Page 1

c m y

NOVI SAD *

SREDA 24. AVGUST 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 23176 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

ZBOG VRU]INE UDVOSTRU^EN BROJ LEKARSKIH INTERVENCIJA

Usijani telefoni Hitne pomo}i

str. 7

UV zra~ewe 7

Tadi}: Ne stavqajte Srbiju pred ultimatum

Najv i{ a tem p era tu ra 38 ° S

str. 3

Suboti~ki Ekonomski fakultet otvara odeqewe u Bujanovcu str. 15

NASLOVI

Politika 2 Vojvodina tra`i vi{e nego {to joj se nudi

Ekonomija 4 Vozovi }e juriti 200 na sat, al’ se ne zna kada

Poqoprivreda 6 Po Sremu beru i nakupci i slaba cena

Foto: B. Lu~i}

Novi Sad

GRADWA SOMBORSKOG BULEVARA U NOVOM SADU

Kr~i se prolaz za {est traka

8 Kriza prepolovila prodaju stanova

Vojvodina 11 Svi bi bele mantile, ali ne mesarske

Crna 13 [vercuju se nao~are, ve{ta~ki zubi...

Dru{tvo str. 7

15 Vru}ina i lo{a hrana lako truju

ZREWANINSKI DANI PIVA

Za po~etak Bala{evi}

DA LI JE ZAISTA BILO SEKSUALNOG UZNEMIRAVAWA NA ODEQEWU UROLOGIJE ZREWANINSKE BOLNICE

Suspendovan lekar optu`en za silovawe pacijentkiwe str. 13

OD JESENI JEDNOM MESE^NO NASUMI^NA KONTROLA

Test na drogu u javnim preduze}ima

str. 9

str. 16 – 21

SPORT

n POZLATILI SE I VATERPOLISTI NA UNIVERZIJADI

n SRPKIWE MERKAJU POLUfINALE NA ZAVR[NOM GRAN PRIJU

str. 11

n DALIPAGI]: MEDAQA DALEKO, MO@EMO DA IZNENADIMO

n DRUGA VOJVO\ANSKA OLIMPIJADA n „DNEVNIKOV” STARIH SPORTOVA U BA^KOM GRADI[TU [AH SREDOM

Foto: B. Lu~i}

NEMA^KA KANCELARKA ANGELA MERKEL S PREDSEDNIKOM BORISOM TADI]EM I SRPSKIM DR@AVNIM VRHOM


2

POLiTikA

sreda24.avgust2011.

KAKOSEPUNEPARTIJSKEKASE

Nenadi}: Strankelagale oparama – Finansijski izve{taji stranaka za 2010. uglavnom sunerealnijersupartijena rasp ol ag aw u imal e vi{ e novcanego{tosuprikazale –ka`eprogramskidirektor „Transparentnosti Srbija„ Nem aw a Nen ad i}, nap om iwu}i da je ta praksa bila uobi~ajena i prethodnih godina.–Verujem,iakonemogudadoka`em,daje uizve{tajimaprikazannovackojije pro{ ao kroz finansijske kwige i preko ra~una, ali ne i ono {to je prik up qen o u gotovini,naturiili odqudikojisudaval i vi{ e neg o {to zak on dop u{ta. On je nag las io da }e samo stroga kontrola u narednim godin ama pokaz at i kol ik a je razlikaizme|uobjavqenih i stvarnihsvota. Nenadi}verujei da}enoviZakono fin ans ir aw u politi~kih aktivnosti obezbeditive}ujavnostufinansirawu stranaka, jer sada je obaveza partija da i tokom predizborne kampawe objavquju podatke o prikupqenimprilozima.Tokompredizbornekampawestrankesu obavezi da objavquju podatke o prikupqenim prilozima,{to}edoprinetiboqem uvidu u finansirawe stranaka. Nenadi} smatra da je dobar preduslov za transparentnije finansirawe i to {to Agencija za borbu protiv korupcije sada ima ve}a ovla{}ewa u proveri podataka,patako,naprimer,podatkemo`epribavqatiiod drug ih ins tit uc ij a, pop ut banaka koje strankama daju zajmove. Uzimaju}i u obzir tenovine,aliivi{enovca

kojiAgencijatrebadadobije za pra}ewe predizborne kampawe, Nenadi} veruje da treba o~ekivati ve}u transparentnost. On je rekao i da je „Transparentnost Srbija„ po~ela da prati primenu pojedinih odredabaZakona,pratiida lisevodepostupcizbogwegovog kr{ewa, a u narednom periodu analizira}e da li stranke na internet-prezenac ij am a obj av quj u imen a donatora, na {ta ih Zakon obavezuje. Izve{tajeofinansirawu tokom 2010. godine na sajtovima su obj avil i DS, G17 plus,SPS,NS,SNS,dokse podaci o prilozima fizi~kih i pravnih lica za SRS, LDP,DSS,PUPSmoguna}i samo na sajtu Agencije za borbuprotivkorupcije.

Demokratesu,poizve{tajustranke,u2010.godiniod 60fizi~kihlicadobilene{to vi{e od 21 milion dinara,od~egajenajve}iprilog dao Mili} Spasojevi} izIvawice–ne{tovi{eod 159.000dinara. Tastrankaje od 13 pravnih lica dobila oko20milionadinara. Najve} i don at or i su firm e

„Mult ik om grup a„ i „Direkt medija”, s donacijama odoko~etirimilionadinara. Soc ij al is ti su pro{ le godineodosampravnihlica dobiline{tovi{eodsedam miliona dinara. Najvi{e je dal a beo g rads ka firm a „Watchout„,dvamiliona,dok su 24 osobe donirale vi{e od13milionadinara. Uizve{taju G17plus,koji je objavqen na strana~kom sajtu, samo dva pravna lica pro{legodinedalasudonacijetojstranciitoESPI d.o.o.ne{tovi{eod52.000 dinara u vidu name{taja i „Nexe„ d.o.o. 50.000dinara. PUPSjeod{estfirmii organizacija dobio gotovo pola miliona dinara, a 24 osobeuplatilesune{tovi{eodmiliondinara. Napredawacisu pro{legodine,po pod ac im a obj avqenim na wihovom sajtu, od osam pravnih lica dobilidonacijevredne 752.000 dinara, a od 64 fizi~ka lica oko 13,8 mil io n a din ar a. Najve}i donatori napredwakasuZoran Ba{ an ov i}, AleksandarNikoli} i Stevan Zankov, koji su uplatilipo400.000dinar a. Ta strank a nasvomsajtuobjavila je i priloge kojejedobilaujulu i avg us tu ove godine,akojiprema{ uj u pros e~n u mese~nu zaradu od trenutka stupawa na snagu novog Zakona o finansirawu politi~kih aktivnosti. Takosunapredwaciujuluod desetfizi~kihlicadobili 2,3milionadinara,najvi{e od Zorana Anti}a – 350.000 dinara, dok su u avgustu od {est osoba dobili donacije vredne985.000dinara. DSS-u je 13 firmi u pro{lojgodinidalo747.200dinara,a20fizi~kihlica1,7 milion. Me|u firmama najve}idonators245.000dinara je „Farm biznis”. Najmawadonacijaje10.000dinara, kolikojedao„Sintelon„. LDPjepro{legodinedobio samo 9.000 dinara, i to od tri fizi~ka lica, dok rad ik al i u fin ans ijs kom izv e{ taj u za 2010. god in u nisu prijavili nijednog donatora.

dnevnik

IPOKRAJINSKIPOSLANICIURASPRAVIOJAVNOJSVOJINI

Vojvodinatra`ivi{e nego{tojojsenudi Ni preds tavNac rt zak on a nic i Soc ij al io javnoj svojini sti~k e part ij e jo{ nij e do{ ao Srb ij e u Skupdo predstavnika {tin i Vojv od ipok raj ins kih i nejo{nisuimalokalnihvlasti, li pril ik e da a nisu ga videli vide kako }e izni predstavnici gled at i prer ap o s l a n i ~ k i h spod el a imov igrup a u Skupne.Poslanikiz {tin i Vojv od iredova SPS-a i ne. Sam im tim, preds edn ik opnij e po~ el a ni {tin e Apat in javn a rasp rav a @iv or ad Smikoj a je oro~ en a qani} za „Dnevdo 31. avg us ta, nik” ka`e da }e {to je prili~no razmotriti u~ezgus nut rasp on {}eujavnojrasvremena,imaju}i pravi kada vidi u vid u kol ik o zakon. strana zaintere– Moj stav je sovanih za wegoodavn o poz nat: vuprimenuima. mora se op{tiPotpredsednik nama i PokrajiVladeSrbijeBoni vrat it i sve `idar \eli} na{to je oduzeto. javio je da }e dono{ewem ovog zakona i onog o stvovatiujavnojraspravika- skomnivoune}eu~estvovatiu Sve je boqe funkcionisalo, restituciji biti „zaokru`eni daseupoznaspotpunimzakon- javnoj raspravi. Prvi ~ovek ukqu~uju}i i `eleznicu, kada bitni elementi za funkcioni- skimre{ewem. poslani~kegrupeSRS-auPo- sutenadle`nostibileudvosawe demokratije u Srbiji, za –MismonaseveruVojvodi- krajinskoj skup{tini Milo- ri{tuop{tinaiPokrajine– decentralizaciju i za privla- ne ve} po~eli da upoznajemo radMir~i} ka`ekakoje~ita- isti~eSmiqani}. Wegov kolega, predsednik ~eweprivatnihinvesticija“. qude po mesnim zajednicama, vapri~aodono{ewuzakonao Nac rt om zak on a o javn oj izme|u ostalog i o re{ewima javnojsvojiniunutarkoalicij- poslani~kegrupeSavezavojvosvojinipredvi|enje„funkci- iztogzakona,{to}emo~initi skastvarkojaseo~iglednoti- |anskih Ma|ara Tivadar Tot rekao je da }e o onalniprincip“ i narednih dana ~e sam o Dem ou~e{}u u javnoj u odr e| iv aw u –ka`e[andor. kratske stranke Sve je boqe ^itava pri~a o raspravi odlujavne svojine, a Po wegovim i Lige socijalfunkcionisalo, dono{ewu zakona ~iti Predsednidefinisana su i re~ima,sedamda- dem ok rat a Voj{tvo te stranke op{ta dobra kona koliko je vodine. ukqu~uju}i i o javnoj svojini je na sastanku koji ja ne}e mo}i da ostavqenozajav– To je jo{ je`eleznicu, kada su unutarkoalicijska kazanza bud u prod at a i nu raspravu nije danodonihpotete nadle`nosti bile jebioza stvar koja se ju~euve~e,alida priv at iz ov an a. dovoqno da se za vlasti na koo~igledno ti~e Vojv od in i }e, prikupi dovo- jim a grad i svoj u dvori{tu op{tina }e sasvim siguri Pokrajine no odluka biti naglasio je \eqan broj kon- p r e d i z b o r n i samo DS-a i LSV-a li}, prip as ti struktivnihpri- marketingimiu (@ivorad Smiqani}, da se u tom pro(Milorad Mir~i}, cesuu~estvuje. sve {to je – po medbijerseradi tomene}emou~eSPS) SRS) –ZanasjepiUstavuizakoniova`nomzakonu. stvovati. U tom taw e pok raj inma–imovinadr– Ni sama iz- zakonskom re{e`ave Srbije koju koristi Po- rada predloga zakona nije bi- wu nema ni~eg pametnog osim skeimovineodveomavelikog krajina. la dov oqn o koo p er at ivn a. ~iwenicedaRepublikaostaje zna~aja. Kada su takve stvari, Iakojebilodostaprepuca- URS je imao svog predstavni- kao krovna organizacija koja koj e se ti~ u Vojv od in e, na vawaokotogatrebaliPokra- ka u Radnoj grupi, ali u tom odlu~uje o tome {ta kome od dnevnom redu, uvek smo gledajini vra}ati puteve i `ele- procesu gotovo da nije bilo imovinepripada,{todajene- li da budemo prisutni i konznicu, {to je stav koji je za- konsultacija.[tosemeneti- ku nadu da se taj zakon jednom struktivni–ka`eTot. Po wegovim re~ima, zakonstupao predsednik Radne gru- ~e, a to je i moj li~ni stav i mo`e popraviti – ka`e Mirsko re{ewe koje se nudi nije pezaizradunacrtazakonaBo- stav koji zastupam kao posla- ~i}. jan Kostre{, to se ipak ne}e nik URS-a, sve {to je ni`im On isti~e da dono{ewe za- najboqe jer ima dosta nedoudogoditi. I tako koncipiran nivoima vlasti oduzeto sada kona o javnoj svojini nije pi- mica. – Vojvodina }e sigurno trapredlogzakonao~ekujusviko- mora da se vrati – obja{wava taw e odn os a dr` av e prem a jih se to ti~e, a u javnoj ras- [andor. gra|anima i raspodeli javne `itimnogovi{enego{tojoj pravi u~e{}e najavquju i poS druge strane, Srpska ra- imovine ve} unutarkoalicij- sesrepubli~kognivoanudii vide}emogde}emo}idasenajedini predstavnici stranaka dikalna stranka na pokrajin- skaigra. pravisredina.Na{generalni iz aktuelnog saziva vojvo|anstav je da se Pokrajini mora skeSkup{tine. vratitisvaimovinakojajojje [ef poslani~ke grupe UjeNacrtzakonanasajtu oduzeta, a to je mogu}e u~inidiw en ih reg io n a Srb ij e u Nacrtzakonaojavnojsvojiniistaknutjenazvani~nominti ako se napravi dobra vreSkup{tini Vojvodine Jo`ef ternet-sajtu Ministarstva finansija. Kompletan tekst zamenska dinamika jer ne mora [andor za „Dnevnik” ka`e da konaiwegovasa`etaprezentacijamogusevidetinaadresi: sve da bude odjednom – smatra jevideosamopojedinare{ewa www.mfin.gov.rs,uokvirulinka„Predloziinacrti”. TivadarTot. iz predloga zakona o javnoj P.Klai} svojini,alida}esvakakou~e-

„PARADAPONOSA”USTRANA^KOMLONCU

LSV:Policijadaspre~i nasilnike Liga socijaldemokrata Vojvodine podr`ala je ju~e odr`avawe ovogodi{we „Parade ponosa“ u Beogradu i zatra`ila od nadle`nih organa da ne dozvole okupqawe ekstremista i novu erupciju nasiqa povodom te manifestacije.Isti~u}idajeLSVuvek bioprotivbilokojegoblikadiskriminacije,bezobzirananacionalnu, versku, rasnu i polnu pripadnost, seksualno opredeqewe,

imovinskostaweiliporeklo,ta strankajesaop{tiladasvakoima pravonaslobodnookupqaweida zbog toga ne bude {ikaniran i maltretiran. LSVsmatradadr`avniorgani morajuu~initisve{tojeuwihovojmo}idanedozvoleokupqawe ekstremista u Beogradu i novu erupciju nasiqa, mr`we i ru{ewaidaza{titeu~esnike„Parade ponosa“.

„Policijabimoraladaspre~i i dolazak nasilnika iz drugih gradova u Beograd, kao {to je pre samo nekoliko meseci efikasno spre~ila poqoprivrednike iz Vojvodine da do|u pred Vladu Srbije i zatra`e svojaprava“,navedenojeusaop{tewu posle sastanka u Novom SadupredstavnikaLSV-ai~lanova Organizacionog odbora „Paradeponosa“.

SDU:Neodgovorneizjave nekihpoliti~ara Socijaldemokratska unija podr`ala je odr`avawe„Paradeponosa”jerto,kakosmatraju,predstavqa jednu od osnova borbe za gra|ansko dru{tvoukojem}ebitinegovanatolerancija,humanostiravnopravnost. Usaop{tewusenavodidajenasastankurukovodstvaovestrankesorganizatorima„Paradeponosa”istaknutodastrankaodsamogosnivawa,kakousvomprogramu,takoiujavnimnastupima,podr`ava prava seksualnih mawina. Rukovodstvo je podsetilonatodajeovakvoopredeqeweSDU-au

po~etkubilousamqenoizbogwegajestrankatrpelavelikenapade,alijeistrajnostdoveladorealnostidaseuSrbijipolakousvajajuzakonikoji {tite pravo na razli~itost, a „Parada ponosa” polakopostajetradicionalnidoga|aj. „Neodgovorneizjavepojedinihpoliti~aradeo suwihovekampawezapredstoje}eizboreiveoma lo{e uti~u ne samo na ugled na{e zemqe ve} i predstavqajuohrabreweekstremnimgrupamakoje pretegra|animakojiseborezaosnovnaqudskai gra|anskapravaiugro`avajuih”,smatraSDU.

Ambrozija neideza kancelariju uBriselu Jednogodi{wi tro{kovi funkcionisawa kancelarije VojvodineuBriselune}ebitipokriveninovcemizprojekta vrednog 400.000 evra kojijePokrajiniodobreniz fondovaEU,kao{tosuprenelipojedinimediji.DirektorFonda„Evropskiposlovi„ Predrag Novikov istakao je da iznos dobijen za borbu protiv ambrozije, u okviru pomenutog projekta, prema{ujenovacpotrebanza jednogodi{weposlovawepokrajinskekancelarijeuprestoniciEvropskeunijedabi napravio realno pore|ewe. Toniukojemslu~ajunezna~ida}etajnovacbitikori{}enzabilo{tadrugoosim uni{tavawaambrozije. Po strogim pravilima EU, novac odobren za konkretanprojekatnesmesekoristiti u bilo koje druge svrhe,obja{wenojeizFonda „Evropskiposlovi„. P.K.


NEMA^KAKANCELARKAANGELAMERKELSPREDSEDNIKOMBORISOMTADI]EM ISRPSKIMDR@AVNIMVRHOM

Tadi}:Nestavqajte Srbijupredultimatum Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e nakon susreta s nema~kom kancelarkom Angelom Merkel da Srbija nema iluziju o tome da bi u EU mogla uneti novi konflikt, ali i da bi bilo pogre{no staviti je pred ultimativni izbor – EU ili Kosovo. – Mislim da je politika ‘EU ili Kosovo’ pogre{na i ultimativna politika, nije u skladu s ervopskim vrednostima i treba je izbe}i. Treba na}i elasti~no, kreativno re{ewe u datim okolnostima, koje ne spre~ava normalan `ivot qudi, ne ugro`ava dignitet ni albanskog ni srpskog naroda, omogu}ava evropski put i ne proizvodi nove opasnosti za susedne zemqe – reOn je ukazao na dana{we susrekao je Tadi} novinarima na zajed- tawe s komplikovanim pitawima, ni~koj konferenciji za {tampu s a jedno od wih je KiM. kancelarkom Merkel. – Srbija nema iluziju o tome da Predsednik Srbije je izrazio mo`e uneti konflikt u EU i Sruverewe da se mogu na}i re{ewa bija `eli da re{i konflikte na koja su odr`iva, da je mogu}e „de- prostoru Zapadnog Balkana – rebal ka ni zo va ti” kao je Tadi}. Balkan, da je mogu} On je ocenio je Ve r u j e m odajeme s to pristup bez konda je o~igledna SrbijeuEvropi. flikata i da bi to strategija Pribio doprinos i {tine da se unilaNu`anjenapredaku Balkanu i EU. teralnim akcijama dijaloguBeograd– – Tako|e, imam i mewa situacija na –Pri { ti n a,{to sopstvena uverewa terenu. i nikad ne}u podr- podrazumevaukidawe – Zato je usledi`ati nijedno poli- paralelnihstruktura la akcija ROSU-a ti~ko re{ewe za na severu Kosova – naKosovu koje znam da }e naglasio je Tadi}, (An g e l aMer k el) proizvoditi nove i podsetio na akte konflikte i ratonasiqa 2004. godive. Ne postoje politi~ke okolno- ne koji su izmenili etni~ku sti u kojima bih prihvatio takva strukturu na Kosovu jer Srbi vire{ewa – rekao je predsednik Sr- {e ne `ive tamo gde su `iveli pre bije, i dodao da vodi politiku po- pogroma. mirewa. – Srbija ne priznaje KoOn je ukazao na to da je izjava sovo i traga za kompromisnim rekoja je u ponedeqak do{la iz Pri{ewem. Srbija smatra da svako re{tine da su spremni na nove akci{ewe vezano za pojedina~ne konje „deo te strategije”. flikte na prostoru Jugoisto~ne – O~ekujemo jasan stav EU. NeEvrope mora da uzme u obzir staprihvatqivo je za nas da se nagrabilnost celokupnog regiona, i za|uje onaj koji sprovodi nasiqe – to se protivi presedanima. poru~io je Tadi}, i dodao da Srbi-

Mediteranskazakuska Za nema~ku kancelarku, koju svetski mediji nazivaju „titanijumska ledi“, pripremqen je lagani letwi ru~ak, a glavno jelo na wenom dana{wem mediteranskom meniju bi}e file od tune s kremom od crvenog luka i vina. Na ru~ku, koji je u ~ast nema~ke kancelarke priredio predsednik Srbije, u predjelu su se na trpezi na{le rolnice od tikvica, rikote i piwola, i fileti crvene paprike sa sirom i pr{utom, a tu su i sos od avokada i ~eri s rukolom i piwolama. Merkelovoj je kao dezert ponu|en mus od malina s prelivom od bele ~okolade. Gala ru~ak protekao je uz vina podruma „Kova~evi}” „{ardone” i „aurelis”.

[ta}ebitinaizborima Predsednik Srbije izjavio je da nema na umu kao prvu stvar da pobe|uje na izborima jer se politikom bavi da bi ostavio dobre posledice iza sebe, i naglasio da je pogre{no stavqati Srbiju pred izbor Evropska unija ili Kosovo. – Da li }u pobediti na izborima – o tome odlu~uju gra|ani. Vi{e puta sam pred gra|ane izlazio s politikom za koju nije postojala velika verovatno}a da }e doneti pravi politi~ki rezultat i tako }e biti i u budu}nosti – rekao je Tadi}. – [ta }e biti na izborima, to }emo da vidimo. Ja verujem da ovakva politika mo`e dobiti podr{ku gra|ana jer sam ube|en u to da je politika u~lawewa Srbije u EU od su{tinske va`nosti za gra|ane Srbije.

ja `eli nastavak dijaloga, kroz koji se jedino mo`e posti}i dugoro~no i odr`ivo re{ewe. – Srbija `eli re{ewe, ne `eli da zamrzne konflikt. @eli slobodan promet roba i usluga, ali ~uva svoj integritet i ima svoj ustav i pravna na~ela – naglasio je predsednik Tadi}, i izrazio spremnost

su potrebne zemqe Zapadnog Balkana jer nema mirnog su`ivota ukoliko sve zemqe regiona ne budu ~lanice Unije. – Nema~ka je priznala Kosovo, a Srbija to nije, i postoje razlike u stavovima dve zemqe – priznala je kancelarka. Ona je i ju~e ponovila da je potreban napredak u me|usobnim odnosima Beograda i Pri{tine, omogu}avawe rada Euleksa i ukidawe paralelnih struktura. Merkelova je istakla da je potrebno da Nema~ka i Srbija ~e{}e razgovaraju, i da se ne dozvoli da izbori ometaju napredak na tom putu, te da je optimista da je mogu}e re{iti probleme na Zapadnom Balkanu. – Znam da se problemi ne mogu re{iti preko no}i, ali verujem da je probleme, kao u vezi s trgovinom, mogu}e re{iti. Evropa je re{ewe. Kada budete ~lanica EU, i deo „{engena„, vi{e nema granica, nema paso{a. Ne treba zaboraviti {ta se dobija prihvatawem Kopenha{kih principa – poru~ila je Merkelova.

Podr{karazvojnojbanciSrbije – Nema~ka i Srbija su izuzetno va`ni politi~ki i ekonomski partneri – zakqu~ili su premijer Cvetkovi} i kancelarka Merkel. U saop{tewu Vlada navodi da je Cvetkovi} je upoznao Merkelovu s reformskim zakonima donetim u okviru procesa pridru`ivawa Srbije EU, makroekonomskom situacijom u Srbiji i reformama koje je Vlada Srbije do sada sprovela u ciqu poboq{awa investicionog ambijenta. – Nema~ka je najve}i spoqnotrgovinski partner Srbije i jedan od najzna~ajnijih investitora. Nema~ke kompanije ve} godinama uspe{no posluju u Srbiji i one su najboqa preporuka budu}im ulaga~ima – rekao je Cvetkovi}. Angela Merkel je u razgovoru istakla da je upoznata s pozitivnim iskustvima nema~kih investitora u Srbiji i da postoje veliki potencijali za daqi razvoj saradwe, pre svega u oblasti infrastrukture i energetike, a posebno obnovqivih izvora energije. Na sastanku je istaknuto da }e Nema~ka preko, svoje Razvojne banke KfW, nastaviti da podr`ava projekat formirawa razvojne banke Srbije. vlasti u Beogradu da u saradwi s EU prona|u re{ewe, ali je upozorio na to da ono mora biti takvo da ~uva dignitet svih naroda. – Smatram da EU nikada ne}e biti kompletirana kao politi~ki, mirovni i ekonomski projekat ako ne bude integrisala Zapadni Balkan – rekao je Tadi}. Nema~ka kancelarka izjavila je da se wena zemqa protivi jednostranim potezima u re{avawu kosovskog problema, i istakla, komentari{u}i najave Pri{tine, da „treba spre~iti jednostrane korake“. – Zato Nema~ka `eli da se dijalog nastavi tako da iz tih razgovora proisteknu rezultati, i da se time umawi opasnost od jednostranih koraka – rekla je Angela Merkel, isti~u}i da Nema~ka `eli da Srbija postane ~lanica EU. – Verujemo da je mesto Srbije u Evropi, u EU, i u~ini}emo sve da Srbija taj put uspe{no savlada na osnovama evropskih principa. Priznajemo i zahvaqujemo na hrabrosti pokazanoj na tom putu. EU

Obra}awu novinarima prethodio je do~ek pred Palatom „Srbija” uz najvi{e dr`avne po~asti, gde su kancelarku Merkel u prvoj poseti Beogradu pozdravili uz predsednika Tadi}a, premijer MirkoCvetkovi}, potpredsednik Vlade Bo`idar \eli}, ministri spoqnih poslova Vuk Jeremi} i odbrane Dragan [utanovac. Nakon sve~ane smotre Garde Vojske Srbije i intonirawa himni dve zemqe, u 10 ~asova zapo~eti su razgovori u „~etiri oka“ Tadi}–Merkelova. Kada su okon~ani, sastale su se dve dr`avne delegacije. ^itav ovaj doga|aj zna~ajan za Srbiju pretilo je 185 akreditovanih novinara iz Srbije, Nema~ke, regiona, te vode}ih svetskih agencija. Neki su nosili i bexeve s ukr{tenim zastavama Nema~ke i Srbije koje im je podelila slu`benica ambasade Nema~ke. O bezbednosti nema~ke kancelarke ju~e je u merama prvog stepena brinulo oko 3.000 policajaca, a u srpskoj prestonici bio je saobra}ajni kolaps. D.Milivojevi}

Ru`ica\in|i}:Po~astZoranu Nema~ka kancelarka Angela Merkel sastala se ju~e u Beogradu s predsednicom UO Fonda „Dr Zoran \in|i}” Ru`icom \in|i} i stipendistima Fonda, a Ru`ica \in|i} je posle susreta rekla da je to do`ivela kao po~ast onome {to Fond radi i po~ast Zoranu \in|i}u, koji je najzaslu`niji za promovisawe evropske budu}nosti Srbije. Ona je novinarima prenela da je Merkelova wu i stipendiste Fonda upoznala s prednostima evropske budu}nosti Srbije, istakav{i da je to budu}nost koja podrazumeva dr`ave bez grania. Ru`ica \in|i} je tako|e ~iwenicu da je sastanak s

Fondom Merkelovoj bio prvi u nizu koje je ju~e imala u Beogradu

do`ivela kao izraz po{tovawa prema wenom suprugu, ~iji je san

bila moderna evropska i gra|anska Srbija. Stipendisti Fonda su rekli da ih je nema~ka kancelarka posavetovala kako da doprinesu {to br`em napredovawu Srbije ka Evropskoj uniji. – Bez obzira na to {to je na tako viskoj poziciji i {to je veoma va`na u dana{woj politici, mi smo s gospo|om Merkel mogli razgovarati na istom nivou, veoma opu{teno – rekla je Tanjugu stipendistkiwa BiqanaSlavkovi}. Susretu u hotelu „Hajat” prisustvovao je i ambasador Nema~ke u Beogradu VolframMas.

c m y

politika

dnevnik

sreda24.avgust2011.

3

NEMA^KINEDEQNIK„FOKUS”OSUSRETU UBEOGRADU

Merkel,Tadi}ev {armi„K”pitawe Nema~ka kancelarka Angela Merkel pokazala se pri susretu s predsednikom Srbije Borisom Tadi}em otvorenom za budu}nost Srbije u Evropskoj uniji – samo da nije neprijatnog „K” pitawa, teme Kosova, ocewuje nema~ki nedeqnik „Fokus” u izve{taju iz Beograda, u kojem govori o evropskoj perspektivi Srbije, ofanzivi {arma „a la Tadi}”, kiparskom problemu i mladoj srpskoj eliti. ”Scena ima ne~eg simboli~nog. Tamo stoji on, Boris Tadi}, uspravno, disciplinovano, samouvereno, i ~eka Angelu Merkel. Predsednik Srbije, visok, gleda pravo na mo}ne vodoskoke i novu crkvu koja se upravo gradi. Iza wegovih le|a, Palata „Srbija”, tipi~na gra|evina socijalisti~ke monumentalne arhitekture... pokazuje jedno staro vreme za Beograd. To 53godi{wi Tadi} `eli da ostavi iza sebe. On gleda napred. Jedna od odlu~uju}ih li~nosti za ‘otvarawe vrata’ na putu ka evropskoj budu}nosti je wegov dana{wi gost – nema~ka kancelarka”, opisuje „Fokus”. Tadi}u }e „do}i do u{iju” da „skoro agresivna retorika posledwih nedeqa iz krugova Vlade u Beogradu u konfliktu oko Kosova nije u Nema~koj dobrodo{la”, pi{e „Fokus”, ocewuju}i da je carinski sukob Beograda i Pri{tine probudio stare strahove. Magazin, kada je re~ o Tadi}evom odnosu prema novinarima koji su pratili kancelarku, pi{e o „ofanzivi {arma „a la Tadi}”. „Fokus” prenosi da je srpski predsednik rekao da Srbija ne prihvata nezavisnost Kosova i da bi Kosovo ili Evropa – bila pogre{na alternativa.

„Upravo takvu odluku }e EU i upravo Merkelova na kraju od Beograda tra`iti”, komentari{e „Fokus”, navode}i da predsednik Srbije ozna~ava sliku Balkana koji se „debalkanizovao”, kao i da je Merkelova rekla da Nema~ka vidi budu}nost Srbije u EU i da EU treba zemqe Zapadnog Balkana.

Navode}i da to nisu diplomatske floskule ve} da Nema~ka `eli da Srbija postane deo EU, ovaj magazin pi{e da je Merkelova tako predupredila stvarawe „legende” da Berlin posmatra Srbiju kao neku vrstu „uli~nog deteta” Balkana i ne `eli da je vidi u zajednici. Ipak, „K pitawe”, re{ewe kosovskog problema, bi}e, ocewuje „Fokus”, na kraju velika prepreka. Nema~ka, glavni davalac trupa za Kfor na Kosovu, `eli da „svi qudi na Kosovu mogu da `ive pod mirnim uslovima”, prenosi „Fokus” , koji ukazuje na kiparski problem kao upozoravaju}i primer.

REKLI SU

Mihajlovi}:Smeniti Bajatovi}a Srpska napredna stranka zatra`ila je ju~e od Vlade Srbije da smeni generalnog direktora „Srbijagasa” Du{anaBajatovi}a zbog lo{eg vo|ewa te kompanije. ^lanica Predsedni{tva te stranke ZoranaMihajlovi} na konferenciji za novinare rekla je da je zbog lo{ih Bajatovi}evih odluka to preduze}e „na ivici bankrota”, da je zadu`eno vi{e od 600 miliona evra i da ima ozbiqne gubitke. Ona je navela da napredwaci zahtevaju i da Finansijska policija „pro~e{qa poslovawe” tog preduze}a. Dodala je da napredwaci obe}avaju da }e, kada budu formirali vladu, izvoz Srbije u Nema~ku podi}i na vi{e od tri milijarde evra i da }e promeniti ekonomsku politiku prema dr`avama u regionu i EU.

\uri}:Nestru~nosti amaterizamnapredwaka Liberalno-demokratska partija kritikovala je ju~e najavu Srpske napredne stranke da }e kada do|e na vlast podi}i izvoz Srbije u Nema~ku na vi{e od tri milijarde evra, navode}i da to govori o wihovoj „nestru~nosti, povr{nosti i amaterizmu”. ^lan Predsedni{tva LDP-a Bojan \uri} je napomenuo da je stra{no {to SNS ne razlikuje izvoz od ukupne spoqnotrgovinske razmene i {to ne zna da sada{wi izvoz nije dve milijarde, kako tvrde napredwaci, ve} skromnih 760 miliona evra. – Iz toga sledi da ekonomski stru~waci Nikoli}eve i Vu~i}eve partije nameravaju da izvoz odjednom podignu ~ak ~etiri puta. To je ~ista demagodija i amaterizam koji se ne razlikuje od Nikoli}evog obe}awa iz novembra 2003. godine o hlebu od tri dinara – rekao je \uri}.

Pe{i}:Poja~atiateizam Nezavisna poslanica VesnaPe{i}ka`e da pred izbore politi~are interesuju glasovi i zato im je va`na i crkva, koja je u Srbiji glavna. – U Srbiji dominira jedna veoma retrogradna crkva, kakva je Srpska pravoslavna crkva. Ona za 600 godina nije izgovorila nijednu novu re~. Moramo da poja~amo ateizam u dru{tvu, ba{ zato {to je dominantna crkva toliko konzervativna da nam ne da di{emo – rekla je Vesna Pe{i}. Ona je ocenila da na predstoje}im izborima postoji {ansa da Demokratska stranka u|e u koaliciju sa Srpskom naprednom strankom ako pritisci iz Evropske unije da se ubrzano re{i problem Kosova budu veliki. – Ako bi Tadi} bio prinu|en na to da se br`e povla~i s Kosova, vi{e bi mu odgovarao Nikoli}, koji me|u bira~ima ima jak nacionalni imix. Zajedno s wim lak{e bi pregurao izbore nego s izrazitim proevropejskim strankama.


4

ekonomija

sreda24.avgust2011.

POPRAVKAMOSTA OD25.DO28.AVGUSTA

Zastojpreko „Be{ke” Deonica autoputa od Novog Sada do Beograda bi}e povremenozatvaranazasaobra}ajod 25. do 28. avgusta, zbog radova namostuprekoDunavakodBe{ke, najavili su „Putevi Srbije”. Saobra}aj }e biti potpuno obustavqen od 9 do 10.30 i od 13do14.30~asova. Svim u~esnicima u saobra}aju se preporu~uje kori{}ewealternativnihpravaca:petqi„NoviSad„i„Koviq„(ka Beogradu),petqe„Be{ka„(ka Novom Sadu), puta Beograd – Ruma – Novi Sad, odnosno magistralnog puta M-22.2 od BeogradadoNovogSada,navedenojeusaop{tewu.

dnevnik

„@ELEZNICE”USVOJILEPREDLOGPROJEKTABRZIHPRUGASRBIJE

Vozovi}ejuriti200nasat, al’seneznakada

Skup{tina „@eleznica Srbije„ usvojila je predlog projekata za rekonstrukciju pruga koji }e omogu}iti brzine vozova do 200 kilometaranasat. Predlogpredvi|adasenadeonici  pruge Beograd – Ni{ – Pre{evo–granicasMakedonijom, obavi rekonstrukcija i dogradwadrugogkolosekazabrzinuod160kilometara.Zadeonicu Stara Pazova – Novi Sad predvi|ena je brzina do 200 kilometranasat. Projekte za rekonstrukciju ovihprugajeuradioSaobra}ajni institutCIP.

@eleznicezadu`eneu{vajcarcima Skup{tina„@eleznicaSrbije”prihvatilajeponudubankeEvrofimeopovla~ewutre}etran{ekreditaod3,3miliona{vajcarskih franakazanabavkunovihvozovaizRusije,re~enojeju~eTanjuguu „@eleznicamaSrbije„.PrvinovidizelmotornivozizRusijestigaojepro{lesedmiceuBeograd,dok}epreostalih11bitiisporu~ivanosukcesivnodokrajaslede}egodine. –Dosada{wetran{ekreditaEvrofimesupokrivalenabavkudesetnovihvozova,atre}aseodnosinaposledwadva,izjaviojedirektorMedijacentra„@eleznicaSrbije„NenadStanisavqevi},idodao da posledwa tran{a ranije odobrenog kredita ima malo ni`u fiksnukamatnustopu–2,47posto.–Povla~ewemtre}etran{ekreditasrpske`eleznice}ezaokru`itisvojefinansijskeobavezepremaruskompartneru„Metrovagonma{u”.

Na trasi deonice Stala}–\unisbi}eizgra|enadvokolose~na prugaspettunela,ukupnedu`ine 5.951 metara i most preko Ju`ne Moravedug227metara.Predvi|enajeineophodnaeksproprijacija1.825arizemqi{ta,avrednost celeinvesticijejeprocewenana 105milionaevra. Postoje}u trasu pruge Stara Pazova–NoviSadnadeluodBe{kedoPetrovaradinanijemogu}e zadr`ati zbog prostornih ograni~ewaiuslovanateritorijiop{tineSremskiKarlovci. PredsednikSkup{tine„@eleznicaSrbije„ZoranAn|elkovi}

je izjavio da `eleznica ima perspektivu samo u brzom prevozu i da bi sve pruge trebalo praviti zabrzineod200kilometranasat. Onjepodsetionanajavesveve}eg ograni~ewabrzineudrumskomsaobra}aju uvo|ewem kamera i na autoputevima, gde je dozvoqeno najvi{e 120 kilometara na sat, objavqeno je u najnovijem broju informativnog lista „@eleznicaSrbije„„Pruga”. E.Dn.

STRANIINVESTITORIPOTREBNI,ALIIHNEMA

Novefabrike zaobilazeSombor Najnoviji krizni potresi u svetskoj ekonomiji oseti}e se u Srbiji najvi{e u onim delovima zemqekojinisuustawudaprivuku nove investicije, za koje }e ionako nastupiti period velike oseke, gotovo je jednodu{an zakqu~akekonomskihanaliti~ara. Ova ocena je zabrinula sve u zemqi, pa tako i misle}e Somborce, koji su iole upu}eni u privredna kretawa u svom kraju. I beznekevelikeistru~neanalizejasnojeda,kolikojetomogu}e zasomborskuprivredukojajeve} odavno u stawu klini~ke smrti, dolazejo{goridani,makarkada su u pitawu eventualni investitori. Jedna~ina je po ovom pitawuvrlojednostavnaigotovobez i jedne jedine nepoznate, tako da jelakodatiodgovornapitaweko }esadaulagatiuovajgradakoni za vreme svetske privredne konjunkture Sombor nije uspeo da privu~e nijednog novog investitora. Posledwaiolezna~ajnijaprivrednainvesticijauovojsredini jeizgradwafabrike`enskogve{a„Fjorano”,k}erke-firmeitalijanskogmodnoggiganta„Kalcedonija”, koji uz vrlo skromne zaradedanasdodu{ezapo{qavavi{e od 400 Somborki, ali je cela investicijausrpskojjavnostibilapoznatijapotome{tolokalna samouprava godinama nije bila u stawudare{iimovinsko-pravni spor oko zemqi{ta koje je inostranom investitoru prodala i vrlo uredno naplatila. Naime, madajeceoprojekatvrlopompeznozapo~etsasvenekolikorepubli~kih ministara Vlade DSS–DS-aiwihovihpotpisana ugovore o subvencionisawu inoulaga~a, celo zame{ateqstvo je zapo~elonere{enimstatusomzemqi{ta koje je bilo neophodno „Kalcedoniji” da bi se izgradio

zakonom obavezuju}i parking i pristupni put. „Solomonsko re{ewe”pitawaparkingajena|eno intervencijom Skup{tine grada kojaje,progla{avaju}ito{irim interesom zajednice, naknadno imenovala za javni parking deo svognespornogzemqi{tauIndustrijskoj zoni u kojoj je nicala fabrika „Fjorano„. Naravno, od toggradskogparkingadanasnema

ni pomena, ba{ kao ni od pristupnog puta ka fabrici italijanskog modnog giganta `enskog intimnog rubqa, koji je trebalo da bude ustupqen ili prodat(!?) „Fjoranu”, po{to ne{to godinama, makar po svedo~ewu somborskih vlasti, {kripi na relaciji grad – Direkcija za imovinu Srbije,~ijejere{ewenavodnotrebalo da omogu}i eksproprijaciju

zemqi{ta privatnog, fizi~kog lica. Ovakavgalimatijas,kojinido danasnijerazre{en,nesamodaje izgleda bespovratno udaqio „Kalcedoniju” od svojevremeno obelodawenenameredagradijo{ jednu fabriku u Somboru ve} je napovr{inuisplivaloipitawe ~ime somborske vlasti pokazuju dobru nameru prema vlasnicima kapitalavoqnimdaula`uuovaj deo Srbije. Letimi~nim pregledomzvani~nogsajtagradaSomborapotencijalniinvestitordodu{emo`esaznatidauovomgradu postoji Industrijska zona, ali i ni{ta vi{e o tome do uop{tene ~iwenice da je wena povr{ina 500hektara,odkojihje200uvlasni{tvu privatnih lica. O stepenu infrastrukturne opremqenosti(uzgredre~eno–ravnomnuli), eventualnoj parcelaciji i stvarnimvlasnicimaodre|enogi investitoru zanimqivog zemqi{tauovojzoninemanire~i,dok seodeqakvaro{koginternet-sajtauvezispodsticajimapotencijalniminvestitorimauSomboru ograni~ava na linkove koji upu}uju SIEPA-u i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i wihove, odnosno zakonom i uredbama Vlade obezbe|ene podsticajezabilokogulaga~ausrpskuprivredu.Istina,kaobiznis{ansu za nove ulaga~e, varo{ka virtuelna oglasna tabla nudi i nekolikoobjekata,aliakosezna da je kao „hit roba” navedena i odavnonapu{tenaomalenakr~ma na putu izme|u grada i nekada{wegvojnogaerodromaililokal u me{ovitom vlasni{tvu na jednomodsomborskihvenaca,slika spremnosti ili osposobqenosti ovda{wegestabli{mentazaprihvat ino-ulaga~a je stavqena u ~iweni~niram. M.Miqenovi}

Dostajeipismonamere Utisakjedasvadelatnostzvani~nikagradaSomboranaprivla~ewuinvestitorapo~iweizavr{avasenadavawupodr{ke„pismima namera” pojedinih, ~esto „navodnih”, investitora. Tako je pre nepun mesec Sombor „zdu{no podr`ao” nameru bezdanske firme „JU-agent” i wihovog austrijskog partnera da izgradi luku „Bezdan„ na Dunavu. Podr{ku je dobilo i izvesno preduze}e iz Praga („BridgePowerInvestment„)zaizgradwupogonazaproizvodwuagropeletauDoroslovu,firmakojasepozivalana„pratwu”evrofondova i~e{kogMinistarstvazaekologiju.Uovomslu~ajuseispostavilodauOdeqewuzaekonomskeodnoseambasadeRepublike^e{keu Beogradunikadanisu~ulizatakvoginvestitora–partnera~e{ke Vlade,kojijenavodnobiospremandauizgradwufabrike(paito „samo”prveoddesetakuVojvodini)kojabiproizvodila100.000tonaagropeleta(!?)ulo`i~ak6,2milionaevra.Dalizatoinetreba da~udi{tojeodcelogprojekta,predvi|enogdasezavr{idoavgustaovegodine,ostalasamotablanawividoroslovskogatara?

„BAMBI”GUBISTOTINEHIQADAEVRAMESE^NO

Kosovskiembargo zaus  tavio ikeks – S nestrpqewem o~ekujemo Generalni direktor kondipregovore s „Deleze grupom„ za torskog koncerna „Bambi–Baidu}u godinu, upravo zato {to nat” Miroslav Mileti} izjavio smo s velikim trgovinskim lanje da }e se posledice kosovskog cimaprviput,zahvaquju}isnazi embargazna~ajnoodrazitinapona{e„Denjubefudsgrupe„,pregoslovaweovekompanije. – Svakoga mevarali o dugoro~seca gubimo vinim, strate{kim Posledicekosovskog ugovorima,kojisu {e stotina hiembargaznatno}ese i jednima i drugiqada evra zbog zabrane uvoza, i madonelidodatnu odrazitina tojegubitakkoposlovawekompanije sigurnost i veliji }emo te{ko kirast–ka`eMinadomestiti u roslavMileti}. ovojgodini–naveojeMileti},ne Ponovo je apostrofiran stra`ele}idaiznosikonkretnijepo- te{kiplanvlasnikadajeza„Bamdatke. bi–Banat”najboqedaostvarisvoUote`avaju}eokolnostijedo- judugoro~nuvizijuulaskomujednu daojo{inerealankursevrakoji od multinacionalnih kompanija poskupquje izvozne proizvode, koja bi koncernu otvorila vrata ali i promenu vlasnika trgovin- drugih, mnogoqudnijih tr`i{ta, skoglanca„Maksi”. kakvasuRusija,IndijaiKina.

AKCIJA„ELEKTROVOJVODINE”PROTIVNEPLATI[A

Se~astruje od^elareva doSrbobrana

Uokvirupoja~aneakcijeobustavqawa isporuke elektri~ne energijepotro{a~imakojiimajudugovawadanas}e40monterskih ekipa „Elektrodistribu-

koje }e narednih dana biti dostavqene na ku}ne adrese ili adrese preduze}a. Ukoliko ra~uni budu izmireni odmah po prijemuopomena,potro{a~i}e

Ukolikora~unibuduizmireniodmahpoprijemu opomena,potro{a~i}eizbe}ineprijatnosti cije Novi Sad” iskqu~ivati strujuneurednimplati{ama. Kako je saop{teno iz tog organizacionogdela„Elektrovojvodine”, izdato je 1.200 naloga za iskqu~ewe elektri~ne energije na teritoriji Novog Sada, Veternika, Ba~ke Palanke, ^elareva, Srbobrana, Turije, Temerina,@abqaiSiriga. Istovremeno, potro{a~e koji nisu blagovremeno platili ra~une za struju obave{tavaju da je rok za pla}awe istekao i da je u toku {tampawe opomena

izbe}i neprijatnosti usled eventualne obustave isporuke elektri~ne energije, navedeno jeusaop{tewu.

22. 08. 2011.

