Page 1

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 24. JANUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23326 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Foto: B. Lu~i}

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

.

Najcrwi dani u istoriji grada str. 7 NASLOVI

Foto: F. Baki}

OBELE@ENO 70 GODINA OD NOVOSADSKE RACIJE

^ETVORO POVRE\ENO U SUDARU KOD LIMANSKE PIJACE U NOVOM SADU

Ekonomija

Foto: F. Baki}

Po{tanski kombi razneo trafiku

Politika 3 Izbori na \ur|evdan 3 Tadi}: Gre{ili smo i preuzimali odgovornost 4 Policija u fabrici br`e od inspekcije

Novi Sad 9 Otvorena ispostava policije na Novom nasequ

Dru{tvo 13 U psihijatrijskoj bolnici u Kovinu najkriti~nije

Crna RESTITUCIJA ORANICA NIJE NI PO^ELA, A VE] SE SAPLI]E

Sakriveno 150.000 hektara da bi bilo opqa~kano?

str. 5

SPORT

n PORAZ KOJI NE BOLI

14 Osumwi~en da je za no} obio 22 automobila 15 S otetim taksistom u gepeku u razbojni{tvo

str. 15

Hladnije s ki{om Najvi{a temperatura 6 °S

str. 16 – 22

n NOLE POBEDIO hJUITA, SLEDI fERER n PANCERI U MRE@I LANDINA


2

POLiTikA

utorak24.januar2012.

dnevnik

SNS: Sud vratio Da li je Nema~ka mandate odbornicima spremna da popusti u Novom Sadu VUKJEREMI]IGVIDOVESTERVELERAZGOVARALIUBRISELU

[ef nema~ke diplomatije Gido Vestervele rekao je ju~e da Srbija ima realne {anse da krajem februara dobije EU kandidaturu, ali i da vreme za ispuwavawe uslova isti~e.„Uslovi koje je Evropski savet postavio 9. decembra pokazuju put”, naglasio je Vestervele i dodao da obe strane moraju da ih ispune. U zakqu~cima Evropskog saveta od 9. decembra se tra`i da Beograd postigne sporazum o regionalnom predstavqawu Pri{tine, da se sprovedu dosad postignuti dogovori, i da se Euleksu pomogne u vr{ewu mandata na Kosovu. „Postoje realne {anse za pozitivnu odluku Saveta krajem februara”, rekao je Vestervele, i dodao da bi do tada „svi trebalo naporno da rade” da se

ova mogu}nost iskoristi dok je jo{ uvek otvorena. „Nema prostora da se igra na vreme”, upozorio je Vestervele. Sastanak nema~kog {efa diplomatije Gvida Vestervelea i ministra spoqnih poslova Srbije VukaJeremi}a ju~e u Briselu bio je „vrlo srda~an”, javqa Radio „Slobodna Evropa„, i isti~e da je „Nema~ka zaista izgleda spremna da malo popusti”. Pozivaju}i se na nezvani~na saznawa iz diplomatskih izvora, RSE dodaje da Nema~ka pokazuje fleksibilniji stav i da bi mogla odobriti Srbiji status kandidata ve} u februaru, ~ak i ako ne postigne dogovor ve} samo napredak o predstavqawu Pri{tine na regionalnim forumima. „Zanimqivo je da je {ef srpske diploma-

tije gospodin Vuk Jeremi} u Briselu na margini ovog skupa imao nekoliko va`nih bilateralnih sastanaka, a me|u wima i susret s nema~kim {efom diplomatije Gvidom Vesterveleom”, precizira RSE u izve{taju iz Brisela. Iz nekih izvora bi se dalo zakqu~iti, iako to niko nije otvoreno rekao, napomiwe RSE, da Nema~ka postaje ne{to fleksibilnija po pitawu srpske kandidature. U tom smislu, izgleda da bi ona Srbiji mogla odobriti status kandidata ve} u februaru, i to bez insistirawa na uslovu da Srbija re{i problem predstavqawa Kosova na regionalnim forumima. Po izve{taju RSE-a, zahtev bi bio samo da se u re{avawu tog problema postigne napredak.

Kocijan~i~: O Srbiji u pozitivnom tonu – Svi ministri spoqnih poslova EU podr`ali su ju~e u Briselu nastavak evropskih integracija Srbije, a o~ekuju brz nastavak dijaloga Beograda i Pri{tine i dogovor o regionalnom predstavqawu Kosova – rekla je portparolka visoke predstavnice EU za spoqne poslove i bezbednost

KetrinE{tonMajaKocijan~i~. – Rasprava ministara spoqnih poslova EU o Srbiji protekla je u pozitivnom tonu. Svi ministri podr`ali su nastavak evropskih integracija Srbije, i svi o~ekuju brz nastavak dijaloga s Pri{tinom i dogovor o regionalnom predstavqawu Kosova.

KAKONASTAVITIDIJALOGBEOG  RADAIPRI[TINE

Fusnota nesporna, Rezolucija 1244 sporna [efovi pregovara~kih timova Beograda i Pri{tine BorislavStefanovi} i EditaTahiri smatraju da bi re{ewe za regionalno predstavqawe Pri-

{tine moglo biti u fusnoti uz naziv Kosova, koja ne bi prejudicirala status, ali se nikako ne sla`u kad je re~ o Rezoluciji 1244. Dok je za Beograd ona, po Stefanovi}evim re~ima, neophodan i nezaobilazni ~inilac re{ewa za predstavqawe Pri{tine, Edita Tahiri tvrdi da je prevazi|ena i u politi~kom i u pravnom smislu.

U izjavi Tanjugu Stefanovi} je kazao da je u regionalnom predstavqawu Pri{tine za Beograd prihvatqiva fusnota „bez prejudicirawa statusa”,

ali iskqu~ivo kao dodatak referenci na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN. – To mo`e biti korisno, ali nikako dovoqno – istakao je Stefanovi}. Edita Tahiri je u izjavi Tanjug u rekla da je takvo re{ewe izbalansirano, da po{tuje stavove obe strane i da bi, {to se Pri{tine ti~e, moglo biti prihva-

tqivo re{ewe za kqu~no pitawe slede}e runde dijaloga. – Ta formulacija bi ispo{tovala ~iwenicu da Srbija nije priznala Kosovo i ona bi je ~itala u skladu s tim stavom, a ujedno predstavqa balans izme|u dve strane jer bismo je mi i zemqe koje su priznale nezavisnost ~itali kao nezavisno Kosovo – rekla je Edita Tahiri. Nastavak dijaloga, tvrde i Tahirijeva i Stefanovi}, zavisi}e od posete evropskog posrednika Roberta Kupera Beogradu i Pri{tini ove sedmice. – To }e biti prilika da razgovaramo o razli~itim opcijama za re{avawe pitawa regionalanog prestavqawa koje za nas apsolutno pretpostavqa upotrebu Rezolucije 1244. Ima}emo priliku da s wim prona|emo re{ewe koje sadr`i Rezoluciju – naveo je Stefanovi}. – Mislim da }e ta poseta pribli`iti mi{qewa dve strane i omogu}iti re{ewe kqu~nog pitawa – rekla je Edita Tahiri. Za sada je izvesno da su stavovi o regionalnom predstavqawu Pri{tine, {to }e biti glavno pitawe naredne runde dijaloga, i daqe sasvim udaqeni.

Panti}: Glasa}emo 14. i 15. februara – Referendum na severu Kosova ipak }e biti odr`an, kao {to je i predvi|eno, 14. i 15. februara – saop{tio je novinarima predsednik op{tine Kosovska Mi tro vi ca Krs timir Panti} posle sastanka predsednika op{tina i {efova poslani~kih grupa lokalnih samouprava. Panti} je na konferenciji za novinare rekao da je ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanovi} na sastanku s predsednicima op{tina sa severa Kosova pro{le nedeqe preneo stav Vlade Srbije da je referendum, na kojem }e se gra|ani

izjasniti o tome da li prihvataju kosovske institucije ili ne, u ovom trenutku nepotreban, ali da nije osporio pravo wegovog odr`avawa. Po wegovim re~ima, predstavnici lokalnih samouprava su izrazili spremnost da razgovaraju s nekim koga Vlada ovlasti da bi im bilo predo~eno zbog ~ega referendum ugro`ava dr`avne i nacionalne interese. Me|utim, do sada im se iz dr`avnog vrha niko nije obratio po ovom pitawu, pa je na konsultacijama sa {efovima odborni~kih grupa zakqu~eno da nema razloga za odlagawe referenduma.

– Posle izjave izvestioca Saveta Evrope JelkaKacinada referendum ni na koji na~in ne}e ugroziti dobijawe statusa kandidata Srbije za ~lanstvo u EU, odnosno da nema nikakve veze s tim ~inom, na jutro{wim konsultacijama sa {efovima odborni~kih grupa zakqu~eno da nema razloga za odlagawe i referendum }e biti odr`an – rekao je Panti}. On tvrdi da jedinstvo povodom referenduma postoji u sve ~etiri op{tine na severu Kosova i, bez obzira na izvesno neslagawe u op{tini Leposavi}, referendum }e i tamo biti odr`an.

Upravni sud je, pravosna`nim re{ewem, vratio mandate odbornicima Srpske napredne stranke u Skup{tini grada Novog Sada, saop{tio je ju~e predsednik Okru`nog odbora SNS-a za ju`nu Ba~ku IgorMirovi}. „Odbornici o~ekuju da se na prvoj narednoj sednici Skup{tine grada, koja je zakazana za petak, 27. januar, sprovedu odluke Upravnog suda i time isprave ranije odluke koje su osporili Ustavni i Upravni sud” naveo je Mirovi} u saop{tewu za javnost. Odbornici SNS-a }e, po Mirovi}evim re~ima, do kraja aktuelnog saziva Skup{tine grada Novog Sada nastupati kao opoziciona odborni~ka grupa. Me|utim, pojedini odbornici koji o~ekuju povratak mandata najavili su u izjavi za „Dnevnik” da odborni~ka grupa „Napred, Srbijo!„ ne}e ostati onakva kakva je bila svojevremeno, kada je osnovana. Podsetimo, bez mandata u novosadskoj skup{tini 2008. godine ostalo je 12 odbornika koji su napustili Srpsku radikalnu stranku i osnovali grupu „Napred, Srbijo!„ Skup{tina ih je na predlog ra-

„Dnevniku” je ju~e u SNS-u re~eno da su zahtevi za verifikaciju odluke Upravnog suda i ponovnu dodelu mandata podneti na tri adrese: predsedniku Skup{tine grada, Komisiji za kadrovska, ad-

Jovanovi}:Akojesudpresudio, vra}amomandate – Za sada imam nezvani~no saznawe o tome da je sud presudio odre|enim odbornicima da im se mandati vrate, ako je to tako, na narednoj sednici to }e biti i u~iweno. Zvani~no jo{ ni{ta nisam dobio i o~ekujem da }u sutra dobiti dokumente od o{te}enih, odnosno zainteresovanih odbornika – rekao je ju~e predsednik Skup{tine grada Novog Sada AleksandarJovanovi}. On je podsetio na to da je pre jo{ tri godine izjavio da se gradski parlament, ne ulaze}i u to koja je politi~ka partija u pitawu, mora dr`ati zakonskih obaveza. Zakon je u ovom slu~aju jasan: ako je sud dodelio mandate odbornicima, wih prvo verifikuje Gradska izborna komisija, a potom i Skup{tina grada. A.L. dikala zamenila novim odbornicima s izborne liste SRS-a, aktiviraju}i wihove blanko ostavke koje je, me|utim, kasnije osporio Ustavni sud. Predmeti su zatim vo|eni i pred Upravnim sudom, gde su i okon~ani.

ministrativna i mandatno-imunitetna pitawa i izbornoj komisiji. Kako saznajemo, za sada je re~ o devet mandata za koje postoji sudsko re{ewe o vra}awu, a me|u wima je danas sedmoro napredwaka.

Upravni sud je re{ewa doneo za Mirovi}a, Draganu Milo{evi}, \or|aRakovi}a, Milana @ivanova, Qiqanu \ur|evac, JelkuDubaji}, Sofiju Milo{evi}, za koje je na{em listu u SNS-u re~eno da su wihovi ~lanovi. – Jeste da nam je gotovo ceo skup{tinski mandat pro{ao, ali smo sada zadovoqni jer smo principijelno dokazali da su nam mandati oduzeti u ranijim nezakonitim sudskim i postupcima Skup{tine grada Novog Sada – ka`e za na{ list Dragana Milo{evi}, koja povratak u skup{tinsku klupu o~ekuje na prvoj narednoj sednici, kako je to, isti~e, i regulisano zakonom. A da li }e tako i biti – to zavisi, smatra ona, samo od dobre ili lo{e voqe aktuelnog saziva Skup{tine grada Novog Sada. Po wenim re~ima, ve}ina sudskih re{ewa o vra}awu mandata novosadskim odbornicima doneta je 18. novembra, dva su od 2. decembra 2011, ali su ih odbornici dobili ju~e. Sud je re{ewa o vra}awu mandata tako|e doneo za VericuNe{kovi}-Zdravi} i ZoranaIvezi}a, koji, me|utim, nisu u evidenciji SNS-a. – Drago mi je {to me nema u wihovoj evidenciji jer je to s ovakim rukovodstvom Gradskog odbora stranke stvarno ~ast. Ako mi Skup{tina grada vrati mandat, odlu~i}u na slede}oj sednici da li }u kao odbornik biti „pozicija„ ili opozicija – rekao je za na{ list Ivezi}. Ina~e, u sudskoj proceduri su jo{ uvek `albe trojice novosadskih odbornika iz SNS-a koji o~ekuju povratak mandata – ZoranaVu~evi}a, Smiqane Ko~i} i Zorana Milo{evi}a. S.N.Kova~evi}

GLAVNIODBORSNS-aJU^EODLU^IO

Nikoli} kandidat za premijera Predsednik Srpske napredne stranke i kandidat te stranke za premijera Tomislav Nikoli} izjavio je ju~e da bi bilo neozbiqno da se, ukoliko postane premijer, kandiduje i na izborima za predsednika dr`ave. – Ako vam sada ka`em da je veoma va`no da Srbija krene napred i da ima mnogo boqu vladu nego sada{wu i ako u|emo u taj posao, onda ne li~i na ozbiqnost da posle dva ili tri meseca, kad sve to po~ne da radi, ka`em ‘sada odoh daqe’ – rekao je Nikoli}. On je novinarima, posle sednice Glavnog odbora, koji je jednoglasno doneo odluku da on bude kandidat za premijera, rekao da je wegovo mi{qewe da je najvi{i ciq u `ivotu nekog politi~ara da bude predsednik vlade Srbije. Nikoli} se nada da }e SNS na izbo-

rima pobediti „tako ubedqivo” pa da on i postane premijer Srbije, navode}i da }e od prvog dana na toj funkciji raditi na onome {to aktuelna vlast nije u posledwih deset godina – zapo{qavawu, podizawu standarda, obezbe|ivawu pravde za svakog gra|anina. – Srbija idu}u godinu, godinu najve}e krize u Evropi, sigurno ne sme da ~eka s ovom vladom na ~elu – rekao je Nikoli}, i najavio da }e do raspisivawa izbora predstaviti spisak qudi na koje }e ra~unati, a me|u kojima }e biti ne samo strana~ki qudi. Nikoli}ev zamenik AleksandarVu~i} izjavio je da u budu}oj vladi, koju }e, kako ka`e, predvoditi SNS, ne}e biti samo ~lanova te stranke i wenih koalicionih partnera ve} i stru~waka koji ne pripadaju nijednoj stranci

ali i „nekih politi~kih protivnika”. – Namera nam je da na nekoj od zna~ajnih pozicija ostanu i na{i politi~ki protivnici jer `elimo Srbiju koja nije podeqena. Ne bih iskqu~io mogu}nost da neko ko je dobro radio ostane na tom mestu – rekao je Vu~i}. On je dodao da }e na Nikoli}u biti velika odgovornost jer je u pitawu najte`a i najodgovornija funkcija, ali da SNS ima poverewe u wega i da }e taj te`ak i veliki zadatak i obaviti. Nikoli} i Vu~i} su najavili da }e se koaliciji, koju predvodi SNS, pridru`iti jo{ qudi, organizacija, udru`ewa i stranaka, me|u kojima }e biti i nekih mawinskih stranaka. GO SNS-a ju~e nije odlu~ivao o kandidatu za predsednika dr`ave.

DSS za referendum na severu Portparol Demokratske stranke Srbije Petar Petkovi} pozvao je ju~e vlast u Beogradu da bude uz svoj narod na Kosovu i Metohiji i podr`i referendum na kojem }e se gra|ani u februaru izjasniti o tome da li prihvataju pri{tinske institucije na severu. Petkovi} je na konferenciji za novinare naglasio da Srbi s Kosova i Metohije na tom referendumu brane svoje pravo da ostanu i `ive u Srbiji, dok vlast wima manipuli{e iz Beograda i govori im da je u wihovom interesu da prihvate institucije „la`ne dr`ave Kosovo”.

– Vlast treba da stane uz svoj narod na Kosovu i Metohiji i ovaj referendum treba da podr`imo svi. Umesto {to vlast ube|uje Srbe u to da prihvate albanske carinike i policiju, ona treba da podr`i referendum – rekao je Petkovi}. On je pozvao Vladu Srbije da se „zauzme” za lidera Srpske radikalne stranke Vojislava [e{eqa, kome se u Ha{kom tribunalu kr{e osnovna qudska prava. – Bez obzira na to da li se sla`u s wegovim politi~kim stavovima ili ne, radi se o tome da su wegova prava ugro`ena – rekao je Petkovi}.


c m y

politika

dnevnik

RAZGOVORI DEMOKRATSKE STRANKE I SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE

Tadi}:Gre{ilismo ipreuzimalirizik Najvi{i funkcioneri Demokratskestrankeipredstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije razgovarali su o ekonomskojsituacijiuzemqiiiskustvimaudosada{wojsaradwi Vlade i sindikata, ali, kako je saop{teno posle sastanka, dve strane nisu se bavile pitawem eventualne politi~ke saradwe. Predsednik Srbije Boris Tadi}, koji je u razgovorima u~estvovao kao lider DS-a, rekao jedajepredstavnicimatogsindikata izlo`io kako vidi ekonomskusituacijuubli`ojidaqojbudu}nostiikakovidimogu}nosti da Srbija sa~uva potencijalerazvoja. – To je centralno pitawe za slede}eizbore–rekaojeTadi}, idodaodajeubliskojbudu}nosti potrebno sa~uvati postoje}a radna mesta i obezbediti da Srbija zadr`i potencijale da kreneuubrzanirazvojpookon~awukrize. – Morao bi svet dramati~no da se promeni da bi neko danas mogao da obe}a 100.000 radnih mesta,izatojeprioritetsa~uvatipostoje}aradnamesta–rekaojeTadi}. Po wegovim re~ima, DS je u pro{losti~iniogre{ke,alije preuzimaoirizike,zbog~egaje imao velike `rtve, tako da je spreman na to da preuzme i rizikezagodinekojedolaze. –Verujemda}eDSdobitipodr{ku gra|ana na slede}im iz-

BorisTadi}iQubisavOrbovi}

borima,alipretogamoradaizTadi}jerekaodasumusindilo`iplan,nesamouekonomiji kati zamerili {to nisu ispove}ipopitawuKosovaiMeto- {tovani elementi dogovora u hije–naglasiojeTadi}. vezi sa socijalnim dijalogom i Tadi} je rekao da je ju~era- damujeprenetodasunekizah{wi sastanak tevi sindikalnih bioveomate`ak o r g a n i z a c i j a Moraobisvet idasumupredoostali bez odgodramati~nodase ~ene mnoge privora. medbe. – To je nepripromenidabineko – Mnoge gre- danasmogaodaobe}a hvatqivo. Svi {ke su u~iwene. zahtevi i predloPrihvatam odgo- 100.000radnihmesta zi sindikata movornost i za ono rajuseuzetiuobu~emunisamu~estvovao...Situ- zir–naglasiojeTadi},iizraacija je veoma te{ka, posebno zio spremnost DS-a za dijalog ekonomska – naveo je Tadi}, i sasindikatima. dodao da se ne `ivi vi{e u Tadi}nije`eleodaprocewuistom svetu s investicijama i jekada}ebitiparlamentarnii otvarawem radnih mesta, kao lokalniizbori,isti~u}ida}e {tojebilo2008.godine. oni biti odr`ani u Ustavom

Dr`im me|unarodnu zajednicu za re~ PredsednikSrbijeBorisTadi} izjaviojeda posle iznetog stava zvani~nika SAD Filipa Rikera daodSrbijenijetra`enodaodustaneod Rezolucije1244,o~ekujeda}eseve}urokuod24 satana}ire{ewezaregionalnopredstavqawe Pri{tine,idatore{ewebudepozivawenataj dokument Saveta bezbednosti UN. Predsednik Srbijejerekaoda}eurazgovorimasRobertom Kuperom,koji}eovenedeqeposetitiBeograd, proveriti~laniceme|unarodnezajednice. –Izjavaameri~kogzvani~nikaFilipaRikeradaodSrbijenijetra`enodaodustaneodRezolucije1244,dobrajeiiznena|uju}a.O~ekujem daRobertKuperiza|eodmahsre{ewemzapredstavqawe Pri{tine, koji }e zna~iti da na tablici„Kosovo”pi{eiRezolucija1244SBUN, po{toseve}odSrbijenijezahtevalodaodustaneodterezolucije–rekaojeTadi}odgovaraju}i nakon ju~era{weg susreta s predstavnicima SavezasamostalnihsindikataSrbijenapitawe

„Dnevnika“ da li se, i {ta, dramati~no desilo vezanozaKosovoiMetohijukadagajedr`avna sekreatrkaSADHilariKlinton nazvalaodmah pookon~awuRikeroveposeteBeogradu. –PozivHilariKlintonnijebioukoordinaciji s posetom pomo}nika, zamenika dr`avnog sekretaraSADFilipaRikeraSrbiji–istakao jeTadi}. Predsednik je rekao da ~iwenica da je ameri~ka dr`avna sekretarka inicirala telefonski razgovor s wim pokazuje zainteresovanost te zemqe za KiM, kao i za stavove koje Srbija imapovodomre{ewatogpitawa.Tadi}jeistakao da je Klintonovoj preneo da Srbija nikada ne}e priznati Kosovo i da po{tuje Rezoluciju 1244idatragazare{ewemzaregionalnopredstavaqawePri{tinekojene}ezna~itiimplicitnopriznavawenezavisnosti.Onjerekaoda jenajgorekadasere{ewatra`eiplanovisprovodebezinteresovawazastavSrbije.

predvi|enom vremenu. On nije odgovorio ni na pitawe o kandidatuDS-azabudu}egpremijera. – Gde `urite s tim, DS ima dovoqnodobrihkandidata,ito svi gra|ani dobro znaju. Prvo sko~i,parecihop–rekaojeTadi}. PredsednikSSSS-aQubisav Orbovi} ocenio je da je sastanak s delegacijom DS-a, u kojoj su bili i Dragan \ilas i Du{an Petrovi}, bio iskqu~ivo ekonomskogkaraktera. – Nije bilo dodirnih ta~aka okopolitike,ve}okoekonomije, budu}nosti i `ivota na{e dece–rekaojeOrbovi}. Ovaj sastanak je, kako je naveo, prilika da se osvrnu na probleme iz pro{losti, kao i sada{we, dodaju}i da je razgovor bio otvoren, `iv, dinami~an i s mnogo otvorenih pitawa. Odluku o eventualnom u~e{}u na izborima Savez samostalnihsindikataSrbijedone}e posle razgovora sa svim politi~kim strankama, i to prvo sa SNS-om. Po Orbovi}evim re~ima, demokratski pomak predstavqa uspeh sindikata da posledwa tri meseca razgovara isopozicijom,vla{}uis„onimakojusumalonavlasti,amalouopoziciji“. – Ima}emo, sasvim sigurno, nadamse,razgovoreisDS-omi akosidnikatodlu~idau|eutu pri~u,bi}evamvrlojasnoskim –rekaojeQubisavOrbovi}. OnjekonstatovaodauSrbiji,iporedsvihte{ko}a,idaqe postoje qudi koji imaju viziju. Podsetio je na to da je Tadi}, kao predsednik Srbije, u posledwe~etirigodinebiouredovnomkontaktusaSSSS-om,i da mu se ne mo`e prebaciti da se sindikata setio samo uo~i izbora,alidajebilopropusta, presveganaSocijalno-ekonomskomsavetu. – Ne mo`emo da ka`emo da nije bilo socijalnog dijaloga, alimo`emodagovorimoopropustima. Nisu prihvatane primedbe u vezi sa standardom zaposlenih,privatizacijama,raskidima ugovora i samim socijalnim dijalogom – opisao je Orbovi} iskustva saradwe sa sada{womVladomSrbije. D. Milivojevi}

utorak24.januar2012.

3

PREDSEDNICA SKUP[TINE SRBIJE SLAVICA \UKI]-DEJANOVI] POTVRDILA NAJAVU „DNEVNIKA”

Izborina\ur|evdan Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} izjavila da }e parlamentarni i lokalni izbori biti raspisani 11.marta,kadaisti~eposledwi rokzastartizbornihprocesa. – Iz ekonomskih razloga, predsednik Boris Tadi} raspisa}eparlamentarne,ajalokalne izbore istog dana – rekla je ona. Po re~ima predsednice parlamenta,gotovojeizvesnoda}e datum wihovog odr`avawa biti 6.maj,takoda}ekampawatrajati ne{to kra}e od dva meseca.

Tomizjavompotvr|enajenajava na{eglistaspo~etkagodineo tajminzima raspisivawa, posledwi rok predvi|en zakonom, iizlaskagra|anaSrbijenabirali{ta,nasvetkovinu\ur|evdana. Predsednica Skup{tine Srbijejeistakladasepregovoriu vladaju}ojkoalicijioovompitawu privode kraju, a da je na~elnidogovordasesvetempira zaposledwidandabiaktuelna vlast u punoj meri izgurala ~etvorogodi{wi mandat i zavr{ilazapo~eteposlove. D. M.

REKLI SU Da~i}:Ubudu}nosti razdvojitiizbore ZamenikpredsednikaVladeSrbijeiliderSocijalisti~kepartijeSrbijeIvicaDa~i} izjaviojeju~e da }e naredni parlamentarni i lokalni izbori bitiodr`aniuistomterminujerjetonajsvrsishodnijesobziromnaekonomskusituaciju,alidatone bitrebalodabudeprincipubudu}nosti. – Razdvajawe izbora bi trebalo da bude tekovina za budu}nost jer u svimrazvijenimzemqamasvetalokalniiparlamentarniizboriodvijajuseuodvojenimterminima–rekaojeDa~i}.Onjeju~euNovomSadu oceniodakoalicijaSPS-PUPS-JSdobrofunkioni{eijo{nismorazgovaralionekimdetaqimakojisuvezanizabudu}ikoalicionisporazum.Vremejepokazalodajetakoalicijauspe{naidajeonanajboqiizborzasvestrankekojesenalazeutojkoaliciji-rekaojeDa~i}. A. L.

Kalanovi}:Novavlada naliknaovu ^lanicaPredsedni{tvaURS-aVericaKalanovi} izjavilajeju~edajeraduje{to}eizboriuSrbijibitiondakadajetopredvi|enoiplaniranoprilikom formirawaVladeSrbijeidao~ekujedaURSnawimaostvariodli~nerezultate.OnajeTV„Pink„rekladajedobro{tonemamosvakugodinu–godinuipo izboreidaondazaustavqamoiprivredui`ivotuvremepredizborne kampaweisvepodredimopravqewu{toboqihizbornihrezultata”.VericaKalanovi}jeizrazilao~ekivaweda}euistovremebitiraspisani i lokalni i parlamentarni izbori i da }e izbori pokazati da gra|ani ulazeuozbiqaniodgovoranperiod,adaperiodekonomskekrizemorada budeprevazi|en. Kakojerekla,novavladazavisi}eodizbornihrezultataiizrazilao~ekivaweda}eli~itinadana{wuvladu.

Borovi}:Dali}e inarodizdr`ati DirektorNoveSrbije BorislavBorovi} izjaviojeju~edajeparadoksalna ~iwenicada„najgoraVladaSrbijeuposledwojdeceniji vladanajdu`eida}e}eizdr`aticeozakonskimandat”. „Dali}einarodizdr`atiova104dananastavka propadawa, otpu{tawa radnika i najavqenih novih ‘megazadu`ivawa’te{kojere}i,ali}ezaoporavakbiti potrebnomnogoznawa,radairadikalnihreformi”,upozorio jeBorovi} u pisanoj izjavi. „Glasawe protiv ove {teto~inske i nenarodne Vlade je pitawe zdravog razuma i porodi~ne odgovornosti gra|ana Srbije”,poru~iojeBorovi}. On je, zbog „elementarne pristojnosti svih stranaka vladaju}e koalicije”,uputiozahtevaktuelnojvlastidase izvinigra|anima za„godinei`ivotkojisuimtestranke pojele”,kao{tose,kakoje naveo,Socijalisti~kapartija Srbije„izvinilazadevedesete”.


4

ekonomija

utorak24.januar2012.

CENEPODKONTROLOM

NASTAVQEN[TRAJKUSONTI,UZPOVREMENE INCIDENTE

Policija ufabrikubr`e odinspekcije Zaposleni u „Apo fe{n sistemu” u Sonti ne odustaju od svojih zahteva i {trajk, koji je zapo~eo27.decembrapro{legodine,jo{uvektraje.Radnicisu prvotra`iliisplatuzaradeza oktobaridaseutvrdidinamika isplatezanovembaridecembar. Po{to se rukovodstvo nije dr`alo svojih obe}awa, pa ni posledweg,da}eimzaradazaoktobarbitiispla}enaoko20.januara,odlu~ilisudanastavegeneralni{trajkdokimseneisplatesvezaostalezarade. – Usaradwisasindikatomodlu~ilismodana{ezaradedobi-

Policija se, za razliku od inspekcije koju su pozvali radnici, brzo na{la u krugu firme iakozatonijebilopotrebe.Takosuradnicisamipopisalisvu robu koju je zamenik direktora samutovarioukombi. –Robakojajeiznetaizfirme nijena{ave}carinska–rekaoje zamenik direktora „Apo fe{n sistema” Robert Kapitawi. – Poslaima,akoho}edarade,radnicimoguodmahpo~eti.Onito ne}esvedokseneisplatezarade Novcanemaaproizvodwastoji. Imamougovoreneobavezeprema inostranim kupcima i ukoliko

Zamenikdirektorautovararepromaterijal

jemosudskimputem–rekaojeGoran Nemeti, predsednik sindikalneorganizacijeukolektivu. – Osim toga, preko francuske ambasadeuBeogradunastoja}emo dauspostavimokontaktsFrancuzom, suvlasnikom firme, da bismoproverilidalijeuop{te upoznat sa situacijom u son}anskoj firmi. O~ekujemo dolazak predstavnika Pokrajinskog odbora sindikata i predstavnika PrivrednekomoreVojvodinejer osim nesipla}enih zarada, imamo problem nerealnih normi,

se one ne ispune, izgubi}emo kupce.Zana{ufirmujestrano tr`i{te veoma va`no i zato je deorobeiznetideoposlaobavi}efirmaizPan~eva. –Zaposlenisedr`eZakonao {trajkuiwihovrevoltjeopravdan.Upozoravalismoihnatoda mo`e do}i do ste~aja u firmi, me|utim,onisusvesnisvihneda}akojeihmogusna}iineodustaju od generalnog {trajka. Oko godinuiposindikatukolektivu,uzpodr{kuVSSS-aop{tine, pregovarasrukovodstvomopre-

PrekofrancuskeambasadeuBeogradu nastoja}emodauspostavimokontakt sFrancuzom,suvlasnikomfirme, da bismo proverilidalijeuop{teupoznatsasituacijom uson}anskojfirmi(GoranNemeti) po{to je od 66 radnika samo jedanispuwava. Dosada{we pregovarawe radnika s vlasnicima i rukovodstvomnijedalorezultata,pogotovo{tosuvlasniciuFrancuskoj,direktorfirme`iviuBeogradu,azamenikdirektora,kojijeuSonti,kakoka`e,samoje spona izme|u vlasnika i zaposlenih.Takoje,nazahtevvlasnika,zamenikdirektoraizneodeo materijaladabibilizavr{eni ugovoreni poslovi, koji zbog {trajkanisuzavr{eniuson}anskompogonu. Radnicisuprvohtelidaspre~eodno{ewematerijala,alikada je zamenik direktora pozvao policiju,odustalisuodblokade.

ispitivawu radnih normi, ali bezusp{eno. Tvrdimo da su normesa~iweneukolektivimakoje imajudalekosavrmenijema{ine koje obavqaju nekoliko radnih procesa,anejedankaouSonti,i dasestogatakvenormenemogu ovde primewivati. O~ekujemo i da se pojave predstavnici Republi~kog odbora Privredne komore za tekstil, ko`u i obu}u dabiseproverilenormekaoi inspekcije iz Novog Sada koje treba da ispitaju poslovawe firme–rekaojepredsednikOV SSSS-aApatin SlobodanLon~arevi}, dodaju}i da }e pomo}i svim zaposlenima da bi u sudskom postupku ostvarili svoje neispla}enezarade. J.Prel~ec

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa EMU Australija Kanada Danska

Valuta evro dolar dolar kruna

Va`iza 1 1 1 1

Kupovni zadevize 103,0550 83,7777 78,8667 13,8561

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 105,1582 85,4875 80,4762 14,1389

107,5768 87,4537 82,3272 14,4641

102,7396 83,5213 78,6252 13,8137

Norve{ka

kruna

1

13,4240

13,6980

14,0131

13,3829

[vedska

kruna

1

11,7263

11,9656

12,2408

11,6904

[vajcarska

franak

1

85,2540

86,9939

88,9948

84,9930

V.Britanija

funta

1

124,2076

126,7424

129,6575

123,8273

SAD

dolar

1

79,8876

81,5180

83,3929

79,6431

Kurseviizovelisteprimewujuseod23.1.2012.godine

dnevnik

Mar`ezarobile iinflaciju Unarednimmesecimao~ekujesedaqe bitno sni`avawe inflacije u Srbiji,kojabiunarednihmesecilidva trebalo da se na|e u granicama ciqa, saop{tenojeizNarodnebankeSrbije. Osnovni razlozi pada inflacije su bazni efekat visokih mese~nih stopa inflacijeuistimmesecimapo~etkom 2011, kao i ograni~avawa trgova~kih mar`i. U NBS-u tvrd e da pos toj i mog u}nostdaseinf lac ij apriv rem en ona-

|eiisp oddow egran ic edoz voq en og ods tup aw aodciq aupoj ed in immes ecim a, da bi se u drug om i tre} em kvart al u stab il iz ov al a oko inf lacio n og ciq a i tak o ostal a do kraj a god in e. U NBS-u podse}aju na to da je inflacioniciqzakrajovegodine~etiri posto plus minus 1,5 odsto, a da se o~ekuje da }e na kraju marta ona biti na nivou od oko 4,37 posto plus minus 1,5odsto.

GUVERNERPOZVAOVLADUDASEDOGOVORISME\UNARODNIMMONETARNIMFONDOM

BezMMF-anepi{ese dobronidinaru, niprivredi NarodnabankaSrbijeapelovalajeju~edaseu~inedodatninaporiradipostizawadogovorainastavkaaran`manaSrbijesMe|unarodnimmonetarnimfondom. GuvernerNBS-aDejan[o{ki} upozorio je, na konferenciji za novinare,natodazastojupregovorima s MMF-om mo`e imati ozbiqne efekte na ~itav niz makroekonomskihparametaraSrbije.Onjeistakaodauuslovimame|unarodne finansijske nestabilnosti,koja}ebitinastavqenaiu ovojgodini,aran`manpredstavqa dodatnu garanciju kratkoro~ne i sredworo~ne makroekonomske stabilnostizemqe. –Toseodra`avanesamonastabilnost deviznog kursa, to se odra`ava i na finansijsku stabilnost, potencijalno, kroz uticaj deviznog kursa, i na inflaciju. Dakle,upitawujedodatnagarancija o~uvawa makroekonomske stabilnostina{ezemqe–ukazao je[o{ki}. Po wegovim re~ima, aran`man sMMF-omimadirektanuticajna pad premije rizika zemqe i povoqnije finansirawe javnog duga Srbije,ve}istepenraspolo`ivostisredstavaini`ucenufinansirawadugazemqeunarednomperiodu. Tako|e, pojedine linije finansirawakojesupovoqnijeod tr`i{nih,adolazeodme|unarodnihfinansijskihinstitucijaili pojedinih zemaqa vrlo ~esto su uslovqene pozitivnim aran`ma-

Zasvakislu~aj Guverner[o{ki}jeistakaoda,uslu~ajudaekonomskaaktivnostbudeni`aodprojektovane,Srbijamoraimatispremnealternativezafinansirawebuxetskogdeficita–smawivawerashodailipove}aweprihodakrozve}unaplataporeza, boqu fiskalnu disciplinu, eventualnu reformu poreske politik.[o{ki}jenaveodabiproblemotplatejavnogdugai pokrivawabuxetskogdeficitamogaobitivrloozbiqan,iizrazionadudaMinistarstvofinansija„aktivnoradinaodr`ivim strategijama koje bi bile alternativne postoje}em planuza2012.godinu”. nomsMMF-om,naveoje[o{ki}. Onjenaglasiodabizastojupregovorima s MMF-om negativno uticao na priliv investicija u Srbiju, kako stranih direktnih, takoiporfolioinvesticija. Guvernerjepodsetionatodaje aran`man dodatna garancija po-

{tovawa pravila fiskalne odgovornosti i kredibiliteta fiskalnepolitikekojuSrbijavodi, kao i da je Vlada Srbije morala imatiuvidusveopasnostiirizikekojisemogupojavitiuovojgodini, kada je po~etkom decembra 2011.MMF-uposlalaPismoona-

merama i preuzela odre|ene obaveze. [o{ki} je naveo i da Srbija posledwih nekoliko kvartala ima tendencije u ekonomskoj aktivnosti koje su negativne ili „bliske nuli”, „{to nas dodatno mo`e brinuti po pitawu ostvarenogekonomskograstauovojgodini”. – Ako imamo ni`i privredni rast,moramodasepripremimona toda}emoimatiini`eprihodeu buxetu,{to}edodatnonaglasiti zna~ajfinansirawajavnogdugai raspolo`ivost novca za wegovo finansirawe – precizirao je guverner. Sastanak Izvr{nog odbora MMF-a povodom prve revizije aran`mana „iz predostro`nosti„ sa Srbijom, prvobitno zakazan za 23.decembar,odlo`enjejerusvojenibuxetSrbijeza2012.odstupa od parametara predvi|enih programom,saop{tilajeupetakKancelarija stalnog predstavnika MMF-a u Beogradu. Konkretno, emitovawedr`avnihobveznicai garancija,kaoisprovo|eweodre|enih investicionih projekata u suprotnostisusonim{tobibilouskladusprogramombuxetskog deficitaijavnogduga. Kako se dodaje, predstavnici MMF-a}enastavitirazgovoresa srpskimvlastimauciqunastavka programakadabudedovoqnodokazadaseponovopo{tujefiskalni programza2012. D.V.

Sni`eweu„Jatu” Putnici„Jatervejza”mogudokrajajanuara dakupeaviokarteponi`imcenama,zaputovawa od 1. februara i povratkom u Beograd najkasnije do 1. jula. Srpski avioprevoznik tokomprvepromotivneakcijeu2012.pru`a

mogu}nostdasezasamo99evrastignedoBe~a ili po 103 evra do Soluna, Diseldorfa, [tutgarta,Podgorice,Tivta,Sarajeva,Skopqa, Ohrida, Dubrovnika i Istanbula. Povratnekartekojesekre}uod133evrava`eza

putovawa do Atine, Rima, Milana, Ciriha, Berlina, Frankfurta, Kopenhagena, Stokholma, Geteborga i Brisela, a po 163 evra putnici„Jata„mogusti}idoPariza,LondonaiAmsterdama.

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

Alfa plam, Vrawe

10,00

7.700

38.500

Progres, Beograd

4,17

50

30.600

Energoprojekt holding, Beograd

2,71

417

337.725

Imlek, Beograd

1,35

2.548

2.997.705

1,01 Promena %

498 Cena

794.135 Promet

Kelebija, Kelebija

-12,00

880

9.680

[ajka{ka {e}erana, @abaq

-10,84

1.020

61.200

Agrobanka, Beograd

-8,89

1.343

2.961.174

Sloboda GP, Obrenovac

-8,78

1.350

2.700

Jugoelektro, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-6,67 Promena %

700 Cena

-0,17

585

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Pet akcija s najve}im padom

NIS, Novi Sad

BELEX 15 (475,36 -0,03) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-1,96

1.500

116.374.929

NIS, Novi Sad

-0,17

585

6.157.728

Komercijalna banka, Beograd

0,29

1.700

17.000

Imlek, Beograd

1,35

2.548

2.997.705

Soja protein, Be~ej

0,59

514

227.019

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

1,01

498

794.135

Energoprojekt holding, Beograd

2,71

417

337.725

Jubmes banka, Beograd

-0,34

12.894

38.682

Agrobanka, Beograd

-8,89

1.343

2.961.174

9.100 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,06

1.551

12.408

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.000

0,00

6.157.728

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.700

0,00

Alfa plam, Vrawe

Fabrika {e}era, Crvenka

0,00

3.900

1.653.600

10,00

7.700

38.500

Soja protein, Be~ej

0,59

514

227.019

Tigar, Pirot

0,00

507

5.070

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

320

22.745

Budu}nost grafika, Novi Sad [ajka{ka {e}erana, @abaq

0,00

1.300

110.500

-10,84

1.020

61.200

Sviiznosisudatiudinarima


[UTANOVAC UVOJNOTEHNI^KOM INSTITUTU

Tra`imo kooperanta zaavion Ministar odbrane Srbije Dragan[utanovac izjavio je ju~e da }e u 2012. godini, i pored smawewa buxeta, Ministarstvo odbrane izdvojiti 20 miliona evra za razvoj i projekte Vojnotehni~kog instituta (VTI). On je naglasio da je dr`ava u proteklih nekoliko godina stalno investirala u VTI sa `eqom da ova ustanova „ponovo bude lider, ne samo u regionu nego i {ire”. Ovaj institut je „srce i mozak” odbrambene industrije Srbije, rekao je ministar, i podsetio na to da je

od osnivawa razvio vi{e od 1.000 proizvoda iz oblasti naoru`awa i vojne opreme, izme|u ostalog, pred raspad biv{e Jugoslavije, u VTI-ju bio je razvijan i projekat vi{enamenskog nadzvu~nog ratnog aviona. – Srbija ima stru~wake koji bi mogli nastaviti taj projekat, ali dr`ava nema ekonomske kapacitete za tako ne{to. Sve vode}e zemqe u svetu tako slo`ene avione razvijaju u kooperaciji – rekao je [utanovac. Posle obilaska transoni~nog tunela, koji slu`i za ispitivawe aerodinami~kih osobina aviona i jedini je te vrste u Jugoisto~noj Evropi, [utanovac je novinarima rekao da je u tom tunelu „upravo u toku zajedni~ki projekat s jednom zemqom koja je izuzetno mo}na i poznata po odbrambenoj industriji”. Na pitawe o kakvom se projektu radi, [utanovac je odgovorio da je re~ o poverqivom projektu i nije `eleo da odgovori na pitawe novinara s kojom zemqom se sara|uje.

Sakriveno150.000 hektaradabibilo opqa~kano? Restitucija nije ni po~ela, a oni koji ~ekaju svoju otetu dedovinu ve} sumwaju da je na pomolu nova nepravda pa ~ak i pqa~ka. Iako bi s poqoprivrednim zemqi{tem trebalo da sve ide „glat” jer dr`ava ima wiva dovoqno i za povra}aj i da joj ostane, i tu bi moglo biti malverzacija. – U Srbiji zvani~no ima 470.000 hektara dr`avnog zemqi{ta, ali je celih 150.000 hektara sakriveno, spremno za pqa~ku u raznim zadrugama i preduze}ima – ukazao je u razgovoru za „Dnevnik” koordinator Mre`e za restituciju Mile Anti}. Naime, re~ je oranicama koje nisu razgrani~ene i za koje se ne zna da li su dr`avne ili dru{tvene. Tu su i wive koje su nekada vra}ene kolonistima, a oni su ih prodavali zemqoradni~kim zadrugama i poqoprivrednim preduze}ima, te su postale dru{tvene wive koje su kasnije kupili tajkuni. Mnoge od wih i ne mogu biti vra}ene jer su u me|uvremenu dobile druge vlasnike. Podsetimo, u procesu privatizacije poqoprivredna preduze}a su prodavana, a pri tom nije bilo obavezno razgrani~ewe. Problem su tu i neke zadru`ne wive jer, poznato je, bilo je mnogo malverzacija u, samoj po sebi protivzakonitoj kupovini zadruga. Ina~e, nekada{wi vlasnici sada tra`e oko 300.000 hektara dr`avnih wiva, a ukupno, po evidenciji Republi~ke uprave Ministarstva poqoprivrede za zemqi{te, u Srbiji ima oko 450.000 hektara. Po podnetim prijavama za vra}awe imovine, u

Upo{tupodedovinu Javni poziv za dostavqawe zahteva za restituciju bi}e objavqen po~etkom februara, a prva obe{te}awe se o~ekuju krajem godine. Kako je izjavio dr`avni sekretar u Ministarstvu za finansije GoranRadosavqevi}, gra|ani }e zahteve za restituciju podnositi u po{tama, a o wima }e odlu~ivati Agencija za restituciju u roku do {est meseci. Ministarstvo je objavilo obrazac zahteva za obe{te}ewe, a uskoro }e biti precizirana procedura wihovog podno{ewa u 150 po{ta u Srbiji u kojima }e biti otvoreni {alteri Agencije. Rok za podno{ewe zahteva za restituciju je dve godine od objavqivawa javnog poziva, i to nadle`noj podru~noj filijali Agencije za restitituciju, odnosno u Beogradu, Novom Sadu, Ni{u i Kragujevcu. Procewuje se da }e Agenciji biti dostavqeno oko 150.000 zahteva. 97 odsto slu~ajeva re~ je o zemqi{tu – poqoprivrednom, {umskom i gra|evinskom. Dominira poqoprivredno, kojeg je oko 300.000 hektara. [umskog zemqi{ta se potra`uje, ukqu~uju}i i ono {to tra`e crkve, oko ~etiri odsto od ukupno 1,3 mi-

Srbija odAmerikanacada preuzme`elezaru

da zatvore firmu, dr`ava bi trebalo da je preuzme, zapo~ne restrukturirawe, odr`i proizvodwu i sa~uva radna mesta do pronala`ewa novog strate{kog partnera – naglasio je Rodi}. Potpredsednica Vlade Srbije VericaKalanovi} izjavila je

Ravnokatastrofi Po re~ima Gorana Rodi}a, „bilo bi ravno katastrofi za srpsku privredu” ako bi se dozvolilo ga{ewe te fabrike, a dr`ava bi trebalo da napravi program za budu}i status `elezare. @elezara bi mogla, po mi{qewu stru~waka PKS-a, da se restrukturira ili da joj se promeni proizvodni program, a dr`ava izdejstvuje da deo svojih kreditnih aran`mana otpla}uje proizvodima smeredevske fabrike, kao i drugih velikih srpskih proizvo|a~a, {to je uobi~ajeno u svetu. On je istakao da „Ju-Es stil Srbija” ima veliki zna~aj za gra|evinsku industriju Srbije, a `elezara bi novim aran`manima mogla boqe da se pove`e s doma}im proizvo|a~ima. frastrukturu i obu~en kadar i zbog toga je vrlo zanimqiva za strane investitore. – Ne sme da se dozvoli propadawe `elezare i dr`ava bi trebalo da ponudi pomo} ‘Ju-Es stilu’. Ako Amerikanci `ele

utorak24.januar2012.

