Page 1

novisaD*

PoneDeQak24.DeceMBar2012.goDine

goDinaLXX Broj23658 cena30Dinara * 0,50 EUR

internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

kakorasPetQatigorDijev^vorkriMinalaikoruPcije

Politi~ari i tajkuni Srbiju opqa~kali po zakonu?

str. 5

PreDseDnikskuP[tineaPv iliDersvMi[tvanPastor

Dr`avni vrh na putu kojim treba da se ide

str. 2

raZli^itistavovioPrviH100Dana novenovosaDskevlasti

Boqe (ni)je moglo

str. 9

U hotelu Lu~ka kapetanija, u odmarali{tu narkomanija

str. 4

Znatno toplije

najvi{a temperatura 10°s

Foto:R.Hayi}

DelegacijaBa^kePalankePosetila oP[tinskeoBjekteuMalinskoj iPako[taniMa,uHrvatskoj

NO VO GO DI [WE „5KA ZA WE”: na~ardi„kodBra{e”uBege~u ju~e je snimano sedmo novogodi{we izdawe najgledanije emisije radio-televizijevojvodine,autoraBoreoti}a,„5kazawe”.gosti nisuniosetilihladandecembarskidanjersedoma}inoti}potrudionau`ivajuudobrojmuzici,degustiraju}itradicionalno vojvo|anskojelo„lebaimasti”idruge|akonije,adobarzalogaj zalijuodli~nimdoma}imcrnimvinom. emisija „5kazawe” u novogodi{wem izdawu okupqa u~esnike emisijakojisutokomgodineugostiliovogpopularnogvoditeqa. nasnimaweje,uzbrojnegoste,do{loimnogoposetilaca,kojesu uveseqavalitambura{kiorkestri.Q.na.

NASLOVI

T E M A „ D N E V N I K A ” : raZBojni[tvaDeosvakoDnevice

Pqa~ka{i sve temeqniji i brutalniji

str. 13

SPORT

n „Dnevnikov”turniruMaloMFuDBalu

str. 14 – 17

n PartiZanDoBiovojvoDinuunovoMsaDu

Politika 2 Da~i}:Jasampouku iz2000.izvukao 2 LSV:^ankunaFejsbuku pretilismr}u

ekonomija 4 Polamilionaporodica nemaparazastruju 4 Komore(ne)}epre`iveti bezobavezne~lanarine

Dru{tvo 6 Navalanadobrovoqno slu`ewevojnogroka

novisad 7 Ve}ecenenisu taksistima oteraleklijente

vojvodina 10 Najvi{esiroma{nih uBa~komMono{toru 11 Zrewanin:Stiropor, opstrukcijai oduzimawemandata

kultura 21 Ve~esaDa{omDrndi} u„CK13”


2

POLiTikA

ponedeqak24.decembar2012.

dnevnik

PREDSEDNIKSKUP[TINEAPV ILIDERSVMI[TVANPASTOR

SRPSKIPREMIJEROKOSOVUIPROMENAMAVLASTIUGRADOVIMA

Dr`avni vrh na putu kojim treba da se ide

Da~i}: Ja sam pouku iz 2000. izvukao

PotezikojesupremijerIvica Da~i}, predsednik Tomislav Nikoli} idrugizvani~nicipovukli u procesu re{avawa kosovskogproblemaodavnosuo~ekivani,alido`ivelismodaih povuku„oniodkojihsmotonajmawe o~ekivali”, istakao je predsednikSkup{tineVojvodine i lider Saveza vojvo|anskih Ma|araI{tvanPastor Pastor uintervjuuTanjugu. „Va`nojedajetouslediloi mislimdajetoputkojimtreba da se ide”, naglasio je predsednikvojvo|anskogparlamenta. Pastor je istakao da je druga kqu~na stvar u tom procesu da „permanentno treba voditi ra~unaotomedasemogurealizovatisrpskinacionalniinteresi,uodnosunakulturnuba{tinu i na qude koji na Kosovu i Metohiji`ive”. Povodom nesporazuma, pa i sukoba izme|u republi~kih i pokrajinskih vlasti u vezi sa buxetom Vojvodine i odlukom Ustavnogsudaoukidawupojedi-

nihnadle`nostipokrajine,Pastor je istakao da je va`no da vi{enebudetakvih„turbulencija u javnosti” kakvih je bilo proteklihpolagodine. „Re{ewatrebatra`itiudogovoru, sredstvima parlamentarnedemokratije,uokvirusistema”,rekaojePastor,dodaju}i da ohrabruje to {to je, kao predsednikSkup{tineVojvodine, imao priliku da dva puta u Narodnoj skup{tini Srbije obrazla`e stavove Pokrajine povodom predloga odgovaraju}ihbuxetskihzakona. Isti~u}idasuposledwihmesecipreduzetikonkretnikoracinare{avawuproblemanarelacijiBeograd-NoviSad,me|u kojimajeiformiraweme{oviteRadnegrupezaradnapredloguzakonaofinansirawupokrajine, Pastor je naglasio da sve toulivanadudaje,„bezobzira napoliti~kurazli~itostve}ina” u Republici i Pokrajini, re{ewe problema danas bli`e negouprethodnomperiodu.

Ko je u Politi~kom savetu LDP-a Novi ~lanovi Politi~kog saveta Liberalno-demokratske partijesunovinarDimitrijeBoarov,kwi`evnikDraganVeliki}, ekonomisti Aleksandar Stevanovi} i Vladimir Krav~uk, kao i rediteqi Goran Markovi}, Lazar Stojanovi} i Boban Skerli}, saop{tilajeLDP.Osimwih,uSavetsuu{liidramatur{kiwaJelenaBogavac,aktivisticivilnogsektoraDragan Popovi}, Danica Stefanovi}, Ivan Simi}, sociolog Mirko \or|evi} inovinarkaVera[oti.

LSV: ^anku na Fejsbuku pretili smr}u Predsedniku Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenadu ^anku jeputemdru{tvenemre`e Fejs buk pon ov o upu} en a pretwasmr}u,o~emujeobave-

{tena i policija, saop{tila jeju~etastranka. „Otvorene pretwe i najgrubqe uvrede na ra~un Nenada ^anka na dru{tvenim mre`amasuodavnopostalesvakodne-

vica, jednako kao {to su to i grafiti, skandirawa i druge pretwe. Na Fejsbuku postoje ~ak i grupe i stranice posve}ene pretwama i vre|awu Nenada^anka”,pi{eu saop{tewu,aprenosi RTV.U saop{tewu se dod aj e da je ovaj put anon imn i pis ac, ili vi{ e wih, uz pogrde koje su se nedavno mogle pro~itati u {tampi, poslao i li~nu poruku na fan stranici Nenada ^anka u kojoj predsedniku LSV poru~uje da }e uskorobitimrtav. „Podsetimo, zbog dugogodi{wih pretwi po bezbednost i brojnihslu~ajevauznem ir av aw a, Nen ad ^anakjeprevi{eoddvegodine zatra`io policijsko obezbe|ewe,alijewegovzahtevodbijen”, navodi se u saop{tewu za javnost Lige socijaldemokrataVojvodine.

Prem ij er Srb ij e Ivic a Da~i} najaviojeda}enaredne sedm ic e, kad a je re~ o platf ormi o Kos ovu, biti definisanisvinovipredloziiprimedbekojesuse~ule tokom razgovora sa opozicionim liderima, predstavnicimaSrbasaKosovaiunutar vladaju}e koalicije. „Srbija mo`edadoneseodlukuidane ulazi u EU, samo moramo da budemo svesni posledica te odluke. Posledice su takve da}enarodposle{estmeseciodtogadaka`e:’Slu{ajateodovoganemani{ta,dajte ne{to drugo’. Zato mi moramo da def in i{ em o rea l i-

sti~nu i ostvarivu politiku”,istakaojeDa~i}. Premijer je dodao da bi i on sam, ako bi se postabilo pitawe izbora - ili Kosovo iliEU-rekaoKosovo,kaoi ve}inagra|anaSrbije. Prem a weg ov im re~ im a, me|utim,akosadaka`emone}emo u EU, nego ho}emo Kosovo,mitakone}emovratiti Kosovo.„Mimo`emoidaka`emovrati}emoKosovouna{eustavnenadle`nosti.Nemojsadadameterajuonikoji su sru{ili Milo{evi}a da sevra}amnastarupolitiku. Ja sam pouku iz 2000. godine izvukao”,poru~iojeDa~i}.

O Beogradu jo{ nije bilo re~i, SPS je spreman IvicaDa~i}jeju~eizjavioidanijebilo re~i o uskla|ivawu vlasti u Beogradu sarepubli~komvla{}ualidajetakone{topotpunologi~noidajeSPSspreman izatakverazgovore. „OBeogradunijebilore~ialisetakvi procesisprovodeuSrbijiitojepotpuno

logi~no. Sigurno to nije ni{ta novo na politi~kojsceniSrbije”,rekaojeDa~i} uintervjuuzaPrvuteleviziju. Da~i}jerekaodastrankakojajedobila najve}i broj glasova, Srpska napredna strankao~ekujedabudenavlastiunajve}embrojuop{tinaidarazumetakveini-

cijativekojedolazeodnapredwaka. „Spremni smo na takve poteze, ali to nijeuveklako”,rekaojeDa~i}. Onjerekaoda}euskorouPo`arevculokalnavlastbitiuskla|enapoprincipurepubli~keVladeada}ene{tosli~nobiti ura|enoiunekimgradovimauVojvodini.

ReklI su

Server: Platforma za slabqewe Da~i}a

Mihajlovi}: SNS najja~a na Balkanu

Profesor me|unarodnih odnosa na ameri~kom univerzitetu „Xons Hopkins”, dobar poznavalac prilika na Balkanu, DanijelServer smatrada}esrpskaplatformaza Kosovo u mnogome ote`ati pregovore BeogradaiPri{tine. „Meni se ~ini da je platforma realna pozicijaBeogradaidapokazuje{taSrbijazaista`eli.Tajdokumentpregovore~inimnogote`im”,oceniojeServeristi~u}idaUstavSrbijeionakopozicijupregovara~a~inigotovonemogu}om. Ameri~kianaliti~arsmatradasesrpskipremijerIvicaDa~i}dosadasate{kimpitawemKosovakojemuje„datouruke”nosio na na~in koji je obe}avao rezultat. Nikoli} mu je sada dao platformukoja}egarantovanopropasti,izjaviojeServer„Politici”. Listpodse}adajeprenekolikodananasvombloguServero{tro kritikovaoplatformu,oceniv{ije„xinovskimkorakomunazad”.

PlatformazaKosovopredsednikaNikoli}aimazaciqboqi`ivotSrbaupokrajiniiuskladujesapredizbornimobe}awima SNS,ka`eZoranaMihajlovi}.„Dosadanije postojao nikav nacionalni konsenzus po pitawu Kosova. Dobro je {to je predsednik TomislavNikoli} okupioipozicijuiopozicijukakobisepo~elosarazgovorima,jer jeciqdaSrbimasaKosovabudeboqe,dase na|enajboqere{ewe”,reklajeministarka energetikei~lanicapredsedni{tvaSNSRadioBeogradu. Mihajlovi}evajeukazaladasunaKosovuogromnienergetskiresursi koje Srbija mo`e za{titi pregovorima.”Pitawe resursa na KosovunijepitawesamoKosovaiSrbije,ve}jetopitaweregionai Evrope”,naglasilajeona.Osvrnuv{isenapoliti~kuscenuuSrbiji,onajekazaladajeSNSnajja~astrankanesamouSrbiji,ve}na Balkanuidajevelikaodgovornostpredsvimaustranci.Mihajlovi}eva je dodala da vladaju}a koalicija dobro funkcioni{e, ali da SNSnebe`iniodizbora.

DS: Prekrajawe izborne voqe u Zrewaninu Demokratskastrankaosudila je danas kao „najozbiqnije prekrajaweizbornevoqe”oduzimawemandataodbornicimaopozicije u Skup{tini Zrewanina, GoranuKauri}u iztestrankei Tiboru Va{u, iz Lige socijaldemokrataVojvodine. „Ovo je najozbiqnije prekrajaweizbornevoqe,~emuizbori ako skup{tina mo`e doneti ovakve odluke”, rekla je potpredsednicaDSNata{aVu~kovi} nakonferencijizanovinareodr`anojusedi{tustrankeu Beogradu.

OnajepodsetiladajeDSpodnela`albuUpravnomsududaseu najkra}em mogu}em roku poni{tiodlukaoprestankumandata odbornicima opozicije i naglasilada}ebitipodneteikrivi~neprijaveprotivodgovornih. Odbornik skup{tine Zrewaninakomejeoduzetmandat,Kauri},rekaojedaodkonstituisawa vlasti u Zrewaninu 6. juna, opozicioni odbornici trpe velikipritisak. Onjenakonkonferencije,pojasnionovinarimadaseodwega tra`ilodaseodreknenadokna-

de koju je primao kao zamenik gradona~elnika u prethodnom mandatuiliodborni~kogmesta, alitvrdidanadoknadukaobiv{ifunkcionernijeniprimao. „Sekretarskup{tinemejeobavestiodaseizjasnimurokuod24 satadali`elimdabudemodbornik. Sekretar skup{tine je tehni~ko lice i komuniciram samo satelimaiorganimaskup{tine. Naosnovutogajemandatnakomisija30.novembrazasedalaidonelaodlukudasemeniiodborniku LSVoduzmemandat”,rekaojeKauri}napreskonferenciji.

Onjedodaodaje~etirimandata bio odbornik i nikada skup{tinanijeglasalaooduzimawumandataodbornicimaida je na ovaj na~in prekrojena izbornavoqagra|ana. Naju~era{wojsedniciSkup{tine Zrewanina, odborni~ka ve}ina - koalicije okupqene okoSNS-SPS,glasalajezaoduzimawemandataKauri}uiVa{u na predlog Mandatne komisijekojasepozvalanami{qewe Ministarstva regionalnog razvojainaZakonoradnimodnosimaudr`avnimorganima.

TVIT CRTICA Vukovo dabogda Kletve nisu samo radiklaska „mantra“. I lider SPO Vuk Dra{kovi} podse}ananarodnemudrostikrozkletve: „Dabogdai{aomimosveta”,narodna jekletva,aba{to,daSrbijaidemimo sveta, danas je program i strast mnogih.

Kuda }e{, Simo? Napredwak i ~lan kabineta predsednikaSrbijeSimo^uli} obave{tavasvojefanove: Odoh na novogodi{wi #bgsajam je l imanekonekupreporuku{tanesmem dapropustim:) Tvitera{ koji se potpisuje kao Konstantin mu preporu~uje: Recimo, daod{edoJariwa,K.Mitvrovice..

Simojeudilemi:Kakvetovezeima ovim{tojapitam? Konstantinje„uporan“:Tozna~i da se uozbiqi{. Nisam siguran da je ba{vremezazabavu. ^uli} mu odgovara: To {ta }u ja da radim u slobodno vreme je moja stvar, alihvalanasavetu.Poz…

Mla|in nagradni ru~ak Minisatar privrede i finansija Mla|an Dinki} bio je zadovoqan atmosferom na predavawu na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu. Student Vladimir Jelisijevi} mu poru~uje: Zaboravio samdanas,kadasamodgovoriota~no na Va{e pitawe o deviznoj {tedwi, da po`elim uspeh u radu vlade, u novoj2013godini.

Mla|amuporu~uje:Ba{samhteoda pitam ko je bio student koji je ta~no odgovorio na ono moje pitawe.:)) Vodimtenaru~akilive~eru...

Kad Voja re{i

Kari} mu preporu~uje: Ako si u Srbiji, idi na Kop, ako nisi....idi za LAhahahhaha:)))

Poverenik voli „kazali{te”

Funkcioner Pokreta radnika i seqaka Orhan Draga{ komentari{e nalajniplatformuoKiM: E sad mo`emo da odahnemo! Ko{tunica sedogovoriosNikoli}em daseuPlatformioKosovuubacida je Kosovo srpska pokrajina. I sve re{eno!

Poverenikzainformacijeodjavnog zna~ajaRodoqub[abi} biojenakoncertu: Posle26godinaPrqavokazali{te sviralouBeogradu.Dobar,jakodobar koncertuAreni!

Kop ili LA

Amuzi~arOgiRadivojevi} otkriva kako se organizuje humanitarna svirka: Koncept humanitarne ve~eri u kafi}u: „Svira{, mi napla}ujemo ulazniceiprodajemopi}e.Polapri-

RadijskivoditeqAleksandarIli} sepita:GdezaNovuGodinu? Beogradska odbornica Gordana Kari}, }erka Sretena i Slavice

Pola, napola

hoda od ulaznica tebi, pola u hum. svrhe...”

Bra}a po majci Monah Tadej, koji ima nalong na lajni,pitapredsedavaju}egGeneralne skup{tineUN: Da li Vam je Hamdija (Muhamed) Pozderac(1924-1988)biodeda? Vuk Jeremi} obja{wava: Ne. Bio je bratodtetkemojebakepomajci…

Pravda za Srbijanku Savetnik ekspredsednika Srbije Neboj{aKrsti} „protestuje“nalajni: „ Pan~i} ka`e u Vremenu, da vlast ~ini koalicija Nikoli}  - Da~i} – Dinki}–Vu~i}-Pe{i}.ATurajli}? PravdazaSrbijanku! S.St.


dnevnik

ponedeqak24.decembar2012.

3


4

ekonomija

ponedeqak24.decembar2012.

dnevnik

dELEgACIJAbA^kEPALANkEPOSETILAOP[TINSkEObJEkTEuMALINSkOJIPAkO[TANIMA,uHRvATSkOJ

UhoteluLu~kakapetanija, uodmarali{tunarkomanija

TR@I[NECENEOPASNE ZASIROMA[NE

Pola miliona porodica nemapara zastruju U Srbiji, prema procenama Ministarstvarada,zapo{qavawa i socijalne politike, ima izme|u 400.000 i 500.000 energetski ugro`enih doma}instava,kojedr`avatrebadaza{titi pre uspostavqawa tr`i{ne cenestruje. „Ministarstvo je izradilo socijalni profil energetski ugro`enih potro{a~a. Opredelilismosezakriterijumekoji bi u ovom trenutku obuhvatili izme|u 400.000 i 500.000 doma}instava”, navela je za  Tanjug dr`avna sekretarka Brankica Jankovi}. Dr`avna sekretarka Jankovi} je precizirala da je me|u energetski ugro`enim potro{a~ima92.000korisnikanov~anesocijalnepomo}i,deogra|ana koji primaju de~iji dodatak, kaoideoonihkojidobijajunaknaduzatu|uneguipomo}. Prema dr`avnoj sekretarki, utojgrupisuiporodicesadecom u kojima su oba roditeqa nezaposlena,porodicesamohranih roditeqa, kao i stara~ka sama~kaseoskadoma}instva,kojasesmatrajujednomodnajugro`enijihkategorija. “Predlogjedame|ubeneficiranim korisnicima budu i penzionerisanajni`imprimawimapoduslovomdaimjetojedini izvor sredstava i da `ive sami”,navelajeJankovi},napomenuv{idajedr`avauobavezi daprepostizawatr`i{necene struje za{titi najugro`enije gra|awe. Onajedodalada}esaMinistarstvom energetike biti usagla{eno koje }e kategorije, u skladu sa finansijskim mogu}nostima, dobiti za{titu dr`aveidali}eonabitirealizovana kroz direktna ili indirektnanov~anadavawailivau~ere. “Nadamoseda}emotajposao uspeti brzo da zavr{imo, kako bi gra|ani koji su energetski ugro`eni, videli odre|ene koristi i pre kraja zime,” zakqu~ilajedr`avnasekretarkaJankovi}.

Jo{ 1960. godine u Ba~kopalana~koj op{tini pokrenuta je ideja,apetgodinakasnijeirealizovana, da se u Malinskoj i Pako{tanima,uHrvatskoj,izgrade,odnosno kupe i urede objekti za odmarali{ta na Jadranskoj obali. Zbogsvega{tosede{avalopo~etkom posledwe decenije pro{log veka,odnosnoodraspadaSFRJ,niko iz Ba~ke Palanke nije koristio letwi odmor u op{tinskim objektima.Jedinosusvremenana vreme pojedini predstavnici op{tine obilizali odmarali{ta, nameravali, a u zavisnosti od politi~kesituacije,dapokrenuproces vra}awa op{tinske imovine. Nedavnotosuponovouradili,au Malinskoj i Pako{tanima bio je i Aleksandar \edovac, zamenik predsednika Ba~kopalana~ke op{tine. - Na{e odmarali{te u Malinskojjeudobromstawu,auwegaje svojevremeno useqena tamo{wa Lu~kakapetanija,dokjeodmarali{te u Pako{tanima u katastrofalnom stawu i potpuno je deva-

stirano–ka`e\edovac.–Uovom velikom i nekada lepom objektu, kojisenalaziporedpako{tanske zgradeOp{tine,sadase,ka`unam kom{ije, skupqaju narkomani i alkoholi~ari. I kom{ijama je ciqdaseovajobjekatprivedenameni,ami}emooonome{tosmo videli i ~uli obavestiti Skup{tinu op{tine i preduzeti potrebnemerezare{avawesudbine

ri{temod148metarakvadratnih. Odmarali{te u Pako{tanima gradila je Ba~kopalana~ka op{tina,popapirimakorisnapovr{ina je 150, a dvori{te ima 765 metarakvadratnih.Prvoje3.juna 1992.godine,akasnije26.junaiste godine,anaosnovunaredbeMinistarstva rada, socijalne skrbi i obiteqiVladeRepublikeHrvatske  doneta je Uredba o zabrani

Iako je cela pri~a bila, i sada je, daleko od re{ewa, ovde se povela vi{e stru~na rasprava – {ta ~initi sa hotelom i odmarali{tem kada se, i ako se, vrati Ba~kopalana~koj op{tini ovihvrednihba~kopalana~kihodmarali{ta u hrvatskom delu Jadrana. Nadle`ni u Ba~kopalana~koj op{tinika`udajeobjekatuMalinskoj svojevremeno kupqen od fizi~koglicaidaotomepostoji pisani ugovor. U tamo{wim zemqi{nim kwigama objekat u Malinskojvodisekaohotelpovr{ine 458 metara kvadratnim sa dvo-

raspolagawa i preuzimawu sredstava odre|enih osoba na teritoriji Republike Hrvatske. Izvr{enajeukwi`bahotelaiodmarali{tausvojinuRepublikeHrvatske, a to pi{e i u zemqi{nim kwigama. Pre par godina, a na osnovu ovla{}ewa Direkcije za imovinuRepublikeSrbije,ba~kopalana~ka op{tina dobila je ovla{}ewedaanga`ujeadvokatau

Hrvatskoj i da tra`i uspostavu pre|a{weg zemqi{no-kwi`nog stawa. Odnosno, trebalo bi da se Hotel u Malinskoj i Odmarali{te u Pako{tanima ukwi`enaop{tinuBa~kaPalanka,jeruvremekadasunekretnine kupqewe Republika Srbija nije bila nezavisna dr`ava. To se pokrenulopre4-5godina,a{tajei da li je i{ta ure|eno ovde niko nije ni{ta govorio niti govori, pa ispada da svaka nova lokalna

OdNOvEgOdINENOvAPRAvILAZAORgANIZOvAWEPRIvREdEIPRIvREdNIkA

Komore(ne)}epre`iveti bezobavezne~lanarine U Privrednoj komori Vojvodineneo~ekujuda}eZakonokomorskom sistemu koji treba da stupi na snagu 1. januara biti izmewen, izjavio je predstavnik PKV Dragomir \uki}. On je, me|utim, istakaodaprimenatogZakonane}e zna~itikrajkomorskogsistemau VojvodiniiSrbiji. Podsetimo,unovojgodini}ena snagustupitinoviZakonokomorskomsitemukojim}ebitiukinu-

U posledwih desetak godina upola je smawen broj zaposenih u Privrednoj komori Vojvodine to obavezno ~lanstvo u privrednimkomorama.Premanekimocenama, to bi moglo da dovede do krajakomorskogsistema,apremijerIvicaDa~i} jeizjavioda}eu narednim danima voditi razgovoreona~inunakojibitrebaloda funkcioni{e komorski sistem. NijenamciqnitidamewamoZakonkojijeusvojenjo{2009.godine,alinidauni{tvamoprivrednekomore,kazaojeDa~i}. Predsednik Privredne komore Srbije Milo{ Bugarin ka`e da bistupawetogzakonaupotpunostimoglodarazgradiovuinstitucijustaru155godina.Onje,tako|e,ukazaodajezakonusvojen2009. godine,pohitnompostupku,saod-

lo`enimdejstvomibezjavnerasprave,{toukazujedaprivrednici uop{teninisukonsultovaniotome da li `ele i kakav komorski sistemuSrbiji. Predsednik Privredne komore Vojvodine Ratko Filipovi} ranijejezana{listocenioPKVje spremna da funkcioni{e po novimpravilima. - PKV je na vreme po~ela pripremukakobiseprilagodilinovimuslovima-ka`eFilipovi}.Uposledwihdesetakgodinaupola jesmawenbrojzaposenih,uproteklomperiodujeobavqennizrazgovora s privrednicima i predstavnicima velikih preduze}a o tomekakavobliksaradwe}ebiti

Lobisti~kegrupe Milo{ Bugarin je rekao da }e, ukoliko na snagu stupi novi Zakonkojipredvi|adasekomoremoguosnivatisaminimalnim ~lanstvomod100privrednihdru{tava,toizazvatiplimunovih organizacija.Onsmatrada}etenoveorganizacijevi{eli~iti nalobisti~kegrupe,tesene}eznatikozastupa~ijeinterese. uspostavqen,arazgovaralismoi s predstavnicima Vlade Vojvodineidrugihinstitucijaouspostavqawusaradwekoja}edoprineti pove}awukvalitetaradasvih. \uki}napomiwedazakonsigurnone}ezna~itikrajkomorskogsistema,alida}edonetimnogopromenauraduprivrednihkomora.

-Izme|uostalo,done}ekonkurenciju, ali nisam siguran da }e wu mo}i da izdr`e neke nove komore koje budu osnivane. Tako|e, promeni}eseiodnosdr`avepremakomoramaizadacikoje}eona pred wih postavqati - kazao je \uki}. v.^v.

vlast ceo posao po~iwe od nule. Me|utim, svojevremeno, iako je celapri~abili,isadaje,daleko od re{ewa, ovde se povela vi{e stru~narasprava–{ta~initisa hotelom i odmarali{tem(?) kada seiakosevratiba~kopalana~koj op{tini. I dok su jedni bili za prodaju drugi su tvrdili da te objektenetrebaprodavati,jerkada bi se to uradilo, sav novac bi oti{aoubuxetRepublikeSrbije! M.Suyum IZvR[NIdIREkTORAd „MERkuR”PETAR^AbRILO

Nisam kritikovao Agenciju

„Ta~nojedasamkontaktiranod strane  novinara „Dnevnika” telefonom i da sam mu tom prilikomdaoodre|eneinformacijevezanezaaktivnostivezanezamogu}u poslovnu saradwu sa italijanskom kompanijom „Clan group Roma“,me|utimuistomtekstupored mojihinformacija,jenastavqena opse`naanalizaautorakojomseu negativankonteksttekstauzimaju izme|u ostalog i dr`avni slu`benici koji po re~ima autora „sede u foteqama, primaju dobre plate, di`u kredite u inostranstvuifinansirajudr`avnuupravu, agencije, a za proizvodwu ih ba{briga„,ka`ese,izme|uostalogureakcijiizvr{nogdirektoraAD„Merkur“izBa~kePalankePetra^abrila natekstobajavqenuponedeqak17.decembrau „Dnevniku”„Italijaniseseleiz IndijeuPalanku?“. „Apsolutnonemani{taprotiv daautorovogtekstaimabilokakav,paikriti~kipristupprema bilokojojpojaviudr`aviidru{tvu,aline`elimdasemojeime ipreduze}ekojezastupamkoristi i stavqa u kontekst navedenog spornogteksta.Navodimdasunavedene opservacije u tekstu iskqu~ivo plod autorovih razmi{qawaidajasaistimkriti~kim nastupomprotivAgencijezaprivatizaciju, nadle`nih ministarstava i wihovih slu`benika nemamni{tanili~no,nikaoodgovorno lice preduze}a AD „Merkur“kojezastupam,temolimdau skladu sa Zakonom o informisawuobjaviteovajmojdemantispornogteksta”.

PORASLOdOMA]ETR@I[TEAkCIJA

NISstaona745dinara KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

valuta

va`iza

kupovni zadevize

EMu

evro

1

110,9576

113,2220

115,8261

110,6179

Australija

dolar

1

87,7690

89,5602

91,6201

87,5003

kanada

dolar

1

84,8300

86,5612

88,5521

84,5703

danska

kruna

1

14,8653

15,1687

15,5176

14,8198

Norve{ka

kruna

1

15,0889

15,3968

15,7509

15,0427

[vedska

kruna

1

12,8720

13,1347

13,4368

12,8326

[vajcarska

franak

1

91,8979

93,7734

95,9302

91,6166

v.britanija

funta

1

136,4624

139,2473

142,4500

136,0446

SAd

dolar

1

84,0333

85,7483

87,7205

83,7761

kurseviizovelisteprimewujuseod21.12.2012.godine

Poja~ana investiciona aktivnost krajem sedmice donela je rast doma}eg tr`i{ta akcija i petusedmicuzaredom,dokjeprometprema{ionivoodpetmilio- naevrauvelikojmerizahvaquju}idu`ni~kimhartijama.Indeks najlikvidnijihakcija,Beleks15, dobio je na vrednosti 0,9 odsto, okon~av{i sedmicu na koti od 516,4 poena. Od po~etka godine ova korpa akcija bele`i nominalni rast od 3,5 odsto, dok je usledznatnogslabqewakursadinarauteku}ojgodini,realnojei daqenanegativnojteritoriji. Najprometnija hartija na tr`i{tubilajeNaftnaindustrijaSrbije(NIIS)kojajenedequ zavr{ila na nepromewenoj ceni od 745 dinara uz promet od 55,5 miliona dinara. Prili~no iznena|uju}e, NIS je po~etkom sedmicezabele`iovelikipadod3,5 odsto, spustav{i se nadomak ni-

voa od 700 dinara, da bi potom uslediouzlaznitrendkojijevinuo ovu hartiju do 745 dinara. NISjeproteklesedmicepustio i prvu benzinsku stanicu pod brendomGazpromkoji}ebitidominantanuregionalnojekspanziji ove kompanije, a uprava je nazna~ilada}eNISvoditiposlovawe ovih pumpi i ubirati prihode.Posledu`egvremena,me|u najprometnijim hartijama na{ao se gorwomilanova~ki proizvo|a~posu|aibojleraMetalackojijeoslabionepunihjedanodsto na1.667dinarauzprometod30,7 milionadinara.Ovakompanijaje imala odli~nu poslovnu godinu kojajeokon~anarastomod10odsto i izvozom ve}im za petinu, a prema re~ima menad`menta i za slede}u godinu se planira ambiciozan rast od pet odsto. Beo- gradski Aerodrom „Nikola Tesla“ porastao je 8,8 odsto na 460

dinarauzprometod10,9miliona dinara. Aerodrom je stizao na najvi{inivojo{odaprilateku}egodine,averovatnimotivve}e tra`weinvestitorajeskora{wi dandividendekojipadana1.januar.Be~ejskiSojaprotein,nakon istekapresekazau~estvovawena vanrednoj skup{tini koja akcio- narima nudi mogu}nost nesaglasnosti, spu{tao se do nivoa od 600dinaratokomsedmicedabise u petak sa solidnim prometom oporavio na 710 dinara. Najve}i doma}i gra|evinar, Energoprojektholding,zabele`iojerelativno mirnu trgova~ku sedmice te se na kraju nedeqe sa malim prometima spustio ponovo na psiholo{kugranicuod600dinara. Najprometnija bankarska akcija bila je ni{ka AIK banka kojajeoslabilausedmicipreko {est procenata, nakon {to je u

prethodnomperioduznatnodobila na vrednosti. Najve}i deo nedeqnog prometa ove hartije od 51,6 miliona dinara realizovan je u petak po prose~noj ceni od 1.599 dinara. Veliki skok od desetprocenatazabele`ilajebeo- gradskaKomercijalnabankakoja sedomoglanivoaod1.276dinara uzprometodnepunih50miliona dinara. Uprkos ovom rastu i dobrimposlovnimrezultatima,akcijeKomercijalneodpo~etkagodine bele`e golem minus od 25 odsto. Beogradska Jubmes banka oporavila se protekle sedmice donivoaod10.000dinara,doksu akcije Razvojne banke Vojvodine izrazito fluktuirale, pre svega usled nedostatka javnih informacijauvezisasudbinomakcio- naraovebankenakon{tojedoneta odluka o prenosu dela wenih obaveza i aktive na neku komercijalnubanku.


ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak24.decembar2012.

5

KAKORASPETQATIGORDIJEV^VORKRIMINALAIKORUPCIJE

Politi~ariitajkuni Srbijuopqa~kalipozakonu? KAKVAJESUDBINA PREDUZE]A URESTRUKTURIRAWU

Nemaspasa zasvefirme Zave}inupreduze}aurestrukturirawu ne}e mo}i da budu prona|eni strate{ki partneri, smatra direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetkovi}, kojijenajavioda}etokom2013.u sredi{tu pa`we biti firme sa mawimbrojemzaposlenih. Direktor Cvetkovi} je u intervjuuTanjuguistakaodajetrenutno u postupku restrukturirawa175preduze}a,ame|uwimasu ona u kojima taj proces traje ve} 10godinaimoradabudeokon~an. „Ukojojmeri}emomo}idana|emo strate{ke partnere za ta preduze}a,vrlojete{kopitawe. Za ve}inu sigurno ne}emo mo}a. Ukoliko nismo mogli 10 godina, ne}emo ni sada”, ocenio je Cvetkovi}. On je istakao da }e Agencija poku{ati da na|e najboqe mogu}e re{ewe za svako od tih preduze}a. Direktor Agencije je rekao da izmenama Zakona o privatizaciji,kojimasepostupakrestrukturirawaoro~avana30.jun 2014. godine, ne}e do}i do automatskogga{ewapreduze}a,ve}se samoukidaza{titaodnaplatepotra`ivawa. „Potrudi}emo se da nekaodwihdo|uustatusdamogu da servisiraju svoje obaveze”, naveo je Cvetkovi}.   Ekonomski gledano,imaju}iuvidudatapreduze}a imaju zastarelu tehnologiju, prevazi|en proizvodni program i da su izgubila korak sa konkurencijom,te{kojeo~ekivatida}esadamo}idana|unekoodgovaraju}estrate{kore{ewe.

Paralelno sa uru{avawem celokupne privrede u proteke dve decenijeuSrbijistvaranajeiraslaklasatajkuna.Nedavnoprivo|ewe najpoznatijeg me|u wima, ali i brojni prcesi koji se najavqaju samo po osnovu famoznog spiskaspornihprivatizacijakoji suvladiuBogradupredo~ilizvani~nici iz Brisela, predmet su brojnihpolemikaiprocenadali }e se i kako okon~ati najavqeni sudski procesi. Me|utim, sve je izvesnije da bi krajwi ishod mogao biti zakqu~ak da je zapravo svera|enopozakonu.Anatakav zakqu~ak,naime,upu}ujeiprirodasamihpredmeta,aliiaktuelne najavedabisepodistragommogli na}iisamiparlamentarcikojisu mogu}eusvajalizakoneba{pomeri tajkuna i sve uz prikladnu nadoknadu. Iakogotovodanemapoliti~ara i partijskog lidera u Srbiji koji nije vi|en u dru{tvu Miroslava Mi{kovi}a, danas svi oni negirajudajetodru`eweimaloi svoju ra~unicu, {to ina~e ne bi bilo sporno ukoliko je re~ o transparentnomfinansirawupoliti~kih stranaka. Ali, {ta ako jetara~unicadruga~ija?Idali }esenakoncupotvrditidajesamapolitikapogodovaladapqa~ka dr`ave bude legalna?  To bi, kako se najvaquje, trebalo da poka`e istraga Uprave kriminalisti~kepolicijekoja}esepozabaviti i narodnim poslanicima Skup{tineSrbije,bez~ijegglasa nijemogaobitiusvojennijedanod zakonakojimasustvoreniuslovi dapojedinitajkunizakratkovreme do|u do enormnog bogatstva. Dokjevelikave}inagra|anaSrbije siroma{ila, a dr`avna kasa bivalasvetawa. Predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran

Stojiqkovi} smatra da bi bilo dobro da se kompletan proces usvajawa zakona ali i podzakonskih akata u~ini transparentijim,akakobisevidelokoinicira neka zakonska re{ewa, ko za wihlobirainakojina~in. - Ta transprentnost posebno je bilava`nakadsusedonosilizakoniiliuredbekojiimajuvelikikoruptivnipotencijal,{tose pokazaloiuovimspornimprivatizacijama.Apo{towenijebilo, imamrazumevawezatodaseformira neka vrsta anketnog odbora kojibisebaviotomproblematikom,i{tobiimalozna~ajutoliko {to bi se time podstaklo da ubudu}e imamo jasniju proceduru

Ispitatiporekloimovine Zakonoekstraprofitudonetjepo~etkom2000-ihgodina,nakon demokratskihpromena,anovavalsttadajeformiralaianketneodbore i komisije za borbu protv korupcije i kriminla, koji su na osnovupritu`bigra|ana,sindikata...javnosaslu{avalipojedince optu`ivanezapqa~kudr`avneimovine.PrvitakavodborformiranjeuSkup{tinVojvodine,anawenom~elubiojeMiodrgaVukoti},tada{wipotpredsednikpokrajinskogparlamenta.Vukoti}za na{listdanaska`edasuutajposaotadu{li“spunoentuzijazma”, alidasevrlobrzopokazalodanemapoliti~kevoqedabrojnipredmetikojisuobra|eniutomperiodupredAnketnimodboromdobiju isudskiepilog. -Bezobziranato{tosmomitadimalivelikibrojpredmeta,tu`ila{tvo nije reagovalo i zato smo imali problem sa efikasno{}u.Ao~iglednojebiloivelikihopstrukcijautadavladaju}ojkaolicijinarepubli~komnivou.Sdrugestrane,tadnismoimalini ovakootvorenupodr{kuEvropskeunijekakvudanasimaAleksandarVu~i} uborbiprotivkorupcije–istakaojeVukoti. Onka`edajepotomusledioprocesprivatizacijekojijeproizveo “stotine tajkuna i tajkun~i}a koji su pokupovali razli~ite firme,bezstvarnoginteresadanastaveproizvodwu,doksedr`ava nijepitalaniodakleimparezatonikako}eseodnositiprematim preduze}imakadihpreuzmu”. –Zatobibilokqu~nodase{topredonesezakonoporekluimovine,aliidaseizmeneinekipostoje}izakonikakobiseizbegli brojniapsurdipoputonihdasenekiprocesiodugovla~eidaonda dolazidozastarevawa–oceniojeVukoti}.

celog toka dono{ewa zakonskih akata – kazao je Stojiqkovi} za “Dnevnik”. Komentrai{u}i inicjative za dono{ewe zakona o poreklu imovine,onjeoceniodabitakavakt bio veoma va`an, ali da se wegovomdefinisawumorapristupiti veomaoprezno,posebnokadjere~ o normama i procedurama koje se odnose na ure|ivawe prava onih kojibibiliprocesuirani,akako senebinapravilovi{e{tetenegokoristi. DodaojedasmoimalinegativnoiskustvosaZakonomoekstraprofitu pre desetak godina i da to vi{e ne bi smelo da bude deo pravne prakse jedne demokratske zemqe.–Tojebilonekavrstadogovorenog mehanizma da najbogatijiqudsebikupeoprost,bezzakonodvanog postupka, {to nije pravnodozvoqenoniticelishodno. Uostalom, taj akt nije ni dao nikakveposebnerezultate–naveo jeon. Aleksandar Popov, direktor Centrazaregionalizam,nevladine organizacije koja se bavila i

istra`ivawima nekih slu~ajeva korupcije kojima dr`avni buxet o{te}enzanekolikostotinamilionaevra,ka`ezana{listdaga nebiiznenadilodase”odsvepra{inekojasepodiglaokohap{ewa Mi{kovi}a i drugih afera, umestosapresudama,zavr{isaotkri}emdasusvitiposlovikojisedanasispitujuura|enipozakonu”. -Na{poblemjeutome{tovelikadr`avnapqa~kakojajezapo~eta90-ihgodinazavremere`ima SlobodanaMilo{evi}a,aukojoj jebilodozvoqenodaoninavisokimdr`avnimpozicijamaiujavnimpreduze}ima“legalno”varaju na krupno a obi~ni gra|ani na sitno, nije prekinuta posle 2000. godine.Nedanijeprekinuta,nego su~akpravqenitakvizakonikoji suomogu}avalitajkunimadasese nalegalanna~inidaqebogatei krozprocesprivatizacije–istakao je Popov. On ka`e da je zato indikativno{tasesadpokre}ei pitawedalisuikojiposlanici dobijaliparedadonosetakvezakone. -Mimo`emosaddaraspi{emo isamodoprinoszaizgradwunovih zatvora  kako bi svi oni koji su u~estvovaliutojpqa~kiuprotekle dve decenije bili ka`weni. Me|utim,namaostajeopusto{ena privreda, jer su fabrike najpre upropa{tavnedabinekomogada ihdobijezamalepare,paihjeondanaj~e{}edodatnoojadio,astotinehiqadaqudijeostalobezposla. To se sve de{avalo pred na{im politi~arama, koji su o~iglednousvemudirektnoiliindirektno u~estvovali. A obi~nim gra|anima preostaje samo ose}aj velike gor~ine zbog toga {to je ne{to{tojesticanogeneracijamaoti{loupropast–zakqu~ioje Popov. B.D.Savi}


6

ponedeqak24.decembar2012.