1.323,36930

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Planum GP, Beograd

18,51

730

51.100

TE - TO, Senta

11,54

2.900

159.500

Globos osigurawe, Beograd

10,75

340

6.800

7,02

777

23.285.271

3,03 Promena %

1.700 Cena

5.100 Promet

Vojvodinaput, Novi Sad

-12,00

4.400

Optika, Beograd

-11,95

Nikodije Stojanovi}, Prokupqe

-10,00

NIS, Novi Sad Agroba~ka, Ba~ka Topola Pet akcija s najve}im padom

Progres, Beograd

BELEX 15 (633,75

Promet

Naziv kompanije

2,18)

Promena %

Cena

Promet

NIS, Novi Sad

7,02

777

23.285.271

AIK banka, Ni{

2,68

2.297

8.288.454

Komercijalna banka, Beograd

0,09

2.328

2.910.025

Imlek, Beograd

0,14

2.205

44.100

Energoprojekt holding, Beograd

2,74

600

36.000

8.800

Soja protein, Be~ej

-0,81

612

880.359

4.680

491.400

Agrobanka, Beograd

-0,33

5.497

2.781.279

270

32.940

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,61

486

5.674.749

Jubmes banka, Beograd

0,08

12.754

204.070

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.019

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

3.550

0,00

Tigar, Pirot

0,00

680

35.370

-6,67

56

9.233

-6,25 Promena %

450 Cena

37.800 Promet

NIS, Novi Sad

7,02

777

23.285.271

Soja protein, Be~ej

-0,81

612

880.359

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

2.100

21.000

Vital, Vrbas

2,72

1.399

471.507

Alfa plam, Vrawe

-1,25

7.900

39.500

Veterinarski zavod, Subotica

-4,75

381

19.406

Uniprom, Novi Pazar Vojvo|anskih top-pet akcija

TE - TO, Senta Centrosrem promet, Stara Pazova

11,54

2.900

159.500

0,00

360

128.520

Sviiznosisudatiudinarima


NIS-uopet cenaraste

Vladaste`ekai{ samokadajepritegnu

Indeks najlikvidnijih akcijanaBeogradskojberzi Beleks 15 oja~ao je ne{to vi{eoddvaposto,na633,75 poena, dok je op{ti Belekslajndobioupolamaweizavr{iona1.188,73poena. U trgovini je ostvaren promet od gotovo 53 miliona dinara (521.656 evra), od ~egaje23,28milionarealizovanoakcijamaNaftneindustrije Srbije ~ija je cena porasla 7,02 posto, na 777 dinara. U kontinuiranoj trgovini,najvi{esuposkupeleakcije„GlobososigurawaBeo-

Svak i put kada del eg ac ij e Me| un ar odn og mon etarn og fonda do|u u Beograd, ~uju se samodvere~i:{tedwaireforme. To {to se kqu~n e re~ i predstavnikaMMF-agodinama nemewajuzna~isamojedno–da seSrbijatokomtihgodinauop{tenijepromenila,odnosnoda nismo daleko odmakli kada je re~oreformamai{tedwi. O reformama, dodu{e, ovoga puta izgleda ne}e biti mnogo govora, sude}i barem po onome {to se do sada ~ulo i od ministar a i od preds tavn ik a va{ingtonske delegacije. To je verovatno posledica ~iwenice daMMFve}godinamaimamek{i pristup prema dr`avama s kojima sklapa aran`mane nego {to je to ranije bio slu~aj pa o~igledno ni oni sami ne o~ekujuodVladedaupredizborno vreme povu~e o{tre rezove ka reformi javnog sektora {to, ina~e,odla`eve}celudeceniju. Kad je re~ o {tedwi, tu barem na~elno stojimo malo boqe.Usvojenesuzakonskeodrebde o fiskalnoj odgovornosti – dajavnidugnesmebitive}iod 45 odsto bruto doma}eg proizvoda i da minus u buxetu mora biti u skladu s dogovorom s MMF-om. Time smo se, makar zakonski,za{titiliodsebesamihiodministarskih`eqada dr`avnimparaprekosvakegranice kupuju glasove, a {to bi nasnakrajumoglodovestiusituaciju u kojoj je danas Gr~ka, ali i mnoge druge evropske zemqe – da ne budemo u stawu da vra}amo svoje dugove jer smo `iveli daleko iznad sopstvenihmogu}nosti.

grad” – 10,75 posto, na 340 dinaraisprometomod6.800 dinara. Rast su ostvarile i akcije „Energoprojekt holdinga”izBeograda–2,74posto, „Vitala„” iz Vrbasa – 2,72 posto i AIK banke iz Ni{a – 2,68 posto, na 2.297 dinara. Na listi gubitnika predwa~i„Progres„izBeograda s padom od 6,67 odsto, na 56 dinara i prometom od 9.233 dinara. Slede akcije Veterinarskog zavoda „Subotica”spadomod4,75odsto,na 381dinar. Pad cene od 1,58 odsto i 1,25odstoimalesuiakcije Privredne banke Beograd i „Alfaplama”Vrawe. U~e{}e stranih investitiora bilo je 42,45 odsto u ukupnojtrgovinii45,48odstoutrgoviniakcijama.

Ozbiqnoupozorewe Koliko god MMF bio popustqiv, treba ozbiqno shvatiti upozorewe guvernera Narodne banke Dejana [o{ki}a da do aran`mana mo`da i ne}e do}i ukoliko na odgovoran na~in ne na|emore{ewezapomenutu„buxetskuprazninu”. – U suprotnom, ne treba da se iznenadimo ako ne zakqu~imo dogovorjerMMFne`elidau|euaran`mansazemqamazakoje nije siguran da imaju puno opredeqewe da ozbiqno upravqaju svojimjavnimfinansijama–ka`e[o{ki}. Naravno,situacijausrpskom buxetujedalekooddobre,adeficitodne{tovi{eod~etiri procentanikakosenemo`enazvati odg ovorn om pol itik om javnihfinansija.Kadabiseon preveo na privatn i `ivot obi~nog ~oveka, prakti~no bi zna~iodagra|aninkojimese~no zar a| uj e 30.000 din ar a u istom periodu tro{i 31.200. Odakledolazidoonih1.200dinara? Zadu`ivawem, naravno. Kod na{eg gra|anina bi se taj

[TASEDE[AVASVELIKOMINVESTICIJOM

„Fijat”vozi podogovoru?

– Investicija „Fijata” u Srbijirealizujeseuskladuugovorenimrokovimakojipredvi|aju po~etak probne proizvodwe automobila u decembru ove godine, a serijske proizvodwe na prole}e 2012. – izjavio je ju~e Tanjugu savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Aleksandar Qubi}. – Sveidepoplanu,kakojeipredvi|eno. U ovom trenutku u fabrici je u toku instalirawe opreme i ona }e biti ugra|ena dokrajanovembra. Qubi}idodaoda„uovomtrenutku nema nikakvog probijawa rokovave}egodnedequdana”. – Kompletna instalacija opreme treba da bude gotova do novembra, a prva nulta serija, po na{em dinami~kom planu, po~e}enegdeoko15.decembra– precizirao je Qubi}, i naglasiodajesvaopremapredvi|ena zanovufabrikuve}stigla,ili jenaputudofabrike,asvigra|evinskiradovisusinhronizovaniswenomugradwom. Qubi} je kazao da }e „Fijat”

proizvoditiodre|enukoli~inu vozila,{topodrazumevaipoja~anufrekvencijusaobra}aja,te se ni u kojem slu~aju ne `eli ugroziti komoditet gra|ana Kragujevca,inaglasioda}e„do Novegodineprioritetbitilokalnainfrastruktura”. Ikooperanntidolaze,tvrdi Qubi},tesutakoonikojisuu neposrednoj blizini fabrike,

ilisunasamojmati~nojlokaciji, ve} po~eli da izvode gra|evinskeradove~ijisezavr{etak o~ekuje do kraja godine, nakon ~ega}esekrenutiuinstalaciju opreme. –Izgradwafabrikakooperanata na mestu stare kasarne u Gro{nicitrebalobitako|eda po~ne na vreme – kazao je Qubi}.

SIEPAvodi nasajam KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

sreda24.avgust2011.

5

ZA[TOJE[TEDWAVE]GODINAMAKQU^NARE^URAZGOVORIMASMMF-om

O@IVELANA[ABERZA

Zemqa

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`iza za za za zadevize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

99,5034

101,5341

103,8694

99,1988

Australija

dolar

1

72,3819

73,8591

75,5579

72,1603

Kanada

dolar

1

69,9743

71,4023

73,0446

69,7600

Danska

kruna

1

13,3539

13,6264

13,9398

13,3130

Norve{ka

kruna

1

12,6913

12,9503

13,2482

12,6524 10,8412

[vedska

kruna

1

10,8745

11,0964

11,3516

[vajcarska

franak

1

87,7377

89,5283

91,5875

87,4691

V.Britanija

funta

1

114,0441

116,3715

119,0480

113,6950

SAD

dolar

1

69,2343

70,6472

72,2721

69,0223

Kurseviizovelisteprimewujuseod23.8.2011.godine

Agencija za strana ulagawa i promociju izvoza Srbije SIEPA pozvala je ju~e doma}e kompanijedaseprijavezau~e{}ena nacionalnom {tandu Srbije na Sajmu gra|evinske industrije u CentralnojiIsto~nojEvropi– „Budma2012”,koji}eseodr`ati od24.do27.januara2012.godine u Poznawu u Poqskoj. Rok za prijavu je 1. septembar 2011. godine.Tro{kovezakupaizgradwe nacionalog {tanda snosi SIE- PA, a preduze}a koja budu u~estvovala na sajmu mora}e da pokrijusvojeputnetro{kove,prevoz eksponata, kao i participacijuod52.000dinara.

mawak na godi{wem nivou popeo na gotovo 15.000 dinara. Kqu~no je pitawe kako }e taj novac vratiti kad ve} tro{i vi{enego{tozara|uje. Na takvu ekonomsku politikuVladekodsklapawaprethodnog aran`mana MMF je ipak pristao, ra~unaju}i na to da je krizaida}euskorodo}iboqa vremena,pa}eiprihodibuxeta bitive}iida}emozanekolikogodinasti}idouravnote`enejavnekase.

Ipak, u me|uvremenu su se pojavila dva nova problema i to su, izgleda, glavne teme aktuelnihpregovora~lanovakabineta Mirka Cvetkovi}a i Alberta Jegera i ~lanova wegove delegacije. Prvi se odnosi na to da su prihodi buxeta ni`i od o~ekivanih jer poreznici ne uspevaju da naplate onolikoporezakolikojebilo planirano: ve} sada je minus u dr`avnoj kasi dostigao 90 milijardidinara,adokrajagodinenesmedapre|e120milijardi. Drugi problem je u, o~igledno preko kolena, usvojenimizmenamaZakonaofinansirawu lokalnih samouprava koje deo para iz dr`avnog buxeta prebacuju na op{tine da bi one samostalnije uticale sopstvenirazvoj.Takonastala „buxetska praznina” mora se nekakopopuniti:Vladaseobavezalanatodatone}e~initi novimzadu`ivawem,daklemora se na}i na~in kroz preraspodeleubuxetu.Neko}ebiti zakinut,apritomseve}mogu ~uti ministarski zahtevi za pove}awe buxetskog kola~a, i ~u}e se jo{ ~e{}e kako se izboripribli`avaju. Vlada u ovim razgovorima `el i da s MMF-om sklop i aran`man „za ne daj bo`e”. To podrazumeva da bi nam bilo odobreno milijardu evra koje nebismotro{ilisemukoliko svet ne u|e u novu recesiju a Srbijasena|epredslomom.S druge strane, sklapawe aran`mana s MMF-om bi Srbiji dalokredibilitetatobi,ra~unajuuVladi,zna~ilodaprilivkapitalauzemqune}ebitismawen. V.^vorkov

DR@AVNIPRIHODIMAWI ODO^EKIVANIH

Omanula malo naplata poreza

UbuxetSrbijezaprvihsedam meseci ove godine slilo se 337,07 milijardi dinara poreskih prihoda, {to je 1,3 odsto maweodprojektovane341,59milijarde, re~eno je u Poreskoj upravi. Kako navode, u julu je bilo dvauplatnadanamawe,jersu30. i31.julbilisubotainedeqai taj prihod bi}e iskazan u avgustu,takodasebuxetpuniplaniranomdinamikom. Po podacima zakqu~no s 29. julom, u periodu januar–jul ove godine najve}e odstupawe od planazabele`enojekodakciza iporezanadobitpreduze}a,gde suprihodibilipo1,7odstomawiodprojektovanih. Prihodi od poreza na dodatu vrednost u posmatranom periodu bili su 192,35 milijardi dinara, {to je 1,6 odsto mawe od planiranih 195,57 milijardi. Pri tome je PDV iz uvoza bio 3,2 posto, odnosno 127,47 milijardidinarave}iodplana,dok je kod doma}eg PDV-a zabele`en podba~aj od deset odsto, s ostvarene64,88milijardedinara. Kada se pogledaju podaci za jul, ostvareno je za sedam odsto mawe poreskih prihoda od projektovanih,odnosno52,55milijarde dinara. Najve}i podba~aj zabele`enjekodprihodaodakciza–15,3odsto.

KRKOBABI]IMMFSAGLASNIDAPENZIONISISTEMTREBA DAMEWAJUNOVAVLADAINOVASKUP[TINA

Samonova radnamesta spasavajupenzije Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi} i predstavnici Me|unarodnog monetarnog fondazakqu~ilisuju~euBeogradu da u ovom trenutku nema potrebe za izmenama penzionog sistemaida}ewegovodaqepoboq{awe biti zadatak naredne vladeiparlamenta. „Konstatovanojedasepenzioni sistem, ili wegove izmene, moraju oslawati pre svega na ubrzano zapo{qavawe da bi se popravioodnosonihkojidoprinoseupenzionifondionihkoji taj fond koriste, kao i doslednuiefikasnufiskalnupolitiku, na ~emu MMF ovaj put posebnoinsistira”,navodiseu saop{tewu iz kabineta potpredsednika Krkobabi}a, izdatom nakon sastanka s predstavnicimaMMF-a. Kakoseisti~e,urazgovoruje nagla{ena i potreba zao{travawa kriterijuma kod ostvarivawapravadasenebistvarale pretpostavke za zaobila`ewe propisa koji reguli{u sistem PIO. „Svakapromenaudu`inista`ailigodinama`ivotazapenzionisaweubudu}imre{ewima penzionog sistema nije pitawe koje se meri godinama, ve} koje bi se eventualno usagla{avalo decenijama”,pi{eusaop{tewu. Isti~eseidasuseobestranesaglasileutomedajeuovom trenutku potrebno raditi na nivoustru~nihgrupainaistra`ivawu modela za popravke u sistemuPIOdabise,kadazato do|evreme,imaladobrastartna osnova za predlagawe za daqe usavr{avawe i upodobqavawe sistema sa socio-ekonomskim prilikamauzemqi.

DelegacijaMMF-a,kojupredvodi Albert Jeger, po~ela je zvani~ne razgovore s predstavnicima Vlade i Narodne banke Srbije o sklapawu aran`mana „izpredostro`nosti„. U razgovorima predstavnika Vlade Srbije i Narodne banke Srbije s misijom MMF-a bi}e

pre svega ispuwavawe fiskalnihpravilaobuxetskomdeficitu,kojijezaovugodinuograni~enna4,1odstobrutodoma}egproizvoda,arazgovara}ese i o reformi javnog sektora, zdravstva, prosvete i penzionogsistema,kaoiounapre|ewuinvesticioneklime.

Svakapromenaudu`inista`ailigodinama`ivota zapenzionisaweubudu}imre{ewimapenzionog sistemanijepitawekojesemerigodinama, ve}kojebiseeventualnousagla{avalodecenijama analizirana makroekonomska kretawauSrbiji,mogu}iuticaj globalnekrizenaprivreduSrbijeimerekojebiekonomskei monetarnevlastiuzemqimogle preduzetidaseubla`eposledicekrize. Bi}e razmatrana fiskalna politikau2011.i2012.godini,

Prethodni aran`man Srbije iMMF-abiojekreditni,aistekao je 15. aprila ove godine. Tajaran`manbiojevredanoko tri milijarde evra, od ~ega je povu~enapolovina. PlaniranojedamisijaMMFauBeograduboravido30.avgusta.


6

POQOPRivRedA

sreda24.avgust2011.

NOVIIPAPROJEKATUDRU@UJEISTRA@IVA^E IZNOVOGSADAISEGEDINA

Spasavawewiva odpodzemnihvoda Prirodno-matemati~ki fakultet Univerziteta u Novom Sadu dobio je jo{ jedan IPA projekat prekograni~ne saradwe s Ma|arskom. Lider projekta je Departman za fizi~ku geografiju i geoinformatiku Univerziteta u Segedinu, a prvi partner je Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo novosadskog PMF-a, odnosno Centar za prostorne informacije Vojvodine. Novosadski i Segedinski univerzitet ve} su uspe{no sara-

skoj je ovaj problem veoma ra{iren pa se de{avalo da ~ak deset odsto wiva bude pod unutra{wim vodama. Koliko su one rasprostrawene u Srbiji, odnosno u Vojvodini, jo{ nije detaqno istra`eno, ali dr Savi} kao najugro`enije u Vojvodini isti~e severni i sredwi Banat, kao i odre|ene delove Ba~ke. Zbog toga je neophodno definisati najugro`eniji prostor i postaviti stanice koje }e se baviti monitoringom kretawa povr{inskih voda tokom ~ita-

dnevnik

ODPIJACEDOPIJACE[ARENECENE

Pasuqnajskupqi uSremskojMitrovici Kilogram pasuqa u Srbiji je polovinom avgusta ko{tao od 130 kilogram u Vrawu do 287,90 dinara u Sremskoj Mitrovici, crnog luka od 21,99 dinar u Leskovcu do 60 dinara u Beogradu, U`icu, [apcu i Pan~evu, a kupusa od sedam dinara u Leskovcu do 40 dinara u Beogradu. Cena krastavca bila je od 20 dinara kilogram u Kragujevcu i [apcu do 50 dinara u Beogradu i Pan~evu, paradajza od 15 dinara kilogram u Leskovcu do 40 dinara u Vrawu, Novom Pazaru, U`icu i [apcu, a paprike od 25 dinara kilogram u Sremskoj Mitrovici do 70 dinara u Subotici. Tikvice su ko{tale od 20 dinara kilogram u Ni{u, [apcu, Novom Sadu i Subotici do 60

dinara u Novom Pazaru, a lubenice od deset dinara kilogram u Zaje~aru, Kragujevcu, Leskovcu i Ni{u do 20 dinara u Beogradu, Vrawu, U`icu, Zrewaninu i Subotici. Kada je re~ o namirnicama `ivotiwskog porekla, cena doma}eg sira bila je od 200 dinara kilogram u Kraqevu do 434,90 dinara u Beogradu, a kajmaka od 500 dinara kilogram u Vaqevu i Kraqevu do 800 dinara u Zrewaninu. Kilogram jabuka u Srbiji u prvoj polovini avgusta ko{tao je od 30 dinara u Kraqevu do 150 u Zaje~aru i Pan~evu, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku. @iteqi Zaje~ara i [apca su kru{ke za jelo pla}ali 50 dinara kilogram, dok je to vo}e u Novom Pazaru ko{talo

150 dinara. Cena bresaka bila je od 40 dinara kilogram u Kragujevcu, Kraqevu, Ni{u, Zrewaninu i Sremskoj Mitrovici do 80 dinara u Zaje~aru. O~i{}eni orasi ko{tali su od 750 dinara kilogram u Zaje-

~aru do 1.310,90 dinara u Kragujevcu i Zrewaninu. Sli~na situacija bele`i se i kod cena povr}a, pa je za kilogram krompira trebalo izdvojiti od 15 dinara u Zrewaninu do 74,90 u Kragujevcu.

RODVO]ABOQINEGOLANE,ALIMALOVAJDE

|ivali (i trenutno sara|uju) na nekoliko projekata iz razli~itih oblasti. Kako za „Dnevnik” ka`e docent dr StevanSavi}, rukovodilac pomenutog IPA projekta s na{e strane, projekt, pod nazivom MERIEXWA (MEasurement, monitoring, menagement and RIsk assessment of inland EXcess WAter in South East HungaryandNorthSerbia) bavi}e se problematikom pojave takozavnih unutra{wih voda, odnosno voda koje se zadr`avaju na povr{ini, pre svega na poqoprivrednim zemqi{tima. Ovakve pojave naj~e{}e se de{avaju zimi, kada zemqi{te ima najmawi kapacitet da upije povr{inske vode i kada je isparavawe minimalno. U Ma|ar-

ve godine, {to je i osnovni ciq projekta MERIEXWA. Dobijeni podaci bi}e analizirani prostorno i analiti~ki uz pomo} GIS (geografski informacioni sistem) tehnike. Ukupan buxet ovog dvogodi{weg IPA projekta je 500.000 evra, a o~ekuje se da }e startovati prvih dana novembra. S obzirom na to da Tisa velikim delom proti~e kroz Ma|arsku i Srbiju, odnosno Vojvodinu, i povezuje ove regije, kao pilotpodru~je projekta MERIEXWA, na kojem }e biti uspostavqena mre`a mernih stanica, bi}e Potisje. U Vojvodini, po re~ima dr Savi}a, stanice }e biti uz Tisu kod Titela, @abqa, Perleza, Zrewanina, Belog Blata... V.^eki}

Cenaujedinila malinare Predstavnici proizvo|a~a maline iz cele Srbije odlu~ili su da tokom narednih mesec dana formiraju uniju, krovnu organizaciju malinara, ~iji }e ciq biti pove}awe otkupne cene roda na teritoriji cele dr`ave. Posle sastanka odr`anog u Ivawici, poqoprivrednici su doneli zakqu~ak da se akontaciona cena od 100 dinara, postignuta jedino u Ariqu, mora isplatiti i seqacima u drugim sredinama, i to do kraja septembra. U suprotnom, oni }e radikalizovati svoje proteste. APELMINISTARSTVA POQOPRIVREDE

Vatranije zawivu Ministarstvo poqoprivrede i trgovine apelovalo je na sve gra|ane da tokom boravka u prirodi i izvo|ewa radova na poqima ne pale vatru na otvorenom jer se ona mo`e pro{iriti i izazvati {umske po`are ~ije su {tete neprocewive. Kako je saop{teno, usled izuzetno visokih temperatura pove-

}an je rizik od po`ara pa }e [umarska i lovna inspekcija poja~ati kontrole za{tite {uma od po`ara radi wihovog spre~avawa. Ministarstvo je pozvalo sve gra|ane da, ukoliko uo~e vatru i mawi po`ar, o tome obaveste Vatrogasnu slu`bu ili nadle`nu inspekcijsku slu`bu na slede}i broj telefona: 064 / 8569–226 – Radivoje Kaurin, na~elnik [umsko-lovne inspekcije.

– Uskoro }emo imati uniju sa sedi{tem u Ariqu. Tada }emo izvr{iti pritisak na op{tine da okupe hladwa~are, a da ovi zatim uzmu kredite iz Fonda za razvoj, kao wihove kolege iz Ariqa. Tako }e se akontaciona cena podi}i s 80 dinara po kilogramu na 100 – ka`e predsednik Udru`ewa „Vilamet” iz Ariqa Dragan Bogdanovi}. – Nadamo se da }e izvoz maline zapo~eti i da }e cena na kraju dosti}i tra`enih 126 dinara. Malinari tra`e da se ariqska akontaciona cena od 100 dinara primeni na teritoriji cele dr`ave.

PoSremuberui nakupciislabacena Na teritoriji Srema ove godine, po re~ima vo}ara, prinos je odli~an, boqi nego lane, kao i kvalitet samog roda. Cene nisu na tako vi so kom no vou. Uzrok tome je, na prvom mestu, ekonomska kriza i nedostatak novca, ali i odli~an rod. – Ove godine odli~nu cenu je imala vi{wa, koja je kod nas otkupqivana organizivano, i to uglavnom po ceni ve}oj od 50 dinara kilogram – ka`e savetodavac za oblast vo}arstva i vinogradarstva u Poqoprivrednoj stanici Ruma Lazar Kqe{tanovi}. – U isto vreme je i{la i kajsija, ~ija cena je krenula od sjajnih 100 dinara kilogram, da bi na kraju bila prodavana i po 50 dinara. Breskva je imala veoma lo{u cenu. Nektarina je i{la i po 50 dinara kilogram, da bi se sada te{ko prodavala i za mawe od 30 dinara. Iako joj je cena jako niska, prodaja breskve ove godine je i{la vrlo slabo. Po wego vim re~i ma, rane sorte {qive su prodavane po 45 dinara kilogram, dok je cena naj raspro straweni je sor te {qi ve „~a~an ska lepo ti ca”, ~ija je berba nedavno zavr{ena, bila oko 30 dinara kilogram. Sada je pri kraju berba sorte „stenlej”, wena otkupna cena je 20 dinara kilogramu, dok }e, po Kqe{tanovi}evim re~ima, cena rakijskih sorti {qive biti od 15 do 20 dinara kilogram.

Rusisuspas – Tr`i{te je prepuno kojekakvih nakupaca koji nisu platili ni lane otkupqeno vo}e, tako da se ne vredi od wih nadati parama. Na vagi su pare najsigurnije, svim ostalima ne treba verovati. Kupci iz Rusije su spas za sremske vo}are – ka`e savetodavac Kqe{tanovi}. „Viqamovka” je, ka`e Kqe{tanovi}, obrana i otkupna cena joj je bila 55 dinara, dok je cena jabuke sorte „mucu”, koju trenutno otkupquju Rusi, oko 45 dinara kilogram. Zemqo radni~ ka zadruga „Slankamenka” sada otkupquje jabuke sorte „gloster” i „red ~if” po 45 dinara kilogram.

Nekada{wi „Fruktal”, danas „Frigo Srem” u Irigu je neko vreme otkupqi vao {qi ve i breskve, ali je sada svaki otkup prekinut. Zemqo radni~ ka zadruga „Slan kamen ka” osno vana je 2006. godine kada je 33 zadrugara do{lo na ideju da se udru`i i uradi ne{to za sebe, ali i za

vo}are. Na obroncima Fru{ke gore u okolini Novog Slankamena ~ak 1.000 hektara je pod zasadom vo}a, od ~ega vi{e od 70 procenata pod jabukama. „Slankamenka” otkupquje industrijske i konzumne jabuke i breskve. Prva izgra|ena ULO-hladwa~a u Sremu ko ja se bavi ozbiqnim otkupom vo}a je u Novom Slankamenu. – Kapacitet na{e hladwa~e je 200 vagona, a u planu je pro{irewe za jo{ 100 vagona i po~etak prerade – ka`e direktor ZZ „Slankamenka” Branko Marovi}. – Radimo sve po propisima i s na{im poslovawem upoznato je i Ministarstvo poqoprivrede. Cene su nam uvek po{tene i kod nas vo}e mogu prodati samo registrovani, koji donesu potvrdu, a pare se upla}uju na `iro-ra~un. Ova godina je mnogo boqa nego pro{la i {to se ti~e prinosa i {to se ti~e vremenskih uslova, ali bi svima bilo mnogo boqe kada bi nam dr`ava pomogla da se re{imo nelojalne konkurencije, odnosno nakupaca, koji niti pla}aju porez, niti vo}arima isplate sve pare. Preko na{e asocijacije „Fruti lend”, koju ~ini osam zadruga, vo}e se prodaje u Rusiju. Ovih dana po~iwe intenzivna berba jabuke. Cena joj je, po Marovi}evim re~ima, 45 dinara kilogram. J.Anti}

BE^EJCII@AWUIBERU

Osladiosekukuruz{e}erac Za ratare PIK-a „Be~ej„ nema pauze. Posle `etve gra{ka, je~ma i p{enice, mobilno je na wivama pod boranijom i kukuruzom {e}ercem jer vaqa na vreme ubrati plod i obezbediti kvalitetnu sirovinu za Fabriku vo}a i povr}a „Flora“. Ka`emo na vreme jer tropske vru}ine u velikoj meri uti~u na kvalitet proizvoda i umawuju prinos. Nepovoqni vremenski uslovi tokom vegetacije u~inili su da godina ne bude rekordna, ali ni za potcewivawe. – Boraniju smo ove godine posejali na ne{to vi{e od 120 hektara, od ~ega je pedesetak zasejano u drugom roku setve po ubirawu gra{ka – saznali smo od tehnologa za povr}e PIK-a „Be~ej” Zlatke Vuji~in-Glava{ki. – Do sada su kombajni zavr{ili posao na dve tre}ine povr{ine pod ovom povrtarskom kulturom. Prose~an prinos standardno dobrog kvaliteta je vi{e od deset tona po hektaru, ~ime smo u potpunosti zadovoqni.

Paralelno s ovim poslom, kombajneri PIK-a „Be~ej„ rade i na wivama pod hibridnim sortama kukuruza {e}erca. Od ne{to vi{e od 350 hektara pod ovim vrlo cewenim i tra`enim

s izuzetno niskim prinosom – pa je ukupan prosek ne{to umawen – dodaje Zlatka Vuji~in-Glava{ki. No, u ovom trenutku je najva`nije to da kvalitet oba pro-

– Kada je boranija u pitawu, o~ekujemo oko 250 tona, od ~ega bi u toploj preradi trebalo da se obradi 150 tona, a preostalih 100 tona }e biti usmereno hladnoj preradi – rekla nam je tehnolog u „Flori“ MartaBalint. – Svih planiranih 500 tona kukuruza {e}erca }emo u prvo vreme usmeriti u hladnu preradu, a

Nemajavnog skladi{ta – Problem je {to u na{oj sredini nema javnog skladi{ta za robne rezerve – rekao je Andra{ Boja. – Zbog toga be~ejski poqoprivrednici svoju p{enicu moraju da skladi{te u Kuli, Senti... atriklom, kombajni su ve} obavili posao na oko 200 hektara. – Prose~an prinos iznosi oko 16 tona po hektaru, a ima parcela s kojih skidamo do 19,3 tona. Me|utim, zasejali smo i hibrid

izvoda u potpunosti zadovoqava pre ra |i va~ ke ka pa ci te te Fabrike vo}a i povr}a „Flora“. Pogotovo nivo suve materije od 30 procenata kukuruza {e}erca.

tek kasnije }emo videti, zavisno od tr`i{ta, ho}e li ne{to biti obra|eno u toploj preradi, i koliko. Pre boranije i kukuruza {e}erca, s wiva PIK-a „Be~ej„

skinut je ovogodi{wi rod gra{ka i `ita. Prose~an prinos kvalitetnog zrna gra{ka je vi{e od 6,1 tona po hektaru, a p{enice 6,2 tona. Kada su pokazateqi ostalih subjekata u pitawu, onda podaci nisu ba{ najta~niji. Jer, po re~ima ~lana Op{tinskog ve}a zadu`enog za poqoprivredu Andra{aBoje, ove godine su zadruge poslale najmawe podataka o prose~nom prinosu p{enice. Po onima kojima se raspola`e u Op{tinskom ve}u, p{enicom je bilo zasejano 6.887 hektara, a prose~an prinos je iznosio {est tona po hektaru. – Bilo je parcela koje su davale prose~an prinos osam tona po hektaru, ali su mnogi setvu obavili posle agrorokova i na wima je prinos ni`i. Je~am i ovas su relativno malo zastupqeni u setvi Be~ejaca. Prva kultura je posejana na 2.400 hektara i prose~an prinos je 4,5 tone po hektaru, a ovas je sejan na samo 150 hektara i zabele`en je prose~an prinos od 3,8 tona. V.Jankov


SUTRANAPLATOUISPREDSPENSA

Opet pijaca „Moj sala{”

Pijaca„Mojsala{„,deseta usezoni,odr`a}esesutraod 14 do 20 ~asova na platou Spensa,aovogaputagosti}e bitidecaizKUD„\eram”iz Ba~kogGradi{ta,koja}eizvestispletigaraizVojvodi-

ne.Napijaci}eponovobiti poqoprivredniciizQutova, Oroma,Totovogsela,Kisa~a, sa ^eneja, iz Bege~a, Kikinde...U ponudi }e biti sezonskopovr}e,sir,kola~imedi proizvodiodwega. B.M.

Usijani telefoni Hitne pomo}i Zbogvisokihtemperaturakojenepopu{tajunovosadska Hitna pomo} ima dvostruko ve}i broj intervencija nego {to je uobi~ajeno. Za samo osam sati u dnevnojsmeniimalisu53poziva,auglavomsuupitawukolapsizbogpadapritiskanavru}ini.Bilojedostapozivasaradnihmesta,mu~nina,povredanaulici itrilak{esaobra}ajke.[toseti~ehroni~nihbolesnika, kojima ovo vreme svakako ne pogoduje, oni se

uglavnompridr`avajuranijihupozorewadaneizlaze usledovakvihtropskihtemperatura,jedinopozovuradi saveta,ka`ede`urnalekarkaZavodazahitnumedicinskuslu`bu.Kakosuizuzetnovisoketemperaturenajavqeneizanarednedane,izHitnepomo}iporu~ujusugra|animadaneizlazebezprekepotrebepre18~asova, da redovno piju vodu i uzimaju mawe, ali ~e{}e obrokebogatijesve`imvo}emipovr}em. I.D.

Novosadska sreda24.avgust2011.

Jednom trakom u oba smera NaTemerinskommostu}eoddanasdo 15.novembrazbogradovabitiotvorena pojednatrakauobasmera.Tako|e,privremeno je zabrawen saobra}aj na delu Trga27.martazbogradova„Novosadske toplane” na izgradwi vrelovodnog prikqu~kazaobjekatnaSomborskombulevaru121.Natommestujesaobra}ajprivremenoizmewen. B.M.

c m y

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Vremevandala ielektronike Trenutno samo tri de~ja igrali{taugraduimaju~uvare, a kako ka`u nadle`ni na svih114{iromgrada,koja}e biti obnavqena bi}e postavqen video nadzor koji bi trebalo da odvrati vandale oddemolirawaistih.Ovaopcija je svakako ekonomi~nija, jer bi za ~uvara na svakom igrali{tu trebalo izdvojiti dostanovacaizgradskekase, dok}eovakojednoro~nainvesticija u vidu „elektronskog oka”bitizadu`enazabezbednost. Ovdese,me|utim,otvarai pitaweukakvomvremenu`ivimokadanamjepotrebnoda

NATEMERINSKOMMOSTU

ZBOGVRU]INEUDVOSTRU^ENBROJINTERVENCIJA

danono}no nadziremo de~ja igrali{ta, vrebaju}i one koji ih uni{tavaju. Na`alost, pojedinci ne mare za budu}e nara{tajeiwihoveprostore zaigru,paseposistemuslomi,iskrivi,pokidaj,li{avaju vi{ka energije. Ne prizivamo ovde nikakve orvelovske varijante, ali je ~iwenicada„Velikibrat”mo`ebiti ekonomi~an i koristan u smisluprevencije.„Ru{ila~ke misije” se mogu preduprediti i sa malo ku}nog vaspitawaizdravorazumskograzmi{qawa,alikadve}tonije slu~aj kamere su vi{e nego potrebne. B. Markovi}

Bez vode deo Temerinske StanovniciTemerinskeulice,odGunduli}evedoAlma{ke,danasne}eimativodeod10do13~asova.Razlognestankuvodesu,kao ka`uu„Vodovodu“,planiraniradovinavodovodnojmre`i. A.V.

DANASUFUTOGU,SUTRAUVETERNIKU

Nose ba{tenski otpad Ba{tenskiotpaddanas}eseodnositiuFutogu,asutrauVeterniku.Travu,grawe,li{}e,korovisli~anotpadgra|anitrebado6 ~asovadaostaveispredsvojihku}a,naistommestugdeostavqajui kantezasme}e.Potrebnojedaba{tenskiotpadbudeupakovanukese,xakoveilikutije,agrawepovezanousnopove,ukolikosenemo`edruga~ijeslo`iti. A.L.

V remeploV

ODMI^EGRADWAPOSLEDWEDEONICESOMBORSKOGBULEVARA

Kr~i se prolaz za {est traka Na gradili{tu preostale deoniceSomborksogbulevaraodUliceJo`efAtiledo bud u} e kru` ne rask rs nic e sa Bulevarom Evrope u toku suzemqaniradoviipripremaseterenzabudu}ukru`nu raskrsnicu, saznajemo u Zavodu za izgradwu grada. U

Pripremaseiteren zabudu}ukru`nu raskrsnicu sBulevaromEvrope isto vrem e pro{ ir uj e se Ulica heroja Pinkija pred raskrsnicom s Ulicom Iva Andri}a, gde je u toku i izme{tawe semafora. Uskoro }epo~etiipro{irivawekolov oz a u Ulic i Iva Andri}a izme| u Ulic e heroj a Pink ij a i Bul ev ar a car a Lazara, a u toku su pregovori sa Elekt rod is tribucijom, Informatikom i PTTom oko izme{tawa wihovih podzemn ih ins tal acija. P o d s e t i m o , ovegodineZIGje fin ans ir ao zavr{etak izgradwe Somb ors kog

Foto:B.Lu~i}

bulevara za {ta je potrebno ureditideonicuod790metara do Ulice cara Du{ana i izgraditikru`nuraskrsnicusa Bul ev ar om Evrop e. Bul ev ar EvropeudeluodUlicebra}e Grulovi}dokru`neraskrsnicedugom160metarabi}epro{iren do punog profila. Kakobisepoboq{aoprotokvozila,uokviruovogposlabi}e pro{irene i rekonstruisane dva ukr{tawa puteva sa UlicomIvaAndri}a:prvosulicama Cara Du{ana, Somborskim bulevarom i Bulevarom caraLazaraidrugosaUlicom herojaPinkija. S.Krsti}

VRELIKRAJLETAIZAZOVZASVE

Rio nadmudrio sunce

Ojadio tatin nov~anik Omiqeni gradski redar, policajacKuzman,hteoje24.avgusta1921. usreddanadanaulici legitimi{ejednogmladi}akoji mujebiosumwiv,aliseovajdao ubeg.Kuzmanjezatra`iopomo} i uskoro se dvadesetak redara razmilelo po gradu. Begunac je brzouhva}en,alijeodmahutvr|enodaonnijerazbojnikJuhas,

kojijeharaopoBa~kojisevernomBanatu,i~ijajeglavabila ucewena na 20 hiqada dinara. Uhva}eni je, u stvari, bio sin jednognovosadskogzanatlijekojijekri{omuzeonovaciznov~anikasvogoca,akadajevideo da mu prilazi uniformisano lice, pomislio je da ga je otac tu`iovlastima. N.C.

Udarilaletwavrelina,krajjojsenenazire, iako su mnogi sugra|ani ve} zaboravili da su bilinaletovawu,pase~estojaviutisakdatek trebanegdedaseputujemadakalendarpokazuje dasejesenbli`i. Sude}ipopunom[trandu,aliigustonaseqenim divqim pla`ama, Dunav je ovog leta mnogimamore,kakoqudimatakoiwihovimqubimcima.Vrelinajevrelinaivaqaserashladiti. TakojepasRio,pretpostavqamonakonture br~kawa u vodi, odlu~io da kao i svaki po{ten kupa~, malo prilegne i odmori. Hladovina je retka pojava na Oficircu, pa se Rio sna{aoiiskoristioono{tomujedostupnotorbusvojevlasnice.Nu`dazakonmewaizaklonodtorbepravi,anadovitqivostialii par~etuhladovinepozavidelisumumnogikupa~i. J.Z.

Iskqu~ewa struje NoviSad:od8 do9.30 ~asovaUlicaJovana\or|evi}a15i4-10, MaksimaGorkog31-39i38-52,Radni~ka45-49,StevanaMusi}a1-9 i4-8iO[„\or|eNato{evi}”.SremskaKamenica.od10 do13 ~asovadeovikendnaseqaArtiqevo.^ortanovci:od8.30 do 13 ~asovadeovikendnaseqaispodvilepokrajinskeVladeideonaseqa Kara{okociglane.Ka}:od7.30do 13.30 ~asovapovremenoupojednim ulicama. Iskqu~ewa za ^ortanovce i Ka} va`e do petka 26. avgusta. Sutra: Novi Sad: od 8 do 9.30 ~asova Sentandrejski put 13-19, Vidovdanskaulica,@arkaVasiqevi}a11-19i6-16,Beogradskikej 19-27,de~ijaustanova„Veverica”,Du{anaVasiqeva5-15i6-8,Episkopa Visariona 1 i 2-6, Gimnazijska 2, Koza~inskog 5-7, Stevana Milovana13-15i16-18,{tamparija„Budu}nost”.


8

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda24.avgust2011.

TRI^ITAOCADOBIJAJU[ESTKARATA ZAVE^ERA[WIKONCERT

KUPOVINAKVADRATABA[IZA[LAIZMODE

Krizaprepolovila prodajustanova

Napoklon ulaznicezaZaz Ulaznicezakoncertpopularne francuske peva~ice Izabel Gefroj, poznatije kao Zaz dobi}e danas tri najbr`a ~itaoca “Dnevnika”.Podveulaznicedobi}e oni koji se prvi jave od 14 do14.05 ~asovanabrojtelefona 528-765.Koncertpo~iwedanasu 20 ~asova na Petrovaradinskoj tvr|avi, u okviru Me|unarodne nedeqe horskog pevawa “Kantat NoviSad”,kojaseodr`avaod22 do28avgusta.Posetioci}emo}i da u`ivaju u wenom repertoaru sastavqenom od vi{e `anrova poteklih iz francuske gradske

muzike.Peva~icaje2001.karijerupo~elasbendom“Fiftifingers“,dabiu2010.wenalbumizbio na prvo mesto francuskih top lista i postigao zlatni tira`ujunuistegodine. Ulaznice se mogu kupiti u prodavnici “Gigstiks” u Pariskommagazinui“Panakomptravelu“ na Bulevaru Cara Lazara 96. U prvom kontigentu za 4000 najbr`ih cena je 1.190 dinara, a potom1.590dinara.Fanpit(mestoporedbine)staje1.990dinaraitoza2.000odabranih. A.L.

„DNEVNIK”I„LAGUNA”POKLAWAJUKWIGE

„Jar~evafe{ta” nadar Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca,

ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijala kwigeuovojakciji,nana{broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬merak kwige „Jar~eva fe{ta“ Maria Vargasa Qose. Dobitnici}ekwigepreuzimatiu kwi`ari“Laguna”uUlicikraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~keku}e. UCK13

Radion  icai dokumentarac “Festival samoorganizovawa” nastavqa se i danas u prostorijama Omladinskog centra “CK13” kada }e u 17 ~asova po~eti edukativna radionica sito {tampe, izrade bexeva i pri{ivaka. Posleradioniceu21~aspo~iwe dokumentarni film “Slobodnidau~e“kojinudi uvid u svakodnevne doga|aje u Slobodnoj {koli u AlbanijuuWuJorku.Kaoiumnogimradikalnimidemokratskim {kolama savremenog doba,uovojustanovioddece se o~ekuje da sama odlu~uju kako da provode svoje vreme u {koli. Ulaz i u~e{}e su besplatni. A.L.

Peva}e „Horkestar” Beogradski hor “Horkestar”nastupi}eusubotuu21 sat u Omladinskom centru CK13uUlicivojvodeBojovi}a 13. Koncert ovog hora, ~ijiserepertoarsastojiod revolucionarnih i radni~kihpesama,kaoiobradapesama wu vejv bendova, organizovanjeuokviruFestivala samoorganizovawa. Ulaz jebesplatan. N.R.

Govorio je da nema pravde na ovom svetu. Za{to mu se to de{avalonakon{tosetolikoboriozaovunezahvalnuzemqu,za ovequdebez~asti?Obra}aose Bogu.Svecima.Ili,mo`da,|avolu. Vikao je i molio. Za{to su ga stavqali na takva isku{ewa?Sinovikojisu biliwegovkrst,zavere da ga ubiju, da uni{te delo celog jednog `ivota. Uranija Kabral sedikrajposteqeoduzetog oca, nekada{weg mo}nika, i prise}a se doga|ajaodpretrideset i pet godina koji su je naterali da zauvek napusti rodno ostrvo i prese~e sve porodi~neveze.Grupa zaverenika u zasedi ~eka da nai|u kola s tiraninom koji je za tridesetgodinavladavine ubio na desetine hiqada qudi. Re{eni su da ga ubiju iako su sasvimsvesnikakvaih mu~ewa potom ~ekaju. Diktator male ostrvske dr`ave koji se zavadio sa celim svetom susre}e sesnajqu}imneprijateqem,koganemo`edasavlada.Ironijom sudbine, ~oveku koji ne zna za strah–popustilajepetqa.Prepli}u}idoga|ajeiz1961.i1996, porodi~neili~nedramejunaka, MarioVargasQosanabriqantan na~in oslikava posledwe dane Truhiqove vojne diktature. A.V.

dnevnik

Prodaja novoizgra|enih stanova u posledwih godinu dana drasti~nojeopala,aglavnirazlog ovakvog poslovawa agencija za nekretnine su te{ka ekonomskakrizaimaleplatezbogkojih sugra|ani nisu u mogu}nosti da se zadu`e kod banke. U novosadskim agencijama saznali smo da zainteresovanih za kupovinu ima, a uglavnom se raspituju za mawe stanove ~ija veli~ina ne prelazi 40 kvadrata. Agent prodaje agencije \inas Dragan Mitrovi} isti~e da se uglavnom tra`e mawi jednoiposobni stanovi. - Svakog meseca bele`imo ve}ipadprodaje,posaoskorodase

Jednoiposobnistanovi sadasuprete`na `eqakupaca Foto:B.Lu~i}

prepolovio, ali sad su pro{li godi{wiodmoripara~unamoda }eiinteresovaweporasti.Kupci uglavnom tra`e mawe jednoiposobnestanove.Odlokacijavode}ajeGrbavica,imazainteresovanih i za Somborski bulevar i u`i centar grada - ka`e Mitrovi}. Na mawu kupovinu stanova uticala su i lo{a iskustva Novosa|ana sa investitorima koji su po nekoliko puta prodavali iste stanove. Pou~eni tu|im iskustvomkupciodagencijazahtevaju dodatnu proveru dokumentacijeuvezisastanom,{tonamje

nizgodina.MenaxeragencijeSitiDejan Ba{i} isti~eda}estan sigurno prodati onaj ko je spremandabarmalospusticenu. - Do|u nam kupci i od deset stanova koje pogledaju izaberu triiiznesusvojuponudu,cifru koju su spremni da daju za odre|enistan.Kopristanenatucenu proda}e stan, a de{ava se da se zbog male potra`we stanovi prodaju i po ni`im cenama. U malombrojuprodajuseiveliki stanoviuzgradamakojesukvalitetno ra|ene i na dobrim lokacijama,jersvetouti~enaizbor kupca. Onaj ko `eli dobar stan

svestanjeda}emoratidaplati -isti~eBa{i}. Cene stanova diktira lokacija na kojoj se nalaze, pa se tako stanovi koji su na periferiji moguna}iiza800evrapokvadratu,doksunajskupqioninaGrbavici i u u`em centru grada, ali sagovornicunisuhtelidaprecizirajucenekojevladajuutimdelovima grada. De{ava se da oni koji su planirali da detetu koje studira kupe stan na Grbavici, ~esto zavr{e na Novom nasequ iliDetelinari,gdesestanmo`e na}iiza1100evrapokvadratu. N.Radman

USUBOTUUKARLOVCIMA

UBUKOVCU

Majstoriribqe ~orbeukr{taju varja~e

Spremasefestival ekstremnihsportova

Takmi~ewe u kuvawu ribqe ~orbe,kojeseorganizujepovodom60godinapostojawaUdru`ew a sports kih ribolovaca “Dunav” Sremski Karlovci i 30 godina postojawa manifestacije na kojoj se ova ~orba kuva,odr`a}eseusubotuu18 sati na obali Dunava ispod platana u Sremskim Karlovcima. Takmi~ari moraju do}i satvremenaranije,u~estvova-

^ITAOCI PI[U SMS

potvrdio i direktor agencije SONSDragan Petrovi}. -Uodnosunaprethodnegodine prodaja je opala za nekih 60 odsto.Sugra|anisete{koodlu~uju zakupovinu,jersuihzapla{ili nepouzdani investitori koji su stanove prodavali po nekoliko puta. U gradu ima nekoliko sigurnih investitora koji i danas dobroposluju-ka`ePetrovi}. U zavisnosti od plate`ne mogu}nosti sugra|ana agencije najvi{e prodaju stanove koji staju oko50.000evra,akupujuihuglavnomonikojisuusituacijidapodignukreditiotpla}ujugadu`i

we se pla}a 3.000 dinara, a u~esnicima je obezbe|ena riba,kaoidrva.Peto~lani`iriodredi}eosvaja~eprvatri mesta, koji }e biti nagra|eni peharima i kotli}em, a svi u~esnici dobi}e majicu i kecequ. U muzi~kom delu manifes tac ij e nas tup i} e Mi lan @ivanovi},aprogram}evoditiSini{a Stankovi}. N.R.

