu belih doseqenika kad su se suo~ili sa tim prostorom. Urednik: Bojan Glavoni} (RTS 1, 15.09)

Aqo{a Milenkovi}

Tabloid Gost emisije je novinar Aqo{a Milenkovi}. Aqo{a }e pri~ati o svojim putovawima, kako se na Dalekom istoku susreo sa epidemijom SARS-a, ali i o tome kako danas gleda na skrivenu kameru u kojoj mu je „poturen“ la`ni Radovan Karayi}? Urednik i voditeq: Aleksandar Filipovi} (RTV 1, 22.30)

07.00 07.20 08.50 09.20 09.40 10.40 12.00 12.30 12.40 12.45 13.00 14.00 15.00 15.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.50 23.35 00.00

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Cvrletova ma{taonica Zvrk @ivot u rasejawu (ma|) Porodica Serano Ukrajinska panorama Vesti (ma|) Tajna hrane: Kvasac Potro{a~ki reporter Heroj na{eg doba Transplantacije Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rum) TV magazin (rus) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tarzan Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Porodica Serano Heroj na{eg doba Tarzan TV prodaja

DNEVNIK

c m y

30

Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije. 06.02 ZOI: Hokej, ~etvrtfinale 4. prenos 08.00 Adi u svemiru 08.06 \ole iz yungle 08.30 Ozi bu-pingvini 08.39 [e{ir bez dna 09.16 Antologija ku}ae 09.42 Brojevi 10.03 Igraj fudbal 10.35 U svetu

06.00 07.00 10.00 10.35 11.25 12.00 12.05 13.00 13.30 14.00 16.00 16.30 17.00 18.00 18.30 19.00 21.05 23.00 23.30 00.00 00.35 01.05

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti Na{a mala klinika Top{op Vesti za osobe o{te}enog sluha Broj3vi Vesti B92 Nacionalna geografija Film: Deca {pijuni 2. deo Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Planeta Vesti B92 UEFA Evropa liga UEFA Evropa liga Nacionalna geografija Kavkaski orah Vesti B92 Broj3vi Moje drage kom{ije

(Hepi, 08.00)

KO[ARKA: EVROLIGA

Partizan–Marusi (RTS 2, 20.18) 11.00 11.30 12.02 13.08 14.07 16.00 16.36 16.47 17.51 18.30 19.00 19.30 20.18 22.38 23.06 23.34 00.00 00.34 02.08 03.06

Emisija iz ekologija Trag u prostoru BEMUS Trezor Vojnik sre}e, film Ovo je Srbija Iza naslova Bardovi teatra: Gorica Popovi} Verski kalendar \ole iz yungle @ivot i standardi ZOI: Pregled dana Ko{arka: Evroliga, Partizan-Marusi, prenos Crvena linija Metropolis Kontekst Ad libitum Vojnik sre}e, film Trezor ju~e Ko{arka: Evroliga, Partizan - Marusi

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.40 11.45 12.00 13.00 13.55 14.00 16.00 16.45 16.55 17.00 17.45 18.30 18.45

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Opasna igra Magi~na privla~nost VIP Veliki brat - u`ivo Mobto Siti kids Danijela VIP Veliki brat - u`ivo Mobto Film: Partizanska eskadrila VIP Veliki brat - u`ivo Nacionalni dnevnik Mobto Gre{ne du{e Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija

Mia Sara

Posle uragana 10.00 10.30 11.10 12.00 13.10 14.05 14.45 15.10 15.35 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 20.00 21.00 22.30 23.15

Hrana i vino Nodi S vetrom u le|a Sprint Karmelita Buntovnici Radi odgovorno - ne gazduj Sprint Vitra` Radionica Objektiv (slov) Objektiv S vetrom u le|a Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Crta Buntovnici Karmelita S vetrom u le|a

08.00 Tenis: ATP 500 Dubai 1/8 finala 11.00 Tenis: ATP 500 Dubai 1/4 finala 15.00 NBA u`ivo 15.15 Tenis: ATP 500 Akapulko 1/8 finala 16.00 Tenis: ATP 500 Dubai 1/4 finala 18.45 Evroliga: @algiris – Unikaha 20.45 Evroliga: Panatinaikos – Barselona 22.00 Tenis: ATP 500 Akapulko 1/4 finala

