Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD *

PETAK 23. JUL 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22786 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ME\UNARODNI SUD U HAGU S DESET GLASOVA ZA I ^ETIRI PROTIV ODLU^IO

Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije protivna me|unarodnom pravu Predsednik Me|unarodnog suda pravde Hisa{i Ovada saop{tio je ju~e da deklaracija o jednostranom progla{ewu nezavisnosti Kosova nije protivna me|unarodnom pravu jer ga se i ne doti~e. Za takvo mi{qewe-odluku gla-

salo je deset sudija, a protiv su bila ~etvorica. „Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije povredila me|unarodno pravo zato {to to pravo ne sadr`i zabranu takvih deklaracija”, rekao je Ovada ~itaju}i savetodavno mi{qewe

tog suda o legalnosti jednostrano progla{ene nezavisnosti Kosova. Predsednik Srbije Boris Tadi} ocenio je ju~e da je odluka Me|unarodnog suda pravde o progla{ewu nezavisnosti Kosova te{ka za Srbiju, i istakao

da }e Srbija nastaviti da iskqu~ivo politi~kim sredstvima brani svoj teritorijalni integritet. „Odluka MSP da jednostana Deklaracija o nezavisnosti ne povre|uje me|unarodno pravo te{ka je za Srbiju, i to otvoreno treba

re}i javnosti. Me|utim, jasno je da se sud nije izja{wavao o pravu na otcepqewe, ve} je odlu~io da raspravqa iskqu~ivo o tehni~kom sadr`aju deklaracije o nezavisnosti“, rekao je Tadi} u obra}awu gra|anima.

str. 2 i 3

OTPREMNINE SMAWILE BROJ ZAPOSLENIH U NAFTNOJ INDUSTRIJI SRBIJE

U NIS-u 2.000 qudi mawe

Foto: I. \o|i}

str. 4

ITALIJANI OTKRILI NOVE MODELE ZA KRAGUJEVAC

„Fijat idea” i „lan~a musa” mejd in Srbija

KO NEMA DOZVOLU, PLOVI]E NA SUVOM: Saobra}ajna inspekcija je ovog leta pokrenula poja~anu kontrolu vlasnika ~amaca i brodi}a, kako bi se uvidelo da li imaju dozvolu za pristanak uz obalu Dunava. Do sada su veliki broj wih prekontrolisali, ali za sada se ne zna koliko ih je ka`weno.

str. 5 NASLOVI

Jo{ toplije

– Po{to akcija jo{ traje i inspektori su od rane zore na terenu, jo{ nemamo rezultate koliko je vlasnika plovila pregledano i ko od wih ne poseduje dozvolu. Akciju smo po~eli u junu, obilaskom nauti~kih i jedrili~arskih klubova, kako bismo obavestili vlasnike da {to pre pribave dozvolu – obja{wava za „Dnevnik” saobra}ajni inspektor Rade Ili}.

str. 9

TRAGEDIJA NA ADICAMA U NOVOM SADU

Ekonomija 5 Dug po zaposlenom u Srbiji 12.600 evra

Dru{tvo 6 Kom{i}, Markov, Ni}in i [tatki} poja~ali VANU

Novi Sad 9 Dugme koje `ivot zna~i za osam Novosa|ana

Majstora zdrobila plo~a betona

str. 12

Vojvodina 11 Teren s ve{ta~kom travom pun pogodak Foto: N. Stojanovi}

Crna

Najvi{a temperatura 36 °S

13 Samoubistvo policajca u Novom Sadu

Reporta`e 21 Prokletstvo kraqa Aleksandra

str. 16 – 20

SPORT

POSLEDWI SLU^AJEVI OSTAVQENIH PASA U OKOLINI NOVOG SADA UPOZORAVAJU

„ SPARTAK I OFK BEOGRAD POBEDAMA U TRE]E KOLO KVALIFIKACIJA ZA LIGU EVROPE

„ KECMAN OSTAO U PARTIZANU, A MARI] ODLAZI

„ SREBRNA KUGLA BO@IDARA ANTUNOVI]A

Predatore stvara bahatost

str. 14


2

POLITIKA

petak23.jul2010.

DNEVNIK

ME\UNARODNI SUD PRAVDE U HAGU S DESET GLASOVA „ZA“ I ^ETIRI „PROTIV“ ODLU^IO

Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije protivna me|unarodnom pravu Predsednik Me|unarodnog suda pravde Hisa{i Ovada saop{tio je ju~e da deklaracija o jednostranom progla{ewu nezavisnosti Kosova nije protivna me|unarodnom pravu jer ga se i ne doti~e. Za takvo mi{qewe-odluku glasalo je deset sudija, a protiv ~etvorica. – Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije povredila me|unarodnog pravo zato {to to pravo ne sadr`i zabranu takvih deklaracija

– rekao je Ovada, ~itaju}i savetodavno mi{qewe tog suda o legalnosti jednostrano progla{ene nezavisnosti Kosova. Takvo mi{qewe MSP-a podr`ali su predsednik suda Ovada, Abdul Koroma (Sijera Leone), On [okat al-Kasone (Jordan), Tomas Burgental (SAD), Bruno Sima (Nema~ka), Roni Abraham (Francuska), Kenet Kit (Novi Zeland), Abdulkavi Jusuf (Somalija), Kristofer Grinvud (Velika Bri-

tanija) i Bernardo Sepulveda Amor (Meksiko). Protiv su bili potpredsednik Suda Peter Tomka iz Slova~ke, Muhamed Bewuna (Maroko), Leonid Skotwikov (Rusija) i Antonio Augusto Kankado Trinidade (Brazil). Kinez [i \ujong nije glasao zbog proceduralnih pitawa. Tokom prvo pola ~asa izlagawa, sudija Ovada je obja{wavao okolnosti pod kojima je Generalna skup{tina UN od Me|unarodnog suda pravde zatra`ila mi{qewe o legalnosti kosovske nezavisnosti, nadle`nost Suda, kao i {iroki spektar dokumenata koji su sudije uzele u obzir prilikom dono{ewa savetodavnog mi{qewa. – Ne postoji nikakva prepreka oko zadatka koji je od Suda tra`en. Generalna skup{tina ima legitimni interes da dobije odgovor na ovo pitawe, prema tome, Sud

^etrnaesto~lano sudsko ve}e donelo je mi{qewe na zahtev Generalne skup{tine UN, koja je u oktobru 2008. godine podr`ala zahtev Srbije da se ispita legalnost kosovske nezavisnosti. Devet od 14 stalnih sudija MSP-a dolazi iz dr`ava koje su priznale nezavisnost Kosova, ukqu~uju}i i Ovadu.

Hiseni: Razgovori sa suverenom dr`avom Kosovski ministar spoqnih poslova Skender Hiseni rekao je da Pri{tina od Srbije o~ekuje da se prema wemu odnosi kao prema suverenoj dr`avi, po{to je Me|unarodni sud pravde izneo mi{qewe da deklaracija o nezavisnosti Kosova ne predstavqa kr{ewe me|unarodnog prava. “O~ekujem od Srbije da nam se pribli`i, da sa nama razgovara o pitawima od zajedni~kog interesa, od zajedni~ke va`nosti, ali takvi razgovori mogu biti vo|eni samo kao razgovori izme|u suverenih dr`ava“, izjavio Hiseni. smatra da ne postoje uverqivi razlozi da ne da savetodavno mi{qewe u pogledu pitawa koje mu je postavqeno – rekao je Ovada.

Ban Ki-mun poziva na uzdr`anost i dijalog Generalni sekretar UN Ban Ki-mun pozvao je ju~e sve strane na Kosovu na uzdr`anost i na konstruktivan dijalog. Banov portparol Martin Nesirki rekao je ju~e, obra}aju}i se novinarima, da je generalni sekretar poru~io svim stranama na Kosovu da ne dopuste

provokacije u vezi s mi{qewem MSP-a u vezi s jednostrano progla{enom nezavisno{}u Kosova. – Generalni sekretar poziva strane da vode konstruktivan dijalog i da izbegavaju bilo kakve poteze koji mogu biti oceweni kao provokativni i koji mogu pod-

Ovada je saop{tio da rasprave o pravu na samopredeqewe ili „nu`nu secesiju“ od postoje}e dr`ave nisu u domenu rasprave pred MSP-om jer izlaze izvan okvira pitawa koje je postavila Generalna skup{tina UN.

Rezolucija 1244 ne iskqu~uje nezavisnost – Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija 1244 ne iskqu~uje se mogu}nost progla{ewa deklaracije nezavisnosti Kosova kao poku{aja da se kona~no re{i status – saop{tio je predsednik MSP-a Hisa{i Ovada. – Ovom rezolucijom je uspostavqen privremeni re`im kada nije mogu}e imati stalne institucije i da bi se moglo pregovarati o statusu, bez prejudicirawa kona~nog re{ewa. Sud zakqu~uje da je svrha Rezolucije bila uspostavqawe privremenog pravnog okvira koji privremeno stavqa van snage pravni sistem Srbije. Ovada je rekao da Sud konstatuje da su Rezolucija 1244 i Ustavni okvir bili na snazi i primewivali se na dan progle{ewa 17. debruara 2008. godine, ali da ti akti ne zabrawuju deklaraciju o nezavisnosti.

Jeremi}: Te{ki dani i isku{ewa Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremi} ocenio je da je Me|unarodni sud pravde ju~e prakti~no izbegao da se izjasni o su{tinskom pitawu – da li su kosovski Albanci imali pravo na poku{aj secesije od Srbije. Jeremi} je konstatovao da je MSP odlu~io da se samo u tehni~kom smislu izjasni o deklaraciji Pri{tine o nezavisnosti. – Ovde nije bilo govora o tome da li neko ima ili nema pravo na jednostrano otcepqewe od jedne suverene dr`ave. To je o~igledno politi~ko pitawe, koje }e se raspravqati na politi~kim forumima, a jedan od wih je i Generalna skup{tina Ujediwenih nacija – precizirao je Jeremi}. – Sudsko mi{qewe }e uskoro biti prosle|eno Generalnoj skup{tini UN, koja }e dati politi~ki zakqu~ak o ovom problemu. Slede}i korak u ovom procesu je rasprava u Generalnoj skup{tini, koja }e se odr`ati u septembru u Wujorku, i uveren sam u to da }e prilikom izja{wavawa biti potvr|ena ispravnost politike Srbije – rekao je Jeremi} novinarima posle saop{tavawa mi{qewa Suda da deklaracija o nezavisnosti Kosova ne kr{i me|unarodno pravo. Jeremi} je poru~io da se politika Srbije ne mewa: – Te{ki dani su pred nama i velika isku{ewa, ali to nije prvi put. Od presudne je va`nosti da se o~uvaju mir i stabilnost svuda u Pokrajini, kao i da na{i gra|ani ne nasedaju ni na kakve provokacije ukoliko ih bude – upozorio je Jeremi}. Tako|e, po wegovim re~ima, od presudne va`nosti je i da se zadr`i stalo`enost, upornost i odlu~nost i da, kako je rekao, u nastavku „ove borbe ostanemo jedinstveni“. Odgovaraju}i na pitawe pri{tinskog novinara kako }e reagovati ako dr`ave koje do sada nisu priznale nezavisnost Kosova to po~nu da ~ine, Jeremi} je podsetio na to da je suvereno pravo svih zemaqa da odlu~e o tome kako }e postupati u ovom procesu. On je ponovio da je Sud odlu~io da interpretira deklaraciju o nezavisnosti Kosova u vrlo uskom i tehni~kom smislu.

Secesija nije bila na dnevnom redu

riti takav dijalog – rekao Nesirki, a preneo Itar-Tass. Nesirki je, tako|e, kazao da }e Ban predati Generalnoj skup{tini UN mi{qewe MSP-a o tome da li jednostrano progla{ena nezavisnost Kosova odgovara me|unarodnim normama.

Ovada je naglasio da je Sud jasno saop{tio da se, razmatraju}i pravnu nadle`nost, ne vodi politi~kom motivacijom u ovakvim

pitawima i ne uzima je u obzir. On je podsetio na to da se Savet bezbednosti UN situacijom na Kosovu bavio deset godina pre zahteva Sudu da se izjasni o legalnosti progla{ewa wegove nezavisnosti, napomiwu}i da se sam Sud bavio situacijom na Kosovu od marta 1998. Obja{wavaju}i kontekst u kojem je progla{ena nezavisnost, Ovada je podsetio i na pregovore koji su vo|eni pod okriqem generalnog sekretara UN i izve{taja specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija. – „Jedino odr`ivo re{ewe je nezavisnost, koju bi me|unarodna zajednica nadzirala“ – pro~itao je Ovada deo izve{taja koji je Ahtisari podneo 2007. godine. Proces dono{ewa savetodavnog mi{qewa o Kosovu ve} je u{ao u istoriju me|unarodnog prava jer se u raspravu ukqu~io rekordan

Otkazan miting u Kosovskoj Mitrovici Posle izno{ewa mi{qewa Me|unarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova, na glavnom gradskom trgu u severnoj Kosovskoj Mitrovici okupilo se oko 1.000 Srba, ali miting koji je ranije zakazan prakti~no nije ni odr`an. Na~elnik Kosovskomitrovi~kog okruga Radenko Nedeqkovi} kratko se obratio oku-

pqenim gra|anima, oceniv{i da je mi{qewe MSP-a pokazalo da „nema pravde i istine“. Dok je Trg [umadija nadletao helikopter Kfora, Nedeqkovi} je pozvao na jedinstvo i slogu, i poru~io da Srbi sa severa Kosova ne}e dozvoliti da se bilo {ta promeni na terenu.

Radoji~i}: Sila boga ne moli

SAD: Potvrda legalnosti Sjediwene Ameri~ke Dr`ave podr`avaju mi{qewe Me|unarodnog suda pravde, saop{teno je ju~e iz Stejt dipartmenta. „Mi{qewe MSP-a sna`no potvr|uje da je deklaracija o nezavisnosti Ko-

sova bila legalna, i to je odluka koju mi podr`avamo. Sada je vreme da se Evropa ujedini u pravcu zajedni~ke budu}nosti“, rekao je portparol Stejt dipartmenta Filip Krauli.

NATO: Mandat Kfora ostaje isti Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen saop{tio je da savetodavno mi{qewe MSP-a nema uticaja na delovawe i mandat

me|unarodnih snaga na Kosovu. „Kfor }e i daqe sprovoditi svoj mandat o~uvawa bezbednosti i za{tite na nepristrasan na~in {i-

rom Kosova“, saop{tio Rasmusen. Kfor }e to ~initi „na korist svih zajednica, kako ve}ine, tako i mawine“ na Kosovu, navedeno je.

Bez promene stava Rusije i Slova~ke Ministarstvo spoqnih poslova Rusije saop{tilo je ju~e da se stav ove dr`ave prema pitawu Kosova ne}e promeniti posle mi{qewa MSP, prenosi TV „Rusija danas“. „Na{a pozicija da ne priznajemo nezavisnost Kosova ostaje nepromewena“, navodi se u izjavi Ministarstva. Rusija se uvek sna`no protivila jedno-

strano progla{enoj nezavisnosti Kosova, podse}a se u saop{tewu. Slova~ka diplomatija prima k znawu odluku MSP o Kosovu, ali ona ne}e imati nikakav direktni uticaj na stav Slova~ke da ne priznaje jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova, saop{tilo je ju~e Ministarstvo inostranih poslova Slova~ke.

Crna Gora: Stav kao presuda Predsednik Odbora za me|unarodne odnose crnogorske skup{tine Miodrag Vukovi} ocenio je da je odlukom MSP-a potvr|ena nezavisnost Kosova i pravno i politi~ki

sugerisano da se taj stav maksimalno uva`i. On je kazao da je iznena|en takvim stavom, jer „ne ostavqa nikakvu dilemu“. „To je stav koji gotovo da li~i na presudu i od ovog

trenutka vi{e ni{ta ni}e biti isto. Potvr|ena je nezavisnost Kosova, a pravno i politi~ki sugerisano da se ta ~iwenica maksimalno uva`i“, rekao je Vukovi}.

broj dr`ava, 36, kao i zbog ~iwenice da je aktivno u~e{}e uzela i Kina, koja se, prethodno, nikada nije pojavila na nekom procesu pred MSP-om. U Palati mira u Hagu bili je ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi}, kao i ~itav srpski pravni tim. Delegacija Kosova, koju predvodi Skender Hiseni, bila je prisutna pod nazivom „autor jednostrane deklaracije“, po{to samoprogla{ena dr`ava Kosovo nije ~lanica UN. Savetodavno mi{qewe nije obavezuju}e za dr`ave, ali }e, kako su ocenili stru~waci, imati veliku pravnu, ali i politi~ku i moralnu te`inu. Kosovski parlament jednostrano je proglasio nezavisnost 17. feburara 2007. godine, {to je, do sada, priznalo 69 od 192 dr`ava ~lanica UN.

Patrijarh: Uzimaju nam najsvetije – U vremenu kada se ponosimo pravdom i demokratijom, nama uzimaju ono {to je najsvetije, Kosovo i Metohiju – izjavio je patrijarh srpski Irinej posle molebana za povoqno re{ewe kona~nog statusa Kosova i Metohije u Hramu svetog Save na Vra~aru. – Sva nada koju smo imali i koju jo{ imamo u qude je mala i nedovoqna. Zvona Hrama svetog Save na Vra~aru oglasila su se ju~e u 17 sati, ~ime je po~eo moleban za povoqno re{ewe kona~nog statusa Kosova i Metohije, koji slu`i patrijarh srpski Irinej. Moleban se slu`io i u svim sabornim crkvama u Srbiji.

Predsednik Narodne skup{tine Republike Srpske Igor Radoji~i} ocenio je mi{qewe Me|unaordnog suda pravde u Hagu u vezi s deklaracijom kosovskog parlamenta o samoprogla{ewu nezavisnosti te ju`ne srpske pokrajine razo~aravaju}om. „Mi{qewe Suda pravde predstavqa dominaciju me|unarodne politke i interesa nad me|unarodnim pravom jer se pokazuje, po onoj narodnoj, da ’sila boga ne moli’“, kazao je Radoji~i}. On smatra da su to mi{qewe kreirali politi~ki uticaji i da }e imati posledice po globalne interese i za mnoge druge situacije. Radoji~i} je rekao da ipak ovo nema veze s me|unarodnim pravom i da se radi o presedanu i da }e u konkrentom slu~aju sada svaka zemqa individualno procewivati {ta daqe.


petak23.jul2010.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

3

REAGOVAWE NA ODLUKU ME\UNARODNOG SUDA PRAVDE PREDSEDNIK BORIS TADI]

Odluka te{ka za Srbiju Predsednik Srbije Boris Tadi} ocenio je ju~e da je odluka Me|unarodnog suda pravde o progla{ewu nezavisnosti Kosova „te{ka za Srbiju“, i istakao da }e Srbija nastaviti da iskqu~ivo politi~kim sredstvima brani svoj teritorijalni integritet. „Odluka MSP-a da jednostana Deklaracija o nezavisnosti ne povre|uje me|unarodno pravo je te{ka za Srbiju, i to otvoreno treba re}i javnosti. Me|utim, jasno je da se Sud nije izja{wavao o pravu na otcepqewe, ve} je odlu~io da raspravqa iskqu~ivo o tehni~kom sadr`aju deklaracije o nezavisnosti“, rekao je Tadi} u obra}awu gra|anima. „Tekst deklaracije sam po sebi ne naru{ava me|unarodno pravo, s obzirom na to da ga se ne ti~e. Samim tim, Sud je izbegao da se izjasni o su{tinskom pitawu i prepustio da se o tome i svim politi~kim implikacijama raspravqa u najvi{em organu – u Ujediwenim nacijama, u Generalnoj skup{tini“, ukazao je predsednik. Kako je ocenio, politi~ki zakqu~ak je prepu{ten Generalnoj sup{tini UN. „Srbija nikada ne}e priznati jednostano progla{enu nezavisnost Kosova jer smatramo da jednostrana i etni~ki motivisana secesija nije u skladu s principima UN“, kazao je Tadi}, i upitao da li }e odluka MSP-a imati implika-

cije po me|unarodni poredak. „Ako bi se ova odluka ~itala u svetlu u kakvom se danas predstavqa u Pri{tini, nesumwivo je da bi imala velike implikacije na secesionisti~ke pokrete u svetu. Me|utim, po{to u stvarnosti Sud nije razmatrao pitawe secesije, politi~ke implikacije bi}e postavqene na zasedawu Generalne skup{tine UN“, ocenio je Tadi}.

On je rekao da mi{qewe Suda otvara mogu}nost Srbiji da se za ispravnost svoje politike bori na jesen na Generalnoj skup{tini UN, usvajawem rezolucije koja }e pozvati da se taj istorijski problem i konflikt u srpsko-albanskim odnosima re{i pregovorima. Tadi} je istakao da dr`ava ima jasan plan diplomatskih aktivnosti u narednim danima. Vlada Srbije razmatra}e daqe korake, a ve} tokom vikenda }e specijalni izaslanici odneti pisma {efovima dr`ava ili vlada 55 zemaqa {irom sveta. „Mnoge zemqe bi}e pod pritiskom da priznaju Kosovo pre izja{wavawa u Generalnoj skup{tini UN. Srbija }e ulo`iti sve napore da tih priznawa bude {to mawe i da na jesen u Wujorku bude usvojena rezolucija Srbije“, rekao je Tadi}. Po wegovim re~ima, jedino odr`ivo re{ewe za budu}nost Kosova je ono koje prihvate sve strane, a „Srbija nije i nikada ne}e promeniti svoj principijelan stav: ne priznajemo jednostranu nezavisnost Kosova“.

„Borba za kompromisno re{ewe }e biti te{ka i duga, ali od we ne}emo odustati. Od presudne je va`nosti da se o~uvaju mir i stabilnost na teritoriji Pokrajine“, rekao je Tadi}, i pozvao gra|ane da ne nasedaju na provokacije. Predsednik je rekao da je me|unarodna zajednica odgovorna za mir i stabilnost na Kosovu, a da }e Srbija nastaviti da mir-

Ako bi se ova odluka ~itala u svetlu u kakvom se danas predstavqa u Pri{tini, nesumwivo je da bi imala velike implikacije na secesionisti~ke pokrete u svetu nim, diplomatskim i politi~kim putem tra`i re{ewe koje }e ~uvati suverenitet i teritorijalni integritet dr`ave. „U tome moramo da budemo odlu~ni i slo`ni, jer to nije dnevnopoliti~ko pitawe, ve} nacionalni i dr`avni zadatak najvi{eg reda za sve gra|ane, institucije i sve politi~ke stranke“, poru~io je Tadi}.

Bajden razgovarao s Tadi}em Potpredsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Xozef Bajden, kako je saop{tila Bela ku}a, razgovarao je telefonom s predsednikom Srbije Borisom Tadi}em uo~i objavqivawa odluke Me|unarodnog suda pravde, i potvrdio sna`ne veze SAD i Srbije, ali i naglasio da bi Vlada Srbije trebalo konstruktivno da sara|uje s Kosovom. Kako je objavqeno na sajtu Bele ku}e, Bajden je rekao da }e SAD nastavi-

ti da podr`avaju suverenitet i teritorijalni integritet Kosova i wegovu demokrati~nost i multietni~nost. Po saop{tewu ameri~ke strane, teme razgovora Bajdena i Tadi}a bili su i napori administracije SAD da promovi{u mir, stabilnost i prosperitet jugoisto~ne Evrope. Bajden je ocenio da bi Vlada Srbije trebalo konstruktivno da sara|uje s Kosovom da bi se re{ila prakti~na pitawa i poboq{a-

li uslovi `ivota qudi na Kosovu, u Srbiji i celom regionu. Bajden je potvrdio sna`ne veze izme|u SAD i Srbije i pozdravio bilateralnu saradwu dve zemqe u razli~itim oblastima. Bajden je pozdravio aktivnosti Tadi}a i Vlade Srbije na ja~awu saradwe Srbije s Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, kao i opredeqenost Srbije za saradwu s Ha{kim tribunalom.

POLITI^KE STRANKE

SNS: Lo{e po Srbiju Lider SNS-a Tomislav Nikoli} ocenio je ju~e da je odluka MSP-a o progla{ewu nezavisnosti Kosova jako te{ka i „sudbonosno lo{a“ po Srbiju. „Izre~eno je... I sada treba da razmislimo {ta }emo daqe“, rekao je Nikoli}, i pozvao qude koji odlu~uju o sudbini zemqe na razgovore o slede}im koracima. Nikoli} je rekao da o~ekuje hitnu reakciju i konkretne korake ~elnih qudi u dr`avi, za koje je ocenio da }e se pojaviti na televiziji i poku{ati da ubla`e nemir posle saop{tavawa odluke MSP-a, za koji je dodao da ga i sam ose}a. Ocenio je da je dr`avni vrh gotovo godinu dana „zavaravao“ gra|ane da je MSP na strani Srbije i da se o~ekuje pozitivno mi{qewe, i podsetio na to da je dan ranije predsednik Boris Tadi} rekao da o~ekuje pozitivan stav Suda. Nikoli} je dodao da, ako Tadi} i daqe misli da mo`e sam odlu~ivati o sudbini cele Srbije, ovog dana treba da se se}a za sva vremena jer je odluka MSP-a doneta na wegov zahtev, iza kojeg, kako je rekao, nije stajala Srbija.

JS: Verujem u Tadi}a Predsednik JS-a Dragan Markovi} izjavio je da bi Skup{tina Srbije, posle negativne odluke MSP-a, trebalo da usvoji rezoluciju koja }e dati ovla{}ewa predsedniku Borisu Tadi}u da predstavqa dr`avu kada je u pitawu Kosovo. „U ovom trenutku Srbija ima najve}e poverewe u Borisa Tadi}a. On je predsednik Srbije i on treba da nastavi pregovore tamo gde je stao. To ne}e za nas biti kraj. Ne mo`emo da prihvatimo da }e Kosovo ostati nezavisno“, rekao je Markovi} novinarima, i podsetio na to da je Tadi}, kao i Koalicija SPS–PUPS–JS-a, rekao da nikada ne}e priznati nezavisno Kosovo.“Skup{tina Srbije, kao najvi-

{i organ u dr`avi, ne mo`e sedeti skr{tenih ruku ve} treba da donesemo neku rezoluciju koja je bila sli~na prethodnim, uz obrazlo`ewe za{to nije doneto mi{qewe da je prekr{eno me|unarodno pravo pri progla{ewu nezavisnosti KiM“, rekao je lider JS-a.

SRS: MSP `estoko pogazio pravo Potpredsednik SRS-a Dragan Todorovi} ocenio je da je Me|unarodni sud pravde u Hagu svojom odlukom „`estoko“ pogazio me|unarodno pravo, i istakao da progla{ewe nezavisnosti Kosova nema upori{te u me|unarodnom pravu. On je kazao da Srbija, posle odluke MSP-a, ne sme da ulazi u bilo kakve razgovore i pregovore koji bi na bilo koji na~in doveli u pitawe status Kosova, odnosno status Srbije, i da treba da odbije da pi{e rezoluciju za UN s EU i da insistira iskqu~ivo na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.

G17 plus: Ohrabrivawe secesionista Mi{qewe MSP-a jo{ je jedan u nizu presedana u me|unarodnom pravu i ima}e posledice po me|unarodni poredak jer ohrabruje razne secesionisti~ke pokrete {irom sveta, ocenila je ju~e potpredsednica G17 plus Suzana Grubje{i}. Ona je ocenila da je za Srbiju ovakvo mi{qewe MSP-a samo deo procesa diplomatske, pravne i politi~ke borbe za o~uvawe suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Krajwi ciq treba da bude otvarawe pregovora o statusu koji bi trebalo da dovedu do istorijskog sporazuma srpskog i albanskog naroda, ocenila je Suzana Grubje{i}.

SPO: Uva`iti mi{qewe Suda Savetodavno mi{qewe MSP-a u Hagu moramo da primimo s uva-

`avawem, rekao je ju~e predsednik SPO-a Vuk Dra{kovi}. „Stav Suda da su qudska i nacionalna prava iznad svake vlasti i suvereniteta sna`an je oslonac i na{em zahtevu da Srbi i srpsko nasle|e na celom Kosovu budu su{tinski za{ti}eni, uz garancije EU i Saveta bezbednosti UN“, navodi se u Dra{kovi}evoj pisanoj izjavi. „U saradwi s EU i me|unarodnom zajednicom, a ne u sukobu s wima i s vlastima u Pri{tini, mogu}e je da srpski narod s Kosova bude ekonomski, kulturno i duhovno povezan sa Srbijom“, naglasio je Dra{kovi}.

SDU: Politika Tadi}a i Jeremi}a dovela do }orsokaka Predsednik SDU-a @arko Kora} ocenio je da se presudom MSP-a nedvosmisleno pokazuje da je Srbiju politika predsednika Borisa Tadi}a i ministra spoqnih poslova Vuka Jeremi}a dovela u dr`avni }orsokak.“Sada se opravdano postavqa pitawe {ta }e biti reakcija Srbije, posebno iz razloga {to je inicijativa za razmatrawe zakonitosti deklaracije o nezavisnosti od MSP-a potekla upravo od na{e zemqe“, naveo je Kora} u pisanoj izjavi.

LDP: Odluka obavezuje na promene Odluka MSP-a Srbiju obavezuje na promene i prekid pogre{ne politike, ali nije poraz srpskog naroda niti Srbije, izjavio je ju~e predsednik LDP-a ^edomir Jovanovi}. „Svi daqi potezi na{e spoqne politike treba da budu instrument za realizaciju glavnog politi~kog ciqa – brzog ulaska u punopravno ~lanstvo EU, uz izvesnu i nesumwivu evropsku budu}nost celog podru~ja biv{e Jugoslavije“, naveo

je Jovanovi}, i dodao da se mora voditi ra~una o interesima Srba na Kosovu, wihovom sigurnom `ivotu, bezbednosti i imovinskim pravima.LDP je ponovo zatra`io posebnu sednicu Skup{tine, na kojoj bi se utvrdila nova politika Srbije. „Od ogromne va`nosti je da nijednim potezom ne dovedemo u pitawe svoju poziciju u regionu“, zakqu~io je Jovanovi}.

DSS: Na redu su ostavke Potpredsednik DSS-a Slobodan Samarxi} ocenio je ju~e da „kreatori politike“ Srbije prema pitawu Kosova i Metohije, s predsednikom Srbije Borisom Tadi}em na ~elu, moraju {to pre da podnesu ostavke.“Dugoo~ekivano mi{qewe MSP-a povodom nelegalnog progla{ewa nezavisnosti Kosova iznelo je na videlo katastrofalne rezultate celokupne politike vlasti u Srbiji prema ju`noj srpskoj pokrajini“, navodi se u Samarxi}evoj pisanoj izjavi. „Tra`ewe mi{qewa od Suda o pitawu koje su sami formulisali, deo je ove neodgovorne politike. Sada, kada je izvesno da je mi{qewe MSP-a krajwe nepovoqno po dr`avne interese Srbije, otvara se pitawe odgovornosti kreatora i izvr{iteqa ove pora`avaju}e politike“, smatra Samarxi}.

PUPS: Nastaviti borbu [ef poslani~ke grupe PUPSa Momo ^olakovi} rekao je ju~e da je razo~aran presudom MSP-a, i dodao da Srbija mora nastaviti borbu za o~uvawe Kosova i integriteta Srbije i insistirati na tra`ewu zajedni~kog re{ewa u pregovorima. „Mislim da }e dr`avni organi, predsednik dr`ave i Vlada Srbije, preduzeti odgovaraju}e mere, pre svega zahtev za raspravom Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija u vezi s tim“, rekao je ^olakovi}.

Danas vanredna sednica Vlade Srbije Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovi} zakazao je za danas vanrednu sednicu Vlade, na kojoj }e biti analizirano savetodavno mi{qewe MSP-a u Hagu. Vlada Srbije }e razmatrati i pravce daqeg re{avawa problema Kosova i Metohije, saop{teno je iz premijerovog kabineta. Premijer je pozvao sve gra|ane Srbije, posebno one u ju`noj pokrajini, da ne nasedaju na eventualne provokacije.“Stav Srbije je da se do re{ewa za pitawe Kosova i Metohije mo`e do}i jedino dijalogom koji }e dovesti do trajnog i stabilnog mira na ovim prostorima“, izjavio je premijer Cvetkovi}.

Da~i}: Ovo nije poraz Zamenik premijera i lider SPS-a Ivica Da~i} ocenio je ju~e da mi{qewe MSP-a ne treba smatrati porazom Srbije na me|unarodnom planu, i istakao da Srbija treba da ostane dosledna u za{titi nacionalnih i dr`avnih interesa mirnim i diplomatskim putem. „Ovakvo savetodavno mi{qewe MSP-a ne zna~i da je opravdana secesija Albanaca na Kosovu“, ocenio je Da~i}, i dodao da je doneto savetodavno mi{qewe koje ima „vi{e politi~ki nego pravni prizvuk“. „Srbija s uva`avawem po{tuje i prati ono {to radi MSP zato {to je to organ UN,

ali ne mo`emo se otrgnuti utisku da ovde ipak nije samo u pitawu bilo me|unarodno pravo

ve} da se taj sud bavio i bio vi{e pod uticajem politike nego pravnih argumenata. Bojim se da je ovde snaga argumenata ustuknula pred argumentima snage.

Dodik: Prou~i}emo na{a prava Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je mi{qewe MSP-a suprotno me|unarodnom pravu i ostavi}e nove posledice u svetu u podru~jima gde postoje „animoziteti autonomnih jedinica i dr`ave“. „I ovim se videlo da je politka iznad prava“, {to se najboqe mo`e videti po glasawu sudija, koje su i poslate da podr`e stavove svojih dr`ava“, kazao je Dodik. On je poru~io da }e RS nastaviti svoju dosada{wu politiku i ne}e dozvoliti da BiH prizna nezavisnost ju`ne srpske pokrajine.

Rekao je da je razo~aran odnosom velikih sila, pre svega SAD, Velike Britanije... prema Srbiji. „Mi pratimo {ta se de{ava i boli nas ovakav odnos pojedinih dr`ava – SAD, Velike Britanije... prema Srbiji. Smatram da i Srbija iz svega ovog treba da izvu~e pouku“, rekao je Dodik. Premijer RS je podsetio na skup{tinsku rezoluciju, koju je Narodna skup{tina RS donela kada je osudila i ukazala na {tetnost samoprogla{ewa nezavisnosti Kosova.“Mi }emo iz ovog prou~iti na{a prava“, poru~io je Dodik.

E{ton: Budu}nost Srbije i Kosova je u EU Budu}nost Srbije i Kosova je u spektivom regiona i va`an zakquEU, ocenila je ju~e visoka pred~ak Saveta“, ocenila je E{tonostavnica EU za spoqnu politiku va. Dobrosusedski odnosi, regioi bezbednost Ketrin E{ton, i ponalna saradwa i dijalog su osnovzdravila u ime Unije objavqivawe ne vrednosti na kojima je izgra|esavetodavnog mina EU, podsetila {qewa MSP-a. je ona, i najavila Unija spremna E{tonova je poda je Unija spremda olak{a ru~ila da }e EU s na da olak{a proposebnom pa`wom ces dijaloga izmedijalog izme|u prou~iti ovo mi|u Beograda i Beograda {qewe, i istakla Pri{tine. i Pri{tine da ono predstavqa „Ovaj dijalog novu fazu u kojoj trebalo bi da profokus mora biti na budu}nosti, movi{e saradwu, ostvari progres saop{tila je Delegacija EU u Srna evropskom putu i poboq{a `ibiji. vot naroda. Sam proces dijaloga „Budu}nost Srbije je u EU. Butrebalo bi da bude faktor mira, du}nost Kosova je, tako|e, u EU. bezbednosti i stabilnosti u regiTo je u skladu s evropskom peronu“, zakqu~ila je E{tonova.

Trajkovi}: Pobeda saradnika kosovske vlasti Direktorka Evropskog pokreta Srba Rada Trajkovi}, povodom savetodavnog mi{qewa Me|unarodnog suda pravde, smatra da je ovo poraz lo{e politike prema Kosovu, koja je u kontinuitetu vo|ena od Milo{evi}a, preko Ko{tunice, do danas. „Ne ose}am poraz, jer ja i daqe tvrdim da sam stanovnik Srbije, ali i da Srbija {to hitnije mora da promeni svoju politiku tako {to }e podr`ati svoje gra|ane, na jedan iskren i odgovoran na~in“, naglasila je Trajkovi}. Prema wenim re~ima, „normalno je da }e nas Srpska pravoslavna crkva, kao institucija, i daqe voditi ka o~uvawu na{eg kulturnog identiteta“. Kako javqa KiM radio, Trajkovi} smatra da je ovo pobeda saradnika kosovskih vlasti. „Albanci ovo mogu posmatrati kao pobedu, iako je to u stvari pobeda wihovih saradnika i wihove opredeqenosti da spoqnu politiku vodi me|unarodna zajednica i najja~e zemqe“, objasnila je Trajkovi}.


4

EKONOMIJA

petak23.jul2010.

OTPREMNINE SMAWILE BROJ ZAPOSLENIH U NAFTNOJ INDUSTRIJI SRBIJE

ZASEDAO IZVR[NI ODBOR NBS-a

Kamata ostaje osam posto Izvr{ni odbor Narodne banke Srbije odlu~io je ju~e da referentnu kamatnu stopu zadr`i na osam posto godi{we. Posledwa promena referentne kamatne stope bila je 11. maja, kad je ona spu{tena s 8,5 posto. Centralna banka kao referentnu kamatu koristi kamatnu stopu na dvonedeqne repo-operacije, u kojima NBS prodaje hartije od vrednosti uz obavezu da ih u odre|enom roku otkupi uz kamatu. Izvr{ni odbor, koji je po novom Zakonu o NBS-u preuzeo nadle`nosti Monetarnog odbora, ju~e je razmatrao ekonomska kretawa.

DNEVNIK

U NIS-u 2.000 qudi mawe Broj zaposlenih u Naftnoj Na ovaj na~in se ostvaruje qudi radilo na rukovode}im industriji Srbije se, od dolazacrtani plan “Gaspromwefmestima i odnos rukovodilaca ska ruskog “Gaspromwefta”, ta” – pove}awe efikasnosti i radnika bio je 1,5 prema dva. koji je po~etkom pro{le godiposlovawa, ~iji je sastavni deo Zbog toga su pravo da uz otne postao ve}inski vlasnik ove i smawewe broja zaposlenih u premnine odu pro{le godine kompanije, zna~ajno smawio. NIS-u. Predvi|eno je da iz mogli iskoristiti iskqu~ivo Sada je na platnom spisku ove NIS-a ode 2.000 radnika, pre zaposleni u administraciji. kompanije oko 10.000 qudi, {to svega iz administracije, jer je Prilikom odlaska radnika je oko 2.000 mawe nego popro{log meseca, osim ~etkom pro{le godine. administrativaca, ovu Oni koji su oti{li iz mogu}nost mogli su isOni koji su iz NIS-a oti{li, NIS-a, u~inili su to dokoristiti i radnici u brovoqno, uz otpremninu proizvodwi. To su mnou~inili su to dobrovoqno, od 750 evra po godini sta- uz otpremninu od 750 evra po godini gi i u~inili, najvi{e `a i ~etiri prose~ne zaonih koji su pred penzista`a i ~etiri prose~ne zarade rade. Naime, krajem projom ili oni ~ija su rad{log meseca oko 800 zana mesta, sistematizaposlenih u NIS-u postacijom, ukinuta, a mawe li su biv{i zaposleni ove komanalizom sistema rada utvr|ezaposlenih sada je u gotovo panije i tako se pridru`ili no da je u kompaniji zna~ajan svim delovima NIS-a. Tako je donedavno oko 800 zakolegama koji su NIS napustivi{ak rukovodilaca i zaposleposlenih u NIS-u iz kompanije li pro{le godine, kada je se nih u tom sektoru. Polovinom oti{lo, u proseku s oko 20.000 broj zaposlenih smawio za oko pro{le godine je od oko 12.000 evra (za 25 godina sta`a) – uz 1.200 qudi. zaposlenih u NIS-u, ~ak 5.000

Trulo meso zavr{ilo u kafileriji

Me|u ciglama nema korupcije?

Novi Sad ne}e biti zaobi|en Rodi} ka`e da je Zakon, na sre}u, za`iveo, projekti se rade, ve} ima i gotovih i uskoro po~iwu da se otvaraju gradili{ta. Ne}e biti mimoi|en ni Novi Sad, iako aktivnosti ne{to kasne, mo`e se o~ekivati izgradwa oko 1.000 stanova, {to }e doprineti ve}oj gra|evinskoj proizvodwi. ko tendera i ko bude najpovoqniji, dobi}e posao. Tenderskim uslovima je sve precizirano i apsurdno je govoriti o mogu}nosti korupcije i zloupotrebe. Rodi} isti~e da su stanovi ve} po~eli da se grade, gra|evinska industrija se pokrenula i to je spas za Srbiju. Sama gra|evinska operativa ima mawe u~e{}e u privrednom oporavku, ali na-

mera je da se pokrene industrija – i proizvo|a~i crepa, i keramike, i stolari, i parketari... Ovo {to se do sada radilo je bilo tapkawe u mestu. – Nema zakona gde nije mogu}a korupcija – ka`e Rodi}. – Ona je svugde mogu}a. Ne ka`em da neka lokalna samouprava ne}e da progura neku svoju firmu, to nije iskqu~eno, ali, to je najmawe

– Zaposleni u dve prodavnice firme “Boreli” u Aran|elovcu re{ili su da podr`e generalni {trajk koji je organizovao [trajka~ki odbor uprave “Borelija” u Somboru, u odgovoru na poziv hrvatskog “Borova” za dostavqawe ponuda za kupovinu nekretnina u Somboru – izjavio je Tanjugu poslovo|a aran|elova~kih prodavnica Milosav Filipovi}. On je objasnio da je dru{tveno preduze}e “Boreli” formirano Uredbom Vlade Republike Srbije devedesetih godina pro{log veka od delova hrvatskih preduze}a “Borovo” i “Josip Kra{“. Filipovi} je istakao da je u me|uvremenu, preko raznih

posrednika, me{etara i “lovaca u mutnom”, firma iz Vukovara prodala neke lokale u Srbiji po, kako je rekao, bagatelnim cenama, neprimereno ni`im od tr`i{nih, bez obaveze da kupca uvedu u posed. Takve slu~ajeve je, po Filipovi}evim re~ima, sudska praksa razli~ito tuma~ila – od neuzimawa u razmatrawe nelegalnih prodaja, preko obustavqawa postupaka, do prinudnog iseqewa. Filipovi} je podsetio na to da je “Boreli” sada dr`avno preduze}e, u kojem je pokrenut postupak restrukturirawa i da je dr`ava ve} ulo`ila novac u socijalni program pred planiranu privatizaciju.

zlo, akcenat zakona je na pove}awu gra|evinske proizvodwe. [to se ti~e primedbe Saveta za borbu protiv korupcije da strane kompanije nisu u ravnopravnom polo`aju s doma}ima, ve}ina stranih firmi je kupila doma}u industriju gra|evinskog materijala, od “Nekse grupe”, preko “Tondaha”, “Holcima” i “Lafar`a”... i sada rade po na{im propisima, koriste doma}e resurse i zapo{qavaju doma}u radnu snagu. Niko nije diskriminisan. Oni su ulo`ili kapital, organizovali proizvodwu, zaposlili radnike, pla}aju doprinose, i wih dr`ava treba da po{tuje. Po statisti~kim podacima, u prvom kvartalu ove godine vrednost gra|evinskih radova pala je oko 24 odsto u odnosu na isti period protekle, dok je vrednost ugovorenih poslova ni`a oko 22 odsto. Po{to je i po~etak pro{le godine ve} uveliko bio pod pritiskom svetske krize, realan pad u ovoj grani – u odnosu na period pre recesije, iznosi gotovo 70 odsto, {to dr`ava ne sme da toleri{e. R. Dautovi}

21. 7. 2010.

