Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD

UTORAK 23. FEBRUAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22640 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NAJZAD DOBRA VEST ZA ZAPOSLENE S IZGUBQENIM GODINAMA RADA

NASLOVI

NOVOSADSKI „POSLOVNI PROSTOR” PRAVI STUDIJU

Politika 2 Revizor tra`i mnogo o{trije kazne

Ekonomija

str. 5

Foto: N. Stojanovi}

Dr`ava odblokirala povezivawe sta`a 4 NIP zaobi{ao Vojvodinu

Tre}e doba 6 Okreni-obrni nema spasonosne formule

Ima li kraja sunovratu dinara?

Novi Sad 9 Direktor „Stana” podneo ostavku

str. 5

Vojvodina 11 Paketi za pet stotina porodica

Crna 12 Majka krila drogu u vagini?

Dru{tvo 14 Nepokretni penzioneri otrovani hranom

Toplo s ki{om Najvi{a temperatura 13 °S

str. 8

Kineska ~etvrt samo za kulturu

Dvostruko skupqe telefonirawe str. 5

KRIVI^NE PRIJAVE ZBOG AR^EWA KREDITA ZA PO^ETNIKE

Parama za zapo{qavawe kupovali limuzine

str. 4

str. 16– 22

SPORT

„ RASPORED PROLE]NOG DELA JELEN SUPERLIGE

„ SRPSKI DERBI U DRUGOM KOLU TURNIRA U DUBAIJU

„ DEVETI UZASTOPNI TROFEJ PARTIZANA

„MILER KONA^NO OSVOJIO OLIMPIJSKO ZLATO

„ DANAS PREOSTALE UTAKMICE LIGE [AMPIONA

SVETOZAR LENI] IZ BE^EJA OSU\EN U ZREWANINU NA ^ETVOROGODI[WU ROBIJU

Maloletnicu prodao za dve hiqadarke str. 12


2

POLITIKA

utorak23.februar2010.

POSLANICI DANAS O PREDLOGU ZAKONA O SKUP[TINI

Plate i penzije ~ekaju boqe vreme Poslanike srpskog parlamenta }e u martu, na po~etku prole}nog zasedawa, na ulazu u Dom Narodne skup{tine sa~ekati Garda Vojske Srbije, a sednica }e zapo~eti intonirawem dr`avne himne „Bo`e pravde“. Naravno, sve ove po~asti bi}e prire|ene pod uslovom da parlamentarci na vanrednoj sesiji, koja po~iwe danas, usvoje zakon o Narodnoj skup{tini, ~ije su dono{ewe inicirale stranke vladaju}e koalicije potpisima 128 poslanika ZES-a, G17 plus, SPS-a, JS-a, kluba mawina i PUPS-a. Predlog zakona o Skup{tini je, ina~e, predvideo da poslanik slobodno raspola`e svojim mandatom u skladu s Ustavom i zakonom kojim se reguli{e izbor narodnih poslanika i opredequje se, istupa i glasa po sopstvenom uverewu. Poslanik, me|utim, ne mo`e istovremeno obavqati drugu javnu funkciju ili profesionalnu du`nost koja je nespojiva s pozicijom narodnog predstavnika. Jedna od najbitnijih novina koja se o~ekivala u ovom zakonu bila je finansijska samostalnost Skup{tine. Me|utim, ona se svela na to da }e parlament dobiti svoj ra~un i samostalno raspolagati novcem, ali }e visina wegovog buxeta biti planirana zajedno s Ministarstvom finansija u sklopu republi~kog buxeta. U prilog parla-

Redovno zasedawe 2. marta Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} zakazala je po~etak redovnog zasedawe parlamenta za utorak, 2. mart. Kako je saop{teno, na sednici }e se raspravqati o 32 ta~ke dnevnog reda, me|u kojima su izmene i dopune Zakona o porezu na dobit preduze}a, Zakona o dohotku gra|ana, a tu su i zakonski predlozi o pred{kolskom vaspitawu i obrazovawu i u~eni~kom i studentskom standardu. Pred poslanicima }e se na}i i Predlog zakona o divqa~i i lovstvu, kao i predlog zakona o oznakama geografskog porekla. mentu ide jedino to {to }e „poslani~ka biti zadwa“. Naime, ako Ministarstvo finansija i Skup{tina ne postignu dogovor, glasa}e se o predlogu skup{tinskog buxeta u verziji koju je sa~inilo najvi{e zakonodavno telo. Podsetimo, pod pritiskom javnosti, odustalo se od bilo kakvog

uplitawa materijalnih prinadle`nosti poslanika u ovaj propis.Primawa i druge naknade narodnih poslanika utvr|iva}e se i ubudu}e posebnim zakonom, a pravo na penziju ostvariva}e kao i svi gra|ani, bez skra}ivawa godina neophodnog radnog sta`a. S. Stankovi}

DNEVNIK

PRVI ^OVEK DRI-ja RADOSLAV SRETENOVI] TVRDI DA PRIJAVE PROTIV MINISTARA NISU ZASTARELE

Revizor tra`i mnogo o{trije kazne Prekr{ajne prijave koje je Dr`avna revizorska institucija podnela protiv 19 funkcionera – pojedinih biv{ih i sada{wih ministara, kao i nekoliko dr`avnih ~inovnika – nisu zastarele po Zakonu o buxetskom sistemu, tvrdi dr`avni revizor Radoslav Sretenovi}. – Ne `elim da komentari{em tuma~ewa pojedinih ministara jer smatram da bi to bilo uticawe na pravosudne organe, koji sada treba da daju svoju re~ – rekao je Sretenovi} novinarima nakon ju~era{we sednice Odbora za finansije, na kojoj je odlu~eno da se predlo`e zakonske izmene kojima }e biti pove}ane plate revizora. Po Sretenovi}evom obja{wewu, prijave bi bile zastarele u roku od godinu dana po odrebama Zakona o javnim nabavkama, ali ostaje prostor u Zakonu o buxetskom sistemu. – Samim tim, ukoliko odgovorno lice ne sprovede postupak, ili suprotno zakonu o javnim nabavkama izvr{i isplatu, bi}e ka`weno za prekr{aj nov~anom kaznom po slovu ovog drugog zakona – tuma~i Sretenovi}. Dr`avni revizor obja{wava i nelogi~nosti s kojima se u

sprovo|ewu propisa suo~ava DRI i zbog kojih je ju~e Odboru za zakonodavstvo prosle|en predlog za izmenu Zakona o javnim nabavkama, kojim bi se rok zastarevawa prekr{aja produ`io na tri godine. – Reviziju radimo u teku}oj za prethodnu godinu. Kada nacrt zav{nog ra~una stigne na reviziju polovinom juna, ako je bilo prekr{aja, mnogi su ve}

Ve}e plate slu`benicima Revizija buxeta za 2009. po~iwe u martu, do kada bi trebalo da u DRI-ju radi vi{e od 40 revizora. Da bi se do{lo do dobre ekipe, Odbor za finansije ju~e je dao zeleno svetlo za izmenu Zakona o DRI-ju koja }e omogu}iti pove}awe plata ekspertima u ovoj oblasti. Ovla{}eni revizori ima}e platu u najve}em rangu dr`avnih slu`benika na polo`aju – 144.000, a dr`avni revizori 122.000 dinara. Sam Sretenovi}, koji je na ~elu DRI-ja, zara|iva}e 230.000 dinara mese~no. zastareli – obja{wava Sretenovi} za „Dnevnik“. – Tra`i}emo i pove}awe kazni, mada i u novom Zakonu o buxetskom sistemu prekr{ajna kazna vi{e nije 50.000 dinara, ve} se kre}e od 150.000, a neke kazne su i od milion dinara. Na pitawe da li se radi o kwigovodstvenoj gre{ci, kako je svojevremeno tvrdio i premi-

OPRE^NI STAVOVI RADOSLAVA STOJANOVI]A I NADE KOLUNYIJE O REZOLUCIJI O SREBRENICI

Pravo i politika Profesor me|unarodnog prava i biv{i {ef pravnog tima pred Me|unarodnim sudom pravde u sporu BiH po tu`bi protiv Srbije Radoslav Stojanovi} ocenio je da je u Narodnoj skup{tini neophodno doneti deklaraciju koja }e nedvosmisleno kvalifikovati zlo~in u Srebrenici, jer je Me|unarodni sud pravde u svojoj presudi od 2007. godine, presudio da je re~ o genocidu. „Prema tome, u na{oj deklaraciji ne treba da izmi{qamo kvalifikaciju zlo~ina po~iwenog u Srebrenici, nego samo treba da citiramo presudu Me|unarodnog suda pravde, u kojoj se jasno ka`e da je zlo~in koji je po~iwen u Srebrenici – genocid“, rekao je Stojanovi} za Radio „Slobodna Evropa”. Po wegovim re~ima, tim citatom presude Me|unarodnog suda pravde, s jedne strane, Srbija iz-

VESTI (Ne)me{awe Komandant Kfora nema~ki general Markus Bentler izjavio je da se ta misija ne}e me{ati u politi~ke procese na Kosovu. Po wegovim re~ima, Kfor je nepristrasan i, po Rezoluciji 1244, brine za sigurno okru`ewe na celom Kosovu. On je rekao da smawewe snaga Kfora predstavqa jasan znak pozitivnog razvoja na Kosovu, a na pitawe kada me|unarodne trupe vi{e ne}e biti potrebne, odogovorio je da vremenski plan ne mo`e biti stvoren jer su budu}e odluke NATO-a povezane s razvojem situacije. Odgovaraju}i na pitawe da li bi nedavno otvarawe vojne baze u ju`noj Srbiji moglo izazvati napetosti u regionu, Bentler je rekao da „Srbija nije opasnost za Kosovo“.

Ve`baju Jedinice Kfora iz Multinacionalne borbene grupe „Istok“ izve{}e danas i sutra ve`be na razli~itim mestima na Kosovu, koje }e ukqu~ivati i oblasti iz podru~ja odgovornosti drugih multinacionalnih borbenih grupa. Multinacionalna borbena grupa „Istok“ je operativna snaga koju vode SAD, ima blizu 2.200 pripadnika, a ukqu~eni su i vojnici iz gr~kih i poqsko-ukrajinskih operativnih snaga.

ra`ava svoje po{tovawe prema MSP-u, a s druge, konstatuje da ne mo`e izmeniti ~iwenicu da je Sud tako presudio. „Istovremeno je potrebno u toj deklaraciji re}i da je istom tom presudom Srbija oslobo|ena odgovornosti za u~i-

Srebrenici i sau~e{}e `rtvama tog zlo~ina. Stojanovi} smatra da je i druga rezolucija, u kojoj bi se osudili svi zlo~ini po~iweni u ratu u Bosni i Hercegovini i izrazilo sau~e{}e svim `rtvama tih zlo~ina – potrebna.

Istog dana o svim zlo~inima Parlamenti svih dr`ava biv{e Jugoslavije trebalo bi da istog dana donesu istovetne rezolucije kojima bi se osudili svi zlo~ini u ratovima na teritoriji biv{e SFRJ, i kojima bi se uputila izviwewa za zlo~ine po~iwene u ime wihovih nacija, saop{tio je Kongres srpskog ujediwewa. „Bilo je dosta poku{aja da se ostvari pomirewe, ali rane se nisu zale~ile jer nije postojao objektivan i sveobuhvatan pristup“, ka`e se u pismu koje je Kongres uputio predsedniku Srbije Borisu Tadi}u. weni genocid u Srebrenici“, rekao je Stojanovi}, i zakqu~io da Srbija deklaracijom treba da izrazi osudu zlo~ina u~iwenog u

Me|utim, {efica poslani~kog kluba „Za evropsku Srbiju“ Nada Kolunxija tvrdi da je pogre{no insistirawe na pravnoj kvalifi-

VOJVO\ANSKA DELEGACIJA JU^E BORAVILA U VUKOVARU

Dunavska strategija ja~a veze Delegacija Vlade i Skupregionalnu i me|unarodnu sa{tine Vojvodine dogovorila radwu Boris Barjaktarovi}, koje ju~e u Vukovaru, s predstavji je bio deo delegacije, istakao nicima Vukovarsko-srijemske je da su s hrvatskim partnerima `upanije, potpisivawe sporadogovorili pomo} Vukovarskozuma o saradwi dve regije, da srijemske `upanije kod organibi se postoje}i protokol o sazovawa stru~nih konsultacija radwi obnovio, odnosno dopupri izradi prostornog plana nio stavkama o koordinisaVojvodine da bi na neki na~in nom radu na izradi dunavske bio usagla{en s wihovim postostrategije i zajedni~kom konje}im dokumentom. kurisawu za program IPA o – Pokrenuta je inicijativa da prekograni~noj saradwi izmese neki od malograni~nih pre|u Hrvatske i laza pretvore u Srbije. Po re~igrani~ne, od ~ega Usaglasili smo se da ma predsednika }e obe strane zajednio radimo Skup{tine imati korist, a APV [andora na{a delegacija projekte zanimqive Egere{ija, dose obavezala na za obe strane to da jo{ vi{e u govoreno je da se ([andor Egere{i) Vojvodini propoja~a saradwa movi{e upis bina privrednom, ra~a za izbor nacionalnih savekulturnom, obrazovnom, ekota nacionalnih mawina – rekao lo{kom i politi~kom planu. – Usaglasili smo se o tome da je Barjaktarovi} po zavr{etku produbimo saradwu skup{tinsastanka. skih odbora iz ovih oblasti i da On je naglasio da je prihvazajedno radimo projekte zani}en wegov predlog da se ovakvi mqive za obe strane – istakao je sastanci odr`avaju najmawe dva Egere{i, koji je najavio skoru puta godi{we. A na~elno je, taorganizaciju trilateralnog suko|e, dogovoreno i da }e delegasreta Vukovarsko-srijemske `ucija Vukovarsko-srijemske `upanije, regije Ba~ki{kun i Vojpanije posetiti Novi Sad u mavodine u Ke~kemetu. ju, za vreme Poqoprivrednog Potpredsednik Vlade Vojvosajma. dine i pokrajinski sekretar za P. K.

jer Mirko Cvetkovi}, dr`avni revizor ukazuje na to da nije kwigovodstvena gre{ka ukoliko uz ugovor koji je zakqu~en s fizi~kim licem nema dokaza da je posao obavqen. – Ne mogu da cenim ni da li je u pitawe neznawe. Ali svakako da ministar, pre no {to potpi{e da se novac mo`e dozna~iti, mora da proveri da li je dokumentacija ispravna. To je sad i

stvar ministra koji je imao poverewe u svoje saradnike koji su mu doneli takav dokument da potpi{e. Novac je ispla}en, ali mi tokom revizije nismo ustanovili dokaze da je usluga pru`ena, ili da je, na primer, ugostiteqski tro{ak nastao u svrhu poslovne saradwe – ka`e Sretenovi}. S. Stankovi}

REKLI SU

Mili}evi}: Tomi nije vredelo 2,2 miliona glasova

kaciji Srebrenice, ve} da je presudno da se Srbija nedvosmisleno odredi i osudi taj zlo~in, izrazi saose}awe sa `rtvama i da tra`i punu odgovornost. Ona je za B-92 istakla da Skup{tina Srbije nije sud i da zato ne treba da utvr|uje pravne ~iwenice koje bi dovele do toga da se Srebrenica „defini{e kao ova ili ona kvalifikacija“. Ona je pri tome izrazila uverewe da za sve poslani~ke grupe ne}e biti problem da nedvosmisleno osude de{avawa u Srebrenici, bez obzira na to da li }e ona biti nazvana zlo~inom ili genocidom. Uz to, Nada Kolunxija je napomenula da je DS i daqe uveren u to da Srebrenica zaslu`uje posebnu deklaraciju, kao i da zlo~ini nad srpskim narodom zaslu`uju deklaraciju kojom }e Skup{tina Srbije izre}i svoj stav.

Portparol SPS-a \or|e Mili}evi} ocenio je da je vladaju}a ve}ina stabilna i da vanrednih parlamentarnih izbora ne}e biti. On je akciju prikupqawa potpisa gra|ana ocenio kao deo politi~kog marketinga. „Tih 800.000 prikupqenih potpisa ne zna~i ni{ta sve dok postoji stabilna ve}ina, a ona danas u Srbiji postoji. Tomislav Nikoli} je kao predsedni~ki kandidat 2008. godine imao 2,2 miliona glasova, pa mu to nije bilo dovoqno da bude predsednik Republike“, istakao je Mili}evi}.

Trivan: Bilo bi nam boqe da je opozicija boqa Portparolka DS-a Jelena Trivan ocenila je da bi opozicija u Srbiji, umesto {to insistira na izborima, trebalo da pru`i konstruktivan doprinos re{avawu politi~kih i ekonomskih problema u dr`avi. Zajedni~ki zahtev SNS-a, NS-a i DSS-a za raspisivawe prevremenih izbora ona je okarakterisala kao demago{ki potez kojim se prikriva odsustvo konkretnih politi~kih programa i ideja. „Za Srbiju bi bilo svrsishodnije da ima opoziciju koja istupa s ozbiqnim programom i na ozbiqan na~in konkuri{e Vladi idejama i politi~kom ponudom”, navela je Trivan.

SRPSKI POSLANICI DANAS S NOVIM HRVATSKIM PREDSEDNIKOM

Kom{ije moraju sara|ivati

^lanovi Grupe prijateqstva s Hrvatskom Skup{tine Srbije razgovara}e danas u Zagrebu s novim hrvatskim predsednikom Ivom Josipovi}em, {efom diplomatije Goranom Jandrokovi}em, a primi}e ih i predsednik Sabora Luka Bebi}. Ina~e, delegacija srpskog parlamenta, u kojoj su potpredsednik Narodne skup{tine Nikola Novakovi}, te poslanici dr Janko Veselinovi}, Petar Kunti}, Radovan Radovanovi}, Momo ^olakovi} i Neboj{a Ran|elovi}, ju~e se srela s predstavnicima Grupe prijateqstva sa Srbijom hrvatskog Sabora, kao i s ~lanovima Odbora za me|uparlamentarnu saradwu, koji vodi Milorad Pupovac. – Tokom ovih susreta iskazana je potreba za uspostavqawem boqe saradwe me|u parlamentima, i to ne samo kroz ~e{}e kontakte grupa prijateqstva ve} i kroz intenzivirawe komunikacije nadle`nih

Janko Veselinovi}

odbora Sabora i Narodne skup{tine, koji bi sara|ivali na pitawima evropskih integracija, prava nacionalnih mawina, borbe protiv kriminala... Ja~awe te me|uparlamentarne saradwe moglo bi dati novi impuls ukupnoj boqoj saradwi dveju dr`ava – izjavio je za „Dnevnik” dr Janko Veselinovi}.

Parlamentarna podr{ka iz ^e{ke Delegacija Odbora Skup{tine Srbije za inostrane poslove dobila je ju~e od ~lanova ~e{kog parlamenta izraze sna`ne podr{ke da Srbija u|e u Evropsku uniju. [ef srpske skup{tinske delegacije Dragoqub Mi}unovi} rekao je da je ~e{ki Senat potvrdio spremnost da pomogne u procesu pristupawa Srbije, konkretno i tehni~ki, a i slawem eksperata.

On je potvrdio da bi uskoro trebalo da bude uprili~en i susret predsednika Sabora Luke Bebi}a i predsednice Skup{tine Srbije Slavice \uki}-Dejanovi}, a ciq je stvarawe uslova za re{avawe brojnih otvorenih pitawa. Pri tome je, ka`e sagovornik „Dnevnika”, konstatovano da ta ~iwenica – da postoje pitawa o kojima se dve dr`ave ne sla`u – ne bi smela biti smetwa za razgovore o onim temama za koje postoji saglasnost da se moraju re{avati, poput povratka izbeglica, polo`aja mawina, privredne saradwe... Uo~i razgovora s novim {efom hrvatske dr`ave, dr Janko Veselinovi} je objasnio da je ovaj susret ugovoren znatno ranije i da nije u ciqu pripreme eventualnog sastanka dvaju predsednika – Borisa Tadi}a i Ive Josipovi}a. – Centralna tema bi}e bilateralni odnosi dveju dr`ava. Prene}emo mu na{u `equ za dobrom saradwom Srbije i Hrvatske i voqu za re{avawe otvorenih pitawa. I prene}emo mu na{a o~ekivawa da }e kod realizacije wegovih predsedni~kih prioriteta, gde je u prvi plan stavio razvoj dobrosusedskih odnosa s dr`avama regiona, biti aktivnosti na svim nivoima – najaM. S. vquje Veselinovi}.


POLITIKA

c m y

DNEVNIK

utorak23.februar2010.

3

PREDSEDNIK OP[TINSKOG ODBORA DS-a SENTE SLOBODAN BOR\O[KI ZA „DNEVNIK”

Sa SVM-om teren bio mnogo klizaviji

SNS, NS I DSS JEDINSTVENI U ZAHTEVU ZA RASPISIVAWE VANREDNIH IZBORA

Nije ovo 1990.

Lideri SNS-a i NS-a Tomislav Nikoli} i Velimir Ili}, kao i potpredsednik DSS-a Nenad Popovi}, ocenili su na ju~era{wem skupu u centru Beograda da su vanredni parlamentarni izbori jedino re{ewe protiv lo{e vlasti. Nikoli} je istakao da su SNS, NS i DSS zajedni~ki u toj akciji, a da }e, „koliko sutra, na toj liniji biti i druge stranke u Srbiji”. On je rekao da se skup odr`ava na mestu gde je Ili} napadnut 5. februara da bi poru~ili da „niko nikoga danas u Srbiji ne sme da udara i poni`ava“. – Ne `elimo sukob s wima, ali neka nas niko vi{e ne pla{i i ne napada jer }emo morati da odbranimo na{e pravo na normalan i dostojan `ivot – rekao je Nikoli}. On je istakao da }e se svim demokratskim sredstvima boriti za raspisivawe vanrednih izbora, {to „mora da da rezultat“. – Nije ovo 1990. nego 2010. godina. Danas qudi slobodno treba da iznose svoje stavove i mi{qewa, da se bore za svoje ideje. To {to smo protiv vlasti, na`alost, danas zna~i da smo za Srbiju. Samo vlast nije za Srbiju, ve} za sebe – rekao je Nikoli}. Lider napredwaka kritikovao je vlast povodom navoda da im je svejedno koliko }e opozicija pri-

INTERVJU

kupiti potpisa za raspisivawe vanrednih izbora i da nema razloga za izbore dok postoji skup{tinska ve}ina. – Veoma smo blizu milion glasova. Najte`e je sakupiti prvi milion. Posle }e i}i lako – naveo je Nikoli}, i najavio nastavak akcije prikupqawa potpisa za vanredne izbore „sve dok podr{ka ne bude toliko velika da zapawi vlast”. Lider NS-a Velimir Ili} je zahvalio svima koji su bili uz wega posle napada, rekav{i da to vidi kao podr{ku u borbi protiv nasiqa i progona srpske opozicije. – Re`im je nesposoban da bilo {ta uradi u Srbiji i napravio je incident da bi pokrio afere, kojih ima na pretek – ustvrdio je Ili}, i dodao da nesposobna vlast `eli da zabrani i demonstracije i {trajkove, te su jedino re{ewe izbori. Kako je naglasio, va`no je da su se gra|ani ujedinili u zahtevu za nove izbore, da su ove tri stranke ~vrsto zajedno, a tek }e se razgovarati o predizbornim koalicijama. Na pitawe za{to skupu nije prisustvovao Vojislav Ko{tunica, Nenad Popovi} je novinarima rekao da je lider DSS-a wega odredio da u ime stranke prisustvuje trojnom okupqawu. D. Milivojevi}

Raskid koalicije SVM-a i DS-a u op{tinskoj vlasti Sente i ulazak demokrata u koaliciju s Gra|anskim savezom Ma|ara Lasla Rac-Saboa (u koju je ukqu~en i LSV), izazvala je razli~ite komentare na doma}oj politi~koj sceni. Me|utim, predsednik Op{tinskog odbora DS-a Sente Slobodan Bor|o{ki ocewuje da taj aran`man nije problemati~an, te da je „teren bio mnogo klizaviji” sa SVM-om. Bor|o{ki, naime, tvrdi da je SVM na {irem planu samo stranka poznatija i “umivenija” od GSM-a, ali da u lokalu ne postoji nikakva razlika u wihovim politi~kim programima, te da sen}anske demokrate smatraju da }e stranka Lasla Rac-Saboa biti mnogo pouzdaniji partner da se dogovoreno zaista sprovede. – Uspostavqawe koalicije s Gra|anskim savezom Ma|ara ne vidimo kao stupawe na klizav politi~ki teren, jer za nas u Senti mnogo je klizaviji teren bilo ne-

RADIKALI ZA IZMENU IZBORNOG ZAKONA U VOJVODINI

Cela APV jedna izborna jedinica

Zamenik {efa poslani~ke grupe SRS-a u Skup{tini Vojvodine Sa{a Santovac izjavio je da se ta stranka zala`e za izmenu izbornog zakona da bi Vojvodina bila jedna izborna jedinica, a bira~i za svih 120 poslanika pokrajinskog parlamenta glasali po proporcionalnom sistemu. Po sada{ewim re{ewima, izbori se obavqaju kombinacijom proporcionalnog i ve}inskog sistema. „Time bi se izbegli aktuelni problemi da je od 60 poslanika,

PREDSEDNIK ZREWANINSKOG SDPS-a ZDRAVKO DEURI]

G17 plus nam je kqu~ni saveznik Za predsednika Gradskog odbora Socijaldemokratske partije Srbije u Zrewaninu nedavno je izabran Zdravko Deuri}, prvi ~ovek Fabrike lekova „Jugoremedija“ i dosada{wi lider Pokreta “Ravnopravnost”. U razgovoru za „Dnevnik“ Deuri} govori o saradwi s G17 plus, odnosu s DS-om u okviru koalicije vladaju}e u Zrewaninu i daqim planovima lokalnog ogranka SDPS-a. – Gradski odbor SDPS-a sada nastoji da pove`e iskustvo konkretnih radni~kih i akcionarskih borbi s politikom stranke jer smatramo da je to jedini ispravan na~in da se formira stranka socijaldemokratskog usmerewa – ka`e Deuri}. – Pokret “Ravnopravnost” se prikqu~io SDPS-u da bismo, kroz povezivawe socijaldemokratskih snaga u Srbiji, oja~ali borbu koju smo zapo~eli na lokalnom novou. Sada nastojimo da kroz u~e{}e u izgradwi nove stranke uti~emo na to da SDPS usvoji na~ela za koja se zala`u zrewaninski radnici i druge radni~ke grupe u Srbiji s kojima smo u koordinaciji. Tako mi razumemo socijaldemokratiju – kao politi~ki nastavak konkretnih radni~kih inicijativa. z Koliko su biv{i radnici zrewaninskih preduze}a, koji uglavnom i ~ine lokalnu organizaciju SDPS-a, u mogu}nosti da se izbore za radni~ka prava? – Ve}ina zrewaninskih radnika, kao i onih {irom Srbije, danas nije u egzistencijalnim problemima zbog ekonomske krize, ve} zbog korupcije u privatizaciji. Dakle, ne radi se tu samo o radni~kim interesima ve} i o

na{em gra|anskom interesu da `ivimo u zemqi u kojoj se po{tuje zakon, u kojoj onaj ko je nekog prevario mora za to da odgovara, a oni koji su prevareni moraju biti obe{te}eni. Problemi radnika i akcionara u Srbiji skop~ani su s izgradwom pravne dr`ave, i ja mislim da je jedini put da re{imo ove probleme solidarno povezivawe oko odbrane prava na rad i po{tovawa zakona i ugovora. z [ta su konkretni rezultati sporazuma koji ste nedavno

sklopili s G17 plus na lokalu? – Do saradwe s G17 plus je do{lo pre svega na temequ razumevawa izme|u zrewaninskog odbora ove stranke i Pokreta “Ravnopravnost” po pitawu „[invoza“. Rade}i zajedno u okviru Anketnog odbora o „[invozu“, zakqu~ili smo da nam se ciqevi po ovom pitawu poklapaju i da }emo ih lak{e ostvariti ukoliko na{a ~etiri i wihovih pet odbornika budu zajedni~ki delovali u okviru vladaju}e koalicije. U tom smislu, i konkretni rezultati za koje me pitate vide}e se prema uspehu borbe da se „[invoz“

funkcionisawe dosada{we koalicije sa SVM-om. GSM je registrovana politi~ka stranka koja je u na{oj sredini dobila podr{ku gotovo dve hiqade bira~a. Zapravo, najklizaviji teren, ne samo za demokrate nego za sve gra|ane Sente, bilo je tolerisawe nerada i java{luka koji je postojao u okviru Op{tinske uprave, jer biv{i predsednik op{tine nije imao nameru da to dovede u red – izjavio je Bor|o{ki za na{ list. Po wegovim re~ima, za DS Sente ta~ka na promenu op{tinske vlasti je stavqena pro{le srede i oni ne `ele vi{e da se bave time nego onim {to predstoji na organizaciji uspe{nijeg i efikasnijeg rada lokalne samouprave. – Ne znam za{to se pravi tolika fama oko Gra|anskog saveza Ma|ara, jer ista ova Demokratska stranka u Adi je jo{ od formirawa aktuelne op{tinske vlasti u koaliciji s dva odbornika GSM-a, gde su se pokazali kao korektni

vrati svojim zakonitim vlasnicima i da ponovo proradi. z U javnosti postoje nedoumice o saradwi s G17 plus. Naime, kazali ste da }ete se, zahvaquju}i woj, lak{e boriti za prava radnika, a s druge strane, mnogi radnici upravo lidera G17 plus Mla|ana Dinki}a optu`uju za lo{u privatizaciju i sunovrat privrede? – Ne znam na osnovu ~ega procewujete kakvo je mi{qewe ve}ine radnika, ali lokalni odbor G17 plus je jedini u punoj meri podr`ao na{e stanovi{te u vezi sa „[invozom“. Pri tom, moram da dodam da su mnoge zrewaninske stranke u kampawi za lokalne izbore ~esto pomiwale „[invoz“, da bi nakon izbora zaboravile na svoja obe}awa. S druge strane, G17 plus nije vodio tu vrstu predizborne kampawe, a danas nam je ipak kqu~ni saveznik u borbi za prava radnika i akcionara „[invoza“. z Va{a saradwa s G17 plus demonstrirana je i podno{ewem amandmana na predlog odluke o komunalnim taksama koji je predlo`ila vladaju}a ve}ina. Zna~i li to va{e distancirawe od DS-a? – Na{a odluka da podnesemo amandman nikako ne zna~i i udaqavawe od demokrata. Smatrali smo samo da bi taj predlog trebalo ispraviti i zato smo u tom pravcu izneli neke ideje. Na{ potez je, ujedno, i dokaz da u Skup{tini grada vlada demokratija i da svako ima pravo na svoje mi{qewe, odnosno da odbornici ne glasaju samo po inerciji, kada se i kako to od wih o~ekuje. @. Balaban

izabranih po ve}inskom sistemu, 15 u sukobu interesa, jer su posle izbora za poslanike u Skup{tini Vojvodine u svojim op{tinama birani za gradona~elnike i predsednike op{tina”, rekao je Santovac na konferenciji za novinare. On, ina~e, veruje da }e ve}ina tih poslanika pokrajinskog parlamenta zadr`ati poslani~ku funkciju, „jer s te pozicije mogu vi{e uticati na razvoj svoje lokalne sredine, nego na drugim funkcijama”.

saradnici i partneri – predo~ava Bor|o{ki. – Ne sumwamo da }e to funkcionisati i u Senti, zato {to smo se dogovorili o tome da nema stran~arewa u radu op{tinske uprave. Sve je podre|eno jednom zajedni~kom ciqu o kojem smo se usaglasili, a svako neka promovi{e svoje strana~ke programe na strana~kim skupovima. Ovde smo svi prvenstveno Sen}ani i koali-

cionim sporazumom je definisano da nema stran~arewa i iskakawa van usagla{enog, nego imamo mnogo toga da radimo u interesu gra|ana i razvoja Sente. Bor|o{ki dodaje da su utvr|eni prioriteti, ali da ima dosta nagomilanih problema iz proteklih 18 godina vlasti SVM-a kojima }e se novi op{tinski ~elnici prioritetno baviti. – Mnogo toga smo dogovarali sa SVM-om, ali smo od svega malo uspevali da sprovedemo jer nije postojala wihova iskrena `eqa. U dva navrata su nas izbacivali iz op{tinske vlasti i odgovorno tvrdim da su to poku{ali i tre}i put. Mi ne bismo na svoju ruku raskidali koaliciju, ali kada su nas doveli u bezizlazan polo`aj, da biramo “mi ili oni”, povukli smo odlu~an potez. Drago nam je da su GSM i LSV prepoznali i odabrali DS kao partnera, a ne drugu stranu iz SVM-a – istakao je Bor|o{ki. M. Mitrovi}

VESTI Bez kvoruma Iako je bilo najava da }e na prvoj sednici Skup{tine op{tine Kula biti smewen predsednik SO Velibor Miloji~i} (DS), do toga nije do{lo jer je ju~era{wa sesija lokalnog parlamenta odlo`ena zbog nedostatka kvoruma. Naime, u 10 ~asova u sali SO Kula pojavilo se 18 od ukupno 37 odbornika: do{lo je wih 14 iz DS-a, tri odbornika DSS-a i jedan SVM-a, dok se dvoje demokrata, te kompletna opozicija, u kojoj su SRS i grupa „«Slobodna Srbija”, nisu pojavili. Miloji~i} je prvo u dva navrata odlagao po~etak sesije za po sat vremena, a po{to ni tada nije bilo kvoruma, naredno zasedawe

Skup{tine op{tine zakazao je za 9. mart. N. P.

Jeftina kampawa Dve stranke i jedna koalicija dostavile su Agenciji za borbu protiv korupcije izve{taj o parama prikupqenim i utro{enim u izbornoj kampawi na vanrednim izborima u Oxacima. Od deset stranaka i koalicija koje su u~estvovale na izborima, izve{taje su podneli DS u ime Koalicije „Za evropske Oxake”, te SNS i SRS. Koalicija oko DS-a potro{ila je u kampawi 12.090 dinara, dok su preostale dve stranke navele da nisu prikupile, dobile, ni potro{ile niti jedan dinar.


4

EKONOMIJA

utorak23.februar2010.

U NOVOM SADU PREDSTAVQENI PROGRAMI ZA NOVO ZAPO[QAVAWE

Bitka za svako radno mesto

Vlada Vojvodine }e nastaviti da izdvaja veliki deo buxeta za borbu protiv nezaposlenosti, ali }e biti zadovoqna ukoliko na kraju godine broj nezaposlenih ne bude ve}i nego na kraju 2009. – izjavio je ju~e pokrajinski sekretar za rad i zapo{qavawe Miroslav Vasin. On je kao uspeh naveo ~iwenicu da lane broj nezaposlenih u Voj-

od ukupno 700.000 evidentiranih nezaposlenih u Srbiji, biti obuhva}eno programom i pozivom za aktivno zapo{qavawe. Tako }e biti nastavqen program zapo{qavawa mladih “Prva {ansa”, podsticano samozapo{qavawe jednokratnoim iznosom od 160.000 dinara, a predvi|ene su i subvencije poslodavcima od 160.000 dinara za zapo{qavawe

DNEVNIK

KRIVI^NE PRIJAVE ZBOG AR^EWA KREDITA ZA PO^ETNIKE

Parama za zapo{qavawe kupovali limuzine ve uspe{nosti 55 odsto od ukupno odobreMinistar ekonomije i regionalnog razvo{qavaju qude i da prozvode, Dinki} je dodao nih, a da su se ostali slu~ajevi pokazali ja Mla|an Dinki} izjavio je ju~e da su podneda je za tu kontrolu ovla{}ena Nacionalna kao neuspe{ni. Dinki} je dodao da je, kroz te krivi~ne prijave protiv vi{e od 40 osoba agencija za regionalni razvoj i da }e predlorealizaciju start-ap i kredita za po~etnikoje su nenamenski tro{ile novac iz kredite `iti Vladi da se u taj posao ukqu~i i Nacike, u posledwe ~etri godine zaposleno oko za po~etnike i da za wih o~ekuje o{tre kaonalna slu`ba za zapo{qavawe. 20.000 novih radnika u Srbiji. zne. Zamenik direktora Nacio– O~ekujem da }e sad Tu`ilaOve godine 2.000 kredita za biznis nalne agencije za regionalni {tvo uraditi svoj posao jer nije Ministar ekonomije Srbije Mla|an Dinki} izjavio je da bi razvoj Goran Xafi} rekao je da fer da se od qudi koji imaju {anove godine trebalo da bude odobreno oko 2.000 kredita za po~etsu start-ap i krediti za po~etsu da prozvode i zaposle uzima nonike u biznisu. Dodao je da je za tu namenu za 2010. izdvojeno 2,2 nike kori{}eni za kupovinu vac da bi neko kupovao automobimilijarde dinara, od ~ega je dr`ava iz buxeta izdvojila milijarautomobila, letovawa pa ~ak i le i nenamenski ga tro{io – redu, a na raspolagawu je jo{ 1,2 milijarda dinara od pla}awa raza kupovinu stanova. On je iskao je Dinki} novinarima u Grocta prethodnih korisnika. On je podsetio na to da je Srbija ovatakao da je bilo i onih koji su koj. kav model kreditirawa primenila po ugledu na Norve{ku, gde je uzimali novac za otvarawe On je istakao da Tu`ila{tvo u proseku uspe{no oko 30 odsto odobrenih kredita. preduze}a, a posle ta preduze}a treba da izrekne o{tre kazne Konkurs za dodelu kredita za po~etnike je objavqen, a zahteodmah gasili, a novac uredno onima koji su nenamenski tro{ivi se mogu podneti do 30. aprila. Rok otplate je tri do pet godivra}ali, dodaju}i da postoji li pare iz start-ap kredita i krena s godinom dana po~eka i kamatnom stopom od 2,5 posto. sumwa da su tu u pitawu “fandita za po~etnike, kako drugima tomske firme” i da je novac u ne bi palo na pamet da zloupotretim slu~ajevima kori{}en za bqavaju taj novac. Ministar je kazao da je nenamensko tropozajmqivawe i dobijawe ve}e kamate, jer Najavquju}i da }e u celoj Srbiji biti po{ewe novca iz tih kredita otkriveno u saje kamata na start-ap kredite iznosila saja~ane kontrole da bi novac iz tih kredita mo tri odsto slu~ajeva, da je stepen wihomo jedan posto. odlazio u ruke onih koji }e stvarno da zapo-

Zabrana otkaza?

STOPIRAN IZBOR NAJBOQEG PONU\A^A ZA AUTOPUT HORGO[ – NOVI SAD

Miroslav Vasin je to {to poslodavci, “re{avaju}i ekonomske probleme” u preduze}ima teret prebacuju na radnike i otpu{taju ih, ocenio kao “nedopustivo”. On je istakao da }e vojvo|anska vlada poku{ati da, u saradwi s republi~kom, na neki na~in “ograni~i” mogu}nost davawa otkaza.

Pobednika tendera biraju cenkawem?

vodini nije pove}an, ali i upozorio na to da je ve} od po~etka godine oko 3.000 Vojvo|ana izgubilo posao. – Razloge za tako veliki gubitak radnih mesta vidimo u ~iwenici da u ovom periodu nema sezonskih poslova, ali i u tome da su mnoge firme na kraju godine svele ra~une i shvatile da ne rade dobro, a ceh su platili radnici – ocenio je Vasin na konferenciji za novinare u Novom Sadu na kojoj su predstavqeni programi Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. On je naveo da }e Pokrajina svojim programima pratiti i dopuwavati mere NSZ-a, isti~u}i da je u vojvo|anskom buxetu za podsticaje zapo{qavawu izdvojeno 2,2 milijarde dinara. Novi direktor pokrajinske filijale NSZ-a Vladimir Srdi} objasnio je da je ta institucija ve} raspisala, ili }e to uskoro u~initi, vi{e programa i konkursa za podsticawe zapo{qavawa, za koje je iz ovogodi{weg republi~kog buxeta obezbe|eno 3,7 milijarde dinara. Srdi} je izrazio o~ekivawe da }e oko 176.000,

osoba romske nacionalnosti. Raspisani su i konkursi za javne radove, u kojima }e u prvom redu biti anga`ovane osobe s najni`om stru~nom spremom, kao i za programe obuke za 1.400 nezaposlenih, za ~ije su usluge poslodavaci zainteresovani. Vasin je najavio da }e o pokrajinskim merama za podsticawe zapo{qavawa uskoro detaqnije obavestiti javnost, ali da se ve} sada zna da }e je u vojvo|anskom buxetu oko 260 miliona dinara predvi|eno za podsticawe novog zapo{qavawa i samozapo{qavawa, tako da }e subvencije poslodavcima po svakom novootvorenom radnom mestu iznositi od 80.000 do 160.000 dinara, u zavisnosti od razvijenosti op{tine. Vasin je istakao da je, zahvaquju}i politici zapo{qavawa, u Pokrajini lane otvoreno vi{e od 16.000 novih radnih mesta, tako da na kraju godine nije bilo vi{e nezaposlenih nego na wenom po~etku, {to je uspeh ako se ima u vidu okru`ewe pa i EU, gde je zabele`en rast nezaposlenosti od deset posto. V. ^vorkov

Srbija dobija digitalni katastar – Geodetski zavod }e do kraja 2010. napraviti jedinstven digitalni katastar nekretnina u Srbiji – izjavio direktor tog zavoda Nenad Tesla na regionalnoj konferenciji o upotrebi informacionokomunikacionih tehnologija u zemqi{noj administraciji. On je kazao da su svi podaci Katastra nekretnina dostupni na lokalnom nivou, a ciq je da se svima obezbedi dostupnost centralnom digitalnom registru. [ef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Sajmon Grej kazao je da je modernizacija informaciono-komunikacionih sistema pitawe od kqu~nog zna~aja za pru`awe usluga i da }e omogu}iti transparentnost, efikasnost i dostupnost podataka o zemqi{tu. On je kazao da dobar informacioni sistem omogu}ava pru`awe sigurnih vlasni~kih prava, masovnu procenu nekretnina i koordinaciju dr`avnih institucija. Geodetski zavod od 2004. realizuje projektat unapre|ewa Katastra nekretnina i upisa prava u Srbiji, koji se delom finasira iz kredita Svetske banke. – Rezultati u poboq{awu Katastra koje je Srbija postigla do sada su impresivni – ocenio je Grej.

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} doneo je odluku o obustavi otvorenog postupka javne nabavke za izvo|ewe radova na izgradwi leve trake autoputa od Horgo{a do Novog Sada i obilaznice oko Subotice, ukupne du`ine 110 kilometara. Na ovakav korak odlu~io se na osnovu zapisnika tenderske komisije, koja prilikom stru~ne ocene ponuda nije mogla da izabere najpovoqnijeg ponu|a~a. U resornom ministarstvu nismo uspeli da saznamo {ta zna~i obustava tendera, da li se konkurs poni{tava ili nakon zastoja nastavqa. U Slu`bi za odnose s javno{}u ka`u da odgovor tra`imo od predsednika tenderske komisije Dejana Kova~evi}a, a on ka`e da ni{ta ne mo`e re}i dok postupak traje, u suprotnom, mogao bi biti poni{ten. Iako u odluci o obustavi postupka pi{e da ponu|a~ u roku od osam dana mo`e podneti `albu, shvatili smo da predsednik Komisije nije oprezan samo zbog toga i krenuli na ~itawe Zakona o javnim nabavkama. Ako je naru~ilac javne nabavke primio samo neodgovaraju}e ponude, kao {to su ocewene ove, on mo`e, shodno ~lanu 79, nastaviti postupak dodele ugovora o javnoj nabavci u skladu s ~lanom 23. U obrazlo`ewu za obustavu postupka stoji da ponuda grupe

Pet akcija s najve}im rastom

19,77

103

10.300

450

63.900

Sinter, U`ice

11,11

100

100

Diskos, Aleksandrovac

11,11

420

1.260

9,01 Promena %

14.280 Cena

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Dowi Srem, Pe}inci

-12,05

Panon, Crvenka Sinteza, Beograd

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

96,9507

98,9293

101,205

96,6539

Australija

dolar

1

64,0404

65,3473

66,8503

63,8443

Kanada

dolar

1

68,4101

69,8062

71,4117

68,2007

Danska

kruna

1

13,0180

13,2837

13,5892

12,9782

Norve{ka

kruna

1

12,0058

12,2518

12,5336

11,9700

10,0699

10,3015

9,8383

zadovoqavaju}a. Komisija je utvrdila da je neispravna i ponuda grupe ponu|a~a PZP “Beograd”, “Putevi U`ice”, “Borovica” i “Planum” zato {to je cena uslovqena porastom cena na malo u narednih 12 meseci.

19. 2. 2010.

1.180,88493

Progres, Beograd Simpo, Vrawe Vojvo|anskih top-pet akcija Veterinarski zavod, Subotica

BELEX 15 (706,53 0,34%)

Promet

18,42

Valuta

9,8685

Cena

Jugoprevoz Ugopromet, ^a~ak

Zemqa

1

Promena %

Ratko Mitrovi}, Beograd

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

kruna

ponu|a~a “Primorje” i PZP “Po`arevac” prevazilazi iznos procewene vrednosti posla od deset milijardi dinara, jer bez PDV-a iznosi 11,4 milijardi, a ni model ugovora nije u potpunosti popuwen, pa je ponuda ne-

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE

Dimni~ar, Beograd Pet akcija s najve}im padom

[vedska

Tr`i{te ispisuje cenu ^lan 23 Zakona o javnim nabavkama omogu}ava dodelu ugovora u postupku s poga|awem bez prethodnog obajvqivawa ili posle prethodnog objavqivawa ako su ponude neodgovaraju}e ili neprihvatqive, {to je ovde slu~aj, pod uslovom da se sadr`ina raspisane konkursne dokumentacije u osnovi ne mewa. Ali, u tom slu~aju naru~ilac mora da objavi obave{tewe da }e ugovor biti dodeqen u postupku s poga|awem, u koji }e biti ukqu~eni svi ponu|a~i. Na takav na~in omogu}ena je i dodela ugovora u slu~ajevima kada zbog prirode nabavke ne mo`e prethodno da u celini utvrdi cenu. Tada je naru~ilac du`an da u toku poga|awa obezbedi da ugovorena cena ne bude ve}a od uporedne tr`i{ne cene.

Zeleno svetlo nije dobila ni ponuda grupe ponu|a~a “Hidroelektra – Niskogradwa” i “Vojputa” jer dostavqena bankarska garancija Privredne banke Zagreb ne ispuwava zahteve iz konkursne dokumentacije po{to se banka nije obavezala da }e izdati bezuslovnu garanciju, neopozivu i naplativu bez prava na prigovor. Osim toga, predvi|en je garantovani iznos u protivvrednosti u kunama (valuta Hrvatske). Ovakav tok stvari zasigurno }e odgoditi po~etak radova na severnom kraku Koridora 10, uprkos tome {to se o~ekivalo da }e izvo|a~ radova biti lako izabran jer je tendersku dokumentaciju preuzelo ~ak 25 kompanija. Me|utim, s obzirom na to da je procewena vrednost javne nabavke deset milijardi dinara, {to zna~i mawe od milion evra po kilometru autoputa zajedno s objektima, stigle su samo tri ponude, od kojih se samo jedna, delimi~no, uklopila u ovu cenu. R. Dautovi}

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,21

2.922

3.886.205

Komercijalna banka, Beograd

-0,12

30.963

1.269.500

Energoprojekt holding, Beograd

-0,44

898

1.071.830

656.880 Promet

Agrobanka, Beograd

-0,96

8.935

634.416

Univerzal banka, Beograd

-2,68

6.642

405.496

321

10.914

Soja protein, Be~ej

0,37

1.099

1.774.060

-11,82

470

141.000

Imlek, Beograd

-1,20

1.482

148.150

-11,65

455

286.195

Metalac, Gorwi Milanovac

1,51

2.419

48.380

Metals banka, Novi Sad

-1,14

6.573

46.010

-0,14

702

890.515

-8,74

188

508.848

-5,17 Promena %

569 Cena

18.773 Promet

Privredna banka, Beograd Meser Tehnogas, Beograd

1,69

6.600

158.400

0,00

630

3.378.380

Tigar, Pirot

-1,07

737

181.314

[vajcarska

franak

1

66,1148

67,4641

69,0158

65,9124

Soja protein, Be~ej

0,37

1.099

1.774.060

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.589

0,00

V. Britanija

funta

1

110,0460

112,2920

114,8750

109,7090

Ribokompleks, Uzdin

3,00

6.180

1.236.000

Telefonija, Beograd

0,00

1.784

0,00

SAD

dolar

1

71,0939

72,5448

74,2133

70,8763

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

630

3.378.380

Kursevi iz ove liste primewuju se od 22. 2. 2010. godine

Kompanija Fidelinka, Subotica

0,95

319

283.683

Ribar, Novi Kne`evac

0,00

2.500

240.000

Svi iznosi su dati u dinarima


POKRAJINSKA VLADA NEZADOVOQNA RASPODELOM NOVCA IZ NACIONALNOG INVESTICIONOG PLANA

NIP zaobi{ao Vojvodinu

Vlada Vojvodine zatra`ila je ju~e od Vlade Srbije da izmeni odluku o raspodeli i kori{}ewu novca za realizaciju projekata

Nacionalnog investicionog plana da bi se obezbedilo vi{e para za projekte iz Pokrajine. U saop{tewu sa sednice vojvo|anske vlade navodi se da je od

ukupnog broja prihva}enih projekata u okviru NIP-a, svega 3,34 odsto iz Pokrajine, odnosno svega 1,83 odsto ukupnih para iz NIP-a opredeqeno je za Vojvodinu. Vlada Vojvodine je od Ministarstva za NIP zahtevala da prihvati projekte koje je preporu~ila, u skladu sa Zakonom o utvr|ivawu nadle`nosti Vojvodine, kojim je propisano da Pokrajina inicira, koordinira i sprovodi projekte, te sa~iwava listu projekata za svoju teritoriju. “Projekti koji su odobreni ne odgovaraju, ni po sadr`aju, ni po prioritetima predlogu liste projekata koji je Vlada Vojvodine blagovremeno i u skladu sa Zakonom dostavila nadle`nom ministarstvu”, pi{e u saop{tewu. Navodi se da je Pokrajinska vlada preporu~ila 295 projekata Ministarstvu za NIP jo{ 16. novembra pro{le godine.

