Page 1

NOVISAD*

PONEDEQAK22.OKTOBAR2012.GODINE

GODINALXX BROJ23595 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : „PUTEVISRBIJE”ISPOSTAVILIRA^UNZAIZGRADWUNOVOGMOSTAPREKODUNAVA

Be{kate{ka 5,3milijardidinara

str. 5

DALIJESPORANZAHTEV„DVERI” ZAUKIDAWEVOJVODINEIREAGOVAWA

Vojvo|anski zakonoakciji ireakciji

str. 3

ZA[TOGRA\ANIJO[^UVAJUNOVAC POKU]AMAISEFOVIMA

Slamarica pre~aod {tednogra~una

str. 4

KORUPCIONA[KISKANDALIUPRIVREDI UGLAVNOMSEOTVARAJU,ARETKOKADZATVARAJU

Velike aferebez velike zavr{nice str. 5

PO^EO57.ME\UNARODNISAJAMKWIGAUBEOGRADU: Uzzvukefanfaraipozivposetiocimadaukwigamapotra`eznakovebudu}nosti,sino}jeuBeogradusve~anootvoren 57.me|unarodnisajamkwiga.UimeMa|arske,zemqepo~asnoggosta,pozdravnubeseduodr`alajemladaspisateqicaNoemiSe~i,kojajeporu~ila:„@ivimojedniporeddrugih,budimova`nijednidrugima.”Sajamkwigajeotvorila na{a pesnikiwa Radmila Lazi}, rekav{i, izme|u ostalog: „Dobroimena{emaleisiroma{nezemqepronoseumetni-

NASLOVI

TEMA „DNEVNIKA”: PORASTNASILNI^KOGPONA[AWAUJU@NOJBA^KOJ

Politika

Pote`uoru`je,no`eve, boksere,palice... Banatske„Ninyakorwa~e” izare{etaka str. 13

Najvi{a temperatura23 °S

2 Nikoli}: Narod nikad ne stoji iza zlikovaca 3 Tadi}: Premijerove izjave opasne 3 Ru`i}: Beograd je poseban

Vojvodina 10 Vrbas pogodno mesto za `ivot 10 Hrvatski neurolog kupuje „Brodoremont”

Reporta`e

Ekonomija 4 Vetrewa~e ne sti`u u Kovin?

NOVOKNE@EVA^KAPOLICIJARASVETLILARAZBOJNI[TVO USRPSKOMKRSTURU

Umereno toplo

ci, pisci, sportisti i mladi nau~nici. Oni su najboqi predstavnicinaroda,anepoliti~ari,kojinasdr`eustalnomnesporazumusasvetom.” Beogradskisajamkwigatraja}edo28.oktobra,auporedo se odr`avaju 43. me|unarodni sajam opreme i nastavnih sredstava „U~ila“ i 5. sajam obrazovawa „Zvonce“. Kapije Beogradskogsajmaotorenesusvakodnevnood10do20~asova.Pojedina~naulaznicako{ta250dinara,zagrupneposete150,azaporodi~nedolaske600dinara. R.L.

Dru{tvo 6 Pacijenti „teritorijalno” 12 Samo Sremice Japan spasavaju boluju

NoviSad 9 „Stan” u akciji prevencije po`ara

SPORT

n \OKOVI]SEVRA]ANAPRVOMESTO

Kultura 19 Izme|u umetnosti i `ivota

str. 14 – 16

n NEMARADOSTIBEZGAZDENATERENU


2

POLiTikA

ponedeqak22.oktobar2012.

PREDSEDNIKSKUP[TINESRBIJE NEBOJ[ASTEFANOVI]

Borbaprotiv kriminala ikorupcije prioritet Stranke vladaju}e koalicije nedvosmisleno podr`avaju sve poteze Vlade Srbije, izjavio je ju~e potpredsednik SNS i predsednikSkup{tineSrbijeNeboj{a Stefanovi} i istakao da je borbaprotivkorupcijeikriminalazatustrankuprioritetida nikonemo`edajeubedidaodtogaodustane.

Stefanovi}uintervjuuTanjugu poru~ujeida}eSNSpodr`avati vladuida}eona„imatiozbiqnu istabilnubudu}nost”svedokpravi rezultate u borbi protiv korupcijeikriminalaidoksegod pozitivno kre}e ka reformama u eknomskomsektoru.

korupcije ne bi bilo apsolutno ni{ta”,napomenuojepotpredsednikSNS-a. Upitanzaporukekojedolazeiz SNS, da je ta stranka spremna za izbore,Stefanovi}jenaveodaje SNSsamo`eleladaka`edasene pla{iizlaskanabirali{ta,nitivoqenaroda,aliidane`eli da neko pomisli da na bilo koji na~in mo`e da je ucewuje ili usmeri sa puta borbe protiv korupcijeikriminala. „Mi}emonatomputuinsistiratiinijenambitnodokoga}eta istragadavodi,nijenambitnoda za{titimojedne,akaznimodruge. Ko god bude uhva}en da je stavio ruku u xepove gra|ana, ko god se ogre{io o zakon i po~inio neko krivi~no delo, ne}e biti povla{}en. Ako je to neko ko pripada SNS,nekaitiqudiodgovaraju”, poru~iojeStefanovi}. „Akonekomislidasmozaboravilibilo{ta{tosmogovoriliu kampawi,verujtetonijebilasamo predizborna pri~a. Insistira}emonarasvetqavawusvega.Za samodvamesecaodnasseo~ekuje

Vladaradidobarposao Sobziromdasebli`i100danaradavlade,Stefanovi}ocewuje dajekabinetIviceDa~i}a,imaju}iuviduzate~enostawe,preduzeonekolikoozbiqnihpoteza,budu}idase,kakojeocenio,ekonomskasituacijaipakstabilizuje,dinarja~aipokazujeozbiqna namerazasistemskuborbuprotivkorupcije.„Kadasesvetouzmeu obzir,mislimdaovavladaradiveomadobarposao,iakouvekmo`e boqe, ali mislim da ovi prvi potezi ohrabruju i pokazuju da vladaimanamerudapovedeSrbijuizekonomskekrizekanekimboqimvremenima”,rekaojeStefanovi}. Ohrabrujega,dodaoje,{tovlada funkcioni{e veoma dobro, iako medijski napisi govore druga~ijekadajere~oborbiprotiv kriminalaikorupcije. „Zanasjetaborbaprioriteti niko,niuvladi,nivanvlade,ne mo`edanasubedidaodtogaodustanemo”, istakao je predsednik parlamenta. „Hvala svima koji brinu, mislim da je situacija {to se ti~e vlade sasvim dobra. Znam da postoje mediji koji bi voleli da je formirana neka druga vlada i da sunekidrugiuwoj,alidajetako bilo verujem da od borbe protiv

da ispravimo jednodecenijske nepravde,alitonijemogu}e.Mogu}ejeunekomdoglednomperiodu”, naveojeStefanovi}. SNS }e uskoro kao jedan od glavnih mehanizama u borbi protivkorupcijeikriminalaparlamentupredlo`itizakonojavnim nabavkama, a predsednik Skup{tineporu~ujeda}eonbitiusvojenunovembru. Stefanovi}jepreciziraodaje osnovnanameradono{ewemzakona u{teda izme|u 600 miliona evra i milijarde evra godi{we, kaoidatokovinovcaizsivezone budupreba~eniuregularne.

dnevnik

PREDSEDNIKSRBIJETOMISLAVNIKOLI]JU^EU[UMARICAMA

Narodnikadnestoji izazlikovaca Predsednik Srbije Tomislav Nikoli} poru~iojeju~esastrati{tau[umaricamakodKragujevca da narodi nikada ne stoje izazlikovaca,aliidazlo~inod pre71.godineutommestutreba dabudeopomenazasve. Nikoli}jenaobele`avawu21. oktobra, Dana se}awa na srpske `rtve u Drugom svetskom ratu, polo`iovenacnaspomenik„Petotri”iprisustvovao„Velikom {kolskom~asu”. Vencesupolo`iliidelegacijeSkup{tineSrbije,gradaKragujevca, ministarstva odbrane i diplomatije,kaoiministripro-

svete @arko Obradovi}, energetikeZoranaMihajlovi}, kulture BratislavPetkovi}, aprvame|u stranimdelegacijamatojeu~iniladelegacijaambasadeNema~ke. „Mislimdajeovodobraopomenazasveidragomije{tojetui wegova ekselencija ambasador Nema~ke, koji je i time dokazao veli~inu svog naroda, jer narod nikada ne stoji iza zlikovaca”, rekaojeNikoli}. U kragujeva~kom memorijalnomparku„[umarice”ju~eje21. oktobar po prvi put obele`en kaoDanse}awanasrpske`rtveu Drugomsvetskomratu. Moleban stradalima slu`io je vladiika {umadijski Jovan sasve{tenstvom. Krajhumkestreqanimvenacsuprvipolo`ili i predstavanici Prve kragujeva~ke gimnazije, iz ~ijih u~ionica je na desetine dece i profesiora dovedeno na streqawe21.oktobra 1941.godine. U okviru antiratnemanifestacijeVeliki{kolski~as,~etrdesetak glumaca i

statistaizvelojescenskiprikaz poeme „Oni su u{li u na{ dom” JovanaZivlaka,zakojujemuziku komponovao Miroslav [tatki}, ascenografijujeuradioMilivoje[tulovi}. Iz kragujeva~kih „[umarica” svakegodineusvetse{aqeporuka da se nikad ne sme ponoviti zlo~in iz Drugog svetskog rata kadasunacisti~kesnagemasovno streqalehiqademu{karaca,`enaidece. Premaprikupqenimpodacima u „[umaricama” je ubijeno 2.792

civila, me|u kojima 270 dece od kojihjenajmla|iimao11godina. Nasu|ewunaciustimazaratne zlo~ine, u Nirnbergu, prihva}eno je dajekragujeva~kim„[umaricama” streqano oko 7.000 gra|ana.Povod za streqawe, koje trajalood7satiizjutrado14sati, tog 21. oktobra 1941. godine, bili su nema~ki gubici u borbi za~etni~kimipartizanskiomjedinicama 16. oktobra na putu Kragujevac - Gorwi Milanovac. U toj borbi Nemci su imali 10 mrtvihi26rawenihvojnika.

DSS:Srpskiinteresitrajni,EUprolazna Srpskidr`avniinacionalniinteresi su trajni a me|unarodni savezi poput EU nestalni i prolazni, saop{tila je DemokratskastrankaSrbije. Pre100godinasrpskavojskastupilajena GazimestanioslobodilaKosovoodpetovekovnogturskogropstvaizatodanasmoramo

imatinaumudasusrpskidr`avniinacionalni interesi trajni a da su me|unarodni savezipoputEUnestalniiprolazni,saop{tilajeDemokratskastrankaSrbije. „Zaovajherojskipodvigbilojepresvegapotrebnodaunaroduidr`avipreovlada duh slobode. Na{i veliki preci, na{a

herojskavojskaina{adr`avanisunosili tu|e zastave, nego su sa srpskom zastavom oslobodili Prizren”, navedeno je u saop{tewu. Nema ve}e i slavnije pobede u na{oj istorijiodosloba|awaKosova,istaklaje DemokratskastrankaSrbije.

Ba~kaTopola:Jo{seni{tanezna U op{tini Ba~ka Topola vladaju}akoalicija-Savezvojvo|anskih Ma|ara, DemokratskastrankaiSPS-PUPS-JS,i poslevi{eodpetmeseciodzavr{etkaizborajeukonsolidaciji,jersekoalicionikapaciteti pojedinih partija mewaju. Prilikom formirawa skup{tinske ve}ine u toj op{tini sa 26 od ukupno 41 odbornika, o~ekivao se stabilan rad op{tine i wenih organa, ali je zbog turbulencija u vladaju}oj koaliciji dva puta odlagana

sednicaskup{tineop{tine.DS je imao sedam odbornika u ~iju suodborni~kugrupuu{laitri odbornikaizGrupegra|ana„Dr Jano{ Haxi”, ali je zbog problema u me|usobnoj komunikaciji sa strana~kim poverenikom Ferencom Totom, pet odbornika demokrata napustilo taj odborni~ki klub, tako da je DS ostao sa dva odbornika od kojih je jedan iz Socijaldemokratske partije Srbije. Zatim jeodmahodborni~kiklubDSiz istih razloga napustilo i tri

odbornika Haxijeve grupe koji susasadave}biv{imdemokratama formirali novu zajedni~ku odborni~ku grupu. Time je DS izgubio pozicije predvi|enekoalicionimsporazumomkoji je potpisan posle izbora. SVM, koji je imao 16 odbornika,sadaima17po{tojepoja~an sa jednim, tako|e sada ve} biv{imdemokratomkojije,ume|uvremenu, nekoliko puta promeniostranu.SPSumestotri,kolikojeizborionalokalnimizborima, ima ~etiri odbornika

jer je u taj klub pre{la odbornica Grupe gra|ana „Dr Jano{ Haxi”.Dabisa~uvalikakavtakav koalicioni potencijal, demokrate su potra`ili pomo} Grupe gra|ana „Udru`eni penzioneri i socijalna pravda Milan]ati}”kojaimatriodbornika. SO Ba~ka Topola ima 41 odbornika,odkojihsuuopoziciji, zasada,Grupagra|ana„DrHaxi Jano{„ sa sedam odbornika, SrpskanaprednastrankaiLSV sapo~etiriodbornika.

TVIT CRTICA Teof  il& Stanislava Proteklogvikendatvitera{isuse „ozbiqno“ pozabavili izjavom savetnice za medije predsednika Srbije Stanislave Pak koja je zapisala na lajni:E,mojaSrbijo,jadnismomikadapravonajavnure~imahodaju}a/sede}a gomila kompleksa pod nazivom TeofilPan~i}. Re~isusepojavilena„Tviteru“kao reakcijanatekstukomePan~i}kritikuje Tomislava Nikoli}a zbog toga {tosenijeoglasiopovodomsmrtiprofesora dr Vojina Dimtirijevi}a. Iz taboraSNSsuobjasnilidajesavetnica bila „revoltirana kako doti~ni kritikuje,vre|ainipoda{tava@predsednikrs“,objasniojeMarioMaleti}. Naopaskutvitera{adajewenaizjava verovatno plasirana sa nekog vi{eg mesta ~lan kabineta predsednikaSimo^uli} ka`e:„Onajesamo reklasvojemi{qewe,nikonijesmi{qao ni{ta.“ ^uli} podvla~i i da savetni~ine re~i ne zna~e budu}u diskriminaciju novinara. „Nije je bilodosada,nevidimza{tobibilo drug a~ ij e ubud u} e. Dos tupn i smo svim medijima“, tvrdi ^uli} na lajni. Novinarka Gordana Rakovi} povodom celog slu~aja navodi:  Odre|ene pozicije nose odre|ena ograni~ewa. Tojeuzmiiliostavi.Onajesavetnicapredsednikasvihgra|ana.PaiTeofila.Mislimdaonakaosavetnikza medije,javnost...{tagod,nesmeovako dagovori.

APRVukaJeremi}a uUNNikola Jovanovi} ukazuje: Ne sla`em se sa stilom pa ni sadr`ajem komentara, ali bi boqe bilo kad bi svi pri~ali ono{tomislebezcenzure.

EliotiPa~e Dramatur{kiwa Miwa Bogavac dobilajeidejuzascenarioodna{ihpoliti~ara. „ U slede}oj epizodi: Eliot Vu~i} NeskafeiPa~eDinkilete}imromobilom sle}u u Emirate na dogovor o ulagawuutenkovskuindustriju!“

[eik,nego{ta

SadrugestraneDarkoMili} „razmi{qa“:KontamdajeBaneuba~enda odnese‘bodove’… Prozvani Branimir Kuzmanovi} tvrdi:Duhovitateza.Neodnosisebilo{ta.DonosiseDogovor! A Darko ga te{i: Opu{teno Bane znamosvi{tajepolitika.

[tajeVeqiOK RediteqJankoBaqak komentari{e izjavepoliti~aranalajni.Ovogaputa ka`e: „ Veqa Ili} o ^ankovom inicdentu.^ovekdosledansvomstilu: „ Da ga je i{amarao OK! „. [amari i kraduckawesasvimsuuredu.

Hipokratovodete

Nakon {to su se Vu~i} i Dinki} vratiliizEmirata,tvitera{isepitaju ko im je dao avion po{to se vladin„Falkon„pokvario.Napitaweda liimje„neki{eikdaowegovavion“, Dinki} je konkretan: Nije „neki {eik”, ve} {eik Muhamed, vladar Abu Dabija... Na to }e Ilija Vojnovi}: Mo`ete da zadr`ite letelicu, a tog Falkona da ostavite vladarevoj deci da se sigraju?Zaboqenije…

Tvitera{ koji se potpisuje kao Ponzi Demokratija objavquje da ga sav etn ik nek ad a{ weg preds edn ik a SrbijeNeboj{aKrsti} blokiraona lajni:Menejeblokiraoanese}amse da sam ga ikad referencirao !? ^udnijejeza{tome@cistacica NIJEblokirao! Duli} }eodmah:A{tobi??...ima{ pravo da le~i{ frustracije a ja sam Hipokratovodete:)

Opu{teno,Bane

Makaru„Pilotima”

IzboriuDSdanimasutemanalajni.TakojedanodnajavqenihkandidatazapredsednikastraneZoran@ivkovi} zakqu~uje: „Ma,dogovori}eseTadi}, \ilas i Pajti}... trjumvirat - na op{tu {tetu...“

Ko god se bavi politikom voli ponekadda„kadrira“.Takofunkcioner SPOMilan\uki} imaideju: „Predla`emdaKikiLesandri} budena~eluDirektoratazacivilnovazduhoplovstvo umesto onog Mirkovi}a,onmakarpevauPilotima“.

Gdesu, {tarade Direktor Beogradske filharmonijeIvanTasovac oglasiosenalajni: Dobardan.Dalinekozna{tarade pripadnici Dveri i LGBT organizacija u mesecima bez najava „Parade Ponosa”?Hvala. Potom dodaje: Zajedni~ko saop{tewe Dveri i LGBT aktivista: „Mi se svakog oktobra zajedni~ki potrudimo da kroz sukobe pove}amo na{e buxete donacijama”.

Kwigadokwige MenaxerkazaonlajnPRidru{tvenemedijeUnaZabunov pitasalajne: Kakotomisli{neide{nasajam, dakupi{najnovijekwigeodSuzane Man~i},Ive[trqi},VesneDedi}, Sawe Marinkovi} i Marijane Mateus?

Dedinaprinceza NaadresufunkcioneraPSSDragomiraKari}a ju~esustizalebrojne~estitke ~lanova porodice povodom ro|endana. „HAPPYBIRTHDAYTOMYGRANDPA DEDA DRAGAN!!! LOVE YOU@DRAGOMIRK:))), poru~uje @Sasha_S_Karic @DRAGOMIRK odgovara: ‫‏‬ HVALA DEDINA PRINCEZO!!!! QUBIMTE

Molebanili… PoznataTVnovinarka@aklinaTatalovi}seju~e„po`alila“svojimfanovima:Neznatevikakojetokadvasu nedequupodneprobudismsizDSS.A prostoneznate! Socijalista poslanik Dejan Radenkovi} imapitawenaovutemu:Jelpozivnanekimoleban:)

OblandezaDuli}a RadikalIvanNini}, uredniksajta „Pi{taqka“, koji se bavi aferama „ otkriva“tvitera{ima: Menislu~aj @cistacica slu`izapritiskawe oblandi, nadam se da Tu`ila{tvo ne}e koristiti materijaluistusvrhu... S.St.


politika

dnevnik

DA LI JE SPORAN ZAHTEV „DVERI” ZA UKIDAWE VOJVODINE I REAGOVAWA

Vojvo|anskizakon oakcijiireakciji Zahtev „Dveri” za ukidawe autonomije Vojvodine u Demokratskoj stranci Srbije vide kao„~istufiziku”,wenzakono akcijiireakcijiposlespornih izjavakakvudr`edajeionapo kojoj je Vojvodina danas u sli~nom polo`aju kao Slovenija osamdesetihgodinapro{logveka. Za Ligu socijaldemokrata Vojvodine taj zahtev je legitiman kao i, kako ka`u, zahtev za otcepqeweVojvodine. – Zahtev za ukidawe autonomijeVojvodinejelegitiman,kakojetoiTeofilPan~i} rekao,

Na pitawe o stavu LSV-a u „zahtevuzaotcepqeweVojvodine” koji pomiwe, portparolka te stranke je ponovila da „jednak legitimitet imaju oba zahteva”idodaladasu„obasuprotnaUstavu”.

najmawe tre}ina narodnih poslanika, predsednik Republike,Vladainajmawe150.000bira~a, a da Skup{tina Srbije mora da ga usvoji dvotre}inskom ve}inom. Tako|e, Skup{tinabibiladu`nadaraspi-

je Vojvodine, portparol Pokrajinskog odbora DSS-a MilenkoJovanov ka`edaje„potpunonormalnodanakonizjava kojesusepojavileumedijima, poput najavqivawa slovena~kogscenarijauVojvodini,do|edotakvihreakcija”. – Ovde se radi o ~istoj fizici,ozakonuoakcijiireakciji. Na izjave jednih ekstremista o tzv. slovena~kom scenariju usledila je takva reakcija – ka`e Jovanov. – O tome treba da razmisle svi koji se bave politikom, imaju}i u vi-

Zahtevzaukidawe autonomijeVojvodineje legitiman,kao{toje legitimanizahtevza otcepqeweVojvodine (AlelsandraJerkov, LSV)

Potrebanjeveoma odmerenipa`qiv izborre~iiakcija dastvarinebioti{le upogre{nompravcu (MilenkoJovanov, DSS)

kao{tojelegitimanizahtevza otcepqeweVojvodine–ka`eza „Dnevnik” portparolka LSV-a AleksandraJerkov. Naime, Pokret „Dveri” ovih dana nastavqa svoju kampawu „Kome treba autonomija Vojvodine?”ukojojpromovi{ezahtev za weno ukidawe jer je smatra politi~ki i ekonomski {tetnom. Za LSV takav zahtev, me|utim, „niti je dobar za gra|ane, nitiimazna~ajnupodr{ku”,navelajeportparolkatestranke, iistakladajeVojvodinaustavnakategorija. –Uveksmospremnidaotome polemi{emo sa svakim, budu}i daLSVijestenastaokaoodgovor na ukidawe autonomije od SPS-a–ka`eona.

dudasupodignutetenzijeida suokolnostivi{enegoslo`ene. Po wegovim re~ima, potrebanjeveomaodmerenipa`qiv izbor re~i i akcija da stvari ne bi oti{ le u pog re{ nom pravcu. – DSS je svestan toga da }e zazatvarawe Pandorinekutije,kojajeotvorenadono{ewem neustavnogStatutaizakonao nadle`nostima Vojvodine, biti potrebno mnogo mudrosti dabisestvarivratileunormalnostawe.Zanas,torealno i pravo stawe sadr`ano je u Ustavu, ~ije svako slovo mora dasepo{tuje,kakooKiM,takoionokojeseti~eVojvodine–rekaojeJovanov. S. Kova~evi}

„Dveri”, pak, misle da nema ni~eg protivustavnog u tome {to zahtevaju ukidawe autonomije Vojvodine, koja je, ina~e, definisana Ustavom. To vam je dobro pitawe, kazao je nedavno novinarima u Novom Sadu Bo{ko Obradovi} iz rukovodstva „Dveri”.AliUstav,naveojeon, isto tako daje mogu}nost da se pokrajine ukidaju, po, dodao je, propisanojproceduri. PoUstavu,novepokrajinese mogu osnivati, a ve} osnovane ukidatiilispajatipopostupku predv i| en om za prom en u Ustava.Tobizna~ilodapredlog za ukidawe APV, odnosno promenu Ustava, mogu podneti

{e referendum, koji je potvr|en ako je za promenu glasala ve}inaiza{lihbira~a. „Dveri”,me|utim,priznajuda zasad ne ciqaju na pokretawe takvog institucionalnog postupka, ve} isti~u da wihova kampawa ima ulogu „prosvetiteqske”.Ne`eledadopuste,kakojetorekaoObradovi},daqe dezintegracione procese koji, smatra, ne miruju. On je u tom kontekstupomenuoinedavnuizjavu akademika VANU Jovana Kom{i}a da je Vojvodina danas u sli~nom polo`aju kao Slovenijaizosamdesetihgodina. Kom ent ar i{ u} i zaht ev „Dveri” za ukidawe autonomi-

Tadi}:Premijeroveizjaveopasne Predsednik Demokratske stranke Boris Tadi} kritikovaojenajnovijaistupawaiizjave predsednika i premijera Srbije,ocewuju}idamogubiti {tetne po evropsku budu}nost Srbije. Tadi}uintervjuuzahrvatski „Ve~erwi list” posebno kritikuje neke od posledwih izjavapremijeraIviceDa~i}a: „Posebno su opasne re~enic e prem ij er a Da~ i} a, od kojih neke dovode u pitawe evropsku budu}nost Srbije. Srbija bi mogla prona}i novu politi~ku destinaciju, to je ono {to me najvi{e pla{i”, rekao je Tadi} u intervjuu za hrv ats ki „Ve~ erw i list”. Prema wegovim re~ima, ako jedan narod defini{ete naci-

sti~kom politikom u Drugom svetskomratu,„ondaka`eteda su svi gra|ani tog naroda, i samtajnarod,nacisti.” „Prvo,znamodanemo`enarodbitizlo~inac,ve}uvekpojedinci.Pamakarihbilomnogo,alitosupojedinci”,rekao jeTadi}.

Onjeobjasniodasetimetako|e teret optu`bi prebacuje inasrpskinarod,zazlo~ineu Srebrenici,Vukovaruidrugde ainahrvatskiibo{wa~kinarodzbogzlo~inakojesupo~inilipripadnicitognaroda. „Takodasutoizjavekojenas vodenastranputicu,kojeimaju

destruktivno delovawe. To je opasan na~in razmi{qawa”, naveojeTadi}. On je upozorio da te izjave iduuprilogonimakojisuprotiv pro{irewa, jer „bivaju tretiranekaoizvanrednoobja{weweza{toSrbijinetreba datidatumzapregovore”. Na pitawe gde sebe vidi ukol ik o izg ub i od Drag an \ilasa na izborima za predsednika DS, on je iskqu~io takvu mogu}nost, ali je u odgovoru pomenuo me|unarodnu politiku: „Ve} nakon pro{lih predsedni~kih izbora bio sam sa obe noge u me|unarodnoj politici. Tako da.. ma, ima hiqadu poslovakojemoguraditiu`ivotu. Ali ne}u izgubiti”, uverenjeTadi}.

INTERVJU Pajti}:DSse ne}ecepati

Da~i}:Razgovaram sobepokrajine

Ili}:Da~i}pokazao dobruvoqu

PredsednikVladeVojvodine i potpredsednik DS BojanPajti} rekaojedaje siguran da posle izbora u DSne}ebitidezintegracije i cepawa stranke i ocenio da u wu treba vratiti zna~ajan broj intelektualacakojisupostalipasivni. „Moramo u DS da vratimo zna~ajan broj intelektualacakojisepasivizirao.Imali smovelikibrojbelihlisti}akojisudovelidotogadana{predsednikTadi}izgubi izbore. Nagla{avam da zasluge, iskustvo i politi~ki talenat Borisa Tadi}a trebali DS-ui`elimdaonnastavidabudejedanod vode}ihqudistranke,nezavisnoodtogakakavishodizborabudebio„,rekaojePajti} za„Blic”.Napitawekakoobja{wavapodr{kukojusumumnogiodboripru`ilipredlo`iv{iDragana\ilasa zapredsednika,a wega za potpredsednika DS na strana~kim izborima, Pajti} je rekao da podrazumeva obavezudasesa~uvastranka.

Premijer Ivica Da~i} primetio je u subotu u Vrbasu da je kao predsednik VladeSrbijeovihdanarazgovarao sa predstavnicima obesrpskepokrajine. Odgovaraju}i na pitawa novinaraoodnosuRepublikeipokrajineVojvodine,Da~i}jeuVrbasu podsetiodajesapredsednikomvojvo|anske vlade Bojanom Pajti}em o tome razgovarao ve} pro{le nedeqe, kao {to je prekju~e u Briselu razgovarao sa predstavnikom privremenih institucija u Pri{tini, kosovskimpremijeromHa{imomTa~ijem. „Ja sam i pro{log puta rekao da je verovatnona{ciqdasru{imoBojanaPajti}a ovde, a wegov da sru{i republi~ku vladu. Ali, dok sam premijer, Tomislav Nikoli} predsednik,BojanPajti}predsednikvlade autonomnepokrajine-mimoramodasara|ujemo u skladu sa na{im ustavnim i zakonskim nadle`nostima i tu nema nikakve dileme.”

