Page 1

c m y

NOVI SAD

SUBOTA 24. APRIL 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22698 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

SPREMA LI SE RADNI^KA BUNA U AGRARU

Politika

[trajk za {trajkom u fabrikama hrane

2 ^ime ma{e novi napredwak Vladimir Cvijan 3 Kenan Hajdarevi}: Regioni u nacionalnoj demagogiji

Ekonomija 4 Vojvodina tu`nija od juga Srbije 5 Gra|ani pozajmili pola milijarde evra

str. 6

Poqoprivreda 6 Uz otpremnice i fiskalne ra~une do 14.000 dinara

Novi Sad

8 Stanarski parking skupqi za 744 dinara 8 Katoli~koj crkvi vra}aju se 22 lokala 9 Novi Sad poslovna kapija ka Evropi

Svaki deseti |ak ima neko oru`je

Vojvodina Foto: F. Baki}

str. 14

U^ILI MALI[ANI O ZDRAVOJ HRANI: Dvadesetak u~enika drugog razreda novosadske Osnovne {kole „Svetozar Markovi} Toza” posetilo je ju~e, u pratwi u~iteqice, Detelinarsku pijacu, u okviru akcije „Mali{ani na novosadskim pijacama”, koju je organizovalo gradsko

preduze}e „Tr`nica”. Deca su razgovarala s trgovcima o vrstama povr}a i vo}a, kako se ono uzgaja i prodaje na pijaci i koji zna~aj ima zdrava hrana na pravilan rast i razvoj. Pevali su pesmice u ~ast go{}ewa me|u tezgama i dru`ewa s gostoqubivim prodavcima. S. T.

11 [iju za strance, a gladuju

Crna 12 La`ne bombe u dve {kole 12 Zatvori u Vojvodini pretrpani

Dru{tvo 14 Socijalisti pustili korewe u Komitetu

APELACIONI, VI[I I OSNOVNI SUD U NOVOM SADU PREDSTAVILI REZULTATE TROMESE^NOG RADA

Ludi kamen skupqi od dijamanta str. 10

Na okon~awe sudskog spora ~eka 11.000 predmeta

str. 13

str. 16 – 19

SPORT

Obla~no s ki{om

Najvi{a temperatura 18 °S „ PO^IWE TENISKI ME^ SRBIJA – SLOVA^KA U FEDEREJ[N KUPU

„ FUDBALERI VO[E DOMA]INI JAGODINCIMA

„ KA@WEN ^ELNIK HAJDUKA NIKOLA YOMBA

„ VATERPOLISTI IGRAJU ZA TITULU


2

POLITIKA

subota24.april2010.

KOSOVO

Srbi na Kosovu bez mobilne telefonije Specijalne snage kosovske policije demontirale su predajnike i opremu Telekoma, „Telenora“ i VIP mre`e, ~ime je centralno Kosovo ostalo bez signala mobilne telefonije. Kako prenose elektronski mediji, re~ je o opremi tih operatera na podru~ju Gra~anice, Lipqana, Obili}a i Kosovske Vitine i ona je demontirana na zahtev Kosovske agencije za telekomunikacije. Portparolka Euleksa Irina Gudeqevi} rekla je agenciji Beta da Euleks nema nikakve veze sa skidawem opreme srpskih provajdera mobilne telefonije.

Cvetkovi}: Spre~iti nasiqe Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovi} pozvao je predstavnike me|unarodnih mirovnih misija Ujediwenih nacija da spre~e incidente prema srpskom stanovni{tvu na Kosovu i Metohiji. Pritisci ekstremista na povratnike i ukidawe mre`e mobilnih operatera iz Srbije od privremenih vlasti u Pokrajini stvaraju nove napetosti i atmosferu nesigurnosti i straha me|u Srbima na Kosovu i Metohiji, ocenio je je premijer. Prekidawe veza srpskih sredina u Pokrajini sa svetom predstavqa poku{aj nove izolacije kosovskih Srba, ocenio je Cvetkovi} u pisanoj izjavi. Vlada Srbije insistira na tome da mirov-

ne misije Ujediwenih nacija, Unmik i Euleks, preduzmu hitne mere na spre~avawu incidenata i doprinesu uspostavqawu trajnog mira na podru~ju ju`ne srpske pokrajine, izjavio je premijer Cvetkovi}.

Ministarstvo: Atmosfera straha Ministarstvo za Kosovo i Metohiju zatra`ilo je od Euleksa, nakon ukidawa signala srpskih mobilnih operatera u centralnom delu Pokrajine, da kosovskim Srbima omogu}i normalnu komunikaciju i `ivot i upozori Pri{tinu na to da takve aktivnosti ne doprinose miru i stabilnosti. „Prekidom svake komunikacije izme|u srpskih sredina, kosovske privremene institucije stvaraju atmosferu nesigurnosti i straha, obeshrabruju povratnike i pokre}u novi talas iseqavawa“, navodi se u saop{tewu Ministarstva. Mini-

starstvo upozorava i na to da su ukidawem signala ugro`eni `ivoti mnogih bolesnika kao i rad hitnih slu`bi. „Ministarsvo za Kosovo zahteva od Euleksa da urazumi pri{tinske vlasti da ovakvi incidenti ne doprinose miru i stabilnosti“, navodi se u saop{tewu. U Ministarstvu smatraju da je ukidawe signala smi{qeni incident, koji nije samo napad na svojinu srpskih kompanija ve} namera da se prese~e svaka me|usobna komunikacija kosovskih Srba, ali i veze s ostalim delom Srbije i svetom.

Gra~anica: Pacijentima ugro`eno zdravqe Rukovodstvo Doma zdravqa u Gra~anici ju~e je najo{trije protestovalo zbog prekidawa telefonskih veza u regionu centralnog Kosova, upozoravaju}i na to da se takvim „antihumanim i anticivilizacijskim aktom“ ugro`avaju qudski `ivoti. „U slu~aju eventualnih medicinskih komplikacija ili smrtnog ishoda pacijenata kojima se ne mo`e pru`iti odgovaraju}a pomo} zbog prekida komunikacija, odgovornost }e snositi oni koji

su izazvali ili direktno doprineli postoje}oj situaciji“, navodi se u saop{tewu DZ Gra~anica. „U potpunom su prekidu sve vrste komunikacija, ~ime je Dom zdravqa odvojen od svojih pacijenata, a Slu`ba hitne medicinske pomo}i je u potpunoj blokadi i do sada nijedan telefonski poziv nije primqen, iako dnevno imamo oko 50 intervencija i pregleda“, navela je u saop{tewu direktorka te zdravstvene ustanove dr Rada Trajkovi}.

Hoya: Uklowene nelegalne stanice Direktor kosovske Regulativne uprave za telekomunikacije Ekrem Hoxa izjavio je da su slu`benici te uprave uklonili 14 baznih stanica koje su koristili operateri mobilne telefonije iz Srbije. „Akcija na uklawawu opreme i daqe traje“, rekao je Hoxa kosovskim medijima, obja{wavaju}i da je oprema uklowena ne samo u srpskim enklavama na podru~ju Pri{tine ve} i s ce-

log centralnog Kosova. On je upozorio na to da }e ta oprema, ako bude ponovo instalirana, biti „smatrana ilegalnom i ponovo uklowena“. Kosovske vlasti smatraju da je rad kompanija za mobilnu telefoniju iz Srbije na teritoriji Kosova ilegalan zbog toga {to kompanije nemaju dozvolu Regulativne uprave za telekomunikacije i ne pla}aju poreze na Kosovu.

Hiseni: Postoji na~in da uzvratimo Ministar spoqnih poslova Kosova Skender Hiseni izjavio je da su zemqe koje su priznale nezavisnost Kosova ozbiqno zabrinute zbog poja~anih sukoba izme|u Pri{tine i Beograda, pi{e pri{tinski „Ekspres“. „Ukoliko Beograd nastavi da nas blokira, ne}emo to ve~no trpeti. Preduze}emo akciju, u koordinaciji sa zemqama saveznicama. Uvek postoji na~in da se uzvrati“, rekao je Hiseni. On je izjavio da Pri{tina priprema akcije koje }e pokrenuti po{to Me|unarodni sud pravde u Hagu saop{ti mi{qewe o tome da li je progla{ewe nezavisnosti Kosova u skladu s me|unarodnim pravom.

DNEVNIK

Tadi}: Ne}emo dozvoliti stvarawe atmosfere bezna|a Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e u Ni{u da ne}e dozvoliti da se u Srbiji stvara atmosfera bezna|a jer ona ne mo`e doprineti izlasku iz krize i ne mo`e doneti razvoj, nova radna mesta i nove investicije. – Postoje oni u Srbiji koji podsti~u nezadovoqstvo u javnosti – rekao je predsednik Srbije u Ni{u, nakon potpisivawa memoranduma o razumevawu Ministarstva ekonomije i regionlanog razvoja, grada Ni{a i korejske kompanije „Jura“ o gradwi nove fabrike u Dowem Me|urovu. – Ima politi~kih stranaka koje

poku{avaju da iskoriste ekonomsku krizu za svoje ciqeve, a mi smo o~ekivali da u uslovima kada je situacija te{ka budemo jedni s drugima.

Nije ta~no da su svi politi~ari „korumpirani, lopovi i kriminalci“ Tadi} smatra da vlast treba kritikovati, ali da stvarawem atmosfere bezna|a qudi ne mogu da rade punom snagom.

– Nije ta~no da su svi politi~ari korumpirani, lopovi i kriminalci – rekao je Tadi}, i istakao da ne prihvata stvarawe atmosfere u kojoj su svi, kako je rekao, isti od devedesetih godina pro{log veka do danas. Srpski predsednik je podsetio na to da je ispunio sve {to je do sada obe}ao, ukqu~uju}i viznu liberalizaciju i podno{ewe kandidature za ~lanstvo u Evropskoj uniji, i dodao da }e putni Koridor 10 biti zavr{en za dve godine. To je, rekao je Tadi}, odgovor na pitawe na ~emu zasniva uverewe da }e mu gra|ani verovati uprkos tome {to te{ko `ive.

Da~i}: Srbiji potrebno unutra{we pomirewe – Savremena Srbija treba da sara|uje sa svim susedima i s drugim narodima i dr`avama i odavde upu}ujemo jo{ jednu poruku, a to je da je pre nekih drugih pomirewa potrebno i na{e unutra{we pomirewe, jer na to nas upu}uje istorijsko iskustvo – poru~io je iz Takova, kraj spomenika knezu Milo{u, gde je obele`ena 195. godi{wica Drugog srpskog ustanka, zamenik premijera i ministar

policije Ivica Da~i}. – Treba imati imati u vidu jo{ ne{to. Mnogo je centa-

Mnogo je centara mo}i, ali vaqa znati da je Srbija samo jedna ra mo}i, ali vaqa znati da je Srbija samo jedna. Na nama je da takvu Srbiju, po-

mirenu i jedinstvenu, sa~uvamo i da je {to pre uvedeno u savremenu porodicu evropskih naroda. – Ovde u Takovu, gde je dignut Drugi srpski ustanak, postavqeni su istinski dr`avni temeqi na kojima i danas po~iva Srbija. Se}awe na pro{lost, sudbonosne doga|aje i znamenite qude je ne{to {to vaqa trajno sa~uvati – naglasio je Da~i}.

^IME MA[E NOVOPRIMQENI NAPREDWAK VLADIMIR CVIJAN

„Kapital” koji ima dobru cenu Funkcioneri i zaposleni u dr`avnim institucijama imaju zakonsku obavezu da nakon isteka mandata, razre{ewa ili podno{ewa ostavke na izabranu ili postavqenu funkciju ne smeju da odaju slu`bene i dr`avne tajne bez obzira na na~in na koji su ih saznali. Wima je zabraweno i da se dve godine po odlasku s dr`avnog posla zaposle u firmi ili organizaciji koja obavqa delatnost povezanu s wihovom prethodnom funkcijom. Zakon o tajnosti podataka propisuje da, ukoliko bi se biv{i dr`avni slu`benik oglu{io o svoju obavezu i iznosio u javnost strogo poverqivu informaciju, mo`e biti ka`wen do deset godina zatvora. Biv{i generalni sekretar Predsedni{tva Srbije Vladimir Cvijan iza{ao je ovih dana u javnost, ali tek nakon {to je zvani~no postao ~lan Srpske napredne stranke, s optu`bom o korupciji u procesu reforme pravosu|a. Neki analiti~ari smatraju da je upravo saznawe do kojeg je on mogao do}i na prethodnoj dr`avnoj funkciji zna~ajan kapital koji su wegovim dolaskom u wihove redove dobili napredwaci i da }e oni to znati dobro da iskoriste, bilo da ga predstave kao politi~ku promociju, bilo kao borbu za istinu. S druge strane, neki analiti~ari postavqaju pitawe za{to Cvijan nije ranije obelodanio podatke kojima navodno raspola`e, odnosno nisu li upravo oni bili wegov garant da }e zauzeti dobru poziciju u nekoj od stranaka.

Analiti~ar Branko Radan ocewuje da postupak Cvijana, koji tek sada kada je postao ~lan opozicione partije iznosi neke stvari u javnost, ne treba da ~udi jer se, kako ka`e, ne zna da li je on prethodno tra`io neku za{titu od onih koji su na vlasti, odnosno javnost ne zna {ta je on poku{avao u Predsedni{tvu i {ta je od materijala zapravo sakupio. Politi~ki analiti~ar Zoran Stojiqkovi}, pak, obja{wava da }e se tek videti ~ime to Cvijan, a zajedno s wim i napredwaci, zapravo ma{u, s obzirom na to da je wegov dolazak

Malovi}: U pitawu je politi~ka akcija Ministarka pravde Sne`ana Malovi} negirala je tvrdwe biv{eg generalnog sekretara Predsedni{tva Vladimira Cvijana o navodnim dokazima o postojawu korupcije u reformi pravosu|a.“Odgovorno tvrdim kao ~lan Visokog saveta sudstva da ti navodi ne stoje i da su motivisani politi~kom akcijom stranke kojoj Cvijan sada pripada“, rekla je Malovi}eva novinarima.Ona je kazala da je ne ~ude novinski napisi o tome da CD sa tim navodnim dokazima kru`i Srbijom jer je, kako je objasnila, Visoki savet sudstva je taj disk dostavio po svakom zahtevu podnosioca predstavki.To ukazuje da se oni nisu pojavili „vol{ebno ve} po osnovu poteza Visokog saveta sudstva“, rekla je ministarka i objasnila da se na pomenutom CD nalaze rezultati rada sudija.Re~ je o svesnoj zameni teza koja se sastoji u tome da se govori o audiozapisu, a zapravo je re~ o CD-u na kome se nalaze rezultati rada sudija, kazala je Malovi}eva i dodala da reforma ne sme da bude plod politi~ke akcije.

Dru{tvo sudija: Neovla{}eno snimawe razgovora Dru{tvo sudija Srbije osudilo je ju~e neovla{}eno snimawe razgovora predsednice Vrhovnog saveta sudstva Nate Mesarovi} sa ~lanom Srpske napredne stranke i nekada{wim vr{iocem du`nosti generalnog sekretara predsednika Srbije Vladimirom Cvijanom, kao i kasniju zloupotrebu tog snimka.“Kao {to se protivilo protivzakonitom prikupqawu i zloupotrebi podataka o li~nosti u postupku reizbora sudija, Dru{tvo sudija Srbije protivi se svakom protivzakonitom prikupqawu i upotrebi podataka i povre|ivawu prava na za{titu podataka o li~nosti, i osu|uje postupak primewen prema gospo|i Nati Mesarovi}“, navodi se u saop{tewu. u ovu stranku obja{wen iskqu~ivo kao nemogu}nost da se }uti na zloupotrebe. – Interes pojedinca mo`e biti da se na ovaj na~in tra`i neka vrsta za{tite i mogu}nost da se dospe do javnosti, a s druge strane, to mo`e biti i neka vrsta sopstvene politi~ke promocije. U kojoj meri stoji jedno ili drugo u ovom konkretnom slu~aju, vide}emo na osnovu toga s kojim }e se materijalom i argumentima iza}i pred javnost – objasnio je Stojiqkovi}. – O~igledno je da ako qudi koji su do ju~e bili u vlasti vide napredwake kao perspektivu za sebe, to zna~i da su procenili da je ova druga opcija prima-

mqivija za karijeru u politici – ocewuje politi~ki analiti~ar Dejan Vuk Stankovi}, i dodaje da nema garancija za lojalnost takvih qudi stranci kojoj su se prikqu~ili. – To je stvar me|usobnih interesa i dok god bude postojala razmena koristi izme|u wih, oni }e se verovatno dobro uklapati. Oni tra`e novu {ansu da se ogledaju u politici, a stranka ima interes da qude sa znawem i iskustvom ukqu~i u svoje, mo`da ne prve, ali va`ne redove. Ovde je garancija ome|ana me|usobnom razmenom koristi. Ne verujem da stranke od wih ili od bilo koga o~ekuju apsolutnu lojalnost niti se to od bilo koga u ovom svetu mo`e o~ekivati. Q. M.


POLITIKA

DNEVNIK

Pajvan~i}: Blanko ostavke izbaciti iz Ustava Profesorka Univerziteta u Novom Sadu Marijana Pajvan~i} rekla je ju~e da poslani~ke blanko ostavke treba “izbaciti iz Ustava”, ali da same ostavke, kao li~ni ~in i pravo svakog pojedinca, treba zadr`ati u najvi{em pravnom aktu. Pri tome, mora biti garantovano da ostavka ne bude izraz pritiska na pojedinca, ve} izraz slobodne voqe, rekla je prof. dr Pajvan~i} na predstavqawu Komentara Ustava Republike Srbije, ~iji je autor. – Predrasuda je da je mandat iskqu~ivo stvar vezana za politi~ku stranku i na{e

ustavno pravilo o polo`aju narodnih poslanika ne mo`e ovako glasiti – rekla je dr Pajvan~i}, profesorka novosadskog Pravnog fakulteta. – Predrasuda je i pitawe ko je vlasnik mandata – da li stranka ili poslanik. Ona je podsetila na to da je trgovina vlasni{tvom uop{te – legitimna, ali da je va`no ko “trguje”. – U ovom slu~aju, ne mo`e ni poslanik, ni stranka, jer niko od wih nema mandat, ve} ga dobija od gra|ana – rekla je ona, smatraju}i da se mo`e govoriti samo o prirodi manda-

ta, odnosno da je Ustavni sud “dobro locirao stvar” stavom da pitawe slobodnog mandata nije pitawe vlasni{tva, nego odakle mandat poti~e, odnosno da je dobijen od gra|ana. Komentari{u}i najave o neophodnosti promene Ustava Srbije, prof. Pajvan~i} je ocenila da su takva, sve ~e{}a mi{qewa, opravdana. Ona je istakla stav da i daqe nema jasno definisane podele vlasti. Profesorka Pajvan~i} smatra i da }e ponovo morati da se otvori pitawe procedure za reviziju Ustava.

FUNKCIONER SRPSKE NAPREDNE STRANKE IGOR MIROVI]

Za nekoliko nedeqa vra}amo se u odborni~ke klupe Funkcioner Srpske napredne stranke Igor Mirovi} kazao je da ta stranka o~ekuje da se odluka Ustavnog suda o neustavnosti blanko ostvaki sprovede u potpunosti i da se napredwacima ubrzo vrate svi mandati oduzeti u lokalnim samoupravama tokom 2008. i 2009. godine. – ^im odluka USS-a bude objavqena u “Slu`benom listu”,

Novi prelazak Predsednik Advokatske komore Beograda Vojislav Nedi} novi je ~lan Srpske napredne stranke i to je odlu~io zbog, kako je kazao, o~ajnog stawa i reforme pravosu|a, re~eno je ju~e na konferenciji za novinare u toj stranci. Nedi}, koji je biv{i ~lan Demokratske stranke, istakao je da sa ponosom pristupa SNS-u, “jer je to {to se de{ava u sudstvu i advokaturi vi{e nego o~ajno i da se to mora promeniti ako `elimo da gra|ani sa verom idu kod sudije po pravdu”. uputi}emo zahteve gradskim i op{tinskim izbornim komisijama i lokalnim skup{tinama u kojima je bilo neustavnih oduzimawa mandata SNS-u, da nam se ti mandati vrate – rekao je Mirovi}.

Dodao je da }e to biti u~iweno i u gradskoj skup{tini Novog Sada, gde su i wemu i nekolicini wegovih kolega koji su iz SRS-a pre{li u SNS tako|e oduzeti odborni~ki mandati. On ka`e da povratak napredwaka u novosadsku skup{tinu “ne}e imati neke spektakularne politi~ke posledice jer }e SNS tamo delovati kao opoziciona odborni~ka grupa”. – Ali, o~ekujemo da se ve} za nekoliko nedeqa vratimo u odborni~ke klupe Skup{tine grada, a isto o~ekujemo i kad je re~ o na{im drugim kolegama {irom Srbije koji su na taj na~in ostali bez mandata u svo-

jim lokalnim skup{tinama – istakao je Mirovi}.

Predsednik Advokatske komore Beograda pristupio SNS-u Predsednik Advokatske komore Beograda Vojislav Nedi} novi je ~lan Srpske napredne stranke i to je odlu~io zbog, kako je kazao, o~ajnog stawa i reforme pravosu|a, re~eno je ju~e na konferenciji za novinare u toj stranci. Nedi}, koji je biv{i ~lan Demokratske stranke, istakao je da sa ponosom pristupa SNS-u, “jer je to {to se de{ava u sudstvu i advokaturi vi{e nego o~ajno i da se to mora promeniti ako `elimo da gra|ani sa verom idu kod sudije po pravdu”. On je kazao da }e nakon vra}awa mandata napredwaci uglavnom biti u opozicionom statu-

Posle strana~ke skup{tine, ja~i pritisci na vlast Po Mirovi}evim re~ima, na dana{woj skup{tini Srpske napredne stranke okupi}e se 3.200 delegate iz cele Srbije, a wen osnovni ciq je “da se u ovoj predizbornoj godini zbiju strana~ki redovi i da se uobli~i program stranke i naprave korekcije Statuta SNS-a radi ja~awa unutar{we organizacije”. Osim toga, na Skup{tini }e se, kako je dodao, birati i glavni odbor, ~lanovi predsendi{tva, te potpredsednici SNS-a.

Martinovi} potpredsednik SRS-a Centralna otaxbinska uprava Srpske radikalne stranke izabrala je ju~e na sednici Aleksandra Martinovi}a za potpredsednika stranke, saop{teno je iz SRS-a. Na sednici tog tela za nove ~lanove Predsedni~kog kolegijuma izabrani su Sreto Peri}, Milovan Radovanovi}, Milan ]uk, Branislav Ranki}, Paja Mom~ilov, Boris Aleksi} i Dragan Stevanovi}. Za zamenike sekretara SRS-a Elene Bo`i}Talijan imenovani su Marina Toman i Vladan Jeremi}.

su, ali da u Kikindi ra~unaju i na preuzimawe vlasti. Po wegovim re~ima, u kikindskoj skup{tini mandati koje je osvojila tada jedinstvena Srpska radikalna stranka u najve}em broju razdeqeni su izme|u svih stranaka koje participiraju u lokalnom parlamentu. Dodao je da je to u~iweno “neustavnom odlukom lokalne vlasti, po{to SRS nije mogao ukupno 17 osvojenih mandata popuniti ni kandidatima s izborne liste jer se i ogromna ve}ina kandidata, kao i onih kojima je mandat uskra}en nakon prelaska u SNS, priklonila napredwacima. – U Kikindi }e odluka USS-a imati za posledicu da SNS preuzme vlast. Jer, tamo su neverovatnom odlukom lokalnih organa mandati koje je osvojila li-

– Nakon ove skup{tine o~ekujem da s punim jedinstvom poja~amo pritiske na vlast u ciqu raspisivawa vanrednih izbora na svim nivoima. Ovo je jedna vododelnica izme|u dosada{weg na~ina funkcionisawa stranke, koji je bio vi{e u formi pokreta, i budu}eg, a koji podrazumeva i profesionalizaciju strana~kih kadrova da bismo mogli odgovoriti izazovu preuzimawa vlasti – verujemo, u narednih godinu dana – rekao je Mirovi}.

sta “SRS – Tomislav Nikoli}” pripali u najve}oj meri Demokratskoj stranci – rekao je Mirovi}, navode}i da i u drugim op{tinama ima “interesantnih primera”. On je ocenio i da }e sprovo|ewe odluke USS-a, osim svega, biti i “ispit iz demokratije” za vladaju}e stranke, a prvenstveno za DS. – Vide}emo da li }e i na ovom ispitu pasti kao {to su pali na sprovo|ewu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, ~ijoj primeni se organizovano suprotstavqaju – istakao je Mirovi}. B. D. S.

PREDIZBORNA BORBA U ARAN\ELOVCU

Pregledi, ovce, telefoni i leve patike Danima pre izbora u Aran|elovcu politi~ke partije u zavr{nici predizborne utakmice gra|anima nude sve i sva{ta: od medicinskih pregleda, krava i ovaca, ve{ta~kog |ubriva pa sve do telefonskih aparata i sportske opreme. Izborni {tab napredwaka u Aran|elovcu funkcioni{e kao malo preduze}e. Na~in i intenzitet kampawe koju vode veoma je ambiciozan i do sada nije vi|en. Obe}avaju dve krave i deset ovaca seoskim doma}instvima kada do|u na vlast u Republici. ^lanovi stranke koji su lekari, za qude iz okolnih sela organizuju oftalmolo{ke, ginekolo{ke i ultrazvu~ne preglede. Napredwaci u selima organizuju predstave “Kursaxija”, a po tvrdwama politi~kih protivnika, pla}aju pecaro{ima godi{wu ribolova~ku ~lanarinu od 5.000 dinara, a dele i ve{ta~ko |ubrivo, za {ta su nam kao dokaz dostavili i video-snimak. Demokrate u Aran|elovcu postavqaju pitawe opravdanosti kampawe koju vode napredwaci i nagla{avaju da zdravstveni pregledi i druga obe}awa predstavqaju, kako ka`u, predizbornu “maglu”. Politi~ki

protivnici tvrde da demokrate u kampawi koriste novac iz buxeta za asfaltirawe, kao i da bira~ima u selima dele mobilne i fiksne daqinske telefone. – Koalicija “Zajedno za Aran|elovac” gra|anima je u kampawi podelila malo sportske opreme – ka`e nosilac liste Aleksandar Damjani}. Osim standardnih predizbornih konvecnija koje su stranke imale do po~etka izborne ti{ine, Nova Srbija organizovala je na trgu koncert Vesne Zmijanac i Zorice Markovi}. U moru politi~ara, u Aran|elovcu se ovih dana obreo i Dragan Markovi} Palma, jedan od lidera koalicije SPS-PUPS-Jedinstvena Srbija. Sa ponosom isti~e da oni nisu ni{ta poklawali i da kampawu nisu zasnovali na bla}ewu drugih, ali prime}uje da je situacija u Aran|elovcu u fini{u kampawe uzavrela. U Aran|elovcu kru`i i pri~a da je jedna od partija oti{la i korak daqe. U ruke potencijalnih bira~a su oti{le leve patike, a obu}a }e im biti kompletirana tek kada posle izbora u nedequ doka`u da su glasali za tu partiju.

subota24.april2010.

3

INTERVJU KENAN HAJDAREVI], POSLANIK LDP-a U SKUP[TINI SRBIJE

Regioni u nacionalnoj demagogiji

Poslanici LDP-a u Skup{tini Srbije izneli su ocenu da izmene Zakona o regionalnom razvoju nose konfliktne elemente i otvaraju mogu}nost me|unacionalnih sukoba. [ta je u pozadini ove tvrdwe LDP-a? – Izmenama je stvorena mogu}nost da zakon neke politi~ke partije na podru~uju {est sanxa~kih op{tina iskoriste za podizawe nacionalnih tenzija, koriste}i onu argumentaciju krenula cela pri~a. Svesni ili koju on ne tretira. To je argumennesvesni postupak ministara je tacija o grupisawu bo{wa~ke naizazvao ceo ovaj problem i dao pocionalne mawine u jednom regiovod za nacionalnu demagogiju drunu i da }e to dovesti do stvarawa gih stranaka. z Da li je igde u Evropi raznekih unitarnih regiona, nacionalno homogenih. Sve je to dovelo voj uslovqen nacionom koji je do opravdanog straha gra|ana i prekrio “papirnu” regionalisrpske i bo{wa~ke nacionalnozaciju? sti na podru~ju Sanxaka. Osnovni – Naravno da ne, i iluzorno je problem je u tome {to taj zakon govoriti o tako ne~emu, s jedne pri~a o svemu, a ne govori o tome strane. Ali, s druge, ako }emo da – obja{wava poslanik LDP-a Kegovorimo o regionima kroz skupnan Hajdarevi} za „Dnevnik“. {tinsku raspravu, i u javnost se z Koje stranke koriste tu arunosi nekakav strah. Od ~ega gumentaciju koja izaziva nestrah? Pa na podru~ju Sanxaka `ispokojstvo gra|ana? ve gra|ani Republike Srbije, bez – Prevashodno DSS i SNS, koobzira na to kako se ko zvao. Svi je su opozicione na republi~kom, mi isto pla}amo porez, idemo u ali su vlast u pojevojsku, po{tujemo dinim op{tinama zakone ove dr`ave, Muftija se na podru~uju Sanidemo na izbore, kandidovao kao xaka i imaju mogu}kandidujemo se, gra|anin Srbije i nost da koriste taj ~ak je i za refevokabular iz devekao takav ima pravo rendum o Ustavu desetih godina izlaznost na podi da glasa, da bira pro{log veka da ru~uju Sanxaka bii da bude biran bi se homogenizola vi{e od 60 odvalo srpsko stasto. Zna~i, mi trenovni{tvo. Koriste pri~u da ih ba da govorimo o gra|anima i nema neko ~uva od muslimana, Bo{wapotrebe za strahom od svojih graka, protiv Sanxaka... Istovreme|ana. z Interesantno je da je LDP no, neke stranke koje su vladaju}e na republi~kom nivou, u lokalu za striktno odvajawe crkve od ni{ta ne rade da bi tu jednonacidr`ave, `estok kriti~ar SPC, onalnu demagogiju demantovale, a sada podr`ava listu za iznego su u pojedinim slu~ajevima i bor bo{wa~kog nacionalnog weni kreatori. To je veoma opasna saveta na ~ijem je ~elu muftija stvar i zato poslanici i miniZukorli}? stri moraju da jasno ka`u koji je – Apsolutno smo za razdvajawe pravi sadr`aj ovog zakona. vere i politike i neme{awe vere z A {ta je wegova su{tina po u politiku i obrnuto, ali ako govama? vorimo o Bo{wa~koj kulturnoj – Zakon govori o nekoj ekonomzajednici, ona je u utakmici za izskoj decentralizaciji, odnosno bor nacionalnog saveta Bo{waka podeli Srbije na statisti~ke rekoji se bavi kulturom, obrazovagione koji bi trebalo da omogu}e wem, informisano{}u i slu`beboqi upliv lokalnih samouprava nom upotrebom mawinskog jezika. u fondove EU i, uop{te, u buxet. Podr`ali smo ovu listu jer je LDP kritikuje sam koncept zakoLDP-u na ovim izborima onemoguna, ali ne iz istog razloga kao }eno da u~estvuje kao gra|anska ostale opozicione stranke. One partija. I kao najja~a gra|anska

Jeftini poeni

z Kada je re~ ve} o evropskoj praksi, a nakon {to su se op{tine Sanyaka, ili Ra{ke, na{le u jednom regionu, otkud su onda do{li zahtevi za stvarawe subregiona Sanxak? – To je upravo ono o ~emu govorim: da je zakon nametnuo teme koje nisu aktuelne. Mi dolazimo u situaciju da neko govori da }e centar nekog subregiona biti Novi Pazar, a ne U`ice... A u zakonu ne pi{e nikakav centar. z Ako se ne razmi{qa o tome da se “papirni” regioni stvaraju radi povla~ewa para iz evropskih fonfova, o ~emu se tu radi? – Rekao bih da razmi{qaju o jeftinom dobijawu politi~kih poena kod bira~a, da bi tako zamaglili te{ku situaciju u kojoj ti isti gra|ani `ive. svoju kritiku crpu samo iz te nacionalne pri~e, homogenizacije jedne nacionalne grupacije na u{trb druge. z Nije li tu reakciju opozicionih stranaka koje pomiwete izazvao nastup pojedinih bo{wa~kih partija, koje su papirnu regionalizaciju videle druga~ije? – Ta~no. Problem je nastao kada su dvojica ministara, Sulejman Ugqanin i Rasim Qaji}, na sednici Vlade Srbije glasali za raspodelu statisti~kih regiona po jo{ uvek va`e}em Zakonu o regionalnom razvoju po kojem bi op{tine u Sanxaku bile podeqene u dva regiona, Zapadni i Centralni. A onda su, nedequ dana kasnije, uvideli da su dali glas za ne{to s ~ime se ne sla`u i kroz javnost je

stranka na podru~uju Sanxaka, procenili smo da je nepohodno da i na taj na~in uka`emo na taj nivo mawinske autonomije. Muftija Zukorli} je samo prvi na listi za koju smatramo da }e pobediti. On se ovde kandidovao kao gra|anin Srbije, a ne mo`emo sporiti da kao takav ima pravo i da glasa, da bira i da bude biran. z Po{to potencirate da ste gra|anska stranka, pitawe je otkud ste, onda, iza liste jednog muftije? – Ne, ne, pitawe je otkud se u dr`avi Srbiji gra|anskoj stranci onemogu}ava u~e{}e na izborima. Dr`ava nam je onemogu}ila da s na{om listom iza|emo na izbore, ne samo za bo{wa~ki ve} bilo koje druge izbore nacionalnih saveta mawina. D. Milivojevi}


4

EKONOMIJA

subota24.april2010.

DNEVNIK PREMIJER MIRKO CVETKOVI]

Ne}emo poklawati firme tajkunima ZREWANINSKA FABRIKA RADI ZA BEOGRADSKU GRADSKU @ELEZNICU

„[invoz” uhvatio dobar kolosek Gradona~elnik Beograda Dragan \ilas i generalni direktor „@eleznica Srbije“ Milovan Markovi} prisustvovali su ju~e, u krugu zrewaninske fabrike „[invoz“, sve~anoj predaji remontovanog elektromotornog voza. Re~ je o prvoj od ukupno {est garnitura koje su od januara u zrewaninskoj fabrici na remontu i modernizaciji, a namewene su ukqu~ivawu u sistem gradske `eleznice „Beovoza“. Ukupna vrednost remonta ovih {est elektromotornih vozova iznosi

u ovako velikom projektu – kazao je direktor „[invoza“ Radomir Miqu{, i izrazio nadu da }e ugovarawem novih poslova ovda{we preduze}e pove}ati obim proizvodwe i broj zaposlenih. \ilas je ocenio da je ovakav poslovni poduhvat, koji je poveren ne samo „[invozu“, nego i smederevskom „@elvozu“, bio hrabrost. – „@eleznice Srbije“ su garantovale za obe firme da posao remonta ne bi oti{ao u neku drugu zemqu, ve} ostao kod nas. Voz

Posao vredan 480 miliona Modernizacija elektromotornih garnitura predstavqa prvu fazu projekta unapre|ivawa i razvoja beogradske gradske `eleznice „Beovoz“. „@eleznice Srbije“ po~etkom godine, osim {est garnitura „[invozu“, poslale su u smederevski „@elvoz“ jo{ tri elektromotorna voza na remont. Ukupna vrednost modernizacije svih devet garnitura iznosi oko 480 miliona dinara, od ~ega 40 miliona obezbe|uju srpske `eleznice, a preostalih 440 miliona dinara grad Beograd. oko 327 miliona dinara i finansirana je novcem grada Beograda i „@eleznica Srbije“. Dinamika isporuke ostalih garnitura prati}e ugovorom predvi|ene rokove, tako da se o~ekuje da svih {est bude u saobra}aju do kraja jula. – Ovaj projekat digao je fabriku na noge i trenutno zapo{qavamo vi{e od 200 radnika. Zahvalio bih se gradu Beogradu i „@eleznicama Srbije“ {to su nam ukazali poverewe u veoma te{kom poslovnom trenutku i pru`ili nam priliku da u~estvujemo

koji je danas predat na upotrebu 15 godina je stajao na slepom koloseku i niko ga nije dirao – rekao je \ilas. Imaju}i u vidu da predstoji rekonstrukcija mosta „Gazela“, ukqu~ivawe u saobra}aj ovih {est modernizovanih vozova rastereti}e saobra}aj u glavnom gradu, s jedne strane, a s druge, stvori}e uslove za pove}awe broja prevezenih putnika i uvo|ewe petnaestominutnog intervala u saobra}awu gradske `eleznice. @. Balaban

Uru~ene nagrade PKV Nagrade privredne komore Vojvodine (PKV), tradicionalno godi{we priznawe koje se dodequje 47. put, dobilo je ju~e 13 preduze}a i {estoro pojedinaca, za zna~ajne rezultate u poslovawu, ostvarene uprkos veoma te{kim uslovima privre|ivawa. Za privredna ostvarewa u protekloj godini nagra|eni su trgovinsko preduze}e "Podunavqe" u Ba~koj Palanci, be~ejski "Sojaprotein", "Lafar` - Beo~inska fabrika cementa", Industrija mesa "Karneks" u Vrbasu, zrewaninsko preduze}e "Elektrik B.777" i proizvo|a~ farmaceutske papirne ambala`e "Zanini ist" u Vr{cu. Nagra|eni su i prehrambena industrija "Aleva" u Novom Kne`evcu, staropazova~ko poqoprivredno preduze}e "Napredak", Fabrika biskvita "Jafa" u Crvenki, suboti~ki kolektivi "Elektroremont" i "Rotografi-

ka", gra|evinsko preduze}e "Best izgradwa" u Novom Sadu i metalska firma "Unimet" u Ka}u. Za uspe{no poslovawe i rukovo|ewe privrednim kolektivima nagradu PKV dobili su generalni direktori novosadskog "Danubijusa" Milorad Sredanovi}, "Mlekoprodukta" u Zrewaninu @ivanko Radovan~ev, pan~eva~ke "Utve aviona" Tomislav Bjelogrli}, rumskog "Rumaplasta" Pavle Strugar, vlasnica zanatsko-trgovinske radwe "Intermag" u Somboru Tatjana Magli} i predsednik Upravnog odbora koncerna "Inter{ped-Subotica" Milenko Aleksi}. Na sve~anosti u PKV, nagrade najuspe{nijima uru~io je wen predsednik Nikola Stoj{i}, u prisustvu predsednika Privredne komore Srbije Milo{a Bugarina, potpredsednika Vlade Vojvodine I{tvana Pastora i mnogobrojnih privrednika.

Premijer Mirko Cvetkovi} ka`e da Vlada razmatra "ozbiqan model" zbriwavawa jednog broja srpskih firmi sa neregulisanim statusom ili bez menaxmenta. Su{tina je da je re~ o transparentnom pristupu i da nema "nikakvog davawa i nedavawa", kazao je premijer novinarima posle obilaska kragujeva~ke fabrike "Vulovi} transport". Cvetkovi} je objasnio da na trojnom sastanku predstavnika Vlade, privrednika i sindikata koji je nedavno odr`an u Beogradu nije bila doneta nikakva odluka o bilo kakvom davawu preduze}a doma}im ili stranim privrednicima. "Ne radi se ni o kakvim odlukama, radi se o jednom ", objasnio je premijer. Cvetkovi} je

dodao da su, na primer, u neuspe{no privatizovanim firmama raskinuti ugovori i da su ta, kako je rekao, preduze}a sada u nekoj vrsti neregulisane pozicije, nemaju menaxment koji je sposoban da ga daqe uspe{no vodi.

Model profesionalizacije menaymenta u propalim firmama predstavqa su{tinski nastavak privatizacije u delu u kome ona nije bila uspe{na "Zato se sada razmatra jedan model kojim bi se takva preduze}a ponudila na ugovor o upravqawu sa profesionalnim menaxmentom, a ti profesionalni upravqa~i bi imali prava i obaveze kakve predvi|a svaki ugovor", naveo je. Prava bi bi-

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Vojvodina tu`nija od juga Srbije Direktor Pokrajinske slu`be za zapo{qavawe Vladimir Srdi} ka`e da je prvih meseci ove godine do{lo do blagog pove}awa broja nezaposlenih u Vojvodini pa tako trenutno ima 207.000 onih koji tra`e posao. – Bilo je 204.000 nezaposlenih na evidenciji Tr`i{ta rada u Vojvodini a sada ih je 207.000 – ka`e Srdi}. – Dakle, broj nezaposlenih pove}an je za tri hiqade. Prethodnog meseca je na evidenciju stiglo 13.000 novih nezaposlenih, pa kada se od tog broja oduzme pove}awe od tri hiqade, pretpostavqamo da je oko 10.000 qudi na{lo neko zaposlewe. Akcioni plan koji je pre nekoliko dana usvojila Vlada Vojvodine trebalo bi da naDo posla se dolazi sve te`e stavi dobru praksu koja je ovde za`ivela kako bi se radna mesta i o~uvala ali i Nove subvencije otvorila nova. Ove godine }e za sprovo|ewe aktivnih mera zapoJavni poziv za vojvo|anske programe koji treba da dovedu do {qavawa Vojvodina izdvojiti otvarawa novih radnih mesta, kako je najavio Vladimir Srdi}, bi}e prezentovan u ponedeqak u Vladi Vojvodine. O subvencijama poslodavcima za otvarawe novih radnih mesta i pozivu nezaposlenima za dodelu subvencija za samozapo{qavawe tokom ove godine govori}e pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin. – U ove programa bi}e ukqu~ene sve lokalne samouprave. S ve22. 4. 2010. likom sigurno{}u mogu da ka`em da }e Pokrajinska slu`ba za 1.204,60062 zapo{qavawe u~initi sve da se na najboqi mogu}i na~in 260 miliona dinara koji su odvojeni u ovoj godini plasiraju onima koji budu imali potrebe za tim – ka`e Srdi}.

Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Dimni~ar, Beograd

20,00

16.018

480.540

@itobanat, Vr{ac

19,44

430

28.380

Kontaktor, Beograd

19,23

310

Albus, Novi Sad

16,43 10,00 Promena %

1,49

3.400

170.594.319

32.481

3.378.000

751

241.822

Energoprojekt holding, Beograd

0,74

949

3.381.562

3.300 Cena

6.600 Promet

Agrobanka, Beograd

0,21

10.216

2.022.233

Univerzal banka, Beograd

0,01

6.800

775.180

Soja protein, Be~ej

0,00

1.000

1.527.000

Imlek, Beograd

1,22

1.488

14.880

Metalac, Gorwi Milanovac

-3,46

2.317

289.580

Metals banka, Novi Sad

0,22

6.447

631.826

Privredna banka, Beograd

3,41

727

7.270

Meser Tehnogas, Beograd

1,86

7.028

70.280

Tigar, Pirot

0,38

802

1.137.095

Alfa plam, Vrawe

-2,66

9.709

534.000

Telefonija, Beograd

0,00

1.750

87.500

Veterinarski zavod, Subotica

2,11

725

725

1.228

122.800

8.518

42.590

evro

1

97,0373

99,0177

101,295

96,7403

dolar

1

67,4901

68,8675

70,4515

67,2835

Kanada

dolar

1

73,1585

74,6515

76,3685

72,9345

Danska

kruna

1

13,0339

13,2999

13,6058

12,994

Norve{ka

kruna

1

12,3212

12,5727

12,8619

12,2835

[vedska

kruna

1

10,0929

10,2989

10,5358

10,062

Soja protein, Be~ej

0,00

1.000

1.527.000

[vajcarska

franak

1

67,7256

69,1078

70,6973

67,5183

Metals banka, Novi Sad

0,22

6.447

631.826

SAD

dolar

1 1

112,703 73,2855

115,003 74,7811

117,648 76,5011

112,358 73,0611

Kursevi iz ove liste primewuju se od 23. 4. 2010. godine

Albus, Novi Sad

3.344

10.032

-12,00

308

3.080

-12,00 Promena %

616 Cena

1.848 Promet

16,43

Promet

-0,06

-12,00

Go{a FOM, Smederevska Palanka Vojvo|anskih top-pet akcija

Cena

Komercijalna banka, Beograd

-12,03

Energoprojekt Visokogradwa, BG

Promena %

147.250

Agrobanka, Beograd

-12,00

Naziv kompanije AIK banka, Ni{

Centroproizvod, Beograd

Projektomonta`a, Beograd

BELEX 15 (754,80 0,48)

Promet

EMU

funta

260 miliona dinara i wima }e se finansirati programi novog zapo{qavawa i samozapo{qavawa. Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe Vojvodine spremna je da sve mere isprati, sprovede i plasira ih do onih koji tra`e posao. Po re~ima predsednika UGS "Nezavinost", koji je podr`ao aktivne mere zapo{qavawa u Vojvodini, Branislava ^anka, procewuje se da je trenutno oko 30 odsto stanovnika Vojvodine nezaposleno. On je istakao da nema jasne metodologije za odre|ivawe ta~nog broja nezaposlenih zato {to se sada koriste ~ak tri metoda za to pa se i ne mo`e sa sigurno{}u re}i koliko je ta~no Vojvo|ana bez posla. – Zbog toga potencijalni strani ulaga~i ne znaju koju koli~inu novca da izdvoje za programe zapo{qavawa. Evidentno je da je broj nezaposlenih i u Vojvodini porastao pa bi, da se do|e do ta~nog broja, trebalo primewivati metologiju koju koristi Me|unarodna organizacija rada. [to se ti~e nezaposlenosti u Vojvodini, jasno je da se u wu "prelila" ona koja je ranije bila karakteristi~na za jug Srbije i to nije dobro – ukazao je ^anak. Q. Male{evi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE

Australija

V. Britanija

predstavqaju pove}awe zaposlenosti i privredne aktivnosti. On je na sastanku sa ~lanicama Ameri~ke privredne komore u Beogradu zahvalio ovom biznis klubu na korisnim predlozima, od kojih zna~ajan broj treba da bude prihva}en i spro-

veden u okviru "giqotine propisa". "Vlada stvara ambijent u kojem vi poslujete i od izuzetne je va`nosti aktivan dijalog dr`ave i privrede", istakao je premijer. Predsednik Ameri~ke privredne komore Skip Bornhiter istakao je da ta komora smatra da je dosledna primena reformi kqu~na za budu}e privla~ewe stranih investicija, a posebno onih reformi koje podrazumevaju smawewe birokratije i administrativnih procedura. U periodu kada je nivo direktnih stranih investicija ni`i, od su{tinske va`nosti je da se pripremi teren za priliv novih investicija i podstakne preduzetni{vo, rekao je Bornhiter.

GOTOVO TRE]INA GRA\ANA POKRAJINE NEMA POSAO

Informatika, Beograd Pet akcija s najve}im padom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

la odre|ene kompenzacije, a obaveze da upravqawe da odre|ene rezultate, rekao je Cvetkovi}. Premijer Cvetkovi} ju~e je istakao da za Vladu Srbije u 2010. godini najve}i prioritet

751

241.822

Tisa, Temerin

0,00

400

128.800

Mlekara, Subotica

0,00

931

93.100

Svi iznosi su dati u dinarima


EKONOMIJA

DNEVNIK

Radnici ne}e komitete Nakon {to je novi gazda "Zastave elektro" iz Ra~e, ju`nokorejska "Jura korporacija", radnicima jasno stavila do znawa da ne `eli sindikate te da }e sva ko ih osnuje dobiti otkaz, i kao alternativu ponudio mogu}nost osnivawa komiteta, Savez samostalnih sindikata Srbije uputio je pismo premijeru Mirku Cvetkovi}u i ministru ekonomije i regionalnog razvoja Mla|anu Dinki}u u kojem od wih tra`i da upozore strane investitore na to da mogu svojim parama kupovati preduze}a, ali da moraju po{tovati zakone Republike Srbije kao i me|unarodne konvencije o pravima zaposlenih na sindikalno organizovawe. Samostalci isti~u da kupovinom na{ih firmi strane gazde ne postaju vlasnici radnika i sindikata, koji su organizovani u gotovo svim preduze}ima {irom Srbije. Oni tra`e od Vlade Srbije da s investitorima koji zabrawuju sindikalno organizovawe prekine komunikaciju jer nastavkom pregovarawa, kako tvrde, i sama }e u~estvovati u kr{ewu Ustava, zakona i me|unarodnih konvencija o sindikalnom organizovawu. Q. M.

Na Ibru ni~u elektrane Izgradwa hidroelektrana na Ibru mogla bi zapo~eti za tri do ~etiri godine, a struja iz wih bi, po povla{}enim cenama, bila namewena Italijanima. Elektroprivreda Srbije i italijanska kompanija "Se~i energija" potpisa}e u ponedeqak protokol kojim je predvi|eno osnivawe zajedni~kog preduze}a za gradwu tih hidroelektrana. Direktor sektora za strategiju EPS-a Aleksandar Jakovqevi} ka`e da se "protokolom predvi|a formirawe preduze}a za izgradwu hidroelektrana na Ibru, a wime }e preciznije biti definisani svi detaqi potrebni za realizaciju projekta". Jakovqevi} je dodao da je predvi|eno da "Se~i energija" u zajedni~kom preduze}u ima ve}inski udeo od 51 odsto, a EPS 49 odsto. Ministar rudarstva i energetike Petar [kundri} ka`e da }e sa ministrom za ekonomski razvoj Italije Klaudiom Skajolom potpisati zajedni~ku izjavu o kori{}ewu hidropotencijala sredwe Drine.

subota24.april2010.

UPRKOS OPTIMIZMU MINISTARA, EKONOMISTI UPOZORAVAJU

Rano je za pri~e o izlasku iz krize Preuraweno je konstatovati da je Srbija iza{la iz recesije i zakqu~ak o tome bi mogao da se donese tek krajem leta, ka`e ekonomista Mla|en Kova~evi}. On je ocenio da je ekonomska kriza, pored niza negativnih efekata, imala i pozitivno delovawe na privredu Srbije, pre svega kroz drasti~ni pad uvoznih cena energenata i reprodukcionih materijala. Pored toga, deficit teku}eg ra~una platnog bilansa, kao i iznos spoqnog duga bi bili na znatno vi{em nivou da nije do{lo do svetske ekonomske krize, pa bi oni dodatno ograni~avaju}e delovali na budu}i rast i razvoj, izjavio je Kova~evi}. On je kazao da ekonomski pokazateqi za privredu Srbije od po~etka godine, ipak, nisu previ{e optimisti~ni. U prva dva meseca

Mla|en Kova~evi}

ove godine robni izvoz, izra`en u evrima, pove}an je za 12 odsto, ali je izvoz usluga smawen za oko pet odsto", rekao je on i dodao da je primetan i rast broja nezaposlenih, koji je za prva tri meseca ove godine iznosio 48.100. "Izvoz robe i usluga u prva dva meseca u odnosu na isti period pro{le godine pove}an je samo zahvaquju}i ~iwenici da je u prva dva meseca pro{le godine bio na ekstremnom niskom nivou", upozorio je Kova~evi}. Prema wegovim re~ima, iako je od po~etka godine primetan rast izvoza robe i usluga od ne{to preko {est odsto, on je ~ak 36 odsto ni`i od mese~nog proseka za 2009. godinu ili za ~ak 28,5 odsto ni`i od mese~nog proseka u prva dva meseca 2008. godine.

BUYETSKI DEFICIT GURA RAST JAVNOG DUGA SRBIJE

Dr`avni ru~ak nikada nije besplatan Na na{u sre}u ili, mo`da, nesre}u – vi{e nema tajni ni u dr`avnim finansijama. Ono {to je nekada bilo nezamislivo, sada je postalo sasvim normalno. Javnosti je re~eno da je ministarka finansija Diana Dragutinovi} potpisala ugovore s tri poslovne banke o kreditima kojima }e se pokriti buxetski deficit. Re~ je o 160 miliona evra koje }e dr`ava pozajmiti od Marfin banke (100 miliona) i Erste banke (40 miliona), dok }e se preostalih 20 miliona evra pozajmiti od Vojvo|anske banke. Uslovi se nazivaju najboqima koji se trenutno mogu dobiti na tr`i{tu. To bi zna~ilo da se na jednomese~ni "euribor" (eskontnu stopu Evropske centralne banke) dodaje 4,35 posto, odnosno 4,25 procenata kod pozajmice od Erste banke. Verovatno je to tako i ne bi trebalo mnogo cepidla~iti da li su se pare negde mogle jeftinije namaknuti. Znatno ozbiqnije pitawe je kako je dr`ava dospela u takvu situaciju i za{to se Srbija mora zadu`ivati? Na ovom mestu korisno je podsetiti se ~esto pomiwane poruke predsednika Saveza ekonomista Vojvodine dr Koste Josifidisa da u ekonomiji nema besplatnog ru~ka. Sve se mora platiti, pre ili kasnije. Odnosno, boqe {to pre jer kamate, protokom vremena, ~ine svoje. Srbija je 2009. godinu zavr{ila s buxetskim deficitom od 121,4 milijarde dinara (oko 1,3 milijarde evra). Kad su dr`avne finansije u pitawu, kod nas postoji

uvre`ena zabluda o tome da je, kad se podvu~e crta ispod godine i izra~una rezultat, ta brojka samo informativna i da ne obavezuje nikoga. Odnosno, dr`ava }e ot{tampati pare i zatrpati tu rupu. Mo`da se nekada

inflaciju i na kraju u nemilosrdno oporezivawe gra|ana. Profesor "Megatrend" univerziteta u Beogradu dr Vladimir Vu~kovi} daje jasnu poruku: "Sve to mora zavr{iti u javnom dugu i dr`ava to mora platiti".

Umesto da se dr`ava zadu`uje, {tamparija na Top~ideru bi mogla odraditi posao kao nekada, ali je svima jasno kakve bi bile posledice tako i moglo, pare su se {tampale i rupe su krpqewe, ali je u pozadini uvek stajala ~vrsta valuta koju nam je neko, iz wemu znanih razloga, godinama slao. Sada je situacija potpuno druga~ija. [tamparija na Top~ideru bi mogla odraditi posao kao nekada, ali je svima jasno kakve bi bile posledice. Usledilo bi obezvre|ivawe nacionalne valute, sve to bi se preslikalo u

Kad je iza{la iz haosa devedesetih godina pro{log veka, Srbija je imala javni dug od 14,17 milijardi evra, {to je predstavqalo 169,3 procenata bruto doma}eg proizvoda. Obi~nim re~nikom re~eno, cela dr`ava je mogla raditi godinu dana i da to pokrije tek 59,17 odsto ukupnog duga. Odnosno, trebalo je raditi jo{ ~etiri meseca i 24 dana, ni{ta ne jesti, na piti i ne tro-

{iti da bi se sve pokrilo. Tokom ove decenije mnogo toga je popravqeno. Javni dug Srbije iznosio je 2008. godine 8,78 milijardi evra i to je ~inilo tek 25,6 procenata BDP-a. Pro{le godine dug je sko~io na 9,85 milijardi evra, odnosno na 31,3 odsto ukupnog ekonomskog rezultata zemqe. Me|utim, tokom prva tri meseca ove godine zadu`ili smo se za dodatnih 420 miliona evra. Gde je onda problem? Treba pogledati presek buxetskog ra~una Srbije za prva tri meseca 2010. godine. Prihodi dr`avnog prora~una (144,27 milijarde dinara) ~ine tek 87,34 odsto po`eqnog tromese~nog proseka (165,18 milijardi). Sli~na je situacija i na najva`nijoj dr`avnoj prihodnoj stavki – porezu na dodatu vrednost (PDV). Tu je buxet za tri meseca prihodovao 71,90 milijardu dinara, {to je 11,58 odsto mawe od grubo izra~unatog i po`eqnog priliva u prvom kvartalu (81,31 milijarda dinara). Zato osoba koja dr`i kqu~eve dr`avnog trezora (ministarka Dragutinovi}) mora da tra`i banke dobrog raspolo`ewa i da potpisuje papire dr`avnog zadu`ivawa. Situacija je takva kakva jeste, dr`ava, da bi funkcionisala, mora da obezbedi pare. Ako to ve} ne mo`e vlastitom ekonomskom aktivno{}u, onda je jasno na ~iji {alter mora da ide. Sve je jasno, ali pitawe koje je ostalo bez odgovora, u stvari je su{tinsko: za{to na{a privreda ne proizvodi vi{e? V. Harak

5

Spora reforma propisa Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj ocenila je da se reforma nepotrebnih propisa u Srbiji ne sprovodi dovoqno brzo i kvalitetno. "Nepotrebni propisi bi trebalo br`e da budu reformisani, ukinuti ili promeweni da bi poslovawe privrednika bilo olaka{ano", izjavio je novinarima Upravnog odbora NALED-a nakon sednice Skup{tine te organizacije Vladimir ^upi}. On je podsetio da je NALED pre dve godine pokrenuo akciju "Iz lavirinta" sa ciqem da se identifikuju administrativne prepreke za privre|ivawe u Srbiji i da se pomogne u wihovom uklawawu, a da je sada sveobuhvatna reforma propisa u nadle`nosti Ministarsva ekonomije. ^upi} je kazao da je kvalitetno poslovno okru`ewe kqu~no za konkurentnost, dok je konkuretnost va`na za privla~ewe investicija. "Kreirawe povoqnog poslovnog okru`ewa koje zahteva izmenu propisa nije jednostavno", ocenio je ^upi}.

Osigurawe je sigurno Sektor osigurawa je stabilan i siguran ali nedovoqno razvijen, pa su neophodne poreske olak{ice i razvoj finansijskog tr`i{ta, izjavila Mira Eri} Jovi}. Tr`i{te osigurawa u Srbiji, uprkos uticajima svetske ekonomske krize, u posledwih pet godina pokazuje znake razvoja i ukupna premija osigurawa u tom periodu se udvostru~ila, dok je premija `ivotnog osigurawa 4 puta ve}a, rekla je videguvernerka NBS ucestvuju}i u radu Me|unarodnog foruma na temu "Osigurawe u Srbiji - usagla{avawe sa me|unarodnim standardima". Eri} Jovi} je navela da je ukupna premija osigurawa pro{le godine u Srbiji iznosila oko 560 miliona evra, da je zabele`ila nominalan rast od 2,6 odsto. Me|utim, ukupna premija osigurawa u Srbiji u BDP-u u~estvuje sa 2,7 odsto, a na primer u Hrvatskoj to u~e{}e iznosi ~etiri odsto, a u Sloveniji oko 14 odsto, dodala je ona. Viceguvernerka je ukazala da je pro{le godine u sektoru `ivotnog osigurawa u Srbiji zabele`en i nominalan i realan rast i dodala da ta vrste osigurawa u 2009. godini u ukupnoj premiji osigurawa iznosi oko 14,7 odsto, {to je 2,5 procentna poena vi{e u odnosu na 2008. godinu Ona je rekla da je ekonomska kriza u Srbiji uticala na ovaj sektor tako {to je evidentirano smawewe premija neobaveznih vrsta osigurawa i naglasila da je u pro{loj godini zabele`en pad premije kasko osigurawa za 10, a osigurawa imovine za oko {est odsto. Eri} Jovi} je ocenila da su za daqi razvoj osigurawa u Srbiji neophodne poreske olak{ice i razvoj finansijskog tr`i{ta.

STANOVNI[TVO JEDVA DO^EKALO SUBVENCIONISANE BANKARSKE KREDITE

Gra|ani pozajmili pola milijarde evra Od po~etka primene programa subvencionisanih kredita za privredu i gra|ane za 2010. godinu, odobreno je 20.016 kredita u vrednosti od 415,8 miliona evra. Preduze}a su do sada podnela 4.051 zahtev za kredite za likvidnost sa valutnom klauzulom, a odobreno je 2.723 zahteva u vrednosti od 228,2 miliona evra. Za dinarske kredite za likvidnost podneto je 2.566 zahteva, a odobreno 1.703, u vrednosti od 129,3 miliona evra. [to se ti~e investicionih kredita, preduze}a su do sada podnela 310 zahteva, a realizovano je 136 u vrednosti od 13,4 miliona evra. Primqeno je i 4.113 zahteva za subvencionisanu kupovinu automobila "fijat punto", a odobreno je 3.243 takva kredita, u ukupnoj vrednosti od 22,2 miliona evra. Za subvencionisanu kupovinu traktora podne-

to je 78 zahteva, a odobreno 64, u ukupnoj vrednosti od 501.221 evro, dok je za kupovinu kamiona podneto 11 zahteva, a realizovano {est u vrednosti od 321.949 evra. Za ostale potro{a~ke kredite u evrima podneto je 7.479 zahteva, a odobreno 5.913, u vrednosti od 12,7 miliona evra. Kada se radi o dinarskim potro{a~kim kreditima za gra|ane podneto je 744 zahteva, a odobrena 483 kredita u vrednosti od 148.919 evra. Za dinarske gotovinske kredite podneto je 17.348 zahteva, a odobreno 5.745, u vrednosti od oko devet miliona evra. Po broju primqenih i realizovanih zahteva za subvencionisane kredite u vrhu su Banka Inteza, Komercijalna banka, Sosijete `eneral banka, Unikredit, Prokredit, AIK banka, Eurobanka EFG.


6

POQOPRIVREDA

subota24.april2010.

DNEVNIK

SPREMA LI SE RADNI^KA BUNA AGRARU

[trajk za {trajkom u fabrikama hrane

„RUDNAP AGRAR” PODI@E PLANTA@U U IRIGU

Za jabu~wak na 500 hektara 50 miliona evra Na pet stotina hektara, na obroncima Fru{ke gore, beogradska „Rudnap grupa“, odnosno kompanija „Rudnap agrar“ podi`e planta`u jabuka, a pored planta`e na kojoj }e posao dobiti 100 radnika-sezonaca, na po osam meseci godi{we, bi}e sagra|ena i savremena hladwa~a, kapaciteta 8.000 tona, te skladi{ta za vo}e i magacini za mehanizaciju i reprodukcioni materijal. U ovaj posao kompanija }e ulo`iti ukupno oko 50 miliona evra. Podizawe zasada bi}e u tri faze do prole}a 2012. godine, kada }e planta`a biti kompletirana.

na jabuka i najve}i je uvoznik ovog vo}a na svetu. Kada zaokru`imo ovu investiciju, ovde }e posao na osam meseci, koliko traje proizvodni ciklus, dobiti 100 radnika. Za sada sve te~e po planu, a ukupno ulagawe u planta`u iznosi}e vi{e od 50 miliona evra. Uporedo sa sadwom jabuka ovde su ve} iskopali {est bunara da bi organizovali navodwavawe vo}waka po sistemu “kap po kap” sa senzorima i meteo-stanicom. Cela planta`a bi}e prekrivena protivgradnom mre`om i sistemom antifrost za{tite od grada.

Ovih dana bi}e privedena kraju sadwa oko 490.000 sadnica uvezenih od poznatog proizvo|a~a iz Italije, firme „Griba” Ovog prole}a „Rudnap agrar“ }e podi}i 130 hektara planta`e jabuke sa sortama koje su tra`ene na doma}em i stranom tr`i{tu – „greni smit”, „deli{es“ zlatni i crveni, i „gala“. Sadni materijal je uvezen od poznatog proizvo|a~a iz Italije, firme „Griba“, i ovih dana bi}e privedena kraju sadwa oko 490.000 sadnica. U ovom poslu anga`ovano je 170 radnika i deset mladih agronoma-vo}ara s Departmana za vo}arstvo Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, koji }e po zavr{enoj sadwi ovog prole}a oti}i na specijalizaciju u Italiju. – U prvoj fazi, koja je ve} pri kraju, ulo`eno je 12,5 miliona evra – saop{tio je ju~e na planta`i savetnik direktora „Rudnap grupe“ Vladimir Bura, i istakao da imaju odli~nu podr{ku lokalne samouprave op{tine Irig. – Odlu~ili smo se za sorte koje su tra`ene na svetskom i doma}em tr`i{tu. Ra~unamo na tr`i{te EU i Rusije jer samo Rusija godi{we tro{i 1,4 milion to-

– Ra~unamo da }emo razvojem vo}arstva na teritoriji op{tine Irig doprineti wenom br`em ekonomskom razvoju, ali i uposliti nezaposleno lokalno stanovni{tvo. @elimo da mladi in`eweri, koje smo primili direktno s fakulteta, rastu zajedno s planta`om, da budu deo ovog projekta – kazao je generalni direktor „Rudnap grupe“ Aleksandar Skuli}. Predsednik op{tine Irig Vladimir Petrovi} izrazio je uverewe da }e biti jo{ novih vo}waka i vinograda na padinama Fru{ke gore, i istakao da pomo} lokalne samouprave ovakvim projektima ne}e izostati. – Uostalom, 170 radnika je ovog prole}a anga`ovano na sadwi prve faze planta`e, i to je veoma va`na finansijska stavka za Iri`ane koji su se ovde zaposlili. „Rudnap grupa“ je ozbiqno pri{la ovom poslu i ja verujem da }e i ova planta`a doprineti ekonomskom razvoju ovog kraja – kazao je Petrovi}. S. Bojevi}

Od 2006. do pro{le godine bez posla je ostalo vi{e od 3.300 zaposlenih u vojvo|anskom agraru, ta~nije u poqoprivredi, prehrambenoj industriji i vodoprivredi, re~eno je “Dnevniku” u Savezu samostalnih sindikata Vojvodine. Kako sada stvari stoje, ni ova godina radnicima u agraru nije donela ni{ta dobro. Ako se hitno ne{to ne uradi, mogli bi buknuti veliki {trajkovi u poqoprivredno-prehrambenim firmama, a jedan bi mogao ozbiqno potresti Vojvodinu. Naime, stawe je kriti~no u najve}em agrarnom kompleksu u Pokrajini, PIK-u “Be~ej”, ~iji je vlasnik \or|ije Nicovi} pre

mesec dana zatra`io pomo} dr`ave da 1.100 radnika ne bi ostalo bez posla. Kako je tada rekao Nicovi}, u suprotnom, kombinat ne}e mo}i ni da ih zadr`i ni da

Savez samostalnih sindikata Srbije objavio je da su tri poqoprivredno-prehrambena preduze}a donela odluku o {trajkovima upozorewa, koji bi, ukoliko ne bude dogovora s poslovodstvom, mogli prerasti u generalni {trajk isplati otpremnine. Da li }e stvari zaista i}i u tom pravcu, trebalo bi da bude jasnije u ponedeqak, za kada je zakazan sastanak sindikalaca s prvim ~ovekom

Uz otpremnice i fiskalne ra~une do 14.000 dinara Poqoprivredni proizvo|a~i koji su od 1. februara do 15. aprila obnovili registraciju porodi~nog poqoprivrednog gazdinstva, mo}i }e u Upravi za trezor, gde su registrovali gazdinstvo, podneti zahtev za regresirawe repromaterijala. Zahtevi }e se podnositi u dva termina. Prvi je od 1. maja do 30. juna a drugi od 1. do 30. septembra 2010. godine. Kako je saop{tilo Ministarstvo poqoprivrede, jedan od osnovnih uslova za ostvarivawe regresa je da poqoprivrednici izmire obaveze prema Republi~kom fondu za penzijsko i invalidsko osigurawe u visini iznosa za 2009. godinu. To se ne odnosi na podnosioce zahteva s Kosova i Metohije i podru~ja s ote`anim uslovima rada u poqoprivredi, odnosno marginalnih podru~ja, za povr{ine do pet hektara. Da bi poqoprivrednici dobili regres, neophodno je da izmire PIO obaveze do 30. aprila, kada je posledwi rok ako `ele da ostvare subvencije Ministarstva poqoprivrede. Ovo je neophodan uslov i u svim drugim uredbama Ministarstva koje imaju PIO uslov. Kao dokaz da su kupili repromaterijal bi}e u obavezi da uz zahtev podnesu ra~une. Ministarstvo poqoprivrede je vodilo ra~una o tome da uredbom obuhvati sve situacije koje se javqaju na tr`i{tu, tako da, u zavisnosti od na~ina pla}awa ili statusa gazdinstva, podnose razli~ite vrste ra-

~una. Tako|e se iza{lo u susret zahtevima poqoprivrednih proizvo|a~a da se uva`e ra~uni od jese-

cevi i na wih cucle iz kojih }e jari}i jesti me{avinu ve{ta~kog mleka i vitamina koji sle-

Delikates u hrastovoj kori Uskoro }e s farme u Kukujevcima na tr`i{te i}i kozji sir u hrastovoj kori, sir u kestenovom listu, sir u pepelu, beli sir..., kakvi budu zahtevi kupaca, najavquju vlasnici ve} nadaleko ~uvene farme. Bi}e i drugih mle~nih proizvoda, kao {to su mleko u tetrapaku, jogurt, pavlaka... giji rada trebalo je da jari}i budu sme{teni u svoj deo objekta, a nisu. Preostalo nam je da postavimo na zidove tog objekta

duju. O tom delu posla brine in`ewer poqoprivrede. Na{ sagovornik je napomenuo da u svom domu koze imaju

ko|e }e se uva`avati i ra~uni za folijarno mineralno |ubrivo. Oni koji su kupqenu robu platili

Za |ubriva {est hiqada, za gorivo ~etiri Pravo na regresirawe repromaterijala, u skladu s izmenama Uredbe o regresirawu, imaju i fizi~ka lica, nosioci nekomercijalnog poqoprivrednog gazdinstva, pod uslovima utvr|enim Uredbom. Podsetimo, mineralna |ubriva regresiraju se sa 6.000 dinara po hektaru, ako je ukupan iznos prema prilo`enim ra~unima 9.000 dinara i vi{e, a ako je na ra~unu iznos od 6.500 do 8.999 dinara, onda je regresirani deo 4.500 dinara. Po 4.000 dinara ide za deklarisano seme i dizel-gorivo. we setve iz prethodne godine, tako da va`e oni od 1. oktobra 2009. do 30. septembra 2010. godine. Ta-

Kozji sir u julu na trpezama

130 koza ojari}e se u maju ove godine – ispri~ao nam je Radomir Roganovi}. – Po novoj tehnolo-

mo da je okon~an {trajk u “Kwazu Milo{u”, koji je, kao i “Imlek”, pod kapom “Salforda”. Ina~e, Savez samostalnih sindikata Srbije objavio je da su tri

poqoprivredno-prehrambena preduze}a donela odluku o {trajkovima upozorewa, koji bi, ukoliko ne bude dogovora s poslovodstvom, mogli prerasti u generalni {trajk. Predsednik za poqoprivredu Dragan Zarubica na konferenciji za novinare nije `eleo da ka`e o kojim firmama se radi, navode}i da su odluke o {trajkovima dostavqene poslodavcima i da su neki pregovori u toku, a neki }e po~eti narednih dana. On je naveo da su glavni problemi tih firmi, koje su iz Beograda, [umadije i Vojvodine, tehnolo{ki vi{ak radnika i neispla}ene zarade. S. G.

USKORO PODNO[EWE ZAHTEVA ZA SUBVENCIJE PO HEKTARU

FARMA KOZA U KUKUJEVCIMA NAJMODERNIJA U EVROPI

Vlasnici “Beokapre” DOO Radomir Roganovi}, Predrag Nik~evi} i Sr|an Kova~evi} o~ekuju da }e prve koli~ine kozjeg sira ponuditi srpskom, crnogorskom i drugim, bli`im tr`i{tima, ve} u julu ove godine, kada se zavr{i druga faza izgradwe wihove farme koza i mlekara. Oni su u Kukujevcima u prvoj fazi izgradwi objekata za 400 sanskih visokomle~nih koza obezbedili prostor od 1.300 kvadratnih metara. Objekat za jari}e ima 500 kvadratnih metara, jar~evi su se udomili na 400 kvadrata, sewak ima 450... Ukupan koristan prostor “Beokapre” DOO iznosi 4.000 kvadrata. Nastavak prve faze radova je izgradwa nove mlekare na 400 kvadratnih metara, a preostao je zavr{etak odeqewa za jari}e kao i kopawe bunara. – Bili smo sre}ni {to su nam u vreme najja~e zime, kada je temperatura bila 20 stepeni ispod nule, iz Austrije stigle potpuno zdrave sanske koze, wih 180, i pet jar~eva. U to vreme ih te{ko bilo i prihvatiti jer je i u objektima bilo vrlo hladno. Ipak, uspeli smo i sve koze o~uvali smo na broju i evo ih je sada 50 ojarilo 80 jari}a. Ostalih

PIK-a “Be~ej”, odnosno “Irva investicija”, ve}inskog vlasnika be~ejskog kombinata. Kako saznajemo, i zaposleni u “Imleku” prete bunom, a pomeni-

prirodan ambijent. Zeleni zastori na prozorskim otvorima se digitalno di`u i spu{taju, te psihi~ki smiruju koze jer one shvataju taj zeleni ambijent kao prirodu, {umu ili livadu. – Ostavili smo otvore da bi koze iza{le iz objekta u prirodu i ovih dana }emo ih otvoriti jer je vreme lepo. Ina~e, koristimo {vedski sistem mu`e “delaval”. To je najsavr{eniji i najmoderniji model ura|en u Evropi. Interesantno je da, kad koze ulaze u prostor za mu`u, povla~ewem pregrade za hranu udesno zapravo zatvaramo svaku u boks za mu`u, i to odli~no funkcioni{e. Dok se obavqa elektri~na mu`a, koze jedu hranu koja im je ponu|ena iz valova, a kada se mu`a zavr{i, valov se di`e i koza izlazi u hodnik i ulazi pravo na svoje mesto. Mleko od mu`e proti~e u prohromski rezervoar kapaciteta 2.000 litara. Sad ga prodajemo, a od 1. jula iz ovog rezervoara pumpom }e se mleko potiskivati u mlekaru, udaqenu oko 60 metara – objasnio je Roganovi}, dodaju}i da }e kapacitet mlekare biti 4.000 litara dnevno. D. Savi~in

gotovim novcem podnose fiskalni ise~ak izdat od 1. oktobra 2009. do 26. februara 2010. godine. Od

27. februara do 30. septembra uz fiskalni ise~ak podnose i gotovinski ra~un koji glasi na ime podnosioca zahteva. Podnosilac zahteva je uvek nosilac poqoprivrednog gazdinstva. U Ministarstvu poqoprivrede nagla{avaju da poqoprivrednici koji su repromaterijal kupili na odlo`eno pla}awe, prila`u fiskalni ise~ak s nazna~enim odlo`enim pla}awem i original ili overenu kopiju fakture (ra~una) koja glasi na ime podnosioca zahteva, izdate od 1. oktobra 2009. do 30. septembra 2010. godine. Poqoprivrednci koji sklapaju ugovor o zajedni~koj proizvodwi s organizatorom proizvodwe, kao dokaz za preuzeti repromaterijal prila`u original ili overenu kopiju fakture i otpremnice koje glase na ime podnosioca zahteva, s naznakom da se radi o kompenzaciji. Recimo i da neki ova dva dokumenta izdaju kao jedan “ra~un-otpremnica”, a to je tako|e prihvatqiv kao dokaz, sve izdato izme|u 1. oktobra 2009. i 30. septembra 2010. godine. Poqoprivredni proizvo|a~i – fizi~ka lica, koji imaju obavezu pla}awa PDV-a, mogu prilo`iti bilo koji od pomenutih ra~una ili samo ra~un koji glasi na ime podnosioca zahteva, tako|e izdat od 1. oktobra 2009. do 30. septembra 2010. godine. Poqoprivrednici s Kosova i Metohije podnose original ra~un izdat izme|u 1. oktobra 2009. i 30. septembra 2010. godine. S. G.

Odzvonilo besnilu i kugi – U Srbiji }e narednih dana, ~im po~ne lepo vreme, po~eti realizacija projekta iskorewivawa besnila i sviwske kuge kod `ivotiwa, koji }e trajati tri godine i ~ija je ukupna vrednost najmawe 13 miliona evra – izjavio je direktor Uprave Ministarstva poqoprivrede za veterinu Zoran Mi}ovi}. – Re~ je o velikom poslu jer su izvori besnila po {umama, gde je te{ko odneti mamce, pa }e se oni bacati iz lakih aviona, po jasno utvr|enom planu i proceduri. On je naglasio da }e projekat biti realizovan u saradwi sa

stru~wacima Evropske unije i da }e wime rukovoditi ekspert iz Nema~ke Klaus Gefner. Obja{wavaju}i da se Srbija time ukqu~ila u veliki me|unarodni projekat, Mi}ovi} je rekao da je Evropska unija Upravi za veterinu odobrila 8,2 miliona evra za aktivnosti na tom projektu u ovoj godini. – U narednoj godini dobi}emo jo{ tri miliona evra, a u 2012. godini jo{ dva miliona – rekao je Mi}ovi}, i naveo da je re~ o projektu “koji je ve} vi|en u okru`ewu”.

Agrar i evropske integracije Dru{tvo agrarnih ekonomista Srbije (DAES), u saradwi s Privrednom komorom Vojvodine, organizuje 28. aprila savetovawe na temu ”Agroprivreda Srbije i evropske integracije – (ne)prilago|avawe Prelaznom trgovinskom sporazumu”. Savetovawe }e se odr`ati u “Master centru” Novosadskog sajma, a u~estvova}e doma}i i evropski stru~waci. Ciq ovog skupa je kriti~ka analiza liberalizacije trgovine u procesu

prilago|avawa agroprivrede Srbije evropskim integracijama, s posebnim osvrtom na efekte Prelaznog trgovinskog sporazuma s EU. Sagleda}e se pozitivni i negativni efekti u procesu liberalizacije trgovine, a bi}e re~i i o konkurentnosti agroprivrede Srbije i zemaqa CEFTA-e i EU. Vide}e se i dokle se stiglo u reformi agroprivrede Srbije u uslovima trgovinske liberalizacije i predlo`iti mera za ubrzawe tog procesa. S. G.


Dani bezbedne vo`we “Roud {ou Vojvodina” bi}e odr`an danas od 12 do 17 ~asova, na Trgu slobode, kao sutra u isto vreme, ali tada na platou ispred Master centra Novosaskog sajma. Posetioci }e imati priliku da u specijalnim ure|ajima za simulaciju osete “opasne” situacije u vo`wi i da isprobaju svoje sposobnosti za volanom. Ovaj karavan bezbedne vo`we organizuju “DDOR Novi Sad” i Nacionalna voza~ka akademija. N. V.

U [KOLAMA SPREMAWE, U PORTI ZELENI TRG

Zelenilo osvaja grad Veliko spremawe {kolskih dvori{ta danas }e biti uprili~eno u O[ “\or|e Nato{evi}”, [OSO “Milan Petrovi}”, ST[ “Mileva Mari} An{tajn”, O[ “Jovan Popovi}” i O[ “Mihajlo Pupin” u Veterniku. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe Milan \uki} i na~elnica Gradske uprave za komunalne poslove poseti}e O[ “\or|e Nato{evi}”, gde }e u~enici i nastavnici, uz logistiku i pomo} radnika

“^isto}e”, ure|ivati {kolsko dvori{te. Zeleni trg }e danas, u re`iji “Gradskog zelenila”, ni}i u Katoli~koj porti. Posetiocima Zelenog trga bi}e ponu|en kontejnerski sadni materijal, pogodan za sadwu tokom cele godine - drve}e, {ibqe, cve}e, aran`mani i stolarija (`ardiwere u obliku vozi}a, korwa~ica i ba{tenske klupe). In`eweri hortikulutre deli}e savete, a predvi|ene su i povoqnije cene. S. K.

Novosadska subota24.april2010.

Borba bez kraja G

Pro{ao rok za pla}awe struje Rok za pla}awe ra~una za struju istekao je, saop{teno je ju~e iz „Elektrovojvodine“. Iz preduze}a apeluju na potro{a~e da izmire dugovawa kako bi izbegli iskqu~ewa, ~ija se u~estanost pove}ava krajem svakog meseca. Uz to,

koliko god da inspekcija ka`wava, divqi taksisti i daqe voze putnike, kojima istini za voqu nije ni malo lo{e. [to bi se gu`vali u autobusima, kada ve} imaju komfor i, uzgred re~eno, jeftin prevoz. A uzroci ovog nadmetawa bez prestanka i nisu nedoku~ivi. Sve vi{e Novosa|ana svakodnevno ostaje bez posla, mnogi se odmah prijave na Zavod za zapo{qavawe, a oni nestrpqivi re{e da postanu taksisti. U tom biznisu, svakodnevni priliv novca je siguran, a ako ne curi on bar kapqe. I tako zbog sveop{te ekonomske krize koja nas drma ve} 20 godina, u Novom Sadu trenutno ima preko 4.000 taksista, od ~ega je oko 1.800 registrovano, a od tog broja svega 400 wih pla}a porez. Q. Nato{evi}

Pe{a~ewe i brawe lekovitog biqa Planinarsko-smu~arsko dru{tvo “@elezni~ar” sutra organizuje pe{a~ewe od Bege~a, odakle se skelom prelazi u Bano{tor, nastavqa do Grabova i Ravne, odakle sledi povratak. Ruta duga~ka oko 20 kilometara vodi kroz predeo koji obiluje sremu{om. Polazak je u 6.45 sati autobusom broj 56, za Bege~. I. S.

V REMEPLOV

Autobusi po svetskoj meri

hronika

NA RASKRSNICI KOD SAJMA POPRAVKA I DAQE

Gu`va i za vikend Radovi na raskrsnici Ulice Hajduk Veqkove, Bulevara kraqa Petra prvog i Rumena~ke, nastavqaju se i tokom ovog vikenda. Radnici „Puta“ zavr{ili su prvu fazu posla, ta~nije postavili zavr{ni sloj asfalta, tako da }e danas jedna deonica raskrsnice biti otvorena za saobra}aj. Druga faza radova podrazumeva zatvarawe dela raskrsnice, na pravcu Rumena~ka i Ulica Bra}e Popovi}. Pored pomenutog, sutra }e se iscrtavati horizontalna signalizacija na raskrsnici Bulevara oslobo|ewa i Bulevara Ja{e Tomi}a, kao i u Ulicama @arka Zrewanina i Miroslava Anti}a. Do eventualnog prekida posla, kako ka`u u „Putu“, mo`e do}i samo u slu~aju ki{e zbog koje ne bi postojali uslovi za crtawe signalizacije i postavqawe asfalta. B. M.

Foto: F. Baki}

Humanitarna izlo`ba fotografija Prodajna izlo`ba fotografija Miqana ^ubranovi}a bi}e otvorena ve~eras u 18 ~asova, u kafi}u “Gerila” u Dunavskoj ulici 17. Nakon toga }e se odr`ati akusti~ni koncert grupe “Plagenplej (Plug’n’Play)” i kantautora Milana Kerezovi}a-Keckeca. Prihod od svake prodate fotografije je namewen za operaciju o~iju Bojane Brzak, koja boluje

od atrofije o~nih nerava. Miqan ^ubranovi} (1976-2009) se bavio novinarstvom od 1996. godine i bio je ~lan Nezavisnog dru{tva novinara Vojvodine. Radio je za agenciju Fonet, bio je saradnik u „Gra|anskom listu“, „Glasu javnosti“ i dnevnom listu „Politika“. Pored toga je bio zvani~ni fotoreporter muzi~kog festivala „Egzit“. N. V.

Ulep{ane telepske ba{te Radnici “^isto}e” u ponedeqak }e odnositi ba{tenski otpad sa Telepa. Spakovan i uvezan otpad iz vrtova treba izneti pred ku}u do {est sati. Kontejneri za odlagawe krupnog otpada do ponedeqka }e biti u Kisa~u, ispred stare {kole u Ulici Vuka Karaxi}a, u @elezni~koj 7 i ispred pijace u Slova~koj 1. I. S.

Demokrate ~iste Slanu baru Danas od 9 sati mesni odbor Demokratske stranke na podru~ju Mesne zajednice “Slana bara” organizuje radnu akciju “@ivim ~isto, `ivim zdravo”. Akcija{i }e o~istiti prostor oko Doma zdravqa, osnovne {kole i sedi{ta mesne zajednice. I. S.

Rukovodioci novosadskog preduze}a „Auto karoserija“ saop{tili su 24. aprila 1984. da pred Prvi maj po~iwe da rad nove fabrike ovog preduze}a u Novom Sadu, podignute u industrijskoj zoni Sever 2. Naglasili su da }e do kraja godine iz ove fabrike iza}i 60 savremenih autobusa, kakvi su se do tada nabavqali u inostranstvu. U fabrici je posao dobilo 300 radnika, a po~etkom idu}e godine bi}e otvoreno

kako saop{tavaju iz „Elektrovojvodine“, iskqu~eni potro{a~i dodatno pla}aju naknadno ukqu~ewe. U saop{tewu se podse}a da gra|ani koji na vreme pla}aju elektri~nu energiju imaju pet odsto popusta mese~no. S. K.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

radski oci re{ili su da se obra~unaju sa divqim i nelegalnim prevoznicima, pa ve} drugi mesec za redom non-stop kontroli{u sve koji imaju taksi table, bilo da su u udru`ewu, ili su samostalni. Jedno vreme trajala je kampawa, kojoj su mediji posvetili du`nu pa`wu, jer je bitka protiv poslovawa na crno i bitka koja treba da spre~i gubitke u nov~aniku dr`ave, ali i onih koji taksiraju po propisu. Akcija inspekcija traje i daqe i ~ini se da joj se kraj ne nazire. Dnevno inspekcije divqim taksistima privremeno oduzmu dva automobila, a usput skinu i pet do {est registarsih tablica. Napi{e se u i tamo i po koja mandatna kazna, a prekr{ajne prijave pqu{te svakodnevno. Ipak, `eqa za poslom i, naravno, novcima je ve}a od svega i

„ELEKTROVOJVODINA” UPOZORAVA

jo{ 50 radnih mesta. Ugovoren je izvoz petine proizvodwe. Pre tideset godina „Auto karoserija“ je bila mala remontna radionica, koja je kasnije postala sastavni deo mariborskog TAM a. Iz godine u godinu preduze}e je ja~alo, da bi se sasvim osamostalilo i zaokru`ilo proizvodwu autobusa. Ova vozila su tada uspe{nno prodavana u zemqama Azije, Afrike i Ju`ne Amerike. N. C.

Tai ~i na [trandu Svetski dan drevnih kineskih ve{tina Tai ~ia i |i gonga bi}e obele`en danas u 10 ~asova na [trandu. ^lanovi Vu{u kluba „Laohu“ iz Petrovaradina demonstrira}e ove ve`be koje slu`e pre svega za poboq{awe zdravstvenog stawa i relaksaciju. B. P. P.

RASKRSNICA USPENSKE I JEVREJSKE ULICE

Zbog radova 20 na sat Na raskrsnici Uspenske i Jevrejske ulice od danas do 30. aprila bi}e izmewen re`im saobra}aja tako {to }e se saobra}aj odvijati naizmeni~nim preusmeravawem po kolovoznim trakama uz ograni~ewe brzine na 20 kilometara na sat, saop{teno je ju~e iz Gradske uprave za saobra}aj i puteve. Razlog izmene re`ima saobra}aja jeste postavqawe opti~kih kablova koje finansira „Informatika“. S. K.

