Issuu on Google+

m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 24. DECEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22582 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

MINISTARKA FINANSIJA DIANA DRAGUTINOVI] ZA „DNEVNIK”

Svakome po deo tereta

– Slede}a godina ne}e biti te`a za gra|ane Srbije, jer se pravi udar krize osetio u ovoj godini. Slede}a godina }e biti boqa za ve}inu privrede – izjavila je za „Dnevnik” ministarka finansija Srbije Diana Dragutinovi}. Upitana da li }e slede}a godina biti te`a za penzionere, s obzirom na to da su penzije zamrznute, ministarka finansija ka`e da }e cela dr`ava, svi koji rade u woj, javni slu`benici, penzioneri, pa ~ak i korisnici socijalne za{tite, „podneti deo tereta da bi dr`ava slede}e godine bila jeftinija za privredu”. str. 5

U VLADI VOJVODINE SINO] URU^ENE NAGRADE „DR ZORAN \IN\I]”

I N T E R V J U : MIQKO RADISAVQEVI], SPECIJALNI TU@ILAC

U Vladi Vojvodine sino} su sve~ano uru~ene nagrade „Dr Zoran \in|i}” za najboqeg mladog nau~nika i istra`iva~a u Vojvodini u 2009. i za najboqi diplomski, master ili magistarski rad iz filozofskih i sociolo{kih nauka u Srbiji, koje dodequju pokrajinska Vlada i wen Sekre-

tarijat za nauku i tehnolo{ki razvoj. Priznawe za najboqeg mladog nau~nika dodeqeno je dr Du{anu Mr|i, nuklearnom fizi~aru, docentu Prirodno-matemati~kog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Po re~ima pokrajinskog sekretara za nauku i tehnolo{ki razvoj prof. dr Drago-

KAKO NADOKNADITI SVE ^ASOVE KOJE JE NOVI GRIP ISPRETURAO

„Meksikanac” razvukao ferije

Foto: N. Stojanovi}

Priznawe mladosti koja svojoj zemqi `eli da udahne duh progresa

slava Petrovi}a, predsednika odbora za dodelu ove nagrade, ~ak 834 istra`iva~a mla|ih od 35 godina, koliko ih je u pokrajinskom informacionom sistemu, moglo je da ra~una na ovu nagradu, ali su izvanredni nau~ni i istra`iva~ki rezultati dr Du{ana Mr|e bili odlu~uju}i. str. 2

Uskoro oduzimawe milion evra u inostranstvu – O~ekujemo da }emo uskoro imati mo`da i prvo oduzimawe imovine koja je prona|ena u inostranstvu. Re~ je o gotovom novcu u vrednosti od preko milion evra koji se nalazi u jednoj evropskoj zemqi. Ne mogu da govorim u kom predmetu i od koga planiramo da oduzmemo tu imovinu, jer podatak o vlasniku predstavqa slu`benu tajnu i nemojte o~ekivati da }emo kr{iti zakon u tom pogledu - ka`e specijalni tu`ilac Miqko Radisavqevi} u intervjuu za „Dnevnik”. str. 13

U ZREWANINSKOJ BOLNICI 32-GODI[WA @ENA UMRLA OD GRIPA

Virus ubio majku dvoje dece str. 14

Toplo za ovo doba godine

str. 16 – 19

Najvi{a temperatura 16 °S

„ NA[ NOVINAR ZORAN RANGELOV NAGRA\EN KAO NAJBOQI DOPISNIK

„ VOJVODINA IZBA^ENA IZ RVA^OG SAVEZA SRBIJE

Ekonomija 4 Stranci donose 5.000 radnih mesta

Nov~anik Novi Sad

Za 200.000 automobila 700 miliona evra SPORT

Politika 2 SVM zadao udarac ispod pojasa

6 Odzvonilo legalnom {vercu u komisionima

„FIJAT” JU^E PREUZEO KRAGUJEVA^KU „ZASTAVU”

str. 14

NASLOVI

„ MIHAEL [UMAHER POTVRDIO POVRATAK

7 [ef smewen, direktoru po yepu 9 Poklon najve}oj vojvo|anskoj porodici

Vojvodina 11 Paketi}i za decu, umesto koktela

Crna str. 5

12 ]erke poginule, roditeqi te{ko povre|eni


POLITIKA

~etvrtak24.decembar2009.

VESTI Razgovori nakon kandidature Predsednik Srbije Boris Tadi} razgovara}e danas sa predstavnicima Srba iz regiona. Kako “Dnevnik” saznaje, predsednik Tadi} }e za svoje goste, lidere stranaka iz RS i Crne Gore, prirediti sve~ani radni ru~ak, nakon koga }e se, kako je saop{teno iz Kabineta {efa dr`ave, svi u~esnici okupqawa obratiti medijima. Me|u zvanicama razgovora za sve~anim ru~kom, koji predsednik uprili~uje dva dana nakon povratka iz Stokholma gde je Srbija predala zvani~nu kandidaturu za ~lanstvo u EU, bi}e lideri stranaka RS, na ~elu sa premijerom Miloradom Dodikom, kao i lideri DSS Crne Gore Ranko Kadi}, NSD Andrija Mandi}, SNP Sr|an Mili} i NS Predrag PopoD. M. vi}.

Vuk u Kuvajtu Srbija i Kuvajt potpisali su ju~e vi{e me|udr`avnih sporazuma, koji }e otvoriti vrata za zna~ajne kuvajtske investicije u Srbiju, pre svega u strate{ku infrastrukturu zemqe, izjavio je ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi}. On je, posle susreta sa kuvajtskim emirom, {eikom Sabahom al-Ahmedom al-Sabahom, najavio da }e, u razgovoru sa ostalim najvi{im zvani~nicima Kuvajta biti re~i i o vojno-tehni~koj saradwi. Po Jeremi}evim re~ima, Kuvajt nije priznao jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova, uprkos velikim pritiscima kojima je bio izlo`en, {to Srbija izuzetno ceni, s obzirom na ugled koji ta dr`ava ima, pre svega u arapskom i muslimanskom svetu.

Promene u ha{kom timu Rasim Qaji} je potvrdio da }e podneti ostavku na mesto koordinatora Akcionog tima za locirawe i hap{ewe ha{kih optu`enika zbog lo{e procene da }e Ratko Mladi} biti uhap{en do kraja ove godine. „Ne mogu sebe da zamislim da opet za mesec, dva pri~am kako }e Mladi} biti uhap{en do kraja 2010. Jednostavno, morate biti spremni da snosite odgovornost za izre~eno”, rekao je Qaji}, koji }e ipak ostati predsednik Nacionalnog saveta za saradwu sa tribunalom, jer se, kako je obrazlo`io, to telo bavi druga~ijim poslovima od tima: dokumentacijom, arhivama, svedocima. Ina~e, u tzv. ha{kom timu najavquje se jo{ jedna promena: na ~elo Slu`be MUP-a za otkrivawe ratnih zlo~ina, ~iji je zadatak i potraga za ha{kim beguncima, vi|en je Dejan Marinkovi}, umesto dosada{weg na~elnika te slu`be Aleksandra Kosti}a.

DNEVNIK

c m y

2

U VLADI VOJVODINE SINO] URU^ENE NAGRADE „DR ZORAN \IN\I]”

Priznawe mladosti koja svojoj zemqi `eli da udahne duh progresa U Vladi Vojvodine sino} su sve~ano uru~ene nagrade „Dr Zoran \in|i}“ za najboqeg mladog nau~nika i istra`iva~a u Vojvodini u 2009. i za najboqi diplomski, master ili magistarski rad iz filozofskih i sociolo{kih nauka u Srbiji, koje dodequju pokrajinska Vlada i wen Sekretarijat za nauku i tehnolo{ki razvoj. Priznawe za najboqeg mladog nau~nika dodeqeno je dr Du{anu Mr|i, nuklearnom fizi~aru, docentu Prirodno-matemati~kog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Po re~ima pokrajinskog sekretara za nauku i tehnolo{ki razvoj prof. dr Dragoslava Petrovi}a, predsednika Odbora za dodelu ove nagrade, ~ak 834 istra`iva~a mla|ih od 35 godina, koliko ih je u pokrajinskom informacionom sistemu, moglo je da ra~una na ovu nagradu, ali su izvanredni nau~ni i istra`iva~ki rezultati dr Du{ana Mr|e bili odlu~uju}i. – Ovo je peta godina kako uru~ujem nagradu „Dr Zoran \in|i}“ za mladog nau~nika i istra`iva~a i kada se prisetim svih prethodnih dobitnika, ne mogu a da ne budem ponosna na sve wih, kao i na ve~era{weg dobitnika. Jer, ova plejada mladih qudi posve}enih nauci `eli da svojoj zemqi udahne duh progresa – rekla je Ru`ica \in|i}, po~asni predsednik Odbora za dodelu ove presti`ne nagrade, uru~uju}i je Du{anu Mr|i. – Uverena sam da bi to na isti na~in do`iveo i Zoran \in|i} i uverena sam da }e i Du{an Mr|a biti isti onaj me|unarodni simbol prepoznatqivosti `ivotne i nau~ne misli kakav je bio i sam Zoran \in|i}. Nagradu za najboqi rad dobio je Marjan Ivkovi} za master rad „Evolucija poimawa konfliktne prirode modernih dru{ta-

va u kriti~koj teoriji“, odbrawen ove godine na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. – U ovom trenutku velikih dru{tvenih kriza kriti~ka teorija je neophodna jer nam govori kakvo je dru{tvo, a Zoran \in|i} je izradio i svoj doktorski rad upravo u okriqu kriti~ke teorije dru{tva. Utoliko mi je veoma drago da ta poznata Frankfurtska {kola nije zaboravqena kod nas i da jo{ ima mladih qudi koji o dru{tvu `ele da progovore kriti~ki – naglasio je prof. dr Dragoqub Mi}unovi}, predsednik Odbora za dodelu ove nagrade. Predsednik Srbije Boris Tadi} uru~io je nagradu Marjanu Ivkovi}u i podsetio na veli~anstvenu li~nost i delo ~oveka

~ije ime nosi ovo priznawe. – Predavaju}i u utorak kandidaturu za ulazak Srbije u EU `eleo sam da naglasim koliko je va`na uloga Zorana \in|i}a u tom istorijskom ~inu – rekao je Tadi}. – Srbija nakon tako predate kandidature vi{e nije ista zemqa. Mo`emo meriti vreme do 5. oktobra i posle toga, do predaje zvani~ne kandidature za ~lanstvo u EU i nakon toga, do statusa kandidata i nakon, do otpo~iwawa pregovora o budu}em ~lanstvu i nakon... To su sve izuzetno va`ne etape i

Ru`ica \in|i} uru~uje nagradu dr Du{anu Mr|i

Pajti}: Ni{ta nas ne mo`e zaustaviti – Nismo se ove godine mnogo pozivali na Zorana, samo smo ga slu{ali. Dok smo se borili s krizom po{tovali smo wegove re~i: Nalazimo se u brodu punom vode i svi je moramo izbacivati i ploviti u istom smeru. Dok smo radili na odmrzavawu Prelaznog trgovinskog sporazuma s EU kao da nam je on nalo`io: Moj prioritet je da uklonim sve prepreke koje vode ka ubrzanom vra}awu zemqe u Evropu, ne razmi{qaju}i da li su te prepreke na opravdan ili neopravdan na~in postavqene. Kad su ukidane vize za zemqe [engena i tad smo slu{ali Zorana: Patriotizam je to da cene moju zemqu, da ja sa svojim paso{em mogu da idem ponosno preko bilo koje granice. Za taj patriotizam }e se ova vlada zalagati i mi smo u tom smislu velike patriote – naveo je predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti}, koji je na sino}noj sve~anosti u Banovini uru~io nagradu od 200.000 dinara Zlatku Eme|iju, najboqem diplomiranom studentu Novosadskog univerziteta u 2008/9, a danas studentu doktorskih studija u Lozani. – Kad smo ure|ivali nadle`nosti i obaveze Vojvodine u Srbiji i tada nam je Zoran govorio: Reforme su uvek plivawe uz vodu. Reforme su uvek sukobi s mentalitetom, nasle|em, interesima, entropijom i inercijom. Kad je predsednik Tadi} podneo kandidaturu Srbije za ~lanstvo u EU sigurno je imao u mislima Zoranove re~i: Ne postoji nijedna prepreka koja mo`e da nas zaustavi na tom putu ka ~lanstvu u EU. Kao ~ovek koga dr`e pod vodom 50 godina i uvek `eli da do|e do vazduha tako i Srbiju ne mo`e ni{ta da zaustavi na tom putu do kiseonika, a to je Evropa, porodica demokratskih, modernih, razvijenih zemaqa...

imaju poseban istorijski zna~aj. Imamo priliku da u~estvujemo u kontinuitetu jednog politi~kog procesa koji zahteva izuzetno veliki rad, napor i strpqewe, mnogo primqenih udaraca. Bili su potrebni qudi koji su u kriti~nim momentima te udarce primali na sebe i podnosili veliku `rtvu. Najva`niji ~ovek u tom celom procesu je ~ovek koji je determinisao i odredio evropsku budu}nost Srbije – Zoran \in|i}. Tadi} je podsetio na put koji je Srbija pro{la od devedestih godina pro{log veka, kada smo „bili survani kao narod i dr`ava“, do danas kada smo dobili {ansu za ulazak u Evropsku uniju. On je naglasio da je, prelaze}i ovaj tegoban put, prepun izuzetno te{kih i kompleksnih okolnosti, narod Srbije pokazao izuzetnu vitalnost. Uz diplome, laureatima su uru~ene i nov~ane nagrade, dr Mr|i milion dinara, a Ivkovi}u 300.000 dinara. V. ^eki}

BORIS TADI] NAJAVIO SKORI RASPLET ODNOSA U VLADAJU]OJ KOALICIJI

SVM zadao udarac ispod pojasa Predsednik Srbije i lider DS Boris Tadi} ocenio je da je odluka poslanika Saveza vojvo|anskih Ma|ara da ne glasaju za republi~ki buxet bio „udarac ispod pojasa“ za vladaju}u kaolciju. Tadi} je sino} novinarima u Novom Sadu kazao i da niko ne mo`e da ucewuju Vladu Srbije, niti wega li~no, „nekim partikularnim interesima“, te podvukao da su „od svake pokrajinske odluke i svakog pokrajinskog ili lokalnog interesa, mnogo va`niji ineteresi gra|ana i dr`ave Srbije“. On, me|utim, nije direktno odgovorio da li }e zbog toga biti dovedena u pitawe pozicija SVM-a u vladaju}oj koaliciji. – Kad dobijete udarac ispod pojasa, onda ne treba da donositi odluku, nego treba da sa~ekate da pro|e odre|eno vreme i da mirne glave analizirate {ta je razlog za takvu odluku jedne stranke koja je ~lanica vladaju}e kaolicije, a koja je smatrala da je i ovo bila prilika za dominaciju partikularnih interesa u odnosu na op{te – istakao je Tadi}. On je dodao da je „boqka na{eg dru{tva“ u tome {to „veoma ~esto dominiraju posebni, ili li~ni interesi, u odno-

su na op{te“. Po wegovim re~ima, proces evropskih integracija, me|utim, podrazumeva da se „stvari postave u normalan redosled - koji zna~i da je dr`ava Srbija u Evropskoj uniji najva`nija tema, a potom dolaze sve ostale teme“. Predsednik Srbije izjavio je da }e zato svi koji ~ine vladaju}u kaolciju „razmisliti o tome {ta je bio motiv SVM-a da ne glasa za buxet“, navode}i da Srbiji predstoje veoma te{ke i duboke reforme „koje je nemogu}e sprovesti ako sve stranke kaolcije nisu apsolutno privr`ene tim reformama“. – Ako neko vesla u suprotnom pravcu, to je onda veliki problem. Razmisli}emo, analizira}emo {ta je bio motiv ovaj put, a {ta bi mogao biti motiv slede}i put, i done}emo odluku relativno brzo – najavio je Tadi}. On je kazao da ne zna da li }e i kad o ovom problemu razgovarti s liderom SVM-a I{tvanom Pastorom, po{to se, kako je rekao, trenutno bavi „najva`nijim poslovima za gra|ane Srbije - da obezbedim da na{a kandidatura bude primqena na najboqi mogu}i na~in i da {to pre dobijemo upitnik Evropske komisije“.

– Ovo je tema koja je sad u drugom planu. Treba da pore|amo listu prioriteta i da se pona{amo odgovorno. Doneli smo buxet, {to je bila pretpostavka da idemo ka evropskim integracijama, kao i da napravimo sporazum sa MMF-om, bez kojeg nema makroekonomske stabilnosti – rekao je {ef srpske dr`ave. Tadi}, ina~e, ne veruje da su zbog poreme}enih odnosa u koaliciji mogu}i i vanredni parlamentarni izbori, jer smatra da u republi~kom parlamentu postoji stabilna ve}ina. Me|utim, on je dodao i da }e „s velikim zadovoqstvom iza}i na nove izbore, ukoliko oni budu neizbe`ni“. – Mislim da bi ovog trenutka izbori bili kontraproduktivni i za ekonomiju, i za proces evropskih integracija... Ali, ako izbori na ve{ta~ki na~in budu izvedeni, time {to }e neke stranke iz sada{we koalicije praviti posebne dogovore, iz nekih do sad nedefinisanih interesa, sa nekim strankama iz opozicije, sa velikim zadovoqstvom }emo i na te izbore iza}i i, siguran sam, odneti pobedu kao i do sad – poru~io je Tadi}. B. D. S.

MILICA DELEVI] ZA „DNEVNIK” O DAQIM KORACIMA SRBIJE U KANDIDATURI ZA ^LANSTVO U EVROPSKOJ UNIJI

Sad ~ekamo potez EU

Podno{ewe zahteva za ~lanstvo u EU predstavqa prekretnicu svake dr`ave na putu ka Uniji. Naredni i istovremeno jedan od presudnih koraka je sticawe statusa kandidata, ka`e u razgovoru za „Dnevnik“ direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije dr Milica Delevi}, koja je objasnila daqe korake koje treba da preduzme dr`ava nakon istorijskog poteza u Stokholmu. – Status kandidata potvr|uje Evropski savet, jedna od najzna~ajnijih institucija EU, koja okupqa {efove dr`ava ili vlada. No, do te odluke neophodno je okon~ati proces kandidovawa za ~lanstvo, koji otpo~iwe momentom podno{ewa zahteva. Procedura kandidovawa za ~lanstvo nije jednostavna i zahteva anga`ovawe celokupnog adminstrativnog aparata, zna~ajne kadrovske potencijale dr`ave, a iznad svega vreme i sna`no politi~ko vo|stvo – isti~e direktorka evropske Kancelarije. Novina iz Lisabonskog ugovora je da se o podno{ewu zahteva za ~lanstvo obave{tavaju nacionalni parlamenti dr`ava ~lanica. – Naredni korak u procesu kandidovawa za ~lanstvo je na EU. Naime, ukoliko u Savetu EU u formaciji ministara spoqnih po-

slova postoji konsenzus o prijemu kandidature, ona se prosle|uje Evropskoj komisiji, od koje tom prilikom Savet zvani~no tra`i mi{qewe. Da bi pribavila mi{qewe, EK najpre treba da stekne uvid u stepen ostvarenih reformi i uskla|enosti doma}eg zakonodavstva sa evropskim u 35 oblasti pravnih tekovina EU. U te svrhe priprema upitnik i prosle|uje ga

Doma}i zvani~nici uvereni su da }e 2012. Srbija biti potpuno uskla|ena sa standardima Unije dr`avi koja je podnela zahtev za ~lanstvo. Upitnik koji je svojevremeno pripreman za Hrvatsku je brojao oko 4.500 pitawa, a za Crnu Goru 2.178 – ukazuje Delevi}. Kada dr`ava odgovori na upitnik, EK sastavqa mi{qewe, takozvani Avis, koje se prosle|uje Savetu, ~ijoj jednoglasnoj odluci, treba da predhodi saglasnost Evropskog parlamenta, koja se donosi ve}inom glasova wegovih ~lanova. Nakon pribavqenog mi{qewa Komisije i saglasnosti Evropskog parlamenta, Savet ministara

donosi odluku koju Srbija u svom strate{kom opredeqewu za EU ve} du`e nestrpqivo pri`eqkuje. – Posledwa instanca za sticawe statusa kandidata je ta jednoglasna odluka Evropskog saveta, a s wom Srbija sebi otvara vrata po~etku pregovora o ~lanstvu, {to je posledwa faza u pristupawu neke zemqe EU – zakqu~uje direktorka Kancelarije , nagla{avaju}i da potom sledi mo`da i najva`niji korak u ~itavom procesu evropskog integrisawa, ve`niji i od samog statusa kandidata: to je odluka Evropskog saveta, a na predlog Saveta ministara EU, o datumu po~etka pregovora o pristupawu Uniji. Podsetimo, doma}i zvani~nici smatraju da }e 2012. Srbija biti u potpunosti uskla|ena sa EU i wenim standardima. Na tom fonu je i inicijativa Gr~ke, koju je podr`ala Italija, da zemqe Zapadnog Balkana postanu punopravne ~lanice Unije na stotu godi{wicu od izbijawa Prvog svetskog rata. Uostalom, i predsednik Boris Tadi} je u Stokholmu izjavio da je ciq Srbije da do 2014. postane deo EU. „Mislim da mo`emo biti pozitivno iznena|ewe u Evropi slede}e godine”, rekao je Tadi}. D. Milivojevi}


POLITIKA

DNEVNIK

[ANDOR EGERE[I I IVICA DA^I] NAJAVILI RAZGOVORE O BUDU]NOSTI VLADAJU]E VE]INE U VOJVODINI I SRBIJI

Presudno je {ta ka`u Tadi} i DS

– Treba otvoreno razgovarati o uskra}ivawu podr{ke SVM-a predlogu buxeta u Skup{tini Srbije, ali nije na meni da o tome odlu~ujem. Sada je najva`nije mi{qewe Demokratske stranke, koja je najve}a u koaliciji. I nadam se da }emo narednih dana razgovarati i ra{~istiti sporna pitawa, kako nadaqe ne bismo imali sli~nih situacija – izjavio je ju~e u Ba~koj Topoli zamenik premijera Srbije i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}. – Po mom sudu, odluka SVM-a nije bila dobra jer predstavqa lo{u poruku, koja govori o tome da se oko najva`nijih pitawa mo`e desiti da ne postoji parlamentarna ve}ina. To opPolicijski raport Da~i}u i Egere{iju stanak koalicije dovodi u pita– Treba nam vi{e i qudi i novwe. Sada je za Srbiju va`no da smo i daqe deo vladaju}e koalica, ali moramo da imamo u vidu i se zadr`i politi~ka stabilcije na svim nivoima. realnu ekonomsku situaciju u zenost, ali za to moramo imati Ina~e, primarni razlog sumqi – istakao je Da~i} i najavio otvorenu komunikaciju i jasno sreta Da~i}a i Egere{ija u Ba~novu sistematizaciju radnih mesta definisanu i kokoj Topoli bilo u resoru tokom naredne godine. ordiniranu poje upu}ivawe poNadam se da }emo Ministar je saop{tio da je litiku. ziva pripadnicisvi izvu}i pouku ove godine etni~ki motivisaDa~i} je istama nacionalnih iz ovih doga|aja nih incidenata ipak bilo znatkao da je, me|u mawina da apli(Ivica Da~i}) no mawe nego ranijih godina. strankama, pociraju za posao u – Mawi je broj fizi~kih obtrebno vi{e odMUP-u, naravno ra~una, {ovinisti~kih grafita govornosti kada se donose vapod uslovom da prethodno zavri parola, a kada ih je i bilo, `ne odluke, poput ove o davawu {e {kolovawe u Centru za efikasno su re{avani zajedni~ili uskra}ivawu podr{ke za osnovnu obuku u Sremskoj Kamekim snagama policije, pokrajinbuxet. Jer, po wegovim re~ima, nici ili Policijsku akademiju. – Veoma nam je va`no u~e{}e ske administracije i lokalnih glasawe za buxet nije “bilo kanacionalnih mawina u radu polisamouprava – rekao je Da~i}. kvo glasawe” i to je uvek test za cijskih slu`bi. Moram ista}i da Predsednik Skup{tine Vojvovladaju}u ve}inu. su u Novom Pazaru vi{e od 40 oddine slo`io se sa ministrom da – Stoga o~ekujem razgovore sto policajaca Boje mawem broju narednih dana i nadam se da }e{waci, a da je kome|unacionalnih mo svi izvu}i pouku iz ovih doSmatramo da smo mandir policije u konflikata doga|aja – naglasio je Da~i}. i daqe deo Pre{evu Albanac. prinela dobra saPredsednik Skup{tine APV vladaju}e koalicije radwa policije i Ve}inu akcija na [andor Egere{i, koji je i viso([andor Egere{i) jugu Srbije ve} izpokrajinskih orki funkcioner SVM-a, potvrvesno vreme izvode gana, efikasnije dio je da }e se o odnosima unupripadnici me{ovite lokalne otkrivawe po~inilaca od strane tar vladaju}e koalicije i u Srpolicije, a ne specijalci iz Beopolicije, ali i programi tolebiji i u Vojvodini razgovarati, grada – naveo je Da~i}. rancije koje sprovodi pokrajinali je naglasio da o tome ju~e, u On je istakao da MUP formaska vlada. Ba~koj Topoli, nije bilo re~i. cijski jo{ uvek nije popuwen – Sada se ve} tre}i put sasta– Na osnovu temeqnih prinkako bi trebalo, a da zbog opjemo i ovog puta smo razgovaracipa parlamentarne demokrati{te krize i ne o~ekuje da }e se li o kursevima mawinskih jezije mi smo svoje mi{qewe o buxeto skoro dogoditi. Ministar je ka za policajce u me{ovitim tu, i na pokrajinskom i na repuu tom kontekstu naveo i da EU sredinama, kao i o pove}awu bli~kom nivou, jasno izneli. I tra`i da Srbija anga`uje vi{e broja policajaca iz korpusa masvakako nam nije bio ciq da tipripadnika pograni~ne policiwinskih zajednica – objasnio je me ru{imo ovu vladu – istakao je, kao i vatrogasaca. Egere{i. P. Klai} jer Egere{i. – Mi smatramo da

~etvrtak24.decembar2009.

SLAVICA \UKI]-DEJANOVI] TVRDI DA VLADAJU]A PARLAMENTARNA VE]INA NIJE U KRIZI

Nema razloga za vanredne izbore

Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} izjavila je da je vladaju}a koalicija stabilna, da nije u krizi i da u ovom momentu nema razloga za raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora. „Vladaju}a koalicija je politi~ki dosta heterogena... Uostalom, da nije tako, bili bismo svi u jednoj partiji. Ali u vladaju}oj koaliciji nikada nije bilo iskakawa kada je u pitawu realizacija osnovnih ciqeva oko kojih se okupila“, rekla je Slavica \uki}-Dejano-

vi}. Predsednica srpskog parlamenta ocenila je „problemati~nim“ to {to poslanici Saveza vojvo|anskih Ma|ara SVM nisu glasali za buxet, ali to, po woj, ipak nije „kriza u parlamentarnoj ve}ini”, ve} se radi o pojedina~nim stavovima poslanika „koji ponekad zaborave gde pripadaju”. „O tome }e ocenu dati wihovi bira~i“, navela je predsednica Skup{tine, uz opasku da ve}ina postoji, bez obzira ko je ~ini, sve dok vladine zakone podr`ava 126 poslanika. Ko-

mentari{u}i zahteve pojedinih predstavnika opozicije za raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora, kao jedinim re{ewem za probleme u dr`avi, \uki} Dejanovi} je ocenila da su novi izbori jedino realni, ukoliko se proceni da je promewen interes Srbije u odnosu na osnovne dr`avne ciqeve. „U ovom trenutku nema razloga da se govori o vanrednim izborima. Redovni izbori su za Srbiju najboqe re{ewe“, rekla je Slavica \uki}-Dejanovi}.

LDP TVRDI DA NE]E BITI ZAMENA ZA SVM, ALI DA SE IPAK MORAJU PODR@ATI EVROPSKA NASTOJAWA CVETKOVI]EVOG KABINETA

Jovanovi}: Ne}emo dozvoliti ru{ewe Vlade [ef poslani~kog kluba Liberalno demokratske partije ^edomir Jovanovi} izjavio je da je aktuelnu vladu potrebno odr`ati do trenutka kada }e biti jasno da je osigurana na{a evropska budu}nost, napomiwu}i da „LDP u ovom trenutku ne}e dozvoliti weno ru{ewe koje bi bilo uvod u haoti~an politi~ki period“. Na pitawe da li postoji mogu}nost da LDP daje podr{ku kabinetu Mirka Cvetkovi}a umesto SVM-a, koji je uskratio podr{ku buxetu za 2010, Jovanovi} je odgovorio da LDP „ni{ta ne duguje Demokratskoj stran-

ci, ali puno toga duguje gra|anima ove zemqe“ zboge ~ega }e, kako je rekao, nastaviti sa politikom koja na prvo mesto stavqa interese na{eg dru{tva. On je ipak rekao i da „nema prostora za ulazak LDPa u Vladu”, objasniv{i da bi se time samo unutra{we razlike u Cvetkovi}evom kabinetu pove}ale. „Ali, sve ono {to se u me|uvremenu pozitivno de{ava, ukidawe viza, deblokada trgovinskog sporazuma, podno{ewe kandidature za ~lanstvo u EU... daje nam za pravo kada ka`emo da nismo pogre{ili kada smo pru`ali podr-

{ku evropskim nastojawima vlade“, rekao je Jovanovi}. On je dodao da je obaveza koja proizilazi iz isticawa kandidature za LDP na prvom mestu. „To prakti~no zna~i da }emo pogurati ovu zemqu ka izborima onda kada budemo sigurni da }e dru{tvo razumeti zna~aj formirawa jedne ja~e, konkretnije evropske politike“, rekao je lider LDP-a, zakqu~iv{i da LDP ne `eli da budu}a vlada „bude vlada izme|u Borisa Tadi}a i Tomislava Nikoli}a zbog toga {to bi to bila vlada statusa kvo“. S. St.

Pokrajina tra`i revizora Odbor za buxet i finansije Skup{tine Vojvodine pokrenuo je ju~e postupak za izbor revizorske ku}e koja }e napraviti eksternu reviziju zavr{nog ra~una buxeta APV za 2009. godinu. Odbor je, tako|e, formirao komisiju za javnu nabavku koja }e odlu~iti o izboru revizora. Predsednik Odbora za buxet Martin Zloh je naveo da bi reviziju pokrajinskog buxeta trebalo da napravi Dr`avna revizorska institucija (DRI), ali da ona za sada nema kapaciteta za taj posao.

SOMBORSKE PREDNOVOGODI[WE POLITI^KE ^AROLIJE

– Do sada nismo dobili formalno obave{tewe DRI o tome da nije u prilici da obavi reviziju, ali ga o~ekujemo ovih dana – dodao je Zloh. Poslanica Srpske radikalne stranke Marijana ^etojevi} usprotivila se ovakvoj odluci Odbora, navode}i da za wu ne postoji pravni osnov zbog toga {to nema zvani~nog stava DRI. S duge strane, predstavnici ve}ine naveli su da pokrajinska administracija ne mo`e dugo da ~eka na stav DRI s obzirom da mora da

po{tuje rokove koje joj zakon name}e. Kako je obja{weno na sednici Odbora, revizor bi trebalo da bude izabran do kraja februara, a Vlada Vojvodine bi do 15. maja trebalo da usvoji zavr{ni ra~un buxeta sa izve{tajem revizora. Planirano je da ~itav proces bude okon~an time {to }e do 20. juna 2010. Skup{tina Vojvodine usvojiti ova dokumenta i uputiti ih Ministarstvu finansija, pojasnio je Zloh. V. ^v.

SNS OPTU@UJE POKRAJINSKU ADMINISTRACIJU ZA NETRANSPARENTNOST

Opozicija koja to nije

Posledwa de{avawa u sombornika parlamenta Sini{e Lazi}a, skoj politi~koj ~ar{iji su do te „sme{ilo“ razre{ewe, da bi na mere zaokupile javnost Sombora kraju s tog mesta demisionirao u da se gotovo ni ne obra}a pa`wa znatno mirnijem tonu, podnose}i na skori kraj godine ili pad {enostavku. genskog zida. Zapo~elo je jo{ u kaNastavqaju}i manir da su vrlo snu jesen kada je najja~a poziciona orni da se svojim komentarima stranka smenila „svog“ gradonaogla{avaju povodom planetarnih ~elnika Du{ana Jovi}a, da bi se ili doga|aja na nivou cele Srbinastavilo demonstrativnim izlaje, ali i da „glasno }ute“ o dogaskom iz tripartitne tzv. „male |ajima koji najdirektnije interekoalicije“ prvo Srpskog pokreta suju lokalne bira~e, iz somborobnove a nakon wega i Lige sociskog SPO i LSV nije obelodawejaldemokrata Vojvodine, ~ime je no kako to neka politi~ka stranjedini preostali ka mo`e sebe da partner vladajupromovi{e kao Za novog gradskog }em DS-u, DSS i opozicionu i u ve}nika izabran Ma|arskoj koaliisto vreme ne saciji ostao samo mo da nastavi da liga{ umesto G17 plus. u~estvuje (u slu~apredstavnika SPO Mada bi i ovako ju SPO), ve} i pokomponovana vlave}ava participidaju}a parlamentarna vlast imala rawe u lokalnoj izvr{noj i parvi{e nego komotnu ve}inu, na polamentarnoj vlasti (LSV). Kako sledwoj sednici ovda{weg parlaje somborska javnost ostala usmenta,kojoj je najzna~ajnija ta~ka kra}ena za bilo kakvo obja{wednevnog reda bilo usvajawe buxeta we, name}e se zakqu~ak da su ove za narednu godinu, do{lo je do dve stranke „povukle nogu“ i vrapotpuno neo~ekivanog obrta. Ne tile se u znantno lukrativniji samo da je jedini odbornik „pobupolo`aj nosioca vlasti ili pod wenog“ i navodno u opoziciju otepritiskom svog lokalnog prvog ranog SPO-a glasao identi~no sa e{alona funkcionera ~ije su foodbornicima vladaju}e ve}ine, teqe odlaskom u opoziciju bile ve} je i predsednik ni{ta mawe ugro`ene, ili merama „disciplinavodno „odmetnutog“ Gradskog novawa“ od strane, u Somboru, odbora LSV i odbornik Mere ^anadmo}ne Demokratske stranke. ba Laslo na istoj toj sednici izaKako god, somborska politi~ka bran za novog gradskog ve}nika. ~ar{ija je imala ~ime da se zabaDa zame{ateqstvo bude ve}e, Mevqa proteklih dana, a strankama re ^aba je izabran za ve}nika umeu~esnicama u ovoj burleski preosto Slobodana Selakova, predstaje da organizuju novogodi{we stavnika SPO, kojem se na po~etprijeme i „uspe{no“ okon~aju ku sednice, prema najavi predsed2009. godinu. M. Miqenovi}

3

Buyet u nesrazmeri s novim Statutom

I ZBOG POLITIKE KASNI DRUGA FAZA IZGRADWE SUBOTI^KOG NARODNOG POZORI[TA

Kasa: Krivi i dr`ava i SVM

Radovi u okviru druge faze izgradwe Narodnog pozori{ta do sada su zavr{eni u oko 55 odsto planiranog obima, a pitawe je ho}e li ostatak biti zavr{en do zadatog roka, tj. do marta 2010. To je na ju~era{woj konferenciji za novinare saop{tio predsednik Upravnog odbora Narodnog pozori{ta Jo`ef Kasa, navode}i da Republika i Pokrajina nisu izmirile svoje obaveze, odnosno od obe}anih 200 miliona dinara za zavr{etak druge faze izgradwe, do sada je ispla}eno svega 109 miliona. – Simptomati~no je da Ministarstvo kulture ne odgovara na poslati zahtev; s wima se jednostavno ne mo`e stupiti u kontakt i mogu re}i da su se totalno oglu{ili na ugovorenu obavezu. Stoga mogu otvoreno re}i da dr`ava o~igledno ni ne razmi{qa u pravcu ispuwewa preuzete obaveze. Uz

to, ni u buxetu Vojvodine ni u buxetu Srbije nisu precizno predvi|ena sredstva za tre}u fazu izgradwe Pozori{ta, ali ipak verujem da }e predsednik Boris Tadi} odr`ati datu re~ da }e se li~no zalo`iti da Pozori{ta bude zavr{eno – rekao je Jo`ef Kasa. Kao glavne krivce za situaciju u koju je zapao proces izgradwe Pozori{ta Jo`ef Kasa naveo je „koalicione partnere Demokratske stranke”, ne preciziraju}i na koje partnere misli, ali je prozvao i Savez vojvo|anskih Ma|ara „kao stranku kojoj su puna usta kulture, ali da su u praksi i ranije i sada ostajali gluvi na probleme koji prate ovaj proces”. On je, upitan da prokomentari{e na {ta je konkretno pod tim misli, rekao kako, kao jedan od osniva~a SVMa, ima i moralno pravo da uka`e na pogre{no vo|ewe stranke kada je re~ o ovom pitawu. Z. R.

Srpska napredna stranka buxet Vojvodine potpuno nenije glasala za buxet Vojvoditransparentni”, pa je “tako i ne za 2010. godinu jer su iznobilo mogu}e ugovoriti vi{e si i struktura pokrajinske kaposlova nego {to je finansijse u potpunoj nesrazmeri sa namerom Statuta da Vojvodini obezbedi mnogo ve}a prava, posebno u ekonomskom razvoju, izjavio je funkcioner SNS Igor Mirovi}, koji je i potpredsednik parlamenta APV. – I u svojoj su{tini, buxet za 2010. je u nesrazmeri sa potrebama gra|ana da se Vojvodina kontinuirano razvija – dodao je Mirovi} na konferenciji za novinare u Novom Sadu, u sedi{tu Okru`nog odbora SNS za Ju`nu Ba~ku. Po wegovim re~ima, {est od deset milijardi dinara za pokrajinski Fond za kapitalna ulagawa ve} je potro{eno u 2008. i 2009. godini, jer se vi{e poslova ugovaralo, nego {to je bio finansijski plan. Igor Mirovi} – A to zna~i i da u 2010. ne}e biti novih poslova i kaski plan”. Ne{to sli~no se, pitalnih investicija, {to je po wegovim re~ima, dogodilo i predsednik pokrajinske vlai u aferi oko tro{ewa novca de Bojan Pajti} na neki na~in JP “Putevi Srbije”. Komentanajavio, kada je govorio o zari{u}i nove pokrajinske takvr{etku zapo~etih poslova u se, Mirovi} je rekao da su i slede}oj godini – rekao je Mione po strukturi i visini u rovi}. nesrazmeri sa zalagawima da On je istakao da je razlog se smawe tro{kovi pokrajintome u “~iwenici da su Fond ske administracije. za kapitalna ulagawa i sam S. N.


4

EKONOMIJA

~etvrtak24.decembar2009.

VIP FOND NAJAVQUJE VE]E INVESTICIJE U VOJVODINI

Stranci donose 5.000 radnih mesta Tokom 2009. godine Fond za podr{ku investicija u Vojvodini (VIP) dostavio je zainteresovanim kompanijama 58 izve{taja o investicionoj klimi u pokrajini.

Pored toga, ura|eno je i 66 izve{taja o raspolo`ivosti proizvodnih lokacija i o potencijalnim doma}im partnerima za zajedni~ka ulagawa. Na osnovu ovih podataka, i ne samo wih, direktor VIP fonda Branislav Bugarski izvla~i zakqu~ak da }e naredna godina done-

na evra. Samo tokom ove godine, ova pokrajinska razvojna institucija uspela je da dovede u Vojvodinu tri zna~ajna investitora, ~ija }e ulagawa prema{iti 300 milio-

na evra i koji }e u trenutku realizacije otvoriti vi{e od pet hiqada radnih mesta. To je italijanska grupa "Bernardi", koja }e na 85 hektara u Pe}incima graditi otvoreni prodajni centar, a kasnije i hotel, zabavni park i trgovinsko-zanatski kompleks. Danski

Niko nije oti{ao iz Vojvodine VIP fond odr`ava svakodnevnu komunikaciju sa investitorima koji su ve} prisutni u Vojvodini. Tokom 2009. predstavnici fonda posetili su preko 100 kompanija, koje su ulo`ile 2,2 milijarde evra i zaposlile vi{e od 21.000 qudi. Ponu|ena im je puna podr{ka i prate}a usluga, a wihova iskustva iskoristi}e se kao orijentir za budu}e delovawe VIP fonda. ^iwenica da nijedan investitor do sada nije napustio Vojvodinu i da je intenzivirano pribli`avawa Evropskoj uniji, za Branislava Bugarskog predstavqaju dobar oslonac za zakqu~ak da dolazi vreme kada }e Vojvodina i Srbija predstavqati jednu od najinteresantnijih investicionih lokacija u Evropi. ti jo{ ve}a ulagawa u privredu Vojvodine. Dosada{we investicije u Vojvodini, koje je ostvarilo 207 stranih kompanija, dostigle su 5,1 milijardu evra i u tim preduze}ima zaposleno je 68.000 radnika. Za pet godina postojawa, VIP fond je u~estvovao u realizaciji projekata ~ija je ukupna vrednost 370 milio-

"Grundfos" potpisao je ugovor o gradwi fabrike industrijskih pumpi u In|iji, ~ija je vrednost 70 miliona evra, dok }e Udru`ewe odgajiva~a sviwa (SZV) iz nema~ke pantar za ve{ta~ko osemewivawe, {to }e zna~ajno uticati na razvoj sto~arske proizvodwe u Vojvodini i Srbiji. V. Harak

ELEKTROVOJVODINA SE BORI SA DU@NICIMA I KRADQIVCIMA

Iz mre`e isparilo milion evra

Mada va`i za elektrodistribuciju sa najve}im stepenom naplate u okviru Elektroprivrede Srbije, "Elektrovojvodina" je tokom ove godine imala problema sa naplatom dugovawa od potro{a~a, kao i sa nezakonitim kori{}ewem, odnosno sa kra|om struje. Prema re~ima direktora " Elektrovojvodine" Tomislava Papi}a dug potro{a~a u Vojvodini se pove}ao i dostiga je 7,4 milijarde dinara, od ~ega je dug privrede 4,4 milijarde dinara, dok ostalo duguju doma}instva. - Ovu godinu zavr{i}emo sa gubicima u mre`i koji iznose 13,5 odsto, a od toga {est odsto otpada na komercijalne gubitke, odnosno na neta~na i neo~itana brojila, ali i na nelegalno kori{}ewe elektri~ne energije. U na{im ak-

cijama za prvih 11 meseci uspeli smo da registrujemo 713 potro{a~a koji su ukrali 15 miliona kilovatsati, {to prema va`e}im cenama zna~i 94 miliona dinara, odnosno skoro milion evra. Oko 5.000 doma}instava u Vojvodini ima dugove za struju ve}e od 100.000 dinara, a oko 10.000 duguje izme|u 50.000 i 100.000 dinara. Grupa od 36 privrednika u Vojvodini du`na je za struju vi{e od 10 miliona dinara. Zbog vremenskih uslova proteklih dana potro{wa elektri~ne energije u Vojvodini prema{ila je 33 miliona kilovata, {to je za nekoliko miliona vi{e nego pro{le zime, u vreme gasne krize. Kako isti~e Papi}, to je i najve}a dnevna potro{wa struje do sada u ovoj kompaniji. A. B.

DNEVNIK

POSLE 18 GODINA ^EKAWA

Kona~no sti`u slovena~ke penzije Posle skoro 18 godina gra|ani Srbije i Slovenije }e zahvaquju}i Sporazumu o socijalnom osigurawu ostvariti pravo na penzije koje su zaradili u tim zemqama. Sporazumom, koji bi tokom slede}e nedeqe trebalo da ratifikuju parlamenti dve dr`ave, predvi|en je i reciprocitet kori{}ewa zdravstvenog osigurawa. Ina~e, Slovenija je posledwa biv{a jugoslovenska republika sa kojom je Srbija zakqu~ila takav sporazum. Po stupawu na snagu tog sporazu-

ma, gra|ani Srbije koji su deo ili celokupan radni sta` ostvarili u Sloveniji najzad }e ste}i pravo na slovena~ku penziju. Isto pravo va`i}e i za dr`avqane Slovenije. Predsednik skup{tinskog Odbora za rad i socijalna pitawa Meho Omerovi} kazao je da usagla{avawe i skoro stupawe na snagu tog sporazuma, uz viznu liberalizaciju i podno{ewe kandidature za ~lanstvo u EU, predstavqa jo{ jednu lepu novogodi{wu vest, pogotovo za budu}e korisnike slovena~kih penzi-

ja. "To nije bez zna~aja zbog proste ~iwenice da je prose~na penzija u Sloveniji 600 evra i zbog toga {to }e na{i qudi, koji su tamo ostvarilli to pravo, kona~no mo}i da u`ivaju u onome {to su i zaslu`ili. Ono {to je tako|e veoma va`no je i da }e bud`et Srbije na taj na~in biti rastere}en odnosno da }e biti mawe izdvajawe za te gra|ane uz republi~kog bud`eta“, rekao je Omerovi}. Na potpisivawe tog dokumenta ~ekalo je oko 10.000 srpskih penzionera koji su deo radnog sta-

`a ostvarili u Sloveniji. Nakon razlaza dve biv{e jugoslovenske republike - penziju im je pla}ala Srbija iz svog bud`eta. Biv{i radnici iz Slovenije, sa prebivali{tem u Srbiji, dobijali su, me|utim, znatno mawe iznose od zara|enih.