1.261,32750

Jo{ jedna ekolo{ka bomba u „SL Mitrosu“ u ste~aju u Sremskoj Mitrovici je neutralisana. Oko pedeset tona mesa, upakovanog na stotinu paleta, koje je ve} po~elo da se otapa i da {iri smrad, izvezeno je iz hladwa~e „SL Mitrosa“ i otpremqeno u kafileriju u Ba~koj Topoli. Prva opasnost, koja je otklowena pre desetak dana, bio je amonijak, koji je posle kvara na trafo-stanici „SL Mitrosa“ pre-

na tome da se amonijak, koji je lako mogao izazvati eksploziju i napraviti katastrofu u gradu, isto~i iz hladwa~e. I u tom slu~aju preuzeli smo na sebe sve tro{kove i zajedno sa slu`bama okruga re{ili problem. Sada smo izneli i tih posledwih 50 tona mesa, da nas ne pogu{i smrad. I taj deo posla smo morali platiti iz gradske kase i tra`i}emo da nam se to nadoknadi – ka`e gradona~elnik Sremske

Ne mo`e ovako – Ne mo`e se ovako raditi! Zbog amonijaka, koji je bio opasna pretwa, bi}e podnete krivi~ne prijave, ali i ovo meso, koje smo kona~no re{ili, mora odgovorne iz „Svislajon grupe“ ili iz wihovih firmi „SL Mitrosa“ ili „Takovo agrara“, koje je bilo zakupac ovog pogona, dovesti na optu`eni~ku klupu. Neodgovorno je ostaviti tempiranu ekolo{ku bombu u gradu, a o tome ba{ nikoga ni obavestiti. Sva je sre}a {to je gradona~elnik Sremske Mitrovice razuman ~ovek pa smo opasnost otklonili, a sada je na redu i da se namiri tro{ak koji je podnela Gradska uprava, koriste}i novac iz buxetske rezerve – ka`e na~elnik Sremskog okruga Sava Ali{i}. tio eksplozijom i pravom katastrofom. Sledi dezinfekcija hladwa~e, kako je naredila Veterinarska inspekcija Sremskog upravnog okruga. – Kad je doma}in – u ovom slu~aju „Svislajon“ – neodgovoran, onda se stvaraju ovakvi problemi koji prete zdravqu gra|ana, izazivaju uznemirewa u gradu, pa umesto da qudi iz „Svislajona“ preduzmu ne{to i re{e probleme, mi u Gradskoj upravi moramo raditi wihov posao i pla}ati tro{kove uklawawa opasnih materija. Prvo je gradska uprava, u dogovoru s na~elnikom Sremskog okruga Savom Ali{i}em i wegovim slu`bama insistirala

Mitrovice Branislav Nedimovi}. U trenutku kada je izgorela trafo-stanica, vlasni{tvo „SL Mitrosa“ u sistemu hladwa~e je bilo vi{e od {est tona amonijaka, a u komorama vi{e od 200 tona mesa. Deo mesa, koji vi{e nije za upotrebu, po nalogu veterinarskog inspektora je tada oti{ao u kafileriju u Ba~ku Topolu, ispravan deo prevezen je u hladwa~u „Rumen“ u Rumi, a u hladwa~i je ostalo jo{ sto paleta s mesom koje je po~elo da se otapa. Iz hladwa~e je curila sukrvica i {irio se smrad, pa se moralo brzo reagovati. S. Bojevi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE

„BORELI” U [TRAJKU

Odbrana prodavnica u Aran|elovcu

vora, a ove godine za ove namene izdvojeno je oko dve milijarde dinara. Da li }e se ovakav odlazak zaposlenih iz NIS-a nastaviti za sada se ne mo`e re}i, a presudno je da li }e biti obezbe|en novac. D. Mla|enovi}

U SREMSKOJ MITROVICI SE LAK[E DI[E

POMO] GRA\EVINARIMA IZME\U NU@DE I KR[EWA PROPISA

Gra|evinari i gra|evinska industrija Srbije ne mogu da shvate kako to da Savet za borbu protiv korupcije ne uvi|a bit dono{ewa novog Zakona o podsticawu gra|evinske industrije u uslovima ekonomske krize, ve} tra`i dlaku u jajetu i naga|a da li bi se tu negde mogla potkrasti korupcija. Sekretar Udru`ewa za gra|evinarstvo i industriju gra|evinskog materijala u Privrednoj komori Srbije Goran Rodi} izjavio je za na{ list da se ne sme zaboraviti da gra|evinska industrije ~ak sa 46 odsto u~estvuje u ukupnoj privredi Srbije i ukoliko se ne spasi od propasti, propast preti svima. – Osnovni razlog dono{ewa ovog zakona je nedostatak posla za gra|evinsku industriju, koja je pokreta~ brojnih drugih privrednih grana – ka`e Goran Rodi}. – Namera je bila da se ubrza proces izgradwe i pove}a obim gra|evinske proizvodwe. Ne mo`e tih nekoliko stotina hiqada kvadrata koji idu na javni konkurs spasti gra|evinarstvo jer konkuri{u i oni koji imaju uslove, i koji nemaju, i koji mogu da rade, i koji ne mogu, napravi se gu`va, i dok pro|u jednu komisiju, pa drugu, ode gra|evinska sezona, industrija nagomila zalihe i sve staje. Sagovornik obja{wava da je zbog toga Ministarstvo za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe propisalo uslove ko za {ta mo`e konkurisati – oni koji mogu raditi, da}e ponude pre-

pomenute otpremnine, a ovaj iznos umawuje se, u skladu s va`e}im propisima, za porez i doprinos. Ina~e, isplata otpremnina za dobrovoqni odlazak zapsolenih iz NIS-a garantovana je socijalnim programom i sastavni je deo kupoprodajnog ugo-

Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

S&A kapital investments, BG

20,00

33.884

203.304

Mlekara Leskovac, Leskovac

11,72

162

1.782

Tigar, Pirot

4,98

695

695

Meser Tehnogas, Beograd

4,48

5.500

220.000

2,47 Promena %

1.947 Cena

19.470 Promet

-11,97

2.905

Jubmes banka, Beograd

-8,97

Telefonija, Beograd

-7,50

Agroba~ka, Ba~ka Topola Pet akcija s najve}im padom Jugohemija, Beograd

Lasta, Beograd

BELEX 15 (620,15 -0,09)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,00

2.800

7.083.970

Komercijalna banka, Beograd

0,60

28.000

140.000

Energoprojekt holding, Beograd

-1,78

882

434.900

Agrobanka, Beograd

-1,01

7.179

782.463

Univerzal banka, Beograd

0,00

5.100

0,00

508.375

Imlek, Beograd

0,61

1.323

686.330

9.100

500.513

Soja protein, Be~ej

1,08

750

471.240

1.295

78.980

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,10

2.063

152.645

Privredna banka, Beograd

0,00

606

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,02

4.002

72.027

Tigar, Pirot

-6,28

507

33.940

-5,24 Promena %

488 Cena

22.936 Promet

4,98

695

695

VP Dunav, Ba~ka Palanka

0,00

8.000

512.000

Meser Tehnogas, Beograd

4,48

5.500

220.000

Soja protein, Be~ej

1,08

750

471.240

Alfa plam, Vrawe

-3,85

7.692

200.000

Venac, Ruma

0,00

350

166.600

Telefonija, Beograd

-7,50

1.295

78.980

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

540

0,00

Globos osigurawe, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,02

4.002

72.027

Neoplanta, Novi Sad

0,00

190

30.400

Svi iznosi su dati u dinarima


PREDSEDNIK KONCERNA „HEMOFARM” MIODRAG BABI]

LICE I NALI^JE ZADU@ENOSTI SRBIJE I ONIH KOJI U WOJ RADE

Dug po zaposlenom u Srbiji 12.600 evra

Moramo druga~ije da izvozimo Predsednik koncerna “Hemofarm” Miodrag Babi} rekao je da bi za Srbiju bilo dobro da ima ve}i izvoz od uvoza lekova, ali da su za to potrebni fini mehanizmi koji }e obezbediti za{titu doma}im proizvo|a~ima, po uzoru na onu kojom zemqe EU {tite svoje tr`i{te. – Kqu~ne sirovine, na koje pla}amo carinu od pet do deset odsto, su specifi~ne i nema mogu}nosti

da se zamene za ne{to drugo ili zloupotrebe – rekao je Babi} za “Ekonomist”. – Nekada smo imali i vra}awe carina za izvoz, koje sada ne postoji. Nema ni vra}awa PDV-a za proizvo|a~a koji je prete`ni izvoznik. Tako|e, mo`ete imati povoqno kreditirawe izvoznika, kroz beskamatne kredite ili kredite s minimalnom kamatom. To su sve fini mehanizmi. Na sve to dolaze standardizacija, koja treba da {titi od nelojalne i nekorektne konkurencije, i mere protiv dampinga, na koje tako|e dr`ava ima pravo. On je naveo da se na sirovine pla}a carina pet do deset odsto, a na uvoz gotovih lekova carina nikad nije bila ve}a od jedan odsto. Kad to sve imate u vidu, skupqe je proizvoditi ovde, nego uvoziti lekove, naveo je Babi}. – S druge strane, za izvoz u EU na{i lekovi moraju i}i na reatestirawe, iako je proizvo|a~a ve} proverila i sertifikovala inspekcija iz neke od zemaqa EU.

Po posledwim procenama ekonomiste Jurija Bajeca, ukupan dug Srbije je oko 24 milijarde evra, a tu spada i dug dr`ave – takozvani javni dug – i zadu`enost gra|ana i banaka prema inostranstvu. Neki }e re}i da je to mawe nego u mnogim drugim dr`avama, ali problem nastane kada se izra~una koliko smo du`ni ne po glavi stanovnika nego po zaposlenom. Zaposleni rade, te oni treba i da zarade da bi se dugovi vratili, bez obzira na to da li su dr`avni ili su ih napravili krediti. Kada se ovaj dug, to jest 24 milijarde evra, podeli s oko 1,9 milionom zaposlenih, ispada da je svaki radnik du`an 12.600 evra, a to je pozama{na suma. S prose~nom platom od 320 evra mese~no to zna~i da svi treba da radimo gotovo ~etiri godine da bismo vratili dr`avne i vlastite dugove. Kada je samo javni dug u pitawu, pri~a je mnogo jednostavnija, ali samo naizgled. S po oko 2.000 evra duga stanovni{tvo Srbije, uz makedonsko, i daqe spada u najmawe zadu`eno u odnosu na stanovnike zemaqa u regionu. Tako je na{e stanovni{tvo gotovo tri puta mawe zadu`eno od Crne Gore i Bosne i Hercegovine i ~ak pet puta mawe od Hrvatske. ^ak i kada se na ovo pore|ewe dodaju prose~ne zarade u tim dr`avama, proizlazi da se na{i gra|ani pona{aju mnogo ozbiqnije od gra|ana susednih zemaqa jer Hrvatska ima oko 2,5 puta ve}u prose~nu zaradu a Crna Gora 1,3 puta vi{u nego kod nas. Me|utim, javni dug Srbije, po posledwim podacima Ministarstva finansija, dostigao je krajem maja 10,54 milijardi evra, {to je 31,5 odsto bruto doma}eg proizvoda. To je tre}ina vrednosti koju

U Hrvatskoj svaki zaposleni duguje 10.000 evra Kada smo i sami svesni da budu}im generacijama ni{ta drugo do dugova ne ostavqamo, te{imo se ~iwenicom da po visini javnog duga nismo najgori u regionu. Tako se posledwih meseci isti~e da u Hrvatskoj, koja je putem javnog duga finansirala mre`u autoputeva, svaki gra|anin duguje 5.000 evra. U Sloveniji taj dug iznosi 6.700 evra po stanovniku, ali je wihova dr`avna revizija nakon kontrole utvrdila da je toliki javni dug opravdan. Posebno se isti~e da u Hrvatskoj svaki zaposleni ima na grba~i dug od 10.000 evra, tako da ono {to je nametnuto srpskom radniku – kada se posmatraju samo gole cifre – deluje umiruju}e, ali samo dok se ne krene srpskim putevima koji su daleko od hrvatskih. proizvedemo svi kao poreski obveznici. Na prvi pogled, to ne bi trebalo da zabriwava, pod uslovom da je taj javni dug – koji je,

ina~e, zna~ajna mera ekonomske politike svake zemqe koja se koristi u ime svih gra|ana – iskori{}en za finansirawe mostova,

Pokrenuto restrukturirawe „Dnevnik holdinga” odluka o tenderu kao metodu privatizacije. U strukturi kapitala tada su u~estvovali AP Vojvodina s 53,19 odsto i Republika Srbi-

ja sa 46,80 odsto. Javni poziv za prodaju 84,04 odsto kapitala preduze}a objavqen je 3. maja 2007. godine. Kako su, u toku sprovo|ewa postupka prodaje, nastupile okolnosti za koje Agencija za privati-

zaciju nije znala, ona je 6. juna 2007. godine donela zakqu~ak o prekidu postupka privatizacije na najvi{e 90 dana, nakon ~ega je

javni poziv stavqen van snage, obja{wava se na sajtu. “U me|uvremenu je ’Dnevnik holding’ pokrenuo i sproveo postupak konverzije potra`ivawa dr`avnih poverilaca u kapital

puteva i druge va`ne projekte. Po{to je u Srbiji, po oceni stru~waka, novac od kredita koji su uzeti na ime javnog duga “pojeden”, budu}im generacijama ne ostaje ni{ta drugo sem dugova. Ra~unica pokazuje da, kada bi svi krediti koje je dr`ava uzela u na{e ime stigli na naplatu danas, svakom gra|aninu na ku}nu adresu stiglo bi da uplati 200.000 dinara. No, kako je isplata javnog duga obaveza buxeta, takav ceh morao bi se i mogao ispostaviti samo zaposlenima, a takvih je u Srbiji trenutno mawe od dva miliona, {to zna~i da svaki od wih duguje oko 4.500 evra. Gra|ani isti~u da je dug od 2.000 evra po svakom stanovniku previsok kada konkretnih rezultata u {ta je on utro{en nema, kao {to nema ni kontrole kako se taj novac tro{i sada kada nastavqamo da se zadu`ujemo. Jer, u javni dug koji se pomiwe nije ura~unat i posledwi kredit od 200 miliona evra koji smo nedavno dobili od Evropske unije. Po oceni ekonomiste Milana ]ulibrka, malo je {anse da se i taj uzeti novac, kao i prethodni, iskoristi “pametno” i da od wega zaposleni koji }e ga vra}ati osete koristi jer procewuje da }e i ovoga puta sve zavr{iti u platama zaposlenih u dr`avnoj administraciji i penzijama. On ka`e da, kada bi posledwi dug koji smo zajmili od EU oti{ao u investicije, kada bi bilo tih realnih objekata koji su sagra|eni novcem kojim optere}ujemo, qudi bi lak{e podnosili taj teret. Ovako, isti~e, kada ne vidimo da je bilo {ta napravqeno, kada je sve oti{lo u potro{wu a neko sve to mora da vrati, onda je to mnogo ve}i problem. Q. Male{evi}

Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

Dru{tva, {to je dovelo do promena u strukturi kapitala, tako da je, po aktuelnim podacima Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti, trenutna struktura kapitala slede}a: AP Vojvodina – 48,65 odsto, Republika Srbija – 48,42 odsto, grad Novi Sad – 1,90 odsto, Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe – 0,51 odsto i lokalne samouprave – 0,50 odsto”, navedeno je na sajtu Agencije. Tako|e se podse}a na to da je Zakonom o privatizaciji propisano da Agencija sprovodi restrukturirawe ili upu}uje zahtev da se ono sprovede ako proceni da kapital, odnosno imovina preduze}a, ne mo`e biti prodata putem javnog tednera ili javne aukcije bez prethodnog restrukturirawa. Radnici “Dnevnik holdinga” s ve} nekoliko dana protestuju u Novom Sadu pred zgradom Pokrajinske vlade, tra`e}i isplatu zaostalih zarada, putnih tro{kova, povezivawe radnog sta`a i overu zdravstvenih kwi`ica.

EMU

evro

1

102,849

104,948

107,362

Australija

dolar

1

70,5801

72,0205

73,677

102,534 70,364

Kanada

dolar

1

76,7417

78,3079

80,109

76,5068

Danska

kruna

1

13,7982

14,0798

14,4036

13,756

Norve{ka

kruna

1

12,8101

13,0715

13,3721

12,7709 10,8422

[vedska

kruna

1

10,8755

11,0974

11,3526

[vajcarska

franak

1

76,6787

78,2436

80,0432

76,444

V. Britanija

funta

1

122,221

124,716

127,584

121,847

SAD

dolar

1

80,4893

82,1319

84,0209

80,2429

Kursevi iz ove liste primewuju se od 22. 7. 2010. godine

Ukinuti zamrzavawe zarada Sindikat zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije zatra`io je od predsednika Vlade Srbije Mirka Cvetkovi}a ukidawe Uredbe o zamrzavawu zarade u toj delatnosti, saop{tio je ju~e Savez samostalnih sindikata Srbije. “Sindikat tako|e zahteva isplatu nov~ane pomo}i od 5.000 dinara, ukqu~ivawe predstavnika sindikata u postoje}e radne grupe za izradu izmena i dopuna Zakona o penzijskom osigurawu i zakona o komunalnim preduze}ima, kao i primenu potpisanih ko-

Libijci mera~e Telekom Generalni direktor libijskog telekomunikacionog operatera LAPGreenN Abdulbaset Elazabi izrazio je, u razgovoru sa predsednikom Vlade Srbije Mirkom Cvetkovi}em, zainteresovanost te kompanije da kupi ve}inski paket ak-

cija “Telekoma Srbije”, saop{tila je ju~e libijska kompanija. Tokom sastanka, odr`anog pro{le sedmice, srpski premijer je iskazao dobrodo{licu u~e{}u LAPGreenNa u javnom nadmetawu i uverio Elazabija da }e srpska vlada obezbediti fer i transparentan proces prodaje. LAPGreenN je ostvario nekoliko me|unarodnih akvizicija, a “Telekom Srbija” bi bila prva wegova kupovina van afri~kog kontinenta. Kontroli{e telekomunikacione kompanije i poseduje odgovaraju}e licence u osam afri~kih zemaqa, ukqu~uju}i Ugandu, Niger, Ruandu, Obalu Slonova~e, Sudan, Zambiju, Togo i Siera Leone. LAPGreenN je u potpunosti u vlasni{tvu Libijsko-afri~kog investicionog portofolija (LAP), koji je 2006. osnovan kao investiciono sredstvo Libije za strana ulagawa u ciqu promovisawa razvoja afri~kih zemaqa. LAP trenutno raspola`e kapitalnim fondom ve}im od pet milijardi dolara.

„Fijat idea” i „lan~a musa” mejd in Srbija

Saop{tewe italijanskog “Fijata” da }e “Fijat automobili Srbija” u Kragujevcu, po~ev od kraja idu}e godine, proizvoditi nove verzije dva automobila – “fijat idea” i “lan~a musa” – rukovodstvo “Zastave” je ocenilo kao potvrdu da se dogovoreno s italijanskim partnerima sprovodi. – Odluka “Fijata” o tome da se u Kragujevcu proizvode dva nova modela s raznim verzijama motora, automobili s pet i sedam sedi{ta, jeste potvrda svega onoga {to smo do sada govorili i obja{wavali – izjavio je Tanjugu predsednik Upravnog odbora grupe “Zastava vozila” Aleksandar Qubi}. Ocewuju}i da je “Fijat” obelodawivawem te odluke demantovao i razne spekulacije o tome da se projekat odla`e, Qubi} je rekao da se “realizuje sve {to je bilo zacrtano”.

SINDIKAT PISAO PREMIJERU

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

TRKA ZA DOMA]EG OPERATERA

ITALIJANI OTKRILI NOVE MODELE ZA KRAGUJEVAC

AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU

Agencija za privatizaciju je objavila odluku o pokretawu restrukturirawa novinsko-izdava~kog preduze}a “Dnevnik holding” iz Novog Sada kao preduslova za wegovu privatizaciju. Agencija je na svom sajtu navela da se se pokre}e restrukturirawe ~etiri zavisna preduze}a – “Dnevnik – novine i ~asopisi”, “Dnevnik – Poqoprivrednik”, “Dnevnik – {tamparija” i “Dnevnik – promet”. Postupak restrukturirawa, kako je obja{weno, sprovodi se statusnim promenama, promenama pravne forme i unutra{we organizacije, otpu{tawem duga (u celini ili delimi~no) radi namirivawa poverilaca i drugim promenama koje omogu}avaju prodaju kapitala i imovine holdinga. Dr`avni poverioci pozvani su da prijave svoja potra`iavwa sa stawem na dan 31. april 2004. godine. Agencija je podsetila na to da je inicijativu za privatizaciju “Dnevnik holdinga” pokrenulo Ministarstvo privrede 20. aprila 2006. godine i da je tada doneta

5

petak23.jul2010.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

lektivnih ugovora u celosti”, dodaje se u saop{tewu. Sindikat upozorava na to da }e, ukoliko se u najkra}em roku ne iza|e u susret tim zahtevima, biti prinu|en na to da od septembra pokrene sve vidove sindikalne borbe, ukqu~uju}i i obustavu rada u celoj Srbiji do kona~ne realizacije postavqenih ciqeva. Nezadovoqni materijalnim i socijalnim polo`ajem radnika, sindikalci su naveli da se 80 odsto preduze}a samostalno finansira i pri tom radi s gubitkom.

Lan~a musa

– U fabrici automobila u Kragujevcu u toku je sanacija fabri~kih hala i drugih objekata i po~etkom naredne godine po~e}e da pristi`e i da se instalira nova oprema za proizvodwu, sada ve} znamo i kojih automobila – rekao je Qubi}. On je podsetio na ranije dogovoren plan da se u prvoj fazi u Kragujevcu proizvodi 200.000 automobila, a drugoj 300.000, koji }e se prodavati na tr`i{tima zemaqa Evropske unije. – Saop{tavawe odluke o tome koji }e se modeli proizvoditi u

Fijat idea

Kragujevcu je prakti~no znak da }e “Fijat” ozbiqnije investirati u “Zastavu”, a to je ne{to na {ta se obavezao da realizuje do kraja 2011. godine – rekao je generalni direktor grupe “Zastava vozila” Zoran Radojevi}. On nije `eleo da analizira modele koji }e se proizvoditi u Kragujevcu, ali je naglasio da je bitno da se oni proizvode u Kra-

Ko zna Predsednik Samostalnog sindikata u fabrici “Zastava automobili” Zoran Mihajlovi} izrazio je, me|utim, sumwu da je odluka kona~na, jer se, kako je kazao, ona za godinu dana tre}i put mewa. – Bili su u igri modeli koje su dr`ali u tajnosti, a sada to nisu ti, ve} neki drugi modeli, ne{to {to nije bilo predvi|eno – rekao je Mihajlovi}, i dodao da je “za sindikat, rukovodstvo ’Fijata’ neozbiqno”.

gujevcu i da budu konkurentni na evropskom, pa i svetskom tr`i{tu. Kompanija “Fijat” je saop{tila da }e se u Kragujevcu proizvoditi dva monovolumenska vozila, napravqena na platformi modela “punto evo”, koja se danas proizvode u fabrici “Mirafjori” u Torinu i pripadaju klasi “L-0”.


6

DRU[TVO

petak23.jul2010.

IZMENE ZAKONA O PIO POGA\AJU VOJSKU I POLICIJU

Pod civilnom kapom Ukoliko poslanici Skup{tine Srbije na jesen usvoje predlo`ene izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu, vojni penzioneri }e se od po~etka naredne godine na}i u civilnom penzijskom fondu jer se predla`e objediwavawe ova do sada dva razdvojena fonda. Samo objediwavawe vojnih penzionera s ostalima, koji su se do sada penzionisali i imali primawa po druga~ijim pravilima, zna~i}e da i oni dele sudbinu svih penzionera, {to zna~i da wih novi penzijski zakon najvi{e poga|a. Naime, pre nekoliko dana je pomo}nik ministra za rad i socijalnu politiku Zoran Milo{evi} izjavio da }e izmenama koje su upu}ene u Skup{tinu Srbije najvi{e biti pogo|eni pripadnici Vojske i policije, a ne `ene, kako se to u javnosti najvi{e isti~e. On

stva sti~e pravo na porodi~nu penziju bez obzira na propisane godine `ivota, pod uslovom da nije sklopio brak. Kod vojnih lica pro{irena je definicija invalidnosti, pa }e po tom osnovu neki koji do sada nisu mogli, sada imati mogu}nosti da se penzioni{u. Predlo`eno je da se i za odre|ene kategorije osiguranika – kao {to su policijski slu`benici, zaposleni u Ministarstvu spoqnih poslova koji rade na poslovima na kojima se sta` osiguranika ra~una s uve}anim trajawem, pripadnici Bezbednosno-informativne agencije, zaposleni u Upravi za izvr{ewe krivi~nih sankcija koji rade na poslovima na kojima se sta` osigurawa ra~una s uve}anim trajawem – izmene uslovi za sticawe prava na starosnu penziju u slu~aju prestanka zaposlewa s pravom na penziju

poja{wava da }e samim ulaskom vojnog fonda u civilni do}i i do promene na~ina odre|ivawa visine penzija, gde je do sada za obra~un uziman prosek primawa u posledwoj godini rada za policiju, odnosno posledwa plata za pripadnike Vojske, dok }e se ubudu}e visina wihovih penzija obra~unavati na osnovu proseka iz posledwih 15 godina rada. Me|utim, i pored toga {to }e ulazak vojnog fonda u civilni zaista zna~iti du`i rad za za-

pre ispuwewa op{tih uslova. Naime, u ovom slu~aju predlo`ene izmene odnose se na podizawe starosne granice s 53 na 55 godina `ivota, pove}awe potrebnih godina sta`a osigurawa s 20 na 25 godina, kao i pove}awe potrebnog broja godina sta`a osigurawa provedenih na tim radnim mestima s deset na 15 godina. Me|utim, predla`e se da navedeno pove}awe godina `ivota i sta`a osigurawa bude postepeno od 2011. do 2021. godine.

Specijalcima za starosnu penziju 53 godine Izuzetno od navedenog predlo`eno je da policijski slu`benici – pripadnici specijalnih jedinica policije i pripadnici BIA koji rade na posebno slo`enim, specifi~nim poslovima, sti~u pravo na starosnu penziju kad navr{e najmawe 53 godine `ivota i 20 godine efektivno provedenih na tim radnim mestima. poslene u Vojsci i policiji, wima }e i daqe ostati pogodnosti o kojima zaposleni koji `ele u penziju ne mogu ni da sawaju. Do sada je penzijsko i invalidsko osigurawe vojnih osiguranika bilo ure|eno propisima o Vojsci, s tim {to se vojnim penzionerima jo{ od pre dve godine penzije uskla|uju na isti na~in kao i civilne. U predlogu zakona isti~e se da profesionalna vojna lica ubudu}e budu definisana kao osiguranici-zaposleni, kao i da imaju status osiguranika kojima se sta` ra~una s uve}anim trajawem, pa samim tim i ostvaruju pravo na penziju pod posebnim pravom. Tako|e, u pogledu ostvarivawa prava na porodi~nu penziju predla`e se da bra~ni drug profesionalnog vojnog lica koje je poginulo za vreme dej-

Predlo`enim izmenama odre|enim kategorijama osiguranika obuhva}eni su i ostali policijski slu`benici i pripadnici BIA-e koji rade na radnim mestima, odnosno poslovima, na kojima se sta` osigurawa ra~una s uve}anim trajawem. Naime, predlo`eno je da ovi osiguranici kojima prestane zaposlewe s pravom na penziju pre ispuwewa op{tih uslova iz Zakona o PIO sti~u pravo na starosnu penziju ako su u policiji ili drugim bezbednosnim slu`bama navr{ili najmawe 60 godina `ivota i 25 godina sta`a osigurawa, od ~ega najmawe 15 godina provedenih na radnim mestima na kojima se sta` osigurawa ra~una s uve}anim trajawem, s tim {to }e i to i}i postepeno od naredne, pa sve do 2021. godine. Q. Male{evi}

DNEVNIK

VANU IZABRALA NOVE REDOVNE, DOPISNE, INOSTRANE I PO^ASNE ^LANOVE

Kom{i}, Markov, Ni}in i [tatki} poja~ali Akademiju Vojvo|anska akademija nauka i umetnosti je na ju~era{woj izbornoj skup{tini izabrala nove redovne, dopisne, inostrane i po~asne ~lanove, a ovo su, nakon reosnivawa VANU 2004. godine, bili drugi izbori za nove ~lanove. Ukupno, u svim kategorijama, bilo je ~ak 44 kandidata, od kojih je 39 imalo i podr{ku Akademijinih odeqewa. Za izbor dopisnih ~lanova glasalo je svih 15 ~lanova VANU (tri redovna i 12 dopisnih), dok su redovne, inostrane i po~asne ~lanove birali samo redovni ~lanovi. Dopisni ~lanovi VANU postali su: prof. dr Jovan Kom{i}, sociolog i politikolog, Mladen Markov, kwi`evnik, prof. dr Svetozar Ni}in, hirurg i Miroslav [tatki}, kompozitor. Jovan Kom{i}, doktor politi~kih nauka, redovni je profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici, u bogatoj profesionalnoj karijeri, pored nau~noistra`iva~kog i pedago{kog rada, bavio se i novinarstvom i publicistikom. Pisac Mladen Markov podjednako je uspe{an (i nagra|ivan) i kao pripoveda~ i kao romansijer, dobitnik je NIN-ove nagrade za roman „Ukop oca“. „Wegova dela opisuju tragi~na vremena iz istorije na{eg naroda, kao {to je rat kroz koji se prelamaju sudbine pojedinaca u prozi u kojoj provejava ideja da zlo, ipak, treba prevladati

dobrim.“ Dr Svetozar Ni}in, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, izvanredan je kardiotorakalni hirurg, iza kojeg je vi{e od 5.000 samostalnih operacija, asistirao je u 3.500 i obavio jo{ vi{e od 400 drugih hirur{kih intervencija. U posledwih 20 godina radio je na Klinici za kardiovaskularnu hirurgiju u Sremskoj Kamenici, gde je sad predsednik Stru~nog saveta IK VBV-a. Kompozitor i redovni profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu Miroslav [tatki} za 39 godina umetni~kog rada napisao je vi{e od 300 kompozicija – oko 70 simfonijskih dela, veliki broj kamernih, solisti~kih, vokalnih, vokalno-instrumentalnih, elektroakusti~kih, multime-

dijalnih i scenskih dela. Dobitnik je vi{e umetni~kih i dru{tvenih priznawa i nagrada, me|u kojima i Oktobarske nagrade Novog Sada 1998. Ju~era{wim izborom, u red akademika, odnosno redovnih ~lanova VANU, uvedeni su weni dosada{wi dopisni ~lanovi: profesori, doktori nauka Lajo{ Genc, Ferenc Gal, Branimir Guduri}, Milorad Miloradov, Jo`ef Salma i, posthumno, Bratislav To{i}. Za inostrane ~lanove izbrani su: dr Ivan Damjanov, redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta Kanzas Siti i dopisni ~lan HAZU, dr Roman Kali{an, redovni profesor Farmaceutskog fakulteta u Gdawsku i dopisni ~lan Poqske akademije

nauka, i akademik Bo{ko Ku}anski, redovni ~lan ANUBiH. Po~asni ~lanovi VANU postali su dr Vilhelm Brauneder, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Be~u i dr Radko Mesjar, redovni profesor Gra|evinskog fakulteta Slova~kog tehnolo{kog univerziteta u Bratislavi. – Zadovoqni smo {to se prijavio tako veliki broj kandidata, {to je, o~igledno, bila posledica ulaska VANU u Statut Vojvodine i samim tim i postizawa odre|enog rejtinga na{e Akademije u javnosti – ka`e za „Dnevnik“ predsednik VANU akademik Endre Pap. – Imali smo ve}i broj veoma dobrih i izvanrednih kandidata, ali, na`alost, ograni~avaju}i faktor je to {to smo imali mogu}nost da izaberemo samo ~etiri dopisna ~lana. Oni su zna~ajno poja~awe za VANU, pogotovo {to su i iz oblasti koje do sada u Akademiji nisu bile pokrivene, kao {to je sociologija i muzi~ka umetnost. I pove}awe broja redovnih ~lanova znatno }e uticati na poja~awe na{eg rada. S obzirom na to da je procedura ovih izbora startovala kasnije, poziv za predlagawe kandidata raspisan je 13. decembra 2009, a kako svake tre}e godine biramo nove ~lanove, o~ekujem da }emo po~etkom 2012. raspisati novi konkurs. V. ^eki}

USTAVNI SUD SRBIJE O IZMENAMA ZAKONA O JAVNOM INFORMISAWU

Zakonske odredbe neustavne Ustavni sud Srbije na ju~era{woj sednici odlu~io je da nisu u saglasnosti sa Ustavom ni me|unarodnim konvencijama izmene i dopune Zakona o javnom informisawu iz 2009. godine koje reguli{u ko mo`e biti osniva~ javnog glasila, kao ni kaznene odredbe u tom propisu. Neustavne su odredbe koje propisuju da samo doma}e pravno lice ima pravo da osnuje javno glasilo, kao i odredbe koje se ti~u propisane visine i vrste nov~ane kazne za privredne prestupe i prekr{aje, odlu~eno je na sednici. Na sednici, na kojoj se odlu~ivalo o predlozima i inicijativama za ocenu ustavnosti i zakonitosti izmena i dopuna Zakona o javnom informisawu, koje je izme|u ostalih podneo i za{titnik gra|ana Sa{a Jankovi}, sud je odlu~io da nisu u skladu sa Ustavom ni odredbe koje se odnose na obavezu tu`ila{ta ili suda da pokrene pojedine postupke odnosno da pojedine kazne mora izre}i. Kako je odlu~eno, nisu u saglanosti sa Ustavom ni odredbe Zakona koje upis u registar javnih glasila dovode u vezu sa zabranom izdavawa javnog glasila, kao i odredbe kojima se kr{ewe pretpostavke nevinosti i kr{ewe odredaba koje {tite maloletnike, progla{avaju za privredni prestup. Ustavni sud je odlu~io i da pokrene postupak za ocenu ustavnosti odredbe Zakona koja daje ovla{}ewe nadle`nom ministru da bli`e uredi na~in vo|ewa registra, zbog toga {to,

kako je obrazlo`eno, sam Zakon ne sadr`i nijednu odredbu o tome {ta sadr`i Registar, na~in vo|ewa registra... Re{ewe suda o pokretawu postupka ocene ustavnosti ove odredbe bi}e do-

timno pravo da uspostavi javnu evidenciju, re~eno je na sednici, na kojoj je odlu~eno da odredbe koje ure|uju da se podaci iz registra dostavqaju resornom ministarstvu poreskim i drugim or-

Neustavne su odredbe koje propisuju da samo doma}e pravno lice ima pravo da osnuje javno glasilo, kao i odredbe koje se ti~u propisane visine i vrste nov~ane kazne za privredne prestupe i prekr{aje stavqeno Narodnoj skup{tini na odgovor, koja ima rok od 60 dana da dostavi svoje mi{qewe. Tako|e, Ustavni sud smatra da osporena odredba koja predvi|a obavezu upisa javnog glasila u registar, sama po sebi nije neustavna. Sud smatra da dr`ava, kao i u nizu drugih oblasti, ima legi-

ganima, ne mogu biti sporne sa stanovi{ta Ustava. Tako|e, zabrana koja predvi|a da se za odre|eno vreme, u roku od godinu dana, nakon prestanka postojawa javnog glasila ili za vreme privremenog ne{tampawa, osnuje novo javno glasilo pod istim ili sli~nim imenom, nije neustavna, kako su smatrali predlaga~i.

Ustavni sud nije na{ao da je sporna ni odredba koja ograni~ava pravo da se otu|i, proda ili na drugi na~in raspola`e pravom na javno glasilo, re~eno je na sednici. Kako je obrazlo`ila sudija izvestilac Vesna Ili} Preli}, zakon javno glasilo ne do`ivqava kao privredni subjekat, kao pravno lice, javno glasilo je samo sredstvo javnog obave{tavawa. Privredni subjekat je osniva~ javnog glasila i kao pravno lice, slobodno mo`e svojim osniva~kim pravima da raspola`e, me|utim samo javno glasilo ne mo`e da bude u pravnom prometu, delatnost glasila ne mo`e biti u pravnom prometu, objasnila je ona. Prema zakonu, svako ko je pojedina~nim aktom ili radwom dr`avnog organa zasnovanom na neustavnoj odredbi o{te}en, ima pravo da tra`i ponavqawe postupka.

VESTI Nova vakcinacija od septembra – Vakcinacija protiv gripa tipa H1N1 planira se za 1. septembar, preporu~uje se svima, a posebno novoj rizi~noj grupaciji, odnosno trudnicama i gojaznima – rekao je predsednik Posebne radne grupe za primenu Plana aktvnosti pre i u toku pandemije gripa Predrag Kon. Po wegovim re~ima, u Srbiji u ovom trenutku nema obolelih od te vrste gripa. Me|utim, neophodno je nastaviti daqu imunizaciju svih starijih od {est meseci, a posebno populacije iznad 65 godina starosti, da bi se spre~ile negativne posledice pandemije. – Rok vaqanosti vi{e od pola miliona doza vakcina je kraj oktobra, a wihova distribucija }e po~eti krajem avgusta – rekao je Kon, i dodao da

vakcinu jedino ne moraju da prime osobe koje su ve} prele`ale grip tipa H1N1. Predstavqaju}i analizu pandemijskog gripa na teritoriji Srbije u sezoni 2009/2010. godine, predsednik Republi~ke komisije za za{titu stanovni{tva od zaraznih bolesti Vladimir Petrovi} je naveo da je do kraja marta ove godine hospitalizovana 6.021 osoba s klini~kom slikom gripa. Od 24. juna 2009. godine do 31. marta ove godine umrlo je 137 osoba, od kojih deset trudnica, ukazao je Petrovi}, i dodao da je prose~na starost umrlih osoba bila izme|u 43 i 47 godina.

Protiv raka, a bez aparata Odbor Skup{tine Srbije za zdravqe i porodicu ukazao je ju~e na to da je najve}i problem obo-

lelih od malignih bolesti to {to Srbiji nedostaje 13 aparata – linearnih akceleratora, koji se koriste za zra~ewe, da bi se svrstala u red sredwe razvijenih zemaqa. U Srbiji godi{we umre polovina novoobolelih pacijenata od malignih bolesti jer ne stignu na zra~ewe zbog nedovoqnog broja medicinskih aparata, ali i kadrova, istaknuto je u raspravi na temu „Problemi zdravstvene za{tite obolelih od malignih bolesti“. Ponovqena je ocena da je, nakon sprovo|ewa policijske akcije „Kraba“, kao i pisawa medija o navodno neodgovaraju}em le~ewu pacijenata obolelih od malignih bolesti u Sremskoj Kamenici, do{lo do zabriwavaju}eg uznemiravawa javnosti. Bojana Bokorov s Instituta za onkologiju Vojvodine navela je da u Pokrajini godi{we od raka oboli 9.500 qudi, od kojih 6.000 ima indikaciju za

zra~ewe, a ozra~i se samo 2.500 osoba, i dodala da godi{we umre 6.100 obolelih. (Tanjug)

Artemije pozvao monahe da se vrate Episkop ra{ko-prizrenski Artemije zvani~no je i javno pozvao mona{tvo koje je bez kanonskog otpusta napustilo manastire na KiM da se vrate u ogomoqe. Dopis za 70 monaha, monahiwa i isku{enika, koji su Kosovo napustili prate}i svog duhovnog oca Artemija, potpisao je i episkop sremski Vasilije, u ~ijoj eparhiji, u manastiru [i{atovac episkop boravi. Vladika Artemije je tako ispo{tovao odluku Sinoda SPC, donetu 9. jula 2010. godine. Iako u vrhu SPC ka`u da je ovaj potez sasvim o~ekivan, nisu retki ni oni koji se pitaju koliko je on i iskren.


Pe{a~ewe u prirodi

SUTRA NA BAZENIMA CENTRA „SAJMI[TE”

Ko }e pre pojesti sladoled Manifestacija “Leto na bazenu”, na otvorenim bazenima Sportskog centra “Sajmi{te”, sutra od 15 sati, kao i prethodnih godina, bi}e razlog okupqawa najmla|ih posetilaca bazena. Oni }e i ovaj put, uz peva~ke i plesne nastupe ~lanova Kluba manekena Novog Sada, imati priliku da poka`u svoj talenat. Neki od wih

mo`da i prvi put u `ivotu, na pravoj sceni uz ozvu~ewe i mnogobrojnu publiku. Svojevrsno osve`ewe kroz igru i zabavu bi}e i takmi~ewe u brzom jedewu “Frikom” sladoleda mali{ana od pet do12 godina. Prijavqivawe takmi~ara i u~esnika bi}e na bini pored Malog bazena od 14 sati. A. N. - S. S.

Novosadska petak23.jul2010.

[etwa pod prete}im fasadama

P

Bez vode }e danas od 9 do 12 sati biti deo Ulice Lukijana Mu{ickog od Ulice vojvode Bojovi}a do Masarikove. Tako|e, bez vode }e od 11 do 14 sati ostati stanari Tolstojeve ulice od Pu{kinove do Bulevara cara Lazara. S. K.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ojedine oronule gradske fasade, mogle bi u narednim mesecima da promene svoj odraz, u pozitivnom smeru. Tome je doprinela saglasnost Gradskog ve}a da “Poslovni prostor” raspi{e konkurs za skup{tine stanara u kojima ovo preduze}e ima svoje prostorije, a na spisku je vi{e od 800 takvih objekata. Jedan od uslova je da i skup{tine stanara u~estvuju u rekonstrukciji sa najmawe 30 odsto od cene radova, a prednost }e imati najugro`enije zgrade. Rebalansom gradskog buyeta, za rekonstrukcije fasada planirano je 15 miliona dinara i, mada sve zvu~i super, postoji - ali. Rekonstrukcija veoma propale fasade u Ulici vojvode

Planinarsko-smu~arsko dru{tvo “@elezni~ar” organizuje u nedequ pe{a~ewe u prirodi, a polazak za Ba~ku Topolu je u 7.13 ~asova sa @elezni~ke stanice. Staza duga 18 kilometara vodi od Ba~ke Topole do Zobnati~kog jezera s posetom zobnati~koj ergeli. Vodi~ je Valerija Sabadka, a telefon za vi{e informacija je 021 / 6311 – 879. I. D.

Bez vode dve ulice

Putnika 1 procewena je na 1.002.464 dinara. To zna~i da bi 20 vi{espratnica u takvom stawu (a nije da ih nema), “potro{ile” planirani novac. Uz to, {ta je sa stanarima koji ne mogu da plate svoj deo, ili sa ostalim zgradama koje su u privatnom vlasni{tvu ili su spomenici kulture?! Vetrovi i ki{e ~esto su Novosa|anima u`ivo predstavqali kako izgleda pad fasade sa, na primer, tre}eg sprata... Intrigantno i krajwe opasno. Za sanacije u takvim slu~ajevima ne postoji ni minimalna finansijska pomo}, a bez obzira na vlasnike objekata, oni su jednako opasni kao i oni u kojima “Poslovni prostor” ima prostorije. S. Tanuryi}

ZAVR[ENA AKCIJA „SA^UVAJMO LEPE KU]E I BA[TE SREMSKIH KARLOVACA”

Cvetne oaze praznik za o~i i du{u Ba{te Bo`ane Dankuc-Ostoji} iz Stra`ilovske ulice 2 i Vide Vrankovi} iz Ulice bra}e An|eli}a 7 progla{ene su za najlep{e u ovogodi{woj nagradnoj akciji “Sa~uvajmo lepe ku}e i ba{te Sremskih Karlovaca”, koju organizuje Dru{tvo za negovawe tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca. Predsednica ocewiva~ke komisije Jasna Ma{irevi}–Atanckovi} je nakon ju~era{weg obilaska prijavqenih, izjavila da je dvori{te Bo`ane Dankuc primer tradicionalne ba{te uklopqene u ambijent stare gra|anske karlova~ke ku}e. Tome doprinosi i izbor

Ba{tenski otpad Radnici „Gradske ~isto}e“ danas }e odnositi ba{tenski otpad iz Petrovaradina i Bege~a, a u ponedeqak 26. jula iz Budisave, [angaja, Stepanovi}eva, Satelita, Banati}a i Kisa~a. Gra|ani treba ovo sme}e da ostave ispred svojih ku}a, na istom mestu gde ostavqaju i kante za sme}e i to do 6 ~asova. Potrebno je da ba{tenski otpad bude upakovan u kese, xakove ili kutije, a grawe povezano u snopove ukoliko se ne mo`e druga~ije slo`iti. B. P. P.

