Page 1

m y

NOVI SAD *

SUBOTA 23. JANUAR 2010. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVIII BROJ 22609 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

IZBORNI SVETI ARHIJEREJSKI SABOR SPC VE] PRVOG DANA OKON^AO ZASEDAWE

Vladika ni{ki Irinej novi patrijarh srpski

str. 14

EVRO, AKCIZE I ENERGENTI POGURA]E I OSTALE CENE VE] U FEBRUARU

NASLOVI

Politika 2 Tadi} pred SB UN: Nezavisnost Kosova neodr`iva 2 Dunavom u Evropsku uniju 3 VANU nam poma`e da presko~imo vlastitu senku

Ekonomija 4 Jeftiniji stanovi nisu ba{ jeftini 5 Kraj radni~kih iluzija i propalih firmi

Sledi poskupqewe hleba, slatki{a, bele tehnike... str. 4

Poqoprivreda 6 Bleferi otpali u startu 6 @uto zrno potuklo sve rekorde

Novi Sad 9 Najvi{im platama najja~e rezawe

Vojvodina 11 U „Slaviji” {trajk, u Po{ti mobing

Crna 12 No`em pretio sinu i patroli policije

Dru{tvo 14 Cvetkovi}ev kabinet osloba|a se otpada

DECA ]E SE NA^EKATI MAJSTORA: Iako je u nekoliko navrata najavqivano da }e rok zavr{etka pro{irewa pet vrti}a novosadske Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo” biti prvo po~etkom novembra, pa krajem novembra, zatim krajem decembra, te do zvani~nog roka 1. januara, koji je pro{log puta produ`en do 30. januara, posledwi rok da svi vrti}i budu zavr{eni sada je 1. maj. Kako je za „Dnevnik” rekao tehni~ki direktor „Radosnog detiwstva” Miomir Spalevi}, rok je produ`en zbog novih ugovora za kompletno renovirawe prizemqa tri vrti}a koja su nadogra|ena.

str. 7

TRAGEDIJA NA PUTU IZME\U ZREWANINA I MELENACA

Majka i sin poginuli u sudaru s kamionom str. 13

JU^E DVA RAZBOJNI[TVA U CENTRU NOVOG SADA

Opqa~kane Kredi agrikol banka i mewa~nica

str. 12

Ledeni dan

str. 16 – 19

SPORT

Najvi{a temperatura -2 °S

„ RUKOMETA[I S AUSTRIJOM ZA BITI ILI NE BITI

„ VO[INI ODBOJKA[I ^EKAJU PRVAKA

„ ELIMINISANA I JELENA JANKOVI]


POLITIKA

subota23.januar2010.

DNEVNIK

c m y

2

DO MARTA REGISTRACIJA BIRA^A ZA IZBORE ZA NACIONALNE SAVETE

EU i OEBS pozvali mawine da biraju najboqe BORIS TADI] JU^E GOVORIO NA SESIJI SAVETA BEZBEDNOSTI O SITUACIJI NA KOSOVU

Nezavisnost je neodr`iva

Predsednik Srbije Boris Tadi} ocenio je ju~e da bi 2010. mogla biti godina u kojoj }e za Kosovo i Metohiju biti prona|eno re{ewe u skladu s me|unarodnim pravom i u pravcu doprinosa ostvarewu zajedni~kih prioriteta, kao {to je ~lanstvo u EU. Tadi} je u govoru na sesiji Saveta bezbednosti UN rekao da se pokazalo da je samoprogla{ena nezavisnosti Kosova bila samo jo{ jedan od neuspe{nih poku{aja da se nametnu jednostrana re{ewa. Stoga je, po wegovom mi{qewu, neophodno da se u bliskoj budu}nosti sputaju sve ekstremisti~ke snage koje na Balkanu poku{avaju da svoju voqu nametnu “starim metodama”. – Jednostrano progla{ena nezavisnost nas nije pribli`ila, ve} nas je, naprotiv, jo{ vi{e udaqila. Zato je ona neodr`iva – ukazao je predsednik Srbije. On je ju~e upozorio Savet bezbednosti na “krhku” situaciju na severu Kosova i Metohije, i opasnosti koje mogu proiste}i iz poku{aja nasilne primene re{ewa iz plana Martija Ahtisarija u tom delu Pokrajine. Pri tome je dodao da sve o{trija retorika kojom Euleks opisuje legitimne srpske institucije u tom delu KiM, nazivaju}i ih “paralelnim”, ni na koji na~in ne doprinosi stabilnosti.

– Jedine paralelne institucije na Kosovu su one koje su proistekle iz jednostrano progla{ene nezavisnosti. Samo wihovo postojawe je kr{ewe Rezolucije 1244. Ako Euleks, Kfor, ili bilo ko drugi, `eli da kritikuje neku vlast na Kosovu, neka po~ne od vlasti koju su unilateralno obrazovali Albanci u Pri{tini bez saglasnosti Saveta bezbednosti i uz jasno kr{ewe principa me|unarodnog poretka – rekao je Tadi}. Predsednik Srbije je upozorio i na pogubnost planova za nametawe takozvanog kona~nog re{ewa na severu Kosova, kojim se nasilno `eli sprovesti takozvani Ahtisarijev plan na celom podru~ju Pokrajine. – Ta strategija mo`e biti primewena samo uz upotrebu drakonskih i nedemokratskih mera prema srpskoj zajednici na severu Kosova. Oni koji najavquju takve planove snose iskqu~ivu odgovornost za destabilizaciju situacije koju ovakav konfliktni scenario sasvim sigurno i ima za ciq – objasnio je Tadi}. Predsednik Srbija je zakqu~io da takve namere odgovaraju samo ekstremistima, i izrazio o~ekivawe da }e Kfor i Euleks za{tititi srpsko stanovni{tvo na severu Kosova od agresivnih ambicija koje stoje iza najavqenih poteza administracije u Pri{tini.

Predstavnici Vlade Srbije, OEBS-a, delegacije EU u Srbiji, ambasadori i predstavnici doma}ih i stranih nevladinih organizacija apelovali su ju~e na predstavnike mawina da u~estvuju u upisu u posebni bira~ki spisak i na izborima za nacionalne savete nacionalnih mawina. Na zajedni~koj konferenciji za novinare u Palati “Srbija”, ministar za qudska i mawinska prava Svetozar ^ipli} je rekao da }e se birati 19 saveta, za koje pravo glasa ima 650.000 gra|ana. Kako je ukazao, izbori }e u junu biti sprovedeni neposredno i elektorski, kako se pripadnici nacionalnih mawina budu odlu~ili, a bi}e sprovedeni u svih 167 op{tina na teritoriji Srbije i na najmawe devet jezika mawina. Kako je objasnio ministar ^ipli}, novi nacionalni saveti delova}e u oblastima kojima nacionalne mawine ~uvaju svoj identitet na osnovu evropskih i svetskih standarda i Ustava Srbije: u

kulturi, obrazovawu, upotrebi jekoji sprovodi Vlada Srbije kquzika i obele`ja i informisawu. ~an za unapre|ewe polo`aja ma[ef Misije OEBS-a u Srbiji wina, ali i za integraciju Srbije Dimitrios Kipreos je ocenio da u EU. On je najavio da }e EU nase stepen razvijenosti demokratistaviti da na tom poslu pru`a i je meri prema tome kako se neka finansijsku pomo} Vladi, koja je dr`ava odnosi prema mawinama, i do sada dobila tri miliona evra, a rekao da OEBS sna`no podr`ava za sprovo|ewe izborne procedure Vladu Srbije u odvojeno je jo{ 1,2 procesu sprovo|emiliona evra. wa ovih izbora, ko- Izbori za nacionalne Ambasador Veji su zna~ajni na savete dovode Srbiju like Britanije putu Srbije ka EU Stiven Vordsvort korak bli`e EU i wenog ja~awa kao rekao je da su izmultietni~ke drbori velika {an`ave i dru{tva. On je pozvao nasa za mawine da ostvare svoja pracionalne mawine da prepoznaju va i da je veoma bitno da istaknu zna~aj izbora za nacionalne savenajboqe kandidate koji }e ih dote i ne propuste svoju {ansu. Kistojno reprezentovati. On je ocepreos je podsetio na to da je reginio da izbori za nacionalne savestracija bira~a do marta, i ukazao te dovode Srbiju korak bli`e na delovawe OEBS-a da ovaj pro~lanstvu u EU. ces upisa bira~a u poseban bira~Na skupu su predstavnici alki spisak bude uspe{an. banskih medija postavili pitawe [ef delegacije EU Vinsent nadle`nosti nacionalnih saveta, De`er je podsetio na to da Unija kojima se {titi kulturna autonomnogo pa`we posve}uje po{tovamija nacionalnih mawina, konstawu mawinskih prava i da je proces tuju}i da je ~etiri oblasti nedo-

voqno. I ministar, ali i predstavnici EU i OEBS-a, ukazali su u odgovoru na to da je sve to {to se mawinama nudi kao instrument za{tite i unapre|ewa prava u skladu, kako s Ustavom i zakonima Srbije, tako i s me|unarodnom praksom i standardima EU. – Iskoristite mogu}nost i priliku i ne ~inite veliku gre{ku, jer su u savetima nacionalnih mawina velike mogu}nosti za ostvarewe relevantnih prava – rekao je {ef Misije OEBS-a. U sli~nom tonu je pripadnike svih nacionalnih mawina, a posebno albanske, predstavnik EU pozvao da u {to ve}em broju iza|u na predstoje}e izbore za Nacionalne savete, ukazuju}i na to da zakonski okvir reguli{e i prava i obaveze. Novi Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih mawina stupio je na snagu u septembru 2009, i od tada te~e rok za pripremu izbora za nacionalne savete, s tim da upis u posebne bira~ke spiskove traje do sredine marta. D. M.

EVROPSKI PARLAMENT USVOJIO REZOLUCIJU O DUNAVSKOM REGIONU, KOJA DAJE [ANSE I SRBIJI

Dunavom u Evropsku uniju

Evropski parlament je usvojio rezoluciju kojom je obavezao Evropsku komisiju na to da do kraja 2010. godine izradi „Evropsku strategiju za Dunavski region“. U rezoluciji se navodi da, osim deset evropskih zemaqa kroz koje proti~e Dunav, ukqu~uju}i i Srbiju, u Dunavski region spadaju i Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Slovenija i ^e{ka. Evroparlamentarci ne samo da su dali nalog Komisiji da uradi strategiju ve} su i konkretno skicirali kako ta strategija treba da izgleda i kojim ciqevima treba da te`i. Me|u ciqevima su i evropske integracije dr`ava Srbije, Crne Gore i BiH koje jo{ uvek nisu ~lanice EU. Budu}i programski dokument Evropske komisije u o~ima evroparlamentaraca bi treba-

lo da uskladi i oja~a politiku kohezije, transporta, turizma, poqoprivrede, ribarstva, energije, za{tite ~ovekove okoline, ekonomskog i socijalnog razvoja, kao i boqe i efikasnije saradwe izme|u regiona i lokalnih organizacija i administracija u Dunavskom regionu. Evropski parlament je pozvao Komisiju da {to pre po~ne konsultacije sa svim podunavskim zemqama, s posebnim akcentom na regionalnu saradwu, kako bi do kraja 2010. godine mogla strategiju finalizovati. Kao uzor u tom poslu Komisija bi trebalo da gleda na Balti~ku strategiju. Tako|e, EP je ukazao na to da u strategiji mora da bude jasno nazna~eno ko je odgovoran za uspe{nu primenu i da to

ne mo`e biti svaqeno samo na ple}a lokalnih vlasti u regionu. Evropski poslanici o~ekuju i da budu}a strategija da konkretne odgovore na pitawe kako da se poboq{a ekolo{ki status Dunava, koji trenutno spada u zaga|ene reke. Poseban deo bi trebalo da bude posve}en merama za smawewe zaga|ewa i ispu{tawa toksi~nih supstanci. U va`ne elemente strategije ulaze i planovi za ja~awe transportne mre`e, puteva i pruga du` Dunava, odnosno veze Severno –Crno more. Na kraju se nagla{ava potreba za promocijom turizma, s obzirom na velike potencijale Dunava koji bi omogu}io ekonomski rast ~itavog regiona. @. Panteli}


POLITIKA

DNEVNIK

subota23.januar2010.

SVE^ANOM SEDNICOM VOJVO\ANSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI OBELE@ILA PET GODINA RADA

VANU nam poma`e da presko~imo vlastitu senku Vojvo|anska akademija nauka i umetnosti, (re)osnovana 2003, a konstituisana jula 2004, ju~e je obele`ila pet godina rada sve~anom sednicom u Skup{tini Vojvodini. Skup, kojem su, osim ~lanova VANU, prisustvovali brojni gosti, predstavnici diplomatskog kora, akademske zajednice, crkava i verskih zajednica, kulturni i javni radnici, pozdravio je predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i, isti~u}i da ni{ta nije prirodnije nego da se peta godi{wica VANU obele`i u Skup{tini APV, jer su one upu}ene jedna na drugu. – Upu}eni smo jedni na druge jer kao {to Skup{tina promovi{e me|uregionalnu saradwu u prostoru Sredwe Evrope, tako i VANU prdstavqa sponu s intelektualnim, nau~nim i kulturnim sredi{tima u Austriji, Ma|arskoj, Slova~koj, Ukrajini – rekao je Egere{i, i objasnio za{to je Vojvodini va`na wena Akademija. – VANU nam poma`e da presko~imo vlastitu senku zatvorenosti i samodovoqnosti. Da nadvladamo ono stawe duha koje je karakteristika provincije, a to je strah od drugih, strah od novih ideja. Strah od stalnog preispitivawa i u~ewa... Nema evropskog identiteta i nema vojvo|anskog identiteta bez otvorenosti za stvarala{tvo svih nacionalnih zajednica u Vojvodini i za duhovne tekovine civilizacije ~iji smo savremenici. O~uvawe, povezivawe i unapre|ewe tradicije, nau~nog i kulturnog stvarala{tva svih gra|ana, svih nacionalnih zajednica u Vojvodini, s partnerskim nau~nim institucijama, jedini je na~in da ostvarimo ono {to se naziva op{tim dobrom.

Centralisti~ki um generi{e strah – Kriti~arima VANU posebno smeta odrednica Vojvo|anska – jer podse}a na ~iwenicu da je Vojvodina postojala i da }e postojati dok god je tradicije, kulture i nau~nog stvarala{tva Srba, Ma|ara, Rumuna, Rusina, Hrvata, Ukrajinaca, ^eha, Roma, Slovaka... u Vojvodini. Op{tem dobru mogu da te`e samo slobodni, misle}i qudi. I zato, kada govorim o Vojvodini – govorim o VANU jer je VANU prirodno mesto na kojem se umni i slobodni stvaraoci okupqaju, realizuju}i programe koji }e svima nama doneti boqitak... VANU nas podsti~e na to da prevazi|emo strah od druga~ijih ideja i qudi, koji generi{e centralisti~ki um – istakao je [andor Egere{i. Egere{i je naglasio da VANU posve}enim anga`manom svojih ~lanova radi na va`nim projektima, i posebno izdvojio “Enciklopediju Vojvodine” i “Duhovne resurse Vojvodine”. On je rekao da je ponosan na to {to je Skup{tina Vojvodine podr`ala projekat “Istra`ivawe istine o stradawu naroda Vojvodine 1941–1948. godine”, kao va`an korak na putu ne samo suo~avawa

ve} i temeqnog i odgovornog rada na pro{losti. Tako|e je podsetio na to da su formirawe i rad VANU pratile i prate brojne kontroverze, koje su “posve prirodne ukoliko se sagleda {iri kontekst, u prvom redu sna`ni otpori procesima decentralizacije i regionalizacije s kojima se Srbija suo~ava”. Predsednik Vojvo|anske akademije nauka i umetnosti

POMO]NIK GRADONA^ELNIKA ZREWANINA PREDRAG STANKOV ZA „DNEVNIK”

Mo`da odem u prosvetu, ali se ne povla~im

Nedugo posle najave predsednika Gradskog odbora Demokratske stranke u Zrewaninu Predraga Grgi}a da }e ova partija preispitati rad pojedinih direktora javnih preduze}a i funkcionera iz svojih redova, a zatim i sprovesti kadrovske smene ukoliko se poka`e da nisu dobro radili, gradom je prostrujala vest da }e se pomo}nik gradona~elnika Predrag Stankov (DS), na li~ni zahtev, povu}i s te funkcije. Navodno,

Stankov planira da karijeru nastavi rade}i u sredwoj {koli. U izjavi za „Dnevnik“, me|utim, on tvrdi da jo{ uvek nije doneo kona~nu odluku, napomiwu}i da }e u svakom slu~aju ostati u gradskoj upravi i da se ne}e politi~ki pasivizirati. – Svakako }u ostati u lokalnoj samoupravi, a da li }u biti pomo}nik gradona~elnika ili ne{to drugo, jo{ ne znam. To su neke moje li~ne stvari i ne znam za{to ih neko uzdi`e na tako

REKLI SU

[utanovac: NATO jo{ na jako dugom {tapu Ministar odbrane Dragan [utanovac izjavio je da je u~lawewe Srbije u NATO “na duga~kom {tapu”. On je, povodom zahteva za raspisivawe referenduma o pristupawu Alijansi, rekao da ne vidi da bi “Srbija u kratkom roku mogla pristupiti bilo kojoj organizaciji kao {to je NATO”. “Ali sasvim je prirodno da imamo referendum kada se o tome bude odlu~ivalo”, kazao je ministar.

\eli}: Odgovori na upitnik EK pre roka Potpredsednik Vlade Srbije Bo`idar \eli} izjavio je da o~ekuje da na{ zahtev za dobijawe statusa kandidata za ~lanstvo u EU bude prosle|en Evropskoj komisiji na prole}e, a da Srbija postane kandidat do kraja godine.„Uveliko se spremamo da odgovorimo na upitnik Evropske komisije i ube|en sam da }emo taj posao zavr{iti u rekordnom roku”, rekao je vicepremijer.

Vu~i}: Voqni smo da razgovaramo o rezoluciji Srpska napredna stranka spremna je da u~estvuje u pripremi rezolucije o Srebrenici, rekao je zamenik predsednika SNS Aleksandar Vu~i}. „Va`no je da politi~ke stranke razli~itih ideolo{kih uverewa, posebno po nacionalnim pitawima, poku{aju da postignu neku vrstu dogovora. Razgovor bi doprineo stvarwu uslova da Srbija zauzme jednistven stav”, rekao je Vu~i}.

visok nivo. Bez obzira na sve, ostajem i daqe uz gradona~elnika Miletu Mihajlova i u Demokratskoj stranci, i to je najbitnije u celoj ovoj pri~i – kazao je Stankov za na{ list. On nije iskqu~io mogu}nost da se zaposli u prosveti a da istovremeno bude anga`ovan u gradskoj upravi. Pri tome je dodao da odluku o svom daqem statusu sigurno ne}e doneti pre marta. @. B.

akademik Endre Pap objasnio je da proslava poludecenijskog jubileja uprili~ena sada jer se ~ekalo usvajawe Statuta Vojvodine u kojem je VANU ugra|ena kao institucija od posebnog interesa za ovaj region. – Iza nas je period od pet godina uspe{nog rada, uprkos brojnim te{ko}ama i osporavawima. Mo`da nas je ba{ i to stimulisalo da doka`emo vrednosti Akademije i Vojvodine. Nau~nici, umetnici, ali pre svega humanisti i intelektualci, ~lanovi VANU, neguju profesionalnu kompetenciju, moralnu doslednost, skepsu u mi{qewu i toleranciju u pona{awu kao vrhunske vrednosti svoje institucije i podnebqa koje ju je iznedrilo – rekao je akademik Pap, koji je u podrobnom izve{taju o radu VANU predstavio wene projekte, nau~ne skupove, publikacije, me|unarodnu saradwu... Skup su, izme|u ostalih, pozdravili i ambasadori Ukrajine i Crne Gore Viktor Nedopas i Igor Jovovi}, a rektor Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Miroslav Veskovi} istakao je da VANU na vrlo jasan na~in defini{e svoju politiku postojawa i, podsetiv{i na to da }e UNS uskoro biti doma}in Dunavske rektorske konferencije, naglasio da ova akademija treba da na|e pre svega svoje mesto u regionu. – Podunavski region jedan od najzna~ajnih strate{kih prioriteta EU i va`no je da na{ univerzitet na|e svoje mesto u wemu, ali i da VANU insistira na svom specifi~nom statusu i opredeqewu kao regionalne akademije – rekao je Veskovi}. V. ^eki}

3

BALINT PASTOR PONOVIO DA SVM INSISTIRA NA PO[TOVAWU KOALICIONOG SPORAZUMA S DS-om

Duli} kreirao strategiju

– Na{ je stav da u okviru koalicije sve nesporazume treba ra{~i{}avati razgovorima i dogovorima, a i spremni smo na razgovore u bilo koje doba dana ili no}i. Na`alost, poziv jo{ nismo dobili – rekao je na ju~era{woj konferenciji za novinare narodni poslanik Saveza vojvo|anskih Ma|ara Balint Pastor. On je ju~e ponovio da podr{ka SVM-a Vladi nije upitna, ali da

– Ne verujem da je gradona~elnik Sa{a Vu~ini} sve ovo odradio bez znawa gospodina Duli}a – rekao je funkcioner SVM-a. Pastor je rekao da, po wegovom znawu, razgovori izme|u DS-a i SVM-a u Subotici do sada nisu bili inicirani, te dodao da se u posledwih nedequ dana pokazalo da za to nije ni bilo interesa jer se radilo na ciqu „koji je i ostvaren“.

I dobro i mawkavo ^lanovi poslani~kog kluba mawina susreli su se prekju~e s izvestiocima Monitoring komiteta Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope i izvestili ih o polo`aju pripadnika nacionalnih mawina u Srbiji. Kada je re~ o pozitivnim primerima, Balint Pastor je naveo usvajawe Zakona o nacionalnim savetima, Zakona o kulturi i Zakona o uxbenicima, te usvajawe Statuta i Zakona o nadle`nostima Vojvodine. „Dr`ava, s druge strane, treba jo{ vrlo mnogo da uradi da se pove}a u~e{}e pripadnika nacionalnih mawina u dr`avnim organima i u javnim slu`bama. Kao primer smo naveli policiju, upravu carina, po{tu...”, rekao je Pastor, potvrdiv{i da su ~lanovi poslani~kog kluba mawina ukazali i na potrebu usvajawa novog zakona o slu`benoj upotrebi jezika i pisma u odnosu na, kako je naveo, „anahroni zakon iz 1991“, te na nedostatak zakona o javnoj svojini koji bi Vojvodini i lokalnim samoupravama osigurao vlastitu imovinu. ova stranka, kao ni u slu~aju republi~kog i pokrajinskog buxeta, ni u budu}e ne}e glasati za „protivustavne i predloge zakona koji su protivni interesima Vojvodine“. – SVM je jedinstven i svi mi mislimo da je DS na{ prirodan saveznik. Me|utim, ni DS nije mogao o~ekivati od nas da glasamo za protivustavni buxet u kojem se iz Vojvodine izvla~i 150 miliona evra – rekao je Pastor. Na pitawe kako tuma~i re~i predsednika Skup{tine grada i Gradske organizacije SVM-a u Subotici Jenea Maglaija da je u Suboticu „svilen gajtan stigao iz Beograda“, on je odgovorio da misli da je ministar Oliver Duli}, ina~e Suboti~anin, u~estvovao u izradi strategije koja se ostvarila u ponedeqak”.

Na pitawe {ta u situaciji u kojoj DS zamera SVM-u zbog nedavawa podr{ke buxetu a SVM ne priznaje odluku Skup{tine grada o novom sastavu Gradskog ve}a, jedni drugima mogu ponuditi u eventualnim razgovorima, poslanik SVM-a je odgovorio: – Ne bi bilo lo{e da razgovori kona~no po~nu, a ne da se vode preko medija. Sa svoje strane, mo`emo ponuditi dosledno po{tovawe koalicionog sporazuma na svim nivoima. Pokazalo se, naime, da ni Demokratska stranka, iako pri~a druga~ije, nema uvek potrebnu skup{tinsku ve}inu. Primera radi, rebalans buxeta usvojen je sa 128 glasova, od ~ega su ~etiri bila poslanika SVM-a – ukazao je Balint Pastor. Z. Romi}

POSLE NEUSPELOG POKU[AJA SMENE PREDSEDNIKA OP[TINE, DS OPTU@UJE VLAST U KAWI@I

MK odgovoran za propuste i stagnaciju ^lanovi Odborni~ke grupe “Za evropsku Kawi`u” u SO Kawi`a, posle neuspelog poku{aja smewivawa predsednika op{tine Mihaqa Wila{a, ocenili su na ju~era{woj konfrenciji za novinare da na argumentovane kritike koje su obrazlo`ili na sednici op{tinskog parlamenta nisu dobili odgovaraju}e odgovore i obrazlo`ewa jer su, kako tvrde, „svi odbornici MK-a i pokrajinski poslanik i direktor Doma zdravqa ’Ka-

wi`a’ dr Laslo Kermeci dokaze poku{ali da prika`u kao politi~ki marketing DS-a”. U saop{tewu koje je predo~io odbornik i portparol DS-a Kawi`e Jo`ef Palinka{ navedeno je i da se ~lanovi odborni~ke grupe ZEK-a ogra|uju se od izjave dr Lasla Kermecija, koji je optu`io odbornike demokrata da je sednica SO „politi~ki intonirana na Milo{evi}ev na~in”. Oni navode da uva`avaju voqu gra|ana na pro-

{lim lokalnim izborima, ali istovremeno sa `aqewem konstatuju da su odbornici MK-a, umesto da zastupaju op{tedru{tveni interes gra|ana kawi{ke op{tine, glasali protiv predloga za smenu predsednika op{tine. Time su, tvrde u DS-u, „jasno dali na znawe gra|anima da su za propuste i stagnaciju u razvoju op{tine iskqu~ivo odgovorni op{tinsko rukovodstvo i odbornici MK-a u SO Kawi`a”. M. Mitrovi}

DOPUNSKO GLASAWE U VOJVODINI ZA JEDNOG ILI VI[E POSLANIKA

Izbori zavise i od antikorupcijske agencije Skup{tina Vojvodine trenutno ima 119 poslanika, jednog mawe od predvi|enog broja mandata, nakon {to je preminuo poslanik iz @abqa, pa se u toj op{tini o~ekuju dopunski izbori. Na wima }e se poslanik birati direktnim glasovima bira~a. Pitawe je ho}e li istog dana biti jo{ dopunskih izbora u drugim op{tinama, da bi se re{io sukob interesa pojedinih poslanika. – O~ekujem dopunske izbore u @abqu za najvi{e 120 dana – ka`e predsednik Administrativnog odbora Skup{tine Vojvodine Milo{ Gagi}. Administrativni odbor je, obja{wava Gagi}, na sednici 19. januara konstatovao prestanak mandata poslanika Branislava Popova iz grupe DSS–NS-a zbog smrti. To je mandat koji je u @abqu osvojen na majskim pokrajinskim izborima 2008. s ve}inske izborne liste, pa }e i ovi dopunski biti odr`ani na taj na~in – direktno. Naime, u Vojvodini va`i me{oviti sistem po kojem se

od 120 poslanika 60 bira direkt}e biti odr`ana sednica Skupno, a 60 glasawem za partije koje {tine Vojvodine na kojoj se konsu ih predlo`ile. statuje prestanak mandata. Gagi} ka`e da je Odbor na toj U kabinetu predsednika Skupsednici predlo`io Skup{tini {tine ka`u da predlog AdminiAPV da konstatuje prestanak strativnog odbora za raspisivamandata preminulog Popova, a we dopunskih izbora u @abqu predsedniku parlamenta [andojo{ nije stigao. ru Eger{iju da, u skladu s OdluDa li }e u me|uvremenu biti i kom o izboru poslanika, raspi{e drugih odluka o dopunskim pokradopunske izbore. jinskim izborima Po toj odluci, po nekim vojvopredsednik Egere|anskim mestima? Status poslani~ke {i dopunske izboU pitawu je bar grupe, za koji je re raspisuje u roku dvadesetak oppotrebno najmawe od 30 dana od pre{tina i gradova pet poslanika, stanka mandata poiz kojih dolaze izgubio DSS–NS slanika. Ista odposlanici koji su luka nala`e da od tamo ujedno i graraspisivawa do dona~elnici i odr`avawa izbora ne mo`e pro}i drugi funkcioneri. Naime, novi mawe od 30 dana, a ni vi{e od 90. antikorupcijski zakon propisuje Drugim re~ima, ako se s tim izpravilo jedne funkcije, sem u izborima ne bude `urilo i bude oduzetnim slu~ajevima. Tako bi ovi lu~eno da se iskoriste maksimalposlanici, ako se odlu~e za ostani rokovi, izbori se mogu o~ekinak na lokalnoj funkciji, moravati za oko ~etiri meseca – u mali da oslobode pokrajinsku foteju. Taj rok mo`e biti jo{ rastequ. I to, po zakonu, do 1. aprila. gqiviji u zavisnosti od toga kada U tom slu~aju, dopunskih pokra-

jinskih izbora bi bilo jo{, mogu}e ve} u martu, kako vladaju}a ve}ina u Skup{tini od 1. aprila ne bi ostala desetkovana. Ipak, predsednik Administrativnog odbora Gagi} ka`e da o dopunskim pokrajinskim izborima u takvim op{tinama nije bilo razgovora. – ^eka se stav Agencije za borbu protiv korupcije o tome da li su ti poslanici u sukobu interesa, jer kada su birani, va`ila su druga pravila – ka`e Gagi}. Ina~e, prestankom pomenutog mandata, DSS–NS gubi status poslani~ke grupe, za koji je potrebno najmawe pet poslanika. Za taj status vezana su razna poslani~ka prava: od izno{ewa predloga, u~e{}a u skup{tinskoj raspravi i radu odbora, pa do prava u vezi sa zaposlewem u parlamentu. Portparol Pokrajinskog odbora DSS-a Milenko Jovanov ka`e da nije bilo pregovora s drugim strankama o udru`ivawu ili nekakvom “pozajmqivawu” poslanika. S. Nikoli}


4

EKONOMIJA

subota23.januar2010.

DNEVNIK

EVRO, AKCIZE I ENERGENTI POGURA]E I OSTALE CENE VE] U FEBRUARU

Sprema se poskupqewe hleba, slatki{a, bele tehnike... Cene uvozne robe su, zbog slabqewa doma}e valute, polako krenule navi{e, ali ni doma}a, sve su prilike, ne}e ostati po starom. Ovog meseca ve} su poskupeli neki uvozni konditorski proizvodi i ku}na hemija, mogu se o~ekivati vi{e cene i druge robe koja nam sti`e spoqa, a pove}awe akciza na gorivo, cigarete i alkoholna pi}a, koje je Vlada prekju~e odobrila, osim {to }e podi}i cene ovih, pogura}e i druge proizvode. U februaru se o~ekuje poskupqewe struje od deset posto, toplane najavquju skupqe grejawe u visini inflacije, a trgovci se spremaju za dizawe cena hleba, sokova, slatki{a, bele tehnike... Direktor “Klasa” Momir Lazi} ka`e da je realno o~ekivati da mali proizvo|a~i odmah podig-

nu cenu hleba oko pet dinara zbog pove}awa tro{kova transporta i proizvodwe. – Mi planiramo da prvo uradimo kalkulaciju pa }emo tek onda doneti odluku o eventualnom poskupqewu. Realno je o~ekivati da proizvo|a~i podignu cenu hleba oko pet dinara – obja{wava on. Me|utim, “mali proizvo|a~i”, barem oni u Novom Sadu, jo{ nisu razmatrali mogu}e poskupqewe ove namirnice. Cene su joj ionako {arolike: polukilogramska vekna ko{ta od 25 do 40 dinara, tako da ona najjeftinija ni u slu~aju da je pet dinara skupqa ne bi stigla najskupqu. Umiruju}e su i vesti koje sti`u iz mlekarske industrije. Cene mleka i mle~nih proizvoda tako|e ne}e i}i navi{e jo{ neko vre-

me. To nam je potvr|eno u “Imleku” i drugim mlekarama. Me|utim, izvesno je da }e poskupeti konditorski proizvodi, sokovi...

ti transport, a samim tim i cena sokova. – Za posledwih {est do osam meseci dr`ava je, po ne znam koji put, podigla cene energenata.

Svi se pla{e – Ozbiqna prepreka za rast cena je niska kupovna mo} gra|ana. Realna je bojazan trgovaca i dobavaqa~a da ne}e biti prometa ako se cene zna~ajnije koriguju navi{e. To je ma~ s dve o{trice, ali svakako takva situacija nikome ne ide u prilog – ka`e za “Dnevnik” ekonomistkiwa Vladana Hamovi} iz Instituta za ekonomiku poqoprivrede, dodaju}i da se uvek mo`e postaviti pitawe opravdanosti pove}awa cena s obzirom na to da proizvo|a~i i trgovci uvek imaju “rezerve koje ne iskoriste do kraja” te uvek postoje zalihe koje dozvoqavaju pomerawe cena – izme|u ostalog, to su i visoke mar`e. Izvr{ni direktor kompanije “Nektar” Bojan Radun ocewuje da }e zbog skoka cene nafte poskupe-

Poznato je da svaki proizvod, bio to sok ili hleb, mora da se preveze iz proizvodwe do nekog

„Telenoru” i zvani~no drugo halo

Jeftiniji stanovi nisu ba{ jeftini

Pouzdanost investitora @arko ^a|enovi} smatra da je ovaj Vladin program dobrodo{ao, me|utim, navodi da treba precizirati obaveze izme|u dr`ave, banke, investitora i kupca. Dr`ava mora odabrati investitore koji mogu vlastitom imovinom garantovati za preuzetu izgradwu, u {ta bi se mogao ukqu~iti komorski sistem s evidencijom investitora. To bi kupcima dalo garanciju da se zadu`e na dugi rok i ohrabrilo ih da se prijave za kredit. paralelno s konkursom za kreditirawe stanova, koji se najavquje za slede}u nedequ, trebalo raspisati i konkurs za projektovawe tipske gradwe stambenih objekata, zasnovanih na niskoj ceni, brzoj gradwi, primeni doma}eg gra|evinskog materijala i ekolo{kih standarda, a da pravo u~e{}a imaju samo diplomirani arhitekti. Tako|e, predla`e se da dr`ava propi{e i minimum kva-

liteta koji zgrade i stanovi moraju da zadovoqe, da bi se prekinuo fu{eraj. Sekretar Udru`ewa za gra|evinarstvo i industriju gra|evinskog materijala u Privrednoj komori Vojvodine @arko ^a|enovi} ka`e da su ponu|ene cene realne i da je te{ko ostvariti ni`e, {to potvr|uje i dana{we tr`i{te nekretnina. Otkako su posledwu godinu i po po~ele pada-

MRKOWI] O TENDERIMA ZA KORIDOR 10

Prepucavawe s „Alpinom”

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} izjavio da nema problema u kori{}ewu novca Svetske banke za Koridor 10, ali je dodao da, iako su dobijeni povoqni krediti, gradwa nekih puteva nije po~ela jer nije zavr{ena eksproprijacija zemqi{ta. On je ponovio da Srbija ima obezbe|ene pare za drumski deo Koridora 10. – Tender za gradwu obilaznice oko Dimitrovgrada s autoputem do grani~nog prelaza Gradina ne}e biti poni{ten – rekao je Mrkowi}, i dodao da }e tenderska komisija u narednih nekoliko dana odlu~iti o tome ko }e dobiti posao. On je novinarima posle sastanka Nadzornog komiteta za Koridor 10 kazao da “Alpi-

na”, iako je dala najboqu ponudu, ne mora da dobije posao jer nema zemqe u svetu u kojoj neka firma tu`i dr`avu, a onda tra`i posao od te dr`ave. Na pitawe da li to zna~i da je “Alpina” postavila uslov da dobije posao da bi odustala od tu`be pred Arbitra`nim sudom u Parizu, Mrkowi} je kazao da je to jedna od varijanti. – Spor koji “Alpina” vodi protiv Srbije pred Arbitra`nim sudom u Parizu diktira i na{ stav. Ako to bude definisano na pozitivan na~in, onda }e ostati u poslu – kazao je Mrkowi}. “Alpina” pred Arbitra`nim sudom u Parizu tra`i od{tetu za raskid ugovora o koncesiji za izgradwu autoputa od Horgo{a do ^a~ka.

ocewuje Radun. – Tako|e, na pove}awe cena uti~e i promena kursa, koja se desila nepotrebno i nekontrolisano. Mi smo posledwi put povisili cene krajem 2008. godine, dok ih u 2009. nismo dirali. S. Glu{~evi}

RATEL DAO LICENCU ZA FIKSNU TELEFONIJU

GRA\ANI O^EKIVALI MNOGO POVOQNIJU CENU KVADRATA OD DR@AVNE STANOGRADWE

Tek {to je Vlada Srbije usvojila Uredbu o finansirawu izgradwe jeftinih stanova i ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} naveo orijentacione cene kvadrata, kod dela besku}nika se ve} javilo razo~arawe po{to su o~ekivali i povoqnije uslove kupovine i ni`e cene kvadrata, jer su ove, ka`u, pribli`ne sada{wima. Po ministrovoj najavi, kvadrat stana u drugoj beogradskoj zoni ko{ta}e oko 1.600 evra, u novosadskoj prvoj zoni oko 1.100, a u drugoj 895. S tim u vezi ~uju se pitawa {ta bi s obe}awem o 650 evra, za{to su cene mnogo ve}e od tro{kova izgradwe, kao i primedbe da su cene gotovo iste kao u komercijalnom sektoru, i pitawa da li }e prose~an gra|anin biti u stawu da posle 2012. pla}a ratu od preko 300 evra za stan. Ove primedbe temeqe se upravo na primeru koji je izneo ministar Duli}, koji je rekao da bi za stan od 50 kvadrata u drugoj zoni u Beogradu, koji bi bio kupqen i u jeftinoj stanogradwi, pa jo{ uz pomo} subvencionisanog stambenog kredita preko Nacionalne korporacije za osigurawe stambenih kredita, kupac do oktobra 2012. pla}ao ratu od 93 do 98 evra, ali posle tog roka ~ak 367 (u posledwih pet godina otplate 265 evra), jer bi mu trebao kredit od gotovo 80.000 evra na 30 godina! I dugo, i mnogo. Ipak, mnogi gra|ani pozdravqaju odluku Vlade i veruju da }e kupovina stana u okviru ovog programa biti povoqnija i sigurnija, pa se ve} ~uju predlozi da bi

skladi{ta i na kraju do maloprodajnog objekta. Tro{ak transporta je ve} toliko porastao da }e ve}ina proizvo|a~a robe {iroke potro{we biti primorana na to da pove}a cene. Sokovi }e verovatno poskupeti tri posto –

ti, cene su se zaustavile na realnom nivou i niko ne}e da gradi ispod cene. Kako se pro{le godine slabo gradilo, na tr`i{tu danas i nema zadovoqavaju}e ponude stanova, pa je, gledano i iz gra|evinskog i privrednog ugla, pokretawe stanogradwe dobar posao za ukupan razvoj, s obzirom na to da gra|evinarstvo pokre}e brojne grane, od industrije gra|evinskog materijala, metalnog kompleksa, do proizvo|a~a stolarije, name{taja, bele tehnike, zavesa... @arko ^a|enovi} ka`e da je pitawe lokacija jo{ uvek nedovoqno definisano. U Novom Sadu i nema slobodnog prostora u prvoj gradskoj zoni, slobodne vojne lokacije su dislocirane, tako da se na wima mo`e o~ekivati cena ni`a od one koja je najavqena za centar. On smatra da }e se gra|ani bez stana odazvati pozivu, ukoliko dr`ava bude garant za investitora kog }e pratiti neka banka. Ministar Duli} je izjavio da Ministarstvo ve} ima nekoliko velikih banaka koje }e u~estvovati u izgradwi jeftinih stanova, a da }e u narednih nekoliko dana biti postignut dogovor za vojno zemqi{te. R. Dautovi}

Upravni odbor Republi~ke agencije za telekomunikacije (Ratel) odlu~io je ju~e da drugu licencu za fiksnu telefoniju u Srbiji da kompaniji “Telenor Srbija” koja je ponudila 1.05 milion evra. – “Telenor” }e, po proceduri koja je definisana, licencu dobiti do sredine februara – rekao je agenciji Beta direktor Ratela i predsednik Komisije za sprovo|ewe postupka javnog nadmetawa za dugog operatera fiksne telefonije Milan Jankovi}. On je istakao da je Ratel odlu~io da izda licencu zbog “neophodnosti uvo|ewa konkurencije u ovom sektoru”. – Za gra|ane Srbije }e to biti mogu}ost da biraju fiksnog operatera u narednom periodu i da imaju konkurenciju po pitawu usluga i kvaliteta usluga koji }e ti operateri nuditi – rekao je Jankovi}. Vlada Srbije je na prekju~era{woj sednici prihvatila ponudu “Telenora”. “Telenor Srbija” je bio jedini u~esnik na tenderu za drugu licencu fiksne telefonije u Srbiji, kojom

se ukida monopol u toj oblasti i koja se daje na deset godina, uz mogu}nost produ`ewa za jo{ toliko. Ta kompanija u Srbiji ima oko 2,8 miliona korisnika mobilne telefonije, a deo je

norve{ke telekomunikacione grupe “Telenor”, koja posluje u 14 zemaqa. Pru`awem usluga fiksne telefonije u Srbiji se do sada jedino bavila dr`avna kompanija Telekom “Srbija”, koja je na kraju 2008. godine imala oko tri miliona korisnika. Prema ranijoj proceni ministarke za telekomunikacije Jasne Mati}, “Telenor” bi u Srbiji trebalo da po~ne da pru`a usluge fiksne telefonije i Interneta do kraja godine.

Novac od akcija dostupan svima Gra|ani koji nisu mogli da podignu novac od besplatnih akcija zbog spornih ra~una, od danas }e ga mo}i uzeti na {alterima po{ta i Po{tanske {tedionice. Za te gra|ane su u Po{tanskoj {tedionici besplatno otvoreni novi teku}i ra~uni. Time im je omogu}eno da, pored pet akcija Naftne industrije Srbije, ostvare pravo i na nov~anu naknadu u iznosu od 1.700 dinara, pi{e u saop{tewu Agencije za privatizaciju. Pravo na besplatne akcije ima 4,8 miliona gra|ana Srbije.

21. 1. 2010.

1.161,55986

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (683,34

Promet

Srbolek, Beograd

20,00

78

20.514

Jugorendgen, Ni{

19,17

143

214.929

FIO Kostolac, Kostolac

15,74

500

6.000

Po{tanska {tedionica, Beograd

15,00

9.200

46.000

13,64 Promena %

500 Cena

Ni{ka mlekara, Ni{

-12,00

Polet, Hrtkovci

Naziv kompanije

0,07%)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,11

2.698

2.765.603

Komercijalna banka, Beograd

-0,05

29.985

1.139.461

Energoprojekt holding, Beograd

1,46

832

2.559.840

1.350.000 Promet

Agrobanka, Beograd

-0,08

8.993

2.545.140

Univerzal banka, Beograd

-0,10

7.000

70.000

792

792

Soja protein, Be~ej

-0,66

1.050

147.000

-12,00

132

1.320

Imlek, Beograd

0,27

1.460

71.540

Ribokompleks, Uzdin

-11,96

7.540

7.540

Metalac, Gorwi Milanovac

-2,31

2.330

118.820

Poqopromet, Ruma

-11,90

370

1.110

Metals banka, Novi Sad

-0,12

6.890

117.234

-11,23 Promena %

1.020 Cena

204.000 Promet

Privredna banka, Beograd

-3,80

683

136.577

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

6.900

0,00

Univerzal, Kawi`a

0,00

290

168.490

Tigar, Pirot

3,08

769

999.325

Soja protein, Be~ej

-0,66

1.050

147.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.290

0,00

Metals banka, Novi Sad

-0,12

6.890

117.234

Telefonija, Beograd

-0,06

1.750

876.830

Vital, Vrbas

0,56

1.257

65.350

Veterinarski zavod, Subotica

-0,86

575

23.000

6. oktobar, Pan~evo

0,00

2.330

18.640

Palanka UTP, Sm. Palanka Pet akcija s najve}im padom

AIK banka, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija

Svi iznosi su dati u dinarima


EKONOMIJA

DNEVNIK GUVERNER RADOVAN JELA[I]

subota23.januar2010.

MILUTIN MRKOWI]

Pada}e kamate

Rusija uslovqava kredit

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jela{i} ju~e je izjavio da, uzimaju}i u obzir sada{we makroekonomske pokazateqe, postoji mogu}nost da NBS nastavi da smawuje referentnu kamatnu stopu. – Uzimaju}i u obzir {ta se trenutno de{ava vezano za cene i makroekonomsku stabilnost, mnogo smo bli`i tome da nasta-

Srpski ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} izjavio je ju~e da Rusija uslovqava davawe kredita od 800 miliona dolara Srbiji u~e{}em ruskih preduze}a u izgradwi `eleznice. Mrkowi} je novinarima nakon sednice Nadzornog komitata “Koridora 10” kazao da o~ekuje da }e ovog meseca dogovor ipak biti postignut. On je kazao da bi svih 800

miliona evra i{lo u projekte razvoja `eleznice jer je to {ansa razvoja Srbije. – Osim `elezni~ke pruge, imamo deset fabrika vagona koje nemaju posla – kazao je Mrkowi}, i dodao da bi razvojem `eleznice fabrike bile uposlene. Pomo}nik ministra finansija Srbije Zoran ]irovi} je rekao da }e ruske firme u~estvovati u radovima koji }e se finan-

sirati ruskim kreditom, ali da one ne}e biti jedini izvo|a~i. Pregovori o ruskom kreditu vrednom ukupno milijardu dolara po~eli su krajem oktobra pro{le godine i do sada je dogovoren deo od 200 miliona koji se odnosi na podr{ku republi~kom buxetu. ]irovi} o~ekuje da taj deo kredita bude realizovan do kraja meseca.

