Page 1

NA UNIVERZITETIMA

^ISTKA U LOKALNIM SAMOUPRAVAMA

Dr`ava pla}a 90 odsto master studija?

Bez posla ostaje 5.648 }ata

str. 3

str. 6

NOVI SAD *

PETAK 23. OKTOBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22520 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR Foto: F. Baki}

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

INTERVJU: IVICA DA^I], LIDER SPS-a

Stabilna i dugoro~na koalicija s Tadi}em – U ovom trenutku sam siguran u to da je SPS tre}a stranka po snazi u Srbiji, a na{ je ciq da se profili{emo kao jaka i moderna stranka socijalisti~ke i socijaldemokratske orijentacije sa ~vrstim programskim opredeqewem za evropske integracije, o~uvawe nacionalnih interesa Srbije i socijalnu pravdu – izjavio je u intervjuu za „Dnevnik“ zamenik premijera i ministar policije Srbije, lider SPS-a Ivica Da~i}. str. 3

17. EVROPSKO EKIPNO PRVENSTVO U [AHU: U velikoj sali Sportskog i poslovnog centra Vojvodina u Novom Sadu ju~e je bio prvi dan takmi~ewa na 17. evropskom ekipnom prvenstvu u {ahu. U mu{koj konkurenciji za medaqe se

MRKOWI] PRIZNAO DA NISU BILE OBEZBE\ENE PARE ZA KORIDOR 10

NASLOVI

Ekonomija 4 Pakovawe gasa za trogodi{wu rezervu 5 Srbija ~eka da joj MMF progleda kroz prste

Novi Sad 7 Grad savesnima pla}a jedan komunalni ra~un? 8 Tawa turisti~ka poseta

Crna 12 Petorici maloletnika 18 godina zatvora 12 Masovno utapawe zasad nepotvr|eno

Toplo i ki{no Najvi{a temperatura 22°S

Autoput spao na ruske dolare?

str. 4

Lov

U NOVOM SADU

Bez grejawa jo{ 52 nove zgrade str. 9

Vojvodina 11 Pola miliona za mobilne telefone 11 [esti defile prijateqstva

bori 38 reprezentacija, a u `enskoj 28. U prvom kolu mu{ka reprezentacija Srbije igrala je sa [kotskom, dok su {ahistkiwe odmerile snage s Crnom Gorom. Me~evi svakodnevno po~iwu u 15 sati, a ulaz za gledaoce je slobodan.

15 Ze~eva u izobiqu, fazana ne mawka

Legija ~asti Ru`ici \in|i} i Veranu Mati}u str. 3

NAKON GA@EWA PRIPADNIKA MUP-a NA NOVOSADSKOM TELEPU

Tinejyer osumwi~en za poku{aj ubistva policajca

str. 12

str. 16 – 19

SPORT

„ JELENA NA MASTERSU U DOHI

„ POMO] KLADIONI^ARIMA

„ VATERPOLISTI VOJVODINE U ATINI


POLITIKA

petak23.oktobar2009.

PREDSTOJE]A SESIJA SAVETA MINISTARA EU UGLAVNOM O BiH

Nema nas na agendi (Od na{eg dopisnika iz Brisela)

Kako je „Dnevniku“ potvr|eno u Savetu Evropske unije u Briselu, Srbija ne}e biti na dnevnom redu slede}eg zasedawa Saveta ministara spoqnih poslova EU u ponedeqak i utorak u Luksemburgu. – [vedsko predsedni{tvo je konstatovalo da nema novih elemenata zbog kojih bi Srbija bila stavqena na dnevni red i o Srbiji }e se raspravqati tek u decembru, u okviru {ire rasprave o ~itavom Zapadnom Balkanu, osim u slu~aju da prethodno Ratko Mladi} bude uhap{en i izru~en Ha{kom sudu – re~eno je „Dnevniku“ u Savetu EU.

U Luksemburgu }e, zapravo, najvi{e re~i biti o BiH, po{to }e predsedavaju}i Saveta Karl Bilt obavestiti kolege o toku i rezultatima razgovora u Butmiru. [efovi diplomatija EU, ina~e, ni ovoga puta ne}e raspravqati o zahtevu Albanije za prijem u ~lanstvo, niti }e dati zeleno svetlo EK-u da po~ne izradu mi{qewa. Podsetimo, Tirana je, bez prethodnog dogovora sa ~lanicama Unije i Evropskom komisijom, u aprilu podnela zahtev za ~lanstvo u EU i ve} pola godine ~eka da wena aplikacije bude izva|ena iz fioke. @. Panteli}

REKLI SU

Nikoli}: Samo jednom se qubi – predsednik Lider napredwaka Tomislav Nikoli} zamerio je predsednici Narodne skup{tine Slavici \uki}Dejanovi} jer je, nakon potpisivawa sporazuma o saradwi s predstavnikom ruske Dume, poqubila – predsednika Srbije Borisa Tadi}a. „Na~inili ste grubu gre{ku i svoja li~na ose}awa predstavili kao va`nija od situacije u kojoj ste se nalazili. To mi je li~ilo na potez nekog ko ne zna {ta je politika, {ta je Srbija i gde mu je mesto. [to bar ne poqubiste i ruskog predsednika? Obojica su tu stajala!”, rekao je Nikoli}.

Ren: Svima vajda od dobrih odnosa Beograda i Moskve Evropski komesar za pro{irewe Oli Ren izjavio je da dobri odnosi Srbije i Rusije Evropi mogu doneti samo dobro i da, sa stanovi{ta Brisela, to ne predstavqa prepreku za evropske integracije Srbije. “Dobri ekonomski i politi~ki odnosi Srbije i Rusije mogu biti samo korisni za sve u Evropi”, rekao je Ren. On je dodao i da, “kad je re~ o Srbiji i wenom mestu u Evropi, te odnosima s EU i NATO-om, Rusijom”, misli da dobri odnosi Srbije i Rusije “nisu beskorisni”, napomiwu}i da se “to odnosi i na druge zemqe, poput Ukrajine”.

DNEVNIK

c m y

2

BIV[A PREDSEDNICA RS BIQANA PLAV[I] NA SLOBODI 27. OKTOBRA

Povratak „~eli~ne ledi” ne}e uznemiriti Srbiju Biv{a predsednica Republike Srpske Biqana Plav{i} u utorak, 27. oktobra, posebnim avionom koji }e obezbediti premijer RS Milorad Dodik, slete}e na aerodrom u Beogradu. [vedsko Ministarstvo pravde ju~e je, naime, saop{tilo da je predsednik Ha{kog tribunala Patrik Robinson odobrio weno prevremeno pu{tawe na slobodu, jer je odslu`ila dve tre}ine kazne od 11 godina zatvora, na koju je osu|ena zbog ratnih zlo~ina nad nesrbima tokom rata u Bosni i Hercegovini. Izlazak “~eli~ne ledi” iz zatvora “Hinseberg”, blizu {vedskog grada Orebro, unapred izaziva razli~ita reagovawa. Naime, dok neki pozdravqaju odluku da 79-godi{wa Biqana Plav{i} bude oslobo|ena daqeg izdra`vawa kazne kako bi ostatak `ivota provela na slobodi, drugi i daqe smatraju da je ona dobila izuzetno malu kaznu za zlo~ine za koje je osu|ena. A deo javnosti, pogotovo u

RS, nije joj oprostio {to je priznala krivicu pred Ha{kim tribunalom mada je ona u nekoliko navrata poru~ila da je to u~inila zato da bi dobila bla`u kaznu. Ona se, podse}awa radi, 2001. dobrovoqno predala sudu u Hagu i priznala je oktobra 2002. godine pred Ha{kim tribunalom krivicu za progon Muslimana i Hrvata u 37 op{tina u Bosni i Hercegovini. Februara 2003. godine osu|ena je na 11 godina zatvora, nakon ~ega je preba~ena u [vedsku na izdr`avawe kazne. U svakom slu~aju, po izjavama wene rodbine i prijateqa, ona }e daqi `ivot nastaviti u Beogradu po{to ima stan na Vra~aru. No, da li }e to biti i wena posledwa adresa, jo{ uvek je neizvesno s obzirom na to da ona nije bilo ko i stoga ne}e mo}i tek tako lako da se ukqu~i u obi~nu `ivotnu kolote~inu. Po oceni stru~waka za bezbednost Zorana Dragi{i}a, Biqana Plav{i}, kao biv{a predsednica strane dr`ave, ne mo`e na na{oj teritoriji u`ivati neku posebnu za{titu od Srbije, mada joj, dodaje – ona treba. – Ona je svoju kaznu izdr`ala i sada je potpuno slobodan gra|anin, ali postoji odre|en stepen wene ugro`enosti, o ~emu se mora voditi ra~una. Da ja o tome odlu~ujem, odredio bih joj policijsku za{titu s obzirom na to za {ta je bila osu|ena, pogotovo ako odlu~i da se trajno nastani u Beogradu – ka`e Dragi{i} za na{ list. Pravni stru~wak Vladimir Todori} smatra da to {to Biqana Plav{i} ima stan u Beogradu ne zna~i da ima i srpsko dr`avqanstvo. A ako ga nema, onda se ona mora tretirati kao i svi drugi strani dr`avqani. S druge strane, ~ak i ako ima srpsko dr`avqanstvo,

[to joj se sudilo, sudilo se Statut i pravilnik Ha{kog tribunala ne dopu{taju da se Biqani Plav{i}, eventualno, ponovo sudi. Portparolka Ha{kog tribunala Nerma Jela~i} izjavila je po~etkom godine da se Plav{i}evoj ne mo`e ponovo suditi za iste akte za koje je ve} osu|ena ili zbog kojih je bila pred Tribunalom. Po wenim re~ima, za Hag su stvari zavr{ene priznawem i Plav{i}evoj se ne mo`e suditi ~ak ni za one ta~ke koje su odba~ene priznawem jer su navedene u optu`nici. Todori} za na{ list ka`e da od Srbije ne zaslu`uje ni mawe ni vi{e nego svi drugi weni gra|ani. – O~igledno je da je Republika Srpska, kad ve} Dodik s posebnim avionom ide po wu, spremna i da joj dodeli posebne privilegije kao biv{oj predsednici, isto kao {to mi dajemo Zoranu Lili}u ili Milanu Milutinovi}u, na{im biv{im predsednicima. Wen dolazak ne}e uzdrmati Srbiju, jer ona, ina~e, i nije imala toliko negativnu ulogu u onome {to se de{avalo u BiH po{to je pripadala onoj struji koja se vi{e zalagala za mir i nala`ewe re{ewa – ocewuje Todori}. Predsednica Helsni{kog odbora za za{titu qudskih prava Sowa Biserko, s druge strane, smatra da je Biqana Plav{i} `ena koja nije prihvatila svoju odgovornost za zlo~ine koji su se dogodili u BiH,

ali se sla`e s ocenom da wen dolazak i `ivot u Beogradu ne}e ni{ta promeniti u Srbiji – ni naboqe ni nagore. – Na`alost, mi ni iz wene, kao ni iz drugih ha{kih presuda, nismo nau~ili lekcije niti izvukli pouke. Na{oj javnosti jo{ uvek nije pribli`eno za{to je ona odgovorna i {ta je rukovodstvo RS radilo u dosluhu s Beogradom. A po{to Beograd negira svoju saradwu s RS, ne priznaje sve ono {to se u BiH desilo, i nema pravi odnos i distancu prema politici Slobodana Milo{evi}a i genocidu i ratnom zlo~inu, onda ni odluka Biqane Plav{i} da nastavi `ivot u Beogradu zapravo nema nikakvog vrednosnog zna~aja za dru{tvo u Srbiji. Jer, to ovde ne}e pokrenuti prava pitawa – rekla nam je Sowa Biserko. Qubinka Male{evi}


POLITIKA

DNEVNIK

INTERVJU

petak23.oktobar2009.

3

IVICA DA^I], LIDER SPS-a

Stabilna i dugoro~na koalicija s Tadi}em – U ovom trenutku sam siguran u to da je SPS tre}a stranka po snazi u Srbiji, a na{ je ciq da se profili{emo kao jaka i moderna stranka socijalisti~ke i socijaldemokratske orijentacije sa ~vrstim programskim opredeqewem za evropske integracije, o~uvawe nacionalnih interesa Srbije i socijalnu pravdu – izjavio je u intervjuu za „Dnevnik“ zamenik premijera i ministar policije Srbije, lider SPS-a Ivica Da~i}. On istovremeno konstatuje i da posledwi rezultati lokalnih izbora najavquju dugoro~nu i stabilnu republi~ku koaliciju s demokratama predsednika Borisa Tadi}a. z O~ekujete li da }e se zakon o nadle`nostima Vojvodine skoro na}i pred Vladom Srbije? Jesu li najzad „ispeglana“ sva ta re{ewa za Pokrajinu? – U me|upartijskom dijalogu o tome jo{ nije bilo re~i, s tim da sam ja odavno najavio da ukoliko taj zakon bude u skladu s Ustavom Srbije, glasa}emo za wega. Ukoliko, pa, nije, ne mo`emo podr`ati ni{ta {to ide izvan i kr{i Ustav Srbije. Ali siguran sam u to da ni DS ne{to tako ne}e predlo`iti. z Kada ste u{li u Vladu s DS-om, skeptici su najavqivali totalni pad rejtinga SPS-a i odliv bira~kog tela, ali lokalni izbori to demantuju? – U potpunosti sam zadovoqan rezultatima na lokalnim izborima, koji su pokazali trend op{teg porasta uticaja SPS-a i na{e koalicije s PUPS-om i JS-om u bira~kom telu Srbije. To se potvrdilo od izbora na Vo`dovcu i u Zemunu, preko Kosjeri}a, Kovina, Pri{tine i Pe}i, do nedavnih u Vrbasu. Ne samo da rastemo procentualno ve} i u apsolutnom broju glasova. z To zna~i da je ulazak u Vladu s demokratama predsednika Borisa Tadi}a bio pun pogodak? – Da. To je bio moj li~ni predlog ~lanovima politi~kog rukovodstva SPS-a. Rekao sam da ja predla`em ulazak u koaliciju s

U me|upartijskom dijalogu o zakonu o nadle`nostima jo{ nije bilo re~i DS-om, i snosim li~nu odgovornost. Ova odluka je pokazala da od toga ima interes i SPS, ali i cela Srbija. z A va{a saradwa s predsednikom Tadi}em? – Nas dvojica imamo veoma dobru saradwu kod glavnih strate{kih pitawa. Naravno, na ostalim pitawima treba da sara|uju partijska rukovodstva, ni`i dr`avni organi. Mislim da generalno imamo veoma dobre odnose s DS-om, a rezultati izbora u Vrbasu pokazuju da bi to mogla biti dugoro~na i stabilna koalicija. z [ta je, po vama, najva`niji deo upravo zavr{ene posete ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Srbiji? – Potpisani su veoma zna~ajni sporazumi, ali mnogo va`nije od wih jeste dobar duh koji je provejavao tokom ove posete. Znate, kada su neki narodi, qudi ili dr`ave prijateqi, obi~no se to prijateqstvo podrazumeva i ne ula`e se mnogo napora u wegovo negovawe. Zapravo se mnogo vi{e napora ula`e da se steknu neka nova pri-

jateqstva u nekim dr`avama ili kod pojedinaca koji su ranije imali suprotstavqene stavove. Tako da je ovo va`na poseta koja }e dati zamajac daqem razvoju odnosa Srbije i Rusije. Kada je re~ o ekonomskojskoj saradwi, ja sam kopredsednik Me|uvladinog komiteta za ekonomsku saradwu zajedno s ruskim ministrom za vanredne situacije Segejom [ojugom. Trgovinska razmena je ove godine smawena u odnosu na pro{lu zbog ekonomske krize, ali je na{ ciq da tu razmenu, koja je lane bila ~etiri milijarde dolara, u godinama posle zavr{etka ove krize bar udvostru~imo. z Ruski zvani~nici su ocenili da je va{im dolaskom na mesto kopredsednika saradwa daleko uznapredovala? – Za godinu dana atmosfera je zaista mnogo druga~ija, jer kada sam bio u Moskvi novembra 2008. godine, bila je prili~no hladna, iako smo prijateqi. U tom smislu je bilo veoma va`no realizovati energetski sporazum, jer ga je dogovorila pro{la Vlada i ispalo bi, prakti~no, da nova Vlada Srbije vodi antirusku politiku. S druge strane, pokazalo se da to nije ni bio lo{ ve}, naprotiv, dobar potez, da }e gasovod „Ju`ni tok“ biti izgra|en, da dolazi do rekonstrukcije skladi{ta gasa „Banatski Dvor“, da NIS sada posluje s profitom, a u uslovima krize i sama cena koja je dobijena za tu kompaniju i nije tako mala u odnosu na neka druga preduze}a. Za ovih godinu dana ukinute su i vize za na{e gra|ane, a planira se jo{ milijardu dolara ruskog ulagawa u investicione projekte. Srbija i mnoge politi~ke stranke kod nas moraju da shvate politi~ku realnost, a ona je u me|unarodnim odnosima takva da bi Srbija, bez podr{ke Rusije, u ovom trenutku imala veoma oslabqene pozicije kada je re~ o Kosovu i Metohiji. Ne mo`e se prilaziti na{im ekonomskim projektima samo s aspekta ekonomije ve} se mora voditi ra~una o tome da se ne naprave gre{ke koje bi mogle ugroziti politi~ke odnose s Rusijom. D. Milivojevi}

RU@ICA \IN\I] ODLIKOVANA NAJVI[IM ORDENOM FRANCUSKE

Legija ~asti simbolu evropske budu}nosti Direktorka Fonda „Dr Zoran \in|i}“ Ru`ica \in|i} i glavni urednik RTV B-92 Veran Mati} odlikovani su ju~e ordenom Legije ~asti, koji im je u ime francuskog predsednika Nikole Sarkozija uru~io ambasador Francuske u Beogradu Fransoa Teral. Ovaj

Duh promena `ivi i daqe Predsednik Srbije Boris Tadi} rekao je da orden Legije ~asti pokazuje koji su se gra|ani Srbije istakli u uspostavqawu demokratskih standarda kod nas, ali i ja~awu ve~nog prijateqstva Francuske i Srbije. „Pripadam generaciji koja je odrasla u duhu francuskosrpskog prijateqstva i koristim ovu priliku da podsetim na to da je Srbija jedina zemqa u kojoj postoji Spomenik zahvalnosti Francuskoj”, rekao je Tadi}. Oceniv{i da duh promena koje je Zoran \in|i} uneo u Srbiju postoji i postoja}e i daqe, predsednik Srbije je ukazao na ogromne napore koje je wegova udovica Ru`ica \in|i} ulo`ila u proces reformi dru{tva i pru`awa {anse mladim qudima, {to, po wegovim re~ima, zaslu`uje svako priznawe.

^estitke iz Vojvodine ^estitke Ru`ici \in|i} na ordenu Legije ~asti upu}ene su i iz Izvr{nog ve}a Vojvodine. „Va{ rad na ~elu Fondacije ’Dr Zoran \in|i}’ inspirativan je primer zalagawa za vrednosti na kojima se uzdi`e savremena Evropa. Va{a hrabrost, kao najuzvi{enija qudska vrlina, i smelost nade simbolizuju modernu i uspe{nu Srbiju”, navodi se u poruci potpredsednice PIV-a Ane Tomanove-Makanove. prvorazredni politi~ki doga|aj u ambasadi Francuske okupio je dr`avni vrh Srbije. Uz predsednika Borisa Tadi}a, premijera Mirka Cvetkovi}a, bili su tu i brojni ministri, poslanici, li~nosti iz javnog, politi~kog i kulturnog `ivota, verskih zajednica, nevla-

U BANOVINI I DAQE ^EKAJU ZAKONSKI PAKET IZ VLADE SRBIJE

Odgovor se tra`i u Nemawinoj 11

Iako su u Banovini o~ekivali da }e Vlada Srbije ove nedeqe utvrditi predlog zakona o nadle`nostima Pokrajine, na ju~era{woj sednici u Nemawinoj 11 to ipak nije bila tema dnevnog reda. Stoga, kako smo ve} pisali, nema mogu}nosti ni da se taj akt na|e na slede}oj sednici Skup{tine Srbije, koja je zakazana za 26. oktobar, a koja bi, zbog obimnog dnevnog reda, mogla potrajati nekoliko nedeqa. Uprkos tome, pokrajinski funkcioneri i daqe o~ekuju da }e se ovaj proces ipak uskoro okon~ati. [ef najve}e poslani~ke grupe u Skup{tini Vojvodine i funkcioner DS-a Dragoslav Petrovi} ju~e je u izjavi na{em listu kazao da je Vlada Srbije jedina adresa na koju se mo`e uputiti pitawe o roku za usvajawe “omnibusa 2”.

– Pokrajinska administracija je svoj deo posla obavila i ispo{tovali smo sve ustavne rokove. Nema nikakvog razloga da to uskoro ne u~ine i republi~ki organi kako bi Vojvodina od slede}e godine mogla obavqati funkcije u skladu s nadle`nostima koje joj garantuje Ustav Srbije. A to bez novog statuta i zakona o nadle`nostima nije mogu}e – istakao je Petrovi}. S republi~kog nivoa, me|utim, ju~e je stigla nova procena o tome kad bi se “vojvo|anski paket” mogao na}i pred republi~kim poslanicima. Naime, predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} ponovo je izrazila uverewe da }e zakon o prenosu nadle`nosti Pokrajini Vojvodini biti na dnevnom redu parlamenta, s tim da ovaj put, kako je rekla, o~ekuje da se to desi „do kraja godine”.

Gotovo identi~na o~ekivawa predsednica parlamenta iznosila je i lane, najavquju}i da }e ovi akti biti usvojeni do kraja prethodne, 2008. godine. Weno uverewe tad je delio i premijer Mirko Cvetkovi}, koji je u potowim izjavama o ovoj temi, pak, bio ne{to uzdr`aniji kad je re~ o rokovima, navode}i ~ak jednom prilikom da ga ne bi trebalo dr`ati za re~. I sam predsednik Srbije Boris Tadi} je krajem pro{le godine tvrdio da }e vojvo|anski statut biti na dnevnom redu republi~kog parlamenta odmah po usvajawu buxeta za teku}u 2009. godinu i prate}ih fiskalnih zakona. U me|uvremenu, parlament se izja{wavao i o rebalansu buxeta kao i o nizu drugih zakona, a u Skup{tini Vojvodine je, u i{~ekivawu saglasnosti republi~kog parla-

te}i zakon na|u na narednoj sednici parlamenta. No, javqeno joj je da to ne mo`e sti}i na dnevni red i zato je i zakazala sesiju ne ~ekaju}i sednicu Vlade – obja{wava izvor „Dnevnika“. U izjavi novinarima predsednica parlamenta Slavica \uki}-Dejanovi} je elegantno pomerila rok za usvajawe zakona i statuta, izra`avaju}i uverewe da }e oni sti}i u parlament do kraja jeseweg zasedawa, odnosno do Nove godine, iako je do pre nekoliko dana govorila da „samo {to nije“ sve stiglo pred poslanike.

kojim ste preuzeli wegovo duhovno nasle|e i s kojim daqe prenosite sve vrednosti koje behu wegove. Prezime \in|i} je za nas simbol demokratije i simbol evropske budu}nosti Srbije – rekao je, odlikuju}i Ru`icu \in|i}, ambasador Teral.

On je dodao i da se „Francuska klawa dostojanstvu, hrabrosti i eleganciji s kojom Ru`ica prenosi nasle|e svoga supruga, bilo u borbi za demokratiju, toleranciju ili qudska prava ili delovawem kroz Fond u korist uskra}ene dece, mladih i studenata“. Dodequju}i orden Ru`ici \in|i}, Francuska `eli i da jo{ jednom potvrdi svoju svestranu i potpunu podr{ku Srbiji na putu demokratije i pridru`ivawa EU, poru~io je ambasador Teral. Zahvaquju}i se na izre~enom o wenom suprugu, woj i porodici, Ru`ica \in|i} je kazala da je dodeqeni orden “unapredio smisao wenog `ivota”. U izjavi za na{ list Ru`ica \in|i} je rekla i da je zasluga wenog supruga za ovaj orden ve}a od wene, te podsetila na to da se Legija ~asti dobija jednom u `ivotu. – Ovo je orden i Zoranu i meni, za ono {to je on utemeqio, a ja nastavila. Istakla bih, pri tome, da je ovo i orden demokratskoj Srbiji, s obavezom da ~uva tekovinu demokratije. Va`no je da Zoranovo nasle|e ostaje ovde u Srbiji, ponekad, kako nam se ~ini, vi{e, ponekad mawe, ali je bitno da demokratskih reformi bude u dovoqnoj meri i da demokratski proces bude presudan – naglasila je Ru`ica \in|i}, koju su na dodeli najvi{eg francuskog priznawa, ustanovqenog u doba Napoleona Bonaparte, pratila wena deca Luka i Jovana. D. Milivojevi}

VLADA JU^E USVOJILA PREDLOG ZAKONA O SMAWEWU LOKALNE UPRAVE

Bez posla ostaje 5.648 }ata

Vlada Srbije usvojila je ju~e Predlog zakona o smawewu lokalne uprave. Prema tom aktu, broj stalno zaposlenih ~inovnika u op{tinskim administracijama se smawuje za 15 odsto, odnosno za 5.648 radnika. Vi{ak zaposlenih ima 110 op{tina u Srbiji, dok 35 lokalnih samouprava ne mora da brine o otkazima. Kako se navodi, }ate koje ostanu bez posla dobijaju otpremninu i nadoknadu za nezaposlene, a prihva}en je i predlog sindikata da se ovaj zakon odnosi samo na lokalnu birokratiju, a ne i na lokalna komunalna preduze}a.

TREBA LI SRBIJA DA PRISTUPI NATO-u

Neutralnost skupqa od ulaska u Alijansu

Prof. dr Dragoslav Petrovi}

menta, pre nedequ dana do~ekana i godi{wica usvajawa tog akta. B. D. S.

Statut u }orsokaku zbog SPS-a Pri~a o vojvo|anskim aktima opet je dospela u }orsokak jer socijalisti ne}e da odustanu od svojih kqu~nih predloga, saznaje „Dnevnik“ u dobro obave{tenim krugovima. A ti predlozi ne podrazumevaju samo pravno-tehni~ku redakciju teksta statuta APV, ve} zahtevju ozbiqne izmene i ponovno izja{wavawe u parlamentu Vojvodine, na {ta ne pristaju ne samo LSV i SVM, nego ~ak ni deo pokrajinskih poslanika iz redova DS-a. – Predsednica Skup{tine ~ekala je odgovor da vidi ima li {anse da se statut i pra-

dinog sektora, ~lanovi diplomatskog kora i brojne medijske ku}e. – Uru~uju}i vam svoje najvi{e odlikovawe, Francuska najpre ukazuje ~ast uspomeni na jednog velikana, va{eg supruga Zorana \in|i}a. Uz to, ona ukazuje ~ast i vama li~no, zbog dostojanstva s

– Moje informacije su da su resorna ministarstva svoj deo aktivnosti u vezi sa zakonom o prenosu nadle`nosti dovela do kraja. Zna~i, sada je samo pitawe kada }e taj akt do}i na sednicu Vlade. No, o~igledno je da sama Vlada ima vi{e nego intenzivne aktivnosti i da ima odre|ene prioritete – procewuje predsednica parlamenta, potvrdiv{i pisawe „Dnevnika“ da vojvo|anski akti ne mogu sti}i na dnevni red slede}e sednice ako ove nedeqe ne budu usvojeni u Vladi. S. Stankovi}

– NATO sve vi{e postaje organizacija kolektivne bezbednosti, a ne kolektivne odbrane. On nije samo garancija zbog spoqnih pretwi, ve} i garant unutra{we bezbednosti. Danas je deo me|unarodne zajednice i vodi vojne operacije koje se bore protiv terorizma, piratstva i rasturawa oru`ja za masovno uni{tewe – poru~io je ju~e pomo}nik generalnog sekretara NATO-a Majkl Dorej na konferenciji pod nazivom „Srbija s jakim saveznicima ili neutralna?“, uprili~enoj u Gradskoj ku}i u Zrewaninu. Dorej je u svom obra}awu napomenuo da je NATO otvorena organizacija i da svaka zemqa mora sama da odlu~i kakav tip bezbednosnog aran`mana `eli da ima s wom. Kako je naveo, ova vojna alijansa ne regrutuje nove ~lanove, ali mo`e biti u partnerskim odnosima sa svakom zemqom. Pri tome je podsetio na to da [vedska, Austrija i Finska, kao ~lanice EU, nisu u NATO-u. [efica politi~kog odeqewa u ambasadi SAD u Beogradu Debora Menuti ukazala je na to da neki

zastupaju tezu da Srbija ne mo`e sebi da priu{ti me|unarodnu saradwu u oblasti odbrane i da je neutralnost jedina opcija u te{kim ekonomskim okolnostima. Me|utim, dodala je ona, va`no je shvatiti da neutralnost podrazumeva zna~ajnije tro{kove: dr`ava mora sama da odgovara na sve bezbednosne izazove. – Sjediwene Dr`ave, kao i druge ~lanice Alijanse, razumeju da je pitawe ~lanstva u NATO-u za gra|ane Srbije mnogo te`e nego za gra|ane bilo koje druge zemqe u Evropi. Mi znamo i da samo postavqawe tog pitawa budi sna`ne negativne emocije, koje su za mnoge i danas podjednako jake kao i za vreme NATO-ove intervencije 1999. godine. Ali, za interese va{e zemqe ne bi bilo dobro da to spre~i pa`qivu analizu koristi koju bi Srbija imala kao ~lanica Alijanse – naglasila je Menutijeva, ukazav{i da NATO predstavqa i zna~ajan faktor na Balkanu, kao da su ga osnovale zemqe s kojima Srbija ima dugu tradiciju savezni{tva, kao {to su Velika Britanija, SAD i Francuska. @. B.


4

EKONOMIJA

petak23.oktobar2009.

DNEVNIK

TRAQAVA KONCESIJA OD HORGO[A DO PO@EGE

Srbija dobila prvi spor protiv „Alpine–Pora” Vlada Srbije ostvarila je veliki uspeh pred sudom u Be~u u sporu s konzorcijumom “Alpina–Por” oko bankarske garancije od deset miliona evra za izgradwu autoputa Horgo{–Po`ega, koja }e biti prosle|ena u buxet Srbije, saznao je Tanjug u Be~u. Konzorcijum “Alpina–Por” poku{ao je da zadr`i bankarsku garanciju od deset miliona evra, kojom je garantovana ozbiqnost ulaska u posao s Vladom Srbije. U sporu s tim konzorcijumom, s kojim je ugovor o izgradwi autoputa Horgo{–Po`ega raskinut zbog neispuwavawa obaveza, pravni zastupnik Vlade Srbije Radivoje Petriki} iz advokatske kancelarije

“CMS Rajh-Rorvig Ha{e”, ostvario je pobedu i u prvostepenoj i u drugostepenoj instanci. Naime, pro{le nedeqe je potvr|ena odluka prvostepene sud-

ske instance, prema kojoj bankovna garancija pripada Srbiji. Nezadovoqa gubitkom posla, konzorcijum je u austrijskoj ban-

Arbitra`a u Parizu U Parizu je u toku arbitra`a u ovom slu~aju, a pobeda pred be~kim sudom mogla bi zna~ajno uticati na odluku ovog tela u korist Srbije. Konzorcijum “Alpina–Por” je bankarsku garanciju dao za posao izgradwe autoputa u Srbiji, ali je ugovor s wim raskinut jer nije ispo{tovao odredbe sporazuma.

KRENULE SUBVENCIJE

Legao prvi stambeni kredit Ministar ekonomije Srbije Mla|an Dinki} izjavio je ju~e da je za tri nedeqe bankama podneto 600 zahteva za subvencionisane stambene kredite, a da je obra|eno oko 70.

– U planu je da ukupno ove i slede}e godine bude odobreno oko 3.000 kredita – rekao je Dinki} prilikom uru~ivawa prvih osam ugovora korisnicima subvencionisanih stambenih kredita za novogradwu. On je naglasio da su ovi krediti beskamatani u prve tri i posledwih pet godina otplate, od ukupno 30 godina, jer tada dr`ava subvencioni{e kamatu. – Nakon odobravawa 3.000 kredita nastavi}emo da subvencioni{emo stambene kredite, ali ne}e vi{e biti beskamatni – rekao je Dinki}. On je kazao da lokalne samouprave moraju da ubrzaju izdavawe gra|evinskih dozvola za novogradwu, kako bi bilo vi{e stanova. Ocenio je da su ovo najpovoqni krediti na tr`i{tu Evrope, a ne samo na tr`i{tu Srbije. Kako je rekao, kredite trenutno odobrava 19 banaka, kamatne stope kre}u se od 4,9 do 5,6 posto, a primewiva}e se od oktobra 2012. godine.

ci izdejstvovao da se bankovna garancija ne isplati Srbiji. Nakon toga Vlada Srbije je podnela tu`bu, a odluka suda je sada postala pravosna`na, po{to je drugostepena instanca donela odluku u korist srpskih vlasti. Austrijske kompanije “Alpina” i “Por” saop{tile su po~etkom maja ove godine da su podnele zahtev za arbitra`u zbog raskida ugovora, a tra`ile su obe{te}ewe koje je preliminarno proceweno na 71 milion dolara. Ugovor o koncesiji za autoput Horgo{–Po`ega u martu 2007. godine potpisala je Vlada Srbije u kojoj je premijer bio Vojislav Ko{tunica, a prema preliminarnim procenama, vrednost koncesije iznosila je oko 1,5 milijardu evra. Koncesija je trebalo da se izda na 25 godina, a obuhvatala je izgradwu leve trake autoputa od Horgo{a do Novog Sada, odr`avawe autoputa od Novog Sada do Beograda i projektovawe i izgradwu autoputa Beograd–Po`ega. E. D.

Pakovawe gasa za trogodi{wu rezervu Generalni direktor „Srbijagasa“ Du{an Bajatovi} izjavio je ju~e da }e izgradwom gasovoda „Ju`ni tok“, kapaciteta od oko 40 milijardi kubnih metara, Srbija postati regionalno ~vori{te za transport i distribuciju gasa. On je najavio da }e Srbija postati regionalni igra~ i da }e se raditi interkonekcije prema Hrvatskoj, Republici Srpskoj, BiH, Crnoj Gori, Makedoniji i Rumuniji, a mo`da i prema Bugarskoj. Direktor „Srbijagasa“ je potvrdio da }e kapacitet gasovoda „Ju`ni tok“ biti ~etiri puta ve}i nego {to je bilo predvi|eno me|udr`avnim sporazumom i da }e prihod Srbije biti oko pola milijardi evra godi{we samo od taksi za tranzit. On je istakao da Srbija brzo mo`e da napravi skladi{ta kapa-

citeta pet do sedam milijardi kubnih metara gasa, {to su trogodi{we rezerve za potrebe Srbije i {to }e je u~initi igra~em na

„Ju`ni tok“ 2011. godine

planu trgovine i transporta gasa i u evropskim razmerama. Bajatovi} je naveo da je ~etvrto va`no pitawe o kojem je bilo re~i s predstavnicima ruske delegacije

Nije bilo nikakvih uslovqavawa ni zahteva da rade ruske kompanije, a uslovi kredita su povoqniji nego kod Svetske banke (Milutin Mrkowi}) troa i luke na Dunavu. Rusi su bili zainteresovani za to da se polovina svote usmeri na izgradwu beogradskog metroa, me|utim, to je sada stavqeno u drugi plan jer projekti nisu gotovi, {to je dobrodo{lo izgradwi autoputeva. Ministar Mrkowi} potvrdio je da do sada nije bila zatvorena finansijska konstrukcija za kompletirawe Koridora 10, iako je na velika zvona zavr{e-

Samo radnici nastradaju

dina su ih potra`ivali putem suda. Dobili su spor, ali pare nisu i mo`da ne}e. I stotiwak radnika ~elarevskog „Dunava“ treba da naplati putem suda dobijene nov~ane prinadle`nosti, ali i ovde je problem to {to od preostalih oko 40 odsto imovine, ne{to fabri~kih hala, ma{ina i poslovnog prostora, prednost pri naplati imaju drugi poverioci. Ta~nije, radnici su uvek na repu jer se, po pravilu, kao poverioci prvo upisuju banke, dr`ava, osiguravaju}a dru{tva... Po grubim ra~unicama, gotovo 500 radnika nekoliko ovda{wih firmi koje su uglavnom „pokojne“, pokretawem likvidacije, sudskim prodajama i namirivawem prvo najve}ih poverilaca, ili pokretawem restrukturirawa pojedinih fabrika-du`nika od dr`ave, bi}e zakinuti za oko milion evra. M. Sy.

tak wegove izgradwe najavqivan u slede}e dve godine. Prema dosada{wim brojnim pregovorima s evropskim finasijskim institucijama – EBRD-om i EIB-om, te sa Svetskom bankom, kao i obe}awu Gr~ke o donaciji 100 miliona evra u okviru Helenik plana, ste~en je utisak da novca ima dovoqno, me|utim, na cedilu su bile deonice od Novog Sada do Horgo{a i deo beogradske obilaznice.

carskoj u sudu biti registrovano zajedni~ko preduze}e za izgradwu „Ju`nog toka“, a da }e idu}e nedeqe Srbiju posetiti tehni~ke ekipe „Gasproma“. OPORAVAK ZREWANINSKE FIRME

Autoput spao na ruske dolare?

Posle posete ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Srbiji, prilikom koje je dogovoren i kredit na{oj zemqi od milijardu dolara, mnogi spekuli{u o tome da li je i koliko ovaj aran`man za nas pogodan, pod kojim uslovima }e novac biti odobren i da li }e, umesto na{ih, u infrastrukturnim projektima raditi ruske kompanije. Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} obelodanio je da nije bilo nikakvih uslovqavawa ni zahteva da rade ruske kompanije, a uslovi kredita su povoqniji nego kod Svetske banke. Ministar kredit o~ekuje do kraja ove godine, uz veoma povoqnu kamatu, {to }e biti dogovoreno ve} ovih dana. Prva ulagawa bila bi u izgradwu drumskog i `elezni~kog Koridora 10. Mrkowi} ka`e da je Ministarstvo pripremilo projekte gde bi se novac upotrebio. Od milijardu dolara, 800 miliona bi}e iskori{}eno za izgradwu deonice autoputa od Novog Sada do Horgo{a i na delu obilaznice od Orlova~e do Bubaw potoka, zatim za izgradwu `elezni~kog ~vora “Prokop” i na pruzi od Ni{a do Dimitrovgrada. Na~elno je dogovoreno i finansirawe beogradskog me-

izgradwa gasnih elektrana i da „mo`emo biti izvoznici elektri~ne energije“. On je najavio da }e ovih dana i formalno u [vaj-

Bajatovi} je precizirao da }e du`ina gasovoda u Srbiji iznositi oko 470 kilometara i da }e biti trasiran od Zaje~ara, preko Para}ina, Beograda do Subotice, posle ~ega bi se jedan krak ra~vao kroz Ma|arsku prema Sloveniji i Italiji, a drugi prema Baumgartenu u Austriji. On je potvrdio da bi gradwa gasovoda mogala po~eti 2011. godine i da }e se sigurno graditi, jer }e u tom poslu u~estvovati i Nema~ka, Italija i Francuska.

