Issuu on Google+

NOVI SAD *

PONEDEQAK 24. SEPTEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23567 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija prvaka

str. 10

MINISTAR VELIMIR ILI] NAJAVIO NOVA PRAVILA ZA LEGALIZACIJU „DIVQIH” OBJEKATA

Za100evrakatastar nelegalno prevodiulegalno str. 4

I N T E R V J U : RANKO KON^AR, ISTORI^AR

KAKVAJEULOGALIDERALSV-aUPREKSINO]NOMINCIDENTUISPREDNOVOSADSKEKAFANE„TAKOJESU\ENO”?

Otpor Vojvodine biobi legitiman str. 2 USTAV BRANI PARLAMENTARCIMA DA SEDE I U POKRAJINSKOJ SKUP[TINI

Jerkovadala ostavku, Bajatovi} dupliposlanik str. 3

^anak:Nikognisamtukao str. 3

NAJAVQENA PRIVATIZACIJA DR@AVNE IMOVINE DA BI SE POKRIO JAVNI DUG

NASLOVI

[ta}emoprodatida zakrpimorupuubuyetu?

Politika

Ekonomija

str. 5

4 Mladi sawaju dr`avne jasle

BRUCO[I FAKULTETA TEHNI^KIH NAUKA „NA^ELI” AKADEMSKU 2012/13. GODINU

Dru{tvo 6 Nemamo more, ali imamo toplu vodu

Najbrojnijageneracija budu}ihin`ewera!

Novi Sad 7 Blokada Dunava, Luke, Kanala i Beogradskog keja

str. 6

SPORT

n PETICA PARTIZANA

n TITULA ZIMOwI]U

11 U slavu vina i gro`|a

Crna 13 Pregazio svoje dete u [ajka{u 13 Seksualni napasnici se brzo vra}aju u }elije 13 Vu~kova nova molba za pomilovawe

Najvi{a temperatura 26 °S

str. 14 – 18

Foto: R. Hayi}

n SRAMNI DAN ZA SRPSKI FUDBAL

Vojvodina

2 Sutra o rebalansu 3 Seni}: Vojvodina }e jasnije mo}i da planira svoj buyet


2

POLiTikA

ponedeqak24.septembar2012.

INTERVJU

Sutraorebalansu

Rastegqivihsedamodsto Kao i prilikom svake rasprave o buxetu, i ovoga puta se pokretalo pitawe da li Vojvodina dobija onoliko novca koliko joj garantuje Ustav. Dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede Srbije VlajkoSeni} rekao da je predlogom rebalansa postavqen temeq buxeta za 2013. godinu, kao i da }e pokrajinske vlasti jasno mo}i da planiraju svoj buxet u narednom periodu u skladu s prihodima. Seni} je rekao da je uvek kod dono{ewa buxeta i rebalansa bilo nedoumica {ta je sedam odsto za Vojvodinu, odnosno da li su to prihodi ili rashodi, i dodao da je, bez obzira na to kako je to tuma~eno, uvek bilo nezadovoqnih. – Odlu~ili smo da tu politiku promenimo i zato smo izmenili

~lan zakona koji sada jasno ka`e da se rashodi utvr|uju u iznosu od sedam odsto ostvarenih poreskih prihoda – napomenuo je Seni}. S druge strane, takvom stavu Vlade o{tro se protive vojvo|anske stranke SVM i LSV, isti~u}i da je takvo re{ewe protivustavno. Vlada Srbije odbila je amandmane SVM-a, LSV-a i DS-a kojima je zatra`eno da ne bude usvojena osnovica za obra~un “vojvo|anskih” para kako je predlo`eno zakonskim izmenama. Poslanici Saveza vojvo|anskih Ma|ara ka`u da podr`avaju najavu premijera Vojvodine Bojana Pajti}a da }e se Pokrajina obratiti Ustavnom sudu ako Skup{tina Srbije usvoji izmene Zakona o buxetskom sistemu.

IAgrobankauSkup{tini Ministar finansija i privrede Mla|an Dinki} najavio je da }e Skup{tina Srbije morati da diskutuje i o osnivawu Nove Agrobanke, koja je po~ela da radi posle likvidacije stare zbog malverzacija. Odgovaraju}i na pitawa poslanika Marjana Risti~evi}a iz SNS-a o osnivawu Nove Agrobanke, Dinki} je u parlamentu tokom rasprave o amandmanima na rebalans ovogodi{weg buxeta naveo da se u aprilu, tokom izborne kampawe, znalo da su Agrobanka, Privredna banka Beograd i Razvojna banka Vojvodine u dubiozi.

– Tada{wa Vlada s Mirkom Cvetkovi}em na ~elu odlu~ila je da izda trogodi{we dr`avne obveznice kojim s 50 miliona evra upumpava novac u Razvojnu banku Vojvodine, 20 miliona u Privrednu banku Beograd i time je preuzima u ve}insko vlasni{tvo, i ~ak 100 miliona evra u Novu Agrobanku koja je nastala nakon likvidacije ove stare Agrobanke – rekao je Dinki}. Ministar je naveo da je kontrola utvrdila da je minus u staroj Agrobanci bio ~ak 300 miliona evra, a da je 100 miliona evra bilo nedovoqno ~ak i za formirawe i kvalitetan rad Nove Agrobanke.

Hitno,hitnije… Poslanici su ovih dana u ruke dobili predlog resornog odbora da po hitnom postupku razmotre ostavku Dragoslava[umarca na mesto ~lana Nacionalnog saveta za visoko obrazovawe. U obrazlo`ewu hitnosti stoji da je potrebno izabrati novog ~lana da bi Savet radio u punom sastavu. Koliko je tema do sada bila hitna svedo~i to {to je Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula pitawe sukoba interesa ~lanstva u Savetu i mesta predsednika In`ewerske komore Srbije jo{ 12. decembra 2011. godine. [umarac je podneo posle toga ostavku jo{ 24. januara, ali je ona devet meseci ~amila u fioci.

DalekojeKipar U parlament su po~eli da sti`u i prvi odgovori Vlade na poslani~ka pitawa. Poslanicu DHSS-a Olgicu Bati} je interesovalo u kojoj fazi je postupak i koje su pravne radwe preduzete po krivi~noj prijavi koju je ta stranka podnela protiv Mla|ana Dinki}a, a “koja broji 800 strana s gomilom materijalnih dokaza”. Zamenik tu`ioca za organizovani kriminal Sa{aIvani} u odgovoru pripremqenom za Ministar-

stvo pravde ka`e da je taj predmet u fazi pretkrivi~nog postupka. Istovremeno podse}a na to da je povodom slu~aja vezanog za krivi~nu prijavu Vladana Bati}a o zloupotrebama u Beogradskoj banci – of-{or jedinici u Nikoziji, Tu`ila{tvo 25. juna 2007. godine poslalo Kipru zamolnicu za pru`awe me|unarodne pravne pomo}i, a 19. februara 2009. zahtev MUP-u Srbije za pru`awe potrebnih obave{tewa. S. Stankovi}

RANKO KON^AR, ISTORI^AR

OtporVojvodine zatirawuautonomije biobilegitiman

PoSlani^ke teme

Skup{tina Srbije sutra }e okon~ati vanredno zasedawe glasawem o rebalansu buxeta i prate}im zakonima – izmenama zakona o buxetskom sistemu i o penzijsko-invalidskom osigurawu, kao i predlogu zakona o utvr|ivawu maksimalne zarade u javnom sektoru. Rebalansu buxeta, koji predvi|a deficit od 203,6 milijarde dinara, ili 6,2 odsto bruto doma}eg proizvoda, podr{ku su najavile stranke vladaju}e koalicije, a opozicioni DS, DSS, LDP, SVM, LSV, SPO ga ne}e podr`ati. Ve} tokom sutra{weg popodneva zapo~e}e nova vanredna sesija na kojoj treba da budu usvojene izmene Zakona o visokom obrazovawu, a koje treba da omogu}e da se studenti na “buxet” upi{u i ove godine ve} sa 48 bodova.

dnevnik

Istori~ar RankoKon~ar upozorio je na to da se ustavnim re{ewima utvr|enim pre {est godina, a posebno nedavnim odlukama Ustvanog suda Srbije o su`avawu ingerencija Vojvodine, dovodi u pitawe i opstanak pokrajinske autonomije. On je u intrevjuu za „Dnevnik“ ocenio da bi formirawe {ireg politi~kog i gra|anskog fronta otpora u Vojvodini takvim „radikalnim“ poku{ajima zatirawa autonomije bilo potpuno legitimno. – Odlukama Ustavnog suda Vojvodina se na{la u protivre~nom polo`aju – da nelegitimnu devastaciju autonomije i weno legalizovawe u Ustavu brani legitimnim sredstvima. Kroz istoriju Vojvodine, autonomija se uvek artikulisala i branila legitimnim sredstvima. Nema razloga da se to ne ~ini i ovog puta, ali legitimizam podrazumeva i razli~ite oblike i forme otpora ako je autonomija ugro`ena i ako se dijalogom ne mogu izna}i prihvatqivija re{ewa. Sve {to nije nasilno ru{ewe ustavnog sistema, politi~ki je legitimno. Taj otpor ne treba reducirati samo na nosioce oficijelne vlasti u Vojvodini ve} on mora imati {iri strana~ki i gra|anski karakter, ali mora biti usmeren i na promenu Ustava da bi se povratile i neke izvorne osnove vojvo|anske autonomije a da ona ne bi zavisila samo od milosti centralne vlasti i wewih “sedam posto” – ukazao je Kon~ar.  Mislite li tu na ideju “vojvo|anskog fronta”, koju su inicirale neke stranke, ali koja ipak nije dobila {iru podr{ku? – Mislim da se ideja vojvo|anskog fronta nija shvatila u wenom

la odbacivana kao forma nedemokratskog pritiska na institucije vlasti da se ustavni status Vojvodine uva`ava kao bitno i nezaobilazno pitawe demokratizacije i

decentralizacije Srbije? Uostalom, pitawe je mo`e li se uop{te praviti dr`ava ~ijem se karakteru Vojvodina suprotstavqa ve} gotovo sto godina i u kojoj se permanentno sumwa u wena istorijska i nacionalna ose}awa s kojima je u{la u Srbiju, samo zato {to `eli da o~uva svest o sebi i doprinese decentralizaciji i demokratizaciji Srbije. Istorijska je istina da se Vojvodina nikad nije protivila dr`avi Srbiji ve} samo wenom centralizmu, koji ju je uvek politi~ki, ekonomski i pravno devastirao. Apsurdno je da joj se danas oduzima ~ak i pravo da Novi Sad nazove glavnim gradom Pokrajine. Da se zna malo istorije, ne bi se upadalo u takve apsurde. Novi Sad

Pitawejemo`eliseuop{tepravitidr`ava~ijem sekarakteruVojvodinasuprotstavqave}gotovo stogodina,iukojojsepermanentnosumwauwena istorijskainacionalnaose}awa skojimajeu{lauSrbiju izvornom i istorijskom zna~ewu. Zapravo, re~ je o politi~koj asocijaciji razli~itih politi~kih stranaka koje su se 1935. godine pod imenom “Vojvo|anski front” udru`ile s ciqem da se posle politi~ke i ekonomske marginalizacije Vojvodine vojvo|ansko pitawe artikuli{e i kao ustavno pitawe. Toj asocijaciji tad se pridru`uju predstavnici razli~itih politi~kih stranaka – Radikalne, Demokratske, Zemqoradni~ke, Samostalne demokratske, Hrvatske seqa~ke i Komunisti~ke partije u Vojvodini. One tad na platformi autonomije Vojvodine nastoje da se i ustavno re{e weni mnogobrojni problemi, pre svega politi~ki i ekonomski. Za{to bi danas takva asocijacija izazivala skepsu i bi-

je odre|en za glavni grad Srpske Vojvodine jo{ daleke 1849. godine i to nikom nije smetalo. Mo`da je jo{ apsurdnije {to se Vojvodini uskra}uje i pravo da svoje istorijske regione Srem, Banat i Ba~ku smatara svojim geografskim okvirom. Te oblasti su, bez obzira na teritorijalne promene kroz koje su prolazile, istorijski vojvo|anske i osnova wenog teritorijalnog i autonomnog identiteta s kojim je 1918. godine i u{la u Kraqevinu Srbiju. Ulaskom u Kraqevinu Srbiju, te oblasti su postale i deo teritorije dr`ave Srbije, i za{to bi danas wihovo pomiwawe kao dela geografskog prostora Vojvodine bilo suprotno Ustavu, kada su one prevashodno dr`avne teritorije?

 A mo`e li vojvo|anska politi~ka scena nametnuti ustavne promene u Srbiji? – Mislim da mo`e, ako se politi~ki organizuje i ako politi~kim strankama primarni ciq bude ustavni status Vojvodine, a ne borba za politi~ki primat u Vojvodini. Ali, s obzirom na vojvo|anske politi~ke prilike, ~ini se da je takav pristup najmawe ostvariv.  [ta je alternativa, ukoliko se posmatraju tendencije u pogledu stepena vojvo|anske autonomije u dosada{wim ustavnim re{ewima? – Ne radi se o stepenu autonomije ve} o autonomiji uop{te i wenoj neizvesnoj ustavnoj perspektivi. Ustavi od 1990. i 2006. godine legalizovali su koncept dr`ave koji je u tradiciji srpske konzervativne ustavne misli, zbog koje su sve Jugoslavije bile u stalnoj ustavnoj krizi, a vojvo|ansko pitawe permanentno zao{travano i negirano kroz ceo 20. vek. Re~ je o koncepciji unitarno-centralisti~ke dr`ave u kojoj se nije uva`avala ni istorijska ni nacionalna stvarnost, niti demokratska alternativa u re{avawu slo`enih ustavnih problema. Otuda nije slu~ajno {to vojvo|ansko pitawe egzistira kroz ceo 20. vek, a svedoci smo – i po~etkom 21. veka. Istorijska empirija potvr|uje da Srbija nikad nije bila naklowena autonomiji Vojvodine, i da se ona nije 1945. godine konstiuisala svojim autohtonim odlukama i kao autonomna pokrajina prisajedinila Srbiji, pitawe je da li bi to ikad postala. A ova nenaklowenost autonomiji, posebno wenom identitetu kao istorijske pokrajine – kakvom ju je smatralo weno liberalno gra|anstvo ve} od 1918. godine, dok su istorijske pokrajine od po~etka ustavno anatemisane „kao ogwi{ta separatizma” – dovodi fakti~ki do otpora unitarizmu i centralizmu i do borbe za autonomiju. U genezi te borbe, ideji autonomije Vojvodine nastoji se zatrti svaka istori~nost i pokrajinska svest kao potencijalna opasnost za srpsko nacionalno i dr`avno jedinstvo. To je bila konstanta srpske politike prema Vojvodini, nezavisno od toga da li su je vodile gra|anske partije ili komunisti. A posle Drugog svetskog rata, kad je autnomija postala ustavna stvarnost, nastoji joj se nametnuti iskqu~ivo administrativni karakter i osporiti originernost wenog nastajawa. Tokom {ezdesetih godina pro{log veka, u vreme o{trih sporova izme|u rukovodstva Srbije i Vojvodine

o ustavnim pitawima, ve} se dovodi u pitawe i oportunost wenog postojawa uop{te, budu}i da je smatrana istorijski prevazi|enim ustavnim re{ewem. Ovi zahtevi odba~eni su tada kao istorijski neta~ni izraz nacionalisti~kih i nedemokratskih shvatwa srpske dr`ave. Me|utim, zatirawe istorijskog identiteta Vojvodine potpuno je ostvareno u Ustavu iz 2006. godine jer je to prvi ustav koji predvi|a i mogu}nost ukidawa autonomije, a {to je samo potvrda da je tek u wemu legalizovana gotovo stogodi{wa ustavna strategija Srbije prema kojoj su autonomije recidivi pro{losti i u suprotnosti s dr`avom koja se izgra|uje na centralisti~kim i unitarnim osnovama. To {to se Vojvodina ve} od 1918. godine suprotstavqa takvom shvatawu dr`ave i autonomije danas se, izgleda, ne smatra relevantnim za protagoniste i branioce ovog ustava.

Zatiraweistorijskog identitetaVojvodine potpunojeostvarenou Ustavuiz2006.godine jerjetoprviustavkoji predvi|aimogu}nost ukidawaautonomije  Kako u tom kontekstu vidite nedavnu odluku Ustavnog suda Srbije o ukidawu dela nadle`nosti APV? – Re~ je o dalekose`nijim namerama aktuelnog Ustava kojima odluke Ustavnog suda daju jo{ radikalniji karakter. Mi{qewa Ustavnog suda vi{e su afirmisala koncepciju unitarne i centralisti~ke dr`ave nego {to to ponekad prozlazi iz samog Ustava. Wihovo mi{qewe uglavnom brani dr`avu od minorne autonomije, a ne i takvu autonomiju od centralizma i unitarizma. Tako se uglavnom upozorava na to da odredbe Statuta ili naru{avaju jedinstvo pravnog poretka Republike, ili wen teritorijalni integritet, nedeqivost, dr`avnost i drugo. Sve to, re~eno politi~kim re~nikom, asocira na floskule o prisutnom separatizmu. Aktuelnoj vlasti takva mi{qewa odgovaraju, ona {tite wihovu legitimnost i u tom smislu ve} se oglasila i zapretila da se moraju realizovati u Statutu Vojvodine. A to {to iza Ustava u Vojvodini ne stoji najlegitimnija i najdemokratskija forma politi~kog izja{wavawa gra|ana, za tvorce i branioce postoje}eg Ustava nije relevantno. Ali se mora znati da to ponovo otvara i zao{trava vojvo|ansko pitawe u ve} vi|enom istorijskom smislu i duhu. Pitawe je samo kome to danas politi~ki treba. B. D. Savi}

TVIT CRTICA Alo,Mla|o! Funkcioner Pokreta radnika i seqaka OrhanDraga{prati izjave ministra privrede i finansija Mla|anaDinki}a i poru~uje s lajne: „Dinki}: ’Pro{la Vlada je, upumpavawem 100 mil. evra u Novu Agrobanku, zadu`ila dr`avu’. Alo, Mla|o, ko je bio u pro{loj Vladi? Ti!!!„

NijeBo`a,nego Dinki} Samog Dinki}a „tvitera{i„ svakodnevno propituju na razne teme pa su ga tako upozorili na to da je kupovinom „Zastavinog„ automobila “iskopirao” nekada{wi potez Bo`idara \eli}a, koji “vozi” kabirolet. Dinki} obja{wava: „Razlika je drasti~na. ’Jugo kabrio’ se prodavao samo u Srbiji, a ’fijat 500L’ se od danas prodaje u preko 100 zemaqa sveta! :))„ „Molim te, reci qudima, `ivi nisu da saznaju kolika je rata i da li ima klimu :)?”, pitaju daqe Dinki}evi fanovi, a on

otkriva koliko ga mese~no ko{ta to zadovoqstvo: “Ima klimu. Rata je 180 EUR”. Ima i ovakvih pitawa:„Po kojoj osnovi se vi slikate s Vaterpolo klubom ’Radni~ki’? To je strana~ki, ili dr`avni klub?„ Sledi Dinki}ev odgovor:„Ja sam ih na neki na~in okupio i spojio s VerkomStevanovi}em, a na predlog Vawe Udovi~i}a... Vawa me je zvao na promociju„, “obrazla`e” Dinki} to {to je na “Tviter” oka~io sliku s kragujeva~kim sportistima.

BoracBogoqub Lider PSS-a BogoqubKari} re{io je ovih dana da pi{e svojoj supruzi Milanki, dodu{e preko “Tvitera”. Povod za prepisku – medijski napisi da bi Milanka Kari} mogla biti na{ izvestilac pred EU o spornim privatizacijama. „Pripadam porodici koja nije u~estvovala u kriminalnom pusto{ewu Srbije preko navodnih privatizacija. Milioni qudi gladuju, a tridesetak wih su postali milijarderi. Zato }u se boriti za Srbiju

i sve opqa~kane gra|ane! Mora da se sazna ko je opqa~kao gra|ane Srbije, ali i kod kojih se biznismena nalazi tridesetak miilijardi evra, ispumpanih iz na{e privrede„, tvrdi Kari} na lajni.

Abre,Milanka! O Milankinoj “misiji” razmi{qa i potpredsednik vojvo|anske vlade Goran Je{i}. „Ako sam dobro razumeo, sada }e MilankaKari} da EU izvesti o privatizacijama i otimawu ’Mobtela’, za koje okrivquje Mla|ana? To je ista Vlada?„, pita se Je{i} na “Tviteru”.

NikokaoBane Me|u „tvitera{ima„ ima i onih koji bodre funkcionera DS-a BranimiraKuzmanovi}a da se kandiduje za ~elnika stranke. „Hvala svima na podr{ci, nisam stigao da odgovorim na svaki men{n danas. Dug je put do kandidature u DS-u. Dodu{e, ’Tviter’ koristi :-)„, odgovorio je on.

Sam Kuzmanovi} „retvitovao„ je poruku koju je primio od predsednika Pokreta za op{tinu Nova Pazova Sr|anaStankovi}a: „Podr{ka mom kolegi iz NDI, kad je Banetova kandidatura u pitawu, makar }e se ~uti ne{to pametno i videti ne{to druga~ije!„, poru~uje Stankovi} s lajne.

[taPalma(ne)zna? Predsednica NP-a Maja Gojkovi} otkriva ko joj je od politi~ara “najmiliji”: „Palma je iskren, ostali politi~ari se foliraju pa kao jesu-nisu za paradu gej-populacije„, navodi Maja i ujedno pita: „Da nije Palme, koliko bi vas znalo za Jagodinu?„ S druge stranke, aktivista gej-pokreta GoranMileti} “pri~a”: „Palma najavio zabranu ’Prajda’. Je l’ mu neko rekao da tamo gde pravi hotel za decu Jagodine ima ~ak dva ’Prajda’ godi{we?

Mumijaupolitici Direktor Beogradske filharmonije IvanTasovac “prenosi“ najnovija zbiva-

wa na javnoj sceni: „Beogradska mumija dobila novi dom. PUPS potvrdio da se radi o ~lanu GO-a wihove stranke ali, negira da je to bio deo koalicionog dogovora„.

Gde`uri{,Goco? Na{ “novosadski” autoput ponekad je pretesan. Kada svi parlamentarci krenu na zasedawe, mogla bi se pridodati jo{ jedna traka. Kada je u subotu krenula na zasedawe, {efica NP-a i narodna poslanica Maja Gojkovi} “srela” je potpredsednicu Skup{tine Gordanu^omi} (DS). „Goca ^omi} nas je obi{la na putu za Bgd. Gde `uri{, Goco?„, “~udi”se Maja Gojkovi}.

Deficit(ne)pro|e Na pitawe kakvo je stawe u na{im javnim finansijama poku{ava da odgovori funkcioner LDP-a Bojan\uri}. “Telekom pro|e, deficit nikada“, kratko }e \uri} na lajni. S. St.


politika

dnevnik

USTAVBRANIPARLAMENTARCIMADASEDEIUPOKRAJINSKOJSKUP[TINI

ponedeqak24. septembar2012.

3

KAKVAJEULOGALIDERALSV-aUPREKSINO]NOM INCIDENTUISPREDNOVOSADSKEKAFANE „TAKOJESU\ENO”?

Jerkovadalaostavku, ^anak:Nikog Bajatovi}dupli nisamtukao poslanik Republi~ka poslanica Aleksandra Jerkov izLSV-azadr`alajemandatuSkup{tiniSrbije,apodnelaostavkunamandatu Skup{tini Vojvodine zbog sukoba interesa. Nasuprot Ustavu, socijalista Du{an Bajatovi} ujednojeirepubli~kiipokrajinski poslanik. Sem toga, Bajatovi}jeigeneralnidirek-

tor JP „Srbijagas” i ~lan UO „Jugorosgaza”. Naime, Ustav u ~lanu 102 nala`e da „narodni poslanik ne mo`ebitiposlanikuskup{tini autonomne pokrajine, niti funkcioner u organima izvr{ne vlasti i pravosu|a, niti mo`eobavqatidrugefunkcije, posloveidu`nostizakojejezakonomutvr|enodapredstavqaju sukobinteresa„. –PrestanakmandataposlaniceJerkovkonstatovanjenasednici Skup{tine Vojvodine 20. septembra,dokposlanikBajatovi}nijepodneoostavku–naveo je ju~e za „Dnevnik” skup{tinskisekretarMilorad Ga{i}. U izjavi za na{ list, Aleksandra Jerkov navela je da je ostavku podnela pre nekoliko meseci, ali da je ona konstato-

vana 20. septembra jer je to nakon konstituisawa Skup{tine Vojvodine bila prva naredna sednica. –PoUstavunemogudabudem republi~ka i pokrajinska poslanica–ka`eAleksandraJerkov,koja,me|utim,ostajeodbornica u Skup{tini grada Novog Sadajerjezato,kakoka`e,do-

lega,socijalista@ivorad Smiqani}, predsednik op{tine Apatin i poslanik izabran na pokrajinskim izborima po ve}inskom sistemu, kao i napredwak Ivan Bo{wak, tako|e „ve}inski”poslanikigradona~elnikZrewanina. Smiqani}jeuistompolo`aju bioiupro{lommandatu,kadaje

bila saglasnost Agencije za Agencija za borbu protiv korupborbuprotivkorupcije. cijepreporu~ilameruzawegovo razre{ewesfunkcijepredsedniWu bi u Skup{tini Vojvodikaapatinskeop{tine.Onjeujune trebalo da zameni slede}i nu, prilikom konstituisawa nokandidatzaposlanikasproporvog skup{tinskog saziva, izjavio cionalne izborne liste LSV-a, novinarimada}evratitimandat nala`upropisioizborima.Poposlanika „da se ne bi natezao s krajinskaizbornakomisija}eo Agencijomzabortome, kako je nabu protiv korup{emlisture~eno u toj komisiji, Po Ustavu ne mogu da cije”. Me|utim, odr`ati sednicu budem republi~ka i na{em listu je u Skup{tiniVojvonarednesedmice. pokrajinska dinere~enodasem Tak av scen aposlanica ostavke Aleksanriozamenespro(Aleksandra Jerkov) dreJerkov,drugih porcionalne linema. ste SPS-a vaqa–Pitaweje{ta lo bi o~ekivati je s onim poslanicima kojima ne iuslu~ajuposlanikaBajatovipada na pamet da daju ostavku i }a – ukoliko on podnese ostavi`ivqavajusenadzakonom–ka`e ku. nam{efposlani~kegrupeSNS-a Sem Bajatovi}a, u sukobu inuSkup{tiniVojvodineIgor Miteresajeiwegovstrana~kiko-

rovi},kogasmopitaliofunkcijama wihovog poslanika Ivana Bo{waka, gradona~elnika Zrewanina. Me|u poslanicima koji imaju duplefunckije,samoseBo{wak, dodaojeMirovi},obratioAdministrativnom odboru Skup{tine Vojvodine~ijijejednoglasanstav dajetajposlanikusukobuintere-

sa. Bo{wak je o tome, tvrdi Mirovi}, tra`io mi{qewe i od Agencije za borbu protiv korupcije. –AkoseAgencijaoglasidato nije mogu}e, Bo{wak ne}e biti poslanik–kazaojeMirovi}. Podsetimo, Agencija za borbu protiv korupcije dosad nije dozvoqavala istovremeno obavqawe gradona~elni~ke i poslani~ke funkcije i protiv takvih funkcionerapokretalajezakonskepostupke. Ukoliko bi se socijalista Smiqani} i napredwak Bo{wak odrekli mandata u Skup{tini Vojvodine,propisinala`uraspisivawe dopunskih pokrajinskih izbora u roku od 30 dana, i to u Apatinuiutre}ojizbornojjediniciuZrewaninu. S.Kova~evi}

Seni}:Vojvodina}ejasnije mo}idaplanirasvojbuyet Dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede Vlajko Seni} izjavio je da }e predlo`enim rebalansom buxetaVojvodinamo}ijasnodaplanirasvojbuxetuskladusprihodima koji }e se videti iz sredworo~nefiskalnestrategije. Seni}jenovinarimauSkup{tini Srbije rekao da su kod dono{ewabuxetaiwegovogre-

balansa uvek postojale nedoumice oko pitawa {ta je sedam odsto izdvajawa za Vojvodinu, odnosnodalisutoprihodiili rashodi. –Kojegodtuma~ewesmoimaliuprethodnihnekolikogodina, retko je nailazilo na zadovoqstvo ve}ine stranaka iz Vojvodine… Odlu~ili smo da tu politiku promenimo i zato

smo izmenili taj ~lan zakona kojisadajasnoka`edaserashodi utvr|uju u iznosu od sedam procenataostvarenihporeskih prihoda–naveojeSeni}. Time je, kako je dodao, jasno vezana obaveza u odnosu na poreskeprihodeSrbijejersuoni najsigurniji za planirawe, a i „dramati~no” }e porasti zbog pove}awastopePDV-a.

– Oni nam omogu}uju jasnu sliku kada govorimo o planiranim rashodima i zato {to ovog puta imamo sve prihode direktnih buxetskih korisnika na jednom mestu. Mislimo dajetodobraodlukainaravno da }emo o tome razgovarati s predstavnicima svih parlamentarnih stranaka – kazao je Seni}.

REKLI SU

Liht:DSmorada prevazi|esukobe

Kuzmanovi}:Pobedi}u iTadi}ai\ilasa

PredsednicaBeogradskog fonda za politi~ku izuzetnost Sowa Liht smatra da Demokratska stranka mora da shvatidajeodgovorna za demokratiju u Srbiji i prevazi|e sukobe parcijalnih interesajerbezjakeopozicionestranke nemaozbiqnekontrolevlasti. –NeznamdaliuDS-ushvatajukolika je odgovornost na wima i da moraju da u~ine sve da prevazi|u sukobe parcijalnih interesa, ta{tine i svega ostalog. Akotoneurade,Srbija}ebitiuozbiqnimproblemimajerbezjakeopozicione stranke nema ozbiqne kontrole vlasti. DSmoradashvatidajeodgovoranzademokratiju u Srbiji – ocenila je Sowa Liht za „Blic”. – Tadi} je imao velike uspeheuvo|ewudr`aveuprotekle~etiri godine, dovev{i nas na sam po~etak pregovorasEU,atosesuvo|ewempi-ar amnezijezaboravqa.Tojene~asno.

Branimir Kuzmanovi}, kandidat za lidera DS-a, verujeda}epobeditisvoje riv al e – akt ue ln og predsednika stranke Borisa Tadi}a iwegovogzamenikaDragana \ilasa. – DS je najboqa politi~k a org an iz ac ij a i upravo zbog toga smatram dasvakoodnas,100.000~lanova,imapravoda sekandidujejerstrankune~inisamoPredsedni{tvo–ka`eonza„Kurir”. Napitaweza{tosekandidovaokadrealno nema mnogo {ansi za pobedu, Kuzmanovi} je odgovorio: „To vi mislite. Kandidovao sam novuidejujerDSmoraubudu}nostidasegradinapotpunonovimosnovama,atouovomtrenutkune}emo}iniDragan\ilasniBorisTadi}”. Onverujeda}epobeditiobojicuiakosupoznatijiujavnosti. –Ustrancisampune23godineiznamkako onadi{e–naglasiojeKuzmanovi},idodaoda DS-ommoradaseupravqaizKrunske,aneiz nekedr`avneinstitucije.

Grubje{i}: Kona~nii najozbiqnijiplan P o t p r e d s e d n i c a Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubje{i} najavilajeotvarawepoliti~kog dijaloga s Pri{tinom na najvi{em nivou koji bi trebalo da dovede do, kako je navela, istorijskog sporazuma Srba i Albanaca. Ona je,gostuju}inaRadioBeogradu,istaklada }e taj dijalog voditi predsednik Srbije Tomislav Nikoli}. – Nova Vlada se obavezala na to da }e sprovesti sve dogovore postignute u tehni~komdijalogusPri{tinom,aliida}e otvoriti politi~ki dijalog na najvi{em nivou i da }e taj dijalog voditi predsednikdr`ave–reklajeSuzanaGrubje{i}.– Tajdijalogmoratakvimne~imdasezavr{i. Imali smo razne planove, a sada nam predstojidaimamokona~niinajozbiqniji plan ukoliko Srbija `eli da normalizujeodnosesPri{tinom.

Predsednik Lige soc ij ald em ok rat a VojvodineNenad ^anak negiraojemedijskenavodedajestelohraniteqima pretukao jednog Beogra|anina u kafani u NovomSadu. ^anakje usaop{tewunaveoda je s jednim gospodinomimaoraspravuza kafanskim stolom, ali da nije bilo nikakvog fizi~kog obra~una. „Nakon rasprave odvezaosamro|akei vratio se u kafanu ’Takojesu|eno’daotomerazgovaram s (vlasnikom Danilom) Ikodinovi}em„,naveoje^anak.Onje dodaodajetadasreo~ovekaskojim se raspravqao i koji je bio u vozilusvoza~em. „Iza{ao sam iz kola, a onda je iza{ao i on, vidno alkoholisan. Poku{ao sam da razgovaram s wim, ali je to bilo nemogu}e, a pritomjeipao.Okrenuosamsei oti{aojerjedaqaraspravabila bespredmetna. Ne znam {ta je daqe s wim bilo”, naveo je ^anak. „Neznamnikoje,aniodakleje, nitibimipalonapametdavi~em takvestvarikao{toseizmi{qa. Akopostojisumwaumojere~i,neka me slobodno tu`i pa }emo se objasnitinasudu„,naveojeon. „Kao {to je poznato, nemam obezbe|ewe niti telohraniteqe. „,izjavioje^anakzaRadio-televizijuVojvodine.

nuIkodinovi}a,sakojimjeprijateq,adase^anakkasnijeprikqu~io dru{tvu za istim stolom.On jeistakaodanepoznaje^anka,ali da su razmenili par re~i tokom ve~eri.Naveojedasenese}adaje biloi{taneregularnozastolom. Prema wegovim re~ima, ^anak je okodvasataposlepono}iiza{ao izkafane,aonjenakonpolasata, po{to je malo popio, iako nije biopijan,pozvaoslu`bukojarazvozipoku}amadado|epowegai odvezegauBeograd. „Kada sam iza{ao iz kafane, me|utim,crnixipsezaustavioi izwegajeiza{ao^anaksadvojicomtelohraniteqa.Po~elisuda me psuju i govore da sam beogradski olo{, a zatim me je ^anak {tapomudarioprekolica”,ka`e Le{anovi}. On tvrdi da su ga ta dvamladi}azatimoborilanazemqu, prebila ga, a zatim se odve-

Pavle L. jeposleodlaskaubeogradskiUrgentnicentarprijavio napadpolicijiuBeogradu,alisu mutamoreklidajeslu~ajtrebalo daprijaviuNovomSadu.Zbogtoga, povre|eni Beogra|anin je telefonom obavestio novosadsku policiju i prijavio da je pretu~en. –Ta~nojedasmomidobilitelefonsku dojavu, ali tek nekoliko~asovapo{toseodigaronavedenidoga|aj.Policijskapatrola

zlisalicamesta.Najaviojeida }e wegov advokat tra`iti da se ^anku ukine poslani~ki imunitet,kaoida}epodnetikrivi~nu prijavuzbogpoku{ajaubistvaiza pqa~ku,jersumunestalisatitelefon. Gradona~elnikNovogSadaMilo{ Vu~evi} ju~e je najo{trije osudio brutalno prebijawe Beogra|aninaPavlaL.ukojemsu,kakojenaveo,u~estvovaliliderLige socijaldemokrata Vojvodine

UsijawenaTviteru Dru{tvenamre`a“Tviter“do{lajeju~edousijawanakon{tojeu {tampiosvanuonapisdajeliderLSV-ainarodniposlanik Nenad ^anak,zajednosasvojimobezbe|ewem,tukaoPavlaL.(47)izBeograda,predkafanomDa~eIkodinovi}auNovomSadu. Doksutokomprepodnevalajnompqu{tale“osude“^anka,pai“kazna”pop-peva~aVlada Georgijeva:„@xxltulipevotijedanvrhunski unfollow”,glavniakterdoga|awa“pojavio”senalajnitekne{topre 15 ~asova: „Sad sam ukqu~io telefon i komp i video ovaj cirkus... Sva{ta.Sada}uzvatipolicijudamiobjasneo~emuseradi„,aposle nekolikominuta:„Sadsumireklida}emisejavitinekoizMUP-a dadamizjavu...Obezbe|ewenemam,nikoganisamnitakao...„,tvrdi ^anak.Ujednopita:„KakotodauvekkadasepostavipitawefinansirawaVojvodinepo~nudasedoga|aju’skandali’?GdejesadaUstavni sud?„ SPO-vaciadvokatMilan \uki},kojisena„Tviteru„pohvalioda je^ankovadvokat,ka`e:„Nenad^anakseniujednomsudskompostupku koji je vo|en protiv wega nije pozvao na imunitet, provereno„, tvrdi\uki},inajavquje:„^anak}etra`itidaseutvrdesveokolnosti,aoni~lanoviwegoveporodicekojisugrubomaltretirani, pokrenu}eodgovaraju}epostupke„. S.St. jeodmahpoprijaviiza{lanalicemesta,alitamonijenikogazatekla–izjaviojezana{listprvi ~ovek novosadske Policijske upraveStevan Krsti}.–Problem jeto{too{te}eninijeslu~ajodmahprijavionama.Sadaproveravamosvedetaqeinavodeizwegove izjave, kao i u~esnike spornog doga|ajakojejeprijavio. PavleL.uizjaviTanjugu,obja{wavadajesadru{tvomkasnopo podneoti{aouNoviSadukafa-

Nenad^anakiwegovitelohraniteqiipozvaoistra`neorganeda hitnoutvrderazlogetogdoga|aja. OnjenaglasiodajeNoviSad„oduvekbiocentarmultietni~nosti, multikonfesionalnostiimultikulturalnostiigradotvorenasrcazasvewegovegra|aneisvekojipobilokojemosnovuuwegado|u,bezobziranatodalisuBeogra|aniiliiznekogdrugoggrada Srbijeicelogsveta,itonikone smedaugro`ava”. E.D.


4

ekonomija

ponedeqak24.septembar2012.

[TRAJKUVODOPRIVREDNOMPREDUZE]UDTD„SENTA”

Presu{iloza plateiobjekte

Zap os len i u Vod op riv rednom preduze}u DTD „Senta” iz Sente{trajkujuve}nedequdana zbog neispla}enih zarada, ali i nezadovoqstva ukupnim stawem u preduze}u. Radnici DTD „Senta” predo~avaju da, osim za zarade, novca nema ni za nabavku goriva i delova za ma{ine, veliki problem predstav qa odl az ak ve} eg broj a stru~nihkadrovauprethodnom periodu, ~ime je onemogu}en rad firme i ugro`ena delatnostpreduze}a.

vremenu stawe nije popravilo. Preduze}e su napustili direktor, tehni~ki direktor, glavni in`ewer i vi{e drugih stru~nihradnika. PredsednikSindikataAtila Na| i~lan[trajka~kogodbora Endre Lakato{ idrugiradnici ka`udajeposleprodajefirme u procesu privatizacije 2007. godine,kadasedobroposlovalo i radnici imali dobra primawa, vrlo brzo do{lo do pogor{awastawaineredovneisplatezarada,madaseobavqagotovo

dnevnik

Mladisawajudr`avnejasle Mladi u Srbiji bi se radije zaposlili u dr`avnoj firmi, veruju}idajetosigurnijiposao od onog u privatnom sektoru. Malo ko od wih se usudi da zapo~ne sopstveni bizni, jer nemaju podr{ku porodice ni dr`ave,kaonipo~etnikapital. Istra`ivawesvetskekompanijezasistemepla}awa„Viza”

vi{i–~ak20,5odsto.To,kako ka`e,pokazujedasumladiuSrbiji dosta pasivni u odnosu na svojevr{wakeizEvrope,kaoi da se preduzetni~ki duh nedovoqno neguje u obrazovnom sistemuSrbije. –Tosepokazujekaododatni problem kod mladih. Kod nas nemamnogopreduzetni~keini-

U Srbiji se svega 3,2 odsto mladih bavi privatnim poslom, a u Evropi je taj procenat znatno vi{i – ~ak 20,5 odsto pokazalojedatekjedanodpet ispitanikaplaniradapokrene sopstveni biznis, a zbog toga {to su obeshrabreni visokim rizikom, nedostatkom po~etnog kapitala i nestabilnom ekonomskom situacijom. Me|utim, dok dve tre}ine wih smatra da je promocija preduzetni~kogduhajedanodprioritetasvakogdru{tva,sagovornici Tanjugaka`udapreduzetni~ka inicijativajo{nijeo`ivelau Srbiji. DragoqubRaji} izUnijeposlodavaca Srbije ka`e da se u Srbiji svega 3,2 odsto mladih baviprivatnimposlom,adaje u Evropi taj procenat znatno

cijative – napomiwe Raji}, i dodaje da prethodne generacije nisu uspele da stvore sistem u kojem bi mladi imali vi{e {ansizapreduzetni{tvo. I psiholog Eleonora Vlahovi} smatradaobrazovnisistem, aliniporodica,nepodr`avaju aktivizam i preduzimqivost kod mladih te da ne ja~aju sposobnostikojimaosobaimave}u kontrolunadsvojim`ivotom. –Zasopstvenibiznismorate iskazati inicijativu da preuzmeteriziki,{tojenajva`nije,stalnodadonositeodlukei da se suo~avate s wihovim posledicama–kazalajeEleonora Vlahovi}.

