Page 1

c m y

NOVISAD*

PONEDEQAK24.JANUAR2011.GODINE

JEVREJSKAZAJEDNICAISPCODR@ALIMOLITVENI POMEN@RTVAMA NOVOSADSKERACIJE

Qub  av i dav  aw  e nas  up  rot mr`  wi

Foto: F. Baki}

GODINALXIX BROJ22968 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„ D N E V N I K ” I S T R A @ U J E : TELEFONSKEISMSPREVARE ZARAZESTANOVNIKESRBIJE^E[]ENEGOGRIP

Naivnipla}ajuuke{u, nemo`enarate iodlo`eno str. 13

str. 7

NASLOVI

Politika 3 Usporeni korak \in|i}evih reformi

Ekonomija 4 „Lidl” kona~no sti`e u Srbiju? 5 Struja mo`e da poskupi 13,5 posto

Berza 6 Odavno nije bilo ovako dobro

NoviSad 9 Jedne teraju, drugima prave mesto

Vojvodina 11 Banatski ze~evi za jagodinske koke

Crna 12 Kuka i motika protiv bahatih nasilnika 12 Umro voza~ „pe`oa”

Dru{tvo 14 Crta}i poja~avaju impuls za nasiqe 14 „Nojman” u potrazi za talentima

Reporta`e 15 Pr{utu od noja sasu{ili paragrafi

Studentska 21 Vreme je za analizu u~inka „bolowe”

Foto: R. Hayi}

ZIM OV AW E U RAVN IC I: Sneg je ovih dana doneo te{ko}e putarima i voza~ima, ali ko da sequtikadavidide~juradostiushi}enostbelimkristalimavode?Uzpoqoprivrednike,belompokriva~usenajvi{eradujunajmla|i.Akako izgleda sankawe u ravnici, mo`e se videti

NOVOSADSKISTUDENTIZADOVOQNIHRANOMUMENZI, ALI@ELERAZNOVRSNIJEPOVR]E

Mrsno,posno,slasno, ajeftino str. 21

Hladnosa jo{malo snega

MISTERIJAINAKONDECENIJEODOBARAWA „NEVIDQIVOG”F-117AKODBU\ANOVACA

Najvi{a temperatura0°S str. 16 – 19

SPORT

nasnimkuna{egfotoreporteraFilipaBaki}a. UBa~koj,svakinasip,brda{ce,atomskoskloni{te pod snegom glumi padine i ski staze zimskih odmarali{ta. I odmah su spremni oprema zasankawe,skijaweisnoubording. S.K.

Srb  i j a  ( n i ) j e  zas  lu`  na za ki n es  ki „s telt” str. 14

n \OKOVI]LAGANO U^ETVRTFINALE

n PROSINE^KIHO]E BUGARINAIVANOVA

n VATERPOLISTIVOJVODINE UMALOIZNENADILI[AMPIONA

n TRENERVOJVODINE MILINKOVI]ZADOVOQAN


ponedeqak24.januar2011.

c m y

2

dnevnik


politika

dnevnik

ponedeqak24.januar2011.

3

DESETGODINANAKONFORMIRAWAPRVEDEMOKRATSKEVLADEUSRBIJI

Usporenikorak \in|i}evihreformi Formirawe prve demokratske vlade u Srbiji, koju su ~inile stranke okupqene u koaliciji Demokratske opozicije Srbije (DOS),do{lojenakonburnogpetooktobarskogprevrataikona~nogobarawaSlobodanaMilo{evi}a sa vlasti. Vlada pod vo|stvom Zorana \in|i}a, polagawemzakletvepreta~nodesetgodina,25.januara,dobilajeprilikudaseuhvatiuko{tacsabrojnim problemima, nasle|enim iz prethodnedecenije. Te{ka korupcija, kolaps u privredi, neobuzdana i veoma krhkamonetarnapolitika,organizovani kriminal, problem ha{kihoptu`enikaiKosova,samo sunekeodnevoqakojesunano` do~ekale\in|i}evereformatore.Nadrugojstrani,jo{uvek»nerazminiran« Milo{evi}ev sistem,ovaplo}enutajnimslu`bama,vojsciidelubirokratijedodatno je ote`avao ionako te`ak posao. \in|i} je 25. januara 2000. u ekspozeuobe}aokorenitepromene u svim strukturama dru{tva. Izme|uostalog,mandatarjenajavio regulisawe odnosa Srbije i Crne Gore, eliminaciju terorizma na jugu Srbije i pronala`ewe na~ina za su`ivot Srbije i Kosova. Nova vlada bavi}e se, obe}anojetada,svo|ewemra~una sa kriminalom i zloupotrebama iz proteklih deset godina. U strategiju je u{lo privla~ewe stranih investicija, stabilizacija dinara, privatizacija posrnule privrede, konsolidacija skoro nepostoje}eg bankarskog sistema.

\in|i}eva vlada je imala ambicijedaseuhvatisaproblemimakojisuunaza|ivalicelodru{tvo,abilajesastavqenaizdva dela.Prvisu~inilipredstavnicistranakaDOS-a,adrugidotada nepoznati eksperti iz razli~itih oblasti. Sveobuhvatne reforme,kojesuobuhvataleipromene u zdravstvu, pravosu|u, zakonodavstvu, bezbednosti, nisu pro{le bez ozbiqnih problema kojesupratilepovremeneafere. Velika o~ekivawa, stalno trvewe izme|u \in|i}eve vlade i predsedni~kogkabinetaVojislava Ko{tunice, pritisci koji su stizali sa svih strana, “mangupi u sopstvenim redovima” ~inili

Marko Karayi} komesar uLDP-u Liberalno-demokratska partija imenovala je ju~e doskora{wegdr`avnogsekretarauMinistarstvu za qudska i mawinska prava Marka Karaxi}a na mestokomesarazaqudskaprava, saop{tilajetastranka. Kako je navedeno, LDP je jedina stranka koja u unutra{noj organizaciji ima poseban Komesarijatzaqudskaprava,aKaraxi}trebadadoprineseborbi zaqudskaprava,zakojaseliberalibeskompromisnozala`u.

sudatavladabudestalnonaivici raspada, ali i da u reforme u|e sporije i uz mnogo politi~kihustupaka. \in|i} je ubijen 12. marta 2003, a wegova vlada je pod vo|stvomZorana@ivkovi}a pre`ivela jo{ svega nekoliko meseci. Pritisnuta rivalima iz opozicije, ozbiqnim propustima, pre svega u oblasti privatizacije, kao i op{tim nezadovoqstvom u gra|anstvu, raspala se iznutra. Direktanpovodzaraspadbilaje afera sa navodnim name{tawem tendera za prodaju cementare {vajcarskom Holcimu, u ~ijem sredi{tu su bili ~lanovi \in|i}evogkabinetaZoranJawu{evi} i Nemawa Kolesar. Zoran @ivkovi}, biv{i premijer, danas ka`e da bi Vlada pala i da \in|i}nijebioubijen.Onka`e dajeprvademokratskavlada,pre svega,imalasukobsao~ekivawima stanovni{tva. Drugi problem, ka`e, bile su opozicija, pora`enesnage,kriminalnegrupacijeMilo{evi}evogdobaitd. U uspehe tada{we vlade, smatra @ivkovi}, mogu se ubrojati privatizacije duvanske industrije,smederevskogSartidakojijepostaonajve}iizvoznik,reforma bankarskog sistema, stabilizacija monetarne politike i stvarawe ozbiqnih deviznih rezervi. Tada{wi{efposlani~kegrupe DOS-a u Skup{tini Srbije ^edomirJovanovi} za„Dnevnik” ka`e da Vlada Zorana \in|i}a «“» nijebilavladaukojojsepremijer krije iza problema, juri rejting, opravdawe tra`i u koalicionimpartnerima,autehuuduboko uvre`enoj po{tapalici svih lokalnih demagoga, od Milo{evi}a do Ko{tunice, da nas ceosvetmrziidasmoneuspe{ni zato{tosmo`rtvezavere”. - Sve {to je radila ta vlada, na~in na koji je Zoran \in|i} mislio,odlu~ivaoibiowenlider, bilo je posve}eno modernizaciji Srbije. Ali, po{to nije biopopulistakojibizbogpopularnostilagao,onjesvakogdana

sto nebeske Srbije”, izgovorena u danu kada smo izru~ili Milo{evi}a,dokjevelikave}inagra|anabilaprotivtogizru~ewai istovremeno za boqi `ivot i

dr`avudabudeefikasnaiodgovorna,alinemojodweo~ekivati datire{isvakiproblem,jerje todemagogija.Misliglavom,ane stomakom. Zoran nije imao do-

Tadi}iposlanici iduuStrazbur Parlamentarna skup{tina Saveta Evrope poziva me|unarodnu zajednicu, vlasti u Beogradu, Pri{tini i Tirani da preduzmu konkretne mere kako bi se rasvetlila trgovina qudskim organima i drugi zlo~ini tokomiposlesukobanaKosovu, navodi se u nacrtu rezolucije kojujenaosnovuizve{tajaonehumanompostupawupremaqudima i trgovini qudskim organima na Kosovu sa~inio izvesti-

lacSEDikMarti ikojibisutra ta skup{tina trebalo da razmatra. PredsednikSrbijeBorisTadi} obrati}eseusredu,26.januara, PS SE koja danas po~iwe redovno zimsko zasedawe u Strazburu, re~eno je Tanjugu u Presslu`bipredsednikaRepublike. Na zasedawu }e u~estvovatiidelegacijaNarodneskup{tine koju predvodi Dragoqub Mi}unovi}.

Pono{:Spremni zadijalog

ulazakuEvropu. voqno vremena Sa Milo{evina vlasti da bi Najve}ideopromena }em na Dediwu, gaqudishvatili Ko{tunicom i u potpunosti – kojejetavlada antiha{kim loka`eJovanovi}. zahuktala,danasje bijem na saveLider SDU zaustavqen. znom nivou, u @arko Kora} (@arkoKora}) ins tit uc ij am a, koji je u prvoj tzv. nacionald e m o k r a t s k o j nim elitama i vladi bio potmedijima,satakvimtegovimaoko predsednikzadu`enzazdravstvo, nogu – Srbija je jedino mogla da kulturuisocijalnupolitiku,za semewanana~indasedonosebr- “Dnevnik”ka`edajeuvremedruzeiiskreneodluke–ka`esago- {tvene i ekonomske propasti vronik“Dnevnika”. Srbije ta vlada bila ona koje je Po wemu, \in|i}eva vlada je po~ela otvarawe zemqe prema izasebeostavilaozbiqanlegat. svetuipostavilaosnovezaprave -Rezultatisuimpresivni,po- politi~ke, dru{tvene i ekonomgotovo kada ih uporedimo sa dve skepromene. Ko{tuni~ine, ali i aktuelnom - Tojebilavladakojajeimala vladom.Srbijaidanasimanadui najte`izadatakdazemqukojaje potencijale, zahvaquju}i rezul- bila gurnuta u blato i potpunu tatimatevlade,napravqenepre izolacijuvratinamestokojejoj 10 godina. Danas o~ekujemo pri- pripada. Srbija je tada bila izhvatawekandidatureza~lanstvo ba~ena ~ak i iz Interpola. ^ak u EU. Kada se bunimo protiv smo i to morali da vratimo u energetskog sporazuma sa Rusi- normalnetokove.Vra}aweSrbijeunekinormalansvetbiojenajte`i zadatak tada{we vlade i Kasa:Obe}awadodanasnisuispuwena onagajeuspe{noobavila–ka`e Kora}. Potpredsedniktada{weVladeJo`efKasa ka`edajeposle5. Najve}ideopromenakojejeta oktobra 2000. \in|i}eva vlada zna~ila preokret u politici vladazahuktala,smatraon,danas Srbije,uotvarawupremasvetu,Evropiiozna~ilajekrajMiloje zaustavqen: ”Ne mogu re}i da {evi}evogre`ima. su naslednici na premijerskom -Namerajebiladase{tobr`eprikqu~imoevropskojzajedmestuuspelidazasutaveba{sve nicizemaqa.Na`alost,ubistvompremijera,tajelanjeobustareforme, ali najve}i deo jesu. vqen.Posletogamnogestvarisukrenulenekimtokovimakoje Uzroktomejewihovkukavi~luk nismo`eleli–tvrdiKasa. inesposobnost”. Prema wegovim re~ima, prikqu~ewe EU bilo je planirano Deset godina od formirawa jo{tokom2007-2008,za{tajeSrbijaimalarealne{anse. \in|i}eve vlade, Srbija je na -Kasnijesusemnogestvariizvitoperile.Srbijana`alost pragudapostanekandidatzaulanijenidodanasispunilaono{tosmoobe}aliposlepetooktozakuEU,saveomaslabim{ansabrskerevolucijeza{tasvisnoseodgovornost–ka`eKasa. madasetodogodiunarednojdeceniji.Dr`avaseidaqemu~isa organizovanim kriminalom, mopoku{avao da ka`e qudima da jom i varawa na akcizama, na to nopolima raznih vrsta, posrnupromene,wihovabrzinaikvali- imamopravozato{tojeZoranolomprivredom,krhkommonetartetodwihzaviseidajenemogu- vavlada2001.zavelared,ukinula nom politikom, nereformisa}e da Srbija bude zemqa sredwe {verc, po~ela da sprema na{ nimtajnimslu`bamai~estoneklase,sigurnosti,dobrih{kola energetski sektor za tr`i{nu adekvatnim zakonodavstvom. Reibezbednihulicaakoo~ekujemo utakmicu,anezanovemonopole. forme koje su tada zapo~ete, i da}esetodesitisamoodsebe,da Kada ka`emo da Srbija mo`e da pored ovih problema, ni danas }e se Srbija promeniti a da se budezemqasredweklase,ondase nisuzaustavqene,akaEUidaqe nikouwojnepromeni.Tojeisu- idanasoslawamonatemeqekoja streminadpolovi~naSrbija. {tina poruke o “zemaqskoj umeje postavila ta vlada – nateraj P.Klai}

Pomo}nik ministra spoqnih poslovaZdravkoPono{ izjavio je da je Beograd ve} mesecima spremanzapregovoresPri{tinomitobezpreduslovaigotovih re{ewa, jer u protivnom oninebiimalismisla. „Mogu}isusviscenariji.Mi smomesecimaunazadspremniza razgovore, sad ~ekamo Pri{tinu. U razgovore ulazimo bez preduslova, bez gotovih re{ewa,jerakobismotoimalionda razgovori ne bi imali ni smisla“,kazaojePono{. U protivnom, rekao je, „vratilibismosenaono{tonamje

nudio Ahtisari, a to je neprihvatqivo i neodr`ivo. Ukolikosekrenenatakavna~in,onda razgovorinemajusmisla“. Odgovor kada }e po~eti pregovori mora se potra`iti u Pri{tini,akada}esezavr{iti zavisi od toga „koliko }emo biti konstruktivni“, smatra Pono{ i navodi da smo mi „spremni da budemo konstruktivniizanasnemazabrawenih tema“.Napitawedalijepodela Kosova„zabrawenatema“,odgovoriojeda„tonijena{apregovara~kapozicija,avide}emosa ~im}enastupitidrugastrana“.

rekli su

Selakovi}:Ukinuti brojneagencije Srpska napredna stranka najavilajeju~eda}ezasedamdodeset dana Skup{tini Srbije predlo`itizakonskeizmenezaukidawe brojnihdr`avnihagencijakoje,po mi{qewu SNS-a, slu`e za upo{qavawepartijskih~inovnika. ^lanpravnogtimanapredwaka Nikola Selakovi} precizirao je nakonferencijizanovinareda}e SNSpredlo`itiizmeneZakonao javnimnabavkama,kojima}epred-

lo`iti ukidawe velikog broja dr`avnihagencija. „Vlada Srbije planiraobrazovawenovihagencijaipro{irewestarih.Zbogtoga jeSNSnajavilaborbuprotivpoliti~kih privilegija koje su zemqu unazadile“, kazao je Selakovi} i istakao da vlast dr`avu ne vodiudobromsmeruidasuSrbijistogaprekopotrebnepromene.

Zukorli}:Neklawati SvetomSavi „Te{ko je zdravom razumu dashvatidausekularnoj dr`avi, kakvajeSrbija,javneinstitucije, kakva je {kola, imaju svoju pravoslavnu slavu (Svetog Savu),adaseistovremenozahteva lojalnost svih drugih gra|ana

koji nisu pravoslavci“, navodi seuporuciglavnogmuftijeMuameraZukorli}a,objavqenojna sajtu Islamske zajednice u Srbiji. On je pozvao roditeqe da podr`e i ohrabre svoju decu u bojkotu aktivnosti i pasivnog u~e{}a na skupovima povodom SvetogSave.

Omerovi}:Uva`avati tu|epraznike „Verskapitawasuuvekposebno osetqivaume{ovitimsredinama. [ta god da je bilo u pro{losti danasjesituacijadruga~ija,moramopo{tovatijedinidrugeiuva`avatitu|epraznike“,izjavioje ~lanskup{tinskogOdborazabezbednost Meho Omerovi} povodom

poziva Muamera Zukorli}a muslimanima na bojkot {kolske slave Sveti Sava. Omerovi} smatra da svakodnevnaproizvodwatemakoje Zukorli} name}e javnosti ne}e donetini{tadobroBo{wacima.

„VIKILIKS”OTKRIVADAJEUPRAVNIKZATVORAUHAGUINFORMISAOAMBASADUSAD

Slobalakosnacijom,te{kosMirom Jedna depe{a sa Vikiliksa otkriva da je {ef zatvora u Sheveningenu o detaqima boravka Slobodana Milo{evi}a u Hagu 2003. informisao ambasadu SAD u Holandiji. Tim Mekfejden,Irackojijebiona ~elu pritvorske jedinice u Sheveningenu, naveo je da je „Milo{evi}evi}em manipulisalasuprugaMiraMarkovi},a dajeonmanipulisaonacijomna isti na~in na koji je wime upravqalaMirakojujezvaotelefonomsvakogjutra“.

U depe{i koja je iz Haga u Va{ington u decembru 2003. upu}ena Ri~ardu Prosperu, tada{wemameri~komambasadoru za pitawa ratnih zlo~ina, navedenojedajeMekfejden,nekada{wi upravnik zatvora u Irskoj, osoba koja ~e{}e od bilo kogdrugogimakontaktesaMilo{evi}em. Mekfejden je kazao da nije ta~nodajeMilo{evi}oboleo od depresije, ali da ga unesre}ujeto{tonemo`edavidiporodicu, a posebno suprugu i

unukaMarka.„Svakogjutrazove suprugu sa kojom ima neobi~anodnos.Milo{evi}mo`eda manipuli{e nacijom, ali te{koupravqasvojom`enom,koja naprotiv izgleda da upravo imatakvumo}nadwim“,rekao je Mekfejden ameri~kim diplomatama.Onjenaveodajeto video u vi{e prilika, kada je Mira Markovi} terala i ube|ivala Milo{evi}a da u~ini ne{to{toonatra`i. “Kad on ne bi uradio ne{to po wenom savetu, ona se nije

ustru~avala da mu ka`e da su lo{i ishodi mogli da budu izbegnuti da ju je on poslu{ao. Mira Markovi} slu`i Milo{evi}ukaoizvorinformacija, utehe,motivacijeistrategijei onsedostaoslawanawenovo|stvo. Kada bi ga pritisnula da uradine{to{tone`eli,Milo{evi} bi se retko direktno usprotivio,ve}bijednostavno izbegaodajeposlu{a“,kazaoje Mekfejden. U depe{i je navedeno da su pove}aniproblemisaMilo{e-

vi}evim visokim pritiskom u septembru 2003. izazvali ozbiqnu uzbunu u Tribunalu, naterav{iosobqesudada„razmi{qa o na~inima kako da mu umawistresiusre}iga“.Mekfejdenje~aknaveodasurazmatrali kako da Miru Markovi} dovedu u Hag iz Rusije uz neku vrstu diplomatskog imuniteta odhap{ewa,{tojepotomoceweno kao neizvodqivo, uz opaskuMekfejdenadajerizikbio i u tome {to „ona ume da bude veomanepredvidivaosoba“.


4

ekonomija

ponedeqak24.januar2011.

BA^KOPALANA^KAPRIVREDA@IVI ODMALOGBIZNISA

Udru`ewe preduzetnika najve}afabrika Op{te Udru`ewe preduzetnika u Ba~koj Palanci osnovano je pre28godina,dodanasjemewalo nazive,alijeusu{titiniostalo jezgrozasvepreduzetnikekojisu pokretali svoj mali biznis. Danas,uvremenutranzicijeikrize, ovda{wi preduzetnici su zbili svoje redove i organizovali se u 10sekcija,aizborilisusezadijalog sa lokalnom samoupravom, u{lisuukomorskisitem,adelujuikrozUnijuposlodavaca. - Danas Udru`ewe broji 1.400 ~lanova, a radi, izme|u ostalog, oko 400 malih trgovina, 160 ugostiteqa,100taksista,60frizera,

zi tromese~no, mogu da obezbede zajedni~kenabavkuilidaostvare uslugu kod velikih fabrika koja je jeftinija od pojedina~nog nastupa. -Udru`ewenijeprofitabilna organizacija, a finansira se od davawa usluga i iz dela taksi za isticawe firmi, jer je lokalna samouprava prepoznala i svoj interesuna{emradu–ka`eMar~eta. – Planiramo obave{tavawe ~lanstva putem sms, a putem mts umre`eno je oko 50 firmi sa 400 brojeva koji besplatno pri~aju. Bitno je re}i da je preduzetni{tvo najzdraviji segment u dru-

dnevnik

NEMA^KIDISKONTNILANACREGISTROVAOPREDUZE}EUSRBIJI

„Lidl”kona~nosti`e? Nema~ki internacionalni diskontni lanac „Lidl“ registrovao je svoje preduze}e u Srbiji,krajem2010ito,premami{qewu pomo}nice ministra trgovineQiqaneStankovi},verovatnozna~inajavuposlovnihaktivnosti te kompanije na ovda{wem tr`i{tu. Pomo}nica ministra Stankovi} je u intervjuu za Tanjug ukazala da Ministarstvo trgovine podr`ava dolazak trgovacaizregionai{ire,apre svega diskontnih lanaca koji bi donelinovinivoistilakonkurencijenatr`i{tuSrbije,ito putemcena,{tozemqinajvi{ei trebauovimuslovima. „Ukoliko bi oni zaista po~eli poslovawe u Srbiji bilo bi jakodobrodatouradepunomsnagom, {to bi nateralo postoje}e trgovcedaseopredelezacenovnu borbu i konkurentnost i tra`ewepogodnijihizvoranabavke, kaoive}erazmi{qaweoefikasnosti, kako bi potro{a~ima, moglidapriu{teni`ecene“,kazalajeStankovi}.

Stankovi} je, me|utim, ukazala„dajesvetskaekonomskakriza uticala na investicioni potencijalsvihdiskontnihpreduze}a, kao i na na{u kupovnu mo}, {to je prepreka wihovom intenzivnom {irewu“. Pomo}nica ministra je kazala da sada mnogi od trgovaca na tr`i{tu Srbije otvaraju maloprodajne objekte koji se nazivaju hard diskonti, diskonti i sli~no, u kojima nastoje da ponude ni`i nivo cena cenapotro{a~ima,{tojezapohvalu. No, primetila je Stankovi},tonijepravastrategijadiskontneprodaje,{topodrazumeva mnogovi{e. „Velikidiskontnilancisvojevrednostipronalazetako,{to koriste}ivlastitusnagu,nabavqjajuproizvodeuvelikimkoli~inamausvetu,gdejetonajjevtinijeinajpovoqnije,aliihprodajupodsopstvenomtrgovinskom markom,kojagarantujeodre|eni nivokvalitetapotro{a~uionu wih ima poverewa, ali tu su i mnogoni`ecene“, primetilaje.

Stankovi} je dodala da bi dolazaktakvihlanacanatr`i{te Srbijezna~ioipromenurazmi{qawa me|u maloprodavcima, koji trenutno posluju u zemqi, jerbimoralidazauzmupoziciju cenovne borbe, koja zna~i restrukturirawe wihovog poslovawa i potpunu orijentaciju na

potro{a~a.Tozna~idabimaloprodavcimoralidavodera~una {taimajuuasortimanuprodajei dacenetih proizvodaspu{taju dnevno,dazadr`epovereweunutricionisti~kuvrednostproizvoda,madajewihovacenani`a i do 30 do 40 odsto, primetila je pomo}nicaministra.

VI[ENEMAPREDUGOVARAWAPRILIKOMKUPOVINESTANA

oko 25 pekara... – ka`e Milutin Mar~eta, sekretar Udru`ewa. – Najte`e je trgovcima, ugostiteqima i taksistima kojih ima puno,jersumnogikojisuposledwih godinaostalibezposlaufabrikama egzistenciju potra`ili u ovim delatnostima. De{ava se da radwezatvarajutrgovciiugostiteqikojisuuposledwedvedecenije pre`iveli astronomsku inflaciju,nesta{icezbogsankcija, ratno okru`ewe, bombardovawe. Tojestvarnotu`noipokazujedubinusada{wena{eisvetskekrize.Uposebnote{kompolo`ajusu preduzetniciuselimagdejeskorosvepropalo. Ovdeka`udasuseizboriliza svojemestoidabezwihovogglasa lokalnavlastnedonosiodlukeo lokalnimtaksama,radnomvremenu, re`imo saobra}aja... Prilikom otvarawa firmi oni koji se obrateUdru`ewupostaju~lanovi inepla}aju~lanarinu,aovdemogu da dobiju i kwigovodstvene usluge, informacije bitne za poslovawe,postojiilistkojiizla-

{tvu, jer ovde ili radi{ ili ne radi{, a ako si lew ra~un ti je blokoranzadvameseca.Ukqu~eni smoulokalniSavetzazapo{qavawe,azaovugodinuplaniranoje dalokalnasamoupravaobezbedi5 milionadinara,atolikoiNacionalna slu`ba za zapo{qavawe. Mi planiramo da na ovaj na~in otvorimo 30-tak preduzetni~kih firmi. Kroz ovda{wi Fond za razvoj planiramo kratkoro~no kreditirawena{ih~lanova. Palana~kipreduzetnicisuiu zbiqinajve}apojedina~nafirma u ovoj op{tini sa oko 61.000 stanovnika.Imaju,primeraradi,vi{ezaposlenihod„Tarketa“iPivareu^elarevu.Privatizacijai tranzicija ili su zatvorile neke nekada velike ovda{we kompanije,aonekojeradezna~ajnosusmawile broj zaposlenih tako da danas ovde ponovo ima 8.000 qudi bez posla. Te{ko je svima, vele preduzetnici, ali su oni odlu~ilidasvojuegzistenciju,kolikoje tomogu}e,ve`uzasopstveniradi ideje. M.Suxum

„Volvo”vidi potencijal Srpsko tr`i{te ima veliki potencijaluoblastigra|evinarstva,izjaviojeSlobodanIli} direktor kompanije „Evokon“, koja jedistributer„Volvo“gra|evinskihma{ina.„Evokon“jeod1.januaraovegodinepostaoovla{}eni diler „Volvo“ ma{ina za tr`i{taSrbije,CrneGoreiMakedonije,adirektorIli}jeTanjugu najavio da }e srpskom tr`i{tu bitiponu|enenajsavremenijema{ineida}egra|evinskaoperativa imati mogu}nost da unapredi doma}egra|evinarstvo. Ili} je rekao da najve}i gra|evinski projekat trenutno predstavqa izgradwa Koridora 10 kroz Srbiju, koji predstavqa

ogromnu {ansu za doma}u privredu. „Kompletan vozni park gra|evinskih ma{ina u Srbiji i nije takostar,onesunabavqeneuglavnomuperioduod2005.do2008,ali jeuposledwedvegodinekupovano jeveomamaloma{ina,zbogogromnog pada investicija“, rekao je Ili}.Ili}jeizrazioo~ekivawe da}eunarednomperiodubitivi{e investicija u oblasti infrastruktureida}efirmeuSrbiji nabavqati moderne gra|evinske ma{ine. Kompanija „Evokon“ iz Beogradajenedavnonajavilada}e krajem februara otvoriti savremeni servisni centar za „Volvo“ gra|evinskumehanizaciju.

Stanogradwase spotaklaosiroma{tvo Finansijskakrizaseveomanegativnoodrazilainastanogradwuitr`i{tenekretnina:broj novoizgra|enihstanovajeve}du`e vreme u padu, a smawen je i brojkupaca.Kadanatr`i{tune~egaimamawe,cenesuobi~nove}e,me|utim,topraviloneva`i kod stanova. Kako je s padom izgradwe padala i potra`wa za kvadratima,smawivalaseicena, kojajesada,potvrdwamamnogih stru~waka,nadowojgranici. U takvoj situaciji pri~a o prodaji stanova u predugovarawu je neka daleka pro{lost, iakonekefirmejo{uvekpoku{avaju da na taj na~in zaposle neimare i ne{to zidaju. MenaxeruAgencijiBulevarnekretnine Bo`idar Gogi} izjavio je zana{listdanepamtikadaje neko kupio stan u predugovarawu. Ka`e da su gra|ani toliko oprezni da retki kupci prvenstveno `ele odmah useqiv stan ijedvapristajunakupovinu~ijaizgradwajeprikraju. -Prodajajeveomaslaba,acena kvadrata prose~nog stana na solidnim lokacijama poput Grbavice ili Bulevara oslobo|ewa je oko 1.250 evra - ka`e Gogi}.-NaNovomnasequprose~nacenajeoko900evra,me|utim, kupaca nema. A nema ni novih stanova mawih od 40 kvadrata. Ono{tojebilo,davnojeprodato,  izgradwe protekle godine nije bilo, tako da gra|ani koji bi i kupili mawi stan~i},  nemaju gde. Uglavnom se nude stanovi od 60 kvadrata i ve}i, ali malokoihtra`i. Dr`avapoku{avadapomogne gra|animadaimajuboqiuvidu tokakosekotirakojiinvestitor, zbog ~ega su sve op{tine obaveznedauveduregistarinvestitora.Onbitrebaodapomognekupcimastanovadaseinfor-

mi{uosudskimidrugimsporovima i postupcima, o eventualnomvo|ewukrivi~nogpostupka protiv investitora i svim drugimpodacimai~iwenicamakojeseodnosenainvestitora. SekretarUdru`ewazagra|evinarstvo i industriju gra|evinskog materijala u Privrednoj komori Vojvodine @arko ^a|enovi} izjavio je za na{ listdanetrebada~udi{toniko ne}e da kupi stan u predugovarawu,jeripoduslovomdanikonikadanijebioprevaren-a jeste, narod je toliko osiroma{iodaukolikosenekoiodlu~i nakupovinustana,trebamuodmah,sada,dase{topreuselii prekinepodstanarskuagoniju.S druge, pak, strane, ^a|enovi} ka`edasudugoro~nistambeni krediti toliko nepovoqni da dupliraju cenu stana, na {ta se besku}nici veoma te{ko odlu~ujuitre}e,nesigurnostradnog

mesta nikada nije bila ve}a, zbog~egasemalokouop{teusudi da podigne nepovoqan stambeni kredit. Dakle, zakqu~uje sagovornik, gra|ani bez stana uop{teseretkoodlu~ujunaku-

sto, gde imaju {ta da vide, za razliku od predugovarawa, gde sevidilivadailistaraku}aza ru{ewe. Ostaje nam da vidimo koliko }epomo}imerezaoporavakgra-

Prohujaleprivatizacije @arko^a|enovi}podse}adajepro{lovremeprivatizacije velikihkompanija,poputApatinskepivovare,kadasuzaposlenidobijalitolikoparadasumoglidakupeiponekolikostanova, pa je poneki mogao biti i u predugovarawu. Pro{lo je i vremepotra`wegastarbajterazastanovimauzavi~aju,oni{to sudavnooti{lisusenamirili,ovi{todanasodlaze`eleda grade`ivotubogatijemiure|enijemsvetu,aovde,mo`da,jednogdanane{toipotra`e,{toje,svezajedno,dovelodoukupnog padaipotra`weiizgradwe. povinunekretnine,akadaidonesutute{kuodluku,nepadaim ninakrajpametidanekomedaju pare na nevi|eno. A i nema potrebe, jer mogu da kupe stan u zgradamakojesuzavr{ene90od-

|evinskeindustrijeinajavqena izgradwa takozvanih jeftinih stanova. Nade bi sigurno bile ve}edaovonijepredizbornagodina,kadasuobe}awanormalna stvar. R.Dautovi}

MINISTARSTVOEKONOMIJEZADOVOQNOSARADWOMSBANKAMA

Antikriznemereodfebruara

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`iza

Kupovni zadevize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

102,8490

104,9480

107,3610

102,5340

Australija

dolar

1

75,1708

76,7049

78,4691

74,9407

Kanada

dolar

1

76,4220

77,9816

79,7752

76,1880

Danska

kruna

1

13,7935

14,0750

14,3987

13,7513

Norve{ka

kruna

1

12,9716

13,2363

13,5407

12,9319

[vedska

kruna

1

11,4448

11,6784

11,9470

11,4098

[vajcarska

franak

1

78,8354

80,4443

82,2945

78,5941

V.Britanija

funta

1

121,3550

123,8320

126,6800

120,9840

SAD

dolar

1

76,2689

77,8254

79,6154

76,0354

Kurseviizovelisteprimewujuseod21.1.2011.godine

Dr`avni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Neboj{a ]iri} izrazio je zadovoqstvo odzivom komercijalnihbanakazapotpisivawe ugovora o realizaciji subvencionisanihkreditaiizrazioo~ekivaweda}eProgram mera za borbu protiv krize za`iveti najkasnije do po~etka februara. „Odzivbanakajezadovoqavaju}i. Mi smo u koncipirawu programarazgovaraliisarealnim sektorom, sa predstavnicima preduze}a, sa bankama. Ovo je, prakti~no, tre}a godina da

realizujemo Program mera vladeinesumwamda}ewemu u~estvovatiskorosvebankenatr`i{tuSrbije“,rekaoje]iri} uintervjuuTanjugu. ]iri}jepovodomkritikanekih ekonomista da je Program mera parcijalan i da je potrebniji sistemati~niji pristup u re{avawu problema, pre svega poboq{awe efikasnosti rada dr`avnihinstitucijaire{avawe problema prisutnosti korupcije u sistemu, ukazao da je „re~ o klasi~noj zameni teza, jerseradiodvepotpunorazli~itestvari“.

Po ]iri}u, „Program je koncipiran na godinu dana, nakon obavqenihrazgovorasaprivrednicimaibankamaifokusiranje naodre|enesegmente-re{avawe problema likvidnosti, olak{avawe investirawa, dok je gra|anima omogu}eno da uz jeftine kreditekupetrajnapotro{a~ka dobrainatajna~inbudestimulisanadoma}aproizvodwa“. „Kadajere~okorupciji,ona nemo`ebitiiskorewenauroku odnedequdana,panetrebabude deo Programa mera vlade. Problemkorupcijeilireformedr`avnog aparata su mnogo {iri

procesi koji zahtevaju anga`ovawe svih dr`avnih institucija, ali pomo} i javnog mnewa i gra|ana.Tojene{to{tojestei prioritetoveVlade.Tojeproceskojitraje“,kazaoje]iri}. ]iri}jeistakaoda}eprivatizacija „Telekoma“ biti jedini veliki poduhvat u tom domenukoddr`avnihjavnihpreduze}a u 2011, ali je „sasvim sigurno“da}ebitiirealizovan.Po ]iri}u, kod javno-komunalnih preduze}ajeura|enaStrategija koja ne predvi|a klasi~nu tenderskuiliaukcijskuprivatizacijutihfirmi.


ekOnOMiJA

dnevnik

Bana}ani zaostaju zaprosekom Novembars ke zarade zaposlen ih u Sredw ob an ats kom okrugu znatno zaostaju za repub li~k im pros ek om, sao p{tili su ju~e ekonomski anlit i~ ar i Reg io n aln e privredne komore u Zrewaninu. Po stastisti~kim podacima, prose~na bruto zarada zaposlenihupetop{tinasredweg Banata u novembru 2010. bila je44.744dinara,{toje6,5odstoispododrepubli~kogproseka. U tom mesecu neto zarada zaposlenih u okrugu iznosila je 31.972 dinara, {to je ~ak 7,2 odsto ni`e od republi~kog proseka. Zaostajawe netozaradajo{jeve}eodzaostajawaubrutozaradamazbog ve}e optere}enosti doprinosima,ocenilisuanaliti~ari. Tokom2010.uSredwobanatskom okrugu bilo je 39.111 zaposlenih,{toje14,1odstomaweuodnosuna2004.godinu.U istom periodu broj zaposlenih u Republici Srbiji smawenjeosamodsto.Analiti~ari Regionalne privredne komore zakqu~uju da ni`e zarade i porast nezasposlenosti ukazujunazaostajaweSredwobanatskogregionauodnosuna republi~kakretawauzaradamaizapo{qavawu.

Prodato 15.000 „punta” Preduze}e „Fijat automobiliSrbija”(FAS)jetokom 2010. prodalojeblizu15.000 „punta klasik” kupcima u zemqi i inos trans tvu, a taj brojpratiikoli~inamontiranihautomobilaupogonima u Kragujevcu u pro{loj godini, izjavila je Tanjugu predstavn ic a za javn ost srps koital ij ans ke komp an ij e Iva \uri}. „Od ukupog broja prodatih automobila ~etvrtina je izvezenaitouUkrajinu,Tunis, Maroko,EgipatiLiban”,rekla je \uri}eva uz napomenu dajeizvoz„puntaklasik”po~eo u drugom kvartalu 2010. \uri}evajepodsetilaida}e mont a` a „punt a klas ik” od aprila do novembra ove godine biti prekinuta kako bi u tom periodu bila instalirana oprema za proizvodwu novog modela automobila ~ija probna proizvodwa treba da startuje krajem 2011, a serijskanaredne. „Tehnolo{kinajsavremenija oprema za proizvodwu novog modela automobila po~e}e da sti`e po~etkom aprila itouglavnomizJapana,Italije,Nema~keidrugihevropskih zemaqa”, rekla je \uri}eva. Predstavnica kompanije je podsetila da je ukupna investicija FIAT u Srbiju 940 miliona evra, od ~ega }e najve}ideobitiulo`enupravounabavkunoveopreme.

5

ELEKTRI^NUENERGIJUPLA]AMONAJNI@EUEVROPI?

Strujamo`edaposkupi13,5posto Agencija za energetiku (AERS)jenaveladajetrenutna cenastrujenasrpskomtr`i{tu ni`anegoubilokojojdrugojzemqi u Evropi. Struja za doma}instva u Srbiji, prema toj Agenciji,mo`edaposkupimaksimalnoza13,5odsto,ali}ekona~nuodlukuodatumuivisini poskupqewadonetivlada. U Agenciji ka`u da se pore|ewe sa cenama u drugim dr`avamauzimauobzirkaoindikacija,anekaoelementkojiodre|uje opravdanost tro{kova i cena struje u Srbiji. Agencija za energetiku Srbije navodi da je prose~na cena struje, bez poreza,zasvekupcesadapetdinaraili4,8evrocentipokilovat satu. Za doma}instva trenutna

cena struje je 4,9 dinara, odnosno 4,65 evrocenti po kilovat satu. PremapodacimaAERS-a,cena struje za doma}instva, bez poreza, u Makedoniji je 5,23 evrocenta po kilovat satu, u BosniiHercegovini6,16evrocenti, u Albaniji 6,24, Bugarskoj6,75evrocenti,CrnojGori 8,52 evrocenta, Rumuniji 8,56, Hrvatskoj 9,34 evrocenta, Gr~koj9,42evrocenta,auSloveniji 10,57 evrocenti po kilovat satu. Doma}instvau^e{kojstruju pla}aju 11,08 evrocenti po kilovat satu, u Ma|arskoj 13,2 evrocenta, a najskupqu struju, od 15,89 evrocenti po kilovat satu,pla}ajudoma}instvauIr-

skoj. Elektroprivreda Srbije (EPS) i Elektromre`a Srbije (EMS) podnele su predloge za

promenucenastrujeikori{}ewa prenosne i ditributivne mre`e, a Agencija je dala mi-

OKO200PREDUZE]A^EKADR@AVNOGDIREKTORA

Agencijazaprivatizaciju spasavapropalefirme Agencija za privatizaciju kao osnovni zadatak ove godine zacrtalajesebidaprona|einvestitore zainteresovane za ulagawe u srpska preduze}a, pre svega iz oblasti industrije, jer je dr`ava „silom prilika” tokom pro{le godinepostalavlasnikvi{estotinanekadauspe{nihfirmikojima je privatizacija poni{tena zbognepo{tovawaugovora. Dosadajeraskinuto604ugovora oprodaji,od~egajesamopro{le godine bilo 127 raskida. Nakon raskida ugovora deo firmi je ponovoprivatizovan,deojeoti{aou ste~aj dok je oko 200 preduze}a ostalo i daqe u nadle`nosti Agencije. Agencija je zbog toga pred kraj pro{le godine raspisala konkurs za izbor privremenih zastupnika dr`avnog kapitala u preduze}imakojasujojnakonraskidaugovoraoprivatizacijivra}enaadokrajaovogmesecatrebalobida,odpreko1.300kandidata, budeizabranooko200onihkoji}e zastupati dr`avne interese i nastojatidaupropa{}enefirmepostavenazdravenogekakobiseone ponovoprodale. Naime,najavnikonkurszaizborprivremenihzastupnikakapitalaizoktobrapro{legodine prijavilo se vi{e od 1.300 kandidata,dokjetestirawepro{lowih700.Broj}esigurnobitive}idokrajaovenedeqejerje jo{jednaproverazakazanauBeogradu kako bi wu pro{li oni kojisubilispre~enidasepojave u prvom roku. Testirawe je bilo organizovano iz dva dela jerjejednimrukovodilaNacio- nalna slu`ba za zapo{qavawe ~iji je zadatak ispitivawe op{tihposlovnihsposobnostidok jedrugideosprovodilaAgencijajerseodkandidatao~ekivalo idapoznajupropiseoposlovawuiprivatizacijialiidaima-

Bi}ete{ko DirektorAgencijezaprivatizacijusesaglasioda}e2011.godinabitipunaizazovazarealansektorpodvla~e}idapresvegamislinaproblemodr`avawalikvidnosti. -Sigurnojedane}ebitilakonekomekosebaviprivredomi ekonomijomu2011.godine,alisvimanamjezadatakdaulo`imo naporkakobiunarednimgodinamapo~eoprocesreindustrijalizacijeSrbije-rekaojeVladimirCvetkovi}. juli~nuimovinukojommogugarantovi svoj novi menaxerski posao. Direktor Agencije za privatizaciju Vladimir Cvetkovi} obja{wava da je pro{le godine zapo~etvelikiposaonakorenitojreformi upravqawa preduze}ima u kojima je raskinut kupoprodajni ugovor i imenovawa privremenih zastupnika kapitala u ovi predu- ze}ima i da se sada radi da se on sprovedeudelo. - Krajem januara ima}emo formiranu bazu privremenih zastupnikakapitalakoju}esa~iwavati najkvalitetniji kadrovi od vi{e od 1.300 prijavqenih na na{ konkurs.Fokus}ebitinaaktivnijem i profesionalnijem upravqawu ovim preduze}ima, a sve u ciqu

wihove {to skorije ponovne prodaje-istakaojeCvetkovi}. Ina~e, u ovom trenutku u 197 firmipostojizastupnikkapital, dok 26 preduze}a ~eka na postavqewe prvog ~oveka. Wegova funkcija nije samo da u~estuje u poslovawuve}idabudedirektor firmekoji}ejednommese~nopodnositiizve{tajostawuupreduze}u.KakoseuAgencijizaprivatizacijuo~ekujenovitalasraskidawa privatizacionih ugovora, jer sasvimjeizvesnodaniovegodine ne}ebitiboqenegopro{leupogleduispuwavawaugovoromoprivatizaciji preuzetih obaveza, odlu~enojedasenapravibazapodataka o stru~nim qudima sposobnimdarukovodefirmomisa~uvaju ono {to ima do nove prodaje.

„Jat”obnavqaflotu Menaxment „Jat Ervejsa” do kraja meseca povu}i }e 29 miliona evra kredita od komercijalnihbanakazaobnovufloteivra}awedugovadobavq~ima.Ovegodinebi}eaktiviran ugov or sa „Erb as om”, a prv i avio n i tog tip a u{li bi u uporebu u prole}e 2012. Da bi obnovio flotuivratiodugovedobav qa~ im a nov i men axment„JatErvejsa”dokrajameseca}epovu}i 29miliiona evra kredita od komercijalnihbanaka. Akosvebudepoplanuu ovoj godini bi}e aktiviranugovorsa„Erbasom”o nabavcinoveflote,pabi prvi avioni ovog tipa u{li u uporebu u prole}e 2012. godine. Boqi dani u JAT-u najavqeni su i ~iwenicomdajeprviputwegov menaxment shvatio opasnost od „lou kost”

ponedeqak24.januar2011.

kompanija.Pro{legodine,umestoplaniranihmilionipoputnika, JAT je prevezao samo milon i sto hiqada. Oko 400.000 putnika preuzele su „lou kost” kompanije. Da bi spre~ili ova-

kav trend, u JAT-u su ve} sa prvompromotivnomakcijomsprovedenomujanuaru,zasveganedequdanaprodali9.000karatapo ceni od 99 evra sa taksom za evro-mediteranskedestinacije.

Generalnidirektor„JatErvejs” Vladimir Ogwenovi} rekaojedajeovosamojednaunizuakcija ida su rezultatiuprva tri dana boqi od o~ekivanih. SindikatiuJAT-uka`uda sudbina kompanije zavisi od Vlade Srbije i opredeqewadaseovegodineostvari ugovor sa „Erbasom” zanabavkunovihaviona. Mil an Jovan ovi} iz Sindikatapilotanaveoje da su investicijeuodr`avawu postoje}e flote u vrednosti cene jednog novog aviona. Prema wegovimre~ima,sadajebioposledwi trenutak da se napravidobarprogramifinansijska konstrukcija u re{avawu problema. Odnosime|ubiv{impartnerima, JAT tehnikom, JAT keteringomiJAT-ombili su na najni`em nivou pro{legodine.

Drugimre~ima,Agencijajeovoga puta odlu~na da unapred ima pripremqene privremene zastupnike dr`avnogkapitalapa~imseneki ugovor o privatizaciji raskine i preduze}e vrati dr`avi on mo`e odmahdakrenesasvojimposlomi natajna~inspre~idodatnopropadawefirmei~ekawekojeje~esto bilo vi{emese~no da neko po~ne dasestaraoradnicima. Analiti~arisupomaloskepti~ni prema nameri Agencije ali ne zbogna~inanakojijeonaodlu~ila da re{i problem privremenog zastupawadr`avnogkapitalaufirmama~ijajeprivatizacijapropala ve} zbog toga {to je plata za one kojiseupusteutakvuavanturu-jer svi se sla`u da poku{ati spasti ono {to je prethodno neko ve} upropastiopredstavqapravipodvig - mala. Naime, prema odluci Agencijezaprivremenogzastupnikadr`avnogkapitalaumalompreduze}upredvi|enajeplatauvisini odjedneprose~nezaradeuRepublici,usredwemdveauvelikomtri. Akoseznadajeprose~naplata ne{tove}aod300evraondajezai- sta te{ko o~ekivati da najkvalitetnijikadroviulo`eisvojeznawe i garanciju li~nom imovinom za tako malu mese~nu nadoknadu. No,uAgencijismatrajuda}enovi zastupnici kapitala imati razu- mevawazapotrebudasesa~uvaono {to mo`e nakon propalih privatizacijaida}emnogi,abrojprijavqenihpodtakvimuslovatopotvr|uje, prihvatiti takav izazov jer}eimon,bezozbira{tosene}e opariti, doneti dobru reputacijuakodo|una„glas”dasudobri spasioci i da znaju da rukovode firmama. Jer, ako neko od propalog preduze}a uspe za relativno kratko vreme napravi uspe{no i vratiganatr`i{teondasumunakontogasvavrataotvorena. Q.Male{evi}

{qewedacenamo`ebitipove}anamaksimalnoza13,5odsto. „Ta cena sadr`i i odre|eni profit”, kazali su u AERS-u. Po{tosuEPSiEMSdr`avna preduze}a,istaklisuAgenciji, ovisiniprofitamo`edodatno daodlu~ivladauskladuspolitikom razvoja, op{tom politikom cena i makroekonomskom politikom, {to zna~i da, srazmerno tome, i poskupqewe strujemo`ebitini`e.Navodi seidasuEPSiEMS,uodnosu naprvobitnizahtev,umawilii izmenili tro{kove koje je Agencijaocenilakaoneprihvatqive,takodatro{kovinesadr`e sponzorstva ni ostala davawa koja nisu u funkciji obavqawaosnovnedelatnosti.