VESTI Obuka na bazenima Spensa Upis na sportsko rekreativne programe na zatvorenom bazenu na Spensu po~iwe u ponedeqak 26. aprila, svakog radnog dana od 15 do 20 ~asova, a polaznici po~iwu s obukom 4. maja. Cena zavisi od odabranog programa, pa tako obuka nepliva~a staje 2.000 dinara, a akvarobik 1.800 i 2.200 dinara. Za mesec dana programa „Tata-mama plivajte sa nama“ potrebno je izdvojiti 1.800, dok ova

obuka za svako naredno dete ko{ta 1.200 dinara. B. P. P.

„Mudrost i lepota re~i” Povodom obele`avawa Svetskog dana kwige, danas u 11 ~asova u bibliote~kom ogranku „Kosta Trifkovi}“ u Ulici Bra}e Mogin 2 bi}e odr`an program „Mudrost i lepota re~i“. U~estvuju Pavle Papulin, Draga Trnini}, Marija Mandi} i @elmira Benka. B. P. P.


NOVOSADSKA HRONIKA

subota24.april2010.

c m y

8

DNEVNIK

KAO NADLE@NA DIREKCIJA DONESE RE[EWE

Katoli~koj crkvi vra}aju se 22 lokala Ukoliko Direkcija za restituciju crkvene imovine narednih meseci donese re{ewe kojim se vra}a crkvena imovina, ~ak 22 lokala u Katoli~koj porti, Mite Ru`i}a 2 i Laze Tele~kog 9 u Novom Sadu bi}e vra}eni novosadskoj Rimokatoli~koj crkvenoj op{tini “Ime Marijino”. Naime, novosadska Rimokatoli~ka crkvena op{tina “Ime Marijino” podnela je u zakonskom roku zahtev Direkciji za restituciju cr-

kvene imovine za vra}awe oduzete imovine, me|u kojom se nalazi i poslovni prostor u okolini Katoli~ke porte. Predstavnici Direkcije za restituciju Dragan Nikoli} i Irena @ivkovi} posetili su objekte za koje se tra`i povra}aj i na licu mesta napravili uvi|aj u stambeno poslovne zgrade u Katoli~koj porti 4-6, Mite Ru`i}a 2 i Laze Tele~kog 9. Uvi|aju su pored wih prisustvovali i punomo}nik RKCO

“Ime Marijino” advokat Gaudewi Matild i predstavnici JP “Poslovni prostor” iz Novog Sada. Prilikom uvi|aja slu`bena lica Direkcije za restituciju utvrdili su da se u stambeno poslovnim zgradma koje potra`uje “Ime Marijino” danas nalaze 22 poslovna prostora i da oni treba da budu predmet postupka koji se vodi pred Direkcijom. Q. M.

SUGRA\ANI NEGODUJU ZBOG PRETERANIH APETITA „PARKING SERVISA”

Foto: N. Stojanovi}

O[ „\OR\E NATO[EVI]” PROSLAVILA 55. RO\ENDAN

Laktali se osmaci i nastavnici

Na terenu Osnovne {kole “\or|e Nato{evi}” ju~e je bila prava uzavrela atmosfera na fudbalskoj utakmici osmaka i nastavnika. Pune tribine navija~a, koji su dobacivali i `ustro navijali, sudija koji je nadgledao ima li faula i {kolski bend ~iji je bas odzvawao celim terenom. - Tradicionalno svake godine povodom Dana {kole organizujemo utakmicu izme|u nastavnika i {kolske reprezentacije - rekla je

pomo}nica direktora Milica Nevidov~i} i dodala da nema popu{tawa, ve} da igraju kao pravi profesionalci. Bilo je laktawa, sudarawa, poskoka, sve taktike su se koristile kako bi se postigao gol. Na kraju se iskustvo i mudrost pokazalo kao uspe{nije, pa su nastavnici pobedili svoje |ake sa rezultatom 5:3 . Va`no je u~estvovati, a ovo je ipak bilo u ime proslave 55. ro|endana {kole. I. D.

@onglirawe u CK13 Otvorena radionica poi odr`a}e se danas od 16 do 19 sati u Omladinskom centru CK13, Vojvode Bojovi}a 13. U~esnici }e imati priliku da nau~e kako se vrti poi, a tako|e }e mo}i i sami da nau~e druge sli~nim `onglerskim ve{tinama i trikovima koje znaju. U~esnici treba da ponesu loptice, poi, poi ~arape, ~u-

nove. Ulaz je besplatan. Poi je novozelandski spoj sporta i umetnosti, plesa i `onglirawa, a dana{wi izgled duguje sve ve}em broju zaqubqenika u ovaj ples s vatrenim kuglama, koji su mu pridodali elemente joge, tai~ia, baleta i u~inili ga modernom, atraktivnom i fizi~ki zahtevnom ve{tinom. Q. Na.

DANAS I SUTRA NA SPENSU

Po~iwu „Dani fantazije” Udru`ewe qubiteqa dru{tvenih igara “Valhala” iz Novog Sada danas i sutra u holu Spensa ispred Gradske kafane organizuje manifestaciju “Dani fantazije 2010”. Bi}e organizovano takmi~ewe u dru{tvenim igrama koje su prilago|ene razli~itim uzrastima, a bi}e prire|ena i izlo`ba maketa i minijatura. Sve~ano otvarawe manifestacije zakazano je za 13 ~asova, a program }e trajati od 10 do 19 ~asova. Ulaz je besplatan. B. P. P.

FOTO-MARATON DANAS NA ULICAMA

Pazi, slika se

Drugi novosadski Foto-maraton startuje danas u 10 ~asova, kod Pozori{ta mladih, a zavr{ava se u 22 ~asa. Maratonci }e fotografisati na temu “^ovek i grad”, a re~ je o manifestaciji koja je namewena svim qubiteqima fotografije

i Novog Sada. Organizatori doga|aja apeluju na sugra|ane koji se zateknu na ulicama u toku maratona da asistiraju maratoncima, tako {to }e se pona{ati prirodno dok budu fotografisani. N. V.

Stanarska karta skupqa za 744 dinara Nove, vi{e, cene parkirawa u gradu, po~e}e da se primewuju nakon prvomajskih praznika, a kao i svaki put kada ne{to poskupi sugra|ani su nezadovoqni. Prema reakcijama Novosa|ana, koji smatraju da je re~ o preteranom apetitu “Parking servisa”, najvi{e negodovawa izazvala je ~iwenica da }e uskoro stanarske parking karte za mesec dana ko{tati 186 umesto 124, dok }e na godi{wem nivou wihova cena biti 2.232 umesto dosada{wih 1.488 dinara, dakle ~ak 744 dinara vi{e.

sugra|ane obave{tavati koliko mesta ima u obli`wim parking gara`ama. Oni }e doprineti da se u blizini zatvorenih parkirali{ta ne stvaraju gu`ve koje usporavaju saobra}aj. Ve} u junu prvi takav displej bi}e postavqen na raskrsnici kod Srpskog narodnog pozori{ta. Jekni} je napomenuo da ni jedan dinar od ovog poskupqewa ne}e oti}i za plate zaposlenih, ve} iskqu~ivo za poboq{awe parkirawa u gradu. - [to se ti~e stanarskih parking karata, mislim da sugra|a-

I kada do|e do poskupqewa, to ne}e biti velika suma jer, primera radi, mesec dana parkirawa staje koliko dve pakle cigareta - ka`e Radovan Jekni} Portparol “Parking servisa” Radovan Jekni} ka`e da }e se novac koji }e se zaraditi podizawem cena ulagati u parkirali{ta, nova mesta za ostavqawe bicikala, kao i u nove displeje koji }e biti postavqeni na nekoliko mesta u gradu, a koji }e

ni za tu uslugu pla}aju simboli~nu cenu. Oni sa godi{nom kartom imaju prava da cele godine ostavqaju automobile u svojim ulicama i u jo{ nekoliko okolnih. I kada do|e do poskupqewa to ne}e biti velika suma jer, primera radi, mesec dana

^ITAOCI PI[U SMS

Foto: F. Baki}

parkirawa staje koliko dve pakle cigareta - ka`e Radovan Jekni}. Podse}amo, ostavqawe automobila u crvenoj zoni, nakon prvomajskih praznika, ko{ta}e 45 dinara po satu (sada 40), u plavoj 35 (sada 30) a u beloj 30 dinara (sada 20). Na parkinzima s kontrolom ulaska i izlaska ostavqawe vozila ko{ta}e 35 dinara po satu, a sada{wa cena je 22. Dnevna karta na stalnim parki-

rali{tima pla}a}e se 100 dinara, na parkingu kod Najlon pijace bez obzira na vreme zadr`avawa 79 a trenutno je 73, a na parkinzima poput onog preko puta Sajma, ostavqawe vozila pla}a}e se 250 dinara (sada 220) bez vremenskog ograni~ewa u danima kada se odr`avaju sajamske manifestacije. Kod [tranda }e parkirawe bez ograni~ewa biti 40 dinara, a sada je 35. B. Markovi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Kontejnerska rekreacija Apel „^isto}i“! U Berislava Beri}a (14,12,10) nema nijedne kante za sme}e. Prinu|eni smo da ga nosimo u Kraqevi}a Marka, Save Kova~evi}a, F.Tivadora. Neko ga dr`i po nedequ dana na terasi pa smrdi, a neko ga uve~e baca sa terase, jer ga mrzi da ide u drugi kvart. Starog i bolesnog (na {takama) sveta ima, pa ako sa mukom moraju do du}ana, na jedvite jade i |ubre vuku u druge kvartove. Postavite nam 2 kante u Berislava Beri}a ispred br.12, pa }e svima biti bli`e. Stanari. 062/1296... *** Ka`u onomad da je taj [ari}, {to je „vaqao koku“, navijao svojevremeno za Podgori~ku „Budu}nost“. Sto posto sam sigulan da }e, ~im ga stlpaju u colku, poceti da navija za „Slobodu“ iz Tuzle. Pozzz mali \okica. 063/1050... *** Ima jedna dobra poslovica koja ka`e: „@eli{ da promeni{ svet? Kreni od sebe.“ (P.S. Ako je Va{oj redakciji potreban kolumnista. Zovite me. Miss Prim.). 060/7077... *** Po{tovana 062788... U ure|enim i bogatim dr`avama studenti paralelno rade bez obzira jesu li na buxetu ili ne, pa s obzirom na to mislim da ni nama ne bi ni{ta

falilo da malo zasu~emo rukave i osamostalimo se na vreme. 065/8360... *** Obe}ali su pred izbore ve}u zaposlenost, {vedski standard, br`i ulazak u Evropsku Uniju, dali su re~ da }e proterati kriminal, netoleranciju, nepotizam... Ali, ko je mogao znati, da oni ba{ i nisu qudi od re~i?! Pozzz, mali \okica. 063/1050... *** Jel ima neko od nadle`nih da odgovori kad }e po~eti da se gradi tr`ni centar (jo{ jedan „Skadar na Bojani“) na uglu Partizanske i Sentandrejskog puta?! 065/5206... *** Kandidat za guvernera NB je izjavio da mu je ciq broj jedan da stabilizuje cene. Izgleda da su cene to ve} ranije ~ule pa po`urile... 064/2466... *** Za{to niko ne reaguje da se kvanta{ka pijaca ispred “Maksija” na Bulevaru skloni. Ruglo grada. 064/8195... *** Drugar Nenada ^anka dobio nekoliko {amara i modricu na oku i odmah dignuti Pajti}, Pavli~i}...

sve inspekcije (republi~ke, pokrajinske i gradske) samo su falili tenkovi na ulicama. Kad su „obi~ni“ qudi ubijani, sve rutinski, naro~ito publicitet. Se}am se devedesetih i malog nesta{nog Marka i wegovih pajtosa. Niko nije smeo da ih pipne, a okolo padaju glave, glad, nezaposlenost...

Nadali smo se da je taj manir pro{lost, ali ~udo neko taj VIP sindrom i „Evropqani“. 065/4606... *** Masovno se prodaje po apotekama i preko, nazovimenaxera „germanijum 132“. TV „Panonija“ ga reklamira (dobro su pla}eni, za{to da ne?), lekari ga na toj TV reklamiraju (i wima treba novac, za{to da ne?), a pacijent, kad pita za „GE 132“, dobija odgovor da je to samo prevencija i da se nikako ne odri~u svoje, ve} utv|ene terapije.(???) A „GE 132“ u sastavu ima i biqaka koje poti~u iz zemaqa gde su Ame-

rikanci, 40-tih i 60-tih godina pro{log veka, dobro ekolo{ki oplemenili svojim bombama i diditi pra{kom! Ako je on tako dobar, za{to ima toliko puno obolelih od dijabetesa, kancera, astme, kardio oboqewa... i jo{ se predvi|a porast oboqewa? Zna~i, jedni se bogate, a ve}ina i daqe boluje! „Dnevni~e“, ispitaj o ~emu se radi! 062/1296... *** Kakvi to dvono`ni manijaci {etaju zemqom Srbijom? Ko su ti divqaci koji napadaju putnike u vozu, pucaju na ulicama, {umi, koji seku psima {ape (sutra }e i qudima ruke), koji kolima nale}u na policiju... Ko su ti pedofili i seksualno-poreme}eni tipovi koje ne mogu da uhapse, a ako ih i uhapse, dobijaju sme{nu minimalnu kaznu? Amerikanci se nisu odrekli elektri~ne stolice i robije od 500 godine, arapske zemqe se nisu odrekle kamenovawa, odsecawa ekstremiteta, a za{to mi ne vratimo smrtnu kaznu? Ko nam to brani, Ameri, mo`da? 064/0863... *** Ne navijajte iz foteqe, do|ite na stadion. Qudi, ovo nema ni u Taxikistanu. Sre}om, imam dvoje `enske dece koja ne vole fudbal. 060/3030...


NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

subota24.april2010.

9

NA TVR\AVI PREDSTAVQENE TRADICIJA I AMBICIJE ZA BUDU]NOST

Novi Sad poslovna kapija ka Evropi Na Petrovaradinskoj tvr|avi ju~e je odr`ana manifestacija "Poslovna kapija kulturni vremeplov" na kojoj su se okupili predstavnici lokalnih samouprava i poslovni qudi iz ~itave zemqe koji su razmatrali najva`nije pravce ekonomskog razvoja. Manifestaciju je otvorio zamenik gradona~elnika Sa{a Igi}, koji je istakao da ovaj doga|aj treba da predstavi Novi Sad kao kapiju kroz koju cela zemqa treba da ide u Evropu. - Mi smo ovde predstavili samo deo svoje kulturne ponude. Ovde su predstavnici 36 op{tina iz Vojvodine i cele Srbije, a predstavilo se deset

Foto: S. [u{wevi}

nacija sa svojom kulturom, tradicijom i obi~ajima, ta~nije, svime onim {to je mogu}i turisti~ki i svaki drugi potencijal na{e dr`ave. Nadam se da }e manifestacija poprimiti i me|unarodni karakter i da }e promovisati Novi Sad kao poslovnu i turisti~ku destinaciju - rekao je Igi}. Ovaj "Biznis Egzit", kako su ga neki nazvali, sastojao se od tri dela: "Kulturnog vremplova" , "Festivala hrane" i "Poslovne kapije". Program je odr`an na platou kod Sahat torwa, glavnom trgu kod Hotela "Leopold" i u galerije tapiserija "Bo{ko Petrovi}". B. Markovi}

NA NOVOSADSKOM SAJMU

Adrenalin na visokom nivou Skokovi i akrobacije na kvadovima, deo su onoga {to se mo`e videti na Novosadskom sajmu, gde se do nedeqe odr`avaju sajmovi motocikala, terenskih vozila i nautike. Danas u dva navrata - u 11 i 14 ~asova, posetioci mogu da u`ivaju gledaju}i

atraktivne vratolomije ~lanova "Extreme show" tima iz Slovenije. U pauzi ova dva nastupa, posetioci koji u 12 ~asova do|u ispred fontane Novosadskog sajma, mo}i }e da probaju vojni~ki pasuq. D. Ml.

O^I[]ENO NAJVE]E DIVQE SMETLI[TE U GRADU NA [ODRO[U, ALI...

Deponije uporne kao korov Jedna od najve}ih deponija u gradu, koja se godinama nalazila na [odro{u, o~i{}ena je, a okolo je pose~eno {ibqe. Za ovaj deo zemqi{ta zadu`eno je

Kazne Kazne za gra|ane koji otpadom ru`e grad su od 800 do 25 hiqada dinara, za odgovorne osobe su do 8.000, za preduze}a i vlasnike lokala 500 hiqada dinara. Da bi se spre~ila ova ru`na pojava, „^isto}a“ ve} godinama ima program uklawawa krupnog otpada. Ova akcija se odvija u saradwi sa mesnim zajednicama u gradu i prigradskim naseqima. vi{e ustanova, dok je za samo neke delove zadu`en grad.Ipak, ovo je samo kap u okeanu, jer ovo nije bio jedini ru`an prizor u gradu. Divqih deponija i daqe ima na svakom }o{ku, one se mogu videti u blizini mornarice, na Ribarcu, iza Rumenke, u Futogu kod "Aroma" fabrike, du`

obale Dunava. Ima ih i u urbanijim delovima grada, ne retko i u centru. Za uklawawe deponija u urbanim delova grada zadu`ena je "^isto}a", koja to radi po nalogu komunalne inspekcije i tu nema problema. Me|utim problem stvaraju deponije na obali Dunava, jer se tamo preklapaju nadle`nosti ustanova. [ef gradske komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev rekao je za „Dnevnik“ da su za deo zemqi{ta na tim mestima zadu`ena preduze}a „Vode Vojvodine“, „Vojvodina {ume“, „Vodoprivreda“, za neke je zadu`eno preduze}e „Put“, dok je za samo neke delove tamo zadu`en grad. - Samo pro{le godine je za uklawawe divqih deponija iz gradskog buxeta izdvojeno vi{e od 35 miliona dinara. Me|utim ni s tim a problem ni pribli`no nije re{en. Ni mandatne kazne i prekr{ajne prijave ne uspevaju da dozovu ekolo{ku svest sugra|ana – predo~ava sagovornik. Pro{le godine inspekcija u gradu evidentirala pet i po hiqada mawih i oko 30 velikih de-

Pavli~i} posetio Bawaluku Gradona~elnik Igor Pavli~i} posetio je Bawaluku povodom 22. aprila, dana tog grada. Razgovarao je sa bawalu~kim gradona~elnikom Dragoqubom Davidovi}em o ja~awu veza partnerskih gradova. Pavli~i} se susreo i sa premijerom Republike Srpske Miloradom Dodikom, ~lanom Predsedni{tva BIH Neboj{om Radmanovi}em i predsednikom Narodne skup{tine Republike Srpske Igorom Davidovi}em. N. V.

DANAS NA SPENSU

Nadmetawe robota Me|unarodno takmi~ewe iz robotike “Eurobot 2010.” bi}e odr`ano danas u 13 ~asova u amfiteatru Spensa, koji organizuje Eurobot-Srbija u saradwi sa Fakultetom tehni~kih nauka i udru`ewem studenata elektrotehnike Evrope “EESTEK LC” Novi Sad. Tri najboqe plasirana tima predstavqa}e Srbiju na evropskom takmi~ewu koje se odr`ava krajem maja u [vajcarskoj. N. V.

KOMISIJA ZA NAZIVE DONELA PREDLOG ODLUKE

Futo`anima nova imena ulica

Nesavesni istresaju otpad i kod Mornarice

ponija, a po wihovom nalogu preduze}e „^isto}a“ ih je uklawala. - Mawih deponija bilo je u svim delovima grada uglavnom oko kontejnera i na mestima gde su ranije bili kontejneri. Velike deponije sme}a su uglavnom na rubovima grada. Tako|e utvrdili smo da je veliki broj wih i na privatnim odnosno placevima od preduze}a – ka`e Jakovqev.

Nije redak slu~aj da divqe deponije ni~u i u strogom centru, a po otpadu koji se tamo odla`e zakqu~eno je da te divqe deponije prave vlasnici lokala. Komunalna inspekcija je uspostavila odli~nu saradwu i s mesnim zajednicama, a u ovoj godini planirano je da ukqu~e policiju, posebno u prigradskim naseqima gde divqe deponije ni~u kao pe~urke posle ki{e. Q. Nato{evi}

Komisija za nazive delova naseqenih mesta pri Skup{tini grada donela je ju~e predlog odluke da pet ulica u nasequ Futog dobiju nova imena, po znamenitim istorijski li~nostima koji su `iveli u ovom delu Novog Sada. Ukoliko ova odluka bude prihva}ena, Ulica Nova 2 zva}e se Ulica Du{ana [ija~kog, Nova 4 }e biti Milana Kosti}a, Nova 5 zva}e se Stevana [ija~kog, Nova 6 }e biti preimenovana u @arka Aleksi}a, a ulica Nova 8 }e se zvati Pop Janka. Du{an [ija~ki bio je kwi`evnik i novinar iz Futoga, nekada{wi prvi ~ovek Jugoslovenskog novinarskog udru`ewa i urednik prvog tabolioda na ovim prostorima, koji je, pored niza kwiga, napisao i dve o Futogu ali su wihovi rukopisi izgubqeni. Milan Kosti} bio je pravnik i pisac ko-

ji je ro|en u Starom Futogu 1895. godine i bio najmla|i ~lan Upravnog odbora Matice srpske. Sara|ivao je s listovima Novi Srbin, Pijemont, Brankovo kolo, Srpstvo i zagreba~ki Vihor. Stevan [ija~ki radio je kao nastavnik muzike i horov|a u mnogim mestima Srbije. Bio je cewen horovo|a i kompozitor, sledbenik Stevana Mokrawca. @arko Aleksi} radio je 1932. godine kao u~iteq i upravnik osnovne i zanatske {kole. Tako|e je osnovao Diletantsku pozori{nu dru`inu. Pop Janko bio je prvi u~iteq nakon odlaska Turaka iz Futoga i pravoslavni sve{tenik. Ovaj predlog odluke bi}e validan ukoliko bude izglasana na narednoj sednici Skup{tine grada, koja }e biti odr`ana 30. aprila. N. V.

Ikone Miroquba Seratli}a

JU^E OTVOREN KIOSK OD 64 KVADRATA

Kraj radova na Detelinarskoj pijaci

Izlo`ba ikona ikonopisca Miroquba Seratli}a Caleta bi}e otvorena ve~eras u 19 ~asova u Patrijar{ijskom dvoru u Sremskim Karlovcima. Na otvarawu }e govoriti episkop sremski Vasilije. Z. Ml.

Kiosk sa vitrinama za prodaju sira, `ivinskog mesa, testa i kola~a, otvoren je na Detelinarskoj pijaci. Time su i okon~ani radovi koji su pro{le godine zapo~eli kompletnom rekonstrukcijom hale sa lokalima i tezgama, pa potom i nastavqeni izgradwom ovog kioska veli~ine 64 kvadratna metra. Za kompletnu investiciju je izdvojeno preko 19 miliona dinara iz buxeta grada, i "Tr`nica" je dodala jo{ izme|u pet i osam miliona. Preure|ena hala je otvorena jo{ u novembru, a do sada je u woj zakupqeno svega 15 odsto tezgi. S. T. Foto: R. Hayi}

VATROGASNI SAVEZ VOJVODINE OBELE@IO 60 GODINA RADA

Od ru~ne sirene do hidraulike

Vatrogasni savez Vojvodine ju~e je na Spensu, u saradwi sa Muzejom grada, obele`io 60 godina rada. Posetioci su mogli da pogledaju malu prezentaciju sa~iwenu od pedesetak predmeta i dokumenata koji datiraju iz devetnaestog i dvadesetog veka i oslikavaju tradiciju vatrogastva u Vojvodini. Prema re~ima kustosa Muzeja grada Laure Kqaji}, sam po~etak ovog iznad svega humanog poziva nije bio lak, ali su vatrogasci, bez obzira na sve te{ko}e, uvek savesno obavqali svoj posao. - Te{ko}e su nailazile jer su vatrogasci u obavqawu svog po-

sla morali da se koriste jednim prostim mehanizmom. Tako su, na primer, sirene za uzbunu bile na ru~ni pogon - ka`e Kqaji}. Na izlo`bi su mogle da se vide razli~ite diplome i priznawa. Izme|u ostalog, bila je izlo`ena plaketa za doprinos u razvoju civilne za{tite iz 1979. godine i diploma za zasluge na unapre|ewu za{tite od po`ara iz 1980. godine. Ipak, mla|im posetiocima je kud i kamo zanimqivija bila moderna vatrogasna tehnika, predstavqena s nekoliko protivpo`arnih vozila iz top e{alona novosadskih vatrogasaca. B. P. P.


10

VOJVODINA / NOVI SAD

subota24.april2010.

DNEVNIK

„DNEVNIK” ISTRA@UJE

VESTI

KOLIKO KO[TA SVADBENO VESEQE U ZREWANINU

Za ludi kamen bar 5.000 evra Nagra|eni recitatori

BE^EJSKO PROLE]NO TAKMI^EWE RECITATORA

Sta{a i Emilija pomirile `iri i publiku

BE^EJ: Narodna bibiloteka Be~ej organizovala je Prole}no takmi~ewe recitatora Be~eja. Ukupno je nastupili 34 u~enika u tri kategorije, dve uzrasne me|u osnovcima i jedna sredwo{kolska. Organizator je obezbedio diplome i kwige za najuspe{nije po odluci `irija u sve tri kategorije, ali i nagradu publike po mi{qewu prisutnih, dok je u~enik {estog razreda [OSO „Bratstvo” Jovan Greksa dobio posebnu nagradu `irija. U kategoriji u~enika petog i {estog razreda Sta{a Suboti~ki iz O[ „Sever \urki}” je bila najboqa i po oceni `irija i po mi{qewu publike. Drugo mesto osvojila je Bojana Boarov iz O[ „Zdravko Glo`anski”, a tre}a je bila Marina Kara~owi iz O[

„[amu Mihaq”. Po oceni `irija, Dijana Kova~evi} iz O[ „[amu Mihaq” bila je najuspe{nija u kategoriji starijih osnovaca, dok je publika bila mi{qewa da laskavi epitet najboqeg zaslu`uje Filip Saxakov iz O[ „Sever \urki}”, kome je `iri dodelio drugo mesto, dok je tre}a bila Bojana Regodi} iz O[ „Zdravko Glo`anski”. Najzad, u kategoriji sredwo{kolaca u~enica tre}eg razreda Gimnazije Emilija Milo{evi} objedinila je nagradu `irija i publike, u~enica drugog rezreda Ekonomsko-trgovinske {kole Bojana Pejovi} bila je druga, a gimnazijalke Du{ana Petrovi} iz prvog i Katarina Kur~ubi} iz tre}eg razreda, podelile su tre}u nagradu. V. Jankov

Po~elo va|ewe {ina SUBOTICA: Va|ewu {ina kod Maj{anskog most je po~elo, saop{teno je iz Direkcije za izgradwu grada. Posle va|ewa, planirano je asfaltirawe kompletne rasksrsnice prema privremenom re{ewu Zavoda za urbanizam. Radovi }e se obavqati do 8. maja. Zbog toga }e u tom delu grada vo`wa biti usporena, pa je boqe da gra|ani koriste alternativne pravce. Saobra}aj se ne}e prekidati, ve} }e parcijalno biti zatvarani pojedini delovi raskrsnice. A. A.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: “Artur i maltazarova osveta” (11 i 18), “Borba Titana” (19.30 i 21.30) Art bioskop “Vojvodina”, na Spensu: “Artur i Maltazarova osveta” (18.30), “Bela traka” (20)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena “Jovan \or|evi}”: Yez dens prvenstvo Evrope i Svetski kup u modernom plesu (19) Pozori{te mladih, velika sala: “Za~arana pahuqica” (11), “Jare u mleku” (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, “Dva veka osnovnog pisma” (do 1. maja). Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka. Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka. Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a” Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka, Van sezone - Oqa Stefanovi} Tria{ka, izlo`ba fotografija pozori{nih enterijera (do 7. maja), bakropisi: Dali u La Fontenovom svetu (do 29. aprila).

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Gordana Brkqa~, Jelena Kuburovi}, Sanela Fereti i Anna Ninkovi} iz Novog Sada, Karolin Mesaro{ iz Be~eja, Mileti} Mirjana iz Veternika i Milica Toma iz Rumenke, DE^AKE: Marijana Despi}, Lana Medakovi}, Mirjana Rastovi}, Oqa Jakovqev, Sla|ana Stankovi} i Qubica Ninkov iz Novog Sada, Ksenija Ma~ki} iz Sremske Kamenice, Anita Livaja iz Ka}a, Milena Voj~i} iz Stepanovi}eva i Anita Zori} iz Ba~ke Palanke.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: Nikola Nikole Hristidis (1959 urna) u 11.45 ~asova, Arpad Stevana Felde`di (1961 urna) u 12.30, Branimir Qubice Nikoli} (1957 ispra}aj) u 13.15, Nikola Stanka Bulatovi} (1935) u 14, Antun Antuna Kar}a{ (1945) u 14.45, Milan Nikole Bogojevi} (1928 urna), Savo Josipa Stani~ (1956 ispra}aj) u 16.15 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovadinu bi}e polo`ena urna Milice Radi{e Todorovi} (1935) u 13 ~asova. Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Dobrivoje Radomira Ze~evi} (1935) u 15 ~asova.

ZREWANIN: Zrewaninci koji re{e da stanu na ludi kamen mora}e dobro da razmisle pre nego {to ka`u sudbonosno „da”, jer }e pre toga morati da izdvoje minimum 5.000 evra kao tro{ak za ven~awe. Staru tradiciju ven~awa pod {atorom, sa cirka hiqadu zvanica, zamenile su restoranske sale i unajmqena dekoracija, sa tre}inom nekada{wih gostiju. Me|u najve}im neophodnim tro{kovima jeste iznajmqivawe ven~anice, koja se retko kada kupuje, {to ko{ta oko 16.000 dinara, dok mlado`ewa obi~no obu~e odelo vredno oko 20.000 dinara. Kada je re~ o tro{ku ulep{avawa mlade, {minka i frizura zajedno staju oko 3.000 dinara, a ne smeju se zaboraviti ni cipele, koje se u zrewaninskim buticima, u najpovoqnijoj varijanti, pronalaze za isto toliko para. Za muziku i konobare treba izdvojiti oko 500 evra, dok kupovina burmi staje oko 20.000 dinara.

BE^EJ: Dru{tvo za borbu protiv {e}erne bolesti u Be~eju je donelo novi Statut i na osnovu toga na godi{woj skup{tini promenilo ime u Dru{tvo dijabeti~ara op{tine Be~ej. Istovremeno, broj ~lanova Izvr{nog odbora je, radi efikasnijeg rada, s devet smawen na sedam. Najavqene su i ve}e akcije, a prva je ve} 29. aprila, pod imenom „Zdravqu u susret”, kojom se ukqu~ujemo u mesec borbe protiv {e}erne bolesti. Druga akcija „Be~ejska staza zdravqa” organizova}e se u septembru. V. J.

Konkurs za decu pesnike

dok je dekoracija auta od 1.200 do 4.000 dinara. Veliko srce od balona ko{ta 3.600, a malo 2.000 dinara. Moram naglasiti da su cene u Zrewaninu daleko pristupa~nije nego u, recimo, Novom Sadu, gde ove stvari ko{taju ~ak i duplo vi{e – ka`e za „Dnevnik” vlasnica „Bajolike” Aleksandra Divqa-

Krediti za svadbe @ivot u Srbiji danas je gotovo nemogu}e zamisliti bez podizawa kredita. Gra|ani se zadu`uju kod banaka da bi kupili stanove, automobile, vratili pre|a{we kredite a, kako saznajemo, u Zrewaninu se sve ~e{}e podi`u krediti i za organizovawe svadbi. To uglavnom ~ine oni koji nisu pri parama, ali ne `ele da odustanu od tradicije. U Zrewaninu se dekoracijom za svadbe bavi nekoliko firmi, ali se naj~e{}e za ovu priliku unajmquje Dekorativni centar „Bajolika”, koji obezbe|uje cveti}e, deverske pe{kire, aran`mane, bidermajere, balone, dekoraciju sale… - Za cveti}e se u ovoj radwi izdvaja od ~etiri do 18 dinara, deverski pe{kir se kre}e od 800 do 1.900 dinara, bidermajeri se mogu kupiti po cenama od 790 do 3.500,

Novo ime Dru{tvo dijabeti~ara

kov, i potvr|uje da se cene iznajmqivawa ven~anica kre}u oko 16.000 dinara, dok su u ovoj radwi izme|u 8.000 i 18.000 dinara. Pored svega ovoga, u skoro svakoj ponudi za ven~awa, mladenci moraju sami da obezbede svadbenu tortu, koja u proseku staje oko 150 evra. Neizbe`an tro{ak na svadbi jesu i fotografije koje ko{taju 300 dinara po komadu, dok snimawe veseqa staje 2.500 dinara po jednom satu.

TELEFONI

U Zrewaninu postoji vi{e tradicionalnih lokacija gde se slave svadbe, izme|u ostalog hotel „Vojvodina”, pivnica „^etir’ kowa debela”, restoran „Stadion Gradnulica”… - Mi dosta radimo svadbe na bazi {vedskog stola, i cene se kre}u od 1.800 dinara, u prvoj varijantni, odnosno u drugoj 2.300 dinara. Uslovi su isti kao i za obi~an meni – veli za na{ list menad`er uslu`nog sektora u hotelu „Vojvodina” Zlatko Lojpur. U ponudi su i dve vrste menija, od 1.800, i luksuzniji od 2.800 dinara. U oba slu~aja, prilikom potpisivawa ugovora obavezna je uplata avansa od 50 odsto, a ukoliko u me|uvremenu do|e do promena cena, meni }e biti obra~unat po novom cenovniku. Jedino ako se uplati avans od 80 odsto cena je zagarantovana na dan odr`avawa svadbenog veseqa. Trajawe svadbe je od 16 do 1 ~as posle pono}i, svaki naredni sat napla}uje se 200 evra, a pi}e se obra~unava po utro{ku po redovnim hotelskim cenama. @. Balaban

SAVINO SELO: Nevenov festival dece pesnika, koji se ove godine dvadeset drugi put odr`ava u Savinom selu od 14. do 16. maja, raspisao je konkurs za pesme i kratke lirske pri~e na slobodnu temu. Deca pesnici radove mogu poslati do 20. aprila na adresu Nevenov festival dece pesnika , Savino selo u ~etiri primerka, a oni na stranim ili jezicima nacionalnih mawina moraju imati i prilo`en prevod na srpski jezik. Spisak finalista bi}e objavqen u dnevnoj {tampi i listu „Neven”. D. D.

Tre}i pa~iji kup BE^EJ: Sada ve} tradicionalno, 3. po redu, kulinarsko takmi~ewe Pa~iji kup odr`a}e se danas u okru`ewu restorana „Ribwak” na pola puta izme|u Be~eja i Ba~kog Gradi{ta. Kotizacija po ekipi, koja broji dva ~lana, iznosi 1.500 dinara, a organizator PIK „Be~ej” obezbe|uje tri divqe patke. O~ekuje da }e i ove godine ~etrdesetak ekipa iz raznih krajeva Vojvodine potpaliti kotli}e u 9 sati. Pratioce kulinara, kojih uvek ima u pove}em broju, o~ekuju atraktivna takmi~ewa u bacawu kamena s ramena i preciznosti u {utirawu lopte na male goli}e. V. J.

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555,525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK

subota24.april2010.

OSNOVANA OBLASNA RAZVOJNA ASOCIJACIJA SREMA

Sremci udru`ili snage RUMA: U Gradskoj ku}i u Rumi,sedam sremskih op{tina potpisalo je akt o osnivawu Oblasne razvojne asocijacije Srem,sa sedi{tem u Rumi, a to su op{tine Sremska Mitrovica, Ruma, [id, Pe}inci, In|ija, Irig i Stara Pazova. Zajedni~ki stav svih sremskih op{tina je da }e se lokalne samouprave na ovaj na~in pribli`iti evropskim fondovima, {to je veoma dobar korak da se ostvare planirana ulagawa na wihovim prostorima. -Razvojna asocijacija }e biti servis lokalnim samoupravama,institucijama i gra|anima na podru~ju na kom deluje, a glavni zadaci su, identifikacija i prioritizacija projekata sa regionalnim karakterom, kao i realizacija op{tinskih projekata koji imaju efekat na poboq{awe kvalite-

Predstavnici sremskih op{tina

MILETA MIHAJLOV GODINU DANA NA ^ELU ZREWANINA

Jo{ vra}amo stare dugove ZREWANIN: Hap{ewe biv{eg gradona~elnika Zrewanina Gorana Kne`evi}a, zbog sumwe da je vo|a kriminalnog klana, primoralo je vladaju}u koaliciju da nekoliko meseci posle toga izabere novog lordmera. Na predlog Demokratske stranke, odbornici Skup{tine grada su na sednici odr`anoj krajem aprila pro{le godine za Kne`evi}evog naslednika izabrali dr Miletu Mihajlova. Ovih dana Mihajlov obele`ava godi-

skori kraj radova na opremawu Industrijske zone „Jugoistok” – sumirao je Mihajlov u~inak lokalne samouprave. Minula godina, po wegovim re~ima, bila je te{ka iz vi{e razloga – zbog efekata ekonomske krize, nerealno visoko projektovanog buxeta, smawewa transfera sa vi{ih nivoa u gradski buxet… - ^iwenica je da su mnogi dugovi nasle|eni, ali smo i u te{kim okolnostima uspeli da

Dr Mileta Mihajlov

{wicu svog ~elnog polo`aja u gradu, a tim povodom ju~e je, u prostorijama Doma u~enika „Angelina Koji} Gina”, organizovao i radni doru~ak za novinare, na kome je sumirao rezultate svog dosada{weg rada.

Vrati}u se medicini Pre stupawa na du`nost gradona~elnika Mihajlov je obavqao funkciju direktora zrewaninske Op{te bolnice „Dr \or|e Joanovi}”. - Nedostaje mi struka. Medicina je moja velika qubav i `eleo bih da joj se jednog dana vratim – priznaje Mihajlov. - Uspeli smo da okon~amo sve zapo~ete projekte, kao i da reguli{emo komplikovane imovinsko – pravne odnose u razli~itim oblastima. Zavr{ili smo zgradu Medicinske {kole, Halu sportova, Dnevni centar za decu sa invaliditetom „Alternativa”, veliki deo ulica u gradu i okolnim selima, a o~ekuje se i

ta `ivota, preduzetni{tvo, rast zaposlenosti kao i poboq{awe stawa u poqoprivredi i sremskom selu.Delovawe ove asocijacije odnosi}e se i na sve druge sektore vezane za unapre|ewe dru{tvenoekonomskog razvoja Srema - ka`e predsednik upravnog odbora Asocijacije Milan Miri}. Srem do sada nije imao ovakvu instituciju koja bi projektno iskoristila potencijal ovog podru~ja i o~ekuje se da }e radom ove Asocijacije biti postignut pozitivan uticaj na osnovne parametre razvoja regiona.S tim u vezi jedan od prvih zadataka Asocijacije bi}e izrada Programa regionalnog razvoja Srema i uzimawe prioritetnih projekata.. - Ovim se Srem identifikuje kao novi razvojni region na podru~ju Vojvodine i Republike Sr-

vratimo 600 miliona dinara. Istina je da dugujemo jo{ oko 620 miliona dinara, ali zaista dajemo sve od sebe da u skladu sa prilivima koje imamo blagovremeno ispla}ujemo obaveze – podvukao je zrewaninski gradona~elnik. Navode}i planove lokalne samouprave za naredni period, on je kazao da je prioritet zavr{etak gradske kotlarnice, ~ime }e biti omogu}eno sigurnije i jeftinije grejawe za korisnike daqinskog sistema. Tako|e, radi}e se i na pripremi projekta za pripremawe zemqi{ta na kome }e biti izgra|ena obilaznica oko Zrewanina. - U planu je da se novac namewen za „Ajfelov most” preusmeri na rekonstrukciju „Principovog mosta“, jer je on u lo{em stawu i wegova popravka je neophodna. Uskoro o~ekujemo i zavr{etak radova na „@utom mostu”. Razgovara}u sa nadle`nima iz „Puteva Srbije” o ure|ewu magistrale i ulaza u grad sa ~etiri kolovozne trake – nabrojao je Mihajlov budu}e projekte i podsetio da slede i radovi na pokrivawu bazena. @. Balaban

RADNICI KONFEKCIJE „KLUZ – SREM” U RUMI [TRAJKUJU

[iju za strance, a gladuju RUMA: Posle 5,5 neispla}enih plata,150 radnika Konfekcije „KluzSrem” u Rumi zaustavilo je ma{ine i stupilo u {trajk. Odmah posle stupawa u {trajk jedan lonposao za nema~ku ku}u „[najder” je propao, jer je vlasnik povukao svoj materijal, a postoji ozbiqna pretwa da budu otkazani i poslovi za jo{ dve nema~ke ku}e „Drajkon” i „Elegans”. Me|utim, re{ewe za prekid {trajka se ne nazire, pa se lako mo`e desiti da „Kluz – Zabrinuti radnici „Kluza” Srem” ode u ste~aj. Sindikat je, uz pomo} predno {to se mo`e desiti je ste~aj, stavnika op{tine Ruma i Pokrakoji mo`e pokrenuti na{ najve}i jinskog sekretarijata za rad, zapoverilac Fond „Irva investipo{qavawe i ravnopravnost pocija”. Nemci znaju da smo najkvalova Miroslava Vasina, poku{ao litetniji proizvo|a~i konfekda sa direktorom „Kluz – Srema” cije u Srbiji, ali oni tra`e roDragi{om Mi}ovi}em postigne kove i ne `ele da imaju posla sa dogovor da se ubudu}e plate za firmama u kojima se {trajkujeprethodni mesec ispla}uju u dvaka`e Mi}ovi}. put, a da se zaostalih 5,5 zarada Ali, sindikalci i {trajka~i isplati kada se realizuje kredit, govore druga~ije. Predsednik Sakoji je ponu|en sa pokrajinskog mostalnog sindikata za Rumu, Penivoa, a to zna~i da bi i zasotale }ince i Irig Drago Te{i} ka`e zarade bile ispla}ene do kraja juda je najve}i krivac za {trajk dina ove godine. Tako|e, poslodarektor Mi}ovi}, jer, svi su pokuvac bi morao da pove`e sta` od {ali da pomognu, ponu|en je krefeburara pro{le godine do danas dit da se izmire dugovawa prema i da uplati obaveze za socijalno radnicima, u spa{avawe „Kluzosugurawe, koje tako|e nisu plaSrema” ukqu~ilo se rukovodstvo }ene ve} 14 meseci, pa radnici ne op{tine Ruma i predstavnici mogu koristiti zdravstvene usluPokrajine, me|utim, direktor ne ge. Ovaj dogovor je propao. prihvata uslove da se ispla}uje - Mi smo upali u krizu, jer u prplata u dva puta u mesecu – svakih va tri meseca ove godine nismo 15 dana, a da se dug od 5,5 plata isimali posla za strance, pa smo plati u junu, kada se dobije ponuradili za doma}e tr`i{te i u taj |eni kredit. posao ulo`ili deset miliona di- Sve smo poku{ali da do nara. Uporedo smo ulagali u sana{trajka ne do|e. Radili smo i suciju fabrike i nabavku novih mabotom, jer smo svesni da se rokovi

„Domijada” u Subotici SUBOTICA: U Subotici je otvorena ~etrnaesta „Domijada”, odnosno susret u~enika omladine domova iz Srbije. Pokrajinski sekretar za obrazovawe Zoltan Jege{ je prilikom otvarawa izjavio da je „Domijada” neprocewiva, jer pru`a priliku u~enicima da se dru`e, upoznaju i {iri tolerancija. Do nedeqe }e se 750 mladih iz cele Srbije tami~iti u raznim sportskim aktivnostima, kao i kulturno-umetni~kom stvarala{tvu. Otvarawu je prisustvovao i pomo}nik ministra za obrazovawe Zoran Drni}, kao predstavnik ministarstva pod ~ijim se pokroviteqstvom otvara susred u~enika domova iz Srbije.„Domijada” se odr`ava u Hali sportova, a zavr{ava se u nedequ. A. A.

bije usmeren ne efikasnije kori{}ewe finansijskih fondova EU kao i nacionalnih fondova koji su usmereni na regionalni razvoj, a to mnogo zna~i za op{tinu Irig- iznosi jedan od potpisnika predsednik op{tine Irig Vladimir Petrovi} U Gradskoj ku}i u Rumi sve~anom potpisivawu su prisustvovali: gradona~elnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimovi}, predsednica op{tine [id Nata{a Cvjeti~anin, predsednik op{tine Pe}inci Sini{a Vukov, predsednik op{tine Irig Vladimir Petrovi}, predsednik op{tine Stara Pazova Goran Jovi} i doma}in predsednik op{tine Ruma Goran Vukovi}. Predsednik op{tine In|ija Goran Je{i} potpis je stavio dan ranije, zbog obaveza. S. Bojevi}

{ina. Sada smo ugovorili poslove za nema~ke firme, ali, ovaj {trajk }e definitivno oterati strane poslovne partnere. Kada sam ugovarao poslove za tri nema~ke firme dogovorio sam se sa radnicima da se radi i prekovremeno, jer je posla mnogo, a ako sada ostanemo bez ovih lon-poslova, mora}emo pla}ati penale, ne}emo imati {ta da radimo i jedi-

stranim kupcima moraju po{tovati, ali, i mi imamo porodice, vi{e ne mo`emo raditi bez plate, pla}ati sebi prevoz i topli obrok. Direktor Mi}ovi} ne prihvata dogovor da se deo plate ispla}uje svakih 15 dana i da se do juna izmire dugovi. Mi ho}emo da radimo, ali, dok administracija redovno prima platu za radnike u proizvodwi nema para. Znate, na-

ma je ispla}eno samo pola oktobarske zarade, a evo prolazi i april mi ~ekamo. Ima problema i sa radnom snagom, jer, qudi {iva~i odlaze, ne}e vi{e xabe da rade. Gde zavr{ava taj novac od onoga {to proizvedemo i strani kupac plati. Na{ direktor `eli

11

Sporazum o saradwi sa KEP KIKINDA: U Kikindi je potpisan sporazum o saradwi Kancelarije za evropske poslove i op{tine Kikinda. Memorandum koji su potpisali direktor KEP-a Predrag Novikov i predsednik Op{tine Kikinda Ilija Vojnovi}, bazira se na unapre|ewu saradwe, ja~awu procesa regionalizacije u na{oj zemqi, kreirawu evropskih projekata, promociji ekonomskih i administartivnih kapaciteta, saglasno potrebama pridru`ivawa Evropskoj uniji. Posebna pa`wa je usmerena ka uskla|ivawu programa, projekata i aktivnosti u oblasti lokalnog i regionalnog razvoja i promocija zejedini~kih evropskih vrednosti i ideja. H. V.