Po wenim re~ima, porodica morabitiagilnijauosamostaqivawudeceija~awusamopouzdawa.PoputRaji}aiEleonore Vlahovi}, i u Nacionalnoj slu`bi zapo{qavawa smatraju da ideja preduzetni{tva jo{ nije za`ivela u srpskom dru{tvu u toj meri da bi se ve}i procenat mladih opredelio za pokretawe privatnog biznisa. Kako navode, za zapo~iwawe sopstvenog posla potrebno je vi{e `ivotnog i radnog iskustvapazbogtogaizostajepodr{kaporodiceidru{tva. Tako|e,dabisevi{emladih opredelilozapreduzetni{tvo, potrebna je ve}a institucio-

nalna podr{ka dr`ave, kako finansijska, tako i nefinansijska. Idealno bi bilo da postojipreduzetni~kainicijativa uz dobar biznis-plan s procenomrizikaposlovawa,kaoi kvalitetna podr{ka institucija u finansijskom i logisti~komsmislu,poputobukeza pokretawe malog biznisa, napomiwuutojslu`bi. Zbog toga {to ni dru{tvo, kao ni mladi, nisu spremni da se prepuste preduzetni{tvu, ve}ina wih radije bi se zaposlilaudr`avnomsektoru,ito, kako smatraju sagovornici, zbog toga {to je taj posao „sigurniji”.

MINISTARVELIMIRILI]NAJAVIONOVAPRAVILAZALEGALIZACIJU„DIVQIH”OBJEKATA

Radnici DTD „Senta” su se obratili nadle`nim pokrajinskimirepubli~kiminstitucijama, ukazuju}i na to da su, kao posledicalo{egstawaupreduze}u, veliki zaostaci na gra|evinskim radovima na mre`i za odvodwavawa i navodwavawe,

istiobimposlaiostvarujesolidanprihod.Radnicismatraju dabitrebalopreispitatiprocesprivatizacije,~aksumwaju}i da je indirektno firma kupqena sopstvenim parama. Oni napomiwu da samo u prvoj godiniposleprivatizacijenijebi-

Poslaima,paranema –Zaposlovekojesmoobavqalidokrajapro{legodineprihodesmoostvarivali,kaoiranijedokpreduze}enijeprivatizovano,alizaplatu,izgleda,tonijedovoqno,kaodajednom~ovekutrebavi{enegosvimanama.Mehanizacijajeulo{emstawu,trenutnonemamonizagorivozaizlazaknateren,abezgoriva stoji i nekoliko bagera na terenu. Koliko znamo, ima i ugovorenihposlovazastotinumilionadinara,~akinaprogramuMinistarstvapoqoprivredezanavodwavawe,alina{aegzistencijajeugro`ena–ka`eEndreLakato{. nedovoqnoodr`avawevodoprivrednih objekata za upravqewe re`imom vode u kanalskoj mre`i,kao{tosupropusti,ustave i crpne stanice, kao i glavnog odbrambenog nasipa uz Tisu, {tobiuperioduobimnihpadavinaiporastavodeukanalskoj mre`i i Tisi moglo izazvati neplaniranehavarijeiote`ati sprovo|eweodbraneodpoplave. Radniciupozoravajunatodase pogor{ava stawe na vodoprivrednom podru~ju koje obuhvata op{tine Kawi`a, Senta i Ada i odbrambeni nasip na ba~koj obaliTisepaapelujunanadle`ne da situaciju shvate ozbiqno i pomognu u prevazila`ewu problema. Ovojeve}drugi{trajkuDTD „Senta” jer prethodni je bio u juluovegodine,kadasuzaposleniuspelidaizdejstvujuisplatu zaostalihzaradazaosammeseci izpro{legodine,aliseume|u-

loproblema,alidajeposledolazilo do ka{wewa u isplati zaradatedajedo{lodotogada jeoko40zaposlenihuovojgodinidobiloakontacijezaradasamo za prva tri meseca, a da od predstavnika vlasnika dobijaju samoobe}awa. Peticijaspotpisima36sada{wih i biv{ih radnika upu}ena je nadle`nim institucijama s inicijativom za formirawe novogpreduze}audr`avnojsvojinidabisesistemskire{ilo upravqawe vodoprivrednim sistemom na ovom podru~ju jer smatrajudajeneskladprivatnog i op{teg interesa doveo nekada{we veoma uspe{no preduze}e do propasti. Po podacima Agencijezaprivredneregistre, Vodoprivredno preduze}e DTD „Senta” je u stopostotnom vlasni{tvu firme „Medikplast” KFTizMa|arske. M.Mitrovi}

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`iza

Kupovni zadevize

EMU

evro

1

112,9753

115,2809

117,9324

112,6294

Australija

dolar

1

91,0724

92,9310

95,0684

90,7936

Kanada

dolar

1

89,2591

91,0807

93,1756

88,9858

Danska

kruna

1

15,1500

15,4592

15,8148

15,1036

Norve{ka

kruna

1

15,1891

15,4991

15,8556

15,1426

[vedska

kruna

1

13,3233

13,5952

13,9079

13,2825

[vajcarska

franak

1

93,3294

95,2341

97,4245

93,0437

V.Britanija

funta

1

141,3428

144,2273

147,5445

140,9101

SAD

dolar

1

86,9375

88,7117

90,7521

86,6713

Kurseviizovelisteprimewujuseod21.9.2012.godine

Katastarnelegalno prevodiulegalno Ministar gra|evine i urbanizma Velimir Ili} izjavio je da}esvigra|anikojiimajunelegalnosagra|eneobjektemo}i dokrajagodinedaseupi{uukatastaridasezatone}etra`iti ni gra|evinska dozvola ni fiktivni projekti. Potrebni susamoskicaobjektaidokazda stanuju u ku}i koju `ele da ukwi`e, te oko 100 evra. To }e omogu}iti izmene i dopune Zakona o dr`avnom premeru i katastru i Zakona o planirawu i izgradwi, koje }e se za dvadesetak dana na}i u skup{tinskoj proceduri da bi bile usvojene dokrajagodine. Po re~ima ministra Ili}a, osim700.000podnetihzahtevaza legalizaciju, ima jo{ oko 500.000 objekata ~iji ga vlasnici nisu podneli. Nova pojednostavqenaipojeftiwenaprocedura va`i}e samo za porodi~ne ku}e i stanove, dok }e se za poslovneobjekteprimewivatipostoje}apravila. S takvim predlogom ministra Ili}a saglasili su se i gradona~elnici svih velikih gradova u Srbiji. Gradona~elnik Novog Sada Milo{ Vu~evi}ocewujedasume|unajve}im

Ve}iporeznaimovinu MinistarIli}ka`edakatastarve}imasnimkesvihizgra|enihobjekataita~noseznagdejekoji.Kadaseuveduupravni okvir,bezobzirananapomenudajeobjekatizlegalizacije,vlasnik}emo}idaupi{ehipoteku,dalegalnotrgujenekretninom, adr`avadaubireporeznaimovinu. Ministarnapomiwedara~unicapokazujeda}eprihodlokalnihsamoupravapoosnovuporezanaimovinubitinagodi{wem nivou sigurno bar deset puta ve}i od prihoda koji su do sada ostvarivaliodlegalizacije.USrbijijezaprotekledvedecenije legalizovano samo sedam odsto objekata od ukupno 700.000 podnetihzahteva.Tajproblemmoradasere{i.

problemima u tom gradu materijalnistatuspodnosilacazahteva i nere{eni imovinskopravniodnosi,anovina~inlegalizacije tretira upravo ta dvakqu~naproblema. Ministar Ili} ka`e da }e svionikojiunekomdu`emperiodu `ive u objektu izgra|enom na nere{enom pitawu zemqi{tapostatiivlasnicitoga placa ukoliko niko ne pokren e suds ki spor pril ik om ukwi`ewa u `albenom postupku koji }e biti otvoren od 60 do90dana.Onikojisuobjekat gradili na parcelama koje se vode kao dr`avno vlasni{tvo bez korisnika posta}e vlasnicizemqi{taispodobjektabez naknade. Ili} smatra da bi sada bilo besmisleno tra`iti gra|evinske dozvole i fiktivne projekte, kao i prikqu~ke za vodu i struju,kadatogodinamave}postoji za mnoge objekte. Me|utim, oni koji budu `eleli da grade nove ku}e, mora}e da po{tujuzakonskuproceduruitra`e gra|evinsku dozvolu, s tim {to }e postupak biti pojednostavqen. R.Dautovi}

KRETAWANADOMA]EMFINANSIJSKOMTR@I[TU

U~malostiapatijacarujuberzom Ponovo je apatija zavladala doma}im berzanskim tr`i{tem {to se najboqe ogleda u ~iwenicidajeukupanprometutrgovawuiznosio1,45milionaevra {tojesumakojasepresveganekoliko godina ostvarivala u prepodnevnimsatimatrgovawa, ocewuju analiti~ari Sinteza investgrupeuosvrtunade{avawanasrpskomfinansijskomtr`i{tu protekle sedmice. Indeks najlikvidnijih akcija Beleks15oslabioje0,14odsto~ime je nastavqen vi{emese~ni trend nevelikih oscilacija na nedeqnomnivou.Ovakorpanajlikvidnijih akcija doma}eg tr`i{ta od po~etka godine bele`iminusod12,3odsto. U~malu trgova~ku sedmicu tek doneklo je razbilo trgovawe akcijama „Energoprojekt holdinga„. Najve}i doma}i gra|evinar dobio je na vrednosti 10,8procenata,okon~av{inedequnanivouod515dinara{toje najvi{a vrednost ovih akcija

jo{odfebruarateku}egodine. Ukupanprometutrgovawuovom hartijom iznosio je 25,3 miliona dinara. Iste sedmice obelodawenojedajeovakompanijazakazala vanrednu skup{tinu akcionara za 11. oktobar, a na predlogkompanije„NapredRazvoj„kojajejedanodnajve}ihakcionara„Energoprojekta„.„Napred„kojijetokomletapove}ao vlasni~ki udeo u „Energoprojektu„ na skoro 12 procenata predlo`io je skup{tini dono{eweodlukeosprovo|ewuvanrednerevizijefinansijskihizve{taja za proteklu godinu, a o~ito se novo „zakuvavawe„ situacije u ovoj kompaniji brzo preneloinaberzanskiparket. Od ostalih hartija iz realnogsektoranajvi{esetrgovalo NIS-om koji je zabele`io prometod18,2milionadinara, mahomnanivoimaneznatnoispod 630 dinara. Istina, NIS je tokom sedmice stizao i do koteod635dinara,alijepot-

kraj sedmice izgubio dah pa je nedequokon~aonakotiod626 dinara.Najve}adoma}amlekara„Imlek„,sveganekolikoda-

preuzimawu,stiglesunadomak nivoa od 3.000 dinara gde je u tek u} oj god in i zab el e` en i najve}iobimprometa. Jo{jed-

na nakon {to je okon~ala sticawe sopstvenih akcija na ceni od 2.800 dinara, sko~ila je na 100 dinara vi{i nivo uz promet od 8,1 milion dinara. Akcijeovekompanije,prviput nakon maja kada su prekinuti preg ov or i sa „Kamp in om„ o

nu lo{u sedmicu zabele`io je be~ejski„Sojaprotein„kojije pao ispod nivoa od 450 dinara uz prili~no nizak nivo tra`we ve}im tokom sedmice, navodi se u analizi Sinteza investgrupe. E.D.


ekOnOMiJA

dnevnik BIV[IVICEPREMIJERMIROQUBLABUS

Boqe{tedwa negobankrot

ProfesorPravnogfakultetau BeograduMiroqubLabus ka`eda sumerekojeVladaSrbijepreduzimaiplanira„napravomputu,ali da nisu dovoqne”. Labus je kazao kako “to prilago|avawe, na`alost, nije dovoqnoimoradase pove}a, mislim na fiskalnu stranu i zaista moraju izdaci da se smawe, koliko goddajetote{ko”. „S druge strane, NarodnabankaSrbijemorane{todauradidasmawikamatne stope,jersaovimkamatnim stopama ne mo`emo da iza|emo izrecesije„,istakao je nekada{wi potpredsednikvladeSrbije.Premami{qewuLabusa,centralnabankabitrebalodapostavi pitawe koji su fundamentalni razlozi za ovako visoke kamatne

stope „i da tu ne{to uradi, odnosno da pomogne vladi da vodi fiskalnupolitiku”. Labus je naglasio i da je verovatnota~nodasumogu}nostigra|anada{tede,radi uspostavqawa reda ujavnimfinansijama, veoma su`ene, „ali ukoliko je alternativa da dr`ava bankrotira i da ceo narod bankrotira zajedno sa dr`avom, onda }e ta {tedwa morati da bude na|ena, jer je boqe (to u~initi) organizovano i planski unapred, nego neorganizovano„. „Mislim da sa jednomboqommonetarnompolitikom i jednom odlu~nijom vladom mo`edasenapraviboqere{ewe„, zakqu~iojeLabus.

Bankezaradile upolamawenegolane UkupandobitakbankarskogsektoraSrbije,preoprezivawa,uprvoj polovini ove godine bio je 10 milijardidinara.Tojeza43,7odsto mawe nego u istom periodu 2011.godine. Kako je navedeno u izve{taju NarodnebankeSrbije,nasrpskom tr`i{tu rade 33 poslovne banke, odkojihjesadobitkomposlovalo 20banaka,kojesuimaledobitpre oprezivawa od 20,5 milijardi dinara. Ukupan iznos gubitaka tih banakabioje10,5milijardidinara,pri~emusenajednubankuodnosi skoro dve tre}ine ukupnog gubitka. Naprvommestupodobitkupre oporezivawajesteBankaIntezasa dobitkomod4,9milijardidinara, nadrugomRajfajzensa3,4milijar-

dedinara,natre}emUnikreditsa 2,6milijardidinara,na~etvrtom Komercijalnasa2,3milijardedinara, a na petom je AIK banka sa dvemilijardedinara. Najve}ugubitaknakrajudrugog tromese~ja je, prema izve{taju NBS,imalaRazvojnabankaVojvodinesagubitkomod6,9milijardi dinara,asledeAlfasagubitkom od1,1milijardudinara,Vojvo|anskasa600milionadinara,Pireus sapolamilijardedinaraiOTPsa 400 miliona dinara. Prema izve{taju NBS, ukupna (neto) aktiva bankarskogsektoraSrbijenakraju drugog tromese~ja 2012. godine iznosilaje2.810,5milijardidinara i porasla je za 106,6 milijardi dinara,odnosnaza3,9odstoodkrajaprvogtromese~ja.

ponedeqak24.septembar2012.

5

NAJAVQENAPRIVATIZACIJADR@AVNEIMOVINEDABISEPOKRIOJAVNIDUG

[ta}emoprodatida zakrpimorupuubuyetu? Srbija bi u dogledno vreme mog la prod at i nek e krupn e kompanije u svom vlasni{tvu, kaoidrugudr`avnuimovinuda bi finansirala veliku javnu potro{wu i bila u stawu da vra}adugove.Poop{tojoceni, prvibisenadobo{umogaona}iTelekom„Srbija”,tusujo{ nek e maw e uspe{ ne dr` avn e kompanijealii,naprimer,velik i broj hekt ar a poq op rivrednog zemqi{ta u dr`avnom vlasni{tvu. Da }emo zbog minusaudr`avnojkasimoratida prodajemo imovinu najavio je ministarfinansijaiekonomijeMla|anDinki}. –Mo`emoprodatisamokompanijekojeimajukonkurenciju na tr`i{tu i koje mo`da ne mogu da imaju korak s konkurencijom. I, naravno, postoji mogu}nost prodaje neke druge fiksne dr`avne imovine – kazaojeDinki}. Ekonomisti se sla`u u tome dabizaSrbijubiloboqedau ovom tren utk u u|e u nov i stend-baj aran`man s Me|unarodnimmonetarnimfondomda bi od wega dobila relativno jeftinnovackojibiomogu}io koliko-tolikobezbolnore{ewekrizeujavnimfinansijama. Ipak,datonijenaro~itorealna opcija u ovoj situaciji ukazao je u nedavno i ekonomista AlekandarStevanovi}. – MMF }e nam re}i da ako tra`imo pare a ne mo`emo da vra} am o dug ov e, prod am o dr`avnuimovinu.Kao{tokadne mo`etedaplatitekredit,bankavamuzmestan.Takojeistoi s dr`avom – ako ne mo`ete da pla}ate obaveze, prodajte Telekom i tako daqe – upozorio jeStevanovi}.

Najrealnije je da se Vlada najp re okren e priv at iz ac ij i Telekoma – re~ je o preduze}u kojejeve}bilonaprodaju,ai prili~no je uspe{no i profitabilno pa se ra~una da bi ga

minimalnucenuod2,5milijarde evra za ceo Telekom, ali je realnadabojazanda}eseprovestikaoipro{liput. Telekomnijeijedinadr`avna kompanija koja ima konku-

NajrealnijejedaseVladanajpreokrene privatizacijiTelekoma–re~jeopreduze}ukoje jeve}bilonaprodaju,aiprili~nojeuspe{noi profitabilnopasera~unadabigabilo lak{eprodati bil o lak{ e prod at i. Ipak, prethodni poku{aj privatizacijebiojeneuspe{anjerjetada{wa Vlada tra`ila minimalnu cenu od 1,4 milijarde evra za 51 odsto akcijskog kapitala, {to niko od potencijalnih kupaca nije `eleo da prihvati.Dr`ava}e,sude}ipo pisawumedija,ponovoprobati da izvede istu stvar i odredi

renciju, {to je, po navodima ministraDinki}a,kvalifikujezaprivatizaciju.Pitaweje, me|utim, da li bi u ovom, ili bilo kojem drugom trenutku, dr`ava mogla prona}i ikoga zainteresovanogza„Galeniku”, „Jat erv ejz” ili, na prim er, „Petrohemiju”,kojajeuprocesu res trukt ur ir aw a. „Jat” i „Galenika”su,podsetimo,bili

u paketu za besplatne akcije, ali se u me|uvremenu od toga odustalo jer je wihova vrednostisuvi{emala,azainteresovanih strate{kih partnera nije bilo ni na vidiku. I posledwa najavqena prodaja „Jata”jednojdalekoisto~nojaviokompaniji odmah je demantovana. Sli~no va`i i za Komercijalnubanku(zakojubiinteresenatasvakakobilo),aliseiz Vlade veoma ~esto moglo ~uti dabi„zadr`avubilodobroda imamakarjednuvelikudoma}u banku”. U drug u vrs tu dr` avn ih preduze}a spadaju ona koja se bave takozvanom infrastrukturn om proi zv odw om, pop ut EPS-a ili „@eleznica Srbije„. Dr`ava, potvrdio je to i Dinki}, za sada ne `eli da ih prodaje, a i ukoliko se bude predomislila, svakako }e moratiprvodaizwihizdvojiinfrastrukturu – elektromre`u i pruge, u ova dva konkretna slu~aja – a tek potom proda proizvodwustrujeivozove. Preduze}a nisu i jedina nepokretna imovina koju dr`ava imaimo`edaproda.Tujeiodre|enibrojobjekata,aliipoqoprivredno zemqi{te – po zvani~nim podacima, u dr`avnom vlasni{tvu je oko 430.000 hektraobradivogzemqi{ta. – U interesu dr`ave je da {to pre prod a zem qi{ te u svomvlasni{tvujernemaefikasnogupravqawaiodgovornosti bez privatnog vlasni{tva, a poq op riv red a je razv ojn a {ansa Srbije – izjavio je ovih danavlasnik„MK-grupe„MiodragKosti}. V.^vorkov


6

dRU[TvO

ponedeqak24.septembar2012.

BRUCO[I FAKULTETA TEHNI^KIH NAUKA „NA^ELI” AKADEMSKU 2012/13. GODINU

Najbrojnija generacijabudu}ih in`ewera! Najmla|a generacija studenata Fakulteta tehni~kih nauka UniverzitetauNovomSadu,upisanau prvu godinu osnovnih studija u 2012/13,ve}danasjekrenulananastavuporedovnomrasporedu~asova,nedequdanaprezvani~nogpo~etka akademske godine. Ovogodi{wibruco{iudosada{woj,vi{e odpolavekadugojistorijiFTN-a, ujednosuiwegovanajbrojnijagene-

riikolege–starijistudenti,koji su ih upoznali s istorijatom i radom Fakulteta, bolowskim sistemom studirawa, studentskim pravima i obavezama... S obzirom na ovako veliki broj, bruco{i su podeqeniu12grupa,premastudijskomprogramukojisuupisali,iu sedamtermina(od8.30do13sati) smewivali su se na sve~anostima odr`anim u dva najve}a amfitea-

Foto:S.Simi}

racija jer ih je upisano ~ak 1.757, {to je, naravno, rekord i za Univerzitet. Tradicionalni sve~ani prijem zasvojebruco{eFTNjeorganizo-

traFTN-a:„NikolaTesla”i„MilutinMilankovi}”. Nave}inifakultetaUNS-anastavazastudenteprvegodine,kojoj }e tako|e prethoditi ovakve sve-

Na UNS-u upisano 7.719 bruco{a Na14fakultetausatavuUniverzitetauNovomSaduuprvugodinuosnovnihiintegrisanihstudijau2012/13.upisanojeukupno7.719 studenata ({to je odli~nih 90,28 odsto planiranog broja), od kojih 4.883nateretbuxeta,a2.836pla}a{kolarinu.Najuspe{nijipobrojuupisanihbruco{auodnosunaplaniranukvotusuFakultettehni~kih nauka (102,15 posto), Medicinski (101,06), te Poqoprivredni i U~iteqskifakultetnama|arskomnastavnomjeziku(100posto),slede Akademija umetnosti, Prirodno-matemati~ki i Filozofski fakultet,kojisusvipopunilivi{eod93odstoplaniranihmesta.JedinoGra|evinskifakultetnijepodelionipolovinuindeksanamewenihovogodi{wimbruco{ima. vao u subotu, 22. septembra, a studentimasudobrodo{licupo`eleli novo rukovodstvo Fakulteta (~iji trogodi{wi mandat po~iwe 1.oktobra),sdekanomprof.dr RadetomDoroslova~kim na~elu,kao idirektoridepartmana,profeso-

~anosti,po~iwe1.ili2.oktobra, osim tamo gde }e, zbog sku~enog prostora i odr`avawa ispitnog roka za akademce s vi{ih godina, startovati8.oktobraistovremeno zasvestudijskegodine. V. ^eki}

GEOTERMALNI IZVORI U VOJVODINI

Nemamomore,ali imamotopluvodu USpecijalnojbolnicizarehabilitaciju „Bawa Kawi`a” odr`anajekonferencijapodnazivom „Privatno-javnopartnerstvouciqu efikasnog kori{}ewa geotermalnihizvorauVojvodiniiSrbijikaofaktoraunapre|ewakvaliteta zdravstveno-bawske usluge”. Naskupu,kojijeorganizovalaTuristi~kaorganizacijaKawi`euz podr{kuNaftneindustrijeSrbije–NISizNovogSada,istaknute su prednosti kori{}ewa geoter-

dr`aja na nivou onoga {to inostranimgostimaituristimanude pomenutezemqe–kazaojeVasin.– Nemamonipe{a~kestaze,niergeleikowezajahawe,nititereneza golf,~aknitamogde,kaouVrdniku, postoji kvalitetan hotelski sme{tajspetzvezdica. On smatra da je jedan od preduslova za privla~ewe inostranih posetilacaikategorizacijabawa i bawskih le~ili{ta, od onih za elitniturizamsvedolokalnih.

Papreni ra~uni Vojvodinajebogatageotermalnimvodamaali,kakojeukazala direktorka TOO Kawi`e Qubinka Maksimovi}-Taqai, od 78 bu{otina,koristisetekpetina,izme|uostalogu{estvojvo|anskihbawa.Direktorka„BaweKawi`a”drSlobodanka Drndarski naglasilajedajekawi{kaustanovajedinstvenauSrbijipotome{togeotermalnuvodukoristinavi{ena~ina:zagrejawe,zamedicinskesvrhe–zale~eweikaosanitarnuvodu,ali dasura~unizawenokori{}ewesve„papreniji”. malnih voda kao jednog od najkvalitetnijih i najisplativijih resursa,vi{estrukoupotrebqivihi ekolo{kine{kodqivih. Otvaraju}i konferenciju, pokrajinskisekretarzaprivredu,zapo{qavaweiravnopravnostpolova Miroslav Vasin je rekao da su geotermalniizvoriienergijajedna od malobrojnih prednosti, po{to nemamo ni more, ni planine, nitivelikajezera: – Moramo priznati sebi – a s timsemoraslo`itisvakokojevideo kako izgledaju i kakvu ponudu imaju bawe u Sloveniji ili Ma|arskoj – da na{a bawska mesta, osim ponude u zdravstvenom turizmu, uglavnom nemaju prate}ih sa-

Direktor Centra za strate{ka istra`ivawa nacionalne bezbednosti iz Beograda profesor dr Slobodan Ne{kovi} je predo~io da privatno-javno partnerstvo treba da bude u funkciji finansirawa geotermalnihizvoraikori{}ewageo- termalne energije. On je ukazao natodaseodoko240ispitanih izvori{tageotermalnevodekoristisvegadesetakodsto,alida kori{}ewe geotermalne energijetrebadabudejedanodsegmenatanacionalnihprioriteta,sobziromnatodaSrbijaraspola`e neizmernim potencijalom geo- termalnihizvora. M. Mitrovi}

dnevnik

EFEKTI MERA PODR[KE U OBRAZOVAWU ROMA

Mentorskiradpuni indekse Na fakultetima Univerziteta uNovomSadutrenutnojeoko300 studenata romske nacionalnosti i to je podatak koji, naro~ito u pore|ewu s ranijim godinama, s razlogom izaziva zadovoqstvo u nevladinim organizacijama i dr`avniminstitucijamakojesuposve}ene procesu inkluzije Roma. Tomesusvakakodoprineleafirmativne mere pri upisu sredwo{kolaca romske nacionalnosti na fakultete, ali se to pokazalo nedovoqnim da bi proces inkluzijedobiopunismisaoinakraju rezultirao znatnim brojem visokoobrazovanihRoma.Zatakavishod,odbrojadobijenihindeksadalekojeipakva`nijeono{tajeu indeksima. Spo~etkomnove{kolskegodinenaUniverzitetuuNovomSadu bi}e nastavqen program „Romaversitas Srbija“,  koji uz finansijskupomo}Romskogedukativnog fonda iz Budimpe{te od maja 2011. sprovodi Vojvo|anski romski centar za demokratiju. Ciq togprogramaje,kakoza„Dnevnik“ obja{wavaAleksandarJovanovi} iz tog centra, da pove}a uspe{nost studirawa studenata romskenacionalnosti. –UsaradwisUniverzitetomu Novom Sadu, kao partnerom na ovomprogramu,obezbe|ujemoprofesore koji dr`e dodatne ~asove studentimakojisunamseobratilizapomo}okopolagawaispita– obja{wavaJovanovi}.–Buxetnam omogu}ava da finansiramo mentorskiradiz70predmetasgotovo svih fakulteta u okviru UniverzitetauNovomSadu. Jovanovi}evaorganizacijaomogu}ilajeuproteklojgodinipo20

Uspesi studenata Problemispolagawempojedinihispitanipo{tosenesmejuposmatrati kao glavna odlika studirawa pripadnika romske nacionalnosti,napomiweAleksandarJovanovi}.Utomsmisluon,nebez ponosa,urazgovorupomiweMirkaKaldara{a,jednogodnajboqih studenatanaPrirodno-matemati~komfakultetu,sprose~nomocenom 9,5, i u~esnika nedavnog me|unarodnog takmi~ewa iz hemije u Bugarskoj. Druga~ijoj slici o romskim studentima, navodi Jovanovi},svakakodoprinoseiuspesistudenataFTN-akojisuu~estvovaliname|unarodnomtakmi~ewuuFrancuskojizrobotike,u~e{}e Dragi}aVeli~kovi}a natakmi~ewuusvirawutrube,objavqivawe nau~nogradaizmedicine,kaoi~iwenicadajeuovojgodinisedmoroRomastudenataUNS-asteklofakultetskudiplomu. dodatnih~asovaza40studenatai onocewujedajetakavpristupdoneo zadovoqavaju}e rezulate – od ukupnogbrojastudenatakojisuse ukqu~ili u program, samo troje nijeuspelodapolo`iispite. –Tajprogramimazaciqdaotkloni„uskogrlo“ukojipojedini

studenti zapadnu kada dve godine neuspevajudapolo`ejedanispit. Svakistudentimapravodatra`i dodatne~asoveizpodvapredmeta, ananamajedaobezbedimoprofesorazatepredmeteidate~asove platimo – navodi sagovornik „Dnevnika“.

S istim ciqem – da se pove}a uspe{noststudenata–postojisaradwa koja se zasniva na dobroj voqi i razumevawu, isti~e Jovanovi}. Naime, na poziv Katedre za anglistiku Filozofskog fakultetaosmorostudenatastekatedre prijavilo se da volonterski dr`i ~asove za 40 studenata romskenacionalnosti. – Jo{ jedna va`na komponenta programa„Romaversitas„jesteja~awesamopouzdawakodstudenata koji dolaze iz mawih sredina. Krozasertivnetreningenastojimo da otklonimo probleme kod adaptirawanave}usredinu,{to se pokazalo kao jedan od razloga zbog kojeg pojedinci napu{taju studije–ka`eJovanovi}. Na{ sagovornik nagla{ava da }e u naredne dve godine biti nastavqen i projekat „Inkluzija deceromskenacionalnostiusredwe{koleuAPVojvodini”,koji je zapo~et 2007. godine. Taj program, kojim je u ~etvorogodi{wemciklusudo2011.godinebiloobuhva}eno435sredwo{kolaca, a teku}im ciklusom 401, zahvaquju}i finansirawu Fondacijezaotvorenodru{tvoizBeo- grada, obezbe|uje stipendije ali i mentorsku podr{ku |acima romske nacionalnosti – na sli~an na~in kao i wihovim sunarodnicimanastudijama.Osimpove}awabrojau~enikaromskenacionalnosti koji upisuju i zavr{avaju redovno sredwo{kolsko obrazovawe u Vojvodini, ciq projektajeidase{tove}ibroj sredwo{kolaca opredeli za nastavakobrazovawauvisokoobrazovnimustanovama. D. Kolunyija

DVE TRE]INE STANOVNI[TVA VOJVODINE PRAKTIKUJE „SEDE]I NA^IN @IVOTA“

Fizi~kaaktivnostnam ba{inijepovoqi

Ozna~ajufizi~keaktivnosti zazdravqedanassegovorivi{e negoikadapaiporedtogapreporukauprevencijimasovnihnezaraznihbolestionajmawe30minutafizi~keaktivnostiumerenog intenziteta tokom pet ili vi{edanaunedeqii/ili20minuta intenzivne fizi~ke aktivnosti tokom najmawe tri dana u nedeqi ne dopire do zna~ajnog procentaodraslih.Decaimladi imaju ve}e potrebe za kretawem tako da svaki dan treba da budu najmawe 60 minuta fizi~ki aktivna.Zabriwavapodatakda~ak 60 odsto svetske populacije ne uspeva da ispuni ni minimalne uslove za odgovaraju}u fizi~ku aktivnost. Fizi~ka neaktivnost je jedan od glavnih faktora rizika koji doprinosevelikommorbiditetu imortalitetuodmasovnihnezaraznih bolesti. Na`alost, fizi~kineaktivanstil`ivotapo-

stao je op{ti zdravstveni problem. Nedovoqnafizi~kaaktivnost je jedan od deset vode}ih uzroka smrti, bolesti i nesposobnosti.Procewenojedajefizi~kaneaktivnostuzrokokodva miliona smrtnih ishoda godi{we.

kaoirizi~nogpona{awa,posebnome|udecomimladima–ka`e drVericaVasi}. Uanalizizdravstvenogstawa stanovni{tva Srbije iz 2006. godinepodacizaVojvodinuukazujunatodadvetre}inedecei odraslih praktikuje sede}i na-

Trend fizi~ke neaktivnosti se pove}ava sa staro{}u, tako da samo tre}ina odraslog stanovni{tva ispuwava minimalne kriterijume za fizi~ku aktivnost u slobodno vreme –Rekreacijapovoqnouti~ena zdravqe tako {to spre~ava, odnosno odla`e, nastanak brojnih oboqewa ili doprinosi wihovomle~ewu:gojaznosti,{e}erne bolesti, povi{enog krvnog pritiska,sr~anogimo`danogudara, osteoporoze i osteoartritisa, nekih oblika malignih bolesti, depresije, anksioznosti, stresa,

~in `ivota. Gotovo polovina dece je fizi~ki neaktivna u slobodno vreme, iako nastava fizi~kogvaspitawau{kolama zna~ajno doprinosi fizi~koj aktivnosti s obzirom na to da 92 odsto {kolske dece redovno poha|a te ~asove. Trend fizi~ke neaktivnosti se pove}ava sa staro{}u,takodasamotre}ina

odraslogstanovni{tvaispuwava minimalne kriterijume za fizi~ku aktivnost u slobodno vreme. –Jesewi dani su idealni za izlazak u prirodu,ali ne da se sedi na klupi ve}da se {eta,vozi bicikl,igra neka igra loptom,badminton... Fizi~ku aktivnost vaqa uskladiti s godinama `ivota i sa zdravstvenim stawem,a hroni~ni bolesici bi pre zapo~iwawa rekreacije trebalo da se posavetuju sa svojim lekarom.Ne treba zaboraviti da predstoje zimskidani,kadasemawekre}emoijedemomasnijuite`uhranu pa se kilogrami lak{e „lepe”. Akosefizi~kaaktivnostzapo~ne u jesen i nastavi do prole}a, odnosnoicelegodine,podsti~e semetabolizam,lak{eseboris vi{komkilogramai~inizna~ajanbenefitzazdravqe–ka`edr Vasi}. J. Barbuzan

NAJMLA\I ZREWANINSKI RADIO PROSLAVIO RO\ENDAN

„KlikFM”–godinaprva Najmla|iradiouzrewaninskom etru–“KlikFM”,kojijeprogram pokrenuouseptembru2011.nafrekvenciji 105 megaherca, obele`io jeprvugodi{wicurada.Uovojmedijskoj ku}i tvrde da je radio, za tihdvanaestmeseci,planskimnastupomnatr`i{tuZrewaninazabele`io veoma zapa`ene rezultate.„U21.vekuslu{aocizahtevaju i zaslu`uju radio pripremqen po najnovijim standardima i maksimalnoprilago|enwihovimpotrebama. ’Klik FM’ je upravo takav program i pripremio zrewaninskojpublici.Tojeradiosodli~nommuzikom,kvalitetnimzvukom, radio koji informi{e o svim temama zna~ajnim za podru~je koje pokriva„,ka`eseusaop{tewuradija “Klik FM” dostavqenom “Dnevniku”.

Utojradiostanicitvrdedasu ostvarilidominacijuidajenakon samotrimesecaradaprodajnisektor,mo`daunajte`ojgodinisvet-

„Poredlokalnihogla{iva~a,i velikeinternacionalnekompanije su ’Klik FM’ radio uvrstile u svojemedijaplanove„,ka`uuovom

„Istra`ivawa koja prevazilaze pla}eni oglas” “Santos” je, pozivaju}i se na rezultate istra`ivawa opet “Ipsos stratexik marketinga”, obavqenog od 3. oktobra do 29. decembra2011,ukategoriji“kamri~”,tvrdiodajeonnajslu{anija lokalna radio stanica u gradu, dok je direktorka radija “Zrewanin”QiqanaPopovi},reaguju}inareklamu“KlikFM” radija,kazaladajestedapapirtrpisve,alidanavodnaistra`ivawaprevazilaze~akipla}enioglas. skeekonomskekrizeinatr`i{tu kojeseocewujekaosiroma{no,uspeo da ostvari samoodr`ivost i profitabilnostpreduze}a.

radiju,~ijejeogla{avaweujavnostipopitawuslu{anostiprenekolikomeseciizazvalopravimedijskirat.

“KlikFM”je,naime,napolovini strane regionalnog nedeqnika “Zrewanin”obznaniodajetoime najslu{anijeg gradskog radija. Predo~enisuirezultatiispitivawa koje je, od 10. oktobra do 29. decembra pro{le godine, sproveo “Ipsosstratexikmarketing”ipo kojimaslu{aociunajve}embanatskomgradunajvi{evremenaprovodeuz“KlikFM”,zatimuznovosadskiASFM,patekondauzzrewaninski “Santos”. Regionalni radio “Zrewanin”, koji funkcioni{ekaojavnopreduze}eifinansiraseizgradskogbuxeta,potomistra`ivawu, ima zanemarqiv broj slu{alaca.Kakosunaveliu“Klik FM”-u,analizajeobavqenaukategoriji “market {er”, na uzorku u starosnojgrupiod25do45godina. @. Balaban


V remeploV

Iz no}nog provoda u smrt Veselo dru{tvance novosadske zlatnemlade`i,trimladi}aidve devojke,provelojeno}obilaze}i u velikom automobilu kafane. I onda,uzoru24.septembra1928. na{lisusenaSalajciiprelaze}i preko`elezni~kepruge,iznepo-

znatograzlogazastalinawoj.Nai{aojesuboti~kiputni~kivozi ~itavihsedamstotinametaradrobio auto i qude u wemu. Troje je poginulonalicumesta,advojeje, izgleda, izgubilo `ivot dok su N.C. prevo`eniubolnicu.

Izlo`ba slika u Kulturnom centru Izlo`baslikaautorkeVedraneIvanovi} „Vodi~za`ivot(GuidetoLife)” otvori}eseve~erasu 19~asovauMalomlikovnomsalonuKulturogcentra Novog Sada, Bulevar Mihajla Pupina 9. Likovniradoviobuhvatajuuqanaplatnuicrte`e akvarelbojicamanapapiru,nakojimasuprikazani pojdinci ili grupe qudi u urbanom prostoru. Autorka izlo`be prikazuje turiste kao hodo~asnike,~ijesuputawe~estounapredutabane.Izlo`ba}etrajatido13.oktobra. I.D.

Novosadska ponedeqak24.septembar2012.