MRKOWI] TEK SADA PRIZNAO DA NISU BILE OBEZBE\ENE PARE ZA KORIDOR 10

KADA U PALANCI PROPADNU FIRME

To {to se ovih dana moglo ~uti u odeqewu izvr{ewa Op{tinskog suda u Ba~koj Palanci pomalo li~i na Kalimerovu repliku – nepravda, brate, pa to ti je! Nekoliko ovda{wih, sada biv{ih firmi – a ostali su objekti i deo pokretne imovine – ve} godinama je predmet sudske prodaje putem licitacije. Ali, nikako da na|u kupca do kraja. To je slu~aj s biv{im Tekstilnim kombinatom „Dunav“ u ^elarevu, Robnom ku}om „Izbor“ u Ba~koj Palanci i jo{ nekim, a predmet prodaje je i preostali deo nekada{we Fabrike trikota`e „Marina“, ~iju je polovinu svojevremeno kupio kom{ijski „Tarket“. Robna ku}a „Izbor“ je u likvidaciji, a po pravnim tuma~ewima, to mo`e zna~iti da preko stotiwak radnika mo`e ostati bez svojih plata koje su zaradili dok su radili, a nekoliko go-

UZ „BANATSKI DVOR“ SRBIJA DOBIJA JO[ PODZEMNIH SKLADI[TA

Produ`en rok za BEK

Na pravcu Horgo{ – Novi Sad 20 kilometara autoputa – po deset sa severa i juga, koji treba da bude zavr{en do kraja novembra, finansira se vlastitim parama, a preostali deo od 88 kilometara, koji je bio finansijski nepokriven, zavr{i}e se, o~ito, ruskim novcem. Ako je ugovorena vrednost radova za prve dve deonice s ukupno 20 kilometara 1,53 milijarda dinara, onda nije te{ko izra~unati koliko }e kreditnog novca odneti ostatak od 88 kilometara. S druge, pak, strane, iz Vlade Srbije je u vi{e navrata najavqivano da }e 1. marta slede}e godine krenuti izgradwa autoputa od Beograda prema ^a~ku, odnosno ju`nom Jadranu, za koji je Vlada, navodno, ve} izdvojila 100 miliona evra! A to je onaj isti autoput za koji se zdu{no zalagao biv{i ministar za kapitalne investicije Velimir Ili}, koji je zbog toga bio vi{e nego kritikovan. Me|utim, po re~ima ministra Mrkowi}a, i za ruski kredit kandidovano je 100 miliona evra za ovaj autoput, ~iju izgradwu podr`ava sada{wa Vlada Srbije. Koliko god da je autoput za ju`ni Jadran neophodan, evropski saobra}ajni koridor morao bi imati prioritet. R. Dautovi}

Trgovinski sud u Zrewaninu usvojio je predlog izmene plana reorganizacije zrewaninske Industrije mesa BEK, u delu koji se ti~e dokapitalizacije. Time je preduze}u „Alfa-logistik“ iz Zrewanina odobreno da smawi investiciona ulagawa, a i produ`en mu je rok za ispuwewe plana reorganizacije koji je ta firma podnela. Kako je ju~e saop{tio Trgovinski sud, „Alfa-logistik“ je obavezan da u osnovna sredstva investira 1.446.363 evra, a u obrtna 495.049 evra. Rok za sprovo|ewe izmewenog plana reorganizacije je 31. decembar. Predsednica Udru`ewa akcionara BEK-a Milena Prstojevi} napomiwe da je ra~un firme u blokadi i da bi se pre moglo o~ekivati da ona ode u bankrot, nego da }e plan reorganizacije biti ispuwen. – Od tog plana slabo {ta }e biti jer nije ispo{tovan ni prvi rok, 1. mart. Prosto je neshvatqivo da Trgovinski sud dozvoqava da ga toliko obmawuju! Gotovo sva oprema je odneta iz preduze}a – naglasila je Milena Prstojevi}. @. B.

21. 10. 2009.

1.114,42970

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Savremena administracija, BG

Cena

BELEX 15 (822,81 -1,50%)

Promet

20,00

3.888

777.600

Imlek, Beograd

8,01

1.766

3.248.160

Bambi Banat, Beograd

4,51

9.197

217.576

Vodoprivr. preduze}e, ]uprija

3,23

1.600

28.800

2,94 Promena %

350 Cena

Stjenik, ^a~ak

-12,15

Palanka UTP, Sm. Palanka

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-2,05

3.009

19.928.703

Komercijalna banka, Beograd

-0,03

36.840

368.400

Energoprojekt holding, Beograd

-3,62

1.039

3.181.961

4.900 Promet

Agrobanka, Beograd

-3,45

11.220

6.384.252

Univerzal banka, Beograd

-1,95

9.001

243.035

253

6.072

Soja protein, Be~ej

-1,57

1.125

855.011

-12,02

600

900.000

Metalac, Gorwi Milanovac

-3,30

2.754

3.472.015

Mlekara, Subotica

-12,01

1.055

31.650

Imlek, Beograd

8,01

1.766

3.248.160

Novi kolektiv, Beograd

-12,00

4.904

4.904

Metals banka, Novi Sad

-1,55

8.777

904.065

-12,00 Promena %

5.720 Cena

57.200 Promet

Privredna banka, Beograd

-2,71

933

696.580

Tigar, Pirot

0,00

944

154.816

Senta - promet, Senta

0,00

1.382

2.495.892

Meser Tehnogas, Beograd

-0,10

8.103

1.336.930

Metals banka, Novi Sad

-1,55

8.777

904.065

Alfa plam, Vrawe

0,00

10.000

120.000

Soja protein, Be~ej

-1,57

1.125

855.011

Telefonija, Beograd

0,00

2.193

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-1,13

615

634.656

Putevi, Po`ega Pet akcija s najve}im padom

Voda Vrwci, Vrwa~ka Bawa Vojvo|anskih top-pet akcija

Veterinarski zavod, Subotica

-1,13

615

634.656

Pro - ing, Novi Sad

-0,13

3.995

455.430

Svi iznosi su dati u dinarima


EKONOMIJA

DNEVNIK

Dr`avi potrebni krediti

Pokrajina tra`i re{ewe

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mla|an Dinki} rekao je ju~e da su Srbiji potrebni povoqni krediti za popuwavawe buxetskog deficita i finansirawe razvojnih projekata. – Svaki povoqan kredit koji se odobrava dobar je za Srbiju u ovom trenutku – rekao je

Dinki} na konferenciji za novinare. On je kazao da ne mo`e da govori o uslovima ruskog kredita jer nije upoznat s tim. Dinki} je na pitawe novinara za{to nije bio na sastanku s ruskom delegacijom, rekao da je iz Ministarstva ekonomije bila dr`avna sekretarka Vesna Arsi},

koja je dogovorila ekonomsku saradwu s Kurskom obla{}u. Kako je rekao, on je u oslawawu Srbije na ~etiri spoqnopoliti~ka stuba, a to su SAD, EU, Kina i Rusija, ipak zadu`en vi{e za prva tri, a za Rusiju su zadu`eni drugi politi~ari. Dinki} je za sutra najavio i potpisivawe predugovora s ki-

neskom firmom za gradwu mosta Bor~a–Zemun. – Va`no je {to smo spremni da brzo realizujemo sporazum o strate{koj saradwi u oblasti infrastrukture s Kinom, koji je predsednik Boris Tadi} potpisao tokom posete Pekingu – rekao je ministar.

PO^ELI NOVI PREGOVORI S ME\UNARODNIM MONETARNIM FONDOM

Srbija ~eka da joj MMF progleda kroz prste – Vlada Srbije se veoma dobro pripremila za ove razgovore – izjavio je ministar ekonomije Mla|an Dinki} pred nove pregovore Srbije s Me|unarodnim monetarnim fondom koji su zapo~eli ju~e u Beogradu. Ju~e su u Narodnoj banci Srbije po~eli tehni~ki razgovori s MMF-om, koji prethode pregovorima o reviziji kreditnog stend-baj aran`mana, a zvani~ni deo pregovora po~e}e u ponedeqak. Misija MMF-a je do{la u Beograd na razgovore o drugoj i tre}oj reviziji kreditnog stend-baj aran`mana Srbiji, u iznosu od 2,9 milijarde evra. Prema informacijama iz Ministarstva finansija, s MMF-om }e biti razgovarano o buxetu za narednu godinu. Po navodima medija, Vlada }e MMF-u predlo`iti da prihodi republi~kog buxeta 2010. budu oko 635, rashodi oko 735, {to zna~i da }e deficit u dr`avnoj kasi za 2010. iznositi 100 milijardi dinara. Tim predlogom buxeta predvi|en je deficit od ~etiri odsto bruto doma}eg proizvoda, a MMF je tokom razgovora o reviziji aran`mana u avgustu zahtevao da deficit bude 3,5 odsto. Direktor beogradskog Centra za slobodno tr`i{te Milan

Te{ke posledice Milan ]ulibrk isti~e da bi posledice nesklapawa aran`mana mogle biti vrlo pogubne po srpsku privredu: – To bi bila jasna poruka i potencijalnim investitorima iz inostranstva da se ovde stvari ne kre}u u dobrom pravcu, da Vlada ne sprovodi dogovorenu ekonomsku politiku. Dugoro~no, to bi bila mnogo gora posledica od toga {to ne bismo mogli da povu~emo novac za devizne rezerve, koje su ionako dovoqne za odbranu kursa, koji miruje i bez ikakve intervencije NBS-a. Prokopijevi} ipak smatra da su ve}e {anse da dogovor bude postignut: – Neprakti~no je govoriti {ta bi se moglo desiti, iz prosPOKRIVAWE MAWKA U DR@AVNOJ KASI

[parawe na platama

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

5

POTPREDSEDNIK VLADE MLA\AN DINKI]

STUPILI U [TRAJK SINDIKATI „DNEVNIK” HOLDINGA

Sindikalci “Dnevnik” hodlinga, koji su ju~e zapo~eli proteste zbog zaostalih zarada i neupla}enog radnog sta`a, razgovarali su ju~e i s pokrajinskim sekretarom za rad Miroslavom Vasinim i zamenicom pokrajinskog sekretara za informacije Smiqom Maksimovi}. Dogovoreno je da se po~etkom naredne sedmice odr`i zajedni~ki sastanak predstavnika nadle`nih sekretarijata s organima upravqawa i menaxmentom ovog preduze}a koje je u pokrajinskom vlasni{tvu, preneo je Sekretarijat za informacije. Ju~e su predstavnici “Dnevnikovih” sindikata koji su stupili u svakodnevni jednosatni {trajk, ponovili svoje zahteve koji se odnose na povezivawe radnog sta`a, regulisawe zdravstvenog osigurawa, kao i na isplatu zaostalih zarada. Nagomilani problemi u “Dnevnik” holdingu su kulminirali i sada su takvi da su zaposleni u nezavidnoj egzistenacijalnoj situaciji, izneli su predstavnici sindikata. Miroslav Vasin je istakao da je Vlada Srbije donela odluku kojom se omogu}ava povezivawe radnog sta`a od 2004. godine, kojom }e biti regulisano i zdravstveno osigurawe zaposlenih. Na osnovu toga, bi}e povezan radni sta` zaposlenih u “Dnevnik” holdingu, {to }e omogu}iti da se penzioni{u svi koji ispuwavaju uslove. Nakon toga, pristupi}e se izradi programa tehnolo{kog vi{ka s odgovaraju}im socijalnim programom. Smiqa Maksimovi} je navela da se, u skladu s mogu}nostima, iz pokrajinskog buxeta u vi{e navrata izdvajao novac namewen za teku}e poslovawe u Holdingu, a da su u toku i razgovori s nema~kim VAC-om u vezi s ispuwavawem ugovornih obaveza prema “Dnevnik” holdingu, navodi se u saop{tewu.

petak23.oktobar2009.

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

91,3372

93,2012

95,3448

91,0576

Australija

dolar

1

56,3358

57,4855

58,8077

56,1633

Kanada

dolar

1

58,1728

59,36

60,7253

57,9947

Danska

kruna

1

12,2684

12,5188

12,8067

12,2309

Norve{ka

kruna

1

10,946

11,1694

11,4263

10,9125

[vedska

kruna

1

8,8559

9,0366

9,2444

8,8288

[vajcarska

franak

1

60,4322

61,6655

63,0838

60,2472

V. Britanija

funta

1

101,126

103,19

105,563

100,817

SAD

dolar

1

60,8874

62,13

63,559

60,701

Kursevi iz ove liste primewuju se od 22. 10. 2009. godine

Ekonomista Jurij Bajec, ~lan Ekonomskog saveta premijera Srbije, izjavio je da }e u pregovorima s MMF-om Vlada Srbije tra`iti da deficit buxeta za 2010. bude ~etiri odsto bruto dru{tvenog proizvoda. Najve}a u{teda u buxetu za narednu godinu, kako je naveo, bi}e zamrzavawe plata i penzija i na taj na~in dr`ava }e u{tedeti oko 50 milijardi dinara. Osim tih poteza, neophodan je dodatni oprez u postupcima javnih nabavki jer dr`ava za te namene godi{we izdvaja oko 200 milijardi dinara i tu ima prostora za dodatne u{tede, dodao je Bajec. On je rekao da deficit buxeta mora biti pokriven iz realnih izvora, kao {to su krediti pod povoqnijim uslovima, i napomenuo da je deo od najavqenog ruskog kredita u iznosu od 200 miliona dolara jedan od tih realnih izvora za pokri}e deficita buxeta za narednu godinu. S MMF-om je ranije dogovoreno da Srbija poku{a da smawi svoje javne rashode, a ne da problem nedostatka prihoda u buxetu re{ava pove}awem poreza, pa }e to biti jedna od glavnih tema predstoje}ih pregovora s Misijom te institucije, rekao je Bajec. Po wegovim re~ima, posle druge revizije aran`mana s MMF-om u septembru ove godine, Vlada je zatra`ila pauzu da bi donela akte potrebne za smawewe javne potro{we kroz racionalizaciju dr`avne administracija, ali i broja zaposlenih u lokalnim samoupravama. Te u{tede nisu velike, rekao je Bajec, ali su znak da je dr`ava ozbiqna u nameri da smawi javnu potro{wu.

tog razloga {to ni Srbija ni MMF u ovim pregovorima nisu bili an|eli principijelnosti. Naprotiv, sve {to su uradili bilo je vrlo neprincipijelno i

najverovatnije je da }e se tako ne{to i nastaviti. Jednom kad MMF u|e u neki projekat, izlazak iz wega je veoma veliki tro{ak – navodi on. Sli~nog mi{qewa je i glavni urednik “Ekonomist medija grupe” Milan ]ulibrk, koji ka`e da Vladi Srbije naruku ide ~iwenica da je MMF “smek{ao”. – Da se situacija nije promenila tako drasti~no kao u posledwe dve godine, ve} sada bih mogao da tvrdim da od aran`mana nema ni{ta i da bi MMF na kraju ovih razgovora mogao iza}i i kazati da Vlada Srbije ne ispuwava ono {to je dogovoreno. Me|utim, zbog globalne krize, zbog toga {to su i druge zemqe u velikim problemima, {to sve zemqe u okru`ewu, pa i zemqe EU, imaju mnogo ve}e deficite u svojim buxetima nego {to je bilo projektovano, to Vladi Srbije na neki na~in olak{ava poziciju u ovim pregovorima i mo`da se mo`e o~ekivati ne tako tvrd stav MMF-a – obja{wava ]ulibrk. Ukoliko revizije kreditnog aran`mana budu uspe{no zavr{ene, Srbija }e mo}i da povu~e drugu i tre}u ratu kredita, u iznosu od oko 1,2 milijardu evra. V. ^v.

SVET BIZNISA

Putin i Berluskoni o „Toku” – Projekat izgradwe gasovoda “Ju`ni tok” ima dobar potencijal i sve {anse da bude realizovan pre sli~nog projekta “Severni tok” na Baltiku – izjavio je ju~e premijer Rusije Vladimir Putin tokom radnog susreta s premijerom Italije Silvijem Berluskonijem, koji je u privatnoj poseti Rusiji. Oni su tokom razgovora detaqno razmotrili odvijawe ekonomske i investicione saradwe izme|u tih dveju zemaqa, pri ~emu je akcenat stavqen na napredak me|usobnog energetskog dijaloga, preneo je Prajm-Tas. Putin i Berluskoni su posredstvom video-mosta razgovarali s premijerom Turske Rexepom Taipom Erdoganom, i ocenili dijalog u oblasti energetike kao “konstruktivan i veoma efikasan”.

Kineski bum Privredni rast Kine je u tre}em kvartalu ubrzan, kao {to se i o~ekivalo, zahvaquju}i tome {to su ogromne investicije i pove}ano bankarsko kreditirawe vi{e nego nadomestili pad izvoza. Stopa rasta od 8,9 posto je, me|utim, bila mawa od nekih optimisti~nijih prognoza, zbog ~ega je vlada brzo uverila da }e ostati pri svojim ultralabavim merama koje je primewivala posledwu godinu, prenosi Rojters.

Prodaja „Opela” Ugovor o prodaji “Opela” kanadsko-ruskom konzorcijumu “Magna” mogao bi biti potpisan do kraja ove sedmice, uprkos tome {to je Evropska komisija izrazila zabrinutost vezanu za mogu}e postojawe monopola. Direktor “Xeneral motorsa” (GM) Fric Henderson izjavio je televiziji CNBC da je potpisivawe do kraja ove sedmice “mogu}e”, ali nije `eleo da iznese vi{e detaqa.

BANKARI NAZIRU KRAJ KRIZE

Recesija gubi zamah u bankama Generalni sekretar Udru`ewa banaka Srbije Veroqub Dugali} izjavio je da je u septembru stabilizovan rast kreditne zadu`enosti klijenata kod banaka, {to je prvi nagove{taj da je najve}i talas recesije u Srbiji, koja je zapo~ela u avgustu pro{le godine, dostigao maksimum i da je wegovo dejstvo po~elo da se smawuje. – Takav zakqu~ak se izvodi na osnovu ukupne zadu`enosti, koja je na kraju avgusta iznosila oko 1,298 milijardu dinara, a na kraju septembra 1,311 milijardu dinara. Dakle, kreditna zadu`enost je pove}ana jedan posto – naveo je Dugali} na konferenciji za novinare, i dodao da je rast kreditne zadu`enosti gotovo isti i kod stanovni{tva i kod pravnih lica. Dugali} je, me|utim, upozorio na to da zakqu~ak o jewavawu recesije u Srbiji treba uzeti s rezervom jer, da bi se dobio neki pouzdaniji odgovor, potrebno je malo vi{e vremena, malo du`a vre-

Predstavqaju}i izve{taj Kreditnog biroa za septembar, Dugali} je rekao da je broj odobrenih gotovinskih kredita gra|anima u septembru opao jedan odsto u odnosu na avgust, a broj potro{a~kih zajmova je pove}an za jedan posto. Broj kredita za refinan-

Docwa u vra}awu kredita kod pravnih lica je 9,7 odsto od ukupnog broja zajmova, kao i u avgustu, dok je kod stanovni{tva ka{wewe u otplati pove}ano za minimalnih 0,1 posto menska distanca od bar dva-tri meseca, da bi se videlo da li }e se ova situacija nepromenqivog kreditnog zadu`ewa zadr`ati ili ne. – Tada }emo mo}i da izvedemo pouzdaniji zakqu~ak o tome da li je finansijska kriza dostigla vrhunac i da polako malaksava wen {tetni uticaj na finasijske tokove u Srbiji – kazao je on.

sirawe kod fizi~kih lica pove}an je {est posto, dok je broj stambenih porastao neznatno – 0,4 posto, naveo je Dugali}, ocewuju}i da bi trebalo o~ekivati bar minimalni rast odobrenih stambenih kredita uz subvenciju dr`ave. Kada je re~ o docwi u vra}awu kredita, kod pravnih lica ona je

9,7 odsto od ukupnog broja zajmova, kao i u avgustu, dok je kod stanovni{tva ka{wewe u otplati pove}ano za minimalnih 0,1 posto u odnosu na avgust, naveo je on. Dugali} je dodao da je kod vlasnika teku}ih ra~una u septembru docwa pove}ana {est posto, dok je kod korisnika kerditnih kartica ka{wewe u izmirivawu obaveza identi~no kao i prethodnog meseca. Dugali} je predstavio i anketu Udru`ewa banaka o {tedwi u bankama, koja je ura|ena na uzorku od oko 8.000 klijenata u 28 banaka, u kojoj je oko 31,38 odsto ispitanika rekal da ne mo`e vi{e da {tedi u bankama jer su im li~na primawa niska, ali gotovo podjednak broj gra|ana danas ima poverewa i u doma}e i u strane banke, {to je veliko priznawe doma}im finansijskim institucijama. D. Vujo{evi}


6

petak23.oktobar2009.

DRU[TVO

Dr`avni sekretar gej ikona Dr`avni sekretar u Ministarstvu za qudska i mawinska prava Marko Karaxi} izabran je za gej ikonu 2009. Posle dve nedeqe ukupno 1.819 posetilaca i posetiteqki gej portala www.gayecho.com je wega izglasalo za “najfrajera” s 549 glasova. Na drugom mestu je Adorjan Kuruc, u~esnik emisije "Trenutak istine" i gej aktivista, sa svega 24 glasa mawe od {ampiona, dok je tre}e mesto pripalo glumcu Nikoli \uri~ku, koji je dobio 247 glasova. Svoje po{tovaoce su imali i glumac Ivan Bosiq~i} (126), ko{arka{ Vlade Divac (92), fudbaler Ivan Ergi} (75), republi~ki vicepremijer

i ministar policije Ivica Da~i} (68), rediteq Gor~in Stojanovi} (63), glumac Dragan Bjelogrli} (45) i ambasador Velike Britanije u Beogradu Stiven Vordsvort (31). – Pobeda Karaxi}a na ovom takmi~ewu je pokazateq da je LGBT populacija zahvalna {to je on jedan od retkih dr`avnika koji su profesionalno radili svoj posao i branili qudska prava svojih gra|ana – smatra portal. Ina~e, lane je titula najfrajera pripala li~nosti potpuno druga~ijeg ideolo{kog svetonazora – Mladenu Obradovi}u, lideru ultradesni~arskog Marko Karayi}, profesionalac kome se veruje pokreta “Obraz”. @. B.

DNEVNIK BANATSKE @RTVE TRGOVINE QUDIMA RASUTE OD BEOGRADA I BR^KOG DO ITALIJE

Robovlasnici iz kom{iluka vrbuju suptilno Naj~e{}e `rtve trgovine qudima su mlade `enske osobe, od 12 do 20 godina, a najrasprostrawenija je seksualna eksploatacija, koja kriminalcima zapravo donosi i najvi{e novca, re~eno je na predavawu odr`anom za u~enike osmih razreda u Osnovnoj {koli “\ura Jak{i}” u Zrewaninu, koje je u Mesecu borbe protiv trafikinga uprili~ila gradska Policijska uprava, uz podr{ku NVO “Zrewaninski edukativni centar” i “Sigurne ku}e”. Aktivistkiwa ZEC-a Qiqana Mati} objasnila je da se, osim devojkama, trguje i decom – radi prosja~ewa, a i starijima – zarad radne eksploatacije pa do u~e{}a u oru`anim sukobima. – S ovih prostora se `rtve vrbuju, ali smo tako|e zemqa tranzita i krajweg odredi{ta u trgovini. Trgovci nisu stranci, ve} qudi iz na{eg okru`ewa, koji `rtvu obra|uju suptilno, nekad i vi{e meseci, sa`ivqavaju}i se s wom – objasnila je Qiqana Mati}. Inspektor iz nadle`nog odseka Pograni~ne policije Borislav Ko~i} upozorio je na sve ~e{}e vrbovawe putem Interneta, ili klasi~nih oglasa, gde se iza ponuda za dobro pla}ene poslove, kurseve stranih

ri ko stoji iza takvih ponuda. Napomiwe da je u sredwem Banatu bilo sedam krivi~nih prijava protiv {est trgovaca

A o~ekivale su manekensku karijeru

Punoletstvo do~akala iza bodqikave `ice Inspektor Borislav Ko~i} je opisao slu~aj dvadesetogodi{waka iz Novog Be~eja, koji je vrbovao devojke navode}i ih da se zaqube u wega: – Dve je prodao u Br~kom, one su kasnije, po sistemu “kqu~ iz ruke u ruku”, bezbroj puta preprodavane, sve dok ih policija nije oslobodila svojevrsnog ropstva. Potresna je i storija devojke ~iji nestanak su prijavili roditeqi. Ona je u jednom beogradskom no}nom klubu, u sobi s re{etkama, iza zida visokog tri metra opasanog `icom, do~ekala punoletstvo. Kad je policija uspela da dopre do we, vi{e nije htela da se vrati roditeqima, a kasnije je, preko Crne Gore, Kosova i Gr~ke, zavr{ila u Italiji. I tek odatle je vra}ena ku}i. jezika, za manekene ili modele kriju qudi i grupe opasnih namera. Ko~i} je savetovao da se, pre nego {to se odazove nekom oglasu koji nudi primamqiv posao na Zapadu, dobro prove-

Teodora Lazi} iz zrewaninske “Sigurne ku}e” ka`e da se prona|ene `rtve trgovine ~esto ne vra}aju ku}i ve} zavr{e

qudima. Me|u wima pet su mu{karci, a jedna `ena. Od 13 `rtava s prebivali{tem u okrugu samo jedna je mu{karac, i to punoletan, a ~ak 12 maloletnici.

u ovoj ustanovi, zbog stida ili nesre|enih odnosa u porodici. – Nakon {to pre`ive pravi u`as tokom zarobqeni{tva, one mewaju ose}aj za realnost i psihi~ki su traumatizovane. Kod nas provedu do tri meseca, po potrebi i du`e, a za to vreme radi se na wihovom trajnijem zbriwavawu – istakla je Teodora Lazi}. Za prvih osam meseci ove godine u Srbiji su, po policijskoj evidenciji, podnete 32 krivi~ne prijave protiv 49 osumwi~enih za trgovinu qudima, a 52 osobe su `rtve. Slu`bi za koordinaciju za{tite od trgovine qudima prijavqeno je ~ak 78 `rtava, dok ih je u istom periodu lane bilo 55. Osim pove}awa broja stradalnika, bele`i se i trend rasta radne eksploatacije, kao i tzv. unutra{we trgovine, koja ostaje u granicama Srbije. @. Balaban

Porodiqske mu}ke Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} najavio da }e se ubudu}e, kao parametar za utvr|ivawe osnove za naknadu socijalne pomo}i trudnicama, koristiti prose~ni li~ni dohodak u posledwih 12 meseci, kako bi se spre~ile velike zloupotrebe. Naime, pojedini poslodavci su se dogovarali s porodiqama da im posledwih meseci daju znatno ve}e plate, na osnovu kojih im je odre|ivana naknada za porodiqsko odsustvo. "Ispostavilo se da imamo 30 posto ve}i broj porodiqa, a u apsolutnom iz-

nosu broj je ostao isti", objasnio je Qaji}. On je kazao da je bilo predloga da ubudu}e maksimalni iznos porodiqske naknade budu tri prose~ne mese~ne plate umesto pet, ali o tome jo{ nema saglasnosti. – Tek kad sve stavimo na papir, zna}emo kako }e izgledati kona~ni predlog izmene Zakona o finansijskoj podr{ci porodici s decom – kazao je Qaji}, i naglasio da niko ne}e biti o{te}en, a najmawe porodiqe koje su u najte`em materijalnom polo`aju.

NOVOSADSKI UNIVERZITET O^EKUJE 1.369 BUYETSKIH STUDENATA NA MASTERU

Dr`ava pla}a za 90 odsto? – Iz Ministarstva prosvete su nas obavestili da }e predlo`iti da se iz buxeta finansira 90 odsto od broja studenata na master studijama koji su predlo`ili fakulteti, odnosno univerziteti, dok bi preostalih deset odsto i{lo na ra~un fakulteta – izjavio je za "Dnevnik" rektor Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Miroslav Veskovi} nakon ju~era{we sednice Senata. – Za na{ univerzitet pokrajinska vlada je jo{ u julu prihvatila kvotu od 1.369 mesta, pa na{ zahtev Ministarstvu prosvete ostaje isti. Od tog broja o~ekujemo da 90 odsto bude finansirano iz republi~kog buxeta kroz transferna sredstva Pokrajini, a deset odsto da finansiraju fakulteti sopstvenim parama. Po rektorovoj proceni, to je konstruktivno re{ewe, a ukoliko se pojave odre|eni problemi, ve-

ruje da }e se oni re{iti s Ministarstvom prosvete i resornim pokrajinskim sekretarijatima. Ta mogu}a buxetska kvota odnosi se iskqu~ivo na generaciju koja u 2009/10. upisuje prvu godinu mastera, a s obzirom na to da na UNS-u ima studenata koji sad upisuju drugu godinu ovog nivoa studija, Ministarstvo treba da misli i na wih i da ih u ovom "prelaznom periodu" isfinansira prema mogu}nostima, konstatovano je na Senatu. Tako|e je prihva}ena inicijativa dekana Pravnog fakulteta prof. dr Ranka Ke~e da ograni~avawe broja mesta na master studijama treba re{iti principijelno. "Limitirawe" mogu}nosti da student na svom fakultetu stigne do akademskog naziva "diplomiranimaster" ({to je, recimo, neophodno za advokatski ili sudijski posao) mo`e dovesti i do smawewa

broja studenata. Jedinstveno je mi{qewe da su nere{eno pitawe finansirawa visokog obrazovawa i nepostojawe dugoro~ne strategije razvoja ove oblasti glavni krivci za mnoga otvorena pitawa. Kako konkursi za sme{taj u studentskim domovima, te stipendije i kredite Ministarstva prosvete isti~u posledweg dana oktobra, a jo{ nema odluke Vlade o master kvotama, rektor Veskovi} ka`e da je s fakultetima dogovoreno da naprave rang-liste i da prvih 90 odsto studenata na wima dobije uverewe da su na buxetskom sistemu finansirawa. Takva potvrda, nagla{ava on, mo`e se izdati samo studentima koji konkuri{u za dom, vade autobusku kartu ili ostvaruju neko drugo pravo za koje im je ova beneficija va`na. V. ^eki}


Besplatni pregledi u „Narodnih heroja”

RADOVI U „RADOSNOM DETIWSTVU”

[irewe vrti}a stiglo do prozora

Kampawa „Otvorena vrata Doma zdravqa“ bi}e odr`ana sutra od 9 do 13 ~asova u Mesnoj zajednici „Narodni heroji“, u Majevi~koj 2b. Dom zdravqa organizuje ovu akciju ve} 30. put, kako bi gra|ani mogli besplatno da provere nivo {e}era, holesterola i triglicerida u krvi, da izmere krvni pritisak, urade EKG monitoring i konsultuju se s timovima lekar-sestra. Pored toga, gra|ani }e mo}i da saznaju ne{to vi{e o pregledu mlade`a, donorstvu organa i samopregledu dojke. S. V. - M. A.

Vrti}i Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo“ u ulicama Janka ^melika, Save Kova~evi}a i Dragi{e Bra{ovana koji }e nadogradwom dobiti nove prostorije dovr{avaju se a po~etkom novembra trebalo bi da budu gotovi. Kako je za „Dnevnik“ rekao tehni~ki direktor „Radosnog detiwstva“ Miomir Spalevi} na vrti}ima se stavqaju prozori, pa se radovi preme{taju u unu-

Novosadska petak23.oktobar2009.

Sivi broj B

otvori koje radno mesto koje nadomesti sporadi~ne „`rtve“ pale na prvoj liniji epske bitke. Ili je to tek statisti~ki manevar kojim se, crno ne mo`e predstaviti kao belo, ali ipak mo`e da se prika`e kao sivo. Svaki dan ~ujemo vesti o novim otpu{tawima, da slobodnih radnih mesta nema, da dr`ava vi{e ne zapo{qava... i da }e otpu{tati vi{ak zaposlenih. Tek kada svi ti suvi{ni iz dr`avne administracije nahrupe na biro za nezaposlene, zna}emo da li pobe|ujemo na frontu ili samo na papiru. I. Sabado{

Okolna mesta bez gasa Zbog radova na gasovodu, bez gasa }e danas ostati stanovnici Rumenke, Stepanovi}eva, Kisa~a i ^eneja. Iz „Novi Sad -Gasa“ saop{tavaju da }e prekid trajati od 8 do 12 ~asova. S. V.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 7.30 do 12.30 sati ulice: Temerinska od Jug Bogdana do broja 40, Jug Bogdana i Bele wive, od 7.30 do 13.30 povremeno u ulicama: Ba~koj, Jovana Hranilovi}a i Stevana Mitrova Qubi{e, od 8 do 13.30 naseqe [angaj, od 9 do 12 Ulica Veqka Pe-

trovi}a 8. Sremska Kamenica: od 10 do 11 ulice Topola i Jasenova. Bukovac: od 8 do 13 naseqa Vezirac i Podvezirac. ^ortanovci: od 10 do 11 deo vikend naseqa Borov gaj. Kisa~: od 8.30 do 11.30 sati deo naseqa od mlina ka Novom Kisa~u i Novi Kisa~.

V REMEPLOV

hronika DOBRA VEST IZ KABINETA GRADONA^ELNIKA

Grad savesnima pla}a jedan komunalni ra~un? Gra|anima koji do kraja ove godine izmire obaveze za komunalno stambene usluge od 2000. do 2008. godine ne}e biti napla}ena kamata, a uredne plati{e kao nagradu dobi}e pla}en jednan mese~ni ra~un, saop{teno je ju~e iz kabineta gradona~elnika Igora Pavli~i}a. Uzimaju}i u obzir te{ku ekonomsku situaciju, Pavli~i} je prihvatio ovakav predlog Gradskog ve}a, a kona~nu re~ da}e Skup{tini grada.

Nasiqe mora prestati Gradski odbor G17 plus saop{tio je ju~e da “duboko `ali” zbog incidenata koji su u sredu doveli do povre|ivawa novosadskih u~enika i najavio ubrzawe gradske inicijative da se pristupi izradi Lokalnog akcionog plana za mlade. Izme|u ostalog, u saop{tewu se navodi da nasiqe me|u mladima predstavqa problem ~ijem re{avawu treba ozbiqno pristupiti. S. T.

EDUKATIVNA RADIONICA U [ANGAJU

Znawem do posla

Grad zaki}en novim mostom Mitingom desetak hiqada Novosa|ana, 23. oktobra 1981. otvoren je novi most „Sloboda“, koji je spojio grad sa fru{kogorskom padinom Mi{eluk, ni`e Sremske Kamenice. Ovaj izuzetno elegantan i funkcionalan most, dug 1.312 i {irok skoro 30 metara, bio je ponos wegovih graditeqa. Bila su to doma}a preduze}a „Mostogradwa“ i „Partizanski put“, i firme iz [vajcarske i Ma|arske. Saobra}ajne trake su se sa desne, visoke obale Du-

Foto: B. Lu~i}

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

roj nezaposlenih u Novom Sadu ve} mesecima osciluje oko cifre od 30 hiqada, skazaqka jo{ uvek poigrava ispod „crvenog“ ali je pitawe dokle }e. Me|utim, nemogu}e je ne zapitati se koji su to mehanizmi i oru|a kojima se posti`e da taj front bude stalno na istoj liniji. Mo`da su stratezi koji planiraju i vode bitku protiv nezaposlenosti zaista postavili efikasnu odbranu kojom se {tedi radni~ka „`iva sila“ i kupuje vreme dok ekonomska kriza ne pro|e, dok se istovremeno pametnim raspolagawem ograni~enim resursima povremeno

tra{wost objekta. Ostalo je da se jo{ uradi unutra{we ure|ewe i da bude pu{teno grejawe. Kada je re~ o dogradwi vrti}a u ulicama Antona Urbana i Stojana Novakovi}a na dogra|enim objektima radnici bi trebalo da dignu krovove, te da vrti}i budu gotovi do polovine novembra, kako je najavqivao direktor „Radosnog detiwstva“ Borislav Samarxi}. A. V.

nava, spu{tale na levu obalu kroz dva uporedna tunela duga oko 400 metara. Zahvaquju}i ovom mostu ubrzan je ceo drumski saobra}aj u Vojvodini usmeren prema jugu, a Novi Sad je kao grad po~eo ubrzano da se podi`e na desnoj dunavskoj obali. Ali, po{to su ve} desetak dana harali na{om zemqom, ubijaju}i qude i ru{e}i sve {to su stigli, avioni NATO su 3. aprila 1999. sru{ili i ovaj most. Most je obnovqen 2005. N. C.

Edukativna radionica „Znawem i ve{tinom do zaposlewa“ u organizaciji udru`ewa gra|ana „Pralip-Novi Sad“ bi}e odr`ana u Domu kulture u [angaj u sutra od 10 ~asova. Dvodnevna radionica u ciqu zapo{qavawa i ekonomskog osna`ivawa mladih obu~i}e 20 radnoaktivnih osoba iz [angaja i Sremske Mitrovice.Teme projekta koje }e obraditi predstavnici filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe bi}e i pisawe radne biografije, propratnog i motivacionog pisma, ve{tina vo|ewa razgovora s poslodavcem, na~ini prevazila`ewa predrasuda i stereotipa kod mladih... Partneri radionice, koja se odr`ava pod pokroviteqstvom Uprave za socijalnu de~ju za{titu grada su Udru`ewe „[angaj-Novi Sad“ i Dru{tvo za kulturu i prosvetu Roma „Bare Jaga“ iz Ma~vanske Mitrovice. M. A. S. V.

Uvidom u evidenciju “Informatike” utvr|eno je da do 30. septembra gra|ani duguju 943.715.795,35 dinara za objediwenu naplatu kao i i gradskoj upravi za za{titu `ivotne sredine. U „Informatici“ ka`u, da }e to preduze}e postupiti po predlogu kada se zakqu~ak usvoji na Skup{tini grada. Iste mere preporu~uju se i “Elektrovojvodini” i “Ciklonizaciji”. Q. Na.