5

RESTITUCIJAORANICANIJENIPO^ELA,AVE]SESAPLI]E

„SARTID”NESMEOTI]INIZVODU

Ameri~ka kompanija „Ju-Es stil” najverovatine }e 31. januara na sastanku u Pitsburgu, gde je sedi{te kompanije, odrediti daqu sudbinu fabrike u Smederevu, ~iji su poslovni rezultati uzdrmani globalnom finansijskom krizom. Dok Amerikanci vagaju, doma}a politi~ka i ekonomska javnost je nepodeqena u stavu da se „Sartid„ ne sme pustiti niz vodu. – Dr`ava mora da prisko~i u pomo} „Ju-Es stilu Srbija” i ne dozvoli ga{ewe proizvodwe u toj `elezari zbog wenog velikog zna~aja za doma}u privredu – izjavio je ju~e ekspert Privredne komore Srbije Goran Rodi}, i dodao da se za smederevsku fabriku interesovalo vi{e investitora iz Evrope i Azije. Rodi}, koji je u PKS-u sekretar Odbora za gra|evinarstvo, je rekao da smederevska `elezara ima izvanrednu poziciju, in-

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

ju~e da se ne sme dozvoliti da kompanija „Ju-Es stil Srbija”, koja ima gubitke, a koja je va`na za Smederevo i za srpsku privredu, bude zatvorena i da dr`ava mora da stane iza takvog velikog sistema da ne bi dovela u

pitawe funkcionisawe doma}e privrede. Ona je podsetila na to {ta se dogodilo kada se veliki nacionalni projekat rudnik bakra „Bor„ doveden u situaciju da stane i da je tada jedan grad potpuno zamro, a veliki broj preduze}a koji je oslowen na upotrebu bakra iz Bora imao poreme}aje u funkcionisawu. Govore}i o poslovawu stranih kompanija u Srbiji, kao {to su „Fijat”, „Beneton” ili „Jura”, Verica Kalanovi} je naglasila da se one obavezuju na to da }e zaposliti qude iz Srbije i svi qudi koji zadovoqe wihove kriterijume ostaju na poslu, a oni koji ih ne zadovoqe – odlaze. – Obaveze Nacionalne slu`be za zapo{qavawe je da te`e upo{qivim kategorijama i onim qudima koji ne mogu zadovoqiti zahtevne uslove strane kompanije na|u alternativne programe i zaposle ih na poslovima koje ne tra`e toliko anga`ovawe, ve{tine, ni znawe stranih jezika, ni takvu produktivnost – objasnila je Verica Kalanovi}. E.Dn.

lion hektara, koliko ga Srbija ima. Anti} ukazuje na to da se, u svakom slu~aju, mnogo mawe imovine potra`uje u odnosu na ono ~ime raspola`u dr`ava, odnosno Republika, APV i lokalne samouprave. I {to je opasno, javna preduze}a, a ona nisu ni{ta dru-

go nego produ`ena ruka politi~kih partija, ocewuje on. – Izve{tajem Evropske komisije jasno i glasno je ukazano na to da se mora voditi ra~una i primeniti zakone o javnoj svojini i o restituciji transparentno i bez diskriminacije. Tako|e, takozvane konverzije po Zakonu o planirawu i izgradwi identifikovane su kao ozbiqan problem, a ukazano je, izme|u ostalog, i na to da Zakon o javnoj svojini bez potpune evidencije imovine mo`e dovesti ne samo do korupcije ve} do generisawa kriminala i do ozbiqnih propusta. I bez Evrope, koja nam je to rekla, vaqalo bi da nam je i samima jasno da nam treba pravna sigurnost, strane investicije i povra}aj imovine kao poruka da se pqa~ka ne isplati, a ne obe{te}ewe kao poruka da se pqa~ka isplati i da je to dobar biznis – nagla{ava na{ sagovornik. Pomenimo, kona~no bi trebalo da za`ivi Agencija za restituciju, koja bi u 2012. godini imala buxet od 500 miliona dinara. U Fondu za restituciju, gde je izdvajan novac od prodaje dru{tvenih firmi, trenutno ima 120 miliona evra. Do 2015, kad po~iwe isplata obeveznica kojima }e biti obe{te}eni biv{i vlasnici, predvi|ena je isplata akontacije, u visini deset odsto vrednosti od{tetnih zahteva, a wen maksimalni iznos je 10.000 evra. Za te namene je u ovoj godini obezbe|eno dovoqno novca jer se ne o~ekuje da }e veliki broj zahteva biti re{en do kraja godine, poru~ili su iz ovih institucija. S.Glu{~evi}

VLADAPOVE]ALA SUBVENCIJEZA DOMA]EAUTOMOBILE

Jeftiniji „fijat”iz Kragujevca Kompanija „Fijat automobili Srbija„ saop{tila je ju~e da je Vlada Srbije pove}ala subvencije za pro iz vod wu, od no sno ku po vi nu put ni~ kih vo zila doma}e proizvodwe za sve tipove motora na 1.000 evra. Ka ko se na vo di, no va Uredba Vlade Srbije objavqena je u „Slu`benom glasniku„ 20. januara, a stupila je na snagu narednog dana. Dodaje se da su sa da no ve ce ne „fi ja ta pun to kla sik” uz ko ri {}e we pro gra ma „sta ro za novo” i subvenciju od 1.000 evra za „ak tual” 5.799 evra, „dinamik a/c” 9.099 evra, a „di na mik LPG a/c” 7.749 evra. U saop{tewu se nagla{ava da je prethodnom uredbom s 1.000 evra bila subvencio ni sa na sa mo pro iz vod wa, od no sno ku po vi na „fijata punto klasik„ s pogonom na te~ni naftni gas (TNG), a sa 600 evra s po go nom na bez o lov ni benzin i evrodizel. FAS podse}a na to da program „staro za novo” mogu koristiti vlasnici svih vozila proizvedenih pre 1. januara 2001. godine, a stara vozila ne mora ju bi ti re gi stro va na ni u voznom stawu.

PRIVREDAIZME\U@IVOTAIKRIZE

Vojvodinaboqe stojinego{to statistikaka`e Udr`avi i regiji, gde su prose~ne plate ispod 400 evra, svakako se ne mo`e tvrditi da je socijalna i ekonomska situacija dobra, ali je ~iwenica, uprkos statistici, da je Vojvodina, bez sumwe, region koji pru`a dobre mogu}nosti za razvoj i napredak privrede. To potvr|uju i ekonomski pokazateqi po kojima ona spada u razvijene regione u Srbiji, a ispred we je samo region Beograda. Budu}i da je Beograd najrazvijeniji, da je glavni grad, administrativni i privredni centar zemqe, u kojem su sedi{ta najve}ih kompanija i banaka, ali i mesto realizacije svih finasijskih tokova, ne treba da ~udi {to zauzima prvo mesto. Povoqne okolnosti i ekonomsko okru`ewe Beograda doprinose i tome da se u glavnom gradu najvi{e zara|uje i ostvaruje najvi{i bruto dru{tveni dohodak. Naime, BDP Veograda je za 80 posto ve}i od prose~nog BDP-a u Srbiji, a BDP Vojvodine je ne{to ni`i od prose~nog. Na osnovu kriterijuma Vlade Srbije, a po Uredbi o utvr|ivawu razvijenosti regiona, odnosno jedinice lokalne samouprave za 2011. godinu, svi regioni ~ija je vrednost BDP-a ispod vrednosti republi~kog proseka su nedovoqno razvijeni, a tako se, prakti~no, tretiraju svi regioni, osim beogradskog. Kada se tako posmatra, dobija se pogre{na slika da je Vojvodina nedovoqno razvijena, {to, realno, nije i ne predstavqa pravi odraz ekonomskog stawa u woj. Naprotiv, veliki broj op{tina u Vojvodini je u grupi najrazvijenijih lokalnih samouprava u Srbiji. Naime, od ukupno 19 najrazvijenijih lokalnih samouprava, ~iji je stepen razvijenosti iznad republi~kog proseka, deset je iz Vojvodine. Me|u lokal-

nim samoupravama ~iji je stepen razvijensoti u rasponu od 80 do 100 odsto republi~kog proseka, od ukupno 33 samouprave, 15 je iz Vojvodine, a od onih ~iji je stepen razvijenosti od 60 do 80 odsto republi~kog proseka, od ukupno 47 samouprava – 16 je iz Vojvodine. Svega tri op{tine iz Vojvodine, od ukupno 46 lokalnih samouprava, spada me|u izrazito nedovoqno razvijene jer imaju stepen razvijenosti ispod 60 odsto republi~kog proseka, a od ukupno 27 devastira-

s minimalnom zaradom, iako su im prihodi ve}i. Tako|e, neuspele privatizacije naj~e{}e su bile ba{ u poqoprivredi, {to je, naravno, imalo negativan uticaj na ovu privrednu granu, dovelo do uni{tavawa poqoprivrednih preduze}a i zadruga, koje su bile mesto nov~anih tokova. Osim toga, na visinu prose~ne zarade zna~ajno uti~e i struktura zaposlenih, odnosno odnos broja zaposlenih u privrednim subjektima u dr`avnom i privatnom vlasni-

nih op{tina u Srbiji nijedna nije iz Vojvodine. Podaci o prose~noj zaradi u Vojvodini sli~ni su kao i oni koji govore o razvijenosti regiona u Srbiji. Naime, prose~na zarada je mawa od republi~kog proseka. Tako|e, vi{a je i prose~na zarada u beogradskom regionu. Mawa prose~na zarada u Vojvodini proizvod je nekoliko ~iwenica. Me|u najva`nijima je poqoprivreda, kojom se bavi veliki broj Vojvo|ana. U ovoj grani privrede nov~ani tokovi odvijaju se bez statisti~ke evidencije, a veliki broj poqoprivrednika se vodi kao lica

{tvu. U Vojvodini je, u odnosu republi~ki prosek, kao i na region Beograda, mawe zaposlenih u dr`avnim preduze}ima, a vi{e u privatnim firmama. Tako je u Pokrajini u preduze}ima s dr`avnim vlasni{tvom, gde su zarade ve}e, zaposleno 26,3 odsto radnika, a u beogradskom regionu ~ak 44,2 odsto. U privatnim preduze}ima u Vojvodini radi 60,5 odsto zaposlenih, a u Beogradu 50,9 odsto. Struktura zaposlenih u celoj Srbiji je 31,2 odsto radnika zaposleno je u preduze}ima u dr`avnom vlasni{tvu, a 54,6 odsto radi u firmama s privatnim vlasni{tvom. D.Ml.


6

TRe]e dOBA

utorak24.januar2012.

dnevnik

PENZIJE SIGURNE ZA OVU GODINU, ALI ZA NAREDNE – NE ZNA SE

Ko}eizdr`avatiostareluEvropu Evropska centralna banka izra~unala je da je u 19 zemaqa Evropske unije obim obaveza dr`ave u pogledu finansirawa penzionih fondova oko pet puta ve}i nego wihov zajedni~ki brugodug.Stru~wacizbogtoga smatrajudauzrokdrugogtalasa svetskeekonomskekrizenemogu postati toliko du`ni~ke obaveze dr`ava koliko penzio- ne. Ve}2009.obimobavezaevropskih zemaqa prema stanovni-

{tvudostigaoje30.000milijardi evra. Najve}i udeo postoje}ih penzionih isplata odnosi se na najrazvijenije ekonomije. Tako obaveze Nema~ke prema penzionerimaiznose7.600evra auFrancuskoj6.700.Vlademnogih evropskih zemaqa koje su nai{le na problem smawewa dr`avnogdugairashodabuxeta primenile su istu metodu – po~ele sudasmawujuobimfinansirawa u socijalnoj sferi. Istovremeno, stru~waci sma-

Sutrapenzije Isplatadrugogdeladecembarskepenzijezakorisniketeku}ih ra~una po~iwe sutra, dok oni koji svoje prinadle`nosti primajukodku}epo{taramoguo~ekivatiod~etvrtka. Ina~e,iznosna~ekujeistikaoiprethodni.

trajudasituacijanijebezizlazna i da jo{ uvek ima prostora za manevrisawe. Mnoge zemqe poku{avaju da ne nagomilavaju penzijske obaveze za daqi period. Po podacima UN, danas u Evropi ima vi{e od 20 odsto stanovni{tvastarijegod60godina. Po ovom pokazatequ evropski region vodi. Do 2020. godine gotovo 35 procenata Evropqana }e imati preko 60 godina.Narednogmesecaseo~ekuje obra}awe evropskog komesara za pitawe zaposlenosti LaslaAndora uvezisprevladavawem ekonomskih problema koji su neposredno vezani za starewestanovni{tvaEvrope. Dakle, u trenutku kada je stru~wacima i mnogo razvijenijihevropskihdr`avajasnoda sudanaspenzijeopasnijeodza-

PO AUSTRALIJSKIM ZABITIMA LEKARI PREGLEDAJU PACIJENTE VIDEO-LINKOM

Fond ima nekretnine i akcije Jedanodna~inadasespre~islompenzijskogsistemajesteida seFonduPIOvratenekretnineiakcijekojeposeduje.Naime, on,izme|uostalog,poseduje644stanakojisekoristezare{avawe stambenih potreba najugro`enijih korisnika i socijalno ugro`enih kategorija. Raspola`e i poslovnim prostorom od blizu120.000 kvadrata kojiseizdajeuzakup.Tusuigerontolo{kicentri,gara`eisli~no.Fondimaihartijeodvrednosti “te{ke”nominalno oko1,8milijardu dinara.

du`ivawa, srpskoj vlasti nije nimalo lako jer ve} godinama mu~imukudaispo{tujepenzionereidawihoveprinadle`nosti sti`u svakog meseca u dva dela. Jer, nekada je ~etvoro zaposlenih radilo za jednog penzioneraasadajetajodnosdovedendousijawa– 115zaposlenih radiza100penzionera.Timpodatkomimismodo{liusitua-

ciju,kaoibuxetEvropskeunije,dadotacijezapenzijesvevi{epretedaslomeekonomijujer mawak u penzijskom sistemu prevazilazi sumu ukupnog buxetskogduga. O~ekujeseda}eovegodineiz buxeta Srbije biti dotirano 250milijardidinaradabipenzijebileredovne.Ipak, svetawibuxetasveve}ibrojpenzio-

nera situaciju ~ine mawe izvesnom i ako se ne{to drasti~no nepromeni, penzije}eozbiqno biti dovedene u pitawe. Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} tvrdi da }e i ove godine dr`ava obezbediti redovnuisplatu12penzija, a{ta }e biti narednih godina – to niko ne mo`e da prognozira. Qaji}isti~edajegotovopolovina srpskog buxeta, odnosno 49,3odsto, predvi|ena zapenzije idopunuFondaPIO. – Nemabojazniodeventualne obustave penzija ili ka{wewa, ali je potrebna reforma sistema.Sobziromnatodaseradio politi~ki i socijalno osetqivoj temi, treba biti veoma pa`qiv da se prona|e model koji jeekonomskiodr`ivaliisocijalnopravedan– rekaojeQaji}. Qubinka Male{evi}

NEMA KO DA SASLU[A SAVETE LEGENDARNOG DIREKTORA ^ELAREVSKOG „DUNAVA”

Samosebezhirurga Nakotilisebiznismeni, menayeriieksperti nemo`e PacijentiuAustralijioboleli od raka, kao i oboleli stariji od 65 godina do svog doktorauskoro}emo}idado|u jednostavnim potezom kompjuterskog mi{a, ~ak i ako su od specijaliste ili doktora op{te prakse udaqeni nekoliko stot in a kil om et ar a. Vlad in „Tel eh elt“ prog ram, vred an 20,8milionaaustralijskihdo-

svak u oblast u Austral ij i spremqeno je izme|u milion i tri miliona dolara da bi se sprovelo dvogodi{we testirawe u kojem }e u~estvovati te{ko oboleli pacijenti, kao i oni kojima je potrebna palijativna nega. Izabrane su prete`no ruralne, te{ko dostupne oblasti, u kojima je zdravstvenanega, zbogizolovanosti,sve-

Dijagnozanavelikudaqinu

lara,po~iwedaseprimewujeu julu, a koristi}e nacionalnu internet {irokopojasnu mre`u da biunajudaqenijedelove ove slabo naseqene zemqe doneo mogu}nost kontakta s doktorom. Ovaj program, kojim se omogu}uje video-veza izme|u pacijenta i doktora, za sada je u probnojfazi,agradoviizajednice mogu prijaviti svoje dobrovoqcezaprobniperiod.Za

denanaosnovnore{avaweproblema. Min is tark a zdrav qa Taw a Plajbersek rekla je da je „Telehelt“sistemkojiobezbe|uje kvalitetnu medicinsku pomo} iuoblastimaukojimajedosada bilo gotovo nemogu}e obezbediti pregled stru~waka jer se do pacijenata na udaqenim farmama dolazi uglavnom helikopterima, {to je izuzetno skupo.

Zah vaq uj u} i „Tel eh elt u“, pacijenti }e lekarske savete dob ij at i dir ektn o u ku} i, a pregledi}ebitiobavqanivideo-vezom. Naravno, laboratorijski i ostali nalazi i daqe }emoratidaseradetransportovawemdobolnica,ali}epacijentimo}idami{qeweisavete dobiju iz prve ruke, bez komplikovaneprocedure. Iako su se pojavile informacijedastarijipacijentiodbijaju ovu vrstu le~ewa, ministarkazdravqaisti~edatonijeta~no. – Stariji pacijenti ne pla{e se tehnolo{kih novina, i mnogi su se prijavili za u~estvovawe u ovom pilot-projektu–rekaojeministarzatelekomunikacijeStivenKonroj. – Kori{}ewem ove tehnologijepacijentima}esepru`iti kvalitetnijanega –ka`epredstavnik Udru`ewa za brigu o starima Rod Jang. – Australijanci su se odavno opredelili za to da i u starosti `ele da ostanu nezavisni, da se le~e kod ku}e, a ovaj program }e im toomogu}itinanajboqimogu}ina~in. Po planu vlade, „Telehelt“ }e povezati pacijente, hirur{ke klinike, apoteke, kao i ustanove za brigu o starima i zdravs tven e radn ik e koj i se brinu o najstarijim Australijancima.Akoseprogampoka`e kaouspe{an,planjedasepro{iri na celu Australiju, pa i velikegradove. I. Vujanov

Nema ko da slu{a. A ve} bi i kratak „kurs” kodDragog]urguza,legendarnog direktora Tekstilnog kombinata „Dunav“ u ^elaravu, osvestio one koji su ube|enidasubrzopotezno posisali sva ume}a privrede i trgovine. Ovaj duhom vitalan ~ovek,iporedsvihneda}a koje je pre`iveo, pa i te{ke saobra}ajke, se}a se ne tako davnih vremena kada su industrijska preduze}a u Ba~kojPalanciiataru Drago]urguzuhladu„Lipe” radila punom parom, zapo{qavala 6.000-7.000 radnineke wegove biv{e kolege koje ka,adanasinepostoje. su u me|uvremenu avanzovale u – Sedamdesetih godina pro„menaxere”,konsultante,pa~ak {log veka „Dunav“, u kojem sam i eksperte, postali alergi~ni proveo pune 33 godine (sedam nasugestijepaswimavi{eine pride u „Teleoptiku“), kao kopri~a o poslu. Pametnom savet mercijalni i 13 kao generalni netreba,aonogadrugogzaludje direktor, zapo{qavao je 1.900 savetovati. radnika–se}ase]urguz.–Ve} –Srcemebolikad~ujemdasu 14. godinu sam u penziji, presemnoge fabrike po Srbiji koje liosamseiz^elarevauBa~ku samodli~nopoznavaoiswima Palanku, a ina~e sam rodom iz poslovao zatvorene, a qudi okoline Bosanskog Petrovca. ostali na Birou rada. Pamtim Fabrika „Dunav“ je izgradila da su se decenijama radnici ^elarevo, koje je i sada lepo, „Dunava„ odricali dela plate ali u vreme kada su na{i tekda bi kupili neku ma{inu ili stilciradiliutrismene,propodigli proizvodnu halu. Pri gla{avanojezagradskonaseqe kraju moga direktorovawa osenajlep{eucelojSrbiji.Posle tiosamdasuokomenenekimlasunekidrugipo~elidasekite diqudikojimani{tanijesvetu|imperjem. to, pa ni lojalnost prema fa]urguz, ina~e poznat po brici, te sam dve godine pred skromnosti, vajka se {to su sapenzijuoti{aoutzv.savetnike da{wi privrednici, pa ~ak i –pri~animaloogor~enDrago.

Navikaonatodadecenijama organizuje `ivot mnogoqudnih kolektiva,umeDragoi sebidaorganizujepenzionerski`ivot.Dase ne zaparlo`i u stanu prekoputacrkve,~esto svra}aukom{ijskipoznatipalana~kirestoran „Lipa“, kod gazda Srbe.Emmujetulepo, em blizu da ne okasni na zajedni~ki ru~ak sa suprugom i dve }erke koje dolaze skoro svakidan. –Danasjeu^elarevu prakti~no sve privatizovano, radi 17 preduze}a, alinijednonijeono{tojebiv{i „Dunav“. Male firme zapo{qavajuoko500radnikaiproizvodexambovre}eidrugeproizvode koje je nekada „Dunav“ izvoziouzemqeEUinekihgodinazara|ivaoipo20miliona maraka. Mi smo tada bili specijalizovani za Zapad, dok je kom{ijski „Sintelon“ osvajao Istok. Pamti moja generacija kako smo uspe{no sara|ivali s najve}imsvetskimkompanijama u proizvodwi repromaterijala za tepiharsku industriju, veziva i ambala`u, mogli bi mladi „biznismeni”odnasmnogotoga da nau~e, ali xaba. Zato je najboqedapenzionerskedaneprovodimuzfamilijuidobrekom{ije u „Lipi“ – setno }e ]urguz. M. Suyum

KAKO DOKTOR KA@E

Rastegqivegranicebola Naj~e{}i uzrok bola u ramenu, posebno u poznim godinama,jeo{te}ewetetiva ili tetivno-mi{i}neovojnice,kojaobuhvata ramenizglobsasvihstrana izuzev dowe. Tokom vremenadolazidotro{ewa tetiva, {to  izaziva gubitak snage ruke i bol pri pokretawu ramenog zglobaili~akikadsemiruje. ^esto se javqa i no}u. U po~etnom stadijumu bolesti mo`e pomo}i konzervativno le~ewe.

Istro{enaramenaboleino}u

Noge~uvajudobrumemoriju Seniorikoje~e{}ehodajuupolamawerizikujudaimoslabe mentalnesposobnostiilipostanu`rtvedemencije,ustanovili suameri~kinau~nicisUniverzitetauPitsburgu.Skenirawem mozga299ispitanika,prose~nostarih78godina,utvr|enojeda onikojinedeqnoprepe{a~eizme|u10i15kilometara,posle ~etirigodineimajuvi{etkivaukqu~nimdelovimamozga. Stru~waciverujudajeupravoizbegavawesmawewaveli~ine mozgaite{ko}aupam}ewu,dokojihina~edolaziupoznimgodinama,uzrokpozitivnoguticajahodawa.

Savetujeseizbegavaweradarukom iznadglave,ve`beistezawaiprimena nesteroidnih protivupalnih lekova. Ukoliko bol nije suvi{e jak,ve`bawemo`epomo}i. – Ukru}eno rame karakteri{e boliograni~enipokretiramenau svimsmerovima–obja{wavadrJovan Lebovi}. – Zglobna ~aura je skvr~ena, zadebqana i ima fibrozne promene. Zato se ruka obi~no dr`iutzv.za{titnompolo`ajui izbegava upotreba lakta i {ake. Ciqle~ewajesmawitibolispre~iti daqu uko~enost ramena. Bitno je upoznati bolesnika s prirodombolestiiuputitiganasvakodnevne ve`be radi odr`avawa pokretqivostiramena. A ve`be za rameni pojas se sastojeodkru`nihpokretarukunapredinazadtepodizawaispu{tawa ramena. Dobra ve`ba je da se spojedlanovinale|imairukepolako pomeraju dole-gore uz ki~mu. Trebanastojatidasesvakimdanom napredujeuve`bawu,pomalopre|e granicadokojeseju~euspelo,sve dogranicebola. J. Barbuza

Suboti~kido~ekkineskeNove godine Stanari i zaposleni u suboti~kom Gerontolo{kom centru su u sali Kolar~evog univerziteta u Beogradu do~ekali kineskuNovugodinusprestoni~kom filharmonijom.ZamenikdirektoraCentradrNenadIvani{evi} ka`e da saradwa s proslavqenim ansamblom traje vi{e odgodinudana. – Uvek se trudimo da na{im stan ar ima prir edimo ne{to

novo.Praksajedasvakadva-tri mesecastanariCentrauSubotic i ili Beo g radu slu{aj u filharmoniju –ka`eIvani{evi}. FilharmonijajeuokviruciklusaNovegodine,zakojijedobila i podr{ku EU ove sezone, osim 4.710. kineske, obele`ila 5772.jevrejsku,1433.islamskui 2012. po gregorijanskom i julijanskomkalendaru.

– Dragomije{tosmougostili bakeidekeizSubotice.Ovo je bila nesvakida{wa priliku da Novu godinu ~estitamo pet puta.Interesovawepublikeizuzetnojevelikopa}emosetruditi da ubudu}e uvrstimo u redovnusezonuovajciklus,~ijije ciqdapredstavidruga~ijekultureislavirazli~itost–obja{wava direktor filharmonije IvanTasovac. S. Ir{evi}


DIREKTOR CENTRA „SIMON VIZENTAL” I PO^ASNI GRA\ANIN NOVOG SADA

Zurof: Pomen pose}eniji nego pre Direktor Centra „Simon Vizental„ipo~asnigra|aninNovog SadaEfraimZurof govoriojeju~enapomenu`rtvamaNovosadske racijekodspomenika„Porodica„, anakontogaiuGradskojku}i,gde ga je ugostio gradona~elnik Igor Pavli~i}. Zurof je zahvalio na pozivu da u~estvuje u obele`avawu racije i

naveo da je, za razliku od prethodnihposeta2007.i2009,ovajputiznena|en ve}im brojem qudi na samompomenu.Kakojedodao,zavelikupose}enostmogubititriuzroka. -Prvirazlogjesedamdesetogodi{wica Racije, drugi razlog mo`e bitilepovreme,atre}i-politi~kekontroverzeuvezisaorganizacijom pomena. @elim da mislim da je

prvi razlog i pravi razlog pose}enosti.Akojedrugirazlogupitawu, itojeuredu,alipla{imsedajepoliti~ka kontroveza glavni uzrok zbogkogasenapomenupojaviloovolikoqudi-rekaojeZurof. Onjedodaodajetu`noto{tose de{avalo oko ovogodi{we organizacijepomena`rtvamaracijeidase nadada}etasituacijabitire{ena.

Novosadska utorak24.januar2012.

- Gradona~elnik Pavli~i} pokazao je veliku hrabrost i progutao ponoskakonebibiloodvojenogobele`avawa ovog tragi~nog doga|aja. Povrhsvega,ono{tosvi`elimoje daodamopo{tu`rtvama,adveceremonijenebibileprikladne-rekao jeZurof,kojijeve}ideogovoraposvetio nepravilnostima u procesu su|ewa[andoruKepiru. J. Z.

c m y

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

V remeploV Cipelari nadja~ali trgovce Namesni~ko ve}e za Ugarsku obavestilojeMagistrat,24.janua- ra1804. godine,dajecehcipelara izNovogSadazatra`iodasetrgovcimauwihovomgraduzabrani prodajacipelanabavqenihudrugimpokrajinama.Magistratje,ne pitaju}ikojestvarnonadle`anda usvojiiliodbacizahtevceha,odmah zaplenio sve cipele „strane proizvodwe”, koje su se na{le u trgovinama.Takojenastaodugogodi{wispor„zara}enihstrana”za kojiseneznakakojezavr{en,po{tougradskojArhivinemadokumenataotome. N. C.

NA KEJU OBELE@ENO 70 GODINA OD NOVOSADSKE RACIJE

Najcrwi dani u istoriji grada Nekoliko hiqada Novosa|ana odalo je po~ast `rtvama racije kojesuujanuaru1942.uNovomSadu i okolini sproveli ma|arski fa{isti. Molitvene pomene za nekolikohiqadapobijenihqudi, slu`ilisupatrijarhsrpskiIrinej iIsakAsiel,vrhovnirabin JevrejskezajedniceuSrbiji.Obele`avawu 70-godi{wice ovog

Molitvenepomene zanekolikohiqada `rtavaracijekojusu sprovelima|arski fa{istislu`ilisu patrijarhsrpskiIrinej iIsakAsiel,vrhovni rabinJevrejske zajedniceuSrbiji stravi~nog zlo~ina ma|arskih fa{istaprisustvovaojeiEfraim Zurof, direktor centra „SimonVizental”,dokgradskimipokrajinskim zvani~nicima, kao i ambasadorima Izraela i Ma|arske nije dozvoqeno da budu deo zvani~nog programa, ali su oni po~ast `rtvama odali po zavr{etkukomemoracije. Ma|arskifa{istisuujanuaru1942.zasveganekolikodanau

pravoslavnecrkve,~ijeobezbe|ewe mu nije dozvolilo da bude deozvani~nogprograma. - Danas smo obele`ili 70 godinaodnajve}etragedijeuistoriji Novog Sada i u ovakvom

Delegaciju, koju obezbe|ewe nije pustilo da u|e u ogra|eni prostor oko spomenika gde se slu`io pomen `rtvama, ~inili su gradona~elnik  Pavli~i}, predsednik Gradske skup{tine

Egere{i: Nikada ne sme da se zaboravi

Novom Sadu, ^urugu, @abqu i drugimmestimapobilinajmawe desethiqadaqudi.Potresnasu svedo~ewaoupadimauku}e,mu~ewu i zverskom ubijawu mu{karaca, `ena i dece. U krvavom piru Hortijevih fa{ista nestale su ~itave porodice Srba,Jevreja,Romaidrugih,mnoga su deca ostala siro~ad koja ni danas ne mogu da se pomire sa timdasuimroditeqipobijeni samozato{tosubilidrugevere,ilinacionalnosti. - Pri samoj pomisli {ta se de{avalo na ovom mestu pre 70 godina,pro`imanasjezailedi

se krv u `ilama. Tih nekoliko danaosta}eupam}enikaonajcrwiuistorijiNovogSada.Samo uNovomSadujepobijenojeoko 3.500 qudi ~ija je jedina krivica{tosubilidrugevereinacionalnosti.Kaohri{}anisve moramooprostiti,alinesmemo zaboravitikakosetakavzlo~in vi{e nikada nigde ne bi ponovio - rekao je patrijarh Irinej koji je sa nekoliko vladika vodio slu`bu posve}enu `rtvama racije. Gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} nije `eleo da komentari{e postupak Srpske

PredsednikSkup{tineVojvodine[andorEgere{i izjaviojedanasdaNovosadskaracijaiz1942.godinenesmebitizaboravqenai datrebadaopomiwenatodokakvetragedijedovodemr`wa,netrpeqivostiideologijepoputfa{izma. Povodom 70. godi{wice Novosadske racije, Egere{i je u saop{tewuistakaojeda}etajdoga|ajzauvekslu`itikaopodsetnikna tragi~no vreme u na{oj istoriji, na stradawe nevinih `rtava i strahotefa{izma. Podsetiojedasuuovovremepresedamdecenijanavi{emestau Vojvodiniizvr{enizlo~ininadnekolikohiqadaqudi,samozato {tosubilidrugenacionalnostiilivere.Wihove`rtveitu,mo`dainajtamnijustranicuna{eistorije,nikadanesmemozaboravitiimoramou~initisvedasevi{enikadaneponovi,rekaojepredsednikpokrajinskeskup{tine. „O~uvawe,promocijaija~aweme|unacionalnogime|uverskogpoverewasudokazda`rtveiz1942.godinenisuuzaludizgubilesvoje `ivoteidajese}awenawihdubokoukorewenouna{epam}ewe”,istakaojeEgere{iinaglasiodakolektivnakrivicabilokognaroda nepostojive}dapostojisamoindividualnakrivicaiodgovornost. trenutkumislimdajejedinova`nodasmisvibiliovdeidai ubudu}e treba da obele`avamo pomen`rtvamaovogzlo~inakojisenesmezaboraviti-rekaoje Pavli~i}.

AleksandarJovanovi},predsednik Skup{tine APV, [andor Egere{i, ambasadori Ma|arske iIzraela,OskarNikovic iJozefLevi. N. Perkovi}

RACIJA OBELE@ENA I NA [TRANDU

Niz Dunav venci, na pesku sve}e Vi{e stotina Novosa|ana okupilo se ju~e na [trandu da bi odali pomen `rtvama Novosadske racije. Na obali Dunava gde su ma|arski fa{isti brutalno bacali pod led na{e sugra|ane, pomen su slu`ili sve{tenici Srpske pravoslavne crkve, a okupqawe je organizovaloMemorijalnodru{tvo„Racija 1942”. Po zavr{etku pomena i nastupa me{ovitog inkluzivnog hora Ison pod vo|stvom Mi{e Blizanca, prisutni su niz Dunav pustili vence i cve}e, a u pesak stavili upaqene sve}e. -Tre}ugodinuzaredomseokupqamona[tranduimismosa~uvali jedinstvo Novosa|ana, jerovdenapomenuimasvihnacija. Sramota je da na [trandu nemaspomenobele`jaostradawuna{ihpredaka,auBudimpe{ti je otkrivena spomen plo~a na kojoj pi{e da je u Novosadskoj raciji najvi{e pobijeno

Foto:F.Baki}

U vreme kada je plate`na mo} mala, a potrebe velike, trgovci se dovijaju kako da u lokal privuku mu{teriju i na woj zarade. Smi{qaju razne akcije, prodaju dva proizvoda pocenijednog,aodavnopoznat na~inzaradejeiprodajarobe uzvau~eresapopustom,ukolikokupacuzmenekiskupqiartikal. Mogu}nost da kupe ne{to s popustom obradova}e {tedqivedoma}ice,anameru datostvarnoiuradepodgreja}eislatkore~ivosttrgovaca. Tu je za~koqica, jer ima ponekad i trgovaca koji izgleda shvatedasuseprera~unali,pa videdaimpopustineodgovaraju, i vau~er prestane da va`i, da se u trenutku kada je prilo`en desi da popusta nema jer je, eto, pokvaren ra~unar.Takokupacmo`einekoliko puta oti}i u prodavnicu zbogpravanapopust,anakraju ostati bez wega i jo{ pro}erdatislobodnovreme. Nacionalno udru`ewe za za{titu potro{a~a sve ~e{}eupozoravananazovi“akcije”. Qudi se ne osvr}u na upozorewa, a nakon lo{eg iskustvazapita}eseza{tonisuposlu{aliglasrazuma.Odgovor je jednostavan: zato {tonemajupara. N. Radman

Foto:B.Lu~i}

Popust,gorka iluzija

Srba.Ufebruaru}esepojaviti kwiga „Otkrovewe genocida: Novo svedo~anstvo o pokoqu Srba i Jevreja pod ma|arskom

okupacijom”. Prvi deo kwige govori o zlo~inima Miklo{a Hortija u Vojvodini, Me|umurju,RumunijiiMa|arskoj,adru-

gideojeoNovosadskojracijirekao je istori~ar Aleksandar Veqi}. D. Ig.


8

nOvOSAdSkA HROnikA

utorak24.januar2012.

dnevnik

NA SPOJU BULEVARA EVROPE I NAJVA@NIJEG PRAVCA KROZ SRBIJU

KodKoridora10placevi ibogatimaskupi Foto:F.Baki}

SINO] U GRADSKOJ KU]I

Koncertpitomaca „Privrednika” Koncertom u Gradskoj ku}i, sino} je obele`eno 19 godina rada Fondacije „Privrednik”. U kulturno - umetni~kom programuu~estvovalisusada{wii biv{i pitomci Humanitarnog fonda „Privrednik”. Ina~e, obele`avawu jubileja prisustvovao je i zamenik gradona~elnikaZoranMandi}. Fondacija „Privrednik” u svojeredoveprimatalentovane sredwo{kolce i studente, koji nakonkursupro|ustroguselek-

ciju i pru`a im moralnu, finansijskuiostalevrstepomo}i naputukrozwihovo{kolovawe i usavr{avawe. Ve} 19 godina Humanitarni fond „Privrednik”delujeuNovomSadu.Zato vreme primqeno je vi{e od 2.000 stipendista koji su zavr{ili{kolovaweiliseidaqe {koluju za oko 70 razli~itih zanimawa u zemqi i na presti`nim univerzitetima u inostranstvu. D. Ig.

U [KOLAMA „SVETOZAR MARKOVI] TOZA” I „KOSTA TRIFKOVI]”

Nadogradwakasni Madajeranijenajavqenoda }e gra|evinski radovi na nadogradwi osnovnih {kola „Kosta Trifkovi}“ i „Svetozar Markovi} Toza“ biti zavr{enido19.januara,ali,kako saznajemo, poslovi kasne. Direktor {kole „Kosta Trifkovi}“ Milan Spasojevi}rekaojeza„Dnevnik”dase wemu~inidabigrubiradovi mogli da budu zavr{eni tek polovinommarta. - Novo krilo je spojeno, sa spoqnestranejefasadazavr{ena, sada se mewaju instalacije,anakontogasledimalterisawe. Ujedno, ravan krov je saniranistavqenajeizolacija,asre|enjeisuteren.Me|utim,tojo{nijeniblizukraja,jerimatudostadaseradi. Prenekidansmoi{lidabiramoplo~iceza{kolukoje}e unovomdelubitizalepwene– ka`e Spasojevi} i dodaje da

tek po{to sve bude gotovo, sledi sre|ivawe i opremawe u~ionica. Pro{irewe {kola „Svetozar Markovi} Toza“ i „Kosta Trifkovi}“ se realizuju u okviruprojekta„Programmodernizacije{kola“,asredstava za nadogradwu obe {kole obezbedila je Vlada Republike Srbije, putem zajma od Evropskeinvesticionebanke. Osnovna {kola „Svetozar Markovi}Toza“bi}enadogra|ena sa oko 1.600 metara kvadratnihnovogprostora,aplanirana je kompletna sanacija preostalogdelaravnogkrova. U Osnovnoj {koli „Kosta Trifkovi}“ bi}e dogra|eno jednokompletnokrilozgrade povr{ineoko1.300metara Iu{koli„SvetozarMarkovi} Toza”, kako saznajemo, radovikasneuodnosunadogovorenovreme. Q. Na.

VisokeceneplacevanaspojuBulevaraEvropeiKoridora10,uzonipoznatojkaoindustrijska,uzrokovalesuslabu prodaju, jer vlasnici svoje ogromne parcele prodaju po ceni od 120 evra po kvadratu. U ekonomskoj krizi koja potresatr`i{tejo{od2008.niindustrijalcinisuspremnidaizdvojeve}ekoli~ine novca, {to nam je potvrdio i direktor u Agenciji za nekretnine „Solis”DraganPetrovi}. -Spoj Bulevara Evrope i Koridora je industrijskazona,acenetihplaceva,~ija veli~ina prelazi hektar, prili~no su visoke. Ukoliko je plac sa kompletnom infrastrukturom, za wega tra`e oko 120 evrapokvadratu,{tojemnogo.Akouzmemouobziri~iwenicudajeinteresovawe

slaboskorodajenemogu}eprodatiih-isti~ePetrovi}. Premare~imaPetrovi}a,pove}awecene kvadrataovihplacevamo`esesagledatijedinouslu~ajukadajevlasnikparcelukupio ranijezamawukoli~inunovca,asadajeprodajepovi{ojceni. -Utomdeluimavlasnikakojisuzemqu ranijekupilira~unaju}ida}egakasnije prodati po visokim cenama. Trenutno im jekrizapomrsilara~unicu-ka`ePetrovi}. [toseti~eostalihplacevanaBulevaru Evrope, predvi|eni su uglavnom za kolektivnu gradwu. Iz Agencije „Bulevar nekretnine”saznalismodasucifreprili~ni visoke cifre koje se tra`e za ove parcele.

-Za plac od 650 metara kvadratnih blizu Bulevara Evrope vlasnik tra`i 288.000 evra,atojemnogo.Ovazonapredvi|enajeza kolektivnugradwu,azatakvugradwuplacevimorajubitive}i,pajeovajte{koprodati, jer oni koji prave ku}u nemaju para da plate toliko- ka`e agent prodaje agencije „Bulevarnekternine”JasminaMilanovi}. Dodajedazakolektivnugradwuimaipogodnih placeva od 1.300 kvadrata, ~ija je cena 257.000evra. -Trenutnosubrojnijislu~ajevidasequdi dogovoresainvestitorom,pauzamenuzastaruku}uiplacnakojemseku}analazi,dobiju stan.Kako}esedogovoritisainvestitorom zavisiodku}eiveli~ineplaca-isti~eMilanovi}idodajedasucenenekretninauodnosunaprethodnegodineopale. N. Radman

EVROPSKO PRVENSTVO U RUKOMETU NIJE SE POSRE]ILO NEKIM KAFEYIJAMA

OkoSpensaprohibicija, uLazeTele~kogzarada O~ekivawa nekih vlasnika kafi}a i restorana da }e im Evropskoprvenstvourukometu doneti malo ve}u zaradu, imaju {arenepiog.Nekimasenadenisu obistinile zbog zabrane to~ewaalkohola:padprometanajvi{e se osetio u lokalima na stadionu „Kara|or|e” i u okolini Spensa. Ne pose}uju ih strani navija~i, a stalni gosti sutako|eprestalidadolazejer

nemogudapopiju~a{upiva,ili vina. Vlasnik poznatog kafi}a „Sting”,kojisenalazinasevernoj tribini stadiona, Pavle Prentovi} ka`edajeposaoukafi}ima i restoranima u bliziniSpensatrenutnopotpunouga{enidanerazumeza{tojeuvedenazabranato~ewaalkohola. -Nadalismoseda}emomalo vi{e zaraditi, ali to se jedno-

stavno nije desilo. Zabrana je nasnaziodpodnevado2~asaujutru, tako da retko ko uop{te ulazi kod nas. Navija~i uglavnomodmahnakonutakmicaiduu centar ili u slu~aju Hrvata i Ma|ara putuju nazad u svoje zemqe-ka`ePrentovi}. Druga~ijaslikasemo`evideti u oficijelnoj fan zoni u UliciLazeTele~kog,gdenamje

radnikjednoglokalarekaodase prometuvelikojmeripove}aoi dajenajvi{edosadabilofrancuskihnavija~a. -DolazenamiMa|ari,[panciiHrvati,adosadasenijedesioninajmawiincident.Svisu jako kulturni i de{ava se da ostanu u kafi}u i po nekoliko sati i da ostave mnogo novca navodiovajkonobar. G. ^.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Definitivnivodi~ krozgovortela” Iz¬da¬va~ke ku¬}e “Mono i Mawana” i “Alnari” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a,ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj

akciji nisu bili dobitnici, biti darivani po pri¬me¬rkom kwige „Definitivni vodi~ kroz govor tela”AlanaiBarbarePiz uizdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari “Vulkan”,u tr`nom centru “Merkator”. Jo{ jedan bestseler od autora tri obimne i veoma duhovite studije o ozbiqnim stvarima:

mu{ko-`enskim odnosima, koje su ve} objavqene u na{oj ediciji „@ivotne strategije”. U ovoj kwizi,kojajerezultatvi{eod30 godina zajedni~kog znawa i anga`ovawa,AleniBarbaraPiz, me|unarodno priznati stru~waci zame|uqudskeodnoseigovortela, otkrivajuvamtehnikekoje}evam pokazatikakodatuma~itegestove i ~itate neizgovorene misli i emocije i, ono {to je najva`nije, kako da izvu~ete pravilne zakqu~ke. Iz ovog stru~nog priru~nika, napisanog prepoznatqivim duhovitim stilom, sazna}ete da govor tela qudi otkrivadaseono{togovore~esto bitnorazlikujeodonog{tozaista misle ili ose}aju. Ve}ina qudi vidisamoono{tomislidagleda. Kroz devetnaest poglavqa dobi}ete odgovore na neka od pitawa koja su vas najvi{e zbuwivala u vezi s tim za{to se qudipona{ajunaodre|enina~in, a zauvek }ete promeniti i va{e pona{awe. Nau~i}ete, na primer, kakodaanaliziratestiloverukovawa,kakoosmehmo`edaprevari mozak, kakve sve signale {aqu rukeilio~i,za{to`enenajboqe la`uilikakonamnogeotkrivaju ono {to nam je na umu. Pro~itav{iovukwigu,ose}a}ete sekaodasteupravoupalilisvetlousobiivideliono{toseoduvektamonalazilo–samo{tosad ta~noznate{tajetoi{tatreba dauraditeuvezistim. A. Va.

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452

Izakulisanered Dali}eikadabitiuklowene „Neimarove”barakeizme|uLimanaiTelepaikada}eseureditideouliceSimeMatavuqado uliceLazeLazarevi}a?Nijeva`noimatilepoure|enebulevare,aokowihpravihaos.Ujedno dasezahvalimo{tosmomi`iteqi Ju`nog Telepa, napokon, dobili kanalizaciju i tucanik porednasipa. 061/1570... *** Kadabinovinaripitaliprodavcekozmetike,patika,ga}ica iostalih„krpica”naFuto{koj pijaci{tasveimajuod{kolske spreme,kojefakulteteivisoke {kole,aondaodRodoquba[abi}a,poverenikazainformacije od javnog zna~aja, (ako ne mo`edruk~ije)zatra`iliinformaciju o stepenu obrazovawa odbornika u Skup{tinigrada,~lanovaGradskeuprave,JPiJKP,aonda to poku{ali  da saznaju na teritorijiceleSrbije,bi}e svima jasno za{to nam sveideovakokakonamide. Iutoime,zapevajmoTomi Zdravkovi}u u ~ast :”... Dotakosamdno`ivota...„ 063/1050... *** Ve}nekovremesede{ava da ~ovek koji pi{e vodu po ku}amatoba{ineradikakotrebailisa„Vodovodom i kanalizacijom” u koperaciji pravi blok tarife, ne

upisujepravopotro{enostawe, uvekne{tomawe.Adamiina~e zalepimo na vrata od ulice koliko je pravo stawe, pa kad se bunimo platimo lud ra~un kao da imamo fabriku. Kada telefonomjavimopotro{wuprobijamo sve tarife. Zbog ~ega? Ko toproverava? 064/1844... *** Kako se „Eletrovojvodina” poigrala sa potro{a~ima? Pozivomdasera~uniplatenavreme, do 20. u mesecu, time }e se ostvariti odre|ena umawewa ra~una.Danas,20.01.uKa}u,jo{ nemara~una,ina~esti`uodmah posle10.umesecu.Nira~unaza struju,niza“Informatiku”. 064/9949...

*** Pretpostavqam da ove novine ~itaju psihijatri i neuropsihijatri,pame`ivointeresuje wihov stav o tome da li su normalni ovi koji se bore za vlastuprezadu`enojdr`avi,u dr`avi u kojoj je mnogo toga propalo, uni{teno, gde gotovo ni{ta ne funkcioni{e kako treba, ili sam mo`da ja nenormalan, zato {to sam ube|en da tunemani„P”odpatriotizma, ve}iskqu~ivointeres,i`eqa daseodovognarodaotmeiono {tose~uvaza„crnedane”ine dajBo`e?! 063/1050... *** NezadovoqnipaoriuVojvovodiniunapredve}znajuzakoga}e

na izborima glasati. „Nezadovoqni”paori[aba~kogokruga. 064/3078... *** Dana 22.01.2012. godine na MAS-u 15 promrzlih putnika ~eka autobus za Sarajevo koji polazi u 23.30sati. Nakon sat vremena uzaludnog smrzavawa saznaju da autobus ne}e i}i, jer prevoznik (vlasnik) nije zadovoqan brojem prodatih karata. [tare}i????? 064/7088... *** VelikohvalanapisawuokasarnidrAr~ibaldRajs.Mismo ro|eni Novosa|ani, a nismo znali taj podatak. Predlog ministarstvuodbranedajeobnovi ismestisvesvojevojneradnike, jer je ona i namewena za vojsku,aoslobodidrugekasarneugradu. 063/6352… *** Svaka~astza063/5451... 064/3323... *** Grad on a~ eln ik Nov og Sad a g. Pav li~ i} nem a pravodakomemoracijupovodom Racije ustupi crkvi,jerjetopomenstradalim gra|anima, jer instituc ij a grad on a~ eln ik a preds tav qa sve gra| an e ovog grada, te prema tome wegovaulogauobele`avawu ovog doga|aja mora bitivode}a. 063/5243…


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

utorak24.januar2012.