Cvetni raj Vide Vrankovi}

V REMEPLOV Ba{ta Bo`ane Dankuc-Ostoji}

cve}a, koji dominira u prostoru, a to su hortenzije i mu{katle. Lepotu ovog ambijenta upotpuwuje pogled na torweve karlova~kih crkava, kao i niz o~uvanih tradicionalnih elemenata poput ~esme, ~ardaka, letwikov-

festacija, a dobi}e kerami~ku plo~u sa oznakom “najlep{a ba{ta” , koja }e stajati na fasadama wihovih ku}a. - Po{to je bilo malo prijavqenih, komisija je odlu~ila da obi|e ulice i odabere ambijen-

Kao pobednice, Vrankovi}eva i Dankucova }e, po novim pravilima u ovoj akciji, pokazivati svoje ba{te turistima za vreme „Karlova~ke berbe gro`|a”

Legalizovan po{teni umetnik Senator Franc Lang je 23. jula 1835. obavestio Magistrat da u Novom Sadu ve} dve godine radi izvesni Augustin Nam, koji se ilegalno bavi umetni~kim zanatom, ta~nije, izradom ve{ta~kog cve}a. Po{to se niko u gradu i okolini nije bavio i sada se na bavi tim poslom, i po{to „taj zanat nije smetao nijednoj klasi

stanovni{tva“, senator je predlo`io da Nam dobije inkolat, ta~nije, pravo gra|anstva i slobodnog rada; {to }e re}i i da pla}a porez. To je jednoglasno prihva}eno jer, ako po{teno radi, nikome ne smeta, a svima mo`e da koristi, pa treba u pravima i obavezama da bude izjedna~en sa svim gra|anima. N. C.

ca. Ono {to po oceni komisije ~ini izuzetnim vrt Vide Vrankovi} jeste vrlo uspe{na kombinacija stare tipi~ne fru{kogorske ku}e sa bogatom kolekcijom biqnih vrsta, koju ~ine hoste, bele hortenzije, lobelije, crveni javor… Kao pobednice, Vrankovi}eva i Dankucova }e po novim pravilima u ovoj akciji, pokazivati svoje ba{te turistima za vreme “Karlova~ke berbe gro`|a” i tokom drugih mani-

te koji doprinose lep{em izgledu Karlovaca i pohvali wihove vlasnike - ka`e Jasna Ma{irevi} - Atanackovi}.- Me|u wima isti~u se ku}e pod brojem 51 u Ulici bra}e An|eli}a, u ulici Gavrila Principa 20 i u Petrovaradinskoj 40. Vredna pa`we i pohvale je i porta Gorwe crkve. Pohvalu zaslu`uje i Op{tinska uprava koja posledwih godina ula`e velike napore da centar grada oplemeni cve}em i zelenilom. Pro{le

Van konkurencije Komisija je zapazila i da je vlasnik ku}e u Ulici patrijarha Raja~i}a 45 renovirao fasadu u tradicionalnom stilu, pa`qivo biraju}i boje i materijale. Zbog toga }e i on dobiti pohvalu. godine woj se u tome pridru`ilo i Dru{tvo za negovawe tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca, koje je u okviru projekta “Oplemenimo cve}em centar Karlovaca” kupilo specijalne

saksije i poklonilo ih lokalnoj samoupravi. Progla{ewe pobednika i dodela nagrada bi}e za vreme Gro`|ebala. Teks i foto: Z. Milosavqevi}

c m y


8

NOVOSADSKA HRONIKA

petak23.jul2010.

DNEVNIK

ANKETA KAKO SE RASHLADITI NA PREKO 30 STEPENI

@edni i Veterni~ani i ba{te Veliki toplotni talas pogodio je sve `ivo, a saveti kako se boriti protiv vru}ine, pqu{te sa svih strana. Kako se u svemu tome snalaze `iteqi Veternika, koji vrlo ~esto satima nemaju vode, ili je pritisak u cevima minimalan? Dodatno ih sputava i upozorewe nadle`nih da }e, ukoliko budu vodu prekomerno koristili za zalivawe ba{ti, osta}e bez vode za pi}e i tu{irawe. Pitali smo Veterni~ane kako se rashla|uju.

Katarina @ivanov: - U`ivamo pored bazen~i}a koji imamo u dvori{tu. Rashladi me i vo`wa na motoru.

Slavko Duh: - Sklawam se u hladovinu, jer nemam klimu. A {to se ti~e {e{ira, on je obavezan.

Bez lepeze i {e{ira se ne mo`e Dok je ki{ilo, tra`ili smo sunce. Sad kad ono nemilice pr`i i u hladu na [an~evima tera `ivu do 35. podeoka, sa setom se se}amo oblaka. Ju~era{wa izmaglica nikako nije umawila temperaturu, ve} je doprinela obilnom znojewu, a kako smo se dovijali i rashal|ivali mo`e se videti s fotografija na{e fotoreporterke Aleksandre Erski.

Svetle boje, lake tkanine, lepeze i obavezni {e{iri u borbi protiv tropskih uslova mogu doprineti da se lak{e podnesu te{ki uslovi leta u gradu. Naravno, ako se odupre zamamnom prskawu vode iz retkih gradskih fontana. S. K.

U GRADU I PRIGRADSKIM NASEQIMA

Branko Hajtaz: - Dok su vru}ine moramo mawe da tro{imo vodu za ba{te. Ina~e, spas je u klimi i hladovini.

Tamara Kozlova~ki: - Imamo klimu, pa to poma`e. Ina~e odemo i do [tranda ili na bazen. I. D. Foto: G. Jovi}

POVE]AN BROJ POZIVA HITNOJ POMO]I

Zbog vru}ine i lekari padaju s nogu U vreme visokih temperatura Hitna pomo} ima vi{e posla nego ina~e. ^lanica Gradskog ve}a za zdravstvo prof. dr Aleksandra Novakov–Miki} posetila je ju~e ovu ustanovu te saop{tila da Hitna pomo} funkcioni{e na pravi na~in, kao i do sada, a u toku dana imaju oko 30 odsto vi{e poziva. - Umesto 90 poziva, koji su prosek, u letwem periodu ih

ima i do 130. Pozivi sti`u uglavnom od pacijenata koji imaju kardiovaskularne tegobe, a zabrinava {to je pove}an broj saobra}ajnih nesre}a. Zato apelujem na sugra|ane da se trude da maksimalno budu koncetrisani tokom vo`we. Ipak, Hitna pomo} odgovara na sve svoje obave-

ze na najsavremenijem i najvi{em nivou – rekla je NovakovMiki}. Veliki broj poziva upu}enih Hitnoj su zbog kolapsnih stawa na otvorenim prostorima i u autobusima, rekao je direktor Zavoda za hitnu medicinsku pomo} dr Nenad Aracki. - Hitna radi s osam ekipa, od ~ega su ~etiri u gradu, dok su ostali na okolnim punktovima i s dve no}ne ambulante u Wego{evoj 4 i u Vr{a~koj 22. Prosek dolaska na teren je oko osam minuta za prvi red hitnosti, {to je evropski prosek - izjavio je Aracki. Hitna pomo} sada se nalazi u tranzicionom periodu kada je re~ o prostoru, Foto: B. Lu~i} jer su dve ustanove, Dom zdravqa i Zavod za hitnu pomo} napravile rokadu. Sterilizacija }e iz Vr{a~ke biti preme{tena u Dom zdravqa, jer je Grad nabavio najsavremeniju sterilizaciju, a Hitna pomo} }e biti preba~ena u Vr{a~ku. A. Vidanovi}

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 7.30 do 13 sati ulice Banatska od 2 do 6, Filipa Filip{ovi}a 3, i od 8 do 24, O[ “Dositej Obradovi}”, Rumena~ka od 141 do 165 i Starine Novaka, od 8 do 10 ulice Branka ]opi}a od 48 do 108 i od 57 do 115, deo Marije Bursa}, Mila Milonovi}a, Nova 10, Save Vukosavqeva i Sokolska, od 8 do 13.30 ulice Branislava Nu{i}a, Drinska, Futo{ka od 78 do 106, Laze Dr Markovi}a, Ledina~ka, Luja Braja, Mikole

Ko~i{a, Nevesiwska, Paje Marganovi}a, Pri{tinska i “Sanitarija”. ^ortanovci: od 9 do 12 deo vikend naseqa Kara{. Beo~in: od 8.30 do 13 deo naseqa od Novosadske ulice prema Rakovcu i naseqe Dumbovo, deo naseqa od BFS-a do ^erevi}a. ^erevi}: od 8.30 do 13 naseqa Wive, Bare, Mala Testera i Kalu|erica i potez Me|e. Bano{tor: od 8 do 13 Kru{evqe. Testera i Andrevqe: od 8.30 do 13 odmarali{ta.

Nauka i umetnost u „Ogledalu” Kamerno pozori{te muzike "Ogledalo" danas od 10.30 ~asova organizuje prvu u nizu radionicu za mlade od 12 do 15 godina pod nazivom "Nauka i umetnost" koja }e se baviti istra`iva~kim radom kroz slikarske tehnike. Informacije se mogu dobiti na telefone 021/528-793 i 065/ 65258-46. B. P. P.

„Zelenilo” objavilo rat ambroziji Ovogodi{wa akcija uni{tavawa ambrozije u gradu po~ela je u junu, a do sada je poko{eno preko 1,873 hektara ovog korova, dok je na 47,5 hektara uni{tavana hemijskim preparatima. U prigradskim naseqima i na prilazima gradu situacija je bila najkriti~nija, saznajemo od portparola u "Zelenilu" Ivana No`ini}a. Ekipe "Zelenila" svakodnevno suzbijaju ambroziju, a ona je poko{ena u okolini Spensa, \a~kog igrali{ta, u Adicama, [angaju, Vaterniku, Petrovaradinu, Industrijskoj zoni sever, Podbari, Novom nasequ, u Sremskoj Kamenici, na Klisi. Zatim na Detelinari, Avijati~arskom nasequ, na Dunavu, u Rumenki, Stepanovi}evu, Koviqu, Kisa~u, Ka}u, ispod mosta “Slobode”... Do okto-

bra }e se najkriti~niji delovi grada dva pa u nekim slu~ajevima i tri pota kositi i ~istiti od ambrozije. No`ini} isti~e, da je veoma bitno na vreme krenuti s ko{ewem, jer ukoliko se to ne u~ini, dolazi do razmno`avawa

ro~ito uzrokovanih polenom ambrozije, lekari savetuju da se ve} ovih dana po~ne s preventivom, kao i da se izbegavju travnate povr{ine. Sve ~e{}e se polenske alergije javqaju i kod male dece, a manifestuju se upornim kijawem,

Prema podacima Departmana za biologiju i ekologiju PMF-a, u narednom periodu o~ekivane padavine }e umawiti koli~inu polena prisutnog u vazduhu biqke. Ina~e, prema nekim procenama, ambrozija izaziva oko 15 odsto polenskih alergija, a prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, taj procenat }e se u narednih deset godina pove}ati do 60 odsto. Kada je re~ o osobama koje pate od polenskih alergija na-

^ITAOCI PI[U SMS

suzewem o~iju i poja~anim sekretom iz nosa, te roditeqi ~esto pomi{qaju na prehladu. Prema podacima Deparmana za bilogiju i ekologiju PMF-a, u narednom periodu o~ekivane padavine }e umawiti ukupnu koli~inu polena prisutnog u vazduhu. Kon-

centracije polena trava }e varirati u okviru niskih vrednosti pa ne}e zna~ajnije uticati na rizik za pojavu alergijskih tegoba. Svakodnevno se o~ekuje prisustvo polena kopriva, bokvica, kiselica, pepequga, {tireva i pelena. Ve} od 23. jula rizik za pojavu alergijskih tegoba }e se postepenu uve}avati kod osoba alergi~nih na polen korova prevashodno usled izlo`enosti kombinaciji umereno visokih koncentracija polena kopriva i bokvica, ali i niskim koncentracijama polena pelena i pepelqga. Niske koncentracije polena pelena i ambrozije ukazuju na po~etak perioda izlo`enosti najzna~ajnijim korovskim alergenima. Q. Nato{evi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Je l’ te, kuda za Be~ej? Nadam se da }e neko od pripadnika saobra}ajne policije Novog Sada pro~itati ovu poruku i preneti na~elniku pozdrav od ogor~enih voza~a, koji iz pravca Beograda nedovr{enim autoputem `ele kod nedovr{ne temerinske petqe, krenuti za Be~ej i Temerin. Pitawe je za{to nema nijednog putokaza ili znaka koji bi voza~ima pomogao. 069/2280... *** Za{to neko mora da pla}a TV pretplatu redovno, a neko duguje za 20-30 pretplata? 065/6402... *** Mo`e im se, {ta je 150.000 dinara za jedan `ivot ili osaka}enost? Kada su nas do sada gazili i ubijali po drumovima i na semaforima kojekakvi ministri, skup{tinski delegati, sekretarice i {oferi, a za to nisu bili ni u pritvoru, a kamoli u zatvoru, {ta tek sada da o~ekujemo kada svoju privilegiju i ozakone? Bi}e po onoj: Kowe ubijaju po zakonu, zar ne? 064/0863... *** Vlada Vojvodine koju svi mi izdr`avamo, uzima pare radnika „Dnevnik“ Holdinga od prodaje i ~vrsto obe}ava dve plate za pro{lu godinu i ni dinar vi{e. Pare wima, a radnici neka kona~no nestanu! Neradnike stvaraju poslodavci - to su wihovi qubimci i „kumovi”. A vi novinari odlu~ite se ve} jed-

nom da li ste radnici ili „kumovi“! 064/4008... *** Dokle bre ove sramote. Finalni turnir svetske lige u vaterpolu se ovih dana odr`avao ne u Srbiji, ne u Ni{u, ve} u (...). Zbog toga se RTSrbije izviwava {to ne prenosi ni jedan susret. 064/3886... *** Mnogo se pri~a o famoznih 5.000 hiqada dinara koje treba da

|ana. Nikakva. Jedni se zapra{uju iz vazduha, a drugi stradaju i sa visine i sa zemqe, zavisno od aktera. Ako su oni sa vlasti, ~ine to po{teno, dok ovi prizemni su nikakvi, nemaju prava sredstva. Komarci ostaju imuni, a qudi se i daqe truju. 061/1571... *** Potrebno je edukovati i projektante i neuvi|avne stanare da prostor bez svetla u zradama

dobiju zdravstvo, prosveta... ~ija primawa su do 50.000 dinara. Da li }e i ministar zdravqa i wemu sli~ni dobiti te pare, jer je ministar prijavio primawa od 42.000 dinara? 063/8986... *** Pitali Lalu kakva je razlika u zapra{ivawu komaraca i gra-

na koji „gledaju“ prozori kuhiwa i kupatila ne slu`i tome da se u taj prostor postavqaju klima ure|aji, ve} zbog ventilacije. Neozbiqno je i neprofesionalno projektovati te prostore da budu nepristupa~ni za ~i{}ewe i leglo su zaraze, naro~ito leti dok lije voda iz kli-

ma. Nema ni zakona ni inspekcije da nas od toga za{tite. Za{to? 063/606... *** Sud napla}uje enormne takse, a pripravnici (mladi qudi sa zavr{enim pravnim fakultetom) volontiraju?!!! Zar to nije prava eksploatacija i to u 21. veku i to od delilaca pravde??? 064/1655... *** Na p(r)oziv SPO da prisustvuje obele`avawu {ezdeset~etvorogodi{wice od streqawa \enerala Dra`e Mihajlovi}a predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki} Dejanovi} odbija takvu mogu}nost, uz obrazlo`ewe da (sada }e mnogi pomisliti, koji ina~e ne misle svojom glavom, da je u pitawu nepristojna ponuda) j(a)oj wena ideolo{ka upodobqenost ne dozvoqava da takav poziv i prihvati?! Samo Bez panike koagulacioni partneri! To vas samo fol razdvaja, kao... Bela Crkva vs Ravna Gora, a ustvari zajedni~ki imeniteq vam je DELTA \ENERALI!!! 064/4615... *** Hteo bih da se zahvalim Crvenom(Red) Taksiju. Sin mi je invalid, u invalidskim kolicima, student je, a koristimo Red taksi koji nas, na sre}u, sponzori{e delimi~no. To je retkost, s obzirom da dr`ava, na`alost, nema tih mogu}nosti. Hvala Crvenom taksiju (i 060/3445... Miletu)!


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

petak23.jul2010.

CENA PROPALE KANALIZACIJE U MI^URINOVOJ ULICI

GRAD DONIRAO „ASISTEL” ^LANOVIMA UDRU@EWA PENZIONERA

Dugme koje `ivot zna~i za osam Novosa|ana Kompanija “Asistel“ iz Beograda koja se bavi pru`awem usluga teleasistencije, ju~e je specijalno dizajniranim aparatima, “dugme“ koje `ivot zna~i obradovala osmoro Novosa|ana. Re~ je o ~lanovima Udru`ewa penzionera grada koji su u{li u program donacije „asistela” od strane Gradske uprave za socijalnu i de~ju za{titu. Tim povodom u prostorijama Udru`ewa odr`ana je wegova promocija. - Grad je platio upotrebu ovog aparata za {est meseci, za osam na{ih ~lanova, a dobi}e ga najugro`eniji stanovnici koje su odabrale na{e mesne organizacije - rekla je sekretarka Udru`ewa penzionera grada Dragica Zelenbaba. U kompaniji „Asistel“, koja se prva u Srbiji i jedina u regionu bavi pru`awem usluga teleasistencije, ka`u da imaju ve} 500 korisnika u Beogradu i da nameravaju da ra{ire mre`u korisnika i u na{em gradu.

{ta se sa wim de{ava - ka`e Bo{wakovi}, uz napomenu da wihove usluge mogu da koriste i usamqeni stari qudi kojima je samo potrebno da ih neko saslu{a. -Iako `ivim u zajednici sa suprugom, sinom, }erkom, zetom i unukom, de{ava se da ponekad na kratko ostanem sama pa }e mi ~iwenica da imam ovakav aparat pru`iti dodatnu sigurnost- ka`e Zorica Ili} iz Vidovdan-

Duga tradicija u Evropi Teleasistencija-pomo} starim, usamqenim i nemo}nim licima telefonskim putem, odavno je deo sistema socijalne za{tite u ve}ini evropskih zemaqa, a takva praksa polako postaje dostupna i na{im gra|anima.

Grad }e ulo`iti i vi{e U zavisnosti od rezultata pilot projekta i mogu}nosti Grad bi mo`da obezbedio besplatno kori{}ewe dugmeta za `ivot za ve}i broj korisnika ove usluge, saznajemo iz kabineta gradona~elnika. - Asistel oprema se nosi oko vrata ili ruke i omogu}ava korisnicima da bezbedno i bezbri`no borave u svojim domovima sa sve{}u da je pomo} i dawu i no}u dostupna samo jednim pritiskom na dugme. Po izgledu podse}a na mobilni telefon i vodootporan je {to omogu}ava korisnicima da pozovu na{e asistente dok se na primer kupaju - obja{wava operatorka u „Asistelu“ Sla|ana Bo{wakovi}. Prilikom upoznavawa s budu}im korisnicima zaposleni u ovoj kompaniji upisuju u svoj registar li~ne podatke, istoriju bolesti pacijenta, spisak lekova i zdravstvene usluge koje on koristi kao i spisak osoba

Sla|ana Bo{wakovi} predaje „asistel“ Zorici Ili}

Komplet aparatura

iz wegovog okru`ewa koji bi mu mogli pomo}i u slu~aju nevoqe. - Na primer na{ korisnik je pao a nema ko da ga pridigne jer je sam u svom domu. Dovoqno je da nas pozove i jednim pritiskom na

skog naseqa koja je obolela od multiple skleroze i zbog toga vezana za invalidska kolica. Ona je jedna od novih korisnica asistela koja je u{la u program wegove donacije. Kompanija sara|uje sa velikim brojem donatora pa je na taj na~in nekim qudima aparat dostupan besplatno. Obi~no se donira za gerontolo{ke i druge

Dovoqan pritisak na dugme

dugme aparata mi dobijamo sve podatke i mo`emo blagovremeno da reagujemo tako {to }emo pozvati ~lanove porodice, kom{ije ili zdravstvenu ustanovu gde se pacijent le~i i obavestiti ih o tome

Ko nema dozvolu, zaplovi}e na suvom

Foto: I. \o|i}

zahtev za dozvolu. Ista pri~a je i s vlasnicima klubova, restorana i kafi}a koji svoju delatnost obavqaju u priobaqu, a wima su ra|ene i dodatne kontrole

Kazne nisu nimalo male, a iznose od 10.000 do pola miliona dinara toga svakodnevno izlaze na teren kako bi se raspitali ~iji je ~amac. U Saobra}ajnoj inspekciji navode da su po~etkom meseca upozoravali vlasnike ~amaca, brodi}a, splavova da uklone plovila s obale ili da podnesu

da li imaju dozvole za ba{te i suncobrane. - Vlasnici plovila znaju da za izdavawe ove dozvole moraju da ispune i dodatne uslove, u zavisnosti od kategorije vozila koje imaju. Ukoliko ipak nisu upo-

znati, informacije mogu dobiti u Gradskoj upravi za saobra}aj i puteve – navodi Ili}. Ako je dokumentacija ispravna re{ewa se brzo izdaju, a dozvola pristana va`i godinu dana. Kada istekne, cela procedura se mora ponoviti. Prema re~ima sagovornika, ovog leta je mali broj wih podneo zahtev za dozvolu. Razlog tome je {to, primera radi, pojedini vlasnici ~amaca s kabinama, kada pribave sve dozvole, ovu zabavu na vodi moraju da plate i do 70.000 dinara. Oni koji ne pribave dozvolu, a inspekcija ih uhvati u

Traqav posao ko{tao {est miliona Nakon {to je “Dnevnik” otkrio da }e kanalizacija u Mi~urinovoj ulici morati da bude rekonstruisana ve} nakon sedam godina od izgradwe, iz Zavoda za izgradwu grada saznali smo ko je tako traqavo uradio taj posao. Naime, te 2003. godine rekonstrukciju kanalizacije obavilo je preduze}e ADG “Tvr|ava”, koje je za taj posao uzelo 5.879.578 dinara. Ako znamo da je sredwi kurs dinara tog leta iznosio 64,63 dinara za evro, dolazimo do vrednosti posla od skoro 91.000 evra. Sada preostaje “Vodovodu i kanalizaciji” da rekonstrui{e tu novu kanali-

zaciju, za {ta, kako su naveli u preduze}u, najverovatnije ne}e biti novca ove godine. Da podsetimo, nakon pisma na{e ~itateqke, u kojem se navodi da se na uglu ulica Novosadskog sajma i Mi~urinove nakon svake ki{e stvara jezero i da se izliva fekalna kanalizacija, u “Vodovodu” smo saznali da je kanalizacija, rekonstruisana 2003. godine i planirana da traje do 50 godina, u izuzetno lo{em stawu, da je propala u tlo u pojedinim delovima i da je neophodna wena rekonstrukcija. S. K.

U TEMERINSKOJ FABRICI KOTRQAJU]IH LE@AJA I KARDANA

Posao dobilo 50 pripravnika

U Fabrici kotrqaju}ih le`aja i kardana (FKL) u Temerinu zaposli}e se 50 pripravnika iz metalske struke s evidencije tamo{weg Tr`i{ta rada. Ugovor o tome ju~e su potpisali direktori preduze}a Dragan Rodi} i novosadske Filijale za zapo{qavawe Sini{a Nadbandi} i pokrajinski sekretar za rad i zapo{qavaqe Miroslav Vasin, ~ija slu`ba vodi projekat i finansira podsticawe zapo{qavawa pripravnika. Vasin je kazao da je od maja ove godine na podru~ju temerinske op{tine zaposleno 88 pripravnika, za {ta je

izdvojeno preko 12 miliona dinara. Podsetio je da je lane u ovoj op{tini zahvaquju}i istom projektu posao na{lo 115 osoba i za to potro{eno 27 miliona dinara. Na podru~ju op{tine Temerin na evidenciji je 2.567 nezaposlenih. Rodi} je kazao da preduze}u treba jo{ pripravnika i da }e verovatno ve} u septembru izvestan broj nezaposlenih s diplomama iz metalske struke na}i posao u FKL na isti na~in, zahvaquju}i posredovawu pokrajinskog Sekretarijata za rad i zapo{qavawe. Z. Deli}

Foto: A. Erski

penzionerske ustanove, ka`u u „Asistelu“. Oni koji `ele da iznajme asistel, treba da izdvoje 2.400 dinara mese~no, a mogu da ga poru~e na telefon 011/ 328-2020. B. Pe~urica-Pavlovi}

SAOBRA]AJNA INSPEKCIJA KONTROLI[E VLASNIKE RE^NIH PLOVILA

Saobra}ajna inspekcija je ovog leta pokrenula akciju poja~ane kontrole vlasnika ~amaca i brodi}a, kako bi se uvidelo da li imaju dozvolu za pristanak uz obalu Dunava. Do sada su veliki broj wih i prekontrolisali, ali za sada se ne zna koliko ih je ka`weno. - Po{to akcija jo{ uvek traje, a inspektori su ve} od rane zore na terenu, jo{ nemamo rezultate koliko je wih pregledano i ko od wih ne poseduje dozvolu. Akciju smo po~eli u junu, kada smo obilazili nauti~ke i jedrili~arske klubove kako bi obavestili vlasnike da {to pre pribave dozvolu – obja{wava za „Dnevnik“ saobra}ajni inspektor Rade Ili}. Prema wegovim re~ima, problem im predstavqaju plovni objekti privezani za obalu, ~iji su vlasnici nepoznati, pa i zbog

9

tome, tako|e }e morati da plate i to kod sudije za prekr{aje. Kazne nisu nimalo male, a iznose od 10.000 do pola miliona dinara. Sem toga, inspektori proveravaju i koja preduze}a i na koji na~in obavqaju radove na obali, a najpre firme anga`ovane na va|ewu peska iz reke. U saobra}ajnoj inspekciji navode da ranijih godina nisu ni imali posebnog ~oveka zadu`enog za kontrolu obale i vodenog prostora, ali da od lane imaju i qude i ~amac koji je Grad kupio na javnom tenderu. Q. Nato{evi}

U KAMPU „KO[NICA PRIJATEQSTVA” PUNO GRAJE

Oaza dru`ewa za mali{ane iz De~jih sela

Ra{ireni {atori, muzika, trambolina, odbojka na pesku i rastr~ana de~urlija u kupa}im kostimima, slika je Me|unarodnog kampa “Ko{nica prijateqstva” na Bege~koj jami, koji ve} {esti put spaja decu iz De~jih sela u regionu. Kamp je sportsko–edukativnog karaktera, a dru`ewe oko pedesetoro dece organizovalo je Udru`ewe gra|ana “Ko{nica”. Uz decu iz socijalno ugro`enih porodica s Kosova iz [trpca, bosanske Gra~anice i De~jeg sela iz Sremske Kamenice, u raznim igrama i kreativnim radionicama, u~estvuje devet volontera iz [panije, Francuske, Estonije, Finske, [vajcarske, Belgije i Irske. Organizator Slobodan Ka}anski ka`e da je najbitnije da su deca zadovoqna i da kroz igru nau~e ne{to, jer tako odlaze iz kampa s novim `ivotnim ve{tinama. - Ovde do|u deca koja nemaju organizovano letovawe, pa je ve}ini ovo prva prilika za plivawe i kupawe. Polako ih osloba|amo straha od vode, a kad nau~e da plivaju ne mo`emo ih isterati iz vode – uz osmeh je rekao Ka}anski i dodao da su organizovali razne sportske, ekolo{ke i kreativne radionice, a jutarwa gimnastika i razgibavawe je obavezno. Dvanaestogodi{wi Mirza iz Gra~anice, koji je ve} tre}i put gost kampa, zadihan i mokar, ta-

man iz vode, u `urbi je rekao da ovde najvi{e voli da se kupa, dok wegova drugarica Samira u`iva u dru`ewu s ostalim vr{wacima. An|ela i Ivana s Kosova bi volele da mogu du`e da ostanu u kampu, a i wima je omiqen boravak u vodi i vo`wa u kanuima. Najpri~qivija osmogodi{wa Mira i wen drugar Mile iz De~jeg

Foto: G. Jovi}

sela u Sremskoj Kamenici, obo`avaju da ska~u po trambolini, i verni su posetioci kampa jo{ od svoje ~etvrte godine, gde su i nau~ili da plivaju. Volonterka iz Belgije Veronikija, koja je do{la u kamp preko Volonterskog centra Vojvodine odu{evqena je organizacijom. Osim borbe s komarcima, sve joj je jako lepo i zabavno, a najve}i u`itak joj predstavqa de~ja radost koja je ovde sveprisutna. - Deca najvi{e vole da plivaju i ska~u s mog ramena u vodu – rekla je ova nasmejana volonterka i dodala da govor tela odli~no zamewuje probleme pri komunikaciji. I. Dragi}


VOJVODINA / NOVI SAD

petak23.jul2010.

DNEVNIK

c m y

10

BESPLATNO LETOVAWE ZA NAJBOQE \AKE

Vukovci u Sutomoru

Sa potpisivawa ugovora

POTPISAN UGOVOR IZME\U OP[TINE RUMA I ELEKTROVOJVODINE

Trafo-stanica za radnu zonu

RUMA: Direktor Elektrovojvodine Tomislav Papi} i predsednik op{tine Ruma Goran Vukovi} potpisali su ugovor o izgradwi nove trafo-stanice za industrijsku zonu Rumska petqa. U izgradwu nove trafostanice bi}e ulo`eno 60 miliona dinara, od ~ega op{tina Ruma obezbe|uje 40, dok Elektrovojvodina u~estvuje sa 20 miliona dinara. Pripreme za gradwu, dozvole, projekti i ostala dokumentacija za ovaj veoma zna~ajan elektoenergetski objekat snage dva megavata, bi}e obavqene do kraja ove i po~etka slede}e godine.U me|uvremenu }e sa 110-kilovatne trafo-stanice Ruma biti dovedena dva dvostruka kabla za napajawe budu}e trafo-stanice. - Mi nastojimo da u okviru svojih mogu}nosti pomognemo lokalnim samoupravama da se obezbedi kvalitetno snabdevawe energijom u industrijskim zonama, kako bi budu}i investitori imali dovoqno elektri~ne energije za nove pogone koje `ele da grade. Mi smo ta-

kve ugovore sklopili sa ve}inom lokalnih samoupravama u Vojvodini, a neke od trafo-stanica su ve} sagra|ene. Na ovaj na~in ja~amo i na{u mre`u i osiguravamo sigurno snabdevawe na na{em podru~ju - rekao je Tomislav Papi}. Predsednik op{tine Ruma Goran Vukovi} isti~e da za novu industrijsku zonu Rumska petqa, koja se prostire na vi{e od 280 hektara, ve} postoji interesovawe investitora i da }e energetska sigurnost zna~iti mnogo za wihovo dovo|ewe u Rumu. - Snabdevawe elektri~nom energijom u radnoj zoni je kqu~ni faktor za br`i dolazak investitora, pa je i potpisivawe ovog ugovora deo zajedni~kog nastojawa da se {to pre krene u br`i razvoj. Za ovaj projekat op{tina }e izdvojiti 40 miliona dinara, ali, uz pomo} Elektrovojvodine od 20 miliona dinara ova investcija }e sigurno biti realizovana – ka`e Vukovi}. S. Bojevi}

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Pri~a o igra~kama“ (18), „Seks i grad“ (19.45, 22) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: revija ma|arskih filmova

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od srede, 21. jula, u sedam sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Dubravka Ne{kovi} iz Novog Sada (devoj~ice) i Ru`enka [imowi ^erwak iz Ba~kog Petrovca (de~ak i devoj~ica), DEVOJ^ICE: Tijana Lazarevi}, Aleksandra Milovi}, Danijela Dujkovi} [}epanovi}, Anita Niki}, Gabriela Luki}, Marijana Karadarevi}, Klea Radovi} i Bojana Tanaskovi} iz Novog Sada, Ivana Milovanovi} iz Petrovaradina, Eleonora Ra{kov iz Sremske Kamenice, Marija Trkuqa iz Mladenova i Milica Bena{i} i Biqana ]ulibrk iz Vajske, DE^AKE: Sne`ana Smiqani} i Danijela Mandi} iz Novog Sada, Vesna Stoi~kov iz Rumenke, Ana Joveti} iz Temerina, Senka Popovi} iz Sremskih Karlovaca, Ema Galambo{ iz Ba~kog Gradi{ta i Anka Pani} iz Pivnica.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: [tefanija Georga Gaul (1922) (urna) u 11.45 sati, Mirko \ura Wegovan (1924) u 12.30, Qubica Jovana ^u~kovi} (1926) u 13.15, Kena Nazifa Hali} (1949) u 14, Ana Damjana Jeli} (urna) (1940) u 14.45, Vida Stanka Ninkovi} (1944) u 15.30, Mirko Lazara Marjanovi} (1948) u 16.15 i David Jovana Dobrijevi} (1998) u 17 sati. Na grobqu Novi majur u Petrovaradinu bi}e sahrawen Stevan Andrije Ludrovan (1925) u 13 sati. Na centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Vidak Petra Kuli{i} (1939) u 15 sati.

SRBOBRAN: Sa `eqom da promovi{e znawe i najmla|ima uputi poruku da se obrazovawe vi{estruko isplati, op{tina Srbobran i ove godine svim u~enicima koji su tokom osnovne ili sredwe {kole svojim radom i pona{awem zaslu`ili da postanu nosioci Vukove diplome, obezbe|uje besplatno letovawe u Sutomoru. Svake godine na Jadransko more, u Crnu Goru, otputuje vi{e od dvadeset svr{enih osnovaca ili sredwo{kolaca. Prema re~ima direktorke Centra za sport i turizam Nata{e Jankovi}, u ~ijem sastavu funkcioni{e odmarali{tu u Sutomoru u kojem borave nagra|eni |aci, odluka o besplatnom letovawu za vukovce doneta je 2005. godine.

- Pravo na nagradu imaju u~enici osnovnih i sredwih {kola, dobitinici Vukove diplome, koji imaju prebivali{te na teritoriji op{tine Srbobran. Nagrada podrazumeva jednu smenu letovawa u na{em objektu u Sutomoru, u trajawu od 10 dana. Na letovawe se odlazi u narednoj godini u odnosu na godinu kada je diploma ste~ena, za u~enike osnovne {kola, i u istoj godini kada je ste~ena diploma za u~enike sredwih {kola. Ovo pravilo va`i zbog obaveza koje svr{eni osnovci imaju prilikom upisa u sredwe {kol - rekla je Nata{a Jankovi}. Ona je precizirala da spiskove vukovaca iz osnovnih {kola dostavqaju {kole i administracija lokalne samouprave, dok se vukovci iz

sredwih {kola moraju javiti sami, zbog toga {to se {koluju ne samo u Srbobranu ve} i u drugim mestima. -Apelujem na roditeqe i |ake da sami podnesu prijave, uz neophodnu dokumentaciju. Potrebno je dostaviti fotokopiju diplome, potvrdu o prebivali{tu ili fotokopiju li~ne karte, kako bi dokazali da `ive na teritoriji op{tine Srbobran - rekla je Nata{a Jankovi}. Ona je posebno pozvala u~enike koji su zaslu`ili Vukovu diplomu u {kolama van op{tine Srbobran da se jave u Op{tinsku upravu Srbobobran, soba broj 3, jer nagradno letovawe se odnosi i na wih. Ove godine nagradu je iskoristilo oko 25 u~enika osnovne {kole. N. Perkovi}

VOLONTERI U RUSKOM KRSTURU

Dobrovoqni rad uz dru`ewe RUSKI KRSTUR: Od 19. do 29. jula u Ruskom Krsturu }e se odr`ati ~etvrti me|unarodni volonterski kamp, u ~ijem radu u~estvuje ~etrdesetak mladih volontera iz na{e zemqe i inostranstva. Ogranizator Volonterskog kampa i ove godine je Omladinska organizacija Ruskog Krstura „Pakt Rutenorum”, u saradwi sa Volonerskim centrom Vojvodine, a na dobrovoqan rad u Ruski Krstur do{li su mladi iz [panije, Francuske, Nema~ke, Ma|arske, ^e{ke, Makedonije i Poqske. Iz Srbije na Volonterskom kampu u Krsturu radi}e mladi iz Starih Ledinaca, Kru{evca, Jagodine, Novog Sada, Kule i Ruskog Krstura i po brojnosti, ovo je do sada najmasovniji Volonterski kamp. Glavni posao volontera je ure|ewe opse`ne biblioteke Parohije u Ruskom Krsturu, a pored toga, radi}e se i na ure|ewu terena na bazenu, gde se 23. i 24. jula odr`ava popularni muzi~ki festival „Vodova fest”.

Radna snaga i iz inostranstva

Liderke ^etvrtog me|unarodnog volonterskog kampa su Senka Na| i Svetlana Waradi iz Ruskog Krstura, a kao i ranijih godina, za volontere }e biti organizovane razne radionice, kao i upoznavawe sa Rusinima i Ruskim Krsturom, kao centrom ove nacionalne zajednice u Sr-

IN\IJA: Ovogodi{wa, tre}a po redu, Me|unarodna likovna i pesni~ka kolonija u Kr~edinu odr`ava}e se do 25. jula, u domu porodice Jak{i}. Koloniju su otvorili direktor RDU Televizije Beograd Nikola Mirkov i ugledni srpski kwi`evnik Dragan Jovanovi} Danilov. Otvorena je i „Galerija Jak{i}”. U programu kolonije ove godine u~estvuje 22 slikara i vajara iz sedam zemaqa. U muzi~kom programu nastupi}e Radmila Smiqani}, zatim i Bane Krsti}, Biqa Krsti} i „Bistrik”, Sara Vlaji}, Velibor Varga, Adrijana Rankovi} i Eleonora Rankovi}. Tradicionalne titule „Ja, Kr~edinac” ove godine su dobili glumac Mirko Babi}, za lik Dragojla u seriji „Selo gori a baba se ~e{qa”, muzi~ar Bane Krsti}, vo|a „Garavog sokaka” za svoje kompozicije i kwi`evnik Brana Crn~evi}, za ukupni doprinos srpskoj literaturi. U nedequ 25. jula bi}e odr`an i Prvi sabor stvarala{tva `ena i starih zanata. Sabor }e otvoriti dr`avni sekretar u Ministarstvu poqoprivrede @eqko Rado{evi} domu porodice Jak{i}. Programi svako ve~e po~iwu u 19 sati i 30 minuta. S. Bojevi}

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

biji. Volonteri su sme{teni u internatu Gimnazije „Petro Kuzmjak”, {to je tako|e jedan vid pomo}i Krstur~ana volonterima, obezbe|eni su i sponzori za ishranu, ali i vi{e potrebnih bicikala za odlazak na posao. N. Perkovi}

Titula „Ja Kr~edinac” Mirku Babi}u

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK

petak23.jul2010.

11

SAVET ZA PRA]EWE ETI^KOG KODEKSA FUNKCIONERA USTANOVIO

Miroslav Ili} degradirao funkciju

Senta

KOMUNALNI RADOVI SAMODOPRINOSOM GRA\ANA

Nastavak izgradwe kanalizacije SENTA: U Mesnoj zajednici „Centar - Topart” u Senti nastavqena je izgradwa kanalizacije sredstvima gra|ana koja su obezbe|ena iz mesnog samodoprinosa. Predsednik Saveta MZ Andra{ Ko{icki saop{tio je da su radovi povereni najpovoqnijem ponu|a~u u postupku javne nabavke DOO „Potiski vodovodi” iz Horgo{a, a da je vrednost zapo~etih radova 16 miliona dinara. Kanalizaciju }e dobiti doma}instva i firme u ulicama Petefi [andora, ^uka Zoltana,

Ki{ ker, Miksat Kalmana i Ive Andri}a u ukupnoj du`ini 1.738 metara sa neophodnim prikqu~cima za korisnike. Prema re~ima Ko{ickog, oko 8.000 `iteqa ove gradske mesne zajednice izdvaja tri odsto od svojih mese~nih zarada na ime samodoprinosa, kako bi se potpomogla izgradwa komunalne infrastrukture. O~ekuje se da sve ulice dobiju kanalizacionu mre`u do 2012. gadine, kada isti~e mesni samodoprinos. Tekst i foto: M. Mr.

Goran Kauri} u obilasku poliklinike

DOTRAJALA ZGRADA POLIKLINIKE PREMALA ZA SVE PACIJENTE

Razglas smawuje gu`ve

ZREWANIN: Ogromne gu`ve u hodnicima zrewaninske Specijalisti~ke poliklinike ve} du`e vreme izazivaju pritu`be pacijenata. Nadle`ni obja{wavaju da je ovo „usko grlo” zrewaninskog zdravstva, jer su stanovnici celog grada i okolnih sela primorani da iskqu~ivo ovde potra`e laboratorijske usluge. Svakog jutra se, zato, u zdravstvenoj ustanovi zatekne i do 400 qudi, {to mnogima zadaje glavoboqe. Kako bi se nadaqe spre~ilo stvarawe gu`vi, u laboratoriji stare Specijalisti~ke poliklinike postavqen je razglas. Zamenik gradona~elnika Goran Kauri} koji je ove nedeqe obi{ao pomenutu zdravstvenu ustanovu, ukazao je da je zgrada u izuzetno lo{em gra|evinskom stawu i da od wene izgradwe, 1964. godine, nije ulo`eno gotovo ni{ta u adaptaciju. - Trenutno smo sa menaxmentom u razradi planova za po~etak rekonstrukcije objekta, {to mora vrlo brzo da se desi, jer su uslovi za pacijente izuzetno lo{i. Najve}i problem upravo je u delu zgrade gde je sme{tena laboratorija, a u koju dolaze `iteqi grada i okolnih mesta. Naro~ito je bilo problema kada je u pitawu prozivka pacijenata, jer u velikoj gu`vi nisu mogli da ~uju svoje ime, pa je dolazilo do zastoja – rekao je Kauri} i dodao da je prvi korak u re{avawu problema postavqawe raz-

glasa, {to se pokazalo efikasnim. Ozbiqniji planovi podrazumevaju uvo|ewe centralnih informacionih tehnologija, i na taj na~in bi}e umre`eni svi domovi zdravqa. Tako }e pacijenti dolazak u laboratoriju mo}i da zakazuju i u svojim domovima zdravqa. Direktor Doma zdravqa „Dr Bo{ko Vrbalov” Borislav \or|evi} istakao je da je razglas nai{ao na dobar odjek, kako zaposlenih, tako i pacijenata. - Gra|ani su zadovoqni. U laboratoriji smo imali strahovite gu`ve, jer ovde svakog jutra dolazi izme|u 300 i 400 qudi. Postavqawem razglasa prakti~no smo uveli red i u laboratorijsku obradu pacijenata – kazao je \or|evi}, napomiwu}i da je Dom zdravqa za ovu namenu izdvojio vi{e od 100.000 dinara. Po wegovim re~ima, u planu je rekonstrukcija zgrade, ali to, kako je naveo, prvenstveno zavisi od novca. - O~ekujemo da }emo ove godine po~eti obnovu krova. Investicija je izuzetno skupa, re~ je o 2,5 miliona evra. Poku{avamo na sve na~ine da do|emo do tog novca. Jasno nam je da nije ovo jedina zgrada kojoj je neophodna rekonstrukcija, ali je zaista u najlo{ijem stawu – zakqu~io je \or|evi}. @. Balaban

ZREWANIN: Odbornik Skup{tine grada Zrewanina Miroslav Ili} iz Kni}anina povredio je eti~ki kodeks i degradirao funkciju na kojoj se nalazi, po{to je odlu~io da pre|e iz Srpske radikalne stranke u Srpsku naprednu stranku. Ovo je zakqu~ak gradskog Saveta za pra}ewe primene eti~kog kodeksa pona{awa funkcionera. Kako se navodi u odluci, Ili} je za odbornika u lokalnom parlamentu izabran 3. juna 2008, sa izborne liste SRS – Tomislav Nikoli}. Me|utim, 14. juna ove godine prestalo mu je ~lanstvo u radikalima, jer je tri dana ranije pristupio napredwacima.

