Page 1

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 24. MAJ 2012. gODINE

gODINA LXX bROJ 23444 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija malih maturanata

s tr. 1 0

POKRAJINSKA VLADA USVOJILA KVOTE zA UPIS STUDENATA U PRVU gODINU SVIH NIVOA STUDIJA

UVojvodinivi{e od9.000buyetlija

str. 13

KRIzA zAPO[QAVAWA ]E TRAJATI JO[ NAJMAWE [EST gODINA

Nezaposlenima ostaje samonada

BAN K A I N T E Z A P O^ E L A DA P RI M A KRE D I TN E  ZAHT E V E ZA E N E RG E TS KU E FI K AS N OST STAN OV A I  KU] A

„Nekadoka`uda Vojvodinaima zakonodavnuvlast” str. 3

Ekonomija 4 Privreda i gra|ani ne mogu da vrate tri milijarde evra

Nov~anik

Z a j a m  z a  p r o z  or  e i vrat  a do 800.000 din  ar  a str. 6

Mogudazavire iupepeqaru vozila

str. 14

NOVOSADSKI „VODOVOD” NAJAVIO ISKQU^EWA NEKIH POSLOVNIH POTRO[A^A

Velikimdu`nicima odsutranikapvode SPORT

str. 7

str. 16 – 20

n FIFA I UEFA PONOVO O KOSOVU

n MIHAJLOVI] ODVEO ORLOVE NA TURNEJU

n \OKOVI] PROMENIO OPREMU

6 Dinaru niko ne veruje, a evre prodaje ko mora

Novi Sad 8 Zbog kafi}a zalud pqu{te prijave

Vojvodina 11 U likvidaciji rade, na plate zaboravili

Ekologija 12 Vra}awe `ivota uz reku

Crna

UPRAVA CARINE PREDSTAVILA RAD NOVIH KAMIONA-SKENERA

n ODbOJKA[ICE SVE bLI@E LONDONU

Politika 2 Pazarni dani teku

str. 5

PONOVO DUPLE FUNKCIJE @IVORADA SMIQANI]A

NASLOVI

15 Otrovao se me{avinom ~aja od maka i lekova za smirewe

Toplije ski{om

Najvi{a temperatura 26 °S


2

POLiTikA

~etvrtak24.maj2012.

dnevnik

IZBORI2012. * IZBORI2012.* IZBORI2012.* IZBORI2012.* IZBORI2012.* IZBORI2012. * IZBORI2012.* IZBORI2012.* IZBORI2012. DALISUGRA\ANISRBIJEPOKAZALI (NE)ODGOVORNOST

Radi}:Boqe listi}negoulica Napoliti~kojsceniSrbi- Ovajbojkotgra|anabiojenajjestrastisejo{nesti{avaju bla`i na~in da se stavi do nakon ishoda predsedni~kih znawaDS-udajeodgovornaza izbora. Iz vladaju}eg tabora sve {to se de{avalo u proteneretkose~ujuocenedavoqu klih12godina. gra|anatrebapo{tovati,ali Radi}smatradaseponovio idagra|aniba{uvekneiza- scenario kao u vreme vlasti beru ono {to je najboqe. SlobodanaMilo{evi}a,kada Predsednik Polit~kog save- su glasali gra|ani za Zorana taDS-aDragoqubMi}unovi} \in|i}a tako {to su glasali utomfonujenaglasiodaod protivlideraSPS-a. demokratijenemaboqevladaUjedno, Radi} upozorava: vine i voqa naroda je nepri- „Da je mo`da bio neki drugi kosnovena,alibiodlukekoje predsedni~ki kandidat, umedonose demokratski izbori sto Nikoli}a, sa mawe probile“boqeukolikobiposto- blema iz pro{losti, da nije jala pretpostavka da postoji iz SRS – drasti~no bi pobevelikibrojdobrihgra|ana”. dio.” -Dobradr`avamogu}ajesaPrema mi{qewu na{eg samoakoimadobregra|aneiobr- govornika, bilo ko da sada nuto-zakqu~iojeMi}unovi}. formira vladu, ona }e biti Alnaliti~ar i advokat „odli~na i daleko boqa nego Milenko Rada je Tadi} podi} odgovara:  bedio na predNismominiimali sedni~kim iz-Dajetorekao vladu,ve}Tadi}a, borima“. neko ko se  od ju~e bavi poli- Za{to? Zakojijebio tikom, onda predsednikivlada to{tojeTadi} bih razumeo to imao potpunu sve“. Ali, Mikontrolu nad }unovi} da to ka`e? Mi}uno- vladom. Nismo ni imali vlavi}, koji je jedan od najstari- du, ve} Tadi}a, koji je bio jih koji se bave politikom? predsednikivlada.BezobziO~ito je {okiran {to vi{e rakoformirasadavladunene}e mo}i da se bavi politi- }eimatitukontroluiteksakomnana~inkao{tojetodo da dolazimo dobru situaciju sada mogao. Gra|ani su veoma dajeskoromalarazlikadali savesno postupili, glasali za }eTadi}formirativladusa jednu,drugu,tre}uopciju.Ovi Da~i}em, ^edom, Dinki}em, koji nisu iza{li na izbore, ili sa Nikoli}em i mo`da onisuglasalinaprimerenna- Da~i}em,ili}ejeSNSfor~in protiv Demokratske mirati... Ta vlada sada prvi stranke,nisu`elelidaimda- putuproteklihmo`da20goju glas i to je bio wihov boj- dina, ima neke uslove da nad kot. Da su na ulici slu~ajno womnemakontroluliderkobile demonstracije, tada bi ji je istovremeno i predsedvidelidasusvitikojisuap- niknajve}estranke. stinirali, bili vrlo grlati. S.Stankovi}

TADI]PREMIJER?

Vukadinovi}:SpaszaDS Izbor lidera DS Borisa Tadi}a zapremijera,akosevladaju}a koalicija okupi oko demokrata i socijalista, obezbedio bi legitimitet budu}oj vladi, stabilizovaopoliti~kuscenuu Srbiji, ali i wegovu stranku, kojajeprili~nouzdrmanaposle parlamentarnih i predsedni~kih izbora, ocewuju analiti~arizaTanjug.Urednik„Novesrpske politi~ke misli” \or|e Vukadinovi} smatradabisvako drugo re{ewe bilo u velikoj merinelogi~no:„Premijertreba da bude politi~ka li~nost, jer je to politi~ka funkcija, a eksperimenti koji se ponovo lansirajuujavnostdasena~elo vladeponovodovedeekspertska li~nost - jesu opasni nedemokratskieksperimenti,kojiniu

Gr~koj ni u Italiji nisu dali rezultate”, objasnio je Vukadinovi}zaTanjug.Onukazujedabi dolazak Tadi}a na premijersku pozicijubiospasonosanizauzdrmanu Demokratsku stranku, budu}i da bi to bar odlo`ilo unutarstrana~ka trvewa i borbuzamestoprvog~ovekastranke,kojajeupro{lostiznalada dovedeidowenograscepa.„Tadi}kaopremijerbibioprihvatqivizakoalicionepartnere, jerSPSkaoglavnikoalicioni partnernebimogaodaimaprimedbinare{ewekojimbiseizbegli apsurdi iz mandata prethodne vlade, kada je Mirko Cvetkovi} predsedavao strana~kim liderima kao {to su Ivica Da~i} ili Mla|an Dinki}”,dodaojeVukadinovi}.

Liht:Mora}edarade kaotim Predsednica Beogradskog fonda za politi~ku izuzetnost Sowa Liht smatradabiTadi}namestupremijerabiopravore{eweza Srbiju,kao~ovekkojijeuva`enusvetuipoliti~arkomeseuinostranstvuveruje. „Onjeuspeoda,sjednestrane,insistiranatomedaSrbijabude prepoznatasasvojiminteresima,a,sadrugestrane,dazapaduiEU u~inisasvimjasnimdaSrbijasvojubudu}nosttrebadaimauUniji,izatoimasvekvalitetedabudepremijer”,izjavilajeLihtagencijiTanjug. Premawenimre~ima,iTomislavNikoli},kaopredsednikSrbije,iTadi},akobudepremijer,mora}edafunkcioni{ukaotim,i {tove}inaporijedanidrugiu~inedakohabitacijabudefunkcionalnato}ebitiboqezaSrbiju.

Vuleti}:Nebibilo ve}ihpromena Sociolog Vladimir Vuleti} smatra da bi imenovawe Tadi}a za premijera mnogo zna~ilo za wegovu stranku, ali i za vladu koju bi vodio, a to bi re{ilo i pitawe samog Tadi}a, odnosno wegove politi~ke sudbine. Uznapomenudabudu}ipremijer nezavisisamoodDS,ve}iodkoalicionih partnera, Vuleti} je naveodabiimenovaweTadi}aza

premijerapomoglodase„uokviru DS stvari na izvestan na~in konsoliduju”,{tobiolak{aloi proces formirawa vlade. Vlada pod vo|stvom Tadi}a bi, ka`e Vuleti},mogladafunkcioni{e nasli~anna~innakojijefunkcionisalaiprethodna,budu}ida jeTadi}samestapredsednikadr`aveuticaonadono{ewekqu~nihpoliti~kihodluka.

FORMIRAWEVLADESRBIJUUVUKLOUNOVUKAMPAWU

Pazarnidaniteku Pitawe i polemike oko nove vlade, strana~ki razgovori, pregovori i ko zna {ta iza zatvorenihvrata,mediji,politi~ari i analiti~ari, sveukupno gra|animaSrbijeporu~uje da „kampawa nije gotova“. Izborni rezultati su tu, RIK ih danas saop{tava, a akteri koji bi mogli da izrone ve}inu u parlamentu,dajumandatarai formiraju vladu, uglavnom poru~uju da posao treba obaviti {to pre, ali i da oni nisu ko~ni~ari da Srbija nastavi svoj normalnipostizborni`ivot.Osnovnopitaweje zapravokoi{ta~eka? Funkc io n erk a DS Nada Kolunxija izjavila je ju~e da je zbog stab iln os ti dr` av e jako va`no da dogovor onovojvladibude{to prepostignut. - Verujem da politi~ki akteri imaju svest da je odva`nostizastabilnostSrbije da razgovori po~nu {to preidaSrbijadobijestabilnu vladu koja mo`e da nastavi evropskeintegracije-ocenila je Kolunxija. Ona je navela da seuDSjo{nijerazgovaraloo personalnimre{ewima,alida premijermoradabudejakapoliti~ka li~nost sa velikim kredibilitetom i snagom da vodivladu. Upit an a da li dem ok rat e pregovarajusaLDPKolunxija je kazala da je DS „sve vreme govoriladasvestrankekojese zala`u za EU i reforme jesu strankesakojimatrebarazgovarati”. Oko mogu}nosti koa- licijesaSNS,onajereklada tozawu„nebibilonajsre}nijere{ewe”. -Pomomli~nomstavuiuverewu,mislimdasumale{anse za to i mislim da to nije najsre}nijere{ewe-konstatovalajeKolunxija.Funkcionerka DS je zakqu~ila da o~ekuje i verujeda}e„razgovorioformirawuvladedasevodeintenzivno jer je interes Srbije da dobije stabilnu vladu koja }e nastavitireformeievropski put”. Da se pregovori o formirawuvodepotvrdiojeipotpredsednik SPS Milutin Mrkowi}, ali nije `eleo da iznosi nikakvedetaqe.

- Pregovori teku kako teku. Mene samo interesuje Ministarstvo infrastrukture - da to pitawe re{im. Kandidujem sezato-rekaojeMrkowi}no-

der SPS , koji je ocenio da je za wega su{tinski bitno ko sve ulazi u tu novu vladu, a „tih razgovora dosad uop{te nijebilo“.

vinarimauVladiSrbijeiistakao da o formirawu nove vladeuimeSPSpregovorasamo lider stranke Ivica Da~i}. Po oceni Da~i}a, wegova

Iz redova „mini koalicije“ koj u predv od e soc ij al is ti, oglas io se potp reds edn ik PUPS Mil an Krk ob ab i} tvrdw om da penz io n ers ka

Omerovi}:DSiTadi}dapreuzmu odgovornostzavo|ewevlade Funkcioner Socijaldemokratske partije Srbije Meho Omerovi} oceniojeju~edarezultatipredsedni~kihizboranesmejudovestiupitaweopredeqewezanastavakreformiiputuEU idaDemokratskastrankaiwenpredsednikmorajupreuzetiodgovornostzavo|ewevladeSrbije. „RezultatiizborazapredsednikaSrbijenikakonesmejudovesti u pitawe opredeqenost za nastavak reformi i dobijawe datumapregovorazaulazakuEU.Nemamopunovremenanaraspolagawu”,rekaojeOmerovi}Tanjugu. Premawegovimre~ima stawei{~ekivaweineizvesnostisate{kimproblemimakoji se moraju hitno re{avati, „ne sme da nas uvede u vi{emese~nu letwuserijupravqewavladeSrbije”.Onjenaglasiodajeneop- hodno{toprekonstituisatiparlamentidase„uvakuumune `ivi”. „I zato DS kao najve}a i vode}a stranka stranka proevropskogblokaiwenpredsednikBorisTadi}morajupreuzetiodgovornostzavo|ewevlade.Bezkalkulisawaiodmah”,poru~ioje Omerovi}. stranka „ne ko~i formirawe vlade”ve}da~ekadaDSpredlo`imandataraidazasadanemanikakvihdogovora. -DSkaonajve}astrankadaje premijera i mi ~ekamo na tu wihovu odluku. Iz mojih dosada{wih razgovora sa Borisom Tadi}em zakqu~ujem da on jo{ nijedoneoodluku-rekaojeli-

stranka do sada ni sa jednom partijom nije razgovarala o formirawu nove vlade. Krkobabi}ka`eda}ePUPSsveodlukedonositisamostalno. - Odgovorno tvrdim da jo{ nisakimnismorazgovaralio formirawuvlade,nispostoje}im koalicionim partnerima SPS i JS, ni s partnerima sa

kojima smo ~inili {iru koa- liciju,nisaSNS-rekaojeKrkob ab i}, uz opas ku da tem a form ir aw a vlad e jo{ nij e otvor en a. Na mog u}n ost da PUPS iza|e iz koalicijesaSPSiu|eu vladu sa SNS-om, Krkobabi}jerekaoda}e ta stranka sve odluke donositi na strana~kim organima i samostalno, {to, kako je rek ao, ne isk qu~ uj e dogovorsaSPS. - To su pitawa na koja je nemogu}e sada odgovoriti sa da ili ne, bitno je da razgovor a o form ir aw u vladezasadnijebilo. PUPS }e, kad bud e razg ov ar ao, o tom e obavestiti javnost rek ao je Krk ob ab i} Junior. Lider Pokreta socijalistaAleksandar Vulin izjavio je  da koalicija koju predvodi  SNS nije po~ela razgovoreoformirawuvladenisa jednom strankom i ocenio da vlada u kojoj ne bi bilo SNS nebibilalegitimna.Onjetime demantovao tvrdwe da je Nikoli}uponedeqak„u18~asova“ razgovore sa Da~i}em, a zam en ik preds edn ik a SNS Aleksandar Vu~i} sa PUPS, mada je svima na politi~koj sceni, i oko we, jasno da nema potencijalnih aktera budu}e vlastikojiuovommomentu„ne tvrdipazar“.Vulinjerekaoda }e nov oi z ab ran i preds edn ik Srb ij e Tom is lav Nik ol i} mand at za form ir aw e nov e Vlade Srbije najpre poveriti kandidatkiwi SNS za premijeraJorgovankiTabakovi}. - Preds edn ik daj e mand at stranci koja je osvojila najve}ibrojmandata,onaima30danadavididalimo`edaokupi ve}inu. Mi }emo probati da vladu formiramo po{tuju}i principe,akouspemo-uspemo, ako ne - vra}amo mandat predsedniku-rekaojeVulin,ponavqaju}i da svaka vlada u kojoj ne}ebitiSNSne}ebitilegitimna, jer su gra|ani tako rekli na izborima. Vulin je dodaodanijenekivelikipristalicakoalicijesasocijalistima, ali da veruje da }e lider SPS Da~i} ponovo pre}i na stranupobednika. D.Milivojevi}

SPO:Tadi}azapremijera Srpskipokretobnoveoceniojeju~edabi izborpredsednikaDemokratskestrankeBorisa Tadi}a za premijera Srbije omogu}io nastavakreformiievropskihintegracija. „SPO podr`ava Borisa Tadi}a za premijera, jer u Srbiji ne postoji sna`nija

politi~ka li~nost od Tadi}a. Wegov izbor za premijera, uzimaju}i u obzir komplikovan politi~ki trenutak, omogu}io bi da Srbija nastavi sa reformama i evropskimintegracijama,kaoisadaqim unapre|ivawemregionalnesaradwe”izja-

vio je potpredsednik SPO Aleksandar Jugovi} Tanjugu. „SPO i DS su delili sudbinudemokratskeievropskiorijentisane Srbije vi{e od dve decenije, pa }e tako biti i u budu}nosti“, naveo je Jugovi}.

TVIT CRTICA Na{iva{ predsednik Demokrateinapredwacine smiruju strasti na dru{tvenoj mre`i. Na optu`be pristalica SNS da je DS dozvolila900.000nezaposlenih,demokrate odgovaraju : „toliko qudijeiza{loizzemqekada steposledwiputbilinavlasti!“. -Od2000.godinedodanasiz Srbijejeoti{lopetputavi{e mladih nego u doba Milo{evi}a- podvla~i napredwak Vladimir \ukanovi}, a DSovac Bal{a Bo`ovi} istim ton om : „tad a su be` al i... Mnogi ni paso{ nisu imali. Sada putuju kao ponosni gra|aniSrbijebezviza“. NatezuBo`ovi}adabe`e izzemqe„kadaimajupredsednikakojiimamilionebezdana radnog sta`a“, \ukanovi} pita:„Misli{,imalisu,po-

{tojeTadi}doju~ebiopredsednik?“. -Mislimnanovogpredsednika,~ijisinimastanod140 kvadrata sa bazenom u ulici Slavka]uruvije-„konretan“ jeBo`ovi}.

Nema`murke Gradona~elnik In|ije Goran Je{i} ne krije zadovoqstvo. -UVojvodinismostvar,izgleda,isteralidokraja,apsolutnave}inana{egparlamentaurukamaDS.Stvarjeudrasti~noboqemizbornomsistemu, svaki bira~ zna za koga i za koju politiku glasa...nema `murke-poru~ujeJe{i}.

Promene umestobontona Sar adn ik NSPM Nik ol a Tanasi} podvla~i:Srbijini-

je potrebna transplantacija naroda,nitiwemigra|anima prishoterapija i ~asovi bontona,ve}promenapoliti~kog sistema. -Dademistifikujemo:narodnesnosiodgovornost,narodbirako}enaredne~etiri godine da snosi tu odgovornost.  Samo politi~ari su odgovorni- smatra Tanasi}.

La`niToma iSloba A na Tviteru uvek ima i {ale. Ve} poodavno postoji la`ninalogsafotografijom TomislavaNikoli}a. -Jel’znanekosmelisepe}i rak ij a u cent ru grad a? Konkretno - Andri}ev venac br.1?,pita„la`ni“Tomislav Nikoli}. Ju~e se oglasio i „la`ni“ SlobodanMilo{evi}.

- Lepo je {to je obele`en dan obarawa nevidqivog F117.DaganismooboriliNATObipobedioiizgubilibismo Kosovo, razmi{qa TviterSloba.

Poslu{aj strika Porodica Kari} je najmnogoqudnija familija na dru{tvenoj mre`i Tviter. ]erkajedinicaSretenaiSlavice Kari} - Gordana Kari}, napisalajesavetkojijedobila od lekara : „Vi gospo|ice treba da se ugojite 3 kg”!!!! Intolerancija nemate ali trebadaseugojite!:( - Goco slede}ih mesec dana da ru~a{ kod strine Marijane.Obaveznoposlu{aj strika!, odmah je usledio savet koji joj je iz egzila dao BogoqubKari}. S.St.


c m y

politika

dnevnik

~etvrtak24.maj2012.

3

IZBORI2012. * IZBORI2012.* IZBORI2012.* IZBORI2012.* IZBORI2012.* IZBORI2012.* IZBORI2012.* IZBORI2012.* IZBORI2012. PONOVODUPLEFUNKCIJE@IVORADASMIQANI]A

„Nekadoka`u daVojvodinaima zakonodavnuvlast” Funkcioneri }e prilikom formirawa novih skup{tinskihsazivailokalnihvlasti nakonproteklihizboramorati da ra~unaju na to da u isto vremenemogubitiposlanici i predstavnici izvr{ne vlasti. O tome se pro{le godine izjasnio Ustavni sud Srbije, osporiv{i zakonsku odredbu kojajefunkcionerimaomogu}avala takve „duple funkcije”. Ipak, socijalista @ivorad Smiqani} ka`e za „Dnevnik” da}einakonovihizboraostati predsednik op{tine Apatin i poslanik koji je ponovo izab ran za pos lan ik a Skup{tin e Vojv od in e po ve} inskomsistemu.

Nas up rot ovom tum a~ ew u apatinskog funkcionera, stojiobrazlo`eweUstavnogsuda kojijepro{legodineosporio zakonsku odredbu koja je omogu} av al a „dup le funkc ij e”, utvrdiv{idasewomenaru{avaju ustavna na~ela vladavine prava, podele vlasti, zabrane sukobainteresa,na~elojednakosti svih pred ustavom i zakonom, pravo gra|ana da pod jednakim uslovima stupaju na javne funkcije, kao i odredbe Konvencije UN-a protiv korupcijekojujeSrbijaratifikovala. Ina~e, Smiqani} je, po Registru funkcionera, i ~lan UO Klini~kog centra Srbije i~lanProgramskogsavetaRadio t el ev iz ij e Vojvodine. Nak on vi{ em ese~n ih prit is ak a javnostiiAgencije zaborbuprotivkorupc ij e, poj ed in i

@ivoradSmiqani}

ternativa tome bila je da republi~ki parlamentarci budu zameweni drugima s izborne liste, dok bi za pokrajinske uglavnommoralidabudurapisanidopunskiizbori. Epilog ove politi~ke storijebiojedasuukupno24po-

Mislimdabihneuporedivovi{edoprineo NovomBe~eju,paiBe~eju,akobihbio poslanik(MilivojVrebalov)

MilivojVrebalov

-UUstavupi{edasunespojiv e zak on od avn a i izv r{ na vlast,aUstavnisudnekaka`e kojetozakonodavnenadle`nosti ima Vojvodina. Ako doka`u da Vojvodina ima zakonodavn u vlast, zad r` a} u sam o funkciju predsednika op{tine-rekaojeSmiqani}.

javni funkcioneri u Srbiji lane su se odr ek li jedn e od dvefunkcije,doksu ih nek i zad r` al i dozadwegtrenutka, ~ekaju}idaseodluka Ustavn og sud a pojaviod{tampanau„Slu`benomglasniku”. U Skup{tini Vojvodine su „duple funkcije” bile politi~ki te`i i masovniji problem nego u Skup{tini Srbije. U oba parlamenta poslanici nisu `eleli da se odreknu svoje lokalne funckije, a al-

slanika„zapo~eliprocesrazre{ewa jedne funckije„, kako je to tada re~eno, a u tom je stigao i period kada se uo~i redovnih izbora ne raspisuju dopunski. Smiq an i} ev i soc ij al is ti, kojisusaPUPS-omuApatinu naizborima6.majaosvojili13 od 29 odb orn i~k ih mand at a, ponovo}eformirativlast. -Svi}eukoaliciju.Aja}u biti predsednik op{tine, jer je tako narod glasao - ka`e Smiqani}. Uapatinskojskup{tini,~iju konstitutivnu sednicu on

o~ekuje13.juna,DS }e imati {est odbornika, SRS i GG „Pokret za Apatin - Mil an Dra` i}” po tri, a SVM i SNSpodva. Nek ad a{ wi „dupli func kio n er” Milivoj Vrebalov, predsednik op{tineNoviBe~ejiposlanik, koji je ponovoosvojiove}inski mandat u Skup{tin i Vojv od in e, ka`e za „Dnevnik” da sve opcije ostavqaotvorenim. Te opcije su, obja{wava,daostanepredsednik op{tineilidabudeposlanik, a da lokalnu funkciju prepusti nekom koga bi, kako napomiwe, budu}a koalicija u NovomBe~ejuprihvatila. -Mislimdabihneuporedivo vi{e doprineo Novom Be~eju, paiBe~eju,akobihbioposlanik-ka`eVrebalov,navode}i dabinatajna~initeop{tine, koje imaju regionalni projekatizgradwevodovodaipristani{ta,imaleboqikontakt isvojvo|anskomkancelarijom uBriselu.Vrebalovjeponovo jediniposlanikLDP-auSkup{tiniVojvodine. Odluka}esa~ekati4.jul,za kadaje,powegovimre~ima,zakazana konstitutivna sednica SONoviBe~ej.Uwoj}eod31 mes ta, Vreb al ov qev a lis ta „Preo k ret” imat i osam, DS pet,aSPSdva.Uslu~ajuovakvog saveza, za ve}inu }e biti potrebanjo{jedanglas.Ulokalnojskup{tinibi}ejo{po dva odb orn ik a LSV, SVM, URSiSRS-a,aosamizkoalicijeokoSNS-a. S.Kova~evi}

Irinej:Tadi}kod patrijarhaprivatno Vladikaba~kiIrinejizjavio jedajeposetapredsednikDemokratske stranke Borisa Tadi}a patrijarhuIrinejubila„strogo privatna poseta”, negiraju}i istovremenopisawenekihmedijadajenadanaszavr{enomSaboruSPCbiloskandala.Vladika ba~ki je na konferenciji za novinare u patrijar{iji rekao da je~uo,alidanijevideodajeliderDSBorisTadi}sino}upatrijar{iji posetio patrijarha Irineja,istakav{idajetobila „strogoprivatnaposeta”.Prema wegovimtvrdwama,taposetani-

jebilatemaSabora.”SvimitokomSaboraimamoiponekiprivatni susret”, rekao je Irinej. On je ukazao da episkope vezuje dugogodi{wa veza i saradwa sa Tadi}em,kaodoju~eraswimpredsednikom,ida}eihiubudu}eta saradwa vezivati, jer }e lider DSidaqe„imatizna~ajnuulogu u`ivotuzemqe”. „Crkva, a pogotovo weni episkopi nisu zatvoreni za susrete i za dijalog sa svima. Mi nismo partijskog karaktera jer bi to ~akbiloinekavrstasvetogr|a”, rekaojeepiskopba~ki.

REKLI SU Delevi}:EUprihvata izborgra|ana

Vukovi}:Boqiodnosi saSrbijom

Dejanovi}:Tadi} najboqere{ewe

Direktorka Kancelarije za evropske integracije MilicaDelevi} izjavilaje da EU prihvata izbor gra|anaSrbije,aliidao~ekujedavidikakvi}ebitirezultatiradanovogpredsednikarepublikeinovevlade.Delevi}jeza„Novimagazin”podsetilana~iwenicuda„evropskizakoni” nisu dobili podr{ku Srpske napredne strankeiwenoglideraTomislavaNikoli}a, kao ni Deklaracije o Srebrenici, {to ostavqaprostorzanedoumice.”Sada}emodavidimodalijetobiorezultatwihovogopozicionogstatusailirazumevawaistavapremasituaciji”,ocenilajeDelevi}idodaladasurezultati predsedni~kih izbora jasni, ali parlamentarni izbori ostavqaju mogu}nost da se formirajurazli~itekombinacijevlasti.

Visoki funkcioner crnogorskevladaju}eDemokratske partije socijalistaMiodragVukovi} ocenio je da }e odnosi Crne Gore i Srbije nakon izbora za predsednikaSrbijeTomislavaNikoli}a i}i„uzlaznomlinijom”. Vukovi} je za ju~era{wu podgori~ku „Pobjedu”rekaodaCrnaGoranijeimala nesporazumenisjednomdr`avomuregionudotemeredase„me|usobno{aqudemar{i”,  kao {to je  bio slu~aj sa Srbijom. Premawegovimre~ima,CrnaGoraje`elela boqe odnose sa Srbijom, ali to nije postigla„zbogograni~avaju}ihstavovadosada{wesrpskevlasti”.

Potpredsednica Socijalisti~ke partije Srbije i predsednica aktuelnog saziva Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} izjavilajeju~edanemasumwedajeliderDSBorisTadi} najboqi~ovekzamesto budu}eg premijera Srbije. „MislimdajeBorisTadi},{toseti~eDS-a, najboqere{ewezamestopremijera.Tadi}je ~ovekkojinesumwivoimaizvanrednukomunikacijusazvani~nicima,kakoregiona,takoi sveta”, rekla je \uki}-Dejanovi} za list „Pres”.OnajedodalaidaTadi}poznaje„du{u problemaipoliti~kihde{avawauSrbiji”i damuuprilogidei~iwenicadajebioipredsednikdr`ave.„AkoseDSopredeliiodlu~i daTadi}budepredsednikvlade,mislimdane}epogre{iti”,mi{qeweje\uki}-Dejanovi}.

RIKdanasprogla{ava kona~nerezultateizbora Republi~ka izborna komisijaproglasi}edanaskona~ne rezultate predsedni~kihizboraodr`anih20. maja. RIK je u obavezi da proglasikona~nerezultate izboraurokuod96satiod zatvarawabirali{ta,aprema privremenim rezultatima drugog kruga izbora sa 99,68 odsto obra|enih bira~kih mesta, predsedni~ki kandidat Tomislav Nikoli} osvojio je 49,54 odsto, a wegov protivkandidat Boris Tadi} 47,31odstoglasovabira~a. Za Nikoli}a je glasalo 1.549.045, a za Tadi}a 1.479.093

gra|anasapravomglasa.Ubira~ki spisak bilo je upisano 6.752.351 gra|ana Srbije, a na birali{ta je iza{lo 3.127.654 bira~a, odnosno 46,32 odsto. Neva`e}ih listi}a bilo je 98.479,odnosno3,15odsto.

Inauguracija 10.ili11.juna NovipredsednikSrbijeTomislavNikoli} sve~ano}ebiti inaugurisan 10. juna ili dan kasnije, a prisustvo je potvrdio komesarzaekonomskapitawaEvropskeunijeOliRen.Nikoli} }e polo`iti zakletvu, a posle toga usledi}e i zvani~na promocija,pi{uNovosti. MandatpredsednikuSrbijetrajepetgodina,po~iwedate~e oddanapolagawazakletveuSkup{tiniSrbijekojaglasi:„Zakliwemseda}usvesvojesnageposvetitio~uvawusuverenosti icelineteritorijeRepublikeSrbije,ukqu~uju}iiKosovoi Metohiju kao wen sastavni deo, kao i ostvarivawu qudskih i mawinskihpravaisloboda,po{tovawuiodbraniUstavaizakona,o~uvawumiraiblagostawasvihgra|anaRepublikeSrbijeida}usavesnoiodgovornoispuwavatisvesvojedu`nosti”.

Nikoli}danaspodnosi ostavkuustranci Predsednik SNS Tomislav Nikoli} podne}eostavkunatu funkciju danas, na sednici Glavnog odbora stranke, re~enojeTanjuguuSNS.Sednica}e se odr`ati u 16 ~asova u Centru„Sava”ibi}ezatvorenaza javnost.Nasednici}e,kakose o~ekuje, najverovatnije biti odlu~eno ko }e mewati Nikoli}a na mestu lidera do Skup{tineSNS,kojabitrebaloda bude odr`ana do kraja godine.

NaSkup{tini}ebitiizabran novi predsednik napredwaka, zanaredne~etirigodine,navode u toj stranci. Nikoli} je u toku predizborne kampawe za predsednika Srbije najavio da }epodnetiostavkunafunkciju predsednikaSNSukolikobude izabran za predsednika Republike,jer,kakojerekao,`eli dabudepredsedniksvihgra|anaSrbije,anesamosvojihpristalica.

VESTI RRA:^estitkaEU nijeemitovanau vremeti{ine Savet Republi~ke radiodifuzne agencije saop{tio je ju~e da ~estitka Evropske unije upu}ena jednomodpredsedni~komkandidata pre zatvarawa birali{ta na izbornidan20.maja,umedijimasa nacionalnom frekvencijom nije emitovanauvremeizborneti{ine.EUje,kakojekasnijesaop{teno,gre{komtrisataprezatvarawabirali{tanasvomsajtuobjavila~estitkuTomislavuNikoli}u povodompobedeudrugomkrugu predsedni~kihizbora.SavetRRA razmatrao je na sednici pitawe kojejeputemmedijauputilaRepubli~kaizbornakomisijapovodom te ~estitke i, uvidom u program svihnacionalnihtelevizijskihi radiostanica,utvrdiloda„porukanijeemitovanauvremeizborne ti{ine”. Kako se dodaje u saop{tewu,RRAjenadle`nazapona{awe emitera, odnosno radio i televizijskih stanica kojima je izdatadozvolazaemitovaweprograma,aunavedenomslu~ajuseradi „o drugim vidovima elektronskihmedija”.”Sobziromdaseradi o drugim vidovima elektronskihmedija,kojisepremaZakonu o javnom informisawu vode u re-

gistrujavnihglasila,tojezaovaj slu~aj nadle`no Ministarstvo kulture, informisawa i informacionog dru{tva”, navodi se u saop{tewu.

Huper:Velika koalicija Srpski bira~i su glasali za promene, a za Srbiju je trenutno najboqere{ewekoalicijaDemokratske stranke sa Srpskom naprednomstrankom,izjaviojebalkanolog Xejms Huper komentari{u}i rezultat predsedni~kih izborauSrbijiipobeduTomislava Nikoli}a.Hupersmatradabibilo politi~ki promu}urno od DS da prihvati veliku koaliciju sa SNS,jerjekoalicionavladakoju je imala sa socijalistima o~igledno do`ivela izborni poraz. „Srpski glasa~i su glasali strate{ki.Glasalisuzapromenuiza naduipokazalisuodre|enopovereweusposobnostNikoli}adato ispuni.Li~nosmatramdasutakva o~ekivawa realna”, rekao je HuperzaGlasAmerike.Huperjerekao da sada treba videti da li je Nikoli} sposoban da sam reaguje strate{ki. Nikoli} i wegova partija, dodao je Huper, shvataju dajedo{lovremedauSrbijisve osim privrednog napretka treba dabudenadrugommestu.

„Dveri”u12gradova iop{tina Pokret„Dveri”saop{tiojeju~edajetaorganizacijanaparlamentarnimizborima6.majaosvojila40odborni~kihmandataugradovima iop{tinama{iromSrbijeinatajna~inu{lauskup{tine12gradovaiop{tina.Usaop{tewu„Dveri„senavodiidajewihovpredsedni~ki kandidat na izborima 6. maja osvojio 110.000 glasova, a lista „Dveri”oko200.000glasova.”Dveri”su,kakosenavodinalokalnimizborima u ^a~ku osvojile 15,48 odsto glasova, odnosno 13 mandata u Skup{tinigrada,uKraqevu9.89odstoglasovaisedammandata,au NovomSadu5,14odsto,odnosnosedammandata.„Dveri„}eimati~etiriodbornikaugradskojskup{tiniuPo`egi,trinabeogradskojop{tiniZvezdara,apodvauSremskimKarlovcima,Ariqu,Ba~kojPalanciiQigu.Pojednogpredstavnika„Dveri”}eimatiuop{tinama MedijanaiPalilulauNi{u,doksuuLapovuukoalicijisajo{dve grupegra|anaosvojiletrimandataulokalnojskup{tini.


4

ekonomija

~etvrtak24.maj2012.

dnevnik

SvAkiPEti ZAJAMUSRBiJiPROBLEMAti^AN,tvRDiNBS

Privredaigra|aninemogu davratetrimilijardeevra Ukupn i prob lem at i~n i kreditibankarskogsektorau Srbiji, odnosno krediti sa ka{wewem u otplati du`im od90dana,nakraju2011.godineiznosilisu342,7milijardi dinara i ~inili su 19 odsto ukupno odobrenih kredita,objavilajeNarodnabanka Srbije. Uodnosunaprethodnotromese~je problemati~ni kreditiprivredisupove}aniza 6,3 milijardi. Wihovo u~e{}euukupnoodobrenimkreditimautojkategorijiiznosi 24,6 odsto, {to predstavqapove}awenanivouod0,2 proc entn a poe n a. U~e{ }e prob lem at i~n ih u ukupn o odobrenimkreditimafizi~kim licima iznosilo je 9,1 odsto. Apsolutnoirelativnopove}aweproblemati~nihkre-

ditajenastavqenotokom~etvrtog tromese~ja lane, {to je za rezultat imalo pove}awe niv oa pok az at eq a problemati~nih kredita za 0,3 procentna poena u pore|ewu sa krajem prethodnog tromese~ja.

Prera|iva~i,nekretnine, poqoprivreda... Sektori sa najve}im apsolutnim iznosima problemati~nih kredita na kraju pro{le godine bili su prera|iva~ka industrija,trgovinaigra|evinarstvo.Poslewihnalisti problemati~nihnalazeseposlovawenekretninamaipoqoprivreda... Strukt ur a prob lem at i~nih kredita nije u zna~ajnoj meri promewena u odnosu na prethodno tromese~je. Problemati~ni krediti privre-

PUtEviSRBiJE

Drumovima fali 10milijardi Javn om predu z e} u Put ev i Srbijenedostajebar10milijadidinaradabiuspe{nomoglodaobavqaposaoodr`avawa puteva, kazao je ju~e  direktor tog preduze}a Zoran Drobwak. Drobwak je na konferenciji za novinare, nakon {to je tompreduze}udodeqensertifikatzauspostavqenisistem kval it et a ISO 9001:2008, podsetiodajenaimeoduzetih akcizatompreduze}uuskra}e-

no 18,6 milijardi dinara, a subvencija je samo 8,6 milijadi. Onjekazaoda,iakojeizvr{en a prek at eg or iz ac ij a na osnovukojejePutevimaSrbije ostalo 10.000 kilometara puteva,alokalnojsamoupravi jedodeqenojo{5.000kilometara,ukojejeuprosekuulagano oko 1,5 - 1,6 milijardi dinara, postoje}a sredstva nisu dovoqna. Neradisetusamooodr`avawuputeva,ve}kakojenaveo Drobwak i o odr`avawu oko 3.000mostova,79tunela,alii klizi{ta.

kqu~ni faktor wihovog pove}awa. Naime, rast problemati~nih kredita kod pravnih lica u ste~aju ~ini 78,6 odsto ukupnog pove}awa problemati~nihkredita.Idaqe najve}i udeo - 64,9 odsto, u ukupn im prob lem at i~n im kreditimaimajukreditiprivrednim dru{tvima sa 222,5 milijardi dinara i pove}awem od 6,3 milijardi u tre}em kvartalu. Stanovni{tvo sa nivoom od 42,2 milijarde u~estvujesa12,3odstouukupnim problemati~nim kreditimaiuodnosunaprethodni kvartal zabele`eno je wihovo smawewe za 1,2 milijarde dinara. Na kraju 2011. godine pokazateq pokri}a problemati~nihkreditaobra~unatom rezervom za procewene bilansne gubitke iznosi 121,4

di - javni i privatni sektor, sa nivoom od 223,3 milijarde dinara sada ~ine 65,2 odsto ukupn ih prob lem at i~n ih kredita. Me|utim, tokom ~etvrtog trom es e~j a prob lem at i~n i kreditidrugimkomitentima,

kojeunajzna~ajnijojmeri~inepravnalicauste~aju,imaju u~e{ }e od 16,3 ods to u ukupn im prob lem at i~n im kred it im a i preds tav qaj u

odsto, {to zna~i da banke i daqe obezbe|uju potpuno pokri}eukupnihbrutoproblemat i~n ih kred it a. Ukupn i problemati~nikreditipri-

ZASADASAMOUBEOGRADU

DOMA]EtR@i[tEkAPitALAvE]MESECiMAtONE

Mrtvuberzuniizbori nisuprobudili Cene akcija na Beogradskoj berzigotovosudvamesecauneprekidnom padu, a poznavaoci prilika ka`u da tu u skorije vremenetrebao~ekivatinikakav boqitak. Broker Sinteza invest grupe Nenad Gujani~i} ka`edanakretawanadoma}em tr`i{tu kapitala nisu uticalinirezultatipredsedni~kih izbora,kaonidaninakonformirawa nove vlade ne treba o~ekivati nikakav talas optimizma. - Posledwih nekoliko meseci se prakti~no ni{ta ne de{ava na doma}em tr`i{tu kapitala,sem{toonolaganotone: indeksi klize na dole ve} desetak sedmica uzastopno, a investitora je malo - ka`e za „Dnevnik”Gujani~i},uzopasku da se te{ko mo`e o~ekivati bilo kakav napredak, pogotovo „sobziromdaselo{eekonomske vesti ponovo vaqaju Evropom„. - Inv es tit or a je mal o, a stranci ne}e da kupuju doma}e akcijejernamjedr`avabu{na na sve strane - ukazuje Gujani~i}. Trenutno stawe, dodaje, najboqepokazujekretawecene akcije Naftne industrije Srbije, najlikvidnije hartije na Beogradskojberzi. -NIStrenutnonaberzivredi 800 miliona evra, a u pro{loj godini je napravio ~ist

NIS trenutno na berzi vredi 800 miliona evra, a u pro{loj godini je napravio ~ist profit od 400 miliona evra. Ali, nema zainteresovanih ulaga~a, toliko smo atraktivno tr`i{te profitod400milionaevra.To je,dakle,investicijakojabise vratilazasamodvegodine,ali nema zainteresovanih ulaga~a, toliko smo atraktivno tr`i{te-obja{wavaGujani~i}. On dod aj e da je pros e~ an dnevni promet u trgovawu na Beogradskoj berzi na wenom vrhuncu 2007. godine iznosio

izme|u osam i devet miliona evra. Lane su dnevni prometi bili vredni milion i po evra, a od po~etka ove godine tek 600-700hiqadaevra. Ovog ponedeqka se desilo ne{to{toje,makar,podsetilo na „slavnije” dane Beogradske berze: dnevni promet je iznosio oko pet miliona evra, a u

vred i, isk qu~ uj u} i javn a preduze}a, na kraju ~etvrtog tromese~ja 2011. godine iznosilisu222,5milijardedinara.

velikimiznosima,uzprose~an pad cene od oko 1,5 procenta, trgovalo svim najzna~ajnijim akcijama. Ipak, napomiwe Gujani~i},tonijeimalonikakve veze ni sa rezultatom predsedni~kihizbora,ali„nisabilo kakvomrealnomtrgovinom”. - Re~ je o izolovanom incidentu koji nam se ne}e skoro ponoviti. Najverovatnije je da je neki fond prekomponovao pozicijeusvomportfequ,{to bisereklo,premestioizlevog udesnixep-ka`eGujani~i}. Podsetimo, u ponedeqak se akcijama AIK banke trgovalo uvrednostiod146milionadinara, Komercijalnom bankom za 124 miliona, NIS-om za 68 miliona, „Imlekom” za 40 miliona, „Sojaproteinom„ za 23 miliona... To su sve vrednosti nekoliko desetina, pa ~ak i stotina puta ve}e od onih po kojimaseovimakcijamauostalimdanimatrguje. -Dnevniprometodpetmiliona evra je za na{u berzu u ovom trenutku misaona imenica.Dajebilorealnekupovine taj investitor bi nastavio da kupujeinarednihdana.Alito su bile cene po kojima u ovom tren utk u rea ln o ne pos toj i tra`wa,takodajeizvesnore~ o prepakivawu vlasni{tva obja{wavana{sagovornik. v.^vorkov

Pla}awe strujeSMS porukom

Beogra|ani od ju~e  mogu da plate ra~une za struju putem mobilnog telefona, jednostavnim slawem SMS poruke,objavilisudanasrukovodiociElektrodistribucijeBeograd(EDB)iTelekoma Srbija. Prvi put u Srbiji i ovom deluEvrope,gra|aniBeogradamoguveomalakoibrzo,sa bilo kog mesta i u bilo koje vreme, bez ~ekawa u redovi-

ma, da plate ra~un za struju, slawemSMSporuke,rekaoje direktor EDB-a Stevan Mili}evi}. Onjekazaoda}estru~waciEDB-aste~enoiskustvona ovom projektu rado podeliti sa kolegama iz ostalih distrib uc ij a EPS-a kak o bi gra|anima cele Srbije uskorobiloomogu}enodapla}aju ra~unezaelektri~nuenergijuputemmobilnogtelefona. Sistem je potpuno bezbedan, jo{ sigurniji od platne kartice. Korisnik mo`e da plati bilo koji iznos, cena celetransakcijeje5,9dinara i nema provizije na visinu iznosa, bilo da se na primer pla} a 2.000 din ar a ili 200.000dinara.