@IVOTNI VEK QUDI PRODU@EN, ALI...

Rakisr~anebolesti odnosesve vi{e`ivota Qudidanasuproseku`ivedecenijudu`enego1970,ali~estoznatandeotih„dodatnih„godinaproveduuborbisabolestima,ukazano je u me|unarodnoj studiji, ~iji su rezultati objavqeni u uglednom medicinskom ~asopisu „Lanset”. Izme|u1970.i2010.godineo~ekivani `ivotni vek na ro|ewu je za mu{karcepove}anza11,1,aza`eneza12,1godinu,aliseistovremenobele`iisvevi{e`rtavaneinfektivnihbolesti,kao{tosusr~anaoboqewairak.Teretbolesti preme{tasasaneuhrawenosti,infektivnih oboqewa i poro|ajnih komplikacija,narak,sr~anebolesti i dijabetes, koji mogu trajati

ka oboqewa. Na ove velike tri grupebolestiodlazi~ak80odsto patologije na{eg stanovni{tva. Prose~angra|aninSrbijepatiod povi{enog krvnog pritiska, ima emocionalnih problema, `ivi u duvanskom dimu, uglavnom konzumira namirnice `ivotiwskog poreklaizasi}enemasnimkiselinamaiholesterolom,ariba,`itarice,vo}eipovr}emalosenalazina na{oj trpezi. Slobodno vreme uglavnom provodi sede}i. Svaki tre}istanovnikimaanemiju,isto toliko ih je predgojazno, a ~ak 17 odstostanovnikajegojazno.NasamomvrhusmoranglisteuEvropii svetupobrojupu{a~a.

Svakitre}istanovnikimaanemiju,istotolikoih jepredgojazno,a~ak17odstojegojazno.Nasamom vrhusmorang-listeuEvropiisvetu pobrojupu{a~a godinamaiodkojihobi~noumiru starijeosobe.Doksu1990.nezarazne bolesti bile uzrok oko polovine smrtnih slu~ajeva u svetu, u 2010.jetajudeopove}annagotovo dve tre}ine. U pomenutoj godini najve}a pretwa zdravqu {irom svetasubilivisokkrvnipritisak (9,4 miliona smrtnih slu~ajeva), pu{ewe(6,3milionasmrtnihslu~ajeva) pa alkohol (pet miliona smrtnih slu~ajeva). Nezdrava ishranainedovoqnafizi~kaaktivnostsutegodinezajednobiliodgvorni za 12,5 miliona smrtnih slu~ajeva. U na{oj zemqi za mu{karce o~ekivani`ivotnivekje69,7,aza `ene74,5godina.O~ekivanegodine `ivota na ro|ewu u Gr~koj iznosi75,8zamu{karca,aza`ene81 godina, u Sloveniji za mu{karce 72,8 godina, a za `ene 80,5 godina. Podacigovoredadvetre}inena{ihqudibolujeodsrcaikrvnih sudova,nadrugommestupou~estalostioboqevawasumalignebolesti,atre}edelepovredeipsihi~-

Ovde se crna statistika ne zavr{ava, jer sledi upozorewe  da ukoliko se ne{to pod hitno ne preduzme, zdravstveno stawe na{ihqudi}eidaqedasepogor{ava. Naspram ovog podatka stoji ~iwenicadasevode}ebolestina{egstanovni{tvamoguprevencijom spre~iti ili wihova pojava odlo`iti za kasnije `ivotno doba. S porastom broja obolelih i umrlihodnezaraznihbolestisuo~ava se ceo svet. Danas je nau~no dokazano{tavaqa~initidabise ve} za nekoliko godina primene propisanog„recepta”dobilipravi rezultati zdravijeg i du`eg `ivota.Faktoririzikasupoznati,mogusepreventivnimakcijama obuzdati. Po podacima Svetske zdravstveneorganizacijeovakvim akcijamaodrazboqevawaiumirawa od masovnih nezaraznih bolesti godi{we mo`e da se spase osammilionaqudiusvetu.Nana{emnivoutozna~iizme|u10i12 hiqadaqudi. J. Barbuzan

TEHNI^KI FAKULTET U ZREWANINU OBELE@IO 38 GODINA RADA

Saradwasprivredom punpogodak Tehni~ki fakultet “Mihajlo Pupin” u Zrewaninu, koji radi u okviruUniverzitetauNovomSadu,uprisustvuzvanicaistudenata obele`io je 38 godina postojawa. Tomprilikomsu,nakonkra}esve~ane ceremonije, podeqene diplome studentima osnovnih i master studija. Dekan Fakulteta Milan Pavlovi} oceniojedajeu2012.godini dosta investirano u ovu univerzitetsku ustanovu, zahvaquju}i ~emusupostignutiboqirezulati u radu. Po wegovim re~ima, po~etaknovekampaweuprocesuop{teg obrazovawanaUniverzitetudoneo jeiodli~nusaradwusaprivredom. -Onaseneti~esamoekspertske saradwe~lanovakolektiva,ve}i ukqu~ivawa studenata u rad privrednih subjekata u region  u. Iz svegatogatrebalobidaproisteknezna~ajnopove}awezapo{qavawa studenata Tehni~kog fakulteta–izjaviojePavlovi}. Onjeistakaodajezrewaninski Fakultet prvi pri Univerzitetu u Novom Sadu po smawewu broja svojihstudenatanatr`i{turada. -Tozna~idajesaradwasaprivredomve}po~eladadajeodre|e-

nerezultate.^itavna{radiunarednom periodu bi}e usmeren ka tome da pomognemo studentima da po zavr{etku studija ne idu na berzurada,ve}dasezaputenaradnomestonakome}epokazationo {tosunau~ilitokomstudija–naglasiojedekan. Tehni~ki fakultet “Mihajlo Pupin” je i ove godine nastavio saradwu sa udru`ewem “Zrewaninski poslovni krug”, zapo~etu 31. avgusta 2010. potpisivawem ugovora o poslovno - tehni~koj saradwi. Projekat nazvan “Letwa stru~napraksa”imazaciqdastudentima omogu}i sticawe prakti~nog znawa kroz praksu i rad u preduze}ima osniva~ima pomenutog privrednog udru`ewa. Me|u ovogodi{wim aktivnostima Fakulteta isti~e se i potpisivawe dokumenta o me|unarodnoj saradwu sa Univerzitetom “Obuda” iz Ma|arske. Najavqeno je da }e saradwaizme|uUniverziteta“Obuda”,kojiimasedamstudijskihprogramaikojipoha|a20.000studenata,izrewaninskogFakulteta,odvijatiuvi{eoblasti. @. Balaban

OlekovimanasajtuRFZO Na sajtu republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe postavqena je informacijaolekovimakojiseizdajuizsredstavaobaveznogzdravstvenog osigurwa „Info lekovi„. Na ovaj na~in se javnosti, zdravstvenim radnicima,kaoiostalimorganizacionimjedinicamaifilijalamaRepubli~kogfondazazdravstvenoosigurawepredo~avajusveaktuelneinformacijekojeseodnosenalekove. Uokviruovesekcijemoguseprona}islede}isadr`aji:pretragaliste lekovakojisepropisujuiizdajunateretsredstavaobaveznogzdravstvenogosigurawa,dostupnostlekovakojisepropisujuiizdajunateretsredstavaobaveznogzdravstvenogosigurawa,novostiotimlekovima,tabelarniprikazstatusapredmetapozahtevimazastavqawelekovanalistu lekova. Data je i mogu}nost da se pitawa u vezi lekova postave putem elektronske po{te: info.lekovi@rfzo.rs. Tako|e, svi korisnici imaju mogu}nost da putem sistema za pra}ewe dostupnosti lekova  koji se propisujuiizdajunateretsredstavaobaveznogzdravstvenogosigurawa prijave sve eventualne pote{ko}e u pristupu lekovima koji se finansirajuizsredstavaobaveznogzdravstvenogosigurawa. J. B.

dRU[TvO

dnevnik

KAKO DA DOMA]ICE DOBIJU PENZIJU

Zaslu`nejesu,alinovcanema Stru~waci tvrde da je posao doma}ice najstresnijinasvetu,adajepla}enzara|ivalebivi{eod{efovadobrihfirmi.Naime, jedno istra`ivawe ameri~kih nau~nika pokazuje da bi doma}ica kada bi joj se pla}alo sve {to radi po ku}i godi{we zara|ivala oko 140.000 dinara. U tu sumu bi u{lazaradazasvesateprovedeneukuhiwi, sa decom i obavqawu razli~itih obaveza okodeceiporodici.Kaoosnovauzetojeda doma}icerade92satanedeqno,od~ega~ak 52prekovremeno. Kako`enekojenaseluimajustatusdoma}ice rade mnogo vi{e od “koleginica” u gradu,ondabibilologi~nodajewihovazarada jo{ ve}a. Jer, one osim {to rade sve ku}neposlovekaoigradskedoma}ice,imajusvakodnevnousezonipoqoprivrednihradova jo{ jedan ceo radni dan fizi~kog posla. Sam os taln i sind ik at gra| ev in ars tva, {umarstvaiputneprivredeuputioje{efovima poslani~kih grupa u Skup{tini Srbije i ministru rada, zapo{qavawa i socijalne politike Jovanu Krkobabi}u inicijativu da se doma}icama prizna i vrednuje rad u ku}i. @ene ovog sindikata tvrdedadoma}icedoprinosedru{tvuiako radesamousvojimdomovimaismatrajuda

semoraprona}ina~indadru{tvotajtrud prepozna. Nijeprviputdase~ujuovakvipredlozi, ali nikada ni{ta konkretno nije ura|eno jerseuvekpostavqalopitawenovca,awega nema.Naime,nespornojedadoma}icecelog `ivotavrednoradeidanakrajukadaosta-

Srbijamu~imukudaredovno ispla}ujeiovakomalepenzijeza sveonekojisugodinama izdvajalizastarost,patako nema,~akdapostojiivoqa, mogu}nostidadoma}icedobiju nipenziju,niti nov~anunadoknadu rezaviseodsuprugailidecejernemajupenzijunitibilokakvogprihodazastaredane. Unekimdr`avamasviqudi,pai`enedoma}ice, kada napune odre|eni broj godina, po automatizmu sti~u pravo na neku vrstu dr`avne pomo}i koja je svakako mawa od penzijekojubiimaledasuradileunekojfirmi,alijeipaknov~ananadoknadakojasti`esvakimesec.Srbijamu~imukudaredov-

noispla}ujeiovakomalepenzijezasveone kojisugodinamaizdvajalizastarostpatakonema,~akdapostojiivoqa,mogu}nosti da doma}ice dobiju niti penziju, niti nov~anunadoknadu. Jedino {to je mogu}e, a neke doma}ice u Srbiji to ve} koriste, da se `ene koje `ivot provode kuvaju}i i peglaju}i, uz pomo} porodice ukqu~e u dobrovoqno penziono osigurawe.To,pak,zna~idamogudaizaberu jednuod13osnovicaisamesebipla}ajudoprinoskakobi,kadanapune60godina`ivota,adotlemorajuimatinajmawe11godina penzionog sta`a, dobile minimalnu penziju.Osnovicesekre}uod4.405do62.000dinaramese~enopajenadoma}icidaseodlu~izaonuzakojuimanovaca.Problemjejedino ako doma}ica vodi doma}instvo, a danasjeto~estapojava,ukojemnikoneradi paproblempredstavqaiizdvajawe4.405dinaramese~no. Ina~e,iRepubli~kizavodzastatistiku sproveojeistra`ivaweoradu`enauSrbiji. Istra`ivawe je pokazalo da na kuvawe, ~i{}eweispremaweku}e,praweipeglawe ve{a,`enekodnasnagodi{wemnivoupotro{e730sati,odnosnovi{eod90radnih dana. Q. Male{evi}

RASPISAN OGLAS ZA DOBROVOQNO SLU@EWE VOJNOG ROKA

Navalazbog 17.500dinaramese~no VojskaSrbijejeve}dvegodine potpuno profesionalna. Istotolikovremenapro{loje iodukidawaobaveznogslu`ewa vojnogroka.Me|utim,kapijekasarninisupotpunozatvoreneza devojkeimladi}ekoji,ipak,`ele da obuku vojni~ku uniformu. Malo pod pritiskom javnosti zbogtradicijeapomaloiizpotreba,uvedenjeinstitutdobrovoqnogslu`ewavojnogroka. Dvaputagodi{we-po~etkom marta i septembra - uniformu Vojske Srbije obu~e oko 1.000 dobrovoqaca. A ko }e od wih kro~iti u kasarnu odlu~uje se oglasom. Upravo takav konkurs raspisalo je Ministarstvo odbrane u kojem tra`i kandidate za dobrovoqno slu`ewe vojnog rokasoru`jemikurszarezervne oficire, na koje se mogu prijavitimu{karcii`enekoji u 2013. godini navr{avaju od 19 do30godina. Kandidat mora biti dr`avqanin Srbije, uz uslov da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak, da nije osu|ivan na kaznu zatvora od najmawe {est meseci,dajezdravstvenosposobanzavojnuslu`bu,kaoidave} nije odslu`io vojni rok sa oru`jem, objavqeno je na sajtu Ministarstvaodbrane. Zakurszarezervneoficire kandidatmoraimatizavr{enu

vis ok u {kol u odg ov ar aj u} e strukeodzna~ajazaVojskuSrbije, da ispuwava uslove propisane za regrute koji se upu}ujuuposebnejedinicevojske, kao i pozitivnu bezbednosnu proveru. Prijave za dobrovoqno slu`ewe vojnog roka s oru`jem u VojsciSrbijepodnosesecentru Ministarstvaodbranezalokalnusamoupravu,premamestuprebivali{ta, a kandidati koji imaju prebivali{te ili boravi{te u inostranstvu prijavu mogupodnetinadle`nomdiplomatsko-konzularnom predstavni{tvuSrbije.

Reg io n aln i cent ri Min istarstva odbrane, nakon obavqenihlekarskihidrugihpregledaipsiholo{kihispitivawa u ovla{}enim vojnozdravstvenim ustanovama, utvr|ivawe kona~ne rang-liste kandidata. Izabranikandidatipotpisuju ugovor s Ministarstvom odbrane,kojiobaveznosadr`ipo~etakizavr{etakdobrovoqnog slu`ewavojnogroka,uslove`ivota i rada, nov~ana primawa, uslove prekida i naknadu tro{kova u slu~aju neopravdanog prekida dobrovoqnog slu`ewa vojnogroka.

Interesovawe mladih za dobrovoqno slu`ewe vojnog roka je izuzetno veliko. O tome najboqe svodo~i podatak da se za septembarsku klasu javilo blizu3.000kandidata,iakojemesta bilosamoza500.Ipak,iodtog broja se odstupilo, pa je u septembarskojklasiukasarneupu}eno 572 mladi}a i devojaka. U centre za obuku poslato je 505 dobrovoqaca, koji su u Vojsci ostalitrimeseca,dokjenakurs zarezervneoficireupu}eno67 devojakaimladi}a. Otkuda toliko veliko interesovaweuSrbijizadobrovoqnoslu`ewevojnogroka?Poznavaociprilikagovoreodvanajva`nijafaktora:tradicijaali iprilikadasene{toizaradi. Naime,zasvakimesecproveden u uniformi dobrovoqac dobije mese~nuplatuod17.5000dinara. Mo`da to i nije neka velika plata,aliuovojbesparicisvaki dinar nezaposlenima dobro do|e. - Zbog ovako velikog interesovawa, razmi{qamo da umesto dva uputa mladi}e i devojke na dobrovoqnoslu`ewevojnogroka {aqemo tri puta godi{we. Dali}esetoiostvariti,zavisi umnogome i od finansijske situacije-predo~avajuuMinistarstvuodbrane. M. Bozokin

INFORMATIZACIJA DOMOVA ZDRAVQA I BOLNICA U SRBIJI

Mawepapiromanijeuzdravstvu U okviru realizacije projekta„Pru`aweunapre|enihusluganalokalnomnivou–DILS„, koji se finansira iz kredita Svetske banke, od 2010. godine domovimazdravqauSrbiji dodeqenasufinansijskasredstva uukupnomiznosuodoko2,5miliona evra. Pored podr{ke za investiciona ulagawa za 43 domazdravqaukupnevrednosti55 miliona dinara (oko 480.000 evra), dodeqena su sredstva za podr{ku procesu akreditacije za76domovazdravqa, zanabavku sertifikovanogsoftveraza162 ustanove primarne zdravstvene za{tite (158 domova zdravqa, Zavode za zdravstvenu za{titu studenata u Beogradu, Novom Sadu i Ni{u i Zavod za gerontologijuuBeogradu)izarealizacijuprojekatazapove}awedostupnosti zdravstvene za{tite osetqivim populacionim grupamaza42domazdravqa. - Do sredine naredne godine bi}e zavr{ena informatizacijaceleprimarnezdravstveneza{tite - ka`e Nada Teodosije-

vi}, koordinator jedinice za informacionetehnologijeprojektaMinistarstvazdravqakoji se finansiraju iz kredita

zdravqa imati centralizovane i a`urirane sve podatke o svojimpacijentima.Tozna~ida}e biti uveden elektronski zdrav-

Slede}i korak: povezivawe apoteka U prvoj fazi projekta “Razvoj zdravstva Srbije” ugra|en je bolni~ki informacioni sistem u ~etiri bolnice, Zrewanin, Kraqevo,VraweiVaqevo,akroznastavakprojektaura|enaje implementacija bolni~kog informacionog sistema u jo{ 20 bolnica. Kroz projekat je obezbe|eno i informati~ko povezivawesvihzdravstvenihustanova,aura|enajeiimplememtacija laboratorijskoginformacionogsistema.Tozna~idavi{ene}e biti prepisivawa rezultata iz laboratorijskih instrumenata nego}eanalizatoribitidirektnopovezanisainformacionim sistemombolnicailidomovazdravqa,kao{tojeprimerDom zdravqaNoviSadgdejekompletnalaboratorijainformatizovana.Samimtimnemagre{keuprepisivawurezultata,nemaizgubqenihrezultata,nemavi{enepodignutihrezultatajerpodacigovoredaseido30odstorezultatalaboratorijskihanalizanepreuzme...Slede}ikorakjeipovezivaweapotekaujedinstvenizdravstveniinformacionisistem. Svetske banke DISL. - Prakti~no 162 ustanove primarne zdravstvene za{tite, kojima gravitira1.886ambulanti,bi}e povezano tako da }e svaki dom

stveni karton u sve slu`be u primarnoj zdravstvenoj za{titi, odnosno u pedijatriju, ginekologiju,medicinurada,stomatologiju,ku}nunegu...

Paralelnosovimodvijalesu se aktivnosti na umre`avawu svih zdravstvenih ustanova u Srbiji, pa je ve} sada u zdravstvenuinformati~kumre`upovezanovi{eod350,odprimarne do tercijalne zdravstvene za{tite. - To je dobra podloga da sutra radimo daqe, od ~ega }e pac ij ent i vid et i konk retn u korist. Tako na primer, {to se ti~e informati~ke podloge,mo`edakrenenacionalni projekat skrininga tri raka. Ako pacijentkiwa danas uradimamografijuuNovomSadu isutrasepreseliunekidrugigradwenmamografskisnimak }e je pratiti, a ukoliko se na pregledu otkrije neka prom en a, rez ult at i mam ografskogpregleda}ejeprati do tercijalne ustanove gde }e sele~iti.Ovojeputikaprimeni telemedicine, pa }e mi{qew e lek ar a iz vel ik ih centara biti lako dostupno svimlekarima. J. Barbuzan


NA KLIZALI[TU NA [TRANDU

V remeploV

Humanitarni maskenbal

Po~eodaizlazi „SabadVajda{ag” urednik bio je Kek @igmond @iga, protenstantski sve{tenih, poznati levi~ar i jedan od vode}ih saradnika ~asopisa „Hid” u Subotici, a urednici su bili Laslo Gal, Mihaq Majtewi i Endre Levai. Ubrzo se „ Sabad Vajda{ag” sasvim osamostalio, promeniv{i ime u „Ma|ar so” (Ma|arska re~”). N. C.

Novosadska ponedeqak24.decembar2012.

Telefoni:0214806-834,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

TAKSISTI ZADOVOQNI OBIMOM POSLA

VERNICIMA KOJI SLAVE PO GREGORIJANSKOM KALENDARU

Ve}ecenenisu oteraleklijente

Gradona~elnik Milo{Vu~evi} ~estitaoBo`i} Povodom predstoje}eg Bo`i}a koji se obele`ava po Gregorijanskom kalendaru, gradona~elnik Milo{ Vu~evi} uputio je ~estitke svim vernicima koji proslavqaju taj praznik. U svojoj ~estitki sugra|anima, gradona~elnik Vu~evi} je izrazio `equ da ovaj hri{}anski praznik provedu spokojno i ispuweni qubavqu prema svojim bli`wima.

- Svima koji Bo`i} slave po Gregorijanskom kalendaru srda~no ~estitam ovaj najsve~aniji hri{}anski praznik. @elim da Bo`i} provedete radosno, u miru i blagostawu, ispuweni qubavqu i verom u krugu porodice - poru~io je gradona~elnik Vu~evi} i po`eleo sugra|anima mnogo li~ne i porodi~ne sre}e, zdravqa i uspeha. Q. Na.

Iako su cene taksi usluga poskupele novosadski taksisti tvrde da se potra`wa za tom vrstom prevoza nije drasti~no smawila. Po re-

I nedeqom skupqe?

~ima ~lana Udru`ewa taksi voza~a i autoprevoznika “Nezavisnost” NenadaVrane{evi}a, u od-

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska3, tel:426-555,525-261, radnimdanomod8do20, subotomod8do14

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul.oslobo|ewa48/I Tel:442-645,677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen,ultrazvuk, mamografija, [afarikova13, tel:572-646,571-322

nosu na prethodni mesec obim posla smawio se za 10 odsto, ali je broj vo`wi i daqe na zadovoqavaju}em nivou.

Kako smo saznali od predsednika “Sitansa” Milana Paunovi}a, od 27. decembra sugra|ani, koji se nedeqom budu vozili taksijem, prevoz }e pla}ati po ceni od 66 dinara za kilometar. - Pre tri dana imali smo sastanak sa ~lanom gradskog ve}a za saobra}aj NemawomVuk~evi}em i razgovarali smo sa wim o uvo|ewu nedeqne tarife - ka`e Paunovi}. -Ta tarifa je bila obuhva}ena i prvobitnim predlogom za pove}awe cena taksi prevoza, ali je, kako nam je Vuk~evi} rekao, usled tehni~ke gre{ke ispu{tena iz vida. Obe}ao je da }e na slede}oj sednici Gradskog ve}a biti razgovora o tome. Po re~ima ~lana Udru`ewa “Nezavisnost” Nenada Vrane{evi}a, o uvo|ewu nedeqne tarife se samo razmi{qa, a sugra|ani nova poskupqewa mogu da o~ekuju tek na prole}e.

RASPORED BOGOSLU@EWA NA BADWI DAN Novi Sad:Rimokatoli~ka`upaImenaMarijina:pono}kau22~asana ma|arskomjeziku,u24satinahrvatskomjeziku. Petrovaradin:crkvaSvetiRoko-zornicau7~asova,u24~as-pono}ka;CrkvaSvetiJuraj-pono}kau20~asova;crkvaSvetogKri`a-zornica u6~asova,au22satipono}ka. Sremska Kamenica: crkvaNa{a{}esvetogKri`a -pono}kau24sati. Reformatorsko hri{}anska crkva -ve~erwebogoslu`eweu18 ~asova. Slova~ko -evangelisi~ka crkva -sve~analiturgijskaslu`bau17~asova. Rimokatoli~ka crkva Presvetog trojstva u Sremskim Karlovcima: u6satimisazornica,u24satapono}namisa

hronika

- Svaki dan imam od 15 do 20 vo`wi, {to je dobar broj. Qudi su sada zadovoqniji, jer svi taksisti

voze po istim cenama, pa lak{e dolaze do slobodnog vozila. Razumeju razloge za podizawe cena i ~esto komentari{u kako je taksi u Novom Sadu, u odnosu na ostale gradove, najjeftiniji - ka`e Vrane{evi}. U dopisu Strukovnog udru`ewa taksi preduzetnika “Sitans”, koje je upu}eno gradona~elniku Milo{uVu~evi}u, stoji da su novoformirane cene u mawoj meri uticale na obim posla. Tako|e, iz tog Udru`ewa navode da sugra|ani ne iznose primedbe na visinu cene taksi prevoza. Po re~ima predsednika tog Udru`ewa MilanaPaunovi}a Novosa|ani se nisu `alili ni za no}nu vo`wu, koja je po~ela da se primewuje od 15. decembra.

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul.M.Pupina15, tel:6611-299,6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar -autoelektri~ar, tehni~kipregled, Reqkovi}eva57, Petrovaradin, tel:6433-748 PREVOD DOO, NoviSad,Resavska3, svevrsteprevo|ewa, inostranepenzije, tel:6350-664,6350-740

- Pojedini klijenti su se samo raspitivali da li je vo`wa po~ela da se napla}uje po no}noj tarifi, ali niko se nije `alio na visinu cene. Ina~e, udru`ewa, koja imaju solidan vozni park i daqe imaju dobar broj vo`wi, dok je u ostalim taksi udru`ewima posao opao za 30 odsto - tvrdi Paunovi}. N. R.

„NOVOSADSKE DE^JE ZIMZARIJE 2”

Onebeskojsferi, umetnosti,{ahu Program “Novosadskih de~jih zimzarija 2” po~iwe danas u Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1, gde }e se od 10 do 12 sati odr`ati kreativno- edukativna radionica “Potraga za blagom”. Namewena je deci uzrasta od pet do 11 godina, koja }e uz pomo} specijalne mape upoznati Galeriju i prona}i blago, koje se ~uva u woj, nau~i}e ko su kustosi, {ta je portret i autoportret. U kreativnom delu pronalazi}e detaqe sa slika, slaga}e puzle i re{avati zagonetke i pitalice u vezi sa umetni~kim delima. Broj u~esnika je ograni~en na 30, a pri-

jave su obavezne na broj telefona 021/ 48 99 018. Radionica “Mala {kola stripa: ~ika Paja u Galeriji” odr`a}e se danas od 10 do 13 sati u Spomen zbirci Pavla Beqanskog, Trg galerija 2. Organizovana je za decu od {est do 12 godina, a broj je ograni~en na 20. Prijave za radionicu su obavezne na broj telefona 021/ 52 81 85. U De~jem kulturnom centru, koji se nalazi u Ulici Ive Lole Ribara 6, danas }e biti odr`ana “Zimska {ahovska {kola za po~etnike i poznavaoce {ahovske igre”. Program je podeqen u dve grupe, od 10 do 11.30 sati {ah }e

u~iti po~etnici, a od 11.30 do 13 sati poznavaoci igre. Broj u~esnika po grupi ograni~en je na 15, a mali{ani se mogu prijaviti putem SMS -a na broj 066/ 92 51 192 ili 063/ 52 11 23. Program “Nebeska sfera i astronomski ure|aji”, koji je namewen deci od osam do 12 godina, odr`a}e se danas od 11 do 13 sati u Edukej{n asosijej{n, Bulevar cara Lazara 44. U~i}e o osnovnim pojmovima sfere i orjentacije i upozna}e se sa zvezdanim nebom iznad na{ih krajeva. Broj dece je ograni~en, a prijave su obavezne na broj telefona 064/ 32 85 455. N. R.

AKCIJA „DNEVNIKA” I „LAGUNE”

KonkurszaNo}muzeja

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „^ita~ le{eva„ AntoniaGaridoa. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari „Laguna„, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. U Kini u sredwem veku, samo najo{troumnije sudije su uspevale da dobiju titulu „~ita~a le{eva“. Oni su pripadali eliti forenzi~kih sudija koji su i po cenu sopstvenog `ivota imali zadatak da nijedan zlo~in, koliko god nere{iv izgledao, ne ostane neka`wen. Ci Sung je bio prvi me|u wima. Nadahnut istorijskom li~no{}u, Garido pri~a izuzetnu pri~u o mladi}u skromnog porekla, ~ija }e ga qubav prema naukama... N. R.

U susret jubilarnoj desetoj No}i muzeja raspisan je konkurs takmi~arskog karaktera, koji za glavnu nagradu ima kompletnu realizaciju autorske izlo`be, ~ija }e postavka biti uprili~ena na desetoj No}i muzeja 18. maja 2013. godine. Pobedni~ka izlo`ba }e biti postavqena u jednom od vode}ih galerijskih prostora u Beogradu, od 18. maja do 1. juna 2013. godine. Popuweni prijavni list sa kratkom profesionalnom biografijom i propratnim vizuelnim materijalom iskqu~ivo u elektronskom formatu treba poslati na mejl adresu beograd@nocmuzeca.rs najkasnije dogodine do 15. februara. Konkurs za u~e{}e u desetoj No}i muzeja je u toku i za zainteresovane muzeje, instutucije kulture i pojedince. Oni se mogu prijaviti na adresu kontakt@nocmuzeja.rs. Z. D.

„^ita~le{eva” napoklon

GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, PetraDrap{ina50, radiod9do13 iod16do19sati tel:522-594 i063/746-1693

Foto:F.Baki}

Samo tri meseca posle oslobo|ewa Novog Sada od ma|arske fa{isti~ke okupacije, na katoli~ki Bo`i} 24.decembra1944. po~eo je da izlazi dnevni list na ma|arskom jeziku „Sabad Vajda{ag”. Sadr`aj ovog glasila, od naslova do re~i na posledwoj stranici, bio je prevod tekstova objavqenih u „Slobodnoj Vojvodini”. Glavni

Humanitarni maskenbali na klizali{tu na [trandu odr`a}e se u danas i u nedequ 6. januara od 16 do 18 ~asova. Ulaznica }e, kao i sveke godine, biti igra~ka ili slatki{, a pokloni su nameweni mali{anima iz Sigurne de~je ku}e. Za animaciju u~esnika bi}e zadu`en „Mini klub”, gosti }e biti poslu`eni ~ajevima, a najgrade za najboqe maske obezbedio je „Beneton”. B. M.


8

ponedeqak24.decembar2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

DraganaiDraganrekli„da” Blizanci Bojanai Tara- Vladislave i Gorana Tadi}a, Vladimiri Luka- Stanice i Aleksandra Zejaka

Devoj~ice An|ela - Aleksandre \okovi} i Branka Tapavi~kog, Una- Aleksandre i Radojice Tomi}a, Ekaterina - Anice i Ivana Milojevi}a, Ana Biqane i Maja Milo{evi}, Ana - Biqane Trni} i Vojislava Jakovqevi}a, Katarina- Bojane i @ike Subotina, Sta{a- Branislave Sr|anov i Ivana-Aleksadra \uri}a, Karolina- Valerije i Milana Kozi}a, Lana- Vawe i Milana Si~a, Tamara- Vesne i Sini{e Tomi}a, Na|aDiane i Du{ka Mihajlovi}a, Nikolina- Dragane i Petra Ilija{evi}a, Dragana - Du{ice i Mladena Stojkovi}a, [ara- Eve i ^abe Horvata, Andrijana- Elvire i \ura|a Balabana, Du{anka - Ivane i Stanka [quke, Nina - Ivane Radanov i @eqka Peri}a, Teodora- Jadranke i Tomislava Nikoli}a, Lana- Jasminke Simi} i Zorana Risti}a, Sara- Jasne i Gorana Markovi}a, Ma{a - Jelene i Branislava Durkuli}a, Anastasija - Jelene i Jugoslava Moldovanova, Mia- Jelene i Milovana Ivani{evi}a, Tamara - Jelene i Sr|ana Milojkovi}a, Tijana- Jelene Si~ i Mladena Golubova, Nikolina - Jovane i Zdravka Georgijevi}a, Duwa - Jovane i Steve Marinkova, Marija- Jovanke i Aleksandra Ma}e{i}a, Marina- Karolina i Predraga Mijovi}a, Aleksija- Kristine i Dragomira Petrovi-

}a, Petra- Kristine i Nemawe Vukovi}a, Kata - Leonore Kohanec i Atile Tot Ka{a, DejanaQiqane Goli} i Dejana Divija~kog, Teodora Maje i Miroslava Tira, Elena- Maje Marinkovi} i Stanislava Jak{i}a, Miona - Marine i Luke Qubi~i}a, Tijana - Marine i Slobodana Petrovi}a, Kalina- Merime i Petra Ivanovi}a, Anastasija - Milene i Tihomira Ostoji}a, Nikolina- Milice i Sini{e Jovanovskog, Lucia - Milice Kova~evi} i Vladimira Mijanovi}a, Teodora - Natalije i Mileta Lazuki}a, Nevena - Nata{e i Dra`ena Baj~ia, Helena Ranke Vuji} i Predraga Vidi}a, Atina- Renate ^avi} i Qubi{e Kora}a, Elena - Ru`ice ^arubxi} i Olivera Bawa{a, Katarina- Sandre i Vladimira Popivi}a, Duwa - Sawe i Dejana Prekupa, Valentina- Slavice i Alekse Pu{ka{a, Jelena- Sne`ane i Budimira Ba{i}a, Marija- Sne`ane i Predraga ^egara, Julija- Sofije Debeqa~ki i Mileta Gruji}a, Lenka- Suzane i Jovice Bun~i}a, Na|a - Tamare Vukadinovi} i Milutina Jani}ijevi}a, Na|a- Tamare i Mileta Babi}a, Jelena- Tatjane i Dragana Jovi~i}a, Laura- Tinde i Igora Na|a, NerminaXejqane Aziri i Ervina Sawihu, Elmedine [kurte Limonaj i \emali Kruezi.

Ven~ani Dragana Brzak i Dragan Jovanovi}, Gabrijela Ra|enovi} i [andor Leko, Viktorija Ki{i[andor[lajf,MilicaAndri}iDraganDonevski,OlgaGaji}iDraganBoji},MilicaHajdukovi}iSa{aKikovi},JasminaObradovi}iAleksandarSrebro,AnaA{krabi}iNestorRe{}anski,TatjanaTren~ewiiNeboj{aNinkovi},\ur|ica\uki~iniPetar Nikoli}, Qiqana Kova~ i Mihaq Toma, Nada Salapura i Miloslav Valent, Tijana Popovi}iSimoKecojevi},MajaStrugariBojanJela~a,MilanaMi{i}iDraganKrneta,AnaTasi}iVladimir[imunovi},Sla|anaRube`i}iMiroslavVezmar,Kristina HorvatiIgorPetri}.

Nata{aiFilipNikoli}dobilibebuDawu

De~aci Jovan- Adriane i Ilije Mihajlovi}a, Nikola– Aleksandre Mitrovi} Kova~ev i Gorana Kova~eva, Timotije - Aleksandre Topi} i Vladimira Nikoli}a, Mihajlo- Amende i Slobodana Roganovi}a, Lazar- Barbare i Predraga Jovanovi}a, Vuk - Branislave Kova~evi} i Nemawe Kne`evi}a, Miodrag Sava- Branke Jajin i Miroslava Dimitrova, Leo - Veselke i Luke Gligori}a, Vedran Gordane i Frawe Li{~evi}a, PeterPavelDaniele i Pavela ^elovskog, Lazar - Danijele i Pe|e Jovnaovi}a, Mihajlo - Dejane i Zoltana Kuruncia, Du{an- Dejane Cvjetan i Vladimira Karajkova, Nemawa - Dragane i Aleksandra Dimitrova, Marko - Dragane i Ilije Mitrovi}a, Nemawa - Dragane i Milenka Dragomirovi}a, Du{an - Dragane i Slavice Radovi}a, Kristijan - Dragane Jovanovi}, Simon- Dra`enke i Gorana Glavendeki}a, Dragan - Duw Horwi~ek i Milo{a Ga{para, Vuka{in- Du{ice Sedmak i Mi}e Krsmanovi}a, Admir- \ulije i [abana Mali}i, Ogwen- @akline Lepir i Dragana [ubrta, Jakov- Ivane i Dragana Mr|e, Nemawa - Ivane i Nenada Dimitrijevi}a, Nikola Ivane i Sr|ana Miqkovi}a, Viktor- Ivane i Tibora Segedia, Nenad - Ivane Martin Stanki} i Neboj{e Stanki}a, Nikola- Ivane Toli} i Miroslava Grwe, Nemawa - Jasmine Karanfilovi} i Stevana Topara, Vuk

- Jelene i Darka ^ovi}a, David - Jelene i Hunora Viraga, Luka - Jelene ^abrilo-Popovi} i Dejana Popovi}a, Jovan- Jelisavete i Sr|ana Nikoli}a, Aleksandar- Maje i Rajka Bla`i}a, Mihajlo - Mare i @elimira Xambasa, Milo{ - Marije i Nikole Qubi~i}a, \or|e - Marijane i Vladimira Hemona, Lazar - Marine i Bojana Veqkovi}a, Skender - Miradije i Ergina Gime, Miwa Mirjane i Dragana Arsi}a, @ivko- Mirjane i Milovana [ovqanskog, Nikola- Mirjane i Nemawe Mila{inovi}a, Viktor- Monike i Branimira [arenca, Teodor - Natalije i Neboj{e Tinkovi}a, Aqo{a - Nata{e i Aleksandra Kalini}a, Stefan - Nata{e i Du{ka Vuki}a, Milan- Nata{e i Marka Romeli}a, Lazar- Nata{e i Miroja Jovanovi}a, Vuk- Olivere Jeli} i Zorana Markovi}a, Aleksandar- Oqe i Milo{a @ivkovi}a, Filip - Sawe i Aleksandra Oluji}a, Danilo- Senke i Milorada Lazi}a, Jovan- Sla|ane i Branimira Stankovi}a, Veqko- Sne`ane i Radoslava Vujovi}a, Nikola- Sowe i Mirka Carevi}a, Pavle- Sofije i Miodraga Mijatova, Aleksa- Sta{e Terzi} i Aleksandra Jovi}a, Nenad- Suzane i Milana Lakovi}a, Nemawa – Tawe i Gorana Zetka, Vinko – Tawe i Todora Obada, Nemawa – Tatjane i Gorana ]uri}a i Miklo{ - Timee i Robreta Morvaia.