NIPste`e kai{ Poo{treni kriterijumi za finansirawe projekata NIPa. Nastavak radova na Koridorima 10 i 11, izgradwa infrastrukture od kojih zavisi bezbednostgra|anaime|unarodne obaveze bi}e finansirani u ovojgodini,istaklaministarka Verica Kalanovi}. Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan je poo{trilo kriterijume za finansirawe projekata u 2011. godini, koje }edokrajaovogmesecapredlo`iti Vladi, izjavila je ministarkaVericaKalanovi}.MinistarkaKalanovi}jeuizjavi Tanjugu navela da bi tehni~ka pripremazarealizacijuprojekata mogla da po~ne ve} polovinomfebruara. „Bi}efinansiranosamoono {to je najneophodnije i {to mora da bude finansirano u ovojgodini,atosume|unarodne obaveze, nastavak radova na Koridorima 10 i 11, projekti koji treba da budu zavr{eni u toku ove godine, ali i radovi na infrastrukturnim objektima od kojih zavisi bezbednost gra|ana”,reklajeministarka. Ministarstvo za NIP utvr|uje {ta su „istinski prioriteti”ida}eposleusvajawaliste projekata po~eti definisawe projektne dokumentacije, akcionih planova, raspisivawe tendera, kao i izbor izvo|a~a i nadzora. Ministarstvo zaNIP}e,premaKalanovi}evoj, direktno iz dr`avnog buxetadobitisamo7,1milijardu dinara za buxet NIP u 2011. godini,atajnovactrebadapokrijerealizacijuprojekatana teritoriji ~itave Srbije, kao i nastavak zapo~etih projekata. Min is tars tvu za NIP je prijavqeno skoro 2.000 projekatazafinansiraweu2011.godini, a infrastrukturne projekte su predlo`ile op{tine, ministarstvaiAutonomnapokrajina Vojvodina, sa ukupnom vredno{}u ve}om od 115 milijardidinara.

Polaplate zahranuistan Vi{eodpolaplateuSrbijiodlazinahranuitro{kove stanovawa. Budu}i da pola primawajedneporodiceuSrbiji odlazi na egzistencijalnepotrebe,nadnulisteprioritetasuulagaweuzdravqei obrazovawe. Daunov~anicimaposleizdvajawa za hranu i decu ne ostanemnogopokazujeistatistikakojaotkrivadasesamo 0,7 posto mese~nih prihoda koristi za obrazovawe, a 4,5 za zdravqe.Mnogizatoizlaznalaze u alkoholu i duvanu za {ta prose~na srpska porodica izdvoji identi~no kao i za zdravqe - 4,4 odsto. Ekonomista Instituta za tr`i{naistra`ivawa(IZIT)Sa{a \ogovi} obja{wava da gra|aniSrbijevi{eodpolaplatedaju zahranuistanovawe. “Oko 56 odsto raspolo`ivih prihoda doma}instva otpada na

podmirivawe egzistencijalnih potreba - tro{kove stanovawa i hrane.Samonahranuodlazi41odstoraspolo`ivihprihoda”,navodion. “Primera radi u Bugarskoj je povoqnija situaicja - 34,7 odsto tro{kova wihovog doma}instva odlazi na potrebe podmirivawa hrane {to samo govori koliko je Srbijaiuregionuizuzetnolo{e pozicionirana”, upozorava \ogovi}.


6

berza

ponedeqak24.januar2011.

KRETAWANADOMA]EMFINANSIJSKOMTR@I[TU

Naberziodavnonije biloovakodobro Protekla sedmica osta}e upam}enakaojednaodnajboqihu posledwe vreme. Reperna korpa akcijaBeleks15sko~ilajesedam procenata,{tojenajja~iuzlazni trendnadoma}emtr`i{tukapitalajo{odaprilapro{legodine. Od po~etka godine Beogradska berza rasla je za ~ak 13 procenata. Vrednost ostvarenog prometa naBeogradskojberziovesedmice je 888,76 miliona dinara, odnosno8,5milionaevra{tojeskok od 45,66 odsto, u odnosu na pro{lih pet trgova~kih dana. Broj transakcijauovojnedeqive}ije 26,65 odsto od pro{lonedeqnog. I drugi doma}i indeks nastavio jerast:Belekslajndobioje5,87 odsto. Najve}i rast od 41,43 odsto ostvarilajeVino`upaisadacena akcije iznosi 9.900 dinara. Prati je Bambi Banat sa nedeq-

nimrastomceneod17,63odstoi dostignutom cenom od 19.997 dinara{topredstavqawentromese~ni maksimum. Sledi Telefonijasarastomceneod15,75odsto nanedeqnomnivou. Vital, kao najve}i gubitnik, trgova~ku nedequ zavr{ava na nivou od 795 dinara, {to je pad ceneod7,56odsto.SledegaBIP sa padom cene od pet odsto i ~a~anskabankakojajeizgubila3,45 odstovrednosti. NajtrgovanijaakcijaovenedeqejeAIKbankasaprometomod 207,1milionadinara.Natojhartiji se trgovalo na nivoima i preko4.000dinarapoakciji{to predstavqadvoipogodi{wimaksimum. Akcijama Naftne industrije Srbije trgovalo se konstantnocelenedeqeaostvareni promet iznosio je 192 miliona dinara, uglavnom na nivoima od 485do488dinara.Ve}inskivla-

snik te kompanije Gaspromweft objavio je nameru o preuzimawu akcija po odobrewu Komisije za hartijeodvrednosti.Cenapokojojbitrebalodaakcijebudupreuzeteiznosi4,8evra. RastceneakcijaBambiBanata ispratiojeipove}anobimtrgo-

vawa.Ovimakcijamajetrgovano uvrednostiod184,67milionadinara. Nakon privremene obustavetrgovawazboghomogenizacije akcija,Berzajeobjaviladaseakcijama Centroproizvoda mo`e ponovo trgovati od 31.01.2011. Indikativna cena za prvo trgovawe iznosi 1.229 dinara. Ta firma je zakazala i Skup{tinu akcionara za 4. februar 2011. Skup{tine akcionara je zakazala i Energoprojekt Visokogradwaitoza9.i14.martovegodine.ZaBeogradskuautobuskustanicu[BASB]ovenedeqesuobjavqene dve kontraponude. Jedna nanivouod770dinarazaakcijua druga na nivou od 1.000 dinara. Nakon toga vrednost akcije tog preduze}anaberziporaslaje77 odstoinedequjezavr{ilasacenomod1.382dinarapohartiji.

Kartelproizvo|a~a kamiona nesuiwegovefilijale.Uokviru {vedskog giganta posluju Volvo kamioni, kao i Reno kamioni, Mak i UD kamioni. Nema~kiproizvo|a~te{kihkamionaMANjepotvrdiodajeobavqenakontrolaposlovawausedi{tukompanije,nagla{avaju}i da„nikadanijetolerisaokr{ewepravilaokonkurentnosti“. Zvani~nici rivalskog Dajmlera, najve}eg proizvo|a~a kamiona na svetu, kao i predstavniciitalijanskogIvekatako|e supotvrdilidasuih„posetili“ istra`niorgani.Useptembruje britanskiBirozafertrgovinu (OFT)saop{tiodajevodioistragu povodom navodnog monopolskog utvr|ivawa cena glavnih evropskih proizvo|a~a kamiona, ukqu~uju}i Dajmler i MAN, posle ~ega je jedno lice uhap{eno. Britanska filijala Mercedes-Benca, u vlasni{tvu nema~kog Dajmlera, tako|e je pretresana,akompanijeMAN,Skanija iVolvosuobjavilidasupru`ili neophodne informacije kancelariji OFT povodom istrage o mogu}em monopolskom pona{awu.

Besposlenaomladina uItaliji Jedan od pet mladih Italijana, odnosno vi{e od dva miliona,nitiu~i,nitistudira,niti radi, {to je najve}i procenat besposlene omladine u Evropskoj uniji. Italijanska statisti~ka agencija ISTAT napomiwe da je 21,2 odsto mladih u tomstatusu,starostiod15do29 godina, gotovo dvostruko ve}i negouNema~koj. Podatakseodnosina2009.godinu,dokjeu2008.situacijabilane{toboqa-tegodine„svega“19,2odstomladihuItaliji nije ni studiralo ni radilo.

Podatakseodnosina2009.godinu,dokjeu2008.situacijabila ne{to boqa - te godine „svega“ 19,2odstomladihuItalijinije nistudiraloniradilo. Linda Laura Sabadini, direktor ISTAT-a, navodi da 80 odsto otpu{tawa poga|a mlad

pokazateq wihove neukqu~enostiudru{tvoidaje,{totostawe du`e traje, tim te`e nastavitiu~eweilisezaposliti. Najve}i procenat mladih kojinitiu~enitirade,bele`ise nasiroma{nomjuguItalije-u nekimoblastima,onjejedvane-

SvakipetimladiItalijannitistudiranitiradi svet,takodasuoninajve}e`rtverecesije.Sabadinijevajeistakladajebesposlenostmladih

{toispod30odsto.Me|utim,i na industrijski razvijenijem severu zemqe, procenat takve

Evropskeakcije „pozelenele” Evropske akcije su na kraju sedmice blago poskupele, nakon prethodnog „potonu}a“ za vi{e odjedanodsto,doksunaazijskim tr`i{tima deonice bile u „crvenom“,jersepredvi|ada}eKina preduzeti dodatne mere za „hla|ewe“pregrejaneekonomije. Evro je na evropskom deviznom tr`i{tu napredovao premaameri~komtakmacu,ainicijalnakapislazaja~awetevalute bio je izve{taj o rastu januarskog indeksa poslovne klime u Nema~koj, prenosi agencija RojtersizBerlina.Analiti~a-

ri na koje se poziva britanska agencija smatraju da }e Nema~ka, koja je lani imala vrlo dobarprivrednirastod3,8odsto, ostatiitokomovegodineglavna ma{ina privredne ekspanzijeuzonievraicelojEU,zahvaquju}iprvenstvenovelikomizvozu. Panevropski indeks akcija FTSEurofirst 300 - blago je oja~ao u, dok su vode}i nacionalniindikatorikretawacena deonicauNema~koj,Francuskoj i Velikoj Britaniji tako|e umerenonapredovali.

Kinabrine trgovcenaftom Sirovomnaftomsenaberziu Wujorkutrgujepoceniispod90 dolarazabarel,nakonprethodnognaglogpojeftiwewakaoposledica o~ekivawa da }e Kina, najve}isvetskipotro{a~energenata, preduzeti agresivnije mere za usporavawe svog brzog ekonomskograsta.Cenaameri~ke „lake“ nafte za terminsku isporuku u martu je na Wujor{kojrobnojberziporaslaza15 centi na 89,74 dolara za barel, nakonpadau~etvrtakod2,22dolara,dokjeistovremenoevropska „brent“ nafta na Me|unarodnojberzipetrolejauLondonuposkupelaza52centana97,10 dolarazabarel,prenelajeagencijaAP.

Nafta i druge sirovine su sino} zna~ajno pojeftinile nakon objave vesti da kineska privreda nijeispunilao~ekivawaoubrzawu rasta u ~etvrtom kvartalu 2010,dokjestopainflacijeostalanavisokomnivou.Trgovcispekuli{u kako to zna~i da }e zvani~niPekingprimenitinovemere za kontrolu rasta `ivotnih tro{kova. Kina posledwih godinabele`ijakapetitzasirovinama, od nafte do soje, zahvaquju}i svombrzomekonomskomrastu. Investitorisuzabrinutidaje Kinamo`dasad„zainteresovanija za obuzdavawe inflacije nego zapodsticaweprivrednograsta“, navodiseuizve{tajukonsultantskefirme„KameronHanover“.

VESTI

ISTRAGAEVROPSKEKOMISIJE

Nadle`ni organi Evropske komisije za konkurentnost pokrenulisuistraguprotiv{vedskihkompanijaSkanijaiVolvo, nema~kih Dajmlera i MAN i italijanskog Iveka. EK sumwi~i koje izra|uju kamione u Nema~koj,Italijii[vedskojdasu nezakonito formirali kartel zamonopolskukontrolucena. Komisija navodi da „ima razlogazaverovawe“dasukompanije kr{ile pravila EU o konkurentnosti kojima se zabrawuju kartelska povezivawa i restriktivnaposlovnapraksa,kao izloupotrebadominantnepozicijenatr`i{tu. Ukolikobisesumwepotvrdilekompanijebimoglebitimaksimalno ka`wene sa 10 odsto prometa.Iako,uskladusapraksom, EU nije objavila imena osumwi~enih kompanija, one su potvrdile da se nalaze pod istragom Evropske komisije. [vedskaSkanijajenavelaseistragavodipovodom„neodgovaraju}e razmene informacija“, nagla{avaju}ida}esara|ivatisa nadle`nimorganima. Volvojepotvrdiodajeukqu~enuproveru,aprekontrolisa-

dnevnik

omladine je u porastu. Statistika je pokazala da 19 odsto mladihItalijananapusti{kolu, a mawe od 20 odsto wih u tridesetim godinama ima zavr{enfakultet. Madapolakoizlaziiznajve}e recesije posle Drugog svetskograta,Italijunarednihgodina, kako se predvi|a, ne o~ekujeznatnijiprivrednirast,pa samim tim ni ve}e smawewe procenta nezaposlenih me|u mladima, kojih ima 25,4 odsto {est odsto vi{e od proseka u Uniji.

Evroizgubio ~etvrtinu vrednosti Zajedni~ka evropska valuta, evro,izgubilajeoduvo|ewapre 12godina22odstonavrednosti, pokazuje istra`ivawe osiguravaju}e ku}e Alijanc. Naime, u pore|ewu sa januarom 1999. godine,evrodanas,gledanouproseku za sve ~lanice zone evra i kada se uporedi kupovna mo}, vredi samo 78 centi. U pore|ewu sa drugim zemqama, gubitak vrednosti evra u Nema~koj je bio mawi, te u odnosu na 1999. evrouNema~kojsadaimakupovnumo}od82centa.U[panijije kupovnamo}evraupore|ewusa onom iz vremena uvo|ewa 81 cent,auItaliji76centi.Uprkostome{tojezajedni~kavaluta zbog du`ni~ke krize u vi{e zemaqa do{la na udar kritike, stru~waciAlijancasmatrajuda je evro doprineo stabilnim cenamainiskojinflaciji.Prema navodima iz studije Alijanca, ameri~kidolarjeod1999.izgubio25odstonavrednostiivredi,kadaseuporedikupovnamo}, samo75centi.[vajcarskifranakjepakbioboqi-od1999.je ta valuta izgubila 11 odsto na vrednosti.

Svanuloi „MorganStenliju” Ameri~kafinansijskainstitucija„MorganStenli”jesaop{tiladajeu~etvrtomkvartalu 2010.pove}alazaradu60odstou odnosu na isto razdobqe 2009. godine. Rast je ostvaren zahvaquju}i jakim pokazateqima u sektoru investicionog bankarstva. Neto profit te druge po veli~iniameri~keinvesticionebankekojijenaraspolagawu investitorimaodsko~iojeuposledwa tri meseca lane na 600 miliona dolara sa 376 miliona dolaragodinudanaranije.Prihod je istovremeno dostigao 7,8 milijardi dolara, {to je vi{e od 7,4 milijarde dolara koliko suo~ekivalianaliti~ari.

Kinakupuje 200„boinga” Ameri~kiBoingjedobiozvani~noobave{tewekineskevlade kojim se potvr|uje 19 milijardi dolara vredan sporazum o kupovini 200 aviona. Kupovina

200 aviona deo je trgovinskog sporazuma SAD i Kina vrednog 45 milijarde dolara koji su postigliameri~kiikineskipredsednik Barak Obama i Hu \intao.Avioniizkineskemegaporuxbine trebalo bi da budu isporu~eniuperioduodtrigodine,od2011.do2013.godine,stoji u Boingovom saop{tewu. Boing navodi da se ugovori odnose na 185 aviona tipa “boing 737″ u vrednosti od oko 15 milijardi dolara i 15 modela “boing 777″ koji ko{taju ~etiri milijarde premazvani~nomcenovniku.

Gr~kamorana tr`i{teduga Gr~kamoradasevratinatr`i{tadugadokrajaovegodine ili da dobije dodatnu me|unarodnu pomo} ukoliko `eli da izbegnedaqasni`ewarejtinga. Me|unarodna agencija za kreditne rejtinge Fi~ navodi da }e, u suprotnom, rejting Gr~ke bitidaqesni`enuodsustvudodatnih finansija od Evropske unijeiMMF-a.AgencijaFi~je 14.januarasnizilasuverenirejting Gr~ke na neinvesticioni, ili takozvani „xank“ (sme}e) status, odnosno na stepen BB+, sa BBB-, s negativnom prognozom.Prethodnosudrugedvevode}e agencije - „Standard&Purs“i„Mudis“-snizile rejting te zemqe na neinvesticionukategoriju.

Imapara zaspas Fond zone evra za spasavawe finansijskioslabqenih~lanica poseduje dovoqno novca za pokrivawe potencijalnih spasavawa i Portugalije i mnoge ve}e [panije. Direktor tog fonda Klaus Reglingka`e i da Gr~kojnijepotrebnorestrukturisawe duga, kao {to pojedini investitori strahuju. Zvani~nici evrozone razmatraju da li i kako pove}ati sredstva 750 milijardi evra vrednog fonda, iz kojeg je sada mogu}e pozajmitimawenovcanego{tojewegova vrednost zbog neophodnosti dasezadr`ivrhunskikreditni rejting. Razgovore o pove}awu tog fonda podstakla su strahovawa da bi potencijalna spasavawa Portugalije i, naro~ito, [panije mogla zahtevati ve}u sumu nego {to se nalazi u tom fondu.


„Pevaj,brate” naSpensu

Radovinovih ~lanovaSULUV-a

Kultnapozori{napredstava"Pevaj,brate"odr`a}eseve~erasu20satiuMalojdvoraniSpensa.Ure`ijiSlavenkaSaletovi}a igraju Milan Kalini}, Milan Vasi} i Andrija Milo{evi}. Ova muzi~ka komedija govori o peva~ima i muzi~arima koji sebavepopirokmuzikomipoku{avajudaprona|usebeuzemqi kojompreovladavafolkmodel. N. R.

Izlo`baslikaigrafikenovih~lanovaSavezaudru`ewalikovnihumetnikaVojvodineodr`a}eseve~eras,u19sati,uGalerijiSaveza,BulevarMihajlaPupina9. Izlo`batrajedo12.februara,agalerijajeotvorenaradnim danomod10do20satiisubotomod9do13sati. N. R.

Novosadska ponedeqak24.januar2011.

Ve~ekamerne muzike Ve~ekamernemuzikestudenataAkademijeumetnostiodr`a}eseve~eras,u19sati,uMultimedijalnomcentruAkademije, Ulica\ureJak{i}a7. Studenti u klasama prof. Sowe Antuni} i doc. Timee Kalmar izve{}edelaKrojcera,Godarda,Pjacola,HubertaiBramsa. Akademijaumetnostiorganizujeistove~eiusredu26.januara,aulaznakoncertejeslobodan. N. R.

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Zlatnaobala

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wis“Dnev¬ni¬kom”,una¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬stasapodvekwi¬gepo¬ne¬deq¬kom,

sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva naj¬br¬`a~i¬ta¬oc ¬ a,ko¬jiseja¬veod13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po

pri¬me¬rak romana “Zlatna obala” autoraNelsonadeMila. Re~ izdava~a:Dobrodo{lina slavnuZlatnuobalu,naseverni pojasLongAjlendana~i~kanpalatamabogatihi~uvenihstarih porodica. Sudbina je odredila da se tu odigra eksplozivni sudardvojicequdi–XonaSatera, vols trits kog advok at a priv r`enog aristokratskom nasle|u koje polako nestaje, i Frenka Belaroze,mafija{kogdonakoji je poput varvarskog poglavice zgrabio svoje par~e u{togqene i nepripremqene Zlatne obale i uvukao Satera i wegovu kraqevski lepu `enu Suzan u svoj svetnasiqa. IspripovedansaSaterovezajedqive i ponekad urnebesno sme{neta~kegledi{ta,roman“Zlatna obala” Nelsona de Mila jeste izuzetna pri~a o prijateqstvu i zavo|ewu,qubaviiizdaji. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}iiostalaizdawaoveizdava~keku}e. A. V.

JEVREJSKA ZAJEDNICA I SPC ODR@ALI MOLITVENI POMEN @RTVAMA RACIJE

Qubavidavawe nasuprotmr`wi Molitveni pomen `rtvama Novosadskeracijeodr`anjeju~e u podne kraj spomenika na Keju `rtava racije. Pomen su slu`iliepiskopba~kiIrinej i episkop jegarski Porfirije uzsaslu`ewesve{tenikaEparhije ba~ke, dok je jevrejsku za-

je i da jeste te{ko biti ~ovek, ali da je potrebno ulo`iti naporkrozceo`ivotdabiseostalo ~ovekom. Vladika Irinej u besedijenaveoda}esamzlo~in racije zlo~incima postati najve}a kazna. On je aludirao i na [andoraKepiroa,kojijo{~eka

jednicu predstavqao vrhovni rabinSrbijeIsakAsijel. Asijeljepredvi{eodstotinugra|ananaglasiodajedavawe osobina koja ~ini ~oveka, i da tamo gde se ona progla{ava za zlo~in,vladasmrtitama.Dodao

po~etak su|ewa u Ma|arskoj zbogu~e{}auraciji,iukazaoda je gri`a savesti breme koje }e svitakvimoratidanose. Uobele`avawu69.godi{wiceodracijeizjanuara1942.godineukojojjepozvani~nimpo-

SNS IZRAZIO @AQEWE ZBOG DVA TERMINA POMENA @RTVAMA RACIJE

Gradskavlast promenilapravila Nakon {to je obele`avawe godi{wiceracijeuprili~enoudva dana,21.i23.januara,gdesuprvo gradski i pokrajinski ~elnici, predstavnici Jevrejske zajednice inevladinihorganizacijaodr`ali komemoraciju, da bi dva dana kasnijeJevrejskazajednicaiSPC odr`alimolitvenipomen`rtvama fa{isti~kog terora, ju~e se povodom toga oglasilo i gradsko povereni{tvoSNS-a.Usaop{tewuizovestrankeizra`avaseveliko `aqewe {to je ponovo do{lo do obele`avawa pomena `r-

tvamaracijeudvatermina,kaoi dajegradskavlastpromenilapravilakojasudosadava`ilauobele`avawu ovog tragi~nog doga|aja.Namolitvenompomenuuorganizaciji SPC, me|u gra|anima bilo je i predstavnika SNS-a, SRS-ainajvi{ihzvani~nikaNarodnepartije.RanijeseEparhija ba~kaoglasilasaop{tewemukojemsenavodidajeodlukaopromeni termina pomena jednostrani potezgradakojijeu~iwenbezusagla{avawa sa SPC i jevrejskom op{tinom. S. K.

V remeploV

Zlo~iniinakonracije Prvog dana po obustavi racije u Novom Sadu, odnosno "istrage protiv komunisti~kih partizanaiostalihneprijateqama|arskedr`ave", kako su saop{tile vlasti u Budimpe{ti, vojnici ma|arske fa{isti~ke vojske nisuprestajalidaubijajuSrbeiJevreje.Wihove "akcije" nastavqenesuuSrbobranu,StaromBe~eju...Samouovommestujeod24. januara1942. zanedequdanaubijenojo{206qudi.Ina~e,tokomcele racije ubijeno je i 11 Ma|ara,

sedamNemaca,13Rusa,dvaHrvata i jedan Slovak. Svi su oni poku{alidaza{titesvojesusedeprijateqeiro|ake,SrbeiJevreje. N. C.

Foto:F.Baki}

JU^E NA [TRANDU

Vencinanajve}em novosadskomstrati{tu Ispod mosta na [trandu, na mestu gdejeuraciji 1942. godine ubijeno najvi{e Novosa|ana,ju~ejeodr`ana komemoracija i pu{teni su venci u Dunav u org an iz ac ij i Memorijalnog Foto:F.Baki} dru{tva "Racija1942."Govore}ioraciji,autortrikwigeonovosadskojracijiAleksandarVeqi}rekaojedajeveomava`nonezaboraviti ovakvedoga|ajekakonamsenebiponovili. U obele`avawu godi{wice u~estvao je i hor "Ison", Mi{a Blizanac jeizveonekolikokompozicija,apesnikiwaSpasenija CacaSladojev recitovalajesvojupesmu. S. K. dacimastradalooko1.300nedu`nihJevreja,Srba,RomaidrugihNovosa|ana,u~estvovalisu i horovi Jevrejske op{tine "Ha{ira" i Saborne crkve "Sveti Georgije". Nakon pome-

na, u novosadskom ogranku SANU otvorena je izlo`ba slika ili~nihpredmetaBogdana[uputa, istaknutog umetnika koji jepogubqenuraciji. S. K.

ZIMSKE SLU@BE RADE PUNOM PAROM

^istisesneg,sonaputevima Sneg koji je neprekidno padao odsubotepopodne,nijezadaove}e problemesugra|anima,jersuglavne saobra}ajnice, ali i trotoari tokomju~era{wegdanabilio~i{~eni. Mehanizacija i qudstvo zimskih slu`bi gradskih preduze}a su na ulicama i punom parom ~iste sneg. Portparolka “Puta” Jelena Stojisavqevi} ka`e da wihove ekipeodpreksino}posipaju soqu i magnezijum hloridomsveva`nijesaobra}ajniceimostove. - Od ju~e ujutru je na snazi tre}i stepen pripravnosti i na terenu su 32 ekipe. Me|utim, sneg intenzivnopadaistalno ga ima na kolovozu, pa voza~e upozoravamo na oprez u vo`wi, ali i na na{a vozila koja iduuparu-ka`eStojsavqevi}. Po{to se o~ekuju veoma niske temperaturetokomno}i,kojimogu da padnu i preko minus deset

stepeni, Stojisavqevi}eva apelujenagra|anedaneizlazebezzimskeopremenaulicu,jersenaveo- maniskimtemperaturamaumawuje dejtvosoli.

-Svedokgodsnegpadanasnazi je ~i{}ewe ulica prvog i drugog priotiteta, a tek kada sneg prestanedapada,po~iwudase~iste sporedne ulice. Isto va`i i za sremskustranu.Zasadanijebilo

ve}ih problema u saobra}aju, iakojeonusporen–isti~esagovornica. Radnici “Zelenila” i “^isto}e”~isteautobuskastajali{tai pe{a~ke staze. Iz “Zelenila” je na tereniza{lopreko90 radnika, a oni su prema planu i programu posipali so i rizlu na 27 lokacija u gradu. Iz ovog preduze}a podse}aju da su u nadle`nosti za ~i{}ewe snega, kada je zimska slu`baupitawu,stazeu i oko parkova, autobuska stajali{ta u graduiindustrijskoj Foto:F.Baki}zoni,10gradskihtrgova, prilazi mostovima, stepeni{tei{etnastazanaTvr|avi… I ranici preduze}a “^isto}e” non-stopsunaterenui~istesneg prema utvr|enom planu i programu.

-Slu`bazaizno{ewesme}aje ju~eujutruimalaproblemasaulaskom kamiona za odno{ewe sme}a u ulice na uzvi{ewima na sremskoj strani grada, u kojima nije o~i{}en sneg sa kolovoza. Kante zasme}eutimulicama}ebitiispra`wene~imsebudustekliuslovi–navodeu»“« ^isto}i”«» iapeluju na gra|ane, kao i na preduze}a i vlasnike p » oslovnih prostora, da ispo{tuju svoju obavezu i uklone snegispredsvojihulaza. U  “Parking servisu” ka`u da akojeparkingmestopodnaplatom neo~i{}eno od snega, ne mora se pla}ivatiuvremenaplate.Komunalnapolicijaiiinspekcija,tako|e, su non stop na terenu i ka`wavajusvekojinepo{tujuodlukuo~i}}ewusnega. Podse}amodajesaobra}ajpreko Iri{kog venca zabrawen {leperimaite{kimvozilima. Meteorolozi ka`u da }e snega biti jo{ danas, a tokom nedeqe uglavnomsuvoihladnije. Q. Nato{evi}

c m y


ponedeqak24.januar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

c m y

8

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

NikolinaiMilanomiqenaimena Blizanci Ema iLena -EsteriRobertaSilera

De~aci Aleksa -DineiAdrejaKonstantinovi}a, Jovan -AleksandreDimitrijevi}iQubomira Mi{kova, Andrej - Du{ice i Tomislava Bur~era, Vojin - Jelene i @eqka Pikule, Reqa -SvetlaneiAleksandraVuji}a,Nikola -SuzaneiMiroslavaO`egovi}a,\or|e VasilijeiIvanaTodorovi}a,Jun ^eng -Judan Zeng i Ma Jiangjian, Milan - Tamare @ivkovi}iJovanaLuki}a,Luka -Oliverei JovicePejin,Bogdan -QiqaneiMiroslava Jovi}a, Nemawa - Biqane Peji} i Nikole Popadi}, Mihajlo - Nata{e i Abela [iraka,Luka -\u|eiQubomiraBabi}a,Samed AlijeCuroliiSamiraRamia,Mihajlo -JovankeiAleksandraMa}e{i}a,Mandi -VioleteGa{iiSokolaBeri{e,Marko -Laure i \or|a Majstorca, Lazar - Ane @ivkov i ZoranaBo`ina,Aleksandar -EvePetrovi} i Ivice Marku{a, Milo{ - Jelene i AleksandraKomatovi}a,Andrej -Tamare\uri}^epi}iMilana^epi}a,Luka -IvaneiBojana Vukovi}a, Vuk - Gorane i Sini{e Kosovca, Mario - Marijenke i Jaroslava Petkovskog, Aleksa - Monike i Sa{e Ivanovi}a, Milo{ - Du{anke Kova~evi}-Tomi} i MilanaTomi}a,Marko -MarijeiVladimiraRadivojkova,Vojislav -AleksandreiDesimiraMrkovi}a,Novak -BiqaneBerowei Nikole[trpca,Amet -LirieIslamajiHakiStola,Nikola -MarijeiDu{kaSavi}a, Slobodan - Olgice Bjelice i Dalibora Milo{evi}a, Leon - Izabele Jankovi} i NedeqkaPo{muge,Aleksej -VukosaveiVladi-

miraPetri}a,Aleksandar -DanijeleiIlijeGruji}a,Kosta -MajeiVojislava@iki}a, Zoran - Marijane i Stojana ^ankovi}a, Petar - Isidore i Vojislava Ra|e, Vuka{in DanijeleiVojinaTaba~kog,Luka -An|elke i Slavoquba Spasojevi}a, Isa - Xevahire Gu{ani i Adem Moni, Marko - Dajane i Nenada Ciprijanovi}a, Viktor - Vukosave i DraganaJovanovi}a,Mateja -SaweSladojevi} i Dejana Vasi}a, Nemawa - Sla|ane i Milana Stankova, Aleksa - Jelene i Vawe Dumen~i}a, Ji [uan - Hiaofen [en i Vei Lin, Milan - Dragane Kova~evi}-Luki} i Olivera Luki}a, A}im - Vi{we i Bori{e Zirojevi}a, Nikola - Danijele Vrba{ki i Aleksandra Filipovi}a, Aleksandar - Radmile Novkovi}-Odaxin i Dragana Odaxina, Milenko - Jovane Obu}ina i Mitra Milinkovi}a,David -IvaneiMilanaMarinkova, Atila - Ilidke Karoqi i Atile Karoqia, Nikola - Jasmine i Danijela Kova~evi}a, Danilo - Danijele i Batri}a Kova~evi}a, Mihailo - Katice Turkaq i Gorana Jovi}a, Sergej -MajePandurevi}-Todorovi}iDejana Todorovi}a, Vuk - Ninoslave i Dragana Pe{i}a, Borislav - Branislave i Milo{a Davidovi}a,Stefan -Swe`aneiBorislava \uranovi}a,Viktor -SilvieFirawi-Popovi}iDraganaPopovi}a,Petar -Radoslavei MladenaKova~a,Milan -IvaneiBranislava Kecmana, Milan - Marine Jestrovi} i @arka Mili}a, Vuka{in - Ane i Wego{a Beqka{a.

BebaAwasmamomTijanomitatomMitromKrsti}em

Devoj~ice Ven~ani Sawa^uturiloviAleksandarVeselinovi},Tamara[rankaiVladeJovanovi},TatjanaDragoqevi}iSa{aMilovanov,BranislavaRisti}iPetarAndulajevi},Sne`anaNikoli}iPetarKorlat,MilenaVukovi}iMarkoZe~evi},JovanaMilovi}iNikolaStojanovi},SawaSubi}iMilanRajkovi},KatarinaBan~evi}iNemawaGvozdenovi},TamaraBaki}iDejanVasiqev,MilicaPeri{i}iIraklisVastardis,TijanaZeciDu{koOrmanovi}.

Marija -VesneiSpomenkaKova~evi}a,Tara - Gordane i Branislava Stojanova, Sara - Sne`ane Mak{e i Dragana Lazeskog, Adrijana MartineiDejanaBlagojevi}a,Elena -Marije Jo~i} i Zorana Milutinovi}a, Miona - Majde Petkovi} i Igora Barali}a, Iva - Miqane i DraganaMiji}a,Nikolina -AleksandreTepavac i Radeta Belanovi}a, Nikolina - Marine SamarxijeiDaliboraBabi}a,Marina -Milene i Miroslava Gu`vice, Vasija - Branke i Aleksandra We`i}a, Milica - Qiqane i Du{ana Kecmana, Lenka - Smiqke i Vladimira Kosovca,Bo`ana -VeselinkeiVladimiraNikoli},Ivana -IlinkeiMilana\uri}a,Nina -Bo`aneiNikoleTomi}a,Teodora -Zoranei DarkaRisovi}a,Una -MarijaneiMirkaUbiparipa,Valentina -MirjaneiAndrijeVickovi}a, Teodora - Biqane i Du{ana Krompi}a, Teodora - Darie i Branislava Cveji}a, Jana JelenePetrovi}iSergija[or{orova,Milica -Sne`aneiBranislavaBle~i}a,Maja -Marijane i Slobodana Qubenka, Nikolina - Vio- lete Kova~evi} i Roberta Fabijana, Iskra Danijele Barjaktarovi} i Zvezdana @ari}a, Lana - Marije i Dejana Vidakovi}a, Tara - ZoraneiNemaweRisti}a,Na|a -BiqaneiDraganaBubuqa,Lana -TaweiDejanaMiladinovi}a, Kristina - Jelene Krivoku}e i Dragoquba Lepojevi}a, Teodora - \uke i Dra{ka Kri~kovi}a,Lana -Sla|aneiGoranaLaskovi}a,Tamara

-BojaneRadulovi}iZoranaDubravca,Jovana Nata{e i Igora Simi~i}a, An|ela - Tamare Zlatkovi}iMiroslavaZahoreca,Marija -GabrieleiIlijeBogojevi}a,Sara -IvaneiMirkaGaji}a,Valentina -MirjaneiMilanaKelemana,Nora -IldikoiFerencaTewi,Milica Zlate i Miroslava Veliova, Lenka - Jelene i VojkanaKne`evi}a,Bo`ica -KlareiNikole Anxi}a, Mila - Milice i Velibora Radovanovi}a, Vawa - Branislave i Novice Vukosavqeva,Duwa -BiqaneiDaliboraMari}a,Jovana Du{anke i Branislava Velickog, Marijana KatarineiPavlaLavreka,Katarina -Qiqane i Vladimira Koruge, Teona - Dragane i Sa{e Milovanovi}a,Sawa -KornelijeiZoranaSojaka,Tijana -Du{ankeiVeqkaBo{waka,Milica - Sne`ane i Nikole Vojnovi}a, Tamara BiqaneiPredragaRaduka,Milica -Tamarei Radoslava Bubala, Nikolina - Tatjane Stoisavqevi} i Gorana Blagojevi}a, Helena - Sawe Mileti}-JaloviiAleksejaJalovia,Lena -TijaneiNeboj{eKuzmana,Marija -SlaviceNikoli} i Tomice Vladislava, Nevena - Biqane Plav{i}-Stojanovi}iNenadaStojanovi}a,Jelena - Sofije i Jovice Jevti}a, Nina - Nade i Du{anaBeki}a,Jovana -TaweiPredragaKne`evi}a,Lena -VaweiVuka\or|evi}a,Vera JovankeiVladimiraSrdi}a,Ena -AneiAtile Tot, Kristina - Biqane i Aleksandra Bondoki}a.

Umrli Dragan Kujunxi} (1977), Nada Stoj{in ro|. Raki}(1931),\uraJovanov(1945),RadomirMirovi} (1927), Petar Nikolovski (1950), Miroslava Trkuqa ro|. Stanoj~ev (1932), Mirjana Akovi} ro|. Mihajlovi} (1974), Zoran Plav{i} (1948), Du{an Radovi} (1932), Klara Erde{ ro|. Fazeka{ (1946), Qubica Prodanovi} ro|.Boarov(1930),PeroRepac(1935),Qiqana Bla`evi}(1971),MileMaravi}(1939),Ru`ena Labat (1927), Dobrila Radu ro|. Mili~evi} (1921),JovoLuki}(1951),ZagorkaFilipendin ro|. Dev i} (1941), Bo` id ar Ves el in ov i} (1958),DarinkaAndri}ro|.Stojanovi}(1923), I{tvan Kal o~ aj (1939), Rank o Stoj ak ov i} (1938), Simo [ebez (1928), Marija Korwa~a ro|. Pavasovi} (1928), Igor Tot (1995), Adam Mari} (1928), Du{anka Drobac (1945), Zoran Veli~kovi} (1933), Mi{a Jevremovi} (1970), Danica Sumina (1937), Neboj{a Stojanovi} (1959), Zoran Vukovi} (1953), Milica Prodanov ro|. Rad ujk ov (1947), Pet ar Kant arx i} (1943),Milo{Tasi}(1934),MilicaMirkovi} ro|.Vujin(1954),VladislavViti}(1953),Stevan Mi{kov (1955), Dinka Milivojev ro|. Popovi}(1934),Stevan^ebski(1926),NikolaPavi} (1954), Mihajlo Sabado{ (1933), Ru`ica Plemi} ro|. Segedinac (1937), Mila Kresojevi} ro|. Karan (1934), Evica Jovanovi} ro|. Kapes(1941),JelenaDirro|.\uri{i}(1940), DaraSav~i}ro|.Debeqa~ki(1926),PetarMuAleksandarVeselinovi}iSawa^uturilov

dri(1942),MihaqKeceli(1951),Du{ankaKa}anski ro|. Ra{kovi} (1921), @ivan Kozarski (1953),BogdanRaketa(1931),BranislavaSimovi} ro|. Stanimirovi} (1924), Anica Mati} ro|. Gorjanac (1936), Todor Jevi} (1927), Ksenija Jovanovi} ro|. Aradski (1929), Vojislava Vuji} ro|. Kuzmanovi} (1933), Cvijo Tomi~i} (1940), \or|e [}eki} (2009), Jovanka [or|an ro|. Bokun (1940), Hristina Ekmexi} ro|. Kerac(1922),MartaMili}ro|.Rot(1920),Emina Alija ro|. Jusufi (1927), Vaso Tomi{i} (1933),\uroGlumac(1946),JovankaKele~evi} ro|.[evo(1931),MilicaStanojevi}ro|.Maodu{ (1927), Milo{ Mati} (1924), Irina Stanivukovi} ro|. Vl~ek (1930), \ula Sekere{ (1928), Slobodan Crnadak (1954), Miros lav Kli{ani}(1951),SowaGavranovi}ro|.Rajkovi}(1943),JovanTopalov(1990),\ulinkaEri} ro|.^ongradski(1923),BrankaVelkoro|.Tuni}(1933),PetarMojak(1933),SofijaMaksimovi}ro|.^upi}(1921),NadaMaksi}ro|.Baji} (1928), Ilija Gaji} (1931), \or|e Redli (1932),MihajloUhlarik(1928),TomislavaBawac ro|. Zor i} (1936), Flor ij an Pu{ eq a (1958), @ivan Nastasi} (1939), Stevan Grwa (1952), Quban Reli} (1951), Mijo Meselxija (1931),BelaErdeg(1956),Sa{aSubotin(1976), Dragan Mi{lov (1950), Georgije Lazi} (1936), QubomirPredojevi}(1924),EmicaLazi}ro|. Peri}(1935).


c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak24.januar2011.

9

SINDIKAT KOMUNALACA NEZADOVOQAN

Jedneteraju,drugimapravemesto -Vi{akradnesnageukomunalnimfirmama,~ijijeosniva~Grad je evidentan. Uprkos tome u poslovnim planovima komunalnih preduze}aza2011.godinuvidqivo jepove}awebrojazaposlenih.ZatoSindikatkomunalacaneveruje uiskrenostGradadaotpremninamasmawibrojzaposlenih.Naprotiv,mislisedajedobrovoqniodlazak prekobrojnih iz „Zelenila”, „Stana” i Spensa osnova za nova zapo{qavaqa - kazao je predvodnik najja~eg sindikata u gradu Zoran Radosavqevi} iznose}i stav u vezi socijalnog programaGrada. Radosavqevi} ka`e da Grad priznaje da ne mo`e da uti~e na upravqawe javnim resursima,

iako je osniva~, ve} da to pravo pripada direktorima, odnosno strankamakojeulokalnomparlamentu dele vlast. S druge strane, Grad ima ingerencije da smawi fondnovacazaplatekomunalnim radnicimaidapostavqadirektore. -Zakoniokomunalnojdelatnosti, o javnim preduze}ima, privrednimdru{tvima,dajuzapravo Gradu da upravqa preduze}ima i usmeriposlovawe,adaseneugro`avajavniinteres.ItoGradtrebadaiskoristi,jermo`edaukida direktorskeodlukeiakte,paida uvede privremene mere, ako je to potrebno-isti~eRadosavqevi}. Napitawekakoocewujenedavnu odluku Skup{tine grada da s

buxeta skine pojedine firme („Novosadsku toplanu”, „Zelenilo”, „Stan”, „Lisje”) Radosavqevi}sepitadalitozna~idaGrad ne}e ulagati u komunalnu infrastrukturu? - Za {ta }e se onda koristiti novacizbuxeta,jeruZakonuobuxetu, izme|u ostalog, pi{e da se odtognovcafinansirarazvojkomunalog sistema i kompletne infrastruktureugradu-navodiRadosavqevi}. On nagla{ava da  je skidawesbuxetanajavadaGradda ne}e vi{e finansirati razliku izme|uekonomskeceneionekoju gra|animogudaplate. Ka`edajesindikatzabrinut zbog najave da }e putem javnoprivatnog partnerstva krenuti

„Vodovod”,preduze}eodstrate{koginteresa. -Madaosniva~ka`edajavnoprivatno partnerstvo nije privatizacija,  „Vodovod“ }e se zapravo privatizovati po modelu „xointventur”,51odstokapitalajeosniva~a,dakleGrada,a49 odstoje strani kapital - tvrdi Radosavqevi}. - Pri tome je jasno da Grad ula`e sav kapital preduze}a u novu firmu, a nije vidqivokolikojeulagaweod49 odsto stranog ulaga~a . Kada stranac posle 25 ili 30 godina vrati preduze}e Novom Sadu, postavqa se pitawe u kakvom stawu}ebitieksploatisanainfrastruktura. Z. Deli}

ZAJEDNI^KA AKCIJA „@ELEZNI^ARA“ I „DNEVNIKA“

Pe{a~iteiuprirodi u`ivajte „Planinaripozivaju-Pe{a~ite u prirodi!” Tako je po~eo ~lanakkojijeobjaviona{list 12. 11. 1982. godine i zajedno sa Planinarsko smu~arskim dru{tvom „@elezni~ar“ zapo~eo akciju pe{a~ewa po Fru{koj gori. Od tada, bez prestanka, svake nedeqe oko 80 qubiteqa prirode i zdravog `ivota, uz prisustvo vodi~a, prepe{a~i oko 18 kilometara. Ova akcija otvorena je za sve gra|ane, pa svizaintersovanisamotrebada

bitnajeidruga,duhovnastrana, da upoznamo okolinu, istorijatiiinteresantnostilokalitetakrozkojeprolazimo.Nedeqno pe{a~ewe nema za ciq da se “pre{i{aju”kilometrinegoda seuvekotkrijene{tonovo.Fu{ka gora puna je za{ti}enih biqnihvrsta,manastira,spomenika,muzejaiprelepihprirodnihbogatstava. Sezonaseotvara2.januarana Petrovaradinskoj tvr|avi, kada pe{a~ewe u pravilu predvodi

taj ritual pe{a~ewa po~eo pre 28 godina, na Fru{ku goru se u ciqudobrerekreacijeidru`ewakretalo1.943puta.

nine,kaoizasportskuorjentaciju - snala`ewe u prirodi pomo}u karte i busole - navodi MilivojKi`dobranski.

