Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 23. DECEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22939 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

MINISTAR OLIVER DULI] NAJAVIO REZOVE U RE[AVAWU PROBLEMA BESPRAVNE GRADWE

Legalizacija mo`da bude i besplatna str. 5

NASLOVI

NOVOSADSKI POZORI[NI TRG JO[ LEP[I

Politika 2 Vojvo|anski zakon u skladu sa Ustavom 3 Kako }e se puniti i prazniti vojvo|anska kasa

Ekonomija 4 Ministar potpisao penzionu zbrku 4 Za Suboticu ~etiri milijarde

Na Tisi sutra nova }uprija

Ekologija 6 Pet decenija za{tite Fru{ke gore

str. 5

Novi Sad 9 Iz nov~anika oti~e jo{ 650 dinara

str. 7

str. 9

Roditeqska ku}a u [ari}evoj vili

Foto: F. Baki}

Dru{tvo 15 Kafanski promet nestao u dimu

Najvi{a temperatura 16 °S

str. 14

„ @REBANE GRUPE ZA 48. „DNEVNIKOV” TURNIR, PRVE UTAKMICE U SUBOTU

12 Racija uve`bana do perfekcije

Toplo i vetrovito

DE^JA BOLNICA KORISTI]E PRIVREMENO ODUZETI OBJEKAT U SREMSKOJ KAMENICI

SPORT

Crna Foto: B. Lu~i}

Sportska oprema za pet {kola

Vinska ulica u srcu grada

Vojvodina 10 Mirko Vu~urevi} darivao Banatski Dvor s 1,5 milion evra 11 „Rogaq” nagradio ~itaoce „Dnevnika”

str. 16 – 20

„ GORAN SMIQANI] POZITIVAN NA MARIHUANU

POLITIKA

~etvrtak23.decembar2010.

DNEVNIK

c m y

2

ZAKONODAVNI ODBOR SKUP[TINE SRBIJE

Vojvo|anski zakon u skladu sa Ustavom Zakonodavni odbor Skup{tine Srbije procenio je ju~e da su odredbe Zakona o utvr|ivawu nadle`nosti APV u skladu s Ustavom i takav stav parlamenta ide Ustavnom sudu Srbije. Takvom odlukom nezadovoqni su predstavnici DSS–NS-a, koji su pokrenuli inicijativu za ocenu ustavnosti i optu`uju vlast da je namerno odugovla~ila s pisawem odgovora. ^lan Zakonodavnog odbora iz redova DSS-a Jovan Palali} smatra da je takvim postupawem ovog skup{tinskog tela direktno prekr{en zakon o Ustavnom sudu i nalog USS-a da se ovo mi{qewe Skup{tine dostavi u roku od 60 dana. – Dopis koji je USS poslao u Skup{tinu je stigao je 2. marta ove godine. Rok u kojem je Skup{tina morala da dostavi svoje mi{qewe o inicijativi DSS-a i NS-a bio je 2. maj 2010. godine – ka`e Palali}. – Kqu~no pitawe je za{to su Zakonodavni odbor i Skup{tina toliko ~ekali da o jednoj ovako va`noj temi odlu~uju tek ju~e. On podse}a na to da je u toku ove godine bilo nekoliko va`nih inicijativa za ocenu ustavnosti, koje su podnete USS-u i koje su se na{le pred Zakonodavnim odborom. – Jedno je bila inicijativa da se utvrdi u kojoj meri su saglasne odredbe koje se odnose na duple funkcije pa je Odbor hitno raspravqao. Tako|e tu su bile odredbe koje se odnose na neustavnost Zakona o informisawu i niz drugih, i sve su razmatrane u rokovima – navodi Palali}. – Samo odredbe koje se odnose na Sta-

tut Vojvodine i Zakon o nadle`nostima, koje su, po na{em uverewu, potpuno suprotne Ustavu, razmatraju se posle devet i po meseci. Nisam dobio nijedno ubedqivo obrazlo`ewe od predsednika Odbora, osim ~iwenice da nam je pru`io izviwewe zbog ~ega se to desilo. @elim da istaknem da u periodu u kojem je zbog svega toga USS bio onemogu}en da o ovome ras-

Zanimqivo je da stranka Vojislava Ko{tunice, ~ije je sredwe ime brzina, optu`uje nekog za sporost u radu (Vlatko Ratkovi}, DS) pravqa, niz institucija koje su, po nama, potpuno neustavno utvr|ene u Vojvodini, od Razvojne banke, Akademije nauka, glvnog grada, za`ivele su, a vidimo da se najavquje predstavni{tvo u Briselu... Ulo`ene su ogromne pare, a USS je onemogu}en da o tome donese odluku. Pitawe je iz kojeg razloga je Odbor u fioci dr`ao predmet devet i po meseci i bilo bi dobro da predsednik Odbora pru`i obrazlo`ewe. Bi}e vrlo zanimqivo ~uti za{to jedan ovako va`an zakon koji se ti~e Vojvodine, o kojem se toliko polemisalo u javnosti, nije dobio mogu}nost da se o wemu raspravqa, a sve druge inicijative koje su se ticale Pokrajine, a poticale su od vojvo|anske vlasti, raspravqane su po hitnom postupku. Predsednik Zakondavnog odbora

Vlatko Ratkovi} (DS) smatra da je „zanimqivo da stranka Vojislava Ko{tunice, ~ije je sredwe ime brzina, optu`uje nekog za sporost u radu“. – Mi smo utvrdili odgovor koji ide USS-u, ~iwenica da je probijen neki rok koji je sud opredelio ne uti~e na krajwi ishod jer se ne radi se o prekluzivnom, nego instruktivnom roku – isti~e Ratkovi} u izjavi za „Dnevnik“. – Sud je mogao zakazati javnu raspravu i bez ovog odgovora. Pitawe Statuta Vojvodine i Zakona o nadle`nostima za na{ pravni sistem veoma je va`no i kompleksno ustavnopravno pitawe i mi smo sa~inili odgovor koji daje dubinsku analizu svih navoda koji se ti~u navodnih neustavnosti. Ube|eni smo i stojimo ~vrsto na stanovi{tu da su sve odredbe Zakona o nadle`nostima u skladu s na{im ustavom. Ratkovi} ujedno odbacuje da se odugovla~ewem ~ekalo da re{ewa iz ovih akata za`ive. – Te teorije zavere su neosnovane, iz proste ~iwenice da USS mo`e odluku doneti i bez mi{qewa zakonodavca, odnosno Skup{tine. Ista argumentacija koju smo ~uli u raspravi o statutu i zakonu o nadle`nostima, sadr`ana je u samom predlogu za ocenu neustavnosti. Ista argumentacija koju je tada iznosila parlamentarna ve}ina sadr`ana je u odgovoru USS-a, koji je usvojen ve}inom glasova ne samo vladaju}e koalicije ve} i dela opozicije, po{to je svoj glas dao i LDP – obja{wava Ratkovi}. S. Stankovi}

Tadi} danas na operaciji Ahilove tetive Predsedniku Srbije Borisu Tadi}u danas }e na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu biti operisana povre|ena Ahilova tetiva leve noge. Kako je saop{tila pres-slu`ba predsednika Srbije, operaciju }e izvesti konzilijum lekara koji ~ine ortopedski hirurzi sa Klinike za ortopediju i traumatologiju VMA dr Zoran Popovi} i dr Milimir

Ko{uti} i anesteziolog dr Nikola Filipovi}. Lekarskim timom rukovodi}e profesor Sakari Orava, ortopedski hirurg i specijalista sportske medicine iz Finske. Profesor Orava bi}e gost Vojnomedicinske akademije gde }e u ~etvrtak, 23. decembra, odr`ati predavawe na temu „Nove metode hirur{kog le~ewa povreda tetiva i mi{i}a“.

POSLANI^KE TEME

Kubika{ki duh Skup{tina Srbije po~ela je ju~e sednicu na kojoj }e najpre raspravqati o setu pravosudnih zakona, a potom na dnevni red dolazi buxet za narednu godinu i prate}i finansijski zakoni i predlog zakona o penzijsko-invalidskom osigurawu. Na predlog koji je u ime vlasti podnela potpredsednica parlamenta Gordana ^omi} (DS), rasprava je objediwena, tako da se zajedno raspravqa o {est pravosudnih propisa, dok je u drugom „bloku“ sedam zakona. Ve}inom glasova odbijen je predlog DSS-a da se vreme za raspravu udvostru~i i da iznosi deset ~asova, pa su predstavnici te stranke organi-

zaciju nove sednice ozna~ili kao „skandal i bezobrazluk“, a u diskusiji su od ministarke pravde Sne`ane Malovi} zatra`ili da podnese ostavku.

Nezadovoqni ovakvom „organizacijom“ sednice su ne samo opozicionari ve} i pojedini predstavnici vlasti. Kako je za „Dnevnik“ potvrdio Balint Pastor, ~etiri poslanika SVM-a bila su uzdr`ana i prilikom glasawa o dnevnom redu i o objediwavawu rasprave. – Ti zakoni su stigli u klub u ponedeqak oko 21 ~as, a videli smo ih danas pre 14 ~asova, kada smo do{li na sednicu, po{to nisu odmah stavqeni na skup{tinski sajt. Nismo imali veremena ni da se upoznamo s wima, a ve} po~iwemo diskusiju – istakao je Pastor.

Podr{ka LDP-a – LDP }e podr`ati pravosudne zakone jer je reforma pravosu|a neminovnost i potreba – najavila je potpredsednica Skup{tine iz reodva te stranke Judita Popovi}. Ona je podsetila na to da je LDP podr`ao reformu pravosu|a, koja je po~ela jo{ 2008. godine, a da su se u praksi iskristalisali problemi. – Reforma pravosu|a je proces i izazovi postoje, ali je bitno i da postoji politi~ka voqa – konstatovala je Judita Popovi}. – Reagovali smo

jo{ tokom leta, tra`e}i da se raspravqa o sprovo|ewu reforme i na na{ zahtev nedavno je odr`ana tematska sednica. Drago nam je {to su ovi zakoni stigli u Skup{tinu, makar i po ovako hitnom postupku, jer se pokazalo da je LDP u pravu i da treba ne{to u~initi za reformu pravosu|a, koja je zapala u }orsokak. Neke konkretne sugestije LDP-a su usvojene i smatramo da }e zakoni u velikoj meri doprineti tome da se proces nastavi.

Predsedni~in pacijent [ef poslani~ke grupe „Napred, Srbijo!“ Tomislav Nikoli} bio je nezadovoqan {to parlament nije prihvatio da raspravqa o izmenama Zakona o ministarstvima, koje su predlo`ili napredwaci. Negoduju}i i zbog toga {to su predlozi izmena seta pravosudnih zakona stigli u posledwem trenutku, Nikoli} je u{ao u kra}u polemiku s predsednicom Skup{tine Slavicom \uki}-Dejanovi}, rekav{i da je, „ako

smatra da je lud, trebalo da ga pozove na le~ewe“. – Ako mislite da sam zreo da budem va{ pacijent, pri|ite mi u hodniku i recite: „Tomo, ~ini mi se da ste zreli za mene“. Recite mi u hodniku i ja }u do}i, a ne ovako javno. Ali i ja kod vas ose}am znake zrelosti – rekao je Nikoli}. Slavica \uki}-Dejanovi} je kratko odgovorila: „Terapeuti mog tipa ne zovu pacijente, oni sami dolaze“.

U replike se ukqu~io i poslanik DS-a Sr|an Milivojevi}, koji je, govore}i o povredi dostojanstva Skup{tine, kritikovao Nikoli}a. – Molim vas da slu{ate {ta poslanici govore, umesto o dostojanstvu Skup{tine, obra}a se meni. Re{io sam da budem fin, da isteram bitku do kraja, da vas skolonim s vlasti, sve }u da istrpim jer je to va`nije od mog li~nog integriteta – poru~io je Nikoli}.

Dve strane buyeta Stranke vladaju}e koalicije sa sedi{tem u Vojvodini jo{ nisu zauzele kona~an stav o buxetu za narednu godinu, pa je ovaj dokument jo{ uvek na ~itawu u LSV-u i u SVM-u. Lider LSV-a Nenad ^anak ka`e da “u buxetu i ovoga puta postoji niz ta~aka koje jo{ moramo da raspravimo, zbog toga {to nije sve prikazano na na~in kako bismo mi to `eleli”.

– Naravno, Vojvodina do sada nikada nije ispo{tovana u ustavnom smislu sa sedam procenata o kojima se radi, ali moramo se jo{ konsultovati s na{im koalicionim partnerima i videti ta~no pod kojim stavkama misle da se interesi Vojvodine ispo{tuju. S druge strane, treba biti svestan toga da smo u vrlo kompleksnom trenutku krize i zato mislim da je stabilnost u ovom trenutku najva`nija – poru~uje ^anak.

Zavr{ena stara sednica Pre po~etka nove sednice, poslanici su se izjasnili o ta~kama dnevnog reda sedme sesije, usvojiv{i izmene Zakona o platama dr`avnih slu`benika i name{tenika koje predvi-

|aju pove}awe plata zaposlenih s najni`im primawima, o izmenama Zakona o zdravstvenoj za{titi, dopunama Zakona o zdravstvenim komorama i o predlogu zakona o psihoaktiv-

nim kontrolisanim supstancama. Parlament je ju~e potvrdio i vi{e me|unarodnih finasijskih i pravnih ugovora. S. Stankovi}

POKRAJINSKI POSLANICI NA PROJEKCIJI FILMA „[I[AWE” Dvadeset poslanika Skup{tine Vojvodine i tri ~lana Pokrajinske vlade provelo je u utorak ve~e uz projekciju filma “[i{awe” Stevana Filipovi}a. Pri~a o mladom matemati~aru, koji pada pod uticaj prijateqa skinheda i postaje deo ko{marnog neonacisti~kog sveta nasiqa, kriminala i politike krvi i tla, prili~no je potresla publiku u velikoj skup{tinskoj sali, za tu priliku specijalno preure|enoj u bioskop. Ideja je potekla od potpredsednice Skup{tine Maje Sedlarevi}, na kojoj je bilo da pozove kolege i ugosti ekipu filma u kojoj je bio i mladi re`iser Filipovi}. – Film “[i{awe” sagledava politi~ki aspekt ekstremisti~kih grupa u Srbiji i upravo zbog toga bilo je bitno da pozovemo poslanike Skup{tine i ~lanove Vlade APV da ga pogledaju. Pokrajinska skup{tina aktivno u~estvuje u borbi protiv svakog oblika ekstremizma. Mi smo jo{ pre pet godina tra`ili zabranu Pokreta “Obraz” i drugih neofa{isti~kih organizacija. Sigurna sam u to da, da je tada poslu{ana na{a inicijativa, ne bismo bili svedoci nemilih scena proteklih godina – rekla je Maja Sedlarevi} pred po~etak projekcije, uz napomenu da “[i{awe”, izme|u ostalog, pokazuje koji su putevi za borbu protiv ekstremizma u dru{tvu. Producent filma Branislav

Zvono za uzbunu Jevi} bio je vidno zadovoqan odzivom pokrajinskih parlamentaraca. On je istakao da je film napravqen s velikom `eqom da bude zvono za uzbunu te da pozove qude od uticaja da po~nu da mewaju stvari naboqe. – Pozivi iz Republi~ke i Pokrajinske skup{tine da poslanicima prika`emo “[i{awe” za nas su ispuwewe misije. U Beogradu je to pro{lo kako je pro{lo, ali projekcija nije bila u Skup{tini, {to je verovatno dovelo do slabog odziva. Ovde je sala bila skoro puna i mi smo odu{evqeni odzivom – rekao je Jevi}. On je istakao da je {ira publika sjajno prihvatila “[i{awe”, koje je najgledaniji film ove godine, a videlo ga je duplo vi{e qudi nego drugoplasirani “Srpski film”. – Film ne mo`e da mewa stvari, ali mo`e biti inicijacija za akciju, {to je i bila ideja. Ovo je prvi put da se neki igrani film prikazuje u nekom od parlamenata u Srbiji – istakao je producent “[i{awa”. Nakon uvodnih re~i, po~ela je i projekcija filma koji na veoma eksplicitan na~in govori o tome kako dru{tvo proizvodi ekstremiste, da bi ga politi~ari, poli-

Foto: R. Hayi}

Opravdano i neopravdano odsutni I pored kampawe kojom su organizatori poku{ali da animiraju kolege u Skup{tini i Vladi Vojvodine, “[i{awe” su pogledali samo poslanici iz redova LSV-a, DS-a, SPO-a i G17 plus. Opozicija je pre}utno bojkotovala film, a vidno je bilo i odsustvo poslanika iz redova mawinskih stranaka. Ni ~elni qudi Skup{tine i Vlade nisu bili prisutni. [andor Egere{i je tog dana bio na {irewu zenica, a Bojan Pajti} je imao obaveze na dodeli nagrada “Dr Zoran \in|i}”. On je, ujedno, u saop{tewu, obe}ao da }e “[i{awe” pogledati naknadno.

cija i druge dr`avne strukture koristile za svoje, ~esto ekstremno prqave ciqeve. Po zavr{etku filma razlegao se glasan aplauz, a gledaoci su iz sale po~eli da izlaze }utke. Gradona~elnik Novog Be~eja Radivoj Vrebalov iz sale je iza{ao vidno potresen. Kako je rekao, film je na odgovaraju}i na~in prikazao stvarnost u Srbiji. –- Dokle }emo `muriti i ne prihvatati ono {to jeste oko nas? Hajde da ve} jednom poku{amo te mlade qude da vratimo na pravi put – rekao je Vrebalov. Projekciji je prisustvovao i potpredsednik vojvo|anske Vlade Boris Barjaktarovi}, koji je, odgledav{i film, izjavio da wime niko sebi ne}e popraviti raspolo`ewe. – To su stvari koje nam se de{avaju i nipo{to ne smemo okretati glavu na drugu stranu. Pri~e da se to ne de{ava na{oj deci i na{im kom{ijama su nas mnogo puta dovele do }orsokaka. Nije mi ba{ drago {to ga moraju gledati stranci, ali mislim zato da bi “[i{awe” kod nas svi morali da pogledaju. Odziv je dobar, a ja ne znam da li je to zato {to mi ovde imamo druga~iji senzibilitet ili {to su mediji „napeglali“ republi~ke poslanike zbog nedo-

laska – na{alio se Barjaktarovi}. Milan \uki} iz Srpskog pokreta obnove ka`e da su filmske paralele sa stvarno{}u istinite. – Ovaj film moraju pogledati i deca i wihovi roditeqi jer se na put zla i zaumnosti lako skrene. Va`no je {to veliko zlo, koje nam uvek deluje spontano, uvek biva izre`irano i kontrolisano i mi to moramo znati. Zbog toga SPO insistira na otvarawu dosijea, pa da vidimo ko je koga devedesetih godina pro{log veka, a i kasnije, koristio za nano{ewe zla ovom dru{tvu – rekao je \uki}. Pokrajinski poslanik i direktor Kancelarije za inkluziju Roma Du{ko Jovanovi} ka`e da koren problema s ekstremizmom le`i u ekonomiji. – Film {aqe jasnu poruku koliko su mladi danas prepu{teni ulici, koliko u ovom dru{tvu nemaju perspektivu, ukoliko dru{tvo na vreme ne reaguje. Dru{tva koja nemaju stabilne ekonomije podlo`na su ovakvom pona{awu. Mlad ~ovek u takvom okru`ewu ne mo`e da se odupre i ostane po strani od zla. Film pokazuje kolika je potreba da institucije reaguju na pravi na~in, po~ev od porodice, {kole, pa do politike i sistema. Ti mladi qudi }e sutra voditi ovu dr`avu i ako to danas ne u~inimo, mi gradimo nezdravo dru{tvo. P. Klai}

POLITIKA

DNEVNIK

SKUP[TINA APV DANAS ODLU^UJE O BUYETU ZA 2011. GODINU

Kako }e se puniti i prazniti vojvo|anska kasa Pokrajinski poslanici odlu~iva}e danas o predlo`enom buxetu APV za 2011. goidnu, koji je projektovan na nivou ovogodi{weg u iznosu od 60,7 milijardi dinara. Ipak, po predlo`enom aktu, u narednoj godini bi}e mawe realnog novca, a zbog uve}awa transfernih sredstava namewenih za plate zaposlenih u obrazovawu, koja iznose 26,25 milijardi dinara, i za transfere vojvo|anskim lokalnim samoupravama u iznosu od 7,3 milijardi, tako da je ukupan udeo transfernih sredstava od 33,55 milijardi dve milijarde ve}i nego {to je bio ove godine. Uprkos pesimisti~nim prognozama o privrednim kretawima tokom naredne godine, ali i ~iwenici da je Vojvodina prakti~no ostala bez prihoda od privatizacije, pokrajinski sekretar za finanansije Jovica \uki} veruje da }e nivo planiranih prihoda biti i realizovan. On je prethodno na{em listu kazao i da }e ciklus investicija u Pokrajini biti nastavqen, iako brojke iz predlo`enog buxeta u tom pogledu nisu obe}avaju}e. Naime, za investicione aktivnosti preko Fonda za kapitalna ulagawa planirano je 9,3 milijardi dinara, koje su, po \uki}evim re~ima, prakti~no rezervisane za namirewe dospelih obaveza po ranije zapo~etim investicijama. Za realizaciju mera aktivne politike zapo{qavawa naredne godine utro{i}e se nedovoqnih 400 miliona dinara, dok je za kreditne i garantne linije poqoprivredi i privredi, preko Fonda za razvoj, Pokrajinskog fonda za razvoj poqoprivrede i Garancijskog fonda, predvi|eno ukupno 1,3 milijarda dinara.

I ove godine predstavnici pokrajinske vlasti ukazali su na ograni~ewa u kreirawu buxeta, a pre svega zbog toga {to ni godinu nakon usvajawa novog Statuta i Zakona o nadle`nostima nije zakonski regulisano finansirawe APV. Tako }e i u narednoj godini udeo od poreza na zarade zaposlenih i na dobit preduze}a biti jedini izvorni prihodi Pokrajine, koji su u narednoj godini planirani na nivou od 8,8 milijardi dinara. Vi{e se, me|utim, ne mo`e ra~unati na privatizacione prihode, koji su doskora bili najzna~ajniji izvor puwewa vojvo|anske kase. Ipak, u buxetu je planirano da }e u narednoj godini po ovom osnovu Pokrajina prihodovati milijardu dinara. Kritike na predlo`eni buxet ve} su izneli radikali, koji smatraju da je koncipiran u domenu nau~ne fnatastike, kao i da }e zato investicije u Vojvodini tokom naredne godine potpuno stati. Ina~e, kako saznajemo, Vlada Vojvodine

ju~e je odbila 17 amandmana koje je ta poslani~ka grupa podnela na predlog buxeta. No, ~ini se da se negativni glasovi prilikom odlu~ivawa o buxetu ne}e brojati samo u opozicionim klupama, po{to su uskra}ivawe podr{ke buxetu ju~e najavili i iz poslani~ke grupe G17 plus. Ina~e, zanimqivo je da su dvama sekretarijatama kojima rukovode funkcioneri ove stranke opredeqeni destostruko mawi buxeti nego ostalim. I pro{le godine je u pokrajinskoj koaliciji bilo dramati~ino prilikom rasprave o buxetu jer su tada podr{ku uskratili poslanici Saveza vojvo|anskih Ma|ara. Me|utim, ove godine ta podr{ka ne}e izostati, kako je ranije na{em listu potvrdio lider te partije i potpredsednik u Vladi APV I{tvan Pastor. Zbog apsolutne ve}ine koju u pokrajinskom parlamentu ima Koalicija „Za evropsku Vojvodinu“, glasawe ni ove godine ipak ne}e biti neizvesno.

Jedan amandman SRS-a ipak je ju~e prihva}en na sednici Pokrajinske vlade, ali onaj koji se odnosi na predlo`ene izmene Odluke o izborima poslanika Skup{tine APV, koje }e se tako|e na}i na dnevnom redu dana{we skup{tinske sesije. Po re~ima koordinatora vladaju}e koalicije Dragoslava Petrovi}a, re~ je predlogu koji se odnosi na izmenu predvi|enog roka vezanog za ostvarivawe prava u~e{}a u pro{irenom sastavu Pokrajinske izborne komisije. Ina~e, izmene izbornih propisa uglavnom su tehni~ke prirode jer ne}e biti mewan postoje}i kombinovani izborni model. U izborni propis uneta je odredba po kojoj na obrazlo`en predlog Vlade Vojvodine predsednik Skup{tine mo`e raspustiti pokrajinski parlament. Na dana{woj sednici trebalo bi da se konstatuje i izlazak poslanika Arsenija Katani}a iz poslani~ke grupe ZEV-a. On je, naime, pre nekoliko dana pristupio Narodnoj partiji Maje Gojkovi}, ~ime je toj stranci obezbedio parlamentarni status. Katani} je, ina~e, izabran po ve}inskom modelu, dodu{e kao ~lan DSS-a, ali je mandat verifikovao u dresu DS-a. Nakon ovog transefra danas }e se ozvani~iti i formirawe zajedni~kog poslani~kog kluba G17 plus i NP – Unije regiona Srbije. A po saznawima „Dnevnika“, u vladaju}oj koaliciji ZEV-a ne}e se odre}i pozicija koje je Katani} zaposedao u pokrajinskom parlamentu dok je bio u wihovom dresu, a re~ je o ~lanstvu u dva skup{tinska odbora i radnom mestu u Skup{tini APV. Ta mesta, o~ekuju u ZEV-u, Katani} }e morati da ustupi nekom iz najve}e koalicije. B. D. Savi}

URS ne}e podr`ati buyet Vojvodine? – Poslani~ka grupa Ujediweni regoni Srbije ne}e mo}i da podr`i predlog pokrajinskog buxeta za 2011. godinu – rekao je ju~e na konferenciji za novinare zamenik {efa poslani~ke grupe URS-a Jo`ef [andor. U Skup{tini Vojvodine, koja danas raspravqa o predlogu buxeta, bi}e, po [andorovim re~ima, uga{en poslani~ki klub G17 plus i osnovan URS, u koji ulaze {estoro poslanika G17 plus i jedan iz Narodne partije. [andor je kazao da predlog buxeta “nije lo{“, ali da su poslanici URS-a nezadovoqni time koliko je novca predvi|eno za dva pokrajinska sekretarijata

nadle`na za lokalnu samoupravu i za me|uregionalnu saradwu, koja, ina~e, vode kadrovi G17 plus. U oba slu~aja te sume su dovoqne, naglasio je on, samo za plate zaposlenih i minimalne tro{kove. Po [andorovim re~ima, ciqevi URSa zahtevaju ja~awe op{tina i me|uop{tinsku saradwu, ali je za to resornom sekretarijatu odobreno 40 miliona dinara, {to je 75 odsto mawe od tra`enog. Sekretarijatu za me|uregionalnu saradwu odobreno je 29 miliona, dodao je, {to je 50 odsto mawe od plana. On je kazao da taj sekretarijat prati realizaciju IPA programa i da je na konkursima EU za narednu godinu dobio milion evra.

– Nadamo se da }e ipak do}i do nekih izmena i da }e to biti ispravqeno. Do sada smo bili zadovoqni u koaliciji. Trenutno ne razmi{qamo o drugim potezima – kazao je [andor. Govore}i o delovawu URS-a, poslanik Arsenije Katani} iz Narodne partije ocenio je da nije sporno da treba i}i u EU i da je evropska perspektiva prihva}ena kod gra|ana, ali da se o na~inu na koji se to radi mo`e raspravqati. Beograd je, po wegovim re~ima, `estoko centralizovan, a URS `eli da spusti politiku do lokalnih samouprava, {to }e, kako je kazao, biti okosnica delovawa novog kluba u Skup{tini Vojvodine. S. N.

~etvrtak23.decembar2010.

3

Agencija: MUP nam otvara pisma Agencija za borbu protiv korupcije saop{tila je ju~e da je na sednici Odbora ukazano da MUP Srbije otvara pisma upu}ena toj agenciji, ~ime se naru{avaju na~ela tajnosti pisama i komunikacije i ozbiqno uti~e na wen rad.Re~ je o otvorenoj po{ti koja se upu}uje Agenciji, a koju MUP, umesto da prosledi, otvara, evidentira i postupa, najverovatnije prema ovla{}ewima odre|enog internog akta, navedeno je u saop{tewu Agencije.Na sednici je tako|e navedeno da je direktorka Agencije Zorana Markovi} razgovarala sa generalnim sekretarom Vla-

de Srbije Tamarom Stoj~evi} o problemima preseqewa i trajnoj re{avawa pitawa prostora, koje, kako je navedeno, ne}e biti re{eno u naredne dve godine. Odbor je tako|e informisan i da Agencija ispituje eventualno kr{ewe zakona od strane pravnog lica ~iji je vlasnik ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli}, kao i da se eventualne povrede mogu utvrditi kroz reviziju tro{kova onih buxetskih korisnika koji su poslovali sa firmama u Duli}evom vlasni{tvu.

USS odlo`io duple funkcije Ustavni sud Srbije odlo`io je ju~e odlu~ivawe o zahtevu za ocenu ustavnosti izmena i dopuna Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, saop{teno je iz tog suda. U saop{tewu objavqenom na internet sajtu suda (www.ustavni.sud.rs) ne navodi se zbog ~ega je i za koji datum odlo`eno odlu~ivawe o tom zahtevu. Predlog za ocenu

ustavnosti i saglasnosti sa me|unarodnim ugovorima ~lana 82 zakona podnela je Agencija za borbu protiv korupcije, nakon {to su usvojene izmene zakona kojima je, kroz prelaznu odredbu, omogu}eno svim direktno izabranim funkcionerima da do isteka mandata zadr`e funkcije na kojima su se zatekli 1. januara.

UJEDIWENI REGIONI BEZ MANDATA U SRBOBRANU

Gajin: Nije im uspelo prekrajawe Iako su ~elnici Ujediwenih regiona Srbije pre samo nedequ dana na prili~no pompezan na~in najavili formirawe odborni~ke grupe od ~ak deset ~lanova u SO Srbobran, ju~era{wa sednica lokalnog parlamenta u Srbobranu je pokazala da od toga nema ni{ta. Novu odborni~ku grupu, ali od svega tri ~lana, prijavila je jedino Narodna partija Maje Gojkovi}, dok je ve}inska koalicija “Za evropski Srbobran”, koju predvodi predsednik op{tine Branko Gajin, na ju~era{woj sednici postala ~ak i brojnija za dva mandata. Naime, svih petoro odbornika G17 plus koji je trebalo da pre|u u odborni~ku grupu URSa, odlu~ilo je da ostane u sklopu ve}inske koalicije, koju, osim wih, ~ine DS i SVM, a od ju~e su joj se prikqu~ila jo{ dva odbornika koja je trebalo da pristupe odborni~koj grupi Narodne partije, ali su ju~e i zvani~no pristupili koaliciji “Za evropski Srbobran” koja sada umesto dasada{wih 16 ima 18 odbornika. Po re~ima Branka Gajina, pokrajinsko rukovodstvo G17 plus se poprili~no izblamiralo na ovom slu~aju jer su na bezobrazan na~in poku{ali da prekroje skup{tinsku ve}inu. – Oni su tim potezom `eleli i da prekroje voqu bira~a s posledwih izbora na kojima je ve}inom izabrana koalicija koja

trenutno vr{i vlast u op{tini – rekao je Gajin. – Po meni, predstavnici G17 plus i URS-a su na nekorektan na~in poku{ali da postanu ve}inska odborni~ka grupa u SO Srbobran, ali to su uvideli i sami odbornici G17 plus, koji su svesni toga da bi formirawem takve grupe po-

Raspored Od 28 odbornika, koliko broji saziv SO Srbobran, ve}inu s 18 ima Koalicija “Za evropski Srbobran”, Narodna partija ima tri mandata, napredwaci i koalicija LSV–SPO-a po dva, dok po jednog odbornika imaju radikali, Vojvo|anska partija i Grupa gra|ana “Za boqi Srbobran”. gazili sve ono {to su radili prethodnih godina. Oni su pokazali ~vrst stav i po{tovawe prema lokalnim prilikama jer nisu `eleli da im iz Beograda ili Novog Sada sti`u nare|ewa i uputstva o tome {ta je najboqe za Srbobran. Predsednik OO G17 plus u Srbobranu Dragan Orwakov je istakao da promena u lokalnom parlamentu ne}e biti i izrazio uverewe da ova odluka ne}e poremetiti odnos centrale stranke i ~lanova u lokalnoj sredini. N. Perkovi}

REKLI SU

Dragutinovi}: Tro{kovi se ne bi smawili – Eventualna rekonstrukcija Vlade Srbije ne}e biti razlog za rebalans buxeta – izjavila je ministarka finansija Srbije Diana Dragutinovi} za najnoviji broj „Ekonomeasta“, i istakla da se ukidawem nekoliko ministarstava ne bi ukinule funkcije dr`ave, „a na`alost, ne bi se smawili ni tro{kovi“. – Formirawem nove vlade, za razliku od rekonstruisane, imali bismo nove prioritete, {to bi onda zahtevalo rebalans. Predstavqaju}i detaqe buxeta za 2011. godinu, ministarka Dragutinovi} je istakla da su sve stavke iste, izuzev {to po~iwe odmrzavawe plata i penzija.

Da~i}: Nije korektno

^anak: Nije vreme za promene

Ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} izjavio je ju~e da bi rekonstrukcija Vlade Srbije bila politi~ki korisna, ali da ne misli da }e biti veliki problem i ukoliko do we ne do|e. Da~i} je ocenio da se pri~e o toj temi pretvaraju u roman s nastavcima. On je kazao i da je u~estvovao u razgovorima o formirawu vlade s Borisom Tadi}em, Vojislavom Ko{tunicom i Tomislavom Nikoli}em, ali da niko nije postavqao pitawe broja ministarstava. – Ovako ispada da je Socijalisti~ka partija Srbije protiv rekonstrukcije Vlade. Kada je trebalo da se formira Vlada, onda je moglo sve. Ni to nije korektno. To isto su nam nudili i Ko{tunica, i Tadi} i Dinki} i Toma Nikoli} – rekao je Da~i}.

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad ^anak smatra da je rekonstrukcija Vlade Srbije u ovom trenutku „mawe-vi{e nepotrebna“ jer bi godinu dana pred izbore paralizovala rad pojedinih ministarstava. – Krenuti u rekonstrukciju godinu ili godinu i nekoliko meseci pred izbore zna~ilo bi paralizovati niz ministarstava koja sada funkcioni{u – kazao je ju~e ^anak novinarima u Skup{tini Srbije. On je naveo da bi se u tom slu~aju primopredaja funkcija i nadle`nosti gotovo poklopila s izborima. Po ^ankovim re~ima, treba izdr`ati jo{ godinu dana, pa posle toga napraviti vladu koja je boqa od aktuelne.

EGERE[I I BIV[I PREDSEDNICI: Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i izjavio je ju~e u Novom Sadu da pokrajinska administracija ula`e mnogo napora da ubrza prenos nadle`nosti sa republi~kog na pokrajinski nivo. Skup{tina Vojvodine je saop{tila da se, prema wegovim re~ima, radi na tome da se taj pravni okvir sadr`inski i finansijski upotpuni. Egere{i je na prijemu za biv{e predsednike pokrajinskog parlamenta rekao da se rad Skup{tine Vojvodine i daqe temeqi na ja~awu evropskih vrednosti, ukqu~uju}i i insistirawe na su{tinskoj regionalizaciji, decentralizaciji i daqoj demokratizaciji. Sastanku su prisustvovali Vilmo{ Molnar, Dobrivoj Radi}, @ivan Mareq, Branko Kqaji}, Verona Adam Bokro{, Svetislav Krsti} i Milutin Stojkovi}.

4

EKONOMIJA

~etvrtak23.decembar2010.

POTPISAN UGOVOR IZME\U „SRBIJAGASA” I „JUGOROSGASA”

POKRAJINSKA VLADA USVOJILA AKCIONI PLAN ZAPO[QAVAWA ZA 2011.

Nova radna mesta prioritet Vojvodine

Obezbe|en gas za narednu godinu Predstavnici JP “Srbijagas” i kompanije „Jugorosgas” ju~e su potpisali aneks ugovora o isporuci prirodnog gasa za potrebe Srbije u 2011. godini. Generalni direktor JP “Srbijagas” Du{an Bajatovi} izjavio je da je ura|eno sve da bi se obezbedilo

– Da ova kaluzula nije postojala, JP “Srbijagas” bi, recimo za 2009. godinu, platilo vi{e od 200 miliona dolara za penale – rekao je Bajatovi}. – Tako|e, velika prednost je i to {to se bankarske garancije ne dostavqaju u punom iznosu, za razliku

DNEVNIK

Na ju~era{woj sednici Vlade Vojvodine usvojen je predlog pokrajinskog akcionog plana zapo{qavawa u Vojvodini za 2011. godinu. Kako je istakao pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, akcionim planom odre|eni su prioriteti politike zapo{qavawa u Vojvodine naredne godine, me|u kojima su pre svega o~uvawe postoje}ih i podr{ka za otvarawe novih radnih mesta, smawivawe uticaja ekonomske krize na postoje}e poslove i spre~avawe zna~ajnijeg porasta stope nezaposlenosti u Vojvodini. Tu su i ve}e ulagawe u qudske resurse

poboq{awem obrazovawa i obuka u ciqu uskla|ivawa ponude i potra`we na tr`i{tu rada, kao i promovisawe socijalne inkluzije i jednakih mogu}nosti na tr`i{tu rada. Ina~e, kroz mere aktivne politike zapo{qavawa od pro{le godine sprovedeni su razni programi: zapo{qavawe pripravnika, nova zapo{qavawa i samozapo{qavawa, podsticano je zapo{qavawe u poqoprivredi, kao i javni radovi. Rezulat svih ovih aktivnosti, za koje je iz pokrajinskog buxeta izdvojeno oko 3,5 milijarde dinara, je zapo{qavawe oko 16.000 lica. Pokrajinski sekretar Vasin ukazuje na to da su time uspe-

{no zaustavqeni negativni trendovi na tr`i{tu rada, do-

daju}i da }e se to nastaviti i tokom 2011. godine. Q. M.

^IJOM GRE[KOM SU NASTALE ZABUNE U ZAKONU O PIO Da nema dogovora, „Srbijagas” bi, recimo za 2009. godinu, platio vi{e od 200 miliona dolara za penale kvalitetno i kontinuirano snabdevawe potro{a~a prirodnim gasom. Po wegovim re~ima, saradwa s “Jugorosgasom” ima vi{estruku prednost jer obezbe|uje fleksibilnost u isporukama gasa, koja ne uti~e na cenu, kao i dnevne promene koli~ina u skladu s potrebama Srbije, bez pla}awa penala za nepovu~ene koli~ine gasa.

od transporta kroz Ma|arsku, a postoji i mogu}nost nabavke dodatnih koli~ina gasa po povoqnijim cenama. Cena gasa je u dolarima, bi}e obra~unata na bazi me|unarodno priznate formule, po kojoj se taj energent isporu~uje i drugim kupcima u Evropi, a wena promena bi}e kvartalna. D. Ml.

KIRIL KRAV^ENKO

NIS dogodine ula`e 450 miliona evra – Naftna industrija Srbije trebalo bi da, po biznis-planu za 2011, slede}e godine investira najmawe 45 milijardi dinara. To je, ne ra~unaju}i investicije u kupovinu akcija, verovatno rekord ne samo za NIS ve} i za mnoge druge investitore – rekao je Kiril Krav~enko, generalni direktor te kompanije za najnoviji broj “Ekonomist magazina”. Bez obzira na to {to je ova godina bila te{ka za naftno tr`i{te, NIS je, po wegovim re~ima, uspeo da u prvih devet meseci ostvari dobit od 2,7 milijardi dinara i rast u svim segmentima. Ako do kraja decembra vrednost dinara dodatno ozbiqnije ne padne, ovogodi{wa dobit NIS-a bi}e ve}a nego u prva tri kvartala, uz EBITDA-u koja ne}e biti mawa od 25 milijardi dinara. Ovogodi{wi profit najverovatnije

}e biti iskori{}en za pokrivawe gubitaka iz prethodnih godina koji su, na osnovu rezultata 2009, iznosili oko 37 milijardi dinara, ali o tome }e definitivno odlu~ivati Upravni odbor i Skup{tina akcionara. – Pro{le godine u projekte modernizacije NIS-a ulo`eno je oko 60 miliona evra, ove godine bi}e ulo`eno dvostruko vi{e i ona }e biti zavr{ena 2012 – najavquje prvi ~ovek NIS-a. – Tr`i{te se, me|utim, otvara 1. januara slede}e godine i moramo da radimo i na drugim segmentima koji }e nam obezbediti mogu}nost da ostanemo u igri do kraja 2012, kada }e lokalna rafinerija po~eti da proizvodi sve derivate evropskog standarda i kada }e biti na istom konkurentnom nivou sa stranim proizvo|a~ima.

NACIONALNO UDRU@EWE POSTALO ^LAN EVROPSKE ASOCIJACIJE

Sokovi u{li u Evropu Udru`ewe proizvo|a~a vo}nih sokova Srbije (UPVSS), ~ije ~lanice u ukupnoj doma}oj proizvodwi vo}nih sokova, nektara i osve`avaju}ih bezalkoholnih pi}a u~estvuju s 82,5 odsto, primqeno je u Evropsku asocijaciju proizvo|a~a vo}nih sokova (AIJN), re~eno je ju~e na konferenciji za novinare. ^lanstvo }e, osim saradwe s drugim nacionalnim asocijacija-

te industrije – kazao je predsednik Dru{tva agrarnih ekonomista Srbije Miladin [evarli}. UPVSS je u septembru 2010. osnovalo deset proizvo|a~a vo}nih sokova i nektara – “Nektar” Ba~ka Palanka, “Vino @upa” Aleksandrovac, “Takovo” Gorwi Milanovac, “Fruvita” Beograd, “IB-tim” Beograd, “Rauh Srbija” Koceqeva, “Duga frut” Kru{evac, “Fudlend” Beograd, “Zdravo

Tr`i{te od 268 miliona evra Ukupna vrednost tr`i{ta vo}nih sokova, nektara i osve`avaju}ih bezalkoholnih pi}a u Srbiji je 25,7 milijardi dinara ili 268,4 miliona evra. ^lanicama nacionalne asocijacije proizvo|a~a sokova pripada 84,5 odsto ukupne vrednosti tog tr`i{ta.

Ministar potpisao penzionu zbrku Mada je predlog zakona o izmena i dopunama Zakona o penzijskom-invalidskom osigurawu ve} stigao pred poslanike Skup{tine Srbije i oni treba po hitnom postupku da ga usvoje, jo{ uvek se ne zna {ta zapravo u wemu pi{e i da li je ispo{tovano ono {to je srpski premijer Mirko Cvetkovi} po~etkom pro{log meseca potpisao s ujediwenim sindikatima. Naime, Cvetkovi} i predsednici pet ujediwenih sindikata potpisali su 5. novembra sporazum o izmenama i dopunama Zakona o PIO nakon {to je prvobitni Vladin predlog, iz juna, povu~en iz skup{tinske procedure. U tom sporazumu Cvetkovi} se obavezao na to da }e u predlog zakona biti uneto da najni`a penzija ne mo`e biti ni`a od 27 odsto prose~ne zarade i da }e se na dve godine odlo`iti pove}awe radnog sta`a i godina `ivota za `ene kao uslov za penzionisawe. Me|utim, u dokumentu koji je upu}en poslanicima Skup{tine Srbije u delu konkretnih promena koje se predla`u u ~lanovima 8 i 69, navedeno je da se `enama pove}ava i radni sta` i godine `ivota, s 53 na 58, odnosno s 35 na 38, i to od 2011. godine. Ali, u obrazlo`ewu i tuma~ewu koji je dalo resorno Ministarstvo rada, a koje je prate}i deo zakonskog predloga, stoji da }e se radni sta` i

organik” Selen~a i “Fre{ end ko” Subotica, a za ~lana-posmatra~a UPVSS-a u novembru je primqen “Tetrapak prodak{n” iz Beograda. – Ukupna proizvodwa vo}nih sokova, nektara i osve`avaju}ih bezalkoholnih pi}a u Srbiji u 2009. godini bila je 330 miliona litara, od ~ega su deset odsto vo}ni sokovi, 53,5 odsto nektari i 36,5 osve`avaju}a bezalkoholna pi}a – naveo je [evarli}.

godine `ivota za `ene pove}avati postepeno, po~ev od 2013. godine. Dakle, upravo onako kako je premijer Cvetkovi} obe}ao. Drugim re~ima, predlog zakona propisuje jedno a tuma~ewe i datum primene u obrazlo`ewu je drugi. U Vladi Srbije tvrde da je do gre{ke do{lo u prekucavawu, odnosno uno{ewu izmena koje su dogovorene sa sindikatom i da }e

sporazum koji je premijer potpisao sa sindikatima biti ispo{tovan. Na pitawe ko je potpisao zakon pre nego {to je ponovo vra}en u Skup{tinu i da li je on odgovoran {to je nastala gre{ka koja je uzbudila i sindikate i sve one koji su odahnuli kada su ~uli da imaju jo{ dve godine “fore” do penzionisawa, nadle`ni tvrde da je to u~inio ministar rada Rasim Qa-

21. 12. 2010.

1.282,58705

FOND ZA KAPITALNA ULAGAWA VOJVODINE

Za Suboticu ~etiri milijarde – Fond za kapitalna ulagawa Autonomne Pokrajine Vojvodine gradu Subotica odobrio je do sada 102 projekta vredna oko ~etiri milijarde dinara, dok je u fazi realizacije 56 projekata – ka`e pomo}nik direkto-

ra Fonda Imre Kern. Izgra|eno je, izme|u ostalog, vi{e od sto ulica i lokalnih puteva, rekonstruisan je objekat bioskopa “Lifka”, dogra|ena Medicinska {kola, izgra|ena fiskulturna sala u Tehni~koj {koli,

adaptiran Gradski muzej. Fond za kapitalna ulagawa, koji je osnovan 2006. godine, do sada je odoborio finansirawe gotovo 1.500 projekata u Pokrajini, ukupno vrednih ne{to vi{e od 687 milijardi dinara.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

21,43

17

34.000

Duvanska Han, Vladi~in Han

20,00

300

30.000

Autoprevoz, Gorwi Milanovac

20,00

864

432.000

Metalotehna Trade, Ni{

20,00

420

16.800

15,45 Promena %

635 Cena

60.325 Promet

Ratko Mitrovi}, Beograd Pet akcija s najve}im padom

3.397

8.271.394

28.000

476.000

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

902

4.870.485

Agrobanka, Beograd

-0,84

7.235

4.304.625

Imlek, Beograd

-3,49

2.020

2.445.889

Univerzal banka, Beograd

1,88

4.177

104.430

Soja protein, Be~ej

0,34

876

3.021.497

Metalac, Gorwi Milanovac

0,52

2.111

873.976

Privredna banka, Beograd

0,00

620

353.869

Tigar, Pirot

0,44

690

807.350

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

5.652

282.600

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-7,34

2.841

315.325

1.424.000

Alfa plam, Vrawe

0,04

8.003

32.012

Veterinarski zavod, Subotica

-2,63

593

78.301

Galeb GTE, Beograd

-11,82

291

843.900

-9,08

11.111

33.333

-7,34 Promena %

2.841 Cena

46.500 315.325 Promet

NIS, Novi Sad

0,00

480

33.956.725

Soja protein, Be~ej

0,34

876

3.021.497

Sacen, Novi Sad

0,00

1.600

Promet

0,00

12.266

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Vojvo|anskih top-pet akcija

Cena

0,18

12.266

155

Promena %

Komercijalna banka, Beograd

-12,00

-7,74

Naziv kompanije AIK banka, Ni{

Vojvodinaput, Novi Sad

Neoplanta, Novi Sad

BELEX 15 (665,09 -0,35)

Promet

Agrokosovo, Beograd

Po{tanska {tedionica, Beograd

ma proizvo|a~a sokova u Evropi, omogu}iti boqu promociju na{e industrije, primenu standarda evropskog kvaliteta u proizvodwi, ali }e dati i doprinos u procesu evropskih integracija Srbije, istakli su proizvo|a~i. – AIJN du`e od 50 godina predstavqa reprezentativnu asocijaciju industrije vo}nih sokova u Evropskoj uniji koja zastupa interese proizvo|a~a, u ciqu pove}awa vrednosti i promovisawa rasta

U Vladi tvrde da je do gre{ke do{lo u prekucavawu, odnosno uno{ewu izmena koje su dogovorene sa sindikatom, i da }e sporazum koji je premijer potpisao sa sindikatima biti ispo{tovan

ji}. Naime, on kao resorni ministar ima obavezu da predlog zakona potpi{e da bi on uop{te u{ao u skup{tinsku proceduru, a o~igledno je da je Qaji} verovao svojim slu`bama, pogotovo {to je i sam podr`ao sindikate u wihovim zahtevima da se odlo`i pove}awe sta`a i godina `ivota za `ene, i da nije pa`qivo pro~itao ono {to je napisano. Ako je zaista re~ o gre{kama nekih }ata i nesporazumu prilikom uno{ewa izmena koje su premijer i sindikati usvojili, to }e se lako ispraviti i onda nema razloga za dodatnu napetost. Ali ako je ipak odlu~eno da se predlog zakona o izmenama Zakona o PIO vrati u skup{tinsku proceduru bez ikakvih izmena, kako je to najavqivano, onda }e se pri~a o penzijskih reformama nastaviti i narednih dana jer }e sindikati preko poslanika uputiti amadmane da bi “vratili” ono {to im je obe}ano. Q. Mala{evi}

Karneks, Vrbas

0,00

1.550

1.343.850

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-7,34

2.841

315.325

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK UPLA]ENA BESPOVRATNA POMO] EU

MINISTAR OLIVER DULI] NAJAVIO REZOVE U RE[AVAWU PROBLEMA BESPRAVNE GRADWE

Legalizacija mo`da bude i besplatna

Srbiji 50 miliona evra

– Evropska unija je ju~e na ra~un buxeta Srbije uplatila tran{u od 50 miliona evra bespovratne buxetske pomo}i – izjavio je za „Dnevnik” potpredsednik Vlade Srbije Bo`idar \eli}. Time je na 100 miliona evra pove}an ukupan ovogodi{wi iznos pomo}i koja je Srbiji odobrena iz pretpristupnih fondova EU. – Ovih 50 miliona evra }e nam pomo}i da lak{e zavr{imo ovu te{ku buxetsku godinu – rekao je \eli}, i dodao da je Srbija jedina zemqa Zapadnog Balkana kojoj je Brisel odobrio interventnu bespovratnu buxetsku podr{ku. Po wegovim re~ima, o na~inu tro{ewa tih para odlu~iva}e Ministarstvo finansija Srbije. \eli} je najavio da }e Srbija i u narednoj godini dobiti makrofinansijsku podr{ku EU od 100 miliona evra, dodu{e ne u formi bespovratne pomo}i ve} kao kredit pod veoma povoqnim uslovima. D. M. VLADA DANAS ODRE\UJE CENU

Telekom 1,4 milijarda evra Vlada bi danas trebalo da utvrdi minimalnu po~etnu cenu za prodaju 51 odsto “Telekoma Srbije“ od 1,4 milijarde evra, ka`e ministar ekonomije Mla|an Dinki}. O tome smo ve} govorili neformalno, ali ovo }e sada biti zvani~na odluka vlade o kojoj }e biti obave{teni svi u~esnici u procesu”, rekao je Dinki}. On je dodao da o~ekuje da }e na tenderu za “Telekom“ biti postignuta vi{a cena od minimalne.

Ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} izjavio je ju~e u Novom Sadu da je nezadovoqan procesom legalizacije bespravno podignutih objekata i da re{ewe vidi u novom zakonu. On nije izri~ito potvrdio da }e legalizacija biti besplatna, kao {to se spekulisalo u medijima, ali to nije decidirano ni demantovao. – Kada smo donosili Zakon o planirawu i izgradwi, imali smo nameru da pojednostavimo proceduru legalizacije i da taj jedan upravni postupak, koji se sprovodi na lokalnom nivou, bude ubrzan i da se sve {to je nelegalno u Srbiji, a {to mo`e biti legalno, najzad i legalizuje – izjavio je Duli} novinarima u Skup{tini Vojvodine tokom proslave 50. godi{wice Nacionalnog parka “Fru{ka gora”. On je izrazio veliko nezadovoqstvo dosada{wim rezultatima legalizacije, smatraju}i da je propu{tena velika {ansa da se iskoristi ogroman ekonomski resurs, po{to veliki broj vlasnika nekretnina ne pla}a porez na imovinu. – Gra|ani, jednostavno, te objekte ne `ele da legalizuju. O~igledno imaju velikih ekonomskih problema da plate takse za legalizaciju i u ovom trenutku smo pred izazovom ili da pustimo da sve ide nekim svojim tokom i da se Srbija legalizuje za 20 godina ili da prona|emo drugi na~in da zavr{imo taj proces – rekao je Duli}. Po wegovim re~ima, obaveza Vlade je da, ukoliko `eli da od Srbije napravi pristojnu evropsku zemqu, razre{i imovinsko-

pravne odnose vezane za zemqi{te i objekte. – Na{a je obaveza da qudima koji danas `ive u nelegalnim objektima, a kojima je bilo dopu{tano da grade na divqe, najzad omogu}imo da to legalizuju i

Leks specijalis

stvore ekonomski potencijal za svoju porodicu. Time bi omogu}ili deci da tu imovinu naslede, da te ku}e eventualno prodaju ili zamene, da u wima obavqaju neke ekonomske aktivnosti – kazao je Duli}. U tom kontekstu, on je naveo da jedna od ideja da se problem re{i

Dr`ava da ispita prodaju skrobare

Odbornici Skup{tine grada Zrewanina jednoglasno su na ju~era{woj sednici lokalnog parlamenta usvojili izve{taj anketnog odbora o privatizaciji i reorga-

sustvovali su i radnici IPOK-a koji iz nedeqe u nedequ, zajedno sa zaposlenima u GIK-u „Banat“, organizuju proteste ispred Gradske ku}e.

nizaciji zrewaninske Industrije prera|evina od kukuruza IPOK, u kojem se od dr`ave tra`i da postavi zastupnika dr`avnog kapitala u najve}oj skrobari na Balkanu. Ju~era{wem zasedawu pri-

Predsednik anketnog odbora Miroslav Tubi} kazao je da on i ~lanovi ovog tela, koje je Skup{tina grada formirala 30. septembra, nisu uspeli da do|u do svih tra`enih podataka i izjava

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

104,3080

106,4370

108,8850

103,9890

Australija

dolar

1

79,0749

80,6887

82,5445

78,8329

Kanada

dolar

1

78,0922

79,6859

81,5187

77,8531

Danska

kruna

1

13,9943

14,2799

14,6083

13,9515

Norve{ka

kruna

1

13,2946

13,5659

13,8779

13,2539

[vedska

kruna

1

11,6360

11,8735

12,1466

11,6004

[vajcarska

franak

1

82,8826

84,5741

86,5193

82,6289

V. Britanija

funta

1

122,8160

125,3230

128,2050

122,4400

SAD

dolar

1

79,3637

80,9834

82,8460

79,1208

Kursevi iz ove liste primewuju se od 22. 12. 2010. godine

tako da se promeni zakon, odnosno da se na neki na~in maksimalno ubrza procedura tako {to }e se proces legalizacije zavr{iti jednim aktom. – To je, za sada, samo jedna od ideja i `ao mi je {to je ona ve}

Po nezvani~nim informacijama, u Vladi se ozbiqno razmi{qa o tome da legalizacija zaista bude potpuno besplatna. Novi zakon, o kojem je govorio Duli}, mogao bi biti svojevrsni leks specijalis, dekret koji }e imati ja~inu zakona o legalizaciji divqe gradwe. Predvi|enim dekretom, lokalne samouprave i ostali nadle`ni dr`avni organi dobi}e propisanu proceduru, kojom }e mo}i da legalizuju bespravno podignute objekte na svojoj teritoriji. Onima koji su ve} platili legalizaciju upla}eni iznos odbija}e se narednih godina, kroz porez na imovinu. Dr`ava ra~una da }e se na ovaj na~in, preko poreza na imovinu, u buxet sliti oko milijardu evra.

USVOJEN IZVE[TAJ ANKETNOG ODBORA O ZREWANINSKOM IPOK-u

Zemqa

~etvrtak23.decembar2010.

odgovornih u postupku privatizacije, sprovo|ewa plana reorganizacije i sudske obustave ste~aja. On je predlo`io da nadle`ni dr`avni organi ispitaju sve aktere u postupku privatizacije, ste~aja i usvajawa plana reorganizacije u zrewaninskom Privrednom sudu. Predstavqaju}i izve{taj, Tubi} je naglasio da fabrika ima perspektivu ukoliko dobije stu~no i odgovorno rukovodstvo. Po wegovim re~ima, trebalo bi {to pre pokrenuti proizvodne pogone. Fabriku ve} du`e potresaju poslovni problemi, proizvodwa je obustavqena pre nekoliko meseci, silosi za kukuruz su prazni, a u pogonima nema ni struje. Ve}inski vlasnik IPOK-a, kontroverzni biznismen Zoran ]opi}, koga srpska policija dovodi u vezu s odbeglim narkobosom Darkom [ari}em, nedostupan je MUP-u, koji je za wim, ina~e, raspisao poternicu zbog sumwe da je, ~iwewem krivi~nih dela, o{tetio skrobaru za vi{e stotina miliona dinara. @. B.

Preduze}a oborila dinar Dinar je po~etkom ove sedmice oslabio zbog visoke tra`we doma}ih preduze}a za devizama i izostanka obimnijeg priliva deviza iz inostranstva, koji je pre toga uzrokovao ja~awe dinara, kazali su ju~e u Narodnoj banci Srbije. Kako je agenciji Beta re~eno u NBS-u, na poja~ano interesovawe stranih investitora za kupovinu dinara uticalo je poboq{awe izgleda Srbije kod agencije za kreditni rejting “Fi~”.

procurila u javnost. Re~ je, dakle, samo o jednoj opciji o kojoj sam razgovarao s gradona~elnicima najve}ih gradova. Voleo bih, naime, da se taj ogromni posao zavr{i 2011. godine – naglasio je ministar. Duli} je podsetio na to da administracija nije u stawu da pro-

guta tako veliki zalogaj u kratkom roku, da je previ{e zahteva, previ{e upravnih postupaka, previ{e sudskih sporova, a sem toga, ni katastri nisu precizni, niti postoji vaqana dokumentacija o imovinskim pravima. – O~igledno ne mo`emo kompletirati taj proces ukoliko ne prona|emo novo kreativno re{ewe. To je moja inicijativa, koju bih podelio sa svima, samo `elim da se taj problem re{i. Mislim da bi jednom u Srbiji trebalo podvu}i crtu, {to ne bi bio izolovan slu~aj na Balkanu. Treba podvu}i crtu i re}i da svi koji su imali bespravne objekte od sada moraju da pla}aju porez i da vi{e niko nikada ne}e mo}i da gradi bez neophodnih dozvola – poru~io je Duli}. Ina~e, procewuje se da je u Srbiji trebalo da se legalizuje oko 800.000 bespravno podignutih objekata, a da je do sada je papire dobilo samo desetak procenata, {to zna~i da ogroman broj zgrada tek ~eka re{ewe. U Vojvodini je za legalizaciju stiglo oko 135.000 zahteva. Jo{ pre nekoliko meseci, dok se kalkulisalo o tome koliki }e biti prihod od legalizacije bespravno izgra|enih objekata, ministar Duli} je procenio da bi se od tog posla moglo inkasirati izme|u 300 i 400 miliona evra. Me|utim, posle prebrojavawa podnetih zahteva i formirawa cena u lokalnim samoupravama, proceweno je da bi ova brojka mogla biti dvostruko ve}a. Upravo su novac, ali i komplikovana procedura, doprineli tome da se legalizuje samo deseti deo bespravno podignutih zgrada. E. Dn.

5

DANAS PREGOVORI ZA KORIDOR 11

Kre}e autoput za more

Ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanovi} najavila je da }e danas u Beogradu po~eti zvani~ni pregovori s turskom kompanijom “Kolin” za u~e{}e u izgradwi

autoputa Beograd – ju`ni Jadran, na delu od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Qiga, dugom 53 kilometra. – Danas je prvi sastanak pregovara~kog tima s “Kolinom” za nastavak izgradwe Koridora 11 – rekla je Verica Kalanovi} novinarima. Ona je kazala da je Vlada Srbije u pro{li ~etvrtak osnovala pregovara~ki tim za te pregovore i da }e se od danas razgovarati o utvr|ivawu cene i izvo|a~kog ugovora. Verica Kalanovi} je navela da }e ve} zapo~ete radove na delu od Uba do Lajkovca, od 12,7 kilometara, nastaviti da finansira dr`ava. Ministarka za NIP je rekla da je u prethodnom periodu ve} nudila turskim firmama “Kolin”, “Makiol” i “Juksel” da u|u u taj projekat koncesijom, ali da su wihovi predstavnici smatrali da takav poslovni aran`man ne bi bio isplativ u ovom trenutku. Ona je podsetila na to da je s tim kompanijama potpisan memorandum o razumevawu za Koridor 11 za deonice Obrenovac–Ub i Lajkovac–Qig, Qig–Preqina i Preqina–Po`ega.

SUTRA SE OTVARA MOST KOJI SPAJA ADU I PADEJ

Na Tisi nova }uprija

Novi most na Tisi, koji spaja Ba~ku i Banat izme|u Ade i Padeja, bi}e predat na upotrebu sutra, na sve~anosti koja }e biti uprili~ena ta~no u podne. U lokalnoj samoupravi op{tine Ada potvr|eno je za na{ list da se intenzivno radi na pripremi sve~anosti za zvani~no otvarawe mosta, ali da se ne zna ko }e iz dr`avnog vrha, uz op{tinske i pokrajinske ~elnike, biti u prvom redu za simboli~no presecawe vrpce i pu{tawe mosta u saobra}aj. Za premo{}avawe Tise novom }uprijom, {estom na toku ove reke kroz Vojvodinu, iskori{}ena je ~eli~na konstrukcija mosta, donacija nema~kog grada Filshofena, a sama izgradwa mosta i pristupnih puteva finansirana je najve}im delom iz Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodine. Za radove na mostu izdvojeno je vi{e od 770 miliona dinara, a za

Regionalni zna~aj Prilikom izgradwe mosta na Tisi izme|u Ade i Padeja istican je wegov veliki regionalni zna~aj, radi povezivawa budu}e saobra}ajne transverzale Osijek–Kikinda–Temi{var, odnosno kao najkra}e veze regiona severnog i sredweg Banata s Koridorom 10, kada se zavr{i zapo~eta izgradwa puta od Mola prema Malom I|o{u. Dok nova }uprija preko Tise ne zauzme planirani regionalni zna~aj, za {ta su za izgradwu saobra}ajne infrastrukture potrebna velike pare, na ba~koj strani most je izme|u Ade i Mola povezan s regionalnim putem Horgo{ – Senta – Ada – Be~ej – Novi Sad, a na banatskoj strani promet }e se odvijati putem izgra|enim do Padeja i kroz ovo mesto do magistralnog puta Kikinda–^oka, dok se ne zavr{e planirane saobra}ajnice prema Kikindi i Novom Be~eju. pristupne puteve na banatskoj strani nameweno je 450. Donacija ~eli~ne konstrukcije mosta te{ke 767 tona, demontirane na Dunavu 2002. godine, dopremqena je pre sedam godina do Be~eja i bila je prvo-

bitno namewena da se postavi na Tisi izme|u Be~eja i Novog Be~eja, a kada su ove op{tine odustale od ovog projekta, zahvaquju}i anga`ovawu op{tinskih ~elnika Ade, most je izgra|en na sada{woj lokaciji.

Kamen temeqac za most postavio je 26. decembra 2006. godine tada{wi predsednik Vlade Srbije Vojislav Ko{tunica, a zanimqivo je da je u odnosu na mesto gde je on polo`en, lokacija mosta pomerena oko stotinu metara nizvodno, da bi se pojednostavio postupak za dobijawe gra|evinske dozvole, pa je i na ba~koj i na banatskoj obali Tise most na teritoriji a|anske op{tine. Izgradwu mosta po idejnom re{ewu i projektu novosadskog DOO “Euro gardi grup” zapo~ela je beogradska firma “Intermost” iz sastava francuske kompanije “Vin~i”, me|utim, zbog ste~aja “Intermosta”, radovi su sredinom pretpro{le godine neko vreme bili u zastoju pa je izgradwu nastavila firma “Interkop” iz [apca. M. Mitrovi}

6

EKOLOGIJA

~etvrtak23.decembar2010.

SUTRA U „DNEVNIKU” IZLAZI SPECIJALAN DODATAK

Novi Sad zeleni grad U saradwi sa Upravom za za{titu `ivotne sredina grada Novog Sada, sutra u na{em listu izlazi dodatak pod nazivom „ Novi Sad – zeleni grad”. Kroz tekstove, informacije, poruke, fotografije... opisane su aktivnosti i programi koje Grad i Uprava sprovode,

EFEKTI ULAGAWA U SOLARNE KOLEKTORE U ZREWANINU

Bolnica u{tedela 15.000 evra Op{ta bolnica “Dr \or|e Joanovi}” u Zrewaninu, zahvaquju}i solarnim kolektorima, za godinu dana je u{tedela 40.000 kubnih metara gasa ili, prera~unato u novac, oko 15.000 evra. Zna~ajnu u{tedu ostvario je i zrewaninski Dom u~enika “Angelina Koji} Gina”, u kome je, tako|e, ugra|en sistem solarnih kolektora. Naime, potro{wa gasa u ustanovi u kojoj

borave sredwo{kolci je prepolovqena. Ovakvi zakqu~ci izvedeni su na dvodnevnom nau~nom skupu “Efikasnost u privredi”, nedavno odr`anom u Zrewaninu, u organizaciji Dru{tva za sun~evu energiju “Srbija Solar”. Podsetimo, Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine lane je, sa slova~kom Agencijom za me|unarodnu razvojnu pomo}, potpisao ugovor o sprovo|ewu projekta „Solarna energija za Vojvodinu“. Zahvaquju}i wemu zrewaninska bolnica je od Slova~ke dobila donaciju od 200 solarnih kolektora, ukupne vrednosti 154.954 evra, dok su na zgradi u~eni~kog doma instalirana 72 kolektora. Direktor doma Goran Petkovi} izjavio je na skupu da je ugradwom 72 solarna kolektora, krajem pro{le godine, omogu}ena znatno racionalnija potro{wa elektri~ne i toplotne energije. - Ovaj sistem }e se isplatiti najdu`e za pet godina, a vek mu je izme|u tri i pet decenija.

Jo{ jedno, mawe solarno postrojewe, nameweno podnom grejawu i zagrevawu vode, postavi}emo do kraja godine – naglasio je Petkovi}. Diplomirani in`ewer Novica Horwak, koji je bio koordinator radova na ugradwi kolektora u bolnici, kazao je da je planirano da sistem od 200 kolektora, povr{ine 400 kvadratnih metara, godi{we proizvodi

202.000 kilovat-~asova toplotne energije za zagrevawe vode. Posle godinu dana, me|utim, utvr|eno je da wihova proizvodwa iznosi 288.000 kilovat - ~asova energije. [ef katedre za op{te tehni~ke nauke na fakultetu “Mihajlo Pupin” i predsednik “Srbija solara” profesor dr Miroslav Lambi} istakao je da Srbija godi{we, u proseku, ima oko 272 sun~ana dana i oko 2.300 sun~anih sati, {to je vi{e od evropskog proseka. Kada bi svako doma}instvo imalo samo jednu jedinicu solarnog kolektora (povr{ina dva puta dva metra) za grejawe sanitarne vode, na godi{wem nivou u{tedela bi se energija ekvivalentna toplotnoj energiji dobijenoj sagorevawem 600 miliona litara nafte ili oko {est miliona megavat-~asova energije. Kada bi toliku koli~inu nafte, predo~io je Lambi}, smestili u vagon cisterne to bi, na godi{wem nivou, bila kompozicija voza duga oko 600 kilometara! @. Balaban

kako bi Novi Sad postao zeleniji, ure|eniji, ~istiji – grad u kome je lepo `iveti! Da Novi Sad misli i radi zeleno potvr|uje nam gradona~elnik Igor Pavli~i}, a koliko je va`no ulagati u urbanu {umu govori na~elnica Uprave Aleksandra Jovanovi}

- Galovi}. Tu su i pri~e o izradi Katastra zelenila Novog Sada, akcijama ozelewavawa grada, eko-dinaru, sadwi novogodi{wih jelki... ^itaoci }e saznati i koliko je drve}e, zelenilo, cve}e, bitno, kako za nas same, tako i za na{ grad.

Pre 50 godina Fru{ka gora je progla{ena za prvi nacionalni park u Srbiji, a jubilej Nacionalnog parka "Fru{ka gora" obele`en je ju~e u Skup{tini Vojvodine. Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} ukazao je da je Fru{ka gora draguq i plu}a Vojvodine, a da su potencijali ovog nacionalnog parka garant budu}nosti i razvoja. - Fru{ka gora pored izuzetnih prirodnih lepota i bogatstava raspola`e izuzetnim energetskim, turisti~kim, privrednim, rudnim potencijalima koji su garant boqe budu}nsoti rekao je Pajti}. - Zahvaquju}i prenosu osniva~kih prava nad Nacionalnim parkom "Fru{ka gora" s Republike na Pokrajinu, otvorene su mogu}nsoti za unapre|ewe rada, a u toku je izrada Master plana odr`ivog razvoja Fru{ke gore, koji }e obezbediti razvoj ovog podru~ja, istovremeno makismalno {tite}i sve wene vrednosti. Ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} ukazao je da je prenos nadle`nosti bio logi~an i opravdan korak koji doprinsi boqem o~uvawu i za{titi Nacionalnog parka "Fru{ka gora". - Na{ ciq je ulazak u Evropsku uniju, a oblast za{tite `ivotne sredine i odr`ivi razvoj su veoma va`ni na tom putu - re-

de za za{titu i unapre|ewe `ivotne sredine, pod uslovom da pla}awe bude izmireno po drugom osnovu, u istom ili ve}em iznosu od utvr|ene naknade.

Postignut dogovor sa Apatinskom pivarom o ulagawu u eko-projekte registrovana i obavqaju delatnosti vezanu za sadni materijal, kao i za 95 odsto korisnicima materijalnog obezbe|ewa. Prihva}en je i amandman kojim SO ovla{}uje Op{tinsko ve}e da mo`e odre|ene privredne subjekte privremeno osloboditi pla}awa nakna-

Povratak prirodi Izlo`ba fotografija pod nazivom “Povratak prirodi” koju je pripremio Departman za biologiju i ekologiju Prirodno-matemati~kog fakulteta u Novom Sadu, sve~ano je otvorena ju~e u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Ova izlo`ba posve}ena je prirodi i 2010 - Me|unardonoj godini biodiverziteta. Autor fotografija biqaka, koje su nastale na planini Tari u okviru “Letwe {kole lekovitog biqa” je profesionalni multimedijalni umetnik, video novinar @eqko Savi}, a wegov diplomski rad na Vi{oj tehni~koj {koli bila je upra-

vo ova izlo`ba. Godina biodiverziteta progla{ena je 11. januara, a tokom cele godine, {irom sveta, odr`avane su brojne manifestacije koje su za ciq imale da se sa~uva raznolikost sveta – biodiverzitet. - Srbija treba da bude ponosna na biqni svet koji broji vi{e od 35.000 biqnih podvrsta i vrsta, vi{e u odnosu na sredwu Evropu – rekla je prof. dr Ru`ica Igi}, direktor Departmana za biologiju i ekologiju PMF-a i dodala da su svake godine edukacije o biodiverzitetu sve popularnije. Izlo`ba }e trajati do 30. decembra. T. L.

Pet decenija za{tite vojvo|anske planine

kao je Duli}. - Fru{ka gora je bogata resursima i to, naravno, treba iskoristiti, ali istovremeno preduzeti sve da se priroda i okru`ewe sa~uvaju. Duli} je ukazao da je u Srbiji svega oko {est odsto za{ti}enih podru~ja i da je neophodno da ih bude vi{e, te da oni koji `ive u oblastima pod za{titom, to treba da shvate kao prednost, jer im se otvara mogu}nost razvoja i napretka. Direktor Nacionalnog praka "Fru{ka gora" Dobrivoj Antoni} naglasio je da Fru{ka gora raspola`e prirodnim, kulturno-istorijskim i vrednostima geolo{kog nasle|a {to joj je i obezbedilo da bude progla{ena za nacionalni park, da je za pola

Eko-dinar zlata vredan predvi|eno da se buxetskim korisnicima ova naknada umawuje za 95 odsto, a za 90 odsto pravnim licima, preduzetnicima, organizacijama i udru`ewima koja su

IZLO@BA POSVE]ENA BIODIVERZITETU

OBELE@EN JUBILEJ NACIONALNOG PARKA „FRU[KA GORA”

APATIN ODVAJA VI[E NOVCA ZA @IVOTNU SREDINU

Odbornici Skup{tine op{tine Apatin su ve}inom glasova prihvatili odluku o naknadi za za{titu i unapre|ewe `ivotne sredine. Re~ je o izmenama odluke, koja je usvojena juna ove godine, s tim da se precizira da se naknada utvr|uje na mese~nom nivou, a pla}a kvartalno. - To zna~i da }e neko za stan od 100 metara kvadratnih mese~no pla}ati 50 dinara, a to godi{we iznosi 600 dinara, a kvartalno }e to biti 150 dinara - rekao je rukovodilac Odeqewa za inspekcijske poslove Nikola Mar~eta. S obzirom na to da niko ne mo`e biti oslobo|en ove naknade u potpunosti, izmenama odluke je

DNEVNIK

- Op{tinsko ve}e je prihvatilo ovaj amandman i na osnovu toga smo razgovarali i sa Apatinskom pivarom - objasnio je predsednik opt{ine dr @ivorad Smiqani}. Naime, pivara bi po ranijoj odluci trebala da plati godi{we 276.000 dinara za za{titu i una-

pre|ewe `ivotne sredine, a po novoj odluci to je 40 miliona dinara. S obzirom na to da je re~ o pove}awu od 5.000 odsto, {to je te{ko objasniti vlasnicima pivare, koji su stranci, dogovorili smo se da po~etkom naredne godine Apatinska pivara uplati 500.000 evra na ime zavr{etka fabrike vode, za izradu detaqnog urbanisti~kog plana, komunalnu infratsrukturu za izgradwu pre~ista~a za vodu i jo{ 300.000 evra za zemqi{te na kojem }e pivara izgraditi svoj pre~ista~ otpadnih voda i da na osnovu svega toga do 2012. bude oslobo|ena pla}awa eko dinara. J. P.

Uru~en „Zlatni list Fru{ke gore” Na ju~era{woj sve~anosti uru~ena su i priznawa "Zlatni list Fru{ke gore". Dobitnici su: Vlada Autonomne pokrajine Vojvodine, Skup{tina APV, Eparhija sremska, Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planirawa, Pokrajinski sekretarijat za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj, Pokrajinski zavod za za{titu prirode, Univerzitet u Novom Sadu, [umarski fakultet u Beogradu, nacionalni parkovi "Kopaonik", "\erdap", "Tara" i "[ar-planina", Planinarski savez Vojvodine, Pokret gorana Vojvodine, Savez izvi|a~a Vojvodine i Radio - televizija Vojvdine. veka postojawa sve ~iweno da se prirodne vrednosti sa~uvaju i unaprede, a da pun smisao `ivota na Fru{koj gori daju qudi, kojih je, na wenim obroncima u 57 naseqa vi{e od 100.000. Nacionalni park "Fru{ka gora" se osim za{tite bavi i zna~ajnom privrednom delatno{}u, a sprovode se i posebni ekolo{ki programi kako bi se poboq{ale i unapredile prirodne vrednosti - rekao je Antoni}. Od po~etaka do danas povr{ina NP "Fru{ka gora" je pove}an s 24.302 na 25.525 hektara, {umama se gazduje racionalno, a u na{im rasadnicima je proizvedeno i zasa|eno preko 10 miliona sadnica, drvna zapremina naci-

onalnog parka je duplo pove}ana, a prostornim planom posebne namene Fru{ke gore utvr|eni su zna~ajni {umski ekosistemi, geolo{ki i geomorfolo{ki lokaliteti, kao o lokaliteti ugro`enih `ivotiwa. Zahvaquju}i dobroj saradwi s republi~kim i pokrajinskim organima, institucijama, javnim preduze}ima, zavodima za urbanizam, nau~nim institucijama, posao koji obavqamo obavqamo na najboqi mogu}i na~in. Po re~ima predsednika Sku{tine Vojvodine [andora Egere{ija Fru{ka gora, koja je du{a Vojvodine, zaslu`uje da se sa~uva, a 50 godina uspe{nog rada je period pune zrelosti u kojem su oni su anga`ovani na tom poslu od prirode i uz prirodnu nau~ili da je ~uvaju. Na sve~anosti je, pored izlo`be slika Konstantina od Srema i izlo`be fotografija Fru{ke gore predstavqena i fotomonografija Fru{ke gore. D. Mla|enovi} Foto: N. Stojanovi}

U JU@NOBA^KOM OKRUGU

Jedna deponija za osam op{tina Lokalne samouprave sa teritorije Ju`noba~kog okruga potpisale su sporazum i aneks sporazuma o saradwi u formirawu posebnog regiona na kojem }e se ubudu}e zajedni~ki upravqati komunalnim otpadom. Potpisivawe ovog sporazuma jedan je od preduslova za izgradwu regionalne deponije na kojoj }e biti sakupqan otpad sa teritorija Ba~ke Palanke, Ba~kog Petrovca, Beo~ina, @abqa, Srbobrana, Temerina, Vrbasa i Novog Sada. Tokom

naredne godine planira se izrada regionalnog plana upravqawa otpadom, detaqne regulacije za prostor budu}e regionalne deponije i idejnog projekta deponije. Kako je najavqeno na sastanku predstavnika ovih lokalnih samouprava, sredstva za ovu namenu bi}e obezbe|ena iz buxeta Grada Novog Sada, od strane Republi~kog fonda za za{titu `ivotne sredine kao i od jednog broja donatora. N. Perkovi}

Frizerski salon za penzionere Frizerski salon za penzionere bi}e otvoren sutra u 9.30 sati u Udru`ewu penzionera grada, Ulica Po{tanska 3. Govori}e sekretarka Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku i demografiju Novka Moji}. Istog dana u 10 sati odr`a}e se i Skup{tina Udru`ewa penzionera grada. N. R.

Dodela sertifikata polaznicima obuke iz oblasti starih i umetni~kih zanata, kao i doma}e radinosti, u organizaciji Udru`ewa samostalnih privrednika i Grada, bi}e odr`ana danas u sali Zanatskog doma, Trg Marije Trandafil 14, u 12 ~asova. Dodeli }e prisustvovati predsednik udru-

`ewa Slavko Novakovi} i Gradona~elnik Igor Pavli~i}. Pre toga, polaznici }e u 9 ~asova polagati zavr{ni ispit, a promocija i prodajna izlo`ba radova iz oblasti starih zanata, umetni~kih zanata i doma}e radinosti bi}e odr`ana sutra na istom mestu od 10 do 16 ~asova. A. L.

Novosadska ~etvrtak23.decembar2010.

Deda Mraz nosi poskupqewa opravdavati ili kritikovati ovakvu odluku, koja je zdravorazumski gledano potrebna kako bi voda zauzela mesto koje joj pripada – najva`nija supstanca za ~oveka i ograni~eni resurs oko kojeg }e se, kako futuristi tvrde, voditi ratovi u ne tako dalekoj budu}nosti. I dok je to kod vode slu~aj, kod drugih najavqenih poskupqewa, koja se roje oko ku}nih buxeta, to te{ko da ima opravdawa. Ono {to nas sigurno ~eka jesu poskupqewa gasa i struje u narednoj godini. O ceni drugih komunalnih usluga jo{ je rano govoriti, ali ne sumwamo da iz minuta u

minut raste pritisak da se i one „koriguju“. Pogotovo {to }e osnovni energenti sko~iti. Kako da se gra|anin ili gra|anka ovog na{eg grada izbore sa takvim nametima? Plate u javnom sektoru odavno su zamrznute na nerealno visokom nivou, a o plati u privatnom sektoru ispisani su kilometri lamenata. Gde na}i novac za ove izdatke, i da li dr`ava razmi{qa o politici cena i standardu gra|ana, pitawa su koja ostaju bez odgovora. Mi smo odavno postali metafizi~ari bez premca u takore}i magi~nom na~inu pribavqawa novca za pre`ivqavawe. Nadajmo se da nas ova ve{tina ne}e ba{ sada izneveriti. S. Krsti}

Obele`avawe praznika Materice Tradicionalno obele`avawe Materica odr`a}e se sutra u 10 sati u Kolu srpskih sestara, Ulica Dimrija Avramovi}a 8.

U programu }e u~estvovati deca iz vrti}a “Zvon~ica”, a ulaz je slobodan. N. R.

Dva benda u CK13 Promocija albuma benda Downstroy iz Kikinde i Balance iz Novog Sada odr`}e se ve~eras u 21 ~as u Omladinskom centru CK13, Ulica Vojvode Bojovi}a 13. Ulaz staje 200 dinara. T. L.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 14 ~asova Rumena~ki put od Avijati~arske do grobqa, Veterinarski institut i sala{i preko puta Veterni~kog instituta. Veternik: od 8.30 do 12 ~asovaUlica Dobrovoqa~ka od Omladinske do [kolske.

Petrovaradin: od 8 do 13 ~asova Ulica Preradovi}eva od broja 68 do 76 i neparna strana od 63 do 81 i Palmoti}eva ulica. Koviq od 8.30 do 13.30 ~asova Ulica 7. jula od Ulice Stevana Pe{i}a do Ulice vojvo|anskih brigada.

V REMEPLOV

Sabqe radile zbog klevete U novosadskoj domobranskoj kasarni 23. decembra 1906. pred izaslanikom policije i drugim, zakonom predvi|enim svedocima, borili su se sabqama quti politi~ki protivnici dr Bala Aladar, Veli `upan Ba~ke `upanije i ~lan vrhovnog poglavarstva vladaju}e Ko{utove stranke, i dr Slezak Lau{, ba~ki vo|a opozicione Ma|arske ustavne stranke. Upravo je u gradskom tro{arinskom ve}u izbila afera te{ka vi{e stotina hiqada kruna i tim povodom je Slezak izgovorio mnogo te{kih re~i na ra~un vlasti i li~no na ra~un Bale Aladara. Ovaj se te{ko uvredio i prema sredwovekovnom pravu, izazvao

Vreme predloga za Februarsku nagradu Komisija za obele`avawe praznika, dodelu priznawa i me|ugradsku saradwu u zemqi i inostranstvu Skup{tine grada, poziva sugra|ane da podnesu predloge za dodelu Februarske nagrade. Ova nagrada se dodequje gra|aninu za objediwene napore koji su u duhu slobodarskih tradicija grada,

wegovawe me|uqudske tolerancije, jedinstva svih gra|ana.Nagrada se dodequje povodom Dana grada (1. februar) kada je 1748. Nvi Sad progla{en slobodnim kraqevskim gradom. Predlog za priznawe treba dostaviti komisiji najkasnije do 31. decembra u Skup{tini grada. B. M.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ta re}i nakon najavqenog [ poskupqewa vode od 30 procenata? Da li te{iti,

IZ SKUP[TINE GRADA POZIVAJU

Starim zanatima nova {ansa

POZORI[NI TRG JO[ LEP[I

Vinska ulica u srcu grada Manifestacija Vinska ulica „Od Bo`i}a do Bo`i}a“, po peti put }e ulep{ati Novosa|anima prazni~ne dane. Otvorena je ju~e na Pozori{nom trgu i traja}e do 28. decembra, da bi potom bila nastavqena od 2. do 6. januara. Pored tradicionalnih izlaga~a ~uvenih vina s ovih prostora, na tezgama }e posetioci mo}i da pazare poslastice poput medewaka i karlova~kog kuglofa, zatim proizvode od meda i razne suvenire i rukotvorine, od nakita, preko ta{ni do ukrasa. Organizator ove manifestacije iz nevladine organizacije „Vitis“ Boban Vukovi} ka`e da je ovo prava prilika kada gra|ani mogu da probaju proizvode iz ovih krajeva i da se upoznaju s raznim starim zanatima. U nedequ 26. decembra Rotari klub }e prirediti humanitarnu akciju, kada }e svi prikupqeni prihodi od prodatog kuvanog vina biti nameweni za romsku {kolicu na Klisi. I. D.

AKCIJA POKRETA GORANA I TURISTI^KE ORGANIZACIJE

@iva jelka, najlep{a jelka Nakon takmi~ewa u javnom ki}ewu jelki odr`anog na Spensu, Pokret gorana i Turisti~ka organizacija Novog Sada organizovali su jo{ jedno dru`ewe s pobednicima. \aci novosadskih osnovnih {kola “Vuk Karaxi}” i O[ “Svetozar Markovi}” i O[ “Qudovit [tur” iz Kisa~a ju~e su u Ulici Modene ispred Turisti~kog informativnog centra zajedno ukra{avali dve jelke s busenom, koriste}i ukrase od tkanine i recikliranog materijala. - Ciq ove prednovogodi{we akcije “100 % jel-

VESTI Izlo`ba ru~nih radova

svog kriti~ara na dvoboj. Bio je i ve{tiji od wega, pa je Slezak odnet u vojnu bolnicu sa ranama na glavi i grudima. N. C.

Foto: B. Lu~i}

Izlo`ba Kreativnog studija udru`ewa `ena Futoga bi}e organizovana ve~eras u 19 ~asova u galeriji Kulturno-informativnogg centra “Mladost”, Ulica cara Lazara 42, Futog. Posetioci }e mo}i da vide slike, slikanu svilu, keramiku, tkane i ru~ne radove ~lanica udru`ewa. Ovom prilikom obele`ava se prvi ro|enA. J. dan Studija.

ka – jelka s busenom” je da se gra|ani ekolo{ki osveste i da u svoje domove unesu jelke s busenom, koje se kasnije mogu vratiti u prirodu – rekla je iz Pokreta gorana Jelena Mihajlovi} i posavetovala je sugra|ane da i pred Bo`i} ne kupuju se~ene badwake, kako bi se sa~uvali hrastovi. Jelke s busenom mogu se kupiti na Limanskoj i Ribqoj pijaci, kao i u rasadnicima “Gradskog zelenila”, a one iz iz Nacionalnog parka “Fru{ka gora” na Spensu. Cene se kre}u od 800 do I. D. Foto: A. Erski 1.800 dinara.

Zima se zbunila Nova godina samo {to nije, svima su u glavi zvon~i}i, pahuqe i zimske ~arolije, ali je u Novom Sadu postavqena pogre{na scenografija, jer je ju~e sve li~ilo na po~etak prole}a. Da se najpoznatiji stanovnik Laponije kojim slu~ajem zatekao ju~e u Zmaj Jovinoj ulici, verovatno bi dugo gladio bradu i ~e{kao se po glavi pitaju}i da nije zalutao u toplije krajeve, dok bi irvasi do`iveli toplotni udar.Umesto snega i debelog minusa, na {traftu su izmilele ba{te kafi}a a Novosa|ani su rado pohitali da ih popune, popiju kaficu i pro}askaju. Da li je ovakvo vreme posledica globalnog zagrevawa ili ne~eg drugog, niko se nije pitao. Svi su se prepustili u`ivawu u prole}nom pretprazni~nom raspolo`ewu. B. M.

Foto: B. Lu~i}

~etvrtak23.decembar2010.

VE^ERAS U MUZEJU VOJVODINE

Izlo`ba 500 ~estitki Velika izlo`ba ~estitki pod nazivom „Sre}a putuje“ autorke Milkice Popovi} sve~ano se otvara ve~eras u 19 sati u Muzeju Vojvodine. Na izlo`bi }e biti predstavqeno preko 500 ~estitki, podeqenih u tri celine. Prvi deo ~ine ~estitke koje su stizale u vojvo|anske domove od kraja 19. veka do Drugog svetskog rata, one koje su nastale od druge polovine 20. veka do danas, a tre}i segment izlo`be bi}e de~ji radovi. Posetioci }e mo}i da kupe i reprodukcije starih ~estitki i po{aqu ih na `eqene adrese. Ciq ove izlo`be jeste popularisawe obi~aja slawa ~estitki po{tom koji, pod naletom novih tehnologija, polako i{~ezava. Izlo`ba je postavqena do 10. marta naredne godine, a svi posetioci }e uz kupqenu kartu u~estvovati u nagradnoj igri, dok }e za {kolarce, tokom raspusta, ulaz biti slobodan. D. B.

„DNEVNIK” I „ALNARI” NAJBR@IM ^ITAOCIMA POKLAWAJU KWIGE

Pono} u }ilibaru Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e „Mono i Mawana“ i „Alnari“, u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom“, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva naj¬br¬`a ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ji se ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak ro¬ma¬na „Pono} u }ilibaru“ Amande Kvik, u izdawu „Alnarija“. Re~ izdava~a: “Alnari” vam danas poklawa pri~u koja vas vodi od zanosnih balskih dvorana londonskog visokog dru{tva do veli~anstvenog ukletog zdawa u udaqenim divqinama Jork{ira – pri~u o uzbudqivom pono}nom susretu koji vodi pravo u qubav... Dvadeset~etvorogodi{wa Viktorija Hantington smatrala je da je sasvim sposobna da prepozna lovce na miraz i da od wih pobegne... Sve dok nije upoznala Lukasa Kolbruka, mra~nog i tajnovitog grofa od Stounvala. Me|u {arenim pti~icama visokog dru{tva, Stounval je bio pravi kobac. Nakon {to ju je poveo u divqe, nepromi{qene pono}ne avanture, shvatila je da ne mo`e da mu odoli. Viktorija nije mogla ni naslutiti da }e to biti samo uvod u pogibeqnu pustolovinu o kakvoj nije mogla ni da sawa. Pri-

vla~ni grof }e iskoristiti sve wene slabosti kako bi je osvojio, zaveo i odveo pred oltar. Ova smerna dama uskoro }e se na}i u tro{nom dvorcu na engleskom selu gde }e doznati pravi motiv svog novog supruga... Tamo }e je do~ekati duhovi mra~ne pro{losti spremni da ugroze wen `ivot, ~ast i jedinog ~oveka kog je ikada volela. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari „Vulkan“ u tr`nom centru „Merkator“, gde mogu na}i i mno{tvo drugih izdawa ku}a „Mono i Mawana“ i „Alnari“. A. V.

U VRTI]U „NOVOSA\AN^E”

Ve~e qudi dobre voqe Pred{kolska ustanova “Radosno detiwstvo” organizuje sve~anost “Ve~e qudi dobre voqe”, koja }e se odr`ati ve~eras u 19 ~asova u vrti}u “Novosa|an~e” na Limanu IV, Ulica Banovi} Strahiwe bb. Tom prilikom bi}e uru~ene zahvalnice sugra|anima, kao i dru{tvenim preduze}ima koji su na neki na~in doprineli radu Pred{kolske ustanove. I. D.

„Biblioteka za sve” Finalna promocija projekta “Biblioteka za sve” odr`a}e se danas u 17 sati u ^itaonici Gradske biblioteke , Ulica Dunavska 1. Rezultate literarnih radionica prezentova}e korisnici boravka Dru{tva za pomo} mentalno nedovoqno razvijenim osobama i volonteri koji su na projektu radili proteklih pet meseci. N. R.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

8

DNEVNIK

ODBOR POVERILACA AD „NOVOTRANS” U STE^AJU TVRDI

Na prodaju imovina bez tereta Odbor poverilaca AD „Novotrans „u ste~aju obavestio je ju~e novosadsku kancelariju Agencije za privatiziaciju i Privredni sud u Novom Sadu da se ne sla`e s predlogom ogla{avawa prodaje imovine ove firme, jer je posle vi{egodi{wih sudskih sporova s biv{im vlasnikom, imovina sada bez tereta. Agencija i sud ponudili su Odboru poverilaca oglas objavqen jo{ 13. juna 2006. godine, kada se oglasila prodaja pokretne imovine. U me|uvremenu je objavqen jo{ jedan oglas o prodaji, ali je i

taj bio neuspe{an, nije bilo kupaca. Odbor poverilaca ka`e da su dobili sud, odnosno da sad imovina po sudskoj odluci nema teret,

tereta, ali i da se pojedina~no za sve {to je na prodaju, uz po~etnu cenu, nazna~i i procewena vrednost. Na prodaju su, naveo je Odbor poverilaca, dve parcele, jedna na

Tra`i se pove}awe po~etne cene na 170 miliona dinara i da se licitacija odr`i u Novom Sadu ve} je u celokupnom vlasni{tvu „Novotranasa“ u ste~aju. Stoga tra`e da se oglas objavi 26. decembra i da u oglasu bude nazna~eno da se imovina prvi put prodaje bez

Sajlovu od oko dva hektara povr{ine i druga na Kisa~kom putu od oko 2, 7 hektara. Na toj adresi nalaze se i dva objekata, tako|e na prodaju, od 900 i 255 kvadrata. Na

prodaju je i stan od 65 kvadratnih metara u ulici Jovana Du~i}a 1. „Tra`imo da se pove}a po~etna cena na 170 miliona dinara, umesto skoro 158 miliona dinara, da se licitacija odr`i u Novom Sadu, a ne u Beogradu, da se snizi cena za otkup dokumetacije s 50.000 na 30.000 dinara, „ navodi Odbor poverilaca. Posebno su skrenuli pa`wu da prilikom dono{ewa zakqu~ka o prodaji Sud obave`e ste~ajnog upravnika da oglas objavi, po{to za to prvo dobije saglasnost od Odbora poverilaca. Z. Deli}

IZGRADWA CENTRALNE KUHIWE „RADOSNOG DETIWSTVA”

Kamen temeqac posle praznika Kamen temeqac nove centralne kuhiwe Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo“ bi}e postavqen odmah posle novogodi{wih praznika, najavio je direktor ove ustanove Borislav Samarxi}. Kako je Samarxi} rekao za „Dnevnik“, to }e zna~iti da bi se na prole}e, najkasnije do leta, svi obroci za „Radosno detiwstvo“ pravili u novoj kuhiwi. - Izrada projekta kuhiwe je zavr{ena, prikupqeni su dokumenti i dozvole za za gradwu, a pokrajinski Fond za kapitalna ulagawa ovih dana trebalo bi, po kratkom postupku, da raspi{e javnu nabavku. ^im se sazna ko je dobio posao, kre}e izgradwa – ka`e Samarxi}. Kada kuhiwa bude izgra|ena ima}e kapacitet od 25.000 obroka dnevno i on }e biti dovoqan za narednih 15 godina. - U me|uvremenu bi, sa kuhiwom Studentskog centra, slobodne kapacitete mogli da koristimo da spremamo hranu za gradsku i po-

krajinsku administraciju, kao i banke, osiguravaju}a dru{tava i sli~ne institucije - objasnio je Samarxi}. Pokrajinski Fond za kapitalna ulagawa izdvojio je 541 milion dinara za izgradwu nove centralne kuhiwe PU „Radosno detiwstvo“. U novom objektu, koji }e se nalaziti na placu koji je Grad kupio u zoni Sever, bi}e opremqena kuhiwa, ve{ernica i odeqewe za tehni~ku slu`bu. Obroci za mali{ane sada se pripremaju u dve kuhiwe. Jedna je u Ulici Pavla Simi}a, a druga na Telepu. Ove dve kuhiwe, u kojima radi 87 radnika, obezbe|uju obroke za vi{e od 15.000 mali{ana u 67 obdani{ta u gradu i prigradskim naseqima, iako im je kapacitet sedam hiqada obroka. Samarxi} isti~e da ove dve kuhiwe nisu dovoqne za ovoliki broj dece, te se oni dovijaju na razne na~ine da u ovako lo{im uslovima naprave najkvalitetnije obroke za najmla|e sugra|ane. Ku-

hiwa koja se nalazi u centru ima 300 metara kvadratnih i projektovana je za pripremu 4.000, me|utim, u dana{wim uslovima u woj se priprema od 7.000 do 7.500 obro-

ka. Druga kuhiwa, koja se nalazi na Telepu, jo{ je mawa i ima svega 200 metara kvadratnih, u woj se pripremi preko 3.500 obroka za 19 vrti}a. Q. Nato{evi}

DOGOVOR SINDIKATA I RUKOVODSTVA „ZELENILA”

Otpremnine za 49 prekobrojnih Direktorica „Gradskog zelenila“ Nata{a Ra{eta i Samo-

stalni sindikat dogovorili su se ju~e o tehnolo{kom vi{ku

Osam direktora na 245 radnika Sindikat „Zelenila” neodobrava {to je sistematizacijom radnih mesta predvi|en veliki broj rukovode}ih mesta. Po odlasku radnika koji su tehnolo{ki vi{ak, na platnom spisku }e biti 245 radnika na neodre|eno vreme, dok je sistematizacijom radnih mesta predvi|eno, kako saznajemo, ~ak 60 rukovodilaca, izme|u ostalog ni mawe ni vi{e, ve} osam direktora.