DANAS, POSLE 37 GODINA

Svetlo kona~no u Banglade{u Stanovnici romskog naseqa Banglade{ danas }e posle 37 godina dobiti struju. Za prikqu~ewe 60 ku}a na elektroenergetski sistem, Grad je preko gradske uprave za socijalnu i de~ju za{titu obezbedio preko 1.900.000 dinara. Posao je ura|en preko Centra za socijalni rad, a puni doprinos da Banglade{ od 2003. godine postane ure|eno naseqe dala je Ekumenska humanitarna organizacija. Romski resurni centar te humanitarne organizacije do sada su obezbedili 140.000 evra za uvo|ewe elektri~ne energije za 69 porodica. Taj novac ulo`en je u izradu projekta elektroinstalacija i druge dokumentacije, kao i u neophodan elekro materijal za izvo|ewe radova. Sem toga, pare su

iskori{}ene i za edukaciju `iteqa ovog naseqa. Banglade{ je nastao 1972. godine, intervencijom Centra za socijalni rad, kada je u jednoj romskoj koloniji, posle po`ara, 100 romskih porodica preseqeno ta-

DANAS I SUTRA

„Ulazna vrata” za osobe s invaliditetom Predstoje}i dani bi}e u znaku podr{ke osobama s invaliditetom jer }e se u danas i sutra, wima u ~ast, pod pokroviteqstvom Kamernog pozori{ta muzike „Ogledalo“, odr`ati Festival umetnosti “Ulazna vrata“. Festival je nastao 2005. kako bi se ukazalo na arhitektonske, mentalne, politi~ke i druge barijere koje imaju osobe s invaliditetom pri ulasku u institucije kulture, i kao konzumenti kulturnih sadr`aja, ali i kao wihovi stvaraoci. Do sada je na taj na~in, prezentovan rad umetnika i umetnica, osoba s invaliditetom iz na{e zemqe, Holandije i Finske, ~u-

lo se na konferenciji za novinare odr`anoj povodom predstoje}eg festivala. Tom prilikom najavqen je i bogat kulturnoumetni~i program. Pozori{na radionica pod nazivom „Rad sa objektima koji su u funkciji pomagala osobama sa invaliditetom“ bi}e odr`ana danas u 14.30, a javna prezentacija pozori{ne radionice u 17.30 ~asova, u Mesnoj zajednici „Omladinski pokret“, Ulica Omladinskog pokreta 11. Ve~e razgovora i monodrame bi}e odr`ano u Kafe galeriji „Izba“, Ulica @elezni~ka 4, u 19 sati. B. P. P.

mo. Ovo naseqe je pre toga bila farma Centra, koja je adaptirana za stanovawe. Naseqe se nalazi osam kilometara od centra grada, odnosno na drugom kilometru magistralnog puta Novi Sad – Rumenka Q. Na.

Pliva~ki miting pomera smene Raspored smena na bazenima Spensa bi}e izmewen sutra zbog odr`avawa me|unarodnog pliva~kog mitinga “Poletarac 2009”. Gra|ani }e mo}i da se kupaju u smenama od 17 do 19 i od 19.15 do 21.15 sati, a no}no kupawe odr`a}e se od 21.30 do 23.30 sati. S. V.

Ve~e ruske muzike Me{oviti hor ’’Sveti Roman Slatkopojac’’ nastupi}e danas u 20 sati u Sinagogi. Hor ~ine u~enici i studenti novosadskog Univerziteta, a dirigent je Evgenia Vladimirovna-Koji}. Na programu su duhovna i svetovna muzika Rusije . Organizator je Muzi~ka omladina grada, a ulaz je slobodan. A. Q.

Tri dana gledawa u zvezde Astronomsko dru{tvo ’’Novi Sad’’ i Departman za fiziku Prirodno-matemati~kog fakulteta organizuju od danas do nedeqe javno posmatrawe neba na tri lokacije u gradu. Kroz teleskope }e mo}i da se gleda od 19 sati, a postavqeni pored Opservatorije na Petrovaradinskoj tvr|avi, kod Dunavskog parka i kod Katoli~ke porte. Povod za akciju je globalni projekat pod nazivom ’’Galileanske no}i’’ u okviru kojeg }e se u celom svetu organizovati javna gledawa zvezda i planeta. U slu~aju velike obla~nosti i nevremena osmatrawe }e biti otkazano. A. Q.


8

NOVOSADSKA HRONIKA

petak23.oktobar2009.

MAWE GOSTIJU, ALI VI[E NO]EWA NEGO LANE

Tawa turisti~ka poseta U prvih osam meseci ove godine Novi Sad je posetilo ukupno 52.500 turista, {to je za dva odsto mawe u odnosu na isti period 2008. godine, pokazuje republi~ka statistika kojom se vodi i Turisti~ka organizacija Novog Sada (TONS). Lokalna turisti~ka or-

}e se tek videti kona~an presek, a sada su paralelne analize mogu}e samo na mese~nom nivou – kazala je za “Dnevnik” zaposlena u TONS-u Slavica Kravi}. Sude}i prema hotelskim izve{tajima o broju no}ewa turista u wima, mo`e se zakqu~iti da je za-

NEMA PANIKE NI POSLE PRVOG SMRTNOG SLU^AJA UZROKOVANOG VIRUSOM H1N1 U SRBIJI

„Meksikanac” vreba iz gu`ve Epidemiolozi uveravaju stanovni{tvo da, ni posle smrti ~etrdeset{estogodi{we Kraqev~anke koja je umrla od komplikacija izazvanih virusom H1N1, nema mesta panici. Oni tvrde da je bilo koja vrsta virusa gripa potencijalno veoma ozbiqna

ko|e respiratorna bolest, vrlo sli~na obi~nom, sezonskom gripu, i virus se {iri na isti na~in – kapqi~nim putem, ka{qawem, kijawem ili dodirivawem obolele osobe. Tako|e, mo`e se preneti i dodirivawem kvake, kartice, pulta i drugih predmeta, pa

Smrt retko nastupa Simptomi novog gripa H1N1 vrlo su sli~ni simptomima sezonskog gripa, a oni najgori obi~no traju pet dana, dok ka{aq mo`e da potraje i dve do tri nedeqe. Mala deca, hroni~ni bolesnici, trudnice i starije osobe mogu da osete ozbiqnije simptome, a u retkim slu~ajevima mo`e da do|e do ozbiqnog pogor{awa i smrti – objasnili su lekari Doma zdravqa.

ganizacija nema bilo kakve podatdr`avawa u Novom Sadu bilo, i ke o broju posetilaca, kvalitetu to dva odsto vi{e nego lane. usluga a ni o zemqama iz kojih tuUkupno 100.544 spavawa u hotelristi dolaze u na{ skim sobama zabegrad. le`eno je u prvih Prema Zavodu osam meseci. To je Doma}ih turista za republi~ku stapo dve no}i na svamawe za 18 odsto, tistiku, broj dokog gosta. Odsedabroj stranaca ve}i ma}ih turista smaju i na{i a i za tri posto wio se za 18 odsto stranci, koji broi wih 22.959 obije preko 11 hiqada lazilo je znameniprespavanih no}i tosti Novog Sada, broj stranaca maju, {to je i najvi{e tokom anase pove}ao za tri odsto u odnosu liziranog perioda. na period od januara do avgusta Nema nikakvih podataka o prethodne godine. tome koliko i na {ta turisti - Ukupno 29 i po hiqada osoba potro{e xeparca u gradu. Jedino iz inostranstva posetilo je Novi je sigurno da ga ne tro{e na zvaSad, a najve}a poseta i doma}ih i ni~ne suvenire u suvenirnicama stranih gostiju zabele`ena je u grada, po{to one jo{ nisu otvoaprilu. Tada ih je 11 i po hiqada rene. boravilo u gradu. Na kraju godine S. Tanuryi}

OD JU^E PA DO KRAJA GODINE

„^isto}a” u studentskom gradu Na inicijativu gradona~elnika Igora Pavli~i}a i rektora Novosadskog univerziteta Miroslava Veskovi}a, po~elo je ure|ewe kampusa, a prvi posao obavili su radnici "^isto}e" uz podr{ku studenata. Na osnovu dogovora uprave Univerziteta i pomenutog preduze}a, "^isto}a" }e ~istiti kampus do kraja godine. Na koji na~in }e biti definisano redovno odr`avawe kampusa u narednoj godini, bi}e dogovoreno u narednom periodu, a "^isto}a" }e uvrstiti kampus u redovan program odr`avawa ukoliko dobije saglasnost od grada. Povodom najava o uspostavqawu novih

vidova saradwe Univerziteta sa gradskim preduze}ima, nedavno je odr`an sastanak rektorskog tima sa pomo}nikom gradona~elnika Vitomirom Vu~kovi}em i direktorima "^isto}e", "Zelenila", "Parking servisa" i "Toplane". Prvi konkretan rezultat sastanka bila je akcija "^isto}e" u kampusu, koju su pokrenuli studenti uz podr{ku rektorata. Kampus je detaqno o~i{}en, sme}e je sakupqeno i sve povr{ine su oprane. Ovakve akcije }e se redovno odr`avati do kraja godine, a svakog dana }e i jedan radnik "^isto}e" sakupqati sme}e u kampusu. B. M.

Razglednica iz centra "Dragi turisti, nalazite se u jednoj od najstarijih gospodskih novosadskih ulica. Za vama je ostalo istorijsko jezgro Srpske Atine, sa va{e desne strane je Trg mladenaca i prva trospratnica u gradu, a ulica levo vodi ka ’gradu u gradu’ - Spensu, najlep{oj re~noj pla`i u Evropi - [trandu, studentskom gradu... Sve vam je nadohvat ruke, ravno preko divqe deponije usred grada! Ne znam koliko vas zanima, ali `itequ ove varo{i koja je va`ila za najlep{u u zemqi ne mogu da se dogovore ko je kriv za razvaqeni {ifower,

VESTI Tekije nekad i sad Multimedijalno predavawe “Tekije - nekad i sad” bi}e odr`ano sutra u 18 sati u crkvi Sveti{ta Majke Bo`ije Tekijske u Petrovaradinu. O pro{losti, sada{wosti i tendencijama ka budu}nosti poznate petrovaradinske crkve govori}e voditeq Sveti{ta Petar Pifat. Z. Ml.

Radionica za male glumce Otvorena radionica "Drama igre", namewena deci osnovno{kolskog uzrasta odr`ava se ve~eras u 19.30 ~asova u Kamernom pozori{tu muzike "Ogledalo", Ulica Petra Drap{ina 48. Voditeqka je Jelena Zdravkovi}, drama edukatorka. Re~ je o novom ciklusu radionica u okviru ujediwenog programa Akademije slobodnih studija, Kamernog pozori{ta muzike "Ogledalo" i scenario "Vidia". B. P. P.

Slavko Mati} u biblioteci

Peti ro|endan NLO-a Foto: E. Komazec

TONI PARSONS U KARLOVCIMA I NOVOM SADU

Engleski pisac potpisuje kwige

Poznati engleski pisac Toni Parsons, autor romana “^ovek i de~ak”, “Za moju malu”, “^ovek i `ena”, “Prava porodica”, “Na{e nezaboravqene pri~e” , “Moja omiqena supruga” i “Novi po~etak” gostova}e u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu u ponedeqak, 26. oktobra povodom Svetskog dana biblioteka i otvarawa Sajma kwiga u Beogra-

pretwa za decu, stare, bolesne i osobe koji su slabijeg imuniteta. Ukoliko se gra|ani pridr`avaju nekoliko osnovnih saveta, mawe su {anse da se razbole od bilo koje bolesti koja se prenosi direktnim kontaktom, ukqu~uju}i i meksi~ki grip. - Najva`nije je da se izbegava kontakt sa osobama koje su bolesne, a vrlo je bitno i ~esto prawe ruku, te izbegavawe dodirivawa o~iju, usta i nosa. S obzirom na to da je meksi~ki grip ta-

U Gradskoj biblioteci, Ulica Dunavska 1, danas u 17 ~asova, gost }e biti muzi~ar Slavko Mati}, frontmen pank rok grupe "Zbogom Brus Li". On }e razgovarati s ~lanovima biblioteke i preporu~ivati im kwige. B. P. P.

trule daske i stare ladice na travwaku - komunalci, inspekcija, bilmez koji je sve to pobacao..." D. A.

du. U Karlova~koj gimnaziji u ponedeqak u 14 sati odr`a}e predavawe “Za{to sam postao pisac i kako pi{em” u~enicima i qubiteqima pisane re~i. U kwi`ari “Qubiteqi kwige”, u Zmaj Jovinoj 4 u Novom Sadu, Toni Parsons }e istog dana u 19 sati potpisivati svoje kwige i dru`iti se s Novosa|anima. Z. Ml.

DNEVNIK

Tribina pod nazivom "Politike LGBT aktivizma" odr`ava se ve~eras, u 20 ~asova, u Omladinskom centru CK13, Ulica Vojvode Bojovi}a 13. Povod za tribinu jeste obele`avawe petog ro|endana Novosadske lezbejske organizacije. B. P. P.

bi bilo dobro da gra|ani uvek nose sa sobom vla`ne maramice na bazi alkohola ili antibakterijski gel – savetuju lekari Doma zdravqa, isti~u}i da se nov grip nikako ne prenosi hranom. Najlak{e je zaraziti se novim gripom tamo gde cirkuli{e mnogo qudi - u gradskom prevozu, kafi}ima, {kolama, vrti}ima, bibliotekama, bolnicama, prodavnicama, na koncertima... Najjasniji simptomi koji ukazuju na to da je osoba obolela od

^ITAOCI PI[U SMS

meksi~kog gripa jesu visoka temperatura, malaksalost, upala grla, curewe nosa, mu~nina, povra}awe i dijareja. Ukoliko pacijent ima neke ili sve od odvih simptoma, mora {to pre da poseti lekara, koji }e ga uputiti na daqe testirawe i prepisati lekove koje treba da pije. Vakcinacija protiv meksi~kog gripa po~e}e od januara, a ona je obavezna hroni~nim bolesnicima, zdravstvenim radnicima, dr`avnim organima, zaposlenima u javnom prevozu, vrti}ima,

Najlak{e je zaraziti se novim gripom tamo gde cirkuli{e mnogo qudi: gradski prevoz, kafi}i, {kole, vrti}i, biblioteke, bolnice, prodavnice, koncerti... {kolama, slu`bama za sahrawivawe, zatvorima, finansijskim ustanovama, centrima za socijalnu za{titu, javnom medijskom sektoru i zaposlenima u proizvodwi hrane, lekova, vode, struje i otpada.

Trudnicama, deci do dve godine, osobama od 15 do 49 godina, odraslima od 50 do 64 godina i starijima od 65 godina, vakcinacija se preporu~uje, ali nije obavezna. I. Brcan

065/47-66-452 & 063/366-977

Ni periferija ne}e bu~ne kafane Za{to no}ni klubovi na periferiju? @ive li na periferiji neki druga~iji qudi od onih u centru? Mi na Salajki

ve} godinama trpimo bahatost, preglasnu muziku, pucwave i jo{ mnoge muke, od "Kontrasta" pa nikom ni{ta! Do|ite viken-

dom (~etvrtak-subota) da vidite i ~ujete sve to, kao i gde se ve}ina posetilaca parkira!!! 063/541... *** Gde da parkiraju svoja vozila stanovnici Kisa~ke ulice? 064/1781... *** [ta imate da buskate nisu Rusi vanzemqaci, a nisu ni boqi ni gori od drugih, okrenite se i vide}ete siroma{ne i gladne. 062/272... *** Postoji li u na{oj otaxbini iko ko radi za nas? Obi~an narod! Otpu{teni radnici novosadskog Petra Drap{ina. 064/8041... *** Ukrali de~ije igrali{te u Rumenki!!! Da vas je sramota predsedni~e MZ "Rumenka", stidi se i ispovedi pope rumena~ki, sram i stid samozvani donatori, vratite deci igrali{te! Vratite deci osmehe! Otac troje dece! 065/6090... *** Ho}e li se napokon neko oglasiti povodom semafora u centru Sremske Kamenice? Neka bar ponovo obe}aju da se imamo ~emu nadati. 064/1838...


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

petak23.oktobar2009.

PREPOLOVQEN BROJ INVESTITORA DU@NIKA

CENTAR ZA KULTURNU ANIMACIJU I „DNEVNIK” PRODU@ILI ROK

Bez grejawa jo{ 52 zgrade Prepolovqen je broj zgrada koje nemaju grejawe jer se nalaze na privremenim prikqu~cima a wihovi nvestitori ili stanari nisu izmirili dugove Toplani, saznajemo u preduze}u. Umesto 101 zgrade na po~etku grejne sezone koje nisu imale grejawe sada je taj broj pao na 52, po{to su ostali dugove platili. Kako navode u Toplani cifra se mewa iz ~asa u ~as. - Mi smo spremni da iza|emo u susret investitorima i gra|anima ~ije zgrade su zbog nedostataka upotrebne dozvole privremeno prikqu~ene na na{ sistem. Zbog toga im omogu}avamo da, uz garanciju pla}awa menicom, na rate otplate dug. Do sada se ispostavilo da svi na kraju ipak izmire dugova-

Dan kada je stigla sloboda Danas je Dan oslobo|ewa Novog Sada, grada narodnog heroja i srpske prestonice kulture. Novi Sad su na dana{wi dan 1944. u Drugom svetskom ratu oslobodili vojvo|anski partizani, od kojih su neki u centar pristigli ve~e ranije, kada su jedini {iweli ma|arskih fa{ista po gradu bili oni ukradeni, iz zaostalih vojnih rezervi.

Novi Sad je tokom okupacije prolio reku krvi. Materijalna stradwa na stranu, u reci imena Dunav, najmra~niji umovi pisane istorije poznog januara 1942. godine sazidali su u`asnu nekropolu. ^etiri hiqade Novosa|ana, prvenstveno Jevreja, Srba i Roma, zverski je likvidirano u januarskom trodnevnom

Cve}e na spomen-obele`jima Povodom obele`avawa 23. oktobra, Dana oslobo|ewa Novog Sada, danas u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, predsednik skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} i zamenik gradona~elnika Sa{a Igi} polo`i}e cve}e na Spomen grobqe. U 10.30 sati, polo`i}e cve}e i na spomenik Novosadskom partizanskom

odredu na ^eneju. Jovanovi} }e u 12 ~asova u Gradskoj ku}i, ovogodi{wim dobitnicima uru~iti Oktobarsku nagradu i Novembarsku povequ. Istim povodom, venac }e na gradskom Spomen grobqu polo`iti i aktivisti Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine, u 9.30 ~asova. B. P. P. i B. M.

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Venci za stradale Predstavnici Kulturnog centra “Karlova~ka umetni~ka radionica” i “Malog istorijskog dru{tva” polo`i}e danas vence na spomen obele`ja stradalim Karlov~anima u Drugom svetskom ratu, povodom 65. godi{wice oslobo|ewa Srem-

Fotke uli~nih svira~a do 1. novembra

wa – rekla je portparolka Toplane Jelena Vujin. U zavisnosti od visine dugovawa prilago|ava se i visina i broj rata. Ove godine, za razliku od prethpodnih, Toplana razmatra svaku zgradu pojedina~no, umesto da ne pu{ta grejawe svim zgradama jednog investitora dok ovaj ne isplati dug u celosti. Ju~e nije bilo grejawa tokom dnevnog re`ima rada Toplane, zato {to je temperatura daleko prema{ila 13 stepeni Celzijusa, kada Toplana ne greje. Toplana isporu~uje toplotu 16 ~asova dnevno, osim kada temperatura padne ispod 4 stepena Celzijusa. Kada je no}u temperatura vi{a od 4 stepena radijatori su hladni. S. Krsti}

PRE 65 GODINA OKON^ANA OKUPACIJA GRADA

skih Karlovaca. Delegacija }e u podne odati po{tu i postaviti venac na spomen plo~u na Sokolskom domu, a u 12.30 sati na spomenik poginulima, koji se nalazi u parku ispred Bogoslovskog internata. Z. Ml.

pokoqu, da bi nedugo posle pre`iveli gra|ani gledali kako im kom{ije odvoze u logore smrti. Na dana{wi dan, zaslu`ni Novosa|ani bi}e oven~ani najve}im gradskim priznawima, polaga}e se venci, dr`ati govori, a ko se izmigoqio krizi mo`da }e uprili~iti proslavu. Ig. Mihaqevi}

SUBNOR ~estita gradu Povodom 65-te godi{wice od oslobo|ewa Novog Sada, Pokrajinski odbor SUBNOR-a ~estita svim borcima, omladini i gra|anima dana{wi dan, kada se obele`ava pobeda nad fa{izmom. Predsednik SUBNOR, Svetomir Atanackovi} poru~uje da se mora pamtiti i ceniti pro{lost i istoriju, kako bi se smelo kora~alo u budu}nost putevima mira i slobode. S. V.

Slavqe u O[ „23. oktobar” O[ “23. oktobar” u Sremskim Karlovcima obele`i}e danas u podne Dan {kole. U holu u prizemqu bi}e otvorene izlo`be skulptura Jovana Soldatovi}a i slika Sr|ana Soldatovi}a, a u sve~anoj sali |aci }e izvesti prigodan program. Z. Ml..

9

Konkurs za najboqu fotografiju sa dosada{wih Festivala uli~nih svira~a bi}e produ`en do 1. novembra, do kada }emo primati fotografije. Akciju su pokrenuli Centar za kulturnu animaciju i „Dnevnik“. Svako mo`e da zaviri me|u svoje fotografije napravqene na ovom festivalu i izabere one koje najboqe oslikavaju ovu veselu manifestaciju. Autori tri najboqe fotografije dobi}e po fotoaparat, a najuspeliji radovi s konkursa bi}e predstavqeni na izlo`bi koja }e prethoditi slede}em festivalu. Najvi-

{e tri fotografije, iskqu~ivo u formatu jpg, rezolucije 300 dpi, trebalo bi poslati elektronskom po{tom na adresu:dnevnik.fotokon kurs@gmail.com Uz snimke je obavezno i propratno pismo s naslovom fotografije, informacijama kada i gde su snimqene, kao i podacima o autoru, kontakt adresom i telefonom. Kada se zavr{i prijem fotografija na stranicama „Novosadske hronike“ bi}e objavqivan izbor najboqih fotografija i na kraju progla{eni pobednici koji }e dobiti nagrade. A. V.

Poklon najbr`im fanovima Severine Prvih petnaestoro fanova Severine Vu~kovi}, koji danas od 13 do 20 ~asova u kwi`ari IPS u Zmaj Jovinoj ulici broj 15 kupe karte za wen solisti~ki koncert, dobi}e na poklon i fotografiju peva~ice sa autogramom. Koncert u okviru turneje Severi-

na }e odr`ati 7. novembra od 21 ~as u Velikoj dvorani “Spensa”, a karte je mogu}e kupiti i na blagajni ovog preduze}a ili u “Gigs Tiksu” u “Pariskom magazinu”. Ulaznice se prodaju za 900, 1100 i 1500 dinara. S. T.

DIREKTOR ZIG-a A GRADILI[TU

Ra|awe novih bulevara pri kraju Izgradwa Bulevara Evrope te~e po planu, a radovi se intezivno privode kraju. Po~elo je postavqawe stubova javne rasvete, dok se u isto vreme postavqaju semafori na raskrsnicama sa ulicama Kornelija Stankovi}a, Haxi Ruvimovom i Futo{kom, i priprema se postavqawe zavr{nog sloja asfalta na ovim raskrsnicama. Direktor Zavoda za izgradwu grada Borislav Novakovi} ju~e je obi{ao gradili{te i napomenuo da i pored pro{lonedeqnih ki{a nema naznaka da }e biti probijen rok za zavr{etak radova, odre|en za 1. novembar. - Bulevar Evrope je najva`niji novosadski bulevar. Jednim svojim krakom on ide u pravcu sremske strane i vodi}e ka autoputu Beograd-Zagreb, a drugim krakom on izlazi na autoput SuboticaBeograd. Zbog toga on nema samo gradski, ve} nacionalni zna~aj i mislim da je vrlo va`no {to ovaj posao zavr{avamo ove godine. Gradski zna~aj ovog bulevara sadr`an je u ~iwenici da }e on privredno, ekonomski, investiciono, komunalno, urbano i saobra}ajno potpuno preporoditi ovaj deo grada, a posledi~no i ceo Novi Sad – izjavio je tom prilikom Novako-

Borislav Novakovi} na Bulevaru Evrope

Bulevar Evrope je najva`niji. Jednim krakom vodi}e ka autoputu Beograd–Zagreb, a drugim na autoput Subotica–Beograd vi}. Semafore na raskrsnicama Bulevara Evrope postavqa preduze}e “Invest-in`ewering” iz Novog Sada za 20.532.085 dinara, a za javnu rasvetu zadu`ena je “Tehnika” iz Vr{ca, a posao je vredan 58.779.765 dinara. Na Somborskom bulevaru zavr{eno je asfaltirawe 800 metara duge deonice od Futo{kog puta do Ulice Ilariona Ruvarca. Postavqeni su i semafori na raskrsni-

GRADSKO VE]E ODLU^UJE O OSNIVAWU SAVETA ZA BEZBEDNOST SAOBRA]AJA

Raskrsnice briga politi~ara? Na teritoriji Policijske uprave u Novom Sadu u proseku svake sedmice `ivot izgubi jedna osoba, a sedamdesetak biva lak{e ili te`e povre|eno. Upravo zbog takve crne statistike gradska vlast pokrenula je inicijativu za osnivawe Saveta za bezbednost saobra}aja. Osnivawe Saveta jo{ uvek nije izvesno, ali ideja postoji. Predlog o osnivawu novog Saveta koji bi radio na „koordinaciji poslova bezbednosti na putevima u Novom Sadu“ do{ao je od ~lana Gradskog ve}a zadu`enog za saobra}aj Sini{e Bubwevi}a. Za sada je na nivou inicijative i jo{ uvek nije u zvani~noj proceduri. Osnovni zadatak novog grad-

skog saveta trebalo bi da bude poboq{awe kvaliteta saobra}aja i primena novog Zakona o bezbednosti javnog saobra}aja, koji na snagu stupa januara slede}e godine. - Zakon svakako postoji i primewiva}e se, ali na nama je da uradimo sve {to mo`emo da unapredimo situaciju u na{em gradu. ^lanove Saveta ~ini}e predstavnici ve} postoje}ih institucija. U slu~aju osnivawa Saveta nikakvog novog zapo{qavawa ne}e biti, jer osnovna ideja je da se obrati pa`wa na bezbednost u saobra}aju, a ne da se neko dobije posao - istakao je Bubwevi} u izjavi za „Dnevnik“. D. Apro

Deveta „Bege~ka jesen” Manifestacija „Bege~ka jesen“, deveta po redu, po~iwe danas u 19 ~asova otvarawem izlo`be radova kolonije „Svetionik“ u novosadskoj galeriji „Zlatno oko“, a traja}e do 30. oktobra. Kulturni centar „Bege~“ organizuje manifestaciju s namerom da

Foto: B. Lu~i}

afirmi{e lokalni specifikum ovog mesta i da podseti na de{avawa koja su se tokom godine odvijala u Bege~u. Pored kulturnih i sportskih de{avawa, tokom „Bege~ke jeseni“ bi}e predstavqeni kulinarski specijaliteti i promovisana zdrava hrana I. S.

ci s Futo{kim putem, a na raskrsnioci s Vr{a~kom ulicom bi}e postavqeni nakon {to ona bude zavr{ena, {to je najavqeno za danas. I ovde je za semafore zadu`en “Invest-in`ewering” po ceni od 18.063.116 dinara. Postavqawe javne rasvete treba da po~ne za nekoliko dana, a posao, vredan 57.944.775 dinara, dobila je Energotehnika “Ju`na Ba~ka”. S. Krsti}

VESTI Saradwa SSS i sindikata policije Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Novog Sada i op{tina i Nezavisnog sindikata policije Novog Sada, potpisali su ju~e protokol o saradwi radi zajedni~kog ostvarivawa wihovih interesa. Predsednik gradskog SSS Drago \oki} je rekao da je su{tina ovog protokola uzajamna pomo} i da je dogovoreno da se svi stru~ni i tehni~ki potencijali Saveza samostalnih sindikata Novog Sada stave na raspolagawe policijskom sindikatu, kako bi protokol uspe{no za`iveo. Predsedavaju}i Predsedni{tva Nezavisnog sindikata policije Novog Sada Aleksandar Gavrilovi} kazao je da je jedan od glavnih ciqeva potpisivawa ovog protokola, poboq{awe materijalne situacije i tehni~kih usloB. M. va za rad policije.

„Pipi” pred de~jom publikom Predstava za decu “Pipi” izvodi se sutra od 17 sati u pozori{tu “Vesela korwa~a”. U izvedbi nastupa Igor Greksa i Sanela Milo{evi}, koja je ujedno bila zadu`ena i za re`iju i adaptaciju. Ulaz je 150 dinara. S. T.


petak23.oktobar2009.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Bioskop "Jadran", do 28. oktobra: "Ledeno doba, dinosaurusi dolaze" (17 i 18.30), "To{e - najte`a stvar" (20), "Sveti Georgije ubiva a`dahu" (21.30) Art bioskop "Vojvodina" ,na Spensu, "Yi Aj Yo, Uspon kobre" (19), "Distrikt 9" (21)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena "Jovan \or|evi}": "Madam Baterflaj" (19), Scena "Pera Dobrinovi}": "Ujkin san" (19.30), Kamerna scena: "Piloumen" (21).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, 525–059: stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883" Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka "50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini" Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od srede, 21. oktobra, u 7 ~asova, do ~etvrtka, 22. oktobra, u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Oqa Savi}, Sta{a Ilki}, Karloina Kalapati, Jelena Bo{wak i Dragana Gak iz Novog Sada, Marija Malivuk iz Sremskih Karlovaca, Sne`ana Vejin iz Temerina, Ana Maglovski iz Kulpina i @eqka Kosanovi} iz Kqaji}eva. DE^AKE: Marija Pej~ev, Milena Petkovi}, Milica ^ovi}– Poli}, Mihaela Veselinovi}, Ana Ragaji i Sowa Ro`a iz Novog Sada, Bojana Aleksi} iz Petrovaradina, Danica Godina i Sne`ana Ovuka iz Veternika, Biqana Vr{ka iz Futoga, @eqka Vlaovi} iz ^eneja, Sne`ana Jevti} iz [ajka{a, Ranka Kne`evi} iz Beo~ina, Ru`ica \uri} iz Srbobrana, Tatjana [ari} iz Ravnog Sela i Danijela Spasojevi} iz [apca.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Katica Isidora Vuleti} (1933) u 12.45 sati, Ivanka Nedeqka Todorovi} (1931) u 13.30 i Nada \or|a Fatorini-\ur|ev (1952) u 14.15 sati (ispra}aj). Na grobqu Novi majur u Petrovaradinu bi}e sahrawen Mihajlo Mihajla \apja{ (1934) u 13 sati. Na Starom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen ^edomir Jelenka Ran|elovi} (1929) u 15 sati.

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

c m y

10

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI, Pere Popadi}a 33 Tel: 6411-962, 6411-665 POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.co.yu „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Lav 533-335 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73. RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „PROF. DR S. KARAHODA”, Petra Drap{ina 50, tel: 6614-933

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 *„CUBI“ - 2,*„CUBI“ - trgovina, * „CUBI“- servis, tel: 443-679, 443-347,6399-140 „TRIO MOTORS”, delovi za japanska i korejska vozila, Futo{ka 102, tel: 6623-007, 529-278, faks: 4720-956, www.triomotors.co.yu e-mail: office@triomotors.co.yu „2 [TAPI]A“, ku}na dostava, ugao Cara Lazara i Fru{kogorske, tel: 459-524 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK

petak23.oktobar2009.

NOVI NESPORAZUMI OKO IMOVINE RGP „VRDNIK”

U SUBOTICI OD NOVEMBRA

„VB-[e{o” pajserom preuzeo zgrade VRDNIK: Radnici firme „VB-[e{o” iz Kara|or|eva prekju~e su do{li sa sudskim re{ewem i sa dve zgrade ovog preduze}a, koje je Mile Jekrovi} prodao za 10 miliona dinara, pajeserima skinuli katance, a ju~e su naredili da RGP „Vrdnik” iznese svoje stvari iz ovih objekata. U septembru je Agencija za privatizaciju raskinula ugovor o aukcijskoj prodaji Rudarsko gra|evinskog preduze}a Vrdnik, jer zvani~ni kupac Mirjana Jerkovi}, brati~ina Mileta Jerkovi}a, vlasnika „Jerkovi} grupe” iz Novog Sada, nije ispo{tovala socijalni program, nije pokrenula proizvodwu u preduze}u, niti je ispla}ivala plate radnicima, a ve} je bila prodala dve zgrade u krugu preduze}a za deset miliona dinara, mada iznos od 31 milion dinara, za koliko je prodato ovo preduze}e, nije izmirila. Posle poni{tavawa privatizacije radnici RGP su uz asistenciju policije poskidali katance sa dve stare zgrade, koje je Jerkovi} prodao firmi „VB [e{o” iz Kara-

Izbacivawe stvari iz RGP „Vrdnik”

|or|eva i postavili svoje katance, te nastavili da danono}no ~uvaju imovinu svog preduze}a, je je Agencija za privatizaciju utvrdila da je prodaja ovih objekata nezakonita i nalo`ila Jerkovi}u da raskine ugovor sa preduze}em „VB [e{o”. Me|utim, prekju~e su radnici ovog preduze}a obave{teni da je

DRU[TVO ZA AFIRMACIJU INVALIDA

[esti defile prijateqstva STARA PAZOVA: Po {esti put je u Staroj Pazovi ju~e odr`an „Defile prijateqstva”, tradicionalna manifestacija koju organizuju Dru{tvo za afirmaciju invalida „Feniks” i me|uop{tinekse organizacije paraplegi~ara Srema „Fru{ka Gora” i

snici „Defilea prijateqstva” su se okupili u gradskom parku, gde su ih pozdravili predsednica „Feniksa” Jelica Despot i predsednik op{tine Goran Jovi}. Mali{ani PU „Poletarac” su pesmom i stihovima ispratili u~esnike defilea iz parka, a po{to su pro{li centrom grada, stigli su na centralni pazova~ki trg, gde su ih pozdravili Goran Rajkovi}, u ime Udru`ewa paraplegi~ara i potpredsednik SO Stara Pazova Sr|an Stankovi}. U ime invalida prisutnima se obratila penzionisana novinarka Dnevnika i Defile prijateqstva u Staroj Pazovi kwi`evnica Gordana obolelih od multipleks skleroze Divqak Arok, koja je provela de„Moj Srem” Stara Pazova-In|itiwstvo u Staroj Pazovi i mlaja pod pokroviteqstvom Op{tine di} oboleo od multipleks skleroi MZ Stara Pazova. Manifestaze Vladimir Bradi}, koji je leciju su podr`ali brojni suorgatos, i pored svoje bolesti, spasao nizatori, od me|uop{tinske ordve devojke iz Jarkova~kog jezera. ganizacije slepih i slabovidih, De~je grupe KUD „Branko Radi~e{kole za decu sa posebnim potrevi}” i „Janko ^melik” iz Stare bama , PU Poletarac, Saveza amaPazove su pesmom i igrom za~initera, organizacija `ena, itd. U~ele ovo dru`ewe. A. N.

Pola miliona za mobilne telefone

Gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini}

kada nekoga od kolega udarim po xepu zbog prekomerne potro{we, ka`em „ja ti ovo moram skinuti sa plate, a sada idemo na pi}e”. Kod nas postoji pravilo, da se svima koji prekora~e ra~une za

Gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini} isti~e da ima jaku kontrolu tro{ewa gradskog dinara i da se prekora~ewe limitiranog iznosa skida s plata zaposlenih telefon, skida s plate – obja{wava Vu~ini}. Prema op{tinskom aktu, koji je u skladu sa potrebnim zakonima, od maja 2005. godine, mese~no {efovi slu`bi za mobilni telefon mogu da potro{e 2.500 dinara, inspektori 2.000, rukovodioci odeqewa i voza~i 1.500, tehni~ki sekretari i radnici na

Komemorativni skup u Ba~kom Gradi{tu

Polo`eno cve}e na spomenike svoje pesme pro~itali su i pesnik iz Be~eja Jo`ef ^ernovi} i pukovnik iz Ba~kog Grado{ta Stevan Popovi}. Na kraju programa uru~en je skroman poklon kuriru iz vremena okupacije Marku Krwetinu Bubu~i~i. Potom su delegacije ba~kogradi{tanskih boraca, PUPS-a i OO SPS Be~ej polo`ile cve}e na spomenik u centru sela i Spomen obele`ju kraj puta prema Be~eju. Tradicionalno evocirawe uspomena na vreme iz Drugog svetskog rata nastavqeno je dru`ewem u Jankovi}a sali, gde je organizovan zajedni~ki ru~ak za u~esnike ju~era{weg komemorativnog skupa, kojem su prisustvovale i ~lanice aktiva `ena iz Be~eja, Ba~kog Jarka, Ba~kog Petrovog Sela, Vrbasa, @abqa, Nadaqa, Novog Be~eja, Srbobrana, Temerina, Turije i ^uruga. V. Jankov

SUBOTICA: Po~etkom novembra u Subotici }e biti otvorena prihvatna stanica u Domu za decu ometenu u razvoju „Kolevka”. Prva faza radova je pri kraju, a stanica se prostire na 70 metara kvadratnih, a obuhvata spavaonice i druge potrebne prostorije. Pokrajinski sekreterijat za socijalnu politiku i demografiju za ovaj projekat izdvojio je 4,9 miliona dinara, grad 530.000, a „Kolevka” 1,5 miliona dinara. - Od 1996, pa do pro{le godine u na{u ustanovu smo sme{tali maloletna lica koja su poku{ala ilegalno da pre|u granicu, ili su bile `rtve nasiqa. Me|utim, vi{e nismo bili u prilici da ih sme{tamo kod nas. Donedavno smo

INSPEKTOR TRA@I DA GRADSKA UPRAVA SUBOTICE VRATI DUG

tro{ewu gradskog dinara i da se prekora~ewe, koje ide preko limitiranog iznosa, skida sa plata zaposlenih. - Kako to i na koji na~in sada vratiti? Ali mogu da ka`em da ja vodim ra~una o svemu onome {to je moja odgovornost i da tu budemo krajwe racionalni, {tedqivi i fleksibilni. ^esto u {ali

BA^KO GRADI[TE: Mesni odbor SUBNOR Ba~ko Gradi{te obele`io je ju~e {est i po decenija oslobo|ewa sela od fa{izma. Tim povodom odr`an je komemorativni skup ispred Spomen plo~e palim borcima i `rtvama fa{isti~kog terora na zgradi Mesne zajednice, na kojoj je upisano 67 imena. Komemorativnom skupu prisustvovale su i polo`ile cve}e, pored ~lanova mesnog odbora SUBNOR i me{tana Ba~kog Gradi{ta, delegacije OO SUBNOR Be~ej, MO SUBNOR Ba~ko Petrovo Selo, OO PUPS Be~ej i Mladih sicijalista Be~eja, a predsednik organizatora obele`avawa godi{wice Mirko Rakovi} je evocirao uspomene na vreme iz pro{losti, ali i sada{wosti na srpskom, a Jo`ef Vajsenbek na ma|arskom jeziku. U~enici O[ „Svetozar Markovi}” su priredili prigodan recital, a

Uto~i{te za maloletnike

Op{tinski sud doneo privremenu meru po kojoj „VB [e{o” ulazi u posed dve zgrade dok se ne okon~a sudski spor. Ne zna se kada }e se kona~no re{iti sudbina dveju zgrada RGP „Vrdnik”, koje su prodate, upravo pred raskid ugovora o privatizaciji ovog preduze}a sa 47 zaposlenih, koji su spremni da rade, jer je sva mehanizacija u potpuno ispravnom stawu. Me|utim, od prodaje firme krajem oktobra 2008. godine menaxment „Jerkovi} grupe”, koji je fakti~ki vlasnik preduze}a, nije ni{ta uradio da uposli ovu specifi~nu firmu, koja je specijalizovana i opremeqena za gra|evinske radove u rudarstvu. Poku{aj da o svemu {to se doga|a u RGP „Vrdnik” razgovaramo sa privremenim zastupnikom ve}inskog kapitala Draganom Ametovi}em nije uspeo. On je telefonom, preko sekretarice, poru~io da ne mo`e davati bilo kakve izjave jer su mu to zabranili iz Akcijskog fonda . S. Bojevi}

SUBOTICA: Buxetski inspektor Ministarstva finansija, krajem pro{le godine, prilikom kontrole rada gradske uprave u Subotici, utvrdio je niz nepravilnosti finansijskog poslovawa. Inspektor je svojim re{ewem nalo`io gradu da vrati u buxet oko pola miliona dinara, {to je gradska uprava platila vi{e od limitiranog iznosa za mobilne telefone. Inspektor je kontrolisao period od 2007. do oktobra 2008. godine i primetio i nekoliko nepravilnosti koje su se odnosile na proces javnih nabavki. U gradskoj upravi me|utim, tvrde da je inspektor pogre{io i da su ulo`ili `albu na re{ewe drugostepenom organu. @alba je i daqe u razmatrawu. Gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini} ka`e da je odluka buxetskog inspektora diskutabilna. Vu~ini} isti~e da ima jaku kontrolu u

Gradska ku}a u Subotici

hitnim intetervencijama 1.000, a zaposleni na terenu 2.000 dinara. Zakqu~kom Vlade Republike Srbije od 2003. godine limitirani ra~uni za mobilne telefone za imenovana i postavqena lica iznose 5.000, a za zaposlene koji imaju pravo kori{}ewa 1.000 dinara.

primali maloletnike na hitnom sme{taju, kojih je godi{we bilo oko 80, ali zbog nedostatka prostora i adekvatnih uslova, vi{e nismo mogli da pru`amo ni tu uslugu – ka`e direktorka „Kolevke” Mirjana ^abri}. U Centru za socijalni rad ka`u da je u posledwe vreme zabele`eno sve vi{e slu~ajeva ilegalnih prelazaka preko granice i da se sumwa da su neki slu~ajevi vezani za trgovinu qudima. Zbog nedostatka prihvatne stanice u Subotici, maloletnici se prevoze do prihvatili{ta u Somboru. Da bi se izgradila cela stanica povr{ine od 220 kvadratnih metara, potrebno je obezbediti jo{ 12 miliona dinara. A. A.