KRIZA NE POPU[TA U SRPSKOJ GRA\EVINSKOJ INDUSTRIJI

Cigle i ciglari na prinudnom odmoru Industrija gra|evinskog materijala je me|u oblastima koje su ove godine najvi{e pogo|ene ekonomskom krizom. Predsednik Grupacije industrije gra|evinskog materijala Privredne komore Srbije Qubodrag Kne`evi}, koji je ujedno i direktor fabrike "Igma" u Uqmi, izjavio je za na{ list da je ve}ina fabrika ugasila pe}i zbog ogromnih zaliha, svi sezonski radnici su otpu{teni, a stalno zaposleni sede kod ku}e na prinudnom odmoru, uz naknandu od 60 posto prose~ne zarade u posledwa tri radna meseca. - Objektivno, ovo je najte`a godina u tri i po decenije moga rada - ka`e Kne`evi}. - Me|utim, kako kriza nije podjednako pogodila sve privredne grane, Vlada Srbije morala bi prema na{oj bran{i reagovati sa konkretnijim merama, kako se sutra ne bi pitali, po onoj narodnoj, "Sa ~ime pred Milo{a iza}i?", ako se privreda uni{ti. Svi na{i zahtevi od pre nekoliko meseci nalaze se na ~ekawu, Vlada i resorno ministarstvo reaguju sporo, a nama sti`u novi nameti, kao {to su za ekologiju, rudarska renta, porezi, doprinosi, koji su ve} dosegli 67 odsto zarade, zbog ~ega je neophodna izmena Zakona o porezima. Kne`evi} ka`e da su u ciglani "Uqma"bili prisiqeni da radnicima izmene ugovor o radu tako {to je zarada smawena za 20 od-

Pre`iveti do 2011. Koordinaror tri ciglane u Be~eju, Smederevu i Ubu, koje je kupila italijanska firma "Fantini {ianatiko" Stojan Mili~evi} ka`e da su svi proizvodni pogoni davno uga{eni, FIT - FS Be~ej stoji od 19. novembra, a, kako je pokrenut sredinom marta ove godine, stoji ve} ~etiri meseca. U planu je da se proizvodwa pokrene krajem marta ili po~etkom aprila, ukoliko se smawe zalihe, a radnici }e do tada biti na ~ekawu. U be~ejskoj i smederevskoj fabrici ve}im delom }e se kori{}ewe gasa zameniti upotrebom petrol-koksa (otpada pri preradi nafte), koji je upola jeftiniji, ali se za wegovo kori{}ewe mora ugraditi specijalno postrojewe. Sagovornik procewuje da }e se situacija na tr`i{tu stabilizovati tek 2011, a dotle, ka`e, samo da pre`ive. sto. Oko 100 radnika je na prinudnom odmoru, a oko 50 zaposlenih, kojima je istekao ugovor o radu, je otpu{teno. Sagovornik ka`e da vidi re{ewe problema u podsti-

cawu izgradwe i izvozu, {to dr`ava mo`e da uradi uz pomo} kredita, iz kojih se pokriva i buxetski deficit. On ocewuje da Srbija ne mo`e da po~iva na uslugama,

ve} proizvodwi i novim investicijama. Ni u drugim fabrikama situacija nije boqa. Vlasnik IGM "Neimar" u Zrewaninu Budimir Jovanovi} ka`e da su proizvodwu opekarskih proizvoda zaustavili jo{ po~etkom novembra, jer za wima nema potra`we ni u zemqi, ni inostranstvu, gde su plasirali ~ak 70 odsto materijala. - Krizu smo osetili jo{ krajem 2008, me|utim, nismo o~ekivali da }e biti tako izra`ena kao {to se pokazalo ove godine - ka`e Jovanovi}. - Dokle }emo stajati, zavisi od toga kada }emo prodati zalihe. Ne verujemo da }e to biti pre marta. Stalno zaposleni radnici }e do tada biti na prinudnom odmoru, za vreme koga primaju smawenu zaradu. Me|utim, nije problem samo to kako }e radnici pre`iveti sa smawenom platom, problem je kako }e fabrika opstati. Jovanovi} dodaje da u proizvodnim tro{kovima gas u~estvije s vi{e od 50 odsto i da bi cena tog energenta trebala biti ni`a za 20 do 30 procenata, ukoliko se posmatra uvozna cena gasa u odnosu na onu po kojoj se prodaje korisnicima, a ne da se takvim na~inom obra~una peglaju propusti u "Srbiaj gasu". On ka`e da je cena opekarskih proizvoda ~ak do 30 odsto ni`a od one 2008, me|utim, ni to nije doprinelo ve}oj prodaji ni u zemqi, ni inostranstvu. R. Dautovi}

Otvorena nacionalna laboratorija Ministar poqoprivrede Sa{a Dragin otvorio je ju~e u Zemun Poqu Direkciju za nacionalne referentne laboratorije, u ~iju }e rekonstrukciju i opremawe biti ulo`eno ukupno 10,5 miliona evra. Direkcija }e obavqati poslove u oblasti bezbednosti hrane, zdravqa `ivotiwa i biqa, sadnog

materijala, poqoprivrednog i ukrasnog biqa, revidua, mleka i banke biqnih gena. Zamenik {efa delegacije Evropske unije u Beogradu Adriano Martins precizirao je da je EU u rekonstrukciju kompleksa ulo`ila ~etiri miliona evra, a da }e u daqe ja~awe kapaciteta Direkcije i weno opremawe biti ulo`eno jo{ 6,5 miliona evra.

22. 12. 2009.

1.140,55347

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

NK - 1. MAJ, Bogati}

20,07

329

998.515

Agroseme, Kikinda

20,00

1.560

78.000

Sloga, Kovin

19,83

580

8.259.780

Vojvodinainvest, Novi Sad

19,83

145

2.175

4,53 Promena %

6.650 Cena

Medifarm, Beograd

-12,07

Stoteks, Novi Sad Planum GP, Beograd

Jedinstvo Sevojno, Sevojno Pet akcija s najve}im padom

Dunav ortopedsko, Novi Sad

BELEX 15 (635,09 -0,89%)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-1,73

2.439

55.265.463

Komercijalna banka, Beograd

0,00

27.001

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

-0,40

752

871.929

52.330 Promet

Agrobanka, Beograd

-0,57

8.063

4.732.913

Univerzal banka, Beograd

-1,31

7.056

112.900

204

4.080

Soja protein, Be~ej

0,70

1.007

5.073.891

-12,06

598

92.092

Metalac, Gorwi Milanovac

-1,68

2.277

1.411.586

-11,99

1.394

2.788

Imlek, Beograd

0,00

1.500

22.500

Metals banka, Novi Sad

-11,97

1.074

10.740

-2,16

6.800

6.800

-11,90 Promena %

925 Cena

6.475 Promet

Privredna banka, Beograd

0,00

652

0,00

Tigar, Pirot

-2,00

636

215.649

Utva silosi, Kovin

0,00

4.541

15.334.957

Meser Tehnogas, Beograd

-2,81

6.755

1.486.000

Luka Leget, Sremska Mitrovica

0,00

2.325

10.323.000

Alfa plam, Vrawe

4,00

7.800

39.000

19,83

580

8.259.780

Telefonija, Beograd

-7,86

1.700

1.700

Soja protein, Be~ej

0,70

1.007

5.073.891

Veterinarski zavod, Subotica

-1,77

555

105.490

Sloga, Ka}

0,00

500

1.336.000

Granit Pe{~ar, Qig Vojvo|anskih top-pet akcija

Sloga, Kovin

Svi iznosi su dati u dinarima


EKONOMIJA

DNEVNIK

~etvrtak24.decembar2009.

5

MINISTARKA FINANSIJA DIANA DRAGUTINOVI] NE O^EKUJE TE@U 2010.

U krizi niko nije zadovoqan „FIJAT” JU^E PREUZEO KRAGUJEVA^KU „ZASTAVU”

Za 200.000 automobila 700 miliona evra Ministar ekonomije Mla|an predsednik Srbije Boris Tadi} vina koji su radili na realizaciji Dinki} i potpredsednik Fijat odgirao va`nu ulogu u ovom poslu. tog posla. grupe Alfredo Altavila potpisa"Tadi} nam je dao veliku podr{ku Altavila je najavio da }e pololi su ju~e aneks ugovora o zajedni~i ja sam mu zaista zahvalan", rekao vina osniva~kog kapitala "Fijakom ulagawu u kragujeta" od 200 miliona evra va~ku "Zastavu". biti upla}ena do kraja Uplatom osniva~kog godine, a preostalih kapitala od 100 milio100 miliona evra tona evra Zastava sukom 2010. godine. {tinski postaje deo Dr`ava }e, kao maFijat grupe, re~eno je winski vlasnik, za pona konferenciji za ~etak u zajedni~ko {tampu posle potpisipreduze}e uneti imovawa ugovora. Fijat se vinu, opremu i zgradu obavezao da u Kragujevsada{we "Zastave" u cu, osim Punta, proizKragujevcu, a idu}e govodi i dva potpuno nodine, kada se od "Fijava automobila. Fijat ta" o~ekuje jo{ jedna }e u modernizaciju fauplata od 100 miliona brike, kako je najavqeevra, Srbija }e uplatino, ulo`iti ukupno ti 50 miliona osniva~700 miliona evra. kog udela. Ministar Dinki} je Ekonomista Milan obe}ao da }e danas dati Kova~evi} ka`e da su MARKIONE OD[KRINUO VEO TAJNE nalog za prenos imoviovo dobre vesti, jer je ne "Zastave" u zajedto kona~no potvrda da ni~ko preduze}e “Fijat "Fijat" ne odustaje od automobili Srbija” i posla u Kragujevcu. da bi za {est dana, naVeo tajne s modela koji }e se proizvoditi u Kragu"Time se onda zavrrednog utorka, trebalo jevcu ju~e je delimi~no skinut. {ava akcije oko na{e da bude zavr{en prenos Italijanski auto-gigant "Fijat" proizvodi}e u Zastave u koju smo imovine i upla}en deo Srbiji novu porodicu automobila zasnovanih na liulagali dosta novaca, osniva~kog uloga "Finiji modela "smol" , izjavio je izvr{ni direktor a koja je prakti~no jata" od oko 100 miliokompanije Ser|o Markione, predstavqaju}i vladipropala i nije bilo na evra. nim zvani~nicima i sindikalnim liderima u Rimu mogu}nosti obnoviti Dinki} je rekao da je plan kompanije za naredne tri godine. je kao fabriku autojedna od novina u AnekTo zna~i da }e novi model koji }e stizati iz kramobila. S druge strasu proizvodwa dva potgujeva~ke zastave najvi{e podse}ati na "fijat 500" ne, ovo {to smo do sapuno nova modela autoto jest na popularnog novog "fi}u". kako }e novi da radili je bilo u vemobila koji }e biti naauto zasta izgledati ostaje da se vidi, a s obzirom da }oj meri u korist Fimeweni izvozu na Fiajat planira da u Kragujevcu proizvodi dva modejata i sad mo`e da nas evropsko i ameri~ko la iznena|ewa su svakako jo{ mogu}a. raduje da }emo ipak u tri`i{te. Prema weMe|u novim modelima, planiranim za 2010/2011. nekom periodu, od mogovim re~ima, ugovoregodinu, Markione je ju~e najavio i proizvodwu "ip`da godinu i po do dve, ni kapacitet proizvodsilona" u Poqskoj. imati zna~ajan izvoz. we je 200.000 automobiAli ako pri tome ne la godi{we od ~ega se, kako je reje Altavila, koji je tu priliku isaktiviramo i doma}e komponente kao, o~ekuje oko dve milijarde koristio da zahvali i, kako je rei delove, u tom izvozu }e biti i evra izvoza. kao, celoj Vladi Srbije, posebno dosta poja~anog uvoza. Sve zavisi Potpredsednik "Fijat grupe" ministru Dinki}u na saradwi i od toga kako }e se stvari odvijaAlfredo Altavila ocenio je da je anga`ovawu, kao i stru~nim timoti", rekao je Kova~evi}.

Kragujev~ki auto s likom fi}e

NAPLA]ENO 500 MILIJARDI DINARA POREZA

PDV napunio kasu

Direktor Poreske uprave Dragutin Radosavqevi} izjavio je da godi{wa naplata poreza u Srbiji do 21. decembra iznosi oko 500 milijardi dinara. Na godi{woj konferenciji za novinare Radosavqevi} je rekao da o~ekuje da }e do kraja godine biti prema{eni planirani prihodi od 511 milijardi dinara, {to je za oko dva odsto vi{e nego {to je planirano ovogodi{wim republi~kim bud`etom. On je naveo da je do kraja novembra Poreska uprava za bud`et prikupila

465,5 milijardi dinara, {to je za 1,2 milijarde dinara vi{e nego {to je bilo predvi|eno. Najboqa je bila naplata poreza na dodatu vrednost (PDV), u iznosu od 269,2 milijarde dinara, devet milijardi vi{e od planirane. "Aktivna je bila i poreska policija koja je u prvih jedanaest meseci ove godine podnela 1.784 krivi~nih prijava protiv 2.451 lica zbog utajenog poreza u iznosu od skoro 13 milijardi dinara", rekao je Radisavqevi}.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

94,5151

96,4440

98,6622

97,9210

Australija

dolar

1

58,0988

59,2845

60,5480

57,7865

Kanada

dolar

1

62,7632

64,0441

65,5171

62,5711

Danska

kruna

1

12,6990

12,9582

13,2562

12,6602

Norve{ka

kruna

1

11,2850

11,5153

11,7802

11,2504

[vedska

kruna

1

9,0208

9,2151

9,4270

9,0032

[vajcarska

franak

1

63,2124

64,5024

65,9860

63,0188

V. Britanija

funta

1

105,7540

107,9030

110,3850

105,4210

SAD

dolar

1

66,3171

67,6705

69,2269

66,1141

Kursevi iz ove liste primewuju se od 23. 12. 2009. godine

- Slede}a godina ne}e biti te`a za gra|ane Srbije, jer se pravi udar krize osetio u ovoj godini. Slede}a godina }e biti boqa za ve}inu privrede, izjavila je za „Dnevnik“ ministarka finansija Srbije Dijana Dragutinovi}. Upitana da li }e slede}a godina biti te`a za penzionere, obzirom da su penzije zamrznute ministarka finansija ka`e da }e cela dr`ava, svi koji rade u woj, javni slu`benici, pentioneri, pa ~ak i korisnici socijalne za{tite „podneti deo tereta da bi dr`ava slede}e godine bila jeftinija za privredu“. - A kada je jeftinija za privredu onda }e biti boqa i za penzionere i ostale, dodaje na{a sagovornica. Komentari{u}i kako }e se zamrzavawe plata u javnom sektoru odraziti na pona{awe sindikata koji najavquju {tajk i da li Vlada razmatra te mogu}nosti protesta, ministarka Dragutinovi} uzvra}a da se „uvek pregovara sa najja~im sindikatom“. - Sindikat prosvete jeste najavio {tajk i imaju izvesne zahteve u odnosu na svoje zarade, ali svi koji rade u dr`avnoj slu`bi moraju da podnesu deo tereta. Niko ne sme da zabora da je ekonomska aktivnost mala, a da su plate ostale iste. Dr`ava je prema tome dala sve {to je mogla i vi{e, a da bi sve redovno izmirila morala je i da se zadu`i, dodaje Dragutinovi}eva. Ona ka`e da }e se i slede} godine uzimati krediti za popuwavawe bud`etskih rupa i Vlada }e se kako je objasnila zadu`ivati na finansijskom tr`i{tu, jer nije vreme za nove privatizacije i jeftinu prodaju. - Prema tome to je jedini na~in finansirawa deficita,

{to je gotovo identi~no deficitu u ovoj godini, ka`e ministarka finasija. Upitala da li je MMF zadovoqan preduzetim i realizovanim merama, ona ka`e da ovu me|unarodnu finansijku instituciju ne smete da iznena|ujete kada imete program s wom. - Tako da izostaje neka wihova ocena da li su zadovoqni ili ne, ve} da se s wima samo predhodno dogovorite. Ovaj rebalans bud`eta, kao i bud`et za narednu godinu donet je u koordinaciji i sa saznawem MMF, dodaje ona. Na na{e pitawe da li su predstavnici PUPS i socijalista u Vladi bili zadovoqni re{ewima o panzijama i socijalnim

Cela dr`ava, svi koji rade u woj, javni slu`benici, penzioneri, pa ~ak i korisnici socijalne za{tite podne}e deo tereta da bi dr`ava slede}e godine bila jeftinija za privredu

koji }e u 2010. godini na nivou dr`ave biti 3,5 posto dru{tvenog proizvoda ili 119 milijardi dinara. Na nivou centralnog bud`eta on }e biti oko 107 milijardi dinara,

OBAVEZE I PREDNOSTI PUTA U EU

Kandidatura dovodi investitore u Srbiju Ministar trgovine Slobodan Srbiji Tawa Mi{~evi} kazala vilo je novinarima bro{ure o Milosavqevi} ocenio je ju~e da je da se primenom SSP-a u Srbiobavezama i prednostima koje }e zbog podno{ewa kandidature ji vi{e ne}e meriti broj zakona, donose SSP i sticawe statusa za ~lanstvo u Evrpskoj uniji Srve} wihova primena. Ministarkandidata za ~lanstvo u EU. Brobija postati atraktivnija za instvo trgovine i usluga predsta{ure Za{tita konkurencije i vestitore, posebno iz SSP, Bezbednost EU. proizvoda i SSP i "Vi{e od 50 odsto Za{tita potro{ainvesticija u Srbiju ~a i SSP izdati su poti~e od firmi iz u saradwi sa EU", rekao je MilosaEvropskim pokrevqevi} na predstatom u Srbiji. vqawu bro{ura o oba“One govore o vezama i prednostima tome koliko smo koje donose Sporazum iskoraka i usklao stabilizaciji i |ivawa napravili pridru`ewu i sticasa EU”, kazao je we statusa kandidata Milosavqevi}. za ~lanstvo u EU. On je rekao da je On je ocenio da su u toku izbor za noprimenom Prelaznog vi sastav komisije sporazuma evropski za za{titu konkuizvoznici u Srbiju rencije i da }e inu{tedeli 60 miliona terni sistem Raevra, dok je Srbija pex, za razmenu inkao izvoznik imala formacija, postakorist od 350 milioti punopravan na evra. “Punom pri~lan evropskog Ramenom SSP-a bi}e vipexa. {e finansija iz EU, Ministar je navi{e investitora, vipomenuo da je ZaPrimenom Prelaznog sporazuma {e radnih mesta, bi}e kon o za{titi poevropski izvoznici u Srbiju u{tedeli ve}i konkurentnost i tro{a~a od 1. sep60 miliona evra, dok je Srbija kao kvalitet usluga”, retembra u raspravi izvoznik imala korist kao je Milosavqevi}. i da je u wega ugraPotpredsednica |eno 15 evropskih od 350 miliona evra Evropskog pokreta u direktiva.

davawima, ministarka Dragutinovi} isti~e da „u krizi nema zadovoqnih“. - Prona|ite mi bilo koga ko je zadovoqan padom ekonomskih aktivnosti. Ako nisu bili zadovoqni makar su bili svesni da je ovo najvi{e {to je dr`ava mogla da uradi, rekla je Dragutinovi}eva i kao `ena koja dr`i republi~ke pare u svojim rukama poru~ila gra|anim da u „2010. godini veruju dr`avi i da kada od dr`ave ne{to o~ekuju budu spremni da i redovno plate porez“. D. Milivojevi}

Formirati srpsku razvojnu banku Osnovni zahtev srpske privrede je stabilnost nacionalne valute, u suprotnom, privreda }e insistirati na uvo|ewu evra, izjavio je predsednik PKS Milo{ Bugarin. Bugarin je naglasio da se takozvani plivaju}i kurs nacionalne valute mo`e tolerisati samo ako su promene wene vrednosti "u zoni predvidqivosti".On je objasnio da privreda nema {ansu za normalno funkcionisawe ako postoje oscilacije kursa od 15 ili 20 odsto i zato stabilnost kursa mora biti prioritet finansijske politike. Drugi zahtev srpske privrede je da se {to pre omogu}i smawewe obavezne rezerve poslovnih banaka kod centralne, da bi do{lo do pojeftiwewa kredita, rekao je Bugarin, konstatuju}i da su u Srbiji krediti u odnosu na 2008. godinu znatno poskupeli. Zbog toga, srpska privreda zahteva formirawe srpske razvojne banke, koja }e plasirati povoqne kredite privredi, po godi{woj kamatnoj stopi od jedan do tri odsto, {to }e pomo}i da se prevazi|e vi{edecenijsko tehnolo{ko zaostajawe.


6

NOV^ANIK

~etvrtak24.oktobar2009.

TRGOVINSKI LANCI UVEZALI BALKAN

„Delta” i daqe merka „Merkator” „Delta“ ipak nije odustala od „Merkatora“, iako je iz beogradske kompanije letos re~eno da se defininitvno odustaje od te investicije. Kako prenosi slovena~ka {tampa, u ponudi je 36 odsto udela u „Merkatoru“,

cionara i upravqa~ke strukture „Merkatora“. U protivnom, ne}e u~estvovati u ovom postupku. Direktorka korporativnih komunikacija „Delta holdinga“ Jelena Krstovi} kazala je da je takvo {irewe kom-

Ko }e koga Najve}i srpski trgovac se ve} par godina pomiwe kao mogu}i vlasnik dela „Merkatora“. Recimo, „Delta“ je po~etkom godine bila zainteresovana za kupovinu akcija slovena~kog trgovinskog lanca i poslala je ponudu za preuzimawe 48 odsto akcija slovena~ke kompanije, ali su vlasnici odustali od prodaje. U javnosti se uglavnom govorilo o ulasku „Delte“ u vlasni~ku strukturu „Merkatora“, ali se pomiwala i mogu}nost da slovena~ka kompanija kupi srpsku. To su u „Delti“ odbacili kao pogre{no prenetu informaciji u medijima. koje je u vlasni{tvu osam banaka. One su pozvale investitore da do 8. februara dostave neobavezuju}e ponude za kupovinu wihovog udela, a obavezuju}e se o~ekuju krajem aprila. U „Delta holdingu“ su rekli da su zainteresovani za kupovinu, ali da je u postupku prodaje potrebno da postoji jasan stav slovena~ke vlade, velikih ak-

patibilno sa razvojem maloprodaje koja je kroz „Delta Maksi grupu“ jedan od najva`nijih biznisa kompanije. - Smatrali smo i smatramo da bi takvim spajawem bila stvorena trgovinska kompanija respektabilna ne samo na prostoru biv{e SFRJ, ve} i u {irim evropskim okvirima - rekla je ona. S. G.

SKOK PROIZVO\A^KIH CENA

Industrija poskupela za 1,3 posto Proizvo|a~ke cene industrijskih proizvoda, prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku, u novembru su porasle za 1,3 posto u odnosu na prethodni mesec, dok su od po~etka godine pove}ane za 7,3 odsto. U odnosu na oktobar, najvi{e su porasle cene te~nih goriva i maziva za 10,7 odsto, zatim sledi

ode}a sa 0,7, elementi u gra|evinarstvu 0,3 i drumska saobra}ajna sredstva za 0,2 odsto. Od po~etka godine tako|e su najvi{e poskupela te~na goriva i maziva za 35,3 odsto, zatim ode}a za 17,6 i obu}a za 15,9 odsto. Istovremeno je drveni name{taj neznatno pojevtinio za 1,7 i drumska saobra}ajna sredstva za 0,01 odsto.

DNEVNIK

„FILIP MORIS” ULO@IO [EST MILIONA EVRA U DIN U 2009. GODINI

I iz Ni{a skupqe cigarete Duvanska kompanija „Filip Moris” interne{nel investirala je ove godine {est miliona evra u Duvansku industriju „Ni{” (DIN) ~ime ukupna ulagawa od 203. godine iznose 636 miliona evra, izjavio je ju~e generalni direkor ni{ke fabrike duvana Skip Bornhiter, koji o~ekuje poboq{awe ukupnog poslovawa u Srbiji 2010. godinu.

Bornihter je rekao da pove}awe akciza sa 1. januarom 2010. godine nosi nove tro{kove duvanskoj industriji i da to zna~i i poskupqewe cigareta, ali zbog poslovne politike kompanije nije mogao da ka`e kada }e do wega do}i i koliko }e biti poskupqewe. Borniher, koji je i regionalni direktor Filip Moris interne{nela za ju`nu i isto~nu Evropu, kazao je

NOVI PRAVILNIK O KOMISIONOJ PRODAJI OD NOVE GODINE

Odzvonilo legalnom {vercu u komisionima Od prvog dana naredne godine vlasnicima komisiona druga~ije se pi{e i, iako komisiona prodaja ne}e biti zabrawena, mnogi }e staviti katance na svoje du}ane. Naime, kako nam je potvr|eno u Ministarstvu trgovine, 1. jaunara po~e}e da se primewuje novi, izmewen Pravilnik o evidenciji prometa robe i usluga, kojim se ovaj vid prodaje i daqe omogu}ava ali uz znatno o{trije uslove. Kako je za „Dnevnik“ rekao predsednik Unije tekstilaca Srbije i ~elnik Asocijacije malih i sredwih preduze}a Milan Kne`evi} ovim dokumentom dr`ava kona~no staje na put enormnom {vercu na tr`i{tu tekstilnom robom i mahinacijama komisionara. Re~ju, posredno se zabrawuje komisiona prodaja u Srbiji. - U zakonu o trgovini na koji ~ekamo evo ve} pet godina takva prodaja ne}e postojati a ovo je „prelazno re{ewe“. U svakom slu~aju taj „papir“ predstavqa veliki pomak, naro~ito ako se zna da se komisionom prodajom obrne 712 miliona evra godi{we, a tek se deseti deo evidentira kroz fiskalne kase - ka`e Kne`evi} uz ocenu da komisioni zapravo predstavqaju ozakowen {verc, a ovim je pravilnikom to onemogu}eno. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o evidenciji prometa robe i usluga donet je 21. decembra ove godine, a primewiva}e se od 1. januara 2010. godine, kada prestaje da va`i Pravilnik o obliku i na~inu vo|ewa trgova~ke kwige. Po wemu komisioni vi{e ne}e mo}i da stave u promet robu samo na osnovu reversa koji su

Pro{vercovali 43 miliona dinara Tr`i{na inspekcija je u ovoj godini obavila 90.955 kontrola i podnela 11.455 prijava a izre~eno je 11.225 mandatnih kazni u iznosu od 158.317.000 dinara. Utvr|ena je nezakonito ste~ena imovinska korist u iznosu od 847.567.396 dinara, i to ve}inom kontrolom carinskih terminala. Zbog nedozvoqene trgovine, oduzeta je roba vredna 43 miliona dinara. Najvi{e se {vercovalo cigaretama, kafom, alkoholom, naftnim derivatima... izdali vlasniku, ve} }e morati da poseduju dokaz o poreklu (fakturu, fiskalni ise~ak kojim se potvr|uje da je kupqena od nekog drugog, ili carinsku deklaraciju) a kao i ostale trgovine, mora}e da prilo`e i sertifikat o kvalitetu. Na{ sagovornik u Ministarstvu trgovine, na~elnik Republi~ke tr`i{ne inspekcije Goran Macura isti~e tako|e da komisiona prodaja ne}e biti zabrawena ali da je pravilnik umnogome izmewen. On veli da se

„Najboqe iz Srbije” dobro za ceo svet U Beogradu su uru~ene tradicionalne nagrade „Najboqe iz Srbije“ kompaniji „Bambi Banat“ za „Plazma“ keks, pivu „Tuborg“ fabrike iz Ccelareva, „Karneksu“ iz Vrbasa, „Me{er - tehnogasu“ iz Beograda i srpskom teniseru Novaku \okovi}u, kao najboqim brendovima iz na{e zemqe u 2009. godini. Za nagradu je ove godine konkurisalo 240 kompanija sa oko 300 brendova, a za najboqi najboqi robni brend u kategoriji „Roba svakodnevne potro{we“ progla{en je „Plazma“ keks, dok je najboqi korporativni brend u istoj kategoriji „Karneks“ iz Vrbasa. Najboqi strani robni brend, sa statusom doma}eg robnog proizvoda u Srbiji je „Tuborg“ pivo kompanije „Karlsberg Srbija“ iz ~elareva, a najboqi strani korporativni brend u zemqi je „Me{er tehnogas“. Nagrada za najboqi li~ni brend u funkciji promocije Srbije ove godine dodeqena je srpskom teniseru Novaku \okovi}u. Na sve~anosti u Privrednoj komori Srbije (PKS), ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavqevi} je podsetio da se akcija „Najboqe iz Srbije“ ove godine odr`ava po {esti put, napomiwu}i da su organizatori akcije Ministarstvo trgovine i usluga, PKS i

„Za~in C” za svaki dan Kompanija „Centroproizvod“ dobila je nagradu za „Za~in C“, u kategoriji „roba svakodnevne potro{we“. „Tigar“ iz Pirota za brend „centuri“ (gumene ~izme) dobio je plaketu u kategoriji „robni brend-trajna potro{na dobra“. dnevni ekonomski list „Privredni pregled“. Promovisawe najboqih posebno je zna~ajno u ovoj godini krize, naglasio je Milosavqevi}, dodaju}i da je u 2009. bilo te`e nego prethodnih godina „izdi}i se iznad ambijenta, no-

da je zbog poskupqewa cigareta izazvanog rastom poreza i ekonomske krize u ovoj godini smawen ukupan obim tr`i{ta u Srbiji za devet odsto, na oko 20 milijardi cigareta. Kako je naveo, istovremeno je obim tr`i{ta jeftinih cigareta porastao za osam procentnih poena, na 25 odsto ukupnog tr`i{ta. D. Milivojevi}

siti se sa problemima, pobediti konkurenciju i {to je najva`nije, zadr`ati visok rejting u o~ima i ocenama potro{a~a“. Predsednik PKS Milo{ Bugarin istakao je da pomenuta akcija ima vi{estruko zna~ewe, jer ne samo {to podsti~e

takmi~arski duh, ve} dobija i tradicionalnu dimenziju. On je kazao da se na taj na~in omogu}ava boqe pozicionirawe brendova na tr`i{tu, i to ne samo kao lokalnih, ve} i dobijawe na regionalnom i globalnom zna~aju, isti~u}i da je broj kandidata za nagradu u 2009. godini, i pored krize, bio najve}i do sada. U izboru najboqih brendova u okviru akcije „Najboqe iz Srbije“ za {est godina ucestvovalo je ukupno oko 2.000 kompanija. Ove godine po prvi put se glasalo i putem Interneta, tako da je svoje mi{qewe o kompanijama i proizvodima dalo oko 3.000 gra|ana Srbije. Ove godine nagrade su dodeqene u ukupno 17 kategorija. Nagra|eni su, izme|u ostalih, i Beogradski sajam za sajamske manifestacije u kategoriji „Uslu`na preduze}a-korporativni brend-brend usluge“, „Delta maksi“ u kategoriji „Uslu`na preduze}a-korporativni brend-velika preduze}a“, „Simpo Vrawe“ u kategoriji „Trajna potro{na dobrakorporativni brend“. Dobitnici nagrada su i „Rajfajzen banka“, „Dunav osigurawe“, „Dr`avna lutrija Srbije“, saobra}ajno preduze}e „Lasta“, „Hemofarm“, „Kwaz Milo{„, „Mona“, Komercijalna banka, slobodna zona Pirot.

broj komisiona ve} drasti~no smawuje. Novim pravilnikom, dodaje na{ sagovornik, precizira se dokumentacija na osnovu koje se vodi evidencija potkrepqena fiskalnim dokumentima radi uskla|ivawa sa evidencijom prometa preko fiskalne kase. Akcenat je na obavezi i odgovornosti komisinara za proverqivost i ta~nost podataka o prijemu robe na komisionu prodaju, isplatama sa ra~una komisionara na ra~un komitenta, vra}awa robe komitentu...

- Uvodi se obaveza komisionara da sa~iwava dnevni izve{taj o prijemu robe na komisinu prodaju od komitenata, to jeste fizi~kih lica i dnevni izve{taj ispla}ene i vra}ene robe komitentima. Obaveznu sadr`inu tih obrazaca, pored ostalog, ~ine dokumentovani podaci o poreklu robe, odnosno podaci za informisawe potro{a~a o svojstvima proizvoda u smislu propisa o bezbednosti proizvoda i za{tite potro{a~a. Propisani obrasci sadr`e i druge podatke za proveru identiteta komitenta, obima i vrednosti robe koja se prodaje na komisioni na~in, izvora nabavke... - obja{wava Macura. - Nema vi{e dosada{we prakse: „napi{i mi otpremnicu na toalet papiru“. Sve se mewa i Pravilnik zapravo pretvara komisione u STR - napomiwe Milan Kne`evi}, koji je, ispred Unije tekstilaca zapravo inicirao dono{ewe novog dokumenta. [ta se de{avalo dosad? U komisionima se prodavao naj~e{}e tekstil, ali je bilo jasno i da nije re~ o robi koju su im gra|ani ponudili na uslu`nu prodaju ve} da ona pripada jednoj osobi. Na rafovima su bile ~itave kolekcije, modeli u svim bojama i veli~inama... Inspektori su recimo, tragaju}i za identitetom osobe navedene u izdatom reversu za primqenu robu, nalazili i da navodni vlasnik uop{te ne zna da je u{ao u posao sa komisionom, ili da su podaci falsifikovani. Te su „krpice“ uglavnom stizale iz Kine i Turske. Ina~e, u Srbiji, prema podacima Unije tekstilaca, ima oko 8.000 komisiona. S. Glu{~evi}

HRANA U SRBIJI KVALITETNA I BEZBEDNA

Proterana kvarqiva roba Direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poqoprivrede Du{an Pajki} izjavio je da mo`emo biti zadovoqni kvalitetom i bezbedno{}u hrane u Srbiji, jer se broj uzoraka koji su neispravni i ne odgovaraju Zakonu o bezbednosti hrane i va`e}im pravilnicima kre}e ispod jedan odsto. Pajki} je precizirao da je od 60.000 analiza ra|enih prilikom uvoza u posledwih {est meseci, odnosno od po~etka primene tog zakona, svega 65 proizvoda bilo neispravno i dodao da je na 300 pregledanih pijaca u Srbiji evidentirano svega ~etiri neispravna uzorka. „Zakon o bezbednosti hrane polako pu{ta korene u Srbiji, a wegovo sprovo|ewe je sve lak{e“ , kazao je Pajki} novinarima u Privrednoj komori Srbije (PKS), nagla{avaju}i da su svi proizvo|a~i, ali i potro{a~i postali svesni svojih zakonskih prava i obaveza. Pajki} je rekao i da bi u narednih nekoliko dana sa radom trebalo da po~ne i Nacionalna referentna laboratorija u Batajnici koja }e kontrolisati rad ostalih laboratorija, odno-

sno vr{i}e takozvane ring testove sa drugim laboratorijama na osnovu kojih }e se utvr|ivati koliko te laboratorije daju pouzdane rezultate. Generalni inspektorat objavio je konkurs za sklapawe ugovora sa laboratorijama koje }e u ime Ministarstva poqoprivrede raditi odre|ene analize, podsetio je Pajki}, dodaju}i da }e sve laboratorije sa kojima

bude sklopqen ugovor obavezno biti u tom sistemu. On je ukazao i da }e biti raskinut ugovor sa onim laboratorijama kojima Nacionalna referentna laboratorija da negativnu ocenu. Pajki} je pozvao i sve one koji se bave prozivodwom i prometom hrana da se upi{u u centralni registar, upozoravaju}i da oni koji to ne budu u~inili nakon 11. juna 2011. godine, smatra}e se da se ilegalno bave tom delatno{}u.


PREVOZNICI NE]E DANAS BLOKIRATI SAOBRA]AJ U CENTRU

I PORED ODOBREWA GRADSKE ADMINISTRACIJE

Razgovor pa odluka o protestu Autobuski i taksi prevoznici ne}e danas blokirati saobra}aj oko Banovine, kako su bili najavili, posle pro{lonedeqne protestne vo`we glavnim novosadskim saobra}ajnicama. Oni }e danas razgovarati sa znani~nicima iz Izvr{nog ve}a Vojvodine o suzbijawu nelegalnih linijskih prevoznika, {to je razlog za odlagawe blokade. - Od ishoda razgovora zavisi}e {ta }e prevoznici preduzeti - kazao je predsednik Sindikata saobra}aja i veza Milanko Grbi}.

Rekao je da su o suzbijawu sive eknomije u saobra}aju u Novom Sadu razgovarali s gradskim ministrom za saobra}aj Sini{om Bubwevi}em koji je obe}ao pomo} u domenu lokalnih nadle`nosti - ^ekamo poziv za sastanak i od gradona~elnika Igora Pavli~i}a, jer smo se i wenu obratili sa `eqom da u~estvuje u ovoj pri~ - naveo je Grbi}. Z. D.

Usluge „Stana” ne}e poskupeti Preduze}e “Stan” ne}e pove}ati cenu svojih usluga, iako su to odobrewe dobili od gradske administracije. Portparol u toj firmi Mirko Jeftovi} rekao je ju~e za “Dnevnik” da im je odobreno da cene usluga mogu da podignu za {est odsto. - Bez obzira na te{ku finansijsku situaciju u firmi i minimalac, re{ili smo da ne podi`emo cene na{ih usluga, jer je u dana{we vreme nehumano to raditi. Tim povodom, ali i povodom drugih pitawa, 29. decembra u 12 sati odr`a}emo sastanak s predsednicima skup{tina

Novosadska ~etvrtak24.decembar2009.

stanara iz zgrada koje odr`ava “Stan”. Na sastanku }e tako|e biti re~i i o Fondu solidarnosti – predo~io je na{ sagovornik. Ka`e da jo{ nisu napravili plan za narednu godinu, ali da svakako uprava preduze}a ima dobre ideje kako bi iza{li iz finansijske krize u kojoj se preduze}e na{lo. - Bez obzira na sve, na{e preduze}e ove godine nije poslovalo s gubitkom, a zavr{ni ra~un }e nam biti na nuli – zakqu~io je Jeftovi}. Q. Na.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Rok kao guma ada je uprava Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo“ naK javila da }e od 1. septembra sva deca krenuti u vrti}e, jer je u toku nadogradwa pet obdani{ta , roditeqa ~ija se deca nalaze

na listi ~ekawa obradovali su se ovoj vesti. Mnogi od wih ve} su po~eli da otkazuju bebisiterke, a neki su opet obe}ali bakama i dekama da }e ih osloboditi ove „te{ke“ obaveze. Naravno roditeqi su kalkulisali, da }e im ovom nadogradwom ostati vi{e novaca u xepu, jer vi{e ne}e morati raznim nepoznatim `enama da daju od osam do deset hiqada za ~uvawe deteta. Podse}amo, „ispod crte“ je pro{le jeseni ostalo 2.000 mali{ana a pro{ireni vrti}i trebalo je tu ogromnu grupu da smawe za hiqadu klinaca i klinceza. I taman, kad su se roditeqi ponadali i sve lepo izra~unali, kao hladan tu{, zasula ih je informacija da je zavr{etak radova planiran za 1. novembar. Onda su ti isti roditeqi br`e boqe pohrlili kod baka i deka i ostale mnogobrojne rodbine, da ih zamole da imaju jo{ malo strpqewa, jer gde je septembar tu je i novembar... Ali... u Novom Sadu uvek postoji ali, pa se i ovaj rok sa novembra pomerio na januar a sada i sa januara na 1. februar. A roditeqi sva{ta trpe zbog svoje dece, pa su i daqe strpqivi i tolerantni, samo se se ipak pitaju da li }e wihova deca prerasti grupicu u koju treba da krenu ~ekaju}i zavr{etak nadogradwe. Q. Nato{evi}

Humanitarni maskenbal na ledu Humanitarni maskenbal organizova}e danas od 16 do 18 sati “Gradsko zelenilo” na klizali{tu na [trandu. Ulaznica je kwiga, slatki{ ili igra~ka. Prikupqeni darove dobi}e mali{ani koji borave u De~joj sigurnoj ku}i. Q. Na.

Izlo`ba o Branku Radi~evi}u Stru~no tuma~ewe izlo`be „Branko Radi~evi} - kult pesnika u srpskoj vizuelnoj kulturi krajem 19. veka“ odr`a}e se sutra u 18 sati u Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1. Kustos izlo`be Sne`ana Mi{i} govori}e o ulozi i mestu pesnika Branka Radi~evi}a u izgradwi nacionalne kulture 19. veka, o procesu uobli~avawa wegovog kulta kao nacionalnog pesnika i na~inima popularizacije i vizualizacije pesnikovog kulta. S. T.

V REMEPLOV

KOMISIJA „PUTA” ISPITALA PROPUSTE ZIMSKE SLU@BE

[ef smewen, direktoru po yepu Komisija koja je nedavno formirana u preduze}u „Put“, a koja je imala zadatak da ispita kako je obavqan posao zimske slu`be u no}i izme|u 14. i 15. decembra kada je grad osvanuo neo~i{}en od snega, i po nalogu gradona~elnika Igora Pavli~i}a utvrdi odgovornost nadle`nih i

dinskom i Mostu slobode, kao i na delu puta kod Instituta u Sremskoj Kamenici. Na osnovu izve{taja komisije doneta je odluka da se rukovodilac zimske slu`be Ivica Petrovi} smeni i da mu se za 20 posto umawi zarada u periodu od tri meseca, kao i svim odgovornim u lancu ruko-

Smewen rukovodilac Zimske slu`be Ivica Petrovi}. Sa 20 odsto umawewa zarade, pored Petrovi}a, tokom tri meseca ka`wen, izme|u ostalih, i direktor “Puta“ Predrag Radmilovi} imenuje krivce za propuste zavr{ila je posao. Pregledala je sva dokumenta koja prate rad zimske slu`be, saslu{ala sve u~esnike i utvrdila da su postojali operativni i organizacioni propusti u lancu rukovo|ewa, saop{teno je iz „Puta“. Oni su dodali da su posebno vidqivi propusti utvr|eni u Sremskoj Kamenici, na Vara-

vo|ewa: zameniku rukovodioca Zimske slu`be @ivoti Nikoli}u, ~lanu [taba zimske slu`be Simi Pu{i}u i ~lanu rukovodstva pomenute slu`be Sre}ku Ra{kovi}u, ukqu~uju}i i direktora preduze}a „Put“ Predraga Radmilovi}a. Tako|e, data je naredba da se za narednu zimsku sezonu preispita plan Zimske slu`be da bi se anga`ovao ade-

kvatan broj vozila na putevima prvog prioriteta, kako bi usled velikih padavina saobra}aj u gradu funkcionisao bez ve}ih zastoja i pote{ko}a, stoji u saop{tewu „Puta“. Iz kabineta gradona~elnika je saop{teno da gradona~elnik Pavli~i} pozdravqa odluku stru~ne komisije „Puta“ kojom je utvr|ena subjektivna i objektivna odgovornost svih koji su u~estvovali u radu i rukovo|e-

Sneg lomio ruke i noge Otapawe snega rizi~no je najvi{e za pe{ake. Ledenice i sneg s krovova prete u svim delovima grada, a bquzgavica i klizavi trotoari proteklih dana poslali su mnoge Novosa|ane u prijemno odeqewe Urgentnog centra Klini~kog centra Vojvodine. - Broj povreda je ve}i od uobi~ajenog, ali jo{ uvek nije alarmantan. Tokom dana primimo izme|u 25 i 45 qudi, naj~e{}e sa povredama ru~nog i sko~nog zgloba, pot-

kolenice, pa i prelomima kuka, a ju~e je primqen i mladi} s povredama glave, koje je zadobio usled pada. U proseku oko petoro pacijenata dnevno bude poslato na ortopediju i bude operisano – rekao je na~elnik Urgentnog centra KCV dr Zoran \ermanov. On je napomenuo da je sneg koji vreba s krovova zgrada i s tendi najopasniji, jer mo`e usmrtiti ~oveka. Prema wegovim re~ima, zale|ene ivice snega koji se obru{a-

va mogu u sekundi naneti smrtonosne povrede pe{acima. Kako me|u onima koji su zbog padova na ledu i snegu proteklih dana potra`ili pomo} u Urgentnom centru ima qudi svih uzrasta, sne`ni pokriva~i koji klize s krovova i padaju s nekoliko metara visine rizi~ni su za sve. Ipak su mo`da najvi{e ugro`ene starije osobe i mali{ani u de~jim kolicima. I. B.

U KATOLI^KOJ PORTI

Otvorena „Vinska ulica” Zadrugu mu~io birokratski maraton Oko 150 zanatlija, uglavnom iz Novog Sada, prijavilo se jo{ jula 1870. Odboru za osnivawe Zadruge Srba zanatlija sa `eqom da budu weni ~lanovi. Ali, zadruga nikako nije po~iwala rad, jer je ~ekala da od Ministrastva unutra{wih poslova dobije klauzulu odobrewa. A ono se oglasilo tek u prole}e 1873. tako {to je zabranilo osnivawe zadruge. U obrazlo`ewu ovakve odluke nagla{eno je da zadruga mo`e da okupi samo gra|ane Ugarske, a ne i neke

druge dr`ave. Dozvoqeno je da ~lanovi zadruge u jednom gradu mogu da budu samo stanovnici tog grada, a ne Smedereva ili Odese, odakle su stigle prijave za ~lanstvo...Osniva~i zadruge su ipak 24. decembra 1874. ponovo zatra`ili odobrewe za wen rad. Kona~no, u leto 1875. po~eo je zvani~an `ivot Velike Zadruge Srba zanatlija, ali prema izri~itoj odluci pe{tanskog ministarstva, samo onih iz Novog Sada. N. C.

wu zimske slu`be, ukqu~uju}i i direktora preduze}a. On je posebno pohvalio rad svih gradskih inspekcija koje su zbog ne~i{}ewa snega u samo dva dana pokrenuli vi{e od sto postupaka i naplatili vi{e mandatnih kazni, ukqu~uju}i i kontrolu rada javnih preduze}a. U saop{tewu stoji da su mere dale rezultate i ve} drugog dana stawe puteva u gradu je bilo zadovoqavaju}e. B. Markovi}

Manifestacija „Vinska ulica“ otvorena je u Katoli~koj porti i traja}e do 28. decembra, a potom ponovo od 2. do 12. januara 2010. godine. U ponudi su tradicionalno dobra sremska vina, karlova~ki kuglof, med i ru~ni radovi. Prvi put manifestacija je izme{tena iz Mileti}eve ulice, zbog `ardiwera i klupa koje su tamo postavqene, ka`u izlaga~i. Apsolutni saveznik u hladnim zimskim danima je kuvano vino, koje se prodaje po ceni od 50 dinara i omiqeni je izbor mnogih prolaznika. Za vreme trajawa manifestacije, Vinska ulica je otvorena do 21 ~as. B. P. P.

VESTI Gala koncert u Matici srpskoj Novogodi{wi gala koncert „Pesme i arije koje su osvojile svet“ odr`a}e se danas u 19 ~asova, u sve~anoj sali Matice srpske, Ulica Matice srpske 1. Na koncertu }e nastupiti Suzana [uvakovi}-Savi}, sopran, Slavko Nikoli}, tenor, Miodrag ^olakovi}, klavir i Petar Golubovi}, mandolina, buzuki, balalajka, gitara i harmonika. I. D.

„U~iteq se}awa”

Foto: A. Erski

Promocija kwige pesama Gordane \ilas pod nazivom „U~iteq se}awa“ bi}e odr`ana ve~eras u 19 ~asova, u ~itaonici Gradske biblioteke, Ulica Dunavska 1. Na promociji u~estvuju Dragana Beleslijin, \or|o Sladoje i autorka. B. P. P.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 11 sati Mileti}eva 51 i 53, Jovana Suboti}a od broja 2 do 6, od 9 do 12 sati Temerinska od broja 7 do 23. Beo~in: od 8 do 12 sati @elezni~ka ulica. Rakovac: od 8.30 do 10.30 sati vikend naseqa Liparije i Torine. Futog: od 8 do 13 sati povremeno u pojedinim ulicama novog Futoga i naseqa Va{ari{te.

c m y


NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak24.decembar2009.

c m y

8

DNEVNIK

GRAD JO[ VAGA KOJA ]E SEKJURITI FIRMA U NAJLU\OJ NO]I ZAMENITI „SEJF”

Odluka o obezbe|ewu tek idu}e sedmice GRAD ]E NASTAVITI DA PODR@AVA DOBROVOQNE DAVAOCE

Krv dalo 3.800 mladih Novosa|ana

Na tradicionalnom novogodi{wem prijemu u Gradskoj ku}i, ju~e su bili eminentni dobrovoqni davaoci krvi “Izvornog kluba 100”. Wih je primila ~lanica Gradskog ve}a zadu`ena za zdravstvo prof. dr Aleksandra Novakov-Miki}, koja je tom prilikom rekla da }e Grad nastaviti da izdavaja novac iz buxeta za dobrovoqne davaoce, kako bi Novi Sad i daqe bio na vode}em mestu po davawu krvi u Srbiji. Ove godine je 3.800 mladih osoba krv dalo prvi put, {to “Izvorni klub 100” smatra ogromnim uspehom. Stanislav Damjanovi} dao je 120 puta ovu dragocenu te~nost, a planira da, ukoliko mu zdravqe dozvoli, krv da jo{ 30 puta. I. B.

NASTAVQA SE DARIVAWE BEBA U SREMSKIM KARLOVCIMA

Bebama po 10.000 dinara Novoro|en~ad u Sremskim Karlovcima i u 2010. godini dobija}e od op{tine jednokratnu nov~anu pomo} od 10.000 dinara, saznajemo od na~elnice op{tinskog Odeqewa za dru{tvene delatnosti i op{tu upravu Sawe Mandi}. Po wenim re~ima, pravo na pomo} ima svaka beba bez obzira na redosled ro|ewa, a ~iji roditeqi imaju prebivali{te u Karlovcima. Da bi dobili novac, roditeqi treba u roku od mesec dana od ro|ewa deteta da podnesu zahtev u prijemnoj

kancelariji Magistrata. Uz zahtev du`ni su da prilo`e izvod iz mati~ne kwige ro|enih za dete, fotokopiju li~ne karte i {tednog ra~una majke. U prijamnoj kancelariji Magistrata podnosi se i zahtev za roditeqski dodatak od 30.000 dinara koji dodequje Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju uz iste dokumente. Do 20. decembra ovu pomo} dobilo je 75 beba. Z. Ml.