^ITAOCI PI[U SMS

radnika, samo dan po{to je sindikat obavestio javnost da se ne sla`e s predlo`enim programom re{avawa vi{ka zaposlenih. Do Nove godine, kako je saop{tila Slu`ba za informisawe preduze}a, oti}i }e 49 radnika, uz otpremninu vrednu 75 odsto prose~ne zarade u Srbiji, za svaku godinu radnog sta`a provedenu u ovom preduze}u. To zna~i da }e „Zelenilo“ napustiti svi, sem

jednog radnika, koji su se prijavili da dobrovoqno napuste radno mesto. Novac za otpremnine, 63 miliona dinara, preduze}e }e dobiti iz gradske kase. Prvobitno je iz „Zelenila“ saop{teno da je 65 radnika vi{ak, a da se za odlazak prijavilo 50. U saop{tewu je navedneo da }e se o ostalim pitawima iz programa Sindikat i direktorica Ra{eta dogovoriti narednih dana. Z. Deli}

065/47-66-452

Autobusi na{i musavi Za{to su autobusi GSP-a tako prqavi ? 064/6862... *** Zar osnovna svrha novinarstva nije i da malo istra`i i postavi pitawa recimo o dvadesetak biv{ih novosadskih privrednih giganata. U feqtonima mo`e da se objavquje kako su zavr{ili „27 mart”, „Pobeda”, „Jugoalat”, „Jugodent”, „Standard”, „Agrovojvodina”... Ko je sve pokrao, privatizovao i kako su zavr{ila preduze}a koja su zapo{qavala hiqade na{ih sugra|ana? 064/3191... *** Ne}emo Novu godinu na Trgu, od petardi se ne mo`e pri}i, u`ivawe nikakvo. Za{to tro{ite na{e pare na gluposti? Ko ho}e, do}i }e i na muziku sa radija. Toliko potrebnijih stvari ~eka! 064/5809... *** Pozdravqam ~itaoce 063/7509, 065/4444 i sve ostale gra|ane koji podr`avaju predlog da Bora Oti} bude kandidat za Februarsku nagradu u Novom Sadu! Kona~no pametan potez! Bora je svojim radom ostvario za sebe malo, a za narod jako mnogo! Stare je podsetio na lepote, obi~aje i bogatstvo Vojvodine, a mlade upoznaje sa tim! Na dokumentarnom delu „Petkazawe“ Bori mogu da zavide i takvi svetski programi kao {to su Diskaveri, Histori, Animal planet i drugi. Bez obzira na sve, i sam Bora dobro zna da je velika gledanost Petkazawa najboqa nagrada za wega, a za nas melem na du{u! 063/523... *** I ja podr`avam predlog da Bora Oti} dobije Februarsku nagradu, ali i na Pokrajinskom nivou neku nagradu!!! 063/8272...

*** Zaposlenima u Vladi u 2011. godine podi}i }e plate, a nezaposlenima zapleniti imovinu u slu~aju da nemaju para da plate porez. 063/7490... *** Revizori otkrili brojne zloupotrebe u tro{ewu buxetskog novca, pove}avaju se plate dr-

`avnih ~inovnika i penzije, a to }e platiti stanovni{tvo kroz pove}awe poreza na nekretnine i to svi isto i tajkun i nezaposleni. 064/2149... *** Svi vi~u u glas:“Gra|ani treba da znaju o svojim pravima obavezema mogu}nostima. Kuda? Gde? Kako? Kome da se obratimo? Ni slu`bena lica ne znaju lutaju naga|aju ili se foliraju. Svakom gra|aninu (zbog ne zaposlenosti) nedostupni su zakoni propisi saveti. Da li“Dnevni~e“ mo`e{ svojom ili odlukom Grada da {tampa{ sve propise zakone (o potro{a~ima o PIO, volonterima, saobra}aju, porodiqama...) koji su ili }e biti na snazi? Obi~an dodatak, bez nekog skupqeg papira i recimo nedeqnom. Mislim da bi svima bilo od koristi i vama i nama. Pozdrav od Bore! 064/0863... *** Novosadska „vlada“ je na{la sistem kako da napuni kasu grada. Vi{e ne znam {ta nije ka`wivo. Pazite, „veliki brat“ vas posmatra i ka`wava! 064/2466... *** Podr`avam predlog ~itaoca sa brojem 064/2130...ispo{tujmo po{tovanu decu ! 063/8531... *** Objavili ste moju poruku nedavno u vezi ukradene kamere na klisanskom bazenu. Pre dva dana ukradena je jo{ jedna, a preostale su demontirane od radnika bazena da bar {teta ne bude totalna. Ho}e li neko biti odgovoran i zbog ~ega su te kamere uop{te postavqene ? 064/1258...

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak23.decembar2010.

9

AKO U JANUARU VODA POSKUPI 30 POSTO

Iz nov~anika oti~e jo{ 650 dinara Najava direktora "Vodovoda i kanalizacije" Branka Bjelajca da }e zatra`iti odobrewe od gradskih vlasti da voda poskupi za 30 odsto ve} po~etkom 2011. godine, svakako ne}e obradovati Novosa|ane. Ipak, Bjelajac navodi da jedino na taj na~in preduze}e mo`e da ispuni ambiciozne planove ulagawa u infrastrukturu. Novo poskupqewe, skoro bi udvostru~ilo cenu vode u odnosu na nivo s

Prosek potro{we ~etvoro~lane porodice iznosi 36 kubika mese~no, {to staje oko 2.500 dinara, a uz poskupqewe od 30 posto ko{ta}e oko 3.150 po~etka 2010. godine, kada je voda prvo poskupela za 30 procenata, a da bi zatim u julu sko~ila za dodatnih 30 odsto. Ukoliko do|e do poskupqewa umesto 67,2 dinara za kubik Novosa|ani }e pla}ati 87,36 dinara za 1.000 litara vode. Bjelajac je kazao da bi s ovim nivoom cena preduze}e imalo novca za minimum potrebnih investicija, {to je jo{ daleko od potrebnih investicija kojima bi se obnavqalo pet procenata mre`e godi{we. Ako uzmemo da je prosek potro{we ~etvoro~lane porodice 36 kubika mese~no, po sada{woj ceni samo voda ko{ta mese~no oko 2.500 dinara. Ukoliko voda poskupi za 30 procenata, taj iznos pope}e se na oko 3.150 dinara. Po

Foto: F. Baki}

re~im direktora "Vodovoda" ovakva politika cena jeste neophodna kako bi grad uop{te imao kvalitetnu vodu u dovoqnim koli~inama za sve stanovnike. Me|utim, iz trenutne perspektive

sto buxeta doma}instva i Bjelajac stalno nagla{ava da je voda najmawa stavka na mese~nom ra~unu. On je ranije procenio da bi 70 evrocenti za kubik bili dovoqni za odr`avawe sistema,

Ukoliko bi do{lo do poskupqewa, umesto 67,2 dinara za kubik, Novosa|ani }e pla}ati 87,36 dinara . To bi gotovo udvostru~ilo cenu vode u odnosu na po~etak godine. Tada je cena voda prvo sko~ila za 30 procenata, da bi u julu porasla za dodatnih 30 posto prose~nom gra|aninu ovakvo obrazlo`ewe slabo {ta zna~i, imaju}i u vidu veli~inu ku}nog buxeta i najave da }e se jo{ javnih preduze}a po~etkom 2011. okomiti na wega. Dodu{e, u ranijim projekcijama "Vodovod" je naveo da cena vode ne bi smela da prelazi tri od-

{to bi s novim poskupqewem bilo i prema{eno. Kako bilo, uz novo poskupqewe ekonomska cena vode vi{e nije tako daleko, nakon "praznog hoda" tokom vladavine radikala i socijalista, trend rasta cena po~eo je pro{le godine. Tako je u 2009. godini, u aprilu pove}ana prvi put

cena vode za 8 odsto, ali to nije dostiglo realan nivo cena iz 2005. godine, te je izmenom programa cena uve}ana za dodatnih 37 procenata u julu 2009. godine. Na kraju te godine iz "Vodovoda i kanalizacije" stigao je predlog da voda poskupi za 100 posto, te da bi u tom slu~aju preduze}e poslovalo samostalno, bez subvencija iz gradskog buxeta. Kako taj predlog Gradsko ve}e nije usvojilo, na|en je kompromis i omogu}eno je "Vodovodu" da u 2010. godini digne cenu za 60 procenata. E sad, dok je u "Vodovodu" trenutno konsultantska ku}a "CSP" koja priprema ovo preduze}e za izbor i uvo|ewe strate{kog partnera, postavqa se pitawe da li je ekonomska cena ujedno pozivnica za stranog ulaga~a, ali i da li se wenim postizawem potreba za privatnim partnerom gubi? Za{to bi se grad, dodu{e privremeno i ne u punoj meri, odrekao strate{kog resursa, koji bi sada bio samoodr`iv i kreditno sposoban? Odgovor mo`da le`i i u ~iwenici da je, na primer, 70 procenata od 2.500 kilometara gradskog vodovoda izgra|eno od azbestbetona i da se to mora mewati. A novac je neophodan i za pre~ista~ otpadnih voda, fabriku vode, nove rezervoare i opremu za pre~i{}avawe sirove vode. Naredna godina pru`i}e odgovore na ova pitawa, a ono {to je sigurno, jeste da }emo morati da mewamo navike potro{we vode. Novosa|anin prose~no tro{i oko 300 litara vode dnevno, dok je evropski prosek oko 150 litara. S. Krsti}

VE^ERAS NA „KWI@EVNOM SALONU”

Pisci govore

Foto: A. Erski

Dru{tvo kwi`evnika Vojvodine organizuje po drugi put "Kwi`evni salon" ve~eras u 19 ~asova, u Ulici bra}e Ribnikar 5. O kwi`evnosti }e govoriti poznati pisci. Svoje rukopise ~ita}e: Jovan Dun|in, Nikola Strajni}, Pal Bender, Stojan Berber, Aron Blum, Ivan Negri{orac, \eze Borda{, \or|e Pisarev, Vladimir Kopicl, Vesna Kora}, Milan Nenadi}, Mom~ilo Bakra~, Gordana \ilas, Milan Mici}, Mihal \uga, Neboj{a Devetak, Milica

PODEQENO 280 NOVOGODI[WIH PAKETI]A

Radost u Veterni~kom domu Zamenik pokrajinskog sekretara za socijalnu politiku i demografiju Muharem Halilovi} uru~io je ju~e 280 novogodi{wih paketi}a {ti}enicima veterni~kog Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju. - Ovo je jedna u nizu poseta u okviru akcije podele novogodi{wih paketi}a koje Sekretarijat organizuje u vreme praznika. Spremili smo 550 paketi}a za decu, do sada smo bili u Somboru i Pan~evu a plan je da u nared-

nim danima posetimo De~je selo u Sremskoj Kamenici dok }e jedan deo paketi}a oti]i i u Belu Crkvu-rekao je Halilovi}. Ina~e, Sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju je osniva~ ove ustanove a do sada je u wu ulo`eno blizu dva miliona dinara koji su utro{eni na renovirawe paviqona A1 i A2. Za akciju podele novogodi{wih paketi}a iz pokrajinskog buxeta izdvojeno je 600 hiqada dinara. J. Z.

Mi}i}-Dimovska, @arko A}imovi}, Irina Hardi Kova~evi}, Vi}azoslav Hrowec, Pavel Gatajancu. To }e ~initi i Pero Zubac, Branislav @ivanovi}, David Dako Kecman, Blagoje Bakovi}, Spasenija Cana Sladojev, Tatjana Deliba{i}, Frawa Petrinovi}, \or|o Sladoje, Tomislav Ketig, Ileana Ursu Nenadi}, Rale Ni{avi}, Sa{a Radoj~i}, Petko Vojni} Pur~ar, Nedeqko Terzi}, Simon Grabovac i Milo{ Latinovi}. I. D.

VESTI Predstava i paketi}i u Temerinu Novogodi{wa predstava i dodela paketi}a za decu sa invaliditetom odr`ana je u Omladinskom domu u Temerinu. Sve~anost su organizovali predstavnici Udru`ewa za inkluziju osoba sa invaliditetom, a dodeli paketi}a se pridru`io i Pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin. Prekju~era{wu manifestaciju ulep{ali su i Kulturno umetni~ko dru{tvo "Dr Mladen Stojanovi}"

iz Ba~kog Jarka i deca dramske sekcije sredwe {kole "Lukijan Mu{icki" iz Temerina. Uz posetu Deda Mraza svako dete dobilo je i po tri paketi}a od razli~itih donatora. A. L.

„Deca umetnici” Prodajna izlo`ba pod nazivom “Deca umetnici” odr`a}e se danas u 16 ~asova u Mesnoj zajednici “Slana bara”, Ulica ^enejska 54. Na izlo`bi }e biti prikazani radovi dece iz Osnovne {kole “Du{an Radovi}” i vrti}a “Bubamara”. A. J.

Foto: S. [u{wevi}

AKCIJA MINISTARSTVA SPORTA I OMLADINE

Sportska oprema za pet {kola Nove ko{arka{ke, rukometne i tom, te da }e sportski Ka} poklon odbojka{ke lopte, struwa~e i dreopravdati dobrim rezultatima. sovi poklon su Ministarstva - Ovo je kap u moru svega onoga sporta i omladine koje je ju~e do{to je potrebno, ali }emo i daqe bilo pet osnovnih {kola. U sportraditi i truditi se da stawe u skoj sali Osnovne {kole "\ura sportu bude {to boqe. Na{ je poJak{i}" u Ka}u pomo}nik minisao da vam pomognemo da postanete stra sporta i zdravi i normalni omladine Dejan qudi- rekao je Rekvizite dobile Atanasov predao je Atanasov obra}avau~ere direktoju}i se |acima, na{kole iz okoline rima {kola "Qukon ~ega ih je poi jedna gradska devit [tur" iz zvao da se {to viKisa~a, "Jovan Gr{e bave soprtskim ~i} Milenko" iz Beo~ina, "Laza aktivnostima. Kosti}" iz Koviqa, "Vasa Staji}" Ka}kim rukometa{icama dresoiz Novog Sada i direktoru ka}ke ve je predala rukometna reprezen{kole Miletu Budimiru. Direktativka Tatjana Medved, a zamenik tor iz Ka}a rekao je da je oprema ministra je istakao da je oprema oti{la u prave ruke, da se u wihodoneta u okviru akcije opremawa voj {koli 80 odsto |aka bavi spor{kolskih sala. A. V.

Novogodi{wi festival na Spensu Spensov novogodi{wi festival, ta~nije izlo`ba starih zanata, ru~nih radova, meda i p~eliwih proizvoda, vina, kwiga, slatki{a i igra~aka, otvoren u sredwem holu na prvom spratu, na kome }e biti oko sto izlaga~a taje do 30. decembra u. Razmena zimske opreme odr`a}e se u subotu od 9 do 13 ~asova u holu izme|u Gradske kafane i kuglane, a novogodi{wi de~iji festival traja}e od nedeqe do 30. decembra na bini ispred Gradske kafane. U toku festivala svakog dana od 11 sati odr`ava}e se besplatne projekcije filmova za mali{ane. B. M.

~etvrtak23.decembar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

c m y

10

DNEVNIK

MIRKO VU^UREVI] PONOVO DARIVAO RODNO SELO

Za Banatski Dvor 1,5 milion evra BANATSKI DVOR: Tradicionalno, po dvanaesti put, poznati srpski biznismen, vlasnik {vajcarske firme „Nivada” i Fudbalskog kluba „Banat” Mirko Vu~urevi}, sa boravi{nom adresom u @enevi, finansirao je dodelu novogodi{wih paketi}a u~enicima Osnovne {kole „\ura Jak{i}” u Banatskom Dvoru, selu `iti{tanske op{tine iz kojeg je potekao. Darove je dobilo oko 90 mali{ana koji su prekju~e, u {kolskoj sali, organizovali Mirko Vu~urevi} s mali{anima iz Banatskog Dvora priredbu u ~ast svog bogatog zeU razgovoru sa novinarima, ovaj ski Dvor sam do sada ulo`io oko mqaka. \a~kom programu prisubiznismen je podsetio da je pred1,5 miliona evra. Umalo me to nistvovao je i de~iji pesnik Qubisednik Srbije Boris Tadi} nedavje ko{talo braka, ali je kasnije suvoje R{umovi}. Vu~urevi} je prono poru~io bogatim qudima da popruga postala ve}i pobornik toga komentarisao da mu je uvek milo mognu zemqi u vreme ekonomske da poma`emo selu, nego ja – istada se vrati u rodno selo, ~iji mekrize. kao je Vu~urevi}. On se osvrnuo i na odnose sa lokalnom samoupravom u Zrewaninu. Kupio bi „Jugoremediju” Vu~urevi} je, naime, zakupac gradMirko Vu~urevi} je demantovao da }e finansijski pomo}i skog stadiona u Kara|or|evom kompaniju „Agro`iv” koju je nedavno kupilo Javno preduze}e parku a, po wegovim tvrdwama, „Srbijagas”. Na pitawe da li je istina da `eli da kupi zrewagradska uprava je potpuno nezainninsku Fabriku lekova „Jugoremedija”, Vu~urevi} je odgovorio teresovana za sudbinu ovog sportda bi to u~inio, jedino ukoliko bi se grad slo`io sa time. skog objekta i fudbala uop{te. -Ali, ne bi je onda kupio samo Mirko Vu~urevi}, ve} bih sa so-Sa gradom imam ugovor o zakubom doveo jednu od vode}ih farmaceutskih kompanija „Sando” – pu na 25 godina i lokalna samouporu~io je ovaj biznismen. prava bi trebalo da ga respektuje. Na`alost, ona se ne pridr`ava tog ugovora. Stekao sam utisak da {tani su, kako je kazao, zahvalni - Apsolutno se sla`em sa time. grad nije zainteresovan za to da na svemu {to je do sada u~inio za Ali, mislim da je predsednik zafudbal `ivi u Zrewaninu. Na staBanatski Dvor. A, po nekim proboravio da ima bogatih qudi koji dionu su pasli krave i kowi dok cenama, ovde je ulo`io ~ak 1,5 minisu ~ekali da ih on pozove, ve} su nisam do{ao. Umesto da mi se zaliona evra. Vu~urevi} je, dobro je ranije uradili mnogo vi{e nego hvale na svemu {to sam uradio, poznato, izgradio {kolu, crkvu, oni {to samo obe}avaju. Na jednom gradona~elnik ne}e ni da me prifudbalski stadion koji nosi weskupu u „Interkontinentalu” gomi da bismo razgovarali o postagovo ime, puteve… vorili su qudi koji su se hvalili vqawu rasvete na stadion. A, u -Nije odlikovawe na srcu, nego da }e napraviti ovo i ono. Jedan je Fudbalskom savezu Srbije me guu wemu – rekao je on, a na pitawe ~ak kazao da }e sagraditi najve}u raju da to u~inim. Nije sporno da „Dnevnika” {ta ga to iz daleke bolnicu na Balkanu. Posle wega dam svoje pare, 200.000 ili 300.000 @eneve uvek vra}a u Banat, odgosam ustao ja da govorim i poru~io evra, a grad ne mora ako nema – navorio je da je to `eqa da pomogne da ne}u pri~ati o tome {ta }u uraglasio je Vu~urevi}. svojim zemqacima. diti, ve} {ta sam uradio. U Banat@. Balaban

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "Alisa u zemqi ~uda" (18), "[i{awe" (19.45), "Grad lopova" (21.30) Art bioskop "Vojvodina" na Spensu: Festival evropskog i nezavisnog filma, Nordijska panorama (19), "Tango sa komarcima" (19.30), "@ena sa slomqenim nosem" (20.30), "Ma~eta" (23)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena "Jovan \or|evi}:" "Don Kihot" (19), Scena "Pera Dobrinovi}:" "Ujkin san" (19.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka "Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a" Izlo`ba Zorana Tairovi}a "Moment of muvment" (do 1. februara).

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Gordana Stojanov, Edina Petrovi}, Vi{wa Kolesar, Biqana Sari}, Dragana Rafailovi}, Tamara Vlahovi}, Branka We`i} iz Novog Sada, Milena Gu`vica iz Beograda, Milica Vu~ini} – Vasi} iz Sremske kamenice, Emina Petrovi} iz Crvenke, Suzana Radoj~i} iz Petrovaradina, Danica Rajinac iz Veternika i Aleksandra Tepavac iz Maradika, DE^AKE: Svjetlana Prica, Tamara @ivkovi}, Bojana Jefti}, Sanela Vehabovi}, Radoslavka Obrenov i Mirjana Prodanovi} iz Novog Sada, Vera Mirovi} iz Sremske Kamenice, Jelena Pikula iz Kule, Jelena Gergeq–Mirkovi} iz Sremskih Karlovaca, Sne`ana Mitrovi} iz Koviqa, Milana Petra{evi} iz Beo~ina, Renata Klajner iz Budisave i Otilija [tefaniga iz Be~eja.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Radmila Milana Kangrga (1921- urna) u 10.30, Sofija Jovana \uki} (1930) u 11.15, Radojka Zorana (Krajinovi}) Lazi} (1955) u 12, Smiqka Jovana Sekiz (1925) u 12.45 i Andra{ \ule Jenei (1942) u 13.30 ~asova. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Jo`ef Geze Gula~i (1937) u 13 ~asova.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

~etvrtak23.decembar2010.

PROPADAJU REFERENDUMI ZA SAMODOPRINOS

Ne `ele da pla}aju ure|ewe iz svog yepa ALIBUNAR: Desetinama godina unazad osnovni izvor finansirawa izgradwe komunalnih objekata u selima alibunarske op{tine bio je mesni samodoprinos. Sedamdesetih godina pro{log veka `iteqima sela ovog kraja dojadile su blatwave i pra{wave ulice, zaravweni kanali i jo{ mnogo toga. I onda se krenulo sa mesnim doprinosom, u po~etku se po~elo sa betonirawem trotoara, potom sa iskopom povr{inskih kanala... U nekim mestima, kao u Banatskom Karlovcu ili u Alibunaru, Lokvama, Novom Kozjaku, Jano{iku, delimi~no u Vladimirovcu, parama samodoprinosa izgra|en je vodovod, asfaltirane ulice, a potom i ka-

nalizacije. Bez tih para gra|ana bilo je nezamislivo da se bilo {ta izgradi.

Ho}e slavu, neka plate Nekad su ~lanovi Saveta MZ, Doma kulture, sportskih klubova i udru`ewa obilazili sva doma}instva i upoznavali gra|ane o nameni samodoprinosa, a sada ni{ta od toga. -Neki su nalazili hrpe obave{tewa o glasawu ba~ene po kanalima i normalno da je retko ko i znao za referendum – re~e jedna Karlov~anka. Neki opet reko{e da ne `ele da daju pare za slavqa i pijan~ewa, „Ako nekome treba slava mesta neka i plati, ja ne}u” bio je kratak drugi `iteq ovog mesta. Posledwih godina, da li zbog nezaposlenosti, malih zarada, osiroma{ewa ili ne~eg drugog, `iteqi sela ovog kraja nerado se

PONI[TENO IMENOVAWE OP[TINSKE IZBORNE KOMISIJE U ^OKI

Tre}i put na popravni ^OKA: Re{ewe Skup{tine op{tine ^oka o imenovawu novog sastava Op{tinske izborne komisije (OIK) poni{tio je Upravni sud u Beogradu, po `albi Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke u ^oki, zbog kr{ewa Zakona o lokalnim izborima. Na posledwoj sednici SO ^oka zbog `albe Lige socijaldemokrata, koja nije ni dospela do nadle`nog suda, vladaju}a ve}ina ve} je poni{tila imenovawe sastava OIK-a i imenovala novi, ali }e posle odluke Upravnog suda morati jo{ jednom na popravni. Izmene sastava OIK-a u ^oki usledila je nakon ostavki predsednika i zamenika predsednika Daliborke ^oni} i Aziza Isakovi}a zbog nespojivosti funkcija, jer su zaposleni kao sudije, zbog ~ega se OIK nije sastajala ve} vi{e od godinu dana, mada je za tim bilo potrebe. Po~etkom novembra imenovan je novi sastav OIK-a od sedam

~lanova i isto toliko zamenika, ali posle `albe LSV-a to re{ewe dva nedeqe kasnije Skup{tina op{tine stavila van snage i pro{irila sastav na 10 ~lanova i isto toliko zamenika, u okviru kojeg je uva`eno nezadovoqstvo liga{a, ali ne i opozicione odborni~ke grupe radikala koja ima pet od 25 odbornika. Upravni sud je uva`io `albu Op{tinskog odbora SRS ^oka i poni{tio re{ewe zbog parnog broja ~lanova OIK, jer je zakonom predvi|en neparan broj i zbog imenovawa zamenika ~lanova komisije iz razli~itih odborni~kih grupa po ~ijem predlogu je imenovan ~lan komisije, {to je suprotno Zakonu o lokalnim izborima. [efovi odborni~kih grupa dogovorili su se da predlo`e novi sastav Op{tinske izborne komisije u kome }e biti devet ~lanova, po tri DS i SVM, SRS 2 i LSV jedan. M. Mitrovi}

„Beovozom” ponovo do In|ije IN\IJA: „Beovoz” od ju~e ponovo saobra}a na relaciji Novi Beograd – In|ija. Iz In|ije }e „Beovoz” polaziti osam puta dnevno, u 5.42, 7.47, 9.56, 12.13, 14.36, 17.20, 20.10 i 23.03, dok }e u suprotnom pravcu, iz stanice Novi Beograd vozovi polaziti u 6.41, 8.53, 11.13, 13.20, 15.50, 18.30 i 20.10. Da podsetimo, JP „@eleznice Srbije” ukinulo je osam od deset polazaka „Beovoza” iz In|ije,

{to je izazvalo velike probleme gra|anima koji na ovaj na~in putuju na posao ili u {kolu, ostaviv{i samo dva polaska „Beovoza” u neodgovaraju}im terminima. Predstavnici lokalne uprave odmah su kontaktirali nadle`no Ministarstvo za infrastrukturu i zatra`ili da se hitno preduzmu odre|ene radwe kako bi se „Beovoz” ponovo saobra}ao na relaciji In|ija-Beograd. S. B.

„ROGAQ” NAGRADIO ^ITAOCE „DNEVNIKA”

Film, pretplata i kuvar za Budimku Drugi susret doma}ina seoskih vojvo|anskih priredbi „Rogaq 2010”, odr`an u subotu, na SPENSu, zavr{en je, a organizatori ka`u da su uspeli u svojoj nameri da na jednom mestu okupe predstavnike svih seoskih priredbi u Vojvodini. Jelena Krsti} izvr{ni direktor manifestacije „Rogaq” ka`e da je „Rogaq 2010.” posetilo vi{e hiqada Novosa|ana. Na adrese lista „Dnevnik” i organizatora stiglo je ukupno 1.325 glasa~kih kupona ~italaca koji su birali najboqu manifestaciju. Pored nagra|enih pet priredbi koje su ove godine dobile titulu najboqih, organizator je „Rogqa” obe}ao je i nagrade za ~itaoce „Dnevnika” koji su u~estvovali u glasawu. - Organizacioni odbor Rogqa je doneo je odluku da umesto jedne dodeli pet nagrada - rekla je Jelena Krsti}. U ime organizacionog odbora „Rogqa” Momir Keco, ju~e je u prostorijama Udru`ewa izvukao sre}ne dobitnike. Kwiga „Veliki narodni kuvar”, godi{wa pretplata na list „Moje Gazdinstvo” i film „Rogaq 2010” pripali su Bu-

odlu~uju da svojim parama grade preko potrebne komunalije. Tako su `iteqi Alibunara tri puta iz-

lazili na referendum, da bi na posledwem tesnom ve}inom usvojili da se infrastruktura, kultura i sport finasiraju samodopri-

nosom. Posledwa dva, u Banatskom Karlovcu i Vladimirovcu predstavqaju pravi fijasko o izlaznosti na referendum. U Banatskom Karlovcu od 4.777 na glasa~ka mesta iza{lo je svega 263 bira~a. U rukovodstvu Mesne zajednice bili su frapirani. - Po~eli smo obnovu vodovodne mre`e, koja je gra|ena pre 50 godina. Izgra|eni su novi kvartovi, mnogi ni sad nemaju dovoqno vode, glavne cevi su uzane. Zapo~eli smo i opremawe lokacije za novo grobqe, potreban je pristupni put, voda, kapele, ali od samodoprinosa ni{ta, a to je od `ivotne va`nosti za sugra|ane – ka`e predsednik Saveta MZ Banatskog Karlovca Aleksandar Plakalovi}.

Sli~no je bilo i u Vladimirovcu. Od 3.429 glasalo je samo 622 bira~a, ni blizu potrebnih preko 50 odsto glasova za usvajawe odluke. Odbornici su na posledwoj sednici Skup{tine op{tine u Alibunaru bez re~i komentara o uzrocima neuspeha usvojili ove izve{taje, pa ~ak doneli odluku da se takav referendum organizuje u Seleu{u. Predsednik iz Banatskog Karlovca Aleksandar Plakalovi} re~e da ga o referendumu iz op{tine niko ni{ta nije pitao. -Eto, sad sa tim preko va`nim projektima moramo da konkuri{emo za sredstva doma}ih i fondove EU, da li }emo ih dobiti, te{ko je re}i - komentar je predsednika Plakalovi}a. R. Jovanovi}

OTVOREN CENTAR ZA NESTALU I ZLOSTAVQANU DECU

Za{tita od zlostavqa~a STARA PAZOVA: U Staroj Pazovi otvorena kancelarija Centra za nestalu i zlostavqanu decu, na temequ sporazuma o sufinansirawu izme|u Op{tine Stara Pazova i Centra za nestalu i zlostavqanu decu u Osijeku, koji je potpisan polovinom novembra. Kao {to je to Centar u Osjeku, tako je i ova prva kancelarija u Srbiji deo projekta prevencije zlostavqawa dece putem interneta, sa prevashodno edukativnom ulogom. Kancelariju su sve~ano otvorili predsednik op{tine Stara Pazova Goran Jovi} i rukovodilac Osje~ke institucije Igor \ur~ik. - Svrha otvarawa ovog Centra je da spre~i i kontroli{e pristup dece nepo`eqinim web stranicama, prevencija i suzbijawe pedofilije i omogu}avawe deci i roditeqima da anonimno prijave seksualno uznemiravawe i zlostavqawe. Ova kancelarija je jedna multimedijalna u~ionica sa }etiri kompjutera, za koji dan }e sti}i jo{ {est kompjutera, potom }e bi-

Sa otvarawa centra protiv nasiqa

ti nabavqena i druga tehni~ka sredstva potrebna za edukaciju dece, mladih, roditeqa, nastavnika i volontera za borbu protiv nasiqa putem interneta, ali i nasiqa uop{te. Bi}e to i savetovali{te za roditeqe kako instalirati SINI progarma („Sigurni na internetu”) za{titu od nasiqa putem interneta, a radi}e se na srpskom, u budu}nosti i slova~kom i romskom - istakao je Igor

\ur~ik, apeluju}i na sve koji mogu biti donatori ove aktivnosti. Predsednik op{{tine Goran Jovi} je rekao da je staropazova~ka op{tina krenula sa ovim pilotprojektom, da }e {tititi decu od onog {to ih vreba na internetu i podr`ava sve aktivnosti za za{titu od svakog drugog oblika zlostavqawa. Kancelarija je sme{tena u centru Stare Pazove, na trgu dr Zorana \in|i}a broj 5. A. Mali

OKO TRI HIQADE [KOLA U SRBIJI DOBIJA KOMPJUTERSKU OPREMU

Prvi ra~unari za kikindske osnovce KIKINDA: Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono dru{tvo Republike Srbije po~elo je da sprovodi projekat „Digitalna {kola”, ~iji ja je svrha da opremi novom ra~unarskom opremom 2.910 osnovnih {kola u Srbiji. Kikindska Osnovna {kola „Sveti Sava” danas je bila prva u zemqi, u kojoj je u okviru ovog projekta otvoren digitalni kabinet, opremqen sa trideset ra~unara, a otvarawu je prisustvovala i ministarka za telekomunikacije i informati~ko dru{tvo Jasna Mati}. - Sve {kole koje su se prijavile na konkurs dobi}e ra~unarsku opremu, a male seoske {kole po laptop i projektor. O~ekujemo da sva deca koja poha|aju osnovne {kole steknu osnovna

znawa o kori{}ewu ra~unara, da koriste internet i na taj na~in upoznaju svet oko sebe. Nadamo se da }e i nastavnicima biti lak{e da u~enicima privuku pa`wu i da }e ~asovi biti interaktivniji. Prvi ra~unarski kabinet u okviru ovog projekta, sve~ano je otvoren upravo danas u Kikindi, a to je zbog toga {to se {kola „Sveti Sava” u na{im prethodnim programima istakla kao najboqa u Srbiji, pogotovo u oblasti kori{}ewa informati~ke tehnologije – rekla je ministarka Mati}. ^itav projekat na nivou Republike ko{ta milijardu i 200 miliona dinara, a novac je obezbe|en iz fonda ovog Ministarstva, odnosno od nadoknade operaterima. A. \.

Pomo} siroma{nim Pivni~anima Izvla~ewe dobitnika

dimki Zeremski iz Turije, koja je glasala za „Kobasicijadu”, dobitnici nagrade film „Rogaq 2010” su: Nela Vi{ekruna iz Ba~kog Jarka, koja je glasala za „Pasuqijadu”, @ivan Varenika iz Koviqa, koji je glasao za „Koviqsku rakijadu”, Slobodan Simi} iz Gardinovaca, koji je glasao za „Slaninijadu” i Nada Trifkovi} iz Novog Sada, koja je glasala za „Kobasicijadu”. Organizator Rogqa }e kontaktirati dobitnike i dogovoriti se o preuzimawu nagrada. L. N.

PIVNICE: Potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za informacije Ana Tomanova Makanova i direktor pokrajinske Direkcije robnih rezervi Toma Jo{anov ju~e su Pivnicama uru~ili dve stotine paketa pomo}i namewene socijalno najugro`enijim me{tanima. Paketi pomo}i, pojedina~no vredni oko ~etiri hiqade dinara, bi}e podeqeni u saradwi sa lokalnim vlastima, mesnom kancelarijom, crkvom, predstavnicima Crvenog krsta, socijalnih centar i slu`bi, kao i humanitarnih i

udru`ewa za pomo} starim i siroma{nim, pre svega najsiroma{nijim porodicama i `iteqima Pivnica. - Pomo} Vlade Vojvodine socijalno najugro`enijim i najsiroma{nijim `iteqima u mestima i selima {irom pokrajine je tradicionalna, i predstavqa gest solidarnosti i humanitarne brige za one koji su u najte`oj situaciji. Takva pomo} posebno je va`na u vremenu praznika i slavqa, u kome se moramo setiti i pru`iti podr{ku onima koji je neophodna, bez obzira u kom se kraju ili mestu pokrajine nalaze, a u to-

me smo ovde imali podr{ku svih od mesne zajednice, kulturno-umetni~kog dru{tva, crkve, {kole, Crvenog krsta i socijalnih ustanova i slu`bi rekla je potpredsednica vojvo|anske Vlade. Direktor pokrajinske Direkcije za robne rezerve Toma Jo{anov rekao je da se u svakom od paketa nalazi 11 kilograma namirnica i 6 kilograma higijenskih i sanitarnih sredstava, a pokrajinska Vlada i direkcija }e do kraja ove godine godine podeliti humanitarne pakete u vrednosti od sedamdeset miliona dinara.

11

VESTI Grade se socijalni stanovi KIKINDA: Predstavnici lokalne samouprave Kikinda su sa predstavnicima Ministarstva za za{titu `ivotne okoline potpisali predugovor o gradwi 60 stanova u Ulici Pere Segedinca. - Izgradwa stanova je deo projekta gradwe 1.700 stanova porodicama sa ni`im i sredwim primawima. Posle konkursa, koji }e biti javno objavqen u medijima, stanovi }e se, po ta~no utvr|enim kriterijumima, izdavati u dugogodi{wi zakup, a novac od kirija }e i}i u poseban fond za nastavak gradwe socijalnih stanova - ka`e direktor Op{tinke stambene agencije iz Kikinde Milorad Mandi}. Kikindska op{tina je najmawa po broju stanovnika koja je u{la u ovaj projekat koji je podr`ala i Evropska banka za obnovu i razvoj. A. \.

Humani op{tinari KIKINDA: Crveni krst Kikinde u saradwi sa Slu`bom za transfuziju krvi organizovao je ju~e akciju dobrovoqnog davawa krvi u Sve~anoj sali Op{tine Kikinda. Akciji prikupqawa dragocene te~nosti odazvalo se 30 zaposlenih, me|u kojima su bili i funkcioneri lokalne samouprave. Kako je za Radio Kikindu istakla sekretarka kikindske humanitarne organizacije Aranka Felbab ovo je posledwa akcija dobrovoqnog davala{tva krvi u ovoj godini koju organizuje Crveni krst: -Krvi ima dovoqno, ali uvek pred Novu godinu organizujemo akciju dobrovoqnog davala{tva krvi, kako bismo ostavili zalihe za praznike. Tokom godine imali smo 22 akcije darovawa krvi organizovanih van Slu`be za transfuziju krvi. One su organizovane u svim selima kikindske op{tine, firmama, {kolama. Naro~ito bih istakla odziv mladih, sredwo{kolaca, jer je va`no da ~im napune 18 godina, postanu dobrovoqni davaoci krvi - rekla je Felbab. A. \.

Otvara se banka BA^KO PETROVO SELO: Razvojna banka Vojvodine }e otvoriti ekspozituru u Ba~kom Petrovom Selu i `iteqi jednog od najve}ih potiskih sela }e, posle ne{to vi{e od godinu dana, opet mo}i u svom nasequ da obave bankarske transakcije. Na improvizovanoj konferenciji za novinare u objektu koji se adaptira, zamenik predsedika be~ejske op{tine Budislav Meduri} naglasio je da Petrovoselci uskoro vi{e ne}e morati da odlaze u Be~ej radi bankarskih obaveza. O}ekuje se da se ekspozitura Razvojne banke Vojvodine u Ba~kom Petrovom Selu otvori krajem januara. Bi}e u centru sela, a radi}e od 8 do 15 sati. V. J.

Skupqe parkirawe BE^EJ: Sat vremena parkirawa automobila, na jednom od 278 obele`enih parking mesta u centru Be~eja, od 1. januara pla}a}e se 20 dinara. Sada{wa cena je 17 dinara, ali kada je 4. januara ove godine u Be~eju uvedeno napla}ivawe parkirawa ono se pla}alo 25 dinara. - U hodu smo korigovali prvobitnu cenu parkirawa. To ~inimo i sada, ali uz napomenu da dnevne karte od 100 dinara, mese~ne, ili godi{we pretplate za fizi~ka i pravna lica, ne mewaju cenu - ka`e direktorka JP „Komunalac” Er`ebet Feher. V. J.

Usvojen buyet @ABAQ: Na 22. sednici Skup{tine op{tine @abaq doneta je odluka o Buxetu op{tine. Jednoglasno je usvojen Buxet od blizu 552,7 miliona dinara. Doneta je i odluka o osnivawu novog javnog preduze}a „^isto}a”, koje }e brinuti o ~isto}i @abqa i sva ~etiri naseqena mesta u op{tini. L. K.

12

CRNA HRONIKA

~etvrtak23.decembar2010.

Odlo`eno oduzimawe ku}e Legiji Ro~i{te po zahtevu Tu`ila{tva za organizovani kriminal o trajnom oduzimawu ku}e biv{em pukovniku Dr`avne bezbednosti Miloradu Ulemeku Legiji odlo`eno je ju~e iz tehni~kih razloga. Ro~i{te je trebalo da bude odr`ano u sudnici u Okru`nom zatvoru u Beogradu i bilo je predvi|eno da Ulemek u~estvuje video-vezom iz zatvora u Po`arevcu, gde slu`i jedinstvenu kaznu zatvora od 40 godina. Sudska stra`a prenela je novinarima koji su ispred zatvora ~ekali da u|u u sudnicu da je sudija Velimir Lazovi} odlo`io su|ewe iz tehni~kih razloga, ali stra`ari nisu znali detaqe niti za kada je su|ewe odlo`eno.

Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je prvostepenu presudu Specijalnog suda od 20. maja kojom je Ulemeku trajno oduzet deo ku}e u beogradskom predgra|u Filmski grad, povr{ine 178 kvadratnih metara, i predmet vratio na ponovno su|ewe zbog bitnih povreda postupka i pogre{no utvr|enog ~iweni~nog stawa. Biv{i pukovnik DB-a Milorad Ulemek je ~etiri puta pravosna`no osu|en na po 40 godina zatvora, a sud je u postupku za oduzimawe imovine uzeo u obzir presudu u predmetu „zemunski klan“ u kojoj je Ulemek osu|en kao vo|a kriminalne grupe koja je izvr{ila 18 ubistava, tri otmice i dva teroristi~ka napada. (Beta)

Ubijen pedesetogodi{wak Telo pedesetogodi{weg Slavoquba [vabi}a iz Kragujevca, s vidqivim povredama glave, ju~e je na|eno u Kragujevcu, saop{tila je policija koja traga za napada~em. Kako se navodi u saop{tewu, telo je na|eno izme|u Druge kragujeva~ke gimnazije i Sredwe {kole „Toza Dragovi}“. Po navodima policije, on je najverovatnije ubijen ju~e rano ujutro, udarcima o{trim predmetom. Uvi|aj je izvr{io istra`ni sudija Vi{eg suda u Kragujevcu u prisustvu zamenika vi{eg javnog tu`ioca i pripadnika Policijske uprave. Istra`ni sudija je nalo`io obdukciju, a policija traga za izvr{iocem. (Beta)

DNEVNIK

OBUSTAVQENA ISTRAGA PROTIV KOLESARA, KRI@ANA, JAWU[EVI]A I JAKOVQEVI]A ZBOG PRODAJE CEMENTARE

Ta~ka na slu~aj Novi Popovac – Obustavqena je istraga protiv Nemawe Kolesara, Darka Kri`ana, Zorana Jawu{evi}a i Miroquba Jakovqevi}a. Tu`ilac je jo{ 30. juna odustao od krivi~nog gowewa – izjavila je za „Dnevnik“ portparolka Vi{eg suda u Beogradu Du{ica Risti} na pitawe da li je do Vi{eg suda stigla eventualna odluka Vi{eg tu`ila{tva o istra`nom predmetu koji je u javnosti poznat kao „slu~aj Novi Popovac“. Na na{e pitawe {ta je navedeno u obrazlo`ewu Vi{eg tu`ila{tva, portparolka suda je odgovorila: „Samo su naveli da odustaju od gowewa“. Podse}amo, davnog 4. aprila 2006. godine iz sada biv{eg Okru`nog suda u Beogradu zvani~no je saop{teno da je istra`ni sudija tog dana

pokrenuo istragu protiv Nemawe Kolesara, koji je u vreme postupka tenderske privatizacije cementare “Novi Popovac” krajem 2001. i po~etkom 2002. godine bio predsednik UO tog preduze}a, tada{weg direktora cementare “Novi Popovac” Darka Kri`ana, biv{eg premijerovog savetnika Zorana Jawu{evi}a i direktora preduze}a „MCS-grup“ Miroquba Jakovqevi}a. Odbrana je odmah energi~no odbacila iznete sumwe na eventualna krivi~na dela prawa novca i primawa mita kao „neosnovane “. Ipak, ~ini se da je ovaj slu~aj u istoriju oti{ao tiho, za razliku od pompe s kojom je ustalasao javnost jo{ davne 2003. godine, nakon prozivki koje su izneli pojedini politi~ari,

IZ PIROTA DEPORTOVAN HOLAN\ANIN OPTU@EN ZA OTMICU SVOJE DECE

U zatvor zbog kritike holandskog obrazovawa? Holan|anin Gojcen Dahan (50), koji je sa suprugom i troje dece `iveo u Pirotu, deportovan je u Holandiju po Interpolovoj poternici da je oteo svoju decu, dok on tvrdi da ih je u Srbiju doveo da bi imala boqe obrazovawe. Poternicu su za wim raspisale holandske vlasti ~iji je obrazovni

ide u specijalnu {kolu po zakonima te dr`ave. Me|utim, wegovi roditeqi smatraju da im sin nije autisti~an, ve} nadaren, pa su odlu~ili da ga {koluju u Srbiji i zato su se u junu naselili u Pirotu. – Do{li smo ovde jer je {kolski sistem druga~iji nego u Evropi. Ovde deca moraju mnogo da u~e,

JU^E KOD PIROTA

Italijani naleteli na bugarski {leper Dvoje italijanskih dr`avqana poginulo je ju~e u saobra}ajnoj nesre}i kod Pirota jer je wihov automobil udario u kamion bugarske registracije. U nesre}i, koja se dogodila ju~e ujutro oko 6.30 sati na magistralnom putu Ni{–Dimitrovgrad, povre|eno je jo{ dvoje Italijana, re~eno je agenciji Beta u policiji. Nesre}a se dogodila kada je automobil u kojem su bili Italijani pre{ao na suprot-

nu stranu kolovoza i udario u {leper bugarskih registarskih tablica. Voza~ {lepera je poku{ao da izbegne sudar i sleteo s puta. On nije povre|en. – Povre|eni su preba~eni u pirotsku bolnicu i wihovo stawe je stabilno – rekao je agenciji Beta de`urni lekar Dejan Veli~kovi}. Saobra}aj na tom delu magistralnog puta bio je u prekidu oko dva sata.

dok su prozvani odmah sve negirali, tvrde}i da su „optu`be zlonamerne i politi~ki motivisane“. Ina~e, jo{ pre mesec dana u izjavi za „Dnevnik“ Zoran Jawu{evi} je naveo da je re{ewe o odustanku od wegovog krivi~nog gowewa stiglo wegovom braniocu, pri ~emu je istakao da je sve vreme „verovao da }e istina i pravda, kojie su na wegovoj strani, i pobediti“. – Nemam ni{ta novo da ka`em osim da ponovim ono {to sam rekao i 2003. godine, da je to sve politi~ki motivisano i kori{}eno za dnevnopoliti~ke potrebe, {to se i dokazalo u proteklom periodu – izjavio je ranije za na{ list Jawu{evi}, ina~e svojevremeno savetnik ubijenog premijera Zorana \in|i}a. J. J.

Anita je za agenciju Beta kazala da je wen suprug kritikovao holandski obrazovni sistem i da posledwe tri do ~etiri godine „ratuju s holandskim obrazovnim sistemom jer su decu hteli da {koluju po metodu koji se roditeqima nije dopao“. – ^ak su najstarijeg Ezgana proglasili da je maltene autisti~no dete. To nije tako. Uspela sam da sa~uvam decu i ho}u da ih {kolujem po sistemu koji se nama svi|a. To se, na`alost, ne svi|a holandskom sistemu. Mislim da nam se sve ovo de{ava jer smo i suvi{e kritikovali taj obrazovni sistem Holandije – rekla je Anita.

Anita je, nakon {to joj je suprug deportovan, ostala da `ivi u Pirotu s decom. Po wenim re~ima, Gojcen je u zatvoru blizu Amsterdama gde ~eka su|ewe. Gojcen je nakon privo|ewa, po Interpolovoj poternici, vi{e od tri meseca proveo u pirotskom zatvoru, u kojem su se krajem septembra on i Anita, po odobrewu Vi{eg suda u Pirotu, formalno ven~ali. Anita je o svemu {to im se de{avalo napisala kwigu „Zato ovako veli Gospod“, koja je s holandskog prevedena na srpski i koja }e se u februaru pojaviti na Sajmu kwiga i grafike u Pirotu. Ona je s decom ostala da `ivi u ku}i s ba{tom i

Nakon deportacije Gojcena Dahana, wegova supruga Anita je ostala da `ivi u Pirotu s wihovo troje dece. Sinovi su im krenuli u srpsku {kolu i Anita smatra da su se dobro uklopili Peto~lana porodica Dahan u Pirotu

sistem Dahan `estoko kritikovao, tvrde}i da wegova deca tamo ne mogu da dobiju dobro obrazovawe, koje je potra`io u Srbiji. Gojcen Dahan je u Pirot do{ao sa suprugom Anitom (33) i wihovim sinovima Ezganom (9), Ajkom (8) i k}erkom Adajom (2). Najstarije dete Ezgan je u Holandiji progla{eno autisti~nim i da mora da

dok u Holandiji i u drugim razvijenim zemqama nije tako. Tamo se u {kolama deci daje gradivo koje je daleko ispod wihovog intelekta, {to nije dobro. Pravo obrazovawe imaju jedino deca ~iji su roditeqi veoma bogati. @eleli smo da svojoj deci omogu}imo kvalitetno obrazovawe – govorio je tada Gojcen.