Umrli Ivi ca Jak {i} (1932), Vo jin Jer ko vi} (1949), Du{an Andri} (1949), Branko Antonijevi} (1931), Lazar Bjelica (1938), Mila Bla`i~evi} ro|. Bla`i~evi} (1929), An|elija Bogaro{ki ro|. Simi} (1938), Borislav Bo{wakovi} (1924), Slavojka Brajovi} ro|. \uranovi} (1948), Milan Drqa~a (1934), Aleksa Kapor (2009), Lazo Kesi} (1960), @ivorad Ko{anin (1932), Qeposava Kuzmanovi} ro|. Preradovi} (1938), Nevenka Lau{in ro|. Bgoqanovi} (1935), Radivoj Maleti} (1955), Dobrosav Markovi} (1942), Milo Medve| (1969), Aleksandar Monarev (1937), Dragutin Nikoli} (1949), Zora Novakov (1936), Stana Nov~i} ro|. Dun|er (1928), Nevenka Pa{i} ro|. Hofer (1963), Sofija Petrovi} ro|. Damjanovi} (1929), Sne`ana Pe{ut ro|. Kuzmanovski (1946), Gordana Powevi} ro|. Ili} (1942), Zuzana Privizer ro|. Bohu{ (1936), Verica Radojev ro|. Panin (1924), Tomislav Radovi} (1935), Jo van ka Ra {ko vi} ro|. Ma ri} (1933), An dri ja Sa la ji (1935), Qu bo mir Stankovi} (1945), Tomo Todorovi} (1934), Stanoje Trivunovi} (1931), Dragomir CveNenadKvai}iIvanaVujanov

ti} (1941), Nikola Cviji} (1936), Mirjana ^aleni} Martinovi} ro|. ^aleni} (1942), Vawa ^ubjak (2005), Vera [e{i} (1924). Mi lan ka Maj sto ro vi} ro|. Nov ko vi} (1944), Dmitar Maodu{ (1928), \uro Rajkovi} (1937), Lazar Kisa~anin (1936), Livija Komadini} ro|. @ep~a (1929), Milorad Savi} (1952), Miodrag Ristin (1938). Viktor Ja ko vqe vi} (1954), An ge li na Jo va no vi} ro|. Savi} (1949), Smiqa Baji} ro|. ]ulibrk (1940), Ivica Burka (1966), Milica Vasin ro|. Kosti} (1937), Aleksandar Gmitrovi} (1936), Jagoda Ivkov ro|. Moji} (1938), Antal Kaba~ (1937), Kristina Kiri} ro|. Sta ni {i} (1927), Pe tar Klu bi ca (1935), Milan Kne`evi} (1946), Rozalija KorherMa di ro|. Ma di (1939), I{tvan Ko ~i{ (1944), Marija Majkrat ro|. Jenei (1956), Branislav Markovi} (1939), Nikola Momi} (1934), Melanija Nedi} (1941), Radovan Nestorovi} (1938), Dagoqub Novi~i} (1937), Ivanka Popov (1938), Ana Suda ro|. [arec (1938), Kata Tanasijin ro|. Prgi} (1932), Ne deq ko To pi} (1946), Du brav ko ^a vi} (1952).


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

RAZLI^ITI STAVOVI O PRVIH 100 DANA NOVE GRADSKE VLASTI

Boqe(ni)jemoglo Koalicija Srspke napredne stranke, Socijalisti~ke parti je Sr bi je, De mo krat ske stran ke Sr bi je, Srp skog po kre ta ob no ve, Rom ske de mo kratske stranke Srbije i biv{ih ~lanova grupe „Dveri“ koji su osnovali novu politi~ku organizaciju “Tre}a Srbija“, kalendarski je za vikend napunila 100 dana funkcionisawa u Novom Sadu. O prvih 100 dana grad ske vla sti oce ne su potpuno razli~ite u zavisnosti da li sti`u od predstavnika vladaju}e ve}ine, ili opozicije. – Ube|en sam da }e se prvi pozitivni rezultati, ove vlasti videti u prvom kvartalu slede}e godine. Svesni smo da smo u prva tri meseca, povukli nekoliko nepopularnih mere po gra|ane, {to samo pokazuje da mi nismo do{li ovde da se dodvoravamo bilo kome, nego da vodimo odgovornu politiku – izjavio je gradona~elnik i predsednik novosadskog odbora SNS Milo{Vu~evi}.

re da se komunalni sistem grada ne bi uru{io. Za me nik gra do na ~el ni ka i pred sed nik GO DSS Bork o Ili} kao uspeh za prvih sto dana istakao je iznalazak re{e-

Jak{i}: Grbo se rodi... – [to se grbo rodi vreme ne ispravi – odgovara predsednik GO Srpske radikalne stranke \ura| Jak{i} komentari{u}i 100 dana nove gradske vlasti. – Vlast sa upitnim legitimitetom, na{la je zajedni~ki jezik koji je vo|en li~nim interesima. ^lan gradskog ve}a Bela Kurina ima sumwivu osnovnu {kolu, iako je po{tovan u svom mestu ne mogu da ne ka`em da je manipulacija Romima ovde o~igledna. Vlast mewa statute preduze}a kako odgovara wihovim kadrovima, a treba da bude obrnuto. Ovo je samo kontinuitet nesposobne vlasti koju je u prethodnom periodu oli~avala Demokratska stranka, a sada takozvana Srpska napredna stranka. Jedino {to su novo dodali je nova globa za prevoz, odno{ewe sme}a i boravak dece u vrti}ima – zakqu~io je Jak{i}. On ka`e i da je nova gradska vlast ubla`ila posledice lo{eg ru ko vo |e wa jav ni ko mu nalnim preduze}ima i donela rebalans kojim je gasila po`a-

we za zavr{etak radova na Bulevaru Evrope, kao i kratkak rok koji je bio potreban da bi se usvojio rebalans i pripremqen buxet za 2013. godinu.

Danas U GRaDU BIOSKOPI Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Hotel Transilvanija” (12.20), „Skajfol” (22.25), „Razbija~ Ralf” (13.30), „Vir” (20.20), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (18), „@elim te” (20), „Pet legendi” (14, 16.05), „Hobit” (12.15, 14.30, 15.45 16, 16.15, 17.45, 19, 19.15, 19.30, 21, 22.15, 22.30, 22.40), „Pijev `ivot” (12, 15.30, 22.35), „Zvon~ica i tajna krila” (12.30, 14.15, 14.20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirkastraneumetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzejp~elarstvaporodice@ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE GalerijaMaticesrpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirkaPavlaBeqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirkaRajkaMamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahvaweni: Verica Slavka Cveti} (1941) u 9.45 sati, Vojka Jovice Spaji} (1943) u 10.30 sati-urna, Vesna Slavka Vasi} (1980) u 11.15, Miro Slavka Mari} (1953) u 12, Dragica Nedeqka Radulovac (1960) u 12.45, Marko Sretena Kova~evi} (1939) u 13.30, Du{anka Vase Bor|in (1930) u 14.15 i Slavko Lazara Peni} (1932) u 15 sati. Na Katoli~kom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Miroslava Nikole Mihwak (1930) u 13 sati. Na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Du{an Qubana Crevar (1936) u 15 sati. Na Mesnom grobqu u Veterniku u 13 sati bi}e sahrawena Milica Luke [kori}.

U redovima SPS saop{tili su ka ko je vlast for mi ra na krajem godine i rebalans usvojen nedavno tako da vidih rezultata ne mo`e biti jer gradska vlast nije isto {to republi~ka, teda }e oni konkretni sti}i u slede}oj godini. Tada }e mo}i i objektivno da se ocewuje koje su to dobre, a koje lo{e stvari rada nove koalicije u funkcionisawu grada. Pred sed ni ca Od bor ni~ ke grupe „Novi Sad odmah” koju ~i ne ~la no vi SPO i RDS Branka Be`anov ka`e da u sada{woj koaliciji postoji uva`avawe i po{tovawe za razliku od one prethodne u kojoj su tako|e bili. Vu~evi} je prihvatio inicija ti vu SPO za for mi ra we gradskih op{tina, o ~emu }e se u narednom periodu razgovarati. Sa ponosom ka`emo i da je prvi Rom, ~lan Gradskog ve}a Bela Kurina upravo iz na{e koalicije – rekla je Be`anov. MiroslavParovi} iz „Tre-

tELEfOnI VA@nIJIBROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVEnASLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

}e Srbije”smatra da je vra}en duh gradu, jer je na dostojan na~in obele`ena slava \ur|ic i ostali praznike, te da je zna~ajno {to novi buxet ne predvi|a nikakva zadu`ivawa. – Da vlast dobro funcioni{e videlo se kod usvajawa rebalansa, i u uslovima ekstremnih sne`nih padavina – ka`e Parovi} i dodaje da je ponosan na novi }irili~ni vizuelni identitet Kulturnog centra. Iz opozicije se ~uju druga~iji tonovi, pa biv{a predsed ni ca Skup {ti ne gra da i portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandra Jerkov tvrdi da se sve pare iz buxeta oti{le na subvencije JKP i na plate radnika u wima. Ona ocewuje da od investicija nema ni{ta, a i one koje su pre zapo~ete se ne nastavqaju, dok je grad katastrofal no fun ci o ni sao to kom sne`nih padavina. – Dovo|ewe nestru~nih qudi po strana~kim pripadnostima na ~elne pozicije i fama oko }irili~ne table na Kulturnom centru te propu{tawe {ansi da se kandidajemo za prestonicu kulture, ne{to je po ~emu }u pamtiti prvih sto dana – rekla je Aleksandra Jerkov. Nedostatak koncepcije razvoja grada, pove}an broj razboj ni {tva i ma lo let ni~ kog nasiqa, bez razloga uve}an buxet za proslavu Nove godine, dok su smawena davawa za javni red, mir i bezbednost gra|ana, utisak je koji o novoj vladavini ima predsednik Izvr{nog odbora GO Demokratske stranke Veqko Krstono{i}. On zakqu~uje i da je ova vlast ne sta bil na i krat ko ro~nog daha, jer 11 ~inilaca je ipak puno. A. Latas

ponedeqak24.decembar2012.

9

ZA REALIZACIJU INICIJATIVE NOVI SAD EVROPSKA PRESTONICA KULTURE 2020.

Imenovawe organizacionog odbora

Predlog re{ewa o obrazovawu i imenovawu organizacionog odbora za realizaciju inicijative da se Grad Novi Sad imenuje za evropsku prestonicu kulture 2020. na}i }e se na predstoje}oj Skup{tini grada. Za ~lanove odbora imenuju se direktor Kulturnog centra AndrejFajgeq, gradona~elnik Milo{Vu~evi}, ministar kulture u Vladi Republike Srbije Bratislav Petkovi}, sekretar za kulturu i javno informisawe AP Vojvodine Slavi{a Gruji}, ~lan Gradskog ve}a za

kulturu Milanka Brki}, rektor Univerziteta Miroslav Veskovi}, generalni direktor “Elektrovojvodine” Sr|an Kru`evi}, kwi`evnik Selimir Radulovi}, rediteq @anko Tomi}, kustos Muzeja grada Sini{aJoki}, profesor na Filozofskom fakultetu SlavkoGordi}, muzi~ki urednik i rok kriti~ar Obrad [krbi}, direktor Zmajevih de~jih igara Du{anPop\ur|ev, publicista Haxi Zoran Lazin i ~lan Biroa Saveta dunavskih regija i gradova Du{ankaMani}. A. Va.

U KARLOVA^KOJ GIMNAZIJI

Pripremezapolagawe prijemnogispita U Karlova~koj gimnaziji u toku je prijavqivawe kandidata za pripremnu nastavu za polagawe prijemnog ispita. Pripreme po~iwu 29. januara 2013. godine i traju do kraja maja. Odr`ava}e se svake subote, a u slu~aju da neka od subota bude radna, nastava }e se pomeriti za nedequ. Sastoji od po dva ~asa stranog i srpskog jezika i dva ~asa kwi`evnosti i ko{ta 27.000 dinara, s tim da se pla}a u ~etiri rate. Nastava se odvija u grupama od 12 do 15 |aka. - Pripremna nastava je dugogodi{wa praksa u Karlova~koj

gimnaziji i prema podacima kojima raspola`emo, oko 97 odsto |aka koji su je poha|ali, polo`i prijemni ispit i upi{e se na{u {kolu - ka`e direktorka Karlova~ke gimnazije Slavica[okica. Po re~ima direktorke [okice, u ovoj specijalnoj filolo{koj {koli postoji i bilingvalna nastava na francusko-srpskom i nema~ko-srpskom jeziku. Za dodatne informacije treba pozvati broj telefona 881-777. Z. Ml.

Iskqu~ewastruje Futog: od 8.30do 10 sati Zmaj Jovina 2 do 38a, 1 do 47, Wego{eva 2 do 4 a, 1 do 5, cara Lazara 2 do 138 i 21 do 137, Uro{a Predi}a 8 do 14, 1s do 9, Fru{kogorska 63, Pionirska 2a do 14 i 1 do 11, Ratarska 2 do 6, i 1do 9, Petra Drap{ina 4 do 8 i 66 i 1 do 3, Partizanska 2 do106 i 1 do 115, Kosovska 2 do 20 i bb, Dositeja Obradovi}a 98, Branka Radi~evi}a 2 do 72, 1 do 39, Sremska 2 do 14 i 1 do 11, Povrtarska 2 do 30 i 3do 31, Romanijska 2 do 20 i 1 do 19, Grme~ka 8a do 20, Rade Kondi}a 74 do 96, Kraji{ka 2 do 24, 1-19, Vojvo|anska 2 do 14, 1 do 17, Ribarska 2 do 14, 3do 13, Svetozara Markovi}a 4 do 28 i 1 do 33, Radni~ka 2 do 14, 1do 13, Preko nasipa - ^arda kod Mike i kod kanala - ^arda „Zvonce”.


10

vojvodina

ponedeqak24.decembar2012.

SOMBORSKICRVENIKRSTPOMA@ESOCIJALNOUGRO@ENE

Najvi{esiroma{nih uBa~komMono{toru SOMBOR: Kako je sve vi{e socijalno ugro`enih Somboraca, tako je i sve ve}a potreba za radom Narodne kuhiwe koja funk ci o ni {e u okvi ru Crvenog krsta. Posle niza godina, kada su se navrat-nanos, tek uo~i zimske se zo ne iz na la zi la sredstva za rad Narodne kuhiwe, iz buxeta Grada bi slede}e godine za ove namene trebalo izdvojiti ~ak 14,7 miliona dinara. Tek ne{to vi{e od polovine novca, ta~nije 8,4 miliona bi se utro{ilo za kuvawe toplih obroka, dok bi preostalih 6,3 mi li o na bi la upotrebqena za pravqe- Utovarpaketazasela we humanitarnih paketa koji sne zajednice po spisku usabi bili distribuirani u seogla{enom sa Centrom za sociskim mesnim zajednicama, ba{ jalni rad. Otpremawu humanikao {to je to i ovih dana uratarnih paketa za sela sombor|eno. skog atara prisustvovao je u Naime, pakete seoskim mesomborskom Crvenom krstu i snim za jed ni ca ma do sta vqa ~lan Gradskog ve}a zadu`en za somborski Crveni krst, a dasocijalna pitawa i brigu o qu isporuku direktnim korimladima DraganNenadov, koji snicima rade same seoske meje najavio da se nove isporuke

paketa mogu o~ekivati tokom februara, aprila i novembra slede}e godine. Najvi{e socijalno ugro`enih ima u Ba~kom Mono{toru i pakete }e dobiti wih 75, 68 paketa bi}e uru~eno `iteqima Bezdana, a 44 najugro`enijima u Stani{i}u. Pakete u Doroslovu i Kqaji}evu dobi-

}e 40, u Staparu 37, a u Sve to zar Mi le ti }u 34 porodica. Trideset paketa spremqeno je za socijalno ugro`ene u Ri|ici, 31 za ugro`ene u Tele~ki, 28 paketa je otpremqeno u ^onopqu, a 25 u Ba~ki Breg. U Gakovo }e bi ti do sta vqe no 18, u Kolut 15, Aleksa [anti}u 12, dok }e u najmawe se lo som bor skog ata ra Rastinu, oti}i svega tri humanitarna paketa. Vred nost pa ke ta je 4.000 dinara, a paketi sadr`e: pet kilograma pasuqa, {est kilograma pirin ~a, tri ki lo gra ma {e }e ra, 20 pa ko va wa kon cen tra ta su pe, tri kilograma palente, po jedan kilogram soli i za~ina, 10 pakovawa testenine od po 400 grama, ~etiri litra uqa. Nabavka navedenih artikala finansirana je iz bud`eta grada Som bo ra, dok je som bor ski Crveni krst obezbedio 25 kilograma bra{na. M.Miqenovi}

JUBILEJKIKINDSKOGMLINA

Vekipoodli~nogbra{na KIKINDA: Acionarsko dru{tvo “Kikindski mlin”, koje je i najstarija firma u gradu, obele`ilo je 150 godina postojawa i rada. - Mlin je osnovan jo{ daleke 1862. godine. Imali smo bogatu istoriju kvaliteta rada i nagrada. Promenilo se nekoliko dr`ava od toga vremena, a mi smo jo{ tu i jo{ radimo – rekao je direktor “Kikindskog mlina Du{an\ukanovi}. - Davno, pre vi{e od 100 godina, kikindskog bra{na je bi-

lo po ~itavoj Evropi. Be~ki dvor je tro{io kikindsko bra{no, a i{lo je ~ak i do Engleske i do Kine. Kad se pri~a o ciqevima i planovima, ja sam uvek govorio da nam je ciq da se vratimo tamo gde smo bili pre 100 godina, a to je da ponovo na{e bra{no bude zastupqeno po ~itavoj Evropi. “Kikindski mlin” danas je najve}i proizvo|a~ bra{na u Srbiji sa proizvodwom od preko 60 hiqada tona bra{na i prihodom od preko 20 miliona evra. Trenutno

mlin zapo{qava preko 200 radnika, a u posledwe tri godine u unapre|ewe proizvodwe i samu fabriku ulo`eno je preko ~etiri miliona evra. Firma “Kikindski mlin” starija je od koka-kole i mercedesa. Ova fabrika dobitnik je zna~ajnih priznawa me|u kojima se isti~e nagrada iz 1900. godine “Gran pri” iz Francuske. ^uveno kikindsko bra{no izvozi se u Rumuniju, a ponovo se osvaja austrijsko tr`i{te. A.\.

dnevnik

UHOLUVR[A^KOGHOTELA„SRBIJA”

Osnovci kitilijelku VR[AC: Turisti~ka organizacija je u holu hotela „Srbija“ organizovala takmi~ewe osnovaca u ki}ewu no vo go di {wih jel ki. U~e stvovali su u~enici tre}ih i ~etvrtih razreda i oni su sa svojim nastavnicima poka za li kre a tiv nost u pra vqewu ukrasa i wihovom postavqanu na novogodi{wim jelkama. Svaka {kola dobila je svoju jelku, a akcija je humanitarnog karaktera, je-

le }e pokloniti de~jim ustanovam i tako obradovati i uve }a ti sla vqe naj mla |ih Vr{~ana. Za sve takmi~are je obezbe|ena kwiga na poklon za {kolsku biblioteku. Komisija od tri vr{a~ka umetnika }e proglasiti najlep{u jelku. Nagrada }e biti uru~ena na dana{woj manifestaciji „Prazni~ne |akonije u hotelu „Srbija“. Р. Ј.


vOJvOdinA

dnevnik

ponedeqak24.decembar2012.

ZAVR[ENANOVOGODI[WA HUMANITARNAAKCIJA„OSMEH”

SRBOBRAN

ZaKLER 895.000 dinara

DedaMraz podeliopreko hiqadupaketi}a BE^EJ: Humanitarnaakcija „Osmeh“, u ~iju realizaciju je biloukqu~enonekolikobe~ejskih civiln ih org an iz ac ij a, opravdala je i ove godine o~ekivawadeceizporodicaslabijeg mater ij aln og staw a. Jer, pripremqenojeiDedaMrazje podelio deci do deset godina starosti, od kojih }e velikoj ve}initobitiijedinipoklon zaBo`i}iNovugodinu,ta~no 1.026 paketi}a. Sve~ano uru~e-

jelanebilajedanodva`nihdonatora,aovegodinejeizostala takva humanost. Sli~na situacija je sa preduze}ima ili privatnim preduzetnicima. Mo`da jeovakoisvedra`e-prime}ije aktivistkiwa akcije „Osmeh“ Marina Krunc. Vaqda razo~arani odnosom prema akciji „Osmeh“ ~iji je slogan bio „Budi i ti nekome Deda Mraz“, organizatori ove godinenisupripremiliuGrad-

BURNODVODNEVNOZASEDAWESKUP[TINEGRADAZREWANINA

Stiropor,opstrukcija ioduzimawemandata

we paketi}a obavqeno je prekju~euBe~eju,aju~eunaseqenim mestima najve}e potiske op{tine. -Zadovoqnismo{tojeakcijarealizovanaiovegodine,ali moramdaistaknemdanamjebilodaleko,dalekote`enegolane.Nijebiloproblemadapaketi}e obskrbimo robom, jer je u tom segmentu odziv bio zadovoqavaju}i i stigao nam je dovoqanbrojigra~aka,ode}e,obu}e, {kolskog pribora... Ali, jedva smoprikupilinovacdakupimo slatki{e. Lokalna samouprava

skom pozori{tu Be~ej o~ekivawiperformanszadecuiwihove roditeqe, ve} je samo Deda Mrazuzasistenciju„patuqaka“ deliopaketi}e. DecaBe~ejasudobilanajvi{e darova. Ukupno je 420 paketi}a dodeqeno, od ~ega 63 bebama, 35 decisinvaliditetomi322ostalojdeciizsiroma{nihporodica. U Ba~kom Gradi{tu je dodeqeno198(20,4,174),Ba~komPetrovomSelu218(30,16,172),DrqanuiMile{evu72(-,1,71),Radi~evi}u68(-,4,64)iPoqanici (9,1,40). V.Jankov

BUYETSUBOTICE

Dainvestitori ostanuugradu SUBOTICA: Predlog Gradskog ve}a koji je upu}en Skup{tinigradanausvajawejestei daukupniplaniraniobimbuxeta Subotice za 2013. godinu iznosi 5,663 milijarde dinara, {tojeza5,77odstovi{euodnosunaplaniraniobimu2012.godini.

Kako je novinarima predstavio gradona~elnik Modest Duli}, osnovni parametri koji su kori{}eniprilikomizradebuxeta jesu godi{wa stopa rasta bruto-doma}egproizvoda(BDP) od dva odsto, projektovana za 2013.godinu,iprojektovanain-

flacija za isti period od 5,5 posto. Uz isticawe da je predlogom Odluke grada postignuta saglasnost da buxet za 2013. godinu bude razvojni i socijalno odgovoran,Duli}jerekaodajebuxet zanarednugodinune{tove}iu odnosunaovu,alidaje,uzimaju}iuobzirdajeu2012.inflacija10odsto,upitawurealnosmawewebuxeta. -Razvojna komponenta podrazumeva daqe ulagawe u infrastrukturu, posebno u poslovnoj iprivrednojzonisaciqemdai daqebudemogradprepoznatqiv poprivla~ewustranihinvestitora,gradukomeseinvesticije isplate i vra}aju. Ulo`i}emo 160 miliona dinara u infrastrukturno opremawe, a na taj na~in}emoispunitiiugovorne obaveze prema investitorima koji su ve} u na{em gradu - rekaojeDuli}. Premawegovimre~ima,obezbe|enojei„zna~ajnopove}awe„ sredstavazapodr{kusocijalno ugro`enim porodicama. Kona~nu odluku o predlogu buxeta za narednugodinudone}eodborniciSkup{tinegradanasednici koja je planirana za ~etvrtak, 27.decembar. V.H.

НА МУЗИЧКОМ ТАКМИЧЕЊУ

Купусинкапобедила уБудимпешти

КУПУСИНА: Купусинка Ана Чизмадија победник је такмичења талената у области народне музике, певања и плеса у Будимпешти. Победила је у свим селекцијама и на крају тријумфовала у финалу. Основну школу „Јожеф Атила“ завршила је у Купусини, средњу музичку школу у Суботици, а сада је студент друге године на одсеку соло певања народне музике у Будимпешти. Дугогодишњи је члан сеоског КУД „Петефи Шандор“. Такмичење је организовала будимпештанска телевизија „Дуна“ за таленте целе Карпатске низије, а пријавило се око две хиљаде такмичара из Мађарске и свих мађарских заједница изван Мађарске. Ј. П.

11

ZREWANIN: DvadanatrajalajepetaporedusednicaSkup{tine grada Zrewanina i pro{li su sati i sati dok se na dnevnom redu nije na{lo jedno od najva`nijih pitawa – predlogodlukeogradskombuxetuza 2013.godinu.Svejetoposledica odluke opozicionih odbornika iz redova Demokratske stranke iLigesocijaldemokrataVojvodine da u petak opstrui{u rad lokalnog parlamenta, u znak protestazbogtoga{tojepredlo`enooduzimaweodborni~kih mandataGoranu Kauri}u (DS)i Tiboru Va{u (LSV), jer je Komisija za mandatna pitawa mi{qewadawihdvojica,kaobiv{igradskifunkcioneri,nemogu koristiti funkcionerski dodatakiujednoprimatiodborni~ku naknadu. Smatraju}i da vladaju}a ve}ina, koju predvode Srpska napredna stranka i Socijalisti~ka partija Srbije, nema pravo da Kauri}u i Va{u oduzmemandate,odborniciDSi LSV su odlu~ili da opstrui{u rad Skup{tine tako {to su na zasedawu u petak izneli preko 200 predloga za dopunu dnevnog redakojesuodborniciizredova vlasti listom odbijali. Ovi predlozi ticali su se gotovo svih komunalnih, socijalnih, politi~kihiostalihproblema koji ti{te gra|ane Zrewanina.

danodpredlogazadopunudnevnogredaizneonamaterwem,ma|arskomjeziku,posle~egasuodbornici opozicije tra`ili da se wegovo izlagawe prevede na srpski. Predsednik Skup{tine grada Radovan Bulaji} (SPS) rekao je da ne postoje mogu}nostizaprevod,aubrzoposletoga,saop{tewemzajavnost,oglasilaseodborni~kagrupaLSV.

GoranKauri}iTiborVa{

„Obrati}emo se Evropskoj komisijiiOEBS-uzboggrubog kr{ewa qudskih prava na zasedawu lokalnog parlamenta. Time {to je predsedni{tvo Skup{tine uskratilo prevod obra}awa odbornika Va{a, koje je

OdborniciSkup{tinegradausvojilisuusubotuOdlukuobud`etuza2013.koji}e,kakosenavodi,bitirealan,racionalan i{tedqiv.Planiraniukupniprihodiiprimawaiznose5,2milijardedinara,odkojih}e4,6milijardibitiostvarenoizustupqenihiizvornihprihodagrada,a204,9milionaizsopstvenih iprihodaindirektnihkorisnikasredstavabud`eta.Uprihode suu{laineutro{enasredstvaiz2012.godineuiznosuod419,1 milion dinara.  Gradona~elnik Zrewanina Ivan Bo{wak (SNS)jerekaoda}esenastavi}ezajedni~kizapo~etiprojekti iz2012.iprethodnihperioda,kao{tosufabrikavodeiobilaznica. bilonawegovommaterwemjeziku, a potom i stavilo wegov predlog na glasawe, nakon ~ega jeiodbijen,uvredilojesvepripadnike ma|arske nacionalne zajedniceuZrewaninu”,navedeno je u saop{tewu odborni~ke grupeLSV. [ef odborni~ke grupe SNS Du{an [ijan za sve probleme

~aksuujednommomentuiglasale podizawem stiropora u vazduh.OdbornikopozicioneSRS Goran Tajdi} pozvao je vladaju}ukoalicijudaskinesadnevnog reda prve dve ta~ke, odnosno predloge re{ewa o prestanku mandata Kauri}u i Va{u, navode}i da }e onda prestati opstrukcijaopozicije.Ali,vlast jeostalaprisvome.Po{tosuse upetak,uve~erwimsatima,iscrpeli svi predlozi opozicije za dopunu dnevnog reda, zasedawejeprekinutoinastavqenoje u subotu. Ve}inom glasova dva spornamandatasuprekju~eoduzeta, posle ~ega su odbornici DSiLSVnapustiliskup{tinskusalu,aondajeusledilaraspravaopredlogubuxetazaidu}u godinu. DS je u subotu saop{tila da je podnela `albu Upravnom sudu Srbije u kojoj tra`idaunajkra}emrokubude poni{tena odluka o prestanku mandataodbornicima.DSjeoptu`ilazrewaninskuvlastdana sraman na~in poku{ava da uni{ti opoziciju u tom gradu protivzakonitim oduzimawem mandataodbornicimaopozicije. @.Balaban

ZANOVOGODI[WEIBO@I]NEPRAZNIKE

JugaumalomnaPali}u PALI]: IovegodinePali} je popunio svoje kapacitete za novogodi{we praznike. Svi sme{tajnikapacitetiuhotelima„ElitPali}a„ve}surasprodati. - Smatramo da je to rezultat na{e atraktivne prazni~ne ponudeipopularnihcenakojesmo ponudiliovegodine.Gosti}eu hotelima„Park„i„Jezero„,koji su kategorisani sa ~etiri zvezdice, boraviti u proseku tri dana, a za taj aran`man }e platiti15.900dinara,dokjeza petodnevni novogodi{wi pro-

UOYACIMA

Radionica zaosnovce OYACI: Na konkursu Ministarstva kulture i informisawa,Turisti~kaorganizacijaop{tine Oxaci u~estvovala je sa projektom „Izlo`ba radova od pustovanevune“,nakomejedobila 40.000 dinara, za sufinansiraweprojektauoblastikulturnognasle|aSrbije.Pripremaju}i se za izlo`bu radova od pustovane vune, u prostorijama udru`ewa „Lenka“ u Oxacima, odr`ana je radionica sa u~enicimaosnovne{kole„BrankoRadi~evi}“, na kojoj su se osnovci obu~avaliuizradiovihpredmetatradicionalnomtehnikom,uz pomo} ~lanica udru`ewa, koje suve}osvajalebrojnenagradena ranijim izlo`bama Nele Pej~i}, Ivane Kordi} i Dragane \ur|evi}-Jovanovi}. S.Ml. PAN^EVO

Buyet}ebitiracionalan

Odbornik Aleksandar Marton (LSV) je, tako|e, zatra`io da parlamentutvrdikojenaredio zakqu~avawe novinara na posledwoj sednici, nazivaju}i ga skandaloznim, Dejan ^apo (LSV) je zapitao za{to pored dr`avneizastavegrada,uskup{tinskoj sali nema i vojvo|anske zastave, a Tibor Va{ je je-

kojesuodborniciDSiLSVpotencirali na ovom zasedawu okrivio je prethodni re`im, a jedno od wegovih izlagawa propra}eno je lupawem rukama o stopredstavnikaopozicije.Demokrate su, ina~e, na Skup{tinuponelestiropor,pouzoruna biv{eg {efa SNS Tomislava Nikoli}a, kako bi protestovale zbog oduzimawa mandata, a

SRBOBRAN: Pokrajisnki sekretarijatzame|uregionalnu saradwu i lokalnu samoupravu izdvojio je na konkursu 895.000 dinara za realizaciju projekta otvarawaKancelarijezalokalni ekonomski razvoj (KLER) u op{tini Srbobran. ^lan Op{tinskog ve}a i koordinator projekatazaunapre|eweradai modernizacijuop{tinskeupraveI{tvan Fewve{i jeistakao zadovoqstvo {to je op{tina Srbobran uspela da dobije novaczaovenamene. -Na{ajeobavezadaobezbedimododatnih158.000dinaraizop{tinskog buxeta, kako bi projekatbiouspe{nookon~an.Upripremawuprojektnedokumentacijepomoglisunamipredstavnici Regionalne razvojne agencije Ba~ka. Rok za realizaciju projektaje30.septembar2013.godine,aliiporedvelikogposlakoji nas o~ekuje, uveren sam da }e sve biti gotovo znatno ranije rekaojeFewve{i. M. Kk.

vod na Pali}u trebalo izdvojiti19.900dinara.Bi}etopravi jugoslovenski do~ek 2013. godine.O~ekujemogoste izMakedonije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i naravno Srbije. Sem do~ekaNovegodineurestoranu„Malagostiona„ uz obiqe hraneipi}aitambura{ki orkestar „Ravnica„ iz Subotice koji }e svirati pop, rokifolkhitove,hotelski gosti „Elit Pali}a„  poseti}e farmulipicanera i muzejfijakeranaKelebiji, aprvojanuarskioporavakplaniranjeuzri-

bqu ~orbu i kuvano vino na obli`wem sala{u „Kod Antu{a„. Gosti koji }e najveseliju no}provestiu„Malojgostioni„zaaran`mantrebadaizdvoje5.000dinara,u {tajeura~unato pi}e dobrodo{lice, sve~ana ve~erai{ampawacupono}. Repriza, uz orkestar Andrije Dimovi}a, ko{ta 2.000 dinara. Slobodnih mesta za novogodi{wu no} u „Maloj gostioni„ imajo{ne{tomaweodpolovine- ka`edirektor„ElitPali}a„Josip [u{war S.I.

Poskupquje prevoz PAN^EVO: Naposledwojsednici Gradskog ve}a Pan~eva, usvojeni su programi poslovawa Direkcije za izgradwu i ure|ewe Pan~eva, „Vodovoda i kanalizacije“, „Grejawa“, „Higijene“ i Gradske stambene agencije za 2013. godinu. Osim toga usvojena je i odluka da se cena prevoza u gradskomsaobra}ajupove}aza10 dinara, tako }e karta umesto dosada{wih 50 ko{tati 60 dinara. Kako }e Pan~evci reagovati na ovakvu odluku gradskih odbornikatek}esevideti. Pozitivnoposlovaweo~ekujuu Direkciji za izgradwu i ure|ewe Pan~eva jer }e cene zakupa poslovnog prostora biti mawe, bar jetakonajavqenoizovefirme. -Cena }everovatnobitini`a za 30 odsto, {to }e smawiti prilivubuxet,ali}epove}atiinteresovawezakupaca-izjaviojefinansijki direktor Direkcija za izgradwuiure|ewePan~eva Dragan Stameni}. UJP„Vodovodikanalizacija“ o~ekuju anga|`ovawe na radovimanavodovodnojmre`iPan~evo - Dolovo, {to je u vi{e navrata najavqivano, kao i izgradwu rezervoara~istevode.Jedinalo{a vest sa ove sednice je poskupqewecenaprevoza,jerjegorivoposkupelo. Z.Dg.


12

ponedeqak24.decembar2012.

RePORTA@e

dnevnik

NIJEDEJANKOVA^EVI]QUTNINABOGA,NINAMAJKUKOJAGASEODREKLAODMAHNAKONPORO\AJA

Sebinedozvoqavam pravodapadnem D

ejan Kova~evi} je mladi} bez obe ruke i jedne noge. - Sve radim sam, na neki svoj na~in. Sam se obla~im, umivam, brijem i to ne ma{inicom ve} `iletom, sam stavqam ve{ da se pere ponosan je Dejan. U stvari on je veliki - veliki svojom voqom, zavr{enim {kolama, fakultetom i poslom kojim se bavi. Kako je uspeo, to samo on zna.

- Roditeqi su me se odrekli odmah po ro|ewu 1979. i ostavili u bolnici u Novom Sadu. Od tad su moj `ivot bolnice. Kad je vreme poseta majke do|u da obi|u svoju decu, a ja ve~ito sam. Ali ja sam prereno sazreo i na{ao opravdawe za wu. Znate ono de~ije „moja mama radi, nema vremena„. Te{io sam se, ali vire}i kroz prozor podupiru}i se ovom jednom nogom stalno ne{to i{-

~ekivao - bez gor~ine, sa osmehom - Nisam dozvolio da padnem, uvek sam shvatao da sam druga~iji, ali sam se izborio da me drugari prihvate. Vrlo rano sam nau~io da pi{em, plivam, igram fudbal, ~ak i skijam. U po~etku su me na bazenu malo ~udno gledali i pitali se {ta ja tra`im tu, ali kad sko~im u vodu sve im postane jasno - pomalo se hvali dok gleda kakve }e reakcije izazvati. - Osnovnu {kolu zavr{io sam kao vukovac, zatim sredwu grafi~ku kao |ak generacije, pa Pravni fakultet. Sad sam konsultant jedne firme. Majku sam video samo jednom na VMA. Bilo je stra{no, ja mislio ho}e da mi se izvini a ona je do{la da me moli da joj ne pomiwem ime u javnosti, jer, eto, u drugom je braku - prelazi brzo preko toga, ne `eli da pri~a o roditeqima, ka`e

ima mnogo lep{ih stvari na koje treba tro{iti vreme. To lep{e su ku}ne posete porodici medicinske sestre koja ga je prihvatila kao svoje dete. - Obo`avao sam je i ona je mene. Na `alost preminula je pre nekoliko godina - sa setom se prise}a. - Ma, ne treba mi ni{ta od roditeqa, imao sam i imam qubavi u `ivotu. Vole me prijateqi, imam i devojku. Doktorka je, lepa i voli me ovakvog kakav jesam. Slede}e godine pravimo svadbu - ponovo mu se vrati osmeh na lice pri pomisli na to veseqe. Priznaje nije ogor~en na boga, svako nosi svoju sudbinu najboqe {to ume. Jedino se nada da }e svojoj budu}oj deci pru`iti ono {to on nije imao. - Bio sam u Zagrebu, neki eksperimentalni projekat sa jako skupim protezama. Hteli smo da vidimo kako bi to izgledalo na

Poklonioipareskupqenezaprotezu Dok je bio na VMA Dejan je upoznao Milo{a, de~aka obolelog od leukemije, dosta povu~eno ~eqade, koje je ~uvala baka jer su mu roditeqi poginuli u saobra}ajki. - Saznao sam da treba da putuje na operaciju, ali mu je potrebna znatna suma, koju on, naravno, nije imao. Tad sam skupqao pare za svoju protezu na nozi, ali nisam imao dovoqno. Ono {to sam napabir~io prebacio sam na wegov ra~un i tako mu pomogao. ^esto smo {etali po bolni~kom krugu i medicinske sestre su ga zadirkivali {to me stalno grli. A on im de~ije ozbiqno objasni: Pa moram ja wega, kad Deki ima male {apice kao zeka!