Kojoj firmi }e biti poveren posao obezbe|ewa Novosa|ana tokom novogodi{we proslave na gradskim trgovima zna}e se tek idu}e sedmice, rekao je ju~e za “Dnevnik” ~lan Gradskog ve}a zadu`en za kulturu Andrej Bursa}. Osim ovoga, on za na{ list ni ovaj put nije `eleo da daje bilo koje druge informacije tim povodom, niti da prokomentari{e de{avawa vezana za fijasko kada je obezbe|ewe prvobitno dodeqeno malo poznatoj firmi “Sejf” i to za neverovatnih 4,5 miliona dinara. Me|utim, kako “Dnevnik nezvani~no saznaje, Grad ni ovaj put nije raspisao tender s jasnim propozicijama, nego je nekolicina firmi koje se bave obezbe|ewem interno kontaktirano sa zahtevom da dostave svoje ponude. Kona~na cifra se jo{ ne zna ali, po svemu sude}i, za obezbe|ewe }e se ipak platiti bar 1,5 miliona mawe i ono }e poreske obveznike ko{tati izme|u dva i tri miliona dinara. Ina~e, nakon serije tekstova u “Dnevniku” o gradskoj novogodi{woj proslavi i paprenoj ponudi za obezbe|ewe koju je Gradu dostavila izabrana firma “Sejf”, na{oj redakciji se ju~e javio vlasnik agencije “Gvozden” Ugqe{a Grgur. On ka`e da ga gradski oci nisu

Kona~na cifra se jo{ ne zna, ali, po svemu sude}i, novogodi{we obezbe|ewe }e poreske obveznike ko{tati izme|u dva i tri miliona dinara kontaktirali, ali napomiwe da im je, nakon pisawa medija, samoinicijativno dostavio ponudu u kojoj za novogodi{we

obezbe|ewe Trga slobode, Trga mladenaca i Katoli~ke porte tra`i prakti~no ~etiri puta mawe od “Sejfa” - 1.150.000 di-

nara. U ponudi “Gvozdena” je pritom navedeno da bi taj posao obavqalo 150 wihovih ~uvara, umesto 200 koliko ih je planirao “Sejf”. - ^uvari iz agencije “Gvozden” po~eli bi da brinu o bezbednosti gra|ana od trenutka kada program po~ne, pa do zavr{etka proslave. Oni bi odr`ali red i disciplinu i ~uvali bi binu i dan pre ili dan posle, dok se ne ukloni - ka`e Grgur. Agencija “Gvozden” je, podse}a on, tokom nekoliko godina ve} radila na obezbe|ewu gra|ana za vreme novogodi{wih do~eka u Novom Sadu, ali u posledwe tri-~etiri godine nije bila u tom poslu. Odluku da se, nakon burne reakcije javnosti, ipak preispita poverivawe poslova obezbe|ewa privatnom preduze}u “Sejf” i da se prona|e povoqnija ponuda, doneo je gradona~elnik Igor Pavli~i}. Me|utim, gradski ~elnici i daqe izbegavaju da odgovore na brojna pitawa “Dnevnika” tim povodom, te je javnost, izme|u ostalog, i daqe uskra}ena za informaciju ko je uop{te odlu~io da se za poslove obezbe|ewa odabere ubedqivo najskupqa i pritom sumwivo konstruisana ponuda. Z. Deli}

U RE@IJI MINISTARSTVA @IVOTNE SREDINE

Karlovcima na dar kontejneri

Foto: B. Lu~i}

INAUGURACIJA KOJA ]E PROMOVISATI NA[ DOBAR LIK

Ministri optimizma po~eli mandat Pod sloganom “Razigrajmo sve(s)t”, ju~e je na sve~anoj Akademiji optimizma, u Zavodu za za{titu prirode, inaugurisano 15 malih ministara koji }e promovisati dobar lik Srbije tokom jednogodi{weg mandata. Jedan od wihovih zadataka bi}e u~e{}e na Prvoj de~joj podunavskoj konferenciji koja }e se u organizaciji “9. Bejbi Egzit festivala” odr`ati u Novom Sadu 2010. godine. Ministri }e se truditi da doprinesu po~etku optimisti~ke otvorenosti Evrope i uspe{noj zajedni~koj budu}nosti. Progla{ewu funkcionera, koji poha|aju ni`e razrede novosadskih osnovnih {kola a u konkurenciji 67 dece, prisustvovao je i ~lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe Milan \uki}. - Izra`avam po{tovawe svima koji su u~estvovali u organizaciji celog projekta. Bitno je da deca prepoznaju vrline, i da i ozbiqno i {aqivo komentari{u sve ono {to su dr`avne institucije. Da izgrade slobodu kritikovawa, ma-

kar to kod wih izazivalo i gromoglasan smeh. Ponosan sam i {to }e Novi Sad biti centar susreta dece iz cele Evrope– kazao je on. Predstavnik dece u sektoru kom{iluk – Jovan \or|i} trudi}e se da pove`e decu iz susednih zemaqa sa na{om zemqom. Prvi korak }e biti predlog za kreirawe internet portala. Ministarka za talenat Elena Igwati} najavila je dru`ewa sa doma}im zvezdama da bi vr{wake odvojila od kompjutera. Za nove ideje bori}e se ministarka za bubawe i prepisivawe Tamara Dmitrovi}. Ministarka za ma{tu i snove je Andrea Karza~in, redar planete Tara Staji} a ministarka {aputawa Milica Pisari}. Zadu`en za sektor vozikawa je Stefan Stankovi}, za tro{karewe Milica Stavki} a za xeparac Igor Lu`anin. Rumena ministarka je Anastazija Radulovi}, za igru je zadu`en Igor Leti}, ministar dobrica je Marko Do`aj a de~je ministarstvo tu`akawa predvodi Ana Va~i}. S. T.

Karlova~ka op{tina dobila je od Ministarstva `ivotne sredine i prostornog planirawa 18 kontejnera i devet kanti za sme}e u sklopu akcije “O~istimo Srbiju”. Kako saznajemo od na~elnika op{tinskog Odeqewa za komunalno - stambene poslove i za{titu `ivotne sredine Milivoja Duvwaka, devet kontejnera je nameweno za ku}ni otpad. ^etiri kontejnera postavi}e kod Sokol-

^ITAOCI PI[U SMS

skog doma, a ostatak kod perionice u blizini benzinske pumpe. Devet `i~anih je predvi|eno za pet ambala`u, ali u komunalnom odeqewu jo{ nisu odlu~ili gde }e ih smestiti. To su prvi kontejneri tog tipa u Karlovcima i po Duvwakovim re~ima, pre postavqawa treba re{iti na~in wihovog pra`wewa.Kante za sme}e bi}e raspore|ene u centru Karlovaca.

Ministarstvo `ivotne sredine i prostorniog planirawa nedavno je dodelilo karlova~koj op-

065/47-66-452 & 063/366-977

Ba{ im hvala, svima Za bacawe {uta na nedozvoqeno mesto, direktor JKP Put je posle opse`ne istrage i ~iwenice da krivica nije dokazana, da preduze}u nije naneta nikakva {teta, da je “ istraga” obavqena na nestru~an na~in, bez dokaza i falsifikovawem postoje}ih dokaza, ~etvorici voza~a dao otkaz. Za saobra}ajni kolaps u gradu izazvan neorganizovano{}u zimske slu`be, {tete nanete preduze}u i hiqadama stanovnika Novog Sada, {to je i dokazano, nikome ni{ta?!? 063/7321... *** Grejawe, {tede na nama, zimska slu`ba neodgovorna, prete nam iz Vodovoda s cenom, a pritom svi

{tini blizu dva miliona dinara za sanaciju divqih deponija i ta akcija je u toku. Z. Ml.

oni u javnim preduze}ima imaju velike plate i prekobrojne radnike ali na tome ne {tede! Svaka vlast je ista prema wima! Za{to? 063/8272... *** Neka je sramota i Vodovod i Toplanu kako se i`ivqavaju na nama gra|anima. Kako mo`e direktor Vodovoda da tra`i cenu 100 posto ve}u i da ka`e {ta je to sa 400 na 800 din?! Meni je za ~etiri ~lana 980 din. i plus pove}awe 100 posto - skoro 2.000 din. Pa gde mu je pamet? [to ne ka`e da se

ukine blok tarifa? Zna se {to je ona uvedena i {to se vi{e ne ukida. Nego i blok tarifa i 100 posto voda. Bruka, a

Grad isto }uti i muti. Tako je i sa Toplanom. Pla}am 5.000 din. svaki mesec, a oni greju nikako. [ta rade sa na{im parama, kad pla}amo i kad nema grejawa. Grad opet }uti i ni{ta ne preduzima. Ba{ im hvala, svima. 066/015... *** Pan~evci protestuju zbog grejawa. Novosa|ani {ta ~ekamo? 063/516... *** Dobili smo Statut, Akademiju, NS za prestonicu Pokrajine, a funkcije i foteqe ostale netaknute! Pare su, dodu{e, ostale zna se gde. LSV zadovoqna, a brigu za “Na{e novce” prepustili SVM-u. 063/8776... *** Gospodo {pekulanti i prevaranti, po{to ne hajete za sirotiwu i za na{e neizmirene plate, de~je dodatke i ostala dugovawa prema nama, a svoje tra`ite na sve mogu}e na~ine iskqu~ewem struje vode i ~ega sve ne, na slede}im izborima dajem sebi glas! A ono va{e - vizna liberalizacija, to se ne ma`e na hleb i ne pla}a ra~une. Ionako masa nas nema para za te bahanalije. Mislite o tome, dogodine }e 6. oktobar! 060/5566...


NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

PREDSEDNIK POKRAJINSKE VLADE BOJAN PAJTI] U DE^JEM SELU

Pokloni najve}oj vojvo|anskoj porodici Stanovnici “De~jeg sela” u Sremskoj Kamenici ju~e su dobili novogodi{we paketi}e. Delegaciju sa slatkim darovima predvodio je premijer Vojvodine Bojan Pajti}, a s wim je u poseti bila i pokrajinska ministarka za socijalnu politiku i demografiju Novka Moji}. Sve~anost u nasequ za decu bez adekvatnog roditeqskog starawa po~ela je plesom i “brejk densom” najmla|ih {ti}enika, a zatim je usledila dodela paketi}a. Pre toga, prvi ~ovek pokrajinske vlade je od dece iz De~jeg sela i direktorice Branislave Balaban dobio ru~no izra|enu maketu zgrade Banovine do krova napuwenu bombonama i novogodi{wim `eqama. Ovo je definitivno najve}a porodica u Vojvodini i mnoge poro-

Foto: S. [u{wevi}

dice mogle bi da joj zavide na atmosferi i pozitivnoj energiji.

Podatak da trenutno 23 dece studira na razli~itim fakultetima

u Novom Sadu govori samo za sebe. Tako|e, to govori o roditeqskom odnosu qudi koji ovde rade. Mi podr`avamo razli~ite projekte u De~jem selu, me|utim, nije sve ni o novcu. Bez brige, enrgije i tople re~i ne bi se mogli ni ostvariti ovakvi rezultati - kazao je Pajti}. Novka Moji} podsetila je da qudi iz pokrajinske administracije zadu`eni za socijalnu za{titu obilaze ustanove za sme{taj dece u Vojvodini, razgovaraju o tome kako se wihov polo`aj mo`e unaprediti. Ona je istakla da prema istra`ivawima razli~itih me|unarodnih organizacija uslovi u De~jem selu u Sremskoj Kamenici spadaju u sam vrhe ne samo u zemqi ve} i u evropskim okvirima. D. A.

DVA VELIKA UDRU@EWA POTRO[A^A PODR@ALA GRAD I TRA@E OD VLADE SRBIJE

Prinudnu upravu u DP „Novi Sad – Gas”

Preko 250 reklamacija na obra~un ra~una za gas preda}e danas predstavnici Udru`ewa nestrana~ki opredeqenih gra|ana “Prosperitet” i Udru`ewa za za{titu potro{a~a Vojvodine distributeru DP “Novi Sad – Gas”, a ako ih preduze}e ne usvoji bi}e tu`eno “jer uzima ogroman novac suprotno zakonu i moralu”, najavili su predsednici udru`ewa Radomir ]irilovi} (Prosperitet) i Goran Papovi} (UPV). Na ju~era{woj konferenciji za novinare, oni su ponovili da se zala`u da DP “Novi Sad-Gas” bude vra}eno gradu i pozvali republi~ku Vladu da hitno pozitivno odgovori na takav zahtev ogromne ve}ine odborni~kih grupa u Skup{tini grada.

- Gra|ana kojima je u zimskim mesecima nepravilno obra~unavan vi{i korekcioni faktor ima na hiqade. Me|utim, potro{a~i DP “Novi Sad - Gasa” suo~eni su s brojnim pritiscima – rekao je ]irilovi}, navode}i da su “pqa~ku otkrili u februaru 2009. godine, a da je isto stawe i sada”. Tako|e, ]irilovi} je naveo i da mera~e protoka gasa distributer nije mewao i po 15 godina, a po zakonu je obavezan da to radi na pet godina, tako da potro{a~i sa starim mera~ima mogu da ih tu`e. On je ukazao i da mera~i ugra|eni u posledwe tri godine koriguju temperaturu gasa i umawuju korekcioni faktor, te da svi koji su to reklamirali sada imaju mawe ra~une za gas.

Govore}i o inicijativi za povratak DP “Novi Sad–Gas” pod okriqe grada do privatizacije, ]irilovi} je naglasio da “Prosperitet” i UPV, kao ~lanovi Nacionalne organizacije potro{a~a Srbije, podr`avaju inicijativu Gradskog odbora SPO-a i gradona~elnika Igora Pavli~i}a da Vlada Srbije uvede prinudnu upravu u DP “Novi Sad – Gas” i da ono postane gradsko javno preduze}e. Iako su svi nivoi vlasti i institucije upoznati sa stawem, a privatizacija obustavqena jo{ 2005. godine, po ]irilovi}evim re~ima, ni{ta se nije dogodilo nakon toga. - Mre`a koju je gradio Grad i merno-regulacione stanice bi}e vra}ene Gradu, nakon {to je Novi

Sad dobio spor. Naime, Zavod za izgradwu grada 2000. godine odrekao se ove infrastrukture. Novosa|ani su u velikoj meri finansirali izgradwu gasne mre`e i wihov udeo mora biti uva`en. To }e se desiti kada bude donet Zakon o vlasni{tvu lokalnih samopurava i do|e do privatizacije javnih preduze}a. U suprotnom, ako DP “Novi Sad – Gas” bude privatizovan kao dru{tveno preduze}e, potro{a~i }e ostati bez vlasni~kog udela – objasnio je ]irilovi}.On je naveo sli~ne primere pretvarawa dru{tvenog u javno kao {to su “Novosadski sajam” i “Geoplan”, i naglasio da }e do kraja godine dru{tveno vlasni{tvo, sada ve} neustavno, biti ukinuto. S. K.

~etvrtak24.decembar2009.

9

^ESTITKE ZA KATOLI^KI BO@I]

Pavli~i}: Mir i dobro zdravqe Gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} ~estitao je Bo`i} vernicima koji najradosniji hri{}anski praznik slave po Gregorijanskom kalendaru. - @elim Vam dobro zdravqe, porodi~ni mir i da slavqe

Hristovog ro|ewa provedete u duhovnom blagostawu. Iskreno se nadam da }e godina pred nama o~uvati radosti i vrline bo`i}nih praznika za sve gra|ane u Novom Sadu - stoji u bo`i}noj ~estitki gradona~elnika Pavli~i}a. I. S.

Jovanovi}: Uva`avawe i razumevawe “Praznik me|usobnog uva`avawa i razumevawa povezuje nas u naporima da svima bude boqe i podse}a da ~uvamo i {irimo toleranciju i tako gradimo sre}niju budu}nost”, navodi se u bo`i}noj ~estitki predsednika Skup{tine grada Aleksandra Jovanovi}a vernicima koji praznik Hristovog ro|ewa slave po Gregorijanskom kalendaru, uz `eqe da naredne dane provedu u duhovnom miru i blagostawu, radosti i porodi~noj sre}i. I. S.

Filipovi}: Sre}e, qubavi i nade Predsednik op{tine Sremski Karlovci Milenko Filipovi} ~estitao je Bo`i} vernicima i sve{tenstvu, koji najradosniji hri{}anski praznik proslavqaju po gregorijanskom kalendaru. “Bo`i} je veliki praznik svih hri{}ana. @eleo bih da

ovaj najradosniji praznik provedete u zdravqu, sa svojim najbli`ima i da budete ispuweni sre}om, nadom i qubavqu. Neka dani ovog praznovawa proteknu u miru, ispuweni rado{}u i veseqem”, navodi se u Filipovi}evoj ~estitki. Z. Ml.

BOGOSLU@EWA NA BADWI DAN PO GREGORIJANSKOM KALENDARU Novi Sad: Rimokatoli~ka crkva Imena Marijina - 22 ~asa pono}ka na ma|arskom jeziku, 24 ~asa pono}ka na hrvatskom Reformatorsko-hri{}anska crkva - 18 ~asova misa Slova~ko-evangeli~ka crkva - 17 ~asova misa Petrovaradin: crkva Uzvi{ewa svetog kri`a - 22 ~asa misa bdewa Svetog Jurja - 20 ~asova misa bdewa Svetog Roka - 24 ~asa pono}ka Sremska Kamenica - crkva Na{a{}e svetog kri`a - 6.30 ~asova jutarwa misa, u 24 ~asa pono}ka Sremski Karlovci - Rimokatoli~ka crkva Presvetog trojstva - u 24 sata misa pono}ka

U OKVIRU DE^JEG NOVOGODI[WEG PROGRAMA

Filmovi, predstave i paketi}i U toku De~jeg novogodi{weg programa koji traje do 31. decembra, na vi{e lokacija u gradu bi}e organizovani filmovi i predstave za najmla|e sugra|ane. Grad kao pokroviteq programa i organizatori, Kulturni centar, Centar za kulturnu animaciju i Pozori{te mladih, pobrinuli su se da mali{anima omogu}e dobar provod. U Amfiteatru SPC “Vojvodina” danas u 11 ~asova, bi}e prikazan Film “\ole iz xungle”, a u 18.30 sati predstava “Dve babe, ~etiri ma~ke i trotinet”. Radionice na kojima }e deca praviti muzi~ke instrumente i ukrase od recikliranih materijala bi}e u sredu 30. decembra od 10 i od 13 ~asova u Ameri~kom kutku, u Ulici Petra Drap{ina 3 a, gala

program “Dru`ewe sa Deda mrazom” uz prisustvo Deda Mraza, de~jeg hora “Zvon~i}i”, ma|ioni~ara Karla Velikog, Slobodana Bode Ninkovi}a, Jovice Ti{me i de~jeg hora “Melodijum” po~iwe u 16 ~asova u Katoli~koj porti. Deca }e mo}i da uz dru`ewe sa Deda mrazom pogledaju predstave “Novogodi{wa {ala” i “Vuk i deda mrazova dru`ina” i de~iji kabare “Ba{ bi bilo fino”. Od 18 ~asova sledi “Novogodi{wi de~ji karneval”. Povorka }e zavr{iti kod Deda Mraza u Katoli~koj porti. U petak 31. decembra u Ameri~kom kutku u 11 ~asova po~iwe predstava “Bosonoga jelka”, a u Pozori{tu mladih u isto vreme deci }e biti deqeni pokloni. Ulaz na sve programe je besplatan. B. P. P.

Foto: F. Baki}

USKORO NA NOVOSADSKIM ULICAMA

Londonski taksi prevozi invalide Dva londonska taksija, specijalna vozila sa rampom za prevoz osoba u invalidskim kolicima, do kraja godine na}i }e se na novosadskim ulicama. Kako je na ju~era{woj promociji tog taksi vozila u salonu “Asta group” re~eno, “Nacionalni taksi” planira da dogodine ukqu~i u prevoz hendikepiranih qudi jo{ 10 do 15 takvih automobila. Cena prevoza ne}e se razlikovati od drugih taksi usluga, a vozilo mo`e da primi pet osoba. Z. Ml.

DODEQENA GODI[WA NAGRADA NOVOSADSKE NOVINARSKE [KOLE

Najboqi mladi novinar Du{ka Baji}

Foto: N. Stojanovi}

INSPEKTORI KONTROLI[U GRADSKE PIJACE

Se~ene jelke samo uz pe~at

Kao i prethodnih godina uo~i novogodi{wih i bo`i}nih praznika, i ove je pokrenuta kampawa protiv bespravne se~e i prodaje ~etinara. Zbog toga se u rasadnicima i prodajnim objektima “Gradskog zelenila” i Nacionalnog parka “Fru{ka gora” mogu kupiti prirodne jelke. Va`nu ulogu u suzbijawu nezakonite se~e jelki, ali i kontrolisawe zauze}a javnih povr{ina ima i gradska komunalna inspekcija koja je od ju~e poo{trila kontrolu oko svih gradskih pijaca gde se ve} tradicionalno prodaju nedozvoqeno pose~ene jelke. Glavni komunalni inspektor Sr|an Jakovqev rekao je za “Dnevnik” da su komunalni inspektori na teren izlazili po slu`benoj du`nosti, ali i po pozivima gra|ana kojih je ju~e bilo pregr{t.

- Sugra|ani zovu iz raznih delova grada, kako bi nam javili gde se prodaju se~ene jelke. Sa nama na teren izlazi i tr`i{na inspekcija, koja ima pravo da oduzima robu. Ina~e, svaka jelka iz rasadnika mora imati prate}u dokumentaciju koja svedo~i o wenom poreklu – navodi Jakovqev. Na se~enim jelkama utisnut je {umski `ig na preseku stabla kao i proizvodni list na kome je nazna~eno mesto se~e. Garancija za jelku s busenom je fiskalni ra~un ili, ukoliko je ve}a koli~ina u pitawu, uverewe o prometu od {umskog inspektora. Ina~e, inspektori su ju~e oko 16 ~asova kontrolisali i prodavce jelki na Bulevaru oslobo|ewa, oko Futo{ke pijace, i proveravali da li raspola`u ispravnom dokumentacijom o poreklu jelki i dozvolom za wihovu prodaju. Q. Na.

„Slatki{ za mog drugara” Novogodi{wa humanitarna akcija Radio Novog Sada “Slatki{ za mog drugara” po~ela je danas i traja}e do 31. decembra. Ciq akcije je da se prikupe slatki{i za decu u “Sigurnoj ku}i” i za “Decu ulice”. Svi qudi dobre voqe mogu da donesu industrijski upakovane slatki{e na portirnicu Radio Novog Sada, Ulica Igwata Pavlasa 3, gde }e stajati korpa za prikupqawe. Organizatorka akcije je urednica emisije “Horizonti” Nevena Vrtulek. I. D.

Ovogodi{wa nagrada Novosadske novinarske {kole (NN[) za najboqeg mladog nivinara pripala je novinarki TV produkcije Radiodifuznog preduze}a 021 Du{ki Baji}. Po mi{qewu `irija, precizno odre|ena tema, dramatur{ki dobro postavqena pri~a, odgovaraju}i izbor sagovornika, jasno formulisan problem, televizi~nost, dinami~nost i aktuelnost glavne su odlike rada

“Svilo{ bez signala” Du{ke Baji}, za koji je ona dobila najboqe ocene. NN[ je ove godine dodelio jo{ dve nagrade televizijskim novinarima. Drugu je dobio novinar RT Vojvodine Marko Jakovqev, a tre}u Maja Dragi} iz iste televizijske ku}e. Na ovogodi{wi konkurs za godi{wu nagradu mladom TV novinaru prispelo je 17 radova. Z. Ml.


VOJVODINA

~etvrtak24.decembar2009.

DNEVNIK

c m y

10

POMO] U GRA\EVINSKOM MATERIJALU ZA IZBEGLE I RASEQENE

Uslov prva plo~a Prodajna izlo`ba u Domu kulture

Foto: M. Mitrovi}

Bo`i}ni va{ar rukotvorina SENTA: U izlo`benoj sali Doma kulture u Senti prire|en je tradicionalni Bo`i}ni va{ar rukotvorina. Svoje radove na prodajnoj izlo`bi prikazali su ~lanovi Udru`ewa „Rozeta”, Sekcije za ru~ne radove pri Udru`ewu poqoprivrednika Sente, kao i u~enici Osnovne {kole „Stevan Sremac” koji se izradom rukotvorina bave u okviru raznih radionica. Wima su se pridru`ili sa korparskim proizvodima Endre Gor iz Ba~kog Petrovog Sela, grn~arijom ^aba Or~ik iz Ade, sa unikatnom stolari-

jom Peter Pu{ka{ iz Sente i drugi. - Ponudili smo na prodajnoj izlo`bi razne rukotvorine po pristupa~nim cenama, ali i pored solidnog interesovawa i pohvale koje dobijamo za ono {to smo ponudili, zbog besparice osetno je mawi pazar nego prethodnih godina. Ja se najvi{e bavim izradom rukotvorina od tekstila. Cene raznih ukrasa su od 80 do 100 dinara, a najskupqe su unikatne `enske torbe 1.000 do 1.200 dinara - ka`e aktivistkiwa Udru`ewa „Rozeta” Kornelija [ok. M. Mr.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od utorka, 22. decembra, u 7 sati, do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Ivana Risti} iz Novog Sada (de~ake), DEVOJ^ICE: Slobodanka Len|el i Katarina @ivkovi} iz Novog Sada, Dragana Orlovi} iz ^uruga, Dragana Trifunovi} iz Futoga, Vesna Popov iz Rumenke, Aleksandra Ere{ iz Koviqa, Dragana Bulik iz Zrewanina, Qiqana Mijatovi} iz Sombora, Dragana Kozomora iz Obrovca, Mirjana \urovi} iz Novog Slankamena, Vawa Struharik iz Ba~ke Palanke, DE^AKE: Ana Vojni}, Marija Kova~evi}, Kristina Komlenovi}, Lidija Obradovi} iz Novog Sada, Ru`ica Pavlovi} iz Maradika, Valentina Pu{owi} iz Petrovaradina, Jelena Pavi}-^anak iz Ka}a, Du{ica Medenica iz In|ije, Swe`ana Lazi} iz Derowa, Mira Stankovi} iz Veternika, Stoja Erak iz Temerina.

PAN^EVO: U Pan~evu je zavr{en konkurs za dodelu gra|evinskog materijala izbeglim i raseqenim licima koja `ive na teritoriji ovog grada. U Gradskoj stambenoj agenciji, koja je sprovela konkurs, ka`u da se prijavilo 35 lica, a da su mogli da konkuri{u samo oni koji su po~eli izgradwu ku}e i koji do sada nisu dobijali materijalnu pomo} za re{avawe stambenog pitawa.

Izbeglicama u Pan~evu koje su po~ele da zidaju svoj krov nad glavom, ove jeseni pomogao je i UNHCR sa pet miliona dinara, tako|e za nabavku gra|evinskog materijala. Konkurs je zavr{en u novembru, a uslov je bio da je na ku}i postavqena prva plo~a. Od {ezdesetak kandidata, pomo} je dobilo 21 lice. Gra|ani koji su pro{li na konkursu, dobili su od 50 do 375 hiqada dinara. Oni ka`u

Podeqena 152 stana Izbeglim i raseqenim licima koja `ive na teritoriji grada Pan~eva proteklih godina podeqena su 152 stana, izgra|ena novcem iz me|unarodnih donacija i oko 400 paketa gra|evinskog materijala. Trenutno na teritoriji grada Pan~eva `ivi 900 izbeglih i 1.450 raseqenih lica. - Tri miliona dinara, koji }e biti podeqeni, obezbedio je Grad iz buxeta za 2009. godinu. Komisija koja vodi ovaj posao u obavezi je da do kraja godine donese odluku ko }e dobiti i koliko novca - rekla je kordinatorka za upravqawe projektima u GSA Zdenka Joki}, naglasiv{i da ima dosta nepotpune dokumentacije. Po~etkom naredne godine Pan~evo }e raspisati jo{ jedan konkur za pomo} u gra|evinskom materijalu izbeglim i raseqenim licima, po{to je Grad od republi~ke Vlade namenski za re{avawe stambenog pitawa izbeglih i raseqenih dobio 1,8 miliona dinara.

da sa dobijenim novcem ne}e mo}i da zavr{e izgradwu ku}e, ali da im i to mnogo zna~i u ovim te{kim vremenima. Za sve ove konkurse karakteristi~no je da niko od gra|ana ne}e dobiti novac na ruke, ve} }e im za iznos koji su dobili, biti kupqen gra|evinski material koji su u prijavi nazna~ili. Komisija Gradske stambene agencije je ovih dana, nakon sprovedenog postupka javnih nabavki, kao najpovoqnija stovari{ta gra|evinskog materijala kod kojih }e kupovati, odabrala pan~eva~ko „Kutko” i beogradsko stovari{te „Vajbal”. L. L.

Predstavnici izbegli~kih porodica iz Rume sa ugovorima

Za Novu godinu u vlastitom domu RUMA: Pet izbegli~kih porodica potpisalo je u op{tini Ruma ugovore o kupovini ku}a u selima, a dvanaest porodica je dobilo ugovore za kupovinu gra|evinskog materijala za zavr{etak ili rekonstrukciju svojih stambenih objekata, od 110 do 250 hiqada dinara, zavisno od potreba, a prema odluci komisije koja je izvr{ila pregled i procenu na terenu. Novac za stambeno zbriwavawe izbeglih, prognanih i raseqenih lica obezbedili su Komesarijat za izbeglice Republike Srbije i op{tina Ruma, a dodeqen je Iliji Bei}u iz Rume, Goranu Jari}u i Zorici Karaica iz Hrtkovaca, Nevenke Kecman iz Rume i Borislavu Lon~arevi}u iz Bu|anovaca. Oni su dobili po 750.000 dinara, od ~ega je 620.000 za kupovinu ku}e i oku}nice i 80.000 dinara za gra|evinski materijal, kako bi mogli obaviti neophodne popravke i useliti se u svoje nove domove. - Potrebe su mnogo ve}e, jer imamo jo{ oko 480 izbegli~kih porodica koje nemaju re{eno stambeno pitawe. Bilo ih je vi-

{e od 800, ali deo tih porodica je zbrinut u prethodnom periodu. Op{tina je ovog puta u~estvovala sa deset odsto sredstava, odnosno sa 500.000 dinara. Komesarijat za izbeglice Srbije je, uz pomo} Visokog komesarijata za izbeglice UN za realizaciju projekta „Podr{ka lokalnim akcionim planovima u Srbiji”, u rumskom slu~aju obezbedio pet miliona dinara, a op{tina Ruma 500.000 dinara. Za otkup pet ku}a sa oku}nicom utro{eno je ne{to vi{e od 3,5 miliona dinara, a dva miliona su podeqena na 12 izbegli~kih porodica, kao deonacija za nabavku gra|evinskog materijala za adaptaciju ve} kupqenih ku}a i za zav{etak onih koje su u gradwi -obja{wava predsednik op{tine Ruma Goran Vukovi}. - Re{io sam `ivotno pitawe. Dobio sam novac za ku}u i od sada sam svoj na svome. Ustvari, moja porodica je po~ela ponovo da `ivi, imamo svoj dom, a sve ostalo }e se nekako re{iti – rekao je, za vreme sve~anog uru~ewa ugovora o dodeli sredstava za otkup ku}a, Ilija Bei} iz Rume. S. Bojevi}

DOBRA SARADWA S REPUBLI^IM I POKRAJINSKIM FONDOVIMA

Op{tinska deponija da bude regionalna

KIKINDA: Mesna zajednica Mokrin dobila je dva miliona dinara za pre~ista~ otpadnih voda, za dnevni centar za nedovoqno razvijene osobe obezbe|eno je 1,7 miliona dinara od Ministarstva rada i socijalne politike, a za prevoz u~enika u {kole iz Pokrajine je dobijeno isto toliko. Za racionalizaciju zaposlenih u op{tinskoj upravi obezbe|eno je pola miliona dinara od ministarstva za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu, manifestacija „Mamut fest” dobila je 200 hiqada dinara, od Ministarstva za za{titu `ivotne sredine upla}eno je 2, 4 miliona dinara za uklawawe divqih deponija. NIS je za ekologiju sport i kulturu donirao 16 miliona dinara, pokrajinski sekretarijat za poqo~uvarsku slu`bu izdvojio je 4,7 miliona dinara, za rekultivaciju Obradovi}eve bare u Mokrinu odobreno je 2,8 miliona dinara, a za podizawe vetroza{tit-

Suvim prawem protiv gripa NOVI BE^EJ: Nabavkom aparata za suvu dezinfekciju „Purell, girme Euro Atlantic corporation”, novobe~ejska lokalna samouprava se ukqu~ila u borbu protiv {irewa pandemijskog gripa A (H1N1). Aparati }e se uskori instalirati u {kolama, vrti}ima, Domu zdravqa, Domu za sme{taj du{evno obolelih lica „Sv.Vasilije Ostro{ki ^udotvorac” i Op{tinskoj upravi. Procena je da }e se suvom dezinfekcijom ruku do}i do efikasnije za{tite najugro`enijih, uz mawe tro{kove od klasi~nih sredstava za odr`avawe higijene. Aparate i gel za prawe ruku preporu~ila je Radna grupa za pandemiju gripa Ministarstva zdravqa. Higijena ruku u vreme epidemije, popularisa}e se nizom prigodnih zabavno edukativnih sadr`aja. M. K.

nih pojaseva upla}eno je 2,3 miliona dinara. Za sni`avawe nivoa atmosfeskih voda, sedam mesnih zajednica u kikidskoj op{tini potpisalo je ugovor u Pokrajini, vredan 17 miliona dinara, a za rekonstrukciju krova u Tehni~koj {koli obezbe|eno je 4,7 miliona dinara. -Rezultat dobre saradwe lokalne samouprave sa NIS-om jeste i dogovor sa rukovodstvom „Naftagasa” da se rudna renta obra~unava po druga~ijem sistemu. Osnovica }e biti cena nafte na svetskom tr`i{tu, a ne kao do sada doma}e cene. O~ekujemo i ve}u proizvodwu, s obzirom na to da se otvaraju nove bu{otine. Za narednu godinu planirano je da iznos za rudnu rentu bude 200 miliona dinara. Iz Fonda za kapitalna ulagawa u ovoj godini pristiglo je 500 miliona dinara za projekte - istakao je predsednik Op{tinskom odbora Demokratske stranke Kikinde Sa-

vo Dobrani}, na ju~era{woj konferenciji za novinare. Ugovor sa firmom A.S.A. {tetan je po op{tinu Kikinda i nedavno je organizovan sastanak sa predstavnicima op{tina u okrugu, radi dogovora da deponija koja je sada op{tinska, postane regionalna. -Ugovorom je garantovano firmi A.S.A da }e sme}e deponovati 160.000 gra|ana, a kikindska op{tina ima 65.000 stanovnika. Istim ugovorom je garantovano A.S.A-i da }e nedostaju}e sme}e pla}ati op{tina Kikinda. Ta klauzula gra|ane Kikinde mese~no ko{ta od dva do ~etiri miliona dinara. Kreditna zadu`ewa op{tine Kikinda iznose dva miliona evra, a krediti su podignuti za vreme prethodne vlasti u Rajfajzen banci.U toku je prikupqawe dokumentacije za refinansirawe tog kredita po povoqnijim uslovima - obja{wava Dobrani}. A. \uran

Brod „zaplovio” magistralom ZREWANIN: Na iznena|ewe prolaznika i u~esnika u saobra}aju, glavnom gradskom magistralom u Zrewaninu u utorak popodne „plovio” je brod. Plovilo se nalazilo na ogromnom kamionu koji se kretao iz pravca Beograda ka Novom Sadu, na trenutke ote`avaju}i javni saobra}aj. Nije poznato koje je posledwe odredi{te ovog broda, da li Tisa, ili pak neka druga reka, tek, Zre-

waninci su imali priliku da se uvere da je mogu}e da zaplovi i na suvom. @. B.


VOJVODINA

DNEVNIK ZREWANINCI [TEDE I NADAJU SE INVESTITORIMA

Paketi}i za decu, umesto koktela

ZREWANIN: Gradska uprava u Zrewaninu odlu~ila je da ovog puta ne prire|uje tradicionalni novogodi{wi koktel. Umesto toga, novac koji bi bio utro{en za organizaciju ove sve~anosti, bi}e iskori{}en za kupovinu paketi}a, namewenih mali{anima sme{tenim u Sigurnoj ku}i i Dnevnom centru za decu i mlade sa invaliditetom „Alternativa” u Zrewaninu. Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov, tako|e nije organizovao prijem za ovda{we investitore, nego je obi{ao svakog ponaosob i upoznao se sa wihovim planovima za narednu godinu. A ju~e je, zajedno sa zamenikom gradona~elnika Goranom Kauri}em, predsednikom Skup{tine grada Aleksandrom Mar-

tonom i wegovim zamenikom Predragom Jeremi}em, u prostorijama Doma u~enika „Angelina Koji} Gina” uprili~io radni doru~ak za predstavnike medija. Govore}i o godini na izmaku, Mihajlov je konstatovao da je, kada je re~ o investicijama, zavr{ena nova hala sportova, u javnosti ve} nazvana Kristalna dvorana, kao i zgrada Medicinske {kole u nasequ Bagqa{. - Ovu godinu obele`ili su i radovi na infrastrukturnom opremawu Industrijske zone „Jugoistok” koja }e biti zavr{ena do marta 2010. U wu pola`emo velike nade, jer o~ekujemo dolazak novih investitora koji }e sa sobom povu}i i ostale beneficije – rekao je zrewaninski lordmer. @. B.

UKLAWAWE SAOBRA]AJNIH PREPREKA ZA INVALIDE

Oboreni ivi~waci pokre}u kolica

SOMBOR: Jedan od preduslova za samostalno kretawe osoba sa invaliditetom, koje koriste invalidska kolica, je grad koji je svojim saobra}ajnicama i arhitekturom prilago-

Oboreni ivi~waci u Somboru

|en potrebama ovih lica. Time se ujedno stvaraju uslovi da osobe sa te{kim telesnim invaliditetom postanu potpuno funkcionalni gra|ani koji se zala`u za samoodre|ewe, jednake mogu}nosti i samopo{tovawe, ali i uslovi za samostalno,

lak{e i bezbednije kretawe, kako ovih, tako i starih lica i majki sa bebama u kolicima. Ba{ zbog toga Udru`ewe distrofi~ara Zapadnoba~kog okruga u Somboru je iniciralo kod ovda{we lokalne samouprave akciju otklawawa arhitektonskih barijera na saobra}ajnicama, {to je i u~iweno tokom 2009. godine, obarawem tridesetak ivi~waka na pe{a~kim prelazima u centru grada i Novoj Selen~i. Ovaj zna~ajan i lep projekat, koji je finansiran iz sredstava buxeta grada Sombora, realizovan je uz veliko zalagawe Odobora za unapre|ewe polo`aja socijalno ugro`enih i lica sa posebnim potrebama grada Sombora, Direkcije za izgradwu grada Sombora, Odeqewa komunalnih delatnosti grada Sombora, Uprave grada Sombora, „Somborputeva” Sombor, kao i Ministarstva za rad i socijalnu politiku RS. M. M}

LOKALNA SAMOUPRAVA BE^EJA I PRIVREDA

Stvoreni uslovi za nove investitore BE^EJ: S obzirom na to da su se za skup{tinskom govornicom, tokom sednica lokalnog parlamenta, iznosile razne neistine vezane za privredu, zamenik predsednika op{tine Be~ej Budislav Meduri} i ~lan Op{tinskog ve}a u ~ijem delokrugu rada je i privreda Dragan Mesaro{ odr`ali su pres konferenciju, na kojoj je tema bila informisawe javnosti o tome {ta to (ne)radi lokalna samouprava u privredi. - Kako postoje brojne pritu`be na privatizaciju, ka`em da je vlasnik privatnog kapitala neprikosnoven u dono{ewu upravqa~kih odluka i na to ne mo`e da uti~e nijedna lokalna vlast ili stranka, izuzev dr`ave, ukoliko se kr{e zakonske odredbe. Iako su privatizacije u Be~eju ura|ene po Zakonu, pripreme za privatizaciju su uglavnom bile lo{e i lo{e, a lo{e upravqawe privatizovanim privrednim subjektima dovelo je do opravdanog nezadovoqstva. Mi preduzimamo brojne aktivnosti u ciqu stvarawa uslova da qudi i kapital koji je ve} tu, tu i ostane, ali i novi do|e. Finansiramo izradu plansko-urbanisti~ke dokumentacije, koja je preduslov za formirawe „green field” investicija, apliciramo u fondovima i izgra|ujemo lokalnu infrastruk-

turu. Obezbedili smo i politi~ku stabilnost koja je va`an uslov da potencijalni investitori usmere sredstva u na{u privredu - nagla{ava Budislav Meduri}. - U okviru konkursa za samozapo{qavawe organizovali smo {est seminara za po~etnike u poslu, koji je poha|alo 131 lice sa evidencije Nacionalne slu`be zapo{qavawa i epilog ove akcije su 54 otvorene preduzetni~ke radwe. Putem subvencije za novo zapo{qavawe posao je na{lo 47 do sada nezaposlenih lica. U okviru programa subvencionisawa zarade pripravnike posao je dobilo 118 pripravnika, a u okviru javnih radova zaposleno je 30 radnika. Registrovano je 11 poqoprivrednih gazdinastava, a od aprila je zaposleno 260 nezaposlenih u akciji antikriznog programa. U na{oj op{tini trenutno radi 878 preduzetnika, 303 privredna dru{tva, od kojih 279 malih, 18 sredwih i {est velikih preduze}a. Ove godine u be~ejskoj op{tini, zahvaquju}i konkursu samozapo{qavawa, osnovano je 156 novih preduzetni~kih radwi, a zatvoreno je 109. O~ekujemo da }e broj novootvorenih radwi nastaviti trend rasta, u odnosu na broj zatvorenih i u nastupaju}oj godini - optimista je Dragan Mesaro{. V. Jankov

~etvrtak24.decembar2009.

11

POSLE USVAJAWA STRATEGIJE ODR@IVOG RAZVOJA

Pazova primer dobre prakse STARA PAZOVA: Posle usvajawa Strategije odr`ivog razvoja Op{tine Stara Pazova od 2010. do 2020. godine, u Staroj Pazovi je organizovana konferencija za novinare kojoj su prisustvovali, pored ~elnika op{tine i tima za izradu strate{kog dokumenta, rukovodilac projekta „Exchenge 2” za Srbiju Pjer Remiti i koordinator projekta za staropazova~ku op{tinu Vesna Kopawa, koji su ocenili da je, za ne{to vi{e od godinu dana, ura|en ogroman i zna~ajan posao. Kao re~e Pjer Remiti, „Exchenge 2” je realizovan u Srbiji za dve godine, a jedan od zadataka je bio definisawe metodologije rada, a Op{tina Stara Pazova je, me|u 20 pilot op{tina, bila najuspe{nija po izboru metodologije rada i prva po u~e{}u gra|ana u konceptirawu strategije razvoja. -Ovakvim na~inom rada, Stara Pazova je primer najboqe prakse istakao je Pjer Remiti, naglasiv{i da je usvajawe dokumenta samo

prvi korak da bi Op{tina mogla da tra`i sredstva u okviru evropskih fondova, a trenutno se otvaraju mnogi, pa i projekat „Exchenge 3”. Vesna Kopawa je posebno istakla dobru medijsku podr{ku u procesu dono{ewa Strategije odr`ivog razvoja Op{tine, kakvu nije imala nijedna druga lokalna samouprava iz programa koji je realizovan u Srbiji protekle dve godine. Predsednik op{tine Goran Jovi}

je zahvalio svima na saradwi i pohvalio tim za izradu dokumenta koji je u programu „Exchenge 2” progla{en, a koordinator tima Sr|an Stankovi} je istakao da je strate{ki dokument samo osnova, iz wega proisti~u projekti koji }e gra|anima doneti korist, a wih je 480 definisanih dokumentom. Po{to Srbija i zvani~no aplicira za prijem u ~lanstvo EU Stankovi} o~ekuje da }e to otvoriti vrata i lokalnim smaoupravama, ali, kako

DONACIJA KOMPANIJE JTI NAJUGRO@ENIJIM SEN]ANIMA

Pola miliona za narodnu kuhiwu SENTA: Kompanija Japan tobako interne{nel (JTI), koja je vlasnik Duvanske industrije u Senti, obezbedila je zna~ajnu donaciju, vrednu pola miliona dinara za obezbe|ewe namirnica, za funkcionisawe narodne kuhiwe u Senti. Ugovor o donaciji potpisali su prekju~e u okviru novogodi{weg foruma privredno-socijalnih partnera i lokalne samouprave op{tine Senta direktor korporativnih poslova i ko- Potpis ugovora o donaciji - Goran Pekez i Jo`ef Na| munikacija JTI za zapadni Balkan Goran Pekez i predpanija imamo prema lokalnoj sednik sen}anske organizacije zajednici - rekao je Pekez. „Karitas” rimokatoli~ki arMi smo du`ni da na{im najsihidekan Jo`ef Na|. roma{nijim kom{ijama i su- JTI tradicionalno pomagra|anima obezbedimo osnovne `e rad narodne kuhiwe u Senuslove za `ivot. Ovom donaciti, zato sto smo svesni odgojom JTI zeli da podigne svest vornosti koju, kao velika komjavnosti o problemima soci-

jalno najugro`enijih slojeva dru{tva, u nadi da jednog dana uop{te ne}e biti potrebe za postojawem narodnih kuhiwa i da }e Senta u dogledno vreme, zahvaquju}i privrednom razvoju, postati grad bez gladnih. Na forumu privrednosocijalnih partnera i lokalne samoprave, kao poseban primer korporativne odgovornosti istaknuta je kompanija JTI, koja je za razvoj lokalne zajednice za ~etiri godine prisustva u Senti izdvojila zna~ajne donacije. To je bio i povod da se kompaniji JTI dodeli zahvalnica op{tine Senta za doprinos razvoju lokalne zajednice. Pekezu je zahvalnicu uru~io predsednik sen}anske op{tine Zoltan Pek. M. Mitrovi}

SVE^ANO URU^ENE NAGRADE I PRIZNAWA GRADA ZREWANINA

Laureati Ivawi i Rni}

ZREWANIN: Na ju~era{woj sve~anoj sednici lokalnog parlamenta dodeqene su „Nagrade grada Zrewanina” i priznawa mladim talentima. Ovogodi{wi laureati su kwi`evnik i prevodilac Ivan Ivawi i nekada{wi rukometni reprezentativac i dana{wi trener Momir Rni}. U obrazlo`ewu odluke, Komisija za dodelu nagrada je navela da je Ivawi ro|en 1929. godine u Velikom Be~kereku, u jevrejskoj porodici. Nakon patwi pro`ivqenih u Drugom svetskom ratu, {kolovao se u Novom Sadu i Beogradu. Radio je kao nastavnik, novinar, dramaturg, pomo}nik upravnika Savremenog i Narodnog pozori{ta u Beogradu, diplomata i Titov prevodilac za nema~ki jezik. Pi{e poeziju, prozu, eseje, memoarsku gra|u, TV i radio drame… U svojim delima ~esto se prise}a perioda `ivota provedenog u rodnom gradu. Zrewanin je tema i wegovog najnovijeg dela „Aveti iz jednog malog grada”, objavqenog u izdawu Gradske narodne biblioteke „@arko Zrewanin”. Drugi ovogodi{wi dobitnik „Nagrade grada Zrewanina” Momir Rni} ro|en je

1955. u Se~wu. Zaslu`ni je sportista Jugoslavije i igra~ koji je 217 puta nastupao za dr`avni tim. Bio je dugogodi{wi kapiten zrewaninskog „Prolete Naftagasa”, a sa reprezentacijom je, izme|u ostalog, osvojio srebrnu medaqu na prvenstvu sveta u Nema~koj 1982. i Ivan Ivawi i Momir Rni} zlatnu na svetskom prvenstvu u [vajcarskoj ~ejin i Milo{ Gavrilov, u~enica tiri godine kasnije. Nosilac je i tre}eg razreda iste {kole Mina zlatne olimpijske medaqe osvojeDamjanov, ~lanica Karate kluba ne u Los An|elesu (1984.) i bronza„Zadrugar” iz Lazareva Sawa Cvrne u Seulu (1988.). Bio je ~lan rekota, ~lan Stonoteniskog kluba prezentacije sveta u me~u sa Dan„Banat” Marko Petkov, takmi~ari skom (1985.), a rukometni stru~waPliva~kog kluba „Proleter” ci su ga proglasili za najboqeg odIgor Vule{evi} i Stefanija Drabrambenog igra~a na planeti. ganov ^orda{, ~lanica OdbojkaU Baroknoj sali Gradske ku}e ju{kog kluba „Klek” Danica Raden~e su uru~ena i priznawa mladim kovi}, ~lanice muzi~kog sastava talentima za ovu godinu. Dobitni„Ni{ta li~no” Una Krli} i Karoci su u~enici prvog razreda sredlina Lodi, gimnasti~arka i plesawe Muzi~ke {kole „Josif Marin~ica Jelena Kova~ev i peto~lani kovi}” iz Zrewanina Marko Mobend „El Fuego”. @. B.