Manifestacija“Ekstremnivikend” odr`a}e se od 2. do 4. septembra,uBukovcu,nastazizaekstremne sportove Seli{te, kao promocija alternativnih sportskih aktivnosti u ciqu pribli`avawaovihsportovave}embrojuqudi.Sportskeaktivnostikoje}epredstavitisusportskopewawe,brdskibiciklizam,brdski bord, pejntbol i paraglajding. Svi profesionalni i amaterski sportisti koji se bave nekim od ekstremnihsportovamogudau~estvuju u ovom festivalu, a svi

prisutni,bezobziranapoligodine,bi}eumogu}nostidaprobaju bilo koju od navedenih sportskihdisciplinaidaseboqeupoznajusaneophodnomopremom.Pored sportskih, planirani su i propratnisadr`ajiuvidumuzi~kih grupa i dixejeva. Prijave su mogu}e na telefone 060/030-3096 i 069/511-4-362 inamejladresepetar@extremeweekend.org imrki@extremeweekend.org. Ulaz je slobodan, a organizator je pewa~ki klub“Eks”izBukovca. A.J.

065/47-66-452

Tro{ioiline–plati}e{

Jednaproizvodnajedinicasegasi,ani~eneproizvodna.Ru{iseKulpin,agradiArhiv.Pako}etodaizdr`ava?Aokolozvrjepraznezgrade. 064/1655... *** Bilivinaodmoruiliodsutnimesecdanaizsvoga stana(kaoive}inava{ihkom{ijauulazuzgrade)dobi}eteidenti~nera~uneizastrujuizapotro{wuvodetopleihladne.[tozna~idaseneo~itavajunikakvimera~inibrojila,ve}senapla}ujepau{alnoili ti odokativno. Kome se `aliti za ovaj otvoreni vid pqa~ke?Jasampoku{alaidobilaprekonosa!^akda bezobrazluk bude ve}i, {alterski slu`benik na reklamacijamamijeodbrusio:“TojeVa{problem{to mesecdananistebiliustanu,nismovasmiterali,ra~unjetolikiimorategaplatitiili}evamstrujabiti iskqu~ena.” U Informatici sam sli~no pro{la, ka`uakonistevibiliustanutro{ilisuostalistanariuulazu.Kadsamimrekladautommesecuuulazu ostanesveganekolikoporodicaod24stanaiprostoje nemogu}e da oni potro{e isto vode kao i kad su svi stanariuzgradi,samosumiodbrusilidatonijewihovproblem,dajaplatimwihovapotra`ivawa,adase `alim Svetom Petru. Uz to, znate li ~iji ra~uni su 000,00?Naravno,zaposlenihu...Sviostalipla}ajtei {totro{itei{tonetro{ite,mapla}ajteito{to privilegovanipotro{e! 062/8488... *** Slu{ami~itam{tasadapri~aDinki}.Ba{kaoda jepaosaMarsaidanijeproveojedanaestgodinanavlasti(iguvernerNBjeitekakvavlast).Dosadasumu preokupacijabiliujediweninepostoje}iregioni,asadatopostajumesnezajednice,kvartovi,mahale,sokaci ...Kozna{ta}ejo{smislitisamodanebipolagaora~une za u~iwene proma{aje i {tete - svoje i wegovih ministara. 063/556...

*** Bege~kujamudawuterori{upsilutalice,ano}uribokradiceosimkadaseuspavaju,pavademre`eu8kao pro{lesubote.Upomo}.Pecaro{. 064/1165...

*** Ovojetakvasramota,danormalniqudinemajure~i. Slovenijatu`igeneralaTrifunovi}azaratnezlo~ine!Tu`ilacVuk~evi}sediuBg,nedi`eoptu`niceza zlo~ine u Sloveniji i Hrvatskoj i genocid od strane NATO-snaga. 064/9949... *** ^itamtekstM.Vasi}agdestavqauistiko{TompsonaiBoru^orbusaCecom.Prvopomenutinakoncertima vitla ma~em i bode`ima, veli~a usta{ke pokoqe i “Maksove(Luburi})mesare”,izpublikeseori“ubijSrbina”itomesli~no.A{tanaliktomdivqa{tvuima na koncertima Bore i Cece? Izjedna~avati ih, blago re~enojenepo{teno. 061/1610... *** Potragazafantom–napada~emnaBIRfestuuBeogradutraje...Rezultatanema!Kameresnimilenapada~a! Pakoje?Etopolicijanezna!Onihvatajudrogo{e,tukaxije,xeparo{e,pijanice...A,ovojemaloozbiqnije, “{panskoselo”zana{epolicajce!Zatozovite,poobi~aju,Nemce,skotlandjard,Hrvate...Zawihjetodobar trening,ami}emoodahnuti-jer}efantombitiuhva}en! Treba da do|u. Nekada smo mi i{li da poma`emo wima! 063/523... *** Poskupqewe gasa odlazi na kupovinu xipova i fudbalskihklubova.SmenazaBajatovi}a. 069/1410... *** Pla}amoRTSpreplatuigledamoutakmiceZvezdei Partizana~akikadasuprijateqske.KadaigrajuVojvodinaiRaduEvropiprenosanigdenema.Dokle}edase reklamirajuifavorizujutadvakomunistikaidr`avna klubaomomtro{ku?DalifudbaluSrbijiigrajusamo tadvakluba,aostaletrebaugasiti? 064/2699...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda24.avgust2011.

9

OD JESENI JEDNOM MESE^NO NASUMI^NA KONTROLA

Testnadrogu ujavnimpreduze}ima Zaposleni u javnim i komunalnim preduze}ima, ~iji je osniva~ Grad Novi Sad, od jeseni bi trebalo da budu podvrgnuti nasumi~nom testirawunaupotrebupsihoaktivnih supstanci, potvrdio je za „Dnevnik” ~lan Gradskog ve}a za zdravstvo prof. dr Aleksandar Kiraq. Realizator ovog projekat su renomirane zdravstvene ustanove, Institut za mentalno zdravqe, Dom zdravqa„NoviSad”iZavodza medicinurada,kojeimajudugogodi{we iskustvo u otkrivawuile~ewuosobakojekonzumiraju psihoaktivne supstance, odnosno koje imaju sertifikovane tehni~are i neophodnu opremu za sprovo|ewe ovekontrole.

- Testirawa ne}e biti najavqenaiobavqa}esejednommese~no,atojeprvenstvenopredvi|eno za javna preduze}a i profesije koje mogu da ugroze ne~iji`ivotikojetrebastrogo kontrolisati na psihoaktivne supstance - objasnio je Kiraq napomiwu}i da ciq ovogprojektanijeotpu{tawe. Ukolikoseutvrdidanekokoristi narkotike ne}e snositi posledicenego}emubitiomogu}enole~ewe. U okviru ovog projekta, roditeqi}emo}idadovedusvoju decuuSavetovali{tezadecui omladinuDomazdravqaukoliko`eledaihtestirajunaupotrebunarkotika. Prema re~ima ~lana Gradskog ve}a za zdravstvo ne po-

stoji statisti~ki podatak koliko ima narkomana u gradu. Smatra da su rizi~na grupa osnovci i sredwo{kolci, kao istudentikojenemogudauvedu u sistem kontrole na upotrebu droga, jer zakonski pripadajuUniverzitetu. Zaovugodinujeodobreno14 projektauvezisaprevencijom zavisnosti od psihoaktivnih supstanci, a izdvojeno je oko tri miliona dinara iz gradskogbuxetazaovuoblast. -Projektimaje{irokoobuhva}ena preventivna aktivnost, a prvenstveno se odnosi na decu u osovnim i sredwim {kolamakojetrebaanimirati da ne podlegnu uticaju droge, ve}daseokrenuzdravomna~inu`ivota-istakaojeKiraq.

Prema mi{qewu na{eg sagovornika,uNovomSadunepostojidovoqanbrojinstitucija iuslovazale~ewenarkomana, pa}eudogovorusagradona~elnikom prihvatiti ponudu jednogholandskogudru`ewa,koji tim`eledaulo`eokodvamilionaevra. - Holan|ani od nas tra`e daobezbedimoprostorod500 kvad ratn ih met ar a za sme{taj 30 {ti}enika na le~ewe, a oni bi fin ans ir al i edukatore,opremaweprostora,hranu,kaoiplatezazaposlene-ka`eKiraqdodaju}i da bi to bilo ne{to poput „Zem qe `iv ih” i „Rask r{}a”,adabile~ewetutrajalogodinudana. I. D.

[TA JE POKAZALO ISTRA@IVAWE DOMA ZDRAVQA

Stresiholesterol harajugradom Istra`ivawe Doma zdravqa „Novi Sad” pokazuje da je 66 odsto sugra|ana svakodnevno pod stresom, 40 odsto ima povi{en {e}erukrvi,55odstoimapovi{enevrednostitriglicerida,63 odsto povi{en holesterol, dok su 20 odsto ispitanih sugra|ana pu{a~i. Na pitawe da li idu na preventivnepreglede,oko65sugra|ana je odgovorilo odri~no. Ovakvi podaci su rezultati akcije„OtvorenavrataDomazdravqa”, u kojoj gra|ani bez participacijemogudaprekontroli{u svoje zdravqe i da se posavetuju sa zdravstvenim radnicima. IakojeznaweNovosa|anaotome {tazna~izdravna~in`ivotana visokomnivou,retkisuonikoji sepridr`avajuosnovnihpravila kakobiseza{titiliodbolesti. Uovojzdravstvenojustanovinapomiwu da je usvajawe zdravih stilova`ivotaosnovprevencije nastanka bolesti. Tako|e, lekarisavetujudanetreba~ekatida bolest nadvlada organizam, nego odlazitinapreventivnipregled baremjednomgodi{we. - Neophodno je razviti svest kodstanovni{tvaozna~ajupre-

Foto:F.Baki}

BrojposetaDomuzdravqaraste.Godi{weoko dvamilionagra|anazatra`ilekarskupomo},a ukolikosenastaviovajtempo,brojposeta}e uovojgodinipre}itrimiliona vencijeimewawulo{ihnavika `ivota,tojeosnovnapreporuka kakobiseusporiloispoqavawe bolesti–reklanamjena~elnica Slu`be za specijalisti~ko -

konsultativnu delatnost Olgica Juki} Neatnica napomiwu}i da je pove}awe odgovornosti za sopstveno zdravqe osnova za unapre|ewezdravstvenogstawa.

Na{a sagovornica napomiwe dauukupnojpopulacijidominiraju nezarazne hroni~ne bolesti,adabisevratilina„stazu zdravih qudi” moraju da obogateishranupovr}em,aizbacesiroma{nu i zasi}enu mastima hranu, da konzumiraju mle~ne proizvodeodobranogmleka,da jedu ribu najmawe tri puta nedeqno, a da zasla|ene i gaziranesokovezamenevodomisve`e ce|enim vo}em. Pored pomenutog, fizi~ka aktivnost igra kqu~nu ulogu u savla|ivawu stresa,adrJuki}Neatnicasavetuje i izbacivawe cigareta i alkoholaizupotrebe. BrojposetaDomuzdravqarasteizgodineugodinu.PremapodacimaDZ„NoviSad”godi{we se registruje oko dva miliona gra|ana koji zatra`e lekarsku pomo},aukolikosenastaviovaj tempo,brojposeta}euovojgodini pre}i tri miliona. Iz Doma zdravqanapomiwudasvakigra|aninmoradabudeodgovoranza svojezdravqeidauskladipona{awesazdravimna~inom`ivotakakobiseza{titioodbolesti. I. Dragi}

Foto:B.Lu~i}

NA BAZENIMA „SAJMI[TA”

Trkom~uvaliplu}a Nacionalnojkampawizaborbuprotivrakaplu}aju~eseNovi Sad prikqu~io manifestacijom „Trka za dah” odr`anom na bazenima „Sajmi{ta”. Kampawupodsloganom„Tvojaplu}a, tvoja odluka” organizovala su zdravstvena udru`ewa pod pokroviteqstvomRepubli~kogzavoda za zdravstveno osigurawe,

ZA PRVI, DRUGI I TRE]I RAZRED OSNOVNE [kole

Dokrajanedeqe besplatniuybenici

Novosadske osnovne {kole trebalobidadobijudokrajanedeqe besplatne komplete uxbenika za prvi, drugi i tre}i razred.\aci}ebezikakvenadoknade dobiti na kori{}ewe kwigu uz matematike, srpskog, odnosno materweg jezika i predmeta „Svet oko nas”. Besplatni su i uxbenici za muzi~ko i likovno zatre}irazred,dok|acini`ih razredamorajusamidaihnabave. Na listi besplatnih {kolskih kwiganenalazesenionezaiz-

NoviSad uritmuBrazila Manifestacija „Dani Brazila”odr`a}eseodsutradonedeqe na vi{e lokacija u Novom Sadu. Mno{tvo doga|aja i ove godineproprati}efestivalkojidonosi~aritedalekezemqe, od muzike, preko plesa, filmova i radionica do predavawa. Novosa|anijo{danasmogusti}inapromotivneizlo`beovog

Nosa~imatarifa kaotalasi

Pripremqen je projektat za obnovu Dunavskog parka, koji sesastojiodve}egbrojamawih plan ov a, pop ut odvodw av aw a atmosf ers kih voda i rek onstrukcije staza, najavquju iz Javnog komunalnog preduze}a „Zelenilo”. -Odnasnezavisikada}eti radoviuparkupo~eti,{tose ti~e Futo{kog parka tako|e jeutokujeizradaprojektaza rekonstrukciju. Veliki broj ulica na jesen o~ekuje hortikulturno ure|ewe od kojih su i nastavak Bulevara Evrope, Somb ors ki bul ev ar i drug i deo Keja - rekao je portparol

JKP „Zelenila” Ivan No`ini}. Izme|uostalog,onjenaveoda iuulicamagdesetrenutnomewajustaretoplovodnecevi„Zelenilo„ mo`e da posadi drve}e i uradi ozelewavawe, ali je ta odluka na Zavodu za izgradwu grada. -Uskorokre}eidrugideoakcije„Drvo`ivota”ipopuwavawe drvoreda, te zamena osu{enihio{te}enastabala.[tose ti~e su{ewa novih posa|enih mladica,tosede{avauproseku od 10 posto {to je o~ekivano i predstavqastandard-zakqu~io jeNo`ini}. A. L.

Sezona godi{wih odmora pribli`ava se kraju a na autobuskoj stanici ju~e nije bilo o~ekivane gu`ve. Putnici koji pristi`unenosemnogostvari, painosa~iprtqagagubeprilikudane{tozarade.Najuporniji nosa~i svojom navalentno{}u odbijajupotencijalnemu{terije, ali ima i putnika koji su prinu|eni da koriste ove usluge,jersaminemoguponetivi{e oddvakofera. Omiqena “meta” nosa~a su oni koji sti`u iz udaqenijih gradova. Ju~e su nosa~i, budu}i danisuimaliposla,ve}inuvremena provodili ispred trafi-

Napla}ujesepo dogovoru,asvezavisi odtogakolikoje stvari.Cenevariraju odnosa~adonosa~a ke, uz pivo i cigarete. Ako nemate kofer, izbegavaju svaki kontaktsavama. Nemojteni{tadanaspitate, odgovaraju namrgo|eno. Iako poslanema,ka`udasuu`urbii ne`eledagovoreotomekoliko

napla}uju. Opravdavaju se time dajewihovogra|anskopravoda negovoreosvomposlu. Prema re~ima sugra|ana, cenaovihusluganijefiksna.Napla}ujesepodogovoru,asvezavisiodtogakolikostvariimate. Upravo zbog toga {to cene variraju od nosa~a do nosa~a, ve}inaputnikajeistakladase nerado odlu~uje za wihovu pomo}. StudentkiwaMarija\uleji} imalajelo{eiskustvosa~ove-

bornunastavu,stranijezik,kako ni{kolskalektira. Uxbenici za ostale razrede osnovnihisredwih{kolave}nekovremesuuprodaji,aliseve}e interesovawezawihive}egu`ve u kwi`arama o~ekuju tek na po~etku {kolske godine, kada profesori odrede kona~an spisak kwigaizkojih}epredavati.Kwi`areZavoda}eod27.avgustabiti otvoreneradnimdanomod8do21 ~as,subotomod8do20inedeqom od10do15sati. A. V.

OD SUTRA DANI POSVE]ENI JU@NOAMERI^KOJ ZEMQI

U SVETU KOFERA NA AUTOBUSKOJ STANICI

ObnovaDunavskogparka napomolu

aciqjedauka`egra|animana zna~ajredovnebrigeozdravqu, kaojedneodmeraprevencijeove malignebolesti. U takmi~ewu u plivawu su mogli da u~estvuju svi posetici bazena,au~estvovalesuimnogepoznateli~nostiizsportskog,kulturnog, umetni~kog i dru{tvenog `ivotaNovogSada. A. V.

kom koji se zapravo samo predstavio kao naosa~, a bio je u stvaridivqitaksista. -Pro{legodinesam,zbogvelikogbrojakofera,bilaprinu|enadauzmemnosa~a.Reklasam mudamistvariodnesedotaksi stajali{ta, ali ih je on preneo do svog vozila. Me|utim, to je biotakozvanidivqitaksi,~iju sam uslugu platila petostruko vi{e nego ina~e - rekla je Marija. I. F. - S. S. - V. R.

festivala, “Pogled na Brazil” autorkeBiqaneRadojevi},koja jepostavqenajo{od20.avgusta uTuristi~koinformativnomu UliciModenebroj1,i“Zaspas ki{nih {uma Amazonije”  @ivojina Mi{kova, koja }e se u „Radiokafeu”uUliciSvetozara Mileti}a 45 odr`avati do nedeqe. A. L.

Pomeren „Vojvodina fest” Manifestacija „Vojvodina fest“, zakazana za 27. avgust na novosadskom kupali{tu [trand,zbognekolikova`nih, a sli~nih manifestacija, koje se istog vikenda odr`avaju {iromVojvodine,pomerenajeza3. septembar. Do danas je u~e{}e prijavilo 120izlaga~a,azbogpromenedatuma odr`avawa, svi zainteresovani mogu do 29. avgusta, prijaviti u~e{}e na „Vojvodina festu“ na brojeve telefona: 021 4881 633 i 4881 622 ili elektronskom po{tom na adresu marketing@zelenilo.com. A. V.

Pravqewe protestnog plakata Radionica izrade protestnih plakata u tehnici sito-{tampe odr`a}eseod3.do6.septembra, od10do17~asova,uOmladinskom centruCK13.Trodnevniprogram vodi}ekolektiviKaktusizLondonai[kartizBeograda. Prijave treba slati na adrese office@kuda.org i rex@b92.net, do 29.avgusta.Radionicajebesplatnaazau~esnikeizBeogradaobezbe|enisusme{tajihrana. J. Z.


NOVOSADSKA HRONIKA

sreda24.avgust2011.

DaNas U GRaDU BIOSKOPI Arena: „Rango” (14), „Pirati sa Kariba: na ~udnim plimama” (17.30), „Deveru{e” (20.30), „Kung fu panda 2”, 3D (13.45), „Zlatokosa i razbojnik” (13.15), „Mamurluk u Bangkoku” (22.45), „Transformers 3” (15.10), „Vini Pu” (13), „Hari Poter i relikvije smrti 2 (15.15, 17.45, 21.30), Prvi osvetnik: kapetan Amerika (22.25), „Planeta majmuna - po~etak” (20.15), „Green lantern” (22.15), „Kauboji i vanzemaqci” (20.10, 22.35), „[trumpfovi” (12.30, 14.45,15.40, 17, 17.50, 19.15, 20), „Kako se re{iti {efa?” (16, 18.20, 20.20, 22.20), „Pingvini moga tate” (12.15, 14.15, 16.15, 18.15) Jadran: „H men” (19), „8 minuta” (21.15)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbirkastraneumetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzejp~elarstvaporodice@ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e, 22. avgusta, u sedam ~asova do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: DanijelaSladojevi} iz Kikinde (de~ak i devoj~ica), DEVOJ^ICE: SilviaKrajninger, SawaLaki}, Dragana[o} i Nata{aMiqu{iz Novog Sada, JelenaMiqkovi} iz Petrovaradina, Marjana\akovi} iz Mo{orina, MarinaPeji} iz Gospo|inaca iSawaSavi}iz Ba~kog Jarka, DE^AKE: SvetlanaRaji}, BiqanaMili}evi} i DanijelaJevtovi} iz Novog Sada, AngelinaRajkovi} iz ^eneja, DajanaTorbica i MirelaJevri} iz Sremske Kamenice i SanelaErceg iz Ba~a.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawena Ru`a Nestora Zurkovi} (1914) u 10.30 ~asova, zatim Vitomir Koste Bugarski (1932) u 11.15, Marija Stjepana Tot (1933) u 13.30, Du{an Steva Kova~evi} (1928) u 14.15, Milo{ Miqka Savi} (1929) u 15 i Milica Mitra Ayi} (1938) u 15.45 ~asova.

tElEfOnI

DNEVNIK

VODI^

VA@nIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

10

420-374

ZDRAVStVEnASlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555,525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik КОМИСИЈАЗАПОПИССТАНОВНИШТВА УБЕЧЕЈСКОЈОПШТИНИ

Потребно 260 пописивача БЕЧЕЈ: Председник Комисије за попис становништва, домаћинстава и станова у бечејској општини БудиславМедурић и његов заменик Зоран Ковач одржали су прес конференцију с циљем да обавесте јавност о значају пописа, начину организовања и његовог споровођења, као и стварању и правилној примени методолошких упутстава. - За нашу општину је већ изабрано 37 инструктора, а сада је у току избор пописивача, којих је је потребно 260. Циљ акције је да попис успе и све ћемо урадити да одговоримо задатку који нам је поверен и којим ће Србија добити реалну слику на терену - рекао је Медурић. Зоран Ковач је истакао да је стигло чак 810 пријава за пописиваче распоређене по пунктивима у месним заједницама. Због рукописа је

одмах одбијено 258, што значи да је 552 кандидата конкурисало за укупно 286 места, од чега 260 пописивача и 26 њихових резерви. - Кандидати који су се пријавили треба да дођу на пунктове где су предали пријаве и виде резултате, а они који су пронашли своје име на листи да 24, 25, 26. или 29. августа од 8 до 13 сати дођу на пописни пункт и предају тражену документацију. Ако се кандидат за пописивача не јави, или не преда документацију у поменутим терминима, сматраће се да одустао. Исто тако, битно је 31. августа доћи на пописни пункт, јер ће у 11 сати бити обављена јавна прозивка. Уколико се не буде јавио довољан број кандидата за пописиваче, могуће је да празнину попуни неко ко је био „испод црте“ на листи - нагласио је Ковач. В.Јанков

FEKETI]DOBIJAODEQEWEFAKULTETA

Prijavqivawedo 1.oktobra FEKETI]: Kolex iz Beograda R&B od oktobra ove godine otvara odeqewe u op{tini Mali I|o{, ta~nije u Feketi}u, koji }e na taj na~in postati jedno od retkih sela u Srbiji koje }e imati odeqewe visokoobrazovne ustanove. Ova visoka {kola postoji pet godina, a svoja odeqewa ima u Beogradu i jo{ u ~etiri grada u Srbiji. R&B (Ra~unovodstvo i Berza) kolex }e u Feketi}u biti sme{ten u O[ “Nikola \urkovi}”, nastava }e se obavqati u informati~kom kabinetu, na srpskom jeziku, a na istom mestu studenti }e polagati ispite. Pravo upisa imaju svi sa zavr{enom ~etvorogodi{wom sredwom {kolom, a rangirawe studenata }e se biti na osnovu uspeha iz sredwe {kole i prijemnog ispita. Prijavqivawe traje do 1. oktobra, nakon ~ega }e biti organizovano polagawe prijemnog ispita i upis budu}ih studenata. R&B kolex nudi mogu}nost upisa i studenata koji su ve} upisani u drugim visokoobrazovnim ustano-

vama, pri ~emu se priznaju odre|eni ispiti i sa diferencijalnim ispitima mogu nastaviti {kolovawe po nastavnom programu ovog fakulteta. Godi{wa {kolarina je 1.200 evra u dinarskoj protivvrednosti, a mo`e se platiti u 10 mese~nih rata. U ovu cenu je ura~unata {kolarina i uxbenici. Kako isti~u u ovoj {koli, nastavni program R&B Kolexa je u skladu sa Bolowskim programom. Plan i program pru`a odgovaraju}u obuku za budu}e profesionalce ra~unovodstva i berzanskog poslovawa. Obrazovanje traje tri godine, na smerovima ra~unovodstvo i revizija, odnosno berzansko poslovawe, pri ~emu prve godine oba smera imaju iste predmete, a nastava se usmerava od druge godine. Odluku da se u Feketi}u otvori odeqewe ove visoke {kole pozdravili su u lokalnoj samoupravi Malog I|o{a, gde ka`u da }e novoosnovanoj {koli pru`iti svu podr{ku. N.Perkovi}

Збринуто 90 паса АПАТИН: Због уједа паса луталица, али и због обавезе локалних самоуправа да обезбеде азил или на други начин збрину животиње, општина Апатин је склопила уговор за Агенцијом за пољопривреду и малу привреду из Кикинде, да у неколико акција хватања напуштених, изгубљених или уступљених паса, постепено решава овај градски проблем. У две акције, проведене овог месеца у Апатину и Пригревици, збринуто је 90 паса, а планирају се још две до краја месеца. - Мислимо да ћемо свести број око садашњих 500 луталица на најмању могућу меру, јер су се акције показале ефикасним. Ово је први пут од 2005. године да се на територији општине хумано збрињавају животиње, уз помоћ Кикинђана, који су опремљени за ове послове, захваљући 161.000 евра које су добили путем прекограничног пројекта са мађарским градом Маком, од ко-

јих је Европска унија дала 85 одсто, док је преостали део финанисрао град - каже шеф општинске комуналне инспекције у Апатину НиколаМарчета. Општински јавни правобранилац БранкоВојводић примећује да се број захтева оштећених грађана ове године попео на 14, али да у овом месецу није поднет ниједан захтев, што оправдава акције хуманог збрињавања луталица. – Од 2009. године за одштету се јавило 36 грађана, којима је до сада исплаћено укупно 1,3 милиона динара из буџета. У тој цифри је и 620 хиљада који су исплаћени ове године за осам повређених грађана, док је шест још у поступку поравнања са општином или у судском процесу - наводи Војводић, напомињући да се у просеку сваки појединачни одштетни захтев грађана решава са 70.000 динара и да је само у једном случају исплаћено 80.000. Ј.П.

Волонтери уређују стазу поред Јегричке

ТЕМЕРИН: На међународном волонтерском кампу „Јегричка“ у Темерину, млади људи из осам земаља света Шпаније, Белгије, Грчке, Кореје, Јапана, Француске, Словеније и Немачке, заједно са Јавним водопривредним предузећем „Воде Војводине“ и младим истраживачима Србије, уређују стазу поред Јегричке, дугу 3,5 километра, која води до осматрачнице за птице код Богнаревог салаша. Волонтери из осам земаља посетиће сутра изложбу старих заната, Завичајну кућу у Темерину, етно кућу Брвнара у Бачком Јар-

ку, а од 14 часова очекује их журка на комплексу базена. У среду, завршног дана Волонтерског кампа на Јагричкој, планиране су изложбе радова домаће радиности и хране, те кување котлића. Младе из осам земаља поздравиће председник општине Темерин Андраш Густоњ, представници покрајинске Владе и Јавног водопривредног предузећа „Воде Војводине“. О значају Јегричке говориће Миланка Мишковић, а Члан општинског већа за привреду и инвестиције Мира Родић представиће потенцијале општине Темерин. М.М.

sreda24.avgust2011.

11

ТРЕЋИУПИСНИРОКУСОМБОРСКЕСРЕДЊЕШКОЛЕ

Сви би беле мантиле, али не месарске

СОМБОР: У сомборских шест средњих школа, за свршене основце, било је резервисано ове године 1.154 места, а трећи уписни рок, након поправног испита, пружиће шансу за још 125 “малих матураната” из Сомбора, али и суседних општина из којих деца долазе на школовање у Сомбор као регионални едукативни центар. - Приметно је да је ове школске године знатно смањено итересовање деце и родитеља за трогодишње образовање занатлија, али је зато Медицинска школа имала највећи притисак и то оних најбољих ђака - каже начелник Школске управе за Западнобачки и Севернобачки округ, са седиштем у Сомбору Борислав Станичков. - Колико је Медицинска средња школа у Сомбору постала престижна довољно говори чињеница да је на, и иначе захтевном фармацеутском смеру, због огромног интересовања ђака пове-

ћан праг за упис, па су овај смер могли да упишу ученици који су освојили најмање 96,5 од могућих 100 бодова.

Мањакђакасељака професоре Судбина Војводине, у којој је, у односу на прошлу, ове године било 865 мање малих матураната, што је угасило чак 30 одељења, није заобишла ни Сомбор. Тако је на подручју Сомбора већ завршено прераспоређивањe вишка кадрова, односно оних наставника којима је запала умањена норму у односу на ону на коју су својевремено и примљени.

Према његовим речима, друга страна медаље је да за занимања која гарантују брзо запослење, као на пример месар и пекар у Пољоприврденопрехрамбеној школи у Сомбору, није било итересовања и то документује чињеницом да се за профил месара пријавио само један, а за пекара свега четири ученика, иако је за ова занимања било предвиђено 12 места. Од расположивих 125 места, колико их је преостало за трећи уписни круг, највише их је у Техничкој школи, 75, док ће у “зауставном времену” Пољопривредно-прехрамбену сомборску средњу школу моћи да упише 29 матураната. У Средњој економској је преостало 17, а у Гимназији “Вељко Петровић” 14 слободних места, каже Станичков, и то углавном на мађарском наставном језику, за чије се похађање евидентно сваке године полако смањује интересовање. М.Миљеновић

ПРЕВАРЕНИАПАТИНСКИРАДНИЦИДВЕГОДИНЕТРАЖЕОДШТЕТУ

Хранили се остацима кромпира

АПАТИН: Група од 12 радника бродограђевинске струке из Апатина, Пригревице, Сомбора, Бачког Моноштора и Краљева, који су преварени обећањима да ће у Холандији, за шест месеци зарадити 19,5 хиљада евра, две године безуспешно тражи одштету, јер су три месеца били у тој држави без посла, гладујући и са лажним папирима, које им је дала словенчка агенција МСТ „Глобал“, преко посредничке агенције „Перкан“ из Србије. - Обраћали смо се свим министарствима, од спољних послова преко Министарства правде, али смо одговор добили једино од Министарсва за људска и мањинска права и разговарали са људима из Министарства полиције. Наше писмо проследило тужилаштву у Сомбору. Након ове интервенције, дали смо изјаве истражном судији у Сомбору - каже један од преваредних бродоградитеља из Пригревице Васиљ Зоројевић. Зоројевић подсећа да је утврђено да је сва документа са којима су путовали пре две године у Холандију, од пријаве места боравишта у Љубљани, преко рад-

Преваренирадници

них виза, МСТ „Глобала“ из Љубљане фалсификовао. - Ради се о добро организованој превари у коју су умешани бројни људи. Прелазећи храватску и словеначку границу, у нашим пасошима нису ударени печати. Када смо се једва вратили из Холандије, о свему смо обавестили нашу амбасаду у Словенији, али су слу-

Beogradpoklawa paketebebama izBeleCrkve BELA CRKVA: Grad Beograd pokloni}e prigodne pakete roditeqima sa podru~ja op{tine Bela Crkva, koji u narednih godinu dobiju prinove, najavqeno je danas u op{tini Bela Crkva. U paketu se nalaze stvari koje su mami i detetu potrebne u prvim danima i wihova pojedina~na vrednost je oko 12.000 dinara. Ta op{tina je navela da je realizacija akcije “Beogradski bebi klub”, u okviru koje }e onima koji u narednih godinu dana postanu roditeqi biti dodeqeni paketi, nastavak uspe{ne saradwe Beograda i Bele Crkve. Grad Beograd je ve} isporu~io deo paketa Beloj Crkvi, tako da }e roditeqi novo|en~adi mo}i da ih preuzmu u op{tini, prilikom prijavqivawa novoro|en~adi. „Nadamo se da }e bebi paketi doprineti da se u narednih godinu dana u Beloj Crkvi ra|a jo{ vi{e dece”, pi{e u saop{tewu op{tinske uprave Bela Crkva. (Tanjug)

ОДДАНАСЗРЕЊАНИНСКИ„ДАНИПИВА”

За почетак Балашевић

ЗРЕЊАНИН: Традиционална зрењанинска туристичко – забавна манифестација “Дани пива”, 26. по реду, почиње данас и трајаће до недеље. Организатори - град Зрењанин и Туристички центар - најављују богат програм током пет дана. За сваког понешто биће већ прве вечери пиваријаде, а нарочиту пажњу изазвало је гостовање Ђорђа Балашевића. Он ће одржати концерт вечерас, од 21 сат, на Сцени “Сима Цацин”, у Тиршовој улици, а десетак минута пре његовог наступа и свечано ће бити отворени овогодишњи “Дани пива”. Истовремено, програм ће почети и у Градској башти, где ће публику забављати тамбурашки ансамбл “Мелем”, док ће љубитељи рокенрола имати прилику да уживају на Житном тргу. На мејн стејџу, наиме, вечерас ће, од 21 сат, свирати бендови “Сикс пек”, “Овердрајв” и “Партибрејкерси”. На платоу, на Тргу др Зорана Ђинђића, биће уприличена техно журка, а у Народном музеју Зрењанин, у 20 часова, биће отворена изложба под називом „Пенушава страст“, у оквиру које ће бити изложене пивске чаше, кригле, флаше, бокали и чизме са логом пивара, и етикете из приватних колекција. Ж.Б.

Уништавање амброзије АПАТИН: Општинска комунална инспекција спроводи акцију уништавања амброзије, на укупно 46 хекатара, од којих 30 хекатара механичким кошењем и 16 дозвољеним хемијским средствима. Тримером и тракторским косилицама ће се косити у урбаним деловима града, док ће напуштене површинебити третирана хемисјки. Уништавање амброзије трајаће до краја септембра, а средства су обезбеђена из касе еко- динара, коју општинском одлуком пуне грађани и правна лица. Ј.П.

жбеници, упркос напорима, била немоћни да утичу на словеначке власти да санкционише преваранте. Агенција МСТ „Глобал“ из Љубљане и Агенција ДОО „Перкан“ из Србије су угашене, али су њихови власници ЈосипЛисац и Ранко Перић, по мојим обавештењима наставили да се баве тим послом - тврди Зоројевић.

Плесна панорама СЕНТА: Фолклорни програм „Пле сна панорама” у оквиру де сетог суботичког „Интеретно фестивала” приређује се вечарас од 20 сати на Главном тргу у Сенти. Поред фолклорног ансамбла „Испиланг” сенћанског Културно образовног центра „Турзо Лајош” наступају репрезентативни фолклорни ансамбли из Кипра, Турске, Русије и Аргентине. М.Мр.

Преварени бродоградитељ из Апатина Небојша Бошковић, додаје да је са власником Агенције „Перкан“ Перићем имао суочење код инспектора Младеновића, где је овај признао да су документа фалсификована. - У просеку сваки од нас је за обећање посла дао по 400 евра. Понели смо за сваки случај још нешто новца који смо потрошили за неколико дана за храну, очекујући да ћемо добити посао и плату. Од тога ништа није било, сакупљали смо кромпир за машинама у пољима, пластичну амбалажу, не би ли се три месеца прехранили, наводи Бошковић, док Зоројевић истиче да су их три месеца држали посредници у холандском граду Хергингену, док им нису легле паре са Бироа за запошљавање у Љубљани, на који смо одмах по доласку у ту земљу пријављени. Зоројевић каже да са осталим превареним радницима, неће одустати од намере да се преваранти санкционишу, јер како каже за три месеца проведена у Холандији без пара и хране, здравље му је озбиљно нарушено. Ј.Прелчец

Вече међународног фолклора БЕЧЕЈ: Сада већ традиционално, трећи пут заредом у летњем периоду, локална самоуправа Бечеја организује Вече међународног фолклора. Све је олакшано чињеницом да се у Зрењанину под покровитељством Светске асоцијације фолклора (Ц. И. О. Ф. Ф.), одржава реномирани Међународни фестивал фолклора „Зрењанин 2011“, па онда учесници посећују широм Србије и друге градове у којима је фолклор развијен. Захваљујући репутацији бечејског АНИП „Ђидо“, први контакт је лако успостављен и сада све тече по аутоматизму. - Ове године ће нам у госте доћи фолклорни ансамбли из Грчке, Грузије, Италије и Румуније, које ће примити председник општине ПетерКнези, а од 19 сати концерт ће се одржати на централном градском тргу – каже помоћник председника општине за туризам АндрејКореној. У уводном делу концерта своје фолклорно умеће представиће дечији ансамбли овдашњих фолклорних школа. В.Ј.


vojvodina

sreda24.avgust2011.

dnevnik

c m y

12

ОДРЖАНАПРЕМИЈЕРАРОКОПЕРЕ „РАЗАПЕТ“

Порукадобра језикомсимбола

Особесаинвалидитетомуређујукругболнице

ПРОЈЕКТИНСЗЗАОСОБЕСАИНВАЛИДИТЕТОМ

Посао за 65Сомбораца

СОМБОР:Од укупно 112 пројеката у оквиру јавних радова за особе са инвалидитетом (ОСИ) на нивоу Републике, колико је за ову годину одобрила и са 253 милиона динара финанасирала Национална служба за запошљавање, у Сомбору, тачније четири општине Западне Бачке, одвија се седам јавних ра-

ки” Сомбор и Покрет горана Кула. Општа болница „Др. Радивој Симоновић” Сомбор је ове године носилац два пројекта и то: јавни рад за ургентно збрињавање пацијената у трајању од три месеца где је запослено пет лица, укупне вредности 543.124 и други јавни рад где је запослено 11 особа са

Уређењеархива,веб-сајтова... НСЗ је на нивоу целе Р. Србије за 2011. годину одобрила 112 пројеката у оквиру јавних радова за особе са инвалидитетом на којима ће посао добити 756 особа са инвалидитетом и 565 персоналних асистената за које је издвојено преко 253 милона динара. Особе са инвалидитетом се најчешће ангажују на уређивању зелених површина, сређивању архива, изради веб-сајтова или у уметничким радионицама. дова кроз које је ангажовано укупно 65 људи. Како кажу у сомборској Филијали НСЗ, у случају четири пројекта ради се о радном ангажовању 43 особе са инвалидитетом, док су преостала три пројекта намењена пружању персоналне асистенције ОСИ-има уз ангажовање 22 лица са евиденције НСЗ. У току јула започели су јавни радови за особе са инвалидитетом на подручју Западне Бачке, а извођачи радова су Општа болница „Др Радивој Симоновић” Сомбор, Геронтолошки центар Сомбор, УГ „Оса” Сомбор, Центар за социјални рад Оџаци, Спортски центар „Соко” Сомбор, ГБ „Карло Бјелиц-

инвалидитетом на пословима одржавања и заштите животне средине болничког круга у трајању од шест месеци, укупне вредности 2.276.521 динар. У Сомборској болници, као једном од извођача јавних радова, изузетно су задовољни радом особа са инвалидитетом ангажованих кроз ове пројекте, а према речима ВеснеЛалић, помоћника директора Опште болнице за економска и кадровска питања, сасвим је извесно да ће ова здравствена установа, на основу добрих искустава са ангажовањем ОСИ, аплицирати и на будуће конкурсе. М.Мћ

КИКИНДА:Премијера рок - опери „Разапет” одржана је у понедељак увече у дворишту Курије, у оквиру Кикиндског културног лета. У овој опери учествују играчки ансамбл „Ширило„ кикиндског Културно-уметничког друштва „Еђшег” и солисти из словачког Рок театра, као и фолклорни ансамбли из Кишкунфелеђхаза и Тисакечкеа. Три фолклорне групе боравиле су у кампу Културног центра из Кишкунфелеђхаза. Са играчким ансамблима радио је Тибор Катаи, Кикинђанин који је Тематикабиблијска,радњасадашња каријеру започео у „Еђшегу„, а љу дана припреме, а певачи ову сада је запослен као кореограф у рок оперу већ имају на репертоаЦентру за културу у Кишкунфе- ру и она се стално мења. Нови солеђхазу. Плесачи су имали неде- листа, у главној улози, је Кикин-

ОДУМИРУ СРЕДЊОБАНАТСКА НАСЕЉА

Вишеумрлих негорођених

ЗРЕЊАНИН: Сва насеља у средњем Банату, брже или спорије одумиру, јер је све мање житеља у њима. Тенденција је годинама уназад да много више људи умире, него што их се роди. Тако је, на пример, у Средњобанатском округу, који обухвата општине Зрењанин, Нови Бечеј, Сечањ, Житиште и Нова Црња, у 2008. години рођено 1.690, а умрло 3.098 лица. Мањак је читаво једно село од 1.400 становника. Лане је било још горе, умрле су 3.144 особе, а рођене 1.642 бебе. Шеф одсе ка за дру штве ну бригу о деци у Градској управи Зре ња нин Стев иц а Пет рић признаје у изјави за “Дневник” да разлога за забринутост има много, јер бројке у по следњој деценији говоре да је однос рођених и умрлих један напрема два. - У Зрењанину, што су подаци за град и 22 насеља, прошле године поднето је 1.050 захтева за родитељски додатак, што је приближно и броју рођених, а умрло је дупло више – каже Петрић и наводи да је од 1. ја-

Зрењанинстимулишерађањедеце

нуара његовој служби поднето 615 захтева на основу рођења детета, док је у истом периоду умрло 1.020 Зрењанинаца. Због драматичног минуса у природноим прираштају, зре-

Забрињавајућиподаци СвисевратилиуТиквару

Чамцимадо НовогСела

БАЧКА ПАЛАНКА: Протеклог викенда у организацији Удружења спортских риболоваца „Шаран” из Бачке Паланке одржана је друга регата моторних чамаца и бродица до Бачког Новог Села. На пут дугачак око 20 километара, а од Паланке се ишло узводно, па је до Новог Села требало три сата, кренуло је 30-так пловила са око стотину учесника. Међу чамцима и бродицама било је и оних са јаким моторима, који би ову руту превалили знатно брже, али је одлучено да се иде просечном брзином пенте четворке, како би се одржала колона. Протеклог викенда паланачки регаташи провели су на води више од шест сати, али није им жао.

Циљ је био у Бачком Новом Селу, где је заказан ручак - радио је роштиљ и таландара. Освежење су сви носили у ручним фрижидерима, па је и поред велике жеге свима пријало. Сви су се живи и здрави вратили у паланачко заливно језеро Тиквара одакле су и кренули и које је матична лука скоро свим учесницима регате. Осим дружења организатори кажу да овакве, једнодневне регате имају за циљ да њихови учесници боље упознају Дунав, јер има оних који и поред неколико година пецарошког стажа скоро да нису изашли из језера, или су пецали на обали Дунава. М.Суџум

Паркирање200динара НОВИБЕЧЕЈ:Za vreme „Velikospojinskih dana” u Novom Be~eju novosadski „Parking servis” bi}e zadu`en za organizovawe parkirawa kako bi se, kako ka`u, obezbedio nesmetan saobra}aj i bezbednost. Parking }e se napla}ivati od 26. do 28. avgusta, samo za putni~ka vozila, na ~etiri punkta koji se nalaze na ulazima u grad. Iz pravca Novog Sada i Zrewanina, sa obilaznice, iz Ba{aida i iz pravca Kikinde i Novog Milo{eva. Parkirawe }e se napla}ivati od 18 do 24 ~asa i ko{ta}e 200 dinara. B.M.

ђанин, оперски певач Тихамир Киш. - Словачки Рок театар ову представу игра од 2003. године.

Представа је о сукобу добра и зла, тематика је библијска, али радња је у садашњем времену. Ми показујемо који је исправан пут и шаљемо добру поруку. Верујем да публика разуме симболе, јер су универзални и не подлежу језичкој баријери - каже редитељка Хенриета Карко. Аутор рок - опере „Разапет„ је мађарски музичар и композитор Гергељ Колтаи. Сада је у плану и премијера у Словачкој. У пројекту прекограничне уметничке сарадње, Културноуметничком друштву „Еђшег” помогли су: Општина Кикинда, Покрајинска влада, цивилна организација „Хументис” и Фондација „Ласло Секереш”. А.Ђ.

У целој општини Нова Црња, у прошлој години рођено је свега 74 деце, а умрло је 232 житеља. Природни прираштај је у минусу од чак 15,7 посто. У Житишту, на око 20.000 становника забележена су тек 153 рођења, док је више него дупло умрло. Још горе је у сечањској општини, где је рођено 108, а умрло њих 309, или готово три пута више.