ODOBRENE NOVE CENE TELEKOMUNIKACIONIH USLUGA

Dvostruko skupqa pretplata za fiksni Republi~ka agencije za telekomunikacije (RATEL) odobrila je ju~e Telekomu “Srbija” poskupqewe mese~ne telefonske pretplate za fiksnu telefoniju, a kablovskom operateru SBB pove}awe cene usluge kablovske televizije. Kako se navodi u saop{tewu RATEL-a, Telekom “Srbija” mo`e od 1. aprila pove}ati cenu pretplate s 230 dinara, s PDVom, na 458 dinara. Tako|e, ima i obavezu da na odgovaraju}i na~in obavesti svoje korisnike o novoj ceni pretplate najmawe 30 dana pre po~etka wene pri-

mene, kao i da u okviru pretplate obezbedi 150 besplatnih impulsa mese~no svakom doma}instvu. Kablovskom operateru SBB odobreno je da od 1. marta pove}a cenu svoje usluge sa 745 dinara na 820, s PDV-om, uz obavezu da na propisan na~in obavesti svoje korisnike o izmeni cene najmawe 14 dana pre po~etka primene nove cene, i to objavqivawem na svom info-kanalu, odnosno Internet-stranici, kao i dostavqawem te informacije pretplatnicima uz mese~ni ra~un pre pove}awa cena.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

utorak23.februar2010.

5

NAJZAD DOBRA VEST ZA ZAPOSLENE S IZGUBQENIM GODINAMA RADA

Dr`ava odblokirala povezivawe sta`a Najzad je Vlada Srbije povukla potez koji je trebalo da u~ini jo{ pro{le godine, kada je donela Uredbu o povezivawu sta`a radnicima koje su poslodavci ostavili bez upla}enih doprinosa. Kada je postalo jasno da najve}i broj preduze}a ~iji su radnici ostavqeni s “rupama” u sta`u ima problem da obezbedi hipoteku, koja je stavqena kao uslov za dobijawe para za povezivawa sta`a, i da je upravo to razlog {to jo{ nikom sta` nije povezan, odlu~eno je da se krene putem kojim se i{lo i prilikom ranijeg povezivawa sta`a. Naime, Vlada Srbije usvojila je zakqu~ak kojim je procedura povezivawa sta`a upro{}ena i ubrzana. Zakqu~ak se odnosi na preduze}a koja su ve}inski u vlasni{tvu dr`ave, na kompanije koje su u postupku pripreme

validsko osigurawe u navedenom periodu. To zna~i da ih preduze}a ne}e vra}ati, niti im je po-

Tek deseti deo preduze}a mogao ispuniti uslove Koliko je bilo va`no da Vlada Srbije donese ovakav zakqu~ak najboqe ilustruje ~iwenica da je za protekla tri meseca tek deseti deo preduze}a koja duguju doprinose krenuo u ovu, ne ba{ jednostavnu, proceduru za dobijawe kredita i povezivawe sta`a za zaposlene. Procewuje se da }e dr`ava za ovo povezivawe sta`a morati da obezbedi oko 16 milijardi dinara, a da li }e to zaista biti posledwe {to }e za ovu namenu pla}ati svi poreski obveznici, ostaje da se vidi. za privatizaciju ili su u postupku privatizacije i va`i za period od 1. januara 2004. do 31. decembra pro{le godine. Novac koji ova preduze}a dobiju iz buxeta Srbije bi}e bespovratan i slu`i}e iskqu~ivo za uplatu neizmirenih obaveza za doprinose za penzijsko i in-

trebno bilo kakvo sredstvo obezbe|ivwa pla}awa. Na ovaj korak dr`ava se odlu~ila kada se suo~ila s velikim brojem nelikvidnih preduze}a, prezadu`enih ili onih koja su ve} pod hipotekom. Sva ona bez ovakve pomo}i dr`ave ne bi mogla uplatiti zaostale obaveze, {to

bi zna~ilo da se radnici ne mogu penzionisati, odnosno ispuniti zakonske uslove za odlazak u penziju. Ovaj novi zakqu~ak Vlade omogu}ava da se sta` pove`e i zaposlenima u privrednim subjektima koji su privatizovani u skladu sa Zakonom o privatizaciji, odnosno koji su to u~inili po ranije utvr|enoj proceduri, {to je u Uredbi bilo izostavqeno. Zahtevi se mogu podneti Upravi za trezor, filijala Stari grad u Beogradu. Wima zahteve podnose i preduze}a iz Vojvodine. Ina~e, u proteklih nekoliko meseci 419 preduze}a u kojima ima 55.000 radnika podnelo je zahteve za povezivawe sta`a, ali niko nije mogao ispuniti uslove koji su pred gazde stavqeni. Naime, Uredbom je propisano da poslodavci imaju obavezu da kredit kojim }e povezati sta` radnicima koje su ostavi-

li bez upla}enog doprinosa vrate u roku od ~etiri godine uz grejs-period od godinu dana i godi{wu kamatnu stopu u visini eskontne kamate NBS-a, koja iznosi 8,5 posto. Kao i za svaki kredit, i za ovaj je morala da postoji garancija u vidu hipoteke na imovinu firme u visini od 150 posto iznosa duga i trasirana menica, avalirana u poslovnoj banci. To je malo koje od prijavqenih preduze}a moglo obezbediti. @eqa da se pove`e radni sta` radnicima je nesporna, ali iza we nema para kojima bi se to u~inilo. Ovome treba dodati da je i broj prijavqenih poslodavaca koji izra`avaju `equ da pove`u sta` radnicima mali jer procene govore da u Srbiji ima oko 100.000 radnika s “rupom” sta`u, kao i da oko 40.000 firmi duguje dr`avi doprinose za penzijsko i invalidsko osigurawe za svoje zaposlene. Q. Male{evi}

NACIONALNA VALUTA PONOVO NA NAJNI@OJ VREDNOSTI

Ima li kraja sunovratu dinara? Dinar nastavqa da pada. Wegova ju~era{wa sredwa vrednost (98,9293 za jedan evro) ponovo predstavqa istorijski najni`u vrednost. Od otvarawa najnovije krize nacionalne valute po~etkom novembra, dinar je kalirao 5,28 odsto. Pad nije katastrofalan, ali je konstantan, i to je ono {to zabriwava privr`enike ideje o jakoj doma}oj valuti. Kako su i ekonomski analiti~ari, koji dr`e do svoje re~i, predvi|ali da }e krajem januara dinar u}i u mirnije vode, nastavak nestabilnosti otvara ozbiqno pitawe o namerama centralne monetarne vlasti. Odnosno, da li su Vlada Srbije i Narodna banka odlu~ile da malo olabave monetarne uzde i da u stimulativnijem kursu tra`e zamajac poja~awu ekonomskih aktivnosti? Guverner NBS-a Radovan Jela{i} objasnio je da je glavni pokreta~ ubrzane deprecijacije bilo sravwivawe dr`avnih obaveza, tokom kojeg je Vlada Srbije iznela na dr`i{te vi{e od 400 miliona evra. Ra~unalo se da }e, kad tr`i{te proguta tu svotu, do}i do smirivawa i zato je kao rok pomiwan kraj januara.

promene monetarnog kursa i da se mo`e o~ekivati daqe obarawe vrednosti nacionalne valute. Ne bi se moglo re}i da centralna banka nema snage za odlu~niju odbranu dinara. Devizne rezerve zemqe porasle su u

Kurs 150 Kao {to vodu na svoju vodenicu nagoni uvozni~ki lobi, tako svoje interese ne krije ni tzv. izvozni~ki lobi. Direktor Instituta za tr`i{na istra`ivawa u Beogradu dr Miloje Kawevac istrajni je zagovornik stimulativnog kursa. Po wemu bi evro trebalo da vredi 150 dinara jer bi tada bilo dobro i dr`avi, i privredi i gra|anima. Me|utim, dinar je nastavio da pada, tako da je za ne{to vi{e od po~etnih 50 dana 2010. godine izgubio 3,08 procenta svoje vrednosti. Nastavak ovakvih kretawa dao bi za pravo onima koji smatraju da smo svedoci

januaru za 44 miliona evra i dostigle 10,65 milijardi. To je dobar podatak, jer je krajem pro{log meseca u Novom Sadu guverner Jela{i} rekao da bismo kraj 2009. do~ekali s ni`im nivoom dr`avnih deviznih zaliha

nego godinu dana ranije. Ipak, zadovoqstvo nije potpuno jer su porastu rezervi doprineli me|unarodni krediti (Svetska banka i EIB) i obavezne rezerve, a ne spoqnotrgovinski u~inak na{ih preduze}a. Mo`da je to saznawe imalo uticaja na to da se dnevne intervencije NBSa, posle rekordnih januarskih suma od 100 i vi{e miliona evra, smire na desetak miliona, i to ne svakog dana. Ekonomisti prili~no lako nalaze razloge za ovakav zaokret. Wihova je procena da je srpska privreda uvozna, da takva struktura sve izrazitije napre`e spoqnotrgovinski bilans i da takvo naprezawe ne mo`e trajati u nedogled. Zna~ajnom delu srpske privrede raniji re`im je i te kako odgovarao i zato je bilo sna`nih pritisaka da se dinar brani po svaku cenu. V. Harak


6

utorak23.februar2010.

TRE]E DOBA

DNEVNIK

MUKE VOJNIH PENZIONERA IZ CRNE GORE

Penzije zastale zbog prebivali{ta u Srbiji Danas penzije Isplata drugog dela januarske penzije za korisnike teku}ih ra~una po~iwe danas, a za one koji svoje prinadle`nosti primaju dostavom na ku}ne adrese, sutra, 24. februara. Po{tari }e penzije dostavqati na ku}ne adrese do utorka, 2. marta. Iznos na ~eku je isti kao i prethodni. Q. M.

NAZIRE SE RE[EWE NEVOQA PENZIONERA KOJI SU DEO STA@A OSTVARILI U BiH

Debqi ~ek iz Bosne u aprilu? Oko 15.000 na{ih dr`avqana koji su deo penzije zaradili u Bosni a deo u Srbiji, uskoro }e po~eti da prima celu penziju, a uslov za to je da bosanska strana na to pristane. Naime, u ovom trenutku ovi penzioneri primaju dve tre}ine bosanske penzije jer ostatak Fond PIO BiH upla}uje srpskom na ime dugovawa iz ranije perioda. ^ek ovih 15.000 penzionera mogao bi biti tre}inu ve}i ve} od aprila, a da li }e se ta procena ostvariti, zavisi od toga ho}e li predstavnici Fonda PIO BiH prihvatiti dokumente, koji ne treba da se kao Sporazum o socijalnom osigurawu ratifikuju u parlamentima, ve} samo da ih potpi{u resorni ministri. Kada bi ti dokumenti bili potpisani, istog trenutka bi zapo~ela procedura prera~unavawa penzija koja bi mogla biti

relativno kratka. Ina~e, nepravda je nastala jo{ 2004. godine kada je potpisan me|unarodni sporazum o socijalnom osigurawu. Po tom sporazumu, Srbija i BiH preuzele su obavezu da ispla}uju svoje penzionere, pa su usledili novi obra~uni, ~ime su biv{i radnici iz BiH o{te}eni. Naime, wima su primawa smawena za tre}inu, a u nekim slu~ajevima ~ak i za polovinu. Oni su se zbog toga `alili Ustavnom sudu Srbije, ali do sada pomaka u re{avawu ovog problema nije bilo. Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} ovih dana pismeno je pozvao bosanskohercegova~kog ministra rada Sredoju Novi}a i o~ekuje pozitivan odgovor, a nakon toga i parafirawe novog dokumenta, ~ime }e nepravda kona~no biti ispravqena. Q. M.

KAKO LEKAR KA@E

Crvenim mesom protiv anemije Anemija nastaje zbog smawenog broja crvenih krvnih zrnaca, do ~ega dolazi zbog gubitka krvi, slabije proizvodwe krvnih }elija, wihove poja~ane razgradwe ili zbog kombinacije tih bolesti. Naj~e{}e se javqa zbog nedostatka gvo`|a u organizmu, koje je sastavni deo hemoglobina. On omogu}ava transport kiseonika u krvi. Anemija predstavqa skup znakova i simptoma koji nastaju u tim slu~ajevima. Simptomi i znaci anemije ~esto su odgovor na te`inu i trajawe hipoksije tkiva, odnosno nedostatka kiseonika.

du`e i ukoliko nije te{ka, mo`e se poku{ati izle~iti ishranom. Crvena mesa, a posebno xigerica, najboqi su put da se poboq{a krvna slika. Ali, s xigericom vaqa biti obazriv, ne preterivati s wenom konzumacijom jer obiluje holesterolom. ^esto se mo`e ~uti da su spana}, kopriva i zeqe dobri za anemiju. Ovo li{}e jeste bogato gvo`|em, ali na{ organizam ga odatle slabo apsorbuje. Najboqa iskori{}enost gvo`|a je iz crvenog mesa i jaja. U narodnoj medicini poznati izvori gvo`|a su i kupinovo vino, ~aj od ko-

Posledice raspada dr`avne zajednice Srbije i CrneGore jo{ uvek na svojim le|ima ose}a deo vojnih penzionera, i to onih koji su imali prebivali{te u Srbiji a penzionisawe ih je zateklo u Crnoj Gori. Posle raspada dr`avne zajednice oko 70 penzionera posledwe zajedni~ke institucije Vojske SCG ostalo je bez primawa. Pred kraj pro{le godine, posle provere prebivali{ta, dogovoreno je da ih 47 penzije dobija u Srbiji

dok oni koji su radni vek zavr{ili u Crnoj Gori a imali prebivali{te u Srbiji, ne mogu dobiti penziju. Tako je sada tridesetak vojnih penzionera bez primawa a pre`ivqavaju kako znaju i imeju. Oni napomiwu da su penziju primali godinu dana sve dok Crna Gora nije donela zakon po kojem je prebivali{te osnov za dobijawe penzije. U Ministarstvu rada Crne Gore tvrde da je za wih opredequju}e prebivali{te, a ne me-

sto slu`be, i da zbog toga nisu spremni da ispla}uju penzije onima koji `ive u Srbiji. U Fondu za socijalno osigurawe vojnih osiguranika u Beogradu tvrde da oni koji su oti{li u penziju kao oficiri Crne Gore ne mogu dobijati penziju u Srbiji i da treba da im prinadle`nosti ispla}uje Podgorica. I dok se nadle`ne institucije prepucavaju, vojni penzioneri su to samo na papiru jer im niti dr`ava u kojoj `ive ni-

ti ona u kojoj su radili ispla}uje penziju. Jedina nada za wih je najava Ministarstva rada i socijalne politike da bi dogodine, kada kod wih prelaze i vojni penzioneri, mogla biti usvojena odredba po kojoj bi trebalo obezbediti isplatu vojnih penzija onima koji u Srbiji imaju prebivali{te, odnosno po kojoj }e Srbija preuzeti na sebe da im ispla}uje penzije. Q. M.

JO[ SE TRAGA ZA FORMULOM SPASA ZA PENZIONERE

Obrni-okreni, spasa nema U pregovorima o tre}oj reviziji aran`mana s Me|unarodnim monetarnim fondom najvi{e polemike izazvala je reforma penzijskog sistema i upravo u potrazi za odr`ivim sistemom i narednih meseci vodi}e se najte`i razgovori. Delegacija MMF-a je prihvatila sve predloge srpske strane o poo{travawu uslova penzionisawa, podizawu starosne granice, pove}awu radnog sta`a za `ene za tri godine, smawewu broja onih koji }e do penzije dolaziti uz beneficiran radni sta`, ali o~igledno to sve nije dovoqno da se napravi ekonomski odr`iv penzioni sistem. Naime, to {to }e se ubudu}e u penziju odlaziti sve stariji nije dovoqno da se odahne jer je svima jasno da se time rak-rana ekonomskog sistema ne}e re{iti po{to }e i daqe najve}i deo buxeta odlaziti za isplatu penzija. Upravo zbog toga je u celoj pri~i o budu}oj reformi penzionog sistema najva`nija formula na osnovu koje }e se penzije uskla|ivati. Tu saglasnosti srpskog pregovara~kog tima i MMF-a nema i sva je prilika da ga, ukoliko svi ostanu pri svo-

bi prihvatilo, na{a strana je voqna i da prihvati da se penzije uskla|uju po {vajcarskoj formuli: pola s rastom plata a pola s rastom tro{kova `ivota. Dakako, posledwu re~ ima}e MMF. Ministarstvo rada i socijalne politike, pod ~ijom je ingerencijom izmena postoje}eg Zakona o PIO – koja bi morala biti gotova do kraja ovog meseca, mada je malo verovatno da }e se to desiti jer nacrt zakona jo{ nije stigao ni do Vlade Srbije a kamoli do poslanika Skup{tine Srbije – predla`e da se u toku 2011. i do 1. oktobra 2012. godine penzije uskla|uju s kretawem zarada, a posle toga s tro-

Od politike mnogo toga zavisi Ukoliko bi bio prihva}en predlog za koji se zala`e potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi}, da se do 2013. godine, kada se o~ekuje ve}i privredni rast, penzije uskla|uju s rastom zarada, o tome bi, po oceni ekonomista, morao da se postigne politi~ki dogovor jer je ve} sada svima jasno da za to nema ekonomskog opravdawa ali da ima politi~ke potrebe da se ovoj Vladi ne ote`ava polo`aj do kraja mandata. Ekonomista Ivan Nikoli} ka`e da je jasno da je to vi{e politi~ko pitawe jer, i ako ove godine bude zabele`ena pozitivna stopa rasta, to nikako ne zna~i o`ivqavawe privrede, za {ta su neophodne investicije, koje su lane smawene za vi{e od ~etvrtinu. jim dosada{wim stavovima, ne}e ni biti. MMF ostaje ~vrstvo pri ranijem stavu da se penzije ubudu}e mogu uskla|ivati samo s tro{kovima `ivota, i to pod uslovom da BDP bude ve}i od ~etiri odsto, dok srpska strana tra`i da se penzije barem naredne i 2012. godine uskla|uju sa zaradama, a nakon toga s tro{kovima `ivota. Ukoliko se to ne

{kovima `ivota. Taj predlog prihvataju i sindikati, ali pod uslovom da u zakon u|e i odredba kojom se garantuje da penzije ne}e pasti ispod 60 odsto prose~ne zarade. S druge strane, eksperti Svetske banke predla`u uskla|ivawe penzija samo sa stopom inflacije. To bi, po wihovoj proceni, smawilo ukupne te-

Da je wegovo obja{wewe ta~no svedo~e i podaci Fonda PIO o primawima penzionera: najni`u, od 11.088 dinara, prima ih oko 56.000, odnosno 4,26 odsto od ukupno 1,3 milion penzionera iz kategorije biv{ih zaposlenih i oko 1.500, ili 5,85 odsto penzionera iz kategorije samostalnih delatnosti. Wima bi rast od jedan posto doneo pove}awe od simbli~nih stotinak dinara, dok bi najni`a poqoprivrdna penzija, koja iznosi 8.384 dinara, a koju prima ne{kove za penzije sa 14 odsto {to vi{e od 183.800 zemqordBDP-a u ovoj na 12,6 odsto u 2015. nika, posle predlo`ene korekgodini. cije od tri posto dostigla 9.000 Ekonomista Zoran Popov ocedinara. Podaci tako|e govore wuje da bi najprihvatqivije reda maksimalne penzije, ~iji iz{ewe bilo bi da se penzije nos prema{uje 102.000 dinara, uskla|uju s rastom zarada i ako prima samo 59 penzionera, ili bi one rasle sporije od rasta oko 0,004 odsto. Pro{le godine BDP-a, to ne bi odnos prose~ne ugrozilo makroepenzije i plate Ne postoji ~arobna bio je 68,5 odsto, konomsku stabilnost. a ove godine bi}e formula koja }e – Problem je, oko 66 odsto. Rabitnije popraviti me|utim, u tome ~unica daqe popolo`aj vi{e od {to zarade u Srkazuje da bi, uko400.000 penzionera liko bi se dogobiji rastu br`e od BDP-a i u tadine penzije ~ija se mese~na kvoj situaciji drprimawa kre}u oko uskla|ivale samo `ava bira naizs inflacijom, taj 11.000 dinara gled bezbolnije odnos bio 62 odre{ewe pa, umesto, a u slu~aju sto sni`avawa plata zaposlenih uskla|ivawa s platama – 64, u javnom sektoru, nudi u{tede na {to zna~i da bi za penzije iz penzijama, procewuju}i, vaqda, buxeta trebalo izdvojiti dodatda penzioneri ne}e {trajkovati nih deset milijardi dinara. a i ako {trajkuju, to ne}e ugroAko bi se penzije uskla|ivale s ziti proces proizvodwe. Dakle, rastom plata posle 2012. godirazmi{qawa qudi koji vode ovu ne, kada se o~ekuje ve}i prizemqu ne idu u pravcu da se nevredni rast, to bi za Srbiju bi{to uradi na podizawu privredlo neodr`ivo. ne aktivnosti, ve} da se sproveDakle, sve opcije su jo{ uvek u de svojevrsna eutanzija oko 1,6 igri, a koja }e na kraju biti primilion penzionera, od kojih se hva}ena – zna}e se kada delegao~ekuje da plate najve}i ceh – cija zavr{i ovomese~nu sesiju. objasnio je Popov. No, i pored toga, ve} sada je jaOn re{ewe ne vidi ni u predsno da ne postoji ~arobna forlogu da se onima s najve}im primula koja }e bitnije popraviti mawima penzije umawuju a da se polo`aj vi{e od 400.000 penzionajni`e penzije pove}aju jedan nera ~ija se mese~na primawa do tri posto, isti~u}i da bi kre}u oko 11.000 dinara, kao i da efekat bio slab s obzirom na to su u najte`em polo`aju poqoda broj penzionera s primawima privredni penzioneri, ~ija prove}im od 72.000 dinara ne premase~na penzija iznosi 8.384 dina{uje 1.900 i ako bi se wihove ra, {to je samo 26 odsto prose~penzije smawile oko 1.000 dinane plate u Srbiji. ra, to bi bila kap u moru. Q. Male{evi}

PENZIONERSKI GLOBUS

Ozbiqna anemija mo`e biti udru`ena s pojavom slabosti, umorom, vrtoglavicom, glavoboqom, zujawem u u{ima, bqeskovima pred o~ima... Da bi se odredila prava terapija, u dijagnostici prvo mora da se utvrdi uzrok nastanka anemije. Analizom krvi utvr|uje se da li postoji anemija, ali i bledilo ko`e i, posebno, predela oko o~iju tako|e mogu ukazati na wu. Ukoliko anemija ne traje

prive, borovnice... Ukoliko se promenom u ishrani ne postignu boqi rezultati, vaqa uzimati preparate gvo`|a. Vitamin C poma`e apsorpciji gvo`|a, pa bi uz namirnice koje su bogate gvo`|em vaqalo uzimati salatu, limun ili neki drugi izvor vitamina C. Treba znati da zeleni i crni ~aj sadr`e supstance koje smawuju apsorpciju gvo`|a. J. B.

Nage penzionerke Penzonerska banda na kalendaru Vi{e penzionerki iz Engleske odlu~ilo je da se potpuno nage fotografi{u za kalendar koji se prodaje u humanitarne svrhe. Stare su izme|u 64 i 86 godina, a wih 12 zajedno imaju 887 godina, dvadeset {estoro dece, ~etrdeset dvoje unu~adi i sedmoro praunu~adi. Pozirale se prilikom prawa ve{a, vrtlarskih radova, kuvawa i pletewa, s detaqima koji su im prekrivali naj-

intimnije delove tela.Ve} je prodato 400 kalendara pod nazivom "Zlatne starije devojke" i ostvaren prihod od 1.000 funti, koji }e biti upla}en lokalnom Udru`ewu pisaca. "Mis oktobra", {ezdesetsedmogodi{wa Barbara Hauel ocewuje da su se na takav korak odlu~ile da bi dokazale da uprkos godinama i daqe ima vatre u wima i da nisu otpisane.

^lanovi takozvane penzionerske bande, koja je godinama pqa~kala banke na zapadu Nema~ke, najzad su u Hagenu osu|eni na dugogodi{we zatvorske kazne. Naime, trojica serijskih pqa~ka{a od 64, 73 i 74 godine od 1998. do 2004. godine napali su ukupno 14 banaka i {tedionica i tom prilikom ukupno opqa~kali oko milion evra. Vreme{ni pqa~ka{i su sve pqa~ke izveli po istom principu. Kratko pre zatvarawa ulazili bi u banke s kapuqa~ama preko glave, te bi oru`jem i la`nim granatama od

slu`benika iznudili novac. Napada~i su pri tom me|usobno komunicirali na nema~kom s isto~noevrpskim naglaskom, {to je policiju godinama vodilo na krivi trag. Najmla|i me|u osu|enima, {ezdeset~etvorogodi{wak, izjavio je nakon presude da je zadovoqan kaznom od 12 godina jer }e, kad iza|e iz zatvora "`ivot jo{ uvek biti pred wim". Sudija je, obrazla`u}i presudu, naglasio da su, uprkos tome {to su optu`eni u poodmakloj dobi, pqa~ke izvedene "profesionalno i hladnokrvno". Q. M.


LEPO VREME DONELO NOVI POSAO PUTARIMA

DOBROVOQNI DAVAOCI KRVI ZASEDAJU SUTRA

Krpqewe posledica zime

Foto: R. Hayi}

Po hitnom nalogu gradona~elnika Igora Pavli~i}a, kao i po nalozima Saobra}ajne inspekcije i Zavoda za izgradwu grada, ekipe preduze}a “Put” ove nedeqe radi}e na popravci najkriti~nijih o{te}ewa na saobra}ajnicama prvog prioriteta u gradu. Pod time se podrazumeva popravka saobra}ajnica u centru grada, kao i trasa na kojima saobra}aju

autobusi gradskog prevoza. Kako smo saznali u “Putu”, nakon glavnih saobra}ajnica na red dolaze i ostale ulice u Novom Sadu, ali }e dinamika posla zavisiti od toga kakvo }e biti vreme. Tako|e, ju~e je pokrenuta i asfaltna baza u Rumenki jer se u narednim danima o~ekuju vi{e temperature, a radnici “Puta” su tokom prote-

klog vikenda obavili pripremu najkriti~nijih ulica koje se se popravqati. U prvoj turi radi}e se na Bulevaru Mihajla Pupina, u Jevrejskoj ulici, na Bulevaru oslobo|ewa u Ulici Vojvode Bojovi}a, Fru{kogorskoj, Narodnog fronta, Cara Lazara, Cara Du{ana i u Ulici Baj~i @ilinskog. B. M.

Novosadska utorak23.februar2010.

Izborna skup{tina Izvornog kluba 100, kluba eminentnih dobqovoqnih davalca krvi Novog Sada, odr`a}e se sutra u 18 ~asova u Plavoj sali Skup{tine grada. Klub humanih sugra|ana, koji su dali vi{e od 100 puta krv u slu~aju mu{karaca, i 50 puta u slu~aju `ena, osnovan je 1997. godine, a na kraju pro{le godine uslove za ~lanstvo u Izvornom klubu 100 steklo je 122 sugra|ana i 68 sugra|anki. S. K.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

GRADONA^ELNIK ZBOG HAVARIJA S GREJAWEM PREDLO@IO, TOPLANA PODR@ALA, ALI...

Propis ra~unu ne da nani`e

Dijagnoza brodoloma Izreka “Nekome majka, a nekome ma}eha”poznata je svima. Da li su je posledwih godina na svojoj ko`i najja~e osetili radnici “Stana”, preduze}a kojem je osniva~ Grad? Po glasovima iz “Stana”, ve} dve pune godine u slaboj su milosti gradske vlasti. Molili su da dobiju ono {to ka`u da im pripada- investicione poslove- ali od pomo}i ni traga. Nekada uspe{no i poznato gradsko preduze}e, svima znano po odr`avawu zgrada danas je na rubu propasti. Vuku dugovawa, imaju previ{e zaposlenih, minimalne plate, a posla ni od korova… Ne tako davno radnici ovog preduze}a odr`avali su sve vrti}e i {kole u Novom Sadu, a na ovim objektima, radili su od sitnih popravki do krupnijih investicija i poslove im je obezbe|ivao Grad. Dodu{e, sada mogu samo da se pohvale da su pro{li na tenderu za renovirawe javnog toaleta u centru grada. Neki }e re}i boqe i{ta nego ni{ta. U “Stanu” sa ovim ne mogu da se pomire, pa je tako i wihov “kapetan la|e” koja tone ju~e podneo ostavku. U dijagnozi propadawa “Stana” oni koji nisu u ovom preduze}u, mogu}e je, dodali bi i to da firma, takva kakva je, o~ito ne mo`e da izdr`i tendersku konkurenciju s privatnim sektorom i da je pro{lost do{la po svoje. Q. Nato{evi}

Iskqu~ewa struje Danas – Novi Sad: od 8 do 12 sati ulice Majevi~ka od 17 do 43 i od 10A do 34 i Mi~urinova od 70 do 72. Futog: od 8 do 12 povremeno u pojedinim ulicama Va{ari{ta i Rasadnika. ^ortanovci: od 10 do 13 vikenda naseqe In|ijski breg. Beo~in: od 8.30 do 11 stanovi Beo~inske fabrike cementa, od 9 do 13 Ulica Mladih gorana.

Izvorni klub 100 bira rukovodstvo

Sutra – Novi Sad: od 8 do 10 sati Ulica heroja Pinkija 75. Futog: od 8 do 12 povremeno u pojedinim ulicama Va{ari{ta i Rasadnika. ^ortanovci: od 10 do 13 vikenda naseqe In|ijski breg. Beo~in: od 9 do 12 ulice 1. maja, Dunavska, Branka Radi~evi}a i Starine Novaka.

V REMEPLOV

Gradona~elnik Igor Pavli~i} preporu~io je Toplani da, zbog nestanka grejawa i te{ko}a u snabdevawu toplotnom energijom u prethodnom periodu, umawi ra~une za grejawe za dane kada ga nije bilo, odnosno, kako se navodi iz Kabineta gradona~elnika, kada je grejawe bi-

mogu}nosti da umawe ra~une. Zbog toga }e Upravni odbor preduze}a uputiti predlog Gradskom ve}u i osniva~u, Skup{tini grada, da promene odluku

Potrebno izmeniti odluku koja ka`e da je umawewe ra~una mogu}e iskqu~ivo kada do|e do prekida grejawa du`eg od 24 ~asa lo lo{e. Me|utim, iz Toplane su odgovorili da podr`avaju predlog gradona~elnika, koji se podudara sa inicijativom Toplane, ali da to jednostavno nije mogu}e dok se ne izmeni ~lan 42. gradske Odluke o snabdevawu toplotnom energijom iz 2000. godine. Iz preduze}a podse}aju da je navedenim ~lanom propisano da je umawewe ra~una mogu}e iskqu~ivo kada do|e do prekida du`eg od 24 ~asa. Kako je prekid trajao oko pet sati, u Toplani napomiwu da trenutno nisu u

koja ure|uje grejawe i time omogu}e umawewe ra~una, stoji u ju~era{wem saop{tewu Toplane. Na inicijativu gradona~elnika Pavli~i}a u petak je osnovana nezavisna komisija koja treba da utvrdi razloge zbog ~ega su Novosa|ani dve subote u ovom mesecu bili bez grejawa i tople vode, kao i da predlo`i re{ewa kojim bi se pomenuti problemi

trajno re{ili. Za predsednika komisije imenovan je dr Du{an Petrova~ki, dok su ~lanovi komisije dr Filip Kuli} i dr \ura Oro{. Svi ~lanovi komisije zaposleni su na Fakultetu teh-

„Lala” na Dr`avnom prvenstvu

VESTI Uskoro plata u „Novitetu”

Radni~ka sloga na tri jezika U be~kom listu “Radni~ke nedeqne novine”, socijaldemokratskom glasilu, broju od 23. februara 1875. opisana je nedavno odr`ana osniva~ka skup{tina “Op{teg radni~kog udru`ewa” u Novom Sadu. Na woj je bilo 97 upisanih ~lanova, koji su izabrali Upravni odbor od 18 ~lanova. Bilo je u wemu Nemaca, Ma|ara i dva Srbina a za predsednika je izabran “drug August Cigler”.

Sa skup{tinske govornice su se ~ule nema~ke, ma|arske i srpske re~i. Isto tako je bilo i na zabavi, posle skup{tine. Re|ale su se pesme i recitacije na sva tri jezika. Zato su ~lanovi ove organizacije, ne{to kasnije, sebe, nezvani~no, po~eli da nazivaju “Me|unarodno radni~ko udru`ewe”, `ele}i da istaknu svoj vi{enacionalni sastav. N. C.

Januarska plata radnicima u AD “Novitet” trebala bi da bude ispla}ena ove sedmice, kazao je direktor Aleksandar Petrovi}. Pro{le sedmice zaposleni su primili decembarsku platu, a sindikat “Solidarnost” zapretio je {trajkom ukoliko preostali li~ni dohodak hitno ne bude ispla}en. U “Novitetu” ve}ina radnika prima platu ispod utvr|ene minimalne cene rada, pa sindikat smatra da primawa treba da budu makar redovna. Z. D.

Rumen~ani i Bege~ani daju krv Ekipa Zavoda za transfuziju krvi danas }e raditi u Rumenki od 8 do 10 ~asova u KUD “Feher Ferenc”. Druga ekipa }e dobrovoqne davaoce krvi u maloj sali Zadru`nog doma u Bege~u primati od 9 do 12 ~asova. I. S.

ni~kih nauka u Novom Sadu. Komisija bi svoj posao trebala da uradi najdu`e za mesec dana, da bi nakon toga nalaz i mi{qewe prosledila gradona~elniku, koji }e o tome obavestiti javnost. Podse}amo, u Gradskoj ku}i su pro{le nedeqe, na inicijativu gradona~elnika predstavnici grada odr`ali sastanak sa direktorima “Elektrovojvodine”, Toplane i Termoelektrane toplane “Novi Sad”. Predstavnici tri preduze}a podneli su izve{taje o radu u danima kada nije bilo grejawa i tople vode, a na sastanku su svi podr`ali i inicijativu gradona~elnika za osnivawe nezavisne komisije. S. K. B. M.

Foto: R. Hayi}

SNEG PARKIRAN POD VIDEO NADZOROM

Pola za bajs, pola za sanke

Kona~no se vreme prolep{alo i sneg je po~eo da kopni, {to je, prema prilo`enoj fotografiji, obradovalo i Novosa|ane koji kona~no mogu da na dvoto~ka{ima krenu u pazar. Jo{ boqa je varijanta {to kod Futo{ke pijace mogu da ih ostave na mesta predvi|ena upravo za wih, i da se na pla{e da }e “dobiti noge”. Me|utim, za jedan deo parkinga je “privezana” i pozama{na koli~ina snega koju niko ne dira. Mo`da se oni koji treba da je po~iste uzdaju u otopqewe koje }e posao uraditi umesto wih, a mo`da gomilu niko ne dira jer je ~vrsto “privezana” za {tangle? A mo`da je ovaj deo predvi|en za vezivawe sanki? Mo`da... B. M.

Novosadski plesni klub “Lala” kvalifikovao se za Dr`avno prvenstvo, koje }e se odr`ati 20. marta u Vrbasu. Ova najstarija {kola plesa u gradu vratila se sa Otvorenog prvenstva Srbije, u organizaciji Vojvo|anske asocijacije modernog plesa, sa pet medaqa i tako je obezbedila u~e{}e na Dr`avnom prvenstvu. I. D.

c m y


8

NOVOSADSKA HRONIKA

utorak23.februar2010.

POVERENI[TVO ZA IZBEGLICE U KARLOVCIMA POMA@E RASEQENIM PORODICAMA

Prijave za pakete hrane

Komesarijat za izbeglice Republike Srbije dodequje pakete hrane najugro`enijim izbeglicama i raseqenim sa Kosova i Metohije u op{tinama, me|u kojima i karlova~ka, koje su usvojile lokalne akcione planove za unapre|ewe polo`aja te populacije na svojim teritorijama. Kako saznajemo od poverenika za izbeglice u karlova~koj op{tini Nade Ostoji}-Agbabe, izbegli~ke i interno raseqene porodice, ukoliko su zainteresovane za ovaj vid pomo}i, treba do 5. marta da popune obrasce. Osnovni uslov za dobijawe pomo}i je da nemaju prihode ve}e

od novembarskog iznosa materijalnog obezbe|ewa porodice. Pored toga, pravo na pomo} imaju porodice sa troje i vi{e dece do 15 godina, samohrani roditeqi koji imaju decu do 15 godina, penzioneri sa invaliditetom, doma}instva sa bolesnim ~lanom, stara lica - `ene preko 60 a mu{karci iznad 65 godina i jedno~lana doma}instva. Prijavne obrasce mogu da dobiju na portirnici Magistrata i u kancelariji povereni{tva. Kada ih popune, treba da ih predaju povreniku, koji je du`an da ih do 10. marta prosledi Komesarijatu za izbeglice. Z. Ml.

Foto: N. Stojanovi}

„POSLOVNI PROSTOR“ PRAVI STUDIJU

Kineska ~etvrt samo za kulturu Deo Bulevara Despota Stefana na Limanu 3 poznatiji kao „Kineska ~etvrt“, iako se nalazi izme|u Limanskog parka i Keja delimi~no je zapu{tena. Gra|ani ovaj deo grada izbegavaju, jer neretko tuda {etaju horde pasa lutalica. Ranijih godina isplanirano je da

Ru{i}e barake u Radni~koj 2 U programu redovnog investicionog odr`avawa preduze}e „Poslovni prostor“ planira da sredi objekat u Ulici Lasla Gala 32 i pripremi ga za preseqewe gradske uprave za urbanizam, koja je sada u Radni~koj 2. Direktor „Poslovnog prostora“ Marko Cvijan ka`e da }e se barake na toj lokaciji ru{iti a dok se ne izgradi poslovni objekat najverovatnije }e taj plac privremeno dati na kori{}ewe preduze}u „Parking servis“. se na tom mestu izgradi Muzej savremene umetnosti, a da li }e ova ideja za`iveti, jo{ uvek se ne zna. Vlasnik ve}ine lokala u Kineskoj ~etvrti je preduze}e „Poslovni prostor“, koje je napravilo plan vezan za izme{tawe radionica i ostalih prostora u drugu zonu grada. Ako sve bude teklo po

planu ovo bi moglo da se dogodi u naredne tri godine. Direktor peduze}a „Poslovni prostor“ Marko Cvijan rekao je za na{ list da se trenutno u ovom preduze}u pravi studija o tome {ta bi definitivno trebalo da se gradi u ovom delu grada. - Jedno je sigurno, ovaj kvart bi}e namewen za kulturna zbivawa u gradu, dok u Kineskoj ~etvrti vi{e ne}e biti radionica i proizvodwe. Za radionice i druge proizvodne delatnosti, {to bi bio svojevrstan tehnolo{ki inkubatoor, prona{li smo novu lokaciju - obja{wava Cvijan. Prema wegovim re~ima, proizvodwa koja sada postoji u Kineskoj ~etvrti trebalo bi u budu}nosti da bude preba~ena na Rimske {an~eve( na Sentandrejski put), gde bi „Poslovni prostor“ obezbedio parcelu od Zavoda za izgradwu grada. - Na toj parceli koja ima 70.000 kvadratnih metara, na{im poslovnim partnerima bi ponudili suinvestitorski posao. Zna~i oni bi u~estvovali u izgradwi objekata, a na{e preduze}e bi obezbedilo i svu komunalnu infrastrukturu. Ponudili bi im ugovore o dugoro~nom zakupu, tako da bi imali ve}u sigurnost nego {to je imaju sada – poja{wava Cvijan dodaju}i da bi ovaj posao bio ra|en sli~no kao sa zakupcem bioskopa „Arena“. Q. Nato{evi}

Viroze obilaze grad Iako prelazni period iz zimskog doba u toplije dane pogoduje raznim virusima, samo 15 Novosa|ana obratilo se lekaru zbog prehlade u proteklih nekoliko dana. U Domu zdravqa „Novi Sad“ ka`u da ve}ih viroza nema a da oboqewa sli~na gripu nema uop{te. Me|utim, mogu}e je da se oboleli jednostavno ne obra}aju lekarima za pomo}, ve} se le~e po ku}nim „pravilima“. I. B.

[ARENO VE^E U CRNOJ KU]I

Fri yez i hardkor pank Omladinski centar CK 13 i Studentski kulturni centar sutra organizuju dva `anrovski potpuno razli~ita koncerta. U 19 sati po~iwe nastup ~ika{kog saksofoniste Kifa Xeksona, koji }e svirati fri xez uz pratwu “Mezei tria” u sastavu Silard Mezei (violina), Ervin Malina (kontrabas) i I{tvan ^ik (bubwevi). Nakon xezera, u Crnoj ku}i }e svirati slovena~ki trio “Hari” i italijanska hardkor pank skupina

“Tag of vor”. Oba benda inspirisana su “misle}im” delom severnoameri~ke scene, koju oli~avaju grupe “Penivajz” i “Propagandi”, beskompromisni su poklonici tzv “DIY” etike a u pesmama se bave kriti~kim secirawem stawa u dru{tvu. Ulaz na xezersku svirku je besplatan, dok karta za hardkora{ki koncert ko{ta 200 dinara. Crna ku}a nalazi se u Ulici Vojvode Bojovi}a 13. I. S.

DNEVNIK

PRED KATASTROM JO[ POSLEDICE [TRAJKA

Gu`va raste kao kvasac Velike gu`be ispred Slu`be za katastar nepokretnosti nikako da prestanu od kada je nedavno prekinut {trajk. Svaki dan redovi su sve du`i. Zaposleni nikako da odvade posao. Pri kraju {trajka, otprilike dve semdice, primali su od stranaka samo dokumentaciju i to im izgleda sada stvara problem. Gu`ve stvara i mali broj zaposlenih spram posla koji im je nedavno pridodat, to je izme|u ostalog i legalizacija bespravno izgra|enih objekata, {to je sada aktuelno. Jo{ nije po~eo rad subotom, koji je bio najavqivan, jer novosadska Slu`ba za katastar nepokretnosti ~eka da za to dobije odobrewe od vi{ih organa. Produ`ena radna sedmice treba da bude pla}ena zaposlenima, pa se i zato ~eka. U Slu`bi za katastar nepokretnosti i ranije se ~ekalo, ukwi`be, recimo kasne oko godinu i po dana. Z. D.

Foto: R. Hayi}

U AKCIJI „OTVORENA VRATA DOMA ZDRAVQA“ PREGLEDANO VI[E OD 10.000 QUDI

Stres quqa zdravqe Novosa|ana Pored slane i masne hrane, alkohol i cigarete su najve}i poroci Novosa|ana, pokazuju rezultati kampawe „Otvorena vrata Doma zdravqa“, u kojoj su gra|ani pregledani i procewivan je rizika da obole od kardiovaskularnih bolesti. Iako su pu{a~i u mawini, makar po rezultatima 2293 pregledanih, broj popu{enih cigareta kod `ena je 16 dnevno, kod mu{karaca 20, a pu{i se u prose~no 28 godina. Zanimqivo je da preko 70 odsto Novosa|ana tvrdi da ne pije alkoholna pi}a, a sedam odsto pije svakodnevno. Gra|ani se mogu pohvaliti fizi~kom aktivno{}u: wome bavi 36 odsto svaki dan, devet odsto gra|ana tri do {est puta nedeqno, a 19 odsto nikad. Skoro polovina ispitanika od ~etiri do osam sati dnevno provede samo sede}i, a 13 odsto sedi i vi{e od osam ~asova u jednom danu. Va`no je napomenuti da je prose~na starosna struktura onih koji su se podvrgli pre-

^ITAOCI PI[U SMS

gledu 59 godina za `ene i 62 za mu{karce. Tri ~etvrtine ispitanika priznalo je da su u posledwih godinu dana bili izlo`eni stresu, a vi{e od ~e-

tvrtine smatra da se ne odnosi odgovorno prema svom zdarvqu. Svaki drugi ispitanik trvdi da wegovo zdravqe predstavqa „~istu sre}u“.

„Otvorena vrata Doma zdravqa“ krenula su u septembru 2008. i do sada je odr`ana 31 put. Jedna je od ozbiqnijih kampawa, jer je u woj besplatno proverilo zdravstveno stawe 10.429 Novosa|ana.Pregledan je krvni pritisak, nivo {e}era, holesterola i triglicerida u krvi, ra|en EKG monitoring,davane informacije o besplatnom pregledu mlade`a i donorstvu organa i edukovane `ene za samopregled dojki. Iako je gradska uprava za zdravstvo prekinula ove godine finansirawe „Otvorenih vrata“, Dom zdravqa nastavio je akciju u nadi da }e ponovo dobiti materijalnu podr{ku iz buxeta. U akciji su u~estvovali i Institut za javno zdravqe Vojvodine, Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici i Zavod za hitnu medicinksu pomo}, a objediweni rezultati svih pregledanih Novosa|ana o~ekuje se uskoro. I. Brcan

065/47-66-452 & 063/366-977

Jarkim bojama na sivu stvarnost Zdravsteni radnici u Srbiji ve} 18 meseci bez povi{ice plata,a kad }e biti ne zna se. Jo{ kad bi bilo bez povi{ice cena... 064/1400... *** Za{to se ve}ina ~italaca `ali na stawe u gradu, kad su ih oni doveli na vlast? Tra`ili ste - gledajte!!! 064/1400... *** E, pa nemojte tako 064/3385... Mi ba{ volemo kobasice i one su dobre za zdravqe, samo kad se ne preteruje. A Turinci su ba{ pametni i vredni. E, sad, verovatno bi moglo i kulturnije, ali dajte konkretan predlog, nemojte samo da ~antrate. 064/1560... *** Dolazi „Egzit“, bi}e gostiju. Prvo {to }e u Novom Sadu videti, bi}e @elezni~ka stanica. Ako nema novca za generalnu popravku, uz malo ma{te ipak ne{to mo`e da se uradi. Nije skupo da se postave klupe obojene jarkim bojama u {alter sali. Oglasna tabla sa ponudom preno}i{ta uz fotografije i {alterom na kome se govore strani jezici, i ve} bismo li~ili na civilizaciju. „Dnevni~e“, pokreni akciju! 064/1560... *** Pre desetak dana niste objavili moj zahtev za smenu gradona~elnika, pa da vas podsetim da vrana vrani ne kopa o~i i dok koalicioni partneri vode na{ grad, gra|ani }e slu{ati bajke gradona~elnika. 064/1258...

*** [ari}u oduzeta vila na Tatarskom brdu - eto nama Sigurne ku}e za `ene i decu `rtve nasiqa. Ima i ogradu, da ih niko ne uznemirava. 064/1947... *** Broj 061/1327... treba da zna da su radnici „Future plus“ zaradili svoje plate a da su gladni. Lako je biti pametan drugom. 064/2266... *** Savetujem Futurinim radnicama da be`e {to pre to boqe! Nema tu hleba. 063/7244... *** Informacija u „Dnevniku“ je objavqena da je Slova~ka dala paso{ Darku [ARI]U! Kako - nije va`no. Konstatacija je da se za wim „energi~no traga kao za Ratkom MLADI]EM“... Gospodo! Ako je tako, to zna~i da nikad ne}e biti U’VA]EN!!! S po{tovawem! 064/1121... *** Da li je novosadskoj policiji stvarno te{ko da ukapira da se deca koja prosja~e po raskrsnicama grada organizovano dovode i odvode sa radnih mesta. A da ne spomiwemo razne organizacije koje se bave za{titom dece i wihovih prava. Zar samo meni smeta da beba bude na trotoaru, raskrsnici i na plus 30 i na minus 10? 064/1400... *** Kada }e se ukinuti vo`wa trotoarom i parkirawe na tro-

toaru u Rumena~koj, pored „Univereksporta“? POSTAVITE BETONSKE KUGLE. 065/6402... *** Salaj~ani, zar se „Salaja~ki doru~ak“ pravi mrsan, tokom Vaskrsweg posta. Zar vi niste hri{}ani?! Ogor~eni stariji Salaj~an. 063/1514...

*** „Futura plus“ i daqe bez plate, putnih tro{kova, zdravstvenog osigurawa. Od ~ega da `ivimo? Treba da im platimo da idemo na posao! 064/2266... *** Ra~un za struju 2.700 dinara za stan od 35 kvadrata. A jo{ nisam pola meseca bio u wemu. „Elektrovojvodino“ ne gajim ja pili-

}e u inkubatoru da mi stigne toliki ra~un! 064/1442... *** Gra|ani da {tede struju i da se „greju“ pored mlakih radijatora, a Aleksandar zgrada osvetqena od prvog do posledweg sprata. Na svakoj terasi upaqena sijalica puna tri meseca. U Turgewevoj i ul. Novosadskog sajma svetli no}u kao usred belog dana. Ko }e to da plati? 064/3222... *** Bano{torska po{ta, a i po{tar, zaglavili su u 19 veku. Po{iqke se dostavqaju po putnicima namernicima, a penzije sti`u sa 7 do 10 dana ka{wewa. O radnom vremenu da i ne govorimo. Vrlo je komforno. 065/6157... *** Danas je kanda najlak{e do}i do nove ku}e.“Spali{„ uxericu i o tro{ku dr`ave useli{ se u novu ku}u, a kasnije ih sa`aqivi humanitarci, stranke i dobri qudi izdr`avaju (na u{trb ~opora dece) celog veka. I tako im pro|e `ivot... Vrlo interesantno. * * *064/0863... Dr`ava novcem poreskih obveznika kupuje na poklon vinograde od nekoliko miliona biv{im ministrima, vakcine koje nikome ne trebaju i posle odgovornima za tosamo prekr{ajne prijave. Siroti narod kad ne plati porez, kazne, plenidbe... 064/2149...


NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

utorak23.februar2010.

9

U PREDUZE]U „STAN” ZBOG TE[KOG STAWA ZVONI NA UZBUNU

Direktor Gavran~i} podneo ostavku Kako "Dnevnik" saznaje, direktor preduze}a “Stan” Dragoslav Gavran~i} podneo je ju~e ujutru na kolegijumu neopozivu ostavku. Ovu informaciju potvrdio nam je ~lag Gradskog ve}a zadu`en za saobra}aj Sini{a Bubwevi}, isti~u}i da }e ostavka biti ozvani~ena u petak i da }e se o woj u martu raspravqati na Skup{tini grada. Razlog za ostavku je najverovatnije to {to su se radnici "Stana" u posledwih dve godine na{li u najte`oj poziciji od kako je preduze}e osnovano pre ~etiri decenije. Kada je postavqeno novo rukovodstvo zateklo je dug od oko 430 miliona dina- Dragoslav Gavran~i} ra, {to je dovelo do smawewa plaostala je ista. Ju~e nismo uspeli ta a cena usluga tog preduze}a da dobijemo Gavran~i}a.

- Nekoliko puta samo se obra}ali i molili gradona~elnika Igora Pavli~i}a i na~elnika uprave za ubranizam i stambene poslove Zlatibora Paunova da nam povere investiciono odr`avawe javnih objekata u gradu. Ta molba nije urodila plodom. Ne tra`imo milostiwu, ve} da nam se dodele poslovi – izjavio

- Svedoci smo da se pet vrti}a nadogra|uje, a da se ostali renoviraju. Me|utim mi ne u~estvujemo u tim radovama. Kada bi nam grad obezbedio takve poslove ne bi imali ni vi{ak zaposlenih. Grad ima 34 {kole, a ni jednu ne odr`avamo – isti~e na{ sagovornik Navodi da su pre dve godine odr`avali 32 vrti}a i 16 {kola,

Nekoliko puta smo molili Grad da nam poveri investiciono odr`avawe javnih objekata, ali to nije urodilo plodom, ka`e portparol „Stana” Mirko Jeftovi} je za “Dnevnik” portparol u tom preduze}u Mirko Jeftovi}. Prema wegovim re~ima, preduze}e “Stan”, sem sre|ivawa javnog toaleta nije ove godine dobilo nijedan posao renovirawa, odr`avawa, kre~ewa u {kolama i vrti}ima, ali ni u drugim gradskim ustanovama, ve} privatnici.

a sada ni{ta od toga. Tako|e 2007. godine ugradili su 154 prikqu~ka za novosadsku “Toplanu”, a sada je posao dobio konzorcijum privatnih preduze}a. Pro{le godine "Stan" je renovirao samo sanitarne ~vorove u vrti}ima u Veterniku i Futogu. Q. Na.

DANAS U 10.30 ^ASOVA OPET PROTESTNA VO@WA

Kolona taksista tra`i Bubwevi}ev odlazak Protestna vo`wa taksista po~iwe danas u 10.30 sati, a kolona automobila vozi}e uobi~ajenom trasom od @elezni~ke stanice do Banovine. Predsednik taksi Udru`ewa "Vojvo|ani" Radoslav Krsti} rekao je ju~e za "Dnevnik" da }e ovoga puta na ulice iza}i samo taksisti, dok }e im se autoprevoznici pridru`iti u narednim protestnim vo`wama.

~e za "Dnevnik" da ne mo`e nikome da zabrani da tra`i wegovu ostavku, kao i da ne mo`e da zabrani proteste. - Ako taksisti imaju vremena i benzina u ovo krizno vreme da se vozikaju po gradu, neka to u~ine. Potrudi}u se da

danas grad funkcioni{e nesmetano, bez obzira na tu vo`wu – naveo je Bubwevi}. Ina~e, deo taksista vozi}e po u`em Foto: R.Hayi} delu centra i oko Ba- Taksisti nezadovoqni kontrolom legalnih taksija novine, kroz Ulicu Jovana da pola`u ispit o poznavawu protiv legalnih taksista. Ka\or|evi}a, Ulicu Platonovu, grada. Ne prihvataju ni obaveko ka`u, policija je taksiste @arka Zrewanina, a drugi deo zu da imaju dve taksi legitimapo~ela da kontroli{e i u vowih }e voziti kejom, pa kroz cija: za voza~a i za vozilo, kao `wi. Ina~e, taksisti `ele da Stra`ilovsku. Tra`e da svi i da one budu vezane za pla}awe se uklone svi divqi taksisti u regularni taksisti koji voze poreskog duga. Smatraju i da je gradu. vi{e od deset godina ne moraju ova kontrola vi{e uperena Q. Na.

„Potr~alo vreme”

ZORAN KOSTI] CANE LITERARNI AMBASADOR ZA 2010.

U AMERI^KOM KUTKU

Ve~e rumunske poezije

Ciklus Otvorena vrata nastavqa se programom "Iz novije rumunske poezije", koji }e biti odr`an ve~eras u 19 ~asova u Ameri~kom kutku, u Ulici Petra Drap{ina 3. U programu ~iji je organizator Kulturni centar Novi Sad u~estvuju Joan Radin Pejanov (prevodilac), Pavel Gatajancu (prire|iva~) i Bojan Samson (pisac predgovora). B. P. P.

Ve~eras otvarawe Prole}nog sajma kwiga izdava~a do}i da predstavi svoju delatnost. O~ekujemo dolazak samog vrha pisaca ove zemqe, kao i ~lanova wihovog PEN centra - rekao je Koji}. Pored gostiju iz Slova~ke, bi}e prisutan veliki broj doma}ih izlaga~a, najavio je predsednik Udru`ewa izdava~a i kwi`ara Vojvodine Roman Vehovec. - Me|u izlaga~ima na sajmu na}i }e se vi{e od {estdeset izdava~a iz na{e zemqe, a dolaze i izdava~i iz Bosne i Hecegovine, Ma|arske i Hrvatske. Bi}e

izlo`eno oko 15.000 naslova, kako najnovijih izdawa tako i starih kwiga. Ove godine o~ekujemo vi{e desetina hiqada posetilaca - istakao je Vehovec. Na prole}nom sajmu kwiga mo}i }e se kupiti izdawa "Prometeja", "Geopoetike", "Paidee", "Zavoda za uxbenike", "Lagune" i mnogih drugih. Kraj Gradske kafane bi}e organizovana “^itaonica”, u kojoj }e se svakodnevno promovisati nova izdawa. Sajam traje do 3. marta, a ulaz je slobodan. N. V.

SPORTSKO-REKREATIVNI PROGRAMI NA SPENSU

Obuka nepliva~a i akvarobik Danas po~iwe upis na obuku nepliva~a (osnovni i napredni kurs), na akvarobik, kao i na edukativno-rekreativni program "Tata-Mama plivajte sa nama". Programi }e se odr`avati na zatvorenim bazenima SPC "Vojvodina", a zainteresovani

Ovo {to je na{ fotoreporter Branko Lu~i} ju~e ukadrirao nije {ala, ali de{ava da se novogodi{wi ukrasi skidaju i tek 22. februara. Ju~e su radnici JKP “Stan” po~eli da uklawaju veliku novogodi{wu jelku ispred glavnog gradskog trga, a razlog za{to to nije ura|eno ranije krije se u prostoj mehanici. Niske temperature prethodnih nekoliko sedmica nisu dozvoqavale izlazak pneumatske ma{inerije, jer bi se u uqe u wima zamrzlo. Narednih dana radnici “Stana”, uvereni da su zasigurno do{li topliji dani, uklawa}e “zvezdano nebo” iznad Zmaj Jovine i Ulice kraqa Aleksandara, kao i ostatak novogodi{wih svetiqki. N. V.

Tu`i}e „Zelenilo” zbog regresa

- Na ulice }e iza}i oko 400 taksista iz svih taksi udru`ewa, a izme|u ostalog tra`i}emo i ostavku ~lana Gradskog ve}a zadu`enog za saobra}aj Sini{e Bubwevi}a. S wim smo se sastali pet-{est puta i ni jedan zahtev koji smo izneli on nije ispunio – rekao je Krsti}. Dodao je da im Grad generalno ni jedan zahtev nije ispunio. Sa druge strane ~lan Gradskog ve}a zadu`en za saobra}aj Sini{a Bubwevi} izjavio je ju-

Prole}ni sajam kwiga, peti po redu, koji }e se odr`avati na prvom spratu SPC "Vojvodina", ve~eras u 18 ~asova otvori}e peva~ grupe “Partibrejkers” Zoran Kosti} Cane, saop{tili su ju~e organizatori ove manifestacije iz Udru`ewe izdava~a i kwi`ara Vojvodine. Predsednik Skup{tine ovog udru`ewa Dragan Koji} izjavio je da }e ovogodi{wi sajam kwiga biti u znaku lika i dela pisca Pavela Jozefa [afarika. - Gost ovogodi{weg sajama bi}e Slova~ka, odakle }e oko 60

Ispratismo 2009. u februaru

SINDIKAT KOMUNALACA NAJAVIO

Ostavku ~lana Gradskog ve}a Sini{e Bubwevi}a taksisti, ka`u, zahtevaju zbog neispuwenih zahteva, a on odgovara da }e grad danas normalno funkcionisati

Promocija kwige "Potr~alo vreme" Milutina Ivanovi}aBa}ka bi}e odr`ana ve~eras u 19 ~asova, u sali na prvom spratu Novosadskog otvorenog univerziteta. Kwigu koju sa~iwavaju poezija, aforizmi i eseji predstavi}e kwi`evni kriti~ar i izdava~ Rale Ni{avi}, uz u~e{}e autora i muzi~ku pratwu pijaniste Du{ana Teofanova. Ova promocija je deo ciklusa "Sve o kwizi" u organizaciji NOU. B. P. P.

JKP „STAN” PO^EO UKLAWAWE NOVOGODI[WIH UKRASA

se mogu prijaviti na centralnoj blagajni Spensa, svakog radnog dana od 15 do 20 sati. Obuka nepliva~a ko{ta 2.000 dinara, za akvarobik treba izdvjiti od 1.800 do 2.200, dok }e program "Tata-mama plivajte sa nama" u startu, za roditeqa s jednim de-

tetom, ko{tati 1.800 dinara, a za svako naredno dete cena mese~ne ~lanarine bi}e ni`a i iznosi}e 1.200 dinara. Program po~iwe 1. marta, a sve bli`e informacije mogu se dobiti na blagajni Spensa. B. P. P.

Sindikat zaposlenih u stambeno - komunalnoj delatnosti Novog Sada tu`i}e JKP "Gradsko zelenilo" zbog neispla}enog regresa radnicima za 2009. godinu, kazao je predsednik ovog sindikata Zoran Radosavqevi}. Prema wegovim re~ima ukupan dug za regres iznosi oko 20 miliona dinara. Radosavqevi} je najavio mogu}nost da radnici u "Zelenilu" kolektivno tu`e preduze}e i zbog neispla}enih jubilarnih nagrada, koje su, kao i regres, predvi|eni kolektivnim ugovorom. - Nemamo razlog da {tedimo firmu od ovih izdataka, jer gradska vlast ne vodi ra~una o preduze}u ~iji je osniva~ i namerno ne daje poslove "Zelenilu", mada je ono osnovano da bude u slu`bi grada {to je i navedeno u statutu JKP "Gradsko zelenilo" - tvrdi Radosavqevi}.

Nagla{ava da su plate u preduze}u realno mawe za ~etvrtinu i tvrdi da je biv{a direktora Sne`ana Repac dug firme prepolovila otkidaju}i novac od svakog li~nog dohotka. Nagla{ava da je biv{a direktorka tako oko 50 miliona dinara planiranih programom poslovawa namenila u drugu svrhu {to nije u skladu sa propisima. Ju~e smo pisali da je "Zelenilo" prepolovilo dug, koji je bio na po~etku mandata direktorke Repac oko160 miliona. Koliko je sada dugovawe firme jo{ se ne zna, jer se ~eka zavr{ni ra~un. Isplata lawskog regresa planira se ove godine, ali taj izdatak zavisi u velikoj meri od izmirewa obaveza grada prema "Zelenilu". Grad jo{ nije platio oko 40 miliona dinara za jesewu sadwu koliko je "Zelenilo" izdvojilo da uradi taj posao. Z. Deli}

SUTRA TAKMI^EWE POD OKRIQEM BRITANSKOG SAVETA

Sredwo{kolci ve`baju biznis Takmi~ewe mladih u preuzetni{tvu u organizaciji Britanskog saveta i organizacije "Dostignu}a mladih" odr`a}e se sutra od 9.30 do 18.30 ~asova u Master centru Novosadskog sajma. Pod okriqem me|unarodnog projekta "Ve{tine u praksi" sredwo{kolci do 18 godina, iz Ba~ke Topole, Futoga, Kikinde, Sombora i Zrewanina, dobi}e priliku da ponude re{wa za prakti~ne probleme iz oblasti socijalnog preduzetni{tva. Socijalno preduzetni{tvo predstavqa novi koncept profitabilnog, dru{tveno anga`ovanog poslovawa koji Britanski savet promovi{e u Srbiji kroz projekat "Socijalno preduzetni{tvo – biznis u slu`bi zajednice". Britanski savet i organizacija "Dostignu}a mladih" nameravaju da kroz projekat "Ve{tine u praksi" pod-

staknu mlade da upotrebe svoje ve{tine na inovativan na~in kako bi pove}ali svoje mogu}nosti pri zaposlewu i unapredili sopstveni preduzetni~ki duh. Ovo je tre}i doga|aj ove vrste, gde }e se pred timove u~esnika postaviti konkretan poslovni problem, za ~ije }e re{avawe imati nekoliko sati uz podr{ku konsultanata iz poslovnog sektora. Od u~esnika se o~ekuje da osmisle re{ewe i predstave ga u obliku biztnis plana pred stru~nim `irijem, a podbednici }e se kvalifikovati za finalno me|unarodno takmi~ewe u Beogradu u aprilu, gde }e u~estvovati u~enici iz 18 zemaqa Jugoisto~ne Evrope. Sutra }e se sredwo{kolcima obratiti britanski ambasador Stiven Vodsvort i direktor misije USAID-a u Srbiji Majkl Harvi. S. K.


utorak23.februar2010.

c m y

10

VOJVODINA / NOVI SAD

DNEVNIK

PRAVI SE KATASTAR ZELENILA SOMBORA

Bo|o{i na razbroj s’! Komisija imala te`ak posao

ZAVR[ENA SREMSKA KOBASICIJADA

Medaqe za najboqe kobasice [ID: Drugi dan Sremske kobasicijade, odr`ane u [idu, zavr{en je ocewivawem kvaliteta suvih kobasica, ~ije je uzorke predalo 38 u~esnika. Komisiji u sastavu Milorad Popovi}, Lazar Bo{wakovi} i Zvonko Majer, imala je te`ak zadatak da oceni ~ije su kobasice najboqe. Prvo mesto pripalo je Aleksandru Mi}i}u koji je dobio zlatnu medaqu i ru~ni sat, sa ugraviranim tekstom „Trinaesta sremska kobasicijada [id”. Drugo mesto i srebrna medaqa, sa fotografijoma slika Save [umanovi}a, pripali su Zoranu Vu~ini}i, dok je tre}e mesto, bronazana medaqa i fotografije

slika Save [umanovi}a pripalo Gojku [u{i. Predsednik organizacionog odbora Sremske kobasicijade Stanislav \er~an dodelio je nagrade pobednicima. Pokroviteq Sremske kobasicijade Turisti~ka organizacija [id tako je ispunila jo{ jedan va`an zadatak na promovisawu brenda {idske op{tine, sremske doma}e kobasice, tra`ene u Evropi i Americi, jer je jo{ pre dvadestak godina ove kobasice izvozila Industrija mesa „[id”. Turisti~ka organizacija je obezbedila pehare, medaqe i ostale nagrade, a suorganizator je bio {idski KUD „Jednota”. D. Savi~in

SOMBOR: Nedavna proslava Dana grada u Somboru je obele`ena kako i dolikuje ekonomski te{kom trenutku, a pored sve~arskog dela sve~ana akademija je iskori{tena i da se prezentuje projekat „Katastar i revitalizacija somborskog zelenila”, ~iji je nosilac ovda{we JKP „^isto}a”. Ovakav vid brige za zelenilo je finansiran sredstvima republi~kog Ministarstva za{tite `ivotne sredine i prosotornog planirawa, a znaju}i koliku va`nost zelenilo ima za Somborce, pomo} je javno obe}ao i pokrajinski sekretar za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj dr Slobodan Puzovi}. Kako se moglo ~uti, ceo projekat }e ko{tati oko 15 miliona dinara, da bi se popisalo i pregledalo svako stablo i biqna vrsta na

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "Meri i Maks" (17), "Dobro do{li u Zombilend" (18.30), "Mlad mesec" (20). Ulaznica ko{ta 250 dinara. Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: aktuelnosti svetske kinematografije povodom Festa 2010, "Liban" (16.30 i 20), "Ozbiqan ~ovek" (18 i 22)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, scena "Jovan \or|evi}" balet "Pipi Duga ^arapa" (18) Novosadsko pozori{te, mala sala: "Slepa ulica" (19).

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od petka, 19. februara u 7 sati, do ponedeqka, 22. februara u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Ivana Jovi~i}, Iqa Matijevi}, Milana Filipovi}, Danijela Mar, Marica Mi}i}, Nata{a Luki}, Miona Simoi}Stamenkovi}, Jelena Stoji~i}, Sne`ana Sari} i Slavka Prodanov iz Novog Sada, Olivera Preradovi}-Bo`unovi} i Hafiza Asani iz Veternika, Dragana Pejakovi} iz Rumenke, Jelena Risti} iz Bukovca, Sne`ana Kurja~ki iz Futoga, Isidora Pavlov iz Ba~kog Jarka, Sofija Vu~enovi} i Diana Nemet iz Temerina, Jasna Vinaji iz \ur|eva, Ana Vicjan iz Ba~kog Petrovca, Bojana Ili} iz Gospo|inaca, Marija Dudi}, Tamara Trnini}, Ivana Isakovski i Slavica Davidovi} iz @abqa, Jasmina Stamenkovi}-Horvat i Nada Horvat iz Titela, Stanislava Drini} iz ^erevi}a, Gabriela Ma|ar-Gregu{ iz Ba~kog Gradi{ta, Nata{a Cvetkovi} iz In|ije, Dragana Stefanovi} iz Ba~ke Palanke i Gordana Tele~ki iz Padeja. DE^AKE: Tatjana Mohan, Biqana Opali}, ^emiqa Aqiti, Rada Kavaja, Ganimet Ademi, Marija Trendafilovski, Tawa Miladinovi}, Marija Vidak i Du{ica Horvat iz Novog Sada, Suzana Grahovac iz Veternika, Kristina Rakita iz Futoga, Mirjana Dra`i} iz Ka}a, Marija Milosavac, Marijana Koji}, Dragica Babi} i Zorana Ara|anin iz Temerina, Zorica \oki} iz Iriga, Dragana [arin iz @abqa, Biqana Gaji} iz Ba~kog Gradi{ta, Danijela Jagi} iz Srbobrana, Irena Markovi}, Milica Jerkov i Slavica Kurte{ iz Ba~ke Palanke, Marija Vujovi} iz Gajdobre i Maria Kowa iz Sente.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Du{an Vase Jan~arevi} (1920) u 9.45 ~asova, Davorka Vasilija Kolunyija (1931) u 10.30, Ru`ica Nikole Vuceli}-^irn (1925) u 11.15, Bosiqka Jovana Prodanovi} (1942) u 12, Jelica Svetislava Naji} (1929) u 12.45, Du{an Sava Stojisavqevi} (1928) u 13.30, Dragan Danila Radusinovi} (1961) u 14.15 i Qubica Dimitrija Vorkapi} (1918) u 15 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawene Zora Danila Kurbatvinski (1923) u 13 i Marta Mate Debeqkovi} (1940) u 15 ~asova. Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawen \ura Gojka Utje{anovi} (1936) u 13 ~asova. Na Dowem novom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Mladen Jovana [ibar (1937) u 15 ~asova.

javnim povr{inama u gradu, {to je, prema re~ima direktora JKP „^isto}a”Andrije Penze{a, preduslov za ne samo odr`avawe posto-

Sredwo{kolac popisao stabla Dok se za ovaj obimni projekat obezbe|uju nemala sredstva i timovi eksperata, malobrojnim Somborcima je iz se}awa iskrsao ne{to skromniji projekat izveden sredinom devedesetih godina. Naime, tada je doslovno svako stablo u Somboru popisao (pozicija, vrsta i stawe stabla), tada samo sredwo{kolac zaqubqen u botaniku, a danas uveliko svetski poznati muzi~ar i kompozitor oboista Borislav-Boba ^i~ova~ki. Cifru do koje je ^i~ova~ki tada do{ao - 18.000 stabala i dan danas gotovo svi koji se bave ovom tematikom, koriste kao jedinu iole referentnu.

Udru`ewe seqaka PRIGREVICA: U Prigrevici je formirano Udru`ewe seqaka koje se bavi pitawima koje su od interesa za poqoprivredu, naro~ito polo`aj seqaka. Pored tribina, pru`awa savetodavno-pravne pomo}i, bavqewa aktuelniim poqoprivrednim temama, udru`ewe }e inicirati predloge lokalnoj samoupravi. U op{tini Apatin nema odbora za poqoprivredu kao ni Fonda za razvoj poqoprivrede. - Za seqake su ova podsticajna sredstva itekako zna~ajna - rekao je poqoprivrednik iz Prigrevice Jovica ^ule, najavquj}i slede}u tribinu na temu legalizacije pomo}nih ekonomskih objekta u poqoprivrednim gazdinstvima. J. P.

Somborci se ponose svojim zelenilom

je}eg zelenog fonda, ve} i dodatno ozelewavawe Sombora. - Interes grada, ali i na{eg preduze}a je da imamo inventar onoga ~ime gazdujemo. Zajedno sa op{tinom Sombor `elimo da u naredne dve godine imamo potpuno jasnu situaciju sa kakvim fondom zelenila i drve}a grad raspola`e, u kakvom je ono biolo{kom stawu, koje su to hitne mere koje se moraju preduzeti kako bi se zelenilo,ne samo sa~uvalo nego i revitalizovalo - ka`e Penze{, dodaju}i da 15 miliona dinara i nije mnogo, s obzirom na broj stabala i zelenih povr{ina koje Sombor ima. U izradu katastra zelenila, prema wegovim re~ima, bili bi ukqu~eni in`eweri pejza`ne arhitekture, in`eweri hortikulture, geodeti, fitopatolozi, in`eweri {umarstva, ali i drugi stru~ni profili koji bi, kao tim, sa~inili kvalitetan katastar zelenila kojim se Somborci toliko ponose. Dok u zvani~nim institucijama vlada optimizam i (samo)zadovoqstvo, varo{ki ekolozi ne dele odu{evqewe na~inom na koji se vlasti odnose prema gradskom zelenilu i isti~u da je samo prethodne godine pose~eno skoro hiqadu stabala i da na wihovo mesto nije posa|ena nijedna nova sadnica. M. Miqenovi}

POMO] ZA SOCIJALNO UGRO@ENE U^ENIKE

Besplatna u`ina

KIKINDA: Odlukom o buxetu op{tine Kikinda za ovu godinu, kao jedan od vidova socijalne za{tite, planirana su sredstva za besplatne u`ine za socijalno ugro`ene u~enike u osnovnim {kolama i dece Pred{kolske ustanove „Dragoqub Udicki”. Deo sredstava za besplatne u`ine obezbe|uje se iz Fonda solidarnosti op{tine Kikinda. Iz op{tinskog buxeta 263 hiqade dinara mese~no izdvaja se za u~enike koji poha|aju osnovne {kole i oko 30 hiqada dinara mese~no upla}uje se za sve u~enike sa posebnim potrebama i to za isturena odeqewa koja poha|aju deca sa posebnim potrebama u Ba{aidu, I|o{u, Mokrinu i Osnovnu {kolu „6. oktobar” u Kikindi u mesecu kada pojedina~na u`ina iznosi 550 dinara. Osim toga iz buxeta se na godi{wem nivou izdvaja i oko tri miliona dinara za ru~kove u~enika koji imaju posebne potrebe. Za 10 odsto socijalno ugro`ene dece u Pred{kolskoj ustanovi „Dragoqub Udicki” lokalna samouprava iz buxeta izdvaja 91 hiqadu dinara mese~no. Koliko dece }e biti obuhva}eno besplatnim u`inama, odre|uju stru~ne slu`be {kola odnosno Pred{kolske ustanove jer imaju potpuni uvid u materijalno stawe roditeqa i dece, kao i podatke o svim ~lanovima doma}instva. A. \.

Lenta poziva na uspeh BE^EJ: Na godi{woj Skup{tini Odreda izvi|a~a „Ivo Lola Ribar” konstatovano je da je pro{la godina bila uspe{na. - Potvrda ovakve konstatacije je da smo ponovo osvojili presti`nu lentu „Odred orlova”, a sada imamo obavezu da isti trend ne samo odr`imo, ve} i da budemo

boqi u ovoj godini - rekao je na najvi{em skupu stare{ina Jo`ef Luka~. Be~ejski skauti su za 57 godina postojawa osvojili ~etrdesetak lenti „Odred orlova”. Pro{le godine Odred je u~estvovao na Me|unarodnom susretu izvi|a~a i skauta „Mimoza 2009.” u Herceg

TELEFONI

Novom, a godina je zavr{ena tradicionalnim obele`avawem Izvi|a~ke nove godine u ovda{wem Izvo|a~kom centru Radarska stanica. U~iweno je mnogo na omasovqewu, pa sa novih dvadesetak poletaraca i p~elica Odred sada broji ukupno 165 izvi|a~a. Mada nije bila izborna skup{tina, u

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI, Pere Popadi}a 33 Tel: 6411-962, 6411-665

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Upravu odreda kooptirani su istaknuti skauti Jelena Pej~i} i Atila Pekar, pa sada ovaj organ broji 12 ~lanova. Istovremeno, verifikovan je [tab odreda od 14 ~lanova, koji }e operativno voditi Odred u aktuelnoj 2010. godini. V. J.

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Lav 533-335 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 „2 [TAPI]A”, ku}na dostava, ugao Cara Lazara i Fru{kogorske, tel: 459-524 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK

utorak23.februar2010.

PAJTI] U TITELU POVODOM AKCIJE PODR[KE NAJUGRO@ENIJIMA

REDOVNE MERE ODBRANE OD POPLAVA

Paketi za pet stotina porodica TITEL: Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pati} ju~e je u Titelu zapo~eo akciju pomo}i najsiroma{nijim i porodicama sa najve}im brojem ~lanova. Akcija, koju je ustanovila pokrajinska Vlada namewena je za pet stotina najugro`enijih porodica u op{tini, a sastoji se iz paketa hrane i sredstava za higijenu, pojedina~ne vrednosti od 2,9 hiqada dinara. Akcija podele pomo}i u hrani i sredstvima za higijenu organizovana je uz podr{ku pokrajinskih Robnih rezervi, vojvo|anskog Crvenog krsta i op{tinskih centara za socijalni rad. Paketi pomo}i bi}e podeqeni najsiroma{nijim `iteqima u jo{ dvadeset op{tina u Pokrajini, onima u kojima nema organizovane Narodne kuhiwe, u kojima su najsiroma{niji mogli da dobiju obrok.

- Ukupno 42,5 miliona dinara namenili smo za rad narodnih kuhiwa, koje imaju 11,5 hiqada korisnika, a u onim op{tinama u kojima ih nema podeli}emo pakete pomo}i. Tako smo obezbe-

dili pomo} u namirnicama i sredstvima za higijenu za najugro`enije porodice u ~itavoj na{oj pokrajini - rekao je Pajti}. On je naglasio da niko ne sme biti uskra}en za ovakvu po-

mo}, jer se radi o socijalno najugro`enijim porodicama, koje je kriza najte`e pogodila. Vlada Vojvodine uspela je da tokom protekle godine, zahvaquju}i programima podr{ke o~uvawa radnih mesta, subvencionisawa zapo{qavawa pripravnika i drugim merama spre~i pove}avawe broja nezaposlenih ali u uslovima krize treba obezbediti za{titu za najsiroma{nije porodice, kojima su paketi pomo}i i rad narodnih kuhiwa zaista neophodni - rekao je Pajti}. Ju~e, prvog dana dodele pomo}i najsiroma{nijim i najbrojnijim porodicama, pored Titela, pakete hrane i higijenskih sredstava, primi}e i najsiroma{nije porodice u [idu i Irigu, a tokom narednih dana oni }e biti podeqeni i u preostalim op{tinama u Vojvodini.

Od sutra Sava na celom toku ozbiqno preti Na banataskim rekama Neri, Tami{u, Starom Begeju i na brani Veliko Sredi{te, kod Vr{ca, ukupne du`ine 137 kilometara, od ju~e su na snazi mere redovne odbrane od poplava, izjavio je Tanjugu rukovodilac u preduze}u „Vode Vojvodine” Mirko Galowa. Sude}i prema najavama Hidrometereolo{kog zavoda Srbije, od danas bi redovne mere trebalo da budu progla{ene i na reci Savi, kod [apca i Sremske Mitrovice, a ve} od sutra na celom

PREDSTAVQENI NAJNOVIJI MODELI ITALIJANSKOG DOWEG VE[A

„Pompea” zapo{qava jo{ 70 radnika GODI[WICA MUZEJA „GLAVA[EVA KU]A”

Uselili se u Zavi~ajni klub i Vrawev~ani NOVI BE^EJ: Povodom godi{wice Zavi~ajnog muzeja „Glava{eva ku}a” i useqewa Zavi~ajnog kluba Novobe~ejaca i Vrawev~ana u pomo}ne prostorije, koje su „zavi~ajci” osposobili dobrovoqnim radom, u subotu je prire|ena sve~anost na kojoj je pradsednik Zavi~ajnog kluba Branislav Vojnov uru~io zahvalnice predstavnicima JP „Komunalac”, Domu za sme{taj du{evno obolelih lica „Sveti Vasilije Ostro{ki ^udotvorac”, Narodnoj Biblioteci Novi Be~ej, Domu kulture op{tine Novi Be~ej i mesnoj zajednici, JP „ Radio NB”, porodici Jager, kao i najzaslu`nijim pojedincima @ivojinu Dujin, Rozaliji Lerik, Mirku Saravolac, Evgeniju Katona, Miloradu Josimovi}, Mileni Kurbawev, udovi nedavno preminulog kwi`evnika Tomislava Kurmaweva, Palu Balintu, Zoltanu Ala}an, Mi{i Vrebalovu koji su radom ili prilozima obogatili zbirke muzeja. Projektom prekograni~ne saradwe sa Rumunijom, pre godinu dana obnovqena je i porodi~na

ku}a poznatog Vrawev~ana dr Vladimira Glava{a (1834. – 1909.), koja je deo graditeqskog nasle|a ovog kraja. Stvoreni su tada uslovi za otvarawe dugo pri`eqkivanog Zavi~ajnog muzeja, gde se smestila spomen zbirka posve}ana kompozitoru Josifu Marinkovi}u, a zahvaquju}i prilozima gra|ana, prikupqeno je niz dokumenata o li~nostima i doga|ajima iz bogate kulturne i istorijske pro{losti Novog Be~eja i Vraweva koje se polovinom prolog veka utopilo u gradsko naseqe. Zbirka je upotpuwena i eksponatima etnografskog sadr`aja. Vrata Zavi~ajnog muzeja „Glava{eva ku}a” i daqe su otvorena za donatore, ali se u prostranoj Glava{evoj ku}i, ve} pojavquje problem sme{taja, pa se razmi{qa o osposobqavawu prostora na tavanu, gradwi depoa za zbirke i pro{irewu pokrivenog izlo`benog prostora u dvori{tu. Od nedavno, muzej je otvoren svakodnevno za grupne i pojedina~ne posete i postao je zna~ajan deo turisti~ke ponude Novog Be~eja. M. Kiseli~ki

SVETSKI DAN MATERWEG JEZIKA

Svi dobili kwige BE^EJ: Na sve~anosti u be~ejskoj Narodnoj biblioteci, povodom sve~anog obele`avawa Svetskog dana materweg jezika, okupio se znatan broj gostiju. Bibliotekarke Marija Stefanov i Piro{ka Fer~ikKi{ su u uvodnom delu govorile o zna~aju materweg jezika, pred{kolci De~ijeg vrti}a „Garfild” recitovali stihove, u~enici Muzi~ke {kole „Petar Kowovi}” muzicirali, ali kada je trebalo pro~itati radove na teme: „Dok `ivi jezik `ivi narod” i „Jezik je du{a naroda”, u~enici se nisu ba{ proslavili. U~esnici akcije Narodne biblioteke Be~ej pro~itali su radove i dobili kao nagradu kwige. Na srpskom jeziku to su u~enica 8. razreda O[ „[amu Mihaq” Jelena Risti} i dve gimazijalke, maturantkiwa Ana Gajinovi} i u~enica drugog razreda Dajana Milovanov. Na ma|ar-

skom jeziku najmla|a u~esnica bila je u~enica petog razreda O[ „[amu Mihaq” @olfija Ma|ar i wena imewakiwa iz iste {kola, osmakiwa @olfija Serda. Iz O[ „Petefi [andor” radove su pro~itale vr{wakiwe iz sedmog razreda Lea Peter i Huba ^erwak. Istog uzrasta su i preostala dva u~esnika Klaudija Luka~ iz O[ „Sever \urki}” i [amuel Palato{ iz O[ „Zdravko Glo`anski”. Sredwe {kole predstavqali su Otilija Zedi iz prvog razreda Gimnazije, u~enik drugog razreda Ekonomske {kole Sabol~ Sewi i maturant Tehni~ke {kole Daniel Varwu. O~ekuje se da }e programi istim povodom u bibliote~kim ograncima u naseqenim mestima biti bogatiji radovima i na srpskom i na ma|arskom jeziku, a organizuju se danas u 17 ~asova u Ba~kom Gradi{tu, a sutra u 13 sati u Radi~evi}u. V. Jankov

ZREWANIN: Kompanija „Modital”, u vlasni{tvu poznate italijanske firme „Pompea”, organizovala je u petak uve~e, u zrewaninskom hotelu „Vojvodina”, modnu reviju na kojoj su predstavqeni `enski i mu{ki modeli doweg ve{a i pixama, proizvedeni u ovoj fabrici. Uprili~ena je u okviru tradicionalnog godi{weg susreta komercijalista italijanske kompanije i wenih klijenata. Na izuzetno uspe{noj reviji publika je imala priliku da vidi najnoviju kolekciju brendova „Pompea”, „Glamur” i „Roberta”, a modele su nosili manekeni agencije „Mis Ju”, kao i mis Srbije Jelena Markovi} i u~esnica rijaliti {ou programa „Farma” Sandra Obradovi}. „Pompea” je bila i jedan od organizatora subotwe humanitarne utakmice odr`ane u novoj Hali sportova u Zrewaninu. Snage na terenu odmerili su ekipa „Lavica”, za koju su nastupile poznate peva~ice i manekenke, i ~lanovi ovda{weg Kluba malog fudbala „SAS”. Sav prihod od prodatih ulaznica namewen je Udru`ewu paraplegi~ara Banata. - „Pompea” je 2002. godine po~ela da posluje u Srbiji, a tri godine kasnije otvoreno je i komercijalno predstavni{tvo koje je pokazalo veoma dobre rezultate, tako da je pro{irilo delatnost na sve zemqe biv{e Jugoslavije. Prizvodwom u Zrewaninu po~eli smo da se bavimo 2007. godine – izjavila je za „Dnevnik” direktorka za qud-

Mis Srbije u novom „Pompeinom” modelu

ske resurse u kompaniji „Modital” Aleksandra Jak{i}, uz napomenu da fabrika u Srbiji zapo{qava 600 radnika, od ~ega 200 u najve}em banatskom gradu. Otkrivaju}i planove za naredni period, Jak{i}eva je navela da bi u aprilu, a najkasnije u maju, u okviru postoje}ih proizvodnih pogona u zrewaninskoj Industrijskoj zoni, trebalo sa radom da po~ne i farbara tekstila. Ovo je jo{ jedna potvrda da Italijani ne nameravaju da napu-

ste Srbiju, {to se dogodilo u nekim drugim zemqama. Pad prodaje usled svetske ekonomske krize, naime, ogledao se ga{ewem fabrika u Poqskoj i Severnoj Africi. Nadle`ni u „Moditalu” obja{wavaju da su za odluku mati~ne firme da i daqe ovde investira i da Srbija bude za{ti}ena od pote{ko}a izazvanih ekonomskom krizom zaslu`ni na{i radnici koji imaju visoku produktivnost i dobar kvalitet rada. @. Balaban

U SVETU ^UVEN I SLAVQEN, KOD NAS ZABORAVQENI DR DAVID GRUBI

Le~io Balzaka, Van Goga, Lista i [opena VRBAS: Predsednik op{tine Vrbas @eqko Vidovi} prihvatio je predlog Akademije medicinskih nauka da se povodom dvesta godina od smrti dr Davida Grubija napravi spomen-bista, kao i da se u Vrbasu odr`i nau~ni sastanak posve}en ovom velikanu. Tako|e je usvojen predlog da ulica u Ba~kom Dobrom Poqu bude nazvana po ovom lekaru. Povodom 200-godi{wice od ro|ewa ovog velikog nau~nika, Svetsko udru`ewe dermatologa na kongresu u Seulu posveti}e jednu sesiju `ivotu i delu na{eg zemqaka. Predsednik ~uvenog Instituta za istoriju medicine u Be~u najavio je dolazak u rodno mesto Davida Grubija. Na`alost, ne}e imati {ta da predstavi svetskoj lekarskoj javnosti. U Ba~kom Dobrom Poqu nema nikakvih tragova koji bi podse}ali na dr Davida Grubija. Ni u rodnom selu niti u Vrbasu nema ulice koja nosi wegovo ime, ali je zato u Parizu ima. Zato je Sekcija za

istoriju medicine SLD pokrenula inicijativu da se hitno izradi bista i postavi ispred zdravstvene stanice u Ba~kom Dobrom Poqu. Sekretar za

Dr David Grubi

zdravstvo dr ^engeri podr`ao je ovu inicijativu i preporu~io predsedniku Op{tine dr Vidovi}u da se izgradwa biste na|e me|u prioritetima. Ina~e su

11

Francuzi jo{ 1898. godine, podigli spomenik Grubiju na grobqu Sent Vincent-Monartr. David Grubi je ro|en u Ba~kom Dobrom Poqu 1810. godine, {kolovawe je zapo~eo u rodnom selu i u Vrbasu, a nastavio u Be~u. Tamo je po~eo mikrobiolo{ka istra`ivawa, a wegov rad pobudio je interesovawe u evropskim nau~nim krugovima. Najve}e zasluge i slavu stekao je na podru~ju ko`nih bolesti. Opisao je uzro~nike favusa, stomatomikoze i sikoze, a uveo je metodu pretrage stolice na askaride. Na`alost, u na{oj zemqi je zaboravqen, a prisvojila ga je francuska nauka. Bio je poznat lekar u Parizu, gde je le~io naj~uvenija imena francuske umetnosti, nauke i politike, poput Balzaka, Dime, [opena, @or` Sand, Franca Lista, Van Goga, Hajnea i drugih. Istorija je zabale`ila podatak da je prvi koristio vatu u tretirawu hiru{kih rana. L. N.

toku te reke kroz Srbiju, sa mogu}no{}u da wen vodostaj i prevazi|e kriterijume redovnih mera, najavio je Galowa. On je upozorio da trenutni zastoj nivoa vode u banatskim rekama ne treba da zavara, jer za dva do tri dana mo`e da o~ekuje porast vodostaja Tami{a, pa se u „Vodama Vojvodine” preduzimaju odgovaraju}e mere, od upozorewa sektorskim rukovodiocima do obnavqawa nasipa, zatvarawa ustava, pregleda i sanacije slabih mesta.

VESTI Niko ne}e dr`avnu zemqu BA^KA PALANKA: U Ba~koj Palanci lokalna samouprava tokom februara ponudila je u zakup oko 1.400 hektara dr`avnih oranica, a skoro polovina je izlicitirana po prose~noj ceni od preko 25.000 dinara. Me|utim, malo je iznena|uju}e {to 730 hektara dr`avnih oranica ni u drugom krugu nije na{lo zakupca. Nadle`ni ka`u da je uglavnom re~ o dr`avnim oranicama koje su lo{ijeg kvaliteta, odnosno mo~varnog tipa... - O tom zemqi{tu u narednim danima obavi}emo konsultacije sa Ministarstvom za poqoprivredu i tada }e biti jasno da li }e ta zemqa ponovo da ide u Program izdavawa dr`avnog poqoprivrednog zemqi{ta za 2010. godinu – ka`e ~lan Op{tinskog ve}a zadu`en za poqoprivredu Mita La~anski. – U obavezi smo da to re{imo do 31. marta, a ako Ministarstvo ne prihvati da se ove povr{ine licitiraju kao oranice, mogu}e je da budu po{umqene. Radi se o zemqi koja je na nepristupa~nim terenima i gro zemqe se nalazi u Vizi}u (u Sremu), a tamo su se nakada odr`avala takmi~ewa u motokrosu. Ovo zemqi{te se vodi kao dr`avno i dokle god se tako vodi, du`ni smo da ga nudimo na prodaju. M. Sy.

Pomo} porodicama palih boraca ZREWANIN: Povodom Dana Vojske Srbije, u Velikoj sali Gradske ku}e u Zrewaninu, organizovan je prijem za ~lanove porodica poginulih boraca iz oru`anih sukoba posle 17. avgusta 1990. godine. Wih su primili gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov i {ef Odseka za poslove dru{tene brige o deci i bora~ko - invalidsku za{titu Stevica Petri}. Osim uru~ewa skromne nov~ane pomo}i u iznosu od 6.000 dinara, istaknuto je da su predstavnici grada Zrewanina u svakom trenutku spremni da porodicama palih boraca pru`e pomo} u domenu svojih mogu}nosti. @. B.


utorak23.februar2010.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

c m y

12

U NOVOM SADU PO^ELO SU\EWE SR\ANU @DERU, OPTU@ENOM ZA INCIDENT 14. NOVEMBRA PRO[LE GODINE U FUTOGU

Kolima umalo pokosio policajce? Su|ewe Sr|anu @deru (26), optu`enom za poku{aj ubistva dva policajca u Futogu, izazivawe saobra}ajne nezgode u kojoj je 82-godi{wa Veterni~anka te{ko povre|ena i bekstvo s lica mesta u o~evom BMW-u bez pru`awa pomo}i povre|enoj, po~elo je ju~e pred krivi~nim ve}em Vi{eg suda u Novom Sadu. Samo po pitawu naletawa na staricu dok je prelazila ulicu na pe{a~kom prelazu optu`eni se izjasnio kao kriv, dok je optu`be za poku{aj ubistva negirao. Optu`nicom Vi{eg tu`ila{tva @dero se tereti da je 14. novembra pro{le godine, oko 7.30 sati, u Ulici cara Lazara u Futogu, s umi{qajem poku{ao da ubije

policajce Bojana K. i Zorana D. Oni su tu bili kao obezbe|ewe seoske slave, koja je trebalo da se odr`i tog dana. Tu`ila{tvo tvrdi da je Bojan K. rukom zaustavqao crni BMW registracija NS 80-88, ali je optu`eni odbio da zaustavi vozilo. Na nekoliko metara pre policajca, koji se u trenutku pomerio s putawe automobila, okrivqeni je naglo skrenuo udesno. Tada mu je i uniformisani Zoran D. dao znak rukom da stane. Ni tada se automobil nije zaustavio, nego je produ`io. Ne{to kasnije, u Ulici kraqa Petra Prvog u Veterniku, optu`eni je na pe{a~kom prelazu predwim desnim delom automobila udario pe{akiwu Kristinu [. O{te}e-

na je zadobila te{ke telesne povrede, a @dero joj nije ukazao pomo}, nego je nastavio vo`wu, navodi se u optu`nici. U svojoj odbrani @dero je izneo da je pre toga bio na proslavi ro|endana u Bege~u. U Futogu se, kako ka`e, zadesio po{to se zajedno s devojkom i drugom uputio u Novi Sad u potrazi za brzom hranom. Optu`be za poku{aj ubistva opisuje kao iznena|uju}e, po{to tvrdi da mu policajci nisu signalizirali da stane nego da uspori. – Prvi policajac je samo blago mahao, s 20 do 25 metara udaqenosti. Pomerio se s puta levo i pro{ao brzinom 30 ili 40 kilometara na sat. Malo daqe sam vi-

deo jo{ jednog policajca, koji je isto mahao rukom. Kao da mi daje znak da usporim. I on se pomerio u stranu, pa sam produ`io. Shvatio sam to kao upozorewe da vozim oprezno zbog qudi i tezgi kraj kolovoza. Oti{li smo u Novi Sad i jeli, a po povratku sam stao na Velikoj pe~urki da nato~im gorivo. Malo daqe sam video drugog policajca koji mi je mahao. Devojka mi je rekla da je jo{ jedan zapisivao ne{to oko auta dok smo jeli. Seo sam za volan i kod Futo{ke pijace su mi policijski automobili blokirali put. Jedan policajac je iza{ao. Ispru`io je jednu ruku, a drugom je dr`ao futrolu od pi{toqa. Jako sam se upla{io i nastavio

POKU[AJ UBISTVA U KIKINDI

No`em u vrat i le|a Mariju B. (1991) iz Kikinde policija je odredila zadr`avawe zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo ubistva u poku{aju nad I. T. (1990) iz Kikinde. Istra`ni sudija Vi{eg suda u Zrewaninu osumwi~enom je, posle saslu{awa, odredio pritvor u trajawu do 30 dana. Policija je saop{tila da se incident dogodio u nedequ oko

1.35 ~as na ulici u Kikindi. Osumwi~eni Mario B. je posle sva|e potegao no` i o{te}enom I. T. zadao dva uboda u vrat i le|a, nanev{i mu te{ke telesne povrede opasne po `ivot. Povre|eni I. T. je kolima kikindske Slu`be hitne pomo}i prevezen na Institut u Sremskoj Kamenici. A. \. – M. Mr.

da vozim ka autobuskoj stanici. Patrolama sam pobegao na raskrsnici pre, i produ`io. Pre semafora u Veterniku se jedno vozilo zaustavilo, a ja sam ga obi{ao i udario pe{akiwu nakon dvatri metra. Imao sam ose}aj da je ona naletela na mene, a ne ja na wu. Gledala je desno dok je prelazila. Moja devojka je vri{tala. Ostavio sam wu i druga i ostao sam. Ne znam ta~no kuda sam vozio. Bio sam prepla{en. Vozio sam kroz wivu, do Stepanovi}eva. Tu sam i prespavao. Sutradan sam pozvao oca iz prodavnice i rekao mu da do|e da me pokupi – ispri~ao je optu`eni @dero. O{te}ena Kristina [. je objasnila da je tog dana i{la iz

prodavnica, i da se ni~ega vi{e ne se}a. Policajci pak tvrde da je voza~ crnog automobila vozio pravo na wih, i pored toga {to su mu dali znak da stane. Prvi je ispri~ao da je @dero pove}ao brzinu tik pre wega. Da je uspeo da odreaguje u sekundi, pa je auto izbegao za 15 santimetara. Wegov kolega se, nakon sli~nog iskustva, dao u poteru za voza~em, ali je BMW bio br`i od policijskog “punta”. U jurwavi je zatekao i povre|enu baku Kristinu, koja je le`ala u levoj traci kolovoza u Veterniku. Tada je zaustavio policijsko vozilo. Su|ewe se nastavqa. S. Tanuryi}

JU^E NA GROBQU U VRBASU

Sahraweni poginuli mladi}i Ju~era{wi dan `alosti u Vrbasu je protekao u znaku tuge i neverice na svakom koraku. Momke koji su ju~e sahraweni na vrbaskom grobqu: Uro{a [u{i}a

balo da po~ne da radi, ali je zbog odlagawa tog posla jo{ uvek boravio u Vrbasu. Posledwi pozdrav Savu Ba}ovi}u, uz zvuke vatrogasne sirene,

Nesre}a, koja se dogodila na pru`nom prelazu u Vrbasu u nedequ oko 3.30 ~asa, donela je i raspravu o tom prelazu, na kojem, kako mnogi tvrde, rampa ~esto satima

jasno je da su uradili ne{to {to nisu smeli. Najgore od svega je {to smo danas ovde u ovih nekoliko sati, koliko radimo na opravci ove opreme, videli ne-

SVETOZAR LENI] IZ BE^EJA OSU\EN U ZREWANINU NA ^ETVOROGODI[WU ROBIJU

Prodao maloletnicu za 2.000 dinara

Vi{i sud u Zrewaninu proglasio je krivim Svetozara Leni}a (28) iz Be~eja i izrekao mu kaznu zatvora od ~etiri godine po{to je u prvostepenom postupku utvr|eno da je po~inio krivi~no delo trgovine qudima. Po navodima presude, Leni} je jula 2008. godine, iskoristiv{i poznanstvo i poverewe maloletne P. B. (17), devojku vrbovao i prodao Lazi i Katici K. iz Rumenke za 2.000 dinara. „Kupci“ su novac Leni}u isplatili prilikom preuzimawa maloletnice. Bra~ni par je nakon toga prevezao nesre}nu devojku na sala{ u blizini @abqa, gde su boravili. O{te}ena je na sala{u bila desetak dana i za to vreme oni su je primoravali na seksualni odnos s Kati~inim sinom Vladimirom R. Ona nije pristala na to, a u me|uvremenu je uspela i da pobegne iz zato~eni{tva. Me|utim, nedugo posle toga Leni} je opet uspeo da je vrbuje, tako {to je iskoristio weno te{ko materijalno stawe. On je devojku prebacio u Be~ej i smestio u stanove Ramadana R. i Safeta O. Od we se o~ekivalo da, za wi-

hov interes, ~ini krivi~na dela prevare. Tokom avgusta pretpro{le godine jo{ jedna devoj~ica bila je `rtva Leni}evih podlih namera. Osumwi~eni je kod Ramadana i Safeta odveo i S. D. (18) iz Novog Milo{eva, s namerom da pru`a seksualne usluge. U to vreme S. D. i P. B. zajedno su boravile kod Leni}evih saradnika i obe su, sre}om, iskoristile pogodan trenutak i pobegle. Najmawa zatvorska kazna zapre}ena za ovo krivi~no delo, u vreme dok je ono po~iweno, bila je tri godine, a sada je minimum pet godina. ^elnici ovda{we Policijske uprave, ina~e, nedavno su, komentari{u}i pograni~ne poslove i suzbijawe ilegalnih migracija i trgovine qudima, naglasili da sredwobanatski region va`i za podru~je na kojem ne postoje kanali za krijum~arewe qudi. Povremeno poslu`i samo kao tranzitni pravac ili se radi o pojedina~nim slu~ajevima krijum~arewa, pa se u tom smislu granica s Republikom Rumunijom, u du`ini od 96 kilometara, mo`e oceniti kao veoma bezbedna. @. B.