Ministar za gra|evinarstvo i urbanizam Velimir Ili} izjavio je ju~e da je premijer Srbije Ivica Da~i} susretom u Briselu sa kosovskim premijerom Ha{imom Ta~ijem i visokom predstavnicom EU Ketrin E{ton, pokazao dobru voqu za razgovore i dogovore. „Tosvakakonezna~idamipriznajemonezavisnoKosovoilidaodobravamoono{to se u Pokrajini dogodilo”, rekao je Ili} Tanjuguinaglasiodajetajpotezpokazateq dobrevoqezarazgovoreidogovore. Oceniv{i da je premijer Srbije imao „korektan susret sa Ha{imom Ta~ijem”, Ili} je rekao da „rukovawe sa kosovskim premijerom nije bilo ni ritualno, niti istorijsko”. Onjeukazaoda„EvropainsistiranadijaloguBeogradaiPri{tine,kakobisedobio datum za po~etak pregovora sa Evropskomunijom”.

ponedeqak22. oktobar2012.

3

LOKAL UZMUVAO ODNOSE SNS I SPS

Akotrebadapadne, nekapadne... Prekomponovawe lokalnih vlastiiwihovouskla|ivawesa republi~kim nivoom u `i`i je interesovawa od formirawa vlade, a lider SNS i vicepremijer Aleksandar Vu~i} poru~ujesocijalistimadaizbacivawe napredwaka iz koalicija na lokalu „ne}e ostati bez posledica”. Odluka SPS i URS u Smederevskoj Palanci da sa vlasti skinu napredwake, prema pisawu pojedinih medija, nai{lo je na nezadovoqstvo rukovodstva SNS,kojejeiranijeimaloprimedbe na tempo kojim se SPS anga`uje na prekomponovawu lokalnih vlasti po ugledu na republi~kimodel. Doga|aj u Smederevskoj Palanci, tvrde mediji, bi}e jedna od tem a Glavn og odb or a SNS,koji}ebitizakazanposle proslave strana~ke slave Sv. Petke, 27. oktobra.„Posledwi potezi na{ih partnerasigurnone}eostatibezposledica”, rekao je Vu~i} za „Ve~erwe novosti„, ali nije

precizirao o kojim posledicamaseradi. PremijerSrbijei{efsocijalista Ivica Da~i} tako|e se osvrnuo na napise da „SPS nameravadaru{ivladuzbognegodovawaSNSzbogsaradwesaDS nalokalu”. „Ako vlada treba da padne zbogtoga,nekapadne.Novinari su me to pitali dok sam se ju~e spremao za razgovor sa Ta~ijem iE{tonovomizaprepastiosam se. To su lokalne ujdurme, a na lokalu ima sva~ega. To je tema koja ne zaslu`uje pa`wu. Umesto da pri~amo o va`nim temama, bavimo se glupostima”, poru~iojeDa~i},uizjavizaB92. U{tabuURSsumwajuda}ebitive}ihpotresauvladaju}ojkoaliciji.”Koalicije na lokalu bi}e preslikane sa republi~kog nivoa gde god je to mogu}e. Ne znamdetaqevezanozaSmederevsku Palanku, ali sumwam da taj slu~ajmo`edaugrozistabilnost vlade”, prokomentarisala jeSuzana Grubje{i}, potpredsednica UjediwenihregionaSrbije.

Ru`i}:Beogradje poseban Predsednik Izvr{nogodboraSocijalisti~kepartijeSrbije Branko Ru`i} izjaviojeju~edanapredwaci imaju pravodapokrenuinicijat iv u za prom en u vlas ti u Beo g rad u, ali i da teba imati na umi da je Beograd specifikum i da se razlikujeodostalog delaSrbije. „Ukol ik o usled i zvani~na inicijativa SNS o woj }emo razgovaratinaorganima stranke i opredeqivati se skladu sa na{im Statutom. Treba imati na umi da Beogradjestespecifikum,daima mnogo specifi~nosti, da se razlikuje od ostalog dela Srbijeidajezatova`nodasena nijansiran na~ih pri|e tom procesu”, rekao je Ru`i} Tanjugu. On je, me|utim, naglasio da do skora takvih inicijativa

samo mo`e da olak{a `ivog gra|ana u tim sredinama, jer }ebitilak{arealizacijainfrastrukturnihidrugihprojekata, koji su od izuzetne va`nostiza`iteqetihop{tina. „Ta takozvana prekomponovawajesupresvegauinteresu gra|ana, a ono {to neki sada spo~itavaju vladaju}oj koaliciji istu stvar su radili pre

Voqa i matematika Ru`i}jepreciziraoda}eSPSu~estovatiuprekomponovawu lokalne vlasti ukoliko budu ispuwena dva uslova - postojawe nesporne narodne voqe i matemati~ke mogu}nosti za tako ne{to.TojeiodlukaPredsedni{tvaSPS,dodaoje,aliipodsetio dasetiprocesiodvijajuve}du`ivremensiperiod.”O~ekujemo daseiu[apcupromenivlast,uLeskovcu,nekimdrugimmawim op{tinama,poputKni}aiKur{umlije...,rekaojeRu`i}. nijebilo,barnezvani~nih,a dajezaSPSnajva`nijedakadrovi iz te stranke u gradu Beogradu rade veoma kvalitetnoipredanonarealizaciji svih strate{kih projekata iuinteresuBeogra|ana. Ru`i}smatradasupromene nalokaluprirodne,ukolikou op{tinama vlast nije identi~na koaliciji na republi~komnivouidanetrebaobmawiv at i javn ost.Ukol ik o lokalne vlasti budu kompatibine republi~koj, dodao je, to

~etirigodineizatotekritike ne stoje”, kategori~an je Ru`i}. Napitawedali}enosioci lokalnevlastiizSPSsnositi posledice ukoliko ne prihvate odluku da promene koalicioni dres, Ru`i} je odgovorio:”U demokratski ustrojenoj partiji svaka mogu}nost postoji,aliseipo{tujudonete odl uk e. Odb orn ic i ne} e snositisankcijeukolikobudu po{ tov al i odl uk e org an a stranke”.

PuklouSmederevskoj Palanci U Smederevskoj Palanci je pre dva dana pukla koalicija napredwaka i socijalista, a novu vlast su formirali SPS,DSiURS. Ina~e,ovojetre}apromena vlasti u ovom gradu otkakosuodr`anilokalniizbori.Naime,odmahposleizbora koa l ic ij u su nap rav il i socijalistiidemokrate.Me|utim,onajeubrzorazvrgnuta,pasuvlastnapraviliDS i SNS. Onda su socijalisti pre dva dana opet privukli

demokrate na svoju stranu, a koa l ic ij i se prik qu~ io i URS. Odmahjesmewenpredsednik SOizSNSRadislavSimi} i na wegovo mesto je postavqen socijalista Slavoqub \uri}. Smewenisuidirektorinekih javnih preduze}a i kulturnih ustanova koje su vodili napredwa~kikadrovi.Ana~elu op{tine je Radoslav Miloji~i} izDS,kojijenatojfunkciji pre`iveo sve tri promenevlasti.


4

ekonomija

ponedeqak22.oktobar2012.

INVESTITORIPREISPITUJUODLUKU OINVESTIRAWUUBANAT

Vetrewa~ene sti`uuKovin? Predsednik kompanije „KontinentalVindPartners”Mark Krendal izjavio je da postoji mogu}nost da ta kompanija odustaneodizgradwevetroparkau Kovinu. To }e se desiti ukoliko se smawe„fidin”tarifezaotkup

elektri~neenergije.Krendalje objasniodatomo`edasedogodi ukoliko investicione banke iz inostranstvaprocenedajepro-

jekat neisplativ i odbiju da kompanijiodobrekredite. „Ne radi se o tome da li mi odlu~ujemootomedalidaodustanemoiline.Na{akompanija}euizgradwuovogvetroparka ulo`iti 30 odsto vrednosti projektauoblikuakcijskogkapitala, {to je oko 90 miliona evra. Za preostalih 70 odsto, ili oko 210 miliona evra, uze}emo kredit kod me|unarodnih banaka”,preciziraojeKrendal. Reaguju}inanajavuministarke energetike Zorane Mihajlovi} dasuposleNovegodinemogu}ekorekcije„fidin”tarifa, Krendal je rekao da ukoliko se smawi tarifa na otkup elektri~ne energije dobijene iz vetra,„ekonomskiu~inakne}ebiti dovoqno sna`an da podr`i ovo ulagawe i banke }e jednostavno odbiti da daju kredit, s obzirom da projekat ne}e biti ekonomskiisplativ”. „To zna~i da odluka nije na na{ojkompaniji,aliakosetarife smawe, vrlo je verovatno dane}emonastavitisarealizacijom ovog projekta”, pojasnio jeKrendal.

^LANVLADEVOJVODINEBRANISLAVBUGARSKI

Nemaulagawa bezpoliti~ke stabilnosti

Pokrajinski sekretar za me|uregionalnu saradwu i lokalnusamoup  ravuBranislavBugarski rekao je da je, prema statistici,ba{uVojvodini45odsto svihstranihulagawauSrbijii dajetojo{jedandokazdatapokrajina u ekonomskom pogledu mo`e mnogo da ponudi. ProteklihdvanaestgodinauVojvodinusustigleinvesticijevredne oko6,5milijardievra,uoko240 kompanija,ukojimajeoko65.000 zaposlenih,naveojeBugarskiu izjaviTanjuguioceniodajeto u uslovimaekonomskekrizeveomazna~ajno. Pokrajinska administracija }e, objasnio je on, nastaviti da razli~itim instrumentima poput pokrajinskih fondova, Razvojnebanke,delovawavladinih sekretarijata, poma`e, pre svega,lokalnesamoupraveuja~awu wihove konkurentnosti za privla~ewe doma}ih i stranih investicija. „Podstica}emo osnivawe Kancelarija za lokalni ekonomskirazvoj,usvajawesistema ‘48 sati’ koji omogu}uje da administracijautomrokure{ava bitne probleme gra|ana, odnosno da stvorimo jedan ‘vojvo|anski standard’ lokalnih samouprava,uskladusastandardimaEU”. Prema mi{qewu Bugarskog, interesovawe stranih investitorazaulagaweuSrbijuposto-

ji, ali slika demokratski zrelogpoliti~kogsistemamorada bude „jasna i glasna”, istovremeno upotrebqiva i za unutarwu i spoqnu upotrebu. Prema wegovommi{qewu,va`nojevoditi ra~una o politi~koj stabilnostiipoliti~kimporukama koje {aqemo iz zemqe, kako investitorinebibilizbuweni „konceptualnim lutawem” i „haosomporuka”.

Podse}aju}i na zahteve iz BriselapremaSrbiji,presvega onekojiseodnosenadijalogsa Kosovom, reforme u mnogim oblastima,borbuprotivkorupcije „ali op{tu, a ne selektivnu”,vladavinupravaidruge,Bugarskijeistakaodasutozadaci okokojihne}ebitikompromisa idodaoda}emo,„ukolikobudemoi{litimpravcem,imativi{euspehaiuekonomiji”.

dnevnik

Za{tojedinaroja~ao Dinar je prethodnih sedmica zna~ajnooja~aopremaevrukaoposledicapromenena~inaiskazivawa obaveznih deviznih rezervi banaka, te velikog plasmana subvencionisanih kredita indeksiranih u evrima, ukazuju stru~waci.Oniupozoravajudabinekeod tih politika, me|utim, u vrlo kratkomrokumogleimatiikontraefekat. Predsednik Izvr{nog odbora Hipo Alpe Adrija banke Vladimir^upi} jeoceniodanijeta~no da novo rukovodstvo NBS, kako samotvrdi,neinterveni{enadeviznom tr`i{tu, ve} se sada taj uticaj na kurs vr{i druga~ijim monetarnimmehanizmima. - NBS je donekle promenila mehanizam obra~una iskazivawa obavezne rezerve, tako da jedan deodevizneobaveznerezervemo-

ra da se ~uva u dinarima, {to je dovelo do sterilizacije dela dinarske likvidnosti ~ime je smaweniznosdinarauopticaju-objasnioje^upi}.Poredtoga,Srbi-

ja je imala uspe{nu emisiju evro obveznicaodmilijardudolara,sa dosta povoqnom kamatom i to za jedanodstoni`aodkamate,kojaje bila2011.godine,podsetioje^u-

Bumerang Na program subvencionisanih kredita kao „okida~” za rast vrednosti dinara, ukazuje i donedavni viceguverner NBS Bojan Markovi} iupozoravadabisetoubrzomoglovratiti„kaobumerang”. -IzborsrpskeVlade~inineuobi~nimodlukadasesubvencije odobravaju za evro-indeksirane dinarske kredite. Iako je korisnicima ostavqena mogu}nost da uzmu i ~iste dinarske zajmove, znatno ni`a kamata ipak favorizuje evro-indeksirane kredite. Ovakavizborjedefaktosna`naprivremenaintervencijanadeviznomtr`i{tuupravcuja~awadinara.Aliovaintervencijanosisasobomibumerangefekat–kadasubvencionisanikreditidospejuzavra}awe,amora}ekadtad,najverovatnije}edo}idoisto tolikogpritiskanaslabqewedinara-ukazaojeMarkovi}.

pi}ioceniodatodajesigurnost investitorima da postoje adekvatna sredstva za vra}awe tih obaveza. Program subvencionisanih kredita,kojijepokrenuloMinistarstvofinansija,biojejakouspe{an,rekaoje^upi}inaveoda jedoovenedeqeodobrenoukupno oko670milionaevra. - Tako da su s jedne strane sistemskemere,sdrugestranemonetarnemeredoveledotoga,daodnos izme|u raspolo`ive koli~ine evra i raspolo`ive koli~ine dinara,prevagneukoristdinara iimamoapresijacijuuovomperiodu-objasnioje^upi}.Onjedodao da prevelika apresijacija kursadinaranijedobra,kao{to nemislinidajedobraprevelika depresijacija. V.^v.

GRA\ANIJO[^UVAJUNOVACPOKU]AMAISEFOVIMA

Slamaricapre~a od{tednogra~una [tedwa gra|ana u Srbiji prema{ila je osam milijardi dinaraizemqasmosamo`dai najvi{im kamatama na {tedwu uEvropi.Ipak,premaistra`ivawima,~akpolovinagra|anai daqe svoju u{te|evinu ~uva u slamaricama. Posledwidanoktobraobele`ava se kao me|unarodni dan {tedi{a.Bankeusedmicikada pada ovaj datum nude povoqnije kamate,aakcijaseobi~noprotegne na ceo mesec. Stare {tedi{e reoro~avaju uloge, a bankari imaju {anse da prikupe i nove. Me|utim, istra`ivawe koje jenedavnozaErstebankuuradilame|unarodnaAgencijazatr`i{naistra`ivawaIMASdonelo je zanimqive podatke. Na dobro pozicioniranom uzorku od 500 gra|ana ~ak polovina je rekla da u{te|evinu ~uva „u slamarici”. U zemqi gde su kamateskoropanajvi{euEvropi igdedevizeoro~avajuiNemci, AustrijanciiHolan|ani,~uvawe u ku}nim uslovima je najlo{ijaopcija.Ve}esumenovcasu na dohvatu lopovima. ^ak i da vlasnik bude po{te|en ovog najlo{ijeg scenarija, „ku}ni evri” ne}e doneti ni procenat kamate.Oninabankovnomra~unuimaju,akosuoro~ilinadvanaest meseci, prinos od 2,90 do 5,50odsto-pokazujeistra`ivawesajta”Kamatica”. Ovakoneracionalnopona{awe{tedi{anijeba{iznena|ewezabankare. - De{ava se da neko proda stan i do|e sa pozama{nom sumom za na{e prilike. A to su desetine hiqada evra - iznajmi sef,zakqu~anovaciode.Obi~-

no posle dolazi par puta godi{wedaprebojinovacitojesve -ka`eSlobodanRaci} izAIK banke.-Nekeodtihqudiuspemo da ubedimo da bar polovinu

uvedeneprivremenemereuMetals banci, kasnije vojvo|anskojRazvojnoj,aposleiuAgrobanci, koja je vaskrsla sa prefiksom Nova, {tedi{e nisu

U zemqi gde su kamate skoro najvi{e u Evropi i gde devize oro~avaju i Nemci, Austrijanci i Holan|ani, ~uvawe novca kod ku}e je najlo{ija opcija novca stave na ra~un i oro~e. Drugi pak ostaju verni sefu, iako lako mogu da izra~unaju koliko su svake godine izgubili. Mirewesagubitkomuzemqi gdeisei100evrasmatrazalepu sumu, nije ba{ logi~no. Nepoverewe, o~igledno, postoji, mada je dr`ava u~inila sve da podignenivopoverewa.Kadasu

osetilegubitkekojesutestare ku}e ostvarile. Dr`ava garantujezasveulogedo50.000evra. O~ito da sve ovo nije dovoqno dasezaboravitraumazvanastaradevizna{tedwa. O tome me|unarodni konsultantMilanKova~evi} ka`e: - O~igledno da kada na vagu staveono{tojekodnassigurno i ono {to bi moglo biti pro-

blem, prevagne negativni predznakzasve{to~uvajunovacpo slamaricama. Tome su doprineliinadle`ni.Hvalimosekako je Srbija uspela da se zadu`i u dolarimaiprodahartijeuzkamatu od 6,6 odsto, koja je skoro za procenat ni`a od one pro{logodi{we.Istovremenogra|ani koji  oro~e valutu SAD dobijajusamotriodstokamate. Svetostvaranepoverewe,qudi znaju da ra~unaju a nisu neobave{teni kada je wihov interes upitawu. Stru~wacismatrajudavisok nivo politi~ke nestabilosti koja kod nas ve} du`e vlada tako|eideuprilogstavu:boqeu slamaricu nego na kwi`icu. Svakakodajenepoverwudoprinela i ~iwenica da su u prethodnedvegodinekamatepadale, a porez rastao. Dok je pre tri godine{tedi{amogaodara~unasaoro~enomkamatomido10 odstozaevreza12meseci,sada je kamata uglavnom prepolovqena, a porez je od oktobra sko~io za pet odsto i sada je stopa 15 procenata na prinos kojisedobijeodbanke. Nebrinite-bi}egore,primeti}emnogi.Jeruzemqamakojesu namsli~nijenegoonenajrazvijenijekamatenadepozitesuni`e. Tako slovena~ke {tedi{e mogu dara~unajuna2,2odsto,rumunske na3,2,ahrvatskenanajvi{e~etiri procenta oro~enih evra na godinudana.Izvesnojeda}eiu Srbijikamatei}inadole,pazatonebibilolo{edaseiskoristijo{uvekvisoknivoine{to zaradi.Jer,stope}epadati,toje sigurno,aporezmo`ebitiivi{i.Iskustvonastomeu~i. D.Vujo{evi}

KRETAWANADOMA]EMFINANSIJSKOMTR@I[TU

Blagioporavaknaberzi KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`iza

Kupovni zadevize

EMU

evro

1

111,4304

113,7045

116,3197

111,0893

Australija

dolar

1

88,3037

90,1058

92,1782

88,0334

Kanada

dolar

1

86,5143

88,2799

90,3103

86,2495

Danska

kruna

1

14,9348

15,2396

15,5901

14,8891

Norve{ka

kruna

1

15,1158

15,4243

15,7791

15,0695

[vedska

kruna

1

12,9833

13,2483

13,5530

12,9436

[vajcarska

franak

1

92,1370

94,0173

96,1797

91,8549

V.Britanija

funta

1

136,8588

139,6518

142,8638

136,4398

SAD

dolar

1

85,2501

86,9899

88,9907

84,9891

Kurseviizovelisteprimewujuseod19.10.2012.godine

Proteklesedmicezabele`en je oporavak investicione aktivnosti ulaga~a, ali ukupan nedeqniprometod1,6miliona evragovoridasedoma}etr`i{tekapitalaidaqenalazina veoma niskom nivou likvidnosti, ukazuju analiti~ari Sinteza invest grupe. Premda je promet na nedeqnom nivou pove}anskoroduploidaqejete{kore}idasuinvestitoripostalispremniuve}ojmeripreuzimati rizik ulagawa u akcije.Indeksnajlikvidnijihakcija,Beleks15,porastaojetokom proteklih pet trgova~kih dana pola procenta na 440,6 poena {to je tre}a sedmica zaredom kakoseregistrujelaganiuzlaznitrend. Najprometnijahartijanatr`i{ tu bio je gra| ev in ar „Energoprojekt holding„ koji je svih pet dana bele`io rast vrednosti. Ukupna realizacija utrgovawuakcijamaovekompa-

nijeiznosilajenepuna 33 miliona dinara,anajve}ideoprometa ostvaren je na koti od 518 dinara. Nedequ je ova hartija okon~ala na nivou od 525 dinara {to je skok od pet procenata,aodpo~etkagodine nos i prin os od skoro34odsto{toje najboqi u~inak neke od akc ij a iz korp e ind eks a Bel eks 15. Vel ik i dop rin os ovomrastudalaje~iwenicadaovakompanija jo{ uvek nema strate{kog partnera{tojeiskoristiowegovrival„NapredRazvoj„koji je presko~io prag od 12 odsto vlasni{tva. Tradicionalno najprometnija hartija, Naftna industrija Srbije,registrovalajepromet od18,8milionadinarauzneve-

like cenovne fluktuacije. I daqepostojiprili~nosolidna tra`wazaakcijamaovenajve}e doma}e kompanije na Beogradskojberzi,alinedovoqnadabi ova hartija zna~ajnije presko~ilanivood630dinara.Akcije beogradskog „Imleka„, sli~no kao i prot ek le sedm ic e,

oscil ir al e su oko niv oa od 3.000dinara,aukupanprometje iznosio 10,5 miliona dinara. Aerod rom „Nik ol a Tes la“je blago oscilirao oko du`e vremeustaqenognivoaod420dinara, dok je be~ejski „Sojaprotein„ ponovo sedmicu zavr{io nanivouod446dinara.


ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak22.oktobar2012.

5

„ D N E V N I K ”  S A Z N A J E : „PUTEVI SRBIJE” ISPOSTAVILI RA^UN ZA IZGRADWU NOVOG MOSTA PREKO DUNAVA

Be{kate{ka5,3milijardidinara Nakon ne{to vi{e od godinu dana posle pu{tawa u saobra}aj novog mosta preko Dunava kod Be{ke i natezawa investitora i izvo|a~a radova oko toga koliko je ko{tala izgradwa ovog kolosa preko velike reke, Javno preduze}e „Putevi Srbije“ utvrdilo je kona~nu cenu radova. Kako „Dnevnik“ ekskluziv no saznaje u ovom JP, ukupno odobrena suma za izgradwu mosta Be{ka iznosi 5.322.171.977,52 dinara, nakon {to je odbijena suma za ka{wewe na projektu. U „Putevima Srbije“ ka`u za na{ list da je austrijskom preduze}u „Alpina“, kome je povereno i projektovawe i izgradwa mosta, do sada ispla}eno 4.770.422.195,77 dinara, dok se u naredne dve nedeqe o~ekuje isplata preostalog iznosa od 551.749.781,76 dinara. Ovakva

Koridor11 kao infuzija Za Koridor 11 spremqen je avans od 60 miliona evra i to }e biti „infuzija” za doma}e gra|evinare i putnu privredu, iz ja vio je Tanjugu mini star gra |e vi narstva i urbani zma Velimir Ili} i najavio da }e za nekoliko meseci na radovima biti anga`ovano oko 5.000 qudi i brojna mehanizacija. U prvom avansu }e vi{e od 30 miliona dobiti srpske firme, najavio je Ili} i dodao da veliki broj na{ih radnika radi kod azerbejxanskih kompanija, koje su anga`ovane na izgradwi Koridora 11. “Nosioci posla, kada su u pitawu na{a preduze}a su Planum i Energoprojekt. Poku{avamo da se kao podizvo|a~i pojavi firma Putevi U`ice, kako bi se ubrzao proce{ gradwe”, istakao je Ili}. Ministar gra|evinarstva i urbanizma je najavio da se za nekoliko meseci o~eku je po~etak radova na drugom delu deonice Obrenovac-Qig, Obrenovac-Beograd, mostu na Savi kod Obrenovca i Sur~inskoj petqi, {to je sve u sklopu Koridora 11. “Na ovom projektu uposli}e se oko 5.000 qudi, ali i mehanizacija sa ovog podru~ja”, rekao je Ili} i najavio “da }e plate biti uredne, a do marta slede}e godine po~e}e i gradwa puta Preqina-Pojate”.