Iskqu~ewa struje NoviSad:od8.30 do13~asovacrpkai~uvarnicanaKamewaru,Suboti~kaodFuto{ke doRomanijske,Adijeva,Cve}arska,Ru`ingaj, deoJovanaPopovi}aodtrafostanicedoSuboti~ke,od9 do10.30 ~asovaIlijeOgwanovi}a1-5,od9do11~asovaVaseJagazovi}a,Novosadskiput101-103.SremskaKamenica:od9.30 do11.30 ~asovaSlobodanaBaji}a2,18-50,@elezni~ka8-18,17-35,CaraLazara2-12,1-7,Gajeva2-18,1-19,Vojvo|anskebrigade2-30,1-31, Mo{ePijade2-10a,1-11,RadeKon~ara2-26,127,MarkaOre{kovi}a4,1-3,FraweKluza1-

5iVojvo|anskebrigadeR.A.T.C.Susek:od 8.30 do13 ~asovadeonaseqaKoru{kaodautobuskogstajali{taprema^erevi}u.Ledinici: od8.30 do13.30 ~asovavikendnaseqeKova~evac.Ka}:od8 do13~asovadeonaseqaodUliceMarkovi}adoNarodnevojske,povremenou pojedinimulicamanaseqa.Koviq:od8.30 do 12.30 ~asovadeonaseqaodTrgaSolunskihdobrovoqacapremaautoputu.Futog:od8 do10 ~asova ~arda „Futog”. Rakovac: od 8.30 do 13 ~asovadeoUlicaManastirskaodArsinogdoladotrafostanicenaputuzamanastir.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

PRIKUPQENO3.500POTPISA

Za Petrovaradin tra`e ve}e nadle`nosti Akcijaprikupqawapotpisaza ve}e nadle`nosti Op{tine Petrovaradin zavr{ena je ju~e na Petrovaradinskoj pijaci, a peticijujepotpisalooko3.500gra|ana.  Organizatori akcije - Udru`ewe gra|ana „Centar Petrovaradin„ i Udru`ewe „CHVKTV” preda}epeticijunajednojodslede}ihsednicaSkup{tinegrada. -Kadasemalostabilizujegradskavlastpreda}emopotpise-ka`e za “Dnevnik” predstavnik Udru`ewa „Centar Petrovaradin”SvetislavMirkovi} -Miho-

}emosamodasepo{tujezakon,odnosno da Petrovaradin postane op{tinasasvimsvojimnadle`nostima,anedatobudesamonapapiru.Neprihvatqivojedagra|ani, u jednom demokratskom dru{tu,morajudamolezapravakoja suimzakonomzagarantovana. Petrovaradin je 2008. godine dobiostatusop{tine,alijeprethodnihgodinaimaoveomamalo pravihnadle`nosti.Ovuop{tinu ~ine naseqa Petrovaradin, Sr. Kamenica, Stari Ledinci i LedinciiBukovac. G.^.

RADNICI„DUNAVGRUPEAGREGATI”ZASUTRANAJAVILI[TRAJK

Blokada Dunava, Luke, kanala i Beogradskog keja Radnicinekada{wegpreduze}a „HerojPinki”,kojisadaposlujuu sklopu„Dunavgrupeagregati”najavqujusutrau12satigeneralni {trajk, blokadu plovidbe Dunavom i ulaska u Luku. Jedino {to bi moglo da odgodi ovu situaciju jeisplata~etirizaostalezarade, alikakosepore~ima~lanasindikata ovog preduze}a Novice Cvetkovi}a to danas gotovo sigurnone}edesiti,blokadajeizvesna. Kako isti~e Cvetkovi}, sem DunavaiLuke,bi}eblokiranei sve deponije za utovar peska i {qunkaovogpreduze}a,kanalDunav-Tisa-Dunav, a razmatra se i blokadaBeogradskogkejakodbroja51,gdesuprostorijepreduze}a. -Samonamjere~enodaparanema.Postojenekepri~eda}ePokrajinazasvojepotrebeuzetina{eledolomce,pa}ebitiuplatenekihpara. Alitojeve}igrama~keimi{aimivi{enikomni{taneverujemo-rekaojeCvetkovi}.

FUTO[KAILIMANSKAPIJACANAJPROMETNIJE,ALIINAJSKUPQE

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

I pija~arina di`e cenu robe „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NICENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

tidanas,poslesastankasa~elnicimaPokrajine. Da podsetimo, blokada Dunava bila je ve} najavqivana pre desetakdana,alijeodlo`enaza ovu nedequ, po{to su radnici o~ekivaliispuwewezahtevado petka. Oko 370 zaposlenih tra`e decembarski minimalac i plateodapriladodanas,zatim daimseoverezdravstvenekwi`ice i pove`e radni sta` za prethodne dve godine, te da se isplate tro{kovi prevoza i boravkanabrodovima. Cvetkovi}jejo{ranijeizjavio za „Dnevnik” kako je tokom ovegodineoko140qudioti{lo iz firme bez ikakve nadoknade iotpremnine,kaoidaradnicimakojiseodlu~edau~estvujuu Foto: A. Erski blokadi, iz Kapetanije sti`u Sa druge strane direktor preduze}a Ma- pretwe da }e dobiti krivi~nu prijavu i {an Ercegovi} nije bio raspolo`en da daje ostati bez ovla{}ewa za upravqawe i rad izjave,alijenajaviokako}esesvimaobrati- nabrodu. A.L.

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVODDOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Nekada je prodaja na pijaci bila jedini izlaz iz krize i spasodgubitkaposla,tesesvakomaloodlu~ivaonaovuvrstu delatnosti. Mnogim porodicama ovo je postao glavni izvor prihodaisigurnazarada,jerje roba na pijaci bila daleko povoqnija od robe u buticima, a sve`evo}eipovr}eprimamqivije od onog na rafovima marketa.Me|utim,stiglasudruga~ija vremena, te vi{e ni trgovina na pijacama nije isplativa. Kupci se prebrojavaju i kupuju na komad, a prodavci sni`avajucenenebiliostvarili pazardovoqanmakardanamiri neizbe`neda`bine. Tro{kovezaobavqawepija~ne delatnosti ~ine pija~arina, rezervacija prodajnih mesta i naknadazakori{}eweplatoai poslovnogprostora.Visinapija~arine zavisi od vrste proizvoda koji se prodaju i utvr|uju se u odre|enom procentu od vrednosti robe, po du`nom metruikomadu. UNovomSadupostojideset gradskih pijaca, od toga osam namewenih za prodaju poqoprivrednih, zanatskih i robnih proizvoda (Ribqa, Detelinarska, Temerinska, Futo-

{ka, Lim ans ka, Sat el its ka, PetrovaradinskaiKameni~ka pij ac a), jedn a vel et r` nic a (Kvanta{ka pijaca) i Najlon pijaca koja funkcioni{e kao auto-pijaca,sto~na,zelenapijacaiva{ari{te. Na osnovu odre|enih pija~arina za svaku pijacu pojedina~-

no,toseodra`avanacenerobe. DobrojepoznatodasuFuto{ka iLimanskapijacanajprometnije,asamimtiminajskupqeiza trgovceizakupce.Mese~napija~arina,kojaseodre|ujepojedinicimere,naFuto{kojpijaci iznosi 10.525 dinara po du-

`ini od dva metra prodajnog prostora, na Limanskoj oko 8.000, isto toliko treba izdvojiti i za pija~arinu na Ribqoj pijaci,zaSatelitsku4.361,isto kao i za Petrovardinsku, a za Detelinarsku3.313dinara. Rezervacija prodajnih mesta odre|ujesepodu`nommetru,u mese~nom i dnevnom iznosu. Utvr|uje se i zavisno od pijace i kategor ij e u koj u je svrstano prodajno mesto. Za mese~nu rezervaciju tezge na Futo{koj pijaci potrebnojeizdvojiti oko 1.000 dinara, a za kori{}ewe rashladne vitrine oko 2.000 dinar. Mese~na rezervacija tezge za Limansku i Detelinarsku pijacu iznosi oko 500dinra,azarashladnuvitrinu oko dve hiqade. Na Ribqoj pijaci mese~na rezervacija tezge i rashladne vitrine ko{ta oko500dinara,doknaSatelitskoj i Petrovaradinskoj ko{ta oko250dinara. I.D.


8

ponedeqak24.septembar2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Biyej Mai Makahilas - Inosen{o i Zoran Po{ta rekli „da� Blizanci Petra i Sofija - Zorane Paji} i Filipa Toma{evi}a, Arsenije i Damjan - Jelene i Bojana Ivkova, Dragan i Zoran - Lidije i Zvezdana Mil~i}a, Aleksa i Marko - Qiqane Dubravac i Dragana Nikoli}a.

Devoj~ice An|ela - Adrijane i Zorana Barjaktarovi}a, Renata - Anamarije i Jaroslava [ustera, Sowa Awe i \ure Miodragovi}a, Duwa - Biqane Vukovi} i Miroslava Tomi}a, Sara - Biqane Raki} i Milana Nikoli}a, An|ela - Bojane i Aleksandra Kowevi}a, Ana - Bojane i Milana Sunajka, Lena Bojane Perduv i Darka Mratinkovi}a, Ana - Vawe i Jove Prolea, Jovana - Verice i \or|a Popova, Bojana - Danijele i Dejana \uri}a, Nina - Darinke i Du{ka Govedarice, Duwa - Doste i Nemawe Brankovi}a, Dena - Dragane i Dejana Jovanovi}a, Dejana - Dragane i Du{ana Radoj~i}a, Jovana Dragane i Slavka Stoji}a, Qeonora - \eilane Zeke, Iva - @eqke i Jano{a [o{a, Lena - Zoranke i Dejana Makrina, Kristina - Zorice i \or|a Isakovi}a, Anastasija - Zuzane Hanak i Miroslava Stankovi}a, An|ela - Ivane i Voje Kuzmanovi}a, Sofija - Isidore Dr~e Rodi} i Milana Rodi}a, Sta{a- Jasne i \or|a Om~ikusa, Lena - Jelene i \or|a Krstono{i}a, An|ela - Jovane i Du{ana ]erana, Ksenija - Jovanke Kresovi} i Vladimira Mari}a, Teodora - Katice i Vladana Stoj{ina, Jovana - Lidije i Dragana Lazuki}a, Lana - Maje i Du{ka Joji}a, Sawa - Maje i Igora [telija, Jelena - Maje Olu{ki-@ivanovi} i Borivoja @ivanovi}a, Duwa - Marije i Marjana Kerkeza, Sara - Marije i Nevoj{e ^ovi}a, Nata{a - Marije i Slobodana Trivunovi}a, Milica - Marijane Raji} Deli}

i Du{ana Deli}a, Nikolija - Marine Kova~evi}Rai~evi} i Mihaila Rai~evi}a, Tara - Milane ]urkovi} i Milana Lazarevi}a, Bojana - Milice i Dragoslava ]ulibrka, Martina - Mirele Zlatar i Mileta Hodaka, Lena - Mirjane i @arka Lazi}a, Marija - Mirjane i Svetozara Bubuqa, Martina Monike Kova~-[vajcer i Daniela Kova~a, Daria Nata{e Divjakovi}, Alekandra - Novke i Aleksandra Spasi}a, Lana - Rade i Sini{e Vudraga, Gordana - Ru`ice Subotin, Laura - Sabine Petrovi} i Ivice Horvata, Duwa - Sandre i Du{ka Milo{eva, Aleksandra - Sanele Pudrqe i Roberta Na|a, Teodora - Sanele ^ugaq i Norberta Capare, Duwa - Sawe Guduri} i Koste Nikoli}a, Nina - Sawe i Ilije Ivanovi}a, Elena - Sawe i Mirka Suboti}a, Milica - Sawe i Nenada ]iri}a, Sara - Sawe i Svetozara Kuzmanovi}a, Marina - Sa{anke i Jovice Nikoli}a, Zara - Svetlane Vuni}, Awa - Svetlane i Miroslava Moji}a, Danilka Slavice Vuki}evi} i Milenka Regeqca, Gorana Sla|ane i @eqka ^elebi}a, Milica - Sla|ane Spaji} i Mileta Devure, Nikolina - Sne`ane Mitrovi} i @ivana Pu}ore, An|ela - Tamare Geqi} i Bo`idara Risti}a, Vawa - Tatjane i Du{ana Gaji}a, Iva - Tatjane i Ivora Miqkovi}a, An|ela Tatjane i Milo{a Te{anovi}a, Valentina - Tatjane i Nenada Caki}a, Darija - Tetjane Maglovski, Zejnepa - Feride Beri{e i Murata Toplice.

Ven~ani VericaGaji} i RobertPetrovski, GzimaRahimi i YevadHadija, BranislavaTodorov i MilutinPe{i}, Biqana^olakovi}i Milorad Vavan, DuwaMaletin i VladimirGrubor, VeraVu~ini} i Du{ko]ulibrk, MilaMilovanovi} i NikolaPopovi}, VesnaMei} i BranislavJovanovi}, MarinaGuga i DraganPla~kov, Sne`anaJokovi} i DraganPepi}, Nata{a Mileti} i BojanVavra, Biqana]iri} i IvanRan~i}, Nata{aIwac i DavorMarjanovi}, IvanaTopi} i IvanNo`ini}, SenkaProdanovi} i Lajo{Be~ei, AndreaJankovi} i AleksandarNikoli}, DraganaVuka{inovi} i BojanFilipovi}, Sne`anaJasikai DraganBjelogrli}, MilicaPaunovi} i Bo{ko Jezerki}, MirjanaBo`i} i Milo{Kozarev, UnaPrincip i Ranko]ulum, QiqanaRadovaci Qubi{aBubwevi}, Ivana[upica i @ivotaMarkovi}, JelenaMili} i VladanJordovi}, BiyejMaiMakahilas-Inosen{oi ZoranPo{ta, SlobodankaGrbi} i MilovanTojaga, MilevaMaksimovi}i DamirSmiqani}, BranislavaNe{kovi} i BojislavBrkovi}, Branislava^obanovi} i Branislav Serdar, TatjanaPejini NemawaLu`anin, MilenaU{}umli}i DarijoBoji}, OlgaJovi} i Nenad Bubwevi}, SvetlankaPetrovi} i HelmutAdalbertJake{, RajkaDrakula i Filip^egar, Julija Hartig i GeorgePintor, AleksandraJojki} i StojkoBabi}, Sne`anaPetrovi} i Sini{aStanojevi}, SawaJawi}i RudolfRadatovi}, SawaBodro`i} i NikolaStankov.

MilanBeqanskiiTamaraSen~uk

De~aci Dante - Adriane i I{tvana Erde{a, Sergej Aleksandre i Nikole Jawi}a, Mihajlo - Aleksandre Kowevi} i Dejana Gligori}a, Leo - Ane i Jana La~oka, Andrej - Anamarije i Nenada Avramovi}a, Branislav - Ankice Radu i Laze Nikoli}a, Ivan Biqane i Aleksandra Klisari}a, Janko - Biqane i Slobodana Zlokolice, Matej - Bojane i Gorana Veselinovi}a, Stefan - Valentine i Nikole Macure, Nikola - Vanese i Milana @ivkovi}a, Kristijan Vere Ma~ek, Strahiwa - Vesne i Bla`e Vasi}a, Nemawa - Vesne i Bori{e Radulovi}a, Nemawa - Vesne i Neboj{e Novakovi}a, Ilija - Vesne Lau{-^i`ek i Nemawe ^i`eka, Aleks - Vesne ]osi}-Giric i Endrea Girica, Pavle - Gordane i Zorana Zdravkovi}a, Milo{ - Daliborke i Radoslava Tampoqe, Dragan - Danice Etinski i Vladimira @ivkovi}a, Uro{ - Dobrile i Dejana Dejanovi}a, Luka - Dragane i Gojka Rogi}a, Andrej - Dragane i Darijana Ujsasija, Dejan - Dragane i Stevana Reqi}a, Novak - Dragane i ^edomira Radovi}a, Jovan - Zore i Vojina Jakovqevi}a, Vasilije - Ivane [imunovi} i Zlatka Marja{a, Strahiwa - Irene i Sini{e [kerlaka, Mihajlo - Jasmine i Sr|ana Kuburi}a, Vawa - Jasne i Radeta Radanovi}a, Filip - Jelene i Aleksandra Dobrijevi}a, Mihajlo - Jelene i Darka Kurtinovi}a, Stefan - Jelene i Dejana Despotovi}a, Dimitrije - Jelene i Neboj{e Mudrinski, Jovan - Jelene i Roberta ]ulibrka, Uro{ - Jelene i Sa{e Stoku}e, Vuk - Jelene Nenin Bagari} i Dejana Bagari}a, Karim - Jelene Popov i Tamera Mohameda Sabra Ahmeda, Stefan - Jelene Hrgi} i I{tvana Bohockog, Vawa - Jovane i Gorana Andrija{evi}a, Sa{a - Jovane i Uro{a Mu{ickog, Dragan - Julijane i Mi-

lenka Medakovi}a, An|eo - Qubinke Pavlovi} i Milivoja Stojanovi}a, Andrej - Maje i Sa{e Stevanovi}a, Stefan - Maje i Svetislava Stojanovi}a, Ensar - Maje Rame, Matija - Marijane Mirkovi} Gaji} i Zlatomira Gaji}a, Slavko - Milene Stojanovi} i Dragana Gvozdenca, Nikola - Mirjane i Du{ana [arca, Miqan - Mirjane i Jovice Petrovi}a, David - Monike i Edvarda Kri`ana, Emran - Muradije Farka{ i Artona Seqimija, Mihajlo - Nade i Du{ana Beki}a, Edvard - Natalije i Norberta Na|a, Dragomir - Nata{e i Dragoquba Naumova, Nikola - Nata{e Ilievske-[najder i Zlatka [najdera, Strahiwa - Nata{e ]ulibrk i Ilije Krnajca, Arnold - Noemi i Atile Tota, Aldin - Nurije Ze~e i Bekrija Hadije, Luka - Olge Trifkovi} Tucakov i Branka Tucakova, Jovan - Olivere i Bojana Vi{i}a, Aleksa - Rade i Dragana Blagojevi}a, Tihomir - Radmile i Bo{ka Vuji}a, Luka - Radmile i Radovana [}epanovi}a, Mihailo - Ranke i Miroslava Mili~evi}a, Filip - Sandre i Radovana Tomovi}a, Danilo - Sanele i Nemawe Popovi}a, Vuk - Sawe Bjelice Derikowi} i Nikole Derokowi}a, Stefan - Sawe i Nedeqka Stojkovi}a, Danilo - Senke i Igora Blagojevi}a, Uro{ - Sla|ane i @arka Simani}a, Mladen - Sne`ane i Jovice Salonskog, Qubomir Swe`ane i Qubi{e Jagodi}a, Vasil - Tawe Vukomanovi} Kiti} i Aleksandra Kiti}a, Strahiwa - Tawe Garovnikov Markov i Nikole Markova, Du{an Tawe i Branislava Petrovi}a, Dimitrije - Tijane i Milana Jerkovi}a, Aleksa - Tijane Kasap i Dejana Petrovi}a, Du{an - Tine i Dragana Aleksijevi}a, Danijel - Helene i Josipa Hegedi{a, Bajram - [ukrije Hasani i Eqviza Avdu{ija.

Umrli Bogoqub Jovanovi} (1939), Branko ]osi} (1929), Radomir ]ukovi} (1930), Sne`ana Baj~eti} (1993), Er`ebet Brankov ro|. Bognar (1940), Katarina Butor ro|. Kobrehel (1932), Sla|ana Varga ro|. Ma{i} (1941), Mladenko Gaji} (1938), Marija Gavrilovi}-Srema~ki ro|. Gavrilovi} (1946), Smiqa Grbovi} ro|. Ke~i} (1925), Du{an Grkovi} (1941), Nikola Gurjanov (1943), Milan I}itovi} (1945), Mladen Ili} (1934), Toda Ili} (1932), \uro Kne`evi} (1932), Slobodanka Koji} ro|. Anti} (1942), Boro Kova~evi} (1952), Milan Kozarev (1957), Milanka Kolarski (1932), Mara Luki} ro|. Lu~i} (1930), Ru`ica Marinkovi} (1932), Aleksandar Mati} (1966), Magdolina Na|. ro|. Na~a (1937), Olga Pavlovi} ro|. Jovanovi} (1922), Amalija Popov ro|. Salamon (1930), Anka Rist} Prki} (1930), Vuka{in Prole (1940), Ratko Radovanovi} (1943), Bo{ko Risti} (1967), Mi{eref Sefedinovi} ro|. Plavc (1956), Veronika Slavni} ro|. Karna (1943), Julka Stani{i} ro|. Cap (1935), Slobodan Stojni} (1944), Qubica Tojagi} ro|. Markovi} (1938), Ilonka Feher ro|. MiroslavTurdelisiMarinaFilipovi}

^ernak (1932), Gojko Finxanovi} (1935), Lajo{ Fodor (1937), Miroslav ^awi (1972), Josip ^e~kovi} (1949), Dragomir [u{ak (1949), Qiqana \uri} ro|. ]azi} (1961), Nikola Baqak (1923), \ur|ica Barajevac ro|. Ma{ala (1953), Qubica Blagojevi} ro|. Barbi} (1965), Qubica Bunu{evac ro|. Markovi} (1920), Andrija Ditrih (1928), Marija Domowi ro|. Gre~ni (1935), Piro{ka Dostan ro|. Varga (1939), Du{an Duki} (1927), Dragan Zari} (1947), Eva Kova~evi} ro|. Janka (1943), Stanimir Kolarski (1929), Slobodan Mileusni} (1950), Milan Milovanovi} (1950), Radovan Mir~i} (1935), Rada Mi{kovi} (1956), Branko Mrdaq (1956), Qiqana Neni} ro|. \ukanovi} (1938), Qiqana Rosi} ro|. Toma{evi} (1949), Marija Stojadinovi} ro|. Jasenko (1937), Tatjana Strajni} ro|. Nikoli} (1962), Predrag Taskovi} (1964), Mile Te{i} (1961), Du{an Trni} (1929), Marija [alamon ro|. Farago (1940), Vukosava Jovanovi} ro|. Naumov (1926), \or|e Latinovi} (1924), Qubica [kori} ro|. \or|evi} (1944), Radmila Ilijevski ro|. Veselinovi} (1924), Geza Ve~ei (1940).


NOVOSADSKA HrONIKA

DNEVNIK

ponedeqak24.septembar2012.

9

„NO]ISTRA@IVA^A”TRE]IPUTUNOVOMSADU

IMAIHMNOGO,NEZNAIMSEBROJ

Centargradabi}e hramnauke

Komunalnipolicajci „skeniraju”prosjake

Manifestacija „No} istra`iva~a”, tre}u godinu zaredom,bi}eodr`anaupetak,28. sept emb ra, sa cent raln im de{avawima na Trgu slobode. Program po~iwe u 17 ~asova

nastupomUniveriteskoghora, a potom }e se do pono}i realizovati eksperimenti u`ivo.Posetioci}emo}idaprisustvuju radionicama „Roboti u potrazi za blagom”, „Apsolutnomojsibroj,”„Suprotnosti se privla~e”, „Zvezdani ples”imnogimdrugim. Vreme od 17.30 do 19 ~asova predvi|nojezade~jiprogram, predstave, animacije i zabavni deo. Zainteresovani }e se od 19 do 21 ~as, u klubu „Berliner” u Katoli~koj porti, mo}i dru`iti sa 11 ~uvenih istra`iva~a sa kojima }e mo}idaporazgovarajuovelikom prasku, poreklu prvih elemenat a, ekol og ij i i za{ tit i prir od e, ant io ks id ans im a, tajnamamozga,tehnologijipiva,nanotehnologiji,forenzici,akusticiidrugimtemama. Vi{eosagovornicimmo`ese

na} i na sajt u www.noc is trazivaca.cpn.rs. Posebna atrakcija ovogodi{we manifestacije }e biti takmi~ewe u proizvodwi elekt ri~n e energ ij e kor is te} i

takoli~inaenergijemo`eiskor is tit i. Rea l iz ac ij u ove ideje pomogao je fitnes center„Fleks”. Manifestacija }e biti zatvorenanastupomperformera braz ils kih udar aqk i, grup e „Sambansa”, koji }e svoje ve{tineprikazatiod23satado pono}i. Svi zabavni i nau~ni sadr`aji u okviru doga|aja su besplatni. Pored Novog Sada, ova manifestaciju}eodr`atiiBeo- grad, Zrewanin i Ni{. Organizatori su Fakultet tehni~kih nauka iz Novog Sada, Festival nauke, Centar za promociju nauke, Prirodno-matemati~ki fakultet iz Novog Sada, Nau~ni institut „Mihajlo Pupin“, Visoka tehni~ka {kola strukovnih studija iz Zrew an in a i Krea t ivn o edukativni centar. Manife-

Prviput„Nedeqaistra`ivawa” Kaodeopromotivnekampawe„No}iistra`iva~a”,poprviput}eseuNovomSaduodr`ati~etvorodnevnifestival „Nedeqaistra`ivawa„,kojapo~iwedanasitrajedo27.septembra.Tako}etokomovenedeqefakulteti{iromotvoriti vrata svojih laboratorija, amfiteatara i ve`baonica, koje}emo}idaposeteosnovciisredwo{kolci. Svakidan}e,od12do14~asova,bitiodr`avanezanimqive radionice, predavawa, izvo|eni ogledi i performansi. Temekoje}ebitiufokusussu„Energijeiokru`ewe”,„Inovacije i ideje”, „Zdravqe i bezbednost” i „Hrana i voda”. Program se mo`e na}i na veb portalima www.ftn.uns.ac.rs iwww.pmf.uns.ac.rs bic ik le i „quds ki pog on“. Idejajedacentargradaod21 do23~asapostanepravaelektrananaqudskipogonidase posetiocima omogu}i da vide kol ik o elekt ri~n e energ ij e mogunapravititokomdvasata vo`we „bicikla“ i za {ta se

DAnAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.30, 14.45, 16.15, 16.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 21.15), „Nedodirqivi” (18.20), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (18.05, 22.35), „Vanzemaqci u kom{iluku” (16.10), „Bornovo nasle|e” (20.10), „Hrabra Merida” (12, 12.10,14, 14.10, 16,18.10), „Za~in za brak” (18.10), „Pritajeno zlo” (20.30, 22.30), „Meda” (18, 20, 22.10), „Imate li znawe za drugo stawe” (22.25), „Uhvati ritam 4: revolucija” (18.30, 20.15, 22.15). KCnS: „Prometej” (19), Vrata (21).

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GAleRiJe Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

SAHRAnE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Bo{ko Save Be~ejac (1947) u 12 sati, Stana Bla`e Gruju} (1931) u 12.45 i Dobrila Miodraga Gvozdenovi} (1927) u 13.30 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Vujo Steva Basta (1952) u 15 sati. Na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Nada Mileta Vre}o (1938) u 13 ~asova.

stacijusu,poredEvropskekomisije, do sada podr`ali Pokrajinskisekretarijatzanau- ku i tehnolo{ki razvoj Vlade Vojvodine i Grad Novi Sad. Vi{e informacija mo`e se na}inasajtuwww.nocistrazivaca.rs. A.Jerini}

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800-300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Mo`emoihvidetisvakogdana, dok idemo u {kolu, na posao,uradwu.Kucajunamnaprozorkoladokjenasemaforucrveno svetlo, stoje na prometnimulicamaimolezakojidinar.Prosjacisutuokonas,ali nikakva zvani~na dokumentacijaowimanepostoji. –Sti~eseutisakdadolazeiz odre|enihnaseqa,Velikogrita, Banglade{a i divqih dvori{ta uKisa~kojiTemerinskojulici –ka`edirektorCentrazasocijalniradGojkoVujnovi}.–Dabi sesaznaota~anbrojprosjakana ulicamagrada,trebalobiuraditijedanprojekat,pratitiihredovnoianga`ovatiqude,alije to te{ko finansirati u dana{wevreme,kadjedvauspevamoda pribavimojednokratnepomo}i.

Po Zakonu o javnom redu i miru, nov~ana kazna za prosja~ewe ide do 20.000 dinara ili 30danazatvora,aakoseprekr{ajizvodiugrupi,kaznamo`e biti i do 30.000 dinara ili 60 danazatvora. – S obzirom na to da problemprosja~ewa,kaoiskitni~ewa, sve vi{e uzima maha, neophodno je da se, osim policijskih slu`benika PU Novi Sad,uwegovore{avaweukqu~esvikojimogunanekina~in pomo}i. Zbog toga je uspostavqenadobrakoordinacijauradu izme|u Policijske uprave, Komunalne policije, Prekr{ajnog suda, kao i Centra za socijalnirad–ka`ena~elnik Komunalne policije Neboj{a Radovanac.

Po postignutom dogovoru, zadatakKomunalnepolicijeje dalociraidokumentujeprekr{aje i identifikuje prekr{ioceiosvemuobavestipolicijskeslu`benike,kojiprekr{ioce privode de`urnom sudiji Prekr{ajnog suda. On u skra}enom postupku privedenima izri~enekuodsankcija. –Dosadajeovimpostupkoms ulicaskloweno38lica,me|utim,gotovosvise,nakonodre|enog vremena, vra}aju na ulicu. U tri slu~aja radilo se o maloletnim licima koji su predata Centru za socijalni rad. U narednom periodu s policijom planiramo nove zajedni~ke akcije na suzbijawu navedenih prekr{aja – rekao je Radovanac. A.Va.

DemantidrMarkaCari}a Povodom izjave predsednika novosadskog odbora Srpskeradikalnestranke\ura|aJak{i}a,auvezi saprof.drMarkomCari}em,profesorjeizjavio da nije suvlasnik Fakulteta za menaxment i da sa tim Fakultetom nema nikakvih dodirnih ta~aka, ka`eseudemantijukojijestigaouna{list. -NisampostavqanuUOZavodazaizgradwugrada, ve}ostavqan,sobziromdasamnatojpozicijive}bio,

^ITAOCI PI[U SMS

kaostru~nainestrana~kali~nost-rekaojeprof.dr MarkoCari},reaguju}inaizjavu\ura|aJak{i}a. Udemantijusenavodidajeprof.drMarkoCari} stalnisudskive{takizvi{eoblasti,~lanUdru`ewa sudskih ve{taka Vojvodine, ~lan In`ewerske komoreSrbijeinosilac~etirilicenceizoblasti: nadzor, projektovawe, tehni~ka kontrola i izvo|eweelektroitelekomunikacionihinstalacija...

065/47-66-452

Ima{zemqu,gladannisi?! Prenekugodinu,janezaposlena `ena sa sela, koja sam makar imala {ta da jedem(ba{ta,koko{iwac, sviwac..), odoh u veliki grad i sretoh kod narodnekuhiweuUliciLaze Kosti}a, namontiranu, prelepu  iz gospo|u iz vojvo|anske Skup{tine. Za koji mesec ostadoh bez dinara, ali i leba, masti. Poku{ah da pre`ivim kao socijalni slu~aj. Ali ne mo`e. Ima{zemqu.Prodadohonomalo zemqe, vratih dugove i polako privodim kraju mukom ste~enu sirotiwupokojnihroditeqa.Ne znam{ta}ukadopetostanembez dinara,aliuLazeKosti}ane}u kro~iti. 063/8614... *** Nemogudaseneoglasimpovodom na{ih novih vlastodr`aca

koji su do{li na vlast.Sviznamokakoi sa kim. Za{to blate prethodne? Zar ne vide {ta su oni uradili za na{ grad. Sve pohvale zaslu`uju.Vera. 063/7130... *** Sramotna je hajka na penzionerska primawa koju vode Dinki} i wemu sli~ni politi~ari. Nekatuenergijuusmerenarazvoj privrede, pa }e biti za sve.

Uostalom i oni }e biti jednom penzioneri. 063/5873.. *** Te{kosirotiwiirajikad elokventne, negovane, dobro uhrawene i godinama {kolovaneiobu~avanezazamajavawe i pqa~kawe sirotiwe i dr`ave, spodobe iz raznih skup{tina i sli~nih ekstra profitnih institucija(alisamozasvojezaposlene), po~nu pri~ati obrizizanarodidr`avu,osiroma{tvuibezna|u. Isto nam sledi, ali u jo{ drasti~nijemobliku. 063/8614... *** „Radosno detiwstvo“ nije vi{eradosno,takosmoseradovali kadajedo{aoMilo{evi},retko dobaripo{ten~ovek.Tra~aknade, ali kratko. Stra{no mi je `ao. Jedan od 1.500 potpisnika peticije. 063/8125...


10

dnevnik

ponedeqak24.septembar2012.

„Dnevn  i k o v  a” gal  er  i ja  p r v a k a

S

a`eqomdaovogodi{wim|acimaprvacimapo~etak{kolovawanikada ne izbledi iz galerije lepih se}awa, „Dnevnik” im poklawa fotografijezaosnovno{kolskialbum.Svakogdanaosimnedeqom, 10.stranauna{emlistuposve}enajefotografijamarazredaprvakaiz

Osnovna{kola„IvanGunduli}”, NoviSad

osnovnih{kolasteritorijeGradaNovogSadaiizSremskihKarlovaca. Prodefilova}etakokrozovu„Dnevnikovu”galerijuprvakafotografije zanezaborav141odeqewaiz33osnovne{koleukojimasenastavaodvijanasrpskom,ma|arskomislova~komjeziku.

Osnovna{kola„23.oktobar”, SremskiKarlovci

I1

I1

I2 I2 Osnovna{kola„IvanGunduli}”, odeqewena^eneju

I1

Sutra:O[„Jo`efAtila”,NoviSad

I3


vOJvOdinA

dnevnik МЕЂУСОБНЕОПТУЖБЕСАДАШЊЕИБИВШЕВЛАСТИ

Чекајувећувећину МАЛИ ИЂОШ: Управни суд одбацио је жалбу бившег председника Скуштине општине Мали Иђош КарољаПала (СВМ) везану за законистост конститутивне седнице локалног парламента. Наиме, Пал је првобитно заказао прву седницу новог сазива СО Мали Иђош за 5. јули, али је потом променио одлуку и померио датум одржавања седнице за два дана. Ипак, конститутивна седница је одржана 5. јула, а владајућу већину у овој општини формирали су ДС – СПС – ГГ „Мали акционари, оштећени радници, пољопривредници и понижени грађани општине Мали Иђош“ и УРС који чине већину од 14 одборника, од укупно 25 колико броји парламент у Малом Иђошу. Председница општине Мали Иђош др Ержебет Целушка – Фриндик истакла је, на конференцији за новинаре, да званична примопредаја власти није извршена и да су ступајући на чело малоиђошке

општине, у буџету наишли само на дугове. - Потрошено је 115 милиона динара од давања државног пољопривредног земљишта у закуп у последњих пет година, чиме је доведена у питање комасација у катастарским општинама Фекетић и Ловћенац. Такође, потрошено је и преко 15 милиона динара за куглану у Фекетићу средстава из Фонда за капитална улагања, а да посао није завршен, иако је извођач радова редовно исплаћиван. Дуг према „Војводинапуту“ износи преко 46 милиона динара. Бивша власт је само за алкохолна пића за око годину и по дана потрошила чак три милиона динара. То је, примера ради, 10 хиљада литара вина – истакла је Целушка – Фриндик. С обзиром на то да се одборници СВМ- а и Црногорске партије нису појавили ни на другој седници, која је одржана 3. августа, председник Скупштине општине Мали Иђош

Марко Ровчанин је рекао да су овим одборницима верификовани мандати у одсуству. Представници СВМ-а су, такође, одржали конференцију за новинаре на којој је Пал поводом његове жалбе Управном суду казао да је суд ову жалбу преиначио у тужбу и поделио у пет одвојених поступака и да је до сада стигао одговор на два поступка која су одбачена из, како је рекао, формалних разлога, јер их није поднела особа која је учесник у у правном поступку. Он је напоменуо да је ова странка имала пре избора договор са Демократском странком око формирања власти. - У ДС-у су изиграли наш договор. Ипак, ми у овом тренутку имамо већину, која нас подржава, али ћемо је јавности представити када буде још већа. Имамо довољно одборника који нас подржавају да садашња већина не опстане – истакао је Пал. М. Кековић

ЗАВРШЕНИ27.ЗРЕЊАНИНСКИ„ДАНИПИВА”

Остала им још једино традиција

ЗРЕЊАНИН: Бледо издање Тривуновић из Меленаца ни ове го27. по реду зрењанинских “Дана пи- дине није имала тежак задатак и пева”, под паролом “Традиција је на ти пут узастопно је освојила титулу нашој страни”, показало је да је овој и 30.000 динара. Она је полулитарманифестацији остало још само то – ску криглу попила за 5,65 секунди. традиција. Четвородневна банатска Противница у финалу јој је била Бипиваријада завршена је јуче а дан љана Бјелић из Александрова, чији раније, на скромно опремљеној резултат није био ни близу победглавној бини на Житном тргу, одр- ничког. жано је такмичење у брзом испијању пива, ни приближно атрактивно као некада. Престижну титулу најбржег пивопије понео је Оливер Чилаг из Зрењанина. Он је криглу пива од једног литра искапио за 6,74 секунде и тако освојио новчану награду од 40.000 динара. Другопласирани је био Младен Чолак из Лукићева, који је литар пива попио за 7,21 секунду. Највећи Надметалесенајбржепивопије фаворит,Мартин Кајтази из Бачке Паланке, до ове годиУ кувању рибље чорбе “Златни не четвороструки победник, дисква- котлић - Меморијални турнир Ђулификован је у финалу, јер је просуо ла Фаркаш” овогодишњи победдео пива из кригле по себи. У конку- ник је Горан Рељић из Житишта ренцији дама биле су само две так- који је освојио награду – боравак мичарке, које су у директном дуелу седам дана за две особе на Златиодлучиле победницу. Стојанка бору.

“Дани пива” су, по мишљењу многих, ове године заказали. Не само због тога што су одржани месец дана након уобичајеног термина, па је први дан манифестације обележило лоше време, праћено кишом, већ и због музичког програма. Прво вече, на главном стејџу, наступила је група “Галија” коју су Зрењанинци својевремено бојкотовали, када је покушала у овом граду да одржи концерт у знак подршке тадашњем режиму Слободана Милошевића. Али, поновним доласком СПС-а на власт у Зрењанину, вратила се и “Галија”. Посетиоци “Дана пива” имали су прилику да присуствују и класичном народњачком концерту, пошто су организатори – Туристички центар и град Зрењанин, сматрали за сходно да на манифестацију, на којој су некада наступали Владо Георгијев,Ђорђе Балашевић, “Пекиншка патка”, „Мањифико“, “Психомодо поп”, Рамбо Амадеус и многи други, ове године позову Весну Змијанац (?!). О пратећем програму не вреди ни трошити речи. Ж.Балабан

УИРИГУОДРЖАНИЈУБИЛАРНИ„ПУДАРСКИДАНИ”

Уславувинаигрожђа ИРИГ: У Иригу су и ове године, одржани јубиларни двадесети „Пударски дани“. Четири дана славили су Ирижани и њихови многобројни гости, уз богат програм. Присутне је забављала „YУ

ва. Најлепши фењер од бундеве у категорији првака, направила је Анастасија Јемшић, Маријела Ђевелекај у категорији других разреда, БранкоЈовановић у категорији трећих и ВарвараКвас у категорији четвртих разреда. Такмичило се 16 винара, а много више је било излагача. Овогодишња ласкава титула за најтежи грозд, од 1,9 килограма, припала је Дејану Јојићу из Ирига. Награду за најбољу ракију од грожђа добио је Сава Одровачки из Ривице, Ђорђе Малешевић из Ирига Малишанисафењеромодбундеве за најбоље розе вино, група“, малишани из вртића про- ИвицаРушпај из Ирига за најбодефиловали су маскирани у своје ље црвено вино, Илија Цвејић, омиљене цртане јунаке, а њихови такође из Ирига за најбоље бело старији другари из основне шко- вино и Михајло Путица из Доле, правили су фењере од бунде- бродола за најбољи бермет. На-

града за најлепши виноград припала је МирјаниЖивковић. Ревија „Дете и пас“ у организацији Кинолошког друштва „Ириг“, одржана је у Градском парку, а у вечерњим сатима наступали су ЕлвисЈ.Куртовић и група „Црвена Јабука“. Било је двадесетак екипа, који су кували пударски паприкаш у котлићу, или оранији у Градском парку. На бини су се смењивали фоклорни ансамбли из Ирига, Ресавице, Беочина и гости из Трпиња Хрватске. Могле су да се купе војвођанске посластице на продајној изложби, коју су организовали активи жена. Посетиоци су уживали у брзопотезном турниру у шаху, а дечија установа „Дечија радост“ организовала је продајну дечију пијацу. Част да затвори овогодишње пударске дане припала је групи „Бајага и инструктори“, која је, пред више стотина окупљених фанова, чак два пута излазила да свира на бис. М.Марушић

Бициклом и пешице у град

БЕЧЕЈ: Одсек заштите животне средине и посторног планирања општине Бечеј организовао је окупљање на централном градском тргу, поводом 22. септембра, Светског дана без аутомобила. Партнери су били Туристичка организација и Бечејско удружење младих – БУМ. Најмлађи су Марко Новаковић и Дејан Терзић кредама у боји цртали разне мо- потписују еко -кесе

тиве на бетонском платоу испред Градске куће, тридесетак бициклиста је возило туру до видиковца на Тиси и назад, а двојица бечејских олимпијаца Марко Новаковић и Дејан Терзић потписивали су кесе од разградивог материјала. В.Ј.

ponedeqak24.septembar2012.