NA GRANI^NOM PRELAZU HORGO[

„Trafika” u bugarskom kombiju Bugarskom dr`avqaninu Milku K. B. policijski slu`benici u Kawi`i odredili su zadr`avawe zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~na dela krijum~arewa i nedozvoqenog prometa akciznih proizvoda. Prilikom redovne carinske kontrole u petak, 19. februara, na izlazu iz Srbije na drumskom grani~nom prelazu Horgo{, u kombiju bugarskih registarskih oznaka, kojim je upravqao osumwi~eni Milko K. B., prona|eno je 5.870 paklica cigareta. Istra`ni sudija Osnovnog suda u Subotici osumwi~enom je odredio pritvor u trajawu od osam dana. M. Mr. – A. \.

U KIKINDI POSLE SVA\E

Metalnom {ipkom po glavi Kikindska policija podnela je krivi~nu prijavu protiv Sretka [. (1947) iz Kikinde, zbog osnovane sumwe da je naneo te{ke telesne povrede sugra|aninu S. R. (1959) iz Kikinde. Sva|a, do koje je do{lo u petak oko podne na ulici u

Kikindi, kulminirala je fizi~kim obra~unom. Osumwi~eni Sretko [. je metalnom cevi zadao vi{e udaraca po glavi i telu o{te}enom S. R., nanev{i mu te{ke telesne povrede. A. \. – M. Mr.

Posledwi opro{taj na vrbaskom grobqu

(25), Sava Ba}ovi}a (25) i Alekposlale su kolege iz vrbaske Vasandra Roganovi}a (23) ispratitrogasne jedinice, u kojoj je nale su kolone wihovih ro|aka, stradali mladi} radio kao voza~. prijateqa i kolega, dok su poro^etvrti mladi} koji je bio s dice u {oku i ogromnoj tuzi zbog wima u kolima te no}i, Marijan gubitka najmilijih. Polo`eni u Markovi}, zadobio je te{ke tetri kapele vrbaskog grobqa, kovlesne povrede i preba~en je iz ~ezi s tri mladi}a su jedan za vrbaske bolnice na Institut u drugim ispra}eni do ve~nih ku}a, Sremsku Kamenicu na daqe le~ea wihovi drugovi i drugarice s we. Iako mu je stawe stabilizonevericom su ih pratili i gledavano, jo{ uvek je u kriti~nom li kako jedan po jedan nestaju u stawu, a po nezvani~nim inforhladnim grobnicama. macijama, u prethodnih 48 sati – Sve su to bila dobra deca, sa imao je nekoliko komplikovanih svojim vrlinama i manama. Voleoperacija. li su da se dru`e, kao i svi mladi, i sve je to prestalo u jednom trenutku. To je strahovit bol za sve tri porodice, koje su ostale bez sinova koji su bili tek na po~etku i tek trebalo da postanu qudi, da osnuju svoje porodice – ka`e jedan od ro|aka Aleksandra Roganovi}a, najmla|eg nastradalog, i dodaje da Sa{u svi znaju kao uvek nasmejanog i dragog i vrednog momka. Po re~ima jednog od drugova Uro{a [u{i}a, wega je najvi{e krasila dobrodu{nost, po kojoj je bio poznat u dru{tvu. O tome svedo~e i wegovi drugovi iz Udru`ewa gra|ana „Gostoqubqe“, s kojima je sakupqao i nosio pomo} Srbima na Kosmetu. Kako ka`u, o~ekivao ga je put u Crnu Goru, gde je na Primorju tre- Prelaz na kojem se dogodila tragedija

stoji spu{tena iako nema nikakoliko slu~ajeva da su vozila kvog voza. Po re~ima radnika prolazila, iako je rampa spu„@eleznice“, koji su ju~e popra{tena a voz bio na stotinak mevqali o{te}ene tara od prelaza. razvodne kutije Rampa i signalizacija To ne mogu da na mestu gde se shvatim, verona ovom prelazu su dogodila nesrevatno nema ~oispravni i u trenutku veka koji ne zna }a, rampa i signanesre}e su bili lizacija na ovom {ta se ovde deprelazu su issilo pre dve noukqu~eni pravni i u tre(Radnik „@eleznice”) }i, ali to kao nutku nesre}e bida vi{e nikog li su ukqu~eni. ne doti~e, ve} – Svima je `ao tih momaka, susrqaju u istu gre{ku koju su ti vi{no je o tome i govoriti, ali nesre}ni momci napravili – ka`e jedan od `elezni~ara. Po wegovim re~ima, dovoqno je pogledati u kakvom je stawu rampa. – Non-stop je opravqamo i sva je iskrivqena i izlomqena jer je gotovo svakodnevno neko zaka~i. Ovo jeste ukr{tawe veoma prometnog `elezni~kog i drumskog saobra}aja, i sigurno ovde ima dosta qudi koji nekuda `ure, ali moraju se nau~iti da po{tuju znake i signalizaciju. Mo`e se desiti da se rampa nakon prolaska voza ne podigne, ali u tom slu~aju neko mora obavestiti nas ili policiju, a u krajwoj liniji, ako vozilo ba{ mora da pre|e, neko mora iza}i, dobro proveriti prugu u oba smera i tek onda eventualno pre}i preko prelaza – ka`e on. N. Perkovi}

NA GRANI^NOM PRELAZU BATROVCI

Spre~en {verc „vijagre” Nemica Janin B. (25) i Afrim P. (24) iz Vu~itrna uhap{eni su na grani~nom prelazu Batrovci zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo krijum~arewa. Naime, carinici i Pograni~na poli-

cija su u gepeku „opela astra“ prona{li 996 tableta „vijagre“ i 2.094 ampule leka „testosteron depo“, koje su ovo dvoje poku{ali da prokrijum~are iz Srbije za Nema~ku. Tablete i ampule su odmah za-

plewene, a Janin B. i Afrim P. su privedeni istra`nom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, koji im je odredio pritvor do osam dana. S. B.


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

utorak23.februar2010.

13

POLICIJA RASVETLILA RAZBOJNI[TVO U SOMBORU PO^IWENO 6. OKTOBRA PRO[LE GODINE

Trojica osumwi~ena za pqa~ku 3.000 evra i zlatnog nakita Pripadnici kriminalisti~ke policije policijske uprave Sombor i policijske stanice Oxaci li{ili su slobode i doneli re{ewe o zadr`avawu u trajawu od 48 sati za Du{ka B. (1979) iz Futoga, Vladimira S. (1985) i Vojislava B. (1984) iz Sombora, zbog osnovane sumwe da su izvr{ili razbojni{tvo nad E. M. iz Sombora, saop{tila je policija. U saop{tewu se, daqe, ka`e da je utvr|eno da su trojica osumwi~enih, 6. oktobra pro-

{le godine, u popodnevnim ~asovima, do{li do ku}e o{te}ene, Du{ko B. i Vladimir S. su, obu~eni u radni~ka odela, predstavili kao radnici Elektrovojvodine, koji treba da provere stawe na brojilu, dok je Vojislav B. ostao u ugostiteqskom objektu, koji se nalazi preko puta ku}e o{te}ene. Nakon ulaska u dvori{te, Du{ko B. je repliku pi{toqa uperio u o{te}enu i zahtevao da mu preda novac i zlato. Po{to su prona{li i prisvojili novac u izno-

OTVORENA ISTRAGA PROTIV ZREWANINSKE PORODICE KOJA SE TERETI ZA DILOVAWE DROGE

Majka krila drogu u vagini?

Istra`ni sudija Vi{eg suda u Zrewaninu Goran Zec doneo je re{ewe o otvarawu istrage i odre|ivawu pritvora za Olgu N. (56), Branislava N. (21), Tawu N. (25) i Demira [. (33), svi iz Zrewanina, zbog sumwe da su po~inili krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga. Po podacima iz krivi~ne prijave ovda{we Policijske uprave, u pitawu je familija, a navodni organizator trgovine drogom bila je majka Olga. Podozreva se da je ona od avgusta 2009. do februara 2010. godine, dva puta nedeqno putovala auto-

busom ili taksijem za Beograd, gde je od nepoznatih lica nabavqala heroin u koli~ini od 15 do 30 grama i donosila ga u Zrewanin. U preprodaji droge terete se da su joj pomagali sin Branislav, ali i }erka Tawa, koja se ovim poslom navodno bavila sa suprugom Demirom. Zanimqivo je da je policija 15,60 grama heroina otkrila kod Olge N. nakon {to su lekari zrewaninske Op{te bolnice “Dr \or|e Joanovi}” nad wom obavili ginekolo{ki pregled. Droga je prona|ena u vagini, u najlon kesicama koje su bile stavqene u prezervativ. @. B.

POKU[AJ KRIJUM^AREWA IZ SRBIJE U MA\ARSKU

Zaplewene afri~ke ptice

Ma|arska grani~na policija zaplenila je ju~e 385 afri~kih ptica koje su dve osobe poku{ale da prokrijum~are iz Srbije, javila je ma|arska agencija MTI. Po re~ima portparola policije Tama{a Wiko{a, dvojica krijum~ara, ~ija nacionalnost nije poznata, poku{ali su ju~e da pre|u granicu kod ma|arskog grada Ba~alma{a, a potom su se,

da bi izbegli kontrolu, vratili u Srbiju. Me|utim, kaveze s pticama su ostavili na granici, a ptice su potom preba~ene u obli`wi nacionalni park „Ki{kum{ag“ gde ih pregledaju ornitolozi, navodi agencija. Ma|arska policija je saop{tila da }e sudski postupak u ovom slu~aju pokrenuti na osnovu izve{taja stru~waka. (Tanjug)

su od 3.000 evra, kao i zlatan nakit, napustili su ku}u o{te}ene. Osumwi~eni su uz krivi~nu prijavu sprovedeni nadle`nom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Somboru i odre|en im je pritvor u trajawu od mesec dana. Pripadnici Odseka pograni~ne policije za strance, suzbijawe ilegalnih migracija i trgovinu qudima u regionalnom centru u Subotici podneli su Osnovnom javnom tu`ila{tvu u Somboru krivi~nu pri-

javu protiv V. V. (1986) iz Futoga, zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo nedozvoqenog prelaza dr`avne granice i krijum~arewa qudi. Osumwi~eni je 11. februara preko dr`avne granice ilegalno preveo R. P. u Ma|arsku i ~etvoro dr`avqana Turske. Protiv V.V. bi}e podneta i prekr{ajna prijava zbog ilegalnog prelaska dr`avne granice, ka`e se u ju~era{wem saop{tewu Policijske uprave u Somboru. (Tanjug)

Sombor

USTAVNI SUD SRBIJE O REIZBORU SUDIJA, TU@ILACA I ZAMENIKA TU@ILACA

Pojedina~ne odluke za svakog neizabranog Ustavni sud Srbije done}e pojedina~ne odluke za svakog sudiju, tu`ioca i zamenika tu`ioca, koji su mu se obratili povodom prestanka wihove funkcije, imaju}i u vidu konkretne okolnosti svakog slu~aja, najavila je ju~e predsednica tog suda Bosa Nenadi}, navode}i da je podneto 827 ustavnih `albi i 33 `albi Ustavnom sudu Srbije. Bosa Nenadi} je na konferenciji za novinare rekla da su formirani predmeti za svaki od ovih slu~ajeva i odre|ene sudije izvestioci, dodaju}i da rad na wima spada u prioritete. Kako su u me|uvremenu Sednica Ustavnog suda sudije, tu`ioci i wihovi zamenici dobili odluku Vrhovnog suda Srbije da nisu izabraUskoro o sudbini „Nacionalnog stroja” ni, o~ekuje se jo{ obra}awe Ustavnom sudu Srbije, ocenila Povodom zahteva Tu`ila{tva za zabranu „Nacionalnog stroje ona, i podsetila na to da se ja“, Bosa Nenadi} je rekla da su odr`ane dve pripremne sednice, ustavna `alba podnosi kada neod kojih druga po~etkom ove godine, tako da o~ekuje da }e sudija ko smatra da su mu povre|ena izvestilac ubrzo predlo`iti daqe postupawe suda, odnosno izosnovna qudska prava garantoneti predlog odluke. vana Ustavom, a `alba Ustavnom Sudija Nenadi} je napomenula da postupawe suda nije prepresudu zbog prestanka sudijske, odka da nadle`ni preduzimaju sve mere prema pojedincima ~ije je nosno tu`ila~ke funkcije. delovawe usmereno na nasilno ru{ewe ustavnog poretka, povreBosa Nenadi} je, povodom zahdu qudskih prava i {irewe mr`we, {to je osnov za zabranu neteva Tu`ila{tva za zabranu vikog udru`ewa. {e udru`ewa i navija~kih gru-

pa, rekla da je to delikatan postupak, koji tra`i temeqan rad u kojem se postavqa pitawe gde po~iwe zloupotreba slobode udru`ivawa. Po wenim re~ima, Republi~ko tu`ila{tvo je, uz zahtev za zabranu nekih navija~kih grupa, podnelo i odre|ene dokaze, ali je potrebno pribaviti jo{ dokaza i dokumentacije kako bi se moglo odlu~ivati. Govore}i o rezultatima suda u protekloj godini, Bosa Nenadi} je rekla da je Sud za qudska prava iz Strazbura ocenio da ustavna `alba u Srbiji predstavqa delotvorno sredstvo za za{titu qudskih prava. Po wenim re~ima, u pro{loj godini primqeno je vi{e od 3.000 novih predmeta i to 375 koji se odnose na normativnu kontrolu i 2.842 ustavnih `albi, tako da je priliv novih predmeta u odnosu na 2008. gotovo dvaput ve}i. Sudija Nenadi} je ocenila da bi sud postizao jo{ boqe rezultate kada bi radio u potpunom sastavu, kao i da je potrebno promeniti neka, neodgovaraju}a re{ewa Zakona o Ustavnom sudu. (FoNet)

RAZBOJNI[TVO U BAJ[I

Lisice posle kra|e

SU\EWE ZA „AFERU KIPAR” PO^ELO IZNOVA

Kertes: Ostajem u celosti pri odbrani

Pripadnici Policijske uprave u Subotici li{ili su slobode Gorana N. (36) iz Ba~ke Palanke i Bo{ka J. (32) iz Kule, neposredno nakon izvr{ewa krivi~nog dela. Odre|eno im je zadr`avawe zbog postojawa osnova sumwe da su po~inili krivi~no delo te{ke kra|e, navodi se u saop{tewu suboti~ke policije. Osumwi~eni su prethodne no}i provalili u kiosk „[tampa sistema Beograd“ DOO u Baj{i, iz kojeg su odneli ve}u koli~inu cigareta i druge robe. Postoji osnovana sumwa da su Goran N. i Bo{ko J. sredinom februara izvr{ili i krivi~no delo te{ke kra|e na {tetu „[tampa sistema Beograd“ DOO u centru Ba~ke Topole, pri~iniv{i materijalnu {tetu od 186.000 dinara. Osumwi~eni }e uz odgovaraju}u krivi~nu prijavu biti privedeni istra`nom sudiji Osnovnog suda u Subotici. A. A.

UDES AUTOBUSA PRETPRO[LE NO]I U AUSTRIJI

Poginuli putnici s Kosova

PO@AR U CENTRU ZREWANINA

Izgoreo krov ku}e Policijska uprava u Zrewaninu saop{tila je da je preksino}, oko 23 ~asa, na uglu ulica Sarajlijine i Svetozara Markovi}a, u samom centru grada, do{lo do po`ara na ku}i Radomira S. U po`aru, ~iji uzrok jo{ nije poznat, izgoreli su krov i krov-

na konstrukcija, ukupne povr{ine oko 400 kvadratnih metara. U ga{ewu vatrene stihije u~estvovalo je 14 vatrogasaca s pet vatrogasnih vozila. Po`ar je lokalizovan i uga{en u ranim jutarwim satima. @. B.

U te{koj saobra}ajnoj nesre}i, koja se dogodila pretpro{le no}i na austrijskom autoputu A21 u blizini Be~a, poginulo je {est osoba, a povre|eno 37, od kojih deset te{ko. Me|u poginulima i povre|enima su i dr`avqani Srbije, potvrdio je u telefonskoj izjavi za agenciju Beta zamenik {efa Odeqewa za saobra}aj Zemaqske policijske uprave za Dowu Austriju Vili Konrat. Po navodima policije, nema putnika koji nije povre|en u udesu do kojeg je do{lo kada se autobus minhenske registracije, koji je prevozio 42 putnika od Kosova za Minhen, sudario s dva kamiona, rumunskim i slova~kim. Kamioni su se kretali u koloni, a na wih je naleteo autobus, isti~e policija. ^etiri `rtve su bili putnici

autobusa, a dve putnici kamiona. Uzrok nesre}e je, kako se pretpostavqa, bila premorenost voza~a autobusa, jer je kolovoz bio potpuno suv. Kako je saop{tio Vili Konrat, po dosada{wim saznawima, me|u povre|enima su qudi iz Srbije, s Kosova, iz Slova~ke i Rumunije. On je rekao da su, „po dosada{wim saznawima, Srbi i me|u poginulima, iako se to ne mo`e jo{ re}i sa stoprocentnom sigurno{}u“. Po ju~era{wim izve{tajima medija, ve}ina `rtava ove te{ke nesre}e su kosovski Albanci koji rade u Nema~koj. Udes koji se desio u blizini Be~a je najte`i u Austriji od maja 2001. godine kada je u nesre}i na autoputu u Tirolu poginulo {est i povre|eno dvoje putnika turisti~kog autobusa.

Biv{i direktor Savezne uprave carina Mihaq Kertes, kome je ju~e pred Specijalnim sudom u Beogradu, zbog promene u sastavu sudskog ve}a, formalno iz po~etka po~elo su|ewu u predmetu „afera Kipar“, nije `eleo ponovo da iznosi odbranu, kako je naveo, „iz razloga da ne{to od onoga {to je izneo tokom prethodnog su|ewa ne bi ispustio“. – Ostajem u celosti pri odbrani koju sam izneo u septembru i oktobru 2007. godine, u neometanom izlagawu na 177 stranica, a ukupno na 366 stranica, s odgovorima na 1.059 pitawa suda i Tu`ila{tva. Danas to sve {to sam rekao ne mogu ponoviti, a svaka re~ mi je va`na – rekao je Kertes. Odmah potom je po~eo dokazni postupak, „vizuelnim“ ~itawem transkripata iskaza nekoliko desetina svedoka saslu{anih na prethodnom glavnom pretresu – tako {to se prikazuju na dokument-kameri. Nakon toga }e biti nastavqeno neposredno izvo|ewe dokaza po predlozima Tu`ila{tva i odbrane. Optu`nica tereti biv{eg direktora SUC-a Mihaqa Kertesa za zloupotrebu slu`benog polo`aja od maja 1994. do oktobra 2000. godine u vezi s raspolagawem novcem Carine tako {to je, po tvrdwi optu`be, nezakonito davan za funkcionisawe 1.182 preduze}a i institucije, a tereti se i za izno{ewe novca na Kipar. U optu`ni-

ci se navodi da je Kertes bio ~lan kriminalne grupe koju je organizovao tada{wi predsednik dr`ave, sada pokojni Slobodan Milo{evi}, kojoj su pripadali i potpredsednici Savezne vlade sada pokojni Jovan Zebi}, i Nikola [ainovi}, koji je osu|en u Ha{kom tribunalu. Optu`nica im pripisuje da su devedesetih godina pro{log veka pri~inili dr`avi {tetu od oko 60 miliona evra. – Optu`nica protiv mene je politi~ki montirana. Tu`ilac nigde ne pomiwe totalne me|unarodne sankcije, zbog kojih ni{ta u dr`avi nije bilo normalno. Ja sam danas ovde posledwi `ivi predstavnik jednog legalno izabranog dr`avog re`ima, a moja tragedija je {to sam `iv. Ovo je su|ewe re`imu koji se borio za o~uvawe dostojanstva Srbije. Dr`avi koja se usudila da se suprotstavi svetskim geometrima koji su `eleli da po svojoj voqi prekrajaju srpske granice. Preko mene se sudi mrtvom Milo{evi}u –naveo je u odbrani Kertes, odbacuju}i optu`be. On je kazao da je tokom devedesetih, zbog me|unarodnih sankcija, dr`ava bila prinu|ena na to da preduzme mere za „goli opstanak“. Naveo je da se po utvr|enim dr`avnim merama za funkcionisawe u uslovima sankcija, pomagalo funkcionisawe preduze}a, svih dr`avnih institucija i ustanova. J. J.


DRU[TVO

utorak23.februar2010.

DNEVNIK

c m y

14

DAN MATERWEG JEZIKA

Svi na{i stubovi Ministar za qudska i mawinska prava Svetozar ^ipli} izjavio je ju~e da Srbija i svi weni gra|ani mogu biti ponosni na broj nacionalnih mawina i jezika koje one govore jer bez toga nema ni multikulturnosti ni dragocenih spona koje Srbiju vezuju sa zemqama Evrope. “Svi zajedno mo`emo se ponositi Srbijom koja ka`e ‘razvijajte materwi jezik da biste sa~uvali i razvijali va{ identitet i uvek bili deo ovog dru{tva’, jer bez toga nema multikulturnosti i ne}emo imati to-

VE^ERAS U MATICI SRPSKOJ

Decenije rada Du{ana Popova Osamdeset godina `ivota nobodnoj Vojvodini”, listu kavinara i publiciste dr Du{ana snije nazvanom “Dnevnik”, i tu Popova, {ezdeset godina wegoje godinama “pekao” zanat, provog rada u Matici srpskoj i za{av{i prakti~no kroz sve revr{etak rada na Enciklopedidakcije. Bio je jedan od osniji Novog Sada, u koju je utkao va~a i prvi glavni urednik protekle dve deinformativnog cenije, bi}e obeprograma Telele`ene ve~eras u Enciklopedija Novog vizije Novi Sad 18 ~asova u sveSada zami{qena je od 1972. do 1978, ~anoj sali Matikada je izabran kao sveznadar ce srpske. Ove za sekretara Mao na{em gradu jubileje zajedno tice srpske. Na obele`avaju Matom mestu je pentica srpska, ~iji zionisan 1991. je on dugogodi{wi sekretar Od tada, uz prebogat vi{edebio, i Novosadski klub, nastao cenijski novinarski opus, preupravo na inicijativu Du{ana dan i plodan rad u Matici srpPopova, jednog od wegovih skoj, Enciklopedija Novog Saosniva~a. da je postala jo{ jedan dokaz Novinarsku karijeru Du{an wegove neiscrpne voqe da raPopov zapo~eo je odmah iza di i `eqe da ostvari ovu zamiDrugog svetskog rata u “Slosao koja }e biti na ve~nu ko-

rist i dobrobit svojim sugra|anima. Tako su po~etkom devedesetih godina najpre po~ele da izlaze Sveske za istoriju Novog Sada, i nakon deset brojeva do{lo je vreme za Enciklopediju Novog Sada, namewenu {irokom krugu ~italaca, razli~itih interesovawa i obrazovawa. Prvi tom iza{ao je 1993, a posledwi prvih dana nove 2010. godine, svi pod glavnim i odgovornim uredni{tvom Du{ana Popova. – Enciklopedija Novog Sada zami{qena je kao sveznadar o na{em gradu i wegovom prirodnom zale|u, o svemu {to je vezano za istoriju i savremenost Novog Sada; zbivawa tokom vekova koja su obele`ila vreme, poduhvati koji su pratili hod

civilizacije na ovim prostorima, institucije, manifestacije nacionalnog i op{tequdskog obele`ja. A prvenstveno smo `eleli da zabele`imo znamenite qude i porodice iz pro{losti, koji su zadu`ili grad zna~ajnim doprinosom, i savremenike koji stvarala{tvom proslavqaju ime grada i svoje profesije, ostavqaju}i trag za budu}a pokoqewa – re~i su dr Du{ana Popova. U Matici srpskoj ve~eras }e o Du{anu Popovu i wegovom delu govoriti predsednik Matice srpske akademik ^edomir Popov, predsednik Novosadskog kluba prof. dr Aleksandar Lu~i}, novinar Quba Vuk-

U [KOLI ZA OSNOVNO I SREDWE OBRAZOVAWE „MILAN PETROVI]” U NOVOM SADU

Svetozar ^ipli}

liko stubova mostova koji Srbiju povezuju sa zemqama Evrope – zemqama koje u Srbiji imaju qude i deo svoje kulture”, kazao je ^ipli} na konferenciji za novinare povodom Dana materweg jezika. Ministar je podsetio na to da u svetu postoji 6.000 jezika, ali da skoro svake druge nedeqe jedan nestane. “Dan materweg jezika obele`avamo u afirmaciji materwih jezika, jezika kao temeqa bi}a, kulutre, elementa bez kojeg nema obrazovawa, kulture, zapravo nema ~oveka”, kazao je ^ipli}. Pokrajinski sekretar za kulturu Milorad \uri} rekao je da je Vojvodina sjajan primer kako se razli~itosti komponuju i harmonizuju. \uri} je podsetio na to da to potvr|uje ~iwenica da je od ne{to vi{e od 150 medijskih prizvoda na razli~itim jezicima u Srbiji, u Vojvodini 135. Dodao je da Vojvodina ima pet zavoda za kulturu mawinskih zajednica, ~ija je prevashodna misija o~uvawe i razvoj kulture koje nisu ve}inske. Konferenciji su pristustvovali i u~enici Karlova~ke gimnazije, koji su komadom “Neka tvoja re~ bude ~ista”, na vi{e jezika ukazali na zna~aj re~i od “izvori{ta u du{i do uvira u du{u onoga ko `eli da ih saslu{a”.

Pomo} samo treba zatra`iti Novine koje je u oblasti obrazovawa dece s posebnim potrebama doneo novi Zakon o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa [kola za osnovno i sredwe obrazovawe “Milan Petrovi}” iz Novog Sada do~ekala je vi{e nego spremno. Ova ustanova svoju ponudu predstavila je na Sajmu obrazovawa “Putokazi” odr`anom na Novosadskom sajmu. – Novi zakon ukinuo je kategorizaciju i predvideo obavezu obrazovawa sve dece, a od naredne {kolske godine roditeq }e birati da li `eli da mu dete ide u redovnu {kolu ili neku kao {to je na{a – rekla je direktorka [kole “Milan Petrovi}” Slavica Markovi}. – To zna~i da }e se i redovne {kole morati transformisati, a da bismo im to olak{ali, mi smo se pripremili da svoje stru~ne usluge, ali i opremu koja je u obrazovawu ovakve dece neophodna, ponudimo svima kojima je potrebno. Po re~ima direktorke [kole, potrebno je samo obratiti

U VLADI VOJVODINE PREDSTAVQENI PROGRAMI ZAPO[QAVAWA

Novi konkursi za posao Roma

U Vladi Vojvodine ju~e su predstavqeni programi i konkursi Nacionalne slu`be za zapo{qavawe- NSZ za novo zapo{qavawe i samozapo{qavwe pripadnika romske nacionalne zajednice u Srbiji. NSZ je preduzeo zna~ajne poteze u okviru mera aktivne politike zapo{qavawa u republici, rekao je direktor pokrajinske Kancelarije za inkluziju Roma, Du{ko Jovanovi}, napomenuv{i da }e na taj na~in biti pro{ireno sprovo|ewe programa zapo{qavawa te ugro`ene populacije. Poslodavcima je, prema konkursu otvorenom do 30. aprila , biti odobrena subvencija u jednokratnom iznosu od 160.000 dinara za otvarawe do 20 novih radnih mesta za zapo{qavawe pripadnika romske nacional-

nosti, prijavqenih kod NSZ. Javnim pozivom koji va`i do istog datuma, predvi|ene su i jednokratne subvencije za Rome, od tako|e 160.000 dinara, za samozapo{qavawe odnosno obavqawe novoregistrovane delatnosti. Jovanovi} je napomenuo da }e ove godine, me|u oko 5.000 nezaposlenih koji }e posao dobiti u okviru konkursa za obavqawe javnih radova, biti i jedan broj pripadnika romske zajednice. Na evidenciji NSZ, krajem minule godine u Vojvodini je bilo oko 13.400 nezaposlenih Roma ali ti podaci, kako je istakao Jovanovi}, nisu realni jer mnogi od wih, pogotovo oni raseqeni sa Kosova i Metohije, nemaju li~na dokumenta tako da ne mogu ni da se prijave na evidenciju.

im se za pomo} i timovi stru~nu}a svakog pojedina~nog dewaka }e je pru`iti, kako deci, teta, ali i iznajmqivawe tako i wihovim opreme. roditeqima, naPosetiocima Besplatan {kolski p r e z e n t a c i j e stavnicima ili portal “Milan~e” {kolama. Ta poSne`ana Nikomo} podrazumeli} predstavila omogu}ava u~ewe va u prvom redu je svoju taktilna daqinu timski rad, zanu ve`banku, tim detektovakoja deci s we mogu}nosti svakog deteta, o{te}ewima vida olak{ava te izradu individualnog plau~ewe Brajevog pisma, ali i na podr{ke i pra}ewe dostigpoimawe i snala`ewe u svetu

koji ih okru`uje. Vojislava \ur|evi}, podsetiv{i na to da izme|u 20 i 30 odsto dece ima neki oblik govornog poreme}aja, govorila je o aparatu koji poma`e u radu s ovakvom decom i apelovala na u~iteqe ve} u prvom razredu da se trude da prepoznaju ovakav poreme}aj i potra`e pomo}. Jer, kako je navela, s odgovaraju}im ve`bama i timom stru~waka dete mo`e posti}i zadovoqavaju}e rezultate. Predstavqene su i mogu}nosti interaktivne table, koja se koristi u radu s decom s intelektualnim te{ko}ama u razvoju, ali i besplatan {kolski portal “Milan~e”, koji omogu}ava u~ewe na daqinu, kako deci s te{ko}ama u razvoju, tako i onoj na bolni~kom ili ku}nom le~ewu ili onoj koja iz bilo kojeg razloga ne mogu da dolaze u {kolu. Na ovom portalu, za ~ije kori{}ewe je dovoqno samo imati mogu}nost konekcije, nalazi se ve} 100 lekcija, a on ujedno slu`i i za promociju dostignu}a u~enika [kole “Milan Petrovi}”. D. Deve~erski

KUHIWA GERONTOLO[KOG CENTRA U ZREWANINU PUNA FEKALNIH BAKTERIJA

Nepokretni penzioneri otrovani hranom Higijena u kuhiwi Gerontolomu~nina, povra}awe, proliv, lih javili su se neposredno na{kog centra u Zrewaninu i nije malaksalost, bolovi u trbuhu, a kon pono}i. na najvi{em nivou, pokazuju pokod dvoje i povi{ena telesna „Ostaci konzumirane hrane daci ovda{weg Zavoda za javno temperatura. S epidemijom nas nisu zate~eni, te nisu mogli bizdravqe. Time je potvr|ena sumje upoznao nadle`ni lekar Geti uzeti za laboratorijsku anawa da je 28 stanara stara~kog dorontolo{kog centra, nakon ~elizu. Zbog toga su proveravani ma od 11. do 13. feuzorci namirnica od bruara zara`eno kojih se priprema hrahranom, {to je dina. Inspekcijske sluInspekcijske slu`be uo~ile su rektorka ove usta`be uo~ile su nepranepravilnosti u ~uvawu, pripremi nove Zorica Vu~vilnosti u ~uvawu, i distribuciji hrane kovi} odbacila kao pripremi i distribunemogu}e, dodaju}i ciji hrane. Mikrobioda je najverovatnije re~ o viruga su na{i epidemiolozi obavelo{kim ispitivawem je utvr|esnoj infekciji. Ona je kazala da stili Pokrajinsku sanitarnu i no prisustvo bakterija fekalje kuhiwa uvek u besprekornom Republi~ku veterinarsku innog porekla i aerobnih mezostawu i da se vodi ra~una o kvaspekciju“, navodi se u saop{tefilnih bakterija, {to ukazuje litetu namirnica koje se serviwu kolegijuma Zavoda za javno na propuste u odr`avawu higijeraju penzionerima, {to je, ipak, zdravqe. ne“, poru~ili su iz Zavoda, i doju~e demantovano iz Zavoda. Ustanovqeno je da je ve}ina dali da je na osnovu klini~ke „U epidemiji trovawa hranom obolelih nepokretna i da je hraslike, epidemiolo{ke ankete i obolelo je 28 korisnika i svi nu spremanu u centralnoj kuhiwi laboratorijskih rezultata zaoni borave na B odeqewu Geronkonzumirala u svojim sobama za kqu~eno da se radi o trovawu tolo{kog centra. Wihovu klive~eru, 10. februara, oko 18 ~ahranom izazvanom uslovno patoni~ku sliku karakterisali su sova. Simptomi kod prvoobolegenim bakterijama. @. B.

manovi} i publicista \or|e Randeq. U umetni~kom programu u~estvuje sopran Milica Stojadinovi}, uz klavirsku saradwu Maje Gruji}, dok }e izabrane ~lanke iz Enciklopedije Novog Sada ~itati mr Isidora Popovi}. N. P-j.

VESTI Obolelo 702, umrlo 83 Prema podacima Instituta “Torlak”, do 21. februara 2010. godine u Srbiji su potvr|ena 702 slu~aja oboqevawa od novog gripa tipa A-H1N1 i registrovana su 83 smrtna ishoda, saop{tio je Institut za javno zdravqe Srbije. Na bolni~kom le~ewu su 82 osobe s oboqewima sli~nim gripu, od kojih su tri na respiratoru. Od 702 laboratorijski potvr|ena slu~aja, 72 se dovode u vezu s putovawem. Do 21. februara 2010. godine odjavqene su epidemije registrovane u {kolskim kolektivima u Zaje~aru, Leskovcu, ^a~ku, Ivawici i Kragujevcu, kao i me|u stanovni{tvom Sremskog, Severnoba~kog, Ju`noba~kog i Severnobanatskog okruga. U Srbiji je do sada protiv novog gripa vakcinisano ukupno 153.776 qudi.

Studiraju da odu Blizu dve tre}ine studenata u Srbiji kao osnovni motiv prilikom upisivawa studija navodi mogu}nost zapo{qavawa u inostranstvu, pokazalo je istra`ivawa koje je ju~e predstavqeno na konferenciji za novinare u organizaciji Studentske unije Srbije (SUS). – Da }e se odliv mozgova iz na{e zemqe izgleda nastaviti, govori i podatak da oko 28 odsto ispitanika planira da zauvek ode iz Srbije – rekla je koordinatorka SUS Nata{a Sajlovi}, postavqaju}i pitawe: da li je racionalno ulagati u mlade qude i potom ih prepustiti drugim zemqama? Ne{to mawe od ~etvrtine anketiranih ima `equ da u inostranstvu zavr{i master ili doktorske studije i da se nakon toga vrati u Srbiju. Projekat “Istra`ivawe studentske populacije” sproveden je tokom 2009. godine na uzorku od blizu 3.100 studenata sa 49 fakulteta {est dr`avnih univerziteta, uz pomo} Instituta za sociolo{ka istra`ivawa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

„Avandija” i sr~ani udari – Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) nije dobila upozorewe od ameri~ka Agencija za hranu i lekove (FDA), niti neke druge svetske agencije za lekove o rizicima koje izaziva kori{}ewe leka “avandija” – izjavio je ju~e portparol ALIMS-a Aleksandar Tucovi}, dodaju}i da do sada u Srbiji nije bilo prijava ne`eqenih reakcija. Tucovi} je Tanjugu, povodom izve{taja ameri~kog Senata, u kojem se navodi da je lek protiv dijabetesa tipa 2 “avandija” povezan s desetinama hiqada sr~anih udara, kazao da je re~ o leku koji se primewuje kod posebno gojaznih osoba, a ne preporu~uje se deci i adolescentima do 18 godina.


KULTURA

DNEVNIK U IZDAWU „PAIDEIE”, U PREVODU NA SRPSKI JEZIK

utorak23.februar2010.

15

DANAS NA NOVOSADSKOJ REVIJI FILMOVA SA FESTA

Tri romana nobelovke „Liban” i „Ozbiqan ~ovek” Elfride Jelinek Beogradska izdava~ka ku}a "Paideia" predstavila je tri romana austrijske nobelovke Elfride Jelinek u prevodu na srpski jezik - "Pijanistkiwa", "Izgnanici" i "Qubavnice". "Elfride Jelinek je jedna od najve}ih kwi`evnica na{eg doba, poznata po nekonvencional-

stu takozvanog neorealizma koji je tipi~an za razvoj austrijske kwi`evnosti sedamdesetih godina, Jelinekova se obra~unava s ni`im slojevima dru{tva u posleratnom periodu, a protagonisti su jednostavni qudi, antiheroji, rekla je na promociji predstavnica "Paideje" Milena

Elfride Jelinek

nosti i revolucionarnosti u sagledavawu odnosa polova, unutar porodice, ali i ~itavog dru{tvenog `ivota", rekao je na promociji direktor "Paideje" Petar @ivadinovi}. Osporavana je zbog politi~kih stavova koje iznosi u javnosti i u svojim kwi`evnim delima: zbog optu`ivawa austrijske nacije da se nije obra~unala s nacistima, jer su se na pre}utno odobravawe dr`ave i gra|ana integrisali u dru{tvo, kao i zbog otvorenih prikaza sirove seksualnosti, sadomazohizma i beskrupuloznosti. U romanu "Izgnanici", pisanom u kontek-

\or|ijevi}. Po romanu "Izgnanici", koji je s nema~kog jezika prevela Biqana Golubovi}, 1982. godine snimqen je film u re`iji Franca Novotnija. Rediteq Mihael Haneke uspe{no je ekranizovao roman "Pijanistkiwa", pri~u o mazohisti~ki nastojenoj i frigidnoj profesorki klavira i wenim seksualnim ma{tarijama ~iji je objekat mladi, nametqivi u~enik Valter Klemer. Roman "Pijanistkiwa" zasnovan je na autobiografskim detaqima, odnosno na problemati~nom odnosu Elfride Jelinek s majkom, a wegove osnovne teme su porodi~na mani-

pulacija i psihopatolo{ka seksualnost, rekla je Tijana Tropin koja je prevela to delo na srpski jezik. Prema wenim re~ima, prevo|ewe romana na srpski bilo je veoma komplikovano zbog ~iwenice da se Jelinekova veoma ve{to poigrava specifi~nostima nema~kog jezika, koriste}i sra~unato "razbaru{en i neprijatan stil" i parodiraju}i jezik birokratije i reklama. Jelena Kosti} Tomi}, koja je s nema~kog prevela roman "Qubavnice", rekla je da je to "antidomovinsko" delo, ~iji su likovi, uprkos tome {to `ive u idili~nim predelima austrijskih Alpa, predstavqeni u negativnom svetlu, kao qudi optere}eni malogra|anskim moralom. Glavne junakiwe su radnice u fabrici `enskog rubqa koje pri`eqkuju da na|u sre}u u udobnom porodi~nom domu i dobrom mu{karcu, ali shvataju da je wihovo emotivno tragawe te{ko koliko i rad u fabrici. Roman je svojevrsna parodija na romanti~ne povesti, a u wegovoj osnovi je o{tra i beskompromisna kritika dru{tveno nametnutih modela qubavi, braka i seksualnosti. Elfride Jelinek ro|ena je 1946. Poha|ala je Be~ki konzervatorijum (orguqe, blok flauta), a kasnije je studirala komponovawe. Zapo~ela je i studije nauke o teatru i istorije umetnosti. Bila je aktivno ukqu~ena u dru{tveno-politi~ki `ivot. Postala je ~lan Komunisti~ke partije 1974, ali je 1991. razo~arano istupila iz we. Wen `ivot, kao i weno kwi`evno stvarala{tvo obele`io je delikatan odnos s majkom. Dobila je brojne kwi`evne nagrade, me|u kojima je i Nobelova 2004. godine. (Beta)

KONCERT MARINE TRAJKOVI]-BIYOVSKI NA AKADEMIJI UMETNOSTI

Sopran izvanredne lepote Sopran izvanredne lepote Marina Trajkovi} Bixovski sa pijanistkiwom Zarifom Ali-Zade priredila je koncert u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti u Novom Sadu. Interpretirala je stilski ~isto, dikcijski precizno, ispevano i izose}ano, u dugim lagama sporih tempa veoma razu|eni program od baroknih, preko klasi~nih do romanti~arskih arija i solo-pesama. Koncert je zapo~eo Vivaldijem i Bahom, sa sporim i dugim klavirskim introdukcijama, sa bogatim dinami~kim valerima na jednom tonu. Bez ikakvog afektirawa i gestikulirawa Marina Trajkovi} Bixovski izra`avala se iskqu~ivo glasom, lakim, pokretqivim i mekim koloraturama i preciznim skokovima. Pijanistkiwa za poluotvorenim klavirom davala je lep okvir izvede-

nim delima. U Mocartovim arijama wihovom plemenitom muzicirawu pridru`io se i violinista Marko Josifoski u divnom unisonom saglasju sa glasom (a poznato je da je najte`e svirati i pevati Mocarta, jer se tu sve ~uje a sve je kod wih bilo jasno i ~isto, upravo kako ove partiture i zahtevaju). Sasvim druga~iji senzibilitet – severwa~ki i romanti~arski podarila je u solo pesmama Griga, a ~e`wivi zvon koji odjekuje {irom ruske ravnice (uz sjajnu klavirsku akordiku) u vokalnim minijaturama ^ajkovskog i Rahmawinova.Pevala je na italijanskom, nema~kom, ruskom i francuskom jeziku, a arije iz opera Pu~inija i Gunoa potvrdile su kolika je {teta {to se glas ovako plemenitog kova ne ~uje u operi! Gordana Kraja~i}

U ^ASOPISU DKV „ZLATNA GREDA”

Savremena bugarska kwi`evnost Proteklih petnaestak godina savremena bugarska kwi`evnost prisutna je u mnogim srpskim kwi`evnim ~asopisima. A najnoviji broj lista za kwi`evnost, umetnost, kulturu i mi{qewe “Zlatna greda”, koji izdaje Dru{tvo kwi`evnika Vojvodine, donosi izbor iz stvarala{tva ~etrdesetak modernih bugarskih autora. To je zasluga Branka S. Risti}a, kwi`evnika, prevodioca i profesora univerziteta, koji je i prire|iva~ ovog tematskog broja. U prevo|ewu sa bugarskog na srpski pomagala mu je Milanka Zareva. Oni su sa~inili izbor od dvadesetak pesnika, a ostalo su autori zapisa, eseja, dosijea i proznih odlomaka. Na predlog Branka S. Risti}a, pre nekoliko godina zapo~ela je saradwa DKV sa Savezom bugarskih pisaca, koji su postali redovni gosti Me|unarodnog novosadskog kwi-

`evnog festivala. Dva dru{tva kwi`evnika dogovorila su se da paralelno sa “Zlatnom gredom”, u bugarskom ~asopisu “Plamen”objave izbor iz savremene srpske kwi`evnosti.

Prire|iva~ je Jovan Zivlak. Pro{le jeseni vojvo|anski pesnici su nastupili na Festivalu poezije u bugarskom gradu Smolen. U izdava~koj ku}i “Bugarski pisac”objavqene su kwige poezije Jovana Zivlaka i Raleta Ni{avi}a (prepev na bugarski Violeta Hristova). Tokom ove godine na bugarskom }e iza}i poezija Nikole Strajni}a i Branka S. Risti}a( koji je i po~asni ~lan Saveza bugarskih pisaca). Tako|e i antologije srpske poezije na bugarskom, kao i bugarske poezije na srpskom jeziku. Tradicija bogate kulturne, a naro~ito kwi`evne saradwe izme|u Srbije i Bugarske, datira jo{ s kraja 19. veka. Zasluge za to pripadaju Branislavu Nu{i}u, Ivi Andri}u, Jovanu Du~i}u, Desanki Maksimovi}, Peji Javorovu, Elinu Pelinu, Jordanu Jovkovu, Dori Gabe, Elisaveti Bagrjanovoj. R. Lotina

Na programu Filma 2010 - nodi{wi vojnik tokom pomenutog vosadske revije filmova sa akrata. Nakon te traume, godinatuelnog Festa, u Art bioskopu ma je patio od nekontrolisanih “Vojvodina” na Spensu, danas izliva besa koje je smewivala se od 16.30 i 20 ~asova mo`e podepresija. Kako je navedeno u gledati film “Liban” (traje katalogu Me|unarodnog festi92 minuta). Re~ je o libansko – vala u Torontu, “rediteqevi nema~ko – izraelsko – franculi~ni demoni su u~inili da skoj koprodukciji izraelskog rediteqa Semjuel Maoza pro{le godine na Venecijanskom festivalu oven~anog “Zlatnim lavom”. Pri~a je sme{tena u vreme prvog libanskog rata 1982. godine. Padobranski vod i jedan tenk se nalaze na zadatku u gradu koji je bombardovala izraelska avijacija. Ubrzo vojnici shvataju da su se na{li u smrtonosnoj klopci – pao je mrak jedinica je rasturena u mawe grupe blokirane u centru grada bez komunikcije sa {tabom u Iz filma „Ozbiqan ~ovek” okru`ewu sirijskih komandosa. Kako je navedeno u tek posle 30 godina od doga|aja najavi za ovaj film “to nije to preto~i u filmsku pri~u". pri~a o herojstvu, nego velikom Na istom mestu od 18 i 22 sastrahu od smrti”. ta prikazuje se novi film ItaNave}i broj scena je snimqen na i Xoela Koena “Ozbiqan ~ounutar vrelog tenka koji ispuvek” (traje 105 minuta). O~ekiwava miris qudi i wihovog vano je da to bude jo{ jedna kostraha. “Liban” je zasnovan enovski i{~a{ena pri~a o li~nom iskustvu rediteqa koje univerzitetskom profesoru, po je do`iveo kao dvadesetjednogosvemu sude}i luzeru kojem ide IZLO@BA PORODICE BISTRIH POTOKA U BEOGRADU

Nove tehnologije

Izlo`bu Porodice bistrih potoka pod nazivom "Nove tehnologije" otvorio je u Galeriji "Remont" u Beogradu profesor Kosta Bogdanovi}.Na izlo`bi su predstavqena dela kroz koja je prikazan skup novih tendencija koje nadilaze postoje}e, konvencionalne termine i zanos civilizacije zahuktale ka progresu bez napretka, saop{teno je iz "Remonta". Kroz ovu postavku Porodica bistrih potoka te`i da prika`e ironi~an proces borbe protiv naviknutih tehnologija koje su ophrvale ~oveka i u~inile ga usamqenim.Usamqenost postaje najve}i qudski poraz i zbog toga ova izlo`ba u sebi sadr`i smenu sajber kulture, koja je sada na vrhuncu, sa novim predlozima povratka elementarnoj kulturi. Za razliku od prethodnih izlo`bi Porodice bistrih potoka, koje su bile posve}ene poetici materijala i oblicima ispuwenim filozofijom zemqe, ova postavka spada u dru{tvene predloge razmi{qawa o ~ove~anstvu. Izlo`ba }e trajati do 12. marta.

sve lo{ije i lo{ije u ‘ivotu. Sem {to ga napu{ta ‘ena zbog bezvrednog kolege profesora univerziteta, tu su i problemi sa bratom ali i decom - sinom i }erkom. A glavni lik profesor fizike Lari Gopnik (igra ga Majkl [tulberg) ‘eli samo

jednostavne stvari, i da bude normalan ~ovek... Deo kritike je “Ozbiqnog ~oveka” video kao “najli~niji i najjevrejskiji film bra}e Koen, perfektnu komediju o o~aju, koja je uprkos izvesnoj uvrnutosti wihovo mo`da i najuniverzalnije ostvarewe”. V. C.