Raste broj zaposlenih SOMBOR: U somborskom Sokolskom domu je ju~e odr`an jo{ jedan u nizu od tradicionalnih Sajmova zapo{qavawa. Na ovoj manifestaciji u organizaciji ovda{we filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe pojavilo se ~ak 40 poslodavaca koji su stotinama zainteresovanih nezaposlenih lica sa gradskog podru~ja Sombora ponudili 279 slobodnih radnih mesta. Isti~u}i da je ovakav vid organizovawa susreta poslodavaca i budu}ih radnika omogu}en zalagawem republi~kog Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, direktor pokrajinske slu`be za zapo{qavawe Vladimir Srdi} je istakao sve prednosti sajmova za zapo{qavawe. - Na ovakav na~in smo u Vojvodini uspeli da za 3.000 qudi obezbedimo posao i time doka`emo da su sajmovi zapo{qavawa sjajna mera u okviru koje smo uspeli da da na pravom mestu, u pravom trenutku spojimo prave qude - kazao Srdi}. Somborski gradona~elnik Nemawa Deli} je, otvaraju}i Sajam, istakao da je problem sa zapo{qavawem najve}a brige svake, pa i somborske vlasti. - Koliko ja znam, a o tome precizne podatke ima i direktor pokrajinske slu`be za zapo{qavawe, Vojvodina je jedina evropska regija koja je u krizno vreme uspela da pove}a broj zaposlenih, naravno zaslugom dobrih mera Nacionalne slu`be za zapo{qavawe i pokrajinske Vlade - kazao je Deli}.- Ube|en sam da }e mnogi od vas u razgovoru sa poslodavcima prona}i svoje mesto na tr`i{tu rada i zasnovati radni odnos, {to }e biti dokaz da je ovaj Sajam uspeo. M. Miqenovi}

Saobra}ajna smotra Dragi{a Mi}ovi}

da nas odvede u radni ste~aj – obja{wava predsednik sindikata AD „Kluz –Srem” Damir Me{i}. Predsednik [trajka~kog odbora Sne`ana Konstantinovi} ka`e da radnice ne}e prekinuti {trajk dok se ne izna|e re{ewe i postigne dogovor sa rukovodstvom. - Mi nemamo pravo ni na zdravstvenu za{titu. Qudi koji su bili na bolovawu ne mogu ga naplatiti, a vi{e ne mo`emo ni kod lekara. Radimo kvalitetno, to ka`u strani kupci, spremni smo da za ovu platu, za koju direktor ka`e da je u proseku 18.000 dinara, radimo i prekovremeno. Me|utim, ni to sa platom nije istina, ima `ena koje rade za ma{inama i prekovremeno, pa su primale od devet do 11.000 dinara, a ima jedna koja je primila 3.800 dinara – ka`e Sne`ana Konstantinovi}. Po{to je „Kluz – Srem” u zakupu kod Mihajla Miki}a iz Beograda, op{tinski pravnik koji pru`a pravne savete sindikalcima, predla`e da se hitno stupi u kontakt sa Agencijom za privatizaciju i da se ovo stawe re{i na najboqi mogu}i na~in – otkazivawem ugovora i ulaskom ove konfekcijske ku}e u restrukturirawe. S. Bojevi}

BE^EJ: Auto moto klub u Be~eju danas organizuje zavr{nicu tradicionalne akcije po imenu „[ta zna{ o saobra}aju”. Akcija se sprovodi u svih sedam osnovnih {kola na teritoriji be~ejske op{tine me|u u~enicima starijih razreda, a ciq je da deca upoznaju saobra}ajna pravila i propise, {to }e im pomo}i da sa~uvaju svoje `ivote. Takmi~ewe ima dva dela: testirawe poznavawa pravila i propisa u saobra}aju i prakti~ni deo koji }e se odr`ati na poligonu na centralnom gradskom trgu. Tu }e deca pokazati ve{tinu upravqawa biciklom. Zahvaquju}i donatorima, organizator je pripremio medaqe i nagrade najuspe{nijim {kolama i pojedincima. Pobednici u obe uzrasne kategorije }e dobiti po bicikl. V. J.


12

CRNA HRONIKA

subota24.april2010.

NAKON UBISTVA U VIKENDICI KOD NOVOG SLANKAMENA

NA PODRU^JU SEVERNOBANATSKOG OKRUGA U PRVOM TROMESE^JU

Pritvoren i ~etvrti osumwi~eni Policija je istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici privela Stefana K. (22) iz Beograda zbog sumwe da je u~estvovao u izvr{ewu te{kog ubistva Lazara P. (60) iz Beograda, ~ije je be`ivotno telo prona|eno 17. aprila ove godine kod Novog Slankamena, saop{tila je

ju~e Policijska uprava Sremska Mitrovica. Zbog osnovane sumwe da su u~estvovali u izvr{ewu ovog krivi~nog dela, policija je 20. aprila ove godine ve} uhapsila tri osobe. Istra`ni sudija je Stefanu K. odredio jednomese~ni pritvor. (Tanjug)

POKRAJINSKI OMBUDSMAN DEJAN JAN^A OCEWUJE

Zatvori u Vojvodini pretrpani Pokrajinski ombudsman Dejan Jan~a pozvao je nadle`ne da {to pre poboq{aju uslove sme{taja, ishrane i zdravstvene za{tite zatvorenika. “Podse}amo na to da je na{a dr`ava obavezna da u kazneno-popravnim domovima obezbedi uslove sme{taja uz puno po{tovawe qudskog dostojanstva lica li{enih slobode”, pi{e u saop{tewu pokrajinskog ombudsmana. Jan~a je ukazao na to da je “prenaseqenost” osnovni problem zatvora u Vojvodini. Ombudsman je podsetio na to da je Evropski sud za qudska prava u nekoliko navrata neodgovaraju}i sme{taj, lo{u ishranu i nedostatak odgovaraju}e lekarske za{tite u zatvorima proglasio “poni`avaju}im postu-

DNEVNIK

pawem”, odnosno kr{ewem Evropske konvencije o za{titi qudskih prava i osnovnih sloboda. “U presudama suda okolnosti sli~ne onima u na{im zatvorima ogla{ene su za poni`avaju}e postupawe, a dr`ave odgovornima za kr{ewe Konvencije, koja zabrawuje nehumano, poni`avaju}e i ne~ove~no postupawe ili ka`wavawe lica li{enih slobode”, navodi se u saop{tewu. Jan~a je upozorio na to da bi eventualne presude Evropskog suda za qudska prava u Strazburu, kojima bi Srbija bila progla{ena odgovornom za takve postupke, zna~ile i obavezu isplate naknade {tete, {to bi moglo imati nesagledive posledice po buxet Srbije. E. D.

Udesi bez poginulih, prepolovqen broj povre|enih Broj krivi~nih dela u Severnobanatskom okrugu u prva tri meseca ove godine smawen je gotovo 16 odsto, a broj saobra}anih nezgoda vi{e od 45 procenata, pri ~emu nije bilo poginulih, a broj povre|enih lica prepolovqen je, dok je broj prekr{aja javnog reda i mira na istom nivou kao u prvom tromese~ju lane sa gotovo tre}inu mawe maloletnih izvr{ilaca prekr{aja, saop{teno je na konferenciji za novinare u Policijskoj upravi u Kikindi.

tim izvr{iocima, od kojih je 122 dela, ili gotovo 69 odsto, rasvetqeno {to Policijsku upravu u Kikindi svrstava u red najefikasnijih u Srbiji. U prva tri meseca nije bilo izvr{enih najte`ih krivi~nih dela, osim jednog ubistva u poku{aju, za razliku od istog perioda pro{le godine kada su izvr{ena dva ubistva i dva te{ka ubistva. Najzastupqenija su krivi~na dela protiv imovine, koja ~ine 60,5 odsto od ukupnog broja krivi~nih dela op{teg kriminali-

a u ostalim op{tinama bilo je znatno mirnije nego lane u istom periodu. Po Jovi}evim re~ima, zna~ajno je smawen broj saobra}ajnih nezgoda. Za razliku od pro{logodi{weg prvog tromese~ja, kada je poginulo {est lica, u prva tri meseca ove godine nije bilo poginulih, dok je prepolovqen broj povre|enih. Glavni uzrok udesa je vo`wa pod uticajem alkohola, pa je u ciqu podizawa bezbednosti u saobra}aju poja~avana kontrola i zbog vo`we

Dragan Jovi}

NESRE]A NA GLAVNOJ @ELEZNI^KOJ STANICI U BEOGRADU

@enski le{ na {inama

Javno preduze}e “@eleznice Srbije” saop{tilo je ju~e da je na prvom koloseku glavne `elezni~ke stanice u Beogradu prona|en le{ `enske osobe. U saop{tewu se navodi da je preksino} u 22.20 ~asa, prilikom

|eno kako je do{lo do tragi~nog doga|aja. Iz “@eleznica Srbije” podse}aju na to da je ovo “prvi slu~aj usmr}ewa putnika” koji se dogodio u `elezni~koj stanici “Beograd” u posledwe ~etiri godine.

Na granici s Ma|arskom najvi{e poku{aja ilegalnih prelazaka

– Prioritet su aktivnosti na prevenciji vr{ewa prekr{aja i krivi~nih dela, a kao rezultat poja~ane prevencije i dobrog operativnog rada stawe bezbednosti mo`e se oceniti kao vrlo dobro, pri ~emu je o~uvano povoqno stawe me|unacionalnih odnosa – naglasio je na~elnik PU Kikinda Dragan Jovi}. – Od ukupnog broja krivi~nih dela iz oblasti op{teg kriminaliteta registrovano je 177 s nepozna-

teta, dok krivi~na dela protiv `ivota i tela ~ine 9,2 odsto. U prvom tromese~ju bilo je jedno razbojni{tvo, koje je rasvetqeno, a otkriveno je 14 krivi~nih dela nasiqa u porodici, kao i jedno krivi~no delo silovawa i jedno silovawe u poku{aju. U oblasti javnog reda i mira pove}an je broj prekr{ajnih prijava zbog tu~a i nasiqa u kikindskoj i sen}anskoj op{tini,

pod dejstvom alkohola u prvom tromese~ju na tre`wewu su zadr`ana 84 lica. Suzbijawe krijum~arewa i trgovine drogama je jedan od prioriteta, gde su tako|e postignuti zna~ajni rezultati, pa su krivi~ne prijave podnete protiv 15 lica zbog otkrivenih 14 krivi~nih dela. Od 13 zaplena droge, najzna~ajniji punkt je grani~ni prelaz Horgo{ s Republikom Ma|arskom, pri ~emu je

u ovom periodu najve}a zaplena bila 44 kilograma marihuane od dr`avqanina Holandije. Jovi} isti~e da se izuzetno dobra saradwa ostvaruje s policijama susednih zemaqa, pre svega s policijom ma|arske `upanije ^ongrad iz Segedina i policijom okruga Timi{ (Rumunija). U prvom tromese~ju registrovano je 29 nedozvoqenih prelazaka dr`avne granice, od kojih se najvi{e dogodilo na srpsko-ma|arskoj granici, i 59 poku{aja nedozvoqenog prelaska dr`avne granice. Protiv po~inilaca je podneto 95 zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka i ~etiri krivi~ne prijave zbog kori{}ewa falsifikovanih ili tu|ih isprava. Prema 141 stranom dr`avqaninu preduzete su mere zbog ilegalnog prelaska granice, a me|u wima je najvi{e bilo Avganistanaca – 83, Palestinaca – 22 i Turaka – deset. Pripadnici Odseka pograni~ne policije za strance, suzbijawe ilegalnih migracija i trgovine qudima u prva tri meseca podneli su krivi~ne prijave protiv {est lica. M. Mitrovi}

JU^E UZBUNA U ZREWANINU

La`ne bombe u dve {kole manevrisawa voza 2904, jedan od putnika na peronu primetio be`ivotno telo i prijavio nadle`nim slu`bama u stanici “Beograd”. Isledne slu`be “@eleznica Srbije” i MUP-a Srbije obavile su uvi|aj, a istragom }e biti utvr-

Po izve{tajima nadle`nih slu`bi srpske `eleznice, od 2007. godine na teritoriji glavne `elezni~ke stanice “dogodilo se jedan do dva naleta voza na tre}a lica godi{we, bez smrtnog ishoda”, navedeno je u saop{tewu. (Tanjug)

Tre}i put od po~etka godine policija je ispraznila prostorije Sredwe elektrotehni~kegra|evinske {kole “Nikola Tesla” u Zrewaninu zbog dojave o podmetnutoj eksplozivnoj napravi. Posledwi incident dogodio se ju~e u prepodnevnim satima. Policijska uprava je saop{tila da je oko 9.30 ~asova de`urnoj slu`bi anonimnom telefonskom dojavom prijavqeno da je u {koli „Nikola Tesla“ postavqena bomba. Policija je iza{la na lice mesta, evakuisala u~enike i zaposlene i sprovela protivdiverzi-

oni pregled, kojim je utvr|eno da je dojava bila la`na. “Policijski slu`benici preduzimaju intenzivne mere da bi prona{li izvr{ioce ovog krivi~nog dela, za koje je zapre}ena kazna od tri meseca do tri godine zatvora i nov~ana globa”, ka`e se u saop{tewu zrewaninske policije. U svim dosada{wim slu~ajevima utvr|eno je da je dojava bila la`na, a posle sprovedene istrage ustanovilo bi se da je naj~e{}i razlog ovakovog ~ina bio izbegavawe kontrolnog.

– Tokom 2009. nismo imali nijedan slu~aj najave podmetawa bombe u {kolama. Tako|e, na{i slu`benici su u proteklom periodu identifikovali gotovo sve po~inioce tih krivi~nih dela i prema wima su preduzete zakonom predvi|ene mere – obja{wavaju u policiji. La`na dojava o podmetnutoj bombi bila je i u Poqoprivrednoj {koli. Dojava je stigla posle 14 ~asova, a proverom je utvr|eno da je vest o postavqenoj bombi bila la`na. @. B.

GENERAL VRS U PENZIJI MANOJLO MILOVANOVI] NA SVEDO^EWU U HAGU TVRDIO:

Stani{i} i SDB Srbije bili ume{ani u rat HA{KI TRIBUNAL General Vojske Republike Srpske u penziji Manojlo Milovanovi} potvrdio je ju~e na su|ewu Jovici Stani{i}u pred Ha{kim tribunalom da su Stani{i} i Slu`ba dr`avne bezbednosti Srbije bili ume{ani u rat u BiH. Stani{i}, koji je bio na~elnik SDB-a Srbije, i wegov pomo}nik i prvi komandant “crvenih beretki” Franko Simatovi} Frenki optu`eni su za zlo~ine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH 1991–95 godine. Tokom ispitivawa generala Milovanovi}a, koji je tokom rata bio na~elnik Glavnog {taba VRS, tu`ilac Dermot Grum je kao dokaz o ume{anosti optu`enih i SDB-a Srbije predo~io vi{e izvoda iz dnevnika tada{weg komandanta VRS-a Ratka Mladi}a.

General Milovanovi} izjavio je da mu je Stani{i}, u februaru 1995, na sastanku u mestu [amarice na Petrovoj gori u tada{woj Republici Srpskoj Krajini, preneo da bi on, Milovanovi}, trebalo da preuzme komandovawe operacijom “Pauk” u okolini Velike Kladu{e. – Pitao sam ga po ~ijoj odluci. Stani{i} mi je odgovorio da je

to odluka vrhovne komande RS i Vrhovnog saveta odbrane SR Jugoslavije... Na nekom papiru mi je olovkom pokazao ime Slobodana Milo{evi}a, pretpostavqam da nije hteo da se ~uje wegovo ime – ispri~ao je Milovanovi}. – Ja sam mu rekao da meni ne komanduje taj ~ovek, nego Ratko Mladi} i, eventualno, ako on nije tu, Radovan Karaxi}.

Ciq paravojski – bogatstvo General Milovanovi} je ju~e izjavio i da je @eqko Ra`natovi} Arkan sa svojom paravojskom “pre po~etka rata po~eo ~i{}ewe u Bijeqini, ubijawe i proterivawe Muslimana”. – Ne samo Arkanu nego i drugim paravojnim formacijama ciq nije bila sloboda srpskog naroda nego sticawe bogatstva... Wihove `rtve u BiH i RSK bile su Muslimani i Hrvati, a kada je nestalo wihovog bogatstva, `rtve su postali i Srbi – izjavio je general Milovanovi}. neral Milovanovi} }e svedo~ewe na su|ewu Stani{i}u i Simatovi} nastaviti idu}e nedeqe. Wega je na svedo~ewe obavezao Tribunal, po{to je odbio da dobrovoqno da iskaz.

Jovica Stani{i}

Na sastanku je bio i Simatovi}, koga je Milovanovi}, kako je rekao, prethodnog dana video na rati{tu oko Velike Kladu{e, u policijskoj uniformi, zajedno s oficirom “crvenih beretki” Radojicom Bo`ovi}em. Vojske RS i

Manojlo Milovanovi}

RSK i “crvene beretke” su u operaciji “Pauk” pru`ale podr{ku snagama takozvane Autonomne Oblasti Zapadna Bosna, koju je u Cazinskoj krajini proglasio Fikret Abdi}, u odbrani pred ofanzivom Armije BiH.

Milovanovi} je ispri~ao da je odbio nalog koji mu je Stani{i} preneo, uz obrazlo`ewe da “ne `eli da komanduje muslimanskom vojskom”, odnosno Abdi}evim snagama. – Cazinska krajina bila je ionako izvan na{e zone... Nama su pre rata odre|ene granice Una–Sava–Drina-Neretva, a Cazinska krajina je bila preko Une – kazao je general Milovanovi}. Stani{i} je, po re~ima svedoka, na istom sastanku upozorio na to da bi zbog nesloge u politi~kom i vojnom vrhu RSK rat mogao biti izgubqen. Povezanost vrha SDB-a Srbije i politi~kog vrha RS tu`ilac Grum ju~e je dokazivao i fotografijama na kojima su Stani{i} i Simatovi} prikazani zajedno s predsednikom RS Radovanom Karaxi}em i predsednikom Skup{tine RS Mom~ilom Kraji{nikom. (Beta)


CRNA HRONIKA

DNEVNIK PREDSEDNICA APELACIONOG SUDA U BEOGRADU O SLU^AJU NOVINARKE BRANKICE STANKOVI]

Nedopustiv na~in komentarisawa

Predsednica Apelacionog suda u Beogradu Radmila Dragi~evi}Di~i} izjavila je ju~e da je nedopustivo da se odbacivawe optu`nice za pretwe novinarki B 92 Brankici Stankovi} komentari{e na na~in kojim se ugro`ava nezavisnost i nepristrasnost suda i poziva na disciplinsku odgovornost i razre{ewe sudije zbog odluke koju je doneo u prvom stepenu.

Radmila Dragi~evi}-Dikli}

“Ovoj zemqi nisu potrebne sudije koje }e suditi u strahu od organa van sudske vlasti. Takve sudije su ve}a {teta za svaku dr`avu od bilo kog nestru~nog sudije. Nestru~nost, ako postoji, ispravqa se lako, ali strah traje dugo, {iri

Ministarka pravde Sne`ana Malovi} najavila je ranije ju~e u Ni{u da }e Ministarstvo pravde u~initi sve da se preispita odluka Prvog osnovnog suda u Beogradu kojim je odba~ena optu`nica protiv {estorice navija~a “Partizana” za pretwe smr}u novinarki Brankici Stankovi}. “Oni koji su izabrani u procesu reforme pravosu|a nisu amnestirani za prethodni rad, niti za budu}i. U okviru ovla{}ewa Ministarstva pravde, u~ini}emo sve da se ovaj slu~aj preispita i utvrdi da li je postojalo kr{ewe zakona od strane sudije”, rekla je Sne`ana Malovi}. Radmila Dragi~evi} Di~i} je istakla da u svim sudskim sistemima kontrolu zakonitosti i pravilnosti odluke ni`estepenog suda, kao i pravnog shvatawa postupaju}eg sudije zauzetog u istoj, vr{i neposredno vi{i sud. “To je jedini Ustavom i zakonom priznat na~in utvr|ivawa pravde i ispravqawa eventualnih gre{aka u radu ni`estepenih sudova”, navela je predsednica Apelacionog suda u Beogradu. Istakla je da Ustav Srbije i Zakon o sudijama jasno predvi|aju da se sudija ne mo`e

OEBS podr`ava odlu~nost vlasti za nastavak procesa [ef misije OEBS-a u Srbiji Dimitrios Kipreos izjavio je ju~e da ta misija pozdravqa odlu~nost srpskih vlasti da na|u osnova za nastavak sudskog procesa u slu~aju novinarke B92 Brankice Stankovi} i da se zala`e za detaqnu istragu tog slu~aja. “Misija u potpunosti po{tuje odluke srpskog pravosu|a i podr`ava wegovu nezavisnost. Istovremeno, misija smatra neophodnim da naglasi da hrabro istra`iva~ko novinarstvo kakvim se bavi Brankica Stankovi} predstavqa nezamenqiv deo svakog razvijenog demokratskog dru{tva”, navodi se u saop{tewu. Kipreos je dodao da takva vrsta beskompromisnog izve{tavawa uspostavqa standarde novinarstva koji doprinose razvoju zdravog i naprednog dru{tva, ne samo u Srbiji ve} i u drugim zemqama. se i ugro`ava pravnu sigurnost i jednakost svih gra|ana pred zakonom”, navela je Radmila Dragi~evi} Di~i} u pisanoj izjavi. Dodala je da ciq reforme sudstva upravo i jeste stru~no, efikasno, nezavisno i nepristrasno sudstvo. Predsednica Apelacionog suda u Beogradu je navela da su Ustavom Srbije i Zakonom o sudijama “ta~no predvi|eni i razlozi za disciplinsku odgovornost i razre{ewe sudije, {to svakako ne mogu biti nezadovoqstvo stranaka ili predstavnika izvr{ne vlasti” i dodala da je sudski sistem izgradio efikasne mere za kontrolu rada sudija i wihovu disciplinsku odgovornost i razre{ewe.

pozvati na odgovornost za izra`eno mi{qewe ili glasawe prilikom dono{ewa sudske odluke, “osim ako se radi o krivi~nom delu kr{ewa zakona od strane sudija”. Radmila Dragi~evi} Di~i} podsetila je da je za vreme sudskog postupka izve{tavawe i komentarisawe koje ugro`ava sudsku nezavisnost i nepristrasnost zabraweno odredbama Krivi~nog zakonika. Predsednica Apelacionog suda u Beogradu je navela i da na~in na koji se u posledwe vreme izve{tava o na~inu na koji je sprovedena reforma pravosu|a ne mo`e predstavqati put na uspostavqawu nezavisnog pravosu|a. (Beta)

U ISTRAZI O POVRE\IVAWU KO[ARKA[A STRAHIWE MILO[EVI]A U NOVOM SADU

Nanad ^anak saslu{an kao svedok Lider LSV-a Nenad ^anak saslu{an je kao svedok u istrazi povodom incidenta u kojem je povre|en ko{arka{ “Partizana” Strahiwa Milo{evi} 4. aprila ove go-

Strahiwinim ocem Du{anom, koji je tako|e kasnije zadobio povrede. U istrazi povodom doga|aja slede nalazi ve{taka o povredama i saslu{awa. Branilac okrivqenog radnika obezbe|ewa Bojana M. iz Oxaka Milo{ L. Latinovi} je u ponedeqak tra`io izuze}e istra`nog sudije, Vanraspravnog ve}a i vr{ioca funkcije predsednika Vi{eg suda, ali je wegov zahtev odbijen. Podsetimo, za napad na ko{arka{a Milo{evi}a i wegovog oca, okvalifikovan kao nasilni~ko pona{awe na sportskoj priredbi i javnom skupu, osumwi~ena su ~etvorica mladi}a, od kojih je u pritvoru samo Bojan M., a nedavno je iz pritvora iza{ao vlasnik kluba Gojko ]. (27) koji je pu{ten da se u daqem postupku brani sa slobode, a okrivqen je za pomo} u~iniocu posle po~iwenog krivi~Kafe ispred kojeg je izbio incident nog dela. dine oko dva sata posle pono}i u Preostali osumwi~eni su Bojacentru Novog Sada ispred kluba nov ro|eni brat Damir M. (28) iz “Studio”. Naime, po nezvani~nim Oxaka, koji je, po nezvani~nim sasaznawima, ^anak je u no}i kad je znawima, u Holandiji, “zbog ranido{lo do obra~una izme|u ~lanoje ugovorenih sportskih obaveza”, va obezbe|ewa s vi{e osoba isi Novosa|ani Mihajlo S. (27) i pred vrata kluba bio u lokalu sa Goran B. (33). M. V.

subota24.april2010.

13

TROMESE^NI REZULTATI APELACIONOG, VI[EG I OSNOVNOG SUDA U NOVOM SADU

Na okon~awe sudskog spora ~eka 11.000 predmeta Tri suda sa sedi{tem u Novom Sadu – Apelacioni, Vi{i i Osnovni – predstavili su ju~e rezultate rada u prva tri meseca funkcionisawa od formirawa nove, izmewene, mre`e sudova uspostavqene 1. januara 2010. godine. Ve} posle prvog kvartala u ovoj godini konstatovano je da su, kao {to je to nekada bio slu~aj s novosadskim Okru`nim i Osnovnim, sudovi sme{teni u Sutjeskoj 3 u glavnom gradu Vojvodine – najoptere}eniji u zemqi i da svaki sudija u proseku istovremeno radi na vi{e predmeta nego ve}ina wihovih kolega u ostatku zemqe. U izve{taju, koji je potpisao vr{ilac funkcije predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu Slobodan Nadrqanski, navodi se da je ovaj novoformirani sud zakqu~no s 31. martom 2010. godine od drugih sudova preuzeo 13.329 predmeta, kao i da je pristiglo novih 2.545 – re{eno je 4.888 slu~ajeva, a na okon~awa ~eka wih 10.986. Po re~ima portparolke suda Anite Budimir, novosadske sudije donele su vi{e odluka od onih u ostala tri apelaciona suda u Srbiji (Beograd, Kragjevac i Ni{) {to je, po wenoj oceni, znak da je odabir sudija obavqen na pravi na~in. Ovom sudu, po sistematizaciji, sleduje 50 sudija, ali sudi zapravo wih 46.

broj sudija

broj predmeta

re{eni

nere{eni

Apelacioni sud

46

15.874

4.888

10.986

Vi{i sud

20

7.031

2.150

4.881

Osnovni sud

98

128.063

51.056

77.007

vo u zemqi od stupawa na snagu novog ZKP-a. U tom slu~aju Dolf Pospi{ priznao je izazi-

vawa na takozvanom “Mar{u za jedinstvo Srbije” 7. oktobra 2007. godine tek predstoji. Taj postupak vodi se pred krivi~nim ve}em kojem predsedava v. d. predsednika suda Zora Jamu{akov. Portparolka Vi{eg suda Svetlana Tomi}-Joki} kazala je da je taj sud od Visokog saveta sudstva, zbog preoptere}enosti, zatra`io novih osam sudija. Tom sudu “dodeqeno” je 22 sudija, me|utim, jedan od wih, Vidoje Mitri}, obavqa funkciju predsednika Osnovnog suda, dok je sudija i biv{i portparol Portparolke Anita Budimir, Svetlana Tomi}-Joki} i Tijana Jakovqevi} Zoran Drecun sada anU me|uvremenu, u Vi{em sudu vawe nacionalne mr`we i naga`ovan u Specijalnom sudu za u Novom Sadu 13. aprila doneto silni~ko pona{awe. Me|utim, organizovani kriminal u Beoje Re{ewe o prihvatawu sporaproces protiv Gorana Davidovigradu. Sve sudije krivi~ari “zazuma o priznavawu krivice – pr}a i ostalih optu`enih za de{adu`ili” su po oko 100 predmeta,

{to predstavqa dvostruku godi{wu normu za tu referadu. Ovaj sud na po~etku godine preuzeo je 3.866 predmeta, pristiglo je jo{ 3.165, a re{eno je ukupno 2.150. Posle reforme pravosu|a i uspostavqawa mre`e sudija teritorija koju “pokriva” Osnovni sud u Novom Sadu pove}ana je za nekada{we nadle`nosti sudova u Vrbasu, Ba~koj Palanci, Be~eju, Titelu i Temerinu, i predstavqa najve}i osnovni sud u Zemqi. Portparolka ovog suda Tijana Jakovqevi} na ju~era{wem predstavqawu rada novosadskih sudova objasnila je da se krivi~ni postupci re{avaju iskqu~ivo u zgradi u Sutjeskoj, da se neki slu~ajevi vode i u drugim mestima, kao i da su vanparni~na ro~i{ta “preseqena” u objekat na Bulevaru oslobo|ewa 58. Ovaj sud u prvom kvartalu 2010. godine re{io je 51.056 predmeta, a ostalo je 77.007 nere{enih. D. Apro

[ESTO SU\EWE ANDRIJI DRA[KOVI]U I ALEKSANDRU GOLUBOVI]U ZA ZLO^IN U BEOGRADU 2000. GODINE

Negirali krivicu za ubistvo Ple}i}a

Optu`eni Andrija Dra{kovi} i Aleksandar Golubovi} negirali su ju~e krivicu na po~etku {estog su|ewa za ubistvo Zorana Ple}i}a u beogradskom restoranu “Knez” septembra 2000. godine. – Ne priznajem izvr{ewe krivi~nog dela koje mi se stavqa na teret. Nemam {ta da dodam, sve sam rekao na ranijim su|ewima – rekao je Dra{kovi}, koji je ranije tvrdio da je na Ple}i}a pucao u samoodbrani. Golubovi} je tako|e naveo da je sve {to je imao da ka`e izneo u ranijim odbranama. Dra{kovi} i Golubovi} su od 2001. godine na prethodnih pet su|ewa odbranu izneli najmawe osam puta. Ve{tak sudskomedicinske struke Branimir Aleksandri} i balisti~ar Milan Kuwadi} tako|e su ostali pri ranijim nalazima ve{ta~ewa. Dra{kovi} je prilikom davawa li~nih podataka rekao da je zavr{io Vi{u ekonomsku {kolu i da je po zanimawu ekonomista, kao i da je vlasnik firme DLM.

Andrija Dra{kovi}

Na pitawe sudije Zorane Trajkovi} koliko mese~no zara|uje, Dra{kovi} je odgovorio da ne zna {ta se podrazumeva pod zaradom i naveo da mese~no zara|uje oko 2.000 evra. Dodao je da od nepokretnosti poseduje lokal u Beogradu, povr{ine izme|u 150 i 200 kvadratnih metara i da “ne mo`e da se seti da li ima jo{ nekretnina, mo`da ne{to u Crnoj Gori”.

Elena Kari}, o~evidac ubistva

– Koliko znam, nisam osu|ivan – rekao je Dra{kovi}, a na pitawe sudije da li se protiv wega vodi jo{ neki krivi~ni postupak, Dra{kovi} je odgovorio: “Ne da ja znam”. Golubovi} je naveo da ne zna ta~no koliko zara|uje i da je vlasnik firme “Sabat”, kao i da nema nekretnine u svom vlasni{tvu, a da wegova nezaposlena supruga ima stan u vlasni{tvu.

Aleksandar Golubovi}

Dra{kovi}ev branilac Veqko Deliba{i} predlo`io je da se ponovo kao svedok saslu{a Elena Kari}, biv{a Dra{kovi}eva supruga, koja je o~evidac Ple}i}evog ubistva, kao i da svedo~e troje ve{taka psihijatara. Sud je prihvatio ponovno svedo~ewe ve{taka pshihijatara, a odbio da ponovo bude saslu{ana Elena Kari}. Nastavak su|ewa zakazan je za 18. maj. (Beta)


14

DRU[TVO

subota24.april2010.

DNEVNIK

VRE\AWE I ISMEVAWE NAJ^E[]I OBLIK NASIQA U [KOLAMA U VOJVODINI

Uz uybenik svaki deseti ima neko oru`je Za{to su ubijeni radnici RTS-a Paqewem sve}a i polagawem venaca ispred spomenika „Za{to?“, porodice 16 radnika RTS-a stradalih u NATO-ovom bombardovawu 1999. i zamenik gradona~elnika Beograda Milan Krkobabi} odali su ju~e po{tu poginulima. Miroslav Medi}, brat stradalog Sini{e, rekao je u ime porodica da se ve} 11 godina tra`i odgovor na pitawe za{to. – Zarad trenutnih interesa i politike, `ivot je izgubilo 16

qudi. Nijedna od dve strane koje su izvr{ile ubistvo nije priznala krivicu. Pravda za mrtve ne postoji i porodicama ostaje da veruju da oni `ive u nekom boqem svetu – kazao je Medi}. Razvijawem transparenta „Mediji nisu vojni ciq“ ispred zgrade RTS-a u Aberdarevoj ulici, Udru`ewe novinara Srbije i Sindikat novinara Srbije obele`ili su 11 godina od NATO bombardovawa te medijske ku}e.

Tri neradna dana za 1. maj Ministarstvo rada i socijalne politike saop{tilo je da su po Zakonu o dr`avnim i drugim praznicima Srbije, neradni 1. i 2. maj. S obzirom na to da ove godine drugi dan prvomajskih praznika pada u nedequ, ne}e se raditi ni prvog narednog dana, u ponedeqak, 3. maja. Ina~e, tokom dr`avnih i verskih praznika ne rade dr`avni i drugi organi, privredna dru{tva kao i druge slu`be. Q. M.

^iwenice da se bezmalo svaki ~etvrti sredwo{kolac u Vojvodini u {koli sreo s nekim oblikom nasiqa, bilo kao `rtva ili po~inilac, da svaki deseti pored uxbenika u u~ionici ima i neku vrstu oru`ja, te da ~etvrina misli da je uzrok nasiqa u {kolama neka vrsta razli~itosti, do kojih je dovelo istra`ivawe Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, pozivaju na {iroku akciju ne samo spre~avawa, nego i prevencije nasiqa u {kolama.

da su `rtve i u jednim i u drugim, uglavnom u~enici koji se ne~im izdvajaju i socijalno su izolovani. - Naj~e{}i oblik nasiqa u {koli je vre|awe i ismevawe, kojeg ~ak vi{e ima na relaciji nastavnik-u~enik i obrnuto, nego me|u vr{wacima, dok se fizi~ki obra~un pojavquje kod tri odsto ispitanika kao oblik nasiqa u kom su u~estvovali, bilo kao nasilnici ili `rtve - rekla je Jasmina Koxopeqi}. - Suprotno uvre`enom mi{qewu, nasiqu su jednako

Nema tolerancije Postulati UNICEF-a u akciji „[kola bez nasiqa“ jesu da na nasiqe tolerancije nema, da nastaje kao posledica neravnote`e mo}i, te da mu mo} smawuje razgovor o wemu. Va`no je i da svi nadle`ni u {kolama znaju da nasiqe postoji svuda i da mu se mora suprotstavqati stalno. Na prezentaciji rezultata ovog istra`ivawa, sporovedenog jesenas u devet vojvo|anskih sredwih {kola na uzorku od vi{e od 6.000 u~enika i 830 zaposlenih u wima, u okviru akcije „[kola bez nasiqa“, koje u na{oj zemqi od 2005. godine sprovodi UNICEF u saradwi s nadle`nim ministarstvima, ~ulo se i da se koli~ina nasiqa smawuje s godinama, to jest da ga je u sredwim {kolama mawe nego u osnovnim, ali i

izlo`eni u~enici oba pola i ono nema nikakve veze s wihovom nacionalno{}u, ali je alarmantna ~iwenica da velik deo ostaje skriven i nastavnici za wega ne znaju, dok raduje podatak da su svi akteri u {koli izuzetno spremni da se uhvate u ko{tac s wim. Porede}i rezultate istra`ivawa u osnovnim i sredwim {kolama, Petar ^olovi} je naglasio da u osnovnim {kolama nasiqe nema veze s uspehom

BEZUSPE[NO DR@AVA SUDSKI POKU[AVA DA ISELI SPS IZ SVOJE IMOVINE U ZREWANINU

Socijalisti pustili korene u Komitetu

Ve} nekoliko godina dr`ava se odri~e atraktivnog poslovnog prostora u samom jezgru Zrewanina, izbegavaju}i da sprovede u delo izvr{nu sudsku presudu kojom je Op{tinskom odboru SPS-a nalo`eno da se iseli iz zgrade poznate pod nazivom Komitet. Zamenik republi~kog javnog pravobranioca Zoran Kovrlija najavquje da se iseqewe socijalista iz 2.150 kva-

drata ovog objekta mo`e o~ekivati brzo i priznaje da nadle`na Republi~ka direkcija za imovinu nije efikasno reagovala. – Zamerke se mogu uputiti i lokalnoj samoupravi koja je dugo

Hronologija ovog neshvatqivo dugog spora po~iwe 1992, kada je SPS sudskim re{ewem registrovan kao vlasnik monumentalne zgrade jer je samoinicijativno sebe proglasio za pravnog sled-

Vrlo lo{i doma}ini Mada se ~esto `ali na nedostatak poslovnog prostora, Gradska uprava, koja ne krije da bi volela da dobije “Komitet” na kori{}ewe, u minulom periodu nije u~inila ni{ta da doprinese iseqewu socijalista. Okru`na na~elnica Tawa Dulovi} potvrdila je da su mnogi republi~ki organi u gradu, prvenstveno inspekcije, za to zainteresovani. Osim ~ekawa da se iseli SPS, treba na}i i novac da se objekat adaptira, po{to je godinama u lo{em stawu jer se socijalisti i nisu ba{ pona{ali kao uzorni doma}ini.

Te{ko se SPS odri~e otetog

inertna, a sigurno joj je potreban poslovni prostor – isti~e Kovrlija. Wemu nije poznato kako je minulih godina bilo regulisano pla}awe kori{}ewa poslovnog prostora u “Komitetu” izme|u SPS-a i zakupaca i da li je bilo neosnovanog boga}ewa ove partije.

@estoke takse na plasti~ne kese Dr`avni sekretar Ministarstva `ivotne sredine Bojan \uri} najavio je da se krajem maja o~ekuje dono{ewe uredbe o uvo|ewu taksi na proizvodwu plasti~nih kesa, a s druge strane – subvencionisawe ekolo{ki bezbednijih razgradivih i biorazgradivih. Rekao da }e za obi~ne namet biti 200 evra po toni, u dinarima. – Razgradive kese }e biti taksirana deset puta mawim iznosom, a biorazgradive ne}e uop{te – dodao je \uri}. – Ovako prikupqen iznos namewen je kao subvencija firmama koje prave biorazgradive i razgradive kese, a ciq je stimulisawe proizvodwa kesa debqih od 20, odnosno 30 mikro-

na. Uredba }e „destimulisati“ proizvodwu kesa tawih od 14 mikrona. Wih svi dobijamo besplatno u samoposlugama, a one su prakti~no najve}i zaga|iva~i, jer su lagane i na~iwene od takvog materijala da se ne mogu reciklirati. Razgradiva kesa je dobra jer se, kad se odlo`i u prirodu, razgra|uje na ugqene hidrate i postane prakti~no nevidqiva i ne {teti okolini. Biorazgradive se razla`u i od wih se mo`e napraviti ~ak i ve{ta~ko |ubrivo, a wihova proizvodwa je dosta skupa i trenutno je nema u Srbiji. – Ovim merama `elimo da uvedemo i to – naglasio je dr`avni sekretar.

benika SKJ-a. Posle Petooktoobarske revolucije, parlament SRJ je usvojio Zakon o finansirawu politi~kih stranaka, kojim je propisana obaveza korisnika da imovinu nekada{wih dru{tveno-politi~kih organizacija predaju Saveznoj vladi. Savezna administracija je povela spor radi vra}awa zgrade “Komi-

teta”, a Op{tinski sud u Zrewaninu je 6. oktobra 2004. odlu~io da je zgrada vlasni{tvo SCG. Na tu odluku socijalisti su se `alili, ali je Okru`ni sud 18. oktobra 2005. potvrdio prvostepenu presudu kojom je ta zgrada postala vlasni{tvo dr`ave. Ne odri~u}i se lako “ugrabqene” imovine, SPS je od Vrhovnog suda Srbije zatra`io reviziju, koja je odba~ena kao nedozvoqena, ~ime su iscrpqena sva pravna sredstva za pobijawe presude. Izvr{ni postupak za iseqewe socijalista iz “Komiteta” pokrenut je jo{ 13. februara 2006. i, evo, traje do danas, jer je u vi{e navrata, iz formalnih razloga, blokiran. Novo izvr{ewe presude bilo je zakazano za jul 2008. ali se tad niko od stranaka nije pojavio pa je iseqewe zakazano za avgust. SPS, kao tzv. izvr{ni du`nik, opet je zatra`io odlagawe, a zahtev se “kr~kao” u nekoj sudskoj fioci sve do marta 2009. – Poverilac, odnosno Republika, 23. septembra 2009. ponovo je tra`io odre|ivawe termina za seobu i sad se nastavqa postupawe suda – ka`e predsednica Osnovnog suda u Zrewaninu Jasmina Stankov-Babi}. @. Balaban

Nema veze s nacionalno{}u, ka`u psiholozi

u~enika, dok je u sredwim prisutnije kod lo{ijih |aka, te da su sredwo{kolci spremniji od osnovaca da na wega reaguju, i ako su ugro`eni i ako su posmatra~i. Razlika, na koju pri pravqewu programa prevencije i spre~avawa, vaqa obratiti pa`wu je i ~iwenica da se sredwo{kolci mnogo mawe od osnovaca `ale nastavnicima. - Pri osmi{qavawu programa prevencije i spre~avawa trebalo bi se fokusirati ba{ na u~enike koji su svedoci na-

siqa, ali ne reaguju kada ga vide - preporu~ila je Sne`ana Smederevac. - Nasilnici obi~no imaju sledbenike, a `rtve su usamqene, dok je publika nedefinisana i u stvari je potencijalni nasilnik. Ako se postigne da se posmatra~i ukqu~e i podr`avaju `rtvu, nasilnik }e ostati usamqen i do}i }e se do modela kojem {kole treba da te`e - da bude sramota biti nasilnik, a ne da je, kao {to je sada ~esto slu~aj, to popularno. D. Deve~erski

Dinki} poplavqenima obnavqa poku}stvo Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} najavio je ju~e da }e stanovni{tvu gradova i sela ugro`enih od poplava u narednom periodu biti obnovqeno poku}stvo proizvodima doma}ih firmi. Najavio je da }e najpre posetiti Zaje~ar i da je s tamo{wom lokalnom samoupravom dogovoren kredit za ovu svrhu, koji }e biti otpla}ivan u naredne tri godine. Ovo je model }e biti primewivan i u drugim sredina, naveo je vicepremijer, i dodao da je to na~in da se pomogne doma}instvima u nevoqi, ali i doma}oj industriji. Dinki} nagla{ava da je ovo samo kratkoro~na mera, dok je dugoro~na regulisawe vodotokova, da se ovakve situacije vi{e ne bi ponavqale.