Besplatan do~ek u „Stejyu 2” BE^EJ: Be~ejci }e, posle nekoliko godina organizovanog do~eka na centralnom gradskom trgu, ostati uskra}eni za taj besplatni do`ivqaj. Takvu odluku je donela lokalna samouprav zbog prazne kase u op{tinskom buxetu. Ali, to ne zna~i da `iteqi u gradu kraj Tise ne}e mo}i besplatno na do~ek Nove godine. Boqe re~eno, izme|u 80

i 90 najsre}nijih, koji na vreme rezervi{u mesto u klubu „Stejx 2” u Zelenoj ulici, odmah pored renomiranog kluba „Stejx”, na telefon 065/2292460, bi}e privilegovani da skoro besplatno do~ekaju novu godinu. - U objektu sa 15 stolova i ne{to mesta za stajawe kraj {anka, ulaz i meze, uz slu{awe narodne muzike, su besplatni, a

samo se pi}e pla}a po ceni od 99 dinara. O~ekujemo lepu zabavu, a svako }e potro{ti, zavisno od toga koliko popije – ka`e organizator do~eka Dejan Gruji}. U klubu „Stejx” do~ek staje 30 evra, gde }e se gosti zabavqati uz `ivu muziku, a u konzumaciju su ura~unati pi}e i {vedski sto. V. J.

re~e, EU ne poklawa novac tek tako,prolaze samo dobri projekti. ^lan tima Igor Mi{~evi} izneo je brojke, ukazuju}i na {irinu priprema Strategije. Na izradi dokumenta je anga`ovano preko 600 qudi u komisijama i odborima, ~etiri hiqade gra|ana dalo je doprinos putem interneta, 22 hiqade doma}instava informisano je anketnim, odr`ano je 10 zborova sa gra|anima u svim naseqima. Vrednost projekta je bila 2,6 miliona dinara od kojih je 1,9 miliona obezbedio Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu APV, a ostalo Op{tina. Prema wegovim re~ima, dokument sadr`i 484 projekta u tri oblasti, pa je 217 projekata u sferi ekonomije i infrastrukture, 148 u sferi dru{tvenog razvoja i 83 u sferi ekologije, koja se pokazala kao urgentna i nema sektorske planove kao druge dve. Strategija defini{e 32 kapitalna projekta. A. N.

VESTI Zavr{ava se izdavawe dr`avne zemqe VRBAS: Na ju~e odr`anom, petom danu licitacija za izdavawe u zakup dr`avnog zemqi{ta, predmet javnih nadmetawa bile su dr`avne oranice Katastarske op{tine Ravno Selo, gde se za 21 parcelu, ukupne povr{ine 264 hektara, prijavilo svega 15 u~esnika. Prema re~ima predsednika Op{tinske komisije za izdavawe dr`avnog zemqi{ta Bojana \orovi}a, prose~na cena zakupa po jednom hektaru bila je 14 hiqada dinara, a od ukupne povr{ine izlicitirano je 238,5 hektara, dok }e preostalih 25,5 hektara ponovo biti ponu|eno u drugom krugu licitacije. Ostvareni prihod od ju~era{wih licitacija je oko tri miliona i 340 dinara. Od ukupno 7.000 hektara dr`avnih oranica, broj hektara koji su vrbaskim ratarima ponu|eni ove godine na javnom nadmetawu je 3.526 hektara. Do sada je ukupna izdato 2.952 i po hekatara po prose~noj izlicitaranoj ceni od oko 20.100 dinara ~ime je do sada ostvaren prihod od 60 miliona dinara. Licitacije za davawe u arendu dr`avnih oranica za katastarsku op{tinu Ba~ko Dobro Poqe bi}e odr`ane danas, ~ime }e biti zavr{en prvi krug postupka izdavawa dr`avnog zemqi{ta. U ba~kopoqskom ataru, u~esnicima }e danas biti ponu|eno ukupno 298 hekatara dr`avnih oranica. N. Perkovi}

De`urstvo hitne pomo}i za Bo`i}

BE^EJ: S obzirom na to da je polovina `iteqa be~ejske op{tine katoli~ke veroispovesti i 25. decembra proslavqaju Bo`i}, slu`be u centralnoj zgradi Doma zdravqa i Zubnoj ambulanti ne}e raditi, izuzev slu`be Hitne medicinske pomo}i, koja }e de`urati po rasporedu i u sastavu kao za dane vikenda. De~iji dispanzer i Gradska apoteka radi}e od 7 do 12 sati. Zdravstvene stanice u Ba~kom Gradi{tu i Ba~kom Petrovom Selu radi}e od 7 do 10 sati, a ambulante Novo selo na teritoriji be~ejske Tre}e mesne zajednice i u naseqenim mestima Mile{evu i Radi~evi}u radi}e po rasporedu kao u dane vikenda. Isti raspored }e se primeniti i tokom novogodi{wih praznika, ali }e rada raspored va`iti dva dana, 1. i 2. januara. V. J.


12

CRNA HRONIKA

~etvrtak24.decembar2009.

PRITVOREN NOVOSA\ANIN ZBOG PRAHA

DNEVNIK PRIJAVE PROTIV DVOJICE U NOVOM SADU

Terete ga 77 grama Zapleweno 6.000 petardi Nakon saslu{awa kod de`urnog istra`nog sudije novosadskog Okru`nog suda Miroslava Alimpi}a preksino} je odre|en pritvor osumwi~enom za neovla{}eno stavqawe u promet opojne droge Aleksandru S. (1991) iz Novog Sada, koji se tereti da je posedovao u svom stanu 76,87 grama pra{kaste supstance za koju se osnovano pretpostavqa da je heroin.

Kako je ju~e saop{tila novosadska policijska uprava, Aleksandaru se pripisuje da je prodao 2, 4 grama heroina Blagoju S. (1985) iz Pri{tine s boravi{tem u Novom Sadu kao i sugra|aninu Hansu M. (1964) 2,64 grama istog praha. Prilikom pretresa u Aleksandrovom stanu prona|ena je sporna pra{kasta materija, a uz to i novac za koji se pretpostavqa

NESRE]A SRPSKIH DR@AVQANA U HRVATSKOJ

]erke poginule, roditeqi te{ko povre|eni U te{koj saobra}ajnoj nesre}i kod Oku~ana poginule su dve devoj~ice dr`avqanke Srbije, a wihovi otac i majka su te{ko povre|eni. Automobil A6 koji se, po prvim informacijama vra}ao iz Italije za Veliki Planu, sleteo je s puta i udario u betonski stub, potvrdili su za B92 u policijskoj upravi Brodsko-posavske `upanije. Poginule su dve devoj~ice Daliborka S. (15) i wena dve godine mla|a sestra

Mesto nesre}e

Katarina, dok su wihovi roditeqi otac Bojan S. (32) i majka Tawa S. (31), rodom iz Lozovika kod Velike Plane, te{ko povre|eni i prevezeni u bolnicu u Novoj Gradi{ki.

nepoznatih razloga, kod ~vora Oku~ani udario u veliki saobra}ajni znak. Od siline udarca, stub na kome je bio znak, je prelomqen, a ve}i wegov deo pao je na vozilo i usmrtio devoj~ice koje su se nalazile na zadwem sedi{tu. “Devoj~icama vi{e nije bilo spasa, a roditeqi imaju te{ke povrede glave i gorwih ekstremiteta. Nakon prvih operativnih zahvata zdravstveno stawe roditeqa se stabilizovalo, ali }e se tek nakon eventualnih no-

Foto: „Jutarwi list”

vih zahvata znati ho}e li ostati kod nas ili }emo ih prevesti na daqe le~ewe u Zagreb”, rekao je za “Ve~erwi list” hirurg dr Bogomir Barbi}. Ivica Ostrun, {ef Pododseka za sigurnost saobra}aja PU Brodskoposavske `upanije izjavio je da je udar automobila u znakove bio toliko jak da su vatrogasci uspeli da izvuku tela poginulih devoj~ica tek nakon {to su makazama isekli zadwi deo vozila. Na mestu nesre}e prizori su bili stravi~ni, pi{e “Ve~erwi list”. Delovi automobila, igra~ke, slatki{i i pokloni le`ali su svuda unaokolo, pa policija pret-

Ukleta deonica: zapalio se „Lastin” autobus, poginuo To{e Proeski Deonica autoputa Zagreb - Beograd u rejonu Nove Gradi{ke postala je ukleta za mnoge putnike. Na tom delu autoputa u blizini Nove Gradi{ke 16. jula 2008. zapalio se autobus “Laste” iz Beograda, kojom prilikom su dve putnice izgorele, a {estoro je lak{e povre|eno. Tako|e na ovoj deonici autoputa 16. oktobra 2007. u saobra}ajnoj nesre}i stradao je popularni makedonski peva~ To{e Proeski. M. B. Nesre}a se dogodila ju~e oko {est sati na auto putu Zagreb Lipovac kod ~vora Oku~ani. Do nesre}e je do{lo kada je “audi 6” italijanskih tablica iz, za sada

postavqa da je porodica putovala ku}i za novogodi{we praznike. Za sada nije poznato da li se radilo o umoru voza~a ili trenutku nepa`we.

U BEOGRADU NOVA @RTVA MANIJAKA

@ena silovana u liftu

U liftu zgrade Rudo 2 u, u takozvanoj Isto~noj kapiji Beograda, ju~e oko 15 ~asova je silovana 45-godi{wa `ena, potvr|eno je agenciji Beta u informativnoj slu`bi MUP-a. @ena je upu}ena u Ginekolo{ku kliniku. Wu je napada~ sa~ekao u liftu, jedinom od ~etiri u zgradi, koji je u tom trenutku radio. Zaustavio je lift izme|u 10. i 11.

sprata i u wemu su ostali zaglavqeni oko sat vremena, saznaje B92. Napada~ je, prema opisu `ene, star oko 30-ak godina, visok, imao je na sebi plave pantalone, crnu jaknu i pletenu kapu. Policija je izvr{ila uvi|aj i uzela traku iz kamere videonadzora koja se nalazi u liftu. Pre tri dana u Deligradskoj ulici u Beogradu silovana je i opqa~kana devojka.

da poti~e od prodaje narkotika. Posle saslu{awa u istra`nom odewewu Okru`nog suda u Novom Sadu osumwi~eni za posedovawe droge Blagoje je pu{ten da se brani sa slobode, a protiv Hansa osumwi~enog za isto delo sledi prijava u redovnom postupku, navodi se u ju~era{wem saop{tewu novosadske policije. M. V.

i vatrometa

Policija }e podneti prekr{ajne prijave protiv Marije S. (1957) iz Futoga od koje su prekju~e oduzeli 4.490 petradi i 532 vatrometa i Novosa|anina Ranka S. (1964) kojeg su ostavili bez 1.016 petradi i 98 vatrometa. Protiv osumwi~enih bi}e podnet zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka zbog sumwe da su prekr{ili odredbe Zakona o prometu eksplozivnih materija, navodi se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave. M. V.

ODBRANA NAVIJA^A URO[A MI[I]A PREDLO@ILA SUDU

Zaustaviti emitovawe „Insajdera” te povrede uticale na wegovo Odbrana Uro{a Mi{i}a novi politi~ari, karijeristi trenutno zdravstveno i psipredlo`ila je ju~e sudu da zaukoji u toj emisiji pri~aju da je hi~ko stawe. stavi emitovawe serijala Mi{i} gurao upaqenu naviPsihijatar Alesandar Jovaemisije “Insajder” koja se baja~ku bakqu Trajkovi}u u usta, novi} i Duwi} prilikom vevi navija~kim grupama u Srbi{to nije ta~no, niti dokaza{ta~ewa nisu koristili mediji, zbog direktnog kr{ewa zano”, kazao je Borovi}. kona i urgo`avawa nezavisnosti sudstva i okrivqenog komentarisawem sudskog postupka koji je u toku. Mi{i}ev branilac Borivoje Borovi} zatra`io je od tu`ila{tva i da pokrene krivi~ni postupak protiv odgovornih za kr{ewe odredbe 336a Krivi~nog zakona Srbije kojom je zabraweno javno komentarisawe krivi~nih postupaka pre pravosna`nosti sudske odluke, jer se na taj na~in ugro`ava nezavisnost suda, a optu`eni se unapred progla{ava krivim. Mi{i} je optu`en da je na utakmici “Crvena zvezda” - “Hajduk” Uro{ Mi{i} Neredi na „Marakani” pre dve godine iz Kule, odigrane na cinsku dokumentaciju koja se “Marakani” 2. decembra 2007. Sudsko ve}e sudije Velimiodnosi na ranije Trajkovi}eve godine, poku{ao da ubije `anra Lazovi}a nije se o ovom povrede zadobijene tokom radarma Neboj{u Trajkovi}a ta- predlogu izjasnilo, ali je zatova u Bosni i Hercegovini i ko {to je upaqenu bakqu poto prihvatilo predlog odbrana Kosovu i Metohiji, kao i ku{ao da mu ugura u usta. ne da se obavi ve{ta~ewe Trawihove posledice. Oni su tvrBorovi} je na su|ewu u kovi}evog zdravstvenog stawa dili da “pregledom nisu konOkru`nom sudu u Beogradu pre nego {to mu je navija~ statovane posledice starih apelovao na sud i tu`ila“Crvene zvezde” Mi{i} naneo povreda kod Trajkovi}a, kao i {tvo, jer se, kako je obrazlote{ke telesne povrede 2. deda su kod wega konstatovane `io, preko sporne emisije cembra 2007. na “Marakani”. akutne posttraumatske posleuti~e na vo|ewe ovog krivi~Lazovi} je izdao naredbu da dice, koje se odnose na doga|aje nog postupka. komisija ve{taka, s doktorom na stadionu, ali nisu iskqu~i“Tomo Zori} (portparol sudske medicine Du{anom Duli mogu}nost da stare poslediRepubli~kog tu`ila{tva) je wi}em na ~elu, obavi dopunce uti~u na Trajkovi}evo staprestao da komentari{e posko ve{ta~ewe na osnovu uviwe, odnosno da ga pogor{avaju. stupke i odluke Vrhovnog suda u zdravstveni karton Trajda, jer mu je to neko zabranio, kovi}a pre povre|ivawa na Sud je odbio predlog tu`iali su se sada pojavili neki stadionu i izjasni se da li su oca da on bira segmente snim-

ka divqawa navija~a na severnoj tribini, koji }e kasnije biti ve{ta~eni. Su|ewe }e biti nastavqeno 16. februara idu}e godine, pred istim sudijom koji je ne-

PRILIKOM RENOVIRAWA MUZEJA GRADA BEOGRADA

PRIJEPOQE

U prizemqu na|eno 600 grama eksploziva Muzej grada Beograda saop{tio je ju~e da su, prilikom rekonstrukcije prizemne prostorija te ustanove, prona|ena tri pakovawa eksploziva trotil, ukupne te`ine od 600 grama, tri inicijalne kapisle i sporogore}i {tapin. Radnik, anga`ovan na pripremi prostorije za kre~ewe, prilikom rekonstrukcije jednog dela zida (drvene pregrade), koji deli prostor Muzeja od objekta koji koristi ugostiteqski objekat “Klub ~italaca”, uru{io je staZgrada Muzeja grada la`e koje se nalaze iza pregrade. U obru{enom Ni u jednom trenutku nije materijalu prona|en je ekspostojala opasnost za zaposleploziv, a radnik je odmah obane u zgradi ni za kulturna dovestio slu`bu obezbe|ewa bra, a istraga povodom je jo{ u Muzeja, koja je preduzela sve toku, navodi se u saop{tewu i potrebne mere predvi|ene zadodaje da zgradu u Ulici Zmaj konom, navodi se u saop{tewu. Jovinoj broj 1 koriste Bibli-

oteka grada Beograda i Muzej grada Beograda. Dodaje se i da ta prostorija dugo godina nije bila u upotrebi, a u prethiodnom periodu kori{}ena je kao stolarska radionica. (Tanjug)

davno ponovo izabran za sudiju Okru`nog suda. Prvom presudom koju je Lazovi}evo ve}e izreklo pro{le godine u septembru, Mi{i} je bio osu|en na 10 godina zatvora, a Vrhovni sud Srbije ju je ukinuo i nalo`io ponovno su|ewe. Na novom su|ewu, prema uputstvu Vrhovnog suda, Okru`ni sud bi trebalo da utvrdi da li je navija~ “Crvene zvezde” hteo da upaqenu bakqu ugura u usta Trajkovi}u i onda izvu~e zakqu~ke o poku{aju ubistva za koji se tereti. (Tanjug)

Nova hap{ewa policajaca Policija je pro{le no}i uhapsila jo{ nekoliko policajaca u Prijepoqu, osumwi~enih da su zloupotrebili polo`aj i primali mito, saznaje agencija Beta. Policija je prekju~e uhapsila 13 policajaca i {est carinika osumwi~enih da su na grani~nom prelazu Jabuka kod Prijepoqa primali mito da bi omogu}ili {verc i prelazak granice bez dokumenata. Na~elnik Uprave grani~ne policije Regionalnog centra prema Crnoj Gori Radomir Gole rekao je agenciji Beta da se istraga nastavqa i da }e policija “i}i do kraja” u obra~unu sa zloupotrebom, mitom i ostalim oblicima kriminala. “Rezultati ove akcije su odmah postali vidqivi na grani~nom prelazu Jabuka, jer smo samo tokom pro{le no}i otkrili dvoje lica s centralnih poternica, zaplenili jedan ilegalni pi{toq i vi{e bejzbol i metalnih palica”, rekao je Gole. Naveo je da je to znak da je poreme}en sistem prelaska granice na prelazu Jabuka. U nadle`nosti Regionalnog centra u Prijepoqu su svi grani~ni prelazi sa Crnom Gorom i kontrola prometa na luci Beograd Bar.


CRNA HRONIKA

DNEVNIK PARLAMENT RASPRAVQAO O KANDIDATIMA ZA PRAVOSUDNE FUNKCIJE

Garancija za (ne)zavisnost Skup{tina Srbije okon~ala je ju~e raspravu o kandidatima za nosioce pravosudnih funkcija, koje treba svojom odlukom da izabere republi~ki parlament. Re~ je o izboru 876 sudija na prvi trogodi{wi mandat u sudovima op{te i posebne nadle`nosti i o 88 kandidata za apelaciona, vi{a i osnovna tu`ila{tva. Predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarovi} rekla da narodnim poslanicima da je to telo predlo`ilo najboqe kandidate i da se od wih o~ekuje da poka`u stru~nost i a`urnost, kako bi na taj na~in ispunili uslove za izbor na stalnu sudijsku funkciju. Mesarovi} je rekla da je Visoki savet sudstva izabrao 1.531 sudiju na stalnu sudijsku funkciju. Nako {to izbora ovog kruga sudija, osta}e jo{ 76 nepopuwenih su-

kriterijumima, navode}i kao primer „da su reizabrane mnoge sudije koje to ne zaslu`uju i koje u biografijama imaju u~e{}e u izbornim kra|ama 1996. i 1997. godine“. Za LDP je, kako je naveo ^edomir Jovanovi}, mnogo va`nije ko ostaje, ili ko dolazi u srpsko pravosu|e, od toga ko je iz wega oti{ao. Prema upozorewu zamenika predsednika klunba NS Miroslava Marki}evi}a gra|ani sumwaju da je sve ~isto u ovim izborima sudija i tu`ilaca, jer cela Srbija misli da su spiskove pravili “ zamenik predsednika DS Du{an Petrovi} i predsednik Odbora za pravosu|e Bo{ko Risti} (DS). [ef poslani~ke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikoli} nagla{ava da se reizborom pravi haos u pravosu|u, po{to je „na stotine

Sin Nate Mesarevi} nije izuzetak - Kako je mogu}e da predsednica Dru{tva sudija Srbije Dragana Boqevi} ne bude sudija? To je mogu}e zato {to je navodno „izleteo“ nekakav kriterijum u postupku izbora koji nije bio jasan, da onaj ko u porodici ima advokata ne mo`e da se bavi sudskom funkcijom. Kako je mogu}e da se Nata Mesarovi} poziva na bilo kakvu vrstu kriterijuma i objektivnosti kada sedi u organu koji bira wenog sina za mesto u sudu? Kako da imam poverewa u Mesarovi} - zapitao je Milo{ Aligrudi}. U replici Nata Mesarovi} je ustvrdila da kriterijumi nisu bili tajna, da ih je ranije utvrdilo Dru{tvo sudija Srbije, ~iji ~lanovi su, kako je dodala, mislili da se na wih ne}e odnositi. Potvr|uju}i da se me|u reizabranim nalazi i wen sin, ona je objasnila da on „ima 13 godina radnog sta`a, da je fakultet zavr{io s 24 godine i nije jedini sin nekog nosioca pravosudne funkcije koji je reizabran“. dijskih mesta. Ona je podsetila da je Zakon o sudijama propisao da se do 1. decembra 2009. godine izaberu sudije za novu mre`u sudova koja treba da po~ne sa radom 1. januara 2010. godine. Visoki savet sudstva oglasio je izbor za 2.483 sudije, od kojih su 615 sudije za prekr{aje. Predsednik Dr`avnog ve}a tu`ilaca Slobodan Radovanovi} o~ekuje da „podmla|eno“ tu`ila{tvo i novoizabrani nosioci te funkcije daju puni doprinos u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Kona~na odluka o wihovom trajnom izboru bi}e tako|e doneta nakon tri godine, na osnovu uspe{nosti u obavqawu svoje funkcije. Opozicioni poslanici izneli su ju~e niz zamerki na listu kandidata koja se nalazi pred wima. [ef poslani~ke grupe DSS-a Milo{ Aligrudi} smatra da je reizbor sudija u~iwen po politi~koj osnovi i da je ciq celog tog posla bilo stvarawe politi~ki podobnog sudstva. Prema wegovom uverewu, tela koja su obavila reizbor nisu bila nezavisna i nisu se rukovodila transparentnim

~asnih qudi obrisano bez ikakvog razloga, a na wihovo mesto su dovedeni politi~ki podobni“. Predsednik resornog odbora Bo{ko Risti} pozvao je nosioce pravosudnih funkcija da rade iskqu~ivo po Ustavu i zakonu, jer niko nema pravo da uti~e na wih. Risti} tvrdi da ~lanovi Viskog saveta sudstva napu{taju glasawe o nekom kandidatu, zbog koga bi bili u sukobu interesa. - Svi su jednaki pred zakonom, o tome treba da razmisle poslanici, ministri, wihovi telohraniteqi. Ovaj parlament ne sme biti sigurna ku}a za kriminalce i imunitet ne sme {titi one koji su se ogre{ili o zakon - poru~io je Risti}. I {ef poslani~ke grupe SPS Branko Ru`i} odbacuje tvrdwe opozicije da su birani politi~ki podobni kanidati. - Siguran sam da nije bilo politi~kih pritisaka bilo koje politi~ke opcije - izri~it je Ru`i}. Glasawe o predlo`enim kandidatima za nosioce pravosudnih funkcija treba da bude obavqeno po~etkom slede}e nedeqe. S. Stankovi}

INTERVJU

~etvrtak24.decembar2009.

13

SPECIJALNI TU@ILAC MIQKO RADISAVQEVI]

Uskoro oduzimawe milion evra u inostranstvu z U ~emu je razlika, s obzi- Tu`ila{tvo za organizovani kriminal }e, shodno novoj nadlerom na to da je do sada Speci`nosti za gowewe krivi~nih dela jalno tu`ila{tvo preuzelo „visoke korupcije“, u~initi maknekoliko predmeta od Okrusimalan profesionalni napor i `nog tu`ila{tva? na tom planu. Poku{a}emo da u tom segmentu napravimo ozbiqan pomak. ^ini mi se da jo{ uvek trpimo kritike kao dr`ava, kao sistem, da nedovoqno radimo na suzbijawu tih krivi~nih dela - nagla{ava specijalni tu`ilac Miqko Radisavqevi} u intervju za “Dnevnik“ u odgovoru na na{e pitawe o aktuelnim i budu}im planovima. Govore}i o ~iwenici da wegov novi mandat na toj tu`ila~koj funkciji novom zakonu traje {est godina, Radisavqevi} ka`e: - Promena du`ine trajawa mandata specijalnog tu`ioca je, zapravo, rekao bih, sama po sebi najmawe va`na u ovom momentu. Prava noviMiqko Radisavqevi} na je to {to je Specijalno tu`ila{tvo, odnosno budu}e Tu- Specijalno tu`ila{tvo je do `ila{tvo za organizovani krisada u vi{e navrata preuzimalo minal, postalo stvarno nadlepredmete od drugih javnih tu`i`no za gowewe u~inilaca krila{tava i nastavqalo krivi~ne vi~nih dela „visoke korupcije“, postupke pred Posebnim odeqe{to zna~i korupcije u najvi{im wem. Me|utim radilo se o drugadr`avnim organima i wenim naj~ije ure|enom na~inu zasnivawa te`im oblicima. U ovom momennadle`nosti i to samo za krivi~tu nema pokrenutih krivi~nih, a na dela organizovanog kriminani pretkrivi~nih postupaka zbog la prema kome je Republi~ki tupomenutih krivi~nih dela, ali `ilac poveravao ili prenosio o~ekujem da }e do toga do}i ve} nadle`nost sa redovnih tu`ilapo~etkom 2010. godine. ca na Specijalnog tu`ioca. Sada z Da li eventualno plani- Tu`ila{tvo za organizovani rate preuzimawe nekih pred- kriminal ima svoju izvornu nadmeta od Okru`nog tu`ilale`nost, a mogu}i sukob nadle{tva po ~ijim su zahtevima `nosti s redovnim tu`ila{tvipokrenute istrage u nekim po- ma i Tu`ila{tvom za ratne zloznatim aferama? ~ine re{ava}e Republi~ki javni - Zakon o izmenama i dopunama tu`ilac. z Koliko je zahteva SpeciZakona o organizaciji i nadle`nosti dr`avnih organa u suzbijalno tu`ila{tvo do sada jawu organizovanog kriminala, podnelo za oduzimawe imovikorupcije i drugih posebno tene proistekle iz krivi~nog {kih krivi~nih dela, re{io je dela i s kakvim ishodom? tu situaciju na taj na~in {to je - Ti podaci se mewaju gotovo propisao da }e svi krivi~ni posvakodnevno. Ve}ina zahteva upustupci koji su zapo~eti pred re}enih sudu, da ne ka`em gotovo dovnim organima tj. u kojima je svi, koji se odnose na privremeno doneto re{ewe o sprovo|ewu isi trajno oduzimawe imovine, ve} trage ili je optu`nica stupila je pozitivno re{ena i donete su na pravnu snagu, biti zavr{eni odluke o oduzimawu imovine, kupred tim organima. Dakle, kada je }a, stanova, zemqi{ta, vozila... re~ o novoj nadle`nosti Tu`ilaNe mogu da ka`em egzaktno koli{tva za organizovani kriminal. ka je ukupna vrednost oduzete Krivi~ni postupci u kojima je imovine, ali svakako se meri u ve} do{lo do formalnog pokreiznosima od vi{e miliona evra. tawa istraga u bilo kom sudu u O~ekujemo da }emo uskoro imati Srbiji pre 31. decembra 2010. gomo`da i prvo oduzimawe imovine dine bi}e zavr{eni pred tim inkoja je prona|ena u inostranstvu. stitucijama i Tu`ila{tvo ne Re~ je o gotovom novcu u vrednomo`e preuzimati te predmete. sti od preko milion evra koji se

nalazi u jednoj evropskoj zemqi. Ne mogu da govorim u kom predmetu i od koga planiramo da oduzmemo tu imovinu, jer podatak o vlasniku predstavqa slu`benu tajnu i nemojte o~ekivati da }emo kr{iti zakon u tom pogledu. Ovih dana je postala pravosna`na i sudska odluka kojom je usvojen na{ zahtev za trajno oduzimawe placa u [ilerovoj ulici u Zemunu. Re~ je o prvom trajnom oduzimawu imovine proistekle iz krivi~nog dela i to je samo po sebi, va`an doga|aj i za Tu`ila{tvo i za pravosu|e u Srbiji. Ja sam, kao tu`ilac, zadovoqan da se to desilo u predmetu „zemunski klan“ koji je na neki na~in obele`io rad tu`ila{tva od wegovog osnivawa do danas. z Da li ste zadovoqni ukupnim rezultatima istrage u predmetu okrivqenih Sretena Joci}a zvanog Joca Amsterdam i ostalih okrivqenih, protiv kojih je nedavno i podignuta optu`nica Specijalnog tu`ila{tva, kojom im se na teret stavqa u~e{}e u ubistvu hrvatskog novinara Ive Pukaii}a u Zagrebu ? - Istrage koje vode istra`ne sudije Posebnog odeqewa Okru`nog suda u Beogradu su veoma temeqne i studiozne . Ono {to je poseban problem, kada se vode istrage u Posebnom odeqewu, jeste

wu. Ina~e, zadovoqan sam na~inom na koji je vo|ena istraga. Ono {to karakteri{e tu istragu je ~iwenica da smo ostvarili veoma intenzivnu saradwu s kolegama iz Hrvatske. z Kakva je bila reakcija va{ih kolega u Argentini i Urugvaju kad im je srpsko Specijalno tu`ila{tvo s drugog kraja planete priteklo u pomo} u otkrivawu i presedawu krijum~arskog narkodilerskog lanca? - Mi nismo pomagali u tom postupku, ve} smo bili nosioci posla. Ta istraga je aktuelna u ovom trenutku i ne mogu da iznosim mnogo pojedinosti o samom wenom toku i na{im namerama, ali o~ekujte da }emo vrlo brzo do}i do vrha te organizovane grupe. Mogu da ka`em samo jednu stvar, taj pretkrivi~ni postupak i na{ rad na tom predmetu traje skoro dve godine, a realizovane zaplene su wegov konkretan rezultat. @elim da naglasim da je presecawe me|unarodnog lanca krijum~ara, a zaplewena koli~ina od ukupno preko dve tone i sedamsto kilograma kokaina jedna od najve}ih zaplena koje su se dogodile u svetu ove godine, jer su zaplene u akcijama izvedenim u oktobru i novembru povezane. Sigurno je da smo se u tom postupku, u kom su u~estvovali Bezbednosno-informativna agencija, DEA, Specijalno tu`ila{tvo, pravosudni

Ratko Kne`evi} svedok u duvanskoj aferi? z Da li }e u nekom od predmeta „{verc duvana“ ili nekom drugom, Tu`ila{tvo eventualno predlo`iti za svedoka Ratka Kne`evi}a? - O tim doga|ajima i wegovim saznawima ve} smo razgovarali s gospodinom Kne`evi}em. On je izneo niz podataka koji bi mogli sudu da olak{aju utvr|ivawe odre|enih ~iwenica. Nakon izvo|ewa predlo`enih dokaza u krivi~nim postupcima, koju su u toku, done}emo kona~nu odluku o saslu{awa Kne`evi}a kao svedoka. ~iwenica da moraju biti zavr{ene u roku {est meseci. Nime, to je maksimalni zakonom predvi|eni rok za trajawe pritvora tokom istrage, tako da u tom roku moramo odlu~iti o daqem toku krivi~nog postupka, doneti odluku o optu`nici, jer se ve}ina na{ih okrivqenih protiv kojih vodimo istrage nalaze u pritvoru. Mislim da je to ozbiqan problem, ali se radi i o ustavnom re{ewu tako da ne mo`emo bilo {ta da promenimo u ovom momentu, kada su takvi rokovi u pita-

organi vi{e zemaqa, pokazali kao respektabilni partneri, kao profesionalci i kao kompetentni saradnici. Naravno, zbog ~iwenice da je zaplena izvr{ena izvan granica na{e zemqe, bilo je neophodno da veoma intenzivno sara|ujemo i s kolegama i u Argentini i u Urugvaju i Americi i drugim zemqama. To je rezultat jednog zajedni~kog, dugotrajnog rada, koji je zahtevao mnogo znawa i ve{tine i koji je, na moje zadovqstvo, kona~no urodio plodom. Jaska Jakovqevi}

DRU[TVO SUDIJA SRBIJE POZVALO JU^E VISOKI SAVET SUDSTVA

Sudije tra`e obrazlo`ewe odluke o reizboru Dru{tvo sudija Srbije pozvalo je ju~e Visoki savet sudstva (VSS) da sudijama koje na op{tem (re)izboru nisu izabrane na sudijske funkcije, obrazlo`i razloge za to, jer , kako su naveli, u suprotnom ostaje senka na neizabranim sudijama, ali i na izabranim -da li su najboqi. Na ju~era{woj konferenciji za novinare, predsednica Dru{tva sudija Srbije Dragana Boqevi}, zamenik predsednika Omer Haxiomerovi}, kao i Vida Petrovi}[kero, Branislava Goravica i Goran Savi}, istakli su da je „VSS saop{tio da je izbor obavqen na osnovu Kriterijuma i merila za ocenu stru~nosti, osposobqenosti i dostojnosti za obavqawe sudijske funkcije, te da je obrazlo`ewe odluke o (re)izboru presudno va`no kako za svakog sudiju, tako i za poverewe gra|ana Srbije u nezavisnu sudsku vlast“. - Tra`imo da Visoki savet sudstva obavesti i nas i javnost o vrsti podataka koje su koristili prilikom odlu~ivawa o izboru sudija, da dostavi obave{tewe o tome, a sve u skladu i sa Zakonom o dostupnosti informacija, koji su

Dragana Boqevi} je ukazala da pres konferenciji prisustvuju i sudije koje su izabrane i koje nisu, te da to „govori upravo suprotno tezi koja se ~esto isti~e u javnosti - da ko gubi ima pravo da se quti“. - Mi se ovde ne borimo protiv sudija koje su izabrane, nego da uka`emo na sve nedostatke u samom procesu reizbora. Ovde su sve sudije izgubile, i one koje su izabrane i one koje nisu. Na onima koje su

koje su solidne, koje su prose~ne i svi oni treba da imaju mesto u pravosu|u. Ono {to je problem i na {ta javnost ukazuje to je da su izabrane, po svojoj prilici, a i do nas sti`i podaci, i kolege koje zaista nisu zaslu`ile mesto me|u sudijama. Jo{ ve}i problem je da se me|u neizabranim sudijama nalaze odli~ne sudije, a da se ne znaju razlozi za{to nisu izabrane - navela je Boqevi}.

Pet minuta za svakog kandidata Vida Petrovi}-[kero, Dragana Boqevi} i Omer Hayiomerovi}

im bili izvori podatka koje su koristili, da nam dostavi spisak neizabranih sudija, kao i sve podatke za neizabrane i za izabrane sudije, da bi , kako cini~no ka`u u VSS-u, sve neizabrne sudije mogle da se na|u i da zakqu~e kada dobiju re{ewe o tome {ta to nije vaqalo u wihovom radu, i kona~no da svakom neizabranom sudiji dostave re{ewe sa konkretnim razlozima na kojima je zasnovan zakqu~ak da taj sudija nije stru~an , osposobqen ili dostojan - navela je Dragana

Boqevi}. Dodala je da }e Dru{tvo sudija „pokrenuti internacionalizaciju ovog problema i o wemu obavestiti sve nadle`ne institucije“. Na pres konferenciji je precizirano da }e ovo sudijsko udru`ewe o izboru sudija obavestiti Evropsku komisiju, Savet Evrope, Venecijansku komisiju, Konsultativno ve}e evropskih sudija, Komitet ministara SE, specijalnog izvestioca UN za stawe pravosu|a, kao i evropsko i svetsko udru`ewe sudija.

Vida Petrovi}-[kero je podsetila da je Visoki savet sudstva saop{tio da je radio 400 sati, da je bilo oko 5.020 prijava. - To zna~i da je za procenu svakog kandidata utro{io po pet minuta - primetila je Petrovi}-[kero. izabrane je senka da li su oni najboqi. Pao je i `ig na kolege koje nisu izabrane da su nestru~ene, nedostojne i neosposobqene - kazala je Dragana Boqevi}. Dodala je da je to „veoma te`ak `ig za svakog sudiju, jer su tu funkciju obavqali 20 do 30 godina. - Mi ne tvrdimo da kolege koje su izabrane nisu dobre. Naprotiv, izabrane su kolege koje su odli~ne,

Dru{tvo sudija je tako|e saop{tilo da je po~eo da radi pravni tim koji je oformqen radi pru`awa pravne za{tite sudijama koje nisu izabrane, a kako je navedeo sudija Omer Haxiomerovi}, „pravni tim }e razmatrati sve osnove po kojima mo`e da se stavi pod sumwu odluka VSS-a“. . Biv{a predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrovi}-[kero,

koja je reizabrana u novi Vrhovni kasacioni sud, objasnila je da se bez obrazlo`ewa odluke VSS stvara prostor da se „sudstvo dovede u novu situauciju nepoverewa “. - Dok god nemamo re{ewa u kojima postoje razlozi, postoja}e pri~e, jer ako imamo neizvesnost i neznawe. Na`alost, ~esto se ispostavi da su pri~e ta~ne i onda se uru{ava sistem, jer neta~ne ili ta~ne pri~e ne bi trebalo da postoje za funkcionisawe sudstva koje mora biti transparentno {to je uneto i u strategiju reforme, {to je osnov demokratije, a {to mi nismo imali. Ovakve pri~e dovode do toga da upravo qudi koji su sjajno radili odlaze sa `igom da su nedostojni ili nestru~ni, a mo`da idu u penziju, a mo`da im je mu` advokat, a mo`da se ponavqa pri~a iz 2000, a ako imamo pri~u, verova}emo da neko nije bio politi~ki podoban, a da li je to ta~no, ne znamo. S druge strane kolege za koje }e se sudstvo slo`iti da treba da odu iz sudstva, jer su bili nekvalitetni ili nedostojni oti}i }e s oreolom politi~ke `rtve - ukazala je Petrovi}-[kero. E. D.


14

DRU[TVO

~etvrtak24.decembar2009.

DNEVNIK

Virus ubio majku dvoje dece

U Apatinu i ograda {titi Rome osnovce Savet za za{titu dece je odlu~io da postavi ograda na parkingu kod apatinske O[ „@arko Zrewanin“, kako bi se za{titila mali{ane koji putuju autobusima iz Romskog naseqa. Dogovorena su i de`urstvo prosvetara u vreme wihovog dolaska i odlaska, jer je Tim za bezbednost dece ove {kole zakqu~io da je to jedna od „crnih ta~aka“ koje treba otkloniti. Time je zapo~ela realizacija Programa za{tite u~enika od nasiqa. Wime su propisane mere {ta raditi kad se desi nasiqe me|u decom i Tim koji treba da ga spre~i. Prvi nivo re{ava odeqenski stare{ina, drugi i tre}i Tim, a u tim razgovorima u~estvuju „nasilnici“ wihove „`rtve“ ali i posmatra~i.

- U {koli ne bele`imo ni vi{e ni mawe nasiqa nego prethodnih godina, ali danas se svako asocijalno pona{awe defini{e kao nasiqe. Mi samo `elimo da ova {kola sa oko 1.400 |aka deluje {to vi{e preventivno. Formirali smo i vr{wa~ke timove za medijaciju sukoba, ali nemamo uticaja na ono {to se doga|a izvan {kole, gde je mnogo vi{e nasilnog pona{awa me|u mladima. Po{to {kola nije ostrvo, potrebna nam je pomo} lokalne samouprave i drugih institucija, kako bi se spre~ili oni koji u blizini otvaraju, npr. kockarnice, i do kojih deca mogu „skoknuti“ za vreme odmora – obja{wava Nada Zdravkovi}, direktorka {kole. J. P.

Nije ba{ sve u tira`u Metals banka finansijski je pomogla {tampane medije na jezicima etni~kih mawina “Ma|ar so”, “Hlas ludu”, “Libertatea”, “Ruske slovo” i “Hrvatska rije~”, koji su, kao i ve}ina srpskih u lo{em ekonomskom polo`aju. Zato su ju~e predstavnici medija u Izvr{nom ve}u Vojvodine potpisali ugovor o saradwi sa generalnim direktorom banke Sr|anom Petrovi}em. Zahvaquju}i mu se na inicijativi, pokrajinska sekretarka za informacije Ana Tomanova-Makanova ocenila je taj potez kao veoma zna~ajan, dodav{i da bez tih medija slika Vojvodine ne bi bila ista. Petrovi} je naglasio kako se to ne ~ini samo zbog finansijske pomo}i medijima i unapre|ewa korporativnog imixa banke, ve} je i gest dobre voqe i `eqe da te novine opstanu, te da je to {to se i daqe obra}aju etni~kim mawinama je mnogo zna~ajnija od tira`a. [tampani mediji na jezicima mawina revan{ira}e se banci oglasnim prostorom, a ovo je tre}a godina kako Metals banka poma`e tim medijima. Tomanova-Makanova ka`e da zbog tr`i{ne neisplativosti novine na jezicima mawina nisu privatizovane i pokrajinska vlada je preuzela na sebe obavezu da im poma`e. Ig. M.

Novosa|ani najboqi inovatori Na ovogodi{wem Takmi~ewu za najboqu tehnolo{ku inovaciju u Srbiji, koje od 2005. organizuje Ministarstvo za nauku i tehnolo{ki razvoj, prva dva mesta osvojili su timovi iz Novog Sada. Od {est timova koji su se nadmetali u finalu u kategorijama realizovanih inovacija i energetske efikasnosti pobedila je inovacija tima „Tajfun“ sa Katedre za energetiku novosadskog FTN, drugoplasirani je tako|e novosadski tim DMS, tre}e i ~etvrto mesto osvojili su beogradski „Gopee“ i „Molekul“, a peto i {esto novosadski „Webinar“ i „Biofizika“. Pobednicima je pripala nagrada od dva miliona dinara, a ostale ekipe od druge do {este pozicije dobile su tako|e nov~ane nagrade, od 1.350.000 do 400.000 dinara. Do kona~nog ranga finalista do{lo se sabirawem ocena recenzenata i `irija kojim je predsedavao mr Bo`idar \eli}, ministar za nauku i tehnolo{ki razvoj. Nagradu „Dr Miroslav Despotovi}“ koju dodequje novosadski FTN najboqim studentskim timovima na nacionalnom takmi~ewu inovacija dobili su „Reenergy“ iz @abqa i „Etnos“ iz U`ica, kojima je pripalo i po 50.000 dinara. V. ^.

Pacijentkiwa I. K. (32) iz Novog Be~eja, ina~e majka dvoje dece, preminula je usled otkazivawa rada plu}a, u zrewaninskoj Op{toj bolnici „Dr \or|e Joanovi}“, od posledica novog gripa tipa A H1N1, potvrdila je direktorka te zdravstvene ustanove Gordana Kozlova~ki. To je ina~e prva `rtva novog gripa u regionu Sredweg Banata. Po saznawima „Dnevnika“, I. K. se prvo le~ila u novo-

be~ejskom Domu zdravqa. Nije bila hroni~ni bolesnik, nego samo gojazna, a po svemu sude}i kasno se obratila lekarima za pomo}. Sumwalo se da je zara`ena virusom A H1N1, zbog ~ega je 14. decembra primqena u zrewaninsku plu}nu bolnicu. Tri dana kasnije stru~waci “Torlak” potvrdili su da je I. K. obolela od novog gripa, ali woj nije bilo pomo}i u u jedinicu intenzivne nege zre-

waniske bolnice.. Ina~e, novih 200.000 doza vakcina protiv virusa H1N1 sti`e u Srbiju, najavila „JugohemijaFarmacija“. „One }e, kao i pri ranijim isporukama, biti dopremqene specijalnim kamionima-hladwa~ama do Instituta ‘Torlak’, a planirano je da se naredne nedeqe uveze jo{ jedan ve}i kontigent. Ministar zdravqa dr Tomica Milosavqevi} ka`e da

}e svi gra|ani, a ne samo prioritentne grupe, mo}i da se pelcuje u 1127 mesta u zemqi, jer }e tokom decembru u zemqu biti dopremqeno oko 855.000 doza {to je vi{e od ugovorenog. On je dodao i kako je i u prvih nekoliko dana u Srbiji vakcinisano 25.000 qudi ~ime su spa{ena tri `ivota, te da, ako se vakcini{e 2,5 miliona qudi, bi}e spaseno trista. @. B.

AUTORKA „INSAJDERA” BRANKICA STANKOVI] SE NI SMRTNIH PRETWI NE BOJI

„Kukavice su sudovi u Srbiji!” „Pravosudni organi u Srbiji su kukavice jer ve} godinama izbegavaju da se odlu~no suprostave bilo kome”, ocenila je na tribini odr`anoj preksino} u zrewaninskom Pozori{nom klubu „Zeleno zvono“ autorka emisije „Insajder“ Brankica Stankovi}. Komentari{u}i hajku koja se posledwih dana vodi protiv we, a u kojoj joj pripadnici pojedinih navija~kih grupa ~ak otvoreno prete smr}u, Stankovi}eva je naglasila da ~itav slu~aj treba pripisati kukavi~kim sudovima. Kao i da da se mora napraviti razlika izme|u navija~a i kriminalaca koji nezakonite radwe maskiraju ba{ svojim pozicijama me|u navija~kim grupama. Autor emisije „Intervju sa…“ Jugoslav ]osi} Bezbedno u „Zelenom zvonu“ za Brankicu i Jugoslava ]osi}a istakao je da permanentni problem u Srbiji predstavqa triotizam i kada se ta pojava je ]osi}, u jednom prodemo~iwenica da ne postoji konsengrani~i sa nacionalizmom i kratski orijentisanom druzus oko toga {ta predstavqa pafa{izmom. Zbog toga se, dodao {tvu, u 21. veku, stvara atmos-

Radna dozvola i za PMF Dozvolu za rad novosadskog Prirodno-matemati~kog fakulteta ju~e je dekanu prof. dr Nedi Mimici-Duki} sve~ano uru~io pokrajinski sekretar za obrazovawe dr Zoltan Jege{. PMF, koji ove godine obele`ava 40 godina rada, svoj kvalitet i neprikosnovenost nau~ne referentnosti u Vojvodini dokazuje najve}im indeksom nau~ne kompetentnosti, Svetosavskom nagradom, nizom priznawa i uspeha svojih nastavnika i studenata. Akreditovan kao visokoobrazovna i nau~noistra`iva~ka ustanova, sa ~ak 38 studijskih pro-

grama na svim nivoima iz oblasti biologije, ekologije, fizike, optometrije, astronomije, matematike, informatike, hemije, biohemije, za{tite `ivotne sredine, geografije, turizma i hotelijerstva, PMF danas {koluje oko 4.500 studenata. Posebno neguje saradwu s privredom, a po re~ima dekanke Mimice-Duki}, plan je daqe otvarawe prema Evropi i svetu, saradwa s doma}im i stranim institucijama i regionalno pozicionirawe me|u visokoobrazovnim ustanovama na poqu prirodnih nauka. V. ^.