Ona je dodala da su optu`be da je wen suprug kidnapovao svoju decu besmislene, i da o tome svedo~i i ~iwenica da se nisu skrivali ve} javno istupali obja{wavaju}i za{to su do{li u Srbiju. – Da su deca kidnapovana, zar bismo pri~ali za medije i zar bismo nastupali javno? Pri~a da smo do{li ovde da `ivimo je bila u brojnim medijima u Srbiji. Mi se nigde nismo krili – rekla je ona.

vinogradom nadomak Pirota. Sinovi su im krenuli u {kolu, a Anita smatra da su se dobro uklopili. – Ostala sam sama s decom da se borim za pravdu i istinu. Gojcen je divan suprug i jo{ boqi otac na{oj deci. Sinovi su krenuli ovde u {kolu i odli~no su se uklopili. Sigurna sam da }e Gojcen dokazati nevinost jer je to jedina istina – kazala je Anita. (Beta)

NOVINARI PRISUSTVOVALI ZANIMQIVOM TRENINGU U CENTRU ZA POLICIJSKU OBUKU

Racija uve`bana do perfekcije Nakon iznenadnog ulaska nekoliko desetina smrtno ozbiqnih policajaca u pancirima s dugim cevima u pove}i, prili~no bu~an ugostiteqski lokal u kojem su tre{tali narodwaci, usledilo je obave{tewe preko megafona da je re~ o raciji i nare|ewe da se upale svetla, ugasi muzika; te da gosti pripreme dokumenta. Tom prilikom prona|eni su no` i supstanca u tabakeri za koju se sumwa da je marihuana, legitimisani su gosti i {estoro je posle nekoliko minuta provere odvedeno do slu`benih prostorija, a sve to uz karaktersiti~an jak zvuk motoroline radio-veze; takozvanih tu`ibaba. Ubrzo, provod veselih gostiju je nastavqen kao da se ni{ta nije desilo. Odmah potom usledio je muweviti ulaz „uniformi“ u diskoteku sa svih strana na vi{e vrata. Da napomenemo, ipak se radi samo o simuliranoj akciji policije, izvedenoj preksino} u „takti~koj sobi“ Centra za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici, u kojoj je u~estvovalo 55 pripadnika interventne jedinice i deset polaznika obuke u ovom centru. Ovakve ve`be, ka`u oni, trebalo bi da doprinesu efikasnijem radu policije u svim mestima Ju`noba~kog okruga. Statistika je pokazala da se,

otkako se ove akcije organizuju, a jedino na podru~ju novosadske Policijske uprave u dr`avi, de{ava mawe izgreda pri ve~erwim izlascima, i to naro~ito vikendom, pa se mo`e komotno zakqu~iti da se ovakve blic-provere isplate i kroz preventivu. Novinari vi{e redakcija imali su priliku da gledaju postupak policajaca sa staza postavqenih na visini, odakle se mogao pratiti i ~uti svaki potez pripadnika MUP -a jer se sve de{avalo u prostorijama koje veoma li~e na lokale, jedino {to im fali krov. Re`ija je u najmawu ruku simpati~na. Te{ko je da se posmatra~ima ne pojavi osmeh

kada se vidi kako se policajci s ulogom negativaca u`ive u svoj lik i u|u u sukob s onima koji rade raciju. Kad {ef ka`e da po~iwe akcija („ek{n“),

odjednom se ~uje graja, buka, {enluk pravi. Svako ima svoj zadatak: jedni obezbe|uju dok drugi pregledaju ili kontroli{u identitet gostiju, a tu

su i operativci u civilu, uz koje }e u zbiqi biti pripadnici svih inspekcija da bi kontrolisali „papire“. Posebno se pregledaju „izbaciva~i“, kod kojih je u praksi vi{e puta prona|eno oru`je, a koji su neretko po~inioci i veoma ozbiqnih krivi~nih dela, kao {to su nano{ewe te-

{kih telesnih povreda ili no{ewe oru`ja za koje se po posledewim izmenama zakona mora izre}i zatvorska kazna od minimalno {est meseci. Nemali je i broj zate~enih lica s poternica. – Sve je ovo u interesu sigurnog provoda mladih. Mi radimo brzo, a ako radno vre-

me dozvoqava, gosti ostaju i nastavqaju da u`ivaju, a mi odvodimo samo one za koje se sumwa da su u{li u sukob sa zakonom – kazao je po zavr{etku ve`be komandant Vojvo|anskog odreda Interventne jedinice policije u novosadskoj Policijkoj upravi Zoran Kuzmanov. M. Vuja~i}

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

NASTAVQENO SU\EWE ZA ZLOUPOTREBU NOVCA IZ FONDA ZA OBNOVU MANASTIRA NA KOSOVU

Optu`enom Suboti~kom ukinut pritvor Vi{i sud u Beogradu ukinuo je ju~e pritvor direktoru preduze}a "Rade Neimar" Predragu Suboti~kom, optu`enom da je u poslovima s Eparhijom ra{ko-prizrenskom nelegalno prisvojio 350.000 evra iz fonda za obnovu manastira na Kosovu. Suboti~ki je u pritvoru od januara, kada je uhap{en zbog sumwe da je s ra{~iwenim arhimandritom Simeonom (Dejanom) Vilovskim zloupotrebqavao

ga pusti da se brani sa slobode i time spasi wegovo zdravqe i wegovu porodicu. Su|ewe je ju~e formalno po~elo iz po~etka zbog promene ~lana sudskog ve}a, a Suboti~ki je ostao pri svojoj odbrani, rekav{i da nije kriv i optu`nicu nazvao la`nom i sramnom. – Izgra|eni su objekti za koje se u optu`nici navodi da nisu izgra|eni i u wima monasi `ive ve} godinu dana. Gradili smo u te{kim uslovima,

po nalogu tada{weg vladike ra{ko-prizrenskog Artemija, Suboti~kom isplatio 240.000 evra za obnovu manastira na Kosovu od ukupno 400.000 evra dobrotvornih priloga prikupqenih u fond obnove. – Novac sam ispla}ivao po blagoslovu vladike Artemija. Po~etkom 2004. godine osnovan je fond obnove i vladika mi je rekao da novac ispla}ujem Suboti~kom. Nisam mogao za svaki dinar da zovem vladiku i onda mi je on rekao da su formirali gra|evinski centar 'Rade Neimar' i da novac dajem Suboti~kom, a sara|ivali smo i s Vilovskim. Ka`em 'Vladiko, ja dadoh novac Pe|i' (Suboti~kom), a vladika ka`e: 'Ako, Maki, ako' – rekao je Markovi}.

Predrag Suboti~ki

slu`beni polo`aj od 8. jula 2004. godine do po~etka 2010. godine. Postupak protiv Vilovskog je razdvojen jer je u bekstvu i boravi u Gr~koj, a Vrhovni sud Gr~ke je u julu odbio zahtev Srbije za wegovo izru~ewe i pustio ga iz pritvora uz kauciju. Sudija Zorana Trajkovi} uva`ila je ju~e predlog odbrane i ukinula pritvor Suboti~kom, koji je zamolio sud da

bez ikakvog obezbe|ewa, i to na mestima kao {to je manastir Devi~ kod Drenice, gde je stradalo mnogo qudi. Molim sud da me uzme u za{titu u odnosu na la`nu i sramnu optu`nicu. Nema dokaza koji me terete niti mi je omogu}eno da vidim dokaze – rekao je Suboti~ki. Blagajnik Eparhije ra{koprizrenske Milivoje Markovi} svedo~io je pootom da je,

On je na pitawe tu`ioca Gorana Ra{i}a za{to na nekoliko od 18 priznanica o isplati novca za izgradwu nije naveden nalogodavac, odgovorio da ne zna i da je sve kwi`io u jednoj kwizi. Blagajnik je naveo da je devize za obnovu prikupqao Artemije od vernika iz Srbije i inostranstva, i dodao da je kasnije, 2006. godine, novac ispla}ivao i Vilovskom, ali da mu Vilovski nikada nije nalo`io da isplati devize Suboti~kom. – Dinari su po nalogu vladike Artemija ispla}ivani za

rekonstrukciju objekata u manastiru Vra~evo i za izgradwu monta`nih ku}a u Plemetini, Osojanu i za manastire Sveti arhangeli u Prizrenu i Zo~i{te, ali ne znam u kojem iznosu – rekao je Markovi}. On je dodao da mu je Vilovski po~etkom januara ove godine rekao da Suboti~kom isplati 68.000 dinara kao platu za decembar, po{to je Artemije ugasio gra|evinski centar "Rade Neimar", a Suboti~kog postavio za koordinatora. – Ne se}am se ta~no ~ega je koordinator bio Suboti~ki, ali sam 29. januara isplatio jo{ 68.000 dinara za wegovu platu za januar po nalogu Vilovskog. Vilovski je zvani~nim aktom postavqen za arhimandrita i Artemijevog zamenika – rekao je Markovi}. Suboti~ki i Vilovski su optu`eni za zloupotrebu slu`benog polo`aja od 8. jula 2004. godine do januara 2010. godine. Vilovski je, po navodima optu`nice, kao odgovorna osoba, ovla{}ena za zastupawe Eparhije ra{ko-prizrenske i kosovskometohijske, preko blagajne eparhije, Suboti~kom u gotovini ispla}ivao novac za navodno obavqene radove na rekonstrukciji i adaptaciji manastira na Kosovu. On je, kako se navodi u optu`nici, davao usmene naloge blagajniku Markovi}u da preko blagajne, na ruke, Suboti~kom isplati 349.875 evra na ime fiktivnih radova, a Suboti~ki je taj novac upla}ivao na ra~un svog preduze}a, ~ime je o{te}ena Eparhija ra{ko-prizrenska i kosovskometohijska. Ra{~iweni episkop ra{ko-prizrenski Artemije rekao je 9. novembra na su|ewu Suboti~kom da je u eparhiji "sve ra|eno po zakonu". J. J.

MINISTARKA PRAVDE OBRAZLO@ILA NOVI SET ZAKONA IZ OBLASTI PRAVOSU\A

Malovi}: Otkloni}emo sumwu u reformu

Ministarka pravde Srbije Sne`ana Malovi} rekla je ju~e da su nadle`ni organi potpuno spremni na to da otklone sve sumwe u proces reformi pravosu|a, a naro~ito u postupak op{teg izbora nosilaca pravosudnih funkcija. – Prvi korak u tom ciqu je stvarawe normativnog okvira koji }e omogu}iti da se preispita ovaj proces i otklone nedostaci u vezi s transparentno{}u postupka i pravne za{tite, i eliminisati bilo kakve sumwe u politi~ki uticaj – kazala je Sne`ana Malovi} u Skup{tini Srbije, obrazla`u}i poslanicima set zakona iz oblasti pravosu|a. Po wenim re~ima, usvajawem izmena i dopuna zakona iz oblasti pravosu|a Srbija `eli da otkloni sve sumwe u postupak op{teg izbora i sve kritike na ra~un reformi pravosu|a koje je Evropska komisija iznela u godi{wem izve{taju. Ministarka je poslanicima obrazlo`ila izmene zakona o sudijama, o javnom tu`ila{tvu, o Visokom savetu sudstva, o Dr`avnom ve}u tu`ilaca i o ure|ewu sudova, kao i izmene Zakona o izvr{ewu kazne zatvora za krivi~na dela organizovanog kriminala. – O ovim zakonima raspravqano je s ~lanovima Venecijanske komisije Saveta Evrope, koji su se slo`ili da su predlo`ene izmene zakona najboqi na~in da se na zakonski na~in, a po{tuju}i u potpunosti ustavno ure|ewe Sr-

bije i vladavinu prava, preispitaju odluke u procesu op{teg izbora – kazala je Sne`ana Malovi}. Po wenim re~ima, formirawe VSS-a i Dr`avnog ve}a tu`ilaca predstavqa osnovu za sprovo-

|ewe postupka preispitivawa odluka koje je doneo prvi sastav VSS-a. Predlo`enim izmenama zakona data je mogu}nost da ve}i broj kandidata u~estvuje u postupku izbora za izborne ~lanove VSS-a i Dr`avnog ve}a tu`ilaca iz reda nosilaca pravosudnih funkcija. – Predvi|eno je i da status kandidata mogu ste}i i nosioci pravosudnih funkcija koje podr`i najmawe 20 sudija, odnosno 15 javnih tu`ilaca i zamenika javnih tu`ilaca, ~ime se posti`e mogu}nost boqe i kvalitetnije zastupqenosti nosilaca pravo-

sudnih funkcija u ovim organima – kazala je ministarka Malovi}. Radi eliminisawa sumwe u politi~ki uticaj na izbor izbornih ~lanova iz reda nosilaca pravosudnih funkcija, kako je navela, predvi|eno je da Skup{tini Srbije mo`e biti predlo`en samo kandidat koji je dobio najve}i broj glasova svojih kolega. Dodala je da se, u slu~aju da se radi o dva ili vi{e kandidata koji dobiju jednak broj glasova, predla`e onaj koji najdu`e obavqa sudijsku, odnosno javnotu`ila~ku funkciju. – Predvi|eno je i skra}ewe rokova za preduzimawe izbornih radwi i odre|en je rok od 60 dana od dana stupawa na snagu da se sprovede izborni postupak – kazala je Sne`ana Malovi}. Novina izmene Zakona o sudijama je pravo prigovora koje sudije podnose VSS-u na odluku o prestanku sudijske funkcije. Kqu~no je i da stalni sastav VSS-a, koji }e se obrazovati nakon izbora ~lanova VSS-a iz reda sudija, preispita odluke prvog sastava VSS-a o prestanku sudijske du`nosti biv{im sudijama koje nisu izabrane u postupku op{teg izbora. – Sudija ima pravo da se u postupku preispitivawa upozna s predmetom i dokumentacijom, kao i da usmeno izlo`i svoje navode – kazala je Sne`ana Malovi}. – Predvi|eno je i da }e se u slu~aju postojawa razloga koji ukazuju na sumwu u stru~nost,

osposobqenost i dostojnost pojedinog sudije koji je izabran na op{tem izboru, odnosno ukoliko postoje razlozi koji ukazuju na povredu postupka u dono{ewu odluke o izboru pojedinog sudije, stalni sastav VSS-a }e preispitati odluke prvog sastava VSSa. U slu~aju da se u postupku preispitivawa utvrdi postojawa nepravilnosti, VSS }e po slu`benoj du`nosti pokrenuti postupak za razre{ewe, ~ime }e se omogu}iti uvid u rad i dono{ewe odluka prvog sastava VSS-a i time kona~no otkoniti sve sumwe u postupak op{teg izbora. Po ministarkinim re~ima, izmene zakona }e omogu}iti potpuni uvid u rad prvih sastava VSSa i Dr`avnog ve}a tu`ilaca, a postupak preispitivawa donetih odluka bi}e sproveden tako se obezbedi uvid u tok postupka i donete odluke. – Ovim `elimo i da stvorimo sve preduslove za ispuwavawe svih uslova za dobijawe pozitivnog mi{qewa za status kandidata za ~lanstvo u EU – navela je Sne`ana Malovi}. Izmene zakona o izvr{ewu kazne zatvora za krivi~na dela organizovanog kriminala predvi|aju da poslove u kazneno-popravnom zavodu zatvorenog tipa s posebnim obezbe|ewe rade najstru~niji i najiskusniji. Izmenama tog zakona preciziran je postupak provere imovnog stawa i bezbednosne provere za lica koja obavqaju te poslove. (Beta)

~etvrtak23.decembar2010.

13

BIV[I POLITI^KI LIDER BOSANSKIH SRBA DAO INTERVJU IZ SVOJE ]ELIJE U SHEVENINGENU

Karayi}: Su|ewe za istinu o ratu u BiH Biv{i predsednik Republike Srpske Radovan Karaxi}, koji je optu`en za ratne zlo~ine i nalazi u pritvoru Ha{kog tribunala, rekao je da je wegovo su|ewe "motor za ostvarivawe istine" i ako bude po{teno i bude mogao da iznese istinu, to }e biti korak ka pomirewu u BiH. Radovan Karaxi} je u intervjuu za "Birn-Justice Report" rekao da je nezadovoqan kapacitetima koji mu stoje na raspolagawu, kao {to su istra`iteqi, pravni asistenti i drugo. On je istakao da jo{ nije odustao od insistirawa na tome da mu je ameri~ki ambasador Ri~ard Holbruk garantovao da ne}e biti procesuiran. Karaxi} je rekao da ga porodica retko pose}uje "jer je to skupo", te da ne primaju finansijsku pomo} od Republike Srpske. Na pitawe da li veruje da bi u skorijem periodu mogao biti uhap{en Ratko Mladi}, Karaxi} je rekao da ne zna gde je Mladi}. – Pretpostavqam da on to radi druga~ije od mene, da je oprezniji i da mawe rizikuje nego ja – kazao je Karaxi}, ocewuju}i pri tom da je wegov proces "previ{e odmakao da bi mogao biti spojen s Mladi}evim su|ewem, ako on bude uhap{en".

Muslimanski politi~ari i daqe poni`avaju vlastite `rtve i wihove porodice odaju}i im po~ast kao 'braniteqima Bosne'. Od koga su branili Bosnu? On je istakao da "lisabonska ili dejtonska Bosna, kakva je i danas, nikada nije bila sporna za Srbe".

– To je bio na{ minimum, dowa linija ako napustimo Jugoslaviju, i to smo dobili kao predlog EU, i kona~no u Dejtonu. S na{e ta~ke gledi{ta, na{a borba nije bila uzaludna, iako je bilo mogu}e da se rat izbegne – kazao je Karaxi}. Od 1996. do 2005. godine ameri~ki sudovi su doneli nekoliko presuda kojima je Karaxi} progla{en

Karayi} je rekao da ne zna gde je Ratko Mladi} i da li bi uskoro mogao biti uhap{en, dodaju}i da pretpostavqa da se Mladi} skriva na druga~iji na~in, da je oprezniji i da mawe rizikuje Objasnio je da je bio spreman na to da 1997. godine do|e u Hag, ali da je video da Tu`ila{tvo "nema nameru po{teno da istra`i wegov slu~aj i procenio da ne bi imao po{teno su|ewe". – Moje su|ewe sada je motor za ostvarivawe istine, i ako mogu imati po{teno su|ewe i izneti istinu, to }e biti korak ka pomirewu. Ne vidim kako mo`e do}i do pomirewa ako nas muslimani optu`uju za dela koja nismo po~inili. S druge strane, niko se ne bavi srpskim `rtvama i masovnim stradawima kao da takvi slu~ajevi nisu ni postojali – kazao je Karaxi}. – Retorika je ista kao da nismo zakqu~ili mir. Ali, pravo pitawe u vezi s istinom i pomirewem jeste slede}e: Za{to smo ratovali? Zbog ~ega smo ratovali?

krivim za zlo~ine protiv civila. On, me|utim, ka`e da ne prihvata te presude "zato {to nisu plod su|ewa u pravnoj nadle`nosti u kojoj sam i ja mogao u~estvovati u procesu". – To su gra|anski sporovi i nikakav zakqu~ak o mojoj odgovornosti nije mogao biti donet – kazao je Karaxi}. Radovanu Karaxi}u se pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za biv{u Jugoslaviju u Hagu sudi za genocid, zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa od 1992. do 1995. godine. Su|ewe je po~elo pre ne{to vi{e od godinu dana i u toku je izvo|ewe dokaza Tu`ila{tva. Uhap{en je u julu 2008. u Beogradu, nakon {to je vi{e od deset godina bio u bekstvu. (Beta)

Marti}u uru~ena hrvatska optu`nica Biv{em vo|i Srba u Hrvatskoj Milanu Marti}u je u zatvoru u Estoniji, gde izdr`ava 35godi{wu kaznu zbog ratnog zlo~ina, uru~ena hrvatska optu`nica za raketno ga|awe Zagreba, Karlovca i Jastrebarskog 1995, posle akcije "Bqesak" 1995. godine, javili su ju~e hrvatski mediji. Sudija Rajka Tomerlin-Almer koja vodi predmet Milana Marti}a, potvrdila je za agenciju Hina da je dobila potvrdu estonskih vlasti da je Marti} upoznat s optu`nicom koju je protiv wega i Milana ^eleketi}a pre sedam godina podiglo zagreba~ko @upanijsko dr`avno tu`ila{tvo. "Ovo smatram obi~nom provokacijom i ne prihvatam je", napisao je Marti} na dokumentu koji je ju~e stigao iz Estonije, ali je iz dopisa o~ito da je Marti} optu`nicu odbio da preuzme, navodi Hina. Sudija Tomerlin-Almer rekla je, me|utim, da smatra da mu je optu`nica uredno dostavqena, te se postupak mo`e nastaviti, budu}i da je Marti}ev advokat ulo`io prigovor o kojem vanraspravno ve}e ne mo`e da odlu~uje dok se optu`ica ne dostavi optu`eniku. – Ako optu`nica bude potvr|ena, od estonskih vlasti }u

tra`iti privremeno izru~ewe i transfer optu`enog da bi mu se moglo suditi – rekla je Rajka Tomerlin-Almer, i dodala da je

to malo verovatno. – Verovatnije je da }e se 55-godi{wem Marti}u suditi u odsustvu. Tribunal u Hagu je osudio Marti}a na 35 godina zatvora zbog ratnih zlo~ina protiv Hrvata i ostalih nesrba u Hrvatskoj po~etkom devedesetih, a u [ibeniku je 1993. u odsustvu osu|en na 15 godina zatvora zbog teroristi~kih akcija i progona Hrvata iz kninskih sela Vrpoqa i Potkowa.

14

~etvrtak23.decembar2010.

TRGOVINA ORGANIMA MAFIJI SVE INTERESANTNIJA

Do bubrega kidnapovawem qudi Svet je {okirao izve{taj izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zlo~inima OVK na Kosovu, posebno o trgovini qudskim organima uzetim od kidnapovanih Srba, Roma i Albanaca s Kosova. Trgovina organa u mnogim delovima sveta „stara“ je decenijama, a na na{im prostorima o woj se sve vi{e govori posle ratnih doga|awa na prostorima nekada{we Jugoslavije, a posebno na Kosovu. Procewuje se da u Evropi na presa|ivawe nekog organa trenutno ~eka vi{e od 50.000 qudi, a u SAD ~ak 80.000. Za savremenu medicinu danas vi{e nije problem presaditi organ, ve} kako do wega do}i. Broj onih koji ~ekaju na srce, bubreg ili jetru uvek je daleko ve}i od broja qudi koji su u mo`danoj smrti i koji su potencijalni davaoci organa. Svakih

nera, pronala`ewa posla u inostranstvu... Crno tr`i{te organima kre}e se od ju`ne hemisfere ka severnoj, od siroma{nih ka bogatima, od pripadnika `ute i crne rase ka belcima i od `ena ka mu{karcima. Siroma{tvo predstavqa jedan od glavnih izvora trgovine organima. S vremena na vreme i u na{im medijima se pojavi oglas u kojem neko nudi bubreg, a u mestu Doqevac na jugu Srbije, gde je svaki tre}i stanovnik nezaposlen, javno govore o prodaji organa. Ovde je okrenuta inicijativa za osnivawe agencije za prodaju bubrega, a tvrdi se da je oko 1.000 qudi zainteresovano da ga proda. Iako znaju da je prodaja organa zabrawena, siroma{ni stanovnici ka`u da im niko ne mo`e zabraniti da ga prodaju u inostranstvu.

Sofisticirani zahtevi Lekari ka`u da je transplantacija organa komplikovan i zahtevan zahvat koji tra`i dobo obu~ene stru~wake i koordinirane timove. – U mnogim zemqama transplantacioni programi se ne obavqaju jer zdravstvo nije u stawu da koordinira rad zdravstvenih ustanova za ovakav program – ka`e hirurg dr Tomislav Babi}. – Organ treba uzeti stru~no, preneti do pacijenta kome se daje i to sve uraditi po strogim medicinskim kriterijumima i veoma brzo. Neophodan je i vaqan laboratorijski rad o podudarnosti tkiva davaoca i primaoca organa kao i brz transport organa, koji se u svetu obavqa helikopterima ili avionima. Zato mislim da je u trgovinu organima morao da bude ukqu~en i tim visokostru~nih medicinskih kadrova. Za kosovsku mafiju, za koju se tvrdi da je ja~a od sicilijanske i da je glavna za snabdevawe Evrope heroinom, sve ovo o~igledno nije bio veliki problem. 13 minuta u svetu jedna osoba umre ne do~ekav{i organ za presa|ivawe, a svakih deset minuta dugoj listi ~ekawa dodaje se novo ime. Zato ne ~udi {to je trgovina qudskim organima sve u~estalija i {to je ovaj oblik kriminala u porastu u mnogim delovima sveta. O trgovini qudskim organima kod nas se govorilo samo sporadi~no, a pri~a je uglavnom bila vezana za doga|awa u nekoj drugoj zemqi. Za vreme ratnih dana na tlu biv{e Jugoslavije pojedini autori su upozoravali na to da je mogu}nost za trgovinu organima daleko ve}a nego u mirnodopskim vremenima. Jedna od wih je i primarijus dr Qiqana Toma{evi} koja se godinama bavi prikupqawem podataka o ovoj pojavi. – Ratovi, pa tako i oni na teritoriji biv{e Jugoslavije, pogodan su teren za trgovinu qudskim organima – izjavila je dr Toma{evi} u intervjuu koji je svojevremeno dala na{em listu. – U objavqenim podacima pojedinih svetskih autora u ovom kontekstu pomiwe se rat u Bosni. Navodi se da su i na Kosovu proteklih godina porasli svi oblici kriminala, pa i trgovina qudskim organima. S ovakvom trgovinom dovode se u vezu naplate dugova, otmica qudi, stradawa u ratnim danima... Trgovina organima postoji i u vreme kad se ne ratuje. Kontakti u trgovini organima naj~e{}e su indirektni i odvijaju se putem pornografskih sajtova i sajtova agencija koje posreduju u usvajawu dece, tra`ewu bra~nih part-

Prodaja organa je kod nas krivi~no delo, a donirawe organa od `ivih davalaca dozvoqeno je samo bliskim ro|acima ili ~lanovima porodice, i to uz komplikovanu proceduru i uz odobrewe Eti~kog komiteta Srpskog lekarskog dru{tva. I kod kadaveri~nih transplantacija, i pored izja{wavawa qudi za `ivota o zave{tawu organa, najbli`a rodbina pita se za pristanak za wihovo uzimawe. Tamo gde je potra`wa velika, a legalnim putem se ne mo`e do}i do organa, mafija nalazi svoju mogu}nost za dobru zaradu. Podatak da se transplantacija mora obaviti u vrlo kratkom roku, od nekoliko sati do nekoliko dana, potvr|uje ~iwenicu da je mafija u ovoj oblasti dobro organizovana. Zarade na trgovini organima veoma su dobre. Cena bubrega kre}e se i do 50.000 evra, a za srce vaqa platiti i vi{e. Donor organa dobija i deset puta mawe novca od cene prodatog organa, ali u siroma{nim delovima sveta ovo je veliki novac, pa se na zdravqe ne misli. Siroma{ne zemqe, kao {to su Indija, Moldavija, Turska ili Kamboxa, imaju najve}i broj potencijalnih davalaca organa. Poznato je da u pojedinim selima u Moldaviji gotovo svi stanovnici nemaju jedan bubreg. U Kini, u kojoj je veliki broj smrtnih kazni, bolnice su podignute odmah pored zatvora. Jo{ 1984. godine ovde je donet zakon po kojem je dozvoqeno uzimawe organa od zatvorenika nad kojim je izvr{ena smrtna kazna. J. Barbuzan

DRU[TVO

DNEVNIK

DE^JA BOLNICA KORISTI]E PRIVREMENO ODUZETI OBJEKAT U SREMSKOJ KAMENICI

Roditeqska ku}a u [ari}evoj vili Jedna od [ari}evih vila u Sremskoj Kamenici, koje je dr`ava privremeno oduzela tom optu`enom narkobosu, bi}e prva Roditeqska ku}a u Vojvodini koju }e koristiti roditeqi dece obolele od raka. Naime, Vlada Vojvodine, kojoj je dr`ava te vile ranije poverila na privremeno upravqawe, ju~e je odlu~ila da najve}u me|u wima da na kori{}ewe Institutu za zdravstvenu za{titu dece i omladine, a za potrebe Udru`ewa roditeqa dece obolele od raka. Oni }e vilu koristiti bez naknade. Direktor Uprave za zajedni~ke poslove pokrajinskih organa Marko Radosavqevi} rekao je na{em listu da je re~ o najve}oj me|u tri vile, koja

ima 1.000 kvadrata i nalazi se u Ulici Ivana Franka 11, u nasequ Tatarsko brdo. – Vlada Vojvodine je ocenila da za to ima sve pravne i finansijske pretpostavke, a pri-

teret pokrajinskog buxeta, nego iz donacija. Donatorska akcija ve} je po~ela, ~uli smo ju~e od direktora Instituta za zdravstvenu za{titu dece i omladine Voj-

Donatorska akcija ve} je po~ela, rekao je direktor Instituta za zdravstvenu za{titu dece i omladine Vojvodine dr \or|e Konstantinidis na{em listu, dodav{i da je Vojvo|anska banka donirala 1,6 milion dinara bavqena su i mi{qewa nadle`nih institucija – dodao je Radosavqevi}. Po{to je dr`ava vilu ispraznila, potrebno ju je opremiti name{tajem i drugim stvarima za sme{taj roditeqa, a to, po wegovim re~ima, ne}e biti na

vodine dr \or|a Konstantinidisa, koji je na{em listu rekao da je Vojvo|anska banka donirala 1,6 milion dinara. Direktor De~je bolnice je apelovao na donatore da se odazovu jer je potrebno jo{ toliko novca da bi se Roditeq-

ska ku}a opremila – po~ev od kreveta za spavawe dece, ormari}a, opreme za dnevni boravak, trpezariju... Roditeqska ku}a }e, po re~ima dr Konstantinidisa, imati {est apartmana. Roditeqi tako ne}e vi{e morati „da se snalaze“ za sme{taj kada u Novi Sad do|u iz svojih sredina zbog le~ewa deteta koje boluje od raka. To le~ewe je ~esto dugo i te{ko. Vlada Vojvodine privremeno upravqa jo{ jednom vilom Darka [ari}a od 400 kvadrata, na placu s bazenom i gara`om, kao i stambenim objektom, te sedam parcela ukupne povr{ine 78,09 ari. Tako|e, vilom na Tatarskom brdu od 300 kvadrata koja je privremeno oduzeta [ari}evom saradniku Veli~ku To{i}u. S. Nikoli}

OBELE@ENO 36 GODINA ZREWANINSKOG FAKULTETA

Uspe{ni, u inat medijima Sve~anom akademijom ju~e je obele`eno 36 godina rada Tehni~kog fakulteta “Mihajlo Pupin” u Zrewaninu. Dekan Milan Pavlovi} sumirao je ovogodi{we rezultate, ocewuju}i da je 2010. bila izuzetno uspe{na kada je re~ o redovnom i vannastavnom radu sa studentima, ali i poslovawu ove visokoobrazovne ustanove. Pavlovi} je podsetio na ogroman uspeh zrewaninskih studenata na “Majkrosoftovom” takmi~ewu “Imaxin kup 2010” u Var{avi, gde su osvojili drugo mesto u softverskom dizajnu. To je, ujedno, bio najve}i dosada{wi uspeh srpske informatike na svetskim takmi~ewima. Realizovan je, ukazao je dekan, i projekat osposobqavawa studenata za istra`i-

va~ki rad iz predmeta studijskih programa. Formiran je Klub studenata istra`iva~a – prvi takve vrste u Srbiji, kao embrion razvoja istra`iva~kog rada visoko{kolaca u Vojvodini. Za funkcionisawe ovog kluba fakultet je izdvojio i po~etne pare za narednu godinu. U uspehe menaxmenta Tehni~kog fakulteta, Pavlovi} je ubrojao i sanirawe negativnog bilansa iz 2009. godine od 18 miliona dinara. Po wegovim tvrdwama, u ovoj godini ustanova }e iskazati pozitivan poslovni uspeh, {to }e joj omogu}iti pristup projektima evropskih fondova. – Sve ovo ostvareno je uz visoku integraciju i odricawe raspolo`ivih resur-

sa na fakultetu, i pored pojedina~nih otpora razvojnim promenama, ~esto pogre{no prepoznatih i interpretiranih od pojedinih medija. Tehni~ki fakultet “Mihajlo Pupin” i daqe }e se truditi da bude odgovoran i inovativan ~lan Univerziteta u Novom Sadu i nosilac odr`ivog razvoja regije Banata – poru~io je dekan Pavlovi}. Ovom prilikom nagra|eno je i sedmoro studenata za uspehe postignute u ovoj {kolskoj godini. Nov~ane nagrade od po 10.000 dinara dobili su Mla|ana Asimi, Danijela Tubin, Steva [kondri}, Maja Siqanovski, Jelena Radanov, Milo{ Mojsin i Sawa Panti}. @. Balaban

KAKO DO DOBRE [KOLE

Tajna je u u~itequ Rezultatima nedavno objavqenih PISA istra`ivawa u naredne tri godine bavi}e se obrazovni stru~waci svih zemaqa u~esnica, pa vaqda i na{e. Naravno, svima je u interesu da slede}i put budu boqi, a nama naro~ito jer nikako da se odmaknemo od tre}e tre}ine spiska uspe{nosti. U tom trudu ne bi bilo na odmet pozabaviti se iskustvima onih koji su na ovoj proveri obrazovnih sistema ne samo bili boqi od nas nego i od jednog do drugog testirawa uspevali zna~ajno da poprave svoje rezultate. Neke smernice na{i stru~waci mogli bi izvu}i i iz rezultata istra`ivawa o tome kako {kolski sistem u~initi boqim, koje je nedavno objavila renomirana globalna konsultantska firma „MekKinzli“. U ovom istra`ivawu „MekKinzli“ je do{ao do zakqu~ka da je kqu~no negovawe nastavnog kadra – u~iteqa, i to je i osnovni zakqu~ak ovog istra`ivawa, te wegova preporuka. Me|u op{tim zakqu~cima „MekKinzli“ izdavaja ~iwenicu da velika nov~ana ulagawa u obrazovawe, bar u zemqama u kojima su sva deca ve} obuhva}ena obaveznim {kolovawem, ne moraju obavezno da donesu i poboq{awe kvaliteta. Kao primer navode se SAD, koje su od 2000. do 2007. godine pove}ale izdvajawa za {kolstvo 21 posto i Velika Britanija, koja je u tom periodu ulagawa u svoj obrazovni sistem pove}ala ~ak 37 posto, ali su obe zemqe u PISA istra`ivawu zabele`ile pad. Istovremeno, neke zemqe u kojima izdvajawa nisu pove}ana, kao Slovenija, Poqska, Litvanija, pa i siroma{ni ^ile i Ga-

na, poboq{ale su na PISA-i svoje rezultate. Uz opasku da je svaki obrazovni sistem specifi~an i da je svakom potrebna druga~ija vrsta reforme, u „MekKinzlijevom“istra`ivawu zakqu~uje se da je u svim slu~ajevima delotvorno ulagawe u nastavni kadar. Ovakav zakqu~ak potkrepquju primeri Singapura, Finske i Ju`ne Koreje, ~iji su obrazovni sistemi najuspe{niji, to jest ~iji |aci posti`u najboqe re-

Najpla}eniji i najceweniji na svetu U Singapuru se u~iteqi prvo vrbuju me|u najboqima, a zatim, kada se zaposle, dobijaju najboqu obuku i takve uslove rada da retko ko po`eli da ode iz {kolstva. U Finskoj odabir u~iteqa prati o{tra konkurencija. Ovaj posao nudi se samo grupi od 20 odsto najboqih, koji prolaze kroz niz testova i intervjua kojima se procewuje i wihova motivisanost za obrazovni rad i emotivna inteligencija. I u Ju`noj Koreji je selekcija veoma stroga, ali oni koji je pro|u najboqe su pla}eni u~iteqi na svetu, a uz to, duboko po{tovawe ove profesije u Koreji je deo tradicije i kulture. zultate na me|unarodnim testirawima. Zajedni~ko ovim zemqama je da izuzetno neguju svoj nastavni kadar, tako {to se trude da obrazovni poziv bude primamqiv najboqim studentima. Ovo istra`ivawe otkrilo je i da su centralizovani sistemi najdelotvorniji u zemqama ~ije je {kolstvo usmereno na preno{ewe bazi~nih znawa (~itawe, pisawe i zna-

we matematike) i gde svi u~iteqi predaju iste lekcije iz istih uxbenika. Kada se to postigne, sledi bru{ewe sistema, to jest izbor najboqih nastavnih metoda, a kruna svega je izbor dobrih u~iteqa jer samo s wima se sistem sme decentralizovati, {to dovodi do vrhunskog kvaliteta, jer se na taj na~in sistem daje u ruke visokoobrazovanim i profesionalno izuzetno motivisa-

nim profesionalcima, koji su u stawu da u~e jedni od drugih i da slede najboqu praksu. Drugim re~ima, kvalitet obrazovnog sistema neke zemqe ne mo`e biti vi{i od kvaliteta u~iteqa koje zapo{qava, a da bi privukla kvaltetan kadar, dr`ava mu, u prvom redu, mora ponuditi dobre uslove, a zatim ga negovati i motivisati da u toj profesiji ostane. Koliko je pred na{om zemqom posla u poboq{avawu obrazovnog sistema, bar kada se gleda u svetlu zakqu~aka „MekKinzlijevog“ istra`ivawa, govori i ~iwenica da su nam nastavni~ki fakulteti poluprazni toliko da neki samoinicijativno na pojedinim smerovima obezbe|uju besplatne uxbenike, a posledwih godina ukqu~ila se i Pokrajina obezbe|ivawem stipendija. D. Deve~erski

DRU[TVO

c m y

DNEVNIK

URU^ENA GODI[WA PRIZNAWA UNS-a

Nagrada za `ivotno delo Ivanki Be{evi}-Boreli Udru`ewe novinara Srbije ju~e je, povodom 22. decembra, dana tog udru`ewa osnovanog 1881. godine u Beogradu, dodelilo godi{we novinarske nagrade. Nagrada za `ivotno delo uru~ena je Ivanki Be{evi}-Boreli, novinarki “Politike” u penziji, dok je nagradu za ure|ivawe “Dimitrije Davidovi}” dobila novinarka RTV B-92 Qubica Gojgi}. Po re~ima predsednika `irija, pro{logodi{weg laureata Mije Ili}a, Ivanka Be{evi}Boreli bila je gotovo sedam decenija reporter s nervom, preciznom opservacijom, humano{}u i smislom za slikovito i argumentovano kazivawe. Qubica Gojgi} nagradu je dobila za ure|ivawe rubrike “Intervju” koju vodi samouverno, znala~ki, bez ustru~avawa, pokazuju}i iz-

vanrednu pripremqenost za svakog sagovornika i oblast wegovog delovawa. Po Ili}evim re~ima, nagradu “Laza Kosti}” u kategoriji komentara dobila je novinarka lista “Danas” i NIN-a Ru`a ]ir-

kovi}, retka i dragocena pojava u srpskom novinarstvu, koja je uspela da spoji provokativnost i pouzdanost. Ili} je tom prilikom dodao da se uru~ivawe nagrade Ru`i ]irkovi} poklapa s otkazom koji je dobila u NIN-u.

Godi{wu nagradu “Laza Kosti}” za reporta`e dobio je @eqko Markovi} iz novosadskog “Dnevnika”, a za fotografiju Nemawa Pani}, fotoreporter “Kurira”. U kategoriji vesti i izve{taja nagrada “Laza Kosti}” pripala je dopisni{tvu RTS-a iz Kraqeva koje u no}i izme|u 2. i 3. novembra, iako je zemqotres te{ko o{tetio wihov studio, za samo tri sata uspelo da pusti u etar slike zemqotresa u Kraqevu. Nagrada za karikaturu pripala je Marku Somborcu, karikaturisti lista “Blic”. Specijalna nagrada “@ika M. Jovanovi}” za publicistiku uru~ena je Jovanu Jawi}u, autoru kwige “Budimo qudi – `ivot i re~ patrijarha Pavla”. Zlatnu povequ UNS-a za doprinos razvoju novinarske organizacije dobio je ^edomir [o{ki}, glavni i odgovorni urednik “Srpskog glasa” Australije.

OD SUTRA U VOJVO\ANSKIM [KOLAMA

~etvrtak23.decembar2010.

15

ZA MESEC I PO PRIMENE ZAKONA O ZABRANI PU[EWA, REDUKOVANE CIGARETE I ZABRINUTI UGOSTITEQI

Kafanski promet nestao u dimu Kada se podvu~e crta, mesec i po po usvajawu Zakona o za{titi stanovni{tva od duvanskog dima, `iteqi Srbije su, izvesno, mawe nadimqeni na poslu, alu su im plu}a jednako natopqena nikotinom na otvorenom i u omiqenim kafi}ima. Istina, zaista se pu{i mawe u radno vreme, kada zapravo pu{a~i vezani za kancelarijske poslove i sagorevaju najve}i deo svoje dnevne doze cigareta. Umesto toga, nemili izlasci ispred firme na pu{-pauzu, po Celzijusima u minusu i pod uslovom da to poslodavac uop{te toleri{e vi{e od jednomdvaput dnevno, mnogim pu{a~ima su uveliko ogadili nikotinski u`itak. Neko propu{teno na poslu kasnije nadokna|uje kod ku}e, ali sve mawe, i kada jo{ posle Nove godine podivqaju i akcize, pa kad, uz na{a primawa, i pa-

wih godina svrstavaju me|u najfrekventnije, a samim tim i najprofitabilnije. – Primera radi, po posledwim informacijama koje sam dobio, “Merkator” }e, u skladu sa svojom kompanijskom politikom, zabraniti pu{ewe ~ak i u obodnim kafi}ima, koji imaju zasebne ulaze i nemaju fizi~kog kontakta s ostatkom tr`nog centra. S druge strane, vlasnici lokala na “Spensu” su uspeli da postignu dogovor s upravom objekta, tako {to otvorili samo ulaze s ulice i omogu}ili pu{ewe svojim gostima – ukazao je Dotli}. Na prvi pogled, s izuzetkom kafi}a u tr`nim centrima, prosto je neverovatno da je kafexijama tako drasti~no opao promet, kada se ima u vidu da je u ve}ini lokala pu{ewe i daqe dozvoqeno i da su tek ponegde, kada su u pitawu

klica sasvim prose~nih cigareta po~ne da ko{ta pravo malo bogatstvo, jo{ }e od nas ispasti perspektivna nepu{a~ka naciaja... S druge strane, iako se antipu{a~ki zakon prema ugostiteqima daleko liberalnije poneo, dozvoliv{i im da se opredele za to kakvu klijentelu `ele da privuku, oni se listom `ale na pad prometa u svojim objektima, koji direktno vezuju za primenu novog zakona. – Ministru zdravqa Tomici Milosavqevi}u smo 1. decembra uputili dopis ~itavog esnafa sa zahtevom da se preispita Zakon i da se ta~no vidi {ta je doneo, a {ta odneo. Konstatovali smo da stvari na terenu ne stoje nimalo ru`i~asto i da je od stupawa Zakona na snagu drasti~no opao promet u lokalima, nekih 30 do 40 odsto – rekao je za “Dnevnik” predsednik Udru`ewa ugostiteqa Novog Sada Miroslav Do-

ve}i lokali, vlasnici imali obavezu da fizi~ki razdvoje pu{a~e od nepu{a~a. Naro~ito u centru, gde se moglo o~ekivati da zaposleni u institucijama i poslovnim zgradama, umesto da pu{e na ulici, tokom pauza nagrnu u okolne kafi}e i ostanu dosledni neraskidivoj vezi kofeina i nikotina. – Postoje i takve pojave, ali se to doga|a samo u talasima jer ne verujem da ve}ina gazda svojim radnicima omogu}ava vi{e od jedne pauze za kafu i cigaretu tokom radnog vremena. Me|utim, generalno, umawewe prometa povla~i za sobom i smawenu dobit i porez na dohodak, a zatim, posledi~no, vi{ak radne snage jer s mawe gostiju mnogi konobari postaju suvi{ni. Zato verujem da }e sve ovo dugoro~no ostaviti velikog traga na ugostiteqski posao, ali isto tako i na prihode dr`ave – istakao je prvi ~ovek novosadskih ugostiteqa.

U~ionice prazni zimski raspust Po kalendaru Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe, osnovci i sredwo{kolci u Vojvodini na zimski raspust, u trajawu od tri nedeqe, oti}i }e ve}

sutra, a drugo polugodi{te po~e}e u ponedeqak, 17. januara. Ovo polugodi{te prekinu}e desetodnevni prole}ni raspust, koji }e

po~eti u petak, 22. aprila, a zavr{i}e se u utorak, 3. maja. I ovaj put {kolsku godinu prvi }e, 23. maja, zavr{iti maturanti gimnazija. Posle wih,

30. maja, raspusti}e se maturanti trogodi{wih i ~etvorogodi{wih smerova sredwih stru~nih {kola i osmaci, dok }e svi

ostali osnovci nastupaju}u {kolsku godinu zavr{iti 11. juna, a sredwo{kolci 18. I u drugom polugodi{tvu pripadnici mawinskih zajednica u dane koji su nacionalni praznici ne moraju da idu u {kolu. Tako pripadnici ma|arske nacionalne mawine u {kolu ne moraju do}i 15. marta, kada je Dan revolucije i oslobodila~ke borbe 1848/49. Pripadnici bo{wa~ke nacionalne mawine u u~ionicama ne moraju biti 11. maja, na Dan bo{wa~ke nacionalne zastave. Za buweva~ku nacionalnu mawinu dani bez {kole mogu biti i 2. februar, Dan velikog prela, i 23. februar, Dan izbora prvog Nacionalnog saveta. \aci i nastavnici Hrvati na ~asove ne moraju 19. marta, na dan svetog Josipa. ^asovi za rusinsku nacionalnu mawinu nisu obavezni ve} prvi dan drugog polugodi{ta, 17. januara, jer je tada Dan Rusina, dok je za ukrajinsku nacionalnu mawinu to 17. maj, Dan ukrajinske zajednice u Srbiji. \aci i nastavnici Romi u {kolu ne}e morati tre}eg petka u martu, kada je pokretni praznik Bibija, 8. aprila, na Me|unarodni dan Roma, i 6. maja na \ur|evdan. Godi{wim planom rada {kola ima i jo{ jednu nenastavnu,

ali radnu subotu, i to 28. maja ili 4. juna, za organizovawe i realizaciju aktivnosti iz izbornih predmeta, vannastavnih, sportskih aktivnosti, oblasti ekologije i za{tite `ivotne sredine ili kulturno-umetni~ke aktivnosti. Tada }e nastavnici voditi u~enike u obilazak verskih objekata, muzeja i galerija, spomen-zbirki, etno-ku}a, istorijskih nalazi{ta, naciosnalnih parkova, prirodnih rezervata, organizova}e akcije ozelewavawa i ure|ewa {kole i okoline, aktivnosti u lokalnoj zajednici, sportske susrete ili susrete {kola, edukativne i kreativne radionice, mini-istra`iva~ke projekte, zabavna me|uodeqewska dru`ewa i sli~na doga|awa. Zbog toga {to svaki predmet mora imati odre|en broj ~asova, a {kolska godina nema isti broj svih dana u nedeqi, u subotu, 29. januara, odr`a}e se ~asovi po rasporedu za ponedeqak, a 19. februara i 7. maja po rasporedu ~asova za utorak, dok }e u sredu, 25. maja, i u subotu, 18. juna, |aci imati ~asove predvi|ene rasporedom za petak. U svim {kolama i ove godine }e se praznovati 27. januar – {kolska slava Sveti Sava. D. D.

PRIJEM U STAROM GENERAL[TABU POVODOM PREDSTOJE]IH PRAZNIKA

Godinu obele`io izbor patrijarha Irineja – Ova 2010. godina osta}e upam}ena po tome {to smo dobili novog patrijarha, Wegovu svetost gospodina Irineja, po velikoj pobedi teniske reprezentacije u Dejvis kupu, po izuzetnim rezultatima u oblasti odbrambene industrije s najve}im ugovorom ostvarenim od 1985. godine, po obele`avawu 160. godi{wice vojnog {kolstva i 180 godina postojawa Garde – rekao je ministar odbrane Srbije Dragan [utanovac.