11

Војничка заклетва СОМБОР: У Првом центру за обуку Војске Србије, смештеном на некадашњем војном аеродрому у Сомбору, у суботу је још једна генерација момака и девојака, који се се определили за добровољно служење војног рока, положила свечану заклетву. Поред многобројних родитеља, родбине и пријатеља, представникаа власти Града Сомбора и општина Апатин, Кула и Оџаци, те државног секретара у Ми- ПотписивањеСвечанезаклетве нистарству одбране републике команданта Првог центра за обуку Србије ЗоранаЂорђевића, младим потпуковника Лазара Остојића, чедобровољцима речи заклетве је, уз ститао и начелник Управе за обуку и

доктрину Генералштаба Војске Србије генерал-мајор Јовица Драганић. -Ваша одлука да добровољно одслужите војни рок представља чин посебног односа према отаџбини и потврду ваше честитости и оданости према Србији.- казао је генерал Драганић, који је нагласио да је и ова генерација момака и девојака који су се одлучили да добровољно стану у строј припадника ВС најбољи показатељ колико млади у Србији имају развијену свест о потреби обезбеђивања сигурности земље и свих њених грађана. М.Мћ

ХУМАНИТАРНИКОНЦЕРТАМАТЕРА

Помоћзалечење НиколеМркајића ШИМАНОВЦИ: Аматери из две општине, из два места која немају много заједничких контаката, заиграли су на једној сцени, у циљу прикупљања новца за помоћ у даљем лечењу Николе Мркајића из Шимановаца, студента Полицијске академије који је 2008. године страдао у тешкој саобраћајној несрећи и коме, после неколико година лечења, стручњаци на клиникама и у

руководством Светлане Рудић, народни оркестар који води Мирослав Мирковић и солисти Владана Бзовски и Немања Савурдић, док је “Искон”, који ради тек око две године, представио извођачки дечји ансмабл, под руководством Александра Бранковића. Иначе, Никола Мркајић је после несреће лечен на ВМА у Београду, али пошто су лекари констатовали да је постигнут макимум, захваљујући подршци породице и пријатеља, обрео се у Москви, на клини „Неуровита“, где је прошао први третман матичним ћелијама, што је коштало 21 хљаду евра. Сада је, за наставак лечења овог НиколаМркајић(уџинсјакни)сасвојим младића необичне водруштвом ље и енергије, потребрехабилитационим центрима Србије, но обезбедити око седам хиљада евра сваких 3-4 месеца, за одлазак у Моне могу више пружити. Хуманитарни концерт који су у Шимановцима орга- скву због наставка терапије, па су њенизовали Фолклорни ансмабл „Дукат“ гови другари, који се баве флклором, из Старе Пазове и Друштво за негова- иницирали овај концерт. Ради помоћи ње народне традиције „Искон“ из Ши- у даљем лечењу Николе Мркајића, мановаца одржан је управо на Николин отворени девизни и динарски жиро ра23. рођендан. Наступили су извођачки чуни, да могу помоћи људи добре вои припремни ансмабли „Дуката“ под ље, ако то желе и могу.

Рачуни су отворени код Рајфајзен банке : Девизни жиро рачун SWIFT: RZBSRSBG Raiffeisen bank ad Београд, Република Србија, Булевар Зорана Ђинђића 64, а број рачуна је РС 35265050000022975643 Динарски рачун за помоћ Николи, је у истој банци, а број рачуна је 2650000000015493-88 Родитељи Николе Мркајића су аматере, у знак захвалности, почастили после конецрта рођенданском тортом и соковима, а Никола је, иако је било приметно да му је пренапорно, испратио цео концерт. М.Ма


12

reporta@e

ponedeqak24.septembar2012.

dnevnik

OTETO ZVONO U@I^KE PRAVOSLAVNE cRKVE ODNETO U KATOLI^KU VR[A^KU KATEDRALU, PA NESTALO U NEMA^KOJ

Najlep{i zvuk Kraqevine Jugoslavije

Katedralni hram Banatske biskupije u Vr{cu

o~elo je da pomalo bledi se}awe gospo|e Jelene Tanasijevi}, biv{e nastavnice koja je ve} za{le u osmu deceniju `ivota, ali kao da je bilo ju~e pamti sudbinu jednog crkvenog zvona okupacione 1941. I tada je, kao sedmogodi{wa devoj~ica, letwi raspust provodila kod bake i tetke u Vr{cu; mada majka nije imala {vapski ausvajs, stavila bi je u Beogradu, gde su `iveli, na voz, napisala adresu, dala kondukteru i ispratila u Banat, koji je Hitler stavio pod

P

direktnu upravu Tre}eg rajha. – Ni sam se pla {i la pu to vawa jer, iako je bi lo rat no vre me, qu di su bi li pi to mi, do bri, pred u sre tqi vi. Ako kon duk ter ni je mo gao da me od ve de do ba ke, on bi za u sta vio fi ja ker, dao ce du qu s adre som i ot pratio me. Fi ja ke rist bi me do ve zao, lu pao bi po ka pi ji {ta pom i ba ka bi iza {la da me uzme – pri ~a go spo |a Je le na. Woj okupacija nije izgledala tako stra{no, bila je dete i ni-

je odmah shvatala strahote koje se doga|aju oko we. – Moje detiwstvo provedeno izme|u Beograda i Vr{ca bilo je veoma lepo. Okupaciju prvih nekoliko godina nisam shvatala jer u Vr{cu nije bilo zla me|u nacijama, igrala sam se sa svima. Delili smo i dobro i lo{e. Koliko je rat te`ak videla sam tek kada su mi oca odveli u borski rudnik na prinudni rad – se}a se oca u logorskom odelu, koga je posmatrala kroz re{etke zatvora kad mu je s majkom i{la u posetu. – Nesre}a wegova i ~itave na{e porodice po~ela je kad je odbio da ne{to radi, ne mogu ba{ da se setim {ta. Znam da je tra`io potvrdu od lekara da ne mo`e da radi. Platio ju je i dobio, ali su Nemci to nekako doznali, pretra`ili ordinaciju lekara i sve qude sa spiska pohapsili i poslali u zloglasni Bor. Ali, iz tih ratnih godina zapamtila je i neobi~nu pri~u o zvonu s u`i~ke pravoslavne crkve posve}ene apostolu i evan|elisti Marku.

Dobri ~ovek od U`ica Muhamed Stara u`i~ka crkva podignuta je 1721. u delu grada poznatom kao Stara varo{ ili Carina. U „Samoukom rukopisu„ tda{wi gradski letopisac pomiwe {eika Muhameda U`i~anina: „On je odobrio Srbima da na~ine sebi malo crkve gde }e se Bogu moliti i jo{ neke olak{ice, te su ga zato neki Turci mnogo omrzli„. Jer, centrom varo{i su dominirale 34 xamije, sve dok Turci nisu napustili U`ice 1862. U sada{wem obli~ju hram je zidan 1828. za prve prve vlade kwaza Milo{a, na temeqima te starije bogomoqe. S jugozapadne strane je 1890. jedan sajxija podigao upe~atqiv, 35 metara visok zvonik.

Severinaje samosnajka, VinkoLozi}gazda ada je nakon samo tri dana „vlasti„ vratio kqu~eve Vr{ca lordmeru ^edomiru @ivkovi}u, pokazao je Vinko Lozi}, ~uveni vinopija, banatski be}ar, lola i simbol „Gro`|ebala”da je, i pored najpopularnije varo{ke snajke Severine, pravi gazda i 55. godinu zaredom. Sad ovekove~en i skulpturom, koja }e biti postavqena pred ku}om Jovana Sterije Popovi}a. – Ih, Severina je strava bo`ja, do we se nije moglo, ali je @ivkovi} uspeo da

M

– @ao mi je {to sam ~ula samo deo te pri~e, ali pamtim kako su se qutile ~ak i moja baka Antoaneta i tetka Amalija katolkiwe, {to je zvono s pravoslavne crkve u U`icu skinuto i preneto u vr{a~ku katoli~ku

kurs i za Vinkovu statuu. Pobedio je vr{a~ki vajar @ivko Grozdani}, poznatiji po svojim provokativnim instalacijama. – Nisam mnogo mudrovao jer veliki broj me{tana Lozi}a najsna`nije do`ivqava kao glumca Paunovi}a koji je taj lik i konstruisao – obrazla`e svoje delo Grozdani}. – Predstavio sam ga kao mudrog gradona~elnika tokom „Gro`|ebala”, ali i pravog Vr{~anina koji iza sebe ima bogatu i burnu tradiciju. Zato on stoji u pozi nakupca,

Artista i model: Grozdani} i Lozi}

je pozdravi na pozornici, hm, sigurno mu je bilo lepo – veli glumac Miroslav @u`i}. – Ja sam pre 20 godina nasledio Vinkov lik od velikana vr{a~kog pozori{ta „Sterija„ Tihomira Paunovi}a, ali mi opet nije bilo lako. Za tri dana obi{ao sam 91 podrum na „Putu vina“, najve}a gu`va bila je u Gudurici a najveselije u „Viniku“, na samitu vi{e od 50 ~lanova vinskih vite{kih redova iz Srbije i Ma|arske. Tu je u viteza reda Teodor Vr{a~ki promovisan ambasador BraMiroslav @u`i} i vinska misica zila. [to se taj veselio, ostao do zore s nama! Vinka Lozi}a najboqe su predstavi- koji {eretski trguje sa seqakom, kao li znameniti mu sugra|ani, slikar Pa- na poznatom Jovanovi}evom ostvarewu. ja Jovanovi} i dramski klasik Sterija. Poku{ao sam da spojim Steriju i Paju, Maestro Jovanovi} ga je ovekove~io na odnosnu mo}nu zaostav{tinu ta dva ve~uvenom trptihu za sajam u Pe{ti, a likana. lokalna vlast je letos raspisala konR. Jovanovi}

katedralu svetog Gerharda. Blagorodni te~a Andrej poku{ao je da “opravda” postupak okupatora: Ne qutite se, dame moje, to je zvono imalo najlep{i zvuk na teritoriji ~itave Kraqevine Jugoslavije. Pamtim dobro te

a Nemci su ga zbog wegovog nepo no vqi vog zvu ka ski nu li i odneli. Da je bilo u Vr{cu, nisam znao. ^uo sam od starih da su ga odneli za Nema~ku i tu mu se gubi svaki trag. Ko zna da li je stradalo u bombardo-

wegove re~i – se}a se tada{wa osnovka. Wena pri~a me je zainteresovala pa sam potra`ila paroha u`i~ke crkve Mili}a Dragovi}a. – Pri~a je ta~na – odmah mi je potvrdio sve{tenik crkve svetog Marka i nastavio u dahu, jer sam ga na{la ba{ pred ve ~er wu slu `bu: – Zvo no su 1828. izlili poznati doma}i majstori iz Zemuna. Bilo je te{ko oko 200-300 kilograma,

vawu tokom posledwe godine rata. U sedi{tu Banatske biskupije bili su predusretqivi ali ni{ta nisu znali o epilogu te otima~ine. Naime, svako zvono u katedrali ima oznaku livnice iz Slovenije. Za to iz pravoslavnog hrama pretpostavqaju da je zavr{ilo ko zna gde u Ne ma~ koj ka da se s tru pa ma Vermahta povla~ilo i mesno ci vil no {vap sko sta nov ni {tvo. Zorica Dragojevi}

^IM PARLAMENT OVERI, GLUVI SRBIJE DOBI]E ZNAKOVNI MATERWI JEZIK

Rukamamo`e idasepeva

ako su ve}inu rodile Srpkiwe, oko 30.000 gluvih i gotovo 100.000 nagluvih u Srbiji tek treba da dobiju materwi znakovni jezik. Samo jo{ da poslanci verifikuje zakon u republi~kom parlamentu. Savez gluvih i nagluvih Srbije zapo~eo je 24. aprila promotivnu kampawu {irom zemqe, ali diskretno, bez estradnih natruha. – Pred skora{wu zavr{nu konvceniju u Beogradu obi{li smo ~etrdesetak gradova za nepuna ~etiri meseca – objasnio je za „Dnevnik” u Be~eju sekretar Saveza Radoje Kujovi}. – Ciq projekta na{eg saveza koji traje ve} nekoliko godina je da javnost upoznamo s potrebom da srpski znakovni jezik znaju i predstavnici organa vlasti i ustanova. Jer, ako policajci treba da u~e engleski ili jezik mawine sredine gde rade, za{to oni koji su u kontaktu s gluvim licima ne bi znali znakovni jezik? Na karoseriji promotivnog autobusa su, sem znakovne azbuke, i natpisi poput „ne ka`i mi – poka`i mi!“ ili „i ruke govore!“ – Nama je hendikep onemogu}io normalnu verbalnu komunikaciju s vama pa smo prinu|eni na to da ovako tra`imo da vi nau~ite na{ jezik – rekli su aktivisti prilikom obra}awa Be~ejcima na centralnom trgu, a onda, naravno, uz muziku, znakovnim jezikom „otpevali“ nekoliko pesama. Zajedno s Ministarstvom rada i socijalne politike, ta~nije – wegovim sektorom za osobe s invaliditetom, Savez gluvih je u ~etrdesetak gradova Srbije otvorio i kancelarije prevodila~kog servisa. – Gluva lica imaju pravo da besplatno biraju prevodioca za znakovni jezik. Ali, broj prevodilaca je nedovoqan. Gluvih i, pogotovu, nagluvih je iz dana u dan sve vi{e, po{to stara lica postaju nagluva. Me|utim, na{a organizacija je dobrovoqna pa mnogi, pogotovo nagluvi, nisu povezani u na{e op{tinske organizacije. Trenutno imamo ~etrdesetak eksperta za tu oblast koji rade kao tuma~i u sudu, s najvi{im nivoom znawa. Ima i stotinak prevodilaca osposobqenih za poslove u javnim slu-

I

Radoje Kujovi}

te {to jo{ 2006. usvojena Strategija za poboq{awe stawa lica s invaliditetom nije za`ivela. – Jo{ uvek ima otpora qudi, koji se birokratski pona{aju, ~ak i u slu`bama lokalne samouprave, ali posledwih desetak godina ima pomaka. Tome je doprineo i usvojeni Zakon o zapo{qavawu osoba s invaliditetom. Ipak, u nekim sredinama nijedno gluvo lice nije zaposleno. Obilaze}i Srbiju, u svakom gradu razgovaramo s predstavnicima lokalne vlasti o problemima koje imaju na{e op{tinske organizacije. U Be~eju smo ustanovili problem poslovnog prostora i finansirawa programa rada pa tra`imo mogu}nost da se obezbedi polovina li~nog dohotka za ~oveka koji bi obavqao sve poslove za na{u filijalu. Sli~ne probleme imaju i druge sredine. Sagovornici u svim lokalnim sa-

Daj da se i bez glasa boqe razumemo

`bama. I to je to. Dono{ewem zakona o srpskom znakovnom jeziku verujem da }e se situacija znatno popraviti – optimista je Kujovi}. Savez ima razumevawe za polo`aj dr`ave u te{kim ekonomskim uslovima

moupravama su nam obe}ali da }e u~initi dodatne napore da u dogledno vreme, {to je mogu}e pre, re{e probleme na{e organizacije. Dr`imo ih za re~! – veli Kujovi}. Vlastimir Jankov


crna hronika

dnevnik

ponedeqak24.septembar2012.

13

SINO] TRAGEDIJA U [AJKA[U

Pregaziosvojedete Me{tanin [ajka{a B. D. (33) je ju~e oko 17.30 sati pregazio svoju petogodi{wu }erku okre}u}i kamion „tam” na livadi iza ku-

}a na kraju Ulice Sowe Marinkovi}, saznajemo nezvani~no. Prema prvim saznawima, dete je davalo znake `ivota na licu

mesta, ali je podleglo povredama na putu ka Domu zdravqa u @abqu. U vreme zakqu~ewa ovog broja na{eg lista, u toku je bio

uvi|aj, koji je obavqao de`urni istra`ni sudija novosadskog Osnovnog suda Radomir[tula. M. V.

U JU@NOJ BA^KOJ NEDOZVOQENE POLNE RADWE SVE VE]I PROBLEM

SUMWIVA SMRT U KANALU U NOVOM SADU

Plutaovezanle{ Le{ nepoznatog mu{karca pojavio se ju~e ujutro na povr{ini Kanala Dunav–Tisa–Dunav kod Klisankog mosta u Novom Sadu. Pecaro{i su odmah pozvali policiju, a telo, bez vidqivih tragova nasiqa, posle sat vremena je izvu~eno na obalu. Ipak, na rukama i preko usta je bila zalepqena lepqiva traka, a oko noge je bilo zavezano u`e, na ~ijem kraju je bio prika~en kamen, saznajemo nezvani~no.

Ovaj slu~aj se za sada tretira kao sumwiva smrt, ali nije iskqu~eno da je re~ o samoubistvu. Naime, nedavno je prijavqen nestanak mladi}a iz Novog Sada koji je navodno ve} poku{avao da po~ini suicid, a po nekim nezvani~nim saznawima iz policije, mogu}e je da je re~ o wemu. Obdukcijom u novosadskom Institutu za sudsku medicinu }e se utvrditi identitet osobe i uzrok smrti. M. V.

U KLENKU, KOD RUME

Staricaopqa~kana iubijena Be`ivotno telo Danice Markovi} (78) s vezanim rukama prona|eno je u petak oko 23.15 sati u ku}i u Ulice Dobrile Raketi} 41 u Klenku, kod Rume.

Za to delo osumwi~en je dvadesetogodi{wi P. Z. iz istog mesta, koji je na saslu{awu u policiji priznao zlo~in. Kod wega je prona|en ru~ni sat pokojnice, kao i kqu~evi od wene ku}e.

Nakon uvi|aja, pripadnici Uprave kriminalisti~ke policije i Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici su utvrdili da je P. Z. upao u ku}u `rtve, u kojoj je `ivela sama, i vezao joj ruke, a zatim je mu~io da bi je prisilio da ka`e gde dr`i novac i dragocenosti. U domu starice je vidqivo da je izvr{ena premeta~ina, a policija je utvrdila da je razbojnik prona{ao ono {to je tra`io i oti{ao s plenom. Telo starice je prevezeno na obdukciju, a u razgovoru s kom{ijama koje su otkrile zlo~in, policija je saznala da su razbojnici prethodnih ve~eri poku{ali da opqa~kaju i jednu od susednih ku}a. E. D.

Seksualninapasnicise brzovra}ajuu}elije Privo|ewa nekoliko Novosa|ana i zadr`avawe jednog zbog sumwe da je krajem avgusta silovao pa ubio Meksikanku u Splitu, odnosno saznawe da rasvetqavawe slu~aja koji izaziva interesovawe i van regiona jo{ uvek traje, kao i u to vreme hap{ewe 64-godi{weg M.Kiz Ba~kog Novog Sela zbog pornografskog materijala u wegovoj ku}i na kojem su maloletna lica i li{ewe slobode Novosa|anina K. N. (31) zbog sumwe da je u svom ra~unaru skladi{tio pornografski materijal mali{ana od {est do 12 godina privukli su nedavno veliku pa`wu javnosti. Takva dela su po ko zna koji put izazivala zgra`avawe kod gra|ana. Poznato je da silovateqi i pedofili prilikom slu`ewa kazne lo{e prolaze i kod ostalih zatvorenika, a nije retkost da oni zbog pritiska koji trpe ~ak izvr{e i samoubistvo. – Neretko se de{ava da silovateqi urade drugo istorodno delo posle izlaska iz zatvora, a da ne pro|e ni nedequ dana otkako su na slobodi. Jedan stari poznanik policije, vi{estruki povratnik, silovao je u~enicu gimnazije u wenoj {koli, a nakon {to se na{ao na slobodi, seksualno je narsnuo na maj~inu prijateqicu, kod koje je do{ao u stan pod nekim izgovorom. Ina~e, o{te}ena i izvr{ilac se naj~e{}e poznaju, a ponekad situaciju komplikuje de~ja ma{ta kod prijavqivawa takvih dela nad wima – ka`e za „Dnevnik” {ef grupe za rasveteqavawe krvnih i seksualnih delikata u novosadskoj Policijskoj upravi NikolaLazarevi}. – Situacija je u toj oblasti sada druga~ija. @ene, naro~ito u urbanim sredinama, vi{e prijavquju dela protiv polnih slobo-

da. Ali, istini za voqu, jo{ uvek ima i slu~ajeva la`nih prijavqivawa, a za to sledi krivi~na prijava. Ponekad je tanka `ica izme|u krivi~nog dela silovawa i situacije koju prijavquje o{te}ena. O tome sud odmerava i odlu~uje. On ka`e da se iz grupe tih dela najvi{e podnose prijave za nedozvoqene polne radwe, ali i da ima i najte`ih oblika dela pro-

lo stav da se prema tome ide malo o{trije, pa takvi doga|aji povuku broj dela protiv polnih sloboda. – Ona se sada dokazuju bez velikih problema, o{te}ene mahom prepoznaju nasilnike, a uspe{no koristimo materijalane dokaze za sudski postupak. Kod nekoliko se utvrdi da ima nedore~enih stvari prilikom prijavqivawa i zbog kvalifikacije dela i prija-

tiv polnih sloboda kao {to su silovawa. I tih dela ima vi{e prijavqenih u Novom Sadu nego u drugim op{tinama Ju`noba~kog okruga, i to proporcionalno broju stanovnika. Sva ta dela se rasvetele, neka pre, neka kasnije. Statistika pokazuje da je broj tih dela godinama sli~an. Silovawa nema u velikom broju u odnosu na druga dela – bude ih prose~no jedno u dva meseca, ali se ona rasvetle. Broj dela iz te oblasti uve}avaju nedozvoqene polne radwe, a to je krivi~no delo koji se, po nekima, grani~i s prekr{ajem. Na primer, devojka u|e u lift i neko je dodiruje. Nekad je to bilo okvalifikovao kao nepristojno pona{awe, ipak, Tu`ila{tvo je opravdano zauze-

ve o{te}enih. Neretko nam u takvim slu~ajevima zna~ajno poma`u snimci video-nadzora na toj lokaciji. ^esto `rtva nema modrica ni ogrebotina, a prijavquje silovawe. I prijave koje zvu~e sumwivio u prvom trenutku, mogu se pokazati i dokazati da su opravdane, pa tako nijedan slu~aj ne odbacujemo – obja{awava Lazarevi}. Prewa wegovim re~ima, profil izgrednika nema pravila. ^esto se doga|a da su silovawa po~iwena uz razbojni{tvo ili drugo delo. Ipak, neretko je re~ o licima iz siroma{nijih socijalnih kategorija, koja poti~u iz rasturenih porodica. - Mahom je re~ o nezaposlenima i neo`ewenima. Intelektua-

laca ima vi{e u novijim krivi~nim delima protiv polnih sloboda, na primer prikazivawa, pribavqawa i posedovawa pornografskog materijala i iskor{}ewa maloletnog lica za pornografiju, kao i dela iskori{}avawa ra~unarske mre`e ili komunikacije drugim tehni~kim sredstvima za izvr{ewe krivi~nih dela protiv polne slobode prema maloletnom licu. Ono {to ih defininitivno sve sme{ta u isti ko{ je da su povratanici u izvr{ewu tih dela. ^esto su u tim delima osumwi~eni pod uticajem alkohola i narkotika ka`e Lazarevi}. U novosadskoj policiji napomiwu da, na`alost, izgleda da silovateqi dobro procewuju `rtve i izaberu onu koja }e se „blokirati„ i ne}e pru`ati odgovaraju}i otpor. – Pretpostavqamo da je broj tih dela ve}i od onog koji se prijavquje. Jedini na~in da takvi monstruozni napasinci budu stavqeni iza brave je da se pre nego {to jo{ neko postane `rtva obavezno prijavi svaki slu~aj seksualnog nasiqa. Apelujemo na sve da obavezno prijave svaki pokua{aj silovawa i drugi oblik nasrtaja na polne slobode. Tako|e, savetujemo da niko ne treba da ~eka da se nad wim seksulano nasiqe vi{e puta ponovi. Isto tako, bilo bi dobro izbegavati mra~ne ulice i pijanice i ne savetujemo da se odlazi u stan kod nepoznatih radi zbli`avawa, a ako se ve} to radi, trebalo bi to ~initi u dru{tvu jo{ nekoga. Nisu svi mu{karci isti, pogre{an pogled nekima se ~ini kao znak za nastranu akciju. Ne treba zaboraviti spomenuti da i stopirawe mo`e biti opasno – napomiwe Nikola Lazarevi}. M. Vuja~i}

SVOJEVREMENO NAJPOZNATIJI OSU\ENIK NA SMRT PISAO PREDSEDNIKU SRBIJE TOMISLAVU NIKOLI]U

Vu~kovanovamolbazapomilovawe – Osu|enik Vu~ko Manojlovi} (68) iz Dobrih Voda kod Bojnika, kome se za tri meseca navr{ava 28 godina otkako je u zatvoru na izdra`avawu kazne, podneo je nedavno predsedniku Srbije Tomislavu Nikoli}u molbu za pomilovawe, istovetnu onoj kojom se pre ~etiri godine obratio i prethodnom {efu dr`ave Borisu Tadi}u, ali on o woj nije odlu~io – ka`e za „Dnevnik“ predsednik Odbora za qudska prava iz Leskovca DobrosavNe{i}. Manojlovi} je u zatvoru od ve~eri izme|u 28. i 29. decembra 1984, a osu|en je po optu`bama za vi{e krivi~nih dela, od kojih je najte`e ubistvo zamenika okru`nog javnog tu`ioca u Leskovcu Dragomira Krsti}a. Predo~avaju}i ~iwenice o presudi i kazni, Dobrosav Ne{i} navodi da je Okru`ni sud u Ni{u 1985. godine Manojlovi}u izrekao 20 godina zatvora, maksimalnu vremensku kaznu koja je u to vreme postojala u doma}em zakonodavstvu, a potom je Vrhovni sud Srbije preina~io u tada postoje}u smrtnu kaznu, koja nije izvr{ena do dana wenog brisawa iz zakona. – Nakon {to je u Srbiji 9. marta 2002. godine ukinuta smrtna kazna, da bi prevazi{ao navedenu pravnu situaciju, tada{wi predsednik Srbije 5. av-

gusta 2002. godine je pomilovao Manojlovi}a tako {to mu je umesto smrtne kazne dao bla`u – zatvorsku – u trajawu 40 godina, a koja je posle ukidawa smrtne uvedena u zakonodavstvo Srbije – navodi Ne{i}. U molbi za pomilovawe se ukazuje na lo{e zdravqe osu|enog Vu~ka Manojlovi}a, dobro vladawe na izdr`avawu kazne, apeluje se na milost, zakone, kao i me|unarodne konvencije o qudskim pravima, te ocewuje da je „Manojlovi} izdr`ao kaznu“. O slu~aju Vu~ka Manojlovi}a je zabele`eno, pored ostalog, da je tokom pro{log veka osu|enik li~no nekoliko puta pisao molbe tra`e}i izvr{ewe smrtne kazne. Tokom proteklih decenija o Manojlovi}u se mnogo izve{tavalo u medijima, ~ak je objavqena i kwiga. Javno dostupni podaci o sudskom procesu kazuju da se dramati~an slu~aj davne 1984. godine desio posle Manojlovi}evog izlaska iz zatvora nakon izdr`ane petogodi{we kazne, odmerene presudom po optu`bama za silovawe, koje je on u odbrani kategori~ki negirao. Osu|eni Manojlovi} je 28. decembra 1984. uve~e, nose}i ma~etu, zakucao na vrata ~etiri stana te odveo u svoj automobil „fi}u“ tu`ioca Dragomira Krsti}a, istra`nog sudiju Bratislava Gavrilovi}a, kao i doma-

}icu Vladicu Stojiqkovi}, a odlazio je i do stana sudije Mladena Jankovi}a, ali se on nije pojavio. Sticajem okolnosti, Gavrilovi} i Stojiqkovi}eva su usput uspeli da pobegnu. Nakon toga je samo tu`ilac Kr-

bile eksplozivne naprave i kanta benzina. Navedeno je da je Manojlovi}, poku{avaju}i da pobegne, isko~io iz „fi}e„ u policijski auto, zbog ~ega su policajci po~eli da pucaju na wega. U policijskoj pucwavi

Vu~koManojlovi}

sti} ostao nevoqni saputnik Manojlovi}u i tokom drugog – kobnog dela putovawa “fi}om“, koje se zavr{ilo ispred policijske stanice u Leskovcu. Pravosna`nom presudom Manojlovi} je osu|en po optu`bama da je usmrtio tu`ioca Krsti}a ma~etom koju je te ve~eri nosio, a kad je stao „fi}om“ ispred leskova~kog SUP-a, da je zapalio svoje vozilo, u kojem su

ispred zgrade SUP-a, Manojlovi}a je pogodilo devet metaka. U odbrani pred sudom Manojlovi} je negirao paqewe „fi}e„ i ubistvo tu`ioca. Tvrdio je da je kriti~ne decembarske ve~eri, kad je zakucao na vrata sudijama, „poku{ao da do|e do obnove procesa za krivi~no delo silovawa, da se obelodani istina da on to nije po~inio i da je nevin“, a da mu je druga op-

cija bila da izvr{i samoubistvo. Navodi da je pri povratku od stana sudije Mladena Jankovi}a, koji mu nije otvorio vrata, primetio da ga prati policijsko vozilo i da je ubrzo zaustavio „fi}u“ kod parka jer je `eleo da se s troje qudi koje je poveo „rastane u miru i objasni im motive svog poteza“. Po Manojlovi}evoj pri~i, tada je policija prvi put zapucala, pri ~emu su Gavrilovi} i Stojiqkovi}eva pobegli, dok on s tu`iocem u „fi}i“ nastavqa put i na kraju sti`e ispred zgrade SUP-a. Tvrdio je da ga je tu`ilac Krsti} ubedio da odu u policijsku stanicu i objasne okolnosti o de{avawima te no}i. – I dolazim pred SUP, kad odjedanput, jo{ nisam stao, tek ko~im, nastao je pravi pakao od pucwave! Po~elo je da re{eta. I za~as je neki plamen izbio iz kola... U tom u`asu poku{ao sam da otvorim vrata, ali mi nije uspelo. Hteo sam da isko~im kroz prozor „fi}e“. I tad me je presekao rafal preko grudi – ispri~ao je osu|enik. U odbrani je potencirao da je „fi}a“ buknuo zbog pucwave te da je usled tih okolnosti i tu`ilac Krsti} smrtno stradao. Advokat Branislav Tapu{kovi}, koji je branio Manojlovi}a, ka`e da je „u nalazima o

ve{ta~ewu konstatovano da je ispred policijske stanice na Manojlovi}a pucano iz {est slu`benih pi{toqa i tri automata“. – Nijedan policajac od tih koji su pucali nikad nije ispitan. Uni{ten je film sa snimcima Krsti}evog izgorelog tela s obdukcionog zapisnika jer bi se na wima videlo ima li tragova kur{uma, pa se taj nalaz nije nikako mogao proveriti – izjavio je Tapu{kovi} za Dnevnik“. Dodao je da je o slu~aju biv{eg brawenika 1993. godine pri~ao patrijarhu Pavlu, te da je on ve} sutradan vozom otputovao u Ni{ i posetio ga u zatvoru. Predsednik Odbora za qudska prava iz Leskovca Dobrosav Ne{i} ka`e da o prethodnoj molbi za pomilovawe Manojlovi}a nikad nije stigao odgovor tada{weg predsednika Tadi}a, a da je po Zakonu o pomilovawu i me|unarodnim konvencijama o qudskim pravima „bio du`an da hitno odlu~i“. –- Zbog toga smo protiv biv{eg predsednika Srbije Borisa Tadi}a podneli tu`bu sudu u Beogradu, sa zahtevom da mu sud nalo`i da o molbi za pomilovawe odlu~i – ka`e Dobrosav Ne{i}, i dodaje da se nada da }e novi predsednik odlu~iti o molbi. J. J.


14

SPORT

ponedeqak24.septembar2012.

dnevnik

NakrilimaLazara Markovi}a

JELEN SUPERLIGA - 6. KOLO

BEOGRAD:Partizan-SlobodaPoint 5:0(2:0) BEOGRAD:OFKBeograd-Vojvodina0:0 KULA:Hajduk-Crvenazvezda 0:1(0:1) NOVISAD:DowiSrem-Rad 1:2(0:2) SUBOTICA:SpartakZV-Radni~ki(N) 4:1(1:0) SMEDEREVO:Smederevo-Radni~ki1923 2:2(0:1) BEOGRAD:BSKBor~a-NoviPazar 2:3(0:1) JAGODINA:Jagodina-Javor 1:0(1:0)

Partizan - Sloboda 5:0 (2:0) BEOGRAD: Stadion Partizana, gledalaca 4.000, sudija: Vasi} (@ednik). Strelci: L. Markovi} u 21. Ninkovi} u 38. S. [}epovi} u 68.i90+1iIvanovu77.minutu. @uti kartoni: Kamara (Partizan). PARTIZAN: Stojkovi} 6, Miqkovi}6,Lazevski7,Ivanov 7,Ostoji}7,Kamara7(S.Markovi}),Joji}7,Ninkovi}8,Ili}7 (M. [}epovi}), L. Markovi} 8 (Tomi}7),S.[}epovi}8. SLOBODA: Rankovi} 6, Vasili} 6, Kne`evi} 6, Mari} 6, Staji}6(Memedovi}),Ran|elovi} 6 (]ulibrk), Beqi} 6 (Puri}), Pejovi} 6, Pilipovi} 6, Dijago6,Lovri}6. Partizan je posle evropskog ispita i blede partije protiv Nef~ija odreagovao na pravi na~inudoma}emprvenstvu.Crno-beli su uz kvalitetnu igru ubedqivosavladalidu`nikaiz pro{le sezone Slobodu. Bio je ovo zaista lep me~, sa puno efektnihpotezaigolova. SjajnoprvopoluvremeuHumskoj.Gledaocisumoglidau`ivajuuodli~nojpredstavikojuje krasilabrzaigrasapunotempa. Gosti nisu bili defanzivno orijentisani,aPartizanovpodmla|enivezniredbiojenadahnutikreativan.TrenerVermezovi}gurnuojeuvatrucrno-bele klince Ninkovi}a i Joji}a, kojisuuzkapitenaIli}auspe{no sara|ivali sa raspolo`enimLazaromMarkovi}em.U21. minutuakcijaizuxbenikazapo~eo je Ninkovi}, idealnim pasom nastavio Ili}, u pogodak

1.Partizan 2.Rad 3.Crvenazvezda 4.Jagodina 5.Vojvodina 6.DowiSrem 7.NoviPazar 8.SlobodaPoint 9.Radni~ki(N) 10.Javor 11.BSK 12.SpartakZV 13.Radni~ki(K) 14.Smederevo 15.OFKBeograd 16.Hajduk

6 6 5 6 6 6 6 6 6 5 6 6 6 6 6 6

5 4 4 4 3 3 2 2 2 2 2 1 0 0 0 0

0 2 1 1 3 1 3 1 1 0 0 1 4 4 2 2

1 0 0 1 0 2 1 3 3 3 4 4 2 2 4 4

22:5 12:5 11:5 6:2 4:1 7:6 9:6 8:13 7:12 7:3 4:14 7:10 4:9 2:8 4:9 3:9

15 14 13 13 12 10 9 7 7 6 6 4 4 4 2 2

Uslede}emkolu(29/30.septembra)sastajuse-NOVISAD:Vojvodina-Partizan,U@ICE:SlobodaPoint-Hajduk,IVAWICA: Javor-OFKBeograd,BEOGRAD:Rad-Jagodina,CrvenazvezdaSmederevo,NOVIPAZAR:NoviPazar-DowiSrem,NI[:Radni~ki-BSKBor~a,KRAGUJEVAC:Radni~ki1923-SpartakZV.

TRENER HAJDUKA MILANOVI] O ME^U SA ZVEZDOM

Imamesta optimizmu

LazarMarkovi}jebinajistaknutijiakterme~aPartizan-Sloboda

pretvorio Markovi}, koji je utr~ao pravovremeno u kazneni prostor i precizno ciqao. U`i~ani su imali nekoliko opipqivih poku{aja preko Dijaga,alibezefekta. Re|alesuseosmi{qeneakcije doma}ina, pa je odbrana Slobodebilanasilnimisku{ewima. Jo{ jednom je Markovi} demonstrirao ume}e i rasko{ni talenatu38.minutu.Poslesolo akcije i nekoliko driblinga

pravovremenom asistencijom omogu}io je Ninkovi}u da rezantnim {utem pogodi mre`u 2:0.Bilojeovove~eprobu|enog Lazara Markovi}a, koji se na `alost u fini{u prvog poluvremena povredio (zglob) pa je ostaousvla~ionici. Iunastavkuintenzitetutakmicenijepadao.BorilaseSloboda,aPartizannastaviodaposti`e golove. Da je pravi plejmejker pokazao je Ninkovi} u

68. minutu kada je u kaznenom prostoru prona{ao Stefana [}epovi}a, ovaj je loptu primionagrudiapotomtopovskim volejudarcempostigaoefektan pogodak - 3:0. Goleadu je nastavio{toperIvanovu77.minutu kada je loptu zakucao u gol nakonkornerasanekolikometara udaqenosti, a ta~ku na ovaj susretstaviojejo{jednimlepim pogotkomStefan[}epovi}. Z. Rangelov

Fudbaleri Hajduka su na svomterenupora`eniodCrvenezvezde(0:1),autakmica}ebitiupam}enapomajstorskiizvedenomkorneruMilija{aizkoga je Mudrinski postigao gol, praznim tribinama i neuspe{nom debiju Milana Milanovi}æanaklupiKuqana.

klene{to{tomo`edasepopraviæ. Ovovamjebiodebinaklupi Hajduka. - Sa ekipom sam odradio tek pettreninga,aliposleoveutakmicesituacijajemnogojasnijai smatram da ima mesta optimizmu.Uo~iosamnekolikodetaqa

SUBOTI^ANI KONA^NO ZADOVOQNI

Igrananivourezultata Qubiteqi fudbala u Suboticimogubitiizuzetnozadovoqninakonkvalitetnepred-

stave wihovih qubimaca protiv Radni~kog iz Ni©{a, u kojoj  Spartak zabele`io ube-

dqivu pobedu od 4:1. Trener Petar Kuræu}ubiæ} zadovoqan je kompletnom utakmicom, a

FudbaleriSpartakaZVproslavqajuprvuprvenstvenupobedu

posebno igrom nakon vo|stva od2:0. – Bili smo optereæ}eni polo`æajem na tabeli i zna~ajom utakmice pa u prvih petnaestakminutanismodobroigrali.Kakojeutakmicaodmicala igrali smo sve boqe, a posle prvoggolaskinutjedeotereta,posledrugogpotpuno.OnakokakosmoigraliposledrugoggolajeSpartakkakvogæ`elim da vidim i u narednim utakmicama.Svejeposlevo|stva i©{lo na na©{u vodenicu. Zadovoqansamigromirezultatima i , naravno, ambijentomkogasupriredilinavija~i.^estitamiprotivnikuna igri, imal i su i oni svoj e ©{anse, na na{u sre}u nisu ih iskoristili – rekao je Kuræu}ubi}æ. Dvostruki strelac  Despotovi} nije krio zadovoqstvo nakonubedqivepobede:æ –Dobrosmoradilipredovu utakmicu,o~ekivalismote`æak me~, ali ne i ovako visoku pobedu.Presudilajena{©avelika`æeqadapobedimo.Drago mi je zbog mojih golova, a oni suploddobreigreceleekipe –istakaojeDespotoviæ}. N. S.