Otkriven spomenik kraqici Dragi Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} otkrila je ju~e spomenik kraqici Dragi Obrenovi} u Gorwem Milanovcu, gde se obele`ava 195. godi{wica Drugog srpskog ustanka. Centralna proslava je odr`ana u obli`wem Takovu, gde je podignut ustanak, na ~ijem je ~elu bio knez Milo{ Obrenovi}. Predsednica Skup{tine Srbije otkrila je spomenik Dragi Obrenovi} u Gradskom parku u Gorwem Milanovcu, gde se nekada nalazila ku}a u kojoj se 1867. godine u ~uvenoj porodici Luwevica rodila potowa srpska kraqica.

Otkrivaju}i spomenik od belog mermera, rad akademskog vajara Neboj{e Savovi}a, Slavica \uki}-Dejanovi} je rekla da je kraqica Draga bila veoma obrazovana `ena, govorila je tri jezika, bavila se novinarstvom i dobrotvornim radom. „Mnogi je ipak nisu voleli, ni `ene, ni mu{karci, ni vojska. Zbog toga je i wena qubav prema kraqu Aleksandru, posledwem izdanku dinastije Obrenovi}, bila tako velika“, rekla je ona. Istoriju pi{u pobednici, ali istoriju pi{u i istori~ari, dodala je predsednica Skup{tine.

ME\UNARODNI SKUP KARDIOLOGA I KARDIOHIRURGA U NOVOM SADU

Nove metode nisu skupe i traumati~ne Svetski priznati kardiolozi i kardiovaskularni hirurzi okupili se se ju~e na Me|unarodnom skupu „Ehokardiografija bolesnog sr~anog zalistka – indikacija za operaciju“ koji je organizovao Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine iz Sremske Kamenice. U okviru kontinuirane edukacije, doma}i i svetski stru~waci predstavili su najuspe{nije modele saradwe kardiologa i hirurga, nova saznawa o zna~aju ehokardiografije za upu}ivawe bolesnika na operaciju, kao i uticaj razvoja tehnike, strategije i nau~nih saznawa u kardiovaskularnoj hirurgiji na pre i postoperativne rezultate. Ehokardiografija je i pored razvoja novih „imixing“ tehnika i daqe jednostavna

i nezaobilazna dijagnosti~ka metoda u savremenoj kardiovaskularnoj praksi. Ta metoda je lako ponovqiva, nije skupa ni traumati~na za pacijenta i daje odli~ne rezultate. Ultrazvu~ni aparati prate zahteve za kvalitetnijom, br`om i pouzdanijemom dijagnostikom {to se sve vi{e name}e kao rutinska obaveza u ciqu pravilnog pristupa odabiru dobre terapijske Kako to rade italijanski stru~waci prakse. nih elemanata razvoja bila je doInstitut za kardiovaskularne bra i pouzdana ultrazvu~na dijagbolesti Vojvodine je ve} dugi niz nostika koja je kontinuirano razgodina po svojim ukupnim rezultavijana vi{e od 30 godina. Polatima u samom vrhi na{e kardiovaznici kursa su upoznati sa najnoskularne medicine, a jedna od bitvijim dijagnosti~kim metodama,

medikamentnim i hirur{kim mogu}nostima le~ewa bolesnika sa valvularnim manama srca i to od strane stru~waka iz tri italijanske bolnice specijalizovanih za le~ewe bolesti srca i krvnih sudova: „Azienda Ospedaliera“ iz grada Leko, milanski „San Donato“ i bolnice Novare, te lekara kameni~kog Instituta. Kurs je organizovan pod pokroviteqstvom pokrajinskih sekretarijata za nauku i zdravstvo, Univerziteta u Novom Sadu, Udru`ewa kardiologa Srbije, Vojvodine i italijanskog Udru`ewa kardiovaskularnih ehokardiografista. J. Barbuzan


KULTURA

DNEVNIK ZAVR[EN 4. ME\UNARODNI FESTIVAL PROZE U NOVOM SADU

Bogate spisateqske tezge

Na samom po~etku “Prozefesta”, u svojoj pohvali italijanskim farmericama, ruskom kavijaru i kwi`evnosti, Laslo Vegel je pozvao kolege da izlo`e “svoju robu na spisateqske tezge”. Ponuda je bila zaista bogata i raznovrsna, mo`e se re}i nakon gotovo trodnevnog festivala , koji je trajao od srede do petka, na nekoliko mesta u Novom Sadu. Dobro osmi{qena koncepcija `ivih susreta pisaca sa publikom, koja ne podrazumeva samo ~itawe, ve} i razgovore sa autorima, koje intervjui{u gimnazijalci, ve} ~etvrtu godinu zaredom dovodi obave{tene i zainteresovane slu{aoce. Mada su se organizatori i doma}ini iz Kulturnog centra Novog Sada nadali (i nezvani~no najavqivali) da }e goste primiti u obnovqenoj zgradi, to se nije dogodilo. Glavna zvezda je (za novinare) bio Klaudio Magris, dobitnik

Karlova~ke gimnazije dobro su se pripremili za razgovore sa piscima. Ti susreti su uglavnom ogledalo wihovih profesora kwi`evnosti i materweg jezika. Ove godine i Tehni~ka {kola “Mileva Mari}-Ajn{tajn” ukqu~ila se u festivalski program i uostila Dragoslava Mihailovi}a. On se pobrinuo da objasni kakva su bila vremena kad su cvetale tikve, jer su se u tim godinama ra|ali roditeqi nekih dana{wih sredwo{kolaca. Deca su pokazala da ih interesuju dramati~ne i potresne teme na{e savremene istorije, pogotovu {to znaju da je Mihailovi} na svojoj ko`i osetio ono o ~emu pi{e. Mihajlo Panti}, beogradski {armer sa iskustvom profesora univerziteta slatko je zasmejavao slu{aoce, pri~aju}i o tome kako nastaju wegove pri~e. Pribli`io im je novobeogradski

NIN-ovom nagradom (“Tesla, portret me|u maskama”), {to je bilo dovoqno za odli~nu komunikaciju. Zoran ]iri} je poznat kao “najve}a srpska fabrika pop-proizvoda” u proznom obliku, a posetiocima “Prozefesta”koji nisu znali za{to ga zovu Magi~ni ]ira, sve je bilo jasno ve} posle prvih nekoliko re~enica. Gosti ovogodi{weg, 4. me|unarodnog festivala proze u Novom Sadu i u Sremskim Karlovcima jo{ su bili Laslo Dar-

subota24.april2010.

15

U SREMSKIM KARLOVCIMA JU^E OTVOREN PREVODILA^KI CENTAR I PROGLA[ENA GODINE KWIGE I JEZIKA

Veza sa svetom Na Svetski dan kwige, progla{avaju}i Godinu kwige i jezika u Srbiji, ju~e je u Sremskim Karlovcima otvoren Prevodila~ki centar koji }e podsticati prevo|ewe srpske kwi`evnosti na strane jezike. Centar je uz tradicionalne, ali i sve~arske folklorne tonove ne{to novijeg datuma (perkusionisti~ki orkestar), zvani~no otvorila predsednica Srpskog PEN centra Vida Ogwenovi}, a brojnim zvani~nicima i publici obratili su se i ministar kulture Neboj{a Bradi}, pokrajinski sekretar za kulturu Milorad \uri}, predsednik Op{tine Sremski Karlovci Milenko Filipovi} i potpredsednik Me|unarodne mre`e kwi`evnih centara Peter Rac. Svi govornici su se gotovo takmi~ili ko }e lep{im re~ima izraziti ono {to predstavqa otvarawe Prevodila~kog centra koji bi trebalo da pro{iri put Srbije i wene literature u Evropsku uniju. Za Filipovi}a to je jo{ jedan u nizu karlova~kih bisera, za \uri}a po~etak kompleksnije obnove starog sjaja Sremskih Karlova-

Otvarawe Prevodila~kog centra u Sremskim Karlovcima Foto: S. [u{wevi}

Vida Ogwenovi} je podsetila da Sremske Karlovce zovu jo{ i Srpski Sion, a da je to zahvaquju}i otvarawu Prevodila~kog

U susret budu}im stanarima U Prevodila~kom centru u Sremskim Karlovcima u prvobitnoj fazi rada insistira}e se na prevo|ewu srpske kwi`evnosti na engleski, francuski i nema~ki jezik. U Centru je ju~e odr`an i prvi sastanak Programskog odbora, a uskoro se o~ekuju i prvi projekti i wegovi izvo|a~i, kojima }e u Sremskim Karlovcima biti obezbe|eni svi neophodni uslovi za rad (stan, hrana, literatura, kontakti). ca i komunikativnosti srpske kulture, dok je Bradi} svoj govor posvetio prevodiocima kao tvorcima vi{eglasja i kwizi kao ujediniteqici ~ove~anstva.

centra ponovo postalo primereno. Ona je logos kao jezik nazvala najva`nijom ~ovekovom vezom sa svetom u koju svako dodaje i ugra|uje po ciglu, u kojem

svako mo`e biti i xelat i `rtva, zbog ~ega uvek treba biti oprezan. - Prevo|ewe je demijur{ki ~in pro{irivawa pam}ewa, ali i mo}i i uticaja, a svet se tako upoznaje i ujediwuje - rekla je Vida Ogwenovi}. ^ast da prese~e vrpcu pripala je gostu iz Ma|arske, Peteru Racu, koji je prethodno govorio o tome koliko }e u Evropi poznata srpska kwi`evnost jo{ vi{e dobiti ovim blagom, kako je nazvao Prevodila~ki centar. Ako je u ovakvim situacijama dozvoqeno ~itati i znake, onda je sigurno dobar taj {to se oko ulaza tokom ceremonije presecawa vrpce vrzmala i jedna `aba. I. Buri}

DRAMA FERNANDA ARABALA U MADLENIANUMU Lojze Vizer u razgovoru sa u~enicima Karlova~ke gimnazije

nagrade “Milovan Vidakovi}”i jedan od najve}ih `ivih evropskih intelektualaca. Zanimqiv, duhovit, raspri~an, novinarski susretqiv, bio je kratko u Novom Sadu i produ`io u Beograd. Od wegovog srpskog izdava~a Gojka Bo`ovi}a ~uli smo da su u pripremi novi Magrisovi naslovi, koje }e izdati “Arhipelag”. U~enici gimnazija “Jovan Jovanovi} Zmaj”, “Laza Kosti}” i

“svemir”, poetiku svakodnevice pa i sopstvenu muku obi~nog qubiteqa ~okolade. Tako|e i Lojze Vizer, austrijsko-slovena~ki pisac i izdava~, ~ija je profesionalna biografija zanimqiva koliko i wegove kwige, naro~ito “Kuvawe pod drugim zvezdama”. I Vladimir Pi{talo zna ve{tinu javnog govorewa, a wegovi slu{aoci, ~itaoci i ispitiva~i pro~itali su bar roman oven~an

Foto: G. Jovi}

va{i iz Ma|arske, Muharem Bazduq iz BiH i Mirjana Novakovi} iz Srbije. Neko je uzgred napomenuo da bi, mo`da, bilo boqe da nagrada “Prozefesta” nosi ime Aleksandra Ti{me, za koga svi znaju, a ne Milovana Vidakovi}a, poznatog samo onima koji su studirali kwi`evnost. Dobra tema za razmi{qawe do narednog festivala. R. Lotina

„MUSICA FUTURA” NAJAVQUJE 11. FESTIVAL „INTERZON”

Predavawe i kompozicije Bu`arovskog U Muzeju savremene umetnosti Vojvdine i Muzi~koj {koli „Isidor Baji}“ u Novom Sadu ve~eras se nastavqa ciklus najavnih programa 11. me|unarodnog festivala aktuelne muzike „Interzon“. Gost je kompozitor i profesor dr Dimitrije Bu`arovski (Makedonija), koji }e u 18 ~asova u kino-sali

MSUV odr`ati predavawe pod nazivom „Musica futura“. Ve~e }e posve}eno Bu`arovskom bi}e nastavqeno u 20 ~asova, u Sve~anoj sali M[ „Isidor Baji}“ , gde }e Emilija Potevska i Tatjana Xorleva izvesti wegov koncert za dva klavira „All That Dance“ i ~etiri nokturna. Ulaz je besplatan. I. B.

Dali i Gala – qubavna pri~a Predstava „^ekaj me na nebu, qubavi moja“, sa podnaslovom „Dali i Gala - qubavna pri~a“, {panskog autora Fernanda Arabala, u re`iji Tawe Mandi}-Rigonat, bi}e premijerno izvedena sutra na maloj sceni „Madlenianuma“, najavqeno je na konferenciji za novinare u Institutu Servantes, koji je koproducent projekta. Dramu o slavnom slikaru Salvadoru Daliju i wegovoj muzi i `ivotnoj saputnici Gali izvode glumica Dobrila Boba Stojni} i troje baletskih igra~a - @eqko Grozdanovi}, Danica Arapovi} i Du{an Muri}.Muziku je odabrala rediteqka, koreograf je An|elija Todorovi}, a scenograf i kostimograf Milena Jefti}-Ni~eva-Kosti}.

Premijeri }e, kako se o~ekuje, prisustvovati Arabal (78), koji je dramu i napisao na inicijativu Stojni}eve, nakon {to je bio odu{evqen wenim izvo|ewem wegovog teksta „Qubavno pismo“ 2006. godine u okviru Bitefa.U bele{ci uz novi komad on ga je opisao kao „jednu lucidnu zabludu, u kojoj se forma i sadr`aj, duh i bunilo, u svim ta~kama sli~ni, udru`uju da bi se spojili u jedno“. Stojni}eva je izjavila da je videv{i u Institutu Servantes kwigu „Dali i ja“ do{la na ideju za predstavu - mozaik o slavnom {panskom slikaru nadrealisti. „Na osnovu divnog kontakta sa Arabalom, uspostavqenog kada je bio na premijeri ‘„ubavnog pisma’, usudila sam se da mu za-

tra`im jednu scenu o Daliju, a on je napisao ~itav komad“, rekla je glumica, koja je i prevela tekst. Izvo|ewe u Madlenijanumu bi}e svetska premijera te drame, objavqene pro{le godine u Parizu. Rediteqka je najavila da predstava ne}e biti realisti~na rekonstrukcija Dalijevog `ivota, ve} velika fantazija koja objediwuje re~, pokret i muziku u totalno pozori{te. „Drama je poeti~na i duhovita, ali nismo je postavili bukvalno nego interpretirali. Glavna inspiracija je univerzum Dalija, izuzetnog umetnika koji se bori za prostor za svoje stvarala{tvo me|u mediokritetima“, istakla je Tatjana Mandi} Rigonat.

REPERTOAR

Film

Akteri

Re`ija: Luis Leterier Scenario: Trevis Bi~am, Fil Hej, Met Manfredi i Beverli Kros Uloge: Sem Vortington, Lijam Nison, Ralf Fajns, Xejson Fleming, Xema Arterton, Aleksa Davalos, Meds Mikelsen, Deni Hjuston, Luk Evans

Sukob Titana

Sadr`aj

Re~ kritike

Ova pri~a je sme{tena u Gr~ku mitova. Vreme je bogova koji su uni{tili Titane. Qudima, svetom, okeanima i podzemqem vladaju Zevs (Lijam Nison), Posejdon (Deni Hjuston) i Had (Ralf Fajns). Wihova vladavina sve mawe godi qudima, ni`u se pobune i bogovi jo{ uvek mo}ni i besni zbog drske neposlu{nosti smisle plan kako da smrtnicima poka`u gde im je mesto. Tako Had, kao najratoborniji, uz Zevsovu nevoqnu saglasnost preuzima inicijativu i priziva najja~e i najstra{nije ~udovi{te koje je zbrisalo Titane. Xinovski monstrum }e da uni{ti grad Argos i pobije sve `ivo ako mu se ne `rtvuje lepa kraqeva k}i. Da za bogove sa Olimpa sve ne bude jednostavno, pobrinu}e se Persej (Sem Vortington), polu~ovek polubog...

„Sukob Titana“(Clash of the Titans) rediteqa Luisa Leterijera, tvorca akcionih visokoadrenalinskih vatrometa kao {to su „Transporter 1 i 2“ i „Neverovatni Halk“) nije snimqen samo zato da bi se iskoristila op{ta pomama za 3D filmovima. To nesumwivo jeste jedan od razloga, ali nije i najva`niji (ina~e, sasvim se lepo gleda i u 2D verziji). Potvr|uje nam to najpre pri~a, koja jeste jednostavna, pravolinijska, katkad pomalo i sme{na, ali ipak celovita, smislena i uzbudqiva. Pa tu je i nimalo naivna gluma~ka ekipa. Isto tako dizajn i specijalni efekti su daleko od prizemnih, jeftinih i neinventivnih re{ewa. Istina, nije film “Sukob Titana“ nekakvo remek-delo. U wemu dramskog sukoba ima tek toliko da pogura akciju - avanturu na putu, u ~ijem je sredi{tu neverovatni Persej (u sebi nosi najboqe od qudi i najboqe od bogova).On se hrabro uz pomo} prijateqa, i tajno boga oca Zevsa, kre}e kroz mitolo{ka bespu}a, ~arobnim ma~em i ~vrstom mi{icom spasavaju}i svet od kataklizmi~ne Hadove osvete i qudima i bogovima. I dok se Zevs hrani qudskom qubavqu prema bogovima, Hadova hrana i ambicija su qudski bol i patwa. Borba dobra i zla u ovakvom pop - mitolo{kom pakovawu, rasko{no vizuelizovana adaptirana za ovovekovnog mladog gledaoca, pored dobre zabave, lep je primer nepretencioznog uvoda u metafori~an i uzbudqiv svet gr~kih mitova. V. Crwanski


SPORT

subota24.april2010.

NAREDNE SEZONE

Hemofarm u Evroligi! Ko{arka{ki klub Hemofarm naredne sezone }e gotovo sigurno igrati u kvalifikacijama za Evroligu, potvrdio je iz Zagreba sportski direktor kluba Marko Ivanovi}. - Ostalo je jo{ samo da se to i zvani~no potvrdi na slede}em sastanku ULEB. To je velika {ansa za Hemofarm, ali i srpsku ko{arku, koja ovim mo`e dobro da popravi rejting. Naro~ito ako Partizan dobije A licencu - rekao je Ivanovi} u Zagrebu, gde se ekipa nalazi na za-

vr{nom turniru Jadranske lige. On ka`e da je jo{ pro{le godine postojala mogu}nost da Vr{~ani igraju elitno takmi~ewe. - Tada nismo uspeli jer je prilika pru`ena ukrajinskom Azovma{u. Sada, uz pomo} i rezultata iz Jadranske lige, imamo priliku da se borimo za ulazak u elitno takmi~ewe Evrope. Mogu jo{ da ka`em da }e jo{ jedan tim iz Jadranske lige igrati kvalifikacije za Evroligu, a to }e najverovatnije biti podgori~ka Budu}nost - dodao je Ivanovi}.

FINALNI TURNIR JADRANSKE LIGE

Partizan - Hemofarm 72:67 (40:34)

Mari} i Mekejleb za petorku sezone Ko{arka{i Partizana Aleks Mari} i Lester Mekejleb, kao i srpski plej u timu Olimpijakosa Milo{ Teodo-

(Olimpijakos), Lester Mekejleb (Partizan). Bekovi i niska krila: Xo{ ^ildres, Linas Kleiza (obojica

DERBI U KULI PRED PUBLIKOM

Ka`weni Yomba nastavqa {ou Zahtev finansijera Hajduka Nikole Xombe da se derbi narednog kola, u nedequ 25. aprila u Kuli, protiv Crvene zvezde organizuje iz bezbedonosnih razloga bez prisustva publike zavr{io je u ko{u. Takvu mogu}nost najpre je odbacio komesar za takmi~ewe Zajednice Branislav Deli}, a potom i komesar za bezbednost Sveta Radosavqevi}. Nakon sastanka sa nadle`nim predstavnicima policije date su garancije za normalnu organizaciju ove utakmice, uz prisustvo gledalaca. ^elnik Kuqana Nikola Xomba nastavio je odmah svoj {ou, a nakon saznawa da ga je disciplinac Nikola Latinovi} kaznio {estomese~nom zabranom obavqawa svih funkcija u fudbalu, a zbog klevetawa organa Zajednice i pojedinih klubova ~ije pona{awe okarakterisao kao mafija{ko, uz napomenu da }e do titule do}i onaj klub koji je u boqim odnosima sa Hajdukom. Ekspresno je Xomba odredio astronomske cene ulaznica, pre svega za navija~e Crvene zvezde, u iznosu od ~ak 10.000 dinara. Oglasila se i Zajednica, uz preporuku da je ovakav potez neprihvatqiv i da cene ulznica mogu biti u rangu koji je uobi~ajen za derbi duele. Kakav }e epilog na kraju biti, ostaje da se vidi. Ono {to je izvesno uvertira utakmice u

Nikola Yomba

Kuli poprimila je obrise komedije, a bi}e odigrana pred

Minimalac Atletika, remi u Hamburgu

Olimpijakos), Huan Karlos Navaro (Barselona), Ramonas [i{kauskas (CSKA). Visoka krila i centri: Erazem Lorbek (Barselona), Viktor Hrijapa (CSKA), Aleks Mari} (Partizan), Tijago Spliter (Kaha Laboral). Najboqa petorka sezone bi}e izabrana tokom F4 u Parizu, koji se odr`ava od 7. do 9. maja.

PLEJ-OF

Oklahoma smawila prednost Ko{arka{i Oklahome pobedili su na svom parketu branioce titule Los An|eles Lejkerse rezultatom 101:96 i smawili prednost jezerxija na 2:1 u seriji prve runde plej-ofa Zapadne konferencije. Tandersi su do pobede do{li zahvaquju}i sjajnoj igri u drugom poluvremenu kada su uspeli da naprave veliki preokret, jer su Lejkersi imali prednost od pet do osam poena ~itavim tokom prvog dela me~a. Najzaslu`niji za pobedu Oklahome, kao po obi~aju, bio je sjajni ko{geter Kevin Durant sa 29 poena, uz ~ak 19 skokova. Rasel Vestbruk odigrao je tako|e jo{ jedan odli~an me~, ubaciv{i 27 ko{eva, dok je Nenad Krsti} postigao tri poena, uz ~etiri skoka i jednu blokadu. Na drugoj strani, Kobe Brajant je postigao 24 ko{a, a Pau Gasol i Derik Fi{er po 17, s tim da je [panac imao i 15 skokova. Finiks je vratio brejk protiv Portlanda trijumfom na gostovawu 108:89. Xejson Ri~ardson bio je apsolutni junak trijumfa Sansa sa 42 poena, i fantasti~nim {utem

iz igre 13/19. Amare Stodemajer je dodao 20 ko{eva. U odsustvu Brendona Roja Portland nije imao raspolo`enog {utera, pa je Lamarkus Eldrix bio najefikasniji sa 17 poena. Na Istoku, ^ikago je uspeo da smawi prednost Klivlenda na 2:1, pobedom na doma}em terenu 108:106. Bulsi su jo{ u prvoj ~etvrtini napravili 11 poena prednosti i dr`ali je do samog kraja susreta. Me|utim, Kavalirsi su uspeli da se pribli`e na samo dva poena, ali do kraja me~a nisu uspeli da do|u do preokreta. Odli~an je bio tandem Bulsa Rouz - Hinrih. Rouz je ubacio 31 ko{, a Kirk Hinrih 27. Luol Deng dodao je 20 pogodaka. Na drugoj strani, maestralnom Lebronu Xejmsu nedostajale su dve asistencije za tripl-dabl, po{to je postigao 39 poena, uz 10 skokova i osam dodavawa. Mo Vilijams ubacio je 21, a Entoan Xejmison 19 poena, uz 11 skokova. Rezultati, Isto~na konferencija: ^ikago - Klivlend 108:106 (1:2 u pobedama). Zapadna konferencija: Oklahoma - LA Lejkers 101:96 (1:2 u pobedama), Portland Finiks 89:108 (1:2 u pobedama).

Fudbaleri Atletika pobedili su u Madridu ekipu Liverpula 1:0 u prvom me~u polufinala Lige Evrope. Jedini gol na utakmici postigao je Forlan u 9. minutu. [panski klub je imao vi{e od igre i zaslu`eno je stigao do trijumfa. Hamburger i Fulam igrali su bez golova (0:0) u prvom me~u drugog polufinala Lige Evrope. Nema~ki klub je bio boqi rival tokom celog me~a, ali su Englezi uspeli da se odbrane i sa nere{enim rezultatom vrate u domovinu. Revan{ dueli bi}e odigrani 29. aprila. Finale Lige Evrope igra}e se 12. maja u Hamburgeru.

navija~ima i milionskim TV auditorijumom. Z. Rangelov

DNEVNIK

ODBOR ZA HITNA PITAWA FSS

Sivi} umesto Stanojevi}a Odr`ana je sednica Odbora za hitna pitawa FS Srbije, kojom je predsedavao predsednik organizacije Tomislav Karaxi}. ^lanovi najoperativnijeg tela odlu~ili su da cene ulaznica za finalnu utakmicu Lav kupa Srbije, u kojoj }e se 5. maja na stadionu Partizana sa po~etkom u 20.30 sati sastati Vojvodina i Crvena zvezda, iznose 200 dinara za severnu i ju`nu i 400 dinara za zapadnu i isto~nu tribinu. Tomislav Sivi} je na sastanku imenovan za selektora omladinske reprezentacije (igra~i ro|eni 1991. godine i kasnije), gde }e naslediti Aleksandra Stanojevi}a koji je pro{le nedeqe postavqen za trenera Partizana. Jedinstvena je ocena da Sivi}, koji je posledwih meseci bio jedan od Stanojevi}evih saradnika, odli~no poznaje ovu generaciju, a posebno godinu dana mla|e igra~e koje je i predvodio. Razmatran je i predlog ~lanova Pravne komisije FS Srbije. Odbor za hitna pitawa FSS je odlu~io da nema ponavqawa postupka u vezi zahteva FK Sloga iz Kraqeva u vezi trenera Sa{e Nikoli}a, {to je striktno u duhu po{tovawa Statuta na{e organizacije i ostalih propisa FSS. Analizirani su i aktuelni radovi na izgradwi Sportskog centra u Staroj Pazovi. Zakqu~eno je da sve te~e po planu. Na sastanku je usvojen i Pravilnik o radu arbitra`e u `enskom fudbalu.

PREDSEDNIK ZVEZDE VLADAN LUKI] SAMOUVEREN

POLUFINALE LIGE EVROPE

si} nalaze se u izboru Evrolige za petorku kola elitnog takmi~ewa ove sezone. Klub iz Pireja ima najvi{e kandidata, ~ak tri. Zatim slede Partizan, Barselona i moskovski CSKA sa po dva predstavnika. U naju`em krugu kandidata za petorku sezone u Evroligi su: plejmejkeri: Milo{ Teodosi}

c m y

16

Pobedi}emo Partizan i osvojiti titulu Predsednik Crvene zvezde Vladan Luki} osvrnuo se na aktuelni trenutak kluba, a nakon poraza od Javora i gubitka liderske pozicije. - Oni koji gubitak bodova od Javora `ele da predstave kao krah i slom ekipe su zlonamerni. Imali smo 18 udaraca ka golu, isto toliko kornera i preko 65 procenata posed lopte. To se ne posti`e iz defanzive i lo{e igre. Konstantno smo atakovali, {to je dokaz ozbiqnog kvaliteta, ali ostaje `al zbog neiskori{}enih {ansi i na tome moramo da radimo - istakao je Luki}. [ta jo{ smeta prvom ~oveku najtrofejnijeg kluba ? - Pojedini mediji konstatntno forsiraju sliku u kojoj Zvezda nema igru, odnosno da igra nije dobra i lepa. Qude ne mo`e{ da la`e{, iza nas stoji kolona od

180.000 qudi koji su pratili na{e me~eve, {to je duplo vi{e u odnosu na ostatak ~itave lige. Ne bi oni dolazaili da nemaju {ta da vide, to govori o rezultatima rada koji stoje iza nas. Ne}emo kukati, verujemo u svoju snagu- poru~io je Luki}, uz dodatak da se mesecima bruji o spornim momentima kada idu u prilog Zvezdi, a u suprotnom slu~aju jedva se na|e prostor da se to zabele`i. Bilo kako bilo, tek ima indicija da odluka o titulu mo`e da padne u ve~itom derbiju. - Verujem da }emo do kraja prvenstva dobiti sve me~eve, iako nemamo podr{ku publike zbog drasti~ne kazne. Ube|en sam da }e na{a boqa forma i pravi kvalitet iza}i na videlo ba{ u derbiju, da }emo pobediti i osvojiti titulu - istakao je predsednik Zvezde. Z. Rangelov

Vladan Luki}

Dragutinovi} na operaciji u Finskoj

Ivica Dragutinovi}

Srpski fudbaler i ~lan Seviqe Ivica Dragutinovi}, koji je u ~etvrtak na treningu pokidao Ahilovu tetivu, bi}e operisan kod specijalizovanog stru~waka u Finskoj, gde je hirur{ki zahvat Ahile tetive izvr{io i engleski fudbaler Dejvid Bekam. Dragutinovi}a }e pregledati ~uveni hirurg Sakari Orava, koji je nedavno operisao Bekama. Srpski fudbaler je u pratwi lekara Seviqe Huana Ribasa otputovao u Helsinki, a u narednim danima, posle pre-

Poginula Lavrova Dvostruka olimpijska {ampionka u ritmi~koj gimnastici Ruskiwa Natalija Lavrova poginila je u saobra}ajnoj nesre}i. Lavrova je bila suvoza~ u kolima svoje sestre, koja je tako|e ostala ne mestu mrtva posle sudara koji se dogodilo u blizini wenog rodnog grada Penze, oko 700 kilometara jugoisto~no od Moskve. Do nesre}e je do{lo kada se automobil u kojem su bile Lavrova i wena sestra direktno sudario sa vozilom koje je dolazilo iz suprotnog pravca. Voza~ drugog automobila zadobio je samo lak{e povrde, a policija istra`uje uzroke nesre}e. Lavrova je zlatne medaqe u vi{eboju osvajala na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. i Atini 2004. godine. Po zavr{etku karijere je radila kao kao trener u moskovskom klubu Dinamo.

gleda i operacije, bi}e poznatije koliko }e morati da pauzira. Hirurg Sakari Orava uo~i operacije Dejvida Bekama rekao je da “ukoliko operacije pro|e kako treba igra~ mo`e da po~ne sa tr~awem ve} kroz dva meseca�. Zbog ove povrede Ivica Dragutinovi} ne}e mo}i da igra za Srbiju na Svetskom prvensvtu u Ju`noj Africi. On je ve} drugi fudbaler koji je morao da otka`e selektoru Radomiru Anti}u u~e{}e na Mundijalu zbog povrede, posle Bo{ka Jankovi}a.


c m y

DNEVNIK

SPORT

subota24.april2010.

VOJVODINA DANAS DO^EKUJE JAGODINU

Povratak Nestorovi}a Prema mi{qewu {efa stru~nog {taba Vojvodine Milana \uri~i}a, Jagodina uz Crvenu zvezdu i Partizan ima najve}i izbor kvalitet-

- Jagodina ima boqi tim i od OFK Beograda i od Spartaka Zlatibor vode – smatra \uri~i}. – Ekipa koja u svojim redovima ima Cilin{eka, Ogwenovi}a, Bojovi}a, \ila-

- Posle letargije, ponovo na treninzima vlada vedra atmosfera i veseqe – uverava \uri~i}. – Pobeda u Kupu nad Partizanom mnogo nam je zna~ila, nije nas poremetio ni nezaslu-

Promena u timu }e opet biti. Na raspolagawu treneru su opet Ple~, i Medojevi}, a sigurno }e izostati Janko Tumbasevi} zbog ~etiri opomene. \uri~i} je, izgleda,

17

JELEN SUPERLIGA Subota SUBOTICA:Spartak Zlatibor voda – Rad NOVI SAD: Vojvodina – Jagodina BEOGRAD: BSK – Napredak IVAWICA: Habitfarm Javor - OFK Beograd ^A^AK: Borac - Mladi radnik BEOGRAD: Partizan – Metalac

14.30 16.30 16.30 16.30 16.30 19

Nedeqa KULA: Hajduk - Crvena zvezda BEOGRAD: ^ukari~ki Stankom – Smederevo

15 16.30

1. Partizan 25 19 6 0 48:13 63 2. Crvena zvezda 25 20 2 3 46:13 62 3. OFK Beograd 25 13 4 8 35:28 43 4. Spartak Zlatibor voda25 12 6 7 30:22 42 5. Vojvodina 25 11 4 10 37:25 37 6. Jagodina 25 10 6 9 31:26 36 7. Javor 25 8 11 6 19:18 35 8. Metalac 25 10 4 11 20:27 34 9. Smederevo 25 7 8 10 21:26 29 10. Rad 25 7 7 11 30:34 28 11. Borac 25 8 4 13 18:31 28 12. Hajduk 25 6 7 12 23:35 25 13. Napredak 25 6 6 13 24:31 24 14. ^ukari~ki 25 7 3 15 20:41 24 15. BSK 25 6 4 15 19:34 22 16. Mladi radnik 25 4 10 11 17:34 22 U slede}em kolu (1. i 2. maja) sastaju se - ^A^AK: Borac – Vojvodina, KRU[EVAC: Napredak – Spartak Zlatibor voda, PO@AREVAC: Mladi radnik – Javor, BEOGRAD: OFK Beograd – Hajduk, Crvena zvezda - ^ukari~ki, Rad – Jagodina, SMEDEREVO: Smederevo – Partizan, KRAGUJEVAC: Metalac (GM) – BSK

Du{an Nestorovi} (desno) zauze}e mesto uz levu aut liniju

nih igra~a i zbog toga Novosa|ane danas o~ekuje veoma te`ak ispit, uprkos tome {to }e igrati pred svojom publikom, na “Kara|or|u”.

sa, [qivi}a... zaslu`uje pun respekt. Dobra atmosfera vratila se u redove crveno-belih i to je ono {to najvi{e raduje trenera.

Foto: F. Baki}

`en poraz od Suboti~ana, a tri osvojena boda u Po`arevcu do{la su u pravi ~as. Danas nam preostaje da ih overimo u dobroj utakmici s Jagodincima.

~vrsto odlu~io ko }e na wegovo mesto. - Du{an Nestorovi} se vra}a u tim. Ne `elim da eksperimenti{em sa Smiqani}em, jer

je ovaj mladi} veliki talenat nagovestio uz desnu aut liniju, prevashodno u ofanzivnim zadacima. Odli~no radi i zato }e sve ~e{}e dobijati priliku {to, pak, ne zna~i da }e se danas na}i u timu od prvog minuta – rekao je \uri~i}. Goran Smiqani} je spreman da eventualnu {ansu maksimalno iskoristi. - O~ekuje nas paklen me~ u kom moj tim nema izbor osim pobede. Znamo da nam u goste dolazi kvalitetan rival, ali nas to dodatno motivi{e da pru`imo dobru partiju i osvojimo bodove – veli Smiqani}. Mladi Vuk Mito{evi} debi u Po`arevcu obele`io je kvalitetnom partijom i asi-

stencijom za Mr|in izjedna~uju}i pogodak. - Pred na{im navija~ima nemamo pravo da razmi{qamo o druga~ijem ishodu osim o pobedi. Spremni smo da do we do|emo uz maksimalan trud, svesni da }emo na tom putu morati da nadvisimo odli~nog suparnika – poru~io je Mito{evi}. Prema onome {to se ju~e moglo ~uti, mogu}e je da \uri~i} danas izvede ovaj sastav: Brki}, Vuli}evi}, Ple~, Karan, Nestorovi}, Medojevi}, Mito{evi}, Novakovi}, \urovski, Tadi}, Mr|a. Dana{wa utakmica na stadionu “Kara|or|e” po~iwe u 16.30 sati. S. Savi}

SUBOTI^ANI DOMA]INI RADU

Opravdati ulogu favorita Ukoliko `ele da ostanu u trci za mesto koje vodi u evropska takmi~ewa fudbaleri Spartak Zlatibor vode nemaju pravo na kiks u dana{wem me~u. U ne{to izmewenom terminu, od 14.30, Suboti~ani do~ekuju ekipu Rada koja ovog prole}e bele`i solidne rezultate. Ipak, zbog dosada{weg u~inka, ali i ja~eg sastava, doma}i fudbaleri su favoriti. To {to su favoriti na papiru, naravno, ni{ta ne zna~i, {to dobro zna jedan od trenera Zoran Milidrag. - Ima}emo i u ovom me~u problema sa izostancima. Zbog kartona u sastavu ne}e biti Vladica Veselinov, a zbog povrede smo verovatno do kraja sezone izgubili Slobodana Simovi}a. No, ima razloga i za zadovoqstvo. Suspenzije su odradili Vidak Brati}, Dragan [arac i Marko Miri}, a ostali prvotimci su spremni da zauzmu svoje mesta. Rezultati koji su iza nas stavqaju pred ima Spartaka epitet favorita, ali nas i obavezuju da odigramo jo{ jedan kvalitetan me~a. Epitet favorita moramo potvrditi na terenu. Ne}e biti lako do}i do po-

Sini{a Stevanovi}, prvotimac Suboti~ana

bede, jer nam dolazi razigrana i mlada ekipa koje je mnogo boqa u prole}nom delu prvenstva, pa bih bio zadovoqan i minimalnom pobedom – ka`e Milidrag. Osvrnuo se Milidrag jo{ jednom na me~ u Jagodini. Po-

tvrdio je da je utakmicu definitivno prelomio penal za doma}ina i da je Spartak odigrao mnogo boqe nego {to to rezultat pokazuje i da su golubovi do spornog momenta bili boqi rival. N. S.

PARTIZAN DO^EKUJE METALAC

Pobedom ka tituli Fudbaleri Partizana su nagra|eni za trud. Posle dugo vremena pretekli su ve~itog rivala na tabeli. Zbog toga su motivi za me~ sa Metalcem izuzetno veliki. - Kada smo uspeli da nadoknadimo minus ne vidim za{to bismo sada bili pod pritiskom. Dokazali smo mentalnu ~vrstinu i sada treba samo da je sa~uvamo. Svi igra~i su ~vrsto re{eni da osvoje tre}u uzastopnu titulu – ka`e trener Aleksandar Stanojevi}. [ef struke ne o~ekuje lak posao, Metalac je pobedio Crvenu zvezdu i Vojvodinu i sigurno `eli i tre}i veliki skalp. - Moramo biti oprezni, ali ne i rezervisani. Ne}emo igrati sa {estoricom {piceva, ali }emo sigurno napasti. Stvaramo jedan novi sistem i ova utakmica }e nam u tome pomo}i. Uz, nadam se, pun jug idemo na pobedu – ka`e mladi stru~wak.

Protivnik se odlikuje jakom disciplinom. - Kolega Milovanovi} forsira igru sa ~vrstim manevrom i igrom po bokovima. Mora}emo dobro da se potrudimo da razbijemo wihov blok. Aktuelno prvenstvo odlikuje se neizvesno{}u. Stanojevi} ka`e da je to dobro za srpski fudbal. - Mi imamo najboqi tim, infrastukturu i navija~e i u svaki me~ ulazimo ,,sa golom prednosti’’. Zbog toga nema opravdawa ako negde kiksnemo. @elim evropski Partizan, a prostora za napredak jo{ uvek ima - smatra Stanojevi}. Vaqak }e danas verovatno nastupiti u slede}em sastavu: M. Bo`ovi}, Kne`evi}, Lomi}, M. Jovanovi}, Krstaji}, Petrovi}, Tomi}, S. Ili}, Moreira, Kleo, Dijara. Me~ po~iwe u 19 ~asova, a ulaz na ju`nu tribinu je besplatan. I. Lazarevi}


18

SPORT

subota24.april2010.