PRVI NASLOV NOVOPOKRENUTE EDICIJE FESTA

Rediteqke Jugoisto~ne Evrope Prvi naslov novopokrenute edicije "SEE Cinema" (Film Jugoisto~ne Evrope) "Rediteqke Jugoisto~ne Evrope" u izdawu FEST-a predstavqena je na konferenciji za novinare u Pres-centru FEST. Filmski i likovni umetnik Slobodan [ijan, prire|iva~, urednik i autor ideje da u okviru FEST bude pokrenuta izdava~ka delatnost koja bi se bavila filmom u Jugoisto~noj Evropi, kazao je kako je sve poteklo od predloga da kao prate}i program pro{logodi{weg 37 FEST bude organizovan Okrugli sto. Odabrana je tema "Rediteqke Jugoisto~ne Evrope", u~estvovali su ugledni filmski umetnici, kriti~ari i teoreti~ari iz zemqe i inostranstva, a uvodno izlagawe na zadatu temu pripremio je Ronald Holovej, stru~wak za isto~noevropski film, autor {est kwiga o filmu i istoriji filma i jedan od osniva~a ^ika{kog centra za filmske studije i Klivlendske kinoteke. Od materijala sa okruglog stola

je nastala dvojezi~na publikacija u kojoj su osnovni podaci o u~esnicima (Kostadina Jordanova, Bernd Brfuder, Zilke Johana Rebiger, [ijan, Nevenka Dakovi}, Melina Pota Koqevi}, Nenad Duki}, Biqana Maksi}, Pavle Levi, Milena Dragi}evi}-[e{i}, ^arna Manojlovi}, Ivana Krowa i Du{an Makavejev. Slede pripremqena izlagawa, zatim dodatak o najpoznatijoj srpskoj `eni filmskoj rediteqki Soji Jovanovi} i radna lista sa 68 imena wenih koleginica iz Jugoisti~ne Evrope na~iwena februra 2009. [ijan je kazao kako mu je ciq bio da skrene pa`wu javnosti na ~iwenicu da u svetu, pa i u Jugoisto~noj Evropi ima sve vi{e `ena koje se bave filmskom re`ijom.No, u Srbiji, `enama re`iserima bivaju prepu{teni samo dokumentarni i tv filmovi dok su skinute sa svih lista za dugometra`na igrana ostvarewa, primetio je [ijan koji je izrazio nadu da }e takvo stawe biti promeweno.

DODEQENA PRIZNAWA BRITANSKE FILMSKE AKADEMIJE

[est nagrada za ratnu dramu o Iraku Drama o ratu u Iraku "The Hurt Locker", progla{ena je za najboqi film na dodeli nagrada Britanske filmske akademije (BAFTA) u Londonu, osvojiv{i ukupno {est priznawa. Ovaj ameri~ki film zasenio je blokbaster "Avatar", koji je, tako|e, bio nominovan za osam BAFTA nagrada, a oba filma smatraju se favoritima za ovogodi{wi "Oskar". Za film "The Hurt Locker", Ketrin Bigelou dobila je nagradu za najboqu re`iju, i ona je prva `ena koja je nagra|ena tom nagradom. Za najboqeg glumca progla{en je Kolin Firt za ulogu u filmu "A Single Man", a za najboqu glumicu Keri Maligan za ulogu u filmu "Obrazovawe", prenele su agencije. Nagrada BAFTA za `ivotno delo pripala je glumici Vanesi Redgrejv.Nau~nofantasti~ni 3D spektakl "Avatar", koji je re`irao Xejms Kameron, biv{i mu` laureatkiwe Ketrin Bigelou, osvojio je nagradu za specijalne efekte.Dvoje rediteqa, koji su bili tri godine u braku, ukrsti}e kopqa i 7. marta na dodeli Oskara za koje wihovi filmovi imaju po devet nominacija. Nagrade BAFTA smatraju se jednim od najpouzdanijih pokazateqa ko }e biti dobitnici priznawa Ameri~ke filmske akademije.Pro{le godine, "Milioner s ulice" Denija Bojla osvojio je sedam nagrada BAFTA, ukqu~uju}i i nagradu za najboqi film, a nekoliko dana kasnije pobrao je osam Oskara.

Ketrin Bigelou, prva `ena koja je dobila BAFTA nagradu za re`iju


SPORT

utorak23.februar2010.

TURNIR U DUBAIJU POSLE POBEDA TROICKOG I \OKOVI]A

Srpski derbi u drugom kolu

Novak \okovi} i Viktor Troicki sasta}e se u drugom kolu turnira u Dubaiju. Do srpskog okr{aja }e do}i, jer je \okovi} na startu savladao Giqermea Garsiju Lopeza 6:4, 6:4, a Troicki je bio boqi od nema~kog veterana, Rajnera [itlera - 6:3, 6:4. Drugi teniser sveta i branilac titule u Dubaiju nije lako iza{ao na kraj sa 26-godi{wim [pancem.

odustajawu Roxera Federera zbog bolesti. S druge strane, u delu `reba gde je trebalo da bude Federer, jedini nosilac je (6) Marin ^ili}, koji do polufinala ne}e mo}i da igra ni protiv jednog nosioca. Tek tada na ^ili}evom putu mogao bi da se na|e (3) Endi Marej. U Novakovom delu `reba od nosilaca nalaze se jo{ (3) Nikolaj Davidenko, (5) @o Vilfred Conga i (8) @il Simon.

DNEVNIK

c m y

16

UZ ZAVR[NICU NACIONALNOG KUPA ZA MU[KARCE

Deveti uzastopni trofej Partizana Jedanaesti put, a tre}i uzastopno, ko{arka{i Partizana osvojili su nacionalni kup! Jo{ impresivnije, crno-bela kaznena ekspedicija dobila je i deveti uzastopni me~ u kojem se direktno odlu~ivalo o trofeju. U 45. finalu kupa, koji se od sezone 2002/03 igra pod imenom Radivoja Kora}a, Partizan je pred 4.000 navija~a u ni{koj hali ^air deklasirao FMP u fini{u me~a (72:62) i uzeo deveti uzastopni trofej u doma}im i regionalnim okvirima. Peti put igrali su Partizan i FMP finale Kupa i osvrt na prethodne rezultate unosio je malu zebwu me|u crno-bele, jer su panteri dobili tri od ~etiri finala. Posledwi tim, koji

Rezultati kupa

Novak \okovi} i Viktor Troicki

Iako je u uvodu poveo 2:0, 47. igra~ sa ATP liste je odmah odgovorio 2:2. Obojica su tokom prvog seta imali brejk prilike, a \okovi} je slede}u iskoristio za 6:4. [panac je zapretio i na po~etku drugog seta. Novak je, ipak, „sa~uvao“ svoj servis i onda po~eo da „meqe“ protivnika, koji je posle tre}eg gema zatra`io lekarsku pomo}. Srbin nije imao milosti i brzo je stigao do 5:0. Onda se opustio i dozvolio Garsiji Lopezu stigne do 4:5! Kada je video da je vrag odneo {alu i da protivnik pru`a `estok otpor, \okovi} se uozbiqio, napravio brejk i stavio ta~ku na me~, koji je trajao 98 minuta. Tako je pove}ao prednost u me|usobnim duelima sa Garsijom Lopezom od kojeg je bio boqi i 2005. na Vimbldonu i 2007. u Estorilu. Prethodno, svoj deo posla obavio je Troicki protiv 92. teniser sveta. To je Troickom (35. ATP) tre}a uzastopna pobeda nad [itlerom, nakon {to je Nemac dobio prvi me|usobni susret, jo{ 2007. godine u Mumbaju. Ovom pobedom, zaradio je 20.500 dolara i 45 ATP poena, jer je pro{le sezone eliminisan ve} na startu turnira u Dubaiju, od Simonea Bolelija (3:6, 4:6). Novak \okovi} nije postavqen za prvog nosioca u Dubaiju uprkos

Plasman u tre}e kolo donosi 40.000 dolara i 90 ATP poena, a {ampionu }e pripasti 500 ATP bodova i 383.000 dolara. U tre}em kolu sigurno }e se na}i jedan Srbin. Prema statistici ATP \okovi} i Troicki su se sastajali tri puta, a godinu dana mla|i igra~ vodi 2:1. Viktor je slavio u Umagu 2007, a Novak pro{le godine u Beogradu i Pekingu. Me|utim, Troicki i dan-danas tvrdi da je u wihovom prvom duelu pobedio, i to na turniru u Novom Sadu kada su bili deca. Polufinalista Gemaks Opena, Janko Tipsarevi}, tako|e u~estvuje u Dubaiju i wegov rival u prvom kolu je Italijan Andreas Sepi. Taj me~ bi}e na programu, verovatno, danas. Srbija }e u konkurenciji dublova imati ~ak pet predstavnika. Prvi nosioci Nenad Zimowi} i Danijel Nestor igra}e u prvom kolu protiv uvek neugodne {panske Dejvis kup kombinacije Felisijano Lopez/Tomi Robredo, Janko Tipsarevi} i Viktor Troicki sasta}e se sa Francuzima @ilom Simonom i Floranom Serom, dok }e Novak \okovi} i Du{an Vemi} igrati protiv [ve|anina Simona Aspelina i Australijanca Pola Henlija. Nagradni fond turnira je 1.619.500 dolara.

ATP LISTA

Novak i daqe drugi Novak \okovi} je na drugom mestu ATP liste, Viktor Troicki zadr`ao je 35. mesto, dok je Janko Tipsarevi} pao za dve pozicije i sada je 39. Ilija Bozoqac je plasmanom u finale turnira u Beogradu napredovao za 23 mesta i trenutno je 139. igra~ sveta. Lista: 1. Roxer Federer ([vajcarska) 11.350, 2. Novak \okovi} (Srbija) 8.310, 3. Rafael Nadal ([panija) 7.370, 4.

Endi Marej (V. Britanija) 7.300, 5. Huan Martin Del Potro (Argentina) 6.275, 6. Nikolaj Davidenko (Rusija) 5.290, 7. Robin Soderling ([vedska) 3.855, 8. Endi Rodik (SAD) 3.800, 9. Marin ^ili} (Hrvatska) 2.970, 10. Fernando Verdasko ([panija) 2.860... 35. Viktor Troicki (Srbija) 1.110... 39. Janko Tipsarevi} (Srbija) 1.065... 139. Ilija Bozoqac (Srbija) 381.

^etvrtfinale: Partizan - Radni~ki Beograd 75:57, Hemofarm - Metalac 80:39, Radni~ki Kragujevac - OKK Beograd 80:65, Crvena zvezda - FMP @eleznik 76:79. Polufinale: Partizan Hemofarm 69:64, Radni~ki Kragujevac - FMP @eleznik 83:84. Finale: Partizan - FMP @eleznik 72:62. je uspeo da pobedi ekipu Du{ka Vujo{evi}a u me~u za trofej bio je upravo FMP, koji je 11. feburara 2007. godine u Kragujevcu osvojio ~etvrti Kup u istoriji. Dani i meseci do kraja neverovatne serije Partizanove dinastije nastavqaju da se broje i posle 21. februara 2010. godine, a rivali na Balkanu ima}e jo{ dve prilike da zaustave Vujo{evi}ev tim ove sezone. Od poraza u Kragujevcu od pantera (61:73), Partizan je redom osvajao NLB ligu, prvenstvo, Kup, NLB ligu, prvenstvo, Kup, NLB ligu, prvenstvo i - Kup.

FINALNA UTAKMICA

Partizan - FMP @eleznik 72:62 (18:16, 16:15, 16:18, 22:13) NI[: Dvorana ^air. Gledalaca: 4.000. Sudije: Belo{evi}, Jov~i}, Ne{kovi}. PARTIZAN: Roberts 4, Sinovec, Mekejleb 16, Kecman 14 (4/4 za tri), Milo{evi} 5, Ra{i} 6, Mitrovi} 3, Bo`i} 3, Mari} 10, Veseli 1, \eki} 2, Vrane{ 8. FMP: ^ovi} 6, Stefanovi} 6, P. Stamenkovi}, Lazi} 5, Raduqica 18, Proti} 5, Musli 2, Jeremi} 5, Samarxiski 7, Radeti}, Dimi} 5, S. Stamenkovi} 3.

na Kuznecova (Rusija) 5861, 5. Venus Vilijams (SAD) 5526, 6. Viktorija Azarenka (Belorusija) 4960, 7. Elena Dementijeva (Rusija) 4855, 8. Jelena Jankovi} (Srbija) 3765, 9. Agwe{ka Radvanska (Poqska) 3605, 10. Na Li (Kina) 3441... 23. Ana Ivanovi} (Srbija) 2067.

PROCENA NAJPOZNATIJE KLADIONICE „VILIJAM HIL“

Srbija prvi favorit osvojiti Dejvis kup ove godine je 3.75, a iza su dvostruki uzastopni pobednici [panci (4.5), Argentinci (7) i Francuzi i ^esi (7.5).

mom, ali je i FMP-u bilo te{ko sa Radni~kim. Takav je Kup, jedna utakmica donosi trofej. Osvojili smo ga i to nam je nagrada za do sada ulo`en trud. A sada, idemo daqe, pred nama su jo{ trofeja, a ovaj }e nam predstavqati podstrek za daqe - dodao je kapite Petar Bo`i}. Trener FMP-a Vlade \urovi} ~estitao je Partizanu na osvojenom trofeju, ali je istakao da je ponosan na svoje ko{arka{e jer su u tri dana odigrali tri te{ke utakmice. - Partizan je imao vi{e skokova i boqe {utirao slobodna bacawa, ali je imao i mnogo aduta na svojoj strani, ra~unaju}i i 4.000 navija~a - rekao je \urovi} pohvaliv{i Miroslava Raduqicu, koji je, prema wegovim re~ima, na turniru u Ni{u potvrdio da spada u vrh evropske ko{arke. Za najboqeg igra~a finalne utakmice progla{en je Raduqica, dok je Aleksandar Mari} najkorisniji igra~ zavr{nog turnira (MVP). Ko{arka{ima Partizana zlatne medaqe uru~io je gradona~elnik Ni{a Milo{ Simonovi}, a pehar kapitenu Petru Bo`i}u predao je na{ proslavqeni as Aleksandar \or|evi}.

Krsti} pobedio Mili~i}a

Bez promene

Dejvis kup selekcija Srbije prvi je favorit za osvajawe salatare prema najpoznatijoj svetskoj kladionici „Vilijam Hil“. Kvota da }e srpski tim

2007/08). Centri dva tima, Aleks Mari} (10 p, 7 sk) i Miroslav Raduqica (16 p, 8 sk) zavr{ili su me~ sa identi~nim indeksom usp{enosti (22). Trener crno-belih Du{ko Vujo{evi} zadovoqan je ura|enim, a pre svega povratkom Mari}a. Vujo{evi} je objasnio da se ekipa istro{ila protiv Hemofarma, ali da je na kraju ipak smogla snage za trijumf. - Protiv Hemofarma smo potro{ili zadwe atome snage, jer je to bila najte`a utakmica. FMP je i i{ao na to, psiholo{ki je dobro postavio me~, jer nisu imali {ta da izgube. Ali, uspeli smo. Na vreme smo prelomili utakmicu trojkama i kasnije kontrolisali situaciju na terenu. Vujo{evi} je rekao da su wegovi igra~i do{li na turnir sa te{kim bremenom favorita, ali da su ulo`ili veliki napor i na kraju zaslu`eno trijumfovali. - Smatram da na{em uspehu nema prigovora, iako sam se pribojavao finalne utakmice. Turnir je odli~no iskori{}en za Mari}ev povratak posle povrede. Veliko hvala na{im vernim navija~ima na podr{ci - rekao je Vujo{evi}. - Prethodno smo imali te{ku utakmicu sa Hemofar-

NBA LIGA

VTA LISTA

Jelena Jankovi} zadr`ala je osmo, a Ana Ivanovi} 23. mesto na novoj VTA listi. Me|u najboqim teniserkama sveta nije bilo promena. Lista: 1. Serena Vilijams (SAD) 8995, 2. Dinara Safina (Rusija) 6480, 3. Karolina Vozwacki (Danska) 5995, 4. Svetla-

Jo{ jednom potvrdili klasu: Aleksandar \or|evi} predaje pehar kapitenu Partizana Bo`i}u

Delovalo je da }e dva gradska rivala odigrati jo{ jedno dramati~no finale za @u}kovu levicu. Trojkom Branka Lazi}a u posledwem minutu tre}e ~etvrtine FMP je do{ao do vo|stva od 49:48. Od tog trenutka Partizan je po~eo da meqe protivnika i serijom 17:2, odnosno 24:5, za vo|stvo 72:54, po{tedi svoje mnogobrojne navija~e u dvorani i {ire neizvesnog zavr{etka me~a, poput onog u polufinalu prethodne ve~eri sa Hemofarmom. Tri minuta pre kraja me~a znalo se da }e Partizan dobiti tre}e uzastopno finale Kupa, tre}e uzastopno u Ni{u. Pre FMPa, crno-beli su u istoj dvorani dobijali Crvenu zvezdu (80:65, 2008/09) i Hemofarm (73:64,

Nenad Krsti} (Oklahoma)

Ko{arka{i Oklahome pobedili su u gostima Minesotu sa 109:107 u utakmici u kojoj su borbu u reketu vodili kapiten Srbije Nenad Krsti} i Darko Mili~i}. Mili~i}u je ovo bio prvi me~ posle dolaska iz Wujorka. Nekada{wi drugi izbor sa drafta najavio je da mu je ovo posledwa sezona u NBA i rekao da ne o~ekuje da }e igrati u Minesoti. Trener Rembis mu je pru`io priliku, Mili~i} je igrao 19 minuta, postigao osam poena uz osam skokova, od ~ega ~etiri ofanzivna. Nenad Krsti} je postigao 10 poena uz tri skoka. Me~ je, me|utim, obele`io Kevin Durant sa 32 poena, ~ime je produ`io seriju utakmica u kojima je postizao vi{e od 25 poena na 28 me~eva. Ovaj niz prema{io je onaj Alana Ajversona iz 2001. godine i najdu`i je jo{ od sezone 1986/87. kada je Majkl Xordan vezao 40 utakmica sa 25 poena i vi{e. Rasel Vestbruk postigao je tripldabl sa 22 poena, 10 skokova i 14 asistencija. U derbiju ve~eri, Orlando je na svom terenu pobedio Kli-

vlend sa 101:95. Najefikasniji u pobedni~kom timu bio je Dvajt Hauard sa 22 poena i 16 skokova, ali i pobedom iz velikog duela sa [akilom O’Nilom, koji je dao 20 poena za pora`eni tim. Najefikasniji igra~ utakmice bio je Lebron Xejms sa 33 poena, ali to nije pomoglo wegovom timu da zabele`i mini-seriju od tri uzastopna poraza, prvu u posledwe dve godine. Ovaj niz Kavalirsa dolazi posle serije od 13 uzastopnih pobeda. Veliki preokret vi|en je u Portlandu. Doma}in je imao 25 poena prednosti (64:39) ali se u{lo u dramati~nu zavr{nicu. Produ`etak su dobili gosti zahvaquju}i spektakularnom Karlosu Buzeru s 22 poena i 23 skoka, a 18 poena i 12 asistencija dodao je Deron Vilijams. Rezultati: Orlando - Klivlend 101:95, Denver - Boston 114:105, Oklahoma - Minesota 109:107, Detroit - San Antonio 109:101, Memfis - Wu Xersi 104:94, Golden stejt - Atlanta 108:104, Feniks - Sakramento 104:88, Wu Orleans - Hjuston 102:94, Portland - Juta 93:89.


ZVEZDIN DEFANZIVAC SLAVOQUB \OR\EVI] UO^I NASTAVKA SEZONE

Slavoqub \or|evi}

{to je uvek lak{e napadati ne~iju prednost nego braniti ste~eno. Spremni smo, svesni da nemamo pravo ni na tren da se opustimo. Mislim da su se uloge, u odnosu na kom{ije, promenile. Pre samo {est meseci bili su oni izraziti favoriti, sada smo mi bli`i tituli - veli \or|evi}. Trka }e biti zanimqiva, verovatno i neizvesna. - O~ekujem iscrpquju}u bitku, iz koje }e kao pobednik iza-

utorak23.februar2010.

17

DANAS I SUTRA PREOSTALE ^ETIRI UTAKMICE OSMINE FINALA LIGE [AMPIONA

Povrede mu~e Barselonu

Crta se podvla~i u maju Iskusni {toper Crvene zvezde Slavoqub \or|evi} pravi je komandant i stub odbrane lidera prvenstva. Sa nestrpqewem o~ekuje nastavak sezone u kojem su ambicije potpuno jasne, osvajawe trofeja. - Krenuli smo pro{le jeseni iz velikog minusa zbog te{ke situacije kroz koju je prolazio klub. Jakom voqom i kolektivnim duhom izborili smo se da nam ostale ekipe gledaju u le|a. Tako smo sebi stvorili osetan psiholo{ki i rezultatski pritisak, po-

c m y

SPORT

DNEVNIK

}i spremnija ekipa na psiholo{kom i fizi~kom planu. Nadam se da }e to biti Zvezda. Imamo tri boda vi{ka, strategiju u kojoj se ide korak po korak napred, pobeda po pobeda do kona~nog ciqa. Dakle, birawa nema, jer svaki duel je bitan, treba biti pravi kod ku}e i u gostima, u derbi susretima ali i u onim uslovono re~eno mawim utakmicama - smatra \or|evi}. O~ekuje se da Zvezda podigne nivo kvaliteta igre. - Uigraniji smo, samopouzdawe je poraslo, na okupu je ostao isti sastav uz adekvatna poja~awa. Imamo du`u klupu, jer sada se prakti~no za svaku poziciju u timu bore po najmawe dva kvalitetna igra~a. Zdrava konkurencija motivi{e, zahteva dodatano zalagawe u svakom trenutku. Sve to treba da se odrazi na pozitivan na~in na igru i rezultate - konstatovao je \or|evi}. Tradicija ka`e da crveno- beli pravo lice pokazuju tokom prole}a, a da Partizan bez jeseweg lovora na kraju ne prolazi kao prvi kroz ciq. Opet, tu je i nepisano pravilo o dvogodi{woj rotaciji u pogledu dominacije ve~itih u doma}em dvori{tu. - Ne bih se previ{e oslawao na statistiku, jer sve ima po~etak i kraj. Crta se podvla~i u maju, rezultati su jedino merilo vrednosti. Opet, nemam ni{ta protiv da nastavimo tradiciju koja nam ide u prilog. Ne gledamo preko plota, ve} ~uvamo energiju i koncentraciju za nove pobede kojima `elimo da obradujemo navija~e, ~ija nam podr{ka zna~i puno- zakqu~io je Slovoqub \or|evi}. Z. Rangelov

Prve ~etiri utakmice osmine finala Lige fudbalskih {ampiona je odigrano, danas i sutra su na programu preostala ~etiri duela,a posle pauze od nedequ dana igra}e se revan{ utakmice u istom ritmu. Barselona je otputovala u [tutgart gotovo u kompletnom sastavu (nedostaju samo ka`weni Abidal i Kejta), ali je velika nepoznanica da li }e tre-

singa u {panskom prvenstvu.Povredu zgloba vu~e i Zlatan Ibrahimovi} (nije igrao u subotu), ali je trenirao (odvojeno) pod nadzorom klupskog lekara. Anri i Jaja Ture nisu potpuno fit, protiv Rasinga arkadu je povredio Karles Pujol, ali }e on biti spreman za me~. - Tek neposredno pred me~ zna}u kakav je zdravstveni bilten,

[tutgartu je ve} odavno rasprodana, o~ekuje se veliki me~, a [vabe su uverene da mogu do pobede i pored ~iwenice da se opet povredio Artur Boka. - Nije Barselona nepobediva – hrabri saigra~e Aleksandar Hleb, koji je u pro{loj sezoni nosio dres Barselone. - Ako uspemo da nametnemo na{ ritam i odgiramo presing svih 90 minu-

je u ovoj sezoni u ulozi trenera. Atiwane je ve} jednom vodio na po~etku takmi~ewa kada je Olimpijakos u sjajnoj partiji u bara`u pobedio AZ Alkmar (otkaz je tada dobio trener Kecbaja),a sada je Bandovi} morao na klupu posle odlaska Brazilca Zika. - Mi smo ve} ispunili plan – smatra Bandovi}. – Ako uradi-

Najboqi igra~ Bareselone Lionel Mesi (desno) bi}e najve}a pretwa [tutgartu

ner Pepe Gvardiola mo}i da izvede najboqi sastav. Dani Alve{ i ]avi su povre|eni desetak dana i presko~ili su me~ protiv Ra-

nadam se da }emo izvesti jak sastav. Sjajno smo igrali protiv Rasinga, {to nam daje nadu da }emo i u [tutgartu pru`iti do-

ta mo`emo i da pobedimo. Recept za igru Barselone znaju svi, ali te{ko je to na terenu izvesti. Mesi, Iniesta, Anri, ]a-

Danas

Dosada{wi rezultati

[tutgart – Barselona (20.45) Olimpijakos – Bordo (20.45)

Sutra

CSKA – Seviqa Inter – ^elzi

Bajern – Fiorentina 2:1(1:0) Porto – Arsenal 2:1(1:1) Milan – Man~. junajted 2:3 (1:1) Olimpik (L) – Real 1:0 (0:0)

(18.30) (20.45)

bru partiju. Jedino se bojim hladnog vremena i lo{ih uslova za igru - rekao je Gvardiola. U subotu je Barselona pod vo|stvom Gvardiole odigrala stoti me~, a bilans je impozantan: 71 pobeda, 19 nere{enih reultata i samo 10 poraza. Mercedes arena u

vi, Pedro su sjajni individualci i zato ih ne smemo ostaviti ni sekundu same. U drugom ve~era{wem susretu u Atini se sastaju Olimpijakos i Bordo. Menaxer kluba Bo`idar Bandovi} (biv{i igra~ Crvene zvezde) drugi put

mo jo{ ne{to bi}e odli~no. Bordo je favorit, ali se ne}emo predati, imamo iskusan tim, koji je pokazao da zna da igra na rezultat. Bordo sti`e u Atinu posle serije sjajnih rezultata , trener Loran Blan ne krije da su ambicije ove godine visoke. - Svakako da smo u prednosti jer se revan{ igra na na{em stadionu. Ali, to ne zna~i da }emo imati lak posao. Olimpijakos drugu godinu za redom igra u nokaut fazi Lige {ampiona {to nije slu~ajno. Znam da nas na Karaiskakiju o~ekuje vrela atmosfera, ali se ne bojimo, mislim da imamo u ovom trenutku kvaliteniji i boqi tim - optimista je Blan. G. Kova~

VOJVODINA PREDSTAVILA DVOJICU NOVIH IGRA^A

Mereba{vili i Mojsov za novi kvalitet Fudbalski klub Vojvodina predstavio je ju~e dva posledwa poja~awa zimskog prelaznog roka. Re~ je o reprezentativcima svojih zemaqa, Makedoncu Danijelu Mojsovu i Gruzijcu Giorgiju Mereba{viliju. - Daniela Mojsova pratili smo vi{e od godinu dana. Pokazao je da je na mestu {topera najve}i potencijal lige i reprezentacije Makedonije. Uvereni smo da smo wegovim anga`ovawem dobili istinsko poja~awe – rekao je direktor Vojvodine Miodrag Panteli} za fudbalera koji ima 23 godine i visok je 190 cm, a do sada je igrao u Tikve{u iz Kavadaraca i Makedoniji \or~e Petrov. Mojsov je istakao da je zadovoqan prijemom u ekipi. - Atmosfera je odli~na, a pored igra~a nai{ao sam i na vrednu pa`wu ~lanova stru~nog {taba i klupskog rukovodstva – rekao je Makedonac po potpisivawu dvoipogodi{weg ugovora s Vojvodinom. Na isti period na vernost Vojvodini obavezao se Gruzijac Mereba{vili. - Prvi put sam ~lan straDanijel Mojsov, Miodrag Panteli} i Giorgi Mereba{vili nog kluba i zbog toga `elim da dam sve od sebe i da pokaiz Gruzije, tako|e ~lan Vojvosada video u Vojvodini, radi `em kako nisam slu~ajno dovedine Mihail Kuci{vili. se o kvalitetnim fudbaleriden. Na dolazak u Vojvodinu Znam dosta o srpskom fudbama i dobrim momcima – rekao mnogo je uticao moj prijateq lu, a prema onome {to sam do je 24-godi{wi fudbaler koji

Zagor~i} i Mr|a optimisti

Foto: F. Baki}

je do sada igrao za Dinamo iz Tbilisija, a ovda{wa javnost upoznala ga je u pobedi ovog tima nad Crvenom zvezdom od

2:0 u prvoj utakmici drugog kola kvalifikacija za Ligu UEFA. S. Savi}

Prvi saradnik {efa stru~nog {taba Vojvodine Branka Babi}a, Zlatomir Zagor~i} i kapiten prvog tima Dragan Mr|a ocenili su da su pripreme u Antaliji protekle prema o~ekivawima i da su optimisti pred prole}nu sezonu. - Kvalitetno smo odradili tri nedeqe u Turskoj. Kroz prijateqske utakmice i treninge uverili smo se u vidan napredak u igri. Anga`ovawe igra~a pokazalo je da nas ~eka dobra polusezona i verujem da }emo ispuniti zacrtane ambicije – u ime stru~nog {taba poru~uje Zagor~i}. Dragan Mr|a poseban akcenat stavio je na mlade. - Radili smo zaista kvalitetno, a svaki igra~ je pru`io maksimum. Naro~ito sam zadovoqan pojavom i u~inkom mla|ih igra~a poniklih u omladinskoj {koli FK Vojvodina. Ipak, ne bih se mnogo obazirao na rezultate u pripremnom periodu, jer su prijateqske utakmice sasvim razli~ite od prvenstvenih. Tek kada po~ne sezona vide}e se na{e prave mogu}nosti – isti~e kapiten crveno-belih. S. S.


18

SPORT

utorak23.februar2010.

DNEVNIK

RASPORED PROLE]NOG DELA PRVENSTVA JELEN SUPERLIGE SRBIJE

Vo{a na startu s Kuqanima 16 . 21 . kolo

kolo

(27. februara u 13.30 i 16)

(27. marta u 15.00 i 17.30)

Vojvodina - Hajduk (jesenas 3:0) Javor - ^ukari~ki (1:0) Borac - Partizan (0:5) Mladi radnik - BSK (3:2) OFK Beograd - Spartak Zlatibor voda (1:0) Crvena zvezda - Jagodina (3:0) Smederevo - Rad (2:3) Metalac - Napredak (0:2)

Crvena zvezda - Vojvodina Smederevo - OFK Beograd Metalac - Mladi radnik Napredak - Borac Rad - Javor Jagodina - Hajduk Spartak Zlatibor voda - ^ukari~ki BSK - Partizan

17 .

22 .

kolo

(1:0) (0:1) (0:1) (1:0) (2:2) (1:1) (3:0) (1:2)

kolo

(6. marta u 14.00 i 16.30)

Metalac - Vojvodina Napredak - Smederevo Rad - Crvena zvezda Jagodina - OFK Beograd Spartak Zlatibor voda - Mladi radnik BSK - Borac Partizan - Javor ^ukari~ki - Hajduk

(0:1) (0:1) (0:1) (0:1) (1:1) (0:2) (1:1) (1:2)

(3. aprila u 15.30 i 17.30)

Vojvodina - BSK Partizan - Spartak Zlatibor voda ^ukari~ki - Jagodina Hajduk - Rad Javor - Napredak Borac - Metalac Mladi radnik - Smederevo OFK Beograd - Crvena zvezda

(4:0) (1:1) (0:2) (1:1) (1:1) (0:0) (1:2) (1:2)

1. Crvena zvezda

15

13

1

1

29:6

40

2. Partizan

15

11

4

0

31:10

37

3. Vojvodina

15

7

3

5

21:10

24

4. OFK Beograd

15

7

3

5

17:13

24

5. Spartak ZV

15

6

5

4

19:13

23

6. Jagodina

15

6

3

6

18:18

21

7. Javor

15

4

7

4

11:12

19

8. Smederevo

15

5

4

6

15:18

19

9. Borac

15

6

1

8

13:19

19

10. Hajduk

15

4

5

6

16:18

17

11. Napredak

15

4

4

7

14:19

16

12. BSK

15

7

4

7

11:18

16

13. Mladi radnik

15

3

7

5

10:18

16

14. Rad

15

3

6

6

14:19

15

15. Metalac

15

4

3

8

8:19

15

16. ^ukari~ki

15

2

2

11

10:27

8

26 .

kolo

(24. aprila u 16.30 i 19.00)

Vojvodina - Jagodina Spartak Zlatibor voda - Rad BSK - Napredak Partizan - Metalac ^ukari~ki - Smederevo Hajduk - Crvena zvezda Javor - OFK Beograd Borac - Mladi radnik

27 .

(2:2) (3:1) (2:1) (2:0) (0:1) (1:0) (0:0) (1:2)

kolo

Borac - Vojvodina Mladi radnik - Javor OFK Beograd - Hajduk Crvena zvezda - ^ukari~ki Smederevo - Partizan Metalac - BSK Napredak - Spartak Zlatibor voda Rad - Jagodina

Duel Darka Fejse i A|urua u Kuli

18 .

kolo

19 .

(3:1) (0:1) (0:1) (0:1) (0:2) (2:0) (1:1) (2:0)

kolo

(20. marta u 15.00 i 17.30)

OFK Beograd - Vojvodina Crvena zvezda - Mladi radnik Smederevo - Borac Metalac - Javor Napredak - Hajduk Rad - ^ukari~ki Jagodina - Partizan Spartak Zlatibor voda - BSK

24 .

(1:1) (0:3) (1:1) (0:0) (1:2) (0:1) (0:0) (1:1)

kolo

(0:0) (1:0) (1:3) (0:2) (1:3) (1:2) (0:3) (2:0)

(17. aprila u 16.30 i 19.00)

Vojvodina - Spartak Zlatibor voda BSK - Jagodina Partizan - Rad ^ukari~ki - Napredak Hajduk - Metalac Javor - Smederevo Borac - Crvena zvezda Mladi radnik - OFK Beograd

25 .

Vojvodina - Partizan ^ukari~ki- BSK Hajduk - Spartak Zlatibor voda Javor - Jagodina Borac - Rad Mladi radnik - Napredak OFK Beograd - Metalac Crvena zvezda - Smederevo

(0:1) (0:2) (1:1) (0:2) (0:0) (0:0) (1:2) (3:0)

(8. maja u 17.00 i 19.30)

Vojvodina - Rad Jagodina - Napredak Spartak Zlatibor voda - Metalac BSK Smederevo Partizan - Crvena zvezda ^ukari~ki - OFK Beograd Hajduk Mladi radnik Habitfarm Javor - Borac

29 .

(0:1) (1:2) (0:0) (1:1) (2:1) (1:4) (3:1) (0:1)

kolo

(1:0) (0:2) (3:2) (2:0) (1:2) (1:1) (0:1) (0:3)

kolo

(24. marta u 15.00 i 17.30)

28 .

(0:3) (0:0) (2:0) (3:0) (1:2) (0:0) (0:2) (0:1)

kolo

(10. aprila u 15.30 i 18.00)

kolo

Smederevo - Vojvodina Metalac - Crvena zvezda Napredak - OFK Beograd Rad - Mladi radnik Jagodina - Borac Spartak Zlatibor voda - Javor BSK - Hajduk Partizan - ^ukari~ki

20 .

23 .

kolo

(13. marta u 14.00 i 16.30)

Vojvodina - ^ukari~ki Hajduk - Partizan Javor - BSK Borac - Spartak Zlatibor voda Mladi radnik - Jagodina OFK Beograd - Rad Crvena zvezda - Napredak Smederevo - Metalac

(1. maja u 17.00 i 19.30)

(13. maja u 17.00 i 19.30)

Javor - Vojvodina Borac - Hajduk Mladi radnik - ^ukari~ki OFK Beograd - Partizan Crvena zvezda - BSK Smederevo - Spartak Zlatibor voda Metalac - Jagodina Napredak - Rad

30 .

(1:0) (0:2) (1:1) (0:3) (1:0) (0:2) (1:3) (1:2)

kolo

(21. aprila u 16.30 i 19.00)

Mladi radnik - Vojvodina OFK Beograd - Borac Crvena zvezda - Javor Smederevo - Hajduk Metalac - ^ukari~ki Napredak - Partizan Rad - BSK Jagodina - Spartak Zlatibor voda

(0:3) (0:2) (2:0) (2:1) (1:0) (1:3) (0:0) (1:1)

(16. maja u 17.00 i 19.30)

Vojvodina - Napredak Rad - Metalac Jagodina - Smederevo Spartak Zlatibor voda - Crvena zvezda BSK - OFK Beograd Partizan - Mladi radnik ^ukari~ki- Borac Hajduk - Javor

(0:2) (1:1) (0:2) (2:5) (2.0) (1:1) (1:2) (1:1)


PRIPREME KA]ANA U PUNOM JEKU

Prioritet opstanak

Pod dirigentnom palicom trenera Zorana Bla`i}a skoro svakodnevno vredno trenira oko 30 fudbalera Jugovi}a. I to: Duvwak, Kova~evi} i Suvara (golmani), Plav{i}, Radin, Bojovi}, Antoni}, Brkqa~, Lepar, @epina, Grozdi}, Sukara, Babi}, Miqani}, S. Laki}, R. Laki}, N. Nikoli}, Kizi}, Stojanovi}, Neboj{a Tepi}, Nikola Tepi}, Jevri}, \eki}, S. Nikoli}, Grbi}, Kne`evi}, Radoji~i}, Anoj~i} i Kqaji}. O~ekuje se da se radu prikqu~i jedan od najboqih igra~a Miroslav @ivanov, koji se zbog obaveza na poslu je presko~io po~etak priprema. Do sada su Ka}ani prete`no radili na sticawu snage i izdr`qivosti. Do po~etka drugog dela takmi~ewa i prvog susreta sa ekipom [ajka{a iz Koviqa, Ka}ani nameravaju da odigraju jo{ ~etiripet prijateqskih me~eva, naravno ako vreme dozvoli. Generalnu

probu trebalo bi da imaju sa ekipom Veternika. - Fudbaleri biti fizi~ki spremni, nedostaje nam igre, ali su svi u istoj poziciji - ka`e trener Jugovi}a Zoran Bla`i}. - Zanimqivo je pomenuti da Jugovi} se ve} punih 23 godine takmi~i u ovom rangu, a uskoro slavi i vredan jubilej 100 godina postojawa i rada i {teta bi bilo, da u godini jubileja napustimo ovaj rang takmi~ewa. Nadam se da }emo uz svesrdnu podr{ku na{e uprave, a pre svega anga`ovawem igra~a na terenu uspeti da ostvarimo ono {to smo planirali, a to je opstanak. Ako ovome dodamo da je nedavno izabrani novi predsednik OFK Jugovi}a Vinko Kondi}, obe}ao da }e se potruditi da popravi finansijsku situaciju, koja je do sda bila na skromnom nivou i to je jedna ve}ih garancija da Ka}ani mogu ostvariti ono {to su planirali. M. Gr.

c m y

SPORT

DNEVNIK

utorak23.februar2010.

PRVOLIGA[ PROLETER ODLI^AN U PRIPREMNOM PERIODU

Slanobarci bez poraza

^eta trenera Qubomira Ristovskog posle uspe{no obavqenih priprema u Orhidu i tri odigrana susreta sa Sileksom i superliga{em Smederevom (0:0) i

u Sremskoj Mitrovici protiv velikog du`nika Srema. - Vreme nam nije i{lo na ruku, pa }emo do starta prvenstva ostati bez provere u Novom Sadu. Da-

{to je ostao Popin.- ka`e trener Proletera Qubomir Ristovski poja{wava Ristovski. U pripremniim utakmicama Slanobarci su do sada bez poraza.

TRENER [AJKA[A GRADOJE MILIVOJEV SKLAPA MOZAIK

@estok tempo u Adi

Gradoje Milivojev novi - stari {ef stru~nog {taba [ajka{a latio se vru}eg krompira, hrabro i odva`no, da spase Koviq~ane od ispadawa iz Vojvo|anske fudbalske lige, zapad. Nema dileme da je izazov veliki, ali kako ka`e u tome je dra` posla. U Adi sve opr{ti, radi se svakodnevno,

Gradoje Milivojev

- Ovo je {esti put da sam trener [ajka{a. Posle razgovora sa ~lanovima Uprave kluba prihvatio sam ne ba{ lakog zadatka, da probam uz raspolo`ive snage i naravno pomo} uprave da obezbedimo opstanak u Vojvo|anskoj ligi zapad - ka`e Gradoje Milivojev. - U delikatnoj smo situaciji, lako mo`e da se dogodi da iz lige is-

padne pet- {est ekipa. Mi smo u nezavidnom polo`aju, ali se nadam da }emo obezbediti barem 12. mesto na tabeli, {to garantuje opstanak.Kasno smo po~eli pripreme, napustilo nas nekoliko standardnih igra~a, a lo{i vremenski uslovi nisu dozvolili da odigramo bar jednu kontrolnu utakmicu. Na prole}noj premijeri 6. marta gostujete kom{ijama u Ka}u. - Ta~no. I Ka}anima gori pod nogama i u~ini}e sve da nas pobede. Me|utim uz dobre pripreme a verujem i maksimalno zalagawe svakog pojedinca nadamo se i povoqnom rezultatu. Istina ovaj susret nekada je bio i derbi prvenstva, ovoga puta je to samo kom{ijski okr{aj, koji ne}e biti presudan. Ono {to raduje to je dobar odziv igra~a na treninzima, a poja~ali smo se sa Novicom Stoji}em, Du{anom i Sr|anom Kali}em i golmanom Dobri}em koji }e uz raspolo`ive snage poku{ati da ostvare ono {to smo planirali. Da nisam optimista ne bi se ni bavio ovim poslom - jasan je Milivojev. Vredno je pomenuti da je ekipu u zimskom prelaznom roku napustilo i nekoliko standardnih igra~a: Mihajlovi}, ^epi}, Mari} i Rodi}. Generalnu probu pred susret sa Jugovi}em u Ka}u Koviq~ani }e odigrati sa Ba~kom iz \ur|eva na svom terenu. M. Grbi}

LABUD PEJOVI] UVEREN U OPSTANAK

Kabel s novim timom Pred novim trenerom Kabela Labudom Pejovi}em i fudbalerima posle slabih jesewih rezultata nezapam}enih od osnivawa kluba na prole}e je vra{ki te`ak zadatak, kako se spasti najgoreg - ispadawa iz novosadskog podru~ja. Pretposledwe 15. mesto sa samo 12 osvojenih bodova upalila svetla na uzbunu. Novi trener Pejovi} krenuo je gotovo od nule, o po~etku priprema, prelaznom roku i daqim planovima isti~e: - Krenuli smo relativno rano kako bi se {to boqe pripremili za isku{ewa koja su pred nama. ali vremenske (ne)prilike su nas sputale, nismo mogli da uigramo linije tima. Imamo sasvim nov igra~ki kadar, od iskusnijih ostali su samo @ivkovi} i Peri{i}, a Proli} se ponovo aktivirao. S fizi~kom {pripremom ne}e biti problema, jedino nam te{ki tereni zadaju glavoboqu oko odigravawa utakmica. Iz tih razloga odlo`ili smo ve} dogovorene sa Cementom i Fru{kogorcem. Bi}e nam puno te`e slo`iti kockice ali po

prikazanom sa podru~nim liga{em Fru{kogorskim partizanom (3:0) i Indeksom (4:3) na dobrom smo putu da i te prepreke uspe{no prevazi|emo i spremni do~ekamo gostovawe u Gajdobri (14. marta). Formu }emo do premijere poku{ati da dignemo na jo{ ve}i nivo kroz prijateqske utakmice sa Metalcem , Borcem i novosadskim @elezni~arom rezimira Pejovi}. - U prelaznom roku “dobro smo pazarili”, doveli dosta igra~a i napravili zdravu konkurenciju, koja }e na prole}e nadam se dati rezultata. Na raspologawu imam oko 30 igra~a, me|u kojima su i novajlije Vuki} (SAD) i Markovi} (^SK Pivara), Burimir (Metalac AV), Velemir (Mladost, BJ), \uki} (Bosna), Vuruni} i Ajdukovi} (Fru{kogorac), Mari} ([ajka{), Jovica Stani{i} (Obili}), Vrzi} (Sloven, Ruma), Pani} (Vilovo), Te{manovi} i Vigwevi} (Sremac) i bonus Jovanovi} koji }e biti poja~ani sa talentovanim Joki}em, Peki}em, Bo{kovi}em i Krsti}em. M. Po.

Fudbaleri Proletera i u prole}nom delu prvenstva o~ekuju pobede

Pobedom iz Prilepa (3:1) do starta prvenstva formu }e tra`iti kroz jo{ dve prijateqske utakmice. Kako stvari stoje qubiteqi fudbala u Novom Sadu ne}e mo}i da se uvere u snagu tima koji je pretrpeo dosta izmena. Sutra }e Proleter igrati u Beo~inu sa jesewim prvakom vojvo|anskog zapada Cementom, a u subotu u Ba~incima sa veoma kvalitetnom ekipom Big bula, {to }e ujedno biti i generalka za prole}nu premijeru

kle, ne}emo predstaviti na{ novi tim navija~ima. Moram re}i da su se novajlije odli~no uklopili i nadomestili odlaske. R{iovan, Mojovi}, Jovanovi}, Zuki}, ^i~ak, Stamenkovi} i povratnici Hamzi} i Lazarevi} }e biti istinska osve`ewa. Po povratku iz Ohrida odigrali smo dva me~a, pobedili novosadsku Crvenu zvezdu (1:0), golom Popina i Obili} u Novom Kne`evcu (2:0), strelci su bili Popin i Hamzi}. Raduje me

- Igrali smo veoma borbeno i ~vrsto, odbrana se tokom priprema pokazala kao boqi deo ekipe i pored izostanaka Asanija i Dragi}a. Jedina briga je povreda Vislavskog koji }e morati na magnetnu rezonancu i veliko je pkitawe kada }e nam se prikqu~iti. Siguran sam da }emo nastaviti s igrama koje smo pru`ili u jesewem delu prvenstva - istakao je na kraju kormilar ekipe sa Slane bare. M. Popovi}

KAMENI^ANI NA PRAVOM PUTU

Bobo{ zasukao rukave Ozbiqno su shvatili Kameni~ani situaciju u kojoj su se uz puno te{ko}a na{li promenqivim igrama tokom jeseni u Novosadskoj podru~noj ligi. Zona ispadawa nije daleko, pa je trener Stevan Bobo{ zasukao rukave, zaveo gvozdenu disciplinu koja je i te kako nedostajala jesenas. - Mesec dana smo na okupu, radimo udarni~ki jer znamo {ta nam je ~initi ukoliko `elimo da spre~imo najgore. U prelaznom roku poja~ali smo igra~ki kadar, nekolicinom novajlija, stvorili dravu konkurenciju. Dolasci [urlana (Poqana), @ugi}a (Jedinstvo, Rumenka), Spasenovi}a (Jedinstvo, U`ice), Saveqi}a (Kabel), Abramovi}a (Sutjeska, Nik{i}) i [a{ovi}a (Indeks) su kapital za budu}nost. U prelaznom roku li{ili smo

se usluga Vuruni}a i Ajdukovi}a (Kabel) i Luki}a (Mladost, Novi Sad). Za sada sve te~e po ustaqenom planu i programu, mu~imo se zbog te{kih terena, ali nam najvi{e pote{ko}a stvaraju povrede Vojnovi}a, [urlana, @ugi}a i bolest ]atovi}a. N adam se da }e se uskoro oporaviti. Uveren sam da ovaj sastav ima kvaliteta da izbori opstanak, a formu }emo vijati kroz prijateqske utakmice sa temerinskom Slogom, novosadskim Borcem, Fru{kogorskim partizanom, a pobeda nad vojvo|anskim liga{em Jugovi}em pokazala je da smo na pravom putu da spremni do~ekamo start prvenstva i borbu za opstanak - istakao je Stevan Bobo{ trener Fru{kogorca. M. Po.

KUP NA TERITORIJI OFS KOVA^ICA–OPOVO

Kom{ijama tri komada Borac (S) – Radni~ki (B) 3:0 (2:0) SAKULE: Igrali{te Borca, gledalaca:100, sudija: Drami~anin (Star~evo), strelci: Rajli} u 40. Todorovi} u 45. i Carevi} u 88. minutu. @uti kartoni: Ro{uq, Baji}, Dimitrov (Borac), Simi}, Jovanov (Radni~ki). BORAC (S): Palfi 7, Baji} 7, Matkovi} 7(Savi} 7), Kosti} 7, Malba{i} 8, Dimitrov 7, N.Rusov 7(M.Rusov 7), Ro{uq 7, Carevi} 7, Todorovi} 7, Rajli} 7(Novakov 7). RADNI^KI (B): Aleksi} 7, Simi} 6 (Paunov 6), Jovanov 6, Nikoli} 6 (Risti} 6), Horung 6, Milovanov 7, [u{war 7, Petrov 6, Babin 6 (Mandi} 6), Koleski 7, [imi} 7. Ju`nobanatski drugoliga{ Borac protiv favorizovanog Radni~kog iz Barande pokazao je odli~nu i efikasnu igru i potvrdio je da }e biti najozbiqniji kandidat za ulazak u vi{i rang.