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Auto fle{, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Argumenti, 21.15 Sport iz drugog ugla, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program. 12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Slova~ki magazin, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Dok. program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

06.30 07.20 07.50 08.45 09.40 10.05 11.00 11.10 11.40 12.30 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 21.00 23.05 23.10 00.00 02.15 04.00 05.30

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Srce na dlanu Po{tar Va`ne stvari Foks vesti Suvajver - Bez cenzure Vajput Ro|en da pre`ivi Film: Somersbi Foks vesti ^ari Take{i Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Take{i Film: Potpuno budan Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Film: Operacija Kuba Ukradena sre}a Va`ne stvari

Mala princeza

06.30 07.00 07.40 08.30 09.10 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30 02.00

SMS Slatka moja Slavni, dok. serija Divqa Skandinavija 2 Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op SMS Top {op Poslovni dan Top {op Divqa Skandinavija 3 Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Na zadatku Film: Kora bez stida Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Na zadatku Present Film: Kora bez stida

Kola su mu se pokvarila usred besne oluje i Yek je pojurio da potra`i pomo}, kao i skloni{te u zaba~enoj kolibi u {umi. Do~ekao ga je sa pu{kom uperenom u wega besan ~ovek koji je tu `iveo sa svojom mladom `enom... Uloge: Lu Dajmond Filips, Mia Sara, ^arls Dens Re`ija: Erik Red (Pink, 01.30) 19.00 19.30 19.55 20.00 21.00 22.00 23.00 23.30 00.30 01.30 03.25 03.30

05.00 07.00 07.45 07.56 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 10.00 10.15 10.40 11.02 11.25 11.45 12.00 13.00 13.23 13.55 14.10 15.00

Muzika Lude godine Nodi Engleski sa Nodijem Mala princeza Pokojo Nodi Meda Rupert Fantomacan Presovawe [aman king Sigma 6 Do neba [adou rajders Presovawe Kvizi} Bli~ [adou rajders Presovawe Lude godine Imperija Kin

16.15 17.45 18.40 18.55 19.20 19.30 20.30 21.15 22.15 23.00 23.55 00.05 00.15 01.15 02.15 04.40

@ivot je lep Zakleti na }utawe Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Kartel Imperija Kin Stars Arena u ~etiri oka Luda ku}a Telemaster Vremenska prognoza Zakleti na ~utawe Arena u ~etiri oka Dok. program Vremenska prognoza

VIP Veliki brat - u`ivo Nacionalni dnevnik Mobto VIP Veliki brat VIP Veliki brat - Balkan song contest Sve za qubav Crna hronika Nedostatak dokaza VIP Veliki brat - u`ivo Film: Posle uragana Ekran Film: @ivot kakav `elim

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.35 Turisti~ke razglednice, 08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.55 Stvarnost `ivota, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.25 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.30 Holivud, 22.00 Bulevar, 22.45 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Eks-Ju vesti, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina, 01.45 Veb yank. 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Start, 08.40 Bukvar akcionarstva, 09.00 Karmelita, 10.00 Ci 5, 11.00 Na zdravqe, 11.30 Vetar u le|a, 12.30 Ku}ica u cve}u, 13.00 Farma, 14.00 Radim gradim, 14.30 Slavni parovi, 15.00 Auto sprint, 16.00 Lek iz prirode, 16.30 Zdravo, 17.00 Portret, 18.00 Karmelita, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.00 Objektiv, 00.30 Folk {ou.

08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Zabavni program, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Zlatno poqe, 12.00 Akcenti, 12.15 Ekstremi, 14.00 Akcenti, 14.15 Sveje lako kad si mlad, 14.45 Na temu, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 22.30 Akcenti dana, 23.00 Na temu, 00.00 Film. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.


DNEVNIK

~etvrtak25.februar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MARGINALIJE SRPSKE ISTORIJE

31 7

Pi{e: Dr ^edomir Anti}

Kim Katral

Ta~ka bez povratka Grad Sijetl je pod opsadom terora, jer se u wemu pojavio serijski ubica. U nadi da }e spasiti grad od opasnog ubice penzionisani policajac odlu~i da sam re{i slu~aj. To nije lak zadatak, jer ubica seje strah... Uloge: Geri Busi, Kim Katral, Darlin Flugel, Yef Grigs Re`ija: Pol Ziler (Nova TV, 02.45) 08.05 08.30 09.00 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 23.15 00.15 00.45 01.45 02.45