DNEVNIK

FINALE MU[KOG PLEJ-OFA

PRVENSTVO SRBIJE ZA MU[KARCE

Zvezda Bogosavqevi} produ`ila nadu vodi Crvena zvezda – Radni~ki (K) 3:0 (25:17, 25:21, 25:18)

BEOGRAD: Hala SC „[umice“, gledalaca: 1.400, sudije: Jovanovi} i Bjeli} (oboje Beograd). Rezultat u seriji: 1:2. CRVENA ZVEZDA: Stefanovi} 1, Jakovqevi} 11, ]ulafi}, Paji}, Bojovi} 7, Koprivica, Milutinovi}, Miti}, Terzi} 9, Doki} 16, Ra{i} 5, Vuji} (l).

mici plej-ofa kragujeva~ki radni~ki sa 3:0 i produ`ili seriju za bar jo{ jedan me~({ampion je tim koji dobije tri utakmice), koji je na programu sutra. Doma}i su igrali mnogo boqe, sa vi{e `eqe, ispo{tovali su taktiku stru~nog {taba, za razliku od Kragujev~ana. Iako je Zvezda bi-

Nikola Jovovi} (17) u skoku

DANAS I SUTRA NA NOVOSADSKOJ SLANOJ BARI

Tojagin memorijal Memorijal „Du{an Tojagi} Tojaga“ (Sme~ kup 2010 – turnir odbojka{kih nada) odr`a}e se danas i sutra u hali SC Slana bara. Nadmeta}e se {est kadetsko-juniorskih selekcija, NIS Vojvodina, austrijski Hotvolejs i Am{teten, bugarski Viktorijavolej i odgovaraju}e selekcije Qubqane i Podgorice. Odbojka{ki kluba NIS Vojvodina je organizator turnira. - Iz objektivnih razloga memorijal posve}en Du{anu Tojagi}u nije odr`avan neko vreme, ali ove sezone ho}e, uz svesrdnu podr{ku porodice Tojagi}. Ono {to je novo jesto to da }e turnir biti internacionalni i da }e na wemu nastupiti najboqi mladi odbojka{i kadetsko-juniorskog uzrasta. Zahvaqujem se svima koji su nam pomogli i nadam se da }emo svi ovog vikenda u`ivati u atraktivnim utakmicama – rekao je generealni drektor kluba Vasa Miji}. Trener Sini{a Reqi} smatra da je turnir organizovan u pravom trenutku. - Na{a kadetska i juniorska selekcija su u punom anga`ovawu. Imamo mnogo aktivnosti, sezona se bli`i kraju, a samim tim i finalni turniri Srbije, na kojima treba da branimo titule. Zato je ovo prava prilika da se poka`emo na{oj publici i odigramo jake utakmice. Ekipe

1:0, [ari} Bogosavqevi} 0:1, Krsti} - Sedlak remi, [olak - Dra`i} remi, Lajthajm – Perunovi} remi, Pavlovi} - Savi} remi. Stawe posle 4. kola: 1. Sedlak, Bogosavqevi} 3, 3-6. Pikula, Perunovi}, Pavlovi}, Dra`i} 2,5, 79. [olak, Krsti}, Lajthajm 2, 1012. Savi}, Tadi}, Damqanovi} 1,5, 13. Govedarica 1, 14. [ari} pola poena. Rezultati 5. kola: Savi} - Govedarica remi, Perunovi} - Pavlovi} remi, Dra`i} - Lajthajm 0:1, Sedlak - [olak remi, Bogosavqevi} - Krsti} 1:0, Damqanovi} [ari} 0:1, Tadi} - Pikula remi. Stawe posle 5. kola: 1. Bogosavqevi} 4, 2. Sedlak 3,5, 3-6. Pikula, Lajthajm, Perunovi}, Pavlovi} 3, 7-8. [olak, Dra`i} 2,5, 9-11. Krsti}, Savi}, Tadi} 2, 12-14. [ari}, Damqanovi}, Govedarica 1,5 poen. B. D.

PRVENSTVO SRBIJE ZA @ENE

Tri gracije na ~elu

Program turnira Danas NIS Vojvodina - Qubqana (9) Viktorija v. - Podgorica (10.30) Am{teten - NIS Vojvod. (12) Hotvolejs - Viktorija v. (13.30) Qubqana - Am{teten (15) Podgorica - Hotvolejs (16.30) 2A - 3B (18) 2B - 3A (19.30)

Sutra Prvo polufinale Drugo polufinale Me~ za 5. mesto Me~ za 3. mesto Finale

U ~etvrtom kolu {ampionata Srbije za mu{karce u Kragujevcu Bogosavqevi} se o~ekivanom pobedom protiv [ari}a pridru`io Sedlaku na prvoj poziciji. Drugi poraz selektora i vi{estrukog {ampiona Jugoslavije Branka Damqanovi}a protiv Pikule, a u derbiju doweg doma pobeda Tadi}a protiv Govedarice. U petom kolu Bogosavqevi} se jo{ jednom o~ekivanom pobedom, ovog puta protiv omladinskog prvaka Srbije Petra Krsti}a izdvojio na ~elu tabele po{to je Sedlak remizirao svoju partiju sa [olakom. Dra`i}, novim porazom, te{ko mo`e da ponovi pro{logodi{wi uspeh, a vi{estruki {ampion Branko Damqanovi} je neo~ekivano zabele`io u turnirsku tabelu i tre}i poraz. Rezultati 4. kola: Govedarica Tadi} 0:1, Pikula - Damqanovi}

(9) (10.30) (12) (14.30) (16)

su dostojne ovakvog turnira, a to je, verujem, prava pozivnica za publiku da do|e u {to ve}em broju i da u`iva kvalitetnoj odbojci - rekao je Reqi}. Tehni~ar Nikola Jovovi} slo`io se sa trenerom. - Turnir ne}e biti samo revija talentovanih mladih igra~a, nego i ozbiqno takmi~ewe. Niko ne}e do}i samo da se igra, ve} i da pobe|uje. Za nas je ovo {ansa da vidimo gde smo po kvalitetu u odnosu na ostale selekcije na{eg uzrasta u Evropi. Za neke igra~e ovo }e biti prva prilika da igraju jake me|unarodne me~eve i sigurno je da imaju i veliki motiv - naglasio je Jovovi}.

Blok Bojovi}-Doki} zaustavio ^upkovi}a

RADNI^KI: Petkovi}, I. Jovanovi}, Radovi} 1, I. Ivovi} 3, ^upkovi} 9, Ili} 1, J. Ivovi}, ^edi} 4, Maksimovi} 5, Opa~i}, Panteli} (l), Stevanovi} 9. Odbojka{i Crvene zvezde pobedili su u tre}oj finalnoj utak-

la pod imperativom pobede, Radni~ki to nije iskoristio na startu me~a. Doma}i su bili smireniji, dosta raspolo`eniji u napadu, za razliku od Kragujev~ana koji su delovali prili~no stegnuto.

SUPERLIGA SRBIJE U AMERI^KOM FUDBALU

Vrba{ani kraj [tranda U tre}em kolu Superlige Srbije u ameri~kom fudbalu danas se igraju dve utakmice u elitnoj Diviziji A. U Novom Sadu Vojvode }e ugostiti Vrbas Hanterse, {to }e im biti prilika da se iskupe za najubedqiviji poraz u regionalnom takmi~ewu od svog osnivawa(0:48). Vrba{ani su do prvog trijumfa do{li u pro{lom kolu na doma}em buwi{tu posle preokreta u duelu sa Legonarima, zlata vrednim poenima Pokrajca i Skubana u fini{u utakmice.Izvesno je da gosti ne}e do}i na igrali{te kraj [tranda sa belom zastavom, nego s namerom da se nadigravaju i eventualno iznenade doma}ina. Drugi susret subotweg popodneva igra se u Sremskoj Mitrovici na stadionu 25. maja, gde }e kopqa ukrstiti Legionari i Imeratori iz Ni{a. Bi}e ovo lepa prilika za doma}ina da zabele`i prvu pobedu u {ampionatu posle tesnog poraza u Vrbasu pro{le nedeqe. Na drugoj strani gosti sa juga Srbije sa polovi~nim u~inkom sti`u u grad na Savi. Osokoqeni sjajnom igrom i velikim rezultatskim preokretom protiv Sombor Celtisa, Ni{lije se nadaju novoj pobedi. Parovi 3.kola: NOVI SAD: Vojvode - Vrbas Hanters (igrali{te Kabela, 15), SREMSKA MITROVICA: Legionari - Imperatori Ni{ (igrali{te 25. maja, 15 ~asova). I. Grubor

Drugo kolo prvenstva Srbije za `ene u Pan~evu karakteristi~no je po velikom broju odlu~enih partija. Jedina maksimalna sa dve pobede je reprezentativka Marija Raki}. U ostalim partijama preovladalo je iskustvo pa su svi rezultati o~ekivani. Na za~equ je Jelena Mladenovi} koja je na {ampionat do{la nepripremqena i u zadwi ~as kao zamena posle otkaza Suzane Maksimovi}. I tre}e kolo karakteri{e velika borbenost. Ponovo jedan remi i pet odlu~enih partija. Vo|e crnih figura bile su uspe{nije 4:1. Biv{a dr`avna prvakiwa An|elija Stojanovi} pobedila je do tada vode}u Mariju Raki}. Iznena|ewe kola je poraz iskusne ^oqu{kine od talentovane kadetske prvakiwe Srbije Jovane Eri}.

Rezultati 2. kola: Stojanovi} – Miladinovi} 1:0, Bendera} – Tomin 1:0, Tadi} - ^oqu{kina 0:1, Eri} - \uki} remi, Mladenovi} – Petrovi} 0:1, Drqevi} – Raki} 0:1. Stawe posle 2. kola: 1. Raki} 2, 2-6. Bendera}, ^oqu{kina, Petrovi}, \uki}, Stojanovi} 1,5, 78. Eri}, Tomin 1, 9. drqevi} 0,5, 10-12. Miladinovi}, Tadi}, Mladenovi} 0 poena. Rezultati 3. kola: Raki} – Stojanovi} 0:1, Petrovi} – Drqevi} 0:1. \uki} – Mladenovi} 1:0, ^oqu{kina – Eri} 0:1, Tomin – Tadi} remi, Miladinovi} – Bendera} 0:1. Plasman posle 3. kola: 1-3. Stojanovi}, Bendera}, \uki} 2,5, 4-5. Eri}, Raki} 2, 7-9. Drqevi}, ^oqu{kina, Petrovi} 1,5, 10. Tadi} 0,5, 11-12. Miladinovi}, Mladenovi} 0 poena. B. D.

U NEDEQU DR@AVNO PRVENSTVO U SAMBU

Za titule u Boru Prvenstvo Srbije za seniore i seniorke u sambu odr`a}e se u nedequ u Boru. O~ekuje se da }e se na struwa~i u ovom rudarskom gradu pojaviti najboqi doma}i sambisti, tim pre {to }e ovo biti prilika da se doka`u selektoru Vlatku Belovukovi}u i nametnu za sastav koji }e u~estvovati na predstoje}em Detaq s jedne od finalnih borbi sa Evropskom prvenstvu pro{logodi{weg {ampionata u Zrewaninu (od 13. do 15. maja) u glavnom grala~kih ve{tina iz ovog mesta. du Belorusije Minsku. Prijave i merewe u~esnika Takmi~ewe }e se odr`ati u {ampionata je od 9 do 10 ~asova, sportskoj hali u Boru, a organipotom sledi `reb a borbe po~izator prvenstva je Klub boriwu u 11 ~asova. S. J.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Prva liga Srbije - NOVI SAD: Novi Sad - Mladost (L), APATIN: Mladost - ^SK Pivara, BEOGRAD: Teleoptik Srem, NI[: Radni~ki - In|ija, SEVOJNO: Sevojno Point Be`anija. Utakmice po~iwu u 16 ~asova. Srpska liga Vojvodina BA^KI JARAK: Mladost Spartak (D), VETERNIK: Veternik - Radni~ki ([), PE]INCI: Dowi Srem - Tekstilac Ites, VR[AC: Vr{ac Radni~ki (NP), FUTOG: Metalac AV - Kikinda, BA^INCI: Big bul - Sloga. Utakmice po~iwu u 16 ~asova. Vojvo|anska liga Istok BAJMOK: Radni~ki - Vojvodina (NM), NOVI KNE@EVAC: Obili} - Kozara, ZREWANIN: Radni~ki - Crvena zvezda, PAN^EVO: Dinamo - Bo-

rac (S), SRPSKA CRWA: Budu}nost - Ba~ka 1901, NOVI KOZARCI: Sloboda - Ba~ka Topola. Utakmice po~iwu u 16 ~asova. Vojvo|anska liga Zapad SREMSKA MITROVICA: Radni~ki - Sloven, NOVI SAD: Crvena zvezda - Solunac, RUMA: 1. maj - Radni~ki (I), BEO^IN: Cement - [ajka{. Utakmice po~iwu u 16 ~asova. Podru~na liga Novog Sada ZMAJEVO: Obili} - Be~ej Old gold, VRBAS: Vrbas - Sremac. Utakmice po~iwu u 16 ~asova.

Rukomet Superliga (m) - PRIBOJ: Priboj - Dinamo (19), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Jugovi} Unimet (19), LAZAREVAC: Kolubara - PKB (19.30), [ABAC: Metaloplastika - Cr-

venka (18.30), BEOGRAD: Crvena zvezda - Planinka (18.30). Superliga (`) - ^A^AK: ^a~ak - Vrwa~ka Bawa (20), ZAJE^AR: Zaje~ar - Naisa (19), JAGODINA: Jagodina - Radni~ki (19), PAN^EVO: Dinamo - Crvena zvezda (19), [ABAC: Medicinar - Kikinda (20.30). Prva liga (m) - JAGODINA: Jagodina - Vrawe (16), NOVA VARO[: Zlatar - Crvena zvezda (19), ZAJE^AR: Zaje~ar Po`arevac (16.30). Prva liga (`) - ZREWANIN: Proleter - @elezni~ar (19.30), PIROT: Pirot - Radni~ki (18). Druga liga (m) - APATIN: Apatin - @elezni~ar (18), BE^EJ: Jedinstvo - Sombor (20). Prva vojvo|anska liga (m) NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Jedinstvo (K) (19), RI\ICA: Dalmatinac - Potisje (18), BA^KA PALANKA: RKS Grafi~ar (18).

Prva vojvo|anska liga (`) DOLOVO: Dolovo - Crvenka (17), MO[ORIN: Mileti} Jedinstvo (M) (18.30).

Odbojka Druga liga - sever (m) - NOVI SAD: Petrovaradin - Srem 2006 (20), NOVA PAZOVA: Mladost Ekspans - Dinamo (20), FUTOG: FOK - Spartak (20). Druga liga - sever (`) - FUTOG: Futog - Partizan (17), ZREWANIN: Zrewanin 023 Mladost (19). Prva vojvo|anska liga - sever (`) - SOMBOR: CVS - Novi Sad 2 (19), ZMAJEVO: Ba~ki zmaj - Blok aut (18), BA^KA PALANKA: Merkur - Volejstars (16). Prva vojvo|anska liga - jug (`) - [ID: Maks - Vr{ac (18), NOVI SAD: NS volej tim NS tim (12.30), KRAJI[NIK: Kraji{nik - Dinamo 2 (17), ^ALMA: Sloga - Banat Klek 2 (14).


SPORT

DNEVNIK

subota24.april2010.

19

FINALE PLEJ-OFA: PARTIZAN DO^EKUJE VOJVODINU (20.30)

Novosa|ani bez bele zastave

Finalna serija plej ofa prvenstva Srbije za vaterpoliste startuje ve~era{wom utakmicom izme|u aktuelnog prvaka Partizana i novosadske Vojvodine. Me~ se igra na Bawici od 20.30 ~asova.

Beograd nadomak Evrolige Vaterpolisti Beograda pobedili su u prvom me~u za tre}e mesto za prvenstvo Srbije ekipu Ni{a 5:4 (2:0, 1:2, 1:1, 1:1). Centralna figura me~a bio je Strahiwa Ra{ovi} strelac dva gola. Revan{ me~ se igra u nedequ u Ni{u. Pobednik ovog duela pored tre}eg mesta u prvenstvu dobija priliku za plasman u kvalifikacije za Evroligu. Zbog odlagawa reprezentativne utakmice sa [panijom u okviru Svetske lige, pomeren je revan{ u Novom Sadu, koji }e se umesto 28. igrati 30. aprila u 18.30 ~asova na bazenu Salana bara. Trener Vojvodine Dejan Stanojevi} istakao je da su sve pri~e o Partizanu ve} ispri~ane i da mu je va`nije {to wegova ekipa ve} drugu godinu za redom igra u finalu Kupa i prvenstva Srbije. - Za to vreme pora`eni smo samo od Partizana, a to zna~i da je ekipa na prvom putu. Pri tom ne mislim da smo sve uradili, napro-

uo~ene gre{ke. Kao i do sada i u duelu sa Partizanom da}emo maksimum. Bi}e to prilika da vidimo gde smo u odnosu na jednu od naboqih evropskih ekipa, naro~ito u igri jedan na jedan koju }emo forsirati. Partizan u svojim redovima ima devet svetskih prvaka i jo{ nekoliko vanserijskih igra~a. Mi smo rezultatski ispunili ciq za ovu godinu, a za mene je va`nije da igra~i vide da li su i koliko napredovali u odnosu na po~etak sezone - rekao je Stanojevi}. On je napomenuo i da je Vojvodina ove sezone prvi put imala pet igra~a ukqu~enih u rad reprezentacije Srbije, ali da je pred wima jo{ puno rada.

Sa trenerom se slo`io i centar Petar Filipovi} istakav{i da ekipa treba da stane iza ovogodi{wih rezultata, naro~ito onih ostvarenih u Evroligi. - Ove utakmice sa Partizanom pokaza}e koliko smo napredovali. Crno-beli odli~no igraju ove sezone, ali mislim da }e u ovim duelima ne{to zavisiti i od nas. Verujem da u na{em bazenu mo`emo da ispariramo Partizanu - rekao je Filipovi}. I Boris Vapenski hvali Partizan, ali isti~e da se on i saigra~i ne}e predati unapred. - Partizan jeste me|u ~etiri najboqe ekipe na Starom kontinentu, {to potvr|uje i plasman

Petar Filipovi}

- To je pokazateq da se u Vojvodini dobro radi i da ovi igra~i mogu da napreduju.

Foto: F. Baki}

na fajnal-for Evrolige, ali ne}emo se unapred predati. Da}emo sve od sebe i pokaza}emo {ta

@IVKO GOCI], PRVOTIMAC PARTIZANA:

Favoriti smo

@ivko Goci}, jedan od najiskusnijih u taboru Partizana najavquje trijumf u ve~era{wem me~u: - Smatram da ne}emo da igramo tri me~a, nego da }emo Vo{u pobediti u na{em i u wihovom bazenu. To ne zna~i da olako shvatamo finale, naprotiv, respektujemo rivala. To je kvalitetan tim koji ima nekoliko reprezentativaca `eqnih dokazivawa i sigurno je da }e u~initi sve da nam ote`aju put do titule. Ipak, rezultati koje smo ostvarili u ovoj sezoni govore da smo mi veliki favoriti i znatno bli`i osvajawu titule, {to }emo potvrditi i u ve~era{wem duelu i verujem za nedequ dana u Novom Sadu. Za nas je ova sezona fantasti~na, Kup smo ve} osvojili, na korak smo od titule, a `eqa nam je da se i sa fajnal fora u Napuqu vratimo sa trofejem. Nadam se da }emo obradovati na{e navija~e i pozivam ih da do|u na Bawicu, jer }e imati {ta da vide u duelu nas i veoma dobre ekipe Vojvodine - istakao je Goci}. S. A. tiv, pred nama je jo{ dosta posla, ali smo svesni slabosti i {ta treba da popravimo. Upravo je to i kvalitet ovog tima, {to mo`e da ostavi za sobom sve ono {to je lo{e i spremna je da ispravi

Na`alost Stanojevi}, u finalnoj seriji ne}e voditi ekipu sa klupe, jer je ka`wen sa dve utakmice zbog tri `uta kartona, pa }e to ~initi pomo}ni trener Darko Bili}.

SVETSKI KUP U PEKINGU

znamo. Znamo wihove adute i proba}emo da im ispariramo. Igra}emo maksimalno i u Beogradu i u na{em bazenu - rekao je Vapenski. G. Malenovi}

Pletikosi} 12. u trostavu Stevan Pletikosi} zauzeo je 12. mesto u ga|awu MK pu{kom trostav 3 puta 40 metaka na Svetskom kupu u Pekingu sa 1.163 kruga (po stavovima: le`e}i 394, stoje}i 381, kle~e}i 388 krugova). Nemawa Mirosavqev je sa 1.162 kruga (395, 376, 391) osvojio 15. poziciju, a Dragan Markovi} je sa 1.157 krugova (po stavovima 392, 376, 389) bio 27. u konkurenciji 57 strelaca. Za osnovni kvalifikacioni rezultat („em - ku – es“) ga|ao je Milenko Sebi} i postigao 1.159 krugova (391, 378, 390). Svi srpski strelci su ispunili „em - ku - es“ jer je norma iznosila 1.135 krugova. - Pletikosi}u su nedostajala ~etiri kruga da se na|e u finalu, a i Mirosavqev je bio blizu finala- saop{tio je trener Goran maksimovi}. Srpski strelci su zavr{ili u~e{}e u Pekingu sa jednom medaqom (Damir Mikec srebro vazdu{nim pi{toqem), jednim u~e{}em u finalu (Damir Mikec, peto mesto MK pi{toq), Jasna [ekari} je bila deseta, a Zorana Arunovi} 12. MK pi{toqem, Stevan Pletikosi} je bio 12. MK pu{kom trostav, Andrija Zlati} je zauzeo 14. poziciju MK pi{toqem. Tre}i Svetski kup je u ameri~koj vojnoj bazi Fort Bening od 22. do 31. maja, a ~etvrti u Beogradu od 26. juna do 4. jula. [ampionat sveta, na kome }e se vaditi prve vize za OI u Londonu, je od 29. jula do 11. avgusta u Minhenu.

Jelena Jankovi} i Bojana Jovanovski

FED KUP: DANAS PO^IWE ME^ SRBIJA–SLOVA^KA

Jankovi}eva i Ribarikova na startu Jelena Jankovi} i Magdalena Ribarikova otvori}e danas u 14 ~asova susret izme|u Srbije i Slova~ke u borbi za opstanak u Svetskoj grupi Fed kupa. Posle wih na teren Beogradske arene izlaze Bojana Jovanovski i predvodnica slova~kog tima Danijela Hantuhova. Drugog dana takmi~ewa, u nedequ od 14 ~asova, igra}e Jankovi}eva i prvi reket gostuju}eg tima, potom Jovanovski i Ribarikova, dok }e me~ zatvoriti nadmetawe dublova. Dejan Vrane{ odlu~io se za najboqu srpsku teniserku Jelenu Jankovi} i Anu Jovanovi}, dok je wegov kolena Matej Liptek izabrao prvi i drugi reket Slova~ke. Selektori srpskog i slova~kog tima promene u ekipama mogu

da izvr{e najkasnije sat vremena pre po~etka me~a. Jelena Jankovi} uprkos povredi nastupa}e za reprezentaciju. Jelena je trenirala svega 15 minuta, bila je na terapiji, a posle `reba oti{la je na magnetnu rezonancu. Zato i jeste dobila nagradu “Srce”. Dobra vest je da u timu Slova~ke ne}e biti Domenike Cibulkove, tako da je sada odnos snaga izjedna~en, s obzirom da je Ana Ivanovi} zbog lo{e forme jo{ ranije otkazala nastup. Da oba tima budu u gotovo identi~noj situaciji pobrinuo se i vulkanski pepeo, zbog ~ega su otkazani mnogi letovi. Zbog toga su Jelena Jankovi} i Danijela Hantukova ne{to kasnije doputovale iz Amerike i obe su se

po`alile da su preumorne i da se jo{ nisu privikle na vremensku razliku. Jankovi}evu ipak vi{e brine problem sa rukom, a na povredu se `ali i Hantukova. Dve teniserke oko kojih }e se, prema predvi|awima, sve vrteti u me~u do sada su se sastale pet puta na VTA turu i Jankovi}eva ima tri pobede. Posledwi put igrale su pro{le nedeqe u ~etvrtfinalu turnira u ^arlstonu, kada je Jelena pora`ena u tri seta i to nakon {to je prvi dobila 6:1. Najboqa srpska teniserka ima pozitivan skor i protiv 22-godi{we Magdalene Ribarikove, sa kojom se, istina, sastala samo jednom do sada i to u drugom kolu pro{log Rolan Garosa. Trenutno 53. teniserka sveta tada je osvojila svega tri gema.

JUGOVI] UNIMET GOSTUJE U KRAGUJEVCU

Ka}anima i bod puna kapa Rukometa{i Jugovi} Unimeta danas igraju u Kragujevcu s Radni~kim, ekipe koja predstavqa jedno od najprijatnijih iznena|ewa u Superligi, {to pokazuje i wihov visok plasman na tabeli. Utakmice Kragujev~ana i Ka}ana u eliti tradicionalno odi{u neizvesno{}u i borbeno{}u, pa nema sumwe da }e tako biti i ve~eras. Kragujev~ani su u jesewem delu nacionalnog {ampionata slavili u Ka}u i tako preuzeli primat u me|usobnom odmeravawu snaga, koji su nebeskoplavi dr`ali posle debitantske sezone wihovog doma}ina u superici. Visoko mi{qewe o ekipi Radni~kog ima i Ka}anin Ivan Pap. - ^ini mi se da su Kragujev~ani od svih ekipa pokazali najvi{e i da niko nije pru`io tako dobre i kvalitetne partije, uz to i lepo igraju - ka`e desno krilo nebeskoplavih. - To u krajwem slu~aju pokazuje i wihov plasman u vrhu superliga{ke tabele i jedan su od najozbiqnijih kandidata za izlazak na evropsku scenu. Nerado se Pap prise}a poraza na svom parketu u prvom delu polusezone. - Du`nici su nam za taj poraz, za koji smo i mi u dobroj meri zaslu-

Ivan Pap

`ni prave}i tehni~ke gre{ke i gluposti. Poku{a}emo da im se revan{iramo, a to je mogu}e jedino ako budemo odigrali pametno, smawili gre{ke i popravili realizaciju. Naravno, oni su favoriti i u ovom me~u, igraju na svom terenu, mnogo su ulo`ili u ekipu i sigurno ne}e ispustiti {ansu da zaigraju u Evropi. Imaju po dva kvalitetna igra~a na svakoj poziciji, iskusna su ekipa, ve}ina igra~a u nogama ima superliga{kog sta`a. Bez obzira na sve, mi se ne}emo lako predati, trudi}e-

mo se da odigramo {to boqe i da poku{amo da im otkinemo bar bod. Pauzu u {ampionatu zbog EHF sedmice Ka}ani su iskoristili na pravi na~in. - Pauza je do{la u pravi ~as posle te{kih i iscrpquju}ih utakmica, imali smo vremena da saberemo utiske, da se fizi~ki odmorimo i da se pripremimo za nove izazove protiv kvalitetnih timova poput Radni~kog, Kolubare, Metaloplastike, Zvezde... - naglasio je Ivan Pap. J. Gali}

SPARTAK OBELE@IO PLASMAN U VI[I RANG

Pobedili i na reviji

Stevan Pletikosi}

Fantasti~an nih ko{arka{a Spartaka u svih 26 kola Prve srspke lige nagra|en je jo{ pro{le nedeqe prvim mestom i plasmanom u Prvu B ligu, a u ~etvrtak i trofejom za osvojeno prvo mesto. Branko Lozanov, generalni sekretar Ko{arka{kog saveza Vojvodine, uru~io je kapitenu Miodragu Dini}u veliki pehar. Pored trofeja, iz KS Vojvodine stigle su i plakete za pojedina~ne u~inke. Za najboqeg trenera lige progla{en je Bla-

goja Ivi} iz Spartaka, najboqi igra~ takmi~ewa je Miodrag Dini}, kapiten golubova, najboqi strelac je Lazar Zori~i} (Nova Pazova), {uter za tri poena Rajko Radinovi} (Duga), a sudija Zoran \or|evi} iz Novog Sada. Usledila je potom revijalna utakmica, puna atraktivnih poteza i lepih pogodaka. Iako rezultat u ovom me~u nije bio u prvom planu vaqa re}i da ni reprezentzacija lige nije mogla da savlada Spartak. Golubovi su u slavqeni~kom ritmu zabele`ili

pobedu od 80:73 (16:16, 21:14, 26:17, 17:26). Spartak: Pekovi}, Markovi}, Prqa, Dini}, Stojanovi}, Becin, Kunti}, Topalov, Kalini}, Vukli}, Damjanovi}, Radi}. Trener: Blagoja Ivi}. Reprezentacija Prve srpske lige: Radinovi}, Krajnovi}, Jovan~evi}, Karahoxi}, Jovi{i}, Petkovi}, Virovac, Zor~i}, Lo|inovi}, Zec, Glumac, Zeqkovi}, Turukalo, Kokanovi}. Treneri: Mile Medakovi} i Predrag Gaji}. N. S.


20

SVET

subota24.april2010.

U nedequ drugi krug izbora u Ma|arskoj BUDIMPE[TA: U Ma|arskoj }e se u nedequ, 25. aprila, odr`ati drugi krug parlamentarnih izbora, na kojima }e gra|ani odlu~ivati o jo{ 121 mandatu od ukupno 386 mesta koliko se nalazi u najvi{em predstavni~kom telu zemqe. U prvom krugu, 11. aprila, bira~i su popuwavali dva listi}a, s tim da su se na jednoj (teritorijalnoj) listi nalazile partije, a na drugoj pojedina~ni kandidati. U drugom krugu glasa se samo za pojedince i to jedino u onim izbornim jedinicama gde u prvom izja{wavawu niko od kandata nije dobio vi{e od polovine glasova. Od Viktor Orban ukupno 176 pojedina~nih izbornih jedinica pre nepune dve nedeqe odluka je pala u wih 119, a u ostalima }e se nadmetati po tri prvoplasirana kandidata.

Promena granica je protiv principa EU BRATISLAVA: Slova~ki premijer Robert Fico rekao je ju~e u Bratislavi da je svaki, otvoreni ili skriveni poku{aj izmene poratnih granica napad na same temeqe Evropske unije. Na konferenciji povodom 65. godi{wice kraja Drugog svetskog rata Fico je podsetio da se EU temeqi na dva kqu~na principa. Prvi je da ne smeju da se mewaju granice dogovorene posle Drugog svetskog rata, a drugi je da je nedopustiv rasizam. „Najve}a obaveza prema `rtvama nacisti~kog i fa{isti~kog divqawa je da se ne dozvoli da Robert Fico se u EU pro{iri kuga istorijskog revizionizma povezanog sa rasizmom“, kazao je Fico, prenosi slova~ka agencija TASR. Slova~ki premijer izrazio je zabrinutost {to i u nekim ~lanicama Unije sve ve}u podr{ku dobijaju stranke koje, kako je kazao, oba ta principa otvoreno i cini~no kr{e. „Pozivi na izmene poratnog ustrojstva Sredwe Evrope, ~esto u izbornim programima pojedinih stranaka, nisu samo pretwa za Slova~ku i Sredwu Evropu ve} su direktni napad na same temeqe

Postepena normalizacija avio-saobra}aja

Apsolutni pobednik izbora u Ma|arskoj je Savez demokratske omladine (Fides), s biv{im premijerom Viktorom Orbanom na ~elu, koji je ve} u prvom krugu obezbedio ve}inu u poslani~kim klupama. Nakon drugog kruga Fides }e, prema svim o~ekivawima, uspeti da obezbedi ~ak dvotre}insku ve}inu i time u svoje ruke uzme svu vlast. U parlamentu }e se na}i i jo{ uvek vladaju}a Ma|arska socijalisti~ka partija, kao i dve nove, koje do sada nikada nisu imale svoje poslanike. Re~ je o krajwe desni~arskom i nacionalisti~kom Pokretu za boqu Ma|arsku (Jobik) i organizaciji Politika mo`e da bude ne{to drugo (LMP), koja promovi{e ekolo{ke i libeS. Basi} ralne ideje.

ROBERT FICO POVODOM 65-GODI[WICE POBEDE NAD FA[IZMOM

EU“, rekao je Fico. U istorijski revizionizam Fico je uvrstio sve poku{aje, i otvorene i skrivene, da se mewaju granice dogovorene posle Drugog svetskog rata u Evropi. Slova~ki premijer upozorio je da se ne sme umawivati opasnost od takvih ekstremisti~kih stranaka, ve} da demokratske snage treba da im se odlu~no suprotstave. U Slova~koj se sa velikim neogodovawem gleda na povremene pozive stranaka u Ma|arskoj, pre svega radikalnih nacionalista iz Jobika, da je vreme da se izvr{i revizija Trijanonskog sporazuma iz 1920.godine, kojim su susedne zemqe, Slova~ka, Jugoslavija i Rumunija posle Prvog svetskog rata dobile deo dotada{wih ugarskih teritorija. Slova~ka nije priznala Kosovo, upravo s obrazlo`eweme da nezavisnost, time i promena granica nije postignuta u dogovoru sa Srbijom, ve} je progla{ena jednostrano, dok zvani~na Bratislava insistira na pravilu me|unarodnog prava da se granice ne mogu mewati silom, ve} samo uz pristanak obe strane. (Beta)

Novi napadi na {iite BAGDAD: Najmawe 32 osobe su poginule a 85 je povre|eno ju~e u {est napada na {iite u Bagdadu, saop{tilo je ira~ko Ministarstvo unutra{wih poslova. Dva bomba{ka napada su se dogodila na jednoj pijaci i u jednom siroma{nom {iitskom kvartu Bagdada. U tim napadima poginula je 21 osoba. U druga tri napada na {iitske xamije jutros tokom molitve, tri osobe su poginule i 14 je povre|eno, navodi se u saop{tewu. Policija je saop{tila i da je naveo u eksploziji bombe kod jedne xamije u Al-Aminu, isto~no od Bagdada, osam osoba poginulo a 13 povre|eno. (Beta-AFP)

DNEVNIK

BRISEL: Evropska agencija za avio-saobra}aj Evrokontrol saop{tila je ju~e da je vazdu{ni saobra}aj na kontinentu normalizovan i da se o~ekuje da }e biti ostvareno 29.000 letova, {to predstavqa uobi~ajen broj letova u jednom danu za Evropu. „Trenutno, skoro ceo evropski vazdu{ni prostor je dostupan, uz izuzetak dela iznad severne [kotske“, navodi se u saop{tewu, preneo je Rojters.U ~etvrtak je na teritoriji Evrope ostvareno 27.284 leta, a avio-kompanije su uvele dodatne letove i anga`ovale ve}e avione da bi prevezle i mnoge putnike koji su zbog obustave letova ve} nekoliko dana proveli na aerodromima. Intenzitet erupcije islandskog vulkana ispod gle~era Ejafjalajokul smawio se, a oblak pepela i dima spustio se znatno ni`e nego {to je bio proteklih dana, ali su zbog promene pravca vetra na Islandu prvi put od po~etka erupcije zatvoreni glavni aerodromi. Evrokontrol je ju~e saop{tio i da

u vazdu{nom prostoru iznad Evrope vi{e nema oblaka pepela, koji je pro{le nedeqe izazvao haos u evropskom avio saobra}aju. (Tanjug)

VESTI

MINISTRI NATO O OPERACIJAMA U AVGANISTANU

Prenos nadle`nosti do kraja godine TALIN: Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio je ju~e u Talinu, po okon~awu dvodnevnog sastanka ministara spoqwih poslova ~lanica Severnoatlantske alijanse, da je postignut okvirni dogovor o prenosu nadle`nosti u Avganistanu na avganistanske vlasti i da }e prenos po~eti ove godine. To zna~i da }e proces prenosa nadle`nosti na avganistansku vladu ve} biti u toku u leto 2011. godine, kada }e, kako je najavio predsednik SAD Barak Obama, po~eti povla~ewe ameri~kih vojnika iz Avganistana, naveo je Rasmusen na konferenciji za novinare.On je rekao da plan o prenosu nadle`nosti treba da bude usvojen na me|unarodnoj konferenciji, koja }e u julu biti odr`ana u Kabulu i na samitu NATO u novembru, preneo je AP. „Mi `elimo da nastavimo da poma`emo Avganistancima da preuzmu odgovornost za svoj `ivot i da im postepeno prepustimo zadatak obezbe|ivawa zemqe. Ali to }e se desiti kada bude mogu}e. Zato moramo nastaviti da obu~avamo avganistanske vojnike i policajce“, rekao je generalni sekretar. Budu}i da je Severnoatlantskoj alijansi u Avganistanu

potrebno jo{ 450 instruktora, Rasmusen je apelovao na zemqe ~lanice da popune ovaj nedostatak, javila je ANSA. „Kanada je ve} obe}ala da }e poslati jo{ 90 instruktora, i druge zemqe poku{avaju. Ja sam optimi-

Talibanski ekstremisti ubili su ~etvoricu mu{karaca, na ~ijim telima su ostavili poruku da }e tako pro}i svi koji {pijuniraju u korist SAD, a wihova iskasapqena tela ju~e su prona|ena na severozapadu Pakistana. Jedan od ~e-

Anders Fog Rasmusen i Hilari Klinton u Talinu

sta“, prokomentarisao je Rasmusen. ^lanice NATO i zemqe koje u~estvuju u misiji Isaf u Avganistanu u Talinu treba da se dogovore oko kriterijuma i uslova za postepeni prenos nadle`nosti u dogovoru sa avganistanskim vlastima.O tome }e se razgovarati sa vladom Hamida Karzaija na konferenciji o Avganistanu, koja treba da bude odr`ana 20. jula u Kabulu.

tvorice zaklanih mu{karaca je bio obezglavqen, dok su ostala trojica imali prerezane vratove i bili su bez ruku. U napadu ekstremista na konvoj u plemenskoj regiji Severni Vaziristan, prepunoj pobuweni~kih grupa koje su koncentrisane na rat u susednom Avganistanu, ubijeno je sedam vojnika, saop{tila je ju~e pakistanska vojska. (Tanjug)

No}ne racije po ku}ama KULANGAR: Besni seqani protestovali su ju~e po{to su koalicione snage tokom no}ne racije, ubile pet Avganistanca u provinciji Logar na istoku zemqe kod granice sa Pakistanom. Me|unarodne snage saop{tile su da su ubijeni Avganistanci bili pobuwenici koji su otvorili vatru na

wihove vojnike, dok su seqani naveli da su ubijeni mu{karci avganistanski civili, prenela je agencija Rojters. Vojnici su poslati na odre|enu adresu po{to su obave{tajni podaci ukazivali na aktivnost pobuwenika, navedeno je iz komande NATO i dodato da se „kako su se trupe pribli`avale,

~ula neprijateqska vatra iz raznih pravaca, ukqu~uju}i i pucwi iz te{ke artiqerije“.Britanska agencije ukazuje da su takozvane „no}e racije“ po ku}ama Avganistanaca u satima kada se zbog mraka slabo vidi, ~esto uzrok nesporazuma i sukoba izme|u avganistanske vlade i NATO snaga.

Ministri o posledicama vulkana MADRID: [panija, kao predsedavaju}a EU, saop{tila je ju~e da je za 4. maj zakazala vanrednu sednicu ministara saobra}aja zemaqa Evropske unije u Briselu, nedequ dana posle erupcije vulkana na Islandu. „Ova nedeqa paralize vadzu{nog saobra}aja dovela je do neophodnosti da zajedno razmislilo kako da poboq{amo neke mehanizme na evropskom nivou“, izjavio je {panski ministar saobra}aja Hoze Blanko. Nekoliko projekata je predlo`eno evropskim ministrima, me|u kojima „uspostavqawe zajedni~kog, evropskog vazdu{nog prostora“, kao i formirawe agencije Eurokontrol koja bi vodila tu mre`u, rekao je Blanko. Oblak vulkanskog pepela koji se kretao prema Evropi izazvao je nekoliko dana veliku pometwu u vazdu{nom saobra}aju EU. (Beta-AFP)

Zapleweno 4,5 tone kokaina KARAKAS: Venecuelanske vlasti su, u raciji u osam laboratorija droge u blizini granice sa Kolumbijom, zaplenile ~etiri i po tone kokaina, {to je jedna od najve}ih zaplena u posledwe vreme, saop{tilo je ministarstvo unutra{wih poslova Venecuele. Dvojica Kolumbijaca, dilera drogom, pobegla su preko granice kada je venecuelanski helikopter stigao na lokaciju u dr`avi Zulia, prenela je agencija Rojters. „Ovo je jedna od najva`nijih i najve}ih operacija protiv ilegalnih trgovaca narkoticima u na{oj zemqi“, istakao je ministar unutra{wih poslova Tarek El Aisami.Venecuela je glavni tranzitni put iz Kolumbije, gde se droga prozvodi, ka Evropi i SAD. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VLADIMIR PUTIN Ruski premijer Vladimir Putin doputova}e danas u dvodnevnu posetu Be~u, gde }e prisustvovati Evropskom prvenstvu u xudou.Ova poseta je zvani~no okarakterisana kao privatna, ali }e tokom we do}i i do politi~kih razgovora. Ina~e Putin, kako je najavqeno, doputova}e u Be~ u pratwi 50 novinara, kamermana i 15 sportistkiwa i sportista ruskog juniorskog nacionalnog tima.

PAPA BENEDIKT XVI Mu{karac koji tvrdi da ga je seksualno zlostavqao jedan sve{tenik u saveznoj ameri~koj dr`avi Viskonsin podigao je tu`bu protiv pape Benedikta XVI i drugih istaknutih zvani~nika Rimokatoli~ke crkve zbog zata{kavawa preko 200 slu~ajeva zlostavqawa dece.Tu`ba je pokrenuta u Okru`nom sudu u Milvokiju, u Viskonsinuu povodom skandala koji potresa Rimokatoli~ku crkvu.

ROD BLAGOJEVI] Advokatski tim biv{eg guvernera Ilinoisa Roda Blagojevi}a zatra`io je da federalni sudija obavezuju}im nalogom (sub poena) pozove ameri~kog predsednika Baraka Obamu da svedo~i na wegovom su|ewu za korupciju, koje je predvi|eno za juni.Blagojevi} se izjasnio da nije kriv po optu`nici koja ga tereti da je, prakti~no, nudio na prodaju Obamino Senatu SAD-a.

Navike nam odre|uju `ivotni vek BOSTON: O~ekivana du`ina `ivotnog veka raste u ve}em delu sveta, ali lekari uo~avaju jedan druga~iji trend koji ih uznemiruje. Neki qudi opredequju se za `ivotni stil koji doprinosi ranijoj smrti. Najnovija istra`ivawa bave se stilovima `ivota koji spre~avaju qude da ostanu zdravi i `ive du`e. Nekad su qudio retko `iveli sto pa i neku godinu pride ali bebe ro|ene u Sjediwenim Dr`avama u dana{we vreme mogu da se nadaju da }e `iveti toliko dugo. Tokom 20. veka o~ekivana du`ina `ivototnog veka u razvijenim zemqama produ`ila se za 30 godina. Prose~an `ivotni vek Amerikanaca je 78 godina. Me|utim, lekari uo~avaju da qudi usvajaju lo{e navike koje mogu da im skrate `ivot, kao {to su preterano konzumirawe hrane ili konzumirawe lo{e hrane, premalo ve`bawa i pu{ewe. Te navike pove}avaju rizik od dobijawa raka, dijabetesa, sr~anih oboqewa i mo`danog udara.

Istra`iva~i sa Univerziteta Harvard i Univerziteta dr`ave Va{ington `eleli su da otkriju koliko godina se izgubi takvim izborom `ivotnog stila. Jedan od istra`iva~a, Gudarc Danei, upozorava: „Ustanovili smo da visok krvni pritisak, pu{ewe, gojaznost i visok nivo {e}era u krvi oduzimaju pet godina `ivota mu{karcu i oko ~etiri godine `eni posmatrano na nacionalnom nivou“. Istra`iva~i su uporedili podatke u odnosu na rasu, prihode i mesto stanovawa, i ustanovili jo{ ve}e razlike. Belci sredwe klase imaju najboqi krvni pritisak. Ali Amerikanci azijskog porekla imaju mawe lo{ih navika i najboqeg su zdravqa. „Ne boluju od sr~anih oboqewa jer imaju nizak krvni pritisak, ne dobijaju rak, zato {to imaju veoma nizak faktor rizika za rak, ukqu~uju}i pu{ewe“, obja{wava Danei. Nau~nici su uo~ili razliku od ~ak 14 godina u o~ekivanoj du`ini `ivotnog veka izme|u Amerikanaca azijskog porekla i Afro-ame-

rikanaca za koje se o~ekuje da prose~no `ive 67 godina. „Afro-ameri~ki mu{karci s juga imaju najkra}i `ivotni vek ali ni{ta boqa nije situacija kad je re~ o Afro-amerikancima koji `ive u visokorizi~nim urbanim sredinama, gradovima kao {to je, na primer, centar Los An|elesa“, naglasio je Danei u izjavi za „Glas Amerike“. Afro-ameri~ke `ene su jo{ jedna grupa sa kratkim `ivotnim vekom zbog visokog procenta gojaznosti u toj populaciji. Uz to, osobe koje se bore s vi{kom kilograma imaju povi{en nivo invaliditeta, dijabetesa i sr~anih oboqewa – poreme}aja koji ih ~ine bolesnijim dok su mladi i zavisnim od lekova u du`em periodu. Istra`iva~i isti~u da bi zdravstveni zvani~nici mogli da iskoriste studiju nastalu na osnovu istra`ivawa kako bi isplanirali programe koji }e pomo}i qudima da izaberu boqi `ivotni stil. (FoNet)


BALKAN

DNEVNIK

subota24.april2010.