5

AGENCIJA JU^E RASKINULA UGOVORE S GAZDAMA

Puklo 18 prodaja Agencija za privatizaciju saop{tila je ju~e da je raskinuto 18 ugovora o kupovini preduze}a. Komisija za preduzimawe mera po izvr{enoj kontroli ugo-

NOVI ZAKON O STE^AJU STUPA NA SNAGU

Kraj radni~kih iluzija i propalih firmi vimo smawivawe referentne kamatne stope – rekao je on novinarima u NLB banci u Srbiji. Jela{i} je podsetio na to da je NBS posledwu godinu smawio referentnu kamatnu stopu sa 17,75 na 9,5 posto. Guverner je ocenio da privrednici koji od NBS-a zahtevaju stabilan kurs dinara “kucaju na otvorena vrata”. – Promene kursa u prethodnih nekoliko dana govore vi{e od re~i – izjavio je guverner Jela{i}. Upravni odbor Privredne komore Srbije saop{tio je ju~e da privrednici predla`u da NBS snizi prag za intervencije na deviznom tr`i{tu, odnosno da uti~e na ponudu i tra`wu deviza i u slu~aju kad su dnevna pomerawa deviznog kursa mawa. Jedna od mera za koju se zalo`io Upravni odbor PKS-a je da centralna banka obezbedi ve}u likvidnost banaka smawewem obavezne rezerve na deviznu osnovicu i na {tedwu gra|ana, kao i da postepeno smawuje, do ukidawa, dr`awe obavezne devizne rezerve u dinarima. NBS, kako je predlo`eno, treba da nastavi da sni`ava referentnu kamatnu stopu jer je smawena javna potro{wa, kao i inflatorni pritisci.

Novi Zakon o ste~aju, kao jedino zakonsko re{ewe za posrnula preduze}a, koji }e po~eti da se primewuje ve} od naredne nedeqe, predvi|a da ste~aj mora da traje mawe od 18 meseci. On ukida ste~ajno ve}e, uvodi odbore ste~ajnih upravnika i precizira wihove nadle`nosti. Uvedena je i mogu}nost uvo|ewa ste~aja zbog prezadu`enosti preduze}a – kada du`ni~ke obaveze firme prevazilaze vrednost wene imovine. Trenutno je te{ko utvrditi ta~an broj preduze}a u ste~aju jer postupke vodi vi{e institucija, ali se procewuje da je trenutno 7.200 preduze}a koja mogu biti izbrisana iz registra firmi. U wima bi otkaze moglo dobiti oko 30.000 qudi koji zapravo ve} godinama ne rade, ali imaju ogromna potra`ivawa od preduze}a. Neki od wih samo su formalno zaposleni, a neki su sve donedavno radili ili jo{ uvek rade. Iako Zakon stupa na snagu krajem ove nedeqe, neke wegove odredbe }e po~eti da se primewuju tek od marta pa }e tek tada biti poznato koliko je “kandidata” za brisawe iz registra i koliko }e se ta~no radnika na}i u tom procesu. Me|utim, sasvim je sigurno da }e od marta sva preduze}a koja su u blokadi du`e od tri godine biti izbrisana iz Privrednog registra, i

Otkazi za 60.000 qudi Procene sindikata o firmama i broju radnika koji }e ove godine zbog novog zakonskog re{ewa oti}i u ste~aj razlikuju se od zvani~nih. Naime, sindikati ocewuju da }e ste~aj biti uveden u oko 40.000 firmi, {to }e doneti otkaze za oko 60.000 radnika. Ministarstvo ekonomije ostaje pri zvani~noj oceni da nema ni re~i o 40.000 ve} da se radi o oko 7.000 firmi kojima sledi ste~aj zbog toga {to su u blokadi vi{e od tri godine. to tako {to }e prvo NBS dostaviti sudovima listu firmi ~iji su ra~uni vi{e od tri godine u blokadi. Kasnije }e se to raditi jednom mese~no, a lista brisanih bi}e objavqivana i u medijima. Po novousvojenom Zakonu o ste~aju, iz ste~ajne mase se prvo namiruju tro{kovi ste~ajnog

PREMIJER URU^IO PRIZNAWA NAJUSPE[NIJIM PRIVREDNICIMA

Poslovni ~ovek godine iz „Centroproizvoda”

Predsedniku beogradskog preduze}a “Centroproizvod” Darku Baj~eti}u priznawe “Poslovni ~ovek godine” ju~e je uru~io premijer Mirko Cvetkovi}. To priznawe Klub privrednih novinara dodequje kompanijama i li~nostima koji su u protekloj godini postigle izuzetne rezultate. Premijer Cvetkovi} je poru~io da Vlada ima ~vrst stav da }e sa~uvati makroekonomsku stabilnost i dosledno sprovoditi planirane mere. – O~ekuje se oporavak privrede i blagi privredni rast, za {ta }e biti potrebno mnogo truda i zalagawa – rekao je Cvetkovi}. Baj~eti} je rekao da je zadovoqan {to je priznawe za najuspe{niju kompaniju pripalo “Centroproizvodu”, preduze}u iz oblasti proizvodwe. Uru~ewu priznawa prisustvovali su predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} i ministri u vladi Srbije. Zlatnu plaketu za privredni potez godine dobio je generalni direktor Javnog preduze}a “Srbijagas” Du{an Bajatovi}, a za banku godine progla{ena je Evrobanka EFG. Zlatna plaketa za korporativnu i

dru{tvenu odgovornost dodeqena je preduze}u “Metalac” iz Gorweg Milanovca. Priznawa “Menaxer godine” dobili su Vladan Batanovi} (Institut “Mihajlo Pupin”), Radovan Mijailovi} (Fabrika akumulatora Sombor), Veselin Sjeklo}a (“Omni grupa”), Milan Skok (“Triglav–Kopaonik”). “Biznis dama godine” je Jelena Juri} (“Jafa”). Poqoprivredniku Lazaru \uki}u iz Gospo|inaca kod @abqa pripala je Zlatna plaketa za preduzetni{tvo i agrar.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

95,3985

97,3454

99,5843

95,1065

Australija

dolar

1

60,9848

62,2294

63,6607

60,7981

Kanada

dolar

1

64,341

65,6541

67,1641

64,1441

Danska

kruna

1

12,815

13,0765

13,3773

12,7757

Norve{ka

kruna

1

11,6402

11,8778

12,151

11,6046

[vedska

kruna

1

9,3446

9,5353

9,7546

9,316

[vajcarska

franak

1

64,8352

66,1584

67,68

64,6368

V. Britanija

funta

1

109,452

111,686

114,255

109,117

SAD

dolar

1

67,5005

68,8781

70,4623

67,2939

Kursevi iz ove liste primewuju se od 22. 1. 2010. godine

Pan~evo u gadnom sosu Predsednik Saveza samostalnih sindikata u Pan~evu Milanko Bodiroga ocenio je ju~e da se Pan~evo od velikog industrijskog grada pretvorilo u varo{icu i ima konstantni trend propadawa. U Pan~evu su ve} peti dan, zbog neispla}enih zarada, naknada za prevoz i doprinosa za zdravstveno osigurawe, u generalnom {trajku radnici “Petroremonta”, a protest su za danas najavili i biv{i radnici “Trgoprodukta” jer im nisu ispla}ene tri plate.

postupka. Dugovi zaposlenima i biv{im radnicima i daqe su na vrhu svih potra`ivawa. U prvom isplatnom redu su neispla}ene zarade, ali }e zaposleni mo}i da ra~unaju samo na isplatu minimalnih neto zarada ukama}enih od dana kada je trebalo da budu ispla}ene do po~etka ste~aja, i to najdu`e godinu da-

na pre nego {to je otvoren ste~ajni postupak firme u kojoj su bili zaposleni. Dakle, zaposleni mogu ra~unati na to da }e dobiti zaradu samo za godinu dana, a ako im firma duguje vi{e od toga, s tim mogu da se oproste. Nepla}eni doprinosi za penzijsko i invalidsko osigurawe, me|utim, bi}e im podmireni za posledwe dve godine pre otvarawa ste~ajnog postupka, s tim {to }e osnovicu za obra~un ~initi najni`a mese~na osnovica doprinosa na dan ostvarawa ste~ajnog postpuka. Direktor Fonda solidarnosti, iz kojeg se ispla}uje minimalna zarada radnicima u ~ijim firmama je pokrenut ste~ajni postupak Jablan Obradovi} ocewuje da ni ovaj zakon ne donosi neke posebne pogodnosti za radnike. – I nadaqe je propisano da radnici mogu pokrenuti ste~aj, ali, mada su tro{kovi pokretawa takvog postupka ne{to smaweni, oni to ne mogu u~initi budu}i da nemaju novca jer dugo nisu primali zarade. Tako|e, ne postoji zakonska obaveza spre~avawa prodaje imovine preduze}a ~ijom bi se prodajom u ste~ajnom postupku ste~ajna masa ipak pove}ala, pa tako i za namirivawe radnika, ve} se ona kr~mi dok ste~aj jo{ nije pokrenut. Q. Male{evi}

vora o prodaji kapitala ju~e je odlu~ila da raskine ugovore za preduze}a: NIJP “Kikinda”, JNIP “Pan~evac”, “Tisa” u Novom Kne`evcu, Veterinarska stanica “Ba~ka Topola”, “Kosovoprojekt Semp” u Beogradu, Veterinarska stanica “Velika Plana”, Veterinarska stanica “Smederevska Palanka”, hotel “Prag” u Beogradu, “Budimka” u Po`egi, “Novi kolektiv” u Beogradu, Veterinarska stanica “Gorwi Milanovac”. Raskinuti su ugovori i za Radni~ko prihvatili{te “Beograd”, Veterinarsku stanicu “Petrovac”, Veterinarsku stanicu “@agubica”, Industriju metalnih konstrukcija – IMK u Beogradu, ABS “Minel elektrogradwa” u Beogradu, PTT “Ugostiteqstvo” u Beogradu i hotel “Palas” u Jagodini. Ugovori su raskinuti zbog nepla}awa kupoprodajne cene, odnosno dospelih rata, zbog neodr`avawa kontinuiteta poslovawa i nepo{tovawa socijalnog i investicionog programa. Najve}i broj ugovora raskinut je zbog nepla}awa rate kupoprodajne cene. U skladu sa Zakonom o privatizaciji, nakon raskida kupoprodajnog ugovora, kapital preduze}a koji je bio predmet prodaje prenosi se u daqu nadle`nost Akcijskog fonda.

SMI[QAWE NA^INA KAKO DA JAVNA PREDUZE]A IPAK DOBIJU DEBQE KOVERTE

Prepakivawe povi{ice u bonuse

Iako je vi{e ministara javno iznelo ~vrst stav da pove}awe plata u javnom sektoru ne dolazi u obzir jer bi to moglo ozbiqno naru{iti stabilnost javnih finansija i celokupne srpske ekonomije, mogu}e je da }e Vlada poku{ati sindikatima javnih preduze}a da “ispod stola” ponudi kompromis u vidu ispla}ivawa bonusa radnicima. Nakon {to je ministar energetike Petar [kundri} sindikalcima EPS-a obe}ao pove}awe zarada u ovoj godini, usledio je niz identi~nih zahteva iz drugih javnih preduze}a. To je nagnalo ve}i broj ministara iz ekonomskih resora da se usprotive bilo kakvom podizawu plata zaposlenima u dr`avnim kompanijama, jer je to ne samo u suprotnosti sa sporazumom s Me|unarodnim monetarnim fondom ve} bi i ozbiqno naru{ilo oporavak srpske privrede nakon te{ke recesione godine. – Daleko ve}u opasnost od kursa predstavqaju najave EPS-a i ostalih javnih preduze}a za pove}awe plata jer bi, ako bi se iza{lo u susret tim zahtevima, usledio rast inflacije – izjavio je ministar ekonomije Mla|an Dinki}. On je upozorio na to da bi bilo kakvo pove}awe plata u javnom sektoru dok Srbija ne iza|e iz recesije, zna~ilo “uni{tavawe srpske ekonomije”, uz opasku da ne bi bilo “prvi put da Srbija, kada pregrmi najte`u krizu, po~ne sama sebe da ubija. Ipak, Dinki} je ostavio mogu}nost da javna preduze}a koja ostvaruju dobit, “negde oko Uskrsa” svojim zaposlenima podele bo-

Povla{}eni i u recesiji Plate zaposlenih u javnom sektoru i lane su bile ve}e od onih u privatnim kompanijama. Tako ne{to ne postoji ni u jednoj razvijenoj tr`i{noj ekonomiji, po{to je paradoksalno da oni koji rade za dr`avu budu bogatiji od onih iz ~ijih se zarada finansiraju. Ipak, u Srbiji je lane prose~an radnik u javnoj slu`bi, po podacima biltena “Mese~ne analize i trendovi”, mese~no zara|ivao vi{e od 38.000 dinara, koliko i zaposleni u javnim preduze}ima, dok su zaposleni u privatnim firmama u proseku zara|ivali ~ak 10.000 dinara mawe. Tako|e, iako su zarade u javnom sektoru u 2009. godini zvani~no bile zamrznute, one su lane nominalno porasle oko pet procenata, dok je to pove}awe za radnike u privatnom sektoru iznosilo dva posto. nuse. To bi, tako|e, zna~ilo odre|eni gubitak za javne finansije – po{to je svaka dobit javnih preduze}a zapravo dr`avni prihod, ali u svakom slu~aju neuporedivo mawi nego ako bi bile pove}ane plate. Stru~waci veruju da je re~ o kompromisu kojim }e se delom iza}i u susret politi~ki uvek opasnim sindikatima, ali bez javnog priznawa takvog popu{tawa.

– Mali problem s tim re{ewem je u tome {to }e onda svi zatra`iti isti kompromis. Zato je mogu}a lan~ana reakcija, po{to je te{ko odbiti jedne kada ste drugima popustili, i to mo`e dovesti u pitawe sporazum s MMF-om – izjavio je dr Bo{ko Mijatovi} iz Centra za liberalno-demokratske studije. V. ^vorkov


6

POQOPRIVREDA

subota23.januar2010.

PAORI PRETE BLOKADOM PUTEVA

Zelena{ke kamate gore od vodnog nameta Vojvo|anski paori ipak nastavqaju s protestima zbog naknada za odvodwavawe i ne pristaju na predlog pokrajinskih vlasti da se pla}awe odlo`i do kraja godine. Prete blokadom puteva ako se ne na|e prihvatqivo re{ewe za naplatu odvodwavawa za 2008. i 2009. godinu, re~eno je ju~e na konferenciji za novinare u Asocijaciji poqoprivrednika Vojvodine. - Dobili smo tuma~ewe od pravnika da nema zakonske osnove da vodoprivredno preduze}e tra`i svoja potra`ivawa preko poreske uprave - kazao je predstavnik Asocijacije Miroslav Ivkovi} napomiwu}i da }e se pre toga ipak obratiti pokrajinskom ombudsmanu jer sumwaju u pravnu osnovu na~ina uplate i visine naknade za odvodwavawe. Iako je u Vladi Vojvodine pre nekoliko dana re~eno da su

nezadovoqni paori prihvatili predlog da se pla}awe naknade za odvodwavawe odgodi do kraja

Bez logike Miroslav Ivkovi} podse}a da je stopa za naknadu za odvodwavawe 1999. godine iznosila 47 posto, a sada je ~ak 601 posto. Tada je naknada vredela koliko i 60 kilograma p{enice, a sada je kao 123 kilograma. godine, na{ sagovornik veli da nisu mogli pristati na zelena{ku kamatu od 23 odsto. Odlagawe te obaveze nije nikakva usluga poqoprivrednicima jer bi do kraja godine bi kamata vi{estruko prerasla glavnicu, tako da se odlagawem time ~ini usluga „Vodama Vojvodine“, a ne paorima. S. G.

Sigurna evropska pomo} Ministar poqoprivrede Sa{a Dragin izjavio je da je srpska delegacija na Drugom samitu ministara poqoprivrede u Berlinu dobila uveravawe da }e Srbiji biti pru`ena sva raspolo`iva pomo} u procesu pristupawa Evropskoj uniji (EU). „Od svih kolega dobili smo uveravawe da }e Ministarstvo poqoprivrede Srbije dobiti svu raspolo`ivu pomo} i u finasijskom i u politi~kom smislu, da institucionalne kapacitete osposobi za ulazak u EU“, kazao je ministar Dragin dodaju}i da je srpska delegacija, po{to je re~ o najve}em samitu ministara poqoprivrede tokom godine, imala niz bilaterlanih susreta sa kolegama iz Nema~ke, ^e{ke, Rumunije, Ma|arske, Holandije, Nema~ke...

RATARI IZ ZREWANINA IZLICITIRALI DR@AVNU WIVU

Bleferi otpali u startu Licitacija poqoprivrednog zemqi{ta u dr`avnoj svojini na teritoriji grada Zrewanina je zavr{ena, a prose~na izlicitirana cena godi{weg zakupa po hektaru bila je 9.387 dinara. Od zakupa pribli`no 2.300 hektara bi}e inkasirano vi{e od 23 miliona dinara, od ~ega }e, prema

propisima, 40 odsto biti prosle|eno republi~kom, a po 30 procenata pokrajinskom i gradskom buxetu. O~ekuje se da ove pare pristignu najkasnije za mesec-dva, ~im isteknu `albeni rokovi i

sve bilo mirno i razlo`no, o ~emu svedo~i i ~iwenica da ~ak u 90 odsto slu~ajeva nije preba~ena po~etna cena. – Postupak se vodio po izmewenom Zakonu o poqoprivrednom zemqi{tu. On veli~inu oranica koju na podru~ju administrativne jedinice mo`e zakupiti jedan licitant ograni~ava na 50 hektara. To je u startu obeshrabrilo {pekulante i blefere. Wihovo odsustvo doprinelo je tome da licitacije proteknu u korektnoj atmosferi, bez razbacivawa parama – isti~e Mihajlov, i dodaje da se svi ugovori sa zakupcima potpisuju na tri godine. Ipak, u pojedinim slu~ajevima cene zakupa na licitacijama dostigle su daleko vi{i nivo od po~etnog. Tako su najve}e cene izlicitirane u katastarskoj op{tini Boto{, zahvaqu}i me{tanima ovog sela Gradimiru Popovu i Goranu ^izma{u. Wih dvojica su cenu godi{weg zakupa u jednom trenutku digli do 33.000 dinara za hektar. Pobedili su i u ponovqenoj licitaciji, koja se mora sprovesti ukoliko se tokom prvog postupka izlicitira vi{e od dvostruke po~etne cene zakupa. Mihajlov ne krije da je, i pored svega, bilo pojedinih zamerki, a

Sto~ari imali pravo pre~eg Jo{ u avgustu je dosta dr`avnog zemqi{ta dato u zakup poqoprivrednicima koji imaju sto~arsku proizvodwu i zalivne sisteme. Prose~na cena zemqi{ta koje su zakupili sto~ari iznosi oko 15.000 dinara godi{we po hektaru. Po osnovu prioriteta predvi|enog zakonom, Poqoprivredna {kola i Poqoprivredna stru~na slu`ba tako|e nisu morale na licitaciju da bi dobile dr`avnu zemqu u zakup. budu potpisani ugovori o zakupu, po cenama utana~enim na licitacijama odr`anim u prostorijama Centra za ruralni razvoj. Ina~e, samo od avansa, ~ija je uplata bila uslov da se u~estvuje na nadmetawu, ve} je ubrano 4,6 miliona dinara. Predsednik Komisije za izdavawe u zakup poqoprivrednog zemqi{ta u dr`avnoj svojini u Zrewaninu Petar Mihajlov ka`e da je pri licitacionom postupku

pre svega su se odnosile na navodno odugovla~ewe s raspisivawem oglasa za licitaciju. – Takve kritike nisu bile na mestu. Bili smo spremni da licitaciju organizujemo jo{ jesenas, ali je Ministarstvo poqoprivrede usporilo na{ rad insistiraju}i na cenama vi{im od onih koje smo mi predlo`ili, {to nas je poprili~no iznenadilo – obja{wava Mihajlov. @. Balaban

DNEVNIK

POTVR\ENO PISAWE „DNEVNIKA”

Posledwa rata duga penzionerima – dogodine Republi~ki fond za penzijsko i invalidsko osigurawe potvrdio je pisawe „Dnevnika“ da }e posledwa rata javnog duga poqoprivrednim penzionerima, umesto ove godine, biti ispla}ena naredne, 2011. uz obra~un kamate od 8,5 posto godi{we. Podsetimo, zakonom iz 2006. godine dug od 20,5 zaostalih penzija poqoprivrednicima pretvoren je u javni i dr`ava se obavezala na to da ga vrati u

~etiri rate od 2007. do 2010. godine, s tim da se na svaku ratu obra~unava kamata od 8,5 posto na godi{wem nivou. Tri rate su ispla}ene, ali s ovom posledwom nastao je problem jer zbog ekonomske krize novca u buxetu nema dovoqno. Ta~an datum isplate naredne godine utvrdi}e Vlada Srbije. Za preminule penzionere posledwu ratu javnog duga primi}e wihovi naslednici po{to obave ostavinsku raspravu. Q. M.

ZA KOMASACIJU U VOJVODINI IZDVOJENO 180 MILIONA DINARA

Da traktor ne bude {iri od wive U Vojvodini je u protekle tri godine dosta ura|eno na komasaciji zemqi{ta i obavqen je veliki posao s obzirom na to da je on obustavqen 1989. godine i da celu deceniju i po nakon toga ukrupwavawa parcela prakti~no nije ni bilo. Za zavr{etak ranije zapo~etih i nove komasacije Pokrajinski sekretarijat za poqoprivredu je u posledwih nekoliko godina dao 181 milion dinara i sada je 60 odsto teritorije na ure|eno ovaj na~in. Po~etkom devedesetih godina pro{log veka samo su dovr{avane zapo~ete komasacije, a {to zbog nedostatka para, {to zbog nebrige nadle`nih, na tome se stalo i ni{ta vi{e nije ura|eno. Sada se izdvaja onoliko koliko mo`e da se „nategne“ iz skromnog vojvo|anskog agrarnog buxeta, ali posao koji obavqa Sekretarijat za poqoprivredu ima ve}i zna~aj nego {to se na prvi pogled ~ini. Naro~ito ako se zna da se na republi~kom nivou na ovome gotovo ni{ta ne radi i ako se zna da u Vojvodini seqak ima tri parcele s ukupno 4,3 hektara, dok u Srbiji prose~no doma}instvo poseduje 3,2 hektara u tri parcele i oku}nici. Dodu{e, veli~ina poseda paora upisanog u Registar gazdinstava je oko 10,5 hektara u pet parcela. Kako god – re~ je o previ{e usitwenim posedima i parcelama. U Danskoj, recimo, farmer prose~no obra|uje oko 25,5 hektara u pet parcela i svake godine se broj poqoprivred-

nika smawuje a preostala imawa uve}avaju posed i pojedina~ne parcele. U praksi, komasacija zna~i da bi paor od tri mawe parcele trebalo na kraju posla da

2003. godine, a nove su po~ele u 2005. godini. Od 2005. godine, zakqu~no s pro{lom, nove komasacije su zapo~ete na ukupno 33.000 hektara. Od 2003. do 2009. godine Pokra-

Prvi propisi iz 1776. U Srbiji je komasacija po~ela 1964. godine, me|utim ve}i i organizovaniji posao startovao je 1978. godine. Vojvodina je dobrano predwa~ila u tome. U Vojvodini prvi propisi o komasaciji poti~u iz 1776. godine. Ve}i radovi, posle Drugog svetskog rata, zapo~eli su 1956. godine. Recimo i to da u Vojvodini jo{ uvek ima oko 25 odsto poqoprivrednog zemqi{ta koje je u starom premeru. dobije jednu ve}u, ali to nije jedini wen efekat. Elem, za nastavak radova na komasacijama koje su zapo~ete u prethodnom periodu a jo{ nisu zavr{ene, iz pokrajinske agrarne kase prve pare su izdvojene

jinski sekretarijat za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo redovno izdvaja pare za zavr{etak ranije zapo~etih komasacija i otpo~iwawe novih. Prve novozapo~ete komasacije bile su one u okviru Pro-

grama privrednog razvoja AP Vojvodine 2004–2009. godine. Zapo~ete su u op{tini Ba~ za katastarsku op{tinu Selen~a i u op{tini Opovo za KO Opovo. Ti radovi su po~eli 2005. Naredne godine taj posao je pokrenut u Ba~koj Palanci za KO Nova Gajdobra, a 2007. u Ba~kom Petrovcu za KO Magli}. Pre dve godine komasacija je zapo~eta u op{tini Vr{ac za KO Veliko Sredi{te, a lane i u Ba~koj Palanci za KO Despotovo, Ba~kom Petrovacu za KOBa~ki Petrovac i Kulpin i u Kawi`i za KO Adorjan. Trenutno su u zavr{noj fazi komasacije u katastarskim op{tinama Selen~a, Opovo, Nova Gajdobra i Magli}, navode u Sekretarijatu za poqoprivredu. Pozitivni efekti komasacije nisu samo ukrupwavawe poqoprivrednih parcela. Tako se otvara mogu}nost dobijawa kvalitetnije mre`e atarskih puteva, kanala i poqoza{titnih pojaseva, dobija se novi premer s novim podacima o prostoru u digitalnom obliku, re{avaju se imovinskopravni odnosi i a`urira se katastar nepokretnosti, dobijaju se kvalitetnije podloge za urbanisti~ka projektovawa, obezbe|uju se povr{ine za izgradwu puteva, obilaznica ili industrijkih zona..., ukazuju u Sekretarijatu. Ina~e, komasacija je do sada u Pokrajini zavr{ena na 1,2 milion hektara. S. Glu{~evi}

RAST PROMETA NA BERZI

Regresirani ve{tak odli~no ide

SRBIJA IZVEZLA 1,6 MILION TONA KUKURUZA

@uto zrno potuklo sve rekorde – Srbija je u pro{loj godini oborila apsolutni rekord svih vremena kada je re~ o izvozu kukuruza i izvezla oko 1,6 milion tona te `itarice – izjavio je direktor Fonda za `ito Vukosav Sakovi}, isti~u}i da je taj trend nastavqen i u oktobru, novembru i decembru. – Raduje {to je izvoz u posledwa tri meseca nastavio istim tempom i {to smo u tom periodu izvezli 561.000 tona kukuruza, {to je opet, gledano kvartalno, apsolutni rekord svih vremena. Sakovi} je naveo i da bi, ukoliko takav tempo izvoza bude nastavqen, Srbija u ovoj godini mogla izvesti oko dva miliona tona kukuruza, {to bi bilo dobro i za

proizvo|a~e, ali i za Srbiju, jer bi tako bio ostvaren solidan devizni priliv. On je naglasio da je Srbija ozbiqan izvoznik kukuruza na svetsko tr`i{te, dodaju}i da smo „mi me|u prvih deset izvoznika u svetu, a otprilike 1,5 odsto svetskog izvoza pripada Srbiji, {to je ipak za ovako malu zemqu sasvim ohrabruju}a cifra“. – Kada je re~ o izvozu p{enice, pro{la godina bila je prose~na za Srbiju, jer je izvezeno 206.804 tone tokom cele kalendarske godine – kazao je Sakovi}, i istakao da je za ovogodi{wi rod bitnije to {to je od `etve naovamo izvezeno 122.500 tona p{enice i 79.874 tone bra{na.

Ovu nedequ na Produktnoj berzi obele`io je daqi rast prometa, kao i daqi rast cene kukuruza, a i solidan promet p{enice. Rast prometa je pre svega uzrokovan potra`wom kukuruza, kao i prometom p{enice. Od po~etka prodaje regresiranog mineralnog |ubriva, 31. decembra 2009, do s 21. januara 2010. zakqu~ena je kupoprodaja 148.820 tona, od ~ega je 92.975 tona amonijum-nitrat, a 55.845 tona urea. Bezmalo 84 odsto ovonedeqnog koli~inskog prometa, 2.228 tona, odnosi se na kukuruz, {to je rast od 51,05 posto u odnosu na pro{lonedeqni izve{taj. Cenovno posmatraju}i, mo`emo govoriti o rastu, s obzirom na to da je po~etkom nedeqe zakqu~ena cena iznosila 11 din/kg, da bi krajem nedeqe dostigla 11,30 din/kg. Ponderisana ovonedeqna cena iznosi 11,07 din/kg, {to je rast od 3,07 posto u odnosu na prethodnu nedequ. Sude}i po trenutnoj ceni kukuruza na budimpe{tanskoj

berzi, 11,30 din/kg bi moglo biti na granici rentabilnosti izvozne cene. Promet p{enice je iznosio 200 tona, uz ~etiri kupoprodajna ugovora. Cena se kretala od 11,20 do 11,50 din/kg, uz blagi silazni trend. Ponderisana ovonedeqna cena iznosi 11,33 din/kg, {to je na nivou prethodne nedeqe.

Bele`i se i solidan promet azotnog |ubriva. Prometovano je 50 tona KAN-a po 20 din/kg, {to je cena identi~na pro{lonedeqnoj, kao i 50 tona uree po 20,50 din/kg, {to je pad od 2,84 odsto u odnosu na posledwu zakqu~enu cenu.


DANAS U TEMERINU

Ribqa pijaca ~eka}e obnovu

Sajam vina magnet za publiku

Ribqa pijaca ne}e biti rekonstruisana tokom 2010. godine, najavqeno je iz “Tr`nice”. Direktor ovog preduze}a Du{an Baji} izjavio za ju~e za Radio 021 da se sa rebalansom buxeta odustalo od generalne adaptacije pijace, ali da }e se nastaviti weno najnu`nije odr`avawe. Tako|e, iz “Tr`nice” obja{wavaju da je ovakva odluka posledica toga {to je rebalansom buxeta preduze}e dobilo 20 miliona dinara mawe za radove. S. T.

Temerin je danas u znaku 13. Januarskog sajma vina. U velikoj dvorani Centra za fiziku kulturu bi}e izlo`en 761 uzorak vina, proizvo|a~a iz Srbije, Ma|arske, Rumunije i Hrvatske. Po ceni od samo 20 dinara posetioci }e mo}i da degustiraju 344 uzorka belog vina, 292 crnog, 17 iler, 73 roze i 45 desertnih vina. Slu`i}e se poga~ice sa ~varcima, ov~iji i june}i paprika{.

Novosadska subota23.januar2010.

Fer ponuda u ko{u

P

Sindikat se, me|utim, opredelio za drugu varijantu, da se plate ne diraju nikome. Tra`i da ostanu na lawskom nivou, onako kako je to preporu~ila Vlada Srbije. Tako je sindikat iza{ao u susret, reklo bi se, armiji bespotrebno zaposlenih po strana~kom principu, i sko~io sam sebi za vrat. Jer, upravo ta grupa kancelarijskih radnika se najvi{e i buni zbog najavqenog smawewa zarada. Wihove plate daleko su ve}e od 35.000 dinara i oni su u stvari ti zbog kojih su proseci plata u komunalnim preduze}ima veliki i ~ini se nedosti`ni za zaposlene u drugim delatnostima. Z. Deli}

KONCERT U SINAGOGI U ORGANIZACIJI „PRIVREDNIKA”

Hor, pitomci i Slobodan Trkuqa Srpsko privredno dru{tvo „Privrednik“ organizuje koncert „Kroz tri veka“ ve~eras u 19.30 u novosadskoj Sinagogi. Na koncertu }e u~estvovati hor i orkestar gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj“ i privrednikovi pitomci Milica Pa{i}, Ana Wegomir, Milo{ Vojnovi}, Marija Ivanovi}, Iva Stilinovi}, Senka Nedeqkovi}, Sawa Karaxi},

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

onuda grada da se ne diraju plate ni`e u neto iznosu od 34.700 dinara, bio je, ~ini se, dobar predlog da se prevazi|e spor sa sindikatom komunalaca, koji vodi {trajk i radnike svakog dana dovodi pred Gradsku ku}i. Retko ko od komunalaca, i to onih koji rade najte`e poslove, ima platu iznad 35.000 dinara. Ta grupa radnika bila bi najvi{e ugro`ena smawewem plata, a upravo wihov posao treba da bude cewen i pla}en.Bez obzira na veliku nezaposlenost, retko ko bi mogao ili hteo da radi sa medicinskim otpadom, prazni septi~ke jame, radi u mrtva~nici, deponiji. Dakle, plate tih radnika ne bi bile dirane.

Qiqana Li{kovi}, Neda Nedovi}, Milena Stri~evi}, David Klem, Aleksandar Uzelac, Jelena Alori} i Ilona Janovi}. Prisutne }e pozdraviti princ Aleksandar Kara|or|evi} i episkop jegarski Porfirije, dok }e gost ve~eri biti srpski muzi~ar Slobodan Trkuqa. Zavr{nu re~ da}e sekretar humanitarnog fonda Privrednik Jelena Tabak. B. P. P.

V REMEPLOV

Dezertirao, vrdao pa stradao

ZA ZAVR[ETAK VRTI]A „RADOSNOG DETIWSTVA” ODRE\EN [ESTI DATUM

Kraj raste`u od novembra do maja Iako je u nekoliko navrata najavqivano da }e rok zavr{etka pro{irewa pet vrti}a Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo“ biti prvo po~etkom novembra, pa krajem novembra, zatim krajem decembra, te do zvani~nog roka 1. januara, koji je pro{li put produ`en do 30. januara, posledwi rok da svi vrti}i budu zavr{eni sada je 1. maj. Kako je za „Dnevnik“ rekao tehni~ki direktor „Radosnog detiwstva“ Miomir Spalevi} rok je produ`en zbog novih ugovora za kompletno renovirawe prizemqa tri vrti}a koja su nadogra|ena. - Dobili smo novac za ure|ewe prizemqa u vrti}ima u Save Kova~evi}a, Dragi-

Povratak u tri vrti}a koja su nadogra|ena ~ekaju deca preme{tena u okolne. Otvarawe svih pet pro{irenih `eqno o~ekuju roditeqi koji nisu uspeli da upi{u decu {e Bra{ovana i Janka ^melika, te }emo iz kompletno obnoviti. Pomera}emo i zidove kako bismo usaglasili raspored gorwih i dowih prostorija. Zvani~ni rok za zavr{etak nadogradwi i dogradwi jeste bio 1. januar, ali sa pro{irewem radova idu i

novi ugovori, nabavke i rokovi - kazao je Spalevi}. Na pitawe za{to onda kasne radovi kod dogra|ivanih vrti}a u Antona Urbana i Stojana Novakovi}a, jer se kod wih ne radi rekonstrukcija starog dela, Spalevi} je rekao da se to desilo zbog uvo|ewa grejawa koje kasni. Novi rok za zavr{etak prizemqa je ~etiri meseca, ali je Spalevi} rekao da su za-

DANAS NA [TRANDU

Komemoracija `rtvama racije Memorijalno dru{tvo „Racija 1942“ danas u 16 ~asova odr`a}e na [trandu komemorativni skup `rtvama Novosadske racije. Komemoracijom ovo dru{tvo `eli da podseti da je tokom zlo-

glasne racije u januaru 1942. godine na omiqenom kupali{tu Novosa|ana bilo masovno strati{te, ali da na toj lokaciji jo{ nije postavqeno adekvatno spomen - obele`je. I. S.

„Crvena grudva” u Muzeju Vojvodine Povodom obele`avawa godi{wice racije u ju`noj Ba~koj 1942. godine, ve~eras u 19 ~asova u Muzeju Vojvodine, Ulica Dunavska 37, bi}e prikazan dokumentarni film „Crvena grudva“. O raciji }e govoriti Kristina Mene{i, kustoskiwa i istori~arka Muzeja. B. P. P.

Namesni~ko ve}e za Ugarsku je 23. januara 1749. objavilo da }e svako biti nagra|an sa 24 forinti ako uhvati vojnika koji je „izneverio zastavu“ i preda ga vlastima. Jedan od dezertera, Bogdan Doftorovi}, rodom iz Arada, na{ao se u Novom Sadu. Kada ga je policija uhapsila, komandant puka u kojem je ovaj slu-

U toku sajamske manifestacije, koja po~iwe u 10 ~asova odr`a}e se konferencija za tampu, razgovor vinara sa predstavnicima Ministarstva poqoprivrede i Pokrajinskog sekretarijata za poqoprivredu o subvencijama za podizawe vinove loze i novom zakonu o vinu. Program }e uveli~ati tradicionalni susret i muzi~ki nastup vitezova vina, a pripremqen je bogat kulturno umetni~ki program. M. M.

`io nije hteo da ga primi nazad. Magistrat je tada na{ao re{ewe: „udario mu je 70 {tapova“ i proterao iz grada. Ali, uskoro je on ponovo primqen u vojsku, ponovo pobegao iz we, i kao usput, opqa~kao jednog vodeni~ara iz Sremske Kamenice. Zbog toga je izveden pred vojni sud i ka`wen smr}u. N. C.

kazali sastanak sa izvo|a~ima da vide da li radovi mogu da se ubrzaju i ranije zavr{e. Povratak u tri vrti}a koja su nadogra|ena ~ekaju deca koja su zbog radova preme{tena u okolne vrti}e, a otvarawe svih ovih pro{irenih vrti}a `eqno o~ekuju i roditeqi koji nisu uspeli da upi{u decu, te i{~ekuju i da Grad odobri upis dodatnih 700 mali{ana sa liste ~ekawa. A. Vidanovi}

KAD PRODAVCI NE SLEDE PRAVILA

Sitni{ iz SRJ zadaje glavoboqe Narodna banka Srbije u martu pro{le godine obelodanila je povla~ewe kovanica od jedan, dva i pet dinara s oznakom NBJ. Gra|ani su mogli da ih koriste do kraja pro{le godine, ali ih banke, po{te i mewa~i ne}e pu{tati u opticaj, ve} ih prikupqati od gra|ana i predavati NBS. U prodavnicama i na pijacama i daqe vra}aju kustur u neva`e}im nov~anicama, a kasnije ne `ele da ih od tih istih kupaca prime. Tako|e ni u jednoj prodavnici, kao ni na trafikama nije stavqeno javno obave{tewe da su te kovanice neva`e}e. Redakciji na{eg lista javilo se nekoliko sugra|ana, koji tvrde da im trgovci vra}aju kusur od dva ili pet dinara koje su sada neva`e}e. - Prodavci to rade na veoma lukav na~in. Prepoznaju novac koji vi{e nije u opticaju, a mi dok nam vra}aju kusur nemamo vremena da na kasi zagledamo da li na ta dva ili pet dinara pi{e Srbija ili Jugoslavija. [ta im je te{ko da uzmu taj novac, pa kada nakupe dovoqno zamene ga u bankama. Ovako ispadne da to nije veliki novac u

pitawu, ali kada se sabere, ovde dva, tamo dva neva`e}a dinara, ispadne da to uop{te nije naivna suma – po`alio nam se Bogdan M. koji tvrdi da mu se to od po~etka godine nekoliko puta dogodilo. Predsednik Udru`ewa za za{titu potro{a~a Vojvodine Go-

ran Papovi} rekao je za „Dnevnik“ da zna za ovaj problem, jer im se dosta sugra|ana `ali na ovaj problem. Zato savetuje gra|ane kojima se to dogodi da prijave slu~aj Narodnoj banci Srbije. - Du`nost je prodavaca da istaknu obave{tewe da se u toj prodavnici ne prima vi{e novac na kojem pi{e NBJ. Tamo gde to nisu istakli, prodavci su du`ni da ga prime i da ga kasnije mewaju u nadle`noj ustanovi – objasnio je Papovi}. Q. Na. NA SPENSU ZBOG HOKEJA[KE UTAKMICE

Otkazana smena klizawa Zbog odr`avawa hokeja{ke utakmice na Spensu, dana{wa prepodnevna smena klizawa od 10 do 11.30 sati je otkazana. Ostale smene odr`avaju se od 15.30 do 17 od 17.30 do 19, kao i od 19.30 do 21 ~as, tako da }e qubiteqi ovih zimskih ~arolija imati dovoqno vremena za u`ivawe na ledu. B. M.

c m y


NOVOSADSKA HRONIKA

subota23.januar2010.

c m y

8

DNEVNIK

POSLE TRAGEDIJE KOJA JE ZADESILA PORODICU MIHAILOVI] [TA SE NOVO SPREMA NA GIBRALTARU NA DUNAVU

O~i kamera ~uva}e tvr|avu Jedini na~in da se kompletno rekonstrui{e Petrovaradinska tvr|ava na na~in primeren wenoj va`nosti podrazumeva da Grad ima celovit plan i da ga polako sprovodi. Plan kao takav jo{ ne postoji, me|utim, svake se godine u programima poslovawa nekoliko novosadskih preduze}a na|e po neka investicija za tvr|avu. Ove godine }e "Poslovni prostor", kako je za "Dnevnik" naveo pomo}nik direktora Sr|an Crkvewakov, obnoviti fasadu na Jednostavnoj kasarni, u kojoj se nalazi Istorijski arhiv grada, kao i fasadu Topovwa~e, u kojoj je Muzej grada. Ove godine "Poslovni prostor" }e sa "Informatikom" raditi na video nadzoru kojim }e se obezbe|ivati Tvr|ava, ali i na rekonstrukciji toaleta u Dugoj kasarni. Kako je Crkvewakov naveo radi}e se na podizawu kvaliteta ponude Petrovaradinske tvr|ave. Drugi deo investicija planiran je iz buxeta Zavoda za izgradwu grada. Kako je ispri~ao pomo}nik direktora za tehni~ke poslove Zavoda za izgradwu grada \or|e Kuqan~i} ove godine je za Tvr|avu izdvojeno ne{to vi{e od 35 miliona dinara. - Programom ZIG-a je predvi|eno je obezbe|ewe prostora Petrovaradinske tvr|ave dostupnih posetiocima postavqawem za{titnih ograda. Svedoci smo da je prethodnih godina problem kod odr`avawa manifestacija bio, ne toliko neobezbe|enost tvr|ave nego vi{e znati`eqa pojedinaca da se pewu, pa su neki od wih, na `alost, i nastradali. Zajedno sa Zavodom za za{titu spomenika kulture radi}emo na tome da fizi~ki odvojimo lokalitete koji nisu bezbedni - ispri~ao je Kuqan~i}.