9

A KAD PRO\E FESTIVAL RUKOMETA…

Foto:F.Baki}

Spensugase struju igrejawe? MINISTAR DA^I] OTVORIO ISPOSTAVU POLICIJE NA NOVOM NASEQU

Redovimawi, bezbednostboqa Regionalni centar za kontrolu dr`avne granice prema Hrvatskoj i dugo o~ekivanu policijsku ispostavu na Novom nasequ otvorio je ju~e ministar unutra{wih poslova Ivica Da~ i} u Uli ci Stevana Hladnog broj 1. Nova {alter sala trebalo bi jo{ da smawi redove pri izdavawu li~nih dokumentata, registarskih tablica, saobra}ajnih i voza~kih dozvola, a kako je ministar najavio, do kraja godine ispostavu }e popuniti i osamdeset novih policajaca. - Obuka jednog dela qudi ve} je u toku, re~ je o novim radnim mestima, a ne o tome da se policajci prebacuju iz drugih kraje-

va grada i tako tamo prave mawak - rekao je Da~i}. Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} saop-

nara proteklih godina policiji kroz razli~ite vidova pomo}i da se poboq{aju bezbednost i usluge, a u ovu zgradu ulo`io je

Ustanicijeinova{alter-sala.Dokrajameseca bi}epostavqenna~elnikpolicijeuNovomSadu. adokrajagodineispostava}edobiti 80novihpolicajaca {tio je da je bezbednost jedno od osnovnih pitawa. - Ova policijska uprava treba pored Novog naseqa da pokriva i Adice, Satelit i Telep, gde `ivi nekih 150 hiqada qudi. Grad je dao preko 93 miliona di-

preko 3,5 miliona dinara - izjavio je Jovanovi}. Iako po re~ima Da~i}a zamenik na~elnika gradske Policijske uprave StevanKrsti} posao obavqa dobro, {to komentari{u i ovda{we politi~ke struk-

ture, do kraja meseca }e kona~no postaviti na~elnika policije u Novom Sadu. Me|unacionalne incidente koji su se de{avali u Pokrajini po mi{qewu predsednika Skup{tine Vojvodine [andoraEgere{ija ne treba ni umawivati ali ni preuveli~avati, nego osuditi a po~inioce privesti pravdi. - Situacija u bezbednosnom smislu u Pokrajini je stabilna i broj incidanata koji se mogu okarakterisati kao me|unacionalni izuzetno su niski u odnosu na neke ranije godine. U narednom preriodu zapo{qava}emo ve}i broj pripadnika nacionalnih mawina u policiji - zakqu~io je Da~i}. A. L.

ODBORNICI U PETAK ODLU^UJU

Privatnikapitalulazi u„Vodovod”? Na dnevnom redu Skup{tine grada, koja }e se odr`ati u petak, na}i}e se i Predlog projekta javno-privatnog partnerstva za izbor strate{kog partnera, koji }e zajedno s Gradom obavqati delatnost proizvodwe, prerade, distribucije pitke vode i prikupqawe i preradu otpadnih voda na teritoriji grada ukqu~uju}i i prigradska nseqa. Ova ta~ka nema sumwe privu}i }e najvi{e pa`we, ne samo odbornika ve} i javnosti, zbog ulaska stranog kapitala u gradsko komunalno preduze}e. Me|utim, ju~e nismo uspeli da dobijemo informaciju od lokalne vlasti o tome kako je Grad zamislio da sprovede projekat javno-privatnog partnerstva, a da izbegne gre{ke zemaqa u tranziciji, gde se kao lo{im potezom pokazalo dovo|ewe stranog kapitala, te su morali da se poni{tavaju ugovori izme|u stranih partnera i lokalnih vlasti, i vodovodna preduze}a opet vra}aju u okriqe lokalnih samouprava. Na tu temu jedino je bio raspolo`en da komentari{e Sindikat

tizaciji komunalne privrede smatraju}i da komunalna delatnost treba da ostane u vlasni{tu lokalnih samouprava, kao {to je to slu~aj i u okolnim zemqama. Mada je svojevremeno lokalna vlast poru~ila da ulazak drugog kapitala ne zna~i istovremeno i vlasti~ku transformaciju, odnosno priva-

Sindikatzaposlenihustambeno-komunalnoj delatnostigradaprotiviseprivatizaciji smatraju}idakomunalnadelatnosttrebada ostaneuvlasni{tulokalnihsamouprava. Ju~enadle`niugradubezkomentara zaposlenih u stambeno komunalnoj delatnosti grada gde nam je re~eno da }e se javnosti obratiti za dan dva, ~im prou~e skup{tinski materijal, koji imaju. Ovaj sindikat se protivi priva-

Se}awena Karlova~kimir Povodom 313 godina od sklapawa Karlova~kog mira u biblioteci „Branko Radi~evi}” u Sremskim Karlovcima ve~eras u 19 sati bi}e odr`an program, kojim }e biti obele`en ovaj

zna~ajan istorijski doga|aj. Nastupaju istori~ari dr Drago Wegovan i @arkoDimi}. U muzi~kom delu programa u~estvuje flautistkiwa Marijana Hupik. Z. Ml.

U LIKOVNOM SALONU U KATOLI^KOJ PORTI

Ointernetportalu „Videoartnet”

Ameri~ki internet portal za video umetnosti „Videoart net” bi}e projektovan ve~eras u 20 ~asova u Likovnom salonu u Katoli~koj porti 5. Projekcija se odr`ava u okviru ciklusa „Svet digitalne umetnosti”. O portalu i prikazanim video radovima govori}e AndrejTi{ma. I. D.

Izlo`banaFTN-u Izlo`ba slika i skulptura, ~lanova Udru`ewa fakultetskih nastavnika i nau~nika Vojvodine bi}e otvorena danas u 18 ~asova u holu Fakulteta tehni~kih nauka, Trg Dositeja Obradovi}a 6. Svoje radove }e izlo`iti akademik med. Vladimir Jokanovi}, prof. dr Milan Matavuq, prim. dr sci. DobroslavUli}, prof. dr Milorad@iki}, prof. dr NevenkaPetrovi}, prof. dr An|elkaHorvatovi}i prof. dr SlobodanKrwetin. Izlo`ba se odr`ava povodom 50 godina postojawa Udru`ewa, a ulaz je slobodan. G. ^.

tizaciju JKP „Vodovod i kanalizacija”, u Sindikatu komunalaca su tvrdili suprotno, ~im je Grad pre vi{e od godinu dana najavio mogu}nost ulaska drugog kapitala.

- Dolazak privatnog kapitala u vodovodno preduze}e nije se pokazao kao dobro re{ewe u okolnim zemqama, pri svega {to je kubik vode drasti~no poskupeo, a Novosa|ani ve} sada pla}aju najskupqe vodu u Srbiji - kazao je predsednik sindikata komunalaca Zoran Radosavqevi} i poru~io lokalnoj vlasti da se raspita kakvo je lo{e iskustvo imala ma|arska prestolnica Budimpe{ta i grad Pe~uj i za{to su Ma|ari morali da raskidaju ugovore sa strancima. Uz to, novosadski gradski oci mogu da vide kako besprekorno funkcioni{u vodovodna preduze}e u Sloveniji pod upravom tamo{wih lokalnih vlasti. Radosavqevi} je podsetio da je letos sindikat skupio oko 30.000 potisa gra|ana u nameri da Grad na osnovu tih potpisa raspi{e referendum, kako bi se Novosa|ani izjasnili da li su za ulazak privatnog kapitala u „Vodovod”. Potpisi nisu jo{ dospeli na dnevni red gradskog parlamenta. Z. Deli}

IZ KARLOVA^KE TURISTI^KE ORGANIZACIJE

DolepotaSrema blututom

Turisti~ka organizacija op{tine Sremski Karlovci (TOOSK) privodi kraju projekat „Unapre|ewe kapaciteta u turizmu vojvo|anskog klastera”, koji su pomogli Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvo finansija Holandije i Pokrajinski sekretarijat za privredu. Do 31. januara treba da budu zavr{ene radionice u kojima u~estvuju predstavnici sremskih op{tina Sremski Karlovci, Irig, Ruma, In|ija i [id, posle ~ega }e biti ura|ena studija kao vid strate{kog dokumenta sa re{ewima do kojih se do{lo tokom relaizacije projektnih zadataka. Po re~ima direktorke TOOSK-a Jasmine Beqan-Iskrin, u centru pa`we ovog projekta jeste Srem i wegova turisti~ka ponuda, odnosno kako je podi}i na vi{i nivo. U prvoj fazi kreiran je elektronski informator, aplikacija, koju }e turisti mo}i preko blututa da preuzmu, a sadr`a}e op{te informacije o

Vojvodini, posebno o tome {ta treba da obi|u u Sremu, gde mogu da se smeste i sli~no. Ove blutut aplikacije do kraja januara bi}e postavqene na svim grani~nim prelazima sa Vojvodinom i na sedam najfrekventnijih mesta u Sremu, zahvaquju}i ~emu }e stranim turistima ~im pre|u granicu biti dostupne informacije o mestima na koja nailaze. - Na izleti{tu na Stra`ilovu u okviru druge faze postavqeno je 26 lo`i{ta, dve informativne table na platou i ozna~ena pe{a~ka staza od podno`ja brega na kom je sahrawen Branko Radi~evi}, pored wegovog nadgrobnog spomenika do manastira Velika Remeta i Grgeteg - ka`e Jasmina BeqanIskrin. - U tre}oj, posledwoj etapi bavili smo se ja~awem upravqa~ke strukture u ovih pet op{tina Srema, definisawem marketin{kog nastupa i razra|ivali prodajnu delatnost. Z. Ml.

Sport sko po slov ni cen tar Voj vo di na (Spens) bi mogao od 1. februara, posle Svetskog prvenstva u rukometu, da ostane bez struje i gre ja wa, ka `e pred sed nik sin di ka ta u ovoj grad skoj firmi Zoran \or|evi}, dodaju}i da je to nezvani~na informacija, koja kru`i po preduze}u me|u zaposlenima, ali uprokos tome verovatna. - Du go vi pred u ze }a su ogrom ni, a re pro gra mi za struju i grejawe se ne namiruju uredno - ka`e \or|evi} i dodaje da ukoliko Spens ostane bez ova dva energenta, nasta}e direktna i indirektna {teta po preduze}e i zaposlene, koja se ne}e mo}i nadoknaditi ni u narednih decniju, dve. - Ne mogu da verujem da Grad sa poslovodstvom preduze}a, “Elektrovojvodinom” i “Novosadskom toplanom” ne mo`e da na|e re{ewe za du`i period - ka`e \or|evi}. Prema wegovim re~ima pri~e o prekobrojnim radnicima i velikim platama na Spensu su povr{ne i neozbiqne. - Niko do sada nije napravio ozbiqnu sistematizaciju radnih mesta, a nedostaju

nam izvr{ioci koji }e da rade na licu mesta - ka`e \or|evi} i dodaje da je sada{wi direktor jedan od korekt ni jih, ali o~i gled no, nema snagu da otvori vrata i u Gradskoj ku}i. Di rek tor Spen sa Bor is Barjaktarovi} potvrdio je ju~e da se reprogrami ne servisiraju na vreme, ve} tu i tamo i ne prema utvr|enom roku, te da zato predstoje ozbiqni razgovori, ali tek posle Svetskog prvenstva u rukometu, kome je sada sve podre|eno. Kako je kazao direktor, za sa da, ne ma na pi sme no od “Elek tro voj vo di ne” i To plane da mo`e da se desi da pred u ze }u bu du is kqu ~e ni gre ja we i stru ja.Ova dva preduze}a, naveo je, sada se staraju da prvenstvo u rukometu protekne kako dolikuje. - Godi{we za komunalije firmi treba oko 160 miliona dinara, {to se ne mo`e obezbediti, pa treba tra`iti re{ewa na duge staze, {to Grad kao osniva~ preduze}a mora da shvati. O~igledno je da nam je pomo} Grada u finansijskom smislu vi{e nego potrebna - zakqu~io je direktor. Z. Deli}

Kwi`evnove~e posve}eno SlobodanuTi{mi Kwi`evno ve~e posve}eno ovogodi{wem dobitniku NINove nagrade SlobodanuTi{mi i wegovom romanu „Bernardijeva soba” odr`a}e se ve~eras u 19 ~asova u velikoj sali Kulturnog

centra, Katoli~ka porta 5. U~estvova}e Vladislava Gordi} Petkovi}, Vladimir Kopicl, Laslo Bla{kovi} i Slobodan Ti{ma. A. Va.

Srpska enciklopedija Kapitalno izdawe Matice srpske, Srpske akademije nauka i umetnosti i Zavoda za uxbenike „Srpska enciklopedija„, koja je posve}ena kulturno istorijskoj ba{tini srpskog naroda, bi}e predstavqena ve~eras u 19

sati u sve~anoj sali Matice srpske. O enciklopediji }e govoriti akademik ^edomirPopov, dr Miroqub Albijani}, akademik \or|eZlokovi}, prof. dr Darko Tanaskovi} i prof. dr DraganStani}. I. J.

Iskqu~ewastruje Danas - Ka}: od 8 do 16 sati povremeno po potrebi u pojedinim ulicama. ^erevi}:od8.30do13.30 sati deo vikend naseqa Sun~ica prema Kalu|erici. Veternik:od9do11sati Mije Aleksi}a, Rivni~ka i deo ulica R.L.\uki}a i D.Srejovi}a u Veterniku. Futog:od 9do10.30 sati Novi Futog. Koviq:od9do11.30 sati Su{ara i Zemqoradni~ka zadruga. Sutra-^enej:od8.30do12.30 sati sala{i Brzakovi, \ur|evi}, Raki} i mesara „[trand”. Bege~:od11.30do13.30 sati crpka B.Palanka i Bege~ka jama. Ka}:od8do16 sati povremeno po potrebi u pojedinim ulicama. ^erevi}:od8.30do13.30 sati deo vikend naseqa Sun~ica prema Kalu|erici.


VOJVODINA/NOVISAD

utorak24.januar2012.

DNEVNIK

c m y

10

УСКОРОГРАДИЛИШТЕКОДЈЕЗЕРАБОРКОВАЦ

Изградњабазена почињеумарту Штићеници„Нашекуће”

УСПЕЛАХУМАНИТАРНААКЦИЈА „УЛИЦАОТВОРЕНОГСРЦА“

„Нашој кући” 32.000динара КИКИНДА: Током манифестације под називом „Улица отвореног срца“ коју је 1. јануара организовало Јавно предузеће Информативни центар Кикинда – Радио Кикинда, за штићенике „Наше куће“ прикупљено је 32 хиљаде динара. Новац је уручио директор Драган Влајнић. -Првог јануара смо затворили улицу, али смо отворили срца преко 500 Кикинђана који су дошли и учествовали у хуманитарној акцији коју смо, овога пута, наменили корисницима „Наше куће„. Информативни центар Кикинда, односно Радио Кикинда ће наставити са хуманитарним акцијама, посебно намењеним деци наше општине.

„Улица отвореног срца„ први пут је организована у Кикинди, а позиву Радио Кикинде, одазвали су се представници локалне самоуправе, фабрике „Банини„, Удружења пољопривредних произвођача „Банатска ленија„, дечији хор „Чуперак„, али млади из „Наше куће„ и више стотина грађана. Добровољни прилози прикупљали су се продајом куваног вина, слаткиша и рукотворина корисника боравка каже Влајнић. -Врло смо срећни и захвални. Надам се да ћемо и убудуће сарађивати и помоћи нашој деци - рекла је председница Удружења Снежана Сењи. А.Ђ.

Дан отворених врата БЕЧЕЈ:Традиционалном акцијом по имену „Дан отворених врата”, запослени у бечејској ОШ „Здравко Гложански” упознају родитеље будућих ђака првака с радом школе и могућностима које ова школска установа пружа деци током основног школовања. Таква акција одржава се данас од 17 сати и школска врата су отворена за све родитеље чија деца у септембру треба за започну школовање. В.Ј.

DANAS U NOVOM SADU POZORI[TA Srpskonarodnopozori{te:scena„PeraDobrinovi}”drama„Urnebesna tragedija”(19.30),scena„Jovan\or|evi}”opera„Mileva”(19) Novosadskopozori{te:„^ongoriTinde”(19) Pozori{temladih:velikasala„Povodomgaleba”(20)

BIOSKOPI Arena: „Parada” (15, 17.15, 22.30, 20.20), „Najmra~niji sat” (20.30, 22.25), „Alvin i veverice 3: „Urnebesni brodolom” (12.20, 14.15, 16), „NovagodinauWujorku”(20.10,22.40),„MisijaspasitiBo`i}”(11.10, 15.10),„[erlokHolms:igrasenki”(17.30,20,22.35),„Ma~aku~izmama”(11,14.1013.45,15.30,17.45,18),„Nemogu}amisija:protokolduh” (19.45), „Sumrak saga: praskozorje” (18.10), „Pono} u Parizu” (22.15), „Kungfupanda2”(12),„DedaMrazovmalipomo}nik”(13.15),„Hepifit 2”(11.15,12.10,13.10,16.10),„Mu{karcikojimrze`ene”(19.30,22.20), „Mapetovci”(14,16.15,18.15) KulturnicentarNovogSada:„Torinskikow”(18.30),„Nepla{isemraka”(21)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od petka u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: MarijaNovakovi} iz Novog Sada (dve devoj~ice), DEVOJ^ICE: BrankaJagarac, Sla|anaKohanec, JelenaVajagi}-Brankov, SowaVuli}evi}, MarijanaJovanovi}, TamaraGujanica, AnaMickoska, TatjanaPejak-[ikoparija, JelenaJeli~i}, Maja Kovijani}, Sla|an Popovi}, Jelena Stoji} i Sawa Stoji} iz Novog Sada, MajaNikoli} iz Derowa, PersidaJali} iz Nadaqa, Valeria^olakiz Budisave, MarinaRebi}iz Stepanovi}eva, MilenaStjepanovi} iz ^erevi}a, DraganaRoga~evi}iz Ratkova, @eqanaStankovi} iz Nove Gajdobre i Helena\urkovi}iz Zmajeva, DE^AKE: KlaraBiriwi-Milosavqevi}, BarijeAhmeti, Jovana[omkerekii RadicaDo{en iz Novog Sada, NedaSubi}iz Futoga, MartinaDuvwak iz Temerina, JelenaOpa~i} iz Novih Karlovaca, DanijelaJankov iz Banatskog Kara|or|eva, ErikaKujovi} iz Sremskih Karlovaca, Tamara U{jak iz Ba~kog Petrovca, TatjanaVizi iz \ur|eva, Maja@ivi} iz In|ije, SandraMarkovi} iz Ba~ke Palanke, Marica Nikoli} iz Gardinovaca, Bojana Pavlovi} iz Vilova i SandraBucalo iz Vrdnika.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Jelisav Velimira A~anski (1934) u 9.45 sati, Jelena Milo{a Nem~ev (1935) u 10.30, Qubinka Koste Piri (1933) u 11.15, Stana Milovana Pantovi} (1937) u 12, Jano{ Jano{a Botka (1951) u 12.45, Radoslav Jovana Balint (1924) u 13.30, \uro Marka Rabqenovi} (1929) u 14.15 i Stojadin Milisava Staji} (1929) u 15 sati. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Aleksandar Nikole Polzovi} (1925) u 13 sati. Na Dowem starom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawena Ana \ura Tesla (1939) u 13 sati.

РУМА:Већ дуже времена се у Руми прича о изградњи базена у излетишту Борковац, надомак Руме. Ових дана та прича добија и свој епилог. Наиме, јавни позив за прикупљање понуда у поступку изградње базена објављен је 13. јануара, а како кажу надлежни, у року од само неколико дана велике фирме из наше земље су изразиле интересовање за изградњу. - Откупљене су две тендерске документације, три су на чекању, што говори о заинтересованости великих фирми из Србије да учествују на овом великом инвестиционом пројекту. У питању је прва фаза радова, која би обухватила изградњу базена на отвореном, свлачионица, трибина, санитарних чворова, теретане и ресторана. У другој фази из- Изгледбудућегрумскогбазена градње предвиђено је и монтажно де потписан уговор са извођачем покривање базена, како би се мо- радова – каже директорка румског гао користити и у зимском перио- Фонда за грађевинско земљиште ду. До средине фебруара ће се зна- и путеве Нада Харш. ти чија је понуда најповољнија, а Овај комплекс биће смештен у почетком марта би требало да бу- делу Парк шума Борковац, а ди-

ректорка Харш истиче да би први радови на изградњи базена требало да почну средином марта и да је вредност радова у тој првој фази око 350 милиона динара. Пројектом је, поред олим-

пијског базена, на ком ће моћи да се одржавају спортска такмичења, предвиђена и изградња мањег базена за децу, а биће изграђени и спортски терени за тенис, рукомет, кошарку и друге спортове, као и велики и паркинг. Рок за завршетак је јун 2013. године. Општинско руководство тврди да ће, поред опремања румскх радних зона, изградња базена бити инвестиција која ће обележити ову годину. - Према анкетама, изградња базена је била жеља Румљана, па се овим то и испуњава. Стекли су се услови, пројекти су завршени, а припрема се инфраструктурно опремање. План је и да се ревитализује наставак коловоза у Орловићевој улици која води до овог будућег спортско – рекреативног комплекса – наглашава председник Општине Рума Горан Вуковић. Ј.Антић

„Шаран”испланираофеште БЕЧЕЈ: Удружење спортских риболоваца „Шаран” из Бечеја усвојило је нови Статут на редовној годишњој скупштини минулог викенда, и у складу с тим документом изабрано је ново руководство. Председник „Шарана” остаје Предраг Стојков, а потпредседник је СинишаЕрак.Поред чланова Удружења у раду скупа су учествовали председник Риболовачког савеза Војводине

Душан Јовановић и председник општине Бечеј Петер Кнези. Нови Статут усклађен је са актуелним Законом о спорту, број чланова председништва смањен је на 11, а донете су и друге измене ради боље оперативности у раду. Председник Предраг Стојков најавио је амбициозан план рада у овој години, а централна манифестација коју Удружење организује биће „Тиски дани”, тродневна фе-

шта поводом Дана општине Бечеј почетком августа. Организоваће се кулинарски „Златни котлић” и низ риболовачких такмичења као што су Куп „Шарана”, пецање слободним стилом, шаранско пецање, такмичење „бућкароша“... Покушаће бечејски риболовци да реализују вишегодишњу жељу - школу риболова. Имају и планове за оснивање угоститељско-туристичког предузећа, рибље чарде у објекту крај Тисе. В.Ј.

VODI^

TelefONI VA@NIJIBROJeVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitnapomo} 94 Ta~novreme 95 Predajatelegrama 96 [lep-slu`baAMSJ 987 Auto-motosavezSrbije 987 Informacije 988i0900098210 Toplanakolcentar 0800100-021 reklamacije24sata 4881-104, zapotro{a~e 420-853 Vodovodikanalizacija,centrala 488-33-33 prijavakvaravodovod 0800-333-021 prijavakvarakanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “NoviSad-gas” 6413-135i6413-900 JKP“Stan” 520-866i520-234 Kolcentarpreduze}a„Put” 6313-599 Kolcentar„Parkingservisa” 4724-140 „Gradskozelenilo” marketingiPr4881-633 rasadnik403-253 “Dimni~ar”, 6622-705,6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planiranaiskqu~ewaiprijavakvara 421-066 @elezni~kastanica 443-200 Me|umesnaautobuskastanica 444-022 Prigradskaautobuskastanica 527-399 Gradskosaobra}ajno 527-796 Gradskogrobqe 518-078i518-111 Pogrebno,JKP“Lisje” 6624-102 Pogrebnaku}a„Konkordija” 452-233 Dru{tvokrematista“Ogaw” 422-288 Ger.cent.-pomo}inega 450-266lok.204,205 Prihvatnastanica 444-936 Prihvatili{teFutog 895-760/117 Dnevnicentarzastaralica 4889-512 Infocentarzaosobesainvaliditetom radnimdanom(od10-15) 021/447-040 ili sms066/447-040 Komunalnainspekcija 4872-444(centrala), 4872-403i4872-404(dispe~erskicentar) SOStelefonzapu{a~eukrizi-od7do10~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTeKe No}node`urstvo:“Bulevar” -BulevarM.Pupina7(od20do7)

420-374

ZDRAVSTVeNASlU@BA Domzdravqa„NoviSad”,kolcentar 4879-000 Klini~kicentar 484-3484 No}node`urstvozadecuuZmajOgwenaVuka(subotainedeqa) 6624-668 No}node`urstvozaodrasle(Wego{eva4) (subotainedeqaipraznici) 6613-067 Vr{a~ka28 4790-584 Klinikazaginekologijuiaku{erstvo 4899-222 De~jabolnica 425-200i4880-444 Institut-SremskaKamenica 4805-100

TAKSI Prevozosobaote`anogkretawa„Hendikeb” 432-005,060/313-3103 Vojvo|ani-taksi 522-333i065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP-taksi 444-000,SMS1088 Deltaplus-taksi 422-244 MaksiNovosa|ani-taksi 970,451-111 Grand-taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB-taksi 500-222 De`urnitaksi 6350-350 Halo-taksi 444-9-44,SMS069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik ДОНАЦИЈАЧЕШКЕФОНДАЦИЈЕВРШАЧКОЈБОЛНИЦИ

За дечје одељење 6.000 евра

ВРШАЦ: Директор„Оловове фондације” изРепубликеЧешке, доцент Вера Доушова, уручиће 26. јануара педијатријском одељењуВршачкеболницедонацијувреднушестхиљадаевра.Реч јеоЕКГапарату задецу,гермицидним лампама иосигурачима, закојећедонаториобезбедитии монтажу.У„пакету”суивагаза новорођенчад, једна дечја инвалидскаколицаипомагалозаходање. Пореднаведеног,договоренје и студијски боравак два лекара специјалистеовогодељењауре-

хабилитациономцентру„Оливовефндације“уЧешкој,радиразменеискустава.Идејаореализацијиједноговаквогпројекта почела је да се развија половином прошле године, а представници Фондацијепосетилисувршачку болницукрајемновембра,увремебелоцркванскеМанифестације „Дани Чешке културе“ и уверилисекаквесупотребепедијатријског одељења. Предлог потребних средстава направљен је у сарадњи са доктором Видом Павловић ињенимколегама. М. В.

РЕЦИКЛАЖНИ ЦЕНТАР И У СТАРОЈ ПАЗОВИ

Посао за Роме у свих десет насеља

СТАРА ПАЗОВА: Међупет градова у Србији у којима ће се формиратирециклажницентрипо пројекту „Економско повезивање Рома у сектору рециклаже” је и Стара пазова. Пројекат је вредан 2,5милиона евра ацентризарециклажу биће још у Алексинцу, Нишу, Владичином Хану и Сурдулици.ЦиљједасеРомикојирадена овим пословима економски оснаже.Роми су до сада углавном ради-

двојио 114милиона динара који су намењени за опремање објеката и набавку машина за пресовање и балирање отпада и возила за транспорт, а предвиђена је посебна контрола реализације пројекта, његове сврсисходности и исплативости. Уговор који су потписали представници Фонда за заштиту животне средине Србије и Федерације Рома први је заиста велики програм намењен Ромима, а пошто су у рециклажној индустрији у свету учињени велики помаци,очекују се значајни ефекти,како по социјални положај ромске популације,тако и по чистоћу Србије, истакао је Оливер Дулић,министар заштите животне средине,рударства и просторног планирања који је присуствовао потписивању уговора. Представник општине Стара Пазова руководилац одељења за стамбено комуналне послове, заштиту животне средине и инспекцијске послове Миленко Бубоња каже да није случајно што ће рециклажни центар бити иуовојопштиникојасе високо позиционирана у ОливерДулићиМиленкоБубоња многим областима. -Ова инвестиција,уз решавање ли у сивој зони,а реализација овог пројекта би требало да доприне- проблема незапослености за Роме се њиховом уласку у легалне при- којих има у сваком од 10 насевредне токове, успешнијем инте- ља општине, допринеће да старогрисању у друштво,тако што ће за- пазовачка општина лепшим и чирађивати и своје плате,плаћати по- стијим изгледом још побољша свој имиџ,нарочито пред потенцирез и остваривати пензијски стаж. За прву фазу овог пројекта Фонд јалним инвеститорима,нагласиоје А.Мали за заштиту животне средине је из- Бубоња.

ДРУГЕОПШТИНЕКАСКАЈУЗАНОВИМБЕЧЕЈОМ

Међу првима исплатили све јубиларне награде

НОВИ БЕЧЕЈ: Председник општине Нови Бечеј Миливој Вребалов изјавио је да је ова средњобанатска локална самоуправаједнаодпрвихуземљикоја је испоштовала одлуку Владе Србијеиупотпуностиисплатила јубиларненаградеза2009,2010. и2011.годинусвимјавнимпредузећима,којасунатоималаправо, односно Предшколској установи,средњојиосновнојшколи, Домукултуре,библиотециирадницима општинске управе. Да подсетимо, доношењем Закона о привременомсмањењуплата,нето накнада и других примања у државној администрацији и јавном сектору 2009. године, доведена је у питање  могућност исплатејубиларнихнаграда,штоје решено тек ових дана. Те и нареднихгодинаурепубличкомбуџету нису  предвиђена средства зајубиларненаградезасталност у раду. Међутим, на основу општих и посебних колективних уговора, радници имају загарантованоправодобијањанаградаза сталностураду.Наконштрајкова којејеорганизоваосиндикатпро-

светете, Влада је одлучила да се омогући исплата јубиларних наградарадницимаујавномсектору,алиизбуџеталокалнихсамоуправа. Ситуација по општинама је прилично шаролика. Општина Оџациисплатилајејубиларненаградеза2011,адинамикаисплатеза2009,2010.иовугодинуодређена је буџетом и договорена сасиндикатом.УКулијубиларне награде још нису исплаћиване, али је за ову намену обезбеђено 15милионадинара.УПанчевусу усептембруиоктобруисплаћене наградезапрошлугодину,зашта јеиздвојеношестмилионадинара, а у новембру и децембру  за 2009.и2010.годину,заштајеребалансом општинског буџета издвојено око 16 милиона динара. У Ковину су просветарима за прошлугодинунаградеисплаћенепролетос,ауновембрусуисплаћене за 2009. и 2010. годину, такодајеодукупно5,6милиона динара - 4,5 милиона намењено запосленима у основним, а 1,1 милион запосленима у средњим школама. Ж.Б.

utorak24.januar2012.

11

ОПШТИНАКИКИНДАУЛАЖЕУБОЛНИЦУ

Нови апарати за дијагностику КИКИНДА: УзпомоћлокалнесамоуправеОпштаболницауКикиндинабавилајеновеапарате. Ради се о дефибрилатору са спољним пејсмејкером, екг-апарату, ректоскопу и гастроскопу. Нови уређајикошталису2,5милионадинара,ановацје обезбеђенизопштинскихфондова. -Упоследњевременас,збогБолнице,прозивајуоникојисуранијебилинавласти.Требалобида упоредеукаквомјестањубилаБолницадоксуони билинавласти,акаквајеситуацијаданас -рекаоје председникопштине ИлијаВојиновић. Уопштинскомбуџетузаовугодинупредвиђено јеосаммилиона,ауплануДирекције заизградњу градајошпетмилионадинара намењеноје заБолницу.Помоћсечестотражииодфирмикојесклапају уговоре са Дирекцијом, рекао је Војиновић,

такосусређениприлазиудворишту,уређенисанитарничворови,замењенипрозорииклимауређаји. -Новиуређајибићераспоређенипоодељењима гдесунајпотребнији.Гастроскопкојиимамоувеомајелошемстању- рекаојеначелникодељењадр МиркоСтојисављевић.- Помоћуновогендоскопамоћићемодавидимо,желудац, почетнидеодванаестопалачног црева и 30 сантиметара завршног дебелог црева. Ендоскопија је суверена метода у дијагностици, промене на слузници виде се и голимоком,аодмахјемогућедасеузмематеријалза патохистолошкипреглед. ПокрајинскипосланикСавоДобранић рекаоје даочекујевишеновцаизпокрајинскихфондова, пресвегаодФондазакапиталнаулагања.Онјенајавиодаћесетакоиудоговоруса директоромбол-

нице набављатиновивећиапарати,којисе тешко купујуизсопственихприхода.ДирекорБолницедр ДушанКоларовић,заовугодинунајавиојеобимнерадовеиулагањауопрему. - Сапетмилионадинарауредићемосвеподовеи санитарне чворове уприземљуновезградеболнице,каоинаИнфективномодељењу.Урадићемои пројекат санације свих санитарних чворова. Са осам милиона из буџета биће сређени лифтови и котлови и купићемо неопходну медицинску опрему,инфузионепумпе,мониторе,ултразвук -рекао јеКоларовић. Локалнасамоуправаобезбедићеиновацзаедукацијукадрова,набавкупостељинеиуниформи,а упланујеиреконструкцијатротоаракодБолнице. А.Ђуран

ПРЕДСЕДНИЦА СЕНЋАНСКЕ ОПШТИНЕ АНИКО ШИРКОВА

За локале нема више погодбе у четири ока СЕНТА: Председница сенћанске општине Анико Ширкова оцењује да је рад општинске управе унапређен и ефикаснији, иако је смањен број запослених у администрацији, али и указује да недостају стручњаци са високом стручном спремом,углавном правници, економисти и грађевинари.Ширкова наглашава да је ла-

АникоШиркова

не група за привредни развој пројекте припремила за учешће на 30конкурса и само у два случаја није била успешна,а да су међу најзначајнијим била два пројекта спроведена средствима Европске уније у партнерству са локалном самоуправом Ходмезервашархеја (Мађарска) и општином Рача. -Општинска управа Сенте је драгоцену помоћ пружила грађанима који су били заинтересовани за добијање двојног држављанства Мађарске. Наша општина је једина у Војводини која је грађанима обезбедила превођење неопходних докумената ангажовањем свог преводиоца, а поред тога бесплатно је организовала путовања до бртаских градова у Мађарској ради предаје захтева и полагање заклетве -напомиње Ширкова.

Бира се жељена школа КИКИНДА: Најкасније до 1.фебруара,родитељиилистаратељи деце рођене у периоду од1.марта2005.до28.фебруара 2006. године, могу да одаберу основнушколукојужеледањиховодетепохађа.Захтевсеподносиужељенојшколи,до1.фебруара. На територији кикиндске општинедецамогудабуду уписана у петнаест редовних основнихшкола,једнусаприлагођеним и измењеним програмом,каоиједнумузичкуосновнушколу.Одовегодиненастава на мађарском језику одржаваће се само у кикиндској Основној школи „ФејешКлара”. Децачијиродитељинеподнесузахтевзаодређенушколу до 1.фебруара биће редовно уписанаушколекојимаприпадају, наосновуподручјастановања. Родитељи и старатељи могу, у Секретаријату за друштвенеделатностиуОпштини Кикинда(канцеларијаброј17), да се информишу о подручју школе којем припада њихово дете,илинабројтелефона410 –109. Другаполовинамартарезервисана је за упис деце у први разредапосаоћебитиобављан у Услужном центру Општине Кикинда. А. Ђ.

Захваљујући присуству иностраних компанија, у чијем су власништву најзначајнија овдашња предузећа, као и преудзимљивошћу овдашњих пословних људи, економскопривредна ситуација је повољнија него у околним општинама.Општина инвестира у опремање индустријског парка како би се привукли нови улагачи ради отварања нових погона и отварања нових радних места.Звучи можда мало чудно, признаје и прва дама сенћанске општине Ширкова, да се као позитиван исход оцењује лањско покретање стечаја у пољоприврендом газдинству АД „Пољопривреда„у Сенти. -То је био једини начин да се у даљем упропашћавању предузећа и његове имовине заустави претходни већински власник Миле Јерковић. Јесте да су радници остали без посла, али локална самоуправа је урадила све што је могла да им притекне у пружању бесплатне правне помоћи, такође и према Фонду солидарности, како би успели да добију заостале плате много пре него што ће потраживања остварити завршетком стечајног поступка -каже Ширкова. Општинска власт у Сенти примањује нову пословну политику код давања у закуп пословних просторија које су у власништву општине. -Нема више непосредне погодбе у четири ока,као што је то рађено у претходном периоду,него се додела врши путем јавних конкурса онима који нуде најбоље услове.Издато је 90 одсто пословног простора у општинском власништву,чак смо неке и обновили, уверени да су улагања оправдана и да ће се уложена средства вратити кроз закуп за неколико година,а уједно смо улепшали град

ГрадилиштеспортскехалеуСенти

-истиче Ширкова.Она сматра да је у прошлој години доста урађено улагањима у комуналну инфраструктуру не само у Сенти, него и свим местима општине,а решен је и вишедеценијски проблем одвођења

Споро враћање касарне Мада је већ дуже време актуелно и утаначено са званичницима Министарства одбране,Војске Србије и Дирекције за имовину,општина Сента још није успела да до краја спроведе поступак за враћања објеката касарне. -Процес је успорен због разних проблема и процедура које се спроводе пред надлежним органима.Нико не оспорава да нам буде враћена касарна,али изгледа још енергичније треба да се позабавимо овом проблематиком,пошто се није лако борити са војском и њиховом администрацијом,поготово када објекти касарне које је град некада уступио војсци,треба да се врате без накнаде -указује Ширкова. сувишних вода у Макошу,где је ископано више километара одводног канала, захваљујући и томе што су се власници земљишта одрекли дела поседа. Улагано је у обнову и опремање школских и спортских објеката.

УСТАНОВА„ДРАГОЉУБУДИЦКИ” НЕМЕЊАЦЕНЕУСЛУГА

Предшколци у акцији „Битка за бебе” КИКИНДА: Запослени у Предшколској установи „Драгољуб Удицки”заједно са децом из вртића укључили су се у акцију „Битка за бебе”. Према речима директора Милоша Пејакова интерес свих јесте да се рађа што више,с обзиром на то да смо све старија нација: - Подржали смо акцију „Битка за бебе” и чим смо започели прикупљање новца био сам задовољан на који начин је наша иницијатива прихваћена. Захваљујем васпитачима,родитељима и деци која похађају Предшколску установу. Деца су пре празника израдила новогодишње честитке које су поклањане родитељима, бакама и декама, а они су заузврат убацивали новац,ко је колико могао,у кутију намењену овој акцији.Драго ми је и поносан сам што су се наша деца из кикиндске општине борила за све бебе. Прикупљено је 95хиљада динара и уплаћено фонду ове акције. Пејаков додаје и да се цене боравка деце неће мењати,те да нису мењане трећу годину: - Боравакукикиндскимвртићимајемеђу најнижима у Војводини. Исхрана деце у вртићима биће богатија јер је у установи запослен нутрициониста.Увели смо још једну воћну ужину,између доручка и ручка. Неопходан нам је логопед који ће радити пуно радно време,

Ширкова наглашава да одмиче изградња спортске хале,што је највеће улагање које се у последње време реализује у Сенти.У питању је улагање од више стотина милиона динара,а на истеку минуле године

али стручњака таквог профила неманаевиденцији кикиндског Завода за запошљавање. Цена целодневног боравка у вртићима је 3.100 динара,док за целодневни боравак предшколаца родитељи издвајају 1.820динара.Боравак у јаслицама је 4.000, полудневни боравак је 1.200, а полудневни боравак предшколца остаје 600 динара месечно. У Предшколској установи има 1.560малишана, а евидентан је пораст социјално угрожених породица, јер ове године у односу на прошлу има 50одсто више социјално угрожене деце у вртићима. Ове зиме биће изграђено централно грејање у вртићу „Бамби”у Кикинди,с обзиром на то да се овај вртић греје на плинске пећи.Након ових радова остаје још да се реконструише грејање у вртићу у Руском Селу и тада ће свих 18 објеката у општини имати даљинско грејање. У протекле три године у реконтрукције и адаптације објеката уложено је 38милиона динара,а већина новца добијена је путем пројеката.Протекле,2011.године,утрошено је 11 милиона динара на адаптације, куповину два пик-ап возила за доставу хране,а уређен је и паркинг испред управне зграде установе, намењен родитељима који долазе ради инА. Ђуран формација и уплата.

потписан је уговор за другу фазу у вредности 140 милиона динара, за шта је ангажован извођач фирма „Бест-Изградња„ из Новог Сада, која је одрадила и прву фазу изградње. Текст и фото: М.Митровић

Светосавски добротворни бал ЗРЕЊАНИН: Хуманитарна организација “Светосавље” из Зрењанина, на Савиндан, 27. јануара, организује традиционални “Светосавски добротворни бал”који ће бити одржан у Барокној сали Градске куће,са почетком у 19,30часова. “У жељи да наставимо традицију одржавања “Светосавских добротворних балова”који за циљ имају неговање доброчинства у нашем народу и прикупљање добровољних прилога за оне којима је то најпотребније, а превасходно за децу и омладину, позивамо све заинтересоване да својим присуством дају подршку раду наше организације”, кажу у “Светосављу”.Цела улазнице за “Светосавски добротворени бал”је 2.000динара,а карте се могу купити на билетарници Културног центра и,на дан одржавања бала, у холу Скупштине града. Број места је ограничен. Ж.Б.


utorak24.januar2012.

c m y

12

vOJvOdinA / dRU[TvO

„ГРАДСКАТОПЛАНА”ОПРОШЛОНЕДЕЉНОМЗАХЛАЂЕЊУУСТАНОВИМА

Подешавање параметара охладило радијаторе ЗРЕЊАНИН: Срећа у неуобичајено топло време у ово доба године, иначе би се Зрењанинци прошле недеље поприлично смрзавали у својим становима. Јер, радијатори су у појединим моментима били хладни а шта је довело до тога објаснили су у овдашњем Јавном комуналном предузећу “Градска топлана”. По речима надлежних, у току претходне

да је испорука топлотне енергије у току ове грејне сезоне уредна, без већих интервенција, што представља значајан помак у односу на претходну годину. У већини станова, каже она, просечна температура се одржава на нивоу од 20 степени, што је у складу са градском одлуком о испоруци топлотне енергије. На ниже температуре ваздуха у ста-

Грејањеускладусаспољномтемпературом

седмице у погону за производњу топлотне енергије подешавани су параметри на котловима, што је за последицу имало кратке прекиде у испоруци топлотне енергије у преподневним часовима. - Сва подешавања су завршена и сада је грејање уредно, односно од 5 часова ујутру, па све до 21 сат. Међутим, ово нису лимити радијатори у становима и у току ноћи ће бити топли, сходно спољној температури ваздуха – објашњава руководилац службе набавке у “Градској топлани” Вишња Живановић, и напомиње

новима утичу и остали фактори као што је изолација или дихтовање столарије, на шта “Градска топлана” нема утицаја. Она је прокоментарисала и негодовања зрењанинских корисника да плаћају најскупље грејање у Србији. По речима Живановићеве, те тврдње нису тачне. Она истиче да је у току ове грејне сезоне дошло до повећања цене грејања за осам одсто, првенствено због поскупљења гаса од 15 одсто, али да и поред тога даљинско грејање у граду на Бегеју није најскупље.

- Цена грејања у Зрењанину износи 74,97 динара по квадратном метру, што је ниже у поређењу са Београдом (83,29 дин), Новим Садом (86,02 дин), Румом (78,36 дин), Сремском Митровицом (79,48 дин), Врбасом (80,00 дин)... Тренутне цене грејања у Панчеву и Ужицу износе 72,27 динара и 71,84 динара. Међутим, поднет је захтев за корекцију цена и у тим градовима – наводи Живановићева и подсећа на повластице које имају корисници грејања на гас, а који су редовне платише. Наиме, уколико грађани измире сва дуговања за потрошњу гаса до 15. у месецу, остварују право на умањење рачуна за пет одсто у наредном месецу. Како би се стекло право на попуст, битно је да потрошачи немају заосталог дуга према “Градској топлани“, као и да рачуне за потрошњу гаса плаћају у валути. Живановићева наглашава да ове повластице важе само за потрошаче гаса, не и за кориснике даљинског грејања. - Цену природног гаса регулише и контролише Влада Србије и производ је посебне методологије коју прописује Агенција за енергетику. Стога “Градска топлана” не утиче на њено формирање. Међутим, прегледом трошкова који су обухваћени методологијом Агенције за енергетику и степена наплативости потраживања, “Градска топлана” је донела одлуку о попусту за све уплате гаса до 15. у месецу. Међутим, то није случај за потрошаче топлотне енергије. Цена грејања се формира на локалном нивоу, на основу одлуке Градског већа. Тренутна цена грејања није економска, стога би сваки попуст значио и губитке по наше предузеће – напоменула је ЖиваЖ.Балабан новићева.

ПРИЗНАЊЕЗАМЛАДЕПРОЗНЕПИСЦЕ„ЂУРАЂУКАНОВ”

Награђенрукопис ДрагославеБарзут

КИКИНДА: У Народној библиотеци „Јован Поповић” додељена је награда „Ђура Ђуканов” за најбољи необјављени рукопис прича аутора до 30 година. Владимир Арсенић, Гоко Божовић и Јасмина Врбавац, у својству жирија одлучили су да награду добије Драгослава Барзут, којој ће Народна библиотека штампати књигу прича „Златни метак”. - Имали смо идеју да дело Ђуре Ђуканова, који је прерано преминуо, настави да живи кроз младе уметнике, који би, на неки начин, наставили његовим стопама – рекао је на додели књижевне награде књижевник Срђан В.Тешин, један од иницијатора доделе обог признања. Драгослава Барзут рођена је 1984. године у Сомбору, студи-

ДрагославаБарзут

је књижевности завршила је у Новом Саду, а живи и ради у Београду. - Рукопис се истакао аутентичним гласом женског урбаног приповедача који суверено влада формом кратке приче. Иако родна диференција није пресудна за квалитет ове прозе она указује на пут којим би се женско писмо могло кретати у нашој књижевности. Приметно је да је реч о заокруженом ауторском рукопису који је кохерентан у својој тематској хетерогености. Испитујући положај самосвесне младе жене у савременом, урбаном окружењу Драгослава Барзут проблематизује књижевну феминистичку традицију, додајући јој лични особен тон - рекао је члан жирија Владимир Арсенић. А.Ђ.

Болници 1.000литара горива

КИКИНДА: У Кикинди је отворена „Петролова“ пумпа која је и седма бензинска станица у Србији. Пумпа словеначке компаније налази се у Улици Јована Јовановића Змаја 25 и на њој ће се продавати све врсте нафтних деривата. Поводом почетка рада, Општој болници донирано је 1.000 литара горива. - „Петрол“ ради на квалитету горива и услуга, трудимо се да квалитет буде врхунски, што значи европски, и то нам је најважније -рекао је директор „Петрола“ у Србији Аљоша Вишнар и додао да је има одличну сарадњу са локалном самоуправом. -Отварањем овог објекта отворена су и нова радна места, а инвеститор је у нама добио озбиљне партнере. Општина је све дозволе обезбедила у року - рекао је члан Општинског већазадужен за привреду и екологију НенадГрбић.