њанинско Градско веће је од 1. јануара изгласало одлуку о увећаној дотацији за рођење деце. До краја прошле године, локална самоуправа стимулисала је само рођење првог детета, и то са 10.000 динара, уз још 5.000 на потврду за куповину у апотеци. Од почетка 2011. износ је уве ћан на 30.000 ди на ра, а остао је и додатак са потврдом. Новина на боље је да Зрењанин сада стимулише и рођење другог и трећег детета, са истом једнократном сумом помоћи. Да ли ће све то изменити демо граф ску сли ку у нај ве ћој

сред њо ба нат ској са моу пра ви, остаје да се види. Судећи према првих седам и по ме сеци ове године, ништа ново ни добро неће се догодити и могуће је да Зрењанин први пут у новијој историји забележи мање од хиљаду рођених за годину дана. У зрењанинској болници, како сазнајемо, ме сечно је 120 до 130 порођаја, а од 1. јануара рођене су 922 бебе. То су, међутим, подаци за цео круг, јер у Општу болницу “Др Ђорђе Јоановић” долазе породиље из свих пет општина. Ж.Балабан

ЦМОКФЕСТИВАЛ ЗАВИКЕНДУЦРВЕНКИ

Бесплатанкампзарокере ЦРВЕНКА:На популарном излетишту Поток 26. и 27. августа биће одржан шести Црвеначки музички омладински камп (ЦМОК). За традиционалну манифестацију такмичења рок бендова пријављено је 25 група из целе земље, али и из суседне Босне и Херцеговине. Оно што ће посебно обрадовати све љубитеље добре музике и дружења је бесплатан камп. Организатори најављују да ће за све кампере, којих је за сада пријављено 136, током дводневног трајања фестивала бити обезбеђенi шатор и подлога, као и бесплатна храна. Цена улазнице за све остале посетиоце који неће боравити у кампу током наредног викенда је 250 динара. Такође, првих 500 гостију добиће ЦД популарног хрватског састава „Атомско склониште”.

Аутор и идејни творац, као и директор фестивала ЦМОК је председник месне заједнице Црвенка Херцен Радоњић Кека који већ дужи низ година на Потоку окупља позната имена из света рок музике, младе и неафирмисане бендове из свих крајева, као и све оне који су жељни доброг дружења и заба-

ве. Уметнички директор фестивала је признати уметник Дадо Топић, а овогодишњи председник жирија биће ГаборЛенђел, вођа некадашњег састава „Тешка индустрија”. Осим жирија, ове године и публика ће бити у прилици да гласа за бенд који им се највише свиђа, а победник ће бити

Такмичењебендова Бендови који су одабрани да наступају у такмичарском делу су „Aria aeternia”, „Децокваритељи”, „Foreplay”, KZP, „Scarlet dust” и „Spasm” из Ниша, „Бесне глисте”, „Fonic”, „Late´s”, „Red wave to the bocks” и „Сељачка буна” из Београда, „Counter ignition”, „Gernika”, „New mythology” и „Third gallery” из Новог Сада, „Himera” i „No hard feelings” из Зрењанина, „Putrid blood” и „Увертира” из Шида, „Деде путра” из Босне и Херцеговине, „Change” из Апатина, „Fluid” из Бачке Тополе, „Sky wings” из Инђије, „Соло” из Лознице и „Under the label” из Црвенке.

проглашен другог дана фестивала. Организатори фестивала су за три најбоља састава обезбедили вредне награде и то за прво место ваучер у износу од 80.000 динара, за другопласиране ваучер на 50.000 динара и трећепласиране ваучер на 20.000 динара, које ће моћи да искористе за куповину музичке опреме у свим продавницама „Mix music” и то по повољнијим ценама од уобичајнеих. Првог фестивалског дана, у ревијалном делу програма наступиће „Тribute to Azra”, „Краљевски апартман” и „Атомско склониште”, док ће у суботу наступити Габор Ленђел и „Retro party” са Дадом Топићем, као и „Tribute to AC/DC” бенд, након чега следи журка до зоре. М.Кековић


crna hronika

dnevnik

Pijanpregaziope{aka U te{koj saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila u ponedeqak, pola sata pre pono}i na putu izme|u [ajka{a i \ur|eva, `ivot je izgubio za sada neidentifikovani mu{karac. Do nesre}e je do{lo kada je Bo`idar M. (1961) iz Temerina, voze}i „fijat“, udario u pe{aka koji se kretao kolovozom u suprotnom smeru. Policija je tokom uvi|aja utvrdila da je voza~ automobila Bo`idar M. imao 1,23 promila alkohola u krvi. Policija }e protiv Bo`idara M. podneti krivi~nu prijavu zbog postojawa sumwe da je izvr{io te{ko delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja. N.P.

Teralaunukudaprosi Zbog sumwe da je svoju decu i unuku terala da prose, novosadska policija je podnela krivi~nu prijavu protiv ]. \. (42), za delo trgovine qudima. Ona je radno eksplatisala svoju decu i unuku, tako {to ih je primoravala da prose u Novom Sadu, a nakon intervencije policije, unuka osumwi~ene sme{tena je u Sigurnu de~ju ku}u. Policiju je o ovom slu~aju obavestila jedna `ena iz Novog Sada, koja je pozvala policiju, sa`aliv{i se na {estogodi{wu devoj~icu primoranu da prosi. Protiv iste osobe policija je tokom 2002. i 2009. godine ve} podnosila krivi~ne prijave zbog sumwe da je zapustila i zlostavqala dete. N.P.

sreda24.avgust2011.

13

NAGRANI^NIMPRELAZIMAHORGO[IKELEBIJAZAPLEWENAROBAVREDNA2,5MILIONADINARA

[vercujusenao~are, ve{ta~kizubi... Na grani~inim prelazima Kelebija i Horgo{ carinici su u proteklih nekoliko dana spre~ili vi{e poku{aja krijum~arewa robe, ~ija je vrednost procewena na vi{e od 2.580.000 dinara, saop{teno je iz Odseka Uprave carine za odnose s javno{}u. Tako je na grani~nom prelazu Kelebija 22. avgusta, prilikom kontrole putni~kog kombija suboti~kih registarskih oznaka, spre~en poku{aj {verca nao~ara za sunce vrednih vi{e od 1,7 milion dinara. Detaqnim pregledom unutra{wosti kombija, na predwem sedi{tu prona|ena je kesa s li~nim stvarima me|u kojima su bile sakrivene nao~are umotane u papirne ubruse. Ispod drugog reda sedi{ta za putnike prona|ena je kartonska kutija za cipele i u woj, tako|e, nao-

~are poznatih svetskih marki poput „Dolce& Gabbana”, „Christian Dior”, „Giorgio Armani”, „YvesSaintLaurent”. Dok je carinik pregledao unutra{wost kombija, voza~ je jednu kutiju punu nao~ara uspeo da iznese i sakrije ispod vozila, ali je i ona prona|ena, navedeno je u saop{tewu. Protiv voza~a kombija S.I. pokrenut je prekr{ajni postupak pred nadle`nim sudom. Istog dana, na grani~nom prelazu Horgo{, carinici su u kombi-vozilu francuskih registarskih oznaka, osim prijavqenih li~nih stvari i upotrebqavane tehni~ke robe, prona{li nekoliko PVC-torbi s novom neprijavqenom garderobom. Otkrivena su ukupno 152 odevna predmeta robne marke „kiabi”, ~ija je vrednost procewena na oko 380.000 dinara.

Dan ranije, na prelazu Horgo{ carinici su, u saradwi s pograni~nom policijom, otkrili putnu torbu u kojoj je u deset kartonskih kutija bilo 500 kutija tahografskih listi}a vrednih vi{e od 500.000 dinara. Roba je otkrivena u prtqa`nom delu autobusa marke „mercedes” koji saobra}a na relaciji Frankfurt–Prizren, a protiv voza~a A.X. iz Pri{tine pokrenut je prekr{ajni postupak. Na istom grani~nom prelazu 20. avgusta, u automobilu ma|arskih registarskih oznaka, prona|eno je 39 kutija ve{ta~kih zuba marke „goldent”, s po {est kompleta od po 28 zuba. U vozilu kojim je upravqao I.K. roba je prona|ena ispod suvoza~evog, voza~evog i zadweg sedi{ta. (Tanjug)

DALIJEZAISTABILOSEKSUALNOGUZNEMIRAVAWANAODEQEWUUROLOGIJEZREWANINSKEBOLNICE

Suspendovanlekaroptu`en zasilovawepacijentkiwe Ni nedequ dana nakon {to je pacijentkiwa E. K. (36) iz Zrewanina prijavila da ju je silovao doktor zrewaninske Op{te bolnice „Dr \or|e Joanovi}“, i to u prostorijama ove zdravstvene ustanove, ne zna se pouzdano {ta se minule srede, u ve~erwim satima, dogodilo na Odeqewu urologije. Neki mediji su, br`eboqe, objavili ispovest `ene koja tvrdi da je `rtva seksualnog nasiqa, mada ni policija, niti istra`no odeqewe Vi{eg suda u Zrewaninu, nisu zvani~no saop{tili ni jednu jedinu re~ o ovom doga|aju. „Dnevnik“ je, ina~e, imao uvid u sudski predmet sa~iwen od samo jedne zabele{ke, koju je sastavio istra`ni sudija Ile{Bako{, o tome da je E. K. obavestila nadle`ne o obqubi. Koliko je poznato, za sada nema ni zahteva za sprovo|ewe istrage protiv lekara urologa, koji se spomiwe kao osumwi~eni, niti je on u pritvoru. Jedino je sigurno da je, odlukom uprave zrewaninske bolnice, suspendo-

van s radnog mesta dok se ne bude utvrdilo {ta se zaista zbilo tog 17. avgusta. E. K. je ispri~ala novinarima da je doktor u sredu uve~e do{ao u sobu koju je delila s jo{ dve pacijentkiwe, i pozvao je u svoju ordinaciju da je, kako je rekao, izmasira.

Optu`eninijeupritvoru? – U petak sam bila kod na~elnika Policijske uprave Bojana Markovi}a i ono {to znam jeste da je doktor bio na informativnom razgovoru i da je tog dana bio na slobodi. Pacijentkiwa je u ponedeqak bila kod na{eg ombudsmana. Ona se zahvaquje bolnici na svesrdnoj podr{ci i pomo}i u te{kim trenucima. Mislim da je nai{la na potpuno razumevawe kod svih u bolnici – naglasila je Gordana Kozlova~ki.

– Ni{ta ne slute}i, oti{la sam. Le`ala sam na stomaku, bez gorweg dela pixame. Odjednom me je okrenuo na le|a. Na brzinu mi je podigao noge i svukao mi pixamu i ga}ice. Bila sam omamqena od lekova koje sam dobila i iscrpqena

PREKINUTOSU\EWERAMU[UHARADINAJU

Vagaweizjave kqu~nogsvedoka Su|ewe Ramu{uHaradinaju u Ha{kom tribunalu ju~e je prekinuto dok sudsko ve}e ne odlu~i o zahtevu tu`ioca da se usvoji zapisnik iz predmeta „Fatmir Qimaj„ iz 2005. godine sa svedo~ewem [ef}eta Kaba{ija, koji nije `eleo da odgovara na pitawa tu`ioca o zlo~inima OVK-a. Haradinaju i saoptu`enima Idrizu Baqaju i Lahiju

Ramu{Haradinaj

Brahimaju sudi se u delimi~no ponovqenom procesu zbog zlo~ina nad Srbima i drugim nealbancima 1998. godine. Kqu~ni svedok na su|ewu, Kaba{i, i ju~e je, kao i prethodnog dana, na tu`io~evo pitawe da li se 2005. godine, kada je svedo~io u predmetu „Qimaj„, boqe se}ao doga|aja nego sada, odgovorio s „ne znam”. – Po{to dolazim s lisicama, kao i kada sam bio u zatvo-

od bolova i nisam uspela da se odbranim – tvrdi ona. U prvi mah, po pisawu pojedinih tabloida, menaxment Op{te bolnice “Dr \or|e Joanovi}” nije `eleo da se ogla{ava ovim krajwe neprijatnim povodom. Ali, ubrzo je direktorka najve}e zdravstvene ustanove u sredwem

ru, ne mogu da se koncentri{em – rekao je Kaba{i, zamoliv{i tu`ioca da prestane da ga ispituje jer misli da nije validan svedok. Na pitawe da li je 2005. godine govorio istinu, Kaba{i je rekao da ne mo`e da se seti tog vremena, ali da, po{to nema obi~aj da la`e, misli da se tada potrudio, ali da sada nije u stawu da razjasni stvari kako treba. – Ho}ete da ka`em ne{to {to nema smisla ili neku re~ koja }e me skupo ko{tati – naglasio je Kaba{i. Tu `i lac je na kon toga zatra`io od sudskog ve}a da se u spis uvede zapi snik iz pred meta „Qimaj„, po{to je Ka ba {i vi{e puta rekao da „pri hva ta” ono {to je tada rekao. Ka ba {i, biv {i pripadnik OVK, uhap{en je pre nekoliko dana u Holandiji i izru~en Tribunalu, koji ga tereti za nepo{tovawe suda, po{to je 2007. godine odbio da sve do ~i u pr vo ste pe nom po stupku protiv Haradinaja. Kaba{i je prekju~e, prvog dana svedo~ewa, na ve}inu tu`io~evih pitawa, vidno uznemiren, odgovarao s „ne znam” i „ne se}am se” ili „ne mogu da odgovorim na pitawe”. (Tanjug)

Banatu dr Gordana Kozlova~ki odlu~ila da se obrati javnosti, otkrivaju}i da je lekar o kome je ovde re~ zapravo specijalista urologije B.J. (49). – Doga|aj kakav nismo imali, iz kategorije najmawe `eqenih, zbio se u sredu uve~e, negde pred

Zrewaninskabolnica

pono}, i ticao se odnosa izme|u lekara i pacijentkiwe na Odeqewu urologije. Zadirao je u sferu neprofesionalizma i neeti~nosti. Pacijentkiwa i na{ doktor su u periodu od pola deset do pred pono} imali kontakt, na neuobi~ajnom mestu. O kakvom kontaktu je re~, ostavqamo policiji da ispita – biranim re~ima obratila se dr Kozlova~ki. Sama ~iwenica da je E. K. oko pono}i zatra`ila pomo} jer je,

Obili{kolu Policija u Temerinu uhapsila je Olivera L. (19) i Ervina M. (20), zbog sumwe da su poku{ali kra|u u temerinskoj O[ „Kokai Imre“. Oni se terete da su polupali prozor na {koli, u{li u jedan kabinet, izvr{ili premeta~inu, ukrali muzi~ki ure|aj i {kolski pribor. Policija ih je s ukradenim stvarima zatekla u {kolskom dvori{tu i privela ih u stanicu. Protiv wih }e biti podneta krivi~na prijava za delo te{ke kra|e u poku{aju. N.P.

Izazivawepo`ara pravdapijanstvom Dr`avqanin Srbije Dragan Petkovi} (59), koga je crnogorska policija uhapsila zbog sumwe da je podmetnuo po`ar kod Stoliva, negirao je ju~e da je to uradio namerno, pravdaju}i se pijanstvom. Petkovi}u je, nakon saslu{awa kod istra`nog sudije Osnovnog suda u Kotoru [pira Pavi}evi}a, odre|en 30-dnevni pritvor. Petkovi} je istra`nom sudiji, kako prenose podgori~ki mediji, kazao da je svratio u hladovinu pored puta da upali cigaretu i da se odmori, kao i da je sam poku{ao da vatru ugasi, ali da u tome nije uspeo

jer je bio pijan. Iz Uprave policije Crne Gore ranije je saop{teno da je Petkovi} u nasequ Dowi Stoliv, kod Tivta, prouzrokovao veliki po`ar kada je upaqa~em zapalio nisko rastiwe pored lokalnog puta Pr~aw–Lepetane. Po`ar koji je je prouzrokovao, usled jakog vetra, zahvatio je povr{inu od oko 5.000 kvadratnih metara, ~ime su, osim pri~iwene ve}e materijalne {tete, dovedeni u opasnost `ivoti i imovina qudi koji borave u nasequ Dowi Stoliv, saop{tila je policija. (Tanjug)

Poginuomotociklista U saobra}ajnoj nesre}i koja se preksino} dogodila u Industrijskoj ulici u Rumi jedna osoba je poginula, a dve su te{ko povre|ene, saop{tila je Policijska uprava Sremska Mitrovica. U nesre}i koja se dogodila oko 22 sata, poginuo je voza~ motocikla Veso P. (28) iz Malih Radinaca, a te{ke povrede zadobili su voza~ „mercedesa” LazoU. (60) i DanicaD. iz Rume. Povre|eni su hospitalizovani u Medicinskom centru u Sremskoj Mitrovici. (Tanjug)

Parpodleteopodkamion Devojka, koja je te{ko povre|ena u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila ju~e u Kara|or|evoj ulici u Beogradu, podlegla je zadobijenim povredama i preminula u beogradskom Urgentnom centru, re~eno je Tanjugu u Medija centru Klini~kog centra Srbije. Nesre}a se dogodila ju~e oko 9.30 ~asova kada je motocikl „suzuki” podleteo pod kamion, a tom prilikom na licu mesta je preminuo voza~ motora, dok je suvoza~, `enska osoba, prevezena u Urgentni centar, gde su se lekari neuspe{no poku{ali da joj spasu `ivot.

kako je navela, do`ivela seksualno uznemiravawe, po re~ima Gordane Kozlova~ki bila je dovoqna da se pozove Policijska uprava. – U pono} me je o svemu obavestio na~elnik odeqewa dr Steva Medi}. Sprovedena je uobi~ajena procedura, uzete su izjave od svih onih koji su bili prisutni na odeqewu, a najpre od pacijentkiwe, ~ija je emotivna reakcija bila vrlo izra`ena i kod koje je

bio primetan stresni poreme}aj, i od doktora koji je tako|e bio pod velikim stresom. Ujutro smo uzeli izjavu na~elnika slu`be i zamolili ga da se u na{e ime izvini pacijentkiwi. Ona je do{la u upravu, iznela je sve svoje utiske koji su u onom trenutku bili vrlo dramati~ni. Duboko smo je razumeli i prihvatili sve {to je rekla, spojili profesionalnu, doktorsku, a i qudsku empatiju, i ponudili joj pomo} u svakom pogledu. Tog dana uzete su izjave i od smenskih sestara, ponovo od doktora urologa, posle ~ega je suspendovan sa svog radnog mesta – objasnila je direktorka zrewaninske bolnice. Suspenzija zna~i da ovaj lekar do daqeg nema pristup bolni~kim prostorijama i da }e dobijati tre}inu li~nog dohotka u narednih mesec dana. Po Zakonu o radu, suspenzija mo`e trajati tri meseca. Do tada, trebalo bi da bude ustanovqeno da li je lekar zaista kriv ili je neopravdano optu`en. @.Balaban

[e{eqparodirao sudskiproces Li der Srp ske ra di kal ne stran ke Voj is lav [e{ eq na go ve stio je ju ~e pred Ha {kim tri bu na lom da ne }e iz vo di ti do ka ze od bra ne od op tu `bi za zlo ~i ne nad ne sr bi ma u Hr vat skoj, Voj vo di ni i BiH 1991–93. Pred se da va ju }i su di ja @an-Klod Ant on et i je re kao je da }e pre tre sno ve }e da nas raz mo tri ti ka ko }e pro ces bi ti na sta vqen, a no vu ras pra vu za ka zao je za ok to bar. – Spre ~en sam da iz vo dim do ka ze od bra ne i spre mam se za za vr {nu re~. Tra `i }u de set da na za za vr {nu re~ – re kao je [e {eq to kom ras pra ve o sta wu u po stup ku, tvr de }i da ga je Tri bu nal „spre ~io” da se bra ni ti me {to je od bio da mu is pla ti tro {ko ve za od bra nu, od no sno da fi nan si ra we go ve sa rad ni ke ko ji bi mu po ma ga li u iz vo |e wu do ka za. Su di ja An to ne ti je re kao [e {e qu da se „slu `i svim mo gu }im prav nim tri ko vi ma da bi pri do bio jav no mne we i pri ka zao da mu je us kra }e no pra vo na od bra nu”. Tu `i lac Mat ij as Mark us en re kao je da je [e {eq sam „na me stio si tu a ci ju u ko joj na vod no ne mo `e da iz vo di do ka ze od bra ne”. Op tu `e ni je to ne gi rao, tvr de }i da, po Sta tu tu su da, ima pra vo na na dok na du tro {ko va. [e {eq je u sud ni ci ka zao i da je pro tiv we ga po kre nut i ~e tvr ti po stu pak zbog ne po {to va wa su da i po no vio da

na me ra va da iza zo ve de set ta kvih po stu pa ka. Isto vre me no, tvr dio je da ni u jed nom prav nom si ste mu op tu `e nom za naj te `a kri vi~ na de la ne mo `e bi ti su |e no i zbog ne po {to va wa su da. Kao svoj ciq, [e {eq je na veo da zbir ka zni na ko je bu de osu |en zbog ne po {to va wa su da bu de ve }i od ka zne ko je }e mu su di je iz re }i u glav nom po stup ku po op tu `ni ci za rat ne zlo ~i ne. Tri bu nal je [e {e qa pra vo sna `no osu dio na 15 me se ci za tvo ra zbog ne po {to va wa su da, a jo{ dva po stup ka su u to ku. – U mom in te re su ni je da se stva ri raz ja {wa va ju, ne go da se jo{ vi {e za pe tqa ju i da ovaj Tri bu nal zbog to ga upad ne u du bo ku ka qu gu... To mi je ciq, jer }u ta ko ras tu ri ti Ha {ki tri bu nal... Mo `e te me osu di ti na do `i vot nu ro bi ju, ali me ne mo `e te po be di ti. Ov de sam ja ve} po bed nik... [to ap surd bu de ve }i, mo ja }e po be da bi ti ube dqi vi ja – po ru ~io je [e {eq.


kultura

sreda24.avgust2011.

dnevnik

c m y

14

ВЕЧЕРАСЗАЗНАСТУПАНАПЕТРОВАРАДИНСКОЈТВРЂАВИ

ИЗЛОЖБАНАРОДНОГМУЗЕЈАУСЕДАМГРАДОВА

Певачицамоћног, Са Каницом по Србији неспутаноггласа Иста као и на фотографијама и у видео спотовима, насмејана и отворена, била је у сусрету са новинарима француска певачица Заз (Изабел Жофруа), која ће имати вечерас концерт на Петроварадинској тврђави, у оквиру манифестације „Кантат Нови Сад“. Концерт почиње у 20 часова на главној бини на Петроварадинској тврђави, а Заз ће наступити након предгрупа „The Young Swing Sextet“, „Шесто чуло“ и „sHpiritus mOvens“. Заз је најавила да ће певати песме са свог албума, али и неке друге, да ћемо чути мало свинга, рока и неких других ритмова, и изразила наду да ће се публика добро провести, а она ће се свакако добро забављати. Након што је градоначелник Новог Сада Игор Павличић изразио задовољство и част што ће наш град угостити Заз, она је у сусрету с новинарима са осмехом одговарала на постављена питања. На наше питање шта признаје као своје музичке корене, Заз је рекла да је из свих музичких контаката усвајала различите ритмове. – Уписали су ме на Конзерваторијум када сам била мала. Свирала сам виолину од седме до девете године, и то је развило мој слух. Бављење музиком је сада за мене потреба за изражавање сопственог унутрашњег стања. Сва моја музика је експресија онога како се сада осећам – напоменула је Заз и рекла да су јој се и сестра и брат бавили музиком, мајка је свирала клавир, а и бака Бретонка је умела да запева. Позната и по томе што је певала на улицама Монмартра, Заз је објаснила да јој је мотивација за то била да заради новац. – У Паризу и у Француској уопште, људи који знају да певају, поседују одређени таленат, могу да изађу на улицу и да поделе своју радост са другим људима, а истовремено и да стекну неки новац да би преживели. Егзистенцијално питање је мене одвело на улицу, али ја дајем све из срца људима, који ми узвраћају тако што после имам шта да вечерам, доручкујем, купим себи шта ми треба – каже Заз. – Никад ме није било страх да будем на улици и сама обезбедим егзистенцију, али никад нисам рекла да је новац нешто што је лоше. Новац је средство за преживљавање и за креацију других ствари. Ја радим посао који волим и на тај начин зарађујем новац и обогаћујем искуство сваким даном срећући људе, упознајући их, причајући са њима, певајући им и размењујући енергију и исуство. За свој глас Заз каже да је јако много вежбала и певала свуда, и испод моста, на киши, тако да има

Народни музеј у Београду ће до краја године релизовати пројекат “Са Каницом по Србији“, у оквиру кога ће, у седам градова који су били премет Каницовог интересовања, бити отворена истоимена изложба. Изложба “Са Kаницом по Србији“, је реализована у Врању (од 22. августа), а следе Нишу (25. август), Лесковцу (10. октобар), Ваљеву (31. октобар), Крагујевцу (16. новембар), Смедереву (21. новембар)и у Зајечару (12. децембар). Поставка ће бити употпуњена представљањем публикације “Слике са Балкана“ Феликса Каница као и едукативним радионицама за најмлађе музејске посетоце, најавили су организатори. На изложби ће бити представљени одабрани цртежи и цитати Феликса Каница, које је приредио Ђорђе С. Костић, а посетиоци ће имати прилике да упознају Србију,

њене културно-историјске споменике, житеље и градове друге половине 19. века. Поставку чине географске и културолоше забелешке са Каницових путовања по Србији, а текстови за ову изложбу преузети су из његове књиге “Србија“. Комплетан визуелни материјал Феликса Каница, предстаљају његови публиковани ликовни радови као и оставштина која се чува у Народном музеју и Архиву САНУ у Београду. Пројектом “Са Каницом по Србији“, кроз делатност, резултате и однос према Феликсу Каницу у српским музејима ће бити представљена Србија са свим специфичностима и изузетностима локалног наслеђа. Изложба “Са Каницом по Србији“ реализована је први пут у новембру 2010. године у Народном музеју у Београду, а након београд-

ске публике са Србијом са краја претпрошлог века су могли да се упознају посетиоци Сајма књига у Бечу, а потом и публика на Сајму књига у Лајпцигу. Поставка је употпуњена новим материјалом који приповеда о градовима у којима ће, током наредна четири месеца, гостовати, а пројекат се реализује уз помоћ Друштва Феликс Каниц и Министарства културе, информисања и информационог друштва Србије. Феликс Филип Емануел Каниц (1829 - 1904) је аустроугарски путописац, археолог и етнолог и један од највећих познавалаца југоисточне Европе. Био је краљевски угарски саветник и витез аустријског ордена Фрање Јосифа, носилац медаље за науку и уметност, носилац српског Таковског ордена и ордена Светог Саве и почасни члан Краљевске саксонске академије наука.

ПОЧИЊЕ СЕДМИ ФЕСТИВАЛ КАМEРНЕ МУЗИКЕ У НОВОМ КНЕЖЕВЦУ

Реномирани извођачи на „Тиском цвету” Фото:Б. Лучић

пуно искуства из разних ситуација, и зато није од оних особа које вежбају глас пре концерта. О поређењу са Едит Пјаф, Заз каже да је то врло ласкаво, али она уопште не мисли да личи ни у чему на њу, јер је открила музику слушајући џез, блуз, латино и слично. Критика наводи да Заз у својим наступима комбинује џез и француске шансоне. „Где год да пева, од Монмартра до париске Олимпије, Заз очарава моћним и неспутаним гласом, комбинујући у свом уметничком изразу од џеза до блуза, од француске шансоне до афричких, андалузијских, бразилских и латино музичких утицаја“ . Свој први албум Заз објављује 2010. Песма „Желим“ (Je veux), чији је текст израз презира према потрошачком друштву, постала је хит, а албум не силази са француских топ-листа. Н. Пејчић

УКУЛПИНУ

Ликовна колонија Музеја Војводине У Музејском комплексу у Кулпину јуче је са радом отпочела 15. ликовна колонија Музеја Војводине. На колонији ове године учествује петоро уметника: Мирјана Суботин-Николић, Ана Новаковић, Милош Вујановић, Драган Миличић и Иван Стратимировић, саопштио је Музеј Војводине. Програм свечаног затварања колоније и отварање изложбе слика насталих на колонији биће уприличен у петак, 26. августа, у 18 часова, у Дворцу у Кулпину.

Фестивал камерне музике “Тиски цвет“ у Новом Кнежевцу почиње у петак 26.августа, а седми пут приређују га Народна библиотека “Бранислав Нушић“ и Основна музичка школа Нови Кнежевац. Уметнички директор фестивала познати музички педагог, диригент и композитор Александар С. Вујић из Београда и домаћини из Новог Кнежевца постарали су се да програм који ће се одвијати у четири наврата до 20.септембра, буде веома квалитетан уз наступ реномираних извођача из наше земље и иностранства. За отварање фестивала “Тиски цвет“ у петак од 19 стаи у концертној сали Основне музичке школе Нови Кнежевац уприличено је вече португалских и српских композитора уз наступ пијанисткиње Иване Талијан (Португалија), Александра С. Вујића (клавир) из Београда, Памеле Киш (сопран) из Новог Сада и

Памела Киш

флутисткиње Милице Томић из Новог Кнежевца. Недељу дана касније 2.септембра вече је резервисано за реситал истакнутих новосадских уметница Лауре Ле-

ваи Аксин (флаута) и Ирис Кобал (клавир). Трећи дан фестивала, 17. септембар, од 17,30 сати, у сали Позоришта биће вече српско-јапанског пријатељства. Наступају Камерни оркестар “Симфонијета“ из Београда, Хор “Барили“ из Пожаревца, јапански виолинисти Ецуко Цунозаки и Мегуми Тешима и диригенти Такаши Накамура (Јапан), Каталин Тасић (Пожаревац) и Александар С. Вујић. Овогодишњи фестивал 20.септембра заокружује наступ гитаристкиње Маје ле Ру - Обрадовић (Швајцарска). Фестивал “Тиски цвет“ одржава се по покровитељством општине Нови Кнежевац и подршку Министарства културе Србије и Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање АП Војводине,а сви концетри запосетиоце су бесплатни. Текст и фото: М.Митровић

ДЕСЕТИФЕСТИВАЛ„ШУМЕС”УДОМУПОРОДИЦЕБИСТРИХПОТОКА

Уметносткаообавезасвета

Фестивал “Шумски сусрети авангардних позоришних трупа - Шумес“ биће одржан десети пут на планини Рудник, у дому Породице бистрих потока, од 26. до 28. авуста. Мото овогодишњег Шумеса је “Уметност као обавеза света“, најавио је Божидар Мандић, оснивач наше најстарије еко-уметничке комуне. Учествоваће: Сандра Стерле, Лазар Стојановић, „Дах театар“, „Мимарт“, „Омен тетаар“, Иван Правдић и Олга Глишин, Милица Томић,

Јован Ћирилов, Јелена и Милена Богавац, Ивана Инђин и други. На овом специфичном фестивалу уз разговоре, представе, заједнички целодневни живот, ствара се атмосфера квалитетног оптимизма, истиче Мандић и поручује гостима да “понесу ћебе, врећу за спавање и наду у било ком правцу“. Одржавање Шумеса помажу Министарство за културу Србије и пријатељи.

Смисао фестивала је да истражује нове естетике и нову филозофију театра који могу бити презентовани у микро условима са ентузијазмом и посвећеношћу богињи Талији, објашњава Мандић. На сваком месту ниче уметност, ако имамо храбрости да стварамо и будемо одговорни према уметничком делу. Оваква врста окупљања постаје трезор за очување уметности насупрот поимањима заснованим на популизму, новцу и успављивању широких маса. (Танјуг)

САВРЕМЕНАГАЛЕРИЈАЗРЕЊАНИНДОМАЋИНИЗЛОЖБЕБЕЛГИЈАНЦАРИНУСАВАНДЕВЕЛДЕА

ФИЛМУТЕРЕНСАМАЛИКАНАГРАДАФИПРЕСЦИ

Неприметно, а на дохват руке

Гранприза „Дрвоживота“

Изложбу радова младог белгијског уметника Ринуса Ван де Велдеа, под називом “Након неколико дана у нашој новој пећини (Пронашли смо савршено место)”, прексиноћ је у Савременој галерији Зрењанина отворио кустос Марко Стаменковић. Он је и предложио да се у зрењанинској галерији представи гост из Антверпена, рођен 1983. године у Лувену, један од водећих и интернационално најактивнијих уметника млађе генерације са фламанске и белгијске сцене. Савремена галерија у Зрењанину је, иначе, прва институција културе у којој ће рад Ринуса Ван де Велдеа бити приказан у Србији и на простору Југоисточне Европе. Изложба ће трајати до 9. септембра. Ринус Ван де Велде студирао је скулптуру на Универзитетском колеџу “Карел де Гроте” у Антверпену, где је дипломирао 2006. године. Формално образовање наставио је током двогодишњих постдипломских студија на Институту ХИСК у Генту (2009-2010), а излаже од 2008. године на бројним самосталним и групним изложбама у Белгији и

ЈеданодрадоваВандеВелдеа уСавременојгалеријиЗрењанин

иностранству. Упркос примарном интересовању за скулптуру, у најранијем периоду свог професионалног формирања, Ван де Велде брзо увиђа да је цртеж основни и

скоро искључиви медиј његовог уметничког деловања. Публика која је раније имала прилику да се упозна са његовим радом - у галеријским, музејским и независним изложбеним просторима, као и на међународним сајмовима уметности, навикла је на аутентичну црно - белу Ринусову “слику света” коју је он континуирано развијао током последњих пет година своје активности. - За разлику од досадашње излагачке праксе, препознатљиве и уобичајене на његовим изложбеним наступима у Белгији и иностранству, Зрењанин ће бити једна од првих културних средина у којима се публика сусреће са “новим” Ринусом Ван де Велдеом, другачијим од свих “претходних” – каже Марко Стаменковић. - Изложба је сведена на само неколико артефаката распоређених у физичком и виртуелном простору Савремене галерије: на

зидовима изложбеног простора галерије, на страницама штампарског простора каталога, у дигиталном простору екранске слике, у индивидуалном менталном простору гостујућег, али одсутног уметника, и у оптичком пољу сваког присутног посетиоца његове изложбе. Приказан је цртеж нечитког писма, сакривен, скоро једва приметан, али доступан на домак руке и увек ту, у комшилуку, пред нашим замагљеним очима, други цртеж чија јефтина фотокопија - уништена, изгужвана, “небитна”, бачена у најнезанимљивији угао галеријске ћелије – остаје толико изолована и једва видљива у изложбеном простору да се по њој само сакупља прашина. Још један цртеж, зидни, камуфлиран језиком у текстуални запис, у писмо имагинарног аутора под псеудонимом “Ринус Ван де Велде” упућено другом имагинарном аутору. Овај маскиран цртеж игра кључну улогу у изложбеном поступку - улогу писаног документа као доказног материјала у процесу који се, уствари, никада није догодио нити ће се икада догодити. Ж.Балабан

Филм Теренса Малика „Дрво живота (The Tree of Li fe), овенчана „Златном палмом“ у Кану, добиће награду Међународног удружења филмских критичара (Фипресци) на предстојећем фестивалу у шпанском граду Сан Себастијану, саопштили су организатори. Маликовом филму ће припасти Фипресцијев Гран при за филм године, који то удружење додељује остварењу “изузетног уметничког квалитета“, пренео је дневник „Варајети“. “Веома је утешно открити толико племенитих срца које Сценаизфилма охрабрују мене и све оне који мити шпански дистрибутер раде са мном, да наставимо на- његовог филма, „Трајпикпред“, саопштио је Малик. черс“, на свечаном отварању У име Теренса Малика, на- 59. фестивала у Сан Себастиграду ће 16. септембра при- јану.


dru[tvo

dnevnik

OTVORI]ESEODEQEWESUBOTI^KOGEKONOMSKOGFAKULTETAUBUJANOVCU

Zuqfiju:Studira}ese naalbanskomisrpskom – Odeqewe Ekonomskog fakulteta u Bujanovcu primi}e prve studente ove {kolske godine kao istureno odeqewe Suboti~kog univerziteta – izjavio je ju~e predsednik Demokratske unije Albanaca RahmiZuqfiju. On je, u izjavi agenciji Beta, naveo da }e profesori u Bujanovac dolaziti s Tetovskog univerziteta u Makedoniji i sa Suboti~kog univerziteta. Zuqfiju, ~ija partija u~estvuje u radu Nacionalnog saveta Albanaca, rekao je da je taj savet u „posledwi ~as postigao dogovor sa Suboti~kim univerzitetom, nakon {to su propali razgovori s onima u Ni{u i Kragujevcu“. – Odeqewe Ekonomskog fakulteta u Bujanovcu bi}e otvoreno najkasnije do polovine septembra, a kako su pro{li rokovi za prijemne ispite i mnogi sredwo{kolci iz Pre{eva i Bujanovca su konkurisali na drugim univerzitetima, pretpostavqam da }e prilikom upisa u Bujanovcu biti priznati i rezultati prijemnih ispita s drugih univerziteta - kazao je Zuqfiju. Po wegovim re~ima, odeqewe Ekonomskog fakulteta u Bujanovcu ima}e stotinak studenata na prvoj godini, od ~ega 70 na buxetu, i 30 samofinansiraju}ih.

DomkultureuBujanovcu

Sobziromnatodanepostoji suboti~kiuniverzitet,alijeuSubotici sedi{teEkonomskogfakultetaUniverzitetau NovomSadu,„Dnevniku”jepotvr|enodaseradi oEkonomskomfakultetuizSubotice – Planiran je upis 60 studenata za nastavu na albanskom i 40 za nastavu na srpskom jeziku. Iako je prvi krug prijemnih ispita na drugim univerzitetima zavr{en, o~ekujem veliko interesovawe mladih iz Pre{eva i Bujanovca,

kojima je mnogo isplativije da nastave {kolovawe u mestu odakle poti~u – kazao je Zuqfiju, i naveo da }e se nastava izvoditi u Domu kulture u Bujanovcu, gde }e dve ili tri prostorije biti preure|ene u u~ionice.

S obzirom na to da ne postoji suboti~ki univerzitet, ali je u Subotici sedi{te Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, „Dnevnik“ je proverio i potvr|eno je da se radi o Ekonomskom fakultetu iz Subotice. Tako|e i pojedini mediji u Srbiji ovih dana objavili su informacije o tome da se Vlada Srbije, odnosno resorno Ministarstvo prosvete i nauke uveliko sprema za otvarawe (i buxetsko finansirawe) fakultetskog odeqewa u Bujanovcu koje }e obrazovati ekonomiste. Nameru da o ovome razgovaramo s dekanom suboti~kog Ekonomskog fakulteta prof. dr Nenadom Vuwakom ju~e nismo uspeli da ostvarimo jer je, kako nam je re~eno na EF-u, „slu`beno odsutan“. Nezvani~no, „Dnevnik” je saznao da je dekan bio upravo u Bujanovcu radi dogovora o otvarawu budu}eg odeqewa. Osim prvog ~oveka EF-a, niko nije mogao da nam potvrdi u kojoj je fazi „projekat“ otvarawa fakultetskog odeqewa u Bujanovcu. Ekonomski fakultet u Subotici postoji ve} 51 godinu, a ve} vi{e od 30 leta radi i wegovo Odeqewe u Novom Sadu. V.^eki}

[KOLSKAGODINAPO^IWEBEZ[TRAJKOVAIPROTESTA

^ekasekrajseptembra Predstoje}a {kolska godina u Srbiji po~e}e bez {trajkova i protesta prosvetnih radnika jer sindikati u oblasti obrazovawa, kako navode wihovi ~elnici, imaju ~vrsta uveravawa iz Vlade da }e preostali deo dogovorenog prole}nog protokola biti ispuwen planiranom dinamikom. Kako je rekao predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije DraganMatijevi}, {kola }e po~eti 1. septembra bez {trajka, ne zato {to su prosvetni radnici zadovoqni, nego zbog toga {to je protokolom predvi|eno da se ve}ina zahteva ispuni do kraja septembra. Matijevi} je ukazao na to da je

usvajawem izmena i dopuna Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa ispuwen jedan od va`nih zahteva tog sin di ka ta, po {to su pri hva }e ne primedbe vezane za disciplinske mere i broj izostanaka u~enika, koji je s 30 vra}en na 25. Obe}ano je i da }e jubilarne nagrade za 2009. i 2010. godinu biti ispla}ene iz dr`avne kase nakon rebalansa buxeta, a da je na lokalnim samoupravama da isplate jubilarne nagrade za ovu godinu. – Za Sin di kat obra zo va wa Sr bi je trenutno je najva`nije pitawe re{avawe tehnolo{kih vi{kova – izjavio je u predsednik SOS-ovog Odbora delatno-

sti osnovnih i sredwih skola Rade[ojanovi}, i naglasio da }e, {to se tog sindikata ti~e, {kola po~eti bez {trajka. On je naveo da taj sindikat poku{ava s na~elnicima {kolskih uprava da na|e re{ewe za zaposlene koji su postali tehnolo{ki vi{ak. Ni ~lanovi Foruma beogradskih gimnazija ne}e protestovati na po~etku {kolske godine jer su, po re~ima predsednika MiodragaSoki}a, mnogi zahtevi ispuweni. Ipak, neki uslovi, kao {to je potpisivawe kolektivnog ugovora, jo{ nisu ispo{tovani, rekao je Soki}, i naveo da je prvi zadatak tog sindikata rad na reformi gimnazija.

sreda24.avgust2011.

15

NAKLINICIZAINFEKTIVNEBOLESTIKCV-a UNOVOMSADUSVEVI[EPOKVARENIHSTOMAKA

Vru}inailo{a hranalakotruju – Kao i svake godine u ovo vreme, i ovoga leta imamo pove}an broj pacijenata s gastrointestinalnim oboqewima izazvanim infekcijom preko usta – ka`e na~elnik Klinike za infektivne bolesti Klini~kog centra Vojvodine u Novom Sadu prof. dr Jovan Vukadinov. – Izazivaju ih mikroorganizmi, naj~e{}e bakterije i virusi, a pra}ene su povra}awem i prolivom. Iako kre}u dramati~no, ako se brzo reaguje i pravilno le~i, s korigovawem elektrolita, {to je naj~e{}i disbalans, le~ewe traje kratko. Trenutno nemamo epidemijskog oblika bilo koje zarazne bolesti. U letwem periodu, posebno kada su izuzetno visoke temperature, neophodno je biti oprezan prilikom kupovine, na~ina ~uvawa i obrade namirnica. Mikroorganizmi u hrani koja se neodgovaraju}e ~uva vrlo brzo se razmno`avaju, {to mo`e dovesti do trovawa. Naime, pojedine osobe zara`ene mikroorganizmima iz hrane mogu pro}i bez ja~ih simptoma, s blagim crevnim poreme}ajem, ali isto tako mogu do}i u stawe te{ke dehidracije i poreme}aja op{teg zdrav-

ne za brz rast bakterija. Hrana koja je hermeti~ki zatvorena u konzervama mo`e se ~uvati na sobnoj temperaturi sve dok se konzerve ne otvore. Posle toga, hranu bi trebalo odmah pojesti ili staviti u ~istu, pokrivenu posudu i ~uvati na hladnom. Hrana se ne sme ostaviti u konzervi nakon {to je otvorena. Vo}e i povr}e vaqa oprati u ~istoj teku}oj vodi, bilo da se konzumiraju u sve`em stawu ili da se pripremaju za kuvawe.

Sirovu hranu treba ~uvati odvojeno od kuvane. Pri prawu posuda i drugog pribora, kao {to su no`evi, viqu{ke i ka{ike, obavezno treba koristiti deterxent za prawe sudova, a potom ih dobro isprati u ~istoj vodi. Prqavo su|e ne treba ostaviti da stoji jer se bakterije vrlo brzo razmno`avaju. Ukoliko hrana promeni miris,

Pojedineosobezara`enemikroorganizmima izhranemogupro}isblagimcrevnim poreme}ajem,alimogudo}iiustawete{ke dehidracijeiporeme}ajaop{tegzdravstvenogstawa stvenog stawa. Opasnost od trovawa hranom mogu se smawiti ako se po{tuju neka osnovna pravila kojih bi se trebalo uvek pridr`avati. ^uvawe hrane na hladnom usporava razmno`avawe bakterija. Tako se sve namirnice koje se lako kvare, posebno meso, perad i riba, moraju ~uvati na hladnom mestu. Pravilno kuvawe hrane ubija ve}inu bakterija, a dr`awe hrane na dovoqno niskoj temperaturi nakon kuvawa spre~ava razmno`avawe ve}ine opasnih bakterija. Meso i jela koja sadr`e meso uvek bi trebalo dobro termi~ki obraditi, kao i jaja. Pripremqenu hranu treba jesti ~im je skuvana, a ukoliko se ~uva, ne sme se ostavqati na toplom ili na sobnoj temperaturi jer su ove temperature ideal-

boju ili izgleda pokvareno, bacite je. Ne ostavqajte otpatke od hrane okolo da se bakterije ne bi pro{irile na namirnice koja }e se kasnije pripremati. Mleko i mle~ni proizvodi, meso, posebno mleveno, perad i riba zahtevaju posebnu brigu. Naro~ito je osetqivo meso koje je bilo zale|eno. Meso vaqa brzo zalediti i brzo otapati, a ne da zale|eno meso stoji na sobnoj temperaturi i polako se odmrzava. Jednom otopqeno meso vi{e se ne sme zale|ivati. Velika je gre{ka {to se u mesarama meso unapred sameqe i tako ~eka kupce. Treba voditi ra~una o higijeni, odnosno ~e{}em prawu ruku, kao i da se ne pripremaju kremovi, sladoledi ili majonez od nekuvanih jaja. J.Barbuzan

@ITI[TEPONOVOOSTALOBEZGIMNAZIJE

Mawak|akazatvorioodeqewe Ono {to su ~ekali punih pet decenija, a lane kona~no i dobili, @iti{tani su ponovo izgubili. Pro{le godine je u ovoj sredwobanatskoj op{tini, uz velike napore i anga`ovawe lokalne samouprave, pokrajinskih i republi~kih nadle`nih organa, otvoreno odeqewe Zrewaninske gimnazije. Ali, od ove jeseni vi{e ne}e biti gimnazijalaca u @iti{tu. Za ovu {kolsku godinu, naime, za prvi razred gimnazije prijavilo se samo {estoro kandidata, od kojih je dvoje ubrzo odustalo pa nije bilo uslova da se oformi odeqewe. A pro{logodi{we odeqewe prvog razreda, sa {esnaestoro u~enika, u dogovoru s direktorom Zre wa nin ske gim na zi je Milanom Radakovi}em, bi}e preba~eno u Zrewanin, iako }e se i daqe voditi kao istureno odeqewe @iti{ta. – To ne zna~i da se gimnazija u @iti{tu ukida, a sve }e ubudu}e zavisiti od interesovawa u~enika – rekao je predsednik `iti{tanske op{tine Dragan

Milenkovi}. – Zna~i da }e i naredne {kolske godine postoja ti mo gu} nost upi sa pr vog razreda odeqewa u @iti{tu. Bitno je da vrata sredwe {kole u @iti{tu nisu definitivno zatvorena. Prilikom pro{logodi{weg otvarawa odeqewa gimnazije, u prostorijama Osnovne {kole “Sveti Sava”, poru~ivano je da }e ovim ~inom zna~ajno biti rastere}en i porodi~ni buxet roditeqa sredwo{kolaca koji moraju mese~no da izdvajaju vi{e hiqada dinara da bi wihova deca putovala do {kole u Zrewaninu. Govoreno je i da }e u odeqewu predavati profesori iz Zrewanina, tako da }e po kvalitetu nastave `iti{tanski sredwo{kolci imati iste uslove kao i wihovi vr{waci u gradu na Begeju. – Posle `eqe duge pet decenija i lobirawa nai{li smo na razumevawe pokrajinskih i re pu bli~ kih or ga na da se otvore odeqewa sredwih {kola. To za nas predstavqa zna~ajan uspeh. Svim u~enicima

Gimnazijabilasme{tenauu~ionicimaosnovne{kole

}e biti obezbe|en besplatan prevoz do @iti{ta i nazad. Mislim da smo na ovaj na~in umnogome omogu}ili i |acima i roditeqima da br`e i lak{e do|u do sredwe {kole – saop{teno je sredinom minule godine iz `iti{tanske lokalne samouprave.