Osim {to }e se raditi i glavni projekti sanacije vise}e osmatra~nice i ugaonih elemenata bastiona Marije Terezije, ure|ewa vidikovca sa skulpturama Jovana Soldatovi}a, druge faze sanacije tunela, ozeqewavawe kolsko-pe{a~kih staza, izgradwe staza na Hornverku i glavni projekat vodovoda i kanalizacije na prostoru tih staza, ZIG }e imati jo{ dve ve}e investicije. Nakon {to zavr{e projektnu dokumentacuju, po~e}e i ure|ewe platoa iznad pristupnog tunela a planirana je i, kako je istakao Kuqan~i}, rekonstrukcija postoje}e trafo stanice na Gorwem platou i izgradwa nove na sredwem platou, kod Akademije umetnosti. Radove }e izvoditi Elektrovojvodina i obe trafo stanice bi trebalo da budu zavr{ene do kraja maja ove godine. - Projekti za trafostanicu "Tvr|ava" bi trebalo da budu zavr{eni do 15. februara, da se predaju zahtevi za gra|evinsku dozvole, nabavi oprema i da se do 21. maja zavr{e elektromonta`ni radovi i uradi interni tehni~ki pregled. Kad je re~ o trafostanici "Akademija umetnosti" ovih dana bi trebalo da bude sklopqen ugovor sa glavnim projektantom. Do 29. marta bi trebalo da se dobije gra|evinska dozvola i da po~ne gradwa gra|evinskog dela stanice, zatim sledi nabavka opreme, gra|awe elektromonta`nog dela, da bi kona~no do kraja maja bio ura|en tehni~ki pregled - objasnila portparolka Elektrovojvodine Aleksandra Jan~i}-Raki~evi}. Izgradwa nove i rekontrukcija postoje}e trafostanice omogu}i}e dovoqno struje za potrebe manifestacija koje se odr`avaju na tvr|avi. A. Vidanovi}

Pozitivnom energijom za novi `ivot Saobra}ajna nesre}a koja se pre skoro dve godine dogodila na parkingu preko puta bioskopa "Arena", za svega nekoliko trenutaka potpuno je preokrenula `ivot porodice Mihailovi} s Detelinare. Usled te{kog o{te}ewa mozga i nakon ~etiri operacije kroz koje je pro{la od 21. februara 2008. godine, kada je na wu naleteo automobil dok je ~ekala prevoz do ku}e, supruga i majka Sne`ana do danas je u komi. Svakodnevno, o woj brine suprug Radosav, koji ka`e da je i pored veoma te{ke situacije sam uspeo da pro|e kroz najgore faze te{kog stawa svoje supruge i da je ne bi pustio od sebe ni za {ta na svetu. Nekada{wa novinarka, 43-godi{wa Sne`ana, utehu sinu i suprugu uliva dubokim uzdahom punim emocija kada su oni u wenoj blizini. Oko 80 odsto wenog mozga ne funkcioni{e, ali oni su zadovoqni {to je nakon svega sada weno stawe stabilno. - Lekari su rekli da }e biti ~udo ako uspemo makar nekako da je povratimo. Jako je te{ko, ali smo je ipak doveli u relativno stabilu fazu, pa ne prima vi{e nikakve lekove. Sam sam na internetu tra`io sve i svestan sam da nema nikoga da nam ka`e {ta i kako treba da radimo. Hranimo je {pricem. Sve pasiramo i cedimo jer je to poseban re`im

ishrane. Kupili smo sve aparate da bismo spremali hranu– kazao je Radosav. Sa dnevnom rutinom se sa`iveo, ali ne mo`e da zaboravi dan kada je Sne`ana nastradala. - Rastala se s drugaricama i ~ekala da do|em kolima po wu. Taj voza~ je i{ao u rikverc, s parkinga. Zaka~io ju je jednom. Dok je padala, branikom joj je udario glavu. Zdrobio je i zaustavio se. Ona je ostala da le`i. Rekonstrukcija doga|aja je sasvim druga~ija. Ve{ta~ewem je ispalo da je ona tr~ala od “Bazara” i da se bacila pod automobil. A ona je stajala i ~ekala. To je kazala i `ena koja je prelazila put i videla sve. Kada je

pro~itala pri~u u novinama, javila se i ispri~ala {ta je videla – tvrdi on, i dodaje da je do sada bio samo na jednom saslu{awu, i od tada ga niko nije ni pozvao u vezi sa slu~ajem. Sne`anino le~ewe pla}ao je od zajedni~ke u{te|evine, a kasnije je pomagala i wena firma. Oboje su u penziji, a imaju i ku}nu negu. - Najgore je {to nas sada ka`wava sudstvo, jer krivac jo{ uvek nije ka`wen, a isto ~ini i zdravstvo, jer nemaju gde da je smeste. Voleo bih da na|em neki prostor, da podignem kredit ili nekako skupim novac pa da ga opremim kao bolFoto: N. Stojanovi} ni~ki apartman. Sne`ana bi bila u wemu i uvek bi neko bio pored. Odatle bih modao i da je izvodim u {etwu. Stanujemo na drugom spratu, a na{a zgrada nema lift, pa samim tim ne postoji mogu}nost da iza|emo na sve` vazduh– objasnio je Radosav. Tako|e dodaje da bi ovakvim re{ewem prostora za Sne`anu, on mogao pone{to da radi i pla}a tro{kove. Stan porodice Mihailovi} napustili smo sa sapun~i}ima sa simbolom Novog Sada, koje je Mihailovi} sam napravio, i sa mnogo pozitivne energije. Ka`e da je bit `ivota u pozitivnom pristupu svakodnevici. Da je tako lak{e i lep{e. S. Tanuryi}

ZASEDALA KOMISIJA ZA NAZIVE DELOVA NASEQENIH MESTA

Uskoro imena i pasa`ima Komisija za nazive delova naseqenih mesta pri Skup{tini grada }e sakupqati spiskove s imenima i biografijama zaslu`nih gra|ana Novog Sada i onih koji su doprineli wegovom razvoju, zakqu~ak je ju~era{we sednici. - Sakupi}emo imena najzna~ajnijih gradona~elnika i biografije i imena najznameni-

tijih `ena Novog Sada. Kontaktirali smo i Maticu srpsku, Muzej grada i sli~ne institucije da nam dostave predloge. Spiskovi }e biti utvr|eni na slede}oj sednici- rekao je predsednik ove komisije Miodrag Stankovi}. Stankovi} je rekao da je jedan od zadataka komisije da prona|e adekvatna imena za ulice koje se trenutno zovu ulica Nova, u sarad-

wi s mesnim zajednicama koje imaju takve ulice. ^lanovi komisije }e na narednim sastancima razmatrati i ideju da prolazi u ulici Zmaj Jovinoj dobiju imena gradova pobratima, a to su Dortmund, Budva, Helioupolis, Nori~, Modena, ^ang ^un i Temi{var. N. V.

KOMISIJA SKUP[TINE GRADA ZA RODNU RAVNOPRAVNOST

Ciq obnova `enskog aktivizma Komisija Skup{tine grada za rodnu ravnopravnost podr`ala je ju~e pokretawe SOS slu`be za `ene i decu sa invaliditetom koji trpe nasiqe, projekat Organizacije za za{titu prava i podr{ku osobama sa invaliditetom koje imaju iskustvo nasiqa i diskriminacije. ^lanovi ovog skup{tinskog tela odlu~ili su da osim podr{ke daju preporuku Upravi za socijalna pitawa da ovaj projekat i finansijski podr`i. Odlu~eno je da se u drugoj polovini februara odr`i sastanak povodom zamirawa aktivizma `enskih gra|anskih organizacija i namere da se obnovi u korist akcije ulaska u Evrpsku uniju. Sastanak svih ~lanica nekada{we Novosadske `enske mre`e predlo`i-

la je prof. dr Svenka Savi} iz @enskih studija i istra`ivawa "Mileva Mari} Ajn{tajn". Razmatrewa je preporuka Pokrajinskog ombudsmana za kori{}ewe rodno osetqivog jezika u komunikaciji institucija i nosilaca javnih funkcija. Predlog je podr`an uz podse}awe da je Komisija to ve} u~inila pokrenuv{i inicijativu da se neka od gradskih uprava bavi pitawima rodne ravnopravnosti. Po{to se rodno osetqiv jezik u institucijama sporadi~no koristi a inicijativa da rodna ravnopravnost na|e mesto u nekoj od uprava nije nai{la na razumevawe, Komisija je odlu~ila da ponovo pokrene ova pitawa. A. V.

U KATASTRU SE JO[ NE RADI

Zbog {trajka samo hitni poslovi Zaposleni u Slu`bi za katastar nepokretnosti nastavqaju {trajk primewuju}i minimum procesa rada, pa tako rade samo hitne poslove. [trajk ulazi u tre}u sedmicu i prema re~ima predsednika sindikata Dragana \eri}a ne}e se verovatno prekinuti ni naredne. Pregovara~ki timovi iz Jedinstvene sindikalne organizacije i iz Vlade Srbije vode socijalni dijalog, ka`e \eri}, ali jo{ nije u~iwen pomak. Sindikat istrajava u zahtevu da se sitematizacija radnih mesta u Republi~kom geodetskom zavodu uradi po sindikalnom predlogu. Protive se da iz slu`bi katastra u Srbiji bude otpu{teno 800 radnika. Z. D.


NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

9

subota23.januar2010.

GRADONA^ELNIK IGOR PAVLI^I] O PONUDI GRADA I ODBIJAWU SINDIKATA KOMUNALACA

Najvi{im platama najja~e rezawe Gradsko ve}e predlo`i}e Skup{tini grada da se ovogodi{wi programi rada komunalnih preduze}a promene u delu mase novca za plate, tako da suma bude raspore|ena u zavisnosti od visine li~nih dohodaka radnika, rekao je na konferenciji za novinare gradona~elnik Igor Pavli~i}. Izrazio je nezadovoqstvo {to je Sindikat radnika u stambeno-komunalnoj delatnosti Novog Sada odbio ponudu i zakazao nove proteste pred Gradskom ku}om. Pavli~i} je rekao da }e socijalni dijalog biti nastavqen sa sindikatom, ali nije kazao kada, i naglasio da je ponuda grada bila dobra, jer je wome obuhva}eno oko 73 odsto zaposlenih, kojima li~ni dohodak nije ve}i od gradskog proseka. Rekao je da }e i zarade direktora i ~lanova Gradskog ve}a biti ni`e za 30 odsto, kao i da }e ~lanovi upravnih odbora primati ubudu}e za 30 odsto mawe nov~ane naknade. Odluku grada da se masa novca za plate u komunalnoj privredi grada smawi za deset odsto Pavli~i} je obrazlo`io mawim buxetom NARODNA PARTIJA ZAHTEVA

Potrebna odborni~ka rasprava

Odbornici Narodne partije (NP) okupqeni u grupi gra|ana “Maja Gojkovi}” zahteva}e da se na sednici Skup{tine grada Novog Sada zakazane za 29. januar obavezno raspravqa o stawu u javnim i javno-komunalnim preduze}ima koje je dovelo do {trajka zaposlenih u ovoj delatnosti, najavio je ju~e portparol ove stranke Sa{a Adamovi}. Kazao je da Novosa|ani imaju pravo da saznaju pravo stawe stvari u komunalnom sektoru i kakvi su planovi vlasti da se aktuelni problemi re{e.Podsetio je da je NP tra`ila vanrednu sednicu Skup{tine grada pre po~etka {trajka komunalaca i ponovo pozvao Sindikat zaposlenih u stambenokomunalnoj delatnosti da protest sprovode tako da gra|ani ne ispa{taju. I. S.

Protest komunalaca motivisan je politikom. Planiramo da promenimo odnos prema administrativnim radnicima, koji su prekobrojni i, reklo bi se, suvi{ni grada za 2010. i to za gotovo ~etvrtinu. Teret krize moraju svi da podnesu podjednako, naveo je, dodaju}i da su zarade u drugim delatnostima daleko ni`e od zarada komunalaca.

- Pregovara}emo sa sindikatom oko novih kolektivnih ugovora, druga~ijih koeficijenata, gde }e se vrednovati posao radnika koji su direktno ukqu~eni u pru`awe komunalne

usluge. Planiramo da promenimo odnos prema administrativnim radnicima, koji su prekobrojni i, reklo bi se, suvi{ni - naveo je Pavli~i}, ocewuju}i da je protest komunalaca motivisan politikom. Dodao je da }e se vremenom pokazati {to je zaista pravi motiv radnika u stambenokomunalnoj delatnosti da protestuju. - Kako druga~ije oceniti pojavu “ve{ala” s mojim likom - zapitao se Pavli~i}. Prema predlogu gradske vlade, li~ni dohoci se ne bi smawivali radnicima kojima je neto plata do 34.700 dinara. Ju~e smo pisali da bi u novoj izmewenoj raspodeli za plate dobili za 15 odsto mawu sumu novca u “Tr`nici”, “, ZIG-u, “Urbanizmu”, “Poslovnom prostoru” i Spensu. Za deset odsto suma bi bila smawena “Toplani” i “Informatici. “Vodovod”,” ^isto}a”, “Put”i GSP dobili bi pet odsto umawenu svotu za plate, a na lawskom nivou ostale bi plate radnicima u “Stanu”, “Apolo centru”, “Zelenilu”, “Parking servisu” i “Lisju”. Z. Deli}

ZA[TO JE SINDIKAT KOMUNALACA REKAO „NE”

Lawske zarade tra`e za sve [trajka~ki odbor Sindikata radnika u stambeno-komunalnoj delatnosti Novog Sada odbacio je jednoglasno predloge Grada kao poslodavca u javnokomunalnim firmama. Sindikalni predvodnik komunalaca Zoran Radosavqevi} kazao je da se od Grada tra`i da se dr`e preporuke Vlade Srbije da zarade u javnom sektoru treba da ostanu na lawskom nivou i u skladu s Memorandumom o buxetu i fiskalnoj politici za 2010. godinu, s projekcijom za 2011. i 2012.

Foto F. Baki}

NOVI PROGRAM NA PLIVALI[TU SPENSA

Roditeqi i deca zajedno u bazenu

Promocija edukativno - rekreativnog programa “Tata, mama, plivajte sa nama”, koji treba da pru`i roditeqima priliku da se igraju sa svojom decom i da se na taj na~in mali{ani oslobode straha od vode i pripreme za savladavawe osnova plivawa, odr`an je sino} na bazenima Spensa. Program zvani~no po~iwe 2. februara, a deca od tri do pet godina mogu se na wega upisati svakog dana od 15 do 20 sati po~ev od ponedeqka. Program }e se odr`avati dva puta nedeqno, utorkom i ~etvrtkom od 18.45 do 19.30 sati. Mese~na cena je 1.800, a za drugo dete 1.200 dinara. B. M.

KAKO ]E GRAD DANAS FUNKCIONISATI

Kontejneri ne}e kipeti

Radnici “^isto}e” su ju~e obavqali poslove redovno, {to zna~i da su na terenima bile sve ekipe i svi radnici kako je predvi|eno planovima rada. Deo zaposlenih radnika koji su bili u {trajku prethodnih dana i daqe podr`ava-

- Tra`imo da direktori, upravni odbori i Gradsko ve}e usklade programe rada u javno-komunalnim firmama sa zakqu~kom Vlade Srbije i zarade zaposlenih vrate na pro{logodi{wi novo - naveo je Radosavevi}. Gradsko ve}e predlo`ilo je sindikatu da se plate smawe od pet do 15 odsto, ali ne u svim preduze}ima, ve} u zavisnosti od visine radni~kih primawa. S tim u vezi predlog je bio da se ne diraju plate koje su ni`e u neto iznosu od 34.700 dinara. Z. D.

[TRAJKA^I I JU^E PRED GRADSKOM KU]OM, NOVO OKUPQAWE U PONEDEQAK

I protest i rad punom parom Sindikat zaposlenih u stambeno-komunalnoj delatnosti Novog Sada odr`ao je ju~e protest pred Gradskom ku}om u kojem je u~estvovalo nekoliko stotina komunalaca. Pre toga sindikalisti su odbili ponudu Grada da se masa novca za plate razli~ito umawi u javnim komunalnim preduze}ima: u nekima 15 posto, drugima 10 i 5 odsto, a u pet preduze}a zarade ne bi bile ni dirane. Ju~era{wi protest reklo bi se bio je najslabije pose}en u odnos na protekle dane i nije po~eo ta~no u 1 5~asova, ve} s pola sata zaka{wewa, po{to je radnicima trebalo vremena da do|u posle isteka radnog Foto: R. Hayi}

radi uobi~ajeno, bez minimuma procesa rada, kako se radilo tokom pro{le sedmice. - To ne zna~i da smo odustali od svojih zahteva, ali smatramo da zbog neodgovorne gradske vlasti Novosa|ani ne treba da trpe komunalni nered u u gradu - rekao je Radosavqevi}. Tri sindikata u Gradskom saobra}ajnom preduze}u najavili su protestnu vo`wu autobusima 29. januara, kada bude zasedao gradski parlament, od 9.30 ~asova do 11.30. Prema dogovoru tri sindikata u vo`wi bi u~estvovalo 50 autobusa. Oni bi se kretali: Bulevarom kneza Milo{a, zatim Bulevarom vojvode Stepe, ulicama Kor-

Tri sindikata u Gradskom saobra}ajnom preduze}u najavila su protestnu vo`wu autobusima 29. januara, kada bude zasedao gradski parlament vremena iz sedi{ta firmi do centra grada. Sindikalni predvodnik Zoran Radosavqevi} zakazao je nove proteste od ponedeqka naredne sedmice, tako|e u 15 ~asova pred Gradskom ku}om. Skrenuo je pa`wu novinarima da su sindikati u preduze}ima odlu~ili da se

nelija Stankovi}a i Rumena~kom, bulevarima Ja{e Tomi}a i Oslobo|ewa, Jevrejskom ulicom, Bulevarom Mihajla Pupina, ulicama @arka Zrewanina, Stra`ilovskom, Bulevarom Mihjala Pupina, Futoto{kom ulicom i Futo{kim putem. Z. D.

IZBOR NAJBOQEG SPORTISTE KARLOVACA

Predlagawe kandidata u fini{u Predloge za izbor najboqeg sportiste Sremskih Karlovaca, koji ove godine organizuje “Karlova~ki list”, treba slati na adresu: kontakt@karlovackilist.co.rs do 31. januara. Po re~ima glavnog i odgovornog urednika lista Bransilava San~anina, biraju se najboqa sportistkiwa i sportista, najuspe{niji sportski trener, mladi sportista, najuspe{nija sportska organizacija u pro{loj godini i dodequje se priznawe za `ivotno delo. Progla{ewe najboqih sportista planirano je da bude izme|u 10. i 20. februara na prigodnoj sve~anosti. Z. Ml.

posuto po pe{a~kim prelazima, stazama, trgovima i platoima. - Svi potrebni radnici i mehanizacija zimske slu`be su od ju~e ujutro na terenima, a tako }e biti i daqe. Radnici “^isto}e” ne}e dopustiti da svoj deo posla ne urade, i da na bilo koji na~in ugroze zdravqe gra|ana – dodao je Novakovi}. Gradski i prigradski prevoz radi po uobi~ajenom redu vo`we bez obzira na to {to je u toku {trajk komunalaca. Gradsko saobra}ajno preduze}e “Novi Sad” saop{tilo je da redukcije u prevozu ne}e biti ni ubudu}e i mole sugra|ane da ne podle`u neproverenim informacijama o funkcionisawu javnog

Gradsko saobra}ajno preduze}e saop{tilo da radi po uobi~ajenom redu vo`we i da redukcije ne}e biti ni ubudu}e ju protest, ali su ju~e sve poslove radili redovno, rekli su u pomenutom preduze}u. Ovo bi tako trebalo da zna~i da u narednim danima na ulicama grada vi{e ne}emo vi|ati kontejnere koji kipe od sme}a. - Radnici “^isto}e” pokazuju odgovornost prema poslu i gra|anima i zbog velikih koli~ina sme}a koje su ostale prethodnih dana u gradu ju~e nisu radili po propisanom minimumu nego punim kapacitetom - rekao je direktor Dalibor Novakovi}. Zimska slu`ba je iza{la na terene ju~e u 4 sata, a 12 tona soli je

prevoza, ve} se oslawaju iskqu~ivo na zvani~na saop{tewa preduze}a. U “Parking servisu” ka`u da i pored {trajka wihov posao funkcioni{e redovno, a sli~no je i u “Gradskom zelenilu”. Wihova zimska slu`ba, kako ka`u, radi maksimalno, kao i klizali{te na [trandu, rasadnik i cve}are. [to se ti~e preduze}a “Put” wihova zimska slu`ba je u drugom stepenu pripravnosti {to zna~i da je na terenima osam vozila i oko dvadesetak radnika. B. M. Z. D.

SMS ODGOVOR

Prevara ~estitkom [etaju}i gradom nailazila sam na qude koji nude ~estitke za 100 dinara i ka`u da je za Sigurnu ku}u. Da li je to istina? Molim vas proverite. 063/8390... Direktor Centra za socijalni rad Gojko Vujnovi} ka`e za „Dnevnik“ da iz ove ustanove nikog nisu anga`ovali niti prodaju bilo {ta na ulici kako bi skupili novac za De~ju ili @ensku sigurnu ku}u. - To je garant neka podvala i prevara, tako da apelujem na gra|ane da ne nasedaju. Tako|e ~uo sam da su se pojavile i neke likovne kolonije koje navodno prikupqaju novac za na{u ustanovu. Me|utim niti su nas kontaktirali niti znamo o kome se radi - navodi Vujnovi}. Q. Na.


subota23.januar2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

c m y

10

KARLOVA^KA NARODNA KUHIWA POSLE NEDA]A PONOVO RADI

Bi}e kuvanog dok bude para Narodna kuhiwa u Sremskim Karlovcima po~ela je da radi u ponedeqak, 18. januara nakon tromese~ne pauze, ali nije izvesno koliko dugo }e se u woj pripremati topli obroci za korisnike. Vr{ilac du`nosti sekretara karlova~kog Crvenog krsta Dragana Kqaji} ka`e da je u vrhu ove organizacije odlu~eno da se kuva za korisnike koji mogu da do|u po topli obrok, a onim drugim, dele lan~ paketi i to sve dok ima novca. - Od op{tine zavisi da li }e biti toplih obroka – ka`e Kqaji}eva.- U decembru smo podelili lan~ pakete, po{to nismo mogli da kuvamo, jer no-

Autobus opet Grme~kom ulicom Autobus na liniji 54, Novi Sad - Futog - Grme~ka, ponovo saobra}a Grme~kom ulicom. Zbog radova na kanalizacionoj mre`u autobus na ovoj liniji i{ao je drugom trasom. Z. D. U MUZEJU VOJVODINE

Kurs duboreza Po~etni kurs duboreza po~iwe 25. januara u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35 - 37. Vodi}e ga duborezac iz Novog Sada Robert Silberholz, a obuka }e trajati ~etiri nedeqe po dva puta nedeqno. Sve informacije o kursu mogu se dobiti u pedago{koj slu`bi Muzeja na telefon 021 - 525 - 059. I. D.

Iskqu~ewa struje Novi Sad od 8 do 11 Javno osveqewe na Mostu slobode, tunel, „Most“, „Tunel“ i „Barutana“.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Bioskop „Jadran“: „Sun~ani Beri i disko gliste“ (11 i16.30), „Avatar“ (18 i 21). Ulaznica ko{ta 250 dinara. Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: „Planeta 51“ (18), „Glasnik“ (20)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena „Jovan \or|evi}“ „Travijata“ (19), Scena „Pera Dobrinovi}“ „]elava peva~ica“ (19.30). Pozori{te mladih mala sala „PUK! u potrazi za ~arobnim biserom“ (11)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju. Muzej Vojvodine, Dunavska 35, 525–059, zbog priprema izlo`bi muzej }e biti zatvoren od 5 do 11. januara. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883“, „Secesija u Novom Sadu“ Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka „Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka“; stalna postavka: Srpska umetnost „Teme i ideje“ (1900–1941); stalna postavka „Qudi i doga|aji – slika pro{losti“ Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“. Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka mamuzi}a, Vase Staji}a 1, izlo`ba @ana Kloda Delalanda „@ivot u fotografiji“ (od 15. 12 do 15.1), „Umetni~ka grafika i savremeni mediji“ (pd 17.12. do 17.1)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e i isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Katarina Nikoleti} i Sowa Vasiqevi} iz Novog Sada, Jelena Panteli} iz Bukovca, Olgica Vojnovi} iz Sremske Kamenice, Milica \uri} iz Ka}a i Biqana Vidanovi} iz Oxaka, DE^AKE: Danijela Kremenovi}, Saveta Kosti}, Nikolina Radivoj{a, Radmila ^oli} i Bo`ana Bursa} iz Novog Sada, Marija @aki iz Temerina, Radmila Krsamnovi} iz [ajka{a, Sanela Suboti} iz In|ije, Du{anka [ari} iz @abqa, Irena Mirosavqevi} iz Silba{a, Helena Sili iz Gospo|inaca, Milana Klipa iz Futoga, Vera Popovi} iz Koviqa i Biserka Cvijan iz Kikinde.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni \or|e Milovana Ivani} (1931) u 10.30 sati, Ru`ica Kuzmana Milak (1929) u 11.15, Magdalena Ivana Na|fejsi (1929) u 12, Ru`ica Kuzmana Staji} (1931) u 12.45, Mihane Hasana Bajrami (1930) u 13.30, Anka Obrada Grwa (1936) u 14.15 i Radomir Milana Savkovi} (1947) u 15 ~asova.

vac nije bio upla}en. U decembru smo dobili pare, pa smo po~eli da radimo, ali jo{ uvek nismo dobili kvotu za januar. Ukoliko pare ne budu redovno upla}ivane, samo }emo deliti pakete hrane, {to ve}ini korisnika ne odgovara. Dragana Kqaji} ka`e da se za kuvawe koriste tri vrste artikala iz donacija i da su za raznovrsni jelovnik potrebna jo{ dva. Ostatak namirnica dobijenih od vojvo|anskog Crvenog krsta, B 92 i iz robnih rezervi, koje ne mogu da se upotrebe za kuvawe, poput mesnih narezaka, majoneza i sli~no, deli se korisnicama u vidu lan~ paketa. Z. Ml.

U SREMSKIM KARLOVCIMA U ORGANIZACIJI SNS-a

Davaoci krvi, napred Op{tinski odbor Srpske napredne stranke u Sremskim Karlovcima u utorak, 26. januara organizuje akciju dobrovoqnog davawa krvi. Davaoci treba da do|u u prostorije stranke u Tr`nom centru od 12 do 14 sati, gde }e de`urati ekipa Zavoda za transfuziju krvi iz Novog Sada.

Kako ka`e predsednik OO SNS u Karlovcima Mijodrag ]irkovi}, ovo je nastavak humanitarnih akcija, zapo~etih na kraju pro{le godine dodelom novogodi{wih paketi}a deci samohranih roditeqa i mali{anima iz socijalno ugro`enih i porodica pripadnika MUP-a. Z. Ml.

Ve~e poezije u CK13 Festival poezije „Poezija je u ku}i“ ~iji je organizator Omladinski centar, bi}e odr`an ve~eras u 20 ~asova u CK13, Ulica vojvode Bojovi}a 13. Na prvoj ve~eri poezije u~estvuju Milan Mijatovi}, Tijana Radi}, Robert Kamerer, Ne-

ronopetika, Nemawa Arsovi}, Du{an Gardinova~ki, Aleksandra Dimitrijevi}, Jelena An|elovski, Goran Babi}, Marija-Lola Gruji~i}, Bejlaut i u~esnici iz Beograda Qiqa Ili}, Midica, Miwa Bogavac, Zoran Trkqa i \or|e Ili}. Ulaz je besplatan. B. P. P.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI, Pere Popadi}a 33 Tel: 6411-962, 6411-665 SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„AESKULAP” ortopedska ordinacija, ultrazvu~ni pregled de~jih kukova Trg Ferenca Fehera 1, Tel: 548-703 i 063/853-27-53 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Lav 533-335 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 „2 [TAPI]A“, ku}na dostava, ugao Cara Lazara i Fru{kogorske, tel: 459-524 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK PROBLEMI SUBOTI^KIH RADNIKA I U OVOJ GODINI

U „Slavici” {trajk, u Po{ti mobing

SUBOTICA: [esnaestoro, od ukupno 41 radnika AD „« Slavica parafarm»” od utorka je stupilo u generalni {trajk zbog neispla}enih pet zaostalih plata, kao i zbog neoverenih markica za zdravstveno osigurawe. Kako je na ju~era{woj konferenciji za novinare rekla predsednica Samostalnog sindikata u toj firmi Slavica Horvat, radnici koji se nalaze u {trajku od svojih vlasnika, na ~ijem je ~elu Miwa Raji}, imaju k « orektne i minimalne zahteve». -T « ra`imo pet zaostalih plata, da nam se uplati zdravstveno osigurawe, te da nam se poboq{aju uslovi rada. O~ekuju nas razgovori s poslodavcima i ja sam optimista da }emo dobiti pozitivne odgovore na na{e zahteve - rekla je Slavica Horvat. Ona je rekla da je ovo preduze}e, privatizovano u martu 2005. kada je u wemu radio 121 radnik, svoju delatnost svelo na proizvodwu dezinfekcionih sredstava, te

da su i plate koje su dobijali bile ispod zakonom propisanog minimuma. Na pitawe zbog ~ega im se u {trajku nije prikqu~ilo i ostalih 25 radnika Slavica Horvat je rekla kako je re~ o labilnim osobama koje se pla{e, ali da bi ipak volela kada bi im se pridru`ili. S tim u vezi, predsednik Samostalnog sindikata u Subotici Milan Popovi} objasnio je kako su razgovori s rukovodstvom „«Slavice parafarma”» ve} obavqeni, te da se nada da }e ve} danas biti ispla}ene dve plate radnicima, za {ta je potrebno oko tri miliona dinara, kako bi im mogle biti overene zdravstvene kwi`ice. Na ju~era{woj konferenciji za novinare regionalna poverenica Samostalnog sindikata po{tanskih radnika Regije 2 Qiqana Divjak rekla je da je Po{ta danas suo~ena s problemima zapo{qavawa qudi s neodgovaraju}om {kolskom spremom i mobingom. Ona je istakla kako je prva n « a svojim ple}ima»

SVE SPREMNO ZA LEGALIZACIJU BESPRAVNO PODIGNUTIH OBJEKATA

Velike olak{ice za divqu gradwu SREMSKA MITROVICA: Legalizacija bespravno podignutih stambenih i drugih objekata u Sremskoj Mitrovici po~ela je, a u gradu na Savi do sada ima starih 3.060 i oko 300 novih zahteva, a procena je da na podru~ju op{tine ima izme|u ~etiri i pet hiqada bespravno podignutih objekata. cena legalizacije iznosi od 603,49 do 1.609,30 dinara po kvadratnom metru, a onda se i ova cena umawuje od 50 do 60 odsto, zavisno od veli~ine objekta.Za stambene objekte veli~ine do sto kvadrata usvojena cena

Prihvatqiva cena legalizacije

od 603,94 do 1.609,30 dinara po kvadratu, zavisno od podru~ja gde se objekat nalazi, odnosno gra|evinske zone, procewena vrednost se umawuje za 60 odsto, dok se za objekte od sto do 120 kvadratnih metara postoje}a cena smawuje za polovinu. - Na ovaj korak smo se odlu~ili, kako bi {to ve}i broj objekata bio legalizovan. Za legalizaciju stambenih objekata u selima Direkcija za izgradwu grada osloba|a vlasnike kompletne naknade za komunalno opremawe zemqi{ta – isti~e Direktor Direkcije za izgradwu Sremeske Mitrovice Bojan Gavri}. – Tako naknada za legalizaciju, za objekte do stotinu kvadrata u gradu i prigradskim naseqima

La}arak i Ma~vanska Mitrovica, odnosno za petu zonu, iznosi izme|u 30 i 40.000 dinara. Da je cena legalizacije prihvatiqiva i stimulativna za vlasnike divqih objekata govori i podatak da se za komunalno opremawe, kada se stambeni objekti grade legalno, po kvadratnom metru napla}uje od 1.724 do 4.598 dinara, {to je gotovo trostruko vi{e od cene kvadrata prilikom legalizacije, ako se ne ra~una na to i umawewe od 50 do 60 odsto, zavisno od veli~ine zgrade. Kada se govori o divqoj gradwi svi – investitori, urbanisti i gra|evinska inspekcija priznaju da se posledwih godina mnogo gradilo na divqe i da su oni bili nemo}ni, zbog mnogih zakonski nedore~enih stvari da ove poslove zaustave. Novi zakon doneo je kona~no re{ewe i svi veruju da }e sitmulativne cene legalizacije, koje je usvojila Skup{tina grada, doprineti da se najve}i deo objekata u gradu i selima legalituje. - Legalizacija u Sremskoj Mitrovici je po~ela davno, pa je zaustavqena do dono{ewa novog zakona. Do tada je legalizovana tre}ina prijavqenih objekata i sada nam je ostalo 3.060 objekata, za koje su vlasnici podneli zahteve pre nekoliko godina i jo{ 300 novoprijavqenih – isti~e na~elnik Uprave za stambeno-komunalne poslove u Gradskoj upravi, Zoran Bere`wi. Novi zakonski propisi su za vlasnike bespravno podignutih objekata povoqniji od starih zakonskih re{ewa i ja verujem da }e ve}ina vlasnika na vreme prijaviti legalizaciju. S. Bojevi}

Za dobre ocene po tri hiqade VRBAS: Lokalna samouprava donela je odluku prema kojoj }e najboqi studenti u op{tini Vrbas imati pravo na finansijsku podr{ku op{tine, s ciqem da im se pomogne u {kolovawu. Pravo na 3.000 dinara mese~no, od januara do juna 2010. godine, imaju studenti koji se {koluju na teret buxeta u visoko{kolskim ustanovama, ~iji je osniva~ Republika Srbija i Autonomna Pokrajina Vojvodina, zatim po~ev od druge pa do zavr{ne godine diplomskih studija, sa prose~nom ocenom studirawa 9 i vi{e, koji imaju prebivali{te u op{tini Vrbas najmawe tri godine. - Izdvojili smo iz buxeta oko 1,5 miliona dinara i ova suma bi}e usmerena za pomo} i podsticawe najboqih studenata. Oni }e do kra-

ja {kolske godine svakoga meseca dobijati po 3.000 dinara. Znamo da ova suma nije dovoqno visoka da pokrije wihove potrebe, ali ovo je maksimum koji smo mogli izdvojiti u ovom trenutku, iako se nadamo da }emo ve} naredne godine taj iznos mo}i uve}ati. @elimo da na konkursu bude {to vi{e dobrih studenata, jer je to veoma va`no za na{u op{tinu. Najboqe bi bilo da se oni nakon studija vrate u svoj grad i pomognu wegov razvoj - rekao je predsednik op{tine Vrbas dr @eqko Vidovi}. On je za kraj godine najavio usvajawe novih kreterijuma za dobijawe podsticaja, u kojim bi prednost dobili studenti sa fakulteta koji {koluju deficitarne kadrove. N. P.

osetila posledice mobinga tako {to je smewena s mesta upravnice Po{te kod `eqezni~ke stanice u Subotici na neodgovaraju}e radno mesto, te zbog toga zavr{ila u bolnici. -Obratila sam se Sindikatu i rukovodstvu, jer su mi rekli da }u, ukoliko moj suprug ne da sporazumni raskid ugovora o radu i ne pre|e u drugu firmu, biti preba~ena na drugo radno mesto. To su i uradili tako {to su mi dali da potpi{em aneks ugovora o radu, a nakon toga ve} sam rekla {ta se dogodilo – rekla je Qiqana Divjak.» Kako je navela, upravo zbog ovakvih i sli~nih slu~ajeva pretwi i maltretirawa radnika osnovan je Samostalni sindikat po{tanskih radnika koji danas, od oko 450 zaposlenih na podru~ju Radne jedinice broji 66 ~lanova, a rezultati toga su da je situacija, kada je re~ o mobingu, ipak boqa. Z. R.

subota23.januar2010.

U „AUTOPREVOZU” SUMWAJU DA JE BIV[E RUKOVODSTVO O[TETILO FIRMU

Autobuse platili skupqe nego {to je trebalo? KIKINDA: Vr{ilac du`nosti direktora Javnog preduze}a „Autoprevoz” Mi}o Stojanovi} izneo je osnovane sumwe da su biv{i rukovodioci ove firme malverzacijama prilikom kupovine novih autobusa 2008. godine, o{tetili „Autoprevoz”. Naime, 2008. godine Javno preduze}e „Autoprevoz” na ~ijem je ~elu kao direktor bio Radislav Iveti}, a predsednik Upravnog Mladen Koprivica, kupqeno je osam autobusa za potrebe firme. Od toga {est za gradsku vo`wu, a dva visokoturisti~ka. Prilikom kupovine vozila biv{i rukovodioci su, umesto povoqnije cene od 1,26 miliona evra, koliko je iznosila ponuda novosadske firme „Neobus” za autobuse marke „Volvo”, prihvatili nepovoqniju varijantu. Kupqena su vozila

firme „Ma{inopromet“ iz Beograda koji je za turske autobuse marke „Temza” tra`io 200 hiqada evra vi{e. Stojanovi} isti~e da prilikom ove kupovine, ocenu najpovoqnije ponude nije dala nezavisna agencija, nego je samo konsultovana: - Rezultat ovakve kupovine je veliko mese~no finansijsko optere}ewe za „Autoprevoz”. Tako|e, u praksi je ve} pokazano da se novi autobusi kvare, a wihovo odr`avawe je skupo. Tako|e, jo{ jedna od nepravilnosti je i ta {to je ponuda firme „Neobus” bila potpuna, za razliku od ponude firme „Ma{inopromet”. Name{tawem bodovawa ponuda firme iz Beograda dobila je vi{e poena zbog kra}eg roka isporuke i ve}eg broja sedi{ta. S druge strane u pozadini su se na{le

GAJDOBRU ZATALASALA ODLUKA BA^KOPALANA^KE SKUP[TINE

Brane seoski vodovod GAJDOBRA: Savet Mesne zajednice i samoorganizovani me{tani tra`e od Skup{tine op{tine Ba~ka Palanka da se ovo selo izuzme iz Odluke o preuzimawu seoskih vodovoda od strane op{tinskog Javnog komunalnog preduze}a „Komunalprojekt”. - Mimo mesne zajednice me{tani su pokrenuli narodnu inicijativu, a na osnovu Zakona o referendumu, sa `eqom da sa~uvaju seoski vodovod – ka`e sekretar MZ „Gajdobra” Milovan Savi}. Odlu~eno je da se potpisi prikupqaju sedam dana, a za prva tri sakupqeno je oko 400 {to je ve} dovoqno, jer zakon ka`e da je za pokretawe inicijative potrebno 10 odsto gra|ana. Me{tani `ele da poslove proizvodwe, distribucije i naplate potro{ene pija}e vode iz mesnog vodovoda i daqe obavqa ovda{we Komunalno preduze}e „Univerzal” koje je svojevremeno osnovala Mesna zajednica, a koje zapo{qava oko 20 radnika. - Radom na{ih komunalaca me{tani su zadovoqni, a oni pored vodosnabdevawa brinu i o odno{ewu sme}a, komunalnoj higijeni, ure|ewu grobqa, sahrawivawu, ~ak i nekim gra|evinskim radovima koje po pravilu rade po ni`im cenama od drugih ponu|a~a – tvrdi Savi}. Odluka Ba~kopalana~ke Skup{tine s po~etka ove godine razli~ito je primqena u trinaest sela ove op{tine. Svojevremeno KP

11

„Komunalprojekt” u Ba~koj Palanci osnovano je kao op{tinsko javno preduze}e {to je podrazumevalo da }e komunalne poslove osim u gradu raditi i u selima. Me|utim, decenijama nije bilo tako, zbog ~ega je firma ustvari bila gradska. Danas, preduze}e koje zapo{qava oko 200 radnika, po~elo je da preuzima pojedine poslove od seoskih mesnih zajednica. Neka sela su sama tra`ila da palana~ki vodovod, na primer, preuzme brigu o seoskom vodovodu, ili da gradski „sme}ari” iznose i deponuju sme}e i u nekim selima. Drugi, me|utim ne misle da je to dobra ideja. - Seoski vodovod je u odli~nom je stawu, a Gajdobra ve} ima komunalno preduze}e – ka`e predsednik Saveta MZ Radenko Kova~. – Zbog toga smo mi, nezavisno od narodne inicijative, doneli odluku i uputili zahtev SO Ba~ka Palanka da vodovod ostane seoski. Znamo da je op{tinska odluka doneta u skladu

sa Zakonom, ali postoje i druge mogu}nosti koji nisu protivne zakonskoj regulativi. U posledwe dve godine mi smo u mesni vodovod investirali oko 20 miliona dinara. Izgra|en je i pu{ten u eksploataciju nov bunar, rekonstruisano, odnosno zameweno 1.300 metara vodovodne mre`e, ura|eni hidranti, zameweni vodomeri... Sve to ura|eno je delom sopstvenim, a dobrim delom i sredstvima Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodine i Pokrajinskog sekretarijata za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo. - Op{tinska odluka o poveravawu poslova vodosnabdevawa pija}om vodom u seoskim mesnim zajednicama doneta je iskqu~ivo na osnovu i u okviru Zakona o komunalnim delatnostima – isti~e pomo}nik predsednika op{tine za razvoj mesnih zajednica Palimir Tot. – Jedan od na~ina kompromisa je i primena iskustava drugih sredina, odnosno opo{tina. M. Suyum

vi{e cene autobusa i nepovoqni bankarski uslovi pla}awa. Sva dokumentacija sporne kupovine autobusa bi}e predstavqena Nadzornom odboru firme „Autoprevoz” radi utvr|ivawa osnova za daqe procesuirawe. Mese~ne obaveze kikindskog javnog prevoznika su 20 hiqada evra za dva lizinga plus 80 hiqada evra, kao isplata kredita na tromese~nom nivou. Visoke rate optere}uju poslovawe preduze}a i uti~u da zavr{ni ra~un firme u 2009. godini u minusu. Trenutno stawe novo rukovodstvo poku{a}e da prevazi|e ugovorenim poslovima sa firmama „Cimos”, „Le Belijer”, Metanolsko-sir}etnim kompleksom, „Naftagasom”, kao i boqom turisti~kom ponudom. A. \.

VESTI Pelcovawe po rasporedu KIKINDA: U kikindskoj op{tini od ponedeqka, 25. januara do petka, 29. januara obavi}e se vakcinacija {kolske dece protiv novog gripa. Prema rasporedu, u ponedeqak, 25. januara najpre }e biti vakcinisani u~enici osnovnih {kola „Sveti Sava” i „Feje{ Klara”, u utorak su na redu osnovne {kole „@arko Zrewanin i „Vuk Karaxi}”, a narednog dana |aci sredwih Ekonomskotrgovinske i Sredwe stru~ne {kole „Milo{ Crwanski”. U ~etvrtak, 28. januara vakcinisa}e se |aci osnovnih {kola „Jovan Popovi}” i „\ura Jak{i}”, dok su psoledweg dana na redu osnovna {kola „6. oktobar”, Sredwa tehni~ka {kola i Gimnazija „Du{an Vasiqev”. U~enici }e biti vakcinisani u de~jem dispanzeru, u prostorijama Savetovali{ta od sedam do 19 sati. Za decu u seoskim mesnim zajednicama organizova}e se vakcinacija u lokalnim ambulantama. A. \.

Za vakcinu opravdawe APATIN: U celoj apatinskoj op{tini do ju~e se protiv gripa H1N1 vakcinsalo 636 gra|ana. Domu zdravqa je od ukupno predvi|enih 2.500 vakcina do sada stiglo 1.010 doza. Po~ela je i vakcinacija {kolske dece u de~jem dispanzeru Doma zdravqa. Direktorka Osnovne {kole „@arko Zrewanin” Nada Zdravkovi} je rekla da roditeqi mogu da odvedu decu na vakcinaciju, a da }e deca za taj dan dobiti opravdan izostanak iz {kole. J. P.

ANKETNI ODBOR SKUP[TINE GRADA OPTU@UJE RUKOVODSTVO „[INVOZA”

[ikaniraju radnike zbog odavawa podataka ZREWANIN: - Menaxment preduze}a za remont {inskih vozila „[invoz” iz Zrewanina {ikanira radnike koji su imali bilo kakve veze sa radom Anketnog odbora koji je formirala Skup{tina grada kako bi preispitala doga|aje u fabrici nakon {to je wen ve}inski vlasnik postao beogradski biznismen Neboj{a Ivkovi} – izjavili su na konferenciji za novinare ~lanovi Anketnog odbora Branislav Marku{ i Petar Krsti}, kao i jedan od otpu{tenih radnika Jo`e{ Ka{qik. Oni tako|e tvrde da je u slu~aju „[invoza” zatajilo sudstvo. - Pozivamo sindikate da se suprostave ovom {ikanirawu zaposlenih, a nadle`ne dr`avne organe da pokrenu postupak protiv rukovodstva „[invoza” i odgovornih za namerno izazivawe ste~aja – naveli su oni podse}aju}i da je zbog toga 500 radnika izgubilo posao, a jo{ vi{e malih akcionara

ostalo bez akcija. Tvrde da se radni~ka prava u „[invozu” i daqe kr{e, a da menaxment prikazuje u javnosti poslovawe boqe nego {to jeste. Doskora{wi samostalni referent obra~una u preduze}u Jo`ef Ka{qik kazao je da wemu i kolegi nije produ`en ugovor o radu uz obrazlo`ewe da su odavali poslovne tajne {to, kako isti~e, uop{te nije ta~no. - Mislimo da je re~ o revan{izmu. U ovoj sam firmi radio 32 godine i drugi posao nemam. Na moje radno mesto primqen je novi radnik – rekao je Ka{qik, negiraju}i da je kao ~lan Anketnog odbora i istovremeno radnik „[invoza” bio u sukobu interesa. S druge strane, direktor fabrike Radomir Miqu{ demantuje da su radnici dobili otkaze zbog naklonosti prema Anketnom odboru. - Ka{qik je radio pre i posle ste~aja, dakle nikave zle namere

nije bilo, jer da jeste, onda bi on otkaz dobio i ranije – naveo je Miqu{ ukazuju}i da se u to vreme smawivao broj zaposlenih, pa i onih u administraciji. U ovoj firmi se ugovori sklapaju na tri meseca, dodao je, pa je sasvim normalno i da se saradwa ne produ`i ukoliko je poslodavac nezadovoqan radnikom. - Nema odbojnog stava prema starim radnicima, posebno ne prema kvalitetnim, stru~nim qudima. Kod nas je trenutno 300 – 400 prijava, qudi bi da rade, a odnos je 70 odsto starih prema 30 odsto mladih radnika – rekao je Miqu{. Ina~e, preduze}e je privatizovano aprila 2004. godine kada je Ivkovi} kupio 70 odsto dru{tvenog kapitala. Od kada je uveden ste~aj radnici su ukazivali da je on re`iran, a za propast firme optu`ivali su Agenciju za privatizaciju. Anketni odbor Skup{tine grada Zrewanina, zakqu~io

je da je ulagawe ovog privatnika bilo „fiktivno, nezakonito i predstavqalo je razlog za raskid kupoprodajnog ugovora”, kao i da je ste~aj namerno re`iran od strane ve}inskog valsnika. Ovaj zakqu~ak jednoglasno je usvojen u lokalnom parlamentu. @. Balaban


12

CRNA HRONIKA

subota23.januar2010.