VESTI Narodna kuhiwa za 500 najugro`enijih SOMBOR: U Somboru je, odlukom gradona~elnika Du{ana Jovi}a, za rad Narodne kuhiwe do kraja godine izdvojeno 2.382.500 dinara. Rad Narodne kuhiwe organizova}e Gradska organizacija Crvenog krsta, a potencijalni korisnici se mogu prijavqivati u somborskom Centru za socijalni rad u Kara|or|evoj ulici. Pored sredstava iz gradskog buxeta opredeqenih odlukom somborskog gradona~elnika, Narodnu kuhiwu donira}e prehrambenim proizvodima i Crveni krst Vojvodine i Srbije preko Vlade Republike Srbije kao vid materijalnog obezbe|ewa u funkciji podr{ke korisnicima socijalne pomo}i. Ovim projektom obezbe|eno je svakodnevno pripremawe i podela 500 kuvanih obroka za stanovni{tvo Grada Sombora, a zbog ipak ograni~enog broja obroka prednost }e imati radno nesposobne osobe, deca mla|a od 18 godina i osobe starije od 65 godina. Rad Narodne kuhiwe po~e}e 1. novembra i traja}e do 30. aprila 2010. godine. Detaqnije informacije svi zainteresovani mogu da dobiju u Centru za socijalni rad. M. M}

Za mawe ugqen-dioksida

@uta kwiga

-Inspektor je sigurno pogre{io, jer se na nas ne odnosi zakqu~ak Vlade. Limiti koji su utvr|eni pomenutim zakqu~kom odnose se na ministarstva, posebne organizacije Republike i na stru~ne slu`be Vlade. Mi smo se `alili na re{ewe inspektora i `alba se jo{ uvek nalazi kod drugostepenog organa– isti~e {ef slu`be za finansije Dubravka Rodi}. Do re{ewa buxetskog inspektora do{li su novinari Centra za istra`iva~ko novinarstvo NUNS-a (CINS), u sklopu projekta „Istra`ivawe rada lokalnih samouprava”. Kada pro|e `albeni postupak i ukoliko re{ewe bude nepovoqno po grad, razmi{qa}e se kako da se vrati novac u buxet. Najverovatnije }e grad privatnim tu`bama re{iti problem, ka`u u Odeqewu finansija. A. A.

Provera kvaliteta vode PRIGREVICA: Zbog u~estalih primedbi gra|ana da je pija}a voda promenila miris i ukus, Mesna zajednica Prigrevica je, na osnovu rezultata Zavoda za javno zdravqe Sombor, saop{tila da je voda ispravna za pi}e. Pored toga, preduzete su mere ispirawa vodovoda i vodotorwa, nakon ~ega }e se rezultati novog ispitivawa vode saop{titi idu}e sedmice.

11

- U Prigrevici je problem sa vodom vezan za 31 kilometar azbestnih cevi koje su dotrajale i koje treba da se zamene polietilenskim cevima, zbog ~ega je Prigrevica konkurisala za sredstva kod Nacionalnog investicionog plana. Do tada }e se vodvodna mre`a, zbog mogu}eg taloga u cevima, ~e{}e ispirati - rekla je Rada Ili} iz MZ. J. P.

GLO@AN: Udru`ewe ekologa EKOS Glo`an, O[ „J. Mar~ok Dragutin” i Pred{kolska ustanova „V~ielka” organizuju danas, u 13 ~asova, manifestaciu „I na{ glas za 350!”, koja }e se odr`ati na fudbalskom igrali{tu kod osmogodi{we {kole u Glo`anu. Povod manifestacije je najzna~ajniji klimatski dan u godini, 24. oktobar, kada }e se odr`ati internacionalna akcija „350 org.” Na manifestaciji u Glo`anu bi}e odr`an javni ~as u 13 sati, a tema je „Uzroci zaga|ivawa atmosfere, globalnog zagrevawa zemqe i mogu}nosti wihovog smawewa”, za 13.30 sati predvi|en je protesni defile |aka i ostalih u~esnika akcije ulicama Glo`ana, a u isto vreme }e se |aci ni`ih razreda takmi~iti u sportskim disciplinama. Kraj akcije predvi|en je za 14.15, kada }e se svi u~esnici okupiti na fudbalskom terenu, pustiti balone sa oznakom „350”, zajedno se fotografisati i proslediti preko Interneta fotografiju glavnom organizatoru svetske akcije. N. K.

Zoltan Na| u Apatinu APATIN: U radnoj poseti u SO Apatin boravio je savetnik premijera Republike Ma|arske Zoltan Na|, sa saradnicima.To je prva poseta i razgovor sa predsednikom apatinske op{tine dr @ivoradom Smiqani}em, a tema razgovora bile su mogu}nosti prekograni~ne saradwe izme|u Ma|arske i Srbije. Nakon razgovora u zgradi Skup{tine op{tine, gosti su sa doma}inima posetili i MZ Svilojevo. J. P.


12

CRNA HRONIKA

petak23.oktobar2009.

DNEVNIK

NOVA PRESUDA ZA UBISTVO IGORA NADLUKA^A U NOVOM SADU JUNA PRO[LE GODINE

Petorici maloletnika 18 godina zatvora U ponovqenom postupku protiv optu`enih za brutalno prebijawe i smrt Novosa|anina Igora Nadluka~a ju~e su u Okru`nom sudu u Novom Sadu petorica maloletnika osu|ena na ukupno 18 godina zatvora, ~ime su im kazne uve}ane u odnosu na prvo su|ewe. Tako|e, Ve}e za maloletnike svojom prvom presudom, koju Vrhovni sud Srbije nije potvrdio, smatralo je da se smrt Nadluka~a ne mo`e smatrati ubistvom, ve} je tinejxere osudilo za nano{ewe te{kih telesnih povreda sa smrtnim ishodom, da bi ju~era{wom odlukom bila prihva}ena pravna kvalifikacija Javnog tu`ila{tva da se radilo o krivi~nom delu te-

{kog ubistva pri bezobzirnom nasilni~kom pona{awu. Tako su po pet godina maloletni~kog zatvora zaradili trojica 18-godi{waka H. A., S. N. i S. \., ~ime im je kazna pove}ana za dve odnosno tri godine. Wihov sau~esnik J. A. presudom izre~enom septembra pro{le godine progla{en je krivim samo za u~estvovawe u tu~i i zaradio je vaspitnu meru poja~anog nadzora roditeqa ili starateqa, ali je sada osu|en na dve godine zatvora. U policijskoj akciji nekoliko dana posle ubistva uhap{eno je ukupno sedam mladi}a. Trojica su bila oslobo|ena odgovornosti za

IRI@ANIN SE TERETI ZA RAZBOJNI[TVO

Pqa~ka{ bacio plen i pi{toq Miroslav A. (1982) iz Iriga uhap{en je zbog sumwe da je, maskiran i naoru`an, po~inio razbojni{tvo u prodavnici „Dunav \S“ , saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. Wemu se pripisuje da je, uz pretwu pi{toqem, od prodava~ice pomenute radwe oduzeo 17.000 dinara. Osumwi~enog je patrola ubrzo uhvatila, a pripisuje mu se da je, be`e}i, bacio ukradeni novac i pi{toq. Miroslav }e biti priveden na saslu{awe istra`nom sudiji Op{tinskog suda u Novom Sadu, saop{tava policija. M. V.

U BEOGRADU UHAP[ENA KRIMINALNA GRUPA OSUMWI^ENA ZA ZLOUPOTREBE U ZDRAVSTVU

Lisice za biv{e direktore bolnica U ciqu suzbijawa korupcije i borbe protiv organizovanog kriminala, pripadnici Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala, u saradwi sa Specijalnim tu`ila{tvom, odredili su u sredu meru zadr`avawa za osam lica, me|u kojima su i direktori klini~kih centara u Beogradu, saop{tilo je Ministarstvo unutra{nwih poslova. Pripadnici policije odredili su meru zadr`avawa u trajawu do 48 Vladanu [ubarevi}u (1962), Slobodanu Paunovi} (1957), \ovaniju Akroqanu (1969), Nikoli Milini}u (1963), Jasminki Jeli} (1953), Milanu Savi}u (1962), Dobrili Veki} (1955) i Zoranu Ivankovi}u (1951). Vladan [ubarevi}, za koga postoje osnovi sumwe da je, kao ~lan ve}a Gradske uprave Beograda zadu`en za zdravstvo, od 1. juna 2007. godine do 1. juna 2008. godine organizovao kriminalnu grupu koja je imala za ciq vr{ewe te{kih krivi~nih dela radi sticawa dobiti. [ubarevi} je za ~lanove grupe, Slobodana Paunovi}a, suvlasnika i direktora preduze}a „Recipe medikal suplajz“ iz Zemuna i \ovanija Akroqana, direktora predstavni{tva „Kedrion SPA“ u Srbiji, sa~inio plan delovawa i di-

rektoru KBC „Be`anijska kosa“ Nikoli Milini}u i Dobrili Veki}, pomo}niku direktora za nemedicinske poslove, direktoru specijalne bolnice „Sveti Sava“ Milanu Savi}u, direktorki Domu zdravqa „Milutin Ivkovi}“ Palilula Jasminki Jeli} i direktoru KBC „Zvezdara“ Zoranu Ivankovi}u, omogu}io dobijawe novca za nabavku name{taja iz buxeta Skup{tine grada, navodi se u saop{tewu. [ubarevi} je od wih zahtevao da postupke nabavke medicinskog name{taja sprovedu {to hitnije, izbegavaju}i javnost i prema strogo definisanim tehni~kim karakteristikama i uslovima, ~ime je omogu}io povla{}eni polo`aj u postupku javne nabavke za zastupnike italijanske firme „Vernipol“ i na ovaj na~in zajedno s osumwi~enim Paunovi}em i Akroqanom izvr{io krivi~no delo udru`ivawe radi vr{ewa krivi~nih dela i vi{e krivi~nih dela zloupotrebe slu`benog polo`aja. ^lanovi organizovane kriminalne grupe su na ovaj na~in pribavili protivpravnu imovinsku korist od 65.495.224,98 dinara, a na {tetu buxeta grada Beograda, ka`e se u saop{tewu. E. D.

smrt Igora Nadluka~a. Me|utim, ju~era{wom presudom jedan od wih – I. M. poslat je da odslu`i 12 meseci u maloletni~kom zatvoru. Incident u kojem je nastradao Novosa|anin (koji je u tom trenutku imao 31 godinu) dogodio se u bifeu „Kod Jace“ na Detelinari 21. juna pro{le godine. Prvo je do{lo do verbalnog sukoba, a onda je grupa maloletnih nasilnika napala mladog ~oveka. Izudarali su ga rukama i nogama po glavi i telu i be`ivotno telo ostavili da le`i na ulazu u kafanu. Ekipa se ubrzo razbe`ala po okolnim ulicama, ali je ve} narednih dana policija otkrila wihov identit i vrlo brzo su se na{li iza re{etaka. D. A.

Kafi} u kojem se dogodio tragi~ni incident

NAKON GA@EWA PRIPADNIKA MUP-a NA NOVOSADSKOM TELEPU

Tinejyer osumwi~en za poku{aj ubistva policajca Policija je ju~e privela na saslu{awe kod istra`nog sudije trojicu sedamnaestogodi{waka koji su dovode u vezu s nano{ewem te{kih telesnih povreda uniformisanom policajcu na slu`benoj du`nosti u Vr{a~koj ulici na novosadskom Telepu preksino} oko 22 sata. Policajac

Ogrebotina na „mercedesu”

ispostave na Detelinari Nenad \isalov (1985) iz @abqa zadobio je prelom potkolenice kada ga je udario „mercedes“ kojim je verovatno upravqao jedan od trojice osumwi~enih. Kako smo nezvani~no saznali, doga|aj se odigrao nakon {to su \isalov i wegov kolega dobili dojavu da je u toku tu~a kod pekare „Ana“ u Vr{a~koj ulici. Navodno, dvojica mladi}a, od kojih je jedan imao palicu, napali su momka i devojku koji su stajali ispred pekare. Kad su policajci stigli na lice mesta, parkirali su slu`beni automobil preko puta pekare i \isalov je krenuo da pre|e ulicu, ali ga je u tom trenutku udario

„mercedes“ koji je potom nestao. Usledila je opse`na akcija policije i poja~ana kontrola na izlazima iz grada, na mesto doga|aja do{ao je i na~elnik Policisjke uprave Miladin Kostre{evi}. U toku no}i, do tri sata, slobode su li{eni maloletnici M. B. i S. J. u @elezni~koj ulici, a na

Foto: TV „Apolo”

novosadskoj Detelinari, u Ulici Janka Veselinovi}a, li{en je slobode i wihov vr{wak M. B. (1992), koji je osumwi~en da je upravaqao autom. Automobil, model zvani „buqava me~ka“ je, prema jo{ nepotvr|enim saznawima, vlasni{tvo oca jednog od osumwi~enih i uzet je kri{om. Makar jedan od trojice osumwi~enih je poznat policiji po sli~nim prestupima. Prema jo{ nepotvr|enim podacima, policija ispituje da li je osumwi~ena trojka i ranije radila ovakva dela u kojima su napadani de~aci koji su bili u dru{tvu s devojkama, ponaro~ito ako su se one isticale lepotom.

Novosadska policijska uprava ju~e je saop{tila da je protiv jednog od trojice osumwi~enih podneta krivi~na prijava zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo poku{aja te{kog ubistva na {tetu policijskog slu`benika, a svu tojicu krivi~na prijava tereti za udru`ivawe radi ~i-

je pobegao pe{ice, a druga dvojica poku{ala su da pobegnu automobilom. U nameri da ih zaustavi, policajac \isalov je stao ispred vozila, ali ga je ono tom prilikom udarilo, navodi se u saop{tewu policije. – Povre|eni policajac je operisan, stawe mu je stabilno i na-

Uvi|aj u Vr{a~koj ulici

Foto: PU Novi Sad

Zapaqen „golf” Tako|e policija je imala pote{ko}a da kod „Tempa“ zaustavi zeleni „golf“ u kojem je bilo vi{e osoba. Automobil je posle jurwave ipak prona|en, ali tek {to su ga izgrednici ostavili zapaqenog. Verovatno je re~ o ukradenom automobilu. Ovaj doga|aj po svoj prilici nema veze s osumwi~enom trojkom, ali je interesantno da se sve to de{avalo u sli~no vreme. wewa razbojni{tva. Osumwi~enima se stvaqa na teret da su prekju~e tako|e napali dve devojke, a iste ve~eri i jo{ dve osobe. Kada je policijska patrola primetila wihovo nasilni~ko pona{awe i pri{la im radi legitimisawa, jedan izgrednik

lazi se na Odeqewu ortoptedije – kazala je ju~e za „Dnevnik“ piar menaxerka Klini~kog centra Vojvodine Gordana Umi~evi}. Ina~e, preksino} je na Novom nasequ jedna devojka pretu~ena {ipkom, saznajemo nezvani~no. M. V.

TRAGOM VESTI IZ PRI[TINE O NAVODNOM NESTANKU I UTAPAWU 15 KOSOVSKIH ALBANACA U TISI NA SRPSKO-MA\ARSKOJ GRANICI

Masovno utapawe zasad nepotvr|eno

U Tisi kod Martono{a prona|en je le{ utopqenice, za koji se za sada samo pretpostavqa da je jedna od `rtava ilegalnog prelaska srpsko-ma|arske dr`avne granice. U Policijskoj upravi u Kikindi potvrdili su infomaciju da je le{ nepoznate `ene prona|en u nedequ posle podne, da postoji velika verovatno}a da je voda le{ donela s podru~ja Ma|arske, me|utim, identitet `rtve jo{ nije utvr|en. Na deonici Tise u gorwem toku na podru~ju pograni~nih potiskih op{tina, kako saznajemo, nisu prona|ena tela drugih utopqenika. Uzaludna je dosada{wa potraga ma|arske pograni~ne policije da u reci i na ovom podru~ju prona|e eventualno tela jo{ `rtava, ili pre`ivelih imigranata, potvrdio je portparol Pograni~ne policijske kapetanije @upanije ^ongrad u Ma|arskoj Jano{ Pal. U PU Kikinda nisu se zvani~no ogla{avali, ali nam je potvr|eno da se operativno radi na rasvetqavawu okolnosti ovog doga|aja, uz napomenu da su i oni ve}inu informacija saop-

{tenih ju~e iz Pri{tine, o grupi od 15 `enska osoba, starosti izme|u 25 i 30 go- ne{to novca u evrima, i jedna kesa s natAlbanaca s Kosova i Metohije kojima dina, da je po wegovom nalogu izvr{ena pisom na albanskom jeziku. Portparol pograni~ne policije @use svaki trag izgubio pri poku{aju da obdukcija u Insitutu za sudsku medicinu iz Srbije pre|u u Ma|arsku saznali iz u Novom Sadu, ali da identitet jo{ nije panije ^ongrad Jano{ Pal saop{tio je da je mu{karac, koji se s medija. U agencijskim vesvoje dvoje maloletne dece stima se navodi da postoji obratio policiji za pomo} sumwa da su se Albanci u jutarwim ~asovima 15. utopili u Tisi, a tvrdwe oktobra u pograni~nom mese zasnivaju na izjavama stu Reske, imao srpski pakosovskog Albanca datim ma|arskoj policiji. so{. Deca su bila promrTelo `ene prona{ao je u zla, pa je otac, pla{e}i se nedequ oko 15 ~asova pecaza wihove `ivote, odlu~io ro{ iz Subotice, koji je s da zatra`i pomo} ma|ardru{tvom bio u ribolovu ske policije, ostaviv{i ih na deonici Tise kod 158. na obali Tise. Na lice mere~nog kilometra, kod sta je odmah izi{la pograMartono{a i Srpskog Krni~na policija iz Segedistura. Kako saznajemo, le{ na, a po{to su prona|ena utopqenice prona|en je uz deca bila u kriti~nom staba~ku obalu reke kod Mar- Na 158. kilometru Tise, kod Martono{a, prona|en le{ `ene wu, odmah su preba~ena u Foto: M. Mitrovi} tono{a. bolnicu. Istra`ni sudija Op{tiskog suda u Ka- utvr|en. Proteklih dana navodno su na Pal navodi da je Albanac s Kosova wi`i Erne Berewi, koji je obavio uvi|aj ovom delu Tise vi|ene i neke torbe kako zatra`io status imigranta te da je pozajedno s pripadnicima policije, izjavio plutaju rekom, a po onome {to smo uspeli sle zajedno s decom sme{ten u imigraje za na{ list da je utopqenica mla|a da saznamo, kod utopqenice je prona|eno cioni centar u Beke{~abi. Protiv

oca pokrenut je krivi~ni postupak jer je decu doveo u `ivotnu opasnost, ali po re~ima portparola, nije mu odre|en pritvor. Po onome {to je rekao portparol Pal, kosovski Albanac je prilikom saslu{awa naveo da su on i deca srpsko-ma|arsku granicu pre{li ~amcem, u kojem je bilo vi{e lica, a da se ~amac prevrnuo pre nego {to su stigli do obale u Ma|arskoj. Po Palovim re~ima, policija je na osnovu tih informacija jo{ od 15. oktobra zapo~ela pretragu, koja jo{ uvek traje, ali nisu prona|eni nikakvi tragovi koji bi potvrdili wegove navode i ukazali na eventualno ve}i broj `rtva ili drugih lica koja su pre{la granicu. Pri{tinski mediji ju~e su preneli da se grupi od 15 kosovskih Albanaca gubi svaki trag prilikom poku{aja ilegealnog prelaska iz Srbije u Ma|arsku, isti~u}i da postoji sumwa da su se utopili u Tisi. Sumwa se da se grupa kosovskih Albanaca udavila izme|u 14. i 16. oktobra dok su ilegalno prelazili granicu. M. Mitrovi}


SVET/OGLASI

DNEVNIK

EVROPSKA TURNEJA AMERI^KOG POTPREDSEDNIKA BAJDENA

Antiraketni {tit u Rumuniji BUKURE[T: Predsednik Rumunije Trajan Basesku i potpredsednik SAD Xozef Bajden razgovarali su ju~e u Bukure{tu o novom projektu antiraketnog {tita, o konsolidovawu strate{kog partnerstva i saradwi u Avganstanu. Bajden je naglasio posle razgovora sa Baseskuom da je "ameri~ko-rumunsko strate{ko parterstvo sna`no i da }e se i Yozef Bajden i Trajan Basesku daqe konsolidovati, jer dve ze}e "novi antiraketni sistem, komqe dele iste principe i iste ji je boqi nego prethodni, zavrednosti". Potpredsednik SAD {tititi u istoj meri i SAD i je u izjavi novinarima naveo da Rumuniju", i u tom kontekstu za-

hvalio {to Bukure{t podr`ava taj projekat. Rumunski predsednik je naveo da je sa ameri~kim zvani~nikom razgovarao i o bezbednosti zone Crnog mora i o potrebi "pragmati~nih odnosa sa Rusijom i Turskom".Rumunski predsednik je naveo da je tra`io ameri~ku podr{ku za Republiku Moldavija, a Bajden je odmah odgovorio da }e SAD pomo}i u ekonomskoj stabilizaciji te zemqe, kako bi i{la na putu pristupawa EU i NATO. (Beta)

JEDNODNEVNA POSETA MINISTRA JEREMI]A BiH

Srbija }e podr`ati svaki dogovor triju strana SARAJEVO: Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} izjavio je ju~e u Sarajevu da Srbija Bosnu i Hercegovinu smatra najbli`im i najva`nijim susedom i da }e podr`ati svaki dogovor koji postignu tri strane u BiH. Nakon razgovora sa ~lanom Predsedni{tva BiH Harisom Silajxi}em i {efom diplomati-

na, ali }e podr`ati svaki dogovor koji postignu strane u BiH. Na pitawe novinara, da li je je premijer Republike Srpske proteklih dana bio previ{e u Beogradu, Jeremi} je takve navode nazvao preteranim. "Dodik je kao demokratski izabrani vo|a srpskog naroda u BiH uvek dragi gost u Beogradu, ali su

Vuk Jeremi} i Sven Alkalaj

je BiH Svenom Alkalajem u Sarajevu, Jeremi} je rekao da je Srbija spremna i da pomogne BiH u stabilizaciji wenih prilika, kako bi br`e napredovala ka EU. Na zajedni~koj konferenciji za novinare sa Alkalajem, istakao da }e Srbija u~initi sve da doprinese stabilnosti na Balkanu. On je kazao da su razgovori o budu}nosti i ustrojstvu BiH unutra{wa stvar te zemqe, i dodao da Srbija nije pregovara~ka stra-

dobrodo{li i predstavnici drugih naroda kojima je poziv uvek otvoren", naglasio je srpski {ef diplomatije. Jeremi} je izrazio uverewe da BiH ne}e promeniti svoj stav u vezi sa Kosovom. "BiH se zala`e za o~uvawe svog teritorijalnog integriteta i ne verujem da }e dovesti u pitawe tu|i, upravo kao {to i Srbija, bore}i se za svoj teritorijalni integritet, ne}e dovesti u pitawe tu|i integritet", istakao je

Jeremi}. Jedno od otvorenih pitawa izmedu dve zemqe je i to {to BiH ve} dugo nema ambasadora u Beogradu, pa je Jeremi} povodom toga rekao da je u toku procedura davawa agremana i da nije u redu da sada o tome javno govori, osim {to se nada da }e BiH uskoro imati svog ambasadora u Beogradu. [ef diplomatije BiH Sven Alkalaj ocenio je da su razgovori s Jeremi}em bili prilika za analizu otvorenih pitawa i re{avawu onih spornih pitawa koja }e doprineti poboq{awu me|usobnih odnosa.Alkalaj se zalo`io da se {to pre krene u re{avawe pitawa granica i imovine firmi iz BiH u Srbiji i obrnuto. Jeremi} je posle Sarajeva otputovao u Bawaluku na sastanke sa srpskim ~lanom predsedni{tva BiH Neboj{om Radmanovi}em i premijerom RS Miloradom Dodikom. Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je ju~e u Bawaluci da }e svim relevantim faktorima u Bosni i Hercegovini uputiti poziv da se {to pre sastanu kako bi razmotrili otvorena pitawa u toj zemqi. On je, posle razgovora sa ministrom spoqnih poslova Srbije Vukom Jeremi}em, rekao da }e poziv uputiti najkasnije danas i da bi taj sastanak trebalo da se odr`i u Bawaluci u roku od desetak dana. (Tanjug-Beta)

VESTI Etiopija tra`i pomo} u hrani LONDON: Etiopska vlada ju~e je od me|unarodne zajednice zatra`ila hitnu pomo} u hrani za 6,2 miliona qudi, javio je Bi-Bi-Si. Ovaj zahtev je upu}en na sastanku donatora posve}enom uticaju dugotrajne su{e na zemqe isto~ne Afrike. Svetski program za hranu(WFP ) UN }e se do kraja godine suo~iti sa mawkom hrane vredne vi{e od 85 miliona dolara namewene Etiopiji.U toj zemqi je su{om pogo|eno vi{e od 10 miliona qudi, oko 4,6 miliona ugro`eno je zbog gladi i neuhrawenosti, a wihov broj mo`e jo{ da se pove}a, pokazuju podaci WFP-a. (Beta)

Atentat u Pakistanu ISLAMABAD: Pakistanski komandant brigade i wegov voza~ ubijeni su ju~e u Islamabadu, a telohraniteq je rawen, ali jo{ nije poznato ko je odgovoran za napad, saop{tila je policija.Ubistvo brigadira Moina Hajdera je "teroristi~ki ~in", ~iji je ciq bio "ubiti i napraviti vesti", izjavio je portparol vojske general potpukovnik Atar Abas. Hajder je drugi oficir tog ranga koji je

ubijen za mawe od dve sedmice, posle napada na sedi{ta vojske u Ravalpindiju. Pakistanske snage u subotu su zapo~ele ofanzivu protiv talibana u Ju`nom Vaziristanu, na granici sa Avganistanom, po{to su pobuwenici tokom nekoliko sedmica izvr{ili seriju bomba{kih i samoubila~kih napada u kojima je poginulo vi{e od 150 qudi. (Tanjug)

Srpski neonacista uhap{en u Pragu ^e{ka policija potvrdila je ju~e da je u velikoj raciji protiv neoancista u sredu uhapsila 24 osobe zbog sumwe da propagiraju rasisti~ke i neonacisti~ke pokrete. Me|u sedmoro uhap{enih u Pragu prema za sada nepotvr|enim informacijama ~e{kih medija je i Dragan Petrovi} Bajba, vo|a srpske podru`nice me|unarodne neonacisti~ke organizacije "Krv i ~ast". "U tri samostalne krivi~ne istrage ~e{ka policija je izvr{ila pretres stanova i ku}a na nekoliko mesta u ^e{koj i 24 osobe su privedene zbog sumwe da propagiraju pokrete koji za ciq imaju gu{ewe qudskih prava i sloboda",

Dragan Petrovi} Bajba

kazao je ju~e {ef Jedinice za borbu protiv organizovanog kriminala Robert [lahta. Dragan Petrovi} o`ewen je ^ehiwom, ima odli~ne veze s ~e{kim neonacistima i ukqu~uje se u wihove aktivnosti, tvrde aktivisti organizacija za qudska prava koji se bave neonacisti~kom scenom u ^e{koj. Advokat Radni~ke stranke koji redovno pred sudom zastupa neonaciste Koqa Kubi~ek rekao je da je u raciji privreden krug qudi ukqu~en u organizaciju serije neonacisti~kih koncerata u ^e{koj. "Prema mom mi{qewu re~ je poku{aju policije da na|e dokaze za Najvi{i upravni sud o povezanosti Radni~ke stranke sa ekstremnom desnicom", kazao je advokat Kubi~ek. (Beta)

petak23.oktobar2009.

13


14

KULTURA

petak23.oktobar2009.

DNEVNIK

OD PONEDEQKA POD KUPOLAMA BEOGRADSKOG SAJMA

TANASI VALTINO, GR^KI PISAC

Dragan Veliki} otvara Sajam kwiga Pisac Dragan Veliki}, dobitnik NIN-ove nagrade za roman u 2008. godini, otvori}e 26. oktobra 54. Me|unarodni beogradski sajam kwiga, najavili su ju~e organizatori. U ime zemqe po~asnog gosta Sajma - Gr~ke, posetioce }e na otvarawu pozdraviti kwi`evnik

Tanasi Valtino, a tokom manifestacije bi}e predstavqeno jo{ 12 pisaca iz te zemqe, rekla je ju~e na konferenciji za novinare direktorka Nacionalnog centra za kwigu Gr~ke Katrin Velisaris. Gr~ki ambasador u Srbiji Dimostenis

Stoidis rekao je da po~asno gostovawe Gr~ke na Sajmu kwiga u Beogradu, koji se ove godine odr`ava sa simboli~nom temom "More kwiga", potvr|uje "dobre bilateralne odnose dveju zemaqa". Izlo`ba na gr~kom {tandu u Areni Hale 1 Beogradskog sajma obuhvata dela iz oblasti anti~ke kwi`evnosti, beletristike, poezije, de~je literature, dru{tvenih nauka, istorije, gastronomije, kao i dela gr~kih pisaca prevedena na srpski, izdawa za u~ewe gr~kog jezika kao stranog, re~nike i kwige o pravosqavqu, rekla je Velisarisova. Me|u inostranim u~esnicima Sajma bi}e i izdava~i iz [vedske, Japana, Kanade, Kine, Rusije, Nema~ke, Francuske, Italije, Austrije, [panije, Portugalije, [vajcarske, Izraela, Brazila, Irana, kao i iz zemaqa regiona. Sajam od ove godine ima novi izlaga~ki koncept, koji podrazumeva razdvajawe izlaga~kog prostora na deo za izdava~e i deo za kwi`are, tako da }e u Hali I ove godine prvi put izdava~i mo}i da izla`u i prodaju iskqu~ivo svoja izdawa. Hala IV namewena je doma}im i inostranim izdava~ima i kwi`arama, kao i prodavcima antikvarnih kwiga, dok }e u halama Ia i II biti sme{tene dr`avne usta-

nove, nacionalni {tandovi inostranih izdava~a i izdava~a koji objavquju {kolsku i stru~nu literaturu. Cena pojedina~nih ulaznica za Sajam kwiga ove godine bi}e 250 dinara, dok }e se grupne posete napla}ivati po 150 dinara. Cena kori{}ewa parkinga bi}e 100 dinara po satu. I ove godine bi}e organizovan Forum Sajma kwiga, u okviru kojeg }e biti odr`ano pet susreta:

U ime Gr~ke govori}e Tanasi Valtino

"Kwi`evne nagrade i kwi`evne nepravde", "Medijski status kwige", "Besplatni uxbenici: Godinu dana kasnije", "Kwi`evni i medijski junaci: Fenomen Hari Poter" i "Kwiga kao kulturni kapital".Ove godine tokom Sajma bi}e organizovane i dve "]askaonice", odnosno susreti pisaca iz re-

Mese~ni koncerti, kao i dosad ti izvedena neka dela koja publika rado slu{a, kako je Skenderovi} napomenuo najavquju}i novu sezonu, ali }e tako|e biti nastojawa da na repertoaru bude {to vi{e premijernih dela. Kao {to su i dosad obele`avali kompozitorske jubileje, tako }e i ova sezona Vojvo|anskih simfoni~ara prote}i u znaku godi{wica [umana i [opena. Na programu narednih koncerata na}i }e se dela ovih kompozitora, koja }e po re~ima Skenderovi}a, ~initi okosnicu repertoara, kao sve ~etiri simfonije Roberta [umana i wegov klavirski koncert, tako|e i [openova dva. Ova sezona Vojvo|anskih simfoni~ara ina~e malo kasni, zbog svima poznatih finansijskih te{ko}a, ali Izvr{no ve}e Vojvodi-

ne je, po re~ima Skenderovi}a, ipak pozitivno reagovalo, i time je omogu}ilo nastavak rada ovog orkestra. Me|utim, planirawe programa kasni zbog toga, te u ovom trenutku jo{ nisu ugovorena gostovawa dirigenata i solista, tako da Skenderovi} ju~e nije iznosio wihova imena, osim {to je ipak najavio gostovawe Enrikea Batisa, jednog od najpoznatijih dirigenata iz Latinske Amerike, koji je dosta nastupao i snimao sa Londonskim simfonijskim orkestrom. Nakon koncerta u novembru, bi}e prire|en novogodi{wi gala koncert u decembru, najavio je Skenderovi}, a potom, kao i dosad, od januara do juna sledi po jedan koncert Vojvo|anskih simfoni~ara svakog meseca u Sinagogi. N. Pej~i}

IZLO@BA „IDEOLOGIJA DIZAJNA” U MUZEJU SAVREMENE UMETNOSTI VOJVODINE

Eksploatatorski odnosi Centar za nove medije "Kuda.org" u saradwi s muzejom "[tuki" (Poqska) i organizacijama "[to, kako i za koga" (Hrvatska) i "Tranzit.hu" (Ma|arska) u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine prire|uje izlo`bu "ID: Ideologija dizajna", koja se otvara ve~eras. Na koji na~in su prakse dizajna percipirane danas i na koji na~in je mogu}e pratiti wihov krucijalni razvoj posledwih decenija 20. veka, neka su od polazi{nih pitawa istra`ivawa koje je uslovilo izlo`bu o dizajnu kao kompleksnoj kulturnoj disciplini, ~ije su odrednice planirawe za masovnu proizvodwu, grafi~ki dizajn, industrijsko oblikovawe, dizajn okoline, reklamirawe, dizajn enterijera, modni dizajn... Predstavqaju}i dizajn kao pregnantnu i visokointerdisciplinarnu oblast koja u sebe ukqu~uje domete iz nauke, arhitekture, tehnologije i umetni~ke prakse, a samim tim predstavqa plodno tle za sociolo{ko-filozofske rasprave o tehnologiji i tr`i{tu, o dru{tvenoj i politi~ko-ekonomskoj dinamici i procesu rada, autori izlo`be posebno su se bavili ulogom dizajna u (ne)tr`i{noj socija-

listi~koj ekonomiji, te ulogu dizajna u oblikovawu novog odnosa ~oveka prema materijalnim stvarima. Tako|e, "ID: Ideologija dizajna" preispituje mogu}nost kreirawa odnosa izme|u kriti~kih istorijskih praksi dizajna i savremenog dizajna koji sve vi{e potpada u iskqu~ivo komercijalni aspekt kreativnih industrija. Taj aspekt kroz ideolo{ku prizmu neoliberalnog kapitalizma odr`ava eksploatatorski odnos prema kreativnosti i kreativcima. Izlo`ba u MSUV sadr`i nekoliko celina: dokumentarne video zapise – intervjue – sa nekim od najzna~ajnijih protagonista jugoslovenske teorije i prakse dizajna i istorije i kritike umetnosti me|u kojima su Jerko Denegri i Branko Vu~i}evi} (Beograd), Matko Me{trovi} i Fedor Kritovac (Zagreb), Stane Bernik (Qubqana), Branislav Dobanova~ki (Novi Sad), subjektivni "tajmlajn" (hronologiju) paradigmati~nih institucionalnih i alternativnih praksi industrijskog i grafi~kog dizajna biv{e Jugoslavije, prostorne intervencije dva umetni~ka i dizajnerska kolektiva – "Metahaven" iz Holandije i "Societe Reali-

giona, kriti~ara i teoreti~ara sa ~itaocima. Jedna od novina u prate}im programima 54. Sajma kwiga jesu i promocije kapitalnih projekata i podse}awe na zna~ajne jubileje u okviru susreta pod nazivom "Izme|u dva sajma", a za mla|e posetioce bi}e organizovane strip radionice. Najavqen je i peti godi{wi susret bibliotekara, s temom "^italac u novom tehnolo{kom okru`ewu", zatim tradicionalni "[kol-

U ime Gr~ke ovogodi{weg po~asnog gosta Sajma na otvarawu }e govoriti Tanasi Valtino (1932), jedan od najdarovitijih proznih pisaca moderne gr~ke kwi`evnosti, koji ve} prvom pri~om objavqenom 1963. godine u ~asopisu "Epoches" nai{ao je na sjajan prijem kod ~italaca i kritike. Pisao je malo, pregnantno i satiri~ki, o svojoj rodnoj Arkadiji na Peloponezu, ali i o `ivotu prvih gr~kih iseqenika u Ameriku krajem 19. veka. Svaka wegova pri~a ocewena je kao remek delo. Wegova literatura kod nas je gotovo nepoznata jer nije prevo|en na srpski jezik. Donosimo kratak odlomak iz wegove proze koji je za "Dnevnik" prevela Ksenija Maricki Ga|anski.