@abqa patrola Tata i zetovi Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Inaguracija Na{a mala klinika Najboqe godine Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Provereno Nejvi CIS Vesti Nestali Sajnfild Post mortem Vidoviti Milan, tarot {ou Ta~ka bez povratka, film

08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00

16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Moj dnevnik Kraqevski dnevnici Praistorijski astronomi Isusov tajni `ivot @iveti sa neprijateqem Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac Lovci na naciste Tajm tim godina 10. Iza kulisa Vijetnamskog rata Stopama ^ajkovskog Drevna otkri}a Gering: Jedna karijera Viktorijino carstvo @ivot i smrt u Rimu 1870. - Bitka kod Sedana Tajm tim godina 10. Indokina Stopama ^ajkovskog Drevna otkri}a

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.30

Papirmanija Skajland [argarepko Papirmanija Skajland [argarepko Ve~era kod Freda ^etiri posledwe pesme An|eo i odmetnik Razbijeno staklo Isti Novac Uto~i{te `ivota U`ivaj U`ivaj Mentalna eksplozija

13.00 14.00 15.00

06.00 Skaka~ 07.25 Misterija ubistva na Menhetnu 09.10 Nerazumni Brus i nekontrolisani Lojd 10.20 Gospodin mama 11.40 Princeza iz centra grada 13.20 Nova pri~a o Pepequgi 14.50 Plavi slon 16.05 Putnici 17.35 Putovawe u sredi{te zemqe 19.05 Prva damska detektivska agencija 20.05 Veliki Sten 22.00 Smrt na fabri~koj farmi 23.30 ^eki} 01.05 Slomqena krila 02.40 Luda bra}a 04.20 Idi brzo

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.13 Dolina sunca 10.15 Ekspedicija Jangce: Ro|ewe zmaja, dok. serija 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.32 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.40 Trenutak spoznaje 15.35 Panthera spelaea, dok. film 16.20 Hrvatska u`ivo 17.40 Najslabija karika, kviz 18.20 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Ko `eli biti milioner?, kviz 21.10 Dosije.hr 22.00 Pola sata kulture 22.30 Otvoreno 00.00 Indeks 00.35 Pri~e Rut Rendel: Kad krene po zlu 03.05 Opra {ou

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

U divqini Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Specijalna isporuka Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Samo san Sudija Ejmi Xordan Medijum Mirna luka U zoru Zakon i red

08.25 09.10 11.15 11.45 12.15 12.45 13.00 13.50 15.30 16.10 16.40 17.05 17.30 18.00 18.55 19.05 20.00 21.00 22.35 00.30 01.10 01.55

Princ iz Belera Astro {ou Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 Drugo lice Heroji iz strasti Malkolm u sredini Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 CSI Majami Uvod u anatomiju Doma}ice CSI Wujork Mentalist L.A. Dragnet

SERIJA

Uvod u anatomiju

Indej Ba

SERIJA

Pri~e Rut Rendel: Kad krene po zlu Gaj Kuran i Leonora Krisholm upoznali su se dok je Leonora bila tinejyerka, gladna iskustava, a Gaj, Deni Danilo i Linus Pinedo odmetni~ki klan. Gaj i Leonora tri godine su bili u vezi uprkos protivqewu wene ugledne porodice... Uloge: Yejms Kalis, @ozefin Batler, Indej Ba, Rik Varden, Danijel Kaltagirone Re`ija: Metju Evans (HRT 1, 00.35)

05.55 ZOI Vankuver 2010: - hokej na ledu, prenos 08.35 TV vrti} 09.05 Loki Leonard 09.30 Vip Muzi~ki klub 10.00 Prenos sednice Hrvatskog sabora 14.10 Kokice 14.40 TV vrti} 15.10 Kod Ane 15.25 Indeks 16.00 ZOI: Veleslalom (@), snimak 17.00 ZOI Vankuver 2010, snimak 18.20 @upanijska panorama 22.50 EL, Fudbal 22.25 ZOI Vankuver: Pregled dana 22.40 Vip Muzi~ki klub LP 04.00 ZOI Vankuver 2010: Umetni~ko klizawe - slobodni program (@), prenos