- Po{tuju}i izbor bira~a, a naro~ito ako je izabran sa strana~ke liste kandidata, funcioner lokalne samouprave treba da izbegava da tokom mandata promeni partiju kojoj je pripadao u vreme izbora. Svojim prelaskom iz jedne politi~ke stranke u drugu Miroslav Ili} je degradirao funkciju koju obavqa – naglasio je predsednik Saveta Vladimir Frenc. Iako je odluka da okrene le|a SRS izazvala burne reakcije wegovih doju~era{wih partijskih kolega, Ili} }e zadr`ati mandat, jer je partiju promenio nakon {to je na snagu stupila odluka Ustavnog suda koja, u su{tini, odbornicima daje pravo

da ga zadr`e i kad pre|u u drugi politi~ki tabor. Prelaskom Ili}a napredwaci su, „ni krivi, ni du`ni”, i ne u~estvuju}i na lokalnim izborima, dobili dvojicu odbornika u Skup{tini grada. Naime, ranije je Borislav Niki} pre{ao u stranku Tomislava Nikoli}a, napustiv{i prethodno DSS. Svojevremeno su bez mandata ostali Du{an Ivkovi} i Stanislav Vasiqevi} kada su odlu~ili da odu iz SRS i priklone se SNS. Napredwaci su najavili da }e podneti krivi~ne prijave protiv Skup{tine grada jer je odbila da vrati mandate Ivkovi}u i Vasiqevi}u. [ef odborni~ke grupe SRS Sa{a Santo-

EPILOG SUKOBA U MOKRINSKOJ [KOLI

Direktor ipak Dragoqub Badrqica KIKINDA: Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe doneo je kona~nu odluku da novi direktor Osnovne {kole „Vasa Staji}” u Mokrinu bude profesor Dragoqub Badrqica. On }e na du`nost stupiti 7. avgusta, a odluku da je imenovan dobio je od [kolskog odbora. Konkurs za izbor direktora raspisan je jer dosada{wem direktoru Miroslavu Stojanovu 6. avgusta isti~e mandat Ovo je ujedno i epilog pri~e zapo~ete krajem juna, kada su zbog odluke [kolskog odbora, da se za novog direktora imenuje profesor Dragoqub Badrqica, zaposleni u {koli stupili u generalni {trajk. Naime, za mesto direktora kandidovale su se ~etiri osobe, s tim {to je Nastavni~ko ve}e svoju podr{ku dalo u~iteqici Marijani Rakin, a [kolski odbor prednost je dao Dragoqubu Badrqici. To je izazuvalo revolt zaposlenih koji su potpuno obustavili rad, a u~enike poslali ku}i. [trajk je podra`ala i Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije i Vojvodine. U tom periodu mogle su se ~uti i pri~e da je [kolski odbor ucewen i da je profesor Dragoqub Badrqica, koji se ina~e nalazi na evidenciji filijale Nacionalne slu`be za zaSUTRA NA KAWI[KOM VA[ARI[TU

Dani pastira

KAWI@A: Manifestacija „Dani pastira” drugi put prire|uje se u subotu u Kawi`i na Va{ari{tu, s namerom da se od zaborava otrgnu stari obi~aji, prika`u stari zanati, rukotvorine, poqoprivredna proizvodwa ovog kraja, bogatstvo izvornog folklora i kulinarski specijaliteti. O~ekuje se nekoliko stotina u~esnika u programu

Osnovna {kola „Vasa Staji}” u Mokrinu

po{qavawe, odabran kao ~lan Demokratske stranke, iako su mu ostale jo{ dve godine do penzije. -Ne `elim da ulazim u bilo kakve rasprave – rekao je profesor Dragoqub Badrqica, nakon {to je dobio odluku o tome da je imenovan za direktora. – Odluka [kolskog odbora je u skladu sa zakonom. Kao i svaki gra|anin i ja imam pravo da konkuri{em. Bez obzira na ne~ije

zadovoqstvo ili nezadovoqstvo, zakon se mora po{tovati. Ovom poslu pristupi}u ozbiqno ni trudi}u se da ga obavqam najboqe {to znam. [kolski odbor sastaa}e se sa novim direktorom 6. avgusta, a 7. avgusta bi}e i primopredaja du`nosti izme|u biv{eg i novog direktora Osnovne {kole „Vasa Staji}” u Mokrinu. A. \uran

POKRAJINSKI SEKRETAR ZA SPORT I OMLADINU U KULI

Teren s ve{ta~kom travom pun pogodak

KULA: Op{tinu Kula ju~e je posetio pokrajinski sekretar za sport i omladinu Modest Duli} koji je tom prilikom obi{ao nekoliko sportskih terena koji su izgra|eni u posledwih godinu dana. Sa doma}inom, predsednikom op{tine Kula Svetozarem Bukvi}em, pokrajinski sekretar za sport je prvo obi{ao mini fudbalski teren sa ve{ta~kom travom koji je postavqen u centru Kule, a za koji je sekretarijat izdvojio 2,8 miliona dinara. Modest Duli} je ovom prilikom istakao dobru

ekonomskoj {koli, kao i za izgradwu Sportskog centra na Va{ari{tu u Kuli i op{tina }e imati na{u podr{ku. Veoma je va`no da op{tina ravnomerno ula`e u sport u svim naseqenim mestima - rekao je Duli}. Prema re~ima Svetozara Bukvi}a, teren sa ve{ta~kom travom, koji je finansirao sekretarijat, je pun pogodak. -Taj teren sigurno je najpose}eniji, a posebno nam je va`no to da ga najvi{e koriste na{i najmla|i sportisti. Za posledwe tri godine u op{tini Kula

saradwu sa kulskom op{tinom, jer je, kako je rekao, uvek po{tovan dogovor. - Ve} sada imamo dogovor za jo{ neke projekte poput zavr{etka sporstke sale u Sredwoj

je izgra|eno ukupno 15 sportskih terena {to je zna~ajan uspeh, a mi }emo se potruditi da i ubudu}e investiramo u sport u svim na{im mestima - rekao je Bukvi}. N. P.

S lawske prve manifestacije „Dani pastira”

i vi{e hiqada posetilaca iz Srbije i susednih zemaqa. Okupqawe je od osam sati na Va{ari{tu, a posle sve~anog otvarawa manifestacije po~iwu takmi~ewa u spremawu tradicionalnog pastirskog doru~ka i pastirskih jela. Predvi|eni su defile kowskih zaprega i fijakera, smotra kowa, kao i pe~ewe 151 pileta na `aru na jednom ra`wu, a posetioce uz ponudu dobre hrane i pi}a o~ekuje i dbogat kulturno-zabavni program. M. Mr.

vac ka`e da je za Vasiqevi}a ova stranka skup{tinskoj mandatnoj komisiji svojevremeno podnela wegovu overenu blanko ostavku i da bi on mogao da tra`i povra}aj mandata. Ali, Ivkovi} je prilikom prelaska u SNS, tvrdi Santovac, sam tra`io da li~no podnese ostavku, a to se nije dogodilo samo zato jer su radikali ionako imali spremne i overene blanko ostavke. - Da li pod pritiskom ili iz drugih razloga, sada je promenio mi{qewe, {to samo potvr|uje da je SRS u pravu kada ka`e da }e odluka Ustavnog suda od Skup{tine napraviti pijacu – poru~uje Santovac. @. Balaban U KIKINDI PO^IWE DEVETI ETNO KAMP

Se}awe na muzi~ku tradiciju KIKINDA: Od sutra, do 1. avgusta, u organizaciji Akademskog dru{tva za negovawe muzike „Gusle”, u Kikindi }e se odr`ati deveti etnokamp, odnosno studijsko istra`ivawe muzi~ke i folklorne tradicije gorweg Banata. Rukovodilac i mentor kampa je Gordana Roganovi}, jedna od vode}ih etnomuzikologa u Vojvodini, dok }e asistenti biti etnomuzikolozi Dragana Stojanovi} i Vesna Karin. Prema re~ima direktora Akademskog dru{tva za negovawe muzike „Gusle” Zorana Petrovi}a, studijsko istra`ivawe traje tokom ~itave godine. - Krajwa svrha istra`ivawa jeste da se zabele`e se}awa na muzi~ku i folklornu tradiciju qudi koje pamte vreme pre savremenih elektronskih medija. To je generacija koja polako odlazi, sve ih je mawe koji imaju takva se}awa koja su dragocena. Gorwi Banat je regija koja je nekada bila jedinstvena i po nacionalno sastavu i me{awu kulture, a na{e istra`ivawe se`e i van granica ovog dela Banata. Ove godine zapo~iwemo deo istra`ivawa koji se realizuje u Rumuniji u Klisuri. To je deo Rumunije u kojem `ive Srbi ka`e Petrovi}. U ovom rumunskom regionu ima dosta Srba starosedelaca i ima ruralnog stanovni{tva koje pamti tradicionalnu muziku i igru. Do sada su istra`ivane muzi~ke tradicije Srba u pograni~nim mestima u Rumuniji i Ma|arskoj, Srba starosedelaca u Banatu, Srba kolonista, Ma|ara iz gorweg Banata i Roma iz gorweg Banata. - Materijal koji se prikupi na etno-kampu je deo fundusa Instituta za muzikologiju srpke Akademije nauka i umetnosti. Dobar deo materijala nalazi mesto i na Etnografskom muzeju u Beogradu, a nalazi se i na akademija u Novom Sadu i Segedinu. Ve} na nekoliko odbrawenih doktorata kori{}eni su materijali sa etnokampa. Po zavr{etku rada na terenu prikupqeni materijal }e biti sistematizovan i sre|en, a zatim i nau~no obra|en. Rezultati rada bi}e objavqeni u muzi~kom ~asopisu „Gudalo” koje izdaje Akademsko dru{tvo za negovawe muzike „Gusle”. A. \uran


CRNA HRONIKA

petak23.jul2010.

OSUMWI^ENO SEDMORO KIKIN\ANA

Na pijaci nelegalno prodavali mobilne Protiv Vladimira [. (1971), Roberta T. (1968), Petra K. (1951), Vesne O. (1967), Stojana R. (1982), Nikole [. (1982) i Milo{a L. (1968) iz Kikinde policijski slu`benici u tom gradu podneli su krivi~ne prijave zbog postojawa osnovane

sumwe da su po~inili krivi~no delo nedozvoqene trgovine. Oni su osumwi~eni da su 9. jula ove godine na gradskoj pijaci u Kikindi, bez ovla{}ewa za trgovinu, prodavali mobilne telefone i opremu. M. Mr.

HA{KI TRIBUNAL

Haradinaju odre|ene sudije Predsednik Ha{kog suda Patrik Robinson imenovao je tro~lano sudsko ve}e koje }e voditi delimi~no ponovqeni proces protiv biv{eg komandanta OVK-a Ramu{a Haradinaja i dvojice kooptu`enih, saop{teno je ju~e iz Tribunala. U sudskom ve}u su sudije Bakone Xastis Moloto (predsednik ve}a), Barton Hol i Gi Delvoa. Po formirawu sudskog ve}a sledi zakazivawe glavnog pretresa, a po Statutu Tribunala,

Bakone Yastis Moloto

nije dat rok u kojem mora da se zaka`e novi glavni pretres. Portparolka Ha{kog suda Nerma Jela~i} rekla je Tanjugu da "imaju}i u vidu okolnosti slu~aja, to }e biti u najskorije vreme".

Letwa pauza u radu suda po~iwe 26. jula i traja}e do 13. avgusta. @albeno ve}e Ha{kog tribunala poni{tilo je prekju~e osloba|aju}u presudu Haradinaju, uz obrazlo`ewe da je prvobitni proces obele`ilo zastra{ivawe svedoka. Su|ewe }e, po {est ta~aka optu`nice, biti ponovqeno i biv{im pripadnicima OVK-a Idrizu Baqaju, koji je oslobo|en krivice u prvostepe-

Ramu{ Haradinaj

nom postupku, i Qahu Brahimaju, kome je @albeno ve}e prekju~e potvrdilo prvostepenu presudu od {est godina zatvora. Sva trojica osta}e u pritvoru Ha{kog suda do daqeg.

Tu`ila{tvo: Za Gotovinu 27 godina zatvora? Hrvatski portal Oko.hr objavio je ju~e informaciju da je ha{ko tu`ila{tvo zatra`ilo kaznu od 27 godina zatvora za Antu Gotovinu, 23 godine za Mladena Marka~a i 17 godina za Ivana ^ermaka, smatraju}i da je tokom postupka dokazalo izvan svake sumwe wihovu krivicu za ratne zlo~ine po~iwene tokom akcije "Oluja".

Ante Gotovina

Portal Oko.hr napomiwe da informacija nije slu`bena i da je re~ o zahtevu dostavqenom sudskom ve}u s oznakom poverqivo, ali navodi da im je informacija potvr|ena iz tri ha{ka izvora, od kojih je jedan imao uvida u dokument datiran 20. jula. Taj portal navodi i da je na slu`benim stranicama Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju – uz napomenu da }e wegov sadr`aj naknadno biti dostupan javnosti – Tu`ila{tvo tako|e ob-

javilo zavr{nu re~. Vest je izazvala prili~nu pometwu u krugovima me|unarodnih pravnih eksperata koji servisiraju hrvatsku vladu, preneo je portal, i dodao da je uobi~ajeno da Tu`ila{tvo nikada ne odustaje od po~etne optu`nice, bez obzira na kasniji tok su|ewa i weno osporavawe. S jedne strane, ima mi{qewa da je zavr{na re~ ha{kog tu`ila{tva svojevrstan blef, namewen sudskom ve}u, dok, s druge strane, predlog drasti~nih sankcija protiv generalske trojke mo`e zna~iti da je Tu`ila{tvo prili~no sigurno u dobro obavqen posao, koji kompromituje celu dr`avnu politiku tokom devedesetih godina pro{log veka, naveo je hrvatski portal. Nestanak "topni~kih dnevnika", kao dokaznog materijala koji optu`uje, argument je o dr`avnopoliti~koj za{titi generala Hrvatske vojske, u operaciji "Oluja", zadu`enih za etni~ko ~i{}ewe srpskog stanovni{tva, isti~e hrvatski poratal. Zahtev Tu`ila{tva ni pribli`no ne najavquje kona~ni ishod jer slede tri meseca u kojima }e sudsko ve} pre dono{ewa kona~ne odluke razmatrati argumente obe strane – i tu`ioca i odbrane, a kona~na presuda bi}e izre~ena najkasnije u januaru 2011, naveo je portal Oko.hr. (Tanjug)

DNEVNIK

c m y

12

ZLO^IN U BORSKOM NASEQU METALURG

Uhap{en pod sumwom da je ubio }erkicu Sr|an N. (31) iz Majdanpeka uhap{en je zbog sumwe da je pretpro{le no}i ubio svoju ~etvorogodi{wu }erku. Ubistvo se dogodilo u borskom nasequ Metalurg, u Ulici \ure Jak{i}a 15, u ku}i u kojoj je `ivela majka osumwi~enog, saop{teno je ju~ena konferenciji za novinare u Policijskoj upravi u Boru. Pretpostavqa se da je dete ubijeno kuhiwskim no`em, ali }e prave nalaze dati predstoje}a obdukcija. Be`ivotno telo unuke prona{la je majka osumwi~enog, koja u trenutku ubistva nije bila u ku}i. Kom{ije ka`u da je motiv najverovatnije bila qubomora Sr|ana N. i lo{i odnosi sa suprugom s kojom nije `iveo, a s kojom ima jo{ dvoje dece. Nezvani~no se saznaje da je Sr|an N. pre nekoliko dana poku{ao da izvr{i samoubistvo, da je tom prilikom zbrinut u Zdravstvenom centru ali i da nije zadr`an na le~ewu. (Tanjug)

Ku}a u kojoj se dogodio zlo~in i osumwi~eni Sr|an N.

TRAGEDIJA NA GRADILI[TU KU]E NA ADICAMA U NOVOM SADU

Majstora zdrobila betonska plo~a Mirko Iliba{i} (1957) poginuo je ju~e oko sedam sati kada je na wega pala betonska plo~a na gradili{tu ku}e u Novoj ulici 36 na Adicama u Novom Sadu, iza Fudbalskog centra "Vujadin Bo{kov". Kako smo nezvani~no saznali, Mirko je, po dogovoru, gotovo mesec dana gradio ku}u za jednog ~oveka s jo{ dvojicom radnika, od kojih je jedan wegov sin. – Kad smo do{li, on se popeo da pregleda ne{to i da, kao glavni majstor, organizuje {ta }emo tog dana da radimo. U{ao sam u ku}u da nao{trim alat i ~uo sam ga na spratu kako je dva puta lupio po ne~emu i odjednom sna`an tup udarac, a odmah potom i zapomagawe Bojana (1981), koji je sedeo napoqu u dvori{tu. Dozivao je u suzama tatu, koji je le`ao ispod betonske plo~e, te{ke oko 300 kila, zdrobqen u krvi – rekao je za "Dnevnik" pomo}nik majstora Du{an Drobac. – [ta se desilo, to sad mo`emo samo naga|ati. Kako se plo~a odvojila, nije mi jasno. Trebalo je da bude spojena, ali je nismo spojili zbog dizalice na tom mestu. Na{ sagovornik ka`e da je izgradwa ove ku}e ugovorena

Kobno gradili{te

za vlasnika rodom iz Qubovije koji je na radu u Rusiji. – Do sada smo za 12 godina zajedno izgradili oko 500 ku}a sa-

Foto: B. Lu~i}

mo na Adicama. Osim toga, zidali smo crkve i manastire. Nikad nam se nije ni{ta desilo, ni na ekser nisam stao. Hodamo k’o

ma~ke po gra|evini. Ali, eto, na{ je zanat takav, mala nepa`wa i ode `ivot – pri~a kroz suze Drobac. M. V.

OSU\ENA SNE@ANA VASKOVI] IZ BEOGRADA

Za ubistvo 13 godina robije Vi{i sud u Beogradu doneo je ju~e presudu kojom je Sne`anu Vaskovi}, zbog krivi~nog dela ubistva, proglasio krivom i osudio je na kaznu zatvora od trinaest godina, saop{teno je iz tog suda.

Kako je navedeno u saop{tewu, Sne`ana Vaskovi} je optu`ena da je 10. juna 2009. godine u stanu u Cviji}evoj ulici, u Beogradu, ubila Sne`anu Kova~evi} i tako izvr{ila krivi~no delo za koje je zapre-

}ena kazna zatvora u trajawu od pet do 15 godina zatvora. Vi{i sud u Beogradu je okrivqenoj Sne`ani Vaskovi} produ`io pritvor do upu}ivawa u ustanovu za izdr`avawe kazne zatvora. (Tanjug)

BIV[I [EF DR@AVNE BEZBEDNOSTI SRBIJE I KOMANDANT JSO-a NA RAZLI^ITIM MESTIMA TOKOM LETWE PAUZE

Stani{i} ostaje u Hagu, Simatovi} privremeno pu{ten Sudsko ve}e Ha{kog tribunala nije odobrilo biv{em {efu Dr`avne bezbednosti Srbije Jovici Stani{i}u privremeno pu{tawe na slobodu tokom letwe pauze u radu Tribunala, koja po~iwe danas, saop{tio je ju~e taj sud. U obrazlo`ewu odluke, sudsko ve}e je navelo da postoji rizik od pogor{awa Stani{i}evog zdravstvenog stawa dok je na privremenoj slobodi u Beogradu, a {to bi spre~ilo wegov povratak u pritvorsku jedinicu i nastavak su|ewa. Stani{i}eva odbrana je zahtev za privremeno pu{tawe na slobodu uputila 6. jula, uz isticawe da je zdravstveno stawe optu`enog vidno boqe i da je stabilno. Me|utim, optu`ba se tome usprotivila, navode}i da je krajem marta optu`eni imao problema s kamenom u bubregu i da je imao jaku alergijsku reakciju na jedan od lekova koji uzima te da mu pomerawe sa sada{weg re`ima le~ewa mo`e

Jovica Stani{i} i Franko Simatovi}

ugroziti zdravqe, a {to za posledicu mo`e imati odlagawe nastavka sudskog procesa. Sudsko ve}e je, me|utim, ju~e odobrilo biv{em komandantu Jedinice za specijalne operacije DB-a Franku Simatovi}u

privremeno pu{tawe na slobodu u Beograd, tokom letwe pauze u radu Ha{kog suda. Simatovi} }e iz pritvorske jedinice krenuti za Beograd ~im se obave sve neophodne prakti~ne pripreme, a u Sheveningen mora da se vra-

ti najkasnije do 23. avgusta, navedeno je u odluci. Simatovi}eva odbrana je 25. juna zatra`ila wegovo privremeno pu{tawe na slobodu i prilo`ila neophodnu pisanu garanciju Srbije, dok se optu`ba usprotivila, obrazla`u}i da je proces ve} u poodmakloj fazi i da je mnogo dokaza izneto protiv optu`enog i da postoji rizik da se ne vrati na nastavak procesa. Me|utim, Sudsko ve}e je utvrdilo da nema opasnosti da se optu`eni ne}e vratiti u predvi|enom roku na nastavak su|ewa. Simatovi} je, zajedno s biv{im {efom DB-a Jovicom Stani{i}em, optu`en za u~e{}e u udru`enom zlo~ina~kom poduhvatu radi prisilnog i trajnog uklawawa ve}ine nesrba, prvenstveno Hrvata i bosanskih muslimana, iz velikih delova Hrvatske i Bosne i Hercegovine, od avgusta 1991. do decembra 1995. godine. (Tanjug)


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

petak23.jul2010.

13

STEVAN AVRAMOVI] I JO[ TROJICA IZA BRAVE ZBOG SUMWE DA SU ZLOUPOTREBILI SLU@BENI POLO@AJ

Uhap{en biv{i predsednik Unije poslodavaca Srbije

Pripadnici Ministarstva unutra{wih poslova, Uprave kriminalisti~ke policije i Policijske uprave za grad Beograd, u saradwi s Vi{im tu`ila{tvom u Beogradu, uhapsili su ~etiri osobe, zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~na dela zloupotrebe slu`benog polo`aja i falsifikovawa slu`bene isprave, saop{teno je ju~e iz MUP-a. U nastavku akcije na suzbijawu korupcije, pripadnici MUP-a li{ili su slobode doskora{weg predsednika Unije poslodavaca Srbije (UPS) Stevana Avramovi}a (54) i biv{eg generalnog sekretara Unije poslodavaca Srbije Bogdana Savi}a (55) iz Sremskih Kar-

lovaca, kao i predsednika Nauti~kog kluba „Zemun“ Zvonka Adamovi}a (57) i vlasnika privrednog dru{tva „Metro na vodi“ d.o.o. Beograd Jovana Ran|elovi}a (53) iz Beograda. Unija poslodavaca Srbije (UPS) saop{tila je ju~e, povodom hap{ewa Stevana Avramovi}a, da se on od decembra 2009. godine ne nalazi na toj funkciji, ve} da je aktuelni predsednik UPS Neboj{a Atanackovi}. Bogdan Savi}, u medijskim napisima nazna~en kao generalni sekretar UPS, ne obavqa funkciju generalnog sekretara Unije od oktobra 2009. godine.

Osumwi~eni su tokom marta pro{le godine, suprotno odlukama Izvr{nog odbora UPS-a, na osnovu prethodno postignutih dogovora, otu|ili vlasni~ki udeo UPS-a nad Nauti~kim klubom „Zemun“, koji je bio korisnik zemqi{ta u marini u Ze- Stevan Avramovi} munu. Time je Ran|elovi}u, odOsumwi~eni }e biti, u zakonom predvi|enom nosno wegovom preduze}u „Metro na vodi“, roku, uz krivi~u prijavu, privedeni istra`nom omogu}ena protivpravna imovinska korist sudiji Vi{eg suda u Beogradu, navedeno je u saopod 15.810.000 dinara, za koliko je i pri~ewe{tewu. na {teta UPS-u, navedeno je u saop{tewu (Tanjug) MUP-a.

PRIPADNIK MUP-a PRONA\EN MRTAV U STANU U NOVOM SADU

Samoubistvo policajca slu`benim pi{toqem?

NA PODRU^JU POLICIJSKE UPRAVE U KIKINDI

Dnevno po dva prekr{aja

Na podru~ju Policijske uprave u Kikindi dnevno se, u proseku, izvr{e dva prekr{aja. Na teritoriji op{tina Kawi`a i Senta, od januara do juna, registrovano je pove}awa broja prekr{aja iz oblasti javnog reda i mira, dok je u ostale ~etiri op{tine uo~eno smawewe. Kako je istakao na~elnik odeqewa policije Radovan Kecman, ozbiqnih izgreda nije bilo. – Kao mesto izvr{ewa naj~e{}e se pojavquje ulica, zatim ugostiteqski objekati, ku}a i stan – naveo je Kecman. – Najvi{e prekr{aja ima u danima vikenda od 22 do {est sati. Kao izvr{ilac pojavquje se uglavnom punoletan mu{karac, starosti od 21 do 30 godina, nezaposlen i prekr{aje naj~e{}e vr{i samostalno. Tokom poplava u Ruskom Selu u pojedinim ku}ama bilo je protipravnog useqavawa, {to je Kecman ovako prokomentarisao: – Jedna romska porodica se 24. juna protivpravno uselila u nenastawenu ku}u. Vlasnici su do{li da obi|u ku}u i tada je do{lo prvo do verbalnog, a potom i do fizi~kog sukoba izme|u wih. Lica koja su nanela te{ke i lake telesne povrede su procesuirana i protiv wih su podnete krivi~ne prijave. Bitno je naglasiti da je policija reagovala u skladu sa zakonskim ovla{}ewima vezanim za nasiqe. [to se ti~e protivpravnog useqewa, gowewe po tom krivi~nom delu preduzima se po privatnoj tu`bi. Policija u konkretnom

slu~aju nije mogla podneti krivi~nu prijavu javnom tu`iocu zbog toga. Policija se mo`e pojaviti kao u~esnik u delu izvr{ewa, ali samo po nalogu suda. U Ruskom Selu bilo je jo{ dva doga|aja protivpravnog useqewa. U istom mestu 15. jula policijskim slu`benicima prijavqeno je da je na fudbalskom stadionu iscrtan grafit – dva kukusta krsta i dve re~i „Hitler i zadatak“. Policijski slu`benici identifikovali su osobu koja je iscrtala ovaj uvredqiv grafit, a u toku je wegovo procesuirawe. Radovan Kecman apelovao je na sve gra|ane da boqe obezbede bicikle i mobilne telefone. Na kupali{tima i bazenu pove}an je broj kra|a torbica, nov~anika i mobilnih telefona. – Bicikli su najvi{e kradu na Gradskom trgu, u Mikronasequ, te ispred velikih trgovinskih objekata. U skoro stopostotnom broju slu~ajeva bicikli su bili neobezbe|eni. Policija preduzima mere da se ukradeni predmeti prona|u, a u toku je i poja~ana kontrola bicikala, naj~e{}e prilikom kontrole saobra}aja – ka`e Kecman. U prvih {est meseci smawen je broj maloletnika kao po~inilaca prekr{aja. Tako|e, mawe je povratnika i prekr{aja pod dejstvom alkohola. Pripadnici Policijske uprave veliku pa`wu posvetili su bezbednosti u {kolama, {to je doprinelo smawewu broja prekr{aja. A. \uran

LESKOV^ANKA SE TERETI ZA FALSIFIKOVAWE

Prijava zbog la`ne diplome Policijska uprava u Leskovcu podnela je Osnovnom javnom tu`ila{tvu krivi~nu prijavu protiv Jasmine M. (40) iz Leskovca, zbog postojawa sumwe da je izvr{ila krivi~no delo falsifikovawa isprave, saop{teno je ju~e iz te uprave. Kako je navedeno u saop{tewu, sumwa se da je ona u toku 1997. godine pribavila falsifikovanu diplomu Vi{e {kole za obrazovawe vaspita~a u Beogradu o ste~enoj vi{oj stru~noj

spremi, koju je iskoristila za zasnivawe radnog odnosa u osnovnim {kolama „Radovan Kova~evi}“ u selu Lece, „Sijarinska bawa“ u Medve|i i „Partizanski dom“ u selu Bu~umet. Policija Leskovca je do sada podnela 16 krivi~nih prijava protiv lica za koja se sumwalo da su koristili falsifikovane diplome o ste~enom obrazovawu za zasnivawe radnog odnosa na podru~ju op{tine Medve|a, navedeno je u saop{tewu. (Tanjug)

Policajac, koji je slu`io u uniformisanom sastavu Policijske ispostave Detelinara u Novom Sadu, Milo{ I. (1987) prona|en je mrtav ju~e oko {est sati u iznajmqenom stanu u Futo{koj ulici 21. Smrtonosna rana je naneta vatrenim oru`jem i pretpostavqa se da je re~ o samoubistvu. Pored le{a prona|en je slu`beni pi{toq. Po svoj prilici, mladi} je bio sam kod ku}e kada je nastupila smrt, saznajemo nezvani~no. Milo{ev otac Uro{ je penzionisani policajac, a i wegov ro|eni brat je pripadnik MUP-a. Za Milo{a, koji je rodom iz [ajka{a, ka`u da je bio veoma fin, miran i uvek lepo raspolo`en, tako da nije jasno, ako je sebi oduzeo `ivot, za{tio je to u~inio. Navodno, opro{tajnog pisma nema. Telo je upu}eno na obdukciju u Institut za sudsku medicinu. Istraga je u toku. Od po~etka ove godine nekoliko policijaca izvr{ilo je samoubistvo. Nedavno je nekada{wi prvi generali inspektor Sektora za unutra{wu kontrolu MUP-a Srbije Srbislav – Srba Ran|elovi} izvr{io samoubistvo u svom stanu u centru Beograda, a nekoliko meseci pre pripadnik @andamerije Petar M. iz Beograda ubio se u objektu Odreda @andarmerije u Rakovici. Pove}an broj samoubistava policajaca bele`i se nakon 2003. godine, ali podaci govore da se posledwih godina smawuje, {to psiholozi obja{wavaju osloba|awem od posttraumatskog sindroma koji su mnogi dobili nakon ratnih zbivawa u biv{oj Jugoslaviji. Po podacima MUP-a Srbije i policijskog sindikata, 2007. godine samoubistvo je izvr{ilo 15 policijaca. No, posledwe dve godine ekonomske krize i besparice pono-

vo su dovele do sve ~e{}ih slu~ajeva da pripadnici MUP-a di`u ruku na sebe, a zabele`eno je i da su nekoliko puta oni pre samoubistva po~inili ubistvo ~lanova svoje porodice. Po ocenama psihologa, policajci su najvi{e izlo`eni stresu jer se bave odgovornim i opasnim poslom. Upravo zbog posla koji obavqaju, oni imaju specijalizovane preglede da bi se stalno proveravalo koliko su otporni na stres koji izaziva upotreba nasiqa i vatrenog oru`ja. Policajci imaju i pove}an rizik od gubitka posla i identiteta te kad ostanu bez posla, to do`ivqavaju kao profesionalnu degradaciju i li~no poni`avawe. Istra`ivawa su pokazala i da, kako vreme u slu-

`bi odmi~e, policijaci i ostali pripadnici bezbednosnih slu`bi imaju sve vi{e problema u porodici, na radnom mestu, s prijateqima, a zbog malih plata neki „upadaju“ u mutne i kriminalne vode. Opasnost od „pucawa“ i uru{avawa metalnog zdravqa u sektoru bezbednosti prisutna je u svim zemqama sveta i zbog toga se anga`uju ~itavi timovi psihologa ~iji je zadatak da prate li~nost i karakter svakog policajca, a pogotovo onih koji se godinama bave tim poslom jer postoji verovawe da oni imaju vi{e {anse da psihi~ki „puknu“ ili zapadnu u kriti~ne momente od onih koji su tek do{li u slu`bu. Profesor dr Zlatko Nikoli} s Instituta za kriminolo-

ADVOKAT BIV[EG FINANSIJSKOG DIREKTORA „PUTEVA SRBIJE“ TVRDI

Nedeqkovi} nije bio u bekstvu

– Milo{ Nedeqkovi} nije bio u bekstvu u Crnoj Gori i vi{e puta je pose}ivao Srbiju – ka`e Aleksandar \or|evi}, branilac biv{eg finansijskog direktora JP „Putevi Srbije“. Nacionalni centar biroa Interpola u Beogradu je 1. avgusta 2008. godine raspisao me|unarodnu poternicu za Nedeqkovi}em. Optu`nica je raspisana zbog krivi~nog dela zloupotreba slu`benog polo`aja u slu~aju poznatom kao „drumska mafija“. Milo{ Nedeqkovi} uhap{en je u utorak u jednom budvanskom kafi}u, a zatim je predat istra`nom sudiji vi{eg suda u Podgo-

Milo{ Nedeqkovi}

rici radi odre|ivawa ekstradicionog pritvora. – Gospodin Milo{ Nedeqkovi} je prvi slu~aj u istoriji pravne civilizacije da je za nekim licem raspisana Interpolova poternica zato {to, navodno, nije ispunio svoje obaveze iz Ugovora o delu. Ugovor je saglasnost voqe dve strane i ukoliko neko lice ne ispuni ono {to je obavezno po ugovoru o delu, pozva}e se ili da ispuni tu obavezu do kraja ili }e se pozvati da vrati novac koji je primilo. Ali, ni pod kojim uslovima ovaj odnos ne mo`e prerasti u krivi~nopravnu odgovornost – ka`e Aleksandar \or|evi}. (B-92)

{ka istra`ivawa obja{wava za na{ list da je sve ~e{}e samoubistvo policajaca dokaz da su i oni „qudi od krvi i mesa“ a ne Robokapi, odnosno da nema ni{ta od verovawa gra|ana da takve poslove mogu obavqati samo oni koji su psihi~ki i fizi~ki jaki i stabilni. – Posao policajca je stresan zbog toga {to su stalno fokusirani na „spoqne linije“, odnosno na prestupnike raznih fela. Osim toga, to je strogo definisana slu`ba, u kojoj se moraju po{tovati unutra{wa pravila koja funkcioni{u po striktnoj hijerarhiji, a ne mogu svi to uvek po{tovati jednako jer ima i onoga {to oduzima od individualnosti – obja{wava Nikoli}. – Sve mora da se uradi po nare|ewu, a to ponekad mo`e biti u suprotnosti sa sopstvenim mi{qewem. To dodatno pove}ava stres, koji se gomila zbog osnovnog posla i na kraju se „puca“. Sve policije sveta imaju taj problem i zato se samoubistvu posve}uje posebna pa`wa i na tome rade ~itavi timovi. I na{a policija posve}uje tome posebnu pa`wu: postoji dobra medicinska ekipa u Durmitorskoj ulici u Beogradu koja je nadle`na za psiholo{ko stawe pripadnika MUP-a. Zato, ukoliko pretpostavqeni na vreme prepozna da je do{lo do nekog kolebawa ili neobi~nog pona{awa policajca i uputi ga odmah u Durmitorsku na vanredni pregled, u nekim slu~ajevima samoubistva se mogu spre~iti. Dakle, i pretpostavqeni snosi deo odgovornosti jer nije osetio i primetio promene koje su mogle biti otklowene. On isti~e da su policijski organi obavezni da se podvrgnu redovnim psihofizi~kim pregledima, ali i vanrednim, i tvrdi da se to u na{oj policiji savesno i stru~no obavqa. M. Vuja~i} - Q. Male{evi} U BEOGRADU POVRE\ENA DEVOJ^ICA

Pala s tre}eg sprata Dvogodi{wa devoj~ica, koja je ju~e oko 7.30 pala s prozora na tre}em spratu u Ulici Tadeu{a Ko{}u{kog ima prelom leve potkolenice i dowe vilice, ali jo{ nije iskqu~ena mogu}nost unutra{weg krvarewa, re~eno je Tanjugu u Univerzitetskoj de~ijoj klinici u Tir{ovoj ulici. „Po prvobitnoj proceni imala je samo frakturu potkolenice i dowe vilice, me|utim, sada nam deluje da joj pada hemoglobin“, rekla je {ef hirur{ke jedinice intenzivnog le~ewa Du{ica Simi}, dodav{i da je devoj~ica u svesnom stawu. Simi}eva je rekla da je po prijemu devoj~ice u bolnicu, ura|en ultrazvuk, koji je iskqu~io mogu}nost unutra{weg krvarewa, i ukazala da ne iskqu~uje mogu}nost da sada nastane takvo krvarewe, {to }e lekari ponovo proveriti na ultrazvuku.


LOV

petak23.jul2010.

c m y

14

DNEVNIK

POSLEDWI SLU^AJEVI OSTAVQENIH PASA U OKOLINI NOVOG SADA UPOZORAVAJU DA STVARI IZMI^U KONTROLI

Predatore stvara bahatost Lanad koju od nabujalog Dunava i sigurnog davqewa nisu uspeli da izbave petrovaradinski lovo~uvari u akciji spasavawa sredinom pro{log meseca, do~ekali su psi lutalice! Pred o~ima lovo~uvara Zlatka Abjanovi}a, pas koji se ~esto vi|a u blizini jednog ugostiteqskog objakta kraj Dunava doneo je u ~equstima zadavqeno, napola pojedeno lane staro svega nekoliko nedeqa. Tako je po ko zna koji put pla}en danak totalno konfuznom stawu gde neodgovorni vlasnici ostavqaju svoje pse, a ovi vremenom postaju razulareni predatori po lovi{tima {irom Srbije. Na wihovoj

Lovci ne smeju da odstrequju ovakve pse, zakon ne dozvoqava. Srbija, sa druge strane, jo{ ni izbliza nema evropske modele ~ipovawa pasa, iako je ova kacija krenula. Lutalice su mahom napu{teni psi od kojih su gazde, iz nekog razloga, digle ruke, a kako im je bilo `ao da ih uspavaju, najednostavniji na~in da ih se otarase je da ih jednostavno puste na ulicu ili u atar. ^iji su - ne zna se, nemaju ~ip, pa niko za to ne odgovara. Azila za pse mahom nema, a tamo gde ih ima - prebukirani su i retko ispuwavaju iz Evrope (usiqeno i nerealno) prepisane uslove

Biv{e qubimca niko ne udomquje

Foto: A. Erski

meti (i meniju) nalazi se ne samo podmladak divqa~i, ve} ponekad i odrasli primerci srne}e divqa~i, deca, rekreativci, prolaznici... Vukovi, lisice i {akali daleko su mawe {tetni kao predatori od mnogobrojnih lutalica. Za{to je to tako?

sme{taja ishrane i nege kakve nemaju ni mnoge srpske biolnice. Kao vrhunac u`asne bahatosti je pro{lonedeqni slu~aj kada je za sada nepoznata osoba na bedemu ispod Petrovradinske tvr|ave, uz samu obalu Dunava, za drvo svezala

NA OVOGODI[WEM „LORISTU”

rasnog psa. Misle}i da je vlasnik tu negde u blizini, jedan ribolovac je produ`io daqe. Sutradan je, u ranu zoru prolaze}i ~amcem ispod ove lokacije, s visokog bedema ~uo je jezivo zavijawe. Kada se uspentrao uz zid i pri{ao bli`e, `ivotiwa je i daqe bila svezana, a prostor okolo je bio izrovan u o~ajnim poku{ajima sna`nog a nemo}nog psa da se oslobodi ove (ne)qudskom rukom i glavom smi{qenog zlodela. Poku{ao je da ga nekako oslobodi, ali je napa}ena zver o~ajno kidisala u kratkim skokovima re`e}i i keze}i o~wake, pa je bio prinu|en da pozove policiju. - Mnogo puta sam gledao kako qudi jednostavno zaustave svoj automobil, izbace psa iz wega i nastave daqe – ka`e Zlatko Abjanovi}. – [to se ti~e petrovaradinskog lovi{ta i wegove okoline, najvi{e ih ima u blizini objekata i dvori{tu fabrike „Pobeda“. Tako|e, mnogi vlasnici vikendica i ugostiteqskih objekata hrane ove pse. Kada im ukazujemo na ~iwenicu kakve {tete psi prave u lovi{tu, bune se i negoduju, prete... Ja ih na to obi~no pitam za{to, ako ih ve} toliko vole, te pse ne odvedu u svoj dom i brinu o wima. Retko dobijam odgovor – ka`e Abjanovi}. Kada je vodostaj Dunava iz dana u dan napredovao, sva divqa~ se povla~ila ka naseqima, jer jedino tamo je bilo donekle suvo i bezbedno. Mnoge su do~ekali psi lutalice.

Pas zavezan i ostavqen kraj Petrovaradinske tvr|ave

- Kada sam video kakva je situacija, mnoge gazde sam molio da zatvore ili ve`u svoje kerove, kako ovi nebi napadali umornu i izmu~enu divqa~. Nije vredelo. Samo su klimali glavom i govorili „ne}e moj pas dirati divqa~“. Na`alost, iz dana u dan sam se uveravao u

U MARTONO[U

cewana na oko 250. 000 dinara. Policija je iza{la i obavila uvi|aj, te podnela krivi~nu prijavu protiv NN lica, jer psi nisu bili ~ipovani i nije moglo da se utvrdi ~iji su. Ovo lice, kao i mnoga druga, nije prona|eno i nikada ne}e odgovarati.

TAKMI^EWE U KR^EDINU

Pobedniku skuter i vagon `ita

I stranci }e mo}i da kupuju oru`je Ove godine na „Loristu“ svaki strani dr`avqanin koji poseduje odobrewe za nabavku

suprotno – vajka se Abjanovi}. Vojvo|anski lovci, a pogotovo rakova~ki, dobro pamte slu~aj iz januara ove godine, kada je ~opor od devet pasa lutalica u krvavom piru, za svega nekoliko minuta, podavio 155 fazana u volijeri LD „Salaksija“ iz Rakovca. [teta je pro-

dokument za registraciju oru`ja izdavawe se u kancelariji MUP-a Srbije koja }e specijal-

Takmi~ewe u ga|awu glinenih golubova, kao i popularna srema~ka {icara odr`a}e se u

wu glinenih golubova kom je namewen skuter i vagon (10 tona) `ita! Onaj ko zauzme prvo mesto

nedequ 25. jula u Kr~edinu, na lokalnom streli{tu, a po~etak je zakazan za 10 ~asova. U vrlo interesantnom programu i bogatom fondu nagrada svakako }e najboqe pro}i pobednik u ga|a-

na {icari, za utehu, dobi}e “samo” skuter. Kotizacija za ga|aqwe golubova je 700 dinara, a za {icaru 500. Prijave }e se primati do 17 ~asova.

Ekipa Lasla Novaka s pobedni~kim peharom

Kawi`ani skr~kali najukusniji paprika{ Foto: J. Pap

oru`ja izdato u svojoj dr`avi mo`e kupiti odobrenu vrstu oru`ja, po najpovoqnijim cenama. Dozvola za preno{ewe oru`ja preko dr`avne granice i

no tokom „Lorista“ biti otvorena na Novosadskom sajmu. Ovogodi{wi “Lorist” }e se odr`ati od 28. septembra do 3. oktobra.

Lova~ko dru{tvo „Fazan“ iz Martono{a bilo je u subotu 17. jula doma}in petog takmi~ewa kulinara u kuvawu srne}eg paprika{a u kotli}ima. Na prigodno dru`ewe okupilo se dvadesetak ekipa kulinara iz Kawi`e, Martono{a, Su-

AUSTRALIJA

Ko jede mak, tr~i ukrug Na austarlijskom ostrvu Tasmanija nedavno je re{ena misterija u vidu nepreglednih krugova na poqima maka. Neki su mislili da je to delo vanzemaqaca, ali se ispostavilo da su krugove napravili opijeni kenguri! Ove `ivotiwe su ulazile u poqa i jeli zrele ~aure maka, a zatom omamqeni tr~ali u krug. Jedan od proizvo|a~a je rekao da su se ranije tako pona{ale i ovce i jeleni, ali da su krugovi bili daleko mawi. S obzirom da Australija proizvodi vi{e od pola svetskih potreba za makom, ostaje da se vidi koje }e se sve `ivotiwe upustiti u ludu trku nakon {to se najedu slatkih ~aura. („^ari prirode”)

Pripremio: Du{an Kne`i}

botice, [upqaka, Malih Pijaca i drugih mesta sa severa Ba~ke. Prema oceni `irija najukusniji srne}i paprika{ pripremila je ekipa koju je predvodio Laslo Novak iz Kawi`e, kome je pripao pobedni~ki pehar. Tekst i foto: M. Mitrovi}

„NA NI[ANU” JAROSLAVA PAPA Poqubac ka{ikama


KULTURA

DNEVNIK ALEKSANDAR MILOSAVQEVI] KANDIDAT ZA UPRAVNIKA SNP

Ambiciozna mobilizacija Na osnovu pregledane dokumentacije i uvida u planiranu poslovnu i umetni~ku strategiju, Konkursna komisija, a zatim i Upravni odbor Srpskog narodnog pozori{ta jednoglasno su odlu~ili da Vladi AP Vojvodine za ~etvorogodi{wi mandat upravnika SNP predlo`e Aleksandra Milosavqevi}a, dosada{weg v. d. upravnika SNP koji je bio i jedini vali-

Aleksandar Milosavqevi}

dan kandidat na raspisanom konkursu. Konkursna komisija u sastavu Miroslav Radowi} (predsednik), Sawa \oki} i Miroslav Fabri navodi da je Aleksandar Milosavqevi} u potpunosti ispunio uslove konkursa kao i odredbe zakona, dok je UO SNP kojim predsedava \or|e Randeq wihovu procenu uva`io i celokupnu konkursnu dokumentaciju dostavio Pokrajinskom sekreterijatu za kulturu.