DNEVNIK JU^E DVA RAZBOJNI[TVA U CENTRU NOVOG SADA

Opqa~kane Kredi agrikol banka i mewa~nica

Uvi|aj posle sino}ne pqa~ke banke

U KIKINDI ZBOG SPROVO\EWA U ZATVOR

No`em pretio sinu i patroli policije Patrola kikindske policije je, po naredbi Prekr{ajnog suda, prekju~e sprovela Slavka B. (1990) iz Kikinde u Okru`ni zatvor u Zrewanin na izdr`avawe kazne za ranije po~iwen prekr{aj. Me|utim, on je po dolasku patrole policije oko 15 ~asova odbio da po|e i ometao policajce u obavqawu slu`bene du`nosti i pretio no`em svome sinu i patroli policije.

Kikindska policija je protiv Slavka B. podnela krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo ometawa ovla{}enog slu`benog lica u obavqawu poslova bezbednosti. Protiv wega je prijava podneta i zbog vanbra~ne zajednice s maloletnim licem jer, kako se navodi u saop{tewu PU u Kikindi, osumwi~eni `ivi u vanbra~noj zajednici s ~etrnaestogodi{wom dveoj~icom. M. Mr.

OSUMWI^EN @EQKO [. IZ GAKOVA, KOD SOMBORA

Pesticide pazario na prevaru

Protiv @eqka [. (1969) iz Gakova, op{tina Sombor, policijski slu`benici u Senti podneli su krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo prevare na {tetu DOO “Zadekssemenar” iz Sente. Osumwi~eni se tereti da je u junu pro{le godine doveo u zabludu odgovorno lice u DOO “Zadeks-semenaru” da mu isporu~i pesticide, koje }e platiti isporukom merkantilnog kukuruza. Obavezu prema sen}anskoj firmi @eqko [. do podno{ewa prijave nije u potpunosti ispunio, pa se tereti da je na taj na~in za sebe pribavio protivpravnu imovinsku korist od oko 750.000 dinara. M. Mr.

Foto: F. Baki}

Nepoznati razbojnik, delimi~no maskiran {alom i kapom, uz pretwu skra}enom pu{kom “krate`”, opqa~kao je sino} oko 18.30 sati Kredi agrikol banku u centru Novog Sada, preko puta “Bazara”, na Bulevaru Mihajla Pupina 10. Povre|enih nema, a plen je, po prvim saznawima, oko 240.000 dinara. Kako “Dnevnik” nezvani~no saznaje, pripadnici kriminalisti~-

Detektor la`i se ne mo`e prevariti U stolici za poligrafsko ispitivawe nije prijatno ~ak i ako znate da ne}ete biti pitani i da ste u wu seli samo da isprobate udobnost i ose}aj. Sedeti nije nimalo prijatno nakon prikqu~ewa man`etne, elemenata sa senzorima za prste, pnemografa za grudi za stoma~no i grudno disawe, {tipaqke. Poligraf je aparat koji se sastoji od nekoliko mernih instrumenata uz pomo} kojih se istovremeno prati rad srca,

sadska policija i koristi ga za rad kriminalisti~ke policije u celoj Vojvodini. Do danas je u ovoj laboratoriji testirano vi{e od 15.000 qudi, a na nivou Srbije mese~no se obavi preko 2.000 testirawa. Osim Novog Sada, sli~ne laboratorije poseduju MUP, PU za grad Beograd, a odnedavno i policijske uprave u Ni{u i Kragujevcu. – Sam dolazak na testirawe izaziva neprijatnost i uzbu|ewe i kod izvr{ilaca dela i kod nevinih osoba, s tom raz-

HA{KI TRIBUNAL

Su|ewe Tolimiru 26. februara Su|ewe penzionisanom generalu i biv{em ratnom na~elniku General{taba vojske Republike Srpske Zdravku Tolimi-

Zdravko Tolimir

ru u Ha{kom tribunalu zakazano je za 26. februar, saop{tio je ju~e Tribunal. Su|ewe Tolimiru (61) trebalo je da po~ne 17. decembra, ali je odgo|eno zbog izno{ewa nove, izmewene optu`nice, koja ima vi{e optu`bi. Penzionisani general Tolimir se 16. decembra izjasnio da se ne ose}a krivim po optu`bama nove optu`nice, podse}a se u saop{tewu Tribunala. Biv{i na~elnik General{taba vojske RS uhap{en je u maju 2007. godine na osnovu optu`nice iz 2005. godine, koja ga tereti za genocid, zlo~ine protiv ~ove~nosti i jedan ratni zlo~in ubistva, proterivawa i okrutno postupawe prema muslimanskim stanovni{tvu u enkalvama Srebrenici i @epi 1995. godine. Pripreme za su|ewe su kasnile zbog lo{eg zdravstvenog stawa optu`enog. (Tanjug)

u~e{}e u delu raskrinkava, postaje jo{ upla{eniji i zabrinutiji. Na{a sagovornica napomiwe da se poligrafska ispitivawa sprovode radi rasvetqavawa svih krivi~nih dela u kojim je izvr{ilac nepoznat. Zahteve za ispitivawem postavqaju operativni radnici Odeqewa kriminalisti~ke policije koji rade na tim predmetima. Naime, na testirawa dolaze osobe pod sumwom da su izvr{ile delo ili u wemu na bilo koji na~in sau~estvovale, pod sumwom da su la`no prijavile krivi~no delo ili da imaju bilo kakava saznawa o izvr{iocu krivi~nog dela i sli~no. Poligrafsko testirawe slu`i upravo za

hva}eno” u gotovo 100 odsto slu~ajeva – od nedu`nih da bi dokazali svoju nevinost, a od krivaca – da wihovo odbijawe ne bi potkrepilo ve} postoje}u sumwu. Iskustvo govori da onaj mali procenat koji odbije testirawe jesu zapravo izvr{ioci krivi~nog dela. Na{a sagovornica tako|e napomiwe da je pri~a o mogu}oj kontroli fiziolo{kih procesa od samog ispitanika potpuno neta~na, budu}i da su, osim delimi~no disawa, sve reakcije van na{e voqe. – Paradoks je da se, zapravo, najlak{e otkriju lica koja poku{avaju da kontroli{u situaciju ili opstruiraju testirawe, jer nevina osoba za takvo

Do danas je u ovoj laboratoriji testirano vi{e od 15.000 qudi, a na nivou Srbije mese~no se obavi preko 2.000 testirawa

Prese~ena narkoveza ka Zapadnoj Evropi “Osumwi~eni su u du`em periodu nabavqali opojnu drogu marihuanu na teritoriji Crne Gore. Zatim su je, u specijalno napravqenom bunkeru u vozilu ’folksvagen pasat karavan’, slovena~kih registarskih oznaka, prebacivali preko Srbije i zemaqa u okru`ewu, ka Zapadnoj Evropi”, navodi se u saop{tewu. Osumwi~eni }e, uz krivi~nu prijavu, biti privedeni de`urnom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici. (Beta)

zal, udaqene pedesetak metara na istom Bulevaru. Ina~e, ju~e je oko 13 sati tako|e maskirani i naoru`ani razbojnik opqa~kao je mewa~nicu na Trgu slobode u centru Novog Sada i prisvojio novac u vrednosti od oko milion i po dinara, saznajemo nezvani~no. Saop{tewe o doga|ajima iz novosadske Policijske uprave o~ekujemo danas. M. V.

„DNEVNIK” U LABORATORIJI ZA POLIGRAFSKA ISPITIVAWA NOVOSADSKE POLICIJSKE UPRAVE

NAKON ZAPLENE 13 KILA MARIHUANE NA BATROVCIMA

Na grani~nom prelazu Batrovci policija je zaplenila 13 kilograma marihuane, ~ime je prese~en kanal krijum~arewa opojne droge iz Crne Gore, preko Srbije ka zemqama Zapadne Evrope, saop{teno je ju~e iz policije. Akciju su sproveli pripadnici beogradske policije u saradwi s policijskim slu`benicima Grani~ne policije, a uhap{eni su Ranko K. (52) iz Bijelog Poqa, dr`avqanin Crne Gore, i Dejan B. (21) iz Beograda, osumwi~eni za neovla{}enu proizvodwu i promet droge.

ke policije su identifikovali po~inioca pqa~ke, koji je, po svoj prilici, vinovnik i prethodnog dela, i nije iskqu~eno da }e veoma brzo biti li{en slobode. Ovog meseca to je druga pqa~ka banke u Novom Sadu. Podsetimo, pre desetak dana, 13. ovog meseca, N. N. pqa~ka{, tog puta bez maske, tako|e je uz ozbiqnu pretwu krate`om u isto vreme poneo oko 300.000 dinara iz banke Univer-

U stolici za poligrafska ispitivawa nije prijatno

disawe, znojewe i sli~no. Ispitiva~ prati i “hvata” eventualne psihofiziolo{ke reakcije na kqu~ne momente krivi~nog dela. Ispitivawa se obavqaju u prostoriji bez prozora, sa svetlim zidovima i bez suvi{nih detaqa name{taja i bilo ~ega drugog. Tu je na stolu, pored stolice za ispitanika, jo{ samo laptop koji koristi ispitiva~. U neobi~noj laboratoriji budu samo ispitiva~ i ispitanik. Testirawe se obavqa u zvu~no i svetlosno izolovanoj prostoriji, i to pod strogo kontrolisanim uslovima. Pogled ispitanika je uperen pravo napred, a on bi trebalo da bude miran i da na pitawa odgovara kratko. Odgovara se s “da” ili “ne”. Poligrafska testirawa predstavqaju kriminalisti~ku metodu koja se u Policijskoj upravi u Novom Sadu primewuje oko 40 godina. Za wu su kori{}eni razli~iti instrumenti, od analgognih, sme{tenih u velike te{ke kofere od kojih bi ~ovek “mogao bruh dobiti”, pa do najsavremenijih digitalizovanih, kakvim raspola`e novo-

Foto: R. Hayi}

to da potvrdi ili opovrgne sumwu, odnosno da uka`e na to da li je osoba ume{ana u konkretno krivi~no delo ili ne. – Ukoliko se testirawem utvrdi da se radi o izvr{iocu krivi~nog dela, ispitiva~ u svom radu ide daqe i ispitivawem utvr|uje okolnosti pod kojima se ono desilo. Na primer, mesto gde je zakopan le{, sakriveno ili ba~eno oru`je kojim je po~iweno ubistvo... ili se kroz otvoreni razgovor s ispitanikom dolazi do takvih pojednosti – obja{wava Sandra

pona{awe nema nijednog razloga. Poligraf je samo merni isnstrument, a sve ostalo je u rukama ve{taka koji ga koristi. Svako testirawe je individualizovanao i neponovqivo. On organizuje i kreira svako ispitivawe, on vodi razgovor s ispitanikom, on sastavqa testove, on na osnovu dobijenog nalaza donosi mi{qewe, a ne aparat. Stoga aparat ne mo`e da pogre{i, kao {to postoje mi{qewa. Mogu}nost pogre{ke apsolutno je vezana za bilo kog eksperta koji radi s bi-

likom {to krivci testirawe do`ivqavaju kao ne{to {to logi~no sledi, dok nevine osobe imaju pogre{nu percepciju samog ispitivawa – ka`e za “Dnevnik” poligrafski ispitiva~ u novosadskoj Policijskoj upravi Sandra Peri}, iza koje je petnaestogodi{we iskustvo na ovom poslu. – Na primer, ~ude se otkud oni tu kada nisu kriminalci i izra`avaju revolt, qutwu i povre|enost. S obzirom na to da na taj na~in i jedni i drugi imaju gotovo istu siptomatsku sliku (strah, upla{enost, nervozu), samo pona{awe nije nikakav pokazateq vinosti. Treba napomenuti da je takvo pona{awe sasvim opravdano i razumqivo i apsolutno nema nema uticaja na rezultat testirawa. Samo testirawe je koncipira- Testirawe pod strogo kontrolisanim uslovima no tako da tokom rada nevina Peri}. – Poligrafsko testilo kojim mernim instrumenosoba vrlo brzo posti`e poverawe ne predstavqa dokaz u tom. Praksa je pokazala da je rewe u ispitiva~a i rezultate krivi~nom postupku, ali predpoligrafski nalaz merodavan testirawa, smiruje se i opustavqa na~in da se do dokaza u vi{e od 95 odsto slu~ajeva – {ta. Izvr{ilac se, pak, suo~ado|e. Testirawe je po Zakonu o dodaje Sandra Peri}. va sa saznawem da se wegovo policiji dobrovoqno i “priM. Vuja~i}

DVOJICA PRIVEDENA U KOSOVSKOJ MITROVICI

KPS: Uhap{eni zbog eksplozije Pripadnici KPS-a uhapsili su dva mu{karca srpske nacionalnosti zbog sumwe da su odgovorni za eksplozije krajem pro{le godine u severnom delu Kosovske Mitrovice. Zamenik direktora regionalne KPS-a u Kosovskoj Mitrovici Ergin Medi} rekao je da su preksino} oko 22 sata uhap{eni I. N. iz severne Mitrovice i J. M. iz sela Mo{nica, u op{tini Leposavi}. U jednoj od eks-

plozija o{te}en je i automobil Ministarstva prosvete Srbije. Medi} je novinarima rekao da je formiran poseban istra`ni tim koji je sprovodio istragu o eksplozijama i da je taj tim inicirao hap{ewe osumwi~enih. – Zapleweno je 5,160 kilograma eksploziva, najverovatnije C-4, 93 detonatora, jedna automatska pu{ka i 28 komada municije kalibra 7,62 milimetra – rekao je Medi}, i do-

dao da je uhap{enima odre|eno zadr`avawe od 48 sati. Krajem decembra 2009. godine u severnoj Kosovskoj Mitrovici eksplozivne naprave ba~ene su u nekoliko navrata u multietni~kim naseqima Bo{wa~ka mahala i Mikronaseqe, a eksploziv je podmetnut i ispod vozila Ministarstva prosvete. (Beta)


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

subota23.januar2010.

13

TRAGEDIJA NA PUTU IZME\U ZREWANINA I MELENACA

Majka i sin poginuli u sudaru Melen~ani Milica Gruji} (52) i Ivan Gruji} (29), majka i sin, poginuli su u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila u ~etvrtak uve~e na magistralnom putu izme|u Zrewanina i Melenaca, saop{tila je ju~e zrewaninska Policijska uprava. Tragedija se zbila oko 19 ~asova, kada je putni~ko vozilo marke „zastava 101“, zrewaninskih registarskih oznaka, za ~ijim je volanom sedela Milica, iz za sada neutvr|enih razloga pre{lo na suprotnu stranu kolovoza i direktno se sudarilo s kamionom „mercedes“, kojim je upravqao Qubi{a K. (26) iz Srpske Crwe. Od zadobijenih povreda Milica i wen sin Ivan preminuli su na licu mesta. Uvi|aj je, posle tragi~ne saobra}ajke, obavila istra`ni sudija Osnovnog suda u Zrewaninu @ana Pribi{i}, uz prisustvo zamenika dr`avnog tu`ioca Save Petrova i

policijskih slu`benika. Pribi{i}eva je potvrdila novinarima da su tela pokojnika poslata na obdukciju u novosadski Institut za sud-

Milica Gruji}

sku medicinu, dok su oba vozila upu}ena na tehni~ki pregled. Voza~ teretnog kamiona Qubi{a K. podvrgnut je alkotestu. Rezultati jo{ nisu po-

znati, a istraga je u toku. Tragi~na pogibija dvoje me{tana Melenaca ostavila je selo u {oku. Kako smo saznali, Milica se svojevremeno razvela

Na~elnik Policijske uprave u Boru Slavi{a Barac podneo je ju~e ostavku, saop{tila je ta uprava. Kako novinari nezvani~no saznaju u policiji, Barac je ostavku podneo iz moralnih razloga, zbog incidenta koji se dogodio u subotu, kada je ispred no}nog kluba „Monca“ i nedaleko od policijske patrole, u tu~i tinejxera ubijen M. Q. (15). Kako je ju~e saop{tila policija u Boru, gde je tokom prepodneva boravio na~elnik Uprave policije MUP-a Srbije general Mladen Kuribak, posao na~elnika }e privremeno obavqati zamenik Bo{ko

Radi~evi}, a zatim Sa{a Stanimirovi}, koga }e u Bor uputiti MUP iz Beograda. Kuribak se ju~e sastao i s ocem nastradalog de~aka, koji je od generala zatra`io temeqitu istragu pogibije svog sina. Policijski oficir iz Beograda je najavio kadrovske promene u borskoj policiji. Zbog ubistva u~enika osmog razreda osnovne {kole „3. oktobar“, do sada su li{eni slobode Borani B. M. (16), T. M. (19), I. K. (17) i N. M. (16). Wima je istra`ni sudija vi{eg suda u Zaje~aru odredio pritvor od 30 dana. (Beta)

U NASTAVKU AKCIJE SUZBIJAWA KORUPCIJE

Iza brave i tehni~ki direktor „Ikarbusa”

Melen~ani zanemeli od tuge

Tamo su kupili i ro|endanski poklon Ivanovoj devojci, a zatim su krenuli put Melenaca.

U bawi Rusanda muk

Ivan Gruji}

od mu`a, koji sada `ivi u Italiji. S wim, osim Ivana, ima i mla|eg sina Gorana, koji profesionalno nastupa za Fudbalski klub „Grbaq“ iz

POLICIJSKA UPRAVA U BORU

Ostavka na~elnika

Crne Gore. Stariji Ivan je tako|e boravio u susednoj republici, i u tom sportskom klubu radio je kao maser. Terapeutskim poslom bavila se i wegova majka, koja je bila zaposlena u melena~koj bawi „Rusanda“. Ona je rodom iz Velike Grede, a `ivela je u Melencima, u Ulici Maksima Gorkog. Da tragedija bude ve}a, kako se ju~e pri~alo po selu, Ivan je kobne ve~eri planirao da zaprosi devojku Borjanku. Woj je u ~etvrtak bio i ro|endan. Po pri~i poznanika porodice Gruji}, Ivan je u ~etvrtak ceo dan bio u Novom Sadu. Predve~e je pozvao majku da do|e po wega i sa~eka ga u Zrewaninu.

– Tragedija nas je ostavila bez re~i. Milica je bila dobar i omiqen radnik, iskusni terapeut u najboqim godinama. Svima nam je veoma `ao i saose}amo s porodicom – izjavio je ju~e direktor bawe „Rusanda“ Milivoj Popov.

Na`alost, `ivi do odredi{ta nisu stigli. Naleteli su na kamion s prikolicom, koji je i{ao iz pravca sela prema Zrewaninu. Pri~a se da je prevozio sto~nu hranu do Melenaca i da se u tom trenutku vra}ao ka Zrewaninu. Uslovi za vo`wu bili su te{ki jer je kolovoz bio mokar i klizav. @. Balaban

SPECIJALNI SUD U BEOGRADU

Formirana sudska ve}a – U Specijalnom sudu u Beogradu verovatno }e u ve}em broju predmeta glavni pretresi formalno po~eti iznova, zbog promena u sastavu sudskih ve}a – ka`e portparolka i sude}a sudija tog suda Maja Kova~evi}-Tomi}. Ona je u razgovoru „Dnevnik“ navela da su ju~e formirana dva od ukupno ~etiri tro~lana sudska ve}a, koliko je Specijalni sud imao pre op{tih izbora za sudije okon~anih u decembru, kad je devetoro od ukupno 12 sude}ih sudija ovog suda izabrano u sudove vi{e nadle`nosti, a jedan nije ponovo izabran za sudiju. ^lanovi prvog ju~e formiranog ve}a su sudije Sne`ana Jovanovi}, Milena Ra{i} i Biqana Sinanovi}, koje su delegirane iz beogradskog Apelacionog i Vrhovnog kasacionog suda. U drugom ve}u su, osim sudije Kova~evi}Tomi}, delegirane iz Vrhovnog kasacionog suda, wene kolege sudije Vi{eg suda Gordana Pavlovi} i Velimir Lazovi}, ina~e predsednik ve}a u procesu optu`enom Uro{u Mi{i}u. – Naknadno, posle op{tih izbora, ve}ina od nas devetoro, koji smo izabrani u sudove vi{e

nadle`nosti, potpisali smo saglasnost da budemo ponovo upu}eni na godinu dana u Specijalni sud da bismo nastavili zapo~eta su|ewa. Me|utim, zbog ~iwenice da se nisu svi vratili, pri ~emu

va – obja{wava sudija Maja Kova~evi}-Tomi}. Ona ka`e da, iako su predmeti Specijalnog suda veoma obimni, zbog ~ega pojedina aktuelna su|ewa traju i vi{e od dve

kolega koji nije izabran za sudiju i ne mo`e da se vrati, ne}emo mo}i da nastavimo su|ewa u istim sastavima ve}a, a ~im se mewa sastav ve}a, su|ewa }e po~eti izno-

godine, to ne zna~i da }e i postupak koji se ponavqa isto toliko trajati jer }e, shodno zakonskim mogu}nostima, i}i po nekoj skra}enoj proceduri.

Ako se, dodaje sudija Kova~evi}-Tomi}, poklope termini su|ewa koji su odranije u razli~itim predmetima zakazani za kraj januara i u februaru, neminovno }e do}i i do wihovog pomerawa ukoliko se sudije koje u wima postupaju sada na|u u istom ve}u. Kako saznaje „Dnevnik“, pojedine sada biv{e sudije Specijalnog suda nisu se mogle vratiti u taj sud zbog novih du`nosti u novoformiranim sudovima u koje su izabrani. Jedan sudija izabran u Apelacioni sud u Beogradu nije dao saglasnost na to da bude privremeno delegiran u Specijalni sud, ali ostaje da se vidi da li je to kona~na odluka. Po nezvani~nim informacijama na{eg lista, slede}e nedeqe moglo bi biti formirano jo{ jedno ve}e, ~iji su ~lanovi, kao i ranije, sudije Vladimir Vu~ini} i Nada Zec, delegirana iz Apelacinog suda u Beogradu, kojima nedostaje jedan ~lan, a o~ekuje se kompletirawe i drugog ve}a, u kojem je od sude}ih sudija zasad samo sudija Du{an Vojnovi}, delegiran iz Apelacionog suda u Novom Sadu. J. Jakovqevi}

U OKVIRU REFORME PRAVOSU\A U SRBIJI Policija je, u nastavku akcije suzbijawa korupcije, uhapsila Dragi}a D. (1952), tehni~kog direktora preduze}a „Ikarbus“ iz Beograda, zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo zloupotreba slu`benog polo`aja. U saop{tewu MUP-a Srbije se navodi da je osumwi~eni od 27. juna 2003. do 19. juna 2009. godine, zajedno s biv{im generalnim direktorom „Ikarbusa“ Sre}kom N., koji je ve} u pritvoru, po cenama znatno vi{im od tr`i{nih kupio 462

automatska mewa~a nema~kog proizvo|a~a „Fojt turbo“ za proizvodwu autobusa. Time je pribavio protivpravnu imovinsku korist preduze}u „Fojt turbo“ od 1,1 milion evra i za taj iznos o{tetio preduze}e „Ikarbus“. U saop{tewu se ukazuje na to da se istraga nastavqa radi dokazivawa ostalih zloupotreba. Osumwi~eni }e, uz krivi~nu prijavu, biti priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu. (Beta)

PODVIG DVOJICE POLICAJACA U [APCU

@ena spasena iz Save [aba~ka policija spasla je ju~e, energi~nom i brzom akcijom, `enu koja se davila u nabujaloj Savi, saop{tilo je Ministarstvo unutra{wih poslova. Policijski slu`benici Zoran Radovanovi} i Rade Vlajkovi} su, nakon prijave de`urnoj slu`bi da je u reci vi|eno telo, u najkra}em vremenskom roku spasli `enu koja se davila u Savi. Ona je bez povreda zbrinuta u {aba~koj bolnici, a policija intenzivno radi na utvr|ivawu svih okolnosti tog doga|aja, pi{e u saop{tewu. (Tanjug)

U sudnicama i nove sudije porotnici U novoj mre`i sudova, koja je u Srbiji startovala od Nove godine, uz sudije i tu`ioce apelacionih, vi{ih i osnovnih sudova, u tim institucijama izabrane su i nove sudije porotnici. Sudije porotnici biraju se konkursom koji raspisuje Ministarstvo pravde Republike Srbije. Za sudiju porotnika mo`e biti biran dr`avqanin Srbije koji je navr{io 26 godina `ivota i u`iva ugled za vr{ewe sudijske funkcije. Pri imenovawu vodi se ra~una o polu, starosti, zanimawu i dru{tvenom polo`aju kandidata, o znawu, stru~nosti i sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari. Sudija porotnik imenuje se na pet godina i mo`e biti ponovo imenovan. Sudiju porotnika imenuje Visoki savet pravosu|a, na predlog ministra nadle`nog za pravosu|e. Pre predlagawa, ministar pribavqa mi{qewe suda za koji se imenuje sudija porotnik. Pre stupawa na du`nost, sudija porotnik pola`e zakletvu pred predsednikom suda za koji je imenovan. Tekst zakletve glasi: “Zakliwem se svojom ~a{}u da }u svoju du`nost

vr{iti verno Ustavu i Zakonu, savesno i predano“. Predsednik suda udaquje sudiju porotnika s du`nosti ako je protiv wega pokrenut postupak za krivi~no delo zbog kojeg mo`e biti razre{en ili postupak za razre{ewe. Udaqewe traje do okon~awa postupka. Sudija porotnik ne mo`e biti advokat, ni pru`ati pravne usluge i stru~ne savete uz naknadu. S du`no{}u sudije porotnika nespojive su i druge slu`be, poslovi i postupci koji

su opre~ni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili {tetni po ugled suda. Du`nost sudije porotnika prestaje ako bude ukinut sud, ali ne i zbog navr{ewa radnog veka, niti zbog nestru~nog obavqawa du`nosti, osim kada sudija porotnik ispuwava stru~ne uslove za sudiju. Postupak u kojem se utvr|uju razlozi za prestanak du`nosti sudije porotnika pokre}u predsednik suda, predsednik neposredno vi{eg suda, predsednik Vrhovnog kasa-

cionog suda i ministar nadle`an za pravosu|e. Postupak vodi i odluku donosi Visoki savet sudstva. Sudiji porotniku ne mo`e biti izre~ena mera upozorewa i mera uklawawa iz suda. Sudija porotnik ima pravo na naknadu tro{kova nastalih na du`nosti, naknadu za izgubqenu zaradu i pravo na nagradu. Uslove i visinu naknade i nagrade propisuje Visoki savet sudstva. Apelacioni sud u Novom Sadu ima deset sudija porotnika. M. B.


14

DRU[TVO

subota23.januar2010.

DNEVNIK

IZBORNI SVETI ARHIJEREJSKI SABOR SPC VE] PRVOG DANA OKON^AO ZASEDAWE

Vladika ni{ki Irinej novi patrijarh srpski Zvona beogradske Saborne crkve oglasila su ju~e u 14.20 da je izabran 45. patrijarh Srpske pravoslavne crkve. Wen novi poglavar postao je episkop ni{ki Irinej. Danas u 9 sati u Sabornoj crkvi on }e biti ustoli~en na tron svetog Save, da bi, kako je objasnio vladika ba~ki Irinej, "mogao da dela", dok datum potowe ceremonije u Pe}koj patrijar{iji jo{ nije utvr|en. Novi srpski patrijarh izabran je apostolskim `rebom, koji podrazumeva izvla~ewe ceduqice s imenom jednog od trojice kandidata iz naju`eg izbora. U wega su u{li i mitropolit crnogorsko-primor-

Papa dobrodo{ao u Srbiju Episkop Irinej je izjavio pre nekoliko dana da bi SPC pozdravila dolazak pape u Srbiju 2013. – Wegov susret s predstavnicima pravoslavnih crkava dao bi po~asno mesto Srbiji i wenoj ulozi u obele`avawe 1.700 godina od Milanskog edikta, kojim je 313. car Konstantin, ro|en u Ni{u, uveo slobodu veroispovesti i prekinuo progon hri{}ana u Rimskom carstvu – rekao vladika ni{ki. Dodao je da ne zna da li }e poglavar Rimokatoli~ke crkve 2013. posetiti Srbiju, ali "`eqa je papina da susret bude ba{ u Ni{u". Papina poseta je i ranije pomiwana, ali po drugoj osnovi. – Ovo bi bio dolazak s posebnim razlogom i SPC bi ga pozdravila. To bi bila prilika ne samo za ekumenski susret ve} i za dijalog. Mo`da i da se po~ne razgovor o ponovnom ujediwewu. To jeste jedan dug put, jer je toliko vekova pro{lo od deobe, ali bez prvog koraka nema posledweg – ukazo je preosve}eni Irinej.

Brzo su arhijereji izabrali prvog me|u jednakima

ski Amfilohije i episkop ba~ki Irinej. Iz Jevan|eqa je kovertu s imenom naslednika patrijarha Pavla izvukao arhimandrit Gavrilo iz manastira Lepavina u Hrvatskoj, a ime pro~itao vladika Lavrentije, arhijerej s najdu`im sta`om. Novi poglavar SPC je rekao da je wegov izbor bio voqa Bo`ja i Svetog arhijerejskog sabora, i dodao: – Na tu ~asnu i te{ku du`nost izabran sam uz pomo} bra}e arhijereja s kojima }u za-

U GRADSKOJ UPRAVI ZREWANINA @ENE BROJ^ANO NADMO]NE

Te{ko sukwe ulaze u parlament

– Gradska uprava Zrewanina, kao i javna preduze}a i ustanove koje finansira mesni buxet, relativno po{tuju jednakost `ena i mu{karaca, ali nisu potpuno sprovedene obaveze preuzete ratifikacijom me|unarodnih ugovora – konstatovala je zamenica ombudsmana zadu`ena za ravnopravnost polova Dragana Radlova~ki-Grozdanov. Ona je po~etkom minule godine inicirala istra`ivawe o zastupqenosti `ena i mu{karaca u Gradskoj upravi i javnim preduze}ima. Po izve{taju o strukturi zaposlenih, `ena je 53,54 odsto {to je, po tada{woj oceni za{titnice gra|ana, bio zadovoqavaju}i rezultat. Ina~e, po posledwim podacima Republi~kog zavoda za statistiku, u Zrewaninu od 132.051 stanovnika, ve}i-

nu ~ine upravo `ene – 68.263, ili 51,69 odsto. – Ravnopravnost polova se mora obezbediti i pri kandidovawu za odbornike Skup{tine grada, izboru na sve funkcije i imenovawu u organe javne vlasti, kao i pri sprovo|ewu izbornog postupka. Potrebno je u punoj meri po{tovati Zakon o ravnopravnosti polova koji je stupio na snagu 24. decembra 2009. On podrazumeva ravnopravnost u svim oblastima javnog i privatnog sektora, a u skladu s op{teprihva}enim pravilima me|unarodng prava – navela je Dragana Radlova~kiGrozdanov, koja preporu~ila lokalnoj samoupravi u Zrewaninu da primewuje obaveze utvr|ene nadle`nim ~lanom 15 Ustava Srbije. Ona tvrdi da mere za podjednako zapo{qavawe pripadni-

I rektor Veskovi} prijavi}e imovinu Povodom (nove) obaveze rektora, prorektora, dekana i prodekana dr`avnih fakulteta da Agenciji za borbu protiv korupcije dostave svoje imovinske karte, neki od ~elnih qudi ovih akademskih ustanova burno su negodovali smatraju}i da je to apsurdno. S druge strane, iz Agencije odgovaraju da su po novom zakonu oni to obavezni da urade jer su na funkcijama u ustanovama ~iji je osniva~ dr`ava. Prof. dr Miroslav Veskovi}, rektor Univerziteta u Novom Sadu, jedinog dr`avnog u Vojvodini, za "Dnevnik" ka`e da su rektori i dekani, izme|u ostalog, dr`avni slu`benici i moraju se pona{ati kako je to dr`ava zakonima propisala. – Mislim da profesori univerziteta nemaju {ta da kriju, naprotiv. Ja li~no }u, naravno, prijaviti imovinu, to sam radio i kao pomo}nik ministra za nauku i tehnolo{ki razvoj a i, posle, kao ~lan kolegijuma tog ministarstva – ka`e rektor Veskovi}. – No, s druge strane, mislim da treba vrlo pa`qivo razmotriti ko treba da dostavqa po-

datke o imovini. Poziv da to u~ine dobili su i ~lanovi saveta pojedinih fakulteta i Univerziteta... Saveti i upravni odbori nisu isto. Fakultetski i univerzitetski saveti su su{tinski druga~ije institucije i, naravno, wihovi ~lanovi za to ne primaju nikakve nov~ane naknade... Treba biti racionalan u svemu tome, jer }e se na kraju dobiti ogromna koli~ina podataka od kojih, bojim se, veliki deo ne poga|a metu. V. ^eki}

ka oba pola nisu preduzimane zbog nepostojawa Zakona koji bi obavezivao na po{tovawe principa jednakih mogu}nosti, a kako je on sad na snazi, ombudsmanka se obratila Gradskoj upravi da bi ga ona i primenila. – I 40 godina od usvajawa Konvencije o politi~kim pravima `ena, mu{karci dominiraju parlamentarnim `ivotom gotovo svih zemaqa. Uz to, istra`ivawa pokazuju da su `ene za isti rad pla}ene mawe od mu{karaca. Koncept demokratije }e imati zna~aj kad o politici i nacionalnom zakonodavstvu budu odlu~ivali mu{karci i `ene zajedno, kao jednako sposobne polovine stanovni{tva – istakla je Dragana Radlova~ki–Grozdanov. @. Balaban

jedno nositi breme i sve probleme. Preosve}eni Irinej ro|en je 1930. u selu Vidova kod ^a~ka od oca Zdravka i majke Milijane Gavrilovi} i na kr{tewu dobio svetovno ime Miroslav. Zavr{io je osnovnu {kolu u rodnom selu, gimnaziju u ^a~ku, Bogosloviju u Prizrenu 1951, a zatim beogradski Bogoslovski fakultet. Zamona{io ga je u manastiru Rakovici 1959. tada tek izabrani patrijarh srpski German i rukopolo`io u ~in je-

Profesor i ve} pola veka monah

Dostojan naslednik patrijarha Pavla – Novoizabrani srpski patrijarh Irinej je odgovoran, trezven i veoma re~it ~ovek, razumqiv i prihvatqiv za {iroke narodne mase, skroman i, kao takav, pravi naslednik patrijarha Pavla – ocenio je profesor Bogoslovskog fakulteta u penziji Dimitrije Kalezi}. Sociolog religije Danijela Gavrilovi} ocewuje da je Irinej, iako smatran tradicionalistom, nedavnim izjavama pokazao i otvorenost ka drugim verskim zajednicama. – ^ini mi se da je on diplomata. Wegov izbor dobar je i za Ni{, ali i za na~in obele`avawa Milanskog edikta 2013, koji mo`e biti dobar povod za dijalog hri{}anskih zajednica – naglasila je ona. I verski analiti~ar @ivica Tuci} isti~e da je ni{ki vladika skroman i obrazovan ~ovek, koji neguje dijalog u crkvi, ali i prema dru{tvu. – Dobro {to je poglavar izabran brzo, a episkop Irinej je u ovom trenutku vrlo dobro re{ewe za SPC. On dobro poznaje dru{tvenu stvarnost i wegov odnos prema vlastima je korektan. Sigurno je da se ne name}e niti mnogo tra`i, realan je i zna {ta je pozicija crkve – smatra Tuci}.

VLADA SRBIJE PRVA PO^ELA DA U KUTIJAMA SKUPQA PAPIR ZA RECIKLA@U

Cvetkovi}ev kabinet se osloba|a otpada Postavqawem kutija za prikupqawe papira u sedi{tu Republi~ke vlade ju~e je po~eo projekat razdavajawa otpada na mestu wegovog nastanka, kao deo nacionalne akcije "O~istimo Srbiju". Ministar ekologije Oliver Duli} doneo je prve kutije u kabinet premijera Mirka Cvetkovi}a. Ministarstvo je obezbedilo 30.000 ovih kutija, koje }e najpre biti postavqene u svim ofisima dr`avnih organa. Akcija }e se zatim pro{iriti i na lokalne samouprave, a o~ekuje se da srpska preduze}a tokom godine postave 100.000 kutija za prikupqawe papira u svojim kancelarijama. U kutije }e se odlagati novine, kancelarijski papir, ~asopisi, prospekti, sveske, katalozi, kwige i kutije. Ovo je i najjeftiniji model za "prvi korak" u separaciji otpada. Uz to, najrazvijenija oblast u recikla`noj industrije Srbije je ba{

Premijer {tedi novac, {umu, struju i vodu

prerada otpadnog papira, a potrebe prera|iva~a znatno su ve}e od prikupqenih koli~ina, pa su fabrike prinu|ene da ga uvoze. Reci-

SKANDAL NA PRAVOSLAVNOM GROBQU U BA^KOM SELU PIVNICAMA

Pokojnica „nepodobna” za kapelu Smrt Danke Ivan~i} (72) iz Pivnica, koja je preminula u novosadskoj bolnici, i sve {to je usledilo, izazvalo je konsternaciju Op{tinskog ve}a Ba~ke Palanke, ali i veliko interesovawe lokalne javnosti. Naime, o`alo{}ena porodica pokojnice zatra`ila je pomo} op{tine jer im nije bilo dozvoqeno da weno telo prenesu u seosku kapelu. Op{tinska vlada smatra ovo slu~ajem bez presedana jer je dr`ava finansirala gradwu kapela po selima. Navodno su kqu~evi one u Pivnicama kod predsednika Crkvenog odbora, a on nema saglasnost sve{tenika da pokojnicu „pusti“ u kapelu. Nezvani~no saznajemo da se starica posledwih godina udaqila od pravoslavqa i verovatno je na osnovu toga neko procenio da ni weno telo ne mo`e u kapelu. Operativci palana~ke vlasti nagla{avaju da, mada je kapela izgra|ena na crkvenom placu, ona nije verski ve} komunalni objekat, izgra|en novcem Pokrajinskog sekretarijata za lokalnu samoupravu. Ovim skan-

ro|akona i jeromonaha, 24. i 27. oktobra iste godine. No, povratku iz vojske 1959, postavqen je za suplenta Prizrenske bogoslovije, gde je predavao do 1968. Zavr{io je postdiplomske studije u Atini 1963, potom imenovan za upravnika Mona{ke {kole u Ostrogu, a ponovo je profesor i rektor bogoslovije u Prizrenu bio od 1971. do 1974. Za episkopa moravi~kog i vikarnog patrijarha Germana izabran je maja 1974, a godinu dana kasnije hirotonisan u vladiku ni{kog u gradskoj Sabornoj crkvi i tom eparhijom stolovao gotovo 35 godina. U vi{e mandati bio je ~lan Sinoda, crkvene vlade.

odgovorio: "Nemam blagoslov vladike da komentari{em!" Pokojnica je, ina~e sahrawena po obi~ajima Adventisti~ke crkve, a brojni me{tani osu|uju sve koji su po~eli da dele i mrtve. Pivnice su selo s ve}inskim slova~kim `ivqem, a jedan me{tanin nagla{ava da Osu|uju Pivni~ani one koji dele i mrtve kod wih, evangelista i baptista, ovakvih problema nema. daloznim doga|ajem su {okirani, Pokojnici se sme{taju u kapelu jer su samo lane iz mesnog buxeta na tzv. slova~kom grobqu, pa isizdvojili pet miliona dinara za pada da je samo Srbima tesno. popravku i gradwu verskih obje– Mi nismo `eleli da ovaj prokata i stanova za sve{tena lica. blem javno publikujemo, ali razuIsti~u da ovako ne{to nisu zamemo {to su to uradili nadle`ni slu`ili ni `ivi ni mrtvi, a ako iz op{tine jer su du`ni da {tite se tako nastavi, moglo bi se desisve gra|ane, bez obzira na veru i ti da „neko“ odlu~i da pokojnik naciju – ka`e Milosav Ivan~i}, ne mo`e biti ni sahrawen. sin pokojne Danke. – Na{a majka @ele}i da saznamo i drugi deo je u roditeqskoj ku}i u Gospo|inpri~e, pozvali smo predsednika cima primila adeventisti~ku veCrkvenog odbora u Pivnicama, ru, koja je tako|e hri{}anska, i dobili odgovor da nije kod ku}e, a jedina je razlika {to se slavi supotom se veza prekinula. Slavko bota umesto nedeqe. Proti}, paroh u Despotovu i naM. Suyum mesnik pivni~ki, pak, kratko je je

kla`om papira smawi}e se finansijska i energetska potro{wa, a i boqe ~uvati `ivotna sredina. U Duli}evom resoru napomiwu da je za proizvodwu tone papira iz primarne sirovine potrebno oko dve tone drveta, tri tone pare, 7.400 kilovati struje, vi{e od 59.000 litara vode, a proizvodi se 50 kubika otpadne vode i 300 litara hemikalija za kuvawe drveta. Za proizvodwu tone papira iz sekunarne sirovine dovoqna je 1,2 tona starog papira, dve tone pare, 3.600 kilovati struje, 16.000 litara sve`e vode, a proizvodi se sedam kubika otpadne vode bez fenola. Recikla`om se tako 17 stabala spasava od se~e, u{tedi se 4.200 kilovati struje, 32.000 litara vode i 1.400 litara goriva, a utro{i se 60 odsto mawe energije nego kad se taj proizvod dobije iz drveta. Danas se, ina~e, 60 odsto papira dobija recikla`om. A. Brzak

VESTI NIS za „De~ju sigurnu ku}u” Novosadskoj "De~joj sigurnoj ku}i" Naftna industrija Srbije donirala je novac za nabavku ode}e, posteqine i drugih potrep{tina wenih {ti}enika. NIS-ov poklon deo je kompanijskog programa dru{tvene odgovornosti “Humanitarni projekti”, koji je usmeren pre svega ka najmla|ima, posebno deci bez roditeqa i onima iz disfunkcionalnih porodica, da bi se pomogao wihov pravilan razvoj i harmoni~no odrastawe. D. Ml.

Prvi samit dentista Srbije Povodom Prvog simpozijuma stomatologa Srbije s me|unarodnim u~e{}em, ju~e je u Kongresnom centru "Master" potpisan Protokol o saradwi predstavnika Medicinske akademije Srpskog lekarskog dru{tva, Stomatolo{kog fakulteta u Beogradu, novosadskog Medicinskog – Klinike za stomatologiju, saveza dentista Srbije i Vojvodine, te Novosadskog sajma. Ovaj simpozijum, kao i prate}a izlo`ba dentalne opreme i materijala, bi}e odr`an od 27. do 29. maja. J. B.


c m y

KULTURA

DNEVNIK

subota23.januar2010.

15

POZORI[TE

GROZDANI OLUJI] URU^ENA NIN-ova NAGRADA ZA ROMAN GODINE

Femkawe na motki

O~uvati jezik i zavi~aj u pam}ewu

\or|e Pisarev, Pokondireni tikvan, po motivima Jovana Sterije Popovi}a, ideja, adaptacija i re`ija Ratko Radivojevi}, „Brod” teatar, Pozori{te mladih Da je veselo - jeste, ~ak i ludom ku}om moglo bi da se nazove! A upravo u takvo pozori{te se iza svojih namera kleo i sam Sterija kojeg su \or|e Pisarev i Ratko Radivojevi} imali u vidu stvaraju}i dramu “Promeni `ivot!”, odnosno predstavu “Pokondireni tikvan”, kako bi nastavili i potvrdili tradiciju da su mane za {alu mnogo boqe tlo od vrlina. Brod teatar Steriji to tlo bogato rasprostire, travestiraju}i Femu u Femkana i tako ~ine}i uslugu na{im starim komediografima da ne budu (samo) `ene te ~ija umi{qenost

povi}, raspojasali su Femkana i dali mu da se pokondiri na balet!?! Istina, kroz re~nik baletskih termina (naravno na francuskom) i paletu pokreta iskori{}enih za kretwe scenskih aktera, dobro je pogo|ena humoristi~ka `ica izvornika, ali je izostalo smislenije povezivawe sa realno{}u, jer sem {to je i na prvu loptu sme{no, “baletstvo” danas i nije reprezent “visoke” klase i stila. Ipak, na nivou apsurdnosti, koje u pomodarstvu i te kako ima, balet jo{ i mo`e da pro|e, sve sa lakrdija{ki svevremenim i

inspiracije, a bez rezonerstva i rezonera (izbrisan je lik i uloga uje Mitra), uz jedva malu i nemu{tu pomo} [arana (pandan ~ankolizoj Sari) i Ru`i~i}a (svedenog na jedva epizodu), “Pokondireni tikvan” postaje one man show i time dodatno produbquje vlastitu (dramsku) neutemeqnost i nedoslednost transponovawa Sterijinih motiva u jednu novu celinu. Sre}om, tu stvar donekle vadi naj~istije upotrebqeno sredstvo - pokret - koje dinami~ki i zabavqa~ki ne pita za opravdawe (koreografija Nata{e Vrane{evi}). Efektno su osmi{qeni/ ogoqeni prostor i rekviziti igre (scenograf Nikola Xafo) u nadopuwuju}em skladu sa duhovito kreiranim kostimom Romane Kne`evi} ({areno i sa opankom i sa ~ipkom), a i muzika je bila veoma dobra i funkcionalna (korepetitorski kreirana klavirska “podloga” Nemawe Radivojevi}a). Predvo|eni punim spektrom komi~ke gluma~ke artiqerije Milovana Filipovi}a, i ostali izvo|a~i - Radoje ^upi} kao [aran, Atila Nemet kao Ru`i~i}, Marija Mitrovi} kao Evica, Ervin Haximurtezi} kao Vasilije i Miodrag Petrowe kao Jovan uspevaju da daju poseban ton “Pokondirenom tikvanu” Brod teatra i Pozori{ta mladih, jer u poverenim ulogama i konceptu veoma bliskom bulevarskom pozori{tu imaju dovoqno ve{tine i ose}aja za ironijsku distancu, Iz predstave „Pokondireni tikvan” Foto: B. Lu~i} {to u mnogome poma`e da predstava dovodi nos pod oblake, a noge sve nadrealnim total dizajnom nekle i mo`e da se shvati dubqe u blato lewosti, koripredstave u Pozori{tu mlaozbiqno. Ono {to je sigurno stoqubqa i sveop{te maskaradih. Ve}a nevoqa je to {to kod izvesno, to je da }e publika na de ekonomskih, politi~kih i Radivojevi}a “femoliki” tip novoj turneji Brod teatra dru{tvenih vrednosti. deluje prili~no usamqeno, te “Plovnim putevima VojvodiNastavqaju}i s inicijatibiva jo{ zaneseniji i u tome ne” sigurno mawe kriti~ki vom, naslov nije jedino {to je ~udnovatiji nego {to je to red. promi{qati ovo delo, a u`ipromeweno u tekstu Pisareva, Umesto `urnala i mode, Femu vati ~ak i vi{e nego prethodrediteq Radivojevi} i tuma~ poga|a motka/ mo~uga i ona je nih godina. glavne uloge Milovan Filiuzrok wegove naopake `ivotne Igor Buri}

UOBLI^EN NACRT NOVOG ZAKONA

Rasprava o kinematografiji Ministarstvo kulture i Filmski centar Srbije organizova}e 25. januara u Beogradu javnu raspravu kao deo pripreme Zakona o kinematografiji.Na raspravi koja }e biti odr`ana u prostorijama Filmskog centra Srbije 25. januara od 11 ~asova u~estvova}e predstavnici dr`avne uprave, doma}i stru~waci, ~lanovi udru`ewa filmskih i dramskih umetnika, rediteqi, scenaristi, mediji, producenti, predstavnici gradskog i pokrajinskog sekretarija-

ta za kulturu i drugi. Nacrt zakona }e predstaviti ministar kulture Neboj{a Bradi}, dr`avni sekretar Nadica Momirov i ~lanovi radne grupe Miki Manojlovi}, Goran Markovi} i Goran Paskaqevi}, saop{teno je iz Ministarstva kulture. Tekst Nacrta zakona o kinematografiji je dostupan na sajtu Ministarstva kulture www.kultura.gov.rs, (propisi u pripremi) i Filmskog centra Srbije - www.fcs.rs.