PRE^ANSKA LEKSIKA

Berberi

B

erberi su prvi qudi, ka`e pesma, pa ne mo`e biti da ba{ wih uzimaju za primer da je ne{to sigurno kao vrbov klin, da }e se zbiti kad na vrbi rodi gro`|e, evo tek {to nije, ili, kako re~e jedan od na{ih predsednika, poliglota “Malo morgen”.Uzto,berberisuvi{estruko talentovani (opet pesma: zatotrebadar!)paimseobe}aweda}e{imatislobodnustolicuzapetminutamo`euzetiikao pesni~kopreterivawe.Uostalom, {ta je i pet puta po pet minuta spramonog{tasesvemo`e~uti ido`ivetiuberbernici! Uberberniciuvekmiri{i.^ak i ako mu{terija odbija pomade i kolowskuvodu,vazduhomjo{uvek plovearomeodposledwegprskawaizoneprastarefla{esgumenompumpicom,makardasetodesilojo{prepolasata,pardon– berberskihpetminuta.Uberbernici je uvek lep{e nego napoqu, osimmo`daumajuiliseptembru. Ako je omorina, berber mora da

dr`iradwuhladovitom,aakoje mraz,pe}morabitiupaqenajo{ prezore.Onda,uberberniciuvek ima ne{to novo. Ako sam berber ba{ nije raspolo`en da prenosi {ta je sve ~uo tog dana, pri~a}e nekoodmu{terija,aakone}eniko, tu su – novine. One razapete na ram od morske trske, {to se tako lako listaju a ne gu`vaju. Svaka berbernica je biblioteka saznawa, sveu~ili{te, mada ne ba{ tako efikasna kao zatvori. Ali, preporu~qivija svakako. Obrazuje{seilokalnoiglobalno.Ba{svetski. Meni se najvi{e svi|a pou~na pri~a o Lali koji je sedeo pred ogledalomiou~itequkojije~itao novine (u{ao usred brijawa pa Lala nije mogao da ga pu{ti

prekoreda). U~a ~ita: „^inovnik N.N.osu|ennadvegodineuslovnekaznezbogbigamije.Lalapita: Zbog~ega?Zbogbigamije,Lalo.To je situacija, kako da ti rastuma~im,ukojubitimogaodado|e{ da si ven~an i s tvojom {valerkomMilkom,kao{tosisa`enom ti,Sosom.Jel’?Ba{fino!–opasuqivaseLala.–Tobibilozdravodobro.Sosamislidasamkod Milke,MilkadasamkodSose,aja natavanu–spavamna`itu! Asadozbiqno:kodberberase i{lo da se pod{tucuje, skrati, pod{i{akosa,dase~ovektemeqno obrije uz obilno sapuwawe i o{trim brija~om, da se fazonirajubrkovi,kasnije~akidasemije(pere)kosa,amnogoranijedase izvadi zub, met’u pijavice i pro~istikrv,dasenamestipokrjana noga… Berberaj je posao mu{kog roda, ali dok nisu izmi{qeni frizeraji, tamo su i udava~e kupovalela`nekurjukeikolmovale kosu“naprirodno”.Negdesuberberii{liipoku}ama,alineda koqu, ve} briju i {i{aju. Kod imu}nih,aliibolesnih,pa~aki mrtvih. U davnim a stabilnim vremenima, berberi su pla}ani u naturi, recimo po dva xaka`itaikukuruza za godinu. Dvadeset takvih mu{terija i – ne treba ti wiva, samo o{tarbrija~idobar kai{ za o{trewe. Danas sukodnasberberskeuslugerelativnojeftinejer jete{konalovitimu{terije–nekovremesvesu{i{alikodku}e supruge ili druge bliske osoba. Li~nosumeuSAD{i{alipotri (nominalne)cene:12,5,13,5i17,5 dolara.Uveksamzaokru`ivaona pet dolara iznad, mada mi ba{ nije prijalo. Do pre neki mesec bio je `iv moj drugar koji je bio svedok kad je fudbalski mag Miqan Miqani} u Beogradu platio berberskuuslugudesetputavi{e nego{tojepisalonazidu.Ali,jedanjebioMiqan! Berberajo{zovuibrica,barbir,berberin…Inavek–po{tuju,anekimudajuibak{i{. PavleMale{ev (Gra|azakwigu„Nasred~etir’ {ora,Divaniore~ima„)

„Punobimizna~ilapomo}vlastiNovogSada. Posvetusumeprimaligradona~elnicinajve}ih metropolaimnogidr`avnici,akodnasmisamo strpajuvizit-karteuyepizaborave~imokrenu le|a” meni, koliko bi mi olak{alo `ivot, mada ni{ta nismo postigli. Nisam razo~aran, proteze su u`asno skupe a ja i ovako vodim sasvim normalan `ivot. Kad bi mi neko ponudio novac za proteze ili stan, pre bih odabrao stan. Da ne pla}am 250 evra i jo{ moram da se pravdam stanodavcima qutnu se malo. - U ovoj zemqi potpuno diskriminisan kao invalid. Dosta qudi, ne}e da nam izdaju stan, puni su predrasuda. Vaqda misle kako }e se sna}i, da im ne{to ne upropaste. Meni bi mnogo zna~ilo

kad bi mi vlast Novog Sada pomogla. Po svetu su me primili gradona~elnici najve}ih metropola i mnogi dr`avnici, a kod nas samo strpaju vizit-karte u xep i zaborave te ~im ti okrenu le|a izgovara Dejan. - Sve je stvar voqe i ve`be, tako je bilo od najranijeg detiw stva. Ni kad ni sam raz mi {qao {ta bi bilo da imam ruke. Da nisam ovakvog duha, verovatno bih bio razma`en, ma`en i pa`en od strane roditeqa a ne ostavqen. ZoricaDragojevi}

GOLUBICAPROFESORA@ARKAGR^I]APROGLA[ENAZAEVROPSKOG[AMPIONA

Ba~kipo{tarivisokolete P

resti`na i tradicionalna Evropska izlo`ba sitnih `ivotiwa nedavno je odr`ana u Lajpcigu i sa preko 100.000 „manekena” iz 28 zemaqa, postala je najve}a smotra te vrste u svetu. Savez golubara Srbije je delegirao 112 pernatih lepotana iz Beograda, Be~eja, Vrbasa, Kikinde, Ni{a, Novog Be~eja, Novog Sada, Pan~eva, Smedereva, Sremske Mitrovice... Debitovali su predstavnici autohtone rase ba~ki pismono{a, koje je kontinentalna komisija za standardizaciju golubova pregledala i zvani~no ih uvrstila na svoj oficijelni spisak. - Nas ~etvorica smo izlo`ili po ~etiri goluba u osnovnim bojama - pri~a profesor fizi~kog vaspitawa u penziji @arko Gr~i} iz Be~eja. - Moj sugra|anin Mihaq ^eh je doneo crni primerak, Radovan Jelicki iz Novog Be~eja `ute boje, Kikin|anin Miroslav Stojadinov bele a ja crvene. Evropska komisija za standardizaciju je svim golubovima dala po maksimalnih 96 poena, a moja golubica je dobila i kategorizaciju E, {to zna~i da je kontinentalni {ampion. Uz medaqu, pripala mi je i simboli~na nagrada od 15 evra. Sada sledi nastup kroz tri godine u Francuskoj, gde sa ovom

Qubavni`ivotugolubarnikuodfebruaradooktobra

golubicom mogu da konkuri{em za titulu majstora odgajiva~a, a ona priznawe veliki evropski {ampion. @arko je vodio svoje u~enike na brojna {kolska takmi~ewa i olimpijade, bio trener ko{arka{a i kajaka{a, pa je ve} navi-

Medaqeosvajaoisakajaka{imaiko{arka{ima

kao na adrnalin intenacionalnih skupova. Pre ~etiri godine je bio „patron” na{eg kajaka{kog reprezentativca Marka Tomi}evi}a, na Juniorskom evropskom prvenstvu u Segedinu, gde je wegov pulen osvojio zlata u jednosedu na 500 i 1000 metara. - Bio sam tada presre}an, jer je Marko dokazao da smo dobro radili i on stasao za velika dela, ali ni{ta mawe u Lajpcigu, gde, recimo, svakih pet sekundi preko 5.000 petlova zakukuri~e. Ja sam izdr`ao jedno desetak minuta i potom morao iza}i napoqe da nabavim tampone za u{i, kako bih kao ~ovek u`ivao u lepotama ~itave te mena`erije - smeje „profa” dok opisuje svoje utiske iz Nema~ke. Nisu ba~ki „po{tari“, koji su pre vi{e od pola veka selekcijom nastali od vojnih pismono{a u regionu Be~eja, Sente i Sombora, ostali nezapa`eni. Ve} su se odoma}ili po Crnoj Gori i Hrvatskoj dok su se u Lajpcigu za wih naro~ito interesovali odgajiva~i iz Nema~ke i Rumunije.

- Standardni pismono{a je vrsni leta~, koji mo`e do 500 kilometara u jednom turnusu da prevali, a ba~ki je izlo`bena rasa. Po{to smo je znatno omasovili, po~etkom ove godine, u okviru obele`avawa ~etiri decenije be~ejskog Udru`ewa odgajiva~a sitne `ivine „Golub 72“, priredili smo izlo`bu „specijalku“ i Osniva~ku skup{tinu Udru`ewa odgajiva~a ba~kih izlo`benih pismono{a Srbije. Ja sam izabran za koordinatora radne grupe i 19. januara na „specijalki“ u Novom Be~eju usvoji}emo Statut i urediti pravu organizaciju Udru`ewa - punih je planova Gr~i}. Dok razgledamo pedesetak ba~kih „po{tara“ koji su udobno u{u{kani u dvori{nim kavezima, doma}in obja{wava da je razdvojio svoje bele i crvene qubimce, `enke su u jednom a mu`jaci u drugom odeqku. Tako }e biti sve do februara i parewe. Zajedno }e se ba{kariti sve do oktobra, kada po~iwe sezona izlo`bi i takmi~ewa. VlastimirJankov


crna hronika

dnevnik NANAPLATNOJRAMPIKODNI[A

Privedeno 14osoba S naplatne rampe kod Ni{a u policijujeprivedeno14osoba,a protiv trojice privedenih bi}e pokrenut prekr{ajni postupak na osnovu Zakona o oru`ju i municiji,re~enojesino}Tanjuguu ni{kojpolicijskojupravi. - Prekr{ajni postupak bi}e poveden jer su kod tih osoba ot-

krivenipredmetikojinisuuobi~ajeni za no{ewe prema zakonskimpropisima-reklajeportparol Policijske uprave Lidija Pavlovi}. Ona nije mogla da se izja{wava o motivima no{ewa takvihpredmeta,kaoniotomes kakvimsuciqemsuteosobeposedovalaodre|enepredmete.

NABULEVARU@ARKAZREWANINAUVR[CU

Po`aru prizemnojku}i

Minule subotwe ve~eri na uglu Bulevara @arka ZrewaninaiUliceDimitrijaTucovi}a, u prizemnoj ku}i, izbio je po`ar. Brzom intervencijom vatrogasaca vatra je uga{ena, a u to vreme u ovoj ku}i nije bilo nikoga. Prema prvim informacijamauovojhavarijinikonije povre|en, uzroci se za sada utvr|uju,aimaterijalnu{tetu te{kojeutvrditi. Dokjevatrajo{besnela,jednakom{inicapoku{avalajeda

na|e vlasnika, tra`ila ga je i telefonom, raspitivala seu okolnimku}ama. -Vlasnikku}eradiuribwaku, zvala sam wegovog kolegu, alinionnijeznaogdesenalazi vlasnik – govorila je vatrogascimausplahirena`ena. Kakojenekoodprisutnihrekao,vatrogascimajebioote`an posaonaga{ewuvatrepo{tose uku}inalaziovelikibrojkesa s|ubretom. R.J.

ODLUKOMAPELACIONOGSUDAUBEOGRADU

Automafiji ponovnosu|ewe Apelacioni sud u Beogradu ukinuojepresudukojomjeNiko la Rov ~a nin iz Beo g rad a osu|en na sedam godina zatvora, a pripadnici wegove grupe, poznate kao auto mafija, nakazneodjednedo{estgodinazatvora,inalo`iodaimse pon ov i su| ew e. Rov~ an in u, kaoidrugooptu`enomSlavku Mi lo sa vqe vi }u, prit vor je produ`en do naredne odluke Specijalnog suda koji }e im ponovosuditi. Po nala`ewu Apelacionog suda, prvostepena presuda je donetauzbitnupovreduodredaba krivi~nog postupka zbog ~ega je morala da bude ukinuta. Prip adn ic i ove grup e uhap{eni su 2009. u Srbiji, a osam ~lanova u Crnoj Gori, jer su kao organizovana kriminalna grupa krali automobileuSrbiji,apreprodavali ihuCrnojGori. Pril ik om pret res a, inspektori su prona{li veliki broj ukrad en ih autom ob il a koji su vra}eni vlasnicima. Nametiovekriminalnegrupe

naj~e{}e su bili „pasati” i noviji modeli „reno megana”. Kolasukralipoporud`bini, a pot om ih krij um~ ar il i i prodavaliuCrnojGori.Neke su i vra}ali vlasnicima, ali zaotkupod2.500do3.000evra. Kod uhap{enih je prona|en sofisticiran alat za kra|u, ali i elektronske kartice i dekoderi kojima su bez problema palili i odvozili kola. Slavk o Mil os av qev i} je zbog te{ke kra|e bio osu|en na {est godina zatvora (u tu kaznumujeura~unatairanije izr e~ en a pravn os na` na kazna),Miroslav Risti} jezbog pods trek av aw a na odav aw e slu`bene tawe osu|en na dve god in e, Bra ti slav Ga go vi} zbog odavawa slu`bene tajne na godinu dana i Vuk Musi} zbogpomagawaute{kojkra|i na godinu i po dana zatvora. Optu`enima je tako|e bilo nalo`enodao{te}enimavrateiznoseodotkupaukradenih automobile ukupno vi{e od dvamilionadinara. (Tanjug)

OTKRIVENONA@ELEZNI^KOJSTANICIUPRE[EVU

Osmoricailegalaca uvagonu

Zajedni~kom akcijom carinika i pograni~ne policije, ju~e je na `elezni~koj stanici u Pre{evuspre~enpoku{ajosmorice dr`avqana Somalije da ilegalno pre|u granicu, saop{tilajeUpravacarine. Ilegalni imigranti iz Somalije prona|eni su u vagonu teretnog voza koji je iz Gr~ke prevo`io aluminijumske pro-

filezaAustriju,pasepretpostavqadasuplaniralidastignuutuzemqu.Kakosenavodiu saop{tewu, provera kompozicije voza je obavqena detektoromugqendioksidakojijepokazao u jednom od vagona vi{e vrednosti od uobi~ajenih, {to je ukazivalo na to da unutra imaqudi. (Tanjug)

ponedeqak24.decembar2012.

13

ZA11MESECIUSRBIJI

Zaplewenodvetonenarkotika Srpskapolicijajeza11meseciovegodine zaplenilavi{eod2,1toneraznihnarkotika me|ukojimaivi{eoddvetonemarihuane. U tom periodu ukupno je zapleweno 2,165 tonaraznihnarkotikame|ukojimai2.006kilograma marihuane i 53,93 kilograma heroina, navode u Ministarstvu unutra{wih poslova. Policijajezaplenilai3,76kilogramakokainaioko700gramaha{i{akaoi2.500komadatabletasinteti~kedroge„ekstazi”i163 komada„lsd”.Oduzetojei278komadaamfetamina te{kih ukupno 11,99 kilograma, navodi seupodacimaMUP-adostavqenimTanjugu. Zbogneovla{}eneproizvodweistavqawa uprometopojnihdrogapodnetoje856krivi~nihprijava,zbogneovla{}enogdr`awaopojnihdrogapodnetoje2.540krivi~nihprijava, dokjezaomogu}avaweuzivawaopojnihdroga podneto145krivi~nihprijava.

TEMA „DNEVNIKA”

RAZBOJNI[TVADEOSVAKODNEVICEUJU@NOJBA^KOJ

Pqa~ka{isve temeqnijiibrutalniji Razbojni{tva, odnosno, kako se to nek ad „krs til o„ pqa~ke,sve~e{}eseda{evaju. Tako su proteklog petka razb ojn ic i pok u{ al i da uz pucwavu opqa~kaju blindirano vozilo za transport novca

wihovim namerama. Razbojnicisuspremnidali{e`ivota i policajce. Stoga oni ~esto moraju da budu vrlo prisebni uakcijama. - Ima, na`alost, slu~ajeva dagra|ani,odnosnoodgovorna

Prepadnablindiranovozilo

na Zrew an ins nom put u kod NovogSada.Istogdanaopqaka~na je zlatara u centru Novog Sada, a dan pre toga uhap{en je Vrba{anin koji se tereti  da je uz pretwu no`em opqa~kao trafiku. Istovremeno, crnu hroniku punili su irazbojniciizdruhihmesta. U policiji napomiwu da je re~ o „slo`enom krivi~nom delu koje je po svojoj prirodi vrlo brutalno, a pri kojem se nasr}e na `ivot i telo o{te}en ih„ zbog otim a~ in e pre sveg a novc a, zlat a, nak it a, automobilaidrugihstvari. ^es to me| u izg redn ic im a ima i maloletnika koji, pre svega, prisvajaju torbe s nova~nicima i nakit. O~ito je da pqa~k a{ i umej u da bud u brutalni i spremni su  da povrede `rtve da bi do{li do plena.Me|uwimaimaiprofesionalacakojinapadajupo{te bank e, trans port par a, kockarnice,mewa~niceidruge koji imaju ve}e koli~ine novca,iakoone~estopodrezumevajutakozvanofizi~koili tehni~koobezbe|ewe. - Na`alost, ovi profesionalci,koji`iveodpomenutih krivi~nih dela,  mnoge veoma ~esto ideje dobijaju gdedaju}i filmove, pa im ~ak i pqa~ke li~e na scene iz Holivuda. Ipak, mnogi od wih shvate da `ivotnijefilmtekkadsena|u iza brave - ka`e za „Dnevnik„ {ef grupe za suzbijawe razbojni{tava i srodnih krivi~nihdelauznasiqeunovosads koj Pol ic ijs koj uprav i Ranko Markovi}. -  Oni pre razbojni{tavaprikupqajupodatke o novcu i sistemu obezbe|ewa,dabipotomnaperfidan na~in i brutalno neutralisali  obezbe|ewe i odneli plen. Brutalni su i spremni dapreteoru`jem,pucajuipovrede ili ~ak i li{e `ivota svakoga ko bi se suprostavio

lica u pravnim subjektima ne preduzimaju dovoqno mera da za{tite li~nu sigurnost radnika,{toimjeuobavezi.Nevoqa je {to mnogi vlasnici firmismatrajudaseproblem

sugerisalikakodaqedazaposleni postupaju i {ta da prijave,dokjenamaurasvetqavawu vrlo bitno da saznamo detaqe{topre.Tako|e,jasnoje darazbojnikne}eodmahnapasti,ve}}eizvesnovremepratiti situaciju i ispitati kakve su mere bezbednostikaoidaliimavideo nadzora, te analizirati kuda }e pobe}i da bi izbegao hap{ewe, bez obzradalijere~obankama, po{tama ili mewa~nicimaibenzinskim pumpamama. Prema tome, sug er i{ em o svim zap oslenima da sva sumwiva licakojazapazeublizini firmi, a koja na primerdolazedabizamenila pet ili deset evra i pritomeseneobi~nopona{ajudanamtoprijave na vreme. Iznad svega je na{apeldaserazbojnicima ne pru`a otpor nagla{avaMarkovi}. - ^ini se da su maloletni prestupnici u ju`noj Ba~koj postali  nasilniji. Neretko prete oru`jem, ali pre svega kopijama pi{toqa, a ima i onih koji to rade sa {pricem

deqan. U tim imovinskim delima s elementima nasiqa u~estvuje mnogi zavisnika, naj~e{}e od heroina i marihuane. Dosta wih se pona{a nasilni~ki jer su prihvatili model negativacaitakoskre}upa`wunasebe. -Oniveoma~estonasr}una `ene i slabije osobe - nagla{avaErdeqan.-Zautehujeda ve}inutihslu~ajevauspe{nio re{avamo, tako da ostaje mogi}nostdaseposleprivo|ewa i razgovora s roditeqima osumwi~eni na vreme trgnu i iza|uizsvetasonestranezakona,{toseneretkoide{ava. Od 2006. godine do septembraovegodinenapodru~juJu`noba~kog okruka  evidentiranojeoko3.000razbojni{tava (prose~no 1,5 na dan), govori statistika novosadske policije. Tre}ina pqa~ki izvr{ena je uz pretwu ili upotrebuvatrenogoru`ja. Ve}ina,odnosno,oko85odsto od 12 op{tina u ju`noj Ba~koj izvr{eno je u Novom Sadu,azasedi{tempokrajine {tr~e Vrbas, Be~ej i Ba~ka Palanka. Brojke analize kazuju da je oko95procentaovihdelapri-

Razbojni{tvaizvr{enauobjektimakojiposlujugotovimnovcem,izuzevprodavnica 2006.

2007.

2008.

2009.

2010.

2011.

1-9.2012.

Mewa~nice

29

24

18

17

20

15

10

Kladionice

5

32

12

33

15

13

14

Benzinske pumpe

3

14

16

14

10

16

10

Po{te

3

0

2

12

16

2

5

Kockarnice

0

0

6

5

4

8

16

Banke

4

2

2

1

5

3

1

Transport novca/robe

1

1

0

1

0

0

1

Izvor:analizeOdeqewazaanalitikuievidencijePUuNovomSadu re{ava osigurawem, a ne pridajudovoqnopa`we~iwenici dajenametiibezbednostwihovihradnika.Onitra`edau slu~aju razboni{tva prvi buduupozanatisdoga|ajemdabi

Opqa~kananovosadskazlatara

uruci.Lakodolazedohladnog oru`ja, pre svega, no`eva i boksera - navodi za na{ list {ef grupe za maloletni~ku delinkvenicijuunovosadskoj Policjskoj upravi Nenad Er-

javqeno po nepoznatom izvr{iocu. Procentat rasvetqavawajeoko60odsto,{tojedobar rezultat imaju}i u vidu uspehe kud i kamo boqe opremqenihpolicijauEvropi. Na`alost,  na podru~ju novosadskePolicjskeuprave11. aprila 2009 godine ubijen je iz pi{toqa policajac VladimirGrandi}.WegajenaautoputunadomakNovogSadausmrtio razbojnik iz Uba koji je bio u bekstvu nakon pqa~ke zlatreuZrewaninu. Nekoliko dana ranije  inspektora iz grupe za suzbijwe imov ins kih del ik at a s elementimanasiqautokuhap{ewa ubo je no`em osumwi~eni zakrivi~nodeloucene,izdvojila je, izme|u ostalog o oru`nimpqa~kama,za„Dnevnik” slu`ba za informsawe novosadkePolicijskeuprave. M.Vuja~i}


14

SPORT

ponedeqak24.decembar2012.

SRADOVANOMMARKOVI]EM,KAPITENOMVOJVODINESRBIJAGAS

PRVA@ENSKALIGA

[umadinke se naigrale ^elarevo–[umadija 42:84(20:16,7:19,12:25,3:24) ^ELAREVO: Osnovne{kole’’Zdravko^elar’’,gledalaca 150, sudije: Prpa i Vasiqevi} (Beograd), [utaloMezei(NoviSad). ^ELAREVO: Mi.Rado{evi},[trbac,Luki}6,Ninkovi} 7, Ma.Rado{evi} 11, Milkovi}, Terzi} 5, Majki}, Lakovi} 13, Pucovski,Vu~eti}. [UMADIJA: Markovi}17,Jevi},Marjanovi}10,Nikitovi}6, Raci}25,Nikoli}4,Kosanovi}2,Ostoji}11,Martinovi},@ivadinovi}7,Matovi}2,Milo{evi}. Trinaestiprvenstveniporazdo`ivelesuko{arka{ice^larava udosadanajslabijojigrinasvomeparketu,pasuse[umadinkeba{ naigrale. Dobro su doma}e igra~ice utakmicu po~ele, prvih deset minutastalnosubileuvo}stvuire{ile~etvrtinuusvojukorist. Me|utim,sveostalobilojeustilu[umadijskogkolaizaneverovatijedajedoma}isastavpostigaoutri~etvrtinesvega22ko{a,u posledwojdeonicitri. V.Vu.

TURNIRUSKOPQU

Zavarko opet najboqi Vilmo{ Zavarko, srpski reprezentativac, svetski rekorder, internacionalacuslova~kom{ampionuSportizPodbrezove, pobedio je na turniru u

]ali}, Zavarko i Kova~evi}

Skopqu,oboriv{irekordkuglanesa671~uwem.Drugomestopripalojekapitenusrpskereprezentacije, {ampiona sveta Jovanu ]ali}u(Sport)sa664~uwa,dok je najprijatnije iznena|awe tre}e mesto juniorskog reprezentativca Srbije, prvotimca Crvene zvezdeIgoraKova~i}asa624~u-

dnevnik

wa.^etvrtijebioMilanTomka (Slova~ka, Sport) sa 621 ~uwem, apetiDimitarDimitrovski,makedonski reprezentativac iz Makpetrola sa 617 ~uweva. [estomestoosvojiojesrpskireprezentativac, ~lan  {ampion Beograda Po{tanske {tedionice Daniel Tep{a sa  603 luwa i ova {estorica igra~a jedina su presko~ila granicu od 600~uweva. - Ovo je peti turnir za ranglistuFIKNBCkoji je ove godine osvojio Zavarko - u Vrbasu, Podbrezovoj, Ricingu, Vinernoj{tatuiSkopqu–ka`eselektorsrpskereprezentacije i trener Sporta Milo{ Powavi}. - Na tri turnirajebiodrugi,uSegedinu,Vara`dinuiZalaegersegu,  i ubedqivo je brojjedannasvetskojrang listi tako da je iza wega zaista fantasti~nasezona. U ekipnoj konkurenciji slavio je Sport sa  3.704 ~uwa, ispred Makpetrola, koji je bio i sjajan organizator i doma}in turnira,sa3.413,Crvenezvezde BNBossa3.337iBorcaizBawa Lukesa3.332~uweva.

Godina uspeha Ko{arka{i Vojvodine Srbijagas zavr{ili su polusezonuuPrvojligiSrbijenaprvoj poziciji. Me|u najzapa`enijim igra~ima tokom polusezonebiojekapitenRadovanMarkovi}. Qubiteqe basketa odu{evqavasvojimprodorima,dodavawimaitrojkama. Zamolili smo Markovi}a, jeronjesponaizme|uigra~ai struke,daoceniu~inakekipe ugodininaizmaku. -Ovagodinabilajejakouspe{naiakosmoostalibeznekoliko bitnih igra~a. Bili smo ~etvrtiuSuperligiSrbije,igraliuplej–ofu,aupolufinaluse susrelisa{ampionomPartizanom.Odigralismosacrno–belimadvejakeutakmiceimaloje nedostajalodaihdobijemoudrugoj. Me|utim, nismo imali sre}e, po{to nam to 4. mesto nije bilodovoqnodazaigramoiuJadranskojligi.Drugideogodine proticaojeustvarawunovogtima,aipaksmonaodmoroti{li kaoprvoplasiraniuPrvojligi. Imalismokadrovskihpromena, oti{lojenekolikomomaka,poput Osmokrovi}a i ^omagi}a, kojisudovedenikaopoja~awaa odigralisusamouprvadvakola. Sve to se dogodilo zbog nekih propusta,jeronisususpendovani od strane FIBA. I pored svihneda}aostvarilismodobar rezultat, koji nam omogu}ava borbu za Superligu, pa potom i zaJadranskuligu.Nadamse,kao isviuklubu,da}eCrvenazvezda, Partizan i kragujeva~ki Radni~ki svojim plasmanom obezbeditidauJadranskojligi zaigra i ~etvrti predstavnik Srbije–ka`eMarkovi}. l Kako komentari{ete to {to se Vo{a i pored mnogih promena nalazi tu gde jeste? - Osnova uspeha le`i u tome {to je trener Sini{a Mati} napraviodobrukohezijuizme|u igra~ima, tako mi odli~no sa-

Radovan Markovi}

ra|ujemome|usobno.Mla|iu~e odnasstarijih,aakonekadane poslu{aju, ponovo ih savetujemoigovorimoimono{tojedobro za wih. Jednostavno, mora da postoji prava spona izme|u treneraistrukeiigra~a. l To je i va{ posao. - Ja preuzimam ve}u odgovornostokoutakmice,aliistakao bih da svaki ko{arka{ dajenekisvojdoprinossvemu. Tosudobrimomciikvalitetni igra~i i niko se ne buni {to ponekad igra na poziciji kojanijewegova.Eto,Ku`eta

je bez re~i  celu polusezonu odigraonamestupleja,{toje jed an od pok az at eq a da sve funkcioni{ekakotreba. l Da li }e biti nekih poja~awa u polusezoni? - O tome razmi{qaju qudi kojivodeklubistruka.Me|utim, u drugom delu sezone moramo da dovedemo poja~awa, dvojicukvalitetnihigra~a. l Koliko va{im saigra~ima zna~i to {to ih tokom cele utakmice bodrite? - Svakom ~oveku treba podstrek, a nar o~ it o mlad im

igra~ima. Oni mogu nekada i daseupla{ezbogsvogneiskustva i ako ih neko ne podr`i prili~noimjete{ko.Sdruge strane, podr{ka dobro uti~e nasveiiztepozitivedolazi irezultat. l Kakvi su va{i li~ni planovi? - Do kraja sezone vezani su za Vojvodinu Srbijagas, a nakon toga }emo videti. U svakomslu~ajuneletimprevi{e visoko – naglasio je Radovan Markovi}. M.Pavlovi}

PREDTRE]INOVOGODI[WIFESTIVALODBOJKEUNOVOMSADU

Sve spremno za reviju mladosti i prijateqstva Prvihdananovegodine(3,4.i5.januara)NoviSad}ebitidoma}in Tre}eg novogodi{weg odbojka{kog festivala, na kojem seo~ekujeu~e{}e144ekipeizzemqe i inostranstva. Prethodna dva festivala su masovno{}u i organizacijomu~vrstilaodbojka{kiNoviSadnaevropskojmapi, a tendencija je i `eqa Odbojka{kogsavezaVojvodinedaovajturnir preraste u nezvani~no klupskoprvenstvoEvropezamla|ekategorije. Izuzetno obimna i precizna organizacija je obavezna kada je manifestacija ovog tipa u pitawu, ni{ta ne}e biti prepu{teno slu~aju, a organizatori imaju veliku pomo} od gradskih i pokrajinskihstruktura,kaoiodmnogobrojnihsponzora. -Kadasmokretalisaorganizaciom turnira, obe}ali smo da }e postati tradicionalan i, evo, na neki na~in, odr`avamo datu re~. Imamo podr{ku svih struktura, presvihPokrajinskogsekretarijatazasportiomladinu,Upraveza sportNovogSada,kaoiTuristi~keorganizacijegrada.Onisuidirektnoukqu~eniuorganizacijuka`e Jugoslav Spasi}, sekretar OSVojvodineiprvi~ovekFestivala. l Ko vam jo{ poma`e u organizaciji? - Veliku zahvalnost na pomo}i dugujemo i gradskim Osnovnim {kolama, pre svih „\or|e Nato{evi}”,odkojedobijamo18u~ionicakojesetransformi{uuspavaonice, Vojska Srbije nam daje le`ajeve,atujeidoru~akzau~esnikekojisutusme{teni.Moramo da pomenemo i {kole „Jo`ef Atila” i „Prva vojvo|anska bri-

i imamo veliku pomo} u organizaciji manifestacije. Imamo pomo}odfirmeGalaiz^e{ke, koja nam je poslovni partner, i deli}e oficijalne lopte za pobednike,tujeiTrefsportovla{}eniuvoznikasikspatikakoji nagra|uje najboqe, Cveteks }e najboqimekipamadoniratidre-

Podr{kaOSS

gada”,~ijesesalekoristeiukojimaseigrajupotriutakmiceistovremeno.Zahvalni smo Fakultetu sporta i fizi~ke kulture za dve salekojenamdajenaraspolagawe ( halu na fakultetu i na \a~kom igrali{tu). Od grada smo dobili i salu na Slanoj bari, s tim {to }esepolufinalaifinalaigrati uvelikojsaliSpensa. l Promenili ste organizaciju za ishranu u~esnika u odnosu na pro{lu godinu? -Po{tojesaradwuodbioStudentskicentar,ovegodinesmoishranure{ilipreko„Radosnogdetiwstva”,ahrana}ebitidistribuiranana~etiripunkta,kakose ne bi gubilo vreme u prevozu. Tu imamopomo}Gerantolo{kogcentra (ustupio dva restorana), O[ „Kosta Trifkovi}” i „Jo`ef Atila”. Gradsko saobra}ajno preduze}enamiovegodineizlazi ususretidecasaakreditacijama }eimatibesplatanprevozzavre-

me trajawa Festivala. U~esnici }eimatiprilikuda,zahvaquju}i Turisti~koj organizaciji, obi|u grad i Petrovaradinsku tvr|avu. Mo}i}edakoristezatvorenibazeninaSpensu,abi}eorganizovana i diskoteka. U Medija centru }ebitiorganizovaniokruglistolovi za vo|e puta i trenere. Posledweg dana turnira (5. januar) }e se u Spensu odr`ati sve~ana akademija Odbojka{kog saveza Vojvodine, a posle toga i prijem zau~esnike. l Kao i ranije,puno je u~esnika iz inostranstva? -PrviputimamoekipeizRusijeiGr~ke,doksutimoviizItalije i biv{ih jugoslovenskih republikave}redovniu~esnici.Za ovaj Festival smo pozvali sve predsednike i sekretare odbojka{kihsavezasvihbiv{ihrepublikaJugoslavije,kaoipredsednike i sekretare Regionalnih saveza Srbije da o na{em tro{ku budu

gosti Festivala. @elimo da unapredimoovjsporto~ekujemodolazakodbojka{kihposlenikaizregiona. l Koliko Novogodi{wi festival zna~i Novom Sadu? -Dragonamje{tojeGradprepoznao zna~aj ove masovne sportske priredbe i {to nas je posle dve godine Turisti~ka organizacijauvrstilaubrendovegrada,uz rame sa Egzitom, Sterijinim pozorjem, Zmajevim de~jim igrama... Takavtretmanimamoiugradskoj Upravizasport.Bilismou~esnici Me|unarodnog sajma turizma gde smo predstavqali grad sa sportskogaspekta. l Koliko u~esnika o~ekujete? -Planiralismo144ekipe,kadetkiwaipionirkipo48,akadetaipionirapo24ekipe.Dali}emo uspeti da ostvarimo taj broj, sadaneznamo,verujemodaho}emo. SpremamosedaFestivalbudena vi{emnivouuodnosunaprethod-

ne i spremni smo da do~ekamo predvi|ene144ekipe.Predvideli smo da svih 18 terena imaju kompletopremaezautakmicu(poklon preduze}a OSV), prvi put }e na svakomterenubitiivodei~aja,a medicinskeekipe}ebitiusvakoj sali. l Mnogo qudi je ukqu~eno u organizaciju? -Svisegmentisupokriveni,16 qudi }e biti ~elnici raznih komisija.Ra~unamoda}eseodigrati 444 utakmice, vaqa uraditi oko 2000 akridetacija, biltene, a tu nam poma`e firma Pro info. Pravdu}edeliti110sudija,tusu mnogobrojnivolonterisaDIF-a, TIMS-a i iz Volonterskog centraVojvodine.Isti~emda}eViner {tedi{e osigurati sve u~esnikeFestivala. l U pomo} su pritekli i prijateqi Saveza? - Svi su lepo prihvatili Festival,svavratasunamotvorena

Odbojka{ki savez Srbije maksimalnojepodr`aoNovogodi{wi festival i uvrstio gaume|unarodnetakmi~arske kalendare. - Imamo podr{ku Odbojka{kog saveza Srbije, predsednik Aleksandar Bori~i} je proglasiona{Festivalzajedan od vode}ih i ve} je uvr{ten u kalendar Balkanske federacije,anadamoseubrzo iukalendarCEV-a.Takmi~ewakao{tojena{ezapravone postojeiprilikajedaFestival preraste u nezvani~no klupsko Evropsko prvenstvo zamla|ekategorije.NoviSad jegradodbojkeipoznatjevan okvira Srbijem, pa se nadamo da}ekaotakavbitimagnetza jo{ mnoge u~esnika iz inostranstva-nadaseSpasi}. sove, dok }e Pro info poklonitiveb-sajtovezanajboqeklubove.Bi}eponovopravqenfilmo festivalu i svi u~esnici iz organizacije}ebitizastupqenii kroz wihovu pri~u }e se videti lice festivala i nadamo se da }emo jo{ jednom poslati dobru sliku u Evropu - istakao je Spasi}. MarkoRisti}


SPORT

dnevnik MIROSLAVVULI]EVI]JO[NIJEODLU^IO GDE]ENASTAVITIKARIJERU

Trenirami pratim{tampu Od odlaska Slobodana Medojevi}a iz redova Vojvodine u zimu pro{le godine, kapitensku traku, gotovo punih godinu dana, nosio je desni bek Miroslav Vuli}evi}. ^inio je to punog srca, uvek pru`aju}i maksimum i daju}i primer drugima kako se bori za boje kluba. Popularnom Vuletu, me|utim, ugovor s novosadskim superliga{om je istekao i sada se nalazi na raskr{}u kada je odabir nove sredine u pitawu.

nudu, niti me je ko kontaktirao iz beogradskog kluba. O ponudi sam, kao i svi drugi, saznao iz {tampe koju redovno pratim. Ukoliko, ipak, Partizan iza|e s konkretnom ponudom, da li }ete o woj razmisliti, ili vam je inostranstvo apsolutni prioritet? - Ponovi}u da sam ve} dugo u srpskom fudbalu i da je vreme da re{avam egzistenciju odlaskom u inostranstvo. Ukoliko Partizanova ponuda stigne, dr`im se one „Nikad ne reci ni-

ponedeqak24.decembar2012.

15

JUBILARNI50.„DNEVNIKOV”TURNIRUMALOMFUDBALU

UbedqiviCarigrad Drugi dan jubilarnog 50. Dnevnikovog turnira u malom fudbalu pred solidno popuwenim tribinama male dvorane Spensa obilovao je kvalitetnim i neizvesnim fudbalskim predstavama, a favoriti su opravdali o~ekivawa. Kao po obi~aju, najve}u pa`wu privukli su me~evi u konkurenciji seniora. Evro kan kom i Ino Ba~ka podelili su bodove odigrav{i bez golova. Kan komu nije pomoglo ni igrawe doktora fudbala Miroslava Smaji}a, koji se na{ao u startnoj postavi mladog tima. Na drugoj strani Aleksa Bara} i Vladimir Kalajxi} uspeli su da osvoje bod, iako su tokom me~a bili u prilici da osvoje ceo plen. Te{i} je u prvom poluvremenu proma{io penal, ta~nije golman Ostoja Baji} je bio skoncentrisan i odbranio udarac. U drugom polu-

Ka`wen^esti} Zbog nesportskog pona{awa igra~ Doktora ^esti} dobio je direktni crveni karton i prema propoziicijama propusti}e slede}u utakmicu.

Po~eo s treninzima: Miroslav Vuli}evi}

Jo{ pre nego {to se zavr{ila jesewa polusezona, Vuli}evi} je nagove{tavao da mu je u fokusu odlazak u inostranstvo i re{avawe egzistencije. Ovih dana, ipak, pojavila se vest da je Partizan zainteresovan da anga`uje pouzdanog odbrambenog fudbalera. - Iskreno, ne znam ni{ta o tome - rekao je Vuli}evi}. - Nalazim se na odmoru u Ivawici i po~eo sam s redovnim treninzima kako bih spreman do~ekao po~etak zimskih priprema. Od kako se pojavila informacija u medijima da su crno-beli zainteresovani za mene, qudi sa svih strana me zovu, wima, ba{ kao i vama, ka`em da ja o tome nisam obave{ten, niti sam dobio po-

kad”, mada razmi{qam jedino o tome da odem van granica Srbije. Partizanu svaka ~ast, ali sa mnom, ponavqam, iz redova crno-belih niko nije kontaktirao. Po~eli ste da trenirate, ozbiqno se pripremate za nastavak sezone i `elite da s dobrom podlogom odete na zimske pripreme? - Uvodim se lagano u ritam treninga. Dodu{e, jo{ uvek ne znam gde }u, s kim i kada i}i na pripreme, ali `elim da budem maksimalno spreman. Vide}emo na koju }u stranu da odem i nadam se da }u odluku doneti i pre po~etka zimskog prelaznog roka zavr{io je Miroslav Vuli}evi}. Tekst i foto: A.P.