MilanMilanovi},trenerHajduka

- Dobro smo parirali Crvenojzvezdinasrediniterena,biliprili~noagresivni,alismo bilidalekoodgola,te{kosmo dolaziliuprilikuzaudaraciz daqine,akamoliu{ansu.Toje problem za koji se nadam da æ}e biti anuliran protiv slabijih ekipanego{tojeZvezdaitoje onosvetlokojevidimuovimrezultatskimnevoqama–rekaoje Milanovi}æ. Golsteprimiliizprekida. -Uprvihpolasatasmobili zbuweni, upla{eni, a taj gol iz prekida smo primili nesr}eæno. Pregledao sam snimak vi{eputaikonstatovaodaje tostvartehniketreninga,da-

na kojima }æemo posebno raditi.Imamoproblemsaprelaskom izodbraneunapaditatakozvanatranzicijadugotraje,kaoiu situacijamakadanamprotivnik probije prvu liniju odbrane.Na tome , kao i na drugim uo~enim slabostima}emoraditi. Jesuliigra~iispunilio~ekivawa? -Zadovoqansamwihovimanga`ovawem i tako treba da se odnose konstatno. Ne mogu da procewujem kvalitet ekipe u odnosunaZvezdinu,mise,ipak, borimozaopstanakitrebadase poredimo sa sastvaima sli~nim na{em-napomeuojeMilanovi}æ. \. Bojani}

UZ TRIJUMF ZVEZDE U KULI

Rutinskidominimalca Fudbaleri Crvene zvezde su posle Novog Pazara i Kragujevca presko~ili i vru}e gostovawe u Kuli. Minimalac protiv Hajduka spadau,reklobise,rutinskiobavqenposao.Perioddobreigreu prvomdeluBeogra|anisukrunisalipogotkom,{tojebiodovoqan kapitalzatrinovaboda. -Uprvih30minutasmokontrolisaliigru,stvarali{anseipostigli gol. Doma}in je potom poja~ao agresiju na sredini terena, alinijenamozbiqnijepripretio.Unastavkusmopali,prisutnesu oscilicije{tojetemazaanalizu.Opet,defanzivnosmobili~vrsti.Planjeispuwen.okre}emosenarednomduelu,atojeKuputakmicauNi{u-konstatovaojetrenercrveno-belihAleksandarJankovi}. Odbranomjeopetuspe{nokomandovaoiskusniMilanJovanovi}. - Nisam zadovoqan kvalitetom igre, ali ne bih imao ni{ta protivdaidaqepobe|ujemonaovakavna~in.Ritamutakmicau

koji smo u{li veoma je naporan, {to je uticalo na pad koncentracije.Me~bezpublikenalikjetreningu,{touti~enamotivacijuekipe.Najva`nijejedasmoosvojilibodove-smatraJovanovi}. NakamerniambijentuKuliosvrnuoseitrenerJankovi}. -Ostaje`aluslednefudbalskogambijenta,alimoramdasezahavlimnavija~imakojisunampru`alipodr{kuizvanstadiona. Osetilismoto,zna~ilonamje. ^ovekodlukebiojeponovoOgwenMudrinski. -Ovakvimpobedamaseosvajatitula.Nismoblistali,aliprvopoluvremejebilosasvimkorektno.Naravno,sre}ansamzbog pogotka,kojijedelo~itavogtima.Idemodaqe,ve}usreduuKupu gostujemo Radni~kom, koji nas je namu~io u prvenstvu- ka`e Mudrinski. Z. Rangelov

ZvezdinkapitenNenadMilija{


SPORT

dnevnik GENERALNI SEKRETAR FK VOJVODINA RADISAV RABRENOVI] O ME^U S OFK BEOGRAD

Sramnidanza srpskifudbal

U utakmici 6. kola Jelen Superlige izme|u OFK Beograda i Vojvodine (0:0), fudbaleri Vojvodine, sude}i po izve{tajima s Karaburme, o{te}eni su arbitra`om Danila Mihajlovi}a iz Vrawa. Novosa|ani su bili bli`i pobedi, a {ta se to konkretno de{avalo objasnio je generalni sekretar FK Vojvodina Radisav Rabrenovi}: - Saop{tewem koje je na{ klub izdao u petak obavestilo smo sve relevantne faktore u FS Srbije i ~itavu javnost da je izbor Danila Mihajlovi}a za arbitra ove utakmice poguban po fudbal - rekao je Rabrenovi} i nastavio: - Znali smo da }e ovaj ~ovek da uradi sve kako bi OFK Beograd pobedio, odnosno kako bi Vojvodina izgubila utakmicu.

RadisavRabrenovi}

Uz konstataciju da je crveno-bele „OFK Beograd do~ekao i ispratio kao prave sportske prijateqe„, Rabrenovi} je nastavio: - Da li je normalno to da je posle na{eg najozbiqnijeg upozorewa arbitar izmislio penal za doma}ina, poni{tio regularan gol Joki}a, nije dosudio kazneni udarac za nas posle igrawa rukom u {esnaestercu OFK Beograda nekog od doma}ih igra~a i da je dosudio ofsajd Bilbije u ~istoj situaciji? Neka nam neko ka`e da se ovakve stvari sude Crvenoj zvezdi i Partizanu u nekoliko sezona koliko ih je na na{u {tetu dosu-

|eno u duelu na Karaburmi. Da li to zna~i da smo u{li u neregularnost ve} na po~etku prvenstva? Utakmica Javor - Crvena zvezda je odlo`ena i niko ne zna kada }e se odigrati, vaqda se ~eka tajming kada ne}e biti ka`wenih igra~a... Posle de{avawa u subotu, pitamo se da li je sve ovo odluka mo}nika da Vojvodina nema pravo na visoke ciqeve, odnosno da li je to posledica toga {to ne `elimo da budemo deo glasa~ke ma{ine kao u doba Kim Il Sunga? Pitawa Rabrenovi}u nije trebalo postavqati: - @eleli smo po{tenu utakmicu s OFK Beogradom. Posle svega, svi koji misle da }e pogre{ne odluke arbitra Mihajlovi}a uperene protiv Vojvodine doneti boqitak na{em fudbalu - varaju se! Mi samo tra`imo da nam se dozvoli da igramo regularnu utakmicu i da smo ravnopravni u odnosu na rivala. UEFA odmah mewa sudije na jedan mig koji upozorava. Znali smo da je u pro{lom prvenstvu Mihajlovi} sudio utakmicu Vojvodina Javor za tre}i klub. To ne `elimo da oprostimo i zaboravimo. Kome mi to smetamo i zbog ~ega? Do~ekujemo i pru`amo gostoprimstvo raznim reprezentativnim selekcijama na{e zemqe, a nikog iz Vojvodine nema u ni u jednom organu FS Srbije. Zbog ~ega? Da li to zna~i da u Novom Sadu nema qudi koji bi mogli da budu u Izvr{nom odboru FSS? Na kraju, Rabrenovi} je dodao: - Nema govora o nekoj regularnosti takmi~ewa s raznim Mihajlovi}ima. On }e mo`da i biti ka`wen s par utakmica, a onda }e se vratiti da odra|uje poslove koji su mu nameweni. Utakmica na Karaburmi bila je sramni dan za srpski fudbal! Unapred smo sve obavestili o na{im sumwama, a opet je bilo i bi}e kako Mihajlovi} ka`e. E, pa - nazdravqe! A. P.

ponedeqak24.septembar2012.

15

VOJVODINA BILA BLI@A POBEDI NA KARABURMI

Igra~imorajudase izborespritiskom I u drugoj utakmici na mestu {efa stru~nog {taba Vojvodine Neboj{a Vigwevi} zabele`io je remi. Posle debija u me~u s Jagodinom (1:1), crveno-beli su remizirali i s OFK Beogradom na Karaburmi (0:0), u utakmici u kojoj su bili bli`i osvajawu ~itavog plena. Mogao je i doma}in do bodova, ali je golman Vo{e Nemawa Supi} zaustavio {ut Nikoli}a s bele ta~ke u 19. minutu. Mre`e su, dakle, mirovale, a Neboj{a Vigwevi} je za na{ list rekao: - Napravqen je pritisak pred ovu utakmicu. OFK Beograd se nalazi u te{koj situaciji i svi igra~i na terenu delovali su kao da se boje neke gre{ke. Kako je utakmica odmicala, taj strah postajao je sve izra`eniji. Dobro smo po~eli utakmicu, imali smo {ansu, ali je ono {to nam generalno nedostaje {to ne umemo da ranim golom otvorimo susret. Igra~i Vojvodine moraju da znaju da se izbore s pritiskom i da ga nose na ple}ima, jer on je u novosadskom klubu stalno prisutan s obzirom na visoke takmi~arske ciqeve koje imamo. U {to kra}em periodu ovo }emo morati da re{imo. [ef struke crveno-belih iz Novog Sada je dodao: - Ponavqaju nam se neke stvari. Video sam vi{e agresivnosti u na{oj igri, ali i tehni~ke i takti~ke gre{ke koje ne bi smele da nam se de{avaju. Vidno je da ekipa, zbog igrawa u Evropi koje donose neke specifi~nosti u pripremama, nije fizi~ki spremna i taj segment }emo morati da poboq{amo, kao i samu igru koju prikazujemo. Tokom narednih {est dana igramo dve izuzetno va`ne utakmice - s Dowim Sremom u Kupu Srbije, u sredu u Novom Sadu i, tako|e pred na{im

navija~ima, u subotu prvenstveni derbi s Partizanom - i mora}emo da budemo pametni. U Kupu imamo velike ambicije, ali }emo s neugodnim timom iz Pe}inaca poku-

ter. Kada u uspostavqawu toga budemo uspeli, mo}i }emo da se merimo s rivalima. Ukazao je Vigwevi} na jo{ jedan detaq:

pojedinci ~ekaju kiks saigra~a kako bi se na{li u prvom timu. Imamo kvalitet i na{i ciqevi ostaju isti. Videli smo da s Partizanom mo`emo da igramo i ve-

Re~iuteheposleproma{aja:AbubakarOumaruiNeboj{aVigwevi}

{ati da odmorimo neke igra~e i dobijemo taj me~. @eqa nam je da potpuno spremni do~ekamo derbi s Partizanom koji }e opet doneti pritisak. Ako `elimo vrhunske rezultate, mora}emo da ga prihvatimo, jer ne smemo da zavisimo od igre rivala, ve} da mi budemo tim koji }e nametnuti stil igre. Nema be`awa od uloge favorita, jer ko be`i od toga i ne mo`e da bude igra~ Vojvodine. Nije dovoqan samo igra~ki kvalitet, ve} svaki pojedinac mora da poka`e i karak-

- Imamo u timu Bojana Nasti}a, koji jeste najmla|i, ali u svakoj utakmici daje 100 posto mogu}nosti. Ako on mo`e da nosi breme, o~ekujem da i ostali igra~i igraju tako, {to se tako|e posti`e kroz treninge. Video sam u duelu s OFK Beogradom pomak u na{oj igri, ali to nije dovoqno za ono {to Vojvodina `eli. Nemamo puno kredita, ako ga uop{te i imamo, i o~ekujem brzu reakciju svih. Moja je filozofija da igraju samo najboqi, a ne da

rujem da }emo to i dokazati u subotu. Da li su izmene koje ste napravili za me~ s OFK Beogradom donele ono {to ste o~ekivali? - A|uru i Bilbija su ispunili moja o~ekivawa u nekim stvarima. Bili bi jo{ boqi da su ostali dali pun doprinos. Posebno bi Bilbija bio boqi da je imao podr{ku saigra~a iz veznog reda - zavr{io je Neboj{a Vigwevi}. A. Predojevi}


16

sport

ponedeqak24.septembar2012.

dnevnik

SRPSKALIGA–VOJVODINA

PrvaradostStaropazov~ana Jedinstvo-Tekstilac2:1(0:0) STARA PAZOVA: Stadion Jedinstva, gledalaca 200, sudija: Cveti}anin (Vr{ac). Strelci: Kne`evi} u 61. Dragin u 67. za Jedinstvo, a Danojevi} u 90+2 minutu za Tekstilac. @uti kartoni: Vuj~i} (Jedinstvo), a Peruni~i} (Tekstilac). JE DIN STVO: L. Jo vi {i}, Kne`evi} 7, \. Luki} 7, [u{a 7, N. Jovi{i} 7, Vuj~i} 7, Fabok 6 ([estovi}), Qutovac 6 (Dragin 7), @akula 6 (Ogrizo-

vi} 7), Pej~inovi} 6, Stefanovi} 8. TEKSTILAC: Andrija{evi} 6, Kr{i} 6, Risti} 6, Krznar 7, Dokni} 7, Perovi} 6 (Doroslavac 6), Nedeqkovi} 6, ]orovi} 6, Peruni~i} 6, Jocovi} 6 (Radusin), Stepan~ev 6 (Danojevi} 7). Fudbaleri Jedinstva doneli su najzad prvu radost svojim navija~ima. @rtve su bili oxa~ki Tekstilci koji su se uglavnom branili, a samo u drugom polu-

vremenu, nakon dva primqena gola, ~esto prelazili na polovinu doma}ina, ali ni jednu ozbiqniju priliku nisu imali. Doma}i su mogli do vo|stva u 15. minutu, ali se Pej~inovi} pred golom spetqao, a vratar gostiju vi{e sre}no nego spretno intervenisao. Isti igra~ je imao u 27. minutu stopostotnu {ansu, na{ao se sam o~i u o~i sa vratarom ali je {utirao nebu pod oblake. U nastavku tri izmene u doma}em timu donele su ve}u `ivost

i inicijativu. U 61. minutu Ogrizovi} je iz slobodnog udarca uputio loptu na peterac gostiju, gde se Kne`evi} najboqe sna{ao i glavom zatresao mre`u. U 67. minutu Ogrizovi} je ponovo re`irao {ansu doma}ima, ovoga puta dubinskom loptom uposlio je Dragina a ovaj savladao nemo}nog Andrija{evi}a. Gosti su u zaostavnom vremenu iskoristili opu{tenost doma}e odbrane i ubla`ili poraz. M.Bzovski

Mre`emirovale uTemerinu

Beo~inci zaslu`eno

Sloga-Radni~ki(SM)0:0

Cement-Dunav2:0(1:0)

TEMERIN: Stadion Sloge, gledalaca 400, sudija: Stanti} (Subotica). @uti kartoni: Tutwevi}, Leti}, Suvajxi} (Sloga), Ninkovi}, Soviq, Milosavqevi} (Radni~ki). SLOGA: Jorgi} 7, Suvajxi} 7, Bajat 7, Stanojev 7, Kova~evi} 7, Joci} 7, Sila|i 6 (Leti} 7), Tutwevi} 6 (Miqanovi}), Baji} 7, Zuki} 7, Ze~evi} 7 (\uki}). RADNI^KI: Reli} 8, Miji} 7 (Simjanovski), Milosavqevi} 7, Ninkovi} 7, Risti} 7, Stani} 6 (Radovanovi}), Lackovi} 6 (Trebovac 6), Skorupan 7, Nagli} 6, Soviq 7, Stevi} 6. Za asistencije bio je raspolo`en Zoran Zuki}, ali Neboj{a Kova~evi} u 13. i Nenad Ze-

~evi} u 22. minutu nisu podesili ni{an. Gosti iz Sremske Mitrovice tr~ali su kao navijeni, odli~no pratili ritam Temerinaca, a kapiten Damir Skorupan je iz slobodnog udarca sa 20 metara uzdrmao pre~ku u 35. minutu. Mladi golman Nenad Reli} spre~io je pogodak Koste Baji}a u 49. minutu, a ~etiri minuta kasnije je sjajnom intervencijom, posle projektila Lazara Leti}a, preko pre~ke prebacio loptu u korner. U fini{u metu su proma{ili Stanojev i Kova~evi}, dok su gosti akcenat stavili na previjawe po terenu i domonstraciju gluma~kih sposobnosti u `eqi da sa~uvaju bod. M.Meni}anin

Rezultatboqi odigre Radni~ki([)-Dinamo1:0(0:0) [ID: Gradski stadion, gledalaca preko 100, sudija: Ivani{evi} (Ba~ka Topola). Strelac: Aperli} u 76. minutu za Radni~ki, `uti kartoni: Vukovi} (Radni~ ki) i Teo fanov (Dinamo). RADNI^KI: Vujasinovi} 7, Krneta 6, Petrovi} 7, Bjelo{ 7, Simiki} 7, Mladenovi} 6 (Aperli}), \oki} 6 (Krajinovi}), Mrkaji} 6, Baqak 6, [ubert 6 (Vukovi}). DINAMO: Trbojevi} 7, Radovi} 6 (Savanovi}), Smederevac 7, Stankovi} 6 (Staji}), Peri} 7, Popovi} 7, Petrovi} 6, Ne{ovanovi} 6, Jankovi} 6 (Pe{terac), Andonovski 6, Teofanov 6. Bez obzira na minimalnu pobedu i osvojene bodove [i|ani su razo~arali svoje malobrojne ITALIJANSKI[AMPIONAT

Tu`niInter, jadniMilan U nedequ popodne preseo je ru~ak ve}ini navija~a dva najve}a milanska kluba: Inter Sijena 0:2, Udineze - Milan 2:1. Inter je i u petoj utakmici kod ku}e ove sezone ostao bez pobede, a do`iveo drugi poraz na Meaci u ~etiri kola Serije A, dok je Milan jo{ gori, jer je u Udinama do`iveo tre}i poraz u ~etiri do sada odigrana kola. Sunovrat dva velika kluba ove sezone nazire se. Veliko je pitawe da li }e treneri Intera i Milana, Andrea Strama}oni i Masimilijano Alegri do~ekati naredni dan u toj ulozi. Posle Hajduka, Vasliuja, Rome i Rubina, ekipa Sijene je peta u nizu koja je ostala nepora`ena u duelu sa plavo-crnima na stadionu u prestonici mode. [tavi{e, crno-beli iz Toskane, nao{treni na odbranu i orijentisani na kontranapade preko sjajnog Alesandra Rosine, uspeli su potpuno da razore ina~e neubedqiv tim mladog Strama}onija.

BEO^IN: Stadion Cementa, gledalaca oko 250, sudija: Piqa (Svetozar Mileti}). Strelci: Mili~evi} u 20. i Kalinov u 46. minutu. @uti kartoni: Ga{parevi} (Cement), Antunov, Jerkovi} i Ilisi} (Dunav). CEMENT: Suba{i} 8, Ga{paravi} 8, Bursa} 8, Vukovi} 7, Milovi} 9, ^ovi} 8, Pankari}an 7 (Ki{ 7), Desnica 8, Kalinov 8 (Lukaja), Raki} 8, Mili}evi} 8. DUNAV: Vujakovi} 7, Jaguzovi} 7, Petrovi} 7 (Filipovi} 7), Luki} 7, Jerkovi} 7, Ilisi} 6, Zogovi} 6, Korik 7 (Mili~evi} 6), Antunov 7, ]osovi} 6, Haska 6 (Drqa~a 6). Fudbaleri Cementa pru`ili su najboqu partiju ove jeseni na

svom terenu i zaslu`eno savladali vrlo dobru ekipu iz Starih Banovaca. Na samom startu doma}ini su imali {ansu, me|utim, istakao se iskusni golman gostiju Vujakovi}. U 20. minutu Dejan Mili~evi} je iskoristio uspavanost odbrane gostuju}e ekipe i doveo Beo~ince u vo|stvo. Posle primqenog gola gosti se nisu predali, nadigravili su se sa dpma}im sastavom, ali nisu uspeli da postignu gol. Samo {to je po~elo drugo poluvreme, iskusni i spretni Radojica Kalinov postigao je vrlo lep gol i Beo~incima doneo prednost koju su sa~uvali do karaja, mada su gosti stalno atakovali ka golu odli~nog Suba{i}a. B.Star~evi}

]iri}zaradost gostiju Ba~kaTopola-Dolina0:1(0:1)

navija~e. U igri bez igre doma}i fudbaleri su gre{ili i u prvom poluvremenu stvorili samo dve polu{anse. Bilo je to bledo izdawe za ekipu koju svi respektuju u ligi. Gol odluke je postigao rezervista Dragan Aperli} odmah nakon {to je u{ao u igru, odli~no se sna{ao u {esnaestercu gostiju i savladao nemo}nog golmana Trbojevi}a. I korektna ekipa iz Pan~eva, sem borbenosti, nije pokazala ni{ta posebno, pa }e ova nezanimqiva utakmica brzo pasti u zaborav. Ni treneru Radni~kog Milanu Mitrovi}u nije lako i za naredne okr{aje mora}e dobro da prodrma svoje pulene, jer ako ovako nastave - lo{e im se pi{e. M.]ur~i}

BA^K A TOP OL A: Grad ski sta dion, gle da la ca 150, su di ja: Spa si} (No vi Sad). Stre lac: ]i ri} u 42. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ko so vi}, Cvet ko vi} (Ba~ ka To po la). BA^ KA TO PO LA: Kro ni} 7, Dra gi} 7, Ve se li no vi} 7, Cvet ko vi} 7, To do ro vi} 7, \u ka no vi} 7, Ci co vi} 6 (Ko so vi}), Me zei 6 (Mar ti no vi} 6), Ma slo va ra 7 (Mi lo va no vi} 6), Ta ka~ 7, Ke ke zo vi} 7. DO LI NA: Jef ti} 7, ^er wo{ 7, ^i `ik 7, Ne du ~i} 7, Staj ~i} 7, [a li pu ro vi} 7, Trip ko vi} 7, Ko va ~e vi} 7 (An ti}), Sto ja nov ski 7 (\o ko vi}), ]i ri} 8 (Spa sov ski), Nin kov 7. Do ma }i fud ba le ri su do mi ni ra li to kom ce log me ~a, ali su go sti osvo ji li bo do ve.

Pr vo uz bu |e we do go di lo se u 30. mi nu tu ka da je Ci co vi} sa 10 me ta ra o{tro {u ti rao, a od li~ ni gol man go sti ju Jef ti} le pom pa ra dom sa ~u vao svo ju mre `u. U 35. mi nu tu De jan Ke ke zo vi} je iz veo kor ner, aTa ka~ je {u ti ra sa de set me ta ra pre ko go la. Go sti su u 42. mi nu tu sti gli do pred no sti, ]i ri} je sa 15 me ta ra is ko sa po slao lop tu u mre `u. Na sta vak utak mi ce je pro te kao u sli~ nom to nu, do ma }i su po ja ~a li tem poi stva ra li {an se, ali naj pre To do ro vi} a po tom i Mar ti no vi} ni su bi li pre ci zni.Do kra ja utak mi ce oba ti ma su ima li pri li ke za gol, me |u tim vi {e ih ni je bi lo. S.Stojiqk ov i}

Sevnulevarnice u^elarevu ^SKPivara–Mladost(BJ) 1:0(1:0) ^ELAREVO: Stadion Pivare, gledalaca 350, sudija: Jocovi} (Novi Sad), strelac: Mari} u 13. minuti. @uti kartoni: Dangubi}, Mari}, Tepi}, Dabiqevi} i Vukasovi} (^SK Pivara), Rati}, Ivani} (Mladost), Crveni kartoni: Tepi} (^SK Pivara) u 90, a Kantar u 88. minutu (Mladost), ^SK PIVARA: Tankosi} 8, Vukaqevi} 7,5 Dangubi} 7,5 Jevi} 7,5 (Kupre{ki 7), Avakumovi} 7, N.Ili} 7, Krstanovi} 7 (Vukasovi} 7), Mari} 8, Tepi} 7, Simi} 7, P.Ili} 7 (Dabi`qevi} 7). MLADOST: Raji} 7, Stojanovi} 7, Rati} 7, Ivani} 7, Kantar 7, Baji} 7, Maksi} 7 (Diki}-), Vi{ekruna 7, Popin 7 (Mitrovi}-), Erak 7, (Mudrini} 7), Tomi} 8. Dobra fudbalska predstava u ^elarevu gde se namerio junak na junaka. Doma}a ekipa

mlada, poletna i `eqna dokazivawa, gostuju}a ne{to iskusnija koja je do{la s ciqem da uzme bod podpomognuta ve}om grupom navija~a. I dobro je po~elo i s jedne i druge strane. Doma}ini prvi posti`u pogodak, potom propu{taju dve odli~ne prilike, a gosti im se ubrzo revan{iraju proma{ajima i odli~nim odbrnama doma}eg golmana Miroslava Tankosi}a.^ak dva puta tra`ili su gosti u prvom delu penale, doma}ini jednom, ali kako ka`e sudija Jocovi} , koji je imao te`ak posao jer utakmica nije bila laka za su|ewe, i jedni i drugi nisu bili u pravu. Imali su doma}ini u prvom delu jednu pogo|enu stativu, gosti pre~ku, ali se ipak na odmor oti{lo s predno{}u doma}eg tima. I u nastavku gosti poku{avaju da izjedna~e rezultat, na-

vija~i vr{e pritisak na sudije, doma}ini smireno zaustavqaju wihove napade, koriste kontre, prete ali lopta ne}e u gol. Na drugoj strani doma}i golman tako|e zaustavqa par odli~nih udaraca, a onda u fini{u po~ele su i varnice da sevaju. Videv{i da je vrag odneo {alu i da ne mogu pogoditi doma}u mre`u u 88. minuti petica gostiju Kantar u prekidu igre poku{ava i fizi~ki da se obra~una sa doma}im igra~em Tepi}em i za to dobija crveni, doma}i igra~ `uti ali u nadoknadi vremena zbog udarawa lopte posle sudijskog zviduka jo{ jedan `uti, a potom i crveni karton. Na kraju doma}ini su uzeli sva tri boda. Da li zaslu`eno ili ne oni o tome ne razmi{qaju, ovoga puta to su prepustili gostima i wihovim navija~ima. V.Vujanovi}

Cement - Dunav B. Topola - Dolina Sloga - Radni~ki (SM) Pali} - Senta Radni~ki ([) - Dinamo Srem - Radni~ki (S) ^SK Pivara - Mladost Jedinstvo (SP) - Tekstilac 1. Dolina 2. Pali} 3. Radni~ki ([) 4. ^SK Pivara 5. Sloga 6. Radni~ki S) 7. Srem 8. Radni~ki (SM) 9. Ba~ka Topola 10. Senta 11. Tekstilac 12. Dunav 13. Cement 14. Jedinstvo (SP) 15. Mladost 16. Dinamo

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

2:0 0:1 0:0 2:2 1:0 2:0 1:0 2:1 4 4 4 3 3 3 2 2 2 1 2 2 2 1 1 0

2 1 0 2 2 0 3 2 2 4 1 1 0 2 1 1

0 1 2 1 1 3 1 2 2 1 3 3 4 3 4 5

8:2 7:6 9:5 8:2 5:3 7:5 4:3 6:4 3:3 3:3 4:5 5:10 6:12 4:8 4:6 4:10

14 13 12 11 11 9 9 8 8 7 7 7 6 5 4 1

U slede}em kolu (30. septembra) sasta}e se: Tekstilac - Cement, Mladost - Jedinstvo (SP), Radni~ki (S) - ^SK Pivara, Dinamo - Srem, Senta - Radni~ki ([), Radni~ki (SM) - Pali}, Dolina - Sloga, Dunav - Ba~ka Topola.

Sremcitu{irali Somborce Srem-Radni~ki(S)2:0(0:0) SREMSKA MITROVICA: Stadion Srema, gledalaca 150, sudija: Mihajilovi} (Zrewanin). Strelci: Vasi} u 48. i Nikoli} u 90. minutu. @uti kartoni: Milo{evi}, Vidi} (Srem), Faber, Vidovi} (Radni~ki). SREM: Brkovi} 8, Stanimirovi} 7, Mili} 7, Vi{kovi} 7, Petru{i} 6, Nikoli} 8, Milo{evi} 7, Stevanovi} 7, Vu~kovi} 6 (Trifkovi}), Dimitrijevi} 6 (Vidi}), Vasi} 7. RADNI^KI: [ari} 7, Desnica 7, Faber 6, Vidovi} 7, Bani} 7, Petre{ 6 (Stankovi}), Major 6, Hoscieslavski 6, Makar 6, Paunovi} 7, Bujak 6 (Ismaili). Duel biv{ih prvoliga{a protekao je u znaku Mitrov~ana. Izabranici Petra Karai~i}a od starta su krenuli agresivno i u neko-

liko navrata preko Stevanovi}a i Vu~kovi}a primorali golmana gostiju [ari}a da se istakne. U nastavku Mitrov~ani su zaigrali odgovornije, agresivnijei sa boqom zavr{nicom. To je rezultiralo ve} u 48. minutu, kada je iz brzog kontranapada Nenad Vasi} iz neposredne blizine uhvatio golmana gostiju u raskoraku i doneo prvu radost. Va`no je ista}i da su tada Somborci uspostavili terensku ravnote`u, a u 62. minutu iskusni Paunovi} nije realizovao penal. Tada su Mitrov~ani ponovo preuzeli inicijativu i u samom fini{u ovog zanimqivog duela Dragan Nikoli} je u 90. minutu, posle naba~ene lopte sa desne strane, glavom matirao golmana [ari}a. R.Artukov

Fini{Sen}anima Pali}-Senta2:2(2:1) PALI]: Stadion Janko Pejanovi}, gledalaca 150, sudija: Miqkovi} (Novi Sad). Strelci: Antuni} u 17. i Mezei u 33. (iz penala) za Pali}, a Geci} u 43. (iz penala) i Kaka{ u 82. minutu za Sentu. @uti kartoni: Rajkova~a i Mili} (Pali}), a Jankovi}, Mara{, Haben{us, Andru{ko i Boki} (Senta). Crveni kartoni: Pr{i}, Markovi} (Pali}), a Sarapa (Senta). PALI]: Bogdanovi} 7, Bogdan 7 (Matija{evi} 6), Mezei 7, Markovi} 7, Joci} 7, Pr{i} 7, Mili} 7 (Grubor 6), Jondi} 7 (Po`ar 6), Antuni} 8, Rajkova~a 7, Tomi{i} 7. SENTA: @ivkov 7, Haben{us 7, Kaka{ 8, Sarapa 7, Jankovi} 7

(Besla} 6), Boki} 7, Domonko{ 6 (Andru{i} 6), Spahi} 7, Geci} 8, Mara{ 8, Malinovi} 6 (Vasin 6). Pali}ani su poveli lepim golom ve} u 17. minutu, da bi u 33. minutu povisili na 2:0 iz penala. U prodoru je bio Rajkova~a, sru{io ga je Sarapa, sudija je opravdano pokazao na belu ta~ku, a realizator je bio Mezei. Do kraja prvog poluvremena doma}i igra~i propu{taju jo{ nekoliko {ansi, ali je zato Geci} smawio za goste iz oprvadano dosu|enog penala. U nastavku igre bilo je {ansi na obe strane, Maslovar je propustio {ansu u 70. minutu. Sen}ani su izveli brzu akciju i u 82. minutu, a Kaka{ je bio siguran realizator za izjedna~ewe. S.St.

GOLUBICA OSVOJILA SUBOTI^ANE: U Subotici, na Trgu cara Jovana Nenada, odr`ana je promocija @FK Spartak u ciqu afirmacije i popularizacije `enskog fudbala i predstoje}e utakmice {esnaestine finala UEFA lige za `ene protiv Geteborga iz [vedske. Promocija je poslu`ila i da se zvani~no predstavi oficijalna maskota @FK Spartak – Golubica, koja je izazvala velke simpatije kod gra|ana Subotice. Ovo je samo jedna od akcija koju @FK Spartak organizuje povodom afirmacije kluba i `enskog fudbala. UEFA je odala priznawe Spartaku za sve {to je u~iweno na planu podizawa standarda i afirmacije `enskog fudbala.


SPORT

dnevnik

Titula Zimowi}u Sankt Peterburgu. Na{ teniser je u paru sa Amerikancem Raxivom Ramom savladao slova~ku kombinaciju Lacko-@elenaj sa 2:1(6:2,4:6,10:6).Odli~an prvi set su odigraliSrbiniAmerikanac i vrlo lako stigli do vo|stva, ali u nastavku Slovacisuzaigralianga`ovanijeiagresivnijepasuuspelidaizjedna~e. Odluka o pobedniku pala je u tre}em setukojijeigrandodeset poena. Zimowi}u je ovo tek druga titula ovesezone,prvujeosvojio jo{ u februaru u Roterdamu, kada je igrao u paru sa FrancuzomLodrom. Turnir u Sank Peterburgu igrao se za nagradni fond 410.850 dolara.

NenadZimowi}

NA „SARAJEVO ^EMPIONS ^ELENYU”

Vojvodinadruga Vaterpolisti Vojqi strelac turnira je prvotivodine osvojili su mac Vojvodine Sr|an Vuksanodrugo mesto na tradivi}sa10postignutihgolova. cionalnom me|una- Turnir je bio veoma dobro rodnom turniru Sarajevo ~emorganizovan, a ekipe ujedna~epions~elenx2012.Novosa|ani nog kvaliteta.Smatram da smo sunaovomtakmi~ewupobedili zaslu`eno osvojili trofej i Primorac sa 12:4 i splitski Jadran sa 17:4, a izgubili sa 8:9 od hercegnovskog Jadrana, koji je trijumfovao na turniru. Tre}e mesto pripalo jeJadranuizSplita,a ~etvrto Primorcu, kojem je na ovom takmi~ewu pripao i trofej za fer-plej. Za najboqeg igra~a progla{en je Aleksandar Radovi} (Jadran, Herceg Novi), najboqi golman je jo{ jedan igra~ Jadrana Milo{ [}epanovi}, a najbo- Sr|anVuksanovi}(Vojvodina)

Rezultati 1. kolo: Primorac - Vojvodina 4:12, Jadran (S) - Jandran (HN) 7:11, 2. kolo:Vojvodina - Jadran (S) 17:4, Jadran (HN) - Primorac 15:3, 3. kolo:Primorac - Jadran (S) 6:11, Jadran (HN) - Vojvodina 9:8. 1. Jadran (HN) 3 3 0 0 35:18 9 2. Vojvodina 3 2 0 1 37:17 6 3. Jadran (S) 3 1 0 2 22:34 3 4. Primorac 3 0 0 3 13:38 0

17

VELIKA NAGRADA SINGAPURA

TURNIR U SANKT PETERBURGU

Sati12minutaigre bilojepotrebnoNenadu Zimowi}u da osvoji titulu na turniru u

ponedeqak24.septembar2012.

~estitam saigra~ima - reko je prvotimac Jadrana iz Herceg NovogAleksandarRadovi}. - Igral i smo sa vel ik im imenimaevropskogvaterpola, koji na`alost nisu  po sastavimananivoukao{tosubili do pre izvesnog vremena. Mi smoodigralitrijakeutakmice,aostaje`al{tonismouspeli da osvojimo turnir, jer smo po igri bili blizu toga rekaojetrenerVojvodineDejanStanojevi}. G. Malenovi}

Feteluprvomesto ^etrnaestatrkaovogodi{weg {ampionata Formule 1 protekla je uznakuvoza~aRedBula SebastijanaFetela,druginaciqubiojeXensonBaton,aizawega pro{ao je Fernando Alonso.Trkanastazi„MarijaBej”,na kojojsevoziVelikanagradaSingapura,pripalajenema~komvoza-

Rezultati 1.SebastijanFetel(Nema~ka,RedBul)2:00:26.144sata,2. XensonBaton(VelikaBritanija, Meklaren) + 8.959 zaostatka, 3. Fernando Alonso ([panija, Ferari) + 15.227, 4. Pol di Resta (Velika Britanija, Fors Indija) + 19.063, 5. NikoRozberg(Nema~ka,Mercedes)+34.759,6.KimiRaikonen(Finska,Lotus)+35.700,7. Roman Gro`an (Francuska, Lotus)+36.600,8.FelipeMasa(Brazil,Ferari)+42.800,9. Danijel Rikardo (Australija, Toro Roso) + 45.800, 10. Mark Veber(Australija,RedBul)+ 47.100itd. Generalni plasman voza~a: 1. Fernando Alonso 194, 2. SebastijanFetel165,3.Kimi Raikonen 149, 4. Luis Hamilton1425.MarkVeber133bodovaitd. Generalni plasman konstruktora: 1. Red Bul 298, 2. Meklaren 261, 3. Ferari 245, 4. Lotus 231, 5. Mercedes 136 bodova.

MEMORIJALNI TURNIR „NENADINEMAWA”UZNAKUKVALITETNEKO[ARKE: Memorijalni ko{arka{ki turnir „Nenad i Nemawa“, posve}en tra gi~ no pre mi nu lim igra~u KK Novi Sad Nenadu Gro zda ni }u i tre ne ru tog klu ba Ne ma wi Da ni lo vi }u, doneo je dobru ko{arku. Trijumfovala je Vojvodina Srbijagas(na slici), dok su igra~ Radomir Marojevi} i trener Sini{a Mati} progla{eni za najboqe, pa su priznawa tako oti{la u ruke organizatora turnira. - Ambicije ne krijemo, plan nam je plasman u Superligu Srbije, a nakon toga da se poja~amo. Sezona po~iwe 6. oktobra, a dotle }emo u~estvovati i na turniru u Rumuniji i ube|en sam da }emo u}i maksimalno spremni u prvenstvo u Prvoj A ligi – konstatovao je trener Vo{e Sini{a Mati}. Novosadski B liga{ Meridia na o~igledno sta sa va u kvalitetan kolektiv. Malo je nedostajalo da zaigra u fi-

~u,kojijeostvariodrugu pobedu ove sezone, a 23. trijumf u karijeri. Zanimqivo je da mu je ovodrugapobedanaovoj stazi, jer se radovao u Singapuruipro{legodine.Ina~e, trka na „Marija Bej” stazi vo`ena je do sada ~etiri puta, dve pobede ostvario je Fernando Alonso(2008.i2011.godine), ajednomjetrujumfovao Luis Hamilton (2010. godine). Po~etakpetejurwave uSingapuruprotekaoje uznakuosvaja~apolpozicije Luisa Hamiltona, a pratili su ga Fetel, Baton, Maldonado, Alonso,DiResta,Veber i Gro`an. Masa je imao problema na startu, pa jebrzooti{aouboksda zameni pneumatike. U 23. krugu desio se inci- Najbr`iuSingapuru:SebastijanFetel dent koji je odredio ishod trke. Naime, Luis Hamilton rijano Kartikejana udario u zazavolanomMeklarenanaglojeus- {titnu ogradu i zaustavio se na poriozbogkvaramewa~aimorao stazi, pa je moralo da intervenijedastaneporedstaze,akasnijei {ebezbednosnovozilo.Unastavdaodustaneodtakmi~ewa.Fetelu ku su vi|eni poku{aji Batona da je samo preostalo da iskoristi sepribli`iFetelu,alijelider neo~ekivanu {ansu, a onda je na- trkeodbijaosvenapade.Posle50. staviodapove}avaprednostuod- krugavoza~Melarenajeimaodve nosunaBatona.Vrlosamouvereno iposekundeprednosti. jedelovao25-godi{wiNemac,doTrka je ulazila u fini{, bar brojevoziokrugovei~uvaopred- {tosevremenskogograni~ewatinostuodnosunanajbli`epratio- ~e, pribli`avala se drugom satu, ce. U33.krugudesiosenoviinci- kolikoina~eimo`edatraje.Do dent,kadajevoza~HispanijeNa- krajajevi|enoodustajawe[uma-

nalu turnira, u polufinalu je pora`ena od elitnog makedonskog liga{a Kumanova tek posle dva produ`etka, ali je

zato u borbi za tre}e mesto bila uspe{nija od in|ijskog @e le zni ~a ra. Na ovoj po prikazanom kvalitetnoj ma-

hera (nakon sudara s Verwijem), odnosnoSene,ranijesuistou~iniliMaldonadoiHamilton. Feteljebiopotpunokoncentrisanu fini{u,pajeuciqu{aosvi{e od sedam sekundi prednosti u odnosu na Batona. Tre}i je bio Alonso,~etvrtiDiResta,adobodovasudo{liRozberg,Raikonen, Gro`an,Masa,RikjardoiVeber. Ovogodi{wi {ampionat Formule 1 nastavqa se Velikom nagradomJapana,kojajenaprogramu 7.oktobra.

nifestaciji jedino su nedosta ja li gle da o ci, od no sno o~ekivalo ih se vi{e ngo {to ih je bilo. M. P.