NIN-ova nagrada za najboqi roman objavqen u 2009. godini, uru~ena je ju~e u Beogradu Grozdani Oluji}, za kwigu “Glasovi u vetru” u izdawu Srpske kwi`evne zadruge. Grozdana Oluji} je prilikom uru~ivawa nagrade u Narodnom pozori{tu rekla da jezik pamti, bele`i granice prostora koji su pripadali davno nestalim plemenima i narodima - od Hazara do severnoameri~kih Indijanaca, ~uvaju}i integritet i obi~aje uga{enih plemenima, `ivih jo{ jedino preko pri~a i legendi. “Mewaju se samo imena, pa Beograd desetinama puta ru{en i gra|en, ~as na Istoku, ~as na Zapadu, svugde i nigde, prvo postaje keltski Singidunum, pa Alba Greka i kona~no Beograd izlo`en svim vetrovima istorije”, rekla je ona. Grozdana Oluji} je istakla da junak romana, doktor Danilo Aracki, tragaju}i za nestalim bratom, na drugom kraju sveta to shvata, kao {to shvata i da jezik ne ~uva samo identitet naroda i pojedinca, ve} i le~i, prestra{en brzinom kojom u ratovima Balkana nestaju oni koje volimo. Wen junak je, kako je rekla, `eqan da obnovi svoju nekada mo}nu porodicu, pitaju}i se gde su nestale godine i qudi i ko }e ih se setiti kada wega ne bude bilo i na kraju zakqu~uje da je kwiga deo posledweg {anca odbrane od zaborava. “Nedeqnik NIN ve} vi{e od 50 godina, poma`e kwizi da opstane. Pisana u samo}i i ti{ini, vi{e od 30 godina kwiga PRVI PUT U OVOJ SEZONI U SNP

„Travijata” na repertoaru Opera “Travijata” \. Verdija, jedna od najpopularnijih i naj~e{}e izvo|enih opera, ve~eras je prvi put u ovoj sezoni, na repertoaru Srpskog narodnog pozori{ta, kao i 28. januara i 2. februara. Operom diriguje gost iz Zagreba, Zoran Jurani}, a re`ijski je obnovio Voja Soldatovi}. U glavnim ulogama nastupi}e Danijela Jovanovi} (Violeta Valeri), Sa{a [tuli} (Alfred @ermon), Vasa Stajki} (@or` @ermon), Jelena Kon~ar (Flora), Goran Krneta (Doktor Grenvil) i Igor Ksion`ik (Gaston). U~estvuju hor, orkestar i balet SNP-a. Verdija je za komponovawe “Travijate” inspirisala potresna drama francuskog pisca Aleksandra Dime sina, “Dama s kamelijama”. “Travijata” je posebno zna~ajna za rad Opere Srpskog narodnog pozori{ta, naime, premijernim izvo|ewem 16.novembra 1947, po~eo je rad Opere kao umetni~ke celine SNP-a.

“Glasovi u vetru’ se talo`ila u meni, a zatim je, odjednom, kao da je samu sebe pisala, iza{la u svet. Zahvaquju}i na nagradi, nadam se da }e je zavoleti, oni za koje je ova kwiga napisana”, rekla je ona. Predsednik `irija Milan Vlaj~i} je rekao da svrha nagrade nije u davawu propusnice za kwi`evnu ve~nost, ve} u podsticawu brige za kwi`evnost i ohrabrivawu ~itala~kih nagrada. Prema wegovim re~ima, roman Grozdane Oluju} je u glasawu NIN-ovog `irija, “za dlaku” umakao romanu @arka Komanina “Qetopis vje~nosti” i da je tako bilo i predhodne tri godine, “{to govori da neko, kao u olimpijskoj trci, predwa~i, ali, za razliku od atletskih disciplina, ovde nema pora`enih”. “Grozdana Oluji} je ve} na prvom susretu sa novinarima nakon progla{ewa dobitnika nagrade, po~a{}ena i olakim priznawem da je tre}i `enski

pisac me|u nagra|enima, a ona je taj kompliment elegantno odbacila, rekav{i da joj je dovoqno {to je pisac”, rekao je on. Vlaj~i} je istakao da roman “Glasovi u vetru” ne}e odu{eviti pobornike takozvanog “`enskog pisma” jer je to ozbiqna i pomalo starinska porodi~na hronika koja povezuje stra{ne decenije pro{log veka u uslovima stranstvovawa, nametnutog re{ewa i intimne muke da se o~uva jezik u pam}ewu i slika izgubqenog doma i zavi~aja. Kwi`evnci Grozdani Oluji} plaketu je uru~io glavni i odgovorni urednik NIN-a Sr|an Radulovi}, a nagradu od 10.000 evra je obezbedio poslovni klub “Privrednik”. Grozdana Oluji} je nagradu dobila ve}inom glasova `irija koji su ~inili Milan Vlaj~i}, Aleksandar Ili}, Aleksandar Jovanovi}, Milo Lompar i Mladen [ukalo. (Beta)

PREMIJERA „^EKAONICE” U ATEQU 212

Drama dru{tvenih promena Pozori{ni komad Borisa Lije{evi}a i Branka Dimitrijevi}a “^ekaonica” premijerno }e biti izveden ve~eras u Ateqeu 212. Prema re~ima Lije{evi}a, ujedno i re`isera, predstava je inspirisana komadom nema~kog autora Klausa Pola “^ekaonica Nema~ka”, koji je 1994. anketirao nema~ku javnost, zabele`io ispovesti qudi koji su se po ujediwewu Nema~ke na{li u novom sistemu i novoj dr`avi. “To, ipak, nije na{a pri~a, zato sam uzeo diktafon i krenuo da bele`im pri~e, sudbine na{ih qudi u tranziciji koji su bili veoma raspolo`eni da sara|uju i govore, mnogo vi{e nego {to sam ja o~ekivao”, kazao je Lije{evi}. On je dodao da je tragao za qudima ~ije `ivotne pri~e nose dramu dru{tvenih promena, koja nam je svima bliska.

Intervjuisao je qude koji su posle promena promenili posao ili ostali bez posla, one sa “minimalcem”, kreditom od 200 evra na 20 godina, pri~e o legalizaciji, prikqu~ima za struju i vodu, protestima, pendrecima... a potom sa dramaturgom Dimitrijevi}em obra|ivao kako bi od autenti~nih iskaza postali dramski predlo{ci. Tragikomi~na pri~a kao {to je i sam `ivot, odigrava se u “^ekaonici”, a glumci Branka [eli}, Neboj{a Ili}, Bojan @irovi} i Jelena Trkuqa tokom dva i po meseca gradili su predstavu po dokumentarnom materijalu, mnogo improvizovali i eksperimentisali i kako su istakli, beskrajno u`ivali u ovakvoj vrsti teatra za koji se nadaju da }e biti zanimqiv i publici koliko je i wima.

REPERTOAR

Film

Glasnik

Akteri

Sadr`aj

Re~ kritike

Re`ija: Oren Moverman Scenario: Alesandro Kamon i Oren Moverman Uloge: Ben Foster, Vudi Harelson, Samanta Morton, Xena Malone, Stiv Bu{emi

Heroj rata u Iraku, narednik vojske SAD Vil Montgomeri (Ben Foster) posle zale~enih te{kih rana (stradale su mu o~i i noge) zadobijenih u akciji, ponovo je na raspolagawu dr`avi. Sada, kao ograni~eno sposoban ima da li~no, o pogibiji vojnika u ratnim akcijama, obave{tava wihovu najbli`u rodbinu. To ~ini zajedno sa pretpostavqenim, stare{inom kapetanom Tonijem Stounom (Vudi Harelson), u tom poslu iskusnim i, na prvi pogled, bezdu{nim izvr{iocem mu~nog vojni~kog zadatka. Wih dvojica su po strogim pravilima slu`be i kodeksu pona{awa najpre du`ni, da u najkra}em mogu}em roku, pre lokalnih medija, interneta ili glasina, o gubitku obaveste odre|enu osobu iz porodice nastradalih. Od vrata do vrata, ni`u se susreti sa nepoznatima u ~ije `ivote ulaze slu`beno poput nepravedne vi{e sile donose}i im glas o smrti. Me|utim, ispod vojni~ke, profesionalne ~vrstine i oni su samo qudi...

“Glasnik” (The Messenger) je jedan od onih posebno uspelih ameri~kih nezavisnih filmova u kojim qudska egzistencija sa svojim visinama i ponorima odjekuje istinito i mo}no otkrivaju}i nam da i danas ima onih autora kojima je zaista stalo i do ~oveka, i do filma. Iliti, da i jedan i drugi, uprkos svemu, imaju smisla. Re~ je o antiratnom ostvarewu, pre pozadinskoj, nego mirnodopskoj drami ( ratovi ovovremene imperije neprekidno traju) koja se ne bavi ni uzrocima, ni krivcima. Wegovi tvorci polaze od toga da bi oni svima mogli da budu, ili su ve} dobro poznati, a ako nisu, mogli bi da po~nu da se otkrivaju i kroz sagledavawe posledica. “Glasnik” se upravo wima bavi - posledicama - kroz pri~u o dvojici su{tinskih gubitnika, ~iji je put do spasewa nije u po{tovawu krutih pravila, ve} dru{tveno nepo`eqnoj, ali neminovnoj provali (samo)sputavanih emocija. Onim uvek o~ekivanim, ali u dana{wem filmu tako retkim saglasjem scenarija i re`ije, “Glasnik” nam u pravom, nikako sporom ritmu, i bez snimateqskih i monta`nih egzibicija nudi vrlo `ivu, a suptilnu i temeqnu pulsaciju unutra{we drame suprotstavqenih glavnih likova - odmereno podeksponiranog Montgomerija i isto tako, pa`qivo, preeksponiranog Stouna, dva an|ela smrti, osu|ena na `ivotnu teskobu u kojoj tek malo, na ka{i~icu, do wih dopiru sokovi eventualne utehe i sre}e. Pored izvanrednih Fostera i Harelsona u glavnim, vaqa pa`wu obratiti i na odli~ne: Stiva Bu{emija i Samantu Morton u epizodnim ulogama. Dok ih gledate jednostavno zaboravite da su u pitawu glumci. V. Crwanski


SPORT

subota23.januar2010.

DNEVNIK

c m y

16

DEVETO EVROPSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[E U AUSTRIJI DANAS SRBIJA IGRA S AUSTRIJOM

GRUPA A (Grac)

Odlu~uju}a utakmica LINC: Rukometna reprezentacija Srbije danas igra odlu~uju}u utakmicu na Evropskom prvenstvu u Austriji. Rival joj je niko drugi, nego selekcija doma}ina s kojom }e u

Dana{wi program Grupa A (Grac) Hrvatska - Rusija (18.10) Norve{ka - Ukrajina (20.10)

Grupa B (Linc) Austrija - Srbija Danska - Island

(18.15) (20.15)

direktnom susretu odlu~iti koja }e se od te dve reprezentacije na}i u drugom krugu takmi~ewa na smotri najboqih evropskih ekipa. Izabranicima Seada Hanasefendi}a jedino odgovara pobeda, a u slu~aju remija, vra}aju se ku}i. Istina, i kod nere{enog rezultata

postoje matemati~ke kalkulacije, ali nadamo se do toga ne}e do}i, u {ta nas uverava i levo krilo orlova Ivan Nik~evi}. - Austrija je ozbiqan protivnik koji nam dolazi u te{kom trenutku. Igramo na wihovom terenu, pred wihovom publikom i „pod wihovim sudijama“. Sigurno, bi}e jako te{ko. Pri`eqkivali smo da ne do|emo u tu situaciju da ba{ utakmica sa doma}inom odlu~uje ko }e i}i daqe, ali {ta je tu je, kada se ve} desilo. Psihi~ki smo spremni da rastere}eno u|emo u tu utakmicu i izborimo prolaz u drugi krug. Vide}emo kako }e se odvijati situacija na terenu ali moramo se nadati najboqem. U ~emu je tu wihova, odnosno na{a prednost? - Wihova prednost pored navija~a i doma}eg terena jeste `eqa da u debitantskom nastupu na Evropskom prvenstvu

„Dnevnik” u Austriji

pro|u u drugi krug, a mi ne bismo trebali da se osvr}emo na to, nego da se koncentri{emo na na{u igru. Treba da ispravimo gre{ke koje smo pravili u prve dve utakmice i da smognemo snage da iza|emo kao pobednici. Nik~evi} smatra da su se mnoge utakmice lomile na reprezentaciji Srbije, {to na Svetskom, {to na Evropskom prvenstvu, {to kroz kvalifikacije. On misli da mo`emo da izdr`imo taj pritisak i pro|emo daqe. Na pitawe kakvo su|ewe o~ekuje, levo krilo orlova ka`e: - Iskreno, ne}u da razmi{qam o tome. @elim da to potisnem u drugi plan, kako god bude su|ewe, moramo da na|emo re{ewe za to, da damo {to mawe {ansi sudijama da urade bilo {ta na na{u {tetu. Utakmica Austrija - Srbija igra se danas u 18.15 ~asova.

Momir Ili}

ALEKSANDAR STOJANOVI], DESNI BEK

Kao da smo pali s Marsa

Jovo Gali}

SPONZORI NA[EG IZVE[TA^A

- Neprolazak u drugi krug bi bio katastrofalan za na{u reprezentaciju - smatra desni bek srpskih rukometa{a Aleksandar Stojanovi}. - Utakmice sa Islandom i Danskom moramo ostaviti iza sebe i usredsrediti se na me~ sa Austrijom koja mo`e da nas vrati u `ivot. Nadam se da }emo oti}i u drugi krug s jednim bodom, a tamo mo`e sva{ta da se desi jer su u opticaju novih {est bodova. Potrebno je da da odigramo tih 60 minuta kolektivno dobro i da jednostavno prekrujera{wi dan {to pre zaboravimo. Da li u ovom trenutku mo`ete boqe da odigrate? - Te{ko je to sada re}i. U prve dve utakmice ulazili smo sa minus pet golova i jurili rezultat, tako da nismo ni mogli da prika`emo na{u pravu igru. Nismo ispo{tovali dogovore iz svla~ionice, tako da }e ova tre}a utamica, nadam se, da po~-

ne kako treba. Da je otvorimo u na{em stilu, da odigramu boqu odbranu i da budemo efikasniji u napadu. U jakoj te{koj situaciji smo, tako da nam je slobodan dan dobro do{ao - rekao je Stojanovi}. Potom se jo{ jednom osvrnuo na lo{u igru protiv Islanda i Danske. - Poslebnu analizu do sada nismo uradili tako da pravi razlog {ta se sa nama de{ava i za{to slabo igramo, ne znam. U pripremnom periodu pru`ali smo jako dobre partije, {to bi se reklo, igrali smo rukomet. Dok ove dve utakmice na ovom {ampionatu kao da smo pali sa Marsa. Otvarali smo utakmice sa 4-5 golova u minusu, pa onda jurili rezultat, nismo imali igru u odbrani, nismo znali {ta da radimo u napadu, dosta individualno se igralo, tako da mislim da }emo danas skupiti snagu i odigrati na vi{em nivou, {to }e nam doneti i boqi rezultat.

Nemam pobedonosnu formulu

Sead Hasanefendi}

tokom {ampionata pokazalo se da smo u drugom poluvremenu igrali 6-0 zonu i da smo tada bili uspe{niji. I 4-2 se pokazala lepo? - Jeste, ali to je odbrana iznena|ewa, situacije. To je rizik odbrana. Protiv Danaca to je urodilo plodom jer smo uspeli da ih ometemo u wihovoj nameri. Zbog ~ega na{i igra~i idu previ{e ka na{oj sredini, da li vi na tome insistirate?

- Pa, zar mislite da je moja koncepcija da igra~i idu ka sredini? Igramo slabo u napadu zato je to tako. Ja od wih tra`im da idu {iroko, ono {to bi svaki trener tra`io, da napada~ ima distancu spram odbrane, da igra~ ne nosi loptu ka odbrani, da je opasan, da ide prema golu, da je br`i protok lopte, da smo agresivniji... Zbog ~ega onda oni to ne rade?

1. Hrvatska 2. Rusija 3. Norve{ka 4. Ukrajina

2 2 2 2

2 1 1 0

0 0 0 0

0 1 1 2

53:48 61:57 51:49 58:65

4 2 2 0

TRE]E KOLO (subota): Hrvatska - Rusija (18.10), Norve{ka - Ukrajina (20.10).

GRUPA B (Linc) PRVO KOLO: Danska - Austrija 33:29 (17:15), Island - Srbija 29:29 (15:11), DRUGO KOLO: Austrija - Island 37:37(17:20), Srbija - Danska 23:28 (9:15). 1. Danska 2 2 0 0 61:52 4 2. Island 2 0 2 0 66:66 2 3. Srbija 2 0 1 1 52:57 1 4. Austrija 2 0 1 1 66:70 1 TRE]E KOLO (subota): Austrija - Srbija (18.00), Danska - Island (20.15).

GRUPA C (Insbruk) PRVO KOLO: Nema~ka - Poqska 25:27 (8:12), [vedska - Slovenija 25:27 (13:7). DRUGO KOLO: Slovenija - Nema~ka 34:34 (16:11), Poqska - [vedska 27:24 (15:14). TRE]E KOLO: Nema~ka - [vedska 30:29, Poqska - Slovenija (sino}). 1. Poqska 2. Slovenija 3. Nema~ka 4. [vedska

2 2 3 3

2 1 1 0

0 1 1 0

0 0 1 3

54:49 61:59 89:90 78:84

4 3 3 0

GRUPA D (Viner Noj{tad) PRVO KOLO: [panija - ^e{ka 37:25 (17:10), Francuska - Ma|arska 29:29 (16:16). DRUGO KOLO: ^e{ka - Francuska 20:21 (10:16), Ma|arska - [panija 25:34 (9:16). TRE]E KOLO: Francuska - [panija 24:24, Ma|arska - ^e{ka (sino}). 1. [panija 3 2. Francuska 3 3. Ma|arska 2 4. ^e{ka 2

2 1 0 0

1 2 1 0

0 0 1 2

95:74 74:73 54:63 45:58

5 4 1 0

DEJAN PERI] U DVOJNOJ ULOZI

SEAD HASANEFENDI], SELEKTOR SRBIJE

Nisu ba{ blistali rukometa{i Srbije u prva dva kola na Evropskom prvenstvu u Austriji. Igra koju su prikazali orlovi nikoga ne ostavqa ravnodu{nom. Kako odbrana tako i napad bili su bez koncepcije, zato smo i pitali selektora Srbije Seada Hasanefendi}a koja je wegova vizija igre orlova. - Akcenat smo dali na odbranu i pokazalo se u pripremnom periodu da nam najboqe le`i 5-1 odbrambena formacija. Imali smo dve koncepcije odbrane 5-1: jednu s krupnim ~ovekom napred, to je Nenadi} i druga koja je sa levim krilom, Ni~kevi}em ili Markovi}em. To je sve bilo provereno, kao A varijanta pokazalo se ona koncepcija sa Nenadi}em, a B s Markovi}em koji pokriva ve}i prostor u kretawu. Iz te odbrane trebali smo da osvajamo loptu, da dobijemo agresivnost , prelazili smo i na 6-0 formaciju koja je opet bila provocirana sa 5-1 agresivnom varijantom. Imala je jednog igra~a mawe, {to se ti~e napada. To su te dve koncepcije igre koji odgovaraju na{em mentalitetu i igra~ima koji su u reprezentaciji. Me|utim,

PRVO KOLO: Rusija - Ukrajina 37:33 (21:16), Hrvatska - Norve{ka 25:23 (11:10), DRUGO KOLO: Ukrajina - Hrvatska 25:28 (14:12), Norve{ka - Rusija 28:24.

- Mo`da smo vi{e dali akcenat odbrani nego napadu, ima tu svega po malo, ima vi{e faktora koji mogu da uti~u na to kao na primer postavqawe pivota na levu stranu. Ka`ete da je 5-1 na{e najja~e oru`je. Islan|ani i Danci su to olako re{avali? - Procena je bila takva, ali nije donela rezultat, zato smo se vra}ali zoni 6-0. Da li jo{ verujete u ono {to ste ranije rekli da pobedom nad Austrijom idemo u novi krug? - Verujem. Nemojte da uzmete sad to da ja imam formulu da pobedimo Austriju, ili da ka`em da je Austrija slaba, onda bih ja bio prepotentan. Jednostavno, verujem u na{u pobedu. Mislim da Austrijanci nisu boqi od nas, iako ih cenim. U prve dve utakmice imali smo 15 lopti koje su bile protiv nas, a mo`da i 2-3 za nas u tim problemati~nim trenucima. To su 15 spornih lopti ili pet poklowenih golova. Sigurno je to da }emo u utakmici pred punim tribinama poku{ati da pojednostavimo igru i da }emo poku{ati da pobedimo. A ako ne pobedimo... - ostao je nedore~en Hasanefendi}.

Od nas zavisi Najiskusniji igra~ me|u orlovima golman Dejan Peri} na ovom {ampionatu i u ulozi prvog saradnika selektora Seada Hasanefendi}a ne mo`e mirno da spava posle dve utakmice na evropskom prvenstvu u Austriji. Svestan je da to nije prava igra koju orlovi prikazuju, ali veruje

Dejan Peri}

da }e se u nastavku {ampionata srpski rukometa{i predstaviti u pravom svetlu, u onom u kojem smo ih gledali u toku prirpemnog perioda. - Nismo zadovoqni onim {to smo prikazali - rekao je Peri}. Mislim da smo se dobro spremili i da smo sve usmerili na to ka-

ko bismo u Austriji bili u najboqoj formi i pru`ili dobre partije, ali nekako je sve krenulu nizbrdo. U odnosu na to {ta nam predstoji, utakmica koja je biti ili ne biti protiv Austrije, vrlo je va`no da sve konce dr`imo u svojim rukama i plasman u drugu rundu ne}e do}i u pitawe. Ima mnogo stvari koje bi mogle da budu boqe, ali u ovom trenutku je najbitnije to da uti~emo na moral igra~a i da eventualni gr~ koji je prisutan kog wih kanali{emo, kako bi ekipa bila rastere}ena u odlu~uju}em me~u. Svi smo svesni kakav nas zadatak o~ekuje. Samo ako smo zajedno u jednoj te{koj situaiji mo`emo da idemo napred. Mogu}nosti za popravni vi{e nema. Kao i uvek Peri} je veliki optimista. - Li~no sam optimista. Danas }emo odigrati mnogo boqu utakmicu nego {to smo odigrali ove prethodne. Svesni smo da }e biti te{ko suprotstaviti se rivalu koji igra pred svojom publikom i koji gaji ambicije da se na|e u drugom krugu. Austrijanci ra~unaju da }e nas pobediti i pro}i daqe. E, upravo zbog toga je ovo za nas veliki ispit. Uradi}emo sve da ga polo`imo na najboqi na~in, pobedom - istakao je Dejan Peri}.

Devojke „Halas Jo`efa” po~ele pripreme Rukometa{ice “Halas Jo`efa” jesewe prvakiwe u Drugoj ligi - sever, po~ele su pripreme za prole}ni deo prvenstva. Na prvoj prozivci treneru Jo`efu Bajusu javile su se sve rukometa{ice na koje mladi i daroviti stru~wak ra~una. Ekipu je pozdravio predsednik kluba Zoran Dragin i po`eleo uspeh u radu. - Pred ekipom je ozbiqan i te`ak zadatak, a to je osvajawe prvog mesta i prelazak u vi{i rang. A|anke su u jesewoj po-

lusezoni bile ubedqive i sigurne. U 13 utakmica osvojile su maksimalnih 26 bodova i zaslu`eno zauzele prvo mesto. Izabranice Jo`efa Bajusa primakle su se najbli`im pratiocima Vojvodini iz Novog Sada na pet bodova, a Temerinkama ~ak sedam. Me|utim, u taboru isti~u da to nije velika prednost, budu}i da predstoji i drugo, mnogo va`nije poluvreme. - O~ekuje nas drugi deo prvenstva u kojem }e pasti odluka koja }e ekipa prosla-

viti ulazak u Prvu ligu – ka`e tehni~ki direktor kluba I{tvan Seke. - Sav trud usmeiri}emo ka tome da na kraju prvenstva budemo najboqi. Znamo da to ne}e biti lako, budu}i da titulu `arko `ele i druge ekipe. Pripreme }emo obaviti u Adi. Planirana su dva turnira i to 6. i 13. februara. Kroz te utakmice vide}e se forma devojaka i onda }emo znati {ta nas ~eka u prvenstvu koje po~iwe 7. marta - ka`e trener Bajus. S. Stojiqkovi}


SPORT

DNEVNIK

subota23.januar2010.

17

OGWEN MUDRINSKI NAGOVESTIO VELIKE MOGU]NOSTI

O~evim stopama do prvog tima Sa{a Ili} i Albert Na|

SA[A ILI] PREDSTAVQEN U PARTIZANU

Povratak u voqeni klub Sa{a Ili} je i zvani~no ponovo u Partizanu. Iskusni vezista uspe{no je pro{ao lekarske preglede i potpisao ugovor na dve i po godine. Vrednost saradwe procewuje se na oko pola miliona evra. - Pripreme }u iskoristiti da se maksimalno fizi~ki spremim. Nisam u top formi, ali uveren sam da }u vrlo brzo biti. Imam snage i voqe da se vrhunskim fudbalom bavim bar jo{ dve i po godine - rekao je na konferenciji za medije povratnik u Humsku. Ili} ne be`i od odgovornosti koja ga o~ekuje. - Iskustvom i znawem poku{a}u da pomognem pre svega igra~ima u razvoju, a potom i klubu u ostvarivawu {to boqih rezultata. Znam da je meta dupla kruna i

dobre igre u Evropi i u~ini}u sve da budem od pomo}i. Veliku podr{ku o~ekuje od Krstaji}a i Na|a. - Znamo se dosta dugo i nastavqamo misiju u klubu koji volimo. Da}emo sve od sebe da doprinesemo wegovom napretku. Ili} ne razmi{qa o eventualnoj funkciji kada zavr{i karijeru. - Doveden sam da igram i fokus mi je na terenu. Ne razmi{qam o tome {ta }e biti u budu}nosti. Sa{a Ili} zadu`io je broj 22 koji je nosio i u svom prvom boravku u Humskoj, a odmah posle konferencije s Albertom Na|om otputovao je na pripreme u Antaliju. Nekada{wi kapiten je od 1996. do 2005. godine odigrao 438 utakmica za Partizan i postigao 201 gol. I. Lazarevi}

Plejadu mladih igra~a FK Vojvodina prikqu~io je prvom timu ove zime. Izdanci Vo{ine fudbalske {kole nagove{tavaju sjajan potencijal. Mito{evi}, Stevanovi}, Katai, Zeqko, Babi}...potvr|uju da o perspektivi novosadski superliga{ ne mora da brine. U nedavnoj trening utakmici s Metalcem iz Futoga velike mogu}nosti nagovestio je centarfor Ogwen Mudrinski (91. godi{te). Postigao je lep gol i pokucao na vrata prvog tima. - Potpis profesionalnog ugovora s Vojvodinom do`iveo sam kao ne{to najlep{e do sada. Od pete do sedme godine bio sam u petli}ima Elana iz Srbobrana, a potom od sedme do 11. godine proveo u [koli fudbala RMR, gde me je tajnama fudbala nau~io Miroslav Smaji}. Na{a generacija s Mito{evi}em, Kataiem i ostalima stigla je do prvog tima, pa nam sada preostaje da opravdamo sve ono {to su nas kroz mla|e kategorije u FC “Vujadin Bo{kov” u~ili treneri Aleksi}, Zagorac, Panteli}, [ar~evi}, Zagor~i}, Grubor i Meselxija – nabraja dosada{we u~iteqe Mudrinski. Otac Radoslav tako|e je stigao do ovda{we fudbalske elite. Bio je prvotimac Be~eja kada je ovaj tim igrao u Evropi.

Ogwen Mudrinski

- O~evi saveti mnogo mi poma`u. Nastoji da mi uka`e na svaku sitnicu, da ne ponovim neke wegove gre{ke. Drago mi je {to nastavqam wegovim fudbalskim stopama. I Radoslav je

Foto: F. Baki}

bio napada~, a ja }u se podruditi da ga nadma{im {to bi i wega, sigurno, obradovalo – veli Mudrinski. Golovima se istakao u Omladinskoj ligi Srbije.

- U konkurenciji Crvene zvezde, Partizana, OFK Beograda...postigao sam 17 golova. To je odli~no takmi~ewe, prava priprema za ono {to nas ~eka u seniorskom uzrastu – smatra mladi fudbaler. Ve} je kod Dragoslava Stepanovi}a osetio {ta zna~i biti konkurent starijima, ali ova zima, pod komandnom palicom Branka Babi}a, je ne{to sa ~ime se prvi put susre}e. - Drasti~na je razlika u zahtevima na treninzima u pore|ewu s onim {to je do sada bilo u mla|im kategorijama. Intenzitet je neuporediv, odgovornost daleko ve}a, pa je svaki novi trening svojevrsni ispit. Za sada se dobro nosim sa starijim drugovima ba{ kao i moji vr{waci. Va`no je da nas povrede mimoi|u i da se izborimo za spisak putnika koji }e putovati u Tursku na drugu fazu priprema – isti~e Mudrinski. Ne libi se da pri~a o svojim vrlinama i manama. - Sna`an {ut, dobar skok i igra glavom su moji aduti. Ono na ~emu moram jo{ mnogo da radim i da popravim je kretawe i igra bez lopte. Verujem da }u i u tom segmentu biti mnogo boqi kako vreme bude odmicalo – ka`e Ogwen Mudrinski, za sada nada novosadske Vojvodine, a jednoga dana mo`da vo|a navale u ~ijim golovima }e navija~i u`ivati. S. Savi}

NOVI SAD MEWA TIM ZA PROLE]E

^ELNICI FSV NA IZVR[NOM ODBORU OFS KAWI@A-SENTA-ADA

Stigli Opsenica, \orovi} i Josimov

[tetno usitwavawe najni`ih liga

Proteklo je osam dana od kako je trener fudbalera Novog Sada Dragan Radoj~i} sa pomo}nicima Vasiqevim, Govedaricom, Todi}em i Sudarovim zapo~eo projekat prole}a u kome `eli da se tim jo{ boqim igrama popne koju stepenicu vi{e i pripremi teren za napad na vi{i rang u slede}oj sezoni. - Testirawe igra~a uspe{no smo priveli kraju. Pokazalo se da su vodili ra~una o dogovorenom i da su u puno boqem stawu nego letos. To ohrabruje, jer }e biti lak{e pratiti obaveze koje nas o~ekuju. Radili smo do sada jednom dnevno, kombinovali tr~awe i rad loptom, uspe{no obavili planirano, a sada poja~avamo ritam - isti~e Radoj~i}. Dugo godina Novi Sad se zimi pripremao na Ohridu. - Za sada ostajemo na Detelinari, jer je bilo koji odlazak jo{ uvek pod znakom pitawa. Te`i}emo da kontrolne utakmice igramo s kvalitetnim rivalima kako bismo sagledali snagu i ja~inu za predstoje}u polusezonu. Stigla su i poja~awa. - Dobili smo kvalitetne igra~e na mestima koja su nam bila problemati~na. Opsenica je ofanzivni ve- Sr|an Vujaklija i Ogwen Paripovi} zni, \orovi} univerzalac koji nost – isti~e {ef struke tima mo`e uspe{no da igra na nekosa Detelinare. liko pozicija, zatim borbeni Sportski direktor Bo{ko Josimov i Argentinac Bareiro Kovrlija zadovoqan je u~inkom koji }e poja~ati konkurencij u u zimskoj pauzi. napadu. Wihovim dolascima - Zadovoqani smo time {to dobili smo kvalitet vi{e za smo zadr`ali Ogwena Paripouspe{an prole}ni let. Do kravi}a. Naravno i dolascima troja prelaznog roka bilo bi dojice odli~nih igra~a : Dejana bro da {to mawe igra~a ode, jer Josimova (Dowi Srem), Miro`elim da imam na raspolagawu slava Opsenice (Radni~ki, 24-25 kandidata. Ho}u zdravu Sombor) i Mladena \orovi}a konkurenciju na svakom mestu u (Mladost, Apatin) koji }e biti timu, da se po dvojica ravnoistinska poja~awa. Spisak dopravno bore. Oporavak Avri}a lazaka nije zavr{en. Sre|ujemo i Ra{iovana sve nas raduje, papire za centarfora Gvida Gaoporavak Baqka te~e prema brijela Bareiru (Argentinca) planu, a prikqu~ewe prvom tia nekoliko igra~a je na probi. mu talentovanog Marka Ze~eMe|u wima su Sapawo{, Pekez vi}a je kapital i ulog za budu}i ^ankovi}, a wihova sudbina

Foto: B. Lu~i}

zna}e se u toku narednih dana – isti~e Kovrlija. Miqan Jablan, Damir Daki} i Sr|an Vujaklija preselili u Spartak Zlatibor vodu, a Nemawa Burzaxija samovoqno je napustio ekipu jo{ tokom jeseni. - Na pozajmice }e Nenad Nikoli}, Bojan Milovanovi}, Sr|an \or|evi} (Crvena zvezda), Gordan \eri} (Veternik), a jo{ uvek je nejasna situacija u vezi s odlascima Bogunovi}a i Drini}a - raportira Kovrlija. Kanarinci }e 27. januara igrati sa bawalu~kim Borcem u ~ijim redovima bi karijeru mogao da nastavi Sa{a Bogunovi}. M. Popovi}

Predsednik i generalni sekretar Fudbalskog saveza Vojvodine Ratko Borovnica i Du{an Tomi}, predsednik Udru`ewa fudbalskih sudija Vojvodine i vd predsednika GFS Novog Sada \or|e @uti} i predsednik PFS Subotica Predrag \urovi} u~estvovali su u radu Izvr{nog odbora OFS Kawi`a-Senta-Ada koji je uprili~en u restoranu kawi{kog hotela „Akva-Panon“. Predsednik OFS Kawi`a-Senta-Ada Petar Bili} uru~io je prvom ~oveku FSV Ratku Borovnici plaketu OFS koja je FSV dodeqena za uspe{nu dugogodi{wu saradwu, ali je bilo re~i i o proteklom radu i aktuelnim prilikama u fudbalu Potiskog regiona. Petar Bili} je predo~io da se uprkos svim te{ko}ama radi i opstaje i da je za pet godina od kada je na du`nosti predsednika OFS broj klubova pove}an sa devet na 13, u Molu je osnovan i `enski fudbalski klub. ^ine se napori da se do jeseni obnovi rad jo{ nekoliko klubova. U tom ciqu je jesenas finale Kupa igrano u nasequ a|anske op{tine Utrinama, gde postoji neophodna infrastruktura i zainteresovanost, vode se razgovori da se ponovo aktiviraju klubovi u Gorwem Bregu i Malim Pijacama, a ve} je izvesno da }e posle nekoliko godina uspe{nog rada sa mla|im kategorijama sa seniorskom ekipom idu}e sezone u takmi~ewe ukqu~iti Jedinstvo iz Martono{a. Prema re~ima Bili}a pro{le godine je izvr{ena preregistracija preko 700 igra~a svih uzrasta koje okupqaju klubovi sa ovog podru~ja, pri ~emu su klubovima napla}eni samo materijalni tro{kovi. Nastojawa su da se u vreme ekonomske krize klubovi {to vi{e rasterete finansijskih obaveza, pa tako klubovi koji se osnivaju ili ponovo obnavqaju rad, prvih pola godine nemaju finansijskih obaveza prema OFS. Finansijsko poslovawe OFS je pozitivno, iako se sa podru~ja na kome deluje iz buxeta sve tri op{tine ne dobijaju dotacije. Bili} je posebno istakao dobru saradwu koja se ostvaruje sa organima FS Vojvodine i FS Srbije, a

u o~ekivawu da se pove}a broj klubova i u wihov rad ukqu~uje {to vi{e mladih, nada se jo{ uspe{nijoj saradwi. Na podru~ju OFS Kawi`a-Senta-Ada u Horgo{u do skoro je bitisao sada{wi superliga{ Spartak Zlatibor voda, koji se preselio u Gradski savez Subotice, a posebno raduje to {to se Senta vratila na nekada{we pozicije postala uspe{ni tre}eliga{ u Srpskoj ligi - Vojvodina. ^elnici OFS Kawi`a-SentaAda i FSV konstatovali su da dobri uslovi za napredak uz neophodnu infrastrukturu postoje u Adi, Kawi`i i Molu, a u najskorije vreme relana su o~ekivawa da

su se i dosada{we inicijative OFS Kawi`a-Senta-Ada da se dva saveza ~ija su sedi{ta na udaqenosti od tri kilometra, spoje u jedan, {to bi donelo u{tede i smawewe tro{kova za klubove. Predsednik PFS Subotica Predrag \urovi} izrazio je neslagawe sa podelom lige i spremnost da organizuje sastanak izvr{nih odbora dva saveza radi postizawa dogovora u ciqu ja~awa saradwe u interesu i unapre|ewu kvaliteta fudbala. Tome sigurno ne vodi razdvajawa lige, jer nijedan od ovih saveza nema dovoqno kvalitenih timova za samostalno takmi~ewe.

Petar Bili} uru~io priznawe Ratku Borovnici

AFK iz Ade postane vojvo|anski liga{. Namera OFS Kawi`a-SentaAda, koja je predo~ena ~elnicima FSV, da se od idu}e jeseni klubovi sa ovog podru~ja izdvoje iz sada{we me|uop{tinske lige sa 11 klubova, koja je zajedni~ka sa OFS Novi Kne`evac-^oka, pa da se formira samostalna op{tinska liga sa najmawe {est ekipa, nije nai{la na odobravawe ~elnika FSV, ali je inicirano da se uprili~i dogovor rukovodstava dva saveza kako bi se uspe{nijom saradwom doprinelo razvoju fudbala u regionu Potisja. Koreni neslagawa izme|u ~elnika dva saveza su zbog nepo{tovawa ranijih dogovora da se naizmeni~no smewuju u vo|ewu lige. Posle osam godina vo|ewa lige iz OFS Novi Kne`evac-^oka su uo~i ove sezone eskivirali da se sedi{te lige premesti u Kawi`u, a izjalovile

Foto: M. Mitrovi}

^elnici FSV Ratko Borovnica i Du{an Tomi} naglasili su za razliku od ~estih promena sistema takmi~ewa na podru~ju Vojvodine da je sa uspostavqawem sistema sve zavr{eno i ne}e ga biti u dogledno vreme u vojvo|anskim i podru~nim ligama, a u ni`im stepenima nadle`nost je na Podru~nim fudbalskim savezima. Prema wihovim re~ima, dosada{wa iskustva nisu pozitivna gde je takmi~ewe usitweno u male patuqaste lige od svega {est klubova, posebno apostrofiraju}i PFS Zrewanina. - Usitwavawe liga u najni`em rangu takmi~ewa ko~i razvoj fudbala - kategori~an je Borovnica. Praksa pokazuje na podru~ju PFS Zrewanin da takve lige umawuju dra` takmi~ewa i interesovawe publike. Evidentno je i da te{ko opstaju savezi ako nema takmi~ewa, pa je re{ewe u dogovoru. M. Mitrovi}


18

SPORT

subota23.januar2010.

VO[A DO^EKUJE [AMPIONA (19)

NAGRA\ENI NA[I REPREZENTATIVCI

Nema {ale s Miqkovi}em i Podra{~aninom

Zagrevawe za mini-ligu Imali su veliku priliku odbojka{i NIS Vojvodine da trijumfom u Kraqevu u pro{lom kolu izbiju na tre}e mesto, ali neo~ekivani poraz od Ribnice name}e im imperativ dobre igre u dana{wem me~u posledweg kola regularnog dela prvenstva sa aktuelnim {ampionom Radni~kim iz Kragujevca. Istina, mogli su sebi da dozvole malo opu{tawe Novosa|ani, jer su ve} ranije obezbedili mesto u plej-ofu, ali dana{wi me~ s Radni~kim ima vi{estruki zna~aj. Isticao je trener crveno-belih Nikola Salati} kako wegovi izabranici moraju da shvate da igraju za Vojvodinu i da ne smeju sebi da dozvoqavaju lo{a izdawa, pa s Kragujev~anima moraju da budu na visini zadatka, a po{to je mini-liga “iza }o{ka”, pa samim tim i plej-of, nemaju vi{e prava na opu{tawe. Novosa|ane o~ekuje {est me~eva mini lige, po dva sa Crvenom zvezdom, Radni~kim i Partizanom, a u regularnom deklu {ampionata iz duela s pomenutim ekipama izvukli su svega jedan bod, a nisu osetili slast pobede. - Malo {ta novo ima da se ka`e o Radni~kom. Dolazi nam u goste {ampion, koji ima mnogo kvalitetnih igra~a, a dodatno iskustvo stekli su igrama u Ligi {mapiona. U me~evima s ekipama s kojima }emo igrati u predstoje}oj mini ligi imamo negativan skor i nadam se da }emo kona~no do}i do pobede. Nama je najva`nije da iz me~a u me~ podi`emo formu i da budemo spremni za najva`niji deo sezone, a to je plej-of. I daqe imamo problema s povre|enim igra~ima, ^urovi} je van stroja, a i mladi Mrdak je sada pod znakom

DNEVNIK

Dvojice srpskih igra~a dobili priznawa posle prvog dela Lige {ampiona. Reprezentativac Srbije i ~lan gr~kog Olimpijakosa Ivan Miqkovi} progla{en je za najboqeg poentera prve faze odbojka{ke Lige {ampiona, dok je igra~ italijanskog Lubea Marko Podra{~anin progla{en za najboqeg blokera. Evropska odbojka{ka federacija (CEV) za najboqeg prima~a proglasila je Miqkovi}evog saigra~a iz Olimpijakosa Jorgosa Stefanua. Priznawe za najboqeg servera dobio je igra~ ruskog Zenita Klejton Stenli, a za najboqeg sme~era progla{en je Osmani Huantorena Portuondo iz italijanskog Trentina. Pojedina~ne nagrade - Seniori, poenter: Ivan Miqkovi} (Olimpijakos Pirej, Gr~ka). Bloker: Marko Podra{~anin (Lube Ma}erata, Italija). Sme~er: Osmani Huantorena Portuondo (Trentino, Italija). Ser-

Ivan Miqkovi} i Marko Podra{~anin

ver: Klejton Stenli (Zenit Kazaw, Rusija). Prima~: Jorgos Stefanu (Olimpijakos Pirej, Gr~ka). Seniorke, poenter: Darnel Neslihan (Vakifgune{ Istanbul, Turska). Sme~er: Kristija-

na First (Volej Bergamo, Italija). Bloker: Jekaterina Krivec (Univerzitet Belgorod, Rusija). Server: Milada Spalova (Modranska Prostejov, ^e{ka). Prima~: Marketa Tomanova (Modranska Prostejov, ^e{ka).