Slavija – Vojvodina 2:0 (1:0) KOVA^ICA: Igrali{te Slavije, gledalaca: 100, sudija: Stankovi} (Pan~evo). Strelci: Filipov u 22. i Luki} u 63. minutu. @uti kartoni: Jovanov (Slavija), S.Stoiqkovi}, Jovaki} (Vojvodina). SLAVIJA: Mitrovi} -, Jovanov 7, Atanaskov 7(Hu|es 6), Filipov 7, Sokol 6, Stojanovi} 7

(Ili} 6), Luki} 6, ^iki} 6 (Bire{ 6), Bosni} 6, Brajovi} 7, Nikolovski 7. VOJVODINA: J.Stoiqkovi} 7, Aleksi} 6( Miqkovi} 6), @ivojinovi} 6, N.Bjeli} 7, Nitraj 6, Kolarski 7, Stojkov 7, Vojnov 6, S.Stoiqkovi} 6 (Jovaki} 6), Petkovi} 6, D.Bjeli}. Fudbaleri Slavije u prvih 45 minuta igre pru`ili su dobru partiju i poveli golom najboqeg aktera me~a Filipova u 22 minuti. U nastavku igre vodila se borba na sredini terena, ali spremnija i boqa ekipa doma}ina je preko Luki}a osigurala pobedu.

Unirea – Pobeda 2:0 (1:0) UZDIN: Igrali{te Uniree, gledalaca: 50. sudija: Ore{kovi} (Star~evo), strelci: Penze{ u 27. Andri} u 81. minutu. UNIREA: Jepure 7, Solnoki 7, Lazi} 7, Poqak 7, Penze{ 7(Andri} 7), Milojevi} 6, ^erwo{ 6(Stojakovi} 6), Ko{ut 7, Tomas 7, Rudi} 7, Romanov 6( Vijatov 6). POBEDA: Vukojev 7, Stanin 6, Komazec 6(Markov 6), Nikoli} 6, [ivka 6, Qavro{ 7, De`in 6(@ebeqan 6), Petra{ 6, Moldovan 6 (Tomin 6), Magloski 7, Plvan 6. Po te{kom terenu fudbaleri doma}eg tima su se boqe sna{li i

golovima Penze{a i Andri}a do{li do pobede. Pripremio: B. Stojkovski KUP NA TERITORIJI FSO PAN^EVO

Mladost (O) – Budu}nost (BB) 1:0 (1:0) OMOQICA: Igrali{te Mladosti, gledalaca: 50, sudija: Stani} (Pan~evo), strelac: \.Bo`i} u 40.minutu. @uti kartoni: @ivanovi}, Potkowak, Z.Bo`i} (Mladost), Mitrovi}, N.Marinkovi}, Maksimovi} (Budu}nost). MLADOST: Potkowak -,Petrov 8, Kalapi{ 7, @ivanovi} 7, \ukanovi} 7, Stojanovski 7, Veli~kovi} 7(Smiqani} 7), Guran 7, \.Bo`i} 7, Bin|a7, Petrovi} 7(Z.Bo`i} 7). BUDU]NOST: D.Marinkovi} 7, Maksimovi} 6, Grubi} 6, N.Marinkovi} 6, Mitrovi} 7, Brajovi} 7, Miodrag 6, Lu~i} 6 (Tanasi} 6), Kosti} 6, Milanovi} 6, Sladakovi} 6 (Matijevi} 6). U duelu starih rivala i kom{ija u prvom kolu Kupa uspe{niji su bili igra~i Mladosti.. Doma}in je imao vi{e od igre i zaslu`eno slavio, mada su i gosti iz Banatskog Brestovca imali su svoj period dobre igre, ali nisu uspeli da postignu pogodak. B. St.

19

AKTIVNOSTI KIKINDSKIH SUDIJA I KONTROLORA

Sve vi{e devojaka na fudbalskim terenima

Organizacione pripreme za prole}ni deo prvenstva u fudbalskim ligama po~eli su i ~lanovi Udru`ewa sudija i kontrolora pri OFS Kikinda - Novi Be~ej. Udru`ewe trenutno okupqa 70 ~lanova, me|u kojima je dosta mladih, a sve je vi{e pripadnica lep{eg pola. Predsednik udru`ewa Ivan [ibul ka`e: - Pokrenuli smo akciju pod sloganom “Igraj za radost na zelenoj travi”. U ovoj akciji ukqu~eni su svi kikindski klubovi, koji rade sa mla|im kategorijama u okviru postoje}ih liga OFS Kikinda - Novi Be~ej. Ciq nam je da mlade vratimo na zelenu travu, odnosno da se bave fudbalom. Za najboqe klubove i pojedince pripremili smo i nagrade u sportskim rekvizitima. Mo`emo se pohvaliti da smo 12 sudija - pripravnika, me|u kojima je i nekoliko devojaka, preveli za stalne sudije koji }e deliti pravdu na terenima seniorske, pionirske i kadetske lige na{eg Saveza. Kada bude jo{ zainteresovanih organizova}emo nove kurseve za sudije. M. S.

Ruskoselci se u`eleli utakmica Fudbaleri Crvene zvezde iz Ruskog Sela, ~lanovi Op{tinske fudbalske lige Kikinda - Novi Be~ej vredno treniraju, mada sneg u mnogome remeti planove trenera Kne`evi}a. Fudbaleri Crvene zvezde zavr{ili su prvu fazu priprema i polako kre}u sa prijateqskim utakmicama, odighrali su me~ s Poletom iz Nakova. - Jedva smo ~ekali da se vreme prolep{a - ka`e najboqi igra~ Ruskoselaca Klasini}.- Bez utakmica svi smo ve} postali pomalo nervozni, sada je ipak sve lak{e. Trener Crvene zvezde Kne`evi} o~ekuje mnogo od novajlija, a naro~ito od Ili}a (Banat,Zrewanin), potom @ivi}a (Vojvodina, Ba{aid), Vojnovi} (Napredak, Banatska Topola) i golmana Ostoji}a (Delija, Mokrin) M. Ra~i}

Pobede Doline, poraz Jedinstva U prijateqskim utakmicama Dolina je u Samo{u golom \akovi}a pobedila Vin~u s 1:0(1:0),a Jedinstvo Stevi} iz Ka~areva izgubila je od Laste s 4:1 (2:1). jedini gol za Ka~arevce postigao je Nesterovski , a golove za Lastu postigli su Markovi} u 22. i 78. \or|evi} u 38. i Stanojevi} u 59. minutu. Dolina je igrala dobro,a u Ka~arevu za vreme odr`avawa Slaninijade uvek se sastaju Jedinstvo Stevi} i Lasta. Ovog puta gosti iz Srem~ice zaslu`eno pobeli, ali pomogao im je i golman Jovanovi} koji je kumovao kod dva gola. B. St.

Popovi} u Mokrinu Vladimir Popovi} posle du`e pauze vratio se fudbalu. Pristupio je ekipi Delije iz Mokrina (Zrewaninska podru~na liga). Ina~e, iz ovog kluba oti{ao je standardni golman Zoran Ostoji} (Crvena zvezda, Rusko selo). M. S. @AK SE POJA^AO

Vratio se Vojvodi} Dejan Vojvodi} (40) ponovo se vratio na fudbalski teren, u redove @AK-a iz Kikinde (Zrewaninska podru~na liga). @elezni~arima predstoji borba za opstanak, pa }e iskusni fudbaler ekpi dobro do}i. M. S.


20

SPORT

utorak23.februar2010.

SVETSKA LIGA: SRBIJA DANAS IGRA U TURSKOJ (16.30)

Overa prvog mesta

Vaterpolo reprezentacija Srbije ju~e je otputovala u Istambul, gde }e danas od 17.30 ~asova po lokalnom (16.30 po na{em) vremenu odigrati susret ~etvrtog kola Svetske lige sa Turskom. - Razliku u kvalitetu je o~igledna. Turska ipak ne}e biti tako lak zalogaj pred svojim navija~ima, ali pobeda ne sme da do|e u pitawe. Proba}emo neke nove varijante, a mla|im igra~ima dati i ve}u minuta`u. Neke vaterpoliste smo svesno ostavili kod ku}e. Turska je pobedila na B prvenstvu Evrope. Doma}in je kvalifikacionog turnira na kojem }e poku{ati da izbori igrawe na A prvenstvu Starog kontinenta u Zagrebu. Ovakvi susreti im sigurno dobro do|u da vide koliko su napredovali - rekao je selektor Dejan Udovi~i}. Pored Slavka Gaka, Marka Avramovi}a i Gojka Pijetlovi}a u timu ne}e biti bolesnih i povre|enih Petra Filipovi}a i Uro{a Kalini}a. U sastavu su in-

Superliga (m)

DUGA MU[KA LIGA – SEVER

Pravedan ishod kom{ijskog derbija Metalac AV - Radni~ki (NS) 25:25 (11:13)

@ivko Goci}

ternacionalci iz Pro Reka Filip Filipovi}, Vawa Udovi~i} i Slobodan Niki}. - Ho}emo da se sa prvog mesta plasiramo na finalni turnir ~iji smo ve} u~esnici. Ne bi trebalo da bude problema, ali moramo odmah da poka`emo u bazenu ko je ko. Turska o~igledno napreduje ali je jo{ daleko od nas - istakao je @ivko Goci}. G. M.

PRVA B SAVEZNA LIGA

Revan{ Be~ejaca Be~ej 2005 – Dinamo 8:4 (1:0, 2:2, 3:1, 2:1) BE^EJ: Plivali{te zatvorenog bazena OSC Mladost. Gledalaca 100, sudije: Raga~ i Aleksandar Jankovi} (obojica iz Beograda). Igra~ vi{e: Be~ej 5(1), Dinamo 5(2). Peterci: Be~ej 1(1), Dinamo - . BE^EJ 2005: Lazarevi} (7 odbrana), ^ipli} 4 (1), Brkqa~, Strainov, Pelengi}, Bo`i}, Kiza, Terzi} 1, Kosovac, Pesla} 2, Ostoji}, Jovi} 1, Markovi}, Blagojevi}. DINAMO: Pavlovi} (8 odbrana), Batur, Be~, Stevi}, Igi}, Fijatov 2, Josimovi}, Markovi}, Ja}imovi} 1, Janketi}, Iveti}, Mandi} 1, Vojnovi}, Stavrevski. Mada je trener Be~ejaca Borko Mari} bio li{en usluga nekoliko gripoznih igra~a, momci sa Tise su vratili Pan~evcima milo za drago iz prvog dela prvenstvene trke. Revan{u punom merom najvi{e su doprineli Srbislav ^ipli} i odbrane u kqu~nim momentima Aleksandra Lazarevi}a, koji je tako na najboqi na~in nadomestio prazninu nastalu odsustvom Milo{a Toma{evi}a. Karakteristika okr{aja u bazenu kraj Tise bila je slaba efikasnost, pogotovo realizacija igra~a vi{e u redovima obe ekipe. Doda li se svemu da je bilo i drugih gre{aka u igri, onda je to bio duel koji }e se brzo zaboraviti, a pamti}e se samo zaslu`eni bodovi Be~ejaca. V. J.

PRVO KOLO KUPA SRBIJE ZA KADETE

Kawi`ani ispred Suboti~ana

Rva~ki klub Potisje bio je doma}in turnira 1.kola Kupa Srbije za kadete u gr~ko-rimskom stilu. Na struwa~e sportske hale „Bawe Kawi`a“ izi{lo je 97 takmi~ara iz 19 klubova. Najvi{e uspeha ekipno imali su takmi~ari doma}eg Potisja, koji su za nijansu nadvisili suboti~ki Spartak (dva boda vi{e), mada su Suboti~ani pojeidna~no trijumfovali u tri kategorije, a Kawi`ani, Sen}ani i Zrewaninci u po dve.

DNEVNIK

Jo`ef Ezve| (Potisje), Miroslav Stankov (Partizan); 58 kg: Mate Neme{ (Senta), Jo`ef Ti{kei (Spartak), Ivan Milojevi} (Kragujevac), Kristijan Gazdag (Potisje); 63 kg: Sabol~ Fizer (Potisje), Tibor Horti (Senta), Alen Osmi} (Soko, Sombor), David Kova~ (Potisje); 69 kg: @olt Molnar (Potisje), Nikola Luka~evi} (Potisje), Nikola Toma{ (Soko), Damjan Peri} (Partizan, BG); 76 kg: Milo{ Marjan (Proleter), Strahiwa Petronijevi} (Mladost, vaqevo), Marko Avti} (Kra-

FUTOG: Dom sportova, gledalaca 100, sudije: Popov i Risti} (Novi Sad), sedmerci: Metalac AV 3 (2), Radni~ki (NS) 4 (3), iskqu~ewa: Metalac AV 6, Radni~ki (NS) 12 minuta. METALAC ASKO VIDAK: Adamovi}, Marjanovi} 9 (1), Ili} 3, Radi} 1, Jovanovi} 1, Tojagi} 2, Manojlovi}, @ivkovi}, LAtinovi}, A}imovi} 5, Poli}, Urukalo, Zori} 1 (1), Kor~ok 3. RADNI^KI (NS): Jovanovi}, B. Ili}, M. Ili}, Petrovi}, Grahovac 2 (1), Jovi} 4, Vu~i} 7, Begeni{i} 4 (2), Stra`ivuk 3, Be}arevi}, Ilin 3, Bo{kovi} 2, Mi}ovi}, Vi{wi}. Kom{ijski derbi Futo`ana i Novosa|ana zavr{en je bez pobednika (25:25), a izjedna~uju}i gol postigao je igra~ Metalca Branko A}imovi} iz deveterca posle zvuka sirene. Nere{en ishod je, mo`da, i najpravedniji imaju}i u vidu de{avawa na terenu tokom svih 60 minuta. Kao i svaki dosada{wi susret starih rivala, pa i ovaj, prote-

kao je u neizvesnoj, izuzetno borbenoj i tvrdoj igri, gde su se ekipe, najve}im delom me~a, smewivale u vo|stvu. Veliki broj tehni~kih gre{aka, koje su usledile zbog prevelike `eqe za pobedom, doprineo je da me~ ne bude visokog kvaliteta, a najboqi pojedinci u obe ekipe bili su golmani @ivkovi} i Poli} s jedne, a Jovanovi} s druge strane. Po~etkom drugog poluvremena rukometa{i Radni~kog stekli su vo|stvo od tri gola razlike (14:11), da bi Futo`ani ubrzo uzvratili i preokrenuli rezultat u svoju korist 18:16. Iako su, u tim trenucima, imali dva Borislav Poli} (Metalac AV) igra~a vi{e i loptu u rukama pre kraja susreta bio dosu|en zbog brzopletosti i gre{aka deveterac. A}imovi} je sa~ekao prokockali su ste~eno vo|stvo, da istekne vreme, a potom je {to su Novosa|ani iskoristili kroz ruke odbrambenih igra~a da izjedna~e. Do kraja susreta prona{ao put lopti iza le|a igralo se gol za gol, do posledgolmana Jovanovi}a usled ~ega weg vo|stva (25:24) do{li su je nastalo neopisivo slavqe Fuigra~i Radni~kog, da bi sekund to`ana. J. Gali}

@elezni~ar–Hercegovina 25:20 (12:10) IN\IJA: Sportska hala, gledalaca 100, sudije: @eqko Bura i Mirko Perendija (obojica iz Nove Pazove). Sedmerci: @elezni~ar 5(3), Hercegovina 3(2), iskqu~ewa: @elezni~ar 16, Hercegovina 14 minuta. @ELEZNI^AR: Damjanac (13 odbrana), Mari}, Pavlovi}, Savi} 9 (1), Pavi} 2, Duki} 6, Markovi}, [jakini}, Bali} 1, Petrovi}, Kri`anovski, Stanivuk 2, Jankovi} 3 (2), Jani~i} 2. HERCEGOVINA: [arenac, Miladinov 1, Damjanov 3, S. Dimitri} 3, St. Dimitri} 10 (1), A}imovi}, Milo{evi}, Koko-

Terzi}ev prvenac Jedinstvo - @SK 29:26 (14:12)

tovi} 1, Jegdi}, Novakovi} (22 odbrane, 2 sedmerca), Saovi}, Beli} 3, Berta. Premijernu utakmicu prole}ne sezone @elezni~ar je te`e nego {to se o~ekivalo re{io u svoju korist. Zeleno-beli su uglavnom imali rezultatsku prednost, ali je rezultatska neizvesnost bila skoro do samog fini{a susreta. Doma}ini su posle vo|stva od 20:18 postigli nekoliko golova i pobedom obradovali verne navija~e. Me~ je obilovao tehni~kim gre{kama rukometa{a jedne i druge ekipe, ali }e ve} na narednim utakmicama biti znatno boqe. Da. V.

BE^EJ: Sportska dvorana OSC Mladost. Gledalaca oko 100, sudije: Marko Obradovi} i Vladimir Vu~i} (obojica iz Zrewanina). Iskqu~ewa: Jedinstvo 14 minuta, @SK 12 minuta, sedmerci: Jedinstvo 3(2), @SK 5(3). JEDINSTVO: Bakra~ (18 odbrana, 2 sedmerca), Boarov, Vrawe{, Vi{kovi} 5, Stanojev, Felde{i 3, @ivkov-Aksin 5(1), Jovi~i}, Mitrovi} 3, Tripolski, Slavni}, Puha~a 8(1), Kurdulija 5. @SK: Matijevi} (13 odbrana, jedan sedmerac), B. Markovi}, Bosni} 3, Nenad 6(1), Milutinovi} 5(1), Malivuk 1, A. Markovi} 2, Maqkovi} 2, Mi}anovi}, Mijatovi}, Bosi}, Dobrkovi} 4 (1), Bojani} 3. Novi kormilar petrovoselskog rukometnog broda Brano Terzi} pobedom je startovao u nastavku prvenstva. Ali, malo je nedostajalo da se stalna prednost od nekoliko golova, {est najvi{e u 36 minutu (19:13), istopi u samom fini{u utakmice. Doma}i su napravili par uzastopnih gre{aka u napadu i dozvolili gostima iz @abqa da do|u na samo gol deficita (27:26). Tada je do izra`aja do{ao golman doma}ina Sini{a Bakra~ i odbranama doveo svoj tim do pobede. V. Jankov

Hajduk–Milicionar 26:25 (14:15) @ABAQ: Sportska hala, gledalaca oko 150, sudije: Damjanovi} (Vrbas) i Kowevi} (Feketi}). Sedmerci: Hajduk 3 (2),Milicionar 3 (2), iskqu~ewa: HAjduk 12, Milicionar 6 minuta. HAJDUK: Gere, P. Vujkov 1, Risti} 6, Vidakovi}, Kara}, Obrenovi}, Bundalo 3, Labus 2, Nikoli} 2, Spasojev 7, \uri~i} 3, Mili}ev, M. Vujkov 2, Terei. MILICIONAR: Bulatovi}, Miqani} 9, Gaji} 1, \ukanovi} 3, Miqovi} 5, Dr~a 3, Bjeqac 2, Luki} 2, Petrovi}.

Susret qutih rivala i ovoga puta protekao je u neizvesnoj i uzbudqivoj igri.Gosti su poveli sa 3:0 {to je umnogome uticalo na tok celog prvog i do polovine drugog poluvremena kada su imali stalnu prednost. Prvo vo|stvo doma}in je stekao u 46. minutu 21:20, da bi u 52. bilo 24:21, a dva minuta pre kraja 26:23, kada je i pobednik bio poznat. Istakli su se kod doma}ina Ivan Spasojev i Silard Terei a kod gostiju Nikola Miqani} i Slobodan Miqovi}. P. Bundalo

PRVENSTVO SRBIJE ZA JUNIORE

Ka}ani viceprvaci Osvaja~i medaqa u kategoriji do 69 kilograma

Vi|eno je dosta kvalitetnih okr{aja rva~kih nada, pa je tako u 58 kg dominirao Sen}anin Mate Neme{, koji je u finalnoj borbi na ple}a polo`io Jo`efa Ti{keija (Spartak). Borbeno je bilo i finale u 63 kg u kojem je Sabol~ Fizer (Potisje) na poene savladao glavnog rivala Tibora Hortija (Senta), dok je u 69 kg finalni okr{aj dva doma}a takmi~ara pripao @oltu Molnaru. Pojeidna~ni plasman - 42 kg: @arko Velimirovi} (Partizan, BG), Adem Neziri (Radni~ki, SO); 46 kg: Daniel Mesaro{ (Spartak), Marko Imbrowev (Proleter), Stefan @ivkovi} (Q. Ivanovi}-Gexa, Mladenovac), Mile Somoqanovi} (Radni~ki, SO); 50 kg: Nikola Markovi} (Proleter), Alen Feher (Spartak), Emil Bequqi (Partizan, BG), Nikola Mi}i} (Q. Ivanovi}-Gexa); 54 kg: Tama{ Na| (Senta), Valentin ^abi (Proleter),

gujevac), Bojan Crnilovi} (Partizan, BG); 85 kg: Sabol~ Horvat (Spartak), Tama{ Ki{ (Potisje), Nikola Todorovi} (Crvena Zvezda, BG), Aleksandar Curakovi} (Omladinac, Boto{); 100 kg: Zoltan Varga (Spartak), Aron Salma (Potisje), Veqko ]ur~i} (Radni~ki, BG), Branko @ivanovi} (Radni~ki, BG). Ekipni plasman: Potisje (Kawi`a) 38, Spartak (Subotica) 36, Proleter (Zrewanin) 26, Senta i Partizan (Beograd) po 20, Radni~ki (Sombor) 9, Qubomir Ivanovi}-Gexa (Mladenovac) i Radni~ki (Beograd) po 7, Soko (Sombor) 6, Mladost (Vaqevo) 5, Kragujevac, Radni~ki (Kragujevac), Crvena zvezda (Beograd) i Omladinac (Boto{) po 3, Herkules (Gorwi Breg), Beograd, Fru{kogorac (Sremska Kamenica) po 1, @elezni~ar (Beograd) i Aleksandrovo (Subotica) 0 bodova. Tekst i foto: M. Mitrovi}

Posle dugo vremena Apatin je bio u znaku rukometa. U srpskoj prestonici piva odr`ano je Prvenstvo Srbije za juniore, na kojem su u~estvovali igra~i ro|eni 1992. godine i mla|i. U finalnoj utakmici, posle mnogo uzbu|ewa, produ`etaka i izvo|ewa penala, dinami~ni sastav Sin|eli}a savladao je Jugovi} Unimet - 35:34. U prethodna dva dana Jugovi} Unimet i Sin|eli} su za kopqe bili boqi od drugih ekipa, a wihov me|usobni susret bio je protkan rezultatskim obrtima i neizvesno{}u do posledKadeti ka}kog Jugovi} Unimeta weg izvedenog penala. U utakmicama za plasman pograd 22:20, za 1. mesto Jugovi} stignuti su slede}i rezultati: Unimet – Sin|eli} 34:35 (reguza 7. mesto Mokra Gora – Kwalarni tok 25:25, produ`etak `evac 24:16, za 5. mesto Parti30:30) zan – Apatin 33:28, za 3. mesto Za najboqeg igra~a turnira Radni~ki ([id) – Novi Beoprogla{en je Mladen Krsman-

Proleter NG - Planinka 31:27 Smederevo - Dinamo 28:20 Partizan - Crvenka 40:28 Jugovi} - PKB 28:25 Naisus - Kolubara 28:32 Radni~ki - Priboj 29:28 Vojvodina - C. zvezda prekid (16:13) Metaloplastika slobodna Metalop. - Vojvodina 24. februar 1. Kolubara 15 14 0 1 506:378 28 2. C. zvezda 15 14 0 1 464:397 28 3. Partizan 16 10 1 5 472:407 21 4. Radni~ki 16 9 1 6 444:414 19 5. Naisus 16 8 2 6 440:422 18 6. Vojvodina 14 8 2 4 394:381 18 7. Metalopl. 14 8 0 6 384:361 16 8. PKB 16 7 2 7 430:458 16 9. Jugovi} 16 5 5 6 381:389 15 10. Proleter 16 4 4 8 432:483 12 11. Priboj 16 4 3 9 410:426 11 12. Crvenka 16 3 4 9 414:497 10 13. Smederevo16 4 1 11 455:496 9 14. Dinamo 16 2 3 11 433:496 7 15. Planinka 16 2 2 12 418:472 6

Superliga (`) K. Milo{ - Naisa Medicinar - Jagodina ^a~ak - Zaje~ar Kikinda - C. zvezda V. Bawa - Radni~ki J. 1. Zaje~ar 12 12 0 0 2. K. Milo{ 13 10 0 3 3. V Bawa 13 9 1 3 4. Kikinda 12 9 0 3 5. Naisa 12 8 0 4 6. ^a~ak 12 5 1 6 7. Jagodina 12 5 0 7 8. C. zvezda 13 3 1 9 9. Radni~ki 13 3 0 10 10. Medicinar 11 1 1 9 11. Dinamo 11 0 0 11

32:29 24:34 26:34 29:24 34:29 422:278 24 383:354 20 400:351 19 398:324 18 347:320 16 316:318 11 358:341 10 364:401 7 319:371 6 301:382 3 246:414 0

Druga liga (m) Hajduk - Milicionar 26:25 @elezni~ar - Hercegovina 25:20 Ruma - Proleter A. 40:31 Jedinstvo (BPS) - @SK 29:26 Metalac AV - Radni~ki (NS) 25:25 Sombor - Titel sino} Gradn. - Radn. ([) sutra (20.30) Apatin - Vojput 24. februara 1. Vojput 16 14 1 1 493:376 29 2. @elezn. 17 14 0 3 471:382 28 3. Radn. (NS) 17 13 1 3 546:490 27 4. @SK 17 10 2 5 544:494 22 5. Ruma 17 10 1 6 576:523 21 6. Gradnul. 16 9 1 6 485:464 19 7. Jabuka 16 9 1 6 441:447 19 8. Titel 16 8 2 6 472:433 18 9. Milicion. 17 8 0 9 465:441 16 10. Hajduk 17 7 1 9 468:487 15 11. Jedinstvo 17 7 2 8 405:439 15 12. Metalac 17 6 2 9 472:481 14 13. Herceg. 17 5 1 11 429:481 11 14. Apatin 16 5 0 11 414:445 10 15. Proleter 17 3 4 10 506:554 10 16. Sombor 16 3 0 13 441:564 6 17. Radn. ([) 16 0 1 15 341:561 1

Prva B liga Rezultati 11. kola: Spartak - [abac 12:11, Zemun - Rabotni~ki 8:12, Proleter @AK 7:12, Be~ej 2005 - Dinamo 8:4, Go~ - Singidunum 7:14. 1. @AK 2. Singidun. 3. Rabotni~. 4. Be~ej 5. Zemun 6. [abac 7. Spartak 8. Proleter 9. Dinamo 10. Go~

11 10 11 9 11 7 11 7 11 5 11 4 11 4 11 3 11 2 11 1

0 1 1 1 1 3 0 4 3 3 0 7 0 7 1 7 0 9 0 10

162:61 30 134:74 28 100:77 22 100:92 21 116:100 18 101:112 12 83:131 12 100:124 10 80:146 6 85:145 3

Evrointer liga Rezultati: Seged - Eger 10:11, Va{a{ - Ujpe{t 14:2. 1. Partizan 14 14 2. Va{a{ 13 8 3. Vojvodina 13 8 4. Eger 11 5 5. Honved 12 5 6. Seged 11 4 7. Ferencvar. 9 4 8. Ko{ice 9 3 9. Oradea 9 2 10. Ujpe{t 15 0

0 0 164:86 42 2 3 136:94 26 0 5 118:11124 1 5 93:10116 0 7 103:11115 2 5 96:92 14 1 4 61:74 13 2 4 78:89 11 2 5 77:78 8 0 15 95:184 0

PRVENSTVO SRBIJE

Vo{a boqa od Zvezde Crvena zvezda – Vojvodina 2:4 (1:2, 0:2, 1:0)

~i} (Jugovi} Unimet), najefikasniji pojedinac bio je Du{an Medi} (Apatin), a simpatije stru~nog `irija osvojio je i odli~ni ~uvar mre`e Sin|eli}a Du{an Zdravkovi}.

U posledwoj utakmici hokeja{kog prvenstva Srbije Vojvodina je pobedila Zvezdu (4:2) i tako u ovom delu lige ostala na prvom mestu.Golovi su padali u trenutcima kada su ekipe imale igra~e mawe, a Novosa|ani su bili boqi i zaslu`eno trijumfovali. Sada se ~eka odluka kada }e po~eti i kako }e se igrati plej-of.


SPORT

c m y

DNEVNIK

utorak23.februar2010.

21

21. ZIMSKE OLIMPIJSKE IGRE U VANKUVERU

Miler kona~no osvojio olimpijsko zlato Amerikanac Bodi Miler novi je olimpijski {ampion u superkombinaciji na Zimskim igrama u Vankuveru, dok je srebro pripalo Hrvatu Ivici Kosteli}u, a bronza Silvanu Curbrigenu iz [vajcarske. Miler je do svog prvog olimpijskog zlata u karijeri do{ao u vremenu od 2:44.92 minuta, posle takmi~ewa u spustu i slalomu. Amerikanac je ve} u Vankuveru osvojio srebro u superveleslalomu i bronzu u spustu i broj svojih olimpijskih medaqa je doveo do pet. Prethodno je osvojio dva srebra u Solt Lejk Sitiju pre osam godina. Srebrnu medaqu, sa 33 stotinke zaostatka, osvojio je Kosteli}, dok se na tre}em stepeniku pobedni~kog postoqa na{ao Curbrigen. Kosteli} je Hrvatskoj doneo devetu medaqu na Zimskim olimpijskim igrama, a drugu u Vankuveru, posle Jakova Faka u sprintu na deset kilometara u bijatlonu. Zanimqivo je da su do Vankuver medaqe za Hrvatsku odvajali samo Ivica i Janica Kosteli}. - Osvajawe mog prvog zlata nije moglo da bude savr{enije. Na~in na koji sam sve izveo, kako sam skijao, zbog svega toga }u

kao i uvek, stao sam i u`ivao. Za moje prvo olimpijsko zlato ovo je savr{eno. Do kraja Igara Milera o~ekuju veleslalom i slalom, a on isti~e da }e mu biti te{ko da i na tim trkama nastavi sa dobrim rezultatima kakve je nizao u posledwih nedequ dana. - Bi}e mi te{ko da nastavim ovim tempom. Nisam vi{e toliko mlad i poprili~no sam iscrpqen - rekao je Miler.

Ustjogov najboqi bijatlonacd Rus Jevgenij Ustjogov trijumfovao je u bijatlonskoj trci na 15 kilometara masovnim startom i doneo svojoj zemqi drugo zlato u Vankuveru. Ustjogov je do najve}eg uspeha u karijeri na posledwem mu{ko individualnom bijatlonskom takmi~ewu u Vankuveru do{ao u vremenu od 35:35.7 minuta i bez proma{aja. Srebrna medaqa, sa deset i po minuta zaostatka i tri proma{ena hica, pripala je Martinu Forkadu iz Francuske, dok se na tre}i stepenik pobedni~kog postoqa popeo Slovak Pavol Hurajt. Veliki favorit pred po~etak Igara Norve`anin Ole Ej-

tara masovnim startom ispred Ruskiwe Olge Zaiceve i Simone Hausvald iz Nema~ke. Dvadesetrogodi{wa Nemica, koja je osvojila i srebro u sprintu na 7,5 kilometara, do svog drugog zlata u Vankuveru do{la je u vremenu od 35:19.6 i sa dva proma{aja. Nojnerova je na kraju imala prednost od pet i po sekundi u odnosu na Ruskiwu Olgu Zaicevu, dok je bronzanu medaqu osvojila Simone Hausvald iz Nema~ke. Nojnerova, ipak, nije lako do{la do novog zlata jer je Zaiceva, aktuelna svetska {ampionka, bila na putu ka trijumfu jer je posle posledweg ga|awa u stoje}em stavu imala prednost od sedam sekundi. Iako su mnogi mislili da je Ruskiwa osigurala titulu Nojnerova je uspela je da je sustigne i prestigne i nastavi sa neverovatnim rezultatima u Vankuveru.

Vistova najbr`a na 1.500 metara Holan|anka Iren Vist osvojila je titulu olimpijske {ampionke u brzom klizawu na 1.500 metara, a pored we su se na pobedni~kom postoqu na{le doma}a kliza~ica Kristina Grovs Bodi Miler, {ampion u superkombinaciji

misije obavili uspe{no trijumfom u vremenu 3:26.65 minuta. Lange i Kuske, koji dominiraju takmi~ewem u bobu u posledwih nekoliko godina, su pre duple krune u Torinu trijumfovali i u Solt Lejk Sitiju u ~etvorosedu. Nemci su u Vankuveru u vo|stvo do{li posle druge trke, a potom ga nisu ispu{tali, dok su wihovi rivali imali pojedine te{ko}e. - Kada sam po~eo da se bavim ovim sportom pre 17 godina nisam uop{te razmi{qao o ovakvoj pobedu. Da mi je tada neko rekao da }u osvojiti ~etiri zlatne medaqe rekao bih mu da je glup. Ali, jo{ nije gotovo, tek treba da dobijem svoju medaqu - rekao je Lange, koji je, tako|e, objavio da }e se povu}i po zavr{etku Igara u Vankuveru.

[mid novi {ampion u ski krosu Zlatnu medaqu u slobodnom skijawu, u disciplini ski kros, osvojio je Mihael [mid, dok je srebro oti{lo u ruke Austri-

Detaq iz me~a hokeja{a Kanada – SAD

biti ponosan do kraja `ivota. Ose}aj je neverovatan. Ne tra`im ni{ta vi{e - reako je Bode Miler. On isti~e da trka za wega nije bila nimalo laka, ve} da je bila veoma i psihi~ki i fizi~ki iscrpquju}a. - Kao da sam goreo. Trka je bila psihi~ki i fizi~ki veoma iscrpquju}a posle toliko godina skijawa. Jedna noga mi je povre|ena, a druga je ve} za penziju. Morao sam mnogo da radim da bih bio spreman za trku, {to mi je posebno te{ko palo. Bio sam mnogo umoran, ali sam znao da je ovo verovatno moja najboqa {ansa za pobedu i da moram mnogo da rizikujem. Skijao sam kao lud i kada sam pro{ao kroz ciq,

nar Bjorndalen je jurio 11. medaqu, ali je lo{e ga|ao. Bjorndalen je imao sedam proma{aja i trku je zavr{io kao 28. Jedini takmi~ar koji je do sada uspeo da osvoji vi{e olimpijskih medaqa na Zimskim igrama od Bjorndalena je wegov sunarodnik Bjorn Deli, koji je osvojio ukupno 12. Bjorndalen }e posledwu {ansu za medaqu u Vankuveru imati u petak, za kada je zakazana {tafeta.

Drugo zlato za Magdalenu Nojner Posle trijumfa na bijatlonskoj dohvatnoj trci na deset kilometara, Magdalena Nojner je osvojila zlato i na 12,5 kilome-

i Martina Sablikova iz ^e{ke. Vistova je do drugog olimpijskog zlata u karijeri, prvog posle trke na 3.000 metara u Torinu 2006. godine, do{la u vremenu od 1:56.89 minuta.

Organizatori Olimpijskih igara 2014. godine u So~iju izjavili su da se ne}e voditi motom "brza, vi{a, ja~a" u dizajnirawu staze za sankawe. Igre u Vankuveru osta}e izme|u ostalog upam}ewe i po pogibiji Gruzijca Nodara Kumarita{vilija. Ogranizatori narednih Zimskih Olimpijskih igara tako|e su naglasili da }e staza biti mnogo sporija od one u Vankuveru. - Ve} ove godine }emo po~eti sa konstrukcijom staze i za 10 do 15 km/h }e biti sporija od ove na Visleru - rekao je {ef Igara u So~iju Dimitrij ^ernij{enko.

Ameri {okirali doma}ina Ameri~ki hokeja{i pobedom od 5:3 nad Kanadom umnogome su pokvarili planove doma}ina Olimpijskih igara. Rusija, [vedska i Finska tako|e su u ~etvrtfinalu, ostali moraju u plej-of. Ako je doma}im navija~ima stalo do neke zlatne meda-

Lange i Kuske odbranili titulu Nemci Andre Lange i Kevin Kuske u Vankuveru su odbranili titulu olimpijskih {ampiona u bobu dvosedu. Oni su slavili ispred jo{ jedne posade Nema~ke u sastavu Tomas Flor{ic i Ri~ard A|eli, dok su bronzu osvojili Rusi Aleksandr Zubkov i Aleksej Voevoda. Aktuelni {ampioni i u bobu ~etvorosedu, Lange i Kuske, su prvi deo svoje

Staza u So~iju bi}e bezbednija To zna~i da }e se na toj stazi dostizati brzine od 140 km/h u pore|ewu sa neverovatnih 154 km/h, kojom su i{li neki takmi~ari u Vankuveru. - Dobi}emo smernice od Me|unarodne sanka{ke federacije. Bezbednost }e biti kqu~ni faktor i ne}emo praviti kompromise - dodao je ^ernij{enko, koji je dodao da }e pomo}u 3D simulatora poku{ati da otkriju potencijalne scenarije da bi se nesre}e izbegle. - @elimo da izbegnemo i najmawu {ansu da ne{to krene kako ne treba - naglasio je on.

Jevgenij Ustjogov (Rusija)

osvajawe medaqa ^eh Kraus, aktuelni prvak sveta, stao je u ~etvrtfinalu, a Deron Ralvs, nekada{wi osvaja~ medaqa na prvenstvima sveta u alpskim disciplinama, pao je u osmini finala posle sudara sa jednim od takmi~ara i nije pro{ao daqe.

qe onda je to zlato na hokeja{kom turniru. Ipak, pritisak javnosti i previ{e zvezda u jednom timu ~esto umeju da pokvare ono {to se na papiru ~ini potpuno realnim. To su uvideli kanadski hokeja{i, koji su pretrpeli {okantan poraz od mla|ane selekcije SAD - 5:3 (2:1, 1:1, 2:1). Doma}in je uputio gotovo dvostruko vi{e {uteva (45:23), ali je na ameri~kom golu briqirao Rajan Miler. Amerikanci su sa maksimalnim brojem bodova osvojili A grupu i neo~ekivano postali prvi nosioci ~etvrtfinalnog kostura - imaju boqu gol-razliku od [vedske dok }e Kanada morati u bara`. Rusija je savladala ^e{ku u B grupi sa 4:2 (1:1, 1:0, 2:1). Strelci za Ruse su bili Malkin u 16. i 42. minutu, Kozlov u 35. i Dacjuk u 60, a za ^ehe su golove dali Plekanec u 20. i Mihalek u 55. minutu. Najmawe uzbu|ewa doneo je derbi severa, [ve|ani su pobedili selekciju Finske lak{e nego {to se o~ekivalo sa 3:0 (1:0, 2:0, 0:0). Direktan plasman u ~etvrtfinale, pored SAD su ostvarili Rusija, [vedska i Finska. Danas su na rasporedu me~evi plej-ofa za opstanak na turniru, a dan kasnije ~etvrtfinala, u kojima }e se sastati: [vajcarska - Belorusija, ^e{ka - Letonija, Slova~ka - Norve{ka i Kanada - Nema~ka, a ve} ~etvrtfinale bi moglo da donese finale pre finala, Rusija - Kanada.

OSVAJA^I MEDAQA zemqa

Mihael [mid ([vajcarska)

janca Andreasa Mata, a bronza je pripala Odanu Grenvoldu iz Norve{ke. Dvadesetpetogodi{wi [mid, vode}i u Svetskom kupu, je dominirao takmi~ewem od kvalifikacija i u finalu je vodio od samog starta i uop{te se nije osvrtao na putu do svog prvog olimpijskog zlata. [mit, najkrupniji u~esnik takmi~ewa (193 cm, 96 kg), dominirao je u svim trkama, imao najboqe vreme u kvalifikacijama, bio je pobednik osmine finala, ~etvrtfinala i polufinala. Od ozbiqnih kandidata za

1. SAD 2. Nema~ka 3. Norve{ka 4. [vajcarska 5. J. Koreja 5. Kanada 7. [vedska 8. Holandija 8. Kina 10. Austrija 10. Rusija 12. Francuska 13. Slova~ka 14. Australija 15. ^e{ka 16. V. Britanija 17. Poqska 18. Letonija 19. Italija 20. Japan 21. Belorusija 21. Hrvatska 21. Slovenija 24. Estonija 24. Finska 24. Kazahstan

zlato

srebro

7 6 5 5 4 4 3 3 3 2 2 2 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

7 7 3 0 4 4 1 1 1 3 3 2 1 1 0 0 3 2 1 1 1 1 1 1 1 1

bronza 10 5 4 2 1 1 2 1 1 3 3 4 1 0 2 0 1 0 3 2 1 1 1 0 0 0

ukupno 24 18 12 7 9 9 6 5 5 8 8 8 3 2 3 1 4 2 4 3 2 2 2 1 1 1


22

SPORT

utorak23.februar2010.

KO[ARKA[KI SEMAFOR PRVA LIGA (M) Ma{inac - Novi Sad Vojvodina S. - Sloga 1. Borac 2. Metalac 3. Vojvodina 4. Beograd 5. Novi Sad 6. Tami{ 7. Proleter N. 8. Napredak 9. Sloga 10. Mega V. 11. Ma{inac 12. Radni~ki B. 13. Ergonom 14. Radni~ki 06

21 21 22 21 22 21 21 21 22 21 22 21 21 21

16 15 14 14 13 14 12 11 10 10 9 6 4 1

64:74 88:75

5 6 8 7 9 7 9 10 12 11 13 15 17 20

1736:1575 37 1670:1583 36 1733:1666 36 1779:1646 35 1708:1609 35 1609:1546 35 1754:1762333 1658:1623 32 1723:1710 32 1660:1712 31 1551:1749 31 1580:1657 27 1505:1608 25 1539:1810 22

PRVA LIGA (@) Radivoj Kora} - Loznica Proleter - Crvena zvezda Hemofarm [TADA - Kovin Radni~ki - Spartak Partizan - Vo`dovac Vojvodina NIS - ^elarevo 1. Partizan 2. Hemofarm 3. R. Kora} 4 C. zvezda 5. Vo`dovac 6. Vojvod. NIS 7. Proleter 8. ^elarevo 9. Spartak 10. Kovin 11. Loznica 12. Radni~ki

18 18 17 18 18 18 18 17 18 18 18 18

18 14 13 11 11 11 7 7 4 4 3 3

81:58 62:64 88:51 78:62 86:70 68:67

0 1540:1104 4 1494:1089 4 1316:1114 7 1363:1252 7 1377:1312 7 1277:1213 11 1138:1276 101187.1289 14 1207:1406 14 1195:1417 15 1038:1382 15 1138:1416

36 32 30 29 29 29 25 24 22 22 22 21

PRVA B LIGA (M) Jug - Vizura Smederevo 81:79 Mladost - Jagodina 74:73 @elezni~ar - FMP 2 90:67 Vrbas Karn. - Vojvodina 119:106 Radni~ki (O) - Beovuk 72 90:85 Superfund - Crnoksoa 99:94 Partizan 2 - Zdravqe (sino}) 1. Superfund 18 2. Radni~ki (O) 18 3. Crnokosa 18 4. Vizura Smed. 18 5. Jagodina 18 6. Mladost 18 7. @elezni~ar 18 8. FMP 2 18 9. Vojvodina 18 10. Jug 18 11. Vrbas Karn. 18 12. Zdravqe 17 13. Partizan 2 17 14. Beovuk 72 18

16 14 13 12 11 11 9 8 8 7 6 4 4 2

2 4 5 6 7 7 9 10 10 11 12 13 13 16

1653:1467 34 1465:1370 32 1472:1384 31 1588:1500530 1507:1447 29 1482:1500 29 1387:1346 27 1441:1517 26 1559:1540 26 1311:1408 25 1404:1521 24 1349:1383 21 1299:1349 21 1410:1590 20

PRVA B LIGA (@) Moravac - Tami{ Jugobanat - [abac Trep~a - Bor Mladost - Kovin Student - Beo~in Stara Pazova - Kraqevo Pro Tent - Plej Of 1. Student 2. Jugobanat 3. Kraqevo 4. Beo~in 5. Mladost 6. [abac

18 18 18 18 18 18

17 17 12 10 10 10

1 1 6 8 8 8

69:64 87:65 84:38 81:43 79:52 83:79 86:70

1409:959 1448:1126 1315:1215 1220:1176 1204:1070 1223:1168

35 35 30 28 28 28

7. S. Pazova 8. Kovin 9. Moravac 10. Plej Of 11. Trep~a 12. Pro Tent 13. Tami{ 14. Bor

18 18 18 18 18 18 18 18

ODBOJKA 9 9 8 7 7 7 2 1

9 9 10 11 11 11 16 17

1322:1303 1289:1273 1169:1219 1089:1243 1114:1165 1169:1293 1065:1340 854:1340

27 26 26 25 25 24 19 18

PRVA SRPSKA LIGA SEVER (M)

18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18

18 13 12 11 11 10 9 9 8 8 8 6 2 1

0 5 6 7 7 8 9 9 10 10 10 12 16 17

1580:1263 1541:1369 1481:1348 1405:1308 1495:1405 1335:1344 1404:1426 1585:1493 1398:1485 1391:1430 1349:1378 1398:1463 1352:1579 1206:1629

36 31 30 29 29 28 27 27 26 26 25 24 20 19

PRVA SRPSKA LIGA SEVER (@)

13 13 0 1017:548 26 13 11 2 975:769 24 13 8 5 887:721 21 14 5 9 766:967 19 18 8 10 781:655 18 11 7 4 779:682 18 13 4 9 741:862 17 12 4 8 634:826 16 13 3 10 656:981 16 12 3 9 627:852 15

DRUGA SRPSKA LIGA SEVER (M) Hajduk (K) - Stara Pazova 82:88 Proleter Naft. - Ruma 74:78 Top - Hajduk (B) 127:83 Apatin - Akademik 82:95 Krajina Grme~ - Dinamo 67:61 Radni~ki - Ba~ka Palanka (odl.) Crvenka slobodna 1. S. Pazova 2. Top 3. Akademik 4. K. Grme~ 5. Radni~ki 6. Ruma 7. Proleter 8. B. Palanka 9. Apatin 10. Hajduk (K) 11. Dinamo 12. Hajduk (B) 13. Crvenka

17 17 16 16 16 16 17 15 17 16 15 16 14

14 12 13 12 11 10 6 6 4 4 5 3 4

3 5 3 4 5 6 11 9 13 12 10 13 10

1607:1335 1534:1345 1371:1231 1447:1282 1389:1279 1385:1362 1412:1367 1233:1261 1249:1490 1191:1247 1031:1250 1247:1463 1024:1208

3 3 9 9

0:3 1:3 49:17 45 50:19 44 32:34 27 33:36 24

Smederevo - Ribnica Spartak - M. radnik 1. Ribnica 18 10 8 2. M. radnik 18 8 10 3. Spartak 18 4 14 4. Smederevo 18 2 16

0:3 0:3 36:33 28 36:36 27 22:47 14 15:51 7

31 29 29 28 27 26 23 21 21 20 20 19 18

Metalac- E|{eg 5:3 (3362:3355) Senta - Partizan 6:2 (3578:3396) Ni{ Put - Kawi`a 7:1 (3372:3171) 1. Ni{ Put 20, 2. Beograd 18, 3. Senta 18, 4. Metalac 14, 5. E|{eg 9, 6. Partizan 8, 7. Kawi`a 7, 8. C. zvezda 6, 9. Rudar 2, 10. NIS Petrol bez bodova.

Superliga (`) Venus - Putar 5:3 (3132:3119) Ada Kompjuters - EDB Beograd 8:0 (3127:2881) Pionir - Apatin 6:2 (3365:3170) Kristal - SPC Vojvodina 2:6 (3206:3244) 1. Pionir 24, 2. Jedinstvo 20, 3. SPC Vojvodina 18, 4. Junakovi} 15, 5. Ada Kompjuters 11, 6. Kristal 10, 7. Apatin 8, 8. Venus 8, 9. EDB Beograd 6, 10. Putar 6 bodova.

Prva liga - Vojvodina (m) Toza Markovi} - Jedinstvo 5:3 (3014:2983) Banat - Vojvodina (NS) 2:6 (3190:3275) Vihor - @elezni~ar 6:2 (3325:3210) Apatin - Kristal 6:2 (3167:3111) 13. maj - Hajduk 2:6 (3138:3178) 1. Banat 20, 2. Apatin 19, 3. Vojvodina (NS) 17, 4. Kristal 17, 5. Hajduk 16, 6. Jedinstvo 13, 7. Toza Markovi} 8, 8. @elezni~ar 8, 9. Vihor 7, 10. 13. maj 5 bodova.

Prva liga - Vojvodina (`) Srem - Radni~ki (NS)

7:1 (3014:2742) Toza Markovi} - Vojvodina (BG) 7:1( 2922:2726) Spartak (D) - Banat 2:6 (3008:3060)

Petrovaradin - Alimenta 6:2 (3063:2961) E|{eg slobodan. 1. Toza Markovi} 20, 2. Petrovaradin 15, 3. Banat 13, 4. E|{eg 13, 5. Vojvodina (BG) 11, 6. Srem 11, 7. Radni~ki (NS) 9, 8. Alimenta 8, 9. Spartak (D) 2 boda.

Prva vojvo|anska liga (m) Radni~ki LK - Be~ej

5:3 (2984:2925) Spartak (D) - Polet (S) 6:2 (3432:3391) TSK - Rotografika 6:2 (3032:2910) Ada Kompjuters - Dolina 3:5 (3213:3236) Slavia slobodna 1. TSK 16, 2. Dolina 16, 3. Polet 15, 4. Be~ej 12, 5. Ada Kompjuters 10, 6. Spartak 10, 7. Rotografika 9, 8. Slavia 8, 9. Radni~ki LK 6 bodova.