- Predo~ena poslovna i umetni~ka strategija je ambiciozna i odgovara li~nim, ali i pokrajinskim te`wama da SNP bude reprezentativna ku}a teatra izjavio je ovim povodom za na{ list kandidat za upravnika SNP Aleksandar Milosavqevi}. - Prvi zadaci su organizacija proslave 150. godi{wice SNP naredne sezone i restrukturirawe kompletnog poslovawa, jer se sa dosada{wim vi{e ne mo`e nastaviti. Potrebno je jako mnogo uraditi i vo|stvo }e biti presudno samo u smislu mobilisawa svih snaga Srpskog narodnog pozori{ta. Aleksandar Milosavqevi} je ro|en u Beogradu 1958. godine. U SNP je zaposlen od 2003. na funkcijama umetni~kog direktora, direktora Drame i savetnika za umetni~ka pitawa, projekte i medije. Diplomirao je menaxment u medijima. U bogatoj pozori{noj karijeri radio je kao selektor i ~lan `irija brojnih festivala, predsednik je Udru`ewa pozori{nih kriti~ara i teatrologa Srbije, dobitnik je Sterijine nagrade za pozori{nu kritiku, potpisuje, ure|uje i prire|uje teatrolo{ka izdawa i periodiku, a mnogo puta je radio i kao dramaturg. Milosavqevi} je autor dokumentarne TV serije „Sve o pozori{tu“. I. Buri}

petak23.jul2010.

15

S PALI]KOG FILMSKOG FESTIVALA

Neprilago|eni, ne`ni i surovi Festival evropskog filma na Pali}u je prevalio polovinu i primi~e se kraju potvr|uju}i nepisano pravilo da se na svakoj ( kako programski tako i sklepanoj) filmskoj smotri, u okviru va`nijih selekcija izdvoje bar tri - ~etiri ostvarewa, koja po svojim kvalitetima zaslu`uju da budu posebno i dugo pam}ena, naravno, i vi{e puta gledana. Kada je u pitawu glavni Takmi~arski program u konkurenciji za te najboqe, po sudu va{eg izve{ta~a, trebalo bi da se na|u francuski film „Osam puta ustani“ scenariste i rediteqa Ksabija Molije i nema~ko austrijski „Pqa~ka{“ u re`iji Bewamina Hajzenberga. U prvom filmu zati~emo Elzu, mladu `enu na margini sopstvenog `ivota. Naslu}ujemo da nije tako uvek bilo. Sada je bez stalnog posla i prihoda. Na konkursima, nesigurna, nikako ne uspeva da se nametne budu}im poslodavcima, pa radi sitne poslove na crno. Nema ni svoj stan, du`na je gazdi, a desetogodi{weg sina retko da i vi|a. Dete je posle razvoda dodeqeno ocu. I tako, svaki novi dan je i stepenica ni`e u Elzinom `ivotu ispuwenom sitnim i krupnim porazima... „Osam puta ustani“ je inteligentno i sa puno ose}aja za detaqe napisana i re`irana drama o neprilago|enosti ili iskliznu}u iz onoga {to se danas naziva normalnim `ivotom, u zapadnom, visokotehnolo{kom urbanom svetu. Dubinu posrnu}a svoje junakiwe, Molija iznosi postupno, neoptere}uju}e, katkad i sa suptilnim humorom svesno izbegavaju}i da bilo {ta do kraja objasni, fokusiraju}i se iskqu~ivo na aktuelno stawe svoje, gubitni{tvom, kao oma|ijane junakiwe. @ili Gaje u glavnoj ulozi (go{}a je festivala i pred projekciju filma na Letwoj pozornici je pozdravila publiku) besprekorno se identifikovala sa depresijom ne`ne Elze, i we-

Iz francuskog filma „Osam puta ustani“

nom neizvesnom borbom za povratak i novi po~etak. Ozbiqnost teme, suptilnost i naizgled lako}a sa kojom je uobli~eno, ~ine ostvarewe „Osam puta ustani“ svetlim primerom malog, nezavisnog savremenog evropskog filma, su{tinski okrenutog qudskosti i umetnosti filma kao wenom, u svojoj neposrednosti i istinskoj lepoti, jedinstvenom, nezamenqivom promoteru. Skroz na suprotnom kraju emocionalne skale, a sa istom predano{}u, uva`avawem i razumevawem filmskog medija, stoji „Pqa~ka{“ tako|e jednog mladog rediteqa. Uslovno, i junak Hajzenberovog filma bi se mogao okarakterisati kao neprilago|en, ali surov i hladan, neobja{wivo uklet, potpuno ovisan o adrenalinskom u`itku, na putu bez bilo kakve mogu}nosti povrtaka. Film je zasnovan na romanu Martina

Princa (uz Hajzenberga on je i koscenarista) koji se bavi istinitom pri~om o ozlogla{enom Johanu Retenbergeru biv{em robija{u, pa vrhunskom sportisti, maratoncu, koji je potpuno predan sopstvenoj strasti : pqa~kawu banaka. Me|utim, uprkos velikom riziku kojem se izla`e, novac ovom austrijskom antiheroju, modernom samuraju i fantomu, nije bitan. Va`an mu je samo do`ivqaj, ekstremno uzbu|ewe koje ga jedino ~ini `ivim. Tematski i po ose}ajnosti blizak velikom @an Pjer Melvilu i nekim od kasnijih autora francuskog novog talasa, „Pqa~ka{“ po autorskom izrazu i inventivnim rediteqskim re{ewima zaslu`uje mesto u, kako svetskoj antologiji krimi drame, tako i autorskog filma. U programu „Eco Dox“ boje doma}eg ekolo{ki anga`ovanog dokumentarnog filma na festi-

valu branio je Neboj{a Pjevi} ostvarewem „US SO2 Serbia“. Formalno i stilski opredeliv{i se za autorski dokumentarni film, Pjevi} na~iwe u bliskoj budu}nosti ove zemqe zaista `ivotno va`nu temu: koliko javno, a koliko tajno velike kompanije koje kupuju i pokre}u industrijske pogone u Srbiji zaga|uju okolinu i ugro`avaju zdravqe qudi. Na „ni{anu“ wegovog filma se na{la smederevska `elezara „US Steel“. Reakcije prozvanih jo{ nisu poznate, a nadle`ni za pra}ewe zaga|ewa, kako nam iskustvo govori mo`da bi i mogli javno da reaguju, ako im se to dozvoli?! [to vi{e ovakvih filmova kao i onih pro`etih validnim analizama, mo`da jednom pokrenu na akciju. Tema ima. Odmah , odavde sa festivala moglo bi se krenuti u filmsko istra`ivawe slu~aja zaga|ewa Pali}kog jezera. Vladimir Crwanski

VE^ERAS PO^IWE SARAJEVSKI FILMSKI FESTIVAL

Na otvarawu Tanovi}ev „Cirkus Kolumbija”

U~esnici kompozitorske radionice u Somboru

KONCERT U^ESNIKA SOMBORSKE KOMPOZITORSKE RADIONICE

Plodotvorna razmena ideja Istrajavaju}i u svom plodotvornom nastojawu da umetni~kim susretima u okviru ovogodi{we, ~etvrte po redu me|unarodne Kompozitorske radionice omogu}e razmenu ideja i stvarala~kih iskustava, ~lanovi wujor{ke kompozitorske grupe South Oxford Six, wihove kolege iz Srbije i studenti muzike okupili su se i ove godine u Somboru, rade}i na novim delima i raspravqaju}i o tokovima razvoja savremene muzike. Kao rezultat ovog svojevrsnog neformalnog kompozitorskog simpozijuma, nastao je i koncertni program, sa~iwen od novih opusa predava~a i polaznika kursa, mladih autora, koji je u utorak uve~e predstavqen novosadskoj publici na kamernom resitalu, prire|enom u galeriji Poklon zbirke Rajka Mamuzi}a.

Ovaj nesvakida{wi muzi~ki doga|aj, prire|en u okviru ciklusa „Novi zvu~ni prostori“ Kulturnog centra Novog Sada privukao je veliku pa`wu publike, tako da je dvorana bila popuwena do posledweg mesta, a znatan broj slu{ao je muziku stoje}i u predvorju. Wihova radoznalost bila je nagra|ena vrlo zanimqivim, stilski i izra`ajno raznorodnim muzi~kim programom, koji je obuhvatio ostvarewa wujor{kih kompozitora Majkla Rouza „Gridlock“ i Kale Pirson „Cumulus“, beogradskog autora Rajka Maksimovi}a „Tri japanske slike“, inspirisane haiku poezijom, do vrlo originalnih radova mladih autora Ane Gwatovi} „Misisipi instant – Instant Misisipi“, upe~atqivog „Fragmenta“ Xesike Salcinski, „Kvarteta“ Lea Harlija, „Som-

borskog kvinteta“ Qubomira Nikoli}a i efektne kompozicije „High Octane“ Ezre Donera, nastale neobi~nim spojem nadahnu}a rok muzikom devedesetih i nasle|em tradicionalne balkanske muzike. Pomenute kompozicije do`ivele su solidno i sugestivno zvu~no uobli~ewe u izvo|ewu ~lanova za ovu priliku okupqenog „Somborskog kvinteta“ a ukupni uspeh ove ve~eri predstavqao je ubedqivu potvrdu re~i inicijatorke somborske kompozitorske radionice, kompozitorke Aleksandre Vrebalov da „South Oxford Six“ veruju u blagorodni efekat istovremenog postojawa mnogobrojnih stilova `ivota i stilova u umetnosti, koji se prepli}u, provociraju i doprinose razumevawu sveta ideja koje nas okru`uju. B. Hlo`an

Ovogodi{wi me|unarodni Sarajevski filmski festival (Sarajevo Film Festival, SFF) bi}e otvoren ve~eras svetskom premijerom filma „Cirkus Kolumbija“ bosanskohercegova~kog rediteqa Danisa Tanovi}a. SFF }e biti odr`an od 23. do 31. jula, a tokom trajawa festivala bi}e prikazan 201 film u razli~itim kategorijama. Glavne uloge u filmu „Cirkus Kolumbija“ igraju Mira Furlan i Miki Manojlovi}. Festival }e zatvoriti film „Invictus“ rediteqa Klinta Istvuda. Kako su najavili organizatori festivala, ovogodi{wi po~asni gost, ameri~ki glumac Morgan Frimen, prisustvova}e projekciji tog filma u kome je ostvario glavnu ulogu. SFF }e posetiti i kultni francuski rediteq Gaspar Noe, kome }e se pridru`iti i wegova poslovna i `ivotna partnerka, rediteqka Lusil Haxihalilovi}. Gaspar Noe jedan je od najkontroverznijih re-

Mira Furlan igra u filu „Cirkus Kolumbija“

skim ostvarewem „Enter The Void“, koji }e biti prikazan u programu Panorama, a za koji Noe potpisuje re`iju, a Lusil Haxihalilovi} scenario.

„Tilva Ro{” predstavnik Srbije Debitantski film Nikole Le`ai}a „Tilva Ro{” ima}e regionalnu premijeru 30. jul na Sarajevo film festivalu. To je jedini dugometra`ni film iz Srbije u takmi~arskom programu u Sarajevu. U pitawu je tinejxerska drama re`isera i scenariste Le`ai}a o troje mladih qudi u rudarskom mestu Bor Glavne uloge igraju Stefan \or|evi}, Marko Todorovi} i Duwa Kova~evi}, a Le`ai}ev prvenac sniman je pro{log leta u Beogradu i Boru, uz podr{ku Filmskog centra Srbije i Sekretarijata za kulturu grada Beograda. diteqa dana{wice, poznat po {okantnim filmovima „Nepovratno“ i „Sam protiv svih“. Filmski par predstavi}e se sarajevskoj publici novim film-

„Program je raznovrstan, sastavqen je na bazi selekcije filmova koji su u proteklih godinu dana igrali na najve}im svetskim festivalima, a mnogi

od wih osvojili i najvrednije nagrade“, kazao je direktor festivala Mirsad Purivatra. Glavna festivalska nagradu „Srce Sarajeva“ u kategoriji igranog filma bi}e dodeqena jednom od devet ostvarewa iz {ire regije. O najboqem igranom filmu odlu~iva}e `iri na ~elu sa rumunskim rediteqem Kristijem Pujiom (Cristi Puiu).^lanovi `irija su i hrvatski glumac Leon Lu~ev turska glumica Sadet Izil Aksoj te ameri~ke producentkiwe Rej~el Rosen i Kristin Vahon. O najboqem dokumentarcu odlu~iva}e `iri na ~ijem ~elu je hrvatska rediteqka Dana Budisavqevi}. Ovogodi{wi SFF obele`i}e projekcije u jo{ 14 razli~itih programa, a najavqen je i dolazak velikog broja gostiju. (Beta)


SPORT

petak23.jul2010.

PRIPREME VOJVODINE NA TARI

Pobede za dodatno samopouzdawe Fudbaleri Vojvodine izborili su i drugu pobedu na pripremama na Tari, savladali su

- Zadovoqni smo s onim {to smo do sada uradili, rezultati nisu u prvom planu, ali je dobro {to pobe|ujemo. Imamo zaista

redno - ka`e Miroslav Vuli}evi}. Slobodan Medojevi} je pro{le godine izborio mesto u

imao je dosta posla. Trebalo je spasiti mre`u od bombardera me|u kojima su se posebno isticali Abumara i Medojevi}:

DNEVNIK

c m y

16

Man~ester junajted najvredniji klub Engleski fudbalski klub Man~ester junajted najvredniji je sportski brend na svetu, prema istra`ivawu magazina Forbs. Prema informacijama Forbsa, trenutna vrednost Man~ester junajteda procewena je na milijardu i 840 miliona dolara.Na drugom mestu najvredniji sportkih klubova na planeti nalazi se ameri~ki tim Dalas Kaubojs, ~lan NFL lige ameri~kog fudbala. Vrednost Dalasa je milijardu i 650 miliona dolara. Me|u deset najvrednijih sportskih klubova na svetu nalaze se jo{ Wujork Jenkis (bejzbol), Va{ington Redskins (bejzbol), Wu Ingland Patriots (ameri~ki fudbal),

Real Madrid (fudbal), Wujork Xajants (ameri~ki fudbal), Arsenal (fudbal), Wujork Xets (ameri~ki fudbal) i Hjuston Teksans (bejzbol). Najvredniji klub sveta, Man~ester junajted, trenutno je i najzadu`eniji klub na planeti sa dugovawima od oko milijardu evra. I pored velikih protesta navija~a, ameri~ka porodica Glejzer, koja je vlasnik kluba sa „Old Traforda“, nema nameru da prodaje „crvene |avole“.

Tores jo{ razmi{qa Fudbaleri Vojvodine

Radnik iz Bijeqine (2:0) i jo{ jednom nagovestili da }e u novom prvenstvu igrati zna~ajnu ulogu. Dodu{e, noge su jo{ te{ke, olovne, nema te~nih kombinacija, ali se ve} nazire fizionomija igre.

Radni dan Vojvodina na Tari radi dva puta dnevno. Ustajawe je u 8 ~asova, prvi trening je od 1012 ~asova. Posle toga je ru~ak, pa sledi odmor do 16 ~asova. Tada se igra~i sele na teren ispod hotela Omorika, gde se natapaju dresovi.

sjajne uslove na Tari. Radimo dva puta dnevno na obli`wem ternu, a koristimo i trim stazu, bazen i teretanu. Za sada sve proti~e u najboqem redu, jedino je povreda golmana Aleksandra Kesi}a poremetila ritam rada, ali dolaskom Drini}a sve je opet idealno - ka`e {ef struke Vo{e Zoran Milinkovi}. Miroslav Vuli}evi}, Slobodan Medojevi} i @eqko Brki} su po re~ima {efa struke, najperspektivniji igra~i Vojvodine. - Radimo maksimalno, dva puta dnevno, pripreme jesu naporne, ali tako mora da bude. Bar za sada sve izdr`avamo, moram da ka`em da je drugarstvo izvan-

Bekam nagovorio Anrija Francuski fudbaler i novi ~lan ameri~kog Wujork Red Bula, Tijeri Anri, izjavio je da je Dejvid Bekam najzaslu`niji za wegov odlazak u Ameriku. - Pre dolaska u SAD konsultovao sam se sa Dejvidom Bekamom, koji nastupa za Los An|eles Galaksi. Mnogo mi je pri~ao o ameri~kom fudbalu i ligi, i nikada nisam ~uo nijednu lo{u re~. On je najzaslu`niji

{to sam do{ao u MLS. Po{tujem Bekama, i nijednog trenutka nisam sumwao u ono {to mi je rekao. Vidim da je bio u pravu rekao je Anri ameri~kim medijima. On je pro{le nedeqe potpisao dvogodi{wi ugovor sa Wujorkom. Prethodne tri sezone nastupao je za {pansku Barselonu, u koju je stigao 2007. godine iz londonskog Arsenala.

SLANOBARCI OSVOJILI [PANIJU: S presti`nog turnira Gasteiz kup u [paniji (u~estvovalo je 85 klubova) trijufalno se vratila ekspedicija novosadsakog Proletera. U obe konkurencije kadeta i omladinaca (91-93 godi{ta) predvo|eni trenerima Svetozarom Soviqem i Goranom @muki}em osvojili su prva mesta. Naj-

startnoj postavi i sada ima visoke ambicije. - Bori}emo se za vrh tabele, mislim da smo jo{ ja~i u odnosu na prole}e. Mislim da mo`emo

- Nisu toliko ubojiti, i nije bilo te{ko braniti wihove udarce -rekao je Brki}. Vojvodina ostaje na Teri jo{ nekoliko dana, a odigra}e jo{

Mr|a blizu Alikantea Dragan Mr|a prvi strelac Novosa|ana u minulom prvenstvu najverovatnije }e karijeru nastaviti u novom prvoliga{u [panije Erkulesu iz Alikantea. Na~elni dogovor je ve} postignut, ~ekaju se samo pismene garancije. da se ume{amo i za boprbu za titulu, Partizan i Crvena zvezda nisu toliko jaki. @eqko Brki}, golman Vojvodine, na prepodnevnom treningu

dve pripremne utakmice: u subotu s OFK Barom i u sredu kada se i vra}aju u Novi Sad, s BASK-om iz Beograda. M. Negovanovi}

Klose ostaje u Bajernu Nema~ki fudbaler i ~lan minhenskog Bajerna, Miroslav Klose, osta}e u Bajernu do kraja ugovora. Klose je dospeo u `i`u interesovawa ovog leta posle sjajnih igara na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi, na kojem je postigao ~etiri gola u {est me~eva i bio jedan od najzaslu`nijih za tre}e mesto Nemaca na Mundijalu. - Imali smo dve ponude za wega iz Premijer lige Engle-

ve}e zasluge {to su mladi Slanobarci oti{li u [paniju osim kluba i roditeqa pripadaju gradskom sekretarijatu za sport i omladinu. - Bilo je naporno igrati neprekidno posle duga~kog puta. Deca su dala maksimum kada je bilo najpotrebnije, zaslu`eno smo se na kraju radovali - istakao je trener kadeta Svetozar Soviq,

ske. Me|utim, u razgovoru sa wim do{ao sam do zakqu~ka da on ne `eli da ode. Osta}e u timu do kraja ugovora - objasnio je nema~kim medijima predsednik Bavaraca Karl-Hajnc Rumenige. Kloseu ugovor isti~e u junu naredne godine, a za sada nije poznato da li }e mu klub iz Minhena ponuditi produ`etak saradwe.

[panski fudbaler Fernando Tores jo{ uvek se nije izjasnio da li }e ostati u Liverpulu i naredne sezone, potvrdio je menaxer „crvenih“ Roj Hoxson. Liverpul je dao [pancu dve nedeqe da se izjasni, kao i kapitenu Stivenu Xerardom, me|utim golgeter jo{ uvek nije rekao svoje mi{qewe. Sa druge strane, kapiten Xerard je potvrdio da }e i naredne sezone nositi dres tima sa „Enfilda“.

- Jo{ nisam razgovarao sa Toresom. Nadam se da }e se to desiti {to pre i da }emo najzad znati na ~emu smo kada je on u pitawu - rekao je Hoxson. Fernando Tores se jo{ uvek nalazi na odmoru u [paniji, a ekipi bi trebalo da se prikqu~i na pripremama u [vajcarskoj u ponedeqak. Posledwih nedeqa mediji u Engleskoj spekuli{u o tome da }e Tores pre}i u ^elsi za sumu od 50 miliona funti.

Benzema iza{ao iz zatvora Francuski fudbaler Karim Benzema iza{ao je iz zatvora i vratio se treninzima u Real Madridu. Benzema je zajedno sa zemqakom i ~lanom Bajern Minhena Frankom Riberijem pritvoren na 48 sati zbog sumwe da je kori-

stio usluge maloletne prostituke, {to je krivi~no delo u Francuskoj. Ukoliko se Benzema i Riberi proglase krivim, preti im zatvorska kazna do tri godine, uz finansijsku globu od 45.000 evra.

Siti zainteresovan za Donovana Premijerliga{ Man~ester siti zainteresovan je za dovo|ewe najboqeg ameri~kog fudbalera Lendona Donovana. - On je dobar igra~, koji mo`e da igra na nekoliko pozicija. Takav fudbaler nam je uvek potreban - rekao je trener Sitija Roberto Man}ini medijima u

koji je uputio veliku zahvalnost vo|i puta Du{anu Dragojevi}u i dr Jeleni Lu~i} koji su bili akteri trijumfa Novosa|ana. Velikom uspehu doprineli su kadeti: Kuli}, Begovi}, Stefanov, Lazovi}, Kukoq, Vilotijevi}, Stojanovi}, Dragojlovi}, @muki}, ]irin, Roganovi}, Zuki}, ^ovi}, Grbi}, Mandek, Pankov, Makqeno-

Wu Xeriju, gde klub po~iwe ameri~ku turneju. Lendon Donovan (28) je trenutno ~lan Los An|eles Galaksija, a tokom karijere je imao priliku da igra u Evropi, po{to je nosio dresove bundesliga{a Bajer Leverkuzena i minhenskog Bajerna.

vi}, \akovi}, Krstevski, Agi} i Pavlovi} i omladinci: ^ovi}, Pauni}, Vukadinov, Jovi}, S. Todorovi}, Malivuk, Dubroja, \akovi}, Stojkovi}, Vasi}, Radin, Omaqev, [uwka, Maleti}, M. Todorovi}, Kne`evi}, To{manovi}, Plav{i}, Ubiparip, Prole, Konstantinovi}, Jakovqevi}, Trnini} i ^abrilo. M. Popovi}


SPORT

c m y

DNEVNIK

PARTIZAN LAKO ELIMINISAO PJUNIK

Za Helsinki druga pesma

Jedna prepreka je presko~ena. Fudbaleri Partizana eliminisali su Pjunik u drugom kolu kvalifikacija za Ligu {ampiona i obezbedili plej-of za plasman u ligu Evrope. Ako `ele vi{e mora}e da elimini{u finski Helsinki. Crno–beli su u Jerevanu slavili sa 1:0, reklo bi se rutinski. Ali, ne u smislu da su pregazili protivnika ve} da su znali {ta kada treba uraditi. Pre svega na takti~kom planu su bili boqi, segmentu koji nije adut Pjunika. Jermeni su tehni~ki dosta solidni, ali im je zavr{nica bila o~ajna. Partizan }e morati boqe protiv Helsinkija. Opet je {kripalo u odbrani, a maler vi{e bi}e odsustvo Krstaji}a protiv Finaca. Iskusni {toper povredio je zadwu lo`u u 37. minutu, sli~no kao pred dvome~ sa Apoelom pro{le godine. Prognoze su, na`alost, lo{e i o~ekuje ga du`a pauza.

Vratio se Smiqani} Fudbalski klub Partizan anga`ovao je igra~a Espawola Milana Smiqani}a na jednogodi{wu pozajmicu. Smiqani} je ponikao u Partizanu, a u leto 2007. godine oti{ao je u Espawol. Me|utim, nije uspeo da se sna|e u klubu iz Barselone, pa se vratio u Humsku. Igra~i su treneru `alili na lo{u klimu. - Jeste, rekli su mi polse me~a da su zbog velike vlage jedva disali na terenu. Me~ je re{io Brazilac Kleo. S preciznim udarcem re{io je sve dileme.. - Bio je ovo dobar Partizan – Diktirali smo igru, bili superiorniji, iako nismo bili dobri kao u Beogradu. Takti~ki

Fudbaleri Partizana slave pogodak Klea

Trener Stanojevi} zabrinut je posle revan{a sa Pjunikom. - Ovo nije pravi Partizan. Zadovoqan sam sa prvih pertanestak minuta, a sve ostalo je za zaborav. Svesno smo opreznije u{li u utakmicu, ali ne i preupustili igru protivniku. Mnogo smo se povukli, ne znam zbog ~ega. Pjunik je bio br`i, ugro`avao nas i sre}a je da nije bio precizniji. Ovako ne smemo protiv Helsinkija – rekao je Stanojevi}. [ef struke ne razume strah kod fudbalera. - Psiha nam je o~ito bila problem. Pritisak iz Beograda preneo se i na Jerevan. Proba}emo to da ispravimo.

smo briqirali i mislim da smo na pravom putu – ka`e karioka. Gol mu je va`an pre svega zbog.. - Atmosfere u ekipi i ve}eg samopouzdawa. Ipak, ne misle svi kao Kleo. - Bili smo vrlo lo{i – smatra Marko Jovanovi}. Stvorili smo malo prilika, a pustili Pjunik da igra. Nadam se da vi{e ne}emo ovako. Optimizam, naravno, postoji. - Vremenom, nadam se, bi}emo boqi. Krstaji} o svojoj povredi ka`e. - Osetio sam bol, slabijeg intenziteta koji se ubrzo poja~ao. Morao sam da iza|em – isti~e Krstaji}. I. Lazarevi}

Ligu {ampiona sudi}e petorica sudija Pro{logodi{wa "generalna proba" u Ligi Evrope je uspela. Od naredne sezone, UEFA }e na najvi{em nivou takmi~ewa, u Ligi {ampiona, dodati jo{ dvojicu linijskih sudija, ~ije }e pozicije biti na gol-aut linijama. Sistem sa petoricom sudija, glavnim, dvojicom pomo}nika kraj aut linija i jo{ dvojicom na gol-aut linijama, pokazao se kao ispravan, jer je pro{le sezone u Ligi Evrope bilo znatno mawe gre{aka i sudijskih previda nego u Ligi {ampiona i naro~ito na Svetskom prvenstvu. U me~evima Lige {ampiona i Mundijala, na kojima su pravdu delila trojica sudija, bilo je ozbiqnih gre{aka, koje su direktno uticale na ishod takmi~ewa. Zbog svega, povela se velika polemika u javnosti da li bi FIFA i UEFA trebalo da uvedu najmoderniju tehnologiju, koja bi "~itala" prelazak lopte preko gol crte, uz naknadno pregledavawa snimka kod sumwivih ofsajd pozicija, igrawa rukom, prekr{aja u {esnaestercu... FIFA je objavila da }e o svemu raspravqati mo`da u oktobru, a do tada Komisija internacionalne fudbalske asocijacije (IFAB) objavila je da }e projekat iz pro{losezonske Lige Evrope za`iveti u Ligi {ampiona. Tako|e, najavqeno je da }e ovaj sistem biti primewivan i na narednim velikim fudbalskim doga|ajima. Mogu}e je da }e tehnologija izgubiti bitku sa qudskim faktorom ukoliko se poka`e da petorica mnogo boqe rade svoj posao nego trojica...

SVETSKO PRVENSTVO ZA SENIORE DO 23 GODINE U BELORUSIJI

Luci} i \or|evi} u polufinalu

Prvog takmi~arskog dana Svetskog prvenstva za seniore do 23 godine u Brestu (Belorusija) Igor Luci} i Luka \or|evi}, u dvojcu bez kor-

milara, plasirali su se u polufinale, dok }e skifistkiwa Ivana Filipovi} svoje mesto u polufinalnim trkama poku{ati da izbori u dana{wem repesa`u.

petak23.jul2010.

17

DRUGO KOLO KVALIFIKACIJA ZA LIGU EVROPE

Golubovima prija vru}ina Spartak Zlatibor voda – Diferdan` 2:0 (1:0) NOVI SAD: Stadion Kara|or|e, gledalaca: oko 1.000, sudija: Ri~ards (Vels), strelci: Ubiparip u 25. minutu, Adamovi} u 88. minutu (Spartak Zlatibor voda), @uti kartoni: [arac, Stevanovi} (Spartak Zlatibor voda), Jani~ (Diferdan`) SPARTAK ZLATIBOR VODA: Labus -, Stevanovi} 7, [arac 8, Simovi} 7, Milankovi} 7, Brati} 7, Torbica 7, Veselinov 7 (84. ^eng), Ubiparip 8 (70. Noskovi}), Antoni} 7, Pu{kari} 7 (54. Adamovi} 7). DIFERDAN@: Veber 6, Kinciger 6, Bukvi} 5, Sibenaler 6, Rodrigez 6, Lebrezne 6, Betmer 6, Jani~ 6 (77. Aluni), Albanese 5 (54. Franzoni 6) , Ketenmajer 5(46. Diop 6), Pi{kor 6. Potencijal Spartak Zlatibor vode koji je u prvom me~u o~igledno bio sputan tremom po~etnika u ovakvim susretima, kona~no je do{ao do izra`aja u revan{ susretu, ni sparno toplo vreme nije smetalo Suboti~anima.. Golubovi su od prvog do posledweg minuta bili boqa ekipa, u potpunosti su kontrolisali igru, a kao plod takvog pristupa stigla je i nagrada u vidu plasmana u naredni krug takmi~ewa, gde ih o~ekuje ukrajinski Dwepr. Mnogo boqi start nego {to je bio slu~aj u prvom me~u obele`io je po~etak revan{ susreta drugog kola kvalifikacije za Ligu Evrope. Nije bilo srqawa u igri Spartak Zlatibor vode, a niti gre{aka u zadwoj liniji koje su obele`ile prvi me~. Golubovi su se dobro namestili na terenu, a od prvog minuta su tempom igre jasno stavili do znawa protivnuku ~emu mo`e da se nada. Od prve akcije koja je obe}avala u 5. minutu, pa do isteka prvog poluvremna centralna figu-

Superliga kao prvenstvo Malija [ampionat Srbije se, prema najnovijoj rang-listi koju je objavio Me|unarodni institut za fudbalsku istoriju i statistiku, nalazi na 79. poziciji. U konkurenciji je 115 liga, a osim srpskog, na 79. poziciji te liste nalazi se elitni rang takmi~ewa u Maliju. Podatak za zabrinutost vode}ih qudi na{eg fudbala je boqi plasman prvenstava Albanije, Bahreina, Litvanije, Bolivije, Moldavije i jo{ nekih zemaqa koji veoma malo zna~e u najpopularnijem sportu. Od liga zemaqa nastalih raspadom biv{e Jugoslavije hrvatska je na 74, makedonska na 86, bosansko-hercegova~ka i slovena~ka na deobi 96, a crnogorska na 108. mestu. Primat od engleske Premijer lige preuzela je {panska Primera, zahvaquju}i sjajnim rezultatima klubova iz te zemqe. Na drugom mestu nalazi se prvenstvo Brazila, a na tre}em {ampionat Argentine. Lista deset dr`ava sa najkvalitetnijim ligama: 1. [panija, 2. Brazil, 3. Argentina, 4. Italija, 5. Engleska, 6. Nema~ka, 7. Francuska, 8. Peru, 9. ^ile, 10. Paragvaj.

Ubiparip posti`e vode}i gol za Spartak Zlatibor vodu

ra u igri Suboti~ana bio je Dragan [arac. Iskusni defanzivac Suboti~ana je, uz svoj standardno dobar posao u defanzivi, bio je odli~an u ofanzivi, pa je Spartak najvi{e pretio po levoj strani. Dobra saradwa [arca i Torbice donela je nekoliko {ansi Spartaku, pa i onu iz koje je pao gol u 25. minutu me~a. [arac je odradio lavoski posao ta~nim proigravawem za Torbicu koji se izvukao do korner linije sa leve strane, potom o{tro ubacio u {esnaesterac gostiju, gde je u padu loptu zahvatio Ubiparip i efektno zatresao mre`u. Imali su fudbaleri iz Subotice jo{ nekoliko poluprilika, a opasno je moglo biti u 36. minutu kada je Ubiparip zakasnio sa startom na povratnu loptu koju mu je uputio Veselinov.

Foto: N. Stojanovi}

Od retkih ataka gostiju ka golu Labusa vaqa izdvojiti onaj u 13. minutu, kada je Labus istr~ao, lo{e ispucao loptu, ali se, sre}om, ispred Albanesea koji je ciqao prazan gol sa ~etvrdesetak metara dobro postavio Pu{kari}. [ansom su fudbaleri Spartaka po~eli u drugo poluvreme, posle aistencije Torbice, Ubiparip je odli~no {utirao, ali loptu u korner skre}e Sibenaler. Iako je Spartak u potpnosti kontrolisao igru, do nove {anse se ~ekalo do 65. minuta, kada Ubiparip posle dobrog proigravawa Torbice {aqe loptu preko gola Vebera. Samo tri minuta kasnije posle dobrog slobodnog udarca [arca stvorila se gu`va pred gol gostiju, ali je mre`a ostala mirna. Iako je tempo igre pao u posledwih dvadesetak minuta

naizgled opao, Spartak je do kraja kontrolisao igru. Gosti nisu uspeli da naprave gol {ansu, Spartaku je nekoliko prekinuto zbog ofsajda. Najboqu priliku golubovi su imali u 82. minutu, ali tada Noskovi} nije iskoristio maestralne poteze Torbice i Milankovi}a. Sve`inu u igru Spartaka uneo je rezervista Mui ^eng, wegova upornost se isplatila, dobro je uposlio Torbicu koji jo{ boqe {utira, ali golman Veber brani za kratko. Na odbijenu loptu je natr~ao mladi Adamovi} i bez gre{ke realizovao sjajnu priliku. Gosti su poku{ali da stignu do po~asnog gola, {ansa Franzonija zavr{ila je ~e{awem o stativu, a {ut Pi{kora zaustavio je Labus. N. Stanti}

Romanti~ari pregrmeli Belorusiju Torpedo - OFK Beograd 0:1 (0:0) OFK Beograd pobedio Torpedo (1:0) golom Ivana Kecojevi}a i plasirao se u tre}e kolo kvalifikacija za Ligu Evrope. Slede}i protivnik - Galatasaraj. "Romanti~ari" su na revan{ Torpedu iz @odina oti{li sa ne ba{ zavidnim rezultatom (2:2), ali su na stadionu BATE Borisova dokazali da su, ipak, znatno boqi tim. Pobedili su "samo" sa 1:0 (0:0), ali dok je golman Torpeda Vladimir Bu{ma u vi{e navrata bio na mukama, Bojan [aranov na drugoj

strani nije morao nijednom da ozbiqnije interveni{e. Gol vredan plasmana u daqe takmi~ewe i atraktivnog dvome~a sa turskim Galatasarajem - 29. jula u Istanbulu i 5. avgusta na Karaburmi - postigao je u 67. minutu Ivan Kecojevi}. Korner je u svom stilu izveo Veseqko Trivunovi}, a momak koji je ovog leta stigao na Karaburmu iz ^ukari~kog, sproveo loptu u mre`u. Uspeh "romanti~ara" i trenera Dejana \ur|evi}a dobija na

zna~aju ako se zna da u timu nije bilo dvojice standardnih fudbalera sredine terena - Nikole Beqi}a, koji je posle prvog me~a oti{ao u inostranstvo i Sa{e Markovi}a, koji nije igrao zbog sun~anice. OFK Beograd je nastupio u sastavu: [aranov, Plani} (od 46' Petkovi}), Kecojevi}, Nikoli}, Mijatovi}, @eravica, Trivunovi}, Simi}, Iwac (od 35' Aleksi}), Milunovi} (od 60' Krsti}), Mili}.

STE^AJ U KULSKOM SUPERLIGA[U

Hajduk duguje 32 miliona dinara Pred Privrednim sudom u Somboru odr`ano je ro~i{te bna kojem se raspravqalo dali postoje razlozi za otvarawe ste~ajnog postupka u Fudbalskom klubu Hajduk iz Kule. Prema re~ima portprola Privrednog suda Svetlane \uri}, ro~i{tu su prisustvovali direktor Hajduka Aleksandar Vla{kali} i privremeni ste~ajni upravnik Nikola Krajinovi}.

Direktor kulskog superliga{a Aleksandar Vla{kali} je predlo`io sprovo|ewe ste~ajnog postupka, jer, prema wegovim re~ima, postoji namera da se podnese plan reorganizacije kako bi klub i daqe opstao, a poverioci bi se mogli naplatiti prodajom igra~a i zaradom koju bi klub ostvario plasmanom u evropska takmi~ewa u narednom periodu. Prema izve{taju privremenog ste~ajnog upravnika Fudbalski

klub Hajduk ima dugovawa od 31.792.000 dinara, nema pokretnu ni nepokretnu imovinu. Poseduje oko 3.500 do 4.000 kvadratnih metara neizgra|enog poslovnog prostora ispod tribina stadiona koji jo{ nije prodat, a koji bi trebao biti legalizovan. Odluku o tome da li }e predlog da se ste~aj sprovede biti usvojen sud }e doneti u kratkom roku. \. Bojani}

ODR@ANA SKUP[TINA KLUBOVA PRVE LIGE

Kolubara na Slanoj bari U prostorijama Fudbalskog saveza Srbije ju~e je odr`ana Skup{tina klubova Prve lige. Na dnevnom redu bile su teme vezane za predstoje}e prvenstvo, ali i one za minul u sezonu. Izabran je novi predsednik Udru`ewa, a usvojeni su i izve{taji komesara za takmi~ewe, su|ewe, disciplinu i bezbednost. Klubovi su najvi{e zamerki imali na sudijsku organizaciju. Predstavnici Srema iz Sremske Mitrovice, Novog Sada i Teleoptika zamerili su {to se niko

iz tog tela nije pojavio na Skup{tini, tako|e {to u izve{tajima komesara za su|ewe ne stoje imena i prezimena ka`wenih sudija. Novi predsednik Udru`ewa klubova Prve lige je Dragan Leki}, potpredsednik [umadije Randi~kog.. Obavqeno je i izvla~ewe takmi~arskih brojeva pa su klubovi pore|ani slede}im redosledom: 1. Proleter, 2. Teleoptik, 3. Big bul, 4. Mladi radnik, 5. Mladost (Lu~ani), 6. Novi Pazar, 7. Radni~ki (Sombor), 8.

Radni~ki [umadija, 9. Be`anija, 10. BASK, 11. Novi Sad,12. Zemun, 13. Srem , 14. Banat, 15. Napredak, 16. Dinamo (V), 17. Sin|eli}, 18. Kolubara. Prvenstvo po~iwe 14. avgusta,a zavr{ava se 27. novembra, a u prvom kolu sastaju se: Proleter - Kolubara, teleoptik - Sin|eli}, Big Bul- Dinamo, Mladi radnik - Napredak, Mladost - Banat, Novi Pazar Srem, Radni~ki (S) - Zemun , [umadija Radni~ki - Novi Sad, Be`anija – BASK. I. Lazarevi}


18

SPORT

petak23.jul2010.

PRIJATEQSKE UTAKMICE

Partizan s Helsinkijem Olimpi - Aktobe

Zvezda boqa od bundesliga{a

1:1

(prva utakmica 0:2) Pjunik - Partizan

0:1 (1:3)

@enes - AIK

0:0 (0:1)

Helsinki - Ekranes 2:0 (0:1) @ilina - Birkirkara3:0 (0:1) Sparta (P) - Metal. 2:0 (3:0) Debrecen - Levidija 3:2 (1:1) Leh - Inter (B)

9:8-0:1 (1:0)

@eqezn. - Hapoel (TA) 0:1 (0:5) Rozenberg - Linfild 2:0 (0:0) FH (Island) - Bate

0:1 (1:5)

Kuzmanovi} doneo pobedu [tutgartu Srpski fudbaler Zdravko Kuzmanovi} doneo je pobedu [tutgartu u prijateqskoj utakmici sa holandskim {ampionom Tventeom (2:1). Me~ je odigran u okviru Uren kupa. Tvente je u prednost do{ao golom Austrijanca Marka Janka u 44. minutu, ali su [vabe do preokreta do{le u nastavku. Najpre je Martin Harnik izjedna~io u 56. minutu, da bi 10 minuta kasnije Zdravko Kuzmanovi} postigao pobedonosni gol.

Dres Srbije nepo`eqan u Maleziji Visoki zvani~nik Islamske verske zajednice u Maleziji Nooh Gadot poru~io je ve}inskom muslimanskom stanovni{tvu u toj zemqi da ne nosi dresove na kojima su simboli koji, kako tvrdi, potkopavaju temeqe wihove vere. Me|u simbolima koji smetaju velikom verskom vo|i je i grb Fudbalskog saveza Srbije, na kojem se nalazi krst sa ~etiri "S". Sli~ni krstovi nalaze se na amblemima nacionalnih saveza Brazila, Portugala, Norve{ke... I ti dresovi nisu po`eqni me|u muslimanskim vernicima u ovoj azijskoj zemqi. Gadot je naveo da mu posebno smeta grb u Maleziji sve popularnijeg engleskog fudbalskog premijerliga{a Man~ester junajteda, koji u sebi sadr`i sliku |avola sa trozupcem u ruci.

Crvena zvezda - Hanover 3:2 (1:0) Vrednu pobedu pred start u novoj sezoni ostvarili su fudbaleri Crvene zvezde na pripremama u Sloveniji. Crveno-beli su pobedili bundesliga{a Hanover 3:2 (1:0). Golove za Zvezdu postigli su Milan Viloti} u 26. minutu, Vladimir Bogdanovi} iz penala u 56. i Slavko Perovi} u 89. minutu. Hanover je dva puta stizao prednost Zvezde. Najpre je u 49. minutu [laudraf postigao gol za 1:1, da bi drugo izjedna~ewe nema~koj ekipi doneo Forsel u 85. minutu. Me|utim, u posledwim minutima me~a Perovi} je pogodio za vrednu pobedu crveno-belih. Ekipa Ratka Dostani}a je dva gola postigla posle dobrog igrawa glavom. Tako je u 11. minutu, posle dobro izvedenog kornera Ogwena Koromana, {toper Viloti} nadvisio sve u kaznenom prostoru Haovera i zakucao je loptu u mre`u.

Kre}e Jadranska liga u rukometu U Zagrebu je u sredu postignut dogovor o po~etku regionalne lige u rukometu, prenose hrvatski mediji. Sastanku su prisustvovali predstavnici rukometnih saveza Hrvatske, Srbije, Slovenije, BiH, Crne Gore i Makedonije, a iz opravdanih razloga nisu mogli da do|u qudi iz Austrije i Ma|arske, koji su tako|e podr`ali ideju regionalne lige. Postignut je dogovor da prvo takmi~ewe ima maksimalno 16 klubova, a eki-

pe koje budu u~estvovale u regionalnom takmi~ewu bi}e prikqu~ivane lokalnim {ampionatima naknadno. Tako|e, odlu~eno je da sedi{te regionalne lige bude u Zagrebu, a glavni zadatak bi}e da nadgleda takmi~ewe i organizuje i vodi ligu. Generalni sponzor lige bi}e Erste grupa, a punu podr{ku ovom takmi~ewu pru`ilu su Me|unarodna rukometna federacija (IHF) i Evropska rukometna federacija (EHF).

PRVENSTVO SRBIJE U DAQINSKOM PLIVAWU

Drugi gol na me~u Zvezda je dala "s kre~a". Bogdanovi} je prona{ao Ninkova na desnom krilu, koji odli~no ubacuje u vatru Aleksandra Jevti}a. Napada~a je sru{io golman Hanovera i sudija je pokazao na penal, koji je sigurno izveo Bogdanovi}. Tre}i gol Zvezde proizvod je duge akcije. Ninkov je prona{ao Trifunovi}a, koji je centrirao u sredinu, pravo na glavu Pero-

vi}a, koji se samo poklonio i ubacio loptu u mre`u. Crvena zvezda je po~ela me~ u ovom sastavu: Stamenkovi}, Ninkov, \or|evi}, Viloti}, To{i}, Bogdanovi}, Milovanovi}, Kadu, Koroman, Jevti} i Perovi}. Igrali su jo{: Savi}, Ve{ovi}, Igwatijevi}, Trifunovi}, Jeremi}, Nikoli}. Crveno-beli se danas vra}aju u Beograd, gde }e se pripremati do po~etka sezone.