Отварањепумпе„Петрол”

За почетак је запослено осам радника, а биће отворена још четири радна места, уколико у компанији процене да је исплативо да пум-

па ради и ноћу. Свечаном отварању је, поред челника локалне самоуправе, присуствовала и делегација Амбасаде Словеније. А.Ђ.

dnevnik

NOVATAKTIKA

Ko to tamo vergla istu pesmicu DvojicasedokosihpodanikazemqeSrbije{etaju,nogu prednogu, bulevarima svoje varo{ice u ravnoj Vojvodini. Iako je sredina januara, jo{ uvek nema prave zime pa je i danas sunce izgrejalo, pomalo pla{qivo, ali ipak dovoqno da se ~ovek ose}a

nekidanjavilidanezaposlenih ima milion sedamsto i kusur hiqada, nikad ih nije bilo vi{e. Samo za pro{lih nekolikogodina~etirstohiqada qudi ostalo bez posla. Stra{no! A pro{le godine sve ne{to uvijali koliko imanezaposlenih,svesesre-

zdravo i bodro. Razlog vi{e za dobro raspolo`ewe je i taj {to su {eta~i u obli`wojpo{tiprebrinuliovomese~neobaveze,odnosnopopla}aliteku}era~unezakomunalije i druge da`bine i sadasuosetnotawihbu|elara, ali barem ~istog obraza preddr`avom.Razgovorte~e polako i o svakodnevnim temama – familiji, zdravqu, skupo}i...Utosti`upredsemafor na kojem je crveno za pe{ake. Vi{i i slabovidiji penzioner gurne nao~are do korena nosa i zagleda se u bilbord sa suprotne strane ulice. Na wemu je nasmejani mladi~ovek,uodeluskravatom,ispod~ijegimenapi{e: „zagradona~elnika“. – Ko je to? – upita svog prijateqa. – Pa kand id at za nov og grad on a~ eln ik a. Ne zna{? Bio je pro{le nedeqe u mesnoj zajednice kod nas i sva{tajenapri~ao. – Ne znam... A pro{le nedeqe sam ne{to bio prehla|en. Pa dobro. Nego, mnogo mijemlad. – Jeste, mlad je ali je ve} direktoruvelikojdr`avnoj firmi. – Dobro, to je lepo samo... mnogomisesme{ka. –A{tosenebisme{kao? – Zato {to to vi{e nije u modi.Tojepro{lo.Doskora su nam politi~ari govorili dajesvedobro,danapredujemo...Ba{kao{tosupri~ali oni socijalisti~ki funkcioneri–odwihsuovinovito i nau~ili. Se}a{ se kako su nam pridikovali: nema veze {tojekriza,namatoba{odgovaradabudemokonkurentniji na tr`i{tu. Pa ono – mi smo krizu izdr`ali na nogama.Pa,Srbijajeveliko gradili{te...Austvari,qudi svakog dana ostajali bez pos la, banda tajk uns ka sve pokupovala i razjurila radnike,dugprekogu{e,dizawe novih kredita da se pokriju staridugovi... –Istina,pravogovori{! – E, sad su politi~ari okrenuli}urak.Sadvi{eni{ta ne vaqa. Ova godina }e bitate{ka,govoreipredsednikipremijerisviizVlade odreda,k’odaverglajupesmicu. Ima da bude te{ko, ma {tate{ko–imadabudejako te{ko, svetska kriza sve potukla,alimimoramodabudemojakiioptimisti.Tojesad novi{tos,samosedeklamuje da ni{ta ne}e da vaqa. Pre

|uju podaci, nikako da isteraju cifru na ~istinu. Sad se, me|utim, sve zna. Ali niko da se seti da pita: pa {ta jetana{avlast,kojasvezna iume,uradiladatajnarodne bude otpu{ten? [to su rasturilionuprivredukojusmo, kakvu-takvu,imali,{tosuje

– To ti sve vreme i pri~am!Propastjekodnasbila i pre te krize, a sad im se SEKAba{namestilazasve. Asino}gledam–ka`u:svaki gra|aninjezadu`en818evra kodbanaka. –Ja,bogami,nisam! –Nisamnija,alibudisigurandasenekozadu`ioiza nas. Mor aj u qud i da di` u kreditekodbanakaakoho}e da se sku}e, da izrode decu, daih{koluju,dasele~e... – Ima i onih koji di`u kredit za letovawe ili zimovawe,pazakola... –Imaitakvih,aliimai onihkojisekreditimakrpe od danas do sutra. A {ta to svezna~i?Dajenarodnakolenima, da jedva di{e i da mu je jasno da od svih slatkih obe}awa nema ni{ta. A obe}avalisukuleigradove, nov a radn a mes ta, vis ok standard,besplatneakcijei jo{ hiqadu stvari. Sad se vididaodtoganemani{ta. Pa, kad su procenili da od obe}awanemani{ta,krenulisudanaspla{e–bi}elo{e,bi}egladiibedeakone glasatezanas.[tajebilo– bil o je, ali sam o na{ a stranka mo`e da vas spasi... i da vidi{, mnogi su se kod mene u kom{iluku polakomili.Ka`u:oviznajudanam nevaqapa}edapomognu.U stvari,misle–ovisusenakrali, pa im je dosta. Ako do|unovi,ioni}edakradu, aliizpo~etka,aondazanas ni mrvice ne}e ostati. Sa staromvla{}umo`e{dase

Boqedaseopetslikaidagaponovooka~e, onakonatmurenogizami{qenog.To}edamu donesevi{eglasova.Ovako,kadgavide nasmejanog,pomisli}equdi–sovimilinije ne{tokakotreba,ilinamsepodsmeva, wemujedobro,azanasgaba{briga budza{to rasprodali svakojakimbiznismenimakojiznajujedinodanedajuplateizakqu~avaju kapije? Ni stranci ne}e da dolaze ovamo jer, akoho}e{ne{todaobavi{u administraciji, svaka {u{a tra`imito.Neradedeca,ne rade ni matori qudi. Ako ostane{ bez posla, kao da si

nada{ da }e makar koje zrnce da preostane za sirotiwu. –Misli{dajetako? –Ma{tamislim–siguran sam!Totijenovataktikada se narod ne doseti za jadac. Zatoovajmomakte{koda}e da pro|e. Boqe da se opet slika i da ga ponovo oka~e,

potpisaopresududasido`ivotnasirotiwa.Ma,nemanarod para, nema posla, nema ~emudasenada. – Pa jeste. Moj kom{ija ve} deset godina ne mo`e da se zaposli, a ima jedno 55-56 godina. Niko ne}e ni da ga pogleda, a kamoli primi. A gazda koji je kupio wegovu firmu razjurio radnike, izdajeposlovniprostori~eka kakodautopisvetema{ine i zgrade. Ima da zaradi pet putavi{enego{tojeplatio firmu, i to na {est godi{wihrata.

onak o nat mur en og i zam i{qenog. To }e da mu donese vi{e glasova. Ovako, kad ga vide nasmejanog, pomisli}e qudi–sovimilinijene{to kako treba ili nam se podsmeva,wemujedobro,azanas gaba{briga! Taman kad je sagovornik hteo ne{to da odgovori, zasvetle zeleno za pe{ake i penzioneri po`ure na drugu stranu,dasepozdraveiupute svojim ku}ama gde ih je, nadali su se, ~ekala topla ~orbica,makariretka. IlijaBaki}


dru[tvo

dnevnik

U GIMNAZIJAMA INOVIRANI NASTAVNI PROGRAMI

Reforma~eka jo{dvegodine Oveinaredne{kolskegodinegimnazijalciuSrbijiu~i}e po inoviranim nastavnim programima s obzirom na to da je Nacionalni prosvetni savet usvojio izmene ovih programa zapredmeteugimnazijamaiop{teobrazovnepredmeteusredwimstru~nim{kolama.Inovirani programi trebalo bi da budu na snazi kao nu`an me|ukorak do su{tinskih reformi sredwih{kola. Nastavneprogrameinovirao jeZavodzaunapre|eweobrazovawaivaspitawa,augimnazijama su najve}e izmene u programimainformatike,filozofije i stranih jezika, i to u prirodnom, dru{tvenom i op{tem smeru, dok u specijalizovanim odeqewima gimnazija promena nema. – Inovirawe programa informatike bilo je neophodno jerseuovojsferitolikotoga velikombrzinommewadatoiu nastavimoradaseprati–ka`e ~lan Nacionalnog prosvetnog saveta i direktor Gimnazije „JovanJovanovi}Zmaj”uNovom Sadu dr Radivoj Stojkovi}. – Programi filozofije inoviranisuuglavnomuvo|ewemin-

teraktivnihnastavnihmetodau rad,doksuprogramistranihjezika mewani zbog ~iwenice da suovegodineuprvirazredupisaniu~enicikojisuodpo~etka u osnovnoj {koli u~ili po reformisanim planovima i programima, a to zna~i da su prvi stranijeziku~iliodprvograzreda osnovne {kole, a drugi stranijezikbiojeobavezanod petograzreda.Prewih,generacijekojesuzavr{avaleosnovnu {kolu prvi strani jezik u~ile su od petog razreda, a drugi je biofakultativanodtre}eg,takodaganisuu~ilisvi,pasuu skladustomsituacijombilii na{inastavniprogrami. Pore~imadrStojkovi}a,generaciju sada{wih prvaka u gimnazijama na kraju {kolovawa trebalo bi da do~eka i nov koncept mature. Za ovaj posao oformqene su jedna centralna komisijaikomisijekojebitrebalodaosmislekonceptop{te i stru~ne mature, jer }e i ona biti mewana, tako da }e maturantiusredwimstru~nim{kolama polagati stru~nu maturu, ali}emo}idaseopredeleiza polagawe op{te, koja }e biti obaveznaugimnazijama. D. D.

VLADA VOJVODINE RASPISALA KONKURS ZA PRED[KOLSKE USTANOVE I [KOLE

Bilingvalna nastava{irise popokrajini Vlada Vojvodine pozvala je pred{kolske ustanove, osnovne i sredwe{koledakonkuri{ukako bi se od slede}e {kolske godine prikqu~ili lane zapo~etom projektuuvo|ewadvojezi~nenastave na srpskom i engleskom jeziku u ustanovamaobrazovawaivaspitawa na teritoriji Pokrajine. Bilingvalna srpsko engleska nastava zapo~eta je pre dve godine u pred{kolskim ustanovama u NovomSaduiSremskojMitrovici,a

dru{tvenih delatnosti u organima lokalne samouprave jer ukqu~ivaweuovajprojekatpodrazumevaprethodnoukqu~ivawesvihrelevantnihorganauustanoviuodlu~ivawe o implemetnaciji ovog projekta,aliistotakoiroditeqailokalnesamouprave,uzjasno navo|ewekadrovskihpotencijala ustanove,iskustvausli~nimprojektima, opremqenosti ustanove, motivazaukqu~ivaweio~ekivaneishode. Na osnovu prijava bi}e formirana jedinstvena baza podataka o op{tinama, odnosno gradovima, ustanovamaobrazovawa i vaspitawa, koordinatorimauustanovamaaliizaposlenihkoji}eneposrednorealizovatidvojezi~nunastavu. Pokrajinskavlada pokrenula je ovaj

U „Radosnom detiwstvu” desetak grupa UOsnovnoj{koli„Petefi[andor“uNovomSadu,bilingvalna nastavaodove{kolskegodineorganizovanajeujednomodeqewuprvogijednom{estograzreda.Naengleskomseodr`avaju~asovimatematikeigeografije,aimajuinastavnikarazrednenastavesodgovaraju}imznawemengleskogjezika.Desetaknastavnikanaengleskomdr`i~asoveiujednombilingvalnomsrpskoengleskomodeqewuprvograzredaprirodnomatemati~kogsmeraunovosadskojGimnaziji„JovanJovanovi}Zmaj“,auMitrova~kojgimnazijinastavuna engleskomjezikuujednombilingvalnomodeqewuprvakadr`enastavnicimatematike,geografije,informatikeifizike. UPred{kolskojustanovi„Radosnodetiwstvo“uNovomSaduve} postojidesetakbilingvalnihgrupauistotolikoobjekataizawih suvaspita~ipolagalinivoB2znawaengleskogjezika,dokuPred{kolskoj ustanovi „P~elica“u Sremskoj Mitrovici u svakom od objekataugradu,aimaihdevet,radipojednabilingvalnagrupa. pro{legodineiupojednojosnovnoj i jednoj sredwoj {koli u ova dva grada, a predvi|eno je da se svake godine pove}ava broja bilingvalnihodeqewauVojvodini. Za ukqu~ivawe u ovaj projekat postoji veliko interesovawe pred{kolskihustanovai{kolai sve one imaju priliku da svoje prijavepo{aquPokrajinskomsekretarijatuzaobrazovawe,upravu inacionalnezajednicedo15.februara. Formular za prijavqivawe zajedno s kratkim opisom projekta nadle`nipokrajinskisekretarijat prosledio je svim ustanovama obrazovawa i vaspitawa u Vojvodini,aliina~elnicimaodeqewa

projekatzbogtoga{toEvropska unijave}insistiranadvastrana jezika,anajboqiperiodzausvajawestranogjezikajeizme|utre}e i pete godine, tako da je jako va`no po~eti ve} u pred{kolskomuzrastu.Bilingvalnanastava podrazumeva i savremen pristup,korelacijusnastavnimplanovimazemaqana~ijemsejeziku izvodi deo ~asova, ali i odgovaraju}eobrazovawenastavnika.U odeqewimasovomnastavomod20 do 45 odsto nastave realizuje se na engleskom jeziku, ali po planovima i programima, to jest u istom obimu kao i u redovnim odeqewima. D. Deve~erski

utorak24.januar2012.

13

DO KRAJA GODINE DISPANZERI ZA MENTALNO ZDRAVQE U SVIM DOMOVIMA ZDRAVQA

Najkriti~nijeupsihijatrijskoj bolniciuKovinu Dokrajagodineusvimdomovima zdravqa u Srbiji bi}e otvoreni  dispanzeri za mentalnozdravqekoji}epreuzeti kompletno vanbolni~ko le~ewe psihijatrijskih bolesnika. Premaobja{wewuPeri{eSimovi}a, dr`avnog sekretara u Ministarstvu zdravqa, to zna~i da dispanzere za mentalno zdravqe treba uvesti u jo{ 88 domova zdravqa. On dodaje da tu nije kraj brige o psihijatrijskim pacijentima ve} da je jedan od prioriteta dr`ave da

osna`i oko 40 psihijatrijskih odeqewaop{tihbolnica. Simovi} isti~e i da treba pove}ati broj psihologa i socijalnih radnika kako bi se obezbedio nastavak le~ewa posle izlaska iz bolnice, ali i re{ioproblemonihkojinakon izlaskanemajugdedasevrate. - Bolni~ko le~ewe ovih pacij en at a treb a da bud e {to efikasnijei{tokra}eadase u specijalnim psihijatrijskim bolnicama koje bi u budu}osti trebaloukinutile~esamonaj-

te`i bolesnici. Plan je da se brojposteqaupsihijatrijskim bolnicamasvakegodinesmawujeza10odsto,aprioritetjeda seulagawaupsihijatrijupove}ajuna4,5odstoinovaculo`i unajboqaodeqewa-istakaoje Simovi}. Trenutno je, kako ocewuje Simovi},najkriti~nijeubolniciuKovinugdejesme{teno oko 700 pacijenata, a za ~iju obnovujepotrebnoobezbediti izme|utrii3,2milionaevra. Q. M.

DR@AVA OBE]ALA POMO] ZA OBOLELE OD RETKIH BOLESTI

Zakonskopravopostoji, aliparanema Iako je najavqeno da }e Ministarstvozdravqaodovegodinepo~etidafinansirale~ewe novootkrivenihpacijenatakoji boluju od neke retke bolesti kao{tosuVilsonova,Go{eova, Fabrijeva i druge, jo{ nije oformqen poseban buxetski fondzale~ewetakvihbolesnika.Una{ojzemqiseneznakoliko qudi boluje od retkih bolestijernemamoregistar,ali seprocewujeda500.000gra|ana `ivisanekomretkombole{}u, amahomjere~odeci. Me|utim, kompleksnost ovog problemaje{toefikasnaterapija postoji samo za mali broj oboqewa,kaoi{tose~estole~ewemoraobavqatiuinostranstvu. U Srbiji u ovom momentu nema sredstava za terapiju za sve pacijente jer je, na primer, premapodacimazaGo{eovubolest,potrebnoobezbeditigodi{we izme|u 250.000 i 300.000 evra za jednog pacijenta. Zbog toga je Ministarstvo zdravqa podnelo inicijativu da se pri-

likom izrade Zakona o igrama nasre}ustvoripravniosnovza osnivawe posebnog buxetskog fonda za le~ewe retkih bolesti. Zahtevnoiskupole~eweobolelih od retkih bolesti tra`i

-Uovommomentuizsredstava buxetaizdvoji}ese130miliona dinara, {to }e prakti~no podrazumevati mogu}nost le~ewa sedam pacijenata obolelih od retkih bolesti - istakla je ZoricaPavlovi}.

U Srbiji u ovom momentu nema novca za terapiju za sve pacijente jer je, na primer, prema podacima za Go{eovu bolest, potrebno obezbediti godi{we izme|u 250.000 i 300.000 evra za jednog pacijenta da se {to pre prona|e re{ewe barem za najhitnije slu~ajeve i sude}ipoizjavamanadle`nihu Ministarstvu zdravqa to se i ~ini.ZoricaPavlovi} izMinistarstvazdravqaobjasnilaje da sredstva nije mogu}e obezbediti iz Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe pa }e se ona obezbediti kroz buxetski fondkoji}esepunitisredstvima kroz igre na sre}u, a za to trebavreme.

Za retke bolesti za koje jo{ nema leka obezbe|iva}e se obolelima dijagnostika i medikamentikoji}epoboq{atiwihovozdravstvenostaweitoizredovnih sredstava Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe. Ve} sada se na listi D RFZO nalaze neki lekovi za obolele od Batenove bolesti, ali pedijatriihneprepisujujeristi~udaotomenisuobave{teni. Zbog toga je roditeqima dece

oboleleodovihretkihbolesti uRFZOobe}anoda}esvewihove filijale u Srbiji ovih dana dobiti dopis svim pedijatrima dasudu`nidaizdajurecepteza sve lekove sa D liste, pa i ove koji su neophodni u le~ewu Batenovebolesti.Dopise}edobitiisvedr`avneapotekesanapomenomdasudu`nedatelekovenabavqaju. Ukoliko apoteka nema odre|enilektrebalobidanapole|ini recepta napi{e da nije u mogu}nostidaganabavi.Teknakon toga roditeqi imaju pravo dagakupeuinostranstvuaRFZO }e im, uz ra~un, refundirati novac. Dr`avne apoteke }e ovihdanadobitiidopisuvezi spelenamanakojeroditeqiili stareteqi obolele dece tako|e pozakonuimajupravo.Wimasu do sada davane samo pelene za odrasle koje su onda morali da prodaju pa kupuju de~ije „pampers” pelene. Sada }e dobijati ono{toimzaistatreba. Q. Male{evi}

NA NOVOSADSKOM FTN-u DRUGI ROK ZA UPIS NA MASTER

Mestaza184kandidata Regionalne politike i razvoj, Napredne in`ewersketehnologije,Razvojiupravqawe `ivotnim ciklusom proizvoda, Energetski menaxment, Logisti~ko in`ewerstvo i menaxmentiMatematikautehnici-oblastisu, programiilimoduliakademskihmasterstudijaFakultetatehni~kihnaukaUniverzitetauNovomSadu,nakojizainteresovanikandidatimogudaseupi{uuletwemsemestruteku}e akademske, 2011/12, godine. Drugi konkursnirokjeve}raspisan,aprijaveidokumenta mogu se predati od 1. do 10. februara, vrednovawe prethodno zavr{enog programa

osnovnih akademskih studija je 14. februara, prijemneispitekandidatipola`u17.februarau17sati,aupisprimqenih}ebiti20.februara. Mestaimazaukupno184studentakoji}esamipla}ati{kolarinu,~ijijeiznos(zagodinu studija) isti na svim programima: 100.000 dinara za na{e dr`avqane, a 2.500 evra za strance.Najvi{e,po35mesta,imanastudijamaRegionalnepolitikeirazvoj(trajugodinu i po, odnosno tri semestra i nose ukupno 90 ESPB);EnergetskimenaxmentiLogisti~ko in`ewerstvoimenaxment(dvegodine,odno-

sno 120 ESPB). Po 32 mesta je na jednogodi{wem masteru (60 ESPB) Napredne in`ewersketehnologijeiRazvojiupravqawe`ivotnim ciklusom proizvoda, {to su moduli studijskog programa Industrijsko in`ewerstvo. Matematiku u tehnici (jednogodi{wi master,60ESPB)mo`edaupi{e15kandidata. Tro{kovi polagawa prijemnog ispita su 3.000dinara,azavrednovaweprethodnozavr{enogstudijskogprogramapla}ase10.000dinara.Prilikomprijavqivawanauvidsepodnoseoriginalnadokumenta,apredajuwihove fotokopijekojenemorajubitioverene.V. ^.

PROGRAM BRITANSKOG SAVETA I MINISTARSTVA OMLADINE I SPORTA

Damladipostanuaktivnigra|ani Britanskisavet,usaradwisa Ministarstvom omladine i sportaSrbije,ilokalnimkancelarijamazamlade,u28gradova i op{tina {irom Srbije

rednih dana kontaktirati kancelarijezamlade.Koordinator zrewaninske Kancelarije za mladeDarkoTrajlov velidaje programnamewenmladimikre-

ostvare svoje ciqeve, razviju svojekomunikacioneve{tinei steknuprvoilinovoprofesionalnoiskustvo. - Projekat “Aktivni gra|ani” ima tri glavna elementa. Radionice}epokrititemekao {to su globalni identitet mladih, dru{tvena participacija, planirawe i sprovo|ewe projekata. Program ohrabruje u~esnikedabuduaktivniusvojojzajednici,dapro{irevidikeipodeleiskustvasau~esni-

raniiimplementiraniodstraneu~esnikaibi}eponu|enizajednicama kao kreativna re{ewa za postoje}e probleme. Program }e pru`iti priliku u~esnicima da se ukqu~e na volonterskojosnoviuprojektekoji}e doprineti stvarawu pozitivnih promenaudru{tvu. - Tre}i element projekta je internacionalna razmena i umre`avawe. To }e omogu}iti u~esnicima da steknu me|unarodno iskustvo i nau~e vi{e o

Koordinator zrewaninske Kancelarije za mlade Darko Trajlov veli da je program namewen mladim i kreativnim qudima koji `ele pozitivno da uti~u na promene u svojoj zajednici

sprovodi projekat “Aktivni gra|ani”. Projekat je usmeren kamladima,starosnedobiod16 do 35 godina, i oni su do ju~e imali priliku da se prijave za u~e{}euovomprogramu.Sledi selekcijaprijavqenihkandidata, a izabrane u~esnike }e na-

ativnim qudima koji `ele pozitivno da uti~u na promene u svojojzajednici.On}eimpomo}i da nau~e kako da ideju sproveduudelo,dasepove`usaqudima iz vi{e od 30 zemaqa sa ~etiri kontinenta, nau~e kako daradeutimuikakozajednoda

cimaizostalihzemaqa.Ovoje prilikadamladisteknujedinstveno iskustvo, koje }e razvitiwihoveliderskeiinterkulturalne ve{tine. Moderatori }ebitiomladinskiliderikoji su pro{li kroz trening za trenere–obja{wavaTrajlov. Drugi element, po re~ima Trajlova,jesudru{tveniakcioniprojektikoji}ebitiplani-

kulturi i tradiciji drugih zemaqa. Povezivawem mladih, puteminternetaikrozli~nikontakt, sa wihovim vr{wacima {irom Evrope, projekat }e podi}iwihovorazumevawezaproblemelokalnihzajednicaipru`i}euvidume|uzavisnostiglobalnih problema i wihovih re{ewa–nagla{avaTrajlov. @. Balaban


crna hronika

utorak24.januar2012.

HAP[EWEUZREWANINU

Lisicezbogheroina PripadnicizrewaninskePolicijskeupraveuhapsilisuiodredilimeruzadr`avawa@eqkuR. (32)izZrewaninazbogosnovane sumwedajepo~iniokrivi~nadelaneovla{}eneproizvodweistavqawauprometopojnihdroga,odnosnoomogu}avawau`ivawaopojnihdroga.Kakojenavelapolicijauju~era{wemsaop{tewuzajavnost,sumwasedaje@eqkoR.krajempro{leipo~etkomovegodine uvi{enavratanabavqaoheroin,kojijeprepakivaoiprodavaona podru~ju Zrewanina. Osumwi~eni je, uz krivi~nu prijavu, sprovedenistra`nomsudijiVi{egsudauZrewaninu. @.B.

POLICIJALI[ILASLOBODE TROJICUZREWANINACA

Kralikabloveza ispitivawezemqi{ta Zbog sumwe da su po~inili krivi~no delo kra|e, zrewaninskapolicijajeju~enajavilada}e nadle`nom tu`ila{tvu podneti krivi~ne prijave protiv MiodragaD. (28),IgoraK. (22)iDanila\. (22),sviizZrewanina. Podozreva se da su wih trojica 23. januara ove godine, u

tokuno}i,navi{elokacijana teritoriji grada Zrewanina sekliiotu|ilikablovezaseiz mol o{ ko isp it iv aw e zemqi{ta,vlasni{tvoma|arske firme GES, pri~iniv{i pri tom materijalnu {tetu od oko 336.000dinara. @.B.

IZZREWANINSKOGTU@ILA[TVA

Isekaogume napolicijskomautu ProtivVuka{inaD. (20)izZrewanina,ovda{weOsnovnojavnotu`ila{tvopodiglojeoptu`nicu,anateretmusestavqakrivi~nodelo uni{tewaio{te}ewatu|estvari. Po navodima iz Tu`ila{tva, ovaj dvadesetogodi{wak je 9. oktobra 2010.godineo{tetioslu`benovoziloMUP-aSrbije,PolicijskeupraveuZrewaninu.Vozilomarke“sitroenxamper”bilojeparkiranoispredpolicijskezgradeuZrewaninu,uUlicidrZoranaKamenkovi}a, pajeVuka{inD.pomo}uxepnogno`a–brice–isekaopredwepneumatike,itakoo{tetioMUPza19.400dinara.

Sedi{tePolicijskeupraveuZrewaninu

Optu`enazasmrtpe{aka Zbog sumwe da je po~inila te{ko krivi~no delo protiv bezbednostijavnogsaobra}ajaikrivi~nodelonepru`awapomo}ilicu povre|enom u saobra}ajnoj nezgodi,zrewaninskoOsnovnojavno tu`ila{tvo podiglo je optu`nicu protiv Editke Z. (42) iz Zrewanina. Wojsenateretstavqadaje17. novembra 2010. godine, oko 16.55 sati, u Zrewaninu, upravqala automobilom marke “opel kadet”,kre}u}iseneprilago|enom brzinom Ulicom @arka Zrewanina.Kadajestigladoraskrsnice te i Ulice kapetana Ko~e, predwim desnim delom vozila naletela je na pe{aka S. B. iz Zrewanina, koji je prelazio ko-

lovoz van obele`enog pe{a~kog prelaza.OdudarcajesadapokojniS.B.paonavetrobranskostaklo auta, zatim i na kolovoz, i tom prilikom je zadobio te{ke telesnepovredeopasnepo`ivot usledkojihjeipreminuodankasnije u Urgentnom centru Klini~kog centra Vojvodine u NovomSadu. PredsudomEditkaZ.odgovara izato{to,kakotvrdeuTu`ila{tvu, nakon po~iwenog prethodnog krivi~nog dela, o ovom doga|aju nije obavestila policiju, ni pozvalaSlu`buhitnepomo}i,nitiostalanamestunesre}e,ve}je oborenog pe{aka ostavila da le`inakolovozu,aonajenastavila vo`wuupravcuMelenaca.

Odgovaraza{amarawesina Osnovno javno tu`ila{tvo podnelo je Osnovnom sudu optu`ni predlogprotivG.B. (35)izZrewanina,po{tosepodozrevadajepo~inilakrivi~nodelonasiqauporodici.Sumwasedajeona9.maja pro{legodine,oko12.35~asova,uzgradiGradskeupraveZrewanina, ispredkancelarijebroj88,dvaputao{amarilasvogsinaO.A.

Poku{ajprevarepulskog rentakara Na optu`eni~koj klupi Osnovnog suda u Zrewaninu na}i}eseIgorF. (25)izKleka, po{togaTu`ila{tvoteretida jepo~iniokrivi~nadelaprevareila`nogprijavqivawa. Kako se sumwa, ovaj mladi} je 24. jula 2009. godine u Puli oti{aodoAgencijezaiznajmqivawe vozila“Venturarentakar”,gdeje la`nim prikazivawem ~iwenica da}epoistekudogovorenogroka vratitipreuzetovozilo,doveou zabluduo{te}enogradnika.Igor

F. je, naime, iznajmio automobil marke“opel”,nakon~egagajeodvezao u Srbiju, a u Tu`ila{tvu tvrde da je to u~inio bez namere davratiauto.Takojesebipribavio protivpravnu imovinsku koristod679.439dinara. Igor F. je potom, 30. jula 2009.izSrbijeoti{aouBawaluku,gdejeuMinistarstvuunutra{wih poslova Republike Srpskeprijaviodamujeukradenovozilokojejeiznajmio,iako jeznaodatonijeu~iweno.

Pesnicompoviliciinosu Zrewaninsko Osnovno javno tu`ila{tvo podnelo je optu`ni predlogprotivDragoqubaJ. (52)izZrewanina,zbogsumwedajenaneote{ketelesnepovredesugra|aninuK.A. UTu`ila{tvujeju~esaop{tenodajeokrivqeni9.majapro{le godine,oko13.30~asova,uZrewaninu,ubifeuuUlici\or|aStratimirovi}a,nakonkra}eprepirke,fizi~kinapaoo{te}enogK.A. Pesnicomgaje,najpre,udarioudowuvilicu,apotomiponosu,nanev{imutakote`epovrede. @.Balaban

dnevnik

c m y

14

MLADI]IZIN\IJETERETISEZARAZBOJNI[TVOUSTAROJPAZOVI

Osumwi~endajezano} obio22automobila Aleksandar V. (29) iz In|ije teretisedajeutokujedneno}iu StarojPazoviobio22automobila iz kojih je izvadio i otu|io akumulatore, rezervne to~kove, CD-plejereirazli~italat,saop{tila je ju~e Policijska uprava SremskaMitrovica.Osumwi~eni jeli{enslobodeiodre|enomuje zadr`avawedo48sati. Prilikom kontrole automobila„jugoskalapoli”,kojimjeupra-

vqao Aleksandar V., policija je prona{la ukradene predmete. Zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~na dela te{ke kra|e, osumwi~eni je priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u SremskojMitrovicikojimujeodrediopritvordomesecdana. Policija je li{ila slobode i MirkaT. (22)izIn|ijezbogosnovane sumwe da je zajedno s Du{anomG. (28)ijednimmaloletnikom

izvr{io te{ku kra|u na {tetu „Agroproma”izStarePazove. Osumwi~enisuno}uprovalili ukrugzadrugeipodesnimalatom, sdevetparkiranihtraktoraodvrnuliiotu|ilianlasereiakumulatoreiisto~iliukanteoko400 litaragoriva,amaterijalna{tetaiznosioko300.000dinara. OsnovanosesumwadasuMirkoT.iDu{anG.unovembrupro{legodineizkombajnauvlasni-

{tvu AD „Napredak” u Staroj Pazoviisto~ilivi{eod300litara goriva. Posle saslu{awa, istra`ni sudija Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici odredio je MirkuT.pritvordomesecdana, protiv maloletnika je podneta krivi~na prijava Vi{em javnom tu`ila{tvu,azaDu{anomG.policija intenzivno traga, navodi seusaop{tewuPUSremskaMitrovica. (Tanjug)

ISTRAGAOILEGALNOJTRANSPLANTACIJIORGANAUPRI[TINSKOJKLINICI„MEDIKUS”

Kana|aninkqu~nisvedoku aferipresa|ivawabubrega Kana|anin Raul Fain, koji tvrdidamujeupri{tinskojklinici „Medikus” 2008. godine za 87.000evrapresa|enbubregsjedne ruske dr`avqanke, svedo~i}e 6.februaraputemvideo-linkana su|ewu u tom slu~aju trgovine i ilegalnetransplantacijeorgana, objaviojenajve}ikanadskidnevnik„Torontostar”. Listnavodida}eFainuprocesu,kojijepo~eo4.oktobra,svedo~iti pod zakletvom iz Vrhovnog suda u Ontariju, prenose}i re~ispecijalnogtu`iocaEuleksazaorganizovanikriminalXonatanaRatela daFainninakoji na~in nije osumwi~en, ve} da je kqu~nisvedokuprocesu. Ratel, koji je biv{i kanadski tu`ilac,uizjavi„Staru”jepodsetio na to da optu`nica na 46 stranateretisedamosobazajednoilivi{ekrivi~nihdelakrijum~arewa qudi, organizovani kriminal, nezakonito izvr{avawe medicinskih delatnosti i zloupotrebu slu`bene du`nosti. Kakonavodikanadskilist,Fain, kojijekonsultantzainvesticije u Torontu, u svom iskazu datom kanadskim vlastima, a na insistirawe Euleksa, detaqno je ispri~aokakomujenapri{tinskoj klinicipresa|enbubreg. Faina,kojijezbogbubregabio suo~ens„ozbiqnimmedicinskim problemima”, wegovi ro|aci u

Izraelusu2008.obavestilidase „odre|enidogovormo`eposti}i o presa|ivawu bubrega na Kosovu”.OnjeuskoroupoznatsMo{eomHarelom,kojijeuoptu`nici opisan kao posrednik turskog doktora Jusufa Sonmeza, koga su mediji zbog uloge u „Medikusu„ nazvali „doktor Franken{tajn”. Harel, tako|e, va`i za glavnog finansijera operacije i sada je na Interpolovoj poternici zbog krijum~arewaqudiitrafikinga naKosovu. Fainje,navodikanadskilist, Harelu poslao svoju medicinsku dokumentaciju radi „analize u Turskoj”iuskorobivaobav{ten RaulFain

Osumwi~eniturskihirurg JusufSonmez

Klinika„Medikus”

dajezawegaprona|enodgovaraju}ibubreg.Onje15.julauplatio 87.000 evra na Harelov bankovni ra~un u Izraelu. Devet dana kasnije,FainjesasuprugomotputovaouIstanbul,gdegaje,kakostoji u optu`nici, Sonmez podvrgnuo„medicinskimpregledima”. Fain je 25. jula, s jo{ jednim „klijentom”izNema~ke,avionom „Turki{ ervejza” iz Istanbula krenuo put Pri{tine. Na istom letusubilei45-godi{waRuskiwaAnaRusalenko ijo{jedna`ena iz biv{eg Sovjetskog Saveza, potencijalnidonoribubrega.FainaiRusalenkovusunaaerodromu u Pri{ini ~ekali slu`benici„Medikusa”,anarednogdanaje SonmezodstraniobubregizRusalenkove i presadio ga Kana|aninu,azatimtoistou~inioisdrugom`enomizaviona,~ijibubreg jepresadioNemcu. Fain je napustio Kosovo 30. jula,doksezaRusalenkovuvrlo malo zna, osim da je iz malog grada kraj Vladivostoka, a tu`ilac Ratel navodi da je izvesno da su `rtve trgovine organima poslate avionom nazad za Istanbul, bez ukazane postoperativneterapije. Tu`ilacEuleksapodse}anato dasezaoperacijeomra`enogtur-

skogdoktorasaznalo2008.po{to jejedanturskidr`avqanin,kome jepozlilonapri{tinskomaerodromu,rekaodamuje„nekoukrao bubreg”.Onnavodidajeuprocesukqu~nafiguraSonmez,kojije po tim optu`bama u Istanbulu uhap{enpapu{tenuzkaucijuna slobodu. Kanadski dnevnik podse}a na re~i osumwi~enog doktora koji tvrdidanijebiloilegalnetrgovine organima i da su svi „donori”potpisalisaglasnostzaoperaciju. Tu`ilac Ratel, pak, upozorava na to da se Rusalenkova uklapa u {ablon takozvanih donorakoji`iveudubokomsiroma{tvu i da je istraga pokazala da su `rtve postepeno vrbovane za ono{toih~eka,uzobe}aweda}e za bubreg dobiti 20.000 dolara, {tobiuglavnomizostalo.Ratel navodi da, uprkos mnogobrojim poku{ajima, nije mogao da sazna kakvajebiladaqasudbinaRusalenkove. „Star” prenosi da je Kana|anin Fain pro{log jula na svom „Fejsbuk„profilupostaviosliku na kojoj ponosno stoji ispred svogskupocenog„mercedesa”,slave}i „trogodi{wicu presa|ivawabubrega”,uzre~idase„ose}a sjajno”. (Tanjug)

ODLO@ENOSU\EWEPEVA^ICISVETLANIRA@NATOVI]IWENOMZETU,ZBOGNASILNI[TVA

Ocokoqi}izostaozbogbolesti PrviosnovnisuduBeograduju~e je zbog nepostojawa procesnih uslovazaodr`avaweglavnogpretresa, odlo`iozamartsu|ewepeva~iciSvetlaniRa`natovi},ekspredsedniciFK„Obili}“,iwenom zetu Predragu Ocokoqi}u, optu`enima za„nasilni~ko pona{awe18.juna2007.premaAleksandru Olarevi}u prilikomrasprave okoFK’Mladiproleter’ tedamu jeRa`natovi}evauputilapsovkei pretwe, a da ga je Ocokoqi} udariopesnicomudesnustranulica, nanev{imulak{epovrde“. Ocokoqi}ev branilac advokat Mi{aPetrovski obavestiojesud da je wegov klijent izostao zbog bolesti,o~emujedostaviomedicinskudokumentaciju. Sudija je nastojala da nastavak su|ewa zaka`e pre 22. februara, kad Ra`natovi}eva zbog isteka kazne ku}nog zatvora skida elektronsku narukvicu, ali su u oba februarskaterminakojisupomenuti, advokati odbrane, kao i ve{tak, ve}imaliznatnoranijezakazaneslu`beneobaveze.

Nakon{tojesu|eweodlo`eno za 23. mart, sudija je insistirala na tome da se Svetlana Ra`antovi}izjasniotomegde}e boraviti,na{tajeoptu`enaodgovorila da }e„kaoidosad,bitiuBeogradu,astanovatiusvojojporodi~noj ku}iuUliciQuticeBogdana“. Zatim se, tako|e na insistirawesudije,Ra`natovi}evastriktnoizjasnilada}esud„blagovremno obavestiti o eventualnoj promeni mesta boravka ili adrese stanovawa“. Procesjenasamomkrajujerje preostalosamodasudsaslu{ave{takaidvasvedoka,pajemogu}e da }e presuda uslediti ve} posle prvogslede}egglavnogpretresa. Nasu|ewukrajemdecembraRa`natovi}eva i Ocokoqi} su u potpunosti odbacili optu`be. Tvrdilisudasukaopredstavnici upraveFK„Obili}„,kojijeumaju 2007. dobio jedan od sporova u vezi s upravqa~kim pitawem nad klubom „Mladi Obili}“ koji Alksandar Olarevi} naziva „Mladi proleter“, oti{li 18. ju-

na 2007. da odnesu re{ewe Ministarstvasporta.Tore{eweje,ka`u,glasilodaje„Olarevi}evulazak u klub nezakonit i da FK ’Obili}’ ima pravao da preuzme klub“. Oboje optu`enih je tvrdi-

SvetlanaRa`natovi}Ceca

lo da je tom prilikom Olarevi} nastupioqutito. – Kadsmo mupokazalire{ewe Ministarstvasporta,Olarevi}je po~eodagalamiidaupu}ujeuvre-

dqivere~i.Krenuojepremameni i izgledalo je kao da ho}e da mi naudi.Mojzet PredragOcokoqi} se ispre~io izme|u nas, ali nije do{lodoudarcanitidobilokakvogfizi~kognapada–ispri~ala jeSvetlanaRa`natovi}. Svedok o{te}eni Aleksandar Olarevi}jenaveodaseRa`natovi}eva pona{ala robustno, te da mislidajeiopsovala. –PredragOcokoqi}jestaoispred mene i vi{e me je odgurnuo nego{tomejeudario,ali primio samblagudaracudesnustranulica,anisamosetiobol –opisaoje doga|aj Olarevi}, koji se nije pridru`iokrivi~nomgowewu. Nekoliko o~evidaca doga|aja su posvedo~ilidaseizme|u okrivqenih i o{te}enog desio „verbalniduel idanikonikomenije ostaodu`an“,kaoidajebilo„ko{kawaizme|uOcokoqi}aiOlarevi}a“. Me|utim, svi svedoci, me|u kojima su i sestra i zet o{te}enog Aleksandra Olarevi}a,tvrdilisuda„nisuvideliudarac“. J. J.


crna hronika

POLICIJSKO ZADR@AVAWE DVOJICI NOVOSA\ANA

Krivi~na prijava zbog napada na hrvatske navija~e

Policijajeodredilazadr`avaweNovosa|animaMladenuR. (1982) i Aleksandru D. (1966) podsumwomdasupo~inilikrivi~no delo nasilni~kog pona{awanasportskojpriredbitako{tosupreksino}oko22sata u Ulici Maksima Gorkog fizi~ki napali petoricu hrvatskihdr`avqana,navija~aruko-

metnereprezentacijetezemqe, ipritomedvojiculak{epovredili,saop{tilajeju~enovosadskaPolicijskauprava. Okrivqeni }e biti privedeniuzkrivi~nuprijavunasaslu{awe de`urnom istra`nom sudiji novosadskog Vi{eg suda, dodajeseusaop{tewu. M. V.

NAKON HAP[EWA OKRIVQENIH ZA DILOVAWE SKANKA U VOJVODINI

U pritvoru i {esti osumwi~eni

Miroslav T. (1986) iz Feketi}a, okrivqen da je po~inio krivi~no delo stavqawa u prometnarkotikausastavu{esto~lanegrupe,kojajeli{enaslobode i pritvorena krajem pro{lesedmicenavi{elokacijau Vojvodini, prijavio se ju~e istra`nomsudijinovosadskogVi{eg suda Tatjani \ura{kovi}, koja mu je nakon saslu{awa odredilapritvordomesecdana. Kako je na{ list pisao, u zajedni~koj akciji novosadske i suboti~kekriminalisti~kepolicije, Bezbednosno-informativneagencijei@andarmerije, u ~etvrtak je uhap{eno petoro osumwi~wnih kojima se pripi-

suje da su se du`e vreme preko mre`enarkodilerabaviliprodajom modifikovane marihuane „skank” iz Albanije na vojvo|anskomtr`i{tu,odnosnopodru~ju Novog Sada, Subotice, Feketi}aiLov}enca. Tomprilikomli{enisuslobode u Novom Sadu i Subotici Bogdan K. (1943) iz Subotice i Dragan]. (1953)sCetiwa,VeselinM.(1958)sprebivali{etem u Subotici, koji se tereti da je organizatorovedru`ine,Filip I. (1987)izFeketi}aiNikola K. (1984)izLov}enca,kojijepolicajac policijske ispostave u Malom I|o{u, saznao je „Dnevnik”nezvani~no. M. V.

NAKON PRIJAVE PROTIV KIKIN\ANINA ZBOG PORODI^NOG NASIQA

Otkriven i arsenal naoru`awa Kikindska policija podnela jekrivi~nuprijavuprotivStojana [. (1968) iz Kikinde, zbog osnovasumwedajepo~iniokrivi~no delo nasiqa u porodici na{tetusvojesuprugekojuje10. januaraovegodine,nakonsva|e, vi{eputaudarioite`epovredio. IzPUKikindaju~ejesaop{tenodajeprotivStojana[.

podneta i krivi~na prijava zbog osnova sumwe da je po~iniokrivi~nodelonedozvoqenog dr`awa i no{ewe oru`ja i eksplozivnih materija. Po navodimaizsaop{tewa,osumwi~eni je tokom 2010. godine nabavio jednu automatsku pu{ku, dva okvira i 68 komada municije. M. Mr.

TROJICA BELOCRKVANA TERETE SE DA SU ZA SAT IZVELA PET ORU@ANIH PQA^KI

S otetim taksistom u gepeku u razbojni{tvo

Dvojica tek punoletnih momaka Nikola J. (18) i Nikola R. (18),kaoimaloletniS.N. (15),sviizBeleCrkve,osumwi~eni su da su u petak uve~e izv el i nez ap am} en u ser ij u razbojni{tavau~etirimesta vr{a~ke i belocrkvanske op{tine,itourokuodsata.

sre}u. Sva trojica razbojnika su u pritvoru, dok je takstista,zbogugruvanosti,ubolnici. Izvor blizak istrazi ka`e da se troj ic a Bel oc rk van a sumwi~e da su u petak, oko 19 ~asova,sfantomkamaiuzpretwu pi{toqem, najpre oteli

Po{tanski kombi razneo trafiku

^etiri osobe su zavr{ile na Urgentnom odeqewu Klini~kog centra Vojvodine nakon {to je sino}oko18sativozilouleteo u trafiku na autobuskom stajali{tu na raskrsnici Bulevara cara Lazara i [ekspirove ulice kod Limanske pijace. Po prvim saznawima, Hitna pomo} je dovezla u Urgentni centar Novosa|anku Qiqanu I. (53) iz [apca, s prebivali{tem u NovomSadu,zakojuseprepostavqa da je radila u trafici u vreme udesa,itriosobekojesubileu „opelu kadet”, popularnoj „suzi„,R.N. (1983)G.P. (1975),obojica iz Sremske Kamenice i Z. M.(1977)izNovogSada. Pore~imaportparolkeKlini~kogcentraVojvodineJelene Juri{in, `ena i tri mu{karca su sino} pred zakqu~ewe ovog izdawana{eglistabilinadijagnostici. Nezvani~no, svi su zadobili te{ke telesne povrede,alinisu`ivotnougro`eni. Po na{im prvim saznawima, nesre}a se verovatno dogodila

tako{tojenapo{tanskikombi, koji se kretao od Bulevara oslobo|ewa ka Limanu i nameravaonapomenutojraskrsnici da obavi polukru`no skretawe,naleteo„opel„kojisekretaoizsuprotnogsmera.Navodno, komb i je pot om izg ub io kontrolu,pre{aonatrotoari udario u trafiku na autobu-

- Jo{ nemam zvani~no saop{tewe o vrstama povreda, o~ekujemihutokuno}i,atrafika jepotpunodemolirana-izjavio je sino} za „Dnevnik” de`urni istra`ni sudija novosadskog Osnovnog suda Radomir [tula, kojijeobaviouvi|aj. Danas o~ekujemo saop{tewe policijeodoga|aju. M. V.

Be`ao do stajali{ta i sru~io se s klupe u lokvu krvi Dokazni postupak na glavnom pretresuunovosadskomVi{emsudupovodompoku{ajate{kogubistva Ninoslava M. iz Zrewanina i razbojni{tva u aprilu pro{le godineuNovomSadu,ju~ejenastavqen saslu{awem svedoka i ve{takapredve}emkojimjepredsedavalasudijaSvetlanaTomi}-Joki} nakon privo|ewa iz zatvora dvojiceokrivqenihsasatipozaka{wewa. Kako se nije pojavila drugasvedokiwa,zakojuseprocewewujedamo`eimatobitnasazanawaodoga|aju,ubrzojenastavak su|ewaodlo`enza20.februar. Po navodima optu`nice, 5. aprila pro{le godine oko 21.30 sat u Novom Sadu, na Bulevaru oslobo|ewa ispred broja 66, okrivqeni Ivan Vlajkov (1983) iz Be~eja i Radivoj Radulovi} (1983)izNovogSadasu,napredlog wihove vr{awkiwe, Novosa|ankeGoraneE}imovi},poku{alidaopqa~kajuNinislavaM.,za koga je ona znala da ima dosta novcaiheroina,kojijekupovala odwega.Goranisepripisujedaje pozvala Ninoslava M. mobilnim

Stajali{tenakomejena|enpovre|eniNinoslavM.

telefonomidogovorilakupovinuheroina. Kada je stigao na dogovoreno mesto,naugluulicaNovosadskog sajma i Kosan~i} Ivana, pri{li su mu, navodno, okrivqeni Ivan Vlajkov, koji je prethodno uzeo no` od okrivqene za razbojni{tvoGoraneE}imovi},ipoku{alidagali{e`ivota.Upotrebom

Poginula Sen}anka

NA PRELAZU RESKE, NA ULAZU U MA\ARSKU IZ SRBIJE

taksiiopqa~kalidvetrafikeuBelojCrkvi.Zatimsu,na putu do Vr{ca, na isti na~in opqa~kaliidveradweuselimaJasenovoiStra`a. Ne{topre20~asovamladi}isuotetimtaksijemstiglii uVr{ac,gdeimjenametibio poz nat i mark et „Mal a“ na Vojni~kom trgu. Policija je tadadobiladojavuikrenulau pot er u. Pril ik om beks tva, razbojnicisusleteliskrivudavog puta, na petnaestom kilom et ru od grad a, gde su i uhap{eni. M. Vitomirov

skomstajali{tu,azatimsezaustavionape{a~kojstazi.Voza~ kombija je S. A. (1971) iz NovogSadanijeozbiqnijepovre|en. Namestonesre}estiglisui pripadnici Vatrogasne brigade, ali nisu imali potrebe da interveni{u, saznajemo nezvani~no.

SU\EWE POVODOM POKU[AJA TE[KOG UBISTVA NO@EM U NOVOM SADU

NaregionalnomputuR-119Kawi`a–Sentadogodilasete{kasaobra}ajnanesre}aukojojjepoginulaBrigitaMesaro{(1965)izSente,dok sudvaputnikauputni~komautomobilu,kojimjeupravqala,zadobila te{ketelesnepovrede. Saobra}ajnanesre}asedogodilaupetakposlepodne,kadajeputni~komotornovozilokojimjeupravqalaBrigitaMesaro{,radipreticawateretnogmotornogvozila,pre{lonalevustranukolovozaidirektnosesudarilosputni~kimautomobilomkojijedolazioizsuprotnog smera. M. Mr.

Najp re su, uz pretw u pi{toqem, oteli taksi vozilo, a taks is tu Dal ib or a K. zakqu~ali u gepek, pa su potom kren ul i u pet oru` an ih pqa~ki. Kako nezvani~no saznajemo, onisupoku{alidaiskoriste zauzetostpolicijeokoEvropskogprvenstvaurukometu,kojesepro{lesedmiceigraloi u Vr{cu, ali su iste ve~eri dolijali.Uhva}enisupripoku{aju bekstva posle pqa~ke uVr{cu,namagistralnomputukaseluStra`a,kadasudo`ivelilak{usaobra}ajnune-

15

^ETVORO POVRE\ENO U SUDARU SINO] KOD NOVOSADSKE LIMANSKE PIJACE

UDES IZME\U KAWI@E I SENTE

Marketkojijebionametilopova

utorak24.januar2012.

Foto:F.Baki}

dnevnik

U duplom krovu hladwa~e tovar marihuane

Kod jednog bugarsko-makedonskog dr`avqanina ma|arski carinski slu`benici su na ma|arsko-srpskom grani~nom prelazu Reske prona{li 352 kilograma supstance, najverovatnije marihuane, saop{tila je ju~e dr`avna poreskaicarinskaupravaMa|arske.Na{portal„Vajdasàg ma„ (Vojvodinadanas)prenosiinformacijuagencijeMTIdaje policija uhapsila mu{karca, voza~a hladwa~e, koja je, po carinskimdokumentima,bila „prazna”.