Trkasa Bugarimai Rumunima Srbija }e zavr{iti gradwu drumskog Koridora 10 pre nego {to Rumuni i Bugari zavr{e wihov Koridor 4, izjavio je ministar saobra}aja Milutin Mrkowi}. „Ne ulazim u procene oko rokova izgradwe mosta Kala fat preko Dunava (koji }e spojiti Rumuniju i Bugarsku), jer mi je `eqa da sve {to se gradi - {to pre bude i gotovo, ipak mislim da taj most ne}e biti skoro gotov, jer sam nedavno bio tamo”, rekao je Mrkowi} Tanjugu. On je kazao da Srbija upravo zato i `uri da zavr{i Koridor 10 kako nas tranzit ne bi zaobi{ao Koridorom 4 pre ko Rumunije i Bugarske, koje su ~lanice EU. Ministar je istakao da je ciq da se veliki broj kamiona, naj vi {e tur skih, usme ri na na{ Koridor 10 koji je najkra }i put od Evrope ka Turskoj, na osnovu ~ega bi imali zna~ajne prihode od putarine. „Zato smo i `urili, pa mo `da i napravili neke propuste u realizaciji, na primer kod projektovawa i eksproprijacije, ali sada tih gre{aka vi{e nema i sada je sve definisano i o~ekujem da }emo zavr{iti Ko ridor 10 pre nego {to Bugar ska i Rumunija zavr{e Koridor 4”, naveo je Mrkowi}.

odluka zna~i da investitor, orijentaciono, nije odstupio od cene koju je ponudio jo{ krajem januara ove godine, kada je s izvo|a~em potpisao memorandum. Tada su usagla{ene 42 od 43 stavke u pregovorima oko cene, ali je ostalo otvoreno pitawe oko produ`etka roka izgradwe, na osnovu ~ega je izvo|a~ rado-

`albu po ugovoru nezavisni FIDIC in`ewer koji donosi svoj stav. Ukoliko jedna od strana u postupku ne bude zadovoqna, drugi u~esnik mo`e da pokrene arbitra`u. „Alpina“ je ve} dostavila dokumentaciju s od{tetnim zahtevom za produ`etak roka koji se nalazi na oceni u nadzornoj kompaniji

Jo{seneznadali}eseutvr|enomcenom stavitita~kanapri~uomostukodBe{ke, ili}esestvarnastavitinaarbitra`i va tra`io dodatni novac, koji je dosegao, kako se moglo ~uti, ~ak do 100 miliona evra. Ako izvo|a~ radova nije zadovoqan kona~nom odlukom investitora, u JP „Putevi Srbije“ ka`u da je prva instanca za

URS (nekada{wi „Skot Vilson“), {to zna~i da se ne smatra krivom za ka{wewe radova. Ina~e, ugovorom za izgradwu mosta Be{ka od samog po~etka u oblasti nadzora bili su anga `ovani kompanija „Skot Vil-

son“ s podizvo|a~ima – firmom „Mostprojekt“ i kompanijama BCOEM iz Francuske i Hill Int iz SAD-a kao tehni~ka pomo}, {to je finansirala EU. U „Putevima“ isti~u da su navedene kompanije aktivno u~estvovale na realizaciji kompletnog projekta, dok je periodi~no projekat kontrolisan i pregledan od konsultanata Evropske banke za obnovu i razvoj, koja je odobrila kredit za izgradwu mosta. Da podsetimo, ugovorena cena je bila oko 37 miliona evra, najpre su se kopqa lomila oko toga da li posao treba dodeliti doma}oj „Mostogradwi“ koja je predvodila srpski konzorcijum i dala najpovoqniju ponudu za izgradwu mosta, ili, pak Austrijancima. Posle toga je usledila rasprava za{to se tako mnogo kasnilo s izgradwom,

investitor je prigovarao izvo|a~u, u jednom momentu je bilo u opciji i da im se posao oduzme, a izvo|a~i su optu`ivali inve stitora da nije stvorio predu slove za izgradwu. Ugovor o izgradwi je potpisan 2006, a most

KORUPCIONA[KI SKANDALI U PRIVREDI UGLAVNOM SE OTVARAJU, A RETKO KAD ZATVARAJU

Velikeaferebez velikezavr{nice Iako nas godinama svi ube|uju u ono {to i sami znamo, da je korupcija jedan od kqu~nih problema na{e privrede i dr`ave, suzbijawe sistemske kra|e na svim nivoima koja nas godi{we neposredno ko{ta par stotina miliona evra, a posredno i mnogo vi{e, jo{ uvek je samo na deklarativnom nivou po gotovo {to se iza otkrivawa velikih afera ~esto krije samo politi~ki obra~un na kojem se skupqaju poeni. Dok su politi~arima koji se pojavquju u javnosti puna usta borbe protiv korupcije, u „stvarnom svetu„ na{u napa}enu Srbiju korupcija cedi k’o Marko Kraqevi} suvu drenovi nu, pa iako se ~ini da smo ve} presu{ili, uigrane ekipe nam pokazuju da jo{ uvek ima {ta da se otme i to malo vi{e od onih par kapi koje je Marko svojevremeno iscedio. Direktna {teta nastala u aferi „Agrobanka„ je oko 300 miliona evra, zbog ~ega je dr`a va ve} morala iz buxeta da interveni{e sa preko sto miliona evra da bi spasila ovu banku i izbegla jo{ ve}i finansijski debakl. Deo u~esnika ove afere je pohap{en, ali su se najave da }e zbog te afere odgovarati i politi~ari koji su odobrili i podstrekivali takvo poslovawe banke, naglo splasnule i do sada nijedan predstavnik vlasti nije pozvan na odgovornost. Jedini visoki funkcioner vlasti koji je u posledwih nekoliko godina optu`en za korupciju i zloupotrebe jeste biv{i ministar Oliver Duli}. Optu`nica ga tereti da je favorizo vawem preduze}a „Nuba invest„ izvo|a~a kojem je dat posao postavqawa opti~kih kablova, pribavio korist za to preduze}e i istovremeno naneo vi{e-

milionsku {tetu dr`avnom buxetu. Biv{i ministar tvrdi da nije ni{ta kriv i da }e to dokazati, a opet je izostalo najavqeno hap{ewe jo{ jednog ministra bez ~ije podr{ke se nije mogla obezbediti prednost pomenutoj firmi. „Agrobanka„ i „slu~aj Duli}„ samo su deo brojnih „projekata„ kojima se kida deo po deo onog

{tete od 35 miliona evra koja je naneta kru{eva~koj fabrici „FAM„, najavqeno je da }e se ispitati povezanost nekih politi~ara kao i kompletno poslovawe „Nibens grupe„ koja je kontrolisala veliki deo poslova izgradwe i odr`avawa puteva. Nedugo nakon hap{ewa, ovo preduze}e je oti{lo u ste~aj, raskinuta su i ~etiri ugovora o

Ko }e orati drumove Sudski postupci u ovakvim aferama po pravilu su dugotrajni {to ~esto dovodi i do delimi~nog ili potpunog zastarevawa po~iwenih dela. [tetu koja se meri milijardama naravno pla}aju gra|ani koji o~igledno jo{ uvek nisu spremni da kao Marko nekad zaoru drumove zbog poga`enog orawa i kazne (kaba)dahije koje nam uni{tavaju dr`avu. {to je preostalo od na{e dr`a ve, a iskustva iz prethodnih velikih afera nam govore da nam pompezna privo|ewa i najave daqe borbe protiv korupcije ne}e mnogo pomo}i. Kada je u maju pro{le godine sa jo{ nekoliko saradnika uhap{en Milo \ura{kovi}, vlasnik „Nibens grupe„ zbog

privatizaciji kojom je „Nibens„ kupio preduze}a za izgradwu pruga i puteva, a uhap{eni vlasnik se trenutno nalazi u ku}nom pritvoru sa elektronskom narukvicom odakle poru~uje da }e optu`nica biti oborena. Po~etkom juna ove godine, MUP je na zvona objavio hap{e-

we dvadesetak osoba uvezanih u takozvanu „tekstilnu mafiju„. Kako je tada navedeno, oni su malverzacijama oko uvoza i cariwewa tekstila samo od 2009. godine o{tetili buxet Srbije za milijardu dinara, a kako se ista grupa istim poslovima bavi jo{ od 2000. godine, sumwa se da je ukupna {teta i do 10 milijardi dinara. Me|utim, nakon hap{ewa o ovoj grupi se nije vi{e govorilo, a iz nezvani~nih izvora se mo`e ~uti da je zapra vo ~itav postupak bio instruisan od konkurencije u unosnim poslovima sa tekstilom i da }e se slu~aj „tekstilne mafije„ te{ko dokazati kao i da cariwe we tekstila i daqe ide po istom postupku koji je isti ve} godinama, a zbog kojeg je uhap{eno dvadesetak qudi. Pre par meseci okon~an je sudski postupak „drumskoj mafiji„ koja je zloupotrebama u naplati putarine na auto-putu o{tetila JP Puteve Srbije za oko 6,5 miliona evra. Osu|eno je ~etrdesetak osoba, a kazne su se kretale od jedne do ~etiri godine zatvora. I u ovom slu~aju se sumwalo da je na~iwena {teta vi{estruko ve}a, ali za to kao i za ume{anost predstav nika izvr{ne vlasti nije bilo dokaza. Pre godinu i po dana u vi{e gradova po Srbiji uhap{eno je nekoliko vlasnika sportskih kladionica kao i petoro slu`benika Ministarstva finansija zbog zloupotreba u organi zovawu igara na sre}u. Kladioni~arska mafija se sumwi~ila za milione evra koji su umesto u dr`avnom buxetu zavr{ili u wi hovim rukama, ali kao i u svim ostalim slu~ajevima korupcije sudski postupak sporo ide, a osumwi~eni se ve} odavno brane sa slobode. N. Perkovi}

je pu{ten u saobra}aj 3. oktobra 2011. Da li }e se utvr|enom cenom staviti ta~ka na Be{ku, ili }e zavr{iti na arbitra`i, kao koncesija Horgo{ – Po`ega koja je poverena istoj firmi, ostaje da se vidi. R. Dautovi}

Koliko softvera prodamo Na srpskom tr`i{tu informacionih tehnologija (IT) potro{wa je mawa od sedamdeset evra po glavi stanovnika, a da bi se pove}ala potrebno je, pre svega, modernizovati privredu, izjavio je dr`avni sekretar u Ministarstvu spoqne i unutra{we trgovine i telekomunikacije StefanLazarevi}. On je kazao i da je realno da vrednost izvezenog softvera do kraja mandata Vlade dostigne cifru od oko 800 miliona dolara, podsetiv{i da je ta cifra na kraju pro{le godine iznosila oko 200 miliona dolara. Kada pri~amo o IT potro{wi po glavi stanovnika, ne moramo da uzimamo u obzir samo prodavnice potro{a~ke opreme, koje bele`e mawi promet zbog ekonomske krize, ve} i ~iwenicu da se IT potro{wa generi{e iz cele privrede, istakao je Lazarevi} u intervjuu Tanjugu. „Privreda i proizvodwa u zemqi i danas nisu zasnovani na modernim tehnologijama. Da bi smo to podstakli moramo uvesti nove, modernizovane proizvodne procese, ali i vi{e ulagati u istra`ivawe i razvoj”, naglasio je Lazarevi}. Komentari{u}i nedavni izve{taj Saveta stranih investitora, Lazarevi} je kazao da je primetno da sektor telekomunikacija, za razliku od mnogih drugih sektora, iz godine u godinu veoma dobro napreduje. S obzirom na to da se, izme|u ostalog, u Beloj kwizi Srbiji preporu~uje razvoj {irokopojasnog interneta, Lazarevi} je kazao da je za definisawe podsticajnih mehanizama i konkretnih mera najpre potrebno napraviti mapu {irokopojasne infrastrukture u Srbiji.

IZ NACIONALNE SLU@BE ZA ZAPO[QAVAWE PORU^UJU

Bi}eparazanezaposlene Nacionalna slu`ba za zapo {qavawe }e u 2013. dobiti ne{to vi{e sredstava za isplatu nov~ane naknade za nezaposle ne ~ime }e se obezbediti uredna isplata, izjavio je Direktor NSZ DejanJovanovi}. „Kao slu `ba smo pot pu no svesni potrebe da se smawi buxetski deficit i znamo da dr `ava nema previ{e para. Do bro je da u ovoj situaciji, ma kar ostajemo na istom nivou kada je re~ o aktivnim merama za po{qavawa”, naveo je Jovanovi}. NSZ }e za tu namenu imati buxet od 3,4 milijarde dinara, {to je na nivou ovogodi{weg, ali }e prema wegovim re~ima,

dobiti ne{to vi{e sredstava za isplatu novcane naknade za nezaposlene. „To }e omoguciti uredno izmirewe 12 nov~anih naknada za nezaposlene u 2013”, naveo je

efikasno biti usmereno vi{estruko vi{e novca. „Verujem da bi svaki direktor ili ministar, danas u Srbiji rekao da su potrebe vi{estruko ve}e. To je prva lekcija u ekonomiji - da su

Zvani~nastopanezaposlenostijeuSrbiji oko25procenata Jovanovi}, ukazav{i da tu naka na du me se~ no do bi ja oko 80.000 korisnika. Na pitawe koliko bi, prema procenama, sredstava bilo potrebno za aktivne mere zapo{qavawa, on je rekao da bi u tu oblast moglo

potrebe neograni~ene, a resursi ograni~eni”, dodao je Jovanovi}. Direktor NSZ je istakao da }e ta slu`ba u narednoj godini na raspolagawu imati i dodatnih 700 miliona dinara za projekte zapo{qavawa oso-

ba sa invaliditetom. Kako je naglasio, u 2012. NSZ je zajedno sa poslodavcima uspeo da obezbedi radna mesta za ne{to vi{e 2.500 osoba sa invaliditetom. „U narednim danima }emo precizirati kako }e ta~no izgledati programi zapo{qavawa u 2013. i da li }e biti nekih izmena u odnosu na ovu godinu”, ukazao je Jovanovi}. Mere aktivnog zapo{qavawa bi}e, dodao je on, u svakom slu~aju usmerene na te`e upo{qive grupe, kao {to su stariji od 50 godine, socijalno ugro`ene, mlade i nezaposlene koji `ive u nerazvijenim, devastiranim krajevima Srbije.

U 2010. godini je 150.000 qudi sa evidencije dobilo zaposlewe, a u 2011. godini je taj broj pove}an na 180 000 qudi. Jovanovi} je dodao da je od po~etka godine blizu 150.000 qudi sa evidencije NSZ zaposleno, a od tog broja 30.000 kroz ak tiv ne me re za po {qe va we, odnosno uz buxetsku podr{ku. Pre ma we go vim re ~i ma, na evidenciji trenutno ima oko 750.000, {to je za 9.000 mawe nego na po~etku godine, ali se u odnosu na isti period 2011. be le `i se po ve }a we - od 12.000. Zvani~na stopa nezaposlenosti je u Srbiji oko 25 procenata.


6

dru[tvo

ponedeqak22.oktobar2012.

LE^EWE VAN OKRUGA

Pacijenti „teritorijalno” boluju Kako se sva prava iz oblasti zdravs tven og osig ur aw a ostvaruju na teritoriji okrugazakojijenadle`namati~na filijala Republi~kog fonda za zdravs tven o osig ur aw e u kojojjepacijentosiguran,do}idouputazaodlazaknale~ewe u neki drugi grad nije nimalolako.Naime,zasme{taj, pregled i le~ewe pacijenata vanprebivali{tapredvi|ena je slo`ena administracija u kojojjeosnovnateritorijalna podela gde i kome pacijent pripada.ZbogtogasudonedavnopacijentiizPan~evadobijaliuputedaidunapregledeu

kicentarkojimuiteritorijalnopripada.Teknapredlog lekaraspecijalistezale~ewe van podru~ja svoje filijale lekarska komisija RFZO daje saglasnost.Samoutomslu~aju Fondsnositro{kovele~ewa, aosiguraniciimajupravaina naknadu tro{kova le~ewa do teustanove,kaoizasvojepratioce.Kadanitonepomogne, pos toj i mog u}n ost slaw a u inostranstvu. Kadasuupitawuhitnislu~ajevi mo`e se odmah dobiti odobrewe lekarske komisije zale~eweuzdravstvenojustanovi na teritoriji druge fi-

Hitni slu~ajevi Ukoliko pacijenta kao hitan slu~aj, bez uputa izabranog lekara i saglasnosti lekarske komisije ili overe mati~ne filijale RFZO, zbrine zdravstvena ustanova van okruga u kojemonimaprebivali{teodnosnozdravstvenoosigurawe, taustanovaimaobavezudaurokuodtridanazatra`isaglasnostlekarskekomisijekojojpacijentteritorijalnopripada.Ovajrokmo`edaseprodu`iakozatopostojeopravdani razlozi. Novi Sad ili Sremsku Kamenicu, umesto u Beograd koji im je mnogo bli`i. Kako je Pan~evo prema teritorijalnoj podeli u Vojvodini, uput semogaodavatisamozatajdeo Srbije i to su lekari bili prinu|eni da po{tuju. Danas Pan~evcinemorajudaidusamo u vojvo|anske zdravstvene ustanove ve} sami biraju gde ho}edaidu,odnosnogdesuliste ~ekawa kra}e, jer je na kraju preovladala ~iwenica dajejeftinijeizadr`avuda pacijent ide tamo gde mu je bli`e nego tamo gde teritorijalnopripada. Pacijenti su ipak i daqe dobrim delom vezani  odredbom da prava uz zdravstvenu kwi`icu ostvaruju prema mestu prebivali{ta ili u najbli`oj zdravstvenoj ustnaovi prema mestu stanovawa. Ukoliko je bolest slo`enija pacijent se upu}uje u bolnicu u svommestuiliugradukojije wemunajbli`i.Odatle,popotrebi,mo`edaideunajbli`i klini~kicentar,alineionaj u koji bi on `eleo: ne mo`e svakodaidenaVMAiliKlini~k i cent ar Srb ij e ako u blizini svog mesta prebivali{taimanekidrugiklini~-

lijale Fonda PIO. Uput za le~ewevanokrugamo`edanapi{eizabranilekar,bolnica ilistacionarukomepacijent le`i.Akobolnicaukojojpacijent le`i, bez obzira kojoj filijaliRFZOpripada,proceni da ne mo`e da pru`i sve neophodne usluge i da treba obezbediti tretman u drugoj zdravstvenojustanovi,onamora uz zdravstvenu dokumentaciju slu`benim putem da pribaviiocenulekarskekomisije mati~ne filijale RFZO o opravdanosti le~ewa u drugoj ustanovi.No,itupostojiizuzetak,atojeda~akiakoupacijentovomokrugupostojiodgovaraju}a zdravstvena ustanova on mo`e dobiti uput za le~ewe u bolnici u drugom okrugu ukoliko je ona bli`a mestuprebivali{ta. Potparol RFZO Sawa Mi rosavqevi} obja{wava da se qudinele~epremasvojim`eqamave}premapotrebi,dodaju}i da kad god lekar specijalista predlo`i le~ewe van podru~jawihovefilijale,jer su sve mogu}nosti iscrpqene, lek ars ka kom is ij a obav ez no overavauputinepravinikakveprobleme. Q. Male{evi}

dnevnik

EVROPSKI DANI SVESTI O DISLEKSIJI I U SRBIJI

Slepizaslova Mada je „slepilo za slova“ u svetu prvi put opisano jo{ pre 116godinaoovomsindromukod nas se jo{ uvek malo zna, a jo{ mawegovori,pa}eiEvropski dani svesti o disleksiji, koje ove nedeqe  organizuje Prvo srpsko dru{tvo za disleksiju, doprinetitomedaovajsindrom postane vidqiviji. Svetska zdravstvena organizacija procewuje da je ovom specifi~nom smetwomuu~ewuzahva}enooko 10odstopopulacije.Drugimre~ima, u proseku, po tri |aka u svakomodeqewute{korazla`u re~ slovo po slovo, imaju neuredne sveske jer mnogo bri{u, dugmi}iimnisuravnomernozakop~ani, imaju problema sa vezivawempertli,~estoka`u„sutra sam bio”, ne mogu da odrede stranesveta,{tajelevo,a{ta desno, ne zato jer su lewa i ne ve`bajudovoqnokodku}e,nego zato{toimajudisleksiju. Uzove,prveznake,pokojima seuprvomrazredumo`eposumwatidadeteimadisleksiju,po re~ima  koordinatorke mre`e podr{ke inkluzivnom obrazovawu Ministarstva prosvete i edukatorazaseminardisleksije Gordane Josimov u ranoj dijagnostici se upore|uje de~iji crte`ina~innakojipi{e- ukolikojecrte`zreoapisaweide te{ko, to je naj~e{}e na~in da se konstatuje disleksija jer se neradiointelektualnomdeficitu.Naprotiv,tadecasunaj~e{}enadprose~neinteligencije. Pro{log meseca na Me|unarodnojkonferencijispecijalne edukacije i rehabilitacije u Zagrebu predstavqeni su programiinstrumentizaprocenu pred~ita~kih sposobnosti, sa kojimasenauzrastuodpetgodinamo`esavelikomsigurno{}u utvrditi dete koje je potencijalnikandidatzadisleksiju,pa se shodno tome mogu preduzeti odgovaraju}e mere prevencije. Na`alost,obrazovnisistemnijeufunkcijiosobasadisleksijom. Osim {to ih upu}uju u zdravstvene ustanove na procenuitretman,saminastavnicii

u~iteqi nemaju adekvatne i jedinstvene strategije po kojima postupaju. Tako, na`alost, kod nasdisleksija~estoostajeneotkrivena zbog nedovoqne informisanosti roditeqa, ali i prosvetnih radnika. Posledice

sela Milankov.-Tosudecakoja poha|aju vi{e razrede osnovne {kole,aneretkoidecaizsredwe{kolekojave}uprvojgodini pokazuju {kolski neuspeh uprkosurednojinteligencijiiulo`enom trudu sa uspostavqenim

Od genijalaca do kriminalaca Prema posledwem istra`ivawu me|u najbogatijim qudima, kojisudouspehado{liputemoriginalnihidejaibezvelikog po~etnog kapitala, je ~ak 40 odsto disleksi~ara. Na listi poznatih osoba sa disleksijom su i Leonardo Da Vin~i, Albert Ajn{tajn, Hans Kristijan Andersen, Agata Kristi, Pikaso, VoltDizni,XonLenon,Tom Kruz, [er, Vupi Goldberg, Kianu Rivs, Stiv Xobs, Bil Gejts i  mnogi drugi. Istovremeno, neka istra`ivawaukazujudadisleksijuimaizme|u40i60odstozatvorenika.Dakle,disleksi~arimogubitiitekakouspe{niako ovusmetwupretvoreuprednost,dokpogre{anpristupimate{keposledicepopsihi~kirazvojdeteta. neprepoznate disleksije zagor~avaju odrastawe i {kolovawe, amoguostavititrajneposledicena`ivotneizbore. - U Institut za zdravstvenu za{titu Vojvodine, u toku godine,{koleuputeuprosekutridesetoro dece sa sumwom na disleksiju-ka`elogopeduovominstitutuiasistentnaKatedriza specijalnurehabilitacijuiedukaciju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Ve -

radnim navikama. Tada se radi kompletna procena {kolskih sposobnosti u okviru kojih se najpre uradi psiholo{ko testirawe,apotomsveobuhvatnaprocena~itawaodstranelogopeda. Imadasedijagnozadisleksije danas kod nas mo`e dati nakon drugog razreda osnovne {kole, kadajeobuka~itawaupotpunostizavr{enaikadaseo~ekujeda i deca sa slabijim kognitivnim sposobnostima mogu da je savla-

daju, u ni`im razredima, po re~ima Vesele Milankov, i roditeqiiu~iteqismetwe~itawa uglavnom toleri{u, pa deca sa razvojnomdisleksijom,kojasejedina uspe{no i lako koriguje u ranom uzrastu, dolaze kasno na tretman i tada su rezultati dalekoslabiji.A,usu{tini,nije potrebno mnogo sredstava i materijalnog anga`ovawa da se problemiovepopulacijeubla`e ili otklone, naro~ito kada se radi o primarnoj-specifi~noj disleksijikojajeotpornanasvakuterapijuivezanajezaspecifi~neorganskelezijeumozgu. - [kole bi trebalo da anga`uju stru~wake, logopede koji }e ih uputiti u specifi~nosti ovog problema i predo~iti na~ine kako da se nastavni sadr`ajinadruga~ijina~inprezentuju i ocewuju - smatra Vesela Milankov.-Odre|enbrojuxbenikamo`ese{trampatiidruga~ijimfontominaodgovaraju}ojbojihartije,kakobiseu~enicimasdisleksijomolak{alo samostalnopra}ewegradiva.Do sada su roditeqi bili „osu|eni“da~itajuiprepri~avajudecisadr`ajemetodskihjedinica. Ovosemo`ekorigovatikwigamakojesusnimqenenaCD. Po re~ima Vesele Milankov postoji mnogo prakti~nih primerakakopomo}i,alilogopede dosadatonikonijepitao,nego jenajva`nijebiloda{kolipo{aqu  mi{qewa, eventualno uzmu dete na tretman i na tome sesvezavr{ava. - Mislim da je obrazovni sistemutompogledupotpunozatajio - ka`e Vesela Milankov. Ovakva deca imaju otpor prema ~itawu,jersusamokritikovana, anikoimnepoma`edaproblem prevazi|u. Odbijaju da ve`baju ~itawe, svesni da im to nikako neide,aneretkopodpritiskom obrazovnog sistema i roditeqa razvijaju lo{e navike i ~esto dolaziidoporeme}ajapona{awa. Tako imamo decu sa odli~nim potencijalima koja vremenom postaju vaspitni i socijalniproblem. D. Deve~erski

INDUSTRIJSKO NASLE\E POMA@E RAZVOJU TURIZMA

Univerzitetustarojpivari Delegacija Regionalnog centra za dru{tveno ekonomski razvoj – “Banat”, zrewaninske lokalnesamoupraveiZavodaza za{titu spomenika kulture iz Zrewanina boravila je u slu`benojposeti^e{koj,napoziv na~elnika Hradec Kralove regionaLubomira Franca. Povodzaposetubiojenastavaksaradweizme|udvaregiona i definisawe konkretnih projekata i aktivnosti za naredni period, ali i u~estvovawe na me|unarodnoj konferenciji na temu “Upotreba industrijskog nasle|a u ciqu razvoja turizma”. Istori~ar umetnosti – konzervator Bojan Koj~i} iz zrewaninskog Zavoda tom prilikom je predstavio industrijsko graditeqsko nasle|e Zrewanina i regiona, kao i mogu}nosti za wegovu revitalizaciju krozturizam.

- Primeri predstavqeni na konferencijikojajeodr`anau tamo{wem obnovqenom starom kompleksu pivare ukazali su namnakojesesveraznovrsnena~ine mo`e jedno uga{eno industrijsko postrojewe revitali-

ciju proizvodwe piva i kontinuitetdug260godina,neradiod 2005.te bitrebaloiskoristiti nova saznawa i kontakte kada do|evremedaseovajna{vredan industrijskikompleksobnovi– rekao je Koj~i} i podsetio na

Obnova trajala od 2005. do 2007. Zanimqiv detaq su dva monumentalna dimwaka glavne zgrade pivarekojivi{enemajusvojuprvobitnufunkciju,akojisuma{tovitorekonstruisaniusavremenommaterijalu,pri~emujezadr`anaoriginalnaforma.Deonovcazarealizacijuovogdosada najskupqegprojektauregionu dalajeEvropskaunijaadeoRegija HradecKralove.Radovinaobnovikompleksatrajalisuod2005. do2007.godineidosadajenajve}ainvesticijauregionu. zovatiisa~uvatiodnestajawai kako se ono mo`e prilagoditi savremenim potrebama i iskoristiti kao turisti~ki potencijaljednogregiona.Zrewaninskapivara,kojajeimalatradi-

privrednu saradwu dve regije koja je postojala u pro{losti, jer su ~e{ki in`eweri projektovali ma{inska postrojewa i objekteuzrewaninskojfabrici {e}eraipivari.

Po re~ima Koj~i}a, gosti su prilikom boravka u ^e{koj imali priliku da vide kako se jednom industrijskom kompleksu, koji se nalazi u samom staromjezgrugrada,mo`eudahnuti novi`ivot. - U nekada{woj pivari, koja dugi niz godina nije radila, sme{ten je centar Regiona u okviru koga se nalaze i druge institucije - Centar za razvoj evropskih projekata Hradec Kralove,Univerzitet,galerija ali i komercijalni sadr`aji banke,tr`nicentar,restorani malapivnicaikafeuamfiteatrukompleksaukomerademladiqudisaposebnimpotrebama. Stariobjektisurestauriranii adaptirani za nove sadr`aje, a noviinkorporiraniukompleks sajasnimrazlikamaumaterijalizaciji i formi - preneo je Koj~i}utiske. @. Balaban

VESTI „[KOLAPOMERIDETETA”UADI: Udru`ewe gra|a na „Duga”, u saradwi sa Osnovnom {kolom „^eh Karoq” iz Ade i materijalnom podr{kom lokalne samouprave op{tine Ada zapo~elo je akciju „[kola po meri deteta”. U okviru akcije odr`ana je kreativna radionica u kojoj su u~estvovala deca, zajedno sa nastavnicima i roditeqima, koja se sastojala u obnavqawu i ulep{avawu u~ionica. - Po~eli smo od u~ionice prvog razreda, gde smo uz pomo} {kolskih majstora u vedre boje okre~ili zidove, klupe i stolove i u~inili prostor za u~ewe mestom gde }e deca rado bo raviti - ka`e predsednica „Duge” Vesna Civri}. - Deca su u akciji imala priliku da kvalitetno provode vreme stvaraju}i i rade}i, zajedno sa svojim roditeqima. Nameravamo da ovakve radionice ubudu}e odr`avamo jednom mese~no, sve dok svaka u~ionica u na{oj {koli ne bude obnovqena. Tako }emo u~initi da se svako dete ose}a korisnim i da, osim svojim u~ewem i radom, doprinese boqem izgledu {kole i nau~i nove ve{tine. M. Mitrovi}

Okruglistooborbi protivrakadojke Srbija se nalazi na vrhu neslavnog svetskogrekordapobroju`enaobolelihodraka dojke. Svake godine od raka dojke ovde obolioko4.000aumre1.600`ena.Maweod 50odsto`enastarostiod50do69godinaje pregledano na mamografu i to je jedan od razlogazbogkojegjeSrbijadobilanegativnu ocenu u istra`ivawu koje je sprovedeno zapotrebeEvropskogparlamenta. Centar za tranziciju i qudska prava “Spektar” , zbog stanovi{tva da je borba protiv raka dojke zadatak celokupnog dru{tva, organizuje danas u Beogradu okrugli stooovojtemi.Govori}eseomogu}nostima dr`aveuborbiprotivoveopakebolesti,o evropskimisvetskimiskustvimaule~ewu

rakadojke,kaoiopodizawusvestikod`ena o potrebi redovnih pregleda-samopregleda. U~e{}esunajaviliSlavica \uki}-Dejanovi}, ministarka zdravqa, dokbori Zoran Rako~evi}, Radan Xodi}, Violeta Skoroba} iOlivera Kosovac.Okruglomstolu}eprisustvovati i predstavnici nevladinog sektoraistudentiMedicinskogfakulteta. Q. M.