07.00 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Oguqena ko`a Intermeco 1 Moja slatka debequca Marfijev zakon Intermeco 2 @ene fudbalera Moja slatka debequca Pqa~ka u sred dana Nastrane pri~e Intermeco 3 No} Gurmana Pqa~ka u sred dana Gvozdeni lavirint @ene fudbalera Odred zebra

06.00 08.00 10.00 12.20 14.10 16.10 18.00

Odrobadogroba O{amu}eni i zbuweni Dan {akala Puder Zlo pod suncem Petak posle petka Deset razloga za{to te mrzim Ovo je Spinal Tap Odrobadogroba Svilena qubav Vru}e devojke

20.00 22.00 00.00 02.00

Isak je bolni~ki laboratorijski stru~wak, kojem je na ki~mi dijagnostifikovan tumor koji se izgleda ne mo`e operisati. Me|utim, on se obra}a Dereku s molbom da doktor ipak poku{a nemogu}e... Uloge: Elen Pompeo, Patrik Dempsi, Sandra Oh, Ketrin Higl, Yastin ^ejmbers, ^iler Li, Ti Ar Najt (RTL, 21.00)

^iler Li

09.35 10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Budu}i svet Kako to radi Kako to rade? Stvarno velike stvari Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Pre`ivqavawe Stvarno velike stvari Generalka Razotkrivawe mitova Kako to radi Kako to rade? O~evidac Nevoqe u raju Smrtonosne `ene Divqe i bez cenzure Generalka Nitro kraqevi

05.30 06.00 06.30 06.40 07.15 07.25 08.15 08.25 10.00 11.00 12.00 12.30 13.30 15.00 15.30 16.30 18.00 18.30 19.00 19.45 21.00 22.00 22.45 23.30 02.00

Hokej na ledu Hokej na ledu Vesti Hokej na ledu Vesti Hokej na ledu Vesti Kros-kantri skijawe Alpsko skijawe Hokej na ledu Zimski sportovi Alpsko skijawe Kros-kantri skijawe Zimski sportovi Alpsko skijawe Kros-kantri skijawe Zimski sportovi Zimski sportovi Nordijsko skijawe Kros-kantri skijawe Nordijsko skijawe Nordijsko skijawe Kros-kantri skijawe Karling Hokej na ledu