Protiv bugarsko-makedonskog dr`avqanina je pokrenut postupak s osnovanom sumwom za zloupotrebu droge. Po saop{tewu, prilikomcarinskekontrole,metodom analize rizika, carinski slu`benici su prekontrolisali vozilo rendgenskim aparatima i otkrili da hladwa~a ima dupli krov. Prilikom otvarawa krova prona{lisu319paketasupstance, ukupno 352 kilograma, ~ija je vrednostnatr`i{tuoko700miliona forinti, ili vi{e od dva milionaevra. M. Mr.

sile, postaviv{i no`eve blizu wegovogtela,zatra`ilisudaim preda sve {to ima kod sebe, uz pretwu da }e ga u protivnom zaklati. Daqeseuovomaktunavodidaje onpoku{aodaimpru`iotpor,a okrivqeni  Radivoj Radulovi} ga je ubo u stomak. U tom trenutku NinoslavM.jeuspeodaseotrgne

i Ulicom Novosadskog sajma se uputio ka Bulevaru oslobo|ewa, aligajepojurookrivqeniRadulovi},azawimjepotr~aoiVlajkov, dokjezatovremGoranaE}imovi} vikala „Po`urite! Sti}i }ete ga!„KadasugaispredzgradenaBulevaruoslobo|ewa66obojicaponoviosustigliizadalimuubodeu grudniko{iuzadwicu,~imesumu naneli povrede po opasne `ivot, okrivqeniVlajkovjepresekaono`emNinoslavqevkai{torbiceu kojojsubiladokumenta,fotoapatrat i 19.000 dinara. Posle toga, svetrojeokrivqenihjepobeglo,a ubrzo potom su se sastali i podeliliplen,ka`eseuoptu`nici. Svedokiwa Slavica \. iz NovogSada,pred~ijimo~imasedesiokobnidoga|aj,opisala{taje videla,kogajeprepoznala,kazala da je mladi}u ispao telefon dok sugajurili. – On je seo na autobusko stajali{te, svuda je bila krv, pri{la sammuirekladajeispustiotelefonipru`ilamuga,aonjepaos klupe–izajvilajeovadevojka. M. V.

NAKON ODLASKA TROJE DELILACA PRAVDE U SUDOVE VI[E NADLE@NOSTI

Specijalni sud dobio nove sudije

Specijalni sud u Beogradudobiojeju~e~etvoro novihsudija,nakon{tosu sredinom ovog meseca wegove dugogodi{we sudije Biqana Sinanovi}, Nada Zec i Milena Ra{i} oti{le u sudove vi{e nadle`enostiukojesuiizabrane 2009. godine, saznaje „Dnevnik” – Stigle su nove kolege Maja Ili}, Dragan Milo{evi}, Vladimir Mesarovi} iAleksandarTre{wev,svisudijeKrivi~nogodeqewaVi{egsudauBeogradu– izjavilajeju~eza na{ list potparolka tog suda i predsednicajednogod~etirisude}ave}a MajaKova~evi}-Tomi}. Wimajeju~ebio prviradnidan u Specijalnom sudu, a predmete Milene Ra{i}, koja je oti{la u Apelacioni sud u Beogradu, „nasledio“ je DraganMilo{evi}.Sudija Aleksandar Tre{wev }e ubudu}e postupati u predmetima koje jeuraduimalaNadaZec,sadata-

ko|esudijabeogradskogApelacio- nogsuda Novi sudija Specijalnog suda VladimirMesarovi} „nasledio“je predmeteukojimajedonedavnokao ~lan ili predsednik sude}eg ve}a postupala BiqanaSinanovi}, sada sudijaVrhovnogkasacionogsuda. Zvani~nu informaciju o tome kojesudijedolazeuSpecijalnisud svedoju~enijeimalaniwegovadugogod{waportparolka,abilokakavpodatakuVi{emsudu uBeogradu bilojenemogu}edobiti. J. J.


SPORT

utorak24.januar2012.

dnevnik

c m y

16

EVROPS KOPRV ENS TVOZAVAT ERP OL IS TEUAJN DHOV EN U (16–29.JANUAR)

Poraz koji ne boli

SUTRA[WIPROGRAM Makedon.-Rumunija(KF1)(14) Turska-[panija(KF2) (16) A2-Nema~ka(KF3) (18) A3-CrnaGora(KF4) (20)

Srbija-CrnaGora7:11(2:3,1:3,4:3,0:2) AJNDHOVEN: Bazen „Peter van den Hugenband”, gledalaca: 750, sudije: Stavridis (Gr~ka), Levin(Izrael).Igra~vi{e:Srbija15(4),CrnaGora6(2).Dva igra~a vi{e: Srbija 1 (0), Crna Gora1(1).Peterci:CrnaGora3 (2). SRBIJA: Soro,[apowi},Goci} 2, Udovi~i} 1, ]uk, PIjetlovi} 2, Niki}, Aleksi} 1, Ra|en, Filipovi}, Prlainovi} 1, S.Mitrovi},B.Mitrovi}. CRNA GORA: Radi}, Brguqan,Paskovi},Petrovi}1,Klikovac 1, Radovi}, M. Janovi} 3, N. Janovi} 2, Ivovi} 3, Zlokovi},Gojkovi},Joki}1,[}epanovi}. Uutakmicikojaimni{tanijezna~aila,vaterpolistiSrbije do`iveli su prvi poraz na Evropskom prvenstvu u Ajndhovenu. U posledwem, petom, kolu B grupe izabranici Dejana Udovi~i}aizgubilisuodreprezentacijeCrneGore11:7.Zarazliku od delfina, koji su se i pre posledwegkoladirektnoplasirali u polufinale, izabranicima Ranka Perovi}a ovo je bio duel„bitiilinebiti”ionisu ga na najboqi na~in iskoristili,pobediliisadrugogmestase plasirali u ~etvrtfinale. Na{i momci nisu bili na visini zadatka,alinetrebaimnizameriti, jer su igrali rastere}eno, aiFilipaFilipovi}amu~ilakat, dok je Du{ko Pijetlovi} opetimaotemperaturu. Delfini su samo na po~etku susretadobroigrali,asveostalobilojeuznaku|eti}a.Iz~ak 30 {uteva Srbi su postigli sedam,aiz27Crnogrci11golova. Uzto,onisunagoluimaliiodli~nog Milo{a [}e{anovi}a (osamodbranaod15{uteva),ali ina{SlobodanSorojebiodobar(11odbranaod22{uta,od~ega jedan peterac). Pored slabog

Agrupa Rezultati,prvokolo:Makedonija-Turska16:4,Gr~ka-Holandija14:12, Ma|arska - Italija 12:8. Drugo kolo: Makedonija - Gr~ka 6:10, Holandija Ma|arska6:19,Turska-Italija6:17.Tre}ekolo:Ma|arskaMakedonija14:9,Gr~ka-Turska 20:2, Italija - Holandija 14:6. ^etvrokolo:Makedonija-Italija 5:15, Turska - Holandija 7:12,Gr~ka-Ma|arska7:9.Peto kolo: Turska - Ma|arska 2:22, Makedonija - Holandija 8:10,Italija-Gr~kasino}. 1.Ma|arska 2.Italija 3.Gr~ka 4.Holandija 5.Makedonija 6.Turska

5 4 4 5 5 5

5 3 3 2 1 0

0 0 0 0 0 0

0 1 1 3 4 5

76:32 15 54:29 9 51:29 9 46:62 6 44:53 3 21:87 0

Bgrupa Rezultati, prvo kolo: Hrvatska-Rumunija10:7,Nema~ka - Crna Gora 7:13, Srbija [panija 8:5. Drugo kolo: Srbija-Nema~ka13:12,[panijaRumunija 12:10, Crna Gora Hrvatska8:10.Tre}ekolo:Nema~ka - [panija 16:10, Hrvatska - Srbija 12:15, Rumunija CrnaGora8:11.^etvrtokolo: Srbija-Rumunija14:5,[panija-CrnaGora10:10,Nema~kaHrvatska 10:9. Peto kolo: Hrvatska-[panija11:10,Srbija - Crna Gora 7:11, Rumunija Nema~ka9:10.

Duel Aleksandra Ivovi}a i Vawe Udovi~i}a

{uta, jedna od kqu~nih stvari porazaSrbijebilajeiveomalo{arealizacijaigra~avi{e. Dobrosmopo~eliipovelisa 2:0 preko Vawe Udovi~i}a i @ivkaGoci}a.PretogajeSoro odbraniopeteracMla|anuJanovi}u.Udrugomdeluprvedeonice mnogo su aktivniji bili Crnogorci i preko Mla|ana Janovi}a, Antonia Petrovi}a (s dva igra~avi{e)iAleksandraIvo-

vi}a iz kontre preokrenuli na 3:2.Udrugojdeonici,prvoNikola Janovi} poga|a iz peterca za 4:2,azatimwegovbratMla|ani FilipKlikovacza6:2.NapravilisuCrnogorciserijuod6:0.Ni tajm -aut Dejana Udovi~i}a ne poma`e, delfini brzopletim re{ewimaneuspevajudaiznenade odli~nog [}epanovi}a. ^ak 11minuta~ekalosenatre}igol na{ihvaterpolista,aondajeiz

situacijesigra~emvi{eDu{ko Pijetlovi} kona~no uspeo da smawina3:6. Po~etkom tre}e ~etvrtine Prlainovi} odli~nim udarcem poga|a za 4:6 i ~inilo se da Srbija kona~no hvata prikqu~ak. No,Ivovi}poga|aza7:4,aposle na{edvepre~kesledimajstorijaNikoleJanovi}aza8:4.Milan Aleksi} i Goci} iz sitacija s igra~em vi{e opet smawuju na

dva razlike (6:8). Mla|an Janovi} iz peterca 28 sekundi pre kraja tre}e deonice pove}avaju na9:6,asedamsekundiprekraja Pijerlovi}izigra~avi{esmawujena7:9.Uposledwoj~etvrtiniCrnogorcisusdvegolapreko Predraga Joki}a i Aleksandra Ivovi}a re{ili pitawe pobednika. Delfini pri tom nisu uspeli da iskoriste svoje {anse, Stefan Mitrovi} je propustio

1.Srbija 2.CrnaGora 3.Nema~ka 4.Hrvatska 5.[panija 6.Rumunija

5 5 5 5 5 5

4 3 3 3 1 0

0 1 0 0 1 0

1 1 2 2 3 5

57:45 12 53:42 10 55:54 9 52:50 9 47:55 4 39:57 0

zicer s igra~em vi{e, Goci} s igra~em vi{e poga|a [}epanovi}a,jednostavnoni{taimnije polazilo za rukom, a u fini{u se ni |eti}i nisu previ{e trudili,ve}su~uvalirezultat.

IZJAVEPOSLEUTAKMICE

Igra~ vi{e odlu~io Vidqivo je bilo razo~arewe na{ihigra~apozavr{etkuduela sa Crnogorcima. Ne toliko zbogporaza,kolikozboglo{eg utiska.

@ivko Goci}

- Sa igra~em vi{e smo izgubiliutakmicu-rekaojeselektor Dejan Udovi~i} i dodao:Jo{samvru},moramdaanaliziram,alijasnojedasmoima-

li puno gre{aka i propu{tenih prilika da izjedna~imo. Uzto,ponavqam,igra~vi{eje bio katastrofalan. Sve ono {to smo do sada poga|ali s igra~em vi{e sada nije funkcionisalo. Andrija Prlainovi} je na ovakavna~invideoprvupobedu Crne Gore nad Srbijom u posledwetrigodine. -Videlasewihovavelika`eqa.Zarazlikuodwihmismodelovalidruga~ije,jernismoimaliimperativ.Tosevidelotokmoceleutakmice-rekaojePrlainovi}. IDu{koPijetlovi}jerekao dasenemo`epore}idasudelfinibiliopu{teniji. - To je ~iwenica, ali postoje nekestvariuigrikojemisene dopadaju.Presvegasetoodnosi naodbranu,gdenekeelemtemoramodakorigujemo.Nadamseda }emo u tome uspeti u naredna tridana-rekaojePijetlovi}. @ivko Goci} je postigao dva gola i imao nekoliko asistencija. - Videlo se da nismo u{li u me~ kak o je treb al o. Nis mo imalitakavmotivkakvsuimali Crnogorci. Do kraja tre}e ~etvrtine smo uspevali da dr`imoprikqu~ak.Dobijalismo igra~a vi{e, ali nismo bili kval itetn i u real iz ac ij i. Utakmicauop{tenijebilalaka,sadanamostajedaseoporavimo. Moram da ka`em da nam se nikada ovako ne{to nije desilo, da drugi ~ekaju {ta }emo da uradimo, kako }emo da odi- gramo,adasmoprviugrupi.To nis mo usp el i da savladamo, iako smo imali `equ da pobedimo.Mi~ekamorivalaupolufinalu, a Crnogorcima `elim svu sre}u u ~etvrtfinalu - rekaojeGoci}.

Barakudama nije pomogao ni odli~ni golman Josip Pavi}

Pro{li Crnogorci i Nemci, ispali Hrvati Vaterpolisti Hrvatske ne}e braniti titulu osvojenu pre dve godineuzagrebu.Naime,posledva porazauBgrupi,odSrbije(15:12) iNema~ke(10:9),barakudesuuposledwemmoraledapobede[paniju,alidapritomSrbijaneizgubi od Crne Gore i Rumunija od Nema~ke. Izabranici Ratka Rudi}a uspelisudasavladaju[panijusa minimalnih11:10(1:3,5:1,3:2,2:5) poslepravedrame.Uduelupunom preokreta [panci su poveli 3:0, alisuposletri~etvrtineHrvati imali prednost od 9:5. Po~etkom ~etvrte deonice imali su i 11:6posledvauzastopnagolaNik{eDobuda,aondasu[panciuposledwa ~etiri minuta postigli ~etiri pogotka i stigli do 10:11.

Imalisuinapadsigra~emvi{e, audaracMariaGarsije16sekundi prekrajaduelauspeojedaodbraniodli~niJosipPavi},kojejeto bila16.odbrananautakmici. Ali,nadeHrvatimadamogudo ~etvrtfinalaprvosuraspr{ili Srbi,kojisuizgubiliodCrnogoraca7:11,aondaiNemcikojisu savladali Rumuniju 10:9 (4:2, 2:3, 2:2,2:2).Pancerisuvodiliodpo~etka do kraja sa dva, tri gola prednosti, a Rumuni su nekoliko puta uspevali da se primaknu na golzaostatka,alinisuimalisnageizane{tovi{e.Tako}eizB grupedirektnoupolufinaleSrbija,au~etvrtfinalesupro{li drugoplasiranaCrnaGoraitre}eplasirana Nema~ka, a Hrvati

}erazigravatizaplasmanod5.do 8. mesta. U A grupi, koja je bila mnogo lak{a, sve je bilo mnogo izvesnije. Ma|ari su sigurni sa svih pet pobeda u polufinalu, dok}eItalijaiGr~kau~etvrtfinale. U posledwem kolu iznena|ewe su napravili Holan|ani kojisusa10:8(2:4,2:0,3:2,3:2)savladaliMakedonceipreuzeliim ~etvrtupoziciju. Srbija}eupetakod18~asovau polufinalu~ekatipobednikaduela izme|u Italije/Gr~ke i Nema~ke, a Ma|arska od 20 sati boqeg iz ~etvrtfinalnog susreta CrneGoreiItalije/Gr~ke. Pripremila:G.Malenovi}


c m y

dnevnik

SPORT

utorak24.januar2012.

17

FOTO-PRI^A SA EVROPSKOG PRVENSTVA RUKOMETA[A U SRBIJI (15–29. JANUAR)

Foto: F. Baki} i N. Stojanovi}


18

sport

utorak24.januar2012.

dnevnik

E V R O P S K O  P R V E N S T V O  R U K O M E T A [ A  U  S R B I J I  ( 1 5 – 2 9 .  J A N U A R )

Panceri u mre`i Landina Danska - Nema~ka 28:26 (17:14) BEOGRAD: Beogradska Aren a, gled al ac a: 7.000, sudije: Krsti~ i Qub i~ (Slov en ij a). Sedmerci: Danska 3 (3), Nema~ka 2 (2). Iskqu~ewa: Danska 4, Nema~ka6minuta. DANSKA: Landin(15 odb ran a), Mog ens en 4, M. Kristiansen, Lauge 1,L.Kristiansen,Markunsen 2, Egert 7, Speleberg, Svan, Lindberg 5, R. Toft Hans en 2, Klev erl i, Sond erg ard 2, H. Toft Hans en 1, Hansen4,Nilsen. NEMA^KA: Hejnveter (12 odbrana), Hens, Gens hajm er 4, Rog i{, Klejn 2, Pfal, Vincek 2, Teuerkauf 4, Glandorf 3, Kristofersen, Greck i, Lih tlejn, Za~araomre`uJakobsenLandin [prenger 3, Kaufman 4, Has4. ciji Danske 28:26, najvi{e zaPravarukometnaposlastica hvaquju}i golmanu Landinu i vi|enajeususretudrugogkolu prvom strelcu duela Andresu Grupe 2 izme|u Danske i Ne- Egertu koji je postigao sedam ma~ke, koji su sa posebnom pagolova. `wom pratili i navija~i SrPrvo poluvreme obele`io bije. Na kraju, posle velike je boqi start pancera koji su borbe,pobedajepripalaseleknajvi{e zahvaquju}i raspuca-

nom Genshajmeru poveli u 5. minutu, najpre 5:1 a zatim i 6:2. Tada na scenu stupa ~uvar mre`e Danaca Landin koji je zaustavio dve kontre Nemaca i nekoliko `ivih lopti, {to je wegovim saigra~ima dalo krila. U 13. minutu, serijom

Hans en a i  Lau g ea, Dans ka prav i ser ij u 4:0idolazidoizjedna~ewa.Naprvovo|stvo crveno-belisu~ekali do 22. minuta kada je des ni bek Lindb erg matiraoKajnveteraza prvovo|stvo11:10.Do kraj a pol uv rem en a Danci su nastavili u jakom ritmu i na odmoroti{lisapredno{}u17:14. Drugopoluvremedonel o je mnog o boq u igru Dans ke, koj a je preko Mogensena stekla najve}u prednsot od 5 gol ov a vi{ ka (21:15) u 38. min ut u. Uporn i Nemc i nis u odu s taj al i. Pog a| al i su Has, Kau fm an i Glandorfpasupanceri uspeli da pri|u na gol zaostatka i najave uzbudqiv u zav r{ nic u. Kad a je Egert u 58. minutu pogodio sa linijesedammetara,aLandin skin uo zic er Gejns hajm er a slav qe izab ran ik a Vilb ek a moglojedapo~ne. I. Grubor

U NOVOSADSKOJ GRUPI BA[ SE ZAKOMPLIKOVALO

Hrvati i Francuzi dele megdan U Grupi 2 Prvenstva Evropezarukometa{e,kojaseigra uNovomSadu,prili~nosezakomplikovalo. [panija vodi natabelispetbodovaisamo jojkoraknedostajedoplasmanaupolufinale.Sdrugestrane, Hrvati vi{e i nisu ba{ sigurni da mogu da im se pridru`e. Wihovoj brizi doprineo je poraz upravo od selekcije[panije.Nekiigra~ivatrenih za neuspeh prili~no optu`uju sudije, a Ivano Bali}ihje~aknazvaoidiotima. Drugi, pak, spu{taju loptu na zemqui~estitajurivalimana pobedi,navode}idanisuimalisnageufini{uidasusami krivi za poraz. [ahovni~ari se ve~ er as u vel ik oj sal i Spensasastajusa,naovomturniru nepredvidqivim Fran-

sli~nokaosa[panijom.O~ekujem i daqe veliku podr{ku navija~a,kojimasezahvaqujem na podr{ci - istakao je Lackovi}. Domagoj Duvwak podr`ao je reprezentativnogkoleguidodao: -Bi}ete{kosFrancuzima, ali ne treba se osvrtati na ono {to je pro{lo. Danas je novidaniube|ensamdaimamo velike {anse za plasman u polufinale. Francuzi imaju minimalne {anse, ali se ne predaju. Ako trijumfuju u ovoj utakmici i sut ra u due l u sa Island om imali bi {est bodova i bili bi kandidati za polufinale pod uslov om da pob ed e i Island, a Hrvati izgube i od Ma|ara.

Ristovski zaustavio Poqake Poqska – Makedonija 25:27 (12:18) BEOGRAD: HalaArena,gledalaca 11.000, sudije: Lajfson i Palson (Island). Sedmerci: Poqska 3 (2), Makedonija 6 (6). Iskqu~ewa: Poqska 10, Makedonija6minuta. POQSKA: Ja{ka1,Lijevski 4, Ku~inski, Tka~ik 2, Bjelicki,Vi{nievski1,Vi{ari(5odbrana),B.Jurecki5,M.Jurecki 1,Vi`omirski,Tlu~inski4(2), Jurkijevi~ 2, [ip~ak 2, Kviatovski,Zaremba,Or`ehovski3. MAKEDONIJA: Manaskov, Stoilov1,Al{ovski4,K.Lazarov9(6),Mitkov,Jonovski,Angelovski, Temelkov 4, Mirkulovski1,Markoski1,Mojsoski, Ristovski(18odbrana),Mojsovski 4, Dimovski 1, Angelov, F. Lazarov1. Nisu Makedonci Danci pa da dozvole Poqacima da se dignu izpepela.Istina,malojenedostajalodasetoidogodi,alinije. Slavili su Makedonci i to vi{e nego zaslu`eno, jer sve vremesuvodili,awihovirivaliuspelisusamojedanputdaporavnaju rezultat (1:1). No{eni su momci, koje vodi selektor Zvonko [undovski, bodrewem vi{e od 10.000 navija~a na tribinama Arene, tribine su bile

Junakpobede:BorkoRistovski

u znaku crveno – `ute boje. Naravno, u svom sastavu Makedonci su imali izuzetnog Kirila Lazarova,okokogasevrtiigra ekipe, ali ovoga puta junak utakmice bio je golman Borko Ristovski, koji je zaustavio brojne {uteve poqskih igra~a. Ovom pobedom Makedonija je ukwi`ila tri boda i udaqila Poqskuodplasmanauzavr{nicuEP. Poqaki rukometa{i igrali suzonu6-0,malodubqeipokre-

DIRK NOVICKI, IGRA^ DALAS MAVERIKSA

Evrobasket je bio moja gre{ka Nema~ki ko{arka{ i MVP finala pro{logodi{weNBAlige Dirk Novicki rekaojedaigrawezareprezentaciju prethodnog leta nije bio dobarpotez.

DirkNovicki

-Gledaju}iunazad,igrawena Evropskom prvenstvu nije bila dobra odluka, ali sam je napravio zbog svoje zemqe. Trebao sam da napravim pauzu. Igrawe zareprezentacijujeprouzroko-

valo to da sam po~eo da treniramtekkrajemnovembra,aonda me je u NBA ligi sa~ekalo pet ili{estutakmicautokunedeqe-rekaojeNovicki. Sjajnog Nemca mu~i koleno, istoonozbogkojegjepropustio devetutakmicapro{lesezone. Onnemo`edase kre}e kako bi `eleo. - Vidite i sami, ne mogu nikoga da pro|em driblingom,ato jeva`andeomoje igre. Samo {utiramkadadobijem loptu i ne ose}am se zbog toga prijatno na terenu-dodaoje on, ali uz konstataciju da je situacija, ipak, boqanegopretrinedeqe. Rik Karlajl i stru~ni {tab DalasadonelisuodlukudaNemac propusti naredne ~etiri utakmice,kakobiseupotpunostioporavioodpovrede.

tqivije nego uobi~ajeno, poku{avaju}idaotupenapadprotivnika. Me|utim, selektor [undevskijedobroprou~ioigrurivalaiwegoviizabranicisu,lepimakcijamaprolazlikrozzonu.KirilLazarovjesjajnoupo{qavao saigra~e, ali i postizao golove. Bio je odli~no ~uvan,nosasedmercabiojeprecizanipogodio{estputagolnesigurnihpoqskihgolmana. Prvopoluvremeive}inadrugog bili su zaista za u`ivawe

rukometnim sladokuscima, kada suMakedoncigospodariliterenom. Odogovorili su rivalu na istina~in,odbranom6-0,alisu forsiraliizonu5-1,u{liuritam i prosto su iznenadili i izabranike Bogdana Vente. Stalnosudizalisvojevo|stvoi naodmoroti{lisa{estgolova prednosti. Navija~i Makedonije su se pla{ilidasePoqacinedignu kao u duelu s Dancima, ali wihovi qubimci to nisu dozvolili.Ipak,{tosekrajvi{ebli`ioiselekcijaPoqskejepo~eladaste`eobru~inapadamnogo organizovanije, koriste}i i zamor svojih rivala. Smawili su vo|stvo Makedonaca na dva golarazlikeiveomasetrudili daiskoristesvegre{keprotivnika. Nisu uspeli. Najbli`i svojoj nameri bili su u samom fini{u, kad je Alu{ovski poku{ao da lobuje golmana Vi~arijaipogodiogorwideostative.PotomjeTemelkoviskqu~en nadvaminuta,aliostalojejo{ malo vremena. Ristovski je odbranio{utPoqakainastaloje neopisivoslavqeinaterenui natribinama. M. Pavlovi}

IvanoBali},kreatorigrehrvatskereprezentacije

cuzima,kojinisupokazalini deo onoga {to se od wih o~ekivalo,jernetrebazaboravitidasuujediniliolimpijsko, svets ko i evrops ko zlat o. Istina, savladali su Sloveniju i upisali dva boda, ali sve to bilo je na jedvite jade. Mu~ilisuihSlovencisvedo predsamkrajutakmice. Mo`da}eHrvatimapomo}i nek ol ik o hiq ad a wih ov ih vern ih i grl at ih nav ij a~ a, {to ne mora da bude prevaga, jerbilisubu~niiuduelusa [pancima,pasupora`eni. Bla` enk o Lack oc i} nij e qut na sudije kao Ivano Bali}. -[panijaimafenomenalnu ekipuinijesramotaizgubiti. Izvuklismonekepoukeiztog me~a. U duelu s Francuzima bi}e,datakoka`em,punotu~e imoglobidasedogodine{to

[panijajeosokoqenapobedom nad jakim Hrvatima i danas joj na megd an izl az i Island, koji je prosto pregazio Ma|are. Ombrados i drugovi vide svoju veliku {ansu da obezbede plasman u zavr{nicu, dok Ma|ari, opet, nagla{avajuda`eledaseiskupe za poraz od Islanda pred velikombrojemnavija~ainataj na~in im se izvine za razo~arewe.Verujudamogudadobiju Slovence. - Podbacili smo u duelu sa Islandom. Me|utim, moramo daispo{tujemoisebeina{e navija~e. Mislim da mo`emo da Slov en ij u pol o` im o na ple}a i ukwi`imo pet bod. To bi nam mnogo zna~ilo pre sutra{wi duel s Hrvatima istakaojeodli~niGabor^asar. M. Pavlovi}

VOJVODINA U JEKU PRIPREMA ZA NASTAVAK PRVENSTVA

Sve ide po planu

Kako je ovih dana sportski doga|ajbrojjedanuSrbijiiregionuEvropskoprvenstvourukometu, razumqivo je da je pa`wasvihmedijafokusiranana ovajvelikisportkidoga|aj.To kao da ne smeta, ~ak naprotiv, pru`arukometa{imaVojvodine prilikudaseumiru,pomalona marginamamedijskepa`we,pripremaju za nastavak superliga{ketrke,kojaiho~ekujezama-

we od deset dana. Izabranici trenera mr \or|a ]irkovi}a odradili su dobar deo priprema,anapitawekaojezadovoqan odra|enim u protekih 14 dana, mladistru~wakka`e: -Pripremetekuupravoonako kaosmoiplanirali.Sobzirom na Evropsko prvenstvo u na{oj zemqi, ove pripreme nisu klasi~nogtipa,ve}ihuskra}enom vremenskom roku, kao i ostale

Rukometa{iVojvodinesepripremajuzanastvaktakmi~ewa

ekipe, gerilski odra|ujemo. Broj treniga koji smo zacrtali odra|enjepoplanu,alineiintenzitetsobziromdasmoimali sitnih problema zdravstvene prirode. Dragan Suxum je bio bolestan12dana,Milo{Bari{i} je kuburio sa naprsnu}em prstakojivu~ejo{odutakmice s Partizanom, dok je Neven Stjepanovi} dobio zau{ke i gnojnuanginu. Novosa|ani su odigrali i dve kontrolne utakmice, posle kojih je stru~ni {tab bio veoma zadovoqan. - U proverama protiv Vrbasa i francuskog Ivrija,kojesmore{iliu svoju korist sa 11, odnosno {est golova prednosti, dobro smo se pokazali. Rezultat nije bio tolikouprvomplanukolikonekdrugestvari.Bile sutodveodli~neutakmice,aono{tomekaotrenera posebno raduje je ozbiqan pristup momaka na treninzima i na kontrolnim susretima. Sistem koji forsiramo je

za`iveo,{tojedobrastvar.Do nastavka takmi~ewa i duela sa Crvenomzvezdomimamoodigra}emo jo{ tri utakmice. Prvi rival nam je Crvenka, sledi duelsaSplitomusreduisuboti okr{aj sa skopskim Vardarom–kazaoje]irkovi}. U jeku je i prelazni rok, me|utim u novosadskom klubu je mirno. -Mojisaradniciijaverjemo uovajtim,kojijepokazaodaima kvalitetidamo`emnogo.Praviizazovinasteko~ekuju,igramonatrifronta,paakoseuka`eprilikapoja~alibismoses rukometa{emkojimo`edaigra na poziciji tri i ~etiri u odbrani.Sigurnojedaseredaradi ne}emo poja~avati - jasan je ]irkovi}. Piatli smo mladog stru~wakadaprokomentari{edoga|awa naEP. - Prezadovoqan sam dosada{wim u~inkom na{e reprezentacijeio~ekujemjeupolufinalu. Kada se {ampionat zavr{i verujemda}emnogode~akaidevoj~ica po~eti da se bavi ovim sportom-rekaoje]irkovi}. I. Grubor


SPORT

c m y

dnevnik

utorak24.januar2012.

19

OTVORENO PRVENSTVO AUSTRALIJE

NolepobedioHjuita, slediFerer Novak \okovi} sigurno kora~a ka odbrani titule na Australijan Openu. On je u osmini finala nadigrao qubimca doma}e publike Lejtona Hjuita sa 3:1, po setovima 6:1, 6:3, 4:6, 6:3. Australijanac je uspeo da pru`i veliki otpor srpskom asu, prvi mu oduzev{i set u Melburnu. Najboqi teniser sveta furiozno je zapo~eo duel protiv biv{eg broja jedan na Rod Lejver Areni.Odmah na startu Novak je poveo sa 4:0. Hjuit, no{em velikom podr{kom sa tribina, uspeo je da vrati jedan brejk i smawi na 4:1, ali ne i vi{e od toga.Nole, koji brani titulu u Melburnu, u nastavku je dobio jo{ dva gema i posle 31 minut potvrdio ko je ko na teniskoj mapi. - Moram da odam priznawe protivniku, koji se nikada ne predaje, on je sjajan takmi~ar i borac. Naterao me je da igram jo{ jedan udarac u svakom poenu. On je poznat po tome i zaista mi je bilo te{ko da ga pobedim , pohvalio je \okovi} nastup starijeg kolege i osvrnuo se na podr{ku koju dobija od srpskih navija~a i u Melburnu, ali i {irom planete. - Jedina stvar koju mogu da ka`em da sam blagosloven da budem u ovoj poziciji da predstavqam svoju zemqu. Mi volimo da igramo Dejvis kup, na tom takmi~ewu do`iveo sam neke najverovatnije trenutke na teniskom terenu... Po~etak drugog seta doneo je ne{to vi{e neizvesnosti. Tri

brejka na startu, uz obiqe atraktivnih poteza, razgalili su mnogobrojne fanove na centralnom terenu Melburn parka. Novak je imao vo|stvo od 3:1, nakon ~ega je Hjuit tek tada dobio prvi gem na svoj servis i smawio rezultat

(2:3).Ipak, po oceni mnogih najboqem sportisti sveta pro{le godine, to je bila dovoqna prednost. On je u nastavku jednostavno igrao svoju igru, kontrolisao situaciju na terenu, nakon ~ega je stigao do vo|stva od 2:0 u seto-

Jelenaispala iumiksu Jelena Jankovi} sad mo`e da spakuje kofere. Ona je u paru sa Australijancem Bernardom Tomi}em pretrpela poraz u drugom kolu miksa.Jankovi} i Tomi} izgubili su od ~e{ko-pakistanskog para Andrea Hlava~kova- Ajsam Ul Hak Kure{i sa 6:3, 6:3. Srpska teniserka dan ranije nije uspela da se plasira u ~etvrtfinale u pojedina~noj konkurenciji, po{to je izgubila od Karoline Voznijacki iz Danske sa 6:0, 6:3.

REZULTATI

Ni{ikoriizbacioCongu

vima - 6:3.Drugi set, koji je dobio za 44 minuta, re{io je u velikom stilu, novim brejkom u fini{u. Nole je dominirao i na po~etku tre}eg seta - 3:0, ali je Hjuit, uvek dodatno motivisan pred svojim navija~ima, dobio neku nevi-

|enu snagu, krenuo na sve ili ni{ta i to mu se isplatilo.Stigao je Australijanac najpre do izjedna~ewa (3:3), vrativ{i brejk, a zatim i do vo|stva, napraviv{i novi - 5:4.On je posle velike borbe uspeo da iskoristi ~etvrtu set

loptu na svoj servis i smawi rezultat na 1:2 u setovima. Na krilima dobijenog seta Hjuit je igrao i u nastavku. On je prvi stigao do brejk {anse, ali je nije iskoristio, dok je srpski as prvi uspeo u tome.Neizvesnu borbu Novak je prekinuo u {estom gemu, kada je oduzeo servis protivniku (4:2). Interesantno je da je taj kqu~ni poen,ispostavi}e se kasnije za ceo me~, priznat tek posle ~elenxa. \okovi} je posle toga brzo uve}ao vo|stvo, ekspresno re{i{v{i u svoju korist gem u kojem je on bio na servisu. Australijac je produ`io `ivot jo{ na kratko, dobio je slede}i sa nulom, ali je to bilo sve {to je uspeo u osmini finala.Prvi igra~ sveta, kao i mnogo puta pre toga u karijeri, mirno je priveo me~ kraju. Novak }e u ~etvrtfinalu igrati protiv Davida Ferera. [panac je u osmini finala nadigrao Francuza Ri{ara Gaskea sa 6:4, 6:4, 6:1. Ferer, koji je peti nosilac u Melburnu, tako je stigao na korak od najboqeg plasmana na Australijan Openu. On je pro{le godine igrao polufinale.\okovi} je sa Fererom odigrao 11 me~eva u karijeri i vodi sa 6:5. Pro{le sezone igrali su dva puta i rezultat je bio nere{en - Nole je slavio u Madridu, a [panac na zavr{nom turniru sezone u Londonu. Bio je jedan od retkih koji su u 2011. uspeli da nadigraju fenomenalnog Noleta.

I PORED PORAZA OD KVITOVE, ANA ZADOVOQNA

Mogudaigram protivnajboqih

Ana Ivanovi} pretrpela je poraz u osmini finala Australijan Opena od ~e{ke teniserke Petre Kvitove 0:2 (2:6, 6:7). - Me~ je bio jako te`ak. Nisam uspevala da prona|em ritam u po~etku. Petra je te`ak protivnik, stvarno morate dobro da udarata lopticu, u suprotnom }e ona verovatno domi ni rati i ko ri sti ti svo je prilike - rekla je Ivanovi}eva posle poraza. - To mi je stvarno falilo u prvom setu, a deli-

ali i da forsirawe toga mo`e da odvede u gre{ke. - Morate ba{ da se trudite da zamahnete lopticu i u|ete u ritam, a to izaziva mnogo gre{aka. To se meni desilo. Ona nije tip igra~ice koja vam dozvoqava da se vratite u me~. Ose}ala sam da sam krajem drugog

mi~no i u drugom, u kome sam mnogo boqe servirala. Onda sam se sna`no borila u poku{aju da se vratim i udarala sam loptu mnogo boqe. Stvarno je {teta {to ni sam ko ri sti la svoje prilike. Ali, ona je jako dobro servirala i dobro igra, a te{ko je da joj se pro~ita servis po{to je levoruka. Trudila sam se, ali nisam imala pravi ritam. Ana ( 22. nosilac u Melburnu) je istakla da Kvitova ne dozvoqava duga~ke poene i da protiv we mora da se u|e u ritam,

seta lepo udarala loptu i taj ose}aj je jako dobar. [teta {to je to bilo ba{ kasno. Srpkiwa je istakla da je zadovoqna svojim servisom, po{to je radila na wegovom popravqawu pre starta sezone. - Dobro sam servirala, zato je toliko frustriraju}e {to sam do`ivela ubedqiv poraz... Ose}ala sam da nisam dobro udarala i malo sam pogre{no cenila loptu. Ali, bilo je mnogo toga pozitivnog ove nedeqe. Znate, to je ne{to {to me motivi{e da ostanem u vrhu i ra-

Mu{ karc i, osmi na fi na la: (5) Fe rer ([panija) - (17) Gaske (Francuska) 6:4, 6:4, 6:1, (4) Mari (V. Britanija) - Kuku{kin (Kazahstan) 6:1, 6:1, 1:0, predaja Kuku{kina, (24) Ni{ikori (Japan) - (6) Conga (Francuska) 2:6, 6:2, 6:1, 3:6, 6:3, (11) Del Potro (Argentina) - Kol{rajber (Nema~ka) 6:4, 6:2, 6:1, (3) Federer ([vajcarska) - Tomi} (Australija) 6:4, 6:2, 6:2, (7) Berdih (^e{ka) - (10) Almagro ([panija) 4:6, 7:6 (5), 7:6 (3), 7:6 (2), (2) Nadal ([panija) - (18) Lopez ([panija) 6:4, 6:4, 6:2, (1) \o ko vi} (Sr bi ja) - Hju it (Australija) 6:1, 6:3, 4:6, 6:3.

@oVilfredCongaiNi{ikori

Serenauautu @ene, osmina finala: (1) Voznijacki (Danska) - (13) Jankovi} (Srbija) 6:0, 7:5, (11) Klajsters (Belgija) - (5) Na (Kina) 4:6, 7:6 (6), 6:4, (3) Azarenka (Belorusija) - Benesova (^e{ka) 6:2, 6:2, (8) A. Radvanska (Poqska) - (22) Gerges (Nema~ka) 6:1, 6:1, Makarova (Rusija) - (12) S. Vilijams (SAD) 6:2, 6:3, (4) [arapova (Rusija) (14) Lisicki (Nema~ka) 3:6, 6:2, 6:3, Erani (Italija) - @eng (Kina) 6:2, 6:1, (2) Kvitova (^e{ka) - (21) Ivanovi} (Srbija) 6:2, 7:6 (2).

SerenaVilijams

PAROVI ^ETVRTFINALA

Mu{karci

@ene

(4) Mari (V. Britanija) - (24) Ni{ikori (Japan) (11) Del Potro (Argentina) - (3) Federer ([vajcarska) (7) Berdih (^e{ka) - (2) Nadal ([panija) (1) \okovi} (Srbija) - (5) Ferer ([panija)

(1) Voznijacki (Danska) - (11) Klajsters (Belgija) (3) Azarenka (Belorusija) - (8) A. Radvanska (Poqska) Makarova (Rusija) - (4) [arapova (Rusija) Erani (Italija) - (2) Kvitova (^e{ka)

dim jo{ vrednije. Definitivno sam se popravila u odnosu na pro{lu godinu. Mnogo toga sam popravila i ose}am da sam dobila u pauzi sezone. Znate, ovaj turnir je bio dobar. Igrala sam zaista dobro i dokazala sam sebi da mogu da igram na tom nivou i da se takmi~im protiv najboqih... To me motivi{e da nastavim da radim, a ima jo{ mnogo toga da se uradi, ali u`ivam {to se ponovo takmi~im na ovom nivou. Samo `elim da mi godina bude dobra, kazala je nekada prva teniserka sveta.


20

sport

utorak24.januar2012.

mITRoVA^KI SREm Po^Eo PRIPREmE

dnevnik PoTISJE IZ KAwI@E Po^ELo PRIPREmE

Ikadeti Novitimzalepo useniorskompogonu prole}e Ako je suditi po startu priprema mitrova~k og prvol ig a{a, novi {ef struke Srema^edaMati},sasaradnicima Petrom Kar ai ~ i} em i Miroslavom ^avkom ima}e te`akzadatakdaukomponujenovi tim za opstanak u prvoliga{kom dru{tvu. Po re~ima Mati}a, ~etvrtog po redu trenera Mitrov~ana, to nije nemogu}a misija. -Daneverujemre~imaprvog ~oveka Srema Vi}entija Petrovi}a, da Sremci imaju kvalit et an igra~k i pot enc ij al, nebiseniprihvatioovogte{kogzadatka-isti~eMati}.

Prvoj prozivci trenera Mati}a,predhodiojerazgovor~elnika Srema Petrovi}a sa svim igra~ima. Po wegovim re~ima, svakokonijezadovoqanmo`eda napusti redove belih sa Save, pododre|enimuslovima. Mnogi prvotimci su to ve} u~inili, tako da je Srem ostao bez startne postave iz jeseweg dela sezone, oti{li su: Baji}, Vasiqevi}, [inik, Baqak, Tatomirovi}, Ba{anovi}, Obradovi}, Nenadovi}, Vuka{inovi}, Trebovac, Tale. @equ da promene sredinu imaju defanzivac Nikoli} i kapiten Jankovi}, a u trena`nom procesu nisu: Ili}, Dra{kovi}, Fili-

povi}, kao i iskusni Milo{evi}kojijepovre|en. Ipak,igra~kipogonbelihsa Savejesvakidanomsvebrojniji.Ovihdanao~ekujeseidolazak petor ic e sup erl ig a{kih igra~a koji }e poja~ati, pre svegasredinuterenainapad. Agilni trener Mati} ve} je zakazo i pripremne utakmice kakobi{toboqeuigraoekipu i ostvario zacrtani ciq - opstanak u ligi. Prvi kontrolni me~Sremci}eodigratisaSlovenom iz Rume (5. februara) a zatim slede duel i sa Jedinstvom (Stara Pazova), Radni~kim (Nova Pazova), Cementom (Beo~in). R. Ar~ukov

RADNI^KI IZ SREmSKE mITRoVICE @ELI U VI[I RANG

Srpskaliga zajubilej

Stavqenajeta~kanazimski odmorfudbaleraRadni~kogiz SremskeMitrovice,jersuZoran\uri},{efstru~nog{taba,ipomo}niciDraganDeli} i Miladin Stoj~i}, upalili zelenosvetloiozna~ilipo~etak prip rem a.Na prv om treningu vladala je pozitivna atmosfera, uz veliku gu`vu, po{to su kod ekonoma Dobrile Ze~evi}, opremu zadu`ila 24 fudbalera. Radni~ki je ubedqivo zavr{io jesewu trku u Vojvo|anskoj ligi-Zapad osvojili su 33 boda.  Mitrov~ani imaju tri boda  vi{e od Indeksa iz No-

perliga{ novosadska Vojvodina. Radni~ki je gotovo  u istom sastavu{po~eopripremezanastavak sezone, jedino je Mio-

orni za rad i to je najva`nije.Ceo tok priprema }emo odraditinana{emstadionu.Moramoozbiqnoraditi,jerna{e ambicije su jasne – zadr`ati

vog Sada i pet od Jedinstva iz StarePazove. - Pokazali smo jesenas, da imam o kval it et, najb oq i igra~ki kadar i organizaciju kluba, ali ne}emo se uspavati.Tri boda su zadovoqavaju}a prednost, ali ne i dovoqna da bismomoglive}sadadaslavimo plasman u srpskoliga{ko dru{tvo.Bi}emooprezniidati sve od seb e da sa~ uv am o tron. U svim me~evima poku{a}emo da pru`imo maksimum jer u godini kada slavimo 90 god in a pos toj aw a `el im o igrati me|u srpskoliga{ima ka`e Goran Mati} predsednik klubaidodaje.-Ve}sepripremamo za jubilej,a izme|u ostalihuHesni}egostovatiisu-

dragVasiqevi}obukaodresprvoliga{a iz In|ije. Novi ~lanovi Radni~kog su Aleksandar Teodorovi} (Budu}nost, Sala{ No}ajski), Milo{ Zari} (Hajduk,Vi{wi}evo),Milo{Vukoli} (Sloga, Erdevik) i Sr|an Ga~i} (Sloga, Vukovar).Pripremama su prikqu~eni i momciizkadetskogpogonaRadni~kog–NemawaBo{kovi},Damir Galeti} i Zoran Rapoti. Do krajaprelaznogroka(3.februa- ra) konkurenciju }e poja~ati jo{dvaiskusnaigra~a. Zor an \ur i} je poz drav io igra~e, potom ih je poveo na teren,gdejeodre|enprvitrening. - Posle pauze koja je bila skorodvameseca,momcideluju

tron.Odigra}emoidostaprijateqskih utakmica. Prvu }emo odigrati s {idskim Radni~kim (4.februara), zatim su ugovoreneutakmicesaMa~vom (iz [apca), Ma~vom (iz Bogati}a), Dowim Sremom (iz Pe}inaca), a posledwu proveru pred po~etak prvenstva odigra}emo s Ba~kom (iz Subotice) 4.marta. Radu sa prvim timomprikqu~enojeinekoliko mla|ih igra~a, {to me raduje. Vide}emo u kakvom su stawu, kako u fizi~kom tako i u takti~k o-tehn i~k om.Pon av qam, bi}e dovoqno vremena da se svimaposvetipotrebnapa`wa do kon a~n og uspeh a-rek ao je Zoran\uri}. b. Rokni}

PRobLEmI KIKIN\ANA

Oti{ao golman @ivkov

Poslesamonekolikodanarada na Gradskom stadionu,  Marko @ivkovprvigolmanOFKKikinde odlu~io je da prihvati poziv Sente. Tako su Kikin|ani  neo~ekivano ostali sa samo jednim golmanom, mladim Mitrovi}em. Na svusre}uIlijaHajrovi},iskusni ~uvar mre`e ponovo se aktivirao pa Kikin|ani ipak imaju dva golmana. Postoje dobri izgledi da se u ekipi sa Gradskog stadiona vrati iz Sente iskusni golman Marko Vukobratkojibiujednobioiu~iteqmladimgolmanima. m. S.

Naspisku24igra~a TreneruRadni~kogZoranu\uri}ujavilisuseslede}iigra~i: Dejan [ivoqicki, Aleksandar Teodorovi}, Marko Raji}, Dragan Ninkovi}, Goran Stevi}, Nikola Radovanovi}, Milan Miji},DarkoBoji},Du{anPavlovi},Milo{Vukoli},Nikola Stankovi},RadoslavRiati},Lazar\ur|evi},MilanBosan~i}, Sr|anGa~i},VladimirCvjeti},Sr|anDrqa~a,DamirSkorupan,AleksandarProki},VladimirManev,NemawaBo{kovi}, DamirGaleti},ZoranRapotiiMilo{Zari}.

Krenuli iOya~ani Fudbaleri Tekstilca po~eli su pripreme za nastavaktakmi~ewa..uSrskojligi,grupaVojvodina.Prozivku je izv r{ io nov i star i trenerSimoPodunavackoji je tokom zimske pauze preuzeo dir ig ents ku pal ic u.U pitawujemladstru~wakkoji je krenuo veoma ambiciozno.Podunavac je na klupi nasledio Trivu Ili}a koji se pres el io u somb ors ki Radni~ki. Na prozivci je bilo oko dvadesetak igra~a. Iz kluba

suoti{liDamirTop~agi}i Mir os lav Pau n ov i} (Radni~ki, Sombor). Kompletne pripremeOxa~aniodraditi na svom terenu, a prvi kontroln i me~ odi g ra} e ve} 1.februaraprotivHajdukau Kuli. - Imamo dovoqno vremena dasepripremimozaprole}ne okr{aje. U narednih nekoliko dana kompletira}emo tim, poku{amo da napadnemovrhtabele.-ka`etrenerTekstilcaSimoPodunavac. St. J.