VOJVO\ANSKI SIMFONI^ARI U DEVETOJ SEZONI

Vojvo|anski simfoni~ari otvori}e novu, 9. po redu sezonu koncertom 26. oktobra u Sinagogi, na kojem }e nastupiti pod dirigentskim vo|stvom svog umetni~kog rukovodioca Berislava Skenderovi}a, i sa solistom na violon~elu Ksenijom Jankovi}. Tada }e prvi put u Novom Sadu biti izvedena Simfonija kon~ertante za violon~elo i orkestar Sergeja Prokofjeva, ~ime ovaj orkestar nastavqa s premijernim izvo|ewem dela. U proteklih osam sezona, na preko 60 koncerata, samo dve simfonije i jedan koncert, kako je na ju~era{woj konferenciji za novinare podsetio Skenderovi}, bili su ponovqeni u repertoaru Vojvo|anskih simfoni~ara. Ove godine }e ipak na koncertima ponovo bi-

Navikavawe na nikotin

ste" iz Francuske, mobilni i modularni name{taj – „Z“ blokovi – izra|en po projektu "NAO – Normal Architecture Office" i arhitekte Sr|ana Jovanovi}a Vajsa iz Filadelfije (SAD), radionice i edukativno-kolaborativne programe dve novosadske inicijative dizajnera mla?e generacije – "Open Design Studio" i "A3.Format", javne diskusije i prezentacije koje }e biti organizovane tokom meseca trajawa izlo`be, dvojezi~ni zbornik tekstova me|u kojima su eseji @ana Bodrijara, Igora ^ubarova, Hala Fostera, Barbare Predan i drugih autora. "ID: Ideologija dizajna" je integralni deo dugoro~nog istra`iva~kog projekta "Umetnost uvek ima posledice" (www.artalways.org) koji je posve}en kreirawu i distribuciji znawa o dru{tveno anga`ovanim praksama umetnosti i dizajna u regionu i u Isto~noj Evropi, ukqu~uju}i wihov odnos prema {irem evropskom kontekstu tokom pro{losti i danas. Tako|e, izlo`ba je deo projekta "Individualne utopije sada i nekada" (www.pro.ba/bs/utopije). I. Buri}

ski dan", kao i izlo`be "Gruzijski rukopisi", "Todor Manojlovi} gra|anin sveta", "Aforizam i ilustracija" i "Kultura }irilice". Bi}e dodeqene i tradicionalne nagrade Sajma kwiga za izdava{tvo, kao i nagrada "Dositej Obradovi}" stranom izdava~u za promociju srpske kwi`evnosti. (Beta)

Svoju prvu cigaretu sam popu{io sa jedanaest godina, 1943. Bili smo tada u Karavi, u oblasti blizu Eurote, na wenoj zapadnoj obali. Tu smo se nastanili slu~ajno, po~etkom okupacije. Evo kako je cela pri~a po~ela. Vra}aju}i se iz Albanije, jedan brat moje majke, mladi apotekar s kwi`evnim interesovawima i avanturisti~kim sklonostima, umesto da do|e u Tripoli i da se uputi u svoje selo, produ`io je sa svojim dru{tvom – dru{tvom sa fronta – i obreo se kona~no u Sparti. Nekoliko meseci kasnije se jedan wegov prijateq, lekar, sa zajedni~kim uspomenama na istu ordinaciju u planini, o`enio. U mirazu mlade je, pored ostalih stvari, bilo i jedno imawe, ~etiri kilometra izvan grada, s masliwacima, agrumom i pa{wacima. To je bila ta Karava, a lekar, s namerom da posed dobro uredi, tra`io je upraviteqa. Na{ otac, majstor tesar, odmah je prihvatio ujakov poziv. Znaci u`asne zime koja }e do}i bili su jasni. Tako smo se mi, gor{taci Arka|ani, na{li tamo na jugu. Imawe se prostiralo na neke tri hiqade ari. Mogu da opi{em to mesto prili~-

no ta~no. U podno`ju jedne kosine bile su neke ru{evine. Dve niske, uske ostave, a izme|u wih, zjape}i bez prozora i bez krova, debeli zidovi dvospratne kule. U po~etku su nam svake no}i, iz ovih zidina, sove kricima ledile krv. Udovica Sira, od koje sada postoji jedino jeka wenog glasa, rekla je na{oj majci: „Du{e su to koje prokliwu. Navi}i }ete se na wih“. Kulu je podigao neki potomak Varviciotijev, Zaharije. Lokalno predawe je imalo dosta podataka. Taj sin ili unuk toga klefta pre Revolucije, stao je jednog dana na vrh brda Jatrise, ra{irio ruke i koliko je predela tako zahvatio, proglasio ga je svojim. Izgleda da je u wegovoj senci mu~en svet. Jo{ izgleda i da je u `ilama, osim surovosti svoga pokoqewa, nosio i druge posebne sklonosti: majke koje su svaki put i{le da pokupe okrvavqene `enske stvari svojih }erki, stajale bi daleko, pognute, mrmqaju}i: „Sove nek progovore“. Nijedna od wih, me|utim, nikada to nije rekla glasno. (Odlomak) Izbor i prevod: Ksenija Maricki-Ga|anski

IZUZETAN USPEH MLADE NOVOSADSKE VIOLON^ELISTKIWE NA TAKMI^EWU U DREZDENU

Druga nagrada Ireni Josifoski

Mlada novosadska violon~elistkiwa Irena Josifoski ostvarila je nedavno novi veliki uspeh, osvojiv{i drugu nagradu na uglednom Me|unarodnom violon~elisti~kom takmi~ewu „Docauer“ koje je odr`ano od 11. do 19. oktobra u Drezdenu u Nema~koj. Nastupila je u kategoriji takmi~ara od 12 do 14 godina, izvode}i izuzetno obiman i zahtevan program, te je na osnovu ocena ~lanova `irija woj pripalo drugo mesto, dok je prvo mesto osvojio mladi ~elista iz Poqske. Konkurencija na takmi~ewu je bila je izuzetno o{tra, u~esnici razvrstani u ~etiri starosne kategorije prikazali su izuzetno izvo|a~ko ume}e izvode}i pritom Irena Josifoski na koncertu iznena|uju}e te{ke i kompleksne kompozicije. nih umetnika i pedagoga, koji je - Kad sam videla kako sviraju pritom bio potpuno nepristradrugi takmi~ari, u jednom tresan, tako da, na primer, u ~etvrnutku sam se zabrinula da li }u toj kategoriji nije bila dodeqeuop{te uspeti da se plasiram u na prva nagrada, a dogodilo se da drugu etapu - ka`e Irena Josifoi neki od takmi~ara, ~iji su proski.- Me|utim, kada sam u{la u fesori u sastavu `irija, nisu dodrugu etapu, treme vi{e nije bibili nikakvu nagradu, jer su drulo, dobro sam svirala i kada je gi u~esnici bili boqi. objavqeno da sam dobila drugu Mladi muzi~ari koji su nastunagradu, bila sam presre}na! pali na konkursu morali su da se Ovo priznawe utoliko je znapredstave izvo|ewima vrlo {i~ajnije ako se ima u vidu da je Merokog reperertoara, od baroknih |unarodni konkurs „Docauer“ zasonata, stavova iz Bahovih svita pravo najja~e evropsko takmi~eza solo violon~elo, koncerta sa we mladih violon~elista, koje se orkestrom do muzike epoha klaprire|uje svake ~etvrte godine i sicizma, romantike i savremenih gde, po pravilu, nastupaju najdadela. rovitiji mladi solisti iz celog Irenina profesorka violonsveta. Nastupe u~esnika ocewi~ela, (ina~e wena majka), Judit vao je `iri eminentnih koncertJosifoski isti~e: - Ovo takmi-

~ewe je bilo zaista izuzetno jako, s obzirom {ta su sve pokazali u~esnici, sve su to veoma daroviti i izvo|a~ki veoma spremni mladi muzi~ari, tako da su o plasmanu ~esto odlu~ivale samo nijanse. U~e{}e na konkursu „Docauer“ je bilo pravi i veliki ispit za Irenu, i ovo je svakako wen najve}i dosada{wi uspeh, koji }e nam biti dragocen kao putokaz {ta i kako daqe da radimo. Irena Josifoski, koja je ro|ena 1996. godine i trenutno poha|a prvi razred Sredwe muzi~ke {kole „Isidor Baji}“, od svog prvog solisti~kog koncerta sa osam godina, ostvarila je do sada ve} niz izuzetnih uspeha, osvajaju}i prva mesta i nagrade na najzna~ajnijim doma}im takmi~ewima mladih muzi~ara, kao i na me|unarodnim konkursima u Licenu u Austriji i u Usti nad Orlicom u ^e{koj. Ona je nastupala sa Novosadskim kamernim orkestrom i kao solista uz pratwu Vojvo|anskih simfoni~ara. Po~etkom ove godine je predstavqala Srbiju kao ~lanica i solistkiwa Evropskog omladinskog CEI orkestra na turneji u Italiji i ^e{koj. Nedavno je imala koncerte kao solista uz pratwu Suboti~ke filharmonije i Guda~kog orkestra „Du{an Skovran“, a trijumf na takmi~ewu u Nema~koj sada predstavqa veliki podstrek za wene nove nastupe, u~ewe i rad. B. Hlo`an

FESTIVAL DRU[TVENO ANGA@OVANIH FILMOVA

Slobodna zona

Peti festival dru{tveno anga`ovanih filmova "Slobodna zona" bi}e odr`an od 6. do 11. novembra u Beogradu, najavili su ju~e organizatori. Tokom {est festivalskih dana pubika }e biti u prilici da pogleda 28 dugometra`nih filmova, dokumen-

tarnih i igranih, kao i 22 kratka filma o aktuelnim dru{tvenim i politi~kim temama iz celog sveta. Ovogodi{wi festival bi}e odr`an u Dvorani kulturnog centra Beograda i, prvi put, u beogradskom bikoskopu "Balkan", a prihod od prodatih ula-

znica ove godine je namewen akciji "Hrana za sve", navodi se u saop{tewu. Muzi~ki uvod u festival bi}e koncert benda "Duo Trojica", koji }e biti odr`an 29. oktobra u Kulturnom centru "Reks" u Beogradu.


LOV

c m y

DNEVNIK

15

petak23.oktobar2009.

NA PO^ETKU LOVNE SEZONE

NAKON POSLEDWEG SASTANKA PREDSTAVNIKA LSS S MINISTROM DRAGINOM

Ze~eva u izobiqu, fazana ne mawka

Zakon po meri lova~kih saveza i udru`ewa

Po~etak lovne sezone obe}ava: ze~eva ima u izobiqu! Ve} na kraju prvog lova~kog dana u petak 16. oktobra, kao i nakon minulog vikenda, bilo je jasno da se mo`e o~ekivati beri}etna godina, jer je broj odstreqenih ze~eva i fazana bio impozantan. Prema informacijama koje smo dobili iz lovi{ta {irom Vojvodine, ve}ina lovaca je iza{la ve} na prvi lovni dan. Po~etak sezone je u najve}em delu pokrajine povoqan, s obzirom da je letina mahom skinuta s wiva, {to je odli~an

dove svog rada, s obzirom da su ranije u lovi{te pustili na hiqade fazanskih pili}a. I period kada }e se hvatati `ivi ze~evi ovde se spremno do~ekuje, te je spremqeno 1.200 metara mre`e koja }e se povoqno iznajmqivati. U lova~koj sekciji „Fazan“ iz Vrbasa, prvog dana lova na fazane u vrbaske atare je krenulo 138 lovaca, koji su se vratili iz lova sa 132 odstreqena fazana. Prema re~ima Radenka Toma{evi}a, sekretara sekcije, za sezonu koja je po~ela u Vrbasu je prijavqen 201 lovac.

Oni koji su do sada u najve}oj meri gazdovali srpskim lovi{tima - lova~ka dru{tva i udru`ewa, nastavi}e da postoje, a ono {to je tako|e bitno, ima}e izvesnu prednost na budu}im konkursima na kojima }e se odlu~ivati o korisnicima lovi{ta - najva`niji je rezultat posledweg u nizu sastanaka predstavnika Lova~kih saveza Srbije i Vojvodine sa delegacijom Ministarstva poqoprivrede na ~elu sa ministrom dr Sa{om Draginom. Na ovaj na~in, lovci su u najve}oj meri uspeli da u nacrtu novog Zakona o divqa~i i lovstvu, pre nego {to on do|e pred poslanike u Skup{tini, izdejstvuju promene onih ~lanova zakona koji im nikako nisu odgovarali. Sa druge strane, „sitnija“ pitawa re{ava}e se

Usagla{eno: dr Zoran Popovi} i dr Sa{a Dragin

podzakonskim aktima - kroz pravilnike o ~ijoj }e izradi LSS tako|e dati svoje mi{qe-

we. Uglavnom, protokol je potpisan jer su sva kqu~na pitawa usagla{ena.

- Svi koji su lovi{tima gazdovali u skladu sa planskim dokumentima, po{teno i stru~no, ima}e prednost na konkursima za novu dodelu lovi{ta na kori{}ewe - potvrdio je za „Dnevnik“ predsednik LSS dr Zoran Popovi}. - Pre toga, lova~ka udru`ewa mora}e da se preregistruju kao pravna lica u privrednom registru - naveo je Popovi}, zahvaliv{i se ministru Draginu, predstavnicima Ministarstva poqoprivrede i Uprave za {ume na razumevawu za potrebe i `eqe lovaca i lovnih radnika. Jo{ jedan od bitnih zakqu~aka je u vezi sa cenom divqa~i: wu predla`e ministar poqoprivrede, a dr`avi ide 10 odsto od planirane vrednosti odstrela. Naknada se pla}a samo za autohtonu divqa~ u koji se fazan ne ra~una. D. Kn.

DOMA]I LOVCI TE[KO PRIHVATAJU TRENDOVE BEZBEDNOSTI IZ EVROPE I AMERIKE

Dru`ina iz Sente na otvarawu sezone

preduslov za dobar pogled. Lov je nastavqen i za vikend, a u nekim mestima ga je delom pokvarila ki{a. Ekipa „Dnevnika“ je na otvarawu sezone boravila u lovi{tu LU u Senti, gde je prvog dana na teren iza{lo 20 lovaca, a odstreqeno 30 ze~eva i 16 fazana. Kada su potom, za

vikend lovci za{li u druge delove atara, nai{li su na mno{tvo fazana tako da je jedna peto~lana grupa odstrelila 38, a druga - dvo~lana ~ak 40! Ovo udru`ewe sada ubira plo-

Foto: J. Pap

Pred ovu sezonu lovi{te je oboga}eno sa 1.560 komada dvanaestonedeqnih fazanskih pili}a, ali veliki problem za wihov opstanak u lovi{tu su psi lutalice kojih je iz dana u dan sve vi{e. Neke lovce ki{a je spre~ila da u ve}em broju iza|u u lovi{ta, a to je slu~aj sa onima iz Zrewanina i okolnih mesta. Kako nam je rekao tamo{wi sekretara LU Zore Tanaskovski, minule nedeqe na teren je iza{lo 58 odsto lovaca ovog kraja sa u~inkom „zec po lovcu“, dok se fazan ne{to re|e dizao nego obi~no, zbog obiqa ki{e tog dana. Sremci su, po svoj prilici odlu~ili da ne me{aju zeca i fazana. Po re~ima sekretara Saveza lova~kih dru{tava Sremska Mitrovica Milana Kova~evi}a minule nedeqe odstreqeno je 200 fazana. Sli~an rezultat imali su i iri{ki lovci kad su u nedequ za{li u lovi{ta, a najavquju da 8. novembra kre}u na zeca. E. D.

TRA@IMO ZA VAS

Ko`ni uprta~i spre~avaju klizawe

Naranyasta glavu ~uva, a divqa~ je ne vidi Ivan Puh (45) iz Gorweg Milanovca, koji je minule nedeqe rawen u lovu, preminuo je u Klini~kom centru Srbije. On je rawen u lovu na Rudniku, u mestu Ravne. Lovac je zadobio te{ke povrede na glavi od pucwa iz pu{ke svog sugra|ana Dragana A. Sekretar LU u Gorwem Milanovcu Zoran Adamovi} kazao je da je „prvog dana lova, {irom rudni~ko-takovskog kraja pod oru`jem bilo oko 1.000 lovaca i da mala nepa`wa mo`e izazvati veliku nesre}u“... Ovaj najnoviji novinski izve{taj, na`alost, predstavqa gotovo stereotip u doma}em lovstvu. O~igledno, preporuka lovnih stru~waka, te dugogodi{wi evropski trend da lovci preko svoje klasi~ne ode}e nose naranxaste prsluke i(li) ka~kete koje

Sedam puta bezbednije Svima je poznato da fluorescentne boje pove}avaju bezbednost u lovu. Ipak, najdaqe su oti{li ameri~ki nau~nici, koji su procenili da no{ewe naranxastih prsluka i ka~keta pove}ava bezbednost od „prijateqske vatre“ ~ak sedam puta. se vide i na udaqenosti od 200 metara, u Srbiji je slabo za`iveo. Uzalud stru~waci tvrde da flourescentnu naranxastu boju divqa~ vidi isto kao i kamufla`nu... Dugogodi{we navike, te{ko prihvatawe novina ili, jednostavno, nemar i ravnodu{nost u stilu „ne}e se to meni desiti“ ponekad se pretvaraju u tragi~ni ko{mar, kao {to je to bilo minule nedeqe. A to nije retkost. Sredinom oktobra pro{le godine u no}nom lovu ~ekawem na divqe sviwe u Deliblatskoj pe{~ari desila se nesre}a u kojoj je stra-

Ve}ina lovaca ne preferira upadqiva obele`ja

dao dugogodi{wi lovac, pan~eva~ki advokat Jovan Taminxi}. Mrak, kukuruzi, slaba vidqivost, oslawawe na ~ulo sluha i niz okolnosti uticali su na to da je kolega lovac u nesre}nom ~oveku koji je poku{ao da namesti stolicu za ~ekawe, prepoznao potencijalnu divqa~. Nakon opaqewa, Taminxi} je pogo|en u desni kuk a metak je pro{ao kroz glavnu no`nu arteriju pa je, i pored ukazane pomo}i, podlegao povredama na putu do Alibunara. Opomiwe stravi~an podatak da je na prostoru Deliblatske pe{~are u posledwih 20 godina ovo 15. slu~aj fatalnog ishoda ~iji je uzrok nesmotren lov. U selu Grdovi}i kraj Ariqa desio se te`ak incident koji, na sre}u, nije bio fatalan, ali je zato upam}en kao veoma slikovit i pou~an za sve koji nose oru`je, ne

U LUIZIJANI (SAD)

Zabrawen onlajn lov Foto: B. Lu~i}

Gde prona}i dobar ranac, dovoqno velik da u wega stane divqa~ i(li) sve {to je potrebno u lovu, kvalitetan, ne previ{e skup? U tragawu za odgovorom na ovo pitawe koje su nam postavili brojni lovci, nai{li smo na ranac s luksuznim ko`nim uprta~ima u novosadskoj radwi za lovnu opremu „Jelenik DOO“. Ranac ovog tipa idealan je za lov na ze~eve i fazane. Karakteri{u ga velik unutra{wi prostor, te uprta~i od kvalitetne ko`e koja spre~ava klizawe s ramena. Skrojen je od balisti~kog platna, izuzetno je ~vrst, sasvim elegantan i ima dva prostrana xepa, tako|e oblo`ena ko`om. S obzirom na kvalitet, cena je prihvatqiva: 3.900 dinara. D. Kn.

Luizijana je postala 22. ameri~ka savezna dr`ava koja je zakonom zabranila lov preko interneta, {to je samo bla`e ime za ubijawe `ivotiwa - klikom mi{a. Sajberubijawe je odeja izvesnog Xona Lokvuda, koji je pokrenuo veb stranicu preko koje se interesenti upisuju za sezonu lova, a kad ona stigne, uloguju se i preko kamere na hranili{tu prate {ta se doga|a. @ivotiwa koju su naru~ili, od divqe sviwe do antilope, nalazi se na tom podru~ju i dolazi da se hrani. Kad je na poziciji, lovac iz udobne foteqe samo podesi kursor mi{a na pravo mesto i - klik!

Foto: J. Pap

samo za qubiteqe lova. Naime, lovac koji je i{ao na fazana okliznuo se i pao, a pu{ka je slu~ajno opalila i sa~mom pogodila `enu i wenu maloletnu }erku, koje su bile na ku}nom pragu. Majka je pogo|ena u desni kuk i levu {aku, a devoj~ica je zadobila povrede grudi, lakta i kolena koje su ubrzo sanirane, ali slu~aj zloslutno upozorava sve qubiteqe dobre kapqice koji imaju obi~aj da potegnu pre polaska u lovi{te. Jo{ jednan opomiwu}i incident s gra|anima-nelovcima dogodio na obroncima Rajca, kada je rawena seqanka Miqa Pe{ovi} (74). Starica je pogo|ena u glavu, odakle su joj u bolnici izva|ene dve sa~mene kuglice. Glavni uzrok nesre}a u lovu je, naravno, qudska nepa`wa. Osnovno pravilo bezbednog lova je da

pu{ka bude zako~ena dok se divqa~ ne pojavi na vidiku. Lovac mora jasno da vidi {ta ciqa, a ne da puca zato {to „ne{to {u{ka u `buwu“. Alkohol je, naravno, zabrawen, ali kako se u lovu mahom svi poznaju, ~esto }e prijateq prijatequ da oprosti vi{ak maligana, tako {to }e sve jednostavno pre}utati. To se ponekad vrati kao bumerang. Naravno, nesre}e nisu karakteristika samo lovaca u Srbiji. U svetu je poznat slu~aj od pre nekoliko godina, kada je u lovu na divqe }urke potpredsednik SAD Dik ^ejni te{ko ranio jednog advokata, pogodiv{i ga sa~mom u lice, vrat i grudi. Nesre}ni Teksa{anin je tom prilikom pretrpeo i bla`i sr~ani udar koje je izazvalo zrno sa~me koje se probilo do srca. D. Kne`i}

PREPORU^UJEMO Vrsta divqa~i

Preporu~eni Najve}a pre~nik preporu~ena sa~me (mm) daqina pucawa (m)

lisica, {akal, jazavac

3,5 - 4,5

50

divqa guska, divqa ma~ka, zec

3,0 - 4,0

50

kuna, lasica, tvor, fazan, divqa patka, crna liska, siva vrana

3,0 - 3,5

40

jarebica, prepelica, {quka, divqi golub, vrana, ga~ac, svraka, zlogodwa~a, divqi kuni}, veliki puh

1,7 - 3,5

35 („Lovac”)


16

SPORT

petak23.oktobar2009.

KUP KREMQA U MOSKVI

SVETSKI KUP

Otvarawe sezone u Zeldenu Svetski kup u alpskom skijawu, 43. po redu, startova}e sutra u austrijskom zimskom centru Zeldenu trkom `ena u veleslalomu, na programu je veleslalom za `ene, a u nedequ }e biti odr`ani slalom i veleslalom za mu{karce. Ovo takmi~ewe koje se odr`ava na Retenbah gle~eru, na nadmorskoj visini ve}oj od 3.000 metara, prvo je u nizu pripremnih nametawa za Zimske olimpijske igre u Vankuveru od 12. do 28. februara. Branilac titule u generalnom plasmanu u konkurenciji skija{a je Norve`anin Aksel

Aksel Lund Svindal

Lund Svindal, koji je veliki kristalni globus obezbedio u posledwoj trci sezone ispred Austrijanca Bewamina Rajha, koji je u prvoj trci slaloma pao i izgubio {anse za pobedu. Svindal je branilac titule i u superveleslalomu. Kod `ena, trofej pobednice Svetskog kupa brani Amerikanka Lindzi Von, koja je pro{le sezone trijumfovala sa 384 boda ispred Austrijanke Marije Ri{. Von je u sezoni 2008/09 osvojila i male pehare u spustu i superveleslalomu. Pro{le godine u Zeldenu u veleslalomu je pobedio [vajcarac Danijel Albreht, ispred zemqaka Didijea Ku{ea i Amerikanca Teda Ligetija. U konkurenciji `ena, prvo mesto na startu sezone pro{le godine pripalo je Austrijanki Katrin Cetel, dok je druga bila Finkiwa Tawa Putianinen, a tre}a Austrijanka Andrea Fi{baher.Na startu ovogodi{we sezone izosta}e zbog povrede Italijan Peter Fil i [vajcarkiwa Lara Gut, dok vi{estruki pobednik Svetskog kupa Herman Majer zavr{io karijeru. Amerikanac Bode Miler nije prijavqen za trku u Zeldenu.

DNEVNIK

Jelena na Mastersu Jelena Jankovi} plasirala se u ~etvrtfinale Kupa Kremqa u Moskvi pobedom nad Lusi Safarovom - 7:6 (5), 6:3. I pre duela sa ^ehiwom, Srpkiwa je obezbedila plasman na VTA Masters kup, koji }e se odr`ati u Dohi od 27. oktobra. Na zavr{nom turniru na kome u~estvuje osam najboqih teniserki u sezoni preostalo je bilo samo jedno upra`weno mesto, a za wega su se u Moskvi borile Jelena Jankovi} i Vera Zvonareva. Me|utim, prvi no- Jelena Jankovi} silac na Kupu Kremqa je u dru^ehiwa, 41. teniserka sveta, gom kolu ubedqivo pora`ena od servirala je pri vo|stvu 5:4, Bugarke Cvetane Pironkove imala tri set lopte, ali se Je0:6, 2:6. Tako je Zvonareva ispalena digla kao Feniks iz pepela iz konkurencije za u~e{}e u la i napravila prvi brejk. I Dohi, jer je Xej Xej imala pet taj-brejk je Safarova boqe pobodova vi{e u VTA trci, pa Ru~ela, povela 3:1, a onda je Jeleskiwa vi{e ne}e imati prilina ponovo odlu~ila da ne da prku da je stigne. Pre Jankovi}evi set. Iskoristila je drugu set ve, plasman na VTA Masters loptu - 7:5. kup osigurale su Serena i VeU nastavku je Xej Xej prva nus Vilijams, Dinara Safina, stekla prednost, napravila je Svetlana Kuzwecova, Jelena brejk za 3:2. ^ehiwa je odmah uzDementjeva i Viktorija Azavratila ribrejkom, ali to kao renka. da je razqutilo Jelenu, koja je Jelena je do pobede nad Safazatim dobila naredna tri gema, rovom do{la u svom stilu, pood kojih dva na servis protivnisle mnogo muka, preokreta... ce, i plasirala se u tre}e kolo -

UPAQEN OLIMPIJSKI PLAMEN: Olimpijski plamen za Zimske olimpijske igre u Vankuveru 2010. godine upaqen je u ~etvrtak na drevnom stadionu Olimpiji. Vremenski uslovi su dozvolili da srebrna bakqa bude upaqena uz pomo} sun~evih zraka i time je ozna~en po~etak putovawa olimpijskog plamena kojim }e 12. februara u Vankuveru biti otvorene 21. ZOI. Ovo je prvi put u posledwe ~etiriri Olimpijade da tokom ceremonije u Olimpiji nije kori{}en probni plamen, koji je upaqen dan ranije tokom generalne probe. Bakqa }e narednih osam dana putovati kroz Gr~ku, posle ~ega }e na stariom Olimpijskom stadionu "Panatinaikon" u Atini, na kome su odr`ane prve moderne OI 1896. godine, plamen biti predat organizatorima Igara u Vankuveru. Predvi|eno je da bakqa u Kanadu stigne 30. oktobra, posle ~ega je o~ekuje put od 45.000 kilometara pre dolaska u Vankuver. 6:3. To je bila ~etvrta pobeda Jelene Jankovi} nad Lusi Safarovom u isto toliko me~eva. Jelena }e se u ~etvrtfinalu Kupa Kremqa sastati sa Alisom Klejbanovom. Mlada, 20godi{wa Ruskiwa je bila ubedqiva u prva dva kola, u kojima je lako pobedila Slovakiwu Magdalenu Ribarikovu i zemqakiwu Jevgeniju Rodinu. Obema je prepustila po tri gema. Jankovi}eva i Klejbanova, koja je trenutno 27. na VTA listi, sastale su se samo jednom, i to ove godine u Torontu. Ruskiwa je bila boqa - 6:7, 7:6, 6:2.

Plu{enko se vra}a na led

Janko kao stoma~ni virus Janko Tipsarevi} plasirao se u ~etvrtfinale ATP turnira u Moskvi, nakon {to mu je zbog bolova u stomaku, Kristorfer Rohus predao duel drugog kola.U trenutku kada je Belgijanac, posle 63 minuta, saop{tio da ne

Janko Tipsarevi}

mo`e vi{e, Tipsarevi} je vodio sa 6:4 i 2:1. U ~etvrtfinalu Kremlin kupa, koji se igra za nagradni fond od milion evra, (6) Tipsarevi} }e se sastati sa Amerikancem Robijem \ineprijem. On je tako|e sa 2:0 (7:6, 6:0) eliminisao [panca Martina Granoqersa. Tipsarevi} (25 godina) i \inepri (27) do sada su igrali dva puta, ali nijednom od 2006. godine, kada je Amerikanac dobio duel na Kvinsu. I prvi susret dvojice tenisera, pripao je \inepriju, a bilo je

to 2004. godine u prvom kolu Vimbldona. Tre}i, Tipsarevi} do~ekuje kao 46. a \inepri kao 92. na ATP listi. U me~u sa starijim od bra}e Rokus (mla|i je Olivije), Tipsarevi} je kqu~ni brejk u prvom setu napravio pri rezultatu 2:2, poveo sa 4:2 i sigurnom igrom do{ao do vo|stva u setovima. Tada je Belgijanac zatra`io medicinsku pomo}, zbog bolova u stomaku, ali pilula koju je popio nije mu pomogla. Kada je izgubio prvi gem na svoj servis u nastavku, za 2:1, odlu~io je da pru`i ruku pet godina mla|em igra~u, koji ga je do sada dobio jednom, 2005. godine, u duelu Dejvis kup reprezentacija Srbije i Crne Gore i Belgije.

Aktuelni olimpijski {ampion u umetni~kom klizawu, Rus Jevgenij Plu{enko, najavio je povratak na internacionalnu scenu. Plu{enko, koji se povukao posle Zimskih olimpijskih igara u Torinu 2006. godine, najavio je u~e{}e na drugom gran pri takmi~ewu Me|unarodne kliza~ke unije (ISU) koje }e biti odr`ano u Moskvi 24. i 25. oktobra. Trostruki svetski i petostruki evropski {ampion izjavio je da

se nada da }e se uspe{no pripremiti za odbranu olimpijske titule na predstoje}im Igrama u Vankuveru u februaru 2010. godine. - Naporno se pripremam kako bih na Igrama u Vankuveru dostigao nekada{wu formu i uspeo da se domognem olimpijske medaqe - rekao je 26-godi{wi Plu{enko. Za takmi~ewe u Moskvi prijavili su se i Amerikanac Xoni Veir i Belgijanac Kevin van der Peren.


SPORT

DNEVNIK

Izviwewe klubu, saigra~ima i Stepanovi}u

Posle kengura sti`u trofeji

I POSLE ^ETVRTOG UZASTOPNOG PORAZA

osvajali trofeje. Zasita me divne uspomene ve`u za ovu daleku zemqu. Tamo smo pobe|ivali Arsenal, Seltik ( ~ak 23 puta proturio loptu kroz noge [kotima) i jo{ neke renomirane evropske ekipe - istakao je najpre Pi`on. Dakle, ideja da se tokom zimske pauze skokne do Australije, iz ugla struke je prihvatqiva. - Sasvim, mislim da bi imali odli~ne uslove, pogodnu klimu, verujem kvalitetne terene, a znamo i recept za adaptaciju fudbalera- ka`e Petrovi}. Kqu~ turneje koji celu finansijsku konstrukciju “zatvara” su dva ve~ita derbija na tlu Australije. - Ne volim ba{ veliki broj me~eva protiv Partizana, posebno ~ak dva u toku priprema. Velika je to odgovornost, jer to nije obi~an duel. Mnogo zna~i nama i wima. Svestan sam {ta to donosi publici, na{em narodu u Australiji, i logi~no ne be`im od takvog programa. Uostalom, te utakmice garantuju klubovima i neku zaradu smatra trener Petrovi}. Z. Rangelov

Rafa Benitez

Ali, od jednog od onih koji ima centralno mesto u VIP lo`i, ~iji je glas presudan, suvlasnika Xorxa Xileta, posle kraha u duelu sa Lionom kod ku}e (1:2) stigla je bezrezervna podr{ka {panskom treneru, koji se nalazi pod pritiskom zbog najlo{ijeg niza rezultata u posledwe 22 godine. Iako ta podr{ka mo`da nije sto odsto iskrena, ona je svojevrstan avans Benitezu da izgura ovu sezonu do kraja, mo`da i zato {to bi wegov otkaz vlasnike kluba Xileta i Toma Hiksa ko{tao 13 miliona funti. I to u trenutku kada uporno na berzi poku{avaju da prodaju svoj udeo, verovatno nekom (pre)bogatom Arapinu. - Nedavno smo sklopili novi, dugogodi{wi ugovor sa Rafom. Dogovorili smo nastavak saradwe i na{a (Xilet) familija presre}na je sa wim na mestu menaxera. Mislimo da boqeg ne mo`emo na}i u ovom poslu, a to misli i familija Hiks - rekao je Xorx Xilet. Amerikanac je mo`da ubedio javnost i navija~e Liverpula da podr`ava menaxera, ali ne i da ne bi “zapalio” iz kluba. O tome, izme|u redova pri~ao je Benitez. - Znamo da rezultati diktiraju odluke u fudbalu. Sve {to je potrebno je da se svi izolujemo iz pri~a o mogu}oj prodaji kluba i da se koncentri{emo na dnevne fudbalske teme, na svaki trening opisao je Benitez nezavidnu situaciju u kojoj se igra~i Liverpula nalaze, a iskustva iz mnogih drugih klubova i liga govore o tome vam ne}e pomo}i ni Fernando Tores, ni Stiven Xerard na terenu, ukoliko nemate zdravu atmosferu unutar kluba. - Prodaja ili promena vlasnika je od krucijalnog zna~aja za svaki klub na svetu i sve zaposlene u wemu - dodao je Benitez, koji je po~etkom novog milenijuma ~inio ~uda sa Valensijom, osvojio Primeru, dva puta igrao finale Lige {ampiona, a Liverpulu doneo titulu prvaka Evrope.

Danijel Aleksi}

\urovskog? Pa, Stepanovi} mi nije trener ve} dve nedeqe i zbog ~ega bih sada bilo {ta o wemu pri~ao? I pre sam govorio da je moje da se dokazujem na terenu, a ne

preko novina. [to se ti~e pomenutih saigra~a, rekao sam samo da mogu da igram i na mestima u timu na kojima igraju wih dvojica i ni{ta vi{e. Uostalom, s wima u subotu treba da igram u Subotici, a da tako ne{to izjavim, nema logike, zar ne – nastavqa svoju odbranu mladi igra~. Ovim je ka`e, najve}a {teta naneta upravo wemu samom. - Izviwavam se Dragoslavu Stepanovi}u, Draganu Mr|i, Mariju \urovskom i klubu za ono {to je iza{lo u novinama. Ja to nisam o wima izjavio i rekao sam autoru teksta da objavi snimak na{eg razgovora, pa neka se vidi {ta sam rekao, a {ta ne – istakao je na kraju svog obra}awa Danijel Aleksi}. Na ~elnim qudima FK Vojvodina je da izvagaju da li je re~ o zaista neopreznom senzacionalisti~kom tekstu ili svesno dirigovanoj nameri odre|enih krugova uperenoj protiv kluba i mladog igra~a. Za samo Danijela Aleksi}a ovo }e svakako biti novo iskustvo. S. S.

ODIGRANO PREOSTALIH OSAM UTAKMICA TRE]EG KOLA LIGE [AMPIONA

Pato sru{io vanzemaqce

Svi uz Beniteza

Prvi put od kada je postao menaxer Liverpula, juna 2004. godine, ledeni Rafael Benitez priznao je engleskoj javnosti da se pla{i za svoju poziciju. ^etiri poraza u nizu, po dva u Ligi {ampiona (Fiorentina, Lion) i Premijer ligi (^elzi, Sanderlend), potresla su Enfild, kako tribine, tako i svla~ionicu, VIP lo`e...