DNEvNiiZvE[tAJBEOGRADSkEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU Australija

valuta

evro dolar

va`iza

1 1

kupovni zadevize

112,4471 86,6310

Sredwi Prodajni kupovni za za za devize efektivu efektivu 114,7419 88,3990

117,3810 90,4322

112,1028

v.Britanija SAD

funta dolar

1 1 1

93,6201 139,7726 88,7296

95,5307 142,6251 90,5404

97,7279 145,9055 92,6228

3,33 Promena %

620 Cena

79.420 Promet

144.000

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-11,55

881

16.738

BIP u restrukturirawu, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-10,00 Promena %

27 Cena

11.070 Promet

NIS, Novi Sad

0,00

580

Veterinarski zavod, Subotica

0,00 11,43

15,0791

franak

14.100

2.400

15,7891

[vajcarska

940

-13,67

15,4341

12,9059

3,52

Imlek, Beograd

15,1254

12,6157

166.140

3.454.500

1

12,3634

780

245

kruna

1

11,43

-18,33

Danska

kruna

Termomont, Novi Sad

Plana Market, Velika Plana

86,5191

[vedska

23.325.690

9.360

90,5927

15,4524

4.500

11.187

1.560

88,5559

15,1050

4.500

11,89

-20,00

86,7848

14,8029

12,50

Jubmes banka, Beograd

Zlatibor, Zlatibor

1

1

Energomonta`a, Beograd

Agrobanka, Beograd

14,7576 12,3255

88,4580

kurseviizovelisteprimewujuseod23.5.2012.godine

Termomont, Novi Sad

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,84

1.420

231.460

NIS, Novi Sad

0,00

580

4.414.056

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.729

0,00

-13,67

2.400

144.000

Energoprojekt holding, Beograd

-0,91

434

12.600

Soja protein, Be~ej

-0,79

500

124.100

Imlek, Beograd

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-1,77

444

77.576

Jubmes banka, Beograd

11,89

11.187

23.325.690

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.350

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.630

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.400

0,00

4.414.056

Agrobanka, Beograd

3,52

940

14.100

300

3.001.500

Alfa plam, Vrawe

-1,81

6.850

3.973.000

780

166.140

Tigar, Pirot

-7,63

424

22.048

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

300

3.001.500

93,3335 139,3447

BELEX 15 (456,48 -1,45)

Promet

86,3658

dolar

kruna

Cena

Angropromet, Ni{ Pet akcija s najve}im padom

kanada

Norve{ka

Promena %

Soja protein, Be~ej

-0,79

500

124.100

Neoplanta, Novi Sad

0,00

330

115.500

Sviiznosisudatiudinarima


c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak24.maj2012.

5

KRIZAZApO[qAVAwA]eTRAjATIjO[NAjMAwe[esTgODINA

Nezaposlenima ostajesamonada VLADAMORABITIBRZOFORMIRANA

Gubimovremei tra}imorezerve Ako Vlada Srbije ne bude brzo formirana, mogla bi se ostvariti projekcija EBRD da }e rast BDP Srbije 2012. godine biti svega 0,1 odsto. Ekonomski analiti~ar Miladin Kova~evi} ukazuje u izjavi Tanjug u da su imperativi {to br`e formirawe autoritetne vlade, koja mo`e da „nosi” kratkoro~ni program mera, dugoro~ne reforme i poverewe potrebno za prikupqawe investicionog kapitala. U suprotnom, gubi se dragoceno vreme i tro{e se devizne rezerve, dok bi EBRD sa svojom prognozom privrednog rasta bio u pravu, ocenio je Kova~evi}, mada ukazuje da su ocene te finansijske institucije ipak samo projekcije na bazi proseka za odre|eni kvartal. Osvrnuv{i se na projekciju EBRD privrednog rasta Srbije od 2,6 odsto u 2013. godini, on je rekao da je i to samo pretpostavka, a da }e stvarna situacija zavisiti kako }e se zavr{iti teku}a godina, da li }e se prebroditi kriza duga, re{iti problem nelikvidnosti i sa~uvati dovoqan nivo deviznih rezervi. Ekonomista Qubomir Maxar rekao je da su svi izgledi da }e formirawe vlade trajati du`e nego {to se o~ekivalo, {to nije dobro za srpsku ekonomiju. „Dok se vode pregovori o formirawu vlade, postoje}a vlada

funkcioni{e kao tehni~ka i otaqava najva`nije teku}e poslove, dok }e slo`eniji problemi sa~ekati slede}u vladu„, objasnio je on. Prema Maxaru, situacija u srpskoj ekonomiji je dovoqno zao{trena, naro~ito u javnim finansijama, gde su deficit i javni dug `ari{ne ta~ke teku}e nepovoqne situacije koju {to pre treba re{avati. „Vreme nam je dragoceno, a svaki mesec koji bude izgubqen u pregovorima o vladi skupo }e nas ko{tati„, poru~io je ovaj ugledni ekonomista. Maxar je dodao da bi bio zadovoqan ako bi se ove godine ostvarila prognoza EBRD privrednog rasta za Srbiju od 0,1 odsto, izraziv{i bojazan da se BDP mo`e i daqe smawiti . Osvrnuvsi se na prognozu EBRD za 2013, on je rekao da nema ~vrste osnove za predvi|awe oporavka. „Pretpostavqam da oni (EBRD) ra~unaju da }e u EU do}i do oporavka, ali ipak niko to ne mo`e garantovati”, rekao je Maxar i dodao da me|unarodne organizacije svakih nekoliko meseci revidiraju svoje prognoze pa ni jednoj ne treba pokloniti preveliku pa`wu jer su odraz stawa teku}e privredne kowukture u pojedinim zemqama.

U Srbiji se svi sla`u da nam je nezaposlenost rak- rana, ali kada je lek za ovu boqku u pitawu onda pravog odgovora nema. S obzirom da Srbija nije pusto ostrvo i da se za svako radno mesto trenutno bore i u [paniji i u Portugalu i {irom Evrope jasno je da strane investicije ne}e do}i same od seba, a da }e na{a privreda imati sve ja~u konkurenciju na svim svetskim tr`i{tima. Kada se crta podvu~e to sve opet zna~i ni da nova radna mesta ne}e biti lako otvoriti, a ni stara sa~uvati. Alarmantna nezaposlenost nije iskqu~ivo karakteristika Srbije, ve} i drugih zemaqa u okru`ewu, Evropi i Svetu. Ta ~iwenica nije razlog za utehu ve} jo{ jedna opomena da se problem nezaposlenosti ne}e re{iti ni brzo ni lako. Elem, Me|unarodna organizacija rada -MOR procewuje da bi, ~ak i ako do|e do ekonomskog oporavka, kriza zapo{qavawa u svetu mogla da potraje jo{ {est do osam godina. Ako to va`i za svet naravno da va`i i za Srbiju. Posmatraju}i ekonomsku i finansijsku krizu u globalu, pove}awe nezaposlenosti bez presedana i veoma visoki nivoi siroma{tva koje je ono izazvalo, nastavili su da postoje dugo nakon {to je ekonomska kriza dostigla svoj vrhunac. Broj nezaposlenih u svetu je porastao do 210 miliona, {to je najvi{i nivo ikada zabele`en. U regionu i Srbiji je posledwih 10 godina evidentiran privredni rast, ali bez rasta zaposlenosti. I u vreme kada smo imali vidan ekonomski rast, izostao je rast zaposlenosti.

- Alarmantna nezaposlenost nije iskqu~ivo karakteristika Srbije, ve} i drugih zemaqa u okru`ewu. Na`alost, nema mnogo indikatora koji pokazuju da bi nezaposlenost mogla da opadne u

nule, a na{e iskustvo pokazuje da smo i u vreme relativno visokih stopa rasta imali rast nezaposlenosti, o~ekuje nas blagi porast nezaposlenosti. Od 2000. do danas bez posla je ostalo oko

Trebanajmawepetposto Ekonomske zakonitosti pokazuju da do rasta zaposlenosti u jednoj dr`avi mo`e do}i tek onda kada rast BDP bude najmawe pet posto godi{we i kada se taj rast stabilizuje nekoliko sezona. S obzirom da se ove godine skok na{eg BDP-a procewuje na 0,1 posto a slede}e engde oko 1,3 procenata nije te{ko zakqu~iti kako }e se kretati zaposlenost u na{oj dr`avi. Tim pre ako se ima u vidu da i kada smo imali dobar privredni rezultat broj zaposlenih nije rastao. skorijem periodu, i to je trend i u drugim zemqama u regionu- rekao je nacionalni koordinator Me|unarodne organizacije rada u Srbiji, Jovan Proti}, na predstavqawu studije Me|unarodne organizacije rada „Uticaj krize na zarade u Srbiji”. „S obzirom da }e rast BDP u ovoj godini biti prakti~no oko

900.000 qudi”, rekao je autor studije i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Mihail Arandarenko. Prema podacima Ankete o radnoj snazi, stopa nezaposlenosti starijih od 15 godina na kraju novembra 2011. godine iznosila je 23,7 posto , dok je na kraju 2008, kada je izbila svetska ekonomska

kriza, iznosila 14,7 procenata. Od izbijawa krize u jesen 2008, broj zaposlenih starosti od 15 do 64 godine smawen je do kraja pro{le godine za oko pola miliona, sa 2,65 miliona na 2,14 miliona zaposlenih. U Srbiji ne}e biti boqe jo{ najmawe dve godine, uzev{i u obzir te{ku socijalnu situaciju u zemqi i ekonomske prilike, ocenio je Vladimir Gligorov, saradnik Be~kog instituta za me|unarodne ekonomske studije. Srbija je, dodao je Gligorov, politi~ki dezorijentisana, sa dugovima koje ne mo`e da vra}a i nacionalnom valutom koju nema ~ime da brani. Ipak, Srbija je u boqem polo`aju od Gr~ke, u boqem polo`aju i od Argentine, jer ima fleksibilan kurs, ali je u veoma r|avom socijalnom stawu i politi~ki dezorijentisana, objasnio je on u intervjuu frankfurtskim „Vestima”, isti~u}i da }emo te{ko vra}ati dugove sem ukoliko se privredni rast zna~ajno ne ubrza. Budu}a vlada, prema wegovim re~ima, mora da iza|e s realnim i kredibilnim programom, a glavni ciq je pove}ati zapo{qavawe, jer je to goru}e pitawe za dr`avu. „Politika zapo{qavawa }e morati da bude dugoro~na, jer tu se ni{ta ne mo`e posti}i na brzinu. Niska zaposlenost je daleko najve}i privredni i socijalni problem. Pa bi trebalo da je i politi~ki“, kazao je Gligorov. Ima li ipak svetla na kraju tunela? Politi~ari i ekonomisti se sla`u da su pomaci mogu}i, ali je prvo neophodno zaustaviti daqa otpu{tawa pad zapsolenosti pa tek onda krenuti daqe. e.Dn.


6

nOv^Anik

~etvrtak24.maj2012.

dnevnik

NOVECENEDOBILEIHRANAIKU]NEPOTREP[TINE

KOIKAKOKONTROLI[E UVOZMESA

Salamaskupqazbogambala`e?

Dozvolu izdajeirok trajawa Nepostojimogu}nostdaseuSrbijuuvezemesokomeuskoroisti~e rokupotrebejerUpravazaveterinu Ministarstva poqoprivrede i trgovine sprovodi vrlo strogu kontroluukupnogprocesa,tvrdeu tojupravi. Meso iz inostranstva ne mo`e sti}iuSrbijuadaUpravazaveterinuuskladusaZakonomoveterinarstvuprethodnoneproveriokakvomseuvozuradiineizdaRe{eweoutvr|ivawuveterinarsko-sanitarnihuslovazauvoz,re~enoje ju~ezaTanjugutojupravi.Re{ewe propisujedasezamrznutomesomo`e uvoziti samo ako mu rok upotrebe nije kra}i od {est meseci, takodanepostojimogu}nostdase u Srbiju uveze meso kome uskoro isti~erokupotrebe,objasnilisu

Pad dinara udara na rafove u promaterijala,kaoipadomdoma- sir i ~okoladno mleko. Ipak, radwama,tejeuposledwihnede}evalute,mnogisvesnidasemo- stru~waci poru~uju da je tr`iqu-dveposkupelo{to{ta-odjorajurukovoditixepompotro{a- {temlekauSrbijistabilizovagurta i salama do deterxenta, ~a. Klani~ari ka`u da je „oti- no,aiporedtoga{tosunekevr{ampona,ku}nihpotrep{tina. {la”ifolijaiambala`a,asve ste mleka i mle~nih proizvoda Kakosutrgovciiproizvo|a~i setoodra`avainafinalnecene neznatno poskupele. Savetnik inajavili,mesneprera|evinesu suvomesnatih proizvoda. Ako se predsednika Privredne komore ovihdanaposkupeleodtridodenastavi sa ovakvim kretawem Srbije za poqoprivredu Vojivet odsto. Pojedini suhoslavStankovi} ukazaojeda mesbnatiproizvodisadapo nije re~ o op{tem poskuAko se nastavi ovakvo kilogramuko{tajuokostopqewu niti }e ga biti. Gekretawe kursa, uskoro }e do}i tinu dinara vi{e. Zavisno neralni direktor Mlekare odproizvo|a~a,~ajnakoba[abacZoranMati} tako|e i do novog skoka cena sicaseuprodavnicamatreje izjavio da ta kompanija nutno prodaje u rasponu od nije povisila cenu mleku i 890do1.300,vir{lesuod300do kursa,uskoro}edo}iidonovog mle~nimproizvodimanitiname390dinara,asti{wena{unkaod skoka cena, jer je sve poskupelo ravauskorijevreme.Ipredsed450 do 560 dinara. Zlatiborska od ulaznih sirovina u proizvod- nik Upravnog odbora firme suvasviwskape~enicastaje2.939 wimesnihprera|evina. „Megle“GoranTadi} kazaojeda dinara, a mo`e se na}i i za oko Pad dinara pogurao je i cene niwihovakompanijaneplanira 2.000dinara. mleka, jogurta, sokova... Mleko datou~iniiporedtoga{toceCene nisu podigle sve mesne Suboti~ke mlekare UHT „oti- nenisumewaneskoropolagodiindustrijejersu,iakopritisnu- {lo”jedvaposto,pojedinijogur- nei„{totoidenau{trbprofitiposkupqewimasirovineire- ti tako|e toliko, a skupqi su i tabilnosti“.

Pomenimo, i hemi~ari di`u ceneumaju.Proizvo|a~iidobavqa~ikojiodpo~etkamesecanisu korigovali cenovnike, uradi}e to, a me|u onima koji mewaju cene su „Beohemija”, kao i „Lo-

real”je„digao”svojprogramtri do deset posto, „Xonson i Xonson” od jedan do sedam. Doma}i brendoviizsvetakozmetikeposkupqujudesetdo12posto. S.G. NOVISTANDARDI USRBIJI

DOMA]AVALUTATONE,MEWA^NICENEMAJUPUNOPOSLA

uupravi,demantuju}ipisawapojedinihmedijadaseunekimtrgovinamaprodajeuvoznomesokojenije pro{loinspekcijskinadzor.Uvozne po{iqke za koje se utvrdi da ne ispuwavaju propisane uslove navedeneure{ewu,automatskise vra}aju sa grani~nog prelaza i ne ulaze u zemqu, nagla{ili su u upravi.Kakosupojasnili,grani~ni veterinarski inspektor mo`e odobriti promet ohla|enog i zamrznutog mesa i pre nego {to dobijerezultatelaboratorijskihispitivawa. To se de{ava ako inspekcija pregledom utvrdi da po{iqku ohla|enogizamrznutogmesaprati odgovaraju}a propisana dokumentacija veterinarskog inspektora zemqeizvozniceinepostojiorganolepti~ko odstupawe i sumwa u higijenskuispravnostikvalitet. Dabisetakvore{ewedonelou Upravi za veterinu, sprovodi se analizarizikanaosnovudokumentacijekojasepotra`ujeoduvoznika i analiziranih uzoraka sa najmawe 10 laboratorijskih ispitivawauperiodunedu`emodgodinu dana,poduslovomdasesvelaboratorijskeanalizeodnosenaistuvrstuproizvodaidapoti~uizobjekta istog veterinarskog kontrolnogbroja. Preodbravawaprometapo{iqke,ukazalisuuUpravizaveterinu, obavezno treba da se navede i mestoodredi{tapo{iqkeidase dostavispisaksata~nimadresama i kontakt telefonima objekata u kojima}esevr{itiprometmesa. Kada se izvr{i kompletna provera,izdajesere{eweodozvoliuvoza sa svim navedenim podacima i propisanim veterinarsko-sanitarnimuslovimazadatuvrstupo{iqke,akontrolasenastavqana grani~nomprelazuproveromipo{tovawemsvihnavoda.

Dinarunikoneveruje, aevreprodajekomora Din ar se opet na{ ao na istorijskomminimumu,atoje ju~ e bil o 114,74 din ar a za evro.Nakursnimlistamaposlovnih banaka prodajni kurs jeve}pre{ao117dinara.Svi akterinana{ojfinansijskoj sceniznajuta~no{ta}esvaki dan da rade. Bilo da su u pitawu gra|ani ili privredniciibanke,~imimsenara~unima ili rukama na|e ne{todinarakrenudatomewajuzaevro.Privrednicitorade na me|ubankarskom tr`i{tupaNarodnabankaSrbije interveni{esvakogdanakako bispre~ilaprekomerneoscilacijekursa.[toseti~egra|ana,wihputvodiumewa~nicegdejekursnajpovoqniji -Na{estrankenaj~e{ekupujuod200do500evra.Prodaje se onoliko koliko se mora dasepre`iviiplatera~uni. To su skromnije sume do desetak evra pa navi{e. Svi o~ekuju da }e dinar nastaviti da padaizatoseudoma}uvalutu ne pretvara nijedan evro vi{e nego {to je potrebno -obja{ wav a Bor a Bruj i} iz Udru`ewamewa~aSrbije. Ono {to i privrednike i korporativneklijentezanima je kada }e pad dinara stati? Pre formirawa nove Vlade Srbije ne}e, a posle - ko zna. Jer, u ovom trenutku tro{kovisunammnogove}iodprihoda.IzborisuSrbijuko{tali nekolikostotinamiliona.To nijejedinitro{akkojiimamo ovog meseca. Posledweg dana maja po~e}e isplata stare devizne{tedwe,atojenoviiz-

datakodoko200milionaevra. Svesutopritiscikojimadinarte{koodoleva.Odvelike pomo}idoma}ojvalutibimogaodabuderastproizvodwei izvoza. Me|utim, proizvodwa

Odlukajedoneta10.maja,kada jedinaruvelikopadao. O efektima koje bi ve}a stop a don el a  prv i ~ov ek „Oportjuniti banke„ VladimirVukoti} ka`e:

Na kursnim listama poslovnih banaka evro se ve} prodaje za preko 117 dinara jeovegodineuprvomkvartalu pala {est odsto, a izvoz oko devetodsto. Poznato je da bi Narodna bankaSrbijemogladaubla`i pad dinara pove}awem referentnekamatenestope.Me|utim,NBSjeodlu~iladagazadr`i na nivou od 9,5 odsto.

-Tobidonelovi{ekamate nadinarskekrediteipove}alo tro{kove repo operacija Narodne banke. Smatram da u ovom trenutku NB radi ono {to mo` e. Treb a sa~ ek at i formirawe Vlade Srbije i videtikoji}ebitiprvipotezikoje}eonipovu}ipaonda

uskladusatimdelovati.Mislimda}epo~etakradabudu}eg kabineta delovati psiholo{ki na dinar, da ako se ne zaustavi,barmalousporipad. [to se ti~ e dir ektn ih stranih investicija koje bi itekako mogle da pomognu dinaru, nismo bez {ansi ali ne trba puno ni o~ekivati. Unikreditbankarskagrupanedavno je uradila analizu korporativnog kreditirawa u zemqama Centralne i Isto~ne Evropekojiseodnosiinamogu}nostiinvestirawa. -Industrijski rast u ovim zemqamajebioneznatnonegativan zbog slabije tra`we. Poslovnookru`eweseuproteklihpargodinapopraviloka`e \ani Franko  Papa iz Unikreditbanke .-Alizakonodavni, pravosudni sistemi i poreska politika i politi~kifaktorisuidaqepreprekaposlovawu.Zemqeovog regiona se do`ivele promene nakon krize. Nivo direktnih stranih investicija se samo neznatnooporavioalijeprili~noispodnivoaodprekrize.Sastavkapitalakojiseovde plasira je na kratak rok. Ulagawanasredweidugestaze nema ili su znatno mawa negoprekrize. Srbijadelisudbinurigona, painvesticionibumnemo`emo o~ekivati. Izvesno je da vi{enesmemonastavitidase zad u` uj em o. Nov i prav ac u fiskalnoj i monetranoj plitici je neophodan. Taj kurs moradaodredinovavlada. D.Vujo{evi}

„Henkelu” ISO50.001 Fabrikadeterxenata„Henkel” u Kru{evcu dobila je ISO50.001sertifikat,novi me|unarodnistandardzaefikasno upravqawe energijom, dok su ispuwavawe najvi{ih zahteva potrvdili inspektori Austrijs kog dru{ tva za

sert if ik ac ij u uprav qaw a kvalitetom,saop{tilajeju~e tafabrika. Po{to su u decembru pro{le godine „Henkelova” postrojewa u Poqskoj dobila ISO50.001sertifikat,odlu~enojedasetakavsistemuvede i u Kru{evcu, u ciqu {to ve}ego~uvawaenergije. Od 2007. do 2011. god in e „Henk el” je smaw io pot ro{wuenergijeufabriciza31 odsto,upravozahvaquju}imodern iz ac ij i pos troj ew a za proi zv odw u det erx en at a u prah u, izg radw i nov og postrojewa za generisawe pare, kao i pob oq{ an oj isk or i{}enosti.

BANKAINTEZAPO^ELADAPRIMAKREDITNEZAHTEVEZAENERGETSKUEFIKASNOSTSTANOVAIKU]A

Zajamzaprozoreivrata do800.000dinara Svigra|anikoji~ekajusubvencionisanekreditedr`avezazamenuprozora, vrataiostalihdelovakojimasepoboq{ava energetska efikasnost stanova i ku}a, zahteve odmah mogu da podensu u Intezabanci,a,kakotvrdeuMinistarstvu za `ivotnu sredinu, rudarstvo i prostornoplanirawe,zakojidanujo{ desetakskojimajo{nijepotpisanugovor. PrvajestartovalaIntezabanka,koja primazahtevegra|anazasubvencionisanekrediteuzprilo`enuprofakturu,na bazi koje se odre|uje visina dozvoqenog kreditakojimo`edabudeudinarimaili evrima. Preporu~uje se pozajmica  do 800.000dinarabezu~e{}a,depozitai`iranata,skamatnomstopomod{estodsto godi{wenapetgodina,uzpla}awenaknadezaobra~unkreditauiznosuod0,5odstonaodobreniiznos.

Odobravajuseikreditiuevrimaito na 10 godina, maksimalno do 8.000 evra. Me|utim,resornoMinistarstvojepredvideloive}usumu,do15.000evrasmaksimalnimrokomotplateod120meseci,pa

20.000do1,5milion,kojibisedavalina petgodinaiozajmovimaindeksiranimu evrimaod1.000do15.000evra,kojibise vra}ali maksimalno 10 godina.  Nezvani~nosemo`e~utidabankene{toine-

Ratazastanblizu6.000dinara Visinukreditaodre|ujevrednoststolarijeidrugeopremekojukorisnik nameravadaugradiustambeniobjekat,kaoiodwegoveplate`nesposobnosti.UIntezabancisuizra~unalidazakreditod800.000dinara,mese~na rata iznosi 15.407 dinara, a za  300.000 dinara, koliko novca je dovoqno za ulaznavrataisveprozorestana-5.778dinara.Zakreditod500.000dinara, naprimer,korisnikbimoraosvakogmesecadapla}a9.630dinara.Tosvepod uslovomdaklijenntinovomopremomu{tedenajmawe15odstoenergije. gra|ani koji imaju potrebu i mogu}nost var}awa ve}eg kredita treba da sa~ekaju idrugebanke.Kadasupozvanenasaradwu, razgovaraloseodinarskimkreditimaod

majunovca,daimajupote{ko}aslikvidno{}u,pate`eodobravajukredite.Ina~eza{tobitrebalotakodugovremenada se potpi{e ugovor o subvencionisanim

kreditima, o kome se ve} dugopri~a. Ministarstvo`ivotne sredine, rudarstva i prostornogplanirawajeusaradwi s Republi~kim fondom za za{titu `ivotne sredine  izdvojilo 300 miliona dinara za unapre|ewe energetske efikasnosti u stanovima iku}ama,poredmilijardezaobjektejavnenamene.Stimparamadr`ava}esubvencionisati kamate na kredite koje }e odobravatiizabraneposlovnebanke,kojima }e gra|ani, korisnici kredita, dostavqati zahteve s dokumentacijom za odobravawezajmova. Krediti}ebitinamewenizanabavku iugradwuspoqa{westolarije,energetskiefikasnihpe}i,kotlovailipodsta-

nica, odnosno revitalizaciju postoje}ih sistema za registraciju potro{we toplotne energije (pumpe s promenqivim protokom,termostatskiventili,regulatoriprotoka...),zatimzakupovinunovih toplotnih pumpi, solarne kolektore i sli~no. Klijenti novac ne}e dobiti na ruke,ve}}eseupla}ivatiisporu~iocimaimonterimastolarijeidrugihsistemazau{teduenergije. R.Dautovi}


„Pusen i petokraka”

NA SUN^ANOM KEJU

Trka za ru`u Sportska manifestacija „Trka za ru`u„ bi}e odr`ana sutra u 18 ~asova na Sun~anom keju. Kako ka`u organizatori, proteklih godina, maratonsko i rekreativno tr~awe je do`ivelo ekspanziju, a manifestacija „Tr~im za ru`u„ nametnula se kao potreba da se novim trka~ima omogu}i da u~estvuju u ne~emu nesvakida{wem. Du`ina staze bi}e 400 metara i

tr~i se sa porukom ispisanom na papirnom srcu. Na okretu se ostavqa srce i dobija ru`a, koju svaki u~esnik poklawa nekom na ciqu. - Trka se odr`ava na Svetski dan sporta, a glavna poruka je da smo svi ravnopravni i da sama trka nema pobednika, jer pobednik je svaki u~esnik koji do|e do ciqa - ka`e jedan od organizatora, GoranVendlener. J. Z.

OD SUTRA

Prodaja markica za jun

Promocija kwige „Pusen i petokraka” dr NenadaRadi}a bi}e odr`ana sutra u 18 ~asova u Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1. Pored autora o kwizi, koja prati aktuelnu izlo`bu „Zbirka slika druga predsednika” govori}e dr Lidija Merenik, dr Simona^upi} i dr DraganBulatovi}. Teorijska znawa iz oblasti muzeologije, {irina kulturolo{kog interesovawa i potreba da se to prakti~no primeni na primeru jedne, autoru dobro znane kolekcije, rezultirali su kwigom „Pusen i petokraka”. I. D.

Gradski prevoznik sutra po~iwe da prodaje mese~ne markice za juni. U subotu, 26. maja bi}e otvoreni kiosci u [afarikovoj ulici i na @elezni~koj stanici od 8 do 15 ~asova. Naredne subote, 2. juna radi}e svi kiosci gradskog prevoznika od 8 od 15 ~asova, a tokom narednog meseca markice }e mo}i da se kupe radnim danima od 5.30 do 19. 30 ~asova na kioscima kod @elezni~ke stanice, Futo{ke pijace i u [afarikovoj ulici. Od petka,1. juna do 7.juna markice za prevoz }e mo}i da se kupe od 5.30 do

Novosadska ~etvrtak24.maj2012.

Dugoviste`u okovrata

ba{ru`i~asta,{togovoriprimerdasuodlu~ilidapoo{tre mere, naplate potra`ivawa i pozabave se du`nicima. „Vodovodikanalizacija”jetakonajaviodapo~iwedazavr}eslavineonimakojinepla}ajuikojisu ignorisali opomene jer, ka`u, dug poslovnih potro{a~a je narastaonaoko200milionadinara,{tojecifrasakojomjemogu}ezavr{itigradwukanalizacijeuKa}u,ilirekonstruisati vodovodnu mre`u u nekoliko gradskih ulica. Dakle, ko ne plativodune}egledati.

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

inisedaupojedinimnovosadskim javnim preduze}i^ ma ekonomska situacija nije

19.30 ~asova i u kioscima na Novom nasequ, u Stra`ilovskoj ulici pored fakulteta i u novom kiosku na Futo{koj pijaci. Kiosk preko puta Limanske pijace bi}e otvoren od 7 do 13 ~asova. Od 10 do 17 ~asova kiosci }e raditi kod nekada{we Lutrije Vojvodine, na platou Spensa, na uglu ulica Maksima Gorkog i Bulevara oslobo|ewa i preko puta Robne ku}e „Bazar”. Radni~ke markice prodava}e se na {alteru MAS-a radnim danom od 7 do 15 ~asova, ali }e od 1. do 6. juna {alter raditi produ`eno do 17. Z. D.

S druge strane, i „^isto}a” se`alinamnogobrojnedu`nike ~iji je spisak podu`i. Kako su kazali sve ovo dovodi do ote`anog funkcionisawa preduze}a, nagla{avaju}i da cene nisu mewalidu`eoddvegodine,dok sutro{kovizna~ajnoporasli.I onisuzapretilida}e,iakosu do sada redovno obavqali svoj posao,bitiprimoranidanekimakojigodinamanepla}ajuprekinudapru`ajuusluge.Ovomo`e da dovede do toga da Novi Sadpo~nedali~inaNapuq,ali senadamodatakvihscenane}e bitiida}edu`nicina}ina~in daplate{tosudu`ni. B.Markovi}

„VODOVOD” NAJAVIO ISKQU^EWA NEKIH POSLOVNIH POTRO[A^A

Velikim du`nicima od sutra ni kap vode Preduze}e „Vodovod i kanalizacija” ju~e je podelilo posledwe opomene i od sutra }e po~eti sa iskqu~ivawem sa vodovodne mre`e velikih du`nika me|u poslovnim potro{a~ima, saop{tavaju iz pomenutog preduze}a. Dodaju da }e bez vode ostati i sa vodovodne mre`e bi}e iskqu~eni svi poslovni potro{a~i koji su ignorisali opomene uru~ene u nekoliko navrata i nisu izmirili dugovawa, iako im je rok za pla}awe istekao pre dve nedeqe. Dug po slovnih po tro {a~a prema „Vodovodu i kanalizaciji” je narastao na oko 200 miliona dinara, {to je iznos sa kojim je mogu}e zavr{iti gradwu kanalizacije u Ka}u, ili rekonstruisati mre`u u nekoliko gradskih ulica. Saglasno vi-

„Vodovod”moradaprimenistrogo}u

sini duga, ukoliko danas ne izmire najve}i deo ili kompletno dugovawe, sa mre`e }e biti

Foto:N.Stojanovi}

iskqu~ena upravna zgrada PU „Rado sno detiw stvo„, zatim „Neimar„, hotel „Sajam„, Hol-

ding „Dnevnik„, Spens i hotel „Park„, saop{tava “Vodovod”. „Vodovod i kanalizacija„ poru~uje da ne}e tolerisati izbegavawe pla}awa i ukoliko poslovni potro{a~i nastave da ignori{u svoje obaveze, iskqu~ivawe sa vodovodne mre`e }e se nastaviti. Direktor „Radosnog detiwstva” BorislavSamarxi} ka`e da pred{kolskoj ustanovi voda ne}e biti iskqu~ena jer je postignut dogovor o dinamici isplate dugo vawa. Di rek tor Spen sa Bor is Barj aktar ovi} ka`e da oni ne spore da dug postoji, ali da jo{ nije usagla{eno koliki je. Sada je u toku dogovor izme|u dva preduze}a kako ne bi do{lo do iskqu~ewa vode na Spensu. B. M.

I „^ISTO]A” ]E ONIMA KOJI NE PLATE VELIKE DUGOVE USKRATITI USLUGE

Kako do svojih 720 miliona dinara

[unka fest kuca na vrata [unka fest, drugi po redu, odr`a}e se od 7. do 10. juna na Novosadskom sajmu, a prikaza}e se doma}ini iz Srbije i gosti iz regiona, najavqeno je na ju~era{woj promociji odr`anoj u Novosadskom klubu. Organizator, udru`ewe „Vojvo|anski prozori”, nada se da }e proizvo|a~i ponuditi posetiocima vi{e od 1.000 {unki i pr{uta. - Na [unka festu }e biti prikazane i kobasice, kuleni i ostali suhomesnati proizvodi, kao i sir, vino i rakija. Ocewiva}e se kvalitet i izabrati mega {unka, a bi}e i promocija brendova i kom-

panija - kazao je direktor ove manifestacije MiroslavBo`in. Najavio je i izbor mis [unka festa i nastupe Garavog sokaka, benda „Apsolutno romanti~no”... O~ekuje se da }e festival posetiti izme|u 25.000 i 30.000 qudi iz zemqe i inostranstva. Na promociji je u~estvovao i prvi ~ovek Novosadskog kluba DraganKoji} koji je rekao „da {unka treba da postane i brend Novog Sada”. Vi{e informacija o Festu mo`e se na}i na sajtu www.sunkafest.org. A. J.

V remeploV

Dve izlo`be plenile pa`wu U sve~anom dvobroju povodom ro|ewa mar{ala Tita, 24. maja 1955. „Dnevnik” je objavio prikaze dveju likovnih izlo`bi koje su bile tih dana otvorene u Novom Sadu. Ni{lija Slavoqub Slava Bogojevi} (1922 - 1978), koji se upravo razmahao svom snagom svog talenta, izlo`io je svoje ~uveno uqe „Sunce” i zapo~eo dva freske

u Zrewaninu. A Stojan Trumi}, akademski slikar, jo{ od 1938. bio je ~lan grupe „Desetorica” u Beogradu koja je okupila najistaknutije stvaraoce tog vremena. Od oslobo|ewa 1974. bio je profesor pan~eva~ke gimnazije. Najvi{e je slikao motive iz svog rodnog Banata. Umro je 1983. N. C.

„^isto}a” se posledwih meseci suo~ava sa problemom naplate potra`ivawa za usluge koje pru`a korisnicima, saop{tavaju iz pomenutog preduze}a. Te{ka ekonomska situacija je svakako uzrok ote`anog poslovawa svih preduze}a, te, ka`u, imaju razumevawe za ka{we we. Ipak, ve li ki broj preduze}a godinama ne izmiruje svoje obaveze, {to za posledicu ima ote`ano poslovawe ovog preduze}a. Du`nici se re dov no utu `u ju, sud ski procesi traju i po nekoliko godina, te se i na ovaj na~in ugro`ava redovno funkcionisawe preduze}a - „^isto}a” radi svakodnevno, pru`amo usluge svim korisnicima, bez obzira na to {to

veliki broj wih mesecima i godinama ne pla}a ra~une. Cene nisu podizane du`e od dve godine, a cene goriva, rezervnih delova i tro{kovi odr`avawa mehanizacije znatno su poskupeli. Grad koji anga`uje preduze}e za ~i{}ewe ulica i odr`avawa javne higijene, drasti~no je sma-

Gra|anidu`nioko220milionadinara, avelikaimalaprivredaoko500miliona wio iznos za ovaj posao. Naplata usluga se tokom prethodnih godinu dana ozbiqno smawila i to dovodi preduze}e u probleme - ka`e direktor „^isto}e” DaliborNovakovi}. Dodaje da je u te{kim uslovima preduze}e uspelo da in-

^ista~i dobili celu platu Oko stotinu higijeni~ara koji u JKP „^isto}a” rade preko studentske zadruge primilo je oba dela aprilske zarade. Kako je ju~e re~eno u ovoj komunalnoj firmi, deo plate je stigao na radni~ke ra~une jo{ prekju~e u popodnevnim satima, a drugi deo je ispla}en ju~e pre podne. U „^isto}i” su u ponedeqak zaposleni odbili da rade zbog ka{wewa aprilskog dela zara-

vestira u primarnu i sekundarnu separaciju otpada, postavqawe spremi{ta za PET ambala`u {irom grada, podzem nih kon tej ne ra, po de lu kanti za ambala`ni otpad... Menaxment preduze}a i radnici nastoje da unapre|uju delatnost i nema govora o tome

de od 11 dana. Tek kada im je zarada upla}ena, po~eli su da rade i to posle 14 ~asova, dok deo higijeni~ara nije radio taj dan. Direktor „^isto}e” Dalibor Novakovi} odr`ao je obe}awe da, deo radne snage anga`ovan na odr`avawu higijene preko studentske zadruge, ne}e dugo ~ekati na platu u odnosu na stalno zaposlene. Z. D.

da je preduze}e u lo{em stawu. Trenutni problemi su proizvod, navodi, te{ke naplate velikih potra`ivawa. - Usluge pru`amo gra|anima, velikoj i maloj privredi, a gra|ani uslugu pla}aju preko ra ~u na „In for ma ti ke”.

Wihov dug je u ovom trenutku oko 220 miliona dinara. Velika i mala privreda svoje ra~une pla}a direktno i trenutno taj dug iznosi oko 500 miliona dinara. Do sada smo redovno pru`ali usluge svim korisnicima, ali }emo u narednom periodu biti primorani da du`nicima koji godinama ne izmiruju ra~une uskratimo usluge ukoliko ne budu platili dugove – dodao je Novakovi}. Iz „^isto}e“ je medijima dostavqen i spisak du`nika na kome je su 93 preduze}a i neke ustanove. Najve}i du`nici su Spens sa 23,5 miliona, „Gradsko zelenilo” sa 14,2 miliona i „Radosno detiwstvo” sa 10,4 miliona dinara. B. M.

VESTI Pesme Bratislava Milanovi}a Ciklus pesama „Portreti” Bratislava Milanovi}a bi}e predstavqen ve~eras u 20 ~asova na „Tribini mladih” Kultrnog centra grada, Katoli~ka porta 5. Pored autora, na promociji u~estvuju Mileta A}imovi} Ivkov i DraganHamovi}. A. J.

O pozitivnoj disciplini Predavawe o pozitivnoj disciplini, kao novom pristupu vaspitawu dece bi}e odr`ano u ~etvrtak, 31. maja u 18 sati u vrti}u „^uperak”, Ulica Save Kova~evi}a 7. Predavawe je nameweno roditeqima dece uzrasta do 14 godina. Govori}e pedagog DijanaRadojkovi}, psiholog @anaErdeqan i sociolog IvanaLakovi}. N. R.

c m y


8

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak24. maj2012.

dnevnik

JU^E U PETROVARADINU

PROMOCIJA NOVOG ALBUMA GRUPE „APSOLUTNO ROMANTI^NO”

Zvuciravnice unovomruhu Popularni novosadski bend „Apsolutno romanti~no” odr`ao je ju~e promociju novog duplog albuma „Vojvo|anski spomenar” u prepunom pozori{nom klubu „Sterija”. Na ovom albumu, snimanom u Studiju M, a u produkciji PGP - a, na{le su se obrade starih vojvo|anskih pesama kao {to su „Fijaker stari”, „Za moju Milicu”, „Ima jedan ku}erak u Sremu” i druge, ali obu~ene u modernije ruho. Na promociji se okupilo mnogo poznatih li~nosti iz medijskog, kulturnog i muzi~kog `ivota

grada, a bend je prisutnima u`ivo predstavio veliki broj novih pesama. Tako|e, lista onih koji su svoj glas „pozajmili” na ovom albumu je svakako za po{tovawe, a me|u wima su i \or|eBala{evi}, ZvonkoBogdan, Milan Pruni} i VladaKani}. Kako ka`e PetarAlvirovi}, koji se sa svojim bratom Zoranom osnovao grupu pre 14 godina, ideja albuma je bila da poka`u mladima, koji mo`da toliko i ne vole zvuk tamburice, da se neke stare pesme mogu prilagoditi i wima. G. ^.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Severina” RodrigaRejaRose Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Mono i Mawana” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, biti darivani po pri¬me¬rkom kwige „Severina” RodrigaReja Rose u izdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari “Vulkan” u tr`nom centru “Merkator”.

Monotona svakodnevica jednog prodavca kwiga uzdrmana je kada je u wegov `ivot stupila Severina. Ona je ve{ta kradqivica koja, pored kwiga, krade i wegovo srce. Shvativ{i da je na{ao svoju srodnu du{u u `eni koja `ivi za kwige, `ivot mu dobija sasvim druga~ije, nepredvi|ene obrise. Ovim uzbudqivim romanom o mo}i qubavi koja otu|uje i ujedno osloba|a, nagra|ivani gvatemalski pisac Rodrigo Rej Rosa potvrdio je svoje istaknuto mesto me|u savremenim piscima. A. Va.