KAKO NADOKNADITI SVE ^ASOVE KOJE JE NOVI GRIP ISPRETURAO

„Meksikanac” razvukao ferije na mesec dana

Ove godine, posle du`eg „zai jer su na zimski raspust oti{li stoja“, svi |aci Srbije oti{li su ranije nego {to je to {kolskim istovremeno na zimski raspust. kalendarom planirano.Tako bi Kalendare Ministastva prosvedrugo polugodi{te trebalo da te, koji propisuje po~etak feripo~ne u ponedeqak 18. januara. ja i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe, usaglasila je pandemija novog gripa, te je proceweno da bi tronedeqno pra`wewe {kola smawilo opasnost od {irewa zaraze. Oti{li su da pladnuju svi u~enici minulog vikenda, a s wega treba da se vrate 11. januara. Prema uputstvu koje prati odluku o ovom prevremenom raspustu, prva Vanredno plandovawe i pravno overeno nedeqa posle wega trebalo bi da jo{ uvek pripada pr- Me|utim, s obzirom na to da vom polugodi{tu, to jest u {koje u ve}ini {kola nadokna|eno lama bi vreme od ponedeqka 11. gradivo izgubqeno u onom prvom do subote 16. januara trebalo da prekidu nastave, a da je ovaj rasiskoriste da nadoknade gradivo pust u Vojvodini po~eo samo par izgubqeno u toku prvog polugodana ranije razmi{qamo o tome di{ta, s obzirom na to da je deo da |aci ipak ostanu kod ku}e sve ~asova ve} izgubqen delimi~no u do petka, 15. januara - ka`e predprvom vanrednom prekidu nastasednik Aktiva direktora sredve zbog novog gripa, a delimi~no wih {kola Ju`noba~kog okruga

Stanko Mati}. - Ostatak izgubqenih ~asova iz prvog polugodi{ta bi se nadoknadio u petak i subotu, 15. i 16. januara, a ve} u ponedeqak 18. januara redovno po~elo drugo polugodi{te. Kona~nu odluku o terminu povratka u {kole Aktiv direktora done}e danas, ali za ovakav predlog u na~elu ve} imaju saglasnost i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe i [kolske uprave u Novom Sadu. - Osnovne {kole prati}e sredwe, jer to olak{ava organizaciju i nastavnika i roditeqa - ka`e predsednik Aktiva direktora osnovnih {kola Svetozar Kozarov. - Po zakonu u vanrednim situacijama mo`emo zavr{iti {kolsku godinu i s 10 odsto mawka, ali ne}emo jer dosta ~asova je ve} nadokna|eno, ne{to }e se sa`eti, poja~a}e se dodatni i dopunski rad i |aci ne}e biti o{te}eni. D. Deve~erski

fera u kojoj je dozvoqeno nekome javno pretiti smr}u, na najbezo~niji mogu}i na~in. ]osi} je skrenuo pa`wu i na vrlo indikativnu ~iwenicu da posledwih godina u Srbiji nismo prisustvovali procesuirawu nekog ko ima bilo kakvo „patriotsko obele`je“. Tribinu o sve u~estalijim napadima ekstremisti~kih navija~kih grupa na Brankicu organizovali su pokret „Novi optimizam“, uz podr{ku Gra|anske akcije Pan~evo. Pozori{ni klub bio je dupke pun a tribinu su ispratili i brojni policajci, ve} od ulaza u „Zeleno zvono“. Me|u gostima je bio ~ak i na~elnik zrewaninske Policijske uprave Bojan Markovi}. Ina~e, samo par dana pre tribine nepoznati su pocepli plakat sa fasade Pozori{ta koji je najavqivao dolazak Stankovi}eve. @. Balaban

DA LI JE SPORNA SLU@BENA UPOTREBA JEZIKA PO VOJVODINI

U vrti}ima se uglavnom govori srpski Pokrajinski poslanik Ma|arske koalicije \ula Laslo zatra`io je da Odbor za me|unacionalne odnose Skup{tine Vojvodine od izvr{nih organa vlasti na republi~kom, pokrajinskom i lokalnom nivou zahteva informaciju o tome kako se realizuje ustavna o slu`benoj upotrebi jezika. Laslo, koji je i ~lan tog pokrajinskog Odbora, smatra da se ova obaveza prakti~no nigde ne primewuje, iako je propisana i Ustavom Srbije, Statutom Vojvodine i op{tina u kojima je pravo na slu`benu upotrebu mawinskih jezika zagarantovano. - Ni u jednoj op{tini nema ni jednog obaveznog uputstva o realizaciji slu`bene upotrebe jezika. Dakle, treba da zatra`imo informaciju od izvr{nih organa na svim nivoima vlasti kako }e se ova obaveza realizovati, ili da jednostavno bri{emo to pravo istakao je Laslo. O wegovoj inicijativi Odbor, me|utim, ju~e nije raspravqao, ve} je najavqeno da bi to mogla biti jedna od ta~aka dnevnog reda naredne sednice. Ina~e, Odbor za me|unacionalne odnose Skup{ti-

ne Vojvodine usvojio je ju~e informacije o obuhvatu dece obaveznim pripremnim pred{kolskim programom, o upisu u~enika u prvi razred osnovne {kole u pokrajini i o upisu u~enika u prvi razred sredwe {kole za {kolsku 2009/2010. godinu. Pomo}nik pokrajinskog sekretara za obrazovawe Branislav Andri} ka`e da je pripremnim pred{kolskim programom obuhva}eno 20.660 mali{ana, od kojih 85,5 procenata program poha|a na srpskom, a ostali na jezicima mawinskih zajednica. Prema wegovim re~ima, zable`en je rast od pola procenta upisane dece u prvi razred osnovne {kole, kojih je u ovoj {kolskoj godini u Vojvodini upisano 19.747. Andri} je naveo i da je ostvaren visok procenat upisanih u prvi razred sredwih {kola u pokrajini, odnosno da je na srpskom od planiranog broja popuweno 95 odsto mesta, ma|arskom 83,5, slova~kom 75,8, rusinskom 53,3, dok je na rumunskom i hrvatskom broj upisanih u~enika ve}i od planiranog. B. D. Savi}

Lak{i put dijaspore ku}i Po oceni Ministarstva za dijasporu, otpo~ela je nova era odnosa dr`ave prema dijaspori i Srbima u regionu, na obostranu korist. Ministarstvo isti~e da je ove godine Skup{tina usvojila prvi zakon o dijaspori i Srbima u regionu, ~ime su stvoreni institucionalnih mehanizmi za dugoro~nu i politi~ki nezavisnu politiku prema rasejawu. Konstituisan je prvi Savet za odnose sa Srbima u regionu na ~ijem ~elu je predsednik Boris Tadi}. Na inicijativu Ministarstva za dijasporu Vlada je utvrdila predlog zakona o amnestiji koji su poslanici, a kojim se re{ava jedan od najve}ih problema za desetine hiqada mladih emigranata koji su masovno tra`ili ispis iz dr`avqanstva zbog problema sa vojnim vlastima. Q. M.


KULTURA

c m y

DNEVNIK

PREDSTAVQENA HRESTOMATIJA TEKSTOVA O KINEMATOGRAFIJI NASTALIH OD 1908. DO 2008.

Poetika srpskog filma U okviru "Euro in" filmskog festivala smotre koja se ve} dvadesetak dana u organizaciji Kulturnog centra Novog Sada odvija u Art bioskopu "Vojvodi-

na" predstavqena je kwiga "Poetika srpskog filma" (izdawe: bawalu~ka "Besjeda", 2009). Re~ je o hrestomatiji tekstova o kinematografiji i filmu kao umetnosti iz pera na{ih poznatih kwi`evnika, kriti~ara, teoreti~ara i novinara, nastalih u periodu od 1908. do 2008. godi-

ne. Sve to je prikupio i u ovoj kwizi objedinio, uz kriti~ki osvrt Zoran \eri}. Na ovoj novosadskoj promociji govorili su Dragan Milinkovi} Fimon, Milo{ Babi}, Zorica Bogi}evi}, slo`ni u oceni "da je re~ o kapitalnom izdawu i rezultatu ozbiqnog istra`iva~kog rada". O kwizi je govorio i sam autor Zoran \eri}. - Kod nas ima vrlo malo ovakvih kwiga, koje su istovremeno prakti~ne, pregledne i korisne, pre svega studentima. To ka`em kao predava~ istorije filma. Ovako ne{to nam nedostaje, posebno kada je u pitawu na{ film. Na jednom mestu to je vodi~ kroz istoriju filma koji istovremeno pru`a uvid u teorijsku misao o filmu. Wen podnaslov glasi "Srpski pisci o filmu" po{to je ~iwenica da je od pojave filma kod nas do danas veliki broj kwi`evnika bio zainteresovan za film, na samo kao gledaoci ve} i kao u~esnici - pisci scenarija, a neki od wih i kao rediteqi - ka`e \eri}. - Dobar deo tih tekstova je ostao rasut po periodici. Smatrao sam da bi bilo dragoceno da se oni skupe i hronolo{ki pore|aju, a istovreme-

no i tematski organizuju. Poku{ao sam na vi{e nivoa da osmislim ovu kwigu. Kroz odabrane tekstove hronolo{ki date sti~e se uvid i u autorske poetike od pojave stranog filma do stvarawa nacionalne kinematografije i izdavawa onog segmenta koji sada nazivamo srpskim. Trebalo je dosta vremena da se kwiga napravi. Koristio sam postoje}e teorijske zbirke, zatim ~asopise... Gra|a koju sam sakupio je mnogo ve}a od ovoga {to se na{lo u izme|u korica kwige. Odabirom tekstova sam se trudio da osvetlim najrazli~itije segmente na{eg filma. "Poetika srpskog filma" ~itaocima pru`a uvid u {ta su i kako o filmu pisali: Bo{ko Tokin, Marko Risti}, Milo{ Crwanski, Aleksandar Ili}, Dragan Aleksi}, Stanislav Krakov, Vane @ivadinovi} Bor, Dragan R. A}imovi}, Oto Bihaq - Merin, Zoran Glu{~evi}, Du{an Mati}, Vicko Raspor, Stanislav Vinaver, Aleksandar Vu~o, Vladimir Petri}, Du{an Makavejev, @ivojin Pavlovi}, Aleksandar Petrovi}, Danilo Ki{, Branko Vu~i~evi}, Ra{a Popov, Milutin ^oli}, Du{an Stojanovi}, @ika Bogdanovi}, Bogdan Tirnani}, Ranko Muniti}, Goran Goci} i drugi. V. Crwanski

ZBIRKA PESAMA PETRU KRDUA U IZDAWU „PROMETEJA”

^udesna verbalna inspiracija Izdava~ka ku}a „Prometej” objavila je zbirku pesama "Moj gra|anski {e{ir" Petru Krdua. Na nedavnoj promociji o woj su govorili kwi`evni kriti~ar dr Dra{ko Re|ep i urednik Zoran Kolunxija, dok je pesme kazivao dramski umetnik Dragan Stojmenovi}. Dra{ko Re|ep istakao je da Petru Krdu poni{tava geografiju duha. - Kao Bana}anin, Krdu se izme|u Vaska Pope i Bogdana ^ipli}a, nalazi u spostvenoj zoni uvrnutosti, ~udesne verbalne inspiracije i smisla za obnovu metafizi~kih pitawa stole}a. Krdu ima smisao za napu{tene sudbine na{e ba{tine i kao da produ`ava, ali na svoj specifi~an na~in rapsodiju na{e livade. Poput Todora Manojlovi}a, Krdu je apatrid i gra|anin sveta. Pesnik nalik na

De Kirikovu sliku poklawa neke od najosobenijih snova na{eg modernog pesni~kog promi{qawa

zakqu~io je Re|ep. - Krdu izra`ajnost svojih novih i starih pesama svakako duguje neprolazno de~a~koj igrivosti, pomami bezrazlo`noj ali podsticajnoj, detaqu bogato nekontrolisanom u samoj blizini poluautomatskog diktata. Pesnik lutala{tva u isti mah ostvaruje svoj san o ludilu sveta, tako helderlinovski ezoteri~an, tako bez predrasuda oslowen na nepostoje}e postamente tzv. organizacije onih re~enica o kojima samotni~ki ~ezne i koje mu se privi|aju kao sami partneri po`ude. Eroti~an i elipti~an, Krdu danas ima pred sobom jednu ma{tariju dostojnu pa`we: jo{ neosvojen proplanak kona~nog smisla, kao u drevnim japanskim hramovima identifikovan kao pogled u daqinu. Ili u na{ kas u mestu?

KWIGA DRAGANA S. V. BABI]A O JUGOSLOVENSKOM DRAMSKOM POZORI[TU

Istorija kroz svedo~ewa umetnika

Izdava~ko preduze}e Slu`beni glasnik iz Beograda objavilo je kwigu "Jugoslovensko dramsko pozori{te - samim sobom" Dragana S. V. Babi}a, u kojoj je sabrano ~etrdesetak svedo~ewa umetnika tog

teatra o wegovoj istoriji. Kwiga je nastala na osnovu istoimenog, trodelnog televizijskog filma, koji je Babi} snimio povodom 60. godi{wice Jugoslovenskog dramskog pozori{ta (JDP), obele`ene pro{le godine.

"Ova kwiga predstavqa svojevrsnu autobiografiju, jer su u woj sabrana svedo~ewa qudi koji su stvarali ovo pozori{te i koji su radili i rade u wemu", rekao je na promociji upravnik JDP-a Branislav Cveji}. Teatrolog Jovan ]irilov, koji je u JDP-u proveo 25 godina, bio wegov umetni~ki direktor i upravnik, rekao je da je taj teatar za wega uvek bio pojam dru{tveno anga`ovanog pozori{ta, u kojem su najve}e vrednosti "modernost tradicionalizma" i "sklad vrhunske emocionalnosti i intelektualizma". Kwigu ~ine tri celine - "Po~etak i pro{lost", "Miris dima" i "Mi smo do{li posle sahrane", koje hronolo{ki prate razvoj tog teatra, po~ev od wegovog osnivawa, preko vremena u kojem su se wegovi stvaraoci borili da se izbo-

re sa politi~kim zabranama, po`ara koji je uni{tio pozori{nu gradu, do obnove teatra i savremenog doba. Kwiga u prvom delu sadr`i intervjue s Marijom Crnobori, Miodragom Radovanovi}em Mrgudom, Dragoslavom Mihailovi}em, Jovanom ]irilovom, Muharemom Pervi}em, Dejanom Mija~em, Qubomirom Simovi}em, Mihajlom Janketi}em, Vidom Ogwenovi}, Mirom Stupicom i drugima.Drugi deo ~ine intervjui sa Svetlanom Bojkovi}, Predragom Ejdusom, Du{anom Kova~evi}em, Slobodanom Unkovskim, Vojislavom Brajovi}em, Mikijem Manojlovi}em, Egonom Savinom, Branislavom Le~i}em, Mirjanom Karanovi}, Harisom Pa{ovi}em. U tre}em delu kwige o JDP-u govore Gor~in Stojanovi}, Jago{ Markovi}, Anita Man~i}, Goran [u{qik, Neboj{a Glogovac, Dragan Mi}anovi}, Biqana Srbqanovi}, Ugqe{a [ajtinac, Nikola \uri~ko, Milena Markovi}.

~etvrtak24.decembar2009.

15

U PARIZU OTVORENA IZLO@BA NA[E SLAVNE SLIKARKE

„Kqu~evi snova” Barilijeve Izlo`ba dela Milene Pavlovi} -Barili "Kqu~evi snova", posle Rima, otvorena je u Kulturnom centru Srbije u Parizu. Iako je prazni~na atmosfera u Francuskoj uveliko u jeku, sve~anom otvarawu iz-

umetnosti u Beogradu, a otvorila istori~ar umetnosti i likovni kriti~ar Milena Marjanovi}. Pozdravnu re~ na otvarawu odr`ala je dr`avna sekretarka u Ministarstvu kulture Nadica Momirov. Iz-

Milena Pavlovi}-Barili, Venera s lampom, 1938.

lo`be su prisustvovali brojni gosti na{eg Centra koji polako ponovo sti~e svoju vernu publiku. Ovu izlo`bu, koja }e trajati do 1. marta 2010. godine, koncipirala je @ana Gvozdenovi}, vi{i kustos Muzeja savremene ZA SUFINANSIRAWE PREVODA

[vedska pomo} na{im izdava~ima

[vedski umetni~ki savet (Swedish Arts Council - Kulturradet), na predlog direktora IP "Geopoetika" Vladislava Bajca, omogu}io je samo za srpske izdava~e, dodatni rok za predaju aplikacija za sufinansirawe prevoda dela sa {vedskog jezika.Taj novi rok je 1. februar 2010.godine Ina~e, i daqe va`i ve} postoje}i rok 1. maj 2010.godine za sve izdava~e u svetu koji ho}e da apliciraju za sufinansirawe prevoda {vedskih kwiga. Bajac se obratio [vedskom umetni~kom savetu sa molbom da se omogu}i raniji termin za aplikaciju na po~etku 2010.godine da bi srpski izdava~i zainteresovani za aplicirawe, ranije dobili odgovor od Saveta. U skladu sa tim, mogli bi da odlu~e da li }e neke kwige objaviti i imati dovoqno vremena za prevod do beogradskog oktobarskog Sajma kwiga 2010.godine na kome }e [vedska biti zemqa po~asni gost.

lo`ba u Kulturnom centru Srbije u Parizu u godini jubileja - obele`avawa stogodi{wice ro|ewa Milene Pavlovi} Barili, kao i druge u Rimu, Riminiju, Novom Sadu i Beogradu, pod pokroviteqstvom su Ministarstva kulture Srbije.

Milenini radovi predstavqaju je kao umetnicu velike ose}ajnosti i velike li~ne simbolike, kazala je Momirov. U fundusu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu nalazi se 15 kapitalnih Mileninih slika, me|u kojima je i ~uvena "Venera s lampom". Podsetiv{i na na~in na koji je Muzej do{ao u posed ovih remek-dela, Marjanovi}eva je kazala da su ta dela Milene Pavlovi}Barili nabavqena u vreme prvog direktora i jednog od osniva~a ove ustanove Miodraga B. Proti}a. Nekoliko wih, poput "Venere s lampom", pripadaju tzv. A kategoriji. Na wima se jasno vidi senzibilitet slikarke koja je u Parizu bila u kontaktu s nadrealistima, a u Rimu s predstavnicima metafizi~kog slikarstva. Za Pariz, Milenu vezuje jo{ jedan istorijski podatak. Tridesetih godina pro{log veka, ona je izlagala u ovda{wim galerijama "Jeune Europe "i "Aux quatre ssemins". Ovih galerija vi{e nema u Parizu, ali Mileninog dela ima, istakla je Marjanovi}eva. (Tanjug)

OD 15. JANUARA U SRPSKOM NARODNOM POZORI[TU

Karte preko interneta Od 15. januara gledaoci predstava Srpskog narodnog pozori{ta mo}i }e, ne samo da rezervi{u, ve} i da kupuju karte preko wihovog internet sajta. Na adresi: www.snp.org.yu zainteresovani za kupovinu ulaznica za predstave }e vrlo jednostavno i transparentno, kako je napomenuo direktor marketinga SNP-a Nenad Jovanovi} na ju~era{woj konferenciji za novinare, mo}i da kupe karte i da ih posle plate na blagajni. Za ove potrebe SNP-a softverska ku}a "Intens" je uradila poseban program prodaje karata, a u svemu tome je pomogla banka "Rajfajzen". Jo{ jedna novost, saop{tena na ju~era{woj konferenciji za novinare tako|e se ti~e gledalaca. Naime, SNP kao ~lan Evropske teatarske konvencije (ETC) ubudu}e }e mo}i da ovda{wim zainteresovanim gledaocima rezervi{e karte za predstave u evropskim pozori{tima koja su ~lanovi ove asocijacije,

a radi se o 38 teatara u vi{e od 20 zemaqa. Wihov spisak se mo`e na}i na sajtu www.etc-cte.org. SNP }e time omogu}iti svojim gledaocima da u tim zemqama besplatno gledaju predstave pozori{ta ~lanica ETC, kao {to }e na isti na~in i tamo{wi gledaoci mo}i da gledaju predstave SNP -a kada ovde do|u. SNP, ina~e, tokom decembra i januara daje popust od 30 odsto na svaku kupqenu kartu za svoje predstave, kako je podsetio Nenad Jovanovi}, iznose}i, izme|u ostalog, da je, iako je epidemija gripa uticala na pose}enost, ona ipak na nivou prethodne godine. Uz podatak da je naplata na blagajni pove}ana za 14, 5 odsto, a za 42 odsto prihod od komercijalnih programa, odnosno izdavawa sala, Jovanovi} je najavio i da }e biti uvedena jo{ jedna blagajna upravo za te programe, koja }e biti sme{tena u prodavnici u foajeu SNP -a. N. Pej~i}

ZVEZDA REP MUZIKE PROMOVI[E NOVI ALBUM

„50 Sent” ponovo u Beogradu Zvezda rep muzike "50 Sent" (50 Cent) nastupi}e u Beogradskoj areni 1. aprila slede}e godine, u sklopu turneje kojom predstavqa upravo objavqeni album "Before I Self Destruct", najavqeno je iz "Arene". Ovo }e biti drugo gostovawe "50 Sent"-a u Beogradu, nakon {to je svojim koncertom 6. novembra 2006. godine zvani~no otvorio Beogradsku arenu. Ulaznice za koncert bi}e u prodaji od sutra, po ceni od 2.250, 2.500, 2.750 i 2.950 dinara, na biletarnici Beogradske arene, u kwi`ari "Delfi" (SKC), Domu omladine, na prodajnim mestima "Eventima", kao i putem sajtova www.arenabeograd.com i www.tickets.rs.Predvi|eno je stajawe u parteru i Fan pit prostor ispred bine. "50 Sent" je ro|en 6. jula 1976. godine kao Kertis Xejms Xekson Tre}i. Proslavio se albumom iz 2003. godine "Get Rich or Die

Tryin", a svoj status zvezde potvrdio je albumom "The Massacre" iz 2005. Oba albuma postigla su platinasti uspeh i prodati u vi{e od 21 milion primeraka. Eminem i Dr Dre producirali su wegov prvi komercijani album i "50 Sent" je od tada postao jedan od najpopularnijih repera na svetu.

Oprobao se i u glumi - igrao je u autobiografskom filmu iz 2005. "Get Rich or Die Tryin" (Obogati se ili umri u tom poku{aju), zatim u filmu "Dom hrabrih" (2006) o ratu u Iraku i "Opravdano ubistvo" (2008).Jedan je od najbogatijih hip-hop izvo|a~a, a procewuje se da wegova imovina iznosi 440 miliona dolara. Iza sebe ima pet albuma sa kojih su se izdvojili hitovi "Candy Shop", “In da Club", “Baby by Me", "Ayo Technology" ( koji je izveo sa Xastinom Timberlejkom i Timberlendom), "Get It Hot". Do sada je osvojio 69 razli~itih priznawa i 83 nominacije, a me|u nagradama izdvajaju se "Gremi" za najboqeg novog izvo|a~a, "Bilbord nagrada" za album godine (Get Rich or Die Tryin) i ~ak {est "Bilbord nagrada" za naredni album "The Massacre".


SPORT

~etvrtak24.decembar2009.

SELEKTOR ORLOVA NEMA DILEMU

USNS DODELIO PRIZNAWA

Zoran Rangelov dopisnik godine

Zoranu Rangelovu nagradu uru~io Dragi{a Kova~evi}

Udru`ewe sportskih novinara Srbije na tradicionalnoj sve~anosti u Beogradu dodelilo je priznawe svojim ~lanovima koji su radom obele`eili godinu na izmaku, ali i izabrali sportistu 2009. godine. Dileme nije bilo, nagrada je oti{la u prave ruke, svetskoj {ampionki iz Rima pliva~ici Na|i Higl, koja je na uspe{nu sezonu stavila ta~ku novim trijumfom na „Saqnikov kupu“ u Sankt Peterburgu. Priznawe je ocu simpati~ne Pan~evke, Draga-

c m y

16

Foto: N. Skenderija

nu Higl, uru~io potpredsednik USNS Jovan Tanurxi}. „Esnafske“ nagrade pripale su Neboj{i Petrovi}u (SOS kanal), koji je progla{en za novinara godine, zatim fotoreporteru „Sporta“ Du{anu Babovi}u - „kamera godine“, dok je priznawe „dopisnik godine“ pripalo na{em dopisniku iz Beograda Zoranu Rangelovu. Nagrada za `ivotno delo uru~ena je radio reporteru Jordanu Ivanovi}u (Radio Beograd). S. R.

DNEVNIK

Anti}: Ivanovi} boqi od Pepea Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Radomir Anti} izjavio je u razgovoru za {pansku „Marku“ da je Branislav Ivanovi} boqi igra~ od defanzivca Reala, Portugalca Pepea. Anti} je izneo niz komplimenata na ra~un Ivanovi}a, koji je ina~e neizostavni ~lan prve postave orlova. Ivanovi}a, koji se ustalio u prvoj postavi ^elsija, u zimskom prelaznom roku `eli da anga`uje upravo Real iz Madrida. Ivanovi}u je navodno obezbe|ena pozicija koju je do sada pokrivao Pepe. - Ivanovi} je veoma kvalitetan igra~ i bio bi veliko poja~awe za Real. Fizi~ki je veoma dominantat i veoma smireno deluje na terenu. Mislim da je on boqi igra~ od Pepea - izjavio je Anti}. Real je saop{tio da, pored Ivanovi}a, u zimskom prelaznom roku `eli i Xonatana iz Kruzeira, Gonzala Kastra iz Bajer Leverkuzena, Maikona iz Intera i Evansa iz Man~ester Junajteda. Bane je nedavno izjavio da sebe vidi u ^elsiju, vide}emo {ta ka`e Abramovi~ kada Madri|ani dostave nov~anu ponudu.

Branislav Ivanovi}


SPORT

DNEVNIK TRADICIONALNI 47. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Po~iwe rasplet po grupama Tradicionalni 47. “Dnevnikov” turnir u malom fudbalu nastavqa se u subotu i u nedequ preostalim utakmicama prvog i drugog kola u svih pet kategorija, a u nekim kategorijama igra}e se i me~evi tre}eg kruga. Jedino }e pauzirati ekipe koje su se posledwe prijavile, kako bi mogli da formiramo nove grupe, a ako ih ne bude, timove }emo prikqu~iti ostalim ekipama. Jedino je sigurno da }emo svim timovima obezbediti barem dve utakmice. Gotovo sve vi|enije ekipe }e ponovo na parket novosadskog Sajmi{ta, u subotu centralno mesto predvideli smo za Viva apoteku, ekipu koja je pro{le godine pod imenom Bilding invest osvojila drugo mesto, a nedeqa je rezervisana za Carigrad. Bi}e jo{ atraktivnih me~eva, a i ekipe se jo{ uvek poja~avaju, {teta je jedino to {to su neki treneri zabranili svojim fudbalerima da igraju na na{em turniru zbog bojazni od povreda, ali bez pravog razloga. Jer, dok

PRAVILNIK O TAKMI^EWU JASAN

Nova utakmica Podbara–Vitorog Zbog {tamparske gre{ke do{lo je do zabune oko utakmice izme|u Podbare i Vitoroga: oma{kom smo umesto utakmice kadeta, ozna~ili me~ slovom “s” koji zna~i da se igra seniorska utakmica, pa su na me~ stigli stariji igra~i Vitoroga. Mislili smo da }e timovi lako prihvatiti “solomonsko re{ewe” i u novom terminu odigrati novi me~, me|utim, ekipa Podbare je tra`ila da se utakmica registruje slu`benim rezultatom u svoju korist, bez pravih argumenata. Iako ekipa Podbare u predvi|enom roku za `albe nije prilo`ila pismeni prigovor, a weni predstavnici su i najavili dolazak u redakciju “Dnevnika”, odlu~ili smo da Takmi~arska komisija ipak stavi na rendgen slu~aj, kako ne bi o{tetila ni jednu stranu. Naravno ,odluku smo tra`ili u Pravilniku za fudbalska takmi~ewa FSS. Prema ~lanu 48 fudbalskog zakonika FSS stoji: “Ako se utakmica ne odigra iz opravdanih raloga ili gre{ke organizatora, igra se nova utakmica, a klub koji u novom terminu koji odredi Takmi~arska komisija ne nastupi, gubi me~ odredbom Disciplinskog pravilnika FSS slu`benim rezultatom. D a kle, sve je jasno: me~ kadeta izme|u Podbare i Vitoroga }e se ipak re{iti na terenu, a ne za stolom , {to je i najpravedinije i sportski. A da novih gre{aka ne bude, odlu~ili smo da kod svake ekipe Vitorog ( ima ih u ~etiri) ozna~imo konkurenciju, kako bismo izbegli eventualno nove gre{ke.

~etvrtak24.decembar2009.

17

ZASEDAO IZVR[NI ODBOR FS SRBIJE

Ivan ]urkovi} opet potpredsednik Izvr{ni odbor Fudbalskog saveza Srbije odr`ao je posledwu sednicu u 2009. godini. Na dnevnom redu su bili: radovi u Staroj Pazovi na Ku}i fudbala, aktivnosti reprezentativnih selekcija, izve{taj takmi~arskih organa, stru~no pedago{ki rad, finansijski izve{taj od januara do oktobra, izbor selektora omladinskih reprezentacija, pripreme A reprezentacije za Svetsko prvenstvo, izbor novih {lanova IO i promocija Ivana ]urkovi}a u novog – starog potpredsednika FSS. - Prva faza radova u Staroj Pazovi bi}e zavr{ena po~etkom slede}e umesto krajem ove godine, zbog nepovoqnih vremenskih uslova. [kola za trenere podnela je izve{taj o promeni Statuta i pravilnika u vezi s dobijawem profi licence. Prihodi i rashodi FSS su uravnote`eni i ve} se planiraju ulagawa za slede}u godinu. Izbor selektora omladinskih reprezentacija i `enske A selekcije prenet je sa IO na Odbor za hitna pitawa. Srbija pripreme za SP po~iwe u Beogradu, a nastavi}e u Austriji. Jo{ se razmi{qa o me~u s Al`irom, zbog nepovoqne Ivan ]urkovi} finansijske ponude. U aprilu }e selekcija Jelen superlige Vo{ina `alba igrati me~ sa selekcijom Japana. Zbog svojih zasluga Ivan O `albi FK Vojvodina u ]urkovi} je postavqen za potvezi sa `rebom polufinala predsednika Saveza, a BraniLav kupa, odlu~iva}e Takmimir Babarogi} u IO zamenio ~arska komisija. Ukoliko i je Mileta Tomi}a, a u rad je ona to ne u~ini, onda }e to ukqu~en i Goran Jovi}, gradopre}i u nadle`nost Odbora na~elnik Stare Pazove – reza hitna pitawa – naglasio kao je predsednik FSS Tomije generalni sekretar Zoran slav Karaxi} na konferenciji Lakovi}. za novinare.

Gensek Zoran Lakovi} je potom istakao: - Od FS Kosova stigao nam je zahtev za ukidawe bara`a za popunu zonskih liga i na{a Radna grupa ukqu~i}e se u taj problem. Sekretari mla|ih selekcija za 91. i 94. godi{te isplanirali su pripreme, zbog nedostatka selektora. U 2010. godini ima}emo 21 sudiju sa FIFA licencom, a Milorad Ma`i} sudi}e me~eve Lige Evrope. I. Lazarevi}

KUQANI SUMIRALI JESEN Ekipa Gagaplasta iz Bukovca

su bili aktivni igra~i, redovno su u~estvovali na smotrama mini-fudbala i bili zagovornici da fudbalere u pauzi ne treba sputavati.

na~nog broja prijavqenih timova, ali sigurni smo da niko ne}e biti o{te}en. Jo{ ranije smo napomenuli da }emo posle novogodi{wih pra-

Subota

svim `eqama, a kad po~ne nokaut faza, vi{e ne}e biti mogu}e da se odla`u me~evi. Napomiwemo da }e se posle Nove godine igrati 2, 3, 4. i 5. januara, potom zbog

Nedeqa

9.00: MZ Sava Kova~evi} – Vojvo|ani ( mp) 9.35: SN parket - Autootpad @ika (mp) 10.10: Strit fudbal – Mewa~nica Ris ( mp) 10.45: Homa – Go Serbia kom ( mp) 11.20: Sunce (R) – Lavovi ( p) 11.55: Mim [lep slu`ba – AC \or|e Zli~i} ( p) 12.30: STR BN – Indeks (p) 13.05: Podbara – Polet (K) (k)

9.00: Homa – IM Frizerski salon (mp) 9.35: Vitorog mla|i pioniri – Vojvo|ani ( mp) 10.10: E gimnazija – SMSN Enigma ( p) 10.45: Ajaks – AC Cune drajver ( k) 11.20: Go Serbia kom – Ekspres gas ( v) 11.55: Ofsetprint – STR BN (k) 12.30: Elko disk – Sportska kladionica Monako (p) 13.05: Gaga plast – Orlovi 94 ( k)

14.05: Orlovi 94 – Iris farm (k) 14.40: Adeko – DOO Vuves (s) 15.15: Konoba Orhus – 19. decembar (s) 15.50: Kofi haus – SC Telep (s) 16.25: Meridijan auto – Hotel Arta (s) 17.00: Viva apoteka – Telep (s) 17.35: Adrijana i tvins – \ardino (s) 18.10: DP Novi Sad gas – MFR Sa{a (s) 18.45: Koliba – \ur|evdan ( s) 19.20: Ma pod NS – Demolej (s) 19.55: Indeksova tribina – Instant gradwa ( v) 20.30: Vitorog veterani – Papilon ( v)

14.05: Telep – Vitorog seniori (s) 14.40: Demolej – Mewa~nica Ris(s) 15.15: Mladost – Kafe Morena (s) 15.50: KMF Bumerang – DO Vuves (s) 16.25: Metalopromet – Gumatik STR (s) 17.00: Carigrad - Agromarket eksport import (s) 17.35: Pu`evi ([id) – Tehnolo{ki fakultet ( s) 18.10: SK Meridijana – Konoba Orhus ( s) 18.45: Meridijan auto – Autogalant (s) 19.20: Kafe Apolon NB – Maks bet ( s) 19.55: Perkan – Fitnes klub Iks gim (s) 20.25: SC Telep – Rimski oil DOO (s)

pauza

pauza

Sve utakmice se igraju u sportskoj hali na Sajmi{tu. Subota i nedeqa je mo`da i posledwi filter za neke ekipe. Sigurno je da }e dve prvoplasirana tima iz svih grupa u daqa takmi~ewa, neki }e direktno u nokaut fazu, a neke ekipe igra}e bara` me~eva. Sve zavisi od ko-

znika igrati po ubrzanom ritmu, svakog dana. Naravno, dan }emo po~iwati me~evima u mla|im kategorijama jer su {kolarci na zimskom raspustu, a potom }e na parket seniori i veterani. Sve do 3. januara iza}i }emo u susret

U Bugarskoj 261 igra~ utajio porez Bugarska financijska agencija objavila je da je pokrenula postupak protiv 261 fudbalera Prve lige te zemqe zbog sumwe da su utajili porez. Sofijski mediji nisu uspeli da dodju do spiska osumwi~enih fudbalera, ali su saznali da ~ak 97 igra~a sa te liste nastupa u klubovima iz bugarske prestonice.

Poreski inspektori su, kako se navodi, kontrolisali ra~une igra~a i vrednost wihove imovine i utvrdili niz nepravilnosti, zbog kojih }e biti pozvani na odgovornost. Bugarski novnari tvrde da su igra~i o{tetili dr`avu za vi{e od ~etiri miliona evra.

bo`i}nih praznika sledi pauza od dva dana, pa se turnir nastavqa 8. januara me~evima osmine finala u seniorskoj konkurenciji, dok su za subotu i nedequ (9. i 10. januar) rezervisane utakmice za plasman. G. K.

Del Boskeu novi ugovor Fudbalski savez [panije produ`io je ugovor sa selektorom reprezentacije Visenteom del Boskeom na jo{ dve godine. - Dogovor je bio da se produ`i ugovor ukoliko se ekipa plasira na prvenstvo sveta. Do sada je fenomanalno vodio tim i sada svi poznaju na{ kvalitet - izjavio je predsednik {panske fudbalske reprezentacije Anhel Viqar.

Moralo je boqe Fudbaleri Hajduka su na zimskom odmoru nakon zavr{enog jeseweg dela Jelen superlige. ^ini se da je fini{ jeseni bacio pozitivno svetlo na u~inak. Naime, nakon smene Bogdana Koraka i poveravawa ekipe mladom trenerskom tandemu Sr|an Kova~evi} - Ranko Deli}, igra~i Hajduka su u ~etiri susreta pod wihovim vo|stvom osvojili sedam bodova, pa su jesen zavr{ili na desetom mestu na tabeli sa 17 osvojenih bodova. Je li to realnost ili se moglo vi{e? - Posledwe tri utakmice u kojima smo ostvarili pobede protiv Mladog radnika i Borca i remi protiv Javora su pokazale da Hajduk mo`e mnogo vi{e i da mu je mesto u gorwem delu tabele - jasan je trener Sr|an Kova~evi}. Mladi fudbalski stru~wak je prokomentarisao i pojedina~ne kreacije. Golman Angel Manolov je novajlija stigao s bremenom An|elka \uri~i}a, koji je godinama bio za{titni znak Hajduka. - Zbog nepoznavawa jezika trebalo mu je vremena da se adaptira na novu sredinu, a jezik je veoma bitan za komunikaciju golmana i odbrambenog zida. Na{ trener golmana Rajko Terzi} s wim veoma dobro radi i verujem da }e Manolov na prole}e biti jo{ boqi - ka`e Kova~evi}. Odbrambenu liniju su ~inili Kozo{, Radanovi}, Trajkovi}, Fejsa, Duki}... - Radanovi} je kvalitetom i iskustvom komandant te linije. Mladi {toper Trajkovi}, koji ima izvanredne motori~ke sposobnosti i koji }e svoje mesto na}i i u nekom velikom klubu, uz Radanovi}a je dosta napredo-

Fudbaleri Hajduka radovali se tek na kraju jeseni

vao. Na{i bo~ni defanzivni igra~i Duki} i Fejsa su pokazali dobre ne samo defanzivne, ve} i ofanzivne karakteristike, a iskustvo Kozo{a je dragoceno - ocena je Kova~evi}a. Sredwi red su ~inili kapiten Bogi}, mladi Maksimovi}, Aleksandar Jovanovi}, Davidov i Kekezovi}... - Tih pet igra~a imaju veliki broj utakmica u superliga{koj konkurenciji. Dakle, uz kvalitet imaju i iskustvo. Na na{u `alost iskusni Kekezovi} je dugo odsutan zbog povrede, a wegovo iskustvo i naro~ito kvalitetno izvo|ewe prekida nam je veoma nedostajalo - kratko }e Kova~evi}. U napadu jedini pravi {pic bio je @ivanovi}. Kasalica je povre|en, Marko Jovanovi} tako|e... - Mawak tih igra~a smo uspeli da nadomestimo kreacijama Davidova i A. Jovanovi}a koji

su se veoma ve{to prikqu~ivali zavr{nici, pa se ~inilo da igramo i sa tri {pica. Verujem da }e se u pauzi oporaviti Marko Jovanovi} i Kasalica, {to }e omogu}iti da do izra`aja u punoj meri do|e @ivanovi}ev individualni kvalitet - istakao je Kova~evi}. Fudbaleri Hajduka }e pripreme za prole}ni deo prvenstva po~eti 10. januara. - Pripreme }e sa sobom nositi novi metod rada kojeg }e igra~i prihvatiti, jer smo im takav na~in rada prezentovali u minulih mesec dana u kojem smo i ostvarili te dve pobede i remi. Uveren sam da }emo se dobro fizi~ki pripremiti, te uz nadu da }e biti mawe povreda, verujem da }e Hajduk u prole}nom delu prvenstva igrati agresivnije i atraktivnije, {to }e ga vratiti u vrh srpskog fudbala zakqu~io je trener Hajduka Sr|an Kova~evi}. \. Bojani}


18

SPORT

~etvrtak24.decembar2009.

Godina za primer Vesla~ki savez Srbije obele`io je kraj izuzetno uspe{ne godine. Nakon radnog dela Skup{tine na kojoj je usvojen izve{taj o radu u godini na izmaku i nakon {to je prihva}en plan rada za narednu, predsednik Saveza Danko \uni} podelio je osvaja~ima medaqa sa najve}ih evrospkih i svetskih takmi~ewa ru~ne ~asovnike, a selektor Neboj{a Ili} prokomentarisao godinu na izmaku.

Neboj{a Ili}

- Pored osvojenih medaqa na SP i EP, jo{ nekoliko na{ih posada prijatno je iznenadilo jer su veslali u visini A olimpijske norme. Te{ko se mo`e zamisliti boqe. Uz sve to uspe{an rad Saveza doneo je i generalnu ekspanziju veslawa u Srbiji, otvraju}i nam nove vidike, a sve je ve}i broj mladih vesla~a {to nas izuzetno raduje – rekao je Ili} i otkrio da je Beograd na dobrom putu da bude doma}in Svetskog kupa 2012. godine: - Predstavnici Svetske vesla~ke federacije dolaze nam 18. i 19. januara u inspekciju. Mogu da ka`em da je na{a kandidatura za organizovawe Svetskog kupa u olimpijskoj godini veoma ozbiqna, a od toga {to komisija bude rekla zavisi ho}emo li dobiti organizaciju. Ne moram da nagla{avam {ta bi zna~ilo da u Beogradu ugostimo najboqe svetske vesla~e.

DNEVNIK

NA JU^ERA[WOJ SKUP[TINI DONETA DRAKONSKA ODLUKA

Vojvodina iskqu~ena iz Rva~kog saveza Srbije Rva~ki klub Vojvodina ju~e je iskqu~en iz Rva~kog saveza Srbije. Ovu odluku doneli su delegati na sednici skup{tine RSS (18 glasova za, 4 - protiv i 3 - uzdr`ana). Na predlog Predsedni{tva zbog neizmirewa nov~anih obaveza Novosa|ana prema Savezu iz Ugovora za organizaciju Drugog kvalifikacionog turnira za Olimpijske igre u Pekingu. Tako|e, direktoru Vojvodine Rajku Te{anovi}u do daqweg je zabrawen rad na svim funkcijama u bilo kojoj ~lanici RSS (17 - za, 3 - protiv, 3 - uzdr`ana), a takmi~arima novosadskog prvoliga{a da mogu da pre|u bez obe{te}ewa u bilo koju drugu sredinu (18 za, 1 - protiv, 2 - uzdr`ana). Ovim odlukama prethodila je duga rasprava gde su se Momir Kecman, predsednik Skup{tine, Rajko Balti} i @eqko Trajkovi}, kao i Milorad Dokmanac (selektor) zalagali za izbacivawe Novosa|ana smatraju}i da se tako {titi interes Saveza. Vojo Varagi} (Obrenovac) tra`io je da se sa~eka sudska odluka i zapitao se ko }e snositi odgovornost ako sud ka`e da je Vojvodina u pravu. U tome ga je podr`ao i Prvoslav Ili} pitaju}i ko }e isplatiti i obe{tetiti Vojvodinu u tom slu~aju. I predsednik Rva~kog saveza Vojvodine Gradimir Dedi} zalagao se da se ne `uri s drakonskim odlukama, jer Vojvodine posle suspenzije nije naru{avala rad i ugled Saveza i iskqu~ewe je velika gre{ka, prvenstveno pravna. U svojoj

U Vo{i }e i ubudu}e stasavati nove generacije rva~a

diskusiji Petar Drobwak (Fru{kogorac) rekao je da se ovde radi o li~nim sukobima i interesima. Zapitao se ~emu `urba i za{to je interes da se Vojvodina iskqu~i sada iz Saveza? Time preti opasnost od wenog ga{ewa, a kako onda naplatiti dug, ako se utvrdi da postoji?

Obra}aju}i se Skup{tini, Aleksandar Jovan~evi}, koji je bio direktor kvalifikacionog Olimpijskog turnira, rekao je da se radi o montiranom procesu, gde je mala grupa qudi odlu~ila {ta da uradi s klubom bogate tradicije. Radi se o najobi~nijem nasiqu male grupe qudi koji su uvukli pre-

ostale ~lanove. Rva~ki klub Vojvodina nikada nije naru{io rad i disciplinu, ve} se radi o jednom spornom ugovoru o kome }e kona~nu re~ dati sud. Jovan~evi} se zapitao koji je interes RSS da izbaci svog ~lana, koji je uzoran, stvara rva~e, trenere i sportske rad-

nike. Jednostavno, ne razume tu `equ odre|enih qudi za izbacivawem. Delegati su usvojili finansijski plan i kalendar takmi~ewa za 2010. godinu i primili informaciju o radu Predsedni{tva Rva~kog saveza Srbije u godini na izmaku. J. Gali}

Novak \okovi} – najboqe iz Srbije Teniser Novak \okovi} poneo je titulu najboqeg promotera Srbije na {estoj godi{woj dodeli nagrada “Najboqe iz Srbije”, koja je odr`ana u Beogradu. Na konkursu koji su organizovali Ministarstvo trgovine Srbije, Privredna komora Srbije i ekonomski dnevnik Privredni pregled u konkurenciji 150 kompanija i 200 brendova dodeqene su nagrade najboqim brendovima u 17 kategorija. Slobodan Novak \okovi} Milosavqevi}, Ministar trnavqaju, govori da ula`u u govine Srbije rekao je na svekvalitet. ~anosti u PKS da ta akcija - Dobitnici nagrada odlipromovi{e najboqe i da to kuju se konstantnim kvalite{to se neki od dobitnika potom, posti`u uspeh i na tr-

Serena pre kobile Ameri~ka teniserka Serena Vilijams pobedila je u izboru za najboqu sportiskiwu 2009. godine u izboru novinske agencije Aso{iejtid pres. Tamnoputa teniserka je ubedqivo trijumfovala u ovom izboru, a iza sebe je ostavila kobilu Zewatu, koja se na iznena|ewe mnogih na{la na ovom spisku. Re~ je o najboqoj `enki u istoriji kowi~kog sporta, koja je zavr{ila karije- Serena Vilijams ru sa 14 pobeda i postala jedino ~ak 66 glasova. Pomenuta kobila `ensko grlo koje je pobedilo na je dobila 18,a na tre}em mestu je presti`nom „Briders kup klasa 16 osvojenih glasova, uzela siku“. belgijska teniserka Kim KlajU izboru je u~estvovalo 158 sters, koja se posle duge pauze urednika dnevnih listova u Sjevratila „belom sportu“, a Serediwenim Ameri~kim Dr`avama, na je isto prznawe osvojla 2002. a ameri~ka teniserka je osvojila godine.

`i{tu Srbije i van we, a time poma`u da se popravi i smawi deficit u spoqnoj trgovini - rekao je Milosavqevi}.

Ana ima novog trenera Ana Ivanovi} je imenovala novog fitnes trenera, Australijanca Damjana Prasada koji }e puno vreme raditi za wu i pratiti je na turnirima. Po~eli su da rade zajedno na svim osnovama fitnesa i ovaj stanovnik Viktorije prati}e Anu na svim predstoje}im turnirima u Australiji. Pre nego {to se pridru`io Aninom timu, Prasad je bio sastavni deo Australijskog instituta za Sport Tennis program. Kondicioni trener i fizio terapeut, Magistar fitnesa i ranije je radio sa mnogim profesionalnim teniserima, ukqu~uju}i Na|u Petrovu i Elena Danilidou i ATP igra~e Nikolasa Kifera, Vejna Artursa i Raemon Sluitera.


SPORT

DNEVNIK TRINAESTI MEMORIJAL „MILAN – CIGA VASOJEVI]”

Vizionaru u pomen Ko{arka{ki Vr{ac nije zaboravio svog Cigu. U znak se}awa na ~oveka koji je postavio temeqe Ko{arka{kog kluba Hemofarm [tada, vizionara koji je dolaskom u Vr{ac najavio da }e u ovoj sredini napraviti ko{arka{ko ~udo, da }e Vr{ac ubrzo postati prepoznatqiv ne samo po proizvodwi lekova, vina i po svojoj bogatoj istoriji, ve} i po rezultatima ko{arka{ica i ko{arka{a {irom zemqe i Evrope, Ko{arka{ki klub Hemofrm [tada organizuje ve} vi{e od decenije Memorijalni turnir koji nosi ime legendarnog trenera Milana - Cige Vasojevi}a. Ime Milana - Cige Vasojevi}a mla|im generacijama ne zna~i puno. Oni stariji koji dobro se se}aju da su pod wegovim vo|stvom ko{arka{ice reprezntacije nekada-

Kalendari Tradicionalna akcija dodele novogodi{wih kalendara Ko{arka{kog kluba Hemofarm [tada uo~i novogodi{wih praznika bi}e organiovana danas za vreme odr`avawa turnira. Najmal|i Vr{~ani ima}e priliku da dobiju kalendare od ko{arka{a i ko{arka{ica Hemofarm [tada kao i da se slikaju sa svojim qubimcima.