PRIJATEQSKA UTAKMICA

Uspela provera Hajduk - Metalac (O) 3:0 ( 2:0) KULA: Stadion Hajduka, gledalaca 200. Sudija: Miodrag Gogi} (Novi Sad). Strelci: Trm~i} u 18. i 40. i Danojevi} u 67. za Hajduk. @uti kartoni: Laki} (Hajduk), a Matijevi} (Metalac). HAJDUK: Bra}, Radovi}, Kova~evi}, Lalevi}, Top~agi}, Kekezovi}, Vukasovi}, Ramadani, Trm~i}, Laki} i Marjanovi}. Igrali su jo{: Manolov, Pauqevi}, Kaurin, Danojevi}, Mara{, ]ovin i Varga. METALAC: Frawi}, Lazanin, Hoqevac, Ivkovi}, Matijevi}, Galik, Piqi}, Lon~arevi}, Bagi}, Prni} i Mur. Igrali su jo{: Pahaurevi}, Varga, Grozdani}, ]ebo, Mihaqevi}, [imi} i [ilovi}. Dosta emocija pobudio je me|unarodni prijateqski susret u kojem su snage odmerili fud-

DNEVNIK

baleri Hajduka i Metalca iz Osijeka, jer se oni vreme{niji qubiteqi fudbala u Kuli se}aju okr{aja ovih ekipa u drugoj ligi SFRJ. Prijateqstvo je ostalo, pa su Osije~ani do{li u Kulu, gde su od kvalitetnijeg doma}ina izgubili sa 3:0. Prvi gol je pao u 18. minutu kada je nakon kornera lopta na suprotnoj strani {esnaesterca do{la do Ramadanija koji {utira, a na putu ka golu loptu zahvata Trm~i} i sme{ta u mre`u Frawi}a. Potom smo u 32. minutu zabele`ili dobar {ut Bagi}a sa oko 25 metara, golman Hajduka Bra} interveni{e, odbija loptu, no na wegovu sre}u igra~ gostiju Piqi} se aktivirao iz ofsajd pozicije pa je prilika propala. Drugi gol Kuqani su postigli u 40. minutu kada je asistenci-

ju Marjanovi}a ve{to iskoristio Trm~i} i sa desetak metara pogodio gorwi desni ugao gola gostiju. U drugom poluvremenu treneri i jedne i druge ekipe su dali priliku i igra~ima koji su bili na klupama, i u tom delu konkretniji su bili Kuqani i u 67. minutu nakon kornera kojeg je izveo Kova~evi} Danojevi} je ve{to glavom ubacio loptu u gol Osje~ana za kona~nih 3:0. U ekipi Metalca dopadqivu igru pru`io je napada~ Gavro Bagi} koji je predstavqao konstantnu opasnost po gol Kuqana, ali nije imao raspolo`enih saradnika. Narednu proveru spremnosti fudbaleri Hajduka }e imati u subotu kada }e u Sremskoj Mitrovici igrati protiv Srema. \. Bojani}

PRIPREME SRPSKOLIGA[A SENTE

Zalet s podmla|enim sastavom

Milanovi} i Sabo najzadovoqniji Najboqi dugopruga{i u plivawu odmerili su snagu na akvatorijumu jezera kraj Ba~ke Topole u okviru dr`avnog prvenstva u daqinskom plivawu, gde je organizator bio ovda{wi Pliva~ki klub Maraton. Kao i nedavno na Serbija open 2010. u Be~eju, gde se 5.000 metara privalo u olimpijskom bazenu, najvi{e razloga da se raduje imao je ~lan pan~eva~kog Dinama Milo{ Milanovi}. I ovde je pobedio u istoj disciplini, a na 10.000 metara bio je drugi. Mladi Milo{ Milanovi} Be~ejac Sebastijan Sabo poTrka na pet kilometara: 1. tvrdio je plasman ne samo na Milo{ Milanovi} (Dinamo), 2. 5.000 metera, ve} i na duplo duNikola Trajkovi} (Proleter`oj deonici, pa je i on zadovoZrewanin) i 3. Sebastijan Sabo qan zavr{io takmi~ewe u Ba~(Be~ej). koj Topoli. Trka na tri kilometara - `eEvo i redosleda troje prvone: 1. Milica [o{tarac (Suboplasiranih u svim trkama prtica), 2. Tamara Der (Subotica) venstva koje je organizovao Sai 3. Kristina Kokot (Be~ej),. vez za daqinsko plivawe. mu{karci: 1. Arpad [i{vari Najdu`a staza – 10 kilometa(Ma|arska), 2. Aron [inkovi} ra: 1. Rok Kerin (Slovenija), 2. (Be~ej) i 3. Darko Mamu`i} Milo{ Milanovi} (Dinamo) i (Subotica). 3. Sebastijan Sabo (Be~ej). V. Jankov

DR@AVNO PRVENSTVO U KADETSKOJ I JUNIORSKOJ KONKURENCIJI

Nova ikebana kraj Tise

Posle Serbia OPENA 2010. i Letweg kupa Be~eja, u roku od mesec i po dana, Pliva~ki klub Be~ej dobio je novu {ansu da se potvrdi kao uspe{an organizator atraktivnih takmi~ewa u olimpijskim bazenu OSC Mladost. U subotu i nedequ Be~ejci }e biti doma}ini dr`avnog prvenstva u kadetskoj i juniorskoj konkurenciji. Ukupno 167 takmi~ara, od ~ega 53 pliva~ice i 114 pliva~a, iz 22 kluba poku{a}e da potvrde da srpsko plivawe ne treba da brine za budu}nost. Najvi{e takmi~ara, ukupno 25 (14 pliva~a i 11 pliva~ica), sti`e iz beogradskog Partizana, a novosadska Vojvodina dolazi sa samo jednim takmi~arem

mawe 24(16,8), Novi Sad }e nastupiti s 16 (10,6), zrewaninski Proleter s 15 (11,4), Beograd s 14 (7,7)... Najmawe, samo po jednu pliva~icu, ima}e pliva~ki klubovi Ni{ 2005 i TEK. Najmasovnije }e biti na deonicama 50, 100 i 200 metara, po{to }e se plivati sva ~etiri stila, staza od 400 metara pliva se slobodno i me{ovito, a 800 i 1.500 metara samo slobodno. Prepodnevni program po~iwe u 10, a popodnevni u 17 sati. S obzirom na atraktivnost takmi~ewa i mogu}nost da se na jednom mestu vide nade srpskog plivawa, veruje se da }e tribine kraj olimpijskog bazena OSC Mladost biti popuwene qubiteqima plivawa iz ~itavog Potisja. V. J.

Fudbaleri Sente na prvom treningu

Fudbaleri srpskoliga{a Sente pripreme za predstoje}u sezonu zapo~eli su 10.jula i sprovode ih u dobrim uslovima na svom stadionu, a ve} uveliko igraju i pripremne utakmice, pa su testove do sada imali protiv Ba~ke Topole, Ba~ke 1901 (Subotica) i superliga{a Spartak Zlatibor vode i Potisja (Kawi`a). - Pripreme teku po predvi|enom planu, na raspolagawu imamo dosta igra~a, tako da je prava gu`va na treninzima - raportira trener Sente Branislav Bulatovi}. - Dosta je mladih igra~a do{lo na probu, za anga`ovawe nekih ve} smo se odlu~ili, a posle narednog vikenda usledi}e i drugi filter, tako da }emo

tada imati sastav prvog pogona na koji ra~unamo. Trenutno na treninzima su 22 igra~a, pre prvog filtera bilo ih je i vi{e, a otpa{}e verovatno jo{ dvojica. U redove Sente vratio se Du{an Jovi} (Srem) koji je u sastavu bio prilikom ulaska u Srpsku ligu - Vojvodina, do{li su golman Romi} iz {kole superliga{a Vojvodine koji je pro{le sezone branio branio za temerinsku Slogu, zatim, Radin (Jugovi}, Ka}), Milivojev (Rusanda, Melenci). Pristupio je Endre Bajus (MTK Budimpe{ta), a sve je izvesnije da }e se ozvani~iti dolazak Vitomira Nikolina (Mladost, Lu~ani), koji trenira sa ekipom.

Iz Sente su oti{li Ba{tovanov (Sloboda, Novi Kozarci), Mihalec i Ereg (AFK, Ada), Na|pal (Ba~ka Topola), Perovi} (Radni~ki, Bajmok), a raskinut je i ugovor sa Rajkova~om, me|utim, ostali su Marko i Danilo Vukobrat, Uro{ Stojanov i jo{ nekolicina koji su bili kostur prve postave. - U narednu sezonu ulazimo bez prevelikih obe}awa. Uvereni smo da }emo nastaviti sa dobrim radom i zalagawem. Odlu~ili smo se da podmladimo sastav, pa smo zbog toga i okupili dosta mladih igra~a iz okoline, tako da }e u prvom pogonu biti deset iskusnijih i isto toliko mla|ih u konku-

renciji za najboqu postavu. Iz mla|e generacije neki su ~ak 1992. godi{te. procenili smod a je to opipqiv materijal s kojim mo`e da se radi i da se brusi, da u narednoj sezoni u srpskoliga{koj konkurenciji napravimo selekciju i uverimo se na koga mo`emo da se oslonimo u narednom periodu. Po mojoj proceni ima}emo mla|i, br`i i poslku{niji sastav i mogu da ka`em i ja~i. Uo~i pro{le sezone ciq nam je bio plasman od 5. do 8.mesta, {to smo i ispunili, a nadam se da }emo u predstoje}oj sezoni popraviti plasman - o~ekivawa su trenera Bulatovi}a. Tekst i foto: M. Mitrovi}

MEMORIJALNI TURNIR STEVAN VITKOVI]

Bajmok doma}in

^etvrti Memorijalni turnir u fudbalu „Stevan Vitkovi} – Riba“ odra`a}e se danas na fudbalskom terenu na Rati u Bajmoku, uz u~e{}e dvadesetak ekipa iz Subotice, Bajmoka i okru`ewa. Vitkovi} je fudbalsku karijeru po~eo je u Radni~kom iz Bajmoka, gde se, igraju}i u Op{tinskoj i Vojvo|anskoj ligi nadavao golova. Izraziti golgeterski afiniteti preporu~ili su ga u suboti~ki Spartak u kome je igrao od 1963. do 1970. godine. U Subotici je do`iveo pravu fudblasku afirmaciju, na oko 170 utakmica postigao je oko 150 golova. U kulski Hajduk je pre{ao 1970. godine, a i tamo je bio ~lan selekcije koja je obezbedila plasman u vi{i rang takmi~ewa. Po zavr{etku fudbalske karijere vratio se u Suboticu, gde je nastavio da bude ukqu~en u fudbal, poma`u}i oko stvarawa mla|ih kategorija FK Spartak. N. S.


SPORT

c m y

DNEVNIK

^avi} operisan Najboqi srpski pliva~ Milorad ^avi} operisao je diskus herniju u Minhenu zbog ~ega }e morati da propusti Evropsko prvenstvo u Budimpe{ti. ^avi}a je povreda le|a mu~ila nekoliko godina. Operaciju je izbegavao dugo godina, da bi ovog puta ipak morao da bude podvrgnut hirur{kom zahvatu. - Sve je proteklo u najboqem redu. Milorad je zadovoqan i lekari su konstatovali da je uspe{no izvedena operacija. Osta}e u bolnici narednih desetak dana, a posle toga sledi rehabilitacija u Beogradu. - izjavio je ^avi}ev menaxer i trener Petar Popovi}. Evropsko prvenstvo u Budimpe{ti odr`ava se od 9. do 15. avgusta, a ^avi} ne}e braniti titulu prvaka na 50 metara delfin.

petak23.jul2010.

FINALE SVETSKE LIGE U KORDOBI

Gau~osi namu~ili karioke Nadali su se „gau~osi“ da }e im organizacija Fajanl siks turnira Svetske lige doneti i priliku za prvu pobedu nad Brazilom u 19 me~eva. Bili su blizu, ali su {ampioni {ampioni. Doma}in Argentina tra`io je prvi pobedu u 20

vremenu, na startu finalnog turnira Svetske lige, briqirao je Argentinac Rodrigo Kviroga sa 22 poena, ali je na drugoj strani Brazil imao dvojicu super raspolo`enih igra~a. Muriqo i Dante zabele`ili su po 20 poena za uspe{an start.

Gau~osi su dali sve od sebe da naciji podare retko bitnu pobedu protiv velikih lokalnih rivala u svakom sportu, pa i odbojci. Uspeli su u ~etvrtom setu da razbiju Brazil i izjedna~e na 2:2, ali su time samo naqutili najtrofejniju odbojka{ku naciju u posledwoj

deceniji. U majstorici nije bilo dileme - 15:10 za „karioke“.U Svetskoj ligi, skor izme|u Brazila i Argentine je 19:0! - Moram da ~estitam Argentincima, odigrali su sjajan me~ i dobro su nas prostudirali. Nismo sre}ni zbog na{e igre i svesni smo da moramo mnoge

Podra{~anin i Petkovi}

Odluka Kasno ve~eras po na{em vremenu (02.00) odbojka{i Srbije igra}e svoj drugi me~ na finalnom tuniru 21. Svetske lige protiv Argentine koja je odli~nom partijom protiv Brazila skinula sa sebe zvawe autsajdera. Jo{ pre puta u Korodbu u na{em sastavu isticali su da je me~ s gau~osima najva`niji me~ turnira i sigurno je da se o~ekuje velika borba u kojoj }e mladost na{e selekcije biti izlo`ena pravom ispitu zrelosti. Ra~unica je i daqe prosta, na{im odbojka{ima treba jedna sigurna pobeda kako bi se na{li u polufinalu, {to je u ovom trenutku primarni ciq.

JUNIORSKO SVETSKO PRVENSTVO

Rutinska pobeda Srbija - Grenland 39:18 @enska juniorska rukometna reprezentacija Srbije pobedila je selekciju Grenlanda ubedqivim rezultatom 39:18 u posledwem petom kolu grupe A na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Koreji.Srpkiwe nisu imale prevelikih problema sa rivalkama, a me~ je re{en ve} u prvom poluvremenu. Ivana Popovi} postigla je {est golova, koliko i Dijana Radojevi} i Natalija Vasi}. Marija Obradovi} upisala je pet pogodaka. Srbija je takmi~ewe u prvoj fazi zavr{ila sa tri pobede i dva poraza, ~ime je uspela da se plasira u drugi krug takmi~ewa. Protivnice Srbije u drugoj fazi takmi~ewa bi}e selekcije Hrvatske, Holandije i doma}ina Ju`ne Koreje. Danas je na {ampionatu slobodan dan, a u subotu se nastavqa takmi~ewe prvim utakmicama u drugoj fazi takmi~ewa.

19

Momenat s utakmice izme|u Argentine i Brazila

godina Svetske lige protiv Brazila. Ali, „gau~osi“ }e morati jo{ da sa~ekaju... U prvom me~u Grupe E, u kojoj je jo{ i Srbija, aktuelni {ampion Brazil nekako je prevazi{ao paklenu atmosferu u Dvorani „Superdomo“ i rezultatom 3:2 (25:17, 23:25, 25:20, 19:25, 15:10) zabele`io prvu pobedu na Fajnal siks turniru Svetske lige. U ~etvrtak rano ujutru po sredwoevropskom

Grupa E PRVO KOLO: Brazil - Argentina 3:2 (25:17, 23:25, 25:20, 19:25, 15:10) DRUGO KOLO: Srbija - Brazil (petak, 2.00) TRE]E KOLO: Argentina - Srbija (subota, 2.00)

Grupa F PRVO KOLO: Rusija - Italija 3:2 (25:14, 22:25, 26:24, 23:25, 15:7) DRUGO KOLO: Kuba - Rusija (~etvrtak, 22.30) TRE]E KOLO: Italija - Kuba (subota, 22.30)

gre{ke da ispravimo {to pre rekao je selektor Brazila Bernardo Rezende. Ako ne{to treba da raduje na{e odbojka{e to je ~iwenica da je Brazil morao da pru`i svoj maksimum i igra pet setova na startu. U Grupi F, po~elo je duelom dve najtrofejnije evropske odbojka{ke nacije. Rusija je tako|e u dramati~nih pet setova pobedila Italiju - 3:2 (25:14,

TURNIR U PORTORO@U

Jelena i Aleksandra u polufinalu Srpski dubl Jelena Jankovi} – Aleksandra Kruni} plasirao se u polufinale VTA turnira “Slovenija Open” u Portoro`u. Na{e devojke su u ~etvrtfinalu savladale ~etvrte nosioce, gr~ko-nema~ku kombinaciju Danilidu – Vohr 4:6, 6:4, 10:6. U borbi za plasman u finale bori}e se protiv boqeg para iz susreta Bovina, Klepa~ – (2) Kondratieva, Uhlirova.

Mladoj nadi srpskog tenisa 17- godi{woj Aleksandri Kruni} ovo je prvo u~e{}e u glavnom takmi~ewu jednog VTA turnira, do sada je igrala samo kvalifikacije singla za VTA takmi~ewa (dva puta). Aleksandra je jedna od najtalentovanijih mladih teniserki dana{wice u svetu i od we se o~ekuje da }e biti top ten igra~ica u singlu, ali poznata je i po sjajnoj igri u dublu.

Rafa i Del Potro na Tajland openu

Nadal ume i s velikom loptom Rafael Nadal je bez problema mogao da bude i fudbaler. U tenisu je majstor, ali je na pla`i u Formenteri pokazao i da mu ne nedostaje fudbalskog znawa. Najboqi teniser sveta, Rafael Nadal po|ednako dobro barata sa malom, ali i sa velikom loptom. Kao da je inspiraciju prona{ao u velikom uspehu svojih zemqaka, koji su nedavno osvoji-

li titulu prvaka sveta u fudbalu. [ampion Vimbldona pokazivao je {ta ume sa loptom na pla`i {panskog ostrva Formentera, blizu Ibice. Devojke su, naravno, uzbu|eno gledale 24-godi{weg tenisera, koji je nag do pojasa `onglirao loptom u pli}aku, a potom je qubazno }askao sa obo`avaocima i davao im autograme.

Najboqi svetski teniser, [panac Rafael Nadal, i Argentinac Huan Martin del Potro potvrdili su u~e{}e na Tajland openu u septembru. Nadal je propustio pro{logodi{wi Tajland openu zbog povrede kolena. Ipak, najavio je da }e ove godine sigurno biti na turniru. „Ove godine mi je telo u dobroj formi. Veoma se radujem nastupu pred navija~ima u Tajlandu“, rekao je Nadal na svom sajtu. Sa druge strane, Argentinac Huan Martin del Potro nije igrao jo{ od januara i Australijan opena, ali je tako|e najavio da }e sigurno igrati u Bangkoku. Turnir Tajland open u Bangkoku igra}e se od 24. septembra do 3. oktobra.

TURNIR U ATLANTI

Pobeda Isnera U me~evima drugog kola ATP turnira u Atlanti koji se igra za nagradni fond od 531.000 dolara postignuti su slede}i rezultati:

(2) Isner - Miler 4:6, 7:6(6), 7:6(7), Dent - (4) Zebaqos 4:6, 6:2, 6:0, (6) Fi{ - \inepri 6:1, 7:5, Rasel - [itler 1:6, 6:2, 7:5.

22:25, 26:24, 23:25, 15:7). Do ovog duela bilo je 16:16 izme|u „zbornaje“ i „azura“ u Svetskoj ligi, koja se odigrava od 1990. godine, a sada su Rusi pre{li u vo|stvo.I prvi stru~wak Rusije, Italijan Danijele Bawoli, nije bio zadovoqan statistikom u pobedi protiv „svojih“. - Veoma sam sre}an zbog pobede, ali ne smemo da napravimo 27 servis gre{aka na jednom me~u. -, rekao je Bawoli. Italija ima dan odmora, a onda }e „azuri“ igrati sa Kubancima u subotu, kada }e biti poznati i svi polufinalisti.

Suspendovana hrvatska reprezentacija Evropska odbojka{ka federacija (CEV) suspendovala je Hrvatski odbojka{ki savez (HOS) koji nije u potpunosti izmirio dug od 60.000 evra, prenose hrvatski mediji. U obrazlo`ewu odluke CEV, kojom su suspendovani reprezentacija, klubovi i funkcioneri u me|unarodnim telima, navedeno je da je od ukupnog duga HOS platio samo 18.000 evra. Hrvatski mediji prenose da }e se prva na udaru kazne CEV na}i `enska seniorska reprezentacija Hrvatske, koju uskoro o~ekuje drugi krug kvalifikacija za {ampionat Evrope 2011. godine u Italiji i Srbiji. ^elnici hrvatske ku}e odbojke, koja se nalazi u ste~aju, istakli su da kona~nu odluku o suspenziji mo`e da donese samo Skup{tina CEV-a, koja }e zasedati u septembru. Prema tvrdwama vode}ih qudi hrvatske odbojke, dug prema CEV iznosi samo 20.000 evra i on je napravqen usled odustajawa odbojka{ica Azene i odbojka{a Zagreba od takmi~ewa u evropskim kupovima. „Klubovi nisu na na{ ra~un uplatili taksu za odustajawe iz evro-takmi~ewa, pa ne mo`emo ni mi da prosledimo novac u evropsku odbojka{ku organizaciju”, zakqu~uju u HOS-u.


20

SPORT

petak23.jul2010.

PARTIZAN RE[IO PROBLEM S KAPITENOM

Kecman ostaje, Mari} ide Dobra i lo{a vest za navija~e Partizana. Dobra vest je da Du{an Kecman, koji je {okirao Cibonu i ceo Zagreb onom trojkom u finalu NLB Lige, sigurno ostaje i naredne sezone u crnom-belom dresu, a lo{a je da Aleksandar Mari} gotovo izvesno nastavqa karijeru negde drugde...

- Sa Kecmanom smo na pragu dogovora, ali je skoro sigurno da }e on i naredne sezone nositi crno-beli dres.- rekao je sportski direktor Partizana Dragan Todori}. Todori} je rekao i da sjajni centar Aleks Mari} odlazi. - Na moju veliku `alost, od Mari}a }emo verovatno mora-

Partizan se nada jo{ jednoj uspe{noj sezoni

Aleks mora u Australiju Ko{arka{ Aleksandar Mari} mora}e 7. avgusta da se javi u kamp reprezentacije Australije u Sidneju. Posle problema s povredom Endrjua Boguta, ali i odli~nih partija centra Partizana u Evroligi, Australijanci su uputili poziv kolosu crno-belih, koji bi, u slu~aju nedolaska Mari}a, dao povod za wegovu suspenziju. Prema propisima FIBA, Aleks Mari} mora da se javi na pregled doktoru australijske reprezentacije, u suprotnom bi bio suspendovan u vremenu trajawa kako priprema, tako i Svetskog prvenstva u Turskoj. Ni to nije sve: Mari} potom ne bi mogao da igra tokom oktobra i dela novembra, bilo u Partizanu, bilo u Panatinaikosu, kome je centar crno-belih i daqe prva opcija po odlasku Nikole Pekovi}a u Minesotu. Jedno je sigurno, posle kontakata sa svojom porodicom i rezervacije avionskih karata, Aleks Mari} mora}e po~etkom avgusta da ode u Australiju. U me|uprostoru izme|u dve ko{arka{ke NBA sezone, ovog leta jedna od najintrigantnijih tema je prelazak Lebrona Xejmsa iz redova Klivlenda i Majami. Ne uspev{i, naime, da sa Kavalirsima stigne do {ampionskog prstena, „kraq“ (pod navodnicima, jer jo{ uvek to nije!) je re{io da promeni klub i poku{a da stvori sebi ekipu s kojom }e ispuniti veliki ciq u svojoj karijeri. U Majamiju }e igrati sa sjajnim Dvejnom Vejdom i novoprido{lim Krisom Bo{om, koji je stigao iz Toronto Reptorsa i, kako se o~ekuje, bi}e to osovina koja bi morala da vrati titulu na Floridu. Prvi se, povodom ovih zvezdanih prelazaka, za re~ javio Majkl Xordan, po mnogima najboqi ko{arka{ svih vremena. Legenda koja je predvodila ^ikago Bulse do {est {ampionskih titula, uz podr{ku Skotija Pipena i gomile igra~a zadatka, na putu do tih trofeja pobe|ivala je sve ostale velike igra~e svog doba, od kojih su se mnogi i povla~ili bez osvojenog {ampionskog prstena. - Da me sada vrate u igra~ko doba, nema {anse da bih ikad pozvao Lerija Birda i Mexika Xonsona i rekao im: „Hej, {ta mislite da se svi okupimo u jednoj ekipi“ - rekao je Xordan, sada ve}inski vlasnik NBA tima [arlot Bobkets. Ali sada su stvari druga~ije. To je prilika koja se ukazuje dana{wim klincima... I ne ka`em da je to lo{e, samo ja sam

ti da se oprostimo. Ponuda je stigla, ali ne mogu da vam ka`em ime kluba, niti zemqu iz koje taj klub dolazi. Sve }e se znati vrlo brzo - rekao je Todori}. Za Mari}a su zainteresovani mnogi evropski klubovi, a pre svih Panatinaikos. Redove srpskog {ampiona po~etkom jula napustio je i Slavko Vrane{, koji }e karijeru nastaviti u ruskom Uniksu, ali je uprava crno-belih tada brzo reagovala i anga`ovala doskora{weg centra Hemofarma Ra{ka Kati}a. Ko }e biti zamena za Mari}a, u ovom trenutku nije poznato. Ugovor sa srpskim {ampionom produ`io je i kapiten Petar Bo`i}, a do{li su Dragan Milosavqevi}, Jaka Klobu~ar i Kati}. Iz Partizana, najverovatnije, odlazi i plej Aleksandar Ra{i}, jer Vlada Jovanovi} planira da ve}i prostor i minuta`u da Aleksandru Mitrovi}u i Nemawi Jaramazu.

NESUGLASICE U TABORU SLOVENACA

Beno Udrih napustio pripreme Beno Udrih (28) je, posle sedam dana boravka na Rogli i pre prve kontrolne utakmice, napustio pripreme slovena~ke ko{arka{ke reprezentacije. Kao razlog ovako radikalne odluke, prvotimac NBA liga{a Sakramento Kingsa i stru~ni {tab naveli su „nezadovoqstvo igra~a „sporednom“ ulogom koja mu je dodeqena od strane selektora i da je boqe da do rastanka do|e, prijateqski, odmah na po~etku“. - O~ekivao sam da }e mi biti poverena ve}a odgovornost, da se od mene vi{e o~ekuje. Nisam bio zadovoqan kako me selektor vidi u timu, pa sam radije izabrao da odmah odem iz tima jer u daqem radu ne bih bio sre}an. Odli~nu komunikaciju imao sam sa selektorom Be}irovi}em i celim stru~nim {tabom. Rastali smo se u prijateqskim odnosima - jasan je bio plejmejker Kingsa. Selektor reprezentacije Slovenije Memi Be}irovi} potvr|u-

je sporazumni razlaz s mla|im od bra}e Udrih i ka`e da je jo{ pre okupqawa ekipe razgovarao s Benom, kada mu je izlo`io svoj koncept rada: - Moj stav je da se igra zasniva na Jaki Lakovi~u, ali to ne zna~i da bi Benu bila oduzeta uloga lidera na terenu ili da ne bi imao dovoqno minuta u igri. Na`alost, od prvog dana na Rogli Benu to nije odgovaralo, pa smo se slo`ili da je to osetqiva tema i da je moramo odmah razjasniti. Pro{lo je sedam dana i hladne glave smo zajedno (stru~ni {tab i igra~) odlu~ili da je rastanak najboqe re{ewe.

DNEVNIK SVETSKO PRVENSTVO ZA JUNIORE

Srebrna kugla Antunovi}a Veliki uspeh ostvario je Bo`idar Antunovi} na Svetskom prvenstvu za juniore u Kanadi. Mladi atleti~ar Srbije u no}i izme|u srede i ~etvrtka bacio je kuglu na 20,20 metara, {to mu je donelo srebrnu medaqu u Monktonu. Ujedno to je novi rekord Srbije za starije juniore... Boqi od Antunovi}a, ~lana AK „Graditeq“ iz In|ije, bio je samo Novozelan|anin Xejko Gil, koji je kuglu poslao na 20,76 metara. Tre}i je bio Kinez Jongheng Ding, sa rezultatom 20,14. Ovo je prva medaqa za Srbiju u disciplini bacawa kugle na svetskim juniorskim {ampionatima, a posledwu medaqu u mu{kim baca~kim disciplinama na{oj zemqi doneo je tada atleti~ar Partizana Luka Rajevi}, 2004. godine u Grosetu, u bacawu diska. Bo`idar Antunovi} izjavio je nakon osvajawa srebrne medaqe u bacawu kugle na junior-

Bo`idar Antunovi}

skom prvenstvu sveta u Monktonu, da je verovao u uspeh koji }e mu biti podstrek za daqi napredak u karijeri. - Uo~i polaska u Kanadu `eqa i ciq su mi bili osvajawe medaqe i, evo, vrati}u se sa wom u Srbiju. Verovao sam da mogu napraviti rezultat dostojan po-

TRKA OKO JEZERA ]INGHUI U KINI

Kozomara dugi u {estoj etapi Nikola Kozomara, mladi 19-godi{wi biciklista profi ekipe Partizan Srbija, zauzeo je izvanredno drugo mesto u {estoj etapi trke „Oko jezera ]inghui“ u Kini. Malo je nedostajalo da se na|e na najvi{em stepeniku pobedni~kog postoqa, jer ga je u posledwim metrima odsprintao Iranac Mehti Sorabi (Tabriz petrokemkl) koji je stazu od 152,4 kilometra od poznatog izleti{ta Ostrvo ptica na jezeru ]inghui do Ksihai`ena, mesta gde je „ro|ena“ prva kineska atomska bomba, pre{ao za 3:07,01 ~asova. Tre}e mesto pripalo je sa tri sekunde zaostatka iranskom biciklisti Hoseinu Askariju (Tabriz petrokemikl) koji je, tako, „presvukao“ Hrvata Radoslava Roginu i preuzeo `utu majicu! ^etvrti je stigao Tomas Rabou (Holandija, Tim tajp uan) sa 2,20 minuta zao-

statka i u istom vremenu pro{la je grupa od 34 voza~a. Kozomara je za drugo mesto dobio oko 1.200 dolara i 15 svetskih bodova. Etapu je na 28. mestu sa 2,20 minuta zaostatka zavr{io @olt Der, dok je Esad Hasanovi} bio 68. sa 13,58 minuta slabijim vremenom. Posle ciqa do{lo je do `estoke prepirke izme|u pojedinih biciklista i vo|a wihovih ekipa sa rukovodiocima trke i sudijama. Tvrdili su da vode}i Iranci u pojedinim delovama staze koristili zavetrinu iza vozila i da su {lepovani, ali su sve pritu`be odbijene. Najavqen je, zbog toga, i {trajk nekih ekipa pre sedme etape. - Napali su nas Hrvati da su nas Iranci, navodno, potplatili da ih {lepujemo ali garantujem da je sve bilo maksimalno korektno i da su Iranci zaslu`eno pobedili i obukli majice - dodao je Du{an Bano-

PRELAZAK LEBRONA YEJMSA I KRISA BO[A U MAJAMI

Zvezde na nebu su same bio suvi{e veliki takmi~ar za to. Svoje protivnike sam `eleo da pobedim. Na Xordanovo razmi{qawe nadovezao se ^arls Barkli, koji je konstatovao da Lebron nikada ne}e biti veli~ina poput „Lete}eg Majkla“ ili Mexika. Jednostavno, rekao je on, Xejms nije u Klivlendu osvojio titulu i sada, kada je promenio klub, {ampionski prsten, ako ga uop{te osvoji, ne}e vi{e imati jednaku vrednost kao da ga je osvojio s Kavalirsima. Letwu sagu u NBA ligi nastavio je i drugi najve}i igra~ kojeg je ko{arka iznedrila. Mexik Xonson je, u jednom intervjuu za ameri~ke medije, jasno rekao: - Nikada nisam razmi{qao o tome da pozovem Lerija Birda, mog najve}eg konkurenta tokom karijere, i predlo`im mu da zajedni~kim snagama osvajamo trofeje. Jednostavno, mi u NBA ligi nismo bili zbog toga da bismo pravili supertimove. Jo{ od 1979. godine, kada je moj Mi~igen Stejt u finalu NCAA lige pobedio Lerijevu Indijanu Stejt, poku{avao sam da pobedim Birda i te pobede ~inile su mi posebno zadovoqstvo, ba{ kao {to su me i porazi od wega posebno boleli.

Meyik Yonson

I zaista: nekada su najve}e zvezde NBA lige bile predvodnici svojih ekipa na putevima koji su ih promovisali u superstarove, a timovi su radili za wih i pomagali im na

bedni~kog postoqa - izjavio je Antunovi}. Kako je istakao, psiholo{ki je bio izuzetno dobro pripremqen, iako ga „noge nisu slu{ale“. - Sve je na kraju ispalo dobro. U finalu je bilo dosta uzbudqivo, jer sam morao da ‘jurim’ rezultat. Iskren da budem, fokusirao sam se samo na jednog protivnika - kineskog takmi~ara Dinga, a Novozelan|anin nas je sve iznenadio daqinom od 20,76 metara - naveo je Antunovi}. Srpski rekorder je ocenio da je rezultat u Kanadi plod napornog rada. - Isplatio se sav rad i trud koji sam ulo`io da do|em do ovog rezultata koji mi predstavqa veliki podstrek u nastavku karijere. Ciq mi je da se {to boqe pripremim za prvenstvo Evrope mla|ih seniora u Ostravi, {to zna~i da moram da pre|em na sedmicu koju sam do sada najdaqe bacio 18,14 metara - zakqu~io je Antunovi}.

{ampionskim putevima. Ba{ kao i na nebu, zvezde stoje same, okru`ene planetama koje ih u bezvremenskim prostorima prate. Nikada se zvezde nisu i ne}e se ujediwavati, jer u

tom slu~aju do{lo bi do kolizije izme|u wih, sudarawa i nestajawa, odnosno stvarawa ~udovi{nih crnih rupa. Mo`da }e Vejd, Lebron i Bo{ i sti}i do NBA titule, ali u

vi}. - Kozomara je na tri prolazna ciqa bio tre}i i na brdskom tako|e tre}i i ovo je bio jedini na{ takti~ki ustupak, jer su, ipak, iranski biciklisti svo vreme vukli. U generalnom plasmanu Askari ima vreme 19:13,16 ~asova. Rogina je drugi sa 44 sekunde zaostatka, dok je Amerikanac Rejner Kil tre}i sa 1,15 minuta slabijim vremenom. @olt Der je 39. sa 29,16 minuta zaostaka, dok je Kozomara sa 96. mesta „sko~io“ na 60. u ukupnom plasmanu sa 50,16 minuta zaostatka. Na 71. mestu u konkurenciji 119 biciklista je Esad Hasanovi} sa 50,39 minuta slabijim vremenom. Sedma etapa je najte`a na trci, ima}e 123 kilometra i karavan se pewe na „krov trke“ brdski ciq ekstra kategrije na 3.869 metara nadmorske visine, koji se nalazi na oko 15 km do ciqa. istoriji }e biti (ne)mogu}e zabele`iti koja je od tih zvezda i zaista to bila, a koje dve su se pretvorile samo u wene pratioce. Karijere Lebrona Xejmsa i Krisa Bo{a nalaze se na raskrsnici. Dvejn Vejd se ve} dokazao kao superstar Majamija i sigurno je da ne}e taj oreol pristati ~ak ni da podeli sa novim saigra~ima, a kamoli da ga nekome prepusti. Lebron i Bo{ bi, ba{ zbog toga, mogli da se pretvore u zvezdanu pra{inu. Nismo sigurni da su oni zbog toga stigli u Majami, ali {ampionski prsten im je, izgleda, dovoqno veliki mamac da puno toga `rtvuju. Jer, filozofija je u NBA ligi, ne mo`e{ da u|e{ me|u legende, pa ni u Ku}u slavnih u Springfildu, ako na prstu nema{ bar jedan primerak tog vrednog nakita. I, u krajwoj liniji, ne mo`e{ ni da se zove{ zvezdom, a to pomenuta dvojica igra~a najvi{e od svega `ele. U Klivlendu, odnosno Torontu, bili su predvodnici ekipa, Lebron je bio i nadohvat tituli, ali je na kraju ostao bez we. Ho}e li osovina Vejd-XejmsBo{ uspeti da kruni{e Majami, ili }e zvezdana pra{ina onemogu}iti definisanu zvezdu da se jo{ jednom raduje, ostaje nam da saznamo na kraju sezone koja je pred nama, a do tada }e dva sjajna ko{arka{a ~e`wivo gledati u nebo i, u ma{ti, tra`iti slobodan prostor za svoje sawane pozicije. A. Predojevi}


REPORTA@E

c m y

DNEVNIK

petak23.jul2010.

21

REKONSTRUKCIJA SOMBORSKE GLAVNE ULICE STALA U „CIQNOJ RAVNINI”

Prokletstvo kraqa Aleksandra Kakve veze imaju Ravnogorski pokret i izvesna udruga gra|ana potencijalno ustavoru{iteqskog imena „Kraqevstvo Srbija“ s austrijskom giga-mega graditeqskom firmom „Alpina“, sem {to u Srbiji za wih va`i pravilo „|e god da su bili, svu|e su poginuli“? Inicijativu gibani~arskog pokreta s vr’ planine Jelice za povratak na vlast dinastije ~iji ~lanovi gore govore srpski od japanskog ambasadora i austrijsku koridorsko-arbitra`nu tu`ibabu spaja somborski Glavni sokak, Ulica kraqa Petra Prvog, ta~nije poku{aj da je urede. „Alpina“ gra|evinski, a ova dva udru`ewa za sad neuspe{no da tu vrate spomenik Aleksandru. Na kowu. Kako se i jednom i drugom poslu kraja ne vidi, po kuloarima se po~elo pri~ati o navodnom prokletstvu kraqa Aleksandra, a sve zbog uro|ene sklonosti Somboraca da prvi kukuri~u, pa i u loncu preko reda zavr{e. Mada su bili me|u najglasnijima da se Vojvodina prikqu~i dr`avi Ju`nih Slovena pod skiptrom ku}e Kara|or|evi}a preko prisajediwewa s Kraqevinom Srbijom, Somborci su sebi 1932. sebi dozvolili ~uvenu „Somborsku deklaraciju“, koja je na sva zvona obelodanila nezadovoqstvo ovda{wih uglednih bogatih Srba i Buwevaca odnosom centralnih vlasti prema Vojvodini i time „ujeli“ za srce monarha. Takav je to bio skandal da je parlament Kraqevine ozbiqno razmatrao radikalsku inicijativu da se Somboru ime zakonski promeni u Brankovi}evo u „~ast“ navodne nacionalne izdaje. Vladar Ujediniteq je dve godine kasnije mu~ki ubijen u Marsequ, a u poku{aju da skinu `ig „izdajica i maxarona“ Somborci su pokajni~ki re{ili da mu vozdignu spomenik, u ~emu su uspeli „ve}“ 1940. [to je spomenik samo godinu dana kasnije

Granitne plo~e ko nogama slagane

Monarh i kow zavr{ili na fudbalskom stadionu

POVRTARI BA^KOG PETROVOG SELA PROTERALI SVIWE IZ OBORA

STALO VREME NA PRAVOSLAVNOM HRAMU U BANATSKOM ARAN\ELOVU

Profitabilan samo zeleni{ doma mog

Crkveni sat se navije „kurblom” Sat na torwu srpske pravoslavne crkve svetih arhangela Mihaila i Gavrila u Banatskom Aran|elovu je nedavno popravqen donacijama i novcem mesne zajednice, ali problem je u tome {to, da bi pokazivao i otkucava ta~no vreme, neko treba da svakodnevo navija mehanizam. Za sada nije prona|en jo{ niko voqan za pentrawe do vrha torwa. Hram je najlep{a i najvi{a gra|evina u selu, a crkvena op{tina postoji jo{ od 1716. Tada je u nasequ `ivelo svega 14 srpskih porodica, ali o~igledno dovoqno imu}nih da izdr`avaju svoga sve{tenika. Kako se mesto {irilo, bilo je perioda kada su o wegovom duhovnim `ivotu brinula ~ak tri paroha. Sada Ba-

Nisu pomogle ni molitve `upnika i paroha

ukonila Hortijeva vlast mo`e se nekako i razumeti, ali, po tuma~ima okultnog, definitivno prokletstvo ubijenog kraqa nad Somborom je ba~eno kad su i komunisti~ke vlasti re{ile da bronzanog monarha i wegovog kowa, ba{ u livnici oplena~ke Topole, pretope zarad izrade zida oko stadiona FK „Radni~ki“. Od to doba Somboru slabo {ta polazi za rukom, pa i novoveko ure|ewe Glavnog sokaka. Elem, gradona~elnik Nemawa Deli} je varo{ku javnost pre neki dan obavestio da je tri godine od po~etka radova na rekonstrukciji pe{a~ke zone sokaka kraqa Pere i wemu ulivnih ulica (~emu su ~inodejstvovali sve{tenici obe konfesije!?) raskinut ugovor s izvo|a~em, ve} nare~enom austrijskom kompanijom koja, ako internet ne vara, u Srbiji „trqa“ jo{ samo ne{to tamo na mostu kod Be{ke. Ugovor su raskinuli grad i Pokrajinski fond za kapitalna ulagawa kao investitor i finansijer radova koji je trebalo da otkriju da Sombor ima jednu od najlep{ih ulica u ovom delu Jevrope. Svojevremeno najavqivanu obnovu je prvobitno obele`ila afera koja ni do danas nije dobila svoj sudski epilog, kad su tadawe mesne vlasti poku{ale da u ovaj ambiciozni projekat u|u zahvaquju}i kreditu s, najbla`e re~eno, sumwivom firmom s Britanskih Devi~anskih ostrva. Mada niko nije `eleo da to i potvrdi, sve je „presekao“ pokrajinski premijer dr Pajti}, polugama koje mu je obezbedio povratak nadle`nosti (i buxetskih novaca) Vojvodini, te je tek nastali Fond za kapitalna ulagawa 2007. opredelio 320 mi-

liona dinara za rekonstrukciju somborskog „glavwaka“ i tako spasao somborske „oce“ od ve}e bruke. Poslovi su tenderisawem dodeqeni „Alpini“d.o.o Beograd, a kako je to izgledalo „na terenu“ svedo~i na~in na koji je ra|en najskupqi deo dun|erluka, postavqawe granitnog zavr{nog sloja. „Alpina“ je, kao podizvo|a~a, za postavqawe jablani~kog granita anga`ovala suboti~ki „Vojput“, kojem je, opet, podizvo|a~ bila k}erka-firma „Somborputevi“. Po{to somborski putari s ovakvim kamenom nemaju nikakvog iskustva, unajmili su kao svog podizvo|a~a futo{ki „AMT-uniagent“, kojem su, opet, na kraju balade, u ispomo} do{li „kamewari“ iz Jablani~kog kamenoloma od kojeg je sirovina i kupqena. Mnogo babica – kilavo dete, pa je granit slo`en „k’o nogama“. No to je ve} druga pri~a i ima veze s nadzorom i prijemom radova, o ~emu }e se najverovatnije urbane legende tek ispredati. Somborci su se te{ili da }e bar Glavna ulica, ako ne i obe}ane ulivne, najzad biti zavr{ena, ali ispostavilo se, kao kod velikodrenovskog nacionalnog kalemara, da im je nada bila slabija od strepwe, te su u „ciqnoj ravnini“ radovi opet stali. Navodno, zbog pada vrednosti dinara, „Alpina“ je, i pored ispla}ena ~ak 292 miliona dinara, tra`ila dodatak, uslovqavaju}i izradu i postavqawe arhitektonskog imobilijara dodatnom sumom, o~igledno previ|aju}i obavezu ure|ewa ulivnih ulica. Tu je dara prevr{ila meru, te su se vlasti, i varo{ke i pokrajinske, odlu~ile za hvale vredan potez i raskinule ugovor s ovakvim, uceni sklonim, „izvo|a~em radova“. Kako je do sada i{lo, ne vaqa, pa mo`da treba ipak probati s varijantom da se prvo vrati Avgustin~i}ev bronzani Aleksandar, pa da se tek onda oposli Glavni sokak do kraja. Tek da se skine urok. Mili} Miqenovi}

natsko Aran|elovo i susedna mesta opslu`uje jedan. Od wega je MZ dobila zahtev da se obezbedi 2.000 dinara onome ko bi preuzeo obavezu da sat svakodnevno navija. Druga mogu}nost je da proradi na struju. Predsednik Saveta MZ Milo{ Teofanov napomiwe da se razmi{qa o mogu}nosti da se neophodne pare obezbede dok crkvenoj op{tini i parohiji ne bude vra}ena zemqa i ne stekne sopstvene prihode za podmirewe tro{kova. MZ se upravo priprema da narednog vikedna proslavi svoj dan i, 26. jula, hramovnu slavu, a voqni su da se problem sata re{e manuelnom ili elektronskom metodologijom. M. Mitrovi}

U~esnici nedavno odr`ane 15. „Krastavacijade“ u Ba~kom Petrovom Selu, posle teoretskog, simpozijumskog dela, imali su priliku da se u praksi uvere u to kakvi su doma}ini vrsni povrtari. Karavan automobila nije dugo putovao jer je pola jutra ogledna parcele na samom izlazu iz neseqa, tik uz put prema Molu, gde nas je do~ekao vlasnik Jano{ Molnar (43). – Ovo je idealno mesto jer je kvalitet zemqe dobar, ima dovoqno vode i sunca, a u samoj blizini mi `ive ro|aci i prijateqi, pa je sve bezbedno. Zadovoqan sam koliko je krastavca rodilo ove godine i verujem da }e mi se isplatiti ulo`eni trud i novac – optimista je Jano{. Gotovo da niko nije imao zamerke na „peroformanse“ parcele i, mada je podnevno sunce pripeklo, svi su se dugo zadr`ali i interesovali o detaqima proizvodwe povr}a koje je proslavilo Petrovoselce. – Ako je normalno vreme i nema magle, uspem da obavim 20 brawa, a u ne{to nepovoqnijim uslovima bar 15. U jednoj berbi je prinos oko 500 kilograma krastavaca prve klase, 400 druge, 150 tre}e i izme|u 100 i 150 salatara. U odnosu na, recimo, p{enicu prinos je 20 puta ve}i, ali je isto toliko ve}e i ulagawe. Tome vaqa dodati nadnice bera~a, {to znatno pove}ava tro{kove

proizvodwe. Jer, za brawe krastavaca ne postoje kombajni ve} se sve radi ru~no. Obi~no nas petoro ve} u pet ujutro iza|emo na parcelu, ali u podne prestajemo zbog

Jano{ Molnar bla`en me|u krastavcima

nesnosne vru}ine. Oberemo pola parcele i sve zavr{imo sutradan. Sre}om su qudi koje anga`ujem vi~ni poslu – obja{wava gazda Molnar.