UDOVI^I] SAOP[TIO SPISAK REPREZENTATIVACA

Vuksanovi} pod znakom pitawa Gabrijel Radi}

pitawa – istakao je trener NIS Vojvodine Nikola Salati}. Sredwi bloker Gabrijel Radi} isti~e da bi dana{wi me~ s aktuelnim {ampionom mogao da probudi potrebnu motivaciju za wega i wegovu ekipu. - Nismo imali uspeha u me~evima s ekipama iz vrha, ali ovo

Foto: F. Baki}

je mo`da pravi trenutak da probijemo led. Verujem da susret s aktuelnim {ampionom mo`e maksimalno da nas motivi{e, da kona~no stignemo do pobede nad ekipama s kojima }emo se susretati u mini ligi i plej-ofu – istakao je Radi}. M. Risti}

Selektor vaterpolo reprezentacije Srbije Dejan Udovi~i} odredio je spisak igra~a na koje ra~una za utakmicu tre}eg kola Svetske lige sa [panijom koja se igra u utorak 26. jaunara u 20 ~asova u Ni{u. Bi}e ovo duel dve najboqe reprezentacije sveta i repriza finala iz Rima pro{le godine. Pripreme za ovaj duel na{a reprezentacija po~ela je jo{ krajem decembra. Tada su su se na{i reprezentativci okupili na kratko u Beogradu. Sada }e delfini sparingovati s Ma|arima kako bi se {to boqe pripremili za duel sa [pancima. - Prve dve utakmice u Svetskoj ligi sa Turskom i Rumunijom odigrali smo prakti~no bez

Kemew izabrao Slektor Ma|arske Dene{ Kemew izabrao je igra~e koji }e sparingovati sa Srbijom u Segedinu. Ma|arska ne u~estvuje u Svetskoj ligi, pa je ovo prvo okupqawe na{ih kom{ija. Na spisku su, golmani: Baksa (Seged), Gergeqi (Honved), Na| (Va{a{), igra~i: Bund{uh, Erdeqi, Harai (Eger), Hor{anski, Ki{, Danijel i Dene{ Varga (Va{a{), Madara{ (Pro Reko), Marni~, Sivo{ (Honved), Matija{, Tot (Ferencvaro{), [tajnmec (Primorac) i Torok (Seged). treninga. Zato sam sada odlu~io da treniramo sa Ma|arima, jer nam je utakmica sa [pancima

Slobodan Soro

veoma va`na, po{to bismo se pobedom kvalifikovali daqe. Skup je u nedequ kada putujemo u Segedin. Dan kasnije odradi}emo dva treninga sa reprezentacijom Ma|arske i vra}amo se za Beograd. Na dan utakmice sa [panijom otputova}emo u Ni{, a pre duela s wima odradi}emo i jedan trening - rekao je selektor Udovi~i}. U Segedin }e putovati 19 igra~a: Slobodan Soro, Branislav Mitrovi}, Milan Aleksi}, Andrija Prlainovi}, Stefan Mitrovi}, @ivko Goci}, Marko Avramovi}, Slavko Gak, Du{ko Pijetlovi}, Milo{ ]uk (Partizan), Boris Vapenski, Sr|an Vuksanovi}, Petar Filipovi}, Uro{ Kalini} (Vojvodina), Vawa Udovi~i}, Slobodan Niki}, Filip Filipovi} (Pro Reko) i Gojko Pijetlovi} (Kataro). Pored selektora Udovi~i-

}a u stru~nom {tabu reprezentacije su i treneri Pavlovi}, Stanojevi} i ]iri}, lekar dr Jeremi}, fizioterapeut Golubovi} i tim menaxer Kuqa~a, a u Ma|arsku }e putovati i vd predsednik Stru~nog saveta Nenad Manojlovi}. Od 19 igra~a za sada je pod znakom pitawa Vuksanovi} koji ima povredu ramena, a u Ni{ selektor planira da povede 15 ili 16 igra~a. Golman Slobodan Soro ima}e u utorak 100. nastup za reprezentaciju. Selektor Udovi~i} je saop{tio i da }e se utakmica sa Kanadom igrati 20. februara, a da }e spisak igra~a biti prilago|en potrebama Partizana i Vojvodine. Dani vaterpola odr`a}e se u martu kada je na programu utakmica Svetske lige sa Rumunijom. Taj susret igra}e se 16. marta u Beogradu. G. M.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Ko{arka NLB liga - BEOGRAD: FMP - Helios (18), Partizan - Zadar (19.30), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Crvena zvezda (20.30), QUBQANA: Olimpija - Zagreb (19), ZAGREB: Cedevita - Budu}nost (18), [IROKI: [iroki - Bosna (20.15). Prva liga (m) - ZREWANIN: Proleter Naftagas - Ergonom (19), PAN^EVO: Tami{ Petrohemija - Borac (17.30), KRAGUJEVAC: Radni~ki 06 - Sloga (17). Prva liga (`) - ^ELAREVO: ^elarevo - Vo`dovac (19), BEOGRAD: Radivoj Kora} - Kovin (19.30), Partizan - Hemofarm [TADA (17). Prva B liga (m) - IN\IJA: @elezni~ar - Jug (18.30), BEOGRAD: Superfund - Zdravqe (16), KOSJERI]: Crnokosa -

FMP 2 (18), BEOGRAD: Beovuk 72 - Vojvodina (15.30). Prva srpska liga, sever (m) SREMSKA MITROVICA: Srem - Mladost Teletehnika (20), @ITI[TE: Sveti \or|e Oxaci (20), KIKINDA: Kikinda - Dunav (16), VETERNIK: Veternik - Sport Ki (17). Druga srpska liga, sever (m) NOVI SAD: Top - Proleter Naftagas (20), KRAJI[NIK: Krajina Grme~ - Ba~ka Palanka (19), CRVENKA: Crvenka - Akademik (20).

Odbojka Viner {tedi{e mu{ka superliga – NOVI SAD: NIS Vojvodina – Radni~ki (K) (19), BEOGRAD: Crvena zvezda – Ribnica (18). Viner {tedi{e `enska superliga – BEOGRAD: Crvena zvezda – Klek (20), Vizura – Dinamo

Azotara (20), OBRENOVAC. Tent – Po{tar (20), U@ICE: Jedinstvo – Spartak (19). Prva mu{ka liga – PAN^EVO: Borac – Novi Sad DDOR (20), KLEK: GIK Banat – bavani{te (18), VELIKO GRADI[TE: VGSK – Jagodina (19), NI[: Ni{ – Jedinstvo (SP) (16). Prva `enska liga – NOVI SAD: Vojvodina – Vizura Super nova (18), STARA PAZOVA: Jedinstvo – Novi Sad Pionir petrol (19), KRAGUJEVAC: Radni~ki – Putevi (19), LAZAREVAC: Kolubara – Lazarevac (20), BEOGRAD: Radni~ki – [umadija (20).

Vaterpolo Prva B liga - OBRENOVAC: Zemun - Spartak (20.30), ZREWANIN: Proleter - Go~ (20), BE^EJ: Be~ej 2005 - Rabotni~ki (19), KIKINDA: @AK - [abac (19).


SPORT

DNEVNIK

subota23.januar2010.

19

OTVORENO PRVENSTVO AUSTRALIJE U MELBURNU

I Jelena Jankovi} izgubila Posle Ane Ivanovi}, Viktora Troickog i Janka Tipsarevi}a, Srbija je ostala bez jo{ jednog predstavnika ranoj fazi Otvorenog prvenstva Australije (Australijan opena). Zimowi} ide daqe. Najboqa srpska teniserka Jelena Jankovi} izgubila je u no}i izme|u ~etvrtka i petka od Ukrajinke Alone Bondarenko 2:6, 3:6 u tre}em kolu Australijan opena. Tako je Srbija ostala sa samo jednim predstavnikom u singl konkurenciji, i to Novakom \okovi}em, jer su jo{ ranije eliminisani Ana Ivanovi}, Viktor Troicki i Janko Tipsarevi}. Jankovi}eva je bila postavqena za osmog, a Bondarenko za 31. nosioca. Me~ je trajao 88 minuta. Bondarenko je ve} na startu napravila brejk, a do kraja prvog seta jo{ dva puta je oduzela servis srpskoj teniserki. Sli~no je bilo i u drugom setu, u kojem je Ukrajinka napravila brejkove u tre}em, petom i devetom gemu. Ispostavilo se da joj je to bilo i vi{e nego dovoqno za ubedqivu pobedu.

Rezultati

Jelena Jankovi}

Na|a razbila Kim Na|a Petrova rabila je Kim Klajsters u 3. kolu Australijan opena. Ruskiwa je nekada najboqoj teniserki sveta prepustila samo jedan gem za 51 minut proveden na terenu - 6:0, 6:1. Petrova, 19. nosilac, delovala je mo}no, razornim i preciznim udarcima “po~istila je” sa terena Belginaku (15. nosilac), koja se pro{le godine vratila iz penzije i nedugo zatim osvojila US open. Za razliku od Klajsters, @istin Enan se “izvukla” i savladala Alisiju Klejbanovu 3:6, 6:4, 6:2. Belgijanka je u drugom setu gubila sa 1:3, a u ~etvrtom gemu Klejbanova je propustila da iskoristi dve brejk lopte. Ipak, Enan, koja se ove godine posle 20 meseci pauze vratila na teren, trgla se na vreme i napravila veliki preokret. U narednom kolu igra}e protiv mlade sunarodnice Janine Vikmajer, koja je te{kom mukom do{la do pobede nad

si}u{nom Italijankom Sarom Erani. Vikmajer je imala mnogo problema sa povredama, dobila je i tretman, a u dramati~nom okr{aju na kraju je slavila 6:1, 6:7, 6:3. Safina je vrlo lako iza{la na kraj sa Balta~om, 26-godi{wom Ukrajinkom koja nastupa pod zastavom Velike Britanije. Me~ je trajao 57 minuta, a Ruskiwa je agresivnom igrom rutinski stigla do pobede. Safina }e u osmini finala igrati sa Marijom Kirilenko. U mu{koj konkurenciji pod iznena|ewe se mo`e podvesti trijumf Xona Ajznera protiv 12. nosioca Francuza Gaela Monfisa - 6:1, 4:6, 7:6 (4), 7:6 (5). Me~ je trajao 168 minuta, a Ajzner, 33. nosilac na turniru, u osmini finala igra}e protiv Britanca Endija Mareja (peti nosilac), koji je bez problema savladao francuskog tenisera Florana Seru - 7:5, 6:1, 6:4.

Zimowi} i Nestor u osmini finala Nenad Zimowi} i Danijel Nestor plasirali su se u osminu finala u konkurenciji dublova po{to su u drugom kolu pobedili [panca Alberta Montawesa i Argentinca Martina Argueqa - 6:3, 6:3. Zimowi} i Nestor su postavqeni za druge nosioce na turniru, a u osmini finala igra}e protiv Nemca Filipa Marksa i Slovaka Igora Zelenaja. Srpski i kanadski teniser ve} sada su zabele`ili boqi rezultat u odnosu na pro{logodi{wi turnir u Melburnu, kada su do`iveli poraz u drugom kolu. - Na`alost, nije bio moj dan. Lo{e sam udarala lopticu, ponekad veoma slabo, a na momente prejako. Napravila sam mnogo gre{aka koje nisam smela - rekla je Jankovi}eva novinarima posle me~a. Srpska teniserka je napravila ~ak 40 neiznu|enih gre{aka.

Ana pauzira do Arene Srpska teniserka Ana Ivanovi} eliminisana je u drugom kolu Australijan Opena, a prvi naredni me~ koji bi trebalo da igra je u okviru prve runde Svetske grupe Fed kupa kada reprezentacija Rusije bude gostovala u Beogradskoj Areni prvog vikenda februara. - Jo{ ne znam {ta }u raditi pre dolaska u Beograd. Mora}u da se vidim sa trenerom Svenom Grunevaldom, ali ne znam ni kakvi su wegovi planovi i da li mo`e da ode iz Melburna ili mora da ostane do kraja turnira - rekla je Ivanovi}eva. Selektor Fed kup reprezentacije Srbije Dejan Vrane{ je optimista i veruje da }e se

Ajverson u petorci Lebron Xejms dobio je najvi{e glasova u izboru za Ol star spektakl, koji }e biti odr`an 14. februara u Dalasu. I to nije ~udno. Me|utim, iznena|ewe je veliki broj glasova koji je obezbedio mesto u startnoj petorci Isto~ne konferencije veteranu iz Filadelfije, Alenu Ajversonu. Uz wega i Xejmsa, u prvoj postavi Istoka na}i }e se jo{ Kevin Garnet iz Bostona, Dvejn Vejd iz Majamija i Dvajt Hauard iz Orlanda. U timu Zapada starteri }e biti Karmelo Antoni (Denver), Tim Dankan (San Antonio), Amar Stodemajer i Kana|anin Stiv Ne{ (obojica Finiks) i Kobi Brajant (Los An|eles Lejkers). Ostale u~esnike spektakla u Dalasu, odredi}e 28. januara 30 trenera NBA lige. Rezultati NBA lige: Klivlend - Lejkers 93:87 (Lebron Xejms 37 poena i devet asistencija). Denver - Klipersi - 105:85 (Karmelo Entoni 28, ^onsi Bilaps 20 poena).

Ana Ivanovi}

Ivanovi}eva ose}ati mnogo boqe kada bude do{la u rodni

grad da se priprema za susret sa Ruskiwama.

- Mislim da }e Ani prijati da do|e, da bude sa mnom i sa ekipom, da se napuni pozitivnom energijom. Bez obzira na pritosak koji nosi duel s aizuzetno jakom ekipom Ana }e biti u prilici da se opusti i krene da igra onako kako zna. To je sigurno boqe nego da se sada izoluje, jer su joj potrebni me~evi - izjavio je Vrane{ i dodao: - Samopouzdawe je sada kqu~na re~ za wu i treba}e joj me~evi da povrati sigurnost u igri. Ana nije toliko lo{e igrala protiv Dulko, koliko je imala oscilacije bez nekog velikog razloga. Vidim da u wenoj kompletnoj igri ima pomaka i nadam se da }e od Fed kupa krenuti izlaznom linijom.

PRED NO] BOKSA NA ZLATIBORU

Prete}i pogledi rivala „No} boksa na Zlatiboru“ istinski spektakl prvi ovakve vrste u ovom kraju obele`i}e Nemac Andreas Ginter i na{ Nenad Borov~anin. U Hotelu „Palisad“ tim povodom obavqeno je zvani~no merewe, a kontrolor me~a Miroslav Popovi} je taj posao obavio ispred komisija Srpske profesionalne bokserske federacije. Sve je proteklo u najboqem redu, a glavni sudija bi}e Zdravko Milojevi} iz Bawa Luke, bodovni Rajko \aji} iz Beograda , a merilac vremena Lazar Nenad Borov~anin Deli}. Glavni akteri me~a tom pricm) a ni`i je ~etiri cantimelikom bili su {krti u izjavatra. Posle merewa izjavio je ma, ali su se neprestano popreslede}e: ko gledali, ne `ele}i da prvi - Bi}e ovo te{ka borba za spuste pogled. Bila je to psihoobojicu, ali se nadam da }u polo{ka borba pred ve~era{wi bediti jer sam zato i do{ao u megdan. Srbiju. Fizi~ki sam spreman, Ginter je bio {est kilogragledao sam Borov~anina u Berma lak{i od Borov~anina (190 nu u programu uvodnih borbi

Vitaliju Kli~ku. Borov~anin ima dobar rad nogu, visok je i boksuje sa distance, ali sam spremio taktiku za wega. Nenad Borov~anin je uzvratio Nemcu re~ima: - Ne potcewujem Gintera, ali imam jasan ciq, tako da }u dati sve od sebe da do|em do pobede. Nemci se nikad nisu dobro prolazili u zlatiborskom kraju, pa se nadam da ne}e ni sad. Potrudi}u se da bude kao u pesmi o Kadiwa~i. Pao je i ~etrnaesti kilometar, ali nikada Kadiwa~a! Uvodne borbe: Milan Kosti} - Xemal Mahmi}, Sanel Papi} -Mirko Vujadinovi}, Petar Baji} - Ibrahim Mahmi}, Slobodan Luki} - Vito Marti}. U zabavnom programu gledaoce }e zabavqati „Raund grls CKM cice“ i Ksenija Paj~in. Sport klub }e tokom sedmice emitovati snimak ovog me~a.

- Najvi{e ih je bilo na po~etku me~a, kada sam mo`da jo{ imala {ansu ne{to vi{e da uradim. Sve u svemu, mu~ila sam se na terenu. Nisam dobro servirala, a Bondarenko je bila zaista dobra. Nisam mogla da na|em ritam.

Mu{karci: Huan Martin Del Potro (Argentina, 4) Florijan Majer (Nema~ka) 6:3, 0:6, 6:4, 7:5, Endi Mari (Velika Britanija, 5) - Floran Sera (Francuska) 7:5, 6:1, 6:4, Endi Rodik (SAD, 7) - Felisijano Lopez ([panija) 6:7, 6:4, 6:4, 7:6, Fernando Gonsales (^ile, 11) - Jevgenij Koroqev (Kazahstan) 6:7, 6:3, 1:6, 6:3, 6:4, Xon Izner (SAD) - Gael Monfils (Francuska, 12) 6:1, 4:6, 7:6, 7:6, Marin ^ili} (Hrvatska, 14) Stanislas Vavrinka ([vajcarska) 4:6, 6:4, 6:3, 6:3, Rafael Nadal ([panija, 2) - Filip Kol{rajber (Nema~ka, 27) 6:4, 6:2, 2:6, 7:5, Ivo Karlovi} (Hrvatska) - Ivan Qubi~i} (Hrvatska, 24) 6:3, 3:6, 6:3, 7:6. @ene: @istin Enan (Belgija) - Alisa Klejbanova (Rusija, 27) 3:6, 6:4, 6:2, Sara Erani (Italija) - Janina Vikmajer (Belgija) 1:6, 7:6, 3:6, Kim Klajsters (Belgija, 15) - Na|a Petrova (Rusija, 19) 0:6, 1:6, Jelena Jankovi} (Srbija, 8) - Aqona Bondarenko (Ukrajina, 31) 2:6, 3:6, @i @eng (Kina) - Merion Bartoli (Francuska, 11) 5:7, 6:3, 6:0, Marija Kirilenko (Rusija) - Roberto Vin~i (Italija) 7:5, 7:6, Elena Balta~a (Velika Britanija) - Dinara Safina (Rusija, 2) 1:6, 2:6.3. Srpska teniserka nije, me|utim, bila previ{e razo~arana zbog eliminacije. - Tek je po~etak godine, nije ovo toliko stra{no. Znate, ovo mi je tek drugi turnir u sezoni. Moram da razmi{qam pozitivno, znam na ~emu bi trebalo da radim. Ose}am da napredujem i verujem da mogu da igram na vi{em nivou. Ciq je da se vratim u sam vrh - zakqu~ila je Xej Xej.

Amerikanka uzela paso{ Gruzije Gruzijski savez umetni~kog klizawa saop{tio je da je dao dr`avqanstvo Amerikanki Elison Rid, koja nastupa u paru sa Gruzijcem Otarom Japaridzeom. Rid je tako tre}a u svojoj porodici koja predstavqa drugu zemqu. Weni brat i sestra, Keti i Kris, nastupaju za Japan. Otac Ridovih je Amerikanac, a majka im je Japanka. Savez je objavio da je paso{ Ridovoj dao predsednik Gruzije Mihail Saka{vili u ~etvrtak uve~e, kada je posetio Estoniju, gde se trenutno odr`ava Evropsko prvenstvo u umetni~kom klizawu. Rid i Japaridze osvojili su 19. mesto u prvom krugu takmi~ewa, {to nije bilo dovoqno za finalni slobodni nastup.

Elison Rid

MARATON U DUBAIJU

Zaspao uz televizor, izmakao mu rekord Atleti~ar iz Etiopije Hajle Gebreselasije pobedio je na maratonu u Dubaiju, ali je zabele`io vreme tri minuta sporije od sopstvenog svetskog rekorda. Gebreselasije je trku zavr{io u vremenu od dva sata, {est minuta i devet sekundi. Hajle Gebreselasije je pred takmi~ewe najavqivao da }e popraviti svoje najboqe vreme, ostvareno pre 18 meseci, me|utim na sam dan trke je imao

zdravstvenih problema. Poznati etiopski atleti~ar nakon trke je izjavio da je sre}an zbog pobede, ali je priznao da je uo~i takmi~ewa imao problema sa bolom u le|ima i nesanicom. Objasnio je da se uspavao gledaju}i televizor, zbog ~ega je spavao na le|ima, a ne na stomaku kao i obi~no. Ukupan nagradni fond maratona u Emiratima iznosio je dva miliona ameri~kih dolara, a Gebreselasiju je pripalo 250.000 zelemba}a.

Pobeda Ku{a u Kicbilu [vajcarski skija{ Didije Ku{ (1:17.94) pobednik je superveleslaloma koji je u okviru Svetskog kupa vo`en u austrijskom Kicbilu. Ku{u je to bila tre}a pobeda u sezoni, a trijumfovao je ispred Austrijanaca Mihaela Valhofera i

Georga [trajtbergera. Vo|stvo u generalnom plasanu Svetskog kupa zadr`ao je [vajcarac Karlo Janka, koji je danas osvojio 19. mesto. Generalni plasman: 1. Janka ([vajcarska) 769, 2. Rajh (Austrija) 743 3. Ku{ ([vajcarska) 626, 4. Svindal (Norve{ka) 542 itd.


20

SVET

subota23.januar2010.

TURSKA

DNEVNIK

RUSIJA

Civili ne}e suditi oficirima ISTANBUL: Turski Ustavni sud je u ~etvrtak, 21. janura, poni{tio zakon po kome vojnim licima mo`e biti su|eno pred civilnim sudovima. Zakon, donet radi ispuwavawa kriterijuma za ~lanstvo u Evropskoj Uniji, omogu}io bi, po prvi put u Turskoj, civilnim sudovima da sude pripadnicima oru`anih snaga optu`enim za kr{ewe Ustava, ugro`avawe nacionalne bezbednosti i poku{aje svrgavawa civilne vlasti. Pored `estokog pro-

tivqewa vojske predlogu zakona, zakon je usvojen u parlamentu 26. jula pro{le godine, ali je opoziciona Republikanska Narodna Partija pokrenula proces preispitivawa wegove ustavnosti. Liberalna {tampa je nazivala zakon "civilnom revolucijom". Dr`avna novinska agencija, Anatolian, javqa da je odluku o poni{tavawu zakona Ustavni sud Turske doneo jednoglasno. Ova odluka dolazi u vreme sve ~e{}ih tenzija izme|u turske

KINA

vlade i vojnog vrha zbog pokrenute istrage o navodnoj ultradesni~arskoj grupi Ergenekon, koja je prema optu`nici radila na obarawu legalno izabrane vlasti. Me|u uhap{enima i optu`enima u ovoj istrazi ima penzionisanih i aktivnih oficira. Ranije u ~etvrtak vojska je kratkim saop{tewem odbacila kao "neprihvatqivo" pisawe medija o detaqima navodnog plana za stvarawe atmosfere za vojni pu~, koje objavquje liberalni dnevnik "Taraf".

Nastavak pregovora sa SAD o naoru`awu MOSKVA: Rusija i SAD }e po~etkom februara nastaviti pregovore o novom sporazumu u smawewu nuklearnog naoru`awa, rekao je ju~e ministar spoqnih poslova Rusije Sergej Lavrov. U toku su razgovori vojnih zvani~nika tih dveju zemaqa u Moskvi u nastojawu da ra{~iste razlike oko provere i raketne odbrane, rekao je Lavrov. "Preostali problemi bi}e re{eni dosta brzo. Pregovori }e se nastaviti odmah na po~etku februara", rekao je on novinari-

NA AERODROMIMA U INDIJI POO[TRENE MERE BEZBEDNOSTI

Teroristi Al Kaide prete svetu Rat „Guglu� PEKING: Kina je odbacila zahtev da ubla`i ograni~ewa u pristupu informacijama na internetu koji je ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton uputila Kini i drugim zemqama. "Apelujemo na SAD da po{tuju ~iwenice i prestanu da koriste takozvanu slobodu pristupa internetu da bi iznosile neopravdane optu`be protiv Kine", ka`e se u saop{tewu postavqenom na sajtu kineskog ministarstva spoqnih poslova. Govor Hilari Klinton je, smatra AP, podigao je zna~aj slobodnog pristupa internetu na ameri~koj listi prioriteta u oblasti qudskih prava. Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton zatra`ila je u ~etvrtak da Kina detaqno i transparentno istra`i sajber napade na internet pretra`iva~ "Gugl". Klintonova je u govoru o internet slobodama rekla da je cenzurisawe vesti lo{e za ekonomski rast i pozvala ameri~ke kompanije da se odupru cenzuri. "Gugl" je 12. januara saop{tio da bi mogao da se povu~e iz Kine zbog nemogu}nosti da radi u toj zemqi. Zvani~nik "Gugla" Dejvid Dramond je tada naveo da je "Gugl" u sporu s vladom u Pekingu oko tamo{wih propisa vezanih za internet i sajber napada, za koje kompanija smatrada dolaze iz Kine. Spor je privukao pa`wu me|unarodne janosti, a kako AP prenosi, SAD su saop{itle da }e formalno ulo`iti `albu Pekingu zbog navodnih napada na "Gugl".

WU DELHI: Aerodromi u Indiji ju~e su bili u stawu poja~ane pripravnosti po{to su slu`be bezbednosti primile informaciju da oru`ane grupe povezane sa Al Kaidom planiraju da otmu avion. "Aerodromi su podigli stepen pripravnosti u ~etvrtak, po{to je Vlada primila upozo-

verama, rekao je visoki zvani~nik indijskog ministarstva unutra{wih poslova. U posledwem velikom teroristi~kom napadu u Mumbaju u novembru 2008. godine poginulo je 166 qudi. Dvoje terorista ubijeno je ju~e u napadu pakistanskih snaga na skrovi{te ekstremista u

stanska vojska je u ~etvrtak odbacila mogu}nost pokretawa nove ofanzive u Severnom Vaziristanu u ovoj godini, javio je Rojters. Turska policija uhapsila je 120 osoba osumwi~enih za veze sa teroristi~kom mre`om Al Kaida, javili su ju~e turski mediji.

ma. Ameri~ki zvani~nici ranije su saop{tili da o~ekuju da se pregovori nastave u ponedeqak u @enevi. Novi sporazum treba da zameni Sporazum o smawewu strate{kog naoru`awa (START) koji je istekao 5. decembra. Dve zemqe su se nadale da }e posti}i dogovor o novom sporazumu pre kraja godine ali do tada nisu uspeli da re{e sve probleme. Ameri~ki i ruski predsednici Barak Obama i Dmitrij Medvedev slo`ili su se u julu da po

novom sporazumu svaka zemqa smawi broj nuklearnih bojnih glava na izme|u 1.500 i 1.675. Obama je odustao od ameri~kog plana da postavi odbrambeni raketni sistem u ^e{koj i Poqskoj, {to je Rusija smatrala kao pretwu. I Moskva i Va{ington rekli su da `ele da postignu novi sporazum brzo da bi dali kredibilitet svojim naporima da ubede Iran i Severnu Koreju da odustanu od nuklearnih programa. (Beta-AP)

ITALIJA

Uhap{eno 17 kosovskih Albanaca TRST: Sedamnaest kosovskih Albanaca, ~lanova bande specijalizovane za kra|u od turista, uhap{eno je na severoistoku Italije, saop{tila je policija u Trstu. Devetorica su uhap{ena u proteklih {est meseci, a osmorica nedavno, navela je policija, dodaju}i da su za nekima od wih raspisane me|unarodne po-

ternice, javila je italijanska agencija ANSA. ^lanovi bande su delovali na autoputevima oko Venecije i Trsta, gde su na stajali{tima bu{ili gume na automobilima stranih turista, a potom, pretvaraju}i se da `ele da im pomognu, koristili priliku da ih opqa~kaju. (Tanjug)

NIGERIJA

Tra`e ostavku predsednika LAGOS: Vi{e hiqada gra|ana Nigerije protestovalo je u glavnom gradu tra`e}i ostavku predsednika dr`ave, koji je na le~ewu u inostranstvu, dok u zemqi vlada haos. Umaru Jar-Adua je iz zemqe oti{ao u novembru na le~ewe sr~ane bolesti i od tada se nije vra}ao. U me|uvremenu, ta afri~ka zemqa je utonula u haos etni~kih i verskih sukoba u kojima je za samo pet dana poginulo 464 qudi. Demonstranti u Nigeriji tra`e ostavku predsednika Umarua Jar-Adua zato {to je predsednik oti{ao na le~ewe u Saudijsku Arabiju u novembru pro{le godine. Natpisi na majicama demonstranata u glavnom gradu Lagos pozivaju na spas Nigerije, koju ve} vi{e meseci potresaju `estoki etni~ki i verski sukobi. Obra~uni muslimana i hri{}ana u centralnom delu dr`ave, i posebno u gradu Xosu, ostavili su na stotine qudskih `rtava. Demonstranti su nezadovoqni i zbog toga {to u zemqi koja `ivi od izvoza nafte, na pumpama nema goriva. Vladaju}a Narodna demokratska partija saop{tila je da se {ef dr`ave ubrzo vra}a s le~ewa. (Beta)

UKRAJINA

Ju{~enko spre~ava nestabilnost

Aerodrom u Wu Delhiju

rewe od bezbednosnih agencija", rekla je u Wu Delhiju portparolka vazduhoplovstva. Tako|e, je potvrdila pisawe indijskih medija da su slu`be bezbednosti otkrile zaveru militanata povezanih sa Al Kaidom i pakistanskom organizacijom La{kar-e-taiba za otmicu aviona jedne od indijskih aviokompanija na letu u neku od susednih dr`ava ju`ne Azije. Bezbednost je poo{trena na svim aerodromima, a putnici su podvrgnuti intenzivnijim pro-

predgra|u Miran{aha u Severnom Vaziristanu, koji se nalazi uz granicu sa Avganistanom i predstavqa upori{te avganistanskih talibana i Al Kaide, saop{tili su zvani~nici. Ameri~ki sekretar za odbranu Robert Gejts nalazi se u poseti Pakistanu kako bi ubedio wegove lidere da pro{ire vojnu kampawu na avganistanske teroriste koji stalno prelaze granicu i bore se protiv ameri~kih vojnika u Avganistanu. Uprkos pritisku SAD, paki-

Pozivaju}i se na neimenovane zvani~nike, agencija Anadolija javila je da je policijska akcija izvedena simultano u 16 provincija. Po navodima te agencije, u gradu Gaziantep, na jugoistoku, uhap{eno je pet osoba. me|u kojima je jedan zvani~nik Al Kaide. U opse`noj akciji u Adani, na jugu zemqe, policija je jo{ u ponedeqak uhapsila 34 osobe osumwi~ene da pripadaju Al Kaidi. Protiv 25 podignute su optu`nice.

KIJEV: Predsednik Ukrajine, Viktor Ju{~enko, izjavio je da ne}e dopustiti podrivawe stabilnosti u dr`avi zbog borbe za vlast. U govoru povodom praznika Dana ujediwewa, Ju{~enko je istakao da }e u~initi sve {to mo`e da drugi krug predsedni~kih izbora, 7. februara, pro|e fer i transparentno kao i prvi krug, 17. januara, prenela je ruska agencija RIA Novosti. U drugom krugu u~estvova}e ak-

tuelna premijerka Julija Timo{enko i lider Partije regiona Viktor Janukovi~. Ju{~enko je ~estitao Ukrajincima praznik, isti~u}i da Ukrajinci mogu da ostvare uspeh samo kada su "jedinstveni u svojim namerama, ciqevima i naporima". "Samo kada nas ujediwuje zajedni~ki nacionalni duh, Ukrajina ima budu}nost“, prenela je Ju{~enkove re~i predsedni~ka pres slu`ba.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI GORDON BRAUN Britanski premijer Gordon Braun potvrdio je ju~e da }e, u okviru istrage o u~e{}u Velike Britanije u ratu u Iraku, svedo~iti pre op{tih izbora, koji bi trebalo da se odr`e do juna ove godine. Braun je na meti kritika zbog uloge koju je imao kao ministar finansija uo~i invazije na Irak 2003. godine.Istragu o ratu u Iraku pokrenuo je sam premijer kako bi se izvukle pouke iz tog sukoba.

[ER Ku}a ameri~ke peva~ice [er na Havajima, sa pogledom na Tihi okean, prodata je za 8,7 miliona dolara. Kompanija za aukcijsku prodaju nekretnina saop{tila je da je ta ku}a jedna od pet na Havajima koje su u ponedeqak prodate za ukupno 19,4 miliona dolara. O novom vlasniku ku}e zna se samo da je iz Arizone.

VLADIMIR PUTIN Ruski premijer Vladimir Putin izjavio je ju~e da Rusija ne}e upasti ni u despotizam, niti u endemsku politi~ku nestabilnost kakve, po wegovoj oceni, ima u Ukrajini. "Ne mo`emo tolerisati 'ukrajinizaciju' politi~kog `ivota u Rusiji, ali ne treba ni u kom slu~aju ni skrenuti na drugu stranu, prema despotizmu", rekao je Putin.

Slonovi u humanitarnoj misiji BANGKOK, PORTO O PRENS: Crveni krst Tajlanda je zajedno sa nekoliko lokalnih dobrotvornih organizacija do{ao na ideju o sakupqawu pomo}i za postradale od razornog zemqotresa na Haitiju, u ~ijoj su realizaciji u~estvovali slonovi. [est slonova pro{etalo je ju~e ulicama Bangkoka, dr`e}i u surlama korpe u koje su gra|ani ubacivali svoje nov~ane priloge. Na glavama `ivotiwa bila su naslikana bela srca sa crvenim krstom u sredini, a na bokovima im je crvenom bojom bila ispisana poruka "Tajlandski slonovi poma`u Haiti". Zemqotres koji je pogodio Haiti jedan je od najsna`nijih u posledwih stotinu godina i zapravo je odraz globalnog porasta seizmolo{kih aktivnosti na Zemqi ~iji uzrok jo{ nije poznat, saop{tili su nau~nici sa Ruske akademije nauka. Haiti prolazi kroz najve}u hu-

[est slonova pro{etalo ju~e Bangkokom

manitarnu krizu, a ta~an broj poginulih nemogu}e je utvrditi. U okviru projekta "Nada za Haiti", ju~e je po~ela dobrotvorna akcija "Teleton" koju }e voditi Xorx Kluni. U zemqotresu ja~ine sedam

stepeni po Rihterovoj skali, koji je potpuno uni{tio glavni grad siroma{ne karipske zemqe Porto Prens, 1,5 miliona qudi postali su besku}nici i, mada je pomo} po~ela da pristi`e, i daqe nema dovoqno

hrane, vode i lekova . Strahuje se da je u zemqotresu koji je pogodio najsiroma{niju zemqu zapadne hemisfere poginulo 200.000 qudi. Oko 400 hiqada besku}nika bi}e sme{teno u privremene kampove u okolini prestonice, a u Holandiju je stiglo 106-toro dece s namerom da budu usvojena. Potraga za pre`ivelima u uni{tenoj prestonici Haitija Porto O Prensu bli`i se kraju i spasila~ki timovi pojedinih zemaqa ve} su napustili Haiti. SAD su ranije saop{tile da o~ekuju da }e se ubrzo okon~ati faza potrage za pre`ivelima i da }e se pre}i na druge faze ra{~i{}avawa prestonice Haitija koja je u ru{evinama. Svetski program hrane je na Haiti uputio pomo} od tri miliona obroka za vi{e od 200.000 ugro`enih. Ciq te organizacije je da naredne sedmice distribuira 10 miliona obroka, odnosno da ih svakog dana podeli po 100.000.


BALKAN

DNEVNIK

subota23.januar2010.

ZAJEDNI^KO PISMO [EFOVA DIPLOMATIJA GR^KE I AUSTRIJE

Atina i Be~ za integraciju Balkana ATINA: Gr~ka i Austrija sna`no podr`avaju integracije Zapadnog Balkana u EU i zala`u se za ubrzavawe tog procesa, poru~ili su u Atini {efovi diplomatija dve zemqe. Gr~ki {ef diplomatije Dimitris Drucas i wegov austrijski kolega Mihael [pindeleger, odlu~ili da se zajedni~kim pismom obrate svojim partnerima u zemqama ~lanicama Evropske unije. Wihova je namera da ministrima inostranih poslova EU predstave ideju ukqu~ivawa balkanskih zemaqa u Uniju sa 2014. godinom kao vremenskim okvirom. "Na{ ciq je da preduzmemo daqe zajedni~ke korake. Gr~ka i Austrija imaju zajedni~ke interese", rekao je Drucas. On je objasnio da je "Gr~ka u centru regiona, dok Austrija ima veoma bogatu pro{lost i istoriju na Balkanu", isti~u}i da }e za-

Dimitris Drucas

Mihael [pindeleger

jedni~ke akcije dveju zemaqa su{tinski pomo}i procesu prikqu~ewa ovog regiona EU. Po re~ima Drucasa, proteklih godina opao je tempo evropskih integracija Balkana, zbog ~ega "2014. predstavqa mogu}nost, kao prelomna godina, jer se tada navr{ava 100 godina od po~etka Prvog svetskog rata". "Nadamo se da }e EU preuzeti svoje odgovornosti i odlu~uju}e doprineti miru i stabilnosti u regionu", poru~io je Drucas. Prema oceni [pindelegera, kqu~na je 2010.godina u kojoj bi trebalo prevazi}i prepreke i Balkan pribli`iti EU. "Gr~ko iskustvo u balkanskim pitawima i veze Austrije sadr`avama ovog regiona, ~ine dve zemqe pogodnim da uti~u na pribli`avawe Balkana Uniji", naglasio je [pindeleger. (FoNet)

21

REPUBLIKA SRPSKA

Dodik: Referendum u februaru? BAWALUKA: Referendum u RS o tome da li gra|ani podr`avaju Dejtonski sporazum mogao bi da bude odr`an ve} polovinom februara, izjavio je premijer RS Milorad Dodik. "O~ekujemo da }e Bo{waci ulo`iti veto na zakon, {to zna~i da }e on biti upu}en na Ustavni sud. Nakon wegovog odobrewa od tog suda, a nema razloga da bude druga~ije, jer je zakon potpuno ustavan i regularan, mi }emo raspisati referendum", rekao je Dodik. On je objasnio da bi referendum bio raspisan posle odluke Ustavnog suda, odnosno za mesec, mesec i po dana. "Na dnevnom redu RS nije secesija, niti razgradwa Dejtonskog sporazuma, ve} wegovo ja~awe. Mi imamo pravo na referendum", istakao je Dodik i ponovio da je taj sporazum posledwih godina bitno ugro`en.

Po wegovim re~ima, RS je godinama unazad poku{ala da obezbedi po{tovawe tog sporazuma, ali po{to to nije uspela odlu~ila se za raspisivawe refrenduma na kojem bi, kako je naveo, narod trebalo da ka`e da li je za taj sporazum ili ne i da li prihvata wegovo kr{ewe koje zna~i ukidawe RS. Dodik je, reaguju}i na izjave odlaze}eg hrvatskog predsednika Stjepana Mesi}a, kazao da je od wegovih re~i daleko ozbiqnija izjava ~lana Predsedni{tva BiH @eqka Kom{i}a da je pre dve godine o mogu}nosti slawa vojske razgovarao sa Mesi}em. Dodik je, me|utim, naveo da su sada mnogo va`nije izjave novog predsednika Hrvatske koji je, prema wegovim re~ima, apsolutno negirao tu mogu}nost. (Tanjug)

HRVATSKA

GR^KA

Nastavqena blokada puteva ATINA: Gr~ki premijer Jorgos Papandreu pozvao je poqoprivrednike da prekinu blokadu saobra}ajnica, ukazu-

prelaze, pose}aju zapadne novinske agencije. "Pozivam poqoprivrednike da budu odgovorni", rekao je

ju}i da se zemqa nalazi u najgoroj krizi za nekoliko proteklih decenija. Poqoprivrednici, koji tra`e vi{e cene za svoje proizvode i ve}u pomo} dr`ave, ve} deveti dan blokiraju puteve i grani~ne

Papandreu pred poslanicima, ukazuju}i na zna~aj odgovornosti za dr`avu. Bugarska i Rumunija apelovale su na Evropsku komisiju da zahteva od Gr~ke da odblokira grani~ne prelaze, pri

~emu je Sofija najavila i tra`ewe od{tete od 10 miliona evra, u ciqu namirivawa gubitaka bugarskim transportnim kompanijama. Na granicama Gr~ke su duge kolone vozila, a nezadovoqstvo protestom izra`avaju i doma}e trgovinske i turisti~ke organizacije, isti~u}i da im to donosi gubitke. "Ove blokade ne}e re{iti problem agrara, ali }e doneti nove te{ko}e zemqi, gra|anima, biznismenima i ekonomiji", upozorio je Papandreu. Papandreuova vlada je nedavno predstavila trogodi{wi plan za ja~awe nacionalne ekonomije, koji ukqu~uje smewewe deficita, poresku reformu i ve}u {tedwu u javnom sektoru.

Zemqotres Uhap{eni zbog napada na sinagogu o{tetio ku}e ATINA: Gr~ka policija uhapsila je dva Britanca i jednog Grka osumwi~ene da su u~estvovali u podmetawu dva po`ara ovog meseca u sinagogi na gr~kom ostrvu Krit. Prvi po`ar podmetnut je 5. januara. Vatru je, prema saznawima policije, podmetnuo ameri~ki dr`avqanin za kojim se jo{ traga, javio je Rojters. Uhap{ena trojica su tom prilikom ~uvali stra`u. Drugi po`ar na sinagogi podmetnut je 16. januara. Za wega je odgovoran, kako smatra policija, jedan od dvojice uhap{enih Britanaca. U po`aru je veoma o{te}en krov sinagoge, nekoliko hiqada kwiga i kompjuteri. Uhap{ena dva Britanca, u dvadesetim godinama, i Grk (33), rade u jednom no}nom klubu. Oni bi trebalo da se u nekoliko slede}ih dana pojave pred tu`iocem. Napadi su veoma uznemirili jevrejsku zajednicu u Gr~koj koja ima 8.000 ~lanova. (Tanjug )

SLOVENIJA

ATINA: Umeren zemqotres od 5,1 stepena po Rihteru o{tetio je desetine ku}a u Gr~koj, izjavile su danas vlasti. Zemqotres se dogodio pro{le no}i kod grada Nafpaktosa, 160 km severozapadno od Atine, a usledila su ~etiri ne{to slabija udara. Nekoliko {kola je zatvoreno zbog predostro`nosti. U Nafpaktosu i okolnim selima su o{te}ene uglavnom stare i nenaseqene ku}e. Gr~ka je u jednom od seizmi~kih najaktivnijih podru~ja sveta, ali hiqade zemqotresa koje se godi{we dese, retko prouzrokuju {tetu ili povrede.

CRNA GORA

Zaplewen heroin

Novinarske nagrade

QUBQANA: Slovena~ki carinici su zaplenili 10 kilograma heroina otkrivenog u kolima 19 - godi{weg Austrijanca, koji je na grani~ni prelaz Gru{kov je stigao iz Hrvatske. [ef policije u Mariboru Janez Lovrec izjavio je da je akcija izvedena nakon {to je prime}eno da se mladi voza~ pona{a ~udno i konfuzno, prenela je agencija ANA. Prema slovena~kom zakonu, on bio mogao biti osu|en na deset godina zatvora. Vrednost zaplewene droge u uli~noj prodaji je najmawe pola miliona evra. (Tanjug)

PODGORICA: Dva od nekoliko novinarskih udru`ewa u Crnoj Gori dodelila su novinarske nagrade povodom 23. januara koji se obele`ava kao dan novinara u toj dr`avi. Dru{tvo crnogorskih novinara je nagradu za `ivotno delo "Crnogorac" posthumno dodelilo biv{em crnogorskom i jugoslovenskom politi~aru Veselinu \uranovi}u koji je bio i na rukovode}im polo`ajima u Radio Titogradu i "Pobjedi". Udru`ewe crnogorskih novinara je svoju nagradu za `ivotno delo dodelilo dopisniku lista Politika iz Crne Gore Novici \uri}u. Nagrade }e biti uru~ene na dva mesta, prva na Cetiwu, a druga u Podgorici.Za Dan novinara u Crnoj Gori odre|en je 23. januar kada je 1871.godine pokrenut list Glas Crnogorca. (Beta)

Protiv srpskohrvatskog jezika ZAGREB, BRISEL: Dva poslanika Zelenih u Evropskom parlametu podnela su amandman na tekst izvestioca o napretku Hrvatske sa predlogom da se kao slu`beni jezik za Hrvatsku u EU prihati srpskohrvatski jezik. Nemica Franciska Katarina Brantner i Holan|anka Marije Kornelize u podnesenom amandmanu ka`u kako tro{kovi prevoda na razne slu`bene jezike u zemqama potencijalnim kandidatima znatno uti~u na buxet Unije. Zato i pozivaju Evropsku komisiju da zajedno sa hrvatskim vlastima prona|e pravo re{ewe, kada je re~ o hrvatskom jeziku. "Evropski parlament skre}e pa`wu na ~iwenicu da je originalni srpskohrvatski jezik sada podeqen u razne slu`bene jezike u nekim zemqama potencijalnim kandidatima, Komisija zajedno s hrvatskim vla-

stima pre pristupawa treba da prona|e pravo re{ewe kada je re~ o hrvatskom jeziku, koje ne

bi spre~avalo zakqu~ivawe op{teg sporazuma o jezicima s

Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Srbijom kada te zemqe postanu ~lanice EU", pi{e u amandmanu zastupnica Zelenih. Ova vest izazvala je burne reakcije u Hrvatskoj, a u mnogim elektronskim medijima do{la je u vrh po broju komentara. Portal danas.hr postavio je i anketu sa pitawima "Da li prihvatate da se radi {tedwe u EU koristi srpskohrvatski jezik?" i sa ponu|enim odgovorima: "Ni slu~ajno, pa makar i ne u{li u EU"; "Ne, dok EU ne {tedi i na drugima"; "Da, tako se {tedi i na{ novac". Sude}i po ovoj anketi, srpskohrvatski jezik mo`e da bude veliki klip u hrvatskim to~kovima na putu ka EU - ~ak 75 odsto onih koji su se odazvali anketi ne bi prihvatilo srpskohrvatski kao slu`beni jezik EU, pa makar Hrvatska i ne u{la u Uniju.