Obra}aju}i se zvanicama na prijemu povodom novogodi{wih i bo`i}nih praznika koji je priredio s na~elnikom General{taba Vojske Srbije general-potpukovnikom Milojem Mileti}em, ministar je rekao da je 2010. zna~ajna i u tome {to su dobijena i dva priznawa. – Iako je na tim priznawima moje ime, ona pripadaju i svima onima koji su pomogli da ja budem reformator godine, upravo zato {to smo svi zajedno refor-

Odustajawa od krivi~nog gowewa regruta? Ministar odbrane pokrenuo je inicijativu za odustajawe od krivi~nog gowewa regruta zbog izbegavawa vojne obaveze i obustavqawe krivi~nih postupaka koji se po tom osnovu vode. U dopisu upu}enom Ministarstvu pravde i Visokom savetu sudstva, [utanovac navodi da je osnovni povod za inicijativu dovo|ewe svih vojnih obveznika u ravnopravan polo`aj. Ministar odbrane obja{wava da su se uslovi za to stekli dono{ewem odre|enih zakonskih odredbi.

misali Vojsku Srbije – kazao je ministar vojni. [utanovac je konstatovao da od 1. januara po~iwe pisawe nove istorije Vojske Srbije koja }e biti potpuno profesionalizovana. Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Mileti} izrazio je zadovoqstvo zbog prisustva li~nosti koje su tokom 2010. godine radili na ja~awu ugleda Vojske Srbije. U velikoj sali Starog General{taba, gde je prijem odr`an u utorak ve~e, bili su predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovi}, ministri, predstavnici zakonodavne, izvr{ne i sudske vlasti. Crvenim tepihom prodefilovali su i diplomatski i vojni predstavnici akreditovani u na{oj zemqi, predstavnici verskih zajednica,

nezavisnih regulatornih tela, poznate li~nosti iz kulturnog i javnog `ivota i predstavnici medija. D. Milivojevi}

Mlada pu{i, a mlado`ewa ne Ina~e, ako se bude terao mak na konac, zakon bi se mogao na}i na velikom ispitu ve} tokom novogodi{wih proslava jer je te{ko o~ekivati da }e iko u kafi}ima posebno organizovati pu{a~ka i nepu{a~ka slavqa. [ta }e se dogoditi kada atmosfera uzavri i kada se ove dve populacije, ako ne ranije a onda makar u pono}, izme{aju? – U no}nim klubovima, diskotekama i, generalno, lokalima s ve}im kapacitetom je prosto nemogu}e spre~iti migraciju gostiju iz jedne zone u drugu i nemogu}e je odvojiti pu{a~e od nepu{a~a. U {ali smo ~ak pitali inspektore i {ta raditi kada se organizuje svadba i kada mlada pu{i, a mlado`ewa ne pu{i. Kako }emo to re{iti i podeliti svatove? No, {alu na stranu, iako su u praksi uo~eni brojni nedostaci Zakona, jo{ nemamo konkretne odgovore nadle`nih na pitawe kako da ih prevazi|emo – upozorava Miroslav Dotli}. tli}, dodaju}i da od Ministarstva zdravqa jo{ nisu dobili nikakav odgovor. On je skrenuo pa`wu na to da je, s kafexijske ta~ke gledi{ta, situacija najalarmantnija u velikim tr`nim centrima, gde je poseta opala i ~itavih 80 procenata jer, bez obzira na to {to se kafi}, po slovu zakona, mo`e opredeliti za to ho}e li biti pu{a~ki ili nepu{a~ki, iz {oping molova je duvanski dim potpuno proteran, zbog ~ega tamo{wi lokali nemaju mogu}nost izbora. Ina~e, upravo ovi kafi}i se posled-

Na{ sagovornik pri tom smatra i da ~itava antipu{a~ka kampawa podosta naru{ava izgled lokala, jer propisane nalepnice koje posetioce obave{tavaju o tome smatra poprili~no neprimerenim. Naime, kako ka`e, sada su kafi}i oblepqeni raznim nalepnicama tipa “uzmite ra~un” i “zabraweno/dozvoqeno pu{ewe”, koje su odreda velikog formata, zbog ~ega je naru{en identitet lokala, a enterijer na trenutke vi{e podse}a na {alter-salu SUP-a. A. Grube{a

SPORT

~etvrtak23.decembar2010.

DNEVNIK

c m y

16

@REBANE GRUPE ZA 48. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

U bubwu 88 ekipa, uplate do sutra, start u subotu U bubwu `reba za 48. „Dnevnikov” turnir u malom fudbalu koji u subotu po~iwe u Novom Sadu na{lo se 88 ekipa (47 seniorskih, 8 veteranskih, 15 kadetskih, 10 pionirskih i 8 kod mla|ih pionira), ali je sigurno da to nije kona~an broj i da }e ih do subote ujutro, kada startuje turnir u Velikoj sali SPC “Vojvodina”, biti jo{, jer je ve} ju~e popodne bilo poziva i najava za uplate koje }emo primati sve do sutra do 14 sati. U prepoznatqivom fudbalskom ambijentu kafea “Indeksova tribina” na \a~kom igrali{tu tiskali su se zaqubqenici igre na petoparcu, u `eqi da ~uju u kojoj grupi }e do~ekati nadmetawe na najstarijem turniru na ovim prostorima. Ovoga puta sre}u je ekipama delio poznati igra~ malog i velikog fudbala Manojlo Radinovi}, koji je 1973. godine

bio izabran za najboqeg igra~a na{eg turnira, a asistirao mu je Petar Pua~a. Kod seniora je za sada u konkurenciji 47 timova, iako je pred `reb najavqena jedna vi{e. No, uvideli smo da je tehni~kom gre{kom jedna ekipa upisana dva puta pod sli~nim imenom, a re~ je o zrewaninskoj ekipi DOO Bo`i} Auto Sawa. Na kraju smo ovu ekipu svrstali u 13. grupu zajedno sa Agromarketom iz Veternika, koja je u prvoj varijanti ostala kao “vi{ak”(jedina u 17. grupi). No, kako smo naknadno dobili imformaciju da je ekipa Promisd gre{kom svrstana u seniore, onda smo s Agromarketom kompletirali 13. grupu. To zna~i da }e prva seniroska ekipa koja se danas prijavi automatski postati tre}i ~lan 12. grupe, u kojoj su [kolska kwiga i Spens. Dakle, 48. Dnevnikov turnir u malom fudbalu ove godi-

Manojlo Radinovi} izvla~io ceduqice s imenima ekipa

ne se sa “Sajmi{ta” seli u “Spens”. U subotu }e se me~evi igrati u velikoj dvorani, a od nedeqe }e se utakmice preseliti u malu salu JP SPC “Vojvodina”. O rasporedu utakmica po uzrasnim kategorijama na{ list detaqnije }e informisati u sutra{wem broju, dok danas objavqujemo

U subotu po~iwu uzbu|ewa na Spensu

spisak ekipa `rebanih po kategorijama i grupama. Ulaznice za 48. Dnevnikov turnir u malom fudbalu ko{ta}e 100 dinara, a gledaoce, kao i igra~e, o~ekuju boqi uslovi. Oni koji jo{ `ele da prijave ekipu mogu to da u~ine danas i sutra na `iro ra~un [ahov-

SENIORI

Foto: F. Baki}

skog kluba “Dnevnik”, broj 340 – 2511 -60 ili da plate ke{om u sportskoj rubrici (prvi sprat soba 14). Kotizacija je slede}a – seniori: 14.000 dinara, veterani 12.000, kadeti: 10.000, pioniri: 9.000 i mla|i pioniri: 7.000 dinara. Sve informacije u vezi s turnirom mogu se dobiti na telefon 021/ 480 – 6827.

Kod mla|ih kategorija za kadete mogu da nastupe igra~i koji su ro|eni 1994. i mla|i, za pionire 1996. i mla|i, a za mla|e pionire ro|eni posle prvog januara 1997. godine. Za veterane mogu da igraju fudbaleri koji su na dan utakmice navr{ili 35 godina. S. Savi}

M. PIONIRI

VETERANI

Prva

Peta

Deveta

Trinaesta

Prva

Prva

1. Yungla{i 2. Grand turs 3. Kanamera

1. STR Bla`in 2 .Mlinosteg 3. Klub Kontrast

1. Klaris 2. Gold skor 3. VT {kola

1. Gaga plast 2 .Agromarket 3. Bo`i} auto Sawa

1. Autolimar @ika 2. Alf 3. FK S. Mihajlovi}

1. S. Erste banka 2. Klaris 3. STR Banana

Druga

[esta

Deseta

^etrnaesta

Druga

Druga

1. Indeksova tribina 2. Koko tim 3. Mildok

1. Rimski Oil 2. Vinarija Mr|anin 3. Dambo

1. SK Meridiana 2. Vitorog promet 3. Albatros

1. Popovi} transport 2. Das bag 3. Kafe San Marko

1. Radio Planeta 2. Novosa|ani 3. Prof. Bolesnikov

1. Agencija Sabqar 2. Fortuna 39 3. Kafe Lord

Tre}a

Sedma

Jedanaesta

Petnaesta

Tre}a

Tre}a

1. Klub Muzej 2. Farma Trifunovi} 3. Mapod NS

1. Makijato Liman 2. Euro servis 3. HK Andrija{evi}

1. Konoba Orhus 2. Beli dvori 3. Tehnomer katar

1. Mewa~nica Ris 2. IM Bemark 3. STR Gumatik

1. Tema trejd 2. Strit fudbal 3. ?

1. Vitorog promet 2. Promisd 3. ?

^etvrta

Osma

Dvanaesta

[esnaesta

1. Kofi haus 2. Kazino kentaki 3. Soko sistem

1. Kafe Napoleon 2. Auto ku}a Sekuli} 3. Evropska internac.

1. [kolska kwiga 2. Spens 3 .?

1. Carigrad 2. Davna vremena 3. Dunis transport

KADETI Prva

Druga

Tre}a

^etvrta

Peta

1. Kanarinci 2. Ofset print 3. Novi Sad

1. Novi Sad 94 2. Moj dom 3. Iris farm

1. Lemiks 2. Novel DOO 2 3. Le Blank

1. Agromarket 2. FK Indeks 3. Kao nekad

1. Tom kop 08 2. Novel DOO 1 3. ^SK ^elarevo

PIONIRI Prva

Tre}a

1. Klaris 2. Lavovi 3. Kanarinci

1. Mladi lavovi 2. Evropska nternac. 3. Promisd

Druga

^etvrta

1. Indeks bojs 2. Platner DOO 3. SNG parket

1. NS 021 2. ? 3. ?

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak23.decembar2010.

17

U UZORKU PRVOTIMCA VOJVODINE PRONA\ENA ZABRAWENA SUPSTANCA

Goran Smiqani} pozitivan na dopingu Fudbalski savez Srbije obave{ten je od strane Antidoping agencije Republike Srbije, da je na osnovu antidoping testirawa, koje je izvr{eno posle utakmice 11. kola Jelen Superlige FK Vojvodina - FK Borac, odigrane u Novom Sadu 6. novembra 2010. godine, postoji sumwa da je Goran Smiqani}, igra~ FK Vojvodina iz Novog Sada, ro|en 31. januara 1990, izvr{io povredu antidoping pravila. U telesnom uzorku igra~a Gorana Smiqani-

}a konstatovano je prisustvo zabrawene supstance - karboksi THC (marihuana) i wegov doping test je bio pozitivan. U skladu sa propisanom procedurom igra~ Smiqani} i FK Vojvodina obave{teni su o nalazu doping kontrole. Goran Smiqani} nije iskoristio pravo da tra`i naknadnu B analizu uzorka, {to je mogao da u~ini u periodu od sedam dana. Na osnovu toga, a u skladu sa propisanom procedurom i unutra{wim aktima FS Srbije, protiv igra~a Go-

rana Smiqani}a pokrenut je disciplinski postupak pred nadle`nim organom FSS, a re~ je o Disciplinskoj komisiji. O toku postupka i odlukama nadle`nih organa FS Srbije }e blagovremeno obavestiti javnost. Uz to, FS Srbije }e i u narednom periodu nastaviti sa primenom antidoping kontrole na utakmicama doma}eg prvenstva. Predsednik fudbalera novosadske Vojvodine Ratko Butorovi} najavio je da }e ~lan prvog

GORAN SMIQANI] PRIHVATA ODGOVORNOST

Kajem se zbog gluposti Fudbaler Vojvodine Goran Smiqani}, kojem su prona|ene nedozvoqene supstance u krvi na doping kontroli posle prvenstvene utakmice 11. kola s Borcem iz ^a~ka, ne pori~e odgovornost. - Bio sam {okiran kada sam obave{ten o rezultatima testirawa posle doping kontrole. Nisam mogao ni da pretpostavim da }e mi se lakmislenost na taj na~in obiti o glavu. Ne pori~em, povukao sam dim na `urci dva-tri dana uo~i

utakmice. Bio je to drugarov ro|endan, koji mi je sada najgori u `ivotu. Ose}am se kao krava koja je dala mnogo kvalitetnog mleka, a onda sve prosula. Iza mene je bila odli~na polusezona, taman sam ponovo stekao poverewe trenera i saigra~a i sada ovako sve da mi se vrati. Te{ko mi je, kajem se, znam da me o~ekuje kazna koju zaslu`ujem, ali verujem da }e mi se ipak pru`iti jo{ jedna {ansa jer je ovo za mene {kola `ivota – rekao je Smiqani}. S. S.

Goran Smiqani} na utakmici sa ^a~anima

tima Goran Smiqani} biti drasti~no ka`wen zbog toga {to je bio pozitivan na doping. Smiqani} je zbog konzumirawa marihuane pao na doping testu posle no-

vembarske utakmice sa Borcem i o~ekuje ga kazna od opomene do dvogodi{we suspenzije. - U utorak uve~e sam saznao za to i jo{ ne mogu da verujem. Ni-

sam jo{ razgovarao sa wim, iako je tra`io da to uradimo ujutru, ali nisam `eleo da ga primim sada. Goran je ve} suspendovan, a kazna }e biti drasti~na - najavio je Butorovi}. Prvotimac Vojvodine dao je pismenu izjavu klubu. - U obrazlo`ewu koje je dostavio klubu rekao je da je bio sa devojkom, na nekom ro|endanu i da nije znao {ta je u stvari radio. Mogu samo da ka`em mladost - ludost. Sada treba na}i meru, ne uni{titi ga, ali moramo da mu objasnimo da to {to radi nikako nije dobro - dodao je Butorovi}. Predsednik Vojvodine je naglasio i da ~elnici kluba iz Novog Sada redovno razgovaraju sa igra~ima o wihovom pona{awu. - Klub zaista mnogo pa`we posve}uje edukaciji, ali slo`i}ete se da tu pre svega moraju da pomognu roditeqi. Oni provode najvi{e vremena sa igra~ima, posebno mladima i posebno u onim intimnim trenucima kada im se ne{to mo`e objasniti. Uveren sam da svi zajedno mo`emo da pobedimo to zlo - naglasio je prvi ~ovek Novosa|ana.

DEJAN STANKOVI] KARIJERU ZAPO^EO U NOVOJ PAZOVI

Dejan je ponikao u Radni~kom Qubiteqi fudbala u Novoj Pazovi s pravom se qute na ve}inu {tampanih medija {to kapitena fudbalske reprezentacije Srbije Dejana Stankovi} pomiwu kao igra~a poniklog u FK Teleoptik iz Zemuna. Istina je druga~ija, {to bi za svagda trebalo da se zna. Dejan Stankovi} je prvi put registrovan za FK Radni~ki iz Nove Pazove 1988. godine. O tome postoji zvani~na dokumentacija. U fudbalskoj legitimaciji FSJ Dejan je registrovan u FSO Stara Pazova 24.08.1988. pod brojem 0981 za FK Radni~ki po ~l. 34/1, sa pravom nastupa od 31.08.1988. Potpis (Maco) Bzovski, sekretar Saveza. Tu je i Dejanova fotografija (po kojoj se lako prepoznaje i sad nakon vi{e od 20 godina) i wegov |a~ki potpis. Sad je pitawe otkud Dejan Stankovi} u FK Teleoptik? Naime, wegovi roditeqi su stanovali u Novoj Pazovi, a on se kao i sva pazova~ka deca rodio u Beogradu. Kada su Stankovi}i dobili stan u Zemunu, otac Borislav (igrao za Galeniku, a majka igrla u `enskom klubu Sloga) odveo je Dejana u FK Teleoptik. Adminsitracija ovog kluba registrovala ga je

Kopija legitimacije Dejana Stankovi}a

kao da mu je to prva registracija. Na tu registraciju prigovor nije mogla da stavi adminsitracija Radni~kog jer nije ni

znala da je postao ~lan Teleoptika, a kad je saznala, ve} je pro{ao propisani rok za reklamaciju.

Kada je Dejan stekao afirmaciju u Crvenoj zvezdi i pre{ao u Italiju (Lacio), obe{te}ewe su dobili Crvena zvezda i Tele-

optik. Kao „prvi klub“. Uprava Radni~kog, na ~elu sa Milo{em Mili}em i Milo{em Papricom, podnela je zahtev Crvenoj zvezdi za svoj deo obe{te}ewa kao stvarni prvi klub Dejana Stankovi}a. Posle du`eg natezawa, Crvena zvezda je pristala da odvoji deo obe{te}ewa za „prvi klub“, pa su tako Teleoptik i Radni~ki dobili odre|eni novac, ~ime je zvani~no dokazano i potvr|eno da je Dejan Stankovi} bio prvo igra~ Radni~kog iz Nove Pazove. Trener u Radni~kom Milo{ Paprica (sada predsednik Udru`ewa trenera Vojvodine) okupio je 1988. godine grupu talentovanih u~enika od kojih je formirao pionirsku ekipu. Po{to je Paprica preuzeo brigu o juniorima, petli}i su povereni Radomiru Mitri}u, a pioniri Slobodanu Gwatovi}u, ina~e igra~a prvog tima Radni~kog. Iz te generacije stasali su do prvoliga{kog statusa Dejan Stankovi} (Crvena zvezda), Sini{a Ivani{evi} i Branko Jovan~evi} (Hajduk, Kula). - Trener Mitri} mi je skrenuo pa`wu na jednog de~aka koji ima upornost, hrabrost i znawe da bude dobar igra~. Bio

je to Dejan Stankovi}. [teta je {to se u mawim klubovima ne vodi dovoqno ra~una o mladim talentima, ali se posledwih godina stawe znatno popravqa - ka`e Milo{ Paprica, predsednik trenerske organizacije Vojvodine. Jedan od prvih Dejanovih trenera Slobodan Gwatovi} se}a se Stankovi}evog po~etka. - Dejan je bio sna`an, ~vrst, nije be`ao od duela, niti je u duelima otpadao. Znao je da igra. Bio je nasmejano dete, uvek raspolo`an, i stalno je „mlatio“ loptu. Igrao je sa generacijom tri-~etiri godine starijom. Tada smo igrali utakmice sa Batajnicom, Starom Pazovom, Vojkom, jer liga{kog takmi~ewa za pionire nije bilo - se}a se Dejanovog po~etka, Slobodan Gwatovi}. - Dejan je u ekipi petli}a bio kapiten, smeo, brz i sna`an igra~, pa sam ga preporu~io za stariju generaciju - ka`e Dejanov prvi trener Radomir Mitri}, nekada{wi centrarhalf Radni~kog, koji je uspe{no trenirao vi{e generacija najmla|ih igra~a iz Nove i Stare Pazove. J. Vukovi}

POSLE ISEQEWA FK AJAKS NA ULICU

Tu`an kraj sportske pri~e sa „Sajmi{ta” Nepunih 11 godina postoji Fudbalski klub Ajaks iz Novog Sada. Za to vreme rastao je ~asno i ponosno, izboriv{i se za ravnopravno mesto me|u ostalim novosadskim sportskim kolektivima. Ipak, posle sudskog spora sa JP SPC “Vojvodina”, jasno je da Ajaks nije ravnopravno tretiran, jer je zbog duga od oko 680.000 dinara morao na ulicu. Sudska presuda bila je kona~na i izvr{ena je prema zakonskom osnovu. O moralnoj strani celog slu~aja, javnost }e da sudi. Tek, izvesno je slede}e: Kada je FK Ajaks dobio na kori{}ewe teren i prostorije na “Sajmi{tu”, a prema ugovoru sa JP SPC “Vojvodina”, prionuo je na rekonstrukciju totalno zapu{te-

nog igrali{ta i svla~ionica. Prema proceni sudskog ve{taka (ime poznato redakciji), investiciona ulagawa FK Ajaks od 2000. do 2008. godine iznosila su 50.350 evra, dok je za teku}e odr`avawe ulo`eno 40.950 evra, {to sve ukupno prelazi 91.300 evra. Posle iseqewa kluba na ulicu zbog apostrofiranog duga logi~no se name}e pitawe: Kako sada tretirati postoje}i dug? - Iz gradskog buxeta nikada nismo dobili ni dinar, a konkurisali smo redovno – ka`e idejni tvorac i glavni trener FK Ajaks, Svetozar ^i~a. – Podr{ku smo imali od ~etiri mesne zajednice (“Narodni heroji”, “Omladinski pokret”, “Detelinara” i “7. juli”), od sportskih asova i legendi kao i

Nada igra~a Direktor i jedan od trenera u FK Ajaks, Enis Turkovi} ka`e: - Ovo je ubijawe kluba. Ipak, nismo mrtvi, jo{ smo na aparatima. Kapiten FK Ajaks Miren ]atovi} ne veruje {ta se de{ava. - Nadali smo se da do ovoga ne}e do}i. Zavoleli smo Ajaks, pa nam ostaje da verujemo da ovo, ipak, nije kraj i da }emo i na prole}e igrati utakmice za bodove u dresu ovog kluba.

Razli~iti ar{ini Ostala je upam}ena i izjava tada{weg direktora JP SPC “Vojvodina” Aleksandra Ivi}a iz 2008. godine u kojoj ka`e: “Pozitivno zavr{avamo godinu i ispeglali smo sva dugovawa!” Prema podacima JP SPC “Vojvodina” iz 2009. godine, ovoj ustanovi dugovalo je 47 klubova u ukupnom iznosu od 245.000 evra. Jedino je debqi kraj izvukao FK Ajaks. U junu mesecu objavqeni su zvani~ni podaci o dugovawima privatnih i javnih preduze}a u Novom Sadu. Prema tim podacima JP SPC “Vojvodina” je bila najve}i du`nik prema “Toplani” u iznosu od 42.154.590 dinara!

Fudbaleri Ajaksa nisu uspeli da odbrane klub od iseqewa

od gra|ana Novog Sada. Svima wima se zahvaqujemo, a posebno Fudbalskom savezu grada Novog Sada koji je slao dopise na brojne adrese gradskih ~elnika gde je nagla{eno “da smo jedini klub kom se napla}uje kori{}ewe terena”, ali to, o~igledno, nikoga nije doticalo. Nama je “ukradena” pro-

jektna dokumentacija i idejno re{ewe o izgledu objekta, a na osnovu urbanisti~kog plana i ugovora po kom FK Ajaks mo`e da predla`e idejna re{ewa i nalazi investitora, uz teren SC “Sajmi{te”. To smo dostavili JP SPC “Vojvodina” 2005. godine, a “Spens” uredno overio pe~atom i zaprimio.

Naravno da je projektnu dokumentaciju sada lako modifikovati i nazvati evropskom. Posle svega {to se izde{evalao, mogu da ka`em: “Da nije tu`no, bilo bi sme{no. Kada bi glupost bolela, mnogi bi danas jaukali.” ^i~a napomiwe da je svim dobronamernim gra|anima jasno da

povod za ovakvu presudu i izvr{ewe nije dug od 680.000 dinara, ve} da iza svega stoji “klasi~na sprega kriminalnog miqea, sporta i pravosu|a”. A {to se ti~e broja dece koliko je pro{lo kroz ovaj klub i wihovih rezultata, kao i sudbine prvog tima, to, o~igledno, u Novom Sadu malo koga od zvani~nika interesuje. S. Savi}

18

SPORT

~etvrtak23.decembar2010.

DNEVNIK

VE^ERAS U VITORIJI PARTIZAN MTS IGRA S KAHOM LABORAL

POSLE DOBROG IZDAWA VR[^ANA U VILERBANU

Crno-beli prvi put bez imperativa

Novi klinci za veliku scenu

Pobedom Makabija trenirali smo dobro i spremni nad ekipom Himkija u smo za veliku borbu, pa u Vitopro{lom, 9. kolu riju putujemo bez bele zastave. Evrolige, ko{arka{i Ono {to trenera Vlada JovaPartizana MTS prebrinuli su novi}a mo`e da raduje jeste ~iveliku brigu i ostvarili jo{ wenica da su svi igra~i zdravi i ve}i uspeh - plasirali su se u spremni za utakmicu. Mladi Top 16 fazu elitnog evrotakmitrener koji se ~esto nalazi na ~ewa. Iako }e mnogi primetiti vetrometini kritika, ispunio da se od ekipe koja je u pro{lom je prvi ciq u sezoni, a pred ciklusu stigla do Fajnal-fora u Parizu takav rezultat i o~ekivao, oni objektivniji znaju da pred po~etak sezone nije bilo ba{ tako. Beogradski tim napustili su vode}i igra~i i trener Du{ko Vujo{evi}, a wegov naslednik Vlade Jovanovi} imao je nezahvalan zadatak da od brojnih novajlija poku{a da sklopi celinu koja }e igrati na nivou renomea koji srpski {ampion u`iva na Starom kontinentu. Jedan od pokazateqa da su u tome uspeli trebao je da bude plasman u Top 16 i on, je, evo, ostvaren kolo pre kraja prve faze takmi~ewa. Pred Partizanom MTS ve~eras je utakmica posledweg, 10. kola u A grupi, u kojoj }e crno-belima doma}in biti odli~na ekipa Kahe Laboral, aktuelnog prvaka [panije. U prvoj utakmici u „Pioniru“, Beogra|ani su iznenadili ekipu trenera Du{ka Ivanovi}a i pobedili, treba li podse}ati - u sjajnom ambijentu - sa 74:71. Tada je na{ prvak morao da pobedi kako bi mogao da se nada prolazu me|u 16 najboqih timova u Evropi, a ve~eras, po{to je u me|uvremenu i sastav iz Vito- Ra{ko Kati} rije ispunio ciq, imperativa utakmicu s Kahom Laboral je rene}e biti ni na jednoj strani. To kao: bi moglo da stvori uslove za - Iako mnogi misle da u [pakvalitetnu utakmicu u kojoj }e niju putujemo potpuno rasteredoma}in, naravno, tra`iti pri}eni, ne bih se u potpunosti liku da se revan{ira. slo`io s takvom konstatacijom. - Po izjavama koje mogu da Jesmo izborili plasman u Top pro~itam u medijima, vidim da 16 fazu Evrolige, ali imamo zasu se [panci pripremili da datak da podignemo formu za nam se revan{iraju za poraz iz stepenik vi{e, pred obaveze koBeograda - rekao je pred polazak je nam slede. Da}emo sve od sebe u Vitoriju ~arter letom, centar da ostavimo {to boqi utisak u Partizan MTS Ra{ko Kati}. ve~era{woj utakmici, ali smo To je, naravno, wihovo pravo i svesni da nas ~eka motivisan i uvek je u sportu razumqivo kada veoma kvalitetan rival, kakav se stremi pobedama. Poku{a}eje Kaha Laboral. Sigurno je da mo da se suprotstavimo veoma }e nam plasman me|u 16 najbokvalitetnom i jakom rivalu, qih timova biti veliki stimu-

lans pred nastavak sezone, a prvi korak mogli bismo da napravimo ba{ ve~eras. S druge strane, ve} nekoliko dana reprezentativac Srbije Nemawa Bjelica, sada igra~ {panskog kluba, poru~uje da su u Kahi re{eni da se revan{iraju na{em prvaku za poraz iz prve utakmice.

Malo je ko verovao da }e ko{arka{i Hemofarm Stada izvu}i povoqan rezultat u Vilerbanu na utakmici posledweg kola B » « grupe Eurokupa sa Asvelom. Razloga za sumwu bilo je na pretek, pre svega serija slabih rezultata Vr{~ana u posledwe vremene, problemi sa povredama ali i odlazak lidera tima Milana Ma~vana u Makabi. Posle izborenog plasmana u me|u 16 najboqih ekipa u Evrokupu i utakmice u Asvelu, slobodno se mo`e re}i da n » eki novci klinci« najavquju dolazak na vr{a~koj ko{arka{koj sceni. Pored ve} i » skusnog« Borisa Savovi}a, na utakmici sa Asvelom u prvi plan izbili su Uro{ Petrovi}, a naro~ito Danilo An|u{i} koji je sa 20 poena poneo epitet najefikasnijeg ira~a Bana}ana i glavni je k » rivac«« za uspeh ~ete @eqka Lukaji}a. - Za nas je utakmica s Asvelom bila najva`niji me~ u ovom delu sezone jer smo do{li u situaciju da od ishoda zavisi na{ plasman me|u 16 najboqih timova u Eurokupu - rekao je po povratku iz Francuske, Danilo An|u{i}. Va`nost utakmice nas je totalno motivisala kao i problemi sa

Uro{ Petrovi} (levo)

vukli rezultat koji nam je odgovarao. Da sve i nije ba{ bilo najboqe za Vr{~ane govori i podatak da su u jednom trenutk,u ko{arka{i Asvela predvo|eni iskusnim Vol{om, uspeli da povedu sa 14 poena razlike, a do pred sam kraj utakmice ko{arka{i Hemofarma [tada nisu imali povoqan rezultat.

Direktor zadovoqan Direktor ko{arka{kog kluba Hemofarm Stada, Marko Ivanovi} nije mogao da sakrije zadovoqstvo plasmanom ekipe u narednu fazu takmi~ewa Evrokupa. Po povratku iz Francuske Ivanovi} je rekao: - Smatram da je ovo veliki uspeh za nas, pogotovo {to smo uspeli da se plasiramo nakon ~udnih utakmica u NLB ligi. Odlazak Ma~vana je poremetio na{u igru, ali dobitak za nas je to {to su mladi igra~i iskoristili svoju {ansu, pa su se pored Savovi}a nametnuli Petroivi} i An|u{i}. Igrali smo bez tri centra protiv Asvela, tako da je trener morao da napravi atipi~ne kombinacije koje nisu bile svojstvene za na{u igru. Plasman u drugi krug Evrokupa je potvrda dobrih rezultata Hemofarma [tade na me|unarodnoj sceni.

- Partizan nas je u Beogradu pobedio no{en fantasti~nom podr{kom svojih navija~a - poru~io je Bjelica. - Sada imamo obavezu da pred na{im simpatizerima, a o~ekujemo da }e ih biti 10.000 na tribinama, izborimo novu pobedu, ali i da prika`emo mnogo boqu igru nego u nekim ranijim utakmicama. Ostali smo im du`ni zbog prvenstvenog poraza od Reala u na{oj sali i `elimo da poku{amo da lo{ utisak popravimo. Duel Kaha Laboral - Partizan igra se u 20.45 ~asova, uz TV prenos na RTS-u. A. Predojevi}

Pobeda Milvokija Ko{arka{i ^ikago Bulsa ostvarili su najubedqiviju pobedu u no}as odigranim utakmicama regularnog dela NBA sezone po{to su u svom Junajted centru pregazili Filadelfiju sa 45 razlike - 121:76. Derik Rouz i Luol Deng postigli su po 22 poena, s tim da je Rouz imao i 12 asistencija. Aktuelni {ampioni Los An|eles Lejkers do`iveo je neprijatan poraz od Milvokija na svom parketu 98:79. Erl Bojkins je bio najboqi sa 22 ko{a, dok je 20 imao Salmons. Rezultati: Orlando - Dalas 99:105, [arlot - Oklahoma 81:99, ^ikago - Filadelfija 121:76, Memfis - Wu Xersi 94:101, Sakramento - Golden Stejt 109:117, LA Lejkers - Milvoki 79:98.

kojima smo se suo~ili zbog povreda Mara{a i Bo`ovi}a i odlaska Ma~vana. Va`nost ove utakmice, kao i ~iwenica da smo u NLB ligi vezali ~etiri uzastopna poraza, malo su uticali na sam po~etak me~a sa Asvelom, jer nismo otovorili me~ kako smo `eleli. Na kraju smo se izdigli iznad svih problema, pokazali smo pre svega snagu kolektiva i sasvim zaslu`eno smo iz-

- Nijednog trenutka nismo posustali. Igrali smo veoma hrabro i izgleda da se obistinila izreka da s» re}a prati hrabre, obij{wava An|u{i}. Na po~etku me~a dozvolili smo Vol{u da se razigra, {to u poene iskunih igra~a kao {to su Xeferson, Vesterman i @elabal, Asvel je uspeo da napravi u jednom trenutku ubedqivu prednost i izgledalo je da ne}emo uspeti da se izvu~e-

ULEB EURO KUP A grupa EVE Baskets - Le Man Banvit - Uniks 1. Uniks 2. Le Man 3. Banvit 4. EVE Bas.

6 6 6 6

5 4 2 1

1 2 4 5

E grupa 71:73 59:89

507:379 426:429 402:474 435:488

11 10 8 7

B grupa Asvel - Hemofarm Be{ikta{ - Getingen 1. Getingen 2. Hemofarm 3. Asvel 4. Be{ikta{

6 6 6 6

4 3 3 2

2 3 3 4

81:80 91:86

478:442 496:512 494:506 516:524

10 9 9 8

C grupa

Kantu - Galatasaraj Gas Tera - Panelinios 1. Galatasaraj 2. Panelinios 3. Kantu 4. Gas Tera F.

6 6 6 6

4 4 3 1

2 2 3 5

1. Beneton 2. Estudijantes 3. PAOK 4. Roan

6 6 6 6

6 3 3 0

0 3 3 6

1. Nimburk 2. Kahasol 3. Hapoel J. 4. Riga

397:391 329:270 371:356 420:506

10 9 8 6

1. Aris 2. Cedevita 3. Azovma{ 4. Hapoel G.

6 6 6 6

5 4 2 1

1 2 4 5

454:414 483:462 449:438 423:495

12 9 9 6

6 6 6 6

4 3 3 2

2 3 3 4

70:84 90:79 496:473 494:478 466:463 472:514

10 9 9 8

H grupa

D grupa Cedevita - Azovma{ Aris - Hapoel Galil

77:69 87:60

G grupa

1. Budivelnik 2. G. Kanarija 3. Budu}nost 4. Siauliai

2 1 2 6

10 10 9 7

F grupa

Hapoel J. - Kahasol Nimburk - Riga

4 4 3 0

441:374 366:375 413:398 365:438

Beneton - PAOK Estudijantes - Roan

Gran Kanarija - Budu}nost (odlo`eno) Siauliai - Budivelnik 70:71 6 5 5 6

75:72 57:63

88:84 91:70

514:462 484:479 492:504 492:537

11 10 8 7

Krasnije krila - Alba Anvil - Kazerta 1. Alba 2. Kazerta 3. Krasnije k. 4. Anvil

6 6 6 6

6 3 2 1

0 3 4 5

68:72 81:71

496:414 472:463 478:502 399:466

12 9 8 7

Crvena zvezda dobija halu Ministarstvo za omladinu i sport potvrdilo je da }e Ko{arka{ki klub Crvena zvezda uskoro dobiti svoju halu u kojoj }e trenirati sve generacije crvenobelih. Nakon sastanka ministarke Sne`ane Markovi} Samarxi} i dr`avnog sekretara Slavi{e Zlatanovi}a i generalnog menaxera Zvezde Mirka Pavlovi}a 8. decembra, na Mali Kalemegdan je stigao dopis ministarstva u kojem se potvr|uje da }e izgradwa zvezdine hale po~eti 2011.godine. Prvi operativac Crvene zvezde Mirko Pavlovi} u izjavi za B92 nije krio zadovoqstvo reakcijom dr`ave:

- Zaista smo imali uspe{an sastanak u Ministarstvu za sport i omladinu. Ministarka Sne`ana Markovi} Samarxi} i dr`avni sekretar Slavi{a Zlatanovi} pokazali su veliku spremnost da pomognu Zvezdi. Prepoznato je koliko su qudi koji su sad u Ko{arka{kom klubu Crvena zvezda u~inili da se klub konsoliduje. Spremni su da ovih dana sa nama potpi{u ugovor o izgradwi hale {to na{em klubu mnogo zna~i. Zahvaqujem se u ime svih zvezda{a {to }e uskoro do}i do potpisivawa ugovora koji ~ekamo decenijama.

mo. U kqu~nom momentu Hamid nas je iznenadio trojkom i time smo do{li su situaciju da imamo povoqan rezultat. U samoj zavr{nici ko{arka{i Asvela su i suvi{e forsirali {ut, {to im se na kraju i osvetilo. Kada se anonimi mladi igra~ na utakmici kao {to je bila ova s Asvelom, nametne kao najboqi strelac ekipe i to protiv igra~a koji imaju ogromno me|unarodno iskustvo, to vi{e nije plod slu~ajnosti. - Ja sam se na ovoj utakmici izdojio poenima ali u Vilberganu je pobedio kolektiv, nastavqa An|u{i}. Imao sam ogromnu podr{ku saigra~a i to mi je pomoglo da odigram moju najboqu partiju u dresu Hemofarm [tada. Radujem se svojoj dobroj partiji ali najbitnije je da smo se mi pokazali kao tim, kao jak kolektiv koji se ne pla{i izazova. Malo je ko verovao da }e Hemofarm [tada u svojoj grupi ostaviti iza sebe ekipe kao {to su Be{ikta{ i Asvel. U slede}em krugu Eurokupa mladu ekipu iz Vr{ca o~ekuju novi iazovi u grupi sa Uniksom, Cedevitom i verovatno Gran Kanarijom. - Sam plasman u drugi krug Eurokupa je za nas veliki uspeh – ka`e An|u{i}. -@elimo da ponovimo uspeh od pre dve godine i da se na|emo me|u osam najboqih ekipa u ovom takmi~ewu. Grupa je veoma te{ka ali ne}emo se lako predati. J. Turkoane

Odr`an Gocin memorijal U vr{a~koj hali „Milenijum“ odr`an je Prvi memorijal „Gordana Bogojevi}-Kova~evi}“ u znak se}awa na proslavqenu srpsku ko{arka{icu, koja je igrala za Pan~evo, Hemofarm i Crvenu zvezdu i 11 godina bila reprezentativka. Svi prisutni, ~lanovi porodice, brojni po{tovaoci, biv{e saigra~ice, podsetili su se wene bogate karijere kroz slike koje su se smewivale na video-bimu, a potom i kroz mini-film posve}en wenim bravurala na parketu. Mnogi nisu mogli da sakriju suze, a muk posle odgledanog filma zamenio je dugotrajan aplauz u znak se}awa na ovu veliku igra~icu. Potom su na parket „Milenijuma“ istr~ale ko{arka{ice iz doma}e A lige i klubova koji igraju u regionalnoj ligi. U revijalnom me~u boqe su se sna{le ko{arka{ice koje je predvodio trener Miroslav Popov, koje su ekipu Zorana Tira, sastavqenu od ~etiri tima iz IVB lige savladali rezultatom 82:73. Za najboqu igra~icu progla{ena je Dara Kova~evi} iz Hemofarma, kojoj je nagradu uru~io Gordanin otac, dok je wen trogodi{wi sin Vuk uru~io pehar najmla|oj u~esnici Tamari Mi{kovi}. Gordaninom porodici simboli~ne poklone uru~ili su predstavnici KSS, KSV, Hemofarma i Crvene zvezde, srpskih klubova u kojima je Gordana igrala. Gordana Kova~evi}-Bogojevi} preminula je 5. decembra pro{le godine od posledica infarkta u 36. godini `ivota.

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak23.decembar2010.

19

NOVOSA\ANI POBEDOM STAVILI TA^KU NA TURBULENTNU POLUSEZONU

ZORAN TERZI] KATEGORI^AN

Spokojni do prole}a

Ne}e Ivana \erisilo odre|ivati selektora

Rukometa{i Vojvodine @elezni~ar uo~i utakmice posledweg (15.) kola prvog dela superliga{kog karavana imali su imerativ pobede u duelu sa ekipom Crvenke koja je ~vrsto prikovana za dno tabele. Kao {to je dobro poznato Novosa|ani su tokom jeseni prokockali dosta {ansi, pa tako, uo~i duela s fawera{wem Superlige, nisu bili u prilici nikome da prete, a jasno je da su unapred dobijene utakmice uvek najte`e za igrawe. [to zbog povreda, {to zbog bolesti, duel protiv Crven~ana propustili su Stevan Popov i Milorad Radi{i}, a sa klupe svoje saigra~e su bodrili Mandi}, Jovanovi} i Bari{i} koji je u drugom poluvremenu ipak u{ao igru kako bi doveo svoj tim do dva velika boda za miran zimski san. Trener crveno-belih, iskusni vuk, \ura| Trbojevi} {ansu u duelu protiv Crvenke ukazao je igra~ima koji nisu do sada imali veliku minuta`u, ali je prema wegovim re~ima to posledica brojnih kadrovskih problema, a ne nipoda{tavawa rivala na ~ijoj klupi je nekad sedeo i ~iji je dres nosio: - Dobro je poznato da smo protekle dve nedeqe imali brojnih kadrovskih problema. Trenirali smo u nekompletnom sastavu, pa sam uo~i posledwe utakmice u ovoj godini bio primoran da dobro prome{am karte i na teren izvedem najspremnije igra~e, ali i one koji do sada nisu dobili veliku minuta`u. Igrali smo pod pritiskom morawa i osvajawa dva boda i u tome smo uspeli rekao je Trbojevi}. Uprkos izostanku najiskusnijih igra~a, Novosa|ani su za razliku od nekih ranijih duela na kojima je wihov izostanak bio primetan uspe{no povezali redove i delovali sigurno i poletno protiv borbenih Crven~ana. - Raduje me to {to su momci shvatili ozbiqno ovu utakmicu, i ruku na srce, iako smo

Na odmor 28. decembra Spu{tena je zavesa na prvi deo {ampionata, a rukometa{i Vojvodine trenira}e do 28. decembra, za kada je zakazano posledwe okupqawe u staroj godini. Stru~ni {tab se odlu~io da igra~ima da voqno do 5. januara kada po~iwu pripreme za nastavak takmi~ewa, a prvotimci }e trenirati u Spensu sve do 17. januara kada bi ekspedicija crveno-belih trebalo da otputuje na sedmodnevne pripreme u Krupaw. Tamo }e raditi na fizi~koj spremi i tehni~ko-takti~kim zamislima, a u planu je i odigravawe jedne-dve kontrolne utakmice s odgovaraju}im rivalima.

Novosa|ani u Ni{u

Branislav Radi{i}

imali za nas neizostavne oscilacije u igri, uspeli da slavimo i kontroli{emo ve}i deo utakmice. Svoju {ansu mo`da je najboqe iskoristio Milutnin Lu~i} koji je u napadu delovao sigurno i sa

Dolasci i odlasci

Leskur {ampion U prostorijama N[Ka zavr{eno je 80. jubilarno prvenstva Novog Sada, koje se igralo u ~ast Stevana ]iri}a, trijumfom, po tre}i put, favorita, internacionanog majstora Dejana Leskura. Zanimqivo je da je Leskur osvojio taman toliko poena koliko mu je bilo potrebno da sa~uva rejting. Prva ~etvorica plasirala su se za naredno finale. Rezultati 9. kola: Dvorni} Leskur remi, S. ^abarkapa - Remecki remi, Stojkovi} - Pavlovi} 1:0, Jovi} - Pezeq 1:0, Andrejevi} - Kokeza 0:1, Notaro{ - Dimitrijevi} 1:0, Jevti} - Drowi} 1:0, Mujagi} - Mihi} remi, Ilij} Raji} 1:0, Ujhazi - G. Kova~evi} 1:0, Kreji} - Titov 1:0, Ka~ar - Medar 1:0, Terzi} - Lukaji} remi, Banovi} slobodan. Kona~no stawe: 1. Leskur 7, 2-4. Remecki, Jovi}, Stojkovi} 6, 5-7. Dvorni}, ^abarkapa, Kokeza 5,5, 8-11. Pavlovi}, Jevti}, Notaro{, Ilij} 5, 12-19. Pezeq, Andrejevi}, Dimitrijevi}, Mihi}, Ujhazi, Mujagi}, Ka~ar, Kreji} 4,5, 20-23. Drowi}, Terzi} 4, Kova~evi}, Raji} 3,5, 24-25. Lukaji}, Banovi} 3, 26-28. Milenkovi}, Titov, Medar 2,5 poena. B. D.

Zoran Terzi}

dini, a najavquje i planove za narednu godinu. - Moramo da budemo sre}ni i zadovoqni jer smo i peti put za redom progla{eni najboqom `enskom ekipom. To dovoqno govori o tome koliko dobro radimo. Naravno, uvek mo`e vi{e, a u narednoj sezoni prioritet nam je Evropsko prvenstvo. Bi}e nam svakako lak{e jer smo doma}ini, ali je samim tim i ve}a obaveza da se ostvari dobar rezultat. Imamo dobru ekipu, sastavqenu od dosta mladih igra~ica i na{e vreme tek dolazi - rekao je Zoran Terzi}.

DANAS ^ETVRTFINALE KUPA SRBIJA ZA MU[KARCE

Upravni odbor Vojvodine u dogovoru sa stru~nim {tabom, pou~en lo{im iskustvima iz prvog dela prvenstva, poku{a}e da u zimskom prelaznom roku pazari nekoliko poja~awa u skladu s finansijkim mogu}nostima kluba u ovom trenutku, kako bi Novosa|ani od februara meseca mogli da nastave `etvu bodova. @eqe trenera Trbojevi}a su igra~i koji bi poja~ali konkurenciju u bekovskoj liniji: desno krilo i golman. Izvesno je da }e biti promena u sastavu crvno-belih, kako dolazaka tako i odlazaka, pa treba o~ekivati zanimqiv prelazni rok. 80. PRVENSTVO NOVOG SADA

Selektor `enske odbojka{ke reprezentacije Srbije Zoran Terzi} odgovorio je Ivani \erisilo da ne mo`e ona da odre|uje ko }e biti selektor nacionalnog tima. \erisilo je nedavno izjavila da upravo zbog Zorana Terzi}a vi{e ne igra za nacionalnu selekciju, {to je nai{lo na reakciju Zorana Terzi}a. - Stalno se vrtimo u krug sa tim pitawem. Ne sla`em se sa izjavom Ivane \erisilo. Svako ima pravo da odlu~i da li }e da igra za reprezentaciju ili ne}e. Moram samo da ka`em da je potpuno glupo da neko od igra~a, odnosno igra~ica, odre|uje ko }e biti selektor reprezentacije - rekao je Terzi}. Selektor je istakao da je zadovoqan u~iwenim u 2010. go-

Foto: F. Baki}

{est golova doprineo trijumfu, zatim prekaqeni Veqko Hoxi}, Branislav Radi{i} je imao svoje ve~e, a tu je i Stanko Abaxi} koji je bio siguran me|u stativama kada je bilo najpotrebnije - kazao je {ef stru~nog {taba Novosa|ana \ura| Trbojevi}. Na kraju ono najbitnije, rukometa{i Vojvodine @elezni~ar uspeli su u nameri da pobedom obraduju verne navija~e uo~i predstoje}ih Bo`i}nih i Novogodi{wih praznika i sa ~etiri boda u posledwa tri kola pobegnu iz opasne zone i sa desetog mesta na tabeli koliko-toliko zadovoqni i spokojni do~ekaju rukometno prole}e. I. Grubor

Odbojka{i NIS Vojvodine imali su sre}e u `rebu ~etvrtfinala Kupa Srbije i izvukli Ni{, trenutno pretposledwi tim Prve lige. Uprkos tome {to za protivnika imaju tim iz ni`eg ranga i po svim parametrima su favoriti, Novosa|ani se ne}e opustiti i pristupi}e dvome~u veoma ozbiqno, a sve u `eqi da odbrane titulu Kupa osvojenu pro{le sezone. - Maksimalno ozbiqno mora da se pri|e utakmici u Ni{u, pre svega jer su sada Ni{lije ko-

TAKMI^EWE U DOHI

Trentino i Fenerbah~e najboqi na svetu Odbojka{i Trentina i odbojka{ice Fenerbah~ea postali su klupski prvaci sveta nakon {to su trijumfovali na takmi~ewu u Dohi. Trentino je u finalnom me~u savladao poqski SKRA Belhatov rezultatom 3:1, dok su odbojka{ice Fenerbah~ea bile boqe od prvaka Ju`ne Amerike, brazilske ekipe Solis maksimalnim rezultatom 3:0. Klupsko prvenstvo sveta u odbojci jo{ jednom je pripalo

CRVENO-BELI POSETILI O[ „PRVA VOJVO\ANSKA BRIGADA”

Rasadnik talenata Ekipa NIS Vojvodine sa stru~nim {tabom i sportskim direktorom Nikolom Mari}em posetila je Osnovnu {kolu „Prva vojvo|anska brigada“ nastaviv{i tako akciju dru`ewa sa |acima. U fiskulturnoj sali {kole crveno-beli prvotimci su najpre odr`ali pokazni trening osnovcima, da bi im se nakon

^as odbojke za pam}ewe

toga u~enici pridru`ili na terenu i uz wihovu pomo} i sami probali odbojka{ke elemente. Sportski direktor Nikola Mari} uru~io je dres direktoru {kole Du{anu Kosanovi}u, dok su igra~i delili majice, autograme, DVD promotivne spotove, karte za utakmice i kalendare za 2011. godinu. Ina~e, posebno zna~ajno je to

na~no kompletirale ekipu i u prvenstvu u posledwem kolu iznenadili favorizovani Spartak. Favoriti smo, ali na{a odgovornost mora da bude na maksimalnom nivou i ne smemo dozvoliti da se predoseti bilo kakvo iznena|ewe - istakao je trener Novosa|ana Nikola Salati}. Parovi ~etvrt finala Kupa Srbije su: Spartak (S) - Radni~ki (K) (19), Spartak (Q) - Partizan (18), Ni{ - NIS Vojvodina (19), Jedinstvo (SP) - Crvena zvezda (19). M. R.