Fudbaleri Potisja iz Kawi`e po~eli su pripreme za prole}nideoprvenstvauSuboti~koj podru~noj ligi. Od 22 prvotimaca koliko ih je na spisku, saprvogtreningaizopravdanih ili drugih razloga izostalo je wih desetak, ali predsednik Milo{Vidovi}itrenerVlada Rankov uvereni su da se mo`e ostvariticiq. - Kao i prethodnih sezona ciqjeisti,daseizboriopstanak u podru~noj ligi. Iako se klub suo~ava sa mnogobrojnim problemima,{tofinansijskim, {to kadrovskim, uspeli smo da smognemosnageivoqedazapo~nemopripremekakobiprole}ni deo prvenstva do~ekali {to spremnije i osvojimo potreban broj bodova za opstanak - ka`e Vidovi}. JesewideoprvenstvaPotisje jeokon~alonaza~equtabelesa svega11bodova,{tojemaloboqazalihanegonapro{lojpolusezoni i zavr{etku sezone kada su Kawi`ani uprkos osledwem mestuopstaliuligi. -Treba}enammnogosnage,voqe,radaistrpqewadaosvojimo barjo{20bodova,{tojepona{ojra~unicidovoqnodaseizboriopstanak.Pripremamapr-

ve ekipe su prikqu~ena ~etvoricaigra~aizkadetskogpogona Segi,Pandan~o,Bi~keiiBuza, madasusvionive}imalidebiu prvoj postavi, ali sada se i zvrani~noprikqu~ujukaostal-

dolf Bohata - saop{tio je Vidovi}. Zasadanemanekihpromenau igra~kom kadru, jer prelazni rok jo{ traje do 3. februara. Oti{aojejedinoFeher,aizve-

S prvog treninga Potisja iz Kawi`e

ni ~lanovi seniorskog pogona. Wihovaprekomandauprvuekipuzbognedovoqnogbrojaigra~a u kadetskoj selekciji, dovela je do toga da je kompletna starija pionirska selekcija pre{la u kadete pa u prole}nom delu ostajemo bez pionirske ekipe. Sa kadetskom ekipom radi}e treneri Ako{ Taboro{i i Ru-

sno je da zbog operacije trener Rankovne}emo}ijednovremeda ra~unana@i{kova.Dali}ese mo}i ra~unati na sve sa spiska prvotimaca, zavisi}e od wihovog odziva na treninzima u narednomperiodu,paserazgovara sanekolicinomigra~aizokolnih klubova da poja~aju redove Potisja. m. mitrovi}

TSK ImA oZbIQNE AmbICIJE

Medi} prvalasta [ef stru~nog {taba temerinskogTSK-a DraganMilo{evi}, jeseweg prvaka Novosadske lige, obavio je prozivku i krenuo sa pripremama. Na prvom treningu pojavilo se 25 igra~a. Temerinciimajupetbodovavi{e od novosadske Mladosti, jedinog konkurenta u borbi za plasmanuvi{irang. -Upoznaosamigra~esaprogramom rada, imamo dovoqno vremenadasvesprovedemoudeloispremnido~ekamonastavak trkezabodovima.Pripreme}emorealizovatinana{advaterena, a u zavisnosti od vremenskihuslovakoristi}emoidvoranu. Interesuje nas samo osvajaweprvogmesta,jersmotokom jeseweg dela sezone pokazali zrelost za vi{i rang takmi~ewa–ka`etrenerDraganMilo{evi}. Okosnicatimasa~iwenajeod igra~a poniklih u omladinskoj {koli,ostalajenaokupu,apr-

va lasta je 24-godi{wi vezista ZoranMedi}(OFKOxaci). -Nekolikoprvotimacabilo je interesantno srpskoliga{ima,alinisumewaliklupskeboje, po{to su izrazili `equ da zajedni~kim snagama zavr{imo zapo~eti posao. Pregovori sa dvojicom proverenih igra~a u{lisuuzavr{nufazuiwihovim anga`ovawem zakqu~i}emo spisak poja~awa.Formu }emo brusiti kroz {est kontrolnih me~eva,aserijatestovapo~iwe 12. februara protiv vojvo|anskogliga{aMladostiizTurije –rekaojeMilo{evi}. U zimskoj pauzi do{lo je do promena u rukovode}oj strukturi. Laslo Vere{ se povukao sa funkcije predsednika, ali ostao je u klubu, dok je wegovu ulogu preuzeo Qupko Todorovi}. Izbor novog predsednika bi}e verifikovan na klupskoj skup{tini. m. meni}anin

PAN^EVCI SE PoJA^AVAJU

]irkasevratio uDinamo Vojvo|anskiliga{Dinamo  doveo je u svoje redove iskusnogdefanzivcaIvana ]irkukojijefudbalskukarijeru po~eo u gradu Tami{u. ]irkausvojojdugojibogatoj fudbalskoj  karijeri nastupao je za superliga{e Hajduka (Kula), OFK Beo- grada, Mladost (Apatin), Hajduk (Beograd), Slavija (Sarajevo), Novi Pazar, BASK (Beograd),  a  ovih danaodlu~iojedakarijeru zavr{i u svom mati~nom klubuDinamu. - Posle poziva qudi iz moggradanisamsedvoumio ibrzosmosedogovorilida sevratimuklubukojemsam Ivan ]irka po~eo fudbalsku karijeru. Verujem da }u svojim iskustvom - Dolaskom iskusnog ]irke i dobrim igrama u nastavku pr- u~inilismoprvikorakkaja~avenstva pomo}i da klub ove se- wutimaikonkurencijeutimu. zoneostvaripovratakuSrpsku Utokunarednihdanaverujemda ligu–ka`e]irka. }emo biti jo{ ja~i, jer blizu Utokujeprelaznirok,anaj- smo realizacije dogovora sa zaposleniji je sekretar kluba igra~imakojisunamneophodni Dragoslav]ur~innajavqujedo- da u nastavku prvenstva osvojilazak jo{ nekoliko igra~a do mo prvo mesto {to nam je bio po~etka priprema koje po~iwu ciqnapo~etkusezone-ka`ese28januara. kretar]ur~in. b. Stojkovski

LIDER PFL SomboR Po^IwE PRIPREmE

Brestov~ani ve} mobilni Lideri Podru~ne fudbalskeligeSombor BSK iz Ba~kog Brestovca, u ponedeqak23.januarapo~iwu pripreme za nastavakprvenstva. Neo~ ek iv an o, ali zaslu`eno su Brestov~ani jes en as bil i najb oq a ekipapodru~ja.Odprvog kola su poveli ovaj fudbalski karavan i do posledweg 15. kola se zadr`ali na ~elu prvenstvenetabele. Tren er Bran is lav Smiq an ovs ki je dob ro pripremio svoju fudbalsku~etu,izdr`aosvaisku{ewa koja takmi~ewe nosiimo`ebitizadovoqanpostignutim. Ruk ov ods tvo klub a na ~el u sa Preds edn ik om Du{anomKla{womidugog od i{ wim kap it en om, a sada  sekretarom kluba Slavkom Beqanskim, nije ni malo zbuweno ovim neo~ ek iv an im uspeh om. ^vrs to stoj e na zem qi, realnisuuprocenamaza nastavak prvenstva i najav quj u sports ku i `estok u borb u u nas tavk u prvenstvenetrke. ,,Igra~k i kad ar je ostaoistiuodnosunajesen as i to nam daj e za pravodauzdobrepripreme, ponovimo dobre partijeizprvogdelaprvenstva. Godi nam liderska pozicija na tabeli, ali nimalo nas nije poneo dobar rezultat od jesenas. Trudi}emo se da na prole}e igramo jo{ boqe,, rekao nam je Slavko Beqanski. TrenerSmiqanovskii wegov pomo}nik ]ur~ija,naprole}era~unajuna slede}e igra~e: golmani Raja~i},Lon~ariKeki}, ostal i igra~ i: Bag i}, P o p o v i } , ] u i } , B o ` i } , Stan i} Dej an,\ur| ev i}, Kor a}, Div jak, Lon~ ar, Mil an ov i}, Stan i} Sa{a, Mil o{evi}, Luk i}, Mit rov i},^uq ak,Ors i}, \ur| evi} Savo, Kne` evi},Beq ans ki \or| e i Bo`i}. St. miler


c m y

dnevnik

ZVEZDAZABELE@ILAPRVITRIJUMFUCRNOJGORI

Prosine~kiproba ikombinuje

FudbaleriCrvenezvezdesuu premijernom me~u tokom priprema u Crnoj Gori ubedqivo savladali ekipu Grbqa (4:0). S nestrpqewem se o~ekivala startna postava, odnosno po~etakrekonstrukcijetimaizjeseweg dela sezone. Mnogo toga se nijemoglovideti,jerjetrener Prosine~ki posegao sa kombinovanim sastavom : Kirovski, Radulovi}, Krneta, Maksimovi}, Mladenovi}, Mijail  ovi}, Dimitrijevi}, Kadu, Ve{ovi}, Perovi}, Kalu|erovi}. Igrali su jo{: Vesi}, Stojkovi}, ]osi}, Jankovi}, \uri~kovi}, Borha. - Zadovoqan sam prikazanim, poslenapornihtreningaisobziromdajeovotekprvautakmica.Sigurnojedasunogete{ke, i da mogu jo{ boqe, ali ja i ne `elim da sada igraju najboqe. Izveo sam kombinovani sastav sa nekoliko novajlija, jer `elim svima da uka`em {ansu, i ho}u da {to pre osete te`inu Zvezdinog dresa – napomenuo je Prosine~ki. Od velikog broja novajlija pa`wunasebeskrenuojehitri levi bek Filip Mladenovi}, koji je asistirao kod prva dva pogotka. -Odigralismoodli~nuutakmicu, a ovako ubedqivu pobedu nisamo~ekivaopo{tojo{uvek imamonapornebazi~netreninge. Polako se uklapam u ekipu, verujemda}eformaimatiuzlaznu liniju. Svestan sam da na

mojoj poziciji prednost imaju Petkovi} i To{i}, pa }u poku{atidasenametnemupredstoje}emperiodu.Va`nojedaZvezdaizgledakaoskladanikolektivkoji}etokomprole}apobe|ivati-istakaojeMladenovi}. U drugom delu ulogu asistenta kod oba pogotka preuzeo je Filip Jankovi} a realizatori subiliBorha,kojijezaigraona poziciji klasi~nog centarfora,i\uri~kovi}. -Ose}amsemnogosigurnijei imam ve}e samopouzdawe nego letos. Tada je za mene sve bilo novo,asadasamdeoekipei`elimdanapredujem,dabudemboqi iz treninga u trening. Nadam se novim trofejima - napomenojeJankovi}. Pri~eoodlaskusaMarakane, iakomujetek17godina,Jankovi}jeenergi~nodemantovao. -Neidemnigde.Imamugovor i ho}u da zadu`im dres standardnog prvotimca. To su moje jedine `eqe i motivi. ^itao sam po novinama i sajtovima da odlazim,alineznam~emuteneistine.Uostalom,tomenezanima.Nastavqamdaradim,borim se za ve}u minuta`u, mada je konkurencija ogromna u veznom redu-smatraJankovi}. Slede}i kontrolni duel zvezduo~ekuje25.januaraarivalje Petrovac.Mo`dajetoprilika da{ansudobijuizvu~napoja~awapoputKaslice,Milivojevi}a,paposledweakvizicijeMiri}a. Z.Rangelov

Partizanide uIzrael Kona~no zvani~na potvrda iz PartizanadajeDubaiotkazani da}enovabazabitiIzrael.Na sajtuPartizanasaop{tenojeda }e ekipa i stru~ni {tab sutra oti}iuIzraelibi}esme{teni uokoliniTelAviva. Posleotkazivawapripremau Dubaiju,rukovodstvoPartizana traga za protivnicima na teritoriji Izraela (25. Januar - 8. februar). Kako se u Izraelu trenutno spremaju i timovi iz Rusije, Ukrajine i Azerbejxana, crno-belisenadajuda}esawimaugovoritiprijateqskeme~eve,apostojimogu}nosttestasa MakabijemizTelAviva.

Novi trener crno-belih AvramGrantjeju~eupodneodradiotrening,danasjeslobodan dan za ekipu. Partizan je otkazao Dubai zbog problema sa vizom za trenera Avrama Granta kojijeIzraelac,apoznatojeda pripadnici izraelske nacionalnosti nisu dobrodo{li u arapskezemqe. Drugi deo priprema crno-beli }e imati u Antaliji gde bi trebalodaodigraju~etirikontrolname~a. Premaizve{tajunasajtuPartizana,Grantjeprethodnihdana gledaoobilanDVDmaterijalsa utakmicamacrno-belih.

SPORT

utorak24.januar2012.

DEJANVUKI]EVI],TRENERVOJVODINE

Voleobihjo{jednog vezistu

Pos le dan a pau z e kojisudobiliunedequ od {efa stru~nog {tabaDejanaVuki}evi}a, fudbaleri Vojvodine ju~e su nastavili s pripremama za prole}nu sezonu. Po izuzetno lepom, pravom prole}nom vremenu, Novosa|ani su na teren im a FC „Vuj ad in Bok ov” radili punim tempom. Pokazalo se da je dobra bila procena da crveno-beli ne odu u Budvu, ve}daprvideopripremaodrade kod ku}e, gde imaju izvrsne uslove. - Zaista sam zadovoqan time {to ono {to smo zamislili na papirumo`emodaprebacimona teren-zadovoqnojekonstatovao Vuki}evi}. - Prati nas za sada veomalepovremeinadamseda}e tako ostati do na{eg polaska u Tursku,5.februara.Igra~ikoji sutunemajuninajmawihproblemakadasuupitawupovredeili nekebolesti,aniupalemi{i}a nisutolikoizra`ene.Unedeqi kojajeprednamao~ekujenasosam treninga i dve kontrolne utakmice koje }emo odigrati sutra s Cementom i u subotu s JedinstvomizStarePazove.Moramda se pohvalim da su igra~i maksimalno ispo{tovali plan rada kojismoimdalitokompauze.To supotvrdiliiwihovirezultati testirawa koji su bili fantasti~ni,takodasmoodprvogdana moglidakrenemosmaksimalnim radom,upunomritmu. U nekim medijima pojavila se informacija da Vojvodina

S ju~era{weg treninga fudbalera Vojvodine

`elijo{dasepoja~auveznom redu? -Iskreno,voleobihdadovedemo jo{ jednog zadweg veznog igra~a. Odlaskom Medojevi}a ostali smo oslabqeni na toj poz ic ij i i pred o~ io sam to upravi kluba. Nije nam, ipak, to prioritet, jer imamo re{ewaiupostoje}emigra~komkadru, ali ne bi bilo suvi{no jer,objektivno,nemamoveliki brojigra~a.Naprole}eseigra u ritmu sreda-subota i imamo dostaakumuliranih`utihkartona,pajetone{to{tonasteradarazmi{qamoojo{jednom veznom fudbaleru. Odlaskom Medojevi}a i Mereba{vilija

Oanga`ovawu@uke Udelumedijaobjavqenojedajemogu}epoja~aweVojvodineu veznomreduAntonelo@uka,biv{iigra~Partizana? -BiosamunedequuPodgorici,takodanisamdobroupu}en. Menijeuneobaveznomrazgovorunagove{tenamogu}nostdaanga`ujemo@uku.Dajetoaktuelno,sigurnobihznao,jerbihbio konsultovan,alisituacijanijetakvaitojesve{tomogudaka`emnaovutemu-kategori~anjebioDejanVuki}evi}.

A|uruprodu`iougovor Nigerijski internacionalac Naemeka A|uru ju~e je produ`iougovorsVojvodinomdojuna2013.godine. Pregovori tamnoputogvezistei~elnikaVojvodinetrajali sujedvapetminuta,pase,pore~imasportskogdirektoraMiodragaPanteli}a,saradwanastavqanaobostranozadovoqstvo.

ITALIJANSKASERIJAA

AFRI^KIKUPNACIJA

MajstorDrogba JedanpotezDidijeaDrogbebio jeodlu~uju}idaObalaSlonova~e po~ne pobedom takmi~ewe na Afri~komkupunacija.Slavilai Angola.Veza^elsijafunkcioni{e i u Africi.  Akcija dvojice

Slonova~e Bubakar krajwim naporomodbioloptukojajeokrznulapre~ku. Uprincipu,biojeovome~ukojemjeObalaSlonova~ekontrolisala igru. Drogba je mogao ranije

Slavqe fudbalera Obale Slonova~e

igra~a ^elsija u fini{u prvog poluvremena me~a Obala Slonova~e-Sudanpresudilajepobednika. Salomon Kalu je izvrsno centrirao, a Didije Drogba glavom postigao efektan gol za pobedu ObaleSlonova~e,kojajetakopotvrdilaulogufavorita,nesamou ovomme~unegoinacelomturniru. Sudan,kojemjeovoosmou~e{}e naAfri~komkupunacija,imaoje svoje prilike na me~u. Najboqu, dva minuta posle vode}eg gola „Slonova”.  Mudater je odli~no {utira levicom, a golman Obale

da potvrdi pobednika utakmice u 68.minutu,alijewegovvolejudarac prozujao pored gola. Ovo je, ina~e,Sudanubiodesetiuzastopni me~ na prvenstvima Afrike bezpobede. Rezultatiprvogkola-GRUPA A:EkvatorijalnaGvineja-Libija 1:0 (0:0) /Balboa 85/, Senegal Zambija1:2(0:2)/N’Doje74-Majuka12,Kalaba20/,GRUPAB:Obala Slonova~e - Sudan 1:0 (1:0) /Drogba40’/,BurkinaFaso-Angola1:2(0:0)/Traore57-Mateus47, Manu{o68/. Danas-GRPAD:Gana-Bocvana (17),Mali-Gvineja(20)

21

Interve}~etvrti Kako je Inter krenuo, do kraja sezonesene}eboritisamozaplasman u Ligu {ampiona, nego i za tituluprvakaItalije.Timkojije tavoriopodvo|stvom\anpjeraGasperinija, sa Klaudiom Ranijerijemjemalo-pomalopodizaoformu inapolovinitakmi~ewa,evo,zaseo na ~etvrto mesto. Pobeda nad Laciom-2:1(1:1)-Interujesedma uzastopnauSerijiA,odnosnodevetauposledwih10kola.Obezbedili su je Dijego Milito u 44. i \ampaoloPaciniu63.minutu,po{tojeTomasoRokiu30.minutudoveogosteuzaslu`enovo|stvo. Bo{koJankovi}odigraojeceo me~za\enovuprotivPalermai ponovo postigao gol. Na`alost, wime nije uspeo da spre~i poraz svogtimaodraspucanogPalerma (5:3).Du{an Basta je tako|e odi- graosvih90minutazaUdinezeu pobedinadKatanijom.OdSrbasu na terenu bili i Nenad Tomovi} (u startnoj postavi Le}ea) kao i

Matija Nastasi} i Adem Qaji}, koji su nosili dres Fiorentine odpo~etkasusretasaKaqarijem. Rezultati19.kola:Roma-]ezena 5:1(3:0)/Toti1,8,Borini9,@uan 62,Pjani}70-Eder58/,Atalanta - Juventus 0:2 (0:0) /Liht{tajner 54,\akerini82/,Bolowa-Parma 0:0, Le}e - Kjevo 2:2 (1:2) /Espozito 30, Di Mikele 90 Paloski3,24/,Novara-Milan0:3 (0:0)/Ibrahimovi}57,90,Robiwo 74/, Palermo - \enova 5:3 (3:1) /Budan 26, Silvestre 37, Manvotani 42, Mikoli 75, Miqa}o 85 - Palasio 13, 59p, Jankovi}89/,Sijena-Napoli1:1 (0:0) /Kalajo 67 - Pandev 86/, Udineze - Katanija 2:1(1:0) /Armero 20, Di Natale 53 - Lodi 90p/, Kaqari - Fiorentina 0:0, Inter - Lacio 2:1 (1:1) /Milito 44,Pacini63-Roki30/. TABELA: Juventus 41, Milan 40,Udineze38,Inter35,Lacio33, Roma(-1)30,itd.

Moreirapotpisao FKVojvodinadobiojevelikopoja~awe.AlmamiMoreirai zvani~nojepostao~lantogkluba,rekaojenovinarimasportski direktorMiodragPanteli}. Panteli}jerekaoda}eseMoreirautokunedeqeprikqu~itipripremama,nakon{tosevratiizKine,gdejeotputovaokakobiraskinuougovorsabiv{imklubom.MoreirajeiranijenastupaouPartizanu,gdejeigraoveomazapa`enuuloguipostao qubimacnavija~a.IgraojezaBoavi{tuiDinamoizMoskvei kineskiDalijen. ostali smo oslabqeni, barem za sada. Ekipa iz jesewe poluseonebilajeformirana,disalajejednimplu}imaitreba}e nammalovremenadauklopimo nekeigra~eusistem.Nadamse da }emo u tome uspeti do kraja priprema. Kakosusesna{lipovratnici Aleksandar Katai i MilovanMilovi}? - Milovi} je iskusan igra~ koji je do{ao da poja~a konkurencijuuzadwemredu,aliida meni, kao treneru, pomogne da nebrinemzbog`utihkartona. [to se Kataija ti~e, znamo da je re~ o velikom talentu koji nijeuspeodagapreto~iuodgovar aj u} i kval it et. Do{ ao je ku}i,nai{aojenatrenerakoji }egapodr`ati,anawemujeda u narednih {est meseci, uz veliki rad, dosegne odgovaraju}i nivo kvaliteta. Ukoliko u to-

me ne uspe, ima}e problema u karijeri, ali se nadam da i on toshvataida}eulo`itimaksimalninaporkakobi{toboqe iskoristio narednih pola godine. Kakva je situacija s igra~imakojiimajudozvoluklubada promene sredinu u slu~aju da dobiju dobru ponudu? Vuli}evi} se izjasnio i rekao da }e ostati i na prole}e, imate li naznaka{tajesostalima? -Tusamjauproblemu,jerne mogu da planiram. Rekao sam i predsedniku, sportskom direktoruiigra~imadamoradapostojinekirokdokojeg}eseizjasniti kako bi znali {ta da radimoikakobimoglidareagujemo. Moramo znati do kraja ove nedeqe kakvi su wihovi planovi - rekao je Dejan Vuki}evi}. A.Predojevi}

PRVENSTVO[PANIJE

MrtvatrkaRonalda iMesija Iakojeprvenstvenime~Barselone  sa Malagom „pao” izme|u dva kup okr{aja sa Real Madridom, trener Barselone \osep Gvardiola nije `eleo mnogo da rizikuje. Odlu~io je da odmori samo]avija,FabregasaiPujola, asviostaliasoviKatalonacana{lisuseuprvojpostavi.Rezultat je laka i ubedqiva pobeda na LaRosaledi,ukojojjecentralna figurabioLeoMesi. Argentinac je na prethodnih osamgostovawauokviruPrimere postigao samo jedan od svojih 19 golova, ali je protiv Malage bio maksimalno raspolo`en za igru. MatiraojegolmanaKabaqeratri puta ali nije uspeo da potisne Kristijana Ronalda sa vrha liste strelaca,jerjeonume~usAtletikomdvaputabioprecizanspenala. Rezultati odlo`enog prvog kola: Osasuna - Valensija 1:1 (0:0)

/Lolo90+1-Soldado85/,RajoVaqekano-Majorka0:1(0:0)/Ramis 57/, Malaga - Barselona 1:4 (0:1) /Rondon85-Mesi33,51,81,San~ez 48/, Levante - Saragosa 0:0, Real Madrid - Atletik Bilbao 4:1(1:1)/Marselo25,Ronaldo47p, 67p, Kaqehon 86 - Qorente 13/, Espawol - Granada 3:0 (2:0) /Bae- wa 26, Verdu 45p, Fonte 80/, Rasing-Hetafe1:2(1:1)/Stuani14Gavilan26,Miku83/,SosijedadAtletiko Madrid 0:4 (0:1) /Falkao3p,83,90+1,Adrijan46/, Betis-Seviqa1:1(1:1)/Bewat 26-Negredo41/ TABELA: Real 49, Barselona 44,Valensija35,Levante31,Espawol28,Osasuna27,AtletikB.26, AtletikoM.26,Seviqa26,Malaga25,Hetafe24,Betis23,RajoVaqekano 22, Majorka 22, Sosijedad 21, Rasing 20, Granada 19, Sporting(-1)18,Viqareal(-1)16,Saragosa12.

POSLEPORAZAARSENALAODJUNAJTEDA

VanPersiqutnaVengera Najboqi fudbaler Arsenala RobinvanPersiqutjenamenaxera svog tima Arsena Vengera zbogtaktikenanedeqnomderbiju protiv Man~ester junajteda, koji je pripao gostima rezultatom2:1.Holan|aninjesanevericom posmatrao odluku Vengera da sjajnog ^emberlena zameni Ar{avinom, samo nekoliko minutaprenego{to}eDaniVel-

bek postaviti kona~nih 2:1 za „crven |avole”. Francuskom stru~wakusule|automtrenutkuokrenuliinavija~ikojisusa tribina „Emirejts” stadiona skandirali „Ne zna{ {ta radi{„! - Qudi koji kupe ulaznice imajupravodaizrazesvojstavi nezadovoqstvo.Me|utim,trener sam30godinaiudosada{wojka-

rijerisamizvr{iopreko50.000 izmena. Nemam potrebu da se ikomepravdamzasvojepostupke, naro~ito ne navija~ima i igra~ima-rekaojeArsenVengermedijimaposleutakmice. Televizijske kamere snimile sureakcijuVanPersijanaodlukuVengeradazamenidotadafenomenalnog ^emberlena koji je hvatawem za glavu i re~ima „O,

ne” jasno stavio do znawa svom menaxeru{tamisliotompotezu. Arsenal posle poraza od Junajteda1:2ostajenapetommestu Premijer lige sa 36 bodova, pet maweod~etvrtoplasiranog^elsija. Za liderom Man~ester sitijem „tobxije” zaostaju ~ak 18 bodova,dokimaju15maweodJunajteda.


22

sport

utorak24.januar2012.

KO[ARKA[KI SEMAFOR ABA mu{ka liga Partizan-Makabi Hemofarm-Krka Budu}nost-Radni~ki Zlatorog-C.zvezda Zagreb-Cedevita Olimpija-Helios [iroki-Cibona

1.Makabi 2.Cedevita 3.Budu}nost 4.Partizan 5.Olimpija 6.Zagreb 7.[iroki 8.Cibona 9.Radni~ki 10.C.zvezda 11.Hemofarm 12.Helios 13.Krka 14.Zlatorog

17 17 17 17 17 17 16 17 16 17 17 17 17 17

16 13 12 11 10 9 9 8 8 6 5 5 4 2

1 4 5 6 7 8 7 9 8 11 12 12 13 15

78:84 84:63 93:86 56:70 96:92 83:92 84:75

1453:1185 1448:1241 1290:1232 1335:1224 1299:1330 1361:1399 1246:1178 1363:1408 1307:1322 1357:1360 1279:1347 1224:1398 1263:1332 1161:1390

33 30 29 28 27 26 25 25 24 23 22 22 21 21

Regionalna `enska liga Budu}nost-Partizan 46:84 Sloboda-Ceqe 77:90 R.Kora}-M.Kraji{nik 66:56 ^elik-Hemofarm 75:64 VojvodinaNIS-Vo`dovac 54:47

1.Partizan 12 12 0 1042:770 24 13 10 3 940:874 23 2.^elik 13 9 4 956:914 22 3.R.Kora} 4.Hemofarm 13 8 5 922:803 21 5.Ceqe 13 8 5 991:912 21 6.Budu}nost 13 5 8 816:945 18 12 6 6 774:803 18 7.Vo`dovac 8.M.Kraji{nik 13 4 9 838:809 17 9.Vojvodina 13 2 11 799:923 15 13 0 13 786:1109 13 10.Sloboda

Agro`iv mu{ka liga VojvodinaS.-Napredak 84:85 @elezni~ar-Beograd 72:74 Tami{-Smederevo 74:82 FMPRadni~ki-Proleter 92:71 BKKRadni~ki-Metalac 98:64 MegaVizura-Borac 68:57 Sloboda-Sloga 80:70

1.Vojvodina 2.M.Vizura 3.BKKRadn. 4.FMPRadn. 5.Smederevo 6.Beograd 7.Borac 8.Tami{ 9.Sloga 10.Metalac 11.Sloboda 12.@elezni~ar 13.Napredak 14.Proleter

16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16

13 12 11 10 10 9 9 9 9 5 5 4 4 2

3 4 5 6 6 7 7 7 7 11 11 12 12 14

1369:1214 1326:1262 1324:1270 1287:1204 1374:1361 1259:1198 1191:1135 1185:1154 1360:1348 1185:1277 1188:1282 1283:1345 1222:1329 1192:1366

29 28 27 26 26 25 25 25 25 21 21 20 20 18

Prva `enska liga ^elarevo-Beo~ in 62:64 StaraPazova-Student 80:65 Spartak-Proleter 100:51 Loznica-[abac 54:94 C.zvezda-Vrbas 88:82 Jagodina-Radni~ki 73:66

1.C.zvezda 2.Jagodina 3.Vrbas 4.[abac 5.^elarevo 6.Radni~ki 7.Student 8.Spartak 9.S.Pazova 10.Beo~in 11.Proleter 12.Loznica

16 15 16 16 16 16 16 16 16 15 15 15

15 13 10 10 8 8 7 6 5 5 4 3

1 2 6 6 8 8 9 10 11 10 11 12

1310:965 1235:1114 1187:1190 1163:1115 1023:1022 1096:1040 1068:1092 1095:1127 1189:1181 1007:1141 1011:1157 878:1117

31 28 26 26 24 24 23 22 21 20 19 17

Prva B mu{ka liga Mlados(^)-Vojvodina Spartak-Konstantin [abac-JedinstvoNB Jagodina-Mladost(Z) Radni~kiS.-Crnokosa Beovuk-napredakM.

84:67 56:57 83:73 70:81 71:75 64:65

1.Mladost(Z) 14 11 3 1074:1020 25 2.Konstantin 14 10 4 1074:1012 24 3.Mladost(^) 14 8 6 1124:1038 22 4.Jagodina 14 8 6 1178:1168 22 5.Spartak 14 8 6 1127:1063 22 6.Radni~ki(O) 13 8 5 1066:1070 21 7.Crnokosa 14 7 7 1095:1109 21 8.NapredakM. 14 6 8 1047:1115 20 9.Beovuk 14 6 8 1168:1179 20 10.[abac 14 6 8 1090:1080 20 11.Vojvodina 14 5 9 1118:1182 19 12.VivaBasket 13 6 7 1142:1169 19 13.JedinstvoNB14 4 10 1174:1226 18 14.Radni~kiS. 14 4 10 1098:1144 18

Prva srpska mu{ka liga – Sever Akademik-MladostT. VojvodinaS.-Meridijana Rani~ki-Dunav Topola-Oyaci V.Kikinda-N.Pazova Veternik-Srem Vrbas-S.Pazova

1.Srem 2.Meridijana 3.MladostT. 4.S.Pazova 5.N.Pazova 6.Akademik 7.Veternik 8.Vrbas 9.Vojvodina 10.Topola 11.Oyaci 12.Dunav 12.Radni~ki 14.V.Kikinda

90:84 95:99 85:76 91:70 64:74 74:93 67:63

14 14 0 1261:1066 28 14 13 1 1236:1088 27 14 10 4 1174:1115 24 14 9 5 1195:1072 23 14 8 6 1110:1075 22 14 7 7 1133:1106 21 14 7 7 1205:1214 21 14 7 7 1156:1184 21 14 6 8 1201:1191 20 14 6 8 1061:1080 20 14 4 10 1063:1139 18 14 3 11 1087:1181 17 14 2 12 997:1135 16 14 2 12 979:1202 16

Zajedni~ka KSV `enska liga Proleter-VojvodinaMT 69:47 Topol~anka-^elarevoMT 66:69 Jugobanat-Gimnazija 0:20 HemofarmMT-Kovin utorak Ruma-VrbasM.MT sreda

1.VrbasM.MT 2.Hemof.MT 3.Vojvod.MT 4.^elarevoMT 5.Ruma 6.Topol~anka 7.Kovin 8.Gimnazija 9.Proleter 10.Jugobanat

11 10 1 11 9 2 12 8 4 11 8 3 11 8 3 12 5 7 11 5 6 11 4 7 12 3 9 18 0 18

763:491 639:493 701:641 750:527 725:556 628:714 623:658 582:717 576:830 0:360

21 20 20 19 19 17 16 15 15 0

Druga srpska mu{ka liga – Sever Vojka-BNS 81:63 Sv.\or|e-Top 98:70 Apatin-Hajduk 82:79 KrajinaG.-^oka 90:87 FutogT.-Dinamo 65:80 B.Palanka-Ruma 0:20(sr) Crvenka-SpartakMT sreda

1.Hajduk 2.Dinamo 3.Sv.\or|e 4.BNS 5.Ruma 6.FutogT. 7.Vojka 8.Spartak 9.Apatin 10.KrajinaG. 11.Top 12.^oka 13.Crvenka 14.B.Palanka

15 15 15 15 14 15 15 14 15 15 15 15 14 26

12 12 11 10 10 9 8 8 7 7 6 4 5 0

3 3 4 5 4 6 7 6 8 8 9 11 9 26

1109:949 1073:967 1101:976 1035:972 1108:989 1079:1007 1036:1016 1036:954 1066:1045 1020:1068 990:1040 1037:1131 956:1012 0:520

27 27 26 25 24 24 23 22 22 22 21 19 19 0

Heba juniorska liga Vojvod.S.-Partiz.MTS Sloboda-Beovuk Hemofarm[.-Mladost Sloga-C.zvezdaBGD MegaV.-Radni~kiKG Zdravqe-Kwa`evac

1.Hemofarm 2.VojvodinaS. 3.C.zvez.BGD 4.Partiz.MTS 5.Beov  uk 6.Sloboda 7.MegaVizura 8.Mladost 9.Radni~kiKG 10.Kwa`evac 11.Zdravqe 12.Sloga

78:67 99:96 92:59 58:100 98:90 84:93

11 11 0 1018:802 22 11 10 1 952:807 21 11 8 3 951:794 19 11 7 4 904:738 18 11 6 5 951:945 17 11 5 6 764:887 16 11 5 6 965:963 16 11 4 7 830:879 15 11 4 7 760:810 15 11 3 8 840:921 14 11 2 9 772:967 13 11 1 10 759:953 12

ABS Elektro kadetska liga [umadija-Star Fle{-PartizanMTS Mladost-Sloga Zemun-[abac Prokupqe-Nikak

1.Partiz.MTS 2.C.zvez.BGD 3.Mladost 4.Hemofarm 5.Fle{ 6.Nibak 7.Zemun 8.Star 9.Sloga 10.[umadija 11.[abac 12.Prokupqe

11 10 11 10 11 11 11 11 11 11 11 11

9 9 8 8 6 6 6 4 3 3 2 1

2 1 3 2 5 5 5 7 8 8 9 10

71:70 69:86 86:64 87:46 56:89

883:711 780:635 855:787 848:633 750:785 781:735 934:837 804:861 877:1016 802:893 753:881 674:967

20 19 19 18 17 17 17 15 14 14 13 12

Indijana boqaod Lejkersa Ko{arka{i Indijane upisali su trijumf na go sto va wu Lej ker si ma (98:96). Oni su tako stigli do ukupno jedaneste pobede ove sezone, uz ~etiri poraza, {to im je najboqi start u posledwih devet godina. Me~ je bio pun preokreta. Doma}i su imali 13 poena vi{ka u prvom poluvremenu, a vo|stvo se u nastavku promenilo 14 puta, da bi Pejsersi ko na~ no pre u ze li pred nost 75 sekundi pre kraja. Najefikasniji u pobedni~kom timu, u ko jem su ~ak {e sto ri ca igra ~a za be le `i la dvo ci fren u~inak, bio je Roj Hibert sa 18 poena, osam skokova i ~etiri asistencije. On je tokom prvog poluvremena zara dio `e stok uda rac u nos (Kobi Brajant mu je zabio lakat u lice u jednom prodoru), ali ga to nije spre~ilo da zablista i u nastavku me~a. Milvoki je upisao prvu pobedu u gostima ove sezone, po{to je savladao jednog od glavnih favorita za titulu Majami - 91:82. Baksi su zadr`ali rivala na samo 37 odsto {uta iz igre. Doma}ini, kod ko jih je naj e fi ka sni ji bio Lebron Xejms sa 28 poena i 13 skokova, igrali su bez povre|enog pleja Dvejna Vejda.Pobednike je predvodio Brendon Xenings sa 23 poena. Rezultati:LA Lejkers - Indijana 96:98, Va{ington - Boston 94:100, LA Klipers - Toron to 103:91, Wu Xer si [arlot 97:87 ,Majami - Milvoki 82:91. [EST MEDAQA VOJVO\ANIMA U RUMUNIJI

ZlatoZari}u, srebro Nikoli}u

Na me |u na rod nom xu do tur ni ru u ru munskom gradu Drobe ta-Tur nu Se ve rin naj per spek tiv ni ji ~la no vi Partizana iz Kikinde i Kawi`e osvojili su {est medaqa ( po jednu zlatnu i srebrnu i ~etiri bronzane). Na turniru je u~estvovalo preko 500 xudista svih uzrasta iz Rumunije, Bugarske i Srbije. Zlatnu medaqu do 66 kilograma osvojio je Branislav Zari} (Partizan), a kvalitete su potvrdili Bo`o Elezovi} (Partizan) i Nemawa Nikoli} (Kawi`a) koji su prvu godinu juniori, ali su se izuzetno nosili sa mla|im seniorima do 23 godine. Do 90 kg Nikoli} se morao za do vo qi ti sre br nom me da qom, po{to je u finalu izgubio od reprezentativca Rumunije na zlatni bod u dodatnom vre me nu. Bron za ne me da qe osvojili su do 81 kg Elezovi}, do 73 kg Stefan Detari i do 60 kg Nikola Gatari}. Bronzanom medaqom se okitila i kadetkiwa Partizana Petra Vidovi}. M. Mr.

Vojvodina-Dinamo(P) Jedinstvo(U)-Varadin Spartak(S)-C.zvezda Vizura-Kolubara 1.Spartak 2.C.zvezda 3.TENT 4.Vizura 5.Varadin 6.Kolubara 7.Dinamo 8.Jedinstvo 9.Radni~ki 10.Vojvodina

13 11 2 12 10 2 12 7 5 13 7 6 13 7 6 12 6 6 13 6 7 13 5 8 12 3 9 13 1 12

35:16 33:9 26:17 27:25 24:23 23:20 26:30 23:28 14:33 7:37

2:3 3:0 0:3 3:1 31 31 22 22 20 19 17 15 7 5

SUPERLIGA (M) Jedinstvo(SP)-Vojvodina Klek-Ribnica M.radnik-Partizan Spartak(Q)-C.zvezda Radni~ki(K)-@elezni~ar 1.C.zvezda 2.Vojvodina

12 11 13 9

1 4

1:3 3:1 0:3 0:3 2:3

35:12 32 33:19 29

3.Radni~ki 4.M.radnik 5.Partizan 6.Spartak 7.Ribnica 8.Jedinstvo 9.Klek 10.@elezni~ar

13 13 13 13 13 13 13 12

9 4 9 4 8 5 6 7 4 9 3 10 3 10 2 10

33:19 30:21 29:22 23:27 19:31 19:31 14:32 12:33

28 26 21 17 11 11 10 7

PRVA LIGA (@) Klek-Crnokosa Gimnazijalac-Sme~5 Jedinstvo(SP)-NoviSad Student-@elezni~ar(L) Radni~ki(K)-Lazarevac Po{tar-MDZrewanin 1.Jedinstvo 2.@elezni~ar 3.Crnokosa 4.Radni~ki 5.Po{tar 6.Lazarevac 7.Zrewanin 8.Sme~5

12 12 12 11 12 10 12 8 12 6 12 5 12 5 12 5

0 1 2 4 6 7 7 7

NINA JELI] IZ [VEDSKE BOKSOVALA ZA SELEKCIJU SRBIJE

Obo`avaborila~ke sportove Nina Jeli}, na{e gore list, pre {esnaest godina oti{la je s roditeqima u [vedsku, a sad joj je dvadeset leta. Srbiju veoma voli i `eqa joj je bila da nastupi za na{u boksersku reprezentaciju. @eqa joj je ispiwena i Nina je na Kupu nacija za `ene, koji je odr`an u Somboru, osvojila zlatnu medaqu u kategoriji do 60 kilograma. U finalu savladala je Holan|anku, ina~e vice{ampionku Evrope. Na ovom takmi~ewu nastupile su devojke iz osamanest zemaqa. Nina je trenirala u BK Novi Sad, u koji ju je doveo na{ proslavqeni as Tadija Ka~ar, a radila je s trenerom Milanom Bajom Milovcem. - Ovaj uspeh mnogo mi zna~i. @ele sam da se borim za Srbiju i osvojim zlato i zato mi puno zna~i ova medaqa. ^im sam po~ela da treniram sa ~ika Bajom, osetila sam da mogu mnogo, jer je on odli~an stru~wak. Bio mi je i u uglu i sjano me je vodio kroz borbu. @elim da postanem Bajin „vuk„, kako on zove svoje borce. Naravno, veoma zaslu`an za ovaj uspeh je i svetski as Tadija Ka~ar - ka`e darovita bokserka.

NinaJeli}iMilanMilovac

Ina~e, na{a sagovornica bavila se xudom devet godina i ostvarila je nekoliko zapa`enih rezultata. Bila je ~etiri puta prvakiwa [vedske i najboqa u Skandinaviji. - Volim borila~ke sportove, mada nisam agresivna. Boks treniram pet i po godina i bila sam

druga u [vedskoj, a tre}a i ~etvrta u Nema~koj, kad sam se takmi~ila za Hamburg. Trenutno sam kod ku}e, boksova}u na prvenstvima Vojvodine i Srbije, a treba da se dogovorim s trenerom i Ka~arom o jo{ nekim me~evima. Verujem u jo{ ve}e uspehe - istakla je Nina Jeli}. M. Pavlovi}

IZBOR NAJBOQIH SPORTISTA KOVINA

Laureati Delibla~anin iValentinaSekuli} U organizaciji Sportskog saveza op{tine Kovin odr`ano je 35 po redu progla{ewe najuspe{nijih sportista i sportskih radnika za prethodnu godinu. Mnogobrojne goste pozdravio je

sekretar Sportskog saveza Vojvodine Mladen Stoj{i}, predsednik Karate saveza Srbije Dragoslav Bo`ovi} i proslavqeni odbojka{ki trener Jovica Cvetkovi}.

Du{anDelibla~aniniValentinaSekuli}

predsednik Sportskog saveza Sa{a \or|evi}, a potom i predsednik op{tine Sa{a Brankovi}. Me|u brojnim gostima manifestaciji su prisustvovali i direktor Sportskog saveza Srbije Dragan [e{um, generalni

Specijalne nagrade dobili su \or|e Nikoli} – sportska svestranost, Sla|an Denkovi} – rekreativni sport, Mi{ko Jonov – {kolski sport, Kristijan Bela – badminton, Du{an \akov osvaja~ zlatne medaqe na Spe-

cijalnoj olimpijadi u Atini i Stefan [emlal - osvaja~ zlatne medaqe na Evropskom prvenstvu u katama ekipno. Izabrani su najboqi sportisti u mu{koj i `enskoj konkurenciji u svim kategorijama: kod pionira najboqi su bili Mateja ^i~i} (KK Radni~ki) i Tamara Jeli} (OK Radni~ki), u konkurenciji kadeta Filip Rodi} ( KK Basket) i Aleksandra Raji} (OK Bavani{te), kod juniora Uro{ Vuli}evi} (FK Radni~ki) i Marija Bo`i} (@RK Radni~ki). Za najuspe{nijeg sportistu u mu{koj i `enskoj konkurenciji progla{eni su fudbaler Du{an Delibla~anin (OFK Kolonija) i karatiskiwa Valentina Sekuli} (KK Radni~ki). U kon kuren ci ji eki pa naj uspe {nije su OFK Kolonija (~lan Vojvo|anske lige) i @RK Radni~ki. Najuspe{niji trener je Milan Todorovi} (FK Radni~ki), najboqi sportski radnik je Safet Haxali} (FK Pro le ter). Dodeqene su plakete zaslu`nim kolektivima koji pru`aju veliku pomo} sportu u Kovinu i to: Sportskom savezu Srbija, Sekreterijatu za sport i omladinu Vojvodina, Sportskom savezu Vojvodina i Op{tini Kovin. Pred punom dvoranom sve~anost pri dodeli nagrada uveli~ali su svojim programom KUD Mladost iz Kovina i u~esnici festivala „ Klinci pevaju hitove“ Isidora Lajevec i Jelena Joka. B. Stojkovski

PRVENSTVO SRBIJE

ODBOJKA SUPERLIGA (@)

dnevnik

36:8 35:5 32:9 26:17 21:24 22:26 19:24 18:24

0:3 1:3 3:1 0:3 3:1 3:2 35 34 29 24 16 15 15 15

9.Student 12 10.Klek 12 11.NoviSad 12 12.Gimnazijalac 12

3 9 2 10 3 9 2 10

13:29 11 12:31 8 10:32 7 15:30 7

PRVA LIGA (M) NoviSad-Ni{ \erdap-Dunavvolej Spartak(S)-VGSK Sterija-Borac(S) Jagodina-NoviPazar Obili}-Smederevo

1.Spartak 2.Borac 3.Obili} 4.NoviPazar 5.\erdap 6.Jagodina 7.Smederevo 8.D.volej 9.NoviSad 10.Ni{ 11.VGSK 12.Sterija

12 10 2 12 10 2 12 8 4 12 9 3 12 9 3 12 6 6 12 5 7 12 5 7 12 4 8 12 2 10 12 2 10 12 2 10

33:12 30:10 29:18 31:18 30:17 25:26 21:24 22:28 15:29 18:32 14:32 11:33

3:2 3:1 3:0 0:3 1:3 3:0 30 29 26 25 24 17 16 15 11 9 8 6

Jokovi}eva{ampionka Kugla{ica Jagodine Biqana Radanovi} osvojila je titulu na seniorskom Prvenstvu Srbije – Centar u Kru{evcu, dok je na Prvenstvu Srbije - Vojvodina u Kqaji}evu najboqa bila Nevenka Jokovi} iz suboti~kog Pionira. Radanovi}eva je pobedila sa 558 ~uweva, drugo mesto pripalo je Marini Joki} iz EDB sa 554 ~uwa, a tre}e Tatjani Rujevi} iz kostola~kog Rudara sa 524 ~uwa. U~estvovalo je 27 kugla{ica, a osam najboqih plasiralo se na [ampionat Srbije sa jo{ 24 igra~ice sa Prvenstva Srbije – Vojvodina. Nevenka Jokovi} (Pionir, Subotica) je izvanredno odigrala na kuglani u Kqaji}evu i ubedqivo trijumfovala sa 621 ~uwem. I srebro je oti{lo u Suboticu, osvojila ga je juniorska reprezentativka Pionira Livia Santo sa 599 ~uweva, dok je bronza pripala Anici Radakovi} (Srem, Ruma) sa 596 ~uweva. U~estvovalo je je 40 kugla{ica, 24 su se plasirale na [ampionat Srbije. Pionir i Apa-

LiviaSantoiNevenkaJokovi}

tin imaju po pet plasiranih kugla{ica, Ada kompjuters (Novi Sad), Petrovaradin i SPC Vojvodina po tri, Srem (Ruma) i Jedinstvo (Novi Be~ej) po dve i E|{eg iz Ba~ke Topole jednu.


ВЕЧЕРАСПРОМОЦИЈАУМАТИЦИСРПСКОЈ

Новакњига Српскеенциклопедије Матица српска и Српска академија наука и уметности, заједно са Заводом за уџбенике као извршним издавачем, недавно су објавили другу књигу првог тома Српске енциклопедије (Беог – Буш). На тај начин заокружен је први том (слова А и Б) националне енциклопедије, која је замишљена у десет томова. Најновије издање биће представљено вечерас у 19 часова у Матици српској, а о књи-

зи ће говорити Чедомир Попов, Милољуб Албијанић, Ђорђе Злоковић, Дарко Танасковић и Драган Станић. Српска енциклопедија је заснована као национална енциклопедија општег типа. Њен главни циљ јесте сакупљање, систематизовање и енциклопедијско тумачење свеукупног историјског развоја и савременог положаја српског народа. Ова публикација на систематизован начин обрађује културно-историјску баштину српског народа и описује његов допринос европској и светској култури и цивилизацији. У Матици наглашавају како ово капитално издање треба да разјасни сва најважнија питања из прошлости српског народа и да прика-

же материјалне и општекултурне вредности, стваране како на српским просторима тако и на местима где Срби живе у расејању.Ова енциклопедија се уз то бави историјом и остварењима других народа са којима су Срби били повезани. Српска енциклопедија обрађује културу, њене особености и достигнућа, живот, обичаје, менталитет, религију и друге духовне вредности српског народа. Научним и историјским вредновањем његовог духовног наслеђа указује се и на прожимање са другим културама, посебно са културама Истока и Запада, као и са културама народа чији припадници живе са Србима у заједничкој држави или у непосредном окружењу. Рационалним и критичким приступом целокупном културном наслеђу, достигнућима свих наука и уметности, те техничко-технолошком развоју енциклопедија омогућује да савремене и будуће генерације добију реалну историјску слику о развитку и дометима српске духовности, њеним вредностима и значају за савремени свет, а на тај начин доприноси потврђивању историјске и друштвене свести српског народа. О свим пословима на изради Српске енциклопедије брине Уређивачки одбор од 24 члана, који су формирали САНУ и Матица српска. Ту су још 33 стручне редакције за које ради неколико стотина сарадника. У плану је да током ове године буде припремљен за штампу други том Српске енциклопедије, који ће обухватити одреднице на слово В . Пројекат се изводи уз помоћ Минстарства просвете и науке Републике Србије, а на основу посебног Закона о Српској енциклопедији. Р.Л.