Od ove {kolske godine, koja je na pragu, sve }e, me|utim, biti kao i pre 2010. Bar dok ne bude dovoqno u~enika da se ponovo oformi odeqewe. Ako ih ikada i bude, jer se sve glasnije mo`e ~uti da je broj |aka u Vojvodini i Srbiji iz godine u godinu sve mawi. @.Balaban

Osudapretwismr}u Predsednik zrewaninskog Saveta za me|unacionalne odnose Vojin Diniku izrazio je ju~e protest zbog pretwi koje je nepoznata osoba nedavno uputila ma|arskoj nacionalnoj zajednici u Zrewaninu. Anonimno pismo prete}eg i uvredqivog sadr`aja, u kojem se vre|aju predstavnici ma|arske nacionalne

zajednice, pro{le sedmice je uba~eno u po{tansko sandu~e Reformatske crkve u Zrewaninu. O incidentu je obave{tena i Policijska uprava. – Savet za me|unacionalne odnose i ja li~no najo{trije osu|ujemo incident kojim se pripadnicima ma|arske nacionalne zajednice u Zrewaninu upu}uju pretwe

smr}u, re~i mr`we i u kojem se poziva na proterivawe Ma|ara iz Vojvodine – poru~io je Diniku. – Podse}amo na to da je Zrewanin multinacionalna, multikonfesionalna i multikulturna sredina, u kojoj se govori vi{e od 20 jezika, i time se wegovi gra|ani ponose ve} decenijama. Ovakve ispade ne}emo tolerisati, ~ak ni

ako su rezultat grube {ale ili neznawa pojedinaca. Svako od nas ima pravo na dostojanstven i miran `ivot, a od nadle`nih o~ekujemo da se u najkra}em roku prona|e i kazni svako ko ugro`ava na{a prava, bilo da je u pitawu Ma|ar, Srbin, Rumun, Slovak, Rom ili pripadnik neke druge nacije. @.B.

IZJA[WAVAWEOIZABRANOMLEKARU SPORONAPREDUJE

Bezizboralekara nemanirecepta Izja{wavawe gra|ana o izabranom lekaru u domovima zdravqa napreduje, ali sporo, pa tako u Vojvodini vi{e od tre}ine osiguranika nema svog izabranog lekara, a u Srbiji je taj broj daleko ve}i. Prilikom nedavnog boravka u Novom Sadu ministar zdravqa dr Zoran Stankovi} apelovao je na gra|ane da se u domu zdravqa izjasne za svog lekara da bi se lak{e organizovala evidencija za preventivne preglede, na primer za skrining raka dojke, koji treba da po~ne ove godine. Kako je izjavio, izja{wavawe o izboru lekara nema veze sa zdravstvenim osigurawem, odnosno oni koji se ne izjasne ne gube svoje kwi`ice i pravo na le~ewe o dr`avnom tro{ku, ali umnogome doprinosi kvalitetnijem radu lekara u primarnoj zdravstvenoj za{titi. – Osobe koje u roku od {est meseci ne odrede izabranog lekara, imaju pravo na lekarski pregled u hitnim intervencijama, ali tra`imo da se svi zdravstveni osiguranici opredele za odre|enog lekara zato {to i sada ne mogu dobiti recept jer ih propisuje odabrani lekar, i ne mogu biti pozivani na kontrolne preglede – rekao je ministar Stankovi} Lekara op{te prakse, ginekologa, stomatologa i pedijatra gra|ani imaju pravo da izaberu u domu zdravqa u kojem se le~e,

{to zna~i da treba da popune formular u tri primerka u kojem }e navesti svoje osnovne podatke i ime lekara za kog su se opredelili. Do sada su svog lekara izabrali uglavnom pacijenti koji su imali potrebe da do|u u dom zdravqa, bilo po recept za lek, bilo da su imali zdravstvene tegobe. Oni koji su zdravi ne dolaze u dom zdravqa samo da bi popunili formulare pa je to jedan od glavnih razloga za{to taj posao ide sporo. Institucija izabranog lekara zna~ajna je iz dva razloga. Ona omogu}ava pacijentu da se le~i kod istog lekara, {to je vid modela porodi~nog lekara koji postoji u mnogim zemqama Zapadne Evrope. Smatra se da }e izabrani lekar biti boqe povezan sa svojim pacijentom i da }e biti u mogu}nosti da kvalitetnije prati wegovo zdravstveno stawe. Na osnovu broja opredeqenih pacijenata kona~no }e mo}i da se sprovede model kapitacije, {to zna~i da }e lekar dobijati platu po broju pacijenata koji su se izjasnili za to da se kod wega le~e. Sada lekari u domovima zdravqa uglavnom zara|uju jednako, bez obzira na to koliko pacijenata su u toku meseca imali, pa su tako jedni preoptere}eni, dok drugi u toku radnog vremena imaju svega nekoliko pacijenata dnevno. J.B.


SPORT

sreda24.avgust2011.

UNIVERZIJADA U [EN@ENU

DANAS U KINI PO^IWE FINALNI TURNIR GRAN PRIJA

ZlatozaSrbiju

Srpkiwemerkaju polufinale Posle tri vikenda in ter kon ti nan tal ne faze 19. svetskog Gran pri ja, da nas u ki ne skom gradu Makao po~iwe finalni turnir koji }e ugostiti

osam reprezentacija, koje }e biti podeqene u dve grupe. Odbojka{ice Srbije su, kao debitant ki we, po ka za le za vi dan kvalitet i na jedinstvenoj tabeli zauzele ~etvrto mesto i

time ve} prevazi{le predvi|awa, ali se time ne zadovoqavaju. Na{e devojke }e se u polufinalnoj grupi sastati s doma}inom Kinom i s prvakiwama sve-

dnevnik

c m y

16

Srbija – Rusija 11:8 (2:1, 2:3, 5:0, 2:4) [EN@EN: Bazen Natatorijum, gledalaca: 700, sudije: Stampalija (Hrvatska) i Peila (SAD). Igra~ vi{e: Srbija 6 (3), Rusija 10 (5). Peterci: Rusija 1 (1). SRBIJA: Mitrovi}, L. [apowi} 1, Matovi}, Vuksanovi}, Mili~i} 2, Vapenski 2, Ra{ovi}, Dedovi}, Ubovi} 1, Petkovi} 5, Filipovi}, A. [apowi}, @ivojinovi}.

A grupa Kina Rusija Srbija Tajland

B grupa

koliko na{ih igra~a, a me|u wima i dva sada{wa (Milo{ Marinkovi} i Miroslav Ran|i}) i jedan biv{i igra~ Vojvodine (Uro{ Kalini}). Finalna utakmica bila je izjedna~ena u prve dve ~etvrtine, pa je tako rezultat na poluvremenu bio 4:4. Rusi su, ina~e, nastupili malte ne sa A reprezentacijom (nedostajala su samo tri igra~a), tako da su na{i

Brazil SAD Italija Japan

Program Danas Japan-SAD Brazil-Italija Tajland-Rusija Srbija-Kina

(5) (7.30) (11) (14)

Sutra SAD-Italija Brazil-Japan Srbija-Rusija Kina-Tajland

(5) (7.30) (11) (13.30)

Petak Japan-Italija Brazil-SAD Srbija-Tajland Kina-Rusija

(5) (7.30) (11) (13.30)

Subota Me~za7.mesto (5) Me~za5.mesto (7.30) Polufinale:A1-B2 (11) Polufinale:B1-A2 (13.30)

Nedeqa Me~za3.mesto Finale

(7) (9.30)

Odbojka{iceSrbije`elepobedu

Malagurskauvrhu Sawa Malagurski je posle tri odigrana vikenda interkontinentalne faze Gran prija na visokom ~etvrtom mestu u konkurenciji najboqih poentera (141 osvojen poen). - Dolazak u Makao je veliki uspeh, ali ne}emo se time zadovoqiti, jer naizgled imamo dobru polufinalnu grupu. Pokazali smo dosada{wim igrama da zaslu`ujemo mesto me|u najboqima na ovom takmi~ewu, a prvog protivnika Kinu odli~no poznajemo. Treba}e nam mo`da malo vremena da se adaptiramo na novu salu SawaMalagurski i prvi me~ je uvek te`ak, ali se nadam da mo`emo da napravimo prvi korak ka polufinalu - rekla je Sawa Malagurski. Pored Malagurske visoko plasirane na listi najboqih poenterki su jo{ i Milena Ra{i} (10), Jovana Brako~evi} (17) i Bri`itka Molnar (19. mesto).

KOMPROMIS U INTERESU TENISA

Jeremi}novi predsednikTSS? Ministar inostranih poslova, koji se ve} nalazi na ~elu Unije teniskih profesionalaca, kroz nekoliko meseci }e zauzeti poziciju Bobe @ivojinovi}a. Skup{tina Teniskog saveza Srbije na sednici izmenila je sporni ~lan Statuta TSS za koji je Ustavni sud utvrdio da nije u skladu sa republi~kim Zakonom o sportu. To je moralo da se uradi u roku od 30 dana i Skup{tina je taj rok ispo{tovala. Me|utim, na sednici pao i jedan krupniji dogovor - da se dosada{wi predsednik Saveza Slobodan @ivojinovi} povu~e sa funkcije i ustupi mesto Vuku Jeremi}u!? - Pripremqen je kompromis u interesu tenisa i vi{e ne}e postojati dve struje u TSS. Izme|u polufinala i finala Dejvis kupa za predsednika dolazi Vuk Jeremi}. - rekao je predsednik TS Vojvodine Milan Jerinki}.

Jerinki} je, ina~e, pripadnik teniske opozicije, predvo|ene ocem Novaka \okovi}a, Sr|anom. Srpski ministar inostranih poslova proletos je stao na ~elo Unije teniskih profesionalaca, koju je formirala upravo ta grupacija, nezadovoqna radom @ivojinovi}a i wegove vlade. Boba @ivojinovi} zimus se `estoko borio za novi mandat u TSS, ali sada je, izgleda, spreman da se povu~e. Ipak, nije to `eleo i zvani~no da potvrdi. - Sve {to sam radio i {to }u raditi ubudu}e je u interesu tenisa i za dobrobit sporta. Va`no je da je uspostavqena pozitivna atmosfera. Radi}emo sve za unapre|ewe tenisa u zemqi i svetu. - izjavio je legendarni teniser.. Podsetimo da je protiv Bobinog reizbora za predsednika T[ bio kompletan Dejvis kup tim Srbije.

ta Ruskiwama (u grupi tre}eg vikenda je bilo 3:2 za Rusiju) i s Tajlandom koji je u posledwem kolu izborio plasman na zavr{ni turnir. Dobre igre i pobede nad velikim svetskim re pre zen ta ci ja ma obez be di li su Srpkiwama ~etvrto mesto, a igrom `reba dobile su na{e devojke i ne{to lak{u grupu, jer su u drugoj polufinalnoj grupi Brazil, Italija, SAD i Japan. - Sva tri me~a na finalnom turniru su odlu~uju}a za dobar plasman, ako pri~amo o potencijalnom polufinalu. Na osnovu na{ih dosada{wih igara i me~a sa Kinom iz prvog vikenda, trebalo bi i danas da pru`imo maksimum, odigramo dobro i finalni turnir otvorimo pobedom. Trijumf u prvom me~u doneo bi nam neophodno samopouzdawe pred me~ s Ruskiwama, a potom i s Tajlan|ankama. Kinu odli~no poznajemo, imamo dosta materijala koji smo prou~ili i verujem da nema razloga da ne ponovimo dobru partiju iz prvog vikenda.

Raoni} propu{ta USopen Kana|anin crnogorskog porekla Milo{ Raoni} propusti}e predstoje}i US open u Wujorku jer nije uspeo da se potpuno oporavi od operacije kuka.

Raoni} je odluku o propu{tawu posledweg gren slema sezone saop{tio putem Tvitera, gde je najveo da je posle dugih pregovora sa lekarskim timom odlu~io da ipak ne igra. Kako stvari sada stoje, on bi mogao da bude spreman za me~eve Kanade u Dejvis kupu protiv Izraela, od 16. do 18. septembra. US open startuje 29. avgusta i igra}e se do 11. septembra. Ovogodi{wi nagradni fond iznosi 23,7 miliona dolara.

O~ekujemo punu halu i veliku podr{ku doma}inu, ali je to i za nas dobro jer na{e devojke vole da igraju pred punim tribinama - rekao je na{ selektor Zoran Terzi}. Kapiten Srbije Jelena Nikoli} oporavila se od povrede tek pred po~etak tre}eg vikenda Gran prija koji je na{a reprzentacija igrala u Japanu, ali se na wu ne ra~una da bude u postavi u me~evima na finalnom turniru, ve} da bude iskusni xoker. - Plasman na finalni turnir vi{e je nego {to smo o~ekivali i velika je ~ast biti na turniru gde je sam svetski odboj ka {ki krem. Sve naj bo qe svetske igra~ice su ovde i to }e puno zna~iti, pre svega na{im mla|im reprezentativkama. Ki ne ski we igra ju mno go boqe nego prvog vikenda kada smo ih relativno lako savladale, ali je va`no da igramo konstantno dobro i o~ekujem jo{ jedno na{e dobro izdawe na dana{wem susretu - rekla je Nikoli}eva. M. Risti}

ZlatnauniverzitetskareprezentacijaSrbije

RUSIJA: Ivanov, Jankov, Odincov, Rizov Aleni~ev 1, ^e{ev 1, Antipov 1, Kalturin, Fatahudinov, Novoksenov 2, Vi{wakov 1, Lisunov 1, Lazarev 1, Rastorgujev. Vaterolo reprezentacija Srbije osvojila je zlatnu medaqu na Univerzijadi u kineskom gradu [en`enu. Izabranici Dejana Stanojevi}a u finalu su savladali reprezentaciju Rusije 11:8. U pobedni~kom srpskom timu nastupalo je pet igra~a novosadske Vojvodine (Marko Matovi}, Sr|an Vuksanovi}, Milo{ Mili~i}, Boris Vapenski i Nemawa Ubovi}) uz prvog trenera Dejana Stanojevi}a. Rusima je tako pripalo srebro, dok su Makedonci osvojili bronzu savladav{i u me~u za tre}e mesto reprezentaciju SAD 10:7. Za reprezentaciju Makedonije, ina~e, nastupa ne-

momci nai{li na `estok otpor. U prve dve ~etvrtine Rusi su igrali sna`no i agresivno, ali Srbi su u tre}oj ~etvrtini pokazali za{to su me|u najboqima na svetu. Na{a B reprezentacija je u tre}oj deonici pokazala svu rasko{ talenta, postigla ~ak pet pogodaka, a da pri tom nijedna lopta nije zavr{ila u mre`i na{eg kapitena Branislava Mitrovi}a (biv{i igra~ Vojvodine), prelomila susret i na kraju zaslu`eno stigla do zlatnog odli~ja. U posledwoj ~etvrtini Poku{ali su Rusi sve ne bi li stigli prednost Stanojevi}evih pulena, ali su do kraja samo useli da ubla`e poraz. Ovo je bila druga medaqa za srpski univerzitetski vaterpolo, jer je pre dve godine u Beogradu osvojeno bronzano odli~je. G. M.

Udovi~i}jo{godinudana uMladosti Kapiten reprezentacije Srbije Vawa Udovi~i} definitivno je produ`io ugovor sa zagreba~kom Mladosti. Udovi~i} je ugovor produ`io na godinu dana sa mogu}no{}u produ`etka na jo{ jednu sezonu, a zagreba~ki mediji su objavili da je za potpis novog ugovora dobio 130 hiqada evra. - Bila mi je `eqa da karijeru nastavim u klubu koji ima trofejne ambicije. Iako je sastav Mladosti pretrpeo odre|ene izmene, siguran sam da }e sa novajlijama i mladim igra~ima imati odre|enu te`inu na vaterpolo sceni. - Da nije tako sigurno bih promenio sredinu - rekao je Vawa na konferenciji za novinare. Za wega su bili zainteresovani Vojvodina i Partizan, ali je Mladost iza{la sa najboqom ponudom.

ZAVR[ENO PRVENSTVO SRBIJE ZA JUNIORKE (DO 16 GODINA)

TitulanovosadskomElitu Navikli smo ve} da iz Teniske akademije Elit u Novom Sadu sti`u lepe vesti, a najnovija glasi da je su juniorke ovog kluba (do 16 godina) osvojile titulu ekipnog {ampiona Srbije. Na zavr{nom turniru koji je organizovao TK Crvena zvezda iz Beograda, u finalu su se sastali Elit i Setnet iz Rakovice, a kona~ni rezultat glasio je 3:1 za Novosa|anke. Jelena Xini} pobedila je Julijanu Petrovi} sa 6:0, 6:0, a zatim je Ivana Jorovi} bila boqa od Sare Gruba~ rezultatom 6:3, 6:3. Dragana Samarxi} izgubila je od Irene @ivko- [ampionke:TeniserkeTAElitsatrenerima vi} sa 5:7, 2:6, a u posledwoj partiji Teodora [evo [ampionsku ekipu TA Elit bila je boqa od Miwe Gligi} predvodio je trener Aleksandar (6:1, 6:3). Jerinki}, dok je o kondiciji

mladih Novosa|anki ra~una vodio Ivan Milojkovi}. A. P.


SPORT

c m y

dnevnik

PROPALAIDEJAPOVRATKAISKUSNOGIGRA^AUVO[U

Lazeti}ipak nedolazi

U poku{ajuda do kraj a p r e l a znog roka stvore {to ja~ i tim, u FK Vojvodina poku{ali su da vrate u svoje redove Nikolu Lazeti}a, igra~akojijejo{ uvekpodsuspenzijom, ali kom e je ist ek ao ugov or s Nov os a| an im a sa zav r{ etk om pro{lesezone.Wegovo pris us tvo u ekipiimalojete`inu,iskustvotako|e, pa je proceweno da bi novi ugovor s wim dobrodo{ao. Ipak, od Lazeti} evog povratk a u tim Vojvodin e ne}ebitini{ta,a radi se o slede}em. Ozbiqan u svom NikolaLazeti} poslu, gledaju}i ne jedan, nego imaojepodu`irazgovorsiskudvakorakaunapred,{efstru~snimfudbalerom.Utojotvorenog{tabaDejanVuki}evi}pre noj pri~i, Vuki}evi} je rekao real iz ac ij e ovog trans fer a Lazeti}u {ta od wega o~ekuje, ali i saslu{ao fudbalerove prohteve i o~ekivawa. U pitaTreningme~ wu nije, naravno, bila visina ugovorailimestoutimuimiFudbaleriVojvodine,oni nuta`anaterenu,ve}nekiobikoji su imali mawu minuta~aji i navike kojih Lazeti}, `u u subotwem duelu s Mejednostavno, nije bio spreman talcem, kao i oni koji uopdaseodrekne.Onjeto,kaopra{tenisuigrali,danas}eodviprofesionalac,po{tenonaigrati trening-utakmicu s glasioikakojedoovogsastanRadni~kimizBajmoka. kaprijateqskido{lo,takojei Taj duel u FC „Vujadin zavr{enstiskomruke. Bo{kov” u Veterniku po~eVuki}evi} sitnim ustupcima }eu17.30sati. koje bi imao Lazeti}, a ostali

Realtra`i zaKaku35 miliona Fudb als ki klub Real Madridporu~iojesvimzainteresovanim klubovima za Brazilca Kaku da je wegova cena 35 milionaevra. Prem a inf orm ac ij am a sa Pirineja,zaKakuseinteresuje pet klubova, Inter, Milan, ^els i, Par i Sen @erm en i Sao Paulo, u kojem je po~eo karijeru. Me|utim,~inisedaje^elsi ispaoiztrkepo{tojeuponedeqakpotro{io26milionafunti za anga`ovawe Huana Mate izValensije. Problem zainteresovanim klubovimajeKakinaplata,koja jeme|unajve}imuRealu.

SveuFK Vojvodinaraduje oporavakmladogdefanzivca izGaneAbrahamaFrimponga. Talentovani fudbaler, koji je dva meseca proveo u Partizanu ali je profesionalniugovorpotpisaosNovosa|anima, u punom je treninguipremaonome{topokazuje,jasnojedajeVojvodina u wemu dobila pravi zalogzabudu}nost.

Fudbalski klub Vojvodinadaojeodre{enerukegolmanu Darku Drini}u. Nezadovoqan statusom u klubu, dvadestedvogodi{wigolman nijeprihvatiodabudeustupqen tre}eliga{u Dunavu izStarihBanovacaizatra`iojeraskidugovora.Klub mu je iza{ao u susret, pa }e Drini} biti slobodan u izborunovesredine. igra~isadrugestranenebi,nije hteo da se~e granu na koju je upravo seo. Zato se i odustalo odidejeLazeti}evogpovratkau tim,aNikolajetoqudskiprihvatio.Odwegajevi{enegopo{teno {to je svoje prohteve i navikenagovestiopredogovora izato}eLazeti}u,uverenismo, vrataVojvodineiubudu}ebiti {irom otvorena, mo`da na nekojdrugojfunkciji,jerihuoba navratakadajenosiocrveno-belidres,zasobomnijezatvorio. S.Savi}

BezkaratazaSrbe Delegacije slovena~kog i na{eg fudbalskog saveza na sastanku u Mariboru su razmatrile sva va`naorganizacionapitawauo~i utakmiceGrupeCkvalifikacija zaPE2012,ukojoj}e11.oktobra podeliti megdan reprezentacije Slovenije i Srbije. Odlukom savezadoma}ina,mo`daiodlu~uju}i me~ posledweg kola bi}e odigran na stadionu „Qudski vrt” u Mariborusapo~etkomu20.45sati.Obavqenajeinspekcijastadiona„Qudskivrt”.Re~jeorenoviranomilepomobjektu,~ijijekapacitet12.500mesta. Najva`nije pitawe na sastanku je bilo vezano za sistem prodaje i distribucije ulaznica,

sobziromna~iwenicudajeFSS odlukom UEFA ka`wen zabranomorganizovanogvo|ewanavija~adokrajateku}egkvalifikacionogciklusa,azbogproblema vi|enih u \enovi uo~i susreta protivItalije. Uciqudaqeza{titeodprodajeulaznica,aposebnonavija~ima Srbijekojisuujednoidr`avqani na{ezemqe,zajedni~komodlukom slovena~ke policije i Saveza primewiva}e se mera idedntifikacije vlasnika ulaznica koji se sa wima pojave na stadionu. Naime, svaki gledalac }e morati da poka`eulaznicuinekiodli~nih dokumenata i tako doka`e da je slovena~kidr`avqanin. Z.R.

Renjefavorit Fudbaleri Crvene zvezde otputovalisudanasusrceBretawe,gdeihu~etvrtak(18,30)o~ekuje revan{ me~ plej- ofa za plasmanuLiguEvrope.Porazu prvomokr{ajuprotivRena(1:2) pred krcatom Marakanom, potvrdiojedacrveno-belinemaju adekvatan potencijal za ozbiqnije poduhvate na me|unarodnoj pozornici. Realno, pred ~etom Roberta Prosine~kog je „nemogu}a misija”, da polo`e na ple}a stabilnog ali ipak osredwe

izbaciti iz koloseka. Gledao sam tu utakmicu, i rezultat je previsok. Ren je izgledao pristojno do drugog gola, koji su primli nakon kiksa golmana. Otvorili su se previ{e, kazna jestiglaizkontre.Ali,Monpeqeimaveomajaktim,~ak}ese ume{atiuborbuzatitulu-objasniojeProsine~ki. Zvezdinifudbalerisupretr~ali~ak7kmvi{eodRenauprvommegdanu.Ipak,~inisedaje probelm vezan za ekstremnu hi-

Evandro Popularni „Maestro” je zale~io povrede, ali zbog grubegre{keprilikomizmeneuprvomduelukadajepreranou{aonaterenzaradioje parni`utikartonpa}epropustitiutakmicuuRenu. -Katastrofajeono{tose dogodilosaEvandrom,alii ti detaqi ~ine fudbal. Bio je spreman, a opet moramo bez wega- qutito je prokomentarisaoProsine~ki.

Penali Neizbe`no pitawe novinarauo~isusretaukojimai jedanaestercimogudapresudejeidalijenatreninzima bilo uve`bavawa izvo|ewa penala. -Nismove`bali.Ma,lako }emosesna}iakodo|etotoga-uzvratiojeProsine~ki.

Pitroipa RobertProsine~ki

francuskog prvoliga{a. Ipak, belezastevenema,devizadanadaumireposledwaidase~udau fudbalude{avajuspakovanajeu koferpredodlazakuRen. - Oni su ozbiqan sastav, favoriti su, imaju zavidnu prednost.Poprirodisamoptimist, vidimina{u{ansudamo`emo dadobijemome~.Potajnosenadamao, a motiv mo`e da bude partija iz prvog poluvremena u Beogradu.Nadigralismoih,dominirali tih 30 minuta, a onda nasjepresekaogolnakongrube gre{ke. Da}emo sve od sebe da pro|emo daqe- istakao je na pres konferenciji trener Beogra|anaRobertProsine~ki. Monpeqe je tokom vikenda ubedqivo porazio Ren (4:0), a {taovaj„detaq”mo`edazna~i zaZvezdu. - Veliki su profesionalci, odigra}esusretkakosedogovore punom snagom. Ne}e ih kiks

trinu Francuza kojoj Kova~evi}idrugovinisumoglidaparirajuudrugompoluvremenu. -Ne}eonimewatini{tausistemuigre.Osloni}esenapolukontre, jer im za to odgovara profiligra~akojimraspola`u, kojisuzaistabrziNe}esrqati, imaju super rezultat. ^eka}e nas,pa}ebitizanimqivaborba. Mojimomcisu`eqnidokazivawa. Bitno je da trka~ki budemo praviitakti~kidisciplinovani-smatraProsine~ki”. Ima li {upqina  u Renovom defanzivnombedemu? - Toliko studiozno sam ih analizirao, i uvek se name}e osnovnizakqu~akdasuozbiqan tim. Iskazuju odre|ene slabosti, pre svega po bokovima, gde smoihnaMarakaniprobilinekoliko puta i stvarali {anse. Natome}emoopetinsistirati. Poku{a}emo da se nametnemo svojimkonceptom,abilobile-

Reprezentativac Burkine Faso,poja~aweizHamburga, Xonatan Pitroipa namu~io je Zvezdinu odbranu, bio tvroracuspehanaMarakani. - Bqesnuo je dva puta, dao gol i asistirao, pokazav{i vrhunsku klasu. Obrati}emo posebnu pa`wu na wega, ali snaga Rena je ipak homogen kolektiv-objasniojeProsine~ki. poda{toprerealizujemoneku od {ansi koje stvorimo i tako otvorimo me~ - konstatovao je Prosine~ki. Van pogona je Evandro zbog kartona, a ~ini se da }e zdrvastveniproblemidrugogBrazilcaKaduabitisanirani. - Svi ostali su zdravi, preostalitreninzipokaza}edalije Kadu spreman - zakqu~io je RobertProsine~ki. Z.Rangelov

^elsitu`iZvezduFIFA Berekum ^elsi prijavio je CrvenuzvezduFIFAzbogtoga {to nije u potpunosti isplatilatransferLiAdija. AdijeuZvezdustigaonakon Svetskogprvenstvapro{legodineiz^elsija,aklubizGane ka`edacrveno-belinisuispunili svoje obaveze.Iako iz kluba iz Gane ka`u da Zvezda nije isplatila u potpunosti

transfer, ne navodi se o kojoj se cifri radi. [ampion Gane ka`eda}esadaovajslu~ajpredatisvetskojku}ifudbala,kako bi dobili ostatak para od transferaLiAdija. - Ostatak isplate od transfera Li Adija je postao kao cirkus izme|u nas i Crvene zvezde.Vi{eodgodinudanabilismoveomastrpqivisawima

po{to smo razumeli da svaki klubusvetuponekadaimaproblem. Me|utim, odlagawe Crvenezvezdeinekolikoizneverenihobe}ewanijenamostavilo ni{ta drugo neogo da se obratimo FIFA. Umorni smo od jurewa Crvene zvezde zbog transfera Li Adija - rekao je predsednikklubaEmanuelKjeremehzazvani~nisajt.

KUPNATERITORIJIFS GRADANOVOGSADA

Petrovaradinci na^eneju Danassunaprogramuutakmice prvogkolaKupaFudbalskogsavezaSrbijenateritorijiGradskog fudbalskogsavezaNovogSada. Sastajuse-NOVISAD:Kabel -Fru{kogorac,@elezni~ar-Futog,RAKOVAC:Borac-Mladost, SREMSKI KARLOVCI: Stra`ilovo Milan - Partizan, LEDINCI: Vinogradar - Ba~ka, BUKOVAC: Fru{kogorski partizan - Slavija, ^ENEJ: ^enej Petrovaradin, KISA^: Tatra [ajka{, ^EREVI]: Sremac TSK,RUMENKA:Jedinstvo-Dinamo,FUTOG:MetalacAskoVidak-Sirig. Sveutakmicepo~iwuu17sati. G.K.

BARA@ZALIGU [AMPIONA Danas nuitetu pet godina u zemqi ako dr`avqanstvo nije dobio na osnovu toga {to je ro|en u zemqi.

17

ZVEZDAKRENULAPUTFRANCUSKEBEZBELEZASTAVE

Rastanaks Drini}em

DUELSLOVENIJA–SRBIJAUMARIBORU VISOKORIZI^AN

KleoiEvandrone igrajuzaSrbiju Fudbalski savez Srbije saop{tio je danas da igra~ikojisunedavno dobili dr` a v q a n s t v o (Kleo i Evandro) ne}e mo}i da igraju za reprezentaciju dok ne provedu u kontinuitetu pet godinauzemqi,{toje uskladusapravilima FIFA. Srpski fudbalski savez je zbog niza spekulacija udoma}immedijima oko mogu}nosti nastupa stranaca za reprezentaciju zatra`io od FIFA tuma~ewe nejasnih odredbi ~lanova 16 i17pravilnikaosticawuprava nastupa za reprezentaciju. IzFIFAjestigaoodgovorda igra~moradaprovedeukonti-

Frimpong trenira

sreda24.avgust2011.

Rubin-Lion(prvime~1:3) Plzen-Kopenhagen (3:1) [turm-BATE (1:1) Benfika-Tvente (2:2) Udineze-Arsenal (0:1)

SARADWA [KOLE „PROFESOR BOLESNIKOV” I VOJVODINE: Fudbalska {kola „ProfesorBolesnikov”iFKVojvodinanastavqajuuspe{nudugogodi{wusaradwu,danajboqipolaznici{kolenaterenimaizme|uTelepaiAdica,odlazeuredovenovosadskogprvoliga{a.[ef ivlasnik{koleBranislavBolesnikovudogovoruikoordinacijisdirektorompogonamladihVojvodineBranislavomNovakovi}emotpremioje~itavtim,11igra~a,uredoveprvoliga{a.Ovide~acisuprovelipunihpetgodinaufudbalskoj{koliisadaseselenatereneSC„VujadinBo{kov”. UredoveVo{eoti{lisu:AleksandarSauer(1997),EmilRackov(1995,reprezentativciSrbije), David Dun|erski, Petar ]ali}, Slobodan Risti}, Mihailo Cari}, Aleksandar Malivuk, Sr|an [}epanovi},StefanKosti},MarkoMladenovi}iSlobodanRube`i}(ro|eni1999/2000.isvireprezentativciVojvodine). Opro{tajuodde~akaiz{kole,poredBolesnikova,prisustvovalisuiwihovisada{wiibudu}itreneri:Sini{aSimi},ZoranRepac,SlavkoParabu}skiiMewhardVerebe{,Du{koGruji}, VasaTep{i}iZlatomirZagor~i}. S.J.


18

sport

sreda24.avgust2011.

dnevnik

AN@ISTVARATIMZVEZDA

Etoa~ekabogatstvo uDagestanu Samjuel Eto blizu je dolaska u An`i. Posta}e najpla}eniji fudbaler u istoriji ovog sporta-20milionaevragodi{we. Dagestan je jedna od najsiroma{nijih ruskih republika, ali je tamo{wi fudbalski klub An`i izMaha~kalepravamekazarazne svetske zvezde. Brazilac Roberto KarlosjekapitenAn`ija,kojise takmi~i u ruskoj Premijer ligi, ovogletajeiz^elsijadovedenJurij@irkov,tujeiMa|arBala{ Xuxak, nekada{wi fudbaler PSV-aizAjndhovena. A bogati vlasnik kluba Sulejman Kerimov, ~ije se bogatstvo procewuje na oko 5,4 milijardi evra,nestaje.Blizujeanga`ovawa Kamerunca Samjuela Etoa, naciqaojeiDanijaAlve{aizBarselone... Ako bude ostvaren transfer EtoaizInterauAn`i,astvarje gotovo ve} dogovorena, kamerunski napada~ posta}e najpla}eniji igra~uistorijifudbala. Naime, on bi za trogodi{wi ugovor trebalo da dobije ne{to vi{eod60milionaevra(!),odnosnooko20,5milionaevraposezoni.Timebidalekonadma{iiodo sadanajpla}enijeigra~enasvetuKristijana Ronalda (12 miliona posezoni)iLeaMesija(10,5) Etova nedeqna plata bila bi neverovatnih oko 380.000 evra. A niInterne}epro}ilo{e-dobi}enaimeobe{te}ewa27miliona evra(madaruskimedijinavodeda jetuzapelo,jerAn`inudi22milionevra,amilanskiklubtra`i

SamjuelEto

jo{pet).Premaizve{tajimaitalijanskihmedija,Etoseve}oprostioodsaigra~aiupraveIntera. -Hvalavamsvimanasvemu.Nadam se da }e Inter nastaviti da pobe|ujeibezmene.Ja}uuvekbitinavija~Intera-navodnojerekaoEtouopro{tajnomgovoru. VerovatnidolazakEtoauAn`i pozdravio je wegov zemqak, Benoa Angbvakojijetako|e~lanAn`ija. -RazgovaralismosaSamjuelomu junu,neposrednopredprijateqski duelRusijeiKameruna.Etojetada rekao:„AkojeAn`ispremandame

Arsenalprodao NasrijaSitiju ^elnici londonskog Arsenala saop{tili su u utorak da su postigli dogovor sa Man~ester sitijemuveziprelaskaSamira Nasrija u tim “gra|ana”. Nasri (24)}epostati~lanSitija~im

ga ne uvrsti u protokol za revan{utakmicuplej-ofazaLigu {ampionaprotivUdinezea,kakomunebipropaotransfer. Tako}eNasrimo}idaigraza SitiuLigi{ampiona.Arsenal

dovede,dolazim”.Jasammuispri~aosveoklubu,treningkampu,ciqevimakluba.Ispadadasamjabio tajkojijeiniciraowegovdolazak -ka`edefanzivacAn`ija. Zanimqiv je jo{ jedan podatak kojimbaratajuruskiikamerunski mediji. Naime, ako Eto postane ~lanAn`ija,nastavi}eda`iviu Milanu,anautakmice}edolaziti privatnim avionom bogatog vlasnikakluba(!?). Pitaweje,me|utim,kolikoje ta informacija ta~na, jer osim utakmicatrebaitrenirati,upo-

znavatisaigra~e...Ali,svejemogu}e, tamo gde ima mnogo para. Posle vesti o neverovatnim transferima vlasnika An`ija, Andrej Vorowin mu je u {ali predlo`iodaizpenzijeaktiviraZinedinaZidana. Na tu izjavu Vorowina, replicirao je Brazilac Roberto Karlos: -Nijelo{aideja,alijete{ko ostvariva. Ali, razmi{qa se o Mesiju,Neimaru,za{toneiVorowinu? On bi tako|e mogao da do|eovde.

ITALIJANSKASERIJAA

Kal~opred{trajkom Udru`ewe profesionalnih fudbaleraItalijeobjavilojeda }estupitiu{trajkakosenepotpi{enovikolektivniugovorpre po~etka sezone.Predstavnici igra~a svih 20 klubova Serije A sastalisuseuMilanu. -^iwenicajedasezonanemo`epo~etibezkolektivnogugovora.Misenadamoda}eipakpo~etijertozna~ida}enoviugovor bitipotpisan-rekaojepredsednikudru`ewaDamjanoTomazinakonneuspelogsastanka. Prve utakmice nove sezone {panskefudbalskeligeotkazane

su tokom vikenda, jer igra~i {trajkuju zbog spora o neispla}enim zaradama, dok se u Italiji tokom pro{le sezone pretilo industrijskom akcijom, ali nikada nije sprovedena u delo. Pro{le godine, Udru`ewe profesionalnih fudbalera Italije je otkazalo {trajk zakazanzavikend,11.i12.decembra, po{to je nekoliko dana pre togapostignutusmenidogovorsa klubovima. Me|utim,tajverbalnidogovor nikada nije pre{ao u pisanu formu.

Kirjakosi^ale uVolfsburgu Fudbalski klub Volfsburg saop{tio je da je potpisao dvogodi{wi ugovor sa odbrambenimigra~emSotiriosomKiriSamirNasri

obavi neophodne lekarske pregledeunovomklubu. On je prethodne tri sezone bio~lan“tobxija”sakojimanije uspeo da osvoji nijedan trofej.Onjejasnostaviodoznawa da `eli da napusti klub time {tojezamoliostru~ni{tabda

je posle Seska Fabregasa prodaojo{jednuvelikuzvezduekipe, a interesantno, Francuz je ~etvrti igra~ iz Londona koji je pre{ao u prebogati Man~estersiti.Prewega,tosuuradiliKoloTure,EmanudelAdebajoriGaelKli{i.

TURNIRUSURDUKU

Vrba{aniboqi odBeogra|ana Serijabi~volejtrunirakojih ovog leta {irom vojvo|asnkihpla`aibazenaimavi{enegoikada,nastavqenajena bazenima Horizont u Surduku, gde je na jednodnevnom turniru zatvorenog tipa nastupilo  8 ekipa, od kojih je pet parova stigloizBeogradaitriizVrbasa. U svojevrsnom “obra~unu” Vrba{ana i Beogra|ana, surdu~ki pesak je vi{e odgovarao momcimaizBa~kekojisuosvojiliprvoitre}emesto,doksu prestoni~keekipemoraledase zadovoqejednimsrebrom.Ufinalnomme~uvrbaskiparDu{an Komatina - Slobodan Sulomar bilisuboqiodIvanaBubuqa i Nikole Kustudi}a, savladav-

{iihufinalnomme~usa2:1u setovima,doksuuborbizatre}emestoVrba{aniDamirTurki}iNikoPerkovi}biliboqi od Damira Ali}a i Amira Pilavxi}a.Premare~imaZone Babi},menaxerkebazenaHorizont,ovojeprviturnirkojiorganizovan na ovim bazenima, zbog~egajebioograni~enbroj ekipa,aliseplaniradasenaredne godine u ovom kompleksu posveti mnogo vi{e pa`we ovompopularnomsportu. Pobednicima turnira organizatori su obezbedili vredne nagradepasevrbaskiparKomatina-sulomar ku}i vratio sa dvalap-topra~unara. N.P.

jakosom, koji je prethodno nastupao za Liverpul.Tako|e, anga`ovanjeilevibekHrvoje^aleizturskogTrabzonspora.

SREMSKALIGA

Odli~niSpasojevi} Partizan–Podriwe2:2(0:1) VITOJEVCI: Stadion Partizana,gledalaca150,sudijaSurla(In|ija).Strelci: Topxagi} u 54.iV.Petrovi}u57.zaPartizan, Jeremi} u 43. i Trivkovi} u 94.minutuzaPodriwe.@utikartoni:Mili},D.Markovi}(Partizan), Radovanovi}, Arnautovi} (Podriwe). Crveni kartoni: Mili}, Radovi} (Partizan), Radovanovi}(Podriwe). PARTIZAN: Bo{kovi}7,Mileti}6,\or|i}6,M.Markovi}7, M.Petrovi}7,Mili}6,Topxagi} 7(\ura{evi},Miki}),Petkovi} 6, V. Petrovi} 7, Radovi} 6, D. Markovi}7. PODRIWE: Spasojevi}8,Dobo 6,Gr{i}6(Ostoji}),Arnautovi} 7,Petri}6,Zabla}anski6(Vu~i} 6), Vladisavqevi} 6 (Trivkov i} 7), Vitorovi} 6, Todorovi} 6, Jeremi}7,Radovanovi}6. Nedovoqnosportskesre}e,odli~neodbraneSpasojevi}a,nerazumni postupci pojedinih fudbalera u doma}oj ekipi, karakteristikajeutakmice,ukojojsuVitojev~anibiliboqirivalibilisu bli`epobedi. M.Latkovi}

Rudar–LSK1:0(1:0) VRDNIK: Stadion Rudara, gledalaca 400, sudija Jovan~evi}([id).Strelac: Stri~evi} u 25.minuitu.@utikartoni:Raji}, Risti}(LSK). Crveni karton: Avramovi}, rezervni golman(Rudar). RUDAR: Ivanu{i} 9, Kolarevi} 8, Mili~evi} 8, Petrovi} 8, Mrvi~in8,Ba~i}8,Gruji}8(Santra~8),Gerbec8,Le`akov8(Luka~7),Stri~evi}9,Bo`i}8. LSK: Aleksi} 8, Radulovi} 8, Droni} 7, Jovani} 7, La|evac 8, Plav{i}8,Bosan~i}8,Risti}8, Raji} 7(Gombar 8), Vasiqevi} 8, ^ikara8. U 25. minutu erupcija odu{evqewa na tribinama stadiona.Stri~evi} je u solo prodoru nanizaoodbranuLa}araca,ikada jebionanakeh25metaraopalioje po lopti, ona je fijuknula i na{laseizale|aiznena|enoggolmanaAleksi}a.Vrdni~anisumogli da slave ve}im rezultatom, igralisudopadqivo,sadostalepihakcija,aodbranagostijubila jenamukama.