{to su O[ „Prva vojvo|anska brigada“ poha|ali mnogi biv{i i sada{wi igra~i Vojvodine, a ima i onih koji su neko vreme trenirali u woj. Tako su weni nekada{wi |aci, pored ostalih, bili i Andrija Geri}, Igor Mladenovi}, bra}a Radomir i Milo{ Vemi}, Luka i Nemawa ^ubrilo, kao i Nikola Jovovi}. - Po~eo sam ovde kod nastavnika Bore Miqani}a. Sasvim slu~ajno, drug me je nagovorio da do|em na trening, svidelo mi se i ostao sam u odbojci rekao je tehni~ar Vojvodine Nikola Jovovi} i nastavio: - Ovo je sjajna akcija, posebno mi je drago {to je u {koli u kojoj sam proveo osam godina. Recimo da je i meni u to vreme bilo potrebno da me mo`da neko br`e opredeli za odbojku, jer sam trenirao vi{e sportova. Mislim da }e ova deca u nama i u odbojci videti ne{to lepo. Vidi se da su u`ivali i da su nas sjajno prihvatili.

italijanskim klubovima u mu{koj konkurenciji, po{to je u dosada{wih {est takmi~ewa Trentino slavio ~etiri puta, dok su preostala dva trofeja pripala Milanu. U utakmici za bronzanu medaqu iranski Pajkan je savladao Drim Bolivar iz Argentine, dok je u `enskoj konkurenciji tre}e mesto osvojila italijanska ekipa Fopapadreti, pobedom nad Miradorom iz Dominikanske republike.

Nikola @ivanovi}

Potpisao @ivanovi} Prvi profesionalni ugovor na ~etiri godine s novosadskom NIS Vojvodinom potpisao je mladi tehni~ar (18 godina) Nikola @ivanovi}, koji je u crveno-belom taboru ve} tri godine i koji se istakao na utakmicama predsezonskog pripremnog perioda. - Veoma sam zadovoqan potpisivawem ugovora, ovo je velika ~ast za mene, ali i obaveza da ubudu}e vi{e radim i da na|em svoje mesto u Vo{i - kratko je prokomentarisao @ivanovi}.

20

~etvrtak23.decembar2010.

GABOR SAGMAJSTER I OVE GODINE NA DAKAR RELIJU

Ciq je sti}i na ciq

Sa ciqem da kao i prethodne dve godine zavr{i trku, suboti~ki motociklista Gabor Sagmajster putuje u nedequ u Buenos Ajres, gde }e se 1. januara, ponovo kao jedini predstavnik Srbije, na}i na startu 32. izdawa najve}e trke na svetu – Dakar relija. Predstoje}i Dakar reli traja}e do 16. januara idu}e godine i po tre}i put }e se voziti u Argentini i ^ileu, a prema najavama organizatora u~esnike o~ekuje zna~ajno te`a mar{ruta u odnosu na prethodna izdawa u

automobili i kamioni. U svoj tre}i uzastopni pohod na Dakar, Sagmajster ponovo kre}e na KTM 690, ovaj put uz kvalitetniju za{titnu opremu i, kako isti~e, psihi~ki i fizi~ki apsolutno pripremqen. - Motor je od pro{le godine ali je potpuno repariran za trku zahvaquju}i mom glavnom mehani~aru Kajzeru Torstenu koji }e i ove godine biti deo na{eg malog tima. Za trku sam apsolutno spreman, i fizi~ki i psihi~ki, uz redovne ve`be u teretani i treninge po pesku u okolini Subotice, ove godine vo-

Gabor Sagmajster

Ju`noj Americi, sa veoma zahtevim ume}em navigirawa. - Od 13 “radnih dana” i isto toliko “specijala”, ima}emo {est dana tokom kojih }emo voziti po 800 kilometara. Pove}an je broj etapa u pustiwi Atakama na sedam, i upravo tamo o~ekujemo najve}a isku{ewa: osim vi{e stotina metara visokih dina, tamo vladaju nezamislimo visoke temperature, znaju da budu i 49 stepeni, zbog ~ega sam pro{le godine do`iveo toplotni udar. Voza~i }e naro~ito morati da obrate pa`wu tokom vo`we kroz isu{ena re~na korita, gde vrebaju razne opasnosti, poput stena i kamewa, rekao je Sagmajster u razgovoru sa novinarima podse}aju}i da je pro{le godine upravo u isu{enom re~nom koritu povredio nogu. Na blizu 10.000 km pute{estvija iz glavnog grada Argentine krenu}e 430 posada tradicionalno podeqenih u ~etiri e{alona: motocikli, kvodovi,

zio sam u Abu Dabiju trku Svetskog kupa, gde sam osvojio sedmo mesto u svojoj klasi, kao i {ampionat Srbije u motokrosu, napomiwe suboti~ki motociklista. Iako smatra da mu po kvalitetu i brzini pripada plasman me|u prvih 40-50 takmi~ara (pro{le godine je zavr{io na 59. mestu), Sagmajster najavquje da }e se na Dakaru “tek povremeno trkati”. - Znam da mogu biti i br`i i verujem da bih mogao da pucam i na boqi rezultat, ali imam obavezu prema fanovima ali i sponzorima, bez kojih ne bih mogao ni da odem u Argentinu, da i ove godine zavr{im trku i da se pojavim na podijumu u Buenos Ajresu. Jer, kako ka`e Miran Stanovnik, moj veliki prijateq i pravi veteran Dakara sa 13 u~e{}a na trci, ciq Dakara je – sti}i na ciq! Svi koji stignu, postaju heroji - nagla{ava Gabor Sagmajster. Denis Kolunyija

TRADICIONALNI IZBOR SPORTSKIH NOVINARA SRBIJE

Novo priznawe Zorani Arunovi} U tradicionalnoj anketi Udru`ewa sportskih novinara Srbije Zorana Arunovi} progla{ena je za najboqeg sportistu 2010. godine. Najve}i uspeh Arunovi}eve u ovoj godini je osvajawe titule svetske {ampionke u streqa{tvu u disciplini vazdu{ni pi{toq. Arunovi}eva je prethodno ve} progla{ena najboqom sportistkiwom Srbije u izboru Olimpijskog komiteta Sr- Zorana Arunovi} bije. la, za „Dopisnika godine“ proUz nagradu Arunovi}evoj, gla{en je Tomislav Todorovi}, `iri USNS je odredio i dobitdopisnik Politike iz Ni{a, nike tradicionalnih priznawa dok je nagrada za `ivotno delo za najuspe{nije sportske novidodeqena Du{anu Markovi}u, nare i fotoreportere, odnosno dugogodi{wem novinaru i snimateqe. Priznawe „Noviuredniku Narodnih novina iz nar godine“ dobili su MiroNi{a. Priznawe za „Izdava~ki slav Ne{i} iz Radio Beograda poduhvat godine“ pripalo je za elektronske medije i Voji^edomiru [o{ki}u za ediciju slav Veli~kovi} iz Sportskog „Olimpijski vekovnik“, a sve`urnala za {tampane medije. ~ana dodela svih priznawa obaPriznawe „Kamera godine“ vi}e se narednog utorka u Svepripalo je Milanu Ra{i}u, fo~anoj dvorani Udru`ewa novitoreporteru Sportskog `urnanara Srbije.

SPORT

DNEVNIK

U VK DANUBIJUS 1885 SUMIRALI REZULTATE U GODINI NA IZMAKU

Ponosni na svoje vesla~e Posledwe decembarske dane rukovodstvo Vesla~kog kluba Danubijus 1885 iskoristilo je da sumira rezultate godine na izmaku i da ih predstavi javnosti na konferenciji za {tampu, na kojoj su prisustvovala i dva najboqa i najlep{a `enska izdanka ovog uzornog novosadskog kolektiva Iva Obradovi} i Ivana Filipovi}. Predsednik @eqko Pantovi} izneo je da je godina u kojoj Danubijus 1885 slavi 125. ro|endan bila uspe{na jer su wihovi ~lanovi ostvarili zapa`ene rezultate. Iva Obradovi} zauzela je sedmo mesto na Evropskom prvenstvu u Portugaliji, dok je na Svetskom {ampionatu na Novom Zelandu bila {esta. Ivana Filipovi} bila je sedma na SP do 23 godine u Belorusiji. ^etverac skul u sastavu Dejan Bo{kovi}, David Pap, Milo{ Urukalo i Aleksa \oki} u~estvovali su na SP, a na Balkanijadi u Gr~koj osvojili su bronzanu medaqu, kao i dvojac Milo{ Urukalo i Aleksa \oki}. Kadeti Petar Savin i Milo{ Aleksi} su zauzeli ~etvrto mesto u dvojcu na Balkanijadi. - Najvi{e smo ponosni na na{u Ivu, koja je ove godine progla{ena za najboqu sportiskiwu Novog Sada, a u Dnevnikovom izboru sportiste pokrajine izabrana je za najboqeg vesla~a u Vojvodini - istakao je Pantovi}. - Nadamo se, tako|e, da }e Iva slede}e godine na SP uspeti da bar ponovi ovogodi{wi rezultat, {to bi bilo dovoqno za osvajawe olimpijske norme. Ponosni smo i na na{eg trenera Petra Ibro~i}a koji je potpisao dvogodi{wi ugovor s ameri~kim univerzitetom u Ankari i tako potvrdio da na{ klub pored dobrih vesla~a stvara i vrhunske stru~wake. Nadamo se da }e kona~no na prole}e krenuti izgradwa novog objekta, kako bi na{i vesla~i kona~no dobiti uslove kakve odavno zaslu`uju. Tre-

@eqko Pantovi}, Iva Obradovi} i Ivana Filipovi}

ner Sr|an Jovanovi} izneo je plan i program rada za narednu godinu. - Za koji dan nas o~ekuje uobi~ajena periodi~na testirawa, zatim sledi dr`avno prvenstvo na ergo-

lovanovi}a i Du{ana Pej~i}a da zablistaju na SP do 23 godine. Draguq srpskog veslawa Iva Obradovi} tek {to je stigla iz Amerike gde u~i i vesla na Berkli univerzitetu u San Franci-

Bogata godina Slede}e godine VK Danubijus 1885 planira da organizuje Dr`avno prvenstvo na ergometrima, Univerzitetsku trku osmeraca i Novosadsku daqinsku regatu, a nastavi}e i s projektom “Veslawe u {kolama”, koji je za klub izuzetno va`an i zanimqiv. Planiraju u Danubijusu i da apliciraju prema evropskim projektima. metrima, a potom idemo u Bokokotorski zaliv gde }emo odraditi pripreme. Ve} u aprilu kre}u doma}a i me|unarodna takmi~ewe, prva regata je u Zagrebu, potom Segedinu i Bledu. Od Ive o~ekujemo da osvoji olimpijsku normu, a od Ivane da ostvari jo{ boqe rezultate. Zanimqivo je to kako }e wih dve (Iva i Ivana) u paru ostvarivati rezultate. Od Jelene Miladinovi} o~ekujemo da u|e u reprezentaciju, a od Du{ana Mi-

sku najpre se zahvalila Gradu i Dnevniku, na laskavim priznawima, a potom je rekla: - Nagradama se uvek obradujem, posebno moji najmiliji, a one su uvek podstrek za jo{ boqi rad i dokazivawa. Do laskavih priznawa u budu}nosti bi}e sve te`e do}i, jer Novi Sad ima mnogo dobrih sportista. U Americi sam nau~ila da je sve mogu}e kada se ho}e. Ne pada mi te{ko ni to {to ustajem u pet sa-

Foto: F. Baki}

ti ujutro da bih od {est do devet trenirala, a potom do 15 ~asova bila na fakultetu. Posle toga opet imam trening, a uve~e u~im. Mo`da to igleda stra{no, ali kada va{e okru`ewe oko 50 devojaka to isto radi, sve vam je lak{e i timski duh nas odr`ava - naglasila je Iva. Na wene re~i nadovezala se jo{ jedan biser Danubijusa Ivana Filipovi}, koja tako|e studira u Americi: - Zaista je najve}a prednost to {to se radi u velikim grupama, me|usobno se poma`emo. Velika je razlika takmi~iti se u skifu i osmercu. To dobro do|e da se malo odmorimo od skifa. Imamo sre}e da obe vozimo za univerzitete ~ije su posade u finalima. Svi na{i vesla~i koji odu u Ameriku brzo se prilagode, postaju kapiteni i nalaze se u vode}im posadama. Od slede}e godine poku{a}emo da pravimo tandem Iva-Ivana, da li }emo u tome uspeti vide}emo - istakla je Ivana Filipovi}. J. Gali}

NA[E KOM[IJE CENE USPEHE

Nata{a Jani} najboqa sportistkiwa Ma|arske Vesla~ica Nata{a Jani} izabrana je za najboqu sportistkiwu Ma|arske u 2010. godini. Prema oceni sportskih novinara u mu{koj konkurenciji laskavu titulu osvojio je gimnasti~ar Kristijan Berki. Jani}eva, koja se pre nekoliko godina iz rodne Ba~ke Palanke preselila u Segedin, ~lanica je i najboqe ekipe u godini na izmaku, zajedno sa kajaka{icom Katalin Kova~. Za najuspe{nijeg selektora progla{en je Laslo Ki{, savezni kapiten pliva~a, dok je trener broj jedan postao u~iteq gimnasti~ara I{tvan Kova~. Jani}eva je bila sportistkiwa Ma|arske

i 2004. godine, a ovoga puta je ponovo dospela na tron po{to je na Svetskom prvenstvu osvojila tri zlatne i dve srebrne medaqe. Drugo mesto pripalo je pliva~ici Katinki Hosu, a tre}e xudistkiwi Aneti Mesaro{. U mu{koj konkurenciji su se iza gimnasti~ara Berkija plasirali strelac Peter [idi i pliva~ Laslo ^eh. Nagrade najuspe{nijima su uru~ene u hali „Sportmaks“ u Budimpe{ti u prisustvu velikog broja uglednih gostiju, me|u kojima je bio i predsednik Ma|arske Pal [mit.

PRVENSTVO VOJVODINE U SVIM UZRASNIM KATEGORIJAMA U K-1

Doma}in najuspe{niji U lepom ambijentu Bokserske sale Spens-a u Novom Sadu, plejada kik boksera u svim uzrasnim kategorijama iz 14 klubova borili su se na Prvenstvu Vojvodine u kik boksu u disciplini K-1 za titulu pojedina~nog {ampiona. Publika koja se okupila u ve}em broju imala je priliku da u`iva u disciplini koja, uz redovne udarce dozvoqne u kik boksu, omogu}ava takmi~aru i upotrebu kolena tokom borbe. Velikih iznena|ewa nije bilo, s obzirom da je doma}in takmi~ewa Vojvodina Veletabak kao lider u kvalitetu i rasadnik talenata u kik boksu osvojila najve}i broj odli~ja, ~ak 23 (11 zlatnih, 8, srebrnih i 4 bronzane medaqe). Odmah iza wih bio je Novi Sad (4 zlata i srebro), a tre}i po uspe{nosti bio je Vrbas (2 zlata, 2 srebra i 4 bronze). Rezultati finalnih borbi seniori A: -65 Aleksandra

Krsti} (Pagonis Tim) - Mirjana Vuji} (Novi Sad) 1:2, -75 Nikola Petrovi} (^akuriki) - Qubo Jalovi (Vrbas) 1:2. Seniori B: +91 Goran Vuja~i} (Top Fajter) - Georgije Milinovi} (Pagonis Tim) 3:0, -91 Nemawa Roga~evi} (VUK Ba~) - Sla|an Stamenkovi} (Vojvodina) 3:0 bb, -86 Miqan Kne`evi} (Vojvodina) - Igor Nistor (Vojvodina) 3:0, -81 Bojan Niki} (Vojvodina) Branislav Plav{i} (Vojvodina) 3:0, -75 Zoran Mesaro{ (Top Fajter) - \or|e Markovi} (Novi Sad) 0:3, -71 Darko Markovi} (Vojvodina) - Ivan Sarme{ (^akuriki) 3:0 bb, -60 Dobrivoje Papi} (Feniks) Goran Rapi} (Feniks) 3:0 pred. Juniori: +91 Stefan Stanojevi} (Vrbas) - Igor Milanovi} (Feniks) 0:3, -91 Nikola Kilibarda (Vrbas) Du{an Krstin (Vojvodina) 0:3, -67 Du{ko Vasi} (Vojvodina) - Petar Radin (Feniks) 3:0, -63,5 Darko Ugrenovi}

(Vojvodina) - Slobodan Butorovi} (Vrbas) 0:3, -60 Milan Perduh (Vojvodina) – Miroslav Mazi} (Vojvdoina) 0:3, 57 Nemawa Krstin (Be~ej) Milan Plav{i} (Vojvodina) 1:2. Kadeti: -67 Aleksandar Poparsov (Internacional) - Vukoti} Milo{ (RU 09) 3:0 pred., -63,5 Filip Crnoja~ki (Be~ej) - Stefan Jovanovi} (Novi Sad) 1:2, -60 Strahiwa Pavlovi} (Vojvodina) - Petar Divjakovi} (Vojvodina) 0:3 dis., -54 Mladen ^esti} (RU 09) - Slobodan Boji} (Internacional) 3:0, -49 Filip Milo{evi} (Novi Sad) - Robert Horvat (internacional) 0:3. Pioniri: + 55 Vuka{in Stupar (Vojvodina) - Jovan An|eli} (RU 09) 3:0, -55 Viktor Mateja Miladinov (Vojvodina) - Marko Ris (Vojvodina) 0:3, -40 Zoran Jankovi} (Vojvodina) - Dragoslav Milosavqevi} (Vojvodina) 3:0 BB. J. G.

Sara Gruba~

Sari pehar Mlada i veoma talentovana srpska teniserka Sara Gruba~ je na terenima TK “Set-Net” osvojila turnir u kategoriji do 16 godina (tre}a kategorija, TSB kalendar), iako ima samo 13. Do finala Sara je, igraju}i sa dve godine starijim devoj~icama, dobijala me~eve bez izgubqenog seta. U finalu je igrala protiv prvog nosioca, Jelene Jano{evi} koja je nedavno osvojila Masters do 16 godina. Kuriozitet je u tome {to Sara uop{te nema plasman do 16 godina i ona je u pred-pred ulaznoj godini u ovoj konkurenciji. Finalni me~ je trajao preko tri sata. Nakon velike borbe i stalnih preokreta, Sara je prvi set dobila 7:5, da bi u drugom setu povela 4 :1 i potom se opustila. - Kada su me svi otpisali, pri rezultatu 1: 4, izvukla sam iz sebe posledwe atome snage i trijumfovala sa 7:6 u tre}em setu – rekla je Sara Gruba~.

KULTURA

DNEVNIK

~etvrtak23.decembar2010.

21

VE^ERAS PO^IWE BO@I]NO-NOVOGODI[WI CIKLUS KONCERATA U SINAGOGI

Zvuci balalajke, ma|arskih i bugarskih glasova Nastupom kvarteta „Terem“iz Sankt Peterburga, ve~eras u 20 ~asova u Sinagogi po~iwe tradicionalni bo`i}no - novogodi{wi ciklus koncerata Muzi~ke omladine Novog Sada. Do 18. januara u novosadskoj Sinagogi bi}e odr`ano ukupno {est razli~itih koncerata kojim }e biti obele`eni bo`i}ni i novogodi{wi praznici. Kvartet „Terem“ je prepoznatqiv u ~itavom svetu po virtuoznom muzicirawu na ruskim tradicionalnim instrumentima (domra, bajan, balalajka), a repertoar im je vrlo raznolik - od ruske narodne, preko klasi~ne, do xez muzike. Do sada su odr`ali preko 2000 koncerata {irom sveta i sara|ivali sa zvedama klasi~ne muzike, ali i xeza, popa i filma (Vladimir ^ernov, Najxel Kenedi, Piter Gebrijel, Bobi Mekferin, Suzan Vega, [inejd O’ Konor, Nikita Mihalkov). Naredni koncert 27. decembra prire|uje jedan od na{ih najboqih ansambala - Guda~i svetog

\or|a, uz umetni~ko rukovodstvo Gordana Nikoli}a. Kompozicije koje }e publika imati prilike da ~uje u kvalitetnom izvo|ewu ovih vrsnih muzi~ara su Vivaldijeva „^etiri godi{wa doba“ i „Serenada za guda~e“ ^ajkovskog. „Bra}a Bojki a kapela {ou“ o~ekuje nas 29. decembra. Ovaj vokalni sastav iz Ma|arske aktivan je na svetskoj sceni dvadesetak godina. Jedinstveni zvuk, fini humor i prirodno vladawe scenom uzdigli su Bra}u Bojki za kratko vreme do statusa zvezda {irom sveta. Na koncertu u Novom Sadu Bra}a Bojki }e izvoditi repertoar kojim }e se pomerati stroge stilske barijere, pa }e se na koncertu ~uti zvuci klasike, gospela, ali i xeza i popa. Koncert pod nazivom “U ~ast Reju ^arlsu” publika }e imati prilike da slu{a 3. januara i vidi Uro{a Peri}a ~iji glas izuzetno podse}a na vokal ~uvenog Reja ^arlsa. Uz Uro{a Peri}a nastupi}e i „Perlets“(tri `enska slovena~ka prate}a vokala),

uz pratwu xez-latino ansambla „Mambo stars“. ^ini se da opis „beli Rej ^arls“, kojim je ovaj mlad i popularan slovena~ki umetnik predstavqen u mnogim medijima {irom sveta, dovoqno govori o wegovom specifi~nom glasu, kao i o posebnom afinitetu Uro{a Peri}a prema xez legendi. On pesme Reja ^arlsa izvodi s preciznom vokalnom, ali i vizuelnom dosledno{}u tako da je publika ~esto zbuwena wegovom ubedqivo{}u. Januarski deo ciklusa obele`i}e i nastup hora Hora Saborne crkve “Sveti Georgije” pod dirigentskom palicom Bogdana \akovi}a. Ovaj koncert bi}e odr`an 8. januara. Za kraj ciklusa najavqen je koncert bugarskog `enskog hora pod nazivom “Tajna lepote bugarskih glasova”, dobitnika nagrade Gremi, koje }e Novosa|ani mo}i da ~uju 18. januara. Za pevawe ovih Bugarki, i pesme u wihovom izvo|ewu, ka`u da prevazilaze granice Istoka i Zapada,

Kvartet „Terem” iz Sankt Peterburga

pop i klasi~ne muzike, starog i savremenog. Svih {est koncerata bi}e odr`ani u Sinagogi s po~etkom u 20 ~asova. Ulaznice za koncerte Kvarteta “Terem“, Bra}e Bojki i ansambla „Tajna lepote bugarskih glasova“ ko{taju 800 i 1.000 dinara i mogu

se nabaviti na prodajnim mestima “Eventima“, kao i dva sata pre po~etka koncerata u Sinagogi. Karte za koncerte Guda~a svetog \or|a, Uro{a Peri}a / Mambo Stars i Hora „Sveti Georgije“ po ceni od 500 dinara prodaju se u Muzi~koj omladini Novog Sada (Ka-

toli~ka porta 2/2, tel. 021 452 344) radnim danima od 8 do 14 ~asova, kao i dva sata pre po~etka programa ispred Sinagoge. ^lanovi Muzi~ke omladine Novog Sada s obnovqenom ~lanarinom za 2010. imaju popust od 50 odsto na cenu ulaznice. N. Pej~i}

GRUPA „VERBUMPROGRAM“ U MUZEJU SAVREMENE UMETNOSTI VOJVODINE

Tri neza{ti}ena opusa

Sa 36. Dositejevih dana u Zavodu za kulturu Vojvodine

Foto: B. Lu~i}

NA 36. DOSITEJEVIM DANIMA

Tragovi evropske pro{losti Mnogi smatraju da je 18. stole}e bilo najsre}nije u dvadesetovekovnoj istoriji Evrope, jer je bilo doba prosve}enosti i razuma - moglo ~uti i ju~e, u Zavodu za kulturu Vojvodine, na 36. Dositejevim danima. U pozdravnoj re~i direktor Zavoda Tibor Vajda naglasio je kako i danas poku{avamo da stignemo Dositeja, koji je jo{ pre dvesta godina stigao u Evropu. Sve progresivne, moderne ideje obrazovawa, kulturnog razvoja, demokratije, po kojima danas `ivimo, ro|ene su u 18. veku, rekao je profesor Nikola Grdini}, predsednik Dru{tva za prou~avawe 18. veka. Ovo dru{tvo deluje ve} deceniju u okviru Dositejevih dana, poput mnogih sli~nih {irom sveta. Za to vreme odr`alo je osam nau~nih skupova i izdalo isto toliko zbornika radova. Teme za raspravu ~esto su odabirane tako da povezuju nauku i umetnost. Ovo dru{tvo izdaje i prvu personalnu enciklopediju kod

nas, posve}enu velikom srpskom prosvetitequ-“Encyiclopedia Dositeana”iza{la je u dve sveske. U biblioteci “Dositeana”objavqeno je nekoliko naslova, a me|u wima su dve kwige najboqih u~eni~kih radova na teme “Tolerancija” i “Usudi se da misli{“. Grdini} je govorio i o dvestotoj godi{wici Dositejeve smrti. I ovaj jubilej Dru{tvo }e shvatiti kao mogu}nost da uradi ne{to korisno. A to }e biti fototipsko izdawe Dositejevih “Basni”i tre}a sveska Enciklopedije o Dositeju. Tako|e }e prirediti i nau~ni skup “Problem promene –polemike, javni `ivot, skandali”, sa zbornikom saop{tewa. U planu je da se objavi i izbor najboqih radova. Ju~e je u ZKV predstavqena hrestomatija srpske kwi`evnosti 18. veka (barok, prosve}enost, klasicizam, predromantizam) “Od Ra~ana do Sterije”, koju je priredila Nada Savkovi}, profesorka Dr`avnog univer-

ziteta u Novom Pazaru, koji je sa ZKV suizdava~ kwige. Ovaj izbor sadr`i rasute i te{ko dostupne tekstove najzna~ajnijih autora iz tog perioda, do kojih studenti te{ko dolaze. Svi tekstovi su pra}eni studijama, kwiga je ukra{ena Orfelinovim viwetama i ilustracijama drugih autora, a sadr`i i re~nik nepoznatih termina. Savkovi}eva je naglasila da je, izme|u ostalog, `elela da mladima poka`e kako su kwige u 18. veku bile kvalitetne, lepo opremqene i visoko cewene. Sino} su u ZKV koncertom klarinetiste Aleksandra Tasi}a i gitariste Zorana Kraji{nika okon~ani 36. Dositejevi dani. O wihovom muzicirawu na novom CD-u govorila je muzikolo{kiwa Ira Prodanov Kraji{nik. U Galeriji “Most” u ZKV, u sklopu ove manifestacije otvorena je izlo`ba skulptura vajara Jovana Soldatovi}a. R. Lotina

NAGRADE AMERI^KE FILMSKE AKADEMIJE

Mawe kandidata u trci za Oskara

Ameri~ka filmska akademija saop{tila je da je ove godine 248 ostvarewa ispunilo uslove potrebne da se kandiduju za Oskara za najboqi film, {to je mawe nego ranijih godina, objavio je Holivud riporter.Godine 2009. kandidata je bilo 274, a godinu dana ranije 281. Filmovi koji dolaze u obzir za Oskara moraju da po~nu da

se prikazuju u bioskopima u losan|eleskom okrugu najkasnije 31. decembra i da budu na repertoaru sedam dana uzastopno. Nominacije za Oskare bi}e saop{tene 25. januara, a ceremonija dodele je 27. februara u Kodak teatru u Holivudu. Doma}ini ceremonije su glumci En Hatavej i Xejms Franko.

U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine sutra u 19 ~asova bi}e otvorena izlo`ba „Modus operandi“ grupe „Verbumprogram“ koju ~ine Ratomir Kuli} i Vladimir Mationi. Izlo`ba }e predstaviti grupu ~ije radove svrstavaju u poqe nove umetni~ke prakse, konceptualne umetnosti, dematerijalizacije umetni~kog dela, nove geometrije. Autori sami sebe svrstavaju „pre istorije i nakon umetnosti“, isti~u}i svoje umetni~ke, teorijske i filozofske afinitete. Osnovno sredstvo grupe „Verbumprogram“ je tekst, dok produkcija umetni~kog objekta predstavqa materijalizaciju ideje sadr`ane u wemu. Za ovaj proces „Verbumprogram“ bira medij u zavisnosti od wegove materijalnosti i podobnosti za izvo|ewe rada, {to bez konteksta i sadr`aja ne bi bilo funkcionalno. Izlo`ba „Modus operandi“ predstavqa teku}u produkciju

grupe „Verbumprogram“ koja je zasnovana na ve} utvr|enim principima rada, takozvanim „Verbum principima“: „Verbum modelu“, „Verbum postavu“, „Verbum situaciji“, „Verbum metodi“, „Verbum produkciji“ i „Verbum programu“. Ta produkcija je nova, odnosno teku}a praksa, u smislu vremena u kojem nastaje, ali ne i u metodolo{kom i teorijskom smislu. Postavku grupe „Verbumprogram“ u MSUV ~ine novi radovi,

kao i oni generisani iz ranijih projekata. Radovi su strukturirani kao grupe koje nose oznake „opusa“. Prema izjavi autora, dela nisu „za{ti}ena“ niti teorijom niti tekstovima. Ona trpe potpunu izlo`enost kao izlo`benost i ne oslawaju se ni na kakva sredstva tuma~ewa koja poma`u promatrawu. Izlo`ba obuhvata tri celine u tri muzejska prostora i predstavqa radove izvedene razli~itim medijima. I. Buri}

Sa uru~ewa nagrade u Karlova~koj gimnaziji

JU^E U KARLOVA^KOJ GIMNAZIJI

Uru~ena nagrada „Pavle Markovi} Adamov” Spisku od ~etrdesetak imena dobitnika kwi`evne nagrade “Pavle Markovi} Adamov” ju~e su dodata jo{ ~etiri. U spomen biblioteci Karlova~ke gimnazije ju~e su ovogodi{wim laureatima Qiqani Habjanovi}-\urovi}, Dra{ku Re|epu, Predragu Bjelo{evi}u i Neboj{i Kuzmanovi}u uru~ene nagrade koje nose ime osniva~a i prvog urednika lista “Brankovo kolo” (18951914), pripoveda~a, pesnika, prevodioca, esejiste, publiciste,

novinara i profesora Karlova~ke gimnazije Pavla Markovi}a Adamova. @iri za dodelu nagrade, koji ~ine Milovan Vitezovi}, Pero Zubac, Nenad Gruji~i}, Dragan Mraovi} i @arko Dimi}, jednoglasno je doneo odluku da ove godine nagrada pripadne Qiqani Habjanovi} -\urovi} za ukupno kwi`evno delo, Re|epu za antologi~arski rad, Bjelo{evi}u za kwigu pri~a “U {etwi bez glave” i Kuzmanovi}u za doprinos

osvetqavawu srpsko-slova~kih kulturnih veza. ^lan `irija i direktor Kulturnog centra “Karlova~ka umetni~ka radionica” @arko Dimi}, istakao je da }e dogodine povodom ~etvrt veka od ustanovqewa nagrade biti izdat spomen album sa svim dobitnicima. Na ju~era{woj sve~anosti uru~ena je i spomenplaketa Karlova~ke gimnazije profesoru te {kole, kwi`evniku i prevodiocu Draganu Mraovi}u povodom odlaska u penziju. Z. Ml.

22

SVET

~etvrtak23.decembar2010.

DNEVNIK

KOREJSKO POLUOSTRVO

OBALA SLONOVA^E

Ju`na Koreja zapo~iwe najopse`niju vojnu ve`bu

Na ivici gra|anskog rata

SEUL: Ju`na Koreja najavila je da zapo~iwe do sada najve}e kopnene i pomorske vojne ve`be, u kojima }e biti kori{}ena bojeva municija. Ve`be, u kojima }e biti anga`ovan do sada najve}i broj artiqerijskih oru`ja, borbenih aviona, helikoptera i vojnika, bi}e odr`ane na mawe od 50 kilometara od centra Seula. Pomorske trodnevne vojne ve`be Ju`ne Koreje ve} su po~ele. One se odr`avaju 100 kilometara ju`no od pomorske granice sa Severnom Korejom. U wima u~estvuje najmawe {est brodova vojne mornarice.

Analiti~ari smatraju da tim ve`bama Seul `eli da poka`e vojnu snagu, posle pro{lomese~nog artiqerijskog napada Severne Koreje na ostrvo Jeonpjeong i da to ne doprinosi smirivawu tenzija na Korejskom poluostrvu. Ju`na Koreja je do sada izvela vi{e od 50 vojnih ve`bi, ali nikada takvog obima, istakao je neimenovani ju`nokorejski oficir. U vezi sa spornim nuklearnim programom Pjongjanga, Va{ington upozorava da obnova pregovora {est dr`ava o nuklearnom programu Severne Koreje nema svrhe, ukoliko Pjongjang ne prestane sa

ratobornim akcijama i ne po~ne da ispuwava preuzete obaveze o nuklearnom razoru`awu. Samo dan po{to je ameri~ki izaslanik Bil Ri~ardson posetio Pjongjang i potvrdio da je Severna Koreja spremna da dozvoli povratak inspektora Me|unarodne agencije za atomsku energiju, vlasti u Seulu odlu~ile su da nastave vojne manevre. Ciq je, ka`u, da spre~e jo{ jedan akt provokacije severnog suseda, poput onog koji se pro{log meseca dogodio na ostrvu Jeonpjeongu, u kojem su ~etiri osobe poginule, ukqu~uju}i dva civila.

ABIYAN: Sukobi pristalica predsednika Obale Slonova~e i kandidata opozicije se rasplamsavaju, apel me|unarodne zajednice da se kriza re{i razgovorima ne daju rezultate. Generalni sekretar UN Ban Ki-mun upozorava da je Obala Slonova~e na ivici gra|anskog rata. Pariz je savetovao svojim dr`avqanima da napuste tu afri~ku zemqu. Kriza u Obali Slonova~e po~ela je posle 2. kruga predsedni~kih izbora, kada su pobedu proglasili i sada{wi predsednik Loren Gbagbo i wegov protivkandidat, predstavnik opozicije Alasan Uatara. I centralna izborna komisija i

me|unarodna zajednica osporavaju pobedu aktuelnog {efa dr`ave. On, me|utim, ne odustaje od predsedni~kog mesta, i tvrdi da se dogodila izborna kra|a. Pristalice Gbagboa od 16. decembra dr`e pod blokadom hotel u centru glavnog grada Abixana, u kojem je sme{ten {tab opozicionog kandidata Uatare. Ote`ano je dostavqawe hrane i lekova opozicionom predsedni~kom kandidatu i wegovim pristalicama, a mirovne trupe UN koje patroliriaju gradom bi}e u nezavidnom polo`aju ako se blokada nastavi. Predsednik Gbagbo je naredio mirovwacima da napuste wegovu ze-

NOVI ZAKON U SJEDIWENIM DR@AVAMA PRIZNAJE SEKSUALNE SLOBODE

Vrata vojske otvorena za homoseksualce VA[INGTON: Predsednik SAD Barak Obama potpisao je zakon kojim je omogu}eno da homoseksualci i lezbijke slu`e vojsku SAD ne kriju}i svoju seksualnu orijentaciju. Do sada je u vojsci SAD na snazi bio propis “ne pitaj, ne govori”. Po tom propisu, homoseksualci su mogli biti u vojsci ali da se ne izja{wavaju o svojoj seksualnosti, dok zvani~nici vojske nisu mogli da pitaju o tome. Ne}e vi{e biti tra`eno od desetine hiqada Amerikanaca da `ive u la`i da bi slu`ili zemqi koju vole, poru~io je Obama. Okru`en visokim vojnim zvann~nicima i ~lanovima Kongresa, ameri~ki predsednik je rekao da je s ponosom potpisao zakon i ocenio da }e nova mera osna`iti nacionalnu bezbednost. Potpisivawem tog zakona Obama je ispunio obe}awe iz predizborne kampawe i zabele`io jos jednu pobedu, po{to je prethodno uspeo da s republikancima dogo-

Obama potpisao novi zakon

vori produ`ewe poreskih olak{ica iz perioda Xorxa Bu{a. Tre}a pobeda bi mogla da usledi ako Senat ratifikuje sporazum “Novi START” o ograni~ewu nuklearnog naoru`awa. Ame-

ri~ki predsednik je na ceremoniji portpisivawa rekao da hrabrost i po`rtvovanost u oru`anim snagama vi{e ne}e biti odre|ena seksualnom orijentacijom. Obama je pohvalio “hra-

borst i viziju” ministra odbrane Robert Gejtsa i pohvalio Gejtsa i na~elnika zdru`enog {taba vojke SAD Majka Malena koji su se zalagali za promenu propisa “ne pitaj, ne govori” uvedenog 1993. godine. Vi{e od 13.500 vojnika je otpu{teno po tom zakonu iz 1993. koji je primoravao homoseksualce i lezbijke u ameri~koj vojsci da kriju svoj seksualni identitet. Do promena u vojsci ne}e do}i odmah, po{to novi zakon propisuje da Obama i wegovi visoki vojni savetnici moraju da potvrde da ukidawe zabrane ne}e smawiti borbenu sposobnost vojnika, posle ~ega sledi jo{ 60 dana ~ekawa da vojska sprovede bilo kakve promene. Pre raspave u Kongresu, Pentagaon je sproveo opse`no istrazivawe prema kojem bi prisustvo homoseksualaca u vojci neznatno moglo da uti~e na moral i borbenu gotovost ameri~kih oru`anih snaga.

mqu, ali oni su to odbili da urade. “Dr`avna televizija Obale Slonova~e koristi se da podstakne nasiqe prema mirovnoj misiji Ujediwenih nacija, i da {iri la`i o woj. Optu`eni smo da smo povredili suverenitet te zemqe, ~ak i da smo naoru`avali protivnike predsednika Gbagboa”, navodi Ban Ki-mun. Savet bezbednosti UN pozvao je sve strane u Obali Slonova~e da priznaju opozicionog lidera Uataru za novog predsednika zemqe. Dok se kriza zao{trava, francuska vlada pozvala je svoje dr`avqane da iz bezbednosnih razloga napuste tu zapadnoafri~ku zemqu.

UKRAJINA

Saslu{ana biv{a premijerka KIJEV: Ukrajinsko tu`ila{tvo ispitivalo je biv{u premijerku Juliju Timo{enko o optu`bi da je zloupotrebila 280 miliona dolara dok je bila premijer. Ona je negirala optu`be za koje je rekla da su deo kampawe proruskog predsednika Viktora Janukovi~a za podrivawe politi~ki protivika. Timo{enko koja je sada u opoziciji, optu`ena je da je za isplatu penzija upotrebila novac koji je prema me|unarodnom sporazumu o za{titi okoline iz Kjota namewen smawewu emisije {tetnih gasova. Biv{a ukrajinska premijerka optu`ena je u po-

Julija Timo{enko

nedeqak za zloupotrebu vlasti i zabraweno joj je da putuje iz Kijeva. Ako bude progla{ena krivom za zloupotrebu vlasti, mogla bi biti ka`wena i sa deset godina zatvora.

IRAN

Zbog alkohola 80 udaraca TEHERAN: Jedan Iranac dobio je 80 udaraca na gradskom trgu kao kaznu zbog konzumirawa alkohola u javnosti, javila je iranska novinska agencija ISNA. Kako je konzumirawe alkohola zabraweno u Islamskoj Republici, izre~ena kazna je imala za ciq da se obeshrabre ostali da u javnosti piju alkohol. Iranska agencija je navela da je prebijawe bilo izvedeno na javnom trgu u gradu Ram{ir na jugozapadu Irana. Britanska agencija podse}a da islam zabrawuje konzumirawe alkohola i oni koji se toga ne pridr`avaju, prema iranskom zakonu mogu da dobiju kaznu od nekoliko udaraca javno na gradskom trgu {to se, kako Rojters navodi, relativno retko u Iranu de{ava. (Tanjug)

KINA

TAJLAND

Ukinuto vanredno stawe u Bangkoku BANGKOK: Tajlandska vlada, posle osam meseci, ukinula vanredno stawe u Bangkoku, uvedeno u aprilu zbog nasilnih protesta antivladinih demonstranata u prestonici. Vojska je povu~ena sa kqu~nih pozicija u gradu. Vlada je saop{tila da, ipak, zadr`ava {iroka ovla{}ewa koja joj omogu}avaju da uhapski osumwi~ene i da ~uva red, prenela je agencija AP. Jedini vidqivi znak da je vanredno stawe ukinuto je odsustvo vojnika na zna~aj-

nim gradskim lokacijama, kao {to je `elezni~ka stanica. Premijer Abisit Vexaxiva je u utorak rekao da nema vi{e potrebe za vanrednim stawem, uspostavqenim u aprilu, tokom protesta antivladinih demonstranata takozvanih “crvenoko{uqa{a”, koji podr`avaju biv{eg, prognanog premijera Taksina [inavatru. Demonstracije su se u maju pro{irile na vi{e od ~etvrtine zemqe, a protesti su se pretvorili u najve}e politi~ko nasiqe u

modernoj istoriji zemqe. Demonstranti su nedeqama “dr`ali u okupaciji” centralnu turisti~ku i trgova~ku zonu, a u skobima demonstranata i vojnika poginulo je vi{e od 90 qudi. Vojska je slomila otpor “crvenoko{uqa{a” 19. maja, posle ~ega je tajlandska vlada iskoristila ovla{}ewa koja joj je pru`alo vanredno stawe i pohapsila ve}inu lidera “crvenoko{uqa{a” i pripadnika antivladinih medija.

Zabrana engleskih re~i PEKING: Kineske vlasti zabranile su kori{}ewe stranih re~i, posebno engleskih, u novinama, izdava{tvu i na internet sajtovima, navode}i da one skrnave ~isto}u kineskog jezika. Kako prenosi Bi-Bi-Si, kineske vlasti zahtevaju da standardizovani kineski bude norma, a da se u {tampi izbegavaju i strane skra}enice i akronimi kao i tzv. kingleski - me{avina engleskog i kineskog. Zabrana

se odnosi i na radio-stanice i TV stanice. Kineska Generalna uprava za {tampu i publikacije saop{tila je da se sa ekonomskim i dru{tvenim razvojem zemqe strani jezici sve vi{e koriste u svim vidovima doma}eg izdava{tva. To ozbiqno ugro`ava ~istotu kineskog jezika i izaziva negativne dru{tvene uticaje na kulturno okru`ewe, pi{e list @enmim @ibao.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DMITRIJ MEDVEDEV Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je da Rusija ne mari za ocene o unutra{woj situaciji u zemqi koje se iznose u dokumentima “Vikiliks”-a. On ne iskqu~uje da bi i u slu~aju curewa tako poverqive prepiske iz ruskih specijalnih slu`bi Amerikanci saznali mnogo zanimqivog o sebi. “Ne brinemo mnogo za to {to govore u diplomatskim krugovima.”

HOSE LUIS SAPATERO [panski premijer Hose Luis Rodrigo Sapatero o~ekuje da }e wegovoj zemqi biti potrebno pet godina da se oporavi od posledica ekonomske krize. Sapatero je u Parlamentu rekao da je [paniji, ~etvrtoj po snazi privredi u Evropi, potrebno pet godina da ispravi disparitete u ekonomiji. Wegova vlada predloa`e podizawe strarosne granice za penziju sa 65 na 67 godina.

BEWAMIN NETANIJAHU Izraelski premijer Bewamin Netanijahu pozvao je ju~e gra|ane Izraela da se uzdr`e i ne uzmu zakon u svoje ruke protiv mawina i migranata.”Vlada Izraela radi odlu~no da zaustavi protok nelegalnih infiltratora iz Afrike izgradwom ograde na granici i vra}awem onih koji su se ubacili u wihove domovine,” poru~io je Netanijahu, misle}i na izgradwu barijere du` granice s Egiptom.

STUDENTSKI PROTESTI [IROM ITALIJE

Jaja i naranye na policiju RIM: Uo~i glasawa o kontroverznoj reformi obrazovawa u Senatu, hiqade studenata demonstriraju na ulicama {irom Italije. Sukobi sa policijom u Milanu i Palermu. “Tra`imo da predlog zakona bude odba~en i da se ~itav sistem javnog obrazovawa refinansira”, saop{tila je Studentska mre`a. Policija u Rimu zatvorila je prilaze parlamentu ispred koga su pro{le nedeqe odr`ani `estoki protesti zbog izglasavawa poverewa premijeru Silviju Berluskoniju. Demonstracije u Rimu u kojima u~estvuje vi{e hiqada studenata su za sada mirne, ali je na ulicama Milana i Palerma, na Siciliji, do{lo do sukoba izme|u policije i demonstranta. Demonstracije se odr`avaju u gradovima {irom zemqe, ukqu~uju}i

@estok sukob policije i studenata

Veneciju, Torino i Peru|u, javio je Bi-Bi-Si. U Milanu je vi{e stotina studenata blokiralo saobra}aj, sukobilo se s policijom uzvikuju}i “nacisti” i “gubite se” i upozo-

ravaju}i da }e blokirati ceo grad, ako novi zakon bude usvojen. Sukob dve strane u Palermu dogodio se kada je oko hiqadu studenata poku{alo da u|e u sedi{te regionalnog parlamenta

u ~emu ih je spre~ila policija. Posle vi{e neuspe{nih poku{aja demonstranata da razbiju kordon policije, studenti su pripadnike snaga reda ga|ali jajima, naranxama i bacali petarde. Kako prenose italijanski mediji, policija je uzvratila palicama. Ministarka obrazovawa Marijastela Gjelmini tvrdi da }e reforme omogu}iti u{tedu milijardi evra i stvarawe sistema koji bi bio vi{e zasnovan na zaslugama, a protivnici reforme isti~u da univerzitetima ve} ozbiqno nedostaju sredstva. Reforme }e ukinuti velik broj katedri i spojiti neke mawe univerzitete, smawiti sredstva za stipendije, oja~ati ulogu privatnog sektora i kako se o~ekuje, dovesti do zatvarawa oko 130.000 radnih mesta u obrazovnom sektoru.

BALKAN

DNEVNIK

Sanader: Imam ~istu savest i nisam primao proviziju

Novi prostor za promene

Milo \ukanovi}

ritativnim na~inom vladawa „kompenzovao brojne nedostatke, pa i o~itu nekompetentnost brojnih crnogorskih institucija“ i

File o \ukanovi}u Odlaze}i crnogorski premijer Milo \ukanovi} uspe{no je usmeravao Crnu Goru prema Evropskoj uniji i pre i posle wene nezavisnosti, ocenio je komesar EU za pro{irewe [tefan File. Napomiwu}i da se Evropska komisija ne me{a u unutra{wu politiku kandidatskih zemaqa, iz kabineta Filea saop{teno je da je \ukanovi} bio va`an i pouzdan sagovornik EU u te{kim vremenima. „\ukanovi} je uspe{no usmeravao Crnu Goru prema EU i pre i posle wene nezavisnosti i doprineo je postojanosti zemqe i wenom napretku na putu prikqu~ewa Uniji“, navodi se u saop{tewu. Oceweno je da je Crna Gora u posledwim godinama mnogo postigla i da je zato Evropska komisija predlo`ila da joj se dodeli polo`aj kandidatske zemqe. „Evropska komisija }e sara|ivati i sa novim premijerom i wegovom vladom“, zakqu~eno je u saop{tewu Filea. ca ka institucijama sistema“, ocena je biv{eg potpredsednika crnogorske vlade i koordinatora Foruma 2010, @arka Rak~evi}a. Portal „Analitika“ ocewuje da je \ukanovi} harizmom i auto-

da bi, ukoliko Luk{i} postane prvi ~ovek crnogorske vlade, ali ne i gospodar, mo`da to moglo da zna~i simboli~an po~etak „o`ivqavawa uspavanih, umrtvqenih dr`avnih institucija“.