Utokujednegodineorganizujese55akcijasa preko9.200u~esnika,kojiprose~noprepe{a~e 167.000kilometara se pojave na dogovorenom mestu udogovorenovreme. -Nismoprestajalinikadaje bilobombardovawe,nikadanije bilo mostova – ka`e oragnizatorpe{a~ewauprirodiPSD „@elezni~ara“ Milivoj Ki-

najmla|i~lan.Utokujednegodineorganizujese55akcijasapreko9.200u~esnika,kojiprose~no prepe{a~e167.000kilometarai nasve`emvazduhuuprirodiprovedu92.000sati.Sezonunaizmaku, predvo|ewem pe{aka, zatva-

I zimi je zanimqivo

`dobranski.-Uodlaskunaplanine, pored te fizi~ke va`nosti i ciqa da uspnemo do vrha,

ranajstariji~lan,pro{legodine to je bio Manojlo Cvetanovski kojiima90godina.Odkadaje

^ITAOCI PI[U  SMS

Divqedeponije glavnamuka

Vodovodne havarije bile su pro{le godine naj~e{}i uzrok reme}ewa komunalnog reda u Sremskim Karlovcima. Prema izve{taju o radu op{tinskog Odeqewa za inspekcijske poslove lane je u Karlovcima zabele`ena 41 havarija na vodovodnojmre`iiistotolikoputa su ekipe novosadskog “Vodovoda”intervenisale.Nadrugom mestupou~estalostisukvarovi i zagu{ewa na kanalizacionoj mre`i, takvih slu~ajeva je pro{legodinebilo33,au20navratasuraskopanejavnepovr{ine vra}aneuprvobitnostawe. -Zarazlikuodranijih,minulegodinenismoimaliizuzetno te{kih situacija u vodosnabdevawu - ka`e na~elnica Odeqewa za inspekcijske poslove Mirjana [olaja. - Kvarovi su vi{e - mawe otklawani na vre-

ju mawa smetli{ta na razli~itimlokacijamaunaseqenomdeluiatarima. -Danevoqabudeve}a,gra|aninatedeponijeodla`uikabasti otpad, {to ina~e JKP „^isto}a“ ne odnosi iz Karlovaca, mada smo mi obezbedili dva velikakontejnerazato-nagla{ava [olaja. - Te kontejnere postaviojein|ijski„Komunalac“ ipougovorudu`anjedaihprazni, a sme}e odnosi na deponiju uIn|iji,gdejeorganizovanaseparacija. Na{a obaveza je da platimo tro{kove te usluge. Me|utim, gra|ani u te velike kontejnere trpaju ku}no sme}e, dok vlasnici prodavnica u wih odla`u amabala`ni otpad i to po pravilu ga prethodno ne sabiju,paihtakonekolikokutija popuni. Tako se ispostavqa da mi snosimo tro{kove pra`we-

Lanezabele`ena41havarijanavodovodnojmre`i, anakanalizacionoj33

Spremni za pokret

-Malojena{ihqudiopredeqenozaaktivnurekreaciju,gotovodanedolazeuprirodu,sem kada se obele`ava Prvi maj, uz dru`ewe i ro{tiq. Pored rekreacije, na{i ~lanovi i polaznici obuke prolaze kroz programeo~uvawaibrigeoprirodi,pasmotakozajednosaNacionalnimparkom„Fru{kagora„ zasadili13.000hrastovaokoTV torwa - nastavqa Ki`dobranski. Dru{tvoima12vodi~a,atokom godina kroz akcije su pro{le ~itave porodice, a neke su tuiza~ete.Poredna{ihsugra|anape{a~ewususepridru`iliigostiizRusijeiGr~ke. -Na{edru{tvotrenutnoima oko 500 ~lanova, a pored pe{a~ewauprirodisugra|animaorganizujemo i Planiraski maraton na Fru{koj gori, koji posledwih godina ima preko 10.000u~esnika.Obu~avamoqudeizaspecijaluzovaneaktivnosti, alpinisti~ku sekciju - savladavawestenaiusponnapla-

Dru{tvo „@elezni~ar“ ove godinepunijubilarnih60godinarada,awegoviplaninaripopelisusenaAkonkagvunaAndima,ElbrusnaKavkazu,alisu stigli i do vrha sveta, Mont Everesta. Uz sve to, mo`da ne postoji uzvi{ewe u Srbiji na komenisubili.[ampionebiv{e zemqe u mu{koj i `enskoj konkurenciji alpinizma i orjentacijeuprirodiimalisuvi{e puta, te su 1986. godine zaslu`iliinajve}esportskopriznaweuVojvodini,nagradu„JovanMiki}Spartak“. - U zimskom programu vi{e pe{a~imouzplaninarskedomove i autobuske linije, a leti je touvekubliziniDunavaineke vode.Nakrajuovojesport,tako smo i zakonom podvedeni, samo kod nas nema medaqa i to nam nekadpredstavqaproblemkada seopredequjusredstvazasportskadru{tva.Ovde,ipak,prvenstveno svako pobe|uje sebe - zakqu~iojeKi`dobranski. A. Latas

065/47-66-452 & 063/366-977

Slobodapostajepreskupa Poskupqujevoda,struja,gas,poreziu nebesimaitozaonoosnovno.Nemoguvi{edaizdr`im.Spremiosamnoguzamodernu, elektronsku bukagiju (savremeni zatvor), jer pla}ati nemam, pa mi ne}e te{kopasti,jer{ta}emisloboda,kad nemamnovca. 064/2149... *** Zar u Novom Sadu nema pliva~a da plivajuza^asnikrst. 064/2850... *** To je toliko prosto sa gospo|om QiqanomPopovi}danemamre~i.Pagrad dajeotpremnine,tjmigra|aniionanema pravo da nas pravi budalama. Neka wendirektorwojlepoka`eiliotpremninailiposaoitojeto.Akonisispreman to da uradi{ direktore GSP tebe treba smeniti24sataodpodizawaotpremniegospo|ePopovi}. 064/2403... *** Direktor“Vododovoda“sigurnonepijevodu izgradskogvodovoda.Doklemoramomigra|a-

INSPEKCIJA O KOMUNALNOM @IVOTU KARLOVACA

***

nipo10-15minutaispiratisistem,dabido{lidoeventualnobistrevodezapi}eilikupawe.Tolikojezamu}ena,`uta,muqasta. To je kvalitet koje mi gra|ani skupo pla}amo. 63/7704...

BilobikorektnopremaNovosa|anima daseFebruarskanagradaNovogSadapreina~i u Novinarsku, jer u praksi svaka druga ide wima. Podsetimo se imena Malen~i},Boarov,Rama~,Oti}. 063/7775... *** Ma|arskitepih:de-es-es-ovcibitrebalidaznajuda1848.niAustrougarskanije postojalategodine.Stvorenaje„Austrougarskom nagodbom“ 1867. Boqe neka se vrateu{kolskuklupuinau~eistoriju! 062/1525... *** Da ispravim g. Jovanova u vezi „Ma|rskog tepiha“. Izme|u 1526 (Moha~ka bitka)i1867(Austrougarskanagodba),Ma|arska kaodr`avaformalnoipravnonepostoji.TeritorijanatomtepihujepustisanLajo{aKo{uta,kojise,na`alost,jo{sawauMa|arskoj. Kakoi~ime„pokriti“toliketeritorije? 65/4094182

meiutompogledusmoimaliveoma dobru saradwu sa „Vodovodom“. Do izvesnog zastoja je dolazilokadajeupitawupopravka kvarova na kanalizacionoj mre`i i to zbog toga {to su se ekipe „Vodovoda i kanalizacije“ tek po zavr{etku obaveza u NovomSadu,posve}ivalenama. Po mi{qewu Mirjane [olaje,divqedeponijesuidaqenajve}iproblemuKarlovcma.Pored dugogodi{wih, koje se neprekidno uve}avaju, kao {to su divqe deponije na Doki, na ^eratu uz vodorezervoar, na Magar~evom bregu, kod okretnice naDudari,sporadi~nosejavqa-

wa polupraznih kontejnera ili popuwenihku}nimotpadom,aza ovu drugu uslugu gra|ani ve} pla}ajunovosadskoj„^isto}i“. [olaja apeluje na gra|ane da velikekontejnerekoristesamo zaono~emusunameweniiisti~e da bi dono{ewe plana za upravqawe otpadom na lokalnomnivoubilore{ewezasada{we te{ko}e. Problemi koje Karlovci imaju sa psima lutalicama, pred kraj pro{le godine uve}ani su budu}i da je „^isto}a“obustavilahvatawe`ivotiwa i u ovom trenutku nije poznatokako}ebitire{eni. Z. Ml.

Malibiznis posrnuo - Mala i sredwa preduze}a su okosnicaprivrednograzvojaimotor svake ekonomije. Me|utim, u posledwe dve, tri godine „lokomotivadoma}egprivrednograzvoja“jeuza~equiodnekadanajprofitabilinijegsektoraboriseza teku}e poslovawa, ka`e predsednik sindikata zanatstva usluga samostalnog preduzetni{tva Milorad Peri{i}. - Veliki dr`avninameti,komplikovanaadministracija i tehni~ka zastarelost, ote`avaju opstanak i  proizvodwu. Peri{i} ka`e da je najte`e onima koji se bave gra|evinarstvom i zanatlijama, dok je malo boqe onima ~ija se delatnost ve-

zuje za prehrambenu industriju, trgovinuiugostiteqstvo. U na{em gradu ima oko 10.000 registrovnihmalihprivrednika, aliudana{wemprivredomokru`ewuokrenutisutomekakodaopstanu,aneplanirawurazvoja. -Nemajutr`i{te,arokovinaplate usluga su duga~ki - isti~e Per{i}. S wim se sla`e i sekretar Udru`ewa zanatlija Novog Sada Veqko An|eli}, dodaju}i da dr`ava, pod hitno, mora ne{to da preduzme. -Mno{tvozatvorenihodnosno praznihlokaladokazjedajemali biznisposrnuo-ka`eAn|eli}. Z. Deli}


VOJVODINA­/­NOVI­SAD

ponedeqak24.januar2011.

ОДРЖАНА МАНИФЕСТАЦИЈА „ЧОКАНСКИ ДАНИ ВИНА И РАКИЈЕ”

Каквовино такав и домаћин

НОВИНАНАБАЧКОПАЛАНАЧКИМУЛИЦАМА

БП заменазаНС

БАЧКА ПАЛАНКА: Од Нове године на улицама Бачке Паланке појавили су се аутомобили са новим регистарским таблицама, односна Паланка је једна од општина у Србији која је од 2011. године добила своје регистарске таблице. Почетком јануара било је мало и збуњености, посебно код оних који немају аутомобиле, којима није било јасно одакле толико возила са „страним“ регистрацијама. Дефинитивно током ове године после много деценија, ознака

БП замениће давно прихваћена слова НС. Док „локал патриоте“ хвале ову измену чини се да је много више оних који са сетом констатују да је новосадска регистарска таблица много боља. Наводно, где год би ишли у иностранство, чак и у „суровим временима“, са таблицама НС нису имали никаквих проблема. Други пак, иако су пре који дан регистровали аутомобил, због уврежене навике не препознају одмах своје возило на паркингу. М.Сџ.

Свесаобраћајнице проходне

ВРШАЦ: Вршачки комуналци из „Другог октобра“ чисте и путеве који нису у њиховој надлежности, како би све саобраћајнице ипак, биле проходне. Наиме, служба овог комуналца задужена је за чишћење снега на градским улицама, док о магистралним и регионалним правцима брину зимске службе „Путева Србије“, чији је извођач „Војводинапут“ из Панчева. Међутим, по речима руководиоца вршачке зимске службе Милана Матијашевића, Панчевци углавном одржавају само трасу од Панчева

до Вршца, не задржавајући се у граду. Они бацају со на магистралне и регионалне путеве, искључиво ради безбедности у саобраћају. - ЈП „Путеви Србије“ последњих година главну пажњу усмерило је на изградњу саобраћајница, па мање средстава издвајају за њихово одржавање у зимском периоду - истиче Матијашевић. Додаје да грађани не треба да брину, јер ће вршачки комуналац и даље наставити да чисти све улице и саобаћајнице у граду. Р. Ј.

Danas u GRaDu BioSKoPi Arena:­ „Mon­te­vi­deo,­ Bog­ te­ vi­deo!”­ (15,­ 18­ 19,­ 21,­ 22),­ „Upo­znaj­te­ ma­le Fo­ke­ro­ve”­(13.45,­15.45,­17.45,­19.45,­21.45),­„Me­ga­um”­(15.45),­„Tu­ri­sta” (20.30,­22.45),­„Gu­li­ve­ro­va­pu­to­va­wa”­(13.30),­„Le­to­pi­si­Nar­ni­je:­Pu­to­va­we­na­mer­ni­ka­zo­re­(17.30),­„Tron”­(20.00),­„Ha­ri­Po­ter­i­re­li­kvi­je­smr­ti (13.15,­16.00),­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik”­(14.30,­15.30­16.30,­18.30),­„Grin hor­net”­ (22.30),­ „Pri­~a­ o­ igra~­ka­ma”­ (12.30),­ „So­ci­jal­na­ mre­`a”­ (15.15, 17.50,­20115.),­„Pa­ra­nor­mal­na­ak­tiv­nost­2”­(22.15). Jadran:­„^a­rob­ni­svet­Pa­je­Pat­ka”­(18),­„[i­{a­we”­(19.45),­„red”­(21.30). Art­ bi­o­skop­ „Vojvodina„­ na­ Spen­su:­ Film­ski­ ka­le­i­do­skop­ Ser­ge­ja­ Pa­rayano­va­„Le­gen­da­Su­ram­ske­tvr­|a­ve”­(19)

PoZoRi[tA Pozori{te mladih ma­la­sa­la­„Be­gun­ci”­(20)

MUZeJi Muzej grada,­Tvr­|a­va­4,­6433–145­i­6433–613­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Pe­tro­va­ra­din­ska­tvr­|a­va­u­pro­{lo­sti”;­po­stav­ka­Ode­qe­wa­za­kul­tur­nu­isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­ Du­nav­ska­ 35–37­ (9–17,­ rad­nim­ da­ni­ma­ i­ vi­ken­dom): stal­na­ po­stav­ka­ „Voj­vo­di­na­ od­ pa­le­o­li­ta­ do­ sre­di­na­ dva­de­se­tog­ ve­ka”, „Voj­vo­di­na­ iz­me­|u­ dva­ ra­ta”,­ „An­ti­fa­{i­sti~­ka­ bor­ba­ u­ Voj­vo­di­ni 1941–1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka 20a,­4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­Srem­ska­Ka­me­ni­ca,­Trg­J.­J.­Zma­ja­1,­462–810:­stal­na­po­stav­ka Zbirka strane umetnosti,­Du­nav­ska­29,­451–239­(9–17):­stal­na­po­stav­ka „Le­gat­ dok­to­ra­ Bran­ka­ Ili­}a”­ Iz­lo­`ba­ Zo­ra­na­ Ta­i­ro­vi­}a­ „Mo­ment­ of muv­ment”­(do­1.­fe­bru­a­ra). Muzej p~elarstva porodice @ivanovi},­Srem­ski­Kar­lov­ci,­Mi­tro­po­li­ta Stra­ti­mi­ro­vi­}a­86,­881–071­(10–18) Dulkina vinska ku}a,­ Srem­ski­ Kar­lov­ci,­ Kar­lo­va~­kog­ mi­r a­ 18, 063/8826675­(15–19)

GAleRiJe Galerija Matice srpske,­Trg­ga­le­ri­ja­1,­4899–000­(uto­rak–su­bo­ta­10–18, pe­tak­12–20):­stal­na­po­stav­ka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog,­Trg­ga­le­ri­ja­2,­528–185­(10–18,­~e­tvr­tak­13–21):­stal­na­po­stav­ka­„Srp­ska­li­kov­na­umet­nost­pr­ve­po­lo­vi­ne­20. ve­ka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a,­Va­se­Sta­ji­}a­1:­stal­na­po­stav­ka

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Jaroslav Blagoja Vugrin~i} (urna) (1930) u 9.45 sati, Radmila \urice Obradov (ispra}aj) (1930) u 10.30, Irina Hinka Stanivukovi} (ispra}aj) (1930) u 11.30, [andor [andora Pi{pek (1923) u 12, Miroslava Bo{ka Mihajlov (1947) u 12.45, Janko Janka Vu~kovi} (1931) u 13.30, Du{an Bo{ka Jotanovi} (1929) u 14.15 i Verica Svetozara Vojnovi} (1934) u 15 sati. Na novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Dragica Veqka Sunda} (1950) u 13 sati.

ЧОКА: Удружење воћара и виноградара „Калем“ из Чоке приредило је минулог викенда први пут манифестацију „Чокански дани вина и ракије“, на којој су се окупили произвођачи из северног Потисја, из чоканске, сенћанске и новокнежевачке општине. Манифестацију је отворио покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумартсво Данијел Петровић, који је истакао велики значај ове производње и потребу да се она подстицајним мерама унапређује у овом региону и читавој Војводини. - Покрајински секретаријат за пољопривреду суфинансира такве пројекте који показују нашу традицију у воћарству и виноградарству, а будућим генерацијама остаје да се традиција настави и унапређује производња, да се обогаћује туристичка понуда - рекао је Петровић. - Ако желите да упознате домаћина, морате са њим да попијете чашу доброг вина, речи су једног француског мислиоца. Како је добро вино, тако је добар и домаћин. Желим да постанете добри домаћини, са добрим винима. У прошлој години на Скупштини Асоцијације региона вина Европе у Поречу, Војводина је примљена као рваноправни члан. То је велика част за све нас, али сигурно отвара широка врата свим произвођачима вина и кроз контакте које смо успоставили већ на пролеће ће доћи до контаката Департмана за воћар-

DNEVNIK

c m y

10

На отварању манифестације поред произвођача и бројних Чокана присуствовали су председник и заменик председника чоканске општине др Предраг Мијић и Ференц Балаж, председник Скупштине општине Зрењанин Александар Мартон и други гости. Поздрављајући их у име Удружења „Калем“ секретар Слободан Чобанов је рекао да је циљ покретања ове манифеДанијел Петровић на чоканској стације да се афирмише манифестацији посвећеној вину и ракији производња природних ство и виноградарство Пољопри- вина и ракије, као и да се употпуврендог факултета у Новом Саду ни туристичка понуда чоканске са најразвијенијима из те области општине. у Европи, у првом реду из ФранцуЗа произвођаче и заинтересоваске и Италије. Договорено је да бо- не посетиоце уз дегустацију, одрље произвођаче увежемо са пред- жана је едукативна трибина на теставницима те асоцијације, како би му „Сензорне особине ракије, њидошли до најновијих сазнања у тој хово одређивање и оцењивање“, о области. чему је предавач и модератор био Петровић је додао да је Покра- познати дегустатор и оцењивач дијински секретаријат за пољопри- пломирнаи технолог Горан Аџић вреду прошла, а и ове године ће из Чоке, а уз посету изложби у Доподржати реконструкцију и из- му омладине „Младост“, где су поградњу винских подрума, такође сетиоци у суботу могли да обиђу ће подржати туристичке манифе- штандове и дегустирају производе стације попут чоканске. виноградара и воћара, уприличене - Волео бих да млади људи кре- су и две стручне едукативне радину у воћарску и виноградарску онице за произвођаче. Са пчелипроизводњу, јер то јесте будућност њим производима изложбу су обоу европској пољопривреди - нагла- гатили пчелари из Сенте и Чоке. сио је Петровић. Текст и фото: М.Митровић

Гитарарт лауреати ЗРЕЊ АН ИН: Увертирни програм 12. међународног фе стивала гитаре „Гитар aрт“, под називом „Гитар aрт лауреати”, чији је суорганизатор Културни центар, биће одржан у Зрењанину од 28. до 30. јануара. Тродневни концертни програм је интернационалног карактера и ове године ће уго стити младе гитаристе из Србије, Пољске, Бо сне и Херцеговине и Румуније. У петак, 28. јануара, у Народном позоришту „Тоша Јовано вић“ на сту пи ће Михајл о Ђорђевић (Србија), ПјотрПрзедбора (Пољска) и ОгњенГрчак (специјални гост). У суботу, 29. јануара, у галерији Народ ног му зе ја му зи ци ра ће Урош Марков ић (Ср би ја), БелминОкановић (БиХ), Марија Грујић (Србија) и ученици зрењанинске Музичке школе „Јо сиф Маринковић”. На завршном концерту у недељу, 30. јануара, у великој сали Културног центра Зрењанина наступиће ЕдвардЛеата (Румунија) и НенадБојковић и компанија (специјални го сти фе стивала). Сви концерти почињу у 20 сати, а улаз је бесплатан. Са „Гитар aрт лауреатима” Зрењанин је по стао део једног великог и широм Европе познатог фе стива ла, који је за протеклих де сетак година успео да доведе скоро сва значајна имена у свету гитаре. Поред тога, омогућио је нашим младим ги та ри сти ма поха ђа ње мајсторских курсева код свих њих и учинио много на популаризацији овог инструмента. Ж.Б.

ПочелаСветосавсканедеља

СУБОТИЦА: У току је обележавање 19. по реду Светосавске недеље у Суботици. По традицији у Српском културном центру „Свети Сава“, у Задужбини Душана Радића, обележава се недеља посвећена светитељу Сави, са круном манифестације Светосавским балом, 27. јануара. Недеља је почела у отварањем из-

ложбе слика Милоша Шобајића. У оквиру манифестације биће неколико изложби и представљања књига, од којих издвајамо представљање Српске енциклопедије и правописа српског језика, на којој ће говорити академик Чедомир Попов, као и Вече Срба из Темишвара. Свечана академија Светосавске

telefoni

VODI^

VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

недеље биће одржана у среду, 26.јануара, а Светосавски бал у ресторану „Спартак“, у 20 часова. Иначе, СКЦ „Свети сава“ ове године обележава 20 година рада и постојања. Отварању Светосавске недеље у Суботици, поред бројих гостију, присуствовао је и градоначелник Суботице Саша Вучинић. А.А.

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik БЕЧЕЈСКА ОШ „ЗДРАВКО ГЛОЖАНСКИ” ЈОШ УВЕК ИМА В.Д.ДИРЕКТОРА

Школски одбор подржава СузануЂукић БЕЧЕЈ: Школски одбор бечејске ОШ „Здравко Гложански“ нема дилему ко треба да буде директор ове школе, јер је током минулог зимског школског распуста донео одлуку да то и даље буде досадашња директорка Сузана Ђукић. Сада је на Покрајинском секретаријату за образовање да се до 30. јануара изјасни поводом предлога Школског одбора. Уколико не стигне никакав одговор до поменутог рока, аутоматски се сматра да је дата сагласност на предлог Школског одбора. Подсећања ради, „случај директор“ настао је одмах по завршетку минуле школске године. Тада је покрајински секретар за образовање др Золтан Јегеш резрешио функције директорку Сузану Ђукић, с образложењем да није поступила по налогу про-

светног саветника у вези отклањања наводних неправилности у школи, конкретно одељењу тадашњег 2/а резреда на мађарском наставном језику, и што је незаконито реализовала замену учитељица, коју је, управо, он сам иницирао. Школски одбор није се сложио с поменутим образложењем и именовао је Сузану Ђукић за в.д. директора. На недавно расписаном конкурсу за директора школе, од два кандидата, наставника у школи Тибора Балоа и в.д. директорке Сузане Ђукић, Школски одбор се с осам гласова за и једним уздржаним гласом, определио за Сузану Ђукић. Истовремено, продужен је статус в.д. директора Сузани Ђукић док не стигне одговор из Покрајинског секретаријата за образовање. В.Јанков

УМИКРОНАСЕЉУМЕЊАЈУАДРЕСЕ

Закућнебројеве 2,5хиљадединара

КИКИНДА: Становници Микронасеља за замену плочице са кућним бројем по згради или кући, мораће да плате око 2,5 хиљаде динара. Наиме, сви становници Микронасеља добили су решење Катастра за непокретности Републичког геодетског у Кикинди да им је адреса на којој станују промењена. До сада су зграде на Микронасељу имале блокове обележене словима, а од сада ће имати називе улица. - Зграде које излазе на улице Јована Јовановића Змаја, Светосавску, Михајла Пупина, Петефи Шандора и Партизанску, добиће нову адресу и нови кућни број – објашњава директор Службе за катастар непокретности Драган Горник. – Уколико уграда има више улаза, сваки ће имати свој број. Оно што је највише погодило грађане, јесте накнада која се плаћа

за израду нових кућних бројева. Станари у згради који деле трошак, или пак власник куће, мораће да плате 2.417 динара. -У редба о одређивању кућних бројева на снази је од 2003. године – каже Драган Горник. – По тој Уредби, кућни број не може да садржи слово, а она се тек сада примењује, јер ускоро почиње попис становништва. Свима смо дали рок од 30 дана да плате накнаду, али уколико то одбију, ми не можемо ништа. Таблице са кућним бројевима израђује фирма из Горњег Милановца. И у улици Стерије Поповића доћи ће до промене, јер бројеви нису постављани редом. У улици Вука Караџића станари зграде која је припада још једној улици, такође ће мењати таблице са кућним бројевима. А.Ђ.

ПЛАН ДИРЕКЦИЈЕ ЗАИЗГРАДЊУИУРЕЂЕЊЕ ЗРЕЊАНИНАНАЈАВЉУЈЕ

Асфалт у 57улица ЗРЕЊАНИН: У Зрењанину и околним селима, током ове и наредне године, требало би да буде асфалтирано најмање 57 улица, а радови су већ почели у зрењанинској Месној заједници Зелено поље, где су асфалт добиле улице Омладинских бригада и 13. војвођанске бригаде, саопштио је директор Дирекције за изградњу и уређење града Бранислав Кнежевић. Без обзира на временске услове, Дирекција је започела реализацију лане најављеног програма, а ради се о реконструкцији и асфалтирању најмање 57 улица. Након ове две, радови се настављају у улицама Хајдук Вељка и Милентија Поповића, такође у МЗ Зелено поље. Готово све улице у граду које немају асфалт требало би да га добију, а покушаћемо да обезбедимо средства и за реконструкцију појединих улица у којима годинама ништа није рађено и где је асфалт у значајној мери дотрајао – рекао је Кнежевић, приликом обиласка радова у насељу Зелено поље, а које изводе радници предузећа „Војводинапут”. Кнежевић је додао да се финансијска средства обезбеђују из Фонда за капитална улагања Војводине и буџета града Зрењанина. Ради се о укупном износу од око 320 милиона динара. Пројектно-

техничка документација је у највећем обиму завршена, и по темпу прибављања дозвола одвијаће се и радови. До сада није била пракса да се са радовима почиње у јануару, али ћемо настојати да користимо све расположиве дане и повољне временске услове – истакао је Кнежевић. Председник Скупштине града Александар Мартон, који је такође обишао радове, оценио је да ће се завршетком овог обимног програма асфалтирања, Зрењанин наћи међу оним срединама у Србији које имају највећи проценат асфалтираних улица. - Грађани ове Месне заједнице најбоље знају колико су имали проблема због недостатка одговарајуће инфраструктуре. Сада се то у значајној мери поправља, а у крајњем случају, то је и цивилизацијска потреба свих Зрењанинаца. Становници улице 13. војвођанске бригаде веома су задовољни због асфалтирања, јер је њихово досадашње кретање у кишним и зимским временским условима било веома отежано, практично немогуће. Ово је врло значајан инфраструктуран подухват и доказ да је Зрењанин цивилизована средина, достојна 21. века – рекао је Мартон. Ж.Балабан

ponedeqak24.januar2011.

11

СОМБОРСКАРЕГИОНАЛНАПРИВРЕДНАКОМОРАДОБИЛАНОВОРУКОВОДСТВО

Оријентацијакаизвозу СОМБОР: Након бурних дешавања на прошлим седницама сомборске Регионалне привредне коморе, када је ова институција која „покрива“ привреду Сомбора, Куле, Оџака и Апатина на претпоследњој остала и без председника Божидара Роце, који је, услед размирица унутар РПК, поднео оставку, јавност Западнобачког округа је са нестрпљењем очекивала нову сесију организације које окупља привреднике. Мада је у кулоарима кружило неколико имена познатих привредника као потенцијалних нових председника РПК, иза којих је по правилу стајала наводна подршка одређених странака, на предлог новог Управног одбора, Скупштина РПК је већином гласова за прву међу једнакима изабрала пословну жену Татјану Маглић. Татјана Маглић је од 1990. године власница предузећа „Интермаг“ које се бави производњом, трговином у транзиту и трговином на велико, а настала је као подршка фирми „Мегапласт”, чији је власник њен супруг Драгомир. Маглићева је на чело Регионалне

ПредседницасомборскеРПКТатјана Маглић

привредне коморе стигла у изузетно тешком тренутку за ову институцију, оптерећену неспоразумима унутар администрације РПК изазваним неколиким кривичним пријавама сомборске полиције поднетим против донедавног председника Роце, али и секретара РПК Милорада Паскаша и шефа рачуноводства Мило-

рада Шаровића, у којима им се на терет стављају нерегуларности око наплате путних трошкова и других неправилности у пословању. Као и на претходним седницама и на овој је било приметно да је велики број привредника у Западнобачком округу изгубио поверење у Регионалну привредну комору, те због тога одбија да уче-

ЗА„ВРШАЧКЕВИНОГРАДЕ”НЕМАКУПЦА

Желе поддржавнукапу ВРШАЦ: У прошлој години запослени унајвећој виноградарској фирми у јужном Банату и шире „Вршачки виногради“ трудили су се да спасу фирму и да се процес производње и у тешким приликама обави са задовољавајућим резултатима. Прошлу бербу су пратили лоше временске прилике, али запослени су успели да се изборе са недаћама. -Пад продаје наших производа био је неминован, јер је увоз вина велик, а куповна моћ потрошача мала. Иако нас је криза потресла, успели смо да одржимо производњу и извеземо четвртину производње - каже директор Саша Вучковић. Прошле године Министарство економије је одлучило је да се „Вршачки виногради“ поново приватизују, иако после једног поступка то није успело. Именован је приватизациони саветник, припремљена је документација, а заинтересовани инвеститори су долазили да виде шта им се на обронцима Вршачких планина нуди. -Обилазили су нас пословни људи из Русије, Мађарске, Аустрије, Италије, Француске, Шпаније, САД, али нико се није одлучио да купи предузеће – каже Вучковић. Чини се да је чињеница да су „Виногради“ са највећим површинама под виновом лозом и обимом производње грожђа и вина у региоу, утцала на могуће купце да се Директор Саша Вучковић

Засади винограда

тешко одлуче на овак крупан залогај. Како би се лакше савладали проблеми око дугова, представници „Вршачких винограда“ су прошлог новембра почели процес рестуктуирања. Са представницима општинских власти, предложили су држави да буду у њеном власништву и да се уз њену помоћ обави докапитализација фирме. Иначе ова фирма послује као акционарско друштво од 1998. године. Агенција за приватизацију поништила је уговор о купопродаји априла 2009. године и од тада руководство предузећа, у заједници са Општином, бори се за њен опстанак. Р.Јовановић

ДЕВЕТДЕЦЕНИЈААУТО-МОТОКЛУБA „БАЧКАПАЛАНКА“

Помоћнапуту24сатанадан БАЧКА ПАЛАНКА: Међу најстарије клубове, друштва, предузећа и удружења грађана у Бачкој Паланци спада Ауто-мото друштво „Бачка Паланка“ које је основано још 1921. године. Мењана су имена, али и поред криза, ратова и транзиције, Ауто-мото клуб је опстао, па данас запошљава 24 радника и готово да нема власника аутомобила, а овде се процењује да их има око 13.000, који некада нису затражили и добили неку од услуга које пружа Клуб. - Поред ауто-школе, која организује обуку за све категорије од моторића, преко аутомобила, трактора, аутобуса и камиона, имамо и сопствени сервис за поправку возила, а на три места, два у Бачкој Паланци и једном у Пивницама, обављамо технички преглед возила

– каже директор Ранко Боровница. – Посебно је важно да имамо и Службу 987 помоћ на путу и информације, а једино код нас она ради 24 сата, јер поред возила дежура и радник који живи у нашим просторијама. Око хиљаду Паланчана су наши чланови, а то су они који имају навику и плаћају чланарину од 600 до 2.600 динара годишње. Од висине чланарине зависи и степен услуга, а, примера ради, уколико вам се нешто догоди са возилом у Будви, платићете превоз преко 30.000 динара, а ако сте наш шлан са плаћеном чланарином та услуга биће бесплатна. Овде са поносом истичу да ова врста услуга не заостаје од услуга које возачи добијају у Немачкој. Наводе примере када су људи из АМК „Бачка Паланка“ пружили

РанкоБоровница

помоћ људима из Немачке, а њихова Служба се интересовала, па услуге вратила нашим људима који су имали пех у Немачкој. М.Суџум

ствује у њеном раду, па се слична атмосфера провлачила се и на седници Скупштине, приликом избора нове председнице Управног одбора РПК. Такво стање намерава да промени Татјана Маглић, која је у свом обраћању члановима Скупштине казала да је Регионална привредна комора до сада била попут цркве у коју се уђе и свуда влада мир и тишина. Према њеном мишљењу, Комора треба да учествује у развојним програмима, те су јој циљеви заштита и економичније коришћење производних и природних ресурса у региону, оријентација на повремену и сталну производњу за извоз и повећање спољнотрговинских биланса са садашњих 180 милиона евра на 350 милиона евра. Нова председница Регионалне привредне коморе намерава да институцију отвори према привредницима, редовно са стручним службама обилази предузећа и направи од РПК место које ће служити пре свега размени информација. М.Миљеновић

Полицaјци завештали органе КИКИНДА: У Полицдијској управи у Кикинди 55 радника потписало је донорске картице. Симболично предаја донорских картица приређена је на дан када се обележава 200 година од када је установљено Попечитељство унутрашњих дела у Србији и именован први попечитељ, то јест министар Јаков Ненадовић. Донорске картице полицајцима који су завештали своје органе, уручила је директорица Дома здравља др Јелица Калаба. Потенцијални донори су истакли да је у основи њиховог посла хумнаност, а да овим чином, којим ће можда спасти или продужити живот, само настављају своју хуманост. Полицијска управа Кикинда је, по резултатима, најбоља у Војводини и међу најбољима у Србији. Стога су, на свечаности у Београду, начелнику Полицијске управе Кикинда Драгану Јовићу и криминалистичком полицајцу Драгану Карастанковићу уручена специјална признања. А.Ђ.

Банатски зечеви за јагодинске коке НОВИ БЕЧЕЈ: По снегу и хланом времену, чланови Ловачког друштва „Нови Бечеј“ организовали су у суботу акцију хватања живих зечева. Акција, у којој је учествовало око 200 ловаца, организована је у делу ловишта Велики песак, на површини од око 700 хектара, где прошле годинме зец није изловљаван. С озиром на прошлу годину, која је била изузетно неповољна за развој зечева, у Ловачком друштву у Новом Бечеју задовољни су, јер је ухваћено 66 живих зечева. Ловци из Новог Бечја већ петнаест година сарађују и негују братске везе са ловцима Ловачког друштва „Јагодина“ из Јагодине, која, поред осталог, предвиђа и размену дивљачи. У овом случају, два удружења мењају живе примерке зеца за неколоко фазанских кока из матичног јата. Током протеклих година показало се да фазанске коке у природном леглу доприносе да фазана у нашем ловишту има довољно. Зец у ловишту у Јагодини, такође добродошао, јер је све мање ове врсте дивљачи - каже управник лова у Ловачком друштву у Новом Бечеју Ђорђе Јерковић. Ухваћени примерци зеца већ су испоручени ловцима из Јагодине, а фазанске коке ће стићи у ловиште новобечејског Ловачког друштва на пролеће. М.К.


12

ponedeqak24.januar2011.

crna hronika

dnevnik

STRAVI^NASAOBRA]AJKAUSUBOTICIODNELAITRE]I@IVOT

Voza~„pe`oa” podlegaopovredama Nikola V. (19) iz Subotice podlegao je ju~e povredama zadobijenim u saobra}ajnoj nesre} i i prem in uo u Op{ toj bolnici u Subotici. On je kolima Hitne pomo}i u subotu ujutro oko pola ~etiri dove`en na hitan prijem i, nakon ukazane pomo}i, preba~en na Odeqewereanimacije,gdesuse doktoriodprispe}aboriliza wegov `ivot. Da podsetimo, u no}iizme|upetkaisubotedo-

godila se stravi~na saobra}ajna nesre}a u kojoj su dva lica poginulanalicumesta,doksu lekarivodili24-~asovnuborbuzaNikolin`ivot,alijena krajuionpodlegaopovredama. UdessedogodiokodOkru`nog zatvorauSubotici,kadasuna licumestapoginuliStrahiwa M. (19) i sedamnaestogodi{wi L.V.izSubotice. Prema nezvani~nim informacijama, do nesre}e je do{lo

SLU^AJPURDAOTVORIOSTARERANE

Kakojepoginuo desetarGa~i} Mogu}nost da vlasti Bosne i Hercegovineizru~eSrbijiTihomiraPurdu,osumwi~enogzaratnizlo~in,probudilajeiskrunade u porodici desetara JNA Bobana Ga~i}a iz Obrenovca da }e, mo`da, napokon saznati za{to je ikakoizgubio`ivotnavukovarskomrati{tu1991.godine. „Tojenagove{tajdabismouneko skorije vreme mogli saznati istinu za kojom tragamo gotovo

DesetarBobanGa~i}

dve decenije”, izjavila je Tanjugu BobanovasestraSawaSamarxi}. Svesna da predstoje dani mu~nog i{~ekivawa odluke vlasti u Sarajevu, ona je, ipak, naglasila da jeporodica,poslesvihovihgodina, prvi put osetila izvesno olak{awe kada je srpsko Ministarstvo pravde zatra`ilo izru~ewePurde. „Zadovoqnismozbogtoga,ali pitamose{taseiza{to~ekalo dosada?”-zapitalajeona,podsetiv{idajeistragapokrenuta26. oktobra1992,apoternicaraspisana 2007. godine, po kojoj niko nije postupao do 5. januara 2011. kadajePurdauhap{enpriulasku u BiH. Ona je napomenula da je wenaporodica,averujeimnogeu sli~noj situaciji, tu`na i razo- ~arana{tojezahtevizSrbijeza izru~ewe Purde upu}en sticajem okolnosti,tekpo{tojeHrvatska odbiladatou~ini,i{toporodiceo{te}enihnikonijenipitao {tamisleotome. „Boli nas {to Hrvati ustaju slo`nouodbranusvojihbraniteqai{toispadadajemojbrat,i ne samo on, ve} i drugi vojnici,

biotamonekiagresor”,ka`eSawaipodse}a:„Mojbratnijeoti{aoutu|uzemquislu`iookupatorskuvojsku.Bilajetozajedni~kadr`avaijedinalegalnaarmijaukojujeoti{aosa19godinana redovnoslu`ewevojnogroka.Bobannijepokupqensaulice,niti dobrovoqnooti{aourat,akada jeubijen,nikoizdr`avnihivojnih organa nije nikada do{ao da nam zvani~no pru`i bilo kakvu informaciju”, ispri~ala je Samarxi}eva. Ta~nomesecdanapo{tojeupu}ennarati{te,porodicavojnika Ga~i}a je dobila sa VMA obave{tewe da je poginuo, navodno, zbogprostrelneranegrudnogko{a.Prviputjeprilikomsu|ewa SlobodanuMilo{evi}u2003.~ulisudaseBobanovoimepomiwe uistraziprotivhrvatskihlekara, biv{e predsednice Kriznog {taba i direktorke vukovarske bolniceVesneBosanac ihirurga Juraja Najavre zbog ne~ove~nog postupawa prema rawenim srpskim vojnicima i bolesnicima. Me|u rawenima je bio i vojnik Ga~i},kojijekasnijeumrouvukovarskoj bolnici, a porodica je tek 10. januara 2011. iz  Tanjug ovogtekstasaznaladasestradawewihovogsinavezujeizaslu~aj Purda. „Svedok  Mladen Ivankovi}, hirurgutojbolnici,izjaviojeda je moj brat preminuo prilikom amputacije noge zbog gasne gangrene”, kazala je Samarxi}eva, a to je velika razlika u odnosu na prostrelnuranugrudnogko{akakopi{euobave{tewuvojnihorgana”. Niposleskoro20godinaporodica Ga~i} nije uspela da sazna {tasestvarnodogodilo.„Prema dosada{wim podacima i mogu}oj rekonstrukcijidoga|aja,mojbrat je verovatno preminuo u vukvarskoj bolnici, mo`da, izme|u 9. i 10. novembra 1991. i to zato {to munijenavremeukazanaadekvatnalekarskapomo}”,kazalajeona. „Nadamoseda}eseusada,po{to jepokrenutslu~ajPurda,ozbiqnijepostupatipotakvimpredmetimaida}ese,mo`da,jednogdana saznati sudbina i Sla|ana Peji~i}a,BojanaAleksi}a,Sevdaila Sevdalija i ostalih vojnika iz iste kasarne koji su na rati{tu bilisamojimbratom”,zakqu~ila jesestradesetaraBobanaGa~i}a.

UHAP[ENSLU@BENIKFONDAPIOULESKOVCU

Zaparela`irao invalidnine

Slu`beniciDirekcijepolicijeiPolicijskeupraveuLeskovcuuhapsilisustru~nogsaradanikauleskova~kojfilijaliFonda zapenzijskoiinvalidskogosigurawaPetraS. (59)zbogsumweda jevi{eputaprimiomitokakobiLeskov~animaomogu}iodobijaweinvalidskepenzije.PetarS.biojestru~nisaradniknaposlovimave{ta~ewapriprvostepenojinvalidskojkomisijiPIO. Usaop{tewutimpovodomsenavodidajePetarS.uhpa{en21. januarauve~erwim~asovima,neposrednopo{tojeodD.P. izLeskovcaprimio4.000evrakakobimuomogu}ioostvarivaweprava nainvalidskupenziju.Tomprilikomkodslu`benikaPIOjeprona|enoidodatnih3.000evrakojejene{toranijeuzeoodD.S. iz Vlasotinca,kakobiiwemuomogu}iosticaweinvalidskepenzije. Prilikompretresastanauhap{enog,policijajeprona{lafotokopijeli~nihkartiimedicinskudokumentacijunaimevi{eosoba,uzeteizdosijeaFonda,{to}ebitipredmetdaqegoperativnog radapolicijeuciquotkrivawaidokazivawadrugiheventualnih krivi~nihdelaovogslu`benika,ali}eposlu`itiikaoprovera radaiposlovawasamefilijalePIOuLeskovcu.

kada je voza~ „pe`oa” Nikola V, usled  neprilago|ene brzine,izgubiokontrolunadautomobilomiispaoizwega,avozilo u kome su ostali StrahiwaM.imaloletniL.V.jeudarilo u drvo kod zgrade Okru`nog zatvora. U tom momentu nailazidrugiautomobilukome su se nalazi prijateqi povre|enih.Upoku{ajudaizbegne Nikolino telo na putu, i voza~ drugog automobila gubi

kontrolu nad vozilom koje se prevrnulo na krov i tako zau- staviloubliziniHotela“Patrija”.Zasadaseneznakoliko je bilo momaka u tom drugom automobilu ali su, na svu sre}u, svi zadobili samo lak{e telesnepovrede. Strahiwa M. }e biti sahrawendanasu12~asovaaL.V.u 13.30,naPravoslavnomgrobqu uDudovoj{umi. A.A.

Mestonesre}ekojajeodnelatrimlada`ivota

^URU@ANIOGOR^ENIRAZBOJNI[TVIMAKOJAUWIHOVOMMESTUPOPRIMAJUOBLIK ORGANIZOVANOGKRIMINALA

Kukaimotikaprotiv bahatihnasilnika Vi{eod500^uru`ana,uzpodr{kuponekogkom{ijeizsusednog@abqa,seovogvikendaokupiloucentruseladaizrazisvoj, zasad miran, protest zbog u~estalih neka`wenih razbojni{tavaikra|a,kojesuposledwih meseci u ovom selu poprimile oblik epidemije. Zbog po wima sadave}alarmantnekriminalne situacije u ^urugu, `iteqi su sastavili peticiju sa preko 2.000potpisakoju}eproslediti svim nadle`nim institucijama. PeticijomsezahtevaodMUP-a daseu^uruguformiraodeqewe policijesastalnimde`urstvom, kakobiseosiguralabezbednost me{tanaiwihovedece,tewihove imovine, dok se od tu`ila{tvatra`idaubudu}estro`ije kvalifikuje sva po~iwena krivi~na dela u ovom mestu i da se nagomilani predmeti {to hitnije re{avaju. Istovremeno se odsudovazahtevadaovakvadela najstro`e ka`wavaju za primer i da se po~inioci na izdr`avawe kazni upu}uju po hitnom po-

stupku,dokseodop{tinetra`i ve}eanga`ovawenabezbednosti svojih gra|ana, kroz aktivne kontaktesanadle`niminstitucijama kako bi ovi zahtevi {to prebiliispuweni. Situacija u ^urugu je kulminiralakadasunabo`i}nove~e nasred ulice i, kako me{tani tvrde,bezikakvogpovodapretu~eniAleksaMili~evi} iwegov gost Erik, ina~e holandski dr`avqanin.Premaiskazimao~evidaca,izjedneodku}ajeistr~ao~ovekkojijeAleksipretio bombom, dok su drugi na Erika

nasrnuli {ipkama. Kada su shvatili da je stranac, istim {ipkama su prebili i Aleksu Mili~evi}a i kasnije su Urgentnom centru Vojvodine obojici konstatovane brojne povrede.Zatovremesu kra|e`ivineizdvori{ta, mesa iz pu{nica i stoke iz {tala, ~esto i pred prisutnimdoma}inima, uz pretwu oru`jem, postale uobi~ajena stvar u ^urugu. Kradu se i poqoprivredniproizvodiima{ine sa poqa, a me{tane naro~ito zabriwava sve u~estalije presretawe wihove dece na povratkuiz{koleiotimawepara uzpretwuno`evima. - Pitamo se ko je slede}i! Razlogna{imneda}amajevelikapopustqivostinebrigasvih nivoavlastizaimovinui`ivote svojih gra|ana, a posebnom krivimo tu`ila{tvo i sudstvo kao naju`e grlo celog lanca institucija. Zna se ko sve ovo radi i mnogiodwihimajunadesetinekrivi~nihprijava a ne procesuiraju se, ve} ihobi~noosu|ujunauslovnekazneiponekiodwih imaju ve} i trostruke uslovne kazne?! Nadle`ne slu`be ne reaguju i ovojebiojedinina~inda se izvr{i pritisak da se ne{to hitno preduzme, jer se, u protivnom, u dogledno vreme mogu o~ekivati jo{ve}iproblemi,pa~aki`rtveakoovakvasituacijapotraje–rekaojeza„Dnevnik“jedan od organizatora protesta MiloradRadnov. Jasno aludiraju}i na aktuelnu Dekadu Roma, on je poru~io okupqenima da je krajwe vreme da se proglasi „dekada pravde“. Naime,iakosuseorganizatori trudilidatonijednogtrenutka nepomenudirektno,izrazgovora sa okupqenim me{tanima je brzopostalojasnodazave}inu od navedenih prestupa (oko 80

odsto),kojiu^urugupoprimaju obrise organizovanog kriminala,krivepojedinepredstavnike lokalne romske zajednice koja, uglavnom, naseqava obode naseqa.Pritomsu,prematvrdwama seqana, zbog ukupne situacije gotovo unapred amnestirani za sve{tou~ine.Onikojitrebaju

rada,anamadaza{titiono{to smo svojim radom stekli. Kriminalcimorajudaodgovaraju! Prema re~ima jednog od retkih Roma na protestu, koji iz straha za bezbednost svoje dece nije `eleo da se predstavi, nasiqauselujesvimaprekoglave a „sprovode ga i crni i beli“,

Op{tina~ini{tamo`e Me{taniveomakivnizboginferiornostilokalnesamouprave,alipredsednikOp{tine@abaqBrankoStaji} tonegira. -LokalnasamoupravajeprenedequdanaimalasastanakSavetazabezbednostipreduzelismosvemogu}emeredaosiguramo bezbednostgra|ananateritorijiop{tine–istakaojeStaji}.– Razgovaralismosana~elnikomPUuNovomSaduidobiliuveravawada}eseprotivpo~inilacaovihkrivi~nihiprekr{ajnihdelau^urugupreduzimatisvemerepropisanezakonom. Naskupsupozvaniikomandir`abaqskepolicijskestanice Sa{aSiv~evi},predsednicaMZ„^urug“DragicaDragin,teDu{anRadul izKancelarijezainkluzijuRoma,alisenikoodwih nijeodazvaopozivudaseobratiokupqenimgra|anima. nepreduzimajudovoqnoa^uru`anisuumorniodritmaukome dawuradeano}u~uvajuono{to su radom stekli i, kako ka`e penzionisanovojnoliceStanislavSavi},„nekome}epreili kasnijepastimraknao~iiuze}epravduusvojeruke,pa}eposlenedu`annarobiju“. -Zasvejekrivadr`ava–ukazujepenzionerJovanDolovac.– Kradumenamleku,kradumena sviwama i onda sad jo{ i ovo! Tiqudisuve}inomsirotiwai kradupresvegazato{tonemaju {tadajedu,nitiod~egada`ivealijeovadr`avadu`nadaim omogu}idaradei`iveodsvog

mada i sam priznaje da je obest pojedinih wegovih sunarodnika prevr{ilasvakumeru. - Oni se ne tuku rukama, ve} {ipkama, vilama i no`evima i uskoro bi nam se moglo desiti ne{tojo{gore–pri~aovajzabrinutiotactrojedece.-Treba li neko da bude ubijen da bi se ne{topreduzelo?!Svakokopo~ini zlo~in treba da odgovora, bilodajeRomiliSrbiniovde jemoraodanamseobrati~ovek zadu`en za inkluziju Roma, da staneizapo{tenihRomaiosudionekojipraveprobleme. A.Grube{a Foto: F.Baki}

DrZarubica`eliuslovnuslobodu DoktorMilanZarubica izBeograda,kojije izdr`aopunihosamodukupno11godinazatvorskekazne,nakojujeosu|enpooptu`bizailegalnuproizvodwusinteti~kedroge udrugojpolovini2002.godine,podneojenadle`nomsudu molbu za dobijawe uslovnog otpusta, saznaje „Dnevnik“.Tojedrugamolbazauslovniotpust drZarubice,kojisenalaziusremskomitrova~komzatvoru,apodneojujenakon{tomujeprvu molbusudodbiounovembrupro{legodine. Poinformacijamana{eglista,drZarubicajenaizdr`avawukazne,uzvladawekojese smatraprimernim,agilaniupisawupodnesakauvezisazakonompropisanommogu}nosti da osu|eni posle izdr`ane dve tre}ine kazne podnese molbu za odobravawe uslovnog otpusta. Pravnici obja{wavaju da, re{avaju}i o takvojmolbi,nadle`nisudcenidalijeuod-

nosunapodnosioca-osu|enogupotpunostiostvarenasvrhakazne-generalnaiindividualna prevencija, resocijalizacija i „prevaspitawe“,tojestono{tosepodrazumevapodzakonskom definicijom „op{te svrhe propisivawa iizricawakrivi~nihsankcija“. Zarubicinbranilac,advokatMilanZindovi} ka`edaodsvogbrawenikaimasaznawai informacijedajemolbazauslovniotpustkojujeonpodneosredinompro{legodine,odbijena, te da je wegov klijent zato podneo novu molbu.Istovremeno,advokatZindovi}nagla{avadajezawegovogbrawenikaod„zavodaza sankcijedatopozitivnomi{qeweusmislugeneralneiindividualneprevencije,kaoiresocijalizacije,dajekaznapostigla`eqeniefekat, te pozitivno mi{qewe o vladawu tokom izdr`avawakazne“.