{we Jugoslavije na Olimpijadi u Seulu osvojile srebrnu medaqu, da je zajedno sa sradnicima predvodio istu selekciju ka medaqi na Evropskom prvenstvu u Izraelu, da su za wegovo ime vezani najve}i uspesi `enske ko{arke na ovim prostorima. Prihvatio se velikog izazova i do{ao je u Vr{ac 1995. godine da u gradu pod kulom napravi ko{ar-

[kolski turnir Ko{arka{ki klub Hemofarm [tada ve} godinama podr`ava akciju „Sportom protiv poroka, droga, alkohol, duvan – ne“. Ove godine u okviru ove akcije odigra}e se pedesetak ko{arka{kih utakmica selekcija osnovnih {kola sa teritorije op{tine Vr{ac, a ovogodi{wi ko{arka{ki turnir posve}en je upravo Cigi. Danas od 15 sati na parketu Milenijuma sasta}e se selekcije ove lige. Ekipe }e biti sastavqene od po 8 u~enika i 4 u~enice izabranih me|u u~esnicima akcije. ka{ko ~udo. U tome je uspeo, jer pod wegovim vo|stvom ko{arka{ice tada{weg Hemofarma osvojile su prvi nacionalni trofej, Kup 1996. godine i debitovale na me|unarodnoj sceni. Pokrenuo je

Mili~i} {esti proma{aj decenije Srpski ko{arka{ Darko Mili~i} uvr{ten je u 10 najve}ih neuspeha decenije na izmaku u izboru renomiranog ameri~kog magazina „Sports Illustrated“. Mili~i} se nalazi na {estom mestu, a od nama interesantnih vredi ista}i da je drugu poziciju zauzela ko{arka{ka reprezentacija Sjediwenih ameri~kih dr`ava koja je na Olimpijskim igrama u Atini 2004. uzela bronzanu medaqu. Podsetimo da je Darko Mili~i} 2003. godine, kao 18-godi{wak, izabran za drugog pika na NBA draftu. Ispred wega je bio Lebron Xejms, a na tre}oj poziciji Karmelo Entoni. Pravo na srpskog krilnog centra stekli su Detroit Pistonsi, a on je iz Hemofarma iste godine oti{ao u NBA ligu. Do

Darko Mili~i}

danas je odigrao svega 345 utakmica i na samo 98 bio starter. Pored Detroita igrao je jo{ za Orlando, Memfis i trenutno je ~lan Wujork Niksa. Sva je prilika da }e na kraju ove sezone napustiti Ameriku i vratiti se u Evropu.

Polagawe cve}a Delegacija ko{arka{kog kluba Hemofarm [tada, zajedno s predstavnicima KSS i ~lanovima porodice Vasojevi} danas u 11 sati polaga}e cve}e na grob Milana Cige Vasojevi}a. Za 15 ~asova zakazn je u Vr{cu sastanak Udru`ewa kluobova Prve A `enske savezne lige. i ko{arka{e, dodu{e, put ko{arka{a ka afirmaciji bio je ne{to sporiji ali ono {to je on tada najavio, ubrzo se ostvarilo. Trinaesti memorijalni turnir „Milan - Ciga Vasojevi}“ odr`a}e se danas u Vr{cu. U memorijalnoj utakmici od 17 sati sasta}e se ko{arka{ice Hemofarm [tada i Reprezentacija Prve A lige. ^ast da predvodi reprezentaciju ove godine pripala je Marini Maqkovi}, treneru Partizana koja je trenutno prvoplasirana ekipa u prvenstvu. Ina~e, Maqkovi}eva je do pro{le sezone predvovila ko{arka{ice iz Vr{ca. Poziv za u~e{}e u reprezentaciji upu}en je svim klubovima, tako da }e svi prvoliga{i imati ve~eras svoje predstavnike u ovoj selekciji. Danas u Vr{cu bi}e praznik ko{arke, uostalom to je legendarni Ciga i zaslu`io. J. Turkoane

Brajant blistao U prethodnih devet me~eva NBA lige Nenad Krsti} i Vladimir Radmanovi} igrali su slabo a wihovi timovi su izgubili. Radmanovi} je bio starter, zavr{io je sa sedam poena i tri skoka u porazu Golden Stejta od Memfisa (121:108). Nenad Krsti} bio je u po~etnoj petorci Oklahoma Tandersa koji su pora`eni od Los An|eles Lejkersa 111:108. Reprezentativac Srbije postigao je ~etiri poena uz jedan skok, u pobedni~kom timu odli~an je bio Kobe Brajant (40p, 8sk, 6as). Izgubila je i Minesota, Sa{e Pavlovi}a od Atlante (112:87). Ostali rezultati: Filadelfija – Va{ington 98:105, Detroit – [arlot 76:88, Indijana – Boston 94:103, ^ikago – Wujork 81:88, Portland – Dalas 85:81, L.A. Klipers – Hjuston 99:108.

Dragi}evi} optimista Povodom informacije da je zatra`io raskid ugovora, kapiten Crvene zvezde Tadija Dragi}evi} ka`e da se nada da }e se sve zavr{iti dobro po klub i wega. - Finansijska situacija je ve} du`e vreme lo{a, a moj menaxer podneo je zahtev iz preventivnih razloga, kako bi me za{titio. @elim da odem iz Zvezde kao kapiten i kao ~ovek koji je za devet godina dao sve {to je imao klubu. Neke granice, ipak, moraju da se znaju jer nimalo nije u redu {to sam od marta primio samo jednu platu. Dragi}evi} ka`e da zna koliko je te{ka situacija i da je zato ve} nekoliko puta iza{ao klubu u susret. - Svestan sam kakvo je stawe u zemqi, kolika je kriza, i prihvatio sam da sa~ekam koliko je potrebno, pristao sam i na smawewe ugovora u odnosu na pro{lu godinu jer znam da je te{ka situacija - ka`e Dragi}evi} i obja{wava su{tinu problema: - Postoji dug od pro{le godine, klub mi je du`an tri plate. Ve}i je problem, me|utim, {to sam pro{le godine prihvatio da od obe{te}ewa uzmem te plate u slu~aju da budem prodat. Kako nisam oti{ao, klub mi sada duguje taj novac. Ipak, ono {to mi je najvi{e zasmetalo kao ~oveku koji mnogo voli Zvezdu jeste slede}e - svim igra~ima su se donedavno dugovale tri plate, a sada su dobili jednu, jedino Ke{equ i meni ni{ta nije ispla}eno. Kapiten crveno-belih pri`eqkuje pozitivan ishod cele pri~e. - ^elni qudi kluba nikako da se dogovore, rokovi se stalno pomeraju. Najmawe sam `eleo da do|e do ove situacije, nemam nameru da be`im iz kluba kada je lo{e i zato se zaista nadam da }emo prona}i zajedni~ki jezik i da }e sve biti u redu. - Osetilo se pomalo i na treningu da sve {to se de{ava malo i ru{i atmosferu u timu, a to nikako ne bi smelo da se de{ava jer nas ~ekaju bitne utakmice. U Evrokupu dobro guramo, u NLB ligi ima lo{ijih igara, ali jo{ mo`emo sve da ispravimo, samo ne treba da pani~imo - zakqu~io je Dragi}evi}. (B92)

U STAROPAZOVA^KOJ OP[TINI IZABRANI NAJBOQI

Laureati Vagi} i RK Nova Pazova Nastavqaju}i tradiciju zapo~etu pre 43 godine osnivawem Radio Vojke, Radio Stara Pazova i Sportski savez op{tine organizovali su 43. izbor najboqeg sportiste i sportskog kolektiva u op{tini. Titulu najboqeg sportiste poneo je rukometa{ Dragan Vagi}, a najboqi klub je RK Nova Pazova. Me|u sportistima, drugo mesto je pripalo Jeleni Bursa} (RK Maks sport -Nova Pazova), tre}i je Marko Mirosavqevi} (FK Omladinac , Novi Banovci), ~etvrti Milo{ Raukovi} (KK Mladost, Nova Pazova), a peti je Stefan Aleksandrovski (Streqa~ka dru`ina Jedinstvo, Stara Pazova). Me|u sportskim kolektivima, drugo mesto je pripalo FK Omladinac iz Novih Banovaca, tre}e Streqa~kom klubu Jedinstvo, ~etvrto [ah klubu Stara Pazova i peto @RK Maks sport. Najboqi pionir je Luka Bulat (KK Front, Stara Pazova), najboqi junior je Igor Rajnpreht (Streqa~ko dru{tvo Jedinstvo), a najboqi u {kolskom sportu je odbojka{ i stonoteniser Marko Radosavqevi} iz O[ „Rastko Nemawi}-Sveti Sava“ – Nova Pazova, dok je za izuzetno anga`ovawe u {kolskom sportu nagra|en Vukajlo

Nagra|eni sportisti staropazova~ke op{tine

Petri}, profesor fizi~kog u O[ „Sveti Sava“ iz Nove Pazove. Titulu najboqeg trenera je poneo Sini{a Naran~i} (KK Front), a najboqi sportski radnik je Bo{ko Pilipovi} (@RK Maks sport). Kao najuspe{niji

sportista invalid nagra|en je Zoran Lo{i}. Sve~anom progla{ewu najboqih sportista i sportskih kolektiva prisustvovao je i predsednik op{tine Goran Jovi} sa saradnicima, a posebno zado-

voqstvo sportistima i organizatorima svojim prisustvom priredio Aleksandar Kolarov iz Vojke, fudbalski reprezentativac koji je iz OFK Beograda oti{ao u Lacio. A. N.

~etvrtak24.decembar2009.

19

Mihael [umaher potvrdio povratak Sedmostruki svetski {ampion Mihael [umaher zvani~no je potvrdio da }e se naredne sezone vratiti u Formulu jedan kao voza~ ekipe Mercedes GP. [umaher se iz Formule jedan povukao na kraju 2006. godine, kada drugu godinu zaredom nije uspeo da osvoji titulu {ampiona, a mediji, me|u kojima su bili Bilda i BBC, objavili su da }e se on sigurno na}i na prvoj trci naredne sezone, Velikoj nagradi Bahrei-

nije samo izlet, ve} razmi{qamo o kontinuitetu - istakao je [umaher. Nemac je letos trebalo da zameni povre|enog Felipea Masu u Ferariju, ali je povratak otkazan zbog bolova u vratu, koji je povredio u februara. - Pre kona~nog dogovora morao sam da se uverim da mi je vrat dobro. Tokom leta nije bio, ali sam se do sada potpuno oporavio - naglasio je sedmostruki {ampion Formule jedan.

Mihael [umaher

na, 14. marta na stazi „[akir“. Wegov povratak potvr|en je na konferenciji za {tampu u sedi{tu Mercedesa, u [tutgartu. - Svi znaju koja je moja motivacija. Dobio sam poziv od Rosa Brona po~etkom novembra koji me je pitao da se vratim, uz re~i da }e Mercedes preuzeti ekipu - rekao je [umaher - Od povla~ewa sam stalno bio na stazi, i posle tri godine vratio sam svu enegriju koju ose}am sada. Posle male igre na motorima spreman sam za ozbiqne stvari. [umaher }e slede}e sezone dobiti oko sedam miliona evra od nema~ke ekipe, koja se ove godine takmi~ila pod imenom Bron GP i osvojila titule i u konkurenciji voza~a i u poretku konstruktora. Ipak, Nemac je naglasio da se pregovori oko produ`etka saradwe ve} vode. - Razgovaramo o trogodi{wem ugovoru. Ovo za mene

Mercedes je pro{le nedeqe objavio da }e ime drugog voza~a za slede}u sezonu objaviti po~etkom januara, ali, po{to su mediji saznali da je dogovor postignut nema~ka ekipa je odlu~ila da to obavi ranije. Pored [umahera boje ekipe Mercedes GP }e slede}e godine braniti Niko Rozberg, koji je u posledwe ~etiri sezone vozio za Vilijams. [umaher, koji }e 3. januara napuniti 41 godinu, je u karijeri u~estvovao na 250 trka, od kojih je na 91 trijumfovao, dok je 68 puta startovao sa pol pozicije, a wegov ciq za slede}u sezonu je jasan - titula. - Nadam se da }e qudi nastaviti da me gledaju kao i ranije, na osnovu svega {to sam postigao. Ekipa Bron GP je ove godine osvojila obe titule, a sada ima jakog partnera u Mercedesu, tako da je na{ jedini ciq titula - rekao je [umaher.

Srbija u F1 slede}e godine Srbija bi ve} slede}e govoza~a uporedo. Ve} imamo dine mogla da ima svoj tim u voza~e, ali ne}emo objaviti takmi~ewu Formule jedan! wihova imena jo{. Ako se ne Zoran Stefanovi}, vlasnik budemo takmi~ili 2010. gotima Stefan GP veruje da }e dine, onda }emo tokom cele mu zbog velikih problema u godine testirati i to mnoostalim ekipama, biti dogo. Imamo svu neophodnu pozvoqeno da se takmi~i, tim dr{ku u vidu novca, bez obpre {to je spreman da plati zira u kom smislu }emo nasve najboqe tehni~are i instupati u 2010. godini: kao `iwere iz nedavono uga{ene takmi~ari ili kandidati. Tojote. On je za Ne postoji diinterntet malema oko toJedina dilema je da ga... Jedina digazin „Autosport.com“ nagolema postoji li }emo biti vestio da bi oko toga da li primqeni 2010. tokom 2010. go}emo biti godine i dok odluka dine ekipa primqeni za ne bude saop{tena Stefan GP-a 2010. godinu i ne}emo otkrivati mogla da obavi dok odluka ne prve testove. bude saop{tebilo kakve Prema navodina, ne}emo otdetaqe ma ovog sajta u krivati bilo Formuli jedan (Zoran Stefanovi}) kakve detaqe trenutno povezane za na{e stoji maksimalan broj od 13 poteze - rekao je Stefanotimova, ali se Stefanovi} vi}. nada da bi anga`ovawem najOn je jo{ naglasio da se boqih otpu{tenih radnika wegov tim nalazi u ozbiqiz uga{ene Tojote, wegov nim pregovorima sa Tojotom tim dobio zeleno svetlo od oko preuzimawa svih inteFIA, posle ~ega bi mu samo lektualnih svojina i zavrbilo dovoqno da se ostali {enih projekata tog tima za klubovi slo`e da i wegov narednu sezonu, pre nego {to tim u|e u najbr`i cirkus. je japanska fabrika zbog - Plan A je da u|emo u svetske ekonomske krize odFormulu jedan za 2010. godilu~ila da se povu~e iz taknu, ako ne, onda je Plan B da mi~ewa. I ne samo to, Stese takmi~imo 2011. godine, s fan GP ponudio bi posao tim da tokom slede}e godine najboqim mehani~arima Totestiramo bolid i nekoliko jota F1 tima.


20

SVET

~etvrtak24.decembar2009.

Bez dogovora o nuklearnom oru`ju @ENEVA: SAD i Rusija ne}e do kraja godine posti}i novi sporazum o smawewu strate{kog naoru`awa START, saop{tila je ju~e ameri~ka misija u @enevi. Dve strane se nadaju da }e „usaglasiti“ novi sporazum slede}eg meseca, dodaje se u saop{tewu ameri~ke misije u tom gradu. Ameri~ka delegacija otputovala je u SAD i vrati}e se na nastavak pregovora u @enevu u

januaru 2010. godine.Ameri~ki i ruski predsednici, Barak Obama i Dmitrij Medvedev, nadali su se, podse}a AP, da }e do kraja ove godine potpisati novi sporazum. Sporazum o smawewu strate{kog naoru`awa iz 1991. godine istekao je 5. decembra 2009, ali su se dve zemqe saglasile da nastave s po{tovawem glavnih odredbi sporazuma dok se ne usvoji onaj koji }e ga naslediti. (Beta-AP)

UKRATKO

DNEVNIK

U Iranu hapse Obama od Deda Mraza pristalice reformi ~eka sportsku opremu TEHERAN: Iranske snage bezbednosti uhapsile su ju~e pedesetak pripadnika reformisti~kog pokreta u Isfahanu, gde je organizovana komemoracija povodom smrti velikog ajatolaha Hoseina Alija Montazerija, protivnika aktuelne vlasti. Me|u uhap{enima, kako javqa Rojters, ima i novinara, a policija je u razbijawu skupa upotrebila suzavac, pri ~emu je bilo i povre|enih.Montazeri, koji je umro u subotu,

bio je arhitekta islamske revolucije 1979. godine i izabrani naslednik ajatolaha Homeinija, ali je kasnije pao u nemilost, a ajatolah je postao Ali Hamnei, kojeg je on ~esto kritikovao, kao i re`im predsednika Mahmuda Ahmadine`ada. U utorak uve~e u Isfahanu ~ula se sporadi~na pucwava, a snage reda od jju~e dr`e pod blokadom ku}e vode}ih lokalnih lidera opozicije. (Tanjug)

NEMA^KA PRED BO@I]

Opojni miris vanile i cimeta

Eksplozija u rudniku JEKATERINBURG: [est rudara poginulo je ju~e prilikom eksplozije u rudniku rude gvo`|a u Rusiji, ~iji je vlasnik Evraz grupa, saop{tio je zvani~nik firme. „Rad u rudniku je obustavqen, posle evakuacije zaposlenih“, istakao je on, dodaju}i da jo{ nije poznat broj nestalih, preneo je Rojters. Eksplozija se dogodila u jednom od ~etiri rudnika u vlasni{tvu Evraz grupe, koja posluje u regionu Sverdlovska na Uralu. (Tanjug)

Nere}e zbog snega LONDON: Dve putnice su poginule, dok je 47 putnika povre|eno u autobuskoj nesre}i u jugozapadnoj Engleskoj, kada je voza~ izgubio kontrolu nad vozilom na zale|enom putu, saop{tila je ju~e policija. Autobus je na klizavom kolovozu najpre udario u stablo, a potom sleteo sa puta. Povre|eni su vozilima hitne pomo}i i helikopterom preba~eni u obli`we bolnice, preneo je Rojters. Istovremeno, avion irske kompanije „Rajan Er“ skliznuo je sa piste nakon sletawa u {kotskom gradu Prestviku, ali povre|enih nije bilo. Kompanija „Rajan Er“ saop{tila je da su 123 putnika i {est ~lanova posade na letu Dablin-Prestvik bezbedni. Britanija je posledwih dana zahva}ena talasom ledene hladno}e, {to ote`ava saobra}aj u predbo`i}nim danima. (Tanjug)

BERLIN: Nema~ka u ove prazni~ne dane miri{e na vanilu i cimet, maslac i ~okoladu, karamelizirane bademe i le{nike, medewake i najfinijie za~ine iz ‘’dalekog sveta’’, koji }e se na}i na bo`i}nim trpezama ogromne ve}ine stanovnika 83-milionske nacije, koja slavi Bo`i} po Gregorijanskom kalendaru. Bo`i} se tradicionalno slavi u krugu porodice, ali poslovi~no dobro organizovani Nemci }e i ovaj praznik, bez obzira na finansijsku krizu i grip, kako su to ve} odavno isplanirali, provesti i na toplim, ju`nim morima, svetskim skijali{tina, atraktivnim turisti~kim destinacijama, ali i kod rodbine preko Atlantika, ili u kom{iluku.Atmosferi bo`i}nog mira daju svoj doprinos i nema~ki mediji, koji vi{e pa`we posve}uju pitawu praznika, trpeze, poklona, putovawa, porodi~nih susreta i okupqawa... I nema~ki politi~ari, iza kojih je bila te{ka godina politi~kih izbora, formirawa vlade, gubitka vlasti, te{kih vojnih misija u inostranstvu, dugova i krize, ali i jubilarna godina dve decenije od pada Berlinskog zida, polako se pripremaju za mirne, bo`i}ne dane. Kancelar Angela Merkel }e, kako pi{e nema~ka {tampa, za bo`i}nu ve~eru imati gusku, odmara}e se na skijawu i posetiti svoje roditeqe u Templinu, gradu

mediji, jedno dete `elelo je da sazna {ta }e ameri~ki predsednik dobiti kao bo`i}ni poklon.U prvi mah Mi{el Obama nije `elela da otkrije kakav je poklon u pitawu kako wene dve k}erke koje su bile sa wom u poseti bolnici da ne bi sve ispri~ale ocu. Me|utim, na kraju je ipak otkrila da }e ameri~ki predsednik ispod jelke na}i „ne{to od sportske opreme“. (Tanjug)

Venecuela otvara socijalisti~ke prodavnice i restorane KARAKAS: Predsednik Venecuele Ugo ^aves objavio je otvarawe novog lanca „socijalisti~kih“ prodavnica „Komerso“, ukazuju}i da je pri prelasku sa kapitalizma na socijalizam neophodna organizacija proizvodne i trgovinske mre`e, koja }e „istisnuti kapitalisti~ki sektor i konkurisati privatnoj inicijativi“. „U Kini funksioni{e model tr`i{nog socijalizma, a mi ovde stvaramo socijalisti~ko tr`i{te“, izjavio je prekju~e ^aves na dr`avnoj televiziji, prenela je ruska agencija Itar-Tass. Prema

wegovim re~ima, u prodavnicma „Komesro“ prodava}e se roba {iroke potro{we - od hrane, do automobila uvezenih direktno iz Kine, Argentine i Bolovije - bez dodataka na cenu. Prvu filijalu „Komersa“ predstavqa}e restorani brze hrane, u kojima }e se nuditi tradicionalno nacionalno jelo - kukuruzne lepiwe, arepe, sa raznovrsnim dodacima. Kako ukazuje agencija Blumberg, maksimalna cena arepa u „Komerso“ restoranima iznosi}e 2,33 dolara dok je u privatnim restoranima to jelo ~etiri puta skupqe. (Tanjug)

Talibani iz Pakistana u{li u Avganistan

u isto~nonema~koj pokrajini Brandenburg. [ef nema~ke diplomatije i viceknacelar Gvido Vestervele }e za vreme bo`i}nih praznika u`ivati u sportu, pi{e nema~ka {tampa. Na~in na koji }e praznike provesti biv{i ministar inostranih poslova, a sada vo|a nema~ke opozicije Frank-Valter [tajnmajer, privla~i pa`wu.Sedokosi [tajnmajer se odlu~io da ru~a zajedno s besku}nicima u Brandenburgu, a zatim }e sa `enom i k}erkom i}i u svoju rodnu isto~nu Vestfaliju, gde }e po tradiciji i obi~aju jesti kiseli kupus sa suvim mesom. Jirgen Ritgers, predsednik vlade najmnogqudnije nema~ke pokra-

jine Severne Rajne Vestfalije, u kojoj `ivi vi{e od 18 miliona qudi, }e u krugu porodce, po tradiciji jesti salatu od haringi i crni hleb, dok }e lider Zelenih, Xem Ezdemir, prvi Nemac turskog porekla koji se popeo na vrh jedne stranke, umesto po tradiciji, u Argentini, odakle je wegova supruga, praznike provesti kod ku}e u Berlinu. „Mi smo do sada, uobi~ajeno, na par nedeqa, putovali u Argentinu, kod porodice moje supruge, gde se tradicionalno katoli~ki slavi’’, rekao je Ezdemir, naglasiv{i da je sada, posle ro|ewa sina, druga~ije i da }e porodica, zajedno s prijateqima, Bo`i} slaviti u Berlinu. Rada Lali}

Papina poruka za Dan mira RIM: Papa Benedikt XVI pozvao je, povodom 1. januara 2010. koji rimokatoli~ka crkva tradicionalno obele`ava kao Svetski dana mira, „na duboko i dalekovido preispitivawe postoje}eg modela razvoja“, poru~uju}i da mira nema bez o~uvawa svega stvorenog na zemqi. U svojoj poruci papa je ocenio da sada{wi ritam kori{}ewa prirodnih dobara dovodi ozbiqno u opasnost prirodne resurse ne samo za sada{we ve} pre svega za budu}e generacije. „Postoje brojne pretwe koje se nadvijaju nad mir i nad autenti~ni celoviti ~ovekov razvoj

VA[INGTON: Ameri~ki predsednik Barak Obama za Bo`i} je tra`io „sportske stvari“, izjavila je wegova supruga Mi{el Obama. Prva dama Amerike odbila je da o tome ka`e ne{to vi{e tokom posete jedne de~ije bolnice u Va{ingtonu gde je bolesnoj deci pro~itala pri~u Klementa Mura. „To je bilo pre Bo`i}a“ i odgovarala na wihova pitawa. Kako prenose lokalni

kao {to su ratovi, me|unarodni i regionalni sukobi, teroristi~ki akti i kr{ewe qudskih prava - nisu ni{ta mawe zabriwavaju}e ni pretwe koje se javqaju zbog nemara, ako ne i zloupotrebe, koji se ~ine Zemqi i prirodnim dobrima koje je Bog obilno razdelio“, istakao je papa. On je upozorio i na sve brojnije klimatske promene, {irewe pustiwa, propadawe velikiu poloprivrednih podru~ja, zga|ivawe reka i podzemnih voda, nestajawe bioraznolikosti, sve ve}i broj ekstremnih prirodnih pojava...

„Ako `eli{ negovati mir, ~uvaj stvoreno“, istakao je papa i naveo da je nu`no usvojiti model utemeqen „na sredi{wosti qudskog bi}a, deqewu op{teg dobra, odgovornosti, svesti o neophodnoj promeni na~ina `ivota i na razboritosti“.^o ve~anstvu treba duboka kulturna obnova, ponovno otkrivawe vrednosti koje sa~iwavaju ~vrst temeq na kome treba graditi boqu budu}nost za sve, rekao je papa i istako da to treba da bude `ivot pro`et umereno{}u i solidarno{}u. (Tanjug)

ISLAMABAD: Nekoliko hiqada talibanskih boraca iz Pakistana poslato je u Avganistan da bi se suprotstavili pove}anom broju ameri~kih vojnika u toj zemqi, izjavio je ju~e zapovednik pobuweni~kih snaga u Pakistanu Valijur Rehman. „Po{to je Barak Obama poslao dodatne trupe u Avganistan, mi smo poslali na hiqade svojih qudi da se bore protiv NATO i ameri~kih snaga“, prenela je Rehmanove re~i televizijska stanica Al Xazira.Rehman, zamenik lidera pakistanskih talibana Hakimulaha Mehsuda, zadu`en je za operacije pobuwenika u provinciji

Ju`ni Vaziristan. Istovremeno, avganistanski talibani su izjavili da im nije potrebna pomo} pakistanskih boraca i da ne priznaju wihovo rukovodstvo, navela je Al Xazira.Pakistanska vojska sprovodi ofanzivne operacije protiv talibana ve} nekoliko meseci, pa se veruje da je ta ~iwenica uticala na preme{tawe pomenutih boraca u Avganistan, ocenila je arapska televizija. Prema pojedinim procenama, u Ju`nom Vaziristanu deluje oko 10.000 talibanskih pobuwenika, ukqu~uju}i nekoliko stotina boraca iz Uzbekistana, navele su agencije. (Tanjug)

Francuska bi mogla zabraniti burke LONDON, PARIZ: @enama u Francuskoj bi moglo biti zabraweno da nose burke, tradicionalnu islamsku ode}u koja ih pokriva od glave do pete, ukqu~uju}i lice, ukoliko parlament usvoji predlog zakona koji je izradila vladaju}a stranka predsednika Nikole Sarkozija. Lider desni~arske Unije za narodni pokret @an Fransoa Kope je izjavio da }e parlamentu idu}e godine biti podnet predlog zakona kojim se zabrawuje pokrivawe lica na javnim mestima. On je taj predlog obrazlo`io rastu}im strahovawima u pogledu jednakosti u Francuskoj, evropskoj ze-

mqi sa najve}im procentom muslimana. Predlog koji podr`ava niz ~lanova parlamenta iz Sarkozijeve stranke je mnogo o{triji od jednog drugog predloga, po kome bi zabrana pokrivawa lica bila ograni~ena na javne slu`be, kao {to su po{te i op{tine Predstavnici drugih stranaka, poput Novog centra, sla`u se da je potreban neki zakon koji bi ograni~io upotrebu burki, ali ka`u da treba ispitati druge mogu}nosti pre usvajawa ovakvog zakona. Prema anketama javnog mwewa, francuska javnost sna`no podr`ava ideju ograni~ewa upotrebe burki. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BEWAMIN NETANIJAHU Izraelski premijer Bewamin Netanijahu i jo{ {est ministara, koji ~ine u`i sastav izraelske vlade, odr`ali su ~itavu seriju maratonskih sastanaka u nedequ i ponedeqak da donesu odluku o predlogu Hamasa. Hamas zahteva osloba|awe stotina zatvorenika iz izraelskih zatvora u zamenu za vojnika [alita, otetog jo{ juna 2006. godine u prekograni~nom napadu.

BERNAR KU[NER Izjava francuskog ministra inostranih poslova Bernara Ku{nera da bi predsednik Obale Slonova~e Loran Gbagbo trebalo da pobedi na izborima i slede}e godine izazvala je qutito reagovawe opozicionih politi~ara u toj zemqi. Ku{ner je rekao, kako su preneli francuski mediji, da Gbagbo treba da pobedi, {to se smatra odlu~uju}im za ponovno ujediwewe zemq podeqene ratom.

ALI[A KIZ Ameri~ka peva~ica Ali{a Kiz, dobitnica devet nagrada Gremi, izjavila je da uprkos uspehu i daqe ima problema sa pisawem pesama. „Nikada nisam u{la u studio i znala {ta radim“, rekla je 28-godi{wa peva~ica. Ali{a Kiz je ispri~ala da upravo zbog tih pote{ko}a voli muziku. “Mislim da je u tome sva lepota muzike kada ne znate {ta }e od svega toga ispasti.“

Rajsfer{lus – mala naprava od velike koristi VA[INGTON: Patent-zatvara~ ili rajsfer{lus, ta napravica koja dr`i zajedno toliko toga u svakodnevnom `ivotu, rodio se jo{ sredinom 19. veka, ali su decenije morale da pro|u pre nego {to je bio prihva}en. ^ovek koji je 1846. godine patentirao {iva}u ma{inu - Elias Houv - prvi je imao ideju za ne{to sli~no dana{wem patent-zatvara~u. Nazvao ga je „automatski, neprekidni zatvara~ ode}e“. Houv je patentirao svoj izum, ali je verovatno zbog uspeha koji mu je donela {iva}a ma{ina, odustao od marketinga svog zatvara~a. Posle vi{e od ~etiri decenije Vajtkomb Xadson, iz ^ikaga, je 1891. prijavio svoj patent-zatvara~, prili~no zamr{eni sistem kop~i, spona i kuka. Izum je debitovao na Svetskoj izlo`bi u ^ikagu 1893. godine, ali s malo komercijalnog uspeha, jer je sistem bio suvi{e slo`en i nespretan. Xadson je kasnije bitno modifikovao dizajn, ali wegovom zatvara~u nije i{lo ni kad se tako usavr{en pojavio na tr`i{tu 1904. godine. Qudi su bili navikli na dugmad, bili zadovoqni wima i nisu mogli

da zamisle nijedan drugi na~in zakop~avawa i otkop~avawa ode}e. Iako se Xadston nadao {irokoj primeni i velikom uspehu, wegov izum na{ao je svoje mesto samo na ~izmama i kesicama za duvan. [vedski doseqenik Gideon Sandbak dolaVajtkomb Yadson zi 1913. u Xadsonovu kompaniju i bitno usavr{ava izum kojem daje ime „razdvojivi zatvara~“ a istovremeno usavr{ava i ma{ine za proizvodwu rajsfer{lusa. Umesto kukica i rupica nova verzija ima dva niza zubaca koji ~vrsto ulaze jedan u drugi i lako i sigurno dr`e zajedno dve strane naprave, dva wena elementa. Stvar je sada izgledala vrlo sli~no onome {to danas svi dobro znamo i ne razmi{qamo koliko je verzija i godina bilo potrebno za jedan od najjednostavnijih me-

hanizama modernog vremena. Tako obi~an, a tako genijalan, iako ne nu`an i apsolutno neophodan, rajsfer{lus je postao beskrajno koristan u svakodnevnom `ivotu. Ali osvajawe tr`i{ta tako|e je trajalo dugo, gotovo dva veka. Po~etak Prvog svetskog rata otvorio mu je vrata kad je ameri~ka vojska odlu~ila da stavi patent-zatvara~ na deo opreme i ode}e vojnika. Tridesetih godina, patent-zatvara~ po~iwe da se koristi na de~joj ode}i. Reklamna kampawa ga je predstavqala kao ne{to {to }e deci omogu}iti da se sama obuku. Drugi svetski rat }e usporiti proizvodwu i prodaju, ali }e ona po zavr{etku rata pre}i milijardu patent-zatvara~a godi{we. Danas je na svemu, od pantalona do ve~erwih haqina, obu}e, kofera do vre}a za spavawe, {atora... Engleski naziv „ziper“ patent-zatvara~ je dobio u „B. F. Goodrch Company“. U povla~ewu rajsfer{lusa na svojim ~izmama, vlasnik kompanije je ~uo „zip“ i uzviknuo „zip er up“, opona{aju}i zvuk koji je proizvodila ta mala jednostavna naprava. (Beta)


BALKAN

DNEVNIK

~etvrtak24.decembar2009.

KARL BILT O OVOGODI[WEM BILANSU EU NA BALKANU

Godina napredovawa za sve osim Bosne i Hercegovine PRAG: [vedski ministar spoqnih poslova Karl Bilt ocenio je da je ova godina bila godina otvarawa i napredovawa prema Evropskoj uniji za sve zemqe zapadnog Balkana, osim za Bosnu i Hercegovinu, podse}aju}i da je prevazila`ewe zastoja u tom regionu bilo prioritet {vedskog predsedavawa EU, koje se zavr{ava 31. decembra. Uspesi su se videli u stupawu na snagu Prelaznog trgovinskog sporazuma za Srbiju, u prekidu slovena~ke blokade hrvatskih pregovora, u velikom pomaku koji su ostvarile Crna Gora i Albanija, kao i naznakama za re{ewe sporazuma Atine i Skopqa oko imena za Makedoniju. rekao je Bilt novinarima u [tokholmu. "Jedino BiH, na`alost, nije sledila ovu dinamiku. U svakom slu~aju, na{a je `eqa da i ta zemqa realizuje ukidawe viza za putovawe svojih gra|ana u

{engenske zemqe", istakao je {ef {vedske diplomatije. On ocenio je da su lokalni politi~ki lideri glavni krivci za zaostajawe BiH u procesu evropskih integracija i dodao da ta zemqa mo`e da preda zahtev za kandidaturu za ~lanstvo u EU kada ispuni potrebne uslove, preneo je radio Slobodna Evropa. Bilt je podsetio da je jo{ za vreme trajawa ~e{kog predsedavawa EU, u prvoj polovini 2009. godine, liderima u BiH rekao da je oslobo|ewe od viznog re`ima proces u kojem se napredovawe ocewuje prema rezulatima. On je ocenio da lideri u BiH tada nisu imali dovoqno sluha za wegove re~i, da nisu ~uli poruku, zbog ~ega "situacija u BiH sada jedina stoji, dok su drugi krenuli napred". Radio Slobodna Evropa prenosi i izjavu supervizora za Distrikt Br~ko i zamenika visokog predstavnika u BiH Ra-

Rumunija dobila novu vladu BUKURE[T: Rumunski parlament prihvatio je ju~e novu centristi~ku koalicionu vladu premijera Emila Boka, koja je najavila nepopularne mere da bi se prebrodila finansijska kriza i odgovorila na zahteve iz sporazuma s Me|unarodnim monetarnim fondom. Ukupno je 276 poslanika glasalo za vladu koju je predlo`io Bok, a koja je sastavqena od ~lanova wegove Liberalno-demokratske partije, Partije ma|arske mawine UDMR i nezavisnih li~nosti, ~ime je okon~ana dvomese~na politi~ka kriza u zemqi. Protiv ovakvog sastava vlade glasalo je 135 poslanika. "Moji prioriteti su realizacija obaveza iz sporazuma s MMF-om i Evropskom komisijom" , rekao je Bok poslanicima oba doma parlamenta. "Godina 2010. bi}e tako|e te{ka...moramo biti svesni da pre nego {to postignemo malo blagostawa, moramo podneti malo te{ko}a.. Potrebno je da preuzmemo odgovrnost za mere koje nisu obavezno popularne, ali su neophodne", rekao je Bok, prenosi Rojters.Pemijer je najavio da }e se vlada, sastavqena od 17 ministara odmah da usvoji predlog

buxeta za 2010. godinu. Analiti~ari smatraju da se novi kabinet suo~ava sa jednim od najve}ih izazova u novoj postkomunisti~koj istoriji ove ~lanice Evropske unije. Premijer Bok

Emil Bok

}e morati da ubrza ekonomski oporavak i pripreme za ulazak u evrozonu. Usvajawe buxeta je jedan od uslova koje je postavio MMF da bi se odblokirala nova tran{a kredita koji je odobren Rumuniji da bi se nosila sa posledicama svetske ekonomske krize. (Tanjug)

Otkazani svi vozovi u Crnoj Gori PODGORICA: @elezni~ki prevoz Crne Gore je ju~e saop{tio da je zbog prekida snabdevawa strujom, otkazao sve lokalne i me|unarodne putni~ke vozove. Navodi se da je ju~e oko 11 sati i 40 minuta nestalo napona u ontaktoj mre`i na delu pruge izme|u Bara i Bratono`i}a, severoisto~no od Podgorice, na pruzi

ka Kola{inu. Saobra}awe vozova je otkazano jer je @elezni~ki prevoz obave{ten da elektri~na energija ne}e biti isporu~ena do daqeg. U saop{tewu se navodi da su do 15 sati otkazana ~etiri lokalna voza na relaciji Bar-Podgorica-Bar i me|unarodni voz Intersiti na relaciji Bar-Beograd. (Beta)

Novi uslovi putovawa Crnogoraca u Srbiju

fija Gregorijana da me|unarodna zajednica i weni predstavnici trenutno razmi{qaju o tome {ta posle Butmira. BiH zbog unutra{wih politi~kih

nesuglasica nije dobila bezvizni re`im, kao zemqe u okru`ewu, ali je problem u tome {to su time "pogo|eni" i gra|ani, rekao je on. (Tanjug)

PODGORICA: Ministarstvo inostranih poslova Crne Gore saop{tilo je da }e uticati na dr`avne organe u Srbiji da odlo`i primenu odluke po kojoj maloletni dr`avqani Crne Gore u Srbiju ne mogu u}i sa izvodom iz mati~ne kwige ro|enih, |a~kom ili zdravstvenom kwi`icom. Crnogorsko ministarstvo je dodalo da }e nastojati da se

ta odluka ne primewuje u vreme predstoje}ih novogodi{wih i bo`i}nih praznika i tokom {kolskog raspusta. Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije donelo je odluku da dr`avqani Crne Gore, po~ev od 1. januara 2010. godine, u Srbiju mogu ulaziti iskqu~ivo sa va`e}om li~nom kartom ili putnom ispravom. (Beta)

PREDSEDNI^KA KAMPAWA U HRVATSKOJ

Partijci protiv nezavisnih ZAGREB: Do izbora za tre}eg po redu predsednika Hrvatske, 27. decembra, ostala su jo{ samo ~etiri dana, a sve dosada{we ankete predvi|aju siguran ulazak kandidata Socijaldemokratske partije (SDP) Ive Josipovi}a u drugi krug i neizvesnu borbu za drugo mesto izme|u ~ak ~etiri kandidata. Od toga je samo jedan strana~ki i to kandidat vladaju}e Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Andrija Hebrang, dok su preostala trojica nezavisni kandidati - Milan Bandi}, Nadan Vido{evi} i Dragan Primorac. Relativno mirnu predsedni~ku kampawu zasenile su, me|utim, brojne korupciona{ke afere u javnim preduze}ima koje su po~ele da izlaze na videlo leto{wim, iznenadnim odlaskom biv{eg premijera Ive Sanadera. Tako su u nastupima kandidati najvi{e govorili upravo o borbi protiv korupcije i kriminala, te se redom zakliwali da }e se boriti protiv "korupcijske hobotnice", ukoliko pobede. Za razliku od ranijih kampawa, ovu nisu obele`ila prepucavawa kandidata najja~ih partija u zemqi - Hebranga iz HDZ

i Josipovi}a iz SDP. Obojica su u kampawi uglavnom bili fokusirani na nezavisne kandidate koji dolaze iz redova wihovih stranaka, Hebrang na biv{eg ministra prosvete Dragana Primorca i predsednika Privredne komore Hrvatske Nadana Vido{evi}a, a Josipovi} na zagreba~kog gradona~elnika Milana Bandi}a. Upravo je zna~ajna podr{ka nezavisnim kandidatima karakteristika ovih izbora. Ve}ina istra`ivawa javnog mwewa pokazuje da }e Josipovi}ev protivkandidat u drugom izbornom krugu, 10. januara 2010. biti upravo jedan od nezavisnih kandidata.Najvi{e {ansi za to ima wegov doju~era{wi strana~ki kolega Milan Bandi}, koji prema anketama ima podr{ku oko 16 odsto bira~a, {to je skoro duplo mawe nego {to istra`ivawa daju prvoplasiranom Josipovi}u. Pojedini politi~ki analiti~ari upozoravaju, me|utim, da ankete ne odra`avaju pravo stawe stvari u hrvatskom bira~kom telu, podse}aju}i da su istra`ivawa javnog mwewa potpuno podbacila na pro{lim parlamentaranim izborima, kada je sigurna pobeda predvi|ana

Milan Bandi}

za SDP. Veruju da }e ve}ina bira~a na kraju ipak glasati u skladu sa strana~kim opredeqewem. Tako politi~ki analiti~ar Davor \enero smatra da deo gra|ana iz ni`eg obrazovnog statusa i stariji qudi iz suburbanih i ruralnih podru~ja odbijaju da odgovore na ankete, {to je do sada u pravilu i{lo na {tetu HDZ, jer je uglavnom re~ o wihovim glasa~ima. Zbog toga veruje da je Hebrangova snaga znatno ve}a nego {to to

pokazuju ankete, koje mu uglavnom prognoziraju tre}e ili ~etvrto mesto. Smatra se da je isti slu~aj i sa Bandi}em, koji od svih 12 kandidata u`iva najve}u podr{ku me|u hrvatskim glasa~ima u dijaspori, posebno kod onih u Bosni i Hercegovini. I pojedine ankete su pokazale da bi upravo glasa~i iz BiH mogli da odnesu prevagu Bandi}u u odnosu na Hebranga, Vido{evi}a i Primorca i odvedu ga u drugi krug. Mirjana Vujovi}-\urak

IZJAVA SAVETNIKA PREDSEDNIKA HRVATSKE

MAKEDONIJA USTAVNI SUD NE]E OCEWIVATI DOGOVOR O GRANICI

Ambasada u Skopqu po~etkom 2010. godine SKOPQE: Ambasador Makedonije na Kosovu Stojan Karajanov izjavio je da je ja~awe politi~ke i ekonomske saradwe prioritet Makedonije na Kosovu i zalo`io se da makedonske firme dobiju posao u izgradwi kosovske infrastrukture. U izjavi za skopsku televiziju A1, Karajanov je najavio da }e najkasnije u februaru Kosovo otvoriti ambasadu u Makedoniji. "Kosovo je tre}i trgovski partner Makedonije, a od obostranog interesa je saradwa u oblasti bezbednosti, pravde i u drugim oblastima", rekao je Krajanov. Za idu}u godinu ambasador je najavio razmenu zvani~nih poseta, potpisivawe sporazuma iz oblasti ekonomije, obrazovawa, zdravstva, socijalnih pitawa, i formirawe zajedni~kih grani~nih patrola. Makedonija i Kosovo su diplomatske odnose uspostavili u ok-

21

tobru, odmah posle ratifikacije sporazuma o demarkaciji kosovsko-makedonske granice. Makedonska vlada je u novembru imenovala Stojana Karajanova za prvog ambasadora u Pri{tini. On je do tada bio {ef makedonske kancelarije za vezu u Pri{tini.

Ustavni sud Makedonije odlu~io je da ne povede postupak o ocewivawu ustavnosti dogovora o ratifikaciji granice Makedonije i Kosova {to je zatra`ila opoziciona Liberalno-demokratska partija. Kosovo i Makedonija ratifikovali su sporazum o demarkaciji granice u oktobru i odmah po wegovoj ratifikaciji uspostavili diplomatske odnose. Liberalno-demokratska partija je posle demarkacije granice sa Kosovom ocenila da je dogovor neustavan zato {to je usvojen bez dvotre}inske ve}ine u Sobrawu, {to se nala`e po Ustavu za pitawa kao {to je promena granice. Ustavni sud je utvrdio da "ne}e pokrenuti postupak zato {to se zakonom koji se odnosi na demarkaciju granice Makedonije i Kosova, ne vr{i promena granica, a sadr`aj dogovora nije u nadle`nost ustavnog suda", kazao je portparol Ustavnog suda Jugoslav Milenkovi}.Sud je ocenio da je u pitawu demarkacija a ne promena granice. (Beta)

Ne}e biti opro{tajnog susreta Mesi}a i Tadi}a ZAGREB: Savetnik predsedniJaki} je, ina~e, rekao i da nije greb i da predsednik Mesi} negde u ka Hrvatske za me|unarodne odnorealno da do|e do opro{tajnog sujesen uzvratno poseti Beograd. Nase Tomislav Jaki} izjavio je da je sreta Mesi}a, koji napu{ta funkkon toga je predsednik Tadi} preStjepan Mesi} pomerio svoju poseciju predsednika, i {efa srpske bacio datum svoje posete od maja na tu Pri{tini sa 7. januara na 8. jadr`ave Borisa Tadi}a juni , pa je onda prebacio od juna na nuar zbog negativne reakcije septembar, pa je u septemBeograda, jer se prvobitni bru oti{ao u Qubqanu, datum posete poklapao sa ali ne i u Zagreb. Dvojica pravoslavnim Bo`i}em. Japredsednika se povremeno ki} je istovremeno potvrdio susre}u na multilateralda je do daqeg odlo`en mini nim skupovima, kao pre samit predsednika Albanije, nekoliko dana u KopenhaCrne Gore, Makedonije, Hrgenu, ali mi nikakve najavatske i Kosova koji je trebave sa strane Beograda nelo da se odr`i u Prizrenu 8. mamo da bi postojala voqa januara. Naime, iako su Kosoda se odr`i bilateralni vo priznale zemqe u okru`esusret. Ta voqa, to moram Predsednici Mesi} i Tadi} (arhivski snimak) wu, ispostavilo se da su, izunaglasiti, sa hrvatske strazev predsednika Albanije, ostali „Po~etkom ove godine bilo je ne i daqe maksimalno postoji�, repotencijalni u~esnici samita izprili~no ~vrsto dogovoreno da kao je Jaki}. razili rezervu prema tom samitu. predsednik Tadi} do|e u maju u Za(Slobodna Evropa)

Predsednik odbio pomilovawe Petra~a ZAGREB: Predsednik Hrvatske Stjepan Mesi} potpisao je ju~e odluku Komisije za pomilovawe prema kojoj ne}e biti pomilovan Hrvoje Petra~ koji od 2005. izdr`ava sedmogodi{wu zatvorsku kaznu zbog otmice sina generala Vladimira Zagorca. Portparol predsednika Dawa [ilovi}-Kari} jeju~e potvrdila tu informaciju. Komisija za pomilovawa odbila je krajem pro{le nedeqe Petra-

~evu molbu za pomilovawe, ali je, prema zakonu, posledwu re~ imao predsednik Mesi}. U zahtevu za pomilovawe iz jula ove godine Petra~ je naveo pogor{ano zdravqe, da je postao deda i da je ve} izdr`ao ve}i deo kazne. Mediji su proteklih sedmica spekulisali da je Mesi} navodno pred kraj svog predsedni~kog mandata sklon da uva`i Petra~evu molbu. (Beta)


22

EKOLOGIJA

~etvrtak24.decembar2009.