Lo`a s dobrim pogledom na masakr D

ok su ostale velike sile bile mawe zaintePo~etkom Drugog svetskog rata 1939. me{awe veresovane za Srbiju, Austrija i Rusija nisu likih sila u unutra{we odnose u Jugoslaviji dosemogle voditi dugoro~niju politiku prema glo je vrhunac. Politi~ki povezana s Velikom Briwoj. Zaokupqena unutra{wim problemima i bortanijom i Francuskom, za koje je rat od po~etka krebom za prevlast u Nema~kom savezu, Austrija se tek nuo vrlo lo{e, Jugoslavija je ve} nekoliko godina sedamdesetih godina 19. veka okrenula Balkanu. Rubila u nema~koj ekonomskoj orbiti. Po~etkom 1940, sija je, pak, me|u balkanskim hri{}anima nastojala vlada Cvetkovi}–Ma~ek u~inila je sasvim protivuda deluje kao oslobodila~ka i liberalna sila, {to stavni korak. Biv{i premijer Stojadinovi}, koji je nije bila prema svojim podanicima. isprva bio interniran u Sarajevo, predat je britanUbistvo kneza Mihaila desilo se u jeku wegovih skoj obave{tajnoj slu`bi. Sve do kraj rata on je bio priprema za veliki oslobodila~ki rat na Balkanu, pod britanskim nadzorom, na udaqenom ostrvu Mauali nije prona|en izvor koji povezuje atentat sa stranim obave{tajnim slu`bama. Srbija je u Prvi srpsko-turski rat iz 1876. u{la prerano i bez sporazuma s velikim silama, a u onaj 1877. prekasno da kqu~no doprinese ruskim ratnim naporima. Ulazak u austrougarsku politi~ku orbitu posle Berlinskog kongresa u~inio je Srbiju zavisnom od Be~a, toliko da su je poredili s Tunisom, ali Be~ nikad nije skroz iskoristio ovaj polo`aj, a reforme koje je pomogao u Srbiji su uspostavile temeqe dr`ave i vojske, koje }e odoleti 1914. i pobediti 1918. Devedesetih godina 19. veka na Balkanu, umirenom sporazumom Rusije, Nema~ke i Austrougarske, izgra|ena je Beogradski 27. mart 1941. u ^er~ilovoj re`iji prava obave{tajna mre`a, koju su koordinisali ruski diplomati, Pavle Mansurov i baron ricijus. Nadmetawe velikih sila oko Jugoslavije Taube. Mnogi smatraju da su se kraq Aleksandar i zavr{ilo se dramati~no. Vlada Cvetkovi}–Ma~ek Draga Ma{in oslawali na wih jo{ od Ivawdanskog je krajem marta 1941. pristupila Trojnom paktu, ali atentata iz 1899. Promena u srpskoj politici od su je, zajedno s kraqevskim namesni{tvom, oborili 1900, dakle, bila je mogu}a samo uz pomo} Rusije i oficiri koje je podstakla Britanija. wene agenture. Ipak, samo dve godine kasnije, kraTe{ko je govoriti o velikim i dugoro~nim planoqevski par je skroz promenio stav prema Rusiji. vima velikih sila. Prvi svetski rat zavr{io se poWen poslanik ^arikov posmatrao je s prozora po{to su saveznici imali ve}e sumwe u wegovu opravdaslanstva masakr posledwih Obrenovi}a. Neki o~enost nego pre izbijawa. Pobeda u ratu ko{tala je vici uporedili su ga s gledaocem iz pozori{ne loBritaniju vlasti nad Irskom i uticaja koji je pre `e. Ne{to pre atentata, imala u Evropi. Drugi vojnu {kolu koju je poha|ao svetski rat je pretvorio Dokazi sa su|ewa i kasnije stariji sin pretendenta na Britaniju i Francusku u srpski presto Petra Karaotkriveni dokumenti ukazuju na to drugorazredne svetske sile, |or|evi}a, \or|e, posetio ~ije su se imperije raspale da je atentatore na kraqa je ruski car Nikolaj II i decenija. ZaniAleksandra u Marsequ organizovala potowih izrazio `equ da razgovara mqivo je i da je 1914. rat izneimenovana agentkiwa nema~ke s wim, {to je budu}i preme|u Rusije i Austrougartajne slu`be, poznata kao stolonaslednik razumeo ske, zbog ~ije je pretwe i zakao izraz kurtoazije. Razpo~ela Julska kriza, objaPlava dama voj doga|aja nagovestio je i vqen tek po{to su se sve drugu mogu}nost. ostale, navodno mawe zainAtentat na kraqa Aleksandra u Marsequ 1934. je teresovane sile, ve} na{le u ratu. Drugi svetski rat o~igledna me|unarodna zavera, mo`da u ve}oj meri zavr{en je tako {to je Poqska, zbog ~ije nezavisnonego {to su ostala politi~ka ubistva. Savremenisti je sukob i zapo~eo, promenila stranog zavojeva~a. ci su iza atentatora – teroriste iz VMRO-a – i SAD, Velika Britanija i SSSR imale su od 1945. usta{kih emigranata koji su ubistvo organizovali, dogovor o podeli interesnih zona u Evropi, ali ninaslu}ivali delovawe tajnih slu`bi dveju Jugoslasu bile sigurne u wegovu budu}nost. Jo{ je 1947. ameviji susednih dr`ava, zainteresovanih za reviziju ri~ki ambasador u FNRJ u izve{taju Stejt dipartmirovnih ugovora iz 1919: Musolinijeve Italije i mentu, nagovestio mogu}nost raskida izme|u BeoHortijeve Ma|arske, koje su skrivale i obu~avale grada i Moskve. Na margini ovog vizionarskog izveusta{ke emigrante. Ipak, istoriografija je kasni{taja {ef ameri~ke diplomatije je zabele`io je ukazivala na interese Nema~ke, u kojoj su u vreme kratko: „Besmislica!“ atentata ve} dve godine vladali nacisti. Dokazi sa U svet je devedesetih godina 20. veka Srbija stusu|ewa atentatorima i kasnije otkriveni dokumenpila kao politi~ki objekat, nesposoban da sopstveti ukazivali su na ume{anost nema~ke ambasade u nim snagama re{i vlastite probleme. Recimo, 1997. Francuskoj. Zanimqivo da je atentatore, po nekim SAD je vi{e od 20 miliona dolara ulo`io u razvoj vestima, organizovala neimenovana predstavnica demokratskog dru{tva u Milo{evi}evoj Srbiji, nema~ke tajne slu`be, poznata kao Plava dama. Me{to nijedan doma}i bogata{ nije u~inio za prote|utim, motivi Nema~ke nisu bili neposredno poveklih 20 godina. Zato je jedan od hroni~ara 5. oktozani s Jugoslavijom. Navodno je meta napada bio i bra, Tim Mar{al, bez bojazni po sopstveni kredibifrancuski ministar spoqnih poslova Luj Bartu, litet, po~etak obarawa re`ima smestio u holove koji je nameravao da uspostavi savez protiv Nema~Forin ofisa, a ne glavni odbor neke srpske opozike. cione stranke.