Kroz {ta sve mora da pro|e mlad, pa jo{ talentovan, fudbaler uverava se iz dana u dan Vo{in vunderkind Danijel Aleksi}. Taman kada se kod Novosa|ana slegla pra{ina oko trenera, ju~era{wi tekst u jednim sportskim novinama podigao je novu buru. Na meti senzacionalista na{ao se mladi reprezentativac Danijel Aleksi}. - Prve re~i koje sam ju~e ~uo kada sam se probudio stigle su od mojih roditeqa. Pitali su me “da li sam normalan, kada ovako ne{to izjavqeujem”, dr`e}i u rukama list u kome sam osuo pqabu po biv{em treneru Dragoslavu Stepanovi}u i prozvao saigra~e Dragana Mr|u i Marija \urovskog. Svi koji me poznaju, znaju da tako ne{to nikada ne bih rekao – izjavio je na ju~era{woj vanrednoj konferenciji za novinare u FC “Vujadin Bo{kov” Aleksi}. Vidno uzbu|en objavqenim tekstom, u dahu je nastavio: - Kako sad da pogledam u o~i Dragoslava Stepanovi}a, Mr|u i

Iznena|ewa u Ligi fudbalskih {ampiona se nastavqaju, u derbi utakmici tre}eg kola Milan je na Santjago Bernabeu savladao velikog favorita Real. Nagove{tali su milanezi iznena|ewe, ali je malo ko verovao da mogu da savladaju vanzemaqce iz Madrida. Kada je iskusni Raul u 19. minutu posle gre{ke Dide pogodio mre`u roso – nera sve je mirisalo na pobedu Reala, me|utim , kako je me~ odmicao Milan je igrao sve boqe. U 62. minutu Pirlo je uhavtio na spavawu Ikera Kasiqasa i sa vi{e od 35 metara pogodio mre`u, samao ~etiri minuta kasnije golman Reala je ponovo pogre{io i Pato se upisao u listu strelaca. Tra~ak nade Madri|anima doneo je Drente, koji je posle kornera, pogodio prvi ugao, ali samo dva minuta pre kraja Pato je pored stati~ne odbrane Madri|ana postigao svoj drugi gol i Real zavio u crno. Treba jo{ re}i da se sudija Blekere nije proslavio, poni{tio je u fini{u sasvim ispravan gol Milana, kada je u skoku Tijago nadvisio Ike-

Grupa A Bordo – Bajern 2:1 (2:1) ( Siani u 27. i Planus u 40. za Bordo,a Siani autogol u 6. za Bajern) Juventus – Makabi 1:0(0:0) ( Kjel~ini u 47.) 1. Bordo 2. Juventus 3. Bajern 4. Makabi

2 1 1 0

1 2 1 0

0 0 1 3

4:2 2:1 4:2 0:5

7 5 4 0

Grupa B CSKA – Man~. junajted 0:1 (0:0) ( Valensija u 88) Volsburg - Be{ikta{ 0:0 1.Man~ester j. 2. Volsburg 3. CSKA 4. Be{ikata{

3 3 3 3

3 1 1 0

0 1 0 0

0 1 2 3

4:1 4:3 3:5 1:3

9 4 3 1

Grupa C Real – Milan 2:3(1:0) ( Raul u 19. i Drente u76. za real,a Pirlo u 62. i Pato u 66. i 88. za Milan) Cirih - Olimpik (M) 0:1(0:0) ( Haince u 69.) 1. Real 2. Milan 3. Cirih 4. Olimpik

3 3 3 3

2 2 1 1

0 0 0 0

1 10:5 1 5:4 2 3:6 2 1:4

6 6 3 3

Grupa D

Radost fudbalera Milana posle drugog gola Pata u Madridu

Golman Reala iz Madrida Iker Kasiqas je neslavno obele`io redak jubilej, stotu utakmicu u evropskim klupskim takmi~ewima. On je jubilej proslavio u porazu od Milana(3:2), na stadionu “Santijago Bernabeu”, kada je lo{e intervenisao kod dva gola roso - nera. Reprezentativac [panije debitovao je u Ligi {ampiona u sezoni 1999/2000, u duelu Reala i Olimpijakosa i od tada je nezamenqiv na golu kraqevskog kluba. Kasiqes je tako postao tek {esti igra~ Reala sa 100 ili vi{e utak-

mica u evropskim klupskim takmi~ewima. Pre wega isti podvig su ostvarili Raul, Guti, Manolo San~is, Fernando Jero i Roberto Karlos. Zanimqivo je da }e 28-godi{wi Kasiqas uskoro proslaviti i jubilarni stoti nastup i u dresu reprezentacije [panije, za koju je do sada branio 99 puta. On bi trebalo da do|e do magi~ne cifre 14. novembra, kada crvena furija u Madridu odigra prijateqski me~ protiv selekcije Argentine.

Raul kraq Lige {ampiona takmi~ewa, Kupu {ampiona, Kupu UEFA i Kupu pobednika kupova. Kapiten Reala je do rekorda stigao posle 128 odigranih utakmica u proteklih 14 sezona, dok je Miler do svojih 66 golova za Bajern do{ao igraju}i tri sezone mawe. I Raul i Miler su po tri puta bili prvaci Evrope. Raul je trofeje osvojio 1998, 2000. i 2002. godine, a Miler u periodu od 1974. do 1976.

Porto – Apoel 2:1 (1:1) ( Hulk u 33.i 48. iz penala za Porto,a Alvaro Pereira autogol u 22. za Apoel) ^elzi - Atletiko 4:0 (1:0) (Kalou u 41. i 52. i Lampard u 63. i Perea autogol u 90.) 1. ^elzi 2. Porto 3. Apoel 4. Atletiko

Jubilej Kasiqasa

Kapiten fudbalskog kluba Real iz Madrida, Raul Gonzales izjedna~io se legendarnim Nemcem Gerdom Milerom po broju postignutih golova u evro takmi~ewima. Raul je u porazu od Milana (2:3) u Madridu postigao vode}i gol za Real, {to mu je 66. put da trese protivni~ke mre`e u najelitnijem klupskom fudbalskom takmi~ewu. Napada~ Bajerna je postigao isto toliko golova, ali u sva tri

3 3 3 3

3 3 3 3

3 2 0 0

0 0 1 1

0 1 2 2

6:0 4:2 1:3 0:6

9 6 1 1

ra Kasiqasa i pogodio mre`u. Bilo je to kolo neverovatnih rezultata, tako se Real pridru`io, Barseloni, Liverpulu, Renxersu, Bajernu i [tugartu , koji su u ovom tre}em krugu osetili gor~inu poraza. Za dve nedeqe isti protivnici sasta}e se ponovo, ali u obrnutim ulogama. G. Kova~

UPRAVA ATLETIKA GUBI STRPQEWE

Flores mewa Resinga Uprava {panskog fudbalskog prvoliga{a Atletiko Madrida blizu je odluke da prekine saradwu sa {efom stru~nog {taba prvog tima Abelom Resinom. ^elnici {panskog kluba nezadovoqni su rezultatima ekipe, koja je u posledwih deset utakmica postigla samo jednu pobedu, a posledwu kap, kako se navodi predstavqao je katastrofalan poraz tima u me~u Lige {am-

17

Riberi van terena mesec dana

DANIJEL ALEKSI] NA METI SENZACIONALISTA

ZVEZDA PRIHVATILA TURNEJU PO AUSTRALIJI

Estradni menaxer Raka Mari} ponudio je organizaciju turneje najve}im srpskim klubovima, koji su, izgleda, re{ili da odgovore pozitivno. Ostali su jo{ detaqi pa da se zvani~no potvrdi - Crvena zvezda i Partizan obavi}e zimske pripreme u Australiji, gde }e da odigraju dva prijateqska derbija. Beogradski timovi trebalo bi da otputuju u Australiju 25. januara i tamo ostanu 20 dana. Dogovorena su dva me|usobna me~a. - Po jedan u Sidneju i Melburnu. Organizatori o~ekuju bar po 25.000 navija~a na svakoj utakmici . Obe ekipe boravile bi po deset dana u oba grada. Kad bismo mi bili u Sidneju, Partizan bi bio u Melburnu, i obrnuto - saop{tio je sportski direktor crveno-belih Ivan Axi} uz najavu da bi za dandva mogao da bude potpisan i ugovor. Trener Vladimir Petrovi} nosi lepe uspomene iz zemqe kengura. - Kao igra~, ~ak tri puta sam boravio na priprema u Australiji (77,78 i 1979. godine), i uvek smo potom imali sjajne rezultate,

petak23.oktobar2009.

piona protiv engleskog ^elsija od 4:0. [panski novnari tvrde da }e Resino vrlo brzo napustiti klupu madridskog kluba i da }e ekipu na prvenstvenom me~u sa Majorkom predvoditi neki drugi trener. Kao mogu}a zamena za Resina navode se nekada{wi trener Hetafea, Valensije i Benfike Kike San~es Flores, iskusni Luis Aragones i Danac Mihael Laudrup.

Fudbaler minhenskog Bajerna Frank Riberi pauzira}e zbog povrede desnog kolena narednih mesec dana. To zna~i da }e reprezentativac Francuske propustiti me~eve nacionalnog tima u bara`u za plasman na Mundijal u Ju`noj Africi. Trikolore o~ekuju dueli sa selekcijom Irske 14. i 18. novembra.

Frank Riberi

- Riberi }e zbog povrede odsustvovati sa terena najmawe mesec dana. Odlu~ili smo da ni{ta ne rizikujemo i da mu damo dovoqno vremena da se potpuno oporavi - saop{tio je trener Bajerna Luj Van Gal. Me|utim, francuski mediji navode da postoji mogu}nost da zbog ozbiqnosti povrede Riberi bude podvrgnut i operaciji, ~ime bi se wegovo odsustvo produ`ilo na tri meseca. Riberi }e tako|e biti spre~en da pomogne Bajernu u predstoje}im va`nim me~evima u Bundesligi. Bavarce o~ekuje gostovawe u [tutgartu, kao i dueli sa [alkeom i Bajerom. Problem sa tetivom desnog kolena, koji je mu~io Riberija u pripremnom periodu, ponovo se pojavio 3. oktobra u duelu sa Kelnom(0:0) i Francuz od tada nije igrao, a Van Gal je istakao da to predstavla veliki problem. - Bez Riberija mi gubimo kreativnost - ocenio je Holan|anin.

Klinsman blizu Betisa Nekada{wi selektor fudbalske reprezentacije Nema~ke Jirgen Klinsman blizu je dogovora o preuzimawu {panskog drugoliga{a Betisa. Uprava Betisa nezadovoqna je radom {efa stru~nog {taba Antonija Tapija i u`urbano mu, kako se navodi, tra`i zamenu. Od napu{tawa kormila nema~kog dr`avnog tima, sa kojim je osvojio tre}e mesto na prvenstvu sveta 2006. godine, Klinsman je samo, pro{le sezone predvodio Bajern iz Minhena, a u posledwih nekoliko meseci odbio je vi{e ponuda trofejnih evropskih klubova.

Novosadska Zvezda bez trenera Posle poraza od Radni~kog iz Iriga sporazumno su se rastali trener Du{an Baji} i Crvena zvezda s Vidovdanskog naseqa. U minuloj sezoni pod vo|stvom Baji}a Zvezda je ostvarila najve}i uspeh, plasman na ~etvrto mesto. I ove sezone ekipa sa Najlona dr`ala je nekoliko kola lidersku poziciju a posle tri uzastopna poraza i rezultatske krize usledio je normalan potez predsednik Uro{a Milojkovi}a i sportskog direktora Denisa Male{evi}a. [ok terapija bila je uspe{na, jer su crveno-beli u [imanovcima savladali Hajduk sa 3:1. Na klupi je sedeo sportski direktor Male{evi}. - Ne}emo da `urimo sa izborom, `elimo trajno re{ewe koje }e se uklopiti u ambicije kluba i novog trenera - istakao je Male{evi}. M. Po.


18

SPORT

petak23.oktobar2009.

DNEVNIK

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

ITALIJA – SERIJA A Subota Sampdorija - Bolowa Inter - Katanija Nedeqa Atalanta - Parma Bari - Lacio Kaqari - \enova Fiorentina - Napoli Palermo - Udineze Roma - Livorno Sijena - Juventus Kjevo - Milan 1. Inter 8 6 1 2. Sampdorija 8 5 2 3. Juventus 8 4 3 4. Fiorentina 8 4 3 5. Parma 8 4 2 6. \enova 8 4 1 7. Palermo 8 3 3 8. Milan 8 3 3 9. Bari 8 2 5 10. Kjevo 8 3 2 11. Roma 8 3 2 12. Udineze 8 3 2 13. Lacio 8 2 4 14. Napoli 8 3 1 15. Katanija 8 1 4 16. Kaqari 8 2 1 17. Atalanta 8 1 3 18. Boloqa 8 1 3 19. Sijena 8 1 2 20. Livorno 8 0 3

(18) (20.45)

1 1 1 1 2 3 2 2 1 3 3 3 2 4 3 5 4 4 5 5

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 19:5 19 13:7 17 12:7 15 8:5 15 9:9 14 14:16 13 11:9 12 6:8 12 8:5 11 10:8 11 15:15 11 12:12 11 7:8 10 11:14 10 8:11 7 7:10 7 6:10 6 6:10 6 7:12 5 2:10 3

ITALIJA – SERIJA B Danas

Torino - Re|ina Subota Ankona - Frosinone Bre{a - Albinolefe ]ezena - Groseto Empoli - Askoli Galipoqi - Le}e Padova - Triestina Pja}enca - Modena Salernitana - Krotone Sasuolo - Citadela 1. Frosinone 10 6 3 2. ]ezena 10 5 4 3. Torino 10 5 2 4. Padova 10 4 5 5. Ankona 9 5 1 6. Citadela 10 4 3 7. Vi}enca 10 3 6 8. Sasualo 10 3 5 9. Le}e 9 4 2 10. Empoli 9 4 2 11. Askoli 10 3 5 12. Bre{a 9 4 1 13. Groseto 10 3 4 14. Modena 10 4 1 15. Triestina 9 3 2 16. Albinolefe10 2 4 17. Pja}enca 9 2 3 18. Re|ina 9 2 3 19. Galipoqi 9 1 6 20. Krotone 10 1 6 21. Mantova 10 1 4 22. Salernitana10 0 2

(20.45)

1 1 3 1 3 3 1 2 3 3 2 4 3 5 4 4 4 4 2 3 5 8

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) 18:9 21 14:4 19 16:8 17 13:8 17 14:8 16 15:12 15 13:10 15 16:12 14 13:11 14 12:12 14 13:14 14 9:9 13 13:15 13 8:12 13 9:13 11 12:15 10 7:12 9 7:13 9 7:9 8 6:10 7 9:14 7 3:17 2

NEMA^KA BUNDES LIGA Danas Bajer - Borusija (D) Subota Bajern (M) - Ajntraht Hofenhajm - Nirnberg Hanover - [tutgart Borusija (M) - Keln Majnc - Frajburg Nedeqa Herta - Volfzburg [alke - Hamburg Bohum - Verder 1. Bajer (L) 9 6 3 2. Hamburg 9 6 3 3. [alke 9 6 1 4. Verder 9 5 3 5. Volfsburg 9 5 1 6. Bajern 9 4 3 7. Hofenhajm 9 4 2 8. Majnc 9 4 2 9. Ajntraht 9 3 4 10. Borusija (D) 9 3 3 11. Frajburg 9 3 1 12. Hanover 9 2 3 13. [tutgart 9 2 2 14. Keln 9 2 2 15. Nirnberg 9 2 2 16. Bohum 9 2 2 17. Borusija (M) 9 2 1 18. Herta 9 1 0

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30)

0 0 2 1 3 2 3 3 2 3 5 4 5 5 5 5 6 8

(15.30) (17.30) (17.30) 18:5 21 20:8 21 13:6 19 16:6 18 18:16 16 15:8 15 15:9 14 12:14 14 10:11 13 9:13 12 14:19 10 12:12 9 10:14 8 6:10 8 7:12 8 9:17 8 10:18 7 7:23 3

FRANCUSKA Subota Bordo - Le Man Bulow - Monako Grenobl - Nansi Nica - Lion Sent Etijen - Valensijen So{o - Lorijen Ren - Monpeqe Nedeqa Okser - Lil Lens - Tuluz Marsej - PS@ 1. Lion 9 6 2 2. Montpeqe 9 6 2 3. Bordo 9 6 1 4. Monako 9 6 0 5. Marsej 9 5 2 6. Lorijen 9 5 2 7. Okser 9 4 2 8. Ren 9 3 4 9. PS@ 9 3 4 10. Valensijen 9 4 1 11. So{o 9 4 0 12. Tuluz 9 3 2 13. Nansi 9 3 2 14. Sent Etijen 9 3 1 15. Lil 9 2 4 16. Bulow 9 2 3 17. Le Man 9 2 2 18. Lens 9 2 2 19. Nica 9 2 2 20. Grenobl 9 0 0

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21)

1 1 2 3 2 2 3 2 2 4 5 4 4 5 3 4 5 5 5 9

(17) (19) (21) 15:7 20 17:10 20 16:7 19 13:9 18 16:9 17 14:9 17 7:7 14 12:6 13 13:10 12 17:15 13 10:13 12 8:7 11 13:14 11 9:12 10 8:11 10 7:12 9 10:13 8 8:16 8 9:20 8 4:19 0

[PANIJA – PRIMERA

\avoli u paklu Enfilda (2.50) Liverpul - (3.20) Man~ester junajted (2.60) Aktuelni prvak Engleske i lider na tabeli, ekipa Man~estera gostuje na Enfildu protiv “posrnulog” Liverpula, koji je porazom protiv Olimpika (2:1), u{ao u seriju poraza dugu ~etiri utakmice. Na drugoj strani, Vidi} i drugovi pobedom na te{kom gostovawu u Moskvi 1:0, protiv CSKA najavili su juri{ na ceo plen. Rafa Benitez ne}e mo}i da ra~una na kapitena Xerarda i Toresa, a u tim se vra}a Xonson. Na derbiju bi za redse trebalo da debituje Alberto Akvilani. U redovima Man~estera Nemawa Vidi} standardan, a bi}e ovo lepa prilika da gosti ponove uspeh iz pro{le sezone kada su na istom stadionu bili boqi 2:1. Dosta razlog za brigu ima}e i Aleks Ferguson jer su pod znakom pitawa su Park, Gigs, Runi, Fle~er i Evra. Na{ predlog: 2, 2 - 3

(1.80) Bajer - (3.10) Borusija (D) (3.75) Derbi nema~kog fudbalskog prvenstva igra se u Leverkuzenu na Baj Areni, gde }e doma}i “farmaceuti” do~ekati sa liderske pozicije “milionere” iz Dortmunda. Izabranici trenera Hajnkesa posle dve uzastopne pobede reimizirali su bez golova protiv Hamburga, dok je ekipa na{eg Nevena Suboti}a vezala dve dobre partije protiv Bohuma 2:0 i Borusije iz Mehengldbaha 1:0. Bajer je slavio na pet od devet posledwih duela, dok su gostima iz Dortmunda pripale dve pobede, uz isto toliko remija. Milioneri ne}e mo}i da ra~unaju na povre|enog Hajnala, Jela i Tingu. Na{ predlog: 1.

(1.70) Atletiko (M) (3.40) Majorka (4.40)

Fudbaleri Atletika igraju o~ajno. Treneru Razanu opasno se “quqa” stolica posle poraza od Osasune 3:0. Na redu je duel protiv Majorke na Vinsente Kalderonu, a “jorganxije” juri{aju na tek drugu pobedu u Madridu. U redovima doma}ina pod znakom pitawa su Forlan, Pernija. Majorka je

\erard ( desno) je u utorak u me~u s Olimpikom obnovio povredu

pobedom u duelu sa Hetafeom najavili da u Madrid dolazi u dobroj formi. Tradicija je na strani fudbalera Atletika koju su na posledwih sedam duela slavili ~etiri puta, gosti samo jednom. Na{ predlog: 1, 3+

(1.85) Tenerife - (3.40) Kserez (3.80) I posle borbi u Segundi, na redu je do{ao “obra~un” novajlija u elitnoj {panskoj divizji. Na Tenerifama, “ostrvqani” }e do~ekati starog znalca ekipu Ksereza. U prethodnoj sezoni oba tima slavila su na doma}em buwi{tu, i to identi~nim rezultatom 2:0. Ovoga puta ulog je mnogo ve}i. U borbi za opastanak u Primeri, mogao bi da zavisi i od bodova na ovom susretu. U pro{lom kolu Tenerife su pora`ene od Espawola 3:1, ~ime su Dijaz i drugovi upisali tre}i uzastopni poraz. Na drugoj strani, fudbaleri Ksereza pobedom nad Viqarealom 2:1 i tako slavili posle dva remija. Oba rivala nastupi}e u najja~im sastavima, a zanimqivo je da na posledwih sedam duela ni jedan susret nije zavr{en podelom bodova. Na{ predlog: 2 - 3

- Moramo biti ponosni na taj podatak. Posebno u doba modernog fudbala - izjavio je Ferguson. Junajted je bez pomo}i Vejna Runija slavio debi golom Antonia Valensije u L{ i wegovim drugim od dolaska u klub. Englezi su tako prakti~no obezbedili plasman u narednu rundu, a za to im matemati~ki gledano, treba jo{ jedan bod iz naredna tri duela.

BELGIJA

HRVATSKA

Danas

Danas

(20.30) (20) (20) (20) (20) (20)

1 2 4 1 3 4 4 4 6 4 5 5 6 4 5 7

(18) ( 20.30) 24:13 24 20:11 23 19:15 21 20:10 20 20:16 18 15:15 17 19:14 15 12:15 15 12:19 13 13:14 13 18:18 12 13:20 12 16:20 11 14:15 11 11:17 10 12:26 6

Slaven - Inter

Subota Istra - [ibenik Kroacija - Varteks Karlovac - Hajduk (S) Me|umurje - Zagreb Osijek - Lokomotiva Zadar - Rijeka Nedeqa Dinamo - Cibalija 1. Dinamo 11 9 1 2. Cibalija 11 6 3 3. [ibenik 11 6 3 4. Karlovac 11 5 5 5. Rijeka 11 5 3 6. Osijek 11 5 3 7. Slaven 11 5 2 8. Lokomotiva11 5 1 9. Hajduk 11 4 3 11. Varteks 11 4 2 11. Zadar 11 4 2 12. Me|imurje 11 4 1 13. Inter 11 3 2 14. Istra 11 2 3 15. Kroacija 11 1 3 16. Zagreb 11 1 1

(1.80) Olimpik (M) - (3.00) Pari sen @ermen (3.80) U sudaru francuskih velikana na stadinu Veledrom sastaju se doma}i Olimpik i “sveci” iz Pariza. Doma}i fudbaleri trenutno igraju u odli~noj formi, o ~emu svedo~i i pobeda protiv Ciriha i Nansija. U redovima Marseja nema povre|enih igra~a, tako da }e Ninag, Abriel i Morijentes imati maksimalnu podr{ku saigra~a. Sa druge strane, Pari`ani nikako da do|u do celog plena. Posle dva remija, pora`eni su od Tuluza na Parku prin~eva 1:0. @uli, Luiadula i Hoare mora}e dobro da se namu~e nebi li ponovili pro{logodi{wi podvig, kada su slavili na Veledromu 4:2. Na{ predlog: 3+

(1.55) Sampdorija (3.30) Bolowa (5.40) Jedno od najprijatnijih iznena|ewa Serije A ove sezone, ekipa Sampdorije pod vo|stvom trenera Di Nerija ne zna za poraz na doma}em terenu. Mansini i drugovi uspeli su da ostanu nepora`eni u duelu sa Lacijom i Parmom, a sada na Lui|i Feraris dolazi ekipa Bolowe, kojoj ne cve-

taju ru`e. Gosti bez poraza na gostovawima, sa samo {est bodova bori}e se ove godine za opstanak. Bi}e zanimqivo videti dali }e doma~in uspeti da “slomi” borbene goste koji su pora`eni pro{log vikenda od Napolija 2:1. Pro{le sezone Sampdorija je slavila 2:0, “bolowezi” se revan{irali na svom terenu 3:0. Na{ predlog: 1

(1.80) Fiorentina (3.20) Napoli (4.50) Pobedom u me~u s Debrecenom, fudbaleri Fiorentine napravili su lepu uvertiru pred susret 10. kola doma}eg {ampionata i okr{aja s Napolijem. “Qubi~asti” u novoj sezoni blistaju a posle tri pobede, remizirali su protiv Juventusa 1:1. Napolitanci u novu sezonu u{li su oslabqeni ali pobedom nad Bolowom 2:1 nastavili su pobedni~ki niz na doma}em terenu. Me|utim u~enici trenera Mazarija pora`eni su na sva ~etiri dosada{wa gostovawa. Lavezi, Ma|io, Kvaqareal mora}e dobro da se pomu~e, kako bi osvojili prve bodove na Artemio Frenkiju koji se do sada pokazao kao neosvojiva” trv|ava” za mnoge. Na{ predlog: 1 I. G.

I Piksi dao gol s pola terena

Fudbaleri Man~ester junajteda savladali su u tre}em kolu Lige {ampiona CSKA u Moskvi (0:1) i tako postali tek druga ekipa koja na 14 gostovawa u najelitnijem klupskom takmi~ewu nije pretrpela poraz. Tim Aleksa Fergusona je izjedna~io rekord Lige {ampiona sa Ajaksom, koji je u periodu od 1994. do 1997. godine bio nesavladiv u duelima koje je igrao kao gost.

Subota Serkl Bri` - Kortrijk ^arloi - Vasterlo @erminal - Muskron Sent Truden - Gent Standard - Varegem Nedeqa Roselar - Klub Bri` Mehelen - Anderleht 1. Bri` 11 7 3 2. Anderleht 11 7 2 3. Mehelen 11 7 0 4. Standard 11 5 5 5. Varegem 11 5 3 6. S. Truden 11 5 2 7. Gent 11 4 3 8. @erminal 11 4 3 9. Vesterlo 11 4 1 10. Kortrijk 11 3 4 11. S. Bri` 11 3 3 12. ^arloi 11 3 3 13. Lokeren 11 3 2 14. Genk 11 2 5 15. Muskron 11 2 4 16. Roselar 11 1 3

(18) (20) (22)

0 1 2 2 2 1 2 2 3 3 2 4 3 3 3 5 4 4 5 4

(17) (17) (17) (17) (17) (19) (21) 17:3 19 21:6 18 14:5 15 11:6 15 14:8 13 12:9 12 10:9 11 7:8 11 9:8 10 8:11 10 7:7 9 10:12 9 10:11 8 9:15 6 9:17 6 4:12 6 9:16 5 3:13 5 7:10 4 5:10 3

[PANIJA – SEGUNDA

Man~ester izjedna~io rekord

Lokeren - Genk

Subota Atletiko (M) - Majorka Hihon - Real (M) Seviqa - Espawol Nedeqa Viqareal - Malaga Tenerife - Kserez Vaqadolid - Deportivo Hetafe - Atletik Rasing - Osasuna Almerija - Valensija Barselona - Saragosa 1. Barselona 7 6 1 2. Real (M) 7 6 0 3. Seviqa 7 5 0 4. Deportivo 7 5 0 5. Majorka 7 4 1 6. Valensija 7 3 3 7. Hihon 7 3 2 8. Espawol 7 3 2 9. Osasuna 7 3 1 10. Bilbao 7 3 1 11. Almerija 7 2 3 12. Hetafe 7 3 0 13. Saragosa 7 2 2 14. Rasing 7 1 3 15. Atletiko (M)7 1 3 16. Tenerife 7 2 0 17. Vaqadolid 7 1 2 18. Herez 7 1 2 19. Malaga 7 1 1 20. Viqareal 7 0 3

Pogodak kakav je pro{le subote postigao Dejan Stankovi} za Inter protiv \enove retko se vi|a, ali {ta tek re}i za potez Dragana Stojkovi}a Piksija!? Stankovi} je na me~u protiv \enove postigao fantasti~an gol

prema klupi Nagoje, Piksi je ustao, a zatim je spektakularnim volejom sa pedesetak metara iz prve poslao loptu u mre`u. - Nisam `eleo nikoga da uvredim ovim potezom, ali to je bio stvarno lep gol - rekao je po-

Subota Gimnastik - Herkules Hueska - Levante Sosijedad - Kordoba Mursija - Rekreativo Las Palmas - Albasete Viqareal B - Kasteqon \irona - Betis Nedeqa Selta - R. Vaqakano Numansija - Salamanka El~e - Kartagena 1. Kartagena 8 4 4 2. R. Vaqakano 8 4 3 3. Sosijedad 8 4 3 4. Herkules 8 4 3 5. Numansija 8 4 2 6. Levante 8 3 4 7. Betis 8 3 3 8. Rekreativo 8 4 0 9. Salamanka 8 3 3 10. Kordoba 8 3 3 11. Gimnastik 8 3 2 12. Kadiz 8 2 3 13. Las Palmas 8 2 3 14. Albasete 8 2 3 15. Viqareal B 8 2 3 16. Real Union 8 2 2 17. El~e 8 2 2 18. Mursija 8 0 7 19. Selta 8 1 4 20. Hueska 8 1 4 21. \irona 8 1 4 22. Kasteqon 8 1 1

Subota Vulverhempton - Aston Vila Birmingem - Sanderlend Barnli - Vigan Hal - Portsmut Totenhem - Stouk ^elzi - Blekburn Nedeqa Bolton - Everton Liverpul - Man~ester j. Man. siti - Fulam Vest Hem - Arsenal 1. Man~etser j. 9 7 1 1 2. ^elzi 9 7 0 2 3. Totenhem 9 6 1 2 4. Arsenal 8 6 0 2 5. Man. siti 8 5 2 1 6. Aston Vila 8 5 1 2 7. Sanderlend 9 5 1 3 8. Liverpul 9 5 0 4 9. Stouk 9 3 3 3 10. Barnli 9 4 0 5 11. Everton 8 3 2 3 12. Fulam 8 3 1 4 13. Blekburn 8 3 1 4 14. Vigan 9 3 1 5 15. Bolton 8 2 2 4 16. Vulverh. 9 2 2 5 17. Birmingem 9 2 1 6 18. Hal 9 2 1 6 19. Vest Hem 8 1 2 5 20. Portsmut 9 1 0 8

(20.15) 37:5 28 15:5 21 12:8 21 12:6 20 20:13 18 21:19 18 17:18 17 15:17 16 11:9 15 11:15 14 10:17 14 15:25 13 15:17 11 11:24 9 13:22 6 5:20 4

(13.45) (16) (16) (16) (16) (18.30) (14.30) (15) (16) (17.15) 21:9 22 19:8 21 21:13 19 27:11 18 16:9 17 12:7 16 17:13 16 22:13 15 8:11 12 9:19 12 10:12 11 8:10 10 11:17 10 9:16 10 11:13 8 8:15 8 6:11 7 8:22 7 9:13 5 5:15 3

HOLANDIJA

(17)

1 2 2 1 3 3 4 5 4 5 5 6 6 6 7 9

0 1 1 1 2 1 2 4 2 2 3 3 3 3 3 4 4 1 3 3 3 6

(12) (17) (17) 10:4 16 15:8 15 12:6 15 9:4 15 12:8 14 10:8 13 14:8 12 10:10 12 9:9 12 7:9 12 6:6 11 6:8 9 4:6 9 12:15 9 8:11 9 7:8 8 12:17 8 8:9 7 7:9 7 7:9 7 8:12 7 7:16

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Utreht - Roda

(17) (17) (20.30) (20.30) (20.30) (20.30)

(16) (18) (18) (18) (18) (18) (18)

sa gotovo pola terena, a istog dana na drugom kraju planete uzvratio mu je jo{ jedan Srbin – Dragan Stojkovi} Piksi, koji je kopa~ke oka~io o klin sada ve} daleke 2001. godine. Biv{i fudbaler i predsednik Crvene zvezde, a sada trener japanske Nagoje, jo{ jednom je podsetio za{to je progla{en za petu Zvezdinu zvezdu postigav{i gol sa klupe (!?) na utakmici wegovog tima protiv Jokohame. I to iz voleja... Posle jednog neuspe{nog napada, fudbaler Jokohame ostao je da le`i u protivni~kom {esnaestercu pa je golman Nagoje ispucao loptu u aut kako bi mu se ukazala pomo}. Dok je ona letela

sle me~a Stojkovi} koji je za svoj potez dobio ovacije publike u Jokohami. Me~ je zavr{en pobedom Jokohame 2:1, a kada bi se Stojkovi}evi igra~i ugledali na wega mo`da bi i zauzimali i boqu poziciju od trenutno devete na tabeli. Piksijev prethodnik, ~etvrta Zvezdina zvezda i aktuelni trener Crvene zvezde Vladimir Petrovi} Pi`on ove sezone pokazao je kako se protivnik izbacuje iz igre “varkom telom”. FIFA je ove nedeqe najavila da }e od sada, svake godine, dodeqivati trofej “Ferenc Pu{ka{“ za najlep{i gol. Sre}a konkurenciji da ovaj gol ne ispuwava kriterijume, ina~e...

Danas

Subota Den Hag - Sparta Fejenord - Venlo Vitese - Herakles Breda - RKC Nedeqa Tvente - Groningen AZ Alkmar - Ajaks Viqem - Herenven NEC - PSV 1. Tvente 10 8 2 2. PSV 10 7 3 3. Ajaks 10 7 2 4. Fejenord 10 6 2 5. Utreht 10 5 4 6. AZ Alkmar 10 5 0 7. Herakles 10 4 2 8. Breda 10 4 1 9. Den Hag 10 3 3 10. NEC 10 2 5 11. Vitese 10 3 2 12. Sparta 10 3 2 13. Venlo 10 1 7 14. Groningen 10 2 4 15. Roda 10 2 4 16. Herenven 10 2 2 17. Viqem 10 2 1 18. RKC 10 1 0

(20.45) (18.45) (19.45) (19.45) (20.45)

0 0 1 2 1 5 4 5 4 3 5 5 2 4 4 6 7 9

(14.30) (14.30) (14.30) (16.30) 20:9 26 23:10 24 31:7 23 18:8 20 11:6 19 18:11 15 9:11 14 11:16 13 12:13 12 11:12 11 13:18 11 6:13 11 14:18 10 8:10 10 11:19 10 5:13 8 11:19 7 7:24 3


SPORT

DNEVNIK VOJVODINA U KVALIFIKACIJAMA ZA EVROLIGU U ATINI

Bez bele zastave Vaterpolisti novosadske Vojvodine od danas do nedeqe u~estvova}e u kvalifikacijama za Evroligu. Izabranici Dejana Stanojevi}a nadmeta}e se u H grupi u Atini sa doma}inom Vuqagmenijem, ruskim Spartakom iz Volgograda i ma|arskim Honvedom iz Budimpe{te. Pored ovog turnira na programu su jo{ tri, pa }e E

Miroslav Ran|i}

Foto: F. Baki}

grupa igrati u Egeru ([ibenik, Panionios, Bre{a i Eger), F grupa u Budvi (Mladost, [pandau 04, Hornets i Budva) i G grupa u Napuqu (Marseq, Primorac, Sintez i Posilipo). Po prve dve ekipe iz svake grupe plasira}e se u Evroligu, dok }e tre}a i ~etvrta ekipa nastaviti takmi~ewe u LEN kupu. Ovog vikenda na programu su i utakmice prvog kruga kvalifikacija LEN kupa. Vojvodina je u Gr~ku otputovala u sredu , a trener i igra~i

Superliga (m) Dinamo - Partizan DO C. zvezda - Naisus

1. Kolubara 2. Vojvodina 3. Partizan 4. Naisus 5. Jugovi} 6. PKB 7. C. zvezda 8. Smederevo 9. Planinka 10. Radni~ki 11. Priboj 12. Metalop. 13. Dinamo 14. Proleter 15. Crvenka

4 5 5 5 5 4 3 5 5 4 5 4 4 5 4

4 4 3 3 3 3 3 3 2 2 1 1 1 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 1 0

0 1 2 2 2 1 0 2 3 2 3 3 3 4 4

134:99 145:130 158:126 144:131 133:121 111:102 95:86 148:153 134:134 94:100 123:129 86:96 112:124 117:149 94:136

8 8 6 6 6 6 6 6 4 4 3 2 2 1 0

Superliga (`)

3 4 4 4 3 3 3 4 4 4 3 3

3 3 3 3 2 2 1 1 1 1 0 0

0 0 0 0 1 0 1 0 0 0 0 0

0 1 1 1 0 1 1 3 3 3 3 3

99:71 111:93 109:91 123:108 85:76 104:76 89:87 119:116 102:122 102:122 60:87 63:110

6 6 6 6 5 4 3 2 2 2 0 0

Prva liga (m) Vrawe - Mladost TSK

Novosa|ani prvu utakmicu na turniru igraju danas sa Spartakom u 16 ~asova. Sutra je rival Honved (16), a u nedequ Vuqagmeni (10.15). - Svesni smo kvaliteta rivala, to su e klubovi sa bogatom tradicijom, dobrim buxetima i sjajnim igra~ima. Ali i pored toga mi sa tim ekipama mo`emo da igramo. Jednostavno ako `elimo da napredujemo, moramo da napadnemo rivale. Ve} sam vi{e puta ponovio da mi samo ozbiqnim prilazom i radom

mo`emo da idemo napred. Realno, Spartak i Honved su favoriti, ali ovo je sport i {anse uvek postoje, samo ih treba iskoristiti. Mi }emo poku{ati da iskoristimo svoje prilike. Honved je jedna od najaj~ih ekipa u Evropi, ekipa Spartaka igra ve~ {est, sedam godina zajedno, iskusni su i fizi~ki i pliva~ki jaki. Ali, Spartak igra druga~ije kada je doma}in i kada je gost. Vuqagmeni je doma}in turnira, s wima smo igrali pro{le godine, ali sada su promenili ekipu i doveli centra Bejlija iz Partizana. Na{a {ansa je da na individualni kvalitet rivala odgovorimo kolektivnom igrom i ne smemo dozvoliti da wihova `eqa i motiv budu v}i od na{ih. Samo tako se mo`emo nadati dobrom rezultatu u Atini - rekao je trener Vojvodine Dejan Stanojevi}. U Atinu nije otputovao jedino Milo{ Mili~i} koji je povre|en, dok su svi drugi zdravi i spremni za evropske izazove. Prvotimac Vojvodine Miroslav Ran|i} ka`e da su on i wegovi klupski drugovi igrama u LEN kupu pro{le godine pokazali da mogu da se nose sa jakim rivalima. - Dobili smo prili~no izjedna~enu grupu. Mada nas smatraju za autsajdere mi smo pokazali da mo`emo da se nosimo sa mnogo ja~im protivnicima. Moramo rivalima u Atini da ispariramo plivawem i ritmom. Oni su svi iskusniji od nas. Ne obe}avamo ni{ta, ali pru`i}emo svoj maksimum. Mislim da Vuqagmeni mo`emo da dobijemo, igrali smo s wima pro{le godine. Na papiru su Honved i Spartak favoriti, ali mi moramo da tra`imo svoje {anse i protiv wih i mislim da mo`emo da iznenadimo - rekao je Ran|i}. G. Malenovi}

POSLE DVE GODINE VRHOVNI SUD DONEO PRESUDU 26:35 34:31

^a~ak - Jagodina 27:22 Medicinar - C. zvezda 28:34 Kikinda - Radni~ki JP 40:21 V. Bawa - Naisa 28:21 Dinamo - K. Milo{ 20:33 RTB Bor - Zaje~ar 27. oktobar

1. Zaje~ar 2. Naisa 3. K. Milo{ 4. ^a~ak 5. V. Bawa 6. Kikinda 7. C. zvezda 8. Jagodina 9. Dinamo 10. Medicinar 11. Radni~ki JP 12. RTB Bor

pre puta su obe}ali da u Atinu ne idu sa belom zastavom, da }e dati svoj maksimum i da se pridru`e Partizanu u Evroligi. Ukoliko u tome i ne uspeju ostaje im nastup u LEN kupu, u kojem su pro{le sezone dogurali do ~etvrtfinala, gde ih je zaustavio ma|arski Seged, ina~a osvaja~ ovog takmi~ewa. Tada ih je samo gol delio od polufinala.

30:27

Dana{wi rukometni program Druga mu{ka liga, sever - BANATSKO NOVO SELO: Proleter – Milicionar (20), [ID: Radni~ki – Jabuka (19), NOVI SAD: Radni~ki – Hajduk (^) (16.30, Slana bara), FUTOG: Metalac – @elezni~ar (18), BE^EJ: Jedinstvo (BPS) – Ruma (19.30). Druga `enska liga - JABUKA: Jabuka 95 – Radni~ki (20), SOMBOR: Ravangrad – Vojvodina (19.30). Prva vojvo|anska mu{ka liga NOVI KNE@EVAC: Obili} – TSK Mladost (18). Prva vojvo|anska `enska liga - ELEMIR: Naftagas – Kikinda 2 (19.30).

petak23.oktobar2009.