DRUGO OTVORENO PRVENSTVO VOJVODINE U PREFERANSU

Bulaji}ubedqivopobedio U organizaciji Saveza klubova igra~a preferansa,uSrbobranujeodr`anoDrugootvorenoprvenstvoVojvodine.Nadmetalose69takmi~ara,anastupilasui~etiri igra~a iz Zagreba. U srbobranskom restoranu „@abac„ susreli su se dobri prijateqiipoznanicisavi{egodi{weg nadmetawa u dve vojvo|anske lige i mnogih turn ir a, da odm er e snag e u zan imqivoj, misaonoj, re~ju, ~arobnoj – nekockarskojigrikartama,kakavjepreferans. O~ekivawa, naravno, nisu izneverena. Uz dob ru org an iz ac ij u, u lep oj po~etnoj atmosferi,  igran je vrhunski preferans. Bilo je sjajnih - antologijskihpotezaipartijakoje}esepamtitii dugoprepri~avati. Uveomajakojkonkurenciji69takmi~ara,me|ukojimasubilimnogobrojnivelemajstori,majstoriiigra~iostalihkategorija, najuspe{niji  je bio Branislav Bul aj i}. Ovaj dip lom ir an i in` ew er elektrotehnike (po mnogim mi{qewima je apsolutni preferans – genije koji mewa stereotipe u ovoj zanimqivoj, misao- nojigrisanekolikomilijardikombinacija) bio je najboqi u svih {est odigranihpartija.Pobednika,kojijeperjanica PK Akademac, pa i srpskog preferansa, uspe{no su pratili Aleksandar Vuki}evi}, ~lan kluba Kodeks – Vrbas, na dru-

Ligestartuju 6.oktobra Neka prevaspitavawe nedisciplinovanihbudeva`anzadatakuglednih~lanovai drugih poslenika u ovoj igri pred skori po~etak(6.oktobra2012.),ina~e18.sezonenadmetawauPrvojvojvo|anskojligi sa18klubovaiDrugojsa14,kojeokupqaju 910registrovanihigra~apreferansa. gom,apotomimla|aniiveomaperspektivni igra~ Radmilo Radovanovi} iz novosadfskog kluba Trend. Pored pehara i diploma, pobednicima je pripala i lepa nov~ana nagrada i to iz kotizacija svih

u~esnikanaturniru.Turnirje,ina~e,pomoglovi{eradnihkolektivaiSkup{tinaOp{tineSrbobran. Po~etnu, vedru i prijatnu atmosferu, na`alost, pokvario je mawi broj ve} poznatihigra~akojisegodinamanedostojno pona{aju.Prenervoznisu,nasilni,a~estoinevaspitani.Dabisespre~iliincidenti moraju se anga`ovati mati~ni klubovi tih igra~a, naravno, SKIP koji ~estoanga`uje„mekane“ineodlu~nesudije, anu`najeipomo}svihtakmi~ara.Morali bi da smognu snage i odlu~no stanu na putla`nimveli~inamaisamozvanimsveznalicama.Uklubovimabitrebaloporaditi i na osve`avawu ekipa, uvo|ewem u takmi~ewe mladih i perspektivnih igra~a,koji}ebititolerantnijiikoji}enegovati nu`an sportski duh igre. U tome treba da im pomognu dobri qudi i vrsni igra~i,kojeimajusvikluboviuligi. Tako,kona~no,trebakrenutiupo`eqnom, jedinom ispravnom pravcu, unapre|ewuioboga}ivawuovelepedrevneigre. Dapodsetimo,wusuvekovimaigralinajmudrijiqudi–nau~nici,carevi,kraqevi, monasi i „bitange“. A, danas, preferansigrajuhiqadeihiqadequdiuregistrovanimineregistrovanimklubovima, na raznim turnirima i hiqadama domova {iromSrbije. A. L.

DarkoMili~i}(levo)

Mili~i}uBostonu DarkoMili~i}ne}eigrati u Evropi, odlu~io je da nastavi NBA karijeru, potvrdio je zaESPNwegovmenaxerMark Kornstajn.Pokazalasuseta~nim pisawa da je najbli`i odlasku u Boston ~ije }e boje branitiunarednojsezoni.Nemata~nihinformacijaodetaqima anga`mana, ali postoje navodi da je potpisao ugovor nagodinudanaidabiutompe-

riodu mogao da inkasira 1,3 milionadolara. DarkoMili~i}jeprethodne dvesezonenosiodresMinesote sa kojom je imao ugovor te`ak 20 miliona. Ranije je u NBA ligi igrao i za Wujork Nikse,Memfis,OrlandoiDetroit. Mili~i} je u NBA karijeriodigrao467utakmicai uprosekubele`io{estpoena uz4,2skokapome~u.


18

SPORT

ponedeqak24.septembar2012.

REGIONALNA@ENSKALIGA

ME\UNARODNAUTAKMICA

Pancerise revan{irali

Sre}auzgo{}e Vojvodina-PTEPe~65:69(11:18,17:23,23:11,14:17)

Nema~ka-Srbija32:23(19:13) RO[TOK: Gradska dvorana, gledalaca: 4250, sudije: Lazar i Pi`on (Francuska). Iskqu~ewa: Nema~ka 8, Srbija 4 minuta. Sedmerci: Nema~ka 4 (3), Srbija 3 (1). NEMA^KA: Rogi{, Hafner 3, Gen{hajmer 5, Klejn 1, Vincek, Rajhman 1, Hajnveter, Kristoferson 4, Penov, Miler 6, Lihtlajn, Daner 2, Kaufman 2, Zimer, Vajhold 3, Kner 3. SRBIJA: Radanovi}, Jo{i} 2, [e{um, N. Ili}, Krsman~i} 3, Mitrovi} 1, Draga{ 1, Abaxi}, Marjanovi} 1, \uki} 3, Marseni} 2, Vukovqak, Markez 2, Mladenovi} 2, Terzi} 4. Reprezentacija Srbije pora`ena je u drugom prijateqskom me~u od selekcije Nema~ke u Ro{toku 32:23 (19:13). Za razliku od prvog me~a u kome su na{i mladi reprezentativci briqirali i slavili 33:31, ovoga puta je iskustvo Nemaca presudi-

Opravdao poziv: Stanko Abayi}

lo.Podmla|ena selekcija Srbije, koja je sastavqena od igra~a iz doma}e lige i nekolicine iz Bundeslige, nije po drugi puta uspela da savlada doma}ina. Najefikasnijni u ekipi Srbije bio je Terzi} sa ~etiri go-

la, a po tri su postigli \uki} i Krsman~i}. Za razliku od prvog me~a, koji je Srbija dobila, nije igrao [e{um, a minimalnu minuta`u imao je i Mitrovi}. Srbija je u subotu slavila sa 33:31.

PRVA@ENSKALIGA

SigurneNovosa|anke Vojvodina-HalasJo`ef29:19(13:11) NOVI SAD: Mala dvorana SPC Voj vo di na, gle da la ca 200, sudije: Medarevi} (Zrewa nin), Voj vo di} (Ri |i ca). Sedmerci: Vojvodina 3 (3), a Halas Jo`ef 5 (2), iskqu~ewa: Vojvodina 14, a Halas Jo`ef 6 minuta. VOJVODINA: Gute{a (17 odbrana, 2 sedmerca), Tomaso-

vi} 4, Pudar 3, Bojani} 1, Bla`i}, Todorovi} 3, Ivanovi} 5, Paji} (3 odbrane), Andrija{evi} 6 (1), Berak, Ze~evi} 3, Beqi} 4 (2), Stupar, Dmitrovi}, Koji}, Marijanac. HALASJO@EF: [terbik, Na|, Magu 1, Va}ik, Vrawevac 12 (2), Farka{, Rako{ 1, Volford, Kiraq, Latak (15 odbra-

Jelena Andrija{evi}

Prvamu{kaliga-sever MladostTSK-N.Pazova @elezni~ar-Vojput Lavovi-Metalac

31:28 23:29 23:20

Prva`enskaliga-sever Temerin-Kikinda

17:26

na), Vuleti} 2, Hajka 3, Gajdo{. Ru ko me ta {i ce Voj vo di ne osvo ji le su pr ve bo do ve na otvarawu prvoliga{ke sezone, zahvaquju}i boqoj igri, posebno u drugom poluvremenu od eki pe Ha las Jo `e fa (29:19). Go{}e iz Ade, tokom pr vog po lu vre me na, rav no pravno su se nosile sa doma}inom, a kqu~na figura bila je or ga ni za tor igre Dra ga na Vrawevac, koja je od 11 golova u prvom poluvremenu postigla 10. Koliko najboqa igra~ica gostiju Vrawevac je nedostajala ekipi Jove Pavlova, posle prvog minuta nastavka, govori podatak da su A|anke tada izgubile nit igre. Agresivnom igrom u odbrani, borbeno{}u i po`rtvovano{}u, te sjajnim intervencijama golmanke Jasmine Gute{e, kao i od li~ noj Li di ji Ivanovi}, Novosa|anke su u potpunosti preuzele stvar u svoje ruke. Prednost je polako razsla iz minut u minut, raspu ca ne An dri ja {e vi }e va i Tomasovi}eva imale su podr{ku ostalih saigra~ica tako da je ve} posle desetak minuta nastavka bilo jasno da }e bodovi ostati u Novom Sadu. I po red do brih in ter ven ci ja Latakove, A|anke su posustale tako da kona~nih 10 golova razlike u korist Vojvodine, mo`da, nije pravi odraz kvaliteta ove dve ekipe. J.Gali}

PRVAMU[KALIGA-SEVER

RazigraniTemerinci MladostTSK–NovaPazova31:28(16:12) TEMERIN: Dvorana JKP Temerin, gledalaca: 300, sudije: Radakovi} i Bakmaz (Novi Sad), sedmerci: Mladost TSK 3 (3), Nova Pazova 4 (3), iskqu~ewa: Mladost TSK 10, Nova Pazova 8 minuta, crveni karton: Kne`evi} (Mladost TSK) u 59. minutu. MLADOSTTSK: Ardali} (3 odbrane), Panteli} 2, Okuka 1, Kne`evi} 1, Tankosi}, Gruji~i} 7, Jovanovi}, Kosanovi}, \uri} 7, Pokrajac 1, Lisica 11

(3), Voki}, Lau{ev, Marjanovi} 1, Savanovi} (10 odbrana, sedmerac). NOVA PAZOVA: Vejinovi} (9 odbrana), Kuki} 1, Ivani} 3, Grubi} 3, @ivkovi}, Nedeqkovi} 10 (2), Gamber 4, Guduri} 2, Naran~i}, Vok{i, Jankovi}, Kova~evi}, ]ojba{i} (2 odbrane), Marinkovi} 5 (1), Oqa~a, Ostoji}. Ru ko me ta {i Mla dost TSK iz Ba~kog Jarka lak{e od o~e-

dnevnik

kivanog pobedili su Novu Pazovu. ^eta trenera Gorana Kurte{a diktirala je ritam, vodila i sa devet golova razlike, pa je poraz mlade gostuju}e ekipe bio neminovan. Blistao je bek Milan Lisica, uz rame su mu bili Nenad Gruji~i} i Simo \uri}, dok je kod Pazov~ana razigrani Nenad Nedeqkovi} bezuspe{no poku{avao da spre~i poraz. M.Meni}anin

NOVI SAD: Mala dvorana Spensa, gledalaca: 120, sudije: Kusoni}, Husari} i Dejanovi} (svi BiH). VOJVODINA: Popovi} 23, ^orto 7, Bo{kovi} 3, Stupar 13, Zekovi}, Piper, ]iri}, Bu~evac 6, [esni} 13, Halimi}. PTEPE^:Bala, Cirjak, Cukor 2, Santa, Fure{ 9, ^utora{ 5, Du{ani} 16, Horvat 8, Barbour 7, Raus, ^amo{i 6, Je{ke 16. Ko{arka{ice Vojvodine pora`ene su na premijeri Adriatika lige u Novom Sadu od ma|arskog Pe~a - 65:69. Novajlija u regionalnom takmi~ewu uzeo je meru podmla|enom sastavu crveno - belih, nakon boqeg izdawa u prvom poluvremenu. Izabranice gostuju}eg trener \oki}a, predvo|ene tandemom Du{ani} - Je{ke, uspeo je boqe da u|e u me~, da bi u 15. minutu stekle i najve}u prednost na susretu- 32:16. U fini{u prvog dela igre Novosa|anke su ipak uspele da umawe zaostanak do odlaska na odmor preko Popovi}eve i [esni}eve (41:28). Velika `eqa i borbenost donele su crveno - belima u nastavku snage da naprave preokret. Tre}u ~etvrtinu su doma}e ko{arka{ice u potpunosti uspele da iskontroli{u, Ma|arice su im u tome pomogle sa dosta igubqenih lopti, pa se uo~i posledwe deonice Vojvodina pribli`ila na samo poen zaostatka (51:52).

Malo za slavqe - Jovana Popovi}

Sve ovo nagove{tavalo je neizvesnu zavr{nicu susreta u Novom Sadu. U 35. minutu, poenima Stuparove, doma}e ko{arka{ice su do{le i do prvog i ispostavilo se na kraju jedinog vo|stva na me~u 58:57. Ipak, zahvaquju}i dominaciji u skoku i raspolo`enoj

Du{ani} i Fure{ go{}e su usele u fini{u da se odlepe na {est razlike i zaslu`eno slave. Narednu utakmicu ko{arka {i ce Voj vo di ne igra ju u sredu u Novom Sadu protiv Ceqa (16 ~). I.Grubor

Palan~anima ceoplen Lavovi –Metalac 23:20(12:11) BA^KA PALANKA: Sportska hala Tikvara, gledalaca 500, sudije: Mandi} i Kova~i} (oba iz Novog Sada), sedmerci: Lavovi 4 (3), Metalac 4 (4), iskqu~ewa, Lavovi10, Metalac 6 minuta. LAVOVI: Porobi} 7 (2), Kozomora 2, Vru}ini} 2, Pejak 2, B. Ra|enovi}, D. Ra|enovi}, Kova~evi}, Maksimovi}, Kraq, Perleta, Stanoj~i} (13 odbrana), O. Karanovi}, Jovi} 2, Novakovi}, Pu|a 6, A. Kne`evi} 2. METALAC: Poli} (4 odbrane), Bajat 1, Devetak, Ili} 4, Koki}, Radi}, Savi} 1, Tojagi}, \uki} 10 ( 4), Manojlovi}, Eri}, Milo{evi} 4, Graji}, Kor~ok, Petrovi} (12 odbrana i sedmerac). Ba~koplana~ki Lavovi su uspeli da savladaju veoma borbenu i ~vrstu ekipu Metalca, koja se qubitqima rukometa u Tikvari predstavila u solidnom izdawu. Prvo poluvreme proteklo je uglavnom u izjedna~enoj igri (osam puta bilo nere{eno), a zanimqivo je da su Futo`ani u 25. minutu vodili sa 11:8, da bi nakon toga usledila serija Ba~kopalan~ana od 4:0, pa je prvi pe-

riod igre pripao doma}oj ekipi12:11. U 47. minutu doma}i rukometa{i su vodili sa 19:14, da bi ne-

eventualno do|u do izjedna~ewa. Zaslu`ena pobeda, doma}e ekipe u ~ijim redovima su pored golmana Stanoj~i}a, dobru igru

Proma{ajimauporaz Crvenazvezda-Titel22:25(13:11) KIKINDA: Hala SC Jezero, gledalaca 500, sudije: Popov i Risti} (Novi Sad). Sedmerci: Crvena zvezda 3 (2), Titel 1 (1), iskqu~ewa: Crvena zvezda 8, Titel 10 minuta. CRVENAZVEZDA: Ni{kov (14 odbrana), Markovi}, Lazi}, Terek, Komarek, Dukatarov, Veki} 4, Belo{ 5, Veli~kov, Stepanov, Goli}, Pa{i} 5 (2), Babi} 6, Toki} 2. TITEL: Todor~i}, Vrgovi} 4, Balog, Petrovi} 6, Ivkovi} 4 (1), Kurte{ 2, Milosavqev (16 odbrana i sedmerac), Kova~, Vje{tica 2, Kuzmanov, Vojnovi}, Perlete 6, Ili} 1. Rukometa{i Zvezde zaslu`eno su pora`eni, pred 500 navija~a, od borbene ekipe Titela. Mokrin~ani su na odmor oti{li sa dva gola u plusu, da bi u nastavku gosti za 10 minuta postigli pet golova, a doma}in samo jedan. Do 55. minuta igrao se gol za gol, da bi kod rezultata 22:21 doma}in proma{io dve {anse, {to im gosti nisu oprostili i sa tri gola stigli do pobede. M.S. {to kasnije gosti smawili na samo dva - 21:19. Tada je na scenu stupio golman Ba~kopalan~ana Sa{a Stanoj~i}, koji je u nekoliko navrata sjajano intervenisao i spre~io igra~e Metalca da

PRVA@ENSKALIGA-SEVER

Ure`ijiIvane Mitrovi} Temerin–Kikinda17:26(6:12) TEMERIN: Dvorana JKP Temerin, gledalaca: 400, sudije: Bura i Perendija (Nova Pazova), sedmerci: Temerin 7 (3), Kikinda 4 (2), iskqu~ewa: Temerin 14, Kikinda 26 minuta. Crveni kartoni: trener Milan Vje{tica u 20. (Temerin), Nevena Sole{a u 47. minutu (Kikinda). TEMERIN: Ivanov (11 odbrana, sedmerac), Mari~i} 4, Ember, Tepi}, Drugovi}, Vukovi} 3 (1), Nikoli} 3 (2), Blanu{a 2, Te{anovi}, Jankovi}, Pani}, Kremenovi}, Laki}, Miku{ak, Mora~a 2, Pavlov 3. KIKINDA: Vu~eti} (7 odbrana, sedmerac), Sole{a 2, Ardala 2, Belo{, @ivkov 2, Mitrovi} 4, Mihajlov 1, M. Agbaba 4, Golu{in, J. Agbaba 5, Risti} 1, Vukajlovi} 3, Mili}evi}, Komleni} 2 (2), Aleksi} (2 odbrane). Prvi korak rukometa{ica Temerina na prvoliga{koj pozornici nije bio uspe{an, po{to su pora`ene od borbenih i vrlo kvalitetnih go{}i iz Kikinde. Fitiq je zapalilo nekoliko sudijskih gre{aka, nervoza je izbila u prvi plan, pa su sevali crveni kartoni, a iskqu~ewa se re|ala kao na filmskoj traci. Doma}e je nepotrebno okovala trema, odigrale su ispod mogu}nosti, proma{ivale sedmerce i do 20. minuta postigle samo dva pogotka. Kikin|anke su mawe gre{ile, a sve poteze je vukla vihorna Ivana Mitrovi}, re`iser zaslu`ene pobede. M.Men.

pru`ili Pu|a, Jovi}, Kozomora i u prvom poluvremenu Porobi}. Kod gostiju golman Petrovi} se uz prvog strelca utakmice Du{ana \uki}a, najvi{e istakao. M.\.K.

Suboti~ani zaslu`eno @elezni~ar-Vojput 23:29(10:16) IN\ IJ A: Sport ska ha la, gle da la ca:100. Sudije: Trivkovi} i Milosavqevi} (obojica iz Be{ke). Sedmerci: @elezni~ar 4 (3), Vojput 5 (4), iskqu~ewa: @elezni~ar 2, Vojput 6 minuta. @ELEZNI^AR: L. Arseni}, Bubalo, Drobac, N. Arseni} 2, Damwanovi} 3, Novakovi}, Predovi} 1, Bali} 4, Popovi}, Kri`anovski 3, Plav{i} 1, Stjepanovi} 4, Sekuli}, Dutka, Pernar 5 (3). VOJPUT: Vukoslavovi}, Kosovi}, Jeli} 2, Pavlovi} 1, Jawi}, Kaltak 1, Kova~evi} 3, Todorovi}, Mati}, Jovanovi} 2, Kuki}, Distol 3, Pato~kai 6, Papi} 10 (4), Bo`ovi} 1, \ukanovi}. Rukometa{i @elezni~ara su na prvoliga{koj premijeri namerili na prejakog rivala pa je poraz bio neizbe`an. Iskusni Plav{i} i saigra~i su samo na po~etku utakmice parirali gostima, nekoliko puta su imali rezultatsku prednost(1:0, 3:1, 4:2 i 5:3), da bi od rezultata 7:7 Suboti~ani pre{li u vo}stvo, pove}avali razliku iz minuta u minut i zadr`ali je do kraja me~a. D.Vi.


de^Ji dnevnik

dnevnik

ponedeqak24.septembar2012.

Kakorastemo uqude?

Pesmaobelojradi Biojednom jedancvet, vrlolep.

@

Tojebila belarada, adomjojjebila jednalepalivada. Raslajebelarada raslaiporasla, postalajenajlep{icvet, zaistaprelep. Svileptiri,bubamare, p~eleibumbari susewenojlepotidivili. Svedokjednogdana devoj~icajednamala nijebeluraduubrala imajcijezaro|endandala. JelenaBili},V-4 O[„\uraJak{i}” Ka}

19

LenkaKalabi},II-6, O[„JovanGr~i}Milenko”,^erevi}

IVOT... Re~ koja te grli, re~ koja mo`e da te razori... `ivot... Re~ koja ubrzava vreme onda kada `eli{ da stane. Vreme,na`alost,nestajeve} te~e daqe i tad, ba{ tad, ti postaje{ ~ovek. Trenuci ODRASTAWA -Trenucikojesam japreranoosetionasvojojko`i.Priznajem,timomentisu pekli. DETIWSTVO... Ka`u najlep{i deo `ivota, Ka`u odraste{ kada realnost spusti zavesu i zavr{i se predstava. Tada napokon, odraste{. Ali, kako ne{to mo`e da se zavr{i, kada nije ni po~elo? Prvaqubav,prvatu~a.Svete uspomene imam, ali ipak, ostajemnagranicisnovairealnosti. Ja sam pisac i zato kada dobijem olovku i papir, onda se otvorim. Priznajem za{to usamqen tumaram ulicamapro{lostiibola. Se}amsekaodajebiloju~e. Krenuli smo na more, otac, majka,bratija.Kolikoznam, negde u blizini Budve nas je udario kamion. Bio sam te{kopovre|en.Mojotacje,na-

`alost,nalicumestabiomrtav. To nisam znao. Nisu mi smelire}i,jersumidvakrvnasudapretiladapuknu.Nisamznao.@iveosamuuverewu da sam jedini povre|en. Posle mesec dana, posledwe ve~eri u bolnici, saznao sam zao~evusmrt. Po~eosamdapla~em.Nisam mogao prestati. Sve slike pro{lostivra}alesuse,prolazile su kroz moju nezrelu glavu. Kada sam do{ao ku}i, svi drugovi su bili uz mene, dabiposleizvesnogvremena izdalina{eprijateqstvo. I daqe sam upla{en. I daqe taj strah vlada i razara unutar mene i mojih se}awa. Niko nije savr{en, ali... Za ovih ~etrnaest godina `ivota, shvatio sam da ovde ne pripadam. Vremebrzote~e.Svakogdanakadasepogledamuogledalo,mojodrazsvevi{estari. Trenuciopetboleipeku,ali, daliovakorastemouqude? VukPrebira~evi}, VIII razred O[„JovanKursula” Varvarin

Zdravica @ivelahrana, `ivelabanana, gro`|eimed, amo`eponekad isladoled. @iveopirina~, `ivelomleko, amo`eipuding, pojedigasamnomseko. [argarepairepa, kupusikarfiol ukusasufina jersupunavitamina. @ivelimi, `ivelisvi, jakibili izdravuhranu konzumirali.

UnaGvozden,III-4, O[„IvoLolaRibar”,NoviSad

K

TawaBrusin,IV-1 O[„Stan~i}Milan U~a” Kumane

NinaBrankovi},II-3, O[„Du{anRadovi}”,NoviSad

Ovoje... OvojemojnajboqidrugNikola[a{aroga. Onimasme|eo~iikosu.Wegovaomiqenabojejeplavai volidaigrafudbal.Tolikojequbazan,daseponekadpostidim.Onimazelenutorbuivisokje.Veseojeidobarje drug.Veseojekadpri~amoviceveikadjeraspolo`en,adobarjedrugzato{tomiuvekpozajmistvariizato{tovolidaseigra.Ro|enje17.6.2000.Nikolatreniraplivawe iimapunomedaqa.Omiqenipredmetmujefizi~koidobarjeumatematici.Nikolasejakolepoobla~iidobarje |ak. Kada me neko tu~e, on me uvek odbrani. Nikola ima isteosobinekaoja:volidatr~i,dasepewenadrvoida igraigrice.Onvolidagledaicrtane.Nikolaimasestru Tamaru,kojaimapetgodina.Onnosicrvenemajice. Nikolajedobardrugiznamdamenebinikadavre|aoi lagao. LukaDamjanovi},III-4

Do`ivqaj sraspusta

ad a nek o izg ov or i re~ „priroda”, prvo na{tapomislimsu zelena boja, mirisi cve}ai~etinara,pesmaptica i ose}aj slobode i ispuwenosti. Vreme raspustajeidealnodasepovedeuprirodi. Ove godine sam s porodicom bila u manastiru Svet i Proh or P~iws ki, koji se nalazi na jugu Srbije, na planini Kozjak. Najbli`eselojeudaqeno nekoliko kilometara, tako da su manastiru najbli` e kom{ ije {um a i reka P~iwa. Izrana smo i{li na plan in ar ew e i skupqali kamewe neobi~-

Mojbrat oj brat se zove Du{an. On ima {est godina i M ideuzabavi{te.

Mojbratjestalnozakompjuterom i po ceo dan igra igrice. Mnogo je razma`en. Najvi{eodigaravolifudbalitenis.Volidapoma`e tatiugara`ii`eqnoo~ekujena{egdeduizNema~ke. Onnijedancrtaninesmeda propusti i voli samo stra{ne filmove. Nesta{an je, kao i wegov najboqi drug Slavi{a. Mnogo brzo tr~i. Kadmujeba{dosadno,igra ko{arkusamnom.Onijaponekad idemo u {etwu. Obo`avadaboji.Stidisequdi, alibrzoseuklapasdrugom decom.odpi}anajvi{evoli sok. Ja volim mog brata, iako jenesta{an.

nog izg led a. Pop odn e smo,zajednosgrupomdecekojajetubilau{koli uprirodi,crtalisveono ~emu smo se divili. Ja sam nacrtala stenu koja jeneobi~novirilaiz{ume. Predve~e bi oti{li do rek e da rash lad im o nog e, u`iv aju} i u zvuk u kojistvara. Nevenaija}emonapravitislikuodsakupqenog kamewa, oka~iti je u dnevniboravakinatajna~in unet i deo do` iv qen e prirodeusvojdom. DuwaPetrovi},IV-e O[„Jo`efAtila” NoviSad

O[„JovanJovanovi}Zmaj” SremskaKamenica

Aleksandra^obanov,I-1, O[„JovanJovanovi}Zmaj”,Srbobran

NikolaPani},III-1 O[„StevanKni}anin” Kni}anin


20

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak24.septembar2012.

У БИОСКОПИМА

„Доктор Реј и ђаволи” ФилмредитељаДинка Туцаковића „Доктор Реј и ђаволи”, након премијере на овогодишњем Фесту, од 26.септембра бићенаредовномрепертоару у српским биоскопима, саопштио је дистрибутер„MegaComFilm“. Свечана пројекција одржаћесеукрагујевачком биоскопу Синеплекс, у среду 26. септемб��ауприсуствуредитељаТуцаковићаиекипе филмааод27.септембра почиње редовна дистрибуција филмске приче о легендарном америчком редитељу Николасу Реју, познатом,поредосталог, Сцена из филма „Др Реј и ђаволи” по остварењу „Бунтовникбезразлога“саЏејмсомДи- зависникоддрога.Утовремеје номуглавнојулози. радио на пројекту „Dr&His DeТуцаковићјесвојфилмзами- vils” (Доктор и његови ђаволи) слиокаомистерију,зарејасеза- заснованом на роману Дилана интересоваојошзавреместуди- Томаса. ја, које је уписао 1979. године, ДоксууСАДњеговапородикадајеРајумро. ца,продуцентСемјуелБронстон РејјеборавиоуБеоградуше- иглумацЧарлтонХестон,једна здесетих година у покушају да од највећих глумачких звезда снимифилм,дочеганиједошло тог времена, организовали посплетом чудних околности и - трагузањимизатупотребучак нестаојебезтрага. унајмили приватног детектива, У Београд је дошао на позив Реј је у Београду био хваљен и директора Авала филма Ратка заштићен, под „благословом” Дражевића. Поред тога што је председникаТита. био талентован и генијалан реИпак и ту је било проблема, дитељ,Рејјебиоикомунистаи Рејјежелеодаснимиауторски

Из филма „Холи моторс”

без Оскара. Назван према фантазмагоричном хотелу испред кога се паркирају лимузине од три метра,од којих је једна прави јунак овог филма Леа Каракса, филм се од самог почетка сусретао са невероватним потешкоћама реализације јер су потенцијални глумци како и продуценти и техничко особље гинули, смењивали се један за другим и одустајали од њега из различитих разлога. Филм у коме јунак, извесни господин Оскар,отелотворен неизмерно талентованим Дени Ла-

нисмо имали приликудавидимо у француским салама. Ако се пак присетимо правог задатка надреалистичког покрета у Француској и у уметности уопште, схватићемо да се овај фантазмагорични бунт према стварности обраћа превасходно реалним људима и ситуацијама, као што су нас давно Буњуел, Дали и Арто подучавали : У ствари,  најбољи уметнички покрет у Европи почетком и средином двадесетог века, беше неправедно изгнан са домаћег тј француског терена, али који

филм док су Дражевић и другови имали другачије идеје. Они су желели костимирани спектакл који би промовисао Авала филм као Холивуд на БалкануиСФРЈкаоземљуслобода, негде између Запада и Гвозденезавесе. Улоге у филму тумаче Паул Мурај,ДраганБјелогрлић,Бојан Димитријевић, Лена Богдановић, Светозар Цветковић, Ана Софреновић, Тихомир Станић, ЈанаМилићИлић,МиодрагКрстовић, Слободан Ћустић, Павле Пекић, Марко Гверо и ГордонМурај. (Танјуг)

најновија генерација редитеља попут Каракса,Лвовске,Сфара и Шомеа оживљавају тренутно на сасвим актуелан начин. Ова мешавина научне фантастике, стрипа и реализма подигнутог на највиши степен, у којој клошар, киднапер фотомодела коју недужно глуми Ева Мендес прождире руже, да би затим склизнуо у улогу убице пародираног из најмрачнијих америчких трилера осамдесетих, уводи нас у нову врсту бурлеске у којој је синеаста не само песник коментатор друштвене ситуације, Андре Бретоновског стила и оријентације, већ и доброћудни посматрач историје свих досада виђених филмских жанрова . Коментари публике у сали приликом гледања овог филма укључивали су непрестано дозивање познатих ауторитета у стилу « Ала ово личи на Кустурицу »или « Ово је скинуо из јапанске манге ».Истина,филм и њих пародира,као и нека друга већ виђена остварења, али на крајње оригиналан, нови начин више реалистично него « над » јер нам је и стварност око нас увек нова чак и кад се присећа светлих примера из прошлости. (Специјално из Париза) Нина Живанчевић

ПРВИ ПУТ ЕЛЕКТРОНСКИМ ПУТЕМ

Гласање за Оскаре Гласање за престижне филмске награде Оскар обављаће се први пут и електронским путем,у жељи да се убрза читав процес. Из Академије филмских уметности и наука саопштено је да ће нови онлајн систем гласања бити коришћен први пут у 85-годишњој историји доделе Оскара,пренелесусветске агенције. Такође,у прелазном процесу,6.000чланова Академије моћи ће да користи и традиционалне гласачке листиће како би номиновали и одабрали најбоље глумце,филмове,редитеље, сценаристе и друге победнике у 2012.години. У прошлости, гласачки листићи су слати широм света члановима Академије - редитељима, глумцима, сценаристима, продуцентима и другим водећим личностима у филмској

Три филма из Србије ји је циљ да представи уметност и културу земаља југоисточне Европе.Пето издање манифестације организује се под слоганом „The Artist in Charge„. Биће представљена савремена остварења из региона,различитих уметничких погледа и израза. На програму су и бугарски филм „Вера,љубав и виски„ Кристине Николове и словеначко-хрватскобосанска копродукција „Трактор,љубав и рокенрол„ Бранка Ђурића. (Танјуг)

Успех „Параде” у Немачкој

Фантазмагорични бунт ваном , мења маске и улоге од једног скретања у Паризу до другог, пре свега је надреалистичка фикција научно фантастичног карактера какву још од Карнеовог филма „Деца раја”

НА ФЕСТИВАЛУ У АМСТЕРДАМУ

Филмови „Смрт човека на Балкану„ редитеља и сценаристе Мирослава Момчиловића,„Клип„Маје Милоша и „Лице револуције„ Владимира Миловановића приказанису на „Balkan Snapshots„фестивалу у Амстердаму. Фестивал, како је саопштила ауторска екипа филма „Смрт човека на Балкану„, одржанјеод21. до 23.септембра,а Момчиловићев филм је, у његовом присуству, приказан у суботу. „Balkan Snapshots„је мултимедијални фестивал,чи-

„ХОЛИ МОТОРС” ЛЕА КАРАКСА

Неретко најбољи филмови на Канском фестивалу остају ненаграђени,али је доиста тако ретка униформна негативна реакција филмске критике на вест да је филм «Холи моторс » остао

dnevnik

индустрији,а резултати су таблирани од стране запослених у рачуноводственој фирми ‘’ПрицењатерхоусеЦооперс‘’. Посматрачи индустрије оценили су да прелазак на електронски вид гласања може бити тежак за неке чланове Академије,који су старији и конзервативнији по својон природи, а да исто тако нови вид гласања може дати простора младим гласачима да изразе своја модерна схватања. Из Академије је саопштено да увођење онлајн гласања је уследило након консултација са њеним члановима. Чланови ће такође имати помоћ путем телефонске линије која ће бити доступна 24сата. (Танјуг)

Филм Срђана Драгојевића „Парада„забележио је велики успех у Немачкој, где га је прве недеље приказивања у биоскопима видело 20.400 гледалаца, саопштила је диструбутерска кућа „Cinefest„. Филм је стартовао у немачким биоскопима са 45филмских копија,од којих је већина синхронизована на немачки.Само у Берлину, публика може да погледа „Параду„ у чак пет биоскопа. Добром почетку дистрибуције филма „Парада„ претходило је 11 премијера у великим градовима Немачке, којима су поред редитеља Срђана Драгојевића присуствовали и глумци Никола Којо и Милош Самолов. „Оно што је филм ‘Парада‘ доживео на немачкој турнеји може се само назвати огромним успехом. Овације у скоро свим градовима које смо обишли,интересовање за процес настанка филма, интелигентна питања,како немачке тако и наше публике,допринеле су да се

сва тројица осетимо као репрезентативци своје земље који су освојили неки важан турнир или узели неку медаљу„,казао је Којо. „Ово је велики успех не само за нас који смо се две године борили да се ‘Парада‘ деси, већ за читаву српску кинематографију,

али и кинематографије региона које су у ‘Паради‘ учествовале. Поред тога,ово је јако добра прилика да се и немачкој јавности представимо у бољем светлу него што смо представљани током претходних година„, навео је Драгојевић. (Танјуг)

НА ФЕСТИВАЛУ У САН СЕБАСТИЈАНУ

Признања петорици великана Велики број звезда,попут Џона Траволте и Јуана Мекгрегора, окупиo се на Међународном филмском фестивалу у северношпанском граду Сан Себастијану, који почео у петак, 21. септембра. „Ова година је посебна пошто фестивал обележева 60-годишњицу од оснивања„,казао је за АФП директор манифестације Хосе Луис Ребординос,најављу-

Редитељ Оливер Стоун

јући,уочипочеткаманифестације, долазак неколико великих филмских имена. Фестивал,најстарија и најпрестижнија манифестација ове врсте у земљама шпанског говорног подручја,има обичај да сваке го-

дине одаје почаст једној великој звезди, додељујући јој награду Донастиа за животно дело. Ове године, међутим, организатори су одлучили да признање добије пет великана филмског платна.Поред поменутих Мекрегора и Траволте,то су и редитељ Оливер Стоун и глумци Томи Ли Џонс и Дастин Хофман. „Желели смо да то буду људи који чине део историје филма, али који и даље раде на њему.Желели смо да се загледамо у прошлост, а да истовремено кажемо да овај фестивал, пре свега, има и размишља о будућности„,истакао је Ребординос. Свих пет добитника награде Донестиа представиће се с једним од својих најновијих остварења. Хофман (75) ће у такмичарској селекцији представити свој редитељски првенац „Quartet„,смештен у старачком дому за оперске певаче и музичаре, који ће затворити фе��тивал 29. септембра,док ће ван конкуренције бити приказан најновији Мекгрегоров филм „The Impossible„ који говори о борби за преживљава-

ње једне породице за време цунамија 2004, у режији Шпанца Хуана Антонија Бајонеа. Стоун и Траволта ће се такмичити за награду у оквиру програма „Zabaltegi-Pearls„са трилером „Savages„ у којем, такође, глуме Салма Хајек и Блејк Лајвли. Конкурент ће им бити Џонсова романтична комедија „Hope Springs„ у којој ће холивудском ветерану партнерка бити Мерил Стрип, која је награду Донестиа освојила 2008. Од осталих великих звезда чији је долазак најављен на фестивалу су Ричард Гир,Сузан Сарандон, Бен Афлек, Пенелопе Круз, Бенисио дел Торо и Клаудија Кардинале. Укупно 15 филмова ће се ове године такмичити за главну награду,Златну шкољку,међу којима су „All Apologies„младе кинеске редитељке Емили Танг, „Le Capital„ Косте Гавраса, „Rhino season„Турчина Бахмана Гобадија и „The Hypnotist„ Швеђанина Ласеа Халстрема. На фестивалу ће,у оквиру програма „Zabaltegi Specials„, бити приказан и редитељски деби Маје Милош „Клип„. Филм младе српске редитељке биће представљен у знак подршке поводом забране његове биоскопске дистрибуције у Русији. (Танјуг)

ТОРОНТО ФИЛМ ФЕСТИВАЛ

Најбоља Раселова трагикомедија НаградазанајбољегдокуменФилм „Силвер лајнингс плејбук„ (Silver Linings Playbook) тарца отишла је филму „ArteДејвидаРасела,обившемпрофе- fact„БартоломјуаКјубинсакоји сору средње школе којисевраћадаживикод родитељанаконкраћег боравка у менталној институцији,освојиоје главну награду на овогодишњем Филмском фестивалууТоронту. Оватрагикомедија,у којој поред Бредлија Купера играју Роберт деНиро,ЏулијаСтајлс иЏениферЛоренс,поИз филма „Silver Linings Playbook” неојенаградупублике насиноћњојзавршнојвечерифе- говориопробојубендаусавременомсветумузике,докјефилм стивала. На почетку фестивала, Расел, „Call Girl„ Микаела Марсимејпознат по остварењима „Fighter„ на,оскандалуувезипроституи „IloveHuckabees„откриоједа ције који је 1970-их уздрмао је глумце за овај филм изабрао Шведску,представљенуоквиру програма„Дискавери”,добиоје путемскајпа.

Међународну награду критике. Међу награђеним остварењима су и „Dans la maison„ француског редитеља ФрансоаОзона,којијепонео Међународну наградукритикеуоквиру Програма специјалних пројекција, као и „Seven Psychopaths„ Мартина Мекдонега, са Колином Фарелом у главној улози, који је освојио наградупубликеупопуларном програму „Поноћнолудило”. Када је реч о домаћим остварењима, награду за најбољи канадски филм однео је филм „Laurence Anyways„ младог редитеља Гзавијеа Долана који говори о младићу који жели да променипол. (Танјуг)


kultura

dnevnik

ponedeqak24.septembar2012.