RADISEIGRADIUFC„VUJADINBO[KOV”: Zimska pauza je u fudbalskom prvenstvu Srbije, ali u Fudbalskom centru „Vujadin Bo{kov” je veoma `ivo. Dodu{e, nema treninga, sada su u prvom planu majstori koji rade na prvoj fazi novih i rekonstrukciji postoje}ih objekata u trena`nom centru crveno-belih. Radovi su po~eli pre 45 dana, a izvode se iza terena s ve{ta~kom travom. Tu se gradi 10 novih svla~ionica za sve selekcije. Planirano je da izme|u svla~ionica, sada{weg ekonomata i upravne zgrade, bude izgra|ena nova kuhiwa, restoran, magacinski prostor i medicinski blok, dok }e na spratu biti prostorije Omladinske {kole „Ilija Panteli}” i kancelarijski prostor. Ina~e, u novembru su zavr{eni radovi na osvetqewu, pa je FC „Vujadin Bo{kov” sa sve ~etiri strane opasan stubovima gradske rasvete. A.P.

vremenu sli~na situacija na drugoj strani kada je Alen ^ekovi} propustio priliku da donese pobedu Evro kan komu, golman Suvajxi} odli~no intervenisao. U posledwem minutu me~a Vladimir Vukadinov imao je kolosalnu priliku. Na{ao se o~i u o~i sa golmanom Ino Ba~ke Kalajxi}em, ali nije uspeo da ga savlada. Na kraju pravedna podela bodova. Trostruki osvaja~ Dnevnikovog turnira, poslasti~arnica Carigrad RVE inogi Srbija ve} na startu turnira prikazala je sigurnu i na momente veoma atraktivnu igru i lako do{la do pobede protiv Madona 4:0. Iako je rival prvi do{ao u vo|stvo pogotkom Dragojevi}a poslasti~ari se nisu dali unervoziti, naprotiv, na 1:1 izjedna~io je Agbaba, a ubrzo je stvari na svoje mesto postavio Peri{i} pogotkom iz kontra napada po desnoj strani. U drugom poluvremenu Carigrad je dr`ao loptu u posedu, u nekoliko navrata uspelo da izvu~e rivala do pola i iz te pozicije Rakowac je povisio na 3:1, a Sekula Ra{iovan iz penala postavio je kona~nih 4:1. Mnogo neizvesnosti vi|eno je u duelu mewa~nice Ris i frizerskog salona Mi}ko trend, a rezultat je na kraju glasio 3:1. U prvom poluvremenu frizeri su u dva navrata imali prednost koju su im doneli Branimir Dobrijevi} i Jovan Novkovi}. Na drugoj strani uporni Neboj{a Filipovi} i drugovi su uspeli da postignu pogodak preko Jovana Bla`i}a. Kada je po~etkom drugog poluvremena Novak Celi} je doneo novo vo|stvo frizerima 3:1, ~inilo se tada sa }e [ajka{ani pognutih glava napustiti teren. Da stvar bude gora, Ivan Vukoje je najpre proma{io izglednu priliku, lopta je stala na stativi, a ne{to kasnije nije uspeo da realizuje kazneni udarac. Ipak, borbeni fudbaleri mewa~nice Ris u fini{u su uspeli da osvoje bod. Najpre je Milovan Petri} smawio na 2:3, a Ivan Vukoje silovitim udarcem sa 15 metara doneo na kraju pravi~nih 3:3. Dugogodi{wi u~esnik „Dnevnikovog” turnira - Tradicija socijalisti uspe{no su otvorili ovogodi|we u~e{}e na turniru. Slavili su Zoran Nikitovi} i drugovi 3:2 u duelu s kvalitetnom i borbenom ekipom Vulkana iz Ka}a. Ve} na poluvremenu socijalisti su poveli sa 2:0 golovima Ma}u`enskog iz penala i A}anskog. Smawio je po~etkom drugog poluvremena Nikola Lati} udarcem iz daqine, ali raspolo`eni A}anski nije dozvolio neizvesnost i drugim golom na susretu povisio na 3:1. Ka}ani su, ipak, u fini{u me~a uspeli da smawe na 3:2, ali ne i preokrenu, strelac drugog pogotka bio je Rade Laki}. U duelu Maks beta i Teodorovi} keramike BBB nije bilo nikakve neizvesnosti. Kerami~ari predvo|eni iskusnim igra~ima velikog fudbala s ovog podnebqa Tomqanevi}em, @ivanovim, Bla`i}em, ^i~kom i Koci}em ve} na

Momenat iz duela Carigrada i Madona

poluvremenu su re{ili pitawe pobednika. Rezultat je glasio 5:0. Kako je sve bilo gotovo u prvih 15. minuta igra publika je ipak videla jo{ dva pogotka Peri{i}a iz penala za 6:0, a po~asni gol za kladioni~are delo je Jove Lugowe. Kafe Avantgard rutinski je savladao reprezentaciju Het-trik lige rekreativaca, ne dozvoliv{i nijednog trenutka da pitawe pobednika do|e u pitawe. Na poluvremenu je bilo svega 1:0, ali je sjajnom igrom Nemawe Miqanovi}a i Damira Vukanca u nastavku Kafe Avantgard (sastavqen od igra~a Sloge iz Temerina i Mladosti iz Ba~kog Jarka) dominirao i postigao jo{ {est golova. Dvostruki strelci su bili Miqanovi}, Vukanac i Erak, a jednom je metu pogodio Lazar Lazeti}. U duelu ekipa iz Veternika, Beli dvori bili su boqi od Druge ku}e i pobedili 3:2. Branko ^ali-

da dobrom odbranom razvije kontranapade u nastavku, ali nije mogla ni{ta da u~ini u napadu. Do kraja je Sauer svojim drugim golom postavio kona~an rezultat. U sastavima Vojvodine i Ju`ne Ba~ke predwa~ili su aktivni igra~i velikog fudala Vojvodine, Novog Sada, Indeksa pa je bilo vrlo zanimqivo. Iako su igra~i Vojvodine u dva navrata imali vo|stvo 1:0 i 2:1 gosti su preko Desan~i}a, Mili}a i Nikole Simi}a u posledwem minutu uspeli da preokrenu i slave 3:2. Sigurno da }e ove dve ekipe uprkos ishodu me~a daleko dogurati na jubilarnom Denvenikovom turniru jer pred wima predstoje utakmice i {anse da izbore zavr{nicu turnira. Erker plus, sastavqen od igra~a ^SK-a, razbio je Fudbaler~i}e 10:0. Ve} u prvom poluvremenu je Erker plus dao {est golova, strelci su bili dva puta Aleksan-

REVIJALNAUTAKMICADAMA

AplauzizaMarinu[obot Fru{kogorac-Medicinarke1:1 U revijalnoj utakmici fudbalerke Fru{kogorca i Medcinarke odigrale su 1:1. Dajan \uri} je dovela Fru{kogorac u vo|stvo u prvom poluvremenu, a u nastavku je izjedna~ila Marina [obot topovskim {utem iz slobodnog udarca i izmamila najgromoglasniji aplauz ju~era{weg dana na na{em turniru. ja je doveo Bele dvore u vo|stvo, ali je ubrzo izjedna~io Strahiwa Mr|an. Ipak, na odmor su Beli dvori golom Bogdana Marojevi}a oti{li s predno{}u. U nastavku je Mr|an izjedna~io svojim drugim pogotkom, ali je dva minuta pre kraja Milan ^i~i} postavio kona~nih 3:2. Malo je nedostajalo da golman Druge ku}e \uri} postane igra~ utakmice jer je u prvom poluvremenu odbranio penal ^i~i}u, a u nastavku i najstro`u kaznu koju je izveo Gaji}. Kod kadeta ekipa Alf je bez ve}ih problema savladala Agroomegu sa 5:0. Ve} u prvih 15 minuta Alf je vodio 4:0, s dva gola Nemawe Sokovi}a i po jednim pogotkom Luke Miqevi}a i Aleksandra Sauera. Agroomega je poku{avala

dar Pribilevi}, dva Dejana Mitrovi}a i po jednim Luke Ladi{i}a i Branislava Tucakova, koji je glavom pogodio mre`u s polovine terena. Drugo poluvreme je bilo samo puka formalnost jer se igralo prakti~no na jedan gol. U nastavku su pogodili Du{an Zeqkovi}, Dejan Kerkez iz penala, Marko Ris i tre}i pogodak na me~u postigao je Pribi~evi}. Beograd je opravdao ulogu favorita protiv Doktora i slavio sa ubedqivih 7:1. Beograd je poveo golom Nenada \oki}a, a veoma brzo izjedna~io je Nikola Bari} s penala. Od tada pa do kraja susreta dominirali su Beogra|ani. Golovima Luke Miji}a i Luke Radmanovi}a bilo je 3:1 na polvremenu, a do kraja su Beogra|ani uba-

Foto: F. Baki}

Nastavak usredu „Dnevnikov” turnir nastavi}e se u sredu, 26. decembra, a igra}e se od 14 ~asova. Do nove godine, igra}e se jo{ u petak, subotu i nedequ, a raspored }emo objaviti u sutra{wem izdawu „Dnevnika”. cili jo{ ~etiri puta loptu u mre`u Doktora. Miji} je postigao svoj drugi gol, kao i \oki}, autogol je postigao Sali}, a kona~nih 7:1 delo je Nikole \urikina. U konkurenciji mla|ih pionira, Novi Sad je te`e od o~ekivanog opravdao ulogu favorita protiv Ka}a. Iako su Novosa|ani poveli golom Nikole Stankovi}a, Ka}ani su do poluvremena izjedna~ili (Jovan Mileti}), a u nastavku brzo poveli golom Vladimira Rastovi}a. Ipak, Lazar Pavlov i Nikola Strankovi} pobrinuli su se za trijumf Novog Sada. Zora iz Veternika sa 4:2 savladala je ekipu Petar Pua~a 99. Marko Staji} je iz penala doveo Petra Pua~u u vo|stvo, preokrenuli su Veterni~ani golovima Milo{a Zli~i}a i Milo{a Stojkovi}a (penal), a na odmor se oti{lo sa 2:2 posle drugog gola Staji}a. U nastavku je bilo {ansi na obe strane, ali su se u napadu boqe snalazili Veterni~ani i golovima Dimitrija Markovi}a i Danila Kova~evi}a zabele`ili va`nu pobedu na startu turnira. Rezultati-mla|ipioniri: Ka} 99 - Novi Sad 2:3, Petar Pua~a 99 - Zora 2:4, kadeti: Alf - Agroomega 5:0, Erker plus - Fudbaler~i}i 10:0, Beograd - Dr 7:1, FK Vojvodina - Ju`na Ba~ka 2:3, seniori: Kafe Avantgard - Reprezentacija Het-trik lige 7:0, Beli dvori Druga ku}a 3:2, Evrokan kom Inoba~ka 0:0, Poslasti~arnica Carigrad RVE inogi Srbija - Madon 4:1, Mewa~nica Ris - Frizerski salon Mi}ko trend 3:3, Tradicija socijalisti - Vulkan 3:2, Maks bet - Teodorovi} keramika BBB 1:6, veterani:Radio Planeta - Osim impeks metal 4:0, Enegrotehnika Ju`na Ba~ka - NPR Panti} 0:2. IlijaGrubor MarkoRisti}


16

ponedeqak24.decembar2012.

SPORT

dnevnik

RUKOMETNIKLUBSIVAC69NADOBROMPUTU

IZBORNASKUP[TINAIN\IJE

SlavkoPuva~a Drugaliga`eqairealnost predsednik IzbornaSkup{tina FK In|ija, kako to i dolikuje klubu visokog ranga takmi~ewa, bila je i veoma dobro organizovana. Izve{taji o radu u minulom ~etvorogodi{wemmandatuifinansijski izve{taj jednoglasno su usvojeni,adiskusijaskorodainije bilo, {to je i logi~no s obziromdasuzeleno-beliuposledwe ~etirigodineostvarilisvojenajve}eupehe.Provelisujednusezonuuelitnomdru{tvuatriuprvoliga{koj konkurenciji. Nekada{we igrali{te pretoreno je u velelepni objekat, izgra|ene su tribine, jedan deo je pokriven, pro{iren je i produ`en teren, sre|ene su svla~inioce, opremqenjerestoranidrugeprate}e prostorije.OsposobqenjeKampu kojemsehraneistanujufudbaleri,~estoidrugisportisti,aIn|ija je uspe{no organizovala nekoliko me|unarodnih utakmica. Nijebiloamaba{nijednezamerke na dosada{wi rad, a po svemu sude}ine}eihbitiniunarednom periodu. Doskora{wi gradona~elnik In|ije i ne{to ranije i predsednik kluba, aktuelni pokrajinski ministar za poqoprivreduGoranJe{i}najaviojenove uspehe.

- U nastavku prvensta bori}emo se za plasman u elitnu ligu.Ukoliko nam to ne po|e za nagom sada, uveren sam da }emo ve} slede}esezoneuspeti.Nastavi}emo sa podmla|ivawem ekipe i osloniti se pre svega na doma}e fudbalere. Nastoja}emo da i omladincezadr`imounajja~ojligi.Okupilismookoklubasvenekada{weigra~e,imamokvalitetne sponzore, publiku pa  verujem da }emo `eqe preto~iti u stvarnost-istakaojeJe{i}. Finasijski izve{taj tako|e ulivaoptimizampo{tosuzeleno -beliiute{kimvremenimaostvarilipozitivnerezultate,uzizmirewe svih poeskih obaveza. SlavkoPuva~ajejednoglasnoizabranzapredsednikaUpravnogodboraunarednommandatu,a nawegov predlog podpredsednici su Sini{a Filipovi} i Jovica Kova~evi}. Ostali ~alnovi Upravnog odbora su Sre}ko Jovanovi}, Sreten Gruji}, Vid Vu~enovi}, Bojan Mijalkovi}, Lazar Mari~i},Qubi{aKeki},MansirJunuzovi},Uro{]uruvija,MilePo{mugaiSlobodanMarkovi}.^anovi Nadzornog odbora su Vojislav Kne`evi}, Milan Crnomarkovi}iRadomirNikoli}. D.Vi}enti}

Sivac69jeobele`io rukometnu jesen u op{tini Kula. U konkurenciji 11 ekipa u Tre}ojligiSrbije–grupaBa~kasiva~kirukometa{isuzabele`ili devetpobedaijedanporazizaslu`eno su osvojili titulu jeseweg prvaka. -Tajporazsmodo`iveliukom{iluku od ekipe Kqaji}eva i jedino je to bacilo malu mrqu na ovu,vi{enegouspe{nujesen,gledanosavi{easpekata,nera~unaju}isamowentakmi~arskideo.Ambicijeklubasujasne-prvomesto

pomlaostiCakovi},Jawu{,Furtula, Glu{~evi}, Ristanovi}... Svi su u funkciji tima, od najiskusnijegZeli}a,prekokapitena Vu~ini}a,donajstandarnijeggolmana Radovi}a i nikoga ne bih stavqao ispred ostalih. Mi smo, presvega,ekipa,azdrava,drugarska atmosfera je na{ najve}i kapital. Znaju veoma dobro siva~ki rukometniradnicidabezsopstvene proizvodweigra~anemaperspektive. -Zabudu}nostrukometauSivcu ne treba brinuti. Ve} du`e

vremeprvimrukometnimkoracima decu podu~ava Nenad Krule Vu~ini}, sinonim za rukomet u Sivcu.Briguoonimane{tostarijima,de~acimauzrastaodpetog do osmog razreda vodi Jovan Joki},awemu,kaoimeni,uradunajvi{e poma`e Daniel Farka{.Polakopostavqamosistemi tra`imona~indaovudecuukqu~imo u neko takmi~ewe, jer je to jedinastimulativnamera.Usklopu O[ „20.oktobar”, u kojoj sam zaposlen, pokrenuo sam i rukometnu sekciju za devoj~ice. @enski rukometni klub u Sivcu ne

postoji,ajabihiznadsvegavoleo daovihpetnaestakdevoj~icabudu lokomotivatakvogklubaubudu}nosti. Sinonimzauspehurukometuje Crvenka,imalisaradwesasuperliga{em? -SaRKCrvenkaposledwihgodina imamo vi{e nego korektnu saradwu.Ona se najvi{e ogleda u tome {to mladi igra~i Crvenke dolazenakaqeweuSivac.Ubliskojpro{lostizana{klubsunastupaliMarkez,Radowi}i@egarac.Nadamosedatasaradwane}e biti jednosmerna i da }e i neki

PREMIJERLIGA

Junajtedusamo boduSvonsiju Vode}i tim Premijer lige Man~ester junajted nije uspeo da pobedi na gostovawu jedanaestoplasiranomSvonsiju(1:1),iakoje poveo golom Patrisa Evre u 16. minutu.FrancuzjebionajspretnijiposlekornerakojijeizveoVan Persiiudarcemglavomsavladao Majkla Vorma. Samo 13. minuta kasnije [panac Mi~u je iskoristiouspavanostodbranegostijui loptukojumujenanoguodbiosunarodnik De Hea poslao u gol. Bio je to wegov 12 pogodak u 17 utakmicaPremijerligeovesezone.Man~esterjedokrajame~are-

Momenatizsusreta

|ao prilike, poga|ao okvir gola, me|utim odbrana Svonsija nije dozvolilasebidaponovokapitulira.Odli~nosusebranilidoma}i fudbaleri, {to je pove}avalo nervozukodgostiju,pajeu75.minutuumalodo{lodotu~eizme|u Robina van Persija i kapitena SvonsijaE{lijaVilijamsa. Holan|anin je burno reagovao, alisrazlogom,po{tojeVilijams posle faula saigra~a na ivici {esnaestercabezrazloganapucao loptu,umalopogodiv{iVanPersija,kojijeutomtrenutkule`ao

nazemqi,uglavu.Napada~Junajtedamomentalnojeustaoinasrnuo narivala,me|utim,ostaliigra~i subiliprisebniismirilistrasti.Biv{ikapitenSrbijeNemawa Vidi} igrao je ceo me~ prvi putodkadajeuseptembrupovrediokoleno.Junajtedjesaovimbodomostaonavode}emmestutabele,alisadaima~etiribodavi{e od gradskog rivala i {ampiona Man~estersitija. Rezultati17.kola:ViganAtletik - Arsenal 0:1 (0:0) /Artetapen60/,Man~estersitiReding 1:0 (0:0) /Beri 90+4/, Wukasl - Kvins Park Renxers 1:0(0:0)/Ameobi 81/, Sautempton - Sanderlend 0:1 (0:1) /Fle~er 42/, Totenhem StoukSiti0:0, Vest Bromvi~ Albion - Nori~ 2:1 (1:1) / Gera43,Lukaku 82 - Snodgras 23/, Vest Hem Everton 1:2 (1:0) /Kol 14 Ani~ebe64,Pienar73/,Liverpul - Fulam 4:0 (2:0) /[krtel 8, Xerard36,Dauning51,Suarez90+2/, Svonsi - Man~ester junajted 1:1 (1:1) /Mi~u 29 - Evra 16/, ^elsi AstonVila(sino}). Tabela: Man~ester junajted 43, Man~ester Siti 39, Arsenal 30, Everton30,Totenhem30,VBA30, ^elsi(-2)29,Nori~25,Stouk25, Liverpul25,Svonsi24,VestHem 23, Wukasl 20, Fulam 20, Sanderlend 19, Aston Vila (-1) 18, Sautempton(-1)15,Vigan15,KPR10, Reding9.

Siva~kirukometa{ijesewupolusezonuuTre}ojligiBa~kazavr{ilinaprvommestu

iulazakuDruguligu,gdenamjei mesto, prema oceni ve}ine qudi koji prate na{e takmi~ewe. Najve}i rivali u nastavku bi}e nam Kqaji}evoiGrafi~araizBezdana,kojezanamazaostajubod,odnosnodva–ka`etrenersiva~kihrukometa{aBranko@e`eq. Ovaj vredan uspeh delo je, pre svega,igra~kogkadra.Ovdejepostignut pravi balans iskustva i mladosti. -Najednojstranisupoiskustvu Zeli},Vu~ini},Radovi},Stojkovi}, Joki}, Mileki}, a na drugoj

Sastav EkipuRKSivac69~ine:golmaniMilo{Radovi},DanielFarka{iLukaGlu{~evi},levakrila:MiroslavMileki},MarkoCakovi}, Vladimir Ristanovi} i Dragoqub [quki}, desna krila: Mla|en Potpara, Predrag Predojevi} i Milan Pavkov, bekovi: Mile Zeli}, Milo{ Stojkovi}, Veli{a Stojovi}, Jovan Joki}, AleksandarJawu{,VladimirMedojevi},BranislavMilovi},RadeMandi}iNenadVla{kali},pivotmeni:QubomirVu~ini},Vuk Miloji~i},Du{anFurtula,VeselinBajovi}iLaazarQuboja. TrenerjeBranko@e`eq,medicinskiradnikRajkoBlagojevi}, adasiva~kirukometa{ibezbednoinavremestignunasvagostovawazaslugajeDraganaMari}a,autoprevoznikaizSivca.

na{i klinci biti interesantni za superliga{a iz Crvenke – istakaojevrsnitrenerBranko@e`eq. Napori predsednika kluba Velibora Miloji~i}a, predsednika Skup{tine Marka Peruni~i}a i sekretara Marka [quki}a da obezbede finasije daju rezultate pasuigra~iusmereniiskqu~ivo nateren.Kadasesvere~enouzme uobzirondajerealnostdaSiv~aniidu}esezonezaigrajuuDrugoj ligi. \.Bojani}

IGRANEUTAKMICEUNBALIGI

PovratakNe{a– pobedaLejkersa StivNe{sevratio na teren i doneo LA Lejkersimapobedunad Golden Stejtom sa 118:115, posle produ`etka. [ampion Majami lako je dobio Jutu 105:89. U derbijima ve~eri Hjuston je deklasirao Memfis 121:96, a Atlanta ^ikago 92:75, dokjeDenvernaneo[arlotu15. porazunizusa110:88. Nakon {to je do`iveo te{ku povredu posle samo dva me~a u dresu Los An|eles Lejkersa, StivNe{sevrationaparketi bio jedan od kqu~nih igra~a u pobedi nad Golden Stejt Voriorsima sa 118:115, posle produ`etka. Ne{ je 17 sekundi pre kraja pogodio „fejdavej” {ut i re{iome~ukojemjeimao12poena i 9 asistencija. Jo{ jedno sjajnove~eimaojeprvistrelac lige Kobi Brajant koji je sa 34 poenastigaodo400.utakmiceu karijeri sa 30+ poena. S druge straneistaklisuseXeretXek sa29poenai11asistencija,dok su po 20 poena dodali Stiven

PauGasoliStivNe{zaustavqajunapadGoldenstejta

KariiDejvidLikojijeimaoi 11skokova. [ampion Majami Hit je bez problema savladao Jutu Xez 105:89.LebronXejmsubacioje30 poenauz9skokovai7asistencija, apratiogajeDvejnVejdsa21poenom,uzpo7skokovaiasistencija. Xezere je predvodio Marvin Vi-

lijams sa 16 poena, 15 je ubacio GordonHejvard,dokje11uz6skokovaimaoPolMilsap. Portland Trejlblejzersi nadigralisuFiniksSanse 96:93,uznovusjajnupredstavurukijaDemijenaLilardakojije18odsvojih25 poenapostigaoudrugompoluvremenu,aimaojei7asistencija.Po-

novojebriqiraoXejXejHikson koji je sa 19 poena i 15 skokova ostvario sedmi uzastopni dabldabl. Denver Nagetsi lako su savladali [arlot Bobketse 110:88, {toje15.uzastopniporazBobketsa u sezoni. Nagetsi su oborili li~ni rekord sa ~ak 78 poena iz reketa.BlistaojeAndreIgudala sa15poenauzpo8skokovaiasistencija.UderbijuIstokaAtlanta Houksi lako su nadigrali ^ikagoBulsesa 92:75.IstakaoseAl Horfordsa20poenai10skokova, 16 poena dodao je Luis Vilijams, 13 Kajl Korver, dok je Xef Tig imao 11 uz 8 asistencija. U o~ajnimBulsimanajboqijebio@oakim Noa sa 10 poena i 9 skokova, dokje11poenaubacioLuolDeng. Rezultati:Va{ington-Detroit 87:96, Atlanta - ^ikago 92:75, Majami-Juta 105:89,WuOrleansIndijana 75:81, Hjuston - Memfis 121:96,  Milvoki - Klivlend 82:94, Denver - [arlot 110:88, Portland - Finiks 96:93,GoldenStejt-LALejkers 115:118 pp.

UTOTOVOMSELUKODKAWI@E

Teorijupolo`ilo 37budu}ihfudbalskihsudija Obukunovihfudbalskihsudija,uTotovomSelo kod Kawi`e, sprovode FSO Kawi`a-SentaAdaiFudbalskaakademija„Wer{I{tvan”.Teoretskideoispitazaprivremenesudijepolo`ilo je 37 mladih polaznika iz regiona Potisja i drugihvojvo|anskimmesta,me|ukojimai~etiri devojke. Posledvomese~neobukeusvojevrsnojakademiji,kojajeorganizovanaanga`ovawempredsednika Sudijske organizacije FSO Kawi`a-SentaAdaMilanaPribi}aizAde,predsednikaKomisijezaunapre|ewesu|ewaRadivojaMu{kiweiz Sente i sudijskog instruktora Arona ^onke iz

Ade,aukojojjeu~e{}euzeoina{najboqisudija internacionalac Milorad Ma`i} iz Vrbasa, polaznici su na polagawu pokazali visok nivo znawa. PolagawejesprovedenopodnadzoromkomisijesapredsednikomGoranomJekni}em,~lanovima Dragomirom Tanovi}em i Zdravkom Savi}em i sekretaromMilanomObradovi}em.Narednikorak za budu}e delioce fudbalske pravde je i prakti~ni deo obuke i provera na fudbalskim terenima, {to }e uslediti kada vremenske prilikeomogu}e. Tekst i foto: M.Mitrovi}


SPORT

dnevnik

ponedeqak24.decembar2012.

PRVA A LIGA

IZ PARTIZANA DEMANTUJU PISAWE „MAKS SPORTA”

Nismo~estitali FadiquVokriju

FK Partizan je demantovao izjavu predsednika FS Kosovo Fadiqa Vokrija da su mu ~elnici srpskog {ampiona ~estitali na odluci FIFA da Kosovo igra utakmice. - Niko od ~elnika FK Partizan nije ~estitao Fadiqu Vokriju, kako je on izjavio za hrvatski „Maks Sport”. Partizan podr`ava i sprovodi odluke Fudbalskog saveza Srbije u potpunosti. Svi u srpskom fudbalu imaju jedinsten stav po tom pitawu - rekao je portparol kluba Nenad Danilovi}. Iz Partizana je za B92 nagla{eno da niko iz kluba nije uop{te u kontaktu sa Fadiqom Vokrijem, koji se, prema wihovim re~ima, „nije pozdravio ni komunicirao ni sa jednim predstavnikom FK Partizan prilikom gostovawa crno-belih makedonskoj [kendiji u kvalifikacijama za Ligu {ampiona pro{le sezone, iako je Vokri boravio u Skopqu i prisustvovao tom me~u”. Vokri je hrvatskom mediju rekao da su mu pored ~elnika

FadiqVokri

Partizana ~estitali i mnoge fudbalske legende iz Srbije. Izvr{ni komitet Me|unarodne fudbalske federacije (FIFA) na sastanku u Tokiju odobrio je fudbalerima sa Kosova da igraju prijateqske utakmice, ali „samo u konkurenciji mladih selekcija, klubova, amaterskih i `enskih ekipa”. Fudbalski savez Srbije na sednici Izvr{nog odbora objavio je da }e Kosovo mo}i da igra prijateqske utakmice samo uz saglasnost tog tela.

MedoKamara nametiSelte

Muhamed–MedoKamara

skih medija, reprezentativca Si je ra Le o nea `e li Sel ta. Tim iz Viga ho}e da u januaru poja~a svoj tim kako bi izborio opstanak u Primeri, a Ka-

mara je jedan od igra~a koji se pomiwu kao potencijalna poja~awa. Selta se ove sezone vratila u elitni rang {panskog fudbala, ali je zabele`ila najvi{e poraza u {ampionatu, deset u 17 utak mi ca i bo ri se za opstanak. Po red we ga, spo mi wu se jo{ de se tak ime na, kao {to su Leonardo Sebastijan Pre di ger iz ar gentinskog Kolona iz Santa Fea, te Ale han dro Alonso iz francuskog Sent Etjena, pa Le an dro ^avo Desebato iz Estudijantesa, po tom Le o nel Van gi o ni iz Ri ver Plejta, kao i Litvanaac Mariju{ Stan ke vi ~i jus. Ka ma ra je u Par ti zan sti gao 2010. go di ne iz Hel sin ki ja, ali nije zadovoqio o~ekivawa u crno-belom dresu. On ve} nekoliko meseci `eli da napusti Humsku 1.

PO ANKETI [PANSKE „MARKE”

ZaodlazakMuriwa 82odstonavija~a [panski dnevnik „Marka” napravio je anketu o statusu @ozea Muriwa u Real Madridu, a 82 posto u~esnika je glasalo za wegov odlazak. U anketi je u~estvovali skoro 60.000 navija~a,

derom Primere Barselonom. Real u ferbuaru o~ekuje dvome~ sa Man~ester junajtedom u osmini finala Lige {ampiona. Muriwo je posle poraza istakao da se ne pla{i za svoj posao, te da o~ekuje dobre igre

@ozeMuriwo

{to nije zanemarqiv podatak. Samo 18posto simpatizera kraqevskog kluba smatra da Portugalac mora da ostane. Real je pora`en u Malagi 3:2, pa sada zaostaje ~ak 16 bodova za li-

Crno-beli o~ekivanodopobede Vojvodina - Partizan 6:11 (1:3, 1:2, 1:3, 3:3)

IGRA^ PARTIZANA ZANIMQIV [PANCIMA

Mohamed - Medo Kamara skoro sigurno }e napustiti Partizan tokom januara, ali se i daqe ne pomiwu imena zainteresovanih klubova. Ipak, prema pi sa wu po je di nih {pan -

17

tima posle dvonedeqne zimske pauze. Portugalac je posle utakmice u Andaluziji bio pod udarom javnosti zbog toga {to je posle 10 godina s gola tima sklonio kapitena tima Ikera Kasiqasa.

NOVI SAD: Bazen Slana bara, gleda la ca: 600, su di je: Ra ko vi} i Ra ga~ (obojica Beograd). Igra~ vi{e: Vojvodina 12 (3), Partizan 10 (4). Dva igra~a vi{e: Vojvodina 1 (1). Peterci: Vojvodina 1 (1), Partizan 3 (2). VOJV OD IN A: Ma rin ko vi} (osam odbrana), Roganovi}, Maksimovi}, Vuksanovi} 2, Mili~i} 1, Vasi} 1, Gerato vi} 1, Ovu ka, We go van, Ubovi}, Kalini} 1, Gvozdanovi}, Peti}. PARTIZAN: Soro (10 odbrana), Obradovi} 1, Mandi} 4, Filipovi} 2, Suboti} 1, Rackov 1, ]uk, Dedovi} 1, MaOsmo kolo: Singidunum Beograd 13:6, Crvena zvezda Radni~ki 10:8, @AK - Dunav 15:9, Vojvodina - Partizan 6:11. 1. C. zvezda 2. Radni~ki 3. Partizan 4. Bawica 5. @AK 6. Vojvodina 7. Dunav 8. Singidunum 9. Beograd

7 7 6 6 6 7 7 7 8

7 6 4 3 3 3 2 2 0

0 0 0 1 1 0 0 0 0

0 81:32 20 1117:37 18 2 68:30 12 2 46:52 10 2 52:53 10 4 69:59 9 5 41:73 6 5 42:78 6 8 33:127 0

tovi}, Tanaskovi} 1, Basara, Joki}, @ivojinovi}. Opravdali su ulogu favorita vaterpolisti Partizana i savladali Vojvodinu u Novom Sadu 11:6. I mada su crno - beli slavili sa pet golova razlike u bazenu se sve vreme vo di la `e sto ka bit ka. Oba tima nastupila su oslabqena. U Vojvodini su nedostajali zbog povrede ramena Nemawa Matkovi} i Marko Crvenko, te Nenad Bosan~i} zbog bolesti, a kod Par ti za na ni su igra li Ste fan Mi tro vi}, Uro{ ^u~kovi} i Milo{ Vuki}evi}. Nisu dobro otvorili me~ izabranici Dejana Stanojevi}a i ve} posle prve ~etvrtine gubili su sa 3:1. Poveli su go-

Sr|anVuksanovi}(4)uduelusaDu{anomMandi}em(3)

sti preko Nikole Dedovi}a, a tek u fini{u izjedna~ili doma}i preko Mili~i}a, da bi on da No vo sa |a ni pri mi li jo{ dva gola iz potpuno identi~nih situacija, a strelac je bio Pe tar Fi li po vi}. Ve} po~etkom druge deonice odli~ni Du{an Mandi} odveo je Partizan na 4:1, da bi ubrzo smawio Franko Geratovi} sa centarske pozicije. [ansu da samwi na gol razlike propustio je, tako|e, sa centra Nemawa Ubovi}, a kazna je ubrzo stigla preko Dimitrija Obradovi}a za 5:2, da bi u fini{u Du {an Va si} po go dio pre~ku. Po~etkom tre}e deonice nadu za prikqu~ak Novosa|anima daje Sr|an Vuksanovi} iz peterca, ali je onda

PRVA SAVEZNA FUTSAL LIGA

Odgotovogveresija Be~ej - VIK Naisus 3:5 (3:1) Strelci: 1:0 Arvai u 1, 2:0 Sekuli} u 2, 2:1 @ivadinovi} u 4, 3:1 Sekuli} u 19, 2:3 Ran~i} u 27, 3:3 Pe{i} u 29, 3:4 Pe{i} u 40. (10 metara), 3:5 @ivadinovi} u 40. minutu. Sportska dvorana OSC Mladost, gledalaca: 300. Sudije: Radovi} i Cvetanovi} (obojica iz Beograda) 7. @uti kartoni: Veqkovi} i Pe{i} (VIK Naisus). Crveni karton: Arvai (Be~ej) u 40. minutu. Nagomilavawe prekr{aja: Be~ej 11 (5+6), VIK Naisus 9 (5+4). BE^EJ: Andri} 8 (18 odbrana), Vu~kovi} 6, Iki} 6,5, Grbi}, [}epanovi} 7, Bla`in 5,5, Kobiqski 6, Petkovi} -, Husanovi} 6, Arvai 7, Sekuli} 7,5, Vadanski -. VIK NAISUS: Stojanovi} 7 (9 odbrana), Veqkovi} 7, Krsti} 7, To{i} 7, Pe{i} 8, Ran~i} 7,5, Milo{ Kosti} 7, Rajkovi} -, Marko Kosti} 7, Mici} 7, @ivadinovi} 8, Stevanovi} -. Uraganski po~etak i zavr{etak futsal utakmice kraj Tise! Be~ejci su ve} posle stotinak sekundi vodili sa 2:0, a Ni{llije su u posledwe 22 sekunde postigli dva gola i osvojili ceo plen. Doma}in ima za ~im da `ali, jer su vodili sa 3:1, a izgubili su rezultatom 3:5. Jo{ jedanput se pokazalo da velika voqa i borbenost Be~ejaca nije dovoqna za pobedu u eliti. Zato, raduje mini pauza, posle koje bi trebalo da zaigra kvintet

novajlija kraj Tise od kog se o~ekuje da, uz postoje}i voqni momenat, podigne kvalitet igre na vi{i nivo. Be~ejci su sva tri gola dali iz kontranapada, od kojih je golman Andri} dva puta bio asistent izbacivawem preko celog terena, prvo do Arvaia, a onda i Sekuli}a!? Gosti su, pak, svih pet golova postigli na razli~i-

Foto: F. Baki}

usledila serija od 3:0 Beogra|ana za visokih 8:3. U ovom perodu Novosa|ani su ostali i bez Ubovi}a zbog iskqu~ewa. Po~etkom ~etvrte deonice, opet, Vuksanovi} smawuje prednost, ali Mandi} vra}a tre}im od ~etiri pogotka koliko je postigao na ovom me~u. Zatim, su usledila jo{ po dva gola na obe strane, a posledwi je na minut i 48 sekundi pre kraja iz peterca postigao Mandi}. Na golu Partizana odli~an je bio Slobodan Soro, ali je solidan bio i Milo{ Marinkovi} na drugoj strani, koji je uspeo da odbrani i jedan peterac. Tre ner Voj vo di ne De jan Stanojevi} je istakao da je Partizan zaslu`eno slavio.

- Pobedili su nas u svim segmentima igre, osim u agresivnosti i `eqi, jer je ona bila prisutna kod oba tima podjednako. Mi i daqe imamo problem u napadu, jer nemamo trenutno igra~a koji individualno mo`e da re{i situaciju, a pogotovo je to problem ka da se igra pro tiv agre si ve eki pe kao {to je Partizan. Tre ner Par ti za na Vla di mir Vujasinovi} je rekao da rezultat ne oslikava pravo stawe stvari u bazenu. - Rezultatska razlika jeste velika, ali u bazenu je bila po tu no dru ga pri ~a, jer se igralo jako do samog kraja na obe strane. G. Malenovi}

DANAS U BE^EJU

Revijaza punetribine Vaterpolisti Vojvodine i Partizan Rajfajzena su sino} u Novom Sadu odigrali jedan od derbija 7. kola vaterpolo elite Srbije, a danas }e u revijalnom me~u imati reprizu u Be~eju. Vaterpolo savez Srbije ~ini sve da igru u vodi pribli`i qubiteqima sporta. Danas u Be~eju, od 13 sati, u zatvorenom bazenu OSC Mladost, gde je nekada{wi drim tim sa Tise sedam sezona igrao u evropskim takmi~ewima, 1995/96. u LEN trofeju i narednih {est sezona u Ligi {ampiona, qubiteqima vaterpola predstavi}e se na{ najtrofejniji klub Partizan Rajfajzen, osvaja~ sedam titula evropskog prvaka, po jedne Kupa pobednika kupova i LEN trofeja, 25 titula nacionalnog prvaka i 23 trofeja nacionalnog kupa, i Vojvodina iz Novog Sada. Iako je ter min od 13 sa ti ne pri kla dan, po ziv je upu }en svi ma ko ji vo le igru u vo di, mla di ma po seb no. S ob zi rom da je po ~eo zim ski {kol ski ras pust, osnov ci ma i sred wo {kol ci ma ter min ne }e pred sta vqa ti pro blem, pa se o~e ku je da }e tri bi ne, kao ne ka da ka da su Be ~ej ci ha ra li Evro pom, bi ti is pu we ne do po sled weg me sta. Jer, u ovom tre nut ku, bez ob zi ra {to ima ju mla de sa sta ve, i Voj vo di na i Par ti zan ima ju {ta da pri ka `u. V. Jankov

PRVA B SAVEZNA LIGA

te na~ine, uz to tri puta su uzdrmali okvir gola, a i u poqu imali loptu vi{e u posedu, pa su, fudbalski gledano, zaslu`eno osvojili tri boda. Momcima sa Tise ostaje `al, jer su svojom borbeno{}u bili blizu boda. Me|utim, ba{ ta borbenost ih je skupo ko{tala. Arvai je 22 sekunde pre kraja napravio {esti prekr{aj, a Pe{i} je bio siguran sa deset metara i na semaforu je bilo 3:4. I kada su doma}i krenuli ne bi li eventualno stigli do poravnawa rezultata, @ivadinovi} je preciznim {utem od svog gola pogodio za kona~nih 3:5. V. Jankov

Kaonatreningu Be~ejac - Proleter 18:5 (5:0, 2:1, 6:2, 5:2) BE^EJ: Plivali{te zatvorenog bazena OSC Mladost, gledalaca100. Sudije: Ba~awi i Jovanovi} (obojica iz Novog Sada). Igra~ vi{e: Be~ejac: 5(4), a Proleter 6(3). Peterci: Be}ejac 2(1), Proleter 1(1). BE^EJAC: Jerkovi} (2 odbrane), Korovqev, Brkqa~ 2, Krstono{i} 2, Risti} 2, Cveti} 2, Pelengi}, Popovi} 1, Markovi}, Tomi}evi} 1, Peri} 4(1), Na}uk 3, Davidov 1. PROL ET ER: Bi je li} (13 odbrana), Vu~i}, Komar, Bo-

`i~kovi} 1, Piqi} 1, Bosi} 1, Miliki}, Ulemek, Bako{ 1, Radi{i} 1(1), Kantar, Baba (2 odbrane). Sve je bi lo ja sno ve} po sle pr ve ~e tvr ti ne, ko ju su Be ~ej ci do bi li re zu la ta tom 5:0. Da na go lu Zre wa ni na ca ni je bio ras po lo `e ni Bi je li}, po go to vo u dru goj ~e tvr ti ni ka da je od bra nio se dam uda ra ca i pe te rac, go sti bi do `i ve li ube dqi vi ji po raz. V. J.