Kwigu ^edomira Anti}a „^ETRNAESTI VOJVODA I DEVET BABA”, u izdawu “Evolute” iz Beograda, mo`ete naru~iti putem telefona 065/678–3323 i 011/ 2621–204 ili sajtova www.evoluta.co.rs i www.evolutabc@gmail.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


MONITOR

~etvrtak25.februar2010.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Imate dobru komunikaciju s voqenom osobom, qubavni sklad i mnogo pozitivne brige i energije koju razmewujete. Porodi~no ste orijentisani, ali biste i da putujete, ako mo`e! Hrabro krenite!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

25. februar 2010.

Postepeno se smirujete i stabilizujete. Va{em nezadovoqstvu se nazire kraj. Na vidiku su pozitivne promene, ali toliko usporeno, da ih ne}ete ni biti svesni. Budite strpqivi i pametni. Odmor?

BIK 20.4-20.5.

V REMENSKA

DNEVNIK

c m y

32

Dinamika tek predstoji! Svaki dan je poput nove avanture, sam za sebe. Poku{ajte da smawite novo adrenalina, da budete pozitivni i da se igrate svojih igara i igrica. Uspeh u karijeri. Mesec plovi kroz va{ znak, i danas, {to doprinosi da suvereno vladate situacijama u kojima ste. Bi}e onako kako to vi odredite, na svoj nenametqivi na~in. Imate mnogo sre}e u qubavi. Mo`ete povoqno regulisati nekretnine, zvani~ne papire i dokumente, kredite i osigurawa, dobiti pozajmicu ili podr{ku bilo koje vrste. Qubavni odnos je ispuwen strastima, i to onim podsticajnim. Preko prijateqa mo`ete dobiti zna~ajnu vest ili obavest, saznati ono {to bi trebalo, pa im dozvolite da vam se pribli`e. Pro{irite svoje vidike izvan svakodnevnih granica i navika. Kontakti.

VAGA 23.9- 23.10.

Umetni~ki ste nastrojeni u ovom periodu, pa pose}ujte izlo`be i koncerte jer vas to hrani na izvestan, a vrlo konkretan na~in. Neke nere{ene odnose }ete re{iti pozitivno i kona~no!

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

^etvrtak je Jupiterov dan, va{ dan, pa maksimalno poka`ite svoju diplomatsku ume{nost, ume}e i spontanu dru`equbivost, a sve u ciqu ostvarewa va{ih planova. Poslovno ste uspe{ni. Opustite se me|u prijateqima jer vam je potreban takozvani izduvni ventil. Sa stalnim partnerom mo`ete predivno provesti vreme. Me|usobno se podr`avate i dopuwavate. Kra}i put.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Mo`ete se posavetovati s osobom u koju imate poverewa, ako takva postoji. Mo`ete planirati neke dugoro~ne poslove i ciqeve, na kojima }ete raditi u narednom periodu. Partner je pozitivan.

Veoma raznovrsna poslovna situacija ~ini da vam vreme leti mnogo br`e no {to biste hteli. Zbog toga su mogu}i neki propusti ili fizi~ka iscrpqenost. Na|ite sredwi put i uvek idite wime. Okru`eni ste lepotom i qubavqu, ispuweni wome, pa ste i sami saose}awe i qubav, u punom smislu te re~i! Ni{ta vi{e ne treba dodati, ni mewati. Imate sve {to vam je potrebno. U akciju!