PROBU[ENI KU]NI BUYETI NATERALI PALAN^ANE NA LOKALPATRIOTSKO LETOVAWE

Tamo, mnogo daleko je Gr~ka

Ba~ka Palanka bukvalno `ivi pored vode, ali i na woj jer je na samo desetak minuta pe{a~ewa od centra varo{i zalivno jezero „Tikvara“, a malo daqe je i Dunav, koji od jezera razdvaja tek nekoliko desetina metara obale. Spojeno je na dva mesta s Velikom rekom, pa kad ona dobrano naraste, kao ove godine, postane i svojevrstan azil za vi{ak vode, ~ime {titi prve priobalne ku}e. ^im je Dunav po~eo da opada, Palan~ani su se preselili na wegovu i pla`u „Tikvare“. Jer tu je sve xaba – sunce, tu{evi, a ’ladna pi}a, vo}e i sladoled mogu se poneti i od ku}e. Ima pli}aka pogodnih za decu, ali, zlu ne trebalo, radi i spasila~ka slu`ba. Na drugoj obali jezera je i dom vodenih sportova i mesnih kajaka{a koji su ponos grada, pontoni za ~amce, kao i sedi{te ribolovaca. Na obali su i dve ~arde: „[ikina“ radi i ima najlep{u terasu s predivnim pogledom na dvorac u susednom Iloku u Hrvatskoj. Stara ~arda, najvreme{nija u ovom delu ba~kog priobaqa, ve} dve godine je zatvorena. Sude se vlasnici i zakupci, a kao da nikog vi{e nije briga {to je nekad ovaj bircuz bio simbol grada.

„Tikvara“ je, hvale je pecaro{i, najve}i zimovnik bele ribe na toku Dunava kroz Srbiju, ali ima i smu|a, {arana, soma, pa i retkog liwaka. No, pecawe je strogo kontrolisano. Jezero je i dom jatima belih labudova, ali oni se ovih dana povla~e u {evar jer, iako se ne boje qudi koji ih i hrane, ne vole veliku gu`vu. Ve} s prvim jesewim hladnijim danima opet se i po Cvrcinoj bari, kao i jo{ nekima, razba{kare beli lepotani i pecaro{i. Vlasnici mesnih turisti~kih agencija se jadaju {to ve}ina lokalne klijentele za letos ne planira pakovawe kofera. Ne zbog tvrdokornog lokalpatriotizma, ve} zbog probu{enih ku}nih buxeta. Tako „Tikvara“ postade prva rezerva za Gr~ku, do sad najomiqeniju destinaciju za odmor Palan~ana. Sezona kupawa je kasnila zbog velike vode, pa ni sad pla`e nisu ba{ naj~istije jer je Dunav naneo mnogo strva s dalekih, uzvodnih obala pa ga tu zaboravio. Ali i kratko leto na obali bi}e dovoqno da se pocrni, a na jesen ne}e vi{e biti va`no gde je boja ste~ena i koliko je ko{tala. M. Suyum

Kad nagrnu kupa~i, pobegnu labudovi

Odmah pored krastavaca je i uzorna wiva kukuruza. Qubazni doma}in nam „~ita misli“. – I ta dva jutra su moja. Ina~e, obra|ujem 20 jutara i najvi{e imam kukuruza jer sam kompletno opremqen ma{inama, od setve do berbe. Sejem pomalo i p{enicu, soju i suncokret, ali bi slaba vajda bila da se nisam specijalizovao za povr}e. Sem pola jutra krastavca, imam po toliko kupusa i luka, te dva jutra krompira. Mada povrtarstvo iziskuje daleko vi{e rada i ulagawa, ostvarujem znatno ve}u dobit i zato vi{e volim da radim svega po malo, nego sto jutara p{enice ili kukuruza – ima Jano{ svoju ra~unicu. Nekad se on i porodica mu, bavio i sto~arstvom, ali se pokazalo da u posledwe vreme to nije profitabilan posao. – Imam opremqen prostor za ~etiri krma~e i 50 tovqenika, ali sada je u oboru samo jedna krma~a. Kad stignu boqa vremena, dobi}e ona dru{tvo. Ina~e, u poslu mi poma`e supruga Sabina, uskoro }emo dobijati stru~ne savete }erke Enike, koja u Subotici studira povrtarstvo, sin Endre se opredelio za DIF, ali ni on ne izbegava wivu. Nije nam lako, ali uz dobru organizaciju sti`emo sve da uradimo i, zahvaquju}i pre svega povrtarstvu, koliko-toliko pristojno `ivimo – zakqu~uje Molnar. V. Jankov


22

SVET

petak23.jul2010.

UO^I SASTANKA MINISTARA INOSTRANIH POSLOVA EU

Opozicija predla`e slabqewe iranske ekonomije BRISEL: Opozicioni Nacionalni savet iranskog otpora ocenio je ju~e da sankcije Ujediwenih nacija ne}e zaustaviti iransku vlast u nameri da razvije nuklearno oru`je i predlo`io Evropskoj uniji da drugim merama oslabi iransku ekonomiju. Iranska opoziciona grupa pozvala je EU da uvede sveobuhvatne sankcije Iranskoj centralnoj banci i potpuno zabrani nabavku nafte i prirodnog gasa iz Irana, preneo je AP. Nacionalni savet iranskog otpora izneo je taj predlog uo~i sastanka mi-

nistara inostranih poslova EU u ponedeqak u Briselu, kada }e na dnevnom redu biti usvajawe sankcija protiv Iranske revolucionarne garde i brojnih iranskih kompanija navodno ukqu~enih u razvoj iranskog nuklearnog programa. „Do{lo je vreme za ~vrstu politiku u svakom vidu“, rekao je portparol Nacionalnog saveta [ahin Gobadi. Ameri~ka agencija podse}a da je, pro{log meseca u UN, usvojen novi set sankcija koje se odnose na zabranu trgovine svim dobrima koja se mogu iskoristiti u procesu oboga}ivawa uranijuma. (Tanjug)

Brisel

DNEVNIK

[PANIJA

Prekretnica u odnosima SAD–Kuba? MADRID: Ministar spoqnih poslova [panije Migel Anhel Moratinos izjavio je ju~e da bi osloba|awe vi{e desetina politi~kih zatvorenika na Kubi moglo da vodi unapre|ewu odnosa Va{ingtona i Havane i ukidawu vi{edecenijskih sankcija SAD prema toj karipskoj zemqi. Moratinos je u obra}awu parlamentu ocenio da bi osloba|awe 52 kubanska politi~ka zatvorenika moglo da bude prekretnica u politici EU prema Kubi i da }e imati „politi~ke posledice u odnosima SAD i Kube, poput ukidawa embarga“. Iz ambasade SAD u Madridu poru~eno je, me|utim, da Va{ington pozdravqa osloba|awe

BLISKI ISTOK

REVOLUCIONARNE PROMENE NA VOLSTRITU

Nova Obamina pobeda VA[INGTON: Predsednik SAD Barak Obama potpisao je Predlog zakona o istorijskoj reformi propisa u ameri~kom bankarskom sektoru i na Volstritu i time ga ozakonio, ukazav{i da }e to preure|ewe doprineti okon~awu prakse, koja je gurnula ameri~ku ekonomiju u najdubqu recesiju od tridesetih godina pro{log veka. Taj zakon, ~ijem su usvajawu, uglavnom, doprinele demokrate, donet je gotovo dve godine posle finansijskog kolapsa u SAD, 2008, koji je izazvao posledice {irom sveta. Ti propisi daju vladi novu nadle`nost da razbija kompanije koje ugro`avaju ekonomiju, baca vi{e svetla na finansijsko tr`i{te koje je izbeglo nadgledawe regulatora i formira novu agenciju za za{titu potro{a~a u wihovim finansijskim transakcijama. Obama je ocenio da }e te reforme pomo}i qudima u wihovom svakodnevnom `ivotu - pri potpisivawu ugovora, u razumevawu poreza i proceni rizika.

„Sa ovim zakonom, od ameri~kog naroda vi{e nikada ne}e biti tra`eno da pla}a ra~une za gre{ke Volstrita“, rekao je Obama prilikom ceremonije potpisivawa zakona koji je ameri~ki Kongres odobrio pro{le sedmice. Tim zakonom o sveobuhvatnoj reformi finansijskog sistema SAD odre|uje se nova uloga pojedinih dr`avnih agencija i zna~ajno {ire ovla{}ewa Centralne banke. Dono{ewe tog zakona o reformi Volstrita, ~iji je ciq da se spre~i ponavqawe krize iz 2008. godine, bio je jedan od prioriteta predsednika Obame i za wega, svakako, predstavqa zna~ajnu politi~ku pobedu, ~iji efekti, me|utim, ne}e biti vidqivi odmah, ili barem ne do novembarskih izbora za Kongres. Taj zakon, koji predstavqa najve}u reformu finansijske regulative jo{ od vremena Velike depresije tridesetih godina i koji su analiti~ari ocenili kao istorijski, predvi|a mehanizme za likvidaciju velikih finansijskih

Palestinci ne}e pesmu o Jevrejima u Vavilonu TEL AVIV, RAMALA: Od pevaci~e ~uvenog disko benda “Boni M” koji se proslavio sedamdesetih godina, zatra`eno je da ne peva jedan od najve}ih hitova na koncertu na Zapadnoj obali ove nedeqe. Mejzi Vilijams je rekla da su joj organizatori koncerta u Ramali kazali da ne peva „Kraj reka Vavilona“ o izgnanim Jevrejima koji te`e da se vrate u Izrael. Palestinci ~esto dovode u pitawe jevrejsku istorijsku vezu sa Svetom zemqom, podse}aju svetske agencije. Vilijams je izjavila da ne zna da li je to „politi~ka stvar ili

ne{to drugo, ali su tra`ili da to ne uradimo i bili smo razo~arani“. Organizatori su objasnili da su zamolili da se pesma presko~i, ozna~iv{i je „neodgovaraju}om“, preneo je AP. Palestinski me|unarodni festival po~eo je u Vitlejemu u ponedeqak nastupom [adije Mansur, Palestinke ro|ene u Velikoj Britaniji, „prve dame arapskog hip hopa“ i potom je nastavqen. Pesma o Jevrejima u Vavilonu, u kojoj se citiraju re~i iz Kwige psalama, u to doba je bila zabrawena u Iraku.

GRUZIJA

Raweno {est abhaskih policajaca

Barak Obama potpisuje zakon

kompanija koje se na|u u problemima, kako bi se izbeglo da za sobom povuku celu privredu. Zakonom se, tako|e, odre|uje formirawe saveta koji bi otkrivao pretwe po finansijski sistem i agencije za za{titu po-

tro{a~a, koja bi nadgledala poslove izme|u stanovni{tva i finansijskih institucija. Ankete pokazuju da 60 odsto Amerikanaca podr`ava striktnije regulisawe poslovawa banaka i drugih finansijskih institucija.

Krvavi rat bez kontrole u Meksiku SIUDAD HUARES: Razmirice izme|u rivalskih kartela na severu Meksika koji se bave ileganim radwama, a najvi{e drogom, potuno su izmakli kontroli i eskalirali u krvavi rat koji meksi~ke snage bezbednosti i administracija predsednika Felipea Kalderona ne mogu da zaustave, zakqu~ak je autora nove kwige o toj meksi~koj po{asti. ^arls Bovden u kwizi “Grad ubistva”, najnovijoj u seriji svojih dokumentovanih izdawa o problemima uz granicu Meksika i SAD, navodi da je vi{e od 26.000 qudi ubijeno od kraja 2006. godine.

Migel Anhel Moratinos

zatvorenika, ali da je jo{ rano re}i da }e to imati uticaja na ukidawe sankcija Kubi. Ni zvani~nici Francuske i Nema~ke ne dele optimizam Moratinosa za preokret u politici prema Kubi, prenosi agencija AP. Do

sada je 12 oslobo|enih zatvorenika stiglo u [paniju, a vlada te zemqe obe}ala im je dozvolu boravka i zaposlewe u narednih nekoliko meseci. O~ekuje se da }e u [paniju uskoro do}i jo{ kubanskih zatvorenika. Moratinos je rekao da je EU uslovila promenu u politici prema Kubi osloba|awem politi~kih zatvorenika i da o~ekuje }e Unija to sada i u~initi. Maja Kocijan~i~, portparolka visoke predstavnice EU za spoqnu politiku Ketrin E{ton, rekla je da je jo{ rano re}i da je Unija spremna za preokret u odnosima sa Kubom i da nije sigurna da sve evropske zemqe dele optimizam [panije.

Bovden je, 2008. godine, proveo vi{e meseci u regionu Siudad Huaresa, ju`no od El Pasa u Teksasu, koji va`i za deo sveta u kome vladaju zakoni podzemqa, jer tuda ide glavna ruta kojom se krijum~are tone droge za SAD. Kroz tu oblast ide glavni put tranzita droge u SAD, za koji se bore razni narkokarteli, od kojih najve}e predvode rivali Visente Kariqo i [orti ili „Kratki“ Gusman, najtra`eniji ~ovek u Meksiku. Grad Siudad Huares je za autora kwige “Grad ubistva”u svetu najopasnije mesto, sa najvi{e nasiqa i smrti na svakom koraku,

ali i sa basnoslovnom zaradom raznih kartela koja je, 2008. godine, iznosila vi{e od 50 milijardi dolara, dok su, istovremeno, obi~ni qudi jedva pre`ivqavali sa dnevnom prose~nom zaradom od oko sedam dolara, navodi Rojters. Najstra{nije je to {to su deca sve vi{e upletena u surove „rabote“ narkokartela. U kwizi”Grad ubistva”, autor ka`e da je grad Siudad Huares „model za proizvodwu smrti, za pretvarawe adolescenata, koji nemaju {ta da rade, a ne}e u {kole, u ~lanove bandi i ubice“.

SUHUMI: [est pripadnika abhaske milicije raweno je ju~e kada je wihovo vozilo nai{lo na minu tokom patrolirawa Galskom obla{}u, izme|u Gruzije i otcepqene gruzijske republike Abhazije, javile su ruske novinske agencije, prenose}i saop{tewe oblasnog policijskog na~elnika Vadima Gvinxije. Po wegovim re~ima, incident se desio izme|u sela Nabakevi i Taglan, gde su patrolirali slu`benim vozilom pripadnici bargjabskog odeqewa milicije i nai{li na minu koju su postavile za sada nepoznate osobe, preneo je Itar-Tass. RIA Novosti navodi da su raweni policajci zadobili povrede razli~itog stepena te`ine. Tu`ila{tvo Galske oblasti pokrenulo je istragu posle incidenta.

JAPAN

Najvi{e bikinija na svetu TOKIO: U Tokiju je odr`ana najve}a modna revija bikinija na svetu, na kojoj je u~estvovalo vi{e od 300 devojaka.Reviju je, prvi put u Japanu, organizovala poznata marka brija~a za `ene „@ilet Venus“. Ukupno 323 u~esnice starosti oko 20 godina, obu~ene u najraznovrsnije bikinije, okupile su se u jednom tr`nom centru, gde su defilo-

vale i pozirale novinarima, nose}i u rukama poznati brend. Mada je revija u prvom redu imala reklamni karakter, na licu mesta bili su prisutni i predstavnici Ginisove kwige rekorda. Oni su potvrdili da su sva pravila bila po{tovana i da je postignut novi svetski rekord najve}e revije bikinija, preneli su japanski mediji.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DESMOND TUTU Nosilac Nobelove nagrade za mir Desmond Tutu najavio je ju~e da }e se povu}i iz javnog `ivota krajem godine, kada bude napunio 79. godina. Biv{i anglikanski nadbiskup Kejptauna je izjavio da je „do{lo vreme da malo uspori „. On je dodao da }e umesto da vreme provodi u hotelima i na aerodromima, ispijati ~aj sa suprugom i putovati u posetu deci i unicima.

MEL GIBSON Poznati glumac i rediteq Mel Gibson ve} nedeqama je na meti medija zbog navodnog fizi~kog i verbalnog zlostavqawa svoje biv{e devojke, ruske peva~ice Oksane Grigorijeve. Me|utim, policija Los An|elesa saop{tila je da istra`uje da li je Grigorijeva poku{ala da uceni Gibsona. Iako detaqi istrage nisu precizirni, istra`uje se da li je Grigorijeva poku{ala da iznudi novac glumcu.

DMITRIJ MEDVEDEV Dmitrij Medvedev danas }e sa italijanskim premijerom Silvijem Berluskonijem razgovarati o rusko-italijanskoj ekonomskoj saradwi. Italija stabilno zauzima pozicije jednog od najve}ih trgovinsko-ekonomskih partnera Rusije u Evropi. Razmeni}e mi{qewa i o formirawu nove arhitekture bezbednosti u Evropi i potrebi izrade novog sporazuma o evropskoj bezbednosti.

^udesna roza jezera Dalekog istoka MOSKVA: ^etiri jezera u Jevrejskoj autonomnoj oblasti, u dalekoisto~nom federalnom okrugu Rusije, ovih dana su mesto masovnog turisti~kog hodo~a{}a ne samo Rusa, ve} i stanovnika jugoisto~ne Azije, zbog cvetawa retke vrste lotosa, preneo je “Glas Rusije”. Mawe od mesec dana traje cvetawe velikih egzoti~nih vodenih biqaka sa zelenim listovima, koje postoje vi{e od sto miliona godina. To je lotos Komarova, nazvan u ~ast poznatog ruskog botani~ara i geografa Vladimira Komarova, koji je istra`ivao krajem 19. i po~etkom 20. veka floru Dalekog istoka. Ta reliktna biqka postojala je jo{ u mezozoiku i pre`ivela je ledeno doba. Seme biqke ima karakteristiku da u nepovoqnim uslovima ne ni~e, ve} pada u anabiozu, pri ~emu se biolo{ki pro-

cesi usporavaju i cvet pre`ivqava, rekao je za “Glas Rusije” rukovodilac Direkcije za posebno za{ti}ene teritorije Jevrejske autonomne oblasti Jurij Panin.

Lotos na ovim jezerima po~iwe da cveta oko 20. jula pa do sredine avgusta. Ali ove godine prvi pupoqci su po~eli da se pojavquju ve} 16. jula, zbog visokih temperatura. Na jeze-

rima de`uraju ekolozi koji upozoravaju turiste da je cve}e zabrabweno brati, a i ne bi imalo svrhe jer se za sat vremena cvet osipa i od wega ni{ta ne ostaje. U zemqama Jugoisto~ne Azije pripadnici raznih religija vekovima su po{tovali lotos kao svetu biqku. Indusi su, na primer, predstavqali Zemqu kao gigantski lotos, koji raste na povr{ini voda. Raj je ~esto predstavqan kao predivno jezero na kojem rastu ogromni roza lotosi, gde po~ivaju du{e pravednika. Od davnina lotos je poznat i kao vredna prehrambena i lekovita biqka. U Kini su od wega pravili lekovita sredstva jo{ nekoliko hiqada godina pre nove ere, a i danas wegovo seme ulazi u sastav preko 200 preparata, zbog aktivne supstance koje pova}avaju tonus i ja~aju ~ovekov organizam.


GR^KA

Jo{ se ne zna ko je ubio novinara Giolijasa ATINA: Gr~ka policija jo{ nije otkrila ko je 19. jula u Atini ubio novinara Sokratesa Giolijasa: ekstremni levi~ari ili mafija{i koji su na taj na~in `eleli da u}utkaju opasnog protivnika. Prema prvim nalazima poli-

Sokrates Giolijas

cije, na mestu atentata su prona|ene ~aure kalibra 9 mm, a to su pi{toqi koje je u ranijim napadima koristila „Sekta revolucionara“, koja okupqa ekstremne levi~are. Weni pripadnici upotrebqavali su takve pi{toqe pro{le godine prilikom ubistva jednog policajca i u napadz na TV stanicu Alter. „Sekta revolucionara“ poznata je od februara 2009. Tada su

teroristi pucali na TV stanicu u Atini i svim novinarima pretili da }e ih pobiti. „Sokrates Giolijas (37) bio je omiqen, ali i sporan novinar, koji je svojim pisawem stekao puno neprijateqa. On je istra`ivao slu~ajeve korupcije u Gr~koj i u posledwe vreme primio je veliki broj prijetwi smr}u“, izjavio je wegov advokat za gr~ku televiziju. Ako je ta~no da je ubistvom ovaj novinar trebalo biti u}utkan, to zna~i da iza ubistva ne stoje ekstremni levi~ari, nego neko ko se ose}ao ugro`en pisawem novinara o korupciji, pa je anga`ovao ubicu da ga ukloni. Panos Sombolos, najpoznatiji gr~ki policijski reporter i predsedavaju}i Udru`ewa novinara Atine, me|utim, polazi od pretpostavke da je re~ o politi~ki motivisanom ubistvu. „Pregled ~aura potvr|uje da na delu nisu obi~ni kriminalci, ve} opasni teroristi“, smatra on. Simos Kedikoglou, poslanik iz redova opozicije i biv{i TV voditeq, u ovom slu~aju ne vidi

razliku izme|u organizovanog kriminala i terorizma. „Atentat pokazuje da postoji sprega terorista i organizovanog kriminala“! Pretwe predstavnicima medija u Gr~koj nisu retkost. Ubijeni gr~ki novinar Sokrates Giolijas bio je saosniva~ omiqenog bloga vesti „Troktiko“, iako to nije `eleo javno da prizna. Svi saradnici „Troktika“ anonimno pi{u tekstove protiv politi~ara, vode}ih privrednika ali i protiv onih koji bi mogli imati veze sa terorizmom, isti~u gr~ki novinari koji ve} danima istra`uju ovo ubistvo. Nepoznati napada~i ubili su 19. jula ujutru novinara Sokratesa Giolijasa ispred zgrade u kojoj je `iveo, u predgra|u Atine. Policija je saop{tila da je novinar izre{etan mecima iz vatrenog oru`ja. Nepoznati ~ovek je zazvonio na vrata Gioliasovog stana u Iliupolisu, a kada mu je novinar otvorio, ~ovek mu je rekao da neko poku{ava da mu ukrade automobil parkiran ispred zgrade. Kada je Giolias iza{ao iz zgrade i krenuo ka vozilu, trojica qudi su otvorila vatru i ubila ga na licu mesta, a potom pobegla automobilom.

MAKEDONIJA

Dr`avna delegacija ne ide u Prohor P~iwski SKOPQE: Nacionalni praznik Makedonije, 2. avgust, ove godine }e biti obele`en u mestu Pelince, a ne u manastiru Prohor P~iwski, gde je 1944. godine bilo odr`ano Antifa{isti~ko sobrawe naronog oslobo|ewa Makedonije (ASNOM), kada su postavqeni temeqi makeodnske dr`avnosti, pi{u ju~e makedonski mediji. Mediji isti~u da je odluku doneo predsednik Makeodnije \or|e Ivanov i da za wu nema konkretnih razloga. U izve{tajima se, me|utim, spekuli{e da je na ovakvu odluku uticalo to {to je @albeni sud u Skopqu nedavno potvrdio kaznu od dve i po godine zatvora za Jovana Vrani{kovskog zbog, kako mu se stavqa na teret, pro-

\or|e Ivanov

nevere crkvenog novca kada je bio vladika MPC. Navodno, Ivanov `eli da izbegne eventualne provokacije od strane radikalnih struktura u

SPC koje bi mogle da reaguju na kaznu za Vrani{kovskog. Mediji u Skopqu navode da odustajawe od odlaska u Prohor P~iwski dolazi nakon normalizaciju odnosa Makeodnije i Srbije, pre svega nakon posete predsednika Srbije Borisa Tadi}a Skopqu. Posle petogodi{we pauze, pro{le godine je predsednik makeodnskog Sobrawa Trajko Veqanovski polo`io cve}e ispred spomen plo~e postavqene pred kapijom pored manastirske ~esme. MPC, koju ne priznaju ostale pravoslavne crkve, ra{~inila je arhiepiskopa Jovana po wegovom stupawu u kanonsko jedinstvo sa SPC, a takdoje ne dozvoqava registrovawe autonomne Ohridske arhiepiskopije u Makedoniji. (Tanjug)

UKRATKO Tri ve}a po`ara u Gr~koj ATINA: U Gr~koj su ju~e izbila tri velika po`ara u okruzima Viotija, Arkadija i na ju`nom delu ostrva Evija, javila je agencija Ana. U blizini sela Pera u Viotiji, severno od Atine, po`ar od podneva guta {ume, ali nema pretwe po naseqena podru~ja. Na ga{ewu po`ara anga`ovana su 32 vatrogasca sa protivpo`arnim aparatima. U blizini Dervenije u Arkadiji ne{to kasnije je izbio po`ar, ali tako|e nema opasnosti po naseqena mesta, navodi gr~ka agencija. Tre}a vatrena stihija zahvatila je {ipra`je u ju`nom delu ostrva Evija oko 14 sati, u blizini naseqenih mesta. Dva helikoptera i 18 vatrogasaca sa {est aparata trenutno su anga`ovani u obuzdavawu vatre. Gr~ka slu`ba za civilnu za{titu upozorila je da postoji opasnost od vatrenih stihija i tokom sutra{weg dana, uglavnom na ostrvima i pozvala gra|ane da izbegavaju bilo kakve vrste aktivnosti koje bi mogle da uzrokuju po`are.

Albanske zastave usred Skopqa SKOPQE: Makedonsko ministarstvo spoqnih poslova ju~e je reagovalo kod korporacije Gugl zato {to je na wenom geografskom informati~kom programu prikazano da su u centru Skopqa postavqene zastave Republike Albanije. Kako se navodi u saop-

{tewu makedonskog ministarstva, iz Gugla su priznali da se radi o hakerskom upadu i da to nije gre{ka kompanije sa sedi{tem u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Ju~e su korisnici “Gogl erta” na animaciji mogli da vide da je u Skopqu, u blizini sredwovekovnog Kamenog mosta, u centri Stare ~ar{ije postavqena albanska zastava, pored zastava Makedonije koje su postavqene na vi{e lokacija u glavnom gradu. Zasad nije poznato ko je upao na ovaj kompjuterski program. Takva kompjuterska animacija je povu~ena posle reakcije gr~kog Ministarstva spoqnih poslova i gradona~elnika severnog gr~kog grada.

Amnestija za ubicu urednika? PODGORICA: Odbor crnogorskog parlamenta za politi~ki sistem odbacio je ju~e kao neprihvatqiv amandman dela opozicije kojim je predlo`eno da se od amnestije izuzime osu|eni za sau~esni{tvo u ubistvu urednika dnevnog lista „Dan“, Du{ka Jovanovi}a. ^lan odbora iz redova vladaju}e Demokratske partije socijalista (DPS) rekao je da je amandman Nove srpske demokratije (NOVA) i Pokreta za promjene (PZP) „neprihvatqiv za predlaga~a“, jer je amnestija „op{ti akt milosti koji se odnosi na sve izvr{ioce krivi~nih dela“. Poslanici opozicije su ocenili da je svrha amandmana da se „predupredi daqa erozija ionako

sme{no blage kazne“ osu|enom za sau~esnistvo u ubistvu urednika “Dana”. Vrhovni sud Crne Gore nedavno je potvrdio presudu kojom je Damir Mandi} osu|en na 18 godina zatvora zbog sau~esni{tva u ubistvu urednika „Dana“. U skup{tinskoj proceduri je Predlog zakona o amnestiji kojim }e svim osu|enicima pravosna`no osu|enim do stupawa zakona na snagu kazna biti smawena za petinu. Zakon se odnosi na one koji ranije nisu pomilovani.

Ka`wena zbog ekskurzije SOFIJA: Regionalni sud u bugarskom gradu Dimitrovgradu kaznio je ju~e sa 4.500 leva (2.250 evra) Borjanu Georgievu, organizatorku ekskurzije do Ohridskog jezera u Makedoniji u septembru pro{le godine, na kojoj je tokom vo`we brodom poginulo 15 bugarskih turista. Prema odluci suda, Georgieva je li{ena i prava da se bavi trgovinskom delatno{}u u roku od dve godine. Tu`illac Atanas Palahutev podneo je prijavu protiv Georgieve zbog bavqewa turoperatskom delatno{}u za {ta nije imala licencu. Geogieva je tokom su|ewa tvrdila da se nije ni bavila tom delatno{}u. Na su|ewu je saslu{ano tridesetak svedoka, koji su tvrdili da je Georgieva bila organizator ekskurzije. U nesre}i koja se dogodila 5. septembra pro{le godine u potapawu broda „Ilinden“ na Ohridskom jezeru, poginulo je 15 bugarskih turista.

c m y

BALKAN

DNEVNIK

petak23.jul2010.

23


24

KWIGA

petak23.jul2010.

DNEVNIK

JUBILEJI: MEHMED - ME[A SELIMOVI] (1910-1982)

TOP-LISTA

Govor re~i i ti{ine okom ove godine nizom prigodnih manifestacija obele`ava se zna~ajan kulturni jubilej - stogodi{wica ro|ewa Me{e Selimovi}a, klasika srpske kwi`evnosti, autora kwiga koje su me|u najlep{e napisanim na srpskom jeziku. Pre desetak dana na ku}u u Beogradu u kojoj je `iveo sa suprugom Darkom, stavqeno je spomen-obele`je. Mehmed - Me{a Selimovi} (26. april 1910. Tuzla - 11. jul 1982. Beograd) mesto u kwi`evnoj ve~nosti stekao je romanom „Dervi{ i smrt“, u zrelim `ivotnim godinama. Pa i prvu kwigu, zbirku pripovedaka o NOB „Prva ~eta“, objavio je kao ~etrdesetogodi{wak. Usledili su roman „Ti{ine“ (1961), pripovetke „Tu|a zemqa“ (1962) kratki poetski roman „Magla i mjese~ina“ (1965), a u tom periodu Selimovi} je objavqivao eseje i kritike, kao i filmski scenario „No} i jutra“. Sva ta dela nisu imala zna~ajnijeg odjeka. A 1966. godine kada se pojavio roman „Dervi{ i smrt“, kwi`evna kritika i celokupna tada{wa jugoslovenska kulturna javnost odmah ga je odu{evqeno pozdravila kao izuzetno delo. Radwa romana sme{tena je 18. vek u Bosni. Glavni junak je Ahmed Nurudin, dervi{ mevlevijskog reda. To delo sna`ne misaone koncentracije, pisano u ispovednom tonu, monolo{ki, s izvanrednim umetni~kim nadahnu}em, povezuje drevnu mudrost s modernim misaonim nemirima, navodi Jovan Dereti}

u „Kratkoj istoriji srpske kwi`evnosti“. Ono po~iwe od religioznih istina kao oblika dogmatskog mi{qewa da bi do{lo do ~ovekove ve~ne upitanosti pred svetom, do spoznaje patwe i straha kao neizbe`nih pratilaca qudskog `ivqewa. Pri~a o Ahmedu Nurudinu govori o pobuni, prijateqstvu i velikodu{nosti - o ve~itim temama `ivota i literature. Ovu kwigu Me{a Se-

T

Testamentalno pismo U testamentalnom pismu Me{e Selimovi}a Srpskoj akademiji nauka i umetnosti iz 1976. izme|u ostalog pi{e: „Poti~em iz muslimanske porodice, po nacionalnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok kwi`evno stvarala{tvo u Bosni i Hercegovini, kome tako|e pripadam, smatram samo zavi~ajnim kwi`evnim centrom, a ne posebnom kwi`evno{}u srpskohrvatskog kwi`evnog jezika. Jednako po{tujem svoje poreklo i svoje opredeqewe, jer sam vezan za sve {to je odredilo moju li~nost i moj rad. Svaki poku{aj da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao bih zloupotrebom svog osnovnog prava zagarantovanog Ustavom. Pripadam, dakle, naciji i kwi`evnosti Vuka, Matavuqa, Stevana Sremca, Borislava Stankovi}a, Petra Ko~i}a, Ive Andri}a, a svoje najdubqe srodstvo sa wima nemam potrebu da dokazujem. Znali su to, uostalom, i ~lanovi ure|iva~kog odbora edicije ‘Srpska kwi`evnost u sto kwiga’, koji su tako|e ~lanovi Srpske akademije nauka i umetnosti, i sa mnom su zajedno u odeqewu jezika i kwi`evnosti: Mladen Leskovac, Du{an Mati}, Vojislav \uri} i Bo{ko Petrovi}. Nije zato slu~ajno {to ovo pismo upu}ujem Srpskoj akademiji nauka i umetnosti sa izri~itim zahtjevom da se ono smatra punova`nim biografskim podatkom.“

limovi} je posvetio supruzi Darki, koja mu je ceo `ivot bila verni pratilac, podr{ka i umetni~ka inspiracija. Po motivima romana „Dervi{ i smrt“ rediteq Zdravko Velimirovi} 1974. godine snimio je dugometra`ni film. Ura|eno je i nekoliko pozori{nih dramatizacija. - Radio sam „Dervi{a“ i „Tvr|avu“ 1955, 2003. i 2008, rekao je Neboj{a Bradi}. - Sve ove predstave se razlikuju, ali svima je zajedni~ka redukcija scenskog izraza, svo|ewe pozori{nih sredstava. Jer, u pozori{tu Me{e Selimovi}a mnogo toga na sceni treba pre}utati. U wemu nije jedino viso~anstvo re~. Tu i ti{ine govore. Wegovo pozori{te je pozori{te otvoreno za mi{qewe iznutra. Za dijalog - sa drugima kroz sebe, sa sobom kroz druge. Nekoliko godina posle „Dervi{a“, Selimovi} je objavio roman „Tvr|ava“, kojim se formalno vratio u pro{lost 17. veka. I ova kwiga je odraz pune autorove umetni~ke zrelosti, tako|e vrhunskih kwi`evnih kvaliteta (kao simbol, tvr|ava je „svaki ~ovjek, svaka zajednica, svaka ideologija“ zatvorena u samu sebe). Posledwi Selimovi}evi romani, „Ostrvo“ (1974) i posthumno objavqeni „Krug“, bavili su se temama iz savremenog `ivota, ali nisu dostigli snagu i upe~atqivost prethodna dva. Me{a Selimovi} je napisao i ~uvenu kulturolo{ko-lingvisti~ku studiju „Za i protiv Vuka“, koja je aktuelna i danas. R. Lotina

Najtra`eniji naslovi u kwi`ari „Mala velika kwiga” 11. „IQ deteta - briga roditeqa”, dr Ranko Rajovi}Agencija NTC 12. „Glasovi u vetru”, Grozdana Oluji} - SKZ 13. „An|eo ~uvar”, Paulo Koeqo - „Paideia” 14. „Dabogda te majka rodila”, Vedrana Rudan - VBZ 15. „Bo`anstveni bezbo`nici”, Sawa Domazet- Evro 16. „Kwiga o Mikelan|elu”, Milo{ Crwanski - KOV 17. „Lak na~in da prestanete da pu{ite”, Alen Kar „Viva Partners” 18. „Francuski roman”, Frederik Begbede - „Booka” 19. „U pomo}, molim za opro{taj”, Frederik Begbede, „Booka” 10. „Jestiva istorija ~ove~anstva”, Tom Stendidz - „Geopoetika”

NAJNOVIJE IZ „AGORE”

U strahu od ludila olekciju naslova na srpskom, britanske nobelovke i jedne od najzna~ajnijih spisateqica sa engleskog govornog podru~ja Doris Lesing, zrewaninska “Agora”je obogatila wenom “Zlatnom bele`nicom”. Roman je iza{ao ovih dana; prvo izdawe se poja-

K

tualne i moralne klime pedesetih godina 20. veka - dru{tva u koje je zakora~io feminizam. To je hrabra i mo}na pri~a o `eni u potrazi za li~nim i dru{tvenim identitetom. Tako|e i pri~a o opasnostima i problemima sa kojima se sre}u `ene koje vode slobodan `ivot po

vilo 1962. godine, a posle ~etrdesetak proznih i esejisti~kih kwiga Lesingove, kwi`evna kritika ga smatra najboqim. Pri~a se bavi `ivotom Ane Vulf, mlade spisateqice u stvarala~koj i `ivotnoj krizi. Nakon razvoda ona ostaje sama sa malim detetom , razo~arana u qubav , prijateqstvo i vreme u kome `ene jo{ nisu pol dorastao mu{kom. U strahu od ludila, ona zapisuje sopstvena iskustva u ~etiri sveske razli~itih boja, neku vrstu dnevnika. Tek peta kwiga, zlatna bele`nica, bi}e kqu~ wenog ozdravqewa i preobra`aja. Ovaj roman je, sem intimne drame, slo`ena freska intelek-

sopstvenim merilima, u svetu u kome vladaju mu{karci. Izdava~ smatra da pola veka nakon prvog izdawa, “Zlatna bele`nica” Doris Lesing dobija sasvim nove nivoe zna~ewa, pro{iruje podru~ja borbe za qudsku, a ne samo za `ensku emancipaciju. Danas se ovaj roman jednako ti~e i `ena i mu{karaca, pa se preporu~uje ~itaocima oba pola. Kao i sva vrhunska kwi`evna {tiva, ni ovo nema ograni~en rok trajawa. U proteklom pedesetle}u `ene jesu osvojile mnoge slobode, ali i daqe `ive u svetu kojim vladaju mu{karci. R. Lotina

NEDEQKO TERZI], KWI@EVNIK

KWIGA ZAUVEK

@ar od slova i slogova ivim u carstvu kwiga, sluga sam pokorni, redovno ih otvaram i luftiram naslove, stihove i redove, bri{em pra{inu sa korica i gledam ih satima uredno pore|ane u braon emajliranim metalnim policama, koje jo{ mogu veoma lagano da podnesu i izdr`e duplo pore|ane redove kwiga. Ako se samo koja mrdne, ako se koja pomeri, priska~em da uskladim poreme}eno, vra}am na staro i nameweno samo wima mesto. Ponekad, potpuno retko ka`em onom drugom sebi da je to opsesija, da to mo`da i nije dobro za mentalno zdravqe, a onda opet pristanem na ustaqeni odnos i `ivot sa kwigama. U osnovnoj {koli smo svi imali skromne uslove za ve}a saznawa od u~iteqevih lekcija. Kona~no pru`ena mi je prilika da dotaknem taj `ar od slova i slogova, dobijam kao odli~an u~enik prvog razreda u [uqmu (23. jun 1957.) kwigu za decu Du{ice Manojlovi} „Mi}a i Vlada“ – izdawe “De~je kwige” iz

@

Beograda 1951. godine. Kratke pri~e za decu u kojima sam prepoznavao dru{tvo iz sela i sebe. Nekakav neobja{wiv nemir, posebno za mene de~aka, pratio me je od te prve kwige pa sve do gimnazijskih dana u Sremskoj Mitrovici. Susret sa kwigom „[panska lirika – dva zlatna veka“ izbor, prepev i predgovor Vladete R. Ko{uti}a, objavqena u beogradskoj „Prosveti“ 1963. godine, urednik Miodrag Pavlovi}, bila je ono {to me je sudbinski prepoznalo i strpqivo ~ekalo. @estoko smo u gumnaziji u~ili ruski jezik. Svako od nas je morao znati napamet pesmu nekog ruskog pisca, da li na srpskom ili ruskom. Znao sam Jesewinove stihove napamet, samo da bih zadovoqio profesorske prohteve, ali sam govorio dru{tvu da je to mekana lirika i da

KWI@EVNA BA[TINA

Golubica sa cvetom lmanah „Golubica sa cvetom kwi`estva srbskog“ izlazio je godi{we u Beogradu od 1839. do 1844. godine. Izdavao ga je Grigorije Vozarevi}, a ure|ivao Jovan Haxi} (Milo{ Sveti}). [tampan je u Kne`evskosrpskoj tipografiji. To je jedan od najboqe ure|enih srpskih almanaha svoga vremena. Donosio je zna-

A

~ajnu istorijsku gra|u, razne kwi`evne i druge priloge. Me|u autorima priloga isti~u se Petar Drugi Petrovi} Wego{, Sima Milutinovi} Sarajlija, \or|e Maleti}, Lukijan Mu{icki i dr. Objavqivan je sa spiskom prenumeranata. Godi{ta ovog almanaha poseduje Biblioteka Matice srpske i pretra`iva su u elektronskom katalogu te ustanove.

meni treba ne{to druga~ije. @elim vatru, vino, vetrove i urlike. „[panska lirika“ u mojim rukama bila je za gimnazijalca prava „kwi`evna Biblija“, otkrivawe pesni~ke i poetske ve~nosti. Lorka nam je tada bio poznat i blizak, ali za mene su prava otkrovewa: Lope de Ve-

ga, Pedro Kalderon de la Barka, Migel de Unamuno, Antonio Ma}ado, Huan Ramon Himenez i Rafael Alberti. U~io sam wihove pesme napamet, tra`io na geografskim mapama mesta gde su ro|eni i mesta doga|aja iz wihove poezije. Pesma Antonija Ma}ada „Zlo~in be{e u Granadi“ o Lorkinoj tragi~noj smrti, struji je mojim bi}em decenijama. Za mene je {panska poezija bila reformatorska , oslobo|ena klasi~ne forme koju smo u~ili, motivski veoma rznolik, sa skoro besprekornom metrikom bliskom (a ipak tako dalekom) od na{eg tradicionalnog pesni{tva koje se feqtonski nastavqalo, dok je pirinejski pesni~ki govor bio {arenolik, dubok i uzvi{en, neprestano uzburkan i u kazivawu svakog pesnika potpuno raznolik.