Na uglu Reqkovi}eve ulice i Preradovi}eve u Petrovaradinu ju~e se dogodila havarija na vodovodnoj mre`i, pa je taj deo grada trebalo da bude bez vode od 8 do 16 ~asova, ali kako smo saznali od Petrovaradinaca voda nije stigla ni u 18 ~asova. U „Vodovodu” su nam ina~e rekli da je do{lo do pucawa cevi, pa su navedene i okolne ulice bile bez vode. Petrovaradinci, ina~e, ka`u da se havarije u wihovom delu grada po wihovim merilima doga|aju prili~no ~esto. No vo sa |a ni su u po sled we vreme suo~eni s ~estim havarijama na vodovodnoj mre`i, {to dovodi do zamu}ewa vode, ili slabog pritiska vode u zgradama, posebno na vi{im spratovima. Razlog tome je svakako

Foto:F.Baki}

Foto:S.[u{wevi}

Havarijaopetosu{ilaslavine

stara vodovodna mre`a u ~itavom gradu. Vodovodni sistem koji opslu`uje „Vodovod i kanalizacija”

dug je oko 1.500 kilometara. Prose~na starost vodovodne mre`e je oko 35 godina. Standard za weno mewawe je pet od-

ZA KR[EWE ODLUKE O RADNOM VREMENU I NIVOU BUKE

Zbogkafi}azalud pqu{teprijave Novi Sad je jedini grad u Srbiji koji ve} prekr{ajne prijave, ali im kazne uglavnom Radovanac ka`e da je ~iwenica da Prekrdve godine aktivno sprovodi vanredne polijo{ nisu stigle zbog sporosti suda. Na~elnik {ajni sud ima malo sudija, ali da i pored tog cijske kontrole ugostiteqskih objekata. komunalne pilicije Neboj{a Radovanac ka- objektivnog razloga, ne mo`e da bude zadovoEkipe novosadske i komunalne policije, za`e za na{ list da je malo ugostiteqskih obje- qan kako se tretiraju i re{avaju ovi postupci. jedno sa gradskim, pokrajinskim i republi~kata koji nemaju nijednu prijavu za prekora- Obja{wava da vlasnici odugovla~e postupke, kim inspektorima kontroli{u poslovawe ~ewe radnog vremena ili buke, ali da efeka- ne odazivaju se na pozive, tra`e svedo~ewa i novosadskih lokala, proveravaju ve{ta~ewa za svaku prijavu, a sudije bezbednost zaposlenih i gostiju. to dozvoqavaju, te tako dolazi do zaSamopetkafeaza12mesecidobilo Pored toga komunalna policija starevawa. Zbog toga, nakon deset 104prekr{ajneprijave,aliimkazneuglavnomjo{ samostalno kontroli{e radno vreprijava, nadle`ni prestaju da pi{u nisustigle,zbogsporostisuda me i buku kafi}a. Ipak, koliko nove, dok ne vide kako }e se zavr{iti god se oni trudili, ima lokala koprethodni postupci. Vaqa napomenuji jednostavno ne po{tuju gradske odluke, jer ta od ka`wavawa nema, po{to gotovo sve ti da u gradu ima “mali milion” kafi}a, baroim se zbog sporosti sudova vi{e isplati da prijave zastare. va, restorana, kafana, no}nih klubova, koje ~ine prekr{aje. - Ve}ina ovih prijava je zastarela, a za osta- kontroli{e ova slu`ba, a koja ima svega 59 koU gradu ima pet lokala rekordera po bro- tak je izre~ena kumulativna kazna od 100.000 munalnih policijaca, ukqu~uju}i i dva {efa ju prijava koje im je napisala komunalna in- dinara - ka`e sagovornik. - Da su za svaku od odseka. Sem kafi}a komunalna policija konspekcija ili policija zbog kr{ewa odredaba tih sto prijava vlasnici platili zakonom troli{e i ispisivawe grafita, taksi prevoz, o radnom vremenu ili intenzitetu buke. Samo predvi|enih 75.000 dinara, ne bi ponovo nare- a bavi se i kontrolom i za{titom de~jih i reovih pet kafea za 12 meseci zaradilo je 104 |ali 42 prekr{aja. kreacionih igrali{ta. Q. Nato{evi}

U GRADSKOM PREVOZNIKU

Predstavqen „Ivekov”busnagas

Savetovawezaosetqive grupemladih Pilot program „Karijerno vo|ewe i savetovawe za osetqive grupe mladih” realizovan je u Novom Sadu u okviru {ireg projekta koji sprovode Forum mladih sa invaliditetom i Udru`ewe gra|ana „[ansa”, a u partnerstvu sa Nacionalnom slu`bom za zapo{qavawe i Zavodom za unapre|ewe obrazovawa i vaspitawa, uz podr{ku Delegacije EU u Srbiji. Projekat treba direktno da doprinese primeni politika u oblasti zapo{qavawa stvarawem mehanizama koji }e pomo}i kari-

VESTI Slike s^erevi}ke skele Izlo`ba slika nastalih na pro{logodi{wim Likovnim susretima „^erevi}ka skela” bi}e otvorena ve~eras u 19.30 ~asova u Galeriji Kulturno-informativnog centra „Mladost” u Futogu, Ulica cara Lazara 42. Na izlo`bi }e posetioci mo}i da vide radove Aleksandra Mirkovi}a, OlivereBaki}, AleksandraVu~enovi}a, Branimira Prosenika, \ureDrqa~e, MiloradaStanojeva, Muje Alagi}a, Qiqane Kne`evi}, MiroslavaBorojevi}ai MiweNikol~ina. Izlo`ba se mo`e pogledati do 15. juna. I. D.

Koncertu Gradskojku}i Koncert dobitnika stipendije Fonda za unapre|ewe vokalne umetnosti „Melanije Bugarinovi} i }erke Mirjane Kalinovi} Kalin„ bi}e odr`an ve~eras u 20 ~asova u sve~anoj sali Gradske ku}e. Ulaz je besplatan. A. Va.

jerno vo|ewe i profesionalnu orijentaciju. Doprine}e stvarawu okru`ewa koje }e osigurati efikasniju razmenu informacija i ve}i broj novih zajedni~kih projekata. Usredsre|en na predstavnike marginalnih grupa projekt bi trebalo da doprinese smawewu siroma{tva. Projekat je realizovan u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Po`arevcu, a u na{em gradu promovisan je u Sredwoj elektrotehni~koj {koli „Mihajlo Pupin”. N. H.

U Gradskom saobra}ajnom preduze}u „Novi Sad” ju~e je predstavqen solo autobus na gas proizvo|a~a „Irisbus Iveko”. Isti model autobusa trebalo bi da bude u gara`i gradskog prevoznika za oko ~etiri meseca. Preduze}e je naru~ilo pet vozila po ceni od 218.000 evra po autobusu. U voznom parku preduze}a se ve} nalaze {est solo autobusa na gas, ali drugog proizvo|a~a,„Solarisa”. Gradski prevoznik je lane kupio od „Irisbus Iveka„ pet mini buseva na gas. “Ivekov” solo autobus na gas od ima 26 mesta za sedewe, mo`e da primi do 95 putnika, ima mesto za invalidska kolica i mehani~ku rampu i ugra|enu klimu za rashla|ivawe.Autobusi na kombinovani prirodni gas - metan mawe proizvode buke nego vozila na te~ni gas. Pri sagorevawu prirodnog gasa nema stvarawa smoga.U pore|ewu sa klasi~nim te~nim gorivom prirodni gas prilikom sagorevawa daje od 90 do 97 odsto mawe ugqenmonoksida, 25 odsto mawe ugqendioksida i smawuje emisiju azotnih oksida i do 60 odsto. Autobusi na gas su i isplativiji zbog ni`e cene ovog energenta, a i lak{e se odr`avaju. Z. D.

Iskqu~ewastruje Novi Sad: od 7.30 do 14 ~asova povremeno u pojedinim ulicama Satelita; od 7.30 do 9 ~asova povremeno u delu Grbavice od Tolstojeve ulice do Bulevara cara Lazara i od Krilove do Pu{kinove; od9do10.30 ~asova deo ulica Veselina Masle{e, Janka ^melika i Koste Racin; od11.30do13 ~asova deo ulica Ba~ke, Rumena~ke, Jovana Hranilovi}a, Stepana Mitrova Qubi{e, Janka Veselinovi}a, Bulevara Ja{e Tomi}a, JKP „Put” i FK „Novi Sad”; od10do13~asova Ulica Ise Baji}a 4 i od8do12.30 ~asova Bo`e Kuzmanovi}a od 49 do 99 i od 44 do 140, Bosutska od 22 do 30, Drvarska od 2 do 8 i od 1 do 5, Milke Markovi} od 11 do kraja i 16 i 18, Siri{ka, Titelska, Vase Ostoji}a, Zmajeva~ki put od 25 do 59, Stevana Vukomanovi}a, MZ „Klisa”, „Centroproizvod” i „Rodi} MB”. ^erevi}: od 8.30do13~asova vikend naseqe Kalu|erica. SremskaKamenica: od9.30do13.30 ~asova Jelene Lozani} od 2 do 12 i 3 i 5, Alibegovac 2 od 1 do 7 i od 2 do 8, Dake Popovi} od 1 do 23 i od 4 do 28 i Branislava Bukurova 42. Beo~in: od 8.30 do 11 ~asova Beo~in selo, od dvorca prema manastiru. Koviq: od 11.10 do 13 ~asova Proleterska od 2 do 8 i od 1 do 23 i Branka Radi~evi}a 70 i 49.

sto mre`e godi{we, odnosno na svakih 20 godina, re~eno je ranije za „Dnevnik” u pomenutom preduze}u. Starost mre`e ne pravi probleme u kvalitetu vodosnabdevawa, ali dovodi do ~e{}ih havarija i do pove}anih gubitaka. Najzahtevniji deo vodovodne mre`e je onaj na sremskoj strani grada. Zbog prirode terena tu se se havarije te`e i sporije saniraju. “Vodovod i kanalizacija” poja~ano radi na obnovi vodovodne mre`e a ciq je da se smawe gubici vode. Pre dve go di ne osno va no je po seb no odeqewe i efekti rada su ve} vidqivi. Gubici na vodovodnoj mre`i su sa oko 30 odsto svedeni na 24 odsto, sa tendencijom daqeg pada. B. M.

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452

Sre}aostalapodkatancem Ko }e isplatiti dobitnike iz kladionice u kojoj je regularno upla}en tiket u ponedeqak, 14. maja, a posle du`e vreme na sve ta~ no po go |e no? Ode{ da ga naplati{, kad ono kla di o ni ca za ka tan ~e na. Zo ve{ kontakt telefon, a glas sa druge strane ka`e, do|i u utorak, 22. maja, a ono opet zatvoreno. Ko wih kontroli{e? 064/0863... *** Da li }e Novim Sadom i Vojvodinom opet vladati kumovska veza sa centralom u Beogradu? 064/3765... *** Sve se mewa sem kamewa i Tome. Mislim na predsednika FSS, da, na Karaxi}a. Doveo Mihajlovi}a, pa se sada uspavao? Dovede{ selektora koji radi i odgovora za rezultate, ako ne vaqa najuri{ ga i gotovo. I onda Jovo nanovo. 065/9137...

*** Ne sejte mi iznad groba cvece,Rumen-ru`u,mirisni bosiqak. Jer kad grane prvo prole}e, Iz ru`e }e poniknut ostruga,

Iz bosiqka pelen procvatiti: Pelen }e vam gorke suze mamit’ A ostruga srce razdirati, [to mi niste zavet ispunili! 064/0485...

*** U Ulici zlatne grede kod br. 13 i 15 izliva se kanalizacija, koja se u ovu sliva iz ulica Milovana Vidakovi}a i Skerli~eve, a Skerli~eva je ni`a od Zlatne grede za ceo meter. Neko je pogre{no projektovao da kanalizacija treba da se uliva u ulicu sa vi{om nadmorskom visinom. Godinama su slivnici zapu{eni i ne mogu da prime ki{nicu, jer je takav pad terena. Nama su podrumi puni fekalne vode, zidovi ku}a pod vlagom do plafona. Iz „Vodovoda„ su poslali ekipu, koja je raskopala ulicu, tu ne postoje kanalizacione cevi ve} ciglom zidana mre`a iz doba Austrougarske. Koje projektovao ovu mre`u? Mi `ivimo u vlagi. 063/6808..


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

VLASNICIPARCELANADEONICIBULEVARAEVROPERAZO^ARANI

Rok pro{ao, Grad pare nije uplatio Radovina~etvrtojdeoniciBulevaraEvropesuodavnopo~eli,a vlasnici parcela koji su prihvatili ponudu grada i prodali zemqi{te za 1.417 dinara po kvadratnom metru, jo{ uvek nisu dobilinovac.Zakonskiroknaveden u sporazumu izme|u Grada i vlasnikaplacevaistekaoje15.maja. Pomo}nik direktora za pravne posloveuZavoduzaizgradwugrada Marijan Petrovi} po~etkom aprilarekaojezana{listdasu nalozizaisplatuuobradiida}e separeuplatiti,najkasnijedo15. maja.Me|utimtosenijedesilo. Vlasniciparcelasurazo~arani, iako kako ka`u za „Dnevnik” imajustrpqewairazumevawa. - Pristali smo na sve wihove usloveisadtakoprolazimo.Tri puta su mewali parcelaciju, dozvolilismoimdau|uuna{posed, aumestoisplateucelini,kakoje sporazumom regulisano, nismo ni dinardobili.UZIG-usunamprvo rekli da budemo strpqivi, a potomnamjeupravnojslu`bire-

~enoda}emonovacdobitijedino prinudnomnaplatom–ka`ejedan odvlasnikaparcela. U ZIG-u nisu naveli kada }e gra|anidobitinovac,aumestotogareklisuda~inesvenaporeda seobavezepremaovimlicima{to skorije izmire. Kao razlog ka-

{wewauisplatiizZIG-asunavelibirokratskuproceduruiponudiliuop{teniodgovor. „Zadu`ewa ZIG-a kao indirektnogkorisnikabuxeta,prolazekontroluiodobreweodnadle`nih gradskih institutucija i zahtevaju raspolo`ivost finan-

UKIC„MLADOST”VE^ERAS POSEBNAIZLO@BA

VESTI Promocija kwige Milana [evi}a KwigaMilana[evi}a „Ona{imqudima velikim i malim” bi}e predstavqena  danas u 19 ~asova u ^itaonici Gradske biblioteke, Ulica Dunavska 1. U~estvova}eZoricaHaxi},SavaDamjanov iDraganKoji}. A.Va.

Izlo`ba tapiserija Izlo`ba tapiserija „Zbivawa i nastajawa” nagra|ene autorke Smiqane Haxi} bi}eotvorenave~erasu18~asova u Galeriji tepiserija „Bo{ko Petrovi}”, Bastion Leopolda I 10 b na

sijskih pozicija sa kojih se pare preuzimaju u datom momentu, {to ponekadiziskujeidu`e vremeod planiranog, pa s toga mo`e do}i doka{wewauispuwewuobaveza, {tojesadaslu~aj„,stojiuodgovoruZIG-a.Tako|e,izZIG-aporu~uju da ~iwenica da je Grad jedna od sporazumnih strana dovoqan garantda }enovac bitiispla}en biv{imkorisnicimazemqi{ta. Ina~e, na osnovu zakqu~enih sporazuma sa vlasnicima parcela ZIG je du`an da isplati 10,7 milionadinara.Poredtoga,naistoj deonici od Rumena~kog puta do auto-puta E-75 za jo{ dva objekta ZIGtrebadaisplati23,6milionadinara. Naceloj~etvrtojtrasiimavi{eod170parcelainisusveprivatne ve} ima i gradskog zemqi{taivlasni{tvaVodaVojvodine i@eleznicaSrbije.Najve}aparcela ima povr{inu od 16.000 dok senajmawaprostirenaokometarakvadratnih. D.Igwi}

Petrovaradinskoj tvr|avi. Otvori}e jeistori~arumetnostiilikovnikriti~ar Milo{ Arsi}. Organizatori su Ustanova za izradu tapiserija „Ateqe 61” i Galerija tapiserija „Bo{ko Petrovi}”. I.D.

Pesme Vesne Egeri} Promocija kwige pesama „Mala Kne`evinaBiqa”autorkeVesneEgeri}bi}eodr`anasutrau19~asovau^itaonici Gradske biblioteke, Dunavska ulica 1.U~estvova}eFrawaPetrinovi},Gordana \ur|evi} Dimi}, Vesna Stojkovi} iautorka. I.D.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Arena: „Ma~ak u ~izmama” (14.30, 16.15), „kung fu panda 2” (13.20), „Hepi fit 2” (13.15), „[e{ir profesora koste vuji}a” (15.30), „Loraks” (13.30, 15.20), „Ogledalce, ogledalce” (13.05), „Ameri~ka pita: Ponovo na okupu” (20.05, 22.15), „Legenda o kung fu zeki” (13), „Osvetnici” (14.45, 17.10, 21.45), „Mra~ne senke” (18, 20.20, 22.40), „Pupijeva potraga” (11.15), „diktator” (15, 16.45, 18.30, 20.15, 22), „Qudi u crnom 3” (15, 17.15, 19.30, 17.40, 20, 22.20), „nedodirqivi” (17.50, 20.10, 22.25)

POZORI[TA Srpskonarodnopozori{te: Scena „Pera dobrinovi}” drama „Pri~e iz be~ke {ume” (19.30), Scena „Jovan \or|evi}” balet „don kihot” (19)

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „vi{e od pola veka za{tite prirode u vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, Sremski karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirkastraneumetnosti, dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vremerodilesu: BLIZANCE:MajaPardovski izZrewanina(de~akaidevoj~icu), DEVOJ^ICE:IvanaBori{ev, MarijaKrajnik i MiricaKarlovits izNovogSada,JelenaMilivojevi} izIn|ijeiKaticaStoj{i} iz@abqa, DE^AKE:SlobodankaVapa,AnaMilojkovi}, MandusheKrasnioi i Danijela Manojlovi} iz Novog Sada, Jadranka Dimitrijev i IvanaKuruc izBa~kePalanke,^ilaDrobina-Moric izTemerina, Du{icaMoji} izRakovca,MarijaLuki} izKoviqaiAleksandra Popovi} izFutoga.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Ferenc I{tvana Bar~ik (1935) u 11.15 ~asova - ispra}aj, Radinka @ike Tomi} (1927) u 12, Slobodan @ivka Vu~etin (1969) u 12.45, Jelena Bo`idara O{tri} (1930) u 13.30, Ranko \ure Ivkovi} (1948) u 14.15 i Milenko @ivana Stojkovi} (1933) u 15 ~asova. Na mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Vera Stevana Vrgovi} (1942) u 15 ~asova.

Prilozi za le~ewe Jovane Vojvodi} Izlo`ba„^ervi}ka”bi}eotvorenave~erasu 19.30~asovauKIC„Mladost”,UlicacaraLazara42,Futog.Naizlo`bi}eseprikupqatiprilogzaoperacijuosmogodi{weJovaneVojvodi}, kojojsudijagnostikovaniparaplegijaspastikai sindromTurner.Wojjepotrebnaoperacijakako bi mogla da prohoda, a operacija ko{ta 318.000 dinara.Gra|anikojisuvoqnidadajunovac,mogutou~initiiuplatomnara~un340-3213505461 uErstebanci,Bulevaroslobo|ewa5,naimeJovanine majke, Dragane Vojvodi}, Ulica kraqa Dragutina1,21410Futog. A.J.

9

NATRGUSLOBODETA^NOUPODNE

Nagradna igra vodi u London Promocijanagradneigre„OsvojiteLondon”iVisaolimpijske karticeVojvo|anskebankebi}eodr`anadanasu12satinaTrgu slobode,ispredfilijaleVojvo|anskebanke.Posetioci}emo}i dasaznajuinformacijeonagradnojigri,kaoikojesuprednosti kori{}ewa Visa olimpijske kartice. Klijent ove banke, koji osvoji glavnu nagradu ima}e priliku da otputuje u London na Olimpijaduipodr`iOlimpijskitimSrbije.Promociji}eprisustvovatiipotpredsednikOlimpijskogkomitetaSrbije@arko Paspaq i olimpijci Ivan Stevi}, Aleksandar Karaka{evi}, Aleksandar Maksimovi}, Ivana [panovi}, Marko Tomi}evi}, Antonija Na|, Marta Tibor, Renata Major Kubik. Na centralnomtrgubi}eorganizovan„Olimpijski~as”zadecuizO[„\or|eNato{evi}”,koja}ekrozedukativneradioniceu~itioistorijiolimpijskogpokreta. N.R.

VELIKIBENDUGOSTIMA

„Vaqak” sutra na Spensu Akusti~ni koncert zagreba~kegrupe„ParniVaqak”odr`ava sesutrauVelikojsaliSpensau 21 ~as. Ono {to }e razlikovati ovaj koncert od predhodno odr`anog u na{em Gradu je {to }e Novosa|aniovogputau`ivatiu akusti~nim verzijama omiqenih hitova,ascenografija}epodse}atinaintimudnevnesobe. - Koncet u Spensu bi}e jedno intimnove~epunodobremuzike i emocija. Posle samo jedne pesmenestajeitremainervoza.Uzbu|enismozbogkoncertaidrago nam je {to }e i Novosa|ani ko-

na~nomo}idau`ivajuuovakvoj vrstina{egkoncerta-izjavioje peva~bendaAkiRahimovski. Kartezapartergotovosurasprodate, ostalo je jo{ ulaznica na Zapadnoj tribini po ceni od 2.150 dinara. Osim na blagajni Spensa, karte mogu da se kupe i na svim prodajnim mestima „Eventima”iprekointernetana adresi www.eventim.rs. Na svakoj kupqenojulaznicinalazisebar kodzabesplatnopreuzimawenovog albuma „Stvarno nestvarno” savebsajtagrupe. A.L.

DSS: Nevi|ena kupovina glasova -Glavnakarakteristikaizboranalokalubila je dosadanevi|ena kupovinaglasova -rekaojenaju~era{wojkonferencijizamedijepredsednik Gradskog odbora Demokratske stranke Srbije Borko Ili}. Podse}amojavnostdajekupovinaglasovakrivi~nodelo io~ekujemood policijeitu`ila{tvadasesprovededetaqnaistragaiutvrdikoje organizovaokupovinuglasovai, {tojejo{bitnije, za~ijeinteresei ~ijimparama. PoIli}u, oveizbore karaktrisalaje bahatazloupotrebajavnihi javnokomunalnihpreduze}a uizbornoj kampawi stranakanavlasti,po~evodpritisakanazaposlenedaglasajuzapojedinestrankeiu~estvujuukampawiodvratadovrata, dokori{}ewaresursa preduze}a. -O~igledanprimerjeiJKP„Stan„, kojizapotrebekandidataLigesocijaldemokrataVojvodine,a~ijikadarupravqaovimpreduze}em, postavqaplakateovestrankepozgradama -izjaviojeIli}. A.L.

VODI^

TElEfOnI VA@nIJIBROJEVI Policija 92 vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JkP “Stan” 520-866 i 520-234 kol centar preduze}a „Put” 6313-599 kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JkP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „konkordija” 452-233 dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 dnevni centar za stara lica 4889-512 info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE no}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

~etvrtak24.maj2012.

420-374

ZDRAVSTVEnASlU@BA dom zdravqa „novi Sad”, kol centar 4879-000 klini~ki centar 484-3484 no}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena vuka (subota i nedeqa) 6624-668 no}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 vr{a~ka 28 4790-584 klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 de~ja bolnica 425-200 i 4880-444 institut - Sremska kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 viP - taksi 444-000, SMS 1088 delta plus - taksi 422-244 Maksi novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 de`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NICENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVODDOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


~etvrtak24.maj2012.

dnevnik

c m y

10

„Dnevnikova” galerija malih maturanata

S

a `eqom da ovogodi{wim osmacima pomogne da im osmogodi{we dru`ewe ostane zauvek sjajna perla u niski se}awa, „Dnevnik” svakog dana osim nedeqe objavquje zajedni~ke fotografije malih maturanata iz {kola sa teritorije Grada Novog Sada i iz Sremskih Karlovaca.

U „Dnevnikovoj” galeriji malih maturanata predstavi}emo svih 3.240 malih maturanata iz Novog Sada i sela koja pripadaju Gradu, kao i 76 maturanata iz Sremskih Karlovaca. Prodefilova}e tako kroz ovu malomaturantsku galeriju slike 141 odeqewa iz 35 osnovnih {kola, u kojima se nastava odvija na srpskom, slova~kom i ma|arskom jeziku.

Osnovna {kola „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica

VIII1

VIII2

VIII3

VIII4

VIII5

VIII6

Sutra: O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, odeqewe u Ledincima, O[ „23. oktobar”, Sremski Karlovci, i O[ „22. avgust”, Bukovac


vojvodina

dnevnik

Сајам сеоског туризма АПАТИН: Први међународни сајам сеоског туризма и традиционалних производа „Традиција за будућност“ биће одржан сутра и у суботу у Апатину. Сајам се организује у оквиру пројекта „Традиција за будућност рурални туризам преко граница“ чији су носиоци општина Апатин и Центар за подузетништво Осијек, а финансира га Европска унија кроз прорам прекограничне сарадње Хрватске и Србије. Придружени партнери су кластер „Сомборски салаши“, Краљевско историјско друштво Сомбор, Град Осијек и општине Биље и Јагодњак. Циљеви пројекта су подстицање локалног развоја и нових могућности запошљавања кроз развој руралног туризма и традиционалне пољопривредне производње. Намера је да се очувају стари занати и традиција у пољопривредној производњи, такође да се очувају традиционални рецепти и технологије у преради и припремању хране. Учешће на овом сајму је бесплатно, а сајам ће бити пропраћен културно уметничким програмом, као и стручним програмом у оквиру којег ће бити одржана радионица о традиционалном повртарству. В. Х.

Отворен Фестивал поезијемладих

ВРБАС: Свечаном академијом у сали Гимназије „Жарко Зрењанин“ у Врбасу је почео 44. Фестивал поезије младих. Ова својеврсна песничка манифестација први пут је одржана 1968. године и од тада сваке године у мају окупља песнике из целе земље и иностранства. Један од утемељивача Фестивала поезије младих песник Перо Зубац испричао је врбаској публици понеку анегдоту која је пратила ову манифестацију и тиме подсетио на сва она велика песничка имена која су радо долазила на фестивал.Свечану академију употпунила је песмама примадона Београдске опере Јадранка Јовановић, коју је на клавиру пратио маестро НиколаРацков, док су рецитатори Културног центра Врбас Гордана Миловић и Радован Сератлић подсетили публику на поједине песме које су постале познате управо на Фестивалу поезије младих. М. Кековић

Пријавеза Пасуљијаду ТЕМЕРИН: Још седам дана остало је за пријаве екипа за такмичење у кувању пасуља на 8. БИН фе стивалу, који ће бити одржан 1. и 2. јуна на Вашаришту у Темерину. Котизација је 4.000 динара по екипи, а сви који желе да осигурају ме сто за своју екипу могу да се јаве на број телфона Инфоцентра 062 8520 970, или да се информишу на сајту www.vodomar05.org.rs

Тражесе зидари итесари ДОЊИ ПЕТРОВЦИ: У Доњим Петровцима почела је изградња купатила за ромске породице. Тим поводом Екуменска хуманитарна организација, која финансира овај пројекат, тражи лица која ће спроводити стучни надзор над овим по словима. Конкурс је отворен до 25. јуна, а траже се КВ зидари или тесари, односно лица са четвртим или седмим степеном грађевинске стручне спреме која добро познају зидарски, тесарски, керамичарски, водо и електро-инсталатерски рад. Зидарске послове обављају Роми у чијим се кућама зидају купатила, а у оквиру пројекта „Социјална инклузија и побољшања услова становања Рома и Ромкиња у АП Војводини”. Пријављивање је на број 069/603-032, односно мејл адресу sladjana@ehons.org. Ј. А.

~etvrtak24.maj2012.

НЕКАДАШЊИ РАДНИЦИ „БАНЕТА” НЕ МОГУ ДО ЗАРАДА

Уликвидацијираде, наплатезаборавили СОМБОР: Мада је прошло већ три године од када је некадашњи металопрерађивачки гигант, сомборски „Бане“ отишао у ликвидацију, око 200 његових бивших радника ни до данас није кроз овај процес успело да исходује исплату заосталих дуговања на име зарада, која у просеку по раднику износе од 100.000 до 300.000 динара. Због овога, некадашњи радници су поднели тужбе ради наплате својих потраживања од већинског власника Петра Ђорђевића, власника београдског „Прогалвано микрометал“- а коме су својевремено продали већински пакет својих акција, стечен у тзв „Милошевићевој приватизацији“, чиме је овај београдски бизнисмен постао власник 60 одсто капитала „Банета“. Мада је приликом овакве „докапитализације“ уз уста већинског власника текао „мед и млеко“ у виду светле будућности, повећања обима производње, извоза и броја запослених, 2009.године „Бане“ је завршио у ликвида-

цији, започела је распродаја његових фабричких хала, машине су почеле да завршавају у секундарним сировинама, а више од 400 радника, под изговором светске, па следствено томе и српске економске кризе, добило је отказе као технолошки вишак и нашло се на евиденцији овдашње филијале Националне службе за запошљавање, да би данас свега 50-так радника радило у једином преосталом погону на Стапарском путу наводно на пословима уго- Један од погона „Банета” вореним још пре покретања ли- ци наплате, односно да ли има квидационог поступка. средстава (готовине,опреме) која Бивши радник овог предузећа може да се прода и тако намире Раде Илић, преносећи незадо- дугови. Према његовим речима вољство својих „сапатника“, који- ликвидација би требало да се ма „Бане“ дугује укупно 82 мили- спроведе тако што “Бане” престаје она динара, тврди да се поступак да ради и сви повериоци се намиликвидације не спроводи по зако- рују, додајући да ако нема средстану, упозоравајући да је након изве- ва, сами власници морају по сили сног времена било потребно да закона увести стечај. Пошто и овСкупштина акционара размотри дашња локална самоуправа има да ли је могуће да се сви поверио- велика потраживања према ве-

ћинском власнику некадашњег гиганта, бивши радници намеравају да се обрате градској власти како би нашли решење за превазилажење ових проблема, а један од њихових предлога је да Град, као један од поверилаца, покрене стечајни поступак и уплати трошкове поступка. Како сада ствари стоје, крајње је неизвесно да ли ће и када некадашњи радници бити у прилици да дођу до онога што су својевремено зарадили, поготово што је МиланПетровић, ликвидациони управник „Банета” у својим ранијим изјавама локалним медијима нагласио да фабрика нема средстава за исплату дуговања бившим радницима те да обезбеђује средства само за текуће трошкове, гарнирајући то лаконском изјавом да бивше раднике нико не спречава да покрену стечајни поступак, те да су то могли да ураде и првог дана након ликвидације. М. Миљеновић

ФОРМИРАНА ВЛАСТ, КОНСТИТУИСАН OПШТИНСКИ ПАРЛАМЕНТ

Јешићуповерењечетвртипут ИНЂИЈА: Општина Инђија прва је сремска општина која је формирала власт и добила све органе управљања. На седници локалног парламента, одржаној у уторак Горан Јешић је поново, по четврти пут, изабран за председника општине Инђија. За Јешићевог заменика изабран је Синиша Филиповић. Председник Скупштине општине Инђија поново је Александар Коваче-

вић, његов заменик је Марко Врачар, док је секретар општинског парламента поново Драгана Степановић. Изборна комисија општине Инђија поднела је извештај о резултатима локалних избора у Инђији. Потврђени су мандати одборницима Скупштине општине која броји 37 одборничких места. На основу званичних изборних резултата, листа „Го-

Атила Бучу нови председник АДА: Конститутивна седница Скупштине општине Ада одржана је прексиноћ у свечаној сали Градске куће. Од 29 мандата, листа Демократске странке „Избор за бољи живот - Борис Тадић“ добила је апсолутну већину од 16 одборника. Шест мандата припало је листи „Савез војвођанских Мађара Иштван Пастор“, четири Групи грађана „Ирмењи Ференц - Фецо за успешну општину УРС“, два листа „Покренимо Мол и Аду - Томислав Николић - Станка Михајлов“, а један мандат има „ДЗВМ - Чонка Арон“. Верификовани су мандати одборника, а од 29 присуствовало је 28, тако да су сви осим одсутног

Ференца Ирмењија положили заклетву. На предлог одборника ДС-а за новог председника Скупштине општине Ада изабран је дипломирани правник Атила Бучу из Аде, док је за секретара СО поново постављен Роланд Јанковић из Аде. Избор осталих челника ађанске општине биће на наредној седници СО највероватније почетком јуна. Досадашњи председник општине Золтан Билицки, који је пре четири године изабран као најмлађи председник општине у Србији, био носилац листе ДС-а на протеклим локалним изборима, кандидат је за поновни избор на ту функцију. М. Митровић

ран Јешић“ освојила је 17 места и она ће, заједно са листама „ДСС – Војислав Коштиница – Српко Меденица’“ која има три мандата и „Ивица Дачић СПС – СДП“ са освојених пет мандата, чинити већину у општинском парламенту. Председник општине Инђија, именовао је и чланове Општинског већа чије је мандате потврдила СО Инђија. Тако су члано-

ви инђијског Општинског већа Зоран Адам, Соња Радосављевић, др Гроздана Путник, Жељко Ковачевић, Милан Бодирожа, Жељко Момчиловић, Маја Бегић и Драган Купрешанин. На дневном реду прве седнице у новом мандату одлучиваће се између осталог и о предлогу измене Статута општине Инђија. Ј. Антић

Конститутивна седница13.јуна АПАТИН: Конститутивна седница Скупштине општине заказана је за 13. јун, а на њој ће бити верификовани мандати одборника, изабран председник и заменик председника скупштине општине и постављен секретар као и председник општине и његов заменик и Општинско веће. У новом сазиву локалне скупштине је 29 одборника од којих је 13 са листе СПС-ПУПС и то: др Живорад Смиљанић, Миодраг Бакић, Биљана Радаковић Фридл, Жељко Вучетић, Милош Ђерић, Зорка Балаћ, др Драган Растовић, др Ђурађ Беоковић, Милева Бабић, Урош Стојчић, Жељко Декан, Јелена Човић и Зоран Игњац. Са листе

Избопр за бољи живот-Борис Тадић је шест одборника: Горан Орлић, Александра Шчекић, Боро Булат, Вељко Бачић, Андрија Сђин и Слађана Живков. Три одборника је са листе Српске радикалне странке- др Александар Мартиновић и то Милан Шкрбић, Мирко Цвјетићанин и Мира Митић, три са листе ГГ Покрет за Апатин- Милан Дражић, Милан Жигић и Душанка Чугаљ, два одборника са листе Савеза војводјанских Мађара –Иштван Пастор- Иштван Петер и Шандор Чикош и два са листе Покренимо Апатин- Томислав Николић (Српска напредна странка)- Велимир Ковачевић и Душан Кораћ. Ј. П.

Градисефекална канализација уКикинди

КИКИНДА:У току је изградња фекалне канализације у четвртом рејону у Кикинди. По речима директорке Дирекције за изградњу града ЕдитеДивковић, извођач радова је фирма „Потиски водоводи”, а за ове послове биће издвојено око 27 милиона динара. -Деоница која се ради у Малом бедему је скоро завршена, тако да се сада фекална канализација гради у Шабачкој и Чанадској улици. С обзиром на то да радимо на путу који је регионални, прибавили смо сагласност Министарства за инфраструктуру. Иако није предвиђено, у

овом делу 4. рејона замениће се гасна инсталација што је договорено са „Србијагасом“. Осим тога биће урађен и део атмосферске канализације - рекла је Едита Дивковић. Радови за сада иду својим током и требало би да буду завршени крајем јуна, почетком јула у зависности од временских услова.У 3. рејону у улицама Милоша Остојина и делу Радничке радови ће започети чим фирма која је одабрана за извођача „Градитељ НС” из Новог Сада, достави гаранције након чега ће бити потписан уговор. За ове послове предвиђено је око 30 милиона динара.

Почетак радова у Кумановској улици пролонгиран је због поновног премера. Како је објаснила Едита Дивковић, када су радници фирме „Војводина пут” која је извођач радова, изашли на терен и прегледали трасу предвиђену за реконструкцију уочене су неправилности. Комплетан пут биће реконструисан и на тај начин висина коловоза биће девет до 11 центиметар виша него што је сада. Како је у међувремену у овој улици изграђена фекална канализација и

Из општине Инђија курсеве ће похађати дванаест полазника, седам фризера и пет кувара. Овај пројекат, у коме учествује 20 војвођанских општина, финансира Европска унија, а укупна вредност је 236 хиљада евра. - Углавном у пројекту учествују млади људи, што показује да млади Роми из наше општине имају жељу и вољу да себе едукују, да се оснаже.

На тај начин ће постати препознатљиви на тржишту рада и лакше ће доћи до посла - каже Нинослав Јовановић, коориднатор инђијске Канцеларије за инкулузију Рома. Душко Јовановић из покрајинске Канцеларије за инклузију Рома је истакао да је одзив у целој Војводини веома велики и додао да сви су постали свесни да само едукацијом

Укијо графике у Градском музеју СОМБОР: Поводом 130 година од успостављања првих званичних веза између Србије и далеког јапанског царства, вечерас ће у Градском музеју у Сомбору бити отворена изложбена поставка јапанских укијо-е графика 18. и 19. века. Отварању ове несвакидашње изложбе би, према предвиђеном протоколу, требао да присуствује и његова екселенција Тошио Цунозаки, амбасадор Јапана у Београду, а изложба је само део пројекта „Година Јапана у Србији“, посвећеног успостављању веза далеке царевине и Србије. Изложба „Јапанске графике – слике ефемерног света“ представља колекцију графика из 18. и 19. века са омиљеним темама укијо-е стила. Израз укијо-е потиче из 17. века и има значење „пролазни, ефемерни свет„. Укијо-е графике су настале као вид грађанске културе Едо периода (16031867), а најзначајније теме су жанр сцене из градског живота- портрети лепотица из квартова забаве и глумаца кабуки позоришта, призори разоноде, као и пејзажи, слике календара (суримоно), историјски догађаји и сцене битака. Укијо-е графике су свој врхунац доживеле у првој половини 19. века, када стварају најзначајнији мајстори који ће бити заступљени и на овој изложби : Утамаро, Хокусаи и Хирошиге. Генијалност и импресионистичка снага јапанских укијо-е графичара имали су огроман утицај и на европско слиакрство с краја 19 и на почетку 20 века, пре свега остављајући дубоки траг на стваралаштво великана импресионизма, Ван Гога, Пола Гогена, Тулуз Лотрека.... М. Мћ

Ускоро исплате радницима ПАНЧЕВО: Бивши радници „Тргопродукта“ поново су се окупили испред „Гвожђаре“ где су упознати са могућно стима исплате новца од распродаје имовине „Тргопродукта“ који је у стечају. По речима стечајног управника и председ ни ка Од бо ра по ве ри ла ца Драгана Ђурђевића, од ефикасно сти Привредног суда у Панчеву зависиће даљи кораци у исплати радницима. - Идемо са делимичном деобом око четири одсто, тако да ће радници добити 10, 20, 30 или 40 хиљада динара. То је добро јер се исплате до 10 одсто у стечајном по ступку не исплаћују. Захваљујући Агенцији у овом случају је направљен пре седан, а сада је на Привредном суду у Панчеву да заврши свој део по сла, да се ре ализује и свако добије свој новац - рекао је Драган Ђурђевић. З. Дг.

Ирачковече уТемерину шахтови се налазе непосредно уз кућне прилазе, висина коловоза мора да се усклади са кућним прилазима, а то ће се постићи подизањем шахтова. За реконстркцију Кумановске утрошиће се око 40 милиона динара. А. Ђ.

Едукацијомдо сигурног посла ИНЂИЈА: Канцеларија за инклузију Рома Владе АП Војводине, у сарадњи са Канцеларијом за инклузију Рома општине Инђија, организовала је потписивање уговора између Народног универзитета „Божидар Аџија“ и полазника ромске националности из општине Инђија, а све у оквиру пројекта „Побољшање запошљивости Рома у АП Војводини“.

11

и усавршавањем могу себи да обезбеде боље услове живота. - Мени овај курс много значи, јер је бесплатан и тако ћу моћи да стекнем звање које родитељи нису могли да ми омогуће. Ово је велика прилика за све нас младе – задовољна је двадесетчетворогодишња Зорка Димитријевић из Крчедина. Ј. Антић

ТЕМЕРИН: У КИЦ „Лукијан Мушицки“ у Темерину, сутра у 17.30 сати биће одржано „Ирачко вече“. Гост је пе сник из Ирака Сабах ал Зубеиди, а орга ни зато ри су Сред ња школа „Лукијан Мушицки“ и извиђачи Темерина.


ekOLOGiJA

~etvrtak24.maj2012.

dnevnik

c m y

12

OD NAREDNOG MESECA

Noveodredbe obojama ilakovima Od1.junapo~iweprimenaodredbi kojima se ograni~ava ukupnodozvoqnisadr`ajisparqivihorganskihjediwewauodre|enimbojamailakovima,kao ipremazimazareparacijuvozila. Da bi distributeri i malorodaje, koje stavqaju u promet bojeilakove,kaoisvidrugizainteresovani,biliadekvatnoi blagovremenoobave{tenionovim pravilima informacije na sajtu Agencije za hemikalije Srbijepripremqenojedetaqno obave{tewe. Informacija sadr`i i podsetnik na propisana ograni~ewa i zabrane proizvodwe, stavqawe u promet i kori{}ewa hemikalija, koje se odnose na bojeilakove. Ina~e,propisikojimaseure|ujuzabraneiogrni~ewaproizvodwe,stavqaweuprometikori{}ewa hemikalija imaju za ciqdaseza{titizdravqequdi i`ivotnasredina. Q. M.