- Naravno, kona~nu re~ o tome daju sudije. Pogledaosamre{eweukojemjeodbijenaprethodnamolbajersudcenidanavodnonisuispuweniuslovizaodobravawetakozvanoguslovnogotpusta.Me|utim,sudjesamorekaoujednoj re~enicidanisuispuweniuslovibezikakvog obrazlo`ewa-ka`eadvokatZindovi}. Prvostepenom presudom iz 2005. godine, dr Zarubicajeprogla{enkrivimpooptu`bi daje„odsredine2002.dohap{ewa4.februara 2003.godine,proizveovi{eod31milionatableta droge amfetamin u nekoliko ilegalnih laboratorija u okolini Beograda, kao i da je droguprodavaokupcimauzemqamadalekogistoka“.DrZarubica je negirao optu`buzaproizvodwudroge,tvrde}idajesprovodioistra`iva~ku„pilot-proizvodwu”novogleka„aneksan”zapoboq{awekoncentracije. J.J.


tema

dnevnik

ponedeqak24.januar2011.

13

„ D N E V N I K ”  I S T R A @ U J E :  TELEFONSKEISMSPREVAREZARAZESTANOVNIKESRBIJE^E[]ENEGOGRIP

Nigerijskeigre JednaodposledwihSMS porukazalakoverne uSrbijijeglasila:„YOU HAVE WON 550.000 BRITISH POUNDS ON THE ONGOING NOKIA PROMO: TO FILE YOUR CLAM E-MAIL: claims@nokiapromo.co.cc AND CALL +447700032362. Naravno,jedinirezultatpozivabiojedrasti~noumawenkreditanara~unuinatzv.nigerijskojprevariprofitsemeriomilionimaevra. U posledwe vreme vrebaju i i-mejlovi koji internet korisnike obave{tavaju da je wima bliskaosobauinostranstvuunevoqiidajoj hitno trebna pozajmica. Retka je porodica u Srbiji koja nema nekoga u pe~albi ali je pora`avaju}etodabezobzira{toui-mejluni-

je prec iz ir an o koj a je to bliska osoba pala u nemilostsre}e,mnoginaslepo{aqu novac na propratni bankovnira~un.Dalismodobola naivni ili „samo” bezgrani~no humani?Svemasovnijijeiprevarantski i-mejl u kome pi{e da dobijatenasledstvoodnekakvogdalekogro|akaizinostranstvaionajko senatopolakomitreba„samo”prethodnodauplatinekolikostotinaevra naimetakse.Akadshvati{tajeuradioobi~nojeprekasno...

Ruskauteha Ako je za utehu, nismo ba{najnaivniji.SvakipetiRusbioje`rtvaprevareprekomobilnogitamosuteprevarepostale unos an pos ao, na komsegodi{weobrne vi{e od 160 milio n a dol ar a. U Evropi se tako|e de{avaju raznoraz ne „mob iln e prevare”, ali su one uglavnom pojedina~ne i ve}inomsepripisujuhakerima,doksuuRusi-

ji prerasle u pravi biznis. Prevaranti u Rusiji, koji u svojim „operacijama” koriste mobilni telefon, u prethodne dve godine su ozbiqnounapredilitehnologijusvojihakcija.Odslawaporukeodobijawuvrednenagrade, {to zahteva potvrdu vlasnika SMS porukom na odre|en broj, wihova domi{qatost je uznapredovaladoblokirawakompjuteravirusom,{tomo`edaseelimini{esamoistomtakvom SMS porukom, koja se papreno tarifira.Premamoskovskomdnevniku„Izvestija”,u posebno uspe{nim mesecima mobilni prevarantinaovajna~inzaradepopet-{estmilio- nadolara.

Naivnipla}ajuuke{u, nemo`enarateiodlo`eno plati tro{kove neke navodne premije.Naprotiv,uop{tenije za potcewivawe broj onih koji suspremnidasezadu`ekakobi dobiliobe}anu{arenula`u,a prevarantima je sasvim svejedno,samodanovackapqenawihovra~un.Samimtimovakvename{taqke uop{te ne targetiraju konkretno Srbiju, nego su hakerima zanimqive telekomunikacione kompanije sa nedovoqno jakom za{titom, odakle lako mogu skinuti dovoqno telefonskihbrojevazasvojuigru. S druge strane, mnogo toga se radi i potpuno nasumice, {to dodatno ote`ava poku{aj pra}ewa prevare i hvatawa prevaranata. Ina~e, prevare preko

novnonegdeisti}i,poputmornarskihporukauboci.Iobi~noistignejerjeceosvetskitelekomunikacioni sistem me|usobnouvezaninemogu}ejebiti potpuno za{ti}en, bilo zbog namernih propusta ili softverskihgre{aka.Svejedno,uvek se na|e ta mala rupa kroz koju pro|e „prqava voda”, koja lako iz inostranstva stigne i kod nas - ukazuje prof.Nikoli}. Na pitawe kako je mogu}e da se kod narodakojijetoliko puta iznovalaganiva-

KAKOSESVEPRODAJEMAGLA * Lan~ani SMS koji obe}ava kredit po{iqaocima * Doplata kredita „kumu koji se napio” oliko ta~no treba dabudenaivanilakomislen gra|anin Srbije koji, dobiv{ismsporukusaobave{tewem dajeosvojiopremijunalutriji Velike Britanije (a da nije ni igrao),hitronanavedenii-mejl {aqe broj svog skromnog bankovnog ra~una i upla}uje „simboli~ne” tro{kove transfera novcauiznosuodnekolikostotinaevra?!Poprili~no!Akoliko je takvih gra|ana Srbije? Jednakopoprili~no!Dalekood toga da smo samo mi magnet za sms, telefonske, i-mejl i sli~nesmicalice,oneodavnokolaju svetomimismotusamoomawe slepo crevo u globalnoj prevari. Me|utim, ~ovek bi pomisliodasuqudiovdeizvukliponeku pouku, pro{av{i u minulim decenijama kroz spektakularneobmanepoputzajmazaSrbiju, piramidalnih „{tedwi” kodgazdaJezdeiDafine,lan~anih biznisa u susednoj BiH, te

K

kojekakvih vidovitih Zorki, Kleopatri i Trgov~evi}a, ili „lekovitih” plo~ica... Na`alost,izgledadanisu. Prevare su razne i gotovo svakodnevno se javqaju nove a istovremeno sme{no sli~ne prethodnim,jednakoma{tovite koliko i providne i, zapravo, krajwe jednostavne i banalne. Qudskapsihaje~udnakonstrisanbai{tonekomenekapodmeta~inadelujebesmislenija,drugomizgledauverqivijaipotencijalnoberi}etnija.Pritomje, uz sva upozorewa, gotovo neverovatnodaseiovdemo`eprimenitistaranovinskafloskula, samo mal~ice izmewena u „nema novih prevara, ve} samo novihprevarenih”.Uigrivelikih brojeva, poneki naivko jednostavnomoradanasednea,verovali ili ne, ima i onih koji nasedaju vi{e puta na sli~ne fore... -Kreatoritihprevaraiatakujunanaivneiwihovara~uni-

ca je takva da ako svaki deseti ilipedesetiupadneuzamkukoja im je postavqena, oni su na dobitku jer ne gube gotovo ni{ta.Naravno,semakoihuhvate ali shvatawe tog tehnolo{kog kriminala jo{ nije dostiglo dovoqno visok nivo i, samim tim,wihovriziknije preveliki a potencijalna dobit itekako jeste - rekao je za „Dnevnik” sociologkriminolog prof. ZlatkoNikoli}. Sem retkih ovde osmi{qenih, ozbiqnovelikihsajberprevara,ve}inawihzapo~iwe negde u inostranstvu i one koji ihpokre}uusu{tini nineinteresujekosu igdesuwihove`rtve,nitiwihova dru{tvena pozicija. Pogre{no je misliti da potencijalna`rtvamoradabudeimu}nadabimoglabezproblemada

za{to mu kum SMS {aqe sa nepoznatog broja telefona i za{to, kad ve} ima ne~iji mobilni u rukama, sam ne zove taksi... Sit ni pre va ran ti su brzo uo~ili i mogu}nosti programa sa striptizom koji se u sitne sate vrte na pojedinim lokalnim televizijama i gde se istovremeno sms ugovara seksa na brzaka. Mnogi su se opekli na {tos da im neko ko se predstavqa kao, recimo, razuzdana plavu{a koja prethodno tra`i

da joj se upla ti ne koli ko stotina (pa i vi{e) dinara kredita, pre nego {to zapo~ne erotsku igru. Naravno, nakon uplate dogovorene sume vam se vi{e ne javqa i vrlo je verovatno da je ona zapravo on...

Sumwivipropu{tenipozivi MUP Srbije je nedavno upozorio sve korisnike mobilnih da ne odgovaraju na propu{tene pozive s nepoznatih brojeva, ve} ih odmah obri{u, jer mogu postati `rtve kriminalaca i napraviti velike ra~une. Ako na mobilnom primete propu{ten poziv sa brojeva koji po~iwu sa +39, +390, +391, + 392, +393 ili +394

* SMS igre na sre}u / najni`a jedinstvena licitacijska ponuda * Poruka da je bliskoj osobi u inostranstvu hitno potreban novac za operaciju * Propu{ten poziv sa inostranog broja, ~ije pozivawe stvara enormne ra~une

nasumi~nih SMS poruka se u svetu nazivaju „smi{ing” („fi{ing”prekosms-a). -Onira~unajunatoda}ene{to{topusti{nizvodunemi-

ran na najrazli~itije mogu}e na~inenijerazvionekakavodbrambeni mehanizam koji bih gra|aneu~iniomakarmalomawelakomislenimaupotraziza brzomzaradomkoja(ne)padasa neba, Nikoli} napomiwe da, uprkossvemu,vi{evolitakav narodkojinijeizgubiodu{ui ho}e da veruje, pa makar i na sopstvenu{tetu. Kakoseza{tititiodprevaranataverovatnojepitawekoje}euvekostatibezodgovora. Pouzdaneza{titenemai~ovek koji se na|e u sumwivoj situa- cijise,presvega,moraosloniti na sopstveni zdrav razum i makar malo ukqu~iti mozak

Iskqu~iblutut, ukqu~imozak

Kume,napiosamse Jedna od uobi~ajenih sitnih SMS prevara je poruka tipa: „Kume, napio sam se i ne mogu da vozim. Uplati mi kredit da pozovem taksi”. A u Srbiji kum nije dugme... SMS je jeftin i autor ovakve poruke uglavnom je {aqe na bar nekoliko desetina brojeva, ne mare}i jesu li vlasnici telefona odrasli ili deca, mu{karci ili `ene, znaju}i da je na dobitku ~ak i ako nasedne samo jedan. A neko uvek nasedne! Pritom naivnom „kumu” nije palo na pamet da se prethodno zapita

* 0900 brojevi navodnih humanitarnih organizacija

prenego{toishitrenomreakcijomizgubinovackogaionako nemadovoqno. -Jednostavno,~ovekmorada se zamisli za{to bi ba{ wega zvao iz inostranstva, kakav je topropu{tenpozivkadatelefon nije ni zazvonio i sa kakvogbrojatajpozivuop{tedolazi. Uostalom, ako nekome zaistatrebatezva}evasponovo! Ali tu onda nastupa na{a kultura i nau~ena odgovornost, oli~ena u stavu „Zvao je ~ovek i nema smisla da zove ponovo...”. To je ne{to {tonikakvimsavetima ne mo`e da se promeni iprostoseradipoose}aju... - upozorava profesorNikoli}. Tako|e, u Srbiji su vrlo uspe{nebileprevaresa0900... brojevima. Dodu{e, nisu uvek bileba{potpuneprevare,ve} papreno skupe hotlajn i sli~netelefonskeusluge.Ali,neretkosutibrojevizloupotrebqavani za tobo`we prikupqawe humanitarne pomo}i, le~ewauinostranstvuidruge obmane. Princip je slede}i. Kodprovajderase,sla`nohumanimrazlogomibeznaro~ite provere, zakupi neki 0900 broj, uz malo ulagawa u ogla{avawe po medijima, mehanizam se pokre}e, qudi po~iwu da zovu, a prihod od poziva se sliva na ra~un prevaranta. Operateriposleperurukejer samo iznajmquju brojeve i ne bave se uslugama koje obe}ava zakupac. Sre}om po prevarante a nesre}omponas,~uvenare~enica koja se pripisuje vlasniku najve}eg cirkusa na svetu i najve}em prodavcu atrakcija i opsenamodernogdobaP.T.Barnamu, se i ovde odli~no primewuje „Svakog minuta se rodi jedna naiv~ina”...

ne treba da ih zovu, jer verovatno ne}e mo}i da prekinu poziv i napravi}e ogroman tro{ak na ra~unu. Jedan od prevarenih gra|ana izgubio oko 2.000 evra, odgovaraju}i na propu{ten poziv sa navedenih brojeva. Sve ~e{}e gazda mobilnog dobije poruku da je imao propu{ten poziv, a telefon nije ni zvonio.

Opasnostvrebaiodnesmotrenogkori{}ewa sistemazabe`i~niprenospodatakaumobilnim telefonima, poznatijeg kao blutut. Preporu~qivojeiskqu~itigakadnijeufunkciji,nesamozbog{tedwebaterijei{tosumnoginoviji telefoni fabri~ki pode{eni da to sami rade. Naime, blutut omogu}uje kontakt s drugimmobilnimtelefonima,aliiprijem neproverenihsadr`ajasdrugihtelefonakojimogunaneti{tetukorisnicima,ba{kaoi,kada se ima posla sa malo ve{tijim hakerom, preuzimawesadr`ajastelefonabez znawawegovogvlasnika. Problemje{tokodnas mnogo qudi ne iskqu~uje blututitakoomogu}avada se neko prikqu~i na wihovtelefon,odnosnouparidvaure|ajaiskinepodatke.Akakonijeretkodaqudiumobilnimdr`e brojevebankovnihra~unaikreditnihkartica,dr`aweukqu~enogblututaikadavamnijepotreban mo`edabudeveomaopasnanesmotrenost.

Pouzdane za{tite od telefonskih i sms prevaranemaalinijenaodmetumestoishitrenereakcije,nakondobijawasumwiveporukebarmalo ukqu~i zdrav razum, pre nego {to se nasedne. Jednaodsitnijihsmssmicalicakojesukru`ile Srbijom doslovno glasi: „Po{aqiovona10brojeva i dobi}e{ 200 dinara kredita! Mts i telenor povod 81. Godi{wice jat-a. pozdrav”.Onajkojeovoosmisliozapravoni{tanedobijaaliga,o~igledno,zabavqa pomisao da qudi posle daqe lan~anoprosle|ujuovakavsms iuludobacajupare,pamakarisitne,iakomuseovakav sms na kraju i vrati zna da je „{ala” uspela. A samo treba malo ukqu~itimozakirazmislitidalibiiole ozbiqan operater napisao Telenor i JAT malim slovima i poruku zavr{io sa „pozdrav”...

AleksaGrube{a


14

dRU[TvO

ponedeqak24.januar2011.

dnevnik

MISTERIJAINAKONDEcENIJEODOBARAWA„NEVIDQIVOG”F-117AKODBU\ANOVAcA

Srbija (ni)je zaslu`na za kineski „stelt” Kina je svoj borbeni avion Seqaci su kao suvenire sku"stelt", koji su zvani~nici u pqali delove aviona, od kojih Pentagonu nedavno prikazasu neki bili veli~ine maweg li, verovatno napravila poautomobila. mo}u saznawa do kojih je do- U to vreme, prema na{im {la na osnovu delova ameri~obave{tajnim podacima, kinekog "nevidqivog" aviona Fski agen ti su i{li po toj 117, oborenog iznad Srbije za obla sti i ku po va li de lo ve vre me NA TO bom bar do va wa aviona od lokalnih poqopri1999. go di ne, ja vi la je ju ~e vrednika - izjavio je {ef hragencija AP. Balkanski vojni vatskog general{taba tokom zvani~nici i drugi stru~waNATO bombardovawa Srbije ci rekli su toj agenciji da je ad mi ral Dav or Dom az et-Lovrlo verovatno da su Kinezi {o.t us pe li da na pra ve taj avion visoke tehnologije na osnovu analize delova obo re ne ame ri~ ke le te lice koje su kupovali od srpskih seqaka sa podru~ja Bu |a no va ca, gde je "stelt" oboren 27. marta 1999. Novi kineski borbeni avion "~engdu" J-20, koga je veoma te{ko detektovati na radaru, a koji bi mogao ozbiqno da ugrozi ameri~ku dominaci ju u do me nu va zdu ho plov ne in du stri je, imao Novikineski„nevidqivi” je prvi let 11. januara. Ameri~ki F-117 "najthok" je - Verujemo da su Kinezi isprvi "stelt" borbeni avion na koristili te materijale da bi svetu, a letelica koja je obore- stekli uvid u tajnu stelt tehna tokom NATO bombardovawa nologiju i onda ih napravili Srbije, prvi je avion takve vr- rekao je Domazet-Lo{o u teleste koji je ikada pogo|en. Penfonskom intervjuu za AP. tagon veruje da je za obarawe Jedan neimenovani vojni zva"nevidqivog" avion zaslu`na ni~nik Srbije potvrdio je da kombinacija dobre taktike i su delove olupine aviona uzeli ~iste sre}e. Pilot se tom pri- kolekcionari suvenira i da su likom katapultirao i spasao, a neki od wih zavr{ili "u rukaolupine letelice su se rasule ma stranih vojnih ata{ea". po {irokom podru~ju poqoDelovi oborenog aviona Fprivrednih dobara. 117 nalaze se i u beogradskom

zASLU@UJULIIPROSVETARI NAcIONALNEPENzIJE

Umesto priznawa, izbacuju ih iz stanova Spisak sa dobitnicima nacionalnih penzija za ovu godinu, na kome se izme|u ostalih nalaze peva~i Miroslav Ili} i MerimaWegomir, uzburkao je duhove u ovda{wem dru{tvu. Mnogi smatraju da bi, pre Ili}a i Wegomirove, prosvetni radnici trebalo da dobiju nacionalne penzije jer se bave izuzetno zahtevnim i plemenitim poslom. Me|u zagovornicima te ideje je i u~iteq u penziji DejanBo{wak iz Zrewanina, autor kwige “Tamo – amo po Banatu” u kojoj je sakupio narodne umotvorine i anegdote iz `ivota banatskih sela.

Nastavnici otkrivali talente U prilog svojoj tvrdwi da su i prosvetari zaslu`ili nacionalne penzije, Bo{wak isti~e da ve}ina umetnika, kad pri~aju o svojim prvim koracima, spomiwu u~iteqa. ^esto govore da je upravo on u wima otkrio talenat i usmerio ih da ga razvijaju. - Pre nekoliko godina veoma dobro organizovano Udru`ewe dramskih umetnika Srbije uspelo je da se nametne dru{tvu u za{titi svojih ~lanova kako bi im bile dodeqene takozvane nacionalne penzije. Par godina kasnije ona je po~ela da se dodequje i drugim poslenicima iz oblasti kulture. Nemam ni{ta protiv ovakvih penzija, ali mi nije poznato da li postoje neki dr`avni normativi koji utvr|uju uslove za wihovo dodeqivawe. Dramski, a i drugi umetnici, zahvaquju}i tome {to se uvek nalaze pred o~ima javnosti, imaju prednost u odnosu na ostala zanimawa. Tu, prvenstveno, mislim na prosvetne a i ostale radnike koji su u velikoj

meri doprineli razvoju i ugledu na{eg dru{tva – smatra Bo{wak. Kao primer navodi prosvetare koji su u toku planske raspodele kadrova odlazili na rad u brdske i planinske zabiti tada{we FNRJ. Radili su sa sto i vi{e u~enika u toku dana, pored toga vodili analfabetske te~ajeve, organizovali razne kurseve, gradili nove {kole, domove kulture, uvodili elektri~nu struju... Celokupnim svojim delovawem izmenili su na~in `ivota qudi u mnogim krajevima na{e zemqe. - Radio Beograd je o wima imao jednu lepu emisiju koja se zvala ''Najdra`i u~iteq''. Mislim da je iza te emisije stajala Kulturno - prosvetna zajednica Srbije. Slu{ao sam te emisije, pri~e o tim qudima. “Qudi junaci, qudi gromade”. A {ta su dobili odlaskom u penziju? Izbacivani su iz {kolskih stanova! Koliko je samo takvih primera bilo – kazuje Dejan Bo{wak i dodaje da su oni zaslu`ili nacionalnu penziju. U Vojvodini je za prosvetne radnike, koji su postigli izuzetne rezultate u vaspitno - obrazovnoj delatnoti i van{kolskim aktivnostima, postojala nagrada ''Partizanski u~iteq'', u ~ast mnogih nastavnika koji su u Sremu, u te{kim ratnim uslovima, u~ili decu. Sa dolaskom nove vlasti nagrada je dobila novo ime – ''\or|e Nato{evi}''. - Predlaga~i za ovu nagradu bile su dru{tveno - politi~ke organizacije, naj~e{}e qudi iz struke - Prosvetno-pedago{ki zavodi, koji su pratili rad prosvetnih radnika. Selekcija je bila veoma stroga i mali je broj dobitnika ovih nagrada. Koje su sve aktivnosti vodili ovi prosvetni radnici u mestima gde su radili i koje su sve uspehe postizali u ovim aktivnostima, daleko bi me to odvelo da nabrajam, pa zavr{avam – i dobitnici ove nagrade zaslu`ili su nacionalnu penziju – napomiwe Bo{wak. @.Balaban

Muzeju vazduhoplovstva, a zamenik direktora tog muzeja Zoran Mili}evi} ne zna {ta se desilo sa ostatkom letelice. - Mnoge delegacije su nas ranije pose}ivale, ukqu~uju}i Kineze, Ruse i Americkance, ali niko nije pokazao interesovawe da uzme bilo koji deo aviona - izjavio je Mili}evi}. Zapadne diplomate su tvrdile da je Kina u vreme bombar do va wa SR Ju go sla vi je

imala obave{tajnu ispostavu u svojoj ambasadi u Beogradu, koja je tokom bombardovawa gre {kom bi la me ta na pa da snaga NATO, u kojem su poginule tri osobe, podsetio je AP. Potpisnik ovih redova zajedno s fotoreporterom Jaroslav om Pap om, su tra dan po obarawu letelice bio je jedan od ret kih sre} ni ka ko ji su stigli do ostataka oborenog stelta. Kqu~nih delova ve}

tog nedeqnog prepodneva nije bilo, a vojska je obezbe|ivala rejon. Kada je uvi|aj zavr{en, pohrlili su, pre svega, me{tani i razvla~ili ono {to je preostalo. Neki Romi iz Bu|anovaca su kasnije te delove prodavali kao sekundarne sirovine. Novinar nedeqnika "Vreme" i jedan od vrsnih poznavalaca posebno vojne avijacije Igor Salinger za "Dnevnik" je ju~e izjavio da, prema wegovim saznawima, za 11 godina nije bilo nikakve re le vat ne in for ma ci je da su delovi oborenog F117A preneti u inostranstvu, osim deli}a koji su se sa certifikatom prodavali u Muzeju vazduhoplovstva. - Bilo je pretpostavki, u trenutku kada je F-117A broj 806 oboren, da je ne{to prosle|eno Rusiji i Kini. Istovremeno, bile su i razne pri~e o tome zbog ~ega Amerikanci nisu bombardovali mesto pada svog stelta. Jedna od teorija, koja mi se ~ini i najrelnijom, je i da to nisu u~ini zbog toga {to je u pitawu zastarela tehnologija koja je razvijana {ezdesetih i sedamdesetih godina pro{log veka, a svoju primenu je na{la po~etkom osamdesetih godina i da je to toliko zastarelo da od toga nema ili ima vrlo malo koristi. Pre je u pitawu bio psiholo{ko-propagandi efekat eventualnog prosle|ivawa nekih delova ne-

OstacioborenogF-117AuataruBu|anovaca

Imaojehrpumana Igor Salinger ukazuje da F-117, uz svoju najva`niju odliku da smawuje radarski odraz na ekranu, "ima i hrpu mana po~ev od toga da je jako nestabilan, nosi malo naoru`awa, jer je sve podre|eno tome da on bude nevidqiv. Avioni dana{wice takvog tipa su moderni vi{enamenske letelice koji uz savremeno naoru`awe imaju i daleko vi{i nivo stelt tehnologije". - Dakle, pretpostavka da je onda{we rukovodstvo Jugoslavije dalo neke kqu~ne delove Kini za proizvodwu wihovog stelta su vrlo male. To bi bio sli~no kao kada bi izveli "juga" da bi ga Kinezi kopirali. go realni tehnolo{ki po{to je F-117 stelt avion prve generacije i on je i u tom trenutku ve} bio zastareo, a pro{le ili

pretpro{le godine ~ak je i povu~en iz upotrebe i nasledili su ga drugi avioni - isti~e Salinger. M.Bozokin

OSNOVcISPREMNIzAVEKzNAWA

„Nojman” u potrazi za talentima Minulog vikenda Osnovna {kola „\ura Jak{i}“ u Ka}u, kao najboqa na pro{logodi{wem takmi~ewu, bila je doma}in osnovcima finalistima ~etvrtog "Nojman takmi~ewa" u Vojvodini, koje se odr`ava pod motom "U potrazi za talentima kroz izradu informati~kih programskih proizvoda". - Ideja za ovo takmi~ewe preuzeta je iz Ma|arske, gde se ono odr`ava ve} 28 godina, u po~etku kao "Garai", a posledwih sedam godina pod imenom ~uvenog svetskog matemati~ara ma|arskog porekla, Nojman Jano{a, koji je utvrdio kqu~na na~ela rada ra~unara - ka`e Andra{ Verbasi predsednik Teledom saveza Srbije, jednog od organizatora takmi~ewa. - U ovom takmi~ewu u~enici se ne nadme}u samo u pravqewu dobrog programskog proizvoda, nego u~e i da ga adekvatno vrednuju i prodaju, jer nije dovoqno samo znati, nego umeti i prodati svoje znawe. Znawe je izvanredan alat za ostvarivawe rezultata, a nama, qudima malih

sredina, kojima je okrenut Teledom savez Srbije, ono je osnov prosperiteta. Pretpostavka za wegovo sticawe je informisawe i u~ewe kroz ceo `ivot, a upravo to promovi{e ovo takmi~ewe. U ovogodi{wem finalnom takmi~ewu u~estvovalo je 18 ekipa sa najvi{e tri ~lana iz vojvo|anskih {kola. Deset ekipa se takmi~ilo na srpskom, a osam na ma|arskom jeziku.

Takmi~ari su pokazali da znaju da naprave obrazovne programe za samostalno u~ewe, korisni~ke programe koji pokazuju {iroku primenu ra~unara, programe za igre na osnovu sopstvenih ideja, da znaju da konstrui{u digitalne ure|aje i wihove upravqa~ke programe. Me|u takmi~arskim kategorijama je i izrada ra~unarskih umetni~kih programa, kao {to su ra~unarska

TREBALIKONTROLISATIEMITOVAWEDE^JEGTVPROGRAMA

Crta}i poja~avaju impuls za nasiqe

Crtani filmovi sna`no uti~u opasnost preti iz igranioca i radPortparol RRA Srboqub Bogna pona{awe dece i zato je neop- wi u kojima se prodaju video igri- danovi} izjavio je da ne postoji pohodna kontrola de~ijeg programa, ce agresivnog sadr`aja. sebna regulativa za crtane filmosmatraju stru~waci dok iz Repu- Nasiqe koje ~ini osnovni kon- ve, odnosno da oni podle`u svim bli~ke radiodifuzne agencije na- cept tih igara prenosi se u stvar- pravilima pod koje podle`e i vode da ne postoji posebostatak programa. na regulativa za tu vr- Crtani filmovi su Ne postoji posebna regulativa stu filmova. deo programa i kao taza crtane filmove, odnosno da oni - U proseku, dete prokvi su tretirani, dakle, podle`u svim pravilima pod koje vodi mnogo vi{e vremeemiteri su slobodni da podle`e i ostatak programa na ispred TV, nego u ih pu{taju u terminu u (Portparol RRA SrboqubBogdanovi}) kome sami nalaze za sho{koli ili slu{aju}i savete roditeqa i o svetu dno - istakao je Bogdamnogo saznaje gledaju}i elektron- ni svet - ka`e Jovanovi} Ma|ar. novi} i podsetio da je cenzura zaske slike - tvrdi psiholog Alek- Ona dodaje i da su istra`ivawa pobrawena i da ne postoji. - Ukoliko sandraJovanovi}-Ma|ar. Prema kazala da se agresivni sadr`aj prose pojavi problem sadr`aja crtawenim re~ima, imaju}i to u vidu, grama momentalno prenosi u svanih filmova, odnosno crtani neophodno je vr{iti kontrolu de~- kodnevni `ivot dece, poja~avaju}i film nije prikladan za decu, to bi jeg programa. wihov impuls za nasiqem. Otuda je Savet Radiodifuzne agencije doveOna je ocenila i da crtani fil- na roditeqima dvostruka odgovorlo u situaciju koja postoji i kada movi koji se emituju na doma}im nost - da vr{e selekciju programa se pojavi bilo koji sadr`aj u nekom TV kanalima uglavnom neguju pozi- i limitiraju vreme gledawa crtafilmu koji nije prikladan za decu tivne vrednosti i upozorila da nih filmova i TV programa. - rekao je Bogdanovi}.

grafika, animacija i muzika, a takmi~ari su se ogledali i u projektovawu podr`anom ra~unarom. @iri, na ~ijem je ~elu inicijator ovog takmi~ewa, rodona~elnik razvoja ra~unarstva u Ma|arskoj, dr \ezeKova~, u~eni~ke radove vrednuje ne samo prema wihovom kvalitetu, nego i nivou prezentacije te odgovorima na postavqena pitawa. Za sve finaliste organizatori su, pored priznawa, od donatora obezbedili i vredne poklone, informacione proizvode, izdawa i obrazovne programe, a najuspe{niji sti~u pravo da u~estvuju na Me|unarodnom "Nojman" takmi~ewu, koje }e se, od 17. do 19. marta, odr`ati u Seksardu u Ma|arskoj. Organizatori "Nojman" takmi~ewa u Vojvodini su, pored mati~ne organizacije iz Ma|arske i Teledom saveza Srbije, i Fondacija Mre`a preduzetni~kog znawa "Nojman Jano{", te Dru{tvo vojvo|anskih Ma|ara za obrazovawe odraslih. D.Deve~erski

Grip u naletu U Srbiji su do sada labora to rij ski po tvr |e na 34 slu~aja oboqevawa od gripa, a broj obolelih se svakodnevno pove}ava, izjavila je ju~e epidemiolog Insti tu ta za jav no zdra vqe Srbije "Dr Milan Jovanovi} Batut" Bojana Grgi}. Ona je rekla da su do sada tri osobe preminule usled oboqevawa od virusa gripa A H1N1, a da je troje obolelih u te{kom stawu i nalaze se u jedinici intezivne nege na mehani~koj ventilaciji. Preminule osobe su imale vi{e od 40 godina starosti i hroni~na oboqewa srca i plu}a. Prema wenim re~ima, u Srbiji su prisutna tri virusa: A H1N1, H3N2, i virus B.


reporta@e

c m y

dnevnik

STARA PASIJA JEDNOG MLADOG SON]ANINA

Sezonskievrina{u starinu~uvaju Mnogosmoo~ekivalioddobijawa{engenskihviza.Onesutu, ali su putovawa izostala. Osim turistima,vizesu,ipak,najvi{e pomogle sezonskim radnicima. Me|uonimakojimasuvizedobrodo{le su i Son}ani koji tokom godineponekolikomeseciborave u evropskim zemqama, uglavnomrade}iupoqoprivredijeru svom selu posla ne mogu dobiti. Najvi{ejemladihame|uwimaje iMilo{Milo{(23),kojisezonskiradiuItaliji.

ko|esakupqaoposelusve{tobi mu se dopalo. Kao dete obilazio sam tavane rodbine i prijateqa, aliismetli{takakobihspasio ono{tosudrugibaciliamenije bilo`aodapropadne-pri~aMilo{. Malopomalosakupiojemnogo toga:odsandukazaode}uiz1901. drugi samo deset godina stariji, pajedaniz1887,na~ijempoklopcujegrbporodiceigodinakada je kov~eg napravqen. Tu su lopatice, mlinovi, petrolejke, kar-

Mladi qubiteq starih stvari

-Mogaosamdadobijemposaoza 21.000dinaranapoqoprivrednim radovima u Apatinu. Me|utim, kadasera~unadasamoautobuska kartastaje4.000dinara,damoram ne{toipojesti,ondajera~unica jasna.RadomuItalijimogudazaradim da pola godine `ivim u svomselu-govoriMilo{,dodaju}i da mu to odgovara i zbog toga {tovremeboravkauSontimo`e da iskoristi za svoj hobi, a to je skupqawestarihstvari. -Po~eosamsastarimnov~i}ima,azaraziomejededakojijeta-

bitne lampe...  Sve to jedva da je stalo u tri prostorije niske nabija~e,tipi~neson}anskegradwe odprevi{eodjednogveka.Odrekla se prodica te ku}ice, pa je Milo{ stvorio svojevrstan muzej.Ikadaimaprilikeumenaduga~koina{irokodapri~aosvakom komadu name{taja, predmetu ilino{weodaklemu,~emujeto slu`iloikolikobrineosvakom tomkomadupro{losti.Kakoka`e,po~eojeodjednesobe,asada jenaopuniotriiakosemnogote`edanasdolazidonekogkomada

name{taja, predmeta ili no{we izdavnine.Najte`emujekadamu poklone ne{to staro, ali prepravqeno. - Bio sam najtu`niji kada sam na poklon dobio ko{uqu koja je sa{ivena od stolwaka. To se ne sme raditi jer tim se starina uni{tava. Svakikomadno{we,stolwaka ili }ilima treba povremeno i oprati, ali  tu treba biti vrlo pa`qivistru~nopotkovan. -Testarekomadeno{weirukama ra|eni stolwaci moraju se pratiujutroira{iritikakobi seosu{ilitokomdana,atosene mo`e zimi. Temparatura tako|e mora biti odgovaraju}a - govori Milo{. Nekadase~e{qanavunabojilali{}emikorewemodkoprive, quskom od oraha, korom od vi{we, plavim kamenom. Bela i sme|abojadobijalaseodbelihi sme|ihovacakojesuposebnobile naceniiqubomornosuse~uvale. -Svetosmosaznaliizstarih molitvenikanakojimasuvlasnici zapisivali kako se {ta radi, jer se verovalo da je to jedina kwiga koja }e biti sa~uvana. I tako je, jer bez toga ne bismo ni midanasznalikakodasa~uvamo nasle|e na{ih predaka - obja{wavaMilo{. I tako dok ~eka da se vreme prolep{a Milo{ nastoji da sakupijo{pone{tozasvojuzbirku i redovno odlazi na probe KUD „[okadija“, ~iji je ~lan. A kada do|e vreme ponovo }e u Italiju dazaradi,kakobi{topreponovodo{aouSontuiponovoprebirao po svojoj zbirci ili ne{to pripremio za predstavu lokalne ilinekedrugedramskedru`ine. Ne`alise.Ka`edamuje`ivot ispuweniverujeda}ena}ii`enu koja }e s wim deliti qubav premano{wamaipredmetimaiz nekogdrugogvremena. J. Prel~ec

ponedeqak24.januar2011.

15

U BA^KOJ PALANCI NE FERMAJU MNOGO ADMINISTRACIJU

[orunadimak dra`iodimena

Ba~ka Palanka, sa oko 31.000 znatijakaoUzanaulicaodKrastanovnika, osredwa je varo{ u qa Petra do Jugoslovenske arpriobaqu ba~kog Podunavqa, a mije,nekadasuse{etalimladi kao sva mesta koja su ravna kao istariji,lizaosesladoled,kitepsija koncipirana je sa neko- bicovalose,merkalo,dobacivalikoduga~kihglavnih{orovai lodevojkama,namigivalo,sklamnogopopre~nihkojise,tako|e palesimpanije,qubavi,pa~aki dele na ve}e i mawe. Sve je pod pravim uglom i nekako daleko i jednoli~no. Ipak,naziviulicasu onopo~emusedelovi grada raspoznaju, ali i tu postoji jadac. S jedne strane su aktuelni, administrativni nazivi, a  stariji `iteqi jo{ uvek koriste imena {orova odpreparvekova. Glavni {or, ili ulica, a mewala je sa promenama vlasti kroz vekove imena mnogih okruwenih i svetski poznatih glava, danas je ponovo „vlasni{tvo“ Kraqa Petra Prvog. ^ak i da pismo adresirate naGlavnuulicune}ete pogre{iti, a mnogi misle da je mogla da se zove i Ulica platana, jer od KatoPalan~ani vole da kumuju svojim sokacima li~kecrkvepadoizlaska prema Novom Sadu s obe brakovi. Sve je u zavisnosti od straneuliceuzdi`esenastoti- godi{wegdobamirisalonakone stoletnih platana. Orahova kice, semenke, kestewe na `aulicajeretkakojajeostalata- ru...Danasjetaulicape{a~kai kvakakosuqudizbogko{tuwa- trgova~kazona,poplo~anabehavog vo}a je i nazvali. Paralel- tonom,skorobezzelenulaikao nosaglavnim{oromideKalo{ dajeizgubilamnogotogaodsvog (malokoznakakojedobioime, nekada{weg {arma. [etali{e madasedecenijazovepoIviLo- jepostaoputkojiodcentragrali Ribaru), a narod vekovima da vodi ka biv{em skelskom druge duga~ke i {iroke ulice prelazu, zalivnom jezeru „Tizove Vrba{ki, Ze~ki, Zagwive- kvara“ i Gradskoj pla`i, a po ni,Krajwi{or... nasipu koji opasuje ovaj grad i Palankaskorodavi{enema brani od Dunava {etaju uglav{traftu, ili korzo, a ulicom nomstarijiPalan~ani,onikoAkademika Milana Kurepe, po- jimasulekariprepisaline{to

izme|u xogirawa i malo br{eg hodawazbogartimije,pritiska, rehabilitacije... Ima Palanka na rubovima i naseqa poput „Albanije“, a jedandeo„Masnapowava“.Postiji i Dunavska obala, a ta ulica

imalogi~noimejerseprote`e paralelno sa barama i nasipom premaDunavu.Gotovodajemalo qudikojiznajuzvani~nenazive delova ulica koje, primera radi, iz Ba~ke Palanke vode ka Gajdobri ili Obrovcu. Narod, kao najboqi kum, nazvao ih je Gajdobranski,odnosnoObrova~kiput.PostojiiRisti}evput, atojejedanodizuzetakakadaje administrivini jezik popustio prednarodnimjezikom,jerjetaj putnekadvodiodone~egRisti}evog,verovatnosala{a... M. Suyum

RAZGOVORI NA SOKAKU

Pr{utuodnojasasu{iliparagrafi Pravimalirajnalaziseu[upqaku nadomak petqe na autoputa Horgo{ Novi Sad - Beograd i Hajdukova, gde PeterO.Guqa{iwegovafamilijadr`e„Guqa{~ardu“.Peterjeprenepune dve decenije bio pionir uzgoja nojeva naovimprostorima,potomjeotvorena ~arda,odprenekolikogodinaure|ene suisobezagoste,jersvevi{ejeonih kojivoleiceneu`itakugurmanlucima,poslekojeguti{inimoguidaprilegnu. Specijaliteti od nojevog mesa, izme|uostalogisupaodnojailinama|arskom „{truc leve{„, pa supa od morke, gula{ od magare}eg mesa, nema {ta nema, ~ak i pti~ijeg i magare}eg mleka, ali i doma}e kajsijeva~e, duweva~e i drugih `estina, sve do dobrih vinasapeska.

Peter i Tinde Guqa{

Velikaafri~kapticatrka~icanoj, ovde u dru{tvu magaraca i mangulica, postaojesevernoba~kaipanonskaptica.Doma}ininisu`alilitrudadauredeizoolo{kivrt,aume|uvremenupre

sedamgodinajezasnovanaifarmamanisplativostnojevavelika,posebnoako gulica,pasuproizvodiodweobogatibisefarmauve}alana500do600komaletrpezu. da,tadabicenamesamogladabudeod8 - Na na{oj farmi bilo je najvi{e do12evra,kolikojeisafarmiuFran1.200 nojeva, imali smo tada i sedam cuskoj. Potencijala za gajewe nojeva proizvodaodnojevogmesa,alismo,naima,samosuPeteradaodr`ifarmuna `alost, merama dr`ave spre~eni da nekada{wem nivou i da je rzavija spurazvijamo posao, talizakoni. jer je onemogu}e-Una{emzakono da klawe obanu noj nije regivqamo u Industrovani.Nijedistriji mesa „29. vqa~, nije ni novembar“uSuboautohtone doma}e tici. Da li se i `ivotiwe. Sada politika ume{aniko vi{e i ne laneznam,alisatra`i da nojevi da je svejedno, jer na|u mesto u zaje na farmi ostakonskim propisilo svega 25 komama. Mi smo svojeda.Opetimavelivremeno preko ke potra`we za Udru`ewa uzgajinojevim mesom, va~anojevatozahali smo skoro batevali, ministri talili uzgoj na susemewaliiniveliko i ve} tri koni{tanijeuragodine nismo stadio.Poslaokonovqalijajauinkujeva nema puno, bator. Kada smo iako ogromna, niimali klanicu, je zahtevna pti~unismo imali dorina, samo treba Ko da se izlegao na severu Ba~ke staproizvoda,nipuno ulo`iti i smo stizali da podmirimo potrebe kutrebai{~ekatidve-trigodineda`enpaca na na{em tr`i{tu, a izvozili kasneseprvojaje.Izaklawetrebai{smo za Crnu Goru, Ma|arsku i imali ~ekatibargodinudana. velikunaruxbuzaRusijukojunismomoImanojnaseveruBa~kegdedazabiglidaprihvatimojersutra`enekolijeglavuupesak,alibilobidobrodai ~ine bile velike. Mi smo od nojevog dr`avni~inovnicinezabijajuglavuu mesa pripremali gula{, pa{tete, mepesakupogleduve}ekomercijalizacije snenareske,pr{utikulen,anajtra`euzgoja.No,Peterka`edanijetakosaniji je bilo gula{ od nojevog mesa u mo kod nas, nadaju}i se da }e za nojeve konzervama, tako|e i sve`e meso, a od naovimprostorimado}iboqevreme. nojeveko`eobu}arisupravilipapu~e, Porodi~ni biznis oko „Guqa{ ~arsandale i cipele po posledwoj modi – de“naslowenjena15jutarazemqe,gde nostalgi~anjePeter. senalazezoolo{kivrt,farmemanguKada je on zapatio farmu i u{ao u lica,bivolaimagaraca.Mesoiprerabiznis, cena kilograma nojevog mesa |evine od mangulica su na ceni. Na bilaje10do12nema~kihmaraka,tolifarmi Guqe{evi dr`e 500 do 600 koko je ko{tala i u evrima kada se premada,biloihjeivi{e,lanei1.200ko{lonanovuvalutu,sadakilogramstamada,alisto~nahranajebilaskupa,pa je 1.500 dinara. Tvrdi da je ekonomska je toliko krdo mangulica te{ko bilo

Nisu poznati po bistrini, ve} po lekovitom mleku

odr`ati. Potra`we za proizvodima i kupacaima,pri~aPeter,alikaoikod mnoge robe problemati~na je naplata. Od svih ptica na „Guqa{ ~ardi“ najtra`enije su mangulica, ali Peter, wegova}erkaTindeifamilijaube|enisudabii{loinojevomesoiprera|evine,kadabibilovi{erazumevawa dr`ave. - Sadasamouna{emrestoranunudimo gula{ od noja, ali to je najvi{e zbogtoga{tosmopostalipoznatipo nojevima-napomiwePeter.-Ujelovniku su specijaliteti od mangulica i razne|akonije,utokuzimedvameseca namenijujeigula{odmarage}egmesa. Na farmi trenutno imamo 16 magaraca,nijepuno,ali`elimodajepro{irimonatridesetakgrla,jerimajugde da borave i pasu na obli`noj livadi. Magarci nisu zahtevni, ne treba im puno hrane, a dosta prodajemo i magare}e mleko koje skoro svake nedeqe nosimozaBeograd.Magare}emlekoje lekovitozabronhitiskoddeceiimamo veliku potra`wu, ali nismo u mo-

gu}nosti da obezbedimo ve}e koli~ine. Dnevno od jedne magarice mo`e da seizmuzedodvaipodecilitramleka, alitarprodajemoza4.000dinara. Familija Guqa{ nastoji da na|e svoje mesto u ponudi seoskog i sala{arskogturizma,daseonimakojido|unatrpeziponudisvedoma}e. -Moja`eqajedatobudepraviseo- skiturizam,kao{tosamvideonanekimmestimauMa|arskoj-gledaubudu}nost doma}in Peter . - Dolaze gosti, nema jelovnika i cenovnika, poslu`ese,pojeduipopijukolikmogui na kraju plate onoliko koliko misle datovredi.Kodnastojo{nijemogu}e, ali nedeqom imamo meni ru~ak za 700dinaranaprincipu{vedskogstola,~etirisatagostmo`edajedekoliko mo`e i sve zalije belim ili rumenim vinom. A i radnim danima gosti ~etirisatamogudajeduipijukoliko imvoqaza980dinara.Vremesenegleda ba{ u minut, jer ako se neko gosti ~etirisata,mo`edau`ivaipolasatadu`e! Milorad Mitrovi}


SPORT

ponedeqak24.januar2011.

c m y

16

dnevnik

OTVORENOPRVENSTVOAUSTRALIJEUMELBURNU

\okovi}lako u~etvrtfinale Novak \okovi} plasirao se u ~etvrtfinale Australijen opena, po{to je ubedqivo savladao 14. nosioca Nikolasa Almagra sa 6:3, 6:4, 6:0. Nole

je odli~no servirao (12 asova), spasao je sve tri brejk lopte s kojima se suo~io, mada se mo ra pri zna ti da mu je [panac olak{ao posao broj-

nim gre{kama (35). Naredni \o ko vi }ev ri val bi }e ^eh Toma{ Berdih, koji je u tri seta pobedio Verdaska. Novak je 2008. go di ne u Mel bur nu

osvo jio svo ju je di nu grendslem titulu, a u prethodne dve sezone zaustavqan je u ~etvrtfinalu. U prethodnim kolima \okovi} je dobio Granoqersa, Dodiga i Troickog, a sada je drugi put pobedio Almagra u isto toliko okr{aja na ATP turu. Novak je imao 31 direktni poen i 17 neiznu|enih gre-

Rezultati

kada je servirao za set – 6:3 posle 31 minuta igre. Na po~etku drugog seta \okovi} je imao dve brejk lopte, ali ih je Almagro neutralisao, drugu spektakularnim forhendom posle \okovi}eve skra}ene dijagonale. To je dalo krila [pancu, koji je u narednom gemu izvanredno riternirao i stigao do brejk lopte. Ipak, i

Srpskijunioripolovi~no Srpska juniorka Natalija Kosti} (16) eliminisana je s Australijen opena, a Miki Jankovi} uspeo je da se plasira daqe. Jankovi}, trenutno 59. junior na svetu, zabele`io je prvi ovosezonski trijumf, savladav{i Vi{aje Trong~aroen~aikula iz Tajlanda s ubedqivih 6:0, 6:1. Kosti}eva, koja je bila postavqena za devetog nosioca, izgubila je od Ane [midlove iz Slova~ke sa 6:7 (3-7), 7:5, 6:1. Naredni protivnik 16-godi{wem Jankovi}u bi}e Xeson Patrombon, osmi nosilac s Filipina, koji je na startu takmi~ewa bio boqi od Xordana Tompsona iz Australije sa 6:4, 7:6 (7:5). {aka, a [pan~ev odnos bio je 15/35. \okovi} je s Toma{om Ber di hom igrao pet pu ta i ima ~etiri trijumfa, ukqu~uju}i i onaj na zavr{nom turniru pro{le sezone. Na betonu je skor 4-0, a ^eh je jedini me~ do bio u po lu fi na lu Vimbldona 2010. godine.