18

STUdenTSki dnevnik

ponedeqak24.decembar2012.

SARADWA PMF-a I KOMPANIJE „TELVENT DMS” ZELENO SVETLO ZA STUDENTE

[ansazapraksu, stipendiju izaposlewe Da bi studenti informatike imali priliku da teoriju isprobaju u praksi, Prirodno-matemati~ki fakultet Univerziteta u NovomSadusklopiojesporazumo saradwi s presti`nom firmom “TelventDMS”,kojausvojojoblastidelovawaimaiinformatiku. Tasaradwaomogu}avaakademcima praksu,mogu}nostdolaskadostipendijeuzavisnostiodnivoaanga`ovawaiznawastudenta,alii potencijalno zaposlewe u ovoj firmi.Kakojeobja{wavaprofe-

DrMilo{Rackovi}

sor Katedre za informacione tehnologije i sisteme dr Milo{ Rackovi},zastudenteinformatikeveomajeva`nodaimajumogu}nostdasvojeznaweprovereiunekojodprivrednihinstitucijakojesebaverazvojemsoftvera. – Studenti imaju mogu}nost da poha|aju predmet Informati~ki projekat, koji se nudi na ~etvrtojgodiniosnovnihilina prvojgodinimasterstudija,zavisnoodtogadalijesistem3+2 ili4+1–ka`eRackovi}.–Oni imajuzadatakdaoduunekufirmu i tamo rade na projektu i u obavezi su da generi{u softverskiproizvodkojiimaineku realnunamenu. Dodao je da studenti PMF-a postaju zna~ajna informati~ka snagatedaje“TelventDMS”to prepoznao, uprkos tome {to je do sada iskqu~ivo sara|ivao s akademcima s Fakulteta teh-

kat, dobro ga uradi i ima odgovaraju}iprosekocena,tadaulaziuwihovmehanizamstipendirawa. Ideja im je da takve studente“iskoriste”zamasterrad jer su im mastera{i najbitniji i najpotrebniji, i time im se pru`aimogu}nostzaposlewa.U DMS-u su prepoznali da i kod nas postoji veliki broj informati~ara koji svake godine odlaziuprivredu,ana{istudentiusvemusuravnopravniskolegama s FTN-a, {to je, izme|u ostalog,iugovoromdefinisano –ka`ena{sagovornik. Studenttre}egodineInformacionihtehnologijanaPMFuDanijel@ivanov stipendista je DMS-a. Kako ka`e, to mu je prilika da najpre napreduje u struci. – Prijavio sam se za taj programjermiseukazalamogu}nost dasvojeznaweupotrebimupraksi a paralelno s tim i napredujem u poslu –isti~e @ivanov. – Tako|e,radimsqudimakojiimaju sli~na interesovawa i ambicijekaoja,skojimamogudarazmenimidejeiiskustvaiodkojih mogu dosta toga da nau~im. Planiramdazavr{immasterradiz

Danijel@ivanov

Informacionih tehnologija i obavimstru~nupraksuuSrbiji, akasnijeusavr{avaweplaniram uinostranstvu. Ina~e,“TelventDMS”omogu}ava napredovawe u znawu i ka-

Projekat – deo ispita SvizainteresovanistudentiPMF-a,kojisuupisali~etvrtu ilipetugodinuredovnihstudijaakoji`eledauokviruDMS oblastiradeinformati~kiprojekat,seminarski,be~elorili masterradkojiukqu~ujeprakti~nosveoblastisoftverskogin`eweringa, mogu se prijaviti za praksu. Nevezano za projekat kojijedeoispita,svakistudentmo`eraditiinadrugimzadacima koje kasnije, u dogovoru s firmom i profesorom, mo`e prijavitiuokvirupredmetaInformati~kiprojekat,kojinosi 10bodova,seminarskirad{est,amasterrad30ESPbodova. Vi{edetaqaoprijavi,stipendijamaina~inuradasDMS-om mo`e se na}i na sajtu www.dmi.pmf.uns.ac.rs , u okviru sekcije “Saradwasprivredom”. ni~kihnauka.Powegovimre~ima,pomenutafirmadefinisala jeiuslovekojestudentimoraju da ispune da bi dobili stipendiju,{topodrazumevadamoraju da izdvoje odre|eno vreme i provedugaufirmi. –Toimjeistovremenoiulaznica. Kad student uzme proje-

rijeriiusavr{avaweuzemqii uinostranstvu,uokviruposlova kompanije. Ta firma je strate{kipartnerskompanijom“Microsoft”,atopartnerstvopodrazumeva pristup najsavremenijim “Microsoft” tehnologijama, poha|awekursevatefirmeisticawe sertifikata. A. Jerini}

dnevnik

ANKETA KOLIKO SU NOVOSADSKI AKADEMCI ZADOVOQNI RADOM STUDENTSKIH SLU@BI

Vremeizgubqenouredovima Studentiutokustudirawaprovedumnogovremena~ekaju}iuredovimapred{alterimastudentskihslu`bi,nesamodabidobiliodre|enuinformacijuve}izbograznihprijava,overaiupisa.Me|utim,i poredsvihpoku{ajafakultetadateslu`beboqeorganizuju,pore~i-

maakademacaidaqesunajve}iproblemdugiredovi,kratkoradnovremeslu`bi...Slu`benicise`alenavelikukoli~inuposla,astudentinagu`veispred{altera.Pitalismonovosadskeakademce{tamisleoradustudentskihslu`binasvojimfakultetima.

Vedran Ra{i}, Ekonomski fakultet,menaxment: –Smatramdabiradstudentske slu`bemogaobitiboqi.Bilobi dobro da se uvede informacioni sistemdaqudinebistajalitri sata u redu. Tako|e, slu`benici bitrebalodaimajuvi{eakademskipristuppremastudentima.

Goran Babi}, Filozofski fakultet,sociologija: – Pre je bilo katastrofalno,alisesituacijaodpro{le godine poboq{ala. Uveli su elektronske prijave ispita, me|utim,idaqeseponekoliko sati~ekauredovimazaupisi overusemestra.

MilicaMilutinovi},Medicinski fakultet, defektologija: – Rad studentske slu`be je mnogo neorganizovan. Redovi supredugi,ade{avasedaradi samojedan{alter.[toseti~e prijave ispita, sistem je malo poboq{an.

Nata{a Ni{kanovi}, Fakultet za pravne i poslovne studije,poslovnaekonomija: – Rad studentske slu`be je odli~an. Slu`benici su veoma qubazni i organizovani, izlazestudentimaususret,airadnovremeimjezapohvalu. S. I. – N. D.

MASTER RAD IN@EWERA DU[ANA SAVI]A KONKRETNO RE[EWE ENERGETSKE EFIKASNOSTI

Samoujednoj{koli u{tedelibi9,5miliona dinara

Uspe{no istra`ivawe mladog in`ewera, koji je master diplomu stekao na Fakultetu tehni~kih nauka UniverzitetauNovomSadu,naSmeruindustrijski menaxment, Du{anaSavi}a,otkrilojekakobi se mogla pove}ati energetska efikasnostuO[“Prvavojvo|anska brigada”. Savi} je to istra`ivawe sproveo u okviru mas ter rad a „Det aqn i energetski pregled Osnovne {kole’Prvavojvo|anskabrigada’”kodprof.drJovanaPetrovi}a,iprikazaojekakose mo`e u{tedeti 9,5 miliona din ar a energ ets kom efik asno{}u. – Ogromna u{teda se ostvaruje primenom savremene tehnologije u {koli staroj vi{e od30godina.Podatkesamskupqao iz odgovaraju}ih dr`avnihinstitucijaili~nimuvidom.Svipodacisuanalizirani u najnovijem softverskom programu.Sjednestrane,tro{kovi su bili zabriwavaju}e veliki,asdruge,tojeotvorilo mogu}nost za primenu najnovije tehnologije i znawa, koj a bi dov el a do vel ik ih u{teda – obja{wava ovaj master in`ewer, dodaju}i da bi senagodi{wemnivouu{tedelo65odstoenergijeivode. On je anal iz ir ao vel ik i brojpodataka,kao{tosukvalit et i strukt ur a spoqn og omota~a, trenutno stawe sistem a elekt ri~n e energ ij e, toplotne energije i sistema

vodosnabdevawa {kole. Kako ka`e, kqu~no je bilo ispitivawekolikotro{kovastvara svakiodtihsistemaikojiiz-

slavina, izolocije, bilo veomalo{e.Ponudiosamodgovaraju}are{ewapredstavqenau triprojekata:rekonstrukcija

Du{anSavi}

Vremejeftineenergijeiwenograsipawa jepro{lost,abudu}nostjeu{tedaenergije nos tih tro{kova je realan, a kojijeprekomernapotro{wa. Ipak, dobijeni rezultati su bili dosta pora`avaju}i jer {kola ne ispuwava propise u pogledu energetske efikasnosti. –Glavniproblemisunesvrsishodno tro{ewe ograni~enih i skupih resursa. Potro{waienergijeivodebilisu daleko iznad optimalne jer je stawe energetskih potro{a~a i potro{a~a vode, sijalica,

omota~a, odnosno zamena stolarije, izolacija krovova i zidova i automatizacija toplotne podstanice, potom rekonstrukcija sistema hladne vod e uvo| ew em {ted qiv ih slavina,pisoaraivodokotli}a,ipove}avaweefikasnosti sistema osvetqewa uvo|ewem novog efikasnog osvetqewa – predo~avana{sagovornik. On je ta re{ewa ponudio {koliido~ekalesugaveoma poz it ivn e rea kc ij e. Me| u-

tim, za realizaciju projekta potreban je novac pa je potrebno prona}i odgovaraju}e investitore.Savi}navodida je tu temu odabrao zbog izuzetne va`nosti u{tede energije, ne samo radi smawewa potro{we ve} i mogu}nosti oslob a| aw a novc a za nek a drugaulagawa. – Uvek sam mislio da }e prep or od Srb ij e usled it i onogtrenutkakadasebudevodila pametna energetska politika. A s obzirom na to da sam bio na univ erz it ets koj radnojpraksiuPokrajinskom sekretarijatuzaenergetikui mineralne sirovine, gde sam rad io na proj ekt u u{ted e energije za zgradu Vlade Vojvodine,uvideosamprimenqivost takvih projekata na velikom broju javnih zgrada u Srbiji–ka`eovajmasterin`ewerkojiimauplanuidoktorskestudijealiipronalazak posla ili eventualno pokretawesopstvenefirme.–S obziromnatodameovatematika izuzetno interesuje, voleo bih da jednoga dana otvorimsvojufirmukojabisebavil a prob lem at ik om upravqaw a energ ij om i wen om u{tedom.SmatramdajeSrbiji potrebno {to vi{e takvih projekata jer se na taj na~in dr`ava razvija i unapre|uje. Vremejeftineenergijeiwenog rasipawa je pro{lost a budu}nostjeu{tedaenergije. A. Jerini}

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu,internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.


de^Ji dnevnik

dnevnik

^

Milo{Miki},II-4. O[„\uraJak{i}”,Ka}

Mojtata ojtatasezoveIgorivolidaseigrasamnom.Onradikaoautolimar.Imasme|eo~i,crnukosu,iguM stecrneobrve.Tatamevodinatreninge,natakmi~ewa,u{koluinadrugamesta.Kadaseigramstatombudezabavno.Igramoseko{arke,karte,~ove~enequtise...Kadjezima,ondasesankamo,grudvamo,

pravimoSne{kave}egodnasi~istimosnegispredvrata.Tatamipoma`edauradimdoma}iiobjasnimi akone{tonerazum  em.Kadaseigramstatomose}amsesre}noiveselo. KatarinaRadoni},III-3 O[„NikolaTesla” NoviSad

Luckasta pesma @elimdapostanemcvet Kojimiri{eceosvet. @elimdapostanembrojpet padadecirazveselimsvet. Moglabihi„eurokrem„biti; svibiodmenebilisiti. Maja}ubitipli{anama~ka, vi{emenezanimaita~ka! SofijaStojakovi},IV-3 O[„\uraDani~i}” NoviSad

S JanaTrandafilovi},II razred,O[„PetarKo~i}”,Temerin

Rastemokaojedno, boqismozajedno Razli~itijesmosamonaoko, istesunam`eqe,istemisli, duhavedrogiplemenitogsrca, sveusvemumismosli~ni!

ponedeqak24.decembar2012.

Lavirintre~i

ovekjesmeloza{aome|u re~i, bez premi{qawa, tragaju}i za onom od koje svi progovore, pravom i ~udesnom...Odjednom,postadeveoma mra~no.Krenuojedubqeu lavirint, ne vide}i kuda ide.Slediojesvojunutra{wi zov. Za~u se pomalo nejasni glas „Stani! Ne sme{ daqe! Vrati se dok nebudekasno!”^ovek,iznena|en, promuca „Za{to? Ko si ti?” Glas iz daqine nastavi „Ja sam Budu}nost... Vrati se, zalazi{ u opasnu teritoriju.Poslu{ajilisene}e{ dobroprovesti!”Utomse za~u drugi, prijatniji i bliskiji glas „Budu}nosti, ti si prevarant!„ Neodlu~no ~ovek upita „Ko si ti?” Zavodqivi glasodgovori„Jasamradoznalost.Menetrebada sledi{, ina~e nikad ne}e{saznati{tasenalazinakrajulavirinta!” U ~oveku znati`eqa pobedi strah i oklevawe pred neizvesnim i on nastavi daqe. Posle du`eg lutawa kroz lavirint re~i,zastadedaseodmorii vidikojimputemdakrene. Neo~ekivano zasija{e svetla. Bila je to lepo ure|ena odaja, pomalo ~udna. Predmeti koji su se u woj nalazili delimi~no su bili `ivi i pokretni,alinisumoglida govore, sem jedne velike slikeoka~enenazidunasuprot wemu. Slika progovori „Za{to si stao, ~ove~e, zar si ve} posustao?” ^ovek i ne sti`e ni{ta da ka`e, a slika nastavi„Jasamupornost... Ko mene sledi, nalazi izlaz iz lavirintai~udesnuisceliteqskure~!”Prekoputaove,stajalajedruga,jo{ve}aslika,nema istra{na.Nawojjeprizorgovorio vi{e od stotinu re~i. U paklenojvatrigorelesuhiqade kwiga i u prah se pretvaralo krhko qudsko znawe i se}awe. ^ovek je stajao, upla{en i zbuwen,aslikakojagovoriobrati museopet„[ta~eka{?Neoklevaj, ne nasedaj na zamke... Nastavidaqe!”Onemelaslikasa-

mojeuznemirenotreptalao~ima, a plamen na wenom platnu sablasno je titrao. Prosto be`e}i od tog uznemiravaju}eg prizora,~ovekzagazime|ure~i

Sti`e u dvoranu punu isprepletanihre~i,bujalesutakonejasno i nerazumqivo. Iza wih, ~ovekuseu~inidavidisvetlost ipotr~apremaizlazu.

DuwaJankovi},III-3, O[„NikolaTesla”,NoviSad jo{dubqe.OpetgajevremezaIznenada, ispred wega se varalo po lavirintu dok nije stvori velika provalija, lavistigao u {areni hodnik kome rint nestade, zamqa se zatvonijevideokraja.Po~eojedapori,aonemeliizlavirintaprosustaje. Zavapio je „Bo`e, da govori{e, oslobo|eni stra{ne jo{jednomvidimsvetlostsunkletve-NEMO]IGOVORA. ca i ~ujem `amor qudskog glaUsvakoj~itala~kojavanturi sa!” pobe|uje rdoznalost i upor„Bi}e tako, ako se vrati{ nanost jer stvar i nik ad nis u zad.”re~eglasiztmine,punpakoonakve kakve na prvi pogled stiizavisti.^oveknehtedeni izgledaju. da saslu{a do kraja jetke re~i, AndrijanaMar~eti},VIII 2 ve}pogledauNADU,kojamujemaO[„Vasa^arapi}” halaskrajahodnika.Pohitakwoj. BeliPotok

Uavanturisjunakomizbajke

vadec asvet ama{ tajuijaswim a ma{ tam. Dok si maw i ma{ te su ve} e,akad aodr as te{onenes tanu. Uvek sam `el el a da mi se ostvar e nem og u} estvar i. Uton ul a sam u dub ok i san, koji me je odv eo do moje neos tvar en e `eq e. Sawal asamkak oulaz imuprel ep u{um ui tam o me ~ek a Sne` an a. Sne` an a je `ivel a u jedn oj ku} ic i s pat uqc im a, koji supoceodanrad il iurudn ik u.Bil aje obu ~ en aucrv en o-bel uhaq in u.Imal aje crv en e cip el ic e na {tik lic e, ogrt a~ ukra{ en{ums kimcve} em,anaglav ije nos il a ven~ i} nap rav qen od dijam an ata i drag uq a koje su pat uqc i na{ li u rudn ik u i koji su se pres ijav al i u bez-

brojprel ep ihboja.Kad amejeprim et ila,odu{ ev il asemojimdol as komiponud il a da mi pok a` e {um u. [et aju} i tak o{um om,vid el asammnog e`iv ot iwe koje su mi bil e poz nat e iz raz nih bajk i, koje su me podz rav qal e s osmehomnalic u.Razg led aju} iokol in u,Sne`an amijepov er il ajed anprob lem.Robot i, koje je pos lal a zla ve{ tic a, uni{tav al i su i zag a| iv al i {um u, gaz e} i toprel ep ocve} e.Sne` an ajeplak al a,a ja nis am mog la  da gled am to lep o, ne`no lic e uplak an o, pa sam joj rek la da }usred it itajprob lem.Pres tal ajeodmahdapla~ e. Re{ il a sam da sa Sne` an om odem kodzlekraq ic e.Dug osmorazg ov ar al e

inakrajuodl u~ il eidog ov or il eseda onane} evi{ eslat izlerob ot edauni{tav aju {um u, ako je nau ~ im da ~it a i pi{ e.Po{ totozamen einijebionek i prob lem, odm ah sam pris tal a. U znak zah valn os ti Sne` an a mi je prip red il a zab av u. Bil o je dos ta gos tiju, me| u kojim a su bil i kraq ic a, rob ot i, pat uqc i i mnog i drug i lik ov i iz bajk i. Bil o je divn o i mor am re} i da sam bil a uzb u|en a. Zvow av a sat a  me je prob ud il a. Ni slut il a nis am da je sve ovo san. Ovaj san}uzau v ekpamt it i,alikaojav u. Dragana\or|evi},VIII-1 O[„JovanKursula” Varvarin

Rana jesen

Dr`imose~vrsto,~vrstozaruke ubla`imojednodrugomibolimuke, zajednosmoboqi,zajednosmoja~i, prijateqstvou`ivotumnogozna~i.

ecasukrenulau{kolu.@ute D ma rame blistaju prvacima

Bitisavr{enpravojeume}e, auputitinekomlepure~, imalive}esre}e? JelenaPodkozarac,VI razred O[„@arkoZrewaninU~a” Nadaq

Neobi~naslu{alica

S

vanuojenovidan.Mahi[ebestovasukrenuliu{kolu.Na stepenicamaihje~ekaoYonatan.Ispratioihjedo{kolei biojejakotu`an{tonemo`edaseigrasdrugarima.[ebestovaiMahsuprimetilidajeXonatantu`aniobe}alimuda }eseigratiswimposle{kole.Kadase{kolazavr{ila,Mahi [ebestovasuuzelislu{alicuipo`elelidabudupsi.Slua{ica imjeispunila`equ.Mahi[ebestovasupostalipsi.Krenulisu kodYonatanadamuispuneobe}awe.Kadihjevideo,Yonatanse obradovao.Igralisuseceodanisvisuu`ivali. MilicaKuzmanovi},II-1 O[„VukKarayi}” NoviSad

19

MiwaKati},II-3, O[„\uraDani~i}”,NoviSad

okovrataikaodasvoju`utubojurazlivajunaprirodiokonas. Li{}e lagano `uti, polako se su{i i opada, prave}i mekanijesewitepihzasveje`eveibubicedautoplesvojeku}ice. Zlatne jabuke i kru{ke kao ukrasi vise s grana, ~ekaju}i vredne bera~e. Paprike se rumene i luk se zlati, a krompir se kao mrgud sklup~ao i }uti, kao da se quti, {tobakenedremaju,ve}zimnicuspremaju. Svi po~iwu nekud da `ure jer jesen skra}uje dane. Svaki topao zrak sunca nas raduje kao ne`ni dodir leta, jer }e uskoroki{eihladnivetrovi. RastkoSvorcan,II-5 O[„Du{anRadovi}” NoviSad


20

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak24.decembar2012.

dnevnik

„ДИВАНЖИВОТ”НАЈБОЉИПРАЗНИЧНИФИЛМ

У БИОСКОПИМА ОД 27.ДЕЦЕМБРА

Oмиљенпублициикритици

„Цезар мора умрети” браћеТавијани

Када су у питању филмови са божићном тематиком, остварење „Диван живот” скоро 70 година „топи” срца критичара и критике, показало је најновије истраживање о божићним филмовима који су добили најбоље критике. Ово истраживање, које ће се наћи на сајту који се бави критикама rottentomatoes.com, открило је да је прича из 1946. године у којој игра Џими Стјуарт оставила иза себе филм из 1942. године „Holiday Inn„, као и анимирани филм Тима Бартона из 1993. „Предбожићна ноћна мора”. У „топ 5” филмова налази се и драма из 1953. „Сталаг 17” и „Чуда у 34. улици” (1947). „Диван живот” нашао се на првом месту листе 2009. године, када је и последњи пут прављена, свргнувши Бартонов филм „Предбожићна ноћна мора” са првог места најбоље критикованих филмова. РоттенТоматоес, који анализира филмске критике и даје укупан

„Диван живот”

скор на основу укупног критичког пријема, користио је исту формулу као и кад прави друге листе, како би направио листу божићних филмова, рекао је Ројтерсу уредник сајта Мет Атчити. Филмови из 1960-тих и 1970-тих су приметно одсутни са листе. Атчити је рекао да су студија

у то време била више фокусирана на то да раде са редитељима који су велика имена, него да раде сезонске филмове. На овој листи налазе се и филмови - „Умри мушки” (1988), „Arthur Christmas (2011), „Божићна прича” (1983), „Trading Places (Танјуг) (1983)...

Филм „Цезар мора умрети” редитеља Паола и Виторија Тавијанија, од 27. децембра биће на редовном репертоару домаћих биоскопа, најавио је данас дистрибутер „Мегаком филм”. Редитељи Тавијани, култни аутори италијанске кинематографије, провели су шест месеци на пробама представе „Јулије Цезар” у римском затвору и том приликом снимили документарну драму „Цезар мора умрети”. Прича о уметности која оплемењује екстреме премијеру је имала на овогодишњем Филмском фестивалу у Берлину, где је награђена „Златним медведом” за најбољи филм. Домаћа публика имала је прилику да филм погледа на 18. Фе-

Из филма „Цезар мора умрети”

стивалу ауторског филма, који је одржан од 28. новембра до 5. децембра. „Цезар мора умерети” показује како универзалну поруку Шек-

спировог дела разумеју и људи у екстремним животним условима. Након премијере, глумци, награђени громогласним аплаузом, враћају се у своје ћелије, поносни и на чудан начин дирнути, као да је представа открила дубине њихове прошлости. Браћа Тавијани одувек су радили заједно тако што је свако од њих режирао друге сцене, а супруга Паола Тавијанија, Лина Нерли Тавијани, радила је костиме за већину њихових филмова. На Канском филмском фе стивалу 1977. године освојили су „Златну палму” и Фипресци награду за филм „Падре падроне”, а 1982. године Гран при жирија за филм „Ноћ звезда падалица”. (Танјуг)

ПАСКАЉЕВИЋЕВФИЛМКОНАЧНОУСРБИЈИ

Премијерно„Кадсванедан” Филм „Кад сване дан” Горана Паскаљевића, српски кандидат за награду Оскар Америчке филмске академије, имаће београдску премијеру вечерасу Сава центру. Паскаљевић је, на конференцији за новинаре, уочи премијере, рекао

да је две седмице провео у Лос Анђелесу где су са мало пара организовали малу кампању, имали неколико пројекција и оставили добар утисак, али и да је добијање Оскара лутрија. Он је испричао и да је Музеј толеранције у Лос Анђелесу ор-

Награда француске публике Паскаљевићевом филму Филм „Кад сване дан” редитеља Горана Паскаљевића, који ће вечерас бити премијерно приказан београдској публици, освојио је награду публике за најбољи филм на Филмском фестивалу европског филма у Француској, саопштио је јуче дистрибутер Интермедија нетворк. Паскаљевићев филм је приказан у званичном програму међу 12 филмова, од којих је било чак три филма који су ове године конкурисали за Оскара. Поред публике, прве критике у француским медијима су изузетно похвалне, филмски критичари сматрају да Паскаљевићевим редитељским поступком доминира суптилност, да је филм мекано и елегантно остварење које погађа право у срце. Критичари филм оцењују као носталгичну, интимистичку одисеју са музиком Влатка Стефановског која опчињава, да у свим сценама Мустафа Надаревић, који игра дирљивог професора, носи филм уздржаном глумом, без иједног сувишног детаља. Паскаљевићев филм оцењен је као пријемчив и узбудљив истовремено као и да ова филмска прича снагу црпи из своје искрености и потпуног одсуства цинизма, навео је дистрибутер.

Из филма „Кад сване дан”

ганизовао пројекцију филма „Кад сване дан” у пуној сали. „Том приликом сам рекао да је мој циљ да се и на Старом сајмишту направи мањи Музеј толеранције и неки су се чак и јавили да дају прилоге за то”, додао је Паскаљевић. „Кад сване дан” прича је о пензионисаном професору музике Миши Бранкову, који под

необичним околностима открива да су му прави родитељи Вајсови страдали у логору и трагајући за истином о себи и своме пореклу, он трага и за мало познатом истином о логору на Старом сајмишту. Паскаљевић је нагласио да је питање идентитета централно питање људског живљења и додао да се трудио да филм буде истинит

и покрене на размишљања, скрене пажњу на значај толеранције у времену када „међу младима расте неонацизам”, као и на запуштеност Старог сајмишта. „Морамо да се бавимо појединачним судбинама и личним емоцијама, а овај филм има много истинитих детаља”, приметио је косценариста и редитељ. Kосценариста Филип Давид је истакао да је „Кад сване дан”, утемељен на истинитим причама, филм о „великом насиљу без насиља”, прича о судбини једног човека, којим се скреће пажња и на запуштено свратиште где данас постоје кућице од картона за људе који немају где. Приметивши да у српској кинематографији нема филмова о холокаусту, о дешавањима 1941. и 1942. године у Србији, подсетио је да је у логору „Топовске шупе”, близу данашње Аутокоманде, ликвидирано близу 5.000 Јевреја, док је на Старом сајмишту (логор „Јуденлагер Землин”) уз помоћ „душегупке” ликвидирано више од 6.000 логораша. Паскаљевић и Давид изразили су наду да ће филм

допринети да се једног дана на Старом сајмишти подигне меморијални центар и покрене дискусија у школама о холокаусту, пошто су филм уступили за приказивање ученицима. Мустафа Надаревић, који игра главну улогу, није сигуран да је филм довољан да отргне од заборава трагичну прошлост. Он је рекао и да му је улога била тешка, јер се „своди на монодраму, нема много драмских елемената и филмских ефеката”, а Паскаљевић је додао да Надаревић „носи цео филм”, као и да су сви остали глумци морали да буду врхунски. У глумачкој екипи су и Небојша Глоговац, Предраг Ејдус, Зафир Хаџиманов, Олга Одановић, Мира Бањац, Мето Јовановски, Нада Шаргин, Раде Којадиновић, Тома Јовановић, Јелена Ђулвезан, Бора Ненић, Ана Стефановић, Марко Јеремић, Арон Балазс, Власта Велисављевић, Чарни Ђерић, Александра Ширкић, Милан Томић, а први пут на филму се појављују Дарко Маринковић и Гавра Николић. (Танјуг)

„Велики мајстор”отвара Берлинале Филм кинеског редитеља Вонг Кар Ваја „The Grandmasters” отвориће 63. филмски фестивал у Берлину 7. фебруара, а сам редитељ биће и председник жирија, саопштили су данас организатори. „The Grandmasters” (Велики мајстор) је епска драма инспирисана животом кунг фу мајстора Ипа Мана, ментора Бруса Лија. Звезда хонгконшке филмске сцене Тони Леунг, који је играо у Вонговом „Расположен за љубав” и научнофантастичном наставку „2046”, главна је звезда

филма смештеног у Кину 1930-их. „Својом карактеристичном атмосфером и реалношћу, редитељ Вонг Кар Вај улази у питања борилачких вештина и то да ли је победник нешто више од последњег човека на ногама и доводи жанр до нових висина„, наводи се у саопштењу организатора фестивала. Филм ће бити приказан ван конкуренције на Берлиналу, док ће светску премијеру имати у Кини идућег месеца. Филмски фестивал у Берлину трајаће од 7. до 17. фебруара. (Танјуг)

ЈУБИЛЕЈПОПУЛАРНОГЦРТАЋА

Дизнијева„Снежана” напунила 75година Један од најпознатијих и најлепших цртаних филмова свих времена, који малишани и данас радо гледају - „Снежана и седам патуљака„, „прославио” је 75. рођендан пошто је премијерно приказан 21. децембра 1937. године у Холивуду. То је први дугометражни анимирани филм у историји филмске продукције у Америци произведен у пуном колору, први у продукцији Волта Дизнија као и десети најкомерцијалнији филм 20. века. Рад на филму „Снежана и седам патуљака” је почео почетком 1934, а у јуну исте године Дизни је у Њујорк тајмсу најавио производњу свог првог дугометражног анимираног филма. Пре овог целовечерњег, у Дизнијевој продукцији били су реализовани само кратки анимирани филмови и серије. Волт Дизни се суочио са проблемима при самом почетку рада на филму, пошто су његов брат и пословни партнер Рој Дизни, као и супруга Лилијан покушавали да га одврате од те идеје.

Дизни се надао да ће на овај начин проширити углед студија и повећати приходе што му је и успело. Међутим, у то време да би обезбедио новац морао је своју кућу да стави под хипотеку како би обезбедио потребне приходе. Трошкови снимања филма су од предвиђених 250 хиљада достигли 1,5 милиона

долара што је био огроман износ за филм у то време. Чувени филм „Снежана и седам патуљака” био је један од само два анимирана филма, (други је Дизнијева „Фантазија„) који су се нашли на листи 100 најбољих америчких филмова свих времена Америчког филмског института (АФИ) 1997.

године и био је на 49. месту. Након ажурирања листе 2007. године филм се попео на 34 место, овај пут као једини традиционални анимирани филм. Следеће године АФИ је прогласио овај филм за најбољи амерички анимирани филм свих времена и најбољи икада из Волт Дизнијевог Анимираног класичног филма. Године 1989. филм је постављен у Национални филмски регистар Сједињених Држава и оцењен је као дело од културног историјског и естетског значаја. Чувена прича о лепој Снежани која је побегла од зле маћехе и нашла уточиште код седам патуљака у кућици у шуми, екранизација истоимене бајке браће Грим, нашла се први пут у биоскопима фебруара 1938. године. Филм је режирао Дејвид Хенд, док су Вилијам Котрел, Вилфред Џексон, Лари Мореј, Перс Пирс и Бен Шарпстин режирали одређене секвенце. Гласове су ликовима позајмили Адријана Каселоти, Лусил Верне, Пинто Колвиг, Рој Атвел и други. (Танјуг)

Сцена из филма „Последња стража”

БИОСКОП

Гетоутранзицији У филму „Последња стража“, полицајци Брајан (Џејк Гиленхал) и Мајк (Мајкл Пена) су блиски пријатељи који годинама заједно патролирају кроз најопасније делове Лос Анђелеса. Брајан уз помоћ мини-камера и стандардне опреме за видео-документовање у службеним возилима почиње за студентски пројекат да снима сваки њихов корак за време смене. Током једне рутинске интервенције разоткривају велики посао мексичке банде, због чега постају „осуђени“ на смрт. Незадовољни лошим законодавним системом који ухапшене одмах пушта на слободу са незнатним казнама, двојица партнера ризикују своје животе и настављају самостал-

но да истражују случај, уплићући се све дубље у смртоносни свет картела. Паралелно са тим, Брајан упознаје девојку са којом се ускоро венчава, док Мајк и његова супруга чекају бебу. „Последња стража“ један је од најоригиналних полицијских филмова после дуго времена. Након „Дана обуке“ (2001) и „Сурових времена“ (2005), Дејвид Ајер се са овом новом жестоком причом вратио на свој терен, у криминални миље латино-америчких квартова. Стабилна режија и иновативна употреба камере за овај жанр појачане су фасцинантном хемијом између двојице главних глумаца. Поред тога, ова драма представља и интересантно сведочанство о транзицијама

великих размера које погађају и саме гетое, највише на демографском плану, доносећи са собом и нове облике криминала. Али са друге стране, приказује промене кроз које пролазе и сами чувари закона. Њихова нова слика, коју Ајер креира уз извесне мотиве пропаганде, мења стереотипе о полицајцима који на филму владају последњих неколико деценија. Иако истрајни и пожртвовани у борби против злочина приказани су ближе савременом човеку, нестабилном и несигурном у себе и сопствене идентитете, што је, како сценариста и режисер жели да закључи, последица и превеликог гледања полицајаца на ТВ-у. Даниел Мандић


kultura

dnevnik

ponedeqak24.decembar2012.

ЈОШЈЕДНОЛЕКСИКОГРАФСКОИЗДАЊЕ„ПРОМЕТЕЈА”

ДАНАСУМАТИЦИСРПСКОЈ

Речник фраза српског језика

Полавеканаукеокњижевности Институт за књижевност и уметност основан је у Београду 1. јануара 1963. године. За пола века постојања израстао је у једну од најугледнијих домаћих научних и културних институција . О великом јубилеју данас ће бити речи у Матици српској. На тему „Пола века наукео књижевности“ говориће Весна Матић, Миодраг Матицки и Драган Станић. Његови директори су били академици Војислав Ћурић, Зоран Константиновић, професори др Душан Пухало, др Миодраг Матицки, а сада је на његовом челу др Весна Матовић. Нарочито плодотворну сарадњу Институт је остваривао са

САНУ, Матицом српском и Филолошким факултетом у Београду. Плодна и разноврсна сарадња остваривана је са издавачким кућама које су омогућавале објављивање резултата рада Института и ангажовале сараднике Института за многе властите капиталне издавачке подухвате. Током пола века постојања у Институту за књижевност и уметност објављено је око 320 књига из различитих области науке о књижевности, а Институт је постао незаобилазна чињеница и један од посебно важних фактора научног и културног живота Србије. Основни правци делатности Института су књижевнотеориј-

ска, књижевноисторијска, компаратистичка и поетичка истраживања.У Институту се систематски прате и проучавају кретања и развитак стваралачке критичке мисли код нас и у свету из области историје и теорије књижевности, компаратистике, естетике и поетике. Посебну област истраживања чини проучавање књижевне периодике и тај рад је пионирски у нашем окружењу и истовремен са сличним истраживањима у Европи. Током прве деценије овог века покренут је и пројекат посвећен истраживањима народне књижевности који обухвата поред књижевносторијских истражива-

ња и она теоријска, прикупљање фолклорне грађе у часописима и теренски рад. Израда библиографија и обрада књижевне архивске грађе су саставни део рада институтских сарадника, а сада се специјализују сарадници који ће радити на припремама научних и критичких издања. Објављују се зборници и монографије о књижевним покретима, школама и делима појединих аутора, припремају се изложбе, предавања, научни скупови и подстичу различити облици научног рада и води рачуна о стручном усавршавању научних радника, посебно научног подмлатка. Р.Л.

Уручененаграде „РанкоРадовић”

„ПРЉАВО КАЗАЛИШТЕ”СТИЖЕ И У НОВИ САД

Концерт16.марта наСпенсу Након сјајног концерта у Београду, дуго очекивана, легендарна група „Прљаво казалиште“ стиже и у Нови Сад. Велики концерт ове загребачке групе најављен је за 16. март 2013. године у великој сали Спенса. Новосађани ће имати прилику да уживају у великим хитовима, као што су „Ми плешемо“, „Црнобијели свет“, „Све је лако кад си

млад“, „Не зови мама доктора“, а сјајна атмосфера, која краси наступе Прљавог казалишта биће загарантована. Улазнице се могу набавити на продајним местима Gigs Tix-a и благајни Спенса, као и путем интернета на сајту www.gigstix.com Цена улазнице за Запад2 износиће 1290 динара, за Партер1490, за Запад1- 1690 и за Исток / ВИП 1990 динара.

Најватренији фанови ће имати прилику да купе улазнице по нижој цени. Акција која траје од 22. децемра до 7. јануара, нуди ограниченом броју фанова карте за Партер по цени од 990 динара. О свим дешавањима везаним за концерт, можете се информисати на фејсбук страници: “Prljavo Kazalište u Novom Sadu-SPENS”.