BOSNA I HERCEGOVINA DOBILA ZELENO SVETLO ZA ^LANSTVO

U NATO kada re{i vojnu imovinu TALIN: Ministri NATO slo`ili su se da ukqu~e Bosnu i Hercegovinu u Akcioni plan za ~lanstvo (MAP), ali uz odre|ene uslove koji moraju biti ispuweni za wegovu primenu, saop{tio je portparol NATO Xejms Apaturai. „MAP za Bosnu je usvojen, ali uz jasne uslove potrebne za primenu“, rekao je portparol Apaturai na konferenciji za novinare u posle sastanka ministara spoqnih poslova NATO u Talinu u Estoniji, preneo je Rojters.Apaturai je dodao i da }e BiH, izme|u ostalog, morati da dovr{i registraciju celokupne vojne opreme u zemqi, navela je agencija Aso{iejtid pres (AP). Ovaj plan, za koji se BiH prijavila 2009, ima za ciq da ubrza proces ulaska zemaqa kandidata u Alijansu. Uo~i ministarskog sastanka NATO u Talinu, kao neka od najte`ih pitawa o kojima }e biti re~i, navedena su situacija u Avganistanu i na~in da se BiH usmeri ka ~lanstvu u Severnoatlantskoj alijansi. ^lanice NATO prepoznale su veliki uspeh i napor koji je u~inila Bosna i Hercegovina da bi ispunila uslove potrebne za ulazak u Akcioni plan za ~lanstvo u NATO-u (MAP), izjavio

je ministar inostranih poslova BiH Sven Alkalaj povodom ukqu~ivawa BiH u ovaj plan. „BiH je dobila MAP uz mali uslov, koji se ti~e vojne imovine“, izjavio je sino} Alkalaj. On je u izjavi sarajevskom portalu „Vijesti“ rekao da su ~lanice NATO-a na sastanku ministara spoqnih poslova NATO u Talinu, u Estoniji, usaglasile potpuni tekst deklaracije. „To zna~i da pre otpo~iwwa prvog ciklusa MAP-a BiH mora da re{i pitawa 69 perspek- Sven Alkalaj tivnih lokacija vojne imovne, odnos stavqa NATO i BIH u odnosno da ih u skladu s tim preinteraktivni odnos i na taj nanese u vlasni{tvo Ministar~in omogu}ava da BiH nakon isstva odbrane BiH“, naveo je Alpuwavawa odre|enih uslova bukalaj.Prema wegovim re~ima, de primqena u punopravno veliki broj zemaqa, wih preko ~lanstvo. 20, dalo je podr{ku BiH. [ef Misije BiH pri NATO„Ovo je veliki iskorak sau izjavio je da je ulazak u MAP mim tim {to je ovo jedan ugonajkra}i i najefikasniji put da vorni odnos kojim se BiH obaBiH ostvari strate{ki spoqvezala da ulazi jo{ bli`e ka nopoliti~ki ciq ulaska u NApunopravnom ~lanstvu u NATO. Prema wegovim re~ima, na TO-u, a NATO se obavezao da }e sastanku ministara inostranih primiti BiH“, rekao je on. Alposlova zemaqa ~lanica NAkalaj je dodao da taj ugovorni TO-a u Talinu, raspravqano je

Ivani} kandidat za Predsedni{tvo BiH BAWALUKA: Predsednik Partije demokratskog progresa (PDP) Mladen Ivani} bi}e kandidat opozicione koalicije „Zajedno za Srpsku“ za srpskog ~lana Predsedni{tva BiH na oktobarskim izborima. To je ju~e novinarima u Bawaluci rekao predsednik Srpske radikalne stranke Republike Srpske (SRS RS) Milanko Mihajlica, navode}i da bi odluka o Ivani}evoj kandidaturi trebalo da bude potvr|ena na sednici Glavnog odbora PDP-a. Srpska demokratska stranka (SDS), PDP i SRS RS nedavno su potpisale koalicioni sporazum, prema kojem }e te tri

stranke podr`ati zajedni~ke kandidate za predsednika RS i srpskog ~lana Predsedni{tva BiH. Mihajlica je rekao da se mo`e o~ekivati da zajedni~ke kandidate opozicije podr`e i Demokratska partija (DP) Dragana ^avi}a i Nova socijalisti~ka partija (NSP) Zdravka Krsmanovi}a. On je poru~io da je SRS RS otvorena i za saradwu sa novoosnovanim Savezom za demokratsku Srpsku (SzDS) Dragana Kalini}a, ako se ta stranka bude zalagala za iste vrednosti i principe kao i ostale opozicione partije. (Beta)

Srpski zakoni razli~ito tretiraju rumunsku mawinu BUKURE[T: Rumunski predsednik Trajan Basesku izjavio je ju~e, tokom razgovora sa predstavnicima zajednice Rumuna u Srbiji, da je upoznat sa tim da srpsko zakonodavstvo na razli~ite na~ine tretira Rumune koji `ive u raznim krajevima Srbije. „Znam da prolazite kroz period izbora, lokalnih izbora. Tako|e znam da srpsko zakonodavstvo na razli~it na~in tretira Rumune koji `ive u odre|enim delovima zemqe, tako da treba videti {ta mo`emo da uradimo sa predsednikom Tadi}em, kako bi Rumuni u Timo~koj oblasti bili tretirani na isti na~in kao svi ostali Rumuni, ukqu~uju}i i pravo da o~uvaju svoj jezik, obrazovawe, {kole i veru“, rekao je Basesku, prenosi dr`avna agencija A|erpres. Jon ^izma{, na ~elu delegacije rumunske zajednice u Srbiji, je zahvalio rumunskom predsedniku na pro{logodi{woj „istorijskoj“ poseti Timo~koj oblasti. Trajan Basesku je prvi rumunski predsednik koji je posetio rumunsku mawinu koja `ivi na istoku Srbije. Polo`aj rumunske zajednice u Srbiji bi}e jedan od prioriteta u spoqnoj politici Rumunije, re~eno je u Bukure{tu. Dr`avni sekretar za evropska pitawa u Mi-

nistarstvu spoqnih poslova Bogdan Mazuru, koji je u~estvovao u tom razgovoru, naglasio je da Rumunija podr`ava Srbiju na wenom evropskom putu, prenela je agencija A|erpres. Bukure{t }e, u tom okviru, pratiti ispuwavawe politi~kih i ekonomskih kriterijuma, pogotovo ispuwavawe prava nacionalnih mawina u Srbiji. U razgovoru je pokrenuta ideja o poboq{awu me|ugrani~ne saradwe Srbije i Rumunije, odnosno gra|ana koji `ive na tim podru~jima. Na sastanku je bilo re~i i o inicijativi o otvarawu generalnog konzulata Rumunije u Zaje~aru. Ukazano je, tako|e, na zna~aj unapre|ewa dijaloga izme|u vlasti u Bukure{tu i pripadnika mawine u Srbiji, kako bi joj se pru`ila adekvatna pomo}. Rumuniski zvani~nici su na sastanku, kako prenosi agencija A|erpres, naglasili zna~aj jedinstva rumunske zajednice u Srbiji uo~i izbora saveta nacionalnih mawina u na{oj zemqi. „Posebna pa`wa bi}e posve}ena razvoju u vezi sa popisom stanovni{tva u Srbiji 2011. godine“, navodi agencija, pozivaju}i se na saop{tewe MIP Rumunije. (Tanjug)

HRVATSKA

Premijerka Kosor najavila poskupqewe „Gardijan” o pravima struje i gasa Jevreja i Roma

LONDON: Primer bosanskog ambasadora u [vajcarskoj Jakoba Fincija, koji ne mo`e da se kandiduje za najvi{e dr`avne funkcije u BiH zato {to je Jevrejin, pokazuje da ustav u Bosni i Hercegovini treba da se mewa, pi{e danas londonski „Gardijan“. Finci, koji je tokom opsade Sarajeva 90-ih godina pomogao da grad napusti tri hiqade qudi, tu`io je, zajedno sa koordinatorom Ve}a Roma BiH Derveom Sejdi}em, Bosnu i Hercegovinu Me|unarodnom sudu za qudska prava u Strazburu, zato {to prema va`e}em ustavu ne mogu da se kandiduju za gorwi dom parlamenta niti za Predsedni{tvo.

SLOVENIJA

Deobe zbog Avganistana QUBQANA: U Sloveniji rizi~an posao, jer su poligoni su ponovo aktuelne rasprave o za obuku ~esto na meti pobuweopravdanosti u~e{}a wenih nika. vojnika u Avganistanu, a povod Prema decembarskoj odlu~i je ~iwenica da }e slede}i konvlade, to }e raditi i tri naredtigent, koji na zadatak kre}e ne smene, ~ime bi bio pokriven na jesen, raditi u te`im uslorok od dve godine. Premijer vima od dosada{wih. DevedeseBorut Pahor je obe}ao, pro{le tak slovena~kih vojnika i instruktora, kao deo me|unarodne misije ISAF, i ubudu}e }e se nalaziti u relativno mirnoj pokrajini Herat i ne}e u~estvovati u borbenim operacijama, ali }e delovati na terenu, kao instruktori, {to }e ih izlo`iti ne malom riziku stradawa od minsko-eksplozivnih naprava, koje talibani sve ~e{}e postavqaju. Wihovi prethodnici iz „de`ele“, ~iji su odlasci po~eli Slovena~ka misija u sastavu NATO 2004. godine, uglavnom su pasedmice, da }e Slovenija i notrolirali u Herata i obezbevi zadatak u Avganistanu pri|ivali jednu od baza NATO. To hvatiti „s punom odgovornoje u opisu posla i 13 kontigen{}u“, mada ne krije da nagiwe tu Slovena~ke vojske, koji je u {to skorijem povla~ewu sloveAvganistan ispra}en pre dvana~kh vojnika iz „sve vrelijeg desetak dana. Ve} narednom, Avganistana“. onom koji }e na zadatak krenuGovore}i u parlamentarnom ti na jesen, bi}e, u okviru gruOdboru za odbranu, kako su pacije NATO za obuku i veze preneli mediji, on je pomenuo (OMLT), povereno i obu~avada bi bilo dobro da se nova, tewe avganistanskog bataqona od `a, misija ograni~i na godinu oko 500 qudi, {to je slo`en i dana i da se potom donese odlu-

o aplikaciji BiH za MAP i konstatovano da je ostvaren napredak po pitawima re{avawa vi{kova naoru`awa i municije i oko anga`ovawa u operaciji ISAF u Afganistanu. „Narednih ~etiri do pet meseci do sredine septembra ministarstva i institucije u BiH bi trebale da razviju takozvani Prvi godi{wi akcioni program, a da se istovremeno radi na re{avawu tog uslova do kada se o~ekuje neki napredak po tom pitawu“, pojasnio je Radovanovi} i precizirao da je perspektivna nepokretna vojna imovina ona imovina koja je potrebna za funkcionisawe sistema odbrane u BiH. Predsedavaju}i Predsjedni{tva BiH Haris Silajxi} zahvalio je „svim zemqama ~lanicama koje su dale podr{ku BIH“, a posebno je u ovom procesu istakao ulogu SAD i Turske vlade „koja je preko svog ministra spoqnih poslova Ahmet Davutoglua pribli`ila BiH ostalim ~lanicama Saveza“. „Ovo je jako dobra poruka ne samo za BiH, nego za mir, stabilnost i prosperitet celog regiona“, izjavio je za portal vijesti.ba Haris Silajxi}. (Tanjug-Beta)

21

ka o prekidu anga`ovawa Slovenaca u Avganistanu. To svoje uverewe je, prema pisawu „Dela“, zasnovao na proceni da i nova strategija saveznika pod Hinduku{em ne daje rezultate, zbog ~ega su strani vojnici sve ugro`eniji. Pahorova ideja o mogu}em povla~ewu slovena~kih vojnika iz Avganistana, {to podr`ava ve}ina gra|ana, izazvala je i vrlo o{tra reagovawa u opoziciji i me|u stru~wacima za vojna pitawa. Biv{i premijer i sada{wi opozicioni lider Janez Jan{a odmah se oglasio stavom da je protiv povla~ewa iz Avganistana, nalaze}i da bi to bilo vrlo {tetno. Za dr Klemena Gro{eqa sa qubqanskog Fakulteta za dru{tvene odnose, stru~waka za pitawa odbrane, povla~ewe Slovenaca iz Avganistana bi se „dugoro~no posmatrano pokazalo kao velika spoqnopoliti~ka gre{ka“. „Delo“ je, pre nekoliko dana, objavilo da u Ministarstvu odbrane uop{te ne razmi{qaju o povla~ewu, uprkos ~iwenici da }e novi kontigent dobiti te`i posao. J. V.

Wih dvojica su tu`ili dr`avu zbog diskriminatornih odredbi Ustava BiH i izbornog zakona gde se pomiwu dve kategorije gra|ana - pripadnici „konstitutivnih naroda“ -Bo{waci, Hrvati i Srbi i „ostali“ u koje spadaju Jevreji, Romi i pripadnici ostalih mawinskih zajednica. Sam Finci je izjavio za „Gardijan“ da je pitao Ri~arda Holbruka i pre i posle Dejtona za{to on ne mo`e da se kandiduje za poslanika, na {ta mu je specijalni ameri~ki izaslanik odgovorio da to „nije li~no upereno protiv wega i da se radi o prvoj stvari oko koje su se tri strane dogovorile, a to je da dele vlast“. (Tanjug)

ZAGREB: Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor najavila je zna~ajno poskupqewe elektri~ne energije i gasa u drugoj polovini godine. „U drugoj polovini godine struja }e drasti~no poskupeti. Da smo u posledwe dve ili tri godine podizali cenu struje za dva ili tri odsto, ne bismo danas bili u ovakvoj situaciji, ali sada vi{e nemamo izbora“, izjavila je Jadranka Kosor na poslovnoj konferenciji WinDays Businesh u Roviwu. Ona je istakla, me|utim, da }e dr`ava preduzeti sve da za{titi socijalno najugro`enije. „Sada sam uzjahala kowa, dr`im ~vrsto uzde u rukama i mislim da mogu re}i da se kow mo`e

usmeriti u pravom smeru“, rekla je hrvatska premijerka. Ona je dodala i da je svesna da }e najbolniji rezovi biti u penzionoj politici budu}i da se ona godinama nije mewala, a dr`avni buxet godi{we izdvaja za penzije 20 milijardi kuna. „Mnogi problemi do sada se nisu re{avali, ali je do{ao trenutak da se jasno progovori {ta je stvarni `ivot“, naglasila je Jadranka Kosor. Ona je dodala da stoji iza programa privrednog oporavka zemqe, koji je nedavno predstavqen javnosti, naglasiv{i da, uz wenu odgovornost, taj program „mora da bude sproveden s politi~kim konsenzusom ili bez wega“. (Beta)

Uni{ten spomenik Srbima u Varivodama kod Knina ZAGREB: Nepoznati vandal, ili vi{e wih, u uni{tili su u no}i izme|u ~etvrtka i petka u selu Varivode kod Knina spomen obele`je devet Srba civila, koje su, pod jo{ nerazja{wenim okolnostima ubili nepoznati pripadnici Hrvatske vojske 28. septembra 1995.godine, javili su zagreba~ki mediji. Polomqen je spomenik u obliku krsta, a o{te}ena je i spomen plo~a s imenima ubijenih, posta-

vqena u wegovom podno`ju. Odmah po prijavi vandalizma u Varivode su stigli policijski istra`iteqi i pripadnici kriminalisti~ke tehnike i napravili uvi|aj. Spomen obele`je stradalim me{tanima Varivoda, koji su u trenutku ubistva imali izme|u 60 i 85 godina, a me|u wima su bile i tri `ene, podignuto je 2004. godine, na godi{wicu wihovog ubistva. (FoNet)


22

subota24.april2010.

OGLASI

DNEVNIK


DNEVNIK

OGLASI

IZDAJEM jednosoban name{ten stan ul. Petra Drap{ina 20. kod Gl. po{te na II spratu, lift i CG. Nema{ten jednosoban stan u Petrovaradinu, Ka~i}eva 44a, poseban ulaz- struja, gas. Telefon 021/6435-049. 105243 IZDAJEM odli~an jednosoban stan 36 m2 sa novim name{tajem, odli~lna lokacija. Cara Du{ana 8 Cena 150 E. Telefon 063/531-121. 105283 IZDAJEM name{tenu garsoweru od 30m2 kod Socijalnog. Telefoni 021/421-876, 064/2686341. 105232 IZDAJEM garsoweru (komotitet besprekoran) za jednu osobu - nepu{a~. Cena po dogovoru. ul. Teodora Pavlovi}a. Telefon 063/8910068. 105391 IZDAJEM dvosoban stan kod Limanske pijace stan je ne name{ten mob. telefon 063/525-526. 105258 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan sa CG, telefonom i terasom na 3. spratu, Danila Ki{a. Telefon 477-8124. 105085 IZDAJEM stan 56m2, nov ul. Arse Teodorovi}a 15, nov, name{tena kuhiwa, dva balkona, od 1. 5. 201. Telefoni: 063/8986397, 021/823217. 105077

subota24.april2010.

IZDAJEM dvoiposoban stan drugi sprat, CG, PTV, telefon, kablovska, cena dogovor, depozit. Telefon: 062/261-160. 104983 DVOSOBAN name{ten stan Nova Detelinara, bez posrednika, lift, CG, depozit, cena dogovor. Telefon: 062/261-160. 104982 IZDAJEM garsoweru, Nova Detelinara, 25m2, prazna, drugi sprt, CG, PTV, depozit, cena dogovor. Telefon: 062/261160. 104981 IZDAJEM prazan stan 63m2, CG, klima, Ulica Mileve Simi} 8. Telefoni: 4780-380, 064/136-00-12. 104205

PRODAJEM jednosoban stan 40m2, Bulevar oslobo|ewa, 2. sprat, nema ulagawa, vlasnik, 43.000e. Telefon 063/1947-990 ili 879-504. 105338 PRODAJEM stan od 41 m2 na Novom nasequ ul. Toze Jovanovi}a 11. 2 sprat, ukwi`en, prvi vlasnik. Telefon 062/891-9950. 105345

HITNO i povoqno dvosoban stan, preko puta `. stanice, 55m2, drugi sprat, vlasnik, ukwi`eno, cena dogovor. Telefon 063/518-781. 105194

23

PRODAJEM plac u Sr. Karlovcima, ulica Jakova Orfelina, veli~ine 685m2, dozvoqna gradwa, ukwi`en. Telefon 062/891-9950. 105344 PRODAJEM parcelu 1500m2 sa izgra|enim pristupnim putem koji izlazi na Rumena~ki put i kompletno je komunalno opremqen. Telefon 063/533-222. 105371 IZDAJEM plac 2200m2, na glavnom putu za Futog, preko puta Gradskog zelenila, pogodan za stovari{te, autplac... struja, voda, telefon. Telefon 065/5508659, 063/508659. 105282 BEO^IN, zemqi{te u komadu 15.050m2, gra|evinska zona. Mogu}a parcelizacija, put, svi prikqu~ci, vlasni{tvo 1/1, 5.5em2. Mogu} deo kompenzacije. Telefon 069/3143714. 105060 KU]A u centru Beo~ina, 140m2 stambeno, magacin, gara`a, tri lokala, dvori{te 350m2, svi prikqu~ci. Telefoni: 021/6322063, 063/8458757. 105300 NOVI SAD, prodajem ukwi`ene gra|evinske placeve u produ`etku ulice \akona Avakuma, prema Streli{tu. Telefon 065/47-25000. 105524

IZDAJEM lokal 100m2 magacina 100m2 Partizanska 40 N. Sad. Telefoni: 063/540-510, 021/444-206. 104967


24

OGLASI z ^ITUQE

subota24.april2010.

IZDAJEM opremqen bife, ugao ulica Heroja Pinkija i Laze Lazarevi}a. Telefon 064/1890-555. 105321

Posledwi prijatequ

dragom

Posledwi pozdrav iskrenom prijatequ i ~oveku

Nikoli Bulatovi}u

Nikoli

prof. dr Dobrivoju Ze~evi}u

od Vuka{ina Kosti}a sa porodicom.

od Obrena i Milene Tadi} sa porodicom.

od porodice Milutinovi}.

105629

105637

105638

DESETOGODI[WI POMEN voqenoj

Posledwi pozdrav

KUPUJEM bakar, mesing, aluminijum, stare ve{ ma{ine, gvo`|e, na veliko i malo. Ekstra cene, dolazim. Telefoni 069/2009- 182, 062/649-000. 105223 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/84-85-495, 66-18-846, 6614-274. 104805 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 103794

Sahrana }e se odr`ati danas, 24. 4. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici.

Posledwi pozdrav

O`alo{}eni: unuka Jelena i unuk Nikola, sinovi Dragan i Vladan, snaje Mirjana i Svetlana.

Bojani Cvetkovi} Dobrivoju Ze~evi}u

ro|. Zori} 2000 - 2010. Nikada te ne}e zaboraviti tvoji: Jole, Boban, Agi, Mirko i Jeja.

Antunu Kar}a{u

An|elija Ze~evi}.

Posledwi pozdrav voqenom ocu i svekru

od porodice Janevski i Marka.

Po~ivaj u miru sa an|elima. 105590

105639

Opra{tamo se od sjajnog ~oveka i prijateqa

Dragi deda,

105634

Posledwi pozdrav prijatequ, ~ika

dragom

prof. dr Dobrivoju Ze~evi}u Sin Vladan i snaja Svetlana.

105589

Nikole Bulatovi}a

prof. dr Dobrivoje Ze~evi}

Antunu Kar}a{u

Upokojiv{i se u Gospodu, ostavio nas je praznog srca i ponosne {to smo ga imali.

SE]AWE

Jelena Tresiglavi} 2007 - 2010. i

105635

Jovan Tresiglavi}

od Damirovih drugara: Marka, Mirka, Baneta i Prijevi}a.

uvek }e{ biti u na{im srcima. Jelena i Nikola.

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje tovne pili}e i sviwske polutke. Ku}na dostava - povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 104338

prof. dr Dobrivoju Ze~evi}u

105587

Lidija i Zdravko Domitran.

KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409. 94415

Posledwi pozdrav dragom dedi, ocu i svekru

Posledwi pozdrav prijatequ

PRODAJEM punta 2002. god. klima - registrovan do 2011. pre{ao 113.500 km. Cena 2500 E. Telefon 063/525526. 105259

RU[IMO i orezujemo stabla (drve}e) sa i bez dizalice. Iznosimo grane (drva) po dogovoru. Telefon 06384-26-876. 102905 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/11-22-190. 104504 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 105064 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 6368-462, 064/11-86-330. 104939 POLIRAWE metala priprema za galvanizaciju, galvanizacija hromiranih delova automobila. Telefoni: 062/344-857, 064/161-0028. 105294 POPRAVQAM, sve vrste {iva}ih ma{ina i ku}nih endlarica, garancija, dolazak ne napla}ujem. Telefon 063/449-693. 105415

pozdrav

DNEVNIK

105588

2000 - 2010. iz Beo~ina Voli vas }erka Smiqana sa porodicom.

105633

105464

S dubokim bolom se rastajemo od na{eg dragog prijateqa

Posledwi pozdrav prijatequ

Dobrivoj Ze~evi} Na{em ~ika Dobrivoju i dobro~initequ posledwi pozdrav sa verom da je wegova poetska du{a prona{la ve~ni spokoj i mir.

Milenku Terzi}u Hvala za veliko i nesebi~no prijateqstvo.

Porodice: Filipovi} i Jefti}.

Prof. dr Dobrivoje Ze~evi} Uvek }e{ biti u na{im srcima. Sin Dragan, snaja Mirjana, unuka Jelena i unuk Nikola. 105591

105636

Preminula je na{a draga i voqena majka i baka

dr Dobrivoja Ze~evi}a

3

Bratanica Jasmina i zet Sava Subotin sa porodicom.

zahvalni za qubav pru`ao na{oj }erki.

koju

Prijateqi Drakuli}: Stevan, Nena i Marija.

105640

105642

TU@NO SE]AWE na voqenog supruga, oca, dedu i svekra

IN MEMORIAM Danas, 24. aprila navr{ile su se 3 godine tuge i bola od smrti na{eg nepre`aqenog brata i ujaka.

Etelka Fodor

Slobodana Sre}kovi}a

1939 - 2010.

27. 4. 2000 - 27. 4. 2010.

Sahrana je u subotu, 24. 4. 2010. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu. O`alo{}ena }erka Ru`a sa porodicom. 105644

Uvek si sa nama, u na{im srcima i mislima. Porodice: Smaji}, Krsti} i Jari}.

Hvala ti {to si uvek bio tu, neko sa najbla`im pogledom na svetu, neko ko nas je uvek mogao nasmejati, a kada bi bili tu`ni, priviti u topao zagrqaj i ute{iti. Supruga Ru`ica, sinovi Tibor, Sebastian, Sa{a, unuci Tibor, Sta{a i Luka, snaje Maja i Tawa.

105643

105627

Dipl. in`. Slobodan Mi{kov De~ko iz Ba~ke Palanke

je


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi radniku

pozdrav

na{em

SEDMODNEVNI POMEN

[ESTOGODI[WI POMEN 2004 - 2010.

baka Mara i ~ika Voja Bo{kovi}

Savi Stani}u od rukovodstva i radnika kompanije „Dunav Grupa Agregati AD� Novi Sad.

Zora Tanurxi} 1920 - 2010.

Pro{lo je {est godina od kada su nas napustili plemeniti i dobri baka Mara i ~ika Voja. ^uvaju}i uspomenu na na{e dobro~initeqe iza}i }emo u subotu 24. 04. 2010. godine na grobqe i polo`iti cve}e. Deca i radnici De~jeg sela.

Draga majko, uvek }e{ `iveti u na{im srcima. Tvoji: Sowa, Nenad i Katarina.

7025/P

128/P

POMEN

POMEN

Navr{ava se tu`na godina od kako je umrla moja jedina i najmilija sestra. Voqena moja Sejo godina pro|e ali ti mi sve vi{e nadostaje{.

Do `ivota tu`na i o`alo{}ena tvoja sestra Anka Ga}e{a.

dr @ivana [quki}a 24. 4. 1997 - 24. 4. 2010.

Ankicu [quki} 26. 4. 2009 - 26. 4. 2010.

Vreme prolazi, zaborava nema. Nikada ne}emo zaboraviti va{u plemenitost i dobrotu. Va{i najmiliji. 105607

Posledwi pozdrav na{em dragom i voqenom stricu

POMEN Pro|e pet godina ali ne tuga, bol i uspomena na dobrotu koju si nam darivao.

Du{anu Ilinu

Zagorka Bulatovi} 26. 4. 2009 - 26. 4. 2010.

POMEN Tu`no se}awe na na{e drage

105601

POMEN ^etrdeset tu`nih dana je od kako nije sa nama na{a voqena mama, baka, sestra, tetka i ta{ta

Qubica Cvetkovi}

25

subota24.april2010.

Nedostaju nam tvoja qubav i snaga koje su nas vodile napred, ali nastavqamo tamo gde si ti stala jer voqeni nikad ne umiru. Pomen }emo davati u subotu, 24. 4. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Tvoji najmiliji.

Kar}a{ Antunu

2001 - 2010.

2005 - 2010.

Mnogo nam nedostaje{. Marko i Mira.

105580

Su{a Savo

od porodica: Divni} i Blagojevi}.

Tuguje za tobom supruga Nada sa porodicom.

105605

105592

TU@NO SE]AWE

POMEN

Aleksandar Topka Aca

Mita Mitrov~an

105606

[ESTOMESE^NI POMEN obele`i}emo danas, 24. aprila, na ka}kom grobqu, u 11 ~asova

Navr{ava se ~etrdeset dana od kada nas je napustio na{ dragi

105619

Jedinom bratu

Milinko Gutovi} Guta Pomen }e se odr`ati u subotu, 24. 4. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu. Napustio si nas tiho ba{ kao {to si i `iveo. Iza tebe je ostala velika praznina u na{im `ivotima. Tvoji: supruga Olga, sinovi Novica i Sini{a, snaje Kristina i Maja, unuci Jelena i Aca.

S po{tovawem te spomiwemo i s qubavqu ~uvamo u srcu.

Sa{a, Vera, Marko i Maja.

105585

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

24. 4. 2006 - 24. 4. 2010. Sine, ~etiri godine neizmerno te `eli i voli tvoja majka Ranka.

105597

105610

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i kom{iji ~ika

Posledwi pozdrav na{em drugu

Savi Ninkovi} S ponosom te pomiwemo i ~uvamo u na{im srcima. Suprug Mom~ilo, sinovi Radovan i @eqko sa porodicama. 105612

Godina tuge je za nama.....

Slobodanu Sre}kovi}u 1947 - 2000. Neute{no nedostaje tvoja qubav, ne`nost, bratski zagrqaj...

Milenku Terzi}u

Antunu Kar}a{u

S qubavqu, sestre: Vesna i Mirjana sa porodicama.

od porodica: Pastorna~ki i Mandi}.

Porodice: Jovanovi}, Mari} i Opa~i}.

od wegovih prijateqa sa deponije: Ane, Zorana, Slavka, Kamike, Ilije, Tepi}a i Vrabca.

Tetke Svetlana, Spomenka sa porodicama i baka tetka Milena.

105603

105613

105614

GODI[WI POMEN

^etrdeset je dana od smrti sestri}a, brata i ~ike

U nedequ, 25. aprila 2010. godine, navr{ava se ~etrdeset dana, do`ivotnog bola i tuge za na{im voqenim sinom i bratom. Parastos je u [ana~koj crkvi, u 11 sati, u Koviqu.

Bogovidu Radosavqevi}u

\or|a Kika{a

105599

105621

Posledwi pozdrav dragom

Na{ voqeni

Milan Bogojevi} 1928 - 2010.

Savi Stani}u

od ujaka sa porodicom.

105586

Milo{ Lukavac

Savi - Xiburi

1934 - 2009.

1983 - 2010. Postoji ne{to {to nikada umreti ne}e, a to je se}awe na tebe.

\or|e Kika{

preminuo je 17. 4. 2010. godine. Pohrana urne je 24. 4. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

^uvamo te u na{im mislima, u na{im srcima...

Wegove: Nada i Dada.

Tvoje najmilije: Milena i Dragana.

Tvoji: tetka Vesna, te~a Be}a, brat Neboj{a, snajka Milana, mali \or|e i baba Nada.

Tvoji najmiliji: neute{na majka Stanka, Toma, sestra Jovana i brat Milan.

105604

105615

105617

105602

1983 - 2010.


26

^ITUQE z POMENI

subota24.april2010.

Danas, 24. 4. 2010. godine navr{ava se 40 dana od smrti na{eg dragog supruga i oca.

POMEN Tu`no se}awe na na{e drage

Milivoja [quki}a

DNEVNIK

POMEN

GODI[WI POMEN voqenom unuku i sestri}u

Navr{ava se godina od smrti prerano izgubqene mladosti.

GODI[WI POMEN voqenom sinu i bratu

Milo{u Lukavcu

Dragutina Kalini}a

17. 3. 2009 - 24. 4. 2010. 6. 5. 2009 - 24. 5. 2010. Bol se ne meri vremenom ve} prazninom koja je ostala va{im odlaskom. Vreme nije lek ve} patwa. Godine prolaze, a utehe nema. Va{i najmiliji. 105611

Stojan Vojinovi}

Milo{ Lukavac 2009 - 2010.

Po~ivaj u miru.

Porodica Vojinovi}.

Tuguju za wim: tetka Ankica, te~a Marko i sestre Sowa i Qiqana.

105618

Posledwi pozdrav kom{iji

POMEN

Vreme prolazi, praznina i bol ostaju. @ive}e{ u na{im srcima ve~no voqen i nikad zaboravqen An|ele na{. Tvoji: baba Smiqa, deda Veselin i ujak Du{an.

Milo{u Lukavcu Tebe vi{e nema, vi{e nisi tu, mirno spavaj An|ele na rajskom jastuku. Tvoja mama Du{ka, tata Steva i brat Nemawa.

105575

105572

105573

Sa neizmernom tugom opra{tamo se od dragog prijateqa

Posledwi pozdrav dragom bratu i stricu

Posledwi pozdrav bratu i stricu

na voqene roditeqe.

Qubica

Milan

26. 4. 2009. 26. 4. 2010.

19. 2. 2001. 19. 2. 2010.

Kar}a{ Antunu Antiki

Dragi{e Kesera

Cvetkovi} Tuga u du{i i bol u srcu nikad ne}e prestati. Puno nam nedostajete. Uspomenu na vas ~uvaju od zaborava Va{e }erke: Nada i Anka sa porodicama. 105616

K

Stanari Krfske 9.

Porodica Vrawe{.

105625

105525

Dragi{i Keseru od: brata \ura|a, snaje Danke, Slavice i Tawe Vukajlovi}.

od Vukajlovi} Slobodana i snaje Zore sa porodicom.

105513

105514

Godina dana tuge od kako nisi sa nama. Nikada te ne}emo zaboraviti.

POMEN Tri godine su pro{le od kada nije sa nama na{a

Dragi{i Keseru

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo na{

Smiqa Vajagi}

Milenko Terzi} 1926 - 2010. Sahrana je danas, 24. 4. 2010. godine, u 14 ~asova, u Bege~u. Tuguju za wim wegovi najmiliji.

Nevenki Smiqani}

Persa Jevi}

Wen dragi lik u na{im je mislima i na{im srcima uvek. Weni: An|elka i Miroslav sa porodicama.

105561

105492

Pro|e godina, ali ne i tuga. Ona ostaje u na{im srcima dragi deda i tata, kao i uspomene na tebe i tvoju dobrotu koju si nam darivao.

Danas, 24. aprila 2010. godine navr{ava se sedam godina od kako nije sa nama

od porodice Hajdu. Zora i Branka.

105558

105516

K Opra{tamo se od

Antun Kar}a{

Radivoj Lazi} ]ale

Milenka Terzi}a

Dragan Koji}

Pomen obele`avamo danas, 24. 4. 2010. godine, u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu. U srcima je svojih najdra`ih: unuka Alekse, unuke Awe, }erke Danijele, supruge Bosiqke i zeta Sini{e.

dragog nam devera, ~ike, dede.

S qubavqu ~uvamo uspomenu na wega. Supruga Stanka i deca Marina i Slobodan sa porodicama. 105501

105624

Posledwi pozdrav svom dragom stricu, dedi i pradedi

Porodice: Terzi} i Pavkov. 105560

S dubokim po{tovawem posledwi pozdrav od kumova: Du{ke, Vlade, Milana, Koleta i druga Mirka.

105630

TROGODI[WI POMEN

DVOGODI[WI POMEN

26. 4. 2007 - 26. 4. 2010.

Dobrivoju Ze~evi}u

Aleksandru - Aci Vujkovu

Mirjana Krstini}

Sinovac Sre}ko sa porodicom, sinovica Goca, unuka Slavica sa porodicom i unuka Jasmina sa porodicom.

Dragi na{ Aco, dve godine su pro{le, ali ne i bol. Qubav i se}awe na tebe ostaju nam zauvek.

Sa ponosom te pomiwemo, sa qubavqu ~uvamo u srcima, a s ve~nom tugom `ivimo bez tebe.

105626

105531

Tvoji: Vukica, Lana, Neboj{a, Sandra, Robert, Aleksa, Laura i Donka.

Tvoji najmiliji: }erke Qiqana i Danica sa porodicama. 105632

Mirko Marjanovi} Posledwi pozdrav na{em dragom strikanu, na putu u ve~ni `ivot `eli o`alo{}ena porodica Marjanovi}.

105628


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

GODI[WI POMEN na{em dragom suprugu, ocu i dedi

subota24.april2010.

IZJAVA ZAHVALNOSTI Povodom iznenadne smrti na{e predrage Gordane, zahvaqujemo se svim prijateqima i ro|acima koju su ispratili

JEDNOGODI[WI POMEN

27

POMEN na{em dragom

Stevanu - Braci Gojkovu Dvadeset godina je pro{lo od kako si nas napustio, ali na{a qubav prema tebi je neprolazna. Tvoja Smiqka, sin Mile sa porodicom. 105043

POMEN

Nikola Lazi}

Jovanu Milanovi}u Gordanu ^alija

obele`i}emo danas, 24. 4. 2010. godine, u Bano{toru. Zahvalni za svu dobrotu i qubav koju nam je pru`io.

S qubavqu i ponosom ~uvamo uspomenu na tebe.

ro|. Vajagi}

Wegova porodica. 105579

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 22. 4. 2010. godine, preminuo na{ suprug, otac i deda

do wenog ve~nog tihog doma, polo`ili mnogo venaca i cve}a na wen odar. Zahvaqujemo se svima, koji su u ovim te{kim trenucima prisko~ili u pomo} i delili sa nama neizmeran bol. Mnogo hvala na iskrenim i toplim re~ima opro{taja od moje qubqene Goge i na upu}enim mnogobrojnim telegramima i izrazima sau~e{}a i svima koji su na bilo koji na~in dokazali koliko su je voleli i po{tovali.

Danas, 24. 4. 2010. godine, u 11 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu, obele`avamo godi{wi pomen, mom dragom sinu

Qiqa, Jelena i Brankica sa porodicom.

105574

POMEN

Neute{na majka, sinovi Igor, Boris i Marko i sestra.

Dejanu Hovanu Otac Janko.

105559 105576

Dana, 25. 4. 2010. godine navr{avaju se dve godine od kako nije sa nama

Nikola Bulatovi}

DESETOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav zetu

Zora Ilijin 24. 4. 1999 - 24. 4. 2010.

Ispra}aj je danas, 24. 4. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Slu{amo te u mislima, gledamo Te u snovima, tamo na prozoru gde si nas ~ekala, a sada je taj prozor u na{im srcima gde smo ugradili tvoj lik i ispisali re~i Tu`ni zauvek za tobom.

O`alo{}eni: supruga Slavka, }erka Ana i sin Aleksandar sa porodicama. 105577

Posledwi pozdrav ~oveku i prijatequ

Paja Suva~arov

3

dobrom

23. 4. 2000 - 23. 4. 2010.

SE]AWE

24. 4. 2001 - 24. 4. 2010.

Petar Telarov Ne postoji vreme koje mo`e da umawi tugu ni re~i kojima se mo`e opisati koliko nam nedostaje{.

Tuga se ne meri re~ima, suzama, ni vremenom, ve} prazninom, koja je ostala tvojim odlaskom. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. Tvoji najmiliji: sinovi, unuk, snaja i supruga.

Kar}a{ Antunu Tvoja deca: Cica i Bata. od porodice Mileti}.

105500

Nikoli Bulatovi}u Stevan Stankovi} Bata

Sestra Spasenija Spasojevi}, }erke Verica Krsti} i Aleksandra \uri} sa porodicama.

Porodica Ribarov.

105570

105582

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 22. 4. 2010. godine preminuo na{ voqeni suprug i otac

Porodica Stankovi}. 105583

105623

105554

POMEN Dana, 24. aprila 2010. godine navr{ava se {est meseci otkako vi{e nije sa mnom moj voqeni i verni susprug

Predrag Drakuli}

3 POLUGODI[WI POMEN na{oj miloj

Zorki Stojanov

Qubav i pa`wu, koju mi je poklawao vi{e od 52 godine nikada ne}u zaboraviti. ^uva}u je do kraja `ivota. Neka mu je ve~na slava. Ve~no tvoja supruga Marica. 105557

ro|. Prodanovi} obele`i}emo danas, Parastosom u Sv. Hramu na ^enaju, u 11 ~asova. Mila na{a, u srcu Te nosimo i ~uvamo od zaborava. Tvoji najmiliji. 105569

[ESTOMESE^NI POMEN

Zauvek }e nam nedostajati na{

Danas, 24. 4. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, obele`i}emo {estomese~ni pomen na{oj dragoj

Antika - Antun Kar}a{

Kar}a{ Antun 9. 3. 1945. Sahrana }e se odr`ati u subotu, 24. 4. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

1945 - 2010. O`alo{}eni oni koji su ga neizmerno voleli: sestra Nena, Gabika i Mina, Babuka, Sinek i Marko. 105567

Slobodanki - Bobi Gavrilovi} Golub Zindovi}. 105564 105563


28

^ITUQE z POMENI

subota24.april2010.

3

Pro{lo je pet godina od kada nas je napustio na{ dragi

DNEVNIK

Pro{lo je {est godina od kad nas je napustio na{ voqeni brat

[ESTOGODI[WI POMEN

[E S NA E S TOGOD I[WI POME N

Du{an Ninkov 2004 - 2010.

Nikola Peri} Nixa

^uvamo se}awa na tvoju beskrajnu qubav i dobrotu.

Tvoj lik i dane provedene s tobom nosim uvek u srcu svom.

Supruga Zorana i }erke Gordana i Smiqana sa porodicom.

Tvoja Marija - Maca.

POMEN

Mi{kov Slobodanu - De~ku

Aleksandar - Aca Pavkov

dipl. in`. agronomije 1922 - 2007. S qubavqu, wegovi najmiliji: supruga Qubica, }erka Dragiwa, unuka Aleksandra, zetovi Dragan i Nemawa i praunuka An|ela.

Du{an Ninkov Neute{ne sestre: Smiqa Zeremski i Jelena Pavkov sa porodicama.

Uspomenu na wega zauvek ~uvaju wegovi najmiliji.

105487 105491

[ESTOGODI[WI POMEN

POMEN

GODI[WI POMEN

POMEN Dana, 26. aprila navr{i}e se pola godine od kako nije sa nama na{ voqeni

Pro{lo je {est tu`nih meseci od kako je preminula na{a draga

Zoranu Vujkovu Sine moj Zorane, pro{lo je {est godina bez tebe, a vreme ne}e da izle~i bol i prazninu tvojim odlaskom. Uvek }e{ `iveti u na{im srcima, voqen i nezaboravqen.

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj dragoj

105414

SE]AWE Dana, 24. 4. 2010. godine navr{ava se jedanaest tu`nih godina od kako nisi sa nama.

Smiqi Vukobrat

Sofiji Radulovi}

Anica Simin

105480

105490

Slobodan [ijan

Po~ivaj u miru. Pomen je danas, 24. 4. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu. Tvoji sinovi: Zoran i Goran.

Postoji ne{to {to ne umire, a to je qubav i se}awe na tebe.

Tuguje tvoja majka Slavka i brat Mile sa porodicom.

Uspomenu na wu ~uvaju weni najmiliji.

105402

105399

105411

105337

GODI[WI POMEN Danas, 24. 4. 2010. godine navr{ava se godina od smrti moje sestre

Danas je devet godina od kako je oti{ao od nas, ali je ostao u na{im srcima na{ dragi

Pro{lo je tu`nih {est meseci od kako je preminuo na{ ~ika Aca.

Dana, 27. 4. 2010. godine navr{ava se godina dana od smrti mog supruga

Ve~no tuguje tvoja porodica.

obele`i}emo danas, 24. 4. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Uvek }emo te se se}ati sa qubavqu i ponosom. Sin Dragomir, }erke Jovanka, Mara, Boja i Stoja, snaja, zetovi, unu~ad i praunu~ad.

Hranislav Stojanovi} Uvek u na{im srcima i mislima. Supruga Beba, sin Dragan i }erka Dragana. 105396

105394

Navr{ile su se tri godine od kada nije sa nama

Budimir Pe{i} Lenke Lukovi}

Bora Ogrizovi}

Sa tugom i bolom ~uva}emo uspomenu na tebe.