Novak je podigao nivo igre, servisom je spasao brejk loptu i ubrzo izjedna~io. \okovi} je dobio opomenu od sudije Fergusa Marfija zbog navodnih konsultacija sa svojim {tabom, {to je uzrokovalo kra}u raspravu wih dvojice. To kao da je probudilo inat kod Novaka,

Petkovi}eva me|uosam Nemica srpskog porekla Andrea Petkovi} plasirala se u ~etvrtfinale Otvorenog pr ven stva Austra li je, po{to je glatko savladala Mariju [arapovu iz Rusije sa 6:2, 6:3. Andrea Petkovi} je slavila po sle sa mo 79 mi nu ta igre, a wena rivalka u borbi za polufinale bi}e Kineskiwa Na Li. Novak je solidno po~eo me~ s Almagrom, servis ga je dobro slu`io, a u razmenama s osnov ne li ni je uglav nom su `ivci {panskog igra~a prvi popu{tali. Tako je bilo u ~etvrtom gemu, kada je [panac dva uza stop na for hen da po slao u aut za prvi Novakov brejk – 3:1. U narednom gemu, ba{ kao i u prvom, Almagro je do {ao do iz jed na ~e wa, ali prevagu su doneli sjajni servi si srp skog te ni se ra (ve} pet asova) – 4:1. \okovi} je imao pri li ku da obez be di vo|stvo jer je imao dve brejk {anse u nizu, ali 14. nosilac se izvukao s dva sna`na servisa. Sre}om, to nije poremetilo Novaka, koji bez izgubqenog poena osvaja slede}i gem, a ista situacija ponovila se i

Novak\okovi}

\OKOVI]ZADOVOQANPOSLEPOBEDESALMAGROM

Znamkakoseigra navisokomnivou Novak \okovi} izjavio je posle pobede nad Nikolasom Almagrom i plasmana u ~etvrtfinale Australijen opena da je zadovoqan formom pred nastavak takmi~ewa. - Ose}am da sam fizi~ki i pisholo{ki veoma dobro pripremqen. Tokom turnira uo~io sam da imam odli~nu kontrolu loptice - rekao je \okovi}. Nole je na posledwem grend-slemu pro{le sezone u Wujorku izgubio u finalu od [panca Rafaela Nadala. Nole je napomenuo da }e mu u zavr{nici turnira u Melburnu biti potrebna velika hrabrost i samopouzdawe. - Ne}e biti pametno ako u odlu~uju}e me~eve u|em s unapred istaknutom belom zastavom. Izuzetno po{tujem Nadala i Roxera Federera, ali mislim da mogu da pobedim svakog igra~a koji se na{ao me|u najboqih osam u Melburnu. Znam kako se igra na visokom nivou - poru~io je \okovi}. Jedini preostali srpski predstavnik u singlu u ~etvrtfinalu prvog godi{weg grend sle-

ma }e se sastati sa 23-godi{wem ~e{kim teniserom Toma{om Berdihom, koji je savladao [panca Fernanda Verdaska. ^eha je pro{le godine u ~etvrtfinalu zaustavio Francuz @oVilfred Conga, a u istoj rundi 2009. godine eliminisan je od Endija Rodika. - Sada sam mnogo boqi igra~ - tvrdi Berdih i podse}a da mu je iskustvo s Vimbldona puno zna~ilo. [esti nosilac turnira u Melburnu istakao je da sada svi takmi~ari poku{avaju da ga pobede, po{to se nalazi me|u trenutno najboqim igra~ima sveta. Govore}i o \okovi}u, Berdih je ocenio da ga u ~etvrtfinalu o~ekuje vrlo te`ak zadatak i dodao da zna kako treba da igra protiv najboqeg srpskog tenisera. - Pobedio sam ga na Vimbldonu, ali i on je mene u polufinalu Dejvis kupa. Va`no mi je da sam boqi iz me~a u me~, da imam neophodno samopouzdawe i imam {ansu da trijumfujem - zakqu~io je Berdih.

AndreaPetkovi}

koji sna`nim udarcima sti`e do nove {anse za brejk. Almagro spasava prvu, ali na drugoj je posle izvrsne odbrane \okovi}a poslao forhend u aut. Rani brejk odlu~io je pobednika drugog seta – Novak je imao jo{ nekoliko brejk prilika, nije ih realizovao, ali to nije imalo nikakvog zna~aja jer je u svojim servis-gemovima bio suveren i do{ao do 2:0 u setovima. [pancu ni{ta nije polazilo od ruke, srqao je iz gre{ke u gre{ku, a ve} na po~etku tre}eg seta dvostrukom servisom gre {kom po klo nio je brejk Novaku. ^ini se da je drugi gem tre}eg seta definitivno prelomio me~. Almagro je krenuo na sve ili ni{ta i to mu se u po ~et ku is pla ti lo jer je "o~istio liniju" nekoliko pu-

U me~evima ~etvrtog kola Australijen opena postignuti su slede}i rezultati: Mu{karci - (2) Federer ([vaj car ska) - Ro bre do ([panija) 6:3, 3:6, 6:3, 6:2, (3) \okovi} (Srbija) - (14) Almagro ([panija) 6:3, 6:4, 6:0, (6) Berdih (^e{ka) - (9) Verdasko ([panija) 6:4, 6:2, 6:3, (19) Va vrin ka ([vaj carska) - (8) Rodik (SAD) 6:3, 6:4, 6:4. Dam e - (1) Vo zni jac ki (Danska) - Sevastova (Rusija) 6:3, 6:4, (9) Na Li (Kina) - (8) Azarenka (Belorusija) 6:3, 6:3, (6) Skjavone (Italija) - Kuzwecova (Rusija) 6:4, 1:6, 16:14, (30) Petkovi} (Nema~ka) - (14) [arapova (Rusija) 6:2, 6:3. Mu{ki parovi - (1) B. i M. Bra jan (SAD) - Be ker/Kolman (Nema~ka) 7:5, 6:2, Bol/Gu}ione (Australija) - Mirwi (Belorusija)/Nestor (Kanada) 4:6, 5:7, (4) Kubot (Poqska)/Mara~ (Austrija) - Bra}iali/Stara}e (Italija) 6:3, 6:1, Fau (Nema~ka)/Tipsarevi} (Srbija)-(6)Melcer(Austrija)/Pe~n er (Nem a~k a) 3:6, 2:6. @enskiparovi - (1) Dulko (Argentina)/Peneta (Italija) - Govorceva (Belorusija)/Kudrjavceva (Rusija) 6:3, 6:2, Grandin (JAR)/Uhlirova (^e {ka) - (7) Ger ge{ (Ne ma~ ka)/Rej mond (SAD) 7:6, 3:6, 6:4, (14) Per (Izrael)/Peng (Ki na) - (2) Pe~ke (^e{ka)/Srebotnik (Slovenija) 2:6, 6:7, (6) Bene {o va/Za hla vo va-Stri co va (^e {ka) - (9) Ma tekSands/[o ne si (SAD) 5:7, 3:6. Me{ovitiparovi - Lu~i} (Hrvatska)/Tomi} (Australija) - (8) Zahlavova-Stricova (^e{ka)/Mara~ (Austrija) 6:7, 3:6, Jan(Kina)/Bopana(Indija) - (3) Kirilenko (Rusija)/Zimowi} (Srbija) 6:7, 1:6, ^an (ajpeh)/Henli (Australija) - Dulgeru (Rumunija)/Kolman (Nema~ka) 6:2, 6:0, Arvidson ([vedska)/Pe~ner (Nema~ ka) - Roscka (Poq ska)/X. Marej (V. Britanija) 6:3, 6:3. ta i stvorio dve brejk {anse. Ipak, \okovi} je obe anulirao, a zatim je posle vrhunskog napada Almagra uspeo pasingom da osvoji poen, {to je izazvalo odu{evqewe u gledali{tu i Novakovu burnu reakciju. Srpski teniser u narednom gemu je bez izgubqenog poena napravio brejk i poveo sa 3:0. Do kraja me~a \okovi} je potpuno opustio ruku, odigrao je nekoliko fenomenalnih poena i ostavio Almagra bez gema u posledwem setu – 6:3, 6:4, 6:0 za 103 minuta igre.

TURNIRDUBLOVA

Jankoizgubio,Zimowi} unarednomkolu Janko Tipsarevi} je, na`alost, zavr{io na turniru u Melburnu, po{to je eliminisan i u konkurenciji parova. Wegov dubl-partner Bjorn Fau i on izgubili su u osmini finala od {estih nosilaca Filipa Pe~nera i Jirgena Melcera sa 6:3, 6:2. Tipsarevi} je ispao i u singlu, po{to je u drugom kolu propustio tri me~ lopte i MarijaKirlenkoiNenadZimowi} izgubio u pet setova od devetog rundi me{ovitih dublova Zi nosioca Fernanda Verdaska. Jan iz Kine i Rohana Bopanu iz Ne nad Zi mo wi} i Ma ri ja Indije sa 7:6, 6:1 posle 66 minuKirilenko pobedili su u prvoj ta igre. Naredni rivali srp-

sko-ruskog para bi}e dubl Pe~ner/Arvidson koji je savladao Ro sol sku i Ma ri ja sa 6:3, 6:3. Nenad Zimowi} i Majkl Qo dra, ko ji su po sta vqe ni za osme nosioce, za rivale u osmini finala imaju Pakistanca Aisama Ul-Haka Kure{ija Rohana Bopanu iz In di je. Austrij sko-ne ma~ ka kom bi na ci ja (Mel cer/Pe~ner) u ~etvrtfinalu }e imati vrlo te`ak posao, po{to }e se sastati sa prvim nosiocima Bobom i Majkom Brajenom.


SPORT

dnevnik

17

ponedeqak24.januar2011.

22. SVETSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[E ([VEDSKA, 13–30. JANUAR)

Stani}odlazi uGepingen Golman rukometne reprezentacije Srbije Darko Stani} mogao bi da dobro naplati svoje sjajne partije na Svetskom prvenstvu u [vedskoj. Odli~no izdawe u duelu protiv Hrvat-

Prvagrupa (Jen~eping) [panija-Norve{ka Nema~ka-Island Francuska-Ma|arska

Kako trenutno stvari stoje, narednih nekoliko meseci odradi}e ugovor u Kopru, a onda }e Gora`d [kof u Sloveniju, a Stani} na gol slavnog nema~kog Bundesliga{a. Stani}

1.Francuska 2.[panija 3.Island 4.Nema~ka 5.Ma|arska 6.Norve{ka

3 3 3 3 3 3

2 2 2 1 1 0

1 1 0 0 0 0

32:27 27:24 37:24 0 0 1 2 2 3

95:75 86:79 85:75 74:80 76:92 72:87

5 5 4 2 2 0

Danas Slobodandan

Ponedeqak Island-[panija Norve{ka-Francuska Ma|arska-Nema~ka

(16) (20.30) (18.15)

Utorak Nema~ka-Norve{ka [panija-Ma|arka Francuska-Island

(16.15) (18.30) (20.45)

Drugagrupa (Malme/Lund) Hrvatska-Argentina Srbija-[vedska Danska-Poqska 1.Danska 2.[vedska 3.Hrvatska 4.Poqska 5.Argentina 6.Srbija

(32) je do sada nastupao za ekipe Lov}ena, Crvene zvezde i {vajcarskog Grashopersa pre nego {to je pre tri godine potpisao ugovor sa slovena~kim timom.

PRVABLIGA–1.KOLO

Nastartuporaz Be~ejac–Bawica5:8(1:2,0:1,2:2,2:3) BE^EJ: Plivali{te zatvorenog bazena OSC Mladost, gledalaca 100. Sudije:An|eli} (Zemun) i Siv~ev (Pan~evo). Igra~ vi{e: Be~ejac 8(4), Bawica 4(4). BE^EJAC: Jerkovi} (8 odbrana), Cveti} 2, Brkqa~, Strainov, Bokun, Na}uk, Kosovac, Davidov, Jovi} 2, Tomi}evi} 1, Pelengi}, Popovi}, Markovi}, Dobo`anov. BAWICA: Risti}evi} (8 odbrana), Petrovi} 1, Obradovi} 1, Tanackovi}, Radulovi}, [abani, Krsti}, Babi}, Ili}, Markovi}, Asanovi} 2, Simi}, Gogov 4, Jovi~i}.

Momci s Tise porazom su startovali u novoj sezoni. Gosti s Bawice su od po~etka pokazali svoje namere i stekli prednost od dva gola, koju su tokom igre uve}ali do kona~nih 8:5. Beogra|ani su pogotovo bili sigurni s igra~em vi{e, jer su materijalizovali sve ~etiri broj~ane prednosti, dok su Be~ejci imali polovi~an uspeh u tome. Da na golu doma}ina u nekoliko navrata nije uspe{no intervenisao povratnik Zoran Jerkovi}, kona~na razlika u korist gostiju bila bi izra`enija. Kod gostiju istakao se ~etvorostruki strelac Dra{ko Gogov. V.Jankov

KIKIN\ANISEPRIPREMAJU

Treningdvaputa dnevno Dva puta dnevno pred budnim okom {efa struke srpskoliga{a OFK Kikinde Milana Mi{e Kovrlije i wegovih pomo}nika Branislava Pa{i}a i trenera golmana Dragana ]iri}a ve`ba 20-tak prvotimaca. [to se ti~e trenutnih promena u ekipi o~ekuje se dolazak iz novokozara~ke Slobode Mirka Malinovi}a i Stefana Jankovi}a, a ima mogu}nosti da se vrati i mladi golman Marko @ivkov. U ekipi nema golmana Hajrovi}a, potom Proti}a i Marjanovi}a, a o~ekuje se da jo{ nekoliko igra~a pre|u u drugu sredinu. Isto tako tim sa Gradskog stadiona ima `equ da u borbi za opstanak osve`i ekipu sa nekolicinom proverenih fudbalera. Trener Kovrlija ka`e: - Do 1. februara ima}emo pripremni deo na fizi~koj spremi, a potom }emo krenuti sa prijateqskim utakmicama. Svojim planom sam zacrtao 12 prijateqskih utakmica, prvu sa lak{im ekipama, a potom sa timovima vi{eg ranga takmi~ewa. Nama predstoji gr~evita borba za opstanak, tako da se moramo dobro pripremiti. U Upravi kluba ima nagove{taja da }e pro{iriti svoje redove sa qudima koji vole fudbal i mogu na bilo koji na~in, pre svega finansijski pomo}i. M.S. SUPERLIGAODBOJKA[A 2:3 0:3 3:1

SUPERLIGAODBOJKA[ICA Jedinstvo-DinamoAz. Radni~ki(Bg)-C,zvezda Vizura-NISSpartak Klek-TENT Kolubara-Po{tar064

3 2 1 1 1 0

0 0 1 0 0 1

0 1 1 2 2 2

97:83 74:72 89:76 72:75 68:82 75:87

6 4 3 2 2 1

Danas

Na ceni: Darko Stani}

ske zapazio je predsednik slavnog Gepingena, a budu}i da je i wegov menaxer prisustvovao me~u, ~ini se da je stvar sre|ena - Stani} }e najverovatnije od leta u Nema~ku.

Jedinstvo-Mladiradnik Spartak-Radni~ki(Kg) Smederevo-@elezni~ar

3 3 3 3 3 3

36:18 24:28 28:27

1:3 0:3 3:1 0:3 0:3

PRVALIGAODBOJKA[A Obili}-Putevi Jagodina-Crnokosa Klek-Spartak(Su) Ni{-NoviSadDDOR Bavani{et-Mladost VGSK-Borac

3:0 3:0 3:0 3:1 3:0 3:1

PRVALIGAODBOJKA[ICA Lazarevac-Radni~ki(Kg) Vojvodina-VizuraSN VaradinBMGG-Sme~5

3:2 3:1 3:1

[vedska-Hrvatska Argentina-Danska Poqska-Srbija

LEPO DRU@EWE U MALMEU: Rukometna reprezentacija iskoristila je slobodan dan na Svetskomprvenstvudaodeugostejednomodnajstarijihsrpskihklubovau[vedskoj.Doma}iniiz kluba"Srbija"uMalmeupriredilisurukometa{imasjajando~ek,anastolususena{litradicionalnisrpskispecijaliteti.SekretarklubaStjepanMandi}pokloniojepredsednikuRSSVelimiruMarjanovi}uslikukoja}epodse}atinaovodru`ewe,dokjeselektorVeselinVukovi}uzvratiozastavicomsapotpisimaigra~a.Decana{ihsunarodnikaimalasuprilikudauzmuautograme islikajusesareprezentativcima.

PRVAA@ENSKALIGA

Visoklet golubica Spartak–C.Zvezda93:80(31:16,16:22,25:18,21:24) SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca oko 300. Sudije: Nenad Milojkovi} (Novi Sad), Predrag Ran~i} i Vladimir Igwatovi} (Beograd). SPARTAK: Kova~i} 19 (14 skokova), Orozovi} 21 (3 trojke), Vida 2, Vran~i} 19, Kne`evi} 28, Suturovi}, Celi}, Veselinovi}, Kekezovi}, Grahovac, Kova~evi} 4, Popov. CRVENAZVEZDA: Popovi} 20, Pe{ovi} 20, Toma{evi} 11, Grubor 6, Nik{i} 12, Stojanovi}, Radovi} 6, Markovi} 5, Pavlovi}, Ivani{evi}, Karad`i}, Jovi~i}. U derbiju Prve A lige Srbije za ko{arka{ice suboti~ki Spartak je nadvisio Crvenu zvezdu. Golubice ovom pobedom nisu samo ostvarile osnovni ciq – opstnak u elitnom rangu takmi~ewa, ve} }e se boriti za mesto u Superligi. Spartak je odli~no po~eo utakmicu, a ve} je prva ~etvrti-

na nagovestila koja }e biti glavna oru`ja doma}ih ko{arka{ica. Bio je to svakako dobar {ut, te kontrola igre pod oba obru~a. Prvu ~etvrtinu obele`ila je Sawa Orozovi} koja je re{etala ko{ protivnika. Da sve ba{ i ne pro|e bez nervoze pobrinule su se ko{arka{ice iz Beograda koje su koristile svaku nesmotrenost Spartaka. Kada god bi doma}e krenule ishitreno da proma{uju sevnule bi kontre, ili vezani poeni tandema Popovi} – Ne{ovi}. Sre}om, Spartak je imao u svojim redovima raspolo`enu Adrijanu Kne`evi} (odlazi u inostranstvo). Kada god je to trebalo Kne`evi}eva je preuzimala odgovornost, pravila razlliku, a kada ju je podr`ala i Sawa Orozovi} u fini{u doma}in je u posledwi minut u{ao sa {esnaest poena razlike, vi{e nego dovoqno za mirnu zavr{nicu. N.S.

PRVA@ENSKALIGA

Lavice spolasnage ^elarevo–Radni~ki85:72(20:13,21:18,24:15,20:26) ^ELAREVO: Sala O[„ Zdravko ^elar“, gledalaca 100, sudije: [utalo-Mezei i Isakov (Novi Sad) i Pr~i} (Subotica) ^ELAREVO: Vasi} 11 (6-5), Mil.Rado{evi} 7, Prvulovi} 4 (2-2), Stankovi}, Grbi} 2 , Mar.Rado{evi} 3, Ciganovi} 2 (2-0), Domazet 15 (7-5), Zoloti} 2, Du{ani} 18 (2-2), Ostoji} 6, Mari} 15 (12-7) RADNI^KI: Ra~i} 12 (5-4), Milo{evi} 11 (8-6), Jovanovi}, Dimi}, Bo{kovi} 1 (2-1), Mil. Marjanovi} 4, H. Marjanovi} 3 (2-1), Dimitrijevi}, Todorovi}, Matovi} 6, Sarvan 21(2-2), Kati} 14 (65). Ko{arka{ice iz ^elareva sa pola snage do{le su do bodova sa ekipom Radni~kog iz Kragujevca.[to razlika nije ve}a go{}e mogu da zahvale doma}em treneru koji je u igru uvodio i juniorke. V.Vu.

(18.15) (20.15) (20.15)

Ponedeqak Slobodandan

Utorak Srbija-Argentina Hrvatska-Poqska Danska-[vedska

(20.15) (18.15) (20.15)

PRVABMU[KALIGA

DerbiIn|ijcima @elezni~ar–Spartak93:85(28:20,20:23,27:25,18:17) IN\IJA: Sportska hala, gledalaca: 200. Sudije: Kresta, Borovina i Arsi} (svi iz Novog Sada). @ELEZNI^AR: Baki}, Jerkovi}, \uri} 12 (2-2), Kasaba{i} 12 (1-1), Mihajlovi} 8 (2-1), Gugleta 20 (7-4), Nemawa Kova~, Joji} 20 (10-10), Ivani{, Nikola Kova~ 13 (2-1), @ivkovi} 8, Markovi}. SPARTAK: Pekovi} 3, Mladenovi} 3, Stefanovi}, Dini} 10 (5-4), Stojanovi} 15 (7-5), Buha 5 (6-1), Kunti} 11, Sturano-

NLBLIGA(M) Partizan-Olimpija Hemofarm-Cedevita Budu}nost-[iroki Krka-Nimburk Zadar-C.zvezda Danas Igokea-Radni~ki Cibona-Zagreb 1.Partizan 18 2.Budu}nost 18 3.Krka 18 4.Olimpija 18 5.Cedevita 18 6.Zagreb 17 7.Radni~ki 17 8.Hemofarm18 9.Nimburk 18 10.[iroki 18 11.Igokea 17 12.Cibona 17 13.C.zvezda 18 14.Zadar 18

11 7 11 7 11 7 11 7 10 8 10 7 9 8 810 810 810 8 9 8 9 612 513

IVBLLIGA(@)

1.Gospi} 2.Ceqe 3.Partizan 4.Jedinstvo 5.Lupa 6.[ibenik 7.R.Kora} 8.^elik 9.Vojvodina 10.Maribor

15 16 15 14 16 13 15 15 15 16

14 1 12 4 12 3 9 5 7 8 9 4 7 8 6 9 510 412

11.Vo`dovac 15 411 913:993 19 12.Medve{~ak16 115 953:1223 17

61:50 76:81 86:64 72:50 60:83 (17) (17)

1423:1246 1366:1291 1377:1302 1345:1291 1433:1391 1358:1335 1417:1441 1436:1466 1407:1448 1353:1465 1279:1265 1296:1357 1352:1361 1379:1462

VojvodinaNIS-Vo`dovac RadivojKora}-Ceqe ^elik-Gospi} Lupa-Maribor Medve{~ak-[ibenik Danas Jedinstvo-Partizan

vi}, Pribi}, Vukoli} 12 (8-4), Karahod`i} 5 (2-1), Radi} 21 (10-9). Doma}i ko{arka{i su derbi kola Prve B lige zaslu`eno re{ili u svoju korist, iako su gosti nekoliko puta ozbiqno pripretili. Joji} je u fini{u susreta precizno izvodio slobodna bacawa, pa su se ambiciozni Suboti~ani morali pomiriti sa porazom. Su|ewe je bilo veoma dobro, a navija~i izuzetno raspolo`eni u podr{ci svojih qubimaca. Da.V.

29 29 29 29 28 27 27 26 26 26 25 25 24 23

48:44 49:61 56:85 86:78 59:81

1360:979 1145:1047 1153:1021 936:908 1063:1118 923:818 1039:1036 1015:1201 902:968 1102:1319

(19) 29 28 27 23 23 22 22 21 20 20

PRVALIGA(M)

NoviSad-OKKBeograd Prol.Naftagas-Vojvod. Crnokosa-Sloboda MegaVizura-Tami{ Sloga-Superfund Borac-Metalac FMP-Napredak

80:83 70:65 91:84 75:69 109:94 65:75 70:66

1.FMP 17 17 0 1498:1154 2.Beograd 17 13 4 1397:1272 3.M.Vizura 17 10 7 1497:1465 4.Metalac 17 19 7 1346:1325 5.NoviSad 17 10 7 1383:1368 6.Proleter 17 8 9 1369:1414 7.Napredak 17 8 9 1333:1316 8.Sloboda 17 8 91320.1390 9.Tami{ 17 8 9 1169:1191 10.Sloga 17 710 1407:1400 11.Borac 17 710 1233:1327 12.Vojvodina 17 611 1172:1273 13.Crnokosa 17 512 1373:1452 14.Superfund17 116 1300:1450

PRVALIGA(@)

34 30 28 27 27 25 25 25 25 24 24 23 22 18

Hemofarm-Loznica 96:28 Spartak-C.zvezda 93:80 ^elarevo-Radni~ki 85:72 Danas Kovin-Student (18.30) Proleter slobodan 1.Hemofarm 12 12 0 1011:607 24 2.Spartak 13 8 5 931:870 21 3.C.zvezda 12 8 4 988:889 20 4.^elarevo 11 8 3 821:779 19 5.Kovin 12 6 6 890:953 18 6.Student 11 5 6 730:788 16 7.Proleter 12 3 9 700:808 15 8.Loznica 13 211 685:927 15 9.Radni~ki 12 210 821:946 14


18

ponedeqak24.januar2011.

sport

dnevnik

VOJVODINA UMALO DA IZNENADI PARTIZAN

@al makar za remijem

Lindzi Von

SVETSKI KUP ZA DAME: SUPERVELESLALOM

Sjajna Lindzi Von Ameri~ka skija{icaLindziVonpobedilajeusuperveleslalomukojijevo`enuitalijanskomzimskomcentruKortina d’Ampeco u okviru Svetskog kupa. Aktuelna osvaja~ica Svetskog kupa zavr{ila je vo`wuzajedanminut,22sekundui 64 stotinke. Drugoplasirana je bila Nemica Marija Ri{ (+0,05), dok je tre}a kroz ciq pro{la[vajcarkiwaLaraGut, koja je imala 88 stotinski zaostatka u odnosu na Vonovu. Posle ove pobede Vonova se u~vrstila na liderskoj poziciji u generalnom plasmanu Super G, ispredRi{ovesa151bodomvi{ka. Me|utim, u generalnom plasmanu vodi Risova, koja ima 155poenavi{eodAmerikanke.

Naredni sastanak najboqih skija{ica dana{wice zakazan jeza28.januar,kadaseuitalijans kom Ses trij er eu voz i spust. RezultatiSuperGuKortina d’Ampeco:1.LindziVon(SAD) 1:22.64 minuta, 2. Marija Ri{ (Nema~ka) + 0,05, 3. Lara Gut ([vajcarska) + 0,88, 4. Xulija Mankuzo (SAD) + 1,15, 5. Awa Per{on ([vedska) + 1,18... GeneralniplasmanSvetskogkupa: Ri{ (Nema~ka) 1232 boda, Von (SAD) 1087, Gergl (Austrija) 628, Putiainen (Finska) 580, Mankuzo(SAD)564,Maze(Slovenija)515...Generalniplasman superveleslaloma: Von (SAD) 380, Ri{ (Nema~ka) 229, Gut ([vajcarska) 205, Mankuzo (SAD)175...

SVETSKI KUP ZA MU[KARCE: SLALOM

Gran` oteo pobedu Kosteli}u Francuski skija{ @an BaptistGran`pobednikjeslaloma vo`enoguaustrijskomKicbilu, koji se boduje za Svetski kup. Gran`jedopobedestigaozahvaqu}i perfektno odra|enoj drugoj vo`wi (boqi preko ~etiri sekunde nego u prvoj) u kojoj je prvomestooteoovesezoneneverovatnom Hrvatu Ivici Kosteli}u,vode}emugeneralnomplasmanu. Tre}i je bio Italijan \ulijano Racoli ispred AustrijancaMarselaHir{era. Kosteli} je i daqe veliki kandidat za osvajawe velikog kristalnog globusa po{to ima velikih 345 bodova vi{e od Norve`aninaAkselLundSvindala. Hrvat vodi i u poretku slalomasa433bodova,107vi{e do Hir{era Naredna trka u Svetskom kupu bi}e odr`ana u utorak, 25. januara u austrijskom[ladmingu,anaprogramu jeslalom.

Rezultati slaloma u Kicbilu: 1. @an-Bapt ist Gran` (Franc us ka) 1:41:21 (52,6, 48,33), 2. Ivica Kosteli} (Hrvatska) + 0,69 (52,2, 49,01), 3. \ul ij an o Rac ol i (Ital ij a) +0.69 (52,79, 48,83), 4. Marsel Hir{ er (Austrij a) +0,90 (53,05, 48,78), 5. Rejnf rid Herbst (Austrija) +1.01 (52,5, 49,44), 6. Andre Murer ([vadska)+1,14(52,46,49,61),7.Silvan Curb rig en ([vajc ars ka) +0.76... Gen er aln i plas man Svetskog kupa: Kosteli} (Hrvats ka) 930 bod ov a, Svind al (Norve{ka) 585, Kuse ([vajcarska) 573, Curbrigen ([vajcarska) 549, Hir{er (Austrija) 549, Bau m an (Austrij a) 456..... Generalni plasman slaloma:Kosteli}(Hrvatska)433 boda, Hir{er (Austrija) 326, Gran`(Francuska)285,Mirer ([vedska) 253, Har`in ([vedska)166...

Vaterpolisti Vojvodineumalonisunapravili iznena|ewe na startu Prvenstva Srbije. U prvom kolu Novosa|ani su se sastali sa aktuelnim prv ak om Part iz an om i imali priliku da sa beogradske Bawice donesu makar bod, a mogli su i ~itav plen. Odli~no su izabranici Dejana Stanojevi}aotvoriliutakmicu, vodili i sa 3:1 po~etkom drug e ~et vrt in e. Usp el i su igra~iPartizanadaizjedna~e na 3:3 minut i 52 sekunde pre kraja tre}eg dela, da bi samo dve sekunde pre kraja ovog periodaigreusledilonovovo|stvo Vojvodine, a strelac je bio Ran| i}. Prop us til i su sredinom~etvrtedeoniceNovosa|ani da se odlepe na dva golarazlike,doma}isutokaznili i ponovo izjedna~ili, a nakrajuje,ipak,presudiloiskustvo {ampiona, Korolija je 15sekundiprekrajadoneopobedu crno - belima - 5:4. Bila jeovonajneizvesnijautakmica kojusuovadvatimadosadaodigrala. - Odigrali smo neizvestan duel, bilo je gusto tokom cele utakmice. Ispustili smo priliku da pobedimo. Imali smo {ansu da pet minuta pre kraja povedemosadvagolarazlikei onda lagano privedemo susret kraju. Me|utim, nismo u tome uspeli.Ostaje`alzapobedomi makar za remijem, jer po{to su oni15sekundiprekrajapostigli pogodak mi smo imali prilikudaizjedna~imo,alinismo uspeli. No, i pored ovog minimalnog poraza pokazali smo zrelostuigriisvesmobli`e

I pored poraza zadovoqan: kapiten Vo{e Boris Vapenski

Partizanu - istakao je kapiten VojvodineBorisVapenski. [ef stru~nog {taba Novosa|anaDejanStanojevi}uspeo je da psihi~ki oporavi ekipu od utakmice sa Pro Rekom u Evroligi,kojujewegovaekipa odigrala samo nekoliko dana ranije i izgubila visokim rezultatom (2:16). Vratili su se igra~iiuspelidasaizuzetno jakim Partizan odig raju odli~nu utakmicu, naro~ito u odbrani.

Foto:F.Baki}

- Ova utakmica je pokazala da imamo sr~anost, borbenost i kvalitet, ali i da nam jo{ uvek nedostaje iskustvo, jer upravo je Partizan ovaj duel dobio na iskutvo. Re{ili su utakmicuuposledwihminutI po.Dalijerezultatod5:4realantojeposebnapri~a,alii mismoimalisvoje{ansekoje nismoiskoristili.Najva`nijejedasmouspelidaseoporavimoodporazauItalijiIda u me~ s crn o-bel im a u|em o

maksimalnospremniiodigramo jednu dobru utakmicu - rekaojeStanojevi}. Stanojevi} i Vapenski danas sa reprezentacijom putuju u [paniju na utakmicu Svetske lige. Ostatak tima nastavi}e da trenira, jer ve} u petak Vojv od in a }e ugos tit i Ni{udrugomkoluPrveAlige, a onda slede}e srede ~eka jei najva`niji duel, posledwe koloEvrolige,kadaimugoste dolaziBudva. G. Malenovi}

Holifild uzdrman, borba neva`e}a Legenda svetskog boksa, AmerikanacIvanderHolifildprvi putubogatojkarijerizavr{ioje jedanduelneva`e}imposleudarcakojijezadobiood[ermanaVilijamsa saBahama.Borbaizme|u48-godi{wegHolifilda i deceniju mla|eg Vilijamsa odr`ana je u Zapadnoj Virxiniji a progle{ena je neva`e}om u ~etvrtoj rundi po{to je Bahamac dve runde ranije nehoticeglavomudarioAmerikanca,kojemje pukla arkada. Lekari nisu mogli da zau- stavekrvarewe,pajeme~progla{enneva`e}imjerseHolifilddverundekasnije `alio na pomu}en vid. Na odluku sudija nikosenijebunio. -Nijemiprijatno{tosetakozavr{ilo...ovosedoga|a,za{i}emeinastavi}u saboksom-rekaojeHolifild,biv{iap-

Ne}e u penziju: Ivander Holifild

solutni svetski prvak u superte{koj kategoriji. -Jakopo{tujemHolifilda,onjelegenda ovog sporta i sa ovoliko godina on i daqeima`equdaboksuje.Toseretkovi|a,alivremejedasemla|ibore,astarijidakomentari{ume~evenaTV-rekaoje pomalorazo~araniVilijams. Holifild je ~etiri puta bio svetski prvak u te{koj kategoriji, a u karijeri ima 43 pobede, deset poraza i dva remija. Amerikanacjeuapriludobiojo{jednog veteranaFransisaBotu(42)iosvojiotitulu u VBF verziji. On bi uskoro mogao da ujedini titule svetskog prvaka u te{kojkategorijipo{totrebadaseborisa DancemBrajanomNilsenom.Dueljezakazan za 5. mart, ali bi moga da bude odlo`enzbogpovredeDanca.

Yejms mo`e sam

U POTISJU HOKEJ SVE POPULARNIJI: Uop{tinamasevernogPotisjanemahokeja{kogkluba,aliovihdanavelikojeinteresovawazaovajsport,posebnonaklizali{tuudvori{tuOKU Knesa u Kawi`i. Na kawi{kom klizali{tu nadigravale su se tri ekipeizKawi`eipojednaizSenteiHorgo{a. Hoheja{iseokupqajuiigrajurekreativno,jerhokejjepopularan jo{ iz sedamdesetih godina pro{log veka. Mada nikada nije bilo hokeja{kog kluba zaqubqenici u ovaj sport isti~u imena dvojice Kawi`anakojisuranijeigralauprvoliga{kojkonkurenciji.NikolaRaki}jeigraozabeogradskuCrvenuzvezduiJosip[inkovi}za suboti~kiSpartak.

Doknijebiloklizali{tazboghokejaseodlazilonazale|eni kanal kod Adorjana ili na Malu Tisu prema Novom Kne`evcu, a ranijenaKere{u.Sadanaklizali{tedolazeve}inomKawi`ani,aliiHorgo{ani,Novokne`ev~ani,Sen}aniizaqubqeniciu hokejizjo{nekihpotiskihmesta,aodlaziseinaklizali{teu Sentu. -Neigramoba{takmi~arsketurnire,apo{toterennijestandardnihdimenzijazaekipunastupajupo~etvoricaigra~a(3+1)takodaimadostaprostorazanadigravawe-ka`ejedanodhokeja{a Re`eLo{oncizKawi`e. Tekstifoto:M. Mitrovi}

Ko{arka{iMajamija savladali su ekipu Toronta rezultatom 120:103uz38poenaLebrona Xejmsa i tako u~vrstili svoju poziciju na Istoku sa skorom 31-13. Bez pomo}i bolesnog DvejnaVejdaipovre|enogKrisa Bo{a, Xejms je prakti~no odigrao simultanku i svu odgovornostpreuzeojenasebe.Odli~nu podr{kuimaojeodMilerakoji je ubacio 32 poena. Na drugoj strani De Rozan je postigao 30 ko{eva. Wu Orleans je lak{e nego {to se o~kivalo dobio San Antonio (96:72) u derbiju Zapada ~ime su Hornetsi do{li od osmogvezanogtrijumfa,dokjena istoj brojci stao uspe{an niz Sparsa, vode}e ekipe lige. Dejvis Vest i Tornton predvodili sudoma}inesapo18poena,dokje Spliternadrugojstraniubacio 11poena,advocifrenjebiojo{ samo Toni Parker u najlo{ijem izdawuSparsaovesezone. Oklahomajetokomcelogme~a jurila prednost Wujorka, ali je nakraju,uztrojkuKevina\uranta,uzzvuksireneuspeladapobedisa101:98.\urantjeme~zavr{io30poena,aNenadKrsti}zabele`ioje12ko{eva,6skokova i tri ukradene lopte. Na drugoj

Lebron Yejms

straniItalijanGalinarijeubacio23ko{a.Novusjajnupredstavupru`iojerukiBlejkGrifin koji je sa 30 poena i 18 skokova (izjedna~en rekord karijere) predvodiojeLAKlipersedopobede protiv Golden Stejta (113:109).ZagostejeKariubacio 32poena,dokjeVladimirRadmanovi}imao8poenai3skoka. Rezultati: Wu Xersi – Dalas 86:87,Va{ington–Boston85:83, [arlot–Atlanta87:103,Detroit – Finiks 75:74, Majami – Toronto120:103,Filadelfija–Juta 96:85, Wu Orleans – San Antonio 96:72, ^ikago – Klivlend 92:79, Oklahoma Siti – Wujork 101:98, Hjuston – Orlando 104:118, Milvoki – Memfis 81:94,Portland–Indijana97:92, LA Klipers – Golden Stejt 113:109.


SPORT

dnevnik

ponedeqak24.januar2011.

19

TRENERVOJVODINEZORANMILINKOVI]ODVONEDEQNOMRADU

Sveidepoplanu Iza fudbalera Vojvodine je dve sedmice rada. Posle subotwegpopodnevaiju~era{wegdana, koliko su imali za predah, fudbaleri danas nastavqaju da ve`bajudvaputadnevno.Otome koliko je zadovoqan dosada{wimradom,pitalismotreneraZoranaMilinkovi}a. -Sveplaniranouspelismoda uradimo, ako izuzmemo neodigranuutakmicusaRadni~kimiz Sombora. Nadali smo se da do susreta mo`da mo`e da do|e, alinijeimalosmisladaigramo po te{kim uslovima. Sneg i blato ne pogoduju igrawu utakmica,pani{tanismo`elelida

januara u Ma|arskoj s Videotonom.Utakmicesunampotrebne, alineposvakucenu. Vojvodinusudosadanapustili, ta~nije oti{li na pozajmicu, Drini} i [u{war (Dowi Srem) i Mudrinski i Zogovi} (NoviSad). -Potrebnoimjedaigraju.To je sve {to se ti~e odlazaka od mla|ihigra~a. PovratnikSlobodanNovakovi} je u redovnom trena`nom procesu posle polusezone provedeneuKuli. - Dogovor je bio da u Hajduku provede {est meseci i potom namsepridru`i.Tujeiravno-

\urovskinepoznanica Mario \urovski dobio je voqno do 9. februara da potra`i noviklub. -Zaistanemamnikakvuinformacijuowemu.Znamjedinoda mujere~enodaimaobavezudaseuklubjavi10.februaraukolikodotadaneprona|eanga`man–saop{tiojeMilinkovi}.

BugarskireprezentativacIvanIvanov

Prosine~kiho}e BugarinaIvanova Trener fudbalera Crvene zvezde Robert Prosine~ki ka`e da mujenajbolnijemesto u timu na poziciji centralnog defanzivcakojebivoleodapopuni Bugarinom Ivanovim (pro{lesezonesaAlanijomispaoizprvelige).Prosine~kom je propao transfer Kornela Salate,paZvezdasadamorapod hitnodaprona|eadekvatnualternativu. - Nisam ga u`ivo gledao, ali sam sa raznih strana dobio informacije da se radi o igra~u kojibibiopravopoja~awe.Naravno da nije garancija ni kad bidoveliPikea,aliIvanovje

visok,talentovan,brzjeza{topera-ka`eProsine~ki. Beogradskimedijipi{udaje Zvezda poslala ponudu Alaniji ida~ekaodgovor.Me|utim,menaxerbugarskogreprezentativcaotomenemainformacija. -Sve{toznampro~itaosamu va{immedijima.Menenikonijekontaktirao,panemarazloga dasadarazmi{qamootome.Sve jeotvoreno-ka`eEmilDan~ev. Alanija mora da smawi tro{kove, ali ako zaista prodaju Ivanova za mawe od milion evrato}ebitivelikigubitak, jer ih je ko{tao tri puta vi{e kadajestigaopro{lesezoneiz sofijskogCSKA.

Drobwakme|usvojima PosleDejanaSavi}evi}a,kodsvojeZvezdestigaojeinekada{wicentarforAntoDrobwak.Upratwisinova,kojisunapoklon dobili Zvezdine dresove, Drobwak je do{ao da pozdravi IvanaAxi}a,VladanaLuki}aiprvotimceipo`eliimnaporneiuspe{nepripreme.BrzojestigaoiNenadMaslovarpaje moglodasepri~aonekada{wimuspe{nimigra~kimdanima. - Pratim Zvezdine rezultate, stignem ponekad i da odem do Beogradanautakmicu.Tojemojklubiverujemda}eopetbiti razlogazaslavqeizadovoqstvoarmijenavija~a–rekaojeAntoDrobwak.

IZPARTIZANA

Argentincinaprobi Mladi fudbaleri slavne BokeJuniorsGastonAmadeoRosi (20) i Rodrigo Leandro Kusko (17)stiglisuuPartizangde}e saprvotimcimasrpskog{ampionaprovestiizvesniperiodna probi. Rosi igra na poziciji ofanzivnog veziste, a najboqe se snalazi uz desnu aut liniju. Nekolikoputaigraojeizaseniorsku ekipu slavnog argentinskog kluba. Kusko je talen-

tovani napada~, poqskog je porekla, a u Argentini igra sa starijom generacijom, {to potvr|ujewegovkvalitet. -Dalidolazenaprobu,napozajmicu ili }e wihovi ugovori biti otkupqeni, to }emo videti,tojestvarklubova.Nameni jedaprocenimdalimogudanam budu od pomo}i u narednom periodu - objasnio je trener PartizanaAleksandarStanojevi}.

Laki}mewaYeka uVolfsburgu NajboqistrelacfudbalskogklubaKajzerslauternaRistoLaki} zameni}e u napadackoj opciji Volfsburga Edina Xeka, koji je nedavnopre{aouMan~estersiti.Laki}uugovorsKajserslauternom isti~enaletotakodauklubumorajudapristanunaprodajusvog najboqeg strelca, koji ne `eli da produ`i saradwu. Trenutno se dvaklubacewkaju,aVolfsburg}ezaLaki}aizdvojitisumuizme|u 3i5milionaevra. -Posao}ebitiubrzozavr{en-kratkojerekaodirektorVolsburgaDiterHenes. Laki}jeusezoniutokupostigao11golovai~etvrtijestrelac Bundelige.

rizikujemo – odgovorio je Milinkovi}. Kolikonedoigranime~remetiplanove? - Planirali smo da odigramo osam prijateqskih me~eva do starta{ampionata.Ukolikoih toliko bude uklopi}e se u planirano. U sredu Vojvodina treba da igra s Dowim Sremom iz Pe}inaca. -Nadamoseda}emoodigrati tajsusret,aliakoseidesidaga odgodimo ~eka nas provera 29.

pravanje~lankandidatazatakmi~arskipogon. Odluka o anga`manu  Etipoqanina Saida Saladina bi}e donetauskoro. - Do polaska u Crnu Goru 31. januara sigurno }emo odlu~iti dali}eostatiuna{imredovima.Treniraojeusubotu,zasada imam informaciju da se radi o talentovanomigra~u,anaosnovupredstoje}ihtreningaproceni}emodalijekalibarzaVojvodinu-rekaojeMilinkovi}. S.S.

ZoranMilinkovi}

Foto: F. Baki}

SREMPO^EOPRIPREME

DANASUNOVOMSADU

Zasedajuvojvo|anski treneri SedmasednicaIzvr{nog odbora Udru`ewa fudbalskih trenera Vojvodine, kojom }e predsedavati Milo{ Paprica,  odr`a}e se danas u prostorijama FSV u Novom Sadu (Bulevar oslobo|ewa 92,petisprat). Predvi|enjeobiman dnevniredoddevetta~aka,akaozanimqivije ta~ke izdvajamo: aktivnosti izme|u dve sednice, razmatrawe i usvajawe izve{taja o radu za 2010. godinu, razmatrawe programa rada za teku}u godinu, Milo{Paprica ocena izve{taja Komisijezaizdavawedozvolazarad- za ovu godinu, kadrovska pitalicenizasezonu2010/2011,{ko- wa... lovawe trenera za C licencu, Sednicapo~iweu13sati. dono{ewe odluke o ~lanarini S.S.