21

Међународна награда за архитектуру „Ранко Радовић„, која се додељује у три категогрије, уручена је прошле недеље у Београду у Коларчевој задужбини. У категорији критичко-теоријски текстови о архитектури, урбанизму и граду уручена је мр Злати Вуксановић Мацори за књигу ‘’Живот на ивици: становање сиротиње у Београду 1919-1941’’, коју је објавио ‘’Орионарт’’. У категорији телевизијске емисије, изложбе, мултимедијалне презентације награђени су дипломирани инжењери архитектуре - Марија Марковић, Марија Страјнић, Олга Лазаревић, Небојша Стевановић, Милан Драгић, Јанко Тадић, Александар Ристовић, Никола Андонов, Милош Живковић и Марко Маровић за изложбу ‘’Један:Сто‘’, а која је представљена на Бијеналу архитектуре у Венецији. Награда „Ранко Радовић„ у категорији реализовано архитектонско дело припала је Браниславу Митровићу и Јелени Кузмановић за Породичну кућу у улици Косте Војиновића, Београд. Награду додељује Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије у сарадњи са Архитектонским факултетом у Београду, Факултетом техничких наука у Новом Саду, Институтом за архитектуру и урбанизам Србије, Урбанистичким заводом Београда, Инжењерском комором Србије, „Потисјем Кањижа„ а.д. и Коларчевом задужбином. Награда која носи име архитекте Ранка Радовића основана је са циљем да подстиче, развија и афирмише критичко-теоријску мисао у области архитектуре и архитектонског стваралаштва и самим тим установљава критеријуме за њено вредновање у Србији и на међународном нивоу. (Танјуг)

У Вуковој задужбини у Београду протекле недеље је представљено капитално издање, „Фразеолошки речник српског језика‘’ Ђорђа Оташевића у издању ‘’Прометеја‘’ из Новог Сада. Један од рецензената књиге Даринка Гортан-Премк рекла је да се у речнику налазе фраземи савременог стандардног српског језика, али и нешто фразема који по лексици који су у њима употребљени припадају старијем времену, што је нормално јер се у устаљеним изразима дуже чувају застареле речи. Она је додала да фраземи који садрже опсцене речи нису унети у Речник и објаснила да се фразеологизми наводе по правилу уз - именице, придеве, глаголе, прилоге и бројеве. ‘’Речник је намењен свакоме ко се пером служи, пре свих лексикографима, лексиколозима, преводиоцима, онима који уче српски језик, лингвистима за разне научне анализе и на крају радозналима‘’, рекла је Даринка Гортан-Премк. Она је рекла да се фразеолошке јединице стварају око лексеме које имају веома развијену полисемију, а то су управо оне којима се именују појмови чија је функција најзначајнија за човека, па тако - глава има око 100 фразема, нога 46, рука 70, а бок и бедро ни један фразем. Даринка Гортан-Премк је закључила да је ‘’ово први модеран фразеолошки речник српског језика‘’. Према њеним речима у њему су и фразеологизам и лексикографска дефиниција фразеологизма дати на српском језику, а да је општа корист Речника велика и неизмерна. ‘’Он је просто потребан свима и користан је за све. Он је добра грађа за многа будућа научна испитивања и за многе провере досадашњих знања о лексичком систему и његовом функционисању‘’, нагласила је Гортан-Премк. Аутор Оташевић је рекао да је идеја за овим Речником до-

шла јер нема доступних фразеолошких речника, објаснивши да постоји само ‘’Рјечник хрватскога или српског језика‘’ Јосипа Матешића из 1982. године који је одавно распродат. Он је објаснио да у речнику не-

ма фразеологизма са опсценом лексиком иако његове колеге тврде да нема разлога да те речи не уђу у речник, додајући да их нема зато што је ‘’конзервативан‘’ и да ‘’не би могао своје име да стави на такав речник‘’ и да речник нема упућивања зато што је утрошио многи времена како би урадио анкету да види шта корисници речника воле а шта не воле. ‘Корисници желе да уз реч нађу све што је потребно што траже и зато нема упућивања‘’, објаснио је Оташевић. Он је рекао да се у речнику могу издвојити разлике на неке фразеолошке речнике које је он читао. Према његовим речима неке разлике се могу издвојити као што су- фраземи нису акцентовани јер корсници речника већином не знају да читају акценте и нема цитата у речнику, јер по његовом мишљењу цитати су потребни странцима који уче тај језик да могу да га говоре. ‘’За неке језике постоје милиони потенцијаних корисника, а за српски тога нема, ту су дипломате, новинари‘’, рекао је Оташевић.‘’Верујем да сам речник конципирао на најбољи могући начин ако се узме у обзир циљна група, као што су страни србисти. Желео сам да циљне групе могу што лакше и што брже да нађу тражену информацију‘’. (Танјуг)

ВЕЧЕСАДАШОМДРНДИЋУОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ „ЦК13” „Андреас Бан је писац и психолог, надасве интелектуалац препун емпатије, но његов се свијет већ годинама урушава, а када одлази у биједну мировину и сазна да је болестан изнова сагледава крхотине свога живота и живота својих пријатеља. У борби с болешћу и старошћу Андреас Бан је и циничан и моћан, и док прекапа по властитој прошлости сусреће се с причама обесправљених, прогањаних, беспомоћних, те се притом бескомпромисно разрачунава с најразличитијим табуима“. Овако је Издавачка кућа „Фрактура“ из Хрватске представила сиже најновијег романа „Беладона“ Даше Дрндић, ауторке која је протекле недеље гостовала у Новом Саду, у књижевном програму Омладинског центра „ЦК 13“, намењеног ауторима земаља бивше Југославије, радионицама креативног писања, вечерима читања поезије, критичкој мисли у циљу превазилажења баријера савремених пошасти национализма, патријархата... Домаћин вечери био је Бојан Кривокапић, који је хрватску списатељицу анимирао да говори о књижевности, властитим стваралачким стратегијама, али и о друштвеним и политичким питањима које покреће

Истргнутестраницедруштва у својим књигама. У „Беладони“, та питања су у тесној вези са култом младости у савременом друштву, односно питањем жртава Холокауста којег се сада старији јунак сећа из детињства. Разлог због којег (још увек) пише о Другом светском рату, а не о неком од новијих, Даша Дрндић је образложила тиме што се о новијим ратовима на нашим подручјима још увек не зна довољно, док се о нацистичким пројектима данас зна скоро све, иако су неке чињенице објављиване тек недавно. За спискове жртва које је убацила у корице рекла је да представљају њен покушај додатног инволвирања читалаца у свет књиге, јер кад неки могу да памте саставе спортских репрезентација деценијама уназад, имена злочинаца, зашто понекад не би запамтили и покоје име људи који су и убијани само због њега. - Кад се из друштва насилно ишчупа један његов дио, оно постаје нестабилно. Исто сам жељела да учиним са књигом из које би читаоци морали да истргну страницу са списком,

слабећи њен повез – предочила је Даша Дрндић. Кривокапић је приметио да се „Беладона“ може посматрати и као разрачунавање са свеучилишним системом у Хрватској, конкретно Ријеци, где ауторка пребива након неуспешног покушаја да у Канади побегне од локалних затуцаности, „филозофије паланке“. Подсећајући на властито искуство из система високог школства, у оквиру којег је предавала креативно писање, Даша Драндић је потврдила да се ради о превазиђеном моделу који шепа за светом, јер још увек функционише по принципима црквено-војнички крутог устројства. У њему, хијерархија и хипокризија иду од професора према студентима, и вице верса, све уз поштовање конвенција „колега – колега“, „бодића за радиће“, „брањења теза“... Даша Дрндић је рођена у Загребу 1946. године. Студирала је енглески језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду, а као Фулбрајтова стипендисткиња похађала је наставу на So ut hern Il li no is

University, а потом и на Case Western Reserve University. Радила је као уредница у издавачкој кући „Вук Караџић“, као професорка енглеског језика

на Народном универзитету „Ђуро Салај“, као уредницадраматуршкиња на Радио-телевизији Београд... Књиге прозе су јој: „Пут до суботе“ (Про-

света, Београд, 1982), „Камен с неба“ (Просвета, Београд, 1984), „Умирање у Торонту“ (Адамић, Ријека – Аркзин, Загреб, 1997), „Canzone di gu er ra“ (Меандар, Загреб, 1998), „Totenwande“ (Меандар, Загреб, 2000), „Doppelgänger“ (Самиздат Б92, Београд, 2002), „Лајка формат“ (Меандар, Загреб – Самиздат Б92, Београд, 2003), „The False Teeth of Lila We iss“ (To ron to Sla vic Qu ar terly, број 9, 2004), „Афтер ејт – књижевни огледи“ (Меандар, Загреб, 2005), „Doppelgänger“ (Фауст Вранчић – 90 ступњева, Загреб, 2005), „Феминистички рукопис или политичка парабола: Драме Лилијан Хелман“ (Женска инфотека, Загреб, 2006). Даша Дрндић је написала и реализовала тридесетак играних и документарних радио-драма које су емитоване у Хрватској и иностранству, те објавила тридесетак кратких прича од који су неке награђиване. Сарађујући са бројним часописима, пише и есеје и књижевну критику. Од 1968. до 1991. била је чланица Друштва књижевних преводилаца Србије. Сада је председница Удруге самохраних родитеља „Минус један“, чланица Хрватског друштва писаца и Хрватског ПЕН центра. И.Бурић


22

svet

ponedeqak24.decembar2012.

ITALIJAPREDVANREDNEOP[TEIZBORE

EGIPAT

Montibimogaoda vodinovuvladu RIM: Italijanski premijer u ostavci Mario Monti izjavio je da se ne}e kandidovati na vanrednim op{tim izborima u februaru, ali da }e razmotriti ponudu da vodi budu}u vladu ako bi neke politi~ke partije podr`ale wegov antikrizni program. Ukoliko bi politi~ka koalicija ponudila kredibilan program koji bih podr`avao, bio bih spreman da ponudim ohrabrewe, savet i ako bude trebalo i vo|stvo, rekao je Monti na konferenciji za novinare.Upitan da li to zna~i da je spreman da bude ponovo premijer, Monti je odgovorio: „Ako mi kredibilne politi~ke snage zatra`e da budem premijer, ja }u to razmotriti”. Monti je tako|e odbio ponudu Silvija Berluskonija da bude kandidat koalicije desnog centra na februarskim op{tima izborima. On je iskqu~io mogu}nost da predvodi neku izbor-

nu listu, ukazav{i da „nema simpatije za liderske partije”. Premijer u ostavci rekao je da je spreman da ponudi svoje vo|stvo politi~kim snagama koje usvoje wegov program neophodnih reformi u zemqi. Monti, koji je u petak podneo ostavku na mesto premijera, naglasio je da sada ne}e u}i ni u jednu partiju i da je zaokupqen vi{e pra}ewem svojih preporuka nego li~nostima. Monti, koji

AUSTRIJA

Ve}enadnice ipenzijeu2013. BE^: Austrijance u 2013. godini o~ekuje niz novina po~ev od brojnih novih zakona i cena u podru~ju obrazovawa, posla, saobra}aja, zdravqa i rekreacije.Kada je re~ o poslu, nedeqna naknada za samostalne privrednike i poqoprivrednike bi}e pove}ana, pa }e najamnici od 2013. godine u`ivati neke povoqnosti, dok }e za preduze}a kratko radno vreme biti jefitinije. Penzije }e se pove}ati za 1, 8 procenta, ali }e odlazak u prevremenu penziju biti ote`an. Na podru~ju obrazovawa 2013. godina donosi probne periode za nove modele vi{ih razreda osnovnog obrazovawa i centralnu maturu.

Nova {kolarina }e obuhvatiti oko 15 procenta studenata, a od jeseni }e biti uvedeni nova ograni~ewa za pristup univerzitetima.

[to se ti~e saobra}aja, putarina na auto putu bi}e skupqa i ko{ta}e 80 evra, a i kazne }e poskupeti. Telefonirawe za vreme vo`we bicika od 2013. godine bi}e zabraweno, a vlasnici godi{wih karata za `eleznicu }e dobijati nadoknadu u slu~aju ka{wewa voza.Kada je re~ o zdravqu, participacija za recepte }e biti uve}ana za 15 centi i ko{ta}e 5,30 evra, a i taksa za elektronski zdravstveni dokument bi}e pove}ana na godi{wem nivou i u 2013. iznosi}e 10,30 evra. Ven~awe }e u 2013. godini biti jeftinije i ko{ta}e 50 evra , a estetske operacije }e biti dozvoqene osobama starijim od 16 godina. Kada je re~ o po~iniocima seksualnih delikata koji slu`e kaznu no{ewem elektronskih lisica, mora}e polovinu kazne da slu`e iza re{etaka. Od 2013. godine voza~ke dozvole }e biti jedinstvene na teritoriji Evropske unije.[kolarinu za studije }e pla}ati oni koji du`e studiraju od propisanog vremena, kao i dr`avqani zemaqa koje nisu u Evropskoj uniji.

dnevnik

ZATVORENABIRA^KAMESTA

je planirao da bude na ~elu italijanske vlade do aprila 2013. godine, u nadi da }e imati vremena da „spase Italiju od finansijske propasti”, podneo je u petak ostavku kada je Narod slobode, partija biv{eg premijera Berluskonija, povukla svoju podr{ku. Nije mu ostalo ni{ta drugo nego da podnese ostavku, po{to je wegova tehnokratska vlada, formirana pre 13 meseci, izgubila podr{ku u parlamentu. Po{to je zamenio Berluskonija u novembru 2011. godine, Monti je bio {ef tehnokratskog vladinog kabineta zadu`en da spase Italiju od bankrota. U zaslugu mu se pripisuje sre|ivawe javnih finansija i obnavqawe poverewa na tr`i{tu, ali je nezaposlenost, od wegovog dolaska na ~elo vlade, dostigla rekordnu stopu i nacionalna ekonomija ostala u recesiji.

Opasnost odlavina BE^: Opasnost od lavina, koje su u proteklih nekoliko dana zatrpale vi{e skija{a, pove}ana je posebno u austrijskoj pokrajini Tirol, gde su nadle`ne vlasti podigle opasnost od lavina na nivo 4 na skali od pet. Eksperti upozoravaju da mo`e do}i i do spontanog pokretawa lavina.

Velika opasnost od lavina va`i, pre svega, za ju`ni deo Arlberga, Silvreta planinske grupe, kao i Ektaler i [tubajer alpe iznad 2.000 metara.U proteklih nekoliko dana vi{e skija{a je zatrpano od sne`nih lavina, a dve osobe su izgubile `ivot ispod wih, po{to su ih iznenadile.

Prihvatilinacrt novogustava? KAIRO: Prema prvim podacima saop{tenim posle zatvarawa bira~kih mesta, gra|ani Egipta su prihvatili nacrt novog Ustava koji su ponudili islamisti predsednika Mohameda Morsija, uprkos o{trim kritikama opozicije.Zvani~nik partije Muslimanska bra}a, koja podr`ava islamisti~kog predsednika Morsija, rekao je posle ju~era{we druge i zavr{ne faze glasawa na referendumu, da na osnovu prebrojanih gotovo ~etiri miliona glasova, 74 odsto gra|ana je podr`alo novi Ustav. I podaci opozicionog Fronta za nacionalni spas pokazuju da su gra|ani glasali za Ustav. Prema preliminarnim rezultatima posle prve faze, za Ustav - koji podr`avaju islamisti~ki pokreti, glasalo je 57 odsto bira~a, dok je protiv bilo 43 odsto wih. Zvani~ni rezultati glasawa najverovatnije ne}e biti objavqeni do ponedeqka, zbog mogu}nosti ulagawa `albi. Analiti~ari su

ranije predvideli da }e najve}i broj bira~a u drugoj fazi referenduma glasati za nacrt novog ustava, koji su sa~inili islamisti u parlamentu, budu}i da su preostalih 17 provincija u kojima se ju~e glasalo jo{ konzervativnije i naklowenije islamisti~kom pokretu Muslimanska bra}a predsednika Mohameda Morsija. Glasawe je odr`ano na 6.724 bira~ka mesta u 17 provincija i na wima pravo glasa ima 25,5 miliona bira~a, a proteklo je, kao i u prvoj fazi, uz brojne nepravilnosti. Glavna od wih je odsustvo sudija koji su ovla{}eni da prate tok glasawa, pa su zbog nepojavqivawa ili ka{wewa sudija mnoga bira~ka mesta otvorena sa vi{e~asovnim zaka{wewem, navodi

PREMAPISAWUBRITANSKOGLISTA

Hamaspriprema preuzimawe Zapadneobale

TELAVIV: Lider Hamasa Kaled Ma{al dao je uputstva uspavanim }elijama te islamisti~ke organizacije na Zapadnoj obali da se pripreme za oru`anu borbu na toj palestinskoj teritoriji, gde dominira rivalski, sekularni Fatah, prenose izraelski mediji pisawe „Sandej tajmsa”.U izve{taju britanskog lista, koji se poziva na izraelsku bezbednosnu slu`bu [in bet i vojnu obave{tajnu agenciju Aman, Hamas se u ime Irana priprema da preuzme kontrolu nad Zapadnom obalom, kao {to je to u~inio u pojasu Gaze 2007. godine. „Sandej tajms” tako|e navodi da su izraelskog premijera Bewamina Netanijahua upozorile izraelske obave{tajne slu`be na mogu}u uzurpaciju vlasti.„Sandej tajms” tako|e navodi da su odnosi izme|u Hamasa i Irana u usponu, nakon kratkog perioda zahla|ewa, kada je Hamas odustao od podr{ke sirijskom predsedniku Ba{aru Asadu, glavnom savezniku Irana u regionu.

List dodaje da je Iran motivisan da stvori tre}u savezni~ku snagu na Zapadnoj obali, posle Hezbolaha u Libanu i Hamasa u Gazi preko koje bi mogao da se osveti za potencijalni izraelski napad na teheranski nuklearni program. Tako|e, citira ~lana Fataha i biv{eg {efa palestinske obave{tajne slu`be generala Tafika Tiravija da „Hamas ho}e intifadu (ustanak) i preuze}e Zapadnu obalu”. Ispitivawa javnog mwewa pokazuju da bi 48 procenata Palestinaca s pravom glasa na Zapadnoj obali i u pojasu Gaze glasalo bi za lidera Hamasa iz Gaze Ismaila Hanijea kada bi se odr`ali izbori, a 45 posto za sada{weg predsednika Mahmuda Abasa.

Itar-Tass, dodaju}i da je CIK ve} dobila stotine `albi zbog toga. Pristalice Morsija ka`u da je Ustav kqu~an za razvoj demokratije, dve godine posle „arapskog prole}a” i ru{ewa Hosnija Mubaraka, kao i da }e u~vrstiti oslabqenu ekonomiju.S druge strane, opozicija optu`uje Morsija da Ustavom favorizuje islamiste, a ignori{e prava hri{}ana koji ~ine oko 10 odsto stanovni{tva, kao i prava `ena.

JU@NA KOREJA

Raketa dopiredo SAD SEUL: Nedavno lansirana raketa Severne Koreje sposobna je da nosi bojeve glave na razdaqini ve}oj od 10.000 kilometara, {to je dovoqno da dopre do ameri~ke teritorije, saop{tilo je ju`nokorejsko ministarstvo odbrane. Ministarstvo je do takvog zakqu~ka do{lo na osnovu informacija prikupqenih sa prona|enog dela rakete u vodama na zapadnoj obali Ju`ne Koreje.Ostaci rakete sugeri{u da raketa ima dovoqan domet da stigne do ameri~ke zapadne obale sa nuklearnim oru`jem te`ine od 500 do 600 kilograma, smatraju stru~waci ministarstva odbrane. Severna Koreja je ispalila 12. decembra trodelnu raketu „Mle~ni put”, s ciqem da, kako je Pjongjang naveo, postavi posmatra~ki satelit u orbitu Zemqe.SAD, Japan i Ju`na Koreja, me|utim, smatraju da je predstavqalo kamufla`u za probu rakete dugog dometa, {to je Pjongjangu zabraweno sankcijama Saveta bezbednosti UN. Prvi deo rakete pao je u more u blizini obale Korejskog poluostrva, dok je drugi deo pao u more isto~no od Filipina.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI BEWAMIN NETANIJAHU Izraelski premijer Bewamin Netanijahu ponovio je da wegova vlada pomno prati „dramati~ne doga|aje” u Siriji, istakav{i da Izrael sara|uje sa SAD i me|unarodnom zajednicom da se pripremi za mogu}u akciju u slu~aju pada re`ima sirijskog predsednika Ba{ara Asada. Ocenio je da }e ru{ewe Asada imati ozbiqne posledice za region.

CAR AKIHITO Japanski car Akihito proslavio je 79. ro|endan i u obra}awu sa balkona Carske palate rekao da je ponovo dobrog zdravqa, posle operacije na srcu u februaru. Akihito je, tako|e, rekao da su wegove misli sa onima koji nisu u mogu}nosti da se vrate svojim ku}ama zbog razornog zemqotresa i cunamija u martu 2011. godine u severnom Japanu.

UGO ^AVES Zdravstveno stawe venecuelanskog predsednika Uga ^avesa (58), koji se oporavqa od operacije tumora na Kubi, sve je stabilnije, saop{tili su venecuelanski zvani~nici.^aves je podvrgnut operaciji 11. decembra, oko dva meseca nakon {to je ponovo osvojio {estogodi{wi predsedni~ki mandat. Od juna 2011. godine, ^aves je imao ~etiri operacije zbog raka.

VE]INAKINEZAKUPUJELUKSUZNUROBUUINOSTRANSTVU

Kozmetikaisatovinajtra`eniji PEKING: Kinezi su najve}i potro{a~i lukusuzne robe na svetu ispred Amerikanaca, sa udelom od 25 odsto u ukupnoj svetskoj potro{wi luksuznih proizvoda. Kinezi su u 2012. kupili lukuznu robu u vrednosti od 53 milijardi evra, dok je tr`i{te ove vrste robe ostvarilo ukupan prihod u ovoj godini od 212 milijardi evra. Kinezi su dve tre}ine lukuzne robe ili 63 odsto u 2012. kupili izvan kontinetalnog dela domovine, pored ostalog i na Tajvanu i u Hongkongu i Makaou, a taj procenat i daqe raste, navodi se u izve{taju agencije „Ben i Kompani”.Taj procenat je u 2009. iznosio 56 odsto, u 2010. je brojka pove}ana na 59 odsto, a u 2011. na 60 odsto. Istovremeno, u kontinentalnom delu Narodne Republike Kine potro{wa luksuzne robe ove godine porasla je za samo sedam odsto.Ovakav trend se delom mo`e objasniti pre svega rastom broja turista iz NR Kine {irom sveta. Tako je Francusku 2009. posetilo 600.000 dr`avqana NR Kine, a 2011. ~ak 1,1 milion. -Ne treba zaboraviti da su razlog kupovine kineskih gra|ana u inostranstvu i dodatno oporezivawe luksuznih proizvoda u Kini gde su skupqi za 30 do 40 odsto. Kinezi zbog toga

~ekaju da odu i Evropu i kupuju po ni`im cenama luksuznu robu - objasnio je direktor „Ben i kompani” @oel de Montgolfije.

Na tr`i{tu Kine 2012. prodata je luksuzna roba u vrednosti od 23 milijardi evra, {to je daleko ispod 59 milijardi evra ostvarenih na prostoru Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava.Potro{wa luksuzne robe u Japanu ove godine iznosila je 19,7 milijardi evra, Italiji 18,2 milijardi, Francuskoj 15,1 milijardi. -Ukus kineskih kupca postaju sve istan~aniji, tako da 65 potro{a~a lukuzne robe iz Pekinga i [angaja pokazuje tendenciju kupovine

proizvoda sa mawe istaknutim oznakama robnih marki - istakla je direktorka De Mongolfije. Kineskiwe sve vi{e tra`e kozmeti~ke proizvode, dok wihovi sunarodnici pokazuju najve}u sklonost prema satovima, preneli su kanadski elektronski mediji. Prose~an ukupan doma}i proizvbod po glavi stanovnika u NR Kini je u 2011. dostigao 5.432 dolara, daleko vi{e u odnosu na 1.135 SAD dolara iz 2002. Istra`ivawe firme Boston konsalting grup je nedavno pokazalo da }e u NR Kini 20 odsto stanovnika do 2020. biti dovoqno imu}ni da bi mogli biti nazvani „bogatima”. Veruje se da }e do tada 280 miliona stanovnika ~initi klasu imu}nih u NR Kini, a wihova kupovna mo} iznosi}e 3,1 bilion dolara godi{we ili pet odsto globalne potro{we. Boston konsalting grup kao bogate rangira qude ~iji godi{wi raspolo`ivi dohodak po doma}instvu iznosi od 20.000 do milion dolara. Do 2020, potro{wa „bogatih” u NR Kini bi}e gotovo jednaka ukupnoj potro{wi Japana u datoj godini, 128 odsto ve}a u odnosu na nema~ku i tri puta ve}a u odnosu na ju`nokorejsku potro{wu.


balkan

dnevnik

SLOVENIJA

BorutPahor

situacija u zemqi te{ka, ali da se jo{ mo`e popraviti.

- Jo{ smo u poziciji da budu}nost zavisi od na{e voqe. ^etiri godine krize su nas iscrpele i pro`ivqavamo te{ka vremena, pa je razumqivo da na{i qudi imaju sve mawe strpqewa. Socijalno najslabiji imaju jo{ samo svoje dostojanstvo, a neki imaju ose}aj da su i to izgubili - rekao je on u obra}awu poslanicima. Pahor je ~etvrti predsednik Slovenije, od kako je ta zemqa 1991. godine proglasila nezavisnost od biv{e SFRJ. On je sa 49 godina najmla|i predsednik Slovenije, a i jedini koji je dospeo na ~elo dr`ave, a da je prethodno bio na funkciji premijera (od 2008. do 2012) i pred-

GR^KA

sednika parlamenta (od 2000. do 2004 godine). Me|u ovla{}ewima predsednika su, prema Ustavu iz 1991. go di ne, ras pi si va we op {tih izbora, predlagawe mandatara, imenovawe sudija Ustavnog suda, progla{avwe zakona i posta vqa we am ba sa do ra Slo ve nije na predlog vlade. Naknadnim za ko ni ma pro {i re na su ustavna ovla{}ewa predsednika, tako da on imenuje i kqu~ne li~nosti kao {to su guverner cen tral ne ban ke, om bud sman, predsednik Revizorskog suda, ko me sar za in for mi sa we i ~lanovi Komisije za spre~avawe korupcije.

BiH

Policijakoristila opasnehemikalije ATINA:Hemikalije koje je koristila grcka policija tokom protesta protiv vladinih mera {tedwe, mogu uzrokovati dugorocne zdravstvene probleme, rekao je predsednik Udru`ewa lekara Atine Jorgos Patulis, u razgovoru sa novinarom agencije Anadolija. Patulis je kazao da hemikalije koje se nalaze u suzavcu koji policija koristi mogu naneti ozbiqne posledice qudskom zdravqu. Patulis je tokom protesta radio kao volonter, a u situacijama kada su kori{}ene hemikalije, pomagao je qudima pri re{avawu respiratornih problema, i imao je velikog uspeha u tome. On je dodao da su uzorci gasnih bombi, koje su bacane tokom protesta, ispitani u dr`avnim laobratorijama, i da je otkriveno da sadr`e otro-klorobenilidin-malononitril (CS).On je rekao da ove hemikalije uzrokuju ozbiqne zdravstvene probleme, od respiratornih bolesti do raka. -Nakon {to smo otkrili CS u

uzorcima koje smo ispitivali, shvatili smo da mogu izazvati ozbiqne zdravstvene probleme. Kada se suzavac tek baci, izaziva ote`ano disawe i peckawe o~iju, a naravno da mo`e dovesti qude i u `ivotnu opasnost, ukoliko ga udahnu. CS se sastoji i od kancerogenih materija, pa mo`e izazvati velike zdravstvene probleme u organizmu, medu kojima i rak - rekao je Patulis. Iz ovih razloga, Patulis je pozvao gr~ku vladu da „ne koristi ove hemikalije, jer izazivaju dugorocne probleme disajnih puteva, bol u o~ima, i bolesti ko`e”, pa je predlo`io „kori{}ewe vode pod velikim pritiskom ili drugih nedestruktivnih tehnika, kao {to se to radi u mnogim evropskim dr`avama”.

Patulis je rekao da je od ministra javne sigurnosti i za{tite gradana Nikosa Dendiasa dobio pozitivan odgovor, i da je Dendias istakao kako „ove hemikalije vi{e ne}e biti kupovane za kori{}ewe na protestima, ve} }e se koristiti voda pod visokim pritiskom i boja”.

-Na posledwim protestima koristili su vodu pod visokim pritiskom, ali i hemikalije. Nadamo se da }e vlada doneti odluku o zabrani kori{}ewa ovih hemikalija rekao je Patulis.

Afirmisati partizanski pokret

BAWALUKA: Gradona~elnik Bawaluke Slobodan Gavranovi} poru~io je da je partizanski pokret dao veliki doprinos u borbi protiv fa{izma i da zato treba da bude afirmisan.Se}awa na slavno vreme NOR-a nikada ne smeju da izblede, upozorio je tokom prijema za nosioce „Partizanske spomenice” i delegacije Gradskog odbora SUBNOR-a. - Iamo moralnu i qudsku obavezu da branimo tekovine za koje su se borili borci NOR-a u Drugom svetskom ratu, a to su, pre svega, sloboda i otaxbina - prenosi agencija Fena poruku gradona~elnika Bawaluke. Kako je dodao, iako ima brojnih poku{aja, istorija ne mo`e i ne sme da se falsifikuje. - e mo`e da stoji znak jednakosti izme|u partizanskog pokreta i fa{izma. To je obmana -ukazao je Gavranovi}. Za 18 nosilaca „Partizanske spomenice” grad je obezbedio prigodan nov~ani poklon od po 300 konvertibilnih maraka.

CRNA GORA

Pu{tenidase brane saslobode PODGORICA: Petoro biv{ih rukovodilaca Crnogorske komercijalne banke (CKB), osumwi~enih da su zloupotrebom slu`benog polo`aja proneverili pet miliona evra, pu{teni su da se u nastavku procesa brane sa slobode.Sudija za istrage Vi{eg suda u Podgorici Miroslav Ba{ovi} odbio je zahtev Specijalnog tu`ila{tva za korupciju i organizovani kriminal da se biv{im ~lanovima menaxmenta CKB odredi pritvor. On je zavr{io saslu{awa Veli{e Radunovi}a, Gorice Vujisi}, Jelice Petri~evi}, Bose Tatar i Dubravke Pavi}evi} nakon ~ega ih je pustio da se brane sa slobode, po{to su prethodno proveli 48 sati u policijskom pritvoru.Biv{i rukovodioci CKB-a, koja je sada u vlasni{tvu ma|arske OTP banke, uhap{eni su u petak zbog sumwe da su u periodu od 2005. do 2009. godine odobrili {est spornih kredita u iznosu od oko 5,5 miliona evra. U pitawu su bili krediti za koje nisu postojale vaqane garancije, zbog ~ega kasnije nisu ni napla}eni.

Nesre}a PODGORICA: Ribarski ~amac prevrnuo se danas na Skadarskom jezeru, a u nesre}i je nastradao M.M (32), saop{tila je crnogorska policija.Uprava policije je navela da su se u ~amcu, u trenutku prevrtawa , nalazile tri osobe, od kojih se jedna utopila, dok su dve spasene.Na lokaciji Kamenik u Skadarskom jezeru prevrnuo se ribarski ~un u kome su bile tri osobe. Tom prilikom nastradao je M.M. dok su dve osobe spasene , saop{tila je crnogorska policija. Istraga je u toku.

23

HRVATSKA

Pahorizvani~nonovi predsednikSlovenije QUBQANA: Novoizabrani slovena~ki predsednik Borut Pahor zvani~no je, na sve~anosti uz vojne po~asti, preuzeo du`nost od wegovog prethodnika Danila Tirka.Kao novi predsednik, koji je ujedno i vrhovni komandant slovena~kih oru`anih snaga, Pahor je ispred predsedni~ke palate odr`ao smotru pripadnike jedinice garde, javila je slovena~ka agencija STA. Po{to je u slovena~kom parlamentu u subotu uve~e polo`io zakletvu, novi predsednik se obratio poslanicima i pozvao na jedinstvo u dr`avi, kako bi kriza bila prevladana.U obra}awu u Skup{tini, Pahor je ocenio da je

ponedeqak24.decembar2012.

PRIPREMEZADO^EK2013.

Cenelawske uzestradnezvezde PODGORICA: Crnogorsko primorje i za do~ek Nove 2013. godine bi}e steci{te najve}i estradnih zvezda iz regiona, {to bi, kako smatraju u Turisti~koj organizaciji te dr`ave, trebalo da bude garant dobrog provoda.

U metropoli crnogorskog turizma - u Budvi u novogodi{woj no}i nastupa}e najpopularniji peva~ na prostoru nekada{wu Jugoslavije Zdravko ^oli}, dok je za 1. januar najavqen koncert „Parnog vaqka” . Direktorka Turisti~ke organizacije Budva Jelenu Ra|enovi} kazala je da bogat novogodi{wi program garantuje dobar provod u tom gradu.U organizaciju novogodi{weg do~eka ulo`eno je oko 200.000 evra , navela je ona. Veselo }e biti u u obli`wim Be~i}ima, gde }e gosti u najpoznatijem crnogorskom hotelu „Splendid” „najlu|u no}” mo}i da do~ekaju uz pesme Hari Mata Harija i Jelene Rozge.

U petrova~kom hotelu „Palas” glavne muzi~ke zvezde bi}e Halid Be{li} i Neda Ukraden, a pored wih za dobar provod pobrinu}e se i grupa „Novi fosili”.U najpoznatijoj crnogorskoj diskoteci „Maksimus” u Kotoru u novogodi{woj no}i nastupa}e Xenan Lon~arevi}, a za 1. januar najavqen je nastup Severine. U tom primorskom gradu novogodi{wi program bi}e organizovan i na Trgu od oru`ja i Trgu svetog Tripuna. I hoteli na severu Crne Gore organizova}e do~ek Nove godine, pogotovo na @abqaku i u Kola{inu, gde }e u hotelu „Bjanka” nastupati i Miroslav Ili}. Crnogorski hotelijeri saop{tili su da }e cene do~eka i sme{taja biti na nivou pro{logodi{wih. ^etiri dana boravka u „Splendidu”, uz gala ve~eru 31. decembra, ko{ta 360 evra po osobi. Ova cena podrazumeva i jedno dodatno no}ewe gratis.Cena trodnevnog novogodi{weg aran`mana, na bazi punog pansiona, u hotelu „Palas” u Petrovcu iznosi 350 po osobi. Poznati `abqa~ki hotel „Planinka” nudi tri no}ewe i tri sve~ane ve~ere uz muzi~ki program za cenu od 190 evra po osobi, dok se aran`mani u hotelu „Polar star” kre}u od 300 do 350 evra po osobi.Cena trodnevnog aran`mana, na bazi punog pansiona, u hotelu „Bjanka” u Kola{inu ko{ta 459 evra po osobi.

CrnojGori izru~ena dvojica Beogra|ana PODG OR IC A: Makedonska policija izru~ila je crnogorskim kolegama dvojicu dr`avqana Srbije - Davida Stan ko vi }a (36) i Qu bi {u Pavlovi} (31), obojica iz Beograda, za kojim je bila raspisana poternica podgori~kog Interpola, saop{tila je Uprava policije Crne Gore. Kako se navodi, me|unarodne poternice za Stankovi}em i Pavlovi}em bile su raspisane na zah tev cr no gor skih pravosudnih organa. Stankovi} se potra`uje radi izdr-

Skopqe

`avawa kazne zatvora u trajawu od sedam meseci na koju je osu|en presudom Vi{eg suda u Bi je lom Po qu, zbog {verca narkotika. Pavlovi} se, kako je saop{teno, potra`uje radi izdr`avawa kazne zatvora u trajawu od {est meseci na koju je osu|en presudom Osnov nog su da u Ba ru, zbog krivi~nog dela falsifikovawe novca.

[ESTMESECIDOULASKAUEU

Jo{sedamzemaqa daratifikujeugovor ZAGREB: U preostalih {est meseci do predvi|enog ulaska Hrvatske u EU jo{ sedam zemaqa ~lanica treba da ratifikuje pristupni ugovor Zagreba sa Briselom, a samo iz Slovenije se najavquju mogu}i problemi.U proteklih godinu dana pristupni ugovor je ratifikovan u 20 zemaqa ~lanica i preostalo je jo{ sedam - Velika Britanija, Francuska, Nema~ka, Belgija, Holandija, Danska i Slovenija. Kako je javila hrvatska agencija Hina, u nekim od tih zemaqa postupak ratifikacije je pri kraju Velikoj Britaniji, Francuskoj i Belgiji - a preostale }e ~ekati zavr{ni izve{taj o monitoringu za tri najva`nija poglavqa koji }e Evropska komisija objaviti sredinom ili u drugoj polovini marta 2013. Da bi pristupni ugovor stupio na snagu moraju ga ratifikovati sve dr`ave ~lanice Evropske unije.Ni u jednoj se ne o~ekuju problemi oko ratifikacije osim u Sloveniji, koja to povezuje sa re{avawem pitawa Qubqanske banke. [ef slovena~ke diplomatije Karl Erjavec nedavno je izjavio da Slovenija ne}e ratifikovati pristupni ugovor Hrvatske sa Evropskom unijom ako Hrvatska ne povu~e punomo} dvema hrvatskim bankama za tu`be protiv Qubqanske banke. Slovena~ka strana navodi da pitawe obe{te}ewa {tedi{a Qubqanske banke treba re{avati u okviru sukcijesije i da Hrvatska tim tu`bama ne po{tuje

sporazum o sukcesiji koji je potpisala. Brisel, me|utim, nema razumevawa za slovena~ki stav, isti~u}i da je to bilateralno pitawe koje ne sme imati veze sa pristupawem Hrvatske Evropskoj uniji. Visoki izvor u EU, kako navodi Hina, ka`e da ne „`eli ni da razmi{qa” o mogu}nosti da ugovor ne bude ratifikovan na vreme, navode}i da }e, s pribli`avawem 1. jula, sve vi{e rasti pritisak na obe strane da re{e problem Qubqanske banke. Taj izvor je istakao i da u pristupnom ugovoru ne postoji pravna mogu}nost za odlagawe ulaska Hrvatske.Za Hrvatsku }e od velike va`nosti biti posledwi izve{taj o monitoringu za tri najva`nija poglavqa - Pravosu|e i osnovna qudska prava, Pravda, sloboda i bezbdnost i Tr`i{na konkurentnost. Komisija je u posledwem Sveobuhvatnom izve{taju o monitoringu, objavqenom u oktobru, istakla da Hrvatska dobro napreduje u pripremama za ~lanstvo, ali je i pomenula 10 zadataka koje treba re{iti do ulaska u ~lanstvo kako bi u{la potpuno spremna.Hrvatska je du`na da do 31. janura podnese izve{taj Evropskoj komisiji o obavqenom poslu u ispuwavawu tih 10 zadataka. U Briselu su ve} po~ela pripreme za ulazak Hrvatske. U parku Mini-Europe, u kome su izlo`ene makete znamenitosti iz svih zemaqa ~lanica, uskoro }e se na}i i maketa zagreba~ke crkve Svetog Marka, dodaje Hina.

CRKVAODGOVORILANAKRITIKEHRVATSKEVLASTI

Lecizadobrobit vernika

ZAGREB: Reaguju}i na kritike hrvatskih vlasti da nema pravo da se me{a u zdravstveno obrazovawe dece, zagreba~ka nadbiskupija saop{tila je da je, „vr{e}i svoj zadatak, za dobrobit svojih vernika”, delila letke u trgovinskim lancima, u kojima poziva roditeqe i vernike da izraze neslagawe sa programom zdravstvenog vaspitawa. - Vr{e}i svoj zadatak brige o dobru svojih vernika, ali i o dobru svako ~oveka, Crkva ima du`nost i pravo da se koristi sredstvima informisawa i distribucije informacija -navodi se u saop{tewu, koje je objavila Zagreba~ka nadbiskupija. Hrvatska Crkva spornim smatra delove iz predlo`ene lite- Zagreb rature za program zdravstvenog vaspitawa u~enika koji se, izme|u ostalog, bave pitawem masturbacije, pornografije, homoseksualaca i rodne ideologije. Kako je prenela agencija Hina, u saop{tewu se isti~e da je „Crkva uvek otvorena za dijalog kako bi se o va`nim temama za dru{tvo, a {to uvo|ewe zdravstvenog vaspitawa jeste, progovorilo sa svih strana i na kraju izveli zakqu~ci koji }e doneti najvi{e dobrog, kako pojedincu, tako i dru{tvu u celini”. Hrvatski mediji su ju~e objavili da su se leci delili u prodavnicama lanca „Konzum” i „Tiska”, u dogovoru vrha hrvatske katoli~ke crkve sa rukovodstvom vlasnika lanaca - kompanije „Agrokor”.U tim lecima crkva roditeqe i vernike poziva da u {kolama izraze neslagawe sa zdravstvenim vaspitawem Ministarstva obrazovawa, nauke i sporta i da zahtevaju mogu}nost izbora programa u skladu sa svojim `ivotnim vrednostima.

Hrvatski ministar nauke, obrazovawa i sporta @eqko Jovanovi} pozvao je ju~e crkvu da se ne me{a u zdravstveno vaspitawe dece, jer za to nije nadle`na, komentari{u}i letke kao „ofanzivu” crkve.

- Ne o~ekujem probleme u sprovo|ewu programa jer ga po anketama podr`ava preko 60 odsto ispitanih. Zagreba~ki nadbiskup kardinal Josip Bozani} i velik deo Hrvatske biskupske konferencije ne razumeju kurikulum zdravstvenog vaspitawa, ve} su naseli na pri~e iz udru`ewa „Grozd”, koje je, fokusiraju}i se na neke naslove iz literature za nastavnike, javnosti potpuno pogre{no predstavilo {ta donosi zdravstveno vaspitawe”, rekao je Jovanovi} za Hrvatski radio. On je naglasio da u pozadini istupawa „Grozda” nije briga za decu, ve} materijalni interes, s obzirom da su ranije u delu sprovo|ewa svog eksperimentalnog programa odli~no zara|ivali na edukaciji nastavnika, pa su o~ekivali da }e mo}i i daqe ostvarivati odre|en profit. Ministar je pozvao roditeqe da pro~itaju program da vide da u wemu nema ni~eg spornog.


24

ponedeqak24.decembar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

27.5.1954-24.12.2009.