FEQTON

10

KOSTAPAPI]: IZAZOVIAFRIKE

Pi{e: SlobodanJakovqevi}

Naklupi Lobistara

Hodali smo oko pola sata. jem da li su mi usta otvorena Suncenemilosrdnopr`i.Pro- ilizatvorena.Usneuop{tene stoujeda.Savsammokar.Najzad ose}am. Tu vrstu hrane nazvao sam smostigli.Gledam,imalibilo kakav hlad. Bar za trenutak da “Patrikovomeze“.Onaseidanas tako, u {ali, naziva u se sklonim sa sunca. A Mozis nekarazgovara.Upoznaosamse “Ikoji klubu“, naro~ito kada s Patrikom Okpomoom. Razme- do|e neki novajlija, pa jo{ i nili smo nekoliko kurtoaznih beo.Pre`ivelismotajpo`ar, re~enica i dogovorili se da, jer oni se uvrede ako ih odbikada on zavr{i partiju golfa, je{.Popilismopopi}eirazi{lise. sednemoiporazgovaramo. SutradanmeBataprobudioi Mozissre}ankaomalodete. [tamuje?Pamitektrebada ka`e: - Vidi, od sastanka s minirazgovaramo. -Kou~,Patrikne}esasvima stromnemani{ta.Zauzetjedo darazgovara.Ovojesjajanpred- krajameseca. Dobrodajeproverioidase znak. Uzakazanovremestiglismo nismo bez potrebe uputili u ugolfsekciju,najlep{iambi- Abuxu. Ali {ta sad da radim. jent u “Ikoji klubu“. Golferi Avion za Beograd imam tek dr`edosvojesekcije.Sveje~i- krozdvadana.Ve}samnavikao sto, trava pod{i{ana. Resto- nataduga~ekawa.Tonijeproran kao evropski. Erkondi{n blem, ali jeste kako da vratim radi,pi}arashla|ena,qudive- pozajmqeni novac od drugara. omagostoqubivi.Seosamipo- Kad se vratim i ispri~am im pri~u o odlagawu i pomerawu ru~io pi}e. Okrenem se, a mog drugara nigde. Mozis me je do- roka od strane ministra, mipratio i nestao. Pogledam ma- sli}edaihla`em.Nijetoijeloboqe,aon~ekanapoqu.Wi- dinamuka.[taakose,krozmema je zabraweno da se tu zadr- sec dana, taj sastanak u mini`avaju, osim ako imaju ne{to starstvu,ipak,odr`i.Kakois hitnodasaop{te.Aitomora kojimnovcemdakrenemponovo daodobriobezbe|ewe.Mozisje naput?Glavamijebilakaocesa~ekaoPatrikaispred ulaza, ne{to razgovarao s wim i mahnuomi.Kaodaje poru~io, vidimo se kasnije.Esadsisam, hteotoiline.Sada jesveutvojimrukama. Kako nastupi{, tako}etiibiti. Patrik, energi~ni gospodin, nemirnogduha,pri{aomi EkipaLobistara je i zamolio da pre|emzawegovstogdejeimaone- pelin od razmi{qawa. Morao koliko prijateqa. Za stolom samne{todapreduzmem.Odludesetakqudi,svegenerali,di- ~io sam da pozovem, ve~eras, rektorivelikihfirmi,banka- Patrika.Zamoli}ugadamipori, advokati. Kako sad, u tom mogne. Znam da mo`e, ali ne okru`ewu,dapri~amooposlu. znamdaliho}e. Pi}e sti`e potocima. Ka`u, Do{ao sam u “Ikoji klub” и morabrzodasepije,jernijedo- сели smosezajedanprazansto. bro da se ugreje. Razgovarali I,namojeiznena|ewe,prenego smokaodasepoznajemo“stogo- {tosambilo{tarekao,obradina“.Dotaklismomnogeteme. tiomisePatrik: Ali,kadapo~erazgovorofud-Ho}e{lidaradi{uklubu balu... kojiimaambicijauLigi{amPatrik je ponudio da me ko- piona? limaodvezedoku}e.Prihvatio Ostao sam bez teksta. I sve samirekaogdestanujem.Bioje {tosam`eleodagapitam,odiznena|en. Pomislio je da sam govaraomijeujednojre~enici. ja neka va`na li~nost kad spa- Ukratkomijesaop{tiouslove vamurezidencijiambasade.Do- pod kojima bi trebalo da se govorili smo se da na{ razgo- potpi{eugovor.Ka`e,dajezavorostavimozasutrai,akomo- kazaosastanaksupravomkluba `e,dawemuprisustvujeiamba- zasutrauve~e,alijeopetinsisador. stiraodaitom~inu,irazgovoSutradan,uutorak,Bataija ru,prisustvujena{ambasador. smostiglinavremei,zadivno OdemoBataijanatajrazgo~udo,zatekliPatrikauklubu. vor,aispredklubapredsednik Dobro je. Nismo morali da ga itimmenaxer.Reklisumidasu ~ekamo.Selismoipo~eliraz- upoznati s projektom u MinigovorokoprojektauMinistar- starstvu sporta pa je u ugovor stvusportaimojekarijere.Pa- u{laisportskasaradwapokratrik, naravno, poznaje mini- jineBenueo{kolovawutrenestra.I{lisuzajednou{kolu. ra u na{oj zemqi i otvarawe Kada je ~uo sve o projektu re- kampova u wihovoj provinciji. kaojeda}enarealizacijumo- Nigerijaima36dr`avica.Oni ratidase~ekanekolikomese- suseodlu~ilidau|uutajproci,bezobzira{tojemojproje- jekatinapravilisunekidogokat u{ao u dr`avni buxet. To, vordajaume|uvremenu,dokto zasada,ni{tanezna~i,alibi sve ne za`ivi, preuzmem Fudon mogao da mi pomogne da do- balskiklubLobistar.Tojeza bijem posao kao trener. Ka`e, menebiovelikiizazov,jersam {ampionska ekipa, igra Ligu u Jugoslaviji do sada trenirao {ampiona, a tra`i trenera. mawe klubove. Ovo je za mene Oko uslova }emo razgovarati biovelikinapredak,jerjeLosutra, a moja obaveza je da do- bi star igrao Ligu {ampiona stavimsvojubiografijuupisa- Afrike, kao prvak najmnogonoj formi, kao i sertifikat qudnijezemqenacrnomkontiFudbalskog saveza Jugoslavije. nentu.Idejajebiladajavodim Sre}om, sve sam to imao spre- taj klub {est meseci, do pomqeno.Dogovordasesutrana- vratka wihovih stru~waka sa |emo malo ranije prihvatili {kolovawauna{ojzemqi.OdsmoiBataija.Dostasmopri- nosno, da osnujem akademiju i ~ali o poslu. Hajde sada da ne- budem{efstru~nog{taba,ka{topojedemoipopijemo. kobismotominazvali.KaonoHrana koja se poslu`uje, ka- silac projekta, ujedno sam i ko bismo mi rekli, kao meze, {ef stru~nog {taba  Fudbaltolikojequtadasampo~eoda skogklubaLobistar.Imamodduvamvatru.Ka`udajetozdra- li~nu mese~nu platu, pla}en vo.Kakozdravokadnerazliku- staniautosvoza~em.

SUTRA:PrvapobedauLigi{ampiona Kwigumo`etekupitiukwi`aramailijeporu~itinatelefon: 063/541234


c m y

dnevnik

Veli~kovi}ne ideuLitvaniju Aktuelnivice{ampioniEvropenarednogponedeqka}eotputovatiuLitvanijubezstandardnog~lanaprvepetorke,Novice Veli~kovi}a.Krilnicentar,kojijeneprekidnoigraozanacionalnitimodEvrobasketau[paniji2007.godine,nijeuspeoda saniraatrofijumi{i}a,dokojejedo{lousledpovredekolena zadobijenetokomklupskesezone. Veli~kovi}nijeputovaosa“orlovima”naturnireuQubqani,IzmiruiLondonu,akona~naodlukaowegovomstatusupala jeposlenajnovijeguvidaustawepovrede. -NovicaVeli~kovi}jetokomboravkaureprezentacijiSrbije,uzterapije,rehabilitacijuidoziranetreninge,postigaonapredakusvomoporavkuodvi{emese~nepovrede,sakojomjestigaonapripremedr`avnogtima.Me|utim,wegovotrenutnostawenemo`edaodgovorivisokimzahtevimakojeiziskujeveoma intenzivnotakmi~ewe,kakvojeovogodi{weprvenstvoEvropestojiuizjavikojujeuimeMedicinskekomisijeKSSdaodoktor seniorskemu{kereprezentacijeDraganRadovanovi}.

KAPITENKRSTI]OPTIMISTA

Pakleno, alikorisno Kapitenvice{ampionaEvrope smatradasu“orlovi”dobroiskoristiliturnejudugudveiponedeqe.CiquLitvaniji-plasmanna OI, makar i preko dodatnog turnira. VrlodobrouQubqani,bezinspiracije u Izmiru (ne ra~unaju}i pobedu nad Turcima) i sa jako puno oscilacija u Londonu, odigrala je reprezentacija Srbije pripremne turnire uo~i Evroba-

}emo,posletoga,spremnido~ekatiEP. Reprezentacijasepo~etkomjula okupila sa idejom da u Litvaniji obezbedi plasman na Olimpijske igre2012,{to}eu~initisamofinalistiEvrobasketa.Naredne~etiriselekcijeima}eslede}egodinejo{jednu{ansudaizborevizu. Da li su ambicije ostale iste posleperiodaukojemsuiSrbija i rivali odigrali veliki broj

SPORT

sreda24.avgust2011.

19

PREDEVROPSKOPRVENSTVOULITVANIJI

Medaqadaleko, mo`emodaiznenadimo Premare~imaDalipagi}a, koji je kao reprezentativac Jugoslavije od 1973. do 1981.godineosvojiopetmedaqa na kontinentalnim {ampionatima (tri zlatne, po jedna srebrnaibronzana),“zarazlikuod nekih ranijih vremena, nemamo timkojimo`edanamgarantuje medaqu”. -Pokazalismonaprethodnim takmi~ewimadaznamoprijatno daiznenadimo,aliidarazo~aramo ko{arka{ku javnost - rekaojeDalipagi}. On se nada da }e na{ nacio- nalnitim,kaoipredvegodine uPoqskoj,kadajeosvojenosrebro, uspeti da postigne veliki uspehkadasetomo`daineo~ekuje. -Na{ampionatunemaizrazitihfavorita,uprincipusvako svakog mo`e da pobedi. Izdvaja se jedino [panija zbog Pau Gasola, koji je igra~ van evropskih standarda. Me|utim, mi smoiwihuspelidvaputadasavladamo-ugrupnojfazitakmi~ewauPoqskojipro{legodine u ~etvrtfinalu {ampionata sveta.Zna~i,nikadsenezna.

Dra`en Dalipagi}

Jo{ jedan nekada{wi reprezentativac,danastrenerpoqske Polfarme Zoran Sretenovi}, izjavio je da Srbija ima dobre {ansedaosvojinekuodmedaqa, bezobziranane{toslabijaizdawaupripremnomperiodu. - Prvenstvo }e biti izjedna~eno,jerve}inareprezentacija nastupa u najja~em sastavu. Mi smo, uz [paniju, doma}ina Litvaniju, Sloveniju i Tursku, je-

[PANCIUPROBLEMIMA

danodfavorita-rekaojeSretenovi}. On upozorava da se na{ tim jo{ uigrava i da su rezultati trenutnoudrugomplanu. -O~ekujemmnogoboqaiagresivnija izdawa Ivkovi}evih izabranika.Dosadasmona{ampionatima znali od starta da budemo na nivou, {to je odlika dobro psiholo{ki pripremqenihekipa-rekaojeSretenovi},

{ampion Evrope 1991. i 1995. godine. Iskusni trener Vladislav Lu~i}baziraoptimizamnatome{to “Srbija poseduje mladu, perspektivnuiodli~novo|enuekipu”. -Iakoneigrajuzna~ajnijeulogeuinostranimklubovima,na{i ko{arka{isvakegodinenapreduju.Posledwadva{ampionatavratilasuveruumogu}nostisrpske ko{arke, a da nije bilo sudijske nepravdenaSPuTurskoj,osvojilibismodvesrebrnemedaqe. Lu~i} o~ekuje neizvesno EP, ali ipak izdvaja nekoliko favorita. - [panija je ispred svih, jer ima NBA zvezde, bra}u Gasol i Rudija Fernandeza. Litvanija i zbogkvalitetaikaodoma}inmora da bude me|u favoritima, FrancuskaiGr~katako|e.Na{e ambicije su poznate, a to je plasman u finale i na Olimpijske igreuLondonu.Usvakomslu~aju bitrebalodabudemooptimistizakqu~iojeLu~i}. Evrobasketigraseod31.avgusta do 18. septembra, a Srbija je `rebanauBgrupu,zajednosaItalijom, Izraelom, Francuskom, Nema~komiLetonijom.

NEMCIODREDILITIM

RubioiFernandez Bauerman povre|eni precrtaoVisockog

Nenad Krsti}

sketa.Rezultatisubiliudrugom planuimaloko}eihsese}atikada posledweg dana avgusta po~ne Evropsko prvenstvo. ”Orlovi” su uprosekumladaekipa,alidovoqnoiskusnadadobroznakadajeva`nona}iseutopformi. -Bilojeidobrihilo{ihutakmica,kao{tosteisamimoglida vidite, ali kada podvu~emo crtu, mislimdasmodobroiskoristili ovajdeopriprema-rekaojeNenad Krsti} na beogradskom aerodromu, po dolasku iz britanske prestonice.-Ritamjebiopaklen,odigralismo11me~eva,izme|uturniraimalidostate{kaputovawa. Treniralismonadaneutakmicai retkim slobodnim danima. Mislimda}epredstoje}iperiodbiti iskori{}en za uklawawe evidentnihnedostatakainadamseda

utakmica, a postalo je jasnije i u kakvim}esastavimanastupitina takmi~ewu? - Ova generacija je uvek i{la utakmicupoutakmicu.Uglavama imamosvojciq,pogotovo{tosmo uLondonuigraliudvoraniukojoj }e se dogodine igrati prva faza ko{arka{kog turnira na Olimpijadi.Mislimdasadaimamojo{ jasnijusliku{tamo`emodadobijemonastupomnaOI,a{tadaizgubimoakonasnebudetamo.IdaqenamjeprviciqplasmanuLondon2012,makartobiloprekododatnihkvalifikacija-smatranovicentarmoskovskogCSKA. S obzirom na pehove koji ih prateovogleta,kaoinikadve}u konkurenciju na EP, ~ak i peto ili {esto mesto bi za “orlove” zaistabilosolidanrezultat.

PE[I]STIGAONAZLATIBOR

Sara|iva}uisa Prosine~kim Trenerko{arka{aCrvenezvezde stigao je na Zlatibor, gde je preuzeo ekipu na pripremama za novusezonu.Pe{i}seuponedeqak upoznaosaigra~imaiodr`aoprvi sastanak, a u utorak i prvi trening. Pred polazak na Zlatibor, Pe{i}jerekaodajemujeosnovni motivzapovratakuCrvenuzvezdu bio projekat sa mladim igra~ima kojimujepredstavqen: -Javolimdastvaram,volimkadazavr{imjednusezonuiodemna godi{wiodmor,daimamose}ajda nisam samo postigao sportski rezultat, ve} i pomogao u stvarawu nekih novih igra~a i oja~ao neki klub.Moramdaimamizazov,dabih mogao ja da motivi{em druge. Vidim sebe skroz u ovom projektu Zvezde,jervidimdaimabudu}nost. Upitan da li }e biti saradwe Zvezde i Bajerna iz Minhena, gde mujesinMarkodirektor,azetJagla igra~, popularni Kari uz osmehjeodgovoriodaimaodli~ne

odnose sa ko{arka{kom sekcijom slavnogbavarskogkluba. - Verujem u gospodina Henesa, Marka i wihov projekat. Imaju i velikogtrenera.Siguransamda}e napravitirezultate.Imajuicrveno-beleboje,kaomi,pa}emodanapravimonekusaradwu. Utomkontekstu,Pe{i}jenajavioisaradwusatreneromfudbalskog kluba Crvena zvezda RobertomProsine~kim. - Kada budem stigao, `elim da razgovoram i sa Robertom Prosine~kim i Vladanom Luki}em, da vidimdanapravimonekusaradwu, dasedru`imo,davidimokakomo`emo jedni drugima da poma`emo. Svakonasvojna~in.Trebasara|ivatiisabogatimainormalnima. NovitrenerCrvenezvezdeSvetislav Pe{i} najavio je da ne}e vr{iti promene u trenerskom kadru,te}emuprviasistentbitidugogodi{wi trener u FMP @eleznikuMilivojeLazi}.

Selektor aktuelnih evropskih prvaka zabrinut je uo~i po~etka Eurobasketazbogpovredadvojice igra~a na pripremnim me~evima protivSlovenije. [panci u pripremnim utakmicama za Eurobasket bele`e samo pobede, ali selektor Ser|o Skarioloipakjezabrinut. Tokomvikendaaktulenievropski prvaci ostvarili su dva trijumfaprotivSlovenije,alisuih zadesilaidvapeha-naprvomme~uuMalagiusubotu(73:61)Riki Rubiopovrediojezglobruke,dok jenadrugojutakmiciuGranadiu nedequ (79:57) “nastradao” Rudi Fernandez. OnjezaradiopovredulaktadesnerukeuduelusaGoranomDra-

gi}em. Snimak magnetnom rezonancompotvrdiojedasestvorio hematom,alidaipaknijeupitawunikakavprelom. Oba igra~a }e narednih dana bitipodvrgnutaterapijama,pa}e propustiti zavr{ne pripremne dueleprotivAustralijeuMursijiiValensiji,kojisuzakazaniza ~etvrtakipetak. SelektorSer|oSkarioloo~ekujeda}eonibitispremnizapovratak na parket do po~etka EvropskogprvenstvauLitvaniji, 31.avgusta. [panci, koji brane zlato sa pro{logEP,uLitvaniji}eigratiugrupiAsaekipamaPoqske, Turske,Litvanije,VelikeBritanijeitimomizkvalifikacija.

Rep rez ent ac ij a Nem a~k e spremnajezaEvropskoprvenstvo u Lit van ij i. Sel ekt or Dirk Bauerman odabrao je 12 igra~a koji }e nastupati na Eurobasketu, koji se igra od 31. avgusta do 18. septembra. Posledwi sa spiska precrtanisuPerGinter,igra~Ulma ikriloTurovaKonradVisocki. Izostanak Visockog, kako prenosenema~kimediji,predstavqa iznena|ewe, zbog toga {to je bio u sastavu tima na dvaposledwavelikatakmi~ewa. Bauerman, koji je ranije izjavioda}e{ampionatuLitvan ij i bit i “nik ad ja~ i”, presudiojeposvomnaho|ewu,

pa }e u [ijauliai voditi 12 najspremnijih. To su plejmejkeri [tefan Haman i Heiko [afar~ik,bekoviLuka[tajger i Johanes Herber, krila Robin Benzing i Filip [vetelm,krilnicentriDirkNovicki,JanJagla,TimOlbreht i Sven [ulce i centri Kris KamaniTiborPlajs. Nemci}enaEPuLitvanijiigratiugrupiB,zajednosa selekcijama Srbije, Italije, Izraela, Letonije i Francuske. “Panceri”, koji su na posledwem Eurobasketu u Poqskoj 2009. zauzeli tek 11. mesto, prv i me~ u Lit van ij i igraju31.avgusta,aprotivnik jeIzrael.

PRIPREMEVOJVODINESRBIJAGASZANOVUSEZONU

Superligaosnovniciq Novosa|ana Ko{arka{ki Novi Sad, grad koji je u pro{loj sezoni Prve A mu{ke lige ima dvapredstavnika,ostaojenajednomklubukoji}eseboritizaulazakuSuperliguSrbije.Svojevrsnimudru`ivawemVojvodine Srbijagas i Novog Sada u Prvoj ligiigra}enovaekipapodimenomVojvodinaSrbijagas,~ijitrener}ebitiSini{a Mati}, stru~wak koji je vodio ekipu NovogSada. Pripreme za novu sezonu su po~ele, a Mati}jetimpovodomrekao: -Sradomsmopo~eli15.avgustaine}emo i}i nigde van Novog Sada. Ve} od 2. septembrapo~e}emodaigramokontrolne utakmiceiturnireiuplanunamjedaodigramoukupno11me~evedostartaprvenstva,krozkoje}emobrusitiformu.Ujedno,utimutakmicamaima}emoprilikuda vidimodalinamnedostajujo{nekiigra~iiima}emovremenadareagujemo. Na koji igra~ki kadar ra~unate u novom{ampionatu? -Odigra~aNovogSadaizpro{lesezoneostalisuDu{koBuni},kojibipo~etkom idu}e nedeqe trebao da nam se pridru`ipopovratkuuniverzitetskereprezentacije Srbije iz @en{ena, a uz wega tusuibra}aVuka{iniStrahiwaPetkovi}, Bogi} Vujo{evi}, Bo`o \umi}, Rado{ [e{lija i mladi reprezentativac NikolaKalini}.IzVojvodineSrbijagas ostaojejedinoMarkoKesi},astiglasui dvojicaigra~aOKKBeogradaDraganZekovi} i Slobodan Dun|erski, Rade Markovi}kojijedo{aoiznema~kogTibinge-

Bogi} Vujo{evi}

na,odnosnoStefanStoja~i}kojisevratiouNoviSad,aigraojeukragujeva~kom Radni~komupro{lomprvenstvu.Toje,za sada, igra~ki kadar s kojim ra~unamo, s tim {to }emo, ponavqam, kroz trening utakmicevidetidalinamnedostajuigra~inapojedinimpozicijama. Kako je najavqeno, osnovni ciq nove ekipebi}eplasmanuSuperliguiigra~i }e se suo~iti sa sportskim imperativom da zaigraju u najja~oj konkurenciji u Srbiji?

- Ta~no, imperativ nam je plasman u Superligu,aukolikoseuka`eprilikapoku{a}emodaizborimoiizlazakuNLBliguobjasniojeMati}.-Idejanamjedapromovi{emomladeigra~eiovajsastavkojisam naveobi}euprosekumla|iod22godine.Do prvenstvaimamojo{dostavremena,trudi}emo se da ga maksimalno iskoristimo i spremnido~ekamostartligeukojuulazimo sa `eqom da vratimo novosadsku ko{arku napozicijekojejojposvemupripadaju. A.Predojevi}


20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda24.avgust2011.

EKIPNOPRVENSTVO SRBIJE

Prvoliga{i uVaqevu Ekipno prvenstvo Srbije za {ahiste i {ahistkiwe odr`a}e se u vaqevskom hotelu „Grand”, od 27. avgusta do 6. septembra. Prilika je to za medijski odjek popularizacije igre koja je posledwih godina javnosti bila vi{e poznata po „igrama” funkcionera nego {ahista. Ve~iti favorit za naslov najboqeg, Novosadski [K DDOR, nastupa u standardnom sastavu: velemajstori Marku{, Kova~evi}, [olak, Du{an i Petar Popovi}, Lazi}, a najstabilniji doma}i kolektiv u sastavu ima jo{ Rusa Rubqevskog i intera [ari}a. Iako debitant, Omladinac iz Novih Banovaca okupio je velemajstorski sastav u kojem su: Kiril Georgijev, Ilin~i}, To{i}, G. M. Todorovi} i D. Paunovi}. Suboti~ki Spartak ima neujedna~enu ekipu: A. Mastrovasilis, Sedlak, S. Popov, Na| He|e{i, Jesenski, Tan~ik i Kumi}, ali se nadaju da, pored kluba MZ „]irilo i Metodije” i kluba iz Po`ege, koji }e se boriti za opstanak, oni ne}e biti taj tre}i tim obele`en za rastanak s prvoliga{ima.

26.LETWAUNIVERZIJADA

UspehAn|elije Na 26. letwoj univerzijadi u Sendzenu (Kina) od 12 - 23. avgusta, pored drugih sportova, i {ahisti su imali svoje takmi~ewe. Srpske studente su predsta-

An|elija Stojanovi}

vqali Nikola Nestorovi} u mu{koj, a An|elija Stojanovi} i Qiqa Drqevi} u `enskoj konkurenciji. Posle 9 odigranih kola Nikola Nestorovi} je osvojio 4,5 poena {to je bilo dovoqno tek za deobu 41-54. mesta (Buholc – 45. mesto; 86 igra~a). Qiqa Drqevi} je sa istim brojem poena,

u `enskoj konkurenciji, podelila 26-40. mesta (Buholc – 31. mesto; 63 u~esnice). Jedina svetla ta~ka na{e ekspedicije, `enski velemajstor An|elija Stojanovi}, je podelila 4-6. mesto sa 6,5 poena. Po dodatnim kriterijumima An|elija je svrstana na 6. mesto {to je veliki uspeh u jakoj konkurenciji po{to je bila tek 17. po rejtingu. U posledwem kolu je savladala mongolskog velemajstora Bacimeg u zanimqivoj partiji sa pet kraqica na tabli! U ekipnoj konkurenciji Srbija deli 10-12. mesto sa ukupno osvojenih 15,5 poena. Prvo mesto pripalo je neprikosnovenoj Kini sa 22,5 boda, druga je Ukrajina sa 18,5, a tre}a Gruzija sa 18,5. Daqe slede: 4-5. Jermenija i Rusija 18, 6-7. Poqska i Mongolija 17,5, 8-9. Slova~ka i Nema~ka 16,5, 10-12. Srbija, [vajcarska i Kazahstan 15,5 poena, itd. Plasman mu{karaca: 1. ^ao Li 8,5, 2-7. Hao Vang, Ju Vang, Andriazijan, Kravciv, Rahmanov, Papin 6,5 poena, itd. [ahistkiwe: 1-3. @ongui Tan, Munguntul, Huang 7, 4-6. Vasilevi~, Bacia{vili, Stojanovi} 6,5 poena, itd.

DANASCUGERUN[K-u

Gran pri

U prostorijama N[K-a, danas, sa po~etkom u 18 ~asova, igra se zanimqiv turnir veoma jakog sastava pod nazivom Letwi gran pri u brzopoteznom {ahu. Igra se dvokru`no a nagradni fond iznosi 50.000 dinara (prva nagrada je 10.000 dinara). Na osnovu plasmana sa kvalifikacionih turnira pravo u~e{}a stekli su: velemajstori Kova~evi}, Lazi}, [olak i D. Popovi}, intermajstori Milo{ Roganovi}, Dragojlovi} i [ari}, Fide majstori Jevti}, Ilij} i Medar i majstorski kandidati Topalov, Dimitrijevi}, Jovi}, Remecki i Neboj{a Roganovi}. BUBAMARAPONOVOLETI

Cugerpred nastavakliga Pred nastavak vojvo|anskih liga, koje po~iwu po~etkom septembra, [K Bubamara objavquje da }e se u subotu 27. avgusta u prostorijama kluba u Novom Sadu, ulica Bra}e Drowak br 18, sa po~etkom u 18 ~asova, odr`ati cuger turnir. Igra}e se 9 kola po [vajcarskom sistemu. Kotizacija za u~e{}e je 100 dinara. Pravo u~e{}a imaju svi ~lanovi kluba i ostali {ahisti. Zbog ograni~enog prostora potrebno je da se zainteresovani igra~i prijave na telefon predsednika kluba Vladimira Ujfalu{ija 063/ 881 1451.

STOGODI[WICARO\EWAMIHAILABOTVINIKA

Ve~itiKor~noj

Petar Popovi}

Kod {ahistkiwa, BAS je pro{logodi{wim osvajawem titule prekinuo period nadmo}i Radni~kog (Rudovci). Uzdanice BAS-a su reprezentativke Nata{a Bojkovi}, Irina ^oqu{kina i Qiqa Drqevi}, a predvodnica Radni~kog je selektor Ana Bendera}. Me|u favoritima je i Jelica (Gora~i}i) sa reprezentativkom An|elijom Stojanovi}, Marijom Raki}, Sandrom \uki} i Mirjanom Mari}. Voqom `reba ve} u prvom kolu igra se me~ BAS – Radni~ki (Rudovci). Parovi prvog kola – {ahisti: Novosadski [K DDOR – Po`ega, Radni~ki (Kragujevac) – [K Ni{, Spartak (Subotica) – Vodovod (Kragujevac), MZ „]irilo i Metodije“ – Vaqevski [K „Sveti Nikolaj Srpski“, Smederevski [K – Omladinac (Novi Banovci) i Beograd Agrobanka – Lasta. Parovi prvog kola – {ahistkiwe: „Nestor“ (Beograd) – Zlatar (Nova Varo{), Po`areva~ki [K – Radni~ki (Beograd), BAS – Radni~ki (Rudovci), Jugovi} (Ka}) – Rad i [ahmatni Kruzok (Novi Sad) – IN (Debrc). Protivnik „Jelice“ iz Gora~i}a jo{ nije odre|en.

PROBLEMBR.351

Belidajemat udvapoteza A. L. Sarki} 1963.

Re{ewe problema br. 350 (J. G. Dorohov, 1958.) sa pozicijom: beli – Kb7, Da1, Ta4, Lh2, Sc7, Sd6, pe{aci b2, f6; crni – Kc5, Lb4, Sf4, Sh3; je 1.De1! Pretwa 2.Db4 mat. Na 1...L:e1 (L?) sledi 2.Se4 mat. Na 1...Sd3 sledi 2.De3 mat. Na 1...Sd5 sledi 2.Se6 mat.

U Sankt Petersburgu (Rusija) odr`an je memorijalni festival u ~ast 100 godina od ro|ewa {ahovskog patrijarha, {estog svetskog prvaka, Mihaila Botvinika. Na open turniru koji se igrao od 11-20. avgusta u~estvovalo je 166 igra~a a na deobi prvog mesta na{lo se ~ak sedam velemajstora sa po sedam poena. Nikola Sedlak je zauzeo 20. mesto sa {est osvojenih poena. Plasman: 1-7. Kismatulin, Aleksandrov, Ponkratov, Dvoiris, J. Geler, Jakovi~, Neverov 7 poena, itd. Istovremeno, od 15-19. avgusta, u Suzdalu – Vladimirovska oblast u Rusiji, u sklopu proslave, igrao se i pozivni Berger turnir legendi sa deset igra~a. Me|u pozvanima je bio i na{ proslavqeni velemajstor, prvi

omladinski {ampion sveta pre {est decenija, u Birmingemu 1951., Borislav Ivkov, koji je me|u ovim vreme{nim velikanima {aha zauzeo solidno ~etvrto mesto. Tempo igre je, vaqda zbog godina, malo „prilago|en“, da bi se legendama omogu}ilo vi{e da se dru`e, a mawe da „crn~e“ za tablom - 25 minuta, plus 10 sekundi bonifikacije za svaki potez. Viktor Kor~noj Pobedio je, bez poraza, kontra- 4,5, 5. Igor Zajcev 4,5, 6. Alekverzni Viktor Kor~noj, koji je sander Nikitin 4, 7. Volfgang jedini od u~esnika, iako u zapo- Ulman 4, 8. Oleg ^ernikov 4, 9. ~etoj devetoj deceniji `ivota, Anatolij Bukovski 3,5, 10. Mark jo{ uvek aktivan na turnirima. Tajmanov 2,5 poena. Plasman: 1. Viktor Kor~noj Sudio je, isto tako prosla7, 2. Evgenij Vasjukov 6, 3. Lajo{ vqeni velemajstor, Jurij AverPorti{ 5, 4. Borislav Ivkov bah.

„DNEVNIKOVA”[KOLA[AHA

Ulogatrenera U “Dnevnikovoj” {koli {aha danas po~iwemo du`i serijal tekstova IM Slobodana Mirkovi}a. Radi se o tekstovima iz kwige “[kola {aha”. Za postizawe vrhunskih rezultata neophodan je trener. Jedan od vrhunskih trenera u Srbiji je IM Slobodan Mirkovi}. Mirkovi} je trener sa licencom FIDE. Kao profesionalni trener po~eo je karijeru u [K Partizan, i tu radi u periodu od 1988. do 1999. godine, sa mladima razli~itog uzrasta. Idejni je tvorac i jedan od osniva~a [kole {ampiona pri [K Rad, koja je po~ela sa radom 1996. godine. Wegovi u~enici osvojili su ukupno 14 titula kadetskih prvaka Jugoslavije, SCG, Srbije i 5 titula prvaka BIH. Sve titule su osvojene u trenutku kada je Mirkovi} radio sa wima individualno. Iz mnogobrojne grupe u~enika svakako treba izdvojiti velemajstore Nikolu Sedlaka, Milo{a Perunovi}a i Bojana Vu~kovi}a, koji su trenutno na{i najperspektivniji {ahisti. Mirkovi} smatra da svaki iole ozbiqniji trener mora posedovati kartoteku svih segmenata {ahovske igre. Kartoteka treba da se sastoji iz velikog broja klasi~nih partija i raznovrsnih primera i da se permanentno dopuwuje novim primerima. Mirkovi} je za svoje potrebe trenera sistematizovao oko pet hiqada partija iz prakse vrhunskih svetskih {ahista i napravio je kartoteku, koja predstavqa osnovu u radu sa mladima. U wegovoj kwizi “[kola {aha” nalaze se materijali koje je autor koristio u radu sa vi{e generacija

{ahista, me|u kojima su i gore pomenuti velemajstori. Za svaku temu date su osnovne pozicije koje predstavqaju temeq daqeg razumevawa i usavr{avawa. Kwiga se sastoji iz tri dela: „Pe{a~ke zavr{nice”, „^udesni svet kombinacija” i „Strate{ki motivi”. U prvom delu sve pe{a~ke zavr{nice podeqene su na elemente, a ciq podele je da se olak{a u~ewe zavr{ne faze partije. Istaknuti su osnovni principi i zakonitosti, ispravqene su gre{ke i nepreciznosti koje se sre}u u drugim {ahovskim kwigama. “^udesni svet kombinacija” predstavqa nov sistem klasifikacije kombinacija, koji je teorijski obja{wen i nalazi se u informacionom sistemu “[ahovskog informatora”. Tre}i deo kwige ~ine tipi~ni strate{ki motivi bez kojih se partije savremenih majstora ne mogu zamisliti. Kako raditi zavr{nice? Neki teoreti~ari smatraju da je za dobro vladawe teorijom zavr{nica potrebno znati {to vi{e konkretnih pozicija napamet. To je pogre{an pristup. Da bi se dobro vladalo materijom potrebno je izu~avati op{te principe vo|ewa zavr{nica. Iz tog razloga neophodna je sistematizacija materijala na: 1. pe{a~ke zavr{nice; 2. zavr{nice lakih figura; 3. topovske zavr{nice i 4. damske zavr{nice. U ovoj kwizi razmatraju se samo „Pe{a~ke zavr{nice” koje predstavqaju osnovu svih zavr{nica. Sve zavr{nice, bez obzira na figure koje su u igri, u jednom momentu mogu se svesti na pe{a~ke.

Kako u~iti zavr{nice? Mladi {ahisti poku{avaju da prona|u odgovor na ovo pitawe. U {ahovskoj literaturi malo se govori o metodama samostalnog izu~avawa teorije zavr{nica. Postoje dva osnovna na~ina za napredovawe u ovoj oblasti: 1. Prou~avawe teorije i 2. Usavr{avawe op{te tehnike. Oba ova na~ina su tesno povezana. Napredak u jednom od wih automatski povla~i i napredak u drugom. Prou~avawe teorije: Da bi se pove}ao obim znawa, neophodno je sistematsko izu~avawe razli~itih tipova zavr{nica. Tradicionalna podela po materijalu je ovde umesna. Sistematski se razmatraju zavr{nice (pe{a~ke, lakih figura, topovske i damske) i usvajaju se wihove specificnosti. Sve zavr{nice mogu se podeliti na: a) jasne i b) problemske. Pozicije koje su {ahisti poznate i ~iju ocenu unapred zna, kao i pravilan plan igre nazivaju se jasnim. U pitawu su pozicije koje su poznate nezavisno od teorije zavr{nica. Svaki {ahista ima svoje jasne pozicije. Sve ostale pozicije spadaju pod problemske u kojima {ahista ne pokazuje svoje znawe ve} se bori, tra`i najboqe poteze, ra~una varijante, ukratko - igra. Usavr{avawe op{te tehnike: Neophodno je usavr{avawe i poznavawe tipi~nih metoda i situacija kao na primer: primena principa „ne `uri”, centralizacija kraqa, igra po analogiji, itd. Napredak u ovoj oblasti posti`e se prou~avawem specijalnih materijala.

dnevnik

ANALIZIRANEPARTIJE

Rudarskiposao U Splitu je od 5-13. avgusta odigran me|unarodni otvoreni turnir na kojem je u~estvovalo 120 igra~a, od ~ega trideset stranaca iz 11 zemaqa. Na turniru je poveo sa 5 iz 5 Ogwen Cvitan, ali zaslu`eni pobednik turnira je Bosio~i} koji je preuzeo vo|stvo u 7 kolu pobedom nad Cvitanom. Vo|stvo je pove}ao pobedom nad drugim direktnim konkurentom Sini{om Dra`i}em u 8. kolu kojem je izmakla nagrada, ali za utehu mu je ostao poslovni dobitak zbog velikog interesa splitskih {ahista za wegovim kwigama i rekvizitima. Mudro rukovodstvo turnira pod geslom ‘’Gens una sumus’’ omogu}ilo je dugoro~no {ahovsko obrazovawe mnogim doma}im {ahistima dopustiv{i na turniru rad ‘’u `ivo’’ izvrsno opremqene ~uvene `ivopisne {ahovske ‘’tezge’’ neumornog srpskog velemajstora Dra`i}a (14. mesto, 6 poena) koji je ~ak i autora ovog ~lanka uspeo da nagovori na kupovinu provokativnim podbadawima tipa ’’{to si se bre stisko’’ i ‘’kao za tebe samo’’. Osim toga, za pohvalu je rukovodstvu turnira {to je omogu}ilo velikodu{nu i raznovrsno raspore|enu strukturu nagradnog fonda, pa su svi ‘’stale`i’’ {ahovskog puka imali svoje prilike i nagrade. Za kraj bih `eleo da skrenem pa`wu organizatorima {ahovskih turnira i sudijama na jedan mali problem za wih a veliki za velemajstore. Radi se o tome da prvih nekoliko stolova na kojima igraju vode}i igra~i i vode}i velemajstori ni na koji na~in nisu za{ti}eni i izdvojeni od kontakta sa znati`eqnicima i prolaznicima pa se tokom cele partije, a naro~ito u vremenskom tesnacu oko vode}ih stolova naguravala gomila znati`eqnika i vrhunski igra~i su prisiqeni da igraju pod pritiskom gu`ve, ometawa, razgrtawa i udaqavawa qudi i povika sudija. Plasman: 1. Bosio~i} 8, 2-6. D. Dori}, A. [ari}, Jovani}, Kuqa{evi}, A. Smirnov 7, 712. Cvitan, Ibro [ari}, \urovi}, Teran, Bergez, Bilobrk 6,5 itd.

Cvitan osvaja pe{aka ili je ustvari postavio duboku pozicionu zamku jer je procenio kako }e crni kow upasti u klopku iz koje nema izlaza. Ra~unar vam ne mo`e odgovoriti na ovo kqu~no pitawe! Moj je utisak tokom partije bio da je beli prevideo udar 24…Lc3 i 25…Se4 ali ako tako napi{em ovde u glasniku moji strogi kriti~ari re}i }e da to nije fer prema belom. Ovde vidimo kako je posao komentatora [ahovskog glasnika delikatan, te`ak i jo{ slabo pla}en i k tome nebraweno izlo`en vetrometini raznoraznih kriti~ara. Nije stoga ~udno da mi je jednom davno VM Hulak mudro i slikovito kazao - Pisati za glasnik rudarski je posao. Uprkos te{ko}ama hteo sam savesno da obavim doma}i rad koji mi je zadao dobro}udni urednik. Stoga sam bio prinu|en metodom istra`iva~kog {ahovskog novinarstva da istra`im ovaj kqu~an trenutak i nazvao sam (na svoj ra~un!) Cvitana i Bosio~i}a. U ekskluzivnom razgovoru za ~itaoce [ahovskog glasnika Bosio~i} mi je jednostavno i iskreno priznao da je prevideo Lc3! uz Se4. Istovremeno, Cvitan mi je rekao da nije siguran da li bi idu}i put uzeo tog pe{aka jer, iako crni stoji malo boqe, on mora jako ta~no da igra zbog zalutalog skaka~a. 24...L:c3! 25.D:c3 S:e4 26.L:b6 S:c3 27.Ta1 Sre}om po Bosio~i}a crni top je nebrawen i beli ne gubi kvalitet. 27...T:a1 Boqe je bilo 27...S:d1 28.T:a8 Sc5 29.Ta1 Lf5 30.T:d1 L:c2 31.T:d6 S:b3 32.g4 f5 33.h3 Te1 34.Kg2 Td1 35.T:d1 L:d1 36.g:f5 g:f5 37.Ld3 f4 38.Kf2 Sc1 39.Lf1 Kf7 40.Lc7 Lc2 41.L:f4 Sd3+ 42.L:d3 L:d3 43.c5 s remijem. 28.T:a1

Bosio~i}–Cvitan Kraqeva indijka (E94) Partija je igrana u 7. kolu kada su Cvitan i Bosio~i} imali po 5,5 poena iz 7 i vodili na turniru. 1.Sf3 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 Lg7 4.e4 d6 5.d4 0–0 6.Le2 e5 7.0–0 e:d4 8.S:d4 Te8 9.f3 c6 10.Kh1 Sbd7 11.Lg5 Db6 Zanimqivo je istaknuti da su u istom kolu ovu istu poziciju imali Bilobrk i Ante [ari}. Moj `ivahni kum Bilobrk po`alio mi se nakon partije da je ovde po~inio strate{kopsiholo{ku pogre{ku. Odigrao je prebrzo i samostalno 12.Sa4 uz Ld2-Lc3 i zapetqao kowa i lovca na neprirodnim poqima te upao u probleme. Trebao je mudro sa~ekati {ta }e odigrati Bosio~i}, tj. primeniti ezoteri~nu {ahovsku tehniku kojoj me jednom dok bijah mlad, lep i neupu}en podu~avao pokojni Mario Bertok a zove se -’’igrati {pigl’’. 12.Sb3 a5 Bilobrk mi se po`alio da nije znao {ta }e nakon ovog poteza ako odigra 12.Sb3 pa je zato i odigrao odmah 12.Sa4. Vide}emo kako }e Bosio~i} re{iti taj prividan problem me|upotezom 14. Le3. 13.Dd2 a4 14.Le3! Dd8 15.Sd4 Sc5 16.Tfd1 Sfd7 17.Lf1 Da5 18.Tab1 Le5 19.Lf2 Sf8 20.b4 a:b3 21.a:b3 Db4 22.Le1 Sfe6 23.Sc2 Db6 24.Lf2?!

Postavqa se pitawe da li je Bosio~i} video da nakon 24.Lf2

Ako postavite ovu poziciju na svoj {ahovski program vide}ete da se crnom predla`e vi{e poteza a koji svi vode do jednake igre: Sg7, Sf4, d5, itd. Ali ovaj tip pozicije nadilazi horizont {ahovskog programa jer ako vu~ete poteze uskoro se u nekoj varijanti ocena pozicije dramati~no mewa kao {to se dogodilo u ovoj partiji. Crni se odjednom na{ao u izgubqenoj poziciji a nismo u stawu re}i gde je to po~iwena odlu~uju}a pogre{ka. Jedno je sigurno, ovu je poziciju, iz prakti~nih razloga, puno lak{e igrati ka beli. 28...Sc5 29.Sd4 Se6 30.S:e6 T:e6 31.Ta8 Te8 32.La5 Sd1 33.Ld2 f5 34.Kg1 Kf7 35.f4 c5 36.h3 h6 37.g3 Kf6 38.Ld3 Kf7 39.Lf1 h5 40.Tb8 Kf8 41.Kg2 Kg7 42.Kf3 Kf6 43.Ld3 Najte`e je dobiti dobijenu partiju rekao je jednom mudri Lasker. Na ‘’prirodno’’ 43.Le2?? Cvitan mi je otkrio da je pripremio |avolsku zamku i ~ak bi dobio nakon 43...Ld7 44.T:e8 Lc6+ s matom belom kraqu nasred plo~e! 43...Kf7 Na 43...Ld7 44.T:e8 L:e8 45.Ke2 Sb2 46.Lc3+ 44.Lc2 Ld7 45.T:e8 Lc6+ 46.Ke2 K:e8 47.L:d1 Lg2 48.h4 b6 49.Ke3 Lc6 50.Lf3 Ld7 51.Ld5 Ke7 52.b4 Le8 53.Kd3 La4 54.Kc3 Le8 55.Kb3 Ld7 56.Lc3 Le8 57.Lg7 b5 Otvarawe pozicije je o~ajni~ki potez ali i ~ekawe je vodilo tihoj patwi i polaganoj smrti nakon 57...Ld7 58.Lh6 Le8 59.Lg5+ Kd7 60.b5 Kc8 61.Le7 Kd7 62.Lf8 Kc7 63.Kc3 i crni je u iznudici te gubi jo{ jednog pe{aka. 58.b:c5 d:c5 59.c:b5 L:b5 60.Le5 Ld3 61.Ka4 La6 62.Ka5 1:0 Komentar: IMSr|anSale Pripremio: B.Dankovi}


SPORT

c m y

dnevnik

sreda24.avgust2011.

21

DRUGA VOJVO\ANSKA OLIMPIJADA STARIH SPORTOVA U BA^KOM GRADI[TU

Mladost~uvar tradicije Prvi ciq organizatora Druge vojvo|anske olimpijade starih sportova u Ba~kom Gradi{tu Be~ejskog udru`ewa mladih – BUM, ~iji je projekat ove godine nai{ao na podr{ku Ministarstva omladine i sporta i lokalne samouprave Be~ej, ostvaren je. Jer, za razliku od lawskog prvenca, kada se okupilo deset peto~lanih ekipa, ove godine se u prostoru SRC „\or|e Tapavica – Xoja“ takmi~ilo 12 ekipa u 17 disciplina. I opet na zna~ajan praslavni praznik Preobra`ewe Gospodwe, koji je seoska slava pravoslavnih ver-

Discipline Mada su organizatori, istra`uju}i stare igre-sportove u Vojvodini, prema{ili brojku 20, na Olimpijadi u Ba~kom Gradi{tu takmi~ilo se u 17 disciplina: bacawe kamena s ramena, vrani}awe (ga|awe motke u vazduhu motkom), draga~e, larpovawe (borba ~asti ma~em i {titom), kanxijawe (pucawe bi~em), kozana (ga|awe trono{ca), krbawe (obarawe ruku), natezawe mosora (batine), pajvanisawe (nadvla~ewe konopca), pilcike, preskakawe {tapa, ringlawe (bacawe potkovice), skok u daq iz mesta, strelawe (ga|awe lukom i strelom), ~o~ka, xakawe (trka u xakovima) i {tulawe (trka na drvenim {tulama).

nika u Ba~kom Gradi{tu. Sve je to ~itavoj manifestaciji dalo sve~arski prizvuk. - Imaju}i u vidu aktuelnu ekonomsku mo} u zemqi, nije bilo realno da o~ekujemo takmi~are iz udaqenijih mesta. Okupili su se mladi iz Ba~kog Gradi{ta i Be~eja, ali ne odustajemo od ideje da sve pro{irimo na ~itavu Vojvodinu. Uostalom, sam naziv ka`e kakva smo mi manifestacije. Zadovoqni smo odzivom mladih i wihovom voqom da se sa~uvaju neke davno zaboravqene igre, kojima su seoski |ilko{i, ali i zemqoradnici i pastiri kada im je vreme dozvoqavalo, poku{avali da zasene seoske devojke. Neke igre su potpuno is~ezle, neke su se sti-

dqivo zadr`ale, a posle na{e akcije verujem da }e mnoge, zbog atraktivnosti, do`iveti uspe{an „kam bek“ u vidu rekreativnih aktivnosti - rekao nam je u ime organizatora Aleksandar \eki}. Kada je uzrast takmi~ara u pitawu, on se kretao od 14 do 44 godine. Nema u~esnika koji je bio upoznat sa svim igrama, a mi smo `eleli da ~ujemo re~ najmla|ih. - Ipak sam ja sa sela i slu{ala sam pri~e starijih. ^ula sam za hodawe na {tulama, bacawe

kamena s ramena, streli~arstvo i pajvanisawe. Ovde sam sa klupskim koleginicama i jedina smo `enska ekipa. Sti`emo iz ba~kogradi{tanskog Jaxent kluba „Pan miks“, koji upra`wava relativno novi sport jaxent, nastao pre petnaestak godina i sli~an je igri „izme|u dve vatre“, rekla nam je ~etrnaestogodi{wa Jovana @ivkovi}, mala maturantkiwa O[ „Svetozar Markovi}“ u Ba~kom Gradi{tu. U mu{koj konkurenciji je me|u najmla|ima bio sedamnaestogodi{wi Silvester Sazi iz Be~eja, u~enik Tehni~ke {kole u gradu kraj Tise. - Znao sam za bacawe kamena s ramena, bacawe potkovice, ma ~e va we, paj va ni sa we ili nadvla~ewe konopca, kako se sada ka`e, streli~arstvo i to je to. Raduje me {to sam saznao za neke nove igre, makar one bile u davnoj pro{losti. Bilo je lepo dru`ewe i verujem da }u i idu}e godine do}i - kazao nam je Silvester Sazi. Nema sumwe da }e mladi, bilo da su bili u~esnici Druge vojvo|anske olimpijade starih sportova ili gosti, u vreme narednih izleta i nekih drugih dru`ewa u prirodi predlo`iti dru{tvu da upra`wavaju neke od igara u Ba~kom Gradi{tu.