NA KONKURSU „PLANETA ART”

Nagradezaeko-umetnost Na nacionalnom konkursu za ekolo{ki anga`ovani umetni~ki rad „Planeta ART”, koji je organizovalo Udru`ewe „[ta ho}e{„, nagra|eno je nekoliko autora i dela muzi~ke, li-

Novosa|anin Milivoje Kosti}

terarne i vizuelne umetnosti. Prvo mesto za muzi~ku umetnost pripalo je bogradskom bendu „EPP„ koji je izveo pesmu „Eskimo (koka-kola Sunce), u kategoriji literarne umetnosti pobedila je pesma „Zaga|iva~ka ispovest” Milo{a Risti}a iz Kru{evca, a crte` Beogra|anina Vladimira Smiqani}a dobitnik je prve nagrade zavizuelnuumetnost. Drugoplasirani su pesma - „Biqka sam„, benda „Veto” iz Bora, pesma„Alepepela”Dalibora Dreki}a iz Bor~e i delo Slavko Malija iz Prokupqa. Tre}e mesto, po kategorijama, osvojili su beogradski  kantautor \or|e Ili} i  pesma „Knap”, kratka pri~a

POLOVINOM JUNA KAMP U SREMSKIM KARLOVCIMA

u Dvorskoj ba{ti, kako bi se dec a upoz nal a s liv ads kim, {umskim i vodenim biqkama i`ivotiwama,`ivotom ptica i insekata, nau~ila metodama snala`ewa i orijentacije u prirodi,pona{awu uprirodi, za{tojeva`nodrve}e,{taje otpad,kakogasmawitii kompostirati. U radionicama u otvorenoj u~ionici u dvori{tu Ekolo{kogcentra,deca}eu~itida prave: ku}ice i hranilice za

U~esnici pro{logodi{weg kampa

nesredine dajupodr{kuzaboravakjednogdeteta,naosnovu predloga{kole. Program rada sa decom delom se naslawa na sadr`aje predmetaprirodaidru{tvoi ~uvari prirode, ali se nadopuw uj u amb ij ent aln im u~ewem, interaktivnim predavawima, muzi~kim, likovnim i kreativnimradionicama. Planiraneszi{etwe iboravaknaDunavu,Stra`ilovu,

Nagra|eno delo „Eko quska”

JVP „VODE VOJVODINE” UZ BE^EJCE

Osnovciu~e oprirodi Deca koja zavr{avaju tre}i razr ed, vol e prir od u, krea - tivne radionice i  dru`ewa, mogusedo1.junaprijavitiza bor av ak u Kamp u „Let o u SremskimKarlovcima“.Kamp organizujePokretgoranaNovog Sada, a odr`a}e se od 16. do 22. juna u Sremskim Karlovcima. Za u~enike tre}eg razr ed a svih nov os ads kih osnovn ih {kol a, Grads ka uprava za obrazovawe i Gradska uprava za za{titu `ivot-

„Tajna” Ivane Ne{i} iz Beograda i Novosa|anin Milivoje Kosti}- Kole zadelo„Ekoquska”. Tema konkursa bila je „Globalno zagrevawe i pripadnost prirodi”, a bilojeprijavqeno134umetni~kadela autoraizceleSrbijeinekolikoradova iz regiona. Vizuelni i literarni stvaraocidobilisuod{tampaniletak sasvojimradom,najboqamuzi~kagrupa snimi}e pesmu u profesionalnom studiju, svi nagra|eni autori dobi}e video snimak svog nastupa nakon postprodukcije,auru~enesuimikwige. Doga|aj se odvijao pod sloganom „Ta~ka Srbija. Pove`imo ta~ke”, kao deo me|unarodne akcije pokreta za re{ewe globalne klimatske krize. Konkurs su podr`ali: „Balkan mjuzik boks”, „Banbus”, studio „Master Blaster”,NUA„Remont”,RO„Kornet”, agencijazaprevodilekturu„[trikla” itrupa„]o{e”. A. J.

ptice, aran`mane od sve`eg livadskogcve}a,slikeodpresovanih biqaka, upotrebne i umetni~ke predmete od plasti~neikartonskeambala`e, ramove za slike od prirodnih materijala, reciklirani papir, ekolo{ke razglednice i kakoosadutucvet. Sve potrebne informacije mogu se dobiti na brojeve telefona: 021/451-788 i 021/523865 i060/0451-788. D. Ml.

Vra}awe`ivota uzreku U Be~eju je, zahvaqu}i anga`ovawuJVP„VodeVojvodine“i lokalne samouprave, posledwih godina ulo`eno dosta novca na ure|ewelokacijenau{}uVelikogba~kogkanalauTisuiokru`ewuovereke.Najvi{ejeutro{eno na faznu sanaciju zgrade turbinskog postrojewa Stare brodske prevodnice kraj u{}a KanalauTisu,kojajesadasvojevrsnamuzejskajedinicatehni~kekulture.Lanejeobavqenoizmuqavawe Kanala i ure|ena je „Staza zdravqa“ na nasipu uz Kanal u du`ini oko 800 metara preprevodnice,anasvakihsto metara postavqeni su drveni mobilijariikantezaotpatke. - Na vreme smo shvatili da samo zajedni~kim snagama mo`emo prirodne blagodeti o~uvatiistavitiufunkcijusvih gra|ana-rekaojedirektorTuristi~ke organizacije op{tineBe~ejMarjanGujanica.-ZahvalnismoJVP„VodeVojvodine“ {to su imali razumevawe zana{einicijativei{tosmo, partnerstvom,mnogouradiliu pos ledw ih nek ol ik o god in a. Nalokacijiu{}aVelikogba~kog kanala u Tisu i okru`ewu je od 2008. godine ulo`eno 15 miliona dinara. Podstaknuti ura|enim, nastavi}emo i daqe dadajemoinicijative,analokalnojsamoupraviiJVP„Vode Vojv od in e“ je da partn ers ki realizujuideje. JVP „Vode Vojvodine”, osim obavezakojeimapoZakonuovodama, realizuje i zna~ajne aktivnosti vezane za Zakon o za{titiprirodeiZakonoza{titi`ivotnesredine.

Novi mobilijar kraj Tise u Be~eju

- To se pogotovo odnosi na projekat „Voda za `ivot“, koji se realizuje od 2005. godine, a punu afirmaciju do`iveo je od 2009. godine u, gotovo svim vojvo|anskimop{tinama-reklaje {efodeqewazabriguoza{ti}enim podru~jima JVP „Vode Vojvodine” Milanka Mi{kovi}.-Uglavnomsuure|eneobale kanala i reka. Za hidrotehni~ke i meliorativne radove utro{enojeukupnooko740miliona dinara, od ~ega je na{e preduze}eu~estvovalouprojektima sufinansirawa sa 330 miliona,aostataksuulo`ileop{tine.Mismodoniralijo{desetak miliona dinara u postavqawe drvenog mobilijara na atraktivnim lokacijama, gde se lokalno stanovni{tvo okupqa da u`iva u prirodi, vaspitno-

obrazovne ustanove sprovode edukacije, udru`ewa sportskih ribolovacaorganizujutakmi~ewailipecaro{iu`ivaju.Ciq ovakvih projekata i na~in ure|ewa obala je da se podstakne odr`ivo kori{}ewe vodenih resursa, nauti~ki i eko turizam. Pecaro{i su nam posebno dobrodo{li, jer su oni na{a „stra`a“uzvodotokove. Po{tojeure|enaobalaKanala,kojajepravirajzapecaro{e i idealno mesto za {eta~e, Be~ejci sada prelaze na ure|ewa priobaqa Tise. Mada deo kod stepeni{tanijepogodanzapla`u,prostorodrekedogradskog {etali{tananasipujepogodan zarekreacionikompleks.Dokazani partner, JVP „Vode Vojvodine“,ovihdanajedoniralonovidrvenimobilijaruzTisukod

Be~eja, ali i za pla`u koja se ure|uje u Ba~kom Petrovom Selu.Direkcijazaizgradwube~ejskeop{tineizdvojilajemilion dinarazanastavakradovanatom prostoru, gde je ranijim investirawemdovedenavodazapi}e, postavqeni tu{evi, sprovedena kanalizacija, montirani elektri~nireflektoriidelimi~no postavqeni betonski bedemi, koji spre~avaju odrowavawe zemqepripovla~ewuvodekodizlivawavodeizkoritaTise. -Zavr{enisubetonskibedemi, izgra|ene stepenice na ~etiripunktazaprilazprostoru za rekreaciju i sada predstoji postavqawe drvenog  mobilijara,izgradwaterenazabi~volej imalifudbalupesku-rekaoje jedan od brojnih preduzetnika, kojisezala`udasezdrav`ivot uz reku i istaknuti sportski radnik Radoslav Vasin. - Kraj {etali{tanatravnatomispup~ewu postavi}emo sprave za ve`bawe u prirodi. Predstoji nam izmuqavawe Tise kod krivine izme|u kampa i stepeni{ta.Ovegodine}emehanizacija DTD „Sredwa Ba~ka“ to uraditisaobale,aidu}egodine}emopoku{atisavodedauradimo detaqnije ~i{}ewe obale. Ovo je prva faza ure|ewe prostora uzTisuzarekreativnepotrebe, akadasdrugestranedolmebude izgra|en bawski kompleks i ure|enprostornaGradskomstadionu i oko wega, bi}e to izuzetno prikladan prostor za sportsko-rekreativni turizam, koji }e doprineti kvalitetu `ivota Be~ejaca i gostiju sa svihstrana. V. Jankov

OBAVEZNO LICENCIRAWE JONIZUJU]IH APARATA

Bezradioaktivnihgromobrana Madaseradioaktivnigromobrani ne postavqaju jo{ od devedesetihgodinapro{logveka, na teritoriji Srbije ih jo{ uvekimainikoneznakoliko. Niame,predvedecenijebiloje oko3.500radioaktivnihgromobrana,ve}inajeuklowenaito, uglavnom, sa stambenih objekata,bolnicaiobdani{ta,alise procewujedaihimajo{izme|u 600i1.500,itonajvi{enaprivrednimobjektima. Posledwi rok za zamenu i skladi{tewesvihradioaktivnih gromobrana u Srbiji je 2014. godina i do tada bi svi ranije postavqenimoralidabuduskloweni sa objekata. Ve}i red u ovoj oblastio~ekujeseiodnovihpropisa,kojisuju~estupilinasna-

gu,apremakojimasvikojiradesa izvorima zra~ewa imaju obavezu datoprijaveidobijuodgovaraju}udozvoluzarad.Agencijazaza{titu od joniziraju}eg zra~ewa imaobavezudautokunarednegodine formira nacionalni regi-

se u siroma{nim op{tinama u Srbiji oni nalaze na zgradama propalih firmi pa samim tim uklawawenemakodaplati. Institutzanuklearnainstra`ivawa “Vin~a” ima jedini licencudaskidaradioaktivnegro-

Opasni i nisu staro gvo`|e Va`nojedagra|aniznajuda~akinestru~noskinutegromobraneiostavqeneporedputeva,aponekadiukradenesazgrada, netrebadiratijersuradioaktivniinisustarogvo`|e.Svaki takavgromobranmorazavr{itiuhangarima“Vin~e”,ademontiratigamo`esamoovla{}enolice. star svih izvora zra~ewa. Nedostatak novca mogao bi radioaktivnegromboranedaostaviinakonistekarokaoddvegodine,jer

mobran, a u Javnom preduze}u “Nuklearni objekti Srbije” isti~udatoradeimnogiprivatnicikojisuutomena{lina~inda

zarade. To, svakako, predstavqa velikiproblemjerradioaktivne gromobrane demontiraju i neovla{}enalica,kojasetogposla late kao bi zaradili oko 1.000 evrapokomadu.Dodatanproblem jeito{toseskinutigromobrani,umestou“Vin~u”odnoseupodrume i tamo ~uvaju iako je to opasnozastanare. Zra~ewe radioaktivnih gromobrana je, po oceni stru~waka, 180 nana po ~asu, {to se smatra dozvoqeniminezahtevapreduzimawedodatnihmera,po{tosesve do200nanapo~asusmatrazadovoqavaju}im. Ipak, oni skre}u pa`wudasutakvigromobraninajbezbedniji dok su na stubu jer su sme{teni u olovni kontejner, a dase,nakonskidawa,morajulage-

rovati  i pravilno smestiti u hangare. U Institutu za nuklearna istra`ivawa“Vin~a”tvrdedaimajuta~nubazupodatakaizvorazra~ewaionoga{tojeuskladi{te-

nouwihovimhangarima.Ovajnacionalni institut ima pravo da nuklearni otpad ~uva do godinu dana i da ih nakon toga predaju JP“NuklearniobjektiSrbije”. Q. Male{evi}


dru[tvo

dnevnik

POKRAJINSKA VLADA USVOJILA KVOTE ZA UPIS STUDENATA U PRVU GODINU SVIH NIVOA STUDIJA

UVojvodinivi{eod 9.000buyetlija VladaVojvodineju~ejeusvojila predloge o broju buxetskih mesta za upis studenata u prvugodinustudijau{kolskoj 2012/13. godini na svim nivoima studija u visoko{kolskim ustanovama~ijijeosniva~Pokrajina.Pokrajinskisekretar zaobrazovawe,upravuinacio- nalne zajednice mr Andor Deliobjasniojeda}esenaredne {kolske godine iz pokrajinskogbuxetafinansirati1.235 bruco{a na visokim {kolama strukovnih studija na teritoriji Vojvodine (ima ih devet, tri u Novom Sadu, dve u Subotici i po jedna u Zrewaninu, Vr{cu, Kikindi i Sremskoj Mitrovici). Za upis studenata u prvu godin u osnovn ih struk ovn ih, osnovnih akademskih i integrisanih studija na 14 fakulteta u sastavu Univerziteta u Novom Sadu iz buxeta }e biti finansirano 4.975 mesta ({to je 20 mesta mawe u odnosu na predlog koji je usvojio Senat UNS-a od 4.995 mesta). Vlada APV tako|e je ju~e usvojila predlogdanaovomjedinomdr`avnom univerzitetu u Vojvodini, master i doktorske studije na teret buxeta mo`e da upi{e ukupno 2.892 studenta. Toje,ina~e,brojbuxetskihmesta koje je predlo`io Univerzitet:2.646mestanamasterni-

O buyetskim kvotama za sve ostale fakultete ~iji je osniva~ Republika odluku donosi Vlada Srbije, koja }e to, najverovatnije, u~initi na svojoj dana{woj sednici, kako je najavio prof. dr Radivoje Mitrovi}, dr`avni sekretar Ministarstva prosvete i nauke voui246nadoktorskimstudijama.Naravno,ukupanbrojmestazaovogodi{wiupisjemnogo ve}i kada se dodaju ona namew en a sam of in ans ir aj u} im studentima, koji pla}aju {kolarinu.Kako„Dnevnik”nezva-

ni~no saznaje to je jo{ 3.595 mestanaosnovnimstrukovnim, osnovnim akademskim i integrisanim studijama i 1.583 na mas ter, spec ij al is ti~k im strukovnim, specijalisti~kim akademskim i doktorskim stu-

dijama. Ukupno na svim nivoi- mastudijaUNSimamestadase upi{eoko14.000studenata(od toga 7.867 na teret buxeta) u prvugodinustudijunasvimnivoima. Podse}amo da je ju~era{wa odluka Vlade APV o buxetskimkvotamazaupisstudenata uprvugodinustudijanadr`avnim visoko{kolskim ustanovama u Vojvodini jo{  uvek „uslovna” jer kona~nu saglasnost o tome koliko }e studenatabitiupisanonateretbuxeta daje Ministarstvo prosvete i nauke. O bux ets kim kvotamazasveostalefakultete, odnosno univerzitete, kao i visoke strukovne {kole u Srbiji, ~iji je osniva~ Republik a, odl uk u don os i Vlad a Srbije, koja }e to, najverovatnije, u~initi na svojoj dana{woj sednici, kako je najavio prof. dr Radivoje Mitrovi}, dr`avni sekretar Ministarstva prosvete i nauke. Tek nakon odluke Vlade i ozvani~ewadatumajunskogiseptembarskog roka za upis bruco{a na dr`avne visoko{kolske ustanove one mogu da objave svoje zvani~nekonkurse.Tako|e,tada}eiMinistarstvoprosvete i sporta mo}i da objavi zajedni~kikonkurszaupisstudenata u prv u god in u stud ij a u {kolskoj2012/13.godini.

~etvrtak24.maj2012.

13

(K)VARQIVO PROLE]E

BakaJulka ispodcrvenog ki{obrana Skriven ispod `utog, snajkinogki{obranakomejepar`ica slomqen, u sinovqevim starim farmerkamaijaknisaflekama kojesenemoguoprati,obuvenu unukove patike, sve dr`e}i veliku crvenu kesu na kojoj je od{tampana reklama nekog presti`nog butika, deda Milovan `ustro gazi prema prodavnici. Sipi ki{ica, nebo se natmurilo. Kao da je, bo`e sa~uvaj, novembaranemajmesec.Drve}eu parki}u,naperiferijiprovincijske varo{ice, sve se nekako snu`dilo, pti~ice ne pevaju. Uop{teneli~inaprole}e. Pre{av{iputstignenasvoj ciq a tamo, ispod suncobrana koji {titi zakqu~ani sanduk sa sladoledima, zgurio se jo{ parodwegovesorte,onepenzionerske. „Jeljo{nijestigoleb“,pita madamujejasnodakamionanema. Da je stigao na vreme ne bi ispredprodavnicebilonikoga. „Kasne“, potvrdi baka Jula, skrivena ispod crvenog ki{obrana sa velikim Miki Mau- som i wegovom dragom Mini u zagrqaju.

to,nismovammikrivi{tovas varajuikradu.“ „Nijeba{tako.Kadoniuop{tiniiliupoliciji{trajkuju ondasenebunite...“ „Bunimo se, kako da se ne bunimo. Pa ne mogu ja mesec dana dastojimuredudadobijembroj da izvadim paso{. Nemam ni je vremenaizdravqazabacawe.“ „Dobro, bunite se al nekako nanaspaorevamjenajja~avika. Asvitidrugini{taneprave– samonekepapireizdajuiudaradupe~ate.Amipravimomesoi lebimlekopanasnikopo{tenonegleda.Politi~ariseubi{edanaspose}ujupredizborea niprea,vide}e{,niposlene}e danassesete.A{tonamanebi dali bar malo onih para koje pla}ajustrancimadaotvorefabrike?Prvosuna{ezatvorili asadpla}ajudrugedaotvorenove,itosveposto-dvestoradnikaazatvorilifirmesapopetstoiiqaduqudi.Jo{seslikaju, nasmejani, veseli, ko da su {tatigajaznam{tauradili.A poslepardananatuistutelevizijupri~aju,jasamsvojimo~ima gledao,kakosvudauEvropupala

„Sad }e. Mo`da ima neki zastojnaputu...ki{aje“,dodapenzionisani`elezni~ar. „Prava jesen. Ko da je novembar mesec. Ve} je preteralo sa ki{om.Biosamju~euataru.Zemqasenapilaistojivodaukraj wiva.Akonastavisamo}e{tetu da napravi. Ionako su ve} tre{weskrozpropale.“ „Ne}e da vaqa. Prevrtqivo nekovreme.“ „Vama paorima nikako ne mo`e da se ugodi“, brecne se baba Jula,kojajepenzionisanau~iteqica.„Stalnokukate.Tejesu{a, tejepoplava,teovoteono.Aposlekukatedajesve{toproizvedetejeftinoaono{tokupujete vam je preskupo. Kad prodajete kukuruz–zabadavaje,kadkupite koncentrat–papreno.“ „A{ta}emokadjetako?Niko na nas da pogleda, dr`ava bi da nas obrlati, da posejemo ili utovimo a onda, kad do|e vreme datoprodamo-cenepadnu.Kad svestavi{naolovku–neisplatise{toseradio.“ „Pa{toradite?Boqejexaba sedetinegoxabaraditi.“ „Ih,sadgapogodi...Paormoradaradizemqu,tomujejedino {to ima. Samo {to su ranijih godinaqudinaviklidasepate itrpepasu}utali.Mojpokojni dedajeuvekgovorio:paornikad ne}edaumreodgladi,uranineko sviw~e i pile, ostavi bra{nasastrane,kravuimazamlekoinekako}edaishraniporodicu.Mo}i}eiparezaporezda skupi.Va`nojesamodadr`ava neterauratilidaneoduzima zemqu. I su{a i voda i po`ar mogu da se pre`ive ali ako se dr`avametneglavepaoru–onda}ebitiberiko`una{iqak! E sad, promenila se vremena, i na{adecasui{lau{kole,gledamo televiziju i nismo vi{e onako neuki pa znamo da se za na{e borimo. Nismo vi{e ni mi najgori pa da nas vortaju i la`uuo~i.“ „I opet vam nije dobro nego zatvarateputovedaobi~ansvet nemo`edastignekudjekrenuo, kod familije ili kod lekara ilive}gdemuseo}e.Nevaqani

prodaja auta, od 25 do 35 odsto. Pako}eondakdakupujeteauto koje}emodapravimo?Mora}e{ damoqaka{nekogadakupinovi auto.Aza{to?[tosmoodgotovognapraviliveresiju?Toniko ne sme da ka`e. Jel smo mi ba{ bili tako lo{i i ni{ta nismo znali da sad opet moramo ispo~etka?Jasese}amkakojeposle ratabilaparoladasezemqaindustrijalizuje. Zato smo i{li na radne akcije, da pravimo puteveifabrike.Itosegradilo 50godinadabiseza10rasfu}kalopaonda,ajdJovonanovo.A to{tosamjaimoji,imojsini wegovi, napravili prodato budza{to kojekakvima. Narod spao naprosja~ki{tap.Sadmojunuk daidekodgazda,damuderuko`u zaplatuodkojenemo`enidase ishrani?Pane}emo}i.Pro{la sutavremenakadsumomocu~upalibrkove{tonijedao`ito. Niminismovi{emutavi,nego, ako vam ne{to treba, platite! Paoriodgladine}edakrepajua zaostalenekasebrinuonikoji suimsva{tanaobe}avali.“ „Bre Milovane, ti ko da si agitatorneki.Trebosidasenudi{ da dr`i{ govore ovim strankamapredizbore.Onajkojibitebenajmiosigurnobidobio glasove, makar nas starih“, reknebiv{i`elezni~ar. „Esamoti}uti.Ceo`ivotsi le{kario na dr`avnim jaslama isadbijo{ne{todaka`e{.“ „Dobro de, nemoj da se vre|amo.“ „Kakva je to galama“, podvikneprodava~icasavrata.„Vimatori~imsesretneteodmauviku idrekuudarite.Ti{inatamo.“ „A kad }e taj leb da stigne“, pitababaJula. „Otkud ja znam? Kad stigne – stigo je. Kome se ne ~eka nek ide.“ „Manemoj,padaonajjeftini, crnilebsakrijeteispodtezgea namauvaliteonajskupqi,beli. E,ne}emo}i.“ „[ta marim ja, onda ~ekajte, alibezvike.Jasno?“ Niko, naravno, nije odgovoriojersusvismernoza}utali. Ilija Baki}

[TRAJK U CENTRU ZA SOCIJALNI RAD OBUSTAVIO POSTUPAK REHABILITACIJE DRA@E MIHAILOVI]A

Pokojnigeneral(jo{uvek) nemastaraoca Zbog {trajka Centra za socijalni rad op{tine Zvezdara jo{ nije odre|en privremeni star al ac Drag oq ub u Dra` i Mihailovi}u, komadantu Kraqevske vojske u otaxbini, bez ~ega ne mo`e da bude nastavqen sudski postupak wegovog progla{ewazaumrlog.

rad bio je du`an da Mihailovi}u u roku od mesec dana postavistaraoca.Nazahtevsuda, apoPorodi~nomzakonu,Centar za socijalni rad du`an je dapostaviprivremenogstarateqa radi za{tite li~nosti, pravailiinteresalicu~ijeje boravi{te nepoznato, a ono

Vojislava Mihailovi}a, ali on to nije ni potvrdio ni demantovao. I dok je Vi{i sud, koji je pribavio svu drugu neophodnu dok um ent ac ij u, ~ek ao da se postav i star al ac i stvor e mogu}n ost da se pos tup ak wegove rehabilitacije nastavi,dvomese~ni{trajkCentra za socijalni rad zaustavio je ~itavproces.Zbogtogajepomo}nik udru`ewa koja su tra`ilarehabilitacijugenerala Mihailovi}a advokat Zoran

gradutrajevi{eodgodinudana.  Prvi osnovni sud u Beogradu, u ~ijoj je to nadle`nosti, u martu je objavio oglas kojim je pozvao sve one koji znaju ne{to o smrti generala Mih ai l ov i} a da to prij av e. Rokzaprijavqivawenaoglas, kojijeistovremenoobjavqenu “Slu`benom glasniku Srbije” inaoglasnojtablisuda,bioje mesecdana,alinikoodsvedokasenijejavio.Tekkadaseodredi generalov staralac sud mo`enastavitipostupaktako

Streqan na Adi, a zavr{io u sekundarnoj grobnici Dr`avna komisija za tajne grobnice, koju je formirala VladaSrbije,utvrdilajedajeDra`aMihailovi}ubijenna AdiCiganlijialisumwadasuwegovekostikasnijeprenete u sekundarnu grobnicu, najverovatnije na Ratno ostrvo, kakobiseonemogu}ilodaikadbuduprona|ene.Mihailovi} je,dvadanapodono{ewupresude,17.jula1946.godine,streqankaodr`avnineprijateq. Naime, bez dokaza o danu i ~asuMihailovi}evesmrtiVi{u sud u Beogradu ne mo`e da doneseodlukuozahtevuzawegovu rehabilitaciju, odnosno daponi{tipresuduod15.jula 1946.godinekojomjeonosu|en na smrt streqawem jer nema zvani~nihpodatakaotomegde je i kad pogubqen i sahrawen. Po nalogu suda, a u skladu sa Zakonom o vanparni~nom postupku, Centar za socijalni

nema zakonskog zastupnika. Za starateqa se postavqa lice koje ima li~na svojstva i sposobnosti potrebne za obavqawe du`nosti starateqa a pristalo je da to bude. To su, prvenstveno,supru`nikilineko od srodnika, osim ako interes {ti}enikanenala`edruga~ije.Ujavnostisespekulisaloo tomedabiCentarzasocijalni rad mogao da za Dra`inog staraoca postavi wegovog unuka

@ivanovi}podneozahtevsudu da on postavi staraoca. Kako obja{wava @ivanovi} po Zakon u o vanp arn i~n om postupku privremenog staraoca mo`e da postavi bilo Centar bilosud,pajesadalogi~noda to u~ini neko drugi jer oni kojisutomoralidauradenisuustawu. Ina~e, postupak za rehabilitacijugeneralaMihailovi}a pred Vi{im sudom u Beo-

{to }e Mihailovi}a proglasitimrtvim.Zamrtvusemo`e proglasiti osoba o ~ijem `ivotunijebilonikakvihvesti u posledwih pet godina, a od ~ijeg ro|ewa je pro{lo vi{e od70godina.Zamrtvusemo`e proglasitiiosobakojajenestala u brodolomu, saobra}ajnoj nesre}i, poplavi, zemqotresu, a o ~ijem `ivotu nije bilo nikakvih vesti {est meseci. Q. Male{evi}

VESTI NoviUOUnije sredwo{kolacaSrbije Unijasredwo{kolacaSrbijeizabralaje na Generalnoj skup{tini odr`anoj u Beogradu,kojajeokupilapreko60predstavnika sredwih{kola~lanicaUSSiz~itaveSrbije, novi peto~lani Upravni odbor. Od osamkandidata,~ak,~etvoroVojvo|anadobilojepoverewe. TosuJovanaBo`i~kovi} jeizBa~kePalanke,KristinaMarjanac iz^uruga,Sa{a Pe{i} izBe~ejaiEmilijaRadojev izBele Crkve,apreostaliizabrani~lanUOUSS jeStevanKujunxi} izKragujevca.Usvojena

jeNacionalnastrategijazaperiododgodinudana,anajavqenjeinovikonkurszalokalnekoordinatoreiPRtim. V. J.

IzHemofarma direktnouapoteke Kompanija„Hemofarm”izVr{cauvelaje novimodelposlovawa-direktnudistribucijusvojihproizvodadr`avnimapotekama. Novimodeldirektnedistribucijeproizvoda apotekama zasnovan je na iskustvima iz drugih dr`ava sa ure|enim farmaceutskim tr`i{tima gde se pokazao kao veoma uspe{an.Poreduvo|ewanovogmodeladistribu-

cijeHemofarmnastavqaisaradwusaveledrogerijama i distributerima koriste}i vi{e distributivnih kanala istovremeno kako bi obezbedio {to boqu snabdevenost tr`i{talekovima. NameraHemofarmaje,navedenojeusaop{tewu,dawihovilekovi,porazumnojceni, bezbedno,sigurnoinanajbr`ina~instignu dokrajwihpotro{a~a.Isti~udadirektna distribucijaomogu}avaboqinadzornabavkeibr`ereagovaweuslu~ajevimasmawewa zaliha.Razvojmodeladirektnedistribucijeplaniranjeinaregionalnomnivou{to }e unaprediti distribuciju i u zemqama u okru`ewu. Q. M.


CRnA HROnikA

~etvrtak24.maj2012.

dnevnik

c m y

14

NAKONNAGODBESTU@ILA[TVOMUBEOGRADUOPRIZNAWUKRIVICE

ZaucewivaweJestrovi}a 35mesecizatvora Tinejyer pobegao ispred novosadskog suda

JU^EPOSLEPODNEUKA]U

Predaose maloletnikkojije zbrisaopolicajcima Maloletni B.K.iz Ka}a, osumwi~en da je po~inio osam drskih kra|a, predao se pripadnicima MUP-a ju~e oko 18 ~asova u tom selu i odveden je u pritvorsko odeqewe Okru`nog zatvora na novosadskoj Klisi, kazala je sino} za „Dnevnik” de`urni istra`ni sudija Vi{eg suda u Novom sadu Tatjana\ura{kovi}. B. K. je prethodno pobegao preksino} dvojici policajca nakon {to mu je sudija \ura{kovi} odredila pritvor do 30 dana. Okrivqeni {esnaestogodi{wak je pri izlasku iz Palate pravde odgurnuo jednog policajca i ute-

kao, a tom prilikom nije imao lisice na rukama. Iako su poku{ali da ga stignu, tinejxer je uspeo da se provu~e izme|u gusto parkiranih automobila. Maloletni B. K. tereti se da je od Novosa|anki otimao torbe, lan~i}e i nov~anike. Iako ima samo {esnaest godina, odranije je poznat novosaskoj policiji. O~ekuje se da se okrivqeni, pored krivi~nih dela zbog kojih je i priveden na saslu{awe, dodatno tereti i za ometawe ili napad na slu`beno lice, saznajemo nezvani~no. M.V.

Prvi osnovni sud osudio je ~etvoro optu`enih na kazne od {est do 10 meseci zatvora, zbog ucewivawa biv{eg fudbalskog reprezentativca Nenada Jestrovi}a u februaru 2008. godine, rekla je ju~e Tanjug u portparol suda Ivana Rami}. Filip Stojanovi} i Sr|an Dokmanovi} osu|eni su na po 10 meseci zatvora, AngelinaMisirki} na devet, a Danilo Jovanovi} na {est, precizirala je Rami}. Sud je izrekao presudu na osnovu sporazuma o priznawu krivice koji su zakqu~uli optu`eni i Prvo osnovno tu`ila{tvo, na koji se Jestrovi} nije `alio, dodala je ona. Prema wenim re~ima, presuda kojom su osu|eni za krivi~no delo ucena u poku{aju je pravosna`na i izvr{na. Optu`eni su izbegli su|ewe, jer su se nagodili s tu`ila{tvom da u zamenu za bla`e kazne priznaju da su ucewivali

Nenad Jestrovi}

fudbalera. Oni su od wega tra`ili da im isplati najpre 200.000 evra, a potom spustili cenu na 40.000 da u javnost ne bi pustili film na kojem su u kompromituju}im scenema, kako su tvrdili, Jestrovi}, koji je u to

vreme igrao za „Crvenu zvezdu” i Misirki}eva. Za krivi~no delo ucene zapre}ena je kazna od dve do 10 godina zatvora. Ekipa okrivqenih je bila optu`ena jer je anga`ovala Misirki-

}evu da Jestrovi}a dovede u stan u kojem je prethodno sakrila kameru koja je snimila kompromituju}e scene Jestrovi}a, Misirki}eve, ali i jo{ jednog fudbalera, navodi se u optu`nici. Jestrovi}a je o snimku obavestila Misirki}eva, a on je predlo`io da otkupi kompromituju}i materijal. Kako se navodi u optu`nici, Jestrovi} je u dogovoru s policijom pristao da sa ucewiva~ima razmeni 10.000 evra za snimak, posle ~ega je usledilo cenkawe. Ucewiva~i su, u me|uvremenu, spustili cenu snimka na 40.000 evra, s tim {to je Jestrovi} trebalo da im odmah iske{ira 10.000 evra, a ostatak naknadno, kada se uveri da je on na snimku. Oni su ubrzo uhap{eni prilikom ugovorene primopredaje novca na Terazijama. Jestrovi} je, me|utim, u intervjuu jednom beogradskom nedeqniku demantovao da je on na snimku tvrde}i da je re~ o fotomonta`i.

UPRAVACARINEPREDSTAVILARADNOVIHKAMIONA-SKENERA

NASTAVQENPROCESBIV[EMMINISTRUODBRANE PRVOSLAVUDAVINI]U

O aferisatelit izazatvorenihvrata

Su|ewe nekada{wem ministru odbrane Zajednice Srbije i Crne Gore PrvoslavuDavini}u, u aferi satelit iz 2005. godine, ju~e je u Vi{em sudu u Beogradu nastavqeno izvo|ewem dokaza. Kako „Dnevnik“ saznaje nezvani~no iz krugova odbrane, ju~e su saslu{ana dva svedoka, svojevremeno na~elnici u sektorima za snabdevawe i imovinsko-pravne poslove ministarstva u relevatnom periodu. Po odbrani, su{tina je da je „na nivou tada{we dr`avne Zajedice SCG bilo sve vezano za ideju i pri~u o eventualnom najmu satelita, a Ministarstvo odbrane u tome nije u~estvovalo“. „U slu~aju eventualno pozitivne kona~ne odluke SCG, za zakqu~ewe ugovora s ponu|a~em za najam satelita,

Na ro~i{tu odr`anom u martu, na predlog odbrane Davini}a, javnost je iskqu~ena sa su|ewa, jer bi me|u dokazima trebalo da se na|u i podaci iz arbitra`nog postupaka, a budu}i da ne postoji saglasnost izraelskog preduze}a „Imixsat„ da se iznose u prisustvu javnosti, imaju svojstvo poverqivih. Srbija je izgubila arbitra`ni postupak u Londonu uz obavezu da plati 37 miliona evra izraelskoj firmi „Imixsat”. Optu`nica koju Vi{e tu`ila{tvo podiglo u maju 2010. tereti Davini}a za krivi~no delo zloupotreba slu`benog polo`aja, te da je 4. juna.2005. u Parizu, s firmom „Imixsat interne{nel“ iz Izraela, zakqu~io ugovor o pravu kori{}ewa satelita ukupne vred-

Prvoslav Davini} s advokatom Draganom Pa{i}em

Po~iwuzavr{nere~i zabalisti~kuopremu U drugom aktuelnom procesu protiv biv{eg ministra odbrane SCG Pravoslava Davini}a u „aferi pacniri“ iz avgusta 2005. godine, okon~an je dokazni postupak i izlagawe zavr{nih re~i je zakazano za 2. jul. U tom slu~aju, optu`ba tereti Davini}a u vezi s dva „sporna“ nerealizovana ugovora o nabavci pancira i druge balisti~ke opreme za Vojsku od zrewaninske firme „Mile Dragi}“. Oba ugovora su raskinuti pre nego {to je do{lo do wihove realizacije. Nedavno je optu`ba izmewena tako {to je Davini}u , umesto te`eg oblika krivi~nog dela zloupotrebe slu`benog polo`aja, za koje je zapre}ena zatvorska kazna od dve do 12 godina, na teret stavqen lak{i oblik – osnovno delo, za koje je zapre}ena kazna do pet godina zatvora. bilo bi ovla{}eno preduze}e ’Jugoimport’“. Okrivqni biv{i ministar Davini}, u odbrani tvrdi da je 4. juna 2005. godine u Parizu potpisao neobavezuju}i dokument-predugovor, iako je u vezi s tim papirom izreleska firma „Imixsat„, ponu|a~ za najam satelita, pokrenula me|unarodnu arbitra`u koju je Srbija izgubila.

nosti 44.900.000 evra , nanev{i {tetu Republici Srbiji “. Optu`ba Davini}u pripisuje da je to u~inio „ protivno Uredbi o pokretnim stvarima za posebne namene Ministarstva odbrane i bez saglasnosti Uprave za buxet i finansije MO i Pravne uprave MO i bez saglasnosti Direkcije za imovinsko pravne poslove MO. J. J.

Novi skener otkriva i najsitnije detaqe

Mogudazavirei upepeqaruvozila

Postavqawem prve }umrukane (carinarnice) na Savi kod Ostru`nice pre ta~no 208 godina, zapo~ela je istorija srpske Carine, odnosno kontrole kretawa qudi i robe preko granice na{e dr`ave. Naravno, tada se kontrola i naplata carine sprovodila odokativnom metodom prvih srpskih carinika, a povodom Dana carinske slu`be Srbije, ju~e je u Beogradu predstavqen rad modernog carinskog kamiona-skenera, uz ~iju pomo} danas carinici bez problema mogu da prebroje i sitni{ koji ostane u vozilu i to bez da iko otvori vrata automobila ili kamiona koji se pregleda. Slu`ba za suzbijawe krijum~arewa Uprave carina prikazala je ju~e novinarima ve`bu otkrivawa razli~itih predmeta koji su sakriveni u vozilu. Nakon {to skener pre|e „preko” vozila koje se skenira, za samo 30 sekundi operativci koji upravqaju ovim ure|ajem, dobijaju snimke na kojima se lako uo~avaju svi metalni predmeti, prikriveni „{tekovi” i druge nepravilnosti koje izazivaju sumwu carinika. U konkretnom slu~aju carinici su prikazali kako

skener lako otkriva predmete sakrivene u tapacirungu poda i vrata, gde su za potrebe ove ve`be sakrili automatsku pu{ku i okvir, kao i upakovan paket od jednog kilograma sakriven u rezervnoj gumi vozila. O zna~aju modernizacije ove slu`be i dosada{wim rezultatima novih skenera govorio je Pre-

ne, kada su po~eli da se koriste, na grani~nim prelazima Srbije je uz wihovu pomo} otkriveno oko {est kilograma zlata, oko 15 kilograma droge, 360.000 komada cigareta i 67 ilegalnih emigranata. - S obzirom da je u pitawu vrlo sofisticirana tehnologija, mi prakti~no iz dana u dan posti`emo sve boqe rezultate jer je i na-

Najvi{ese{vercujudrogaizlato Od po~etka 2011.godine do danas, na grani~nim prelazima Srbije je zapleweno oko 100 kilograma zlata, vi{e od 100 kilograma razli~itih vrsta droga, oko 18 miliona komada cigareta, preko dva miliona evra u gotovini, a spre~en je prelazak granice vi{e 400 ilegalnih emigranata na putu ka zemqama zapadne Evrope. dragPetronijevi}, direktor srpske Carine. - Imaju}i u vidu da se na{i carinici svakodnevno susre}u s ozbiqnim poku{ajima krijum~arewa, modernizacija i primena najsavremenije opreme predstavqa imperativ za carinsku slu`bu - rekao je Petronijevi}. Prema wegovim re~ima, Carina raspola`e sa deset ovakvih kamiona-skenera, a od maja pro{le godi-

{im slu`benicima bilo potrebno vreme da steknu neophodno znawe i iskustvo u rukovawu skenerima. Broj izvr{enih skenirawa u toku dana se konstatno pove}ava i u narednom periodu o~ekujemo jo{ efikasniji rad ove slu`be - rekao je Petronijevi}. On je najavio da }e tokom leta na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla” biti pu{ten u rad specijalni skener najnovije tehnolo-

gije kojim }e se kontrolisati svi kargo tovari koji budu stizali u na{u zemqu. Prema wegovim re~ima takav skener nema nijedna zemqa u okru`ewu, a jo{ uvek je retkost i u razvijenim dr`avama Evrope. Osvrnuv{i se na ostale delatnosti Uprave carina, Petronijevi} je dodao da }e prioritet carinske slu`be u narednom periodu biti pru`awe dodatne podr{ke izvozno orijentisanoj privredi, koja }e zahvaquju}i jednostavnijim i br`im carinskim postupcima {tedeti vreme i novac, pa samim tim postati i konkurentnija na globalnom tr`i{tu. Od po~etka godine do sredine maja, Uprava carine je buxetu Republike Srbije doprinela sa 110 milijardi dinara, {to je pove}awe od 3,2 odsto u odnosu na isti period pro{le godine. Od tog iznosa, oko 12 milijardi dinara predstavqaju napla}ene carinske da`bine, dok je ostatak ostvaren od naplate PDV-a na robu iz uvoza. Tokom 2011. godine Uprava carine je naplatila 321 milijardu dinara {to je preko 10 odsto vi{e u odnosu na 2010. N.Perkovi}

DANASUOSNOVNOMSUDUUZREWANINU

Novosu|eweMiletuDragi}uza„pancir” Ponovqeno su|ewe vlasniku fabrike za proizvodwu vojne opreme MiletuDragi}u zbog optu`bi da je poku{ao da zloupotrebi ovla{}ewa u privredi povodom nabavke pancira za vojsku 2005. godine, po~iwe danas u podne u Osnovnom sudu u Zrewaninu. Apelacioni sud u Novom Sadu ukinuo je nedavno prvu presudu kojom je Dragi} bio oslobo|en optu`bi. Ukinutom presudom od 18. juna 2010. godine Dragi} je bio oslobo|en optu`be da je poku{ao da zloupotrebi ovla{}ewa u privredi, kao i da je neovla{}eno dr`ao oru`je, jer nije

Mile Dragi}

dokazano da je izvr{io ta krivi~na dela. Osnovni sud u Zrewaninu }e tokom novog su|ewa morati da postupi po nalazima Apelacionog suda u Novom Sadu kako bi pravilno i potpuno utvrdio sve ~iwenice, odnosno da li je Dragi} po~inio krivi~no delo. Postupak protiv Dragi}a prvobitno je vo|en pred Vojnim odeqewem Okru`nog suda u Beogradu u kome je bio optu`en, zajedno s nekada{wim ministrom odbrane SCG Prvoslavom Davini}em i jo{ dvojicom oficira, koji se terete da su zloupotrebili slu`be-

ni polo`aj sklapawem ugovara o nabavci pancira i {lemova. Tu`ila{tvo smatra da je taj ugovor izme|u firme „Mile Dragi}” iz Zrewanina i Vojske SCG iz 2005. godine, vredan 176 miliona evra , {tetan po dr`avu. Beogradski sud se, me|utim, oglasio nenadle`nim za su|ewe Dragi}u i predmet ustupio zrewaninskom Osnovnom sudu. Optu`be protiv Dragi}a mewane su vi{e puta. Prvo se teretio za zloupotrebu slu`benog polo`aja, zatim za prevaru u poku{aju, a sada mu se sudi za poku{aj zloupotrebe ovla{}ewa u privredi. (Tanjug)


crna hronika

dnevnik

~etvrtak24.maj2012.