IZVU^ENI SU PAROVI OSMINE FINALA KUPA SRBIJE

Kle~ani do~ekuju Vo{u U beogradskom hotelu „M“ ju~e su izvu~eni parovi osmine finala 45. Kupa Srbije u konkurenciji odbojka{a. @reb je bio poludirigovan, po{to se u prvom {e{iru na{lo osam ekipa, koje su pro{le godine igrale u Viner [tedti{e Super ligi: Radni~ki iz Kragujevca, Crvena zvezda, NIS Vojvodina iz Novog Sada, Ribnica iz Kraqeva, Partizan, Mladi radnik iz

Po`arevca, Smederevo i Borac iz Star~eva, koji su prema propzicijama gosti u utakmicama osmine finala. U drugom {e{iru je bilo sedam ekipa, po{to je Pro tent iz Obrenovca odustao od takmi~ewa. Voqom `reba, Smederevo je bez borbe izborilo plasman u ~etfvrtfinale. Utakmica osmine finala Kupa igraju se 28. i 29. oktobra, a sastaju se: GIK Banat – NIS Vojvodina, pobednik me-

Slobodan Ka~ar

u protekle dve godine obavqali nelegalno svoje funkcije - istakao je Slobodan Ka~ar, a na pitawe da li }e uspeti da preuzmu BSS do manifestacije Zlatna rukavica koja je za ne{to vi{e od mesec dana, rekao je: - Mi }emo po{tovati proceduru, a ako ona mora du`e da traje {ta da radimo. Ne}emo ni{ta mimo zakona. Koje }e daqe korake preduzeti sada ve} zakoniti predsednik pojasnio je wegov bliski saradnik i ~lan UO BK Vojvodina Srbobran Bibi}: - Prioritet }e biti da Ministarstvo sporta i omladine {to pre ispo{tuje odluku suda. Rad Saveza u prethodne dve godine mora}e da prekontroli{u nadle`ne institucije (finansijska policija...). Trenutno nas ne zanima nelegalni predsednik \eri} i wegova ~etiri potpredsednika, kao ni generalni sekretar - rekao je Babi}, a nadovezao se Du{an Savi}, drugi ~lan UO BK Vojvodina. J. G.

~a Loznica/Putevi – Borac (S), pobednik me~a Jagodina/@elezni~ar (B) – Partizan, pobednik me~a Ni{/Novi Pazar – Radni~ki (K), Jedinstvo (SP) – Mladi radnik, Spartak (Q) – Crvena zvezda, pobednik me~a Bavani{te/VGSK – Ribnica. U osmini finala Kupa Srbije igra se samo jedna utakmica, pobednici }e izboriti plasman u ~etvrtfinale. M. R.

POSLE SAMO DVA DANA

Rastali se Zvezda i Youns Retko ko je pro~itao vest o tome da su pro{la dva dana od kako je KK Crvena zvezda predstavila, do kada je otpustila Dvejna Xounsa, a da se nije zapitao: “[ta to rade crveno-beli!?” Xouns je dobio otkaz posle 48 sati i ve} je krenuo odakle je i do{ao, u SAD. Generalni menaxer Crvene zvezde Milan Opa~i} objasnio je da razlozi iznenadnog raskida saradwe sa igra~em koji je predstavqen kao velika snaga u reketu, nisu finansijke prirode, niti se radi o lo{em skautingu, ve} da su problem bili “Xounsovi privatni problemi”. - Xouns nam je saop{tio da ima odre|ene privatne probleme, {to je bilo evidentno po wegovom pona{awu. Non-stop je bio na vezi sa Amerikom. I pored toga {to nam je u ovom momentu izuzetno potreban, mislili smo da je qudski da mu iza|emo u susret, kako bi bio uz porodicu. Po ugovoru smo mogli da ga zadr`imo, ali pitawe je koliko bi nam u ovakvoj situaciji pomogao - rekao je Opa~i}, koji sada mora da se okrene novom igra~u.

Dvejn Youns

Xounsov drugi poku{aj da se oproba u Evropi, posle neuspele misije da se dokopa NBA minimalca, zavr{io se jo{ tragi~nije od prvog. Pro{le godine, 211 centimetara visoki centar dve nedeqe bio je ~lan Efes Pilsena. Ove - dva dana bio je u Crvenoj zvezdi i odigrao jedan prijateqski me~ sa Mega Vizu-

DANAS PRED TV KAMERAMA: NOVI SAD – SLOGA (18)

Slobodan Ka~ar Slo`no na Kraqev~ane ipak predsednik

Posle ne{to vi{e od dve godine posle, sada ve} izvesno, nezakonite smene legendarnog Slobodana Ka~ara sa mesta predsednika Bokserskog saveza Srbije (BSS), presudom Vrhovnog suda Srbije (VSS) poni{teno je re{ewe Ministarstva omladine i sporta kojim je nezakonito u registar lica ovla{}enih za zastupawe Saveza umesto wega zaveden Velizar \eri}. - Ve} dve godine vodimo bitku za pravdu i zakonitost i uporno ukazujemo na ~iwenicu da je vanredna sednica Skup{tine BSS od 17. avgusta 2007. godine, na kojoj sam navodno smewen, bila nelegalna, po{to nije imala kvorum, a samim tim ni potrebnu ve}inu za odlu~ivawe - rekao je Slobodan Ka~ar po dobijawu kona~ne presude VSS. - U sudskom postupku, koji sam pokrenuo protiv re{ewa o upisu \eri}a kao predsednika BSS, Ministarstvo omladine i sporta, kao ni nelegalno rukovodstvo Saveza, nisu uspeli da doka`u da je smena bila zakonito ura|ena, niti su za to imali vaqane dokaze. Prema re~ima olimpijskog {ampiona sud je od wih dva puta tra`io dokumentaciju da doka`u legalnost navedene Skup{tine, ali bezuspe{no. - Stoga je sud, kao jedino zakonito i ispravno u ovom slu~aju, doneo presudu ~ime je uva`io na{u `albi i tako poni{tio re{ewe o upisu Velizara \eri}a kao predsednika BSS. Tako sam ja ponovo jedini legalni predsednik. O~ekujem od Ministarstva omladine i sporta da sprovede presudu najvi{e pravne institucije Srbije i da mi omogu}i da nesmetano obaqam legalno predsedni~ku funkciju. Naravno, to isto o~ekujem i od \eri}a i wegovih qudi, koji su

19

Ko{arka{i Novog Sada ispod o~ekivawa krenuli su takmi~ewe u Prvoj ligi Srbije i na startu poklekli dva puta, i to na gostovawima u ^a~ku i Beogradu. Danas im u goste dolazi jo{ nepora`ena ekipa Sloge iz Kraqeva, jedno od prijatnijih iznena|ewa dosada{weg toka {ampionata. Problemi s povredama mu~ili su Novosa|ane na startu, izostao je najpre Suboti}, a potom i Raki}, ali }e obojica biti danas u sastavu i uz pomo} prido{log organizatora igre Perice Miti}a, o~ekuje se potpuno nova dimenzija igre belih. - Nismo zapo~eli prvenstvo kako smo se nadali, a Sloga je zabele`ila obe pobede. Igrali smo bez veoma bitnih igra~a, pa sada s Raki}em i Miti}em na pleju i ostalima `elimo da poka`emo da dva startna poraza nisu realno stawe stvari. Dve pobede Sloge, kao i jo{ neki rezultati pokazuju samo da je liga maksimalno ujedan~ena i da svako svakoga mo`e da dobije, zato je u ovom trenutku te{ko prognozirati bilo {ta - rekao je trener Novosa|ana Nemawa Danilovi}.

Oporavio se Miqan Raki}

Prvi strateg belih dobro poznaje ekipu sa Ibra. - Da{i}, Dimitrijevi}, Borov~anin i Gambiro`a su nosioci igre, ali u rotaciji koriste gotovo svih 12 igra~a. O~igledno su dostigli `eqenu formu u pravo vreme i sigurno nas o~ekuje te`ak duel. Mi }emo, kao i ranije, odigrati kolektivno, sa akcentom na jakoj odbrani i nadam se da }emo prekinuti lo{ niz - zakqu~io je Danilovi}. M. Risti}

PRVA LIGA ZA DAME

Derbi Beogra|ankama Crvena zvezda - Vojvodina NIS 80:66 (16:13, 21:24, 17:16, 26:13) BEOGRAD: Hala SC “[umice”, gledalaca 300, sudije: Novakovi} (Zrewanin), Savi} (Kovin), Golu{in (Zrewanin). CRVENA ZVEZDA: Popovi} 6, Risti} 9, Zupan~i} 9, T. Jovanovi} 3, \or|evi} 11, Mati} 10, J. Jovanovi}, Kova~evi}, Karaxi}, Mutavxi}, Gavrilovska 11, Velinovi} 21. VOJVODINA NIS: Popovi}, ^abarkapa 20, Ostoji} 6, Karaka{evi} 7, Du{ani} 6, Krwetin 10, Miti}, Ninkovi}, Stupar 17, Terzi}, Bo{kovi}, Maxarevi}. Ko{arka{ice Crvene zvezde slavile su u crveno-belom derbiju

pobediv{i novosadsku Vojvodinu boqom igrom u posledwom ~etvrtini utakmice. Imale su Novosa|anke snage da pariraju Zvezdi malo vi{e od 30 minuta, ali problemi sa li~nim gre{kama ko{tali su ih poraza. Prema o~ekivawu iskusne Mati} i Velinovi} kod Beogra|anki odigrale su glavne uloge, a jedino raspolo`ene ^abarkapa i Stupar kod Novosa|anki nisu bile dovoqne da se izbegne poraz. Utakmica je re{ena u posledwih 5 minuta kada go{}e nisu imale re{ewe za pod obru~ima odli~nu Jelenu Velinovi} i raspucanu Gavrilovsku. M. R.

rom u utorak uve~e. Iako je trener Zvezde Aco Petrovi} poru~io da je Xouns “upravo ono {to je wemu potrebno”, ni{ta nije slutilo da }e taj igra~ zaista pomo}i crveno-belima da osvoje trofej ove sezone. U subotu je ~etvrti zvani~ni me~ za crveno-bele ove sezone, u Qubqani protiv Olimpije. EVROLIGA

Brodolom Cibone Jadranska liga ove sezone definitivno nije “ja~a nego ikad”. Jer da jeste, wen lider ne bi u prvom kolu Evrolige izgubio na svom terenu sa frapantnih 45 poena razlike! A upravo to se dogodilo Ciboni, koja je u Domu Dra`ena Petrovi}a do`ivela debakl u susretu sa razigranom ekipom Montepaskija iz Sijene - 85:40. Na poluvremenu je bilo podno{qivih 35:24, a onda su gosti dobili tre}u deonicu sa ~ak 32:8, tako {to su brzom igrom i kontranapadima kaznili “cibose” za 11 izgubqenih lopti samo u tih deset minuta. Veteran Denis Markonato dva minuta pre kraja je “zakucao” za 80:40, a Henri Domerkant trojkom i Nikos Zizis sa linije slobodnih bacawa postavili kona~an rezultat, zakqu~iv{i najtu`nije ve~e u istoriji aktuelnog prvaka Hrvatske. Cibona je {utirala trojke 3/25, a ukupni {ut iz igre iznosio je svega 23 odsto. Svakako nije ohrabruju}e prisetiti se da je ista ta ekipa pre nedequ dana slavila sigurnu pobedu nad (nekompletnim) Partizanom u Beogradu. Ni na drugim terenima u sredu uve~e nije bilo mnogo neizvesnosti, osim u duelu Marusija i CSKA. Barselona je protutwala Istanbulom, a debitant Orlean napustio Pirej sa deficitom od 22 poena. Milo{ Teodosi} igrao je 16 minuta za Olimpijakos i postigao sedam poena, bez proma{aja, uz po jedan skok i ukradenu loptu. Rezultati prvog kola, Grupa A: Fenerbah~e - Barselona 59:82, Cibona - Montepaski 40:85, @algiris - Asvel 71:52. Grupa B: Olimpijakos Orlean 94:72. Grupa C: Marusi - CSKA 65:66, Makabi Olimpija 85:65 (odigrano ranije). Grupa D: Prokom Oldenburg 81:87.


20

petak23.oktobar2009.

OGLASI

DNEVNIK


DNEVNIK

OGLASI

petak23.oktobar2009.

21


22

petak23.oktobar2009.

OGLASI

DNEVNIK


OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav sestri

petak23.oktobar2009.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj

23

Sa tugom i nevericom opra{tamo od drage

se

Du{e Du{anki Baji}

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: 1) sviwske polutke, 2) tovne pili}e i 3) sve`a jaja. Ku}na dostava, povoqno. Telefon 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 87128

IZDAJEM nov, nename{ten, jednoiposoban konforan stan, kod Futo{ke pijace. Telefon 069/2824222. 86675 IZDAJEM nov name{ten jednosoban stan 36m2, sa novim name{tajem, odli~na lokacija, Ul. Cara Du{ana 8A, cena 200E. Telefon: 063/531-121. 87183

GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendice do 10000E, placeve, velike parcele od vlasnika, hitno potreban dvoiposoban stan- 50.000E. Telefoni: 6621-797, 063/598-463, 064/502-5379. 87184

^ENEJ Sala{: ku}a dva hektara zemqe, prve klase, ogra|eno, voda, struja, uz kanal, prodaja ili zamena za ku}u. Telefon: 061/601-9393 i 6621797. 87189

KUPUJEM polovne stvari, regal, trosed, dvosed, foteqa, ugaone garniture, trpezarijske stolice, kuhiwe i komode. Telefoni: 021/6617-782, 064/336-2847, Joca. 86362

POTREBAN mesar za rad u mesari sa iskustvom. Telefon 021/822-872. 87163 PE^EWARI kod Sajma potreban majstor za pe~ewe i se~ewe jagwetine i prasetine. Telefon 063/506-901. 87125

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut i kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete itd. Telefon 063/8485-495, 6618-646, 6614-274. 86936 NA PRODAJU drva, cena povoqna, ta~na mera, bukva, bagrem, hrast i cer, iscepano izrezano 3000 u metrice 2700 sa prevozom. Tel. 064/144-2533. 87322 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 063/74-394-15, 065/44-032-73, 063/7439410. 87112 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, Su{eni Vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/4655-205, 065/4655-206. 87111 UGAQ kostolac komad i kocka sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100. su{eni 7.800. Telefoni: 065/4655-195, 065/4655-194, 062/8110041. 87110

}erki na{ih prijateqa a i kom{inici od \uri~i} Stanka i Nade sa porodicom.

od tetke Koviqke sa porodicom.

87532

87528

87520

Posledwi pozdrav

Du{anki Baji}

Trebalo je jo{ mnogo radosti da do`ivi{, ali nije bilo vremena. Tvoja sestra Mirjana ^an~ar sa porodicom. 87506

Ne mo`emo verovati da te vi{e nema

Posledwi pozdrav dragoj

Du{anki Baji}

Du{o

Du{i

Neka te an|eli ~uvaju. od sestre Milene i zeta Steve sa decom.

od strine Zagorke sa decom.

od: ujaka Marka, Gojde i sestre Ivane Mari}.

Ujak Ratko, ujna Bosiqka i brat Mi}a Mari} sa porodicom.

87533

87519

87504

87508

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav Radetovoj

Posledwi pozdrav dragoj

Stojan Mihajlovi} Mnogo }e vode prote}i Dunavom koliko i na{ih suza. Neka ti je ve~na slava.

Du{anki Baji}

]erka Biqana, zet Dragan, unuk Jordan. Najiskrenije sau~e{}e porodici Radeta Baji}a.

Posledwi pozdrav sinovici i sestri

Du{i

od sestre Dragice sa decom.

Posledwi pozdrav sestri

^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Profesorica. Telefon 021/530-088. 86599 NAU^ITE matematiku i fiziku, postanite ~vrsta li~nost. Profesor sa iskustvom za sve {kole i fakultete, garancija. Telefon 063/73-53326. 85054

A. CESARCA, A. Teodorovi}a, Kisa~ka 100E, V. Vodnika 150 - 200E, trosoban luks, centar sa gara`om 700E, dvosoban dvori{ni 120E. Telefoni: 6621-797, 064/502-5379. 87187 IZDAJEM garsoweru 27m2, kod Sajma. Telefon 063/582-757. 87171

Du{anki Baji}

dragoj

Du{i Du{anki Baji} od koleginica i kolega iz komercijale. Iskreno sau~e{}e porodici od porodice Ostoje Mihajlovi}a. Neka je an|eli ~uvaju.

87493

87490

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

87516

Posledwi pozdrav

Radetovi drugovi iz Gradskog odbora SPS Novi Sad. ELEKTRI^AR izra|uje i popravqa el. instalacije, ugradwa sve vrste rasvete. Zamena osigura~a, brojila, prekida~a, dotrajale instalacije. Kvalitetno, povoqno. Telefon 063/738-16-20. 87120 TAPACIRAWE, restauracija i lakirawe svih vrsta name{taja, prevoz besplatan. Telefon 060/38-999-44. 87164 HIDROIZOLACIJA ravnih krovova, zgrada, gara`a, terasa, podruma, kupatila. Kvalitet zagarantovan. Telefon: 063/8034-735. 87190 MA[INSKO ODGU[EWE i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge. Garancija. Non-stop. Telefon 6393737, 064/160-47-25. 87323 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 86601

87526

Posledwi pozdrav

od: zeta Zorana, unuke Jovane i praunuke Miroslave.

od: strica Sime, strine Milice i brata Goje sa porodicom.

Du{i

Sreto Bubwevi} sa porodicom.

Reqa Bubwevi} sa porodicom.

87502

87498

Volimo te zauvek.

87492 87529

Posledwi pozdrav dedi

Posledwi pozdrav bratanici

Posledwi pozdrav dragoj snaji

Du{anki Baji}

KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56. 85169

PRIRODNI preparati protiv hemoroida - {uqeva klini~ki ispitan i li~no proveren eliminisawe za 7 dana, deda Rado{. Telefoni: 037-490797, 064/24055-49. 86246 VIAGRA ORIGINAL, 50mg-100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non stop. Telefon: 064/3280-738. 85856

Du{i

deda Stojanu

Du{i

od Radetovih kolega: Vukmira, Iveka, Pekuna, Ostoje, @ileta, Tauba, Ike, @u}e, Drage, Duleta, Spensera, U~e, Mine i Makija.

Du{anki Baji}

Du{anki Baji} Du{i

Stojanu

Po~ivaj u miru, neka te an|eli ~uvaju. od porodice Radi}.

od tetke Jele i te~e Srete.

Djever Milan Bubwevi}. 87531

87517

87494

87503


24

^ITUQE

petak23.oktobar2009.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe de je preminuo na{

Posledwi pozdrav

DNEVNIK

Sa tugom se opra{tamo od na{e

Posledwi pozdrav

Mihajlo \apja{ 1934 - 2009. Sahrana je danas, 23. 10. 2009. godine, u 13 sati, na Novomajurskom grobqu, u Petrovaradinu.

Nade

Nadi Fatorini

O`alo{}eni: supruga Ilka, }erka Vesna, unu~ad Igor i Irena i praunuka Izabela.

od Branka.

87501

87482

Wene kolege i prijateqi: Beba, Zdenko, Gordana, Fe|a, Voja, Tawa, Steva, Danica, Eda, Milkica, Margita.

od Milanovih drugara: Vahe, Ace, Bobana, Pisketa, Dra`ena, Marka, Jovice, Juhe i Debelog.

87484

87475

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Posledwi pozdrav

Oros Dubravki

Posledwi pozdrav

Du{i Baji}

Radmili Jeli} O`alo{}eni: bra}a Radovan, Savo i sestra Dawa Stankovi} sa porodicama.

tetka Du{i

^edomiru Ran|elovi}u

od koleginica i kolega iz Ve{eraja.

od porodica: Gojka i Sretka Mihajlovi}a, Nedimovi}, Blitva, Savi} i Kuzman.

87500

87488

87505

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi prijatequ

Porodice: ^uti} i [udi}.

Porodice: Krstono{i} i Zlojutro.

87474

87471

Posledwi pozdrav

Du{i

Du{i Baji}

Du{i Baji}

Radmili Jeli} od: bra}e Alekse i Milana Srdanovi} sa porodicama, tetke Vidosave i sestre Biqane. 87509

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Du{i Baji}

od drugarice Gordane Bubwevi} s porodicom.

od: Milana i Zorana Nikoleti} sa porodicama.

Porodice: Vajagi}, Jotanovi}, Kova~evi}, Prole, Pavlovi} i Bogojevi}.

od porodica: \aji} i Spasojevi}.

87487

87489

87459

87454

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav majci i supruzi

dragom

^edomiru Ran|elovi}u

Posledwi pozdrav kom{inici

Posledwi pozdrav

pozdrav

Posledwi pozdrav na{oj koleginici

Du{i

Du{i Baji}

Oros Dubravki 1958 - 2009. od wenih najmilijih: }erke Lidije i supruga Frawe. 87511

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Mesna zajednica „Klisa”.

od kumova Tali}a.

3032/P

87481

Radmili Jeli} 1952 - 2009. iz Ba~kog Dobrog Poqa

Posledwi pozdrav koleginici

na{oj

dragoj

i

po{tovanoj

od zaposlenih PTT radnika RJ Po{tanskog saobra}aja „Novi Sad”.

Jelena ^elica

Du{anki Baji}

1938 - 2009. Sahrana je danas, 23. 10. 2009. godine, u 15 sati, na grobqu, u Ledincima. O`alo{}eni: sin i }erka sa porodicama. 87513

Sindikat AD „Luka Novi Sad”. 5674/P

5671/P


^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav koleginici

na{oj

dragoj

i

po{tovanoj

petak23.oktobar2009.

Posledwi pozdrav dragoj

Najdra`oj kom{inici

Du{i Baji} Du{anki Baji} od kolektiva AD „LUKA NOVI SAD”.

Du{i Baji}

Oti{la si tako tiho i ne~ujno ba{ kao {to si provela ceo svoj `ivot. Gore }e te ~uvati an|eli, a mi u na{im srcima.

posledwi pozdrav. Imali smo privilegiju {to smo bili prijateqi.

@eqko \aji} sa porodicom.

Porodica Raleti}.

87453

87450

5670/P

Iskreno sau~estvujemo u bolu na{e koleginice Vladice povodom smrti oca

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav dragoj

^edomira Ran|elovi}a

Posledwi kom{inici

Du{i Baji}

Du{i

25

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav na{oj dragoj drugarici

Du{i Baji}

Du{i Baji}

Tvoje ime govori sve.

Koleginice: Du{anka, An|elija, Sowa, Jelena, Tawa i Qiqa.

od: tetke Radojke, \ure i Du{ka.

Stric Todor Baji} sa porodicom.

Porodice: Karanovi} i Bijeli}.

87430

87457

87458

87440

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav dragoj

Neute{ne: Jadranka, Brana, Milanka i Izolda. 87452

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav

Du{i

Du{i

Du{i Baji}

Du{i Baji}

od: Milke i Jelene i Darka sa porodicom.

od tetke Du{ice Nikoli} sa porodicom.

Osobqe pekare „Total”.

87431

87432

87460

Posledwi pozdrav dragoj

od veterana „Borca” sa Klise.

Du{anki Baji} 87456

Posledwi pozdrav dragoj

Kolektiv JKP „Lisje”.

3031/P

Du{anka Baji}

Du{anka Baji} Du{i

Mojoj najdra`oj snaji

Du{i

od strica Du{ana sa porodicom.

od tetke Rade Beri}.

Posledwi pozdrav Du{i, najdra`oj kom{inici od: Milice, Veqe i Zlate.

87435

87434

87444

Posledwi pozdrav na{oj dragoj Du{i od wenih dragih kom{ija: Ne|e, Kose, Biqe i @eqka Savi}a.

87455

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav

Du{anki Baji} Du{i Koliko si imala topline i qubavi, malo mi je re}i. Neka te an|eli prihvate u krila i ~uva Bog, a tvoj te dever u srcu ~uva.

Du{anka Baji}

Du{i

Du{i

od tetke Zore Kara} sa porodicom.

87433

Posledwi pozdrav Du{i, najdra`oj kom{inici od: Staneta, Ize, Mirka i Nemawe.

87445

Uvek }emo te se rado se}ati, a naro~ito tvog osmeha.

Tomislav Baji}.

Porodica Vukojevi}.

87451

87441


26

^ITUQE

petak23.oktobar2009.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj mami i baki

Posledwi pozdrav

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj

Ivanki Todorovi} Du{anka Baji}

Sahrana je u petak, 23. 10. 2009. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Porodica Todorovi}: }erka Silvana, unuci Aleksandra i Stefan.

Du{i Baji}

od koleginica iz ra~unovodstva. Posledwi pozdrav rano preminuloj Du{i, supruzi na{eg brata i druga Radeta Baji}a.

87448

Posledwi pozdrav mojoj dragoj drugarici

Du{ki Baji}

Du{i

Svima ste pomogli, samo sebi niste. Veliko hvala za sve. Prijateqica i koleginica Ceca, sa decom Sandrom i Marinom. 87416

87413

od porodice @uni}.

Milan, Pavle i Pero.

87443

Du{i

87420

Bila si nam koleginica, i vi{e od toga, prijateq

Osta}e{ zauvek u mom srcu.

Tvoja drugarica Slava sa porodicom.

Du{anka Baji} Draga snajo Du{o, te{ko nam je posle tvoje smrti, a sudbina je neizbe`na. Bol i tuga su nezaboravni zbog slu~aja tvoje smrti. Tvoj stric Zdravko, strina Miqa, dever Ostoja i jetrva Ceca sa decom Kristijanom i Filipom sa ^eneja. Laka ti crna zemqa. Porodica Zdravka Baji}a sa ^eneja.

87417

Du{anka Baji} Draga Du{o, mnogo smo te voleli, mnogo }e{ nam nedostajati. Neka te an|eli ~uvaju, zaslu`ila si to. Porodica Nedeqkovi}. 87402

87412

Posledwi pozdrav

Oti{ao je na{ deka

Du{o Uspomenu na tebe ~uva}e: Ceca, Gospava, Savka i Zorica.

87414

Zate~eni smo ve{}u o smrti na{e drage drugarice i koleginice

Du{anki Baji}

^edomir Ran|elovi}

Du{anka Baji}

Posledwi pozdrav kumi Du{i od porodice Kne`evi}.

od porodice Koruga.

Dragi dekice, hvala ti za bezgrani~nu qubav kojom si ulep{ao na{e detiwstvo. Ako ~ovek mo`e biti bezgre{an, onda si to bio ti. Ponosne smo {to smo tvoje unuke. Uspomenu na tebe nosi}emo u na{im srcima. Tvoje mezimice: Tijana, Ana, Tamara i Sandra.

Posledwi kom{inici

pozdrav

na{oj

87345

87409

87535

Posledwi pozdrav dragoj nini i snaji

Du{e

Tiho i mirno kao {to je i `iveo, oti{ao je u ve~nost na{ dragi tata, tast i deka

Ni{ta bez tebe ne}e vi{e biti isto. Pomisao na tebe bi}e pomisao na tvoj osmeh i beskrajnu qubav koju si nam pru`ala. Tuguju tvoje drugarice: Radmila, Danu{a, Slava, Biqa, Sowa, Slavica Dobrani} i Zorica. 87422

Du{anki Baji} Sa tugom i bolom opra{tamo se od drage nam drugarice i koleginice

Jeleni ^elici od svih kom{ija, zgrade Bul. cara Lazara br. 81, Novi Sad.

Draga nina, ne postoje re~i kojima bi se mogla opisati praznina tvojim iznenadnim odlaskom. Neka ti je ve~na slava i hvala za sve {to si u~inila za nas. Milanka, Nenad, Ivana, Predrag, Bojana, Gordana, Tamara, Tijana i Tatjana.

87534

Posledwi sestri

pozdrav

^edomir Ran|elovi} Sahrana je danas, 23. 10. 2009. godine, u 15 ~asova, na grobqu, Tranxament, u Petrovaradinu. ^ast nam je i privilegija {to smo tvoja porodica. Po~ivaj u miru i neka Ti je ve~na slava. O`alo{}ena porodica: }erke Vladica i Slavica, zetovi Du{an i Vitomir i unuke. 87342

87399

Posledwi pozdrav dragoj snaji

dragoj

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je na{a draga mama, majka, i ta{ta

Du{e

Uspomenu na wu i wen vedar lik ~uva}e koleginice i kolege iz Slu`be skladi{ta.

Du{i od sestre Kove i zeta Pere sa porodicom.

87530

Danica Devi} Du{anki Baji}

preminula 21. 10. 2009. godine. Draga mama, ponosni smo {to smo te imali, a neizmerno tu`ni {to smo te izgubili.

Spasoje Baji}.

87419

Tvoji najmiliji: }erke Ru`ica i Caca, unuci Dejna, Jelena i Lazar i zetovi Slavko i Mi{a. Sahrana je danas, 23. 10. 2009. godine, u 13 sati, u seoskoj kapeli, u Kr~edinu.

87400

87361


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Hrabro i dostojanstveno kao {to je i `ivela, napustila nas je u 57. godini na{a

petak23.oktobar2009.

U velikoj `alosti se opra{tamo od na{e mile kume

Nada Fatorini - \ur|ev Ispra}aj je danas, 23. 10. 2009. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: deca Vanesa i Ivan, unuk Marko, zet Ga{a, sestra Goga, sestri} Dejan, otac \or|e i suprug Aca.

Posledwi pozdrav

Nada Fatorini \ur|ev

Nade Fatorini - \ur|ev

ro|. Tomin

Navr{ava se godinu dana od kada nas je napustila na{a voqena

27

Kum \oka Veber sa porodicom.

87350 87367

Voqenoj i po{tovanoj

Mama, zna{ li koliko je sunce? Ono je dovoqno veliko da ugreje svakog ~oveka na planeti, a opet premalo da obasja tvoj osmeh. Ono ima snagu da pokrene sve strojeve sveta, a opet izgleda kao slaba{ni de~ak kad stane kraj tvoje qubavi. Ono je tu bilo pre svih nas i bi}e zauvek, a opet je mlado spram `ivota kojim }e{ `iveti u nama. Mama, zna{ sunce...

li

koliko

je

Dubravki Oros

Sowa Brki}

Pomen }e se odr`ati u subotu, 24. 10. 2009. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Kolektiv Ustanova zajedni~kih poslova Instituta u Sremskoj Kamenici.

Porodica Brki}.

Tvoji, Vanesa i Ivan. 87354

Nada Fatorini - \ur|ev

Posledwi pozdrav sestri

87333

Posledwi pozdrav sestri

2683-P

Posledwi pozdrav dragoj priji

Du{i

Bila si jaka, hrabra i jedinstvena. Oti{la si u ve~nost gde vi{e nema ni tuge ni bola. Dokle god me bude, divi}u se tvojoj snazi i dobroti.

Dragica @iki}.

Tvoj Aca. 87353

87380

Skr{eni bolom za izgubqenom jedinicom, posledwi pozdrav

Nada \ur|ev - Fatorini

Du{i

Uvenula si moja Nado, ali tvoj duh i dobrota `ive}e i daqe u meni. Tvoja Qiqa.

Du{i

Du{i

Du{anki Baji}

od sestre Jelice sa porodicom.

od sestre Stake sa porodicom.

Prijateqi, Miroslav i Aca.

87378

87374

87384

Posle kratke i te{ke bolesti preminula je na{a zvezda vodiqa

Bila si na{a sre}a, na{e sunce, na{ smisao `ivota. Do kraja `ivota neute{ni: majka Joka i otac Gojko. 87388

87348

Posledwi pozdrav na{oj

Posledwi pozdrav voqenoj snajki

Nadici

Du{i

Nedostaja}e nam tvoja podr{ka, osmeh i vedrina kojom si zra~ila. Beba, Mina, Jelena i Nikola.

Hvala ti na prevelikoj qubavi i po`rtvovanosti. Bila si mi i sin i }erka. Kako }u sada bez tebe. Do groba neute{na tvoja svekrva Jela.

Du{anka Baji} 1954 - 2009.

87385 87364

Oti{la je zauvek moja prebolna druga

Posledwi pozdrav najdra`oj kumi

Beskrajno zahvalni {to smo te imali, a neizrecivo neute{ni {to smo te izgubili. Svojom dobrotom dala si nam primer koji }emo ve~no slediti. Poku{a}emo prikriti razdiru}i bol, jer znamo da si sada me|u an|elima. Hvala ti na qubavi, strpqivosti i po`rtvovawu. Hvala ti na svemu. Sahrana je danas, 23. 10. 2009. godine, u 16 ~asova, na ^enejskom grobqu. Polazak je ispred ku}e `alosti, u 15.30 ~asova, Be~ejska 2.

Du{i

Nada Fatorini - \ur|ev Ve~no }u je ~uvati od zaborava. Tu`na Beba Milivojev - ^upi}. 87359

Bila si mi najboqi drug, najboqi prijateq, bila si mi kao sestra.

Tvoji: Gordana, Milan, Rade i snajka Sawa.

Samo tvoja neute{na kuma Vukica. 87381

87391


28

^ITUQE z POMENI

petak23.oktobar2009.

Posledwi pozdrav dragoj

POMEN

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je na{ dragi

i

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragom

Navr{ava se ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{ voqeni

Danas se navr{ava godinu dana od kada nije sa nama na{ otac

Du{anki Baji} i iskreno sau~e{}e porodici od Radovana i Stane Mihajlovi} sa porodicom.

Spasoje Popovi} 23. 9. 2008 - 23. 9. 2009.

87415

Ve~no }emo te voleti i ~uvati od zaborava.

Draga Du{o, iznenada brzo i bez pozdrava ode nam sa prokletom sudbinom, koja ne imade nimalo milosti za tebe i tvoju mladost. Ostavi nas da tugujemo za tobom. Draga snajo, strina i jetrvo, laka ti crna zemqa i hvala, sa opro{tajem.

preminuo 21. 10. 2009. godine, u 71. godini. Sahrana je u petak, 23. 10. 2009. godine, u 13 sati, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima.

Tvoje }erke Nata{a i Quba sa porodicama.

O`alo{}eni: supruga Piro{ka, sinovi Sa{a i Dragan, snaje Mirjana i Mirka i unuk Igor.

87407

87382

Du{anka Baji}

Milorad Leki}

Vladimiru Kopestenskom

Vladimir Kopestenski

Na{ dragi

U subotu, 24. 10. 2009. godine, u 10 ~asova, obele`i}emo pomen na grobqu u Sremskoj Kamenici.

od: supruge Piro{ke, sina Dragana i snaje Mirke.

Supruga Bosiqka, sin Sini{a, }erka Svetlana, zet Dragan i unuci Nemawa i Lana. 87421

87386

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav na{oj koleginici

Nadi Fattorini

Petru Ka{ikovi}u

prof. solfe|a Kolektiv Muzi~ke {kole Josip Slavenski Novi Sad.

od: strine Jelke, strica Bo{ka i brata Predraga.

Dever [ole, jetrva Vera i wihov Neboj{a.

5919/P 87319

87401

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj

Draga na{a

in`. Nenad Dragi~evi} 1930 - 2009. preminuo je 22. oktobra 2009. godine. Ispra}aj dragog nam Nede je u subotu, 24. 10. 2009. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 12 ~asova. O`alo{}eni: supruga Lea, sin Zoran, snaha Korana, unuka Zarja, brat Vladimir \ur|ev sa suprugom Nadom, brati}i Ogwenka i Du{an, ostala rodbina i prijateqi.

Du{anki Baji}

od porodice Kesi}.

Nado

Nadi Fatorini - \ur|ev Iskreno sau~e{}e porodici. Mirej Gr~ki, Milan Veber i Nikola Bawac.

tu`ni smo {to si nas tako rano napustila. Ostaje velika tuga i bol, ali i predivna se}awa, ponos i ja~ina kroz koje `ivi{ u nama. Postoja}e{ i traja}e{ kroz najlep{e uspomene. Tvoje koleginice iz muzi~ke {kole: Nada, Vlasta, Goca i Qiqa. 5919/P1

87424 87383

87408

Danas se navr{ava osam godina od kako nije sa nama na{ otac, deda, svekar i tast

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je zauvek napustila na{a mama i baka

Mitar Moji}

Katica Vuleti}

Nade Fatorini - \ur|ev

ro|ena 1933. ^uvaju qubav i uspomenu na wega u svojim srcima wegovi najmiliji.

Sahrana je danas, 23. 10. 2009. godine, u 11.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Zorica, Mi{ko, Olivera, Zlata i Ilija.

Sa pijetetom i po{tovawem opra{tamo se od

Weni najmiliji.

supruge na{eg tasta i dede.

oca,

87379

POMEN

svekra,

87397

Nade Fatorini - \ur|ev

ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

^lanovi Dru{tva za negovawe oslobodila~kih tradicija Srbije do 1918. god.

Tvoji: }erka Nada, unuk Stefan, unuka Awa i zet Zoran.

3030/P

87398

GODI[WI POMEN dragoj supruzi, majci i baki

Posledwi pozdrav

Draga moja

Milan Krtini}

Mariji Terzi}

23. 10. 1999 - 23. 10. 2009.

Pomen i osve}ewe spomenika obele`i}emo u subotu, 24. 10. 2009. u 11.30 sati, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu. Uvek }e te `aliti: suprug Du{an, sin \or|e sa porodicom i }erka \ur|inka sa porodicom.

Ve~no }emo ~uvati uspomenu na tebe. Brat Mirko sa porodicom.

87226

Nadice

Nadici

nikada te ne}u zaboraviti. Tvoja Ksenica.

87387

Draga majko

Miqka Roguqi}

Branislav i Dragana \ur|ev, Jasmina i Vladimir Bjelica sa porodicama.

87218

Duboko sau~e{}e predsedniku prof. dr Aleksandru \ur|evu povodom smrti wegove supruge

od: Mile i Bore sa decom.

87406

87423

POMEN

23. 10. 2004 - 23. 10. 2009.

Miodrag Manojlovi} Uspomenu ~uva sin Vladislav sa porodicom.

87393


POMENI

DNEVNIK

SE]AWE

POMEN

Praznina koja je nastala tvojim preranim odlaskom niko i ni{ta ne mo`e da ispuni.

2008 - 2009.

[ESTOMESE^NI POMEN mom suprugu

Milka Dejanovi} Tomislav Prodanovi} Tomo 23. 10. 2005 - 23. 10. 2009.

petak23.oktobar2009.

Godinu dana bez Tebe, u neverici, ali uvek sa Tobom u srcu i mislima. Neizmerna je reka Tvoje dobrote i mudrosti koju si nam nesebi~no darivala.

]erka Nata{a i supruga Nada.

Suprug Danilo, sin Jovan i }erka Sofija sa porodicama.

87151

87145

SE]AWE

29

Na dana{wi dan navr{ava se dvanaest godina od kada nas je iznenada i prerano napustio na{ mili sin i brat

Nikoli Ili}u

Vladimir Daki}

veterinaru

1969 - 1997.

obele`i}emo u subotu, 24. 10. 2009. godine u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sve protekle godine nisu umawile tugu i bol za tobom i qubav koju nosimo u srcu.