Novitrener zaopstanak Mitrova~kifudbalskiprvoliga{ Srem po~eo je pripreme za nastavak trke u borbi za opstanak. Przovci koju je obavio novi trener Milo{ Veselinovi}odazvalose22igra~a,me|u kojima i dvojica omladinskih reprezentativaca Crne Gore. Nisusepojavili,izopravdanih razloga,iskusninapada~Nenad @ivkovi}itamnoputiVinsent Kaizi, reprezentativac Ugande.^elnikSremaVi}entijePetrovi}po`eleojefudbalerima dobro zdravqe i obe}ao optimalne uslove za rada, a zatim predstavio novi stru~ni {tab.Glavnokomanduju}ijemladi stru~wak iz Obrenovca Milo{ Veselinovi}, wegovi saradnicisuGoranSerafimovi} i Nenad Lalatovi}, kao i trenergolmanaMiroslav^avka.O zdravqu fudbalera brinu}e dr

ZoranStojanovi}ifizioterapeut^edomirDaki}. Ve} na prvom treningu Veselinovi} je nametnuo jak ritam rada.Ono{toradujeVeselinovi}ajeto{to}eupripremnom periodu imati na raspolagawu standardne prvotimce koji su u fini{u jeseweg dela prvenstva ostvarili tri pobede, a to su: Baji},Nikoli},Milosavqevi}, Zec, Stani}, Nenadovi}, Jankovi}i[arac,awima}esepridru`iti i nekoliko poznatih prvoliga{kihfudbalera,kaoi poja~awa sa me|unarodne fudbalskescene. Bazi~ne pripreme }e se obaviti na terenima mitrova~ke Promenade kraj Save, a prvi pripremni me~ odigra}e se 2. februara u obli`wem [uqmu saJedinstvomizUba. R.Artukov

PORAZINTERAUUDINAMA

Dekijevgolnedovoqan FudbaleriUdinezeasavladali su na svom terenu {ampiona Intera,poslepreokretarezultatom3:1,ume~u21.kolaSerije A. Inter je poveo u 16. minutu pogotkom Stankovi}a, da bi Udinezedotrijumfado{aopreko Zapate, Di Natalea i Domicija.Tojebioprviporaz„neroazura”otkakoihjepreuzeoLeonardo,poslepetvezanihpobeda. Udinezejesa33bodaostaona osmommestu,dokjeInteridaqepeti.Tupozicijubimogaoda preuzmeJuventusukolikosavladaSampdoriju. Interjedogolado{aokadaje Tijago Mota na ivici kaznenog prostoradodaoloptuStankovi}ukomejetobiopetipogodaku sezoni. Dva minuta kasnije „zebre”suizjedna~ileposlekornera, kada je Zapata sa 16 metara savladaoKastelacija. Udineze do preokreta dolazi u25.minutupogotkomkapitena Di Natalea iz slobodnog udarca.Unastavkujeprvaozbiqnija {ansa vi|ena u 69. minutu kada je Domici prihvatio loptu posle slobodnog udarca Di Nataleaiposaviokona~nih3:1.

DejanStankovi}


20

porodica

ponedeqak24.januar2011.

Bri­ta­ni­ja Tost,­ ~aj,­ gra­{ak,­ ko­ba­si­ce­ i­ ja­ja­ –­ tra­di­ci­o­na­lan bri­tan­ski­do­ru­~ak,­za­koji­se­pri­~a­da­je­je­dan­od­naj­ma­sni­jih­na­sve­tu.

HRAN ­ A KROZ O B J E K T­ I V

dnevnik

Fran­cu­ska Kro­a­san,­ ka­pu­}i­no­ i­ oba­ve­zna­ ci­ga­re­ta­ mo­`da­ je­ste sla­dak­iz­bor,­ali­ne­i­naj­zdra­vi­ji.

Do­ru­~ak D u­sve­tu

o­ru­~ak­ je­ naj­va­`ni­je­ je­lo­ u­ to­ku da­na,­ ka­`u­ nam­ stru~­wa­ci.­ Oli­ver­ [var­cvald ni­je­ me­|u­ tim stru~­wa­ci­ma,­ali­je­na­svoj­stru­~an­na­~in­ fo­to­gra­fi­sao­ i­ na­pra­vio­ ma­le pri­~e­ od­ do­ru­~a­ka­ raz­li­~i­tih­ ze­ma­qa. On­ je­ na­ po­se­ban­ na­~in­ pri­ka­zao­ ka­ko iz­gle­da­ taj­ naj­va­`ni­ji­ obrok­ u­ po­je­di­nim­ze­mqa­ma.

Ru­si­ja

In­ter­na­ci­o­nal­ni

Ru­si­ja­ u­ svoj­ do­ru­~ak­ uno­si­ da­{ak­ luk­su­za­ –­ sku­po­ce­ni ka­vi­jar.

Tra­di­ci­o­nal­ni­ do­ru­~ak­ u­ ve­}i­ni­ ze­ma­qa sasto­ji­se­od­ka­fe,­pe­ci­va­ili­dvo­pe­ka,­ku­va­nog ja­je­ta­i­ko­je­ka­kvih­na­ma­za­i­ye­mo­va.

Ame­ri­ka Tra­di­ci­o­na­lan­do­ru­~ak­u­Ame­ri­ci­bio­bi:­sok,­pa­hu­qi­ce­ i­ de­be­la­ pa­la­~in­ka­ sa­ slat­kim­ ja­vo­ro­vim si­ru­pom.

[ved­ska [e­|a­ni­mo­`da­ima­ju­je­dan­od­naj­zdra­vi­jih­obro­ka, ka­da­se­uzme­u­ob­zir­da­su­me­|u­ret­ki­ma­ko­ji­od­mah uju­tro­pojedu­ri­bu.­

Kre­ve­tac za­qu­bim­ca na­mo­ko­li­ko­su nam­ na­{i­ qu­bim­ci­va­`ni­i zna­mo­ da­ je­ wi­ho­ve po­tre­be­ jed­na­ko­ bit­no­ za­do­vo­qi­ti­ ka­ko bi­ bi­li­ sre}­ni.­ Ako u­svom­do­mu­ne­ma­te­pre­vi­{e­po­sto­ra­ko­ji­bi­vam­za­u­zi­ma­le­ve­li­ke­kor­pe­va­{ih­qu­bi­ma­ca,­po­sto­ji­ vr­lo­ prak­ti~­no­ re­{e­we ko­je­}e­va­ma­i­va­{em­qu­bim­cu­omo­gu­}i­ti­le­pi­san.­ Ovaj­ le­`aj­ za­ va­{eg­ qu­bim­c a­ mo­` e­t e­ mon­t i­r a­t i bi­lo­ gde­ u­ va­{em­ sta­nu­ i zbog­svog­di­zaj­na­je­vr­lo­ne­pri­me­tan.­Vi­ju­ga­va­plo­~a­na ko­joj­ se­ na­la­zi­ ja­stuk­ da­}e

Z

va­{em­qu­bim­cu­si­gur­nost­pri­li­kom­spa­va­wa­i­igra­wa­na­we­mu.­ Ovaj­ ob­lik­ je­ po­go­dan­ za ma~­ke­i­ma­le­pse.

KA­KO­ODA­BRA­TI­OD­GO­VA­RA­JU­]U­KWI­GU­ZA­DE­TE

Pra­va­kwi­ga­u­pra­vo­vre­me e­ca­ ko­ja­ vi­{e­ ~i­ta­ju, raz­vi­ja­ju­ve­{ti­ne­~i­ta­wa,­mno­go­bo­qe­i­br­`e ~i­ta­ju,­ po­ve­}a­va­ju­ svoj vo­ka­bu­lar,­ bo­qe­ se­ iz­ra­`a­va­ju, te­ br­`e­ na­pre­du­ju­ ka­ slo­`e­ni­jim­tek­sto­vi­ma­^i­ta­we­kwi­ga­je deo­ kul­tu­re­ ko­ju­ de­ca­ mo­ra­ju­ da na­u­~e­od­ma­le­na,­pa­je­pre­ma­to­me­ i­ u~e­we­ bi­ra­wa­ kwi­ga­ vr­lo va­`na­ ve­{ti­na.­ Do­ vre­me­na­ ka­da­ po­sta­nu­ ti­nej­xe­ri,­ de­ca­ bi tre­ba­la­ da­ sa­vla­da­ju­ ve­{ti­ne do­no­{e­wa­ od­lu­ka­ i­ bi­ra­wa, pre­ma­ od­re­|e­nim­ smer­ni­ca­ma ko­je­ smo­ im­ da­li­ ka­da­ su­ bi­li mla­|i.­Dok­se­u­tom­po­gle­du­bi­ra­we­kwi­ga­~i­ni­vr­lo­be­zna­~aj­no,­ono­mo­`e­de­ci­po­mo­}i­u­do­no­{e­wu­i­dru­gih­od­lu­ka,­te­su­o-­ ~a­va­wu­s­po­sle­di­ca­ma­tih­od­lu­ka.­De­ca­ko­ja­sa­ma­oda­be­ru­kwi­gu­ko­ju­`e­le­da­pro­~i­ta­ju,­~e­sto pro­vo­de­ vi­{e­ vre­me­na­ ~i­ta­ju­}i i­ pro­~i­ta­ju­ vi­{e­ kwi­ga,­ bi­lo onih­ko­je­do­bi­ju­u­vi­du­{kol­ske lek­ti­re,­bi­lo­onih­kod­ku­}e.­­­ Is­tra­`i­va­wa­ su­ po­ka­za­la, {to­ uop­{te­ ni­je­ iz­ne­na­|u­ju­}e, da­de­ca­ko­ja­vi­{e­~i­ta­ju,­raz­vi­ja­ju­ svo­je­ ve­{ti­ne­ ~i­ta­wa,­ mno­go­ bo­qe­ i­ br­`e­ ~i­ta­ju.­ Ta­ko­|e, ~i­ta­wem­ de­ca­ po­ve­}a­va­ju­ svoj vo­ka­bu­lar,­bo­qe­se­iz­ra­`a­va­ju­i br­`e­ na­pre­du­ju­ na­ slo­`e­ni­je kwi­ge.­Ali­bez­ob­zi­ra­da­li­kod ku­}e­ ima­te­ ve­lik­ broj­ kwi­ga, ma­lo­ ili­ ni­{ta,­ vr­lo­ je­ va­`no da­de­ca­stek­nu­prak­su­u­upo­re­|i­va­wa­kwi­ga.

D

Ran­gi­ra­we kwi­ga Ni­ka­ko­ ne­moj­te­ mi­sli­ti­ da ste­ sta­vqa­ju­}i­ me­tar­ kwi­ga

pred­ de­te­ re­{i­li­ pro­blem­ oda­bi­ra­kwi­ge.­Sva­ko­de­te­je­raz­li­~i­to,­pa­}e­ta­ko­ne­ka­de­ca­na­gi­wa­ti­ kwi­ga­ma­ za­ ko­je­ su­ ~u­li, dru­gi­}e­kwi­gu­bi­ra­ti­pre­ma­ko­ri­ca­ma,­ dok­ }e­ pak­ ne­ka­ de­ca hte­ti­da­pro­~i­ta­ju­kwi­gu­ko­ju­su pro­~i­ta­la­wi­ho­va­sta­ri­ja­bra­}a i­ se­stre,­ {to­ mo­`e­ bi­ti­ iz­nad wi­ho­vih­ tre­nut­nih­ mo­gu}­no­sti. Ko­ri­ste­}i­stra­te­gi­ju­ova­kwi­ga je­ „pre­te­{ka“,­ „pre­la­ga­na“­ ili „pri­me­re­na“,­ ob­ja­sni­te­ de­te­tu­ka­ko­d­aoda­be­re­kwi­gu­ko­ja­ mu­ je­ pri­me­re­na­ te­ mu­ po­ka­`i­te­ pre­te­{ke,­ pre­la­ga­ne­i­pri­me­re­ne­kwi­ge.­ Ob­ja­sni­te­ mu­ da,­ na pri­mer,­ kwi­ga­ ko­ja­ je tre­nut­no­ pre­te­{ka­ za we­ga,­ da­ }e­ u­ bu­du}­no­sti­po­sta­ti­pri­me­re­na. Pre­te­{ka­kwi­ga­mo­`e bi­ti­ona­ko­ju­~i­ta­ju­we­go­va­ sta­ri­ja­ bra­}a­ i­ se­stre,­ sta­ri­ji­ ~la­no­vi­ po­ro­di­ce ili­ vi.­ Oba­sni­te­ de­te­tu­ da­ unu­tra­ ima­ mno­go­ re­~i­ ko­je­ ne­}e raz­u­me­ti­ili­da­je­rad­wa­pre­vi­{e­slo­`e­na­za­we­ga.­Ako­}e­de­te i­ da­qe­ in­si­sti­ra­ti­ na­ ~i­ta­wu upra­vo­ te­ kwi­ge,­ do­zvo­li­te­ mu jer­ }e­ ta­ko­ i­ sa­mo­ shva­ti­ti­ da mu­je­{ti­vo­te­{ko­i­ne­ra­zu­mqi­vo..­Ako­je­za­i­sta­ta­kwi­ga­pre­te­{ka,­de­te­}e­vr­lo­br­zo­iz­gu­bi­ti in­te­res­za­wu.­Pred­lo­`i­te­mu­da je­ mo­`e­ s­ vre­me­na­ na­ vre­me­ po­nov­no­po­ku­{a­ti­~i­ta­ti­i­vi­de­ti ho­}e­li­po­sta­ti­ra­zu­mqi­vi­ja. Pri­mje­re­ne­ kwi­ge­ su­ kwi­ge ko­je­ de­te­ raz­u­me,­ te­ ima­ mo­`da jed­nu­ do­ dve­ re­~i­ na­ stra­ni­ci ko­je­ ne­ raz­u­me.­ Pre­la­ga­ne­ kwi­ge­su­one­kwi­ge­ko­je­je­va­{e­de­te ve}­pro­~i­ta­lo,­~i­ju­rad­wu­raz­u­-

pi­ta­wa­ko­je­mo­`e­te­da­ti­de­te­tu da­od­go­vo­ri­za­kwi­gu­ko­ju­~i­ta. Ako­su­od­go­vo­ri­na­pi­ta­wa­„da“, od­re­|e­nu­ kwi­gu­ mo­`e­te­ svr­sta­ti­o­ove­ka­te­go­ri­je.

Pre­la­ga­na kwi­ga 1.­ Je­si­ li­ pro­~i­tao/la­ kwi­gu vi­{e­pu­ta? 2.­Raz­u­me{­li­do­bro­pri­~u­ko­ju­~i­ta{? 3.­ Mo­`e{­ li­ sve­ pro­~i­ta­ti­ i­ raz­u­me{­ li sva­ku­re~? 4.­Mo­`e{­li­raz­go­vet­no da­~i­ta{?

Pri­me­re­na kwi­ga 1.­ Je­si­ li­ ika­da­ pro­~i­tao/la­ovu­kwi­gu? 2.­Raz­u­me{­li­rad­wu­kwi­ge? 3.­ Po­sto­je­ li­ re­~i­ na­ sva­koj stra­ni­ci­ko­je­ne­raz­u­me{? 4.­Ka­da­~i­ta{,­po­sto­je­li­de­lo­vi­ kwi­ge­ ko­je­ lak­{e­ ~i­ta{ i­de­lo­vi­ko­je­te­`e­~i­ta{? 5.­ Po­sto­ji­ li­ ne­ko­ ko­ ti­ mo­`e­ po­mo­}i­ u­ ~i­ta­wu­ kwi­ge­ u slu­~a­ju­ne­ra­zu­me­va­wa? me­ i­ zna­ pri­~u­ od­ po­~et­ka­ do kra­ja.­ Ako­ ni­ste­ si­gur­ni­ u­ ko­ju ka­te­go­ri­ju­ bi­ste­ sta­vi­li­ od­re­|e­nu­ kwi­gu,­ pro­~i­taj­te­ tri­ ili ~e­ti­ri­pr­ve­stra­ni­ce,­te­ih­daj­te­ de­te­tu­ da­ ih­ pro­~i­ta.­ Ne­ka vam­ de­te­ pre­pri­~a­ rad­wu­ u­ te ~e­ti­ri­stra­ni­ce­i­iz­bro­ji­te­ne­po­zna­te­ re­~i.­ De­te­ pri­li­kom ~i­ta­wa­ mo­ra­ da­ raz­u­me­ rad­wu ro­ma­na,­ od­no­sno­ mo­ra­ da­ ~i­ta­ s raz­u­me­va­wem.­Evo­jo{­ne­ko­li­ko

Pre­te­{ka kwi­ga 1.­ Ima­ li­ mno­go­ re­~i­ na­ sva­koj­stra­ni­ci­ko­je­ne­ra­zu­mi­je{? 2.­ Je­si­ li­ zbu­wen/a­ rad­wom ko­ja­je­opi­sa­na­u­kwi­zi? 3.­Ka­da­~i­ta{­kwi­gu,­da­li­ti je­ne­ra­zu­mqi­va? 4.­ Po­sto­ji­ li­ oso­ba­ ko­ja­ je pro­~i­ta­la­kwi­gu­i­ko­ja­ti­mo­`e po­mo­}i?


STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ponedeqak24.januar2011.

21

PREDSEDNIK STUDENTSKOG PARLAMENTA UNS-a DANILO ^EMAN

Vremejeza analizuu~inka „bolowe” Kqu~netemekojimasebavi On je tako|e siguran da stuStudentski parlament Novodenti master i doktorskih stusadskoguniverzitetasupresek dijane}emoratisamidapla}aju stawa na Univerzitetu u kon{kolovawe,ve}}esenadle`ne tekstu (parcijalne) primene institucijepobrinutidasedo„bolowe” reevaluacija nastavskora{wiproblemre{i. – Svi univerziteti su dobinih programa i ponovno izra~unavaweoptere}enostistude- linovacodMinistarstvapronata,saznajemoodpredsednika svete za master i doktorske Studentskog parlamenta Uni- studije, sem Novosadskog univerzitetauNovomSaduDanila ^emana. Kako obja{wava,bolowskisistemse primewujeod2005.godinei sadajevremedasenapravi ukupna analiza stawa u visokom {kolstvu da bi se ustanovilo u kojem pravcu daqedaseradi. Osimtoga,radi}eseina popularizaciji i promocijisamogstudentskogparlamenta jer je potrebno da Danilo^eman studentiimajujasnuslikuoto- verziteta. No, uz pomo} Vlade me {ta ovo najvi{e predstav- Vojvodineinovcaizpokrajinni~ko studentsko telo mo`e skogbuxeta,upla}enojezaprvi u~initi za poboq{awe stu- semestar, dakle novembar, dedentskog `ivota, ali i da aka- cembar i januar. Sad ostaje da demci postanu svesni ne samo vidimo {ta }emo s drugim sesvojihpravave}iobaveza. mestrom ali, po informacija–Naro~ito}emosezalagati ma koje imam, sa sigurno{}u za promociju i popularizaciju mogutvrditidatro{kovene}e programa „Stigmus„ i „Gomes„ snositistudenti–ka`eon. koji su projekti Evropske koKakonagla{ava,svistudentmisijeabaveseupravoodnosom ski parlamenti univerziteta u studenataipredstavni~kihteSrbijisla`useutomedajepola kao i u~e{}em u wihovom trebno napraviti strategiju radu.Krozoveprojektestudenrazvojavisokogobrazovawa.Na tibitrebalodasteknuuvidu republi~kom nivou ustanovqetonakojina~inmoguu~estvone su razne strategije a ne povati u odlu~ivawu u visokostojionazarazvojvisokogobra{kolskim ustanovama – objazovawa,kojajeprekopotrebna. {wava^eman. J. Zdjelarevi}

Foto:R.Hayi}

NOVOSADSKI STUDENTI ZADOVOQNI HRANOM U MENZI, ALI @ELE RAZNOVRSNIJE POVR]E

Mrsno,posno,slasno, ajeftino U restoranima Studentskog centra „Novi Sad„ dnevno se pripremi i poslu`i od 5.000 do 10.000 obroka, u zavisnosti od„radnogkalendara”studenata, odnosno wihovih obaveza i anga`ovanosti na fakultetima jer u vreme praznika i vikendamnogiodlazeku}i. Najpose}enija je takozvana Velika menza, odnosno Restoran broj 4, gde se gotovo svakodnevno, oko podneva, red za ru~ak formira ~ak i na stepeni{tu ispred zgrade, {to je apsolutna potvrda da se najve}ibrojovda{wihakademaca tuhrani. Lokacijamenzejeidealnajer se nalazi u Kampusu Univerziteta,nadomak~aksedamfakultetaitikuzstudentskedomove „Slobodan Baji}” i „Veqko Vlahovi}”, pa je abonentima blizui„posao”i„ku}a”.Pore~imaupravniceRestoranabroj 4AnkiceBo`ilovi},ponudaje bogata i hranqivost ne treba dasedovodiupitawe. – Dnevno je u ponudi najmawe {est, a navi{e osam jela, ali se ona mogu kombinovati,

pa tako svako ima mnogo mogu}nosti da samostalno krei- ra svoju kombinaciju. Uvek se trudimo da ispo{tujemo sva~ijiukus,te,naprimer,pogotovo kada su uskr{wi i bo`i}ni post, ali i drugim da-

judabiizborpovr}amogaobitive}i. –Mislimdajepro{legodinebioboqiizborpovr}a.Sada se stalno vrti jedno te isto – krompir pire, gra{ak, pasuq. Uprincipujehranaureduice-

Od supe do deserta za 55 dinara Pravonaregresiranuishranuimajustudentifakulteta i visokih {kola ~ije se {kolovawe finansira iz buxeta. Samofinansiraju}i studenti nemaju pravo na regresiranu ishranu i mogu se hraniti na takozvanoj tre}oj liniji u restoranuStudentskogcentra„NoviSad”.Zabuxetskestudentecenadoru~kaje31dinar,ru~ka55,ave~ere46dinara. Samofinansiraju}i studenti doru~ak pla}aju 85 dinara, ru~ak180,ave~eru150dinara. Tako|e,postojemese~nekartice,patakozaceomesectri obrokadnevnoko{taju3.960dinara,odnosnopoobrocima: doru~ak je 930 dinara, ru~ak 1.650, a ve~era 1.380 dinara. Studentkojiponovigodinustudijanemapravonaregresiranuishranuzatugodinu. nima,uvekimaposnehrane,pa raznovrsnomogudasehranei onikojinemrse–ka`eAnkicaBo`ilovi}. Abonenti koje smo u ~etvrtakzateklinaru~kusla`uses timdajehranadobra,alidoda-

na je pristojna za studentske mogu}nosti – obja{wava studentkiwa Filozofskog fakulteta Jovanka[evku{i}. Goran Luki} s Fakulteta za sport i fizi~ko vaspitawe sla`esesJovankom:

– Rekao bih da je izbor bio boqipro{legodine,dajehrana bila kvalitetnija. Ali, tek jepo~etakgodine,imajuvremena da porade na tome – ka`e krozosmehGoran,posebnohvale}i dobru uslugu u menzi i prijatnoosobqe. Upravnica Bo`ilovi} isti~e da uvek ima nezadovoqnih kojima fali ova ili ona vrsta hraneidajetonormalno,jerse nemo`esvakomeudovoqiti. Me|utim, kad zavirite u jelovnik, o~igledno je da pored tolike ponude niko ne mo`e ostati gladan, odnosno da }e svakona}ibarne{to{tovoli dajede. U ponudi su sendvi~i, pice, ka~amak, salame, kuvana jela, supe, ~orbe, te meso – kuvano, pe~eno ili dinstano, jaja na raznena~ine,kaoipovr}e,vo}e i deserti. U ~etvrtak, kad smo ih posetili na ru~ku, studenti su za desert mogli izabratijabuku,bananuili~okoladicu, i to, recimo, „snikers”, koji u prodavnici ko{ta kao ceostudentskiru~akumenzi. A. Jerini}

Ugalerijirektora jo{jedanportret Za 50 godina postojawa Univerzitet u NovomSadu(lanejeproslavioovajlepjubilej) svi wegovi dosada{wi rektori su nakon zavr{etka mandata trajno ostali u Rektoratu–ovekove~eniportretom. Ova svoj ev rs na gal er ij a rekt ors kih portreta nalazi se u sve~anoj sali Rektorataiodprenekolikomesecibogatija za portret Radmile Marinkovi}-Nedu~in, koja je na rektorskoj funkciji bila od2004.do2009.godine.Wenportret,uqe na platnu, uradio je slikar Petar Om~ikus. U galeriji rektora sada je ukupno 15 portreta, sve uqa na platnu, dela na{ih poznatihslikara. Portret prvog rektora Lazara Stojkovi}a (mandatni period 1960–1963) uradio

je slikar Nikola Graovac, To{e Ti{me (1963–1967) Branislav Vulekovi}, Dragoquba Dimkovi}a (1967–1971) Petar Mojak, Petra Drezgi}a (1971–1975) Dragoslav Stojanovi} Sip, Slavka Borojevi}a (1975–1977) \or|e Prudnikov, Bogoquba Stankovi}a (1977–1979) Petar Om~ikus, Du{ana  Jak{i}a (1979–1983) Milan Kowovi}, Zorana Stojanovi}a (1983–1987) Slobodan Nedeqkovi}, Dragutina Zelenovi}a (1987–1989) Mladen Srbinovi}, Jev rem a Jaw i} a (1989–1991) Bo` id ar Xmerk ov i}, Drag os lav a Herc eg a (1991–1996), Olg e Hax i} (1996–1998) i Svet ol ik a Avram ov a (1998–2000) Sav a Stojkov, dok je rektorku Fuadu Stankovi} (2001–2004)portretisalaBrankaJankovi}-Kne`evi}. V. ^.

Izlo`bastudentskih plakata Godi{wa izlo`ba plakata studenata Visoke tehni~ke {kole strukovnihstudijauNovomSadubi}eotvorena26.januara,amentor projekta izlo`be (druge po redu) je prof. Doru Bosiok. Studentskiradovibi}eizlo`eniuGaleriji„NSnova„,ufoajeuSrpskognarodnogpozori{ta.Otvarawejeu18~asova. V. ^.

KONKURS ZA RADOVE O KORI[]EWU OBNOVQIVIH IZVORA ENERGIJE

Najboqimanov~ane nagrade

PortretRadmileMarinkovi}-Nedu~in, Foto:A.Erski radPetraOm~ikusa

Francusko-srpska privredna komora organizovala je konkurs zaStudentskunagradu2011.godinenatemu„PotencijalSrbijeu eksploataciji obnovqivih izvora energije”. Pravo da konkuri{uimajusvisrpskiistranistudenti koji }e do kraj ove godine imati mawe od 30 godina, a koji suupisali{kolsku2010/2011.na nekoj instituciji visokog obrazovawauSrbiji.U~esnicitreba dapo{aquesejkojinijedu`iod 20 strana (maksimum 70.000 karaktera s razmakom), popuwen formular, kopiju indeksa ili potvrdeoupisanoj2010/2011.godiniipismopreporukenekogod profesora. Nagrade }e biti dodeqene za tri najboqa rada.

Autor prvonagra|enog rada dobi}e 1.500 evra, drugoplasirani 1.000,atre}i500evra. Ciq konkursa je promovisawe odr`ivog razvoja u institucijamavisokogobrazovawa.Radtreba daodgovorinapitawekakopove}ati potencijal kori{}ewa obnovqivih izvora. Krajwi rok za podno{ewe kandidatura je 14. mart.Udaqemtokukonkursatri kandidatausmeno}ebranitisvoj radpred`irijem,adatumimesto odr`avawa u Beogradu bi}e naknadnoobjavqeni. Prijavniformularkaoivi{e informacija o samom konkursu mogusena}inastraniciFrancusko-srpske Privredne komore www.ccfs.rs. A. J.

VA@NI TELEfONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu,internet-adresa www.ns.ac.yu.

fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment;mehatronika021/485-2224,referentzagrafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo  021/485 2228,referentzasaobra}aj021/485-2227referentza postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una zastudentskeuplate840-1710666-12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentskeuplate840-1736666-97.

filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628,studentskaslu`ba:021/484-3273.Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate:840-1712666-26.

Medicinski fakultet HajdukVeqkova3,telefon021/420-677,studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate:840-1633666-55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~unazastudentskeuplate:840-1451666-42.

Tehnolo{ki fakultet BulevarcaraLazara1,telefoni:021/485-3600,studentskaslu`ba:021/485-3613,485-3611Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate:840-1647666-56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate:840-1711666-19.

Pravni fakultet TrgDositejaObradovi}a1,telefon:021/6350377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111i4853-112.Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate: 840-1627666-13.

fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska16,telefon021/450-188,studentskaslu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentskeuplate840-1718660-86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka4,centrala:025/22-030,studentskaslu`ba:025/28-986.Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate840-1136666-68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka2a,centrala:024/554-300.Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate840-1233666-68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

Tf „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure\akovi}abb,internetadresawww.tf.zr.ac.yz, telefon:023/550-525,studentskaslu`ba:023/550-530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentskeuplate840-1271666-43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata DrSimeMilo{evi}a4,telefon:021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” DrSimeMilo{evi}a4,telefon:021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”:021/458-158,“VeqkoVlahovi}”:021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a(kantina):021/6350-547.


22

filmska planeta

ponedeqak24.januar2011.

dnevnik У НОВОМ БЕТМЕНУ

НА ОТВАРАЊУ 39. ФЕСТА

Ен Хатавеј игра Жену мачку

Фајнсов „Кориолан” Редитељскидебиславногглум- медијску кампању под насловом имати ниво и атмосферу из најцаРејфаФајнса„Кориолан”,који „Укомсифилму?”учијемкреи- бољихгодинаФеста. јеснимануБеограду,отвориће39. рању су учествовали гледаоци. Она је истакла да је Фајнс поФест25.фебруарауЦентру„Са- Љубитељи филма слали су своје тврдио долазак у Београд, одмах ва”, најавили су оргнизатори ове видеозаписе,одчијихјеинсера- после Берлинског филмског феманифестације.Саопштенојеида та маркетиншка агенција „Креа- стивала, где ће „Кориолан” имати ће на затварању, 6. марта, бити тива” монтирала два рекламна светскупремијеру.Анђелићјеукапремијерно приказан српски спота, а кадрове искористила за зао да је на финансијском плану филм„Непријатељ”урежијиДе- плакате.„Поштојесада40годи- Фестрађенускромнимоквирима, јанаЗечевића. Нови уметнички директор Борислав Анђелић и селектор Иван Карл одабрали су 70филмовазашестпрограмских целина у Центру „Сава”,ДомуомладинеиДвораникултурногцентра,узпратеће програме у Кинотецу. Као и до сада, главни програмобухватанаграђиванаи запажена дела на великим светскимфестивалима.Остали програми су „Холивуд”, „Панорама светског филма”, једини такмичарски програм „Европа ван Европе”, затим „Европа у Европи” и „Изабранидокументарци”. Градскисекретарзакулту- Изфилма„Кориолан”РeјфаФајнса,сниманогуБеограду ру Ивана Авжнер, подсетила је да је 1. Фест одржан у јануару на од 1. Феста, трудимо се да али „уз труд да се обезбеди нека 1971.иистакладаје„Фесткроз40 програм буде у духу онога што врстановогоптимизмаидасеврагодина претворио Београд у град смо за тих 40 година видели. То тимовредностимакојесугаафирфилма”.Онајерекладаприпреме је озбиљна традиција. У овом мисале1970-ихгодина20.века”. за 39. издање теку по плану и за- времену‘пиратерије’Фестјетре„Настојимо да главни програм хвалилановимселекторимаАнђе- нутакукомсезаистапосветимо вратимонаконцепт„фестивалфелићуиКарлу,каоидоскорашњем филму”, рекао је Михајловић. стивала” са квалитетним филмом, уметничком директору и селекто- Чланица Одбора Феста Сандра са оним што је било најреспектаруМирољубуВучковићукојијеу ПеровићреклаједајеОдборпо- билније и најзанимљивије у светсвом дугом мандату дао значајан водом40.годишњицеинсистирао скојпродукцијиупротеклојгодидоприносФесту. да се приреди свечано отварање ни”,рекаојеон. ПредседникОдбораФестаДа- Фестауправомсмислутеречии „Свефилмовекојесможелели, ријан Михајловић најавио је најавила двадесетоминутни му- углавномсмоидобили”,додаоје „другачији Фест” и навео нову зичко-филмски програм који ће Анђелић, наводећи познате фил-

КЛИНТ ИСТВУД:

Режираћу до смрти Оскаровац Клинт Иствуд изјавиоједаћесниматифилмоведо крајаживота. „Увек сам се питао зашто би некопопутБилијаВајлдерапрестаодарежираусвојим60-имгодинама,докјенекокаоЏонХјустон снимао из инвалидских колица”, рекао је 80-годишњи Иствуд. „Све зависи од ваших способности и специфичног периода у

вашемживоту.Људисунаврхунцу у различитом животном добу”, додао је Иствуд, и као пример поменуо португалског редитеља Маноела де Оливеиру који има102годинеијошрежира.Де Оливеира је у свету најстарији активнифилмскиредитељ. Нови филм четвороструког оскаровца Клинт а Иствуда је „Други живот” са Метом Дејмономуглавнојулози.

НАЈГЛЕДАНИЈИ У АМЕРИЦИ

„Грин Хорнет” Филм „Грин Хорнет 3Д” (Green Hornet 3D) заузео је прво место америчке „бокс офис” листе, саопштиојесрпски дистрибутер „Так” који већ приказује тај филм у нашим биоскопима. Ова нетипична акциона комедија зарадила је током првог викенда приказивања у САД 34 милиона долара. Филм се тако уврстио на прво местомеђусвимакционимкомедијама по висини зараде током првогвикенда.

Грин Хорнет се први пут представио публици још 1936. године, као лик у једној радио емисији, затим је постао стрип јунак, а 1966. се преселио на мале екране. Телевизијска мрежа АБЦ емитовала је причу о том херојусаВанВилијамсом у главној улози, док је Брус Ли тумачењем лика Кејта постао суперстар. У новој, филмској верзији у режији Мишела Гондрија главне улогеиграјуСетРоген,ЏејЧу,КамеронДијазиКристоферВолц.

Америчка глумица Ен Хатавеј играћеСелинуКајлодносноњен алтерего Жену мачку у новом филму о Бетмену, саопштио је студио „Ворнер брос”. У филму „TheDarkKnight Rises” у режији Кристофера Нолана главну мушкуулогу,Бруса Вејна односно Бетмена, играће поново КристијанБејл. ТомХарди,којијеуНолановојрежијипрошле године играо у „Почетку”, сада ће играти једног од Бетменових

непријатеља. „The Dark Knight Rises”убиоскопестиже20.јула 2012.ЕнХатавеј,номинованаза Оскара за филм „Rachel Getting Married”, познатајеипоулогама у остварењима „Принцезини дневници”, „Ђаво носи Праду”, „Зачарана Ела”, „Прича о Џејн”, „Дан заљубљених”и„Алисау земљи чуда”. Са глумцем Џејмсом Франком водиће овогодишњу церемонију доделу Оскара 27.фебруарауЛосАнђелесу.

РИДЛИ СКОТ ОДАБРАО ЗВЕЗДУ „МИЛЕНИЈУМА”

Номи Рапас у „Прометеју” Звездашведскекриминалистичкетрилогије„Миленијум”НомиРапасиграће у научнофантастичном филму „Прометеј” режисера Ридлија Скота . „Прометеј”ћебитипреднаставакСкотовогфилма „Осми путник” из 1979, пренео је дневник „Варајети”. „Осми путник” је биоодскочнадасказаовајпројекат.Креативнипроцесизнедриојеновумитологијуиуниверзумукојемсеодвијаоригинална прича”, навео је Скот у саопштењу.„Прометеј”ћеубиоскопестићи умарту2012.РидлиСкотјебиономинован за три Оскара - за режију филмова „Падцрногјастреба”из2001,„Гладијатор”из2000.и„ТелмаиЛуиз”из1991.НомиРапасјесветскуславу стеклаулогомЛизбетСаландерутрилогији„Миленијум”снимљеној премароманимапокојногшведскогписцаСтигаЛашона.Глумицаће игратииунаставку„ШерлокаХолмса”редитељаГајаРичија.

НА ФИЛМСКОМ ФЕСТИВА ЛУ САНДЕНС

О религијским темама и правосуђу Глум иц а Амер ика Фер ар а, звездаамеричкеТВсерије„РужнаБети”(UglyBetty),ужирију је овогодишњег, 27. филмског фестивала Санденс. Заједносаосталимчлановимажирија,међукојимасујоширедитељиXејсонРитман(Уваздуху)и КимберлиПирс(Дечацинеплачу),Ферараћеодлучиватиододелинаградаудрамскојкатегорији. Креатор популарне анимиране серије „Симпсонови” Мат Гренингбићеупеточланомжирију,којидодљујенаградеукатегорији документарних остварења. Нафестивалућебитиуручена и награда вредна 20.000 доларадугометражномфилмукојизатемуиманаукуилитехнологију или је један од његових главнихликованаучник,инжињерилиматематичар. Санденс фестивал, који се смат ра најз нач ајн иј ом смотром нез ав ис ног филма, је отворен у прошли четвртак у ПаркСитију,усавезнојамеричкојдржавиЈута,атрајаћедо30. јануара. Очекујеседаћенањемубити приказанфилмоснивачафестивала, Роберт а Редфорда, „The

ПРЕМИЈЕРА ФИЛМА ВЛА ДИМИРА ТОДOРОВИЋА У РОТЕРДАМУ

Прича о кинеском морнару Филм „Вотер хендс” (Water копутовањекинескогморнара,али Hands)српскогредитељакојиживи искуствокојејестекаонаБалкану ирадиуСингапуру,ВладимираТо- бићепресуднозањеговличнипредоровића, имаћесветскупремијеру ображај и преиспитивање реалнонафилмскомфестивалууРотерда- сти. Што више истражује прелепе му, у селекцији „Светла будућ- пејзаже и слуша локалне приче, ност”, наведено је на сајту www.filmske-radosti.com. Остварење,рађеноусингапурско-српскојкопродукцији, о кинеском морнару који почињепреиспитивањесвогверовања након путовања Балканом, биће приказанo међу 80филмоваиз33земље.Програмска целина „Светла бу- Сцанаизфилма„WaterHands” дућност”(TheBrightFuture)наме- главнијунакјесвеодлучнијиданењенајепредстављањурадовамла- што промени у свом животу. Индих редитеља, а заступљени су спирацију за филм редитељ је доиграни и документарни филмови, био током недавног путовања по различитихтематика.Тодоровићев Србији и Црној Гори. Слушајући филмприказујенаизгледтуристич- разненароднепричеипоредећиих

мовекаоштосу„127сати”,„Последњи циркус”, „Краљев говор””,„Путунепознато”,„Црни лабуд” и изражавајући захвалност домаћим дистрибутерима и ДирекцијиФеста. Пажња ће бити посвећена и српској продукцији, па ће поред „Непријатеља” бити приказани филмови „Заједно” Младена Матичевића и „Гринго” Дарка Бајића, као и копродукциони „Циркус Колумбија”ДанисаТановића. Државна секретарка Министарства културе Снежана СтојановићПлавшићистакла једаћеМинистарствоподржати„овајзначајанфестивал којинијесамобеоградскинегоибрендСрбије”.Напитањеобуџету,одговорилаједа је Министарство прошле и 2009.годинедалопотримилионадинараида„овегодиненећебитимање”.ГрадБеоград,каооснивачФеста,издвојиојеланеосаммилиона динара,азаовугодинутекје у току склапање финансијскогплана.Збогматеријалнихразлога неће бити организован пословнидеоФеста„Б2Б”. Улазницећебитиупродајиод1. фебрура, по старим ценама - од 150до300динара,акартезасвечаноотварњекоштаће500динара.У специјалномпрограмууКинотеци бићеприказанизборфилмоваса1. Феста,затимретроспективаНиколасаРеја,каоиизборсафестивала особасаинвалидитетомБОСИкојијепрошлегодинепрвипутодржануБеограду. (Танјуг)

сасвакодневнимживотомуСингапуру,одлучиоједаснимифилм. „Посетио сам Скадарско језеро, познатопонароднојпесмиЗидање Скадра,закојујеЈакобГримрекао да најдивнија песма свих народа икаданаписана.Токомпутовања,укњижариуБеограду, наишаосамнакњигу‘Морнар који је изневерио море’ ЈукиоаМишиме.Обаоваремек-деласулајмотивумом филму”,објасниојеаутор. Тодоровић потписује и сценариоиуједнојеипродуцент.Уфилмусеговори на кантонском (дијалект кинеског језика), мандаринском и српском језику, а улоге тумаче Сара Јанг, Лам Функ, Марко Шкорић, Татјана Тодоровић, ГоранАндрејин. (Танјуг)

Сценаизфилма„MarthaMarcyMayMarlene”ШонаДуркина

Conspirator” - историјска драма о убиству Абрахама Линколна, саРобинРајтуглавнојулози. Заразликуодпрошлогодињег, који су чинили углавном ратни филмови,програм2011.јевише окренут религијским темама и критициправосудногсистемаса филм ов има поп ут „Higher GrouНd”ВереФармигеи„Martha Marcy May Marlene” Шона Дуркина,којиговореофанатичној вер и, док докум ент арц и „Crime After Crime”” Јоава По-

ташаи„HotCoffee”СузанеСаладофистражујусудскезамкеи заврзламе. Напрограмусуифилмовикоји се баве музиком као што су „Beats, Rhymes and Life”” Мајкла Рапапорта и „Troubadours” Моргана Невила, али и медијима, попут „Miss Representation” Xенифе Сибел и „Page One: A YearInsidetheNewYorkTimes” ЕндријуаРосија. На фестивалу ће бити приказани и филмови који за тему

НИКОЛA ЉУЦA НА БЕРЛИНА ЛУ

имајуекологију-„IfaTreeFalls: A Story of the Earth Liberation Front” Маршала Карија и „Тhe LastMountain”БилаХанија. Укупно,учетиритакмичарске категорије - америчком и светском наративном и документарном филму - биће приказано 58 филмова, од којих су 25 прва оствар ењ а ред ит ељ а. На фестивалу ће бити, такође, приказани и филмови у шест вантакмичарскихселекција. (Танјуг)

ПОСЛЕ ПРОМЕНЕ РЕДИТЕЉА СЕРИЈАЛА

Влажност ваздуха „Борн” и без Дејмона Филмски пројекат нашег младог редитеља Николе Љуце „Влажност ваздуха /Humidity” ушаојемеђу12пројекатакојићеучестоватина „Script Station” платформи за развој сценарија Берлинскогфилмскогфестивала,саопштилаје продукцијскакућа„Dartfilm&videod.o.o”. Љуца, аутор награђиваног кратког филма „Четвртак”,режираћесвојпрвидугометражни играни филм по сценарију који пише са Сташом Бајац. Продуценти су Наташа ДамњановићиВладимирВидић. РадионицаћесеодвијатиуоквируBerlinale Talent Campusa, од 11. до 17. фебруара, а ментор пројект а је Лусил Хаџихалиловић, косценаристкиња филма Гаспара Ноеа „Enter The Void” и редитељка награђиваног филма „Innocence”. УоквируфестивалауБерлинуорганизујесе ирадионицасаглумцима,подназивом„Talent ActorsStage”,уоквирукојеглумциизводесценеизједногодсценаријаса„ScriptStation-a”. Овегодинејезатурадионицуизабрануправо пројекат„Влажностваздуха/Humidity”.

АмеричкиглумацМетДејмонсенададаћеипак,макар и кроз неколико година, поново играти Џејсона Борна,објавиоје„Холивудрипортер”.Студио„Јуниверсал” наставља са пројектом „Борнова заоставштина”-четвртимфилмомсеријала-алибезДејмонаирежисераПолаГринграса.„Јуниверсал”језаражијуангажовао Тонија Гилроја („Мајкл Клејтон” и „Дволичност”)анијеконсултоваоМетаДејмонакојијестално говорио да неће да снима Борна без Гринграса. „МислимдаћеПолвероватно снимитиједанилидвадругафилмакојасекрчкају,адаћемопослесвегаипакпочетидарадимонановомфилмуоБорну”,рекаојеглумац.„Мислимдасамотребадапрођедовољновременаиверујемданијеважночакиакотребадасачекамо јошпетгодинадасетодогоди”. Дејмон је такође казао да он и Гринграс нису од „Борновезаоставштине”одусталиизпогрешнихразлога.„Желимодабудемосигурнодаакорадимо,урадимо (филм)какотреба.БилисмоизложенимногимпритисцимадарадимочетвртогБорна,алибилојеочигледно дајекуцнуочаскадјетребалодазастанемоиуверимо седанеправимогрешку.Каддођеправитренутак,Пол ћебитиспреман”,рекаојеДејмон.


kultura

dnevnik

ponedeqak24.januar2011.

23

ИНТЕРВЈУ:АГОТАСИЛАЂИ,НОВАЧЛАНИЦАГЛУМАЧКОГАНСАМБЛА НОВОСАДСКОГПОЗОРИШТА/УЈВИДЕКИСИНХАЗA

Наставаккаријере удругојдржави Млада глумица Агота Силађи овесезонепосталајечланансамблаНовосадскогпозоришта/Ујвидеки синхазa, и тако своју каријерунаставилаудругојземљи играду,наконштојујезапочела упозоришту“ЧикиГергељ”уТемишвару, у Румунији. Публика

Новосадскогпозоришта/Ујвидекисинхазa већјеможегледатиу насловној улози представе “Мајстор и Маргарита” Булгакова у режијиШандораЛасла,ауправо ових дана  припрема нову представу “Камершпил” аутора Беле СегедијаСабоа,којуглумцисами режирају. l Да ли сте имали приликедаиуТемишварурадите натакавначин? - Oво је друга представа коју

радимуНовосадскомпозоришту. Разликаизмеђуњихједајепрву режираоредитељ,ауовојдругој мисами,глумци,требадапрођемокрозпроцесрежирањаистварања представе. Имали смо сличанметодрадауТемишвару,кадасуглумцирежиралиједнудечјупредставу.Али,то јебилолакше,јерје упитањубиладечја представа, а ово је веома тежак текст, требапунодасеразмишљаизахтевапунобављењаделом. Међутим, ја не осећам неку разлику. Одушевљење је исто, обострано, и исто тако помажемо једнидругима.Иста јеиконцентрацијас којом се глумци припремају за неке новепројекте.Мени јесадмалотеже,јер самипакновауовој трупи. Имам осећај дасуглумциодавде некако сложнији и боље се разумеју, а ја у то морам да се уклопим. Али, то је само питање временакадаћуијаколегедаразумемспола речи. Фото:Б.Лучић l Сад је ипак прошло мало времена од премијере “Мајстора и Маргарите”. Да ли примећујете неку разлику, као да неке ствари полако долазе на својеместо? - Било ми је тешко у почетку, поштојеоводругадржава,град, језикитрупа,алисумелепоприхватилиибилисуврлоотворени премамени.Њимамогудазахвалимдасеовдесадвећосећамдобро.ШтосетичесамеулогеМар-

гарите,некестваријесудошлена својеместо. l С обзиром да је управник Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаз Шандор Ласло режирао у неколико наврата у позоришту “Чики Гергељ”уТемишвару,дали је његова улога била пресудна у вашем преласку у НовиСад? -Наравно.Већтригодинерадимоактивнозаједно.Кадсамсеупознала са њим и почела да радим, тексамбилаизашласакадемије,и онмијеврлопомогаоданађемсвој пут,дакаомладаглумицапронађем тонекоздравосамопоуздањекојеје потребно за ову врсту посла. Оно што публика види у представи “МајсториМаргарита”тојезаправо тај пут на којем заједно идемо насдвојеијасенадамдаћесеон наставитииубудућности. l Да ли су вас можда редитељисакојимастедосад радили сврставали у неки фах, можда нудили само улогекрхкихмладихдевојакасобзиромнаизглед? -Покушавалисудамеупутеу том правцу, и зато се и радујем новојулозиу“Камершпилу”,јер је то сасвим нов свет и сасвим новаидругачијаулога.Затојеза мене јако велики задатак да ту улогудоброурадим. l Да ли су и вама блиске музичке представе по којима је познато ово позориште? Певате у “Мајстору и Маргарити” више него сасвим добро да бисте могли дасеуклопитеуто. -УТемишварубашнисамималамногомогућности,вишесуме видели у драмама, а јако волим да певам, и пет година сам то и учила. Мене занимају нека класичнадела,али,наравно,волела бихдаиграмиутаквимпредставама. НаташаПејчић

УМАДРИДУ,УЗНАСТУППЕВАЧАИЗЦЕЛОГСВЕТА

Домингопрославио 70.рођендан Оперскипевачиизцелогсвета присуствовала шпанска краљица одалисуупетакувечеуМадри- Софијаспородицом. „Сценајемојживот”,рекаоје ду признање шпанском тенору Пласиду Домингу  на његов 70. ранијепевачновинарима.„Велирођендан. Концерт у Театру реал,чијијепрограмдржану тајности до последњег тренутка, трајао је три сата и окупиодвадесетакпевача који су извели 15 француских, италијанских и немачкихоперскихарија поддиригентскомпалицом ЏејмсаКонлона. Свечаност је директно преношенанавидео-бимуна тргу Оријенте, на којем се налази Театро реал, као и у двадесетакземаљасвета. Доминго је пред крај концерта захвалио обожаваоцимаиотпеваодео једнепопуларне шпанске опере. „Сре- ПласидоДоминго ћан рођендан”, у хору му је че- каје привилегијаузпесмустићи ститалапублика.Концертујеиз- до70.рођендана.Незнамколико међу осталих угледних званица годинаћујошпевати,алитоида-

љемогударадим.Тоћувероватно чинити докле год будем физички довољно снажан а на сценикредибилан,асигурнојошнеколикогодина”,додаоје Доминго, који је рођен у Мадриду. „Не желим да певам ниданмање,алиниданвишенегоштобитребало”,рекаојепевач. Домингоћедокрајајануара певати у серији опера „Ифигенија на Тауриди” немачког композитора КристофаВилибалдаГлука. Тенор,којијеумартупрошлегодинеоперисанодрака дебелог црева, један је од најактивнијихтенорасветадиректорјеоперауЛос АнђелесуиВашингтону,ауједнојеипрофесоридиригент. ШпанскавладајеДомингу, поводом његовог 70. рођендана, доделила орденРедауметностии књижевности.