23

СЛОБОДАНУТИШМИУРУЧЕНАНИНОВАНАГРАДА ЗАРОМАН„БЕРНАРДИЈЕВАСОБА”

Радостзаствараоца, патњазаствореног У Скупштини града Београда јуче је новосадском писцу Слободану Тишми свечано уручена НИН-ова награда за роман године „Бернардијева соба„ у издању Културног центра Нови Сад. Тишми је плакету уручио главни и одговорни уредник НИН-а Небојша Спаић, док му је новчани део награде у вредности од милион динара уручила Милица Марковић, директорка сектора за односе са јавношћу ‘’Телекома‘’ Србије, који је покровитељ доделе ових престижних награда. Тишма, који се захвалио на награди, прочитао је своју беседу коју је назвао ‘’Радост за ствараоца патња за створеног’’. Он је себе назвао ‘’полуписцем‘’ зато што је његова љубав ипак музика, рекавши да ту мисли и на класичну музику и да је он само слушалац и конзумент, јер у музици ‘’нема шта да се створи‘’ и да је то ‘’дивно савршен свет’’. ‘’Књижевност је протетичка дисциплина зато што нема свој аутентични простор, универзалнија је, али је мање савршена. Помало је груба као и свака протеза‘’, приметио је Тишма. Он је уметност и политику назвао ‘’браћом‘’ рекавши да су оне ‘’подручје воље за моћ”. ‘’Када узимам ову Ничеову дефиницију узимам њено изворно значење, а то је воља за стварањем, међутим то је само једна страна славе, а она друга мрачнија је - надвладавање, поништавање. Стварање је радост за ствараоца, а патња за

створеног‘’, оценио је књижевник. ‘’Политичари креирају наше животе, као што ја креирам ликове у некој мојој причи, играм се са њима. Како им је, сам Бог зна, но воља за моћ, воља за стварањем је повезана са субјектом, а кажу да више нема субјекта, нема аутора, па самим тим нема ни воље за моћ - постоји само текст који се само-организује, који ме вози и ствара, који ме упросечава‘’. Чланица жирија Владислава Гордић Петковић прочитала је

одлуку жирија у којој се између осталог наводи да се Тишмин роман издвојио особеном перспективом људске изолације и уметничке самодовољности, која изузетно уверљиво комуницира са читаоцем. „У питању је пажљиво оркестрирана медитативна проза самосвојног писца, музичара и перформера, чије формалне вредности обогаћују савремену српску прозу приближавајући је најрецентнијим кретањима у светском роману„, рекла

је Петковићева читајући образложење. У најужи избор од 106 дела ушло је шест романа. Поред Тишме, ту су били и „Мајн Кампф„ Светислава Басаре, „Алмашки кружоци лечених месечара„ Фрање Петриновића, „Ода мањем злу„ Воје Чолановића, „Сасвим скромни дарови„ Угљеше Шајтинца и „Контролни пункт„ Давида Албахарија. Уручењу награде присуствовале су многе личности из културног и јавног живота. (Танјуг)

ПРИЗНАЊЕЗАНАЈБОЉУКЊИГУНАМЕЊЕНУДЕЦИ

Игору Коларову награда „Политикиног Забавника”

НАЈАВЉЕНКОНЦЕРТСЛАВНЕХЕВИМЕТАЛГРУПЕ

„Металика” у мају уБеограду Славна хеви метал група „Металика„ одржаће концерт у Београду 8. маја на Ушћу, најавили су организатори „Лајв нејшн„, „Адриа Ентертејнмент„ и Арена Београд. Улазнице ће бити у продаји од 27. јануара. Један од највећих и већ 30 година најутицајнијих бендова извешће том приликом цео „Блек албум“, нумере Enter Sandman, Sad but True, The Unforgiven, Wherever I May Roam, Nothing else matters, као и песме са осталих албума. Као „Лед цепелин„ за хард рок и „Секс пистолс„ за панк, тако је „Металика„ бенд који је одредио изглед и звук хеви метала 80-их година 20. века. Од оснивања 1981. група се развила од андерграунд хеви метал бенда до једног од најуспешнијих састава на свету са

utorak24.januar2012.

c m y

kultura

dnevnik

бројним фановима. Продаја њихових албума креће се у више од 100 милиона копија широм света. Само у Северној Америци продато је преко 65 милиона, уз освајање златних и платинастих тиража у више од 40 земаља. „Блек албум из 1991. био је на првим местима топ листа у више од 25 земаља и продат је у више од 25 милиона копија, а награђен је престижним РИАА дијамантским признањем (за продају преко 10 милиона копија у Америци). Њихов најновији албум „Death Magnetic„ нашао се на првим местима у 32 земље и продат је у 28 милиона примерака. „Металика„ је освојила бројне награде, укључујући девет Гремија, две Американ мјузик, две МТВ Видео Мусиц...

Књижевник Игор Коларов други пут је добитник награде за најбољу књигу намењену деци коју 32 године додељује „Политикин Забавник„, за роман „Кућа хиљаду маски„ саопштио је жири. Жири који је радио у саставу Дарко Коцјан, председник, Ирина Гилић, Тимоти Џон Бајфорд, Боба Скерлић и Петар Милатовић донео је одлуку већином гласова (3:2) Коларов је 2002. добио исту награду за роман „Аги и Ема„ који је у међувремену доживео екранизацију у режији Милутина Петровића. Нови роман је двојезично српско-норвешко издање, а објавио га је студио „Чекић„ у својој едицији „Мали чекић„. У најужем избору су биле књиге „Авантуре Краљевића Марка„ Бранка Стевановића (Чекић) и „Мрачне тајне Гинкове улице„ Уроша Петровића (Лагуна). Коларов је први двоструки добитник овог признања од како је оно установљено,

а биће му уручено 25. јануара на дан „Политике„ у Скупштини града Београда. Члан жирија Петар Милатовић изјавио је Танјугу да су на крају жирирања одлучиле нијансе, али да је разиграна проза Коларова превагнула. „Писац се ухватио у коштац са озбиљном темом на оригиналан начин„, истакао је Милатовић и објаснио да је главна јунакиња Ефи девојчица која одраста без родитеља. „Прича није сентиментална него је права озбиљна авантуа духа„, оценио је Милатовић и објаснио да је књига двојезична пошто је аутор користио у тексту разгледнице које добија главна јунакиња из Норвешке и то му је дало идеју да целу причу и преведе на тај језик. Превод су урадиле Невена Ашковић и Анита Мелволд. Раскошно илустрована и опремљена књига заслуга је дизајнера Неле Таталовић.

NA[ PREDLOG

Опера„Милева”

Српсконароднопозориште сцена„ЈованЂорђевић”,вечерасу19сати

Akteri

Sadr`aj

Re~ kritike

Либрето: Вида Огњеновић,музика:АлександраВребалов, диригент: Александар Којић, редитељ: Озрен Прохић Улоге: Дарија Олајош Чизмић (Милева јуниор),Виолета Срећковић (Милева сениор), Владимир Андрић (Алберт Ајнштајн), гост из Београда, Миљенко Ђуран, гост из Хрватске, Јелена Кончар, БраниславЈатић,МаринаПавловићБараћ,СашаШтулић, Верица Пејић, Маја Мијатовић, Бранислав Цвијић, Игор Ксионжик, Жељко Р. Андрић, Горан Крнета, Лаура ПавловићиСлавољубКоцић.

Вида Огњеновић је либрето написала по својој драми „Милева Ајнштајн“, а тај текст је, уз дозволу ауторке, Александра Вребалов адаптирала према потребама оперског дела. Опера приказује Милеву Марић, девојку која се пуна очекивања и наде да ће успети да, иако је жена, оствари каријеру научнице као например Марија Кири, и да ће бити срећна у вези са Албертом Ајнштајном, коју је Александра Вребалов увела у сопранској улози као Милеву јуниор, наспрам Милеве сениор, Ајнштајнове супруге, оптерећене болешћу у фамилији, одбачене од мужа у чијој је сенци остала и као научница.

„Изузетно комплексно и слојевито оперско дело, моћне, на тренутке драматичне, вехементне а повремено танане експресивности, којим ипак, пре свега доминирају моменти елегичне, лирске стишаности - писао је у критици објављеној у „Дневику“ Борислав Хложан . - Чињеница да се биографија Милеве Марић-Ајнштајн текла упоредо и преплитала се са судбинским, преломним збивањима прве половине двадесетог века, дале су могућности да ова опера дотакне и теме од општег значаја које су и данас актуелне. Доминантну линију развоја дела ипак чине сегменти Милевине личне судбине, њене тежње да се кроз науку издигне из окова провинцијалне учмалости, љубав према младом и генијалном научнику Алберту Ајнштајну, који одбацује њену оданост, туга због изгубљеног детета и коначно- суочавање са сломом свих животних надања и идеала, које кулминира у потресној завршној дуетској сцени две Милеве, у мелодији без речи, набијеној тугом и бурним, дубоким емоцијама, која тако на особени начин даје епилог опери. Интимну драму Милевиног суочавања са сопственом осујећеношћу и животним поразима, ауторка је приказала на занимљив начин, уводећи два лика протагонисткиње: лик младе Милеве, који је певачки врло сугестивно, проживљено и сценски уверљиво тумачила млада сопранисткиња Дарија Олајош-Чизмић, док је њен лик у зрелијим годинама децентно и упечатљиво тумачила мецосопранисткиња Виолета Срећковић. И трећа женска улога, лик Милевине болесне сестре Зоре, избио је у први план у ангажованом, сценски и музички дореченом извођењу младе Јелене Кончар. Подједнако импресивне и певачки убедљиве интерпретације остварили су и носиоци главних мушких улога...“


24

svet

utorak24.januar2012.

ODBA^EN PLAN O PREDAJI VLASTI SIRIJSKOG PREDSEDNIKA

UKRATKO

Asadprotiv„zavere” Arapskelige

Turskaupozorava Francusku ANK AR A: Tur ska vla da sprema mere protiv Francuske u slu~aju da francuski Senat usvoji predlog zakona kojim se ka `wa va ne gi ra we ge no ci da nad Jermenima. „Unapred smo se odlu~ili za seriju novih mera koje }emo sprovesti u slu~aju da taj tekst na kraju bude usvojen. U to niko ne bi trebalo da sumwa”, rekao je novinarima u Anka ri turski {ef diplomatije Ahmet Davutoglu. Turski ministar je ranije najavio da }e prisustvovati ju~e ra {wem sa stan ku {e fo va diplomatija EU u Briselu, na ~ijem je dnevnom redu glavna tema Iran, ali je na kraju ipak, odlu~io da ostane u Turskoj i prati glasawe u francuskom Senatu. Davutoglu je rekao novinarima da je u subotu razgovarao s premijerom Rexepom Tajipom Erdoganom o mogu}im merama protiv Francuske. On je istakao da dana{wa Turska „vi{e nije Turska iz 2001.” kada je fran cu ski par la ment priznao da je nad Jermenima u Otomanskom carstvu po~iwen genocid. „Ako neko misli da }e Turska nametnuti sankcije, pa }e ih posle ubla`iti, taj ne poznaje Tursku”, poru~io je ministar. Do wi dom fran cu skog parlamenta ve} je 22. decembra glasao za pomenuti predlog zakona, a Turska je kao kontrameru odmah najavila zamrzavawe vojne i politi~ke saradwe sa Parizom. Za negirawe genocida nad Jermenima koji Turska negira, predlogom zakona predvi |e na je jed no go di {wa za tvorska kazna i nov~ana kazna od 45.000 evra.

Blokada Italije RIM: Kamionxije blokirale puteve {irom Italije, a taksisti su nastavili {trajk, zbog vladinih mera pove}awa poreza na gorivo i ekonomskih re for mi. Zbog pro {i re wa pro te sta ka mi on xi ja pro tiv pove}awa cena goriva blokirani su putevi od \oje Tauro, na severu Kalabrije, do Torina, javio je Rojters. Taksisti u Rimu i drugim gradovima nastavili su {trajk protiv predloga o pove}awu broja taksi vozila, {to je izazvalo probleme na aerodromu Fjumikono i glavnoj `elezni~koj stanici Termini. Ministarka unutra{wih poslo va Ana ma ri ja Kan ~e qe ri izjavila je na dr`avnoj radio stanici RAI da vlasti pomno prate proteste. „Ne mo`emo zanemariti mogu}nost da nezadovoqstvo preraste u proteste razli~ite vrste”, rekla je ona.

DAMASK: Sirija je odbacila novi plan Arapske lige o predaji vlasti predsednika Ba{ara el Asada ocewuju}i da je taj plan zavera i me{awe u unutra{we poslove. „Sirija odbacuje odluke Arapske lige i smatra da one kr{e nacionalni suverenitet i pred-

Pristalice Ba{ara el Asada

stavqaju flagrantno me{awe u unutra{we stvari zemqe”, prenosi dr`avna televizija. [efovi diplomatija zemaqa ~lanica Arapske lige usvojili su preksino} novu inicijativu za re{ewe krize u Siriji, koja predvi|a da predsednik Ba{ar al Asada vlast

prepusti potpredsedniku, kao i da se formira „vlada nacionalnog jedinstva” ~iji bi sastav bio odobren u UN. Me|utim, vlasti u Damasku smatraju da ta inicijativa „grubo kr{i” osniva~ku povequ Arapske lige. „Ministarski savet Arapske lige trebalo je da preuzme odgovornost i da prekine s finansirawem i naoru`avawem terorista”, navodi dr`avna televizija pozivaju}i se na izjavu neimenovanog sirijskog zvani~nika. Taj zvani~nik je dodao da odluke Arapske lige ne}e spre~iti Siriju da „nastavi s politikom reformi i obezbedi sigurnost i stabilnost svom narodu koji je tokom krize dokazao svoju privr`enost nacionalnom jedinstvu i vernost predsedniku Asadu”. Ministar spoqnih poslova Katara [eik Hamad bin Jasim smatra da je potrebno formirati jedinstvenu vladu sa opozicijom koja }e pru`iti svim partijama ravnopravan tretman u tranzicionom periodu u parlamentrarnim i predsedni~kim izborima. „Ti izbori bi trebalo da budu odr`ani pod nadzorom Arapske lige i me|unarodne zajednice”, obja{wava [eik Hamad bin Jasim. Mnogi smatraju da bi slabqewem Asada, Sirija sa svojom me{avinom religija i etni~kih grupa mogla biti gurnuta u sukob koji bi destabilizovao ceo region, a drugi strahuju od sopstvenog naroda u slu~aju da i Asad bude zba~en.

EU JU^E I ZVANI^NO UVELA EMBARGO TEHERANU

Iranzatvara moreuzOrmuz BRISEL, TEHERAN: Nosa~ aviona „Linkoln” mo`da je posledwi brod koji je pro{ao kroz moreuz Ormuz. Evropska unija (EU) i zvani~no je ju~e usvojila naftni embargo protiv Irana i donela odluku o zamrzavawu imovine Iranske centralne banke, a Teheran je odgovorio da sada ima pravo da definitivno zatvori moreuz Ormuz. Diplomate su navele da mere, koje su usvojile 27 dr`ava ~lanica EU u Briselu, ukqu~uju embargo koji odmah stupa na snagu i odnosi se na nove ugovore za sirovu naftu i naftne derivate, dok }e ranije sklopqeni ugovori va`iti do jula ove godine, prenela je agencija AP. U EU je, tako|e, odlu~eno da se zamrznu nov~ana sredstva Iranske centralne banke u inostranstvu i da te mere imaju za ciq da se izvr{i pritisak na Iran da pristane na pregovore i obeshrabri Teheran u daqem finansirawu nuklearnih aktivnosti. Sankcije su deo dvostrukog koloseka prema Iranu - ja~awe sankcija ima za ciq obeshrabrivawe daqih te`wi Irana za proizvodwom sopstvenog nuklearnog oru`ja i u isto vreme isticawe spremnosti me|unarodne zajednice za pregovore sa Teheranom, saop{tili su u Briselu.

Kontrola plovnog puta sirove nafte

Visoki predstavnik iranskog parlamenta izjavio je da }e Islamska Republika zatvoriti ulazna vrata u Persijski zaliv, ukoliko nove sankcije blokiraju izvoz iranske nafte i ponovio pretwe koje su iranski zvani~nici dali pre mesec dana o zatvarawu moreuza Ormuz, javila je iranska agencije Fars. „Ako se dogodi bilo kakav prekid u vezi s prodajom iranske nafte, moreuz Ormuz }e definitivno biti zatvoren”, izjavio je Mohamed Kosari zamenik predsednika Odbora iranskog parlamenta za spoqne poslove i nacionalnu bezbednost, prenela je agencija Rojters.

Iran je ranije, u vi{e navrata, upozorio da }e blokirati uski i strate{ki veoma va`an moreuz Ormuz kojim ide transport petine svetske sirove nafte, ukoliko sankcije budu uticale na prodaju wihove nafte u svetu. Na prvu vest o embargo na iransku nafu i na pretwu da }e zbog toga Iran zatvoriti promet kroz Ormuz, cena nafte na svetskom tr`i{tu sko~ila je na 110 dolara za barel. Prethodno, ameri~ki nosa~ aviona „Abraham Linkoln” prokrstario je kroz Ormuski moreuz bez incidenata, iako je Teheran prethodnih dana najavqivao ozbiqne akcije ukoliko se Va{ington „drzne” na takav potez.

dnevnik

UN:SADdazatvore Gvantanamo @ENEVA: Visoka komesarka UN Navi Pilaj rekla je da ameri~ka administracija mora da zatvori zatvor Gvantanamo, {to je i predsednik Barak Obama obe}ao pre godinu dana. Visoka komesarka UN za qudska prava je dodala da „taj zatvor nastavqa da postoji i pojedinci i daqe bivaju pritvarani bez su|ewa - na neodre|eno vreme - {to je o~igledno krNavi Pilaj {ewe me|unarodnog prava”. Obama je u godi{wem obra}awu Kongresu pro{le godine obe}ao da }e zatvoriti zatvor u bazi ameri~ke ratne mornarice na Kubi. Pilaj je pred dana{we novo godi{we obra}awe Obame Kongresu poru~ila da je duboko razo~arana {to je ameri~ka vlada „umesto toga jo{ vi{e u~vrstila sistem proizvoqnog pritvora”. Ona je dodala da je tako|e „uznemirena zbog neuspeha da se utvrdi odgovornost za ozbiqne povrede qudskih prava, ukqu~uju}i i torturu, koja se desila” u Gvantanamu.

JEMEN

Pobuneispratile SalehauSAD SANA: U ~etiri jemenske vazdu{ne baze izbila je pobuna sa zahtevom da se smeni komandant vazdu{nih snaga, koji je u srodstvu s predsednikom zemqe, rekli su ju~e jemenski zvani~nici. Vi{i zvani~nik u jemanskoj najve}oj vazdu{noj bazi Al Anad na jugu zemqe rekao je da vojnici u wegovoj bazi tra`e uklawawe generala Mohameda Saleha, polubrata predsednika Alija Abdulaha Saleha. Pukovnik Mohamed al-Kubati u vazdu{noj bazi u prestonici Sani rekao je da je oko 200 pripadnika vazdu{nih snaga nastavqaju protest zapo~et ju~e, ali da su oti{li iz baze do obli`we rezidencije zamenika predsednika Jemena Abeda Raboa Mansura Hadija. Protestuje se u jo{ dve baze, jednoj na jugu i jednoj na zapadu Jemena. Predsednik Jemena Ali Abdulah Saleh je, prema re~ima portparola vlade Jemena, prekju~e rano ujutru napustio je prestonicu Sanu i avionom otputovao u Oman, sultanat u Persijskom zalivu. Saleh se, pred odlazak, u govoru naciji, izvinio se za sve gre{ke po~iwene

tokom tridesettrogodi{we vladavine, zatra`o opro{taj i rekao da je vreme da preda vlast. Okupiv{i glavne politi~ke, vojne i bezbednosne zvani~nike, Saleh je rekao da }e se le~iti u SAD i zatim se vratiti u Jemen, kako bi predvodio vladaju}u stranku. Ameri~ka administracija }e dozvoliti predsedniku Jemena Aliju Abdulahu Salehu da do|e privremeno u SAD zbog le~ewa, {to je korak ~iji je ciq olak{avawe politi~ke tranzicije u Jemenu, prenosi agencija AP. Ameri~ke zvani~nici veruju da Salehov izlazak iz Jemena mo`e da umawi rizik od ometawa priprema za predsedni~ke izbore planirane za 21. februar. Saleh, koji je Jemenom vladao vi{e od tri decenije, pristao je krajem pro{le godine da izvr{i prenos vlasti na svog potpredsednika, u zamenu za imunitet od krivi~nog gowewa. SAD je, tako|e, zabrinut zbog ja~awa ogranka teroristi~ke mre`e Al Kaida u Jemenu, koja je prakti~no osvojila jug zemqe, iskoristiv{i politi~ku nestabilnost u zemqi

EGIPAT

Prvozasedaweskup{tine KAIRO: Konstitutivna sednica Narodne skup{tine Egipta po~ela minutom }utawa za `rtve Revolucije. Poslanici, izabrani na prvim slobodnim izborima posle ostavke predsednika Hosnija Mubaraka, okupili su se na konstitutivnoj sednici. Ona je odr`ana samo tri dana posle objavqivawa kona~nih rezultata izbora, koji su se od 28. novembra 2011. godine odvijali u tri faze. Ve}inu u dowem domu ima Partija slobode i pravde (PSP), bliska Muslimanskom bratstvu, koja je dobila 43 odsto mesta u parlamentarnom domu. PSP je ve} ranije za predsednika Skup{tine predlo`ila generalnog sekretara PSP-a Saada el-Katatnija. Prvi dan zasedawa protekao je u proceduralnim poslovima, od verifikacije mandata, preko uspostavqawa poslovnika o radu, do nominacije za predsednika Skup{tine. Ipak, zasedawe je iskori{}eno i da se odmere snage s vojnom huntom koja je upravu nad Egiptom preuzela 11. februara 2011. godine, odmah po ostavci predsednika Hosnija Mubaraka. Naravno, najve}a obaveza ostaje prema gra|anima Egipta, koji ve} danima ulice Kaira i drugih gradova zaposedaju u o~ekivawu proslave godi{wice Revolucije, koja je Mubaraka naterala da posle 30 godina ode s vlasti.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SAULININISTO Predstavnik finskih konzervativaca i biv{i ministar finansija Sauli Ninisto vodi na predsedni~kim izborima u Finskoj gde je osvojio 37 procenata glasova. On je u prvom krugu osvojio znatno vi{e od drugoplasiranog kandidata Partije zelenih Peka Havisto koji je osvojio 18, 8 odsto glasova. Drugi krug izbora bi}e odr`an 5. februara.

FRANSOAOLAND Pred sed ni~ ki kan di dat So ci ja li sti~ ke partije Francuske Fransoa Oland zvani~no je zapo~eo izbornu kampawu, tri meseca uo~i izbora za predsednika. „Svestan sam zadatka koji mi je dat: da otelotvorim promenu, obezbedim pobedu levice i obnovim veru u Francusku”, rekao je Oland (57) na skupu u Bur`eu, u blizini Pariza.

@ERARLONGE Anonimusi su rano ju~e ujutro napali i veb-sajt francuskog ministarstva odbrane na ~ijem ~elu je @erar Longe {to je nakon napada na sajt medijskog konglomerata „Vivendija”, jo{ jedan u nizu napada grupe koja tvrdi da se bori za slobodu interneta. Sajt Ministarstva je tokom prepodneva ponovo postao dostupan. Radi se o osveti za zatvarawe veb-sajta za razmenu sadr`aja „MegaUpload” zbog malverzacija.

Po~elagodinaZmajapokineskom kalendaru PEKING: U pono} izme|u nedeqe i ponedeqka, po~ela je nova 4710. lunarna godina koja }e po kineskom kalendaru biti godina Zmaja. U Kini, ali i {irom sveta, Kinezi obele`avaju novi po~etak. Oni se nadaju da }e im godina Zmaja doneti prosperitet, velika dela, ideje i projekte. Mnogi stanovnici Pekinga, kao i {irom Kine, uo~i proslave nove godine uz crvene lampione nabavili su vatromete i tradicionalno cve}e. Novogodi{wa no} slavi se u krugu porodice a vatromet i petarde treba da oteraju zle duhove. Mnogi se nadaju da }e na po~etku ove godine Zmaja dobiti mnogo crvenih koverti. Crvene koverte su deo tradicije i daruju se deci ili mladim neudatim i neo`ewenim i obi~no sadr`e novac u par-

U novu godinu s optimizmom

nom broju koji se smatra sre}nim. Crvena je ina~e tradicionala bo-

ja sre}e, te se zato mnogi odlu~uju da kinesku Novu godinu do~ekaju u

ovoj boji i novoj ode}i, koja simbolizuje novu godinu i novi po~etak. Kinezima je Novu godinu ~estitao i ameri~ki milijarder Voren Bafet i to na originalan na~in. On je bio specijali gost veoma popularnog {oua na kineskoj televiziji i svirao na svom omiqenom instrumentu ukuleleu. Pevao je kantri pesmu naslovqenu „I’ve Been Working On The Railroad’’ uz slede}u poruku: „Zdravo, ja sam Voren Bafet i `elim svim qudima u Kini sre}nu novu godinu zmaja. Va{a je zemqa dostigla neverovatne ciqeve a najboqe tek predstoji, godina vodenog zmaja prema kineskom kalenadaru. Zmaj se smatra simobom cara, mu{ke mo}i i energije i najsre}nijim i najja~im od svih znakova kineskog kalendara.


BALkAn

dnevnik

USPEHREFERENDUMAUHRVATSKOJ

Dvetre}inereklo „da”Evropskojuniji ZAGREB: Gra|ani Hrvatske podr`ali su na referendumu ulazak Hrvatske u Evropsku uniju, objavila je hrvatska Dr`avna izborna komisija. Na osnovu obra|enih 99,4 odsto bira~kih mesta, za ulazak Hrvatske u EU glasalo je 66,26 odsto bira~a, dok 33,14 odsto bilo protiv. Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} izjavio je da je „ovo veliki dan za Hrvatsku jer je izabrala evropsku zajednicu s demokratskim zemqama koje streme boqitku”. „Dana{wa odluka je odredila Hrvatsku kao zemqu evropske budu}nosti”, rekao je Josipovi} i ~estitao svima koji su izi{li na izbore i glasali za pristupawe. „Ovu odluku smo doneli sami”, rekao je premijer Zoran Milanovi} i dodao da od sada „za svoje odluke odgovornost snosimo sami”. „Uspeh ili neuspeh zavisi od nas”, rekao je Milanovi}. Ministarka spoqnih i evropskih poslova Vesna Pusi} ka`e da je poslata poruka Evropi i potvr|en stav ze-

Premijer Zoran Milanovi}

mqe da ceni stabilnost i dogotrajni mir kao univerzalne vrednosti. Predsednik Sabora Boris [prem je prisutnima u Saboru po`eleo „dobro ve~e i dobro jutro, zato {to za Hrvatsku dolazi novi dan, novi period i novo poglavqe,

^estitkapredsednikaTadi}a Predsednik Srbije Boris Tadi} ~estitao je gra|anima Hrvatske koji su na referendumu podr`ali ~lanstvo svoje zemqe u Evropsku uniju, ocewuju}i da su doneli dobru odluku za budu}nost svojih pokolewa. „^estitam svim gra|anima na odluci da Hrvatska u|e u Evropsku uniju. Ovo je odluka od ogromne va`nosti za budu}nost Hrvatske, ali i pozitivan signal za ~itav na{ region. Ulazak Hrvatske u EU otvara ve}e {anse za integraciju Srbije i drugih zemaqa zapadnog Balkana u zajednicu ravnopravnih evropskih naroda”, navodi se u ~estitki predsednika Tadi}a upu}enoj predsedniku Josipovi}u i premijeru Milanovi}u.

Engleskiprecrnogorskog Crnogorska vlada ~estitala je Hrvatskoj referendumsku odluku za ulazak u Evropsku uniju – na engleskom jeziku. „CongratulationstoCroatiaforvotingtojointheEU„, napisano je na „Tviter” profilu crnogorske vlade. Sat kasnije hrvatska vlada je odgovorila na engleskom: „Hvala vam, mo`ete ra~unati na na{u podr{ku i pomo} tokom pregovora s EU. Pozdrav Crnoj Gori” (Thankyou,youcancountonour supportandhelpduringthenegotiationswiththeEU.GreetingstoMontenegro!) Vlada Crne Gore je naknadno objasnila da je wen Tviter profil na engleskom i da bi ove godine trebalo da bude pokrenuta stranica i na crnogorskom jeziku.

UKRATKO

Pre`iveo pad PODGORICA: Igor Belojevi} pukom sre}om pre`iveo je pad automobilom u provaliju duboku vi{e od 200 metara, kada je izleteo sa magistralnog puta PodgoricaCetiwe. Nezgoda se, kako je prenela Televizija Crne Gore, desila u mestu Jezerski vrh, kada je Belojevi} (37), iz za sada neutvr|enih razloga, vozilom probio za{titnu ogradu i sleteo u provaliju duboku vi{e od 200 metara. Belojevi} je, nakon udesa, izvu~en iz provalije i hitno preba~en u Klini~ki centar Crne Gore, gde mu je konstatovano vi{e povreda, ali bez opasnosti po `ivot. Stawe pacijenta je stabilno i nalazi se van `ivotne opasnosti, saop{teno je iz Klini~kog centra.

Veqovi} povukao tu`bu PODGORICA: Biv{i direktor Uprave policije Crne Gore Veselin Veqovi} povukao je tu`bu zbog klevete protiv lidera opozicionog Pokreta za promene Neboj{e Medojevi}a. Veqovi}ev advokat Slavomir Bo`ovi} rekao je da su razlozi za povla~ewe tu`be to {to Veqovi} vi{e nije direktor policije. Veqovi} je nedavno imenovan za savetnika za bezbednost crnogorskog predsednika Filipa Vujanovi}a. On je u tu`benom zahtevu tra`io da mu Medojevi} isplati 50.000 evra od{tete zbog wegove izjave da je biv{i prvi ~ovek crnogorske policije u kontaktu sa odbeglim narkobosom Darkom [ari}em.

kao i sre}niji i boqi `ivot”. „Hrvatska }e ostati svoja na svom. Ali sa {irim vidicima i mnogo ve}im mogu}nostima”, rekao je [prem. [ef delegacije Evropske unije u Hrvatskoj Paul Vandoren izjavio je da je pozitivan rezultat hrvatskog referenduma dobra vest za Hrvatsku, Brisel i region. Po objavqivawu rezultata Vandoren je rekao da pozitivan ishod pru`a evropsku perspektivu celoj jugoisto~noj Evropi. Prema podacima Dr`avne izborne komisije, na referendum je iza{ao mawi broj bira~a u odnosu na nedavne parlamentarne izbore. Glasalo je ukupno 43,68 odsto (oko 1,9 miliona) bira~a. Izlaznost u Hrvatskoj je bila 47,50 odsto, a u inostranstvu svega 3,47 odsto bira~a. Iako referendum zbog vremenske razlike u dr`avama Ju`ne i Severne Amerike jo{ traje, ti rezultati ne mogu bitno uticati na kona~ne. Birali{ta u zemqi i u inostranstvu, wih 6.750, bila su otvorena do 19 ~asova, a pravo glasa imalo je oko 4,5 miliona hrvatskih dr`avqana. Da bi referendum bio uspe{an, pristupawe EU trebalo je da podr`i vi{e od 50 odsto gra|ana iza{lih na birali{ta. Hrvatska }e 28. ~lanica Evropske unije postati 1. jula 2013. nakon {to prethodno to potvrde i sve zemqe ~lanice EU.

utorak24.januar2012.

RUMUNIJA

Rumunskacrkva zabrinutazbogkrize B U K U R E [ T : Pra vo slav na cr kva Ru mu ni je po zva la je vla du da ostva ri {i ri di ja log ka ko bi se re {i la kri za ko ja je iza zva la ta las {traj ko va u ze mqi. Ne mo gu }e je bi ti in di fe ren tan u tre nut ku ka da je ru mun ski na rod du bo ko ne za do vo qan”, is tak nu to je u sa op {te wu Ru mun ske pa ra vo slav ne cr kve, pre no se no vin ske agen ci je. U Ru mu ni ji, 90 od sto gra |a na su pra vo slav ci i cr kva u`i va ve li ki ugled i uti caj u dru {tvu. Me |u tim, cr kva se po pra vi lu dr `i po stra ni, ta ko da ovaj ne sva ki da {wi po tez po tvr |u je da se ze mqa su o ~a va sa ve li kim iza zo vi ma. Gra -

Premijer Rumunije Emil Bok smenio je {efa rumunske diplomatije Teodora Bakonskog zbog komentara o vi{ednevnim protestima gra|ana, koji tra`e vanrednih izbora. Ministar Bakonski je izjavio da demonstranti, koji bacaju kamewe i zapaqive bombe na policiju, poti~u „iz sirotiwskih naseqa” i uporedio ih sa rudarima koji su su devedesetih godina ru{ili Bukure{t i koristili nasiqe da uti~u na politi~ki razvoj. Komentari {efa diplomatije Bakonskog su izazvali o{tra reagovawa me|u gra|anima, koji u Rumuniji protestvuju ve} deset dana. Premijer Bok je objasnio da preduzeo korake kod predsednika Trajana Baseskua da se {ef diplomatije smeni sa tog mesta. On se istovremeno izvinio gra|anima Rumunije zbog neprihvatqivih primedaba koje su u~inili pojedini ~lanovi vladaju}e Demokratsko liberalne partije. (Tanjug) |a ni ve} de set da na pro te stu ju i tra `e uki da we me ra {ted we i od la zak pred sed ni ka Tra ja na Ba se skua i vla de. Ogla sio se i biv {i kraq Ru mu ni je Mi hael ko ji ape lu je da se na |e iz laz iz sa da {we kri ze. „Po li ti ~a ri tre ba da od go vo re na le gi tim nu za bri nu tost ru mun skog na ro -

Dodik:Stranci nepo`eqniupravosu|u

IzabraniministrizaSavetBiH Ministri iz Republike Srpske u novom Savetu ministara BiH bi}e Nikola [piri} i Sredoje Novi} iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i Mirko [arovi} iz Srpske demokratske stranke (SDS). Dogovor je postignut na sastanku rukovodstava te dve stranke, uz zahtev da se uz formirawe Saveta ministara BiH, re{e i ostala pitawa o kojima su sporazum ranije postigli lideri {est najja~ih stranaka BiH. Predsednik SDS-a Mladen Bosi} rekao je da }e SNSD i SDS svoje zahteve o radu Saveta ministara zajedno preneti mandataru Vjekoslavu Bevandi. Bosi} o~ekuje skoro formirawe Saveta i re{avawe problema buxeta i dono{ewa zakona o popisu i sistemu dr`avne pomo}i.

da”, is ti ~e se u we go vom sa op {te wu. Ina ~e, pro te sti u Ru mu ni ji ni su ma sov ni kao u Gr~ koj, Ita li ji ili Fran cu skoj, ali su naj ve }i u po sled -

Ministarsmewenzbogkomentara

INICIJATIVARSPARLAMENTUFEDERACIJEBiH

B A W A L U K A : Predstavnici Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i Srpske demokratske stranke (SDS) u narednih tri do pet dana uputi}e parlamentu BiH predlog zakona kojim se ukidaju Sud i Tu`ila{tvo BiH, dogovoreno je na dana{wem sastanku rukovodstava te dve stranke u Bawaluci. Lideri tih stranka Milorad Dodik i Mladen Bosi} rekli su i da Sastanak SNSD i SDS }e od Ministarstva inostranih poslova BiH zatra- vratiti u ustavne okvire i naja`iti da strane sudije i tu`ioce vio je da }e RS osna`iti entiproglasi nepo`eqnim i spre~i tetske sudove i tu`ila{tva za wihov rad u pravosudnim insti- predmete ratnih zlo~ina. tucijama BiH. Dodik je naveo da „Ono {to je ura|eno vezano za Sud i Tu`ila{tvo BiH treba „Dobrovoqa~ku”, direktno je po-

25

ni`ewe za srpske `rtve, ne samo u Dobrovoqa~koj nego u celosti, jer nedostaje sistem koji treba da omogu}i procesuirawe zlo~ina nad Srbima”, rekao je Dodik. Predsednik SDS-a Mladen Bosi} rekao je da je slu~aj „Dobrovoqa~ka” dokazao da Sud i Tu`ila{tvo BiH „ne sprovode pravdu”, ve} imaju „politi~ku konotaciju”. „Ovo je sasvim dovoqno da zajed no na stu pi mo i za tr `i mo uki da we Su da i Tu `i la {tva BiH”, ocenio je Bosi} i dodao da SDS nije odustala od zahteva da se ponovo aktivira odluka o referendumu o Sudu i Tu`ila{tvu BiH. Dodik je ponovio da referendum ostaje opcija, ali tek „kada se proceni da je za to pravo vreme”.

woj de ce ni ji. Ne po sre dan po vod za sa da {wi iz liv ne za do voq stva, ko ji je po ~eo 12. ja nu a ra, bi la je sme na jed nog zva ni~ ni ka iz mi ni star stva zdra vqa, ko ji se us pro ti vio pri va ti za ci ji u toj obla sti. Gra |a ni su ga po dr `a li, jer stra hu ju od no vih na me ta na pla te i pen zi je.

Uzro ci sa da {we kri ze, me |u tim, mno go su du bqi i gra |a ni po ru ~u ju da vi {e ne mo gu da no se te ret {ted we i sta bi li za ci je, dok mi li o ni od la ze u pri vat ne ru ke zbog kri mi na la i ko rup ci je. Vla da je, da bi ubla `i la de fi cit u bu xe tu, sre di nom 2010. go di ne sma wi la pla te u jav nom sek to ru za 25 od sto, „za le di la” pen zi je i po ve }a la po rez na pro met pet pro ce na ta. Premijer Emil Bok, koji se uz Baseskua sada na{ao na udaru, tvrdi da se ekonomija stabilizovala i da uskoro treba o~ekivati konkretna poboq{a wa `i vot nog stan dar da, ali gra|ane kao da je ve} izdalo strpqewe. Na protestima se tra`i odlazak vlade i raspi si va we van red nih par la men tar nih iz bo ra. Ka da bi Rumuni sada iza{li na birali {ta, vla da ju }a De mo krat sko liberalna partija pretrpela bi te`ak poraz, po{to je tre nut no po dr `a va sve ga 18 odsto gra|ana. Parlament je nedavno odlu~io da se, zbog u{teda, parlamen tar ni i lo kal ni iz bo ri odr`e istovremeno, najverovatnije na jesen ove godine, mada datum jo{ nije odre|en.

SLOVENIJA

Jan{asevra}a utrku QUBQANA: Biv{i premijer Slovenije Janez Jan{a izjavio je da je postigao dogovor sa ~etiri partije sa kojima }e oformiti koaliciju desnog centra, {to }e mu omogu}iti da se vrati na vlast. Jan{a je preksino} rekao novinarima da je tekst koalicionog sporazuma usagla{en sa jo{ ~etiri partije koje dr`e 50 od mogu}ih 90 poslani~kih mesta. Koalicija desnog centra Janeza Jan{e je na zavr{enom sastanku podelila ministarske funkcije, a predlog za mandatara nove vlade Janeza Jan{e sa potpisima svih svojih poslanika u sredu }e uputiti parlamentu. Koalicija je postigla saglasnost o vladi od jedanaest ministarstava. Sporazum je objavqen 10 dana nakon {to je parlament odbio da Zorana Jankovi}a, biv{eg gradona~elnika Qubqane, prihvati za premijera Slovenije. U isto vreme, u anketi koju obavquje dana{we „Delo” na pitawe ko bi bio boqi mandatar, predsednik Pozitivne Slovenije Zoran Jankovi} ili predsednik Slovenske demokratske stranke Janez Jan{a, vi{e od polovine anketiranih izjasnilo za Zorana Jankovi}a. Oko 63 odsto ispitanih smatra da je lo{e {to parlament nije odlu~io da mandatar bude Zo ran Jan ko vi}, pred sed nik Pozitivne Slovenije koja je na izborima 4. decembra ovojila najvi{e mandata u parlamentu. Posle Jankovi}evog neuspeha u prvom krugu, predsednik

dr`ave Danilo Tirk predlo`io je strankama da razmisle o bankaru Marku Voq~u kao mogu}em mandataru, ali je ve}ina stranaka reagovala negativno na tu ideju. Predsednik Danilo Tirk do srede mo`e ponovo predlo`iti Jankovi}a za mandatara, mo`e predlo`iti neko novo ime ili se uzdr`ati od predloga, a kandidata za mandatara mogu predlo`iti i politi~ke stranke.

Janez Jan{a

Prednost pozicije predsednika dr`ave u procesu imenovawa mandatara jeste u tome da se, u slu~aju da ima vi{e kandidata u drugom krugu, prvo glasa o wegovom predlogu. Na decembarskim izborima SDP je osvojio 26 mesta u parlamentu, dok je Jankovi}eva stranka levog centra Pozitivna Slovenija osvojila 28 poslani~kih mandata. U slu~aju da parlament ne uspe da postavi novog premijera do kraja meseca, predsednik mo`e da raspusti parlament i raspi{e nove izbore.


svet poznatih

utorak24.januar2012.

dnevnik

c m y

26

Жени се Метју Меконахи

PAPARACO

Г

лумац је запросио своју девојку,манекенкуидизјанерку КамилуАлвеш. МетјуМеконахи(42)иКамила (29)имајутрогодишњегсинаЛивајаиједногодишњућеркуВиду, аглумацјепитаосвојудевојкуда се уда за њега „понесен” духом празника. „Срећан Божић! Управо сам запросиоКамилу”,написаојеон надруштвениммрежама. Парсезабављаод2006.године.

Време:Тасовац личност године Д

иректор Београдске филхармоније изабран је за личност године од стране уредништва недељника Време, саопштио је овај београдски недељник. Колегијум недељника Време сматра да је Иван Тасовац током ове године унапредио Београдску филхармонију као значајан део српскекултуре. У години опште, па икултурнекризе,Београдска филхармонија постала је препознатљива широм региона и Европе, а Тасовац је успео да један облик елитистичке институције приближи широкој јавности, каже се у образложењу. Критеријумзанаградује,каои претходних година, позитиван допринос унапређењу друштвенихинституцијаујавноминтере-

су. Ово је једанаести пут да редакција „Времена” додељује ово признање. Први добитник 2001. године био Божидар Ђелић, тада министарфинансијауВладиСрбије,а

наредне Млађан Динкић, тадашњигувернерНароднебанкеЈугославије. Извршна директорка Сигурне женскекућеуПодгорициЉиљана Раичевић признање је добила

2003. године, наредне године признање је добио тадашњи министар за људска и мањинска права Расим Љајић, док је 2005. годинезаличностгодинепроглашен тужилац за ратне злочине ВладимирВукчевић. Некедашњи начелник Генералштаба Војске Србије ЗдравкоПоношбиојеличност године 2006. године, председница Београдског фонда за политичкуизузетност Соња Лихт 2007. године,аличностгодине Времена 2008. године био је директор Истраживачке станице „Петница” Вигор Мајић. Директорка Канцеларије ВладеСрбијезаевропскеинтеграције Милица Делевић признање је добила 2009. године, док је прошлогодишњи добитник градоначелникБеоградаДраганЂилас.

„Била сам роб Л е ј д и Га г е ” Ј

еднабившаличнаасистенткиња тужилајеславнупевачицујерју је,наводно,израбљивалаималтретиралаинијејојплатилапрековременирад. Џенифер О Нил (41) радила је каоГагинличниасистент13месеци током њене светске турнеје и тврди да јој није плаћено 7.168 прековремених сати, односно 380.000 долара и да је певачица премањојпоступалакаопремаробу. Она је навела да ју је певачица многоразмаженаичакјојјеморалададодајеипешкирнаконтуширања,акажедаслужилаикао„Гагинживибудилник”.Иакоје,твр-

ди,свеобавезеиспуњаваланавремеикакотреба,Лејди Гага јојније дозвољавала ни минут слободног временапачакнидаоденапаузу

ПапарацоријатанвикенджелевамМирандаКери„ВикторијасСикрет”.

Бијонсина беба најмлађа „Билборд” звезда Ћерка поп ул арне певачице и Џеј ЗијаБлуАјвиКартер најм лађ а је особ а икад а на „Билборд” топ листи. Ћерка славн ог музичког пара Бијонс е и Џеј Зиј а, Блу Ајв и Карт ер kojaimateknekoliko недеља,авећје пос тал а најм лађ а особаикадакојасе нашла на америчкој „Билборд” топ листи, пренеле су данасагенције.Унајновијојпесми коју је Џеј зи обајвио пре некол ико дан а, под наз ив ом „Глорy”чујесеплачњеговеме-

зимице која је рођена 7. јануа- ра. Сингл је дебитовао ове недеље на 74. месту Билбордове РнБ /хип-хоп листе - највишем

местузановедодат е синглов е, саопштио је јуче „Билб орд”. Певач Стив и Вондерје1977.године снимио песму свој ој ћерк иц и Ајсси„Исн’тСхе Ловелy” на којој се чуј е беб ин о гугут ање. Џеј Зи (42) је пес му „Глорy” обј ав ио 48 сат и након рођ ењ а свог првог детета. Занимљиво је тоштоонупесмипомињеида је Бијонс е (30), пре Блу Ајви имала више од једног спонт аногпобачаја.

за ручак или да се поштено наспава.. „Тужба госпође О Нил нема основа”, кратко је саопштио портпаролславнепевачице.

Уп о з н а ј т е ново г „ а н ђ ел а ”

А

нђелисудобилипојачање-најсвежијелицемоднекуће„Victoria’s Secret”долазииз Африке. Нова звезда у Викторијином анђеоском јату је Намибијка Беати Принслу (22), која је рођена у Кејптауну,уЈужноафричкојРепублици,алисеса родитељимапреселилауНамибијукадајеимала двегодине.

Манекенствомјепочела да се бави већ у 15.годиниитосасвим случајно, када ју је у супермаркету запазио једанмоднискаут. Занимљиво је да је ова лепотица ангажована у компанији „Victoria’s Secret” од 2008. године, али је најпре радила само за мањи бренд„Пинк”,којипроизводипиџамеиспортски веш,дабитексадабилаизабраназа„анђела„. Ипак,Беатијепрошеталамодномпистомраме уз раме са најбољим анђелима на великој годишњој ревији 29. новембра у Њујорку и показала да је тело на које могу да рачунају у будућности.

Ако се палите на ванземаљке... А

мериканацпланирадаотвори бордел са „дамама” из научно-фантастичнихкњигаифилмова. Денис Хоф је познати власник борделаизНеваде,којиимаисвој ријалитишоу„Ранчмесечевихзе-

чица”, а његов нови пројекат је јавнакућаповећенаСФжанру. Ако вам се допадала Мила Јововић у „Петом елементу” или преферирате Нејтири из „Аватара”, Хоф планира да изађе у сусрет вашим жељама и пронађе

вамбаштакву девојку.Хостесеи конобарице у борделу такође ће бити у „фул” костиму СФ дама каоштојепринцезаЛејаиз„Ратовазвезда”.НевадајејединадржавауСАД-уукојојједржањеборделадозвољено.


iz drugog ugla

dnevnik

utorak24.januar2012.