APEL NVO DA SE KUPUJU JELKE S BUSENOM

Zabraweno sekirawe Nevladine organizacije „Zelena patrola“ i „Vojvo|anska zelena inicijativa“ i ove godine pozivaju gra|ane da za vreme novogodi{wih praznika kupuju jelke sa busenom i da se uzdr`e od se~e hrasta u vreme Bo`i}nih praznika. Koliko ovaj apel, uz slogan „Zabraweno sekirawe“ ima smisla, govori ~iwenica da se svake godine u Vojvodini pose~e vi{e hiqada stabala jele i hrasta za bo`i}ne i novogodi{we praznike. - U Vojvodini po{umqenost je ispod {est odsto, dok standardi predvi|aju minimalnu po{umqenost od 14 odsto - rekao je koordinator „Zelene patrole“ Andor Luhovi}. - Recimo u Sloveniji po{umqenost je preko 50 odsto, {to ukazuje na wihov ekolo{ki odgovoran odnos prema `ivotnoj sredini, dok se mi suo~avamo sa nekontrolisanom se~om za vreme novogodi-

NEOBI^NA KAMPAWA U PRAGU

Deda Mraz na biciklu Pro{le nedeqe u Pragu je odr`ana manifestacija kojom su biciklisti `eleli da skrenu pa`wu na o~uvawe `ivotne sredine. Martin Kontra iz jedne nevladine organizacije u Pragu ka`e su `eleli da uka`u na nemogu}nosti biciklista da u~estvuju u saobra}aju.

Nemamo izgra|ene biciklisti~ke staze, tako da mi koji volimo ovaj vid prevoza, mo`emo samo na odre|enim mestima da vozimo bicikle. Vlasti na wega gledaju samo kao sport, a ne prevozno sredstvo do {kole ili posla. Malo sam razo~aran, jer nije bilo previ{e biciklista, ali pravi qubiteqi su do{li i okitili se jelkama, bo`i}nim ukrasima i na taj na~in poku{ali da skrenu pa`wu na ekologiju i ~istiji vazduh – isti~e Martin Kontra. Za razliku od ^eha, u Vojvodini je biciklizam veoma razvijen. Mnoge organizacije, vladine i nevladine imaju razne akcije na poboq{awu kvaliteta vazduha i bicikla kao prevoza koji najmawe zaga|uje okolinu.U Subotici postoji projekat “Panoske staze mira”, koji predvi|a da biciklisti se voze svojim omiqenim prevoznim sredstvom kroz za{ti}ena prirodna dobra. A. A.

{wih i bo`i}nih praznika, uprkos neprihvatqivo niskoj po{umqenosti na{e ravnice. Predsednica Vojvo|anske zelene inicijative Ru`a Hela}

apleuje na gra|ane da kupuju jelke sa busenom i da ih, posle pravnika ne bacaju. - Ukoliko neko nije u prilici da jelke zasadi u svom dvori{tu ili negde drugde, mi }emo organizovati sredinom januara prikupqawe jelki sa busenom, koje }emo zasaditi na Fru{koj gori. Pro{le godine smo organzovali sli~nu akciju i veliki broj gra|ana odazvao se na{em pozivu i doneo jelku sa busenom. Kampawu“ Zabraweno sekirawe“ finansiraju Uprava za za{titu `ivotne sredine grada Novog Sada, Pokrajinski sekretarijat za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj , Fond za za{titu `ivotne sredine Republike Srbije, Ministarstvo poqoprivede, {umarstva i vodoprivredeRepublike, a logisti~ku podr{ku u realizaciji projekta pru`a fabrika „Lafar`“ - BFC. A. B.

STAVOVI GRA\ANA O @IVOTNOJ OKOLINI

Na dr`avi najve}a odgovornost Budu}nost cele planete, pa naravno i na{e zemqe, u znatnoj meri zavisi od pona{awa ~oveka, a o~uvawe `ivotne okoline postaje sve va`niji segment na tom planu, re~eno je ju~e u Skup{tini Vojvodine prilikom predstavqewa rezultati istra`ivawa o stavovima gra|ana i wihovih predstavnika o `ivotnoj sredini na teritoriji zapadnog Balkana. Po re~ima potpredsednice Skup{tine AP Vojvodine Maje Sedlarevi}, u istra`ivawu su u~estvovali i poslanici Skup{tine Vojvodine, a rezultati, bez sumwe, pokazuju pravce daqeg delovawa. Pomo}nica pokrajinskog sekretara za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj Nada Lazi} rekla je da se u oblasti za{tite okoline mora puno raditi i pre svega obrazovati jer se samo na taj na~in mo`e do}i do

pozitivnih rezultata koji idu u korist svih. Istra`ivawe je uradio pokret „Bells“, a najva`niji rezultati govore da je potrebno {to vi{e pravih informacija, boqa saradwa s okolnim dr`avama i, naravno, delovawe na svim nivoima od pojedinaca do dr`ave. Po re~ima Milo{a \aji}a iz „Bellsa“, ispitani su stavovi i mi{qewa {est ciqnih grupa - poslanici i dr`avni slu`benici, privrednici, lokalna samouprava, politi~ke stranke, nevladin sektor i gra|ani. Rezultati istra`ivawa upu}uju na najzna~ajnije probleme u oblasti za{tite `ivotne sredine i ukazuju na put kojim treba i}i, te da stanovike zapadnog Balkana, kada je za{tita `ivotne sredine u pitawu, mu~e sli~ni problemi. Tako je svega oko 11 odsto gra|ana ovog regio-

@ITEQI ZNATNO SAVESNIJI PREMA @IVOTNOJ SREDINI

U Srbiji sve mawe sme}a Svest gra|ana o zna~aju o~uvawa `ivotne sredine pove}ana je od po~etka godine, pokazalo je istra`ivawe „Mesto i uloga ekologije u `ivotima gra|ana Srbije“ Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID). Ministar `ivotne sredine i prostorog planirawa Oliver Duli} podsetio je da akcija „O~istimo Srbiju“ ima veliku ulogu u podizawu svesti gra|ana, kao i da je dobila nagradu za najboqu neprofitnu akciju, prema izboru novinara i urednika. - Tokom godine u Srbiji je ukloweno 56,21 odsto divqih deponija, odnosno 2.427 od 4.318 registrovanih u okviru akcije“ O~istimo Srbiju“. U centralnoj Srbiji uklowene su 1.984 divqe deoponije, u Vojvodini 425, na Kosovu i Metohiji 18. Sve divqe deponije uklowene su sa teritorije 61. op{tine – rekao je ministar Duli}, predstavqaju}i ju~e retultate akcije O~istimo Srbiju. Prema re~ima programskog direktora CESID Marka Blagojevi}a, u pore|ewu sa istra`ivawem s po~etka godine, novo je pokazalo da su promene u stavovima o potrebi o~uvawa `ivotne sredine o~igledne, te da ih treba pripisati intenzitetu kampawa u toj oblasti. - Kao najve}i ekolo{ki problem, gra|ani su naveli zaga|ewe voda, vazduha i sme}e, odosno divqe deponije. Pored toga, gra|ani su saglasni da kvalitet hrane spada u dobar element `i-

votne sredine. @iteqi Srbije navode da se poboq{alo stawe sa divqim deponijama i da tu postoje pomaci, ali je poraslo nezadovoqstvo kvalitetom vazdu-

ha – ukazao je programski direktor CESID \or|e Vukovi}. Ministar Duli} je pohvalio to {to je nekoliko hiqada gra|ana, kao i brojne nevladine orgaizacije, u~estvovalo u akciji „O~istimo Srbiju“. - Nekoliko hiqada gra|ana u~estvovalo je akcijama ure|ewa zelenih povr{ina, ~i{}ewu

Prioritet izgradwa regionalne deponije {ena regionalna deponija, koja ujedno podrazumeva investirawe u reciprocitete. Nadamo se da }emo kroz akciju koju sprovodi Ministarstvo za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe i grad Zrewanin biti u mogu}nosti da ve} slede}e godine po~nemo sa primenom separacije otpada, pokrenemo mogu}nost investirawa u recikla`no dvori{te i, {to je jako va`no, zapo~nemo ure|ewe regionalne deponije u skladu sa evropskim standardima na kojima insistiramo – izjavio je Duli} posle razgovora sa zrewaninskim ~elnicima. Po wegovom mi{qewu, grad }e u idu}oj godini morati da u|e u posao sa strate{kim partnerom i investitorom ka-

obala reka i jezera, kao i sanaciji divqih deponija. Wihov doprinos se ne mo`e finansijski iskazati, ali je od izuzetnog zna~aja i posebne vrednosti za

Akcija „O~istimo Srbiju“ dobila od novinara nagradu za najboqu neprofitnu akciju

MINISTAR OLIVER DULI] OBE]AO ZNATNA SREDSTVA ZREWANINU

Prilikom ovonedeqne posete ministra za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe Olivera Duli}a Zrewaninu bilo je, pored ostalog, re~i o izgradwi regionalne deponije u ovom gradu. Gradona~elnik Mileta Mihajlov naveo je da je upravo to jedan od poslova ~ija se realizacija o~ekuje u 2010. godini, napomiwu}i da je u planu i daqe razvijawe projekta. Ministar Duli} je napomenuo da je u okviru akcije „O~istimo Srbiju“, koje sprovodi ministarstvo na ~ijem je ~elu, u Zrewanin u ovoj godini ulo`eno 22 miliona dinara, dodaju}i da najve}a banatska varo{ i u 2010. mo`e ra~unati na zna~ajan obim nov~anih sredstava. - Ono {to mene u tom pogledu zanima je kada }e biti zavr-

DNEVNIK

da je re~ o postupku upravqawa otpadom. Ministar Duli} je naglasio da ministarstvo apsolutno stoji na raspolagawu lokalnoj samoupravi, zajedno sa Pokrajinskim sekretarijatom za za{titu `ivotne sredine, koji je, nakon dono{ewa Zakona, postao nadle`an u toj oblasti, kako bi ovaj posao bio uspe{no zavr{en. - Svaki grad mo`e da se razvija samo ukoliko prati stroge zahteve koji, izme|u ostalog, podrazumevaju standarde upravqawa otpadom, ali i ugradwu postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda. Nadam se da }emo slede}e godine otvoriti i ovu temu jer vi i u toj oblasti imate velike probleme – primetio je Duli}. @. B.

uspeh akcije – naveo je ministar Duli} i dodao da }e do kraja godine Ministarstvo raspodeliti gradovima i op{tinama 1.400 metalnih kontejnera, 1.000 stubnih gradskih kanti i 880 mre`astih kontejnera za prikupqawe plasti~ne ambala`e. On je najavio da }e se | u narednoj godini pristupiti stro-

goj primeni seta od 18 ekolo{kih zakona i oko 200 podzakonskih akata donetih ove godine. - Bi}e to godina separacije i recikla`e otpada, investicija u oblasti `ivotne sredine i otvarawa novih radnih mesta. Drago nam je da je 80 odsto gra|ana spremno da se pona{a civilizovano, ako im dr`ava omogu}i uslove za to. Organizova}emo u 2010. jedan dan u kome }e biti sprovedeno veliko ~i{}ewe Srbije. Za`ive}e novi sistem za upravqawe posebnim tokovima otpada. Distribuira}emo 10.000 kartonskih kutija za prikupqawe papira, prvo u administraciju i dr`avne institucije, a zatim i po celoj Srbiji – ukazao je ministar Duli}. Za radove na uklawawu divqih deponija u 2009. godini ukupno je ulo`eno 605.7 miliona dinara. Fond za za{titu `ivotne sredine Republike Srbije sufinansirao je ovu akciju sa 200 miliona dinara, dok projekti „javnih radova“ Nacionalne slu`be za zapo{qavawe imaju finansijsko u~e{}e 28,99 odsto. Akciju su gradovi i op{tione finansirali sa 28,89 odsto, javna komunalna preduze}a sa 6,6 a u preostalih 2,51 finansiranih radova ubrajaju se projekti nevladinih organizacija, kao i u~e{}e privrede i donatora. A. B.

na zadovoqno kvalitetom `ivotne sredine, a tre}ina ispitanika u Srbiji smatra da je za poboq{awe stawa u ovoj oblasti potrebno poo{triti kazne za zaga|iva~e, ali i preduzeti korake ka pove}awu ekolo{ke svesti gra|ana. Rezultati istra`ivawa u Srbiji ukazuju na to da ispitanici, bilo da su dr`avni slu`benici i predstavnici lokalnih samouprava ili gra|ani, isti~u da je odgovornost dr`ave za stawe u ovoj oblasti najve}a, ali i da pojedinac svojim delovawem mo`e pozitino uticati na kvalitet `ivotne okoline. Gotovo bez razlike, u~esnici istra`ivawa prepoznaju probleme u oblasti `ivotne okoline, te ukazuju da je, osim puno rada, potrebno ulo`iti i dosta sredstava da bi se stawe promenilo na boqe. D. Mla|enovi} OYA^KI EKOLOZI TRA@E BOQI STATUS

Neophodan ekolo{ki fond

Kraj godine je period kada se sumiraju rezultati odre|enih instucija i organizacije koje funkcioni{u u sklopu lokalne samouprave. To je prilika da sumira ura|eno i da se predvidi buxet, za novu 2010. godinu. Nekoliko nevladinih organizacija sa podru~ja oxa~ke op{tine je u tri navrata zakazivalo sastanke sa predstavnicima prinudne uprave, kako bi, izme|u ostalog, tra`ilo da se Fond za za{titu `ivotne sredine uvrsti u op{tinski buxet. Novac iz Fonda bi tako bio na raspolagawu nevladnim organizacijama, a to su ekolozi, lovci, ribolovci i p~elari koji su zakazali ovaj sastanak. Nevladine organizacije su na svoju inicijativu sazivale sastanke sa privremenim organom, u nadi da }e uspeti da realizuju svoje ciqeve. U jednom trenutku nai{li su na odbojnost aktuelne vlasti. - Mi smo morali samoinicijativno da organizujemo ove sastanke, kako bi ukazali na odre|ene probleme. Su{tina na{eg zahteva je u tome da se formira Fond za za{titu `ivotne sredine iz kojeg }emo mo}i da koristimo sredstva za na{e potrebe, a ne da se obrazuje fond u svojstvu pravnog lica, ~ija su se sredstva koristila iskqu~ivo za platu jednog zaposlenog lica. To vreme je pro{lo i mi }emo se potruditi da realizujemo sve na{e zahteve i da nakon toga krenemo da radimo - napomiwe predsednik oxa~kih ekologa dr Du{an Mirkovi} i dodaje da ekolozi, lovci, ribolovci i p~elari rade iskqu~ivo u interesu zajednice. S. J.

ZAJEDNI^KI PROJEKAT EKOLOGA I „VOJVODINA[UMA”

Ku}ice za {umske sove U radionici-pilani preduzeprirodi - ka`e {ef [umske }a „Vojvodina{ume“ {umske uprave Apatin Miodrag Perouprave Apatin grupa ekologa, vi}. - Sove su zna~ajne zbog voornitologa i qubiteqa ptica pravi ku}ice za {umske sove (ve{ta~ke dupqe). Ove godine }e se napraviti 20 ku}ica, koje }e biti postavqene na podru~ju Specijalnog rezervata prirode „Gorwe Podunavqe“ u Apatinu i Ba~kom Mono{toru. Svake naredne godine pravi}e se po jo{ 20 ovih ve{ta~kih dupqi, a posle postavqawa ku}ica u {umi sledi faza moEkipa koja pravi ku}ice za sove nitoringa i aktivne za{tite. luharica i poqskih mi{eve, re- [umske sove su ugro`ena vrcimo u {umi hrasta lu`waka sta, ~ije je o~uvawe zna~ajno za kod Somn}anske bare na 60 hekaregulisawe celokupne populatara ove {teto~ine su uni{ticije, naro~ito {teto~ina, {to le oko 60 odsto, od ba~enih 13 zna~i i odr`avawa ravnote`e u tona semena. S obzirom da su na-

{e {ume sertifokavane, upotreba otrovnih mamaca za ove {teto~ine je zabrawena. U ovoj zajedni~koj akciji „Vojvodina{uma“, Nau~noistra`iva~kog dru{tva „Josif Pan~i}“ iz Novog Sada, u~estvuje i ekolo{ko udru`ewe „Stari Dunav“, koje je nedavno formirano, a ~iji je predsednik Nenad Spremo. - Ku}ice za {umske sove su postavqane prvi put u Vr{cu i Ov~ar Kablaru i tamo su ih ptice prihvatile i nastanile. O~ekujemo da }e se i ovde aktivnom za{titom posti}i dobar efekat. Sove su za{ti}ene i mi nameravamo da du`in niz godina radimo na wihovom vra}awu u rezervat Gorwe podunavqe - ka`e Spremo. J. P.


GLOBUS

DNEVNIK

Soba s pogledom na voz lasnici japanskih hotela koji se nalaze u blizini `elezni~kih stanica, re{ili su da privuku qubiteqe vozova tako {to nude poseban sme{taj u sobama sa pogledom na prugu, prenosi Bi-Bi-Si. Ve}ina qudi }e pre izabrati hotelske sobe koja se nalazi {to daqe od pruge, jer ne mogu da se odmore zbog buke koju stvaraju vozovi. Ali upravnici nekih hotela, koji se nalaze u blizini stanica u Tokiju, odlu~ili su da potencijalnu slabost pretvore u poslovnu mogu}nost, tako {to }e upravo uz pomo} pruge privu}i nove goste. One sobe koje turisti i qudi kojima je potreban odmor uglavnom ne bi hteli da koriste, hoteli posebno reklamiraju naglasiv{i da imaju odli~an pogled na prugu, i tako privla~e qubiteqe vozova i pruga. Proceweno je da u Japanu ima oko 20.000 qudi koji se bave posmatrawem i fotogra-

V

apanska pivara „Saporo” je saop{tila da je pustila u prodaju ograni~enu koli~inu prvog u svetu piva od slada dobijenog iz je~ma koji je tokom pet meseci ~uvan na Me|unarodnoj kosmi~koj stanici. Ta pivara je sprovela eksperiment sa ~uvawem zrna je~ma u kosmosu tokom 2006. zajedno s ruskom Akademijom nauka i Univerzitetom Okajama sa ciqem da ispita mogu}nosti snabdevawa orbitalne stanice sopstvenim iz-

fisawem lokomotiva, vozova i `eleznica, kao i izu~avawem wihovih karakteristika. Na svoj hobi oni zajedno godi{we potro{e vi{e od 40 miliona dolara, pa su hoteli tu videli {ansu za svoje poslovawe. Hotel „Mets Akabane” u Tokiju ima plan svih soba koje se nalaze na ~etvrtom spratu i

vorima hrane. Neobi~no pivo pod nazivom „saporo kosmi~ko pivo” izneto je na tr`i{te u ogranicenoj koli~ini od 250 pakovawa od {est boca, objavqeno je na sajtu izvestia.ru. Pivo se mo`e kupiti samo preko internet sajta kompanije, po ceni od 10.000 jena (ne{to mawe od 75 evra) po pakovawu, a kupci }e biti izabrani izvla~ewem. Sav prihod od prodaje oti}i }e u humanitarne svrhe.

Novi grip u prodaji na internetu H it me|u Poqacima pred Bo`i} postala je kupovina novog gripa i drugih zaraznih bolesti poput ebole, kuge ili tifusa na internetu. Naru~ena boqka, u stvari pli{ana igra~ka u obliku virusa ili bakterije koji izazivaju odabranu bolest ali milion puta ve}a, sti`e kupcu u roku od nedequ dana. Igra~ka novi grip, koja ina~e podse}a

Agronomi ne vole razvod Velikoj Britaniji nedavno je obavqeno istra`ivawe koje se bavilo povezano{}u izme|u zanimawa supru`nika i mogu}nosti razvoda, a pokazalo se da agronomi spadaju u one kod kojih je mogu}nost razvoda najmawa. Istra`ivawe je pokazalo da su osobe koje rade u zdravstvu ili one ~ije ih zanimawe dovodi u kontakt sa mnogo qudi, podlo`nije razvodu ako su u braku ili raskidu ako su u vezi, preneli su britanski mediji. Mogu}nost razvoda ili prekida veze zbog zanimawa najve}a je kod plesa~a, koreografa, masera i barmena i u proseku iznosi 40 odsto. U istu kategoriju spadaju i medicinske sestre i tehni~ari i psihijatri. Suprotno wima, samo dva do sedam odsto zubara, sve{tenika i pedikira podlo`no je toj mogu}nosti. Zanimawe koje povla~i najmawi rizik od razvoda je in`ewer agronomije. Mawe od dva odsto wih se razvodi ili razilazi od svojih partnera. U ovom istra`ivawu vodilo se ra~una o broju rad-

na prase, i drugi artikli iz te kolekcije ko{taju 8,75 evra. Sude}i po wihovoj odli~noj prodaji, na}i }e se u vidu poklona pod brojnim jelkama. Kuga i zloglasna ebola nemaju toliko kupaca koliko novi grip ali, kako javqa poqska televizija TNV24, na listi najtra`enijih igra~aka mikroba vodi sifilis.

iznad wega i garantuju sjajan pogled na prugu. Menaxer hotela je rekao da su mu{terije veoma zadovoqne sme{tajem i da se iznova vra}aju. Drugi hoteli se mogu pohvaliti pogledima na neke od najprometnijih `elezni~kih stanica, a tako|e nude i razne poklone i suvenire namewene qubiteqima vozova.

J

nih sati, stresnosti svakog zanimawa, ~estoj promeni radnog vremena i okru`ewu u kome se profesija obavqa. „Kod zaposlenih u zdravstvu bele`i se visok postotak razvoda. To bi, na primer, moglo da se objasni time {to oni veliki deo svog vremena posve}uju brizi o drugima, na u{trb sopstvene porodice”, izjavio je psi-

holog rada Daj Vilijams. Ovo istra`ivawe obavqeno je posle objavqivawa formule za izra~unavawe uspe{nosti braka na osnovu profesije partnera do koje je do{ao dr Majkl Amod, tako {to je broj razvedenih ili razdvojenih osoba jedne profesije uporedio sa brojem ukupne populacije qudi u braku ili vezi.

Izviwewe zbog pojedenih misionara ripadnici plemena sa pacifi~kih ostrva Vanuatu izvinili su se potomcima dvojice britanskih misionara koje su wihovi preci pre 170 godina ubili i pojeli. Sve{tenik Xon Vilijams putovao je Ju`nim Pacifikom u pratwi misionara Xona Harisa u misiji pokr{tavawa paganskih plemena. Kada su stigli na ostvro Eromango, danas u sastavu dr`ave Vanuatu, do~ekali su ih izgladneli domoroci koji su ih ubili i pojeli. Sto sedamdeset godina kasnije, Vilijamsov potomak

^arls Milner-Vilijams posetio je ostrvo zajedno sa 17 ~lanova porodice kako bi primio zvani~no izviwewe za surovo ubistvo. Milner-Vilijams je tom prilikom preuzeo na sebe {kolovawe sedmogodi{we devoj~ice koju su mu pripadnici plemena predali kao „nadoknadu” za gubitak dalekog pretka. Predstavnici plemena su izjavili da veruju da su ovim izviwewem sa sebe skinuli kletvu, mada nisu `eleli da ka`u u ~emu se ona sastojala.

P

Rusi napravili votku u tabletama uski nau~nici patentirali su alkohol u tabletama koji se lako prenosi, konzumira i dozira, pa bi votka ubudu}e mogla da se pije kao lek. Profesor Evgenij Moskalev s Tehnolo{kog univerziteta u Sankt Peterburgu razvio je tehnologiju koja omogu}ava da se alkohol pretvori u prah i daqe distribuira u obliku pilula. Ovom novom tehnikom mo`e u ~vrsto stawe da se dovede bilo kakav alkohol, pa ~ak i pivo i vino. „Suva” votka mo`e svuda da se nosi sa sobom, a i konzumacija je jednostavnija. Nema nalivawa alkoholnom te~no{}u niti oporog ukusa u ustima. Zahvaquju}i novom „pakovawu” konzumenti }e mo}i i lak{e da vode ra~una o koli~ini alkohola koju unose u sebe. No, upkos ovim, uslovno re~eno, prednostima, mnogi su sumwi~avi prema votki u tabletama. Pogotovo {to se omiqeno pi}e Rusa osim za pijewe u hladnim ruskim no}ima koristi i za mno{tvo drugih stvari, gde pilule te{ko da bi bile od koristi.

R

Recimo, Rusi votku koriste za skidawe flastera, kao rastvara~ lepka, zatim kao sredstvo za ~i{}ewe stakla (kako prozora tako i nao~ara), kao losion za lice, kao stimulans za rast kose (~ep votke u 350 ml {ampona). Votka u boci sa raspr{iva~em ubija str{qene na mestu, a da bi se izle~io neprijatan miris no-

Sporazum s kung fu suprugom edan Kinez potpisao je sa suprugom sporazum koji joj dozvoqava da ga tu~e jednom sedmi~no. Tridesetdvogodi{wi mu{karac, izvesni gospodin Xang, odlu~io se na ovaj neobi~ni korak nakon du`eg zlostavqawa koje je trpio od svoje supruge, ina~e stru~waka za borila~ku ve{tinu kung fu. „Nije da `elim da ga bijem, ali sva|e su neizbe`ne i u tim situacijama ne umem da se suzdr`im”, izjavila je wegova `ena „Ve~erwem listu” ^ongkinga. Ona je dodala da ga je pretukla tri puta nedequ dana pre sklapawa sporazuma. Xang je rekao da wegova `ena, koja radi kao menaxer prodaje u jednoj trgovinskoj kompaniji, trenira kung fu od najranijeg detiwstva i da ga je kod we privukao „wen jak i nezavistan temperament”.

23

U

Japanci piju kosmi~ko pivo

J

~etvrtak24.decembar2009.

On je priznao da ga je ve} tukla tokom perioda udvarawa. „Jednom prilikom sam je zadirkivao zbog divqe frizure koja joj je davala izgled tigrice. Usledila je sva|a, pale su te{ke re~i i tada sam prvi put okusio wene kung fu zahvate”, ispri~ao je Xang. Mada se trudi da „dr`i jezik za zubima”, to mu ba{ ne polazi za rukom, jer voli da ima posledwu re~, pa uvek zaradi po neku masnicu ili o`iqak. Da bi koliko-toliko smawio agresiju svoje `ene, uspeo je da je ubedi da potpi{u sporazum pred wenim roditeqima. Svaki put kad prekr{i dogovoreno, wegova `ena }e morati da se na tri dana vrati roditeqima. „Kung fu supruga” priznaje da se uvek pokaje kada vidi svog mu`a sa masnicom na oku. „Sada kada imamo sporazum, mora}u da sebe prisilim da odustanem od upotrebe sile”!

gu, treba ih prati votkom. Sve to ne bi moglo sa votkom u tabletama. Po potro{wi votke Rusi su bez premca u svetu iako jo{ niko nije uspeo da objasni popularnost tog pi}a bez boje, mirisa i ukusa. Veruje se da su prvu votku napravili monasi u Kremqu, najverovatnije 1503. godine i to kao alkohol za dezinfekciju rana ratnika na boji{tu. Votka se, me|utim, ubrzo otela kontroli pa se danas u Rusiji po „glavi” stanovnika godi{we tro{i zastra{uju}ih 18 litara ~istog alkohola, najve}im delom upravo votke. Prema standardima Svetske zdravstvene organizacije, zdravqe nacije je ugro`eno ako se popije vi{e od osam litara godi{we. Krajem pro{le godine, u Rusiji je bilo registrovano preko dva miliona alkoholi~ara. Pi}e je glavni krivac za veliku smrtnost. U populaciji od 143 miliona Rusa, 700.000 umire svake godine od posledica konzumirawa alkohola.

Nema posla za Moldera Ministarstvo odbrane Velike Britanije zatvorilo je, posle 50 godina postojawa, jedinicu za istra`ivawe neidentifikovanih lete}ih objekata (NLO), saop{tiv{i da vi{e ne mo`e da opravdava tro{kove wenog rada. Ka`u da nemaju saznawa o mogu}oj pretwi zemqi, niti bilo kakve dokaze o postojawu vanzemaqaca, uprkos hiqadama poruka koje su gra|ani, smatraju}i da su videli NLO, upu}ivali ministarstvu putem hitnih telefonskih linija ili imejla, prenela je agencija Rojters. „Ne postoje odbrambene koristi od ovakvih istra`ivawa, koja dovode do neadekvatnog tro{ewa resursa”, saop{teno je iz tog ministarstva. Resursi }e biti preusmereni na re{avawe mnogo va`nijih pitawa, poput rata u Avganistanu, u kome se, u okviru NATO snaga, protiv talibanskih pobuwenika bori 9.000 britanskih vojnika. Bilo kakvu pretwu britanskom vazdu{nom prostoru mogu registrovati radari, a vazdu{ne snage potom }e iza}i na kraj sa wom, ka`e portparol ministarstva. Dosada{wi zvani~nik koji je radio u toj jedinici bi}e preme{ten na drugu funkciju, ~ime }e godi{we biti u{te|eno 73.000 funti.

Marihuana kao jelka D

vadesetosmogodi{wi Mohamed Xaloh, koji u zatvoru u Dorsetu izdr`ava kaznu zbog prodaje droge, mesecima je u svojoj }eliji uzgajao stabqike marihuane, a jednu je ~ak ukrasio kao bo`i}nu jelku. Skoro pola godine ~uvari su se divili wegovoj marqovsti, jer su bili ube|eni da se radi o rasadu paradajza. ^ak su usli{ili molbu zatvorenika i nabavili mu ukrase za jelku, kako bi mu }elija za Bo`i} bila „veselija”. Mo`da bi Mohamed i uspeo da odneguje marihuanu da ga na kraju nije prijavio jedan zatvorenik sa kojim se posva|ao. ^uvari najpre nisu poverovali, da bi se na kraju, posle surfovawa internetom, uverili da ih je robija{ namagr~io. „Najgore od svega je {to su biqke mogle da se vide sa ulice, jer ih je Mohamed, da bi imale vi{e svetlosti, dr`ao na prozoru”, rekao je jedan od zatvorskih ~uvara, koji nije bio zadu`en za taj deo zatvora.


24

SVET POZNATIH

~etvrtak24.decembar2009.

Viktorija Bekam

Q

DNEVNIK

Savetnica

ubavnim izletima igra~a golfa Tajgera Vudsa sigurno je najvi{e pogo|ena wegova supruga Elin, koja je savet potra`ila od jo{ jedne prevarene `ene Viktorije Bekam, supruge fudbalera Dejvida. Prijateqi slomqene Elin preporu~ili su joj da se na|e sa Viktorijom, koja bi svojim savetima mogla da joj spase brak. Podsetimo, brak otmene Viktorije i Dej-

PAPARACO

vida Bekama bio je naru{en pre pet godina, kad je u medijima iza{la pri~a o wegovoj aferi sa starletom Rebekom Los. Ipak, pre`iveli su ovaj skandal. Dodu{e, razmera varawa dvojice sportista je neuporediva. Broj Tajgerovih qubavnica pove}ava se iz dana u dan, dok je Dejvid u svojim poduhvatima ipak bio ne{to skromniji. Barem prema saznawu javnosti i medija.

Raskid

Kejt Hadson lumica Kejt Hadson je raskinula vaG trenu vezu s igra~em bejzbola Aleksom Rodrigezom.

Na po~etku wihove veze pre skoro godinu dana ~inilo se da je Kejt u Aleksu, nakon propalog braka sa peva~em Krisom Robinsonom s kojim ima sina, kona~no prona{la mir i sre}u. Po{to je uvek bila {krta na re~ima kada se radilo o qubavi Kejt jo{ uvek }uti o raskidu, a Aleks je prakti~no potvrdio glasine ve} po~etkom ovog meseca kada snimqen u Majamiju u nepoznatom `enskom dru{tvu.

Najlep{a porodica na svetu: Hali Beri, Gabrijel Obri i Nahla, posetila je najsre}nije mesto na svetu – Diznilend. Madona

Aleks Rodrigez

Tetova`a voqenog kostura

S Sara Yesika Parker

IN

Salma Hajek

Seksi doma}ica akon {to joj je otkazana saradwa sa Luisom Vuitonom pop kraN qica Madona postala je za{titno lice Dol~e&Gabana kolekcije za prole}e i leto 2010. godine.

Dizajnerski dvojac inspiraciju za novu kolekciju prona{ao je u klasi~nom mediteranskom stilu i italijanskoj senzualnosti, tako da na fotkama zanosna peva~ica pere posu|e i jede {pagete… - Svidela joj se kolekcija. Strastvena je i vrlo prakti~na `ena. I da, zaista je prala sudove i jela {pagete. Pa mo`e da jede {ta god po`eli s obzirom na to koliko ve`ba – rekao je Gabana.

Ojani Noa

Ubica s naslovnica?

OUT

Pink i Keri Hart

uprug popularne peva~ice Pink, Keri Hart, odlu~io je da doka`e svoju qubav najnovijom tetova`om koju je napravio ovog petka. Keri je na svojoj nozi istetovirao sliku voqene supruge Pink i to, kako sam ka`e, u stilu „Dana `ivih mrtvaca”. Pink je prikazana u kosturskoj verziji, sa crnim kolutovima oko o~iju, i{aranim licem i za{ivenim ustima. Par se ven~ao 2006. godine, a raskinuli su dve godine kasnije. Pomirili su se sredinom godine u baru u Las Vegasu.

iv{i suprug latino lepotice Yenifer Lopez, Ojani Noa, opBKako tu`io je peva~icu da `eli da ga ubije. tvrdi Ojani, od kada je najavio da }e objaviti kwigu i film

iz perioda `ivota sa Yej Lo koji obiluje seksi scenama, peva~ica je anga`ovala agente koji ga prate u stopu. Osim agenata, Noi su navodno pretili i smr}u. - Anga`ovala je qude da ga prate. Proverili smo registracije na jednom od automobila i vode upravo do Yenifer - objasnio je Noin poslovni menayer Ed Mejer. Lopezova je demantovala pomenute tvrdwe. - Iako je Yenifer demantovala optu`be mi zaista imamo realne sumwe da se Ojani Noa i wegov `ivot nalaze u opasnosti – izjavio je wegov advokat Frenk Sanes Yunior.

BISERI

Yenifer Lopez

e i{ e u v am s am r me s a s na jer m d ma. nem a i m m i ma ba s t lin ek Ne ve` la ob a pr i s da ir jka m d ete. m a j po devo la s di i sve ~ lu Od

Maraja Keri, peva~ica


@ENSKA POSLA / OGLASI

DNEVNIK

Da li ste psihi~ki zlostavqani dru{tvu se sve vi{e i vi{e pri~a o fizi~kom zlostavqawu. No, psihi~ko zlostavqawe od strane partnera ~esto zna ostaviti trajne psihi~ke posqedice. Te`e se prepoznaje jer nema fizi~ki vidqivih znakova. I upravo zbog toga ~esto traje puno du`e, ponekad sve dok se ne u~ini kao posve normalan odnos. Psihi~ko zlostavqawe mo`e imati blagi ili te`i oblik. Ali, kao i kod fizi~kog, zlostavqawe kada po~ne ~esto ima tendenciju da postane sve intenzivnije. Problem je {to mnoge oblike psihi~kog zlostavqawa u vezi ne vidimo kao takve. Ipak, svaki oblik psihi~kog i`ivqavawa jednog partnera na drugom je zlostavqawe.

U

Uzimawe zdravo za gotovo Svako s vremena na vreme uzima partnera zdravo za gotovo. To, naravno, nije uvek znak zlostavqawa. No, ako se od vas uvek o~ekuje da budete uz wega, spremni i voqni da mu pomognete i zadovoqite ga, a on je retko uz vas, to uzimawe zdravo za gotovo poprima zlostavqa~ki oblik. Vi se na wega ne mo`ete osloniti, a zauzvrat vi za wega

morate biti stub kojem se uvek mo`e vra}ati. Opra{tate sve, a on vama ni{ta [ta god on u~inio nije toliko stra{no i opra{ta se. No, ako se vi na|ete u donekle sli~noj situaciji, pravi se prava scena. To ide toliko daleko da analizirate svaku svoju radwu, kako ga wome slu~ajno ne biste povredili. On zauzvrat nikad ne razmi{qa kako wegovi postupci deluju na vas. Vre|awe, omalova`avawe i poni`avawe Ovo je jedan od vidqivih na~ina psihi~kog zlostavqawa. Vre|a vas i omalova`ava. I to ne ~ini samo u sva|i, kada se svakome mo`e oma}i pokoja uvreda, on to ~ini gde i kada god mo`e.

Prikladne za svaku ena nikada ne mo`e imati previ{e cipela na {tiklu. ^ak i kada ka`emo da ih neko vreme ne}emo kupovati, uvek se na|e neka cipelica koja nam privu~e pa`wu. Ima ne{to u wima, tako `enstveno, ali i mo}no. Upravo zato ih i volimo. No, {tiklu treba znati odabrati. Nije svaka ista. Tanka, zaobqena, stabilna, debela - varijacije su brojne. Donosimo par kratkih, ali efikasnih saveta kako u skladu s linijom i gra|om da odaberete prikladne {tikle. Vi{e ste zaobqeni Za vas su visoke {tikle koje }e ubla`iti va{u siluetu. ^esto no{ewe {tikli ja~a mi{i}e nogu, a da toga niste ni svesni. Osim

Vi niste dovoqno dobri, dovoqno pametni, dovoqno zgodni, ne kuvate dobro, va{ stil je bezveze‌ ^ini se kao da se wemu na vama ni{ta ne svi|a. Oblici omalova`avawa i poni`avawa kre}u se od blagih oblika, pa sve to psihoti~kih ispada. Qubomora Zdrava qubomora zna itekako da zabiberi qubavni odnos u pozitivnom smislu. Ali, bolesna qubomora je ve} oblik psihi~kog zlostavqawa. Qubomora zna da ide toliko daleko da partner po~ne da vam brani odre|ene stvari, da vas proverava, pa ~ak i {pijunira. Psihi~ko zlostavqawe varira u intenzitetu. Problem je {to `ene lak{e prelaze preko nekih od gorenavedenih problema jer oni ne moraju biti jako izra`eni. Ali, partner zbog kojeg po~iwete da propitujete sopstvenu vrednost i uz kojeg se ose}ate mawe vrednim je svakako sklon psihi~kom zlostavqawu.

{tikle `enu toga, nadoda}e vam visinu, {to }e izdu`iti va{u liniju i vizuelno smawiti koju kilu. Vi ste niski Ako ste po svojoj fizi~koj konstituciji sitni i krhki, za vas su cipele s punom petom. Ako ste visoki Nemate razloga da nosite {tikle jer }e vam one samo podariti dodatnih centimetara. Za vas su cipele do maksimalno {est centimetara. Ve`ba ~ini majstora, pa ~ak i kada su {tikle u pitawu. Neke `ene su ro|ene za wih, ali nekima je potrebna ve`ba. Ako niste jo{ sigurni na visokim {tiklama, krenite s mawom petom i postepeno kupujte vi{e. Tako|e, za po~etak odaberite cipele sa ~vrstom i stabilnom petom. To }ete primetiti kada obu~ete cipelu, a va{a noga ni tokom stajawa ni hodawa “ne leti� nimalo u stranu. Tanke {tikle zahtevaju uve`banost. Boqe je i}i korak po korak nego nesigurno nabadati u {tiklama. Tada niste ni `enstveni ni mo}ni. A one su upravo za to namewene.

@

Moderni nokti ove zime vaka sezona sa sobom povla~i odre|ene kozmeti~ke trendove. To se odnosi i na boje lakova, kao i na sam oblik noktiju. [ta se nosi ove zime na noktima?

S

Oblik Pro{le godine u ovo vreme obo`avao se takozvani kvadratni oblik noktiju, ali zima

2009. rezervisana je za prirodan oblik noktiju. To zna~i da je trend individualan. Prilagodite ga svom obliku rasta nokta.

Du`una Kada je du`ina u pitawu, ova zima ne voli duge nokte. Preferira se du`ina tek ne{to preko jagodica.

Boja Boja lakova uvek sledi i glavne boje sezone. Na modnim pistama su se mogli videti nokti koji su bogati bojama, a palete ~esto idu u ekstreme. Kako je moda ove sezone ~esto na granici preterivawa, posebno zbog povratka 80-ih i tako-

zvanog ~ik-rok stila, to se odrazilo i na boje lakova. Trendi su tamne boje poput tamne nijanse qubi~aste, boje {qive, sive, no}no plave, boje lavande i crnog vina, ali naravno, nezaobilazna je crna. Trendovi su za `ene koje vole da eksperimenti{u s modom, a tako i sa {minkom. Kada su u pitawu jake i tamne boje na noktima, morate posebno pripaziti na wihovu negu. Nemojte i}i uokolo s poluskinutim lakom, jer kod jakih nijansi neuredni nokti dolaze jo{ vi{e do izra`aja.

~etvrtak24.decembar2009.

25


26

~etvrtak24.decembar2009.

OGLASI

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 93402 6399-305.

DNEVNIK

POTRA@WA I IZDAVAWE stanova svih struktura, garsowera 100E Ace Teodorovi}a, jednosobni 150-200, dvosoban 200 E. Ku}e, lokali, hale. Telefoni: 6621-797, 021-451-472, 6618-184, 063-598-463. 93328

GOTOVINOM kupujemo lokal od 90m2, stanove, ku}e, vikendice, placeve, garsoweru do 30.000E. Dvosoban stan do 50.000E. Telefoni: 6621-797, 063/598-463, 064/502-5379. 93326

PRODAJEM neuse-

IZDAJEM name{tenu sobu na Staroj Detelinari, Ul. Milana Glumca br. 7( Soldat) - za jednu devojku. Telefon: 6323-514. 93350 IZDAJEM dvokrevetnu sobu sa upotrebom nusprostorija: kuhiwe, kupatilo, toalet, terasa, na Limanu pored fakulteta, Narodnog fronta 69. Telefon 6338-155. 93329

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 93400 PODU^AVAWE: ^asovi matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo, profesor - dolazim. Telefon 6311-482. 93086 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 93401

IZDAJEM ve}i jednosoban stan na Nasequ, sre|en i komplet name{ten 42m2 plus terasa i ostava (nije za studente). Telefon 063/8613-488. 93448 IZDAJEM komforan jednoiposoban prazan stan 42m2, Liman IV, nije za studente, CG, telefon, interfon. Telefon 021/461-979, 063/10-318-10. 93051 IZDAJEM name{ten jednosoban stan u Mi~urinovoj, sa kuhiwom u sastavu sobe. Terasa i svi prikqu~ci. Cena 170E plus depozit 150E. Tel. 064/137-2108. 93330 IZDAJEM nov komplet name{ten dvosoban stan 48m2 Cara Lazara, kod Hotela „Aleksandar, odmah useqiv. Telefon 064/09-07889, 021/547-920. 93525 IZDAJEM nov komplet name{ten jednoiposoban stan 42m2, Petra Drap{ina za dve ili jednu devojku, cena 200 E, usqiv. Telefon 064/09-07-889, 021/547920. 93524 NA LIMANU izdajem trosoban stan 75m2, prvi sprat, odli~no name{ten sve kompletno, useqiv odmah. Telefoni: 064/09-07-889 i 021/547-920. 93523 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Bul. Cara Lazra 85/15 kablovska, internet, cena 160 e. Telefon 064/153-20-10.93506 BALZAKOVA ulica, izdajem prazan trosoban stan 75m2, dnevna velika, dve spava}e i odvojena kuhiwa sa trpezarijom, useqivo, 200E. Telefoni: 064/09-07-889 i 021/547-920. 93522

qavan stan u strogom centru, 32 m2 sa terasom, na prvom spratu. Informacije

063/47-57-65 93541

GRBAVICA, prodajem ukwi`enu garsoweru od 24m2 po ceni 32.000. Tel. 636-6952. 50001 OKOLINA IZVR[NOG VE]A, prodajem ukwi`en, odmah useqiv stan od 29m2 na III spratu, odli~an za izdavawe. Tel. 636-842. 50002 ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2, s upotrebnom dozvolom. Telefon 063/389-962. 92315

CARA DU[ANA, prodajem nov 1.5 stan od 37m2, odli~nog rasporeda po ceni od 43.800. Tel. 064/220-95-65. 50003 CENTAR, prodajem nov, odli~an, odmah useqiv 2.0 stan od 57m2 sa PDV-om. Tel. 636-6952. 50004 OKOLINA BULEVARA, prodajem odmah useqiv, 2.0 stan od 53m2, kompletno sre|en, mo`e zamena. Tel. 063/82-88-377. 50005 PRODAJEM jednoiposoban stan 37m2 u stambenoj zgradi, I sprat, centar - @elezni~ka ulica, grejawe TA, cena 37.000 E. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-919. 93526 PRODAJEM nov stan 75m2 na 5. spratu, dupleks, luksuzno opremqen, Ul. Haxi Ruvimova, 82.000E. Telefon 063/523-386. 93250 DVOSOBAN stan, 55m2, drugi sprat, renoviran, vlasnik, ukwi`en, terasa, prirodna ventilacija, dve telefonske linije, kablovska. Cena 60.000 evra. Telefon 063/518-781. 92433

GRBAVICA, prodajem noviji 2,5 stan od 62m2 po ceni od 62.000. Tel. 636-6952. 50006 DETELINARA, prodajem odli~an, ukwi`en 3.0 stan od 73m2, po ceni od 75.000. Tel. 636-8429. 50007 PRODAJEM bez posrednika 2, 5 soban stan na Bulevaru kraqa Petra prvog 69, odmah useqiv potpuno renoviran. Telefon 064/15068-14, 064/266-41-07. 93375 PRODAJEM konforan, ukwi`en, trosoban stan, u Novom Sadu, 2. sprat, 73m2, na Bulevaru kod autobuske stanice. Telefoni: 022/627725, 064/073-92-06. 92392

TEPIH SERVIS - ma{insko ~i{}ewe tepiha, mebliranog name{taja, auto sedi{ta i tapacirunga. Telefoni: 021/6391315, 063/706-1334. 91045 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 93403 MA[INSKO odgu{ivawe i snimawe IC kamerom kanalzicionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge non -stop garancija. Telefon 6393-737, 064/160-47-25. 93518

LIMAN, kod Merkatora, prodajem odli~an, kompletno renoviran 3,5 stan za 91.000. Tel. 063/8288-377. 50008 [IRI CENTAR, prodajem 4.0 stan od 92m2, odli~an, ukwi`en, po ceni od 103.000. Tel. 6366-952. 50009 GRBAVICA, Gogoqeva ulica, prodajem nov, odmah useqiv 4,0 stan od 109m2. Tel. 636-8429. 50010 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks, 90m2, useqiv odmah. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 91528

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore, dolazak, isplata odmah. Kupujem digitalne fotoaparate, DVD - playere, muzi~ke linije! Non - stop, Mladen! Telefon: 421-516 i 064/1572-514. 92074 PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 - 40 E. Dostavqam na adresu! Non stop, Mladen. Telefon: 421-516 i 064/157-2514. 92073

SAJAM-BULEVAR: prodajem ku}u 410m2 sa restoranom+picerija 135m2, autoperionicom 65m2 (sve u radu), 7 apartmana po 30m2, 20m front 320.000E, 780E/m2. Telefoni: 063/161-28-73, 065/433-80-12. 93322 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te 15.000 m2 / 150 ari/ najlep{e mesto, uz put i svi prikqu~ci, 1/1, hitno 6 E mogu} dogovor. Telefon 064/314-37-14. 93377 PRODAJEM ku}u 150m2+60m2, plac 720m2 na glavnom putu Novi Sad - Veternik kod GRAS-a. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547920. 93519 EKSKLUZIVNO sre|eno imawe na prodaju, pored Novog Sada na 27.000m2, cena 750.000Evra. Telefon 065/503-7199. 91518

IZDAJEM LOKAL, 85 m2 u blizini Sajma, rumena~ka 23. lokal je na uglu - izuzetan polo`aj. Pogodan je za trogvinu, predstavni{tvo i sli~no. Trenutno kineska prodavnica. Slobodan je od 15.01.2010. Telefon 064/853-81-50. 93503 JEVREJSKA ULICA, izdajem odli~an uli~ni lokal 60m2 veliki izlog, pogodan za sve namene. Telefon: 064/09-07-889 i 021/547920, 064/420-15-73. 93520 BULEVAR OSLOBO\EWA, izdajem nov uli~ni lokal 164m2, prizemqe 84m2, sprat 81m2, preko puta „Dnevnik“-a idealan za sve delatnosti. Telefoni: 064/09-07889, 547-920. 93521 PRODAJEM lokal 52m2, centar Novog Sada, pe{a~ka zona, opremqen za butik, ukwi`en, useqiv. Mo`e i zakup. Telefon 063/89-23-168. 92273 IZDAJEM lokal 35m2, centar Novog Sada, Ul. Skerli}eva br. 2. Telefon: 064/183-89-79. 93496

IZDAJE se ure|en i opremqen kancelarijski prostor 50m2 u centru blizina suda, zaseban objekat, 2 nivoa, CG, klima, 2 tel. linije. Telefon 062/885-4446. 93361

OTKUPQUJEM auta ispravna, neispravna i havarisana. Dolazak, procena, isplata, odmah. Telefon 064/150-1200, 824-885. 90273

ASPIRATORI (creva, filteri, kanali) ugradne rerne i plo~e, sudopere inox granit. Telefon 300-474 od 9 do 15 sati. 93246

MINI KUHIWA (dve ringle sa sudoperom) mo`e elementi sudopera 60cm emajl 3500din. jednodelna, 6870din. dvodelna. telefon 063/ 518-897. 93247

POVOQNO {irok asortiman prirodnih preparata, vitamina i ostalo. Telefon: 062/8314-883. 92817 VIAGRA ORIGINAL, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 92318

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje tovne pili}e, cena povoqna, dostava na ku}nu adresu. Telefon 021/717-058, 063/521-559, 063/539051. 93419

POTREBAN iskusan kwigovo|a za vo|ewe ugostiteqskog preduze}a. Telefon 021/505-337. 93413 POTREBNA dva mesara za rad u Beo~inu. Kontakt telefoni: 063/500-418, 021/870-604. 92338

KLAVIR be~ki o~uvan na prodaju. Telefon 021/511-142. 92953

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-0916. 85496 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis, 3.300din. Su{eni za centralno grejawe 7.850 din. Telefoni: 065/444-36-97, 062/87-129-13, 066/51-286-45. 93355 BUKVA bagrem mo`e cepanice i rezano 3.250 i briket 400 din, kostolac 3.300 din, su{eni vreoci 8.650. Telefoni: 062/89-320-48, 062/ 835-88-56, 062/871-2927. 93357 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3.100, kostolac 3.650 i briket 400 din, su{eni 8.750 din. Telefoni: 065/444-26-18, 066/512-86-35. 93356 HIT CENE drveta, bukve, graba, cera, bagrema, 2800 dinara meterice, 2900 - izrezana po `eqi kupca, sa prevozom. Telefon: 064/2769-458. 93382 PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419-439. 92734 DEDA MRAZ i dobra vila uz pesmu i igru ove godine donose radost va{oj deci. Telefoni: 6339-220, 064/181-00-77. 91572 BUKOVINA - rezana i cepana, cena 3300 dinara/m, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/61722-19, 021/6-413-575. 92794 DEDA MRAZ za tili ~as sti`e do Vas, da se sa Va{om decom dru`i i zadovoqstvo svima pru`i. Telefon: 064/888-25-85 i 520-841. 92864


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi i voqeni

Posledwi pozdrav po{tovanom i dragom kom{iji

Jan~iki

Neboj{a Makitan 1964 - 2009.