Mesi}: Srbi najve}e `rtve rata ZAGREB: Srbi iz Hrvatske najve}e su `rtve proteklog rata jer su oti{li iz Hrvatske i ostavili sve {to su imali, izjavio je predsednik Hrvatske Stjepan Mesi}. "Ne govorim sada o broju `rtava, govorim o tome da su oni `rtve kao jedan korpus, jer su se zajedno s vojskom povla~ili i ostavili sve {to su imali u Hrvatskoj, a sam Milo{evi} tome nije prigovarao, wemu je to odgovaralo", rekao je Mesi} u intervjuu za novi broj nedeqnika Srpskog nacionalnog vije}a "Novosti". Povodom izjave da bi poslao vojsku na koridor kad bi premijer Republike Srpske Milorad Dodik raspisao re-

Kosor: Prepucavawe nije dobro ZAGREB, VIROVITICA: Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor je ju~e ocenila da nije dobro da Srbija i Hrvatska nastave prepucavawe, ve} da treba da grade dobrosusedske odnose. "Mislim da nije dobro nastaviti prepucavawa jer to vodi dizawu tenzija. Bez obzira na izuzetno te{ku pro{lost, moramo da nastavimo da `ivimo u duhu dobrosusedskih odnosa", izjavila je Kosor.Ona je to rekla novinarima u Virovitici, komentari{u}i najavu da }e predsednik Srbije Boris Tadi} prijaviti Hrvatsku Savetu bezbednosti UN zbog izjave odlaze}eg {efa dr`ave Stjepana Mesi}a da bi oru`anom akcijom prekinuo Posavski koridor u slu~aju raspisivawa referenduma o otcepqewu Republike Srpske. Kosor je dodala da Hrvatska podr`ava evropski put svih dr`ava jugoisto~ne Evrope.

ferendum o otcepqewu od BiH, Mesi} je naveo da je to rekao u neformalnom razgovoru koji nije bio za objavqivawe i da to "nije nikakva izjava, to nije nikakav stav Hrvatske". "Razgovaralo o tome {to bi bilo ako bi neko razbijao Bosnu i Hercegovinu...Ja sam im samo rekao {to bih ja napravio, a ho}e li neko ko bude nadle`an prese}i koridor ili ne, u to ne ulazim, samo ka`em da bi se moralo ne{to preduzeti ako bi neko razbijao BiH", rekao je Mesi}. Na pitawe o pomilovawu Sini{e Rimca, on je podsetio da je pomilovao i sedam Srba osu|enih za ratni zlo~in, a da niko nije protestovao. "Rimac nije pomilovan zbog zlo~ina, nego zbog promewenih okolnosti: jedini je priznao delo, pokajao se, pokazao gde su zakopani ubijeni", rekao je Mesi}. On je istakao da su mnogi oti{li na izdr`avawe kazne samo zato jer je Rimac omogu}io da se do wih do|e. "Uz to, sklopio je brak i ima dvoje dece, u Vukovaru su mu ubijeni ujak i brat, u logor u Srbiji odvedeni su mu roditeqi, a on sam na{ao se u dru{tvu razbojnika. Dakako, ni~iji zlo~in se ne mo`e opravdati, pa ni wegov", dodao je Mesi}.


22

MU[KA POSLA

subota23.januar2010.

DNEVNIK

Varikokela – bolest mla|ih mu{karaca arikokela je jedna od ~e{}ih bolesti koje poga|a mla|e mu{karce. Najizlo`eniji su mu{karci od 15 do 25 godine. Varikokela je zapravo pro{irewe vena koje odvode krv iz semenika. Kod varikokele je bitno to da naj~e{}e nema klini~kih simptoma, te da ve}ina qudi ne zna da to ima, dok se ne otkrije slu~ajnim pregledom. Ako kojim slu~ajem ose}ate te`inu u levom testisu ili celim mo{nicama (varikokela se naj~e{}e pojavquje na levom testisu, 90 posto slu~ajeva) svakako posetite doktora i obavite pregled. Iako ovo nije smrtno opasna bolest, opasna je jer mo`e izazvati neplodnost ili totalnu artrofiju iliti odumirawe testisa, a to niko ne `eli. Varikokele se dele na velike, sredwe i male. Male se prime}uju samo kod napiwawa ili no{ewa te{kih predmeta. Tada

V

je ote`ano oticawe venseke krvi iz mo{nica, pa se varikokela pove}ava i dolazi do bola.

Sredwe se mogu napipati, i naj~e{}e se otkriju tek pregledom, dok se velike uo~avaju i samim pogledom na testis. [ta uzrokuje varikokele?

Cela stvar je jo{ prili~no nepoznata za doktore. Razlog pro{irewa vena mo`e biti meha-

ni~ki, ali varkikokele u re|im slu~ajevima mogu biti naznaka bolesti gorwih mokra}nih puteva ili tumora bubrega. Ipak, to nije tako ~est slu~aj, a i ka-

da do|ete na pregled, doktor ako uo~i varikokelu, odmah gleda i bubrege, tako da odmah budete svesni situacije. Trenutno ne postoje lekovi koji bi efikasno re{avali ovu nezgodnu bolest. Ve}ina mu{karaca i ne le~i varikokelu, iako one mogu dovesti do neplodnosti. Ako su mawi bolovi prisutni kod podizawa predmeta, preporu~uje se steznik, a hirur{ki zahvat se samo preporu~uje ako je bol prejak ili ako je varikokela uzrokovala pogor{awe kvalteta sperme. To je veoma ~est slu~aj sa varikokelom. Vene ne odvode krv iz mo{nica, {to uti~e na wihovo zagrevawe, a vru}ina uti~e na kvalitetu sperme. Ako imate varikokelu, a `elite imati dece, potrebno je obaviti zahvat da bi se sa~uvao kvalitet sperme, odnosno pokretqivost spermatozoida. Takav zahvat nije opasan i izvodi se pod lokalnom ili totalnom anestezijom.

amislite svet u kojem svi slobodni imaju veliko S na ~elu, a svi zauzeti veliko Z. Zar svet ne bi bio sre}nije mesto? Hmm, svakako bi bilo mawe kompliko-

van. Na`alost, ne `ivimo u takvom svetu. Ako ste solo ve} neko vreme, u tom slu~aju je ova situacija super. Uo~iti je li devojka slobodna ili ne, ve{tina je koja zahteva malo detektivskih manevara. Ona je slobodna kad: Ne be`i od dugog kontakta o~ima. Postoji razlika izme|u slobodne devojke i serijske flerter-

ke (devojke koja mo`da ima de~ka, ali izaziva svakog mu`jaka u svojoj blizini). Osim ako nije hroni~na voajerka, ako primetite da slobodno kru`i o~ima prostori-

jom i ne be`i od kontakta o~ima, mo`da tra`i ba{ vas. Zauzete devojke obi~no ne {vrqaju pogledom po prostoriji (osim ako ne tra`e nekog konkretnog) jer ne izlaze da bi prona{le potencijalnog partnera. Kontakt o~ima je obi~no prvi znak interesa. Dakle ako ona uspostavqa kontakt o~ima s vama, verojatno `eli da joj pri|ete.

Slobodno razgovara s mladi}ima u baru. Ako je vidite da sa momcima komunicira i iz daqine, zna~i da je otvorena za razgovor. To shvatite kao znak da bi rado razgovarala i s vama. Ako je ulovite da gleda druge parove sa setom. Ako joj se pogled zaustavi na nekom paru, verovatno i sebi pri`eqkuje nekog posebnog s kim bi delila taj tip bliskosti. Pri|ite joj. Govor tela govori sve. Ako ste iole upoznati s pravilima izlazaka i upoznavawa `ena, onda znate da govor tela mo`e otkriti puno o osobi, pa i to da li je slobodna. Verovatno je da ona ne}e koketno uvrtati kosu i ovla{ dodirivati tipove s kojima razgovara ako je zauzeta. Ako skupite dovoqno hrabrosti da joj pri|ete, posmatrajte wene gestove. Prekr{tene ruke govore „Makni se ili }u ti zabiti potpeticu u lice.“ Ako ona suptilno dodiruje va{e ruke ili noge, ili ~ak svoju ruku ( `eli da je dodirnete), ona govori „@elim da s tobom razgovaram.“ Ona je jako pri~qiva. Ako po~nete da razgovarate na primer sa `enom s kojom radite, a ona vam otkrije da ima psa koji se zove Maks, voli da kuvide u teretanu svake nedeqe, ide na kurs slikawa, onda verovatno nema de~ka. [ta ju je otkrilo? Ima puno vremena pa i puno hobija koji ju zaokupqaju umesto ja~e polovine. I jako je otvorena i zainteresovana za vas.

renirajte, jedite pravilno i izgradi}ete mi{i}e vredne divqewa, a uz to }ete imati i gustu, ~vrstu, predivnu kosu. Zvu~i ~udno, ali je i istinito. Hrana kojom hranite mi{i}e, ujedno je i hrana za zdravu kosu. Odr`avajte telo, jedite zdravo i uz ove dodatke ishrani o~uvajte svoj skalp. Proteini – da biste izgradili mi{i}e, potrebni su nam proteini. Ali, proteini su i nu`ni za zdravu kosu, jer je i sama kosa izgra|ena prvenstveno od proteina. Nedostatak proteina u organizmu vodi do lo{e i nezdrave kose. Odli~an izvor je piletina, }uretina, jaja, mleko, jogurt. Gvo`|e – mawak gvo`|a u organizmu neizbe`no vodi do }elavosti. Nemojte to da dozvolite i po~nite da jedete hranu bogatu

T

gvo`|em. Najboqa hrana je }uretina, jaja, su{eno vo}e, crveno meso. Cink – mnoga istra`ivawa sprovedena u vezi ovog minerala su dokazala wegovu usku povezanost sa hormonom povezanim s gubitkom kose. Dobri izvori cinka su {koqke, orasi, bademi, pasuq, jagwetina. Omega 3 masne kiseline – poma`u mnogo ~emu, pa tako i zdravqu kose. Najvi{e je mo`ete na}i u lososu, sardinama, sku{ama i bademima. Vitamin C – poma`e telu da apsorbuje gvo`|e, pa mawak izaziva o{te}enu i suvu kosu. Izvor vitamina C su brokoli, jagode, limunasto vo}e. Biotin – ovaj mineral poma`e kod ja~awa kose i odr`ava jake i sna`ne nokte. Izvori biotina su pirina~, jaja, orasi.

Prepoznajte la`nu glad

Kako uo~iti slobodnu `enu Z

Lako do zdrave kose

a{ apetit ~esto zna da nas zeza. Naime, ponekad nas prevari tako da mislimo da smo gladni, a da u su{tini mo`da patimo od ne~eg sasvim drugog. Ako nau~ite razliku izme|u la`ne i prave gladi, boqe }ete znati kad je va{em telu portebna hrana, a kad ne{to potpuno drugo. 1. Ponekad mo`ete ose}ati glad jer jedete pogre{nu hranu. ^esto `udite za slakom hranom ili se ose}ate gladni odmah po{to ste ru~ali? Ukoliko ste jeli hranu bogatu ugqenim hidratima, koja ne sadr`i vlakna, proteine ili zdrave masti, verovatno }e vam pasti nivo {e}era u krvi. U tom slu~aju pojedite ne{to zdravo, po-

N

put vo}a ili neke ora{aste plodove. 2. Katkad na{ apetit mo`e da poludi ukoliko nam je dosadno, ili ako smo usamqeni ili nervozni. Poku{ajte da odete u {etwu, slu{ajte muziku ili jednostavno `va}ite gumu za `vakawe. Idite u biblioteku ili bioskop, negde gde ne}ete imati priliku da se prejedate. 3. Mawak sna tako|e mo`e uticati na va{u `equ za hranom. Umor i iscrpqenost mogu povu}i qude na to da se prejedu. To je samo privremeno re{ewe, jer }ete ubrzo opet ostati bez energije, {to }e samo uticati na to da }ete nastaviti da se prejedate. Za~arani krug! Radije pro{etajte malo po kvartu – sve`

vazduh uvek poma`e, ili popijte zeleni ~aj (bogat je antioksidansima, a siroma{an kofeinom). 4. Qudi ~esto me{aju glad sa `e|i. Poku{ajte da popijete ~a{u ili dve vode, kad god pomislite da ste gladni. Mogu}e je da ste samo `edni. A kako prepoznati pravu glad? Prili~no lako. Kad smo gladni, te{ko }emo se skoncentrisati i bi}emo prili~no razdra`qivi... sve dok ne{to ne pojedemo. Vrlo je va`no jesti redovno i u ishranu ukqu~iti vo}e i povr}e, zajedno s proteinima i zdravim mastima.

Alati za oporavak od mamurluka ada bi barem postojalo neko restart dugme koje bi moglo da poni{ti lo{e delovawe alkohola slede}eg dana. Po{to dugme ipak ne postoji, tu su alati koji vam nude pouzdan na~in kako da oporavite telo od previ{e zabave.

K

Mineralna voda Voda je najboqa stvar koja vam treba da izle~ite mamurluk. Veliki razlog zbog ~ega se ose}ate tako lo{e je taj da ste zbog alkohola dehidrirali. Ispijawe vode pre, za vreme i posle pijan~ewa uvek poma`e. [ta ako vam `eludac toliko zanoveta da ne mo`ete popiti ni vodu? Poku{ajte da lagano pijuckate gaziranu mineralnu vodu, mehuri}i }e pomo}i u ubla`avawu mu~nine.

Sportski napici Takvi napici pobe|uju dehidraciju i poma`u u ubla`a-

vawu efekata nusproizvoda zaostalih u `elucu. Negazirana sportska pi}a bez kofeina poma`u i profesionalnim sportistima, a pomo}i }e i kod mamurluka. Nadoknadi}e natrijum, glikogen, kali-

jum i ostale minerale koje ste izgubili zbog diuretskog u~inka alkohola.

Tu{ Kada kona~no ustanete iz kreveta, ni{ta vas ne}e tako

dobro osve`iti kao dobro tu{irawe. Voda i mirisni gel za tu{irawe ispra}e toksine koje ste izbacili znojem, kao i lo{e uspomene od pro{le ve~eri.

Jaja Protein iz jaja da}e organizmu potrebnu energiju. Jaja sadr`e i velike koli~ine cisteina, materije koja ubla`ava mamurluk.

Vo}e Banane }e pomo}i u puwewu organizma izgubqenim elektrolitima i kalijumom, i dati zdravi temeq va{em izmu~enom `elucu. Ostalo vo}e bogato kalijumom, kao {to su kivi i mandarine, isto tako dobro deluju na mamurluk. Voda i prirodni {e}er iz vo}a lak{e }e sesti na `eludac od prera|ene hrane. Fruktoza }e vam podi}i energiju. Citrusi kao {to su pomoranxa i grejp nadoknadi}e vita-

min C koji }e oja~ati va{ imunolo{ki sistem.

Niskokalori~na hrana bogata natrijumom Mo`da vam se ~ini da je te`ak doru~ak sastavqen od peciva, sosa i masne slanine odli~na ideja, ali ipak poku{ajte da se tome oduprete. Organi-

zam }e mnogo boqe reagovati na lak{u hranu i integralne `itarice. Dobi}ete energiju, natrijum i elektrolite koji }e ubla`iti mamurluk. Ako se setite, najboqe je takve namirnice jesti i pre celove~erweg opijawa. Dobri temeqi hrane uspori}e apsorpciju alkohola u krv.


IZ DRUGOG UGLA

DNEVNIK

Reklamom do boqe slike Kine Glas Amerike Kineska vlada i ~etiri poslovne grupacije poku{avaju da putem reklama poboq{aju lo{ imix velikog broja kineskih proizvoda. Marketin{ka kampawa pod nazivom „Proizvedeno u Kini, u saradwi sa svetom“ pokrenuta je nakon skandala sa zara`enim mlekom i drugim proizvodima i wen ciq je da poka`e svetu da su kineski proizvodi kvalitetni. Ameri~ki stru~waci za marketing imaju me|utim razli~ita mi{qewa o eventualnom uspehu kampawe. Otrovne igra~ke, zara`eno mleko i hrana za ku}ne qubimce postali su sinonimi za kineske proizvode. „Jeftini proizvodi sa spornim kvalitetom, koji stalno imate na umu“, ka`e jedan kupac. Kina poku{ava da promeni dugogodi{we negativne medijske izve{taje, pomo}u TV reklame od 30 sekundi. Veruje se da je ova reklama, koju se naru~ili kinesko Ministarstvo ekonomije i ~etiri glavne poslovne grupacije, prvi poku{aj vlade da napravi globalni brend. Akcenat je stavqen

na kineske proizvode koji su napravqeni u saradwi sa svetskim partnerima, a autor je ogranak ameri~ke marketin{ke agencije. „Mislim da je dovoqno sofisticirana za zapadnu publiku i da je moderna“, smatra savetnik za me|unarodne medije Tapio Kristiansen. Kristiansen, koji je sara|ivao sa kineskim kompanijama, dodaje da je reklama neophodna po{to je najmawe {estoro kineske dece umrlo, a stotine hiqada obolelo od mleka zara`enog melaminom. „Re~ je o prili~no dobrom poku{aju da se promene odre|eni stavovi Zapada o kineskim proizvodima“, obja{wava Kristiansen. Profesor biznisa na Univerzitetu Xorxtaun, Xoni Xohenson, me|utim, vidi jo{ jednu poruku reklame. „Veoma je defanzivna - sa porukom ne krivite nas, mi smo radili sa ovim velikim kompanijama. Proizvodeno u saradwi sa drugim qudima zna~i da ako krivite nas, morate da okrivite i wih“, ka`e on.

Kineske kompanije su posledwih godina kupile velike brendove od ameri~kih firmi, poput IBM-ove fabrike za proizvodwu ra~unara. „Xeneral motors” je u junu prodao ~uveni brend „hamer“ jednoj kineskoj kompaniji. Xohenson veruje da kineske firme poku{avaju da preuzmu previ{e pre nego {to su spremne da prave proizvode visokog kvaliteta. „Ne posluju na pametan na~in. Kvalitet proizvodwe, u stvari,

nije toliko dobar koliko oni veruju“, pri~a Xohenson. On upore|uje Kinu sa industrijskim razvojem u Japanu 1950-tih godina, isti~u}i da su japanski automobili prvobitno bili lo{eg kvaliteta. „Kina poku{ava da presko~i razvoj. Japan je bio strpqiv, bilo mu je potrebno odre|eno vreme, kao i ve}ini zemaqa. Ne mo`ete, u stvari, to da uradite brzo“, uveren je profesor Xohenson. Tapio Kristiansen tvrdi da nova tehnologija omogu}ava Kini da uradi ono {to, u pro{losti, ostale zemqe nisu mogle. „U tehnologiji je napravqen ogroman iskorak. Dana{wa situacija, u pore|ewu sa onom 1950-tih, zna~ajno se promenila kada je re~ o brzom pristupu informacijama i brzini kreirawa novih stvari. Kvalitet kineskih proizvoda je stvarno poboq{an i zapadne kompanije sa poverewem daju svoje brendove kineskim proizvo|a~ima“, zakqu~uje Kristiansen. On smatra da je slede}i korak za Kinu da, umesto zemqe gde se proizvodi, postane zemqa u kojoj nastaju inovacije. Elizabet Li

Vra}en dug od pre ~etvrt veka Toronto star Par nedeqa pre Bo`i}a iznena|enom {efu prodavnice foto opreme Nilu Mekbejnu vra}en je dug od pre skoro ~etvrt veka. Wemu se prvo telefonom javio ~ovek koji je tra`io da ga Mekbejn primi, da bi se potom i li~no pojavio u prodavnici. Ispostavilo se da je u pitawu mu{karac koji je pre 24 godine do{ao u radwu da kupi foto aparat “pentaks”, objektiv i blic. Prodavac mu je tada pokazao i torbu, stavqaju}i

pri tom opremu unutra kako bi {to uverqivije pokazao wene prednosti. Kasnije je, pri naplati, prodavac zaboravio da ura~una i ono

{to se na{lo u torbi, a kupac ga nije na to podsetio, iako je primetio gre{ku. O~igledno je da je ovog ~oveka savest godinama grizla zbog ovog postupka. Ispovediv{i se {efu, dao mu je ~ekove na {est stotina dolara, pet stotina da plati davna{wi ra~un, a stotinu kao kompenzaciju. Mekbejn je od toga pet stotina donirao za narodnu kuhiwu, a sto dolara mu je vratio, insistiraju}i da to bude shva}eno kao bo`i}ni poklon. Mekbejn ka`e da je bio dirnut gestom ovog ~oveka, koji ni posle toliko godina nije mogao da zaboravi svoj dug.

Prisilna islamizacija Kopta Bi-Bi-Si Pravoslavni hri{}ani Kopti ~ine oko 10 odsto stanovni{tva Egipta, ali u prete`no muslimanskom dru{tvu su, kako tvrde, izlo`eni sve izra`enijoj marginalizaciji. Posledwih godina, napetost u odnosima dve zajednice znala je da dovede i do nasiqa, a posebne tenzije izazivaju tvrdwe o prisilnoj islamizaciji Kopta dva hri{}anska dobrotvorna dru{tva nedavno su objavila izve{taj u kome se navodi da imaju dokaze za 25 takvih slu~ajeva. Mnogo je, me|utim, vi{e Kopta koji su pre{li na islam, a sada `ele da se vrate veri svojih predaka. Ima ih vi{e stotina, pa ~ak i hiqada, a egipatska dr`ava ih u tome aktivno ometa. U dvoru jedne od najstarijih hri{}anskih crkava u Kairu, \er|es \er|es tetovira krst na ru~ici jedne male devoj~ice. Maloj Nami se to nimalo ne dopada, ali plavi~asti krst na wenom zglobu za wene ponosne roditeqe predstavqa simbol pripadawa i verskog identiteta. U redu iza wih stoji jo{ nekoliko Kopta, koji strpqivo ~ekaju da budu obele`eni simbolom svoje vere. I dvadesetjednogodi{wi Iman na zglobu ima istetoviran krst. Od devete godine prislu`uje u oltaru. Wegova tetova`a i o~igledna pobo`nost za vlasti izgleda nisu dovoqni. Imanov otac je pre{ao na islam, a u islamskom dru{tvu

kakvo je egipatsko, veru dece odre|uje o~eva vera. ^ak i sada, po{to je postao punoletan, vlasti Imanu ne dozvoqavaju da se vodi kao hri{}anin. „Hteli bi da budem musliman, i na li~noj karti kao veroisposvest mi pi{e ’islam’, iako je jasno da sam hri{}anin.“ U Egiptu je zakonska obaveza imati li~nu kartu u kojoj je i

podatak o veri. Bez li~ne karte nema pristupa obrazovawu, zdravstvu, zapo{qavawu... Peter Ramsis al Nagar je advokat koji zastupa 3200 Kopta koji su primorani da `ive sa muslimanskim li~nim kartama: „Prisiqeni ste da uzmete muslimansku li~nu kartu

ili je jednostavno ne}ete imati, a ako je nemate, u Egiptu ne mo`ete da `ivite.“ Ima, me|utim, jo{ mra~nijih pri~a o prisilnoj islamizaciji. Nahlu je zet, musliman, prisilio da se uda za muslimana, potom su je tukli kako bi je naterali da pre|e na islam. Sada ima muslimansku li~nu kartu, koju dr`ava odbija da promeni, iako se u me|uveremnu preudala za Kopta. „Gde }e me sahraniti kada umrem? Ne}u da me sahrane u muslimanskom grobu.“ Prislina islamizacija egipatskih Kopta je vru}a tema u Egiptu, iako je pojedina~ne slu~ajeve vrlo te{ko dokazati. Mnogo su o~igledniji slu~ajevi u kojima egipatska vlada poku{ava da natera qude da, uprkos wihovoj voqi, zadr`e muslimanski identitet. Ima ~ak i primera da su se osobe poput Imana i Nahle na sudu uspe{no suprotstavile dr`avi. Ministarstvo unutra{wih poslova, me|utim, te presude naj~e{}e ignori{e. U sekularnoj dr`avi u kojoj muslimani i hri{}ani uglavnom mirno `ive jedni uz druge, name}e se pitawe za{to ne~ija veroispovest mora obavezno da bude navedena na li~noj karti. Brojni poku{aji BBCja da od Ministarstva unutra{wih poslova u Kairu dobije odgovor na pitawe da li dr`ava mo`e da smatra muslimanom nekoga ko praktikuje drugu veru i odlu~no odbacuje muslimanski identitet koji mu vlasti name}u, zavr{ili su, na `alost, bez uspeha.

subota23.januar2010.

23


24

subota23.januar2010.

OGLASI

DNEVNIK


OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

POMEN

MEWAM dvosoban stan, 60m2, Liman 4 za jednoiposoban jednosoban oko 35m2 uz dogovor. Telefon 421-407 radnim danom od 8 - 15. 96234

POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250350E Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 96076 IZDAJEM nov name{ten jednosoban stan u ulici Novosadeskog Sajma br. 23. Telefon 063/712-00-80. 96251 IZDAJEM dvosoban, nov stan. Ima terasu, kablovsku, telefon, cena 200e. Telefon 547195, 063/1-220-970, Toplice Milana. 96517 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Bul. Cara Lazara 85/15 kablovska, inbternet. Cena 160 E, telefon 064/153-20-10. 96258 IZDAJEM povoqno devojkama trosoban komforan stan u Petrovaradinu kod pijace. Telefon 064/282-6-441. 96123 IZDAJEM praznu, novu garsoweru 28m2, na du`e vreme, Ulica Gogoqeva 29, Novi Sad. Telefon 021/464-256, zvati do 22h. 95549 IZDAJEM dvosoban komforan, prazan stan od 56m2 kod `elezni~ke stanice. Telefoni: 021/300-613, 061/1367892. 96483 IZDAJEM name{tenu odmah useqivu garsoweru 24 m2 u Tolstojevoj ulici. Telefon 6623-074, radnim danom od 8 - 15 96235 IZDAJEM prazan stan 63m2, CG, klima, Ulica Mileve Simi} 8. Telefoni: 4780-380, 064/136-00-12. 95651

PRODAJEM bez posrednika klasi~an dvosoban stan 60m2 na Limanu 4, visoko prizemqe. Telefon 421407, radnim danom od 8 - 15. 96233 UKWI@EN, sre|en, dvosoban stan, 48m2 u odli~nom stawu, IV sprat, Detelinara, cena: 41.000e. Telefoni: 063/306-843, 021/6322-145. 96333

BEO^IN - gra|evinsko urbanizovanoj zemqi{te 15.000m2 lep pogled, put i svi prikqu~ci, 5, 5 E/m2 vlasnik 1/1. Telefon 064/314-37-14. 96497

IZDAJEM uli~ni lokal, 31m2, Augusta Cesarca 13, centar Novog Sada, kod zgrade Dalton blizina Futo{ke pijace. Telefon 063/593-372. 96448 PRODAJEM lokal 52m2, centar Novog Sada, pe{a~ka zona, opremqen za butik, ukwi`en, useqiv. Mo`e i zakup. Telefon: 063/89-23-168. 95536

IZDAJEM gara`e 14 m2 Radni~ka i ulica Vase Staji}a. Telefon 064/282-6-441. 96124

PRODAJEM Fiat Mareu, 97. godi{te, o~uvanu, u odli~nom stawu. Telefon 063/578-593, Milan. 96441

VR[IM selidbe i druge usluge kamionima od 5 i 25 tona, sa i bez radnika. Brzo, kvalitetno, povoqno. Dane. Telefon 063-8584-159. 95621 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 96278 RAZNE vrste svih sitnih kola~a, koktel peciva i torte. Dostava besplatna. Telefoni: 021-6412-535, 064-646-2907. 95475

Posledwi pozdrav prijatequ i kolegi

Dana, 23. 1. 2010. godine navr{ava se godina dana od kad nisi sa nama.

Dana, 22. 1. 2010. godine, prestalo je da kuca srce na{e

Mojoj dragoj majci

Silvane Radinovi} 1956 - 2010.

Ivica Bognar Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Bo`idaru Gaji}u

Silvanki

Sahrana je danas, 23. 1. 2010. godine, u 13 sati, na [ajka{kom grobqu,

Tetka i sestra sa porodicom.

O`alo{}eni: }erka Ta{a, zet Pavle sa porodicom Duji}.

96698

96686

Posledwi pozdrav dragoj tetki KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu.Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 94410

25

subota23.januar2010.

od: @arka i Zvonimira Popovi}a.

Sa tugom opra{tamo kom{ije

i po{tovawem se od dragog

posledwi poqubac od wene }erke Ta{ike.

96688

Posledwi koleginici

pozdrav

na{oj

96691

VREDNE i komunikativne osobe za rad na prodaji. Telefoni: 021/402035, 021/402605, 063/514-406. 96351 POTREBNA dva metalostrugara i jedan metalogloda~, za rad na odre|eno vreme. Telefon 063/505-845. 96056 POTREBAN lekar za otvarawe ordinacije op{te prakse na Bul. oslobo|ewa u Novom Sadu. Telefon 069/69-69-68. 96382

EKSTRA CENA, ta~na mera, bukva, hrast, bagrem i grab, iscepano, izrezano, 3000 u meterice 2800, sa prevozom. Telefon: 064/144-2533. 95750 PA@WA - besplatna struja male elektro centrale na vetar mo`e izraditi svako uz pomo} na{ih planova za samo 1000 din. Telefon 021/836-153. 92646 BUKOVINA - rezana i cepana, cena 3300 dinara/m, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-22-19, 021/6-413-575. 96134 DRVA, stovari{te, 2500, me{ano drvo i bukva, cer, bagrem hrast, 2900 izrezano sa prevozom. Telefon 064/9582103. 96380 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem gvo`|e karoserije, automobile stare. Telefon: 6618-846 i 063/84-85495. 95637 PRODAJEM pravnu enciklopediju, izdawe Savremene administracije, Beograd 1979, strana 1709. Telefon 063/55-12-05. 96461 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16. 96078 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis, 3.300din. Su{eni za centralno grejawe 7.850 din. Telefoni: 065/444-3697, 062/87-129-13, 066/51-286-45. 96626 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3.100, kostolac 3.650 i briket 400 din, su{eni 8.750 din. Telefoni: 065/444-26-18, 066/512-86-35. 96625 BUKVA bagrem mo`e cepanice i rezano 3.250 i briket 400 din, kostolac 3.300 din, su{eni vreoci 8.650. Telefoni: 062/89-32048, 062/ 835-88-56, 062/871-2927. 96624

^etrdeset dana je pro{lo od kako nas je prerano napustio na{ voqeni

Anki Grwa

\or|a Ivani}a

An|eliji Stara~ek

od porodica: Jakovqevi} i Drahotuski.

Porodice: ^an~ar i Mihajlovi}.

Koleginice iz kancelarije: Smiqka, Micka, Milka i Milanka.

96697

96667

96684

^ETRDESETODNEVNI POMEN mom voqenom suprugu

Dana, 22. 1. 2010. godine, navr{ila se jo{ jedna godina bez tebe

Posledwi pozdrav dragoj

Jovica Vuji}

Bi}e{ uvek u na{im mislima. Mnogo nam nedostaje{ dragi brate.

Jovici - Jovi Vuji}u Sestre Goga, Nada i Dojica sa porodicama, porodica pokojne sestre Nene, brat Moma sa porodicom i porodica pokojnog brata Trive.

Hvala ti za svu qubav i pa`wu koju si mi pru`ao. Svega toga vi{e nema, ostaje mi da drugujem sa suzama i tugom samujem bez tebe i da mi zauvek nedostaje{. S qubavqu i po{tovawem, supruga Milica.

An|eliji Stara~ek

Mnogo nam nedostaje{ na{a draga }erka, mamice i bakice. Tvoje koleginice iz {kole. Zauvek u tuzi tvoji najmiliji. 96683

96696

96695

Posledwi pozdrav

Radomiru Savkovi}u

Posledwi pozdrav, preduze}e „MARENS�.

pozdrav

voqenom

Radomiru Savkovi}u

Sahrana je danas, 23. 1. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu.

od: brati}a Ranka sa decom Slavkom i Veqkom.

O`alo{}eni: supruga Rosa sa decom Sla|anom, Sne`anom i Katarinom i unucima.

Sahrana je danas, 23. 1. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu.

96685

96681

96692

Posledwi pozdrav

96676

Posledwi stricu

Sa po{tovawem i velikom tugom opra{tamo se od na{e drage koleginice i velikog prijateqa

Silvane Radinovi}

Dobrila Stankovi} Beba

Posledwi pozdrav

Radomiru Savkovi}u

Ru`ici Stoji}

od: sestre Vide i zeta Mileta sa porodicom.

od porodice Vitorovi}.

96690

96682


26

^ITUQE z POMENI

subota23.januar2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a majka i baka

DNEVNIK

23. 1. 2008 - 23. 1. 2010.

Bo{ko Antoni}

Vida Po`gaj Jovan Zori}

preminula 21. 1. 2010. Sahrana mile nam pokojnice je danas, 23. 1. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu ^erat u Sremskim Karlovcima iz kapele. O`alo{}eni: sin Branislav sa familijom.

S qubavqu i ponosom ostaje zauvek u na{im mislima. Porodice Zori} i Man~i}.

Posledwi strini

pozdrav

od sestre Mare.

od Vasilija sa porodicom Kova~evi} Frajlik.

96650

96649

Posledwi pozdrav

25. 5. 1931 - 21. 1. 2010.

od: sina Milovana, snaje Marine i unuke Aleksandre i Ivane.

Sahrana je danas, 23. 1. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: supruga Radinka, sin Stevan, snaja Biqana i unuke Jelena i Milica.

na{oj

96687

96629

Ru`ica Milak

Ru`ica Milak ro|. 1929.

Sahrana je u subotu, 23. 1. 2010. u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sestra Ivanka, zet Milo{, sestri~ina Qiqana ^akmak i sestri~ina Du{ka, zet Bora i unuke Marina i Sowa Majstorovi}.

Ispra}aj na{e voqene Ru`ice do wene ve~ne ku}e obavi}e se danas, 23. 1. 2010. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sestra Mirjana Roksandi}, sestri~ina Ksenija, zet Jovan, unuci Marko i \or|e Pura}.

96638

96639

Posledwi pozdrav prijatequ i saradniku

Ru`ica Milak

Bo`i Gaji}u

ro|. 1929. Sa tugom se opra{taju od we weni: brati~ina Dragica, zet Hajro, unuke Emina, Senka, Nela i Lana Haxibegovi}, brati} Slobodan, snaja Jagoda i unuka Qubica Milak.

Kolektiv „Struja� DOO.

96640

57660/P

96669

96668

pozdrav

Sa dubokim po{tovawem ~uva te u srcu i rado te se se}a tvoja cewena supruga Kajica.

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je zauvek usnula na{a sestra, tetka i baka

Zauvek nas je napustila na{a draga tetka i baka

\or|u Ivani}u

\or|u

iz Mo{orina

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je umrla na{a draga sestra, tetka i baba

ro|. 5. 7. 1929.

Vidi Po`gaj

Posledwi pozdrav tati

Posledwi kom{inici

dragoj

Znamo da si oti{ao, brate i sine. Za nas jo{ uvek si tu. Volimo te. Zauvek si u srcima: tvoje sestre Marice i zeta Milana sa porodicom, oca Rajka i majke Save.

96634

96651

Vidi Po`gaj

Sava Jovanovi} Bapa

25. 1. 2009 - 25. 1. 2010.

1933 - 2010.

Posledwi pozdrav sestri

DVOGODI[WI POMEN

GODI[WI POMEN dragom bratu i voqenom sinu.

SE]AWE

3

Sretni dani, vesele godine ko prole}ne vode prolete{e one

TROGODI[WI POMEN

TU@NO SE]AWE

23. 1. 2009 - 23. 1. 2010.

TU@NO SE]AWE

POMEN

Pro{lo je petnaest godina od kako nas je zauvek napustio na{ dragi

Ana Blagojevi} 24. 1. 2007 - 24. 1. 2010.

Ankici Grwa

Branislav Stevanov

Porodica Mitrovi}.

Uspomenu na tebe ve~no }u ~uvati. Voqeni nikad ne umiru. Tvoja Gordana.

Kako vrijeme prolazi sve nam vi{e nedostaje{, utjehe nema, zaborav ne postoji, u na{im srcima ostaje{ zauvjek draga i voqena, a bol koji nosimo je do`ivotan. Tvoji: bra}a i sestre sa porodicama.

96671

96652

96656

Pro{lo je {est tu`nih meseci od kako nije me|u nama na{ dragi brat, dever i stric

Pro{la je godina od kako nije sa nama na{a voqena

Posledwi pozdrav na{oj dragoj tetki

@ivko Stankovi} Ve~no }e ga pamtiti i u srcu nositi wegov vedar lik: brat Sretko, snaha Jerina i sinovci Svetislav i Svetlana sa porodicama. 96654

Danas, 23. januara 2010. godine, u 11 ~asova, obi}i }emo tvoju ve~nu ku}u da ti se zahvalimo na svemu {to si ~inila za nas.

1995 - 2010. Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Porodice Maxgaq i Stojanov.

Da{ko sa porodicom.

96662

96665

96673

POMEN

Dana, 27. 1. 2010. godine puni se {est godina otkad nas je napustio na{ voqeni suprug, tata, tast i deda

Miroslav Nedeqkov 24. 1. 2007 - 24. 1. 2010. Sre}ni smo {to smo te imali, a tu`ni {to smo te izgubili. ^uva}emo te u na{im srcima od zaborava, a tebe neka ~uvaju an|eli, dragi Miroslave.

\or|e Konkuli}

Du{ica i Milan.

O`alo{}ena porodica Nedeqkov.

Vreme prolazi, tuga, bol i `alost ostaju. ^uvamo te u najlep{oj uspomeni. Tvoji: supruga Katka, }erke Biqa i Marija, zet Sini{a, unuci David i Mija.

96663

96657

96660

Ru`ici Stoji} ^uvamo se}awa na beskrajnu blagost i dobrotu... Porodica Brzak.

96661

Na| Geza S qubavqu i po{tovawem uvek se se}aju: supruga Du{anka i }erka Vera sa porodicom.

1995 - 2010.

Tvoj unuk Aleksandar sa porodicom. 96655

ali ne i se}awe na tvoju dobrotu koju si nam darivala.

Rade Obrenovi}

Milica An|eli}

Qubi{a Manastirac

Elvira Kastratovi}


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

POMEN

Posledwi pozdrav sestri i tetki

dragoj

GODI[WI POMEN

subota23.januar2010.

GODI[WI POMEN

POMEN

27

JEDNOGODI[WI POMEN

sestri

Ru`ici Stoji} od: Vele, Dude i Vlade.

96618

Posledwi pozdrav mojoj tetki

Ru`i Orehovac 24. 1. 2005 - 24. 1. 2010.

od brata Jose sa porodicom i sestra Slave sa porodicom.

Draga mama, sa puno qubavi i po{tovawa ~uvam uspomenu na Tebe i Tvoju dobrotu. Tvoja }erka Du{anka sa porodicom.

96632

Plemeniti qudi kratko `ive, a dugo se pamte. Qudi }e zaboraviti {ta si rekao. Qudi }e zaboraviti {ta si uradio, ali nikad ne}e zaboraviti kako su se sa tobom ose}ali. Nikad ne}e zaboraviti tvoj {arm, tvoj osmeh, tvoje pesme i zvuke tvoje harmonike.

29. 1. 2009 - 29. 1. 2010.

Se}awa na Tvoju bri`nost, nesebi~nost i plemenitost traja}e ve~no.

Pamtimo je po dobroti, a sa qubavqu i po{tovawem spomiwemo.

Tvoji: snaja Go{a, deca Milan i Novica sa svojim porodicama.

Tvoj brat Diso ]upina i snaja Leka sa svojom decom i wihovim porodicama.

96557

96555

96556

Sa neizmernom tugom u srcu opra{tamo se od na{e voqene bake

Ru`ici Stoji}

Mileva Kuqi}

ro|. ]upina

iz Stepanovi}eva

23. 1. 2009 - 23. 1. 2010.

Mirko Kosti} Mi}a

Mileva Kuqi}

Mileva Kuqi}

^ETRDESETODNEVNI POMEN

od sestri~ine Nene.

96617

Posledwi pozdrav sestri

Stojanka Bucalo

S qubavqu i po{tovawem tvoji najmiliji: supruga Seka, sin Zoran i k}erka Nada sa porodicama.

Ru`ice Stoji} S qubavqu, Ivana i Marko sa mamom Jelenom i baka Radom.

Osta}e{ zauvek u na{im srcima voqena i nikad zaboravqena. Pomen dajemo u subotu, 23. 1. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu. Sin Zlatko i snaja Ilinka.

96642

96621

96494

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Pro{lo je tu`nih {est meseci mili na{

Posledwi pozdrav supruzi na{eg dragog prijateqa i poslovnog saradnika

Posledwi pozdrav dragoj

Tu`nog srca opra{tamo se od

Ankici

od sestre Branke Prugi} sa porodicom.

Ankici Grwa

Maca i Steva sa decom.

96619

Ru`ici Stoji}

Mi}ko - Miroslav Paj~in

tetka Ru`e

An|eliji Stara~ek

O`alo{}eni: baka Ma{a, deda Jovo, strika Ilija i tetka Milica sa porodicom.

„Kimex� DOO.

od porodica: Novakov, Miki} i Popovi}.

Porodica Zekavica.

96635

96628

96607

96606

96611

3

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 74. godini preminula

JEDNOGODI[WI POMEN

POMEN Godine prolaze a se}awa ne blede

Elvira Kastratovi} 1943 - 2009.

Anka Grwa

Sin Mika sa porodicom.

U subotu, 23. 1. 2010. godine, u 10 ~asova, na platou Gradskog grobqa okupi}emo se i u prisustvu rodbine i prijateqa posetiti tvoju ve~nu ku}u. Suprug Bogdan sinovi Aleksandar i Milo{ sa porodicama.

96622

96600

Danica

Sahrana je danas, 23. 1. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Sin Zoran.

1939 - 2006.

Borivoj Oti}

1928 - 2008.

@ive}ete u na{im srcima.

96545

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni otac i sin

TU@NO SE]AWE

JEDNOGODI[WI POMEN

Pro{lo je 40 dana od kako nas je zauvek napustila na{a draga

^ETVOROGODI[WI POMEN

\or|e Muwin

Bo`idar Gaji}

8. 7. 1959 - 24. 1. 2006.

Ru`a Orehovac

1956 - 2010. preminuo 21. 1. 2010. godine. Sahrana dragog nam pokojnika je 23. 1. 2010. godine, u 13 ~asova, u Mezgraji - Ugqevik. O`alo{}ene: }erka Jovana i majka Gina. 96610

Pro{la je tu`na godina otkako si nas zauvek napustila. Tvoj brat Veno, snaha Tomislavka, deca Tatjana i Dalibor. 96599

Qiqana Baji} Uvek }e{ biti u na{im srcima i sa nama. Tamara i Tatjana. 96567

Sve mo`emo razumeti, ali odlazak ne. Verujem da je tvoja du{a tu negde, a nama ostaje s tugom da prihvatimo da nema vi{e ruke, pogleda, re~i i da moramo nastaviti daqe. Pamti}u te do kraja `ivota. Tvoje: Nikica i }erke Ma{a i Sara. 96565


28

^ITUQE z POMENI

subota23.januar2010.

POMEN

OSMOGODI[WI POMEN

na porodicu prote Stevana Ivan~evi}a koju su 23. januara 1942. godine pobili ma|arski fa{isti.

24. 1. 2002 - 24. 1. 2010.

SE]AWE

DNEVNIK

POMEN

22. 1. 2003 - 22. 1. 2010.

Danas, 23. 1. 2010. godine navr{ava se pet tu`nih godina od kako nije sa nama na{a draga i nikad pre`aqena

TU@NO SE]AWE

Danica Radovi}

Stevan Nenin

1998 - 2010.

Marija ro|. 1895.

Jovan Saka~

Stevan

Kaja Stani}

ro|. 1886.

Sveta misa za pokojnicu }e se slu`iti 24. 1. 2010. godine, u 10 ~asova, u Katedrali u Novom Sadu. S ve~nom qubavqu! Porodica.

Sofija ro|. 1918.

Jovan ro|. 1928.

Dobrila Stankovi} Beba Ako je smrt ja~a od `ivota nije od zaborava. Zaborav ne postoji dok `ive oni koji te vole. Tvoje sestre Anica i Mira sa porodicama.