O`alo{}ena supruga Nada.

Tvoji najmiliji.

87129

87327

GODI[WI POMEN

6. 11. 2008 - 6. 11. 2009.

na

Pro{la je tu`na godina od kako nas je prerano napustio na{ dragi suprug i otac

Borislav Gubik Bocko

Mika Vlaovi} 19. 2. 1942 - 23. 10. 2007.

Tomu Prodanovi}a Mara.

Danas se navr{avaju 2 godine od kada nisi sa nama, ali uspomenu na tebe ~uvaju tvoji najmiliji: supruga i sinovi Zoran i Miroslav sa porodicama.

87138

^ETVOROGODI[WI POMEN

86998

Dana 23. oktobra navr{ava se deset godina od kada nije sa nama na{a

Mili, jedini na{ sine, pro{la je najtu`nija godina u na{em `ivotu, bez tvog osmeha, ne`nosti i ute{nih re~i. Suze za tobom ne prestaju i nikada i ne}e! Neka te an|eli ~uvaju, zaslu`io si to. Pomen obele`avamo kod wegove ve~ne ku}e u subotu, 24. 10. 2009. godine u 11 ~asova. Zauvek neute{ni roditeqi.

Slobodan Bjelica Pomen }emo obele`iti u subotu, 24. 10. 2009. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. U srcu i mislima ~uva}emo lepe uspomene na tebe. Po~ivaj u miru i spokoju.

87344

Pro{lo je tu`nih godinu dana od kada nije sa nama, a mnogo nam nedostaje

Tvoji najmiliji: supruga Dragica, k}erke Sawa i Svjetlana.

87126

Lenka Radnov La`u da vreme le~i sve, tuga za tobom je sve ve}a. Znamo koliko si nas volela, a ti nikada ne}e{ saznati koliko nam nedostaje{. Uvek }emo te voleti, `ive}e{ ve~no u na{im srcima. O`alo{}eni: suprug Mirko, }erka Beba, sin Radoslav, snaja Ru`ica, unuk Dragan, unuke Dragana i Renata.

SE]AWE

Mila Bukarica

Borislav Gubik Bocko

na dragog supruga, oca i dedu Mnogo smo te voleli, a sada smo mnogo tu`ni.

Toga dana u 11 ~asova poseti}emo wenu ve~nu ku}u na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

@ive}e{ ve~no u srcima tvojih: Bebe, Perice, Nenada i Maje sa porodicom.

Porodica Bukarica.

87308

87346

87311

Dana 24. 10. 2009. godine, u 10 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, obele`i}emo godi{wi pomen

^etiri godine suza i tuge. Na{ voqeni i nepre`aqeni

prof. dr Milana Lipovca Dragi moj Milane, pro{lo je {est meseci od kako je prestalo zauvek da kuca tvoje plemenito srce a bol i tuga koje me razdiru ne prestaju. Dana 25. 10. 2009. godine, u 11 sati, podi`emo i osve{}ujemo spomenik i dajemo pomen na novom pravoslavnom grobqu u Somboru.

Balaj Mihajlu 1934 - 2008. Tuga se ne meri re~ima ni vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja je ostala tvojim odlaskom. Ve~no u na{im srcima i mislima. Tvoji najmiliji.

Tvoja neute{na supruga Stana, k}eri, unu~ad i zet.

87286

87049

U subotu, 24. 10. 2009. godine, u 11 ~asova, na Uspenskom grobqu, obele`i}u godi{wicu smrti mog nezaboravnog i dragog supruga

O`alo{}ena supruga Qubica sa familijom.

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom tati

`ivi u se}awu, uspomenama i srcu wegovih najmilijih.

87349

JEDNOGODI[WI POMEN Navr{ava se najtu`nija godina, mila moja majko.

Mirjana - Mira Jawu{evi}

obele`i}emo u subotu, 24. oktobra 2009. godine, u 9.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u prisustvu rodbine i prijateqa. Wegovi: Jasna, Tawa, Jelisaveta i Zlatko.

87257

2005 - 2009.

Porodica.

Milanu Miti}u Momira Milovanovi}a

\or|e Dejana Deliba{i}

87325

Tvoja qubav, plemenitost i dostojanstvo `ive u nama, s ponosom {to smo te imali. Pomen obele`avamo u subotu, 24. 10. 2009. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. S qubavqu tvoji: Ivana, Darko i Slavko. 87351


30

07.00 08.40 09.05 09.30 10.00 10.45 11.00 11.30 11.35 12.00 12.30 13.00 13.30 13.35 14.25 15.10 15.20 15.30 15.35 16.00 16.45 17.00 17.20 17.35 18.00 19.00 19.30 20.15 20.35 21.00 22.00 22.30 23.40 00.20 00.50 01.20

TV PROGRAM

petak23.oktobar2009.

Dobro jutro Vojvodino Magna Aura Gruvawe ^uvari se}awa @ivot u divqini Crtani film Sredina Vojvo|anske vesti Kuhiwica Rok viliy ^ari ribolova Kultura zdravqa Vojvo|anske vesti Kop~eva tajna Rej~el Rej Crtani film Ta divna stvorewa Vojvo|anske vesti Frej`er @ivot u divqini Tajna hrane: [ipak TV Dnevnik Hop, hop, kviz Magna Aura Novosadske razglednice Putevi nade TV Dnevnik Na{i stranci Frej`er Majstor i Margarita Vojvo|anski dnevnik Petkazawe @ivot u divqini [ahovska ahronika Gradovi sveta Kina, nebesko carstvo

Jelena Stamenkovi}

Na{i stranci Nisam ja ni Srpkiwa, ni Hrvatica. Ja sam Nemica, a u stvari sam ~ovek - ka`e Ute Bremer–Karlavaris, ve~era{wi stranac. Zavr{ila je likovnu pedagogiju, a susret s Bogomilom Karlavarisom, poznatim novosadskim umetnikom i likovnim pedagogom, promenio joj je `ivot. Autorka: Jelena Stamenkovi} (RTV 1, 20.15)

08.00 08.35 09.00 11.00 12.20 12.30 14.30 15.30 16.00 18.00 19.45 20.00 20.30 22.00 22.40

U susret suncu Tin in U ogledalu Lice s naslovnice Tin in Hedonist Art-boks Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Vju Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Ubistva u Midsameru

15.59 16.02 17.00 17.20 17.25 17.45 18.25 18.59

12.40 13.10 13.35 14.00 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.15 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 22.30 00.00 01.32 03.05

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti U zdravom telu Kuvati srcem: Dimitrije Panfilov Slagalica, kviz Razglednica: Kuvajt Na skriveno te vodim mesto Izvo|a~i Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem: Dimitrije Panfilov [ark Vreme je za bebe Sat Vesti Na{ auto na{im gledaocima TV lica: Nikola ^uturilo-^utura Vesti Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima

Romansa i cigarete 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.10 14.05 15.10 15.35 16.00 16.10 16.35 16.45 17.00 17.10 18.15 18.30 19.00 19.25 20.00 21.00 22.00 22.30 23.30

Hrana i vino [i-ra, princeza mo}i Objektiv Luna-sirena sa Kariba Crta Pod suncem Sen Tropea Buntovnici Katapultura Sprint Objektiv Najboqi lek Neon siti Objektiv (slov) Objektiv Luna-sirena sa Kariba Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv [ira, princeza mo}i Lenija Buntovnici Objektiv Pod suncem Sen Tropea Razgoli}eni

SERIJA

Kuhiwica (ma|) @ivot u divqini Pustolovine Marka i Maje Duhovka (slov) Emisija (slov) Dobro ve~e Vojvodino (rus) Asunta Spina Vesti (ma|) Srpija i Rusija - Evropska i bratska veza Agromozaik Gradovi sveta Kina, nebesko carstvo Derowe do Holivuda Yigi bau {ou, dok. program Sawari Zeleni sat No} do jutra Mali koncert Me|uprostor - specijal TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) De~iji program (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Pardon, film Ko{arka: Novi Sad - Sloga TV prodaja Preuzima se RTV 1

09.35 10.05 10.35 11.05 12.00 12.13 12.15 12.30 12.45 13.33 14.15 15.00 15.08 15.08

Dulce Marija 07.00 07.25 08.05 08.30 09.00 09.30 11.00 12.00 12.10

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 09.20

Buntovnici (Apolo, 21.00)

06.40 Moto GP Malezija – Trening 125 ~ 10.30 Evroliga: Khimki - Real Madrid 12.15 Evroliga: AJ Milano– Panatinaikos 14.00 NBA Akcija 14.30 ATP Moskva 1/4 finale 17.00 Francuska liga 17.30 ATP Moskva 1/4 finale 18.30 ATP Stokholm 1/4 finale 22.00 Evroliga 23.00 Evroliga: Partizan – Unikaha 00.45 Moto GP Malezija – Trening GP 01.30 ATP Moskva i Stokholm

Nik Marder je gra|evinski radnik koji je u braku sa Kiti, kroja~icom, sa kojom ima tri k}erke. Nik voli svoju `enu, ali zainteresovan je i za Tulu, izuzetno privla~nu prodava~icu u butiku doweg rubqa... Uloge: Yejms Gandolfini, Suzan Sarandon, Kejt Vinslet, Stiv Bu{emi, Mendi Mur, Kristofer Voken Re`ija: Yon Torturo (RTS 1, 01.10) 19.00 19.30 20.07 20.14 21.08 22.00 22.05 23.05 23.10 00.00 00.23 00.15 01.10

Slagalica Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Bela la|a Visoki napon Vesti Da, mo`da, ne Vesti [ark Dnevnik Skrivena meta Evronet Romansa i cigarete, film

07.00 07.55 08.50 10.10 11.00 11.30 12.00 12.30 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00

Divqa stvorewa Ukradena sre}a Slatka tajna Sme{na strana `ivota Foks vesti Survajver - bez cenzure Kviz: Ludi kamen Film: Bez panike Foks vesti ^ari Survajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Na terapiji Serbijan open Smrt br`a od smrti - \oka Ludi Survajver special Na terapiji Foks vesti Tajm aut ^ari No}ni program-Foks non-stop

22.00 23.15 00.00 00.05 00.45 01.30

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

DNEVNIK

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 11.20 12.00

Katalina Sandino-Moreno

Blagoslovena Marija U ovom filmu obra|en je jedan od goru}ih problema: transport i preprodaja droge, i to kroz kompleksni lik mlade Kolumbijke Marije Alvarez. Marija je odrasla u malom selu severno od Bogote sa majkom, sestrom, sestri}em i bakom... Uloge: Katalina SandinoMoreno, Jeni Paola Vega, Yon Aleks Toro Re`ija: Yo{ua Marston (RTS 2, 22.25) 06.15 07.00 07.15 07.20 07.30 07.54 08.18 08.22 08.40 09.05 09.07 09.22

22.25 00.19

Koncert za dobro jutro Kuvati srcem Datum Verski kalendar Garfild i prijateqi Gomboce [umska {kola @ivot je kao partija {aha Sva|alice Sazve`|a i legenda Hajde da pi{emo Dositej Obradovi} - Iz `ivota i prikqu~enije Enciklopedija 50. oktobarski salon Sednica Skup{tine Srbije (Program zavisi od trajawa prenosa) Kontekst 21 Crvena linija Metropolis Moja ulica Gitar art festival Datum Verski kalendar Trezor Pet prstiju, film Verski kalendar Ovo je Srbija Jugoslavija u ratu 1941-1945. Ko{arka - PS: Novi Sad Sloga, prenos Enciklopedija 50. oktobarski salon Moja ulica Lov i ribolov Izvi|a~i 220 godina od ro|ewa Dimitrija Davidovi}a Blagoslovena Marija, film Sumertajm festival 2009

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 09.30 10.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.55 17.00 17.55 18.35 19.15 19.45 20.00 21.00 22.30 23.00 23.30 00.00 00.30

Glas Amerike SMS Slatka moja Na tragu prirode Slavni Na tragu prirode Za dobar dan Vesti Slatka moja Vesti Na tragu prirode Zlo~ini iz pro{losti Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Milica na kvadrat Ju`ni Bruklin Film: Fojlov rat 2 Slavni Svi vole Rejmonda SMS Glas Amerike Film: Fojlov rat 2

09.37 09.44 10.00 10.00 10.30 11.00 11.30 11.56 12.45 12.50 13.00 14.00 15.47 16.00 16.35 17.55 19.47 20.00 20.05 20.32 21.02 22.00

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 09.40 De~iji program, 10.00 Metropole i regije sveta, 10.30 Svet na dlanu, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Sport iz drugog ugla, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, 02.00 No}ni program

08.15 [kole, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Ku}ni video, 12.55 [tedimo za vas, 13.00 Fokus, 13.38 Udahnite Zlatibor, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Slike u oku, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Turisti~ke, 21.30 Info klub, 22.25 Pop top ten, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ke, 00.26 Auto {op, 00.30 Hajfaj, 01.15 Fokus

09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS Info, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Iks art, 12.15 Ekstremi, 14.15 Art biznis, 15.20 Volej, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 19.20 Prolog, 19.30 TV izlo`ba, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program.

08.00 Puls +, 08.30 Crtani film, 09.00 Slavni parovi, 10.00 Dobro ti ve~e, 11.00 Veze, 11.40 Leksikon zdravqa, 12.00 Opra {ou, 13.30 Atlas, 14.30 Estrada, 15.00 Mis Svetlana, 16.00 Auto fle{, 17.00 Srbija i svet, 18.00 Slavni parovi, 19.00 Objektiv, 19.30 U me|uvremenu, 20.00 Nemi svedok, 21.00 Krokan Klub, 22.00 Objektiv, 22.30 Film, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou

12.05 12.25 13.00 13.05 15.00 15.30 16.00 16.35 17.05 18.15 18.30 19.05 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.35 00.15 01.20 02.40

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Veliki brat, u`ivo To{ {op Nacionalna geografija i BiBi-Si: Tatantula! Vesti za osobe o{te}enog sluha Top {op Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Liga UEFA: Bri` - Partizan Nacionalna geografija i BiBi-Si: Slanovodne nemani Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Stawe nacije Moje drage kom{ije Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Pregled Lige UEFA Dolina sunca Veliki brat Potraga Patrola Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Moje drage kom{ije Film: Oko 2 Ukqu~ewe u B92 Info

Nodi (Hepi, 12.50) 07.55 Henrijeve zanimqive `ivotiwe 08.30 Kenguri ko{arka{i 09.00 Fantomacan 09.30 Dinosaur King 09.50 Papirmanija 10.00 Lude godine 10.50 Skloni{te 11.40 [aman king 12.00 Denis napast 12.30 Yem 12.50 Nodi 13.00 Skupijeve avanture 13.30 Kliford 13.55 Mala princeza 14.05 Henrijeve zanimqive `ivotiwe 14.35 Kenguri ko{arka{i 15.00 Dinosaur King 15.30 Fantomacan 16.00 [aman king 16.20 Skloni{te 17.00 Lude godine 17.45 Papirmanija 18.00 Yem

Nik Nolt

48 sati Opaki momci su se ponovo vratili u grad. Nik Nolti je policajac, Edi Marfi je osu|enik. Nisu mogli mawe da vole jedan drugoga, ali nisu mogli ni vi{e da trebaju jedan drugome... Uloge: Nik Nolt, Edi Marfi, Anet O’Tul, Yejms Remar, Brajan Yejms Re`ija: Volter Hil (Pink, 00.30) 06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.45 13.00 14.00 15.45 16.00 16.45 17.00 17.45 18.20 18.30 19.30 20.00 20.50 21.00 23.00 00.00 00.30

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Daniela Yoan od Arkadije Farma (`ivo) Nevina Farma Petkom u dva Siti Farma (`ivo) Nacionalni dnevnik Qubav je ve~na Napu{teni an|eo Yak pun para Daniela Nacionalni dnevnik Farma Loto Grand {ou Farma (`ivo) Mu}ke Film: 48 sati

18.35 18.55 19.20 19.30 19.55 20.55 21.05 22.05 23.05 23.55 00.05 00.10 00.20 00.30 01.10 02.00 03.00 04.00 04.25 05.10 05.25

Vitafon Telemaster Rekord Brzotrz, kviz Zabrawena qubav (Klon) Telemaster Budi faca, rijaliti {ou Biseri Istra`iva~ka jedinica Telemaster Vremenska prognoza Slike iz regiona Fe{n selek{n - hronika Sponzoru{e Dok. program Istra`iva~ka jedinica Arena/U ~etiri oka Kineski dok. program Sponzoru{e Brzotrz, kviz Zabrawena qubav (Klon)

12.00 Rusinski magazin, 12.40 Mobile, 13.00 Kviz: Poziv za dobitak, 14.30 Pingvini osvetnici, 15.00 Dok. program, 15.45 Luna, 16.30 Kuhiwica, 17.00 Info 1, 17.15 Hronika op{tine S. Mitrovica, 18.10 Nemi svedok, 19.00 Info 2, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 Luna, 20.45 Mobil e, 21.00 Sremske pri~e, 21.30 Nemi svedok, 22.15 Info 3, 22.45 Sport STV-a, 22.50 Kazivawa, 23.15 Kviz: Poziv za dobitak 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.


DNEVNIK

petak23.oktobar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

20

31

GENIJALNI PARISKI BOEMI I AVANGARDISTI

Pi{e: Dan Frank 07.00 09.10 10.15 11.10 12.00 12.15 12.30 13.20 14.25 14.35 15.00 15.35 16.20 17.45 18.17 18.35 19.30 20.15 22.10 22.45 00.10 01.05

Dobro jutro, Hrvatska Dolina sunca Velegradwa 2, dok. serija Opra {ou Dnevnik TV kalendar Oprezno s an|elom Meklodove }erke TV kalendar Glas domovine Drugo mi{qewe Nau~na petica Hrvatska u`ivo Iza ekrana Kod Ane Dolina sunca Dnevnik Traga~i, film Lili, dok. film Lica nacije Drugi red partera Ostati na mestu, film

Alisija Kopola

Name{taqka Wujor{ki policajac Majk Santini s porodicom letuje na Bahamima. Slu~ajno tamo primeti opasnog mafija{kog begunca Edija Majersa. Edi, ume{an u veliku akciju prawa novca je poznati mafija{ u krugovima kriminala. Zato se Majk prili~no iznenadi kada mafija{ po~ne da insistira da ga ba{ on uhvati i sprovede istragu o wemu.... Uloge: Rob Louv, Sem Nil, Alisija Kopola, Piter Meknil, Dorijan Harvud Re`ija: Danijel Petri Yunior (Nova TV, 01.15) 08.05 08.15 09.15 10.50 11.50 12.50 13.35 14.35 15.35 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.30 23.15 01.15 02.55 03.35

Bumba, crtani Ezo TV Nova lova Rebelde Otvori svoje srce IN Na{a mala klinika Provereno Marsi iks, film Vesti Na{a mala klinika IN baj Bele udovice Dnevnik Supertalent, talent {ou Plava muwa, film 13. ratnik, film Name{taqka, film Vidoviti Milan, tarot {ou Tihi vrisak, film

08.00 Detektivi brodskih olupina 09.00 U potrazi za mitovima i herojima 10.00 Mra~na nauka 11.00 Bler 12.00 Velika pobuna Inka 13.00 Izgubqeni topovi Kraqice Elizabete 14.00 Praistorijski astronomi 15.00 Izdaja 16.00 Misterije olupina na dnu okeana 17.00 Misterija tri kraqa 18.00 Pri~e iz groba 19.00 Greta Garbo 20.00 Otmica 21.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 22.00 Spilberg o Spilbergu 23.00 Izdaja 00.00 Misterije olupina na dnu okeana

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Ek{n men Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Tali~ni Tom Tito i ja Biv{i de~ko Yingis Kan Zaslepqewe Voz snova Mra~an kutak A bio je miran ~ovek

06.00 07.30 08.00 09.40 11.10 12.50 14.05 16.10 17.50 19.35 20.05 20.35 22.00 22.55 23.55 02.25

Sawar Filmovi i zvezde Lova Longford Savr{ena slika Koridor 8 Mulen Ru` Rog izobiqa Iskra Bioskop, bioskop, bioskop Obdaren Dogovor Prava krv Prava krv Bi}e krvi Dobri Nemac

Ejmi Adams

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 01.00 03.00 05.00

Dodir an|ela Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Samohrana majka Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru [anaja Gardijan Sudija Ejmi Yordan Zakon i red Yordan Zlo~ini iz strasti Dodir an|ela

08.20 08.50 09.40 11.45 12.10 12.40 13.05 13.20 13.45 14.40 16.15 16.40 17.10 17.35 18.00 18.55 19.05 19.35 20.00 21.45 00.10 01.25

Korak po korak Princ iz Belera Astro {ou, emisija Pod istim krovom Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5, Tajna ~okolade Heroji iz strasti Korak po korak Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Punom parom, Rafalna paqba, film Slomqena strela, film Porkis, film Astro {ou, emisija

Ostati na mestu

Slomqena strela

Majkl i Elis su u sre}noj qubavnoj vezi od studentskih dana. ^etiri godine kasnije mladi par je pred ven~awem na koje je pozvao svoje najboqe prijateqe koji su u me|uvremenu pro{li kroz razli~ite `ivotne situacije. Majklov kum Ri~ i sam planira brak sa Samantom... Uloge: Yon Abrahams, Ejmi Adams, Royer Avari, Ksander Berkli, Itan Embri, Adam Garsija, Loren Yerman, Colin Hanks, Melisa Sejymiler, Mena Suvari Re`ija: Metju Kol Vajs (HRT 1, 01.05)

Major Vik Dekins je jedan od najzaslu`nijih oficira ameri~kog vazduhoplovstva, poznat kao ~vrst vojnik i pilot bez premca. Wegov partner na zadatku je dobro}udni kapetan Rili Hejl, koji svoj posao obavlja iskqu~ivo po pravilima iz uybenika. Me|utim, ono {to je trebala da bude rutinska ve`ba pretvara se u neo~ekivan sukob kada Dekins, razo~aran brojnim situacijama u slu`bi, odlu~i da iskoristi nuklearne bojeve glave kao sredstvo ucene.. Uloge: Yon Travolta, Kristijan Slejter, Samanta Matis, Delroj Lindo, Bob Gunton Re`ija: Yon Vu (RTL, 21.45)

08.03 08.15 08.25 08.40 09.05 09.30 10.00

23.00

Pri~a o Trejsi Beker Platno, boje, kist Puni krug Lagodan `ivot Zeka i Kodija Paulino leto Vip Muzi~ki klub Prenos sednice Hrvatskog sabora Dragi Yone Prijateqi Ksena - princeza ratnica Kod Ane TV vrti} Pri~a o Trejsi Beker Puni krug Izazovi: Moje ostrvo je moj dom, dok. film Zvezdane staze: Vojayer Drugi red partera @upanijska panorama Dva i po mu{karca Simpsonovi Vip Muzi~ki klub Dani hrvatskog turizma An Evening with Willie Nelson and Wynton Marsalis Playing the Blues Bu|ewe mrtvih

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Ratni~ka klasa Dragstor kauboj Danteov vrh Biloksi bluz Tamo gde bizoni lutaju [ape Drumska kafana Nacija vanzemaqaca Qudi pod stepenicama Ratni~ka klasa Operacija pustiwska po`uda 1

07.00 08.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00

Tvorac ~udovi{ta Intermeco 1 Moja slatka debequca @ene fudbalera Intermeco 2 Stjuardese Moja slatka debequca Sout Park @ene fudbalera Intermeco 3 Crvena pra{ina Sout Park Praznina Stjuardese

13.30 13.55 14.15 15.00 15.15 15.33 15.45 16.00 16.20 17.05 18.20 18.47 19.08 19.30 20.05 21.55

Yon Travolta

08.40 09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30

23.45

Razotkrivawe mitova Kako to rade? Budu}i svet Majami ink Automobili Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Kako pre`iveti u opasnim situacijama Majami ink Budu}i svet Razotkrivawe mitova Kako to rade? Pametwakovi} Razotkrivawe mitova Napravi prototip U deli}u sekunde [okantni video zapisi o pre`ivqavawu Automobili

08.30 08.45 09.15 14.30 18.00 18.15 20.30 21.00 21.30 22.00 23.00 23.30 00.30 00.45 00.55

Svi sportovi Reli Tenis Tenis Fudbal Stoni tenis Stoni tenis Drvose~e Drvose~e Kuglawe Reli Najja~i ~ovek Ekstremni sportovi Fudbal Reli

16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20

Pacifista odlikovan na frontu P

rvi put su se Gijom Apoliner i Andre Breumreti), i vakcinisali protiv tifusa. Po{to ga ton sreli 1916. u pariskoj bolnici “Val de je ta neispitana vakcina otrovala, mesecima se Gras”, gde je Apoliner nakon rawavawa na le~io i oporavqao. frontu bio podvrgnut trepanaciji lobawe. StaOn tako|e neizmerno mrzi rat kojem se ne da sariji je imao 36, a mla|i ta~no dvadeset godina i gledati kraj. Taj bes iskazuje pomamnim pisawem. bio prili~no lep: zelene o~i, lepo oblikovano i Inspiraciju mu dolazi iznenada, kao da pada s nepuno lice. Godinu dana ranije pisao je toj “veoma ba. Tako, recimo, kad se zatekne u kafani, tra`i velikoj li~nosti” kojoj se divi. Dobio je dozvolu od konobara pero, povla~i se u sebe i pi{e pesmu. da ga poseti. Bi}e veliki inicijator automatskog pisawa i s Breton je mobilisan u februaru 1915. i nakon Bretonom }e napisati “Magnetna poqa”. tri meseca provedena u 17. artiqerijskom puku, Tre}i musketar nadrealizma je tako|e student zahvaquju}i diplomi polo`enog prijemnog ispimedicine. Ima tanke brkove, godinu dana je mla|i ta na medicinskom faod Bretona i tako|e pokultetu, prekomandovan ha|a kurseve u bolnici je u Nant i postavqen za “Val de Gras”. Otac mu vojnog bolni~ara. On, se zove Luj Andrje. Po ina~e, nije izabrao mezanimawu je advokat, podicinu zato {to mu je lelicijski prefekt, amba`ala na srcu, nego mu se sador, senator. Sin ne ~inilo da “lekarska nosi wegovo ime. Uostastruka u najve}oj meri lom, nema pouzdanih dopored sebe toleri{e kaza da mu je uop{te sin. druge duhovne delatnoBarem za mati~arsku sti”. slu`bu. Jer, kada je weU vojnoj bolnici Bregova qubavnica Margeton je upoznao @aka Varita Tukas-Masijon (33 {ea i taj meteor je na godine mla|a) rodila wega izvr{io zna~ajan dete, gospodine prefekt uticaj. Bio je potpuno ga je upisao u mati~ne nepoznat i umre}e od kwige po imenom “Luj prekomerne doze opijuma Aragon, od nepoznatih 1919. u 22. godini. No, roditeqa”. A za{to ba{ Bretona je fascinirao Aragon? Govorkalo se apsolutno slobodnim da ima jednu {pansku stavovima u tim straqubavnicu s tim prezi{nim vremenima, neusimenom. qeno{}u u pona{awu i Greh je tako ozbiqan govoru, te krajwom nepoda ga treba dvostruko sakorno{}u. On nikad nikriti. Kako za mati~arkome ne pru`a ruku. [esku slu`bu, tako i susedta se ulicama Nanta ~as stvo. Zato su malom u husarskoj, ~as u avija- Umeo je Aragon da uskladi lepe re~i i lepa odela Aragonu rekli da mu je ti~arskoj uniformi. mati wegova baka po majVa{e ima s Apolinerom samo jednu zajedni~ku ci i po{to tri predostro`nosti vrede vi{e od crtu: divi se @ariju. U svemu ostalom oni se potdve, dodali su da ga je i ta mati usvojila. Pravi puno razlikuju. Ni Breton ne podnosi preterano otac je predstavqan ~as kao kum, ~as kao starateq, patriotske, pa ~ak i {ovinisti~ke tirade pesnia prava majka je postala sestra. Promena uloga i ka-artiqerca. Po{to je proveo tri nedeqe na ve{ta obmana: sramota je prikrivena. Uz to, mali frontu, usred sveop{te Luj poha|a dobre {kole kasapnice, on rat smatra i upisuje medicinski Sve dok nije mobilisan i krenuo na najcrwom ~udovi{nofakultet. Me|utim, go{}u i grozotom. Poput spodin prefekt 1917. boji{te gde su ve} mnogi poginuli, Luja Aragona, Pola Elizahteva da majka prizna bio je vanbra~no ro|eni Luj Aragon jara ili Filipa Supoa, sinu da mu nije sestra, a ube|en u to da su mu otac – senator, kum je zapravo pravi britkih sabqi budu}eg ambasador i policijski prefekt, nadrealizma, on je mrzeo otac: ukoliko mladi} svoju mladost pod ratve} mo`e da izgubi glavu i majka, 33 godine mla|a od oca, nim zastavama. S bojiu ratu, treba da sazna iz zapravo kum i sestra {ta je oti{ao uveren u kakvoga je semena ponito da samo totalna revokao. lucija u svim oblastima mo`e oprati civilizaciAragon se na rati{tu poneo tako hrabro da je ju od tog varvarstva. Zato mu dada izgleda kao jezaslu`io medaqu za hrabrost. Kad je upoznao Bredan od retkih spasonosnih puteva. tona, obojica su bila u sli~nom polo`aju. NaizMe|utim, kad je upoznao Apolinera, razlike se meni~no su ratovali i studirali medicinu. U bri{u pred veli~inom tog ~oveka. Wega upoznati bolnici prepunoj vojnika koje je rat izludeo otpredstavqa – “retko preimu}stvo”: “Ono {to me krivaju da imaju i zajedni~ke sklonosti i qubavi. op~iwava svakako je to {to uzima gradivo na saRazgovaraju o Pikasu, Derenu, Maksu @akobu, Mamoj ulici, daje mu dostojanstvo i ugra|uje u svoje tisu, Alfredu @ariju, Malarmeu, Rembou i, popesme. ^ak unosi i odlomke usputnih razgovora”. sebno, Lotreamonu. Apoliner je upoznao Bretona s Filipom SupoBreton je impresioniran kulturom svoga drugaom, jednim od svojih obo`avalaca. Wih dvojica brra. Sve je pro~itao. Sav je vrcav. Ima potrebu da zo uo~avaju da imaju mnogo dodirnih ta~aka. Supo se dopadne, o ~emu svedo~i lepore~ivost i lepa je sin lekara. On je elegantan bur`uj i dendi. Bio ode}a. Uvek je elegantan. Sve se to prime}uje u je mobilisan, ali nije dospeo u rovove. Pre nego wegovim manirima, jezi~kim obrtima, ~as podru{to }e ga uputiti na front, upotrebili su ga kao gqivom, ~as toplom pogledu, koji upu}uje onim kozamor~e, poput mnogih drugih (koji }e od toga je ho}e da o~ara i koje zaista o~arava. Kwigu Dana Franka „BOEMI” u izdawu „Slu`benog glasnika”, po ceni od 1.404 dinara, mo`ete naru~iti putem telefona 011/36–444–52 ili mejla prodaja@slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

petak23.oktobar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Okru`eni ste lepim i prijatnim dru{tvom, nikad sami, pa mo`emo konstatovati da ste u pozitivnoj fazi i povoqnom periodu za sve one lepe stvari koje `ivot krase. Umetnost, kwige, izlasci, izlo`be.

[KORPION 24.10- 23.11.

Petak je va{ omiqeni dan, va{ dan, Venerin dan, {to samo po sebi govori o lepoti i potrebi za qubavqu, komforom i u`ivawem. Ako to neko ume, onda ste to svakako vi. Ipak, ne o~ekujte previ{e!

Daleki ideali i qubav, skrivena od pogleda, pesni~ki obojena. Niste za to zaslu`ni vi, ve} izabrana draga osoba koja nosi unutra{wu lepotu u sebi. Na|ite vi{e vremena da ga provedete zajedno.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

Spojite potrebe u svom domu s onima koje delite s partnerom, i napravi}ete pravi izbor i sklad. Jer, ne `elite da delate sami, ve} u saradwi s drugima, s uku}anima, s dragom osobom.

STRELAC 24.11- 21.12.

Poslovna situacija iziskuje va{u ozbiqnost i prisustvo, iako je petak, dan za provod. Izuzetno ste dru{tveni i komunikativni, pa nemate dovoqno vremena za sve {to biste `eleli. Tro{kovi su neizbe`ni.

RAK 22.6-22.7.

Postajete ambiciozniji i ozbiqniji. A sve to nekako ide preko partnera, koji vas podr`ava i vaspitava na izvestan na~in. Potrebno je mnogo me|usobnog poverewa da se izgradi pravi kvalitet odnosa.

JARAC 22.12-20.1.

Nemojte imati krute ideje u `ivotu jer vas mogu dodatno ograni~iti i opteretiti. Radije se prepustite radnoj stihiji i otvoreno prihvatite nove poslovne mogu}nosti i susrete, sastanke, putovawa.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

VAGA 23.9- 23.10.

Izlasci i tro{karewe novca koji nemate vas privla~e i iritiraju na svoj na~in. @eqni ste provoda, ali u pravom dru{tvu koje ume da ceni i dr`i do nivoa. Umetni~ki ste opredeqeni, pa posetite pozori{te, koncert.

BIK 20.4-20.5.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

23. oktobar 2009.

VODOLIJA Izuzetno ste originalni i svoji, 21.1-19.2. neshva}eni od prose~nih osoba, pa `ivite u budu}nosti, u nekoj drugoj dimenziji. Partner bi mnogo vi{e va{e pa`we i razumevawa, ali vi kao da toga niste sasvim svesni.

Morate biti fizi~ki aktivni jer imate visok potencijal energije. U qubavi se od vas o~ekuje inicijativa, pa hrabro krenite u susret prijatnom vikendu s dragom osobom. [tedwa je jo{ uvek preporu~qiva.

RIBE 20.2-20.3.

Imate povoqan upliv Meseca iz zemqanog znaka Jarca, pa i dobre odnose sa `enskim bi}ima. Emotivno ste racionalni, ali ipak osetqivi ispod povr{ine. U qubavi verni i posve}eni partneru.

Neki }e planovi propasti, drugi se stvoriti i ostvariti, i tako to obi~no ide, svojim tokom. ^uvajte svoje ideje samo za sebe, da ih neko ne bi ugrozio. Nesebi~no i potpuno poverewe je zamka za naivne.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Britni najseksipilnija Prema anketi ~asopisa „Dejli telegraf”, titulu najmawe seksipilnog spota ponela je Madona kojoj parira princeza Britni Spirs, ali na listi najseksipilnijih spotova. Listu najneprivla~nijih spotova predvodi Madona sa svojim velikim hitom „Hung Up”, u kojem provokativno ple{e odevena u triko, a slede je Lejdi Gaga s numerom „Poker Face” te „Spajsice” sa pesmom „Wannabe”. Na sam vrh seksi spotova zasela je Britni s hitom „Toxic”, a u stopu je prati [akirina najnovija video-egzibicija „She Wolf”. Temperaturu di`e i Kajli Minok u vru}im pantalonama iz spota „Spinin Around”.

VIC DANA

Novi Sad

20

Subotica

18

Sombor

19

Kikinda

19

Vrbas

19

B. Palanka

20

Zrewanin

21

S. Mitrovica 19 Ruma

20

Pan~evo

22

Vr{ac

22

Srbija Beograd

21

Kragujevac

22

K. Mitrovica 22 Ni{

24

23

Evropa

I KI[NO

NOVI SAD: Toplo uz promenqivu obla~nost i kratkotrajnu ki{u rano ujutru i krajem dana. Duva}e umeren do poja~an jugoisto~ni vetar. Pritisak malo ispod normale. Temperatura od 14 do 20 stepeni. VOJVODINA: Toplo za ovo doba godine uz prolazna naobla~ewa koja se preme{taju sa juga ka severu. Ki{a }e padati rano ujutru i krajem dana. Duva}e umeren do poja~an jugoisto~ni vetar, u ju`nom Banatu vrlo jak. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura 11, a maksimalna 22 stepena. SRBIJA: Toplo jutro, a i dan. Bi}e ne{to obla~nije na zapadu i severu Srbije, gde je po podne mogu}a kratkotrajna ki{a. Na jugu Srbije vi{e sunca. Duva}e umeren do poja~an jugoisto~ni vetar u Pomoravqu i Podunavqu, u ju`nom Banatu vrlo jak. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura 9, a maksimalna 24 stepena. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Za vikend i daqe toplo uz malo ni`u temperaturu. U subotu na zapadu i severu zemqe povremena ki{a, a u nedequ kratkotrajna ki{a u centralnim i ju`nim predelima.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Hroni~nim bolesnicima preporu~uje se da redovno uzimaju terapiju. Oprez se preporu~uje naro~ito nervno labilnim osobama. Od meteoropatskih reakcija izra`ene }e biti glavoboqa i bolovi u kostima i zglobovima.

Madrid

21

Rim

21

London

17

Cirih

13

Berlin

9

Be~

16

Var{ava

9

Kijev

14

Moskva

10

Oslo

3

Atina

22 16

Minhen

13

Budimpe{ta

16

Stokholm

6

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

SAVA

92 (8)

Slankamen

194 (-2)

Ja{a Tomi}

Apatin

157 (13)

Zemun

254 (4)

Tendencija stagnacije

Senta

244 (-11)

Bogojevo

128 (1)

Pan~evo

280 (4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

313 (0)

Tendencija stagnacije

Ba~. Palanka

143 (3)

Smederevo

464 (8)

Titel

188 (-2)

NERA

Novi Sad

142 (-2)

Tendencija stagnacije

-62 (2)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 181 (-14) S. Mitrovica

Tendencija stagnacije

Beograd

Kusi}

petak

subota

4

veoma dobro

6

6

7 2

1

90 (-10) 201 (2)

9

58 (-14)

2

6

8

5 3

5 5

7

4 3

8

1

9

8

6 7

8

5

7 4

ponedeqak

prva ~etvrtina

po podne

pre podne

SUDOKU 5

26

nedeqa

najboqe

3

Bezdan

Hetin

90 (20)

TISA

25

27

28

29

utorak

sreda

~etvrtak

13~ 12’

Razgovaraju dve prijateqice. - Ne mogu da verujem da si se udala za tog matorca! - Draga moja, kad uzima{ pare, ne gleda{ koje su godine {tampane.

St. Peterburg 6 Pariz

24

1

pun mesec

dobro

posledwa ~etvrtina

mlad mesec

podno{qivo

www.ribolovacki-magazin.co.rs

TOPLO

Vojvodina

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

lo{e

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 9

3

6

1

7

5

4

8

2

5

7

1

8

4

2

3

6

9

2

4

8

6

3

9

7

1

5

8

1

5

7

2

6

9

3

4

4

9

2

3

5

8

1

7

6

3

6

7

4

9

1

2

5

8

7

2

4

5

8

3

6

9

1

6

8

3

9

1

4

5

2

7

1

5

9

2

6

7

8

4

3

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 23.oktobar 2009.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you