„Takav razvoj situacije mogu} je samo u jednom slu~aju - da novi premijer ne bude sputavan od sopstvene partije“, ocewuje „Analitika“ i konstatuje da Luk{i} trenutno nema snagu unutar DPS-a „da bi mogao da se odupre mo}nim partijskim baronima, poput Filipa Vujanovi}a, Miomira Mugo{e ili Svetozara Marovi}a“, te da \ukanovi} ostaje prvi ~ovek partije da bi „balansirao izme|u raznih struja u stranci“. Naslovima „Neprikosnoveni lider na Balkanu“ i „Pobednik, pokreta~, dr`avnik“, dnevni list „Pobjeda“ izve{tava o \ukanovi}evom povla~ewu sa dr`avnih du`nosti i prenosi brojne reakcije iz zemqe, regiona i sveta na takvu wegovu odluku. Naslovom „Idem, a mo`da se i vratim“, dnevnik „Dan“ postavqa dilemu da li se \ukanovi} definitivno povla~i sa dr`avnih du`nosti. \ukanovi}u ovo nije prvi put da se povla~i. To je uradio i 2006. godine, posle referenduma o dr`avnoj nezavisnosti, ali se premijerskoj du`nosti vratio u februaru 2008. godine.

Konsultacije o mandataru nove vlade PODGORICA: Predsednik Crne Gore Filip Vujanovi} po~e}e danas konsultacije o mandataru za sastav nove vlade, po{to je premijer Milo \ukanovi} saop{tio da se povla~i sa te funkcije. Konsultacije }e, kako je saop{teno iz kabineta Vujanovi}a, prvo biti obavqene sa politi~kim strankama koje predstavqaju Albance, Bo{wake i Hrvate u Crnoj Gori. Glavni odbor vladaju}e Demokratske partije socijalista (DPS) predlo`io je Vujanovi}u za mandatara sada{weg potpredsednika Vlade i ministra finan-

Filip Vujanovi}

Nema~ku. Imali su stanove u Be~u i Frankfurtu, gde su raspore|ivali drogu sitnim dilerima, izjavio je portparol makedonskog MUP-a Ivo Kotevski. Me|u privedenima je {estoro osumwi~enih da su organizatori kriminalne grupe. U ju~era{woj akciji u ku}ama i ugostiteqskim objektima prona|eni su velika suma novca, uglavnom u stranim valutama, droga, gasni pi{toq i drugi predmeti. Akcija je bila u saradwi sa austrijskom i nema~kom policijom.

BAWALUKA: Predstavnici stranaka zastupqenih u Predstavni~kom ve}u Parlamenta BiH ju~e su postigli dogovor da se nastavak konstitutivne sednice odr`i 11. januara do kada bi trebalo da se postigne dogovor u vezi izbora predsedavaju}eg i wegovih zamenika. Ovo je odlu~eno na konsultacijama, nakon {to je ju~e konstatovano da se nastavak konstitutivne sednice ne mo`e odr`ati zbog nedstatka kvoruma.U nastavku sednice poslanici bi trebalo da izaberu i komisiju za izbor ~lanova Saveta ministara BiH. Predstavni~ko ve}e Parlamenta BiH ~ini 12 stranaka i poku{aj da se ju~e odr`i sednica nije uspeo, jer nije postignut dogovor o skup{tinskoj ve}ini i izboru rukovdstva ovog skup{tinskog organa. U prvom delu sednice Predstavni~kog ve}a Parlamenta BiH , koja je odr`ana po~etkom ovog meseca, verifikovani su poslani~ki mandati, nakon ~ega je ona prekinuta.

ne raspola`e podacima da li je protiv Sanadera u Austriji pokrenut bilo kakav formalnopravni postupak.

vr{en prilikom ulaska te banke na hrvatsko tr`i{te, ali i 2007. godine, prilikom prodaje nema~koj „Bajern Landesbank“. Istovremeno, ministar pravosu|a Hrvatske Dra`en Bo{wakovi} rekao je da to ministarstvo

mqen istra`ni spis iz tu`ila{tva u Insbruku po prijavi jedne banke iz Tirola za prawe novca. Bo{wakovi} je izjavio da }e po-

Svedo~ewe Ive Sanadera u vezi s Hipo bankom

„Komuniciramo s austrijskim ministarstvom pravosu|a, ali za sada nemamo podatke da je pokrenut bilo kakav postupak, dakle, ni istraga niti optu`nica“, izjavio je Bo{wakovi} na konferen-

Ministar Dra`en Bo{wakovi} rekao je da ministarstvo pravosu|a Hrvatske ne raspola`e podacima da li je protiv Sanadera u Austriji pokrenut bilo kakav formalno-pravni postupak ciji za novinare. Austrijsko dr`avno tu`ila{tvo za korupciju potvrdilo je da je protiv Ive Sanadera i jednog wegovog ro|aka pokrenut krivi~ni postupak zbog sumwe za prawe novca. Postupak je pokrenut nakon {to je pri-

ZAGREB: U pqa~ki „Folksbanke“ u Zagrebu ju~e ujutro je ubijen radnik obezbe|ewa koji je poku{ao da spre~i pqa~ku, potvrdila je zagreba~ka policija. Nepoznati naoru`ani napada~ upao je oko 8.30 u poslovnicu „Folksbanke“ u zagreba~kom nasequ Dubrava u kojoj se nalazilo ~etvoro zaposlenih i radnik obezbe|ewa. Po prvim informacijama iz policije, radnik obezbe|ewa bacio se na razbojnika, pqa~ka{ je

sija Igora Luk{i}a. Nova Vlada Crne Gore, kako je najavqeno, bi}e izabrana pre Nove godine. Luk{i} je najavio „organizacione promene“. Opozicione stranke Nova srpska demokratija i Pokret za promjene zatra`ile su organizovawe prevremenih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, {to je vladaju}a koalicija DPS i Socijaldemokratske partije odbila kao neosnovan zahtev. Po oceni vladaju}e koalicije, ostavkom premijera \ukanovi}a nije pala i vlada, jer parlament joj nije izglasao nepoverewe.

U „Dirigentu” razbijena frankfurtska veza

Predstavni~ko ve}e 11. januara

KLAGENFURT, ZAGREB: Biv{i hrvatski premijer Ivo Sanader izjavio je na po~etku saslu{awa pred istra`nim odborom parlamenta austrijske pokrajine Koru{ka u vezi sa aferom „Hipo“ banke, da ima „~istu savest“. Saslu{awe, obavqeno putem videolinka iz zatvora u Salcburgu, u kojem se nalazi Sanader, pratio je veliki broj novinara u sali pokrajinskog suda u Klagenfurtu. Biv{i hrvatski premijer je na po~etku saslu{awa istakao da u vezi sa „Hipo Alpe Adria“ bankom ima ~istu savest i da nikada nije tra`io, niti dobio novac ili provizije. Me|utim, Sanader je potvrdio intervenciju nekada{weg bavarskog premijera Edmunda [tojbera. [tojber ga je, kako je naveo Sanader, u jednom telefonskom razgovoru i kasnijem li~nom razgovoru zamolio za intervenciju. Bavarski premijer je objasnio da je Narodna banka Hrvatske nezavisna, ali da on ima mogu}nosti da uti~e. ^lanovi istra`nog odbora postavqali su pre svega pitawa vezana za politi~ki uticaj na „Hipo“ banku. Takav uticaj je navodno

dizawe optu`nice uticati na postupak wegovog izru~ewa Hrvatskoj, istakav{i da bi i u tom slu~aju Hrvatska imala na rapolagawu vi{e instituta, poput me|unarodne pravne pomo}i ili bilateralnog ugovora s Austrijom, ali i instituta evropskog naloga za hap{ewe. „^ekamo ro~i{te 27. decembra na kojem bi Sanader trebalo da se izjasni o izru~ewu“, rekao je Bo{wakovi}. Ivo Sanader je uhap{en 10. decembra kod Salcburga na osnovu me|unarodne poternice koju je za wim raspisala Hrvatska nakon {to mu je prethodno ukinut poslani~ki imunitet. U Zagrebu mu je odre|en jednomese~ni pritvor, a sud je blokirao wegovu imovinu i imovinu wegove porodice.

Ubistvo tokom pqa~ke u Zagrebu

MAKEDONIJA

SKOPQE: U akciji razbijawa me|unarodnog lanca trgovine narkoticima pod nazivom „Dirigent“ privedeno je 29 osoba, a anga`ovano 350 specijalaca. U ~etiri grada - Velesu, \ev|eliji, Svetom Nikoli i Skopqu privedeno je 29 osoba koje se sumwi~e da su deo takozvane „frankfurtske mafije“. Oni se terete za krivi~na dela izvr{ena izvan zemqe, uglavnom za trgovinu narkoticima i prawe novca. Nekoliko osoba, organizatori frankfurtske mafije se sumwi~e da su preko raznih kanala unosili drogu u Austriju i

23

SASLU[AWE BIV[EG HRVATSKOG PREMIJERA U AUSTRIJI

CRNA GORA POSLE OSTAVKE PREMIJERA

PODGORICA: Podgori~ki dnevnik „Vijesti“ analizira efekte \ukanovi}eve dvodecenijske vladavine. Uz ocenu da je re~ o „kontroverznom“ premijeru, list postavqa dilemu „da li }e \ukanovi} vladati iz senke ili je wegov odlazak formula za ozdravqewe Crne Gore“. Sagovornici podgori~kog lista smatraju da \ukanovi} ostankom na ~elu partije zadr`ava kontrolu nad politi~kim tokovima, ali i konstatuju da je wegovim odlaskom sa dr`avnih funkcija „otvoren proces promena“. „To je po~etak kraja jedne ere, jednog na~ina vladawa. Wegov odlazak u sadejstvu sa zahtevima Evropske komisije otvori}e lagani proces izme{tawa ogromne, ~esto nekontrolisane mo}i pojedin-

~etvrtak23.decembar2010.

zatim ispalio nekoliko hitaca i ranio ~uvara. Iako je na mesto doga|aja ubrzo stigla hitna pomo}, 49-godi{wi radnik obezbe|ewa iz firme „Sokol Mari}“ je preminuo. Razbojnik je pobegao i odneo nekoliko stotina hiqada kuna, prenose hrvatski mediji. Policija za wim traga, a u potragu su ukqu~eni specijalci koji osiguravaju mostove i izlaze iz grada. Istraga na mestu doga|aja je u toku.

UDRU@ILO SE VI[E OD 200 OSNOVACA

Pretwa profesorki preko „Fejsbuka“ BJELOVAR: U~enici petih i {estih razreda jedne osnove {kole u Bjelovaru dogovarali su na „Fejsbuku“ ubistvo profesorke matematike, a broj ~lanova grupe vremenom se popeo na vi{e od 200, izvestio je lokalni hrvatski list „Bjelovarac“. List navodi da je profesorka, po{to je doznala za planove na Bjelovar „Fejsbuku“, nekoliko dana izoze s pretwama na „Fejsbuku“. Prestala iz {kole. ma pisawu zagreba~kog „Ve~erDirektorka {kole potvrdila weg lista“, direktorka je zbog je weno dvodnevno odsustvo, ali uz pretwi pozvala na razgovor tri tvrdwu da nije imalo nikakve veu~enika i wihove roditeqe, a

brojku od dvestotinak |aka okupqenih u grupi na „Fejsbuku“ ocenila je preuveli~anom, rekav{i da je na kasniji sastanak pozvano mawe od deset u~enika s roditeqima. O svemu je informisana i policija koja se tada na{la u {koli, ali iz drugih razloga. Policija saop{tava da je za wihovo reagovawe nu`na prijava, koja je izostala. O sankcijama protiv u~enika jo{ se ne govori, jer je u toku postupak u kojem }e se proceniti ho}e li biti izre~ene pedago{ke mere i kakve.

REPUBLIKA SRPSKA

Usvojena ekonomska politika za 2011. BAWALUKA: Posle dvodnevne rasprave, poslanici Narodne skup{tine Republike Srpske (RS) usvojili su danas ekonomsku politiku RS za idu}u godinu, ~iji najva`niji ciqevi su zadr`avawe fiskalne stabilnosti i nivoa javnih investicija, privredni rast, podr{ka privredi i za{tita i o~uvawe radnih mesta.

Protiv ovog dokumenta bili su poslanici opozicije, predvo|eni Srpskom demokratskom strankom, koji su osporavali i validnost dono{ewa ovog dokumenta, jer ga je predlo`ila vlada u tehni~kom mandatu. U Skup{tini je u toku o{tra rasprava o predlogu buxeta RS za narednu godinu, koji se usvaja po

hitnom postupku. U obrazlo`ewu Predloga buxeta, ministar finansija Aleksandar Xombi}, koji je i mandatar za sastav nove vlade, rekao je da su negativni efekti ekonomske krize po~eli da se smawuju i da je u pojedinim oblastima primetan oporavak. Buxet RS za narednu godinu projektovan je u visini ovogodi-

{weg i iznosi 1,6 milijardi konvertibilnih maraka (KM), a wime je planirano vi{e novca za izvoz i za socijalno zbriwavawe radnika. Skup{tinsko zasedawe traja}e i danas kada se o~ekuje usvajawe i buxeta za narednu godinu, kao i vi{e zakonski re{ewa iz oblasti poreske politike.

24

IZ DRUGOG UGLA

~etvrtak23.decembar2010.

DNEVNIK

Gej navija~ima ne}e biti lako Bi-Bi-Si

O

dluka Svetske fudbalske federacije, FIFA, da organizaciju Svetskog fudbalskog prvenstva 2022. godine - na sveop{te iznena|ewe poveri Kataru, ponovo je predmet velike debate. Razlog je izjava predsednika FIFA Sepa Blatera da bi tokom

tog prvenstva fudbalski navija~i homoseksualne orijentacije trebalo da se uzdr`e od svih seksualnih odnosa u Kataru. Naime, u toj zemqi se homoseksualni odnosi ka`wavaju zatvorom i bi~evawem. Mada je komentar trebalo da zvu~i kao {ala, borcima za prava homoseksualaca uop{te nije do smeha. Predsednik FIFA Sep Blater je u Ju`noafri~koj Republici dr`ao konferenciju za novinare, a jedno od pitawa koje mu je postavqeno odnosilo se na

tretman gej fudbalskih navija~a u Kataru, zemqi-doma}inu Svetskog fudbalskog prvenstva 2002. godine, s obzirom na to da su u toj zemqi homoseksualni odnosi zabraweni zakonom. Blater se, kada je ~uo pitawe, nasmejao: “Pa onda bi trebalo da se uzdr`e od svih seksualnih aktivnosti.” Blater je brzo dodao i da veruje da }e se situacija u Kataru

do 2022. godine promeniti. “U fudbalu nemamo granica. Otvaramo sve - svima. Verujem da ne}e biti nikakve diskriminacije protiv bilo kog qudskog bi}a, bez obzira da li je sa ove ili one, leve ili desne, ili bilo kakve druge strane.” Ako je Blaterova izjava trebalo da zvu~i kao {ala, qudima na koje se wegovi komentari odnose - homoseksualcima - nije do smeha. Kris Basijurski iz britanskog Udru`ewa gej fudbalskih

navija~a, izjavu Sepa Blatera je do`iveo kao uvredu. “Mislim da je wegov komentar veoma nepromi{qen i samo pokazuje koliko on ne shvata o ~emu se radi. Ne po{tuje homoseksualce sa svih strana sveta, i ne shvata probleme sa kojima se oni suo~avaju.” Basijurski dodaje da ni Blaterov drugi, pozitivan komentar - da }e se situacija u Kataru do 2022. promeniti i da ne}e biti nikakve diskriminacije, ne}e mnogo doprineti popravqawu odnosa prema homoseksualnim fudbalskim navija~ima. “Taj komentar nema apsolutno nikakvih osnova. On nije objasnio kako }e to ta~no Svetsko fudbalsko prvenstvo u Kataru da bude bezbedno i prihvatqivo za LGBT fudbalere i navija~e. To su samo prazne re~i, i ne verujem da je on uop{te razmi{qao o tome da li }e se zakoni u Kataru promeniti u narednih 12 godina.” Kada je homoseksualnost u pitawu, zakoni u Kataru su veoma strogi, ka`e glavni urednik vebsajta “Gej midl ist”, Den Litoer: “Homoseksualni odnosi se ka`wavaju zatvorom i to u trajawu i do pet godina. Ka`wavaju se i bi~evawem, a to je potpuno nehumano. Ali, sa druge strane, Katar je veoma zainteresovan da postane most izme|u arapskog sveta i Zaliva, i Zapada. Veoma je osetqiv po pitawu svog ugleda u svetu, i mislim da je ovo dobra prilika za razgovor o liberalizaciji odre|enih zakona u Kataru”, ka`e Litoer za BBC.

Ukleti restoran u Wujorku Glas Amerike

W

ujork je poznat po svim mogu}im vrstama restorana - od albanskog do zambijskog. Jedna francuska ugostiteqska porodica rumunskog i vijetnamskog porekla uskoro }e se pridru`iti toj internacionalnoj me{avini, a slu`i}e - ameri~ki hamburger. I mada je hamburger uvek popularan izbor, wihov restoran na}i }e se na }o{ku veoma prometne ulice, gde su brojni restorani propali. Neki ka`u da je upravo lokacija baksuzna, zbog ~ega je ta porodica preduzela mere da izbegne najgore. Ugao 10. avenije i 23. ulice na Menhetnu smatra se odli~nom lokacijom za restoran. Pa opet, tokom posledwih deset godina tu su propala ~etiri restorana, a posledwi je „izdr`ao“ svega devet

meseci. Neki ~asopisi koji se bave restoranima smatraju tu lokaciju - ukletom. Me|utim, dvojica bra}e iz Francuske se ne daju prepasti. Oni }e biti partneri u prvom objektu „Wujor{ke burger kompanije“ koja se polako {iri. Brajs Moldovan ka`e za na{ program da bi wihovi hamburgeri trebalo da se dopadnu multietni~kom sastavu ovog grada. “Izvesni sastojci ovog hamburgera objediwuju italijanski, meksi~ki i engleski stil, odnosno sve ono {to qudi vole u sopstvenoj kulturi i hrani“, ka`e jedan od vlasnika, Brajs Moldovan. Prostor je renoviran i ukoweni su svi tragovi propalih restorana. Ali, u slu~aju da novi dekor i jelovnik nisu dovoqni, lokalni budisti~ki sve{tenik zamoqen je da blagoslovi prostorije. Ista molba upu}ena je rimokatoli~kom sve{teniku, koji je osve{tao re-

storan svetom vodicom, i rabinu, koji je na ulazu postavio mezuzu, koja sadr`i re~i iz svete jevrejske kwige Tore. Rabin je istakao kako mezuza ukazuje da je zgrada blagoslovqena.Niko od sve{tenika nije rekao da veruje u prokletstvo, a svi tvrde da vi{e ne blagoslove samo bebe i domove, ve} i poslovne objekte. Sve{tenik ^odo ka`e da uspe{ni biznis mora da bude savestan. “Mo`emo to nazvati duhovno{}u, sve{}u o ne~emu, ali mislim da je va`no, ne samo doneti proizvode u na{ grad i zemqu, na{e restorane, ve} razumeti {ta je to, odakle poti~e kako se priprema i kako konzumira.“ Brajs Moldovan obe}ava sve`u hranu, sezonski jelovnik i brzu uslugu. Uz takve sastojke i dobru lokaciju, on je uveren da wegov novi restoran, koji je otvoren pre nekoliko dana, ne}e biti uklet. Piter Fedinski

Nema~ke vize ponovo preko veze Doj~e vele

N

ema~ki zvani~nici saop{tili su da je otkriven niz manipulacija s izdavawem viza u nema~kim ambasadama i konzulatima {irom sveta. Vizu je, uglavnom u Egiptu, dobio veliki broj onih koji nisu ispuwavali uslove. Portparol ministra spoqnih poslova Gida Vestervelea, Andreas Pae{ke, u prvi mah nije bio ni svestan protivre~nosti koju je izrekao govore}i o „pojedina~nim slu~ajevima“ koji su otkriveni zahvaquju}i „permanentnoj kontrolnoj mre`i“. O~igledno je da je savezna policija zajedno sa Dr`avnim tu`ila{tvom imala pune ruke posla zbog mahinacija sa vizama u nema~koj Ambasadi u Kairu, ali i u drugim zastupni{tvima u inostranstvu. „Radi se o nekoliko stotina zahteva kod kojih smo otkrili nepravilnosti. U drugim zemqama smo zabele`ili dva do tri slu~aja. Radi se o ambasadama i konzulatima u Africi, na Sredwem istoku, u jednom slu~aju na zapadnom

Balkanu i u jednom slu~aju u centralnoj Aziji. U medijima su pomenute i neke zemqe ju`ne Amerike, ali to nije ta~no“, rekao je Pae{ke. U toku istrage smeweno je nekoliko lokalnih saradnika ambasada, rekao je portparol. Ovi slu~ajevi o`iveli su se}awe na aferu sa vizama iz 2004. godine, u ~ijem sredi{tu se nalazila nema~ka ambasada u Kijevu. Tada su izdate hiqade viza od kojih su, ka-

ko stvari stoje, najvi{e profitirali trgovci qudima koji su u Nema~ku ilegalno dovodili `ene prinu|{ene na prostituciju. Zbog najnovijih slu~ajeva, u Nema~koj su ponovo pokrenute i rasprave o formirawu specijalnog registra sumwivih podnosilaca zahteva. To je stara `eqa konzervativnih stranaka, ~iji koalicioni partner, Stranka slobodnih demokrata, principijelno ho-

}e da im iza|e ususret, ali pregovori o tome su zapeli. Portparol ministarstva unutra{wih poslova, Filip [pau{us, sada je precizirao: „Katalog sumwivih trebalo bi da obuhvata krivi~na dela iz oblasti terorizma, trgovine qudima, drogom, udru`ivawa zbog kriminalnih aktivnosti. Jo{ nismo slo`ni oko detaqa koji se ti~u obima kataloga i pitawa pristupa podacima. Razgovori, dodu{e, imaju za ciq da se do re{ewa do|e brzo.“ Ministar unutra{wih poslova, demohri{}anski politi~ar Tomas de Mezijer, i wegova koleginica iz redova liberala, Sabine Lojthojser[narenberger, ne mogu da se slo`e oko sadr`ine kataloga. Ministarka ne `eli da se formira neka vrsta kataloga generalno osumwi~enih koji bi mogao da bude na raspolagawu slu`bama bezbednosti. Ona tvrdi da posledwi slu~ajevi zloupotrebe viza ne bi mogli da se spre~e i da je katalog ve} postojao. Marsel Fir{tenau Sa{a Boji}

Kartice „zamahni i plati” Otava san

D

ve kanadske banke, Sko{ijabank i RBC, prve su koje nameravaju da uvedu debitne kartice „interak fle{”, po sistemu zamahni i plati. Kartice }e biti dostupne od narednog leta. Na ovim karticama }e dnevni limit za tro{ak biti 100 dolara, odnosno to }e biti najzgodnije plate`no sredstvo za male kupovine. Ustanovqeno je, naime, da se upravo na ra~unima do 20 dolara godi{we ostvari promet od 90 milijardi dolara. Kartica “viza” i “master” ve} u nekim svojim verzijama nude i ovu opciju, sa kreditnog ra~una, dok “interak fle{“ nudi uslugu povezanu sa bankovnim ra~unom.

Vlasnici “interak fle{“ kartica mo}i }e da izaberu da li }e wome samo mahnuti ispred odgovaraju}eg ure|aja za o~itavawe fle{a, i na taj na~in izmiriti ra~un, ili }e zadr`ati stari na~in sa ubacivawem kartice i upisivawem PIN koda. “Interak” tvrdi da je kartica za{ti}ena uz pomo} nekoliko sigurnosnih mera, me|u koje spada i povremeno i nasumi~no tra`ewe PIN-a, kako bi se potvrdilo da karticu koristi vlasnik. Veruje se da }e ova kartica olak{ati poslovawe i kupcima i prodavcima, zbog brojnih pogodnosti koje pru`a. Neki trgova~ki lanci tako|e najavquju uvo|ewe sistema naplate “zamahni i plati”.

Crveni nos za pomo} veseqacima Toronto star

Q

udi iz Operacije Crveni nos spremni su da i tokom ovogodi{wih praznika priteknu u pomo} voza~ima koji su preterali sa pazi}em. Potreban je samo poziv i volonteri besplatno dolaze da odvezu veseqaka ku}i wegovim kolima. Sve to podrazumeva da ekipu mora da ~ini jo{ jedan volonter, u kombiju ovog udru`ewa, kojim }e se posle volonteri odvesti nazad. Podrazumeva se da su prilozi dobordo{li, jer jedino na taj na~in je odr`iva ova izuzetno humana ideja.

Operacija Crveni nos postoji u 12 ontarijskih gradova, posebno u mawim sredinama, gde nema redovnog gradskog prevoza ili taksija. Volonteri su ~lanovi uslu`nih klubova, penzionisani policajci ili jednostavno gra|ani voqni da pomognu. Kako se isti~e, ciq je ispuwen ako je makar i jedna saobra}ajka izbegnuta. Oni ka`u i da wihove mu{terije obi~no nisu pijanci, ve} jednostavno qudi svesni da je boqe biti siguran, nego reskirati duvawe u balon za alkotest. Volonteri to podr`avaju i ~estitaju na ispravnoj odluci svima koji ih pozovu. Delovawe ovog udru`ewa poma`u Liga za sigurnost Ontario i Biro za osigurawe Kanada.

MRE@A

DNEVNIK

~etvrtak23.decembar2010.

25

TEST: SAMSUNG GALAKSI TAB

Spreman za sve situacije eo ure|aj je izra|en od tvrde, kvalitetne plastike i ima zaobqene ivice. Interesantan je kontrast izme|u predweg i zadweg dela, po{to je predwi deo u potpunosti crn, dok je zadwi deo skroz beo. Na zadwem delu se, osim naziva ure|aja i zemqe porekla, jasno vidi i kamera. Na levoj bo~noj ivici zati~emo mikrofon, na gorwoj prikqu~ak za slu{alice, na desnoj tastere za paqewe i poja~avawe zvuka, kao i slotove za mikroSD i SIM karticu. Kona~no, na dowoj ivici su sme{teni prikqu~ak za glavni konektor, kao i zvu~nici. Dok ga dr`imo u jednoj ruci i gledamo spremda, Galaksi tab neodoqivo podse}a na Samsung Galaksi smartfon. Ivice su primetno zaobqene. Gorwa povr{ina, ukqu~uju}i i ekran, prevu~ena je staklom. Oni koji }e se namr{titi na ne{to debqe bo~ne linije (od ekrana do ivice) neka se ne mr{te. Ne radi se o telefonu, ve} napravi ne{to ve}ih dimenzija i mase, koju je katkad potrebno uhvatiti ~vr{}e, te je stoga potrebno da postoji odre|en prostor od ekrana do bo~nih ivica, kako bi korisnici lepo dr`ali tablet u rukama. [ta se krije pod elegantnom haubom? Ekran tableta ima dijagonalu od 7 in~a, rezoluciju od 1024h600 piksela, odnosno odnos stranica od 16:9. Na`alost, mi{qewa smo da takav odnos stranica nije ba{ najsre}niji, po{to se tableti mahom dr`e uspravno. Ipak, mnogo bitnije je {to se - ne radi o (Super) AMOLED ekranu. Samsung se opredelio da ugradi LCD ekran, istina solidnih karakteristika, ali... prosto, kada stavite Galaksi smartfon pored Galaksi tableta i vidite da je ekran na prvom jasno i primetno boqi, mo`ete se ozbiqno razo~arati. Ekrani su izuzetno bitna stavka kod tableta i odlu~uju}e uti~u na iskustvo u kori{}ewu. Za razliku od, recimo, netbuk ra~unara i drugih ure|aja sa ekranima, ovde se radi o ure|aju koji se dr`i u rukama, prevla~i, mewaju se uglovi gledawa, i jako je bitno da ekran bude kvalitetan. Galaksi tab podr`ava 3G konekcije i mo`e se koristiti kao telefon. Wegov procesor i grafika su ARM Cortex-A8 na 1GHz, odnosno PowerVR SGX540. Sistemske memorije ima 512MV, {to je sasvim solidna koli~ina koja omogu}ava developerima

C

Prvi tablet u ponudi mobilnog operatera Vip centrima u Beogradu, Ni{u i Novom Sadu korisnike o~ekuje jedinstven tablet ure|aj „samsung salaksi tab“ sa Android 2.2 – Froyo operativnim sistemom. „Samsung galaksi tab“ predstavqa savr{en spoj svih „Samsungovih“ vode}ih inovacija koje obezbe|uju korisnicima vi{e mogu}nosti kada su u pokretu. Gde god da se nalaze omogu}eno im je kori{}ewe veb pretra`iva~a kao na PC ra~unaru, kao i da u`ivaju u svim formama multimedijalnog sadr`aja na 7-in~nom ekranu. Osim toga, korisnici mogu kontinuirano da komuniciraju putem imejla, poziva, SMS/MMS poruka ili na dru{tvenim mre`ama sa optimizovanim korisni~kim interfejsom. Ure|aj je dostupan uz naknadu za aktivaciju od 39.999 dinara uz postpejd tarifni paket 2000, koji ukqu~uje i 2000MB besplatnog prenosa podataka. TFT-LCD ekran od 7 in~a omogu}ava gledawe filmova u punoj HD rezoluciji u pokretu, pregled fotografija, ~itawe elektronskih kwiga i razmewivawe dokumenata. „Samsung galaksi tab“ podr`ava brz, jednostavan pregled stranica na Internetu, zahvaquju}i posledwoj verziji Adobe fle{ plejera. „Galaksi tab“ ima procesor „korteks A8 1.0GHz“, koji pru`a visoke performanse. U isto vreme podr`ava {irok spektar multimedijalnih formata (DivX, XviD, MPEG4, H.263, H.264 i drugi).

U

Uskoro Ubuntu tableti ablet ra~unari kompanije “Kno”, sa jednim i dva ekrana, po~e}e da se isporu~uju u decembru, umesto u januaru kako je ranije najavqeno, i to po ceni od 600 i 900 dolara. Model s dva ekrana koji se preklapaju kao kwiga najavqen je jo{ u junu ove godine. Projektovan je da poslu`i kao zamena za uxebenike, ali se na wemu mo`e i krstariti internetom i gledati video. Prvo {to svako zapazi na tom tabletu jeste to da je ogroman. Svaki od wegova dva ekrana dijagonale 35,8 cm (14,1 in~) tek neznatno je mawi od papira formata A4. Taj ure|aj je uz to te`ak ~ak 2,5kg. Dr`ati je u rukama sli~no je dr`awu potpuno otvorenog “mekbuka pro” od 15 in~a postrance (jer taj prenosivi ra~unar ima {arke koje dozvoqavaju da se potpuno ravno postavi na sto kad se otvori do kraja). To svakako nije ne{to {to biste „prelistavali“ u gradskom prevozu pa ~ak ni na kau~u. “Kno” je, odgovaraju}i na kritike brojnih zainteresovanih

T

kupaca da je model s dva ekrana previ{e te`ak, u me|uvremenu napravio i verziju s jednim ekranom koja je duplo lak{a. LCD ekrani ovih tableta mogu da prikazuju slike u rezoluciji 1440x900 piksela, podr`avaju upravqawe dodirom prstiju, a prihvataju i uno{ewe bele{ki (imaju softver za prepoznavawe rukopisa), ozna~avawe i isticawe delova teksta stilusom. Tu su jo{ i triosni akcelerometar, mikrofon i prikqu~ci za slu{alice i mikro USB, kao i podr{ka za Bluetooth 2.0. Oba tableta koriste “Nvidijin” procesor Tegra T200 koji radi na 1 GHz i imaju ugra|eno po 512 MB radne memorije, a ukupan skladi{ni kapacitet kre}e se od 16 do 32 GB. S jednim puwewem baterija mogu da rade do {est sati, {to podrazumeva krstarewe internetom preko vaj-faj veze, gledawe videa i slu{awe muzike. Kao operativni sistem koriste Ubuntu Linuks, a podr`avaju HTML5 i Adobe fle{ 10.1. (Mikro)

dosta fleksibilnosti. Interne memorije ima 16GB, od ~ega je korisniku dostupno 12,8GB u startu. Ta memorija se mo`e pro{iriti putem mikroSD kartice.

WiFi je neizostavan na ure|ajima ovog tipa, pa ga tako i ovde zati~emo. Tu je i Bluetooth 3.0, koji je i do osam puta br`i od prethodne iteracije, Bluetooth 2.1. Posebna poslastica jeste prisustvo dve kamere. Frontalna od 1,3 megapiksela prevashodno slu`i za video pozive, za zadwa od 3 megapiksela sa LED blicem i autofokusom slu`i za snimawe. Galaksi tab se isporu~uje sa baterijom od oko 4000 mAh, koja je dovoqna za oko {est sati kontinualnog rada u praksi makar na{oj. Imajte u vidu da }e trajawe baterije umnogome zavisiti od na~ina na koji koristite ure|aj, nivoa osvetqe-

„Gugl TV” slede}e godine

wa, da li koristite fenomenalni Live wallpaper, i tako daqe. Masa od 380 grama i dimenzije mu omogu}avaju vrlo lako no{ewe, a mo`e se sme{tati u prostranije xepove. Galaksi Tab sti`e sa Android 2.2 softverom, „prevu~enim“ Samsungovim TouchWiz 3.0 in-

terfejsom. Potpuna optimizacija za male ekrane i rezoluciju 800 x 480 piksela ruinira odre|eni nivo iskustva. Samsung je to „presvukao“ do odre|ene mere, pojedine aplikacije se reskaliraju (brauzer, na primer) i maskiraju problemati~ne segmente. Tu je, ipak, i daqe ono {to je prepoznatqivo za Android. Svako ko je imao iole iskustva u radu na Androidu }e se

momentalno sna}i u ovom okru`ewu. Kako bi premostio probleme sa Androidom, Samsung je razvio set posebnih aplikacija za specijalno za Galaksi tab. Mejl aplikacija je sada napravqena tako da podse}a na ajped. Deo sa porukama i kontaktima je tako|e do`iveo izmene, kako bi se boqe prilagodio mogu}nostima ve}eg ekrana i ve}e rezolucije. Music Hub i Reader Hub su aplikacije u kojima se objediwuju multimedijalne, odnosno ~itala~ke „sile“ koje nudi Galaksi tab. Isporu~uje se i ThinkFree Office, koji omogu}ava rad sa dokumentima. Maps, YouTube, Gmail, i ostale aplikacije su ne{to na {ta nema potrebe preterano tro{iti re~i. Voice Search tako|e radi vrlo korektno, kao i Navigacija, koja je u stvari preimenovani Google Maps. Naravno, postoji milion na~ina da obogatite i personalizujete svoje iskustvo i svoj ure|aj kroz skidawe brojnih aplikacija najrazli~itije namene. Mo`ete skidati aplikacije za prakti~no bilo {ta. Ono {to biste mogli da imate u vidu jeste da ovaj put imate vi{e lokacija da to u~inite. Android Marketplace je logi~an izbor, ali tu je i Samsung Apps lokacija, koja tako|e nudi poneko par~e softvera. Filip Majki}

Lansirana „Dijaspora” etiri wujor{ka studenta lansirala su novu dru{tvenu mre`u na Internetu - „Dijaspora“, objavile su svetske agencije. Studenti ra~unaju na lako}u kori{}ewa svoje mre`e i za{titu li~nih podataka, kako bi se dobro pozicionirali na tr`i{tu kojim u velikoj meri dominira „Fejsbuk“. Lansirana verzija „Dijaspore“ namewena je

^

samo programerima, kako bi mogli da je u~ine dostupom za {iru javnost, ali datum jo{ nije odre|en. Prilago|avawe nove mre`e {iroj javnosti je otvoreno za sve koji imaju tehni~ka znawa i dele viziju da dru{tvenu mre`u treba da kontroli{u korisnici, objavqeno je na sajtu projekta www.joindiaspora.com.

Digitalna {kola osvaja Srbiju okviru programa „Digitalna {kola“, Ministarstvo za telekomunikacije i informati~ko dru{tvo opremi}e digitalne kabinete u 1.190 osnovnih {kola u Srbiji, a povodom potpisivawa ugovora o nabavci ra~unara, ra~unarske opreme i softvera predstavnici ministarstva odr`a}e sutra konferenciju za novinare. Sredstva za nabavku opreme u iznosu od 1,207 milijardi dinara obezbe|ena su iz sredstava Ministarstva za telekomunikacije i informaciono dru{tvo, dobijenih od godi{wih naknada za licence operatora i naknada za radijske i televizijske frekvencije koje prikupqa RATEL. Vi{ak sredstava koja RATEL ne utro{i za svoj rad, zakonom je namewen za razvoj telekomunika-

U

ugl }e lansirati svoju platformu „Gugl TV“ tokom 2011. godine, saop{tio je izvr{ni direktor te kompanije Erik {mit na sajmu elektronike IFA u Berlinu. Radi se o platformi koja bi omogu}avala prikazivawe svih veb usluga „Gugla“ na televizoru. Korisnici }e na taj na~in mo}i da surfuju Internetom preko televizijskog ekrana, kao {to ~ine preko ra~unara, zahvaquju}i specijalnom navigatoru za-

G

snovanom na operativnom sistemu „Krom“. Za upravqawe }e mo}i da se koristi poseban upravqa~ kompanije „Loxitek“, kao i glasovni upravqa~ki sistem. Ti upravqa~ki sistemi bi trebalo da se pojave na tr`i{tu uz „Gugl TV“ tokom 2011. godine. „Gugl TV“ nije proizveden u obliku ku}i{ta, kao „Epl TV“, ali }e biti direktno ugra|ivan u televizore - prvi model }e pustiti u prodaju „Soni“, „Blu-Rej“ ~ita~e, ili neko drugo ku}i{te.

cija i informacionog dru{tva, saop{teno je danas iz Ministarstva.

Digitalni kabinet ukqu~uje do 30 mesta za rad u~enika na savremenim ra~unarima, prate}u opremu potrebnu nastavniku, odgovaraju}i softver i povezanost ra~unara u kabinetu.

Za program „Digitalna {kola“ su mogle da se prijave sve osnovne {kole ~iji su osniva~i Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Na konferenciji }e govoriti ministarka za telekomunikacije i informaciono dru{tvo Jasna Mati}, direktor Republi~ke agencije za elektronske komunikacije Milan Jankovi}, predsednik upravnog odbora Republi~ke agencije za elektronske komunikacije Jovan Radunovi}, predsednik kompanije „ComTrade group“ Veselin Jevrosimovi} i generalni direktor „Pakom grupe“ Dejan Pavlovi}.

26

@ENSKA POSLA

~etvrtak23.decembar2010.

Avantura za jednu no} – isplati li se? o`uda je jedan od najstarijih, najprimamqivijih, najraspravqanijih i najneshva}enijih grehova. A ruku pod ruku s po`udom ide i seks za jednu no}. Bilo da ste do`iveli jednu, nijednu ili previ{e afera za jednu no} da biste im zapamtili broja, ono {to najvi{e intrigira je pitawe oko kog qudi nikako ne mogu da se slo`e - isplati li se to uop{te?

P

Treba li do`iveti avanturu za jednu no} Strastvena, smela, bezbri`na i zabrawena, zloglasna avantura za jednu no} verovatno }e u}i u istoriju kao najuzbudqiviji, ali i najsramotniji od svih susreta u spava}oj sobi. Dakle, kako biste odlu~ili je li ona „vredna toga“, izvagajte pozitivne i negativne strane... S time da treba napomenuti da mislimo na avanturu koja ukqu~uje singl osobe, i to s obe strane, jer bi u slu~aju prevare negativnih strana bilo i te kako vi{e.

van. Bez razmi{qawa o onom {ta sledi, vi zaista mo`ete da u`ivate u trenutku senzualne ekstaze u kojoj se nalazite.

Ve`bom do savr{enstva Nijedna `ena nije seks bogiwa od ro|ewa... Za to je potrebna praksa, eksperimentisawe i

samouverenost. Avantura za jednu no} savr{ena je kako biste isprobali sve trikove i poze o kojima ste ~itali i ma{tali, ali se nikad niste usudili da ih probate. I samo zamislite – jednom kad zavr{ite s osobom svojih snova – mo}i }ete ga doslovce oboriti s nogu svojim ume}em.

Materijal za pam}ewe Avantura za jednu no} je u stvari verzija skandalozne romanse iz qubavnih romana – u kojoj ste glavni lik upravo vi! Ispuwena stra{}u, misterijom i so~nim detaqima, od va{e zahuktale afere koristi }ete imati i vi i va{e prijateqice s kojima }ete podeliti sve prqave detaqe. Naravno osim ako se ne odlu~ite da ih zadr`ite samo za sebe.

Negativne strane Stub srama Postoje velike {anse da }ete se ku}i vratiti u rane jutarwe sate s razmazanom {minkom ili pocepanim najlonkama –

Pozitivne strane Ekstaza bez baterija Seks-igra~ke devojci svakako mogu biti najboqi prijateqi, ipak ni{ta ne mo`e da zameni `ivog ~oveka od krvi i mesa, a sad koliko mesa, to zavisi od ukusa. Avantura za jednu no} je smi{qena za ~isto i jednostavno seksualno zadovoqstvo bez obaveza i razmi{qawa o tome {ta i kako sutra.

{to bi va{im radoznalim kom{ijama moglo da bude dovoqno da shvate gde ste bili i {ta ste radili te no}i. A s time biste se mogli suo~iti s podrugqivim pogledima i komentarima, da ne spomiwemo i „propovedi“ koje bi vam zlonamernici mogli odr`ati. Budite spremni da se suo~ite sa posledicama onoga {to ste uradili.

Ovo je `iva istina. Avanture za jednu no} mogu biti tako jednostavne. Prejednostavne, u stvari, izazivaju}i zavisnost od wihove jednostavnosti (potrebe su zadovoqene, a nema nikakvih obaveza) i blokadu stvarnim vezama. Va`no je znati da procijenite i izbalansirate zabavu za jednu no} i mogu}u stvarnu, kvalitetnu vezu.

Ema Votson

Agnes Dejn

Hajden Panetier

ova frizura za svaku `enu je velika promena. Dok neke od nas prave male promene, druge su toliko odva`ne da }e odabrati potpuno druga~iju frizuru. ^esto se za novi izgled odlu~imo kada do`ivimo odre|ene promene u `ivotu. Novo radno mesto, prekid qubavne veze ili `eqa za novim po~etkom – razlozi su brojni, a iza wih ~esto stoji radikalna promena. Ni poznate zvezde nisu imune na to. Wihove promene pokre}u trendove i navalu u frizerskim salonima diqem sveta. Svi `ele novu hit frizuru. A izgleda da je ove sezone krilatica „[to kra-

N

E{li Simpson

}e, to boqe“. Najpoznatija pokreta~ica ovog trenda je mlada glumica Ema Votson, koja je nakon isteka ugovora za filmski serijal „Hari Poter“, odlu~ila da novom frizurom obele`i i novu stranicu u svom `ivotu. Novoste~enu slobodu Ema je prezentovala de~a~kom frizurom. Wena koleginica Keri Muligan tako|e `ari i pali svojom ne{to malo du`om plavom frizurom koju ~esto nosi u stilu 60-tih, zalizanu ili u lepr{avom izdawu. Ona je pravi primer kako i kratku kosu mo`ete oblikovati u razne frizure. Pal~ica Hejden Panetier, poznata po svojoj ulozi u uspe{noj

S

Mogu izazvati zavisnost

One to vole kratko

Keri Muligan

tra`wica je jedan od glavnih `enskih aduta, deo tela koji privla~i veliki deo mu{kih pogleda. Ali ona ujedno mo`e da bude i izvor velikih frustracija. Mala, velika, pr}asta, ~vrsta ili ipak malo mlitavija – kako izgleda savr{ena guza? Ako se pitaju mu{karci, svi }e jednoglasno izjaviti kako svakako vole da `ene imaju stra`wicu. Dobro formirana, ne prr~vrsta i pr}asta – oni vole da imaju za ne{to da uhvate. Ali i mu{karci bi trebali da pripaze na svoju stra`wicu, jer `ene su itekako kriti~ne kada je mu{ka guza u pitawu.

Avanture za jednu no} de{avaju se u `aru trenutka i ponekad ne obuhvataju va`ne razgovore kao {to su „ja sumwam da imam tu i tu bolest“ ili „ja ne pijem kontracepcijske pilule“. Ako vam kondomi nisu automatski deo seksa, mogli biste ipak imati „posledice“ te jednono}ne zabave, koje vam i ne}e biti ba{ zabavne.

Neke `ene ne mogu da ne otvore srca kada ra{ire noge. ^im napuste wegov stan, postane im `ao {to umesto telesnih te~nosti nisu razmenili vi{e `ivotnih pri~a. Avanture za jednu no} su samo za racionalne `ene koje znaju da podele seks i emocije.

Odli~na zabava

Savr{ena guza

Neoprezne, potencijalno kobne nezgode

Vi `elite da nastavite, on ne

U pore|ewu s ve}inom svega ostalog u va{em `ivotu – posao, ve`bawe, ~i{}ewe ku}e – seks na jednu no}e naprosto je zaba-

DNEVNIK

televizijskom serijalu „Heroji“, o{i{ala je tako|e svoju dugu kosu i odabrala kratku plavu frizuru koju nosi samouvereno i zavodqivo. Za kratku plavu kosu odlu~ila se i pop peva~ica E{li Simpson. Je li je na promenu podstakla `eqa da je mawe upore|uju sa sestrom Xesikom? Koja od odluka bila, E{li izvrsno nosi kratku frizuru. Britanski model Agnes Dejn obo`ava kratku kosu i ve} je du`e vreme i nosi. Jedino {to mewa je boja kose i pokoji centimetar. Ova IN devojka zna kako i u modnom svetu, u kom kratka frizura i nije toliko popularna i po`eqna, ostati svoja i negovati vlastiti stil.

Ali dobro, dosta o zdravstvenom aspektu. Vratimo se estetici i mu{kom pogledu.

Izjava „Boqe da quqa nego da `uqa“ odnosi se na stra`wicu, a ona je uz grudi, glavni objekt `udwe. Prema nekim anketama, dobra guza je prestigla dekolte i tako se na{la na prvom mestu delova tela koje mu{karci prvo prime}uju. Antropolozi ve} du`e vreme tvrde kako je upravo guza kod na{ih davnih predaka slu`ila kao sredstvo putem kojeg se ostvarivao prvi me|uqudski kontakt. Danas psi tokom prvog kontakta prvo powu{e stra`wicu. Prema istra`ivawima, oko 25 posto mu{karaca prvo baci pogled na `eninu guzu. Kada je oblik u pitawu, danas se guze svrstavaju u „paradajze“, „krompire“ i „kru{ke“. Na vrhu popisa najpo`eqnijih guza nalazi se upravo prvi oblik, a

Savr{ena stra`wica privla~i poglede, a ~esto kod posmatra~a budi seksualno uzbu|ewe. Ali nije samo izgled guze presudan. Veoma je va`no kako je ponosna vlasnica prezentuje. Brojna istra`ivawa su pokazala da mu{karci u`ivaju u pogledu na izlo`enu `ensku stra`wicu, a da pri tome i nije toliko bitna forma iste. Kada je obim u pitawu, atraktivnije je vi{e nego mawe. Ako }emo gledati iz ~isto biolo{ke perspektive, bujna `enska guza je znak plodnosti, a uz to je usko povezana sa zdravqem. Nau~nici na Univerzitetu Oksford su do{li do zakqu~aka kako masne naslage na guzi i bokovima umawuju rizik obolevawa od sr~anih bolesti i dijabetesa.

primer za to su guze od Xenifer Lopez, Kim Karda{ijan i Bijonse – oble, `enstvene i ne previ{e mi{i}ave. Do podele je do{lo i kod mu{kih guza. Tu vladaju stra`wice u obliku „jabuke“, tzv. „xins guza“ i potpuno ravna. @ene su kriti~ne kada je oblik mu{ke guze u pitawu. Preferiraju se mi{i}ave, ~vrste i dobro formirane. Dok na izgled grudi prirodnim putem malo mo`emo uticati (eventualnim ve`bawem mo`emo da u~vrstimo vezivno tkivo), putem prehrane, sporta, masa`e i nege mo`emo pozitivno da oblikujemo guzu i uz disciplinu je dovesti do savr{enstva.