21

НАКРАЈУ46.БИТЕФА

Гран при „МираТраиловић” за холандску представу „Деца Сунца” Гран при „Мира Траиловић„ 46. Битефа добила је је холандска представа „Деца Сунца„ аутора Ива ван Ховеа. Специјална награда жирија припала је представи „Мрзим истину„ загребачког театра &ТД, према концепту и у режији Оливера Фрљића. То је у Битеф арт кафеу током викенда саопштио жири учесницима и гостима фестивала, након завршетка главног програма. Гран при се додељује за најбољу представу у целини и уобичајено је да се не образлаже. Специјална награда додељена је Фрљићу „за преузимање ризика како би на основу личног искуства створио чисту и јасну представу, за интелигентан драматуршки поступак и уметнички експе-

римент„. Жири је истакао да је одлично одабран и простор за из-

вођење те представе - Музеј историје, што је допринело њеној кон-

текстуализацији. Председник међународног жирија био је Горан Ињац из Пољске, а чланови Жан Пјер Тибода, Елизабет Шак, Ђурђа Тешић и Маја Мирковић. Представа „Мрзим истину„ била је најбоља по мишљењу публике. У традиционалном гласању гледалаца добила је про сечну оцену 4,643. На другом месту је „Гозба„ (Словенија) 4,642, а на трећем „Они живе„ (Србија) 4,53, саопштила је селекторка Битефа Ања Суша. Овом приликом објављена је и награда „Политике„ за најбољу режију, која је припала младом српском уметнику Милошу Лолићу за „Крваве свадбе„ у извођењу позоришта Фолксбине из Минхена. (Танјуг)

ЈУЧЕУБЕОГРАДУ

ОтворенЛегатМилорадаПавића

Легат Милорада Павића, који је славни писац оставио родном граду Београду, први пут је јуче

отворен за јавност, у оквиру манифестације „Дани европске баштине”.

Посетиоце Легата (у улици Браће Барух, број 2) дочекала је књижевница Јасмина Михајловић, Павићева супруга и старатељ Легата, чији је оснивач Скупштина града Београда. Заинтересовани су могли да виде простор у којем је писац стварао, преко 300 преведених књига на 36 језика, рукопис „Хазарског речника„, лична писма и посвете великих светских писаца од Умберта Ека до Роберта Кувера. Наредне посете - 25. и 27. септембра од 12 до 13 сати, могу се заказати на инфо пултовима Туристичке организације Београда. Ове године тема манифестације „Дани европске баштине„ је

даривање и задужбинарство. Павић је Београду завештао све своје рукописе, књиге, архиву, библиотеку од више хиљада наслова, писаћи сто из 18. века, као и две уљане слике из истог периода, описане у његовом роману „Предео сликан чајем”. Ауторска права на Павићеве књиге држи његова супруга, док је град Београд власник поменутих добара. Павић је, између осталих светски признатих романа, аутор двојезичне српско-енглеске монографије „Кратка историја Београда„, као и збирке „Нове београдске приче”.Његов споменик се налази на Ташмајдану, док је у центру Москве Павићево попрсје постављено у Алеји светских писаца. (Танјуг)

НАОСМОМФЕСТИВАЛУКАМЕРНЕМУЗИКЕ„ТИСИНЦВЕТ“УНОВОМКНЕЖЕВЦУ

Јединивокално-инструментални програм Сала Музичке школе у Новом Кнежевцу била је претесна да прими бројне посетиоце Осмог фестивала камерне музике „Тисин цвет“, заинтересоване за вече вокално-инструменталне музике протеклог викенда . Задо-

Некадашње запажене студенткиње Академије уметности у Новом Саду (Марковићева и као једна од првих стипендисткиња Фонда „ Меланија Бугариновић“), усавршавање су наставиле у Букурешту, односно Мајамију, да би ка-

вољству првог сусрета с нашом изванредном мецосопранисткињом Тамаром Марковић, допринели су и пијанисткиња Мирна Мирков-Стес и шеснаестогодишњи гитариста Виктор Јускан, ученик Средње музичке школе у Суботици, у којој раде обе уметнице.

ријере даље развијале и ван граница домовине. Тамара Марковић као солисткиња неколицине оперских кућа у Немачкој, Мирна Мирков-Стес као камерни музичар и педагог. Већ од арије старог барокног мајстора Ђованија Батисте Бонончинија, уведене одлучним пијани-

стичким наступом, и до краја праћене „разговетно“ донетом клавирском партијом, с уживањем смо слушали волуминозни и свеж, лепо обојен глас, предодређен за велике оперске сцене, подсећајући се најуспелијих улога (за нас су то биле Џејн Сејмур из Доницетијеве „Ане Болен“ и Шарлота из Маснеовог „Вертера“) које је мецосопранисткиња креирала у Београдској опери. Као певачица у најлепшој снази и годинама, Тамара Марковић се на новокнежевачком подијуму исказала и у опсежној виртуозној арији Орфеја из истоимене Глукове опере, изводећи је у правом „италијанском“ стилу, контролисаним дугим дахом, са заобљеним фразама и чистим украсима и висинама. Узбудљиво и с уверљивом шпанском „аромом“, с пуним интензитетом, продорношћу и страственошћу, отпевала је и три композиције Каталонца Фернанда Обрадорса. Темпераментно, а опет децентно донете сочне мелодије и карактеристичне ритмове инспирисане шпанским фолклором, снажно је подржавала енергична, у трећој песми и токатним ударима ојачана клавирска деоница. Централни пр-

ограмски блок Тамара Марковић и Мирна Мирков-Стес посветиле су претежно позноромантичарској соло песми (Чајковског, Хацеа, Бајића и Христића), равноправног удела гласа и инструмента, у чијој је бујној и наглашено драматичној интерпретацији мецосопранисткиња показивала снагу свог моћног вокала. То је потврдила и извођењем чувене арије Ацучене (Вердијев „Трубадур“) и популарне хабанере и сегедиље (Бизеова „Кармен“), које су, у складу с њеним квалитетима, дале раскошну завршну ноту једином вокално-инструменталном програму овогодишњег фестивала „Тисин цвет“. Давање шансе тек стасавајућем гитаристи Виктору Јускану да кроз три инструментална „одморишта“ (као и једну пратњу гласу у Ђулијанијевој „Каватини“) покаже таленат који га издваја од вршњака, дало је овом концерту нарочит значај. Млади музичар се сигурно „изборио“ с техничко-извођачким захтевима садржајно разноликог репертоара који свирају највећи мајстори гитаре (дела италијанских композитора Алфонса Мударе и Маура Ђулијанија, и, нарочито, Парагвајца Аугустина Бариоса Мангореа). Марија Адамов

УРУЧЕНОКЊИЖЕВНОПРИЗНАЊЕ „МИОДРАГ БОРИСАВЉЕВИЋ“

ЛауреатБањалучанин СлободанЈанковић Награда „Миодарг Борисављевић“ за најбољу кратку причу на овогодишњем конкурсу коју по трећи пут организује Културни центар у Апатину додељена је проф. др Слободану Јанковићу, лекару и књижевнику из Бања Луке за причу „Наша лађа“.На ��онкурс је пристигло више од 200 кратких прича 84 аутора из земље и иностранства Награду је лауреату прошле недеље уручио заменик председника општине Миодраг Бакић. Према његовим речима , Апатин додељује велики број награда из разних области, али признање које носи име Миодрага Борисављевића је посебно драго јер је он град први увео у књижевност.

-Први пут сам у Апатину и уверио сам се да је град леп али још је значајније што има непроцењиво богатство а то је широка река без граница, пуна топлине и са великом душом, рекао је Слободан Јанковић.- Верујем да је више аутора заслужило ову награду и због тога ми је она још вреднија- нагласио је лауреат .Осим прича Слободан Јанковић објављује и афоризме . О избору најбоље кратке приче одлучивао је жири који су чинили писци Зоран М.Мандић, Вера Грубић и Душан Радивојевић. Жири је истакао да прича Слободана Јанковића „Наша лађа“ гово-

ри о рођењу, животу и смрти а све се одвија на лађи која је симбол живота.Најтеже је писати о вечитим темама живота и литературе, а да се не пређе у патетику, што је управо успео Јанковић у својој прозној минијатури. Књижевник Миодраг Борисављевић по којем награда за кратку причу и носи име живео је надомак Апатина, на Дунаву, на Лавачу од 1954. до 1978. и у том свом дружењу са природом, Дунавом и шумама, животињским и биљним светом настао је и његов опус кратких прича које су недавно поново обљављене у збирци од девет књига. Ј. П.

ОДВЕЧЕРАС УСАВРЕМЕНОЈГАЛЕРИЈИ„ЗРЕЊАНИН”

Изложба графо-инсталација У Савременој галерији „Зрењанин”, вечерас у 19 сати биће отворена изложба графо-инсталација Љубомира Вучинића и Милоша Ђорђевића. Изложбом ће бити приказан нови модел реализације и презентације графичког материјала, који је уједно и дефинисан уметнички став . Метод који повезује стваралаштво Љубомира Вучинића и Милоша Ђорђевића је формулисан као „модуларна графика“, а јасно

је дефинисан самом презентацијом - форматом графичког дела које превазилази конвенцију графичког листа, али се и даље ослања на мултипликате којима се реформулише позиција у просторној перцепцији. Аутори су кохерентно повезани савременом експозицијом колаборативног уметничког рада која делује интерактивно и корелативно. И. Б.

ОТВОРЕНАСТАЛНАПОСТАВКАНА АРХЕОЛОШКОМ НАЛАЗИШТУУ ВИНЧИ

Фрагментиза реконструкцију прошлости Стална поставка Музеја града Београда „Винча - фрагменти за реконструкцију прошлости„ отворена је на археолошком налазишту у Винчи, у оквиру „Дана европске баштине”. Изложба, настала у сарадњи Музеја града Београда и археолога који су истраживали на локалитету Бело брдо у Винчи, отворена је после две године реновирања током којих је Археолошко налазиште Винча било затворено за посетиоце. Поставка на атрактиван начин представља посуде и фигурине из периода од 5.200. до 4.200. године старе ере, откривених између 1978. и 2010. године. Стална поставка Музеја града Београда на локалитету у Винчи изгледа импресивно и потврђује изузетан значај који Винча има за Београд

отварање нове изложбене поставке у Винчи, раније је објаснио да су поставком желели да прикажу континуитет истраживања налазишта која непрекидно трају сто година, као и континуитет живота у Винчи који „искаче„ из свих оквира познатих данас. Током неолита, у периоду дужем од хиљаду година, једни поред других у Винчи су живели и радили рибари, земљорадници, ткачи, грнчари, ловци, сточари, врачеви, каменоресци, и богатство налаза и њена дуготрајност показују да је то насеље представљало истакнуто место у локалним и регионалним оквирима. Већина предмета први пут је приказана јавности, а посебно се издвајају фигурина трудне винчанске жене, „мајерс питос„ - велика посуда за

и цео Балкан, као и за схватање културе читаве Европе.Током „Дана европске баштине” све заинтересоване посетиоце до Винче ће превозити Туристичка организација Београда, и то је лепа прилика за упознавање са историјом и културом града. Винча је благо које Београд сврстава у најстарија места у свету по континуитету трајања и насељености и зато представља велику обавезу за град и Србију да се локалитет додатно обезбеди и истраживања наставе, поручују из Музеја . Кустос овог музеја Милорад Игњатовић, један од најзаслужнијих за

складиштење хране са богатом декорацијом, и „Свадбени сет из Винче„, група керамичких посуда које су се употребљавале приликом великих гозби. Посетиоцима ће посебно бити занимљива сликовито изведена делимична реконструкција унутрашњости винчанске куће са кухињским делом, у коме се налазе разне посуде и пећ. Изложба ће до 31. октобра бити отворена сваког дана, осим понедељком, а од 1. новембра до 1. априла сви заинтересовани треба долазак да најаве на бројеве телефона 011/8065-334 и 064/612-6986. С. Ковачевић


22

svet

ponedeqak24.septembar2012.

dnevnik

POSLE „FEJSBUK @URKE” U HOLANDSKOM MESTU HAREN

NEPAL

Lavinaodnela devet`ivota KATMANDU: Lavina je u Nepalu usmrtila devet planinara i jo{ {est se vodi kao nestalo, dok je 13 uspelo da se spase, saop{tila je ne-

palska policija. Policijski zvani~nik Basanta Bahadur Kuvar potvrdio je da se lavina obru{ila sa vrha planine Manaslu u severnom delu Nepala. Lavina je pogodila grupu planinara iz Francuske, Nema~ke i Italije u kampu na 7.000 metara, dok su se pripremali da nastave pewawe ka vrhu od 8.156 metara. Kuvar je rekao da su tela nepalskog vodi~a i nema~kog planinara identifikovana, a da se tela jo{

sedam planinara nalaze u kampu i da se ~eka wihova identifikacija. Vremenski uslovi su se pogor{ali i bilo je nemogu}e nastaviti potragu za nestalima, prenela je agencija AP. - Do sada je 13 qudi spa{eno, od kojih su pet helikopterom preba~eni u Katmandu na le~ewe dok se jo{ osam povre|enih planinara nalazi u baznom kampu, jer spasila~ki helikopteri vi{e nisu mogli da lete, zbog slabe vidqivosti i nevremena- rekao je Kuvar. Zvani~nici poku{avaju da potvrde ta~an broj ~lanova ekspedicije i da li jo{ ima planinara koji se vode kao nestali, jer se, za sada, zna da ih je bilo oko 20-setak, navodi francuska agencija.Na stotine planinara {irom sveta, svake godine, dolaze u Nepal kako bi osvojili osam od ukupno 14 najvi{ih vrhova Himalaja, ukqu~uju}i i Mont Everest.

Hap{ewa,povre|eni imilionevra{tete AMSTERDAM: Nekoliko desetina povre|enih, 34 uhap{ena i {teta koja bi mogla da dostigne i vi{e od milion evra - bilans je sukoba policije i gostiju na ro|endanu u holandskom mestu Harenu, na koji je slavqenica preko „Fejsbuka” gre{kom pozvala vi{e od 30.000 qudi. @urka je bila planirana za u`i krug prijateqa, ali je na wu do{lo oko 4.000 mladih, po{to ih je, gre{kom, pozvano 30.000.U malom mestu Herenu u blizini severnog grada Groningena, do{lo je u petak uve~e do sukoba, kada je policija u nameri da otera goste, zasuta kamenicama, fla{ama, biciklima i saksijama za cve}e. Udru`ewe holandskih osiguravaju}ih dru{tava procenilo je da je tom prilikom na~iwena {teta od „najmawe” milion evra. Osiguravaju}a dru{tva „u~ini}e sve” da obezbede da krivci pokriju tro{kove {tete, saop{tilo je udru`ewe, u odgovoru na raniju izjavu

ZBOG SPORA SA JAPANOM

Kinaodlo`ilaceremoniju PEKING: Kina je odlo`ila ceremoniju obele`avawa 40. godi{wice uspostavqawa diplomatskih odnosa sa Japanom, zbog aktuelizacije teritorijalnog spora sa Tokijom, javila je kineska novinska agencija Sinhua. - Zbog trenutne situacije, Peking je odlu~io da ceremonija u znak se}awa na 40. godi{wicu uspostavqawa diplomatskih odnosa (s Tokijom) bude odlo`ena do boqih vremena -naveo je kineski zvani~nik. Vlada Japana je 11. septembra kupila, od privatnog vlasnika jedne japanske porodice, tri ostrva arhipelaga Diaoju, koji u Japanu zovu Senkaku.

U Pekingu je potez Tokija ocewen kao atak na suverenitet i teritorijalnu celovitost Kine i odr`ani su masovni protesti {irom zemqe uz upu}ivawa zahteva da poni{ti takve odluke.Kina i Japan ne mogu da odrede granicu u oblasti spornog arhipelaga u Isto~nom kineskom moru za koje Tokio tvrdi da ga je dr`ila do 1895. godine i da do tada

NIGERIJA

nisu nikome pripadala, a Peking insistira da su ostrva bila ukqu~ena u sastav kineskog carstva jo{ pre 600 godina.

ministra pravde Iva Opsteltena. -To se ne mo`e tolerisati- rekao je Opstelten. -Onima koji su krivi za ovo treba suditi, kazniti ih i treba da plate {tetu koju su na~inili. [ef lokalne policije Oskar Drots, rekao je na konferenciji za novinare koju je prenosila dr`avna televizija, da }e 34 privedene osobe odgovarati za reme}ewe javnog reda i mira. Policija je, tako|e, prikupila fotografije sukoba,

Ratna hu{kawa TEHERAN: Iran bi mogao izvesti preventivni napad ako se Izrael bude pripremao za napad na tu zemqu, upozorio je komandant elitne iranske vojske ^uvari revolucije. -Ako do|e do vojnog sukoba izme|u Izraela i Irana vi{e ni{ta ne}e biti predvidivo i to }e prerasti u Tre}i svetski rat - izjavio je brigadni genral Amir Ali Haxizadeh . Haxizadeh, koji je zadu`en za raketne sisteme ^uvara revolucije, rekao je da u okolnostima u kojima su Izraelci sve pripremili za napad postoji mogu}nost da Iran izvede preventivni napad, ali da do toga, za sada, ne}e do}i.On je dodao da }e Iran smatrati da je svaki eventualni napad Izraela izveden uz blagoslov SAD.

ABUYA: Sna`na eksplozija odjeknula je u jednoj katoli~koj crkvi u severnoj Nigeriji i strahuje se da ima poginulih i rawenih, navode o~evici. Eksplozija se dogodila tokom jutarwe mise u gradu Bau~i, prenosi agencija AP. U severnoj Nigeriji su u~estali napadi islamisti~ke sekte Boko Haram, a naj~e{}e mete su upravo crkve. Ova sekta je odgovorna za ubistvo vi{e od 680 qudi od po~etka godine. U me|uvremenu, nigerijska vojska po~ela je potragu za ~lanovima te sekte u dva grada na severu zemqe, Damaturu i Potiskum. U ovim gradovima je uveden i policijski ~as nakon serije krvavih napada.

prijateqi su obave{tavali prijateqe o `urki, oni daqe svoje prijateqe, pa je tako „uru~eno” vi{e od 30.000 poziva. Televizija NOS je javila da je u Haren, gradi} sa oko 18.000 stanovnika, do{lo 4.000 gostiju, od ~ega ve}ina mladih. Policija je blokirala ulicu u kojoj stanuje slavqenica, i bila zasuta raznim predmetima, pri ~emu je pri~iwena {teta na automobilima i ulaznim vratima. Nekoliko veb-sajtova je pozvalo na `urku, a na jednom je stajalo „Projekat x Haren” i na kojem se odbrojavalo vreme do po~etka `urke uz navode da je pozvano 150.000 qudi. Tu je objavqena i adresa na kojoj je proslava uz napomenu „Gledajte kako umete da sa sobom povedete i prijateqe”.U svetu je ve} bilo nekoliko „Projekata x” zabava, me|u wima u Nema~koj, Australiji i posebno u SAD, gde su na primer mladi u{li u jednu praznu ku}u u Teksasu i pri~inili {tetu do 100.000 dolara.

MEKSIKO

Obezglavqenatela MEKSIKO SITI: Sedam obezglavqenih tela, ise~enih na komade i spaqenih, ostavqeno je pored glavnog autoputa na zapadu Meksika, saop{tila je vlada, dodaju}i da je najverovatnije re~ o ubistvu povezanom s ratom narko kartela. Tela su prona|ena u plasti~nim kesama u prikolici spaqenog kamiona u dr`avi Mi~oakan. U istoj oblasti, poznatoj po narko kartelima, pro{le nedeqe je prona|eno 17 tela. Kamion u kojem su tela prona|ena, ukraden je po~etkom meseca u gradu Uruapan, upori{tu narkokartela Vitezovi templari. Identitet `rtava bi}e te{ko utvrditi, zbog stawa u kojem se tela nalaze. U ratu me|u narko kartelima i wihovim sukobima sa bez-

bednosnim snagama, od kraja 2006. ubijeno je najmawe 55.000 qudi. Tada je, sada odlaze}i predsednik Felipe Kalderon, do{av{i na vlast, proglasio rat protiv trgovaca drogom. Najmawe 8.000 tela, koja do sada nisu identifikovana, ostavqeno je {irom Meksika od 2006, pokazuju podaci vladine Nacionalne komisije za qudska prava.

LIBIJA

SIRIJA

Eksplozijaucrkvi

{to bi moglo da dovede do novih hap{ewa, dodao je Drots. -Jedan bezazleni poziv na `urku preko Fejsbuka doveo je do sukoba, destrukcije, kra|e, po`ara i povreda u centru grada - rekao je na istoj konferenciji za novinare gradona~elnik Harena Rob Bats. Na mesto sukoba poslato je 500 policajaca, a trojica od wih su povre|ena, preneo je Frans pres.Povre|eno je ukupno 29 qudi, ali niko nije zadobio te`e povrede. Policija je bila u visokom stepenu pripravnosti nakon {to je jedna u~enica poslala poruku prijateqima preko „Fejsbuka” da slavi 16. ro|endan u petak, ali nije navela da je `urka privatna. Posle toga,

Zemqavankontrole re`ima?

Vlastraspustila oru`anegrupe

DAMASK:Teritorija Sirije je sve mawe pod kontrolom vojske i re`ima, koji i daqe dr`e Damask samo zahvaquju}i nadmo}i u vazduhu, tvrdi jedan od komandanata pobuweni~kih snaga. Prema wegovim re~ima, pobuwenici kontroli{u ve}i deo zemqe, a vojnici su uglavnom zarobqenici u sopstvenim kasarnama. Nasuprot tome pobuwenici se kre}u slobodno svuda sem u Damasku, dodao je Ahmed Abdel Vahab, nekada{wi pukovnik sirijske vojske koji sada komanduje brigadom u okviru Slobodne sirijske armije.

BENGAZI: Libijske vlasti odlu~ile su da raspuste sve oru`ane grupe i milicije koje ne potpadaju pod autoritet dr`ave. Taj potez je usledio dan nakon {to su se stanovnici Bengazija pobunili protiv milicija u talasu sukoba u kojem je poginulo najmawe 11 osoba a raweno vi{e od 70. Odluku o rasformirawu milicija, saop{tio je predsednik nacionalnog parlamenta Mohamed el Megarief. Vlasti su tako|e odlu~ile da osnuju „operativni {tab” u Bengaziju koji }e objediniti vojsku i snage ministarstva odbrane i unutra{wih poslova koje su sa~iwene od biv{ih pobuwenika.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI PAPABENEDIKTXVI Papa Benedikt XVI poru~io je u~esnicima skupa Hri{}ansko-demokratske internacionale da politi~ari moraju da imaju solidne „moralne temeqe”. On je od politi~ara posebno onih koji se deklari{u kao vernici, tra`io da se zalo`e da „odbranu `ivota i porodice”.

FAEZAHHA[EMI Iranske vlasti uhapsile su }erku biv{eg iranskog predsednika i umerenog politi~ara Akbara Ha{emija Rafsanxanija. Ministarstvo pravosu|a nalo`ilo je hap{ewe Faezah Ha{emi kako bi odslu`ila {estomese~nu kaznu zatvora zbog propagande protiv vladaju}eg sistema. Optu`be se odnose na intervjue koje je davala novinskim sajtovima.

GulAMAHMEDBIlur Objavqujem da }e onaj ko ubije bogohulnika ko ji je uvre dio pro ro ka do bi ti na gra du od 100.000 dolara”, saop{tio je ministar `eleznice Gulam Ahmed Bilur. Ministar je pozvao talibane i Al kaidu da budu „partneri u ovom plemenitom delu” i dodao da ako bi imao {ansu ubio bi autora filma sopstvenim rukama, a posle mogu i da ga obese.

TROVAWAILEGALNIMALKOHOLOMU^E[KOJ

Broj`rtavaporastaona24 PRAG:Broj `rtava trovawa krijum~arenim alkoholom s metanolom u ^e{koj, porastao je na 24, po{to je, posle dve nedeqe provedene u bolnici, umrla jedna `ena. -@ena je 6. septembra, u kriti~nom stawu, dovezena u bolnicu u mestu Havirov, na severu Moravske -izjavio je zamenik direktora bolnice Jaroslav Luks. On je dodao da je pacijentkiwa popila veliku koli~inu otrovnog alkohola, da je momentalno izgubila svest i vi{e se nije budila. Na odeqewu intenzivne nege ove bolnice nalazi se jo{ jedna osoba u te{kom stawu. ^e{ka vlada je pre dva dana zabranila izvoz `estokih pi}a sa vi{e od 20 odsto alkohola u druge zemqe Evropske unije.Zabranu je, na zahtev EU, proglasio ministar zdravqa Leo{ Heger. Prvi put u istoriji, ~e{ka vlada je zabranila prodaju `e-

stokih pi}a, koja bi, kako je Heger tada rekao, mogla da potraje nedeqama. Premijer Petr Ne~as rekao je da se wegova vlada nada da }e zabrana biti ukinuta

uskoro, kada stupi na snagu nova odredba po kojoj u ^e{koj mogu da se prodaju samo `estoka pi}a koja imaju etiketu sa poreklom, sadr`ajem i dostavom. Zabranu `estokih pi}a iz ^e{ke prve su uvele Poqska i Slova~ka. ^e{ka policija uhapsila je u vezi s ovim slu~ajem dvojicu qudi i zaplenila 400 litara ilegalnog alkohola i u jednoj gara`i prona{la i oko 500 boca i dva bureta sa ilegalnim alkoholom. Prema ~e{kim stru~wacima, ovo je najgori slu~aj trovawa alkoholom u toj zemqi za najmawe tri decenije. Ovako veliki slu~ajevi trovawa krijum~arenim alkoholom retki su u ^e{koj, ali dr`avni i privredni zvani~nici procewuju da prodaja ilegalnog alkohola raste i da ga na tr`i{tu ima od 10 do 20 odsto.


BALkAn

dnevnik

Zahuktavase izbornakampawa PODGORICA: Do odr`avawa parlamentarnih izbora u Crnoj Gori ostalo je jo{ tri sedmice, izborna kampawa se zahuktala, a ve} su profilisani glavni akteri izborne utakmice zakazane za 14. oktobar. Na izborima }e u~estvovati 13 politi~kih subjekata - sedam koalicija, pet partija i jedna grupa gra|ana, koji su uveliko po~eli sa predizbornim tribinama i javnom kampawom.

Dosada{wa vladaju}a koalicija Demokratske partije socijalista (DPS) i Socijaldemokratske partije poja~ana je Liberalnom partijom i na izborima nastupa pod nazivom Evropska Crna Gora. Nosilac izborne liste te koalicije je lider DPS-a Milo \ukanovi}. Odlukom da \ukanovi} bude nosilac izborne liste otvoraju se vrata mogu}nosti wegovog povratka na neku dr`avnu funkciju u slu~aju pobede na parlamentranim izborima. \ukanovi} je na po~etku izborne kampawe izrazio uverewe u pobedu aktuelne vladaju}e koalicije, ocewuju}i da bi to bilo najboqe za Crnu Goru. On je kazao da }e Crna Gora, ukoliko dosada{wa vlast na izborima zadr`i tu poziciju, u naredne ~etiri godine postati

~lanica NATO saveza i pre}i posledwe deonice puta ka punopravnom ~lanstvu u Evropskoj uniji. Glavni izaziva~i vladaju}oj koaliciji bi}e Demokratski front (DF) i Socijalisti~ka narodna partija (SNP). DF predvodi biv{i diplomata Miodrag Leki}, a okosnicu tog opozicionog saveza ~ine Nova srpska demokratija Andrije Mandi}a, Pokret za promene

Neboj{e Medojevi}a, kao i deo SNP-a predvo|en Milanom Kne`evi}em i Predragom Bulatovi}em. Izborni program DF-a predvi|a radikalan otklon od dosada{weg na~ina vr{ewa vlasti u Crnoj Gori, kao i doslednu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Do sada najja~a opoziciona stranka - SNP, ~iji je lider Sr|an Mili}, u izbornu trku ulazi oslabqena unutra{wim potresima nakon odluke o samostalnom u~e{}u na parlamentarnim izborima, nakon ~ega je deo stranke, predvo|en Kne`evi}em i Bulatovi}em, pristupio DF-u. Iz te stranke je poru~eno da }e SNP, nakon izbora, biti stub nove vlade Crne Gore, kao i da u budu}oj izvr{noj vlasti ne treba da bude mesta za sada{we ~lani-

ce

vladaju}e koalicije. Svoju {ansu na izborima tra`i}e i novoformirana Pozitivna Crna Gora, koju predvodi Darko Pajovi}.Parlamentarni status poku{a}e da obezbede i dve koalicije srpskih stranaka Srpska sloga i Srpski nacionali savez, ali su im {anse umawewe, jer nastupaju u dve kolone. Totalni autsajder na izborima bi}e koalicija Zajedno, koju ~ine Stranka penzionera i invalida i Jugoslovenska komunisti~ka partija Crne Gore. Stranke mawinskih naroda nastupaju samostalno na izborima, jer im na ruku ide novi izborni zakon.Izborne liste su predali Bo{wa~ka stranka, Hrvatska gra|anska inicijativa, dok }e Albanci nastupiti u ~ak ~etiri kolone - Demokratska unija Albanaca, grupa gra|ana Albanska omladinska alijansa, Koalicija Za jedinstvo i Albanska koalicija Demokratski savez u Crnoj Gori, Demokratska partija i Albanska alternative. Uo~i ovih izbora, redosled na listi je va`niji nego ranije, zbog pravila koje diktira novi izborni zakon. Prema tom zakonu, u parlament se ulazi iskqu~ivo prema redosledu sa liste, a tu je i obaveza u~esnika izbora da na spisku potencijalnih poslanika bude najmawe 30 odsto `ena.Prethodni izborni zakon omogu}avao je da partije same izabere polovinu poslanika koji }e je predstavqati u parlamentu, dok je druga polovina i{la po redosledu sa izborne liste. Parlamentarni izbori u Crnoj Gori zakazani za 14. oktobar bi}e deveti od uvo|ewa vi{epartijskog sistema u Crnoj Gori, odnosno tre}i nakon sticawa nezavisnosti 2006. godine.

ponedeqak24.septembar2012.

LIDERSOCIJALISTI^KENARODNEPARTIJESR\ANMILI]:

Zaslu`ujemonovu vlast

PODGORICA: Lider Socijalisti~ke narodne partije (SNP) Sr|an Mili} izjavio je da Crna Gora zaslu`uje novu vlast u kojoj ne treba da bude mesta za stranke sada{we vladaju}e koalicije, jer su tu dr`avu doveli na ivicu ambisa. Oni koji su Crnu Goru doveli u ovako te{ku socijalno-ekonomsku situaciju, odnosno na ivicu ambisa, ne mogu je iz toga sada izvu}i. Zbog toga, na izborima 14. oktobra, treba da do|e do promene vlasti, kazao je Mili}. On je iskqu~io mogu}nost postizborne koalicije SNP-a sa strankama vladaju}e koalicije Demokratskom partijom socijalista (DPS) i Socijaldemokratskom partijom (SDP). Mera uspeha SNP-a i ~itave opozicije na izborima 14. oktobra je da imamo mandat vi{e od aktuelne vladaju}e koalicije i da sa predstavnicima mawinskih naroda napravimo novu vlast u Crnoj Gori. On je istakao da SNP pred bira~e izlazi sa politikom ~istih ra~una sa svima. Upitan {ta bi se u Crnoj Gori promenilo ukoliko SNP bude stub nove vlade, Mili} je rekao da bi to donelo politi~ku stabilnost, ekonomski oporavak, socijalno odgovorno dru{tvo i po{tovawe u regionu. Lider SNP-a je istakao da se mora promeniti sistem vrednosti u Crnoj Gori, odnosno shvatiti da je najve}i patriotizam pla}awe poreza. On je kazao da su organizovani kriminal i korupcija zna~ajan problem Crne Gori, {to je pokazala i odluka

PODGORICA: U Crnoj Gori u avgustu bilo je oko 1,12 miliona korisnika mobilne telefonije, gotovo dva mobilna telefona na jednog stanovnika te dr`ave. Crna Gora, prema posledwem popisu, ima 620.000 stanovnika. Agencije za elektronske komunikacije saop{tila je da, od ukupnog broja korisnika, „Telenor” ima 444.200

Podr`ati{kolovawe srpskedeceuHrvatskoj zajednice, nego unutar Hrvatske. Privrednik ima svoju imovinu koja kad se vrati, mo`e biti dodatni podstrek da se pomogne {kolovawe talentovanih i siroma{nih studenata, rekao je Uzlec. On je dodao da „Privrednik” svojom imovinom mo`e da pomogne

revitalizaciju zapu{tenih krajeva i mladih qudi koji poti~u iz tih krajeva. Skup je ocenio uspe{nim i Miodrag Linta koji je u~estvovao u ime Koalicije udru`ewa izbeglih Srba. -Zadovoqstvo je da na kongresu mladi ~ine najve}i broj u~esnika. To me ohrabruje da postoji mlada generacija Srba koja je svesna svog porekla i `eli da sa~uva svoj nacionalni i kulturni identitet i `eli da se aktivno ukqu~i u razvoj svojih krajeva - rekao je on.

Isti~u}i da se ~ulo mnogo o problemima s kojima se suo~ava srpska zajednica u Hrvatskoj, Linta je ocenio da je u dijalogu svih predstavnika srpskih institucija s jedne strane i s predstavnicima Hrvatske mogu}e aktivno raditi na re{avawu otvorenih pitawa upravo u

ciqu stvarnog pomirewa izme|u dva naroda i uspostavqawa svestrane saradwe dve dr`ave. -Smatramo da su u prethodnom periodu tada{wi predsednik i tada{wa vlada Srbije vodili politiku koja je dr`ala probnleme Srba pod tepihom i koju smo nazvali politikom la`nog pomirewa. Ta politika nije donela ni{ta dobro ni Hrvatskoj ni Srbiji, jer je stvarala iluziju da su problemi re{eni. Smatramo da je do{lo vreme da se otvoreno razgovara o otvorenim pitawima izme|u dve dr`ave, da po~ne su{tinski konstruktivni dijalog

Evropske unije da pristupne pregovore po~ne sa poglavqima koja se odnose na vladavinu prava. -To govori i o nedostatku politi~ke voqe kod aktuelne vladaju}e garniture da se obra~una

ku, a koliko ih cene u novom okru`ewu jasno pokazuje poslani~ka lista DF gde u prvih 25 ima svega troje nekada{wih ~lanova SNP-a, naveo je Mili}. On je kazao da DF-u `eli svaku sre}u, a nakon izbora }e se vi-

Sr|anMili}

sa nosiocima organizovanog kriminala u Crnoj Gori. [to se ti~e SNP, na{a partija je uvela princip nulte tolerancije za bilo koji oblik kriminala i korupcije - istakao je Mili}. Upitan koliko na izborni rezultat SNP mo`e uticati to {to je deo te stranke predvo|en Milanom Kne`evi}em i Predragom Bulatovi}em pristupio Demokratskom frontu (DF), on je kazao da svako ima pravo na svoj izbor, a nekada{wi ~lanovi SNP su izabrali da odu sa drugima. Oni vi{e nisu u SNP i ne mogu predstavqati na{u stran-

deti kako ko stoji sa podr{kom bira~a i dodao da su apsolutno neutemeqene optu`be da se SNP sprema za postizbornu koaliciju sa ~lanicama vladaju}eg saveza. On je ocenio i da odnosi Crne Gore i Srbije treba da budu na najve}em mogu}em nivou. Prema wegovim re~ima, odnosi izme|u gra|ana dve dr`ave uvek su bili na mnogo ve}em nivou nego {to je bila saradwa politi~kih elita. Uglavnom su politi~ke elite, i u Crnoj Gori i u Srbiji, svoje unutar{we probleme re{avale tako {to su podizale tenzije izme|u dve dr`ave, naveo je Mili}.

Dvamobilnanajednoggra|anina

ZAVR[ENPRVIKONGRESSTIPENDISTA„PRIVREDNIKA”

ZAGREB: U~esnici Prvog kongresa stipendista Srpskog privrednog dru{tva „Privrednik” i srpske omladine izrazili su u zadovoqstvo skupom „Polo`aj i perspektive mladih u Hrvatskoj”, kao i podr{kom koju su „Privredniku” za stipendirawe u~enika i studenata iz siroma{nijih sredina dali predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} i mitropolit zagreba~ko qubqanski i cele Italije Jovan. Univerzitetski profesor i biv{i vicepremijer Slobodan Uzelac, koji je na kongresu odr`ao govor na temu povra}aja imovine dru{tva u ~emu je za vreme svog mandata bio anga`ovan, naglasio je da je neprihvatqivo da se taj problem na re{ava. -Drago mi je {to su organizatori dobili podr{ku Josipovi}a, a ja sam optimist da }e nakon ovog, prvi korak biti realizacija onog {to je odlu~ila biv{a vlada, a to je zakqu~ak da }e imovina biti vra}ena - rekao je Uzelac. -Poruka koju upu}uju u~esnici skupa glasi mi mladi Srbi hrvatski dr`avqani nismo ovde da bismo bili predmet i~ije milostiwe i pomo}i zato {to smo pripadnici mawine. Mi mo`emo sami, ali tra`imo ravnopravnost tako da kao naslednici silno velike imovine na{ih prethodnika najpre do|emo u posed te imovine kako bismo, unapre|uju}i je, radili korisne stvari, kako za sebe, tako za zajednicu i celo dru{tvo -rekao je Uzalac. On je naglasio da {kolovawe srpske dece i omladine mora biti podr`ano, ne samo unutar srpske

23

Zagreba i Beograda s ciqem re{avawa problema - rekao je on. On je naveo da treba re{iti imovinska prava Srba, wihovu predstavqenost u organima vlasti, pitawe nestalih lica, dvostrukih starndarda u su|ewima za ratne zlo~ine, tretman srpskog kapitala i robe u Hrvatskoj. Predsednik „Privrednika” Nikola Luni} ocenio je da je skup odli~no protekao i da se mnogo toga raspravilo i zakqu~ilo, od potrebe za postojewem oblika pomo}i u~enicima i studentima i pristupu mladih obrazovawu do potreba povra}aja imovine. -Ovo je prvi skup mla|h qudi nakon rata i to iz svih podru~ja Hrvasgke, pa je sam taj skup velika stvar - rekao je Luni}. Na skupu je bio i zamenik na~elnika op{tine li~ke Gra~ac Milan Tankosi} koji je rekao da je do{ao da podr`i mlade qude koji `ele da se pokrenu i koji su ambiciozni, pogotovo stipendista Privrednika koji imaju velike perspektive i `ele raditi i u~it. Podsetio je da i op{tina Gra~ac, iako se suo~ava s te{kim problemima, zna biti donator. -Naravno prema mogu}nostima jer je to plemenit ciq. Ne `alimo ni za jednom kunom koju dajemo, a drugo je pitawe koliko mo`emo dati - rekao je. Isti~u}i i da s podru~ja te op{tine ima nekoliko stipendista, Tankosi} isti~e da u Gra~acu ne broje koliko ih je odakle. -Srpska zajednica mora biti solidarna i pomo}i onima kojima je te{ko - rekao je Tankosi}.

ili 39,57 odsto, crnogorski Telekom, odnosno wegov T-mobajl,

33,88 odsto, a „M:tel” 26,55 odsto. Udeo postpaid korisnika iznosio je 28,24 odsto, dok je onih koji ra~une dopuwavaju vau~erima ili elektronski bilo 805.500 ili 71,76 odsto. „Telenor” je imao 39,92 odsto ukupnog broja prepaid korisnika, T-Mobajl 30,75 odsto, a „M:tel” 29,33 odsto. T-Mobajl je u avgustu imao 41,83 odsto postpaid korisnika, „Telenor” 38,67 odsto, a „M:tel” 19,5 odsto.

BiH

HuseinKavazovi} reis-ul-ulema SARAJEVO: Tuzlanski muftija Husein Kavazovi} izabran je ju~e glasovima ~lanova izbornog tela za novog reisul-ulemu Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini. On je dobio je 240 glasova, travni~ki muftija Nusret Abdibegovi} 69 glasova, a sarajevski muftija Husein Smaji} 45 glasova. Kavazovi} je 14 muftija Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini. Ro|en je 3.jula1964. godine u Grada{cu. Poti~e iz porodice ko-

ja je tradicionalno ulemanska, sa velikim brojem imama i hafiza. [kolovao se u Gazi Husrev-begovoj medresi u Sarajevu, gde je stekao zvawe imama, hatiba i mualima. Od 1985. do 1990. godine studirao je {erijatsko pravo na Univerzitetu Al Azhar u Kairu. Na polo`aj muftije tuzlanskog izabran je 1993. godine. U toku rata bio je, kao muftija tuzlanski, zarobqen i odveden u logor HVO Kowic. Predava~ je islamskog prava u Behram-begovoj medresi u Tuzli.