Dolijao Kradqivac tomova tidqivi momak u kariranoj jakni koji je ojadio britansku Kraqevsku biblioteku hortikulturalnog dru{tva ukrav{i antikvarne kwige vredne ~etrdeset hiqada funti, osu|en je na tri i po godine zatvora. Vilijamu @aku, diplomcu Univerziteta Kembrix, ovo je druga kazna. Prethodno je osu|en na ~etiri godine zbog sli~nog greha, krajem devedesetih godina pro{log veka. Tada je iz iste biblioteke izneo kwige u vrednosti od fantasti~nih milion funti. Naoru`an starom {kolskom jaknom i parom nao~ara, Vilijam, koga su nazvali Kradqivac tomova, postao je ~est posetilac Kraqevske biblioteke u centralnom delu Londona, upisuju}i se u kwigu posetilaca pod la`nim imenom Santoro. Ipak, wegove redovne posete, kao i ograni~en izbor garde-

S

robe zapazio je jedan bibliotekar, posumwav{i da tu nisu ~ista posla. Zapazio je da se Santoro uvek upisivao pri dolasku, a nikada pri odlasku, kao i da je “levu ruku dr`ao nekako uko~eno, kao da ne{to pridr`ava”. Pristup prili~no naivan, ali i efektan, a u periodu od juna 2004. do marta 2007 iz biblioteke je nestalo 13 tomova “Nouvelle Iconographie des Camellias” Ambroise Verschaffelt , koji su sadr`ali kwige, novine i umetnost posve}enu ba{tovanstvu i wegovoj istoriji, biqkama i dizajnu, od kojih neke datiraju ~ak iz 1514. godine. Na spisku ukradenih kwiga su i kopija Galilejevog “Zvezdanog glasnika” iz 1610, vrednog 180 hiqada funti, “Astronomija nova” Johana Keplera iz 1609, vredna, 75 hiqada funti i dva primerka “Principa matematike” Isaka Wutna, {tampanih 1687, vred-

O[E ] T NE

na 135 hiqada funti. @ak je uhva}en s listom od 70 retkih kwiga koje je planirao da ukrade, s precizno napisanim lokacijama i procewenom vredno{}u na crnom tr`i{tu. Novac, kao i kwige, nisu prona|eni, iako se pretpostavqa da su zavr{ili u privatnim kolekcijama bogata{a {irom sveta. Kada su ga uhvatili drugi put, imao je propusnicu za biblioteku Londonskog univerziteta, tako|e na svoje staro la`no ime Santoro. To je bilo dovoqno da ponovo obu~e bukagije. A naravou~enije? Qubav prema kwizi ponekad ume da bude prili~no opasna.


DNEVNIK

OGLASI

petak23.jul2010.

25


26

petak23.jul2010.

OGLASI

DNEVNIK


OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

petak23.jul2010.

Posledwi pozdrav

27

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Milo{u Ivanovi}u

Davidu

od Drage Ivanovi} sa porodicom.

od prijateqa: Palali} i Dragosavac.

Milo{u Ivanovi}u

5645

5659

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav sestri}u

od kolega i koleginica sa Detelinare.

5655

Milo{u Ivanovi}u

Jovi Viloti}u

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je tragi~no preminuo na{ voqeni sin i brat

od ujaka Vlade Rajkova sa porodicom.

od Dragice i Matije [anta sa porodicom.

5644

5647

Milo{ Ivanovi}

Umro je

1987 - 2010. Sahrana je danas, 23. 7. 2010. godine, u 17 ~asova, na Mesnom grobqu u [ajka{u. KADA SERVIS - obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321332, 064/4000-817, 065/543-6896. 5341 IZDAJEM garsoweru komplet name{tenu prvi sprat, KTV, zajedni~ka ve{ ma{ina, povoqno, Ulica Nizijska. Telefoni: 021/6416-743, 063/581-960. 5322

FRU[KA GORA, [irine, {iroka - gudura, 9 km od Novog Sada, 8.555m2 plac, tvrd put, struja, lep pogled, 1/1 cena 2, 5 eura 1m2. Telefon 069/18-26-726. 4805

SPLAVU u Futogu potreban konobar i kuvar. Telefon 897-497. 5116 POTREBNI radnici za rad u hotelu u Novom Sadu: recepcioneri, recepcioneri za rad u Velnes centru, sobarice, vratari, konobari (rad na otvorenom bazenu), konobari (rad na servisirawu doru~ka), konobari (rad u baru), {ankeri, maser, frizer, voza~. Informacije na telefon 063/47-51-31. 5364

O`alo{}eni: otac Uro{, majka Slavica i brat Mla|a. 5642

Jovo Viloti}

Posledwi pozdrav dragom sinovcu, bratancu i bratu

Saose}amo u bolu na{e koleginice za prerano izgubqenim bratom. Kolektiv JP „Poslovni prostor�. 1404/P

Posledwi pozdrav dragom bratu

Petru Ron~evi}u od brata Nedeqka sa porodicom.

BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te (parcele), 15050m2 /150 ari/, put, svi prikqu~ci, lep pogled 1/1, hitno, povoqno. Telefon 069/314-37-14. 5486

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 5308

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846. 4874 UGAQ, najpovoqnije cene, Kostolac, komad, kocka sa prevozom 4300, Dunavac za CG, kalori~nije pe}i 4900 dinara. Telefon: 064/13877-58, 064/138-77-36, 6/416020. 5233 DRVA, bukva - meterice 3400, izrezano i iscepano 3600, sa prevozom, sve vrste ostalog drveta, najpovoqnije cene. Telefon: 062/8-999321, 061/19-60-888, 064/1387736. 5234

Milo{u Ivanovi}u 1987 - 2010.

5629

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

od: stri~eva Luke, Trivuna i Mladenka, tetke Cvijete, bra}e Darka, Dragana, Gorana i Aleksandra, sestara Sla|ane, Svetlane, Vesne i Ivane.

Petar Ron~evi} 1931 - 2010. Sahrana je u subotu, 24. 7. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na grobqu u Crvenki. O`alo{}en Rade Ron~evi} sa porodicom. 5630

5640


28

^ITUQE z POMENI

petak23.jul2010.

Posledwi pozdrav

Posledwi sinu

Milo{u Ivanovi}u

pozdrav

Jocinom

Na{em voqenom

Na{em voqenom

Davidu

Davidu

DNEVNIK

Sa nevericom i beskrajnom tugom opra{tamo se od na{eg

Davidu

Davida Dobrijevi}a

od \or|eta Geli}a sa porodicom.

Porodica Oqa~a.

Wegove tetke: Jovana i Zorica.

Wegova tetka Oqa i sestra Nika.

5646

5641

5565

5567

Na{em voqenom

U~enici odeqewa V4 i wihovi roditeqi, u~iteqica Tawa i razredni Bane. 146/P

Na{em voqenom bratu

Posledwi pozdrav policijskom slu`beniku

Tragi~no je nastradao na{ dragi u~enik

Milo{u Ivanovi}u

Davidu

David Dobrijevi}

Da~i

1987 - 2010. od koleginica i kolega Odeqewa policije Policijske uprave Novi Sad.

Wegovi: tetka Du{ka, tetak Sini{a i brat Nikola.

Wegova bra}a: Predrag, Jovan, Nikola, Ivan, Stefan i sestra Nika.

5561

5568

Osta}e za tobom prazno mesto u {kolskoj klupi i velika praznina u na{im srcima. Kolektiv Osnovne {kole „Sowa Marinkovi}�.

1403/P1

146/P-1

Posledwi pozdrav dragom

Svom voqenom

Na{em voqenom

Posledwi pozdrav policijskom slu`beniku

Posledwi pozdrav dragom

Milo{u Ivanovi}u Davidu

Davidu

1987 - 2010.

Davidu Dobrijevi}u od koleginica i kolega Policijske uprave Novi Sad.

Wegovi: tetka Nada, tetak Lazo i brat Stefan.

Davidu Dobrijevi}u

Wegov Sreten.

1403/P 5569

5560

Na{em voqenom

Na{em voqenom

Davidu

Posledwi pozdrav dragom

Na{em voqenom

Davidu

Davidu Dobrijevi}u

Davidu

Wegovi: baba Radojka i deda Jefto.

Stric @eqko, strina Dragana i bra}a Jovan i Ivan.

Wegovi: tetka Javorka, tetak Mladinko i brat Pe|a.

od Jovana Opa~i}a.

5564

5562

5559

5596

od porodice Vuj~i}.

od: kume Dejane, Mirjane i Biqane.

5593

5594

Sau~estvujemo u dubokom bolu sa porodicom dragog

Posledwi pozdrav dragom

Na{em voqenom

Na{em jedinom an|elu

Davida Dobrijevi}a

Davidu Dobrijevi}u Davidu Dobrijevi}u

1998 - 2010.

Davidu

Baba Joka i deda \uro.

5563

An|ele na{, da li je mogu}e da te je surova stvarnost na najokrutniji na~in istrgla iz na{ih toplih zagrqaja. Sahrana je danas, 23. 7. 2010. godine, u 17 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Zauvek o`alo{}eni tvoji, mama Nelica i tata Jovan.

od porodice Suzi}.

5558

5595

DMS Grupa.

147/P


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav malom

Posledwi pozdrav malom

Da~i

petak23.jul2010.

Dragom i cewenom kolegi i prijatequ posledwi pozdrav. Po~ivaj u miru.

Da~i Porodica Vorkapi}.

5619

5618

pozdrav

voqenom

Kolektiv „Struja” doo.

POMEN Danas se navr{avaju dve godine od kako nas je napustila na{a draga

Mirjana Piwuh

Jovi

Jovo Viloti}

Luka, Nada i Kika.

Posledwi i dragom

2008 - 2010.

od porodica: Mijatovi}, Kumovi} i ]ulum.

S qubavqu i po{tovawem nosimo te u srcu i mislima. Se}awem na tebe ~uvaju te od zaborava tvoji: Jozo, Damir, Jelena i Ana.

59104/P

Najiskrenije saose}amo zbog gubitka dragog

5586

Posledwi pozdrav dragom kumu

Dragi kom{ija

Posledwi pozdrav jedinom mom ujki{i

TU@NO SE]AWE

Vladimir B. Va`i} Jovo Davida

neka ti je ve~na slava i hvala na svakoj dobroti.

Porodica Popovi}.

Za tobom tuguje kom{ija Zoki i Mirjana.

od kumova Novi}.

5598

5620

5621

Posledwi ujaku

pozdrav

dipl. in`. arh. 23. 7. 2003 - 23. 7. 2010.

Jovu Viloti}u

Jovi Viloti}u

Sa velikim bolom i tugom obave{tavam rodbinu, kumove, prijateqe i kom{ije da je preminuo u 56. godini moj suprug

29

od: wegove sestri~ine Slavice, zeta Sini{e i male Milice Isakov.

Bio si ~ovek koji je sebe uvek dr`ao budnim, aktivnim i duhovno `ivim a to je vrlina odabranih. Nedostaje{ nam mnogo. Ra{o, Milana i Miroslava.

5623

5615

2

jedinom

5610

Danas, 23. jula 2010. godine, navr{ava se sedam godina od kako nije sa nama na{ dragi

Vladimir Bo`a Va`i} arhitekta 1947 - 2003.

@ivi{ u na{im srcima uvek voqen i nikad zaboravqen. Tvoji najmiliji: supruga Stojanka, sin Bo`idar, }erka Mirjana, unuka Tara i zet Marko. 5566

Dragom prijatequ

SE]AWE

23. 7. 1991 - 23. 7. 2010.

[ESTOMESE^NI POMEN na{em

Jovo Viloti}

Katica ^ipli}

Sahrana dragog mi pokojnika }e se obaviti danas, 23. 7. 2010. godine, u 15 ~asova, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima. O`alo{}ena i skrhana bolom supruga Veselinka.

Devetnaest godina bez tebe, uvek }e{ biti sa nama.

Jovu Viloti}u Dragoqubu Leti}u

5627

od: wegove sestri~ine Dragane, zeta Danka i dede Nemawe i Danila Radovi}.

Posledwi pozdrav jedinom bratu

Mirku Wegovanu

U subotu, 24. jula, u 10.45 sati, poseti}emo wegovu ve~nu ku}u na ^enejskom grobqu, polo`iti cve}e i odr`ati parastos.

posledwi pozdrav od prije Milosave Ze~evi}.

Sin Mile sa porodicom. 5506

5547

Posledwi pozdrav na{em voqenom ocu, dedi i pradedi

Wegovi: Milovan i Qubica.

5624

Jovu Viloti}u

5612

Mirku Wegovanu

Posledwi pozdrav

1924 - 2010.

Voqeni na{ brate, zauvek }e{ `iveti u na{im srcima do kraja na{ih `ivota.

Sahrana je danas, 23. 7. 2010. godine, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Tvoje sestre: Mila, Nevenka i Stoja sa porodicama.

O`alo{}eni: }erka Zora, zet Sveto, unuka Jadranka i unuk Goran sa porodicama.

5626

5535

Posledwi pozdrav na{em dragom zetu

Posledwi pozdrav na{em voqenom

Jovi Viloti}u

DOO „TESLA” PETROVARADIN.

Jovu Viloti}u

1948 - 2010. Sahrana je danas, 23. 7. 2010. godine, u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

od porodice Vukovi}: Gojko, Goja, Bo`o, Ne|o i Novo sa porodicama i svastike Bo`ana i Rajka sa porodicama. 5625

Mirku Marjanovi}u

Wegovi najmiliji: supruga Mara, }erka Sandra, zet Dejan, unuci Awa i Ogwen. 5607

5616


TV PROGRAM

petak23.jul2010.

06.30 Jutarwi program 08.30 ^udesni svet 09.00 Neverovatne pri~e 09.30 Bajko kviz 10.00 Vesti 10.05 Paideja 10.30 Plej gejms 10.35 Plavi krug 11.00 Dokolica 11.30 Kuhiwica 12.00 Vesti 12.10 Iz na{eg sokaka 13.05 [tikla papu~a 14.00 Vesti 14.05 Svetkovine 14.30 Pre`iveti automobil 14.50 Predlog top liste 15.00 Vesti 15.10 Rastrzane `ene 16.45 Crtani film 17.00 TV Dnevnik 17.22 Tajna hrane: Malina 17.30 Izlog strasti 18.00 Razglednice 19.30 TV Dnevnik 20.10 Ra~unica 20.30 Hronika Me|unarodnog filmskog festivala Pali} 2010 21.00 33. me|unarodni festival cirkusa u Monte Karlu 22.00 Vojvo|anski dnevnik 22.30 Strana~ka hronika 22.40 5kazawe 23.50 Dokumentarni program 00.40 Delta, film 02.15 Hronika Me|unarodnog filmskog festivala-Pali} 2010. 02.40 Svetkovine

06.05 08.00 09.00 09.50 10.12 10.40 11.05 12.00 12.15 12.32 13.16 15.10

Bez cenzure (Panonija, 20.30) 06.00 07.25 08.00 09.00 10.20 11.00 12.00 12.30 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.40 00.20

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Lice s naslovnice Zdravqe je lek Sve {to mi pripada Beli luk i papri~ica Art-boks Vojvo|anske vesti U ogledalu E TV Vojvo|anske vesti On i ona Vrele gume Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Ubistva u Midsameru Glas Amerike

16.03 17.00 17.30 18.27 19.30 20.10 21.10 22.00 23.45 00.01 00.54 01.37 03.29 04.13 05.12 05.47

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Balkan ekspres U zdravom telu Razglednica Na skriveno te vodim mesto Kako sam upoznao va{u mamu Dnevnik Sport plus Odstrel Nema odustajawa, film TV lica... kao sav normalan svet Sti`u dolari Dnevnik RT Vojvodina Beogradska hronika Putopis Dnevnik Sti`u dolari Visoki napon, kviz Korleone 2. deo, film Dnevnik Odstrel Novi Amsterdam No}ni bioskop: Nosferatu, fantom no}i, film Razglednica Na skriveno te vodim mesto TV prodaja Verski kalendar

Uloge: Feliks Lajko, Or{oja Tot, Lili Monori, [andor Gaspar, Lajo{ Bertok, Mari Kis, Martin Vutke Re`ija: Kornel Mundruzi (RTV 1, 00.40)

06.30 07.00 07.25 08.10 08.35 09.50 10.25 12.05 12.30 12.40 13.10 13.15 14.05 14.35 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.45 20.00 21.10 22.30 00.00

Kuhiwica (ma|) Svetkovine Grad an|ela Me|uprostor specijal Petkazawe Svjetionik (hrv) Rastrzane `ene Neverovatne `ene Vesti (ma|) Da se ne zaboravi, emisija (rus) sa titl. na srpskom Tajna hrane: Tikvice Pod obru~em Hronika Me|unarodnog filmskog festivala-Pali} 2010. Crtani film Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rus) Tancuj, tancuj 2010 (slov) Emisija za selo ili za penzionere (slov) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco – ma|arska muzika Crtani film (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Luj Paster (slov) Revolucija, dok. film TV Prodaja

09.00 09.30 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 16.00 16.35 16.45 17.00 17.05 17.30 17.45 18.00 19.00 19.25 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15 23.15

Hrana i vino Prizma Moja porodica Objektiv Misterije KGB Rat svetova Objektiv Va{ar ta{tine Buntovnici Objektiv Vitra` Najboqi lek Neon siti Objektiv (slov) Objektiv Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Objektiv Moja porodica Lenija Va{ar ta{tine Objektiv Buntovnici Neon siti Misterije KGB

10.00 11.00 11.30 12.30 15.00

Ful Tilt poker Premijer liga Magazin TVS ATP 500 Hamburg 1/4 finala Wujork ~eleny: Wujork – Totenhem VTA Portoro` 1/4 finala Ful Tilt poker Moto GP Laguna Seka – Trening Moto GP ATP 500 Hamburg 1/4 finala

17.00 21.45 22.55 00.00

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 09.30 Ku}ica u cve}u, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Dokaz stvarawa, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 Farma, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 OSAA/ Periskop, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti, 01.30 No}ni program 12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Rusinski magazin, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Karmelita, 20.45 Dokumentarni program, 21.15 Zoo Hobi, 22.00 Novosti 3, 22.30 Sport STV-a, 22.35 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

14.00 16.00 16.30 17.30 18.30 19.15 20.00 21.00 23.00 23.35 00.35 03.00

06.55 07.40 09.30 10.20 11.20 13.10 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 22.00 23.10 23.20 02.00

Ninya ratnici Opasne igre ^ari Seks i grad Film: @ivot iz po~etka Film: Diverzanti Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ninya ratnici Hiqadu i jedna no} Balkan market Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Foks vesti Film: Slatkore~ivi Opasne igre

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Top {op Indija Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Film: Neka druga qubav Vesti B92 Nacionalna geografija Ros Kemp: Najopasnije bande sveta Vesti B92 Dora istra`uje Dolina sunca Film: Kejt i Leopold Vesti B92 Stjuardese Film: Ubica policajca Ukqu~ewe u B92 Info

Kejt i Leopold

(RTS 2, 01.51)

Ovog petka, autor emisije }e ugostiti peva~icu Minu Kosti} i vaterpolistu Nikolu Ra|ena. Muzi~ki gost: Mina Kosti} Autor i voditeq: Ivan Ivanovi} (Foks, 22.00)

07.00 08.00 10.00 10.35 11.30 12.00 13.00 13.30

ODBOJKA, SVETSKA LIGA

Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em

Delta

Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije

Argentina–Srbija

Mina Kosti} Scena iz filma

DNEVNIK

c m y

30

07.00 07.31 07.55 08.19 08.26 08.56 09.23 10.00 10.34 11.00 11.26 11.54 13.00 14.00 14.43 15.32 16.00 16.31 18.00 19.15 19.30 20.02 21.00 21.48 23.43 00.11 00.53 01.51

Kuvati srcem Gomboce Mali medved Mi{a Ozi Bu Kwi`evna {kolica Ars praktika Razglednice Ekolo{ka budu}nost Metropolis @ivot i standardi Romi u Evropi Me|unarodno takmi~ewe muzi~ke omladine Trezor Kwi`evna {kolica Znakopis Tehnologija danas Ovo je Srbija Biciklizam: Tur de Frans Odbojka, Svetska liga; finalni turnir: Srbija - Brazil (r) Enciklopedija Lov i ribolov Romi u Evropi Kako sam upoznao va{u mamu Otaybina, film Biciklizam: Tur de Frans Ana Stani} u`ivo u Beogradu Trezor Odbojka, Svetska liga, finalni turnir: Argentina-Srbija, prenos

07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica – Galaktika 09.30 Na tragu prirode 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti u 12 12.30 Za dobar dan, nastavak 13.00 Non-stop 13.30 ^ist ra~un 14.00 Vesti 14.30 Milica dva² 15.00 Dok. program 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 ^ist ra~un 19.30 Denis napast 20.00 Milica dva² 20.30 24 21.30 Film: Stonsi u egzilu 23.30 Svemirska krstarica - Galaktika 00.30 Milica² 01.00 Film: Nismo mi an|eli 03.00 Gor{tak

08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.50 Turisti~ke razglednice, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Veb yank, 16.30 Fokus, 17.00 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.30 Info klub, 22.15 NS Indeks, 22.30 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.35 Fokus, 01.00 Ski Jahorina 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Puls +, 08.30 Crtani film, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 Dobro ti ve~e, 11.00 Zdrava logika, 11.30 Opra {ou, 12.30 Mini koncert, 13.00 Veze, 13.30 Digitalni svet, 14.00 Zoo hobi, 14.30 Putujte kao grof, 15.00 Farma, 16.00 Srbija i svet, 17.00 U me|uvremenu, 17.30 Slavni parovi, 18.00 Qubavna pri~a, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @ivot na Marsu, 21.00 Top 10, 22.00 Objektiv, 22.30 Vetar u le|a, 00.30 Qubavna pri~a

Kejt Mekej je savremena mlada `ena `eqna uspeha u svetu biznisa. Kada wen biv{i momak Stuart, koji `ivi u stanu iznad wenog, prona|e mesto u blizini Bruklinskog mosta na kom postoji rupa u vremenu, slu~ajno se na|e u 19. veku. Uloge: Meg Rajan, Hju Yekmen, Liv [ajber Re`ija: Yejms Manglod (B92, 21.00)

Hju Yekmen

07.00 10.00 11.45 12.00 12.45 13.00 14.00 15.30 16.00 16.45 17.00 18.00 19.00 19.15 19.30 20.00 21.00 21.15 23.00 01.00 01.15

Jutarwi program Film: Put oko sveta Siti kids Pali an|eo Siti Silikonske lepotice Petkom u dva Siti More qubavi Nacionalni dnevnik Valentina Lola Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Kursayije Loto Grand {ou Film: @estoki momci Siti Film: Dupla slika

Karla Peterson

SERIJA

La Lola Ramiro „Lalo” Padiqa je direktor uspe{nog ~asopisa za mu{karce „Don“. Opsesivni `enskaro{ vodi svoj `ivot i ~asopis pod istom filozofijom da `ene treba iskori{tavati i ostavqati… Uloge: Karla Peterson, Lu~ijano Kastro, Lola Bertet, Rita Kortese (Ko{ava, 00.45) 06.00 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 14.30 15.00 15.45 16.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 22.10 23.05 23.55 00.10 00.45 02.30 03.10 05.05 05.10

Jutarwi program @irko Hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Tele{op Presovawe Dork hanters Ble~ Zakumi Yem Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Taina ^ovek lav Rebelde Tele{op Plej Ada - Leto na Adi Tajanstvene pri~e Telemaster Zakumi Klinika Skandalozno Biseri Hot end kul Telemaster Riko{et La Lola Iza le|a Plej Ada - Leto na Adi Vremenska prognoza Klinika

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serijski film, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.


DNEVNIK

petak23.jul2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

JESTIVA ISTORIJA ^OVE^ANSTVA

31 4

Pi{e: Tom Stendiy 07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Pet zvezdica 10.20 Arhitektonske pustolovine Dena Kruk{enka 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Moj greh 13.15 Letwa slagalica 14.20 Meklodove }erke 15.05 Hrvatsko podmorje 15.35 A sad u Evropu! 16.20 Luda ku}a 17.10 Hrvatska u`ivo 18.30 ^arolija 19.30 Dnevnik 20.10 Ne{to sasvim li~no, film 22.15 Dnevnik 3 22.50 Hronike Pulskog filmskog festivala 23.00 Pri~a dana 23.05 Dr Haus 23.50 Poqubac zmije, film Ali{a Silverston

Gwavatorka Emili Houp je razma`ena }erka milionera Yeka Houpa. Da bi svom, poslom opsednutom ocu, skrenula pa`wu na sebe, odlu~uje da iscenira vlastitu otmicu. Sve funkcioni{e savr{eno, dok automobil u koji se ona zakqu~ala ne ukrade profesionalni kradqivac Vinsent Roh. Uloge: Ali{a Silverston, Benisio del Toro, Kristofer Voken, Yek Tompson, Seli Kirkland Re`ija: Marko Brambila (Nova TV, 23.50) 08.00 08.25 08.45 10.40 12.35 13.15 14.10 16.10 18.25 19.15 20.05 22.10 23.50 01.35 03.05 05.05

Bratz Pepa Dona Barbara U ime qubavi IN Bejvo~ Dona Barbara U ime qubavi IN Dnevnik Zadatak: Uhvatite {akala. film Prqavi poslovi, film Gwavatorica, film Ezo TV Vru}ina tela, film Anatomija 2, film

08.00 Zbogom Mocarte 09.00 Vazdu{ni dueli Hladnog rata 10.00 Yingis Kan 11.00 Robovlasni~ka industrija 12.00 Ko je napisao Bibliju? 13.00 Tajni ratovi 14.00 Istina o... 15.00 Rat veka 16.00 Dnevnik skulptura 17.00 Telo… 18.00 Jovanka Orleanka 19.00 @iveti sa neprijateqem 20.00 Rimsko carstvo 21.00 Farma iz Viktorijanskog doba – posebno Bo`i}no izdawe 22.00 Genije fotografije 23.00 Rat veka 00.00 Dnevnik skulptura 01.00 Telo…

Mi{el Fajfer

Ne{to sasvim li~no Ambiciozna Seli Etvoter, odlu~na u nameri da postane televizijska novinarka, svoj snimak {aqe svim televizijskim stanica, ali odgovor dobija samo od producenta Vorena Yastisa. Uloge: Robert Redford, Mi{el Fajfer, Stokard ^ening, Yo Mantewa Re`ija: Yon Avnet (HRT 1, 20.10)

08.00 08.20 08.30 09.15 09.40 09.50 10.05 10.30 11.40 11.50 12.00 12.45 13.30 13.55 14.25 15.10 15.20 16.05 16.55 18.28 19.27 19.57 20.05 21.03

22.10 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

06.00 07.45 09.10 10.50 12.30 13.00 14.40 16.10 17.45 19.35 20.05 20.35 21.35 22.30 00.40 02.05

Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Indiskrecija jedne Amerikanke Sivi kamion crvene boje Tako }e i cela zemqa Osvetnik U senci ma~a Poltergej Seksi olimpijke Ta~ka kqu~awa

Raspad sistema Prole}ni raspust Voli Rog izobiqa Holivud na snimawu Krsta{ki pohod u farmerkama Zavodqive hijene Utopijsko dru{tvo Tajni `ivot p~ela Filmovi i zvezde Obdaren Velika qubav Spartak: Krv i pesak Umri mu{ki 4 Vanzemaqski osvaja~i An|eli i demoni

23.45 23.55 00.50

TV vrti} Na kraju ulice 101 dalmatinac Garfild i prijateqi Glazbeceda Izazovi Hajdi Zgode i nezgode [e{irice i [lapice, film Fudbal, 2. pretkolo EL: [ibenik - Anorthosis, reporta`a Fudbal, 2. pretkolo EL: Cibalica - Kiftonvil, reporta`a Ru`na Beti Beverli Hils Simpsonovi Crveni patuqak Zvezdane staze Kod Ane Bra}e i sestre 2 Vrhunska putovawa Zabora{i, film Mu}ke Gara`a Ve~eras... Ve~erwa {kola Predstavqamo ba{tinu Sve~ana priredba 44. me|unarodne smotre folklora, prenos Mankelov inspektor Valander Vesti na Drugom Siska Mu}ke

08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00

Intermeco 1 S vetrom u le|a Gospodari horora Intermeco 2 Nirnber{ki procesi Trava S vetrom u le|a Trava Moj ~ovek Godfri Intermeco 3 Kikbokser 4 – Napada~ Gospodari horora Kikbokser 5 – Iskupqewe Tajni `ivot Adolfa Hitlera 01.00 No} `ivih mrtvaca

08.00 10.00 12.00 14.10 16.00 18.00 20.00 22.20 00.10

D.O.A. (Uveliko mrtav) Mo}ne patke 3 Do|i da vidi{ raj Lova do krova Gol! Baskijat Samovo leto Devojka broj 6 Lov na mu{karce 2

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 01.00 03.00 05.00

Sudija Ejmi Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Ples u Lugnasi Sudija Ejmi Ne{ Briyis Gardijan Zakon i red Gresi iz pro{losti Hrabra nova devojka Ne{ Briyis

08.00 08.15 08.35 10.50 11.55 12.20 12.40 13.05 13.35 14.25 15.55 16.45 17.10 17.35 18.00 18.55 19.10 20.00 21.35 23.35 01.05

Mifi JuHu i prijateqi RTL ritam zona - Urban Nestala K.T. 2 Ekskluziv Punom parom Bibin svet Los Viktorinos Najlep{i urok Nestala Pod istim krovom Kraq Kvinsa Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ne daj se, Nina Operacija Pandora, film Beg, film Povratak pravdi, film Astro {ou

Operacija Pandora Odbegli CIA agent, Vilijam Stenvik, ukrao je najnovije, supertajno oru`je za masovno uni{tewe, zvano „Pandora”. Pod pritiskom mogu}e ucene, admiral Hotman zove agenta Yona Lejsija, nekada{weg Stenvikovog mentora.

Erika Elenijak

Iako je Lejsi zaboravio na napete dane slu`be i okrenuo se budu}em braku s lepom Vendi Lejn, kre}e u napornu potragu za biv{im saradnikom i u~enikom. Uloge: Danijel Boldvin, Erika Elenijak, Ri~ard Tajson, Toni Tod Re`ija: Yon Terleski, Yim Vinorski (RTL, 20.00)

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se to pravi Kako se pravi? Vrhunsko graditeqstvo Auta po meri 2008. Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Vrhunsko graditeqstvo Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako se pravi Prototipi Razotkrivawe mitova Ta~ka pucawa U deli}u sekunde Auta po meri 2008. Prqavi poslovi Prototipi

08.30 10.00 10.55 11.00 12.15 14.10 14.15 17.30 18.15 22.00 22.50 23.00 00.00

Fudbal Biciklizam Biciklizam Fudbal Biciklizam Biciklizam Biciklizam Fudbal Fudbal Biciklizam Biciklizam Kuglawe Biciklizam

Cimet pod za{titom lete}ih zmija L

ete}e zmije, xinovske ptice grabqivice i krAleksandrijska tarifa, rimski dokument iz 5. volo~na stvorewa, sude}i po starogr~kim veka, spisak je od 54 predmeta za cariwewe. Kao istori~arima, bili su samo neke od opasnoluksuzna roba, na koju se u najva`nijoj mediteransti koje su vrebale onoga ko bi poku{ao da do|e do zaskoj luci pla}alo do 25 odsto uvozne takse, tretira~ina u egzoti~nim zemqama gde su rasli. Herodot je u ni su cimet, kasija, |umbir, beli i indijski biber, 5. veku p. n. e. obja{wavao da skupqawe kasije, vrste kardamom, aloja i smirna, ali i lavovi, leoparadi, cimeta, ukqu~uje i obla~ewe odela sastavqenog od neu{tavqene volujske ko`e koja pokriva sve osim o~iju, jer samo ono {titi od “krilatih stvorewa nalik na {i{mi{e, koji u`asno ci~e”. Jo{ je ~udniji, tvrdio je “otac istorije”, bio na~in skupqawa cimeta. “Sasvim je nepoznato u kojoj zemqi rastu. Arabqani ka`u da suve {tapi}e donose ogromne ptice, koje ih nose do gnezda, sa~iwenih od blata, na najstrmijim planinskim liticama, uz koje se niko ne mo`e uspeti. Na~in smi{qen za skupqawe {tapi}a cimeta je slede}i. Qudi iseku telesa mrtvih volova u velike komadine i ostave ih na zemqi blizu gnezda. Onda pobegnu kud koji, a ptice slete i odnesu meso u gnezda, koZa luksuznu robu u Aleksandriji smatrani i – evnusi ja su suvi{e slaba da izdr`e toliki teret i padnu na zemqu. Qudi iza|u i sakupe cipanteri, svila, slonova~a, korwa~evina, ali i – inmet, pa ga onda {aqu u druge zemqe.” dijski evnusi. Po{to se samo retka, skupa i luksuGr~ki filozof Teofrast je vek kasnije imao druzna roba posebno carinila, {to je va`ilo i za za~iga~iju verziju. Cimet, po onome {to je ~uo, raste u dune, ako bi ponuda neke porasla, a cena joj pala, ona bokim dolinama, gde ga ~uvaju zmije otrovnice. Jedije brisana sa spiska. Recimo, biber je brzo postao ni bezbedan na~in da se do|e do cimeta je navla~ewe uobi~ajen u Rimu zbog sve ve}eg uvoza iz Indije. za{titnih rukavica i cipela, a po{to se on pokupi, Upadqiva upotreba za~ina bila je i na~in da ostavi se tre}ina Suncu, koje }e nagnati `rtveni dar se poka`u bogatstvo, mo} i dare`qivost. Oni su da bukne. Ima jo{ jedna pri~a o lete}im zmijama kodavani kao poklon, zave{tavani u testamentima je ~uvaju drve}e {to ra|a tamjan. Po Herodotu, skus drugim vrednim predmetima, a nekad kori{}epqa~i za~ina mogu ih oterati jedino paqewem stini i kao valuta. U Evropi su verovatno Grci poraksa, aromati~ne smole, koja ispu{ta oblake opoj~eli da koriste za~ine u kuhiwi, dok su Rimqanog mirisa. ni tu ideju pozajmili, pro{irili i popularizoPi{u}i u 1. veku nove ere, rimski filozof Plivali. Kuvar po Apiciju, zbirka od 478 rimskih nije Stariji je prevrtao o~ima na takve pri~e. Tvrrecepata, zahtevao je obilne koli~ine stranih dio je da su te bajke izmislili Arabqani da bi podiza~ina, ukqu~uju}i biber, |umbir, koru cimeta, gli cenu svojoj robi. Tanard i kurkum, za, recimjan poti~e iz Arabije, mo, za~iwenog noja. StaUpadqiva upotreba za~ina ali je postojbina cimeta ri kontinent se u sred~ak u ju`noj Indiji i [ri bila je u Evropi i na~in da se poka`u wem veku bukvalno gubogatstvo, mo} i dare`qivost. Lanki, odakle se brodovi{io u za~inima. Oni se ma prenosio preko Indiju kuvarima pojavquju u Oni su davani kao poklon i skog okeana zajedno s bibemakar pola recepata, a zave{tavani u testamentima rom i drugim za~inima. ponekad i u tri ~etvrtis drugim vrednim predmetima Ali arapski trgovci koji ne. Meso i riba slu`eni su potom prenosili uvezesu s dobro za~iwenim sonu robu, zajedno s doma}im aromaticima, preko pusovima, ukqu~uju}i razne kombinacije muskatstiwe do Sredozemqa, u karavanima na kamilama, vinog ora{~i}a i cvreta, karanfili}a i bibera. Ponekad se odu{evqewe za~inima obja{wava ti{e su voleli da pravo poreklo svoje neobi~ne robe me {to su mogli prikriti ukus pokvarenog mesa, jer velom tajne sakriju od evropskih kupaca. ga je, navodno, bilo te{ko sa~uvati na du`e vreme. Efekat je bio fantasti~an. Mu{terije {irom Ali takva upotreba za~ina bila bi vrlo ~udna, zbog Sredozemqa bile su spremne da plane neverovatne wihove cene. Onaj ko je mogao priu{titi za~ine, sume za za~ine, najvi{e zbog wihovih egzoti~nih kosvakako je mogao i kvalitetno meso. Sa~uvani su i notacija. A za~ini sami po sebi nisu ni po ~emu vredbrojni sredwovekovni zapisi o trgovcima koji su ni; to su uglavnom ekstrakti biqaka dobijenih iz ka`weni jer su prodavali kvarno meso, {to podrizgusnutih i osu{enih biqnih sokova, sekreta i smova ideju da je meso stalno bilo trulo, te da je kvarla, kore, semewe i osu{eni plodovi. Ali bili su na no bilo izuzetak, a ne pravilo. ceni zbog neobi~nih mirisa i ukusa, koji su u mnogim Pojedini drevni autoriteti su tvrdili da se slu~ajevima odbrambeni mehanizmi biqaka od inse|umbir i cimet u mre`ama izvla~e iz Nila, po{to kata ili gamadi. [tavi{e, za~ini su posve nepotrebih je reka donela iz Raja, gde egzoti~ne biqke rastu ni u ishrani. Zajedni~ko im je da su dugotrajni, lagau izobiqu. Pru`ali su i misti~ni ukus raja u bedni, te{ko ih je na}i, i to samo na odre|enim mestinoj stvarnosti ovozemaqskog `ivota, a kori{}eni ma. Zato su bili idealni za trgovinu na dugim razdasu i u balzamovawu i pripremi pokojnika za zagrobqinama, a {to su daqe no{eni, postajali su tra`enini `ivot. ji, egzoti~niji i skupqi. Kwigu Toma Stendiya „JESTIVA ISTORIJA ^OVE^ANSTVA”, uz specijalan popust od 20 odsto, mo`ete kupiti u Novosadskoj kwi`ari (Jevrejska 20, tel. 021/ 6614–283), ili preko „Ku}e za ~itawe“, Kluba ~italaca izdava~a „Geopoetike“ (Dositejeva 13, Beograd, tel. 011/ 3284–267).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


MONITOR

petak23.jul2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ovog petka zapo~iwe boqi period za vas, s mnogo vi{e dobrog raspolo`ewa, provoda i qubavi. Neko }e imati prilike i mogu}nosti da vam obasja `ivot svojim optimizmom i {armom. Putovawe?

BIK 20.4-20.5.

Iako je po~etak vikenda, ipak ne uspevate da na|ete vremena za odmor i opu{tawe. Venera je vredna, u znaku Device pa ste i vi zaposleni i okupirani raznim detaqima. Analizirate situaciju.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

23. jul 2010.

Ulazite u fazu ozbiqnosti u qubavi pa se ne}ete tako lako zaletati i odu{evqavati raznoraznim osobama. Naprotiv, pa`qivo }ete odmeravati ko i za{to zaslu`uje va{e vreme i interesovawe. Mesec plovi kroz ozbiqni znak Jarca pa imate smirenosti i koncentracije za posao i karijeru. Od partnera o~ekujete podr{ku i razumevawe, koje i dobijate. Poslovna situacija se poboq{ava. Sre}an vama ro|endan! Sunce je upravo u{lo u va{ znak i donelo vam dodatnu energiju i entuzijazam. Pravo je vreme za uspehe, bilo u poslu, ili na li~nom planu, u qubavi. Dominantni ste. Aktivni ste i preduzimqivi, {to i partneru odgovara jer se dopuwavate na pravi na~in. Ukoliko ste na odmoru, to je sasvim OK, samo tamo i tako nastavite. Ukoliko ipak radite, budite strpqivi.

VAGA 23.9- 23.10.

Zati{je pred buru, tornado, promenu na druga~ije! Kako dani odmi~u, tako se pribli`avaju okolnosti na koje ne}ete mo}i uticati pa ih bar predupredite. Planirajte putovawe do kraja meseca.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Putovati ili ne, pitawe je sada! To i nije neko pitawe jer se ve} samo po sebi podrazumeva da ne mo`ete mirovati, pogotovo kada vas daqine zovu. Produ`eni vikend i odmor pravo su re{ewe. Hvataju vas nemiri dok delujete stalo`eno i mirno, ali gubite koncentraciju i orijentaciju na poslu jer ste ve} zamoreni. Potrebna vam je promena mesta boravka za izvesno vreme. Krenite!

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Na poslu ni{ta novo, ali ni staro, pa je svaki dan neizvestan, na izvestan na~in. Vi samo treba da se trudite i ne dramatizujete previ{e situaciju, pogotovo kada nemate direktnog uticaja.

Budite pa`qivi u saobra}aju i uzmite u obzir sve okolnosti pre no {to se odlu~ite na putovawe. Ne{to vas blokira, svesno ili nesvesno, materijalno i fakti~ki, pa budite mudri i spretni. Snovi? Imate posla koliko ne}ete, {to zna~i da treba da radite koliko ho}ete, u datoj situaciji. ^uvajte se `arkog Sunca i partnerovih strasti pa se nemojte pecati na sve udice kojima vas lovi. Tro{kovi.

TRI^-TRA^

Novi Bred i An|elina PROGNOZA

VIC DANA

PRETE`NO

Vojvodina Novi Sad

34

Subotica

35

Sombor

34

Kikinda

35

Vrbas

34

B. Palanka

34

Zrewanin

36

S. Mitrovica 35 Ruma

34

Pan~evo

35

Vr{ac

34

Srbija Beograd

36

Kragujevac

34

K. Mitrovica 33 Ni{

36

SUN ~ ANO

Evropa

NOVI SAD: Veoma toplo i prete`no sun~ano vreme. Vetar slab jugozapadni. Pritisak malo ispod normale. Temperatura od 20 do 34 stepena. VOJVODINA: Veoma toplo i prete`no sun~ano vreme. Vetar slab jugozapadni i zapadni. Pritisak malo ispod normale. Jutarwa temperatura od 18 do 22, a maksimalna od 34 do 36 stepeni. SRBIJA: Prete`no sun~ano uz vru}ine. Vetar slab jugozapadni i zapadni. Pritisak malo ispod normale. Minimalna temperatura od 16 do 24, a maksimalna od 32 do 36 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U subotu osve`ewe uz ni`e i znatno prijatnije temperature. Bi}e promenqivo obla~no uz lokalne pquskove. Temperatura }e na severu opasti za oko 10, a na jugu za 5 stepeni u odnosu na prethodne dane. U nedequ i ponedeqak sve`ije uz temperature od 20 do 25 stepeni i sa povremenom ki{om i pquskovima.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Usled nepovoqnih biometeorolo{kih prilika iznad na{eg podru~ja neophodna je izuzetna opreznost i zdravih i obolelih osoba. Zbog izuzetno visokih temperatura se preporu~uje adekvatno odevawe, smawewe aktivnosti i za{tita od UV zra~ewa. U saobra}aju je potrebna pove}ana pa`wa.

Madrid

33

Rim

32

London

21

Cirih

22

Berlin

25

Be~

27

Var{ava

33

Kijev

35

Moskva

35

Oslo

16

Saobra}ajac zaustavqa pijanog voza~a: - Gospodine, vi ste pro{li na crveno? - Jesam, hik, od belog me ubi kiselina.

Atina

36 22

Minhen

21

Budimpe{ta

34

Stokholm

17

23

24

25

26

27

28

29

petak

subota

nedeqa

ponedeqak

utorak

sreda

~etvrtak

pre podne najboqe

prva ~etvrtina

po podne veoma dobro

dobro

SUDOKU

St. Peterburg 30 Pariz

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

8

1 9

5

2 5

4

3

8 7

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

218 (53)

Slankamen

268 (-18)

Ja{a Tomi}

Apatin

267 (47)

Zemun

312 (-13)

Tendencija stagnacije

Senta

318 (-13)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

326 (-14)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

325 (0)

Tendencija stagnacije

Smederevo

488 (-12)

Titel

282 (-14)

NERA

Novi Sad

218 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Hetin

52 (-6)

Tendencija stagnacije

posledwa ~etvrtina podno{qivo

mlad mesec lo{e

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 7 5 2 8 1 4 3 6 9

4

Bezdan

Ba~. Palanka 216 (10)

108 (10)

pun mesec

www.ribolovacki-magazin.co.rs

V REMENSKA

Na premijeri filma „Charlie St. Cloud� u Los An|elesu Zek Efron i wegova devojka Vanesa Haxens izgledali su toliko skladno i lepo da su svojom pojavom podsetili na par svih parova - Breda Pita i An|elinu Xoli. Ipak, Zek i Vanesa tvrde da im tolika popularnost ne treba jer je veoma opasna. - Mnogo je zamki u koje se mo`e upasti u ovom poslu. Imati nekog s kim mo`e{ da podeli{ sve probleme i ko te razume veliki je dar rekao je Zek misle}i na Vanesu.

N. Kne`evac 286 (-16) S. Mitrovica

Tendencija opadawa i stagnacije

Beograd

Kusi}

156 (2)

6

8

9

9

3

5

3 8 4 2 6 9 7 1 5

4

6 1 9 5 7 3 4 8 2 9 4 1 6 2 8 5 7 3

262 (-12)

8 1

48 (0)

9

4

7

2 7 6 3 9 5 1 4 8 5 3 8 7 4 1 9 2 6

6

4 2 7 9 3 6 8 5 1

8

1 5

9

7 2

8 6 3 1 5 7 2 9 4 1 9 5 4 8 2 6 3 7 Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 23.jul 2010.