ПОГЛАСОВИМАЧИТАЛАЦА„ПОПБОКСА”

Најбољеупопуларнојкултури Читаоци интернет магазина „Попбокс”, посвећеног популарнојкултури,изабралисунајбоље бендове,спотове,концерте,албуме, песме, књигу, стрип, телевизијску и радио емисију и сајт у протеклој години, саопштила је редакцијатогмагазина. Најбољиновибендје,пооцени читалаца, београдски састав „Threesome”,најбољидомаћиалбум „WTF ис грувленд?” групе „Земља Грува”, а страни „5 до 12” босанског састава „Дубиоза Колектив”. Задомаћиистранидогађајгодине изабрани су концерт групе

„Сви на под!”, 6. априла у Дому омладине, и наступ америчког рокбенда„FaithNoMore”нановосадском фестивалу Егзит, 11. јула. У категорији најбоља домаћа песма читаоци су изабрали „У изгнанству” групе „Ева Браун”, најбољидомаћиспотјезапесму „Луна” бенда „Гоблини”, а странизапесму„Stylo”бенда„Gorillaz”. Најбољидомаћифилму2010. је„Монтевидео,Богтевидео”редитеља Драгана Бјелогрлића, а Страни „Почетак” (Inception) КристофераНолана.

На листи су и књига „Партибрејкерси:Срцекуцатује”ЗоранаКостићаЦанета,стрип„Дилан Дог: редовна едиција”, ТВ емисија „Грување” (РТВ 1), радио емисија„Дискомер”(СтудиоБ)и сајтwww..trablmejker.com. Од30.децембрагласалојеоко 2.500посетилацамагазина„Попбокс”. У току ове недееље биће познатеилистередакције„Попбокса”,итоукатегоријама:домаћии страни албум, домаћи сингл, домаћиспот,домаћиистранифилм инајбољиновибенд. (Танјуг)

БорисКовачиНоваритуалнагрупа

КАМЕРНАМУЗИКАБОРИСАКОВАЧАУНОВОСАДСКОЈСИНАГОГИ

Додиранђеловогкрила ‘’Петакћебитиунедељу’’,написали су комуналци на једној табли,аназнањенародукадаће битипијачниданунекомнашем провинцијском граду, будући да су зидари нешто морали да поправебашнапијачнипетак–поменуо је у једној својој причи МихајлоПантићнесамокаодуховити украс зарад властите нарације,негохотећидапонудијезички пример за једну парадоксалну људску способност нехотичногпоигравањавременом,реалнимиимагинарним(тзв.павићевскиметод). Од истог парадокса је саткано самојезгростваралаштваБориса Ковача, може се рећи самоуког композитора и јединствене појаве која је одавно премашила овдашње границе, а који на неки својдубоколичанначинсинтетизује чит аву историју музичке уметности. Он ‘’брка’’ музичка времена, тематизује историјску, жанровску музику као носталгију за лепим звуком који је негде прошао, али се код Ковача тај звукнечујекаобилоштабанално и потрошено. Када се аргентинскитангоставиуодноссбалканским фолклором, спорим џезомикласиком(какојетомогуће дасенеосећају‘’шавови’’?питање је на које је одговор сасвим метафизичке природе), призову се утопијски призори ‘музике

света’.Светаукомејемогућебарем на тренутке живети, чак и под бременом историје, али и ‘постисторијски’ – под условом данасјошувекможепогодитита магија мајсторовог музичког кључа. Човек доживи ‘просветљење’ током концерта Бориса Ковача, ТАЈЈ квартета и Нове ритуалне групе, увучен у универзалну порукукојасугерише:ипаксмоједно.Иовлашандодиртепосланице, попут анђеловог крила, открива сакралну димензију Ковачевогподухвата–тојепоступак веровањаунекаквомузичкочудо наделу,екуменскоспајањељуди. ЊеговсуботњиконцерткамернемузикеуновосадскојСинагоги оживео је ту његову нову музичкусецесију:усазвучјимапод лучним сводовима простора феноменалнеакустике,онјеевоцирао‘’белепок’’штимунгспочеткапрошлогвека,укомесе,међутим, осећају акценти ‘’светског бола’’ због залуталог и растрзаногчовечанства,закојезнамода је после рађања нове наде увек завршавало у крвавим светским ратовима,тоталитаризмима,Милошевићевима, НАТО интервенцијама, кризама и економским сломовима...Ипак,Ковачидаље чује у својим сећањима тај звук као исконско искуство сталног рађања новог света и евоцира га

упркосконцептуалистимаиавангардистима. Према одређењима модерне музике, она се од класичних стилова разликује пре свега посезањем за ‘’неправилним’’модулацијамакојеодударају од ‘’природног тоналитета’’, алинасупроттомеКовачева‘’будућносткласике’’(оно‘’петакће бити у недељу’’) чује се као нешто и те како савремено, с оне стране уметничких идеологија и прописаних стратегија модернизмаипостмодернизма. Итојемагијакојајеувукласве насувртлогжељедатопутовање кроз простор и време никад не стане,идаКовачнаставидакопа посвомкаталогусећања.Утоме му помажу врхунски уметници, мајстори својих инструмената: АлександраКрчмар(првавиолина),ЈованкаМазалица(другавиолина), Јелена Филиповић (виола),ТимеаКалмар(виолончело), Светлана Спајић (алт), СлободанкаСтевић(клавир),ЛавКовач (удараљке), Синиша Мазалица (конт рабас), Ивана Павловић (харфа), Саша Панић (фагот), Милица Шујица (мецосопран), Вукашин Мишковић (класична гит ара), Владимир Пушкаш (обоа) и Горан Пенић (хармоника),доксамКовачсвирасаксофонеибаскларинет. Величанствено. РељаКнежевић

ПУТОПИСНО-АВАНТУРИСТИЧКАПОВЕСТИЉЕСТОГОФАУИЗДАЊУ„АРХИПЕЛАГА”

Постсовјетска, транзиционаРусија „Архипелаг”, српска издавачкакућаукљученаумеђународни пројекат100словенскихромана, објавила је  роман руског писца ИљеСтогофа„mASIAfucker”објављен у оквиру ове едиције. Роман путописноавантуристичку повест о постсовјетској, транзиционојРусијипревелајеНаталијаНенезић,апоговор је написала Тијана Спасић. Стогоф, један од најчитанијих и најцењенијих руских писаца, рођен је у Санкт Петербургу 1970. године као Иља Јурјевич Стогов,дабипренеколико година своје презиме почео да пише као Стогоф. Једноодтумачењаовеизмене је да је преко новог завршетка презимена „офф” желео да сугерише дасвешторади,ради„из офа”.Пообразовањумагистар богословије, Стогоф имавеомазанимљивубиографију иако се у последњихнеколикогодинабави новинарством и чак је је проглашензановинарагодине у Санкт Петербургу. Радио је као трговац, телевизијски водитељ, уличнимењачдевиза,учитељ, чистач у биоскопу, уредник еротскогчасописа,телохранитељ, преводилац, музички критичар, барменипортпаролказина.

Према речима уредника „Архипелага” Гојка Божовића, роман,којиједобионасловпоједномграфитукојијеписацвидео напутупоазијскомделуРусије,

представља узбудљиво, неочекивано,снажноилуцидноприповедањеосветуукомејунак,маколикопутоваонаИстокилинаЗа-

пад, схвата да нигде нема дом и дајебекствонемогуће. „Као некакав Керуак са Истока, Стогоф веома живим, готово разговорним стилом води читаоца преко широких пространстава европске и азијске Русије, као и суседнихдржавакојесунекада представљале ободе СовјетскогСавеза”, констатоваојеБожовић. Он сматра да прича има сва обележја пикарскогромана,укомесеиз перспективе странца приближавају далеки и егзотичнипредели. Јунак је Московљанин одрастао на рок култури којаједолазиласазапада и он као житељ великог грададоживљавашоксуоченстешкимживотним условима удруженим с кафкијанским тоталитаризмом и свеопштом корупцијом. „Писанживимидинамичним стилом у широком распону од путописногдоизразитопоетичног, од авантуристичког до критички интонираног,романСтогофадоноси нове тонове у разумевању комплексности живота у земљи која је тако огромна,многољуднаипунаконтраста каква је Русија” закључио је Божовић.


24

Svet

ponedeqak24.januar2011.

dnevnik

PREDSEDNI^KIIZBORIUPORTUGALIJI

PredsednikSilva glavnifavorit LISABON: U Portugaliji su ju~e odr`ani predsedni~ki izbori, u vreme kada velika du`ni~ka kriza poga|a dr`avu, a

AnibalKavahoSilva

najve}i favorit je aktuleni predsednik Anibal Kavaho Silva. Istra`ivawa javnog mwewa

Briselgubi strpqewe BRISEL: Oko 30.000 qudi demonstriralo je danas u Briselu zbog nemogu}nosti politi~kih partija da se ve} sedam meseci dogovore oko formirawa nove belgijske vlade, javili su mediji pozivaju}i se na policijske izve{taje. Ovo je prvi put od posledwih parlamentarnih izbora odr`anih u junu 2010. da su belgijski gra|ani na ovakav na~in izrazili svoje nezadovoqstvo sada{wim stawem i dubokim podelama me|u valonskim i flamanskim partijama. „[ta `elimo? @elimo vladu”, skandirali su demonstranti, najve}im delom mladi qudi. Demonstranti su krenuli od severne `elezni~ke stanice, pro{li centrom i demonstracije zavr{ili u parku Senkantener. (Tanjug)

pokazala su da Silvu podr`ava 60 odsto glasa~a, a wegov najve}i protivnik Manuel Alegre iz vladaju}e Socijalisti~ke partije u`iva podr{ku oko 20 odsto Portugalaca. Iako je Socijaldemokratska partija predsednika Silve u opoziciji, wegov reizbor na predsedni~ku funkciju, koja je uglavnom ceremonijalnog karaktera, pomo}i }e mawinskoj socijalisti~koj vladi @ozea Sokrate{a koja nastoji da izbegne me|unarodno zadu`ivawe. Posledwih

meseci Silva je obezbedio kqu~nu podr{ku naporima vlade da smawi buxetski deficit sprovo|ewem mera {tedwe, smawewem javne potro{we i pove}awem poreza, da dr`ava ne bi morala da uzima me|unarodni zajam kao {to su to u~inile Irska i Gr~ka, navela je agencija Rojters. Silva je profesor ekonomije, a od 1985. do 1995. bio je premijer Portugalije. Ovla{}ewa predsednika u toj dr`avi su ograni~ena, ali on ima mogu}nost da otpusti premijera i ras pusti par lament uko li ko smatra da za to ima dovoqno osno va.Mno gi Por tugal ci su raz o ~arani ni skim platama, pove}anim porezima i sve ve}om nezaposleno{}u, pa se o~ekuje nizak odziv bira~a, naveo je Rojters.

Vojskaislamanapala KopteuAleksandriji KAIRO, GAZA: Ministar unutra{wih poslova Egipta Habib el-Adli izjavio je ju~e da vlada ima dokaz da je za napad za Novu godinu na crkvu u Aleksandriji, u kojem su pogi nu le 23 oso be, od go vor na pa le stin ska gru pa Voj ska islama, koja te optu`be odbacuje. „Mi imamo presudne dokaze da su pripadnici palestinske Voj ske isla ma, po ve za ne sa Al Kaidom, ...ume{ani u plani ra we i iz vo |e we ta kvog sram nog te ro ri sti~ kog ~i na”, rekao je El-Adli. Vojska islama je negirala da je odgovorna za taj napad, koji je izazvao proteste hir{}ana, koji su tvr di li da dr `a va ni je

u~i ni la do voq no da ih za {ti ti, pre ne la je agen ci ja Rojters. „Vojska islama nije povezana sa na pa dom na cr kvu u Egiptu, mada hvalimo one koji su to uradili”, saop{tio je portparol te grupe. Ta palestinska grupa smatra vo|e teroristi~ke organizacije Al Kaide duhovnim mentorima i prihvata wihovu ideologiju, ali nikada nije priznala direktne veze sa wima. Predsednik Egipta Hosni Mubarak je u televizijskom obra}awu pohvalio policiju za pronala`ewe napada~a koji su „poku{ali da poseju razdor izme|u Kopta i muslimana” u toj zemqi. (Tanjug)

Arkti~kahladno}auSAD ^IKAGO: Izuzetno hladno vreme pogodilo je Sredwi za-

pad u SAD, a u nekim mestima temperature su pale i do ispod

minus 40 stepeni Celzijusa. U gradu In ter ne{enel folz u Minesoti temperatura je pala na rekordna minus 43 stepena, saop{tila je Nacional na meteo ro lo {ka slu `ba. Naci o nal na meteo ro lo {ka slu`ba uputila je brojna upozorewa gra|anima na rizike od smrzavawa i hipotermije. U osam dr`ava ameri~kog Sredweg zapada, Ilinoisu, Indijani, Minesoti, Mi~igenu, Misuriju, Ohaju i Viskonsinu, mesec januar je posebno hladan, ali temperature su ovog vikenda rekordno niske. „Ovo {to sada imamo na Sredwem zapadu su ark ti~ ke hladno }e”, ka`u ameri~ki meteorolozi.

NEMIRIUMUSLIMANSKIMZEMQAMA

Mar{zasmenu premijeraTunisa TUNIS: Vi{e stotina demonstranata iz unutra{wosti Tunisa stiglo je ju~e u prestonicu Tunis da bi se pridru`ili aktivistima koji tra`e ostavku premijera Mohameda Ganu~ija i wegovog kabineta. Demonstranti su u subotu po~eli mar{, pod nazivom „Karavan slobode”, iz Menzela Buzeina, grada iz kojeg poti~e prva `rtva pobune u decembru, koja je dovela do smene predsednika Ben Alija pre deset dana, prenosi Bi-Bi-Si. Organizatori mar{a poru~uju da }e nastaviti da sede ispred vladinih ustanova u prestonici sve dok ministri povezani sa svrgnutim predsednikom ne si|u s polo`aja. Ganu~i je obe}ao da }e se povu}i posle izbora, koji treba da budu odr`ani u roku od {est meseci. Glavni radni~ki sindikat u Tunisu podr`ao je „Karavan

Svejepo~elokaonezadovoqstvogladnih

slobode”, a protestu su se pridru`ili ~ak i neki policajci koji su branili re`im svrgnutog predsednika. Vlasti navode da je tokom nereda koji su doveli do smene na vrhu poginulo 78 qudi, mada UN iznose podatak

o vi{e od 100 `rtava. Zvani~nici su obe}ali da }e ispitati okolnosti smrti svih `rtava. Nedeqa je posledwi dan zvani~nog perioda `alosti za poginulima. (Tanjug)

UJemenusukobpolicije istudenata SANA,ADEN: Vi{e od 50 demonstranata je privedeno, a nekoliko osoba je povre|eno u Jemenu, gde je tokom prvih ve}ih demonstracija, na

Oko 2.500 studenata, aktivista i pripadnika opozicionih grupa okupilo se ju~e na prostoru Univerziteta u Sani zahtevaju}i smenu predsednika Ali Abdulaha Saleha, koji se na vlasti nalazi 32 godine, a u ovom gradu, prema jednom neimenovanom bezbednosnom izvoru, privedeno je oko 30 demonstranata. Razlozi protesta u Jemenu ekonomski problemi i korupOpozicijatra`iostavkupredsednika cija u vlasti, kojima je u~estvovalo vi{e sli~ni su onima u Tunisu, gde hiqada pristalica opozicisu demonstranti zbacili predje, do{lo do sukoba sa polisednika Zine al-Abidin Ben cijom, koja je upotrebila suAlija. zavac i oru`je da bi razbila „Gubi se, Ali. Pridru`i se proteste. svom prijatequ Ben Aliju”, po-

ru~ili su demonstranti u Sani svom predsedniku, javio je AP. Protesti su odr`ani i u luci Aden, gde su demonstranti, pored ostavke predsednika, tra`ili i otcepqene ju`nog dela zemqe, a pripadnici policije su pucali na u~esnike skupa i ranili ~etiri, a priveli 22 osobe. Organizatori protesta u Sani najavili su nova okupqawa do ispuwewa zahteva. Predsednik Jemena je, od po~etka nereda u Tunisu, na nekoliko kqu~nih ta~aka u prestonici i okolini naredio da se rasporede pripadnici policije za razbijawe demonstracija kako bi spre~io nemire.U me|uvremenu, u sukobima policije za razbijawe demonstracija sa u~esnicima antivladinih protesta u Al`iru, prema podacima vlade, povre|eno je najmawe 19 osoba, dok opozicija tvrdi da je raweno vi{e od 40 wenih pristalica. (Tanjug)

UAvganistanuubijen komandantpolicije KABUL: Komandant policije u avganistanskoj provinciji Helmand ubijen je u eksploziji bombe postavqene pored puta, dok je devet policajaca raweno, saop{tila je danas vlada Avganistana. Policijsko vozilo nai{lo je na bombu koju su postavili pobuwenici na jugu zemqe, u oblasti

Nahr-e-Saraj, prenela je agencija AP. Incident se dogodio tokom operacije koju je policija sprovodila u ju`nom delu Avganistana. U saop{tewu zvani~nika navodi se da je ubijen regionalni komandant policije, ali wegovo ime nije navedeno. (Tanjug)

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI SILVIOBERLUSKONI Gotovo polovina anketiranih gra|ana Italije smatra da je predsednik vlade Silvio Berluskoni ume{an u aferu „Rubigejt” i da treba da podnese ostavku, rezultati su istra`ivawa javnog mwewa Korijere dela Sera. Konstatuju}i da se voqa glasa~a malo promenila od decembra, list smatra da Berluskoni jo{ uvek u`iva poverewe 30 procenata glasa~a.

VEJNSVON Ogromna koli~ina vode du`ine 90 kilometara pro{iri}e se teritorijom australijske dr`ave Viktorije, u narednih 10 dana, saop{tile su ju~e lokalne vlasti. Zamenik premijera Vejn Svon rekao je da ove poplave predstavqaju jednu od najskupqih prirodnih katastrofa u istoriji Australiji.“ Ekonomske posledice su mnogo ve}e od onih koje su iskusile prethodne generacije”.

BRAJANKAUE Irski premijer Brajan Kaue podneo je u subotu ostavku na mesto predsednika vladaju}e Fiana Feil stranke, ali }e ostati na mestu premijera do izbora koji }e biti odr`ani u martu. Odluka Kauena da se povu~e sa predsedni~ke funkcije u stranci iznena|uju}a je pogotovo {to je do{la u trenutku kada su u toku poku{aji rekonstrukcije vlade, ocewuje AP.

SPOR OKO JEZIKA BOGOSLU@EWA U GR^KOJ CRKVI

Ziloti protiv narodnog jezika VOLOS: Spor oko jezika koji koristi pravoslavna crkva u Gr~koj, a koji na ovaj ili onaj na~in traje ve} par vekova, kona~no je doveo i do incidenta usred jednog bogoslu`ewa. Zilotski orijentisani vernici su u subotu prekinuli bogoslu`ewe jednog mitropolitita zato {to je delove Starog zaveta o Solomonovim mudrostima ~itao na savremenom gr~kom jeziku. Incident se, kako javqa Verska informativna agencija, dogodio u katedrali u Volosu, na sredokro}i izme|u Atine i Soluna, kada je mitropolit Ignatije Georgakopulos (54) po~eo da ~ita na dimotikiju, a ne na kataverusi, jeziku koji koristi jo{ samo crkva. U hramu je nastalo kome{awe i velika galama, mitropolitov glas se uop{te nije ~uo, a wegov apel da se

Isposni~ki`ivot,beztekovinadana{wecivilizacije

buka~i smire nije usli{en dok isti odlomak nije naknadno pro~itao i na „starom” jeziku. Mitropolit je kasnije izjavio da on novi jezik koristi ve} dve godine, a da su neki ziloti izabrali ba{ sada{wi trenutak da prave probleme. On tvrdi

da oni nisu iz Volosa i da je incident „organizovan sa strane”. „Vernici mi ka`u da bogoslu`ewe na starom jeziku razumeju na pola. Za mlade, pak, to je velika nevoqa, a tek {ta }e biti za 10 ili 20 godina”, pita mitropolit. Mladi ne razumeju kata-

verusa, po{to nije u javnoj upotrebi od 1976. Ova varijanta gr~kog bila je kompromisno re{ewe pre 200 godina, izme|u tada narodnog i starogr~kog. Kada je prvi put pre sto godina prezentovan prevod Biblije na noviji jezik, do{lo je do veli kih uli~ nih demon straci ja.Spor oko jezika bogoslu`ewa u Gr~koj traje decenijama, posledwih godinu dana se veoma rasplamsao. Sve{tenika koji otvoreno zastupaju prelaz na savremeni jezik ima samo nekoliko i oni su pod neprestanim pritiskom velike ve}ine arhijereja. Mitropolita Ignatija smatraju „predvodnikom novotara”. Gr~ki monasi na Svetoj gori su zastupnici ne samo starog julijanskog kalendara (koji je u drugim delovima zemqe ukinut), ve} i starog jezika. (FoNet)


balkan

dnevnik

ponedeqak24.januar2011.

25

URepubliciSrpskoj Na@abqaku Prevazi}istrahove 110obo l e l ihodgri p a polametrasnega ipredrasude NERE[ENSTATUSCARIGRADSKEPATRIJAR[IJE

PODGORICA: Prema podacima Hidrometeorolo{kog zavoda, ju~e je na @abqaku izmereno44santimetrasnega,Kola{inu28,[avniku26,Mojkovcu 23,Cetiwu23iuPlavu21santimetar. U Andrijevici je sne`ni pokriva~ dostigao 19 san-

Albanci protivMartija SKOPQE: Vode}a albanska partija u Makedoniji Demokratska unija za integracije (DUI) vodikampawudadelegacijatezemqe u Parlamentarnoj skup{tini Saveta Evrope glasa protiv izve{taja izvestioca Saveta EvropeDikaMartijaova|ewui trgovini organima otetih Srba naKosovuiuAlbaniji. "Pozicija Albanaca u regionu je apsolutno protiv tvrdwi iznesenihutomizve{taju.Misenadamo da }emo obezbediti podr{ku na{ih makedonskih kolega“, izjaviojejedanodlideraDUITalat Xaferi, prenosi portal "Balkan insajt“. U Parlamentarnoj skup{tiniSavetaEvropeMakedonija ima tri poslanika od kojih }e jedan,EmiraMehmeti,izDemokratske unije za integracije, sigurno glasati protiv Martijevog izve{taja. "Poslanici u PS SE glasaju individualnoalija,kaokoordinatordelegacije,nastoja}udapostignemo konsenzus o ovom pitawu“, preneli su lokalni mediji izjavu Aleksandra Nikolovskog iz vladaju}e partije VMRO DPMNE.Onse,me|utim,nijeizjasniokakav}ebitistavpartije koja je na vlasti u Makedoniji. Tre}i poslanik u PS SE Igor Ivanovski je iz opozicione Socijaldemokratskepartijeizasad sejavnoneizja{wava.

timetara, Bijelom Poqu 18, Pqevqima 16, Beranama 15 i u Ro`ajama 11 santimetara. Sneg je ju~e provejavao i u Podgorici,aavionskisaobra}ajizme|u Podgorice i Beograda je vi{e satibiouprekidu. (Tanjug)

B A W A L U K A : U Republici Srpskoj je u posledwa 24 sata prijavqeno 10 novoobolelih od virusa gripa H1N1, ~ime se ukupan broj pove}ao na 110, saop{tenojeizInstitut a za za{ tit u zdravqa RS. U bawalu~ki Klini~ki cent ar, u poseldwa 24 sata javilo se 14 pacijenataodkojihjesedam pozitivno na brzitest,aubolnici u Fo~i tri, kod kojih je brzim testom potvr| en o pris us tvo vir us a H1N1. Od pos led ic a vir us a novoggripauKlini~komcen-

tru je jedna `ena sredwe `ivotne dobi preminula pre desetakdana. (Tanjug)

UTiranisespremaju novedemonstracije TIR AN A: Lid er alb ans ke opoz ic ij e EdiRamapozvaojeju~e svoj e pris tal ic e da u~estvuju u novim mirnim demonstracijamaupetak,sedamdana posle sukoba u Tiraniukojimasupoginuletriosobe,dokje preds edn ic a parl amentaJozefinaTopaliupozoriladalegitimnu vladu niko ne mo`e da zbaci nasiqem. Ram a, preds edn ik najv e} e opoz ic io n e strank e, Soc ij al isti~kepartije,ju~eje prisustvovao sahrani jedn og od strad al ih u~es nik a dem ons tracija,kojejetapartija org an iz ov al a, zaht evaju}iostavkupremijeraSaqijaBeri{ei vanredne parlamentar- Rama na sahrani ubijenog demonstranta neizbore.Onjenajavioda}e PremijerBeri{ajenajavio novedemonstracijebitiorga- da}ewegovaDemokratskaparnizovaneupetakpopodne,jed- tijaorganizovatimitingpronusedmicupo{tojeusukobi- tiv nasiqa u sredu. Ameri~ka ma gra|ana i policije povre- agencijanavodidaambasadori |enovi{eod150qudi,prene- zapadnih dr`ava razgovaraju lajeagencijaAP. sa najvi{im albanskim zva-

MINISTARSTVOODBRANEBOSNEIHERCEGOVINE

ni~nicima u nastojawu da prona|u kompromisnore{ewe. Predsednica parlamenta Jozefina Topali izjavila je danas, posle posete policajcim a pov re| en im tokom protesta, da niko nemo`edazbacilegitimnu vladu nasiqem. Top al i je opt u` il a Ramu da je najvi{e odgovoranzapretvarawe demonstracija u nasiqeprotivpolicijskih snaga i dr`avnih institucija, prenela je agencijaATA. Ramajezasmrttri Alb anc a dir ektn o opt u` io min is tra unustra{wih poslova Lulzima Ba{u za zloupotrebu polo`aja i premijera Beri{u da je "politi~ki dir ig ent" strad aw a triAlbanca.Onjeranijepozvaonadle`neorganedaobezbede uslove za nezavisnu istragukrvavihnemirainaglasiodajespremandapravnoodgovara ako se utvrdi wegova krivica. (Tanjug)

ISTANBUL: Vlada Turske jo{nijespremnadapriznapravni status Carigradskoj patrijar{iji,madaimanaumudaona postoji,javqaVerskainformativnaagencija. Vicepremijer Bulent Arin~ je izjavio da "patrijar{ija postoji,iakonijepravnisubjekt" tedauTurskoj"imastrahovai predrasuda" da se to u~ini, ali da sada{wa vlada "istra`uje re{ewa". On je pomenuo da postoje izgledi da patrijar{ija dobijedozvoludaposle40godinaobnoviradsvojeBogoslovske akademije na ostrvu Halka u Mramornommoru. StatusCarigradskepatrijar{ijereguli{eLozanskimirovni ugovor iz 1923. Vlada je svesna da je Turska wime preuzela me|unarodne obaveze da nemuslimanima, ali samo Grcima, JermenimaiJevrejima,garantuje etni~ka i verska prava. Sapotpisnici ovog ugovora su i nekebalkanskedr`ave,me|ukojima je bila i Kraqevina Jugoslavija. Arin~ iznosi da i Vatikan tra`i priznawe katoli~ke crkveuTurskoj,alidasetomzahtevunemo`eudovoqiti,jerwu Lozanski ugovor ne pomiwe. Isto se odnosi i na protestan-

te. Juna pro{le godine u Turskoj je jedan fanatik ubio biskupaLui|ijaPadovezea. Nedostatak statusa pravnog lica svim crkvama znatno ote`ava delovawe, jer se ne mo`e dobitivlasni~kilist,podneti ma koji zahtev za gradwu nekog objekta. Arin~ je prvi visoki

dr`avni funkcioner koji je u posledwih 60 godina, po~etkom januara, posetio carigradskog patrijarha u wegovom sedi{tu na Fanaru. Carigradska patrijar{ija smatra da u posledwe vreme dolazi do "laganog ali konstantnogpoboq{awa"polo`ajahri{}ana uTurskoj. (FoNet)

Petgodinaod tragedijekodBio~a PODGORICA: spomen parkuBio~ekodPodgorice,ju~eje obele`ena petogodi{wica od te{ke`elezni~kenesre}eukojojjepoginulo47putnika,avi{eod200povre|eno.Predstavnici nevladine organizacije "Voz neprebola, Bio~e 2006." i zaposlenih u @elenici polo`ilisuvenceicve}enaspomen obele`jastradalimputnicima. Ovatragedijasedogodilakadajelokalnivozkojijesaobra}aoizme|uBijelogPoqaiBara, u blizini mesta Bio~e, iskliznuoiz{inaneposrednopo izlaskuiztunela.Kompozicija sa ~etiri vagona se survala u provaliju. Za nesre}u je okrivqen ma{inovo|a Slobodan Drobwakkojijeosu|enna{est godinazatvora,a11zaposlenih u crnogorskoj @eleznici je

Slobodan Drobwak

oslobo|eno odgovornosti. Nevladina orgnizacija "Voz neprebola..." podnela je `albu Ustavnom sudu, nezadovoqna presudama i odnosom vlasti prema`rtvama. (Tanjug)

DRUGI PI[U

Kod\ukanovi}evih Istragaoopqa~kanoj sinBla`onajvi{ezara|uje municiji SARAJEVO, BAWALUKA: Ministar odbrane BiH Selmo Cikoti}izjaviojedajepokrenutaopse`naistragapovodomkra|e municije iz kasarne Oru`anihsnagaBiHumjestuDragakod Busova~e. On je medijima rekao da je nakon interne kontrole u kasarni Oru`anih snaga BiH u

"Te{kosemo`ere}idajeneko do{ao sa strane i opqa~kao magacin,jerjesvefizi~kiobezbe|eno.Velikajeverovatno}ada su to uradili qudi unutar Oru`anihsnaga",istakaojeOkoli}. Stru~wak za bezbjednost Predrag]erani}smatradabimawe razlogazabrigubilodasuume-

dasupronalazakoru`jauzgradi Predsedni{tva BiH i teroristi~kinapaduBugojnudokazida bezbednost nije na `eqenom nivou. Provalu u kasarnu i kra|u je prijavio Ministarstvu unutra{wwih poslova Sredwobosanskog kantona jedan od vojnika

Selmo Cikoti}

mestu Draga kod Busova~e utvr|enodanedostaje"mawakoli~inamunicije",tedasusaslu~ajem upoznatenadle`neinstitucije. ^lan Zajedni~ke komisije za odbranuibezbednostparlamenta BiH u pro{lom mandatu Mirko Okoli} rekao je da je ta~nodapostojimawakmunicije,adasejo{neznakadajekra|apo~iwena.

sto metaka i bombi, na primer, ukradeni pi{toqi, za koje se pretpostavqa da bi bili prodatinacrnomtr`i{tu. "Ako neko ukrade bombe, postavqasepitaweza{tatebombemogubitiupotrijebqene.Ono {toseprvoname}ejemogu}iteroristi~ki akt, jer se bombom ugro`avave}ibrojqudskih`ivota",rekaoje]erani}idodao

Oru`anihsnagaBiH,kojiosigurava taj objekat. Kra|a velike koli~inemunicijeibombiustanovqena je redovnom kontrolom u vojnom skladi{tu u koji mogu u}i samo pripadnici oru`anih snaga.Utokujeutvr|ivaweta~ne koli~ine nestalog streqiva. Ovipodacibitrebalibitipoznatitokomdana,nakon{tobudeobavqenainventar.

PODGORICA: Crnogorski Pokret za promene (PZP) najaviojeju~ekrivi~nuprijavuprotiv biv{eg premijera Mila \ukanovi}a i premijera Italije Silvija Berluskonija zbog "osnovane sumwe" da su naneli nesagledivu {tetu energetskom sektoru Crne Gore Krivi~nom prijavomkoja}ebitipodnetadr`avnom tu`iocu bi}e obuhva}eni i potpredsednik crnogorske vladeVujicaLazovi}idoskora{wiministarekonomijeBranko Vujovi},saop{tiojeju~e opozicioniPZP. "Sada{wavisokainajavqewa jo{ vi{a cena elektri~ne energije je samo jedna od negativnih posledica tajnih dogovora, protivzakonitih odluka i {tetnih ugovorakojesukreirali,doneli i potpisali \ukanovi}, Berluskoni,Lazovi}iVujovi}isawimapovezanalica",ukazujePZPu saop{tewu koje je potpisao potpredsednikstrankeBrankoRadulovi}.Onocewujedasu\ukanovi}, Berluskoni i ministri Lazovi} i Vujovi} direktno u~estvovaliukreirawuisprovo|ewu plana preuzimawa crnogorskog energetskog potencijala od energetskoglobijauItaliji. Crnogorskilist„Dan“prenoci da je porodica \ukanovi} je mese~no zara|ivala oko 5.580 evra, a ku}nom buxetu, kao i prethodnih godina, najvi{e je, kako se navodi, doprinosio najmla|i~lan,sinBla`o,kojijena osnovu zakupnina oslovnog pro-

Milo \ukanovi}

stora, mese~no zara|ivao po 2.340evra. Prema podacima Komisije za spre~avawe sukoba interesa, porodica biv{eg crnogorskog premijeraiaktuelnoglideraDemokratske partije socijalista Mila \ukanovi}a je u 2010. godini raspolagala sa oko 70.000 evra s timdautucifrunisuu{liprihodi koje porodica biv{eg premijera ostvaruje po osnovu prihvatnihfirmi. Lider DPS-a je u imovinskoj kartinaveodajewegovsinBla`o sada i vlasnik stana u Podgorici, ~ija se kvadratura ne navodi. Isti~e se da je stan kupqen od u{te|enog prihoda od zakupnine poslovnog prostora,

pa je tako Bla`o pro{logodi{wu u{te|evinu od zakupnine poslovnog prostora od 113.500 evra iz "Prve banke" ulo`io u nek retn in u. List nav od i da, iakojepoznatodau"Prvojbanci", u kojoj \ukanovi}ev brat Acoposedujeblizu47odstoakcija, a Milo oko 2,9 odsto, ovaj podataknijenavedenuwegovom kartonu. \ukanovi}, kako se navodi u ize{tajuzapro{lugodinu,tvrdi da je wegova mese~na zarada lane iznosila 1.256 evra, uz bonus, prema odluci vlade na ~ijem je ~elu do skoro bio, od 900 evra. Plata wegove supruge Lidije nije mewana i iznosila je 1.084 evra, a ona je i vlasnik automobila "audi" iz 2006. godine. Biv{ i prem ij er je u svom imovinskomkartonunaveodaje vlasnik25odstoakcijapreduzeæa "Univerzitas", 100 procenata u "Kapitalinvestu" i da je wegova polovina firme "Globalmontenegro".U izve{taju tvrdi dajepreneopravoupravqawau svim preduze}ima na druga, nepovezanalica,pawegovimakcijama u "Univerzitasu" upravqa Jadranka Glomazi}, u "Kapitalinvestu"RadislavJovovi},au preduze}u "Globalmontenegro" MarijaStani{i}. Najmla|i \ukanovi}, isti~e se, ima jo{ i poslovni prostor od459kvadrata,zakojinavodida jepoklonistanna@abqaku,povr{ine124metarakvadratnih.


26

GLOBUS

ponedeqak24.januar2011.

dnevnik

Pijanacokrivio OzijaOzborna ijanac iz Ohaja koji je uhap{en zbog vo`we u alkoholisanom stawu okrivio muziku Ozija Ozborna zaprekr{ajkojijenapravio. Vilijama Listona iz Klivlenda zaustavila je policija kadajeprimetiladavozilokojimupravqakrivudaiugro`ava ostale u~esnike u saobra}aju. Alkotestjepokazaoza{toauto krivuda, a voza~ je imao opravdawe... „Ozi Ozborn me je naterao! On i wegova muzika”, rekao je Listonpoliciji. Kada je pu{ten iz pritvora, fanbenda„Bleksabat”sepojavio pred sudom gde se izjasnio da,naravno,nijekriv. Pu{ten je uz kauciju i ~eka su|ewe.

P

^ikprebroj{tenad ednaNemicajedvaseizborilasa~ak17mladihkoje jeo{tenilawenaqubimica. Kao u filmu „101 dalmatinac”, Ramona Vegeman nije mogladaverujesvojimo~imakada je wena Itana po~ela da se pora|a.@enkarodezijskogrixbeka na svet je donela osam `enskihidevetmu{kihmladunaca ~istog pedigrea, prenosi agencijaAP. Vlasnica je morala da se postara da sva {tenad pre`ive i

J

oja~aju, {to zna~i da je morala svakogdanadahrani17{tenaca nafla{icu. „Biojetopakao.Kadabihnahranila posledwe {tene, prvo bi ve} cvilelo od gladi. Moralasamdaimdajemposebnomlekoufla{ici,jerItananikada ne bi mogla da daje dovoqno mleka za 17 mladih”, rekla je Vegemanova. Onajenajmawepetputadnevnomoraladahranisve{tence, adodajeda„kadanisubiliglad-

ni,biloimjedosadno”pajemoraladaihzabavqa.Me|utim,ne `alise. „Ciqmijebiodasvi{tenci pre`ive,itojenajva`nije”,reklajeona. Vegemanovasada~ekadaBahati, Binta, Bahuja, Ba{ima, Batuli,Binki,Bora,Bisa,Bakir, Banxoku, Belaj, Bruk, Bundu, Bajo, Bukekako, Biton i Bulus prona|unovegazde,aplanirada ihprodaiskqu~ivoporodicama sadecom.

Goli„performans” uprodavnici edna 22-godi{wakiwa u ameri~koj dr`avi Virxinijau{lajeujednuprodavnicu,skinulase,tr~alagolapo wojinapastvovalamu{terijei zaposlene.

J

jejednadevojkau{lauwuinapravilahaos. XeniferMariRigleruletela je u radwu „Rojal Farms” u Hibronu oko devet ujutro, skinulasedogoleko`e,tr~alago-

Nikadaneznateodaklevreba opasnost.Pokazaojetoislu~aj ujednojprodavniciuSAD,kada

laokorafova,iuztodobacivala seksualno sugestivne komentare mu{terijama i zaposleni-

Ukradenmost edan ruski seqak osu|en je na 180 sati dru{tveno korisnog radazbogkra|emosta. Mu{karacizRusijeprogla{en jekrivimzakra|upontonskogmosta, ta~nije rastavqawe delova kojejekasnijeprodao. „Stariji mu{karac je odlu~io da ukrade, rastavi, a onda reciklira most u selu Belo{apka”, pi{eupolicijskomizve{tajukojijebiosasvimdovoqansudijida donesepresudu. Portparolsudajerekaodazlo~inacnijesamizveoovunesvakida{wu akciju - imao je nekoliko pomaga~asakojimajedvadanarasklapaomost.Zadelovesudobili okohiqaduipodolara.

J

mauprodavnici.Nakrajujelegla na pod pored police sa krofnama i upustila se u „seksualno sugestivno pona{awe”, pi{euizve{tajupolicije.Mu{terijeizaposlenibilisu{okirani wenim pona{awem.Kadasesmirila, zaposleni su jojpomoglidaseobu~e,apotomjujepolicijauhapsila.Dodu{e, uz dosta muke, jer se ona opirala, pajetakojednogpolicajca udarila u prepone, a drugog u glavu. Optu`ena je za poreme}enopona{awe,neprimerenopokazivawe golotiwe, reme}ewe javnog reda i mira, kra|u, seksualno napastovawe ~etvrtog stupwa, uni{tavawe tu|eg vlasni{tva i za napad drugog stupwa. Devojka je trenutno u pritvoru, a odre|ena joj je kaucija od25.000dolara.

Volimteiburma nisudovoqni akodabude{sigurnadatesuprugvoli?Iscenirajotmicui tra`i20.000evrakaootkupninu.Akoplati,volite![panskapolicijaprivelaje`enukojajela`iralasopstvenuotmicudabiproveriladalibiwenmu`platiootkupninu. @enajesanepoznatogmobilnogtelefonaposlalamu`ufotografijunakojojsujojvezanerukeinoge,zajednosaporukomukojojpi{edaotmi~arizawenpovrataktra`e20.000evra. Otkupnina je zatra`ena u jo{ nekoliko tekstualnih poruka, a mu` je, iako upozoren od strane nepostoje}ih otmi~ara da se ne obra}apoliciji,upravotoiu~inio. Policija je pokrenula istragu i uo~ila wen automobil ispred tr`nogcentraugraduGandiji,naobaliSredozemnogmora. „@ena,kojajeputovalasamaibilasavr{enogzdravstvenogstawa,navodnojebila`rtvaotmice”,saop{tilajepolicija. Onajeprvoreklapolicijidajeoslobo|enatogjutra,alijekasnijepriznaladajela`iralasopstvenuotmicudabi„utvrdila{ta biwenmu`u~iniozawu”.

K

Voziobabu upqa~ku edan mladi} iz Minesote misliojeda~inidobrodelokad je odvezao jednu staricu u banku, ne znaju}i da je ona krenula u pqa~ku. Zaposleni u banci su ispri~ali policiji da je „jedna starija `ena”blagajnikurekladaimapi{toq,zatra`iladajojdanovaci iza{la.Policijajeubrzozaustavila automobil i oboje odvela u pritvor, gde se ispostavilo da je mladi}slu~ajnisau~esnik.

J

Upravosamimaosek saYesikomAlbom os ad il i su vam rep er i ~iji albumi li~e na lova~ke pri~e? Grupi The lonely island jesu! Momci iz komi~arske dru`ine The lonely island pozvali sureperaAkona,BlejkLajvli i Xesiku Albu da im pomognu usnimawuspotaipesme„I just had sex”. Kreativnidvojacproslavio se stvarawem kratkih filmova za Jutjub, a sada su re{ili da se oprobaju u muzici. Tema wih ov e pos ledw e ta~k e je seks, ta~nije opsesija repera dapri~ajuoseksukaodasuga samooniimali. „Upravosamimaoseksiodmah sam pozvao roditeqe da

Tra`isebanda iz|akuzija rovalnici za sobom ostavqaju tragove - kapqice vode od kade do izlaza...PolicijauLanka{iru je potpuno zbuwena serijom pqa~kiukojojlopoviumestoda pokupe plen i be`e ostanu jo{ polasatadabisebr~kaliu|akuziju. Zasada,petluksuznihdomova sa |akuzijem je obijeno, a u svakomodwihostalisujasnitragovidasuselopoviokupali.U ku}ijednogpara,provalnicisu ~ak ostavili mokri dowi ve{ naivicikade. „Spavalismonaspratu,anepoznateosobeprovalilesuuna{u ku}u i odnele ‘plazma’ TV, konzolu za igrawe igrica, lap-

P

D

imsepohvalim!”,deojeteksta pesme.„Plakaosamsvevreme,

alinemaveze,jasamsadimao seks”.

top,mobilnetelefoneinov~anik. Po{to su verovatno nadgledali ku}u, sigurno su znali da smo kod ku}e, ali su ipak ostali da se okupaju”, rekli su E{lii^eriDikin,iz~ijeku}ejeodnetaelektronskaoprema vrednanekolikohiqadafunti.

„Ovo je veoma smeo potez lopova,kojio~iglednonestrahuju od toga da }e biti uhva}eni. Apelujemo na javnost da ozbiqno shvati ovu seriju pqa~ki, iako na prvi pogled izgleda sme{no”,rekaojenarednikSajmonHoldernes.


de^Ji dnevnik

dnevnik

K

ponedeqak24.januar2011.

Dasamslikarka...

adabihbilaslikarka,naslikalabihnajneobi~nijicvetnasvetu.Mojcvetbiimaoveliki,debeo,jak,razgranatkoren,spunomalih koren~i}a.Pomo}uwihbisehranio.Mala,tanka, aliveoma~vrstastabqikabiseizdizalaiznad zemqe.Punogustihlistova,razli~itihboja,bije ukra{avalo. Smewivali bi se plavi, zeleni, crveni,`uti,qubi~asti,bodqikavi{irokilistovi. Veliki zvonasti cvet, plavih latica bio bi posebno interesantan raznim bubicama. Vesele

Qubav je zvezda ovog sveta

{arene bubice bi se razdragano igrale po mom neobi~nom cvetu. Na slici bih jo{ nacrtala toplosunceilepe,veselelaste.Onesumojeomiqeneptice. Dasamslikarka,uvekbihslikalalepeiveseleslikeiradoihpoklawalasvojdecisveta.

Qubav je bila i bi}e, trentutak lepote, ~udesno otkri}e.

MajaStajkovski,III/a O[„Jo`efAtila” NoviSad

Kada se dve du{e spoje, jedno srce kuca za wih dvoje.

Moj pas

Aleksandra Gruji}, IV-4, O[ „Ivo Lola Ribar”, Novi Sad

Sveti Sava Sveti Savo, najmudrija na{a glavo, tebe voli i po{tuje veliko i malo. Svaki dobar |ak tebi oduvek se divi i po tvojim pravilima `ivi. Skromnost, mudrost i po{tewe, vrline su tvoje. Igra, {kola i drugartstvo, obaveze moje. Januar je mesec tvoj i {kolska je slava. Nek nas ve~no ~uva i nad nama bdi Sveti otac Sava! Igor Mari}, VI/2 O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj” Sremska Kamenica

Zove se Bole, i svi ga vole, i mama i tata i oba moja brata. Svi ga maze, svi ga paze on nam laje, qubav nam daje, neka traje, samo neka traje... On je mio i drag jastuk mu je na{ ku}ni prag. Svuda nas prati za nama ide kad sam u {koli on pati, pa cvili, cvili, cvili... Moj pas laje, na sav glas. Moj pas Bole, svi ga vole i kom{ija i po{tar, i deda Sima, voleo bi, da takvog psa ima. On kad je vezan laje, ska~e, tad je tu`an i kao da pla~e. Gleda me tu`no i opet cvili, taj dobri Bole taj kuca mili. ^im roditeqi negde odu, pu{tam Boleta na slobodu. Ska~e od sre}e, pa onda {eni oti}i ne}e, jer pripada meni! Dajana Jagodi}, V/1 O[ „\ura Jak{i}” Ka}

27

Qubav je zvezda ovog sveta koja nas krasi, treba je ~uvati da se ne ugasi. Kada qubav nestane, srce vi{e nije vredno, ono pukne na dva dela i vi{e ne kuca kao jedno.