15

POSLEMESECDANARAZJA[WENASMRTMLADI]AIZZREWANINA

Otrovaoseme{avinom~ajaodmaka ilekovazasmirewe Nakon mesec dana od smrti Gorana P. iz Zrewanina, obdukcijom je utvr|eno da je preminuo od prekomerne upotrebe ~aja od maka u kojem je bilo i drugih supstanci. Kako „Dnevnik” nezvani~no saznaje, nesre}ni mladi} se otrovao kombinovawem ~aja od maka i lekova za smirewe, a wegova devojka SawaT., koja je tog 21. aprila ove godine, zajedno s wim konzumirala kobni napitak, je pre`ivela ali s trajnim zdravstvenim o{te}ewem. - Te{ko da bi smrtonosno trovawe moglo da nastupi samo od ~aja od maka. Sasvim sigurno je da je u wemu morala biti i neka druga supstanca da bi on imao tako sna`no dejstvo da izazove smrt. Da bi {oqa ~aja od maka zaista bila smrtonosna, morao bi da je pripremi neko stru~an, jer nisu svi alkaloidi koji se nalaze u ~auri maka rastvorqivi u vodi obja{wava za na{ list Vukosava Stevanovi}, apotekarka iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije. - Da bi oni to postali, mora da se spreme na poseban postupak. Neko stru~an je morao da prevede alkaloide iz maka u soli da bi oni bili rastvorqivi, ali taj mora da zna kako se alka-

loidi morfijuma u obliku ~aja mogu prevesti u rastvorne soli. Dakle, ako je ~aj od maka izazvao smrtonosno trovawe, to bi onda

morao biti predmet ozbiqnijeg istera`ivawa i analize koje bi utvrdile gde je ~aj i kod ga je pripremio.

Morfijum Morfijum se, zajedno s drugim alkaloidima, nalazi u maku i to u svim delovima biqke osim semena, ali se za dobijawe opijuma koristi samo jedan varijetet - takozvani opijumski mak. Kada biqka u|e u fazu opijumske zrelosti, ~aure se zasecaju i iz wih curi mle~nobeli sok koji se na vazduhu zgusne, o~vrsne i dobije mrko-crvenu boju. Ovim postupkom nastaje sirovi opijum koji sadr`i najmawe 10 odsto morfijuma i dva odsto kodeina. Zbog mogu}e zloupotrebe, danas se re|e koristi opijum, a opijumski alkaloidi se naj~e{}e dobijaju ekstrakcijom iz suvih ~aura maka nakon odvajawa semena. Mogu}a je i ekstrakcija iz zelenog dela biqke, ali se ovako prikupqena sirovina mora, zbog nestabilnosti, brzo osu{iti a tek onda se pribegava ekstrakciji. Svetske potrebe za morfananima iznose oko 190 tona godi{we, ali 80 odsto ove koli~ine predstavqa kodein.

Predozirawe Upotrebqen bez postoje}eg bola, morfin deluje toksi~no. Kod osoba koje nisu koristile morfin, toksi~ne su doze ve}e od 0,1grama. Deca su jo{ osetqivija na morfin od odraslih zbog nerazvijene krvno-mo`dane barijere. Akutno trovawe mo`e biti samoubila~ko ili slu~ajno - kod predozirawa. Javqa se euforija koju prati mu~nina, `e|, hipotenzija, hipotermija, halucinacije, mioza, nesavladiva potreba za snom, koma i smrt usled depresije centra za disawe. Smrt nastupa za 24 sata.

Na{a sagovornica podse}a da se nekada ~aj od makovih ~aura u Vojvodini koristio da bi se wime pojile male bebe kako bi boqe spavale i dodaje da je profesor Jovan Tucakov godinama radio na zdravstvenom prosve}ivawu Vojvo|ana kako bi se odrekli upotrebe ovog napitka i time prestali da stvaraju zavisnost kod svoje dece. - Znalo se da mak ima grupu hemijskih supstanci koje su toksi~ne kao i da u odre|enim koli~inama u wemu ima morfijuma u dozama koje se koriste protiv bolova u medicini. Nekada se u apotekama mogla kupiti tintura opijuma koja se koristila protiv bolova. Bilo ga je u kombinovanim pra{kovima protiv bolova. Onda je otkriveno da on stvara naviku i tada je prestala upotreba. Mnogo godina unazad u na{im kafi}ima pojavio se maki-~aj, koji je zapravo spravqan od makovih ~aura ali nije bio do te mere toksi~an da izazove smrt. Mladi su to vi{e pili kao modu i “ludovali” u tinejxerskim danima. No, ipak se i to smatralo nedozvoqenim i strogo se kontrolisalo. Jer, znalo se da ako se bilo koja ja~a supstanca, koja ima sli~ne efekte opijumu , doda u wega, onda se wegovo dej-

stvo znatno poja~ava i mo`e do}i do trovawa - ka`e Vukosava Stevanovi}. Ona obja{wava da konzumirawe ~aja od make nema haluciono dejstvo i ostale efekte koje izaziva-

moraju pro}i posebnu proceduru pripreme. Suva ~aura maka ima mawe vode u sebi, dok kod sve`e ona mora da se odstrani. To onaj ko se lati posla pravqena ~aja od maka sve mora da zna, kao i da od

ju narkotici, niti proizvodi stawe u kojem se nalazi onaj ko konzumira drogu. Pored toga, dodaje, on ne mo`e da stvori takvu naviku kao {to to mo`e ~ist opijum, jer nema dovoqno jakih sastojaka u sebi da bi imao snagu opijata . - Opasni alkaloidi se nalaze u ~auri i da bi se oni izdvojili,

~aure napravi toliko jak ~aj da bi nastupilo trovawe sa smrtnim posledicama . Zbog toga i verujem da nije u pitawu samo ~aj od ~aura maka, ve} da je u wega stavqeno i neko drugo sredstvo koje ga je poja~alo i izazvalo trovawe - zakqu~uje Vukosava Stevanovi}. Q.Male{evi}

PORODI^NATRAGEDIJAUZEMUNU

Majkaosumwi~enazaubistvo bebestare40dana

DESETOGODI[WAKIWATE[KOPOVRE\ENA UARAN\ELOVCU

Pasizujedao devoj~icu

Desetogodi{wa devoj~ica N. M. iz Aran|elovca te{ko je povre|ena kada ju je napao pas rase „dogo argentino” vlasnika Sa{e M. (26), kome je kragujeva~ka policija odredila meru zadr`avawa u trajawu do 48 sati. Devoj~ica je zadobila te{ke telesne povrede u predelu glave i desne {ake i posle ukazane pomo}i u aran|elova~koj bolnici odmah je preba~ena na De~iju kliniku u Beogradu, navedeno je u saop{tewu kragujeva~ke policije. Do tog napada je do{lo preksino} ne{to pre 20 sati u auto ser-

visu „Mila” kada je pas isko~io iz boksa i napao devoj~icu i po~eo da je ujeda, dok se a drugom decom igrala u dvori{tu tog servirsa u Ulici Tanaska Raji}a. Napad na devoj~icu prekinula je mu{terija koja ja udarcima pajserom oterala psa i potom s vlasnikom Sa{om M. odvezla dete u aran|elova~ku bolnicu. Sa{a M. }e, po isteku mere zadr`avawa, biti priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo te{ko delo protiv op{te sigurnosti. (Tanjug)

PRIJAVAKIKINDSKEPOLICIJE

Te{kopovre|en udiskoteci Policijski slu`benici u Kikindi podneli su krivi~nu prijavu protiv MilanaV. (1979) iz Novi Kozaraca zbog osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo

te{ke telesne povrede. Prijava Milana V. tereti da je u diskoteci „Paun” u Kikindi, nakon sva|e, udario M.N. i te`e ga povredio. M.Mr.

Policija je uhapsila S.J.(26), osumwi~enu da je ju~e rano ujutro ubila svoju bebu staru ~etrdesetak dana, s nekoliko uboda no`em u grudi u Banatskoj ulici 51 u Zemunu. Majci je odre|eno policijsko zadr`avawe od 48 ~asova, posle ~ega }e biti izvedena pred ista`nog sudiju. Kako javqa reporter B92, ovo ubistvo }e najverovatnije biti okarakterisano kao ~edomorstvo, s obzirom na to da je beba ro|ena 11. aprila. Kako je B92 nezvani~no saznao, ona i mu` sedeli su s ro|acima do tri sata, kada su oti{li na spavawe. Oko pet sati majka je ustala da podoji dete. Mu` je ~uo krik iz sobe i kada je u{ao video je sina izbodenog no`em. On je odmah pozvao Hitnu pomo} i policiju, ali kada su oni stigli na mesto doga|aja zatekli su mrtvo i krvavo novoro|en~e. Kom{ije, s kojima je novinar B92 razgovarao, ka`u da ni{ta do sada nije ukazivalo da bi se ovakva tragedija mogla dogoditi i da su majku vi|ali redovno kako se s bebom {eta napoqu.

- Ba{ su fini bili, ne zna{ ko je boqi. Svekar, svekrva, mlado`ewa, a za wu, da je ona tako napravi.... Ju~e sam bila tu, sekla ogradu i pitam kako je mali. Ka`e - dobro je, {eta ga i ja ka`em - tako je i moj unuk imao gr~eve, pro}i }e ga. Ona ga je skroz zavila u }ebe, tu smo bili zajedno, ona je tu {etala - pri~a jedna kom{inica.

- Izuzetna jedna porodica, bez ikakve mrqe, nikada se nisu ni sva|ali, nije se ~ulo nikad ni{ta za wih lo{e. Verovatno se radi o toj postporo|ajnoj depresiji, po{to sam zdravstveni radnik, pa je to moja pretpostavka. Ju~e sam je videla s bebicom kako {eta - ka`e druga `ena iz susedstva. Majka }e verovatno da bude upu}ena i u specijalizovanu

Zgrada u kojoj se dogodilo ubistvo

psihijatrijsku ustanovu da bi se utvrdilo da li je postporo|ajna depresija mogu}i uzrok ~edomorstva. Me|utim, sporno je koliko dugo traje postporo|ajna depresija. Smatra se da je taj interval od nekoliko sati do nekoliko dana, a nu`no je utvrditi da je majka u momentu izvr{ewa dela bila pod uticajem tog poreme}aja. ^edomorstvo se po na{em zakonu, kao i svuda u svetu, smatra privilegovanim ubistvom, {to zna~i da se za ovo delo izri~u bla`e kazne. Krivi~ni zakonik za ubistvo bebe predvi|a kaznu od {est meseci do pet godina zatvora. Sudije, me|utim, retko izri~u najstro`u kaznu. Za mawe od nedequ dana ovo je druga tragedija na podru~ju grada Beograda. Podsetimo, krajem pro{le nedeqe u Mladenovcu dogodila se sli~na tragedija. Trideset~etvorogodi{wa S. S. uhap{ena je zbog sumwe da je no`em ubila svog trogodi{weg sina u porodi~noj ku}i. E.D.

Opreznospostporo|ajnomdepresijom Postporo|ajna depresija nije retka kod `ena kada se mogu javiti i drasti~ne promene u pona{awu, pa i ozbiqni psihijatrijski poreme}aji, ukazuju stru~waci i apeluju na ~lanove naju`e porodice da neposredno posle poro|aja obrate pa`wu i pomognu mladim majkama da prevazi|u probleme. Psihijatar u Institutu za mentalno zdravqe dr Sawa Nikoli} rekla je da se natalna i postnatalna depresija javqa u proseku kod 10 do 15 odsto `ena, a da ~esto promene raspolo`ewa i wihovi strahovi tokom trudno}e i posle poro|aja mogu biti prenagla{eni i „pre}i” u psihijatrijski poreme}aj. - Postnatalnom depresijom ra~una se 12 meseci nakon poro|aja, kada se mo`e javiti takva promena u pona{awu i raspolo`ewu `ene - kazala je dr Nikoli} iz Odseka za perinatalnu i reproduktivnu psihijatriju u Institutu za mentalno zdravqe gde se trudnice, ali i `ene koje su tek rodile dete, mogu javiti za pomo}. Osvr}u}i se na ju~era{wu tragediju u Zemunu, gde je prona|eno mrtvo novoro|en~e a majka uhap-

{ena pod sumwom za ~edomorstvo, Nikoli} je kazala da je mogu}e da se radi ba{ o postporo|ajnoj depresiji, ali da se to ne mo`e uvek sa sigurno{}u proceniti budu}i da nije poznato da li je osoba ranije imala psihi~ke tegobe. Ona je podsetila da se i zakonski ~e-

di kasnije - kazala je dr Nikoli} navode}i da je tada uglavnom re~ o psi hi ja trij skim slu~ajevima. Profesor socijalne patologije Aleksandar Jugovi} smatra da je za slu~ajave ~edomosrtva kqu~ni okida~ duboka psihi~ka bo-

Zablude Dr Sawa Nikoli} je objasnila da se za lekarsku pomo} treba obratiti ukoliko je `ena upla{ena, ako je du`i period tu`na, bezvoqna ili ne uspeva da ostvari kontakt sa svojom bebom...Ona je ukazala da bi najbli`i ~lanovi porodice i prijateqi trebalo da obrate pa`wu na takvo pona{awe `ene i sugeri{u joj da se javi za pomo} psihijatru. Prema re~ima Nikoli}eve, postoje velike zablude o tome da tokom trudno}e `ena ne bi smela da pije lekove, naro~ito za smirewe i dodala da mnoga istra`ivawa ukazuju da je po plod daleko {tetnija depresija majke nego upotreba lekova koji propisuje tim stru~waka. domorstvo druga~ije sankcioni{e upravo zbog smawene ura~unqivosti usled depresivnosti majke i naglasila da je zna~ajna razlika ukoliko `ena ubije starije dete. - Naj~e{}e postoje drugi razlozi ukoliko to `ena ura-

lest. On smatra da ~edomorstvo naj~e{}e ~ine osobe s ozbiqnim psihi~kim poreme}ajima i da se kod svakog tipa destruktivnog pona{awa prema detetu od strane majke po pravilu radi o dubokim psihijatrijskim problemima. Prema wegovim re~ima, neophod-

na je kontrola pona{awa takvih osoba kako od institucija u kojima se le~e, tako i dru{tva u celini, odnosno porodice. Jugovi} je ipak dodao, da nije mogu}e sve kontrolisati. - Institucije, centri za socijalni rad, medicinski centri psihijatrijske slu`be prate takve osobe. Jako je va`no da i porodica bude upoznata sa karakterom i dubinom psihi~ke i psihijatrijske bolesti kako bi i ona mogla da se ophodi prema takvoj situaciji kazao je dr Jugovi}. „Okida~” i u nekim slu~ajvima mo`e biti i druge prirode-poreme}eni odnosi u braku, porodici, posebno ako u istoj ku}i `ivi vi{e generacija, ali je kqu~ni okida~ duboka du{evna bolest - zakqu~io je sagovornik. Doktorka Nikoli} ka`e da se sve ve}i broj `ena obra}a Institutu za mentalno zdravqe, tra`e}i pomo} kada prepozna i shvati da ima problem. Veliki broj wih, kako je dodala, ustru~ava se da to u~ini kako ne bi bile pogresno shva}ene, okarakterisane kao lo{e osobe i majke. (Tanjug)


SPORT

~etvrtak24.maj2012.

dnevnik

c m y

16

INTERKONTINENTALNEKVALIFIKACIJEZAOLIMPIJSKEIGRE

Lavicekorak bli`eLondonu Srbija–Kuba3:0(25:21,25:23,25:19) TOKIO: Hala Metropoliten, gledalaca: 2.700, sudije: Lazaruga (Al`ir), Gronevegen (Holandija). SRBIJA: Brako~evi} 8, Mihajlovi}, @ivkovi}, Krsmanovi} 11, Male{evi} 9, Vesovi} 6, Ogwenovi} 5, Veqkovi} 11, Ra{i}, ]ebi} (l), Starovi}, Blagojevi}. KUBA: Salas 10, Santos 6, Rohas 2, Palasios 4, Leskaj, Borel (l), Klegar, Kastaweda 7, Gil 15, Sili 6, Silva, Montienzo. Odbojka{ice Srbije, popularne lavice, maksimalnim rezultatom savladale su Kubu u ~e tvr tom ko lu In ter kon ti nen tal nih kva li fi ka ci ja za Olimpijske igre i sa tri pobede ubedqivo u odnosu na pratioce dr`e tre}u poziciju. Lavice su odigrale jo{ jedan kvalitetan susret i sada su korak

bli`e Londonu. Kubanke su bile dobar rival, ali kada se na{a selekcija prilagodila wihovom sistemu igre (igra sa dva tehni~ara) sve je i{lo prema planu. Od starta na{ blok bio je na visini zadatka pa smo veoma brzo preuzeli kontrolu igre i re zul ta ta. Pri jem ser vi sa dobro je funkcionisao, napada~i su bili raspolo`eni pa je Srbije preko Brako~evi}eve bez puno muke vodila tokom prvog seta. Kubanke su aktivnim blo kom obez be di la mno go brojne kontranapade, ali su lavice uzvratile dobrim servisima i povela. Iako je na me~u s Korejom u{la zbog povrede Ra{i}eve, Stefana Veqkovi} je jo{ jednom bila na vrhunskom nivou. Uz Krsmanovi}evu je ~inila veoma raspolo`en par sredwih

Rezultati Peru–Rusija 0:3 KineskiTajpeh–Tajland 0:3 Srbija–Kuba 3:0 Japan-Koreja 1:3 1.Rusija 4 4 0 12:0 12 2.Japan 4 3 1 10:3 9 3.Srbija 4 3 1 9:4 9 4.Koreja 4 2 2 7:7 6 5.Tajland 4 2 2 6:6 6 6.Kuba 4 1 3 3:9 3 7.Peru 4 1 3 3:9 3 8.K.Tajpeh 4 0 4 0:12 0 blokera koji je koristio svaki na{ dobar timski prijem da sigurno poentira. Upravo na servise Veqkovie}eve napravila je Srbija seriju 5:0 i na drugi tehni~ki tajm-aut oti{la s velikom predno{}u (16:10), ali je usledio mali pad s nekoliko gre{aka u napadu pa su Kubanke vratile rezultatsku neizve-

StefanaVeqkovi}unapadunakubanskiblok

snost (17:15). Ipak, prijem Srbije odradio je najve}i posao u bitnim trenucima, raspucala se Male{evi}eva, a sve je sjajno vodila Ogwenovi}eva, pa smo uspeli da sa~uvamo minimalnu prednost za vo|stvo 2:0 u setovima. Kuba je boqe otvorila tre}i

DANASU^OKIREVAN[ME^FINALAPLEJ-OFAZA@ENE

UzavrelokrajTise Sen}anske stonoteniserke slavile u prvoj utakmici finale plej-ofa s kom{inicama iz ^oke 4:1, u uzavreloj atmosferi kakva se mo`e videti samo kada se nadigravaju rivalke iz dve varo{ice kraj Tise. Oko 200 qubiteqa stonog tenisa, navija~a obe ekipe, {timung je pravilo bubwevima, trubama i pi{taqkama, a sli~na atmosfera o~ekuje se i u revan{u danas u ^oki (Spomen sali „I{tvan Sabo”, 18 ~asova). Ako pobede ^okanke majstorica }e se igrati 28. maja u Senti. Za pr fi fi nal ni okr {aj treneri Sente Zoltan Melik i ^oke Laslo Kormawo{, ina~e obojica ^okani, odredili su postave za koje su smatrali da mogu iznenaditi. Prikazane su kvalitetne partije i pored ~iwenice da su se po dve igra~ice obeju ekipa prethodne ve~eri vratile sa me|unarodnog prvenstva Slova~ke.

set, povela 7:5, ali je to bilo sve {to je uspela da uradi. Uspostavila je Srbija kontrolu u igri, vratila vo|stvo i nezadr`ivo jezdila ka maksimalnoj pobedi. Napadale su na{e dame servisom, prijem i blok su dobro funkcionisali, a napada~i su u

zavr{nici seta bili na visokom nivou, {to je bilo dovoqno za sigurnu pobedu nad mladom ekipom Kube. Danas je na Interkontinentalnim kvalifikacijama slobodan dan, a sutra }e Srbija igrati s Rusijom od 6.30 ~asova. M.R.

EVROPSKALIGAZADAME

Srbijadoma}in uSubotici Evropska odbojka{ka konfederacija objavila je satnicu utakmica ~etvrte Evropske lige u konkurenciji odbojka{ica. Seniorke Srbije, trostruke uzastopne i do sada jedine pobednice ovog takmi~ewa,igra}e u A grupi sa [panijom, Rumunijom i Ma|arskom. Srbija }e biti doma}in prvog turnira, od 1. do 3. juna, u Subotici. Finalni turnir }e se odigrati u Karlovim Varima u ^e{koj (od 5. do 7. jula), a finalisti }e izboriti u~e{}e u Grand Priju. U B grupi igra}e Turska, Francuska, Bugarska i [vajcarska, a u C grupi Holandija, ^e{ka, Izrael i Gr~ka. S obzirom na ovogodi{wi kalendar me|unarodnih takmi~ewa, utakmice Evropske lige igra}e se po novom sistemu, svaka od reprezentacija bi}e doma}in trodnevnog turnira.

INTERKONTINENTALNEKVALIFIKACIJEZAOI Ekipe^okeiSenteuo~iprvogme~auSenti

U prvoj partiji Aneta Maksuti nije dozvolila nikakvo iznena|ewe, pa je protiv @anet Kormawo{ pobedu ostvarila identi~nim skorom u sva tri seta. Potom je usledio potpu no ne zve sno nad i gra va we Aliz \ur~ik i prve igra~ice ~o kan ske eki pe, Sen }an ke Aleksandre Radowi}, u kome je slavila \ur~ikova 3:2. Ova i naredna partija izme|u Brigi-

Senta – ^oka4:1 SENTA: Klupska sala STK Senta, gledalaca: 200. Sudije: Bela Vadleve i Zoran Pani} (Kikinda). REZULTATI: Maksuti - Kormawo{ 3:0 (11:7, 11:7, 11:7), \ur~ik - Radowi} 3:2 ( 11:9, 6:11, 12:10, 9:11, 11:5), Mirkovi} - Fewve{i 3:2 ( 11:9, 11:7, 9:11, 9:11, 11:4), Maksuti - Radowi} 1:3 ( 10:12, 11:5, 10:12, 9:11), Mirkovi} - Hajnal 3:0 (11:3, 11:3, 10:2)

U SUSRET OLIMPIJSKIM IGRAMA U LONDONU: UamfiteatruFakultetazasportiturizam(TIMS)uNovom Sadu odr`ana je javna tribina pod nazivom -U susret Olimpijskim igrama - London 2012, organizovana u saradwi sa Olimpijskim komitetom Srbije. U~esnici su bili dr BranislavJevti},sportskidirektorOKSi{efolimpijskemisijeuLondonu,profdr.ZlatkoAhmetovi},dekanFakultetaza sportiturizam,biv{iolimpijciSlavkoObadov,ZoranPan-

te Mirkovi} i Ana @ofije Fewve{i, koju je Mirkovi}eva dobila tako|e sa 3:2, bile su odlu~uju}e za pobednika prvog susreta. Poen ^okankama jedino je uspela da izbori Radowi}eva, sa vla dav {i Mak su ti je vu, a mla|ana Doro}a Hajnal, osim ~asnog poraza, nije mogla o~ekivati vi{e protiv iskusne Mirkovi}eve. - Nadao sam se pobedi, a zaista nije bilo lako. Mo`da se rezultat od 4:1 ~ini ubedqivim, a nije to bilo tako, mada sam se nadao pobedi. Neizvesnosti je bilo u drugoj i tre}oj partiji, koje su se mogle zavr{iti i pobedama ^okanki, ali po{to smo ih dobili to je za nas bila zna~ajna prednost od 3:0. Iako smo uspeli da pobedi-

mo na doma}em terenu, jo{ nije sve gotovo. Napravili smo prvi korak ka novoj tituli, s tim {to revan{u u ^oki ne}e biti lako - izjavio je trener Sente Melik. Tre ner ^o kan ki kon sta tovao je da je naporan put iz Slo va~ ke osta vio tra ga na igra~icama. - Uz malo vi{e sre}e u dve partije, koje su na{e igra~ice izgubile rezultatom 3:2, moglo je biti i druga~ije, u na{u korist. Zahvalio bih navija~ima ^oke {to su u velikom broju do{li da podr`e i bodre ekipu u Senti, a o~ekujem podr{ku i na drugoj utakmici koja, verujem, }e da bude neizvesna - ka`e trener ^oke Laslo Kormawo{. Tekstifoto:M.Mitrovi}

~i},VasaMiji},AndrijaGeri},SlobodanBo{kan,VeqkoPetkovi}, sada{wi Antonija Na|, sportisti Novog Sada, sportskiradnici,studentiiprofesoriTIMSA.BranislavJevti} je,uzpomo}ZlatkaAhmetovi}a,predstaviofunkcijusportskog direktora OKS, kao i sve du`nosti koje nosi to zvawe. Bilojere~iiofenomenuOlimpijskihigaraiza{tosuone takova`neizasvesportiste,dr`avekojeihorganizujuiza one koji na wima u~estvuju. Bilo je re~i i o na{em olimpij-

Orlovinastartu sJapanom Mu{ka odbojka{ka re pre zen ta ci ja Sr bije u Hamamacuu se prirpema za turnir In ter kon ti nen tal nih kva li fi ka ci ja za Olimpijske igre, a turnir }e se odigrati od 1. do 10. juna u Tokiju. Srbija }e na otvarawu igrati s Japanom 1. juna (12.05 ~asova po na{em vremenu). U 2. kolu (2. juna) orlovima }e rival Ju`na Koreje , u 3. kolu (5. jun) Kina, u 4. kolu (6. jun) Australija, u 5. kolu (7. jun) Portoriko, u 6. kolu (9.jun) Iran i u 7. kolu (10. jun) Venecuela.

Plasman na OI s turnira u To ki ju iz bo ri }e po bed nik, kao i naj bo qa se lek ci ja iz Azi je. Uko li ko pr vo me sto osvoji azijska selekcija plasman u London }e izboriti i druga najusp{enija reprezentacija iz Azije.

skomtimu,kojizasadabroji85~lanova,ste`womdanarastedostotinak,kaoiobrojumedaqakojebina{isportisti moglidaosvojeuLondonu,jer}euprestoniciEngleskesrpski sportisti obele`iti stogodi{wicu u~e}{a na Igrama. Govoriloseiouslovimazapripremekojesuuovomolimpijskomciklusuna{isportistiimaliikojesu,kakosusemnogislo`ili,bilinajboqidosada. G.Malenovi} Foto:S.[u{wevi}


SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak24.maj2012.

^ELNICIFIFA,UEFAIFSSOODLUCIDAKOSOVOMO@EDAIGRAPRIJATEQSKEUTAKMICE

Evropskisaveziprotiv OdlukaotomedatakozvanaRepublikaKosovomo`edaigraprijateqske utakmice bi}epreispitana,epilogjesastanaka ~elnika FSS sa FIFA i UEFA. UBudimpe{tisuodr`anadva sastankakojimasuprsustvovali predsednik FS Srbije Tomislav Karaxi}, generalni sekretar Zoran Lakovi} i potpredsednik Ivan ]urkovi}. Jedina tema sastanaka se delegacijama FIFA i UEFA bila je odluka Izvr{nog komiteta FIFA da dozvoli tzv. Republici Kosovo daigraprijateqskeme~eve. Najpre je odr`an sastanak sa delegacijom UEFA, predvo|enom predsednikom Mi{elom Platinijem, uz prisustvo predsednikaigeneralnihsekretara evropskih saveza, a zatim i sa ~elnicima FIFA, na ~ijem je ~elubiopredsednikJozefBlater. „Na oba sastanka predsednik Karaxi} je upoznao prisutne sa svim negativnim i {tetnim posledicamakojebiusvajawejedne ovakve odluke moglo da izazove, kako za na{ region, tako i za kontinentucelini.Tako|e,Tomislav Karaxi} je izrazio izuzetno nezadovoqstvo zbog dono{ewaoveodluke,izazatvorenih vrata i bez prisustva predstavnikaFSSrbije“,navodiseusaop{tewu na zvani~nom sajtu Fudbalskog saveza Srbije, ~iji ostatakprenosimoupotpunosti: „Kaorezimesastanaka,nagla{avamousvojenuodlukuovra}awu tog predloga na razmatrawe pred ~lanovima Izvr{nog ko-

Crtice Predsednik Fudbalskog saveza Republike Srpske (FSRS)MileKova~evi}najaviojeda}etaorganizacijaodFIFAzatra`itiodigravawe prijateqskih utakmica.

hhh Izvr{ni komiteta FIFAdozvoliojeuutorak selekciji Kosova odigravawe prijateqskih utakmicaiako je svih osam ~lanovaizUEFAbiloprotiv,itonapreporukupredsednika FIFA Sepa Blatera.

hhh TomislavKarayi},predsednikFSS

mitetaUEFAizatim~lanovima Izvr{nog komiteta FIFA. Apsolutnojeistaktunodanikakvog prijema u ~lanstvo UEFA iFIFAtakozvanogFSKosova ne}e biti jer je jedna takva odluka veoma jasno precizirana Statutom UEFA i ka`e da je prijem novih ~lanica mogu} samo kao me|unarodno priznatih zemaqa od strane Ujediwenih nacija. Na kraju, zakazan je hitansastanakusedi{tuFIFAu Cirihuza~etvrtak,31.maj2012. godine,akome}eprisustvovati predstavnici FIFA, UEFA i FS Srbije.U ciqu re{avawa nastalog problema, zatra`ena jepomo}odUEFAusmerudobijawapodr{kezaodbacivawetog predloga. Tako|e, FS Srbije je

Stankovi} napu{taInter?

hhh Predsednik Fudbalske federacije Kosova Fadiq Vokri izjavio je za B92 da jeodlukaFIFAkona~nai daUEFAnemo`edajepromeni. nasdobijenapodr{kaodogromne ve}ine predstavnika evropskih saveza, bazirana na jasno preciziranimzakonskimodredbamanajvi{ihfudbalskihorganizacija“.

IZFKVOJVODINA

Dejan Stankovi} mogao bi ovog leta danapustiInter,preneojeitalijanski list „Korijere delo sport„. Stankovi} ima ugovor do juna 2014. godine, ali je Interspremandagapustipo{toonzara|ujetriipomilionaevraposezoni. Biv{ikapitenreprezentacijeSrbijejeovesezoneodigraosamo19utakmica, jer je imao problema sa povredom. InformacijudabiStankovi}mogaoda napustiInternekojeve}iskoristioi navikipedijigapreseliouCrvenuzvezduod2013.godine. FudbaleriVojvodineosvojili sutre}emestouJelensuperligi, ~ime su izborili u~e{}e u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Sezona za crveno-belima osta}e upam}ena po ispuwewu osnovnog ciqa, ali i po gorkim pilulama kojesupopiliuduelimasaVaducomizLihten{tajnauevropskom takmi~ewu i po eliminaciji od Borca,nasvomterenu,upolufinaluKupa. Ovog puta bavi}emo se statisti~kim podacima igra~a novosadskog superliga{a u minulom prvenstvu i Kupu Srbije. Vojvodina u {ampionatu ostvarila 14 pobeda, 10 remija i {est poraza, uzgolrazliku44:26.Tojewenim igra~ima donelo 52 boda, ~ak 28 mawe nego {to je osvojio prvak Partizan(80)i16maweoddrugoplasirane Crvene zvezde (68). Podse}awa radi, na kraju jesewe polusezoneNovosa|anisuzauzimali tako|e tre}e mesto, s tim {to su za vode}im Partizanom zaostajali 12, a za Zvezdom samo dvaboda.Prole}ejedonelodosta lo{ih rezultata za crveno-bele, pa su tokom 15 kola drugog dela prvenstvaosvojilisamo22boda, uz gol razliku 14:17. U tom delu {ampionata Vojvodina je ostva-

izraziozahvalnostpredsedniku UEFAPlatinijukojijesa~lanovimaIzvr{nogkomitetatri puta u pro{losti odbacio zahteveprijematakozvanogFSKosovau~lanstvoevropskekonfederacije i zahvalnost svim predstavnicima UEFA u Izvr{nom komitetu FIFA koji su glasali protiv spomenutog predloga”. Predsednik FSS Tomislav Karaxi}zadovoqanjeepilogom sastanka. „Uveren sam da smo danas na najboqi na~in obavili diplomatsku misiju. Nastavi}emo da se borimo i o~ekujemo na tom putuisolidarnupodr{kusvih, a pre svega ~elnika FIFA. Svakakonasradujeihrabrida-

FSSjejo{uutorak izrazio `estok protest FIFA zbogodlukeIzvr{nogkomiteta da ~lanicama odobri odigravawe prijateqskih me~eva sa selekcijom takozvaneRepublikeKosovo.

Apijabidaostane

DejanStankovi}

FudbaleriVojvodinenalazesenaodmoruirazi{lisuse (ili}etou~initiovihdana)nasvestranesveta.Naemeka A|urudanasputujeuNigeriju,AbubakarOumaruoti{aoje koddevojkeuPariz,potom}epardanaprovestiuMaroku,a ondaputujeurodniKamerun. StefenApija(Gana),kojemugovorscrveno-belimaisti~e30.juna,kakosaznajemo,razgovaraojespredsednikomRatkomButorovi}emivoqanjedaidaqeostane~lannovosadskogkluba.Samoukolikomusepojavinekaizuzetnafinansijskaponudapromeniobidres,asaznajemoitodajenajavio da}esesigurnopojavitinaprvojprozivci18.juna. A.P.

17

ORLOVIOTPUTOVALINADVONEDEQNUTURNEJU

Provera trenutnih mogu}nosti NoviselektorfudbaleraSrbije Sini{a Mihajlovi} zapo~eojeprocessmenegeneracijau nacionalnom timu. Okupio je preko 30 igra~a, a uz nekoliko iskusnijih, oslonio se na bazu koju ~ine fudbaleri iz mlade reprezentacije.Hrabrosenekada proslavqeni internacionalacuhvatiouko{tacsaogromnim poslom, uz iskazanu maksimalnu veru da }e izboriti plasmannaSvetskoprvenstvo.Nijeposegaozaalibipri~amadaje najte`e istovremeno stvarati tim,igruirezultat.Uvertira, dvonedeqna turneja, uz tri veoma zahtevna susreta proitv evorpskih elitnih reprezentacija kakve su [panija, Francuska i [vedska, ne donosi strah odnegativnihishoda. -Provereprotivja~ihekipa od na{e uvek dobro do|u. Da se uporedimo sa najboqima, da igra~i vide koliko su spremni daodgovorenaizazove,aimeni }eslikabitiaposolutnojasna. Zna}u u kom smeru daqe treba raditi,{tapopravqatiilimewati. Rezultati }e biti bitni odseptembrakadakrenukvalifikacije.Ali,tonezna~idase uovimsusretimane}emoboriti za {to boqe ishode - konstatovaojeMihajlovi}. Jedan od stubova reprezentacije bi}e Aleksandar Kolarov, glavnikandidatuzBanetaIvanovi}a da ponese i kapitensku traku. -^ekanasmnogoradaitrudananovompo~etku.Obaveza nasnekolikoiskusnijihigra~a je da pom ogn em o mlad im snagamadaseuklopeusistem koji bude postavio selektor. Motivi i `eqa za dokazivawem treba da nas nose u svakom duelu. Imamo te{ke ispite na turneiji, ali verujem i korisne, kako bi spremni do~ekali septembar i start kvalifikacija za SP - istakaojeKolarov. Zbogpovreda}eizostatiNastasi}, Tomovi} i Lazar Marakovi},dok}ezbogranijezakaza-

Hrabarisamouveren: Sini{aMihajlovi}

nih ven~awa akciju presko~iti Kuzmanovi}iNinkov. - Svima }u pru`iti priliku da odigraju barem jednu celu utakmicu-naglasiojeMihajlovi}. Prviispitorlovipola`u26. majauSentGalenuprotiv[panije, zatim sledi duel sa Francuskom u Remsu (31. maj) i na kraju okr{aj sa [vedskom u Stokholmu(5.jun). Z.Rangelov

U^INAKIGRA^AVOJVODINEUJELENSUPERLIGIIKUPUSRBIJE

Abubakarnajstandardniji inajprecizniji rilaskorod{estpobeda,~etiri remijaipetporaza.

Medojevi}, a po jednom precizni subiliVukMito{evi},Stefen ApijaiAleksandarKatai.

OdRistovskog doZagor~i}a ^ak ~etvorica trenera vodilisutimuprvenstvu.Sezonuje po~eoQubomirRistovski,koji jesmewenposleeliminacijeod Vaduca i remija u prvom kolu Jelen Superlige s Radni~kim 1923 u Novom Sadu. Tim je tada preuzeo Dejan Vuki}evi}, koji je na klupi bio do eliminacije odBorcauKupu(11.aprila).U naredna dva kola funkciju trenera obavqao je Vuki}evi}ev pomo}nikSpasojeJela~i},asezonu je na klupi, u posledwih pet utakmica, zavr{io ZlatomirZagor~i}.

Ve~itibezpremca Na osnovu izve{taja medija, Vojvodine je gledalo ukupno 103.545gledalaca,ili3.451uproseku.Nastadionu“Kara|or|e” na 15 utakmica bilo je prisutno 62.654 gledalaca (4.176 prose~no),dokjenagostovawimaVo{upratilo40.900gledalaca(2.727pose~no). Najvi{epublikeuNovomSaduprisustvovalojeutakmicamasbeogradskimve~itimrivalima,PartizanomiCrvenom zvezdom,(po9.000),anajmawaposetazabele`enajename~us Javorom(1.000).Nastraninajpose}enijijebioduelPartizan –Vojvodina(10.000)iNoviPazar–Vojvodina(9.000),dokje najmawaposetabilanautakmiciMetalac–VojvodinauLu~anima,kadajesamo200gledalacabilonatribinama.

Trajkovi}unajvi{e opomena IzaAbubakaraOumarua,nalistiasistenatanalazeseStevanovi}iMereba{vilispopetuspe{nih dodavawa, a slede Milan Bojovi} i Petar [kuletih (po tri), Miroslav Vuli}evi}, Vladimir Brankovi}, Brana Ili} i Marko Poletanovi} (po dve) i Vladan Pavlovi}, Daniel Moj-

novi}(po3),Smiqani},Brankovi}, A|uru, Novakovi}, Abubakar, Ili}, Bojovi}, Milovi} i Apija (po 2) i Karan, Bilbija, Poletanovi} i Spremo (po 1). CrvenekartonedobilisuVuli}evi},Trajkovi}iMojsov. KadajeupitawuKup,Novosa|ani su odigrali pet me~eva i u svakomodwihnaterenusubili golmanSupi},Vuli}evi},Mito{evi}, Stevanovi}, Bojovi} i Abubakar.Svih450minuta,ipak, odigralisusamoSupi},Vuli}evi}iAbubakar.Vojvodinajepostiglaukupno~etirigola(poje-

MaksimalnisaZvezdom QubimacVo{inihnavija~a:AbubakarOumaru

Jedini fudbaler koji je igrao u svih 30 prvenstvenih me~eva bio je Kamerunac Abubakar Oumaru, qubimac novosadske publike. On je na terenu proveo ukupno2591minut,ili86,5minutapoutakmici.Abubakarjepritombioinajboqistrelactima, postigav{iukupnodevetgolova, tome treba svakako dodati i podatak da je zabele`io {est asistencija, ~ime je tako|e zauzeo prvomestonaklupskojlisti.Na drugommestupominuta`ibioje MiroslavStevanovi}sa2326minutau29me~eva(prose~no80minuta),asledegolmanNemawaSu-

pi} sa 26 susreta i 2340 minuta (90uproseku),BranislavTrajkovi} sa 2229 minuta, Daniel Mojsovsa2228minuta,MiroslavVuli}evi}sa2215minutaitd. UkupnosuuprvenstvudresVojvodinenosila33igra~a.Rekosmo, prvi strelac i asistent bio je Oumaru, a na listi strelaca za wimsledeMilanBojovi}iBrana Ili} s po sedam postignutih golova.[estputamre`urivala poga|ao je Stevanovi}, a po tri puta su protivni~ke golmane savladaliPetar[kuleti}iGiorgiMereba{vili.DvagolapostiglisuDanielMojsoviSlobodan

FudbaleriVojvodinepobedilisuobame~a~etiririvala: NoviPazar(3:0,2:1),Hajduk(4:0,1:0),BSK(4:0,2:0)iCrvena zvezda(2:0,2:1).Obaporazacrveno-belido`ivelisuodPartizana(1:2,i1:4).UduelimasRadni~kim1923,JagodinomiJavoromVojvodinajepodvaputaremizirala. sov,SlobodanMedojevi},SlobodanNovakovi}iAleeksandarKatai(pojednaasistencija). Igra~ima je pokazan 81 `uti karton(2,7uproseku)itricrvena.Najvi{ejavnihopomenazaradiojeBranislavTrajkovi}–~ak 12,azawimsenalazePavlovi}i Mojsovsposedam,Vuli}evi}(6), Supi}, Mito{evi} i Mereba{vili (po 5), Medojevi} i Sskuleti}(po4),Kova~evi}iSteva-

dan su dali Medojevi}, Mereba{vili, Ili} i Abubakar Oumaru). Po jednu asistenciju imali su Mito{evi}, Stevanovi}, Mereba{viliiAbubakar,aigra~imaizNovogSadapokazanoje10 `utihkartona(podvasudobili Brankovi},MojsoviStevanovi}, apojedanSupi},Pavlovi},A|uruiSskuleti}).Uovomtakmi~ewuigra~iVojvodinenisudobili crvenikarton. A.Predojevi}


SPORT

c m y

dnevnik

SVETSKIKUPUMINHENU

Srebro Arsovi}evoj Srpska olimpijka AndreaArsovi}osvojila je srebrnu medaqu u disciplini vazdu{na pu{kanaSvetskomkupuunema~kom gradu Minhenu sa 503,5 (399) krugova.Arsovi}evajesa399krugova kao ~etvrta u{la u finale, ali je najboqom serijom u plej ofu od 104,5 krugova uspela da se probije na drugo mesto i osvoji srebro. Pobedila je Kineskiwa Siling Ji sa 503,6 (400), dok je bronzapripalaUkrajinkiDariji [aripovoj sa 502,7 (399) krugova. Kolikojekonkurencijazafinale bila jaka govori i podatak da su ~ak~etiritakmi~arkesa398krugova raspucavale za jedno mesto u finalu. Ostale na{e takmi~arke DraganaTodorovi}iIvanaMaksimovi} nisu bile na visini zadatka i zauzele su 52, odnosno 54. mestosa394,odnosno393kruga.od 112.strelkiwa. U ga|awu vazdu{nom pu{kom od na{ih strelaca najbli`i finalubiojeNemawaMirosavqev, koji je sa 596 krugova zauzeo 11. mesto.Dofinalamujenedostajao krug. I ovde je bila jaka konkurencijazafinale,paje~aksedam takmi~arasa597krugovaraspucavalo za pet mesta u plej - ofu.