P O M E N

T R O G O D I [ W I  P O M E N  na{eman|elu

ValentinaNaumov Tina Tata ...barno}asnemojnigdedaleko, edasamondareklato... Kadbitadbilosad,damiBog da {ansu tu pa da vidim s neba poruku. Ne bi svanuo dan {to na dobro nesluti danzbogkognevrediustati. Nekadmestrahdatezovem, jerznamdane}e{me~uti. Nekadmestrahdatesawam, izsvakogsnajo{sebudim. Ej,nemamjamrvutvojehrabrosti, padojutranesmemzaspati...

Trigodineduge,predugebeztebe an|ele na{ mali ostale su iza nas. Koliko }e jo{ pro}i ni saminismosvesni,a`ivimosa tim da si na{la svoj mir me|u ostaliman|elima. Zauvektvoji: mama itata sabra}omNemawom iDragomirom.

Tini 10.12.2000-21.12.2009. Sre}ice na{a, i posle tri godinesvere~isusuvi{ne,jer bolitugazatobomneprolaze. Mirno spavaj, i neka te an|eli ~uvaju.Uvek}emotevoleti. TetkaMira ibabaIvana. 66356

66357

Posledwipozdravtetkiibaki

P O M E N

Jelena. 66333

MrMilanaBikicki

IN MEMORIAM

2005-2012.

StojiMijatovi}

Se}awaneblede,una{imsrcima imislimaosta}e{zauvek. Porodice: Kudra,Peri}iBardak.

Tvoji:Nada,Goga iDu{ica saporodicama. 66358

66373

Posledwipozdravdragoj

Ante-Marijan [iki} 1997-2012. Petnaest godina je pro{lo od kako sa nama nije na{ an|eo, na{ tata. Utehe nema, zaborav nepostoji,abolitugauna{im srcima`ive}eve~no.

StojaMijatovi} StojiMijatovi} Draga na{a baba Stojo, zauvek }e{ostatiuna{imsrcima.

Tvojineute{ni: sinMarijan i}erkaValika.

2009-2012.

66344

UnukaDragana,zetNovica ipraunukeElena iIvona.

Zauvek}etesese}ati snajkaDesa iMuwa saporodicom.

66369

66368

3 FRU[ KOG ORS KA ULICA, 4. sprat, bez lift a, useqiv, renoviran, u katastru,ke{-kredit,37hiqada.Telefon063/239-411. 65531

Pro{lajegodinaodkakonasje napustilazauvekna{amajka

BrankoGlu{ica Idaqeboli,sveja~eija~e...

VojinVeselinovi}

Tijana.

VODOINSTALATER pru`asveuslugeudelatnosti: odg u{ ew a odm ah, vr{ im o emajl ir aw e kad a, lajsn e oko kade. I van grada. Telef on i: 063/7509499, 065/5610864,021/6394167. 66137

24.12.1982-30.7.2004. 66312

Pro{le su tri godine prepune tugeibolaodkakonijesanama na{dragi

Zvezdana-Beba Bo{wakovi} Po~ivajumiru!

Danas je tvoj trideseti ro|endan. @ive}e{ zauvek u srcimatvojihnajmilijih. Mama,tata,sestraisestri}.

TvojsinSini{asaporodicom. 66351

66337

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviwe‚ prasi}e, polovan kavez za koke nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 65804

KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {poret, stare automobile za otpad, karoserije,~istimpodrum,tavane, odnosim {ut. telefon 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495 66041

P O M E N

BrankoGlu{ica 27.5.1954-24.12.2009.

Du{anuPopovi}u

@ivimo ~uvaju}i uspomenu na tebe.

izKoviqa 1934-2012.

DraganProdanov 17.12.2012-23.12.2012.

Tvoji:Milan,Koviqka, Eva,Tijana,Jelena, Marko,Agron iLuka.

Pro{lo je 6 nedeqa od kad si naszauveknapustio. @ive}e{ve~nouna{imsrcima. O`alo{}en sin^edomirPopovi} ibratRistaPopovi} saporodicom.

66334

66374

Po~ivajumiru. Pro{lojesedamtu`nihdanaodtvojepreraneiznenadne smrti. Zahvaqujemo svima na iskazanom sau~e{}u i posledwem ispra}ajuna{egDragana. PorodicaProdanov. 66372


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Satugomseopra{tamooddevera istrica

Posledwi pozdrav dragomujaku

na{em

Posledwipozdrav

ponedeqak24.decembar2012.

Baba,

Posledwipozdravdragomocu

25

Posledwipozdravdragomocu

Vido DraganaNu`di}a Juli{ka,Du{ica, Dragana iVasiqka saporodicama.

An|ele, zauvek }e{ ostati u momsrcu.

Brzosioti{laiostalesusamo uspomene. Drago mi je {to sam te videla. Nek ti ostanem u mislima, kao {to}e{tiuvekbitiumojim.

odporodiceMar~i}.

66395

Posledwipozdravdragombratu

VesniVasi}

DraganuNu`di}u

odsinaPere saporodicom izAustralije.

odsinaQubana saporodicom.

TvojaSawa.

66379

66394

66389

Posledwipozdravdragombratu

Posledwipozdravmilombratu

Posledwipozdravdragomdedi

Du{anuCrevaru

Du{anuCrevaru

Du{anuCrevaru

Posledwipozdravdragombratu

Draganu DraganuNu`di}u

Draganu

Du{anuCrevaru

KumaBeba. 66380

Posledwipozdravna{em

Du{anuCrevaru

SestraBosa saporodicom.

odbrataPere saporodicom.

odsestreEvice iwene porodice izAustralije.

66387

odwegovogunukaQubi{e. Deda,hvalazasve.

Ne}emotezaboraviti. 66382

Posledwere~iopro{taja TetkaQubica sakompletnom porodicom izBudisave.

od:brataMi}e, snajeNade, brataniceVide izetaDragana.

66383

66393

Posledwi pozdrav voqenom suprugu

66392

66391

Sa tugom i bolom javqamo da je u 77. godini preminuo na{dragisuprug,otacideda

66385

Vidi @alostituga.Takosiiznenada i brzo oti{la sa ovog sveta. Po~ivaj u miru. Uspomena i se}awe na Tebe traja}e u srcu mom.

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe danasjenapustiona{voqeni

Du{anuCrevaru odsuprugeMile. Osta}e{zauvekumomsrcu.

Ivan. 66381

Du{anCrevar 31.5.1936-21.12.2012. Sahranadragognampokojnikaobavi}eseuponedeqak, 24. 12. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici. O`alo{}enaporodicaCrevar. 66388

66390

Posledwipozdravdragojujni

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 23. 12. 2012. godine,preminula

DraganNu`di} Sahrana je danas, 24. 12. 2012. godine, u 14 ~asova, u Budisavi. O`alo{}eni:otacMilan isinoviSa{aiKiki. 66384

MilanaBorov~anin Vidi

Poslekra}ebolestipreminulajena{abaka,svekrvai mati

S tugom se opra{tamo od drage mameibake. Po~ivajumirumamicemoja.

Porodica Petrovi}. Tvojak}erkaVeselka, unuka An|elka iunukJovan. 66386

Milica[kori} ro|.Mari~i} Sahranajedanas,24.12.2012.godine,u13~asova.Polazak u12~asova,izcrkveuVeterniku. O`alo{}eni:sinAleksandar,snajkaMilka iunuciVladimir iBranisav. 66375

66366

Sa velikim po{tovawem se opra{tamoodtetkaVide.

Tu`nimsrcemobave{tavamodajeu91.godinipreminula na{avoqenamajka,bakaiprabaka

Vidosava-VidaDragojlov 1928-2012. Sahranajeuutorak,25.12.2012.godine,u12~asova,na GradskomgrobquuNovomSadu.

MilanaBorov~anin VidosavaDragojlov

Aleksandra,VesnaiVojislavDragojlov.

MilanaBorov~anin Sahrana }e se obaviti u utorak, 25. 12. 2012. godine, u 12.45sati,naGradskomgrobquuNovomSadu.

Tvojepraunuke: Mina iMaja satatom imamom.

PorodicaStar~evi}.

66378

Nikadtene}emozaboraviti.

66377

66371

O`alo{}eni:sinRadomir,}erkaVeselka, unuciStanko iJovan,unuka An|elka, snajeBojana iRanka,praunukeMina iMaja. 66370


26

Исус: Права верзија Овај документарни филм подељен је у три дела: први део бави се човеком, личношћу Исуса Христа;други део се бави његовом мисијом, а трећи последњим сатима његовог живота. Режисер: Жан-Клод Брегар (РТВ 1,23.00) 08.55 09.05 10.00 10.10 10.35 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50 00.15 00.40 01.50

06.30 06.55 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 12.40 13.10 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 23.30 23.55

tv program

ponedeqak24.decembar2012.

Потрошачкирепортер Документарнасерија Вести Палета-колажнаемисијана ромскомјезикусасрпским титлом Палета-колажнаемисијана украјинскијезикусасрпским титлом Заувекмлад Кухињица Имемогсокака Вести Бразде Чаририболова ХроникаСлавоније,Барање изападногСрема Вести Беснипси Вестизаособесаоштећеним слухом ЏонатанКрик Све(т)оконас Политбиро Временскапрогноза ТВДневник Једаннаједан Разгледнице Државнипосао Добарпосао ТВДневник ЏонатанКрик Сдругестране Војвођанскидневник Једаннаједан Исус:Прававерзија-Младост Заувекмлад Добарпосао НСџез фест2011. Све(т)оконас

Кухињица–мађ. Миљеница Верскинедељник Путевинаде Бразда (мађ) Мађарсканароднамузика Емисијанамађарском Златнодоба,(мађ) Вестина(мађ) Подистимкровом,емисијао европскиминтеграцијама 35.ем. Повратакнасело ХалоТВ(мађ) Добровече, Војводино(мађ) Културнимагазин(Јеленлет) (мађ) ТВМагазин(рум) ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Духовка-Божићнаемсија (слов) ДобровечеВојводино-Бадњевече(мађ) Божићнепесме Божићнепорукецрквенихвеликодостојника(мађ) Католичкабожићнамиса, пренос/мађ) Палета-колажнаемисија (ром)сасрпскимтитлом Палета-колажнаемисијана (укр)сасрпскимтитлом

10.00 09.00 13.00 14.00 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.30

Лола Панонско јутро Улови трофеј Хроника општине Врбас Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Лола Здравље и Ви Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм

06.05 08.00 09.05 09.59 10.30 11.04 12.00 12.15 12.31 13.22 14.53 15.20 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.17 21.17 23.00 23.15 01.06 01.52 02.40 03.14 03.44 04.17 04.47 05.46

08.30Цртанифилм 09.00Вести 09.10Хранаивино 09.50Серијскипрограм 10.30Украденасрца 11.05 Евонаскодвас 12.00Таксисткиња 13.00Вести 13.05Опчињени 14.00Ленија 15.00Вести 15.10ЉудисаМенхетна 16.00Објективнасловачкомјезику 16.15Објективнамађарскомјезику 16.30Хранаивино 16.55Какосекаже 17.00МистеријеКГБ-а 17.30Новосадскопоподне 18.45Речзаданас 19.00Објектив 19.30Опчињени 20.30ИнтервјусбеоградскимнадбискупомСтаниславомХочеваром 21.30 Спринт 22.00Објектив 22.30Истрага 23.00 Таксисткиња 23.50ЉудисаМенхетна 00.10Украденасрца

Интервју с Хочеваром За нашу телевизију говори београдски надбискуп и метрополит Станислав Хочевар. Основна тема разговора биће питања: Како бити добар хришћанин у 21.веку и колико цркве могу да утичу на духовност појединаца и на развој међусобне толеранције,поготово у мултиетничким срединама. Ауторка:Смиљка Сељин (Новосадска ТВ,20.30)

09.30 ОдбојкаСеријаА1:Перуђа– АндреолиЛатина 11.15 ЕБЕЛ:САПА–Телемах Олимпија 13.20 НБАнедељно 14.00 ШпанскирукометКуп–ФИНАЛЕ 16.00 НБА:Бруклин–Филаделфија 18.30 Евролига,магазин 19.00 ПрегледПремијерлиге 20.00 Прегледшпанскелиге 21.00 АТП-Најбољимечеви2012 23.30 Прегледхоландскелиге 01.00 ЦХТВ:Челси–Монтереј

Јутарњи програм Јутарњи дневник Волимијанеранџе Лов и риболов Еко караван Зашто сиромаштво Дневник Спортплус Потрагазанесталимковчегомзавета Сусретиирастанци,филм Ијаимамталенат ОвојеСрбија Мојрођаксасела ДневникРТВојводина Штарадите,бре Београдскахроника Око Слагалица Дневник БожићнапосланицабеоградскогнадбискупаСтанислава Хочевара Мојрођаксасела Самопријатељи,филм Дневник Ништалепшеодпразника, филм Хероји Волимијанеранџе Концертзадобројутро Еко караван Око Лов и риболов Мојрођаксасела Верскикалендар

Свечанасвета мисабожићненоћи УкатедралиблаженедевицеМаријеуБеограду,на Бадње вече, биће одржано свето еухаристијско славље, које ће РТС директно преносити. Свечану мису божићне ноћи предводиће београдскинадбискупимитрополит, председник Међународне бискупске конференције св. Ћирила и Методија, мсгр Станислав Хочевар. (РТС2,22.00)

03.22 04.07

Слагалица ВикингВики МетроЕрни ДенииДеди АнаДобрић Њено величанство енергија Загађеност-храна Београд у музичким збивањима 20.века Вреле гуме Књига утисака Клиника вет Контекст БудимпештанскихорМонтеверди Екоглобал Трезор Београд у музичким збивањима 20.века ТВфељтон Технологије САТ Свебојеживота Достојевски Меразамузику ЕвропаиСрби Верскикалендар Достојевски Свечанаакадемијаповодом 100годинаваздухопловства, пренос Божићниспецијал Свечанасветамисабожићне ноћи,преносизкатедрале блаженедевицеМарије уБеограду Потрагазанесталим ковчегомзавета Божићниспецијал Ијаимамталенат Трезор Будимпештанскихор Монтеверди САТ Одсрцасрцу

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 20.45 21.15 23.00 00.00 01.00 02.00 04.00

Добројутро Тренутакистине Првинационалнидневник Курсаџије Тачноуподне Српскапосла Националнидневник Скривенакамера Прељубници Националнидневник Маланевеста Нежељене Гинго Гранд-народпита Прељубници Пинктаргет Српскапосла Филм: Џенифер осам Филм: Андерграунд комедија

07.04 07.42 08.05 08.17 08.24 08.31 08.45 09.07 09.51 10.21 10.57 11.31 12.03

АнаФарис

Самопријатељи Она му је била најбољи пријатељ и одбила га је када јој је изјавио љубав још у давним средњошколским данима. Али сада он изгледа потпуно другачије,познати је режисер у Холивуду и после једне случајне незгоде на путу за Париз није ни слутио да ће поново срести ону коју је очајнички покушавао да заборави. Улоге:РајанРејнолдс,ЕјмиСмарт,АнаФарис Режија:РоџерКамбл (РТС1,21.17)

12.35 13.06 14.05 14.33 14.58 15.28 16.15 16.46 17.47 18.15 18.44 19.00 20.00 21.16 22.00

00.00 00.45 01.29 01.52 02.50

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.15 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 01.00 01.15 02.00 02.05 03.00 03.25

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Филм:Господар прстенова: Две куле Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

dnevnik

08.45 09.30 10.00 10.35 11.45 13.50 15.00 16.00 16.40 17.00 18.00 18.30 19.10 20.00 21.00 23.00 23.35 00.00 00.50

Уздравомтелу Кажипрст Вести ДивљаСкандинавија Цртанифилмови Непобедиви:Банзуке Никита Вести Спортскипреглед Дваипомушкарца Каослучајно Вести Непобедиви:Банзуке Никита Филм:Несталиуакцији3 Вести Спортскипреглед Борилачкимајстори ДивљаСкандинавија

08.00 09.00 10.00 11.45 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Цртанифилмови ВИПрум Филм:Пословниљуди Ситивести Филм: Дамер Породичниобрачун СобарицасаМенхетна МаријанаиСкарлет Филм:Специјалноваспитање Хавторн Ситивести Опаснаигра Филм: Простонеодољива Филм: Ходајправо Опаснаигра Тријумфљубави

СараМишелГелар

Простонеодољива Млада куварица Аманда наслеђује породични ресторан, али с обзиром да није баш вешта у кулинарству посао јој иде све лошије. Једног дана док Аманда на пијаци купује намирнице за ресторан,играсудбинејеспоји с младим Томом који отвара елитниресторан... Улоге: Сара Мишел Гелар, Шон Патрик Фленери, ПатришаКларксон Режија: МаркТарлов (Пинк 2,20.00)

Монсуно Пре 65милиона година Земљу је задесила киша метеора. Ти метеори су створили живот – облик тако моћне, хаотичне и савршене генетске садржине.То је монсуно, материја непознатог порекла,али катастрофално опасна по живот на праисторијској земљи. (Хепи,10.50) 05.00 08.00 08.10 08.30 08.55 09.20 09.35 09.45 10.00 10.50 11.40 12.05 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.00 15.25 15.45 15.55 17.55 18.30 19.00 19.55 20.00 20.30 22.00 23.00 23.55 00.00 01.30 03.00 04.40

Јутарњи програм Мегаминималс Бакуган 1 Земљакоња Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми ПопПикси Телешоп Винкс5 Монсуно Бен10 Моћниренџери СкубиДу ГенераторРекс Телешоп Вести Гламур Добра жена Телешоп Глувибарут,филм Вести Телемастер Гламур Црвени орао Вести Насловнастрана –квиз Ћирилица Позајми ми ауто Долина вукова Вести Филм Филм Црвени орао Једна жељаједнапесмамикс

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00Уз кафу,07.30Бели лук и папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу -Парови,12.00Без цензуре,14.00Живети свој живот,16.00Освета,17.00Ретроспектива недеље,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,19.30Цртани филм,20.00Спортски програм,21.00Фешн стори,22.00Објектив,22.30Кућа 7жена,00.00Објектив,00.30Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00Максимално опуштено,12.55Хит недеље, 13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви, 17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар,22.00 Холивуд,22.25Бање Србије,23.05Фокус,23.45Туристичке разгледнице,00.00 Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40Веб џанк

07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм

08.00 Дечији програм, 08.30 Лек из природе, 09.00 Кухињица, 09.30 Дечији програм, 10.00 Зоо пузле, 11.00 Метрополе и регије света, 12.00Репризе вечерњих емисија,14.55Инфо,15.30Зоо пузле,16.55Инфо, 17.30Бибер,18.00Кад порастем бићу...,18.30Кухињица,18.55Инфо,19.30 Бибер,20.15Отворени екран -ретроспектива,21.00Изблиза,22.00Бибер, 22.30Инфо,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

12.00Срем на длану: С. Митровица,13.00Џубокс,14.30Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху, 15.45Кухињица,16.15Путвина,17.00Новости 1,17.15ТВ хроника: Срем на длану: Шид,18.10Између редова,19.00Новости 2,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Спорт СТВ-а,21.15Документарни програм,22.00Новости 3,22.30Шоу програм: Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

ponedeqak24.decembar2012.

IZBORIZSATELITSKOGPROGRAMA

FEQTON

12

27

„БИТЛСИ”И РЕВОЛУЦИЈА У ГЛАВИ

Пише:Ијан Мекдоналд 07.40 08.35 10.25 11.20 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Штанетребаобући Посластичарскиас Венчаницаизснова Дечијирођенданиза памћење Луксузнидом Грађевинскеинтервенције ШминкањесаКлио Штанетребаобући Алесандровакухиња Стручњакзаторте Савршенстил Салон„Последњаприлика„ Пацијентисанеобичним здравственимпроблемима Екстремнипреображај Мајамиинк Савршенстил

Тајнират Разбијачишифара Лондонскаболница Викторијанскаапотека Косизаправоти? КакојеФранцпостаоЛист Египат Експериментинасопственој кожи Мистеријеолупинанадну океана Заборављениначиниисхране МитоВитлејемскојзвезди Кракатау–последњидани Хрватскивладари Тајнират Мистеријеолупинанадну океана ТајмтимгодинаX Египат

07.00 Добро јутро,Хрватска 10.13 Бестселерски редовници чудо с нуспојавама,док. филм 11.10 Блажени Аугустин КажотићБискуп сиромаха и помирења,док.филм 12.00 Дневник 12.15 Спорт 12.38 Пркосна љубав 13.30 Ватикански Хрвати:Никола Етеровић,док.филм 14.30 Треће доба 15.05 Сотто ил циело ди Рома 16.58 Хрватска уживо 18.00 Резервисан термин 18.17 8.спрат,ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 Божићна честитка кардинала Бозанића 20.20 Шкриња 21.22 Библија:Исус 23.00 Дневник 3 23.35 Божићне песме 23.55 Пожега:Миса Поноћка, пренос 01.30 Андреа Бочели и Давид Фостер -Мој Божић 02.26 Сотто ил циело ди Рома 04.07 Божићнепесме

08.05 Филм:ЕлДорадо:Град злата 09.50 Браћаисестре 10.45 Дијагнозаубиство 11.40 Филм:Одлазаксасцене 13.25 Филм:СвемоћниТор 15.10 Филм:Америчкиратни бродови 16.55 Филм:НашпрвиБожић 18.40 Филм:Божићниспор 20.25 Монк 21.20 Филм:ЕјсВентура:Детектив закућнељубимце 23.10 Филм:Председниковчовек 00.55 Филм:Леденодоба 02.40 Филм:Несрећауваздуху

07.00Мојиџепниљубимци 07.20Ју-Ги-Ох! 07.45Вируснапад 08.00Пустиводудамишевиоду, филм 09.30Сиси3,филм 11.45Бебинодлазакуград, филм 13.35Клопказародитеље, филм 15.55Хотелзапсе,филм 16.55РТЛ5до5 17.10Хотелзапсе,филм 18.05Ексклузивтаблоид 18.30РТЛДанас 19.10Крвнијевода,серија 20.00Самукући2:Изгубљен уЊујорку,филм 22.20Колосреће,филм 00.40Великифилм,филм 02.20Љубавнизов,филм

Колосреће 08.00 09.30 10.00 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Мунзи Срећниклинци Вилењаци Великодрвеће Звездељубави Правилослужбе Назмајевомпуту УздизањеХанибала КупимиЕлиота Еротскифилм Еротскифилм

Назмајевомпуту Напета акција која говори онапоримаједногчовекада одбрани своју породицу. Приликом посете породичном ресторану у Италији, схвата да их банда локалнихгангстерарекетираион желитодаоконча. Улоге: Брус Ли, Чак Норис Режија:БрусЛи (Синеманија,18.00)

НаталиБраун

ОтказанБожић ДедаМразћедобитиотказ јергаОдборзаБожићсматра делимично одговорним због тога што се изгубио дух правог Божића. Божић је постао време скупих поклона, а не среће и задовољства. Деда Мразјекривзатоштослуша дечје жеље и дарује им оно што пожеле, а то су све скупљеиграчке... Улоге: Џад Нелсон, Џастин Ландри, Натали Браун,ЏонФлеминг Режија:ЏонБредшоу (ХРТ2,17.10) 07.04 07.33 07.59 08.03 08.26 08.48 09.11 10.00 10.30 11.55 12.40 13.30 14.57 15.24 15.28 16.00 16.35 17.10 18.40 20.25 22.25 00.35 02.10

Мала ТВ Цртана серија Причај ми о Божићу Телетабис Живот с Дереком Фантастични пријатељи Мерлин Јеленко Божићни гусар,филм Идемо на пут с Гораном Милићем Плодови земље Божићу Канану,филм ДечаковБожићуВалесу Причам ти о Божићу Мала ТВ Регионални дневник Кардинал Хаулик -отац Загребачке надбискупије,док. филм Отказан Божић,филм Тиха ноћу Вуковару Чудо у 34.улици,филм Дај ми себе,филм Ништа као празници,филм Ноћни музички програм

БрусЛи

07.30 08.00 08.30 08.55 09.50 10.50 11.20 11.50 12.40 13.35 14.30 15.30 16.25 16.55 17.25 17.55 18.25 18.55 19.25 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55

Судијезастил Школазапарове РазведениГари Пројекат „Модна писта„,”„,”Реалитy„,”2006” Судијезастил Нова девојка Лудница у Кливленду Шапат духова Увод у анатомију Затрпани ђубретом Породично благо Џина Симонса Суперзвездеплеса Школазапарове РазведениГари Мелиса и Џои Нова девојка Лудница у Кливленду Секс и град Секс и град Увод у анатомију Како је бити Ерика Кугар Таун Шапат духова Секс и град

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 17.20 20.00 22.00 00.00 01.30 02.45

Небезмојећерке МесечинаиВалентино ЛОЛ Нашакућаизснова Божићнаприча НиколасНиклби Великабелапревара Страх Еротскифилм Еротскифилм Еротскифилм

06.00 ПериМејсон:Смртоносан начинживота 07.30 Тајнадавања 09.00 Биографија-ЕнтониХопкинс 10.00 Допросјачкогштапа 11.30 Јуда 13.00 Биографија-ДруБаримор 14.00 Убогатствуисиромаштву 16.00 Великопространство 17.30 Биографија-МорганФриман 18.30 Упозорење:Строгацензура 20.00 МомцисМадисона 21.00 НајзадБожић 23.00 Мојпријатељ,ДедаМраз

ЛуисВинторпIII јеуспешан филаделфијскипословничовеккојиимапрелепстан,луксузни аутомобил и гомилу новца,аимаизаноснудевојку.БилиРејВалентајнјеобичанпросјакиситниџепарош. Ускороћењихдвојицазаменитиулоге... Улоге: Ден Ајкројд, Еди Марфи, Ралф Белами, ЏејмиЛиКертис,БоДидли Режија:ЏонЛендис (РТЛ,22.20)

ЏејмиЛиКертис

Masovnaduhovnakriza trenutku kada su Bitlsi preuzeli kontroKad su se Bitlsi pojavili, masovni prelaz na lu nad svojom sudbinom – a koji se poklo- individualisti~ki materijalizam bio je u punom pio s istovremenom pojavom LSD i kon- zamahu, pa su plo~e koje su snimali u ranoj fazi trakulture – desni~arska {tampa po~ela je da svoje karijere odra`avale tu atmosferu nesveprognozira propast „bit grupa” i da napada navod- snog ushi}ewa. Kao senka nad rastom novog sekunu naklonost wihovih rivala iz Flit strita larizma, unos droga za spu{tawe bio je u toliko (ulica u centru Londona u kojoj je do osamdesetih brzom porastu da je, kada su se pojavile droge za godina pro{log veka, bilo sedi{te ve}ine engle- podizawe – kao marihuana i LSD, negde 1965. ili skih novina – prim. prev.) prema mladima. U kwi- 1966, kontrast bio neizbe`an. Psihodeli~ne drozi The Neophiliacs, hri{}anski pisac Kristofer ge koje su u Americi zagovarali biv{i bitnici Buker napisao je da smatra da je to {to se de{ava Alen Ginzberg i Ken Kesi ogolele su savremenu – masovna histerija zasnovana na „fantaziji vi- duhovnu prazninu, izazivaju}i „neispitani `italnosti”, opisav{i ustanak mladih i wihove vo- vot” konzumeristi~kog dru{tva. Esidna kontra|e Bitlse kao manifestaciju zla. Utemeqena na kultura sredine {ezdesetih je zato bila masovni [penglerovom sistemu istorijskih ciklusa, kwi- poku{aj podizawa du{e u odsustvu Boga i odjek ga je prebrzo nakon doga|aja koje je htela da obja- romanti~arskog kori{}ewa opijuma u devetnaesni te stoga nije mogla da uvidi da je ve}ina tih stom veku radi osloba|awa ma{te od zamornih de{avawa ne samo daleko od ga{ewa, nego }e tek poprimiti novi intenzitet. [to se ti~e Bitlsa, oni ne samo da su bili na pragu svojih najboqih dela, nego su svom radu dodali i filozofsku dimenziju i tako u potpunosti pobili Bukerovu analizu. Po{to hri{}ani iz sredwe klase vole da „duhovnu krizu” zami{qaju kao ne{to {to se de{ava samo savesnim pojedincima, u najboqem maniru anglikanskog dobrog ukusa. Bukeru, Malkolmu Magrixu ili Meri Vajthaus bilo je te{ko da razumeju da je mnogo toga {to se ~inilo svetovnim tokom {ezdesetih, zapravo bilo suprotno. Jedan otvoreniji hri{}anin, Kenet Li~, uspeo je da, tri godine kasnije, kraj {ezdesetih sagleda kao masovnu duhovnu krizu, {to je ona i Vrhunacnapu{tawastarihvrednosti bila. Masovni prelaz sa svetog na sekularno, koji da- ograni~ewa racionalizma. Pre{av{i s popularleko od toga da se pojavio iz ~ista mira, bio je nih na kontrakulturne droge, Bitlsi su za domikrajwa faza istorijskog razvoja nauke. Tokom nantnu temu svog stvarala{tva od albuma Revolver pro{lih vekova, cement hri{}anstva koji je za- pa nadaqe, izabrali svesnost. padwa~ko dru{tvo dr`ao na okupu progresivno je Kao izdvojena savest sredweg toka dru{tva, slabio zbog {okova uzrokovanih nau~nim otkri- kontrakultura se ubrzo sukobila s pre`ivelim }ima. S dolaskom dvadesekonzervativno-religiotog veka i tehnolo{kih znim i klasno raslojenim Posleratnoizobiqekojeje pronalazaka, nau~ni pona~inom razmi{qawa iz osloba|alodru{tvourotiloses pedesetih, bore}i se s gled na svet sve je sna`nije uticao na dru{tvo. To- koktelominovacijasuvi{emo}nim wim za du{u konzumerikom rata od 1914. do 1918, zma. Radosni {to su kondabiimsemogloodupreti: stari poredak je ru{ila~zumenti, obi~ni qudi televizija,sateliti,poja~ala kim delovawem mitraqeostali su nedirnuti ovom zamuziku,kontracepcija,LSD za doveden pred propast, a bitkom, ve} su nastavili s inuklearnabomba otre`wewe tokom dvadeu`ivawem u svom modersetih pre`iveo je samo zanom svetu pogodnosti. Toto {to je tada{wa sklonost prema novitetima, kom 1967, jedino {to su zapazili u vezi s „ratom promiskuitetu i drogama bila privilegija daleko savesti” bilo je to da su neki hipici i pop zvezde maweg broja qudi da bi se stvorila pretwa sta- poslu`ile kao primer jer su uhva}ene s drogom i bilnosti. da su Bitlsi, kako je kraqica staromodno objasni[ezdesetih, me|utim, posleratno izobiqe koje la, „postali krajwe ~udni ovih dana”. Kada je estaje osloba|alo dru{tvo urotilo se s koktelom na- bli{ment 1968. uzvratio udarac, jo{ jedan tim je u~nih inovacija suvi{e mo}nim da bi im se moglo isprovociran da se pridru`i igri: revolucionarodupreti: televizija, satelitska komunikacija, ni anarhokomunizam Nove levice. mogu}nost da pojedinci priu{te sopstvena prevoMe|utim, iako je te{ko mogao da ignori{e nezna sredstva, poja~ala za muziku, hemijska kontra- rede i bombe, velik deo dru{tva radikalni stucepcija, LSD i nuklearna bomba. Za obi~ne qude, denti impresionirali su koliko i sputavaju}e i istinske pokreta~e i tresa~e {ezdesetih, ovi sive pedesete ili kao {areni hipici. Opiru}i se faktori stvorili su neukrotivi ose}aj hitnosti, previrawima za dru{tveni konsenzus, sredwi tok zapaqivo pome{an sa do tada nevi|enim prilika- dru{tva nastavio je s individualizmom sticawa, ma za li~ne slobode. Napu{taju}i hri{}anski kupuju}i plo~e Bitlsa zbog wihove muzike i tolesvet odgo|enog zadovoqstva radi gladnog sekula- rantno ignori{u}i wihove tekstove. Tako su, |arizma hrawenog tehnolo{kim pogodnostima, oni voqim paradoksom, oni koji su mislili da se nasu uspe{no mewali hijerarhijsko dru{tveno je- laze na prvoj liniji dru{tvenog razvoja {ezdesedinstvo, u kojem je svako na{ao svoje mesto za li~- tih ubrzo ostali zate~eni bu|ewem stvarne drune nagrade savremene meritokratije {tvene avangarde tog doba: obi~nih qudi.

U

Kwigu Ijana Makdonalda “REVOLUCIJA U GLAVI / Pesme ’Bitlsa’ i {ezdesete”, u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Klio”, mo`ete naru~iti uz popust od 30%, za 1.285 dinara, preko telefona (011) 3288-471, 3035-696 i (063) 220-870 ili mejla forum@clio.rs. 07.15 Амерички чопери 08.10 Прљави послови 09.05 Опасан лов 09.55 Обрачун суперљуди 10.50 Пен и Телер –Лаж или истина 14.25 Генералка 2012 15.20 Разоткривање митова 16.15 Прљави послови 17.10 Опасан лов 18.05 Преживљавање 19.00 Како се прави? 20.00 Обмана са Китом Беријем 21.00 Преваранти на делу специјал 23.00 Стручњаци за преживљавање

08.30 Тенис 10.00 Сви спортови 13.00 Фудбал 15.00 Биатлон 17.00 Сви спортови 17.45 Фудбал 20.00 Сви спортови 20.30 Сви спортови 21.30 Сви спортови 22.00 Сви спортови 23.00 Сви спортови 01.15 Фудбал

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


28

monitor

ponedeqak24.decembar2012.

dnevnik

24. decembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Ako va{ `ivot izgleda neuredno, poku{ajte da ga promenite. Ne odla`ite to vi{e. ^ini se kao da vas `ivotni tempo usmerava u hiqade razli~itih pravaca odjednom, a vi vi{e volite da `ivite u miru i ti{ini.

BIK 20.4-20.5.

Ne volite da budete osuje}eni. Niste u stawu da mirno ~ekate dok ne ostvarite svoje ciqeve. Povremeno je potrebno uraditi neprijatne zadatke pre nego {to dobijete priliku da u`ivate u sebi.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Da li je ovo dan kada }ete sresti nekog novog? Svakako da je ovo veoma mogu}e. Astralni aspekti }e vam mnogo pomo}i s obzirom na predivnu energiju koju posedujete u ovom trenutku. Mo`ete o~ekivati miran i efikasan dan. Koji god projekat da ste pokrenuli u svom poslovnom ili privatnom `ivotu, trebalo bi da poprima zanimqiv oblik. Malo pomalo i neizvesnost }e nestati. Mo`da se ose}ate pomalo usamqeno iz razloga {to su svi oko vas koncentrisani na svoje potrebe u ti{ini i izolaciji. Ipak, u`iva}ete u ve~erwim satima nakon {to re{ite probleme i puno toga uradite. Spremni ste da razjasnite i sredite svoje odnose kao nikada ranije. Puno toga treba da se uradi, ali, na kraju, va{i odnosi }e poprimiti potpuno druga~iji oblik. Danas }e neko iz grupe podr`ati va{e ideje.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Da li ste duboko zadovoqni svojim qubavnim `ivotom? Odre|eni aspekti }e vas pogurati da napravite zalihe i razvijete neka re{ewa ukoliko je potrebno. Veliki problem mogao bi biti va{a posesivnost. Ukoliko uvek od partnera tra`ite garancije i za{titu, shvati}ete da vam nedostaje poverewe. Kao odgovor na ovo, ni vama se ne}e verovati. Jedini izlaz je da poklonite svoje srce odre|enoj osobi. Potreban vam je neko ko }e vas predvoditi. Ovo je pravo vreme da u~ite od majstora, ~ak i ako to zna~i da }ete morati preuzeti ulogu u~enika. Ovo }e biti divna i pozitivna promena za vas.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

^ak i velike reke su napravqene od jedne jedine kapi vode. Ne nedostaje vam prilika trenutno u va{em `ivotu. Ovo je sjajna mogu}nost da se pozabavite kako svojim li~nim `ivotom tako i poslovnim.

O~ekujte da }ete danas biti skloni razmi{qawu. Ovo }e vam pomo}i da uvidite kako se zaista ose}ate iznutra, {to niste imali vremena da uradite u posledwe vreme. Oslobodite se nepotrebnog tereta. Stari strahovi i snovi }e danas biti na dnevnom redu. Da li `elite da se bavite umetno{}u? Da li ste sigurni? Ako ste umetnik, da li `elite da budete poznati ili bogati? Budite oprezni prilikom sawarewa.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

Не зовите Хјуа Гранта у госте PROGNOZA

Знатно топлије

Vojvodina Novi Sad

9

Subotica

7

Sombor

8

Kikinda

8

Vrbas

8

B. Palanka

9

Zreњanin

9

S. Mitrovica

9

Ruma

10

Panчevo

10

Vrшac

8

Srbija Beograd

10

Kragujevac

10

K. Mitrovica

8

Niш

9

Evropa

НОВИСАД: Топлије са сунчаним периодима. Дуваће слаб јужни и југоисточни ветар. Притисак изнад нормале, с тенденцијом опадања. Минимална температура 0, а максимална 9 степени. ВОЈВОДИНА: Топлије и суво уз сунчане периоде. Ветар слаб до умерен јужни и југоисточни. Притисак изнад нормале, с тенденцијом опадања. Минимална температура од -1 до 2 степена, а максимална од 7 до 10 степени. СРБИЈА: Ујутру слаб мраз на истоку и југу. У току дана топлије, уз сунчане периоде. Хладно само у Тимочкој Крајини, због магле. Ветар слаб до умерен јужни и југоисточни. Притисак изнад нормале, с тенденцијом опадања. Минимална температура од -4 до 2 степена, а максимална од 0 у Неготину до 14 степени на западу Србије. Прогноза за Србију у наредним данима: У уторак и среду још топлије, а у појединим крајевима температура и преко 15 степени. У среду крајем дана киша, као и у четвртак пре подне. У другој половини седмице мало ниже температуре, али и даље изнад просека. Киша је могућа поново у петак. За наредни викенд суво. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Очекивана промена биометеоролошке ситуације неће погодовати кардио и цереброваскуларним болесницима, као и особама са дисајним проблемима, па им се препоручује да примене савете лекара. Неопходно је адекватно одевање и физичке активности у складу са порастом дневне температуре. Од метеоропатских реакција могу се очекивати поремећај сна, нервоза и болови у мишићима. Појачан опрез се препоручује свим учесницима у саобраћају.

Madrid

16

Rim

16

London

11

Cirih

5

Berlin

10

Beч

11

Varшava

2

Kijev

-10

Moskva

-17

Oslo

-3

St. Peterburg -15 Atina

14

Pariz

12

Minhen

14

Budimpeшta

2

Stokholm

-2

Стјуарт, који води популарну емисију „Дејли шоу„, испричао је америчким медијима да је Хју Грант најгори гост којег је икада морао да истрпи. Грант је код ње га го сто вао 2009. промовишући филм „Да ли сте чули за Морганове”, романтичну комедију са Саром Џесиком Паркер, коју је критика сахранила. „Одвратно се понашао према свима на сету, био је ужасно непристојан и тежак„, рекао је Стјуарт и додао да никада више не планира да уго сти Гранта на сету. А глумац, који тренуто промовише „Атлас облака”, није се још тим поводом огласио.

VIC DANA - Мама, тата, одлучио сам да живим сам! - Па, то је одлично, сине! - Да! Кофери су вам испред врата!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

195 (32)

Slankamen

262 (18)

Jaшa Tomiћ

Apatin

265 (41)

Zemun

334 (12)

Bogojevo

230 (38)

Panчevo

341 (6)

Smederevo

484 (4)

Baч. Palanka 214 (34) Novi Sad

204 (33)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kneжevac

170 (-2)

S. Mitrovica

413 (9)

Tendencija stagnacije

Senta

234 (-1)

Beograd

276 (12)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

256 (20)

NERA

Hetin

76 (-20)

TISA

-30 (4)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

40 (-6)

Reшeњe:

DUNAV

Dnevnik 24.decembar 2012.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you