27

Србијаодекономскогчуда Банкомподатака против досуноврата неонациста Glas Amerike

Doj~e vele

И

акојебившисрпскиминистар Божидар Ђелић још пре девет година прогнозираодаћесеширомсветапричатиосрпскомекономскомчуду,на привредном видику Србије ни 2012. године не види се ништа што обећава. Напротив, и привредници и експерти очекују даљипадекономскихперформанси. Како се ствари сада одвијају, уместо српског привредног чуда, овегодинемоглобинастатисрпско привредно чудовиште, каже угледни економиста др. Млађен Ковачевић. Свеће,каже,битиусуноврату – и индустријска производња, и обим трговинског промета, и извоз,инеликвидноступривреди,и пољопривреда. “Никад у историји Србије није пшеницомзасејаномањеповршина. Пољопривреда је, генерално гледано, у врло лошем стању. Штосеиндустријетиче,ионаод маја месеца прошле године има негативнустопураста,обимтрговинскогпрометареалнојеу2011. смањенза16-17одсто,бројнезапослених је повећан, неликвидност у привреди је достигла

огромнеразмере,агубициупривреди мере се астрономским цифрама.Сатимтеретоминегативним трендовима ушли смо у ову годину и у њеној првој половини невидимнавидикуапсолутноништа што обећава некакав преокрет“,прогнозираКовачевић. Ипривредници,уморниодпревеликог захватања из привреде која се једва одржава у животу, бојесенегативнихперформансиу 2012. години. Како би се амортизовали удари новог таласа економске кризе која је захватила Европу,ипосебноњенјуг,икако небипропалоиономалоздравих предузећакојафункционишу,вла-

датребадаучининекерадикалне резове,кажеРадославВеселиновић,директор“Галебгрупе”. “Наша влада треба да смањи јавнупотрошњу,данаправивелике резове у јавном сектору и на све оно што се финансира из буџета. Мислим да крхка привреда неможеиздржатисвенаметекоји су на њеној грбачи. Примера ради,имамопревеликибројагенција – више их је од 130, док је у развијеним земљама попут Немачке њихов број десет и двадесетпутамањи.Тосуствариодко-

јихсеморапочети.Јасноједасу тоболнипроцеси,алиштоихпре почнемо, пре ћемо имати шансу дастанемоназеленуграну”,апелујеВеселиновић. Буџет Србије, који многи описујукаоразоран,анеразвојан,по мишљењу Веселиновића, не обећава да ће се кренути у позитивномправцу.“Уочекивањусмонових избора и јасно је да се нова влада с тим мора ухватити у коштац. Политичке странке морају схватити да се ове болне ствари морају урадити јер, у супротном, акотосвебудемопребацивалиса једне на другу политичку групацију, мислим да ће нам бити све

тежеисвегореиданећемобити устањудаизмирујемосвојеобавезепремаиностранству”,оцењуједиректор“Галебгрупе”. А упитан како се изборити са већпословичномнеликвидношћу привреде,Веселиновићкаже: “Држава једноставно мора да измирује своје обавезе, тим пре штојечињеницадасувеликигенератор неликвидности јавна предузећа, као и обавезе које државаимапремапривреди.Сдругестране,морасемаксималноповећати производња, посебно она извозно оријентисана. Не можемо годинама иматидебалансуизвозу и увозу, та времена супрошлаисадајеједноставно императив да сеизвозприближиувозу”, опомиње Веселиновић. Биће добро ако у 2012. години индустријска производња останенанивоуонеиз 2011, али ако простор еврозоне уђе у рецесију,имаразлогазастрах даонаостваринегативнудинамику. Усвакомслучају,вероватно ће доћи до корекције преоптимистичне прогнозе Међународног монетарног фондаорастуБДП-аод 1,5 одсто, процењује Саша Ђоговић, сарадник Института за слободнотржиште. ”Те корекције могу да иду дотледабисмомоглидаостваримо занемарљив раст између нула и 0,5посто.Постоји,међутим,исасвим оправдана бојазан да бисмо у случају рецесије у земљама еврозоне могли да склизнемо и у негативнузонураста,односно,да забележимо и пад бруто домаћег производа. У сваком случају, не треба рачунати са овом преоптимистичном пројекцијом раста БДП-аод1.5одсто”,сматраЂоговић. Прогнозакретањареалногсектора, односно, бруто друштвеног производа,којудајеМлађенКовачевићјошјепесимистичнија.

Кина осваја свемир

“Видео сам последњу процену ОЕЦД-адаћеПортугалиматипад БДП-аза3посто.Португал,релативноузето,нијеугоројситуацији негоштојеСрбија,алиПортугалу ће помоћи Европска унија много више него нама. Стране инвестицијесуупрошлојгодинидуплиране захваљујући продаји Маxија, алићеонеовегодинебитиосетно смањене. А ако нема страних инвестиција у ситуацији у којој су домаће већ одавно утањиле, биће правочудозаменеакобудеостварен раст од 1,5 одсто. Много сам ближе томе да ће бити забележен пад и да ће он износити 3,5 до 4 одсто”,прогнозираКовачевић. Билокакаврастживотногстандарда грађана нереално је очекивати, процењује Саша Ђоговић, зато што инвестиција на видику нема.АнемаихјеруСрбијинема пословног амбијента који би их привлачио. Оно чега, заузврат, има јесу превелика администрација, шума папирологијеиневидљивихкабинетскихрукукојепромовишумито и корупцију и, наравно, подржављенаинетрансформисанајавнапредузећакачијемпреживљавањусеканалишубуџетскасредстваувидуиздашнихсубвенција. Одрастаживотногстандардаграђана нема ни говора, а следећа влада биће на још већим мукама одове,прогнозираЂоговић. “Мисмо,ево,скорочетиригодинемандатаовевладеизгубилииако смоималиаранжмансаМеђународниммонетарнимфондом,купивши тиме време да урадимо неке капиталнезадатке.Нисмо,међутим,ништаилисмосамокозметичкествариодсвегатогаурадили,такодаће следећавладаузперманентнипроцес задуживања који смо имали и претходнечетиригодинебитиујош већимпотешкоћамасобзиромдасу условиимогућностидаљегзадуживања знатно сужени. Уз то, није учињеноништанапланупрекопотребнихтрансформационихпроцеса. То ће захтевати једну компатибилнију, синхронизованију и јачу владу.Акотакавкабинетнедобијемо,тоћедодатнопогоршатиионако лошепривреднеперформансенаше земље”,закључујеЂоговић. БранкаТривић

Glas Amerike

К

ина је објавила амбициозан петогодишњи план истраживања свемира, који обухвата раније најављене циљеве спуштања првог кинеског астронаута на месец и изградње свемирске станице. Кинеска Национална свемирска администрација наводи да ће лансирати свемирске лабораторије и летелице са људском посадом и да ће спроводити припреме за изградњу свемирске станице до краја 2016.године. Такође се каже да ће Кина наставити да истражује месец и да ће започети са истраживањем других планета,астероида и сунца.Планом се предвиђа модернизација ракета за лансирање,као и комуникационих, телевизијских и метеоролошких сателита. Кинески програм за истраживање свемира је у релативно кратком времену остварио значајна достигнућа,али у свемирској технологији још заостаје за Сједињеним Државама и Русијом.

Немачкасавезнавладаенергично себорипротивнеонацистичкепошасти.Центарзаодбрануодтероризма већ је отворен, а недавно је донета одлукаооснивањуЦентралнебанке податакаполицијеитајнеслужбе. Немачка министарка правосуђе Сабине Лојтхојзер Шнаренбергер најпрејебиласкептична.„Штајеновоутојбанциподатака?“,узвратила јеоваполитичаркаЛибералнестранке на захтев министра унутрашњих послова Ханса Петера Фридриха, иначе политичара Хришћанско-социјалнеуније,дасеоснујецентрална банкаподатакаонеонацистима. Иодиста,идејанијесасвимнова, јер од 2001. већ постоје различите банке података, које су међу собом повезане, о десним и левим екстремистима, каоиополитичкимотивисанимкриминалцима. Умеђувременујеминистаркаправосуђа попустила, на инсистирање колега из владе. Под притиском серије убистава десних екстремистакојајеоткривена у новембру 2011. и многобројних пропустаураду Службе безбедности, нова, заједничка банка података требалобидапостане најоштрије оружје у борби противнеонациста.Немачкасавезна влада жели да у будуће полиција и обавештајнеслужбе-СлужбазазаштитууставногпореткаиВојнаобавештајнаслужба-повежуинформацијеодеснимекстремистимауовој великојбанциподатака.Увећпостојећој банци података о десним екстремистима податке чува и користи искључивополиција. Министар унутрашњих послова ХансПетерФридрих,каже:„Уовој банци података информације о десним екстремистима чуваће како обавештајнеслужбетакоиполиција. Онећебитиобавезнедаточине.Верујемдаћемонатајначинобезбедитипротокинформација“. Уновојбанциподатакабиће,значи,далековишеинформацијаионе ћебитинарасполагањувећемброју корисника.Њенизаговарачиочекују даћенатајначинбржеоткритидесно-екстремистичке структуре и да ће моћи да их гоне. Терористичка група „Националсоцијалистичко подземље“(НСУ)којајепосталапозната 2011., а која по свему судећи сносиодговорностзадесетубистава, дугојеосталанеоткривена,упрвом реду због лоших структура комуникације између различитих служби безбедности. Тако, на пример, припадници Служби за заштиту уставногпоретка16немачкихсавезнихземаљадосаданисубилиобавезнида својеинформацијесаопштецентрал-

нојСлужбизазаштитууставногпоретка. Министар унутрашњих послова ХансПетерФридрихобјашњавакакобиовабанкаподатакатребалода функционише:„Чијићеподацибити сачувани у овој банци података? Оних лица која су конкретно осумњичена да припадају некој терористичкој или криминалној организацији,којасувећбилаосуђиванаили окривљена. Али, и подаци осумњичених код којихјепронађенооружје,експлозив ислично.Сачуваћемоиподаткеодеснимекстремистимакојипозивајуна насиљеилигаподржавају.Каоиподатке лица за контакт и организатора.“ Такозвана тројка из Цвикауа изазвалајеновиталасборбепротивнеонациста - и доношење нових мера власти. Биће сачувани лични подаци као штосуиме,старост,пореклоипородични статус, као и информације о

поседовању аутомобила, оружја и банковнограчуна. Председникслужбезаборбупротив криминала, Јерг Цирке, изјавио једаовабанкаподатакапредставља значајанкоракуборбипротивдесничарскогекстремизма. „Желимо да у заједничкој банци податакаокупимо,какоактуелнеинформацијеСлужбезазаштитууставногпоретка,такоислужбизаборбу против криминала федерације и покрајина, како бисмо правовремено открили опасна лица на сцени екстремне деснице. Биће сачуване информацијеиоњиховимместимаборавка,каоиоличнимвезама“. Опозициона странка Левице критиковалајеоснивањезаједничкебанкеподатака.Иорганибезбедностии Службазазаштитууставногпоретка располажу са више него што је довољноинструменатаикомпетенција у борби против десничарског тероризма,изјавиојеЈанКорте,стручњак заунутрашњуполитикуовестранке. Јадно је да Савезна Република Немачка,збогустановакојелошераде, сада ограничава основна права, рекао је он. Ни једна друга странка у парламенту није критиковала оснивањезаједничкебанкеподатакаизато сагласност за проширена овлашћењаорганабезбедностиважикао сигурна. МарселФирстенау МирјанаВељковић

Канађанинису најсрећнијинасвету Kanadijan onlajn Срећа је веома релативна ствар и сасвим је извесно да нема универзалног критеријума који одређује тај изразито субјективни осећај,показујенајновијеиспитивање мишљења људи из 58 земаља света,којејеурадиоЛегерМаркетинг. Најочигледнији пример за то је дасусеиспитанициизАвганистаназадвапоенанашлииспредљуди из САД. На врху листе су становници Фиџија, са индексом од чак 85, а следе Нигерија, Холандија, ШвајцарскаиГана. ПоречимаДејвидаШолца,директораЛегермаркетинга,свакирезултатизнаднуле једобар. Канађанисусенашлина23.месту, са око две трећине испитаних грађанакојисматрајусебесрећнима,13одстоникаконијеутојгрупи, док остали не могу да одреде далисусрећниилинесрећни. За неке може бити изненађење даКанађанинисуугрупинајсрећ-

нијих људи, али Шулц објашњава дарезултаттребавезатизависока очекивања која људи са ових простора имају од својих живота. Он верује да се дефиниција среће у Канади разликује од онога што се подтимподразумеваудругимделовимасветаидаобухватаинавикеиочекивања. Индекссрећеизрачунаванјетакоштојепроценатсрећнихумањиванзапроценатнесрећних,патако индексзаКанадуизноси47.Потоме је Канада изједначена са Јапаном,чијисужитељиипаксачували оптимизам, упркос бројним недаћама које су их снашле у прошлој години – земљотресу, цунамију и нуклеарнојкатастрофи. Наглобалномнивоу,најмањесу срећнисредовечни,од51до65година старости, док су млађи од тридесет и старији од 65 година најсрећнији.Порелигијама,проценат срећних расте од најслабије пласираних православаца, преко муслимана и хиндуиста, до јудаиста,католикаипротестаната.


28

utorak24.januar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi strini

pozdrav

dragoj

Stanici Pantovi} Vladimir sa porodicom. PRODAJEM fiskalnu registar kasu „Galeb-grup�, MP5000 sa GPRS-om defiskalizovana, malo kori{}ena. Novi Sad, 40E. Telefon 063/833-6984. 45712

45773

Posledwi pozdrav

FARMA iz Stepanovi}eva rasprodaje izno{ene koke nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 45503

Botki Jano{u VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 45489 ODGU[EWE kanalizacije, ma{inski i snimawe cevi, rekonstrukcija kupatila, zamena kanalizacije, vodoinstalaterske usluge, servis i prodaja. Telefon: 6393-737 i 064/160-4725. 45606

KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 45573 PRODAJEM drva, bukva i bagrem. Mogu}a usluga rezawa i cepawa, prevoz gratis. Telefoni: 061/617-22-19, 063/77-19-142. 45691

od kolega sa izvo|ewa programa.

45775

Tiho spavaj u miru ve~nosti. Posledwe zbogom na{em dragom zetu

Zlatku Panxi

Porodice Zec i Maglovski.

45776

Dragoj priji

Posledwi pozdrav dragom deda

Smiqani Popovi} posledwi pozdrav.

Porodica Antoni}.

45778

Stojadinu Staji}u Srbinu od: Aleksandra, Dejana, Branislava i @eqka.

45777


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je preminula na{a draga mama

Smiqana Popovi} ro|. Panteli} 1933 - 2012.

utorak24.januar2012.

3

Posledwi pozdrav na{em suprugu, ocu, dedi, pradedi, svekru i tastu

GODI[WI POMEN Danas, 24. 1. 2012. godine navr{ava se godina od smrti na{eg oca, dede i pradede.

He|e{ Jano{u

Qubinko Jovanov

Danica Oti}

1933 - 2011.

ro|ena Savin 2006 - 2012.

Ispra}aj je iz ku}e `alosti u Futogu, Korduna{ka 1, u 14 ~asova. Sahrana je 24. 1. 2012. godine, na Gorwem starom grobqu, u Futogu, u 15 ~asova. O`alo{}ene }erke Verica i Slavna.

Sahrana je u sredu, 25. 1. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

45768

45749

Posledwi pozdrav dragoj mami

29

O`alo{}ena porodica.

Posledwi pozdrav dragoj babi i prababi

Qubav i se}awe na tebe zauvek ostaje.

^uvamo je od zaborava.

Tvoji: sin \or|e, snaja, unuci i praunuci.

Porodica Oti}.

45739

45748

Posledwi prijatequ

3

POMEN

pozdrav

dragom

PETOGODI[WI POMEN

U tuzi obave{tavamo da je u 87. godini preminuo na{ voqeni

Smiqani Popovi}

Ana Blagojevi}

Smiqani Popovi}

Aleksandru Polzovi}u

Aleksandar Polzovi} Unuci Dejan, Marko, unuka Oqa, praunuk Luka i praunuka Dejana.

]erka Verica sa porodicom.

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 50. godini, posle duge i te{ke bolesti, u Zagrebu preminuo na{

Natalija i Vlada.

Tvoji: bra}a i sestre sa porodicama.

45746

45747

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo voqenoj supruzi, majci i baki

45769

45771

Posledwi pozdrav dragoj mami

profesor u penziji Sahrana }e se odr`ati 24. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Futo{koj ulici, (preko puta Jodne bawe). O`alo{}eni: supruga Eleonora, deca Branislav i Mirna sa porodicama i ostala rodbina.

Kako vreme prolazi sve nam vi{e nedostaje{, utjehe nema, zaborav ne postoji u na{im srcima. Ostaje{ zauvek draga i voqena, a bol koji nosimo je do`ivotan.

45742

Draga

Tawa

]erka Slavna sa porodicom.

Zlatko Panxa

1934 - 2012.

Posledwi ispra}aj je u Zagrebu, 25. 1. 2012. godine, u 11.45 ~asova. O`alo{}eni: otac Ante i bra}a Ivica i Branko sa porodicama.

Sahrana je danas, 24. 1. 2012. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Zdravka, sin Milan, }erka Stana, snaja Nata{a, unuk Nikola i unuka Jelena.

45766

45744

45770

Posledwi pozdrav tati

An|elki [ijan

Jelisav A~anski

Smiqani Popovi}

Posledwi pozdrav tati

Posledwi pozdrav na{oj dragoj majci, baki i prabaki.

Stojadinu Staji}u

Stojadinu Staji}u

1929 - 2012.

1929 - 2012.

Stanica - Tawa Pantovi}

davati ~etrdesetodnevni pomen u sredu, 25. 1. 2012. godine, u 10 sati, na Petrovaradinskom grobqu, Tranxament. O`alo{}eni: suprug Du{an, sinovi Milan i Dra`en, unuk Reqa i snaja Branka.

od: }erke Svetlane, unu~adi Gorana i Dejana i snaje Xenane i praunuke Awe.

od sina Du{ana i snaje Tatjane.

Ispra}aj }e biti na Gradskom grobqu, danas, 24. 1. 2012. godine, u 12 ~asova. O`alo{}eni: sin Vojislav, }erka Biserka, snaja Bo`ana, unuci Ivana, Milica, Vesna i Ogwen, praunuke Tara i Nevena.

45754

45750

45741

45762

45751

Posledwi pozdrav dragom bratu

od: Jelene i Ne|e sa decom.

45765

45772

Branki Savin Sejki

1929 - 2012.

1924 - 2012.

45756

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Stojadin Staji} Sahrana }e se obaviti danas, 24. 1. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Olga, }erka Svetlana, sin Du{an, unuk Goran sa porodicom i unuk Dejan.

Aleksandru Polzovi}u [aci

od stanara iz Ulice narodnog fronta 66 - 68.

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je tragi~no preminuo na{

Tvoj brat ^edo sa porodicom.

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

Radoslavu Balintu

1937 - 2012.

trenutak nas deli od zemqe do zvezda, a qubav spaja kroz ni{tavilo do svetla. Taj treptaj oka i osmeh na tvom licu cela je ve~nost tebe u meni. Po~ivaj u miru.

Branki Savin Sejki Nikada te ne}emo zaboraviti.

Pamti}emo tvoju dobrotu, plemenitost i mudrost. Hvala ti za sve {to si nam nesebi~no pru`ala.

Branki Savin Sejki

Milica i Brankica sa porodicom.

Porodica Sazdani}.

45759

45761

Jelica, Radoslava i Beba sa porodicom. 45758


tv program

utorak24.januar2012.

06.30 Добро јутро,Војводино 09.00 Међународни тероризам од 1945. 09.30 Агро мозаик 10.00 Вести 10.10 Миљеница 11.00 Комшилук 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.10 Нови таблоид НС 13.05 Грување 14.00 Вести 14.05 Путопис 14.30 Живопис 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Без упута 16.00 Миљеница 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 19.00 Комшилук 19.30 ТВ Дневник 20.10 Серија недеље: Супруге и кћери 21.00 Радар 22.00 Војвођански дневник 22.30 Злогласни атентати:Атентат на Лава Троцког 23.00 Серија недеље: Супруге и кћери 23.55 Један на један 00.25 Радар 01.15 Концерт:Руски кубански козаци 01.55 Нови таблоид НС 02.50 Грување

06.00 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Аналија Е ТВ Била једном једна недеља

Теманедеље (Панонија,20.30) 12.30 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00

Простор Без цензуре Ноге на пут Бели лук и папричица Војвођанске вести У огледалу И-вести Војвођанске вести Аналија Наш гост Војвођанске вести Тема недеље Војвођанске вести Дискавери Глас Америке

06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 09.55 10.01 10.27 11.00 11.05 12.00 12.15 12.25 12.30 12.38 13.24 14.46 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.56 23.10 23.14 00.00 00.15 00.26 01.19 02.55

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Приђи ближе Вести Квадратура круга Путопис Вести Наша планета Дневник Спорт плус Време,стање на путевима Евронет Место злочина Зимски биоскоп:Пингвин Џаспер,анимирани филм И ја имам таленат Ово је Србија Село гори,а баба се чешља Дневник РТВ Шта радите,бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Село гори,а баба се чешља Никад не реци никад,филм Вести Место злочина Дневник Евронет На ивици Ноћни биоскоп: Лака мета,филм Приђи ближе

Радар Екипа емисије на лицу места истражује шта Хрватску чека после референдума о уласку у ЕУ. Били смо у Хрватском Сабору и на загребачкој тржници Долац на дан референдума... Уредница:  Марина Фратуцан (РТВ1,21.00)

Марина Фратуцан

06.35 06.55 07.15 08.05 08.50 09.20 11.00 12.40 13.10 14.05 14.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.15 00.00

Кухињица (мађ) Здраво живо Без упута ТВ Баштина Хроника Славоније,Барање и западног Срема ИнспекторКолиандро: Секситајне 33.СедницаСкупштинеАП Војводине,пренос Изравно(хрв) 15.БожићниконцертхораСв. Георгије КонцертпијанистеМладена Чолића Све(т)око нас Наши дани (мађ) Верска емисија (мађ) Недељни магазин (ром) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече,Војводино (ром) Љубавници и тајне ТВ Баштина ТВ Продаја

08.30 09.00 09.10 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 12.50 13.00 13.10 14.00 14.30 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.05 17.30 18.45 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.10 23.20

Храна и вино Вести Серијскипрограм Повратакурај Азбукародитељства Вести Серијскипрограм МаркоПоло Неон сити Вести Опчињени Најбољилек Спринт Вести РобинХуд Објектив (слов) Објектив (мађ) Истрага Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Најбољи лек Вреле гуме Опчињени Објектив МаркоПоло Неон сити РобинХуд

10.00 11.00 12.45 13.45 15.00 16.00 16.30 19.30 20.00

Белгијска лига НБА:Вашингтон –Бостон Преглед Шампионата Холандска лига Преглед Премијер лиге Португалска лига КХЛ:СКА –Динамо Москва Ускијавање Премијер лига,класик: Ковентри -Арсенал 20.45 КопаИталија: Јувентус-Рома 23.00 Белгијска лига: Андерлехт –Гент 01.15 НБА уживо

06.00 06.15 06.40 07.35 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.05 20.15 21.05 23.15 00.15 00.45

Ексклузив Експлозив 1001ноћ Кад лишће пада Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Три Хил Срећне вести Дођи на вечеру Једноставан живот Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Лото Кад лишће пада Филм:Жене Три Хил Експлозив Ексклузив

ЕваМендез

Жене ОвојепричаоМериХајнс, модној креаторки која, чини се, има све – предивну кућу, богатогмужа,неодољиву11годишњућеркуидодатнипосао у веома цењеној очевој фирмикојапроизводиодећу. Њена најбоља пријатељица Силвијатакођеводизавидан живот–онаје„срећнонеудата” уредница познатог модногчасописа... Улоге: Мег Рајан, Ева Мендез,ЏадаПинкет-Смит, АнетБенинг,ДебраМесинг, БетМидлер,КендисБерген Режија:ДајанаИнглиш (Прва,21.05)

06.02 06.54 07.29 07.34 07.40 08.02 08.12 08.23 08.52 09.16 09.39 09.54 10.25

Концерт за добро јутро Слагалица Ози бу Мифи Попај Томас и другари Велики и мали На слово,на слово Плава птица Приче о Фројду Музички спотови-степениште Све боје живота Ад либитум

Историјанауке: ЈованЖујовић Јован Жујовић (1856-1936) утемељивачгеолошкенаукеу Србији,професорБеоградског универзитета, председник Српске краљевске академије, политичар, министар, председникСрпскоггеолошкогдруштва...Научниксветскогугледа, бавио се и археологијом, палеонтологијом,петрографијомиагрогеологијом. Уредница: БориславаНиколић (РТС2,23.33) 10.52 Траг 11.21 Грађанин 11.48 Ансамбл ренесанс-30година од оснивања 13.00 Трезор 14.01 На слово,на слово 14.30 Плава птица 14.54 Приче о Фројду 15.20 Сат 16.07 Рукомет-ЕП:Шпанија -Исланд(НовиСад) 18.05 Рукомет-ЕП:Француска -Хрватска (Нови Сад) 19.45 Рукомет:ЕП,спортски програм 20.05 Рукомет:ЕП:Мађарска -Словенија(Нови Сад) 21.40 Рукомет:ЕП,спортски програм 22.00 ТВ мрежа 22.30 Вавилон 23.00 ЕвропаиСрби 23.33 Историјанауке 00.14 И ја имам таленат 00.34 Концерт Леа Мартина 01.24 Трезор 02.23 Рукомет-ЕП:Шпанија-Исланд 03.35 Рукомет-ЕП: Француска-Хрватска 04.45 Рукомет-ЕП: Мађарска-Словенија

06.00 06.30 07.00 08.00 08.10 08.30 09.00 11.00 11.30 14.00 15.10 16.30 17.00 18.00 18.30 18.35 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00 02.00 03.00 03.30 04.30

ВОА Здравље и Ви Маратон Кефалица Двоугао Копаоник Породица Серано Топ шоп Филм:30дана до славе Доктор Хаус Породица Серано Копаоник Ред и закон Уловитрофеј Двоугао Сликеживота ДокторХаус НЦИС Филм:Дух НЦИС Филм:Војцек Копаоник Улови трофеј Злочиначке намере Филм:Војцек

dnevnik

c m y

30

05.40Индија 08.00Вести 08.15Топшоп 08.40Долина сунца 09.30Хоћу да знам 10.00Вести 10.35Топшоп 11.00 Цртани филмови 12.50Филм:Три краља 14.50Топшоп 15.05Истражитељи из Мајамија 16.00Вести 16.35Спортски преглед 17.00 Два и по мушкарца 18.00Штрумфови 18.30Вести 19.05Између две ватре 19.35Штребери 20.00Истражитељи из Мајамија 21.00Филм:ДониБраско 23.15Вести 23.50Спортски преглед 00.10Шта да обучем? 00.15Филм:Прича о три жене 01.45Саут Парк 02.10 УкључењеуБ92Инфо

Дони Браско ФБИ агент на тајном задатку напушта породицу и придружује се мафији.Живот на другој страни закона необично ће га привући. Америчка влада је 1978.године објавила рат организованом криминалу. Започела је велика акција,у чијем средишту је био ФБИ агент Џо Пистоне. Улоге: Ал Паћино, Џони Деп,Мајкл Медсен,ЕнХеч Режија:Мајк Њуел (Б92,21.00)

ЕнХеч

05.45Добро јутро 10.00Звезде гранда 11.30 Тајна љубав 12.00Градске вести 12.15Грандшоу 15.45Сестре 16.00Национални дневник 16.20Сити 16.40Ноћ у јуну 17.30 Мала невеста 18.30 Национални дневник 19.00Мала невеста 20.00Војници 21.00Гранд парада 22.15 Мултимилионер 23.15Добро вече,Србијо 00.30Мириспролећа 01.15 Туркан 02.00Филм:У сновима 03.30Филм:Братски пољубац 05.00Витезови из блата 05.30 Сити

ЈеленaХелц

Граница У вечерашњој „Граници” гости Јелене Хелц разговараће о трендовима,правилима, мушкарцима и женама. Шта уопште данас значи ,,изгледати добро“? Гости: др Александра Бубера -психијатар и психотерапеут, спец. др Светлана Ђуришић – дерматолог, дерматовенеролог,дрДејан Милутиновић естетски хирург и Оливера Викторовић –глумица. (Хепи,20.30) 05.00 07.55 08.00 08.10 08.25 08.35 08.50 09.10 09.25 09.35 09.45 10.00 10.25 10.50 11.05 11.30 12.00 12.25 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 20.30 22.00 22.05 22.50 23.20 03.00 03.45

Јутарњи програм Вести Мали меда Чарли Ноди Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу,мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Торк Телешоп Винкс Сабринин тајни живот Поп Пикси Легенда о Неши Бакуган 2 Хунтик Кунг фу мајстори Зодијака Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови –поподне Телешоп Вести Сузе Босфора Добра жена Телемастер Насловна Страна -квиз Парови –уживовече Граница Вести Сузе Босфора Парови –прегледдана Парови-Уживоноћ Звездана капија -Атлантис Граница

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00Уз кафу,07.30Бели лук у папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу -Парови,11.00Кућа 7жена,12.00Суботом поподне,14.00Живети свој живот,15.00Спортски преглед,16.00Освета,17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00Ток шоу,22.00Објектив,22.30Жива ватра,00.00Објектив,00.30Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке, 13.05Фокус,13.45Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем,16.40Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15Фокус,23.40Туристичке,00.25Ауто шоп,00.35Хај-фај,01.30Фокус

08.00 555 личности,  09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм,11.00Пун гас,12.15Уторком у 21,13.20 ИнЏој,14.00Акценти,14.15Писмо глава,15.15Токови моћи,16.00Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00Екстреми,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија,14.30Инфо К9,15.00Метрополе и регије света,16.30Инфо К9,17.00Бибер,17.30Дечији програм,18.00Култура тела, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15Никад се не зна...,22.15Бибер,22.30Инфо К9,23.00Водич кроз уметност и науку,23.30Филм,01.00Бибер,01.30Ноћни програм

12.00Срем на длану:Шид,13.00Џубокс,14.30 Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху,15.45Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Док.програм,21.15Ток шоу:Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,12.00Катедрале, 13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

utorak24.januar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

4

31

ЈУГОСЛОВЕНСКЕИСРПСКЕГРАНИЦЕИМЕЂЕ

Пише:ЂуроЗагорац 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.00 19.30 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.00

Мојагрчкакухиња Нованадапосластичара Л.А.Инк Стручњакзаторте Обрачунпосластичара Краљпосластичаракаокувар Џон,Кејтиосмородеце Венчаницаизснова Штанетребаобући Кошишатогпса Грађевинскеинтервенције Мајамиинк 24сатауУргентномцентру Породилиште Екстремнипреображај ДрЏи:Форензичнипатолог Л.А.Инк 24сатауУргентномцентру Породилиште

ВарвариТеријаЏонса ИстинаоЈуријуГагарину Ратници Суђењенацистимау Нирнбергу Героуовзакон Хероји,култикухиња Косизаправоти? Једандануборби Великинаучници Великинаучници Древнипластичнихирурзи Џезбаронеса Лежаки1942. Другисветскиратубоји Оствоминотаура Једандануборби Великинаучници Великинаучници Древнипластичнихирурзи

07.00 Добројутро,Хрватска 08.56 Лудиодљубави 10.12 Уметностпростора,док. серија 11.10 Свећебитидобро 12.00 Дневник 12.31 Кадзаволим,времестане 13.18 ДрОз,токшоу 14.10 Међунама 14.40 Научнапетица 15.15 ПоносРаткајевих 16.00 Алиса,слушајсвојесрце 16.50 Хрватскауживо 18.04 8.спрат,ток-шоу 18.53 Одморисе,заслужиоси 19.30 Дневник 20.02 Свеу7!,квиз 20.55 ТојеЕвропа,док.серија 21.25 УЕвропи,док.серија 22.05 Отворено 23.00 Дневник3 23.35 Конавле-простор,док.филм 00.25 Циклусевропскогфилма: Бал,филм 02.05 Инмедијасрес

Легендаозмају3. Операција:Далматинац СнеговиКилиманџара ПутуВелвил Граница Мејбибејби Причабезкраја БилоједномуКини2 Еротскифилмови

ПутуВелвил Живописниприказборавка ВилијамаЛајтбодијанафарми здравља коју води краљ житарица др Џон Харви Келог. Вилијамова жена, Еленор,убедилагаједаодедо Келогадаочистисвојсистем однечистоћа... Улоге: Ентони Хопкинс, Бриџит Фонда, Метју Бродерик Режија:АланПаркер (Синеманија,13.15)

Погледувисине ДонаЈансенималабиразлогдасеосећабезнадеђнои очајно. Сиромашна је, ради посао који није занимљив и управо ју је оставио дечко. Алионанеочајаваинепредајесе.Читаприручникнајуспјешнијестјуардесе... Улоге:  Гвинет Палтроу, Марк Руфало, Кристина Еплгејт, Кендис Берген, МајкМајерс,РобЛов Режија:БруноБарето (ХРТ2,21.35) 07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.45 11.10 11.30 11.50 13.10 14.45 15.15 16.00 16.25 16.50 17.40 17.55 18.10 19.45 20.02 20.40 21.35 23.10 23.50 00.20 01.05 01.25

БриџитФонда

06.00 07.50 09.20 10.50 12.20 13.55 15.30 17.05 18.05 20.05 21.30 23.45 00.45 01.15 02.50 04.25

Ловац на уцене Тренер Буденброкови 1 Буденброкови 2 Упознајте мале Фокерове Мегаум Има ли тамо кога? Велика љубав В Друштвена мрежа Завера ћутања Генсбур. Херојски живот Царство порока ИИ Како успети у Америци ИИ Пијани од љубави Ракетни трио Кад водењак пукне

Вокер,тексашкиренџер Ншбриџис Убистваумидсамеру Вокер,тексашкиренџер Поморскапатролаив Видовњак Монк Вокер,тексашкиренџер УбиствауМидсамеру Поморскапатролаив Монк Видовњак Краљевскиболесници Дализнатекосте? Ђаволоваљубавница

08.00ПопПикси,цртани 08.15Кобра11 10.20Ексклузивтаблоид 10.45Вечераза5 11.35Емператриз 13.20Ружаветрова 14.10Крвнијевода 15.05Кобра11 16.55РТЛ5до5 17.05Вечераза5 18.00Ексклузивтаблоид 18.30РТЛданас 19.05Крвнијевода 20.00Ружаветрова 20.50Запосленикмесеца,филм 22.40Љубавнигуру,филм 00.10РТЛвести 00.25Изненаднасмрт,филм 02.15Астрошоу 03.15Налицуместа 04.45РТЛДанас

Љубавнигуру ГвинетПалтроу

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

07.20 08.20 09.20 11.20 20.00 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20

МалаТВ Амика Школскисат Псећаопходња Алиса,слушајсвојесрце ДеграсиНовинараштај ХотелЗомби ТуђинциуАмерици Топгир,док.серија Дивљикоњи,филм МалаТВ Школскисат ДеграсиНовинараштај Обичнаклинка ДокторХу Шладминг:Светскискијашки куп-слалом(М),пренос1. вожње НовиСад:РукометноЕП(м): Хрватска-Француска, емисија НовиСад:РукометноЕП(м): Хрватска-Француска,пренос НовиСад:РукометноЕП(м): Хрватска-Француска, емисија Инмедијасрес Шладминг:Светскискијашки куп-слалом(М),пренос2. вожње Погледувисине,филм ЦСИ:Мајами Безодушевљења,молим! Злочинибезсанкција Дваипомушкарца Ловцинанатприродно

00.00 01.30 02.50 04.30 06.10 07.45 09.30 11.00 12.30 14.10 15.40 17.10 18.45 20.45

Засебанмир Играсазамишљенимдругом Братскаљубав БлејдуХонгконгу 10000црнацапоименуЏорџ Погрешанчовек Злочинизстрасти ЗавераМастергејт БлејдуХонгконгу Утехаирадост Розвел Мртвинелажу Скорожена Судњидан:ПричаЏона Листа 22.20 Узбуна:Рубиконовазавера 23.50 10000црнацапоименуЏорџ

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Бејб Ксанаду Оги Роуз Украдена срца Испод површине Џувана Ман Без срца Признање Неверне домаћице Свеже лисице

Као мало дете, Питка је остављен пред ашрамом у Индији, где су бригу о њему преузели гуруи. Питка је рођенуАмериципасекаоодрастаочовеквраћауСАДкако би постао водећи стручњак на пољу духовности и самопомоћи... Улоге:МајкМејерс,Романи Млако, Меган Гуд, ЏастинТимбрлејк,ЏесикаАлба,ВернерТојер (РТЛ,22.40)

МеганГуд

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривањемитова Врхунскоградитељство Какотораде? Уделићусекунде Преживљавање Генералка Трговциаутомобилима Америчкичопери Прљавипослови Опасанлов Разоткривањемитова Врхунскоградитељство Преживљавање Какосеправи? Какотораде? ФредиФлинтоф ОбманасаКитомБеријем Употразизазабавом Разоткривањемитова Какотораде?

03.00 07.15 09.15 09.30 14.15 16.00 17.00 19.00 19.30 22.00 22.45 23.00 23.15 00.30 01.00

Тенис Тенис Мотоспортови Тенис Тенис Фудбал Фудбал Тенис Фудбал Алпско скијање Сви спортови Мотоспортови Тенис Тенис Тенис

П

Ратне операције у хотелу „Европа”

едантни историчари су евидентирали да су Војни врх био изложен критици због великих гуБугарска и Србија 17 пута ратовале. Бугари битака. Чак се и Кумановска битка нашла под лупом су, без објаве рата, 16 пута напали Србију. штампе. Одлуку о отпочињању битке потписао је 6. Она им је само једном узвратила и о томе их је уна- октобра 1912. краљ Петар у тајности, у сепареу хопред обавестила. Млађани краљ Милан Обреновић тела ’Европа’ у Београду. Предочено му је да ће од1885. је направио велику грешку. Србија је претход- нос снага у људству бити 2:1 за Србију, у артиљерино водила исцрпљујуће ратове против Турске и до- ји 1:1, а и однос у другом наоружању је нерешен. живела пораз. Где је највећа предност Срба? Знало се, у војничком Бугари су вековима стремили да обнове Симеу- моралу. То се исказало нарочито при крају битке; да ново царство. У пропаганди су наводили само вре- се Турци нису дали у бекство, сва њихова жива симе кад су покоравали своје суседе. А Душан у свом Законику, иако је владао и Бугарском, међу поданике наводи само Србе, Грке, Влахе, Арнауте и Сасе. Под Србима је подразумевао и Бугаре јер су им се тад језик и обичаји мало разликовали. Бугари су се хвалили да су дуже владали Београдом него Срби. На изложби фресака из српских манастира, приређеној у Њујорку крајем прошлог века, за једну је потписано да потиче из бугарског манастира Студеница. На оштре замерке Срба, приређивач је одговорио: Зашто је важно чији је манастир, важна је фреска! Док су Срби крвавим устанцима и ратовима сами изборили своју државност, Бугаре је ослободила Русија и Уговором о миру из Сан Стефана 1878. наменила јој увећање те- Краљ Петар на првој линији фронта риторије до Велике Бугарске! Иако је уговор био прелиминаран, Бугари су га доживели ла ту би била уништена. Губици српске војске у као свршен чин. Уследила је њихова пропаганда у људству износили су: 36 официра, 1.170 подофициМакедонији. Бугарски језик је ушао у школе, а већи- ра и војника, несталих 715... Губици друге стране на народа то доживела као вољу ’цара и Свете Руси- били су, проценили су наши, дупло већи. Док су Срје’. Дубока жалост захватила је Србију. Краљ Милан би славили, пијани од победе, а Бугари туговали, је то доживео као непријатељство Русије. моћна Аустроугарска се забринула. Њени стратези Доласком Карађорђевића уместо Обреновића из- су закључили да Србију треба зауставити док не буменила се политика. Србија де касно, док њена војска не се окренула према Русији и крене преко Дрине и уђе им ДоксуСрбиразбили1912. ојачала војску. Греси из проу двориште. Добро се знало турскетрупекодКуманова, шлости су за трен потиснути, да прекодрински Срби жељСрбија, Бугарска, Црна Гора но ишчекују тај тренутак... Бугарисузаглавиликод У Сарајеву је 28. јуна 1914. и Грчка стварају Балкански Једрена.ГенералСтепа убијен, са супругом, аустроу- савез. Договорили су се и каСтепановићјекренуопрема гарски престолонаследник ко ћерасподелити ’плен’. Кренуле су 1912. борбе про- доброутврђеномграду,аликад Франц Фердинанд. Заљуљала се царевина, забринула Евротив Турака на свим фронтојењеговапосадатосазнала, вима, а истовремено и за те- БугарисусеушеталиуЈедрене па, а уплашили Срби! Оптужујући Србију да је стајала риторије. Српска војска је иза овог атентата, Аустроу- најбржа. Уследила је и славна Кумановска битка, турска војска се готово распала, гарска јој је поставила ултиматум за који је унапред дала у повлачење, а с њом и део турског становни- знала да га ова неће прихватити. Ратни планови Беча штва. Док је код Срба све ишло као подмазано, Бу- су покренути. Процене су биле следеће: операција ће гари су заглавили код Једрена. Српски војсковођа се завршити до почетка зиме, а Србије, самосталне, Степа Степановић креће према граду, а кад се то та- више неће бити. Српска војска се успешно бранила, а преко две битке – Церске и Колубарске – нанела напамо дочуло, Бугари су ушетали у Једрене. На сцену тад ступају политичари. Не важи прет- дачу велике губитке и стекла дивљење у свету. Бугари се нису се оглашавали. А кад су увидели ходни договор, већ сваком има да припадне територија чија ју је војска освојила. У таквој расподели да српска војна снага попушта и да јој савезници не најуспешнија је била грчка војска, а бугарска је за- помажу, ступају на сцену. Проценили су да је докаснила у рејоне који су јој уговором били намење- шла права прилика да се освете за Брегалницу и ни. Тешко погођени, до понижења, Бугари су се своју територију удвоструче. Бугарска је позвана из окренули против савезника – Грчке и Србије. Напа- Беча, Пеште и Берлина да ступи у рат и нападне Срли су без објаве рата. Рачунали су на фактор изнена- бију, а за узврат добиће целу вардарску Македониђења јер су Срби славили. Окршај армија још рање- ју, Косово и пола Србије, сва подручја с десне страних у биткама с Турцима одиграо се на чувеној Бре- не Мораве. Овом реком, било је договорено, ићи ће галници. Борило се прса у прса. Бугарска војска је будућа граница између Бугарске и Аустроугарске. уништена. Српска – тешко рањена. Биланс је био Што су Бугари само пожелели и написали, две геркрвав; губици српске војске: 16.200 војника и офи- манске царевине су им потписале. Имали су Бугари цира избачено је из строја. Страдања Бугара, која су још један лак задатак: да заузму Вардарску долину била најмање три пута већа, била су утеха за војско- и ту сачекају, док се буду повлачили, српског краља, владу и војску. вође и политичаре, али не и за тадашњу јавност. КњигуЂуреЗагорца„КРВАВЕМЕЂЕЈУГОСЛАВИЈЕ(СрбијаиСрбиуњима)”, уиздању„Досијестудија”,можетепо400динаранаручитипутемтелефона063/779–95–95 или011/2474–457

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

utorak24.januar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Држите се својих приоритета и вредности,штојејединиправиизбор ипутоказ.Наличномпланузнатешта и како хоћете. На партнеру је да се уклопиилине. Укаријерисуприсутне неизвеснеоколности. Неодустајете.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

24. januar 2012.

Трпите туђе утицаје и хаотичне упливезакојенистеспремни.Радије бисте радили по рутини и навици. Приморанистедапокажетеионосвојеопасно,ратничколице.Боритесеза правду.Проблемисизвршиоцима.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

ВашМеркурјеидаљеозбиљану земљаном знаку Јарца, што је повољно за дугорочне послове и капиталне пројекте. И поред добре менталне концентрације, склони стеенергичнимимпулсима.

Много тога бисте хтели, сада и одмах,алинеидесвеодједном.Поведитерачунаотоме данебудете површнииданепропуститепојединешансе.Нијевремезакредитеи ризикебилокојеврсте.Дишите.

Више сарађујете с пословним партнерима и више сте изложени јавности. Некеоколностисуилепеи тешке,истовремено. Поготовоуљубавномодносу,кадапостојеодређенаочекивања. Избегавајтехаос.

У приватном послу ствари неће тећи очекиваним ток ом. Будите спремнинаизненађењаипропусте извршилаца. Истовремено, одреагујтеутренуткукадапрепознатепозитивнушансуиприлику.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ситуација у дому изискује да будете присутни у правом тренутку и помогнетекод решавањапроблема укућана. Ко ће други, ако не ви? У љубавијеситуацијамногобољанегораније.Уживајте!

Будите пажљиви у саобраћају и немојте путовати ако баш не морате. Истовремено, комуникација и договори су под сумњивим околностимаиутицајима.Неверујтесвему шточујете.Пријатељ.

Кризанданупословањуифинансијамапабудитеобазривиинедајте се преварити. Пролазни проблеми или контакти се неће манифестоватиусвомправомсветлу.Неко одсарадниканијеискрен.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Можете повести драгу особу на романтичноместоилипутовањекојестеранијевећуговорилиипланирали. Усвакомслучају,излазаквам доносинекеновесусретеименталнаискуства. Опуститесе.

Нијевамлакоуситуацијипотпуне неизвесности. Данас наилазе теже околности,којећетестрпљивопрескочити и пребацити за сутра. У основистенемирниинервозни.Шетајтесепосвежемваздуху.

Потребанвамјеодмор.Несаница је последица исцрпљености, узбуђењаинервненапетости. Маштајте одалекимпутовањимаилигледајте филмове,уколиконистеумогућностидаодететамонегде.

TRI^-TRA^

Разводисе ХајдиКлум V REMENSKA

Немачка манекенка Хајди Клум (38) потврдила је да се растаје од британског певача Сила (48)наконседамгодинабрака. Почелисудасезабављају2003, када је манекенка била трудна са Флавијом Бријатореом. Након рођењаћеркеЛени,венчалисусе, ипоредседмогодишњедевојчице имајујоштроједеце-шестогодишњегХенрија,петогодишњегЈохана идвогодишњуЛу. - Уживали смо у седам година љубави,верностиисреће,алинакон дубоког размишљања, одлучилисмодасеразведемо.Остајемоудобримодносима,иприоритетједобробитнашедеце - навели су Хајди и Сил у саопштењу јавности.

PROGNOZA

Хладније

Vojvodina Novi Sad

5

Subotica

4

Sombor

4

Kikinda

4

Vrbas

4

B. Palanka

5

Zreњanin

5

S. Mitrovica

5

Ruma

5

Panчevo

6

Vrшac

3

Srbija Beograd

5

Kragujevac

4

K. Mitrovica

5

Niш

5

VIC DANA

Evropa

С Кишом

Madrid НОВИСАД: Oблачносакишомипадомтемпературе.Крајемданакишапрелазиусуснежицуиснег.ВетарумеренисточниисевероRim источни.Притисакоконормале.Минималнатемпература2,амаксиLondon малнаоко5 степени. ВОЈВОДИНА: Облачно са кишом и захлађењем, па ће бити суCirih снежицеиснегаувече.ВетарслабдоумеренисточниисевероисточBerlin ни,крајемданасеверни.Притисакоконормале.Минимална температура 0,амаксимална 6 степени. Beч СРБИЈА: Облачносакишом.Утокуданаследизахлађењепаће Varшava кишапостепенопрелазитиусуснежицуиснегувечеитонајпренасеверуизападуСрбије.ВетарслабдоумеренисточниисевероисточKijev ни,крајемданасеверни.Притисакоконормале.Минимална темпераMoskva тура -1,амаксимална 6 степени. ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: УсредухладнијеивеOslo тровитосаснегом.Дуваћепојачансеверниветар.Учетвртакхладно, St. Peterburg насеверусуво,ауцентралнимијужнимпределимаоблачносаснегом.Упетакјакимразеви. Atina

БИОМЕТЕОРОЛОШКАПРОГНОЗАЗАСРБИЈУ: Погоршањебиометеоролошкеситуацијенећепогодовативећинихроничних боленика. Опрез се нарочито саветује астматичарима и реуматичарима.Одметеоропатскихреакцијамогућисупоремећајисна.Опрез усаобраћају!

15 14 9 5 3 5 0 -1 -15 -4 -8 14

Pariz

8

Minhen

2

Budimpeшta

4

Stokholm

-1

Увече,наглавномградском тргу,промрзлимладић, сабукетомружауруци, чекасвојудевојку, којауобичајенокасни. Навеликомекранустоји тренутнатемпература:-10C. Онјојшаљепоруку: -Драга,чекамте доакадемских-15!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

178 (57)

Slankamen

192 (-8)

Apatin

212 (37)

Zemun

242 (-6)

Bogojevo

170 (21)

Panчevo

266 (-6)

Smederevo

446 (-4)

Baч. Palanka 164 (-9) Novi Sad

148 (-6)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

162 (-6)

S. Mitrovica

78 (1)

Tendencija porasta

Senta

229 (-1)

Beograd

195 (-6)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

180 (-8)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

112 (40)

TISA

68 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

54 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja

Dnevnik 24.januar 2012.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"