Stevan Pletikosi} je bio23.sa595,aMilenko Sebi}59.sa591krugova od 118 takmi~ara. PobediojeKinezTaoVangsa 702,4 (599) ispred BelorusaIlie^areike702,2 (597) i Italijana Nikole Kamprianija sa 702,2 (598).^areikajedosrebrado{aotekposleraspucavawa, 11. metkom su obojicaimala10,8,aonda je 12. Belorus „upucao”10,3,Italijan10,1. Sva trojica na{ih strelaca MK pi{toqem pro{lasueliminacijei danas }e ga|ati u kvalifikacijama. Damir Mikecjebio12.uprvojgrupisa556krugova.Andrija Zlati} je bio tre}i u drugojsa563,aDimitrije Grgi}osmisa555krugova. Posle precizne paqbeMKpi{toqem30plus 30metakaBobanaVeli~kovi}zauzimaprvomesto Andrea Arsovi} sa293kruga,ZoranaArunovi}je4. {toqem od 8.30 ~asova (finale u sa istim brojem krugova, a Jasna 12),aVeli~kovi}eva,Arunovi}e[ekari}13.sa290. va i [ekari}eva }e danas pucati Danas}eMikec,Zlati}iGrgi} brzupaqbuod8.30(finalejeu14). pucatiukvalifikacijamaMKpiG.M.

EVROPSKOPRVENSTVOUDEBRECINU

Stjepanovi} u finalu Mladisrpskipliva~ Velimir Stjepanovi} plasirao se u finale trke na 200 metara delfin stilom na Evropskom prvenstvu u ma|arskom gradu Debrecinu. On je odli~no plivao i pobediouprvojpolufinalnojgrupisa

Velimir Stjepanovi}

1:56,84 odolev{i napadima Austrijanca Juki}a i Grka Drimonakisa. Stjepanovi} }e u dana{wemfinaluplivatiustazipet, jerjezabele`iodrugovremepolufinala.Odwegajeboqibiosamo Ma|arBenceBicokojijeslaviou drugoj polufinalnoj grupi sa

1:55,77. Stjepanovi} je u prepodnevnimkvalifikacijamaplivao 1:58,32{tojebio{estirezultat. Petar Petrovi} je na 50 le|no bio39.svremenomod27,04. MiroslavaNajdanovskijeufinalutrkena100slobodnozauzela osmo mesto u vremenu od 56,31 sekunde{tojebilo sporijenegoupolufinalu. Ona je odli~no krenula u prvih 50 metara, ali je onda u drugom delu trke posustala. Pobedilajeitakouzeladrugozlatona EP[ve|ankaSara Sjostrom. Posle slavqa na 50 delfinonajenajboqa bila i na 100 slobodno i to ispred svetske rekorderke Nemice Brite [tefan (54,15) i wene sunarotkiwe Daniele[rajber54,41.Na100prsnopobedilajeNemicaSaraPov sa 1:07,33, ispred [ve|anke Xeni Johanson sa 1:07,85 i [pankiwe MarineGarsijeUrzankisa1:07,91.

NemacPolBidermanosvojioje druguzlatnumedaquuDebrecinu. Posle slavqa na 400 slobodno svetskirekorderjeubedqivoslavio i uzeo zlatnu medaqu na 200 slobodno s vremenom od 1:46,27. SrebrojepripaloFrancuzuAmarijuLevou(1:47,69),abronzaMa|aru Dominiku Kozmi (1:47,72). Odli~ni Ma|ar Laslo ^eh je poslepolufinalnetrkena200delfiniplasmanaufinaleplivaoi ufinaluna200me{ovitoiuzeo zlatnumedaqusa1:56,66,uzrekord prvenstava.DrugijebioBritanac Xejms Godard sa 1:57,84, a tre}i Austrijanac Markus Rogan sa 1:59,39.MladiItalijanGregorio Paltrinijerislaviojeutrcina 1.500 metara slobodno sa 14:48,92 minuta sa rekordom prvenstava ispredma|arskogdvojcaGergeKi{a (14:58,15) i Gergerqa \urte (15:04,38). Danas,~etvrtogdananastupi}e Na|a Higl u kvalifikacijama na 200prsno,teBorisStojanovi}i Radovan Siqevski u kvalifikacijama na 100 slobodno i Stjepanovi}ufinaluna200delfin. G.M.

Srbi i Ma|ari za boqu saradwu U Deb rec in u je odr` an sas tan ak predstavnika vaterpolo saveza SrbijeiMa|arske.Doma}inejepredvodio prvi ~ovek organizacije \er| Martin, dok su VSS predstavqali: generalni sekretar Marko Stefanovi}, Aleksandar [o{tar,~lanvaterpolokomitetaFINAiDejan Peri{i},~lanvaterpolokomitetaLEN.Razgovaranojeodosada{wojsaradwiina~inuda

se poboq{a. Dogovoreno je da se poja~a zajedni~kiradkodmla|ihkategorijaidadvasaveza budu organizatori niza akcija u ciqu ja~awavaterpola. MarkoStefanovi}kao~lanBordaSuperlige je bio na sastanku Superliga{a. Dogovoren je noviskup16.junauZagrebu,kada}ebitiutvr|enibrojnidetaqivezanizaorganizacijutakmi~ewa...

~etvrtak24.maj2012.

19

SVETSKIKUPUDISELDORFU

Poraz bez posledica Ruski teniski dubl Dmitri TursunoviIgorKunicinsavladalisu Nenada Zimowica i Mikija Jankovi}asa7:5,7:6(8:6)iubla`iliporazRusijeodSrbijeudrugomkoluplavegrupe Svetskog kupa u Diseldorfu. Srpski par stekao je prednost na po~etku taj-brejka drugogseta4:0,alisuRusiuspelidanapravepreokret-10:8. DanranijetrijumfSrbijiusinglme~evimaobezbedilisuJankoTipsarevi}iViktor Troicki. Tipsarevi} je ubedqivo savladao AleksaBogomolovasa6:1,6:3,dokjeTroicki pobedioDimitrijaTursunovasa6:3,6:2.UprvomkoluSrbijajesa2:1bilaboqaodHrvatske. SrbijaiNema~kavodenatabelisadvepobede,aoplasmanuufinaleodlu~iva}eudirektnomduelu,kojibitrebalodapo~nedanas. U crvenoj grupi igraju ^e{ka, Argentina, JapaniSAD.^esiimajudvepobede,arivalu borbizafinaleimjeArgentina. Takmi~eweuDiseldorfuigrasezanagradnifondo1,4milionaevra.

Na{ najboqi dubl igra~ Nenad Zimowi}

KVALIFIKACIJEZAROLANGAROS

Pobeda Doloncove, poraz Kruni}eve Srpska teniserka Vesna Dolonc plasirala se u drugo kolo kvalifikacija za Rolan Garos,

Vesna Dolonc

KVALIFIKACIONAREGATA ZAOIULONDONU

Iva nije uspela

Srbiju }e na Olimpijskim igrama u Londonuuveslawupredstavqati samo dve posade. Posle~etvercabezkormilarai dvojca bez kormilara, koji su olimpijske vize dokopali lane naSvetskomprvenstvunaBledu, uposledwempoku{ajudonajve}e svetske smotre sporta nije uspela da do|e ni Iva Obradovi}. U finalu skifa na kvalifikacio- noj regati u Lucernu za plasman naOIna{anajboqavesla~icaje s vremenom 7:52,68 osvojila peto mesto i tako ostala prva ispod crtezaLondon.Prva~etirimestakojasuvodilana30.olimpijske igre zauzeli su ~amci Australije (7:38,79), Danske (7:41,45), SAD (7:44,91) i Republike Irske (7:48,07). Posledwe mesto pripalo je Estoniji (7:57.33). Iva Obradovi} je u odsudnu bitku za svoje druge olimpijske igre(u~estovalanaOlimpijskim igramauPekingugdejebila11) krenula slabo. Posle prvih 500 metarabilajenaposledwemmestu,alijeodtogtrenutkapo~ela dapoja~avaritam.Prvojenapolovini trke prestigla ~amac Estonije, potom i Irkiwu, tako dajena800metaraodciqado{la je do ~etvrte pozicije, pozicije kojajevodilauLondon.Slede}ih 500 metara trajala je mrtva trka izme|uObradovi}eveiPuspure, kojujena{avesla~icaovesezone ubedqivo dobila ~etiri puta (kvalifikacijeifinaleuPojedalukuikvalifikacijenaSvetskom kupu u Beogradu i polufinaleuLucernu).Irkiwajeimala vi{e snage u posledwih 300 metaraosvojiv{i~etvrtomesto. Prava{teta,pogotovoakosezna da je Obradovi}eva ove sezone briqantnoveslala,ajedinikiks kojijenapraviladesioseba{u finaluLucerna. J.G.

po{tojepobedila@iseluDulkosa1:6,7:5,6:3.Slede}arivalka Doloncovoj bi}e Poqakiwa

Sandra Zanijevski. Aleksandra Kruni}, druga srpska predstavnica u kvalifikacijama, izgubilajeod482.igra~icesveta Ons \abur 3:6, 6:4, 6:2. Kruni}evajevodilasa1:0u setovima,imalaje4:0udrugom,alijeTuni{anka,ipak, napravilapreokret. Iume~uVesneDoloncvi|enjevelikipreokret,samo {to je `rtva bila 17. nositeqka u kvalifikacijama @isela Dulko. Argentinka je lako dobila prvi set sa 6:1,vodilajesa5:3udrugom, ali je usledila serija Doloncove od {est uzastopnih gemova.Nakontoga,Dulkoje vratila brejk, ali je na{a igra~ica bila koncentrisanijauzavr{niciistiglaje dopobede.

NOVAK\OKOVI]UNOVOJOPREMI

Pet godina sa Uniklom

Novak \okovi}potpisaoje p e t o g o d i { w i ugovorsajapanskim proi zv o|a~ em oprem e Uniklo, prenosi Bloo mb erg, uticajni sajt u oblasti finansij a. Prv i teniser sveta dan ran ij e rask inuojeposlegotov o dve i po god in e ugov or sa Ser|om Takinijem. Vrednost ugov or a Ubudu}e bez „Takinija” nij e sao p{ tena, ali je izvesno da se radi o stavqaweugovora,uwemunepoosmocifrenoj sumi u evrima. stoji klauzula o eventualnom Novak}eprviputunovojopre- otkupu, {to zna~i da }e osim u mi nastupati ve} na Rolan Ga- slu~ajunekedramati~nepromerosu. ne srpski as biti veran japanUniklojerobnamarkakompa- skomproizvo|a~udodaniza30. nije Fats Retailing Co, najve- ro|endana. }eg proizvo|a~a ode}e u Aziji. Povodom ugovora jo{ uvek se WegovvlasnikjeTada{iJanai, nisu oglasili ni proizvo|a~, najbogatiji Japanac. Kako ka`e niti \okovi}evi predstavnici jedan od qudi ukqu~enih u sa- zamedije.


20

sport

~etvrtak24.maj2012.

VLADANLUKI],PREDSEDNIKCRVENEZVEZDE

OP[TINSKALIGA RUMA–IRIG(DRUGIRAZRED)

Ciqevititula iLigaEvrope

Slavqeiu Stejanovcima Borac(S)-27.oktobar 4:1(3:0) S T E J A N O V C I : Igrali{te Borca, gledalaca 50, sudija Stoj{i} (Ruma). Strelci: Milojevi}u11.i18,\eki}u34.i Jankovi}u81.zaBoprac,aHajnal u60.minutuza27.oktobar. BORAC: I. Buli}, Stri~evi} (\eki}), M. Buli}, Jovanovi}, Jankovi},D.Jefti}(Blagojevi}), [krbi}(Kresojevi}),Milojevi}, Utvi},Stepanovi},M.Jefti}. 27. OKTOBAR: Borovica, D. Segedi, Trivunovi}, K. Segedi, Ili}, Vi{wi}, Fekete, Biriwi (Kajtsazi), Mago{ (Putica), Mihajlik,Hajnal. Kona~noslavqeiuStejanovima.Teku11.koludoma}inisuosetilislastpobede. M.Jankovi} NERADIN: Vojvodina-Sremac(D)1:3,STEJANOVCI:Borac-27.oktobar 4:1, RIVICA: Planinac-Mladost(P)0:2.Car Uro{izJazkajebioslobodan. 1.Sremac(D) 2.CarUro{ 3.Mladost(P) 4.Planinac 5.Vojvodina 6.27.oktobar 7.Borac(S)

11 11 11 12 11 11 11

10 10 5 3 4 1 1

1 0 0 4 0 3 2

0 1 6 5 7 7 8

55:10 46:9 23:29 18:22 13:35 12:36 13:35

31 30 15 13 12 6 5

Planinac-Mladost(P) 0:2(0:0) RIVICA: Igrali{te Planinca,gledalaca100,sudijaKati} (Ruma).Strelci:Mitrevskiu58. iCikotau63.minutu.@utikartoni:D.]iri},B.Peji}(Planinac),Bognar(Mladost). PLANINAC: Avramovi}7,Rude{5,V.Paji}5,D.]iri}5,Petrovi} 5, ]osi} 5, S. ]iri} 5, Smiqani}5(Stoj~i}),B.Peji}5, M.]iri}6(S.Paji}),N.]iri}6. MLADOST: [ev~uk8,Vasi}6 (Nedakovi} ), Anxi} 6, Bognar 8, Pacek 8, Vukadinovi} 7, Cvjetinovi}7,Todori}7(Ro{uq),Cikota 8 (Milin), Orlovi} 8, Mitrevski9. Pavlov~anisuiskoristilisve svoje{anse,adoma}inimogusamo da`alezasvojima. S.Antonijevi}

Vojvodina-Sremac(D) 1:3(0:2) NERADIN: Igrali{teVojvodine, gledalaca 50, sudija Lazi} (Kraqevci). Strelci: Mandi} u 79.zaVojvodinu,aIvani{u16,D. ^esti}u27.iM.Radovacu85.minutu za Sremac. @uti karton: Mandi}(Vojvodina). VOJVODINA: Marjanovi}, Mandi}, Pu{i} (Patrik), M. Radovanovi}, Lazarevi} (Bizumi}), Risti}(B.Radovanovi}),Avramovi}, Georgijevi}, Stameni}, Ivani},Petrovi}. SREMAC: Simixi},Gagi},Dupor(M.Radovac),Peke~,A.Radojev, J. A{}eri} (@. Radojev), R. A{}eri}, \. ^esti} (Z. A{}eri}),D.^esti},Ivani{,A.Radovac. DasugostiizDobrinacabili malo ozbiqniji, mogli su posti}i,bar,jo{petgolova. S.Jankovi}

dnevnik

Ostvariosnove:BrankoPauqevi}

Pauqevi}potpisao zaPartizan Dosada{wifudbalerHajduka iz Kule Branko Pauqevi} potpisao je danas ~etvorogodi{wi ugovor sa Partizanom i na taj na~inpostaoprvopoja~awepetostrukoguzastopnog{ampiona za narednu sezonu. Pauqevi} u junuslavi23.ro|endan,igrana pozicijidesnogbeka,aunovom klubunosi}edressabrojem19.

-Odmalihnogusawamdaobu~emdresPartizanaimojavelika `eqa bila je da do|em ovde. To sam preneo i predsedniku HajdukaZoranuOsmaji}uisre}ansam{tomise`eqaispunila - rekao je Pauqevi} na promocijiuHumskoj. Pauqevi} va`i za najbr`eg fudbalerauSrbijiidrugognaj-

PredsednikCrvenezvezdei jedini kandidat na novim izborima Vladan Luki} poslao je svim ~lanovima kluba novi program.Luki}seuobra}awu na prek o 11 hiq ad a adres a osvrnuo na prethodne tri godine,kolikojena~elukluba, i najavio {ta planira u narednom mandatu. Vladan Luki} je na ~elo Crvene zvezde do{ao na samom kraju sezone 2008/2009. Ovog prole}a raspisani su klupski izbori na svimnivoima,alisenikodruginijekandidovaozapredsednika. “Nisamsre}anzato{tosam jedini kandidat za predsednika FK Crvena zvezda. @eleo samdanaizborimabudevi{e kandidata, da birate izme|u razli~itihprograma.Ovetri godine sam slu{ao razne primedbekriti~aramogradakoji susepopravilujavqalikada izgubimo neku utakmicu ili

spenzije iz evropskih takmi~ewa, kao i da smo u me|uvremenuuspelidare{imove}inu dugova. Zamislite da smo taj novac imali na raspolagawu zadovo|ewenovihpoja~awai ulagawa u klub? Ali nismo ka`eLuki}. Po dolasku na mesto predsednikaLuki}jeobe}aotitulu u roku od tri godine. Ona, me|utim,nijestiglanaMarakanu. - Nisam zadovoqan sportskimrezultatimakojesmopostigli tokom ove tri godine. Ne zato {to mislim da smo moglivi{e,ve}zato{toCrvenazvezdaimauvek,bezobziranausloveukojimaradisamo jednu obavezu – da osvaja trofeje. Dva osvojena nacionalna Kupa za tri godine su dal ek o isp od onog a {to se o~ekujeodZvezde. Uprkostome,utisakjedaje Zvezdanapredovala,posebnou

se desi nesto lo{e. Slu{ao samkritike,alinikadanisam ~uo nijedan konkretan predlog.Isada,kadajedo{lovreme da se kandiduju da vidimo kolikosusposobni,svisunestali”,navodiseuLuki}evom programu. KadajeLuki}do{aouklub, Zvezdajebilauizuizetnote{kojsituaciji,verovatnonajte`oj u klupskoj istoriji, sa ogromnim dugovima i gotovo bez igra~a. Luki} ka`e da je klubuovetrigodinedaopreko 43 miliona evra, kako na tek u} e odr` av aw e (plat e igra~a i zaposlenih, od{tete zanoveigra~e),takoinaservisirawestarihdugova. - Sramota me je i da ka`em komesmosvemoralidapla}amoikakveastronomskeugovore, kao {to me je sramota da pomenem imena nekih biv{ih igra~a Zvezde ili sportskih direktora i trenera Zvezde koji su nas tu`ili UEFA i tra`ili da nam se zabrani da igramoEvropu!Dalekoimlepa ku}a, po{to Zvezda nije wihov dom.Poznato vam je da smo po~etkom maja u posledwemtrenutkuuspelidaizbegnemo kaznu od godinu dana su-

posledwe pola godine, kada je donekle prekinuta dominacija Partizana. Kqu~ tog napretka je po Luki}evim re~imaRobertProsine~ki. - U sportu je veoma vazan kontinuitet i verujem da smo sa Robijem prona{li trenera na du`e staze. Odmah po zavr{etk u prv ens tva nap rav il i smozajednosaRobijemplanza ovaj prelazni rok sa jednim ciqem – napasti titulu i poku{ati da igramo Ligu Evrope. Luki}jenakrajupozvaobira~ e da pod r` e weg ov program. - U novom mandatu nudim kontinuitet i nastavak zapo~et ih pos lov a. Kao {to u sportskom delu imamo kontinuitet sa trenerom tako o~ekujemdadavawempodr{kemeni i mojoj upravi imamo kontin ui t et sa svim e {to smo uradili na finansijskoj konsolidaciji kluba i resavawu problema koje smo zatekli naveojeLuki}. Izb or i u Crv en oj zvez di odr`avaju se izme|u 26. i 28. maja,glasawejemogu}euregionalnim centrima, kao i prekointerneta.

br`eg na svetu, jer 100 metara tr~i za 10,4 sekunde. Br`i od wega samo je Amerikanac MarvelViniizDenvera. -Tojegenetika,mojotacjeveomabrziodwegasamnasledio brzinu-otkriojePauqevi}. On je karijeru po~eo u Vo`dovcu,aigraojeizaBigBuli Sentu.

QUBI[ATUMBAKOVI],SPORTSKIDIREKTORPARTIZANA

Nemakonkretnih ponuda Sports ki dir ekt or PartizanaQubi{aTumbakovi} rekao je da taj klub jo{ nema konkretnu ponudu ni za jednog fudbalera. -Aktivnou~estvujemu prodaji igra~a i imamo okviranplankogatreba daprodamo,me|utim,nemamo konkretnu ponudu ni za jednog igra~a - rekaojeTumbakovi}. Onjenaveoda`elida se Partizan poja~a najkval it etn ij im srps kim fudbalerima. - @eqa je da s najkvalitetnijim igra~ima iz na{ e zem qe poj a~ am o Partizan. To od mnogo ~ega zavisi, jer jo{ nismodefinisalibuxet. On je dodao da novi fudb al er Part iz an a Branko Pauqevi} posedujevanserijskeosobine zapozicijudesnogbeka. -QudiuPartizanusuprethodnihnekoliko meseci temeqno pratili Pauqevi}eve igre i po svim kriterijumima on je pravo poja~awe.

Weg ov e osob in e su vans er ijs ke. Nad am se da }e igrama ostaviti dobar utisak i postati reprezentativacSrbije. Partizan na poziciji desnog beka ve} ima Nikolu Aksentijevi}a i Aleksandra Miqkovi}a, ali je Tumbakovi} istakaodazasvewihima mestauklubu. - Kada su u pitawu dobriigra~i,nikada ne postoji vi{ak. Za dob rog, brz og i spremnogigra~auvek ima mesta - istakao je sportski direktor crno-belih. Napitawenovinara do kada }e mladi napada~ Lazar Markovi} ostati u Partiz an u, Tumb ak ov i} je odgovorio - do daqegidodaodacrno-belinisuposlaliponude zafudbaleraBursePrinsaTejgaiigra~aVojvodineAbubakaraOumarua.

VETERANIVOJVODINEUVELI^ALISEOSKUSLAVUURI\ICI: Povodomseoskeslave,Prenosmo{tijuSvetogNikolaja,uRi|icisugostovalifudbalskiveteraninovosadskeVojvodineiodigraliutakmicusvr{wacimadoma}egGrani~ara.Preutakmicegostisupolo`ilicve}ena grobnekada{wegigra~aVojvodineGojkaTrivi}a,ina~ero|enoguRi|ici,anaterenusuuru~ilidoma}inudressabrojempet,kojijenosioovajranopreminulufudbaler. Uborbenojutakmici,nekada{wihasovisupokazalidajo{uveknisuzaboravilidaigrajufudbal, astotinakgledalacau`ivalojeulepimpotezima.PobedilajeVojvodina5:1(strelcisubiliDra-

kuli}3,Panteli}iMilanovi}zaVo{u,aMilovi}zaGrani~ar).Tre}epoluvreme„odigrano”jeu DomuKultureitrajalojemnogodu`eodonadvanaterenu. Grani~ar: Prostran,Lali},\umi},Baqak,Oluji},Seovi},Kusalo,Pavi},D.Andri},Gwatovi}i Joli}.Igralisujo{:Z.Milanko,[u{a,Radowi},Vagi},@.Japunyi},[veqo,S.Japunyi},Bulovi} iG.Milanko. Vojvodina: Todi},Gruji},[araba,Zagor~i},Vasiqevi},(Milanovi}),Panteli},Drakuli},Ga}inovi},^abri},Laki},Dun|erski.


ИЗЛОЖБАТАПИСЕРИЈАНАГРАЂЕНОГАУТОРА УГАЛЕРИЈИ НАПЕТРОВАРАДИНСКОЈТВРЂАВИ

„Збивањаинастајања” СмиљанеХаџић У Галерији таписерија“Бошко Петровић“на Петроварадинској тврђавиданасу18часоваотварасе изложба“Збивањаинастајања“новосадске уметнице Смиљане Хаџић.Поводзаовупоставкујегодишњанаградазатаписеријукојује уметницадобилауАтељеу61. По речима Горанке Вукадиновић, кустоса Атељеа 61, остварења Смиљане Хаџић сугестивно се намећу својим високим квалитетима, сврставајући је у ред аутентичних таписериста. Своју уметничку радозналостузкојусеобавезномора говорити и о медијској и дисциплинској разноликости, већ четири деценије успешно потврђује кроз цртеж, графику, акварел, таписерију,фотографију,учијимразличитостимапроналазипринципесличности и наликовања. Без бојазни од експеримента на којем се базира њенистраживачкипоступак,саманирима озбиљног опсерватора микросветаизсвогнепосредногокружења, Смиљана Хаџић ствара провереноуспеломсинтезомодличног ликовногпредзнања,познавањаматеријеимаштекаопродуктастварности.Смисленообликујућиуслове укојимасеживотворењенетаписе-

СмиљанаХаџић,Ток,1985.

рије, ослања се на лепоту и снагу својих бојених цртежа и скица за таписерије, препознајући у њима сугестивну моћ оствареног и материјализованогтканогдела. У „Утканим мислима“ (1982) и „Збивањима и настајањима“ (1983) емоцију као надахнуће сугерише суптилним односима неједнако упредене нити и рафинираним пасажирањем светлих и тамнихтоновавунеприроднеобојености. Исечци природе, апстрахованиалијошувекпрепознатљиви, инспирација су Смиљани Хаџић за таписерије „Ток“ (1985), „Проток“ (1986) и „Кристалоиди“ (1987). Таписерија „Зрак“ нешто каснијег датума (1995) уноси елементе увећаних детаља фотографијекаоновогвизуелногмомента инспирације,примењивогуткању. Карактеристике ове, као уосталом идругихтаписеријаСмиљанеХаџић, откривају изражен смисао ауторке за визуелно постигнуто истанчанимсмисломзабојуитактилно остварено специфичностима материји - указује у каталогу изложбеГоранкаВукадиновић. Изложбатраједо 24. јуна. К. Р.

Гостовања Београдске филхармоније

ПРИЗНАЊЕЗАПЕСНИЧКУЗБИРКУ

Енесу Халиловићу награда „Ђура Јакшић” Песник Енес Халиловиће добитник књижевне награде „Ђура Јакшић„ за 2011. годину, саопштио је жири у саставу: Милан Мицић, Срђан Срдић и Владимир Арсенић kojи је разматрао тридесетак песничких књига. У ужи избор су ушли Дејан Алексић,Зоран Ђерић,Владимир Копицл, Радивој Шајтинац и Момчило Бакрач. Награда је већином гласова припала Халиловићу за књигу

„Песме из болести и здравља„ коју је објавио београдски издавач „Конрас”. Награда ће бити уручена током јуна у Српској Црњи,месту рођења Ђуре Јакшића. Халиловић, је рођен 1977.године у Новом Пазару, 27. је добитник награде „Ђура Јакшић„уз коју се додељује и новчани износ. За исту књигу,Халиловић је недавно добио награду „Бранко Миљковић„ а нашао се у ужем избору за награду „Васко Попа„.

Након прошлонедељног гостовањаЗагребачкефилхармоније у Београду после скоро тридеценијепаузе,Београдска филхармонија ће, са шефомдиригентомМухајемТангоми пијанистомАлексејемВолодином, сутра,уКоларчевојзадужбини одржати завршни концерт у београдском делу пројекта „Пика-Точка-Тачка”. У оквиру циклуса сарадње три филхармоније, Београдска филхармонијаћесаистимпрограмом 27. маја гостовати у Љубљани, у сали Словеначке филхармоније, а 28. маја концертом у дворани „Лисински” у Загребу завршити циклус „Пика-Точка-Тачка” за ову сезону.Српскиоркестарћесепублици у Београду, Загребу и Љубљани представити у пуномсаставу,сапрограмомпажљивоодабранимзаовурегионалну турнеју - атрактивном минијатуром „Траин Точата” кинескогкомпозитораЛиуаЈуана, „Трећим клавирским концертом” Сергеја Рахмањинова и „Петом симфонијом” Петра Иљича Чајковског. За шефадиригента Танга ово ће бити прво путовање са оркестром Београдскефилхармоније.

ПОЗОРИШТЕ„КОСТОЛАЊИДЕЖЕ”ПУТУЈЕУЈУЖНУАМЕРИКУ

Континенталнахардкормашина Позориште/ Казалиште „Костолањи Деже“ синхаз из Суботице,добилојепозивзагостовање у Бразилу, на Међународни позоришни фестивал који ће се одржатипочеткомјулаутриграда: Сау Паулу, Сау Хозеу и Рију Прету. Суботичко позориште ће известипредставу„Брехт–хардкормашин“АндрашаУрбана,којојћепослеЕвропеиАзије(Индија),ЈужнаАмерикабититрећи континентнакоме јегостовала. Међународни позоришни фестивал(FestivalInternacionaldeTeatro)напрограмуиматрупеинајбоље представе из целе Јужне Америке, а сваке године могућностдаприкажусвојрадимајуи трупесадругихконтинената.Фестивалјеоснован 1969,апоследњипуттрансформисан2001.године.СадаважизаједанодосамнајбитнијихпозоришнихманифестацијауБразилу.Овегодинећетрајатидесетданаиугостићевишеод 30позоришта,аселекцијаобухватаипредставезадецуимладе. Представа„Брехт–хардкормашин“ (најбољанаИнфанту2008), настала по „Буковским елегија-

~etvrtak24.maj2012.

c m y

kultura

dnevnik

21

УПРАВНИКСНП ИНЕЗАДОВОЉНИБАЛЕТСКИИГРАЧИ ПОСТИГЛИСПОРАЗУМ

Одсадаспецијални саветникуБалету УправникСрпскогнародногпозориштаАлександар Милосављевић, представници синдиката и балетскииграчикојису недавноодржалиштрајкупозорења,постиглисуспоразумпопитањимазбогкојихсусенашлинасупротстављенимстранама. По Споразуму, управник СНП-а је прихватио предлогШтрајкачкогодбораизапосленихуБалету даихукључиупоступакизрадепредлогановогправилника о систематизацији радних места, да им ових дана достави постојећу радну верзију, а они њемудокрајајунасвојпредлог. На захтеву да управник не ангажује досадашњу директорку Балета Оливеру Ковачевић Црњански, штрајкачивишенеинсистирају,јер,какојенаведеноуспоразуму,онајеподнелаоставку,аињеноангажовањејеважилозаодређенипројекат–представу,планирануза16.мај. Прихваћен је компромисни предлог управника СНП-аопостављањуспецијалногсаветникауБалету,доистекаодлукеоименовањуБорисаЛадичорбићазав.д.директораутојуметничкојјединици,итоће битиДраганЈеринкић. Постигнутједоговордав.д. директорБалетарегулишеиорганизујерадискључиво месечним и недељним распоредом и изузетно дневнимраспоредомдо12.30часовазанареднидан.

Такођеједоговоренодауправникхитнозахтева однадлежнеустановедасеуради стручнаанализа условаубалетскојсали,најкаснијеурокуоддве недеље,дасеочистевентилациониканалиидасе обави циклонизација и дератизација. Прихваћено јеизвињењеуправниказбогвређањадостојанства радника. Управниксеобавезаодаћепочеткомјуна расписати конкурс за директоре све три уметничкејединице:Балет,ДрамуиОперу.Последњи, осми захтев да именовани в.д. директор Балета обављатудужностдо30.јуна,остајезасаднерешен,иотоме ћеразговоренаставитиуправники новоименованисаветникуБалету. Овај споразум потписали су управник СНП-а Александар Милосављевић и првак Балета ДраганВлалукин,првакињаБалетаОксанаСторожук Зељковић, првак Балета Милан Лазић, солисткињаБалетаМирјанаДробац,кореографДраганЈеринкић,председницаСамосталногсиндикатакултуреуСНП-уНадаНововићПоповић,председник СиндикатаУГС„Независност“уСНП-уМомчило НенадовићипредседникСиндикатарадникакултуреНовогСадаипредседникОдбораделатности културеВојводинеЛазарПопара. Н. П-ј.

ОБЈАВЉЕНАКЊИГАОИСИДОРУБАЈИЋУ ИЗПЕРАЈАДРАНКЕИСВЕТОЗАРАРАДУЈКА

Вреднирадники романтичнипесникмузике У Гимназији „Јован Јовановић Змај“, управо оној у којој је службовао,неуморнорадиоитрудио седанаразненачинеобогатимузички и културни живот Новог Сада, представљена је управо објављена „Књига о Исидору“ ЈадранкеиСветозараРадујка – Радета, посвећена Исидору Бајићу (18781915), оснивачу хорова, музичкешколекојаданас носи његово име, покретачу листова, композитору,зачетникувојвођанске опере.... У име издавача „Прометеја“, Зоран Колунџија јенапромоцији овекњиге истакаодајеонадоказ даимамноготогабогатог у историји овог града, а дајеначиннакојијеуређена и компонована, заслуга породице Радујко: Јадранке, дугогодишње новинарке Радио Новог Сада,иСвезотара, библиотекара ипрофесора Музичкешколе“ИсидорБајић“. Радисе,наимеоромансираној биографијиИсидораБајића,аразлог зашто је узет баш тај облик, након две деценије изучавања и хиљада ишчитаних страница о ономештоје Бајић радио истварао,алинемногоиоњемусамом, какојепоменуоСветозарРадујко, јесте,поречимаЈадранкеРадујко, жеља да се привуче пажња шире публике,даупознаИсидора Бајића, романтичног песника музике

који је на толико много поља толикотогаурадио.Затоуовојкњизи није превагнуло бављење музичкимпитањимаианализама.

ОликуИсидораБајићасемало тога може наћи написаног, како напомиње Светозар Радујко, већ се изтогатексамоназиреспољашњаљуштурачовека,онаквогкакав је желео да буде приказан. Ишчитавајући те хиљаде страницаразнихчасописа,књига,исвега што се могло наћи о Исидору Бајићу, Радујку су пажњу привукле кратке приче у часописима, пунеархаичнихречииизраза,које су дочаравале ондашње време.

ТакосеродилаидејадасеоИсидору испричају приче, а не да се напишусувопарниредови. Тако је настала књига с преко двадесет прича, у којима Исидор БајићговориупрвомлицуиказујештајесверадиоуНовомСаду, откудтамбурашиуњеговоморкестру,одевојкама,и,наравно, многочемуизњеговогживотаирада. Радујко истиче да у поднаслову овекњигепостојиизвеснаограда, и пише да је она „избор узорних местаодмногихписацаоногвремена,ионогаштонајвишевреди знати о Исидору Бајићу“. Јер, иакосуредовиуовојкњизиплод маштеирадаЈадранкеиСветозараРадујка,именасустварна,паи одређени догађаји. Причеуовојкњизисложенесу упоглавља,којаобухватајуодређене периоде Бајићевог живота и рада, од „кратких панталона до испита“, „Пештанских година“, „Повратка у гимназију новосадску“, преко „Српског народног позоришта“, „Бајићеве музичке школе“, до „Исидоровог путовања“,Дивана„Кодбелелађе“укојимасеможечитатииоЈовану Јовановићу Змају, и на крају „Летњихферија“.А,измеђупоглавља, у„Интермецу“,ауториовекњиге пишуио„Исидоровимљубавним заплетајимаушестслика“. Накрајукњигедатаје,између осталог,хронологијамузичкихи осталих догађаја из Бајићевог времена, албум породице Бајић, и библиографија Бајићевих музичких дела и „теоретических“ радова. Н. Пејчић

НАБИОСКОПСКОМРЕПЕРТОАРУ

Трећинаставак „Људи у црном”

Изпредставе„Брехт–хардкормашин”

ма“БертолдаБрехта,режиранаје као физички театар. У њеном центрусутело,покрет,анетекст, што је уз ефектну осмишљеност и моћну изведбу додатно препоручује на међународној сцени. У Бразилу, биће изведена шест пута,одчегаједномуСауПаулу.

У представи играју: Андреа Ердељ, Арпад Месарош, ИмреЕлек Микеш и Марта Береш. „Брехт – хардкор машина“ ће у Суботици бити на репертоару 31.маја,каоиујуну,кадаћебитипрослављенњенјубилеј–50. извођење. И. Б.

Трећи наставак филма „Људи у црном 3”у режији Берија Соненфилда почињеодданасдасеприказујеу новосадскомбиоскопу „ Аренасинеплекс„,најавио је дистрибутер „Так”. Вил Смит и Томи Ли Џонс враћају се улогама агената Ј и К. „Овај филм говори о снази односа два човека. Ту идеју смо имали годинама, још пре снимања другог филма.Желели смо да подигнемо причу на виши ниво,а да бисмо то урадили морали смо дубље да продремо у ликове„,објаснио је Смит. Агент Ј је током 15 година проведених у црном видео разне ствари које се не могу објаснити, али ништа, чак ни ванземаљци, не могу га збунити колико може његов изванредни, суздржани партнер. Када живот агента К и будућност планете буду под знаком питања,агент Ј ће морати да путује кроз време да би вратио ствари на своје место. Он ће се

удружити са младим агентом К (Џош Бролин)да би заправо спасао свог партнера,агенцију и будућност људске врсте. Однос агената Ј и К у исто времебиојеинапетипријатељски”,наводиТомиЛиЏонс,који поновотумачиулогуагентаК. ТомиЛиЏонсбиојеподједнакоузбуђенштоћепоновоиграти мргодногагентаК. “СвакипуткадакренетенапосаоизнатедаћетерадитисаВиломСмитомјесрећандан.АВил и Бери сваки дан чине лепшим. Онисудивнизасарадњу”. ФилмЉудиуцрном3поново окупља екипу и враћа их на кључне односе и елементе који трају петнаест година и тражи начине за решавање сукоба. Одговорсеналазиуповраткуагента Ј.Уповраткукрозвреме. Прошло је 10 година од последњег филма „Људи у црном„ и било је спекулација да ли ће се снимити још један наставак или

не. Смит је рекао да се одувек знало да ће снимити и трећи део. „Сви смо осетили да имамо свежу и убедљиву причу,која ће публику увести у нешто што нису видели у претходним деловима„,додао је познати глумац.


22

svet

~etvrtak24.maj2012.

GODI[WIIZVE[TAJAMNESTIINTERNE[ENELOZLO^INIMAUSIRIJI

PAKISTAN

Re`im za mu~ewe i ubijawe demonstranata

Lekar osu|en za veleizdaju PE[AVAR: Pakistanski lekar koji je pomogao CIA da u|e u trag Osami bin Ladenu osu|en na 33 godine zatvora zbog veleizdaje, rekao zvani~nik pakistanske vlade Nasir Han. On je rekao da je [akilu Afridiju ju~e odre|ena i nov~ana kazna u iznosu od 3.500 dolara. Ukoliko ne plati, kazna }e mu biti produ`ena za tri i po godine. [akil Afridi je koristio la`nu kampawu vakcinacije kako bi pomogao CIA u pronala`ewu Bin Ladena u Pakistanu, gde je bio i ubijen u akciji ameri~kih komandosa u maju pro{le godine, preneo je Rojters. „On je osu|en na 33 godine robije za izdaju i preme{ten je u Pe{avarski centralni zatvor posle izre~ene presude od strane lokalnog suda”, rekao je portparol administrativne vlade Khiber Mohamad Sidik. Ovaj pakistanski lekar, koji je pre dva meseca otpu{ten iz dr`avne slu`be, progla{en je krivim u skladu s plemenskim pravosudnim sistemom distrikta Khiber i po-

DAMASK, BEJRUT: Amnesti interne{enel optu`ila je sirijski re`im za mu~ewe i ubijawe demonstranata {to bi moglo da predstavqa zlo~ine

„Tip i stepen kr{ewa prava kojima pribegava ta dr`ava mogli bi da predstavqaju zlo~ine protiv ~ove~nosti”, ocewuje ta organizacija.

GlasprotivAsadasurovoka`wavan

protiv ~ove~nosti. U godi{wem izve{taju objavqenom ju~e, Amnesti detaqno opisuje na~in na koji je re`im Ba{ara alAsada razme{tao tenkove u stambenim ~etvrtima, ubijao mirne demonstrante i zatvarao hiqade qudi i potom ih u tajnosti mu~io i dr`ao u zatvoru.

U izve{taju se navodi vi{e primera, ukqu~uju}i primer neimenovanog ~oveka iz grada Banijasa, koji je tri dana dr`an nag u zatvoru, podvrgnut torturi i primoravan da „li`e sopstvenu krv sa poda”. U Homsu, nastavqa se u izve{taju, „telo Tareka Zijada Abda

al-Kadera, uhap{enog 29. aprila (2011), vra}eno je wegovoj porodici u junu, a na wemu su bili vidqivi tragovi opekotina od elektriciteta kao i tragovi udaraca bi~em i uboda no`em, a deo wegove kose bio je i{~upan”. Amnesti tako|e kritikuje poku{aj re`ima da ugu{i pobunu, i navodi slu~aj pijaniste Maleka Xandalija, koji `ivi u SAD i ~iji su roditeqi podvrgnuti nasiqu u Homsu po{to im je sin u~estvovao na protestima protiv sirijskog re`ima u SAD. Represija ne zaobilazi ni decu, navodi Amnesti i podse}a na slu~aj 14-godi{weg Mohameda al-Mule Ise koga su sirijske snage bezbednosti ubile po{to nije `eleo da u~estvuje na prore`imskim demonstracijama. Damask je nedavno odbio da podnese izve{taj Komitetu UN protiv torture, a Amnesti isti~e da sirijski re`im „nije sproveo nezavisne istrage o ubistvima, mu~ewu i drugim oblicima te{kog kr{ewa qudskih prava”.

UEGIPTUPRVIIZBORIODSVRGAVAWAMUBARAKA

Nadmetawe islamista i sekularista KAIRO: U Egiptu se odr`avaju prvi predsedni~ki izbori od svrgavawa Hosnija Mubaraka. Za mesto {efa dr`ave nadme}e se biv{i {ef diplomatije i generalni sekretar Arapske lige Amr Musa, posledwi premijer koji je slu`io pod Mubarakom Ahmed [afik, kandidat Muslimanske bra}e Muhamed Mursi i nezavisni kandidat Abdel Moneim Abul Fotuh. U Egiptu se takmi~e islamisti protiv sekularista, nosioci promena protiv pripadnika biv{eg re`ima, a ishod je, prvi put u istoriji Egipta, nemogu}e predvideti. Ukoliko u prvom krugu

OsamabinLaden

red dosu|ene vi{egodi{we robije, Afridi }e morati da plati nov~anu kaznu od 320.000 rupija odnosno 3.500 dolara, dodaje AFP. Francuska agencija navodi da je Afridi godinama radio kao hirurg u distriktu Khiber, delu Pakistana u kome upori{te imaju talibanski pobuwenici i pripadnici Al Kaide. U januaru je ameri~ki sekretar za odbranu Leon Paneta potvrdio da je Afridi radio za CIA i da je prikupqao DNK kako bi utvrdio Bin Ladenovo prisustvo i izrazio zabrinutost zbog tretmana pakistanske vlasti prema wegu. „On nije bio ni na koji na~in izdajica prema Pakistanu”, tvrdio je Paneta u izjavi za ameri~ku teelviziju Si-Bi-Es. Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton pozvala je na osloba|awe Afridija, za koga je rekla da je delovao u interesu obe dr`ave.