Mnogokandidata zavojnesve{tenike Madajedoistekarokazaprijemuprofesionalnu vojnu slu`bu  u svojstvu oficira na neodre|eno vreme u verskoj slu`bi ostalo jo{ desetak dana, interesovawe verskih lica je veliko: za 15 verskih

slu`benika u Vojsci Srbije ve} se prijavilowihpedesetak!Najvi{ejeprijavaza pravoslavnesve{tenike,doksejedankandidatprijaviozavojnogkapelanaidvaza vojnogimama. SPC jo{ nije obradila sve zahteve zainteresovanih, pa se zbog toga o~ekuje da }e biti jo{ kandidata koji }e konkurisati za pravoslavne sve{tenike. Kako je procedura u toku a vreme isti~e u SPC o~ekujudaMinistarstvoodbranemo`dai produ`i rok konkursa. U isto vreme ve} su se prijavila dva kandidata za imama i obojicasudobilisaglasnostipreporuku Islamske zajednice Srbije. Kandidati su Mustafa Jusufspahi}, v.d.muftijezapodru~jeVojvodineiAdmir Haxi}, imamxamijeGorweSebe~evo. Q. M.


POVODOM DANA OSLOBO\EWA NOVOG SADA

U ZAVODU ZA ZDRAVSTVENU ZA[TITU STUDENATA

Sve~anaakademija ipolagawecve}a

Uverewazavoza~ku dozvolu,posao... Zavodzazdravstvenuza{titustudenataizdajelekarskauverewa za voza~ku dozvolu A i B kategorije po najni`im cenama. U Zavodu se izdaju i lekaraska uverewa za posao, putovawe u inostranstvo,dobijawevize,upisnafakulteteivisoke{kole,useqeweustudentskidomidruga.NaOdeqewusportskemedicine mogu da se overe licence i takmi~arske kwi`ice za sve grane sportova.Sveneophodneinformacijemogusedobitipozivomna brojtelefona4870-548ilinasajtuwww.zzzzsns.co.rs. I. D.

Sve~anaakademijapovodomobele`avawaDanaoslobo|ewa grada Novog Sada od fa{izma u Drugom svetskom ratu bi}eodr`anasutrau11~asovauDomuvojskeSrbije,Beogradskikej9.Govori}eSvetomirAtanackovi} iMitaBugarski. Istog dana bi}e polo`eni venci i cve}e na spomen grobquuNovomSadu,naspomenik@arkuZrewaninuuistoimenoj{koliinaspomenik„Novosadskompartizanskomodredu”na^eneju. G. ^.

Novosadska ponedeqak22.oktobar2012.

U GRADSKOJ BIBLIOTECI

Upolani`acena~lanarine Gradskabibliotekaoddanasdo25.oktobradajepopustod50odsto prilikomupisa,apovodomMesecakwige.Cenagodi{we~lanarine sapopustomzaodraslekorisnikeje250,azadecu150dinara. I. D.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

hronika

Promovisaninovi vitezovi Prviputceremonijaprijemanovih~lanovausrpskufilijaluVite{kogredaPro concordatia populorum (PCO) odr`ana je u subotu uve~e u SremskimKarlovcima.Ovomsve~anom~inuuKarlova~kojgimnazijiprisustvovalojesedamdesetak~lanovaPCO iz[vajcarske, Ma|arske, Austrije, Nema~ke,Srbije,kaoipredstavnicidiplomatskogkora. U~lanstvotogvite{kogreda u subotu je u Karlovcima primqeno 11 kandidata koji, dabipostalivitezovi,treba presvegadabuduhumani,visokomoralniiuspe{niuprofesijama kojima se bave, Istovremeno je odr`ana i ceremonija unapre|ewa nekih od ~lanovapremastrogojhijerarhiji koja vlada u  vite{kom redu. TakojeKarlov~aninAleksandar Mati} proizveden u pre-

fekt a za Ju` nob a~k i okrug, kome je kao doma}inu pripala

~ast da ovaj uva`eni skup pozdraviiupoznasanajzna~ajni-

VE^ERAS U KLUBU „TRIBINA MLADIH”

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

Karl-DragutinKesari},poreskiinspektoruNovomSadu,biojeistovremeno i izdava~ {aqivog lista sa ilustracijama „Komarca”, za koji su najvi{episali\or|eRajkovi}iJovanJovanovi}Zmaj.Moradajetaj„dosadniinsekt”,kojihjebilotu{taitmaumo~varamaokoNovogSada,nekog dobropecnuo,jerjetaj,o~iglednodabiseosvetio,22.oktobra1863.K.D. Kesari}uposlao,„dasvekom{ijevide”,glavu{e}erai{estpari`ivine. Primalacpoklona,znaju}idagajenekoosumqi~iozaprimawemita,zatra`iojeodvlastiiodmahdobiodozvoluzano{ewerevolvera. N. C.

NA CEREMONIJI REDA PRO CONCORDATIA POPULORUM U KARLOVCIMA

„Tre{weodolova” i duhovita kritika savremenog srpskog dru{tva, u mnogim wegovimvidovima.Izgubqeneslatketre{wekakvesmojeliudetiwstvu pisac ovih oporih zapisa pronalaziusebiisvom okru`ewu samo u retkim trenucima, kad je ~ovek prisiqen ili dovoqno iskren da se okrene onom najboqem delu sebe, li{enom pogubnogdelovawamedija, savremene tehnologije i neprirodnih uticaja sa strane.Atosemo`e samo kad odbaci olovni oklop bu~ne i u`urbane stvarnosti koji ne dozvoqava na{oj pravoj prirodidaiza|enapovr{inu. N. R.

„Komarac”pecnuo gdenijesmeo

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU ^ITAOCE

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬ r ad¬ w i s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬ r ed¬ n om pe¬ri¬o¬du da¬ r uj e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ g e po¬ne¬deq¬kom, sre¬ d om i pet¬kom. Da¬ n as }e dva ~i¬ta¬o¬ca,ko¬ja se prva ja¬ v e na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Tre{weodolova“Aleksandra - Sa{e Igwatov i} a. Dobitnici }e kwigepreuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa oveizdava~ke ku}e. Nova kwiga Sa{e Igwatovi}a„Tre{weodolova„jeo{tra

V remeploV

Promocijakwige BenkePulkoifilma Sne`aneDivjak „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

Promocija kwige „5,5”  Benke Pulko ifilma„Drugiispredmene„ Sne`ane Divjak, odr`a}e se ve~erasu19satiuklubu„Tribina mladih„,uKCNS,Katoli~kaporta5.BenkaPulkojekwi`evnica, frilenser novinar, fotograf i predava~.Slovenkagodine,kojaje Ginisovarekorderka,jedina`ena kojajenamotoruobi{lasvet.Jedina `ena koja je na plejbojevoj listi „Super mu{karac godine„, jerpowima„imave}amudaodve}inemu{karaca“!

Film„Drugiispredmene„jezajedni~kiprojekatSne`aneiBenke,agovoriodeciTibetakojasu sme{tena u samostanu u Daramsaliifondacijikojusupokrenule kakobiimpomogle. Na promociji kwige „5,5” i filma „Drugi ispred mene„, koji organizuje TV Studio Be~kerek govori}e autorke, a publika }e imati priliku da pored kadrova iz filma pogleda i fotografije Benke Pulko sa wenog `ivotnog putovawa. V. V.

SNSdajekrv Akcijadobrovoqnogdavawakrvi,kojuorganizujeSrpskanapredna stranka,bi}eodr`anasutraod9do12~asovauprostorijamaGradskog odborastranke. GradskiodborSNS-asenalazinaTrgurepublike10. G. ^.

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

jim  ~iwenicama koje Sremske Karlovce~ineposebnim. Nakon promocije novih vitezova, u Klubu kulture “Karom” otvorena je izlo`ba fotog raf ij a rus kog umetn ik a Vladimira Kondakova.  PCO u Srbijipostojiod2002.godine kao filijala me|unarodne organizacije istog imena. Osnovana je kao udru`ewe gra|ana ~iji ciq je uspostavqawe me|unarodne saradwe, povezivawequdiiobezbe|ivawehumanitarne pomo}i. PCO je bila veoma aktivna u vreme rata na prostoru nekada{we Jugoslavijedevedesetihgodinapru`aju}i pomo} izbeglicama.  Posledwihgodinapripisujejojse niz akcija humanitarnog karaktera, a jedna od posledwih je donacija 40 le`ajeva Gerontolo{kom centru na Be`anijskojkosiuBeogradu. Z. Ml.

Predavaweo novinarstvu Prvo u nizu predavawa Fakulteta za evropske pravno politi~ke studije, karijerno orijentacionog karaktera na temu „Biti ... novinar” bi}e odr`ano  danas u 12 ~asova u amfiteatru Fakulteta, Ulica Narodnog fronta 53. Gost predava~ je poznati kwi`evnikinovinar\or|eRandeq. G. ^.

Iskqu~ewa struje NoviSad:od8do10 satideo naseqa Sajlovo uz i oko grobqa;od10.30do13 satideonaseqaSajlovoodmesare„Matijevi}” prema Veterniku; od 11 do13 satiPetraDrap{inaod broja1do21iNarodnihheroja4;od12do14 satiTolstojeva 49i51.^erevi}:od8do12 sati Ulica heroja Ra{e i deo Ulice Jovana Gr~i}a Milenka.Susek:od8.30do13 satideo vikend naseqa Koru{ka. Petrovaradin:od8.30do11.30 sati vikend zona Vezirac, vikend zona [irine, deo vikend zone Alibegovac, deo vikend zoneMalaKaraga~a,Bukova~kidoodbroja2do56iod1do 19,Bukova~kiputod6do60i od7do77iKraji{kaod67do 69A.Kisa~:od9do11 satiMasarikova od 109 do 139 i od 94 do132.


8

ponedeqak22.oktobar2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Nika na radost Bojovi}a i Zovi}a Blizanci Emilija i Teodora - Katarine i Andreja Besermewija, Duwa i Marina - Mirjane Andrejev i Vla dimira Raca, Vuk i Ma{a - Sne`ane i Borisa Vigwevi}a.

Devoj~ice Nika - Ma{e Bojovi} i Maria Zovi}a, An|ela - Aleksandre i Branislava Milo{evi}a, Duwa - Aleksandre i Damira Petkovi}a, Daria Aleksandre i Radomira Ivani{evi}a, Laura Aleksandre Fejsa Levakov i Nenada Fejse, Bojana - Anke i Branislava Krsti}a, Tijana - Biqane i Branimira Qubojevi}a, Duwa - Biqane i Svetozara Qubojevi}a, Kristina - Biqane i Slobodana Ninkovi}a, Jana - Bojane i Mirka Galoga`e, Ilijana - Bojane Todorovi} i \or|a Petrovi}a, Jana - Branislave Wegovan-Goci} i Branislava Goci}a, Sara - Vesne i Mileta Vuja dinovi}a, Sara - Gordane Joki} Kne`evi} i Vlajka Kne`evi}a, Sne`ana - Danijele LazarovVidanovi} i Aleksandra Vidanovi}a, An|elija - Danice Mari} i Milana ]urguza, Teodora Darinke Zeremski-Maxgaq i Damira Maxgaqa, Milana - Dijane i Mihajla ^olaka, Nikolina Dragane i Nikole \uri}a, Maja - Dragane i Predraga Svorcana, Lena - @u`ane Halas i Branka Bonduli}a, Dorjana - Ivane i Save Boti}a, Maksim - Ivane Martinovi}-Barbul i Ni kole Barbula, Sofia - Ivane Samarxije i Aleksandra Gudalovi}a, Petra - Jadranke Plavqani} i Aleksandra Barbulova, Jovana - Jasmine i Dalibora Hajdina, Mawa - Jasmine i Dragana Mi~i}a, Jana - Jelene i Gorana Sav~i}a, Lena - Jelene i Marka ]ulibrka, Nikolina - Jelene i Milana Ili}a, Jovana - Jelene i Ratka Pudara, Ru`ica - Jovane i Vladimira Kalmara, An|ela Jovanke i Dalibora Kova~evi}a, Lena - Kristi ne i Mirka Jeki}a, Dorotea - Kristine Kolar i Krisijana [uhajde, Ena - Maje i Du{ana Milo-

jevi}a, Duwa - Maje i [andora Bere{a, Elena Marije i Dragana Nikol~ina, Aleksandra - Marije [u}ov i Miroslava Le{kova, Katarina Marijane i Darka Bojani}a, Ma{a - Marijane Jela~e i Branka [trbca, Tamara - Marine i Da ria Zagor~i}a, Tara - Marine i Dejana Bardeka, Qumnije - Mjereme i Quqzima Binaja, Leonora - Mile Marjanac-Tiri i Vilmo{a Tirija, Aleksandra - Milane i Zorana @ivkovi}a, Katarina - Milanke i Miroslava Viteza, Petra - Milene i Dragana Kostadinovi}a, Mia - Milene Kala cun i Vladimira A~anskog, Mila - Milene Ca revi}, Natalija - Milije i Zdravka Adamovi}a, Mina - Milke i Milenka Salati}a, Anamarija Milke i Stevana Tere~eka, An|ela - Miqane i Vuka Nedimovi}a, Lena - Monike i Sa{e Ivanovi}a, Na|a - Nastasije i Predraga Babi}a, Petra - Natalije i Bojana Vuliki}a, Elena - Nata{e i Bojana Ilki}a, Na|a - Nata{e i Gorana Jo vanovi}a, Sta{a - Nata{e i Slobodana Gavrana, Duwa - Oqe i Pere Vranca, Hana - Rade i Daniela Stevanovi}a, Kristina - Rade i Neboj{e Bu kve, Duwa - Sanele Bi~kaj i Du{ana Vasili}a, Una - Sawe i Vladimira Mihailovi}a, Marina Sawe i Nemawe Boqanovi}a, Jovana - Sawe i Svetislava Trifunova, Tamara - Sa{e i Stojana Stan~evi}a, An|ela - Svetlane i Bojana Lakanovi}a, Laura - Sun~ice Barna Hora~ek i Andreja Hora~eka, Ema - Tamare i Ermina Dervi{evi}a, Katarina - Tamare i Milana Kablara, Mirjana - Tatjane i Luke Mar~eti}a, Tamara Tunde Volar i Gorana Grqevi}a, Jelena - Hargite Bocor i Milorada Mihajlova.

Ven~ani VawaZeqaja i JovicaJovanovi}, QubicaRu{iti i Dejan Vitomirovi}, DanijelaParipovi} i TomislavTrebovac, LanaBo{kovi} i DraganStojanovi}, JasminaKrga i VladimirDiki}, TamaraPaliku}a i IgorVeselinovi}, JelenaJovanovi} i Zoran\ur|evi},JelenaKraj~inovi} i Sa{a Muratovi}, JelenaJovanovi} i Boris[tajner, MilankaVu~eti} i \or|e Sitarevi}, MarinaSladojevi} i @ivkoKurja~ki, IvanaFazeka{ i Igor Stoji}ev, Sla|ana Vu~kovi} i Damir Vetrab, Ida ^a|enovi} i Radovan ^a|enovi}, Awa Vukeli} i VladimirGak, DraganaSuboti~kii VelimirPribi{i}, KatarinaPavlovi} i BrankoMilo{evi},DrenkaZubovi} i Milan Orlovi}, IvanaKolari} i Dra`enGruji~i}, MirkaGmizi} i PetarDobrodolac, SmiqaDulovi} i Sa{aJo~i}, ZoricaTrkuqa i Neboj{a Markovi}, RomanaDevi} i IvanSakan, ZoricaKlepi} i DarkoBobaq, JelenaMarkov i Dragan Stanivuk, Nikolina Kosti} i Nikola Qubi}, Olga Jovanovi} i Dragan @ivanov, Nata{a \ur|evi} i SvetozarSoviq, MilicaMlinko i ^edomirStupar, MarijaMarkovi} i Milan Te{i},JelenaKosovac i NikolaBo`ovi}.

IvanaiSavaBoti}sasinomStefanomibebomDorjanom

De~aci Luka - Andrijane i Elvina Keze, Vuk - Ane i @ivka Berbakova, Nikola - Ane i Miroslava ^uli}a, Nemawa - Anite i Jaroslava Pale`a, Sa{a - Biqane i Dejana Mrkojevi}a, Andrej Biqane i Svetozara Qubojevi}a, Nemawa - Bi qane i Slobodana Popadi}a, Aleksandar - Bojane i Branimira Medana, Marko - Branislave i Milutina Pe{i}a, Konstantin - Branislave Mati} Vidovi} i Mladena Vidovi}a, Matija Branke Gvozdenac Uro{evi} i Dragana Uro{evi}a, Pavle - Branke i Darka Randeqa, Georgije - Branke i Sa{e Ilina, Nikola - Vere i Save Jovi}a, Bogdan - Verice i Miroslava Ku{i}a, Nikola - Vesne Dimitrijevi} i @ivka Kavraje, Petar - Vesne-Eleonore i Sr|ana [arovi}a, Aleksandar - Vukice i Gorana Bobi}a, Ogwen - Gordane i Vladimira Moravskog, Aleksa - Gordane i Zorana Farka{a, Veqko Danijele i Darka Vulete, Vuk - Danijele i Jovana Ubovi}a, Aleksandar - Danijele i Nenada Mu`dala, Vukan - Dragane i Jovana Krndije, Ilija - @ivane i Gavre @ivkovi}a, Uro{ - Za gorke i Ivana Petru{i}a, Vasilije - Zorice i Dejana Stefanovi}a, Mihailo - Ivane i Vladimira Koci}a, Lazar - Ivane i Gorana Risti}a, Nikola - Ivane i Zorana Gaka, Bala` - Izabele i Alena Faragoa, Luka - Irene i Qubi{e Dobri}a, Stefan - Irene Ivanov-Sudarevi} i Aleksandra Sudarevi}a, Petar - Jadranke i De jana Dimitrijevi}a, Marek - Jarmile i Rastislava Mu~ajija, Ivan - Jasmine i Zdenka Vicko-

vi}a, Filip - Jasmine i Miroslava O`vata, Stefan - Jasne Stojkov-Pavkov i Aleksandra Pavkova, Maksim - Jelene Grbi} i Milo{a Lon~ara, Luka - Jelene i An|elka Vukeli}a, Nemawa - Jelene i Dejana ^i~ovca, Aleksa - Je lene i @arka Radina, Dimitrije - Jelene i Predraga Todorovi}a, Ugqe{a - Jelene Ka{ovski Miloradov i Dejana Miloradova, Danilo - Kristine i Ivana Spasi}a, Aleksandar - Kristine i Sr|ana Mitrovi}a, Du{an - Lane i Bojana Dokmanovi}a, Oleg - Qerke Puri} i Borisa Mili}evi}a, Vladimir - Marijane i Dragana Savi}a, Nemawa - Marijane i Ilije Babi}a, Igor - Marijane Manastirac i Vladimira Igwatova, Arsenije - Milene i Du{ana Bjelajca, Arsenije - Milice Vujasinovi} i Slobodana Vujasinovi}a, Arijan - Mimoze Krasni}i i Gra nita [aqe, Nikola - Mine i Gorana Zori}a, \ura - Mire i Nenada Babi}a, Nikola - Mirja ne Siqanoske i Aleksandra Ugrena, Peter Monike i Jano{a Varge, Luka - Nade i Miro slava Miladinovi}a, Lazar - Sawe i Neboj{e Koprivice, David - Sawe i Predraga Stanojevi}a, Mateja - Svetlane i Milo{a Mileti}a, Vawa - Silvije i Dragana Veselinovi}a, Lazar Silvije i Zorana Droce, Nemawa - Sla|ane Om~ikus i Predraga Pavlovi}a, Vuka{in - Stojanke i Branislava Vu~kovi}a, Aqo{a - Tamare Prekrajac Miqkov i @ivana Miqkova, Reqa Tine i Bojana Beni}a, Antonio - ^ile [ofro i Aleksandra Ibi{aje.

Umrli Milanka \or|evi} Gutman ro|. \or|evi} (1929), Marija Andri} ro|. Ferenc (1937), Miroslav Baji} (1942), Stjepan Baceq (1939), Koviqka Vasi} (1953), Radivoj Vlaovi} (1935), Katarina Vorotwak ro|. Beskorovajnij (1942), Ana Vugrin~i} ro|. Mutavxija (1928), Katica Vukadinov ro|. Hajdanov (1937), Mira Gaji} ro|. Beki} (1949), Dragica Gagi} ro|. Rusov (1918), Borislav Gruji} (1923), Sofija Grun~i} ro|. Rusov (1928), Ilonka Drobina ro|. Terek (1932), Pavle Ziman (1947), Du{anka Ivkovi} ro|. Ivkovi} (1955), [ara Kalapati ro|. Barta (1935), Rade Kozomora (1963), Dragoqub Kolarevi} (1934), Branko Kosovac (1929), Ratko Kosti} (1943), Ilija Kusuqa (1938), Darinka Maletin Stankov ro|. Maletin (1930),\urica Markov (1926), Milan Milak (1943), Nikola Miletin (1943), Julijana Neme{ ro|. Sabado{ (1940), Marina Novakovi} ro|. Dragin (1942), Mileva Ostoji} ro|. Pa|an (1933), Janko Pavlovi} (1942), Nedeqka Petkovi} (1933), Mihal JovanRajakiMilicaPeri}

Petra{ (1964), Rade Polovina (1952), Drago Popovi} (1938), Rozal Po{a (1924), Er`ebet Sel ro|. Gerna~ (1923), Milijana Seli} ro|. Rabrenovi} (1944), Vi{wa Slavnovi} (1942), Spasenija Srebro ro|. Lon~ar (1925), Danica Stanovi} (1922), Danilo Stoji} (1926), Du{an Stojisavqevi} (1958), Aleksandar Stoiqkovi} (1933), Boja Faturovi} ro|. \ur~i} (1937), Julka Fodor ro|. Tati} (1951), Lajo{ ^abi (1936), Slavka [ijak ro|. Mi{i} (1936), Zora [trbac ro|. Pozni} (1931), Milan [ukunda (1927), Aleksandar \uri} ro|. ^uri} (1937), Jan Bov|i{ (1954), Zlata Vidakovi} ro|. [estak (1938), Branko Vuji~i} (1946), Milkica Luki~i} ro|. Hajdukovi} (1953), Rade Medi} (1939), Mladen Peri} (1947), Jovanka Sabo ro|. Dubi~anin (1933), Mladen ^anadanovi} (1957), Lajo{ Ko{icki (1949), Petko Banovi} (1924), Danica Peji} ro|. Skomina (1935), Ivan Sazdov (1958), Danica Kopicl ro|. \api} (1926), Cveta Budimirovi} ro|. Siti} (1932).


NOVOSADSKA HrONIKA

DNEVNIK

ponedeqak22.oktobar2012.

9 Foto:R.Hayi}

„STAN”DAJEDOPRINOSPREVENCIJIPO@ARA

Snimawem razvodnih ormana do bezbednijeg `ivota U Novom Sadu je od po~etka godinedokrajaseptembrazabele` en o1.239 vatrogasnih intervencija, od ~ega  956 na ga{ewu po`ara. To ja za 245 intervencija vi{e u odnosu na istiperiodpro{legodine,kadajebiloimawepo`ara(722). Kako ka`u u Novosadskoj vatrogasnoj brigadi,  ove i pro{le godine najve}i broj po`ara bio je na gra|evins kim objektima. -Ovegodine na gra|evinskim objekt im a imali smo 280 po`ara, a pro{le211.Bilojevi{epo`arai naotvorenomutoku2012.godine,~ak618,dokihjelanebilo 446-predo~iojekomandantnovosadskih vatrogasaca Drago slav Klisura. Onnijemogaore}ikolikoje ta~nopo`arabiloizazvanoneispravnim instalacijama, ali jepotvrdiodasuvatrogascina-

ilazili na ovakve slu~ajeve. Kako je objasnio, razne improvizacijei„buxewa“instalacijauvekdovodedopo`ara. Kako bi se ovom problemu stalonaput,JKP„Stan“jepokrenuo  akciju termovizijskog

o{te}ewe samog razvodnog ormanamogudauzrokujupo`ar. - Snimili smo dobar deo grada,odnosnovi{eod300ormanau 250skup{tinastanara.Za50odstojeodmahdatnalogdaseuradi mawa ili ve}a intervencija. Ti

Do sada termovizijskom metodom snimqeno vi{e od 300 glavnih razvodnih ormana, a u 50 odsto slu~ajeva dat nalog za mewe ili ve}e intervencije snimawaglavnihrazvodnihormana.Ovopreduze}ejedinojeu Srbiji koje besplatno pru`a ovuuslugusaciqemdaselocirapotencijalnaopasnost.Kako je rekla rukovodilac sektora pripreme,razvojaikontroleu „Stanu“Danijela Jankov,upreduze}unastojedadelujupreventivn o, jer preg rej av aw a ili

tro{kovi su svega nekoliko hiqada dinara, ali se tom intervencijom zaustavqa potencijalna opasnost. Na terenu smo nai{liinaormanegdesuosigura~i bilizagrejaninapreko150stepeniCelzijusovih,aizra|enisu oddrveta-kazalajeJankov. Dodalajedau30odstoslu~ajevaoddosadsnimqenihorma-

na,stawenijetolikokriti~no idajenaskup{tinistanarada odlu~i ho}e li se odlu~iti za intervenciju.U20odstoslu~ajev a nij e zab el e` en nik ak av problem. -Korisnicinamseobra}aju prekokol-centra.Kadsnimimosituaciju,tamogdejeneophodno izvesti radove, to sugeri{emo stanarima. Tamo gde vidimo da je situacija alarmantna,reagujemoodmah.Neki sugra|ani su, ipak, skloni da sami popravqaju instalacije, {to je pogre{no i mo`e dovesti cel u zgrad u u opas nost. Ovomakcijom`elimodaporadimo na prevenciji jer, treba upamtiti, materijalna {teta jedalekozanemarqivakadsuu pitawugubiciqudskih`ivota - zakqu~ila je Danijela Jankov. A.Jerini}

ROKOVPOTOKTRNUOKUSTANOVNIKAPETROVARADINA

Nadle`ni obe}avaju poja~anu kontrolu Rokov potok u Petrovaradinu ve}godinamapredstavqatrnuoku stanovnicimaovogdelagrada.Kakotvrdiogor~eni`iteq,~ijeje imepoznatoredakciji,gra|anipetrovaradinskogBlokaosamigotovo svih ulica Novog majura, wih vi{eod10.000,godinamamoleda se korito Rokovog potoka, koji proti~e pored wihovih ku}a, kona~noo~isti. -Tokompaklenovru}egletase iz potoka {irio nesnosan smrad. Najve}ezloje{tosegomilasmrdqivog i otrovnog otpada zaustavila ispod mosti}a preko kojeg qudiidunapijacu,udaqenudesetak metara. Tuda prolaze i deca kojaiduu{kolu,uobli`wojMalinovoj ulici- `ali se sugra|anin.

Du` potoka na prostoruizme|uulicaFru{kogorskog i Podunavskog odreda u Bloku osamnalazisetravnato igrali{tezamali{ane, kaoimosti}prekokojeg prelaze stotine qudi dnevno,apotoksvojmuq iotpaddaqenosipored naseqaSadoviidvanasipakojasujedina{etali{tauovomdeluPetrovaradina. -Morasepriznatidasvegatoga nebibiloda`iteqitihdelova naseqa ne bacaju  u Rokov potok sveisva{ta,~akile{ine`ivotiwa. Ali, to ne osloba|a krivice zadu`eneza~i{}eweRokovogpotoka-ka`eovajstanovnikPetrovaradina.

DAnAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.25, 14.10, 16), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 14, 15.45), „Nedodirqivi” (20.05), „Hrabra Merida” (12, 13.50,15.40),„Meda”(18.20,20.20,22.10),„96sati:Istambul” (18.15, 20.15, 22.05), „Hotel Transilvanija” (18.45), „Led” (20.30), „Divqaci” (17.30, 20, 22.20), „Pritajeno zlo: Osveta” (22.45),„Ubicaizbudu}nosti”(20.10,22.25),„Jelena,Katarina,Marija”(22.30),Kidsfest(od10.15do18.30).