Nikole Novakovi}a

Aleksandar Topka Aca

Bio si i ostao si samo moj, voqen i nezaboravqen.

Ve~no o`alo{}ene porodice: Krni} i Bodiro`a.

S qubavqu, porodica.

Slobodan i Jovana sa porodicama.

Tuguju: supruga Anka Novakovi} i Miroslav sa porodicom.

105353

105385

105379

105352

GODI[WI POMEN Dana, 24. 4. 2010. godine navr{ava se godina od smrti moje sestre

GODI[WI POMEN Dana, 24. 4. 2010. godine navr{ava se godina od smrti na{e majke, svekrve i bake

Tata, pro{lo je godinu dana od kako nisi sa nama, a mi se jo{ uvek nadamo tvom dolasku. Vole te puno tvoji: }erka Milena, unuk Strahiwa i zet Du{ko. 105395

[ESTOMESE^NI POMEN plemenitom i dobrom suprugu

3

Magda Kne`evi} Uspomenu na wu s qubavqu i po{tovawem ~uvaju weni najmiliji.

105222

[ESTOMESE^NI POMEN dragom

Pro{lo je tu`nih {est meseci od kako je preminuo moj suprug

Mirku Kisi}u

Lenke Lukovi} Lenke Lukovi} Ve~no o`alo{}ena wena sestra Milenka Radovi}.

Ve~ito }e `iveti u na{im srcima. Ve~no o`alo{}eni weni: sinovi Dragan, Goran, snaja Verica, unu~ad Sandra, Vule, Maja i Awa.

105351

Aleksandar Topka Aca Tugujem za tobom, tvoja supruga \u|a. 105377

TU@NO SE]AWE

Svastike: Mika i Boja.

105254

105255

JEDNOGODI[WI POMEN

Rajko Peji}

Milka Peji}

Dragomir [alabalija

15. 6. 1920 - 6. 12. 2005.

28. 9. 1927 - 24. 4. 2006.

1935 - 2009. Danas, u 11 ~asova, na Veterni~kom grobqu, odr`avamo parastos na{em dragom suprugu, ocu, tastu i dedi.

Zauvek u na{im srcima.

Nadi Markov

Mirku Kisi}u

O`alo{}ena supruga Jovanka.

105350

POMEN Hvala svima koji su mi pru`ili utehu u mojim najte`im trenucima. Obave{tavam rodbinu i prijateqe da }u 40-dnevni pomen dati mojoj najdra`oj mami

obele`i}emo danas, 24. 4. 2010. godine, na grobqu u Ba~kom Jarku, u prisustvu rodbine i prijateqa.

u nedequ, 25. aprila 2010. godine, u 12 ~asova, na Pravoslavnom grobqu u Subotici. Neute{na }erka Zorica Sikimi}.

Va{a }erka Dragana Mihajlovi} sa porodicom

Zahvalni za svu qubav i dobrotu: supruga Radojka, k}eri Mira, Dragica, Dobrila, Stana, zetovi i unu~ad.

105295

105372

105128


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom

JEDNOGODI[WI POMEN

Mirko [kori} Mirku [kori}u U na{im srcima i mislima `ive}e{ zauvek. Rado te se se}aju tvoji prijateqi: Vukovi}i, Boji}i, Mijatovi, Leti}i i Coji}i.

Nikada na{a srca ne}e prestati da te vole, nikada na{e du{e ne}e prestati da bole, srca na{a }e te zauvek voleti, a du{a }e nas za tobom zauvek boleti. Supruga Mira, sin Goran, }erka Branislava, snajka Jelena, zet Sre}ko, unuke Milica, Mirjana, Nada i ta{ta Slavica.

105022

GODI[WI POMEN

POMEN

Persa Jevi}

Persa Jevi}

Vreme prolazi, ali se}awa ostaju. Uspomenu na tebe ~uva}emo ve~no. Tvoji: Du{a, Mile, Mirjana i Miwa.

POMEN

Pro{lo je tu`nih godinu dana od kada nas tvoj lik, razgovor i smeh ne uveseqava. Praznina je velika. Nikada te ne}emo zaboraviti.

105264

Dana, 26. 4. 2010. godine se navr{ava 10 tu`nih godina od kad je prestalo da kuca srce, dobrog i plemenitog ~oveka, a mog supruga

25. 4. 2002 - 25. 4. 2010.

Vojislava Ili}a U na{im srcima, uvek si sa nama. Tvoji: supruga Zdenka, sinovi Igor i Sr|an i ta{ta Zora. 105343

Danas, 24. 4. 2010. godine obele`i}emo {estomese~ni pomen na{em dragom ocu i suprugu.

POMEN

Neka mu Bog da mir i spokoj, a ja ga ne}u zaboraviti dok sam `iva. Supruga Milica Ili}.

105263

JEDNOGODI[WI

29

Zlatko Gulin

Porodice: Peri} i Uzunovi}.

105021

105089

[ESTOMESE^NI POMEN mojoj dragoj }erki

Persa Jevi}

Milenko Koji}

Tvoji najmiliji: supruga sa decom.

POMEN

SE]AWE - POMEN

6. 5. 2009 - 6. 5. 2010.

Bol se ne meri vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja je ostala tvojim odlaskom. Vreme nije lek, ve} tiha patwa. Godina je pro{la, a utehe nema.

subota24.april2010.

Vera Xombi} ro|. Vuliki} Godi{wica je preranog i bolnog rastanka sa na{om milom Vericom. Uspomenu s qubavqu i tugom ~uvaju weni Vuliki}i.

105142

Majko, tvojim odlaskom ostala je velika praznina u na{em domu. Se}awe i qubav prema tebi nikad ne}e izbledeti. Tvoja dobrota }e se zauvek pamtiti. Ne postoji vreme koje }e izbrisati se}awe na tvoj vedar duh i veliko plemenito srce u kome je uvek bilo mesta za sve. O`alo{}eni:}erka Brankica, suprug ^edo, zet Goran i unuk Nemawa. 105107

105429

POMEN

SE]AWE 2006 - 2010.

TU@NO SE]AWE

Milan Boto{ki

Zorici

iz Ka}a Beskrajno nam nedostaje{. Svaki dan si u mislima svojih: supruge @ivke, sina Joce i k}erke Bube sa porodicama.

O`alo{}ena majka Spasa.

105442

105143

[ESTOMESE^NI POMEN

Navr{ava se {est godina od prerane smrti voqenog

Sini{a Bukvi}

Marija Jankovi} Valika

Zorka Burka

2007 - 2010.

^etiri godine tuge za tobom je proteklo. I daqe ~uvamo uspomenu na tvoju qubav i ostale vrline. Suprug Jova - Jovica i }erka Olgica sa porodicom.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo pomen obele`iti danas, 24. 4. 2010. godine. Wenu ku}u poseti}emo u 11 ~asova na grobqu u Loku.

Zdravka Sre}kova Sine moj, uvek si u na{im srcima i mislima.

O`alo{}ena porodica Burka.

105432

SEDMOGODI[WI POMEN Danas, 24. aprila 2010. godine navr{ava se sedam godina od kako je preminuo na{ dragi suprug, otac, deda i svekar

105141

Tvoja mama Kaja, supruga Mira, sinovi Zoran i Goran, snaje Danijela i Sandra, sestra Vesna i zet Nikola.

DVOGODI[WI POMEN

Bude Bukvi} 2008 - 2010. Porodica. 105240

105184

Stevan Stefanovi}

POMEN

@arko ]u}uz

12. 6. 1939 - 24. 4. 2008.

1934 - 2003. Sa velikom qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na na{eg dobrog i voqenog @arka. Tvoji najmiliji: supruga Milica, sinovi Boro i Stevo sa porodicama.

Navr{ava se ~etrdeset dana od kako je preminuo na{ suprug, otac, deda i svekar

Sa ponosom te pomiwemo, sa qubavqu ~uvamo od zaborava i sa neizmernom tugom `ivimo bez tebe. Zauvek sa tobom tvoji: sin Slobodan i supruga Radmila.

105458

105131

POMEN Danas, 24. 4. 2010. godine je {est godina od kako nije sa nama na{ voqeni tata i suprug

JEDNOGODI[WI POMEN Danas, 24. 4. 2010. godine obele`i}emo godinu dana od kada nije sa nama

Stojan Poqanski Parastos }e se odr`ati danas, 24. 4. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grbqu u Novom Sadu.

Milo{ Kozarov

Porodica Poqanski.

Nikola Pilipovi} 30. 4. 2009 - 30. 4. 2010.

Uvek je u na{im mislima i srcima.

Porodica.

Wegove: Sne`ana i Mica. 105246

105239

105387


30

06.40 07.30 08.00 08.05 08.20 08.45 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 12.00 12.10 12.40 14.00 15.00 15.10 15.30 16.00 16.30 17.00 17.25 17.30 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.45 23.40 00.10 02.20

TV PROGRAM

subota24.april2010.

Kuhiwica Na{i stranci Vesti Jutarwa gimnastika Zvrk Hajde sa mnom u obdani{te Pitam se pitam – Eko TV bajt Vesti Plej gejms Plavi krug Bez uputa Vesti Slobodna tema 5kazawe Gruvawe Vesti Ru~ak na lepe o~i Eko Ples no stres Centar sveta TV Dnevnik Tajna hrane: Teletina Inspektor Montalbano: Izlet u Tindari TV Dnevnik Folder kultura Dokolica Iz studija M Vojvo|anski dnevnik Ra~unica Preokret Markus Vinicius, 3. vojvo|anski festival klasi~ne gitare Tran`irawe, film Folder kultura

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.06 12.42 13.00 13.15 13.34 15.30 15.45

Ulovi trofej (Panonija, 19.00) 07.30 Glas Amerike 08.05 Barometar 08.10 Tolerancija, dok. obraz. emisija 09.05 Moje dete, obraz. emisija 09.40 Pozori{ne predstave za decu 11.30 Svet poqoprivrede 12.30 Bez cenzure 14.25 Barometar 14.00 Manastiri pored Dunava - Kokos, Saon i Letera 15.30 Vojvo|anske vesti 16.00 Modni magazin 17.30 Vojvo|anske vesti 18.00 Svet divqine 19.00 Ulovi trofej 20.00 Vojvo|anske vesti 20.30 Halo predsedni~e 22.00 Vojvo|anske vesti 22.30 Sajam infonet 23.00 Filmski program: Nenadani dar sa neba, 1. deo

17.30 18.30 18.58 19.30 20.11 21.10 22.55 23.00 00.35 01.00 01.33 05.03 05.28 05.48

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti @ikina {arenica Vesti Dizni na rts Sre}a za sre}ka, EBU drama Dnevnik Sport plus Tenis: Fed kup, Srbija - Slova~ka, prenos Vesti (u pauzi tenisa) Tenis: Fed kup, Srbija - Slova~ka, prenos Selo gori, a baba se ~e{qa Kvadratura kruga Slagalica, kviz Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Policijska pri~a 3, film Vesti Tamna zvezda, film Selo gori a baba se ~e{qa Vesti Tenis: Fed kup, Srbija - Slova~ka Kvadratura kruga Slagalica, kviz Verski kalendar

Den O’Banon

Tamna zvezda Posada Tamne zvezde nalazi se na dvadesetogodi{woj misiji u svemiru. ^etiri astronauta, u dubini kosmosa, imaju zadatak da rasture planete koje im se nalaze na putu. Uloge: Brajan Narel, Kal Kuniholm, Den O’Banon Re`ija: Yon Karpenter (RTS 1, 23.00)

Katarina Gojkovi}

Preokret Tajna svakog uspeha je u tome da volimo ono {to radimo. Uspeh nije destinacija nego putovawe, kretawe ka ciqu do koga `elimo da stignemo. O tome }e u ovoj emisiji govoriti glumica Katarina Gojkovi} i Marina Kosanovi}- Stefanovi}. Autorka: Mara Skenyi}Reqi} (RTV 1, 22.45)

06.30 07.15 10.00 11.20 12.30 12.40 14.10 15.45 15.50 16.05 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Iz strane produkcije (slov) Vesti (ma|) Miteran u Vi{iju, film Mrvice, film Crtani film Aladinove avanture, crtani Slon Benyamin Bajko kviz Svet ti{ine TV Dnevnik (hrv) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Kola` crtanih filmova (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) Razgovor s povodom: \ula Feher (ma|) 22.00 Su~eqavawe (ma|) 22.30 Opro{tajna tama, film 00.10 TV prodaja

11.00 11.20 11.30 12.00 13.00 14.30 15.30 16.15 16.30 17.00 18.15 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.55

Novosa|anka Neon siti Vitra` Lenija Evo nas kod vas Crta @iveti svoj `ivot Neon siti Korvinova potraga Dok. program Neon siti Radionica Objektiv Mali lete}i medvedi}i Najboqi lek Decentralizacija Srbije @iveti svoj `ivot Neon siti Objektiv Buntovnici

06.00 12.45 13.00 13.30 17.30 18.00 20.00 20.30 20.45

ATP 500 Barselona 1/4 finale NBA u`ivo Pravi NBA ATP 500 Barselona 1/2 finale NBA akcija NBA ple of: Majami - Boston Evroliga Magazin NBA u`ivo Italija – Serija A: Palermo – Milan 22.45 ACB Liga: Barselona - Unikana 00.30 ATP 500 Barselona 1/2 finale

08.00 De~iji program, 10.00 Ku}ica u cve}u, 11.00 Film, 13.00 Tuti Fruti kviz, 14.30 Stajl, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 Mu{ki svet, 17.30 Crtani film, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Film, 20.30 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program.

12.00 Kuhiwica, 13.00 Yuboks, 14.30 Film, 16.30 Paor, 17.30 Slova~ki magazin, 18.00 Yuboks, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dokumentarni program, 20.00 Film, 22.00 Put vina, 22.30 Kazivawa, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks.

07.15 08.00 09.10 10.30 12.40 14.30 16.00 17.30 18.25 19.00 20.00 21.00 00.10 01.10 02.00 02.30 03.30 04.30

e-TV Doma}in Fajront republika Film: Lov na Benyija Izgubqeni Film: Kauboj brodolomnik Rialiti {ou: Seka Aleksi}Moja desna ruka Kviz: @elite li da postanete milioner? Kviz: Ke{ taksi Ninya ratnici Fort Bojar Film: Lice sa o`iqkom Top spid Ke{ taksi Ameri~ko rvawe-bez milosti Ninya ratnici Ameri~ko rvawe-bez milosti Film: Kauboj brodolomnik

TV feqton: Kolo u Kini Na{ jedini profesionalni ansambl pesama i igara „Kolo“ boravio je u Kini, od 17. do 24. marta i odr`ao dva koncerta, u Pekingu i Tjencinu. U Pekingu su sve~ano otvorili Dane srpske kulture u NR Kini, u Nacionalnom centru za scenske umetnosti. (RTS 2, 14.54) 06.07 Znawe imawe 06.45 TV lica: Vladika Porfirije... kao sav normalan svet 07.32 Adi u divqini 08.14 Za qubav psa,film 09.07 Adi u qudskom telu 09.12 Obrazovna reporta`a: Antonije Gaudi 09.43 Verski mozaik Srbije 10.27 Klinika vet 11.00 Profil i profit 11.30 Kwiga utisaka 12.11 Agroinfo 12.30 Svet zdravqa 13.00 7 RTS dana 13.20 Gra|anin 13.51 Leti, leti pesmo moja mila 14.21 Dolinom Ibra kroz vekove 14.54 TV feqton: Kolo u Kini 15.23 Princ od poezije9 Branko Miqkovi} 16.23 Put do, sportski program 16.55 Olimpijski krugovi 17.25 Vrele gume 17.55 Total tenis 18.09 Reli 18.25 Fudbal - Premijer liga: Arsenal - Man~ester Siti, prenos 20.24 Vaterpolo: Finale plej ofa 1: Partizan - Vojvodina, prenos 21.35 Svet sporta 21.55 Jelen super liga 22.20 Svet ribolova 22.45 Aleksandar Mayar, klavir, 2. deo 23.38 Nemoj umreti mlad 00.07 Evropa i Srbi 00.34 Big bend RTS 01.24 Vrele gume 01.54 Fudbal - Premijer liga: Arsenal - Man~ester Siti

06.30 08.10 08.40 09.10 10.00 12.00 13.00 13.30 14.00 14.15 14.45 15.30 15.45 16.30 16.45 17.15 17.55 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.45 01.00

Slavni Poslovni dan Sva{tarica Top {op Za dobar dan Vesti Tuk na luk Oranica Vesti Top {op Qubav za sva vremena Top {op Slike `ivota Top {op Milica na kvadrat Zdravqe i Vi Vesti Present Genius domus Beli svet Doktor Martin Film: Nedeqni ru~ak Zaustavno vreme Milica na kvadrat Doktor Martin Glas Amerike Qubav za sva vremena

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

DNEVNIK

07.00 08.15 08.40 10.30 12.05 13.00 13.30 14.00 16.00 16.35 17.05 18.30 19.05

Znawe na poklon Vodi~ za roditeqe De~iji film: Avalon Dolina sunca Hitna pomo} Bu|elar TV Travel Magazin Film: Loptice gneva Vesti B92 Pri~i nikad kraja Popodne Vesti B92 Afri~ki lavovi

05.00 07.00 07.30 08.05 08.30 09.00 09.15 10.00 10.40 11.30 12.00 12.30 12.55 13.55

Muzi~ki spotovi Nodi Kiford Nodi Meda Rupert Pokojo Vinks Sporti} [edou rajders Presovawe Bekstvo sa Ostrva {korpiona Mra~no proro~anstvo Legenda o Brusu Liju @ivot je lep - sa Suzanom Man~i} 15.30 Film: Nada i slava 17.05 Doma}i film

18.30 18.55 19.30 20.15 22.00 23.00 23.55 00.20 02.00 04.00 04.45

Put pod noge Telemaster Iza le|a Filmski super spektakl Najboqe pesme narodne muzike Fritajm Telemaster Film Film Dok. program Vremenska prognoza

Jovana Bala{evi}

Popodne Pop teme ove nedeqe su Rani mraz, golf, Vukovi, kastinzi i burleska. O svemu tome, ali i jo{ po ne~emu, sa Lunine crvene sofe govore \or|e i Jovana Bala{evi}, Nikola \uri~ko i Keti Kit. (B92, 17.05) 19.35 20.00 22.00 23.00 23.35 00.30 01.25

Sun|er Bob Kockalone Film: Bomba{i Top gir Vesti Kejy rejy Dedvud Film: @ivot i smrt porno bande 02.55 Ukqu~ewe u B92 Info

06.00 Film: Avanture ajkula de~aka i lava devoj~ice 07.30 U sosu - specijal 08.00 Farma - u`ivo 10.00 Vikendvizija 11.45 Mobto 11.50 Siti 12.00 ^itaj izme|u redova 13.00 @ivot u trendu 13.55 Mobto 14.00 Gold muzi~ki magazin» 15.00 Farma - u`ivo 17.55 Mobto 18.00 Magazin in 19.30 Nacionalni dnevnik 19.55 Mobto 20.00 Sva ta ravnica 21.00 Farma - Izbacivawe 01.00 Hronika Fe{en vika 01.30 Film: Kolateral 03.00 Film: Najte`e sankcije 04.30 Film: Kolateral

Aleksandra Grdini}

Iza le|a Gosti emisije „Iza le|a” su prijateqi javnih li~nosti koji u razgovoru sa voditeqkom Aleksandrom Grdini} razotkrivaju pikanterije iz `ivota poznatih. Na publici je da odgonetne ko je osoba Iks. Potom se pojavquje selebriti o kome je re~ i iznosi zanimqive detaqe iz svog privatnog `ivota. (Ko{ava, 19.30)

08.45 Ski Jahorina, 09.15 Ku}ni video, 09.30 Fokus, 12.40 Bawe Srbije, 13.00 Na zdravqe, 13.30 Ku}ni video, 13.45 Top {op, 16.00 NS Indeks, 16.25 Fokus, 17.05 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.45 Info Puls, 21.20 Film, 23.00 Bawe Srbije, 23.30 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Turisti~ke razglednice, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina, 01.45 Muzika.

07.00 Biblijske pri~e, 07.30 Prsluk agein, 09.30 De~ija serija, 10.05 Iks art, 11.20 Udica, 12.00 Akcenti, 12.30 Ispod poklopca, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Otkos, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film Info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21.30 Izazovi istine, 22.00 Sajam Info net, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film.

05.00 Film, 07.00 Pod sjajem zvezda, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 Vetar u le|a, 12.00 Izazov istine, 12.30 Zoo hobi, 13.00 Vidimo se u Soko Bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Top 10, 15.00 Radim gradim, 15.30 Slavni parovi, 16.00 Smeh terapija, 17.00 Subotom popodne, 20.00 Film, 22.00 Retrospektiva nedeqe, 23.00 Biqana za Vas.

08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju , 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film


DNEVNIK

subota24.april2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

TAJNE NEODOQIVE QUBAVI

31 8

Pi{e: Eduard V. S. Deker Multatuli

Yenifer Yejson Li

Oglas donosi smrt Po{to je otkrila da ju je zaru~nik s kojim je `ivela u stanu na Menhetnu prevario s biv{om `enom, Alison Yons odlu~i da na|e cimerku. Posle razgovora s kandidatima odabere Hedru Karlson, naizgled stidqivu i mirnu devojku... Uloge: Briyet Fonda, Yenifer Yejson Li, Stiven Veber, Piter Fridman, Stiven Tobolovski, Fransis Bej Re`ija: Barbet [reder (Nova TV, 00.00) 07.35 08.00 08.15 08.40 09.05 10.05 11.00 11.55 13.50 16.30 17.20 17.15 18.30 19.15 20.00 22.15 00.00 02.00 03.00 04.45

Dora istra`uje Timi Tajm Jagodica Bobica U slu~aju frke Dodir s neba Frikovi ^arobnice Gospodin 3000, film Farma Na{ mu` Italijan, film Vesti Na{ mu` Italijan, film - nastavak Lud, zbuwen, normalan Dnevnik Nove TV Mumija, film Smrt i `ivot Bobija Zija, film Oglas donosi smrt, film Vidoviti Milan, tarot {ou Grimizne reke, film Smrt i `ivot Bobija Zija, film

08.00 Marija Kalas: @iveti i umreti za umetnost i qubav 09.00 Smrt u zoru - Posledwi carev bojni brod 10.00 Bo`ji rotvajler 11.00 @iveo Pakistan 12.00 @ao Ling: Tajne carske grobnice 13.00 Ku}a iz ~etrdesetih 14.00 Kristijan Dior: ^ovek i mit 15.00 Pri~a o poqoprivredi: Blato, znoj i traktori 16.00 Zaboravqeni bogovi 16.30 Qubavni problemi 17.00 Telo… 18.00 Velike britanske vojskovo|e 19.00 Genocid nad Jermenima 20.00 Tajne civilizacije: Inke, Maje i Acteci 21.00 Farma iz Viktorijanskog doba – posebno Bo`i}no izdawe 22.00 Genije fotografije 23.00 Pri~a o poqoprivredi: Blato, znoj i traktori 00.00 Zaboravqeni bogovi 00.30 Qubavni problemi

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Papirmanija Skajland [argarepko Papirmanija Skajland Avanture gusenice Karlosa Papirmanija Skajland Hokeja{ice Pla~i voqena zemqo Hajduk Ni{ta bez mame Pani~na potera Mocart i kit Erotski film

07.35 Sestrinstvo putuju}ih pantalona 2 09.35 Skaka~ 11.00 Alvin i veverice 12.30 Legenda o jezeru 14.20 Hana Montana/Majli Sajrus: Koncet - Najboqe od oba sveta 15.35 Autoput 30 17.00 Te{ko lomqiv 18.35 Kraqevi Saut Bi~a 20.05 Iskustvo Marka Pisa 21.30 Traga~ - legenda o drevnom ratniku 23.10 Demonska potera 00.55 ^eki} 02.25 Propu{ten poziv

08.15 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: Kalifornija, film 09.50 Te ~udne `ivotiwe: Odmor, dok. serija 10.15 Ku}ni qubimci 10.50 Veterani mira 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.31 Moj greh 13.20 Prizma 14.05 Duhovni izazovi 14.35 Skica za portret 14.50 Reporteri 15.45 Evromagazin 16.30 Kulturna ba{tina 16.45 Ra{o i ]ipa, dok. film 17.15 Eko zona 17.50 U istom loncu 18.35 Luda ku}a 19.05 Tajni dnevnik patke Matilde 19.30 Dnevnik 20.15 Zvezde pevaju 22.20 Mamutica 23.15 Filmski vikend mitolo{kog spektakla: Ekskalibur: Ma~ kraqa Artura, film 01.30 Filmski maraton: Talentovani gospodin Ripli, film

06.00 Dodir an|ela 07.00 Ne{ Briyis 10.00 Filderov izbor 12.00 Vreme za se}awe 14.00 Vereni~ki prsten 16.00 Posledwa {ansa 18.00 Dobra `ena 20.00 Klara [eler 22.00 Ti{ina 00.00 Gresi iz pro{losti 02.00 Sudija Ejmi 05.00 Dodir an|ela

08.00 Bakugan 08.25 Bajkeri s Marsa 08.45 Skrivene poruke 09.30 Pustolovina u autobusu, film 11.15 Hrvatska tra`i zvezdu 13.40 Premijer liga: Man~ester junajted - Totenhem, prenos 15.45 Unutra{wi svemir, film 17.55 Zvezde ekstra: Kristina Agilera (2. deo) 18.30 Vesti 19.05 Qubav je na selu, dok. sapunica 20.00 Dva brata, film 21.50 Dozvola za Fokere, film 23.50 Vladavina: Pre isteriva~a |avola, film 01.50 Astro {ou

Dva brata

Gvinet Paltrou

Talentovani gospodin Ripli

Mladi Tom Ripli je siroma{ni, nesigurni i neupadqivi momak iz Wujorka koji ma{ta o `ivotu na visokoj nozi. Jednog dana pozajmi sako studenta s Prinstona i slu~ajno upozna uglednog gospodina Herberta Grinlifa, kom se la`no predstavi kao {kolski kolega wegovog sina Dikija... Uloge: Met Dejmon, Yad Lou, Gvinet Paltrou, Filip Sejmor Hofman, Kejt Blen{et, Yek Devenport, Yejms Reborn, Ser|o Rubini, Filip Bejker Hol Re`ija: Entoni Mingela (HRT 1, 01.30)

07.35 07.45 07.50 07.55 08.10 08.25 08.40 09.15 10.10 11.00 13.00 13.20 15.15 15.55 17.50 19.30 19.50 20.10 22.05 23.15 23.55

TV vrti} Danica Ninin kutak ^arobna plo~a Navrh jezika Izazovi Kokice Ni da, ni ne Briqantin Uvo|ewe u slu`bu nadbiskupa zadarskog, mons. dr. @elimira Puqi}a, prenos Ton i ton Hrvatski pisci na TV ekranu 4 zida Ragbi, kvalifikacije za EP: Hrvatska - Holandija, prenos Ribolov, film Tu|inci u Americi Crtani film HNL: Cibalia - Dinamo, prenos Volim fudbal Ritam nedeqe Povjest Svetskih nogometnih prvenstava

07.00 13.00 14.50 16.50 19.30 21.20

Saut Park Kasno je za suze Mekalum Jednooki Yek Mekalum Ku}a 4: Dome, smrtonosni dome 23.00 Svetac Fort Va{ingtona 01.00 Prinudno sletawe 02.45 De~ak i wegov pas

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

Evelin Dueti Moj tata lopov Pekar Gospodin 3000 Zaqubqeni de~ak Nemamo {ta da izgubimo Bilo jednom na Sredwem zapadu 22.00 Bili Batgejt 00.00 Tajno mesto 02.00 Rast

Drevni hram u kom `ive dva tigri}a blizanca pronalazi beskrupulozni istra`iva~, lovac na veliku divqa~ i pqa~ka{, Ejdan Mekrori. Tigri}a Kumala Mekrori prodaje cirkusu, a Sango ostaje s majkom u {umi. Me|utim, i wima Mekrori oduzima slobodu hvataju}i ih uzamku kako bi poslu`ili za okrutnu igru... Uloge: Gaj Pirs, @anKlod Drajfus, Fredi Hajmor, Mousa Maskri Re`ija: @an-@ak Anaud (RTL, 20.00)

Gaj Pirs

09.05 ^udovi{ta iz reke 10.00 Gra|evinci LA-a 10.55 Ekstremne eksplozije 11.50 Diskaveri projekat Zemqa 12.45 Trgovci automobilima 13.40 Budu}i svet 14.35 Ameri~ki ~operi 15.30 Auta po meri – Berlin 16.25 Kako se pravi 17.20 Diskaveri projekat Zemqa 18.15 Ekstremne eksplozije 19.10 Gra|evinci LA-a 20.05 Ameri~ki ~operi 21.00 Grmqavina iz Kanzasa 21.55 Peta brzina 22.50 Pre`ivqavawe 00.40 Uni{tavawe!

08.30 Bilijar 10.00 Umetni~ka gimnastika 11.00 Bilijar 14.00 Bilijar 15.30 Bilijar 18.30 Umetni~ka gimnastika 20.00 Bilijar 23.00 Borila~ki sport 01.00 Bilijar

Niskost polnog nagona omi, jedno indijsko pleme koje se ovamo dowe jeste meditacija genija vrste o individuumu selilo pre svega ~etiri veka, predstavqaju koji bi to dvoje mogli stvoriti u kombinovawu prelaz od kompleksije Hinda ka na{oj. Zasvojih osobina. A po tim rezultatima odre|uje se to u polnoj qubavi priroda te`i natrag za tamstepen wihovog uzajamnog dopadawa i ~e`we. Ponom kosom i sme|im o~ima kao svom pratipu, mada {to se ova rasplamsa, mo`e se iznenada i ugasiti je bela boja ko`e postala na{om drugom prironaknadnim otkri}em ne~ega {to je dotle bilo nedom, iako ne u tolikoj meri da bi nas mrka ko`a prime}eno. Tako genije vrste meditira i posmaHinda odbijala. Najzad, svako tra`i i u pojedinim tra budu}i nara{taj u svima koji su sposobni za delovima tela korektiv svojih nedostataka i odoplo|ewe. Sastav tog nara{taja predstavqa velistupawa, tim odlu~nije ukoliko je neki deo vako delo kojim je zaposlen Kupidon, rade}i bez `niji. Zato individue s pr}astim nosom imaju neprestanka, istra`uju}i, spekuli{u}i. izrecivu sklonost prema orlovskim nosevima i Po va`nosti wegovog velikog posla, koji se tipapagajskom licu, a tako je i s drugim delovima. ~e vrste kao i svih budu}ih nara{taja, poslovi Preterano vitkim qudima, odvi{e dugog tela i individuuma u svoj wegovoj efemernoj ukupnosti nogu, mo`e se u~initi lepom i osoba preko mere potpuno su bezna~ajni. Zato je on spreman da ih zakr`qalog i niskog rasta. uvek bespo{tedno `rtvuje. Prema wima se odnosi Analogno tome, mo`emo govoriti i o temperakao besmrtan prema smrtnom, a wegovo interesomentu. Svako }e dati prednost onome koji je suvawe prema wihovom odnosi se kao beskona~no protan wegovom, ali prema kona~nom. Svesamo u meri u kojoj je i stan toga da se stara o wegov izrazit. Onaj ko ciqevima vi{im no je u bilo kojem pogledu {to su oni koji se ti~u sam savr{en, ne voli i individualnog dobra i ne tra`i nesavr{enost zla, on ih ~ini s uzviu tom istom obliku ali {enom smireno{}u, se lak{e s wom miri usred ratne buke, kao i jer sam mo`e osigurati vreve poslovnog `ivodecu od velike nesavrta ili be{wewa kuge, {enosti u tom smislu. sve do manastirske Ko je veoma beo, ne}e osame. uzma}i pred `u}kastom Videli smo kako inbojom lica, dok }e zatenzitet zaqubqenoslepquju}a, preterana sti raste s wenom inbelina `u}kastom izdividualizacijom, pogledati bo`anstveno {to smo pokazali da lepa. Redak slu~aj da se telesne osobine dve mu{karac zaqubi u saindividue mogu zauzesvim ru`nu `enu de{ati takav odnos da, u civa se kad je, uz ve} objaqu obezbe|ewa {to sa{wenu harmoniju stevr{enijeg tipa vrste, pena polnosti, ukupan osobine jedne, sasvim abnormitet `ene upraspecijalno i savr{eGenije vrste skida veo po veo vo suprotan wegovom, no, dopuwuju osobine te je tako wegov korektiv. U tim slu~ajevima, zaone druge, te ovaj zato `udi iskqu~ivo za wom. U qubqenost obi~no dosti`e najvi{i stepen. ovom slu~aju ve} se javqa `estoka strast i upravo Duboka ozbiqnost kojom posmatramo svaki deo zato {to je usmerena samo jednom jedinom predme`enskog tela, ispituju}i ga, kako i ona ~ini sa tu, istupa po nekoj misiji vrste, preobra`avaju}i svoje strane, i kriti~ka skrupuloznost kojom odse u plemenitiji i uzvi{eniji oblik. Ba{ iz potmeravamo `enu, uz svojepuno suprotnog razloga glavost takvog birawa i goli polni nagon tako je Odmeravawe je meditacija genija veliku opreznost kojom nizak jer je usmeren premlado`ewa posmatra ne- vrste o individuumu koji bi to dvoje ma svima, bez individuavestu – sve to ta~no je mogli stvoriti u kombinovawu svojih lizacije i jedino te`i da primereno va`nosti saodr`i vrstu kvantitaosobina. Prema tom rezultatu mog ciqa. Budu}i porod tivno, bez obzira na kvaodre|uje se stepen wihovog celog `ivota nosi}e nelitet. Me|utim, indiviuzajamnog dopadawa i ~e`we ki sli~an deo tela. Ako dualizacija i intenzitet je `ena malo pogrbqena, zaqubqenosti koja je wenom sinu lako mo`e biti natovarena grba i taprati mogu dosti}i stepen tako visok da sva dobra ko u svemu ostalom. Naravno da svest o svemu tome sveta i sam `ivot gube svoju vrednost ako se zadone postoji i svako misli da taj pa`qiv izbor ~ivoqewe ne ostvari. ni samo u interesu sopstvene naslade, koja suU tom slu~aju, `eqa za zadovoqewem postaje {tinski u tome nema nikakvog udela jer ga stvarneodoqiva do `estine, neuporedive s bilo kojom no obavqa upravo zbog poroda, imaju}i u vidu sopdrugom, pa ~ini aktere sklonim svakoj `rtvi, i u stvenu korporizaciju. Tajni interes vrste je, pak, slu~aju wenog trajnog onemogu}ewa mo`e dovesti da se wen tip odr`i {to ~istiji. Individuum pri do ludila ili do samoubistva. Zato moramo da tom radi nesvesno, po nalogu ne~eg vi{eg od sebe prihvatimo da su, ne samo korporizacija nego i – po nalogu vrste. Zato i pridaje toliku va`nost voqa mu{karca i intelekt `ene specijalno saosvojstvima prema kojima bi on, kao takav, mogao, brazni i uzajamno podesni da mogu stvoriti jedan pa i morao, da ostane ravnodu{an. potpuno odre|eni novi individuum, takav ~iju egIma ne~eg sasvim osobenog u dubokoj i nesvezistenciju genije vrste ima u vidu i o ~ijem ostvasnoj ozbiqnosti kojom se dvoje mladih qudi razrewu vodi ra~una, ali iz osnova nam svoje razloge li~itog pola uzajamno zagledaju prilikom prvog ostavqa nepristupa~nim zbog su{tine stvari. susreta, u ispitiva~kom, prodornom pogledu koji Ili, da budemo odre|eniji: voqa za `ivotom ovde me|usobno razmene, kao i u napetom odmeravawu, zahteva da se objektivi{e u jednoj, ta~no odre|ekoje svaki pokret i deo na wihovim telima treba noj individui, koju mo`e stvoriti samo ovaj otac da podnese jedna osoba. To ispitivawe i odmeravas ovom majkom.

R

Na kwigu Eduarda V. S. Dekera Multatulija „TAJNA NEODOQIVE QUBAVI“, koja izlazi iz {tampe najkasnije u junu ove godine, mo`ete se pretplatiti ako 134 dinara (ura~unat PDV i tro{kovi dostave) uplatite na ra~un „Tesera“ doo Beograd kod Folks banke broj 285–0054083470001–57. Za pretplatnike iz inostranstva cena je uve}ana za jedan evro, zbog tro{kova dostave. Vi{e informacija putem telefona 0038/11/12282370, 063/7009720 ili mejla ivana2004@ptt.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


MONITOR

subota24.april2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Jo{ jedna subota, ispuwena svakodnevnim obavezama. Funkcioni{ete po navikama i pitate se gde vam to vreme proti~e i isti~e!? Suzdr`avajte se verbalnih provokacija. Imate mnogo posla.

BIK 20.4-20.5.

Va{a Venera polako izlazi iz va{eg senzitivnog i {armantnog znaka pa ste se opustili i najradije ne biste ni{ta radili, ne biste izlazili iz kreveta. Jo{ kada bi vam partner doneo doru~ak u postequ?

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

24. april 2010.

Ku}ni poslovi i porodi~ne obaveze vam se name}u i prepli}u, hteli vi to ili ne. Uku}ani }e vas zaposliti pa }e va{e zalagawe biti od koristi svima. Mogu vam do}i gosti. Poseta prijateqa. Mesec plovi kroz zemqani, realni i analiti~ni znak Device, pa ste preokupirani sitnicama koje `ivot zna~e. Mo`ete se izgubiti u {umi pa ne videti su{tinu od silnih detaqa. Vi{e se odmarajte. Finansijska situacija zaslu`uje pa`wu, {tedwu i dugoro~ne poslovne planove. U osnovi ste realni i aktivni, i sve o~ekujete od sebe, dok s drugima samo mo`ete da ma{tate. Partner se zanosi. Promenqivog ste raspolo`ewa i sve {to ste planirali se odga|a za izvesno vreme. Korak napred, nazad dva. Takva tura! Prihvatite to kao trenutni princip i na~in funkcionisawa u situacijama.

VAGA 23.9- 23.10.

Ovog vikenda mo`ete u`ivati na svoj na~in, kako vam pa{e i kako vam drago. Mo`ete biti u dru{tvu dragih osoba, ili se posvetiti nekom svom kreativnom hobiju koji vam donosi zadovoqstvo.

[KORPION 24.10- 23.11.

Tenzija ne prolazi, pogotovo ona mentalna, pa mo`ete do}i u verbalni sukob s nekim. Nemojte danas raditi na poslu ako ne morate, a ako morate, da}ete sve od sebe. Bez preterivawa.

STRELAC 24.11- 21.12.

Nalazite le`erno i spontano pravo re{ewe za sve dileme i mogu}nosti koje vam se pru`aju. Samo tako i mo`ete finkcionisati na zadovoqavaju}i na~in, uprkos onima koji vas izazivaju i ometaju.

JARAC 22.12-20.1.

Vikend je pa biste se s prorodicom mogli povu}i u neki svoj prostor, odmora radi. Negujete atmosferu sigurnosti u svom domu, dok su vam na li~nom planu potrebni samo}a i meditacija. Qubav!

VODOLIJA 21.1-19.2.

Ko bi vama ikada mogao u}i u trag? Takvi se ne ra|aju! ^ak i sami sebe iznenaditi nekim reakcijama i te`wama. U ovom trenutku, rad i samo rad, zarade radi, jer novac donosi slobodu!

RIBE 20.2-20.3.

Mo`ete biti mentalno aktivni, edukovati se, ~itati i pisati, mo`ete putovati na kra}e destinacije i dru`iti se s pametnim dru{tvom koje ume da u`iva. Mo`ete kako ho}ete. Odnos s partnerom?!

TRI^-TRA^

Naomi opet pukla V REMENSKA

PROGNOZA

OBLA~NO

Vojvodina Novi Sad

17

Subotica

18

Sombor

18

Kikinda

17

Vrbas

16

B. Palanka

17

Zrewanin

16

S. Mitrovica 17 Ruma

17

Pan~evo

16

Vr{ac

17

Srbija Beograd

17

Kragujevac

16

K. Mitrovica 16 Ni{

Manekenka Naomi Kembel opet je pokazala svoju opasnu narav udariv{i kameru nakon {to je novinar ABC-a pitao da li je istina da je dobila krvavi dijamant od biv{eg liberijskog predsednika ^arlsa Tejlora, kojem se sudi zbog zlo~ina protiv ~ove~nosti. - Nisam primila dijamant i ne}u vi{e da pri~am o tome - rekla je Naomi, nakon ~ega je ustala i napustila intervju, ali prethodno je iskalila bes na kameri, udariv{i je. Premda se Naomi trudila da ubedi javnost da nije agresivna, sada je wena narav zabele`ena i na kameri.

17

S KI { OM

Evropa Madrid

NOVI SAD: Malo sve`ije i obla~no vreme sa povremenom Rim ki{om. Vetar slab ju`ni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura oko 10, a maksimalna 17 stepeni po podne. London VOJVODINA: Malo sve`ije i obla~no vreme sa povremeCirih nom ki{om. Vetar slab ju`ni. Pritisak iznad normale. MiniBerlin malna temperatura 8, a maksimalna 18 stepeni. SRBIJA: Ne{to ni`a temperatura uz obla~no vreme sa Be~ povremenom ki{om. Mawe padavina na severu zemqe, a vi{e Var{ava na jugu i istoku. Vetar slab ju`ni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura 8, a maksimalna 18 stepeni. Kijev Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ proMoskva menqivo vreme uz smenu kratkotrajnih sun~anih perioda, kiOslo {e i pquskova sa grmqavinom. U ponedeqak i utorak prete`no sun~ano i toplo vreme uz temperature oko 20 stepeni. St. Peterburg BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike ne}e pogodovati ve}ini hroni~nih bolesnika, pa im se preporu~uje da poslu{aju savete lekara i ograni~e svoje aktivnosti. Mogu}i su zamarawe, bolovi u kostima i zglobovima i glavoboqa. U saobra}aju je potrebno pove}awe koncentracije.

VIC DANA

23 19 19 20 15 21 14

Policajac je priveo jednog mu{karca na saslu{awe pa ga pita: - [ta si ti po zanimawu i ~ime se bavi{? - Ja sam biohemi~ar. - Ma, ne pitam te {ta si bio, ve} ~ime se sad bavi{.

15

SUDOKU

10 8 6

Atina

22

Pariz

21

Minhen

19

Budimpe{ta

21

Stokholm

9

6

7

9

8

5 VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

205 (-17)

Slankamen

412 (1)

Apatin

274 (-20)

Zemun

462 (0)

Tendencija porasta

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

470 (0)

STARI BEGEJ

Smederevo

588 (-2)

Ba~. Palanka 268 (-12) Novi Sad

326 (-3)

Tendencija opadawa i stagnacije

Ja{a Tomi}

Hetin

TISA

130 (-20) N. Kne`evac

162 (-14)

Tendencija stagnacije

462 (13) S. Mitrovica

462 (-6)

Senta

464 (12)

420 (2)

Novi Be~ej

370 (10)

Tendencija opadawa

Titel

430 (1)

NERA

Tendencija porasta

Beograd

Kusi}

114 (-12)

7

5 4

5

SAVA

9

8

1 6

9

3

9 7

6

2

5

1

4 9 6

8

8

8

3 9

2

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 3

6

8

7

4

1

5

2

9

9

1

5

2

8

6

3

4

7

4

7

2

5

3

9

6

8

1

8

3

4

6

1

7

9

5

2

6

9

1

8

5

2

7

3

4

5

2

7

3

9

4

1

6

8

2

5

9

4

7

3

8

1

6

7

4

3

1

6

8

2

9

5

1

8

6

9

2

5

4

7

3

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 24.april 2010.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"