PROGNOZA

TRI^-TRA^

Uhva}ena na delu

HLADNIJE

Vojvodina Novi Sad

10

Subotica

11

Sombor

12

Kikinda

10

Vrbas

11

B. Palanka

10

Zrewanin

9

S. Mitrovica 11 Ruma

10

Pan~evo

10

Vr{ac

9

Srbija Beograd

10

Kragujevac

9

K. Mitrovica

9

Ni{

9

Vredni paparaci su uslikali glumicu Hilari Daf kako pru`a oralni seks svom de~ku hokeja{u Majku Komri. Ove lascivne fotografije koje krase sve poznatije tabloide na~iwene su kroz prozorska stakla i, na Hilarinu `alost, dobrog su kvaliteta. Hilari i Majk su proslavili skora{wu veridbu na popularnim Havajima. Mlada glumica je toliko bila odu{evqena prosidbom i prstenom vrednim vi{e od milion dolara, da je istoga trena u znak zahvalnosti svom de~ku pru`ila zadovoqstvo oralnog seksa. Vredni paparaci koji su ~u~ali ispod prozora wihove ku}e na pla`i, uhvatili su mladi par u strastvenom klin~u.

I KI { NO

Evropa Madrid

NOVI SAD: Hladnije i obla~no vreme sa ki{om u prvom delu dana. Po podne prestanak padavina i razvedravawe. Vetar slab do umeren seRim verozapadni. Pritisak ispod normale. Temperatura od 7 do 10 stepeni. London VOJVODINA: Ki{a i malo hladnije. Vrlo malo padavina bi}e na severu, a vi{e u ju`nim predelima. Po podne postepeno razvedravawe Cirih na severozapadu. Vetar slab do umeren severozapadni. Pritisak ispod Berlin normale. Jutarwa temperatura 4, a maksimalna 12 stepeni. SRBIJA: Ki{a u ve}ini krajeva i malo ni`a temperatura. U vi{im Be~ planinama sneg. Vi{e padavina bi}e u centralnim predelima Srbije. Vetar slab do umeren severozapadni. Pritisak ispod normale. JutarVar{ava wa temperatura 4, a maksimalna 12 stepeni. Kijev Prognoza za Srbiju u narednim danima: U petak toplo sa umerenim ju`nim vetrovima, ali uz novo naobla~ewe sa ki{om kasnije Moskva po podne i uve~e. U subotu sve`ije i ki{a ujutru, a zatim sledi razOslo vedravawe sredinom dana. Duva}e umeren severozapadni vetar. U nedequ i ponedeqak sun~ani periodi i toplije vreme. U utorak hlad- St. Peterburg nije sa ki{om. Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekuje se povoqnija biometeorolo{ka situacija iznad na{eg podru~ja. Blagi oprez savetuje se sr~anim bolesnicima i osobama se stoma~nim tegobama. Mogu}i problemi sa respiratornim organima. Preporu~uje se adekvatno odevawe.

15 15

VIC DANA

8 9 8 10

Sva|aju se Lala i Sosa. - Ti bi, kanda, vol’o da sam se ja udala za nekog drugog, a? - re~e Sosa. - Ta, ja nikome ne `elim zlo - odgovori Lala.

4 3

SUDOKU

-3 -4 -7 18

Pariz

12

Minhen

7

Budimpe{ta

10

Stokholm

-3

4

2

3

1

8

9

6

9

7

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

105 (32)

Slankamen

360 (32)

Apatin

173 (33)

Zemun

448 (18)

Tendencija opadawa

Bogojevo

161 (30)

Pan~evo

454 (14)

STARI BEGEJ

Smederevo

574 (4)

Ba~. Palanka 174 (28) Novi Sad

235 (37)

Tendencija porasta

Ja{a Tomi}

Hetin

5 8 3 9 6 1 7 4 2 TISA

478 (-22) N. Kne`evac

207 (1)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

5

SAVA

418 (63) S. Mitrovica

626 (6)

Senta

417 (46)

407 (17)

Novi Be~ej

329 (6)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

384 (36)

NERA

Tendencija porasta

Beograd

Kusi}

158 (-22)

2

4

8

4

2 6 7 3 8 4 5 1 9 9 1 4 5 2 7 3 8 6

6

4 9 1 2 7 5 6 3 8

1

8

4

3

9

8

3 5 8 6 1 9 2 7 4

3

7

7 2 6 8 4 3 9 5 1 1 4 5 7 9 2 8 6 3

7

6

3

9 1

1 9

8 7 2 4 3 6 1 9 5 6 3 9 1 5 8 4 2 7 Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 25.februar 2010.