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewazakulturnuistoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 satiiod18do22~asa,subota-nedeqaod10do18~asova): stalnapostavka„Sa~uvanitragovimaterijalneiduhovnekultureVojvodineodpaleolitadosredine20.veka”,„Vojvodina izme|udvasvetskarata-antifa{isti~kaborbauVojvodini 1941-1945” MuzejskiprostorPokrajinskogzavodazaza{tituprirode, Radni~ka20a,4896–302i4896-345(8–16):stalnapostavka „Vi{eodpolavekaza{titeprirodeuVojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, SremskaKamenica, TrgJ.J.Zmaja1,462–810:stalnapostavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvoFru{kegore” Zbirkastraneumetnosti, Dunavska29,451–239(9–17):stalnapostavka„LegatdoktoraBrankaIli}a” Muzejp~elarstvaporodice@ivanovi}, SremskiKarlovci, MitropolitaStratimirovi}a86,881–071(10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18,063/8826675(15–19)

GAleRiJe Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota10–18,petak12–20):stalnapostavka

SAHRAnE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni MirjanaMilanaRadovanovi}(1930)u9.45~asova,StanislavStanislavaHerak(1940)u10.30,Stevan\or|aSimin(1934)u11.15, Marija Jova Peri{i} (1928) u 12, Sofija Raska Elez (1936) u 12.45,DarinkaDragomiraBara}(1922)u13.30,RadivojSavaRadoj~i}(1929)u14.15,JohanAlbertaBawai(1939)u15iNade`da IlijeSekuli}(1942)u15.45~asova.NaNovomgrobquuPetrovaradinudanas}ebitisahraweniDanicaIlijePodunavac(1928)u 13 ~asova i Dragica Petra ^emerli} (1934) u 15 sati.Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Jovanka Pere Jefti}(1927)u13sat.NagorwemstaromgrobquuFutogubi}e sahrawenMiloradNikoleBasta(1954)u13sati.

Za Rokov potok nadle`na je Gradska uprava za komunalne poslove, od koje smo dobili informacijedajeposledwiputnakriti~nimdeonicama ~i{}enpro{le godine. -Ceo Rokovpotoknijejavnapovr{ina , jer su odre|ene deonice na privatnom posedu, a neke  su

Radovi na rekonstrukciji zgradeRepubli~koggeodetskogzavoda, uJevrejskoj21,bli`esekraju,au tokujeure|eweprizemnogobjekta i popravka dotrajalih elektroinstalacija.Ovajprojekatfinasira JKP „Poslovni prostor”, a, kako saznajemo,zatunamenuizdvojenoje oko 14 miliona dinara. U ovom preduze}u naveli su da su radovi zapo~etiujunuidajedosadaupotpunosti rekonstruisana fasada i obavqenisvineophodnilimarski

radovi. Ina~e, „Poslovni prostor”jedasadafinsiraoiradove naure|ewuobjekatanaTrgumladenaca4-6,Pozori{nomtrguiTrgu republike 1, kao i u ulicama Pa{i}eva26i33,MaksimaGorkog38, Vojvode Putnika 1, Wego{eva 16, Temerinska8,IlijeOgwanovi}a1 iJevrejska1.Uovojfirmika`uda suumartuovegodnetriskup{tine stanara predale zahteve za  sufinansiraweradovanaobnovifasada,alisuodwihodustale. A.J.

VRTLARI„LISJA”IMAJUPUNERUKEPOSLA

Ure|ewe grobqa za zadu{ne dane VrtlariuJKPLisje”po~eli supripremegrobqazazadu{ne dane-Svisveti(1.novembar)i Mitrovskezadu{nice(3.novembar). Na Gradskom grobqu je u tokudrugikrugko{ewakorova na neodr`avanim povr{inama, dok se velike parkovske povr{ine kose ve} ~etvrti put. Na tom grobqu je u toku i drugo okopavawe povr{ina pod ukrasnim {ibqem, saop{tili su iz pogrebnog preduze}a. Kako su naveli,poslezavr{etkaradova narekonstrukcijiatmosferske kanalizacije u toku je ure|ewe zelenila na prvom grobnom poqu.Narednesedmice}euposto-

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni

je}e cvetne leje biti posa|ano 10.000letwerasadecve}a(kadifa, bosiqak, `alfija, srebrna pepequga, ukrasna kopriva, mu{katle i petonija). Na ~etvrtom grobnom poqu zavr{ena je sanitarna se~a javora i na tim mestimabi}eposa|enipiramidalnili{}arii~etinari. Nastarimgrobqimaugradu inagrobqimauPetrovaradinu, SremskojKamenici,Veterniku iFutoguzavr{avasedrugikrug ko{ewa i okopavawa povr{ina pod zelenilom. Na Jevrejskom grobqujeutokuukalawawesuvihstabala,ka`uiz„Lisja”. Z.D.

065/47-66-452

Ni pe{a~ke staze, ni biciklisti~ke

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800-300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

ome|ene privatnim parcelama i vlasnici ne dozvoqavaju prilaz i onemogu}avaju~i{}ewe.Utokuje ure|ewe dnaikosinaRokovogpotoka. Ovi radovi se sprovode po zahtevugra|anaimesnezajednice, anaosnovuprograma finansirawa odre|enih komunalnih delatnosti odlokalnoginteresaza2012.godinu -saop{tilisuizGradskeuprave. Nadle`ni planirajudapoja~aju inspekcijski nadzor kako bi preduhitrili nesavesne gra|ane dabacajuuginule`ivotiweupotok, aVDP“[ajka{ka”}eponalogu nadzornog organa i u saradwisaJKP“^isto}om” daukloni svele{eveizpotoka,gdejetomogu}e. A.Varga

Novo lice Geodetskog zavoda

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

^itam kako ZIG ure|uje trotoare po raznim ulicama. Gra|aniihve}godinamamole, mole i mole, da ne{to u~ine na Bulevaru kraqa Petra od Branimira ]osi}a pa do Sajma(saneparnestrane).Nipe{a~ke,nibiciklisti~kestaze.Neznasekomejegore.^as ne{to ni nalik na stazu, ~as nekestepenice. 064/5838... *** VlastSrbijepozivanaroddaneodlaziizzemqeu emigraciju. Ali, {ta obe}avaju? Ni{ta! [ta nude?

Umirawe od gladi i bolesti! Pa,akoneuEU,aono,baremu Hrvatsku - dok ima vremena! S’po{tovawem! 063/5230... *** Da na kraju niko nije nezamewiv (vidimo izbore). Posebno da ka`em da ura|eno na na~inkakojeura|enojezalupu, a da ne pri~am o neura|enom.Posebnopoglavqejemito ikorupcija.Op{tepoznato,a ojavnimnabavkamasramota{taseradiiprikazujekao nekivanzemaqskiuspeh. 060/0491...


10

ponedeqak22.oktobar2012.

vOJvOdinA

dnevnik ОБЕЛЕЖЕНДАНОПШТИНЕВРБАС

Погодноместозаживот

Добитници годишњих признања и Михаљ Њилаш

ПРОСЛАВА ДАНА ОПШТИНЕ КАЊИЖА

Додељена признања „Про урбе”

КАЊИЖА: Свечана академија пороводом Дана општине Кањижа, приређена је у суботу у великој сали Дома уметности, у присуству председника Скупштине АП Војводине Иштвана Пастора, републичких и покрајинских посланика, делегација братских градова из Србије, Мађарске, Румуније и Словачке, околних општина Суботица, Сента, Бачка Топола, Ада, Нови Кнежевац и Чока и дургих гостију. На свечаности су говорили председник кањишке општине Михаљ Њилаш и директор ДОО „Инфо Кањижа„ Жомбор Ујвари, а приказан је и видео филм о најзначајнијим резултатима које је постигла локална самоуправа између два празника, а музички програм приредили су наставници Основне музичке школе Кањижа. Као локални празник у кањишкој општини прославља се 20.октобар 1866, датум

Прве сенћанске битке, у којој су ови крајеви ослобођени од Турака. Председник општине Михаљ Њилаш уручио је годишње награде Скупштине општине Кањижа „Про урбе„, које се додељују истакнутим организацијама и појединцима. Добитница плакете „Про урбе„ са новчаном наградом је секретарка Црвеног крста Кањиже Ержебет Ходик, а диплома Удружење пензионера општине Кањижа, ђакон, писац и новинар Јожеф Чапек и педијатар у пензији др Божена Суђи из Кањиже и учитељица у пензији Ана Тимар из Орома. После свечане академије на Рибарском тргу, најстаријем делу Кањиже, где је некада било утврђење на обали Тисе, чије уређење је завршено за овај празник, положени су венци на спомен обележје „Ту је почетак Кањиже„. Текст и фото: М.Митровић

Петицијазасмену начелника Хитнепомоћи

ПАНЧЕВО: Половина запослених у Служби хитне медицинске помоћи у Панчеву потписала је петицију, у којој тражи смену начелника службе др Мирослава Тепшића. Петицију су предали директору Дома здравља др Слободану Овуки, који сматра да је захтев неоснован и да начелник треба и даље да обавља исту функцију. Запослени, бар оних 40 потписника, незадовољни су лошом комуникацијом, те променом сталне дугогодишње екипе лекара, техничара и возача, које су излазиле на терен као и неплаћеним допунским радом. Доктор Слободан Овука сматра да је приговор запослених написан паушално. - Запослени наводе да не постоји комуникација између начелника и

шефова смена, што се делимично слажем, јер постоји нарушена комуникација, али због лоших међуљудских односа, који одавно датирају - рекао је директор Дома здравља др Слободан Овука. Овука тврди да је др Тепшић до сада небројано пута доказао стручност у раду и додаје да добар кадар не треба мењати, без обзира на то којој странци припадао. Ова непријатна ситуација, по мишљењу Овуке, може да се реши у ходу. - У петицији даље пише и да је начелник др Тепшић био члан ДС и да је сада прешао у СНС. То нема везе са радом хитне помоћи. Сматрам да је то приватна ствар и да нема никаквог значаја у нашем медицинском послу - закључио је др Слободан Овука.. З. Дг.

Ломљењеславскогколача

ВРБАС: Свечаном седницом Скупштине општине обележен је Дан општине Врбас, 20. октобар. Све окупљене поздравила је председница локалног парламента Марјана Мараш, која је истакла задовољство што живи у врбаској општини која је, како је рекла, пример мултинационалне заједнице, у којој влада толеранција, међусобно уважавање и поштовање. - Жеља нам је и одлучни смо у намери да Врбас постане погодно место за живот, да обезбедимо даљи развој пољопривреде, индустрије, здравства, културе, спорта и да од еколошки најзагађеније животне средине у нашој земљи постанемо оно што треба да будемо, а то је општина у којој ће своју шансу за живот, рад и стваралаштво видети сви људи добре, воље који желе добро својој породици и нашој заједници - рекла је Мараш. Дан општине присутнима је честитао и заменик председника општине Врбас Драган Стијеповић, који је истакао да је општина Врбас у протеклих годину дана ушла у реализацију низа пројеката, трудећи се да подигне квалитет живота грађана и обезбеди даљи развој заједнице.

ДобитнициНаградеопштинеВрбас

Јесењиликовнисалон У оквиру обележавања Дана општине, традиционално је у Ликовној галерији Културног центра отворен 42. Јесењи ликовни салон, који организује Удружење ликовних уметника Врбас. На овогодишњем салону, своје радове представило је 24 уметника из врбаске општине и околине. Награда за сликарство припала је академском сликару из Врбаса Петру Шушулићу, док је награду за скулптуру понела академски сликар Весна Лисица Рупић из Црвенке. Такође, додељене су и две специјалне награде и то Татјани Вујачић и Тањи Перуновић.

ВЛАСНИКБРОДОГРАДИЛИШТАБЕЗДАНМЕРКАИБАЧКИМОНОШТОР

Хрватски неуролог купује „Бродоремонт”

СОМБОР: Ако је по изјавама Милорада Штављанина и Игнациа Тонковића, поред оног у Бездану, хрватски неуролог Мирослав Рељановић би ускоро могао да постане власник још једног бродоградилишта у околини Сомбора. Наиме, ова два заступника власника интернационалне фирме “Ергомед” су у разговору са првим људима Града Сомбора председником Скупштине Синишом Лазићем и градоначелником Немањом Делићем, најавили могућу куповину бродоградилишта “Бродоремонт” у Бачком Моноштору. Актуелни власник безданског бродоградилишта је доставио своју понуду за куповину бродоградилишта у Бачком Моноштору, о којој би требало да се изјасне повериоци. Према Штављанину и Тонковићу, идеја најновијег власника безданског бродоградилишта је да бродоградилишта у Бездану и Бачком Моноштору, уколико се куповина реализује, учини компатибилним, те да се

производе мањи бродови од 30 до 40 метара. Имовина Бродоградилишта у Бездану је средином маја ове године продата из стечаја на јавном надметању, а Рељановић га је, као једини заинтересовани купац, купио по почетној цени од 32,7 милиона динара. Уништено у једној од најлошијих приватизација 2001.( за коју део малих акционара „Бродоремонт“у БачкомМоноштору и дан-данас тврди да је незаконит спроведена), у овом тек у случају Рељановићеве фирме “Егромед” зна се да се бави клиничречном бродоградилишту је произким испитивањима из области неуводња обустављена још 2005.године, а нови власник је до сада , на- рологије, ендокриноsлогије,онколоводно, уложио око 100 хиљада евра гије и хематологије. Званично седиште “Ергомеда” је у Франкфурту, а и запослио неколико људи. Како ће се неуролог снаћи у свепрема званичном сајту ове компату бродоградње остаје да се види, није имају десетак испостава у Европи, Северној Америци и на Блиском Истоку. Ништа више искуЗа „Бродоремонт“ ства у бродоградњи немају ни Рељановићеви заступници у Србији, понуда од пола милиона евра Штављанин, који је био директор У Бачком Моноштору се незванично може сазнати да је за овдашњи ХТП “Палић”, а данас је власник “Бродоремонт”, који је у стечају од прошле године, Рељановић доставио палићке Виле “Милорд” и Тонковић понуду у висини од 470.000 евра, па се очекује став одбора повериоца у (званично нови директор Бродогракојем доминирају ОТП и Банка Интеса са потраживањима од преко 300 дилишта „Бездан“) који је суботичмилиона динара. Укупна дуговања “Бродоремонта”, чији је већински кој јавности познатији као некадавласник био београдски “Тера трејд” су преко пет милиона евра, а нешњи директор тамошњег ЗОО врта, ких 130 радника, сада на евиденцији Националне службе за запошљаа сада виноградар и подрумар. вање су “кратки” за 48 милиона динара на име неисплаћених зарада. М.Миљеновић

ПРЕДУЗЕТНИЦИ ПРОСЛАВИЛИ ТОМИНДАН

Пословниихумани

НОВА ПАЗОВА: Удружење предузетника Нова Пазова, основано пре годину и по дана, али настављајући традицију некадашњег удружења занатлија Нове Пазове, прославило је крсну славу Томиндан, уз свечану литургију у храму Свете Тројице и свечану вечеру са пријатељима, пословним парнерима, представницима локалне самоуправе, агенција и асоцијација привредника Србије. Председник удружења предузетника Нове Пазове Милисав Стикић је, уз добродошлицу гостима и сарадницима, подсетио да је Удружење предузетника створено, како би се борило за боље услове привређивања. Нагласио је да Нова Пазова, преко 20 година, има лепу индустријску зону, која још увек није завршена. Стикић је предузетнике позвао да, почетком новембра, учествују на 6. сајму привреде у Новој Пазови. Славу су предузетницима Нове Пзаове честитали председник оп-

штине Ђорђе Радиновић и извршни директор за чланство Уније послодаваца ЖаркоШакић. Овогодишњи кумови крсне славе су власници фирми „Србоауто“ из Београда и „Pneumatk-flex“ из Нове Пазове браћа Ненад, Предарг и Мирко Томић, Свечану литургију, са освећењем и сечењем славског колача, служио је протојереј Дарко Јелић, уз саслужење свештеника своје парохије. На славској вечери се чуло и да су новопазовачки предузетници учесници бројних хуманитарних акција, а директорка Центра за социјални рад Стара Пазова Весна Трбовић је захвалила за најновију, у којој су предузетници донирали 300 хиљада динара за 25 породица из Нове Пазове у којима су сви чланови радно неспособни. Слављеници су честитали за одлазак у пензију својој чланици Стојанки Боснић, која је своју фирму „Nixan“ пренела на сина Николу. А.Мали

ПРОЈЕКАТЗАУНАПРЕЂЕЊЕИНФОРМАТИЧКЕПИСМЕНОСТИ

Саинтернетомнати

РУМА: Омладински клуб оп-

штине Рума успешно је реализовао пројекат „Са интернетом на ти“ , који је финансијски подржало Министарство омладине и спорта Републике Србије. - Овај пројекат је оспособио младе људе за презентовање радова својих организација, ученичних

Полазници пројекта с предавачем

парламената, неформалних група и сопствених активности. Полазници пројекта су унапредили своју информатичку писменост и информисали су се у складу са савременим светским токовима. Циљ пројекта је оспособљавање омладине за самосталну изградњу, уређење и одржавање интернет презентације пу-

тем обуке - нагласио је менаџер пројекта Горан Михајловић. На обуци, која је трајала пет дана, омладинци су обучени како да поставе и одрже интернет презентацију у апликацији „Јоомла!“, од обезбеђивања хостинга до завршних радова. - „Јоомла!“ је бесплатан систем за управљање садржајем и отвореног је кода, па је као такав доступан свима. Овакав систем омогућава нам да, без познавања програмирања, направимо wеб сајтове и онлине апликације, које карактерише лакоћа употребе. Учесници на пројекту практично ће бити упознати са свим аспектима „Јоомла!“ ЦМС-а кроз процесе инсталације, ажурирања и дизајна, закључно са оптимизовањем свог сајта за wеб претраживаче - објаснио је и истакао предавач Немања Гајић. М.Марушић

Том приликом, традиционално су додељене и Награде општине Врбас, највише друштвено признање на нивоу локалне заједнице. Према одлуци Комисије за доделу награда, додељена су четири признања и то: уметничком фотографу Рајку Каришићу, ликовном ствараоцу Љубисаву Срдановићу, Културно-просветном друштву „Карпати“ и Добровољном ватрогасном друштву „Врбас 1904“. У име „Карпата“ и ДВД „Врбас 1904“ награде су примили Јарослав Комбиљ и БориславМушикић, који су, као и Срдановић и Каришић, изразили захвалност својим суграђанима, који су их предложили за ову награду, али и комисији која је у њиховом раду пронашла дела вредна овог друштвеног признања. У културно-уметничком делу програма свечане седнице учествовали су чланови Драмско-рецитаторског студија Културног центра Врбаса. Пре саме седнице, обележавајући 68. годишњицу ослобођења Врбаса, традиционално је одата почаст погинулим борцима у Другом светском рату и у ратовима деведесетих година, па су на више спомен обележја у граду положени венци. М. Кековић

Захвалнице амбасадору Јапана СУБОТИЦА: Амбасадору Јапана у Србији Тошију Цунозакију јуче у Суботици су уручене захвалнице Опште болнице Суботица и Удружења ратних и мирнодопских инвалида. У оквиру своје посете Суботици, Цунозаки је, са градоначелником Модестом Дулићем, разговарао о будућој економској сарадњи. Захвалница Опште болнице Суботица уручена је због прошлогодишње донације мамографа овој установи, док је захвалница Удружења ратних и мирнодопских инвалида уручена због помоћи народа Јапана у решавању стамбених питања чланова овог удружења широм Србије. Градоначелник Суботице Модест Дулић је нагласио да постоје могућности и за друге видове сарадње Суботице и Јапана. С.И.

Пошта жртвама фашизма БАЧКО ГРАДИШТЕ: Месни одбор СУБНОР у Бачком Градишту данас ће, пригодном комеморацијом крај спомен плоче на згради Месне заједнице, обележити 68 година ослобођења од фашизма. Скуп, на којем ће бити евоциране успомене на дешавања током Другог светског рата. У програму ће учешће узети ученици месне ОШ „Светозар Марковић“. Одавање поште жртвама фашизма заказан је за 11 сати. После качења венца на спомен плочу с уклесаним именима 67 жртава фашистичког терора, делегација бораца ће положити венац и на споменик палим борцима у центру села. В.Ј.

Триопштинска лауреата БАЧКА ПАЛАНКА: Дан Општине Бачка Паланка обележен је Свечаном седницом локалног парламента, на којој су уручена признања. Плакету за привреду добило је АД „Јадран“ из Нове Гајдобре, а Плакету у области друштвених и других јавних делатности, Фестивал еколошког позоришта за децу и младе из Бачке Паланке. Златну значку за појединца добио је предузетник Војислав Ћосић, власник фирме Д.О.О. „Ћосић“ у Бачкој Паланци. М.Сџ.


STUdenTSki dnevnik

dnevnik

MEDICINSKI FAKULTET UNS-a, PRVI U SRBIJI, DOMA]IN EVROPSKOG SKUPA STUDENATA SESTRINSTVA

Promocijavisokostru~ne zdravstvenenege Godi{wi sastanak Evropskog udru`ewa studenata sestrinstva(The European Nursing Student Association Annual General Meeting 2012) odr`a}esenaMedicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu od 24. do 28. oktobra, prvi put u na{oj zemqi. Podse}amo na to da na ovomfakultetuusastavuUniverziteta u Novom Sadu, postoje akreditovane studije zdravstvenenegeitostrukovne,akademskeimasterstudije. Srbijajeprviputu~estvovala

iu~lanilaseuOdborENSA u novembrupro{legodineuKopenhagenu, te je velika ~ast {to je omogu}eno da Srbija, odnosno Novi Sad, ve} ove godine bude doma}in ovako presti`nogskupa.Vrsnimzalagawem na pro{logodi{wem sastanku,novosadskistudentisu olak{aliodlukuOdboraoizborulokacijeodr`avawa. Studentiiz vi{eod 15zemaqa Evrope koji }e se prekosutraokupitiuNovomSadu ima}ejedinstvenuprilikudaraz-

mene svoja iskustva, na|u inspiraciju za implementaciju novoste~enih znawa i ideja u svoje mati~ne organizacije i visokoobrazovne ustanove. Glavna tema godi{weg sastanka ENSA bi}e „Bezbedna sestrinska praksa i opreznost pri radu”, a u~esnici }e iznostitikoncepteizsvojihzemaqa. Zavr{ni izve{taj bi}e prosle|en ve}ini evropskih i me|unarodnihasocijacijaiorganizacija medicinskih sestara.Zna~ajsastankajeupromo-

ANKETA

11

Stipendijenema~ke privrede „DrZoran\in|i}” Fondacija „Dr Zoran \in|i}„, u saradwi s Odborom nema~ke privrede za Isto~nu Evropu i nema~kim Ministarstvom za ekonomsku saradwu i razvojdesetiputraspisujekonkurs za dodelu stipendija nema~ke privrede „Dr Zoran \in|i}”. Konkurs je namewen studentima zavr{nih godina fakultetakaoimladimstru~wacima s prvim radnim iskustvom.Uokviruprograma,tridesetizabranihstipendistaiz Srbije boravi}e od juna slede}e godine nekoliko meseci na praksi u najpoznatijim nema~kim preduze}ima i bankama, kao {to su “Bo{”, “Folksvagen”iKomercbank.

Boravak u Nema~koj omogu}ava im da se upoznaju s organizacijom, poslovnim procesima i funkcionisawem velikihiuspe{nihnema~kihkompanijadabikasnije,krozsvoje budu}e radno anga`ovawe, toznaweiiskustvoprenelii uSrbiju. Programje2007.godinepro{iren i na ostale zemqe ZapadnogBalkana,takoda}esei ove godine stipendistima iz Srbije pridru`iti i kolege izsusednihzemaqa.Detaqnije informacije mogu se na}i na adresi www.djindjic-stipendienprogramm.org,gdesemo`eionlajnprijavitido12.novembra A. Va.

U „NO]I ISTRA@IVA^A” U@IVALO VI[E OD 25.000 NOVOSA\ANA

VE]INA STUDENATA PRVE GODINE ODABRALA STRUKU KOJU VOLI, A NE ZATO [TO JE UNOSNA

Bruco{i sigurni u sebe Budu}im ekonomistima, sociolozima, pravnicima i bruco{ima ostalih programaosnovnihiintegisanihstudijauveliko su po~ela predavawa.Iako je ve}ina upisala studije radi ispuwewa svojih snova, ne zanemaruju ~iwenicu da je na Tr`i{turada sve vi{e nezaposlenih u wihovoj budu}oj struci (izuzevretkihizuzetaka).Akademski i strukovni „poletarci” ipak ne gube nadu i veruju da }e uspeti da se izbore za svoje mesto i pored velike konkurencije. Dolores Skoberne, studentkiwa Visoke {kolestrukovnihstudijazavaspita~e: - Upisala sam Visoku pedago{ku zato {to volim decu i smatram da umem s wima. Ne nadam se da }e mi diploma omogu}iti da na|em posao,ali ako ne budem mogla da prona|em radno mesto, planiram da otvorim ne{to privatno. Marija Ra{i}, studentkiwa `urnalistikenaFilozofskom fakultetu: -Od malih nogu sam znala da }u biti novinar,i to je jedino {to me je oduvek zanimalo.Sebe ne vidim ni u jednoj drugoj oblasti,a vodim se tim da svako treba da upi{e iskqu~ivo ono {to voli.Ja sam od onih koji se nimalo nisu dvoumili. Iako mali broj qudi veruje da }u uspeti,ja ipak vidim sebe kao uspe{nog novinara.Zaista iskreno verujem u to i smatram da se kvalitet jasno prepoznajeteda svako ko je zaista stru~an mo`e na}i posao u svojoj profesiji. Stanislav Jeli~i}, student Medicinskog fakulteta: -Medicinu sam upisao zato {to mi je to bila `eqa od drugog razreda osnovne {kole i zato {to je to za mene najlep{e zanimawe. Lep je ose}aj kada pomagnete drugom. Mislim da medicina jeste dobar izbor.Boqe da studiram ovo {to volim i `elim pa da ‘’malo‘’ pri~ekam na posao, nego da u~imzane{to {to ne volim samozato {to je to ‘’isplativo‘’. \or|e Jerini}, student protivpo`arne za{titenaVisokojtehni~koj{kolistrukovnih studija: -Mislimda}eposlauovojstrucibitii zato sam upisao VT[, iz vrlo prakti~nih razloga.Nadamsenekomzaposlewuuvatrogasnoj slu`bi i vrlo verovatno }u za koju godinukonkurisatiitamo.Pretpostavqam da }u, sa zavr{enom protivpo`arnom za{titom,imatipro|uikodvatrogasaca. A. M. - M. S. - B. P.

visawu visokoobrazovnih medicinskih sestara kao stru~nihosobazao~uvawezdravqa, spre~avawebolestiipru`awe zdravstvene nege, ~ime bi se poboq{aokvalitetzdravstveneusluge. Osimoficijelnogdela,studenti novosadskog Medicinskogfakultetazasvojeevropske kolege uprili~i}e obilazak grada i degustaciju nacionalnihjelaipi}adabikoliko-toliko upoznali ovda{wu tradiciju ikulturu. I. D.

ponedeqak22.oktobar2012.