Vladimir Filipovi}, III-1, O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Srbobran

Z

Tamara Panti} VII razred O[ „@arko Zrewanin U~a” Nadaq

Mojaprvaqubav

aqubilasamseude~akakojiideu~etvrti razredosnovne{kole.Upoznalasamgakod drugaricine zgrade. On ima sme|e o~i i plavkasto-sme|u kosu. Jednom, kad sam i{la napoqesadrugomidrugaricama,onjezvaoAdamas prozora.PitalasamAdamagdeon`ivi,aAdam mijerekaoda`iviuwegovojzgradi.Kadajeiza{aonapoqe,poneojeprskalicusvodomiprskao naspetoro.Kadsamotr~aladodrugariceJelene,

onjeotvorioprskalicuipoprskaome.Bilasam svamokra,samosumifutrolazatelefonitelefonbilisuvi.Kadasmoseuve~evozilirolerima,pitaomejedameotpratidoku}e.Jasam rekladane}u. Idaqesamzaqubqenauwega,aionumene. MarijaSavi},IV/4 O[„Milo{Crwanski” NoviSad

Moja u~iteqica

N

a{a u~iteqica Sla|ana Mandi} je ba{ dobra premanama.Predajenam srpski,svetokonasimuzi~ko. Nijenikadstrogapremanamai uveknamzadajelepepesmiceda nau~imo u {koli.U~iteqica nam je u prvom razredu davala da idemo u {kolski park da se igramo `murke, pucawa, vijawa isva{tadaradimo. Ona nam je kao mama i uvek brine o nama. Ima lepu kosu i lepeo~iisvakidanselepoobu~e. Meni je ba{ zabavno da budem wen |ak.Volim {to }e mi biti u~iteqica ove i jo{ dve godine.Bi}emi`aokadasebudemo rastajali na kraju ~etvrtograzreda. Sr|anCimbaqevi},II/1 O[„NikolaTesla” NoviSad

Dimitrije Vujovi}, IV-4, O[ „Ivo Lola Ribar”, Novi Sad

K

Igor Pal, I-1, O[ „23. oktobar”, Sremski Karlovci

Kadza`murim ikadzaspim

ad za`murim i kad zaspim, stvori se jedan ~udan svet, pun tajni, punbogatstva. Taj svet se ni opisati ne mo`e.Svakimsklapawemo~iju, u wemu se stvore novi likovi,svakeno}isvejelep{e, svejesla|e.Ponekadne{toi uvene,nestane,izbri{eseiz glave.Tadasusviu`alostii tada nastupaju ru`ni snovi, ko{mari,alitonije~udnojer sve lepo ima svoj kraj, ba{ kaoiovajsvetkojinestanes

prvim zracima sunca. Svako ne{tosawa,alise~estodesi daseni~eganese}a.Kao{to senijanemogusetiti{tase to no}u zbiva u mojoj glavi. Nikonesawauveklepesnove, aliipak-sawa... Ne mogu da se setim svojih snova,aliznamda}uuveksawati,ba{kaoisviqudikoji se no}u na|u u tom ~udesnom svetubajki,svetusnova. IsidoraBakon,VI/2 O[„\uraDani~i}” NoviSad


28

oglasi l ^ituqe

ponedeqak24.januar2011.

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom Posledwi pozdrav po{tovanom i dragom prijatequ

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 80. godini, preminuo na{ dragi

Du{ku Kova~evi}u Du{anu Kova~evi}u od prije Ka}e.

\uka Pilipovi} sa sinovima Borutom i Stevanom i wihovim porodicama.

Du{an Kova~evi} Sahrana }e se obaviti, u utorak, 25. januara 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

20282

OG-1

Posledwi pozdrav dragoj strini

Uvek }emo ga se se}ati sa qubavqu i po{tovawem.

Posledwi pozdrav

Wegovi: supruga Jelka, k}erke Olivera i Natalija, unuci Duwa i Oskar i zetovi Vladimir i Branislav.

20281

~ika Du{ku Kova~evi}u od Nacinih „kockara�: Pate, Dusa, @ukija, Sa{ke, Oqe i Bate. 20292

Dragoj sestri

Tu`nim srcem obave{tavamo da je 23. 1. 2011. preminuo na{ dragi otac i deda

Verici Vojnovi}

od Olge sa Dejanom i Dankom.

20285

Dara Dabi}

Sa `aqewem se opra{tamo od na{e drage

ro|. Dimi}

Dari Draga Daro, odista smo nesposobni i ne umemo da se od tebe oprostimo. Traje{ nam u spomenima, istina uz ti{tawe i tugu - to znamo. Braco Milan, Mileva i Jasmina Dimi} s porodicom. 20290

Preminula je na{a

Vere Vojnovi}

Oti{la si tiho, bez i jedne re~i. Do posledweg daha tvoje hrabro i neumorno srce kucalo je za sve nas. Se}awe na tebe osta}e ve~no.

Tvoja sestra Quba sa sinom Ratkom, }erkom Radmilom i unucima Miodragom, Nenadom, Rankom i Rastkom.

Po~ivaj u miru, a mi }emo te ~uvati u na{im srcima.

Nikola Du{ana [impraga 30. 3. 1932 god. Sahrana je 24. 1. 2011. na Gorwem grobqu u Futogu, u 15 ~asova.

O`alo{}eni: sin Igor, }erke Qerka i Leonida sa porodicama i ostala rodbina i prijateqi.

Porodice: Vi{wi} i Prentovi}. PODBU[IVAWE do Fi 1000mm, prodaja opreme za podbu{ivawe i ugradwu za{titnih cevi i iznajmqivawe opreme za podbu{ivawe. Telefon 063/521546. 19565 MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacije, rekonstrukcija kupatilo, vodoinstalaterske usluge i servis. Garancija. Telefon 6393737, 064/160-47-25. 20146 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 20214

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 18877 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 19411 PRODAJEM drva bukvu, bagrem i jasen, mogu}a usluga rezawa, cepawa, prevoz gratis. Telefon 063/77-19-142, 061/617-22-19. 20145 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 064/214-2352, 063-823-16-54, 061/138-24-07. 20165 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900. Telefoni: 064/21-56-421, 062/170-74-51. 20167

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

20287

20280

20283

Darinka Dabi}

Posledwi kom{iji

16. 10. 1934 - 22. 1. 2011.

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav

Sretni smo i zahvalni za sve divne godine provedene sa tobom. Sahrana je u utorak, 25. 1. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug Jovan, sin Aleksandar i }erka Jovana. 20278

Najdra`oj mami i baki

Posledwi pozdrav sestri i tetki

Veri Vojnovi}

voqenoj

Nikoli [impragi

Nikoli [impragi

od stanara zgrade u ul. Milke Grgurove 4.

od porodice Deli}.

od porodice Pa~avra.

20259

20289

20288

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ suprug, otac i deda preminuo posle kratke i te{ke bolesti u 83. godini

Posledwi pozdrav prijatequ i drugu

Darinki Dabi}

Dari Dabi}

Veliko hvala za svu qubav, pa`wu i podr{ku koju nam je dala.

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Vole}emo te zauvek.

Du{anu Kova~evi}u

Krstan Laki} Sahrana je 24. 1. 2011. godine, u 13 ~asova, iz kapele u Ba~kom Jarku.

Tvoji: }erka Jovana, unuci Kristina, Pavle i David i zet Slavko.

20279

Du{ka i Nata{a sa porodicama.

20272

Du{anu Kova~evi}u Ostavili ste nam mnoge znakove pored puta. Hvala Vam.

Milka, Nena, Dra{a, Vuk, Uro{, Marina i Biqana.

O`alo{}ena porodica Laki}. 20293

Posledwi pozdrav

20295

Jasna - Pata Terzi} sa porodicom. 20291


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav sestri i tetki

dragoj

Posledwi pozdrav sestri i tetki

dragoj

Stani Dujlovi}

Stani Dujlovi}

od: brata Lazara, snaje Joke, brati}a Ostoje, snaje Qubice sa decom.

od: brata Ostoje, snaje Joke, brati~ine Stoje i Nene sa porodicom.

20269

20268

Posledwi pozdrav snaji

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Stani Dujlovi}

Stani Dujlovi}

od: devera Zvonka, jetrve Vere i Nenada.

od: brati}a Bo{ka, snaje Branke, Sr|ana i Bojane.

20271

20270

ponedeqak24.januar2011.

29

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 61. god. preminula na{a draga supruga, majka i baka

Obave{tavamo da je 22. 1. 2011. godine preminula na{a voqena majka i baka

Stana Dujlovi}

Dragica Debeqakovi}

1950 - 2011.

Sahrana je u ponedeqak, 24. 1. 2011. godine, na ^enejskom grobqu, u 15 ~asova.

Sahrana je danas, 24. 1. 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Rumenki. S po{tovawem i qubavqu uvek weni: suprug Mile, unuci Ivana i Du{an i }erka Vesna.

Autobus polazi ispred ku}e u 14 ~asova. S qubavqu, sin Stanko, snaja Jovana, unuk Vuka{in.

20265

Posledwi pozdrav mojoj dragoj sestri

Stani Dujlovi}

Posledwi pozdrav dragoj mami, ta{ti i baki

Stani Dujlovi}

od: sestre Cice, zeta Boje, sestri}a Jove, snaje Sowe i dece.

od: zeta Sr|ana, }erke Jasne, unuka Davida i unuke Ivane.

20267

20266

DEVETOGODI[WI POMEN

Voqenoj i po{tovanoj ujni

20261

Posledwi pozdrav mami

Posledwi pozdrav

Dragici Debeqakovi}

Dragici Debeqakovi}

Prijateqi: Crni, Stamenka i Dalibor.

Sin Mirko sa porodicom. 20262

Posledwi pozdrav

20263

Posledwi pozdrav dragoj

Kaja Stani}

Stana Dujlovi}

Irini Stanivukovi}

Lepota, dobrota i nesebi~nost, to su re~i po kojima }emo te pamtiti. Hvala ti na svemu. Stanivukovi}i.

posledwi pozdrav od seke An|elke Bala} sa porodicom.

24. 1. 2002 - 24. 1. 2011. Sveta Misa za pokoj du{e bi}e odr`ana 24. 1. 2011. godine, u 17 sati, u Katedrali. Ve~no sa nama i u nama.

Dragici Debeqakovi}

Dragici Debeqakovi}

Prija Savica.

od porodica: Jotanovi} i Radin.

20264

20286

S qubavqu, porodica. 20274

Posledwi kom{inici

Posledwi pozdrav

20277

20275

pozdrav

dragoj

SE]AWE

Posledwi pozdrav dragom

Bojana Ili} Jelisaveti - Seji Hari{

Stano Bila si ~lan na{e porodice i dobra vila koja nas je ~uvala. Sara, Duwa i Milan.

od stanara, Pariske komune 10 Novi Sad.

20273

ro|. Vuji} 24. 1. 1986 - 24. 1. 2011. Trajno ~uvamo nezaboravno se}awe na Tvoj dragi lik i Tvoju dobrotu.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kumi

AS COMPUTERS. 20253

20195

Zauvek nas je napustila na{a draga tetka

POMEN

1929 - 2011.

Tvoji: suprug Dobrosav, }erka Svetlana i zet Dragan.

20294

Posledwi pozdrav tetka

Du{anu Jotanovi}u

3 S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka

Ana Blagojevi} Stani

Stani Dujlovi}

20276

Bula Ba{i}

Julka - Bula Ba{i}

Tvoji kumovi: Bora i Olga Mu{an sa }erkama.

Vreme brzo prolazi, ali lepe uspomene i se}awa na vreme provedeno sa tobom ostaju ve~no. Tvoji: bra}a i sestre sa porodicama.

Sa velikom tugom, po{tovawem i qubavqu ~uva}e je od zaborava, Kajka i Buba Raki}.

20296

20258

20297

Nikada te ne}emo zaboraviti. od Vesninih koleginica i kolega iz AK Stanivukovi}.

24. 1. 2007 - 24. 1. 2011.

ro|. Pla~kov Sahrana je danas, 24. 1. 2011. godine, u 13 ~asova, na Pravoslavnom grobqu u Rumenki. O`alo{}eni: Dragan i Du{ka. 20260


30

06.30 08.20 08.35 09.00 09.30 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.05 14.30 15.00 15.10 16.50 17.00 17.22 17.30

tv program

ponedeqak24.januar2011.

Јутарњипрограм Микијевакујна Тролови СлонБенџамин Бајкоквиз Знање:Мозаик Бразде Кухињица Десилосе Вести Додатиживотгодинама Таблоид ХроникаСлавоније, БарањеизападногСрема СлонБенџамин Вести Частипоштовање Десилосе ТВДневник Тајнахране:Паштрнак Кухињица

07.30 Глас Америке 08.00 У сусрет сунцу-јутарњи програм 08.30 Вести укратко 09.00 У огледалу 09.30 Вести укратко 10.00 Љубав на продају 11.00 Моје дете 11.45 Вју 12.00 Вести укратко 12.10 Била једном једна недеља 12.20 Седми дан 13.00 Арена инфо 14.10 Хроника општине Жабаљ 14.40 Свет пољопривреде 15.30 Војвођанске вести 15.55 Очистимо Србију 16.00 У огледалу 17.00 Мрачна страна дигиталног света 17.30 Војвођанске вести 18.00 Љубав на продају 19.00 Разговори о здрављу 20.00 Војвођанске вести 20.30 Без цензуре 21.30 Иза мреже 21.40 Била једном једна недеља 21.45 Вју 22.00 Војвођанске вести 22.30 Разголићени 23.05 Вино и виноградарство 00.00 Глас Америке

Џоана Гоинг

Еден Хелен Кјунен је млада жена ухваћена у процепу између тога да буде домаћица и жеље да буде слободна. Њен супруг, наставник у средњој школи,врло је строг и не дозвољава јој да тражи слободу која јој је потребна. Али,њен највећи проблем је што има мултипле склерозу и што јој је стање све горе... Улоге: Џоана Гоинг, Дилан Волш, Шон Патрик Фленери Режија:Хауард Голдберг (РТВ 1,23.35) 18.00 19.30 20.05 20.30 21.30 22.00 22.30 23.25 23.35 01.20 02.30

Разгледнице ТВДневник ТВФонија Дуелструна Центарсвета Војвођанскидневник Космос Микијевакујна Еден,филм Музичкипрограм ХроникаСлавоније, БарањеизападногСрема

06.35 Кухињица(мађ) 07.00 Жилуофсајду,филм 08.30 Бразда,ем.за пољопривреднике(мађ) 09.00 Мађарсканароднамузика 09.25 Нашидани (мађ) 10.30 Частипоштовање 12.00 Путевинаде 12.30 Вести(мађ) 12.40 Заједно 13.05 Микијевакујна 13.15 Чаририболова 13.45 ХалоТВ,породичнимагазин (мађ) 15.15 ДобровечеВојводино(мађ) 16.15 Културнимагазин(мађ) (Јелен-лет) 16.45 ТВМагазин(рум) 17.45 ТВДневник(хрв) 18.00 ТВДневник(слов) 18.15 ТВДневник(рус) 18.30 ТВДневник(рум) 18.45 ТВДневник(ром) 19.00 ТВДневник(мађ) 19.25 Спортскевести(мађ) 19.30 Кухињица(мађ) 20.00 Нашидани(мађ) 21.00 Емисија(мађ) 21.30 Путевимастрасти,филм 23.00 Јермолови 00.00 ТВПродаја

09.00 Серија 10.30Разгледнице 11.00 НСклинци 11.30 СедамНСдана 12.00Друм 12.30Серија 14.20Неонсити 14.30Азбукародитељства 15.00Московскасага 16.00Разоткривени 16.50Неонсити 17.00Објектив 17.15ПрепознајЕвропу 17.30Хранаивино 18.30Јованасуботом Р 19.00Објектив 19.30ПрешклубМедијацентра 20.00Евонаскодвас 21.00Московскасага 22.00Објектив 22.30Разоткривени 23.15Оловнеприче

06.30 07.00 09.00 10.00 11.00 13.00 13.15 13.45 14.15 16.00 17.45 18.15 18.30 19.30 19.45 21.00 23.00 00.00 01.00 01.15 01.30

КлупскеТВ Светскалига–Бокс Триатлон ФулТилтпокер Премијерлига: Евертон–ВестХем НБАЛиве ПрегледНХЛ Ускијавање Премијерлига:Манцхестерјунајтед–Бирмингем НБА:Денвер–Индијана Прави НБА Премијерлига,вести Прегледхоландскелиге НБАЛиве ПрегледПремијерлига Премијерлига:Болтон– Цхелси ФулТилтпокер ПрегледПремијерлига Премијерлига,вести НБАЛиве Португалскалига: Маритимо–Спортинг

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Излог страсти, 10.30 Стајл, 11.00 Отворени екран,12.00Спортиздругогугла,13.00Метрополеирегијесвета,14.00ИнфоК9,15.00Доказстварања,16.00ИнфоК9, 16.45 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер,20.15Отворениекран,21.15Бележница,22.15Бибер,22.30ИнфоК9, 23.00Филм,00.30Бибер,01.00Излогстрасти,02.30Ноћнипрограм 07.00Аутоспринт,07.40Времеплов,08.00Мини концерт, 09.30 Оф Роад авантура, 10.00 Смех терапија, 11.00 Ретроспектива недеље, 11.50 Времеплов, 12.00 Бели лук и папричица, 12.30 У нашем атару, 13.20 Под сјајем звезда, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Филм,22.00Шампиони,22.30Умеђувремену,23.00Дрецун,00.00Филм

08.00 08.15 09.02 09.44 10.00 10.05 10.35 11.10 12.00 12.15 12.36 12.52 13.31 15.00

Јутарњи дневник Јутарњи програм Бољи живот У здравом телу Вести Лов и риболов Еко караван Очајне домаћице Дневник Спорт плус Гастрономад Касл ПопЋираиПопСпира Вести

Упитник: Транзиција на празан стомак Број сиромашних током последњих година кризе повећао се за 100.000људи или за 20 одсто, 120.000 деце нема ни за млеко, а гладује свако десето. Тренутно око 650.000 људи је испод или на граници сиромаштва -подаци су које је изела Гордана Матковић,саветница председника Србије за социјална питања. Има ли Влада план да помогне најугроженијима? Гости су Расим Љајић,министар рада и социјалне политике, Милан Кркобабић, заменик градоначелника Београда и Александар Мартиновић, потпредседник Српске радикалне странке. Уредник и водитељ:Оливера Јовићевић (РТС1,22.05) 15.10 16.03 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.55 22.05 23.05 00.00 00.11 01.54 02.32

07.00 07.15 08.10 09.00 09.50 11.00 12.00 14.05 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 23.10 01.00 01.30 01.45

Високи напон Мирис кише на Балкану Дневник РТ Војводина Шта радите бре Београдска хроника Око Слагалица,квиз Дневник Бела лађа Песма плус Бинго Упитник Касл Дневник Сјај трулог новца Генерал Дала Кејза,филм Упитник

Ексклузив Еленин дух Цена среће Три Хил Гумуш Цена среће Филм:Кад јагањци утихну Еленин дух Када лишће пада Чари Вајпаут Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Филм:Бомбаш Хладно и мрачно Експлозив Ексклузив Злочини из прошлости

07.03 07.32 07.38 07.43 07.54 08.22 08.30 08.46 09.08 09.19 09.45 09.53 10.22 10.37 11.02 11.30 12.03 13.00 13.59 14.14 14.36 14.47 15.32 16.00 16.35 17.00 17.26 17.56 18.04 18.28 18.56 20.09 21.00 21.50 23.35 00.07 01.03 01.36 02.02 02.27 02.48

Кувати срцем Шумска школа Пепа прасе Оливија Миле Алекс у чаробном воћњаку Тумачење књижевног дела Мансарда 2 Једна слика,једна прича Архитектура Енциклопедија Вреле гуме Тотал тенис Спортске легенде Светскиизазов Некад и сад ТривиолинеикваљевскигудачиСветогЂорђа Трезор Тумачење књижевног дела Мансарда 2 Једна слика,једна прича Архитектура Чанг Јимова 2008,спортски програм Ово је Србија Узбуна Филозофија...кинескамисао ВодеСрбије:КаналиСрбије Енциклопедија ИванБосиљчић:Дализнаш датеволим? Разгледница Руске бајке Можемоливероватинауци? Очајне домаћице Хана и њене сестре,филм ПосветаМајлсуДејвису Трезор ТривиолинеикваљевскигудачиСветогЂорђа Филозофија ЧангЈимова2008 ИванБосиљчић:Дализнаш датеволим? Можемоливероватинауци?

dnevnik

06.00Радијскодизање, јутарњипрограм 07.00ТВдизање,јутарњипрограм 10.00ВестиБ92заособе оштећеногслуха 10.35Квиз.Супергеније 11.00 Трнавчевићиудивљини 11.30 Топшоп 12.00Нашамалаклиника 14.00РобинзонКрусо 15.00Најбољегодине 16.00ВестиБ92 16.35Спортскипреглед 17.00Најбољегодине 18.00Квиз:Супергеније 18.30ВестиБ92 19.15СунђерБобКоцкалоне 20.00РобинзонКрусо9/13 21.00Вратићесероде 22.00ИнсајдероИнсајдеру2/2 23.00ВестиБ92 23.35Филм:Бадиуневољи 01.15УкључењеуБ92Инфо

КевинСпејси

Бади у невољи 07.45Отворенистудио 08.00Инфо 08.01Отворенистудио 09.00Инфо 09.01Отворенистудио 09.05Цртанасерија 09.30Топшоп 10.00Вести 10.10РејчелРеј 11.00 Инфо 11.05 Љубавузалеђу

Иза вести У емисији „Иза вести“ покушаћемо да разјаснимо шта се крије иза иницијативе Уједињених региона Србије о директном избору градоначелника и у чему се разликују концепт за децентрализацију УРС-а и ДСС-а? Гости су Маја Гојковић, бивша градоначелница Новог Сада и Андреја Младеновић, председник београдског одбора ДСС-а. Уредник и водитељ емисије је Јован Палавестра. (Авала,18.30) 12.00Вести 12.15Милица² 12.30Топшоп 13.00Инфо 13.02Отворенистудио 13.40Милица² 14.00Вести 14.30Изавести 15.00Инфо 15.30Копаоник 16.00Вести 16.05Љубавузалеђу 17.00Инфо 17.02Горштак 18.00Вести 18.30Изавести 19.00ПородицаСерано 20.30Филм:Егзекутор 22.30Вести 22.3524 23.30Вести 23.45Милица² 00.00Филм:Дарвиновенаграде 02.00ИзаВести 02.30 Сликеживота

Талентовани Гај добија прилику да ради као асистент успешном филмском продуценту Бадију Акерману. Већ првог радног дана,међутим, схвата да тако добра пословна прилика има и своју цену. Бади је патолошки егоиста, који своје сараднике третира као робове,па Гај свакодневно мора да трпи различите увреде на свој рачун... Улоге: Кевин Спејси, Френк Вели Режија:Џорџ Хуанг (Б92,23.35)

06.55 10.00 11.40 12.00 13.00 14.00 15.00 16.50 17.00 17.45 18.45 19.10 19.20 19.30 20.09 21.00 21.15 23.00 01.00 02.45 03.00 04.30

Клифорд (Хепи,09.15) 05.30 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 13.00 13.40 13.55 14.00 15.30 16.15 16.30 17.20 17.55 18.25 20.00 21.00 22.00 23.00 23.00 00.30 01.25 03.00 04.00 05.00

Јутарњипрограм Ноди Малапринцеза СаБоуавантуру Мегаминималс Здраво,Кити Клифорд Телешоп Анђелинабалерина Југио Бакуган Винкс Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови,уживо Јелена Телешоп ТНТ Дангубе Телемастер Парови,уживо Ћирилица Парови,прегледдана Парови,уживо ТНТ Парови,уживо ТНТ Парови,уживо Забавнипрограм Јелена Дангубе

Добројутро Двор Ситикидс Забрањенаљубав Двор Балканпарти Двор Националнидневник Тријумф љубави Тереза Двор У сосу Идемодаље Национални дневник Двор-прегледдана Двор-изборкраљаикраљице Гранд –народ пита Двор Филм:Пишидаубијеш Сити Филм:Непозната трилогија Филм:Пиши да убијеш

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45СкиЈахорина,09.15Фокус,09.45Музика, 12.00Максималноопуштено,12.55Хитнедеље, 13.00Фокус,13.45Топшоп,16.00ЗдрављеиВи, 17.00Фокус,17.40ИнфоПулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар,22.00 Холивуд,22.25БањеСрбије,23.05Фокус,23.45Туристичкеразгледнице,00.00 ИнфоПулс,00.30Аутошоп,00.40Фокус,01.10СкиЈахорина,01.40Вебџанк

07.00Дечијасерија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извориздравља,19.00Путопис,20.30Самовасгледамо,22.30Акцентидана,23.00Филм

12.00 Хроника општине С. Митровица, 13.00 Вашар таштине, 14.00 Џубокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00Кармелита,15.45Кухињица,16.15Путвина,16.45МобилЕ,17.00Новости1,17.15ХроникаопштинеШид,18.10Бунтовници,19.00Новости2,19.30Ши-Ра,20.00Кармелита,20.45СпортСТВа,21.15Вашарташтине,22.00Новости3,22.30Бунтовници,23.15Џубокс, 00.00ГласАмерике

08.00Хранаивино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 ПанорамаопштинеЖитиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00Докрајасвета,18.00Изасцене, 18.30Ноди,19.00Мозаикдана,19.30Хранаивино,20.00Одговор,21.05Тајнизнак,22.00Мозаикдана,22.30Служба21,23.00Филм


dnevnik

ponedeqak24.januar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

25

31

SEN­TI­MEN­TAL­NO­PU­TO­VA­WE­JED­NOG­YE­ZE­RA

Pi­{e:­Vo­ji­slav­–­Bu­bi­{a­Si­mi}

Бјанка Гваћеро

Притајена ватра Лука је управо срео своју сестру Мартину на аеродрому како би започели свој одмор из снова. Они крећу на пут кроз пустињу, долину смрти из Лас Вегаса према Лос Анђелесу.Када Мартина преузме управљач, скрену с пута и покупе Шона и Џејмија... Улоге: Антонио Купо, Бјанка Гваћеро,Каприс Бурет, Вини Џонс, Бред Ренфро Режија:Фабио Сегатори (Нова ТВ,22.10) 07.55 08.10 08.25 09.25 10.20 11.45 13.00 13.40 14.40 15.35 16.35 18.25 19.15 20.05 21.00 22.10 00.10 02.00 02.50 03.40 04.40

Бумба,цртани Градитељ Боб,цртани Роари, цртани Сломљено срце Гумуш Аси ИН Заувек заљубљени Сломљено срце Најбоље године Гумуш ИН Дневник Најбоље године Аси Притајенаватра УбиствоуБелојкући Брачне воде Хероји Езо ТВ Поротница

08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00

Рембрантово“Оптужујем” ЛегендеоДедаMразу ЖивеоПакистан Героуовзакон Небескипутчаја Охберговисирочићи Другисветскиратубоји Великинаучници Мистеријеисторије Грађевинскачудеса: ЏиновскиБуда АнаЛетенска–глумицаи нацисти КадасуМаваривладали Европом Историјарасизма Ловцинанацисте Последњилетпоручника Естила Другисветскиратубоји Великинаучници Мистеријеисторије Грађевинскачудеса.џиновски Буда

18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.00

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

06.00 07.55 09.50 10.40 12.20 14.50 16.55 18.30 20.05 21.00 21.30 23.20 00.10 01.50 03.20 05.30

Аладин Алиса у Земљи Чуда Музички град Бремен Путујуће приче 4 Гангстерска прича Сиви камион црвене боје Тамо где је истина Наш град Легенда о Луси Киз Тајна породичног блага Планета Икс 3 Унутрашња звер Ауто-стопер

Марил и ја Надимак Дијагноза.схизофренија Божић са Кренковима Хари Потер и полукрвни принц Звездане стазе (2009) Вредности породице Адамс Година прва Царство порока -Броадвеј лимитед На исток и доле Путовање Спартак:Крв и песак -Услуге Опасна Џенифер Џони Мнемоник Државни непријатељ број 1,2 део Филмови и звезде

07.00 Добројутро,Хрватска 09.12 ЖивотуАфрици 10.10 Изптичјеперспективе,док. серија 11.00 КодАне 12.00 Дневник 12.16 ТВкалендар 12.34 Морељубави 13.20 ПунакућаРафтера 14.20 Научнапетица 14.55 Мојапородица 15.25 Гласдомовине 16.00 Хрватскауживо 17.25 8.спрат,токшоу 18.15 КодАне 18.40 Твојасамсудбина 19.30 Дневник 20.10 Документарни филм 21.50 Светпрофита 22.30 Дневник3 22.55 Спорт 23.10 Лицанације 00.05 АндрасШифупозоришту Олимпико,снимакуконцерту 00.55 Ксена-принцезаратница 01.40 ДрагиЏоне 02.00 Завршниударац 03.30 ЦСИ:Мајами

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.50 00.50 01.50 03.50

Адвокатова казна Меклаудове ћерке Браћа и сестре Адвокатова казна Неш Бриџиз Филм:Слика духа Филм:Убиства у Мидсамеру: Дан св.Малија Добра жена Дијагноза:Убиство Неш Бриџиз Добра жена Филм:Узбуђење убиства Чињенице и лажи: Досијеи и паранормалном Дијагноза:Убиство Медијум Филм:Убиства у Мидсамеру: Дан св.Малија

06.052глупа пса 06.30РТЛ ритам зона 08.40Бибин свет 09.30 ЕксклузивсТатјаномЈурић 10.20 Вечераза5 11.25 Езел 13.05Клон 14.40Анђео и ђаво 16.15Под истим кровом 16.40Краљ Квинса 17.05Рејмонд 17.30Бибин свет 18.00Ексклузив Таблоид 18.30РТЛДанас 19.05Вечера за 5 20.001001ноћ 20.45Езел 21.35Отпораннаметке,филм 23.20РТЛВести 23.35Режи ме 01.05Астро шоу 02.05 Дума,филм

Отпоран на метке

Лили Собијески

Поновни сусрет Џеси је у другој трудноћи зачела близанце. Породила ју је у кући свекрва, искусна бабица Тоби.Прво дете била је девојчица, проплакала је чим се родила. Друго дете, мушко,умрло је при порођају и кад је Тоби већ одустала од оживљавања,Џеси га је оживела својим дахом. Али једнога дана дечак умире у сну... Улоге: Марло Томас, Питер Страус,Франсис Штернхаген, Кортни Чејс, Лили Собијески,Метју Кели Режија:Ли Грант (ХРТ 2,15.50)

19.50 20.40 22.15 23.10 00.40

МалаТВ ЛагоданживотЗекаиКодија Школскипрограм СлучајзаекипуБАРЗ Твојасамсудбина Море Лепомнашом Репортери МалаТВ Школскипрограм Поновнисусрет,филм ХанаМонтана Дваипомушкарца ПунакућаРафтера Изптичјеперспективе,док. серија Хитдана Завршниударац ЦСИ:Мајами Поновнисусрет,филм Ноћнимузичкипрограм

05.40 07.30 08.30 10.30 12.00 13.00 13.30 15.00 17.00 18.00 18.30 19.00 21.10 22.10 00.00 01.45

Кисинџер и Никсон С ветром у леђа Интермецо 1 Прстен Нибелунга Интермецо 2 Хари и Хендерсонови С ветром у леђа Прстен Нибелунга Земља 2 Хари и Хендерсонови Интермецо 3 Неопходне ствари Земља 2 Панцирна муниција Мисионар Аутостопер

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.50 11.20 12.20 14.10 14.40 15.50 17.20 17.45 18.15 19.00

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 15.50 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

БилиБатгејт Паметњаковићи Ужасновеликаавантура Малапродавницаужаса Заједничкатужба Скејтери Река Недоказанакривица Убиствопрвогстепена БилиБатгејт Слаткелуткице Увекзаувек

Радећи свој посао, Мејсон поштен и частан детектив, наиђе на траг који га води до неких истакнутих полицајаца. Убрзо након тога, непознати починитељи под окриљем ноћи нападну Стормов дом и убију му жену... Улоге: Стивен Сигал, Кели Леброк, Бил Садлер, Фредерик Кофин,Бони Буругс,Ендрју Блох Режија:Брус Малмут (РТЛ,21.35)

Кели Леброк

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Преживљавање Оружја будућности Аута по мери Генералка Прљави послови Оружја будућности Преживљавање У потрази за забавом Разоткривање митова Погранична полиција Како се прави? Како то раде? Чудовишта из реке Страствени риболовци Добар апетит велике беле ајкуле Погранична полиција Аута по мери Прљави послови Чудовишта из реке

09.30 14.00 17.45 18.15 18.45 20.00 20.45 20.50 21.00 21.30 22.25 22.30 23.15 00.30 01.00

Тенис Тенис Тенис Фудбал Биатлон Крос-кантрискијање Свиспортови Свиспортови Рвање Рвање Свиспортови Биатлон Тенис Тенис Тенис

Старац живне само за клавиром

З

а мој петнаести рођендан, 1939, тата ми је у ком од казина. Поред коцке, било је и других забамузичкој радњи на Теразијама купио две ва: концерата, ревија, кабареа... Шетајући градом, плоче Каунта Бејзија, тврде и на 78 обртаја. на вратима хотела „Сизарс палас“ видео сам плаСлушао сам их на свом грамофону на навијање с кат „Tonight Count Basie Orchestra & Sammy Davis великом трубом, на којем је био насликан пас, а Jr.“. Одмах сам пожурио да купим карте. Нису бидоле је писало „His Master’s Voice“. На плочама су ле ни много скупе. Средње место је коштало око били Бејзијеви велики хитови, његово свирање ми 25 долара, а за тај новац сте могли и нешто да пресе учинило врло једноставним, па сам одмах ски- залогајите у ресторану са самопослуживањем, а у нуо клавирски соло из композиције ,,Topsy“ и с сали попијете једно пиће. У првом делу оркестар успехом га свирао са школским оркестром. Онда је свирао само познате хитове, а у другом Семи је дошао рат и немачка бомба је срушила нашу кућу. Кад сам испод рушевина успео да извучем албум с плочама и отворио га, видео сам да су све на средини пукле. Био сам страхoвито тужан и тог тренутка ми је било више жао Бејзијевих плоча него куће. Више нигде нисам успео да их нађем, а током окупације на Бејзија смо заборавили. После рата сам основао први џез оркестар „Динамо“, али се онда углавном свирала музика за игру и понекад Глен Милерова. Бејзију смо се вратили тек средином педесетих, кад сам ја преузео џез оркестар Радио Београда. Од тада смо почели полако да све чешће свирамо Бејзијеву музику, коСамит београдских обожавалаца Каунта Бејзија ју смо у недостатку нота скидали с плоча. Гостовао је 1958. у Београду чувени кла- Дејвис певао и забављао публику. Бејзи је тад свиринетиста Тони Скот, који је свирао с нама и био рао са својим најбољим саставом. Било је незабоодушевљен нашим оркестром, толико да је у џез равно вече, нарочито за мене. До мене су седеле магазину “Даун-бит” изјавио да свирамо као Беј- неке америчке провинцијалке, које никада нису зи. Рекао је: „Ако ми не верујете, питајте Квинси- чуле за Бејзија. Тада још нисам добро познавао ја Џоунса.“ Он је такође гостовао у Београду, сви- Америку па нисам могао да поверујем да тамо нерао с нама џемсешн и снимио плочу. Изгледа да се ко не зна за Бејзија. после Скотове изјаве Бејзи „уплашио“ од нас па је После концерта зажелео сам да га као стари потих година снимио неколико својих најбољих пло- знаник и обожавалац видим и поздравим. На улача. („April in Paris“, „Ol’ Groove Maker“, „Atomic зу прво нису хтели да ме пусте, али кад сам рекао Mr. Basie“). Ми смо с тих плоча скинули неколико ко сам и да лично познајем Бејзија, његов син ми хитова и с успехом их свирали. За џез фестивал у је рекао: „Молим вас, останите само кратко, он је Жуан ле Пену, у Француској, 1960, написао сам врло стар и болестан.” Ушао сам у гардеробу и заједну композицију у Бејзипрепастио се. У инвалидјевом стилу и назвао је ској столици седео је изнеЧудио сам се што су хотели Лас „Поздрав Каунту Бејзију“. могли старац с мало искриС њом смо добили прву нављеним оком које лута. ЗаВегаса знатно јефтинији него граду, а композицију је молио сам га за аутограм и у другим градовима Америке, снимила фирма ,,Баркли“ он је једва некако потписао све док нисам изгубио на коцки уживо на нашем наступу. слику дрхтавом руком. Ни50 долара и схватио да је важно сам могао да верујем да је У јесен 1965. лично сам намамити госте, а они ће ионако то исти човек који је до маупознао Бејзија, у Минхену, и предао му партитуру оставити паре у неком од казина лопре свирао. А онда ми је композиције посвећене њепостало јасно. На бини за му. Захвалио ми је и обећао клавиром и са оркестром, да ће је извести чим буде могао. После месец да- то је онај стари Бејзи, јер га џез враћа у живот. Кад на јавио ми се његов издавач Ван Александар и не свира, он је само уморни старац. Годину дана рекао да су прештампали моју композицију. Као касније је умро и ми смо приредили концерт „Бејдиректор фестивала „Београдско пролеће“, 1975, зију у знак сећања“. То је најмање што смо могли имао сам част и задовољство да Бејзију и његовом урадити за нашег идола, по чијем смо стилу годиоркестру будем домаћин. Његов концерт је за нас нама и ми били познати. био изузетно значајан јер смо дотад свирали у БејНакон Бејзијеве смрти оркестар је наставио да зијевом духу, а и касније наставили да следимо тај ради под његовим именом и музичким вођством стил. Поред мене су и многи други писали компо- саксофонисте и аранжера Френка Фостера. Оркезиције у Бејзијевом стилу: Фрања Јенч, Роберт Ха- стар је постао институција, па је Бејзијева породиубер, Предраг Ивановић, Звонко Скерл... ца, која је водила читав посао, касније заменила Приликом мог боравка у САД 1982. отишао сам Фостера јер је почео да уводи неке иновације, а да видим Лас Вегас. Коцка је тамо била тако ва- они су желели да свира онако као кад је Бејзи био жна да се чак и у аеродромском тоалету, поред ла- на врхунцу популарности. Оркестар и данас свира вабоа, налазио аутомат за џекпот. Било ми је чуд- под именом Каунта Бејзија. На плочама се могу но што су хотели били знатно јефтинији него у чути и нове композиције и аранжмани, али се на другим градовима Америке, док нисам изгубио на концертима, међутим, више свирају стари Бејзијекоцки педесет долара и схватио да је важно при- ви хитови из шездесетих, по којима га свет препомамити госте који ће ионако оставити паре у не- знаје, памти и воли. Kwi­gu­Vo­ji­sla­va­Si­mi­}a­„Sen­ti­men­tal­no­pu­to­va­we” mo­`e­te­na­ru­~i­ti­po­ce­ni­od­1.080­di­na­ra od­iz­da­va­~a­„KLIO”­(Go­spo­dar­Jo­va­no­va­44,­Be­o­grad),­pu­tem­te­le­fo­na­011/­2626–858 i­2622–013,­ili­i-mej­la­in­fo­@clio.rs

Prvi­broj­ Slobodne­Vojvodine"­{tampan­je­kao­organ­Pokrajinskog­narodnooslobodila~kog­odbora­za­Vojvodinu­ " 15.­novembra­1942.­u­ilegalnoj­{tampariji­u­Novom­Sadu.­ Od­1.­januara­1953.­ Slobodna­Vojvodina"­izlazi­pod­imenom­ Dnevnik".­ " " Prvi­urednik­-­narodni­heroj­SVETOZAR­MARKOVI]­TOZA­pogubqen­od­okupatora­9.­februara­1943. Izdava~­„Dnevnik­Vojvodina­pres­d.o.o.”,­21000­Novi­Sad,­Bu­le­var­oslobo|ewa­81.­Te­le­faks­re­dak­ci­je­021/423-761.­ Elek­tron­ska­po­{ta­re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In­ter­net:­www.dnevnik.rs. Glavni­i­od­go­vor­ni­ured­nik­Aleksandar­\ivuqskij (480-6813).­Generalni­di­rek­tor­Du­{an­Vla­o­vi} (480-6802).­ Zamenik­generalnog­direktora­Smiqa­Maksimovi}­(480-6816). Ure­|u­je­re­dak­cij­ski­ko­le­gi­jum:­ Nada­Vujovi} (za­me­nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­unutra{wa­politika­480-6858),­ Miroslav­Staji}­(pomo}nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­nedeqni­broj­480-6888),­Dejan­Uro{evi}­(ekonomija­480-6859), Petar­De|anski (desk,­no}ni­urednik­480-6819),­Vlada­@ivkovi}­(no­vo­sad­ska­hro­ni­ka,­421-674,­faks­6621-831), Nina­Popov-Briza (kul­tu­ra­480-6881),­Sve­tla­na­Mar­ko­vi} (voj­vo­|an­ska­hro­ni­ka­480-6837),­ Pe­tar­To­mi} (svet­480-6882),­\or­|e­Pi­sa­rev (dru{tvo­480-6815),­Mi{ko­Lazovi}­(reporta`e­i­feqton­480-6857), Branislav­Puno{evac­(sport­480-6830), Jovan­Radosavqevi} (Internet­slu`ba­480-6883),­ Ivana­Vujanov­(revijalna­izdawa­480-6820),­Filip­Baki} (fo­to­480-6884),­ Bran­ko­Vu­~i­ni} (teh­ni~­ka­pri­pre­ma­480-6897,­525-862), Nedeqka­Klin­cov­(teh­ni~­ki­ured­ni­ci­480-6820), Zlatko­Ambri{ak (Slu­`ba­pro­da­je­480-6850),­ Svetozar­Karanovi} (Oglasni­sektor­480-68-68),­Filip­Gligorovi}­(Sektor­informatike­480-6808),­ Ma­li­ogla­si­021/480-68-40.­Besplatni­mali­oglasi­za­Oglasne­novine­021/472-60-60.­ Ru­ko­pi­si­i­fo­to­gra­fi­je­se­ne­vra­}a­ju.­ Cena­primerka­30­dinara,­subotom­i­nedeqom­35­dinara.­ Mese~na­pretplata­za­na{u­zemqu­940,­za­tri­meseca­2.820,­za­{est­meseci­5.640­dinara­(+ptt­tro{kovi).­ [tam­pa­„Dnevnik­-­[tam­pa­ri­ja”,­Novi­Sad;­Direktor­021/6613-495. @iro­ra~uni:­AIK­banka­105-31196-46;­Rajfajzen­banka­265201031000329276

Dnevnik"­je­odlikovan­Ordenom­bratstva­i­jedinstva­sa­zlatnim­vencem­ " i­Ordenom­rada­sa­zlatnim­vencem


32

monitor

ponedeqak24.januar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Упућени сте на друге,на контакте с колегама,клијентима,с већом дозом сарадње и разумевања.Изгледа да су ствари управо онакве како изгледају, тако да ћете приметити туђе слабости.

BIK 20.4-20.5.

Сатус кво и даље траје. Рационално располажете средствима и новцем, под теретом обавеза, али жељни неких далекосежних потеза, послова и путовања. У љубави сте верни сами себи.Самосталност.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

24. januar 2011.

Упркос тренутним и пролазним догађањима или проблемима,само дугорочна решења ће вас извести на прави пут успеха. Имате могућности да смирено планирате и радите интелектуалне послове.

Месец је у знаку Ваге,што позитивно утиче на ваш осећај мере и умерености. Спремни сте на усаглашавање и компромисе. Понедељак је оптерећен ситуацијом у кући, с укућанима.Обавезе.

За вас управо почиње позитиван период нових могућности па будите довољно ведри и вредни да искористите нове шансе за остварење ваших циљева и жеља.Односи с иностранством су обећавајући.

Пословна ситуација вас може веома оптеретити,поготово с обзиром на непоузданост одређених колега. Штедљиви сте у овом периоду. Упорност се исплати.Имате повољне околности у каријери и љубави.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Усредсређени сте на постојеће и већ уређене односе,тако да вас ништа неће изненадити јер се ништа ново неће ни догодити.Љубавна веза која траје улази у своју следећу фазу сазревања.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Иако зима зими, вама није хладно. Љубав вас греје, пажња којом сте окружени, шарм којим плените све око себе. Неког бисте могли и занемарити,што ће вам се и вратити на одређени одбојан начин.

Обратите пажњу на сусрете са женским бићима у каријери јер их можете придобити на своју страну, за своје циљеве,уколико будете довољно озбиљни и професионални. Тренутне блокаде су позитивне.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

У послу функционишете по навикама,али уредно и успешно.Једна женска особа вам је наклоњена и спремна да вам помогне на било који начин. Путовања, нови контакти, само пожелите.

Није вам лако да пишете и радите интелектуалне послове иза затворених врата, у неком свом простору и повучености, али ово јесте повољан период управо за тако нешто.Одморите се прво.

Очекивана подршка ће изостати ових дана па се морате ослонити искључиво на себе.Преоптерећени сте обавезама,али се отварају нова врата и могућности за рад и зараду. Повећање прихода.

TRI^-TRA^

Сраманшоу V REMENSKA

PROGNOZA

HLADNO

Vojvodina Novi Sad

-1

Subotica

0

Sombor

0

Kikinda

-1

Vrbas

0

B. Palanka

-1

Zrewanin

-1

S. Mitrovica -2 Ruma

0

Pan~evo

-1

Vr{ac

-2

Srbija Beograd

-1

Kragujevac

0

K. Mitrovica -2 Ni{

ПознатастарлетаКим Кардашијан напала је на Твитеру популарни амерички ријалитy шоу „Маме тинејџерке” оптужившига дасвојимсадржајем битноутиченаповећантрендтрудноћакодмладихдевојакауАмерици. - Једноставно не вјерујем да се то догађа,тојеврлоузнемиравајућеитужно.Приказивањеовогшоуа утичена свесттинејџерки дајетрудноћауњиховим годинама кул - била је оштра Ким. Иакопознатастарлетавидисамонегативнестранеовогријалитија,Национална кампања за спречавање непланиранетрудноћемеђутинејџеркамане дели њено мишљење већ сматра да управо та емисија помаже девојкама да боље схвате одговорност мајчинстваутим годинама.

0

VIC DANA

Evropa

SA SNEGOM

НОВИ САД:Хладно,ујутру снег,током дана углавном суво време.Ветар умерен северозападни.Притисак изнад нормале. Минимална температура -6,а максимална -1степен. ВОЈВОДИНА:Хладно са снегом,током дана на северу суво уз делимично разведравање.Ветар умерен северозападни. Притисак изнад нормале. Јутарња температура од -6 до -4, а максимална од -2до 0степена. СРБИЈА:Врло хладно и облачно са слабим снегом.На северу ујутру снег,током дана углавном суво.Ветар умерен северозападни.Притисак изнад нормале.Јутарња температура од -7до -4,а максимална од -3до 1степен. Прогноза за Србију у наредним данима: Од уторка углавном суво и хладно време.Ујуту ће бити јаких мразева.У четвртак и петак понегде и магловито време.

Madrid

9

Rim

10

London

6

Cirih

1

Berlin

2

Be~

1

Var{ava

-4

Kijev

-2

Moskva

-7

Oslo

-2

St. Peterburg -10

БИОМЕТЕОРОЛОШКАПРОГНОЗАЗАСРБИЈУ: Очекиване биометеоролошке прилике могу условити тегобе код хроничних болесника,па им се препоручује да се придржавају своје терапије и савета лекара.Могући су главобоља и вртоглавица код осетљивих особа. Препоручује се адекватно одевање,нарочито у јутарњим сатима.Потребна је максимална пажња у саобраћају.

Atina

15

Pariz

8

Minhen

0

Budimpe{ta

2

Stokholm

1

ИзашаоЛалапослепоноћи изкафанепаседерња,каопева. -Атинезнаш дасенесмегаламити кадасеидекући -питагастрогомилиционер. -Акотокаже,молићулепо, дајаидемкући. -одговориЛалаинаставидапева.

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

565 (-8)

Slankamen

540 (13)

Ja{a Tomi}

Apatin

624 (6)

Zemun

498 (7)

Bogojevo

575 (20)

Pan~evo

486 (6)

Smederevo

582 (2)

Ba~. Palanka 506 (27) Novi Sad

496 (20)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kne`evac

593 (0)

S. Mitrovica

330 (5)

Tendencija stagnacije

Senta

587 (1)

Beograd

441 (6)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

495 (3)

Tendencija stagnacije

Titel

558 (12)

NERA

Hetin

196 (50)

TISA

102 (-14)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

62 (2)

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 24.januar 2011.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you