Vremeplov Da mladi mogu da se organizuju i na sportskim aktivnostima i to u ovim vrelim letwim danima, pokazalo je Be~ejsko udru`ewe mladih. Drugu godinu za redom mladi iz Be~eja organizovali su Vojvo|ansku olimpijadu starih sportova u Ba~kom Gradi{tu. Otkuda ideja da se nadme}u ba{ u ovim sportovima i kako su stigli do propozicija i na~ina wihovog sprovo|ewa, razgovarali smo s Aleksandrom \eki}em, predsednikom Be~ejskog udru`ewa mladih. -Gotovo u svim okolnim mestima postoje mnogobrojna takmi~ewa, naj~e{}e raznorazne kotli}ijade. Mi smo `eleli da organizujemo ne{to sasvim drugo i da se vratimo tradiciji, ne~emu {to je bilo davno i da to otrgnemo od zaborava. I uspeli smo. Pro{le godine imali smo 56 takmi~ara, sada ih je preko stotinu. Nismo znali pravila za mnoge discipline i pitali smo me{tane i tako sa~inili ova po kojima se na{a Olimpijada odr`ava. Pro{le godine smo za kamxijawe pozajmili bi~ iz Be~eja, ovoga puta smo ga prona{li u Ba~kom Gradi{tu kod Milo{a Vojnovi}a, veterinara u penziji. Kamxija je stara blizu 80 godina, a gospodin Milo{ ( 66 godina) nam je demonstrirao kako se puca kamxijom. On je to nau~io od svog dede koji je jo{ uvek me|u nama. Zadovoqni smo {to okupqamo mlade na ovaj na~in i {to imamo i podr{ku lokalne samouprave. Ina~e, ovo nadmetawe odr`avamo, i odr`ava}emo, svake godine na dan seoske slave Preobra`ewe gospodwe – ka`e \eki}.

Iako geslo osniva~a modernih olimpijskih igara Pjera Kobertena glasi: „Va`no je u~estvovati“, mi }emo, kao na pravim olimpijskim igrama, saop{titi imena tri prvoplasirane ekipe i wihove sastave. Epitetom pobednika okitila se ekipa „BUM“, organizator dodaje da nije name{taqka, u sastavu: \or|e Dragin, Viktor Kne`evi}, Danijel Lon~arevi}, Nikola Stojkov i Veselin Xigurski. Drugo mesto osvojio je lawski {ampion „Ciciban“ u sastavu: @ivko Vukadinov, Zoran Gu-

`vi}, @arko Jovanov, Milo{ Sekuli}, Goran [krbi} i Daniel [tefanovi}, uz napomenu da je ova ekipa u svom sastavu imala {estoricu takmi~ara, po{to je Zoran Gu`vi} vezan za invalidska kolica i nije mogao u svim disciplinama da se takmi~i. Ekipa „Bukva i motorka“ odbranila je pro{logodi{we tre}e mesto, a ove godine je nastupila u sastavu: Ivan Vukadinov, Rale Gavri}, Boris Kusi}, Ogwen Miri} i Vladimir Po`arev. Vlastimir Jankov


22

svet

sreda24.avgust2011.

UKRATKO

dnevnik

LIBIJSKIPREDSEDNIKSPORODICOMJO[JEUPRESTONICI

Kidnapovani Nemci uAvganistanu BERLIN: Nema~ki ministar spoqnih poslova Gvido Vestervele izjavio je ju~e da su dva nema~ka dr`avqanina nestala u Avganistanu i da je mogu}e da su kidnapovani. “Na`alost, moram da potvrdima da su dva nema~ka dr`avqanina nestala u Avganistanu”, rekao je Vestervele novinarima.[ef nema~ke diplomatije je kazao da je u toku intenzivna potraga za nestalim Nemcima i da se prati trag koji ukazuje na mogu}u otmicu, prenele su agencije. Ministarstvo spoqnih poslova Nema~ke u stalnom je kontaktu s ambasadom u Kabulu i avganistanskim vlastima, dodao je Vestervele. On nije `eleo da obelodani identitet nestalih.Avganistanski zvani~nici su ranije saop{tili da su u pitawu Nemci koji su planinarili u Avganistanu i da su nestali pre nekoliko dana. (Tanjug)

Tripolipada,ko posleGadafija TRIPOLI: Sada kada je Tripoli pred padom i odlazak s vlasti pukovnika Moamera Gadafija neizbe`an, sve ~e{}e se postavqaju pitawa da li pobuwenici mogu spre~iti da Libija ne klizne u haos i da li ona mo`e da poslu`i kao inspiracija za druge arapske zemqe. Pobuwenicima u Libiji je trebalo {est meseci i izda{na pomo} bombi NATO avijacije da ulaskom u Tripoli u~ine odlazak “vo|e nacije” izglednim. Kada ko-

Fratini:Gadafiju}esesuditiuHagu [ef italijanske diplomatije Franko Fratini obe}ao da }e libijski vo|a Moamer Gadafi i wegovi sinovi biti uskoro uhap{eni i da }e im se suditi u Hagu. To je epilog borbi za Tripoli koje su vo|ene posledwih dana i u kojima je pobuweni~ka vojska potisnula snage odane vo|i revolucije Gadafiju za koga se ne zna gde se nalazi. Seif al Islam i Mohamed Gadafi za koje se verovalo da su uhap{eni i daqe se nalaze na slobodi, kao i wihov otac Moamer.Biv{i libijski premijer i nekada{wa Gadafijeva “desna ruka” Abdel Salam Xalud u o~ima Fratinija vi|en je kao budu}i libijski lider koji ima “odli~ne osobine”, koji je pokazao mudrost i uravnote`enost u delikatnim momentima i nije uprqao ruke zlo~inima. na~no ode, pobuwenici }e morati da brzo popune vakum vlasti i naciji ponude re{ewe kojim }e nadomestiti ~vrstu ruku kojom je Gadafi dr`ao zemqu ujediwenu. Me|utim, glavna grupa pobuwenika, stacioniranih u Bengaziju, koji u`ivaju podr{ku Zapada, sastoji se od biv{ih odmetnutih vladinih funkcionera, opozicionara i intelektualaca, sa razli-

Testirawe raketaitorpeda TEHERAN: Iranski predsednik Mahmud Ahmadine`ad prisustvovao je ju~e sve~anom predstavqawu krstare}e pomorske rakete “Kader” i torpednog sistema doma}e proizvodwe, javili su iranski dr`avni mediji. “Kader (Mo}), raketa napravqena sposobnim rukama iranskih stru~waka, pomorska je krstare}a raketa sa 200 kilometara dometa, poseduje visoke razorne sposobnost koje se mogu upotrebiti protiv pomorskih ciqeva i ratnih brodova”, rekao je Ahmadine`ad, prenela je agencija AP. Promovisan je novi iranski torpedni sistem pod nazivom “Valfajr” (Zora), koji }e koristiti doma}e podmornice. Nosivost torpednog sistema je 220 kilograma i mo`e se koristiti u plitkoj i dubokoj vodi, saop{teno je prilikom ceremonije povodom Dana iranske odbrambene industrije odr`anog na Univerzitetu Malek A{tar u Teheranu. (Tanjug)

~itim politi~kim idejama, me|u kojima ima raznih arapskih nacionalista, islamista, demokrata, socijalista i poslovnih qudi. I vojna pesnica pobuwenika daleko je od ~vrste sprege s obzirom na {aren sastav, od biv{ih vojnika i slobodnih strelaca, samoproklamovanih patriota, bandi iz kvarta i ~lanova islamskih radikalnih grupa koje je Gadafi razbio 1990-tih. Izazovi koji su pred novim vlastima su ogromne. Privreda je tokom sukoba razorena i

prakti~no ne postoji, naftna postrojewa o{te}ena, komunikacije prekinute, javni servisi ne funkcioni{u, a poznavaoci prilika ka`u da ni mnoge oru`ane grupe ne}e tako lako predati dobijeno oru`je. I do sada je vo|stvo pobuwenika imalo te{ko}a u upravqawu teritorijama koju su kontrolisali. Podeqeni plemenskim utica-

jima i frakcionalizmom privremeni savet je s dosta problema obezbe|ivao red u oslobo|enim gradovima. Analiti~ari isti~u tako|e da neke grupe pobuwenika u drugim delovima zemqe ne}e ni{ta da imaju sa privremenim vlastima iz Bengazija. Zato je razumqivo nastojawe Zapada da se izbegne drugi Irak i da do|e do brzog politi~kog prenosa vlasti bez unutra{wih podela i frakcija. Anti-Gadafijeva revolucija u Libiji, mogla bi da poslu`i kao inspiracija drugim Arapima, ali je malo verovatno da }e je ponoviti jo{ neko u arapskom svetu i izvesti oru`anu pobunu uz pomo} strane vojne intervencije. Gadafijev pad, saglasni su analiti~ari, zavisio je najve}im delom od vojne intervencije Zapada, koja, po wihovom mi{qewu, ne}e biti ponovqena u Siriji, ili negde drugo, jer su optere}ene dugovima i privrednim problemima zapadne sile zaglavqene u Avganistanu i Iraku i nemaju `eqe za otvarawem novog fronta u arapskom svetu. Neki, me|utim, strahuju da bi “islamski ekstremisti” mogli poku{ati da otmu libijsku revoluciju, dok francuski analiti~ari brinu i od kasnijeg stranog me{awa u Libiji. Libija }e tako osim ekonomske cene, platiti i politi~ku i vezati se za Zapad, {to ve} najavquju predstavnici pobuwenika da ruske naftne firme verovatno vi{e ne}e mo}i da rade u Libiji. (Tanjug)

Trkaza libijskomnaftom TRIPOLI: Libijski pobuwenici najavili su da }e, kada konsoliduju vlast u zemqi, pristup libijskoj nafti imati Italijani, Francuzi i Britanci, a spekuli{e se da }e probleme u eksploataciji nafte imati Brazil, Kina i Rusija, zemqe koje su bile prili~no uzdr`ane tokom sukoba u Libiji. Ruskim naftnim kompanijama ne}e se dozvoliti da obnove proizvodwu u Libiji, ukoliko pobuwenici i NATO svrgnu Gadafijev re`im, prenosi agencija Rojters pozivaju}i se na izjavu predsednika rusko-libijskog poslovnog saveza Arama [egunca. “Libiju smo definitivno izgubili. Ne}e nam dati ‘zeleno svetlo’ i ako neko misli druga~ije, u velikoj je zabludi”, tvrdi [egunc. Ruske kompanije, kao {to su “Gasprom”, “Gasrpomweft” i “Tatweft” su ulo`ile

na stotine miliona dolara u osvajawe nalazi{ta nafte i gasa u Libiji. Istovremeno italijanska kompanija “Eni” poslala je ekipu tehni~ara u isto~nu Libiju, kako bi se {to je pre mogu}e osposobili naftna postrojewa, ozna~avaju}i po~etak trke za naftom, u kojoj vode}u poziciju, posle prvog kruga, ima Italija. Osim italijanske kompanije, ugovore sa Muamerom Gadafijem imali su “Briti{ petroleum”, francuski “Total” i austrijski “OMV”, kao i nekoliko ameri~kih kompanija, ali su vojni uspesi ustanika doveli u pitawe vrednost tih ugovora, pi{e Wujork tajms. Pre rata, Libija je proizvodila oko 1,6 miliona barela sirove nafte dnevno, {to je bilo bezmalo dva odsto svetske produkcije. (Tanjug)

REZOLUCIJASAVETAUNZAQUDSKAPRAVA

Prekomernaupotreba sileuSiriji @ENEVA, DAMASK: Savet Ujediwenih nacija (UN) za qudska prava usvojio je ju~e rezoluciju kojom se osu|uje sistematsko kr{ewa qudskih prava u Siriji poput proizvoqnih egzekucija, prekomerne upotrebe sile i ubijawa i progona demostranata i aktivista za za{titu qudskih prava. Rezolucijom je predvi|eno da se u Siriju uputi oformqena me|unarodna istra`na komisija koja treba da ispita de{avawa tokom slamawe antivladinih demonstracija ukqu~uju}i, eventualno, po~iwenih zlo~ina protiv ~ove~nosti, uprkos primedaba Rusije, Kine i Kube, prenela je agencija Rojters. Inicijatori Rezolucije bili su Evropska unija, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i neke arapske zemaqe poput Saudijske Arabije, a od 47 ~lanica Saveta UN usvajawe zvani~nog dokumenta podr`a-

lo je 33 dr`ava ~lanica, protiv je bilo ~etiri, dok je devet bilo uzdr`ano. Ameri~ka agencija navodi da su sirijske bezbednosne snage nastavile sa represalijama i da su pre-

Homs Demonstranti su se okupili na glavnom gradskom trgu pred najavqeni dolazak tima UN. U slamawu anti-vladinih demonstracija u Siriji od po~etka nemira polovinom marta ubijeno je 2.200 qu-

NapadnutasirijskaambasadauBerlinu Nema~ka policija ju~e je saop{tila da su vandali ga|ali crvenom bojom sirijsku ambasadu u Berlinu i na fasadi zgrade ispisali “Sloboda za Siriju”. Incident se dogodio prekju~e ujutro, a za sada nema osumwi~enih za taj napad, preneo je AP. Na zgradu sirijske ambasade je ba~eno ukupno 26 posuda s bojom. kqu~e ubile najmawe sedam qudi, saop{tili su danas aktivisti za za{titu qudskih prava. Od sedam ubijenih, ~etvoro su `ivot izgubili kada su sirijske bezbednosne snage otvorile vatru kako bi rasterali antivladine demonstranate u centralno-sirijskom gradu

di, izjavila je ju~e Visoki komesar UN za qudska prava Navi Pilaj. “Vojne snage i snage bezbednosti nastavqaju da koriste preteranu silu, pa i te{ku artiqeriju, da bi ugu{ili mirne demonstracije”, naglasila je Pilaj. (Tanjug)

Kinazatra`ila za{tituinvesticija PEKING: Kina je ju~e zatra`ila od Libije da za{titi wene investicije i poru~ila da obe dr`ave imaju korist od me|usobne trgovine naftom, nakon upozorewa libijskih pobuwenika da bi kineske naftne kompanije mogle biti na gubitku nakon smene Moamera Gadafija. Zamenik direktora odeqewa za trgovinu kineskog Ministarstva trgovine, Ven Xongliang, odgovarao je na pitawa novinara o komentarima predstavnika naftne kompanije pod kontrolom libijskih pobuwenika, “Agoko”, da bi ruske i kineske firme mogle ostati bez ugovora usled toga {to nisu podr`ale pobunu protiv Gadafija, preneo je Rojters.

Ven je na konferenciji za {tampu rekao da su “investicije Kine u Libiji, posebno investicije vezane za naftu, od uzajamne ekonomske koristi za narode obe zemqe”, i dodao: “Nadamo se da }e, nakon stabilizacije, Libija nastaviti da {titi interese i prava kineskih investitora, kao i da }e saradwa biti nastavqena”. Pre sukoba u Libiji, oko 75 kineskih kompanija je poslovalo u toj zemqi, koje su zapo{qavale 36.000 qudi na 50 projekata, objavili su kineski mediji. Mnoge od ovih firmi u~estvovale su u izgradwi puteva, objekata i infrastrukture. (Tanjug)

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI YOZEFBAJDEN SAD zainteresovane su za saradwu u oblasti energetike sa Mongolijom, izjavio je ameri~ki potpredsednik Xozef Bajden na susretu sa predsednikom i premijerom Mongolije. Dve strane su razgovarale o mogu}nostima civilnog kori{}ewa atomske energije. Mongolska {tampa demantuje neke vesi da je bilo re~i o skladi{tewu ameri~kog nuklearnog otpada.

JINGLUK[INAVATRA Nova tajlandska premijerka i prva `ena predsednica vlade, Jingluk [inavatra, izjavila je ju~e da }e se wena vlada tokom prvih 12 meseci usredsrediti na podsticawe ekonomske stabilnosti i pomirewa, nakon godina politi~kih podela. U svom prvom obra}awu poslanicima obe~ala je da }e se vlada fukusirati na borbu protiv korupcije i izgradwu mira na jugu zemqe.

RAJANGOSLING Harizmati~ni Rajan Gosling dokazao je da nije samo jo{ jedno zgodno lice Holivuda. Dok se mirno {etao Wujorkom, zvezda filma “Bele`nica” ugledao je dvojicu mu{karaca koji se raspravqaju i ko{kaju nasred ulice. Umesto da }utke pro|e pored wih, Gosling im je pri{ao i smirio situaciju odmerenim re~ima. Doga|aj snimile su dve devojke koje su prepoznale glumca.

U Berlinu vandali i daqe pale automobile BERLIN: U Berlinu je tokom prepro{le no}i zapaqeno jo{ 11 automobila, uprkos naporima policije da uhapse vandale, saop{tila jeju~e policija. Paqewe automobila u Berlinu traje ve} dve sedmice skoro svake no}ni. Ranije su u Berlinu i Hamburgu paqeni luksuzni automobili, a policija je saop{tila da su sada na meti vandala i vozila sredwje klase. Uprkos tome {to je broj policaja koji treba da uhvate po~inioce pove}an na 350, helikopteru opremqenom sa kamerom i nagradi od 5.000 evra, policija ne re{eva slu~aj, prenela je agencija AP. Nema~ki ministar unutra{wih poslova Hans-Peter Fridrih je nedavno izrazio zabrinutost zbog takvog nasiqa i rekao da je dr`ava pozvana da de-

luje protiv po~inilaca.On je zatra`io o{trije mere i postupke protiv prestupnika i rekao da su no}ne paqevine po Berlinu veoma uzmeniravaju}e. Mediji ukazuju da paqewe automobila po Berlinu, gde se slede}eg meseca odr`avaju po-

krajinski izbori, ima i politi~ku komponentu, ali postavqaju pitawe ko pali vozila - ekstremni levi~ari ili desni~ari. Predsedavaju}i sindikata policije Rajner Vent je pozvao gra|ane u pomo} pri otkrivawu po~inilaca.

“Policija ne mo`e sama to srediti”, rekao je Vent i zahtevao boqu opremu za policijske slu`benike, izme|u ostalog, vi{e helikoptera i kamera za no}no snimawe, kao i “nula tolerancije” za one koji pale. (Tanjug)


22

svet

sreda24.avgust2011.

dnevnik

LIBIJSKIPREDSEDNIKSPORODICOMJO[JEUPRESTONICI

ZEMQOTRES

Tripolipada,ko posleGadafija

Evekuisan Pentagon VA[INGTON: Zemqotres ja~ine {est stepeni po Rihteru pogodio je ju~e ameri~ku isto~nu obalu od Virxinije do Bostona, saop{tila je ameri~ka geolo{ka slu`ba. U Va{ingtonu su evakuisani Pentagon, ameri~ki kongres, zgrada Kapitol hila i neke druge zgrade, ali nema izve{taja o eventualnoj {teti, prenose agencije.

TRIPOLI: Sada kada je Tripoli pred padom i odlazak s vlasti pukovnika Moamera Gadafija neizbe`an, sve ~e{}e se postavqaju pitawa da li pobuwenici mogu spre~iti da Libija ne klizne u haos i da li ona mo`e da poslu`i kao inspiracija za druge arapske zemqe. Pobuwenicima u Libiji je trebalo {est meseci i izda{na pomo} bombi NATO avijacije da ulaskom u Tripoli u~ine odlazak “vo|e nacije” izglednim. Kada ko-

UKRATKO Kidnapovani Nemci uAvganistanu

~itim politi~kim idejama, me|u kojima ima raznih arapskih nacionalista, islamista, demokrata, socijalista i poslovnih qudi. I vojna pesnica pobuwenika daleko je od ~vrste sprege s obzirom na {aren sastav, od biv{ih vojnika i slobodnih strelaca, samoproklamovanih patriota, bandi iz kvarta i ~lanova islamskih radikalnih grupa koje je Gadafi razbio 1990-tih. Izazovi koji su pred novim vlastima su ogromne. Privreda je tokom sukoba razorena i

Fratini:Gadafiju}esesuditiuHagu

BERLIN: Nema~ki ministar spoqnih poslova Gvido Vestervele izjavio je ju~e da su dva nema~ka dr`avqanina nestala u Avganistanu i da je mogu}e da su kidnapovani. “Na`alost, moram da potvrdima da su dva nema~ka dr`avqanina nestala u Avganistanu”, rekao je Vestervele novinarima.[ef nema~ke diplomatije je kazao da je u toku intenzivna potraga za nestalim Nemcima i da se prati trag koji ukazuje na mogu}u otmicu, prenele su agencije. Ministarstvo spoqnih poslova Nema~ke u stalnom je kontaktu s ambasadom u Kabulu i avganistanskim vlastima, dodao je Vestervele. Avganistanski zvani~nici su ranije saop{tili da su u pitawu Nemci koji su planinarili u Avganistanu i da su nestali pre nekoliko dana. (Tanjug)

Testirawe raketaitorpeda TEHERAN: Iranski predsednik Mahmud Ahmadine`ad prisustvovao je ju~e sve~anom predstavqawu krstare}e pomorske rakete “Kader” i torpednog sistema doma}e proizvodwe, javili su iranski dr`avni mediji. “Kader (Mo}), raketa napravqena sposobnim rukama iranskih stru~waka, pomorska je krstare}a raketa sa 200 kilometara dometa, poseduje visoke razorne sposobnost koje se mogu upotrebiti protiv pomorskih ciqeva i ratnih brodova”, rekao je Ahmadine`ad, prenela je agencija AP. Promovisan je novi iranski torpedni sistem pod nazivom “Valfajr” (Zora), koji }e koristiti doma}e podmornice. Nosivost torpednog sistema je 220 kilograma i mo`e se koristiti u plitkoj i dubokoj vodi, saop{teno je prilikom ceremonije povodom Dana iranske odbrambene industrije odr`anog na Univerzitetu Malek A{tar u Teheranu. (Tanjug)

[ef italijanske diplomatije Franko Fratini obe}ao da }e libijski vo|a Moamer Gadafi i wegovi sinovi biti uskoro uhap{eni i da }e im se suditi u Hagu. To je epilog borbi za Tripoli koje su vo|ene posledwih dana i u kojima je pobuweni~ka vojska potisnula snage odane vo|i revolucije Gadafiju za koga se ne zna gde se nalazi. Seif al Islam i Mohamed Gadafi za koje se verovalo da su uhap{eni i daqe se nalaze na slobodi, kao i wihov otac Moamer.Biv{i libijski premijer i nekada{wa Gadafijeva “desna ruka” Abdel Salam Xalud u o~ima Fratinija vi|en je kao budu}i libijski lider koji ima “odli~ne osobine”, koji je pokazao mudrost i uravnote`enost u delikatnim momentima i nije uprqao ruke zlo~inima. na~no ode, pobuwenici }e morati da brzo popune vakum vlasti i naciji ponude re{ewe kojim }e nadomestiti ~vrstu ruku kojom je Gadafi dr`ao zemqu ujediwenu. Me|utim, glavna grupa pobuwenika, stacioniranih u Bengaziju, koji u`ivaju podr{ku Zapada, sastoji se od biv{ih odmetnutih vladinih funkcionera, opozicionara i intelektualaca, sa razli-

prakti~no ne postoji, naftna postrojewa o{te}ena, komunikacije prekinute, javni servisi ne funkcioni{u, a poznavaoci prilika ka`u da ni mnoge oru`ane grupe ne}e tako lako predati dobijeno oru`je. I do sada je vo|stvo pobuwenika imalo te{ko}a u upravqawu teritorijama koju su kontrolisali. Podeqeni plemenskim utica-

jima i frakcionalizmom privremeni savet je s dosta problema obezbe|ivao red u oslobo|enim gradovima. Analiti~ari isti~u tako|e da neke grupe pobuwenika u drugim delovima zemqe ne}e ni{ta da imaju sa privremenim vlastima iz Bengazija. Zato je razumqivo nastojawe Zapada da se izbegne drugi Irak i da do|e do brzog politi~kog prenosa vlasti bez unutra{wih podela i frakcija. Anti-Gadafijeva revolucija u Libiji, mogla bi da poslu`i kao inspiracija drugim Arapima, ali je malo verovatno da }e je ponoviti jo{ neko u arapskom svetu i izvesti oru`anu pobunu uz pomo} strane vojne intervencije. Gadafijev pad, saglasni su analiti~ari, zavisio je najve}im delom od vojne intervencije Zapada, koja, po wihovom mi{qewu, ne}e biti ponovqena u Siriji, ili negde drugo, jer su optere}ene dugovima i privrednim problemima zapadne sile zaglavqene u Avganistanu i Iraku i nemaju `eqe za otvarawem novog fronta u arapskom svetu. Neki, me|utim, strahuju da bi “islamski ekstremisti” mogli poku{ati da otmu libijsku revoluciju, dok francuski analiti~ari brinu i od kasnijeg stranog me{awa u Libiji. Libija }e tako osim ekonomske cene, platiti i politi~ku i vezati se za Zapad, {to ve} najavquju predstavnici pobuwenika da ruske naftne firme verovatno vi{e ne}e mo}i da rade u Libiji. (Tanjug)

Trkaza libijskomnaftom TRIPOLI: Libijski pobuwenici najavili su da }e, kada konsoliduju vlast u zemqi, pristup libijskoj nafti imati Italijani, Francuzi i Britanci, a spekuli{e se da }e probleme u eksploataciji nafte imati Brazil, Kina i Rusija, zemqe koje su bile prili~no uzdr`ane tokom sukoba u Libiji. Ruskim naftnim kompanijama ne}e se dozvoliti da obnove proizvodwu u Libiji, ukoliko pobuwenici i NATO svrgnu Gadafijev re`im, prenosi agencija Rojters pozivaju}i se na izjavu predsednika rusko-libijskog poslovnog saveza Arama [egunca. “Libiju smo definitivno izgubili. Ne}e nam dati ‘zeleno svetlo’ i ako neko misli druga~ije, u velikoj je zabludi”, tvrdi [egunc. Ruske kompanije, kao {to su “Gasprom”, “Gasrpomweft” i “Tatweft” su ulo`ile

na stotine miliona dolara u osvajawe nalazi{ta nafte i gasa u Libiji. Istovremeno italijanska kompanija “Eni” poslala je ekipu tehni~ara u isto~nu Libiju, kako bi se {to je pre mogu}e osposobili naftna postrojewa, ozna~avaju}i po~etak trke za naftom, u kojoj vode}u poziciju, posle prvog kruga, ima Italija. Osim italijanske kompanije, ugovore sa Muamerom Gadafijem imali su “Briti{ petroleum”, francuski “Total” i austrijski “OMV”, kao i nekoliko ameri~kih kompanija, ali su vojni uspesi ustanika doveli u pitawe vrednost tih ugovora, pi{e Wujork tajms. Pre rata, Libija je proizvodila oko 1,6 miliona barela sirove nafte dnevno, {to je bilo bezmalo dva odsto svetske produkcije. (Tanjug)

REZOLUCIJASAVETAUNZAQUDSKAPRAVA

Prekomernaupotreba sileuSiriji @ENEVA, DAMASK: Savet Ujediwenih nacija (UN) za qudska prava usvojio je ju~e rezoluciju kojom se osu|uje sistematsko kr{ewa qudskih prava u Siriji poput proizvoqnih egzekucija, prekomerne upotrebe sile i ubijawa i progona demostranata i aktivista za za{titu qudskih prava. Rezolucijom je predvi|eno da se u Siriju uputi oformqena me|unarodna istra`na komisija koja treba da ispita de{avawa tokom slamawe antivladinih demonstracija ukqu~uju}i, eventualno, po~iwenih zlo~ina protiv ~ove~nosti, uprkos primedaba Rusije, Kine i Kube, prenela je agencija Rojters. Inicijatori Rezolucije bili su Evropska unija, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i neke arapske zemaqe poput Saudijske Arabije, a od 47 ~lanica Saveta UN usvajawe zvani~nog dokumenta podr`a-

lo je 33 dr`ava ~lanica, protiv je bilo ~etiri, dok je devet bilo uzdr`ano. Ameri~ka agencija navodi da su sirijske bezbednosne snage nastavile sa represalijama i da su pre-

Homs Demonstranti su se okupili na glavnom gradskom trgu pred najavqeni dolazak tima UN. U slamawu anti-vladinih demonstracija u Siriji od po~etka nemira polovinom marta ubijeno je 2.200 qu-

NapadnutasirijskaambasadauBerlinu Nema~ka policija ju~e je saop{tila da su vandali ga|ali crvenom bojom sirijsku ambasadu u Berlinu i na fasadi zgrade ispisali “Sloboda za Siriju”. Incident se dogodio prekju~e ujutro, a za sada nema osumwi~enih za taj napad, preneo je AP. Na zgradu sirijske ambasade je ba~eno ukupno 26 posuda s bojom. kqu~e ubile najmawe sedam qudi, saop{tili su danas aktivisti za za{titu qudskih prava. Od sedam ubijenih, ~etvoro su `ivot izgubili kada su sirijske bezbednosne snage otvorile vatru kako bi rasterali antivladine demonstranate u centralno-sirijskom gradu

di, izjavila je ju~e Visoki komesar UN za qudska prava Navi Pilaj. “Vojne snage i snage bezbednosti nastavqaju da koriste preteranu silu, pa i te{ku artiqeriju, da bi ugu{ili mirne demonstracije”, naglasila je Pilaj. (Tanjug)

Kinazatra`ila za{tituinvesticija PEKING: Kina je ju~e zatra`ila od Libije da za{titi wene investicije i poru~ila da obe dr`ave imaju korist od me|usobne trgovine naftom, nakon upozorewa libijskih pobuwenika da bi kineske naftne kompanije mogle biti na gubitku nakon smene Moamera Gadafija. Zamenik direktora odeqewa za trgovinu kineskog Ministarstva trgovine, Ven Xongliang, odgovarao je na pitawa novinara o komentarima predstavnika naftne kompanije pod kontrolom libijskih pobuwenika, “Agoko”, da bi ruske i kineske firme mogle ostati bez ugovora usled toga {to nisu podr`ale pobunu protiv Gadafija, preneo je Rojters.

Ven je na konferenciji za {tampu rekao da su “investicije Kine u Libiji, posebno investicije vezane za naftu, od uzajamne ekonomske koristi za narode obe zemqe”, i dodao: “Nadamo se da }e, nakon stabilizacije, Libija nastaviti da {titi interese i prava kineskih investitora, kao i da }e saradwa biti nastavqena”. Pre sukoba u Libiji, oko 75 kineskih kompanija je poslovalo u toj zemqi, koje su zapo{qavale 36.000 qudi na 50 projekata, objavili su kineski mediji. Mnoge od ovih firmi u~estvovale su u izgradwi puteva, objekata i infrastrukture. (Tanjug)

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI YOZEFBAJDEN SAD zainteresovane su za saradwu u oblasti energetike sa Mongolijom, izjavio je ameri~ki potpredsednik Xozef Bajden na susretu sa predsednikom i premijerom Mongolije. Dve strane su razgovarale o mogu}nostima civilnog kori{}ewa atomske energije. Mongolska {tampa demantuje neke vesi da je bilo re~i o skladi{tewu ameri~kog nuklearnog otpada.

JINGLUK[INAVATRA Nova tajlandska premijerka i prva `ena predsednica vlade, Jingluk [inavatra, izjavila je ju~e da }e se wena vlada tokom prvih 12 meseci usredsrediti na podsticawe ekonomske stabilnosti i pomirewa, nakon godina politi~kih podela. U svom prvom obra}awu poslanicima obe~ala je da }e se vlada fukusirati na borbu protiv korupcije i izgradwu mira na jugu zemqe.

RAJANGOSLING Harizmati~ni Rajan Gosling dokazao je da nije samo jo{ jedno zgodno lice Holivuda. Dok se mirno {etao Wujorkom, zvezda filma “Bele`nica” ugledao je dvojicu mu{karaca koji se raspravqaju i ko{kaju nasred ulice. Umesto da }utke pro|e pored wih, Gosling im je pri{ao i smirio situaciju odmerenim re~ima. Doga|aj snimile su dve devojke koje su prepoznale glumca.

U Berlinu vandali i daqe pale automobile BERLIN: U Berlinu je tokom prepro{le no}i zapaqeno jo{ 11 automobila, uprkos naporima policije da uhapse vandale, saop{tila jeju~e policija. Paqewe automobila u Berlinu traje ve} dve sedmice skoro svake no}ni. Ranije su u Berlinu i Hamburgu paqeni luksuzni automobili, a policija je saop{tila da su sada na meti vandala i vozila sredwje klase. Uprkos tome {to je broj policaja koji treba da uhvate po~inioce pove}an na 350, helikopteru opremqenom sa kamerom i nagradi od 5.000 evra, policija ne re{eva slu~aj, prenela je agencija AP. Nema~ki ministar unutra{wih poslova Hans-Peter Fridrih je nedavno izrazio zabrinutost zbog takvog nasiqa i rekao da je dr`ava pozvana da de-

luje protiv po~inilaca.On je zatra`io o{trije mere i postupke protiv prestupnika i rekao da su no}ne paqevine po Berlinu veoma uzmeniravaju}e. Mediji ukazuju da paqewe automobila po Berlinu, gde se slede}eg meseca odr`avaju po-

krajinski izbori, ima i politi~ku komponentu, ali postavqaju pitawe ko pali vozila - ekstremni levi~ari ili desni~ari. Predsedavaju}i sindikata policije Rajner Vent je pozvao gra|ane u pomo} pri otkrivawu po~inilaca.

“Policija ne mo`e sama to srediti”, rekao je Vent i zahtevao boqu opremu za policijske slu`benike, izme|u ostalog, vi{e helikoptera i kamera za no}no snimawe, kao i “nula tolerancije” za one koji pale. (Tanjug)


balkan

c m y

dnevnik

sreda24.avgust2011.

BEZDOGOVORAOSRPSKOMJEZIKU

NAU^NISKUPOHRVATSKO-SRPSKIMODNOSIMA

Otvorenapitawane doprinosestabilnosti OBROVAC: [ef parlamentarne grupe prijateqstva skup{tine Srbije sa hrvatskim Saborom Janko Veselinov izjavio je ju~e da sva pitawa koja bi mogla da budu otvorena u odnosima dve zemqe i daqe stoje otvorena i upozorio da odlagawe wihovog re{avawa ne doprinosi stabilnosti u regionu. “To su pitawe granica, povratka izbeglica, obnova imovine, povratka svih korpusa oduzetih prava. Tu su, tako|e, pitawa koja se ti~u su|ewa za ratne zlo~ine, pitawa nestalih, pitawa tu`bi pred najvi{im me|unarodnim instancama”, rekao je Veselinov, koji u~estvuje na ~etvrtom po redu me|unarodnom nau~nom skupu “Hrvatsko-srpski odnosi” u Obrovcu, u Hrvatskoj. Veselinov je kazao da je ta pitawa va`no re{iti, naro~ito {to ona direktno uti~u na obi~ne qude i istakao da se pitawa individualnih “i daqe sporo re{avaju”. “Ta pitawa se ne mogu ostavqati kao drugorazredna. Prioritet svima nama jeste Evropska unija i onda sva ova druga pitawa zapravo i nisu prioriteti, nego su negde u zape}ku i ~ekaju neka boqa

vremena koja, bojim se, te{ko da }e do}i ako to ozbiqno ne shvatimo”, poru~io je Veselinov i apelovao i na politi~are, i na me|unarodnu zajednicu da to uzmu u obzir. “Izjave koje potpiruju me|unacionalnu netrpeqivost nisu prihvatqive” ni kada ih izgovara obi~ni gra|anin, a to je mnogo opasnije kada ~ine politi~ari, dodao je on.Veselinov je upozorio da izbori ne bi smeli da budu izgovor da u ovoj oblasti poku{a da se dobije neki politi~ki poen. “Jednostavno, to nije prihvatqivo na ovom balkanskom pro-

Jan{aprislu{kivao Drnov{eka snik. On tvrdi da je Jan{a tajnim prislu{kivawem kontrolisao svoje politi~ke konkurente kao {to je Drnov{ek, ali i sebi bliske politi~are, poput Andreja Bajuka i Alojza Peterlea, pa ~ak i ~lanove sopstvene stranke Slovenske demokratske stranke (SDS). SDS je objavila je da Jan{a jo{ pre nekoliko meseci pokrenuo protiv „anonimnog autora” pravni postupak zbog klevete i anga`ovao advokata koji prou~ava slu~aj. Blog “Mikstone”, koji je pokrenut

JanezDrnov{ekiJanezJan{a

formacija pojavila se na jednom internet blogu, a nacionalni poverenik za informacije Nata{a Musar Pirc inicirala je sprovo|ewe istrage s ~ijim rezultatima je zasad upoznato samo dr`avno tu`ila{tvo. Blog “Mikstone” na kojem se pojavila ova informacija, potpisuje biv{i pripadnik vojne obave{tajne slu`be VOMO i jedan od veterana rata za slovena~ku nezavisnost Mitja Kunsteq, koji je u me|uvremenu postao heroinski zavi-

PODGORICA: Crnogorski premijer Igor Luk{i} i predstavnici opozicije nisu ju~e postigli saglasnost o statusu srpskog jezika u obrazovnom sistemu Crne Gore. Luk{i} se sastao s predsednikom Socijalisti~ke narodne partije Sr|anom Mili}em, liderom Nove srpske demokratije Andrijom Mandi}em i predsednikom Pokreta za promene Neboj{om Medojevi}em. Medojevi} je Tanjugu kazao da na sastanku nije postignut dogovora, ali nije iskqu~io mogu}nost da }e se pregovori nastaviti narednih dana. “Danas nije bilo dogovora, ali o~ekujem da nastavimo pregovore. Opozicija `eli da se do|e do kompromisa na na~in da se niko ne ose}a pobednikom i pora`enim”, rekao je on. Medojevi} je naveo da je opozicija, u ciqu kompromisa, predlagala da se nastavni predmet u {kolama zove materwi jezik i kwi`evnost, ali da to nije bilo prihvatqivo za vladu Crne Gore. “U okviru nastavnog predmeta materwi jezik i kwi`evnost izu~avali bi se crnogorski i srpski jezik, kao i razlike izme|u wih,

IgorLuk{i}

ali taj predlog nije prihva}en”, kazao je on. Medojevi} nije iskqu~io mogu}nost da se narednih dana nastave pregovori vlade i opozicije o statusu srpskog jezika, jer je re{ewe tog pitawa uslov opozicije za podr{ku izbornom zakonu. Sastanak u Vili “Gorica” bio je drugi susret Luk{i}a i predstavnika opozicije o polo`aju srpskog jezika u nastavnom procesu u Crnoj Gori. Na prvom sastanku postignut je na~elan sporazum o vra}awu srpskog jezika u crnogorske {kole, ali su kasnije taj dogovor razli~ito tuma~ili. Na osnovu tog sporazuma, vlada je predlo`ila izmene Zakona o op-

pro{le godine, predstavqa svojevrsnu hroniku doga|aja u slovena~koj politici u posledwih 20 godina kroz pri~u navodnog insajdera, koji je upoznat sa skandalima i wihovim protagonistima. Autor je najavio da }e blog uskoro biti {tampan kao kwiga. Me|u pretpostavkama koje iznosi slovena~ka javnost je i ona da se materijal mo`da pojavquje kao sredstvo kompromitacije nekih politi~ara i javnih li~nosti, kao i da iza tekstova stoji vi{e autora. (Tanjug)

Spomen-plo~e `rtvamakomunizma MACEQ: Hrvatska premijerka Jadranka Kosor ju~e je otkrila spomen-plo~e u znak se}awa na `rtve komunisti~kog re`ima u Macequ i u biv{em kazneno-popravnom domu Stara Gradi{ka. “Napravili smo veliki va`an korak napred, jer bez se}awa i prava na se}awe i prave istine sa kojom se svako od nas treba da suo~i, nema ni kona~nog niti pravog pomirewa. To je nu`no za budu}nost”, istakla je Kosor prilikom otkrivawa spomen-plo~e ispred crkve Muke Isusove u Macequ, u Krapinsko-zagorskoj regiji. Kosor je zatim otkrila i spomen-plo~u pred biv{im kazneno-popravnim domom u Staroj Gradi{ki, koji, kako navodi agencija Hina, na puno na~ina simbolizuje “u`as totalitarnih re`ima - u`as usta{kih lo-

sa u martu i podsetio na ~iwenicu da su, zahvaquj}i spontanoj

JadrankaKosoruStarojGradi{ki

gora, ali i u`as komunisti~kog re`ima”. Hrvatska vlada nastoji da se otvore “svi procesi vezane i

za komunisti~ke zlo~ine i da se o wima progovori”, navela je Kosor, a prenosi hrvatska agencija.

Hakeri„Anonimusa” imajuqudeiuBiH BAWALUKA: Najpoznatija i najopasnija hakerska grupa na svetu “Anonimus” tvrde da u BiH ima svoju }eliju, a najavili su da }e sru{iti kompjuterske sisteme u institucijama i ministarstvima u BiH. Kako otkriva ju~era{wi “Pres”, izdawe za RS, ovi opasni hakeri su kreirali i web stranicu “Anonbosnia”, gde su se predstavili kao “aktivisti koji `ele da oslobode svet od uplitawa vlasti u `ivot obi~nih qudi”. Wihova starnica je novi-

Incko:Siroma{tvomewa }udpoliti~ara BAWALUKA: Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko izjavio je u Tokiju da je Japan odigrao kqu~nu diplomatsku i ekonomsku ulogu u posleratnom oporavku BiH i pozvao japanske kompanije da investiraju u BiH. Incko drugi dan boravi u Tokiju, gde je odr`ao sastanke sa visokim zvani~nicima u japanskom ministarstvu spoqnih poslova, a odr`ao je i predavawe u Japanskom institutu za me|unarodne odnose. Kako je saop{teno iz OHR-a, Incko je u obra}awu skrenuo je pa`wu na dubok ose}aj solidarnosti me|u gra|anima BiH za gra|ane Japana nakon zemqotre-

Opozicija `elikompromis

HRVATSKOSUO^AVAWESISTINOM

SLOVENIJA

QUBQANA: Slovena~ka policija istra`uje navode da je biv{i predsednik Janez Drnov{ek pred kraj mandata i `ivota bio pod nezakoniton kontrolom paraobave{tajnih slu`bi bliskih tada{wem premijeru Janezu Jan{i, objavili su ju~e mediji u Sloveniji. Prema navodima agencije STA, policija je pokrenula preliminarnu istragu povodom tvrdwe da je Drnov{ek (1953 - 2007) posledwih meseci predsedni~kog mandata bio prislu{kivan i da je {pijunirana wegova prepiska. Ova in-

storu, jer to izaziva posledice koje mogu biti kobne”, rekao je Veselinov. Podtema ovogodi{weg skupa “Hrvatsko-srpski odnosi” u Obrovcu je “Dvadeset godina od po~etka rata”. Na wemu u~estvuje 20 nau~nika, me|u wima nau~nici iz Srbije i Hrvatske, ali i ugledni profesori sa Kolumbija univerziteta, koji se bave pitawima me|unacionalnih sukoba. Skupu prisustvuju i potpredsednik Vlade Hrvatske Slobodan Uzelac, kao i lokalni politi~ari iz Zadarske `upanije, koja je doma}in skupa. (Tanjug)

gra|anskoj inicijativi, u BiH prikupqena sredstva za hitnu humanitarnu pomo} toj zemqi. On je naglasio da Japan mo`e imati korisnu ulogu i u predstoje}em periodu, kada }e me|unarodna zajednica nastojati da olak{a re{avawe su{tinskih politi~kih neslagawa u BiH. Incko je rekao da su nezaposlenost, siroma{tvo i kriminal, koji predstavqaju “nasle|e politi~kog razmetawa i nesposobnosti”, naneli {tetu gra|anima u svakom delu BiH, ali i da bi sveop{te nezadovoqstvo moglo prisiliti politi~are da promene pravac delovawa. (Tanjug)

23

jeg datuma, ali oni tvrde da pod svojom kontrolom dr`e 90 odsto svih be`i~nih mre`a u BiH. Otvoreno su, na stranici, najavili napade na informacione sisteme raznih dr`avnih resora i agencija, po uzoru na delovawe wihovih istomi{qenika {irom sveta.”Nadamo se pomo}i kolega u obarawu stranica ministarstva, stoji na veb stranici u poruci koju je nedavno ostavio aktivista, koji se predstavio kao “Bosnian anon tim”. (Tanjug)

{tem obrazovawu, kojima je predvi|eno da se nastava u {kolama, pored crnogorskog, izvodi i na srpskom jeziku. Vanredna sednica Skup{tine Crne Gore o izmenama Zakona o op{tem obrazovawu ranije je zakazana za 2. septembar. Predstavnici opozicije ranije su usvajawe izbornog zakona uslovili obezbe|ewem ravnopravnosti srpskog s crnogorskim jezikom u obrazovnom sistemu. Za usvajawe izbornog zakona, {to je prvi uslov Brisela da Crna Gora dobije datum pregovora o punopravnom ~lanstvu u Evropskoj uniji, potrebna je dvotre}inska ve}ina u parlamentu. Predstavnici crnogorske vlasti i opozicije dogovorili su tekst izbornog zakona, a parlament }e o tom dokumentu raspravqati na vanrednoj sednici zakazanoj za 6. septembar. Socijaldemokratska partija, mawa ~lanica crnogorske vladaju}e koalicije, saop{tila je ranije da ne}e podr`ati predlo`ene izmene Zakona o op{tem obrazovawu, kojima je predvi|eno da se nastava u {kolama, pored crnogorskog, izvodi i na srpskom jeziku. (Tanjug)

CRNA GORA

Vatra nejewava PODGORICA: Na vi{e mesta u Crnoj Gori i daqe bukte po`ari, a najkriti~nije je na podru~ju kotorske i cetiwske op{tine. Vatrogasne slu`be saop{tile su da su vatrene stihije pod kontrolom i da, za sada, ne preti opasnost stambenim i drugim objektima. Ga{ewe po`ara na pojedinim mestima ote`avaju nepristupa~ni tereni, poja~an vetar i visoke temperature. Kotorski vatrogasci i ju~e su gasili po`ar koji je zahvatio borovu {umu na brdu Vrmac, dok je po`ar na Dragaqu pod kontrolom. “I daqe gasimo vatru na Vrmcu, dok je po`ar u Dragaqu pod kontrolom, tako da vi{e ne preti opasnost stambenim objektima”, kazao je komandir kotorske Vatrogasne slu`be Maksim Mandi}.Kriti~no je i kod Cetiwa gde je vatra zahvatila Wegu{e, a ga{ewe ote`ava jak vetar. Komandir cetiwskih vatrogasaca Pe|a Mo{trokol rekao je da su ugasili po`are u selima Trwine, O`egovica i Jabukova~a, ali je vatra izbila na novim lokacijama. U Danilovgradu su uga{eni po`ari na dve lokacije - Dowi Rsojevi i Rovi, ali i daqe gori u Barama [umanovi}a. Na podru~ju Podgorice je bez ve}ih po`ara. U narednih nekoliko dana, prema najavi meteorologa, Crnu Goru o~ekuju rekordne temperature, pa su sve vatrogasne slu`be stavqene u najve}i stepen pripravnosti. (Tanjug)

ZAJEDNI^KAAKCIJAPOLICIJEPROTIVNARKODILERA

UBosniiHrvatskoj uhap{enosedamosoba BAWALUKA: U zajedni~koj akciji nadle`nih organa BiH i Hrvatske uhap{eno je sedam lica i zapleweno oko 22 kilograma droge “skank”, ~ija vrednost na ilegalnom narko-tr`i{tu iznosi vi{e od 150 hiqada evra, saop{teno je danas iz Tu`ila{tva BiH. Na teritoriji BiH uhap{ena su dva lica, a ostalih pet u Hrvatskoj. Droga je otkrivena tokom transporta, u motornom vozilu na podru~ju Hrvatske, nakon ~ega je li{en slobode voza~ automobila Ferdo Nikoli}, dr`avqanin Bih i Hrvatske, nastawen u Busova~i. U koordinaciji Tu`ila{tva Bih sa institucijama Hrvatske u nedequ je sprovedena akcija na podru~ju Busova~e, gde su slu`benici Agencije za istrage i za{titu, po nalogu tu`ioca iz Posebnog odelewa za organizovani kriminal i privredni kriminal i korupciju li{ili slobode dvojicu osumwi~enih, koji se direktno dovode u vezu sa krijum~arewem ove opojne droge.