Ubijenpolicajac nabirali{tu Jedan policajac ubijen je kada se ume{ao u oru`ani sukob koji je izbio ispred jednog birali{ta u Kairu, izme|u pristalica dva predsedni~ka kandidata, saop{tili su bezbednosni izvori. Jo{ jedna osoba povre|ena je u sukobu koji je izbio nekoliko sati po otvarawu birali{ta na kojima }e Egip}ani, prvi put otkako je svrgnut Hosni Mubarak.

dnevnik

^E[KA

Avion proma{io pistu, 19 povre|enih PRAG: Najmawe 19 osoba je povre|eno kada se zapalio ruski vojni avion s 23 putnika i ~lana posade, prilikom sletawa na vojni aerodrom „^aslav” na severoistoku ^e{ke. Posmatra~ki avion tipa „An-30” koji je u ^e{koj u okviru misije „Otvoreno nebo”, skliznuo je pri sletawu sa piste i izbio je po`ar. „Avion je skliznuo

200 metara van piste. U udesu nema `rtava”, saop{tila je portparolka baze ~e{kog vazduhoplovstva u mestu ^aslav, Denisa Smitalova. U avionu je bilo 14 ruskih i devet ~e{kih vojnika. Avion je pre sletawa imao problema pri izvla~ewu to~kove, javqaju ~e{ki mediji pozivaju}i se na lokalnu policiju i vojnike iz baze.

AUSTRIJA

Tra`i se ostavka zbog antisemitizma BE^: Centar „Simon Vizental” zatra`io je da ministar odbrane Austrije Norbert Darabo{ podnese ostavku posle izjave o Izraelu koja je kako navode, moderan vid antisemitizma. Darabo{ je, prema re~ima direktora za me|unarodne odnose Centra [imona Samuelsa, prekr{io neutralnost Austrije u vezi Irana. On je, u izjavi „Xeruzalem postu”, kako prenosi APA, rekao da smatra veoma ~udnim to {to je Darabo{ ostao u ministarskoj foteqi, iako se vlada distancirala od wegovih izjava. Darabo{ je, u nedequ, u intervjuu be~kom dnevniku „Prese”, rekao da su pretwe Izraela Iranu nepotrebne. On je ocenio da bi napad Izraela na iranska nuklearna postrojewa izazvao „po`ar u ce-

lom regionu, po`ar koji ne bi bilo mogu}e kontrolisati”. Darabo{ smatra da bi do{lo do efekta solidarnosti sa Iranom, te da bi i arapske dr`ave, koje su kriti~ki raspolo`ene prema Teheranu, stale na stranu Irana. On je optu`io Izrael da koristi „spoqne neprijateqe kao {to su Iran i Palestinci, kako bi skrenuo pa`wu sa socijalnih problema”. „Ako me ve} pitate, gospodin Liberman (ultradesni~arski {ef diplomatije Avgidor Liberman) meni je nepodno{qiv kao ~lan izraelske vlade. Ministar inostranih poslova Austrije Mihael [pindeleger ju~e se distancirao od izjave Darabo{a i rekao da je ministar odbrane izneo svoje li~no mi{qewe i da to nije stav vlade.

PORUKAIRANSKOGPREDSEDNIKA MAHMUDAAHMADINEYADA

Islam protiv nuklearnog oru`ja

Sukobi,uprkosupozorewima

izbora niko ne osvoji dovoqan broj glasova za progla{ewe pobede, drugi krug bi}e odr`an 16. i 17. juna. Pravo glasa ima oko 50 miliona Egip}ana, a bezbednost u zemqi }e tokom glasawa biti maksimalno poja~ana. Egipatski premijer Kamal alGanzuri pozvao je ju~e na mir i suzdr`anost uo~i izbora, zahtevaju}i od svih politi~kih partija da prihvate rezultate istorijskog izja{wavawa gra|ana. Ganzuri je izrazio nadu da }e izbori, koji se organizuju u sredu i danas prote}i u miru, apeluju}i na sve kandidate i partije da po{tuju voqu drugih i prihvate rezultate glasawa.

Egipatski premijer je pozvao svoje sunarodnike da obezbede uspeh izbornog procesa i prihvate odluku ve}ine bira~a, preneo je AFP. Ministar policije Muhamed Ibrahim izjavio je da }e snage bezbednosti biti razme{tene na bira~kim mestima {irom Egipta, kao i oko centara u kojima se prebrojavaju glasovi. Vrhovni savet oru`anih snaga, koji upravqa zemqom od Mubarakovog svrgavawa, obe}ao je pravi~ne izbore, posle kojih }e uslediti prenos vlasti na civilnu upravu, ~ime }e se okon~ati nemirni prelazni period, obele`en nasiqem i protestima.

BAGDAD: Iranski predsednik Mahmud Ahmadinxad ka`e da islam zabrawuje nuklearno oru`je i drugo oru`je za masovno uni{tewe. „Na osnovu islamskih u~ewa i fatve vrhovnog vo|e, proizvodwa i upotreba oru`ja za masovno uni{tewe je zabrawena i nema mesta u principima odbrane Islamske Republike Irana”, kazao je Ahmadinexad. Wegova poruka pro~itana je na konferenciji u zapadnom gradu Boruxerdu, odr`anoj u znak se}awa na iranske `rtve hemisjkog oru`ja u periodu rata protiv Iraka 1980-1988, javio je AFP. Fatva protiv nuklearnog oru`ja koju Ahmadinexad spomiwe odnosi se na ukaz koji je 2004. ili 2005. godine izdao vrhovni verski vo|a Ajatolah Ali Hamnei. Nova runda pregovora pet stalnih ~lanica Saveta bezbednosti UN - SAD, Rusije, Kine, Britanije i Francuske, kao i Nema~ke sa Iranom, trebalo bi da po~ne danas u Bagdadu. Prva runda razgovora odr`ana je sre-

MahmudAhmadineyad

dinom aprila u Istanbulu. Iranske vlasti insistiraju na tome da je wihov nuklearni program miroqubiv, ali najve}i deo me|unarodne zajednice smatra da se wime prikrivaju poku{aji Teherana da se prikqu~i „elitnom” klubu dr`ava sa nuklearnim naoru`awem. Obe strane se nadaju da }e se pregovorima u Bagdadu postaviti osnove za re{avawe dugogodi{weg spora, ali treba imati u vidu i upozorewe diplomata da ne treba o~ekivati da pregovori izrode neki ~vrst sporazum. (Tanjug)

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI VLADIMIRPUTIN Ruski predsednik Vladimir Putin podr`ao je kontroverzni zakon kojim }e 200 puta biti pove}ane nov~ane kazne za sve koji u~estvuju u neodobrenim protestima. Taj zakon je dobio podr{ku doweg doma ruskog parlamenta, koji kontroli{e Kremq. Putin je u komentaru rekao da }e oja~ati demokratiju u zemqi time {to }e za{tititi gra|ane od „radikalnih akcija”.

BARAKOBAMA Ameri~ki predsednik Barak Obama vodi u istra`ivawima javnog mnewa u odnosu na svog republikanskog protivkandidata Mita Romnija sa ~etiri odsto razlike. Po najnovijem istra`ivawu, wega bi u ovom trenutku podr`alo 47 odsto bira~a, a biv{eg guvernera Masa~usetsa 43 odsto. Obama ubedqivo me|u glasa~ima crne populacije i me|u `enama.

DALAJ-LAMA Postoje glasine da Kina planira da ukloni duhovnog vo|u Tibeta dalaj-lamu, koji se trenutno nalazi u vi{ednevnoj poseti Be~u. Navodi se da je Kina specijalno za atentat na vo|u Tibetanaca obu~ila agente, koji preru{eni u pristalice, treba da ga otruju. Dalaj-lama je potvrdio da je upoznat sa planovima Kine, ali isti~e da se jo{ ne mo`e proceniti koliko je velika pretwa.

PRVAHEMIJSKAKASTRACIJAUJU@NOJKOREJI

Sti`ekaznavi{estrukog silovateqadevoj~ica SEUL: Ju`na Koreja izvr{i}e ove nedeqe kaznu he mij ske ka stra ci je nad vi {e stru kim si lo va te qem, ~ije su `rtve bile devoj~ice mla|e od 16 godina. To }e biti prvo izvr{ewe ove kazne otkako je zakonski uvedena 2010. Ju `no ko rej ski me di ji pi {u da je 45-go di {wi pre stup nik, iden ti fi ko van samo kao Park, osu|en za ~etiri silovawa, odnosno poku{aja silovawa devoj~ica od 1984. do 2002. godine, preneo je Rojters. He mij ska ka stra ci ja, ili an ti li bi di nal ni tretman, kako glasi pravilna nau~na definicija ove terapije, povratni je

proces koji ukqu~uje kori{}ewe lekova koji poti sku ju sek su al ni na gon kod qudi. Zakon o izvr{avawu ove kazne u Ju`noj Koreji primewuje se u slu~aju osoba za koje postoji verovatno}a da }e ponovo izvr{iti isti prestup. Kazna se sprovodi nad osobama starijim od 19 godina koje su izvr{ile prestup nad decom mla|om od 16 godina. Zasad nije jasno da li je Park pristao na ovaj tretman, ali u slu ~a ju naj o zbiqnijih prestupa nad decom, kao {to su oni za koje je on osu|en, nije potrebna saglasnost prestupnika.


24

iZ dRUGOG UGLA

~etvrtak24.maj2012.

ТАЈНИ ЖИВОТ ОЦА ИНФОРМАТИКЕ

dnevnik

ФОТОГРАФИЈЕ ДАНА

Необичaн генијалац Ален Туринг Данас. хр Генијалност и неприлагођеност често иду заједно. То је вредело и за Алана Туринга, оца данашње информатике, анонимца брилантног ума и неких необичних навика. Обичавао је своју шољицу за чај везивати за радијатор ланцем за закључавање бицикла. На посао је долазио с плинском маском на глави... Компјутерском пиониру Алану Турингу музеј Ханс Нидорф у Падерборну у Немачкој посветио је изложбу поводом 100. годишњице рођења.

Јохен Вихоф, кустос изложбе постављене у музеју Ханс Ниxдорф. Већ је у ’40 годинама прошлог века Туринг знао да су у потрази за вештачком интелигенцијом од самих компјутера важнији компјутерски програми. „Тада се још по-

Раскринкао злогласну „Енигму” Нажалост, једино што је од Туринга остало су помало бизарна сведочанства о његовој ексцентричности, па је ову изложбу било изузетно тешко саставити. На пример, математички гениј је обичавао своју шољицу за чај везивати за радијатор ланцем за закључавање бицикла. На посао је долазио бициклом, с плинском маском на глави, и то како би се обранио од алергије на полен, пише Дојче Веле. Но, Туринг није био само ексцентричан него и генијалан. Његов начни опус свео се на један циљ: створити вештачки мозак. „Туринг је читав живот радио на тому како саградити машину која би функционисала попут мозга и која би поседовала нешто попут вештачке интелигенције”, каже

Притисак Британије на европске лидере Глас Америке

Б

ритански премијер Дејвид Камерон врши притисак на европске лидере да реше дужничку кризу европских држава Британски премијер Дејвид Камерон врши притисак на европске лидере да реше дужничку кризу европских држава, упозоривши да је у питање доведен опстанак валуте 17-очлане еурозоне. Камерон је на скупу пословних лидера у Манчестеру рекао да је, уз политичку неизвесност у Грчкој и чињеницу да многи Европљани предвиђају да ће Атина напустити еурозону, опстанак еура „доведен у питање“. Британија је задржала своју валуту, фунту, али је њена економија вома зависна од стабилности еура, с обзиром да су јој главни пословни партнери у Европи. Британски премијер је такође рекао да су еурозони потребни економска структура која обухвата ефикасан фонд за финансијску помоћ угроженим земљама, здраве банке и кооперативна економска политика. Камерон је такодје указао да поред непосредних брига поводом Грчке, Европа пати од „свеобухватне ниске продуктивности и недостатка економске динамике“. Он је истакао да је већина европских земаља „мање, а не више, конкурентна у поређењу са остатком света“. Невоље у Грчкој бацају сенку на финансије осталих земаља еурозоне. Шпанија, четврта по величини економија еурозоне, била је приморана да плати далеко веће камате на 3 милијарде новог зајма, у поређењу са недавном продајом обвезница. Британски премијер Дејвид Камерон врши притисак на европске лидере да реше дужничку кризу европских држава.

лазило за логиком да се за сваки програм изради једна машина. Туринг је размишљао другачије и зато га данас сматрамо једним од утемељитеља информатике”, каже Вихоф.

Туринг би вероватно био врло задовољан да види колико софтера се данас налази на тржишту. Програма који рачунаре претварају у свестране радне машине. „Но, он би исто тако вероватно био разочаран када би видео да данашња наука на пољу вештачке интелигенције није дошла до нивоа који је Туринг за свог живота предвиђао”, каже Вихоф. Наиме, научник је веровао да ће негде око 2000. године компјутерски програми моћи положити тзв. Турингов тест. Тест се састоји од вођења разговора између човека и машине, а један научник би онда требао да процени који одговори долазе од човека, а који од машине. Но, Турингово име се ипак највише повезује с његовом улогом у Другом светском рату. Од почетка па до краја рата Туринг је радио на једном неугледном имању северно од Лондона. Но, иза неугледних зидова зграде у Блетлеy Парку налазио се британски војни центар за криптоанализу. И овде је Туринг дошао до открића које је спасило многе животе и непријатељу, нацистичкој Немачкој, отежало даље вођење рата на Се-

верном мору и Атлантском океану. Туринг је наиме открио на који начин функционише злогласна „Енигма” - уређај за шифровање комуникације између немачких подморница.

Отац информатике Но, упркос његовом великом доприносу, овај научник је целог живота остао у анонимности. Британски војни стратези су наиме након рата одлучили да читаву епизоду о немачкој „Енигми” сакрију од очију јавности. Послератни премијер Винстон Черчил је дао уништити све на чему је Туринг радио. Тек средином 70-тих година прошлог века је у јавност изишла истина о „јунаку из позадине”. Туринг нажалост није доживео касну славу. Повучени начник је 1954. починио самоубиство. И у приватном животу овај генијални научник је био неприлагођен тадашњој стварности. Наиме након што су откривене Турингове хомосексуалне склоности и након што је ухваћен у вези с једним млађим мушкарцем, био је осуђен на терапију женским хормонима. Јер хомосексуалност је у 50-има у Великој Британији стајала на попису казнених дела. Туринг је, како пише његов биограф Андрју Хоџис, због терапије хормонима пао у депресију те је на крају и одузео живот. „Јако нам је жао. Заслужио си пуно бољу судбину.” Тим речима се тадашњи британски премијер Гордон Браун 2009. извинио прерано преминулом научнику.

Средњошколци с Балкана о школству у САД

У

Радио Слободна Европа

оквиру програма размене ученика Америчког савета за међународно образовање, четири средњошколца - Маша Мишчевић и Чедомир Чупић, из Србије, Маша Сибиновић из Босне и Херцеговине и Стефан Ивановић из Црне Горе, боравила су у Вашингтону. Амерички савет за међународно образовање доводи средњошколце са Балкана да би се упознали са животом и радом у Сједињеним државама. На Машу Мишчевић из Ниша највећи утисак у Америци оставио је добровољни рад:

такође био изненађен овдашњим начином школовања: „Никада немамо кући домаћи. Увек можеш све да завршиш у школи. Када радимо увек имамо неки циљ, тако да увек сазнамо нешто на крају нашег рада.“ Стефан Ивановић је желео да се похвали: “Прије отприлике два месеца сам освојио путовање да бих учествовао у радионици о друштву и грађанима, америчким традицијама, и њиховим способностима да будемо лидери. Тако да је то било једно од

Чедомир Чупић, Маша Мишчевић, Маша Сибиновић, Стефан Ивановић

„Још једно од искустава волонтирања, које немам прилике да радим у Србији тако често. Овде волонтирам доста. То бих волела да понесем са собом и упознам своје другове и цео мој град. Стварно лечи душу, а драго ти је кад помогнеш неком.„ Маша Мишчевић такође указује да ју је веома изненадио сам начин образовања, нарочито слобода : “Имамо већу слободу мишљења. Професори су јако опуштени са ученицима. То сам била прво изненађена, али сам се навикла зато што су опуштени и стварно пуштају децу да питају различита питања. Радимо пуно практичног рада, које ја никада не бих могла да радим у Србији. Међу ученицима са Балкана био је и Стефан Ивановић из Херцег Новог, у Црној Гори. Стефан је

најбољих искустава у Америци. И све што су нас научили заувек ћу памтити, што се тиче људи из муслиманских земаља. Када се упознате и причате са њима, видите да су идентични као и ми.” Из Бањалуке, у БиХ, дошла је Маша Сибиновић, коју је нешто изненадило. „Научила сам много о себи. Ово је била прва прилика у животу када сам се одвојила од своје породице, од свега што ми је познато у ствари. Тако да сам добила одређено самопоуздање, и храброст. Сада мислим да све могу да урадим, ништа ми се не чини као проблем.“ Што се тиче школовања, Маша Сибиновић, износи да је начин учења другачији: “Овде у Америци ми се јако свиђа однос између ученика и

професора. Овде су професори веома опуштени, много помажу свој деци, ту су увијек за њих. “ Маша Сибиновић указује да је између осталих предмета изабрала анатомију, и да то искуство никада неће заборавити : “Једна ствар коју, мислим, да нам кући никада не би дозволили да радимо. Имали смо задатак да урадимо, то се овде зове : јоб схадоwинг, наиме да пратимо медицинског радника, један дан, да видимо шта све ради, причамо са њим, постављамо питања. Ја сам успела да пратим хирурга. Видела сам две операције, била сам у операционој сали поред њега док је радио. Тако да је то било фасцинантно за мене. Кад бих ја ученик у средњој школи имала прилику да видим. Никада.“ Чедомир Чупић долази из Петровца на Млави, а тренутно живи у малом месту Пуебло, у Колораду. Како каже: “Американци доста држе до спорта. Пошто сам имао доста слободног времена одлучио сам да пливам, и право чудо урадио сам прилично добар посао, што се тога тиче, тако да сваког викенда имамо такмичења, побеђујемо стално, и за пар недеља имамо државно такмичење. “ На Чедомира Чупића највећи утисак су оставила путовања по Америци, нарочито једно: “Упознао сам праве америчке Индијанце. Ја те људе никад у животу нисам видео. Тај неки први контакт са њима. Чути њихов језик. То је било једно од најлепших искустава за мене. “ “Ти можеш америчку школу да направиш себи да буде тежа него било која школа у којој си икада био. Ја сам за себе изабрао веома тешке предмете и било је дана када сам учио и по десет сати дневно, да бих могао да добијем добру оцену из тог предмета и да останем у том току знања са којим сам у Србији.“ Сви средњошколци су одушевљени боравком у Америци, и волели би да се врате, да би још више научили и да би то знање могли да пренесу младима у родној земљи. Фото: ВОА

Грчки спортиста пали олимпијску бакљу на врху Акропоља у Атини.

(Ројтерс)

Нова возила фабрике камиона у јапанском индустријском центру Јокохами. (Ројтерс)

Италијански председник Ђорђо Наполитано држи говор пред посланицима Скупштине Туниса. (АП)

Пси на војној паради у Коломбу, Сри Ланки.

(АП)

Сукоби на обележавању Међународног дана борбе против хомофобије у Тбилису, главном граду Грузије. (Ројтерс)

Возачи захтевају повећање прихода у јужнокорејској престоници Сеул.

(АП)


LekAR

dnevnik

~etvrtak24.maj2012.

K r a t k o v  id i zbog ned  ov  oqn o svet  los  ti awakboravkanadnevnoj svetlosti je odgovoran {tougradovimaIsto~neAzijeidodevetoddesetorodece na zavr{etku osnovne {kole patiodkratkovidosti,ukazalaje studija Australijskog nacionalnoguniverziteta.Nigeni,nivi{ak ~itawa i pisawa nisu odgovornizaovajtrend,ve}prostomawaksun~evesvetlosti,upozorili su australijski stru~waci. Naime, izlagawe sun~evim zracima stimuli{elu~ewedopamina,koji ograni~avaizdu`ivaweo~nejabu~ice,karakteristi~nozakratkovidost.Prose~ni |ak osnovne {kole u Singapuru svakodnevno provodi svega oko 30 minuta na dnevnoj svetlosti, dok australijskadecaprose~nonapoquprovode po tri sata dnevno, a procenat kratkovidih me|u wima je samo

25

Pozitivanuticaj jajauishrani N

ajn ov ij a ist ra` iv aw a ukazujudakonzumacijajajaimapozitivanu~inaknametaboli~ki sindrom i sitost. Jaja pozitivno uti~u na metabolizamHDLholesterola(dobrog holesterola) kod `ena i mu{karaca sa metaboli~kim sindromom.Portal Vitamini

je verovatno}u uzimawa grickalicakasnijetokomdanaito naro~ito onih zasi}enih mastima. Istra`ivawasprovedenauposledwih40godinadokazuju da zdrave odrasle osobe mogujestijajabezstrahada}e imtopove}atirizikodbolesti srca. Analize pokazuju i

navodidaseradioholesteroluvelikegusto}ekojispre~ava nakupqawe masti u krvnim sudovima, a time spre~ava i razvoj ateroskleroze. Stru~wacinavodedaproteinskidoru~ak koji sadr`i oko 35 gramaproteinaizjajailigovedine,produ`avasitostismawu-

dajajaimaju14odstomaweholesterola(185mg)nego{toje ranijeizmereno.Lekaritako|enavodeda}eseholesterolu krv i vi{ e pov e} at i ako se konz um ir aj u zas i} en e mas ti kojih,kakojeutvr|eno,ujajimaimamalo (Tanjug)

M

oko10odsto.UVelikojBritaniji jekratkovido30do40odsto{kolaraca,auafri~kimzemqamasamodvadotriodsto.Tipi~nozadecu Isto~ne Azije je da ne izlaze napoqe dok su u {koli, a kada se nastavazavr{iiduku}iiostajuu zatvorenom prostoru, u~e}i ili gledaju}iTV.

Najvi{e kratkovide dece se utvr|enouNarodnojRepublici Kini, na Tajvanu, u Hongkongu, Japanu, Singapuru i Ju`noj Koreji-80do90odsto,odkojih10 do 20 odsto pati od te{kog oblika kratkovidosti koja mo`e dadovededoslepila.Australijski stru~waci savetuju da deca

{kolskog uzrasta borave napoqu dva do tri sata svakog dana (ukqu~uju}i i odlazak i povratakiz{kole).Takobinajverovatnijebilaza{ti}enaodkratkovidosti, bez obzira na to koliko u~e ili koliko sede pred kompjuteromiliTV. (Tanjug)

Svakodesetodetero|eno prevremena etnaest miliona novoro|en~adi godi{we, ili svakodeseto,nasvetdolaziprevremena,a1,1milionwihumire,za-

P

kqu~ak je izve{taja ura|enog pod sponzorstvom UN. Prevremenoro|ewejevode}iuzroksmrtinovoro|en~adiisvejeu~esta-

lije.Podovimterminomsepodrazumeva ro|ewe pre isteka 37. nedeqe trudno}e, koja uobi~ajenotraje izme|u38i40nedeqa. Najvi{enedono{~adisera|ana jugu Azije - 13, 3 odsto. Sledi Podsaharska Afrika sa 12,3 odsto. Afrika i Ju`na Azija u ukupnom broju nedono{~adi u svetuimajuzajednoudeood~ak60 odsto.S druge strane, u razvijenimzemqamaudeoprevremenihu ukupnom broju poro|aja iznosi samo 8,6 odsto.Me|u 184. zemqe obuhva}eneizve{tajem, najvi{e prevremenihporo|ajaimaMalavi - 18 odsto. Slede Kongo, KomorskaostrvapaZimbabve. Odazijskihzemaqanaosmom mestupou~estalostiprevremenih poro|aja je Pakistan, a na devetom Indonezija.Najmawi udeo prevremenih poro|aja se

registruje u Belorusiji - ispod petodsto.Postojivelikarazlikaupre`ivqavawuprevremeno ro|enedeceuzavisnostiodrazvijenosti zemqe. U nerazvijenim zemqama vi{e od 90 odsto dece, ro|ene pre navr{enih 28 nedeqatrudno}e,umireuprvih nekolikodana`ivota,dokseto u razvijenim zemqama de{ava u mawe od 10 odsto slu~ajeva.^estoseneznauzrokprevremenog ro|ewadeteta,afaktoririzikasugenetski,visokkrvnipritisak, dijabetes, infekcije i hroni~naoboqewa.Me|urizi~ne faktore spadaju i tinejxerski uzrast majke, mali razmak izme|udvetrudno}e,nedovoqna ili prevelika telesna te`ina pre za~e}a, kao i zloup  otreba narkotikaialkohola. (Tanjug)

Usvajawezdravih`ivotnihnavikamo`eprepoloviti rizik za sr~ani udar i kod qudi s genetskimpredispozicijamazabolestisrca. Nau~nici sa Univerziteta Harvard su 22 godine pratili zdravqemu{karacakojimajebaremjedanroditeq pretrpeosr~aniudarpre55.godine`ivota. Istra`iva~isuobjasnilidajezbogtogaiu~esnici-

ta~no.TimkojimjerukovodioMajkl Sajmon analiziraojerezultatevelikogameri~kogistra`ivawazdravqa`ena,kojimjetokomvi{eoddecenijepra}enozdravstvenostaweoko120.000`ena. Me|u ovim `enama oko 8.800 je redovno uzimalo statine„atorvastin”ili„pravastatin”.Ispostavilosedajeikod`enakojesuuzimalestatinei kod onih koje nisu, u~estalost pojave melanoma bilaista-devetslu~ajevana10.000godi{we.Rizik obolevawa od melanoma uop{te nije zavisio niodtogakojavrstastatinajeuzimana,nitiod toga kolilko dugo je konzumiran taj lek.Tim iz Detroitasezala`eda,kadajeprevencijamelanoma u pitawu, akcenat bude na smawewu poznatih faktorarizikazatooboqewe-preteranogizlagawe UV zracima, kvarcovawa i pu{ewa. Majkl Sajmonnapomiweda,po{toseranije pokazaloda statiniulaboratorijskimuslovimamogudauni{te }elije melanoma, daqa istra`ivawa treba usmeritinadelovawetihmedikamenata,mo`dau ve}imdozama,naosobeve}oboleleodtevrsterakako`e. (Tanjug)

zimawe probiotika (vrstatzv.„dobrih”bakterija)tokomterapijeantibioticima, mo`e da spre~i pojavu dijareje, koja ~esto prati terapiju antibiotskim lekovima, naro~ito onima „{irokog spektra”, poru~ili su stru~waci RAND korporacije iz SantaMonike,uameri~kojsavez noj dr` av i Kal if orn ija.Anal iz ir aj u} i rez ult at e preko60studija,kojimajebilo obuhva}eno gotovo 12.000 pac ij en at a, kal if orn ijs ki tim je do{ao do zakqu~ka da sekodosobale~enihantibioticimazbograznihoboqewaodzapaqewauhadosepse-u42 ods to slu~ aj ev a maw e jav qa dijareja, ukoliko tokom terapij e uzim aj u i prob io t ik e, prenela je novinska agencija Rojters.

U

sobekojejedudostaribe su pod mawim rizikom od rak a deb el og crevaijo{vi{eodrakarektuma, utvrdio je tim stru~waka iz Bolnice za digestivne

O

ostal og u Sjed iw en im Ameri~kimDr`avama,Norve{koj, Fins koj i Jap an u. Red ovn o konzumiraweribesmawujerizikodkolorektalnogkancera za 12 odsto.Pri tom je smawe-

bolesti u gradu Si|ing, u Narodnoj Republici Kini.Ovakav zakqu~ak je rezultat analize 41 studije o uticaju konzumirawa ribe na obolevawe odraka obavqeneizme|u1990. i 2011. {irom sveta - izme|u

werizikaodrakadebelogcrevaprili~noskromnoiiznosi ~etiri odsto, ali se zato rizikodkancerarektumasmawujeza21odsto.Nekaistra`ivawa su, tako|e, pokazala da redovno konzumirawe ribe sma-

Novigeniuzro~nici rakajetre ma istra`ivawa pretio ve}i rizik za sr~ani udar. Pokazalo se da na smawewe verovatno}e za sr~aniudaruovojrizi~nojgrupinajja~ipozitivanu~inakimaizbegavawepu{ewa,asledilisu redovnafizi~kaaktivnost,odr`avawezdravetelesne mase i umereno konzumirawe alkohola. U istra`ivawuuprevencijiinfarktau~estvovalo jeoko20.000ispitanika.

Statininedeluju protivmelanoma Uprkosnekimranijimindicijamadalekoviiz grupestatini,kojisni`avajuholesterol,moguda smaweirizikoboqevawaodrakako`e,melanoma, ameri~ka studija obavqena na Institutu za rak Karmanos u Detroitu, je pokazala da to nije

Grup afranc us kihnau ~n ik aident if ik ov alaje~et ir inov agen akoj auti~ unarazv ojraka jet re. Rad i se o gen im a ARID1A, RPS6KA3,IRF2iNFE2L2,koj ibimog lida uti~ u na va` ne proc es e ~ij a je pos led ic a stvar aw e tum or a na jet ri. To otk ri} e je nastal oizvel ik ogproj ekt azap o~ et og2009.godin e.Proj ek atjeustan ov qenkak obiseizv r{il aanal iz agen om atum or avi{ ehiq ad apacij en at a da bi se boq e razu m eo utic aj gen eti~k ih prom en a (mut ac ij a) na wih ov razv oj i tozaoko50razl i~ it ihvrs tarak a.Nau ~n ic i su, me| ut im, nav el i da je pot rebn o obav it i daq aist ra` iv aw akak obi ubud u}n os tibil i kor i{ }en i nov i lek ov i prot iv gen et i~k ih prom en a i pob oq{ al o le~ ew e pac ij en at a usmer en onagen oms keanom al ij eident if ik ovan euwih ov omtum or u. (Tanjug)

Antibiotici pored svojih dobrihsvojstava,imajuimanu dauni{tavajuznatandeonormaln e crevn e flor e. Obn avqawuflorepoma`iprobiotici,sredstvakojasemogunabavitiukapsulama,bezrecepta,aimaihiunekimvrstama jogurta. U najve}em broju analiziranih studija kori{}eno je vi{e vrsta probiotika, tako da se ne mo`e re}i koji su najboqi.Sigurnojedasuuve}iniistra`ivawakori{}eni probioticiiz roda„lactobacillus”. Tako|e ostaje otvorenopitawekolikodozeprobiotika je najboqe uzimati i koliko dugo.Koliko je poznato, probiotici su sasvim bezbednizaupotrebu,anisupreporu~qivi samo kod novoro|en~adiite{kobolesnihpacijenata.

Rib asmaw ujeriz ik odkanc er a

VESTI Zdravimnavikama spre~itiinfarkt

Probiotik uzantibiotik

wuje i rizik od sr~anih bolestiirakareproduktivnihorgana.Kineskitimjeupozorio da bi temperatura pe~ewa ribemogladaponi{tiwenopozitivnodejstvonarizikodkolor ekt aln og kancera jer pe~ewe i ro{ tiq aw e rib e (imesa)navisokoj temperaturi pogoduje razvoju doti~ne vrs te rak a. Stru~waci procewuju da riba smawuje rizik od kolor ekt aln og kancer a zah vaq uj u} i tome{tojebogata omega-3masnimkiselinama, {to ne mora da zna~i da i kaps ul e omeg a-3 imaju isto dejstvo. Mogu}e je ~ak da u celoj stvari riba i nije bitna, ve} to {to osobe koje je jedu imaju druge zdrave navike, na primer izbegavaju crveno meso i mesneprera|evine. Ina~e, jedna studija iz februara ove godine je pokazala da su `ene koje jedu oko tri porcijeribenedeqno,podmawim rizikom od polipa debelog creva, koji mogu da prerastuurak. (Tanjug)


@enska posla

~etvrtak24.maj2012.

dnevnik

c m y

26

Одаберитесвој моделгрудњака

Г

рудњакзамалеиливелике груди, спортски или романтични, памучни или чипкасти, с узорком или без њега?Одабирзаистанијеједноставан,стогаусталнојпотразизасавршениммоделом,погледајтеврстегрудњакаипронађитеонајкоји у потпуности задовољава све вашепотребеижеље. Пронаћифункционално,аистовремено лепо рубље тежак је посао. Но, ако одаберете пажљиво, грудиистражњицамогуизгледати

вилисусвојемодноцарство.Битноједаодаберетесексигрудњак, непревишедубокихкорпи,апри одабирубојаиматеријаламожете се опустити - зависи од укуса и стила.

штило,постојирешењеизато.У трговинама можете купити траке које омогућују да одећа стоји на мјестуинеоткривапревише,ату суикорпе којесесамоналепена грудитакодаслободноможетеноситикреацијукојапотпунооткривалеђаилирамена.

Крушкатип

Откривеналеђа

У већини се продавница могу купити и одлично дизајнирани грудњаци за велике крушколике груди,итозаиста свихбојаиматеријала.Битнојесамодасунарамечег ружнијег него када жена сваких пет минута потеже доње рубљепремагоре.Најбољисугрудњациширокогпојаса,готовотопићи,погоднизасвевеличинегруди, адајуимипунијиоблик.

Што с креацијом која потпуно открива леђа? Постоје грудњаци који се вежу тракама испреплетениманисконалеђимаиучвршћениманатрбуху.Постојеигрудњацикојинемајупојаснегосамонараменицепричвршћененакорпе,а којесестављајуокорамена.Корпе су притом учвршћене лепљивом

Контролаоблика Постојипунотриковакојинаше телолепообликују,чакиуприпијенимхаљинама.Тусунапример чарапе појачане у горњем делу и дизајниране да изравнају трбух, подигну стражњицу те изравнају сваку неравнину на бедрима. Постојесличневаријантемрежастих чарапа.

Кадсесвевиди

чвршће и све ће стајати на свом месту.Рубљенеморабитивидљиво,алијеготовоједнакобитнокао одећаисподкојесескрива.

Завеликегруди Акоиматевеликегрудиинеможетеноситихаљинустанкимбретелицамабезгрудњака,лепенараменицесексигрудњакаупотпунит ће ваш стајлинг. Рубље ће заводљиво привлачити погледе, а на том детаљу дизајнери рубља раз-

ницедебљеидовољночврстекако би подигле груди. Корпе морају битидубокедабиобухватилецеле грудителепообликовалесилуету. Но,нараменицесепритомнесмеју видети,апрепоручујесеиВ-изрезблузеилимајице.

Јабукатип Опсеггрудногкошавећивамје од 90 цм, а груди су јабуколиког облика?Требавамгрудњаккојиће чврстодржатигрудијернемани-

Акоодлучитекупитихаљинуод прозирногматеријала,комадеодеће у боји коже те оне с контрастним тоновима, најбоље је купити што једноставније доње рубље. Ономорабитиготовонеприметно на кожи, а облици грудњака и гаћица нека буду правилни, без неравнина, како не би скретали пажњусодеће.Запрозирнеитанке материјалеодећенајбољеједоње рубљеодликре.

Траке Аконоситемајицуилихаљину којубисваковидљиворубљеуни-

траком. За овакве случајеве решење су и чврсти бодyји отворенихлеђа.

Дагруди будувеће Који ћете грудњак одабрати да бисте визуално повећали груди, зависи и о изрезу ваше хаљине. Ако је изрез плитак, четвртасти, најбољи су избор грудњаци с плитким корпама равног горњег рубакојичврстоподижугруди.За наглашенијииотворенијидеколте одаберитевандербраилибилокоји други пуш-ап грудњак чији ће ефектпривлачитипогледе.

Украситепунђу моднимдетаљима

П

унђајенашасавезницакаданисмостиглидаоперемо косуиликаданамтреба брза и практична фризура. Ова фризураимамноголица,аједноод њих је оно гламурозно, украшено моднимдетаљима. Иако су овог пролећа на цени једноставне фризуре, то не значи даморајубитибезличнеидосадне. Врстипунђиима много,асвакаод њих изгледа бољеакојеукрашена трендовским моднимдодатком у облику копче, обруча за косу илиукоснице. Луксуз кућа Шанел и Ив сен Лоран Спремате ли сезанекугламурозну вечерњу свечаност попут свадбе или прославе дипломе, одаберителуксузне модне детаље.Управотосу учинили фризери на прољетним ревијама шанелаиИвсен Лорана.КосамоделакућеШанел била је украшена бисерима. Одаберите вештачке бисере на укосницама какосенебистецело вечеоптерећивали тиме хоћете ли изгубити који.Ветлокгелћевам помоћида изгледатепопутсирене. Нешто класичнији одабир је класичнапунђакућеИв сен Лоран

украшенавеликомзлатномкопчом. Желителинаправитиовуфризуру држите се минималистичког приступаинемојтепретериватикопчамасмногодетаља.Штоједноставнијеидецентније,тобоље. Перје,цвећеилинештотреће? Заоненештохрабрије,тусудетаљиуобликуиспреплетенихпраменова, перја или пак цвећа. Филип Лим тако преферира косу завезану у чвор којиглумипунђу те испреплетене праменове причвршћене укосницама. За ову фризуру вам је потребна само довољнодугакоса и мало стрпљења. Џесон Ву преферира једноставну пунђу која се састоји од косе укосницама причвршћене уз главу те перја. Одаберите пера у боји која је контрастна вашој боји косе,а ако вам је овакав изглед ипак превише, набавите укосницу с једним или два пера. Филип Плеин је инспирацију пронашао у егзотичним хавајским биљкама, па у рокабили пунђе уплео палимно лишће и цвеће. Овако авангардне фризуре сигурно нећете носити, али ништа не недостаје пунђици украшеној једним цветом.

СеКСи иЗГЛеД

Црнабојаипрозирнидетаљисеволе Ц

рнабојанајчешћијеодабирзавечерњилук -сњомсереткокадможе погрешити. Ако је комбинација саткана од прозирних деловоа заводљивизгледјезагарантован

својамоднаправила.Но,напремијери јој то није успело. Одабрала је црно-белу хаљину с великом машном на грудима. Хаљинападапренисконаглумичин деколтеичинисекаодаћесваки тренутаксклизнути.Голаремена ирукеуконтрастусуспокривенимногамауцрно.Зое знамногобоље!

Миранда Кер Једна од најлепших жена света може даносиштогодпожелииизгледаћефеноменално. Но, то не значи да ће у свакомиздањузаблистатиибитизвездацрвеног тепиха. Добро тело, нажалост, то негарантује.УтрговиниСтив Макартни одржаласепремијерамузичког спотаза песму „Мај Валентајн„ Пола Макартнија.Наравно,звездејеодевалаСтелаМакартни. Тако је и Миранда осванула у њеној црној хаљини високог изреза на ногамаиспрозирнимдијеловиманахаљини. БилојеочигледнодајеМирандау овом издању требала бити секси, но некако је целокупни дојам све само не то. Догодилоседајехаљинапрогуталалепи модел,апроматрачанатераладасепита штосетодогађасизрезом.

Гвен Стефани

Гвен Стефани

Певачицасетакођепојавиланапремијери спота и то у веома сексипилном комплету Стеле Макартни. На прву је одабрани стил супермоделаипевачицесличан,ноГвенсе одлучилазакреацијуусвомдухуизачинила јесамоуверенимставом.Пажњајеусмерена

Оливија Палермо

Миранда Кер

Зое Дешанел

наголеруке,раменаиструк,апрозирнатрака уз дуж ногу додатно голица машту. МождапевачицанемателопопутМирандеКер, нозатознакаконоситиодећусаставом.Ато јемноговажније.

Оливија Палермо

Зое Дешанел Све популарнија глумица публику је завела својим шармантним осмехом, продорним погледом и својим стилом. Онанеследитрендовеиволистварати

Ин девојка модне сцене Оливија Палермо постала је позната посвомбеспрекорномстилукоји нацрвеномтепихуреткокадима конкуренцију.Запремијеруфилма „Сејф„ у Њујорку, Оливија је одабрала један од својих најдражих брендова, Зару, и показала каконовацискупекрпенисугаранцијадоброгстила.Когаима, једноставно га има. Оливија је одабрала елегантну хаљину и прозирнублузуистогузорка.Дашак гламура додала је уз помоћ црногдамскогсакоа.Нијепретеривала с накитом те је нагласак ставила на тиркизну огрлицу. Како не бибилаовердресед,Оливијајеодабраласребрнеоксфордице.Спајањенеспојивог у изврсну и успелу комбинацију Оливијинајеужаспецијалност.


dnevnik

oglasi

~etvrtak24.maj2012.