Druga vojvo|anska liga (m) (1 - 8. mesto)

direktor Novosa|ana Vasa Miji} najavio je lepo dru`ewe uz gala ve~eru, gde }e se na jednom mestu okupiti li~nosti iz javnog, sportskog, politi~kog i kulturnog `ivota grada i pokrajine, kao i brojni biv{i igra~i, treneri i funkcioneri NIS Vojvodine, uz sada{wu upravu i igra~ki kadar.

- Organizujemo donatorsko ve~e kako bismo prikupili sredstva za organizaciju predstoje}eg finalnog turnira Kupa Srbije. O~ekujemo dolazak svih pozvanih prijateqa na{eg kluba i verujem da }e dru`ewe biti i lepo i korisno - rekao je generalni direktor kluba Vasa Miji}. M. R.

Mini-liga od 1. do 4. mesta Spartak - Vizura Tent - C. zvezda 1. C. zvezda 17 17 0 2. Spartak 17 12 5 3. Tent 17 7 10 4. Vizura 17 8 9

3:1 2:3 51:9 48 44:25 36 32:34 25 32:33 24

Mini-liga od 5. do 8. mesta Dinamo - Po{tar Jedinstvo - Klek 1. Klek 17 2. Dinamo 17 3. Jedinstvo 17 4. Po{tar 17

9 8 9 8 6 11 0 17

3:1 0:3 32:30 26 29:33 25 21:38 18 12:51 2

GIK Banat - Jedinstvo Jagodina - Novi Sad Bavani{te - @elezni~ar VGSK - Putevi Ni{ - Borac 1. @elezni~. 18 12 6 2. Jedinstvo 18 12 6 3. Borac 18 11 7 4. Ni{ 18 11 7 5. Novi Sad 18 10 8 6. Jagodina 18 10 8 7. Putevi 18 9 9 8. Banat 18 8 10 9. Bavani{te 18 6 12 10. VGSK 18 1 17

2:3 1:3 0:3 2:3 3:1 43:22 37 42:31 33 39:30 32 43:35 32 37:30 31 34:35 27 38:38 27 34:36 27 28:43 21 15:53 3

Prva liga (`) Novi Sad PP - [umadija 3:1 Kolubara - Vojvodina 3:0 Jedinstvo (SP) - Lazarevac 3:1 Putevi - Vizura SN 0:3 Radni~ki (K) - Radni~ki (B) 0:3 1. Radn. (B) 18 15 3 50:18 44 2. Kolubara 18 12 6 41:25 36 3. Novi Sad 18 11 7 40:28 33 4. Vizura 18 12 6 38:30 32 5. Jedinstvo 18 11 7 39:28 32 6. Lazarevac 18 10 8 38:33 30 7. Radn. (K) 18 9 9 33:33 28 8. Vojvodina 18 6 12 30:42 20 9. Putevi 18 2 16 13:50 8 10. [umadija 18 2 16 16:51 7 U Prvim ligama prve ~etiri ekipe idu u mini ligu i igra}e dvokru`no svako sa svakim. Prvoplasirani direktno ide u elitnu ligu, a drugoplasirani }e igrati bara` za popunu Superlige s pretposledwom ekipom iz grupe od 5. do 8. mesta. Po{to }e slede}e sezone Prva liga biti pro{irena na 12 klubova, dva posledweplasirana }e ispasti iz lige, a prvaci ~etiri druge lige direktno idu u Prvu ligu.

Gri{~uk uz Topalova

Na superturniru u Linaresu fini{. Preostala su jo{ samo dva kola do kraja pa taktizirawu vi{e nema mesta. Aleksandar Gri{~uk (Rusija) iskoristio je povoqnu poziciju na tabeli i vrednom pobedom u 8. kolu izbio na drugo mesto. Rezultati 8. kola: Topalov - Arowan remi (45), Gri{~uk - Ga{imov 1:0 (40), Vaqeho Geqfand remi (35). Stawe pole 8. kola: 1. Topalov 5,5, 2. Gri{~uk 4,5, 3. Arowan 4, 4.Ga{imov 3,5, 5. Geqfand 3,5, 6. Vaqeho 3 poena. Gri{~uk – Ga{imov Benoni 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 c5 4.d5 d6 5.Sc3 exd5 6.cxd5 g6 7.g3 Lg7 8.Lg2 0–0 9.0–0 Te8 10.Lf4 Sa6 11.Te1 Lg4 12.Db3 Sh5 13.Lg5 Dd7 14.Sd2 h6 15.Le3 Lf5 16.Sc4 Sb4 17.Tac1 Tab8 18.a4 b6 19.Sb5 Lf8 20.Ld2 a6 21.Sbxd6

Radni~ki (NS) - Kordun 3:5 (3137:3164) Sloven - Vrbas 8:0 (3193:2967) Srem - Dunav 7:1 (3292:3200) Petrovaradin - Vojvodina (BG) 5:3 (3291:3272) 1. Kordun 14, 2. Petrovaradin 12, 3. Srem 11, 4. Sloven 10, 5. Vrbas 7, 6. Vojvodina (BG) 5, 7. Dunav 4, 8. Radni~ki (NS) 1 bod.

Druga vojvo|anska liga (m) (9 - 13. mesto) E|{eg - Jadran (F)

Odbojka{ki klub NIS Vojvodina danas organizuje donatorsko ve~e u Master centru Novosadskog sajma (19 ~asova), gde }e biti prikupqena sredstva namewena za organizaciju finalnog turnira Kupa Srbije u Novom Sadu predstoje}eg vikenda. Generalni

Viner {tedi{e superliga (`)

SUPERTURNIR U LINAREU

KUGLAWE Superliga (m)

Vo{ino donatorsko ve~e

Prva liga (m)

Sivac - Srbobran 72:61 Proleter - Vrbas medela 62:74 Banat MG - Gimnazija 0:20 Proleter (NS) - Spartak (sino}) Ruma 92 - Topol~anka 75:55 1. Vrbas Med. 2. Sivac 3. Ruma 92 4. Topol~anka 5. Banat MG 6. Prol. (NS) 7. Proleter 8. Gimnazija 9. Spartak 10. Srbobran

Mini-liga od 1. do 4. mesta

Mini-liga od 5. do 8. mesta

Srem - Oyaci 80:84 Spartak - Dunav 102:65 Mladost Tel . - N. Pazova 83:74 Duga - Jedinstvo 86:65 Sveti \or|e - Sport Ki 95:82 Kikinda - Veternik 71:68 Novi Sad - Topola 87:56 1. Spartak 2. Mladost 3. Nova Pazova 4. Dunav 5. Duga 6. Oyaci 7. Novi Sad 8. Sport Ki 9. Sveti \or|e 10. Topola 11. Veternik 12. Jedinstvo 13. Srem 14. Kikinda

VE^ERAS NA NOVOSADSKOM SAJMU

Viner {tedi{e superliga (m) Vojvodina - C. zvezda Partizan - Radni~ki 1. C. zvezda 18 15 2. Radni~ki 18 15 3. Vojvodina 18 9 4. Partizan 18 9

DNEVNIK

2:0 (3143:2897) Jadran (G) - Sloboda (odlo`eno) Junakovi} Prigrevica slobodna 1. Sloboda 8, 2. E|{eg 6, 3. Junakovi} 2, 4. Jadran (F) 2, 5. Jadran (G) bez bodova.

Detaq s takmi~ewa streli~ara u dvorani

OTVORENO PRVENSTVO VOJVODINE U STRELI^ARSTVU

Miokovi} i Bir|an {ampioni Marsel Bir|an iz Vr{ca olimpik stilom i Danilo Miokovi} iz Pan~eva kompaund stilom (lukovi sa to~ki}ima) osvojili su titule prvaka Vojvodine u streli~arstvu u dvorani. Turnir je organizovao klub Novi Sad kao Otvoreno prvenstvo Vojvodine, posle ~ega su takmi~ari iz vojvo|anskih klubova raspucavali za prva tri mesta za pokrajinske prvake. Olimpik stilom drugo i tre}e mesto pripalo je Pan~evcima Slobodanu Fordou i @ivku Sari}u, a kom-

paund stilom Borislavu Krsti}u i Viktoru Igwatovu, tako|e iz Pan~eva. Titulu na Otvorenom prvenstvu Vojvodine olimpik stilom osvojio je Milan Borovi} iz Kotora sa 565 krugova ispred Sr|ana Teki}a sa 558 i Leontija Trivanovi}a (obojica iz [apca) sa 551 krugom. Ovim lukom, kod dama tri prva mesta pripala su Zorici Vukovi}, Svetlani Nikoli} i Ani Stankovi} (sve Ni{). Dva najboqa juniora olimpik stilom bila su Luka Gro-

zdanovi} (Ni{) sa 535 i Luka Popovi} (Elit ar~eri, Beograd) sa 530 krugova. Kompaund stilom, na Otvorenom prvenstvu Vojvodine slavio je Danilo Miokovi} (Pan~evo) sa 583 kruga ispred druga iz kluba Borislava Krsti}a sa 573 kruga i Branislava Jevti}a iz beogradskog BSK sa 566 krugova. Biqana Mitrovi} iz BSK bila je najboqa takmi~arka kompaund lukom ispred Jelene Cagi} (BSK) i Jelene ^erevicki (Novi Sad).

PRVA @ENSKA LIGA

Podvig Beo~inki Iako je malo ko o~ekivao da }e u me~evima s visoko plasirani ekipama Novog Sada i Smedereva do}i barem do boda koji bi im puno zna~io u borbi za opstanak u Prvoj saveznoj ligi, stonoteniserke Beo~ina na~inile su pravi podvig. Prvo su u zaostalom me~u 10.kola pobedile tre}eplasiranu ekipu prvenstva Smederevo rezultatom 6:3. Briqirale su Violeta Pavlovi} s tri pobede i Kristina Kristijan koja je iz dva me~a zabele`ila maksimalan u~inak. Mirjana Dabi} je u svom tre}em me~u do{la do prve, ali i najva`nije pobede kojom je beo~inskom klubu donela tri boda. Posle samo sat vremena pauze, u redovnom 12. kolu Beo~inke su ugostile drugoplasiranu ekipu prvenstva Novi Sad. Umor iz predhodnog me~a uticao je da Novosa|anke povedu sa 4:1, ali su Beo~inke na kraju ipak uspele da preokrenu rezultat i do|u do vo|stva od 5:4. O pobedniku je odlu~ivao me~ dublova koji su doma}e izgubile, pa je susret sa

Stonoteniserke Beo~ina

pretendentom za ulazak u elitno dru{tvo zavr{en nere{eno 5:5. Violeta Pavlovi} je iz tri me~a dva re{ila u svoju korist. Kristina Kristijan je briqirala, oba me~a je dobila, dok je Mirjana Dabi} bod svom klubu osigurala pobediv{i Srem~ev sa 3:2 u setovima. Uspe{an stonoteniski dan u Sportskom centru Beo~in upot-

punila je trijumfom mu{ka ekipa beo~inskog kluba. U 12. kolu Vojvo|anske lige pobedili su Beo~inci rezultatom 4:3 ekipu Gusara iz Stapara. Dve pobede u singlu zabele`io je Nikola ]irovi}, a Lazar Juki} jednu. O pobedniku je odlu~ivao me~ dublova koji su Nikola ]irovi} i Lazar Juki} dobili. Tekst i foto: O. Ademovski

KADETSKI TOP 12

Titule Na|nemediju i Fewve{ijevoj

21...b5 22.Sxe8 bxc4 23.Dxc4 Txe8 24.Lxb4 cxb4 25.e4 Lg4 26.e5 Df5 27.e6 fxe6 28.dxe6 Le7 29.f3 Lh3 30.g4 Dg5 31.Lxh3 Sf4 32.Lf1 Tf8 33.Dc7 h5 34.De5 Dh4 35.Te4 Sh3+ 36.Lxh3 Dxh3 37.Dg3 hxg4 38.Dxh3 gxh3 39.Kf2 Td8 40.Ke2 1–0 B. D.

Stonoteniser Obili}a iz Novog Kne`evca Valentin Na|nemedi i stonoteniserka Ba~ke Topole Ana @ofia Fewve{i pobednici su kadetskog TOP 12 Srbije odigranog u Senti.Srebrne medaqe osvojili su Ivor Kati} (Kikinda) i Aneta Maksuti (Senta), a bronzane Nikola Strugarevi} (Vrawe) i Viktoria Tru`inski (Ba~ka Topola). Poredak kadeta: 4. Dumni} (Obili}), 5, Komlu{an (^oka), 6. Popovi} (Ariqe), 7. Halas

Valentin Na|nemedi

(Obili}), 8. Ocokoqi} (Prva petoletka), 9. Stan~evi} (Spartak), 10. ^ervik (Ba~ka Topola), 11. ^elebi} (Radni~ki), 12. \uraki} (Prva petoletka). Poredak kadetkiwa: 4. rati} (Vr{ac), 5. Savi} (^elarevo), 6. Kohanec (^elarevo), 7. Tot (Ba~ka Topola), 8. Popov (Senta), 9. Mendergi{ (Obili}), 10. Ago{ton (Senta), 11. Ze~evi} (Mlinprodukt), 12. Radevi} (Zmajevo Karneks). S. S.


utorak23.februar2010.

c m y

SVET POZNATIH

DNEVNIK

PAPARACO

Keli Ozborn

K

23

Mr{avija nego ikad

eli Ozborn, 25-godi{wa peva~ica, poznata i kao }erka metal legende Ozija Ozborna, godinama se pred o~ima javnosti borila s vi{kom kilograma, a sada je mr{avija nego ikada. Pro{le godine Keli je nastupala u ameri~koj verziji „Plesom do snova” tokom koje je izgubila ~ak 13 kilograma. Iako je o~ekivala da }e se nakon zavr{etka {oua ponovno udebqati, nastavila je da mr{avi. - U potpunosti sam promenila na~in ishrane tokom snimawa te emisije. Nau~ila sam da jedem

hranu koja je siroma{na ugqenim hidratima i {e}erom pre spavawa jer tako podsti~e{ metabolizam na rad. Ka`u ti da ne sme{ da jede{ pre spavawa, ali par zalogaja jabuke zapravo poma`e rad metabolizma - rekla je Keli. Osim novog re`ima ishrane, Keli Ozborn je otkrila i pilates: „Pilates je sjajan, moje dr`awe je sada puno boqe, ~ak sam po~ela da dobijam mi{i}e na stomaku.”

Botoks rupe na lepom licu An|elina Yoli

Peva~ica Madona i wene }erke Lurd i usvojena Mersi, kao i momak Hesus, privukli su veliku pa`wu paparaca dok su posmatrali karneval u Rio de @aneiru.

Ukrala dowe rubqe ^

elnici diskografske ku}e „Soni” bore se sa tu`bom koju su proizvo|a~i doweg rubqa „Triumf” ulo`ili protiv wih jer je u svom muzi~kom spotu peva~ica Bijonse nosila dowi ve{ koji je direktna kopija wihovog dizajna. Peva~ica se u spotu, koji je snimila sa Lejdi Gagom, pojavila u crno beloj kombinaciji rubqa kojeg je upotpunila sa odgovaraju}om ogrlicom i sun~anim nao~arima. ^elnici „Triumfa” tvrde da su pokradeni, pa su ulo`ili tu`bu. Advokati „Sonija” smatraju da je Bijonsin dowi ve{ bio inspirisan delom Pabla Pikasa, ali sudija je odbio wihove argumente i presudio u korist pokradenog „Triumfa”.

Pla~qivko

K

Riz Viderspun

[eril

Keri Rasel

IN

ru`nu rupu na vratu. Plasti~ni hirurzi su jednoglasno zakqu~ili da je o`iqak zapravo rezultat prekomernog botoksa i zatezawa lica. - An|elina je o~igledno stavqala botoks u lice i u vrat s obzirom da joj se bore oko o~iju i na ~elu uop{te ne vide. De{ava se da botoks paralizuje mi{i}e koji ne reaguju dobro kada ona okre}e vrat ili se {iroko smeje - izjavila je doktorka Eli Levin.

OUT

H

olivudska lepotica An|elina Yoli snimqena je u Veneciji s jako ru`nim i velikim o`iqkom na vratu, koji je zabrinuo strane medije i plasti~ne hirurge. Zbog An|inog novog filmskog anga`mana porodica Yoli-Pit preselila se na tri meseca u Veneciju, gde ih svakodnevno opsedaju paparaci. Kako wihovom budnom oku ni{ta ne mo`e da promakne, tako su uslikali i lice lepe An|eline u ne ba{ sjajnom izdawu. Vidno raspolo`ena An|elina sme{ila se fotoreporterima, a wen {iroki osmeh otkrio je

ristijano Ronaldo priznao je da je kao dete imao nadimak „pla~qivko” dok je igrao fudbal na ulicama rodnog Funkala. Ne bi to bilo ni{ta ~udno da ga i danas, zbog ~estih „glumatawa” na terenu, ne zovu tako. Me|utim, najskupqi fudbaler sveta ne be`i od tog nadimka. - Uvek sam `eleo da pobe|ujem. Oti{ao bih iz {kole, ostavio stvari kod ku}e i odmah i{ao na ulicu da igram fudbal sa starijim de~acima. Naravno, po{to smo ~esto gubili, ja bih plakao, pa su me zvali pla~qivko - priznao je Ronaldo.

Kristijano Ronaldo

N

Bijonse

je Isus entan am da Smatr uperintelig qudske ,s azumeo e}ajan st bio os alac koji je r kovan za kr i u r s p k mo o e a s i t o b a m g je o h k su o puni me. Do a koji proble tio je qudim a i mi budem a{to d s z o i o r l n op us `e Nije mi jas e da . ili. Is jt postav i opro{taja tni. Poku{a oku i u v r a k b o u om ist o q k k s a i t l i B su qud lezbejka na o da se budete boqe bi bil te. ubije odmah

BISERI

Pijana i prevarena

akon {to je u medijima odjeknula vest da joj je suprug, fudbaler A{li Kol bio neveran, peva~ica [eril odlu~ila je da se opusti u dru{tvu prijateqa i uz koju ~a{icu previ{e. Tako je lepa [eril, skockana od glave do pete, u ve~erwoj haqini i visokim potpeticama, vi|ena kako posr}e prilikom izlaska iz restorana u Los An|elesu. Zgodna [eril je provela ve~e u dru{tvu prijateqa s kojima se previ{e opustila. Sude}i po wenom teturavom koraku Kolova je preterala s alkoholom. [to zbog vi{ka promila, {to zbog vrtoglavih potpetica, [eril je jedva nabadala po asfaltu dok ju je pridr`avao robusni telohraniteq.

Elton Yon, peva~


24

SVET

utorak23.februar2010.

U Avganistanu NATO opet pogodio civile KABUL: U vazdu{nom napadu NATO snaga na jugu Avganistana ubijen je najmawe 21 i raweno 14 civila, saop{tilo je avganistansko ministarstvo unutra{wih poslova. Avganistanci su sakupili ukupno 21 telo `rtava i, uz pomo} NATO, zbrinuli 14 rawenih, dok se dve osobe vode kao nestale, potvrdio je portparol ministarstva Zemeri Ba{ari i dodao da je avganistanska vlast pokrenula istragu. NATO je izveo napad na tri minibusa

koji su se uputili ka glavnom putu na jugu zemqe. U vozilima su bila ukupno 42 putnika, svi civili, rekao je Ba{ari, a prenela agencija AP. U NATO saop{tewu potvr|eno je i da su wihovi avioni izveli napad na kolonu vozila, misle}i da se u wima nalaze pobuwenici koji su krenuli u napad na NATO snage, ali su kasnije ustanovili da su se u vozilima nalazili `ene i deca. (Tanjug)

VESTI

DNEVNIK

Minobaca~ki napad na Pjongjang nudi Seulu zelenu zonu Bagdada pregovore o granicama BAGDAD: Najmawe {estoro qudi raweno je ju~e kada su tri minobaca~ke granate pogodile utvr|enu "zelenu zonu" u Bagdadu, saop{tila je ira~ka policija. Od siline eksplozija o{te}eno je nekoliko zgrada i vozila, preneo je AP, napomiwu}i da se u "zelenoj zoni", koja je ranije bila pod kontrolom ameri~kih snaga, ali je pro{le godina predata Ira~anima, nalaze ira~ka vlada i ameri~ka ambasada. Stopa nasiqa u Iraku je znatno opa-

la u protekle dve godine, ali sunitski ekstremisti i daqe izvode bomba{ke napade na objekte vlade, koju predvode {iiti, s premijerom Nurijem al Malikijem na ~elu. U samoubila~kim napadima u Bagdadu u avgustu, oktobru, decembru i januaru poginulo je vi{e stotina qudi, {to je naru{ilo poverewe u ira~ke bezbednosne snage pred odr`avawe parlamentarnih izbora 7. marta. (Tanjug)

OPADA INTERESOVAWE ZA UVO\EWE EVROPSKE VALUTE

Brodolom u Crvenom moru SANA: Najmawe 17 jemenskih ribara udavilo se kada su tri brodi}a tokom oluje potonula u Crvenom moru, izvestili su ju~e dr`avni mediji. Izvor iz vlade naveo je da su barke potonule pre nekoliko dana blizu moreuza Bab al-Mandab, izme|u Jemena, na Arabijskom poluostrvu, i Xibutija, na Rogu Afrike, preneo je Rojters. (Tanjug)

Nasiqe u Ka{miru SRINAGAR: Najmawe 12 qudi, me|u kojima dvojica snimateqa i jedan fotograf, povre|eni su ju~e u Ka{miru kada su indijski policijajci upotrebili suzavac i vodene topove da bi rasterali stotine demonstranata, koji su ih zasuli kamenicama. Oko 500 u~esnika protesta, ogor~enih zbog nedavnog hap{ewa vi{e od 100 qudi, sukobilo se s policijom u poslovnom centru Srinagara, glavnog grada Ka{mira. Demonstranti su optu`ili indijsku policiju za preteranu upotrebu sile prilikom nedavnog suzbijawa antiindijskih protesta, kada su ubijena dvojica mladi}a, i zatra`ili da stotinak uhap{enih u protekle dve sedmice bude smesta oslobo|eno. Ka{mir, nastawen prete`no muslimanima, podeqen je na deo pod kontrolom Wu Delhija i deo koji kontroli{e Islamabad. (Tanjug)

[trajk pilota u Nema~koj BERLIN: Avio-kompanija Lufthanza ~iji su piloti ju~e stupili u ~etvorodnevni {trajk, poku{ava da protest prekine sudskim putem. Nepunih 12 sati posle po~etka {trajka u pono}, Lufthanza je Sudu za radne sporove u Frankfurtu na Majni zatra`ila da donese privremenu meru zabrani {trajka. U {trajku u~estvuje oko 4.000 pilota, a samo za ju~e je otkazano 800 letova {to je dve tre}ine od redovnog broja..Piloti od Lufthanze tra`e prevashodno da im garantuje bezbednost radnih mesta u Nema~koj .

Evro nije garancija protiv ekonomske krize PRAG: U trenutku kada ~lanice zone evra poku{avaju da prona|u na~in kako da odr`e stabilnost zajedni~ke valute uprkos velikoj krizi u Gr~koj, zemqe koje su se nadale skorom ulasku u zonu evra poput Poqske, Ma|arske, Letonije, Litvanije, Estonije, Rumunije, Bugarske i ^e{ke zaokupqene se re{avawem ekonomske krize u sopstvenim dr`avama i ne `ure da pre|u na evro. U svim tim zemqama, osim u Poqskoj, buxetski deficit je prema{io tri procenata, koliko je propisala Evropska unija.Prema posledwem istra`ivawu javnog mwewa koje je uradio Evrobarometar u septembru, broj qudi koji podr`ava prelazak na evro "{to pre" pao je na 25 procenata sa 28 u maju, dok je broj onih koji ka`u "{to kasnije to boqe" porastao sa 29 na 33 procenta. Razlog za oprez Var{ave, Budimpe{te i Sofije je poquqano uverewe da }e zona evra izdr`ati potrese koji su je zahvatili u posledwe vreme. Pre krize, Helena Kubi~kova nije mogla da do~eka da iz bankomata u Pragu dobija evre poput gra|ana u Parizu ili Berlinu. Ekonomska kriza je sve promenila i u situaciji kada se kompanije bore da pre`ive i Kubi~kova smatra da ^e{ka treba da sa~eka

pre nego {to pre|e na evro. "Ja sam bila jedna od onih koja je `elela da u|emo (u zonu evra) {to pre, ali sada mislim da treba da sa~ekamo", izjavila je Kubi~kova za Rojters. "Nije va`no {ta ja mislim jer }emo mi ionako u jednom trenutku u}i (u zonu evra)", smatra Gabrijel Stepanov 52-godi{wi in`ewer iz Bukure{ta. "Situacija u Gr~koj }e biti re{ena. Ja nisam izgubio poverewe u evro", dodao je on. Kriza je poni{tila ekonomski bum iz 2007. godine, a potro{a~i su postali oprezniji. Estonija se jo{ nada da }e joj biti odobren ulazak u zonu evra naredne godine, dok je Bugarska pomerila svoja o~ekivawa, kao i Poqska, Ma|arska, ^e{ka i Rumunija, pa se tako kao najrealnija opcija

sada pomiwe 2015. godina kao godina kada }e evro postati valuta skoro svih ~lanica EU.Predstoje}i izbori u Poqskoj, Ma|arskoj, ^e{koj i Letoniji mogli bi dodatno da iskomplikuju stvari jer su vlasti primorane da sprovode nepopularne mere {tedwe, a za uzvrat ne mogu da daju garancije da }e one biti krunisane prelaskom na evro. Eventualni datum ulaska u zonu evra zavisi}e i od `eqe naroda, koji sve vi{e smatra da evro mo`e da donese stabilnost, ali da nije garancija da zemqu ne}e zahvatiti kriza.Iako mnoge od ovih zemaqa zavide Sloveniji i Slova~koj koje su pre{le na evro 2007, odnosno 2009. godine, one su istovremeno sre}ne jer imaju fleksibilne nacionalne valute. U Ma|arskoj je forinta izgubila 25 odsto vrednosti u donosu na evro tokom krize, ali je depresija valute obezbedila privrednicima jevtiniji izvoz i spre~ila mere bolne za narod, sa kakvim su suo~ene balti~ke dr`ave i Bugarska, koje nisu mewale kurs pa su prinu|ene na smawewe plata da bi odr`ale konkurentnost na tr`i{tu. Ilijana Rupi}

Stvarawe obave{tajne slu`be EU BRISEL: Visoka predstavnica EU za spoqnu i bezbednosnu politiku Ketrin E{ton namerava da u okviru reorganizacije evropskih spoqnopoliti~kih institucija oformi jedinstveno telo koje bi se bavilo prikupqawem obave{tajnih podataka, pi{u ju~e briselski mediji. EU trenutno ima tri slu`be koje se bave obave-

{tajnim radom, od kojih su dve u okviru Saveta EU i jedna pod kontrolom Evropske komisije.Prema planu o formirawu Slu`be za spoqnu akciju EU, koji je na~inila E{tonova, ove tri slu`be na{le bi se pod istim krovom. Detaqi o sastavu, na~inu rada i mandatu novog obave{tajnog tela EU jo{ nisu poznati i nejasno je

gde bi se nalazila wegova centrala, kao i ko bi ovom slu`bom upravqao. Dosada{we obave{tajne strukture svoje izve{taje dostavqale su Komitetu za politiku i bezbednost koji ~ine diplomate iz svih 27 dr`ava ~lanica i koji se sastaje redovno u okviru Saveta EU da bi raspravqao o bezbednosnim pitawima.

SEUL: Severna Koreja je predlo`ila odr`avawe pregovora o vojnim pitawima sa Ju`nom Korejom idu}e sedmice, po{to je pro{lonedeqnom najavom ve`be sa bojevom municijom uz granicu sa ju`nim susedom poja~ala tenzije na Korejskom poluostrvu. Analiti~ari procewuju da Pjongjang vojne pretwe protiv ameri~kog saveznika Ju`ne Koreje koristi za ja~awe svoje pozicije u pregovorima {est nacija o svom nuklearnom programu u koje, sve je o~i-

glednije, ponovo `eli da se ukqu~i. Ministarstvo odbrane u Seulu je potvrdilo da je primilo predlog iz Pjongjanga da se pregovori odr`e 2. marta, ali jo{ nije poslalo odgovor. Prethodni dijalog o vojnim pitawima odnosio se na grani~ni pojas na zapadu, sporan jo{ od zavr{etka Korejskog rata (1950-53), jer Severna Koreja smatra da je razgrani~ewe, ostvareno anga`ovawem SAD, izvr{eno na wenu {tetu. (Tanjug)

Opkoqena {vajcarska ambasada u Libiji TRIPOLI: Nekoliko desetina libijskih policajaca opkolilo je {vajcarsku ambasadu u Tripoliju, posle upozorewa da }e Libija preduzeti protivmere ukoliko [vajcarska do podneva ne izru~i dvojicu svojih dr`avqana koji su potra`ili uto~i{te u tom diplomatskom predstavni{tvu, preneo je Rojters. Izve{ta~ britanske agencije javio je da je jedan od {vajcarskih dr`avqana, Ra{id Hamdani, iza{ao iz ambasade i u{ao u vozilo libijske policije, koje ga je odvezlo u nepoznatom pravcu. Zasad nije poznato {ta je s drugim ~ovekom, biznismenom Maksom Geldijem. Libijski zvani~nici su rekli da Hamdani, protiv koga je povu~ena optu`nica, mo`e da ide ukoliko [vajcarska ispuni zahteve, ali da Geldi mora da bude izru~en da bi odslu`io ~etiri meseca zatvorske kazne zbog kr{ewa pro-

pisa o imigraciji. Ministar spoqnih poslova Libije Musa Kusa pozvao je u nedequ uve~e ambasadore EU da bi im uru~io ultimatum, navela je agencija.Kusa je rekao da je, skloniv{i Geldija u svojoj ambasadi u Tripoliju, [vajcarska prekr{ila me|unarodne konvencije o diplomatskom imunitetu. On je najavio da }e, ukoliko ambasada ne ispuni ono {to se od we tra`i, biti primewene "odre|ene mere", ali nije izneo koje korake libijska vlada namerava da preduzme. Hamdani i Geldi su proveli nekoliko meseci u {vajcarskoj ambasadi. Obojici je zabraweno da napuste Libiju od jula 2008. godine, ubrzo po{to je {vajcarska policija u @enevi uhapsila sina libijskog lidera Moamera Gadafija i optu`ila ga za zlostavqawe dvoje doma}ih slu`benika. (Tanjug)

Iran gradi dve nove centrifuge TEHERAN: Iran je odabrao potencijalne lokacije za izgradwu novih postrojewe za oboga}ivawe uranijuma, a izgradwa dva postrojewa mogla bi da po~ne ove godine, izjavio je direktor iranske Organizacije za atomsku energiju Ali Akbar Salehi. "Odabrali smo blizu 20 lokacija i predali izve{taj o wima predsedniku, mada su te lokacije potencijalne", ukazao je Salehi, prenela je agencija Rojters. "Trebalo bi da po~nemo sa izgradwom dva postrojewa idu}e godine...na dve nove lokacije, planiramo da koristimo nove centrifuge", rekao je Salehi. ranska nova godina po~iwe 21. marta. Salehi je najavio da }e iranski predsednik Mahmud Ahmadinexad devetog aprila saop{titi koja vrsta centrifuga }e se koristiti u novim postrojewima. Iran je svoj plan o izgradwi 10

novih postrojewa saop{tio u novembru pro{le godine, dok su se istovremeno SAD i zapadne sile nadale da }e posti}i dogovor da Iran oboga}uje uranijum van zemqe. Va{ington strahuje da bi iranski nuklearni program mogao da omogu}i Teheranu razvoj nuklearnog naoru`awa, me|utim, Iran pori~e te tvrdwe isti~u}i da je program oboga}ivawa uranijuma iskqu~ivo u mirnodopske svrhe.SAD i weni saveznici nadaju se da }e Ujediwene nacije uvesti sankcije Iranu u narednim sedmicama zbog toga {to Iran nije obustavio oboga}ivawe uranijuma. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI JULIJA TIMO[ENKO Partija regiona izabranog predsednika Ukrajine Viktora Janukovi~a ocenila je ju~e da je za tu zemqu najboqe ukoliko aktuelna premijerka i Janukovi~ev protivkandidat sa izbora 7. februara Julija Timo{enko, podnese ostavku .Pres slu`ba ukrajinske vlade izdala je ju~e saop{tewe da }e Blok Julije Timo{enko razgovarati o tome „najkasnije do 24. februara“.

MIHAEL [PINDELEGER Ministar inostranih poslova Austrije Mihael [pindeleger smatra da }e protiv Irana biti uvedene dodatne sankcije, zbog nuklearnog programa. On je pred po~etak sastanka Saveta ministara inostranih poslova EU u Briselu rekao da posledwe najave predsednika Irana Mahmuda Ahmadine`ada ne dozvoqavaju nikakve druge zakqu~ke.

NIKOLET [ERIDAN Junakiwa serije "O~ajne doma}ice" Nikolet [eridan igra}e sa Polom Kejom u novoj komi~noj seriji televizije Si-Bi-Es, objavio je Holivud riporter. Ant Hejns napisao je scenario za pilot epizodu serije, koju }e re`irati Lari ^arl. Pol Kej igra}e Britanca koji se seli u Los An|eles kako bi bio bli`e }erci. Nikolet [eridan igra}e wegovu nepre`aqenu qubav.

Me|unarodna svemirska stanica bi}e zavr{ena do jeseni KEJP KANAVERAL: Ameri~ki spejs {atl Endevor sa {est astronauta uspe{no je sleteo na Zemqu, na Floridu, u no}i izme|u nedeqe i ponedeqka. Tokom misije koja je trajala dve sedmice, astronauti su na Me|unarodnu svemirsku stanicu doneli novu prostoriju Trankiliti i veliki prozor kroz koji se mo`e posmatrati Zemqa. Dva nova odeqka koja su ugradili {est astronauta sa Endevora i petoro sa Me|unarodne svemirske stanice obezbedila je Evropska svemirska agencija, a ko{tali su vi{e od 400 miliona dolara. Wihovim ugra|ivawem je Me|unarodna svemirska stanica 98 odsto zavr{ena. Preostalo je da se u ~etiri leta spejs {atla odnese jo{ rezervnih delova i zaliha. Diskaveri treba ponovo da poleti po~etkom aprila. Ovo je bila pretposledwa misija Endevora, a posledwa je planirana za kraj jula. NASA planira da na jesen zavr{i ovaj

projekat, a Me|unarodnu svemirsku stanicu }e snabdevati misije iz Rusije, EU i Japana. Astronauti }e leteti skqu~ivo ru-

skim kapsulama Sajuz, a teret }e se prevoziti svemirskim letelicama bez posade. (Beta-AP)


BALKAN

DNEVNIK FILIP GORDON O INTEGRACIJI JUGOISTO^NE EVROPE

Jadran i Crno more prioritet SAD VA[INGTON: Pomo}nik ameri~kog dr`avnog sekretara za Evropu i Evroaziju Filip Gordon izjavio je da je integracija Jugoisto~ne Evrope u Evropu jedan od prioriteta administracije ameri~kog predsednika Baraka Obame i istakao da SAD podr`avaju kandidaturu Srbije za ~lanstvo u EU. „Balkan naravno ne dominira naslovnim stranicama kao Avganistan ili Iran, ali `elim da naglasim da je stabilizacija i integracija podru~ja od Jadranskog do Crnog mora va`na ta~ka spoqnopoliti~kog programa ove administracije,“ izjavo je Gordon pro{le nedeqe na predavawu na Kenedijevoj {koli dr`avne uprave na Univerzitetu Harvard. Prema wegovim re~ima, NATO i EU su kqu~ni stubovi evropske slobode i prosperiteta i „SAD `ele da zajedno sa Evropskim partnerima rade na ukqu~ivawu Jugoisto~ne Evrope u te institucije.“

Hap{ewe oficira ANKARA: Policija je ju~e uhapsila komandanta i jo{ 13 visokih oficira turske mornarice pod optu`bama za tajnu zaveru radi obarawa turske aktuelne, proislamske vlade. Hap{ewe generala Ibrahima Firtina i jo{ trojice turskih generala, kao i 10 pukovnika Mornarice produbilo je borbu za vlast izme|u sekularnog establi{menta i vlade turskog premijera Rexepa Tajipa Erdogana. Osumwi~eni se optu`uju da `ele da stvore haos u nameri da pokrenu vojsku da preuzme vlasti u zemqi. Turska policija, kako navodi, u ciqu istrage pretresa domova i ostalih turskih generala. Policijske tenzije u Turskoj su dostigle novi, visok nivo pro{le nedeqe kada je prosekularni Savet sudstva otpustio tu`ioca, po{to je nalo`io hap{ewe kolege. (Tanjug)

Filip Gordon

Jugoisto~na Evropa je jo{ uvek suo~ena sa nekim od problema koji su optrere}ivali region tokom pro{log veka ali postignut je i veliki napredak u odnosu na kraj 1990-ih, ocenio je ameri~ki funkcioner koji je svojevremeno dolazio na Balkan kao ~lan Klintonove administracije. „Jedan primer tog napretka je dramati~na promena odnosa SAD

i Srbije. Pre samo deset godina SAD su bombardovale ciqeve u Srbiji. Pro{le godine ameri~ki potpredsednik Bajden je do{ao u Beograd s porukom da su SAD spremne da okrenu stranicu i da `ele da budu partneri u sa Srbijom,“ podsetio je Gordon. Srbiju za uzvrat, kako je istakao, vodi „najdemokratskija proevropska vlada koju je zemqa ikada imala.“ „ Mi podr`avamo kandidaturu Srbije za ~lanstvo u EU. Srbiji su otvorena vrata za ~lanstvo u NATO kada bude za to spremna, „ istakao je on. Visoki ameri~ki funkcioner je rekao da su se Beograd i Va{ington „slo`ili da se ne sla`emo o Kosovu,“ ali da treba da rade zajedno na poboq{awu `ivota Srba i drugih mawina na Kosovu. „Srbija sa svoje strane treba da uradi ono {to je na woj da obezbedi stabilnost na Kosovu kao odgovorni kandidat za EU.“ (Tanjug)

[PANSKI AMBASADOR SAN MARTINI

Nije realan Dejton 2 BAWALUKA: Ambasador [paije u BiH Alehandro Erike Avargobazales San Martini izjavio je u intervju za „Glas Srpske“ da sada nije realno razmi{qati o Dejtonu 2. „Ustav ne mo`e biti rezultat diktata. To je formula su`ivota za koju svi treba da naprave odre|ene ustupke, kako bi svi pobedili“, rekao je San Martini. On je Ambasador San Martini ocenio da je politi~ka situacija dovoqno stabilna i zemqi. [panski ambasador je veruje da }e se takva i odr`arekao da taj ostanak u isto ti, iako u predizbornoj kampavreme zavisi od sposobnosti wi ima i verbalnih ekscesa doma}ih politi~kih aktera da koje bi trebalo izbe}i. se dogovore oko osnovnih pi[to se ti~e prisutupawa tawa.On smatra da je malo veEU, on je rekao da BiH ne morovatno da se na slede}oj sed`e te`iti statusu kandidata nici Saveta za primenu mira dok kancelarija visokog me|udonese odluka o zatvarawu narodnog predstavnika (OHR) OHR. u sada{wem statusu ostane u (Tanjug)

Makedonci tra`e azil u Belgiji SKOPQE: Od po~etka godine azil je u Belgiji zatra`ilo 228 dr`avqana Makedonije, {to je vi{e nego cele prethodne godine, a najve}i procenat azilanata ~ine etni~ki Albanci. To pokazuju podaci belgijskog generalnog sekretarijata za izbeglice i apatride koje prenosi dana{wi skopski Dnevnik. Prema podacima belgijskih vlasti od po~etka godine pove}an je i broj srpskih dr`avjana koji tra`e azil u toj zemqi. U januaru je politi~ki azil u Bel-

giji tra`ilo 58 dr`avqana Srbije, a od po~etka februara wih 200, prenosi Dnevnik. Azil je u Belgiji tokom januara zatra`ilo 60 dr`avaqana Makedonije, a od po~etka februara wih 168. Tokom ~itave 2009. zahtev za azil podneo je 201 gra|anin Makedonije. Belgijski komesar za izbeglice i apatride Dirk van den Bulk rekao je da je jo{ rano da se donose zakqu~i i da treba videti da li }e se ovakav drasti~an porast broja zahteva za

azil potvrditi. „Vi{e je nego jasno da su ove brojke odraz socioekonomskog stawa ali verujemo da je sve to povezano i sa osloba|awem od viznog re`ima“, dodao je. Van den Bulk smatra da }e, pored ovih koji su podneli zahtev za azil, jedan broj makedonskih gra|ana poku{ati da legalizuje svoj boravak u Belgiji na drugi na~in, kako bi ostali u toj zemqi i nakon isteka maksimalnog boravka od tri meseca. (Beta)

Crna Gora zainteresovana za prevode propisa EU PODGORICA: Hrvatska premijerka Jadranka Kosor izjavila je ju~e u Podgorici, posle razgovora s crnogorskim zvani~nicima, da je Hrvatska, kao zemqa koja }e ove godine

Kosorova je, u izjavi novinarima posle razgovora s premijerom Crne Gore Milom \ukanovi}em, saop{tila da je Vlada Hrvatske na posledwoj sednici odr`anoj u 2009. godine donela odluku da ustupi prevod pravne regulative EU svim dr`avama zapadnog Balkana koje za to, kako je kazala, poka`u interesovawe. „Budu}i da je Crna Gora pokazala interesovawe, to je sada samo tehni~ka stvar i to je na{a vrlo opipqiva podr{ka Crnoj Gori zbog toga jer je taj prevod veliki posao u koji je HrvatJadranka Kosor i Filip Vujanovi} ska ulo`ila oko zavr{iti pregovore o prikquosam miliona evra“, rekla je ~ewu EU i kao ~lanica NATOKosorova. a, veoma jasno opredeqena da Premijeri Crne Gore i Hrpodr`i Crnu Goru na evropvatske ocenili su da su odnosi skom i evroatlantskom putu dveju zemaqa veoma konstrukCrne Gore. tivni i u stalom usponu u svim

sferama, posebno na planu evropskih i evroatlatnskih integrcija. \ukanovi} je novinarima, nakon razgovora s Kosorovom, rekao da je i u ju~era{wem razgovoru potvr|eno da se odgovornom politkom mogu, „le~iti traume iz pro{losti i stvoriti pretpostavke za ostvarivawe zajedni~kih ciqeva u budu}nosti“. Kosorova je u Podgorici razgovarala i s crnogorskim predsednikom Filipom Vujanovi}em, koji je tom prilikom izrazio o~ekivawe da }e Hrvatska nastaviti podr{ku Crnoj Gori na wenom putu evropskih i evroatlantskih integracija. Vujanovi} je ocenio da postoji prostor za daqe ja~awe ekonomske saradwe dveju dr`ava koji treba maksimalno, kako je rekao, afirmisati i iskoristiti. Kosorova je primetila da postoji stalan i vidqiv napredak ekonomske saradwe posebno u oblasti turizma koji je, kako je ocenila, zna~ajan za Crnu Goru i Hrvatsku. (Tanjug)

utorak23.februar2010.

25


PORODICA

utorak23.februar2010.

c m y

26

DNEVNIK

Pobedite stres hobijem obiji postoje od davnina, ali mali broj qudi ih koristi kao efikasan alat u borbi sa stresom. Tajna je u izboru hobija koji je ne samo interesantan, ve} predstavqa i odre|eni izazov.

H

produbite svoje kreativne sposobnosti. Tako|e vas mo`e dovesti do novih poznanstava sa zanimqivim osobama, a dru`ewa sa takvim osobama }e vam znatno pomo}i da zaboravite na stres i brige prouzrokovane wime.

Evo nekoliko hobija koje mo`ete odabrati: -

ka va{a prijateqica u wemu u`iva. Ako vam je to jedina motivacija, verovatno }e vam taj hobi uskoro dosaditi. Budite originalni i odaberite hobi koji vas zanima. Istra`ite hobije Internet je najboqe mesto da potra`ite hobi, a isto tako i za

amaterska astronomija planinarewe uzgajawe pasa p~elarstvo izrada lutaka slikawe pletewe skupqawe antikviteta filatelija skupqawe stripova skupqawe suvenira izrada maketa fotografija snimawe amaterskih filmova dru{tvene igre ~itawe pisawe svirawe

Glavna komponenta stresa je briga. Dobro odabran hobi nas re{ava tih briga, a mozak se vi{e bavi pozitivnim razmi{qawem i novim idejama za usavr{ewe hobija. Hobi vredan truda }e vas u~initi zanimqivijom osobom, a i da}e vam priliku da istra`ite i

Ako imate hobi koji vas vi{e ne interesuje ili tra`ite novi hobi, ovi saveti vam mogu pomo}i u pronalasku novog hobija: Hobi vas prvenstveno mora zanimati Nemojte po~eti da se bavite nekim hobijem samo zato jer ne-

istra`ivawe i pribavqawe {to vi{e informacija o hobiju za koji ste se odlu~ili. Bilo da se radi o skupqawu odre|enih predmeta, umetnosti, izradi maketa ili ne~em drugom, postoje doslovno hiqade stranica sa informacijama. Odaberite hobi koji kod vas pobu|uje strast

Ko se seli, taj se veseli elidba mo`e da izgleda kao zastra{uju}i zadatak, s mnogo posla pre samog seqewa, tako da vas lako mo`e uhvatiti panika, pri ~emu mo`ete ne{to prevideti. Sve mo`ete da efikasno organizujete tako da napravite plan aktivnosti pre same selidbe. Odbrojavawe

S

se. Recite po{ti da vam od dana selidbe preusmeri po{tu na novu adresu. Organizujte nekoga da vam se pobrine oko dece ili ku}nih qubimaca u dane selidbe. Obavestite dr`avne slu`be o promeni adrese.

Nedequ dana do selidbe Pobrinite se oko pla}awa posledwih ra~una. O~itajte sva brojila i platite razlike. Otka`ite usluge koje ste ovde koristili, npr. dostavu novina. Potvrdite dogovore sa komunalnim preduze}ima. Organizirajte razmenu kqu~eva. Uzmite svoj novi kqu~ {to je pre mogu}e. Prona|ite staru }ebad ili ~ar{ave kojima }ete za{tititi pod u novom domu. Po~nite sa ~i{}ewem ku}e.

Dan pre selidbe Ozna~ite nalepnicama kutije i zavr{ite pakovawe. Posebno zapakujte stvari koje }e vam trebati. Odmrznite fri`ider i zamrziva~. Zavr{ite sa ~i{}ewem ku}e.

Dan selidbe Iskqu~ite preostale ure|aje. Sve jo{ jednom proverite. Zatvorite i zakqu~ajte vrata i prozore. Proverite da li su sve kutije i name{taj dopremqeni na novu adresu.

do dana selidbe mo`e se podeliti na zadatke koje }ete po~eti obavqati mesec dana pre.

Mesec dana pre selidbe Obavestite stanodavca (ako ste podstanar). Kontaktirajte Telekom kako biste organizovali ponovnu uspostavu ili instalirawe telefonske linije u novom stanu. Nabavite kutije za pakovawe stvari. Obavestite nadre|ene na poslu koliko dana }ete uzeti za selidbu i kada. Imajte jasnu izlaznu strategiju!

Dve nedeqe pre selidbe Rezervi{ite kombi ili kamion za prevoz stvari. Informi{ite qude o promeni adre-

Dobro pregledajte plan novog doma i odlu~ite koje prostorije }ete za {ta koristiti, i gde }e vam i kako stajati name{taj. Zapo~nite s pakovawem (nikad nije previ{e rano).

Ne{to {to je jednoj osobi zadivquju}e, drugoj mo`e biti dosadno. Zapamtite da va{im hobijem ne morate nikog da impresionirate. On je tu samo za vas. Tra`ite ne{to {to vas uzbu|uje i nemojte se obeshrabriti ukoliko vam ne uspe iz prvog poku{aja. Ako se radujete bavqewu hobijem, u`ivate u tom vremenu i ose}ate se opu{teno nakon bavqewa hobijem, prona{li ste pravi hobi. Odaberite hobi koji je pristupa~an Mnogi kod odabira hobija zaborave na ovaj aspekt. Nemojte odabirati hobije koji vas mogu odvesti u dugove, vezati ve}e koli~ine va{eg kapitala ili vas na kraju dovesti do frustracija zbot toga {to se vi{e ne mo`ete baviti hobijem iz finansijskih razloga. Hobi uop{te ne mora biti skup kako bi vas ispunio. Odaberite izazovan hobi Skupqawe odre|enih stvari do kojih je te{ko do}i mo`e biti vrlo izazovan hobi. Potraga za tim stvarima mo`e biti itekako uzbudqiva. Budite realisti~ni i ne o~ekujte da }ete odmah savladati neku ve{tinu. Imate dovoqno vremena da je svladate, a uskoro }ete ose}ati zadovoq-

stvo kako }e se va{e ve{tine poboq{avati. Hobi, dakle, mo`e biti pozitivan i zdrav na~in da pobegnete od stresa i dnevnih briga, makar to bilo samo na sat dnevno. Kako razvijate svoje sposobnosti u bavqewu hobijem, ose}a}ete se zadovoqnije i mawe ose-

tqivi na stres u poslu i svakodnevnom `ivotu. Hobi vremenom mo`e prerasti u izvor prihoda, a mo`da i u ozbiqan posao kojim }ete se primarno baviti, a upravo to je san ve}ine nas: da se bavimo ne~im {to nas ne samo zanima, ve} i ispuwava i ~ini sre}nim.