DoloresSkoberne

MarijaRa{i}

StanislavJeli~i}

\or|eJerini}

Dru`ewesnau~nicima punpogodak Evropska manifestacija „No} istra`iva~a“, koja slavi nauku (posledweg petka u septembru),ovegodineodr`anajeu ~etiri grada u Srbiji, a u Novom Sadu okupila je vi{e od 25.000 posetilaca, kojima se na razli~ite na~ine predstavilo 150univerzitetskih profesora, istra`iva~a i studenata. Posetioci su imali priliku da u~estvujuueksperimentimau`ivo, popri~aju s nau~nicima, takmi~e se u proizvodwi elektri~ne energije... Mladi nau~nici ukrasilisusvoje{tandoveina zanimqiv na~in prikazali {ta jetonauka pasui eksperimenti nosili atraktivne nazive: „Robotiupotrazizablagom“,„Apsolutnomojsibroj“,„Suprotnostiseprivla~e“,„Zaqubiteseu prole}e“, „Sakrij svoje nesta{luke“, „Budi spreman za katastrofalnuneman“,„Romanti~no ve~e pod zvezdama“ itd. Slogan ovogodi{wemanifestacijebio je “Flertujznala~ki“. –Idejajebiladamotivi{emo posetiocedasezaqubeunaukui po`eledaseisamibaveistra`ivawem – ka`e portparolka novosadske „No}i istra`iva~a”. Marija Jovanovi}.–Svakagrupaeksperimenata, inovacije i ideje,energijaiokru`ewe, hrana i voda i zdravqe, predstavqalajejednufazu zaqubqivawa.Tako|e,pru`ili smo na{im posetiocimaprilikudakrozrazne eksperimenteotkrijukako se to suprotnosti privla~e, kakonamSuncepoma`edasezaqubimoijo{mnogotoga. Veliki broj posetilaca `eleo je da vidi “suprotnosti koje se privla~e”, a u~estvuju}i na radionici,imali su priliku da magnetnim silama pomognu princu da oslobodi princezu iz za~aranog lavirint- zamka. Mo-

gli su se oku{ati i u svirawu kompozicije koju je osmislio jedan od radioni~ara, i tako otkriti za{to ~a{e s razli~itim nivoom vode daju druga~iju visinu zvuka. U redu kod “Srca spretnosti”stajala su deca koja su `elela da odgovore na izazov i poku{aju da provuku prsten oko srca od `ice, a da ga ne dodirnu. Na dodir, srce od diode bizasijalojersedodiromprstenaisrcazatvarastrujnokoloi strujaproti~e. Jedna od u~esnica, Elvira \ur|i} s Prirodno-matemati~kog fakulteta, poverava nam svojeutiske: –Osmesi,radost,dobrazabava inaukakrasilisuTrgslobode. Sjajnovreme,mno{tvoislu~ajnih prolaznika ali i „putnika namernika“ulep{alisuovumanifestaciju. Svakiputsenatakvimdoga|ajimajo{jednomuverim u o da s velikim razlogom postoji izreka da su deca ukras sveta.Divnadeca,sasjajnimpitawima, neverovatnom i iskrenom radoznalo{}uu~inilasuda boravaknaTrguodgotovodevet

sati ne bude naporan nikom od u~esnika. U Klubu „Berliner“ organizovano je dru`ewe s nau~nicima,gdesuposetiociimalipriliku da razgovaraju s deset poznatih istra`iva~a o Velikom prasku i poreklu prvih elemenata, nanotehnologiji, forenzici,ekologiji,antioksidansima, tehnologiji piva i drugim temama. Takosus profesorkom na studijama astronomije i astrofizikenaPMF-udr TijanomProdanovi} moglipri~ati o raznim temama u vezi sa svemirom. –Ideja ove “kafe s nau~nicima”bila je da se omogu}i razgovor o nauci u vrlo opu{tenoj atmosferi. Odu{evilo me je to {to se veliki broj qudi intere-

Navozali 1.500vatistruje Odr`anojeitakmi~eweuproizvodwielektri~neenergijeuz pomo}biciklanaqudskipogon,{tojebilaposebnaatrakcija manifestacije.CentarNovogSadapostaojepravaelektranana qudskipogon,takmi~iloseosamtakmi~ara,po~etiripara,a tokom dva sata vo`we napravili su vi{e od 1.500 vati struje, {toje dovoqnozaupotrebufenazakosuotprilike45minuta ililaptopra~unara~itavih15sati.

sovao za taj vid komunikacije,i to ponajvi{e osnovci, pa je delovalo kao da oni dovode odrasle da razgovaraju s nama.Najvi{e pitawa postavili su u vezi s crnim rupama,zvezdama,nastankom planeta, Velikim praskom, nastankom `ivota na Zemqi. Ovogodi{wa manifestacija razlikovala se konceptualno od prethodne i moram re}i da je ova novina, dru`ewe s nau~nicima, bila pun pogodak – rekla je dr Prodanovi}, i dodala da je dru`ewe trajalo dva sata,ali da je, iako su joj se „usta osu{ila„,moglo i du`e. Organizatori su najavili da }e aplicirati za u~e{}e i u „No}iistra`iva~a2013„. – Sigurno je da }e Fakultet tehni~kih nauka aplicirati i slede}e godine na konkursu Evropske komisije, a u zavisnostiododluke,umaju2013.godine zna}emodali}e„No}istra`iva~a”bitiodr`anauna{emgradu. Po{to smo u posledwe tri godine u tome uspeli, uvereni smoda}edogodine 27.septembra svizainteresovanimo}i dau`ivajuudanuprovedenomsnau~nicima –zakqu~uje MarijaJovanovi}. A. Jerini}

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu,internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `i ro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

U „NO]I ISTRA@IVA^A” U@IVA Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu `ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.


12

reporta@e

ponedeqak22.oktobar2012.

dnevnik

noVosA\Anin igor JAnkoVi] PoBednik MondiJAlA u streQA[tVu iZ BorBene sA^MAre

Menayerpuca najboqenasvetu [to oko vidi, pu{ka ne oma{i

aba{nevolemdapucam”, jednajeod~uvenih replika iz jo{ ~uvenije serije „Sala{ u malomritu”onogsimpati~nogbrke, koji~akni namrskeokupatorenijemariodapote`eoru`je. Te re~i tako dobro odslikavaju mentalitet dobrogdelapatiniranogvojvo|anskog`ivqa,aliu wega sigurno ne spada Novosa|anin Igor Jankovi}(38),kojijenedavnouMa|arskojpostaosvetski {ampion u prakti~nom streqa{tvu, disciplina „borbena sa~mara„. Najvi{e zahvaquju}i wemuireprezentacijaSrbijesepopelasena sam vrh pobedni~kog postoqa! Sport, kojinijepreteranopoznatpublici,zahtevadaseza{tokra}evremepogoditi{tovi{e fiksnihipokretnihmeta,svetr~e}iiutrkupune}ipu{ku.Aokakvomseuspehuradi,nekposlu`iipodatakdajenatakmi~ewuu~estvovalooko 700strelaca,me|ukojimaitakmi~arikojipripadajunajelitnijimsvetskimspecijalnimjedinicama: ruske Alfe, ameri~ki specijalci, britanski SAS... Re~ju, sam vrh najboqih i najspremnijih strelaca sveta. Ili kao ilustracija uspeha neka budestatistikapokojojjeIgorod2009.imao56 puca~kihutakmica(kodku}eiuinostranstvu)na

J

kojima je pobedio 54 puta, a dva putajebiodrugi,uobaslu~ajakadajeimao„zastoj”soru`jem. - Volim oru`je i volim da pucam - vrlo prosto je Jankovi}evo obja{wewe otkud interesovawe za ovaj sport. - To mi je vaqada u genima,imamdostaro|akakojisu privojsciipoliciji.Saosamgodina sam dobio svoju prvu vazdu{nupu{kuiodtadaseneodvajam odoru`ja,sadaimapreko60komada  - lova~kih pu{aka, pi{toqa, kala{wikova, karabina... Majka je, prirodno, imala druga~ije planovesamnom,htelajedamevodinafolklor, ali...Ondamejeotacjednomodveonastreli{te, adodana{wegdanatomijejednoodomiqenijih mesta-veliIgor. Na takmi~ewu u Debrecinu, Srbija je popelanasamvrh.Kakonamuposledwevremeidu „kopneni” sportovi s loptom, pogotovo oni fudbalski i ko{arka{ki, vaqa se malo okrenuti i onomegdesmonajuspe{niji.Nijetoslu~ajno,od vajkada se na ovim prostorima pucalo iz svih oru`ja, mewalo se samo vreme i mesto... Ipak, u IPSC -u,kakoglasime|unarodnaoznakaprakti~nogstreqa{tva,nijepotrebnotolikoratni~kog duha, koliko pre svega brzine, koncentracije, o{trog oka i sigurne ruke, „hladne glave” onda kadajetonajpotrebnije.Igorposedujesveto,jer jenaprikosnovenisrpski{ampionuvi{enavrata,dvostrukievropskiiodskora,svetskiprvak. Sve bude mnogo jasnije kada se na „jutjubu” ukuca wegovo ime i prezime, ali treba poverovati da nijeupitawunimontiransnimakniskrivenakamera.

Po struci Igorjeekonomista - menaxer, a radi kao instruktor pucawa u Me|unarodnoj b e z b e d n o s n o j agenciji. Jer, {to oko vidi ruka s pu{kom pogodi, i to za trenoka.^lanje kluba „@andarmerije„, gde su okupqeni najboqistrelciifizi~kibesprekorno spremni momci. IPSC je, ina~e,nastaojo{ davne 1976. kao deo obuke i kontrole spremnosti specijalnih jedinicavojskei policije {irom sveta. Klub je osnovan 2002. i [ampionski tim Srbije i u wemu Igor Jankovi} (gore u sredini) od tada, iako ga pratihroni~nabesparica,mukeite`iusloviza planetarne {ampione,adoskoraitihavojvo|antreningenego{togaimajurazvijenijeiekonomska prestonica nepobedivog svetskog asa u prakskimo}nijezemqe.Primeraradi,Igortrenirati~nom streqa{tvu. Tek da se zna ~iji su preci ju}igodi{weispucaoko7.000metakaavrhunski onomad, kad se doseli{e iz daleka sa ^arnojevistrelci iz bogatijih zemaqa i po 50.000. Ali, }em,vekikusur~uvaogranicuEvropeodnezvanih spletom~udakojesezovutalenat,voqa,inatiodgostijusistoka. ricawe uz genetsku sklonost ka oru`ju, imamo du{an kne`i}

APAtinski ronioci u gr^koJ strAdAli kAo nekAdA solunci

Inspektori vikendom nerade

amoironi~nogrupaApa- budume|u~etvoronajbaksuznitinaca, koja je zapucala jih, ali su `eleli da sa wima na gr~ko ostrvo Tasos, budu solidarni i pomognu im u ka`edasunagrabusilimaltene pla}awukonaka. kao solunci krajem 1915. Jer, -Svisepoznajemo,koznaod nakon20satitruckawasaznali kada,jersuugrupibiliuglavsu da im zav i~ ajn a agenc ij a nomronioci.Mismouspelida „Amos“, kojoj su poverili svoj sesmestimoposleizvesnogvregodi{wi odmor, nije uplatila menaadrugisaprtqagomostakvartir. lida~ekaju-pri~aMilan,dok -Posle{estgodina`ivotau wegova supruga Rada, ne krije Americido{aosamprviputu ogor~ewe {to su na put trebarodni Apatin i re{io da sa li da krenu u 15 ~asova, a iz svojimprijateqimaroniocima agencije„Amos“suihtogdana, odem deset dana u Gr~ku. Bio u11,10,obavestilidasekre}eu sam{okirankadsunastamodo- podne. ma} in i obav estil i da na{ sme{ taj nij e upla}en. Posle des et ak tel efonskih razgovor a sa sup rugom u Srb ij i, ona je kont aktir al a ni{ ku fil ij al u beo gradske agencije „Barc in o travel“, sa kojom apat ins ki „Amos“ ima partnerskiugovor,isre}omsu Alena Dubaji}a spasle telefonske veze Ni{lije re{i- supruge Branislave lena{problem - vajka se informati~ar Alen - Jedan od putnika, zbog obaDubaji},~ijajesuprugaBrani- veza na poslu nije mogao, te ga slavazvalairepubli~kuturi- je autobus ~ekao ~ak u Velikoj sti~ku inspekciju, ali je bio Plani, a dotle je morao da se vikend,tesenikonijejavqao. samsnalazi-ka`eQubojevi}. Od 25 Apatinaca ~etvoro je - @ao nam je {to su putnici najgorepro{lo,jeruop{teni- imali neprijatnosti i posle subilinaspisku,iakosuupla- napornog puta morali ~ekati tili105evrazaovajaran`man da se smeste u apartmane. Sva vansezone. krivicajenanama,odnosnona- Po nesnosnoj vru}ini, pri- {emsubagentu,jerjeuplatakamorani da ~ekamo, bili smo snila. Bio je vikend ali smo spremni ~ak da sami platimo uplatu izvr{ili odmah po~etsme{tajilionakorevoltirani kom slede}e sedmice. „Barsiovratimoku}i.Zahvaqu}ivodi- noturs“,organizatorsakojima ~ima „Barcina“, koji su garan- imamougovor,svojsedeoposla tovali za nas, uspeli smo da se profesionalno uradio i amorsmestimo u vili „Marija“, za- tizovaona{uoma{ku.Javnose hvaquju}i i qubaznim doma}i- izviwavamo putnicima - ka`e nima sa kojima smo se na kraju Mil or ad Mr| a, dir ekt or izqubili - pri~a penzionerka „Amosa“, napomiwu}i da im je BogdankaPribojan. za pet godina rada ovo prvi Bra~ni par Milan i Rada propust. Qubojevi}imalisusre}udane J. Prel~ec

S

Pedagog i slikarka Qiqa ]iri} iz slavnog Be{enova

Proza i poezija podno Fru{ke gore

kWi@eVnici VeterAni i slikAri Juniori u grgureVA^koJ etno-ku]i „MAJkA AngelinA”

SamoSremiceJapan spasavaju prevodena wena zbirkequbavnepoezijena apanskijezikjestigaouSrem,asrpjapanski. ski u Zemqu izlaze}eg sunca. I to - Kad je lane Japan pogodio katastrosve zahvaquju}i Mirjani Markovi} falni zemqotres, razmi{qala sam kako iz Sremske Mitrovice. Ali, niti ona da pomognem toj dr`avi. Uz pomo} na{e govorijapanski,nitiJapancizboresrpAmbasade u Tokiju obezbe|en je prevodiski. Ali, poetska zbirka „Inficiran qubavqu”jeprevedenainajapanski,pa laci200kwigapoklowenouniverzitetimauTokijuiKjotu,te{kolamaibiblioposle promocije na sajmovima kwiga u BeograduiFrankfurtu,predstavqenai tekama-ka`eMirjana. Ispod ~ardaka etno-ku}e „Majka AngepodnoFru{kegore. OkupilosedvadesetakliterataizSremaiwihovihgosti- lina”~ulisusenajlep{istihovi i proza. juuetno-ku}i„MajkaAngelina”i `ivo- Po~elajemo`dainajstarijamewuwimaNadaMalenkovi}.Uzozbiqnupoeziju,otpisnom selu Grgurevci. Doma}ica Milka Petkovi}-Bjelica, kao i uvek, bila gostoqubiva. A u Kwi` evnoj zaj ednici SremskeMitroviceodlu~ilisuda se tu preds tav e najs tar ij i ~lanovi,veterani. -Mislimo danemaboqegambijentaodovog–velipoznatii priznatisremski(povokaciji) kwi`evnikinovinarNedeqko Terzi}. - Uz stare predmete lak{e}esesetitisvojemladosti i `ivota na selu kakav je nekadbio,jergotovosvipoti~u sa sela. I ne samo to. U na{ojzajedniciodlu~ilismodau etno-ku}i „Majka Angelina” Pse}a ku}ica umesto {tafelaja otvorimo i zavi~ajnu biblioteku, pa }e krilajeskupuazatim~italaibe}arce.A svaki od u~esnika ovoga susreta ostaviti kojaSremicaneznaove{aqivepesme.Nabaremjednusvojukwigu.Ovojebiloprvo dini, dodu{e, jo{ nisu muzi~ki obra|eni, okupqawe,aplaniramoihjo{. aliimavremena. Obu~enunarodnuno{wu, PredsednicaZajedniceMirjanaMarko- poezijuje~itaoRajkoPani},kojijepredevi}sponosomka`edajeuwihovomudru- setakdanauSrmskojMitrovicipromovi`ewu 40 pisaca iz Srema, od kojih 30 im sao svoje novo poetsko-likovno stvarasvojekwige. Azatimobja{wavaikakoje la{tv. ZlataZahorjanskijepretpremijer-

J

no~italaodlomkeizsvojezbirke„@ivot je pesma”. Svoje kwi`evno stvarala{tvo predstavili su i Vera Sladi} iz Rume, pa Sava Gruji~i} iz Martinaca, pa Predrag Udicki.JediniBana}aninme|uSremcima. @iviuMitroviciipi{epesmeoosobama iz svog okru`ewa. Uz to i slika, pa mu je svejedno {ta dr`i u rucim, olovku ili ki~icu.Bitanjemotiv,ostalojelako. ImajuiGrgurev~anisvojepoete asvoje {aqive pesme ovog puta je predstavila DanicaPaunovi}.Ova{ezdesetogodi{wa doma}icapi{eizme|uru~kaive~ere,dok obra|ujeba{tu... Nisu ispod ~ardaka u Milkinoj kuci bili samo veterani. Jasna Kalauzovi} je predstavqala mla|u generaciju. Ova profesorka srpskog jezika je izuzetno nadahnuto odrecitovala jednu pesmo, kako je rekla, jo{ iz vremena kada je bila sredwo{kolka. Podpedago{kimnadzoromve}afirmisane slikarke Qiqe ]iri} iz obli`weg Be{enova, osnovci grgureva~ke {kole „Bo{ko Palkovqevi} Pinki” na hameru sucrtali jesewemotive.Umesto{tafelaja, neki su malali krov pse}e ku}ice i bala slame... Najlep{im rad je naslikao sedmak Georgije Anu{i}. Ni{ta ~udno, jer je wegov pokojni otac Toni Anu{i} bio poznati slikar. A i Qiqa razapela platno i jo{ jednom ne samo stasom ve} i slikarskim ume}em zadivila sve u~snike kwi`evno-likovnogsusreta.U smirajdana dru`ewesepretvoriloupesmu.Itakodo kasnouno}. Milan Bozokin foto: n. stojanovi}


crna hronika

dnevnik

Nacisti~kipozdravi uTemerinu? Policijaradinarasvetqavawudoga|ajaskojemse,navodno, povezuje mo`da i 15 osoba iz Temerina, Ade, Sente... Osumwi~enimasepripisujedasuuno}iizme|usuboteinedeqepo~inilinasilni~kopona{awe,nakon{tosuu{liu ugostiteqskilokaluUliciJNAuTemerinuiprikazivali nacisti~kepozdraveuzodgovaraju}euzvike,nakon~egaihje jedna ili vi{e osoba isterala i to mogu}e radnika obezbe|ewa.Ipak,posletoga,do{loje,premaprijavi,donapadana vi{elicadruga~ijenacionalnosti,saznajemonezvani~no. Saop{teweodoga|ajuo~ekujemodanasizMUP-a. M. V.

ZBOG SUMWE DA SU MU^ILI MLADI]A U BE^MENU, KOD SUR^INA

Privedenatrojica policajaca Zbogpostojawaosnovanesumwedasuizvr{ilikrivi~nodelozlostavqawaimu~ewaBojana I. iz Be~mena, pretpro{le no}i i ju~e ujutro privedena su trojicapolicajacaP.L.,\.M., A.B,re~enojeTanjuguuMUP-u. -Napredlogkomisijekojase bavi ispitivawem ovog slu~aja, policajci su suspendovani do okon~awa~itavogpostupka-ka`uuMUP-u.

U Ministarstvu unutra{wih poslova obja{wavaju da se incident desio u petak na subotu, kada je policija iza{lanaterenpoprijavimladi}adamujenekorazbio{ofer{ajbnu. -Policajcisudo{lidarazgovaraju s osumwi~enim BojanomI.itadajedo{lodowegovog zlostavqawa i mu~ewa ka`uuMUP-u.

OBJAVQENI KRITERIJUMI ZA UTVR\IVAWE BROJA SUDOVA

Pravdana novimadresama Kriterijumi i principi na osnovu kojih }e biti utvr|en potrebanbrojsudovaisudskih jedinicaobjavqenisunasajtu Ministarstvapravdeidr`avne uprave, koje je najavilo da bibrojsudovamogaodaseuve}as34do65,uzukidawenepotrebnihsudskihjedinica. Gra| an i i zai nt er es ov an a stru~na javnost pozvani su da putem komentara i predloga sug er i{ u form ir aw e nov e mre`e sudova u Srbiji, odnosno da ocene u kojem je mestu potreban sud, sudska jedinica, kolikosudija... Dr`avni sekretar u Ministarstvu Danilo Nikoli} rekaojeTanjugudajeradnagrupa predv id el a krit er ij um e na osnovu kojih }e se utvr|ivati ukojimmestima}ebitiosnovnisudovi,ukojimsudskajedinica, a u kojima ne}e biti ni sud ni jedinica, iako sada postoje.

Kriterijumi su, pre svega – priliv predmeta i zaostatak premetaizsvihmaterijakojebi re{avaosuduodre|enommestu, kaoidajenajmawesedamsudija neophodnozaosnivawesuda.Dopunski kriterijumi za utvr|ivawe neophodnosti suda su tendencija rasta, odnosno opadawa broja predmeta, dostupnost sudova gra|anima, putna mre`a, saobra}ajne veze, konfiguracija terena, uticaj klimatskih uslova, povr{ina op{tina i broj naseqenih mesta. Od va`nosti je i broj stanovnika, udaqenost sudskih jedinica od sedi{ta sudova, sme{tajni kapaciteti, kao i pravno-politi~kirazlozikao{tosunacionalna struktura stanovni{tva, blizina granice, ekonomski razlozi, mogu}nost za razvoj pravosudnih profesija – advokati, javni bele`nici, izvr{iteqi,medijatori,sudskive{taci,prevodiociituma~i.

ponedeqak22.oktobar2012.

13

^A^ANSKA POLICIJA RASVETLILA DVOSTRUKO UBISTVO IZ 2010. GODINE

Novobe~ejacme|uosumwi~enim Posle vi{emese~nog tragawa, ~a~anska policija rasvetlila je dvostruko ubistvo kojesedogodilokrajemaprila2010.godine useluLipnica,saop{tenojeuPolicijskoj upravi^a~ak. Slobodesuli{eniDarkoP. (24)izKraqeva, Nedeqko P. (31) iz Novog Be~eja i Rado-

TEMA „DNEVNIKA”

slavT. (34)izGori~ana.Onise,premanavodima policije, sumwi~e da su krajem aprila 2010. godine po~inili krivi~no deo te{ko ubistvo, odre|ena im je mera zadr`avawa i bi}eprivedeninadle`nomistra`nomsudiji. Be`ivotna tela Dejana Kolovi}a (33) i wegovogujakaMilojaArsovi}a(59)na|ena

su29.aprila2010.godineudvori{uku}eu kojojsuzajedno`iveliuseluLipnicakod ^a~ka. Arsovi} i Kolovi} su ubijeni na brutalanna~in,amotivje,prematada{wim infomacijama, bio novac jer je policija u ku}izateklatragovepremeta~ine. (Tanjug)

PORAST NASILNI^KOG PONA[AWA U JU@NOJ BA^KOJ

Pote`uoru`je,no`eve, boksere,palice... –Pomomiskustvu,povratnici uizvr{ewuprekr{ajaikrivi~nog dela nasilni~kog pona{awa veomasu~esti.Obi~nojere~jeo licima koja ~esto prilikom dolaskapolicijskihslu`benikana lice mesta ne prekidaju nasilni~kopona{awe,negogaaktivno nastavqaju, ili iskazuju nameru da}etonastaviti,tako{tovre|ajuipreteo{te}enom,paipatroli–ka`eza„Dnevnik”samostalni policijski inspektor odeqewa policije u novosadskoj Policijskoj upravi Nikola Petrovi} i dodaje da su alkohol i narkotici~estoprisutniuzovakvadela. On navodi da se prilikom intervencije policijskih slu`benika,kadaselicazateknuuizvr{ewudelaiprekr{aja,preduzimaju mere koje podrazumevaju i wihov pregled, pa se prona|u i predmeti pogodni za napad, kao {to su bokseri, no`evi, palice, pa ~ak i vatreno oru`je i municija,za~ijeseno{eweiliposedovawe u najve}em broju slu~ajevaneposedujepotrebnadozvola. Tosuizvr{ioci{irokeplejade krivi~nihdela,takoda~estoposedujukodsebeiliusvojimvozilimatakvepredmete. – Iskreno, te{ko mi je da se setimiizdvojimnekitakavdoga|aj koji mi se urezao u se}awe. Mo`da je to i tu`no, jer bi moglozna~itidajeuposledwevremevelikibrojtihprekra{ajai krivi~nihdelakojisemoguista}i kao specifi~ni. Oni se, zapravo,samiposebiisti~uintenzitetom sile, drskosti i bezobrazlukaizvr{ilaca–obja{wavana{sagovornik. Sam pojam krivi~nog dela nasilni~kog pona{awa odnosi se na one koji grubim vre|awem i zlostavqawemdrugoga,vr{ewem nasiqa prema drugom, izaziva-

Vikendomkriti~nounovosadskojUliciLazeTele~kog

wem tu~e ili drskim bezobzirnim pona{awem zna~ajnije ugro`avaju spokojstvo gra|ana ili te`eremetejavniredimir. – Wima je zapre}ena kazna zatvora do tri godine po stavu 1, dok je te`im stavom, ako je delo iz stava 1 izvr{eno u grupi ili je pri wegovom izvr{ewu nekom

povreda, lakih telesnih povreda iliu~estvovawautu~i,odnosno ugro`avawaopasnimoru|empri tu~iilisva|i,Prilikomsvakog doga|aja,ba{zbogtetesnepovezanosti razli~itih grupa krivi~nihdelaikrivi~nogdelanasilni~kog pona{awa kao i prekr{ajaiz~lana6,stav3Zakona

Fajront kriti~an –Naj~e{}ebele`imodelanasilni~kogpona{awavikendom uno}nim~asovima,auNovomSadusumahompo~iwenanateritoriji u`eg centra, u Ulici Laze Tele~kog i {iroj okolini prilikomrazilaskaposetilacaugostiteqskihobjekata.Imam ose}ajdabrojneprijavqenihtakvihprekra{ajaikrivi~nihdela nije mali. „Tamna brojka” verovatno ~ini zna~ajan udeo u stvarnombroju–ka`eNikolaPetrovi}. licu naneta laka telesna povredailijedo{lodote{kogponi`avawagra|ana,zapre}enakazna od{estmesecidopetgodinazatvora. Oba stava se gone po slu`benojdu`nosti.Krivi~nodelo nasilini~kogpona{awajeveoma blisko grupi krivi~nih dela protiv`ivotaitela,kao{tosu krivi~na dela te{kih telesnih

ojavnomreduimiru,konsultacija posle utvr|enog ~iweni~nog stawasnadle`nimtu`ila{tvom jeodpresudnogzna~aja.Tadanadle`nitu`ilaccenisve~iwenice i kvalifikuje ili ne kvalifikujekrivi~nodeloiliseprostoizjasnidamupo{aqemoizve{tajdabinakonsvegamogaoproceniti i utvrditi da li postoje

elementi krivi~nog dela – obja{wavaPetrovi}. Inspektordodaje: – U tim slu~ajevima se radi o licimakojaneprezajuodupotrebe prekomerne sile. Sila koju oni upotrebqavaju je u zna~ajnoj disproporciji sa {tetom ili uvredom o{te}enog, koju navode kao motiv za takvo pona{awe. ^esto do nasilni~kog pona{wa do|e iz bizarnih razloga, kao {to je slu~ajno upu}en pogled, doksuretkoizvr{iocitihkrivi~nihdelasamoizvr{iociba{ tih dela, ve}inom su izvr{ioci niza drugih krivi~nih dela, poputrazbojni{tva,te{ketelesne povrede, odnosno iz grupe dela protiv `ivota i tela. Oni nisu izvr{iocidelakojase~inesmi{qeno unapred i planski, a wihovo osnovno sredstvo i argumentina~inuvr{ewudelajesila, fizi~ka snaga i nadmo} nad timlicem.Veoma~estojetodeloizvr{enougrupi. –Napomiwemdapostojiikrivi~nodelo344A,kojesetako|e odnosinanasilni~kopona{awe, ali je u vezi sa sportskim priredbama. Nasilni~ko pona{awe nasportskojpriredbiilinajavnom skupu je krivi~no delo koje vr{emahompripadnicinavija~kih grupa klubova prilikom dolaska na sportsku manifestaciju,nawojiliposlewe.Pobroju ~lanainazivumo`emopovezati da su izvr{ioci krivi~nog dela 344 A ~esto ve} izvr{ioci krivi~nogdela344iprekr{aja,ali to zaslu`uje posebnu pri~u, a u tokujeiradnaprojektutimpovodom koji sprovodi na{a policijska uprava pod pokroviteqstvomOEBS-aiuzsaradwuGradaNovogSada,FK„Vojvodina”i Nezavisnog udru`ewa novinara Vojvodine–navodina{sagovornik. M. Vuja~i}