Dana, 27. 1. 2010. godine navr{avaju se tri tu`ne godine od kada nije sa nama na{ voqeni suprug, otac i deda

ro|. 1914.

Dani bez tebe tu`no prolaze, godine se ni`u, praznina je sve ve}a. Uspomene na tebe ~uvaju: supruga Olga, }erka Melanija i zet @ivota Petrovi}.

TU@NO SE]AWE Dana 24. 1. 2010. godine se navr{avaju tri godine od kako nije vi{e sa nama

ro|. Felbab

iz Loka

Uvek }emo te se rado se}ati i nositi u srcima. Ve~no o`alo{}eni: suprug Dragi{a Radovi}, sinovi Dragan i Tomislav, snaha Danijela, unuk Marko i porodica Vukasovi}.

96167

96321

96608

Aleksandar Petrov~anin

26. 1. 2007 - 26. 1. 2010.

Dana 28. 1. 2010. godine navr{ava se 6 godina od smrti na{eg dragog

Postoji qubav koju smrt ne prekida i tuga koju vreme ne le~i. Tvoje najmilije: }erka Zlata i supruga Kaja. 96464

96463

POMEN

SE]AWE

27. 1. 2002 - 27. 1. 2010.

Pro{lo je 10 godina otkako nisi sa nama

Wihova Milica.

96001

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

@ivan Bori{ev

Stevan Struharik

iz Koviqa

1955 - 2007.

Tvoji najmiliji: supruga Branka i k}erka Vesna sa porodicom.

Ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

96598

96300

Pro{le su tri godine otkad vi{e nije sa nama na{ dragi

Sa iskrenim po{tovawem ve~no }emo pamtiti na{eg dragog kuma

Tvoje sestre Terka i Katica sa porodicama.

Miladinu Opan~arevu

Milana Krsti}a Mike Mika, na{a qubav prema tebi osta}e ve~na.

Jano{ Jana} Mirjana Ma{i}

@ivot je prolazan, a se}awe ve~no. Bol nije u re~ima i suzama ve} u srcima u kojima }e{ ostati ve~no.

O`alo{}ene porodice: Krsti}, Radojevi} i Asurxi}.

Tvoji najmiliji: supruga Darinka i }erke Nata{a i Verica sa porodicama.

96385

96416

ro|. Gajicki Lepe uspomene i se}awa na tebe ~uvamo od zaborava. Suprug Stevan i }erka Qiqana. 96146

POMEN Danas, 23. 1. 2010. godine, navr{ava se 40 tu`nih dana od kako nije sa nama

POMEN Navr{ava se deset tu`nih godina od kako nije sa nama na{a voqena majka, baka i ta{ta

Jovicu Vuji}a od wegovih drugara iz Humanitarnog udru`ewa dobrovoqnih davalaca krvi sa Stevom Po`egom.

Milorad Mandi} Voqeni ne umiru dok `ive oni koji ih vole.

Mirjana Ma{i} Kuma Mira Prlinac, Sne`ana i Radoslav.

28. 1. 2000 - 28. 1. 2010. iz Ravnog Sela

Stanko [a{i} 1952 - 2009.

Tvoji najmiliji.

96566

96587

GODI[WI POMEN

96312

SE]AWE

SE]AWE

23. 1. 1994 - 23. 1. 2010.

Danas, 23. 1. 2010. godine navr{ava se osam godina od smrti moje supruge

Da je moja qubav mogla da te sa~uva, ona bi ti podarila ve~nost. Znao si koliko te volim ali nikad ne}e{ saznati koliko patim, koliko mi nedostaje{. Uvek }e{ `iveti u mom srcu voqen i nezaboravqen.

Uspomenu na se}awe, na dobrotu, plemenitost i vedar lik ve~no }e ~uvati od zaborava: }erka Sne`ana, zet @ivko i unu~ad \or|e i Isidora Stankov. 96383

POMEN Dana 26. 1. 2010. godine navr{avaju se tri, odnosno tri i po godine od kada nisu sa nama na{i dragi roditeqi, deka i baka, pradeka i prabaka, svekar i svekrva, tast i ta{ta.

Tvoj brat Branko sa porodicom.

96425

Mileva Kova~evi}

SE]AWE

Vlada Gavrilov

1938 - 2009. Pro{la je tu`na godina od kako nisi sa nama. Mnogo nam nedostaje{. Porodica Kova~evi}.

iz Ka}a

na drage roditeqe

Ilija

Zagorke Mandi} ro|ene Opa~i}

Uspomenu na tebe ~uvaju: supruga Julka i }erke \ur|a i Vera sa porodicama.

POMEN

Todorovi}

2006 - 2010. Porodica. 96309

96411

96294

96414

Pro{lo je ~etrdeset dana od smrti na{e drage

^ETVOROGODI[WI POMEN

Gordane Paunovi}

Nikica Momi}

^etiri godine je pro{lo od kako te nema. Ali, kao {to si bila i daqe }e{ ostati deo nas, zauvek.

Dragana Vuji}

Jawa 1928 - 2006.

Danas, 23. 1. 2010. godine poseti}emo wihovu ve~nu ku}u. Vreme prolazi, a vi nam sve vi{e nedostajete. Sin Milovan, }erke Gospova i Joka sa porodicama.

Vreme prolazi, zaborav nikada. Dragan.

96386

i

1926 - 2007.

Du{an Paripovi} 18. 1. 2007 - 2010.

TU@NO SE]AWE

Marija Ergela{ev

ro|. \uri}

1960 - 2006.

Milena Paripovi}

Pomen }emo odr`ati danas, 23. 1. 2010. godine, na grobqu, u Ratkovu.

Vi{e i ne brojimo godine, ~ak i ne `ivimo vi{e u ovoj stvarnosti, nikome se ne nadamo jer znamo da nisi ti.

27. 1. 1994 - 2010.

27. 1. 1989 - 27. 1. 2010.

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo vas od zaborava.

O`alo{}eni: suprug Mi}a, sin Sa{a i k}i Tawa sa porodicama.

Tvoji: supruga Mirjana, }erke Jelena i Marijana sa porodicama.

Vreme nepovratno prolazi, ostaju uspomene, dok je nas bi}e i tebe. ^uvamo te od zaborava sa po{tovawem i tugom.

Va{i najmiliji.

96367

96289

96426

Tvoji: Neca i Mira. 96412


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

TROGODI[WI POMEN

Milka Mati} ro|. Trifunovi} Danas, 23. 1. 2010. godine navr{avaju se tri godine od kako nas je napustila na{a majka, supruga, sestra i ta{ta. Suprug Rada i }erka Jelena sa porodicom.

subota23.januar2010.

Navr{ava se osam tu`nih godina od kako nisi sa nama.

Navr{ila se godina dana od kako nije sa nama na{ dragi

Angelina Antonijevi} Nina

Ivica Bognar

POMEN

Milica Petrovi} 2000 - 2010.

Milan Karanovi} 1999 - 2010. S po{tovawem te spomiwemo i s qubavqu ~uvamo u srcu.

Uvek u mojim se}awima. S qubavqu i tugom, tvoja Mira.

Tvoja deca.

96389

95746

POMEN Danas, 23. 1. 2010. godine navr{ava se {est meseci od kada vi{e nisi sa nama.

3

2009 - 2010. Vreme leti, ali bol ne le~i. S qubavqu i tugom bi}e{ zauvek u na{im srcima.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. O`alo{}ena porodica Antonijevi}.

96165

SE]AWE

29

Biqana, Igor i Ivana.

96295

96372

POLUGODI[WI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Milica Sali} Seka

Mariji - Maci Radulovi}

Jedina moja, vreme nikada ne}e izle~iti rane tvojim odlaskom. Neka te an|eli ~uvaju mila moja. Tuguju za tobom Tvoja sestra Eka i {ogor Du{an.

obele`i}emo danas, 23. 1. 2010. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu.

96275

96296

POLUGODI[WI POMEN

Mir i spokoj tvojoj du{i. Voli te tvoja Oqa.

SE]AWE

POMEN

1985 - 2010.

Navr{ava se godinu dana od kako nas je napustio na{ otac, svekar, deda i pradeda

Radovan Be~eli} 2007 - 2010.

@ivana Mil~i} Milica Sali} Seka

Zauvek }e{ biti u na{im srcima. Suprug Dragan, sin Zvezdan, snaja Lidija, unuci Gordan i Zvezdana.

ro|ena Pisarev iz Ade

@ivan Veskovi}

Draga sestro, oti{la si bez pozdrava na put bez povratka i ostavila nas da tugujemo za tobom.

Pro{lo je dvadeset pet godina bez tebe, a mi jednako, sa puno qubavi, lepih se}awa i po{tovawa, mislimo na tebe.

O`alo{}ena tvoja sestra Smiqka - Seja.

Tvoji najmiliji.

96274

96200

Mitar Murga{ki 1921 - 2009. iz ^eneja

96147

Danas, 23. 1. 2010. godine navr{ava se tu`na godina od kako nije sa nama moj suprug Pomen }e se odr`ati danas, 23. 1. 2010. godine, na ^enejskom grobqu, u 11 ~asova.

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo te od zaborava.

U srcima, s qubavqu, ve~no ~uvamo uspomenu na tebe.

Sin Svetozar, snaja Jelisaveta, unuka Jasna, unuci Sa{a i Mitar sa porodicama.

96310

IN MEMORIAM Mili moji roditeqi

Svetozar - Mikica Jovanka - Lili

POMEN

Vlada Andri}

Bol i tuga se ne mere vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja je ostala tvojim odlaskom... Vreme nije lek, ve} tiha patwa, godine prolaze, a utehe nam nema. ^uvamo te od zaborava, s qubavqu: Zorica, Jelena, Milana, Dragica i Krsta.

Danas su tri godine pune tuge i bola za tragi~no izgubqenim

1986 - 2010.

2007 - 2010.

Jovanovi} S ponosom i qubavqu, Buca.

Supruga Ilona i familija [oltes iz Ma|arske.

96395 96237

96150

POMEN na{im roditeqima

Radovanom Be~eli}em 1958 - 2007. Surova je ta sudbina tvoja koju nisi zaslu`io.

Milanka Ili}

Miodrag Ili}

24. 1. 1998 - 24. 1. 2010.

26. 1. 2009 - 26. 1. 2010.

Pomen }emo odr`ati u subotu, 23. 1. 2010. godine, u 10 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Hvala za sve {to ste u~inili za nas.

Platon Ni}iforovi}

Pate za tobom: mama Dragica i Krle, supruga Zorica, }erke Jelena i Milana.

Uspomenu i se}awe na na{e roditeqe ~uvaju i odr`avaju sinovi Dejan i Dragan sa porodicama. 96259

2009 - 2010. Pro{la je godina brzinom vetra. Pada ponovo sneg po uzoranim wivama. Samo se}awe ostaje. Tvoja porodica.

96318

96424


30

07.00 08.00 08.05 08.30 08.55 09.20 09.45 10.00 10.05 11.00 11.30 12.00 12.10 12.40 13.10 13.30 14.40 15.00 15.05 15.30 16.00 16.30 17.00 17.22 17.30 18.00 18.25 18.55 20.30 21.00 22.00 22.30 23.30 00.30 01.00

TV PROGRAM

subota23.januar2010.

Kuhiwica Vesti Agromozaik Ta divna stvorewa Zvrk Neverovatne pri~e Hajde sa mnom u obdani{te Vesti Bez puta Wiva Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema Vesti Slobodna tema TV bajt Hercegovci 5kazawe Wu{kawe Vesti Plej gejms Eko Ples no stres Tu sasvim blizu TV Dnevnik Tajna hrane: So~ivo Centar sveta ^emu... Zajedno Odbojka: Vojvodina - Radni~ki, prenos Dokolica Iz studija M Vojvo|anski dnevnik Preokret Kemal Monteno ^arde na Dunavu Tvornica ose}awa, film

Ulovi trofej (Panonija, 19.00) 08.00 09.50 11.00 12.30 15.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 23.00 23.40 00.10

Subotom za vas Nacionalne sinergije Modni magazin Bez cenzure Vojvo|anske vesti Lice s naslovnice Vojvo|anske vesti Vojvo|anske vesti Pop korn Ulovi trofej Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti Modni magazin Glas Amerike

06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 11.00 11.06 12.39 13.00 13.13 13.15 13.33 14.10 14.55 15.03 15.05 16.53 15.56 16.51 16.53 18.34 19.02 19.03 19.30 20.08 21.07 21.14 21.54 23.45 23.50 01.16 02.11 02.14 03.03

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti @ikina {arenica Vesti Dizni na RTS Mo`e i druga~ije Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Lud, zbuwen, normalan Vi i Mira Adawa Polak Vesti Na{ auto na{im gledaocima TV lica: Milena Dravi}... kao sav normalan svet Vesti Selo gori a baba se ~e{qa Na{ auto na{im gledaocima Moj tata rundov, film Kvadratura kruga Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Na{ auto na{im gledaocima TV bingo Selo, film Vesti ^udesna divqina, film Selo gori a baba se ~e{qa Vesti Vi i Mira Adawa Polak TV lica: Milena Dravi}... kao sav normalan svet

DNEVNIK

06.16 Brazde 07.12 TV licaSne`ana Divac... kao sav normalan svet 08.01 Agroinfo 08.16 Verski mozaik Srbije 09.00 Tenis: Australian open: @o Vilfred songa - Tomi Has, prenos (Program zavisi od prenosa tenisa) 10.50 Klinika vet 12.30 Svet zdravqa 13.00 7 RTS dana 13.27 Gra|anin 13.47 Verski kalendar 14.00 Klizawe - EP: @ene (slobodno), prenos 16.52 Leti, leti pesmo moja mila 17.24 Vrele gume 17.54 Rukomet - EP: Austrija-Srbija, prenos 19.31 Total tenis 19.45 Reli 20.00 Tenis: Australian open: Novak \okovi} - Denis Istomin

06.45 07.25 10.00 11.10 12.30 12.40 14.30 14.55 15.30 16.00 16.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.00 21.30 22.00

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Al`ebetin Dvor, film (slov) Vesti (ma|) @ivot je roman, film Bajko kviz Muzi~ki serpantim (ukraj) Spektar (buw) Makedonsko sonce Prizma Kad ku}a nije tesna TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) Bunda{ i Ro`da{ (ma|) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) Tini festival 2009. (ma|) Vojvo|anski arhitekti, dok. program (ma|) 22.30 Panika, film 00.00 TV prodaja

07.15 08.00 09.10 10.30 13.00

11.00 11.30 12.00 13.00 15.30 16.25 17.10 18.35 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 22.55

Novosa|anka Vitra` Lenija Evo nas kod vas Crta @iveti svoj `ivot Film Radionica Objektiv Nodi Najboqi lek Katapultura @iveti svoj `ivot Objektiv Istraga Buntovnici

06.00 07.30 08.00 09.00 09.15 09.30 10.00 12.00 12.30 13.15 13.45 15.45 16.00 18.00

Klupske TV Pregled NHL BMY superkros - Frejus Dejvid Bekam Maradona Fudbal mondijal magazin Holandska Liga: PSV – NEC NBA akcija Evroliga Magazin Pravi NBA FA kup: Preston – ^elsi NBA u`ivo FA Kup: multi prenos ACB Liga: Valensija – Barselona NBA: Boston – Portland FA kup: Totenhem – Lids Pri~a o: Yory Best A -Z Aleks Ferguson

20.00 22.00 00.00 01.00

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 De~iji program, 10.00 Fajn storis, 11.00 Film, 12.30 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 13.00 Tuti Fruti kviz, 14.30 Stajl, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 Mu{ki svet, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Film, 20.30 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program.

12.00 Kuhiwica, 13.00 Yuboks, 14.30 Film, 16.30 Paor, 17.30 Slova~ki magazin, 18.00 Yuboks, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dokumentarni program, 20.00 Film, 22.00 Put vina, 22.30 Kazivawa, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks.

16.30 17.50 18.25 19.00 20.00 21.00 00.40 01.30 02.00 03.00 05.00

e-TV Doma}in Fajront republika Survajver Film: Deset bo`ijih zapovesti Crni Gruja Foks dosije Kviz: Ke{ taksi Srbija open Viking Film: Posledwi templar Top spid Kviz: Ke{ taksi Ameri~ko rvawe - bez milosti Film: Svakodnevna ~uda Ameri~ko rvawe-bez milosti

Mira Sorvino

Kada u Metropoliten upadnu ~etvorica kowanika, obu~eni kao vitezovi templari i ukradu vi{evekovno blago, arhitekta Tesa ^ajkin i agent FBI [on Rajli upusti}e se u razotkrivawe tajni vitezova templara... Uloge: Skot Foli, Viktor Garber, Mira Sorvino Re`ija: Paolo Barzmen (Foks, 21.00)

SERIJA

Kalifornikacija

RUKOMET – EP

Austrija–Srbija (RTS 2, 17.54) 21.45 Svet sporta 22.18 Pokretna pro{lost: R. M. to~ak 22.45 Nemoj umreti mlad 23.14 Nauka 2009. 23.47 Big bend RTS 00.37 Vrele gume 01.05 Rukomet - EP: Austrija - Srbija 02.25 Klizawe - EP: @ene (slobodno)

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 12.00 13.00 13.30 14.00 14.15 14.45 15.30 16.00 16.30 16.45 17.00 17.15 17.55 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 23.30 00.00 00.45 01.00

Slavni Poslovni dan Sva{tarica Top {op Za dobar dan Vesti Tuk na luk Oranica Vesti Top {op Qubav za sva vremena Top {op Slike `ivota Top {op Slike `ivota (minijature) Milica na kvadrat Na{a formula zdravqa Vesti Present Genius domus Beli svet Doktor Marin Film: Dom za ve{awe Zaustavno vreme Milica na kvadrat Doktor Martin Glas Amerike Qubav za sva vremena

08.35 Turisti~ke razglednice, 08.45 Ski Jahorina, 09.15 Ku}ni video, 09.30 Fokus, 12.40 Bawe Srbije, 13.00 Na zdravqe, 13.20 Turisti~ke razglednice, 13.30 Ku}ni video, 16.00 NS Indeks, 16.25 Fokus, 17.05 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.45 Info Puls, 21.20 Film, 23.00 Bawe Srbije, 23.30 Fokus, 00.30 Turisti~ke razglednice, 00.40 Auto{op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina. 07.00 [mizla sa stilom, 07.30 Pod sjajem zvezda, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 Nemi svedok, 12.00 Izazov istine, 13.00 Vidimo se u Soko Bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Od Tokija do Milvokija, 15.00 @ivot je to, 16.00 Smeh terapija, 17.00 Subota popodne, 20.00 Slavni parovi, 21.00 Moj grad-Retrospektiva nedeqe, 22.00 Biqana za Vas, 23.00 Film, 01.00 Tok {ou.

12.17 12.44 13.08 13.55 14.18 14.43 15.30 16.05 18.00

Muzika Nodi Engleski sa Nodijem Mala princeza Nodi Meda Rupert Pokojo Kliford Nodi Sporti} [adou rajder Presovawe Bekstvo sa ostrva [korpiona [aman king Konan Yem [aman king Mra~no prpro~anstvo Legenda o Brusu Liju Bekstvo sa ostrva [korpiona Film Riznica

Uloge: Dejvid Duhovni, Nata{a Makelhon, Medlin Martin, Medlin Zima, Ivan Hendler, Demijan Jang (B92, 23.40)

21.00 23.40 00.10 03.10

Dora istra`uje Trnav~evi}i u divqini Top{op Vodi~ za roditeqe De~iji film: Badi}i - psi sportisti Bu|elar Vesti za osobe o{te}enog sluha Dvougao Dolina sunca Vesti B92 Potraga TV Travel Magazin Film: Gvozdeni put 1. deo Vesti B92 Nacionalna geografija: Hronike o divqini POPodne Vesti B92 Vrlo va`ni Sun|er Bob Kockalone Epicentar: Belgrade neverending party Film: Ubica policajaca Kalifornikacija Film: Ubica policajaca Ukqu~ewe u B92 Info

07.00 08.15 09.00 09.30 10.00 11.40 11.45 12.00 13.00 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.50 18.00 19.30 20.05 21.00 23.00 01.15 02.45 03.15 05.00

Film: Jaha~ osvetnik Jutarwi magazin U sosu - specijal Qubav navika panika Vikend vizija Mobto Siti ^itaj izme|u redova @ivot u trendu Mobto Gold muzi~ki magazin» Kad na vrbi rodi gro`|e Siti Film: Plavu{a me|u konopcima Mobto Magazin in Nacionalni dnevnik Kad na vrbi rodi gro`|e Policijska stanica Film: Dvostruka odbrana Film: Slepa sryba Siti Film: Urbana legenda Film: Dvostruka odbrana

11.15 12.00 12.05 12.10 13.00 13.05 13.30 14.00 16.00 16.35

NAPOMENA: Prenosi me~eva sa teniskog turnira Australijan open }e se emitovati na RTS 2, posle 01.00

Posledwi templar

Nata{a Makelhon

07.00 08.15 09.05 09.25 09.25

Tu sasvim blizu Koliko posledwe izjave o referendumu koje dolaze iz RS, o reviziji Dejtona koje se mogu ~uti iz Federacije ili slawa vojske, koju je nedavno izrekao odlaze}i predsednik Hrvatske Stjepan Mesi} uti~u na stabilnost BiH? Gosti: Borko Stefanovi}, Milan Simurdi}, Aleksandar Popov, Vladimir Pandurov, Slavi{a Numi}, Dinko Gruhowi}, Slobodan Kova~evi}, Nenad Tadi}, Izet Sami}, Salem ^orbo, Zdravko Grebo, Damir Gjenero, Radoje Vukosav Autorka: Marina Fratucan (RTV 1, 16.30)

05.00 07.00 07.22 07.30 08.05 08.27 09.02 09.25 09.50 10.00 10.32 11.18 11.45

17.00 18.30 19.00 19.30 20.00

18.35 18.55 19.20 19.30 21.15 23.00 23.55 00.05 00.10 00.50 01.15 03.00 04.50

[oping mania Telemaster Rekord NLB liga: Partizan-Zadar, direktan prenos Film Fritajm Telemaster Vremenska prognoza Gavran [oping mania NLB liga: Partizan - Zadar Film Vremenska prognoza

NLB LIGA

Partizan–Zadar (Ko{ava, 19.30)

07.00 Biblijske pri~e, 07.30 Prsluk agein, 09.30 De~ija serija, 10.05 Iks art, 11.20 Udica, 12.00 Akcenti, 12.30 Ispod poklopca, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Otkos, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film Info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21.30 Izazovi istine, 22.00 Sajam Info net, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film. 08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju , 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film.


DNEVNIK

subota23.januar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

PAVLE BEQANSKI, DIPLOMATA I POKROVITEQ UMETNOSTI

FEQTON

31 1

Pi{e: Vera Jovanovi}

Yenifer Lopez

Sad je dosta Slim je vredna `ena koja smatra kako je u svom izabraniku, {armantnom i duhovitom gra|evinaru Mi~u, prona{la savr{enog mu{karca. Slim i Mi~ zapo~iwu idili~an zajedni~ki `ivot u predgra|u. Posle ro|ewa k}erke, Slim otkriva drugu stranu svog supruga… Uloge: Yenifer Lopez, Bil Kempbel, Tesa Alen, Yulijet Luis, Den Futerman Re`ija: Majkl Apterd (Nova TV, 20.00) 09.00 Bumba, crtani 09.20 Superheroj Spajdermen, crtani 09.50 Graditeq Bob, crtani 10.05 Vinks, crtani 10.30 Dora istra`uje, crtani 10.55 Ko je Samanta? 11.25 U sedmom nebu 12.20 Smalvil 13.15 Vatrena oluja: Pakao, film 14.45 Titanik: Duh morskih dubina, dok. film 16.45 Vesti 16.55 Nad lipom 35 17.55 Lud, zbuwen, normalan 19.15 Dnevnik 20.00 Sad je dosta, film 22.00 Tra`i se heroj, film 23.35 Slu~ajno ubistvo, film 01.15 Vidoviti Milan 02.15 Zdrpi i bri{i, film 03.55 Vrhunac u Ohaju, film 05.15 Sad je dosta, film

08.00 Impresionisti 08.30 Kraqevski dnevnici 09.00 Faraoni koji su izgradili Egipat 10.00 Bler 11.00 Mi Evropqani 12.00 Kraq Stounhenya 13.00 Klondajk: Potraga za zlatom 14.00 Yejn Birkin: Razmi{qawa 14.30 Sudwi dan: Slike raja i pakla 15.00 Rat veka 16.00 Ovo je civilizacija 17.00 Pisani kod 18.00 Bizmark – kancelar i demon 19.00 1989-1990. Posledwa godina Isto~ne Nema~ke 20.00 Misterija neurednih ratnika 21.00 Viktorijanska farma 22.00 Kinematografija @an Lik Godara 22.30 Sudwi dan: Slike raja i pakla 23.00 Rat veka 00.00 Ovo je civilizacija 01.00 Pisani kod

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Malo Korigan 10 Bozjih zapovesti [esta brzina Nezakonit ulazak Prvi gra|anin male varo{i Nestali 2: Snaga patwi Na{ italijanski zet Va{ar zlo~ina Studentkiwa Keli Goli skandal

06.00 07.40 09.25 09.50 11.20 12.50 14.25 16.20 18.00 20.05

Bez rezervacije Podeqena ku}a Filmovi i zvezde Niko kao Majk 2 Dozvola za ven~awe Ze~ica na koleyu @ene Bez rezervacije Sadamova porodica Sestrinstvo putuju}ih pantalona 2 Ja sam legenda Smrti Ijana Stouna Uspon uli~nog ratnika Izgubqeni momci. Pleme Koncert Neli Furtado: „Loose”

22.00 23.40 01.05 03.00 04.35

08.10 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: ^ovek sa zapada, film 09.45 Skica za portret 10.15 Ku}ni qubimci 10.50 Veterani mira 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Prizma 14.05 Duhovni izazovi 14.35 Reporteri 15.45 Evromagazin 16.30 Kulturna ba{tina 16.45 Gorski kotar 17.15 Eko zona 17.50 Svirci moji 18.40 Luda ku}a 19.30 Dnevnik 20.10 Evergrin 22.30 Filmski vikend Leonarda Dikaprija: Bande Wujorka, film 01.15 Filmski maraton: Ostati na mestu, film 02.40 Filmski maraton: Koronado, film

06.00 07.00 09.00 11.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00 05.00

Pomorska patrola Samo san Vreni~ki prsten Pomorska patrola Bilo jednom jedno ven~awe Ona me izlu|uje Pre nego {to ka`em da Zakon i red Flertovawe s opasno{}u @ivot je stao Xordan Seks, la`i i {pijuni 2

09.35 09.15 09.25 10.15 10.55 11.55 12.20 13.55 15.55

Mifi Pink Panter, crtani Astro Boj, crtani Bakugan Tajna ~okolade Skrivene poruke 3 ninxe, film @iveti san, film Premijer liga: Man~ester junajted - Hul Siti, prenos Zvezde ekstra: 20 naj~udnijih qubavnih pri~a Diskaveri: Dubai - grad ~uda, dok. film Najboqi tim, film Slom, film 44 minute: Pucwava u Holivudu, film Iza neprijateqskih linija, film

18.00 19.10 20.00 22.05 23.35 01.00

Slom

Leonardo Dikaprio

Bande Wujorka Amsterdam Valon, mladi} irskog podrekla, dolazi u zloglasnu ~etvrt Fajv Points ne bi li osvetio svog oca Prajsta Vallona koji je bio vo|a bande irskih doseqenika. Amsterdamova meta je Bil “Kasapin”, nemilosrdni vo|a bande „domorodaca“, posebno netrpeqiv prema imigrantima… Uloge: Leonardo Dikaprio, Kameron Dijaz, Danijel Dej-Luis, Yim Brodbent, Yon Si Rajli, Henri Tomas Re`ija: Martin Skorseze (HRT 1, 22.30)

07.05 Vreme je za Diznija: 101 dalmatinac 07.35 Vreme je za Diznija: Legenda o Tarzanu 07.50 Danica 07.55 Ninin kutak 08.00 ^arobna plo~a 08.15 Izazovi 08.30 Navrh jezika 08.40 Pripoveda~ 09.05 Kokice 09.35 Parlaonica 10.30 Briqantin 11.20 Kicuhel: Svetski skija{ki kup za mu{ke: Spust 12.40 Hrvatski pisci na TV ekranu 13.45 Auto-magazin 14.15 4 zida 14.50 Novi istra`iva~i s Olivijeom Obertom - Iznad horizonta, dok. serija 15.40 Kimberli, film 17.40 Rukomet, EP (M) - emisija uo~i utakmice 18.10 Rukomet, EP (M): Hrvatska - Rusija, prenos 19.45 Rukomet, EP (M) - emisija uo~i utakmice 20.05 Gradski lovac, film 21.55 Dobre namere 22.45 No} u pozori{tu 23.55 Gara`a

06.00 13.00 15.00 17.00 19.20 21.15 23.10 01.00

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.10 00.10 02.00

Akapulko H.E.A.T. Posledwa {ansa Direktan prenos Zbogom deco Gor{tak 2: Ubrzawe La`ov Prevari varalicu Vapaj nevinih

Podmornica U-571 Nemamo {ta da izgubimo Bejb. prase u gradu Detroit, grad roka Bra}a Bluz 2000 Ovo je Spinal Tap Pe~ Adams Imajte na umu Qudi od ~asti Podmornica U-571 Izvo|a~ Operacija pustiwska po`uda 1

Yef i Ejmi sele se u Kaliforniju voze}i se preko cele zemqe, u`ivaju}i u prirodnim lepotama i najlep{em dru{tvu. Me|utim, automobil im se pokvari u najnezgodnijem trenutku, usred pustiwe kojom satima niko ne prolazi, sve dok se ne pojavi prijateqski nastrojen voza~ kamiona, koji povede Ejmi sa sobom, kako bi iz restorana pozvala pomo}... Uloge: Kurt Rasel, Yej Ti Vol{, Ketlin Kvinlan, Em Si Gejni, Yek Nousvort Re`ija: Yonatan Mostou (RTL, 22.05)

Ketlin Kvinlan

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

03.00 09.00 11.30 12.45 14.15 15.45 17.40 17.45 18.00 19.30 19.55 20.00 21.30 23.30 00.30

Vrhunsko graditeqstvo Ekstremne eksplozije Megain`ewering Peta brzina Dodaj gas Ameri~ki ~operi Uli~ni obi~aji 2008. Napravqeno u fabrici Kako to rade? Megain`ewering Ekstremne eksplozije Vrhunsko graditeqstvo Ameri~ki ~operi Uli~ni obi~aji 2008. Trgovci automobilima na putu Pre`ivqavawe Ameri~ke drvose~e Uni{tavawe! Kako pre`iveti u opasnim situacijama

Tenis Tenis Alpsko skijawe Tenis Biatlon Skija{ki skokovi Zimski sportovi Fudbal Tenis Tenis Tenis Umetni~ko klizawe Boks Tenis Tenis

Izlo`ena dela su moja biografija ivot Pavla Beqanskog zapo~et je kraneizmerno po{tovao i voleo, okupi na jedno mejem 19. veka, a okon~an u drugoj polovisto, te da me|u wenim senima i sam ostane, dao je ni 20. (1892–1965). Bila su to vremena da se sagradi grobnica u porti pravoslavne crveoma nemirna i te{ka za srpski narod. Zbila su kve u Gospo|incima, u wu preneo wihove pose dva balkanska i dva svetska rata, ~ija je posmrtne ostatke i zamolio da u woj i wegovo tesledica veliki broj `rtava, koje nisu mimoi{le lo po~iva. ni porodicu Beqanski. Pripadao je generaciji Pavle je ro|en 6/20. juna 1892. u Velikom Grakoja se, zbog razorenih {kola i nedostatka prodi{tu, a doktor Svetozar, wegov otac, zatrasvetnog kadra, usavr{avala u inostranstvu. Kao `io je tek novembra te godine potvrdu o svome |ak, pre{ao je albanske gudure, gde je oboleo i radu radi prelaska u Srbiju. Pravno, oni su, potom se godinama le~io. zna~i, bili jo{ karlova~ki `iteqi. U VeliPravnik po obrazovawu, od prvog naimenovakom Gradi{tu, lepoj varo{ici na Dunavu, i wa do penzionisawa slu`bovao je u Ministarsreskom mestu s razvijenom privredom, ostali stvu spoqnih poslova i kad{to zauzimao va`ne su kratko, ni pune dve godine, pa pre{li 1893. polo`aje. Obi{ao je ve}i deo evropskih zemaqa, u Svilajnac. Tu se porodica zadr`ala vi{e od a u nekim gradovima du`e boravio. Bio je diplodvadeset godina. mata, talentovani kolekciPavle je u Svilajncu onar i darodavac umetnina, ostao do 1902. Rano je napua nadasve veoma zanimqiva stio porodicu radi daqeg i neobi~na li~nost. {kolovawa. Otada, u stvaFizi~ki markantna i hari, po~iwe wegovo prebivarizmati~na pojava u svakom we po velikim evropskim pogledu, a svakad diskretan, gradovima – posmatrawe, nastojao je da bude u senci i razmi{qawe i upoznavawe da se wegov pozitivan do`ivota, qudi, zemaqa, kulprinos radu, me|u kolegama, ture i umetnosti. prijateqima i umetnicima Prvo odsustvovawe iz nikada ne isti~e. U biti, Svilajnca zbilo se u Pabio je nesujetan i human. vlovoj desetoj godini, kada Po{to nije bio u mogu}noje s bratom pre{ao u Beosti da postane lekar, celog grad, da nastavi {kolovase veka trudio da, na razne we u Prvoj mu{koj gimnana~ine, poma`e qudima, a ziji. Pavle je bio jedan od naro~ito umetnicima, ~ija najboqih matemati~ara, ne je dela smatrao bo`jim dasamo u razredu, i svi su verom. Umetni~ke radove porovali da }e nastaviti ~eo je da kolekcionira prirodne nauke. Nije otiupravo s namerom da pomog{ao, me|utim, ni na tehnine stvaraocima na wihovom ku, ni na medicinu, za koju putu ka uspehu. je smatrao da ima prirodKao patriota, zalo`io se nog dara. i uspeo da svoju likovnu No, po{to je tokom leta, zbirku vrhunskih ostvareza vreme raspusta, obilaBeqanski u Parizu 1918. wa nacionalne umetnosti, zio znamenitosti okru`ja koju je znala~ki i s ose}awem odabirao i sakuSvilajnca, fotoaparatom je snimio manastir pqao vi{e od ~etrdeset godina, zave{ta srpManasiju, kojim se odu{evio. Taj snimak je u skom narodu kao posebnu instituciju. Posvetio Dokumentarnom fondu Spomen zbirke. Iz wega ju je seni svojih predaka, roditeqa, sestara, brase da uo~iti Pavlov uro|eni ose}aj za kompozita i zeta, koji su mu po`rtvovano slu`ili i `iciju slike i osvetqewe objekta. Ve} tada je, kao vote izgubili u Prvom i Drugom svetskom ratu. mladi}, duboko osetio veli~inu remek-dela Duboko je verovao u stvarala~ku mo} srpskog nasrpskog sredwovekovnog slikarstva i arhitekroda i nastojao da proizvode wegovog duha, koji ture. su na jednakoj umetni~koj visini s Bio je lep mladi}, guste, na desnu proizvodima svih darovitih qudi stranu za~e{qane kose, pravilnih Autorka feqtona, sveta, stavi na uvid javnosti i time crta lica, dubokog pogleda, praistori~arka da svoj doprinos op{tem obrazovavilnog nosa, {tucovanih nau-snica. umetnosti dr Vera wu i podizawu duhovne svesti. Sve~ano obu~en, prav, u sakou i prJovanovi}, Kada je poklonio svoju likovnu sluku kako dolikuje maturantu, u bila je direktorka zbirku, zamoqen da ispri~a svoju beloj ko{uqi sa u{tirkanim visoSpomen-zbirke biografiju da bi se udovoqilo javkim ovratnikom i u ~vor veza-nom nosti, odbio je s napomenom – neka kravatom. Sve je na wemu bilo Pavla Beqanskog posmatraju izlo`ena dela, to je doskladno i uredno. Sestri} Predrag od wenog osnivawa voqno. Tada sam po~ela da zapisuIsakovi} napisao je da je, po{to mu 1961. pa sve do jem usputna saznawa, anegdote, `ije otac poklonio lova~ku pu{ku, odlaska u penziju votne zgode, se}awa, u kontaktima rado odlazio u lov sa drugovima i s wim, s umetnicima, prijateqima, bio odli-~an strelac. Ali je ve} posetiocima, savremenicima. Pokazalo se da mu tada imao slab `eludac, pa je, stoga, u termosu je `ivot bio ponornica, u kojoj je bilo bistre nosio belu kafu. Posle maturirawa, Pavle Bevode u izobiqu, ali da bi se do we do{lo, vaqaqanski se 1910. upisao za redovnog studenta prlo se sagnuti podubqe i biti pa`qiv. Bio je izvog semestra na Pravnom fakultetu u Beogradu. uzetno bogat i raznovrstan, a usud ga iznena|iMe|utim, po{to Univerzitet nije radio u vao raznim isku{ewima, ali je, zahvaquju}i {kolskoj 1912/13, Pavle Beqanski kao maturazboritosti, pa i Provi|ewu, uspevao da izrant, zbog ratova nije na wemu mogao da diplobegne pogibije, prebrodi najgore i ostvari zamira. Da bi ga spasli od ratnih doga|awa, rodipo~eto. U `eqi da svu svoju porodicu, koju je teqi ga 1912. {aqu u Pariz na {kolovawe.

@

Monografiju dr Vere Jovanovi} „PAVLE BEQANSKI I WEGOVA ZBIRKA” u izdawu IK „Tiski cvet”, mo`ete nabaviti u Antikvarnici „Orfelin” (tel. 021/ 6612–860), Gimnazijska 2 u Novom Sadu, kod Ribqe pijace

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

subota23.januar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ovog vikenda ste hedonisti~ki raspolo`eni, opu{teni i skloni tro{ewu novca, bilo u tr`nim centrima ili po restoranima. Qubav i umetnost cenite vi{e nego uobi~ajno. Zato, u akciju!

BIK 20.4-20.5.

Divan dan za vas. Mesec prolazi kroz va{ znak, {to doprinosi va{oj senzualnosti i romantici. Qubav je sve {to vam treba! Novac se podrazumeva. Zbog toga ne budite lewi ve} poka`ite svoje lepo lice.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

23. januar 2010.

Ukoliko stvarno `elite da se odmorite, u miru i obiqu, izobiqu, onda se povucite u neki svoj intimniji prostor. Neko je voqan da vam uga|a i u~ini ove dane komfornim i korisnim, a pre svega lepim. Mesec je uplovio u romanti~ni znak Bika, koji je i temeqan i usporen, ali nosilac qubavi. Ne ~akajte prole}e i vesnike ve} se prepustite ~arima pouzdane emotivne veze koja vam polako izmi~e. Nesta{ni ste i nemirni, puni ideja i dru{tveni. Nemojte biti povr{ni, jer se sve vra}a i pla}a. Radije se dr`ite bilo kakvog kursa, nego da delujete nasumice. Partner je i daqe u svom svetu fantazije. Prakti~nost vam je ja~a strana. Nemojte se mu~iti u poslu ve} smawite nivo aspiracije samo zato da biste se vi{e odmarali. Nemojte ugro`avati svoje zdravqe. S partnerom se dopuwavate.

VAGA 23.9- 23.10.

Va{a vesela i avanturisti~ki raspolo`ena Venera, kad raspolo`ena a kad ba{ i ne, komplikuje vam `ivot. Primati}ete kod sebe nagle promene nivoa energije i voqe, raspolo`ewa. Bez panike!

[KORPION 24.10- 23.11.

Ttokom ovog vikenda posvetite vi{e pa`we partneru jer se to od vas i o~ekuje. Izgleda da ste potrebni jedno drugom, ali bez suvi{nih i nekontrolisanih strasti i drama. Dolaze vam gosti.

STRELAC 24.11- 21.12.

Situacija smirenija od doskora{we omogu}ava vam da u svim situacijama delujete boqe i pametnije. U svom domu mo`ete uvesti red i posti}i sklad s uku}anima. Finansijski tro{kovi su nepredvidlivi i ve}i nego {to ste eventualno planirali. Zbog toga odustanite od ideje da sve mo`ete dr`ati pod kontrolom i u`ivajte s dru{tvom, znanim i neznanim. Izlasci?

JARAC 22.12-20.1.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Svaki dan mo`e biti kao ro|endan, ako dozvolite sebi dobro raspolo`ewe i drage prijateqe u svom okru`ewu. Nemojte biti neorganizovani ve} se potrudite da postignete nemogu}e jer mo`ete.

RIBE 20.2-20.3.

Usredsre|eni ste na svoje prioritete, i to one bitne, va`ne, egzistencijalne, tako da }ete ploviti pravolinijski, uz neznatne okrete i zaokrete. Ovo je faze ~iste pameti i intuicije za vas, sa sobom.

TRI^-TRA^

Mama u zatvoru Majka biv{e ruske teniserke Ane Kurwikove uhap{ena je u Floridi zbog optu`be za zanemarivawe dece. U saop{tewu policije navodi se da je Ala Kurwikova (46) ostavila svog petogodi{weg sina samog u ku}i. Prolaznici su pozvali policiju kada su videli de~aka ispred ku}e. On je rekao policiji da je sko~io sa prozora na drugom spratu. Petogodi{wak nije ozbiqnije povre|en. Ala Kurwikova je pu{tena iz okru`nog zatvora nakon {to je platila kauciju od 3.000 dolara.

VIC DANA

VRLO

Vojvodina Novi Sad

-3

Subotica

-3

Sombor

-2

Kikinda

-3

Vrbas

-3

B. Palanka

-3

Zrewanin

-3

S. Mitrovica -3 Ruma

-3

Pan~evo

-3

Vr{ac

-5

Srbija Beograd

-3

Kragujevac

-4

K. Mitrovica -3 Ni{

-4

Evropa

HLADNO

NOVI SAD: Vrlo hladno i obla~no. Vetar slab do umeren severni i severozapadni. Pritisak iznad normale. Temperatura od -7 do -3 stepena. VOJVODINA: Vrlo hladno uz promenqivu obla~nost i ve}inom suvo vreme. Mala je {ansa za pojavu kratkotrajnog slabog snega ponegde, a na severu su mogu}i i povremeni sun~ani intervali. Vetar slab do umeren severni i severozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -9, a maksimalna -2 stepena u Somboru. SRBIJA: Vrlo hladno i prete`no obla~no. U ve}ini krajeva suvo, a samo ponegde sa slabim snegom. Na severu su mogu}i i kratkotrajni sun~ani intervali. Vetar slab severni i severozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -14, a maksimalna -2 stepena. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ i po~etkom naredne sedmice i daqe vrlo hladno i prete`no suvo uz mogu}e sun~ane periode. Od utorka do petka obla~nije sa povremenim slabim snegom. Ledeni dani }e potrajati do kraja idu}e sedmice.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekuje se izvesno pogor{awe biometeorolo{kih prilika, pa se hroni~nim bolesnicima preporu~uje da usklade svoju terapiju prema savetima lekara i da se ~e{}e odmaraju. Mogu}i su glavoboqa i bolovi u kostima i zglobovima kod meteoropata. U saobra}aju je potreban oprez.

Madrid

10

Rim

10

London

6

Cirih

3

Berlin

-7

Be~

-4

Var{ava

-13

Kijev

-15

Moskva

-18

Oslo

-6

O`enio se Lala i posle samo tri meseca `ena mu rodi dete. Ode Lala kod doktora pa pita: - Doktore, posle koliko meseci se ra|aju deca? - Posle devet meseci. - A mo`e, li moja `ena da rodi posle tri? - Mo`e Lalo, mo`e, samo treba da ga napravi majstor. - E, doktore, taj sam!

SUDOKU

St. Peterburg -13 Atina

7

Pariz

6

Minhen

0

Budimpe{ta

-3

Stokholm

-5

2 6

1 8

DUNAV

TAMI[

Bezdan

110 (-3)

Slankamen

427 (-10)

Ja{a Tomi}

Apatin

174 (-4)

Zemun

496 (-10)

Bogojevo

165 (-6)

Pan~evo

500 (-8)

Smederevo

596 (-6)

Ba~. Palanka 205 (-6) Novi Sad

284 (-13)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA 585 (-7)

Tendencija stagnacije

Senta

577 (-8)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

465 (-9)

Tendencija opadawa

Titel

468 (-8)

NERA

157 (-8)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

Kusi}

8

450 (-13)

2 1

6

S. Mitrovica 554 (-28) Beograd

4

5

N. Kne`evac

Hetin

236 (0)

TISA

3

5 5

VODOSTAWE

8

9

1

8 5

80 (-10)

9 7

4

7

3 5

7

3

2

4

8 5

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 3

5

9

7

2

6

8

1

4

7

2

6

1

4

8

3

5

9

4

8

1

5

9

3

6

7

2

9

4

3

8

5

2

1

6

7

6

1

8

3

7

4

9

2

5

2

7

5

6

1

9

4

8

3

1

9

4

2

6

7

5

3

8

5

3

7

4

8

1

2

9

6

8

6

2

9

3

5

7

4

1

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 23.januar 2010.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"