Wegova majka suparnica u ku}i otovo svaka tre}a `ena ima velikih problema s majkom svog partnera. Odnos s partnerovom majkom ~esto je te`ak: ili je nagla{eno distancirana ili je usiqena prijateqica. Evo pet klasi~nih slu~ajeva i saveta kako da se pona{ate. Gotovo svaka tre}a `ena ima velikih problema s majkom svog partnera. S ocem je uvek mawe problema, ali to ne treba da ~udi. Kona~no, majka u vaspitawu uvek ima glavnu ulogu. Proces u kojem sin `eli da raskine „pup~anu vrpcu“ kojom je vezan s majkom woj vrlo te{ko pada, oba{wavaju psiholozi. To va`i i za odnos mu{karca s majkom wegove partnerke. Pritom, dodu{e, retko dolazi do sna`nih sukoba - ~e{}e se radi o sitnicama - ali one ni{ta mawe ne idu na `ivce. Evo pet klasi~nih slu~ajeva i kako da najlak{e s wima iza|ete na kraj: SAVEZNICA: Ona je u po~etku odu{evqena novom prijateqicom svoga sina, ceni je, s wom ima odre|ene planove - ~esto bez sina. Ona posredstvom vas ostvaruje svoje ciqeve: „Reci mu neka obu~e ne{to lepo. Tebe }e poslu{ati.“, „Koliko dugo }e on jo{ studirati?“ ili „Ne ~ini li ti se da previ{e pije?“ Ko nakon takvog provocirawa uti~e na partnera, ~ini gre{ku jer }e do}i do problema. • Savet psihologa: Najboqe sredstvo je otvorenost - obasnite majci da niste spremni da u~estvujete u wenim manevrima. I partner tako|e mora biti upoznat s maj~inim zahtevima. Ukoliko partner stvarno ima slabosti, on mora po`eleti da ih sam promeni. Partnerka ga u tome mo`e podr`avati, a ne sklapati pakt s wegovom majkom - naj~e{}e iza partnerovih le|a. To {teti vi{e nego {to poma`e. SVEZNALICA: Ona zna kako }e {nicla biti najso~nija, gde je ode}a najjeftinija, kada je najboqe vreme za letovawe i kako se najboqe brinuti za decu. Ona ne krije da je u svim `ivotnim situacijama kompetentnija

G

od snahe, jer, {to je 20 i vi{e godina odgovaralo wenom sinu, ne mo`e se samo tako promeniti. Naravno, ona zna da on sada `ivi sopstveni `ivot, ali ne mo`e s tim da se pomiri.

• Savet psihologa: Ko se upusti u borbu, stvori}e jo{ vi{e materijala da produbi konflikt. U ovakvoj situaciji najboqe je reagovati trezveno, a ne ose}ati se ugro`eno. Na primer: „Tako so~ne {nicle nisam jela nigde nego kod vas, ali bih radije isprobala novi recept za salatu.“ Ukoliko dobrodu{nost previ{e zadire u intimu para, pomo}i }e jedino odse~nost: „U potpunosti shvatam {ta ste hteli - ali mi smo odlu~ili da uradimo druga~ije.“ REZERVISANA: Kada do|e u posetu, razgovora samo sa svojim sinom. Zove ga telefonom, dok za wu ima samo nekoliko stereotipnih re~enica. Wena distanca uznemirava i vre|a. Uzrok je ~esto bezna~ajan. Te{ko}e u kon-

verzaciji ~esto nastaju zato {to je majka nesigurna, ba{ kao i partnerka wenog sina. Ili, ona je jako volela raniju partnerku svog sina i te{ko joj je da se navikne na novu osobu. • Savet psihologa: Napravite prvi korak, koji }e razbiti napetu atmosferu - nazovite je, posetite, u~inite neku pa`wu. Kona~no }e se jedna nasuprot drugoj na}i dve `ene koje imaju jedan zajedni~ki interes vole istog mu{karca. Ukoliko klima ostane i daqe hladna, ni{ta ne}e pomo}i. Ono {to se mo`e u~initi jeste da smawite vi|awa na {to mawu meru. Nemojte prebacivati partneru kako je wegova majka nemogu}a, to }e {koditi vezi. Svaki ~ovek osetqiv je na opaske o svojoj porodici, pogotovo majci. PRIVR@ENA: Wena je standardna re~enica: „Nikada nemate vremena za mene!“. Ona bi najrade svakodnevno dolazila u posetu: peglala ko{uqe svog sina, kuvala za wega i tako „pomagala“ paru. Ukoliko oni to odbiju, razbole}e se, a u najboqem slu~aju posta}e depresivna i poku{ati svom mezimcu da nametne ose}aj krivice. Delikatan je to slu~aj, pogotovo ukoliko je majka rastavqena ili udovica. • Savet psihologa: Re{ewe u ovom slu~aju mo`e biti samo kompromis, jer ukoliko sin odbije maj~ine qubaznosti, majka „pada u komu“. Zato treba u~initi obrnuto, majku ukqu~iti u dru{tvo, poslati je na grupni izlet i tako joj dati priliku da sklopi nova poznanstva. INTRIGANTKIWA: Pakosna vrsta privr`ene majke. Ona nastoji da prika`e kako snaha sve radi pogre{no - od posla do vaspitawa dece. Uzrok takvom pona{awu je strah da }e zauvek izgubiti sina. • Savet psihologa: Otvoreni razgovor se u ovakvom slu~aju ne mo`e izbe}i. Osnovno: on mora biti na strani svoje partnerke i to majci mora jasno dati do znawa.


DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

utorak23.februar2010.

Hvala na prijateqstvu

27

dugogodi{wem

Ru`ici Vuceli} - ^irh Sa po{tovawem porodica Tro{kin. 99681

Posledwi pozdrav

Ru`i~ka Margit od Nema~kog hora: Marike, Lize, Hargite, Jolike, Bernadete, Radice, Bobe, Josipa, Rozine, Grete, Valtera i ~ika [awike.

99675

Posledwi pozdrav

Ru`i~ka Margit od wene najboqe drugarice Marike i wene porodice BÏrgermayer.

99676

^ETVOROSOBAN stan 81m2, odmah useqiv, nov, dupleks, Cara Du{ana, prodajem ili mewam za mawi uz doplatu. U obzir dolazi auto do 20.000E. Telefon 063/537-446. 99522

PRODAJEM 10 jutara zemqe u komadu 800 metara od asfalta, blizu fabrike vode i hladwa~e ispod Fru{ke gore u Jasku. Telefon 064/401-41-80. 98918

KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56. 97774 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 99170

PRIRODNI preparat protiv hemoroida {uqeva. Klini~ki ispitan i li~no proveren, eliminisawe za 7 dana. Deda Rado{. Telefoni: 037/490-797, 064/240-55-49. 99011 VIAGRA original, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 96798

Posledwi pozdrav

Ru`i~ka Margit PRODAJEM koke nosiqe, stare deset meseci, te{ke 2kg, cena 150 dinara komad. Mogu}nost dostave. Telefoni: 021/848-188, 063/511-932. 99415

od Nema~kog udru`ewa „Donau”.

99677

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/84-85-495, 66-18-846, 6614-274. 99491 BUKOVINA - rezana i cepana, cena 3300 dinara/m, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19142, 061/617-22-19, 021/6-413575. 98933 PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419-439. 98934 EKSTRA cena, ta~na mera drva bukva, hrast, grab, bagrem iscepano, izrezano 3000din, u metrice 2800din sa prevozom. Telefon 064/144-25-33. 98984

Zora Kurbatvinski Posledwi pozdrav dragoj kom{inici od stanara zgrade Kej `rtava Racije br. 2 a.

99685


28

^ITUQE z POMENI

utorak23.februar2010.

Sa neizmernim bolom i tugom javqamo tu`nu vest da je u 63. godini preminula na{a

DNEVNIK

Pro{le su tri godine od kad nas je napustila na{a voqena i draga

Marija Rali} 1941 - 2007. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Suprug \or|e, sin Petar, snaja Tawa i unuk Sr|an.

Margita Ru`i~ka ro|. [omo{i Sahrana je u sredu, 24. 2. 2010. godine, u 15 ~asova, na Katoli~kom grobqu, na Futo{kom putu.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Posledwi pozdrav Jasninoj mami

\uro Utje{anovi}

Jelici Naji}

Sahrana je danas, 23. 2. 2010. godine, u 13 ~asova, na Mesnom grobqu u Futogu. O`alo{}ena porodica.

99669

99646

Posledwi pozdrav zetu

TROGODI[WI POMEN

od Jasninih koleginica i kolega sa posla.

99670

Posledwi pozdrav

2007 - 2010.

O`alo{}ena porodica.

Predrag Kolar 99680

Posledwi pozdrav mom „bapcu“, mojoj „faci“ koja je bila uvek uz mene

Posledwi pozdrav na{oj dragoj baki i prabaki

Radost na se}awe {to smo te imali i velika tuga {to nisi sa nama.

Posledwi pozdrav kom{iji

Du{ku Stojisavqevi}u

Baba Jovanka i stric Slobodan sa porodicom.

99644

Posledwi pozdrav zetu

Zori Kurbatvinski

Draganu Radusinovi}u

od Dragana Vuksanovi}a sa porodicom.

Goran i Sr|an Radi}.

99665

99668

Posledwi pozdrav dragom zetu, tetku i dedi

Posledwi pozdrav dragoj strini i snaji

Du{ku Stojisavqevi}u

Bosi Prodanovi}

Zori Kurbatvinski

Sve ostaje u srcu. Zauvek wen unuk Mi}ko Vrane{evi}.

S tugom i qubavqu tvoji: unuka Milana, zet Bane i praunuka Andrea Hr~ek.

99650

99652

Posledwi pozdrav na{oj dragoj baba Zori, na{em „bapcu“

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e drage baba Zorke.

Mladenu [ibaru

Mladenu [ibaru od porodica [kundri} i Alimpi}.

od {uraka Rajka sa porodicom.

Po~ivajte u miru. ^esto }emo vas spomiwati, tako da }ete i daqe biti s nama. Zlata sa decom.

99658

Zori Kurbatvinski

Zora Kurbatvinski

99657

Posledwi pozdrav dragom i nikad pre`aqenom ocu

Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju jer si ti to svojom dobrotom zaslu`ila. Goran, Trajko, Milka, Boban i Sla|a Radojkovi}.

99662

99661

Se}awa na tebe nikada ne}e izbledeti. Zauvek }emo te voleti.

Posledwi pozdrav dragoj snahi i strini

Uvek i puno }e{ nam nedostajati. Tu`ni tvoji: unuk Vawa, snaja Agota i praunuk Uro{ Marjanovi}.

Tvoji: unuka Sawa, zet Boba i praunuci Una i Nikola [krbi}.

99649

99648

Bosi Prodanovi} Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je zaspala ve~nim snom na{a dobra, vredna i po`rtvovana mama, baka i prabaka, na{ „Babac“

Mladenu [ibaru

Selena Dejanovi}

O`alo{}na }erka Mira Berowa i zet Bo{ko sa decom. 99656

Posledwi pozdrav dragom i nikad pre`aqenom suprugu, ocu i dedi

Neka tvoja dobra du{a na|e mir i spokoj u ti{ini ve~nog doma, a mi }emo te ~uvati od zaborava i sa ponosom pomiwati.

Tvoja sestra Qiqana, Vidan, Sa{a, Mira i Brana.

Radun, Igor i Milica Radojkovi} iz Podgorice.

99653

99659

Posledwi pozdrav kolegi

Zora Kurbatvinski ro|ena Pejnovi} Sahrana je danas, 23. 2. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

S qubavqu i tugom: }erke Vesna i Dina, unuci Sawa, Vawa, Milana i Milan i praunuci Una, Andrea, Nikola i Uro{.

Draganu Radusinovi}u Mladenu [ibaru Sahrana je danas, 23. 2. 2010. godine, u 15 ~asova, na Dowem grobqu u Futogu. O`alo{}eni: supruga Smiqa, sin Dane, }erke Milka i Mira, snaja i unu~ad.

99645

99655

Qubinac, Proti} Mile, Stojan Mrk{i}, \uro Usti}, Danica Ivanovi}, Slobodan Nikoli}, Pero Nikoli}, Veselin Slankamenac, Kaica Bara}, Dobrila Bogosavqevi}, Qubica Niketi}, Jefta Teodorovi}, Drago Solomun, Sava Pa{i}, Zorica Ostoji}, Jovan Ba{i}, Svetlana Vasiqevi}, Rada Vlajkov, Gordana Zrni}, Pulisak Brankica, Jovi} Branka, Qiqa Crn~evi}, Boba Tomovi} i [}opi}. 99672


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

TU@NO SE]AWE

23. 2. 1986 - 23. 2. 2010.

Posledwi pozdrav bratu

DVOGODI[WI POMEN

23. 2. 2006 - 23. 2. 2010.

Ne|o Zvijer

Zoran Ara|anski

Ti si i daqe sa nama. Znam da nas ~uva{ i nadam se da si ponosan na nas, kao i mi {to smo te imali pored sebe. Tvoji najmiliji: supruga Mara, sin Spasoje i }erka Dragana.

Na{e qubavi i na{a se}awa na Tebe nikad ne}e izbledeti i nestati. Ve~no tu`ni: otac Stevica sa }erkama Nikolinom i Brankicom.

99634

99620

utorak23.februar2010.

Du{ku

TU@NO SE]AWE na majku i baku

Vujadin Popovicki Lulika

Slobodan sa porodicom.

S qubavqu, supruga Aranka, na|mama, Elena, Nenad, Mark i Leon.

99576

29

POMEN

Mariju Rali} ro|. Stojanovi} 23. 2. 2007 - 23. 2. 2010. Se}awa ne blede, sve su sna`nija. Kad bi moglo vreme da se vrati. Peda, Branislava i Radmila.

99013

Marija Rali} ro|. Stojanovi} 23. 2. 2007 - 23. 2. 2010. ^uvamo se}awa sa puno qubavi i zahvalnosti.

99618

Sa velikim bolom javqamo da je na{a voqena

Pro{le su dve godine od kako nas je napustio

]erka Svetlana i zet Du{an.

99619

Bosiqka Prodanovi} Bosa

Bosiqka - Bosa Prodanovi} Se}awa na tebe `ive}e zauvek.

Vujadin Popovicki Lulika

Se}awa na tvoju dobrotu i hrabrost ve~no }e `iveti u mom srcu.

Sestra Rada, zet Sava i Soka.

Tvoja sestra Milka.

99629

99624

Uspomenu na wega ~uvaju drugovi: Kurja, \oka, Stanoje, Branko, Aca, Seki, Brajcika [andurika, Paja, Boca, Bela, Antika, Dejan, Marca, To{kara, [kqoja, Marko i Vlasta.

Selena Dejanovi} Zlata

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

posle te{ke bolesti napustila sve nas. Tvoji: suprug, deca, unuk i snaja.

99074 99613

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav kumi

Bosi

od porodice Vu~kovi}.

99611

Bosiqka Prodanovi} Bosa

Bosiqka Prodanovi} Bosa

Posledwi pozdrav Neboj{inom tati

Draganu

\uri

Zlati

Pamtimo i ne zaboravqamo. Dok postojimo, bi}e{ u na{im mislima i srcima.

Tvoja vedrina i duh zauvek }e `iveti u nama.

Tvoja Ana sa decom, zetom i unucima.

Brat Petar sa porodicom.

99625

99627

od brata Jove sa porodicom.

Kom{ije: Jovanka Kobiqski, Mi{ko, Moma, Tawa, Stanka i Ana.

od porodice Stankov.

99605

99602

99614

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Voqeni na{ tata, oti{ao si iznenada i ostavio veliku bol i neizmernu prazninu.

Posledwi pozdrav kom{inici

Draganu Radusinovi}u Porodica @dero.

Bosiqka Prodanovi} Bosa

99612

Bosiqka Prodanovi} Bosa

Prestalo je da kuca jedno veliko i hrabro srce. Hvala ti za sve moja voqena majko. Neka te an|eli ~uvaju.

Posledwi pozdrav Dininoj mami

Bore Majki} 1938 - 2010.

Draga tetka, zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Sahrana je obavqena 22. 2. 2010. godine, na grobqu u Futogu.

Sestri~ina Jasmina sa porodicom.

O`alo{}ena porodica.

99626

99606

Tvoja }erka Nata{a. 99630

Posledwi pozdrav

Zlati

\uro Utje{anovi} Voqeni nikad ne umiru. Tvoji najmiliji: Gojko, Nena, Borka, An|ela i \ole. Sahrana je 23. 2. 2010. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu.

od porodica Gostoji} i Kolo{waj.

99604

99616

Umrla je na{a mama i baka

Posledwi prijatequ

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a

pozdrav

dragom

Zori Kurbatvinski

Ru`ici Vuceli} ^irh od: Vesne, Dejana i Sa{e Ne{kovi}.

Ru`ica Vuceli} ^irh Sahrana je danas, 23. 2. 2010. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Bojan, unuci Stanislav i Branislav ^irh.

99631

99628

Bosa Varga

Vojislavu Popovu

preminula 21. 2. 2010. godine. Sahrana }e se obaviti u sredu, 24. 2. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica. 99603

Maja i Goca.

od porodica: Staki} i Qubotin.

99615

99678


06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 11.05 11.30 12.00 12.05 13.00 13.05 13.35 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.10 21.00 22.00 22.30 23.30 00.00 01.25

TV PROGRAM

utorak23.februar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Folder kultura Bajko kviz Vesti Verski nedeqanik Centar sveta Kuhiwica Vesti Duel struna Vesti No}na smena Tre}e lice Rusije Vesti Plavi krug Paideja Vesti Irena Hus, film TV dnevnik Tajna hrane: Nar Izlog strasti Razglednice Plej gejms Hop, hop - kviz TV Dnevnik Launy - dve godine posle, specijalna emisija Signali Vojvo|anski dnevnik Dokument Plavi krug Irena Hus, film Brevijar

RB Na ivici (Panonija, 20.50) 06.30 07.30 08.00 08.10 09.30 10.20 11.00 11.45 12.00 14.00 14.25 14.30 15.30 15.15 15.55 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 20.00 20.50 21.00 22.00 23.50

Muzi~ko svitawe Glas Amerike Prepodnevni program Poqoprivreda danas U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Ulovi trofej Tin in Svet divqine, svet `ivotiwa Beli luk i papri~ica Tin in Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bila jednom jedna nedeqa Poqoprivreda danas U ogledalu Tajna Vojvo|anske vesti Pravila igre Putopis – Norve{ka Hedonist RB Na ivici ^uvaj me Vojvo|anske vesti Glas Amerike

Aleksandra Popovi}

Signali

Da li je opoziciona akcija sakupqawa potpisa za vanredne izbore u~inila da vladaju}a koalicija zbije redove? Da li }e vlast iskoristiti xoker koji ima pokazuju}i zube kriminalcima i „neposlu{nim“ ministrima i {ta }e to promeniti na politi~koj sceni Srbije? Gosti: Marko \uri{i}, Dubravka Filipovski, Vladimir Vuleti} i \or|e Vukadinovi} Autorka: Aleksandra Popovi} (RTV 1, 21.00)

07.00 Kuhiwica 07.25 Porodica Serano 08.40 Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema 09.10 Putevi nade 09.35 Preokret 10.30 Porodica Serano 12.00 Prizma (hrv) 12.30 Vesti (ma|) 12.40 Tajna hrane: Kvasac 12.47 Ru~ak na lepe o~i 13.00 Heroji na{eg doba 13.45 Aladinove avanture 14.00 Zeleni sat 14.30 @ivopis 15.00 Bajko kviz 15.30 Na{i dani (ma|) 16.30 Eva magazin (ma|) 17.00 Nedeqni magazin (rom) 18.00 TV Dnevnik (slov) 18.15 TV Dnevnik (rus) 18.30 TV Dnevnik (rum) 18.45 TV Dnevnik (rom) 19.00 TV Dnevnik (ma|) 19.25 Sportske vesti (ma|) 19.30 Tarzan 20.00 Dobro ve~e Vojvodino (rom) 21.30 Porodica Serano 22.50 Heroj na{eg doba 23.35 Tarzan

10.00 11.10 12.00 13.10 14.05 15.10 15.35 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 20.00 20.30 21.00 22.30 23.15

Hrana i vino Sa vetrom u le|a Evo nas kod vas Karmelita Buntovnici Radionica Najboqi lek NS klinci Objektiv (slov) Objektiv Sa vetrom u le|a Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Integracija Guliver Buntovnici Karmelita Sa vetrom u le|a

08.30 Evroliga Magazin 10.00 Pregled ATP Masters 500 Memfis 11.00 Tenis: ATP 500 Dubai 15.00 NBA u`ivo 15.30 Pravi NBA 16.00 Tenis: ATP 500 Dubai 20.00 CH TV: Volvs – ^elsi 21.45 NBA u`ivo 22.00 NBA: Orlando – Klivlend 00.00 Tenis: ATP 500 Dubai

06.05 08.00 09.06 09.21 09.36 10.05 10.31 11.04 12.00 12.15 12.33 12.48 13.35 15.16 16.06 17.00 17.26 17.45 18.25 19.00 19.30 19.50 20.10 20.40 21.34 21.45 22.35 23.35 23.50 00.52 01.34

06.30 07.20 07.50 08.45 09.40 10.05 11.00 11.10 12.00 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 21.00 00.15 00.20 01.15 02.30

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Kvadratura kruga Razglednica Bostonski advokati Dnevnik Sport plus Kuvati srcem Ono kao qubav Majstori, majstori, film Pri|i bli`e Porodi~no blago Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Slagalica, kviz Dnevnik Porodi~no blago Fudbal: Liga {ampiona Fudbal: Liga {ampiona: [tutgart - Barselona, prenos 1. poluvremena Fudbal - Liga {ampiona Fudbal - Liga {ampiona: [tutgart - Barselona, prenos 2. poluvremena Fudbal - Liga {ampiona Dnevnik Rim Jedinica No}ni bioskop

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Srce na dlanu Po{tar Va`ne stvari Foks vesti Suvajver - Vez cenzure Film: Crveni orao Foks vesti ^ari Suvajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Take{i Film: Pet dana do pono}i Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Film: Obu~en da ubije

(RTS 2, 17.55)

19.45 20.55

02.16 03.45 04.45

Kari Ma~et

Pet dana do pono}i Profesor fizike Yon Wumejer na grobu svoje supruge pronalazi policijski dosije sa slu~ajem wegove smrti u pet dana. U po~etku smatra da je to neka bolesna {ala wegovog brilijantnog ali rastrojenog studenta Karla... Uloge: Timoti Haton, Rendi Kvejd, Kari Ma~et Re`ija: Majkl V. Votkins (Foks, 21.00)

PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

12.00 Hronika op{tine [id, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Sport STV-a, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Ruma, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 E TV, 21.15 O~i u o~i, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks

Crvena zvezda – Turk Telekom

22.34 23.00 23.35 00.35

Radio Novi Sad

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Kultura tela, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.10 Argumenti, 21.15 Nikad se ne zna..., 22.45 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, 02.00 No}ni program

KO[ARKA: EVROKUP

07.07 07.39 08.06 08.10 08.34 08.36 08.40 09.13 09.18 09.27 10.00 11.00 11.30 11.56 12.00 12.59 14.00 16.00 16.38 17.01 17.55

06.00 06.30 07.00 07.40 08.30 09.10 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30 02.00 03.00 03.30 04.30 05.30

DNEVNIK

c m y

30

Kuvati srcem Saobra}ajna kontrola Adi pod morem \ole iz yungle Ozi bu-pingvini Adi u svemiru Enciklopedija za radoznale Muzi~ki spotovi Religije sveta Izme|u igre i matematike Pregled Premijer lige Trag Gra|anin Koncert SO RTS Muzi~ki program Trezor Gola zemqa, film Ovo je Srbija Kamerom kroz Srbiju ZOI: pregled dana Ko{arka: Evrokup, Crvena zvezda - Turk Telekom, prenos ZOI: Klizawe, plesni parovi, slobodno, snimak ZOI: Hokej, kvalifikacije, prenos TV mre`a Vavilon ZOI, veleslalom, snimak ZOI: hokej, kvalifikacije, snimak Gola zemqa, film Trezor ju~e Ko{arka: Evrokup, Crvena zvezda - Turk Telekom (r)

Glas Amerike SMS Slatka moja Slavni, dok. serija Napad tigrova 2 Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op Cepelin Top {op Poslovni dan Top {op Divqa Skandinavija Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Na zadatku Film: Prolazi zima Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Na zadatku Cepelin Film: Prolazi zima SMS Slatka moja Doma}a muzika Poslovni dan

06.00 07.00 10.00 10.25 11.35 12.00 12.05 13.00 13.30 14.00 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15 20.10 21.10 22.05 00.10 00.45 01.30

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Na{a mala klinika Top{op Vesti za osobe o{te}enog sluha Intervju sa Jugoslavom ]osi}em Vesti B92 Nacionalna geografija Film: Opsada 2. deo Vesti B92 Stawe nacije Reakcija Planeta Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Hitna pomo} Film: Hotel Ruanda Vesti B92 Broj3vi Moje drage kom{ije

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.40 11.45 12.00 13.00 13.55 14.00 16.00 16.45 16.55 17.00 17.45 18.30 18.45 19.00 19.30 19.55 20.00 21.00 21.15 22.45 23.30 01.00 03.00

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Opasna igra Magi~na privla~nost VIP Veliki brat - u`ivo Mobto Siti kids Danijela VIP Veliki brat - u`ivo Mobto Grand {ou VIP Veliki brat - u`ivo Nacionalni dnevnik Mobto Gre{ne du{e Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija VIP Veliki brat - u`ivo Nacionalni dnevnik Mobto VIP Veliki brat Loto Grand parada Javna tajna VIP Veliki brat - u`ivo Film: Nevidqiva ta~ka Film: Pakt sa |avolom

Nevidqiva ta~ka FBI i DEA udru`uju snage kako bi uhvatile {efa mafije pre nego {to on ujedini internacionalne gangstere. FBI agent Dajan Norvud je

05.00 07.00 07.45 07.56 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 10.00 10.15 10.40 11.02

Muzika Lude godine Nodi Engleski sa Nodijem Mala princeza Pokojo Nodi Meda Rupert Fantomacan Presovawe [aman king Sigma 6 Do neba

Meda Rupert (Hepi, 08.58) 11.25 11.45 12.00 13.00 13.23 13.55 14.10 15.00

[adou rajders Presovawe Kvizi} Bli~ [adou rajders Presovawe Lude godine Imperija Kin

16.15 17.45 18.40 18.55 19.20 19.30 20.30 21.15 23.00 23.55 00.05 00.10 01.50 03.00 04.55

@ivot je lep Zakleti na }utawe Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Kartel Imperija Kin Stars Luda ku}a Telemaster Vremenska prognoza ]irilica Zakleti na }utawe Film Vremenska prognoza

Tia Karere

spremna da u~ini sve pa ~ak i da otka`e svoje ven~awe samo da bi uhvatila velikokog prevaranta.. Uloge: Donald Saterlend, Tomas Jan Grifit, Tia Karere, Yon Litgou Re`ija: Sidni Fjuri (Pink, 01.00)

08.35 Tandem, 08.45 Turisti~ke razglednice, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Info klub, 12.55 Fokus, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.45 Ski Jahorina, 17.30 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 NS Indeks, 21.35 Film, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ka razglednica, 00.00 Info Puls, 00.20 Eks - JU vesti, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina

08.00 Pismo glava, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Putevi nade, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Film info, 11.00 Farma, 12.00 Akcenti, 12.10 Zdravqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Udica, 15.00 Biznis Art, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.10 Pun gas, 21.00 Film, 22.30 Akcenti dana, 23.00 555 Li~nosti, 23.30 Film

07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Medikal art, 08.40 Bukvar akcionarstva, 09.00 Karmelita, 10.00 Portret, 10.40 Vi{e od sporta, 11.30 [mizle sa stilom, 12.00 Subotom popodne, 15.00 Sportski pregled, 16.00 Vip, 17.00 Svetiwama u pohode, 18.00 Karmelita, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Tok {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Vetar u le|a, 23.30 Slavni parovi, 00.00 Objektiv, 00.30 Subotom popodne

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Iza scene, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Signali op{tine Se~aw, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.


DNEVNIK

utorak23.februar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MARGINALIJE SRPSKE ISTORIJE

31 5

Pi{e: Dr ^edomir Anti}

Alison Yejni

Najdu`e no}i Vrtlar Yim Vinters je povu~en i blag ~ovek koji bi voleo da ima miran `ivot. Wegova porodica je, me|utim, sve samo ne mirna. Stariji sin Gejb planira da pobegne na Floridu i ostavi devojku, a mla|i Pit povukao se u svoj svet ispuwen besom, bezvoqno{}u i razo~arawem... Uloge: Entoni Lapagqa, Aron Stenford, Mark Veber, Alison Yejni, Majkl Monagan Re`ija: Yo{ Sternfild (Nova TV, 03.30) 08.15 09.40 10.10 11.10 12.10 12.55 13.55 14.55 15.55 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 20.40 22.45 23.00 23.30 00.00 01.00 01.30 02.30 03.30

Ezo TV Tata i zetovi Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN Na{a mala klinika Najboqe godine Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Liga prvaka - utakmica Vesti Mister Bin Sa`eci Lige prvaka Nestali Sajnfild Post mortem Vidoviti Milan Najdu`e no}i, film

08.00 Moj dnevnik 08.30 Kraqevski dnevnici 09.00 Ernest Hajnkel – san o letewu 10.00 Hitlerov omiqeni plemi} 11.00 Abrahomova deca 12.00 Carstvo mora 13.00 Tokio: Dan kada se zavr{io rat 14.00 Ko si zapravo ti? 15.00 Iza kulisa Vijetnamskog rata 16.00 Rimske misterije 17.00 Telo… 18.00 Van Gog – kompletna pri~a 19.00 Islamska istorija Evrope 20.00 Pri~a o poqoprivredi: Blato, znoj i traktori 21.00 Krvava Omaha 22.00 Grobqe gladijatora 23.00 Iza kulisa Vijetnamskog rata 00.00 Rimske misterije 01.00 Telo…

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00

Papirmanija Skajland [argarepko Papirmanija Skajland [argarepko [arada On, ona i klonirana Jaguarov skok Siroma{ne bogata{ice Dok |avo ne sazna da si mrtav 22.00 Tali 00.00 U`ivaj 02.30 Ku}a besa

07.35 09.15 10.50 12.20 12.45 15.00 16.30 18.05 20.05 22.15 23.10 00.50 03.00

Eragon Ima{ petqu? Qubav boli Holivud na snimawu Devojka – Edit Pjaf Ameri~ka devojka: Krisa Tomi i mazga Indijana Youns i Kraqevstvo kristalne lobawe @ivi dokaz Prava krv Traga~ - legenda o drevnom ratniku Umri mu{ki Hitmen

08.40 Dobro jutro, Hrvatska 09.14 Dolina sunca 10.20 Kineski zid: Odbrana zmaja, dok. serija 11.15 Deni na moru 2, dok. serija 11.40 Kulturna ba{tina 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.32 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.40 Me|u nama 15.35 Korizmena se}awa 16.20 Hrvatska u`ivo 17.38 Najslabija karika, kviz 18.20 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Globalno selo 20.45 Pustiwe sveta: Zelena Sahara, dok. serija 21.20 Poslovni klub 21.55 Otvoreno 23.25 Drugi format 00.20 Sjaji Marija Zvezda, dok. film 01.00 Dora 2010.

08.10 08.35 09.00 09.25 10.00 14.00 14.30 14.45 15.40 16.25 17.20 17.45 18.20 19.45 20.05 21.15 21.40 21.55 23.00 23.30 00.15 01.00

Pustolovine Marka i Goge Holini junaci Loki Leonard Vip Muzi~ki klub Prenos sednice Hrvatskog sabora TV vrti} Kod Ane Drugi format ZOI Vankuver 2010: Umetni~ko klizawe, snimak ZOI Vankuver 2010: Skija{ki skokovi, snimak ZOI Vankuver 2010: Skija{ko tr~awe, snimak Vesti na Drugom ZOI Vankuver 2010: Hokej na ledu, prenos ZOI - OLIMP Sjaji Marija Zvezda, dok. film ZOI Vankuver 2010. ZOI - OLIMP ZOI Vankuver 2010. - veleslalom (m), prenos 2. vo`we ZOI - OLIMP + pregled Zlo~ina~ki umovi Pregovara~i ZOI Vankuver 2010.

Peyet Brevster

SERIJA

Zlo~ina~ki umovi Ho~ner i ekipa su u potrazi za serijskim ubicom koji iskori{tava svoju ulogu psihijatra kako bi otkrio najgore `rtvine strahove, a onda ih upotrebio kao sredstvo ubistva... Uloge: Tomas Gibson, Peyet Brevster, [emar Mur, Metju Grej Gubler, A. J. Kuk, Kirsten Vangsnes Re`ija: Feliks Alkala (HRT 2, 23.30)

06.50 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Prevera Intermeco 1 Moja slatka debequca Marfijev zakon Intermeco 2 @ene fudbalera Moja slatka debequca Dr Finli Marfijev zakon Intermeco 3 Seksualni `ivot Dr Finli Pet uglova @ene fudbalera ^ovek iz Holivuda

10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Pobuna na vojnoj akademiji Kako biti normalan Pre`iveti dvanaestu Loganov beg Tri dana Kondora [oping Podmornica U-571 Slu~ajna kurva Prqava

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

U divqini Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Dinastija: Izme|u seksa, pohlepe i manipulacije Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Pakao pakla: Bitka Meri Kej Sudija Ejmi Yordan Medijum Nevestinska groznica Opro{taj Osvetnik

Kristin Tejlor

Pazi, lopta! Piter Lafler je harizmati~ni vlasnik oronule teretane. Wegovu klijentelu ~ine {treberi koji `ele da impresioniraju navija~ice te priglupi i uobra`eni tikvani. Kada egoisti~ni manijak i vlasnik razvikane i popularne teretane Globo yim, Vajt Gudman, po`eli da preuzme Pitov posao, on se na|e u problemima... Uloge: Ben Stiler, Vins Von, Kristin Tejlor, Rip Torn, Yastin Long, Stiven Rut Re`ija: Ravson Mar{al Turber (RTL, 22.05) 08.25 09.10 11.15 11.45 12.15 12.45 13.00 13.50 14.40 16.10 16.40 17.05 17.30 18.00 18.55 19.05 20.00 21.00 22.05 23.55 00.40 01.30

Princ iz Belera Astro {ou Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 Drugo lice Heroji iz strasti Malkolm u sredini Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 Jezikova juha Hrvatska tra`i zvezdu Pazi, lopta!, film Savr{eno oru`je Grad uragana Astro {ou

09.35 10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Budu}i svet Kako to radi Kako to rade? Stvarno velike stvari Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Pre`ivqavawe Stvarno velike stvari Generalka Razotkrivawe mitova Kako to radi Kako to rade? Ekstremne eksplozije Vrhunsko graditeqstvo Nemogu}i grad Divqe i bez cenzure Generalka Opake ma{ine

08.25 10.00 11.15 12.00 12.30 14.00 15.00 15.30 16.30 18.00 19.00 19.45 20.30 21.45 22.45 23.15 23.45 00.45

Umetni~ko klizawe Skija{ki skokovi Kros-kantri skijawe Zimski sportovi Skija{ki skokovi Kros-kantri skijawe Zimski sportovi Skija{ki skokovi Umetni~ko klizawe Zimski sportovi Nordijsko skijawe Kros-kantri skijawe Biatlon Nordijsko skijawe Skijawe Brzo klizawe Biatlon Nordijsko skijawe

Englez koji je voleo da mrzi Srbe ednog toplog avgustovskog jutra 1841, kapetan Fonblank je do{ao u Srbiju u vreme trijumfa britanske vojske i diplomata spremao se za kne`evih neprijateqa, koji su zbog Hoxizove podug i naporan put. Tek se vratio iz SAD, gde litike postali nenakloweni Britaniji. U Srbije kao konzul predstavqao vladu Wenog veli~anji, jednoj od retkih evropskih dr`ava koja nije izstva u Filadelfiji. Unapre|en je, ali napredovalazila na more, s Ujediwenim Kraqevstvom nije we nije uvek i uspeh. Nije va`no samo koji rang imala nikakve ekonomske ili kulturne veze, a naimate ve} i gde u`ivate u wegovim povlasticama. posletku nije bila nezavisna, Fonblank je ose}ao Stamen kao neko ko je u vojsku stupio sa 16 godina, teskobu i nezadovoqstvo. Ipak, bilo je to wegovo a dvadesete proveo na boji{tima napoleonskih posledwe postavqewe i unapre|ewe. U Srbiji je ratova, bio je vi{e tvrda nego sna`na li~nost. bio 16 godina, dr`e}i tako rekord me|u svim ^ak i uspe{an, ali kao nimalo prijatna osoba nistranim diplomatama. Za sve te godine Fonblank kad nije privla~io simpatije. To je znao i Benxase nije potrudio da progovori srpski jezik. Imao min Dizraeli, tada mladi konzervativni poslaje nekoliko prijateqa, a prema ve}ini sagovorninik, budu}i premijer, koji ka dr`ao se rezervisano i }e na Berlinskom kongresu sumwi~avo. Za takvo dr`aodlu~ivati o sudbini Carwe imao je mnogo razloga. stva u kojem oficir-diplo^ak i u vreme ustavobranimata treba da slu`buje. Zateqa, srpski politi~ari to je na{eg junaka u jednom nisu skrivali `equ da na govoru pomenuo kao primer ru{evinama Osmanskog i nestru~nosti koja, navodHabzbur{kog carstva stvono, vlada u diplomatiji re veliku srpsku dr`avu Ujediwenog Kraqevstva. savezni~ki blisku Rusiji. Uz sve to, pritisli su ga i Uspeh tog plana ne samo da poverioci. Ka`u da je zbog bi uni{tio dva vekovna enwih na novu du`nost putogleska saveznika ve} bi, vevao punih osam meseci, narovalo se, dovelo do ruske meran da tako izbegne plaprevlasti u Evropi i ugro}awe brojnih dugova. Iszilo britansku imperiju u ploviv{i iz Plimuta, puAziji i Africi. Fonblank tovao je Atlantikom do Gise ~udio velikim ambicijabraltara, pa Sredozemqem ma srpskih prvaka, koje su do Malte, odatle do Apenibile u nepremostivom rasna, habzbur{kog Trsta, pa koraku sa stvarnim mo}ima preko Be~a i Pe{te do Zezemqe i stawem naroda. To muna. Napokon je aprila ~u|ewe je vremenom prera1842. odatle pre{ao u Beostalo u antipatiju. Jednom grad. je dobio dizenteriju, koju Kapetan Tomas de Greni- Samo je Ilija Gara{anin trpeo je dugo i s mukom le~io, boje de Fonblank (1792–1860) sumanutog stranca rave}i vi{e u Zemunu nego bio je potomak drevne toskansko-provansalske srpskoj prestonici. Fonblank je bio jedan od prplemi}ke porodice. Plemstvo su stekli jo{ u 12. vih britanskih diplomata koji su podr`ali Maveku, u Toskani koja se tada borila za samostal|arsku revoluciju iz 1848. Rat srpskog naroda iz nost od mo}nih salijskih careva. Dva stole}a poju`ne Ugarske protiv Ma|ara do`iveo je kao natom pre{li su u ju`nu Francusku. Imawe su dobipad na slobodu. Godinama je pisao pretpostavqeli kad je neki Tomasov predak 1584. odbranio jednima o surovim srpskim dobrovoqcima, koji u nu tvr|avu u ime Anrija IV Dobrog. Po dolasku u pre{li Savu i Dunav da bi pomogli svojoj sabraFrancusku, porodica Grenije de Fonblank pri}i. Posle ma|arskog poraza ba{ je Fonblank pohvata protestantizam. mogao beg Lajo{a Ko{uKako je vreme trpeqivota, prvog ~oveka kratkoMada je u Beogradu bio 16 godina, sti uspostavqeno Nantveke nezavisne ma|arske skim ediktom zavr{eno dr`ave. Duboko je verobritanski diplomata Folbank ve} u doba Luja XIII, stovao da mu je to delo zlouop{te se nije trudio da nau~i tine hiqada francuskih pamtio li~no mladi habsrpski jezik. Gomila gra|ana, gnevna hugenota postali su `rzbur{ki car Franc Jo{to nije osvetlio svoje prozore u zef. Iz bogom zaboratve progona. U pravim malim ratovima izginule su ~ast ro|endana kneza Aleksandra, vqene Srbije Fonblank je i preverile hiqade, a oko godinama poku{avao da kamenovala je konzulat 100.000 izbeglo u susedne zainteresuje svoje pretzemqe. Fonblankovi su se postavqene za bilo koje nastanili u Engleskoj. Ve} Tomasov otac je izapitawe. To nije uspeo ~ak ni kad je gomila Beograbran za poslanika u Dowem domu, a brat Albini |ana, gnevnih {to britanski konzul nije osvetlio postao ugledan kwi`evnik i urednik uticajnog prozore u ~ast ro|endana kneza Aleksandra, kame“Egzaminera”. Tomas Fonblank stupio je u vojsku novala konzulat. Nepopustqivi Fonblank uspeo 1808, ratovao narednih sedam godina i kasnije je da dobije zadovoqewe od srpske vlade, ali to primqen u diplomatiju. Slu`bovao je u Zapadnoj nije izazvalo pa`wu wegovih pretpostavqenih. Pruskoj i SAD. U Srbiji je trebalo da popuni jo{ Wegov najboqi prijateq u Srbiji, Ilija Gara1839. upra`weno mesto prvog britanskog general{anin, politi~ki konzervativac i vi{estruki nog konzula, pukovnika Xorxa Hoxiza. On je stiministar i predsednik kne`evskih vlada, zapisao gao u Srbiju u jeku borbe izme|u kneza Milo{a i je da je Fonblank potpuno sumanuta osoba. Kad se ustavobraniteqske opozicije, podr`ao samovlana putu ka Top~ideru wegova ko~ija sudarila s snog kneza, a autokratska Rusija reformsku opojednim kolima, diplomata je premlatio ko~ija{a ziciju. Britanski konzul ulio je velike neosnovai putnika ko~ije na koju je naleteo. Srpske vlasti ne nade srpskom knezu. Kad je on abdicirao, s wim gledale su da, i pored svih `albi, zata{kaju ovaj se iz Srbije sklonio i Hoxiz. slu~aj.

J

Kwigu ^edomira Anti}a „^ETRNAESTI VOJVODA I DEVET BABA”, u izdawu “Evolute” iz Beograda, mo`ete naru~iti putem telefona 065/678–3323 i 011/ 2621–204 ili sajtova www.evoluta.co.rs i www.evolutabc@gmail.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


MONITOR

utorak23.februar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Nemate velikog uticaja na partnera, pa ni na druge, pretpostavqenu osobu na poslu, pa se pomirite s tim za izvesno vreme. Danas ste komunikativni, ali i mentalno osetqivi pa vas neko nervira.

BIK 20.4-20.5.

Utorak je, a vi tro{ite novac i li~ne resurse pitaju}i se vredi li?! Radije biste u`ivali u romanti~noj qubavnoj situaciji s voqenom osobom. Jedno ne iskqu~uje drugo. Iza|ite zajedno u kafi} ili restoran.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

23. februar 2010.

Mo`ete kako ho}ete, uprkos svemu i svima. Va{ Merkur u znaku Vodolije pogoduje istra`iva~kom radu i odnosu prema drugima. Pro{irujete svoje vidike, dru`ite se s interesantnim osobama. Mesec prolazi kroz znak Blizanaca pa ste komunikativni i u stalnom poslu. Mo`ete raditi i misliti o vi{e stvari u isto vreme. Na radnom mestu vas ~eka mnogo obaveza koje vas optere}uju. Dominantni ste u svemu, ~inite po svome, svi|alo se to nekome ili ne. Iza sebe ve} imate odre|ene rezultate i postignu}a u pravcu zavr{etka poslova i obaveza. Sada je vreme da zastanete. Rastrzani na li~nom planu i pritisnuti obavezama na poslu, te{ko da mo`ete dovesti do savr{enstva sve {to `elite i morate. Mislite na svoja ograni~ewa i vi{e se odmarajte. Haos u karijeri.

VAGA 23.9- 23.10.

Podlo`ni ste uticaju voqene osobe, i sa zadovoqstvom joj uga|ate i ulep{avate me|usobni odnos. Zajedni~ko putovawe, u ma{ti ili zbiqa, veoma bi vam prijalo. Neopredeqeni ste u mnogo ~emu.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

U povoqnom ste periodu kada treba {to vi{e da kontaktirate s osobama koje vam mogu pomo}i u va{em prosperitetu i uspehu. Pozovite u goste one s kojima sara|ujete. Seoba? U karijeri ste veoma stabilni, ali i previ{e optere}eni, {to se mo`e negativno odraziti na va{u energiju i zdravqe, ukoliko tako nastavite, a po svemu sude}i ho}ete! Vi{e se odmarajte i putujte.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Va{ ratni~ki raspolo`en Mars polako ali sigurno zastaje, staje, smiruje se, {to }e se pozitivno odraziti na vas i va{e aktivnosti. Podvucite crtu da biste krenuli iz nekog po~etka. Motivacija?

Sve biste hteli, sve zapo~eli, sve umeli, ali vas preterivawe mo`e zavesti u pogre{nom pravcu. Poslovna situacija je zrela za ravnopravni partnerski odnos i ulagawe, saradwu. U javnost! Imate sre}e vi{e nego {to ste svesni, pa se opustite i u`ivajte s vi{e optimizma. Qubavni odnos cveta punim intenzitetom, a to je ipak ono najlep{e {to se de{ava i {to mo`e da bude.

TRI^-TRA^

Rajsfer{lus na guzi V REMENSKA

Latinoameri~ka peva~ica i glumica Xenifer Lopez, koja je ipak najpoznatija po svojoj zadwici daje sve od sebe da istakne ovaj atribut {to vi{e mo`e, te se na Sanremu pojavila u ko`nom kostimu sa rajsfer{lusom na guzi. Koreografija je bila prili~no lo{a, ali su zato Italijani u`ivali u crnom ko`nom kostimu koji je savr{eno isticao Xenine obline. Lopezova je nekoliko puta okrenula le|e publici na Sanremu kako bi skrenula pa`wu na svoj najja~i atribut koji je od pogleda skrivao tek jedan metalni cibzar.

PROGNOZA

VIC DANA

TOPLO,

Vojvodina Novi Sad

12

Subotica

11

Sombor

11

Kikinda

11

Vrbas

12

B. Palanka

12

Zrewanin

12

S. Mitrovica 13 Ruma

12

Pan~evo

13

Vr{ac

11

ALI KI[NO

Madrid NOVI SAD: Toplije i promenqivo vreme uz povremenu ki{u po Rim podne. Duva}e umerena ko{ava. Pritisak ispod normale. TemperatuLondon ra od 4 do 12 stepeni Celzijusa, po podne. VOJVODINA: Jo{ toplije. Pre podne uglavnom suvo, po podne sa Cirih prolaznom ki{om. Duva}e umerena, na jugu Banata poja~ana, ko{ava. Berlin Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura 3, a maksimalna 13 stepeni. Be~ SRBIJA: Toplije vreme. Pre podne suvo, po podne prolazna ki{a. Umerena ko{ava }e duvati u Pomoravqu i Podunavqu. Pritisak Var{ava ispod normale. Jutarwa temperatura 1, a maksimalna 14 stepeni. Kijev Prognoza za Srbiju u narednim danima: Narednih dana toplo vreme uz temperature iznad proseka za ovo doba godine. U sredu kiMoskva {a, a u ~etvrtak u prvom delu dana ki{a, a po podne razvedravawe. Oslo U petak toplije uz sun~ane periode. Uve~e i u no}i ka suboti prolazna ki{a. U subotu prestanak padavina i razvedravawe. St. Peterburg

Srbija Beograd

14

Kragujevac

12

K. Mitrovica 11 Ni{

13

Zabranio lav zeki i medi da se dru`e, ali wih dvojica se zapiju u diskoteci. Dolazi lav u disko, a meda brzo zeku sakrije u yep na grudima. Ulazi lav i pita: - Je li, medo, {ta ti je to u yepu? Tuup! Udari se meda po grudima, pa ka`e: - Ma, ni{ta, ni{ta, to je zekina slika.

Evropa

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Zbog mogu}ih tegoba kod hroni~nih bolesnika i meteoropata savetuju se redovna terapija i smawewe aktivnosti. Preporu~uje se adekvatno odevawe, kao i oprez u saobra}aju.

11 15 5 9 4 8 5 -2

SUDOKU

-7 -12 -6

Atina

18

Pariz

12

Minhen

7

Budimpe{ta

11

Stokholm

-10

7

1

3 6

6

3

4

2

5

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

47 (12)

Slankamen

299 (18)

Apatin

110 (17)

Zemun

401 (27)

Bogojevo

105 (13)

Pan~evo

414 (24)

Ba~. Palanka

120 (8)

Smederevo

560 (18)

Novi Sad

170 (15)

Tendencija porasta

Ja{a Tomi}

2 5 7 6 1 8 3 4 9 TISA

5

SAVA

N. Kne`evac

321 (9)

Tendencija porasta

Senta

344 (6)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija porasta

Titel

314 (17)

NERA

Hetin

472 (12)

202 (0)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

Tendencija porasta

S. Mitrovica 540 (132) Beograd

Kusi}

4

2

9

8 4 1 5 9 3 7 6 2

4

2

7

5 8 3 4 7 2 1 9 6

358 (30)

9 224 (8)

6 3 9 7 2 4 5 8 1

4

1

3

1 9 6 8 3 5 4 2 7

5

3

4

7 2 4 1 6 9 8 5 3 9 1 5 3 8 6 2 7 4

7

5 2

6 7

9

3

4 7 2 9 5 1 6 3 8 3 6 8 2 4 7 9 1 5 Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 23.februar 2010.