Vrednost zaplewene koli~ine opojne droge “skank”, na ilegalnom narko-tr`i{tu u zmeqama zapadne Evrope iznosi vi{eod 150 hiqada evra. Tu`ilac tu`ila{tva BiH uputi}e predlog za odre|ivawe mere pritvora za Viktora Kri{tu i Silvija Bagari}a, koji su li{eni slobode na podru~ju Busova~e, a koji su osumwi~eni za krivi~no delo organizovanog kriminala u vezi sa neovla{tenim prometom opojnih droga. Odre|ivawe mere pritvora, u trajawu od 30 dana, bi}e predlo`eno zbog opasnosti od bekstva osumwi~enih, kao i opasnosti da bi boravkom na slobodi mogli ometati istragu, prikrivati dokaze ili vr{iti uticaj na svedoke ili sau~esnike, te da bi boravkom na slobodi mogli izvr{iti novo krivi~no delo .Tu`ila{tvo BiH nastavqa rad na ovom predmetu u saradwi sa pravosudnim i policijskim organima Republike Hrvatske, u pravcu podizawa optu`nice.


24

sreda24.avgust2011.

oglasi

dnevnik


dnevnik

oglasi

sreda24.avgust2011.

25


26

OGLASi l ^iTUQe

sreda24.avgust2011.

dnevnik

Posledwi pozdrav kumi

Posledwi pozdrav na{em dragom tati, suprugu, dedi i tastu

POTREBNA radnica za rad u prodavnici trikota`e. Na razgovor do}i u subotu 27. avgusta, u 19.00 ~asova. Trikota`a Dunavska 17. 35701

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495. 35643

Jovanu Tomi}u

Milici

od kumova Radoj~i}a.

koji je preminuo 22. 8. 2011. godine, u 75. godini. Ujedno obave{tavamo na{u rodbinu i prijateqe da }e se sahrana obaviti 24. 8. 2011. godine, u 16 ~asova, na Mesnom grobqu u Mladenovu. O`alo{}ene porodice: Tomi} i Lazi}. 35773

35774

Posledwi pozdrav dragom bratu, deveru, stricu i dedi

Jovanu - Jovi Tomi}u 1937 - 2011. Radanovci - Novi Sad od: Ratka, Rade, Maje, Marka, Vesne, Vuka i Vawe.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Marija Tot

Sa bolom i tugom u srcima obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 82. god. preminuo na{ dragi

Milo{ Savi}

1933 - 2011.

1929 - 2011.

Sahrana je danas, 24. 8. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica, sin Tibor.

Sahrana je danas, 24. 8. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena supruga Radmila - Beba sa rodbinom. 35770

35777

35772

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Vladi Ostoji}u

Najboqem i najdra`em treneru,

~ika @aretu

Vladi

veliko hvala za sve.

IZDAJEM luksuzno name{ten stan od 40m2, Fru{kogorska ulica. Idealan za univerzitetske radnike, poslovne qude, profesionalne sportiste, strance. Tel. 63/540-310, zvati od 18h. 35380 IZDAJEM, kompletno name{ten dvosoban stan, Rumena~ka. Telefon 064/1246888. 35690 IZDAJEM komforan jednosoban stan od 42m2, Ulica Maksima Gorkog br. 49. Telefon 064/27-45-868. 35725

od prijateqa i kom{ija sa vikend naseqa Subi}.

od Biqinih kolega iz Sektora „Investicije i razvoj�.

35761

35778

Tuna, Zolika, Ku{tra, Zrno, Pera, Joka, Spasa, Arsa, [aki, Debeli, Molnar, [kele, Atila, Kreja i Daka. 35767

Posledwi pozdrav

Bili ste iskreni, bili ste skromni ... bili ste boqi!

Vladimir Ostoji} Vladimiru Ostoji}u Bilo je zadovoqstvo poznavati te. Zbogom dragi na{ prijatequ.

~ika @aretu Kreja.

Dejan. Mirjana i Dragan.

LOKAL za izdavawe - sa podrumom 40m2. Cara Lazara 214 Futog. Telefon 895-807. 35419

PODBU[IVAWE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se~ewe asfalta seka~icom, ma{inski iskop, prevoz. Telefon 063/521546, 021/6212780. 32372 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 35640

35762

Posledwi pozdrav te~a Mi{i

35768

35779

Sa velikom tugom i bolom opra{tamo se od na{eg dragog kolege i izuzetnog prijateqa

@arko Nikoli} Milo{u Savi}u od porodica: Galetin i Miqevi}.

Vladimira Ostoji}a Po~ivaj u miru, neka te an|eli ~uvaju i neka ti je ve~na slava. Tvoje kolege i koleginice sa pogona.

35771

35766

1936 - 2011. FK VOJVODINA opra{ta se od svog biv{eg igra~a, kapitena prve {ampionske generacije kluba i reprezentativca Jugoslavije, @arka-@areta Nikoli}a. Ponosni smo {to si ceo svoj `ivot bio deo crveno-bele porodice. Po~ivaj u miru legendo! Tvoj FK VOJVODINA. 240811/P


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

Voqenom sinu i bratu

sreda24.avgust2011.

27

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se upokojio na{ voqeni suprug, otac, tast i deda

Mici Axi} Mitar i Zoca Mari}.

35763

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Stojanu Kewalu od brata Koste sa porodicom.

Milanu Ivan~evi}u

Radojica @ivi}

2007 - 2011.

26. 2. 1942 - 22. 8. 2011.

^etiri godine su danas da smo Te i suvi{e rano izgubili, ~etiri godine neverice i kobne istine. Voqeno na{e, zna{ koliko smo te voleli, ali nikada ne}e{ znati kako je bolno i pusto `iveti bez tebe, koliko nam ne dostaje{. Ostaje{ na{ ponos, a mi te ~uvamo sa najja~im uspomenama u na{im neute{nim srcima.

Sahrana na{eg Radeta je danas, 24. 8. 2011. godine, u 14 ~asova, na ^enejskom grobqu. Ve~no }e te u qubavi po bezmernoj tvojoj dobroti i qubavi pamtiti tvoji: Rada, Neboj{a, Dragana, Aleksandar i Pavle. 35712

35754

Posledwi bratu.

pozdrav

dragom

Nikada te ne}e pre`aliti: otac Milenko, majka Mira i sestra Zorica.

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe, da je na{ dragi otac, svekar i deda

Posledwi pozdrav ujaku i dedi

35713

Stojan Kewalo

Voqenom unuku i sestri}u

Stojan Kewalo Mnogima si pomagao, ali sebi nisi umeo. Hvala ti za sve.

preminuo u 68. godini. Sahrana dragog nam pokojnika obavi}e se danas, 24. 8. 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Ba~u.

Du{an sa porodicom.

O`alo{}eni: sin Milo{ sa porodicom.

od Nenada sa porodicom Budimir.

35753

35755

[ E S NAE S TOG OD I[ WI POM E N

prof. Du{anu Kova~evi}u

Milanu Ivan~evi}u

S neizmernim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 84. godini preminuo na{ dragi brat, ujak i deda

2007 - 2011. Vreme ne donosi ni utehu ni zaborav. Tuga je ve}a, jer si prerano „oti{ao�.

35727

Posledwi pozdrav dragom ujaku i dedi

Neute{ni: baba Zora i Du{ana, ujak Jovan i ujna Mara. 35714

Stanka Todorovi} 24. 8. 1995 - 24. 8. 2011.

prof. Du{anu Kova~evi}u

prof. Du{an Kova~evi}

Vreme prolazi, bol, tuga i se}awe za tobom ostaju. Ve~no u mislima i srcima tvojih najmilijih.

Ispra}aj }e se obaviti danas, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sestra Radojka i ne}ak Dragan sa familijom.

Porodica: Vuka{in, Sr|an, Sa{a, Sa{ka, Vuk i Aleksa.

od familije Budimir iz Bukova~e.

35724

35707

Posledwi pozdrav

35726

Posledwi kom{iji

Na{ voqeni i najboqi sin, brat, ujak i {ogor

pozdrav

dragom

Vladimir Ostoji} 1952 - 2011.

...Tuga...ti{ina...bol koji ne prolazi...zauvek ostaje u na{im srcima.

Vladimiru Ostoji}u

od: zeta Ace, svastike Mirjane sa decom Banetom i Draganom.

35732

Vladimir Ostoji} 1952 - 2011.

Biqana i Jelena.

Oprosti}emo se od tebe u tvojim Sremskim Karlovcima, danas, 24. 8. 2011. godine, u 13 ~asova, na ^eratskom grobqu. 35710

iznenada je preminuo u 59. godini. Od na{eg najmilijeg oprosti}emo se danas, 24. 8. 2011. godine, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima. Zauvek }e{ biti u na{im srcima. Majka Vera, sestra Vesna, sestri} Radojica, zet Pera i sestra Izabela Cica Moreti sa porodicom. 35711

prof. Du{anu Kova~evi}u Stanari zgrade Bra}e Drowak 2.

35728


28

^iTUQe l POMeni

sreda24.avgust2011.

dnevnik

Dragoj Miciki

Posledwi pozdrav na{oj Mici

Pero Pudar 1912 - 2011.

Milici Axi}

Voqeni tata i deko, bio si uzor u pru`awu qubavi i bezrezervne podr{ke najmilijima. Sada ostaje sna`na uspomena na tvoju mudrost i vrline. Neka te na putu ve~nosti prati qubav tvojih: k}erke Milene, zeta \oke i unuka Jovanke i Dragane Pla~kov.

Milici Axi}

od porodice Drqan.

35746

35717

Veliko hvala na{em

posledwi pozdrav od kuma Ne{e.

Posledwi pozdrav na{oj Mici

35744

Peri Pudaru

Na ve~ni po~inak u 99. godini oti{ao je na{ voqeni

Milici Axi}

za sve re~i podr{ke i razumevawa. Ponosni {to smo te imali. od Tihomira.

Tvoji: sin Veqko, snaja Bosa, unuke Jelena i Milica sa porodicama. 35719

35745

Dragi deko,

Napustio nas je zauvek na{

Pero Pudar

Radojica @ivi}

Bilo je pravo bogatstvo imati te pored sebe. Hvala za svaku lepu re~, ra{irene ruke i topao zagrqaj. Tvoji: Vasika, Jelena i Gojko Todi}.

Pamti}emo te po dobroti, nesebi~nosti, a posebno po osmehu kojim si nas zauvek zaplenio.

Pero Pudar

Brat Predrag, snaja Slavica @ivi}, bratanci Du{an i Dejan sa porodicom.

1912 - 2011. 35721

35752

Dragom ocu i deki,

Napustio nas je zauvek na{

Po~ivaj u miru dragi tata, a u srcu tvojih sinova Rajka i Veqka i k}eri Milene, Vasike i Dane, osta}e{ ve~no.

Peri Pudaru 1912 - 2011. S velikim po{tovawem i zahvalno{}u, ostaje se}awe na svu qubav, plemenitost i dobrotu.

Ispra}aj, dragog nam oca, obavqen je iz gajdobranske kapele, 23. 8. 2011. godine, u 16. ~asova.

35715

35722

U na{im srcima i mislima, zauvek.

@arku Nikoli}u

24. 8. 2007 - 24. 8. 2011.

1912 - 2011. Sin Rajko, snaja Milka, unuk Milenko, snaja Marija i unuka Danijela. 35708

35751

Posledwi pozdrav fudbalskoj legendi

Milan Ivan~evi}

Peri Pudaru

Pamti}emo te kao divnog brata, {uraka i ujaka. Sestra Olga i zet Sava Vlahovi}, sestri~ina Smiqana Kruni} i sestri} Stevica Vlahovi} sa porodicama.

Tvoji: }erka Dana, unuk Petar i zet Marko.

Posledwi pozdrav voqenom i dragom ocu i dedi

Radojica @ivi}

Tvoji: baba Ru`a, Sa{a, Goca, Jovana, Marko i Luka Mileusni}.

Fudbalski savez Vojvodine.

35758

59649-P


^iTUQe l POMeni

dnevnik

sreda24.avgust2011.

29

TU@NO SE]AWE

S neizmernim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 73. godini iznenada preminula na{a draga Milica.

24. 8. 2004. - 24. 8. 2011.

Pavle Sentivanac Paja

Milica Axi} Neute{ni roditeqi i brat sa porodicom.

35734

Bako moja, nedostaja}e{ mi i vole}u te ceo svoj `ivot.

3 POMEN

24. 8. 2005 - 24. 8. 2011.

Tvoj unuk Konstantin Kesi}.

Milica Axi} 35736

Bogdanka Radanovi}

1938 - 2011.

Sahrana }e se obaviti danas, 24. 8. 2011. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Zauvek si u na{im srcima i mislima. Tvoji: Darko i An|elko.

O`alo{}eni: suprug Pero, }erka Rada, sin Zoran, zet Milan Kesi}, Mladen Kesi}, Qiqana Kesi} i Milica Kesi} i unuk Konstantin Kesi}.

35703

Milica Axi} Milice moja, srce moje, nedostaja}e mi tvoje lice i rukice i na{e zajedni~ke pri~e. Osta}e{ mi duboko u du{i, jer ti si za mene druga majka uvek bila.

Fu`inato Ana

35741

Posledwi pozdrav kumu

Volim te, tvoj zet Milan Kesi}. Posledwi pozdrav dragoj majci od }erki: Ka}e i Nade sa porodicama. Mama, neka te An|eli ~uvaju, volimo te.

^uva}u ti i paziti tvoju }erku Radojku i unuka Konstantina Kesi}a, vi ste moji An|eli. 35738

35720

TU@NO SE]AWE

Dragoj baki i svekrvi

Vladimiru Ostoji}u

Kum Vasa Brzak sa porodicom.

Milan Grbi} Vreme prolazi, a bol i tuga za Tobom je neizmerna. Mnogo mi nedostaje{. Nikada Te ne}u zaboraviti. ^ekam onaj dan kada }emo u na{oj ve~noj ku}i opet biti zajedno. U mom si srcu i mislima moj voqeni. Tvoja supruga Ru{ka.

35749

Milici Axi}

24. 8. 2008 - 24. 8. 2011. vojni penzioner

1938 - 2011. ^uva}emo uspomenu na tebe.

Milica Axi}

Hvala ti za sve. Tvoji unuci: Marko Axi}, Mirjana Axi} i snaja Qiqana Axi}. 35743

35735

SE]AWE

Mama moja draga, hvala ti za sve u `ivotu. Na{ `ivot ne}e nikada biti vi{e isti. Volimo te puno i zauvek }e biti bol i tuga u na{im srcima {to nisi vi{e sa nama.

Radojica @ivi}

Posledwi pozdrav Neboj{inom ocu, od wegovih prijateqa.

Nikola Miqkovi} 24. 8. 2003 - 24. 8. 2011. S qubavqu, koju smrt i vreme ne prekidaju Tvoji: Mira i Bojan sa Marijom.

35699

]erka Radojka i zet Milan Kesi}, sin Zoran Axi} i suprug Pero Axi}.

Milica Axi}

Igor, Sa{a, Bojan, Vladimir Z, Vladimir P, Milan.

Fali}e nam va{a sarma svima zauvek. Pozdrav, Cicko + Cicko. 35748

35739

35747


06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.08 10.35

tv program

sreda24.avgust2011.

11.30 11.55 12.00 12.15 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.55 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 22.45 22.50 23.20 23.25 01.10

Јутарњи програм Лес у Војводини,док.програм Бајко квиз Вести Стање на путевима Чари риболова Варошарије:Сремски Карловци Кухињица Десило се Вести Било је то 1990-те Документ Вести Заједно Лес у Војводини,док.програм Вести Преокрет Варошарије:Бачки Петровац Десило се ТВ Дневник Тајна хране:Шаргарепа Кухињица Разгледнице ТВ Дневник Забавни програм Доколица Из нашег сокака Војвођански дневник Све(т)око нас Академских пет минута Плави круг Матица (вести из Матице) Валцер с Аном,филм Концерти са ЕГЗИТ-а

06.30 07.00 08.30 09.30 10.15 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 14.00 14.15 14.45 15.10 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.15 00.05

Кухињица –мађ. Нови таблоид Без упута Кадкућанијетесна Хајде са мном у обданиште Зврк Питам се,питам Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце ТВ баштина Десило се Фортепиано Хајде са мном у обданиште Бајко квиз Добро вече,Војводино (ром) Ева магазин (мађ) Музички програм ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица –мађ. Добро вече,Војводино (рум) Крај невиности,филм ТВ баштина ТВ Продаја

Пипишоу У најновијем издању емисије„Пипишоу”такмичићесе екипа из ОШ „Петар Фочић” из Накова и екипа ОШ „Иво Лола Рибар” из Нових Козараца. Свет магије биће вам надохватрукеузмађионичара Харија Магнуса, а и упознаћемо вас и са вештином борилачкогспорта,асвидечаци и девојчице, који воле музику,имаћеприликудасе упознају са инструментом – басгитаром. (КТВ,20.00)

06.00 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.10 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Освета Све о животињама Била једном једна недеља Ћаскање Бели лук и папричица Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Путоманија Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм-репризе

06.02 06.51 07.11 07.17 07.27 07.33 07.37 07.50 08.13 08.23 08.58 09.09 09.18 09.48 09.55 10.26 10.51 11.26 12.01

ШариХедли

ДолазакуАмерику Безцензуре (Панонија,20.30)

11.00 Вести 11.05 Храна и вино 11.35 Агро дан 11.45 Неон сити 12.00Вести 12.05Авантуре Шерлока Холмса 13.00Вести 13.05Одељење за убиства 14.00 Вести 14.05Спринт 14.30Квадрат вароши 15.00Вести 15.05Славни парови 16.00Објектив (слов) 16.15Објектив (мађ) 16.30Објектив 16.45Цртани филм 17.15Неон сити 17.30Авантуре Шерлока Холмса 18.35Неон сити 18.45Агро дан 19.00Објектив 19.30Храна и вино 20.00Дунавска салетла 20.30Славни парови 21.00Одељење за убиства 22.00Објектив 22.30Авантуре Шерлока Холмса 23.20Док.програм

10.00 11.00 12.00 13.00 14.45 15.00 15.30 16.15 18.45 19.15 20.45 22.30 23.00 00.45

Фул Тилт покер Аргентинска лига Холандска лига Бајерн ТВ:Бајерн –Хамбург Ајакс ТВ Фудбал мондијал магазин Португалска лига Кошарка:Немачка –Босна Премијер лига класик:Челси –Астон Вила БарсаТВ Карлингкуп:Ексетер-Ливерпул Гранд При Фул Тилт покер Ајакс ТВ

07.00Уз кафу,07.30Бели лук у папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу -Парови,11.00Кућа 7жена,12.00Србија коју волим,13.00Зрно по зрно,14.00Живети свој живот,15.00Спортска галаксија,16.00Освета,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,20.00Пипи шоу, 22.00Објектив,22.30Кућа 7жена,00.00Објектив,00.30Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени,10.30Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00Метрополе и регије света,14.00Инфо К9,15.00Контранапад,16.00Инфо К9,16.45Бибер,17.00Главни осумњичени,18.00Лек из природе,18.30Инфо К9,19.00Кухињица,19.45Бибер,20.15Травел клуб,21.15Отворени екран, 22.15Бибер,22.35Инфо К9,23.00Филм,01.00Бибер,01.30Ноћни програм

Млади принц измишљене афричкедржавеЗимунданавршио је 21. годину. Његов живот наизглед је савршен. Гомилеслугабринусеоњему,атриљупкедевојкезадуженесудањеговпутпосипајуружинимлатицама. Улоге: Еди Марфи, АрсениоХол,ШариХедли Режија: ЏонЛендис (РТС1,21.11) 06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 10.00 10.05 10.39 11.11 12.00 12.15 12.30 12.38 13.24 15.00 16.00 17.00 17.25 18.21 18.58 19.30 20.05 21.11 23.12 23.17 23.50 00.05 00.50 01.00 01.30

07.15 07.50 08.05 08.30 09.30 11.00 12.00 12.05 13.00 13.15 13.30 14.00 15.00 16.55 17.00 18.15 18.30 19.00 19.20 20.00 21.30 23.30 00.00 00.15

Вести Јутарњипрограм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Лисице Вести Траг Шта ја имам од тога Дизни на РТС Дневник Спорт плус Евронет Злочиначки умови Летњи биоскоп:Дивљи дечаци,филм (сви) Ово је Србија Повратак отписаних Дневник РТВ Београдска хроника Лига Европе,спортски програм Слагалица,квиз Дневник Повратак отписаних Долазак у Америку,филм Вести Око Дневник Злочиначки умови Евронет Зелена трава Ноћни биоскоп:Лажов,филм

Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Бандини Забрањено воће Каматица Неко те посматра Ексклузив Вести Експлозив Трачара Филм:Заувек млад Срећне вести 1001ноћ Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Када лишће пада Филм: Осветници Експлозив Ексклузив Трачара

12.39 13.07 14.06 14.41 14.52 15.01 15.31 16.05 16.50 17.12 18.08 18.31 18.37 18.41 18.56 19.19 19.29 19.36 20.06 20.40

dnevnik

c m y

30

Концерт за добро јутро Слагалица,квиз Датум Верски календар Мунзи Кажи ми,кажи! Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари 2 Невен, Измеђуигреиматематике Причеоречима Подотворенимнебом Енциклопедија Е-ТВ ТВ мрежа Метрополис у Алексинцу Научни кафе Међународнотакмичењемузичкеомладине Другивек Трезор Невен Измеђуигреиматематике Причеоречима Подотворенимнебом Енциклопедијазарадознале Ексклузивно Линк Капри Иван Босиљчић:Љубав је само реч,муз.програм Мунзи Кажи ми,кажи! Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари 2 Енциклопедија У свету ТВ фељтон Фудбал:квалификације за лигу шампиона:Удинезе-Арсенал,пренос

ФУДБАЛ:КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗАЛИГУШАМПИОНА

Удинезе–Арсенал (РТС2,20.40) 22.36 Капри 23.40 Фудбал.лига шампиона,преглед,спортски пр. 00.30 Самертајмџезфестивал 01.20 Трезор 02.16 Фудбал -Квалификацијаза Лигушампиона:Удинезе-Арсенал 03.55 Фудбал -Лигашампиона, спортски програм 04.45 Ексклузивно 05.30 ТВ фељтон

06.00ВОА 06.30Друга страна Србије 07.00Маратон 08.00Милица² 09.00Отворени студио 10.15Завршница 11.30 Филм:Коњаник на крову 14.00Вести 14.30Милица² 15.05Коферче 16.00Вести 16.00Горштак 17.00Инфо 17.02Завршница 18.00Вести 18.30Чак 19.00Милица² 19.30Без трага 20.30Филм:Баци маму из воза 22.30НЦИС 23.30Милица² 00.00Филм:Жао ми је,хејтери 02.00Друга страна Србије 02.30Фуснота 02.45Мајсторски 03.00Милица² 03.30НЦИС 04.30Филм:Жаомијехејтери

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40Булевар,17.30Златибор,18.00Мозаик,20.00Фокус,21.00Фам,21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00Срем на длану:Рума,13.00Џубокс,14.30 Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху,15.45Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану:Инђија,18.10Између редова,19.00Новости 2,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Док.програм,22.00Новости 3,22.30Шоу програм:Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

Заклон У задимљеној атмосфери лосанђелеског коцк арског клуба прекаљени картароши идунасвеилиништа.Преварајејединоправилоуигриу којој свако има „покерашко лице”... Улоге: Стјуарт Таузенд, Тенди Њутн, Габријел Бирн, Силвестер Сталоне, Џејми Фокс, Мелани Грифит Режија:ДемијанНајман (Б92,21.00)

05.30 07.55 08.00 08.25 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25

МеланиГрифит

23.00 23.35 23.55 01.30

Ново јутро Вести Б92 Топ шоп Све о животињама Топшоп Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Најбоље године Гордон Ремзи:Кухињски кошмари Филм:Беовулф Вести Б92 Спортски преглед Доме,слатки доме Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Пријатељи Два и по мушкарца Секс и град Филм:Заклон Временска прогноза:Шта да обучем? Вести Б92 Спортски преглед Филм:Наташа УкључењеуИнфоканал

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 12.00 13.00 15.00 16.00 16.30 17.40 15.00 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00 03.00

Поље лала Добро јутро У сосу Краљицајуга Скривенакамера Наслеђе једне даме Сестре Мењам жену Гавриловићи Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Национални дневник Гранд парада 48сати свадба Краљицајуга Наслеђе једне даме ЛасВегас Филм:Вук Филм:Хероина пакла

05.58 09.00 09.35 10.00 10.25 10.35 11.05 11.55 12.20 12.45 13.35 14.20 16.00 16.35 17.00 17.50 18.30 19.06 20.00 20.30 21.00 22.55

18.50 19.55 20.00 21.00 21.55 22.00 22.30 23.55 00.00 01.00 03.00

Јутарњи програм Вести Чаробњак магичне фруле Здраво,Кити Мала принцеза Направите места за Нодија Мегаминималс Анђелина балерина Сирене Телешоп Вести Здраво,Кити Хорсленд Мали играч Гоа Бакуган Моћна чигра Фантастично путовање Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Луде године Империја Ћин Телешоп Вести Малдиви -Микс Малдиви –Под врелим сунцем Телемастер Гласови у времену,док.серијал Малдиви -Идемо даље… Вести Империја Ћин Изнајми звезду Вести Малдиви -Преглед дана Малдиви -Више од игре Вести Картел Малдиви –Више од игре… Луде године

Направитеместа заНодија Нодијемалидрвенидечак који живи у својој кућици у Земљи играчака. Ноди има црвено–жути такси којим вози своје другаре и разноси пошиљке.Можетегачутикако долази по звуку трубице његовогтаксијаилипозвецкању звончића с  његове капе.Нодијепажљивиискрен, честоупадауневољекојему правеневаљалигоблиниЛукавкоиГобо. (Хепи,08.45)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности,  09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм,11.00Пун гас,12.15Уторком у 21,13.20 ИнЏој,14.00Акценти,14.15Писмо глава,15.15Токови моћи,16.00Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00Екстреми,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,12.00Катедрале, 13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15Квиз,00.15Под сунцем.


dnevnik

sreda24.avgust2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

9

FEQTON

31

ВАСПИТАЊЕ ДЕЦЕ ТИГАР МЕТОДОМ

Пише:Ејми Чуa 08.05 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.10 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Л.А.Инк Мајамиинк Штанетребаобући Кејтиосмородеце Највећигубитник Малиљуди,великисвет Венчаницаизснова Штанетребаобући Кошишатогпса Спасавањеоронулих грађевина Џон,Кејтиосмородеце Девојчицеидијадеме Штанетребаобући Највећигубитник Четиривенчања Девојчицеидијадеме ДрЏи Л.А.Инк Мајамиинк Четиривенчања

07.00 09.07 10.12 11.02 11.15 12.00 12.29 13.15 14.20 14.50 15.21 16.05 17.00 17.55 18.41 19.30 20.09 21.07 22.01 22.50 23.33

08.00Најгорипословиуисторији 09.00Првиљудиусвемиру 10.00Ратници 11.00 Историјарасизма 12.00ДалајЛама 13.00Тајниратови 14.00СтопамаПучинија 15.00Мач 16.00Гениједизајна 17.00Експериментинасопственој кожи 18.00ЛујзаодПруске–краљица срца 19.00Царствомора 20.00ПричаоХеркулеануму 21.00Тајниратови 22.00Истинао... 23.00Мач 00.00Гениједизајна 01.00Експериментинасопственој кожи

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 23.45 00.00

Фантастичначетворка Старлаијахачидрагуља ОзиБу Фантастичначетворка Старлаијахачидрагуља КраљицаБоливуда Тајфун Шансазаљубав ТајнаКаспараХаузера Граџ1 Земљаслепих Синеманија Еротскифилм:Причао Монели

01.28

Добројутро,Хрватска ХотелдворацОрт Природнисвет,док.серија КодАне Опрашоу Дневник Господарицатвогасрца Капри Хрватскоподморје Траговимапрачовека,док. серија Краткисусрети Алиса,слушајсвојесрце Хрватскауживо Свећебитидобро Летњаслагалица Дневник Капри МирискишенаБалкану Другисветскиратизгубљениснимци,док. серија Дневник3 Циклусевропскогфилма: ПасyуалиноСеттебеллезе, филм Константин,филм

08.10 09.10 11.10 13.10 15.00 17.00 18.00 20.00 21.00 23.00

СудијаЕјми УбиствауМидсамеру Вокер,тексашкиренџер Филм:Издругогугла УбиствауМидсамеру Дијагноза:Убиство Вокер,тексашкиренџер Закониредвиии Пандуриновајлије Филм:Одлазаксасцене

07.50Драгонбол3 07.35Стаклендом 08.30Кобра11 10.50Ексклузивтаблоид 11.15Наследници 12.10Вратараја 13.001001ноћ 14.25Кобра11 17.05Недајсе,Нина! 18.00Ексклузивтаблоид 18.30РТЛДанас 19.05Стаклендом 20.00Менталист 20.50Кости 21.40ЦСИЊујорк 22.25Заборављенислучај 23.15РТЛВести 23.30Менталист 00.15Заборављенислучај 01.00Астрошоу 02.00Заборављенислучај

СЕРИЈА

Рејчел Вајс

Константин ЏонКонстантинјејунакнатприроднихмоћи,којијеспособан да види оно што остали људинемогу-анђелеидемонемаскиранеуобичнељуде. Каомлад,Константинјепокушаодасеубијеисада,тражећидемоне,покушавадасеискупи да не би завршио у паклу... Улоге:Кијану Ривс, Рејчел Вајс, Шија Лабуф, Тилда Свинтон, Пруит Тејлор Винс Режија: Френсис Лорес (ХРТ 1, 01.28)

Заборављени случај ДетективкаЛили Раш јеједина полицајка Одељења за убиства Филаделфије која ради на заборављеним случајевима - случајевима који никад нису решени. Тврдоглава и сналажљива Лили поново отвара случајеве нерешених убистава која су се догодила годинама, некад и деценијама раније. Улоге:Кетрин Морис, Џон Фин, Том Бери, Џереми Речфорд (РТЛ, 22.25)

Тајфун Авион је нападнут на 220 кмсевероисточноодЈиЛонг лукенаТајвану.Национална служба безбедности шаље тајногагентапоследобијања информациједајеавионносиоделовенуклеарногоружја које је украо човек зван Шин.Шинјеживеочитавсвој животсаједнимциљем–да уништиКорејскополуострво. Улоге: Донг-Кун Јанг, Јунг-Јае Ли, Ми-Јеан Ли Режија:Кyунг-Теак Квак (Синеманија, 13.15)

08.21 08.45 09.11 09.21 09.35 10.00 10.43 11.27 12.07 12.30 13.05 13.27 13.51 15.25 16.06 16.30 17.00 17.50 18.39 19.00 19.12 19.43 20.30 20.40 22.47 23.30 23.51 00.36 00.59 01.25

Јунг-Јае Ли

06.00 08.05 10.00 12.05 14.05 15.50 17.30 19.30 20.05 22.20 23.15 00.15 01.50 02.50

Дан заљубљених Развод на француски начин Секретаријат ЛадyГага Пресентс Последња песма Приватни животи Пипе Ли Џули и Џулија Епизоде,еп.2 Једи,моли,воли Игра престола Игра престола Притајено зло Велика љубав В Људи

Жутокљунац Целеноте Платно,боје,кист Изазови,док.филм Обичнаклинка Алиса,слушајсвојесрце ПунакућаРафтера ТриХил Ждероња Жутокљунац ЏониБраво ЛагодниживотЗекаиКодија МушкарацусмеђемоделуПремаромануАгатеКристи, филм РужнаБети Денинамору,док.серија Добројезнати Којак Шаптачпсима СилвестровеиЧичијеветајне Кодкућејенајлепше Гаража ДокторХу Фудбал-ЛП-емисија Фудбал-ЛП:УдинезеАрсенал,пренос Лажими ЗовемсеЕрл Специјалнапостројба Пријатељи СлеџХамер Синовианархије

06.00 Нечастанпут 08.00 Фаџ 08.30 Интермецо1 10.30 Коракдаље 11.10 БитказаБританију 12.00 Интермецо2 13.00 ХарииХендерсонови 13.30 ТајниживотАдолфаХитлера 15.20 Фаџ 16.20 Коракдаље 17.00 Трава 18.00 ХарииХендерсонови 18.30 Интермецо3 19.00 Дуганоћ 21.00 Трава 22.00 Великапревара 00.00Моћ,страстиубиство 01.50 Карневалдуша

08.00Ксанаду 10.00Чист и трезан 12.00Трчи Рони трчи 14.00Дуга ноћ 16.00Амерички летачи 18.00И то је рокенрол 20.0011’09’’01–11.септембар 22.00Граница 00.00Проблем са клинкама

Кетрин Морис

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00

22.50 23.45 00.40

Разоткривањемитова Опасанлов Преживљавање Врхунскоградитељство Америчкичопери Лимарскарадионица Прљавипослови Опасанлов Разоткривањемитова Великеселидбе Преживљавање ПограничнаполицијаСАД Какосеправи? Какотораде? Чудовиштаизреке ПричаобандамасаРосом Кемпом Водичизбезизлазних ситуација Шокантниснимци преживљавања Изарешетака Америчкичопери Генералка

08.30 09.00 10.30 12.00 13.00 14.30 17.45 19.30 20.00 20.10 20.40 20.45 22.25 22.30 22.35 22.40 00.15

Аутомобилизам Бициклизам Фудбал Бициклизам Хокеј на леду Бициклизам Хокеј на леду Тенис Сви спортови Коњички спорт Коњички спортови Голф Голф клуб Једрење Сви спортови Хокеј на леду Бициклизам

21.55 22.25

Глодањеклавира

М

ој муж Џед је васпитаван скроз другачије сам више од сто људи и планирала да направим од мене. Његови родитељи нису били ими- огроман пријем након наступа. Купила сам Софији гранти. Рођени су у Пенсилванији, у чисто прву дугачку свечану хаљину и ципеле. ортодоксним јеврејским породицама. Обома је мајУ међувремену, ми смо вежбале у петој брзини. ка умрла још док су били деца и обоје су имали те- Софија је требало да изведе Моцартов „Рондо“, једшко, сурово и несрећно детињство. Након венчања, но од његових најенергичнијих дела. Добро је попобегли су из Пенсилваније што су брже могли да знато колико је Моцарт тежак. Његова музика је неби се коначно настанили у Вашингтону где су Џед и измерно блистава, бриљантна, живахна и лагана. његови старији брат и сестра одрасли. Сај и Фло- Све су то квалитети од којих се музичари смрзну од ренс су, као родитељи, покушавали својој деци да пруже слободу и ширину које су њима у детињству биле ускраћене. Веровали су у важност сопственог избора и високо ценили креативност, независност и отпор ауторитету. Огромна је разлика између Џедових и мојих родитеља. Џеду су пружили могућност избора – хоће ли свирати виолину или неће (а он је одбио и сад жали због тога) и у њему видели људско биће са сопственим ставом и жељама. Моји родитељи мени никад нису пружили могућност избора, нити ме питали за мишљење. Сваког лета, Џед је могао да проведе цело лето забављајући се са сестром и братом на Кристал Лејку, месту као из бајке. Ја сам, за разРођена да свира Моцарта лику од њега, морала да се бавим компјутерским програмирањем и мрзела лета. страха. Једна изрека каже да Моцарта могу добро Џедови родитељи су имали укуса и скупљали умет- свирати само млади или стари. Млади – нису ни ничке предмете. Моји нису. Џедови су платили део свесни тежине, а стари – више никог не покушавају његовог школовања. Моји су увек све плаћали, али да задиве. Софијина наставница Мишел јој је говои очекивали да им будем привржена, пазим их и по- рила: „Док изводиш трилере и руладе, замишљај штујем кад остаре. Џедови родитељи никад нису то шампањац или италијанску соду и све те мехуриће очекивали. како јуре ка врху чаше“. Софији се допадао сваки Они су често ишли на одмор без деце. Путовали изазов. Невероватно брзо је учила, а прсти су јој се су с пријатељима на опасна места, у Гватемалу (где муњевито кретали по клавијатури. А најважније од су их умало киднаповали), Зимбабве (на сафари) и свега – слушала је све што јој кажем. Ја сам већ поИндонезију. Моји родитељи никад нису отишли на стала прави експерт за вежбање. Рашчланила бих одмор без своје четворо „Рондо“ по деловима и тодеце па смо одседали у ком две недеље, радиле врло јефтиним мотелима. смо до касно у ноћ, сваког Џедусуњеговијеврејски Уз то, пошто су потекли родитељиплатилидеошколовања, дана. Нисам штедела груиз „земље у развоју“, мобе речи и само сам их доалинесве.Mојикинескисуувек јим родитељима не би на сипала кад би се Софији свеплаћали,алиочекивалидаим памет пало да путују по очи напуниле сузама. будемпривржена,пазимихи Гватемали, Зимбабвеу и Кад је коначно стигао и Индонезији ни да им неко тај велики дан, одједном поштујемкадостаре.Џедови плати. Они су нас водили сам се осећала као параникаданисутоочекивали по европским земљама у лисана. Ја, сама, не бих којима су постојале владе. никад могла јавно настуИако Џед и ја нисмо никад конкретно разговара- пати, али је Софија била само узбуђена. Кад је у црли о томе, некако смо усвојили кинески модел вас- кви изашла на позорницу да се поклони, на лицу јој питања у нашој породици. Неколико је разлога за се видео осмех и знала сам да је срећна. Касније су то: 1. попут већине мајки, ја сам се више бавила де- пријатељи и непознати посетиоци прилазили да чецом па је превагнуо мој васпитни стил; иако смо ра- ститају мени и Џеду. Софијин наступ је био велидили исти посао и имала једнако обавеза на Јејлу, чанствен, говорили су, она свира тако префињено. ипак сам ја била та која је надгледала домаће задат- Софија је рођена да свира Моцарта, рекла нам је ке и сва вежбања на клавиру и виолини, 2. без обзи- Мишел, која је сва сијала од среће. „Види се да ужира на моје ставове, Џед је био строг отац; често је ва док свира“, говорио је Лари, директор музичке критиковао породице у којима родитељи никад де- школе. „Не можеш тако добро свирати ако у томе не ци нису рекли „не“, или још горе – рекли су „не“, уживаш“. али се нису тога држали. Но, иако је Џед одлично То ме подсетило на један инцидент од пре више говорио „не“, девојчицама никад није нудио алтер- година кад је Софија тек почињала да свира клавир нативу. Никад не би покушао да им наметне клавир и кад сам је ја већ прилично притискала. Џед је тад или виолину ако то одбијају. Није био сигуран у то открио неке смешне отиске на клавиру, на дрвету, да може да направи прави избор за њих. Ту сам ја тачно изнад натписа. Кад је Софију упитао шта је ускакала. то, на лицу јој се појавио израз кривице. Први Софијин велики музички успех је био 2003, Џед је чучнуо и почео пажљивије да проучава кад је победила на Великом градском концертном отиске. „Софија“, питао је тихо, „да нису ово отитакмичењу са својих десет година и стекла право да сци твојих зуба?“ солистички наступи у цркви Јејла. Ја сам полудела Испоставило се да јесу. Џед јој је објаснио да је од среће. Увећала сам чланак који је о Софији иза- клавир најскупља ствар у нашој кући и обећала је да шао у локалним новинама и урамила га. Позвала то више неће радити. Књигу „БОЈНИПОКЛИЧМАЈКЕТИГРА” (издавач: „Психополис”,Матицесрпске14, НовиСад) читаоци„Дневника„,осимукњижарама,могукупитиузспецијалнипопустпутем телефона021/ 473–6664(раднимданомод9до14)илии-мејла: psihopolis@nscable.net i www.psihopolis.edu.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

sreda24.avgust2011.

dnevnik

c m y

32

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Посвећенистепородици,родитељима, и деци пре свега. Спремни стенатодаподржитеукућанеида подметнетелеђатамогдетреба,да сеангажујетеиборитезањих.Кризанинапоранданзавас.

BIK 20.4-20.5.

ВенераузнакуДевицесепретворилауПепељугу.Амоглабибитии алхемичар, ако је довољно паметна.Дакле,вишевамнијеважнаљубав,нипутовањесамо,већпосаои циљконкретни,материјални.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

24. avgust 2011.

Полакосезаустављатетугдејестеииматемогућностидаподвучетецрту,дазавршитеактуелнеизапочетепословеиодносе,дабисте у перспективинаставилидаље.Абудућностпочињеодпетка!

Месецувашемзнакустварапроменљиве и нестабилне околности паиосећања.Немојтесепрепустити свему томе, већ сакријте своје намере. Највише вам прија подршкадрагеособе.

Време је за одмор и одмарање ових дана, само за вас. На помолу сузнатнобољиинекиновипослови па се консолидујте сами са собом.Финансијесубоље,алинедовољне.Друштвовасзамара.

Можете се унапред радовати путовању или послу који вас очекује. Једно друго не искључује. Добро и краљевскорасположењевасненапушта.Уљубавијемање-вишесве исто.Вољенисте.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Динамичнаатмосфераукаријери нећеизаћинадобро.Можетерешитинекапитања,породитисеизситуације,алинавеомарискантанначин.Уколикосеипакидаљедржите дистанцирано,одолећете.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Нештовамнијеповољиданаси наредна два дана. Ако се питате шта вам је, једноставно – нисте у могућности да остварите добре емотивнеипословнеконтактепани сарадњу. Шопинг?

Партнерскиоднос,билоприватни или пословни, излази из кризе. С многовишестрпљењанегоонадругастрана,преузећетеопетконтролу над ситуацијом. И то је похвално. Усмеритесенакаријеру.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Правилоједалепимзлатнавратаотваратепаседржитетога.Поготово у односу на неумољиве, који вам стварају проблем. Контакти и везесиностранствомсугенерално продуктивни.

Приватан посао може вам одузети све времеовогсветапасепотрудитеданађетемогућностиизадружење.Посетитеблискепријатељеи поклоните им нешто лепо. Задовољство.

У односу на друге сте пуни разумевања и саосећајне сарадње. Ипак,повуцитенегдеграницудабисте сачували себе за себе и своје приоритете. Партнер се труди да вамугоди. Трошкови.

TRI^-TRA^

Кад ти бивши честита V REMENSKA

PROGNOZA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

37

Subotica

36

Sombor

36

Kikinda

36

Vrbas

37

B. Palanka

37

Zrewanin

37

S. Mitrovica 37 Ruma

38

Pan~evo

37

Vr{ac

36

Srbija Beograd

38

Kragujevac

37

K. Mitrovica 37 Ni{

39

Старлета Ким Кардашијан се још није ни удала за кошаркаша Криса Хамфрија, а већ је добила милиониподоларазафотке,13милиона заријалитиспецијал и накитоддијаманата,међутим,ништанијетоликовреднокаоСМСподршкеодбившег момкарепераРеја Џија. - Честитам! Требало би мени да се захвалиш насвемуовоме - написаојеРеј.Наиме,ониКим субилиглавниактеривеомапопуларногпорнића којиједоспеоујавностуфебруару2007,након чегајењенакаријерапочела. Кимјепрвотужила компанију„Вивид” заобјављивањеснимака,тврдећи да је порнић њено приватно власништво, аливећуаприлуистегодинеодусталајеодтужбеузпристојнунадокнадуодпетмилионадолара. СадајеКимодкомпаније „Лери Блек” добила десетхиљададоларасамокакобиимуказалату част даонињојодштампајупозивницезавенчање. Одресторана„Тао” добилаје50.000долара да баш тамо приреди девојачко вече, а слике са венчањаКимћепродатизамилиониподолара.

Evropa

и тоПло

НОВИ САД: Сунчаноивеоматопло.Ветарслабјугоисточни. Притисак изнад нормале. Минимална температура 22, а максималнаоко37степени. ВОЈВОДИНА: Сунчаноиврлотопло.Ветарслабисточниијугоисточни.Притисакмалоизнаднормале.Минималнатемператураод16до19,амаксималнаоко38степени. СРБИЈА: Сунчано и велика врућина током дана. Ветар слаб источниијугоисточни.Притисакмалоизнаднормале.Минимална температураод14до22,амаксимална39степени. Прогноза за Србију у наредним данима: У четвртак такође великаврућинаузтемпературеод35до39степени.Упетакиза викендсунчаноисвакимданомзанекистепеннижатемпература имањаврућина,алидонедељејошувекизнад30степениЦелзијуса.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Погоршање биометеоролошке ситуације због неповољних топлотнихуслова.Саветујесеопрезкакохроничнимболеснициматакоиздравимособама,придржавањесаветалекара,смањењеактивностииизбегавањедужегизлагањатоплоти.Могућисуглавобоља,вртоглавицаизамор.Опрезно у саобраћају.

Madrid

32

Rim

35

London

23

Cirih

29

Berlin

29

Be~

33

Var{ava

28

Kijev

23

Moskva

22

Oslo

17

St. Peterburg 23 Atina

33

Pariz

24

Minhen

31

Budimpe{ta

34

Stokholm

21

VIC DANA Бакицавидиклинцакакопуши ипијепивоупарку,наклупи. Прилазимуипитага: - Какотоданисиушколи уоводобадана? - Ушколи?Штавампаданапамет, пајаимамсамошестгодина!

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

174 (-26)

Slankamen

237 (0)

Apatin

240 (-24)

Zemun

272 (-4)

Bogojevo

223 (-15)

Pan~evo

286 (-4)

Smederevo

462 (-6)

Ba~. Palanka 232 (-8) Novi Sad

211 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

205 (-4)

S. Mitrovica

32 (-6)

Tendencija porasta

Senta

269 (-2)

Beograd

220 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

224 (-2)

NERA

Hetin

72 (-14)

TISA

12 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

Kusi}

42 (0)

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 24.avgust 2011.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you