NOVOKNE@EVA^KA POLICIJA RASVETLILA RAZBOJNI[TVO U SRPSKOM KRSTURU

Banatske„Ninyakorwa~e”izare{etaka Brzomakcijomnovokne`eva~kapolicijarasvetlilajerazbojni{tvokojejepo~iwenouno}iizme|u~etvrtkaipetka18.i19.oktobrauSrpskom Krsturu.Policijajeupetakuve~eli{ilaslobode Dalibora P. (1987) i trojicu maloletnika iz Srpskog Krstura, zbog osnova sumwe da su provaliliuku}uPavlaKawi`aja (1939),lak{egapovredili,napravilipremeta~inutra`e}inovaci izku}eodnelibiciklsmotorom,delovebicikla, ne{tohraneisvega16dinara! ^etvoricaosumwi~enihsuodmahpoli{avawu slobode, uz krivi~nu prijavu, privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Zrewaninu, koji im je odrediopritvordo30dana. Li{avawe slobode osumwi~enog Dalibora P., koji je sa svojim maloletnim kompawonima u posledwe vreme ve} osumwi~en za vi{e provala i no}nihrazbojni~kihprepadanastarijeme{taneu SrpskomKrsturu,pratilajedramati~nasituacija u kojoj je on nasrnu na policajce, pa je protiv wega najavqeno i podno{ewe krivi~ne prijave zbogosnovasumwezapo~iwenokrivi~nogdelanapadanaslu`benoliveuvr{ewuslu`benedu`nosti. Protiv wegovog oca Ivana K. (1964) iz SrpskogKrsturabi}epodnetakrivi~naprijavazbog osnovasumwedajepo~iniokrivi~nodeloometawaovla{}enogslu`benoglicauobavqawuposlovabezbednostiiliodr`avawajavnogredaimira. Otac i sin se terete da su ometali policijske slu`benikekojisuponaloguistra`nogsudijedo{liupretresstana.Kakosmosaznali,DaliborP. setomprilikomlatiomotikeiwomepretiopoliciji, ali je alatku odlo`io kada ga je policija upozorilada}eposegnutizasredstvimaprinude, dokjewegovotacverbalnopretiopolicajcima. @rtvarazbojni{tvaPavleKawi`aj,koji`ivi samuku}i,ispri~aojezana{listdajebiolegaou krevet,jerselo{eose}aopo{tojebolestan,kada

je ~uo da su banuli nezvani posetioci, izvadili osigura~ezastruju,pasuudarcimanogomprovaliliulaznavrata.Odwih~etvoro,trojesubilimaskiranifantomkama,ajedanjeimaoprovidnunajlonsku kesu. ^lanovi maskirane razbojni~ke dru`ine,premasvedo~ewuKawi`aja,doksugamaltretiraliivr{ilipremeta~inu,govorilisukakosu

Pretu~eniPavleKawi`aj

nineustra{ive„Ninxakorwa~e”,tedasusvisem jednogtakvemasketrojicaimalinaglavama. -Pitaosamihkosui{taho}e,aonisuuzvratili da }u tek saznati i tra`ili pare. Pokazao samimdanaormaruimamsvega17dinara,odkojih jejedandinarpaonapod,panisuzbogwegahteli dasesagiwu.Svesupoku}ipreturaliirazbacali,tra`e~ipare.Uzaludsamihube|ivaodapara nemam. Uzeli su nova~nik i li~nu katru, s nameromdanaPo{tipodignupenziju,jerseo~ekivala isplata.Ispitivalisumekolikamijepenzija,a kada sam im rekao da je polovina penzije tek ne{tovi{eod11.000dinara,saop{tilisuda}esvakom raspodeliti po dve hiqade, te da }e i meni ostaviti da imam za tro{ak. Ovako bolestan nisammogaodaverujem{tasede{ava.Jedanjepo~eo da me udara, najpre pesnicom i potom {tapom po glavi,kojimikaopomagaloslu`izalak{ekretawe,jersamobakukaoperisao-svedo~iKawi`aj,s vidqivommodircomiznadlevogoka,kojivelida jepomislioda}eganapada~iubiti. Razbojnicisuupornotra`ilipare,daimajuza pivoi`alilisusedasugladni,jernisujelive} dva dana, prebacuju}i Kawi`aju da se on navodno razbacuje s hranom. Nesre}ni starac pri~a da je uzaludgovoriodaprimamalupenziju,paihjeupu}ivaodaimahrane,dauzmudajedu,alidagaostavenamiru. -Trikoko{ijajajeta,kojasamkupiodapravim mo~u,razbacalisuipolupali,napraviliveliki nered. Maltretirawe je potrajalo, odneli su komadmesa,odceleveknehlebaodseklisuiostavilimiokrajak.Mo`dajebilookotrisatapopono}ikadasuoti{li,apo{tonemamtelefon,ujutrusamnekakooti{aodokom{ijedasveprijavim policiji-pri~aKawi`aj. Napada~asprovidnomnajlonskomkesomstarac jeprepoznao,jergajeproletosve}pose}ivao,ka-

SrpskiKrstur

da ga je nagovorio da mu proda motocikl, koji je ovomprilikomodguraoizku}e,odaklesu„Ninxa korwa~e”odneleidvaradioaparataialatkojim je, dok ga je vid boqe slu`io, me{tanima popravqaosatove. Za Srpski Krstur je karakteristi~an najve}i brojkrivi~nihdelaodsvihnaseqaunovokne`eva~kojop{tini,pri~emujeuposledwevremebilovi{enasrtajanaostarele`iteqe,jerjeveoma izra`enbrojstara~kihdoma}instavasjednimili dva~lana,anametiprovalnikasuiprazneku}ei onekojenisustalnonastawene. Osumwi~eni Dalibor P. i jo{ jedan maloletnikizdru`inekojajepritvorena,pretrimeseca su u Srpskom Krsturu osumwi~eni za razbojni{tvo nad jednom staricom koju su opqa~kali i lak{ejepovredili,aprene{tovi{eodpolagodineprovalisuiuku}ujednogstarijegme{taninaodaklesuuzelimotocikl,lova~kupu{kuijo{ nekestvari.Prethodnihgodinauovomsevernobanatskom mestu desila su se i silovawa starijih `ena. M. Mitrovi}


14

SPORT

ponedeqak22.oktobar2012.

VINER[TEDI[E@ENSKASUPERLIGA

Varadinke dostojanrival Varadin-Crvenazvezda0:3(16:25,21:25,17:25) NOVI SAD: Sala vala u aut ali je poen ipak dosuSC „\a~ko”, gledala|en go{}ama zbog gre{ke domaca: 120, sudije: Cvet}ih i to je bio odlu~uju}i mo kovi} i ]uk (obojica menat drugog perioda igre. Od iz Beograda). VARADIN: Mal~i} 5, Bakmaz, S. Jovi~i} 6, Ra~i}, J. Mihajlovi} 9, Divac 2, M. Mihajlovi} (l1), Bajat, Male{evi} 6, J. Jovi~i} 8, Vulin 2, Gaqak (l2). CRVENA ZVEZDA: Budrovi}, ^anak, Marinkovi}, Popovi} 11, Simi}, Pu{i} (l), Vojni} Pur~ar 5, Bjelica 14, Stevanovi} 9, Kubura, Kecman 7, Milovi~ 5. U „unapred izgubqenoj utakmici“, odbojka{ice Varadina pru`ile su sjajnu partiju i dostojno se borile sa vi{estrukim uzastopnim {ampionom mada to nije bilo dovoqno za osvajawe seta. Crvena zvezda je uprkos velikim problemima sa prijemom servisa, ipak opravdala zvawe favorita i zabele`ila prvi trijumf u sezoni. Od starta utakmice, crveno-bele su nametnule svoj stil igre vodile sa nekoliko poe- Ana Bjelica na prednosti a Varadin se drtada pa do kraja doma}e nisu `ao u igri do rezultata 16:18, mogle da se povrate. kada je serijom servisa Julije Jedino donekle raspolo`ena Milovi}, Zvezda do{la do vo|Ana Bjelica poenterski je stva. predwa~ila u sastavu Crvene Varadinke su napadale naj~e - zvezde, u tre}em setu pridru`i{}e preko Jovane Mihajlovi} i la joj se Mina Popovi} odli~Jovane Jovi~i}, pa su u igri binim servisima i go{}e su naj le tokom ~itavog seta. Kod relak{e dobile upravo ovaj pezultata 18:18, Kecman je sme~oriod. M.Risti}

KUPEVROPE

Ubedqivi Kragujev~ani Vaterpolisti Radni~kog savladali su turski Juzme sa 18:3 u posledwoj utakmici kvalifi kacija za Kup Evrope, pa su na kraju zavr{ili na prvom mestu u grupi D, sa ~etiri pobede. Pored Radni~kog, u top osam fazu plasirala se i italijanska Florencija. Trener Kragujev~ana Dejan Udovi~i} Turcima je suprotstavio kombinovani sastav, u igru nisu ulazili najiskusniji Vawa Udovi~i}, Zdravko Radi} i Filip Filipovi~, a tek po nekoliko minuta u vodi su proveli ]iri}, Zlokovi} i Buri}. Pored Radni~kog i Florencije, u ~etvrtfinale su se plasirali iz A grupe Savona (Italija) i Dinamo Moskva (Rusija), iz B grupe Debrecin (Ma |arska) i Mataro ([panija) i iz C grupe Slonok (Ma|arska) i Olimpik Nica (Francuska). @reb za ~etvrtfinale je danas u 13 ~asova.

Drugamu{ka ko{arka{ka liga Crnokosa-Spartak Merid.-Napredak(K) @elezni~ar-Prol.NG Plana-Mladost(Z) Beovuk-Morava Mladost(^)-Radni~ki 1.Meridiana 3 2.@elezni~ar 3 3.Beovuk 3 4.Napredak(K) 3 5.ProleterNG 3 6.Crnokosa 3 7.Spartak 3 8.Mladost(Z) 3 9.Plana 3 10.Mladost(^) 3 11.Morava 3 12.Radni~ki 3 13.Napredak(A) 2 14.Partiz.MTS 2

3 3 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

0 0 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2 1 1

64:47 91:90 83:70 80:82 92:80 82:74

239:223 263:223 244:220 204:196 210:223 189:185 184:182 225:236 210:224 214:241 224:229 198:227 156:163 141:129

6 6 5 5 4 4 4 4 4 4 4 4 3 3

dnevnik VOJVODINAOSVOJILAPRVEBODOVEULIGI[AMPIONA

Napravomputu Obe}ali su vaterpolisti Vojvodine da u Kazaw idu po prve bodove u Ligi {ampiona i obe}awe su i ispunili. Posle dve dobre partija i dva poraza, od Bre{e i Barselonete, kona~no su dobru igru krunisali i osvajawem bodova savladav{i Sintez 10:9. Najmla|i sastav u evropskom elitnom takmi~ewu pobedom u Kazawu pokazao je da mu je mesto u Evropi. Dodu{e, Vojvodini je ovo ~etvrta sezona u Ligi {ampiona, ali ovoga puta nastupa sa veoma mladim timom. Trener Dejan Sta nojevi} je pre puta istakao da je zadovoqan kako wegovi puleni treniraju u posledwa dva meseca i sa koliko borbenosti i agresivnosti ulaze u svaki duel, pa je izrazio nadu da }e ekipa ostati na okupu u naredne tri godine, kako bi pokazala svu rasko{ talenta. - Momci su i u duelu sa Sintezom pokazali borbenost i agresivnost i to je ono {to je bilo dobro i na ~emu im i ~estitam. Ali, opet su napravili i neke tehni~ke gre{ke, koje se na sre}u nisu na kraju odrazile i na rezultat. Moramo polako da sazrevamo i da ispravqamo gre{ke, kao {to su ishitrena re{avawa napada, gubqewe lopte prilikom dodavawa... I pored gre{aka, koje su svojstvene

Dvostruki strelac u Kazawu: kapiten Vojvodine Nenad Bosan~i} Foto:F.Baki}

mladim igra~ima, oni se razvijaju i tra`e svoje mesto pod suncem, tako da mogu da ka`em da idemo pravim putem - rekao je Stanojevi}. U duelu sa Sintezom odlu~uju}a je kasnije se pokazalo bila druga ~etvrtina u kojoj su Novosa|ani postigli tri, a Sintez dva gola, pa se na veliki odmor oti{lo s minimalnom predno{}u gostiju 5:4. U nastavku su Rusi poku{ali sve ne bi li preokreuli rezultat, ali su gosti najvi{e zahvaquju}i dobroj odbrani uspeli da sa~uvaju ste~enu prednost i posle druge dve ~etvrtine.

Tepavacukrotio lavove Crvenazvezda-Lavovi30:28(17:13) KIKINDA: SC Je zero, gledalaca 300, sudije: Mandi} i Kova~i} (Novi Sad). Sedmerci: Crvena zvezda 3 (2), Lavovi 5 (4), iskqu~ewa: Crvena zvezda 16, Lavovi 14 minuta. Crveni kartoni: Terek i Babi} (Crvena zvezda). CRVENAZVEZDA: Tepavac (23 odbrane i sedmerac), Lazi}, Terek 1, Komarek 8, Dukatarov 1, Veki} 2, Belo{ 5, Toki}, Veli~kov 2, Stepanov, Goli} 2, Mi{kov, Pa{i} 7 (2), Babi} 2. LAVOVI: Porobi} 7 (4), Kozomora 6, Pejak, Bokan, B. Ra|enovi}, Kolesar, D. Ra|enovi} 1, Maksimovi} 2, Kraq, Perleta, Jovi} 6, Stanoj~i} (9 odbrana i sedmerac), Karanovi}, Novakovi} (7 odbrana), Pu|a 3, B. Kne`evi} 3. Lavovi iz Ba~ke Palanke su u ovom me~u bili apsolutni

favoriti, ali su izgubili od sjajnog i borbenog doma}ina, ekipe Crvene zvezde iz Mokrina.Mokrina~ki rukometa{i su odigrali partiju za pam}ewe, {to je brojna publika umela da aplauzima nagradi. Tokom cele veoma lepe i dinami~ne utakmice trajala je rezultatska klackalica, da bi u samom fini{u doma}in stekao prednost od dva gola. Blistao je golman Zvezde Dragan Tepavac i on je , uz pohvali svim ostalim igra~ima, sa 23 odbrane ukrotio sjajne palana~ke Lavove. Uz Tepvca kod doma}ina su se jo{ istakli Stanimir Komerek i kapiten Pa{i}, a kod gostiju Porobi},Kozomora, Jovi} i golman Stanojlovi}. Mokrinski qubiteqi rukometa oba aktera ispratili su aplauzom. M.S.

PRVAMU[KALIGA–SEVER

Pan~evcisasvim zaslu`eno @SK–Dinamo27:31(13:15) @ABAQ: SC @abaq, gladalaca 200, sudije: Ostoji} i Raj kovi} (Novi Sad), sedmerci: @SK 4 (2), Dinamo 1 (0), iskqu~ewa: @SK 4, Dinamo 8 minuta. @SK: Kotlaja, Kezija 3 (2), B. Markovi}, Bosni} 4, Abazovi}, Miltunovi} 3, A. Markovi} 4, Stra`ivuk 2, Stevanovi} (7 odbrana, 1 sedmerac), Mijatovi}, Makitan, U. Bojani} 8, Smoqan 3, M. Bojani}. DINAMO: Panteli} (14 odbrana, 2 sedmerca), Komlanov 11, M. D. Petrovi} 3, Ili} 1, M. M. Petrovi}, Janevski 1, L. Radanovi}, Radosavqevi} 2, Bo{kovi} 4, Opa~i} 6, Mir~evski, Buwev~evi}, Radeski, Breti, S. Radanovi} 2, Erva}anin 1. Rukometa{i iz Pan~eva odigrali su kvalitetnije od doma}e ekipe i sasvim zaslu`eno odneli ceo plen iz @abqa. Gosti su se predstavili kao ozbiqna ekipa, pa ako ne ove sezone, onda slede}e }e najverovatnije biti u konkurenciji za sam vrh prvoliga{ke tabele. @abaqcima }e ove sezone krenuti na boqe onda kada shvate da rukometna igra ima i drugih elemenata sem postizawa golova. Doma}ini su bili vrlo blizu osvajawu boda, mo`da bi ga i osvojili da su igra~i sproveli dogovor iz svla~ionice.U

tom pravcu i{le su i sugestije sa tribina po{to je i publika, za razliku od igra~a, uo~ila slabe ta~ke Pan~evaca. J.Gali}

Somborelektro- MetalacAV23:18(11:10) SOMBOR: Hala Mostonga, gledalaca 250, sudije: Bura i Perendija (Nova Pazova ). Iskqu~ewa: Somborelektro 6 , Metalac AV 10 minuta, sedmerci: Somborelektro 5(3), Metalac AV2(2) SOMBORELEKTRO: Bogojevi}, Lemaji}, Dra{kovi} 11( 2), Penze{ 5(1), Nikoli} 2, Vuko vi}, Besla}, Koji}, Mijovi}, @ivkovi}, Smiqani}, Gardijan 3(1), Bo{kovi} 3, Trti}, Koji}, Nenadi}. METALACAV: Poli}, Gra ji} 1, Koki} 1, Ili}, Bajat 1,Radi} 2, Ivanovi} 4 Savi} 1, Tojagi}, \uki} 2, Petrovi}, Eri}, Milo{evi} 6(2),Om~ikus, Zori}, Kor~ok. Golmani doma}e i gostuju}e ekipe su u prvom poluvremenu bili u glavnim ulogama, a na odmor su doma}i rukometa{i oti{li s jednim golom prednosti. U nastavku se razigaro Dra{kovi} i najvi{e zahvaquju}i wemu Somborelektro je osvojio ceo plen. M.Jovi}evi}

- Kako je tekla utakmica, moram da priznam da sam se bio malo upla{io, jer dobro smo odigrali i protiv Radni~kog, Zvezde i dobar deo susreta protiv Bre{e, pa smo izgubili. Sre}om, ovoga puta smo uspeli da pobedimo. Okre}emo slede}em duelu, prvenstvenoj utakmici sa @AKom u Kikindi. Kako sam ranije naglasio, za nas je svaka utakmica va`na i svakoj moramo isto pri}i bez obzira ko je rival. Samo maksimalnim anga`ovawem i radom mo`emo da napredujemo naglasio je Stanojevi}. G.Malenovi}

@ENSKASUPERLIGA

Aran|elov~anke bezproblema @elezni~ar-Kwaz Milo{23:30(11:16) IN\IJA: Sportska hala, gledalaca: 250. Sudije: Vawa Anti} (Beograd) i Jelena Jakovqevi} (Jakovo). Sedmerci: @elezni~ar 2 (2), Kwaz Milo{ 1 (1), iskqu~e wa: @ellezni~ar 2, Kwaz Milo{ 8 minuta. @ELEZNI^AR: Paplacko, \or|evi} 2, Popovi} 5, Predojevi} 6, ^ampa, Petrovi} 3, Jezdimirovi}, Rupi}, Jankovi}, Stameni}, Cveti}, Jezdi}, Orlovi}, Kosti} 3, Stani} 4 (2), Mili}. KWAZ MILO[: Kilibarda, Radoi~i} 4 (1), Rankovi} 7, K.Tomi} 9, Pavlovi} 5, Rabata 3, Oqa ~a, Mrqe{ 1, Vasi} 1, Stanojlovi}, Tomkovi}, Koji}, Ugr~i}, M. Tomi}. Rukometa{ice @elezni~ara su u prva ~etiri kola sakupile ~ak 6 bodova pa su smatrale da mogu da iznenade i go{}e iz Aran|elovca, koje su osetno podmladile redove. Na`alost `eqe nisu preto~ene u stvarnost. Go{}e iz Aran|elovca su odigrale veoma kvalitetno, imale rezultasku prednost skoro svih 60 minuta i stigle do ubeqive pobede. Sredinom drugog poluvremena In|ijke su smawile razliku na minus tri, pa su se i doma}i navija~i ponadali makar podeli bodova, me|utim, go{}e su u fini{u vratile visoku prednost. D.Vi}enti}

PRVA@ENSKALIGA –SEVER

Bajmo~ankama derbi Radni~ki-HalasJo`ef 30:23(17:8) BAJMOK: Sportska hala, gledalaca 400, sudije: Dukler (Sombor) i Martinovi} (Novi Sad). Sedmerci: Radni~ki 5 (4), a Halas Jo`ef 5 (3), iskqu~ewa: Radni~ki 20, Halas Jo`ef 6 minuta. RADNI^KI: Stefanovi}, Mi. Aleksi}, Ivkovi} 1, \avi} 3, Tumbas 6, Makulovi} 1, Petri}, Ma. Aleksi} 2, Komenda 3, Radulovi}, Kosanovi}, Rotluk 10, Boki} 3, Tot (15 odbrana), Toma{kovi}, @igmund 1. HALAS JO@EF: Doci, Vuleti} 2, \ere, Vrawevac 7, Na|, Kiraq, Rako{ 2, Farka{ 1, Latak, Gajdo{ 1, Va~i 10, [terbik (12 odbrana). U derbiju izme|u rukometa{ica Radni~kog i Halas Jo`efa vi|en je odli~an rukomet u kome je brojna publika u`ivala. Doma}e igra~ice su dominirale od po~etka do kraja susreta i sasvim zaslu`eno trijumfovale. Bilo je zanimqivo i nametawe dva sjajna strelca, Rotlukove i Va~ijeve. S.St.


SPORT

dnevnik

ponedeqak22.oktobar2012.

15

VOJVODINA NI U PETOM POKU[AJU NIJE DO[LA DO POBEDE

Nemaradosti bezgazdenaterenu OD 5. NOVEMBRA

\okovi}sevra}a naprvomesto Novak \okovi} od 5. novembra vrati}e se na prvo mesto ATP liste zahvaquju}i uskla|ivawu termina za narednu 2013/2014. Posle turnira u Bazelu i Parizu ATP }e odjednom skinuti bodove osvojene pro{le godine za ta dva

turnira, ali i sa Mastersa u Londonu na kojem je Federer osvojio 1500, a Novak samo 200 bodova. Trenutna razlika na ATP listi je 195 bodova u korist [vajcarca, koji na predstoje}a tri turnira ukupno brani 3000 bodova, dok }e Novaku biti oduzeto 560.

TURNIR U STOKHOLMU

Zimowi}beztrofeja Srpski teniser Nenad Zimowi} i wegov partner Robert Lindsted nisu uspeli da osvoje turnir u Stokholmu. Boqi od wih dvojice u finalnom okr{aju bili su Marselo Melo i Bruno Soare{ sa 6:7 (4-7), 7:5, 10:6. Ovo je prvi turnir na kome su dvojica tenisera igrala zajedno. Vodili su [ve|anin i Srbin protiv brazilskog para MeloSoare{ 5:3 u prvom setu, ipak dopustili su Brazilcima da izjedna~e. Posle su Zimowi} i Lind{ted na jedvite jade set re{ili u svoju korist 7:6. U drugom setu oba para su dr`ala svoj

servis do rezultata 6:5 za Mela i Soare{a, a u 12. gemu su Brazilci napravili brejk i dobili set za izjedna~ewe 1:1. Brazilici su bez ve}ih problema re{ili tre}i set, a samim tim i me~ u svoju korist i osvojili tur nir. Za prvi put nije bilo lo{e, a Zimowi} i Lind{ted }e imati priliku da se boqe uigraju tek od 1. januara. Do kraja godine Lind{ted }e igrati zajedno sa svojim dosada{wim kolegom Rumunom Tekauom. Stalno partnerstvo Zimowi} i Lind{ted }e ostvariti od Nove godine.

TURNIR U BE^U

Delputitula Argentinski teniser Huan Martin del Potro osvojio je titulu na turniru iz Serije 250 u Be~u, po{to je u finalu pobedio Gregu @emqu iz Slovenije sa 7:5, 6:3. Slovenac je pru`io jak otpor Delpu u prvom setu,

ali se Argentinac izborio sa ~estim promenama ritma @emqe i pobedio nakon 102 minuta igre. To je tre}a titula za Del Potra ove sezone, posle E{to rila i Marseqa, a ukupno 12. u karijeri.

TURNIR U MOSKVI

Karolina{ampionka Danska teniserka Karolina Voznijacki nova je {ampionka turnira u Moskvi, po{to je u finalu savladala Samantu Stosur iz Australije sa 6:2, 4.6, 7:5. To je tre}a pobeda Voznijacki u {estom okr{aju sa Stosur, a do we je do{la za dva ~asa i 15 minuta igre. Pri rezultatu 4:4 u odlu~uju}em setu Voznijacki je spasla tri brejk lopte, a onda je nedugo zatim u 12. gemu realizovala drugu me~ loptu. To je jubilarna, 20. titula za Karolinu Voznijacki, a druga ove sezone, posle trijumfa KarolinaVoznijacki u Seulu.

Hajduk je nastavio ono {to su zapo~eli Smederevo i Jagodina i Novi Sad napustio nepora`en (1:1). Iako je Vojvodina po svemu va`ila za favorita u vojvo|anskom derbiju, sla|a polovina kola~a pripala je Kuqanima i tu re~i zamerke ne mo`e da se prona|e. Gosti su svoj bod zaslu`ili, a pred fudbalerima Vojvodine je sve ve}a briga, a odnosi se na to da od 1. septembra i duela s Dowim Sremom kada su pobedili 1:0, ne znaju da prona|u na~in kako da u svoj bodovni saldo upi{u jednu „trojku”. [ef stru~nog {taba Neboj{a Vigwevi}, od dolaska na ~elo tima, ostvario je skor od ~etiri remija i jednog poraza. - U prvih pola sata utakmice sve je i{lo dobro po nas - lopta je bila stalno na polovini Kuqana, stvorili smo nekoliko {ansi i nedostajao je samo gol da postavimo stvari na svoje mesto - rekao je Vigwevi}. - U fini{u prvog poluvremena neobja{wivo smo po~eli da se quqamo i na odmoru smo se dogovorili da nastavimo s igrom iz prvih 35 minuta. Me|utim, po~eli smo tada da be`imo od lopte, da pravimo gre{ke na sredini terena, a Hajduk je samo to i ~ekao. Posle jednog pogre{nog pasa A|urua, Kuqani s postigli

MilanBojovi}posti`eizjedna~uju}igolprotivHajduka

evrogol i doveli nas u jo{ te`u situaciju. Na{a igra je poprimila obrise stihije i wome smo vi{e {tetili sami sebi, a gostima je to pogodovalo. Nisam video nagove{taje takvog pada, a dogodilo nam se da je Hajduk do~ekao na{u gre{ku i brutalno nas kaznio.

Prihvatamodgovornost Od trenutka kada je Hajduk poveo, dakle od 55. minuta, navija~i Vojvodine su glasno izra`avali nezadovoqstvo onim {to su igra~i prikazivali na terenu. ^ak su okrenuli le|a borili{tu, a pred kraj s tribina se za~ulo i horsko skandirawe „Neboj{a, odlazi”. Vigwevi} je tim povodom rekao: - Reakcija s tribina bila je o~ekivana. Prihvatam odgovornost i apsolutno razumem to {to na{i navija~i gube strpqewe. Istina, bilo je i aplauza u prvih pola sata, a kasnije su gledaoci reagovali nezadovoqni na{om igrom, {to je wihovo pravo. Jedini na~in da do|emo do poboq{awa u igri jeste veliki rad i verujem da }emo ve} u duelu s ^ukari~kim prikazati puno boqe izdawe.

Pobedni~ka niskasvedu`a Fudbaleri Partizana presko~ili su jo{ jednu prvenstvenu prepreku pobediv{i na Bawici Rad(1:0), ~ime su nastavili pobedni~ku nisku na kojoj je sada sedam uzastopnih trijumfa. Junak pobede je bio Bugarin Ivan Ivanov koji je jo{ jednom dokazao da sjajno igra glavom i da je velika pretwa po protivni~ke odbrane. Trener Vladimir Vermezovi} bio je zadovoqan posle pobede protiv kvalitetnog pro tivnika. - Oni koji su mislili da }emo na Vra~aru dati ~etiri-pet golova `iveli su u zabludi. Partizan

da~ka ekipa sa dobrim pojedinci ma. Nekoliko puta su nas ozbiqno ugrozili pa se mo`e re}i da smo imali i sre}e. U svom prvom boravku na klupi Rada Marko Nikoli} pokazao je znawe, {to se i ovoga puta potvrdilo. @ao mi je samo {to nije bilo i doma }ih navija~a, jer verujem da bi tako utakmica bila jo{ kvalitet nija, kroz wihovo nadpevavawe sa na{im pristalicama. Vermezovi} se potom osvrnuo na predstoje}i me~ sa Interom. - Ne znam {ta bih neo~ekivano mogao da ka`em. Svi znamo

sters u Londonu. Turnir u Bazelu po~iwe danas, a prvi nosi lac i branilac titule je Roxer Federer. U [vajcarskoj u~estvuje i srpski teniser Viktor Troic ki, koji se u prvom kolu sastaje sa Grigorom Dimitrovom iz Bu garske.