Stanari zgrade Ilije Ogwanovi}a 4.

Sahrana je danas, 24. 12. 2009. godine, u 13.30 ~asova, u @abqu.

~etvrtak24.decembar2009.

Posledwi pozdrav prijatequ

Jovanu - Jan~iki ^obanu

S po{tovawem i velikom tugom opra{tamo se od dragog

27

Na{ voqeni brat i ujak

Jovan ^oban Jan~ika

Jan~ike

O`alo{}ena porodica. 93622 93609

Po~ivaj u miru i u uspomenama.

osta}e da `ivi u na{im srcima.

Po{tovanom kom{iji

Iznenada nas je napustio na{ voqeni

Kom{ije Matanovi}i.

Rada, Miroslav i Marko Lotina.

93613

Jovan ^oban Jan~ika Mili moj Jan~i, ti si moj `ivot, ti si mi sve, gromada od ~oveka. Stub mog `ivota se sru{io. Neute{na tvoja Milica, }erke Marija i Isidora, zet Miroslav, unuke Jana i Sowa i naslednik Lazar.

S po{tovawem i opra{tamo se od prijateqa i kom{ije

@ivku Simi}u

tugom dragog

Gabriela, Branko i Dana.

93624

93623

U subotu, 26. decembra, u 10 sati, u Sabornoj crkvi da}emo {estomese~ni pomen i pomoliti se za du{u na{eg Baje.

posledwi pozdrav od kom{ija Bul. cara Lazara 57.

Sahrana je u petak, 25. decembra, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu. 93621 93608

Dragana Mitrovi}a

Sredoje [e}erov Cuker Porodice: \eri}, Radulovi} i Palan~anin.

Wegove Milana i Mirjana.

93566

93595

Todor - To{a \uri}

Ivan Ma|arov 1959 - 2009. Posledwi pozdrav dragom bratu od wegove sestre Olgice sa porodicom. Sahrana je u ~etvrtak, 24. 12. 2009. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Kisa~u.

Iako daleko, iz Teksasa, uvek sam blizu Tebi. Tvoj saradnik i prijateq Tomislav Perica.

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je 22. decembra iznenada napustila na{a voqena

93616 93603

POMEN Jedanaest godina nisi sa nama.

Anica Sabo Posledwi pozdrav i veliko hvala za svu qubav i dobrotu kojom ste nas obasipali. Porodica Martinov.

Milan Qubi~i} Mi}a 1957 - 1998. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. Tvoji najmiliji.

93619

Iboqa Davidovi}

93594

Nema re~i koje mogu opisati tugu, a ni suza koje mogu oplakati bol. Tu`ni smo {to vi{e nisi sa nama draga

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 70. godini preminuo

Posledwi pozdrav na{oj Nini

Sahrana }e biti odr`ana u subotu, 26. 12. 2009. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Pete Frawa Ibika Porodica Ga}e{a.

93625

Sahrana je danas, 24. 12. 2009. godine, u 15 ~asova, na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: }erke Vera i Ana, zetovi Dragan i Bole i unu~ad Andrija, Dule, Stevan i Milo{. 93614

Julkici Ivanov

Neute{na porodica: Milena, Dragomir, Dra{ko, David, Uro{, Rastko, Aleksandra, Nejtan i Karolina.

od: Cane, Mirice i Brane sa porodicama. 93627 93593


28

^ITUQE z POMENI

~etvrtak24.decembar2009.

Posledwi pozdrav dedi

Posledwi pozdrav.

DNEVNIK

Posledwi pozdrav kolegi i dugogodi{wem saradniku,

Ivana Karlica ro|. Lepojevi}

@ivojinu Simi}u od: unuke Sawe, zeta Neboj{e i praunuka Mile i Alekse Berak.

\or|u Dabi}u

Todoru \uri}u

Tvoj veseo i vedar lik zauvek }e nam ostati u najlep{em se}awu.

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav

Mirine kolege iz [tamparije „Dnevnik�.

Zorici

prijatequ, drugu, te~i, zetu, pre svega dobrom ~oveku od porodice Kindernaj.

od: Dace, Slobe, Novaka.

93587

93513

Tetka Smiqa i Ra{a Tomi}. 93529

231209/P

93517

Posledwi pozdrav prijatequ

S tugom se opra{tamo od voqenog supruga i oca

Posledwi pozdrav dragoj zaovi i tetki

Darinka Vukajlovi}

\or|a Dabi}a Sahrana je u petak, 25. 12. 2009. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Milka sa decom Senkom i Neboj{om.

Nikad je ne}e zaboraviti: Milena, Zoran, Mira i Sr|an Bjelica.

Posledwi pozdrav dragom kom{iji sa Iri{kog venca

Junaci su hrabri pred smr}u, ona je bila hrabra pred `ivotom.

od Nikole Bodlovi}a sa porodicom.

Unuka Ivana.

Usnula je na{a voqena

93561

93515

Posledwi pozdrav prijatequ iz DNV

POMEN Sutra je godinu dana bolnog se}awa na tebe, draga mama

teta Mila

\or|u Dabi}u

Iako je pro{la godina, nikada se ne}u oprostiti od moje Dare.

93511

93585

Posledwi pozdrav dragom

Dragosavu Mitrovi}u

Mili Milivojevi}

Darinka Vukajlovi}

~ika Branku

25. 12. 2008 - 25. 12. 2009. Nedostaja}e nam qubav kojom nas je obasipala, wena dobrota i vedar duh.

od: mame Marije, sestre Sejke i sestri}a Dragana.

od porodica Brcanski.

93586

93565

To{i

Godi{wicu }emo obele`iti u 11.00 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Branka, Pera, Vlada i Marko sa porodicama. 93510

Tuguje sin Dacko sa porodicom. Po~ivaj u miru. Nikad te ne}emo zaboraviti.

93514

Dragoj tetki

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 21. 12. 2009. godine, u 73. godini, preminuo

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga Tvoji drugovi: Bobek, ^eda, ^ubra, Jova, Krivi, Vujke, Aleksandra, Qiqa i Simo.

93577

Posledwi pozdrav voqenom mu`u, ocu, svekru i deki

Julka Ivanov

Branko Petkovi} Posledwi ispra}aj je u ~etvrtak, 24. 12. 2009. u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

preminula 23. 12. 2009. godine. Sahrana je na Gradskom grobqu, 24. 12. 2009. godine, u 10.30 ~asova.

Ve~no o`alo{}eni wegovi najmiliji: supruga Vera i sin Predrag.

O`alo{}eni: suprug Nikola, sin \or|e, }erka Vesna, snaja Na|a i unuci Ivana i Denis.

93564

93536

Julki Ivanov ro|. Segedi

posledwi pozdrav. Goran i Branka Jovi}.

93583

Dragoj tetki

Posle {est meseci tuge, obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo odati pomen na{oj dragoj supruzi i majci

Posledwi pozdrav na{oj

Milanu Jeleni}u 1928 - 2009.

Zauvek }e{ biti u na{im srcima i mislima.

Anici Sabo 1924 - 2009.

Milici Laki}evi} u subotu, 26. 12. 2009. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Du{an, Merima i Maja.

Tvoji najmiliji.

Sahrana je na Gradskom grobqu, danas, 24. 12. 2009. u 14.15 ~asova.

93607

93592

O`alo{}eni: supruga Mila, sin Milan, snaja Mira i unuke Mila i Sa{ka.

93527

Julki Ivanov posledwi pozdrav.

Zoran, Marija, Nemawa i Nata{a Jovi}.

93584


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav velikom ~oveku, velikom prijatequ i drugu

POMEN

~etvrtak24.decembar2009.

Pro{le su dve godine od smrti na{eg dragog supruga, tate, dede i pradede

Godi{wicu najmilijih

SE]AWE

smrti

29 na{ih

dr Branislave Pu{i} - Mijatovi} Vojin Veselinovi} 24. 12. 1982 - 30. 7. 2004. S qubavqu te se se}amo i ~uvamo od zaborava.

Budica i Zlatko.

dragom

Uspomenu na wega ~uvamo u na{im srcima.

Stric Mom~ilo sa porodicom.

93551

pozdrav

Du{ana Dragin~i}a 1925 - 2007.

Jan~iki

Posledwi kom{iji

Rajko Kosanovi} Mile

Porodica Dragin~i}.

^etiri godine kako `ivimo bez tebe. Te{ko je shvatiti da su samo ostale uspomene i se}awa na tvoju dobrotu i pa`wu prema nama. Hvala ti za sve {to si nam pru`io. Tvoji najmiliji: sinovi Rade, Stevan, Milan, supruga Slobodanka i majka Danica.

93479

93559

POMEN

1926 - 2000.

26. 12. 2007 - 26. 12. 2009.

1929 - 2008.

93498

POMEN Danas, 24. decembra 2009. godine navr{avaju se dve tu`ne godine od smrti na{eg dragog supruga, oca i dede

SE]AWE

prof. dr Milana Mijatovi}a

obele`i}emo u subotu, 26. 12. 2009. godine, u 11 ~asova, na Uspenskom grobqu.

Wihovi: Biba, Zoran i Uro{.

93545

Marija Leti}

U pomen prijatequ i kolegi

ro|. Beqanski 2007 - 2009.

Vidosava Krwaji}

Sau~estvujemo u bolu porodice.

Ve~no }e{ biti sa nama u na{im srcima.

Najmilija na{a mama, ve} dve godine ne pro|e ni jedan dan, a da te se ne setimo. Dok smo `ivi, bi}e{ i ti `iva sa nama.

Kom{ije iz Dr Ribara 1 - 7.

Suprug Qubi{a i sin \or|e sa porodicom.

Tvoji: suprug Radovan, }erke Tawa i Sandra sa porodicama.

93562

93315

Pavlu Raki}u

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 66. godini preminuo na{ dragi suprug, otac, deda i svekar

Dragana Berklovi}a Nikada te ne}emo zaboraviti. Tvoji: supruga Zora, sin Zlatko i }erka Dragana sa porodicama.

93467

93505

SE]AWE

POMEN

DVOGODI[WI POMEN

26. 12. 2007 - 26. 12. 2009.

na{em ocu i suprugu

Zvonku ^amberu

\uro Preradovi}

Lazar Mili}

24. 12. 1997 - 24. 12. 2009.

Sahrana je danas, 24. 12. 2009. godine, u 13 ~asova, na Siri{kom grobqu iz kapele.

Vreme prolazi, ali ti si uvek sa nama u na{im srcima i zauvek ostaje{.

O`alo{}eni: supruga Staka, sinovi Zoran i Goran, snaja Dragica i unu~ad.

Tvoji najmiliji.

93553

93178

Posledwi pozdrav sinu i bratu

voqenom

obele`i}emo danas, 24. 12. 2009. godine, u 11 ~asova na Gradskom grobqu. Supruga Zora, deca Vera i Vlada sa porodicama.

od: majke Stane, sestre Savke, Nade, Uro{a i Koviqke.

Sa rado{}u se se}a vremena provedenog sa Tobom supruga Branka i }erka Dubravka sa porodicom.

Bio si na{a prva radost, a sada najve}a tuga i `alost. Vole te i tuguju za tobom tvoji najmiliji: mama, tata i sestra sa porodicom.

Sestre Milena i Qiqa sa porodicama.

POMEN

Vreme prolaze, a bol i tuga zauvek ostaju. S qubavqu, ponosom i po{tovawem ~uvamo te od zaborava. Supruga Dragica, sin @eqko i }erka Ivana. 93464

POMEN

POMEN Dana, 30. 12. 2009. godine navr{avaju se ~etiri godine od kako nas je napustila na{a

Lazar Mili}

Branislav Stepanov

Dragi na{ i voqeni ujko, u na{im srcima `ive}e{ ve~no, sa qubavqu ~uvan od svakog zaborava.

Danas, 24. 12. 2009. godine navr{ava se godina od tvoje iznenadne smrti koja te je otrgla od tvojih najmilijih.

Sestri}i Dabe i Milan i snajke Tawa i Sawa.

Porodice: Stepanov i Ga{i}.

93555

93376

93546

93468

93414

93336

93554

za

POMEN

Bogdan Ili}

24. 12. 1982 - 24. 12. 2004.

Borivoj Rajkov

tugujemo

Danas, 24. 12. 2009. godine navr{ava se pet godina od kad nas je napustio na{ voqeni

Danas je tvoj 27. ro|endan dragi sine

Vojin Veselinovi}

Lazaru Mili}u

Draga sestro, tobom.

93335

IN MEMORIAM Dana, 24. 12. 2009. godine navr{avaju se tri godine od kako sa nama nije na{ voqeni suprug, otac, deda i tast

od Vlade Pe{i}a s porodicom.

Vidosava Krwaji}

Marku Subi}u

Mr Zvonimir ^amber

Danas je {est nedeqa bola, tuge i neverice otkako nije sa nama na{ suprug, otac, deda, svekar i brat. @elimo da izrazimo iskrenu zahvalnost svima koji su sau~estvovali u na{em bolu i gubitku. Puno je lepih uspomena koje }emo ve~no pamtiti i sa ponosom pri~ati o tebi. U na{im srcima `ive}e{ ve~no, daleko od svakog zaborava.

Milana Bikicki 2005 - 2009.

Gorica Galovi} ro|. Zari} U subotu, 26. 12. 2009. godine okupi}emo se na Gradskom grobqu, u 11 ~asova, kako bismo odali pomen. Suprug \ura i sinovi Zoran i Sa{a sa porodicama. 93407

Draga na{a tetka, godine prolaze, ali qubav i zahvalnost ve~no traju.

S qubavqu tvoji voqeni, porodica ^amber i sestre Marica i Nada sa porodicama.

Du{ica, Goga, Nada sa porodicama. 93424

93450


30

06.30 08.40 09.00 09.10 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 11.30 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 15.30 16.35

TV PROGRAM

~etvrtak24.decembar2009.

Jutarwi program Most u Bruklinu Ru~ak na lepe o~i Wu{kawe Bajko kviz Vesti Wiva ^ari ribolova Dnevnik bicikliste Kuhiwica Vesti Gruvawe Vesti Iz na{eg sokaka Vesti [tikla papu~a Vesti Frej`er Surova romansa, film Aladinove avanture

06.30 Muzi~ko svitawe 07.30 Glas Amerike - otvoreni studio 08.00 Prepodnevni program 11.00 Multietnik 12.30 Bez cenzure 14.00 Beli luk i papri~ica 14.20 Ciklonizacija 14.50 Na{ gost: FIP Komerc 15.30 Vojvo|anske vesti 16.00 U ogledalu 17.30 Vojvo|anske vesti 18.30 Pravila igre 19.05 Pop korn 19.30 Art-boks 20.00 Vojvo|anske vesti 20.50 Bau, bau 21.00 Dr Haus 22.00 Vojvo|anske vesti 22.40 Lice s naslovnice 23.10 Modni magazin

Na{i stranci U emisiji u kojoj stranci na na{em jeziku govore o sebi, svojoj zemqi, porodici i interesovawima upozna}ete otpravnicu poslova ameri~ke ambasade Yenifer Bras. Ona je pre 36 godina prvi put do{la u na{u zemqu. Autorka: Jelena Stamenkovi} (RTV 1, 23.30)

07.00 07.25 08.40 09.05 09.30 10.30 12.00 12.30 12.40 12.47 13.00 14.00 15.00 15.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.40 23.35 00.00

TV Dnevnik Tajna hrane Dobrodo{li u zgradu kapetan Razglednice Plej gejm Hop hop - kviz TV Dnevnik Pre`iveti automobil Frej`er Kolumbo Vojvodina kao drugi svet Vojvo|anski dnevnik Tabloid Na{i stranci Surova romansa, film

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Cvrletova ma{taonica Zvrk Su~eqavawe (ma|) Porodica Serano Ukrajinska panorama Vesti (ma|) Tajna hrane Potro{a~ki reporter ^ine~ita Novi `ivot Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rum) TV magazin (rus) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Neverovatne pri~e Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Porodica Serano ^ine~ita Bo`i}ne pesme Bo`i}na misa - prenos iz crkve sv. Antuna u ^antaviru

15.07 15.10 16.03 17.00 17.25 17.45 18.25 18.58 18.59 19.30 20.10 20.16 21.12 21.19 23.00 23.15 01.20 02.50 03.04 03.45 03.30 04.03 04.30

Yenifer Bras

17.00 17.20 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.10 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.30 00.00

06.05 08.00 09.06 09.22 09.35 10.05 10.35 11.05 12.00 12.13 12.15 12.25 12.41 13.30

10.00 11.00 11.10 12.05 13.00 13.10 14.05 15.10 15.35 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 22.30 23.30

08.00 10.00 10.30 12.45 15.00 16.45 17.00 19.00 20.15 22.15 22.30 23.00 00.00 00.30

Hrana i vino Objektiv Luna - sirena sa Kariba Lenija Objektiv Karmelita Buntovnici Niko kao... Vitra` Radionica Objektiv (slov) Objektiv Luna - sirena sa Kariba Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Nodi Bo`i}ni intervju sa Stanislavom Ho~evarom beogradskim nadbiskupom Novosadske vertikale: Ime Marijino Buntovnici Karmelita Luna-sirena sa Kariba

NCAA: Teksas – Mi~igen Stejt FA kup Francuska liga: TBA Koley fudbal Klupske TV NBA u`ivo Francuska liga: Tuluz – Bordo Profi boks: Holifild – Murer NHL:Tampa Bej – Filadelfija NBA u`ivo NBA akcija Pregled godine – Tenis 2009. Evroliga Magazin TVS

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Auto fle{, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Argumenti, 21.15 Sport iz drugog ugla, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program 12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Slova~ki magazin, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Dok. program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Sasvim prirodno Svet ribolova Bostonski advokati Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem Mesto zlo~ina: Las Vegas Deda Mraz je pao na teme, film Na{ auto na{im gledaocima 48 sati-svadba Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Na{ auto na{im gledaocima Slagalica Dnevnik Bo`i}na poslanica beogradskog nadbiskupa Stanislava Ho~evara Bela la|a Na{ auto na{im gledaocima Turbo tata, film Dnevnik Sve{tenikova `ena, film Pozajmqena srca, film Evronet Svet ribolova Svet ribolova Novogodi{wi Metropolis Oko magazin Sasvim prirodno

06.00 07.00 10.00 10.35 11.15 11.30 12.00

Sve~ana sveta misa Bo`i}ne no}i Povodom velikog hri{}anskog praznika, Bo`i}a, koji 25. decembra proslavqaju hri{}ani koji vreme ra~unaju prema gregorijanskom kalendaru, RTS direktno prenosi sve~anu svetu misu Bo`i}ne no}i iz crkve sv. Antuna u Beogradu. Komentator: Vinko Masla} (RTS 2, 22.00) 07.02 07.30 07.57 08.23 08.33 09.03 09.32

Vitni Hjuston

Sve{tenikova `ena Protestantski sve{tenik Henri Bigz o`enio se svojom dugogodi{wom devojkom Yulijom, glavnom peva~icom u crkvenom horu. Wihova ~etvrt je siroma{na, a Henri najvi{e vremena provodi u crkvi ili poma`e qudima iz svoje parohije... Uloge: Kortni B. Vens, Vitni Hjuston, Gregori Hajns, Denzel Vo{ington Re`ija: Peni Mar{al (RTS 1, 23.15)

06.30 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 22.00 23.20 23.30 00.25 00.26 01.00

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver Vajpaut Film: Posledwi kauboj Foks vesti ^ari Survajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Film: Izgubqeno blago Survajver Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Ozna~en za ubistvo

DNEVNIK

Kuvati srcem Garfild i prijateqi Tri medveda [umska {kola Povratak dabra Aktiviraj se Umetnost u nacionalnoj galeriji 09.51 Ku}a matematike 09.55 Enciklopedija 10.00 Sednica Skup{tine Srbije (Program zavisi od trajawa prenosa) 14.00 Kad an|eli do|u u grad, film 16.00 Ovo je Srbija 16.35 Iza naslova 16.44 Bardovi teatra 17.55 Odbojka - PS: Partizan - Ribnica, prenos 20.00 Izbor sportiste godine u organizaciji lista “Sport”, prenos 21.00 Bostonski advokati 22.00 Sve~ana sveta misa Bo`i}ne no}i, prenos iz crkve svetog Antuna u Beogradu 23.15 Novogodi{wi metropolis 23.40 Kontekst 21 00.15 Mera za muziku 00.45 Kad an|eli do|u u grad, film 02.15 Trezor ju~e 03.15 Odbojka - PS: Partizan - Ribnica

06.00 06.30 07.00 08.00 08.45 09.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.45 17.00 17.55 18.30 19.20 20.00 21.00 23.00 23.30 23.45 00.15 00.45 01.15 01.30

Glas Amerike SMS Slatka moja Iz Kine s qubavqu Slavni Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op Zlo~ini iz pro{losti Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Zlo~ini iz pro{losti Film: Uto~i{te Slavni Milica na kvadrat Svi vole Rejmonda Glas Amerike SMS Present Film: Uto~i{te

08.15 Bawe Srbije, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.40 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Stvarnost `ivota, 17.40 Vesti, 19.59 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Veb yank, 21.30 NK Koktel, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.00 Vesti, 00.30 Auto {op, 00.40 Bawe Srbije 07.00 Uz kafu, 07.15 Vi{e od sporta, 08.00 Start, 08.30 Crtani film, 09.00 Beni Hil, 09.35 Leksikon zdravqa, 10.00 CI 5, 11.00 Ku}ica u cve}u, 11.30 Nemi svedok, 12.30 Auto fle{, 13.00 Farma, 14.00 @ivot je to ..., 15.00 Sportski pregled, 16.00 Lek iz prirode, 17.00 Beni Hil, 18.00 Portret, 19.00 Objektiv, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou

12.05 12.25 13.00 13.05 14.00 15.00 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 23.35 01.00

Radijsko dizawe TV Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Top {op Stawe nacije Vesti za osobe o{te}enog sluha Top {op Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Uve}awe Replika Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Veliki brat Uvod u anatomiju Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Saut Park

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 13.45 14.00 15.00 15.45 16.00 16.45 16.45 17.00 17.45 18.20 18.30

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Magi~na privla~nost Iznad zakona Farma (repriza finala) Siti Ja imam talenat (r) U tu|oj ko`i ^arolija Nevina Nacionalni dnevnik Nacionalni dnevnik Qubav je ve~na Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija

Mla|an Dinki}

Eon kid (Hepi, 11.00 i 13.23) 06.37 07.00 07.07 07.29 07.50 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 09.40 09.48 10.00 10.15 10.37 11.00 11.24 11.43 12.00 13.00 13.23 13.55 14.15 14.32 15.15 16.00 16.45 17.40

Nodi Engleski sa Nodijem Mala princeza Meda Rupert Papirmanija Nodi Pokojo Mala princeza Meda Rupert Skipijeve avanture Muzika bez struje Papirmanija Presovawe [aman king Dinosaur king Eon kid Presovawe Papirmanija Kvizi} Dinosaur king Eon kid Presovawe ^eli~ni alhemi~ar Skloni{te Lude godine Darija, qubavi moja Amor latino Zakleti na }utawe

18.35 18.55 19.20 19.30 20.15 20.55 21.05 22.00 23.00 23.55 00.10 00.40 01.30 02.10 03.00

Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Sponzoru{e NLB pregled Telemaster Arena u ~etiri oka Nije lako biti ja Luda ku}a Telemaster Vejb Zakleti na }utawe Razmirice Smicalice Sponzoru{e

Intervju s Mla|anom Dinki}em (Pink, 22.00) 18.45 19.30 20.00 21.00 22.00 22.45 23.15 00.00 00.45 00.55 01.00

Danijela Nacionalni dnevnik Farma Sve za qubav Intervju s Mla|anom Dinki}em Crna hronika Nedostatak dokaza Tjudorovi Siti Ekran Film: Ubita~no seksi

08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Zabavni program, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Zlatno poqe, 12.00 Akcenti, 12.15 Ekstremi, 14.00 Akcenti, 14.15 Sveje lako kad si mlad, 14.45 Na temu, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 22.30 Akcenti dana, 23.00 Na temu, 00.00 Film 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.


DNEVNIK

~etvrtak24.decembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

USPON I PAD NIKOLAJA ^AU[ESKUA

31 11

Pi{e: Petar Tomi}

Vupi Goldberg

^asne sestre nastupaju Delores Van Karter postaje svedok ubistva pa je policija pod programom za za{titu svedoka sakriva u manastir. Delores se sprijateqi sa sestrama Mari Robert, Mari Lazuras i Mari Patrik... Uloge: Vupi Goldberg, Harvi Kajtel, Megi Smit Re`ija: Emili Ardolino (Nova TV, 21.00) 08.25 09.30 11.15 12.35 14.10 15.10 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 23.00 23.15 00.55 02.25 04.05

Asteriks Gal, film Bingo, film Stjuart Mali 2, film Kremenkovi u Viva Rok Vegasu, film Najboqe godine Bo`i}ni duh, film Vesti Ne zaboravi stihove IN Dnevnik Najboqe godine ^asne sestre nastupaju, film Vesti Ja {pijun, film Bo`i}ni duh, film Najlu|i Bo`i}, film Sve {to `elim za Bo`i}, film

08.00 Uli~ni pomo}nici [erloka Holmsa 09.00 Drevna otkri}a 10.00 Van Gog – kompletna pri~a 11.00 Ubistvo Abrahama Linkolna 12.30 Tajne Renesanse 13.00 Eksplozivni rat: Rat na Dolomitima 14.00 NLO i Hladni rat 15.00 Pri~a o krompiru 16.00 [ifra Agate Kristi 17.00 Putovawe koje je potreslo svet 18.00 Raspu}in, |avo u qudskom obliku 19.00 Viktorijino carstvo 20.00 Atina: Istina o demokratiji 21.00 Tajni ratovi 22.00 Misterija tri kraqa 23.00 Jelena Trojanska 00.00 [ifra Agate Kristi 01.00 Putovawe koje je potreslo svet

08.00 Malo Korigan 08.30 Moja zlatna ribica je zlo}a 09.00 Gladijatorska akademija 09.30 Malo Korigan 10.00 Moja zlatna ribica je zlo}a 10.30 Gladijatorska akademija 11.00 Operacija Ticijan 13.30 Gospo|a ministarka 16.00 Ku}a pored pruge 18.00 Vremenski policajac 20.00 Pod mle~nom {umom 22.00 Zaliv qubavi i tuge 00.00 Areal Ganer 02.00 Devet zatvorenih

06.00 Vavilon 5: Izgubqene pri~e – Glasovi u tami 07.10 Filmovi i zvezde 07.35 Moj omiqeni Marsovac 09.05 Muwa 10.35 Mra~ni vitez 11.50 Binki 13.20 Svemirski majmuni 14.40 Dobra godina 16.35 Dvadeset sedam haqina za ven~awe 18.25 Voli 20.05 Muwa 21.40 Ja sam legenda 23.20 Zrno utehe 01.05 @elim Kendi 02.35 Romulus, moj otac 04.20 Fido

07.40 Dobro jutro, Hrvatska 09.80 Dolina sunca 10.10 Na vodenom putu 3: Ostrvo Vankuver - Kanadsko divqe ostrvo, dok. serija 10.55 Ansambl LADO – 60 godina s nama 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.32 Skica za portret 14.45 Trenutak spoznaje 15.35 Gde se sakrio Bo`i}, dok. film 16.10 Hrvatska u`ivo 17.30 Najslabija karika, kviz 18.15 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Bo`i}na ~estitka kardinala Bozani}a 20.25 Ko `eli biti milioner?, kviz 21.25 Abraham 23.20 Kordunski bo`i~waci 23.55 Gospi}: Misa pono}ka prenos 01.35 Karolova bo`i}na pri~a, film 03.05 Bo`i}na pri~a, film

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00 04.00 05.00

06.15 07.55 10.05 11.40 13.35 15.10 16.45 18.30 18.55 19.05 19.35 20.00 21.45 23.20 01.00

Dodir an|ela Meklodove }erke Marpl - Ubistvo u parohiji Ho}e{ li me o`eniti Meklodove }erke Sudija Ejmi Marpl - U 4.50 iz Pedingtona Van sezone Put ka Bo`i}u Ana Karewina Ana Karewina Lo{ ili fin Van sezone Sudija Ejmi Dodir an|ela

Moj telohraniteq, film Sabrina, film Sne`no ~udo, film Aqaska, film Voza~ka dozvola, film Qubimac iz svemira, film Agent Kodi Benks 2, film Vesti Ekskluziv Ve~era za 5 Punom parom Sam u ku}i, film Pre`iveti Bo`i}, film Fle~ `ivi, film Voza~ka dozvola, film

Pre`iveti Bo`i}

Alana Ubah

Karolova bo`i}na pri~a

Pribli`ava se jo{ jedan Bo`i} i usamqeni Dru ne `eli da ga ponovno provede sam. Odlu~uje da se priseti detiwstva i bo`i}nog slavqa u krugu porodice, ali ubrzo nailazi na prepreke... Uloge: Ben Aflek, Kristina Eplgejt, Yejms Gandolfini, Ketrin O’ Hara Re`ija: Majk Mi~el (RTL, 21.45)

Alen Karol radi kao autor prazni~nih ~estitki ~ije radikalne ideje ne nailaze na odobravawe saradnika u kompaniji, pa zavisi od podr{ke {efa Yefa Bradlija... Uloge: Tom Everet Skot, Valas [on, Alana Ubah, Deana Miligan, Verne Trojer Re`ija: Denis Dugan (HRT1, 01.35)

07.55Bra}a koale bo`i}ni special, crtani 08.40 Slu~aj za ekipu BARZ 09.05 Gem, set, me~ 09.30 Vip Muzi~ki klub 10.00 Tarzan, crtani 11.30 Karolova bo`i}na pri~a, film 13.00 Ledena princeza, film 14.40 Kod Ane 14.55 ^udo u zemqi igra~aka, crtani film 15.45 Tom i Yeri, crtani film 15.55 Bo`i}na pri~a, film 17.50 Polarni ekspres, crtani 19.30 Vip Muzi~ki klub 20.05 Pinokio, crtani 21.50 Tiha no} u Vukovaru, snimak 23.15 Divan `ivot, film 01.20 Vip Muzi~ki klub LP

07.00 08.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00

Dama gangster Intermeco 1 Moja slatka debequca Akapulko H.E.A.T. Intermeco 2 Mekalum Moja slatka debequca Gospodari horora - Re~ Akapulko H.E.A.T. Intermeco 3 Voqena Moli Gospodari horora - Zvu~i kao 22.00 Praznina 00.00 Mekalum 02.00 Plo~nici Londona

04.00 06.00 08.00 09.50 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.10 00.00 02.00

Opasna {ifra Brzina 2: Tempomat Tri musketara Gorile u magli: Pri~a o Dajen Fosi Brzina Imajte na umu Problem s psom Bra}a Bluz Misteriozni ~ovek Opasna {ifra Voajer Qudi pod stepenicama

Kristina Eplgejt

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

08.30 09.00 10.00 10.30 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 20.30 21.00 21.15 22.45 23.45 00.15 00.45 01.15

Kako se pravi? Pametwakovi} Majami ink Generalka Peta brzina Najboqi momenti na Diskaveri kanalu U deli}u sekunde Kako pre`iveti u opasnim situacijama Majami ink Pametwakovi} Razotkrivawe mitova Kako se pravi? Najboqi momenti na Diskaveri kanalu Nevoqe u raju Ratovi bandi U deli}u sekunde O~evidac Generalka Ameri~ki hotrod automobili

Reli Trke automobila Formula 1 Formula 1 Biatlon Ski skokovi Ski skokovi Biatlon Biatlon Ski skokovi Ski skokovi Fudbal Fudbal Biciklizam Biciklizam Biciklizam Borila~ki sport Rvawe Rvawe Svi sportovi Svi sportovi Fudbal

Uloga {pijuna u rumunskoj revoluciji apadna granica Rumunije prema Ma|arskoj |u ostalog konstatuje: ,,Sada, kada se navr{ava 20 je tokom cele 1989. bila problemati~na. Vigodina od Rumunske revolucije i kada postoje jo{ {e biv{ih oficira „Sekuritatee“ u Temimnoge nepoznanice i enigme vezane za te doga|aje, {varu i danas tvrde kako su raspolagali inforkwiga poku{ava da podigne bar malo zavesu koja macijama o gra|anima koji su ilegalno prelazili pokriva kontroverznu i kopleksnu stvarnost. tu granicu. Navodno je samo na prelazima prema Ume{anost srpskih obave{tajnih slu`bi u dogaMa|arskoj te godine uhva}eno ili otkriveno oko |aje u Temi{varu je poznata i obja{wiva. Ali na15.000 qudi. Ma|arska {tampa je otvoreno pisala ~in na koji je to ~inila, u kojoj meri i s kakvim o izbegli~kim logorima Balaton, Debrecin, Hajkrajwim ishodom, to je ve} drugo pitawe... duszabaszlo i Bicske, u kojima je bilo sme{teno Jugoslovenska tajna slu`ba je postala va`no izme|u 20.000 i 40.000 rumunskih dr`avqana. upori{te u politi~koj destabilizaciji susednih Tada{wi rumunski vojni ata{e u Budimpe{ti socijalisti~kih dr`ava, posebno Rumunije. JugoJoan Toderi~iju tvrdi u izjavi koju je dao 27. feslovenske informativne strukture su se masovno bruara 2004. da je posedovao informacije o tome i konzistentno anga`ovale u pripremawu i razvokako su u tim logorima vr{ene pripreme za ru{eju doga|aja planiranih da bi se oborio Nikolaje we ^au{eskuovog re`ima. U vreme posete ame^au{esku. Jugoslovenski mas mediji su dejstvovari~kog predsednika Xorxa Bu{a Ma|arskoj 11. juli promptno kao relej u {irewu dezinformacija, la 1989, u Budimpe{ti su organizovane demonstracije na kojima se skandiralo „Ho}emo Erdeq“ i „Erdeq pripada Ma|arskoj“. Rumunski ata{e daqe navodi da su u vreme temi{varskih doga|aja antirumunska udru`ewa u Ma|arskoj tra`ila da se vojno interveni{e protiv Rumunije i da se „oslobode“ Ma|ari u Transilvaniji. Na osnovu takvih izve{taja zvani~nika ^au{eskuove Rumunije, stvorena je predstava da su susedi svojim anga`ovawem ugrozili integritet Rumunije. Tada{wi ministar odbrane Rumunije Vasile Milea je u Za stradalnike su gorele sve}e u Temi{varu no}i pre samoubistva pozvao telefonom ma|arskog kolegu Karpatija Fesau~estvuju}i sa slu`bama ’bratskih’ zemaqa ili renca i otvoreno ga pitao da li ho}e da ratuju s Zapada. Sve je to ~iweno da bi se lagalo i izmiRumunijom. {qalo kako je u Temi{varu bilo 60.000 mrtvih, da Vojni ata{e Toderi~iju prise}a se i detaqa da je ’Sekuritatea’ ubila Lasla Teke{a i jo{ mnogo su u danima nemira u Temi{varu, ma|arski zvatoga. Pokrivaju}i se jugoslovenskim izvorima, ni~nici kontaktirali vlade Austrije, Nema~ke, {tampa susednih zemaqa, pre svega iz Ma|arske, Francuske i Rusije, kao i generalnog sekretara le`erno je preuzela i daqe propagirala mno{tvo UN, postavqaju}i pitawe u kojoj su meri doga|aji neverovatnih neistina o doga|ajima u Rumuniji. u Rumuniji rizik za me|unarodni mir. Bilo je poTo je imalo katastrofalne posledice po razvoj i ku{aja da se sazove i Politi~ki komitet Varusmerewe Rumunske revolucije i nepravedno obe{avskog ugovora, a 23. i 24. decembra sovjetski le`ilo taj doga|aj.“ vojni ata{e u BudimpeNavodno neprijateq{ti poku{ao je da od ruNeposredno pre ru{ewa ^au{eskua, sko delovawe jugoslomunskog predstavnika venskih novinara u Tewegov ministar odbrane Vasile iznudi deklaraciju da mi{varu pomiwe se u viMilea je no} uo~i samoubistva rumunska vojska nije u {e objavqenih kwiga. mogu}nosti da kontroliKada je re~ o brojki od pozvao telefonom svog ma|arskog {e situaciju, {to bi se kolegu Ferenca Karpatija i otvoreno 60.000 mrtvih nije izmiindirektno podrazume{qotina jugoslovenskih ga pitao da li ho}e da ratuju valo da je neophodna novinara, ona je sadr`as Rumunijom spoqna intervencija. I na u izve{tajima isto~ameri~ki vojni ata{e se no-nema~ke agencije 23. decembra obratio rumunskom kolegi pitawem: ADN, u tek pokrenutom listu ,,Adevarul“, a ta je [ta je potrebno Rumuniji u uslovima revolucije brojka i deo optu`nice protiv ^au{ista. Pretekoja je u toku? Odgovor je bio da }e biti dovoqna rano bi bilo tvrditi da se i tu`ilac inspirisao politi~ka podr{ka, {to je predsednik Bu{ kaiz jugoslovenske {tampe, pa je do{ao na ideju da je snije i u~inio. stavi u optu`nicu. Drugim re~ima, to je cifra Pri~e o ume{anosti inostranog faktora u Tekoju su neki revolucionari izustili tih dana. mi{varu nisu prestale ni do danas. Marijus Miok, Marijus Miok u tekstu „Pobuna u Temi{varu i jedan od revolucionara, koji je u to vreme bio stujugoslovensko posredovawe“, obja{wava kako su dent, uporno istra`uje decembarska zbivawa i porevolucionari u Temi{varu, a tako je bilo i u Bulemi{e s onima koji, po wegovom mi{qewu, falkure{tu, sami tra`ili puteve da preko stranih sifikuju revoluciji ili rehabilituju qude starog novinara probijaju informacionu blokadu i da re`ima. Polovinom ove godine u Oradiji, na sevesvet sazna {ta se u Rumuniji zapravo de{ava. ro-zapadu Rumunije, rumunski generali u penziji ,,Oni koji pi{u o ume{anosti Jugoslavije, ne goTrajan Valentin i Aurel Rogo`an promovisali su vore o tome koji bi bio interes Jugoslovena da svoju zajedni~ku kwigu koja se bavi rumunsko-sprrazbiju Rumuniju. Kako to da superprofesionalna skim odnosima. Revija ,,Balkan“, u broju 96 daje jugoslovenska tajna slu`ba nije uspela da spre~i prikaz te kwige. Autor ~lanka Kornel Vlad izmerazbijawe Jugoslavije“, pita se Miok.

Z

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

~etvrtak24.decembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

^etvrtak diprinosi dobrom raspolo`ewu. Mesec je uplovio u va{ znak pa ne mo`ete da mirujete. Organizujte sami sebe, po svom. Pred sobom imate nove perspektive i mogu}nosti.

BIK 20.4-20.5.

Uznemireni ste zbog jedne `enske osobe, smatrate da vas ugro`ava. Imate puno razloga za sumwu, bez vidqivih dokaza. Nemojte se nervirati, ve} se {etajte i dru`ite.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

24. decembar 2009.

Skloni ste da se uklopite u navike, odre|en pravac kretawa i delawa. Budite pa`qivi u saobra}aju. Od partnera o~ekujete gotova re{ewa. Jo{ uvek ste voqeni.

Mesec }e u ta~no u podne uploviti u vatreni znak Ovna, i tada sve po~iwe. Mo`ete da se odmarate tokom prepodneva, a po podne da radite iz sve snage, puni energije. Sa~uvajte emocije. Borbeni Mars goni vas u vatru, u akciju, pa morate biti energi~ni i vredni. Ali, kre}u}i se unazad, vra}a vas i u pro{le aktivnosti i me|u dobro znane osobe. Nagla{ena strast. Mo`ete puno da radite, ono {to volite, {to vam donosi zadovoqstvo ili novac, ali ~uvajte zdravqe. Preterivawe bilo koje vrste vam {teti. Istovremeno, racionalni ste.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

VAGA 23.9- 23.10.

Ulaskom Saturna u va{ znak zapo~iwete period zrelosti, svode}i sve na ono primarno. Tek sada cenite bazu svog postojawa i malobrojne saborce. Odrecite se nepotrebnih stvari i luksuza.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Kra}e putovawe, bilo poslovno ili provoda radi, pravo je re{ewe za vas. U qubavi uzbu|ewe. Mogli biste da se bavite nekim takmi~arskim sportom, ili putujete negde zajedno.

Sre}an ro|endan! Nijedan kao ovaj, s toliko zrelosti i duboke emotivnosti. Prihvatite zahteve uku}ana kao opravdane, ~ak i ako vam izgledaju neva`ni. Planirate li putovawe?

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Partner se trudi da vam doka`e svoju qubav i pa`wu, pa biste mogli to i da cenite, priznate i prihvatite. Ne}ete odustati od nerealizovanih ciqeva, ni po koju cenu. Dinamika u domu.

Dru{tveni ste. Puno planova i dogovora imate pred sobom, pa vam je potrebna ~arolija da ih ostvarite. Partner vas i ho}e i ne zna kako }e. Ne bavite se time, ve} sobom.

Tro{ite novac, dobro raspolo`eni. Imate puno obzira prema jednoj `enskoj osobi, pa vas to mo`e zbuniti ili skrenuti s puta. Tro{ite i na decu, na sveop{te zadovoqstvo. Qubav i prijateqi.

TRI^-TRA^

Sumwivi suprug

TOPLO

Vojvodina Novi Sad

14

Subotica

12

Sombor

14

Kikinda

12

Vrbas

14

B. Palanka

14

Zrewanin

16

S. Mitrovica 15 Ruma

16

Pan~evo

15

Vr{ac

16

Srbija Beograd

15

Kragujevac

15

K. Mitrovica 15 Ni{

15

Rezultati obdukcije tela tragi~no preminule glumice Britani Marfi pokazali su da holivudska lepotica nije umrla prirodnom smr}u, ve} da je dokraj~io miks lekova koje je konzumirala. Navodno je wen suprug Simon Mowak pod istragom. Simon je policiji postao sumwiv nakon {to se usprotivio daqim ve{ta~ewima i nakon {to su na no}nom ormari}u glumice prona|ene desetine lekova, od kojih su neki glasili na Simona, a neki na Britaninu majku [eron. Britani je svu svoju imovinu ostavila majci, a supruga je ostavila bez ijednog dinara, {to je istra`iteqima dalo dodatni podsticaj da krenu u istra`ivawe Mowaka. Istraga o smrti se nastavqa.

Evropa

ZA OVO DOBA GODINE

Madrid NOVI SAD: Toplo i promenqivo obla~no sa kratkotrajnim sun~anim periodima. Vetar umeren do poja~an jugoisto~ni vetar. Pritisak ispod Rim normale. Minimalna temperatura 7, a maksimalna 14 stepeni. London VOJVODINA: Vrlo toplo za ovo doba godine i delimi~no obla~no, a samo ponegde }e biti kratkotrajne slabe ki{e. Vetar umeren do poja~an juCirih `ni i jugoisto~ni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 5, a Berlin maksimalna 16 stepeni. SRBIJA: Vrlo toplo za ovo doba godine i delimi~no obla~no, a samo Be~ ponegde }e biti kratkotrajne slabe ki{e. Vetar umeren do poja~an ju`ni i Var{ava jugoisto~ni. Pritisak ispod normale na severu i zapadu, a malo iznad normale na istoku i jugu. Temperatura od 4 do 20 stepeni u Loznici. Kijev Prognoza za Srbiju u narednim danima: U petak toplo uz prolaznu Moskva ki{u i poja~an ju`ni i jugoisto~ni vetar. U subotu hladnije uz mogu}u susne`icu ili vla`an sneg u ni`im predelima sa temperaturom malo iznad Oslo nule. U nedequ na padavine samo na jugu, a u ponedeqak i utorak ve}inom St. Peterburg suvo sa slabim jutarwim mrazevima i uz porast temperature od utorka. Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike bi}e relativno nepovoqne za hroni~ne bolesnike, pa im se preporu~uje da poslu{aju savete lekara. Meteoropatske reakcije u formi nervoze, glavoboqe i bolova u kostima i zglobovima najizra`enije }e biti u ko{avskom podru~ju. Neophodna je dodatna opreznost u saobra}aju.

15

VIC DANA

18 6

Voze se Muja i Hasa autobusom. Ka`e Hasa: „Majstore, daj pusti malo taj air condition!” A Muja }e: „Nemoj, ba, boqe daj neke narodwake!”

5 1 12 3 4

SUDOKU

2 0 1

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

19

Pariz

3

Minhen

10

Budimpe{ta

9

Stokholm

-1

3

5

9

2

2 8

1

5

5

9

9

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

102 (-11)

Slankamen

216 (-9)

Ja{a Tomi}

Apatin

164 (-11)

Zemun

274 (-11)

Bogojevo

149 (-13)

Pan~evo

292 (-8)

Smederevo

462 (8)

Ba~. Palanka 155 (-12) Novi Sad

160 (-12)

Tendencija opadawa i stagnacije

TISA

SAVA

N. Kne`evac

176 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

243 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

206 (-10)

NERA

Hetin

96 (18)

2 8 4 5 7 3 6 1 9

4

14 (2)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 250 (10) Beograd

3

9

6

Kusi}

5 3 7 9 1 6 2 8 4

7 3

8 52 (0)

9 6 1 2 4 8 7 5 3 1 9 6 7 2 5 3 4 8

230 (-2)

4

Tendencija stagnacije

8

4

2

4 2 8 3 6 9 5 7 1 7 5 3 4 8 1 9 2 6

6

3 4 9 8 5 2 1 6 7

2

7

7

5

4 1

3

8 1 5 6 3 7 4 9 2 6 7 2 1 9 4 8 3 5 Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 24.decembar 2009.