DNEVNIK

OGLASI

ZLATIBOR - izdajem apartmane za zimski raspust. Pla}ewe odlo`eno. Telefon 063/382-054. 17603 ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2. Sa upotrebnom dozvolom. Telefon: 063/389-962. Cena izuzetno povoqna. 17975

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 17987 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 17988 RUSKI I GITARA - privatni ~asovi za decu i odrasle, povoqno. Dolazim na adresu. Telefon: 064/222-31-99, Darja. 18072

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 17989

IZDAJEM garsoweru, luksuzno name{tena, nova, u blizini Sajma, ulica Cankareva, zaposlenoj osobi. Cena 130E + depozit. Telefon 064/222-73-63. 17673 LIMAN 4, jednosoban, terasa, name{ten, CG, topla voda, kablovska, klima, telefon, povoqno. Telefon 021/469-125. 17568 IZDAJEM DVOKREVETNU garsoweru, kompletno opremqenu od 1. januara, Ulica Had`i Ruvimova. Telefoni: 6398950, 064/157-12-13. 17936 DVOIPOSOBAN name{ten stan blizu Pokrajiske bolnice, telefon, kablovska, parking mesto, 150E. Telefon: 066/371346, 021/371-346. 18082 IZDAJEM nov jednoiposoban kompleno name{ten stan 39m2, Pu{kinova 13. nov name{taj, ve{ ma{ina, terasa, Cena 230 e. Telefon 021/544-540 063/517-290 18084 IZDAJEM jednosoban name{ten stan, 30m2, Rumena~ka 45, lift, terasa, telefon, kablovska, cena povoqna, 130e. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 18085

~etvrtak23.decembar2010.

IZDAJEM novu kompletno name{tenu garsoweru, Nova Detelinara, 26m2 blizina Sajma, ve{ ma{ina, lift, terasa. Cena 150 evra. Telefon 021/544-540, 063/517-290. 18086 IZDAJEM nov jenoiposoban kompletno name{ten stan, 41m2, ]irpanova ulica, nov name{taj. Cena 200 evra.Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 18090 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 110-160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleksnekretnine.com. 18091 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan 46m2, Detelinara, Ul. Stevana Divnina Babe br. 16, 4 sprat, bez lifta, 100E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290. 18092

CENTAR, ukwi`en, prazan stan od 33m2, odli~an raspored, po ceni od 38.000. Telefon 6366952. 15001 NOVA DETELINARA, Ulica Janka Veselinovi}a, nov odli~an odmah useqiv stan od 50m2, cena 52.000. Telefon 636-8429. 15002 LIMAN, u blizini „Merkatora“ i pijace, ukwi`en, odli~an stan od 72m2 po ceni od 73.500. Telefon 636-8429. 15003 VEOMA POVOQNO! Prodajem dva useqiva dupleksa: 73m2 i 84m2 u Prezidentovoj zgradi na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope sa terasama i predivnim pogledom. Informacije 063/47-57-65. 18101

BULEVAR, ukwi`ena, komplet renovirana garsowera, odli~na za izdavawe po ceni od 27.800. Telefon 064/220-95-65. 15004 HITNO prodajem jednosoban brzo useqiv stan ulica Patrijarha ^arnojevi}a, 26m2, lift, terasa, cena 29.500e. Telefon 021/544-540, 063/517-290. 18089

BULEVAR, kod Betanije, odli~an, nov odmah useqiv 1.5 stan po ceni od 42.200. Telefon 6368429. 15005 PRODAJEM stan, 58m2, centar, vlasnik, povoqno. Telefon 063/271-341. 17708 DVOSOBAN 55m2, drugi sprat, vlasnik, ukwi`eno, preko puta `. stanice, ekstra lokacija, cena dogovor. Telefon 063/518781. 17861 PRODAJEM dvosoban stan, 62m2, nov, ugao ul. Novosadskog sajma i Bul. oslobo|ewa, zgrada „ Invent“. Telefoni: 064/11262-21, 021/626-5555. 17906 BEZ POSREDNIKA prodajem stan 51m2, na Bulevaru oslobo|ewa, 5 sprat, bez ulagawa, ukwi`en, odmah useqiv. Telefoni: 063/581-792, 064/128-47-49. 18042

27

PRODAJEM dva useqiva stana u Prezidentovoj zgradi, 41m2 i 46m2 na uglu Futo{kog puta i Bulevara Evrope. Telefon 063/47-57-65. 18100

@. STANICA, klasi~an original 2.5 stan na III spratu, od 56m2, ukwi`en, cena 45.000. Telefon 636-8429. 15006 BULEVAR, okolina Futo{ke pijace odli~an, nov, odmah useqiv, ekstra 2.5 stan od 64m2, povoqno. Telefon 636-8429. 15007 NOVO NASEQE, ukwi`en 3.0 stan od 71m2 po ceni od 66.000. Telefon 636-6952. 15008 PRODAJEM dvoiposoban dupleks stan, 75m2, nov, ugao ul. Novosadskog sajma i Bul. oslobo|ewa, zgrada „Invent“. Telefoni: 064/112-62-21, 021/6265555. 17905

LIMAN, prodajem ukwi`en 3.5 stan bez ulagawa od 90m2 na II spratu po ceni od 95.000. Telefon 063/82-88-377. 15009 GRBAVICA, nov, ukwi`en 3.5 stan po ceni od 72.100. Telefon 636-8429. 15010 PRODAJEM troiposoban stan, 79m2, nov, ugao ul. Novosadskog sajma i Bul. oslobo|ewa, zgarad „Invent“. Telefoni: 064/112-6221, 021/626-5555. 17904

KLISA; 70m2 izdajem trosobno prazno prizemqe ku}e u Ul. Kraqa Uro{a I, 26 za 150E + depozit. Telefon: 061/67-99-593. 17284 PRODAJEM ku}u bez posrednika na Telepu, Ulica Ru`in gaj 26, Novi Sad. Telefon 6392-021. 16949 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena. Telefoni: 419-375, 060/4419-375. 18014 HITNO prodajem plac u Ba~kom Jarku, sa temeqom, gra|evinskom dozvolom, pla}enim komunalijama, asfalt, struja, voda, gas, 18.000e. Telefon 021/544-540, 063/517-290. 18088

IZDAJEM uli~ni lokal, klima, cg, telefon, kablovska, ugra|ene re{etke. Kosan~i} Ivana 5, kod zgrade Aleksandar, blizu Futo{ka pijaca. Telefon 063/593-372. 17955 SAJAM - bulevar izdajem povoqno, odli~no razra|en restoran - piceriju, 135m2 sa inventarom, {alterom za prodaju pica i ro{tiqa i razra|enu autoperionicu, dva boksa. Telefoni: 063/161-28-73, 064/596-58-74. 17965 IZDAJEM restoran ili ustupam ugovor uz otkup inventara.Telefon: 062/424-022. 17986

28

OGLASI z ^ITUQE

~etvrtak23.decembar2010.

IZDAJEM lokal na Limanu 4. Pogodan za apoteku. Telefon 021/511-622. 18017 IZDAJEM lokal 30m2 u pe{a~koj zoni, Svetozara Mileti}a 6, cg, telefon, sanitarni ~vor. Cena povoqna 140 evra. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 18087

KUPUJEMO automobile novije i starije, ispravne i havarisane. Dolazak, procena i isplata odmah. Telefoni: 021/824-885, 064/150-12-00. 16914 NA PRODAJU Alfa 147 ITD, tamno sive boje, 2003. godi{te, pre{la 94.000km. Telefon 063/89-23-012. 18022 RENO TVINGO, 1.200cm3, 16 ventila, crvene boje, 2002. godi{te, pre{ao 42.000, na prodaju. Telefon 063/89-23-012. 18023

BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam brzo, kvalitetno. Prodajem {iva}e ma{ine i industrijske pegle. Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23.Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 15424 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 17991 MOLERSKE radove - najpovoqnije u gradu izvodi iskusan i ozbiqan majstor, vlasnik dugogodi{we zanatske radwe. Telefon:063/518-346 i 021/882-133. 18074

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/1572514. 16386 NOVIJI KOLOR televizori, sve veli~ine, 20 - 40 E, dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen! Telefon: 421-516, 064/157-2514. 16387

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 16351 DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do Vas }e prona}i lako. Telefoni: 064/888-25-85, 520-841. 17499 NUDIM ogrevno drvo bukva, grab, cer, hrast, bagrem, najpovoqnije cene, metarica 3900, rezano cepano 4100. Penzionerima rezawe gratis. 062/899-9321, 064/138-77-36. 17887 KUPUJEM sve vrste obojenih metala bakar, mesing, prohrom, aluminium, olovo, dolazim na ku}nu adresu, isplata odmah. Telefon 062/899-9-321, 064/138-7736. 17888 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900. Telefoni: 066/950-51-67, 062/867-06-30. 17984 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600 din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 066/95052-46, 063/835-98-16, 063/835-9814. 17985

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je 20. decembra 2010. godine, posle du`e i te{ke bolesti, preminuo na{ dragi

Pro{lo je {est meseci punih tuge otkako nam je opaka bolest iznenada otrgla na{eg dragog sina i brata

Ladislava Vrtunskog Bracu Radi

Braco, dok god smo `ivi ti si sa nama. Uvek }e te voleti: mama, tata, brat, tetka i sestra.

od Mire i Milice Malivuk.

18146 18159

Posledwi pozdrav sestri i tetka Sowi

dragoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi otac, suprug i deda

Jovan \ilas diplomirani ekonomista

Slavi{a Josimov iz Koviqa 1951 - 2010.

Sofiji \uki} ro|. Radusin od brata Slobodana sa porodicom.

Sahrana je na Novom grobqu u Beogradu u petak, 24. decembra 2010. godine u 13 ~asova.

preminuo 22. 12. 2010. godine u Koviqu. Sahrana }e se obaviti 23. 12. 2010. godine, u 13 ~asova, u Dowem Koviqu. O`alo{}eni: supruga Kajka, sin Mi}a, snajka Du{ka, unuka Nata{a i unuk Jovan. 18138

18156

Pro{lo je ~etrdeset dana od kako nisi sa nama.

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

Posledwi pozdrav tati i dedi

Milorad, Milka, Mirjana, Dragan i Lejla.

18124

Du{an Brki}

Slavi{i Josimovu

1956 - 2010.

iz Koviqa

Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju. TRA@IM medicinske sestre sa iskustvom od 2 godine i znawem nema~kog jezika. Telefoni. 00381665131836, 004917662904261. 17903 HITNO! Potrebna frizerka sa radnim iskustvom, u Novom Sadu. Telefon 548-548. 18007

DNEVNIK

Neizmerno smo Te voleli

Slavi{i Josimovu

Na{oj plemenitoj, i predobroj

hrabroj

iz Koviqa

od: @ivkice, Mileta, Laze i Vlade.

O`alo{}eni: }erka @ivana, zet Dejan i unuke Dejana i Neda.

18140

18139

Tvoja Bubica. 18150

Posledwi pozdrav bratu i ~iki

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi {ogoru

pozdrav

zetu

i

Rado Lazi} - Krajinovi}

Radi Krajinovi}

Nismo Te ni ispratili, a ve} nam nedostaje{.

Slavi{i Josimovu

Slavi{i Josimovu

iz Koviqa

Hvala na svakom osmehu, utehi, podr{ci... Toliko kratko te znamo, a neizmerno nam nedostaje{.

Slavi{i Josimovu iz Koviqa

od porodice Stankov.

od: brata Voje i snaje Cece sa porodicom.

od Slavke i @ivorada.

18143

18141

18142

Sr|an, Vladimir i Mara Bo{kovi}.

Filip i Tawa Grbi}.

18148

18147

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Dragoj

Slavi{i Josimovu od: sestre Milice, zeta Nikole sa porodicom.

18144

S neizmernim bolom i tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je posle te{ke bolesti napustila na{a draga

Radi

Milana [u{akov

Uspomenu na na{e prijateqstvo ~uva}emo zauvek. Svetlana i Dragoslav. 18155

Sahrana je danas, 23. 12. 2010. godine, u 12 sati na Mo{orinskom grobqu. Nikada te ne}emo zaboraviti. O`alo{}eni: }erke Slobodanka ]ulum i Natalija Vetmi} sa svojim porodicama. 18158

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

^ETRDESETODNEVNI POMEN Danas, 23. 12. 2010. godine navr{ava se ~etrdeset dana od kad nas je napustio na{ voqeni

Dana 30. 12. 2010. godine navr{ava se 5 godina od kada nas je napustila na{a

Gorica Galovi} Pomen }emo obele`iti u 11 ~asova, na Gradskom grobqu. Mama Erka i }erka Ana sa porodicom.

SE]AWE

POMEN

na na{eg dragog

Navr{ava se tu`nih 22 godine od kada nije sa nama na{ jedini

Bo{ko Jelovac

Antu Re{etara

ro|. Zari}

Du{an Brki}

29

~etvrtak23.decembar2010.

U subotu, 25. 12. 2010. godine, u 11 ~asova, odr`a}emo pomen na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug \ura, sinovi Zoran i Sa{a sa porodicama.

23. 12. 1995 - 23. 12. 2010.

Aneta, Ivan i Milena.

Voqeni nikad ne umiru. ^uvamo ga u srcu i mislima od zaborava. Wegovi najmiliji: mama, tata i sestra.

17995

18106

18055

18099

Sa velikom tugom i bolom se opra{tamo od

Danas je {est meseci od kada sa nama nije na{ dragi i voqeni

Posledwi pozdrav suprugu i ocu

^ETVOROGODI[WI POMEN najdra`em tati

Andra{u Jeneu

Rade Kumovi Kankara{ i Nedi}.

Gojku Po~u~i

1942 - 2010.

Jovan Dragosavac Pan~

Ispra}aj je danas, 23. 12. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Neka mu je ve~na slava i hvala. Porodica.

O`alo{}eni: supruga Marija i sinovi Robert i Andrija.

Sa tugom na tebe.

~uvamo

uspomenu

Tvoje k}erke Marijana i Branka sa porodicama.

17819

18108

18105

Zaspala je ve~nim snom na{a draga snaja i nina

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Posledwi pozdrav dugogodi{wem prijatequ

Radojka Lazi} - Krajinovi} Oti{la je u dru{tvo wenom Taji Zoranu i Tata Lazi. Nas je ostavila da ve~no tugujemo i `alimo za wenom dobrotom, mlado{}u i plemenito{}u.

Stevanu Mar~i}u Mar~eli

Radojka Lazi} - Krajinovi} 1955 - 2010.

Ve~no o`alo{}eni i tu`ni: mama Jasmina, mezimac Lale i Du{ka. 18111

Posledwi pozdrav na{oj

Jenei Andriji

od porodice Mara{.

od brata Imreta i wegove porodice.

18083

18131

Sahrana je danas, 23. 12. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Posledwi pozdrav kumi

Draga

18102

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav dragoj

O`alo{}eni: mama Jula, sestra Zorica i suprug Veselin.

18109

Rado

Radojki Lazi} - Krajinovi}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Dana 25. 12. 2010. godine, na novom grobqu, u Novom Sadu, u 10 ~asova obele`i}emo {estomese~ni pomen na{oj miloj supruzi i majci

hvala za veliko prijateqstvo.

od porodice Andrejev.

Uvek }e te voleti: Marko, Nikola, Oqa i Momo.

18149

18157

POMEN

Radi

Radi

od porodice Pajkert i Jeremi}.

od: Qiqane, Nenada i Marka.

18129

18130

Posledwi pozdrav dragoj

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je 21. 12. 2010. preminula na{a draga

Jo`ef Gula~i 1937 - 2010.

Sahrana je danas, 23. 12. 2010. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu, u Novom Sadu.

Sofija \uki} u 80. godini Sahrana je 23. 12. 2010. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 11.15 ~asova. O`alo{}eni: suprug Pane, }erka Qiqana, sin Borivoj, unuke Kristina i Aleksandra, sestre Anka i Jovanka, brat Slobodan, snaja Eva, zet Slavko i ostala rodbina.

O`alo{}eni: supruga Qudmila i }erke Anamarija i Renata sa porodicom.

18125

18137

Desanki Ke`i} Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Tvoji najmiliji: suprug Mihajlo, }erka Ivana, sin Nemawa.

Radojka Lazi} - Krajinovi}

Radi

Porodica Popovi}.

Posledwi pozdrav za na{u Radu i kumu. Vesna, Miki i Mina.

18045

18121

18128

30

@ivopis: Podunavqe

U 4. epizodi dokumentarnog serijala bi}e re~i o prirodnim fenomenima i ekolo{kim problemima. Prirodni resursi kao {to su plodna zemqa ili rudna bogatstva, predstavqaju osnov ekonomskog razvoja jedne regije ili dr`ave. Urednik: Dragan Gmizi} (RTV 1, 21.30) 06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.10 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 01.00 01.55

06.25 06.45 07.10 07.40 08.35 09.20 10.15 11.00 12.40 13.15 14.10 14.35 15.05 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 23.07 00.00

TV PROGRAM

~etvrtak23.decembar2010.

Jutarwi program ^ari ribolova Slon Benyamin Bajko kviz Vesti Zeleni sat Plej gejms PCTV Centar sveta Kuhiwica Desilo se Vesti Kosmos Duel struna Vesti Srpski ekran – ma|. MTV-a (na srp.) Slon Benyamin Vesti Tek ro|eni Grad an|ela Desilo se TV Dnevnik Tajna hrane: Naranya Kuhiwica Razglednice TV Dnevnik TV Fonija - kviz Imam jednu `equ @ivopis: Podunavqe Vojvo|anski dnevnik Portreti vojv. umetnika narodne muzike Forte piano Normalni qudi, film Koncert godine 1996. Srpski ekran - emisija MTV-a

Kuhiwica (ma|) Ta divna stvorewa Ma{taonica Gruvawe Su~eqavawa (ma|) Tek ro|eni Grad an|ela 26. Sednica Skup{tine AP Vojvodine, prenos Ukrajinska panorama Doba zlo~ina Plavi krug Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rum) TV Magazin (rus) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Preslatki yezeri, film Doba zlo~ina TV Prodaja

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.20 09.30 10.00 11.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.30 15.20 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Info Vesti U ogledalu Tin in Info Vesti Qubav na prodaju Vrele gume Bila jednom jedna nedeqa Putomanija - Kina Bez cenzure Beli luk i papri~ica Na{ gost, FIP Komerc „[qaka“-aktivnosti NSZ Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Prostor Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Art-boks Vojvo|anske vesti Sve {to mi pripada Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Italijanski vegeterijanski kuvar 00.00 Glas Amerike 00.35 No}ni program-reprize

06.00 06.05 08.00 08.15 09.02 09.44 10.00 10.03 10.34 11.00 11.05 12.00

[erlok: Slepi bankar [erlok je anga`ovan od strane bliskog prijateqa da istra`i misterioznu provalu u jednoj londonskoj banci. On otkriva nesvakida{wu povezanost izme|u poruke koja je ispisana sprejom na zidu kancelarije i ubistva jednog radnika. Uloge: Benedikt Kamberba~, Martin Frimen, Una Stabs, Zoe Telford Re`ija: Mark Gatis (RTS 1, 22.05) 12.15 12.32 12.39 13.33

09.00 09.30 10.30 11.00 11.10 12.00 12.30 13.00 13.10 14.00 14.30 15.00 15.10 16.00 16.30 16.45 17.00 17.10 17.20 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.30

Hrana i vino Put za Ejvonli Vitra` Objektiv Nemi svedok Sprint Drum Objektiv Izme|u redova Razglednice Svet divqine Objektiv Put za Ejvonli Azbuka roditeqstva Neon siti Objektiv (slov) Objektiv (ma|) Agro dan Neon siti Prepodnevni program ICT plus Objektiv Hrana i vino Skarletna vidov~ica Nemi svedok Objektiv Izme|u redova Nemi svedok

10.00 Ful Tilt poker 11.00 Kopa del Rej 12.30 Evroliga: Valensija – Olimpija 14.15 Evroliga: CSKA – Efes 16.00 NBA u`ivo 16.15 NHL: Detroit - Vankuver 18.00 Premijer liga Magazin 18.30 Premijer liga vesti 19.00 Evroliga: Kimki - @algiris 20.45 Evroliga: Barselona - Montepaski 22.30 NBA akcija 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Premijer liga Magazin 00.30 Pregled NHL 01.00 NHL: Va{ington - Pitsburg

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Metropole i regije sveta, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 ABS {ou, 18.00 Lek iz prirode, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Argumenti, 21.15 Sport iz drugog ugla, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 01.00 No}ni program 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Start, 08.30 Crtani film, 09.00 Ku}a sedam `ena, 10.00 Evropska zvezda, 11.00 Travel, 11.30 @iveti svoj `ivot, 13.00 Farma, 14.00 Puls +, 14.30 Galenov svet, 15.00 Auto sprint, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 [ampioni, 18.00 Ku}a sedam `ena, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.30 Folk {ou

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Boqi `ivot U zdravom telu Vesti Sasvim prirodno Svet ribolova Vesti O~ajne doma}ice Dnevnik

15.00 15.12 16.00 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.05 23.50 00.05 01.01 01.07 01.54

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 09.50 11.30 12.00 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.15 21.00 22.00 23.00 23.30 00.00 00.30 01.30

Sport plus Evronet Operativci Qubi, qubi, al’ glavu ne gubi, film Vesti Sat Vesti Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Slagalica, kviz Dnevnik Bela la|a Raspakivawe Vesti [erlok: Slepi bankar, film Dnevnik Operativci Evronet Sjaj trulog novca No}ni bioskop: Milenijum, film

Eksploziv Ekskluziv Elenin duh Cena sre}e Tri Hil Gumu{ Survajver-bez cenzure Film: Mladi u~iteq Elenin duh Kada li{}e pada ^ari Survajver Ekskluziv Vesti Eksploziv Gumu{ Kada li{}e pada Dosije Survajver Eksploziv Ekskluziv Survajver-bez cenzure Dosije Zlo~ini iz pro{losti

DNEVNIK

NAPOMENA: Na RTS 2 od 14.00 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije 06.02 06.46 07.00 07.15 07.20 07.31 07.37 07.51 08.04 08.24 08.31 08.57 09.44 09.54 10.01 10.31 11.00 11.30 12.00 12.32 12.37 12.57 13.55 14.35 15.00 15.26 15.50 16.00 16.37 17.37

Koncert za dobro jutro U zdravom telu Kuvati srcem: Jovan Jovi~i} Datum Verski kalendar [umska {kola 2 Ka`i mi ka`i Metro Erni Spajdermen Telmo i Tula, mali kuvari Povratak dabra Zdravo Evropo Jedna slika jedna pri~a Enciklopedija Igraj fudbal, budi sre}an U svetu Eko recept Put oko sveta Aleksandar Serdar, klavir Datum Verski kalendar Trezor Verujte, ali ne preterujte Srpska {kola u kraqevini Danskoj Povratak dabra Iza granica Enciklopedija Ovo je Srbija Bardovi teatra: Aqo{a Vu~kovi} Koktel klub

KO[ARKA: EVROLIGA

Kaha Laboral – Partizan MTS (RTS 2, 20.35) 18.00 Inovacije 20.01 Metropolis 20.35 Ko{arka - Evroliga: Kaha Laboral - Partizan MTS, prenos 22.35 O~ajne doma}ice 23.22 Mera za muziku 23.53 Iza granica 00.19 Trezor 01.14 Ko{arka - Evroliga: Kaha Laboral - Partizan MTS

06.00 07.00 07.05 09.00 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.05 12.00 12.15 12.40 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.01 15.55 16.00 16.05 17.00 17.01 17.55 18.00 18.30 19.00 20.30 22.35 23.30 23.45 00.00

VOA Info Otvoreni studio Info Jagodica Bobica Top {op Vesti Rej~el Rej Info Qubav u zale|u Vesti Milica na kvadrat Top {op Info Otvoreni studio Vesti Simpsonovi Info Dok. serija: Tajne tela Otvoreni studio Vesti Qubav u zale|u Info Rej~el Rej Otvoreni studio Vesti Simpsonovi Porodica Serano Film: Qubavna bajka 24 Vesti Milicana kvadrat Film: Hvala {to pu{ite

08.15 Bawe Srbije, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.40 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Stvarnost `ivota, 17.40 Vesti, 19.59 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Veb yank, 21.30 NK Koktel, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.00 Vesti, 00.30 Auto {op, 00.40 Bawe Srbije 12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dok. program, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

Nikol Tom

Pri~a o Rut

Stidqiva Rut se nedavno udala. Zbog finansijskih pote{ko}a, ona uspeva da ubedi svog mu`a da se presele u dom wene prili~no zahtevne majke Mejlin. Ogor~ena i osvetoqubiva Mejlin je godinama svojoj }erki usa|ivala nesigurnost, komplekse ni`e vrednosti, ~inila da se ose}e bezvredno... Uloge: Kristina Lati, Nikol Tom, Ajvan Yons Re`ija: Bil Igls (B92, 23.35) 06.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 07.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Kviz: Super genije 11.00 Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija 11.30 Film: Slepilo 14.00 Drugi svetski rat u boji, dok. program 15.00 Nacionalna geografija i BiBi-Si: U potrazi za jaguarom s Najyelom Marvenom 16.00 Vesti B92 16.35 Sportski pregled 16.50 Nacionalna geografija i BiBi-Si: U potrazi za jaguarom s Najyelom Marvenom 18.00 Kviz: Super genije 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 20.00 Drugi svetski rat u boji, dok. program 21.00 Film: Napad ajkule 1. deo 23.10 Vesti B92 23.35 Film: Pri~a o Rut 01.20 Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija

05.30 06.30 06.50 07.00 10.00 10.05 11.45 12.00 13.00 15.00 16.00 16.45 16.50 17.00 17.45 18.30 19.10 19.20 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Valentina Farma Siti kids Dobro jutro Medela ~arolija Farma Siti Pali an|eo Farma More qubavi Farma Medela ~arolija Nacionalni dnevnik Valentina Tereza Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Sve za qubav (Ne)mogu}a misija Farma Crna hronika Film: Posle pono}i

05.30 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 13.00 13.10 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.55 18.25 18.30 19.30 20.00 20.55 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30

Jutarwi program Nodi Mala princeza Sa Bo u avanturu Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Avanture malog Pere Iks Bakugan Vinks Sirene Kvizi} Presovawe Zdravo, Kiti Nodi Tele{op Vesti Zvezdana kapija Jelena Tele{op Film: Zavet Telemaster Ne mo`e da {kodi 7 `ivota 1. svetski rat Jelena Vesti Hepi stars Luda ku}a Zvezdana kapija 7 `ivota Na ve~eri kod Laneta Gutovi}a

Marija Petronijevi}

Zavet Ovo je pri~a o sudbini dede i unuka koji `ive u opustelom srpskom selu. Deda namerava da obnovi crkvu i u wu vrati popa, i tako o`ivi selo, a unuk je jedini |ak u lokalnoj {koli. Ali kada u selo do|e prosvetna inspekcija i zatvori {kolu, de~ak ostaje bez budu}nosti, a wegova u~iteqica bez posla. Uloge: Uro{ Milovanovi}, Marija Petronijevi}, Aleksandar Ber~ek, Miki Manojlovi}, Qiqana Blagojevi}, Stribor Kusturica Re`ija: Emir Kusturica (Hepi, 16.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Iks art, 12.15 Ekstremi, 14.15 Art biznis, 15.20 Volej, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 19.20 Prolog, 19.30 TV izlo`ba, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

~etvrtak23.decembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

4

31

SRE]A PUTUJE VOJVODINOM NA PRAZNI^NIM ^ESTITKAMA

Pi{e: Milkica Popovi}

Didi Fajfer

Plavi demon Oni su simbol nacionalne sigurnosti: genetski modifikovani morski psi pametniji su, br`i i sna`niji od bilo koje druge vrste na zemqi. Osim toga, strate{ki stru~waci ih nadziru i obu~avaju da na|u i otklone bilo kakvu pretwu. Projekat Plavi demon trebao bi biti temeq vojne odbrane od sve ja~eg globalnog terorizma. Uloge: Didi Fajfer, Rendal Batinkof, Deni Vudburn, Yo{ Hamond, Kristin Lakin Re`ija: Danijel Grodnik (Nova TV, 00.00) 08.10 08.25 09.05 11.00 12.55 13.40 14.40 15.35 16.30 18.25 19.15 20.05 21.05 22.35 23.45 00.00 01.40 03.05

Graditeq Bob, crtani Roari, crtani Gumus Asi IN magazin Najboqe godine Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Gumus IN Dnevnik Najboqe godine Asi Provereno Ve~erwe vesti Plavi demon, film Slepa pravda, film Verovali ili ne, dok. serija 03.30 Na ivici zakona 04.20 Ezo TV 05.20 Verovali ili ne

11.30 Misterije mumija 12.00 Impresionisti 13.00 Izgubqena krsta{ka tvr|ava 14.00 Piramide smrti 15.00 Abrahamova deca 16.00 Ovo je civilizacija 17.00 [ta je donela ind. revolucija 18.00 Snoudaun i Margareta 19.00 Robovlasni~ka industrija 20.00 Legende o D. Mrazu 21.00 [pijuni koji su do{li sa mora 22.00 Torinski pokrov 23.00 Vajat Erp 00.00 Ovo je civilizacija

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.30 15.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.00

^arobni ma~ Bo`i}na pesma Devoj~ica sa {ibicama Putuju}e pri~e Fanfan Lala Ju`ni Kensington Putuju}e pri~e Krv na suncu Devojka iz kom{iluka Nevoqe u Puerto Vaqarti Ukus mo}i U`ivaj 7 U`ivaj 8 Na sedmom nebu

07.35 [ta }emo s Bobom? 09.10 Upoznajte Spartance 10.35 Kraqevi plesa: Poja~aj do daske 12.10 Nalo`eni 13.40 No}na mora pre Bo`i}a 14.55 Operacija Morsko prase 16.25 Hana Montana 18.05 Putovawe u sredi{te zemqe 19.35 Filmovi i zvezde 20.05 Kako ukrasti mladu 21.45 Me|unarodna zavera 23.40 Kobni ugovor 01.25 Senke iz pro{losti 02.55 Nadzira~i

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.07 Lugarnica 10.10 ^udom pre`iveli, dok. serija 11.05 Kod Ane 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.34 More qubavi 13.20 Hitna slu`ba 14.20 Trenutak spoznaje 15.05 Luda ku}a 15.40 Projekat Karmen, dok. film 16.10 Hrvatska u`ivo 17.33 8. sprat, tok {ou 18.20 Kod Ane 18.35 Na{i i Va{i 19.30 Dnevnik 20.15 1 protiv 100, kviz 21.10 Otvoreno 22.00 Pola sata kulture 22.35 Dnevnik 3 23.20 Na rubu nauke 00.10 Hitna slu`ba 00.55 CSI: Majami 01.40 Opra {ou

07.45 08.20 08.50 09.20 09.35 10.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.30 14.15 14.45 15.20 16.50 17.10 17.35 17.55 18.30 19.00 19.50 20.00 20.55 23.05 23.20 00.05 00.25 01.10 01.55

Mala TV [kolarci obave{tajci Jelenko Aladinove pustolovine Crno proro~anstvo Beverli Hils Eko zona Alpe Dunav Jadran Mi, Hrvati Paralele Drugi format Mala TV Jelenko Sin Deda Mraza, film Xoni Bravo Hana Montana Dva i po mu{karca Generacija Ipsilon @upanijska panorama ^udom pre`iveli Hit dana [est stepeni mo`e promeniti svet, dok. film Zapravo, qubav, film Dnevnik plavu{e CSI: Majami Zovem se Erl Blizu doma Ksena - princeza ratnica Vatrene ko~ije, film

Ana Ortiz

Sin Deda Mraza Naslednik prestola Deda Mraza, Nik St. Nikolas, odlu~io je da zanemari tradiciju i `ivi `ivotom obi~nog smrtnika. Na nesre}u lepe i po{tene kuvarice Lorene, koja gaji ne`ne ose}aje prema wemu, Nik se zaqubi u TV voditeqku Hajdi i zaprosi je. ... Uloge: Kelsi Gramer, ^arls Darning, Ketrin Helmond, Brajan Bedford, Elejn Hendriks, Ana Ortiz Re`ija: Kreg Zik (HRT 2, 15.20)

08.30 10.30 11.30 12.30 13.10 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.15 22.00 00.00

Intermeco 1 @ene fudbalera Hari i Hendersonovi Intermeco 2 Kad {unke utihnu @ene fudbalera Hari i Hendersonovi Zemqa 2 Intermeco 3 29ta ulica Trava Seksualno ~udovi{te Bolna tajna

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Lova do krova Mo}ne patke 3 Pe~ Adams Pobuna u koko{iwcu Pokemon heroji Pajkan i po Milagro Devojka broj 6 Prevarena

01.20 02.10 04.10 06.40 07.40 09.40 12.40 13.40 15.30 17.20 19.10 21.00 23.20

Dijagnoza: Ubistvo Film: Mama inspektor 2 Film: @enski trikovi Sudija Ejmi Meklaudove }erke Dijagnoza: Ubistvo Ne{ Brixis Film: Bo`i}ne prepravke Film: Kod ku}e za praznike Film: Udaj se za mene Film: Bo`i}na po{ta Film: Daleko od pogleda Film: Divqa reka

Gabrijel Anvar

Kako se bogato o`eniti Nakon {to ga je i posledwa devojka ostavila zbog imu}nijeg mu{karca, mladi umetnik Tom smi{qa profitabilnu osvetu. @ele}i da privu~e potencijalni bra~ni materijal i jednom zauvek re{i materijalnu nesigurnost, Tom odlu~uje da s prijateqima odglumi filmske producente. Ali, producenti moraju `iveti na visokoj nozi... Uloge: Yon Stamos, Yo{ua Malina, [emar Mur, Gabrijel Anvar Re`ija: Rod Danijel (RTL, 23.15) 09.00 10.30 11.30 12.00 13.00 14.45 15.35 17.20 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00

Zabrawena qubav U dobru i zlu Ekskluziv tabloid Ezel Klon An|eo i |avo Osveta qubavi Bibin svet Ekskluziv tabloid RTL Danas U dobru i zlu Ezel Sam u ku}i 2: Izgubqen u Wujorku, film 23.15 Kako se bogato o`eniti, film 00.55 Luda Bo`i}na zvona, film

10.30 11.25 12.20 13.15 13.40

22.50 23.45 00.40 01.40

Pre`ivqavawe Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008. Peta brzina Razotkrivawe mitova specijal Razotkrivawe mitova Kako to rade? Oru`je budu}nosti Jedini pre`iveli Kako pre`iveti katastrofu Pravo mesto zlo~ina Auta po meri 2008. Prqavi poslovi Oru`je budu}nosti

08.30 09.45 11.00 12.00 12.30 13.00 13.30 15.00 17.00 19.00 20.00 23.00 23.55 01.20

Svi sportovi Atletika Najja~i ~ovek Tenis Tenis Svi sportovi Biatlon Skija{ki skokovi Fudbal Bilijar Borila~ki sport Svi sportovi Rvawe Svi sportovi

15.30 19.10 20.05 21.00 21.55

Isko~io Deda Mraz iz boce „koka-kole” K

ao simbol praznika, jelka je imala cenka vremena. Hri{}anska ikonografija se uglavtralno mesto u dekoru mnogih ku}a, pa i ~enom oslawa na Davidov 42. psalam: „Kao {to jelen stitki. Kako ona i zimi zadr`ava iglice, a potoke tra`i, tako moja du{a za tobom ~ezne, Bodeluje mlado i sve`e ~ak i u dubokoj starosti, ce`e!“ wen je simbol dugove~nosti, nepromenqive sre}e Crvena pe~urka s belim tufnama ili muhara i `ivotne snage. Kao bo`i}no drvo je najpre prijo{ je jedan simbol sre}e vezan za nastupaju}u gohva}ena u Nema~koj krajem 18. veka, Engleskoj od dinu. 1848, Zapadna i Sredwa Evropa su je prihvatile Od {ezdesetih godina 18. veka do tridesetih 19. nakon toga, a kod nas se odoma}ila tek u 20. veku. veka Deda Mraz je iz Amerike postepeno stizao u Badwak je naj~e{}e od hrasta, drveta velike Evropu. Evolucija wegovog izgleda zavr{ena je s simboli~ke snage. Zbog svoje ~vrsto}e, on je simreklamom “koka-kole” iz 1931. Kao jedan od simbobol `ivota, besmrtnosti i trajawa. Na bo`i}nim la Bo`i}a, prvo ga je prihvatila urbana sredwa ~estitkama su listovi hrasta naj~e{}e u kombiklasa. naciji s drugim simbolima. Bo`i}nu slamu, po pravoslavnom obi~aju, doma}in sve~ano unosi u ku}u jer ona predstavqa novo `ito i ima plodotvornu snagu. Imela i bo`ikovina omiqeni su simboli bo`i}nog slavqa. U narodu vlada verovawe da paqewe sve}a, koje {ire blagu svetlost, {titi od raznih neda}a. Venac se plete od raznog zimzelenog biqa i cve}a, a zbog oblika se veruje da ima za{titni~ku ulogu. Wime su obele`avane razli~ite sve~anosti, kao i Golubovi i razni zeleni{ prethodnica an|ela pobede. U Vojvodini se koriste od Nove godine i Bo`i}a do Ivawdana, 24. Oxa~ar je kao simbol sre}e naj~e{}e prikazan juna (7. jula po novom kalendaru). na oxaku sa ~etkom i merdevinama. Detelina sa ~etiri lista, kao jedan od simbola Zlatni i srebrni ukrasi, natpisi ili posuti sre}e, javqa se u kombinaciji s razli~itim cvetoprah uticali su na to da ~estitke budu rasko{nivima, borovim granama, pe~urkama, golubovima, je. potkovicama, kockicama, jelenima, prasetom, kaUskr{we ~estitke su bile mawe popularne od lendarom na kojem je obele`en 1. januar i satom s novogodi{wih i bo`i}nih, a uobi~ajene su s crtekazaqkama koje pokazuju pono}. Osim na bo`i}`om Hristovog uskrsnu}a. Zbog velikog broja nim i novogodi{wim, javqa se i na uskr{wim, rouvoznih ~estitki i multietni~kog karaktera Voj|endanskim, qubavnim i vodine, imale su natpise i drugim ~estitkama. na ma|arskom, nema~kom i Rano hri{}anstvo je an|ele U mnogim starim kultufrancuskom jeziku. rama sviwa je simbolizoKao vesnik prole}a, vipredstavqalo kao mlade osobe vala plodnost i blagostasibaba je ~est simbol ovog odevene u belo, s oreolom i we, dok u modernom dobu praznika. Lale, qubi~ice, krilima. U sredwem veku su u ru`i~asto prase predstanarcisi i drugo prole}no bespolni ili u liku devoj~ice, vqa sre}u. cve}e simbolizuju radost tokom 12. veka deca s krilima, a zbog smene godi{wih doba. Po narodnom verovawu, na nebu je zvezda koliko na Detelina sa ~etiri lista barok im daje kona~no zemqi qudi. One va`e za je i na uskr{wim ~estitkaidili~an izraz simbole kosmi~kog reda, ma, u kombinaciji s belom ali i „svetla odozgo“. radom, ru`om, qubi~icom, Simbol Hrista su „sjajna zvezda Danica“ i “Bo|ur|evkom, mimozom ili hrizantemom, ali i pred`i}na zvezda“, koja je tri mudraca s Istoka dovemetima i `ivotiwama koje simbolizuju Uskrs: la do vitlejemskih jasli. zvoncima, korpama, lastama, uskr{wim jajima, piAn|eli se kao bo`ji glasnici pomiwu jo{ u li}ima i ze~evima. Starom zavetu, dok su u hri{}anstvu oli~ewa vrOvca predstavqa bezazleno bi}e, ovan snagu, lina. Oko 4. veka su predstavqeni kao mlade osovitalnost i usmerenost ka ciqu, dok je jagwe simbe odevene u belo, s oreolom i krilima. Oni dr`e bol nevinosti i ~istote, koja trijumfuje nad |aqiqane, palmine grane, ogwene ma~eve za borbu volom. Bo`je jagwe, simbol Hrista, predstavqano protiv |avola, zastave i trube. U sredwem veku i je jo{ u rimskim katakombama. Trulski sabor je renesansi se postepeno predstavqaju kao androgikrajem 17. veka zabranio predstavqawe Isusa kao ni ili devoj~ice, u 12. veku u liku deteta s krilijagweta u vizantijskoj ikonografiji. ma, da bi im barok dao kona~no idili~an izraz. Jaje ima veliki zna~aj u religiji, mitologiji i Patuqci se naj~e{}e pojavquju na novogodimagiji mnogih naroda. Kako se iz wega ra|a novi {wim ~estitkama, i to kao simboli tajnih snaga i `ivot, smatra se simbolom klice iz koje je kasnisaznawa o skrivenom blagu. je proistekao ~itav svet. Vaskrsli se Hrist poreKao sveta `ivotiwa naroda Evrope i Azije, jedi s piletom koje iska~e iz quske. Kao simbol len je u pro{losti predstavqan kao {umsko boprole}a, uskr{we jaje je i simbol plodnosti i `anstvo. Zbog svojih rogova, koji se stalno obnazdravqa. Obi~aj wegovog farbawa je vrlo star mevqaju, on je simbol `ivota, novog ro|ewa i proto|u hri{}anskim narodima. Tematska izlo`ba starih prazni~nih i prigodnih ~estitki “Sre}a putuje” je u staroj zgradi Muzeja Vojvodine (Dunavska 35 u Novom Sadu) od 21. decembra do 10. marta

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

~etvrtak23.decembar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Danas nije povoqan dan za sastanke i komunikaciju jer se ne razumete najboqe. Mogu}i su problemi s uku}anima i neki vid nezadovoqstva. Ono {to vam ide od ruke je na poqu karijere.

BIK 20.4-20.5.

Budite pa`qivi u saobra}aju i ne jurite bez previ{e potrebe. Mentalno ste preoptere}eni, mobilni, ali ne uspevate da realizujete sve poslove ili neke li~ne planove. Dru{tvo name}e svoju voqu.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

23. decembar 2010.

Tro{karite novac. Budite obazrivi na koga i na {ta jer pone{to od toga i nije najneophodnije. Skloni ste danas brzim odlukama, koje mogu biti preurawene. ^uvajte se spletki i tra~eva. Mesec je u va{em znaku pa ugodite sebi onako kako vam najvi{e prija. U krugu porodice nalazite uto~i{te i smirenost. Bez mnogo pri~e, koja mo`e pokvariti i zakomplikovati atmosferu. Neke okolnosti na koje niste ra~unali mogu vas skrenuti s isplaniranog puta. Oslu{nite i one koji vas podr`avaju iz senke. Poslovni ste i uspe{ni u svemu ~ega se dohvatite. Autoritativno! Nemojte se previ{e obazirati na dru{tvo i one koji vam se name}u na izvestan na~in. Time {to skre}u pa`wu na sebe samo vas dezorijenti{u. Pred sobom imate blistavu poslovnu situaciju.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Posve}eni ste poslu, ali bez ve}ih naprezawa. Dopu{tate saradnicima da vam poma`u i da se trude, dok delom u`ivate u onoj lepoj strani, bilo da je to qubavni odnos ili li~ni hedonizam.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Sunce u va{em znaku vam obezbe|uje preimu}stvo u odnosu na druge, na sve one koji vas okru`uju. Jednostavno ste u centru pa`we, i to je tako. U toj poziciji mo`ete predvoditi aktivnosti. Partnerski odnos je danas u krizi. Nije vreme za obja{wewa ni razgovore jer se jednostavno mimoilazite. U poslu, odlo`ite planirane sastanke za naredne dane. ]utawe je zlato, ka`u.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Uspe{ni poslovni sastanci, pa i pokoje kra}e putovawe s dobrim razlogom, ono je {to vam predstoji ovih dana. Imate dobru saradwu s osobama u inostranstvu ili izvesnim sponzorima. Akcija!

U privatnom poslu }e biti propusta, ali to ni{ta ne mora bitno da ugrozi va{ integritet i kreativnost. Ko ne}e da radi i sara|uje s vama, ni ne mora, bez wega se mo`e. Ne slu{ajte savete. Qubavni odnos vam prija, sa sve prate}im ne`nostima. Sve vi{e uvi|ate, kako se pribli`avaju praznici, da je puno srce va`nije i lep{e od punog nov~anika, mada jedno drugo ne iskqu~uje.

TRI^-TRA^

Napad na Lindzi V REMENSKA

PROGNOZA

TOPLO

Vojvodina Novi Sad

14

Subotica

10

Sombor

10

Kikinda

12

Vrbas

12

B. Palanka

14

Zrewanin

15

S. Mitrovica 14 Ruma

14

Pan~evo

16

Vr{ac

16

Srbija Beograd

16

Kragujevac

15

K. Mitrovica 14 Ni{

Peva~ica Lindzi Lohan navodno je u klinici „Beti Ford”, gde se odvikava od droge i alkohola, fizi~ki napala bolni~arku Don Holand. Navodno je Don uhvatila Lindzi kako se u alkoholisanom stawu vra}a u kliniku u sitnim no}nim satima. - Bila je vrlo quta i van kontrole…Osetio joj se alkohol u dahu. Nisam dotaknula tu `enu. Ali ona me je zgrabila za ruku i izvrnula zglob kada sam htela da zovem policiju - rekla je Don. Incident se dogodio oko jedan sat ujutro. Glumica s druge strane tvrdi da je ona `rtva i da je ona bila ta koja je zvala policiju, te da je doti~na bolni~arka „na piku” od kada je do{la u kliniku. Lindzi je dan nakon incidenta preba~ena na drugo odeqewe, a bolni~arka je dobila otkaz jer je prekr{ila stroga pravila centra i o incidentu progovorila u javnosti.

17

VIC DANA

Evropa

I VETROVITO

NOVI SAD: Relativno toplo i vetrovito uz promenqivu obla~nost. Duva}e umeren do poja~an jugoisto~ni vetar. Pritisak u opadawu. Minimalna temperatura oko 5, a maksimalna do 14 stepeni. VOJVODINA: Vetrovito, ali toplo za ovo doba godine uz sun~ane intervale i promenqivu obla~nost. Krajem dana na severu i zapadu Vojvodine mogu}a kratkotrajna ki{a. Duva}e poja~an jugoisto~ni vetar, a u ju`nom Banatu olujni sa udarima do 100 km/h, a znatno slabiji po Sremu. Pritisak u opadawu. Jutarwa temperatura 3, a maksimalna 16 stepeni. SRBIJA: Toplo za ovo doba godine uz sun~ane intervale i promenqivu obla~nost. Krajem dana na severu Srbije mogu}a kratkotrajna ki{a. U Pomoravqu i Podunavqu }e duvati umeren do poja~an jugoisto~ni vetar, a u ju`nom Banatu vrlo jak sa udarima do 100 km/h. Pritisak u opadawu. Jutarwa temperatura -1, a maksimalna 17 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U petak toplo za ovo doba godine i vetrovito uz maksimalne temperature preko 10, ponegde preko 15 stepeni. Duva}e poja~an jugoisto~ni vetar u Pomoravqu i Podunavqu. U subotu zahla|ewe sa ki{om koja prelazi u sneg. U nedequ sneg. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike }e biti nepovoqne za hroni~ne bolesnike. Kardio i cerebrovaskularnim bolesnicima, kao i osobama sa disajnim problemima se naro~ito preporu~uje da primene savete lekara. O~ekuju se meteoropatske reakcije u formi nervoze, reumatskih bolova i zamarawa.

Madrid

9

Rim

16

London

2

Cirih

6

Berlin

1

Be~

5

Var{ava

2

Kijev

1

Moskva

-6

Oslo

-12

St. Peterburg -9 Atina

18

Pariz

3

Minhen

5

Budimpe{ta

6

Stokholm

-6

Razgovaraju dve prijateqice: - Da li tvoj mu` jo{ {eta po susednim krovovima kao mese~ar? - Ne, gotovo je s tim. - Zna~i, izle~en je? - Ne. Preselio se kod kom{inice.

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

262 (-27)

Slankamen

507 (-12)

Ja{a Tomi}

Apatin

344 (-31)

Zemun

540 (-9)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

532 (-8)

Smederevo

616 (-4)

Ba~. Palanka 345 (-23) Novi Sad

406 (-17)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kne`evac

591 (3)

S. Mitrovica

552 (-6)

Tendencija stagnacije

Senta

584 (0)

Beograd

493 (-10)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

492 (-2)

Tendencija opadawa

Titel

534 (-8)

NERA

Hetin

146 (20)

TISA

84 (-4)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

66 (8)

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 23.decembar 2010.