Ubijenmladi} ZENICA: Potreseni pucwavom u kojoj je u centru grada ubijen Amer Pivi} (18), gra|ani Zenice su na dru{tvenoj mre`i „Fejsbuk” najavili masovne proteste nezadovoqni bezbednosnom situacijom u tom gradu. Iako policija jo{ uvek traga za svim akterima sino}we pucwave puno detaqa je jo{ uvek nepoznato, preneli su bosanski mediji. Portparolka kantonalnog MUP-a Aldina Ahmi}evi} ja za portal „Dnevnog avaza” rekla da dok istraga traje ne mo`e ni da potvrdi, ali ni da negira da je jedna osoba smrtno stradala, a da su dve povre|ene. Mediji pi{u da su dve osobe uhap{ene kao mogu}i akteri sino}we pucwave, dok se za tre}om traga. Uhap{eni su, navodno, B.D i

N.J., dok je identitet osobe u bekstvu nepoznat. Iz Kantonalne bolnice u Zenici su izvestili da se raweni Xemal Mahmi} i Goran

Zenica

Popovi} nalaze u stabilnom stawu. Mediji tvrde da je re~ o obra~unu dve grupe mladi}a i da je najmawe ~etiri osobe pucalo iz vatrenog oru`ja, kao i da se pucwava dogodila u najpromentnijoj, pe{a~oj zoni grada.


24

odmor

ponedeqak24.septembar2012.

dnevnik

УПОЗНАЈТЕВОЈВОДИНУС„ДНЕВНИКОМ”И„КОМПАСОМ”

Тајне Бачке Атлантиде Н

еобично путовање које је планирано уоктобру овегодине посвећено је отркивању тајни Бачке Атлантиде и њене лепе природе.Путовање на коме ћете упознати Војводину из неког новог угла, а које организују „Дненик„ и Туристичка агнеција „Компас tourism&travel”обу-

хвата посету Специјалном резервату природе Горње Подунавље на северозападу Војводине, које се налази уз леву обалу Дунава као и Бачки Моноштор, те кућу меда и етнокућу уз одличне специјалитете ових крајева.У једном од последњих поплавних подручја у Европи, а које осим Војво-

дине, лежи и на територијама Мађарске и Хрватске, имаћете прилику да уживате у лепоти природе специјалног резервата који чине Апатински рит и Моношторски рит,шуме Штрбац, Козара и Карапанџа, са око 20.000 хектара шума, ливада,бара,мочвара те бројним биљним и животињским вр-

стама. Како је подручје Горњег Подунавља од давнина било насељено, она доносе приче из давина, попут оне о легендарном Бодрогу, који се нашао на путу моћном Дунаву. Уз локалне специјалитете хране и домаћих пића а после кристарења чекају вас легенде о Бодрогу и Бачком Моноштору, селу на северозападу Војводине, у близини Сомбора, ушушканог у срцу Специјалног резервата природе „Горње Подунавље“. Због свог положаја Бачки Моноштор представља острвце у загрљају Дунава на које се стиже једино преко мостова,па га зато неки називају и „Село на седам Дунава“. Бачки Моноштор је бисер Горњег Подунавља, средиште руралног и еколошког туризма овог дела Војводине у шта ћете имати

прилике да се уверите ако шестог октобра одлучите да с „Дневником” и „Компасом” кре-

нете на пут.Више информација можете добити на телефоне: 021/52-25-28и 021/52-35-78.

Тунели као туристичке атракције „ВИЗ ЕР” УВОДИ НОВУ ЛИНИЈУ ОД 1.ЈУНА2013.

Повољно Београд – Париз М

ађарска нискотарифна авиокомпанија „Виз ер„ најавила је да ће 1. јуна 2013. успоставити нову линију Београд - Париз Бове (Beauvais),а промотивна цена карте у једном правцу биће од 2.570 динара,укључујући све таксе и накнаду за издавање. Највећа нискотарифна авиокомпанија Централне и Источне Европе је у саопштењу најавила да ће на тој линији саобраћати три пута недељно -уторком,четвртком и суботом,преноси Тањуг. Нова рута,за коју ће карте бити од данас у продаји,најављује се недуго после „Виз ерове„објаве нових рута од Београда до аеродрома Базел Милуз, Крф, Осло Торп и Родос.На овај начин „Виз ер„сада нуди 14 међународних нискотарифних рута из Београда на којима ће превозити више од 600.000путника годишње и тиме посредно обезбеђивати 600радних места у Србији у различитим сегментима привреде. „Виз ер„ започиње продају карата на релацији Београд-Париз посредством свог веб сајта wizzair.com. Менаџер корпоративних комуникација „Виз ера„Данијел Де Карва-

љо је изјавио да та компанија са задовољством објављује нискотарифну руту која ће од почетка јуна идуће године повезивати Београд и аеродром Париз Бове. -До сада су путници који су путовали између ова два града морали да издвајају велике своте новца плаћајући високу тарифу за превоз и таксу за гориво -рекао је он. Захваљујући „Виз еровим„ ниским ценама превоза,српски туристи као и посетиоци Београда и Србије сада ће моћи да путују чешће и „Виз ер„очекује да ће број људи који ће посећивати Париз или уживати у гостопримству Србије сада бити у порасту. Број карата који се продаје по промотивној цени од 2.570динара је ограничен и путници би требало одмах да резервишу места преко wиззаир.цом. „Виз ер„је раније најавио да ће 15. децембра увести лет за Базел Милуз који ће се обављати уторком, четвртком и суботом, лет за Осло Торп увешће 31.маја 2013.године -понедељком и петком,за Родос 15.јуна -суботом и за Крф 20. јуна -четвртком.

Пистаћи добилифестивал

Н

а грчком острву Егина,познатом по производњи високо квалитетних пистаћа недавно је одржан необичан фестивал посвећен овом коштуњавом воћу.„Фестивал пистаћа Егина„као главну атракцију представио је трговински сајам пистаћа, са штандовима постављеним дуж обалског шеталишта,на којима су трговци излагали разне производе од орашастог плода и других локалних добара. Пратећи програм фестивала укључивао је уметничке изложбе, изложбу керамичких производа и фотографија, као и музичке концерте и плесне и драмске тачке. Егина је једно од Саронских острва у Егејском мору у средишњој Грчкој и удаљена је 27 километара од Атине.Назив острва потиче из грчке митологије, од нимфе Егине, мајке Еака,Зевсовог сина и касније владара острва.У античким временима,Егина је била ривал Атине, која је у то време била велика поморска сила. Данас је острво с обзиром на близину пертомилионског главног града Грчке,омиљено излетиште током летњих месеци,а доста Атињана поседује куће на Егини.За туристе из Србије Егина је великим делом неотркивени рај,али манифестације овог типа свако су једна од начина за привлаћење туриста.

И

ако су тунели углавном људске творевине које пролазе кроз планине и брда могу представљати веома интересантну авантуру те привући пажњу туриста и посетилаца. Али постоје и тунели диљем света који имају необичну сврху,изглед или локацију. Ево неких од њих који су заиста јединствени и који су због своје оригиналностиови постали популарне туристичке атракције, преноси портал theworldgeography.com.

Морскитунел Морски парк Л‘Оцеанографиц у Валенсији садржи и подводни тунел дугачак 70метара и за посетиоце представља праву авантуру. Вода се налази око и изнад вас,а док пролазите тунелом све је осветљено рефлекторима.Ту је и мноштво риба које се крећу у мору око људи.

Тунел кроз стену

Тунел љубави Један од најлепших тунела на свету налази се у близини града Клевен у Украјини.Тунел љубави је тунел од стабала,а кроз њега пролази жељезничка пруга.У том подручју овај предивни тунел је главна атракција те уједно и једно од најлепших места у Украјини. Током топлих дана у години стабла пролистају стварајући тако зелени тунел дужине скоро један километар кроз који пролази жељезница.

Иако се према називу чини као нешто што је сасвим логично за тунел овај тунел начињење од великог гранитног камена испод којег је Корпус цивилне заштите направио тунел за пут 1983. године. Налази се у Скевоја Националном парку у Калифорнији а данас је само пролаз за пешаке, посетиоце Националног парка,док пут за аутомобиле заобилази тунел.

Тунел с прозорима Величанствени тунел Гилнанг у Кини је пут у планинама Таиханга који је изградило 13 локалних мештана на челу с Шеном Мингксином,а требало им је пет година да га доврше.Тунел је пуштен у промет 1977. године. Дугачак је 1.200 метара, висок је око пет метара и широк је четири метра.Тунел пролази кроз бок планине и има рупе тако да изгледа као да су прозори.

Тунел кроз зграду Гејт Тауер у Осаки једна је од најнеобичнијих зграда у Јапану. Ова зграда представља необичан компромис између власника земљишта и јапанске владе.Пети,шести и седми спрат зграде је тунел и део аутопута.

Тунел кроз стабло Тунел Лог у Калифорнији у САД је заправо је џиновско срушено стабло секвоје које се налази преко пута у Секвоја Националном парку у Калифорнији.Стабло висине 84метра и пречника 6,4метра пало је преко пута још 1937. године због природних узрока. Следеће године направљен је тунел кроз стабло -висине 2,4метра и ширине 5,2метра и тиме је пут опет посто проходан.


OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

DVOSOBAN name{ten stan 60 m2 kod stadiona Vojvodina izdajem povoqno. Telefon: 021/572351. 61031

CENTAR, Stari grad, Augusta Cesarca 8, 86m2. Nov dupleks, peti sprat (54m2), potkrovqe (32m2), odli~an raspored. Ukwi`eno. Telefon 063/562411. 60745

PRODAJEM odli~an jednosoban stan 36m2, Ul. Cara Du{ana, cena 37. 000E, fiksno. Telefon: 063/531-121. 60921 FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 60940

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 60963

ponedeqak24.septembar2012.

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: izno{ene koke nosiqe, mlade koke nosiqe, jagwad, dostava na adresu, povoqno! Telefoni: 021/717-058, 063/521559, 063/539-051. 60341

25

Dana, 22. 9. 2012. godine, prestalo je da kuca, u 101. godini, plemenito i bri`no srce na{e voqene mame, ta{te, bake i prabake

POTREBNA `ena sa ma|arskim paso{em za rad u Austriji. Telefon: 0043-476236-155. 60943

KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo na adresu. Telefoni: 062/649-000, 065/9649-000. 60735 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 60803 KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/9945002. 60870

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 21. 9. 2012. godine preminula na{a draga majka

Ujdl Ane 1912 - 2012.

Sahrana na{e Majke }e se obaviti danas, 24. 9. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Beo~inu.

Mila na{a Majka, za svu qubav, brigu, pa`wu, pomo} i podr{ku koju si nam pru`ala celog svog `ivota, beskrajno su ti zahvalna tvoja deca.

Tu`ne familije: Gojevi}, Kli{ani}, Ujdl - Aksentijevi} i Vora~ek.

Dobrila Gvozdenovi} 1927 - 2012. 61038

Sahrana je u ponedeqak, 24. 9. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug i otac

POMEN

24. 9. 2002 - 24. 9. 2012.

O`alo{}eni sinovi sa porodicama.

61021

Posledwi pozdrav dragoj tetki

I{tvan @aki Pi{ta

Milo{ Bukvi}

1952 - 2012.

Posledwi pozdrav od: supruge Ru`ice, sina Roberta i }erke Gabrijele.

Stani Gruji}

Porodice: Ratkovi}, Deli} i Berarov.

Sahrana je 24. 9. 2012. godine, u 15 ~asova, na Dowem grobqu, u Sremskim Karlovcima.

61040

61037

3

S qubavqu, majka Ana i otac Milenko.

61000

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

POMEN Dana, 24. 9. 2012. godine navr{avaju se dve godine od kako je oti{ao moj voqeni

Stana Gruji}

Bo{ku Be~ejcu

Posledwi pozdrav baka Stani od: unuka Dejana i Darka sa porodicama.

61039

Luka Surla Nedostaje mi tvoja toplina, {ale i qubav kojom si me obasipao. Tvoja Maca. 61033

od stanara zgrade Rumena~ka br. 100.

61041


26

СараМартинс

СЕРИЈА

Смртна Рајскомострву Детективска серија, чија радња је смештена у амбијенту очаравајућих Кариба. Детектива Ричарда Пула, који је срцем и душом Британац, задовољан тмурном лондонском климом,шаљу на малецко, сунчано острво Сен-Мари да реши мистериозно убиство. Улоге: Бен Милер, Сара Мартинс, Дени Џон-Џулз, ГериКар,ЕлизабетБурџин, ДонВорингтон Режисери: Роџер Голдби, Пол Харисон, Алфред Лот и ЧарлиПалмер (РТВ 1,14.05) 06.30 08.55 09.05 09.30 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.55 00.25 01.40

07.00 07.55 08.40 09.35 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.00

tv program

ponedeqak24.septembar2012.

Добро јутро,Војводино Потрошачки репортер Кад зазвони Еко-Шуме Војводине Дивљаострва Комшилук Кухињица Име мог сокака Вести Знање имање Чари риболова Мозаик Вести Смрт на рајском острву Вести за особе са оштећеним слухом Преваранти Све(т)око нас Политбиро Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао-понедељак Вреди знати ТВ Дневник Преваранти Једна жена,један век,док. филм Војвођански дневник Један на један Оперативци Комшилук Музички програм Вреди знати

Таблоид Жене на селу Верски недељник Путеви наде Баразда (мађ) Дуриндо,мађарска народна музика Дунавски дијалог (мађ) ВИВЕ 2011.–Гала,1.део (мађ) Златно доба (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом Повратак на село Хало ТВ (мађ) Добро вече,Војводино (мађ) Културни магазин (мађ)(Јеленлет) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица –мађ. Наши дани (мађ) Верска емисија (мађ) Убио сам мајку,филм ТВ баштине

06.30 07.30 08.00 09.00 10.00 12.35 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Музичко свитање ГласАмерике Панонскојутро Лола Филмскипрограм Будиродитељ Уловитрофеј Војвођанскевестирбас Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Лола Разговороздрављу Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмскипрограм Панонскахроника Глас Америке

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 10.05 10.09 10.41 11.10 11.15 12.00 12.15 12.31 13.16 13.21 14.46 15.00 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.13 23.05 23.09 23.55 00.10 00.18 01.03 02.36 03.00 03.39 03.39 04.12 04.42 05.48

08.30 09.00 09.10 09.35 10.30 11.00 11.08 12.00 13.00 13.10 14.05 15.00 15.05

Цртани филм Зозонци Вести Храна и вино Серијски програм Украдена срца Вести Ево нас код вас Неми сведок Вести Опчињени Ленија Вести Африка од врха до дна

Будиродитељ (Панонија,12.35) 15.30 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 18.30 19.00 19.30 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.30

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 22.00 00.00 00.15 01.00 01.05 02.00 02.25

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Цео живот за годину дана Вести Лов и риболов Еко караван Вести Виа милитарис-Коридор 10 Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Евронет Летњи биоскоп:Џејн Доу-породичне везе,филм Гастрономад Ово је Србија Врућ ветар Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Врућ ветар РТС караван Вести Место злочина-Лас Вегас Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп:Буђење Валхале,филм Цео живот за годину дана Вести (04.00,05.00) Гастрономад Око Лов и риболов Врућ ветар Верски календар

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Изгубљена част Рањено срце Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Езел Филм:Убрзање-високи напон Ноћни журнал Трачара Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

Азбука родитељства Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Новосадско поподне Сремски Карловци,од суботе до суботе Објектив Опчињени Истрага Спринт Украдена срца Објектив Неми сведок Филмски програм

Породичне тајне 07.00 АТПБангкок 12.30 Шпанскирукомет: РајасВаљадолид-Суенца 14.00 АТПБангкок 15.15 Премијер лига:Ливерпул –Манчестер јунајтед 17.00 Шпанска лига:Рајо Валекано –Реал Мадрид 19.30 Преглед холандске лиге 20.45 Чемпионшип: Блекпул –Хадерсфилд 22.45 Преглед Премијер лига 23.45 Преглед Шпанске лиге 01.30 АТПБангкок

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00  Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00Живети свој живот,16.00Освета,17.00Ретроспектива недеље,18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм,21.00Фешн стори,22.00Објектив,22.30Кућа 7жена,00.00Објектив,00.30Без цензуре 08.00Дечији програм,09.00Кухињица,10.00ЗОО пузле,10.30Дечији програм,12.00Репризе вечерњих емисија,14.00Дечији програм,15.30Оф Роад, 16.00Метрополе и регије света,16.55Инфо К9,17.30Бибер,18.00Зелена патрола,18.30Кухињица,18.55Инфо К9,19.30Бибер,20.15Отворени екран,21.00Лајв шот,22.15Бибер,22.30Инфо К9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

Ова документарно-играна серија инспирисана је свакодневним породичним животним причама: од неочекиваних љубавних афера,драматичних бракоразводних парница, тешких суђења, до застрашујућих породичних открића.У првој епизоди видећемо потресну причу о човеку,оца два сина који је након дугог низа година открио да је стерилан... (Прва,19.20)

Сузан Сарандон

Мртав човек хода Дирљива истинита прича о часној сестри,која покушава да спаси душу осуђеника на смрт. Хелен Преџин, часна сестра постаје духовни саветник осуђенику на смрт и постаје заговорник укидања смртне казне. Улоге: Сузан Сарандон, Шон Пен, Роберт Проски, Рејмонд Џ.Бери,Р.Ли Ерми Режија:ТимРобинс (РТС2,21.51) 06.02 06.47 07.26 07.32 07.53 08.05 08.10 08.16 08.25 08.57 09.28 09.37 09.47 10.17 10.55 11.25 11.55 12.35 13.00 14.00 14.14 14.41 15.31 16.00 16.50 17.23 18.07 18.38 19.08 20.00 20.35 21.06 21.51 00.00 00.41 01.36 02.01 02.51 03.20 03.50 04.18 05.06 05.36

Концерт за добро јутро Слагалица Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди У сенци облака Излазак из учионице(физика) Београд у музичким збивањима 20.века Датум Верски календар Бреле гуме Књига утисака Клиника вет Контекст Музички програм Еко глобал Трезор У сенци облака Излазак из учионице (физика) Београд у музичким збивањима 20.века ТВфељтон САТ Све боје живота Очајне домаћице Неверне бебе Ад либитум Верски мозаик Србије Бинго О родној равноправности Очајне домаћице Мртав човек хода,филм Добра стара времена Трезор Еко глобал САТ О родној равноправности Све боје живота Неверне бебе Верски мозаик Србије Ад либитум Добра стара времена

06.30Слике живота 07.00Маратон 08.00Цртани филм 09.00Улови трофеј 09.45Топ шоп 10.00Љубав у залеђу 11.00 Топ шоп 11.35 Биљана за вас 12.30Здравље и Ви 13.00Србија у ритму Европе 13.30Слике живота 14.00Монк 15.00Мућке специјал 16.15Документарна серија 17.15Обични људи 18.15Филм:Дневник увреда 20.00Мућке специјал 21.00Филм:Сезона смрти 23.00Удовице 00.00Мућке специјал 01.00Филм:Једнооки Џек 03.00Домаћа музика 04.30Филм:Сезона смрти

dnevnik

07.20Шљака 07.30Више од живота 08.30Топшоп 08.50Цртани филм 09.15Топшоп 09.30Кажипрст 10.00Вести 10.35Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 13.05Топшоп 13.20Нинџа ратници 14.15Филм:Осветници 16.00Вести 16.40Спортски преглед 17.05Штребери 17.30Пријатељи 18.30Вести 19.10Нинџа ратници 20.00Никита 21.00Инсајдер:Патриотска пљачка,1.део 22.00Филм:У змајевом гнезду 00.00Вести 00.35Спортски преглед 00.55Амерички топ-модел 01.45 Више од живота 02.35 УкључењеуБ92Инфо

Инсајдер: Патриотска пљачка После годину дана истраживања, „Инсајдер” открива како су се појединци под изговором патриотизма обогатили злоупотребљавајући државни новац који наводно иде за угрожено становништво на Косову. (Б92,21.00)

07.00 10.15 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.30 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00 02.30 04.00 05.40 06.20

Добро јутро Мала невеста Тренутак истине Први Национални дневник Мала невеста Тачно у подне-живо Први кувар Србије Национални дневник Симар Север Југ Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Народ пита Папарацо лов Север Југ Пинк таргет Филм:Ван Вајлдер Филм:Смртоносна зона 2 Филм:Слеџ Госпођица Моје срце куца за Лолу

КатаринаРадивојевић

ЗонаЗамфирова Љубавна прича између припадника различитих друштвених слојева, Манета и богаташке ћерке Зоне, смештену у амбијент Ниша с краја19.века. Улоге: Катарина Радивојевић, Војин Ћетковић, Драган Николић, Милена Дравић, Никола Ђуричко, РадмилаЖивковић Режија:ЗдравкоШотра (Хепи,16.30) 05.00 08.00 08.30 08.55 09.15 09.45 10.00 10.50 11.15 11.35 11.50 12.15 12.45 13.10 14.00 14.20 14.40 14.55 15.10 16.10 16.30 17.55 18.30 19.15 20.00 20.30 22.00 23.00 23.50 00.30 00.45 02.20 03.45 04.30

Јутарњи програм Мали меда Чарли Мегаминималс Повратак малог тигра Залив шкољки Телешоп Винкс Цртани по избору гледалаца Моћна чигра Диноратник МалимајсторГоа Хепи квизић Телешоп Беверли Хилс Цртани по избору гледалаца Дино ратник Телешоп Вести Лепи и мртви,док.серија Гламур Зона Замфирова,филм Телемастер Црни Груја Заклети на ћутање,док.серија Насловна страна –квиз Ћирилица Лепи и мртви,док.серија Беверли Хилс Звездана капија –Атлантис Гламур Ултимо ИИИ,2.део,филм Ћирилица Лепи и мртви,док.серија Насловна страна –квиз

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00Максимално опуштено,12.55Хит недеље, 13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви, 17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар,22.00 Холивуд,22.25Бање Србије,23.05Фокус,23.45Туристичке разгледнице,00.00 Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40Веб џанк

07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм

12.00Срем на длану:С.Митровица,13.00Џубокс,14.30Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху, 15.45Кухињица,16.15Путвина,17.00Новости 1,17.15ТВ хроника:Срем на длану:Шид,18.10Између редова,19.00Новости 2,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Спорт СТВ-а,21.15Документарни програм,22.00Новости 3,22.30Шоу програм:Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

ponedeqak24.septembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

31

27

УСПОн И ПАд СРПСКИХ ЛИБЕРАЛА И „ЕКОнОМСКЕ ПОЛИТИКЕ”

Пише: Мијат Лакићевић 07.10 венчаницаизснова 07.40 Штанетребаобући 08.35 Богатамлада,сиромашна млада 09.30 Гојазнитинејџери 10.25 нисамзналадасамтрудна 11.20 Свеженемогмужа 12.15 Л.А.Инк 13.10 Стручњакзаторте 14.05 Компулзивногомилање 15.00 Малиљуди,великисвет 15.30 Џон,Кејтиосмородеце 15.55 венчаницаизснова 16.20 Штанетребаобући 17.15 Богатамлада,сиромашна млада 18.10 Гојазнитинејџери 19.05 Краљпосластичаракаокувар 19.35 Стручњакзаторте 20.00 Затрпани 20.55 Карсоновсвет 21.50 Пацијентисанеобичним здравственимпроблемима 22.45 Ургентницентар 23.40 Л.А.Инк 00.40 Затрпани

07.00 добро јутро,Хрватска 10.25 Поглед на Земљу 2,док. серија 11.21 документарци стила живота 12.00 дневник 12.43 Моћ судбине 13.30 др Оз 2,ток шоу 14.30 Мањински мозаик 14.55 Треће доба 15.28 Глас домовине 16.02 Тата мата,док.серија 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.20 8.кат,ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 дневник 20.35 Потрошачки код 21.10 нулта тачка,политички ток шоу 22.30 дневник 3 23.08 на рубу науке 00.03 Секс и град 00.33 Џејн до:нестајање,филм 01.58 др Оз 2,ток шоу 03.23 др.Хаус

10.00 1066. 11.00 Гиганти готике –поглед у небо 12.00 викторијанска апотека 13.00 Лондонска болница 14.00 Снимање рата 15.00 Тајм тим година XИ 16.00 Ћелија 17.00 Човекова историја 18.00 најгори послови у историји 19.00 Уметност Русије 20.00 Барок! 21.00 Трачко злато 22.00 Ловци на нацисте 23.00 Човекова историја 00.00 Како је уметност створила свет 01.00 Сусрет са Симон вејл

Повратакмумије СемиМакс ОзиБу Уратусавојском Професионалац Осветничкосрце Поноћнаврелина Причаовојнику Мејибејби Еротскифилм Еротскифилм

Мејбибеби Сем и Луси одају утисак идеалног пара - млади, секси, успешни, у срећном браку, и веома заљубљени. Одлучују да је дошло време за бебу у њиховој породици. И тако они започињу пажљиво испланираниенергичанраспоред активности. Али ипак, ништасенедогађа... Улоге: Хју Лори, Џоели Ричардсон,РоанЕткинсон, ЕмаТомпсон Режија:БенЕлтон (Синеманија,22.00)

Филм вас води у Тебу, у 3067. годину пре нове ере. Староегипатски краљ Шкорпиона  одлучио је са својом војском да покори познати свет,алијеизгубиосвебитке. Зато се заветовао богу Анубису да ће му предати душу акомупомогнедапобединепријатеље. Године 1933. пустолов Рик долази у Египат збогистраживањаегипатских гробница... Улоге:  Брендан Фрејзер, Рејчел Вајс, Џон Хана, Арнолд Восло, Одед Фер, ПатришаВеласкез Режија:СтивенСомерс (ХРТ2,20.00)

15.10 16.00 16.20 16.40 17.10 17.25 17.55 18.20 18.45 19.30 20.00 22.11 23.03 23.58 01.33 02.10

Мала Тв Шаолински пажеви Телетабис Конор на тајном задатку Обична клинка Школски сат девојкеизЏерсија,филм ИдемонапутсГораном Милићем Плодовиземље Џејн до:нестајање,филм Јеловнициизгубљеног времена Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала Тв Цртани Филм Ријека:Море Еџмонт дарма и Грег нови клинци с Беверли Хилса Слатко лудило док.серија Повратак мумије,филм др Хаус Момци с Мадисона Мућке:Пророци у Мајамију Битанге и принцезе ноћни музички програм

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

неухватљиваистина МомцисМедисона Преговарач викенднадежели МомцисМедисона Откаченипрофесор Јуниор МомцисМедисона Првазабрањенаљубав МомцисМедисона ПечАдамс Капетанкука

07.00 07.30 07.55 08.20 08.45 09.10 10.00 11.40 12.35 13.25 14.50

ЕмаТомпсон

06.00 07.40 09.05 11.00 12.35 15.00 16.25 18.10 20.05 21.00 22.25 00.00 01.35 03.00 04.35

незаустављив Тренер Летописи нарније Рио Служавке Федералци Ранго нешто позајмљено Царство порока Цедар Рапидс Страва у Улици брестова Цимерка 30минута или мање Баки Ларсон 25карата

07.55Галилео 09.00Мекгyвер 11.20Ексклузивтаблоид 11.45Крвнијевода 12.50Ружаветрова 13.50Сулејманвеличанствени 15.00Мекгyвер 16.55РТЛ5до5 17.10Галилео 18.05Ексклузивтаблоид 18.30РТЛданас 19.05Крвнијевода 20.00Сулејманвеличанствени 21.00Ружаветрова 22.00Грешнициисвеци,филм 23.55РТЛвести 00.10ЦСИМајами 01.50Астрошоу

Грешнициисвеци

РејчелВајс

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

07.20 дображена 08.20 Браћаисестре 09.20 Филм:војниковаљубавна прича 11.20 вокер,тексашкиренџер 12.20 Монк 13.20 дијагнозаубиство 14.20 вокер,тексашкиренџер 15.20 дображена 16.20 Браћаисестре 17.20 УбиствауМидсамеру 19.20 Монк 20.20 Свепозакону 21.20 Филм:Игреирваса 23.20 Филм:вампирсканација 01.20 вокер,тексашкиренџер

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 17.45 20.00 21.50 00.00 01.30

Ханаињенесестре Удатазамафију нел Ејсвентура,шашави детектив Ф/X –Убиствотриком Ф/X –Убиствотриком2. Лакоћа Блаженство Еротскифилм Еротскифилм

детектив Шон је вођа посебног полицијског одељења за сузбијање уличног криминала.Уфазијекадасетруди даприбереиопоравиоднесрећакојеједоживео.После великетрагедије,смртисина, оставила га је супруга, а партнермујеубијенусмртоноснојзаседи... Улоге: Џони Стронг, КевинФилипс,КостасМандилор, Шон Патрик Фланери, КимКоатс Режија:ВилијамКауфман (РТЛ,22.00)

КимКоатс

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? врхунско градитељство Аута по мери Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Човек,жена,дивљина Преживљавање Обрачун суперљуди Људско тело дрвосече из мочваре

08.30 08.45 10.00 13.45 16.00 17.30 18.00 19.30 20.45 21.00 21.30 22.30 23.00 00.30

Мотоспортови Тенис Тенис Билијар Бициклизам Фудбал Тенис Билијар Сви спортови Рвање Рвање Фудбал Билијар Тенис

Навикао народ да други о њему брине

Овде сви превише траже и очекује од државе. ствари које су им силно олакшале живот, ствари коЉУБОМИР МАЏАР: Наш народ је још у време је човек не може довољно да нахвали. Тржишно посоцијализма навикао да неко води бригу о човеку. нашање има фантастичну и никад довољно схватаНије било аутономије, индивидуалног предузет- ну особеност: ту се особа може обогатити само таништва ни људи који су се залетали у ризик, губи- ко што ће задовољити нечије врло конкретне потрели често оно што су улагали и, понекад, дакако, зарађивали. Створио се менталитет одговорности државе за све што се појединцу дешава. Ми смо од Милошевића направили црног ђавола, али не би Милошевић био Милошевић да Србија није била таква каква јесте. Може ли бити Милошевић крив за изгубљену деценију развоја и живота а да нису оних више од 50 одсто који су за њега листом гласали и његове слике држали на шофершајбнама? Значи, наши људи, кад мечка заигра пред кућом, питају само кад ће држава да нам реши проблем. Каква је то држава која пусти да народ пати? А не питају се, прво, шта сами за себе могу урадити и, друго, шта би они могли урадити за ту државу и друштво. И треће, да се макар сете шта су радили пре 10 Гејтс сам стекао (тржишну) божанску моћ или 20 година. Већи је, чини ми се, проблем с интелектуалном бе, што ће бити друштвено корисна на најнепосределитом, која показује мањи степен одговорности а нији начин. А информатичка револуција којој је много више тражи. Гејтс толико допринео има још једно, могло би се – Наша елита је веома лоша, недовољно одговор- рећи идеално својство; неконкурентност онога што на, образована и обавештена. Она политичка је ве- се на том тржишту ставља потрошачима на располиким делом произвела Милошевића пре но што је лагање: дате другом, а количина којом располажете Милошевић завео Србију. зато се не смањује! То је некаква божанска моћ. Он Имам утисак да се на нашим факултетима сту- је свој интерес за богатством остварио тако што је денти уче да верују у државу и етатизам, а не кон- задовољио интересе и у готово невероватном степекуренцију, компет��цију и личну одговорност? ну увећао благостање огромног броја других људи. – Идеја етатистичког интервенционизма још увек И што је још важније, ти људи су његов производ је врло жилава и јака. Велики део елите нагиње др- добровољно платили. жавном уму који треба да уреди друштво. При том, Тога код државе нема јер држава ради на принциони некакву идеалну државу, каквом је замишљају, пу принуде а не добровољности. Држава не може пореде с тржиштем какво заи- дати а да од неког не узме. И ста јесте. То је елементарна мекад држава то чини, она на два тодолошка грешка. Тога има тонаша елита је веома лоша, краја дестимулише људе. Оне лико много да је то просто жаод којих узима – јер се њима не недовољно одговорна, лосно и само је резултат чињеисплати да раде, рецимо, пола образована и обавештена. нице да је либерална мисао неза државу а пола за себе. И што Она политичка је великим довољно развијена те не постодржава више узима, то је мање делом произвела ји осећај за важност спонтаних стимулативан тај систем, а напроцеса и разумевање тржирочито је дестимулативна пореМилошевића пре но што је шта. А једино тржиште даје ска прогресија која узима утоМилошевић завео Србију шансе свим субјектима да дођу лико више уколико је већи додо изражаја користећи домиходак. А највећи доходак имају шљатост и информације којима располажу. Без тр- они најкреативнији. И они, кад се питају да ли да жишта нема потпуног коришћења знања у друштву. додатно нешто раде а већ имају висок доходак и То у нашој елити, част изузецима, још није схваће- упали су у прогресију, пошто су сурово кажњени и но. Она још увек живи у великој илузији да је све не исплати им се да се баве било чиме што, уз осташто ради држава у јавном, општем интересу, а шта ло, утиче и на општи развој, одлучују да више не рагод чини тржиште – све у нужно себичном интере- де. На другом крају, они који добијају фрај, врло чесу појединца. Међутим, држава се у крајњој линији сто закључују да им је слађе да добију фрај, макар и такође своди на појединце, она – ван конкретних мање, него да у зноју лица свог остварују чак и мнољуди који у њој, као и сви други живи људи, насто- го већи доходак. је да реализују свој индивидуални интерес – и не Зато многи сматрају, а и ја, да државу треба држапостоји као неки посебан ентитет. Постоје само ти ти што даље од привреде. Што не значи да за њу неживи људи, политичари и чиновници, који раде по ма посла. Напротив. Правни поредак, институције, државним институцијама и, као и сви други, мучно финансијска дисциплина... то нико не може урадити одмичу идући за својом судбином. Ти људи нису ан- ваљано сем ње. Нема тржишта тамо где оно што ђели. Они се, дакле, нимало не разликују од оних треба да добијеш мораш да истерујеш 15 година који раде у приватном сектору – свако гледа свој ин- преко суда. Нити без делотворне заштите власничтерес. Једно је, међутим, истеривати свој интерес ких права, те модерне, некорумпиране и добро оргатако што ћеш задовољавати потрошаче, а друго кад низоване државе. Иако сматрам да државу треба то чиниш уз помоћ државне силе и машинерије. Бил потпуно искључити из посезања у пословне процеГејтс је поново најбогатији човек на свету. Како се се, крајњи кључ друштвеног напретка је баш у раобогатио? Тако што је за милијарде људи учинио ционално организованој држави. Аутор Мијат Лакићевић и издавач,београдски Фонд за отворено друштво,цео тираж књиге „ИСПРЕд вРЕМЕнА”поклонили су Фондацији нУнС-а за помоћ новинарима (Ресавска 28/II, Београд,тел.011/334–3255,334-3136,и-мејл nuns@nuns.rs).Бесплатан примерак добићете ако уплатите донацију од 500динара у нУнС-у,или преко поште/банке на рачун 160-322767-29, сназнаком:Корисник:ФондацијанУнС,сврха уплате:донација

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


28

monitor

ponedeqak24.septembar2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Понедељак вас упућује на јавност и пос ловн е сас танк е. Ни партнера нећете мимоићи, а у том односу делујете супериорно исигурноусебе.Намећетесвоје циљеве.

BIK 20.4-20.5.

Новацсетрошиготовопоинерцији,такодаганик аданематедовољно. Радо бисте путовали па на пољу посла осмислите службени пут. Спојите лепо и корисно.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

24. septembar 2012.

Даниубрзанопролазе,акочекагубивреме,такодастеактивнииприсутнинамногимместима идешавањима.Нијевремезавеликеодлуке.Успоритемало.

Месец је данас у знаку озбиљногЈарца,штовасупућујенаамбициозне пословне планове. С партнеромстеунекомвидусимбиозеиразумевања.

Друштвовампријаиневолите дастесамиуовојфази.Односис ужомиширомродбиномзаслужујупажњу.Краћапословнапутовањасуподповољнимутицајима.

Ваш Мерк ур је у ваздушном знаку Ваге, што омогућава нове сусретесазанимљивимособама, проводаизабавезади.Друштвенистеиуспешни,паметни.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Активнистеифатални,самипо себи,пасестичеутисакданико нема утицаја на ваше намере и жеље. То је прилично тачан утисак.Љубавнадраматургија.

Тајне намере и страсти могу вас коштати много више но што бисте и помислили. Пазите шта радите иза затворених врата јер су проблеми извесни. Иностранство? Можете се поуздати само у себе. Нек о зау з им а знач ајн ије и утицајније место у каријери, и има позитиван став према вама. Сарађујтеравноправно.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Доб ра сар адњ а с инос транствомилиособомодкојеможете имати  само повољности, у било којем смислу, проширује вам видикеидоносинек ановарешења.

Чек ајућиновац,моглибистепотрошити и последње залихе ако будете не промишљени. Радије успорите с инвестицијама. У затвореном простору сте фрустрирани. Дивнаисунчанајесенћевасизмамити напоље, у шетње и романтичнаискуства.Разговарајтеи комуницирајте с природом јер се такопунитепотребноменергијом.

TRI^-TRA^

Пауза заНатали V REMENSKA

PROGNOZA

СуНчаНо

Vojvodina Novi Sad

30

Subotica

30

Sombor

30

Kikinda

30

Vrbas

30

B. Palanka

30

Zreњanin

30

S. Mitrovica 31 Ruma

31

Panчevo

31

Vrшac

29

Srbija Beograd

31

Kragujevac

31

K. Mitrovica 30 Niш

Глумица Натали Портман (31) и плесач Бенжамен Милпје (34) прош ле год ин е су доб ил и син а Олефа, а глумица се после само неколико месеци након порођаја вратилаунапреддоговоренимснимањима.Међутим,докрајаовегодинеће завршитисве ранијеуговорене обавезе,апотом планирадасе повуче изглуме. Глумица, наводно, жели да њен син одраста уз родитеље, а не са дадиљама,те бипаузамогла датраје и неколико година. Ипак, тешко даћетодаседесијерјеПортмановатренутноједнаоднајтраженијих глумица. Натали је већ неколико путанајављивалаповлачењеодкојегнијебилоништа.

32

VIC DANA

Evropa

и врло тоПло

НОВИСАД:Сунчаноиврлотоплозаоводобагодине.Ветарумерен југоисточни. Притисак у опадању и мало испод нормале. Минималнатемпература12степени,амаксималнаоко30. ВОЈВОДИНА: Сунчаноиврлотоплозаоводобагодине.Ветар умеренјужниијугоисточни.Притисакуопадањуималоисподнормале.Минималнатемператураод10до15степени,амаксималнаод29 уВршцудо31назападуСрема. СРБИЈА: Сунчаноиврлотоплозаоводобагодине.Ветарумерен јужниијугоисточни.Притисакуопадањуималоисподнормале.Минималнатемператураод6до16степени,амаксималнаод29до32. ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: Уноћипонедељакна уторак и у уторак пролазна облачно��т може условити ређу појаву краткотрајнекише.Одсредеопетсунчаноитоплозаоводобагодинеузправелетњетемпературекојећесекретатиоко30степениутокудана. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Очекиване биометеоролошкеприликећебитирелативноповољнезавећинухроничних болесника.Опрезсесаветујекардиоицереброваскуларнимболесницима.Препоручујесеслојевитоодевањеускладусаочекиванимдневнимтемпературамаиизбегавањевећихфизичкихнапора унајтоплијемделудана.Метеоролопатскереакцијесемогујавити ублажемоблику.

Madrid

25

Rim

27

London

18

Cirih

17

Berlin

18

Beч

24

Varшava

17

Kijev

19

Moskva

12

Oslo

14

St. Peterburg 12 Atina

31

Pariz

20

Minhen

22

Budimpeшta

26

Stokholm

12

ПутујуЛалаиЈапанац на„Титанику”,кадодједном брод почнедатоне. -Јој,штадарадим,јој,штада радим-уплашеноћеЈапанац. НатоћеЛаласасвим хладнокрвно: -Идибре,митонемо, атибинештодарадиш!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

98 (-7)

Slankamen

192 (-10)

Jaшa Tomiћ

Apatin

176 (-8)

Zemun

254 (-6)

Bogojevo

165 (-7)

Panчevo

272 (-6)

Smederevo

450 (-8)

Baч. Palanka 184 (-10) Novi Sad

158 (-12)

Tendencija stagnacije

TISA N. Kneжevac

162 (-2)

S. Mitrovica

98 (-15)

Tendencija stagnacije

Senta

235 (0)

Beograd

198 (-8)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

315 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

180 (-8)

NERA

Hetin

70 (-2)

SAVA

- (-)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

30 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja


Dnevnik 24.septembar 2012.