27

GRBAVICA, u zgradi od fasadne cigle, 2.0 u funkciji 2.5 stan, renoviran, ukwi`en 55m2, cena 53.600. Telefon 063/828-83-99. 15014 GRBAVICA, odli~an nov 2.0 stan fantasti~nog rasporeda, ukwi`en, cena 57.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15008 ]IRPANOVA, ukwi`en, useqiv 1.5 stan, cena 40.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15015

SOKOBAWA - sobe i apartmani za odmor, super komfor. U`i centar. Povoqno. Telefon: 063/81-54-200 i 018/880100. 52923

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 53498 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 53499 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor dolazim. Telefon 021/6-311482, 064/322-19-49. 53529

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon: 021/6399-305. 53500

IZDAJEM novu, name{tenu garsoweru, 28m2 u Temerinskoj ulici, 135 evra. Telefon 063/83-18-299. 53458 IZDAJEM jednoiposoban stan, 56m2, kompletno name{ten, ekstra stawe, ugao Bulevara oslobo|ewa i Pap Pavla. Telefon 064/11-47-741. 53463 IZDAJEM komfornu, name{tenu garsoweru u Gogoqevoj ulici br. 30, cena 130E. Telefon: 064/133-1736. 53492 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru sa CG, telefonom, kablovskom i terasom kod Sajma. Telefon: 060/547-4478. 53493 IZDAJEM dvoiposoban stan 68m2, Beogradski kej, name{ten po dogovoru, blizina {kole i vrti}a. Telefoni: 064/134-00-48 i 063/1010-803. 53494 IZDAJEM novu dvokrevetnu garsoweru odmah useqivu, potpuno opremqenu, Ulica Koste Racina. Telefoni: 6398-950, 064/157-12-13. 53497 IZDAJE se name{tena garsowera I sprat, terasa, Cara Du{ana. Cena 120 E. Telefon 064/14-63-126. 53517

IZDAJEM name{ten dvoiposoban stan kod Sajma, Rumena~ka 7. Cena po dogovoru. Telefon 064/147-39-56. 53531 IZDAJE SE name{ten stan na Novom nasequ. Telefoni: 021/6215-156, 063/194-5588. 53540 POVOQNO izdajem kompletno name{tenu garsoweru na Bul. Cara Lazara 85/15. Telefon 064/15320-10. 53617

SOCIJALNO, odli~na zgrada, ukwi`en stan od 29m2, cena 33.600. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15001

SR. KAMENICA, odmah useqiva garsowera u zgradi, 21m2, II sprat, cena 16.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15002 GRBAVICA, novija ukwi`ena garsowera, cena 27.800. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15003 U GUNDULI]EVOJ ULICI u novijoj ukwi`enoj zgradi garsowera na IV spratu sa liftom, cena 22.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15004 NOVA DETELINARA, odli~na novija garsowera, ekstra kvalitet zgrada, cena 28.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15005 LIMAN, kod parka, ukwi`en 1.0 stan od 28m2, cena 31.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15006

GRBAVICA, u „Aleksandar” zgradi, novi ukwi`en 2.0 stan II spratu sa liftom+parking mesto u dvori{tu, cena 51.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15007 NOVO NASEQE, odli~an 1.5 potpuno nov stan od 44m2 na I spratu, odmah useqiv, cena 40.800E. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15009 DETELINARA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwi`en na 47m2, cena 37.000. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 15010 @. STANICA, klasi~an 2.0 stan, ukwi`en 53m2, potrebno renovirawe, cena 41.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15011 KOD BETANIJE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwi`en nov 2.0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, mo`e i zamena za 3.0-3.5 stan na Limanu i okolina... Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15012 SOMBORSKI BULEVAR, odli~ni novi brzo useqivi 1.5 stanovi, cena dogovor (uz dogovor) sa PDV-om, mogu}nost kupovine putem subvencionisanih kredita!!! Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15013

SAJAM, dvoiposoban stan, lepog rasporeda, kvalitetna zgrada, prvi sprat, lift, terasa, parket, sun~an, perfektna lokacija, pogodan pristup invalidima. Telefon 063/1217460. 53582 BULEVAR EVROPE, u luks zgradi, odli~an odmah useqiv potpuno nov neuseqavan 2.5 stan (odli~na oprema, |akuzi i sl.), cena 55.500 evra. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 15016 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 15017 NOVA DETELINARA, okolina „ABC”-a u zgradi „Budu}nosti”, odli~an 2.5 ukwi`en stan, cena 64.900. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15018 LIMAN, nov, prazan, odmah useqiv i ukwi`en 2.5 stan od 76m2, cena 77.250. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 15019 GRBAVICA, noviji 2.5 stan od 66m2, ukwi`en, na II spratu sa liftom, cena 66.900. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15020 SOCIJALNO, u novoj zgradi ekstra kvaliteta, odli~an 3.0 stan od 78m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15021 CENTAR u Vase Staji}a, odli~an dvostran ukwi`en 3.0 stan od 83m2 na I spratu, pogodan i za poslovni prostor... Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15022 OKOLINA BULEVARA, u Ulici Save Kova~evi}a, ukwi`en 3.0 stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 67.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15023

LIMAN, ukwi`en originalno 3.5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15024 EKSTRA lokacija, u Radni~koj ulici, u novijoj ukwi`enoj zgradi, odli~an stan od 115m2, I sprat... Telefon 063/828-8377. 15025 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5.0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu... Telefon 063/828-83-77, slike na www.bomil.rs. 15026 KEJ, u odli~noj zgradi, klasi~an 4.0 stan od 100m2, cena 105.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15027

MEWAM dve ku}e useqive, dobra lokacija u istoj ulici, u lepom mestu, Kulpin, za stan u Novom Sadu. Telefoni: 021/22888-10, 062/14-58-419. 53153 SREMSKA KAMENICA, Staro selo, 8km od Novog Sada, 3 h 1700m2, idealni placevi, put, struja, izvorska voda, lep pogled. Telefon 069/18-26-726. 53041

IZDAJEM lokal 60m2 Ul. Stevana Mokrawca br. 18. Telefon: 063/505-198. 53505

PRODAJEM ili izdajem poslovni prostor od 80m2 740m2 u Novom Sadu, [ajka{ka 6. Tel.: 061/140-2000. 52399


28

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak24.maj2012.

Posledwi pozdrav dragoj tetki

dnevnik

Posledwi pozdrav

Zbogom voqeni, dobri moj \uro.

Posledwi, sportski pozdrav

AUDI A4 - TDI 2002 god. besprekorno o~uvan, metalik sive boje, pre{ao 160.000km, cena 8000e, mo`e dogovor. Telefon 063/7667350. 53394

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421452, 064/131-2135. 52222 SAMO za penzionere i prosvetare povoqniji molersko-farbarski radovi. Telefon: 6435-231 i 064/230-68-98. 53261 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 53433 IZRADA roletni, venecijanera, harmonika vrata, fiksnih i rolo komarnika. Telefoni: 065/581-6333, 6434199. 53624

Kqucku

Milenku Stojkovi}u Melaniji - Ireni Buila

od veterana R. K. @eqezni~ar.

od prijateqa Poletanovi}.

53632

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kratke i te{ke bolesti u 79. godini, preminuo na{ dragi otac i deda

od: Vlatka, Katarine, Sa{e i Dejana.

53633

JEDNOGODI[WI POMEN voqenoj supruzi, Gagi

\uro Usti} 1937 - 2012. 53662

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Milenko Stojkovi}

KUPUJEM sliku Nikole Graovca - svadbeni poklon mladencima. Telefon 063/22-8322. 52899

1933 - 2012.

Ispra}aj je u petak, 25. 5. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu.

PRODAJEM koke nosiqe stare 10 meseci, te{ke do 2kg. Komad 150 dinara. Ve}e koli~ine dostavqamo. Telefoni: 063/511932, 021/848-188. 53515

Sahrana }e se odr`ati 24. 5. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: }erka Radmila, zet Nenad, unuci Dejan i Sr|an.

Dragici Radeti} ro|. Sekuli} obele`i}emo 26. 5. 2012. godine. Na{a qubav nikad ne}e izbledeti jer je bila velika. Oti{la si, a mi te nismo mogli zadr`ati. Vole}emo te do kraja `ivota. Sin \ole i suprug Voja.

53629

53639

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi pozdrav

Tvoja Goga. KUPUJEM stare automobile do 200e, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, ~istim podrume, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 53050 HITNO PRODAJEM odmah useqiv jednosoban stan. Telefon 021/633-0452. 53508 KUPUJEMO staro gvo`|e, auto {koqke, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore, ~istimo tavane i podrume, dolazimo. Telefon: 062/649-000. 53586

Melaniji - Ireni Buila 53655

od: Sawe, Zorana, Leontine i Vasje.

Draga na{a

Posledwi pozdrav dragom

Veri Vrgovi}

Ranku Ivkovi}u

od dugogodi{we prijateqice Jece Katani}.

Darinka Bjeli} postoji{ i traja}e{ u na{im srcima i mislima. Smiqka i Buba sa porodicom.

\uri

POMEN

Posledwi pozdrav kolegi

od kom{ija iz ulaza Petra Drap{ina 1.

53648

53656

Posledwi pozdrav i prijatequ

kom{iji

Ranku

Navr{ava se ~etrdeset dana od kako smo ostali bez drage majke i bake.

Melaniji - Ireni Buila

53641

53640

53663

Posledwi pozdrav dragoj sestri i zaovi

od porodica: Kqaji} i Velemir.

od: porodica Kne`evi} i Baji}.

od: Kima i Marije.

53643

53661

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka i ta{ta

Posledwi pozdrav na{oj dragoj mami, baki i svekrvi

Katarina Tanurxi}

Vujici Panteli}u

1946 - 2012.

Pomen }emo odr`ati u subotu, 26. 5. 2012. u 11 ~asova.

Melanija - Irena Buila 1944 - 2012. Posledwi ispra}aj je u petak, 25. 5. 2012. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od porodice Milo{a Aleksi}a.

Tuguju: }erke @aklina i Nata{a sa porodicama.

Radinki - Mici Tomi} S qubavqu, Milan, Bogdan i Biqana.

O`alo{}ena }erka Qubica i zet Zoran. 53664

53651

53653

53637


^iTUQe l POMeni

dnevnik

~etvrtak24.maj2012.

Sa tugom i bolom obave{tavamo da je iznenada preminuo na{ suprug, otac, deda, brat i tast

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj i voqenoj supruzi, majci, svekrvi i babi

Ranko Ivkovi} 1948 - 2012.

Qiqani Vidakovi}

Sahrana je danas, 24. 5. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Anka, }erka Mirjana i Milena, unuk Ilija, bra}a Dane i Milenko, sestra Petra i zet Pavle.

ro|. Jela~i} 1947 - 2012.

obele`i}emo 25. 5. 2012. godine, u 10 ~asova, na grobqu, u Stepanovi}evu.

O`alo{}eni: suprug Mihajlo, sinovi Sa{a i Branko, snaje Sla|a i Marija i unuci Bogdan i Stefan.

Pro{lo je tu`nih ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{a voqena

Ve~no }e{ ostati u na{im srcima. Po~ivaj u miru voqena i po{tovana.

Posledwi kom{iji

Posledwi pozdrav dragom kumu

Ranku Ivkovi}u

Marija Obri} Maca

Neka ti je ve~na slava i hvala kume.

Tvoji: Gojko, Jelena i Milana.

Porodice Ili} i Simin.

53611

53619

dragom

Posledwi pozdrav sestri i tetki

53608

Danas, 24. maja 2012. godine ro|endan je na{em najboqem ocu i dedi

29

pozdrav

53628

Posledwi pozdrav na{oj baki

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Stevici Subi}u iz Koviqa

Ranku Ivkovi}u

Ne pro|e dan tata, da te se ne setimo, ne pro|e praznik da te ne spomenemo, ne pro|e trenutak da ne osetimo tvoju dobrotu i po{tewe. Ali, samo jedan pogled u nebo donese radost, jer znamo da si ti sa nama. Tvoje ponosno potomstvo.

od stanara zgrade Bra}e Popovi} 8.

Veri Vrgovi} od: Pere, Milke i Nikoli}a.

53597 53610

Zorka Peri} Radinki Tomi} od: unuka Jelene i Branislava.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i saradniku

Uvek }e{ biti u na{im srcima i ve~no }emo ~uvati uspomenu na tebe. Tetka, volimo te.

Posledwi pozdrav te~i

53606

Posledwi pozdrav pa{i

Tvoji: brat ^edo, brati~ina Brankica, zet Goran i unuk Nemawa.

53625

Dragoj sestri

Posledwi pozdrav na{oj

53587

POMEN

tetka Veri

Vujici Panteli}u

Bule, Ceca, Ma{a i Vawa.

od: Verice i Bore Zrni} sa porodicom.

Ranku

Ranku Neka po~iva u miru.

od porodica: \ur|evi} i Vidakovi}.

Porodica Soviq.

Po~ivaj u miru.

Zorka Peri} 1948 - 2012.

Jeli O{tri}

posledwi pozdrav od: brata Du{ana, Jelice i Sr|ana.

Pro{lo je tu`nih ~etrdeset dana od kada nisi sa nama. Bol i tuga su ogromni. Toliko nam nedostaje{. Draga na{a, volimo te i mislimo na tebe. Ti sada `ivi{ i `ive}e{ u na{im srcima. Tvoji najmiliji.

53621

53585

Sa tugom i bolom u srcu opra{tam se od voqene sestre

2 [ESTOMESE^NI POMEN

53590

53591

U subotu, 26. 5. 2012. godine navr{ava se godinu dana od kada nije sa nama na{ otac i suprug

Usnula je ve~ni san moja draga baka

Posledwi pozdrav pa{i

Posledwi pozdrav pa{i

Jelena O{tri} u~iteqica u penziji

Milenko Krstono{i}

Ranku

Ranku

Hvala za svu dobrotu i qubav koju si mi pru`ila, za divne bajke i prva slova.

1940 - 2011. Pomen }e se odr`ati u 10 sati, na Alma{kom grobqu. Sin \or|e i supruga Zorica. 53580

Unuka Jelena. Ispra}aj do ve~ne ku}e na Gradskom grobqu je danas, 24. 5. 2012. godine, u 13.30 ~asova.

od: Nikole i Smiqe Vu~kovi}.

od porodice Nedeqkovi}.

53603

53602

53589

POMEN

Posledwi pozdrav dragom

^ETRDESETODNEVNI POMEN

3 ^ETRDESETODNEVNI POMEN

Darinka Bjeli}

Jelene O{tri}

53604

53605

24. 11. 2011 - 24. 5. 2012.

u~iteqice u penziji

S qubavqu, Bojana.

Najdra`a majko na{a, koliko nam nedostaje{, do neba i vi{e. Najvi{e na svetu si u na{oj du{i, mislima, srcima. Obo`avamo te i qubimo.

Neute{na tvoja deca: Borislav, Gordana i Sne`ana i suprug Petar.

Milo{ Jo{i} Buco @eqku Dulovi}u

DOO „LIMANSKI PIVARIJUM�.

Dragi moj Buceqa, kako sam te od miqa zvala, danas je osam godina od kako je prestalo da kuca tvoje srce, ali tvoj lik je stalno u mojim o~ima, a tvoju dobrotu i plemenitost ne mogu i ne}u nikada zaboraviti. Tvoja Zorka.

53620

53501

649-P

53564

Radovan A}imovi} Bato 7. 7. 1983 - 14. 4. 2012. Postoji ne{to {to nikada ne}e umreti, a to je se}awe na tebe. Hvala ti za svu qubav i dobrotu koju si nam pru`io. Tvoji: mama Mira, tata Dragan, sestra Biqana, sestri} Mateja i devojka Slavica. 53595

Radovan A}imovi} A}im Uvek si sa nama i u na{im srcima. Sa tugom i po{tovawem, Gulit i Kok{i. 53596


tv program

~etvrtak24.maj2012.

Плавикруг

06.30 08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00

Музичкосвитање Панонскојутро Вестиукратко Уогледалу Анали Врелегуме Закоракиспред Теманедеље Путоманија Војвођанскевести Панонскахроника Портретпривредника Војвођанскевести Анали Арт-бокс Војвођанскевести Кибицфенстер Војвођанскевести ГласАмерике

Емисија је посвећена Стеријином позорју.Кроз разговоре са селекторком Ксенијом Радуловић, директором Позорја Миливојем Млађеновићем,извршним директором Микијем Радоњићем и театрологом Иваном Меденицом, покушава да анализира промене кроз које је најзначајнији позоришни фестивал у земљи пролазио у претходној деценији. (РТВ 1, 15.30) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.05 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.55 00.10 00.35 01.20 02.10 02.35 03.05

06.50 07.15 08.05 08.55 09.45 10.45 11.45 12.30 12.40 13.10 14.55 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.30 23.55 00.25

Добројутро,Војводино Злогласниатентати Центарсвета Вести Гимназијалци Свеоживотињама Кухињица Вести Изнашегсокака Додатиживотгодинама Вести (Ре)капитулација Повратакнасело Вестизаособесаоштећеним слухом Фолдеркултура Плавикруг Гимназијалци Временскапрогноза ТВДневник Једаннаједан Разгледнице Свеоживотињама ТВДневник Марфијевзакон Сучељавање Војвођанскидневник ЧарденаДунаву Марфијевзакон Хроника19.Међународног фестивалапозоришта задецууСуботици Једаннаједан Сучељавање Концертгодине1993. „ВанГог“ Фолдеркултура Плавикруг (Ре)капитулација

Кухињица–мађ. Токшок Концертгодине Грување Грувањеуживоустудију„М„ Мађарт’10-БудапестКлезмер банд Евамагазин(мађ) Вести(мађ) Украјинскапанорама Моћљубави ТВбаштине Добровече, Војводино(рум) ТВМагазин(рус) ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Кухињица–мађ. Добровече, Војводино(рус) Женскеприче,филм1.део Фолдеркултура ТВбаштине ТВПродаја

08.00 09.04 09.45 10.05 10.35 11.15 12.05 12.15 12.38 13.23 14.16 14.48 15.00 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.01 21.00 23.05 23.55 00.17 01.03

06.30Новосадскојутро 08.30Хранаивино 09.00Вести 09.10Серијскипрограм 10.00Прстуоко 11.00 Вести 11.15 РецептиЛауреРавајоли 11.30 Капри 12.30Серијскипрограм 13.00Вести 13.10Опчињени 14.00Евонаскодвас 15.00Вести 15.10Украденасрца 15.50Неонсити 16.00Објективнасловачком 16.15Објективнамађарском 16.30Азбукародитељства 17.00Хранаивино 17.30Новосадскопоподне 18.45Неонсити 19.00Објектив 19.30Објективнасловачком 19.45Објективнамађарском 20.00Личнагрешка 20.30Витраж 21.00Опчињени 22.00Објектив 22.35РецептиЛауреРавајоли 23.00Серијскипрограм 23.50Украденасрца

10.00 Фудбалмондијалмагазин 10.30 Мобил1 11.00НБАплејоф1/2Финале: Индијана-Мајами 13.00 АТПСветскикуп 20.00 Премијерлига,Магазин 20.30 Кејџратници–Катар 22.30 НБАакција 23.15 Прегледшвајцарскелиге 23.45 Фудбалмондијалмагазин 00.45 ТВС 01.45 Премијерлига,Магазин 02.15 Једрење

Јутарњидневник Љубавнасеоскиначин Гастрономад Сасвимприродно МојалепаСрбија Дебелапородицанадијети Дневник Спортплус Местозлочина:Њујорк Класичнаделасветскедраме:Ријанон -Томас, филм ЗадњакућаСрбије Гастрономад ОвојеСрбија Рањениорао ДневникРТВ Штарадите,бре Београдскахроника Окомагазин Слагалица Дневник Рањениорао ПесмаЕвровизије2012, полуфинале2, пренос Местозлочина:Њујорк Дневник РужнаБети Ноћнибиоскоп: Додајмуницију, филм

ПесмаЕвровизије 2012. Директно из Бакуа вечерас јепреносдругогевровизијског полуфинала када ће у Кристалној дворани у Бакуу наступити представник Србије Жељко Јоксимовић са Ад ХокОркестромипесмом„Није љубавствар“. Жељконаступа подреднимбројемједан. Коментатори преноса Душка Вучинић–Лучић иДраган Илић (РТС 1, 21.00)

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.10 22.15 23.40 00.10 00.25 01.00

Ексклузив Експлозив ТриХил СулејманВеличанствени Тајнастарогмоста Дођинавечеру Одбачена Аси Тајнастарогмоста Тачно1 Сурвајвер СулејманВеличанствени Срећневести Дођинавечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси СулејманВеличанствени Раднаакција Сурвајвер Експлозив Ексклузив Сурвајвер-безцензуре ТриХил

Фолкшоу Уживаћете у песми Сање Ђорђевић, Милоша Бојанића, Ванесе Шошкић, Шеки Турковића, Милене Плавшић, Ацо Пејовића, Данијеле Вранић, Дарка Филиповића и Наташе Ђорђевић. Музички коктел за све љубитеље праве музике. (КТВ, 20.00)

Мари Бунел

Хористи

06.00Заувјексусједи 08.00Топшоп 08.20Долинасунца 09.15Топшоп 09.30Хоћудазнам 10.00Вести 10.15Дневнимагазин 12.00Цртанифилмови 13.45Филм:ЏониМнемоник 16.00Вести 16.40Спортскипреглед 17.05Пријатељи 17.30Џои 18.00Квиз.Путокосвета 18.30Вести+Измеђудвеватре 19.35ЦртаниФилм:Штрумфови 20.15Уводуанатомију 21.15Филм:Опаснароманса 23.40Вести 00.15Живамета 01.00 Уводуанатомију 01.45Филм:Лавиринтиичудовишта 03.25Саутпарк 03.50Филм:Породичностабло

Најславнији светски диригент-ПјерМоран,враћасеу Француску на сахрану своје мајке, где сазнаје да је недавно преминуо и професор музикеушколизапроблематичнудецукојујекаодетеи сампохађао,каоидамујеу наследство оставио свој дневник. Улоге: Жерар Џуно, Франсоа Берлеан, Мари Бунел Режија: Кристоф Баратје (РТС 2, 22.03) 07.05 07.44 07.49 07.56 08.07 08.17 08.28 08.39 08.53 09.15 09.32 10.14 10.36 11.06 11.31 11.59 12.33 13.02 14.00 14.14 14.36 14.53 15.26 15.37 16.01 17.00 19.02 20.05 20.34 21.00 22.03

dnevnik

c m y

30

23.45 00.05 00.44 03.34 04.00 04.25 04.58

Слагалица Озибу Мунзи Великиимали ОткривајмосветсаЂолетом Оливија Френинеципеле Тумачењекњижевногдела Мансарда ПолитичкеидејеуСрба Подотворенимнебом Линк ЕвропаиСрби У свету Трагупростору Гитарартфестивал Беокулт Трезор Тумачењекњижевногдела Мансарда ПолитичкеидејеуСрба Подотворенимнебом Верскикалендар Образовноогледало Капри Пливање:ЕП,пренос 60годинауколусаколом Животистандарди Метрополис Капри Фестивалфестивала:Хористи, филм Миксер2012-најавафестивала Бунт Трезор Животистандарди Метрополис Бунт 60годинауколусаколом

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 18.00 18.30 19.30 21.00 23.00 00.00 02.30 03.30 04.30

ВОА Кефалица Маратон Уловитрофеј Љубавузалеђу Филм:СезонамирауПаризу Топшоп РебитФол Љубавузалеђу Монк Др Хаус Двоугао Филм:Санлетњеноћи РебитФол Обичниљуди Филм:Црвеназемља Филм:Другастранакревета Злочиначкенамере Филм:Мување Др Хаус Злочиначкенамере Филм:Мување

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00Подсјајемзвезда,14.00Живетисвојживот,16.00Освета,17.00Дрецун,18.00Одељењезаубиства,19.00Објектив,20.00Фолкшоу,22.00Објектив,22.30Токшоу,00.00Објектив,00.30Фолкшоу

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп,09.10Туристичке,09.25Тандем,09.30Фокус,10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке,13.05Фокус,13.40Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем, 16.40Стварност живота,17.40Вести,19.59Мозаик,20.00Фокус,21.05Веб џанк,21.30НК Коктел,23.15Фокус,23.40Туристичке,00.00Вести,00.30Ауто шоп,00.40Бање Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија,14.30Инфо К9,15.00Фарма,16.30Инфо К9,17.00Бибер,18.00Лек из природе,18.30Инфо К9,19.00Кухињица,19.30 Бибер,20.15Отворени екран,21.15Спорт из другог угла,22.15Бибер,22.30 Инфо К9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица,16.15Док.програм,17.00Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловциназмајеве,20.00ДокторХу,20.45Без тамбуре нема песме,22.00Новости 3,22.30Шоу програм: Парови,23.30Измеђуредова,00.15Глас Америке

Џенифер Лопез

Опаснароманса

Држава мртвих Прича о Словенцу,заставнику Јанезу Крањезу,који после отцепљења Словеније од Југославије напушта крај у којем је рођен, упркос чињеници да му је понуђен чин капетана у војсци Словеније. Повлачи се са ЈНА и стиже са породицом у Београд... Улоге: Радко Полич, Катарина Иванова, Небојша Глоговац, Милена Павловић, Елизабета Поповић, Светозар Цветковић, Драган Максимовић Режија: Живојин Павловић (Хепи, 20.20) 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 10.00 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.20 13.40 13.55 14.00 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.30 20.20 22.00 23.10 00.30 01.00

Залившкољки Звезданиште ТајнисветмедеБенџамина Нодиуземљииграчака Ешли Сабрина ГенераторРекс Хунтик Мојиџепниљубимци БајкаоТибету Квизић Пресовање Телешоп Вести Изгубљенегодине Вести Једнажељаједнапесма Насловнастрана –квиз Телемастер Јелена Дангубе Државамртвих,филм Долинавукова Изгубљенегодине Дангубе Љубавнисигнали

Џек Фоли је бежао из затвора округа Глејдс на Флориди када је налетео на Карен Сиско наоружану сачмаром. Изненада, лоповџентлмен је делио скучени гепек кола са згодном детективком, чији Шанел комплет кошта више од плена Фолијеве последње пљачке банке. Хемија одмах чини своје. Улоге:Џорџ Клуни, Џенифер Лопез, Винг Рајмс Режија: Стивен Содерберг (Б92, 21.15)

05.45Добројутро 10.00Брачнисудија 11.30 Градскевести 12.00Маланевеста 13.00Недељнопоподне 14.45 Тачноуподне 15.30Сити 15.40Националнидневник 16.00 МојесрцекуцазаЛолу 17.00Кукавица 18.30 Националнидневник 19.00Маланевеста 20.30Љубавиосвета 21.3048сатисвадба 22.30Свезаљубав 00.00Немогућамисија 00.45Филм: Додирникровсвета 02.00ТВ акција 03.00Чистахемија 04.00ДувалиМорети 05.00МојесрцекуцазаЛолу

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе,10.30Икс арт,12.15Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30ТВ изложба,20.05Презент,21.00О свему помало са...,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Немогућа магија,13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30 Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници,21.00Артикулисање,22.00Мозаик дана,22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

~etvrtak24.maj2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

10

31

ПРИВАТНИ ЖИВОТ СРБА НОВИЈЕГ ДОБА

Пише: др Милан Ристовић 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Шта не треба обући Четири венчања -Америка Највећи губитник Најгора мама на свету Екстремни водич за родитеље са Џо Фрост Л.А.Инк Стручњак за торте Најбољи амерички кувар Краљ посластичара као кувар Џон,Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања -Америка Највећи губитник Мајами инк Нова нада посластичара Краљица слаткиша Стручњак за торте Др Џи:Форензични патолог Л.А.Инк Нова нада посластичара

Траговима Тинтина Библијске загонетке Путовања и открића Прича о струји Германска племена Витезови Маргата Други светски рат у боји Небески пут чаја Траговима Тинтина Пут ћилибара –од Дунава до Јадранског мора На трагу плавом дијаманту Прича о струји Заборављени начини исхране Господари рата Небески пут чаја Траговима Тинтина Пут ћилибара –од Дунава до Јадранског мора

07.00 Добројутро,Хрватска 09.05 ДивљиПламен 10.12 ЗаборављенемумијеПапуе НовеГвинеје,док.филм 11.03 Местоподсунцем,док. серија 12.00 Дневник 12.30 Кадзаволим,времестане 13.15 ДрОз,токшоу 14.10 Тренутакспознаје 14.40 ХрватскахроникаБиХ 14.55 Културнабаштина 15.15 ПоносРаткајевих 16.05 Горскилекар 17.28 Хрватскауживо 18.20 8.спрат,ток-шоу 19.12 20пет,квиз 19.30 Дневник 20.10 Свеу7!,квиз 21.00 Евросонг2012-пренос2. полуфиналневечери 23.05 Дневник3 23.40 Трикувара,док.филм 00.35 Инмедијасрес 01.20 Трачара 02.05 Закониред 02.50 Петдана 03.35 Скицазапортрет 03.50 Културнабаштина

09.20 Филм:УбиствауМидсамеру: Смртиснови 11.20 Вокер,тексашкиренџер 12.20 Ургентницентар 13.20 Дијагноза:Убиство 14.20 Монк 15.20 Вокер,тексашкиренџер 16.20 Филм:УбиствауМидсамеру: Осликанокрвљу 18.20 Дијагноза:Убиство 19.20 Монк 20.20 Видовњак 21.20 Филм:Завештањестраха 23.20 Филм:Свенајбоље

08.20 09.10 09.35 09.53 09.55 10.50 11.05 12.00 12.50 13.05 14.00 15.00 16.55 17.10 17.58 18.05 18.30 19.05 20.00 20.50 21.50 00.35 00.50 01.35

Кобра11 ТВпродаја ЕксклузивТаблоид Куварипо Вечераза5 ТВпродаја Ватренонебо Ружаветрова ТВпродаја Крвнијевода Сурвајвер Кобра11 РТЛ5до5 Вечераза5 Куварипо ЕксклузивТаблоид РТЛДанас Крвнијевода Ружаветрова Сурвајвер ЦСИ РТЛВести ЦСИ:Њујорк Астрошоу

Ексклузив Tаблоид (РТЛ,18.05)

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Палчица Царевоновоодело Зовдивљине Причабезкраја Светдухова Чикаго10 Кобнаопсесија Причаовојнику Пустош Еротскифилм Еротскифилм

Пустош Двемладе,наивнедевојке, тинејџерке Алисон и Емили под утицајем хипхоп културе исажељомдаизађуизсвог углађеног живота у предграђу,одлазеуисточнидеоЛос Анђелесакакобиизпрверуке сазнале све о „гангстерском“начинуживота... Улоге: Ен Хатавеј, Бижу Филипс,ШириЕплби Режија:БарбараКопл (Синеманија,22.00)

БлејкЛајвли

СЕРИЈА

Трачара Док Лили ишчекује последицесвојеодлуке,уградпристижу Вилијам ван дер Вудсен,СисииЛијинасестраКеролкакобијојпружилиподршку и учествовали на фотоснимању. Керол је одлучила да своју кћерку Чарли држи подаљеодАперИстСајда... Улоге:  Блејк Лајвли, Лајтон Мистер, Пен Бадли, Чејс Крафорд, Тејлор Момсен Режија:ЏејМилерТобин (ХРТ2,21.35) 07.50 08.20 08.45 09.10 10.00 13.25 14.55 15.20 15.45 16.30 17.00 18.00 18.20 18.30 19.10 19.35 20.00 20.50 21.35 22.20 23.05 23.50 00.15 00.40 01.25

БижуФилипс

06.00 07.40 08.05 09.30 11.00 12.50 14.50 16.25 16.50 18.10 20.05 21.35 22.15 00.00 01.35 03.15 05.30

Леденастаза Васпитањезапочетнике ВикингВики Девојканалошемгласу Артур 69.доделанаградеЗлатни глобус(монтиранаверзија) Ималитамокога? Филмовиизвезде Каопасимачка:ОсветаКити Галор Вечеразаглупане Последњивоз Утишанапесма:Пад авганистанскезвезде Ноћстраве СимонКониански Тринаестиспрат Армијакриминалаца Филмовиизвезде

МалаТВ Псећаопходња Х2ОУзмаловоде! Школскисат ПреносседницеХрватског сабора ОутофТиме,филм ДеграсиНовинараштај Олујнисвет Школскисат МалаТВ Дебрецин:ПливањеЕП, пренос Регионалнидневник Жупанијскапанорама ТриХил Телетабис Дебрецин:ПливањеЕП, снимак Инмедијасрес Залагаоница,док.серија Трачара Закониред Петдана Ууреду Увекјесунчаноу Филаделфији Пепеопепелу Злочинибезсанкција

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Кадпрошлостсустигне Биографија-ЧарлиШин Јесилиусамљенавечерас Кадпрошлостсустигне Биографија-ХилариСвонк Трострукаигра Кадпрошлостсустигне Биографија-ЧарлиШин Угинулептице Биографија-ХилариСвонк Усамљенабелажена2 Прождирућаигрица

04.00 06.20 08.10 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.20 02.00

Повратни удар Милерово раскршће Како је Гринчукрао Божић Очајнички тражећи Сузан Очи анђела Последњи Мохиканац Кад будан сањаш Пољуби ме за збогом Ваши пријатељи и суседи Повратни удар Неверне домаћице Свеже лисице

ЕдитаМисирић

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05

01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Прљави послови са Питером Шмајхелом Потрага за Бигфутом Пецање голим рукама Уклета кућа Разоткривање митова Прљави послови са Питером Шмајхелом Потрага за Бигфутом

08.30 09.30 11.30 13.15 14.45 17.30 19.00 20.00 21.45 22.00 23.15 00.15 01.00

Пливање Пливање Тенис Бициклизам Бициклизам Пливање Тенис Фудбал Фудбал Бициклизам Тенис Пливање Фитнес

21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

С

Гимназијалци дипломирали код собарице

рпска грађанска породица скраја 19.века остаје верна патријархалном моделу са јаким очевим ауторитетом,мајком повученом у унутрашњост дома,у којем је она стварна господарица и прва васпитачица деце. Али она и малолетна деца су спадали у исту правну категорију –уз „распикуће“,„све ума лишене“,„пропалице“и „презадуженике“. Део грађанске породичне конвенције било је ословљавање родитеља са Ви. Рађање и често умирање деце у најранијем узрасту и даље је прихватано као судбина. Александар Дероко пише о породичном куму др Владану Ђорђевићу и његовој жени Бечлијки Паулини,с којом је изродио 23 деце,али је већина рано помрла.По Београду се причало да Паулина „ни сама није тачно знала колико је кад деце било и чак понеко није ни разликовала“.На питање Дерокове мајке поводом једне од нових трудноћа Владанове жене, он је одговорио: „Е, кумо,шта би хтела! Да га држим закључаног у вертхајм каси“!У Европи тога доба раширена појава у грађанским породицама одвајања малог детета одмах по рођењу и предавања на негу дојиљама, често настањеним далеко од родитеља,у нашим крјавима била је ретка. Дечије виђење драматичних политичких догађаја из сећања Дерока,део је и њихове перцепције света одраслих:„Једно јутро 1903.дођемо у школу.Кажу,данас убили краља.Ура,дивно што нема школе.Поред двора смо видели белим чаршавима покривена тела, ваљда бачена са прозора озго.“У „право одрастање“,кад дечаци почну носити панталоне са дугим ногавицама, Престолонаследник Александар убрајала су се и прва сексуална искуства.Дероко поминадгледан и кад спава ње хотел „Македонију„ и собарицу („којој спремање соба није био посао“),„заслужну што је у живот увела 1903.умрло 26,3%деце у првој години живота,а 27,2у другој. добар део шестог разреда Реалке“. „И као из ведра неба гром,цео тај устаљени начин Мајка је,уз „асистенцију“бабе и тетака,имала главну улогу у припреми кћери за удају, али је последњу живота из основа је срушио рат“,писао је Дероко о пореч имао отац.Синовима је,пак, професионална будућ- четку Првог светског рата.Умирала су деца не само од директних последица рата већ и заразних болести,гланост одређивана најчешће очевим занимањем. Деца су до 1910. у Србији била најслабије плаћен ди, зиме. Једном наредбом аустроугарских окупациослој радника и надница је била између трећине и поло- них власти из 1917.количина меса за „месне дане“одвине суме исплаћиване одраслима.„Законом о радња- ређена за децу између 5и 14година била је само 80грама; поврћа ограничена на 250 ма“ из 1910. је забрањено запограма, док је стална оскудица шљавање малолетника млађих од Познати лекар Владан брашна и посебно млека до крај14а онима између 14и 18година Ђорђевић са супругом, ности отежавала основно прежирадно време је ограничено на вљавање деце. осам сати,уз забрану ноћног рада. Бечлијком Паулином, У лето 1916.од епидемије срДругим актима из 1922. ова 23деце је изродио. добоље Маги Магазиновић је ограничења су допуњена,али је у Кад се његова кума преминуо син Харалд-Рајко који пракси било много кршења ових распитивала за једну од је имао 14 месеци: „Зора га је забрана.Тако је у рудницима угља трудноћа Владанове жене, опремила:обукла му белу плетеКраљевине СХС 1925.било запону вунену хаљиницу са свилеслено 1.827 мушких и 148 женодговорио јој је:„Шта би ним оранж пантљикама,беле часких радника млађих од 18 годити хтела? Да га држим рапе и ципеле.Тако га је и сликана, међу којима је доста оних до 13 година. Средином тридесетих закључаног у вертхајм каси?” ла у наручју.Био је као жив,само мало укрућен.“ година у целој Краљевини било је Рат је доносио ускраћивање детињства, изнуђено бр80.000ученика занатских школа који су коришћени као зо одрастање,али и емоционалну огрубелост.Недорајефтина радна снага. Узор грађанским породицама Србије био је двор,где сли сеоски дечаци су као једине „мушке главе“принује престолонаследник Александар Обреновић био пр- ђени да помажу у преживљавању породице,обављајуви владар за кога се зна да је имао издвојену собу.Али, ћи са женама и старцима најтеже послове. Сећајући се детињства под аустроугарском окупацибио је под сталним надзором васпитача и ађутаната,а најревноснији Јован Мишковић је спавао у истој соби јом,књижевник Милан Ђоковић пише да је вид отпора било кад деца „у тајности ваде из сандука старе књиге „кревет до кревета растављени само један метар“. За девојчице, али и дечаке, тек на прагу биолошке и читају песме о Краљевићи Марку и Милошу Обилиполне зрелости је често рано ступање у брак био нагли ћу“,кад без страха певају „погрдне песме о Монархипрелазак у свет одраслих. Почетком 20.века смртност ји“.Њихов узраст није значио да су били поштеђени реноворођенчади у Аустроугарској била је највиша у пресије окупационих власти: деца су кажњавана због Европи.У јужним деловима Монархије само половина „вербалног деликта“интернацијом.Било их је у готово рођене деце могла је да рачуна да ће доживети младић- свим аустроугарским заробљеничким логорима.У поко доба.Тако је од 12 деце рођене између 1900. и 1914, слератној Србији,велики број деце која су изгубила оба у породици Косте и Марије Кобиларић у Гогама,пред- или једног родитеља,укључујући децу инвалиде,био је грађу Сомбора,преживело само четворо.У Србији је тежак социјални проблем за југословенску државу. Књигу„ПРИВАТНИ ЖИВОТ КОД СРБА”, која кошта 2.592динара, одиздавачкекуће„Клио„ (ГосподарЈованова44,Београд),можетенаручитипутемтелефона011/2626–858и3035–696, илии-мејла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

~etvrtak24.maj2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Прилично сте заузети и окупурани послом, па је организација времена и сналажљивост веома важна, у овом периоду. Радите више ствари у исто време, али се враћате неким ранијим шаблонима и обавезама.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

24. maj 2012.

На радном месту су послови и ствари под контролом. Ништа ново, ништа лоше. Али, променљиве околности у вашем дому изискују да се више позабавите децом и укућанима. Практични сте.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Ваш живот је постао жива журка, а ви сте главни глумац у свом филму или роману. Дакле, окружени сте драгим особама, али вам тек долази динамика, којој нећете моћи одолети. Уживајте.

Диван дан за вас. Више леп и пријатан, него успешан. Због тога се немојте претерано трудити и радити, већ опуштено, са драгом особом, проведите време у двоје. Нико и ништа неће побећи.

Изузетно сте друштвени, и бићете такви, све док је Сунце у знаку веселих Близанаца. Многе ствари и односи, па и сама љубав, могу бити игра без граница. Зато уживајте у игрању, док још можете.

Одговорни сте на радном месту. Али, није све само у послу, јер, ниво стандарда чине и друге ствари. Будите иницијатор и поведите друштво или драгу особу у шетњу, биоскоп, позориште, излет...

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Послушајте фамилију и више се бавите својом децом. Друштво вас готово хронично анимира, тако да се ту свакодневно доказујете. Радите са околностима које вам се дешавају и сервирају.

Уколико мислите да вам је живот испуњен приличном динамиком и садржајима, поготово у партнерским односима, пословним или приватним, сачекајте сутра, па ћете видети како то још може бити.

Имате више унутрашње воље, мотива и енергије, него што можете да претпоставите. Поготово у амбициозним и дугорочним пројектима и пословима. Готово сте неумољиви и неуништиви. Газите сигурно.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Постоје променљиве и недовољно сигурне околности у каријери, па будите прилагодљиви и пријемчиви за претпостављене. Имате добре релације, разумевање и реализације са особама из иностранства.

Љубавни однос и забавни сегмент живота вас могу завести и удаљити од посла, што не би било добро. Јер, треба зарадити новац који вам доноси слободу, коју дишете и без које не можете.

Радите кампањски, и то је једини начин на који можете да послујете и функционишете. Новац се троши сам од себе, брже него што пристиже. Дакле, немојте се нервирати у вези са тим. Друштво у кући.

TRI^-TRA^

СексиженаБар V REMENSKA

24

Subotica

26

Sombor

25

Kikinda

25

Vrbas

25

B. Palanka

24

Zreњanin

25

S. Mitrovica 24 Ruma

23

Panчevo

23

Vrшac

22

Srbija Beograd

23

Kragujevac

23

K. Mitrovica 22 Niш

PROGNOZA

Мало

Vojvodina Novi Sad

23

Читаоци мушког часописа „Максим” најс екс епилнијом женом су прогласилилепуБар Рафаели.Манекенкајебилаодушевљенајерјезаузелапрвоместонапрестижној топ-листи. „Јакосамсрећнаипочашћенајер сампрвана’Максимовој’листинајсексижена”,написалајеБарнасвом профилу на Твитеру. Друго место припало је 31-годишњој глумици Оливији Мун,докјенатрећемместузавршилаглумицаМила Кунис. Међу топ пет секси дама „угурале” сусепевачицаКети Пери, начетвртомместу, и Оливија Вајлд, напетом. Занимљивоједасенаовомпопису,итона81.месту,нашлаи Пипа Мидлтон, сестра Кејт Мидлтон, која је од сестрине удаје за принца Вилијама посталазанимљивијамедијимаодсамевојвоткињеодКејмбриџа.

тоПлије , Са чеСтоМ кишоМ

НОВИСАД: Мало топлије и променљиво време са честом кишом, а после подне ће бити и нешто јачих пљускова са грмљавином. Дуваће умерен северозападни ветар. Притисак испод нормале. Температура од 14 до 24 степена. ВОЈВОДИНА: Мало топлије, али променљиво време са повременом кишом у првом делу дана, а после подне ће бити и јачих пљускова са грмљавином. Дуваће умерен северозападни ветар. Притисак испод нормале. Минимална температура 12, а максимална 26 степени. СРБИЈА: Мало топлије, али и даље нестабилно време са честом кишом. Пре подне киша ће падати углавном у северним и централним пределима, док ће на југу бити суво уз сунчане периоде. После подне киша и пљускови са грмљавином захватају све крајеве. Дуваће слаб до умерен северозападни ветар. Притисак испод нормале. Минимална температура 10, а максимална 26 степени. ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: У петак и суботу не северу више сувог и сунчаног времена, а у осталим крајевима уз повремену кишу и пљускове. У недељу и понедељак нестабилно и повремена киша и пљускови у већини предела.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Променљиво време може утицати на срчане болеснике, астматичаре и метеоропате. Могућа је главобоља, нервоза и смањена концентрација код осетљивих особа.

Evropa Madrid

32

Rim

25

London

24

Cirih

26

Berlin

23

Beч

23

Varшava

22

Kijev

20

Moskva

16

Oslo

25

St. Peterburg 14 Atina

24

Pariz

26

Minhen

24

Budimpeшta

28

Stokholm

18

VIC DANA Отац каже Перици: - Ти све радиш полако. Полако се крећеш, полако учиш, полако переш зубе. Да ли има нешто да радиш брзо? - Има, брзо се замарам.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

127 (-15)

Slankamen

302 (-7)

Apatin

196 (-14)

Zemun

375 (-15)

Bogojevo

177 (-12)

Panчevo

382 (-12)

Smederevo

514 (-6)

Baч. Palanka 205 (-11) Novi Sad

224 (-11)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

249 (-6)

Tendencija porasta

Senta

294 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

306 (-12)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

136 (16)

TISA

89 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

S. Mitrovica 400 (-23) Beograd

Kusiћ

325 (-15)

142 (56)

Reшeњe iz proшlog broja

Dnevnik 24.maj 2012.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you