Federerodustaje odPariza? Prvi teniser sveta Roxer Federer nije sto posto siguran da }e igrati na turniru u Parizu (od 29. oktobra do 4. novembra). - Nadam se da }u uspeti da odigram tri turnira za tri nedeqe. Sa da sam u Bazelu, a posle toga }u odlu~iti ho}u li igrati u Parizu. Moram da procenim formu - izjavio je Federer pred po~etak odbra ne titule u Bazelu. Govore}i o borbi za prvo mesto na ATP listi, Federer ka`e: - Ne znam kolike su mi {anse, to je vrlo te`ak zadatak i trenut no ne zavisi sve samo od mene. Ako to ne uspem, nadam se da }u do kraja godine barem uzeti neku titulu. Ipak, ove godine sam se vratio na broj jedan, osvojio Vimbldon i uzeo olimpijsku medaqu, tako da sam postigao ono {to sam zacrtao i dobro se ose}am.

zato Abubakar Oumaru i Nemawa Bilbija nisu ni jednom uspeli da u|u u priliku. Uz to, ve} u sredu vas ~eka utakmica osmine finala Kupa s ^ukari~kim u Beogradu? - Osim Bojovi}a, koji je postigao gol i pogodio stativu u 26. minutu a u jo{ par navrata bio u prilici i pokazao koliko `eli da bude strelac, niko od na{ih igra~a nije imao ni jednu {ansu. To mi je izgledalo pomalo nemogu}e, a de{avalo se. Igra~i su se dosta potro{ili u utakmici s Hajdukom i u naredna dva dana mora}u da napravim neke promene u timu kako bismo spremni u{li u utakmicu s ^ukari~kim. Tu pravo na kiks nemamo, moramo da se stisnemo kako znamo i ume mo i da obezbedimo plasman u ~etvrtfinale ovog takmi~ewa upozorio je Vigwevi}. A. Predojevi}

UZ TRIJUMF PARTIZANA NAD RADOM

Marejpropu{ta Bazel Tre}i teniser sveta Endi Ma rej povukao se sa turnira u Bazelu zbog povrede le|a. Osvaja~ US opena re{io je da odmori rovita le|a kako bi {to sprem nije do~ekao zavr{nicu sezone. [kota do kraja godine o~ekuje turnir iz Masters 1000 serije u Parizu i zavr{ni Ma -

Sre}om po Vojvodinu, u 78. minutu ponovo je Milan Bojovi} bio igra~ koji je pogodio mre`u rivala i doneo bod crveno-belima. Ipak, prethodno su gosti imali nekoliko kolosalnih prilika i {ansu da stignu do pobede, jer igra Vojvodine se, u periodu od 55. do 70. minuta, prosto raspala? - Posle vo|stva Hajduka postalo je o~igledno da nemamo gazdu na sredini terena, igra~a koji }e stati na loptu i usmeriti na{u igru - slo`io se i Vigwevi}. Umesto da se smirimo, jer imali smo pred sobom jo{ dosta vremena da promenimo rezultat, u{li smio u trku i nervozu, {to je pogodovalo rivalu koji je koristio gre{ke na{ih igra~a i imao nekoliko {ansi. Bojovi} je, rekosmo, postigao gol koji je Vo{i doneo remi, ali

Foto:www.fkvojvodina.rs

DetaqizsusretaRad–PartizannaVra~aru

je igrao protiv jakog rivala koji je prvi poraz ove sezone do`iveo tek u pro{lom kolu. Jedna te{ka prepreka je presko~ena, idemo daqe – rekao je Vermezovi}. On je pohvalio Rad i istakao `aqewe {to me~ nije odigran i pred doma}im navija~ima. - Doma}in je pokazao ono {to smo i o~ekivali. ^vrsta, napa-

ko je Inter, favorit broj jedan u na{oj grupi. Igrali su 2:2 sa Rubinom, ali su ve} protiv Nef~ija pokazali svoje pravo lice i lako slavili. O~ekujem, naravno, te`ak me~ u kojem mi nemamo {ta da izgubimo. Isprsi}emo se pred Interom, pa {ta bude – istakao je Vermezovi}. I. Lazarevi}

FudbaleriCrvenezvzedeproslavqajuubedqivupobedu

ZVEZDA I EFIKASNA I UBEDQIVA PROTIV BSK-a

Goleadaza samopouzdawe Napunili su fudbaleri Crvene zvede mre`u BSK-a do vrha (7:1), sedmica je stigla kao melem na rane posle te{kog poraza u Subotici. ^ekalo se dugo na Marakani da se slo`e kockice i da se dobra igra kruni{e ubedqivim trijumfom. - Puno smo radili nakon kiksa u Subotici, ekipa je odreagovala na pravi na~in. Dva brza gola su bila nagrada, jer su nas u nastvaku prili~no rasteretili. Trudili smo se da 90 minuta dr`imo visok ritam igre i u tome smo donekle uspeli. Naravno, zadovoqan sam, nije lako nikome dati toliko golova, a ovakav ishod nam je trebao zbog samopouzdawa. Ipak, dva primqena gola navode nas i na razmi{qawe, pa se ne}emo uspavatai - konstatovao je trener Aleksandar Jankovi}. Aleksandar Kirovski zamenio je Bajkovi}a na golu, ne snosi krivicu za dva primqena pogotka, ali…

- Radujem se pobedi, ali kad golman dva puta bude matirani to ne zvu~i dobro. Obe situacije su bile sli~ne, pa u narednim duelima treba da ispravimo odr|ene propuste u defanzivi. Prvenstveno moramo da poboq{amo komunikaciju, da jednu utakmicu zavr{imo sa netaknutom mre`om - rekao je Kirovski. Reviji pogodaka dao je svoj doiprinosm i {toper Aleksandar Panti}. - Ne moram vi{e prijateqima i porodici da odgovaram na pitawe kad }u posti}i gol, eto dogodilo se. Ipak, bio bi zadovoqniji da na{a odbrana nije kapitulirala. BSK igra sa dva {pica, pa smo Maksimovi} i ja stalno bili u duelima jedan na jedan, a wihovi napada~i ~esto su bili okrenuti licem ka golu. Vezni red mora mnogo boqe da zatvori prolaze ka na{oj zadwoj liniji. Verujem da }emo ve} u kupu u Kuli zavr{iti utakmicu bez primqenog gola nada se Panti}. Z. Rangelov


16

SPORT

ponedeqak22.oktobar2012.

dnevnik

SRPSKALIGA–VOJVODINA

Korakkasredini tabele Mladost(BJ)-Radni~ki(S)1:0(1:0) BA^KIJARAK: Stadion Livadica, gledalaca 300, sudija: Stanti} (Subotica). Strelac Mudrini}u14.minutu.@utikartoni:D.Tomi},Maksi}(Mladost). Crveni kartoni: D. Tomi} (Mladost) u 77. minutu, Veselinovi} (Radni~ki)u50.minutu. MLADOST: Raji} 7, S. Rati} 7, Ivani} 8, M. Tomi} 8, Erak 7 (Kozomora7),Markovi}8,Mak-

si}7,Vukanac7(Popin),D.Tomi} 7, Baji} 7, Mudrini} 8 (Vi{ekruna). RADNI^KI:[ari}7,Desnica 7,Veselinovi}5,Puri}6,Vidovi} 7,Bani}6,Major7,Bujak6(Stankovi}6),Makar6(Ismaili),Paunovi}7,Marjanovi}7. Drugom uzastopnom pobedom fudbaleriMladostinapravilisu krupan korak ka sredini tabele. Jara~anisure{ilisomborskire-

Doma}insa~uvao minimalac Pali}-Ba~kaTopola1:0(1:0) PALI]: Stadion „Janko Pejanovi}„, gledalaca 300, sudija: Maksimovi} (In|ija). Strelac Mili}u31.minutu.@utikartoni: Bjedov, Bogdan, Qubenovi}, Jondi} (Pali}), Taka~, Boro{, Mezei, Bojovi}, Cvetkovi} (Ba~ka Topola). Crveni karton Antoni}u88.minutu(Pali}). PALI]: Bogdanovi} 7, Bogdan7(Tomi{i}6),Mezei7,Joci}7,Bedov7,Pr{i}7,Mili} 8(Rajkova~a),Jondi}7,Matija{evi}7,Qubenovi}7,Antoni} 7(Po`ar). BA^KATOPOLA: Majer7, Dragi} 7, Cvetkovi} 7, \ukanovi} 6, Bojovi} 7, Mezei 6, Martinovi}6,Boro{6,Aleksandri} 6, Taka~ 6 (Gaxi} 6), Kekezovi}7. Prvu {ansu su u 6. minutu imali Ba~kotopol~ani preko

Aleksandri}a, a Pali}ani su uzvratili u 15. minutu preko Matija{evi}akojije{utirao pored gola. Doma}i su poveli u 31. minutu, kada je kapiten Neboj{a Mezei sa leve strane idea ln o cent rir ao,  \or| e Mili} sa osam metera glavom poslaoloptuugol. Unastavkuobeekipesukrenule `estoko, Mezei je sjajno izveo slobodan udarac a golman Majer jo{ lep{e odbranio. Dvadesetak minuta kasnijesvoj{utjeisprobaoiAntoni} ali je golman gostiju bio namestu.Gostisuimali{ansu daizjedna~e~etiriminutapre kraja susreta, Aleksandri}ev {utizblokiraojeBjedov,paje utakm ic a zav r{ en a pob ed om Pali}a. S.St.

Istaklise golmani Cement-Sloga1:1(0:1) BEO^IN: Stadion Cementa, gledalaca oko 250, sudija: [ut ul ov i} (Nov i Sad). Strelci:Kalinovu55.zaCement, a Baji} u 37. minutu (iz penala)zaSlogu.@utikartoni: Rak i}, Kal in ov, ^ov i}, Burs a}, Des nic a, Mil ov i} (Cement),Suvajxi}(Sloga). CEMENT: Suba{i} 7, Ki{ 8,Bursa}7,Pankari}an6(Ga{parevi} 6), Milovi} 7, ^ovi} 7, Vukovi} 6 (Grkovi} 6), Desnica 7, Kalinov 7 (^ankovi}),Raki}7,Mili}evi}7. SLOGA: Vasiqevi} 7, Suvajxi}7,Sljep~evi}7,Miqanovi} 7, Kragovi} 7, Joci} 6 (Guberinovi}6),\uki}7(Le-

ti}6),D.Bajat7,Baji}7,Zuki}6,Tutwevi}6([tefek6). DasufudbaleriCementadoada{we utakmice igrali nadahnuto i borbeno kao protiv vrlodobreekipeizTemerina, redosled na tabeli bi bio sasvim druga~iji. Gosti su prvi poveli preko vrlo dobrog Baji}aizpenala,ponekimocenamaprestrogodosu|enim. U drugom delu dominirali su doma}i fudbaleri, a  plod takve igrejegoliskusnogaRadojiceKalinova.Predkrajutakmicebilo je {ansi sa jedne i druge strane, me|utim istakli su se golmani Suba{i} (Cement) i Vasiqevi} (Sloga). B.Star~evi}

buszahvaquju}inajboqemstrelcu Milo{u Mudrini}u i pokvarili debiSlavkuAnti}unaklupiRadni~kog.Iskusninapada~doma}ina pove}aojegolgeterskisaldoposle asistencije Dragana Tomi}a i odli~ne akcije Damira Vukanca i MilovanaMarkovi}a. Nemo}ni da prekinu realizatorskipostod478minutaiseriju odpetuzastopnihporaza,gostisu demonstriralinervozupajeMar-

ko Veselinovi} u 50. minutu na srediniterenanokautiraoDragana Tomi}a. Broj~anu prednost doma}ininisuiskoristilidare`irajuubedqivijupobedu,po{tojeu tri navrata dobro intervenisao golman [ari}. Revan{irao mu se internacionalac Raji} i padom u noge spre~io Stankovi}a da u 70. minutuSomborcevratisasporednogkoloseka. M.Meni}anin

Ubedqivi Sen}ani Jedinstvo-Senta1:4(1:1) STARA PAZOVA: Stadion Jedinstva,gledalacaoko250,sudija:Piqa(SvetozarMileti}). Strelci: Pej~inovi} u 3. za Jedinstvo,aGeci}u15.i70.Sarapau68.iMara{u89.minutuza Sentu. Crveni karton: Fabok u 38.minutu(Jedinstvo). JEDINSTVO: L. Jovi{i} 7, Kne`evi} 6, \. Luki} 7, [u{a 6,N.Jovi{i}6,[estovi}6,Fabok, Qutovac 6 (Ogrizovi}), @akula6(Dragin),Pej~inovi} 7,Stefanovi}6. SENTA: @ivkov 6, Domonko{6(Sarapa7),Kasa{6,Spahi}7,Haben{us7,Boki}6,Kunti}6(Vasin),Popov7,Geci}8, Mara{7,Ze~evi}7. Doma}i su prvi poveli, Pej~inovi}jeizbegaoofsajdzamku i nakon proigravawa Qutovca najzadseupisaoulistustrela-

ca.U15.minutusudijajeopravdano pokazao na belu ta~ku. Vratar doma}ih Lazar Jovi{i} je pro~itao Geci}a, odbio udarac, ali je ovaj odbijenu loptu sproveoumre`uporeduspavane doma}e odbrane. Iskqu~ewe Fabokazbogdrugo`utogkartonadonelojejo{ve}uprevagugostima,alibezprilikedadoodmorapreokrenurezultat. Udrugomdelubilojejasnoda }esadesetoricomigra~adoma}i te{ko sa~uvati bar jedan bod.Sen}anisupreuzeliinicijativu sa igra~em vi{e stalno napadali, doma}i se o~ajni~ki branilialiprotivvrlodobrog sastav, kakav je bio gostuju}i, nemogu}e je bilo odbraniti se. Ovakav poraz Jedinstva se nije o~ekivao. M.Bzovski

\okovi}tu{irao Mitrov~ane Srem-Dolina0:1(0:0) SREMSKA MITROVICA: Stadion Srema, gledalaca 150, sudija:Majstorovi}(StariBanovci).Stralac:\okovi}u89. minutu. @uti karton: Petru{i}(Srem). SREM: Brkovi} 7, Stanimirovi}7,Vuj~i}6,Vi{kovi}7, Petru{i}6,Mili}6,Nikoli} 6,Trifkovi}6,Vidi}6,Dimitrijevi}7,Vasi}7. DOLINA: Jevti} 8, ^i`ik 7, Nedu~i} 7, Ivani{evi} 6, Staj~i} 7, Gigovi} 7, [alipurovi}6,Kova~evi}7,Stojanovski 6 (Spasovski), ]iri} 7, Ninkov6(\okovi}8). Mit rov~ an i su nam u~ il i Ekip u Dol in e, najp rij atn ij e iznena|ewe jeseni srpskoliga-

{kog karavana Vojvodine. Od startasuSremcikrenulianga`ovanoiudva-trinavratapreko Dim it rij ev i} a i Vas i} a primorali golmana gostiju iz PadejaJevti}adaseistakne. Unastavkugostisupreuzeli inicijativu i uspostavili terenskuravnote`u.Va`nojeista}idasuMitrov~aniu76.minut u imal i idea ln u pril ik u preko Vidi}a da steknu vo|stvo. Me|utim, u samom fini{uovogzanimqivogduela,u89. minutu, rezervista Damir \okovi}jeizbrzogkontranapada i solo akcije postigao gol odlukeidoneovelikuradostlideru. R.Artukov

Dokni}zanovu radost

Dunavzaslu`io makarbod

Tekstilac-Dinamo1:0(0:0)

Radni~ki([)-Dunav2:1(1:0)

OYACI: Stadion Tekstilca,gledalaca300,sudija:Jocovi} (Vrbas). Strelac: Dokni} u 90. minutu. @uti kartoni: Per ov i}, Ris ti}, Jos ov i} (Tekstilac), Radovi}, Staji} (Dinamo. TEKS TIL AC: And rij a{ evi}7,Perovi}7,Risti}7,Krznar6,Dokni}8,Ili}6,Kaurin 6, Crwanski 6 (Danojevi} 7),Peruni~i}6,Josovi}7,\orovi}6(Nedeqkovi}6). DINAMO: Trbojevi} 7, Radovi} 6, Staji} 6, Kra~unov 7, Popovi} 7, Obradovi} 6 (Petrovi}6),Arbutina6,Pe{terac 6, Andonovski 6, Savanovi}6,Ne{ovanovi}6. Golom Dokni}a bukvalno u posledwim trenucima utakmice Tekstilac je stigao do ~etvrte pobede. Kod odlu~uju}eg mom ent a me~ a preth od io je slob od an udar ac Dan oj ev i} a, kadajevisoki{toperdoma}ih

Radoje Dokni} postigao svoj tre} i pog od ak ove sez one.Usledilo je veliko odu{evqewaudoma}emtimuatugai nevericaugostuju}em. Dinamosepredstaviolepou Oxacima,alijenakrajusportskasre}abilanastranidoma}ih. Prvu {ansu igra~i Tekstilca imali su u 41. minutu, kada je Josovi} o{tro {utira poredgola.Dvaminutakasnije gostuju}i tim je imao najboqu {ansu na ovom susretu, Filip Ne{ovanovi}jesamkranuoka golu Tekstilca, ali je golman Andrija{evi} nogama odbraniotajudarac. Na po~ etk u drug og del a igraloseuglavnomizme|udva {es nae s terc a, s tim {to je ekipaTekstilcaimaladvepoluprilikekojesuostaleneiskor i{ }en e. Sud ij e su dob ro obavilesvojposao. S.Jovin

[ID: Gradski stadion, gledalaca preko 1000, sudija: Pantovi}(Ruma).Strelci:Mrkaji} u35.iAperli}u84.zaRadni~ki, a Jerkovi} u 61. minutu za Dunav. @uti kartoni: Simiki} (Radni~ki),Jerkovi}iDrqa~a (Dunav). RADNI^KI: Vujasinovi} 7, Savinovi} 7, Petrovi} 7, Bjelo{ 7, Babi} 7, Simiki} 7, Mladenovi}6([ubert),Nedi} 7, Mrkaji} 7 (Aperli} 7), Baqak6,Vukovi}6(\oki}). DUNAV: Vuli} 7, Jaguzovi} 6, Ka~ar 6, Drqa~a 7, \emaj 7, Antunov7,Milanovi}6(Haska 7), Ilisi} 6, Jerkovi} 7, Zogovi}6,]osovi}6(Mili~i}). [i| an i su te{ kom muk om „preplivali Dunav”. Da su Banov~ani tradicionalno neugodanprotivnikRadni~komjasno je pokazao i ovaj susret. Gosti su ve}im delom utakmice bili boqi, br`i i konkretniji u

igri,a{tonisuostvarilipovoqniji rezultat sami su krivi. Doma}i su neo~ekivano do{li u vo|stvo posle odli~no naba~ene lopte od strane beka MarkaSavinovi}a,kojujeprihvatio Nemawa Mrkaji} i sigurno je smestio u mre`u golmanaVuli}a. I u nastavku, fudbaleri Dunavasuigralipreduzimqivije, a izjedna~ewe im je doneo pokretqivi Milan Jerkovi}, sa ivice{esnaestercasavladaoje golmana Vladimira Vujasinovi}a. I kada je ve}ina bila zadovoqna ovim rezultatom, posle jedne gu`ve pred golom Dunava najboqe se sna{ao xoker trenera [i|ana Milana Mitrovi}a, iskusni Dragan Aperli}iizblizinepostigaogoli takodoneosvomtimuveomazna~ajne bodove, a na veliko razo~arewegostuju}ihnavija~a. M.]ur~i}

Cement-Sloga(T) Pali}-Ba~kaTopola Radni~ki-Dunav Srem-Dolina ^SKPivara-Radni~ki(SM) Jedinstvo-Senta Tekstilac-Dinamo Mladost-Radni~ki(S) 1.Dolina 2.Tekstilac 3.^SK 4.Sloga 5.Radni~ki([) 6.Pali} 7.Senta 8.Radni~ki(SM) 9.Mladost 10.Srem 11.Dunav 12.Ba~kaTopola 13.Cement 14.Radni~ki(S) 15.Jedinstvo(SP) 16.Dinamo

10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10

1:1 1:0 2:1 0:1 0:0 1:4 1:0 1:0 6 6 5 5 6 5 4 4 4 3 4 3 3 3 2 0

3 1 3 3 0 2 4 3 1 4 1 2 1 0 3 3

1 3 2 2 4 3 2 3 5 3 5 5 6 7 5 7

13:6 10:6 13:4 12:6 13:12 12:12 13:6 12:8 9:7 7:8 9:16 5:8 10:17 7:11 8:15 6:17

21 19 18 18 18 17 16 15 13 13 13 11 10 9 9 3

U slede}em kolu (28.oktobra) sastaju se: Radni~ki (S) - Cement,Dinamo-Mladost,Senta-Tekstilac,Radni~ki(SM)-Jedinstvo(SP),Dolina-^SKPivara,Dunav-Srem,Ba~kaTopola -Radni~ki([),Sloga-Pali}.

Bezgolova ikartona ^SKPivara–Radni~ki(SM) 0:0 ^ELAREVO: Stadion Pivare, gledalaca 200, sudija: Sarka (Vr{ac),kartonanijebilo. ^SK PIVARA: Tankosi} 8, B.Jevi} 7,U.Jevi} 8, Vui~kovi} 7,N.Ili}7,Simi}7,Vukasovi} 7, Tepi} 7 (Kupre{ki 7,), P.Ili} 7 (Vukanovi} 7), Ivkovi}7,Krstnovi}7(Mari}7). RADNI^KI:Reli}7,Miji} 7, Ivi} 7, Radovanovi} 7, Ninkovi} 7, Simjanovski 7,Lackovi} 7 (Nagli} 7), Kova~evi} 7 (\or|evi}7),Skoruipan8,Stevi}7,Trebovac7(Proki}-). Ne toliko kivalitetnu koliko na oko lepu, borbenu i pos ebn o fer utakm ic u, bez ijednog kartona, odigral~i su ^SK i Mitrov~ani. Nedostajali su samo golovi pa da malobrojninavija~idoma}egtima budu potpuno zadovoqni. Ali,kadasesvesabereioduzme zadovoqni su i jedni i

drugi,jerjebilodobrihakcijanaobestrane. U prvom delu inicijativu su imaligosti,doma}iniuspe{niu odbraniiprekokontridolazili su u fazu napada. Me|utim, mladostinedostatakiskustvanadoma}ojstranisputalaihjedabar jednom na|u put do protivni~ke mre`e,dokjezanapada~egostiju posledwa prepreka bio iskusni golmanMiroslavTankosi}. Udrugom poluvremenu uloge susepromenile,sadasudoma}ini bili ti koji su diktirali tempo, vi{e se igralo na polovini Sremskomitrov~ana, ali opetuzavr{nicidoma}ininisumoglisti}iidopravogodredi{ta.Trebanapomenutiistativugostijuu50.minutikadaje Simjanovski iz velike daqine pogodio mesto gde se spajaju pre~kaistativa,noloptaseodbilaupoqe. V.Vujanovi}

NOVOPRIZNAWENA[EMSUDIJI

Ma`i}naOldTrafordu Milorad Ma`i} o~igledno u`iva puno poverewe evropske ku}efudbala.UprvomkoluLige{ampionasudiojeme~izme|u Barselone i Spartaka iz Moskve (3:2) , a sutra }e voditi utakmicutre}egkolaLige{ampionaizme|uMan~esterjunajtedaiBragenaOldTrafordu. Pomo}niciMa`i}ubi}eMilovanRisti}iIgorRadoj~i}, aizagolastaja}eMilenkoVukadinovi}iMiodragGogi}. G.K.

SESKFABREGAS, PRVOTIMACBARSE

Mesije sadruge planete Fudbaler Barselone Sesk Fabregas izjavio je da je wegovsaigra~ireprezentativac Argentine Lionel Mesi ~oveksadrugeplanete.Barselonajenajvi{ezahvaquju}itrostrukomstrelcuMesijupobedila na gostovawu Deportivio sa 5:4 u osmom kolu Primere. - Mesi je odigrao jo{ jedan fantasti~an me~, iako je bio umoran od puta i obaveza sa reprezentacijom. On je igra~ koji mnogo zna~i ovom timu, onjejednostavno~oveksdruge planete-rekaojeFabregas.

e–mail adresa sportskerubrike „Dnevnika”je: sport@dnevnik.rs

ADRIJANOGALIJANI, POTPREDSEDNIKMILANA

Alegriostaje trener Potp reds edn ik fudb als kog kluba Milan Adrijano Galijanirekaojeda}eMasimilijano Alegri ostati trener slavnog ital ij ans kog klub a, uprk os slabimrezultatimanapo~etku sezone. - Prolazimo kroz te`ak periodinajva`nijejedasa~uvamo mir. Pet poraza u osam me~evajemnogo,alimikaoklub mor am o da gled am o nap red. Alegriostajetrenerimora}e da pron a| e re{ ew e kak o da iza|e iz ove situacije i po~ne da osvaja bodove - rekao je Galijani. Posle poraza u Rimu od Lacija (3:2), fudbaleri Milana nalazesena12.mestunatabeli sasamosedamosvojenihbodova. -Usredunaso~ekujeme~Lige {ampiona protiv Malage i mo`da ve} tada bude bilo boqe. Ono {to je pozitivno u ovom trenutku su dobre igre NajxeladeJongaiStefanaEl [aravija-dodaojeGalijani.


de^Ji dnevnik

dnevnik

ponedeqak22.oktobar2012.

Oktobarske boje umomkraju U

Mojro|endan

J

abihsvojro|endanslavilanaZlatiboru.Pozvalabih svemojedugoveidrugarice.Bilobipunoraznobojnih balona. Igrali bi `murke, vije, limbo-dens i mnoge drugeigre.Tortabibilauoblikusrca.Nebobibiloobasjanovatrometom.Svibismou`ivali.Zaro|endanbihdobila predivnog belog jednoroga kowa. Ostatak ve~eri bismojahalikowe. AnastasijaBjelivuk,I-4 O[„Milo{Crwanski” NoviSad

Malamaca Malamacasvakogdana uposteqimojojspava. Mojabakadraga gledamacukakospava ipitame, {talionasawa? Bakomojamila,draga, sawaonamalogsivog mi{aodslatki{a. NadaRadukin,III-5 O[„\uraJak{i}” Ka}

17

Jovana Mi{kovi}, IV razred, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

septembruranajesenkre}eili{}e tekprimasvojejesew e boje. Okt ob ar je ve} druga~iji jer sve je {areno. U oktobru prava jesen kre}e jer vreme se mewa, a i qudi se mewaju. Boje, mirisi i ukusi su sada druga~iji. Vreme u mom kraju je ki{ovito i hladno. Sunce se razbolelo i sada svoje bledo licesakrivaizasivihi qutihoblaka.Oblacisu tu`ni zbog sunca i sada pla~u.Wihovekrupnesuze padaju na nas i mi se sakrivamouku}e.Uku}i mamaspremaukusnuzimnicu.Vremesemewa,ai

qudi s vremenom. Kada pada ki{a, qudi su tu`ni i quti. Kada sija bled o Sunc e qud i su sre}niji. Okolo se ~uju ptice selice. One sada idunatopaojug.Vetrovi sre}ni fiju~u gde god stign u. Qud im a nos e stvari,svudaleteki{obranii{e{iri.Kadase vra}am iz {kole, svuda se ose}a miris opalog li{}a. Li{}e je promenilo svoju zelenu boju. Sada je zlatno, `uto i naranyasto. Volimjesenjerseprirodamewa. AleksandraVujovi},IV-2 O[„IsidoraSekuli}” [ajka{

Imamliuvekpravo nasvojemi{qewe

S

ada{wost... ~udna stvar, zar ne?Ma koliko mi poku{avalidaseizjedna~imosdrugimqudimaovogsveta, te{kotoposti`emo.Uostalom, ko}edaposlu{ami{qewejednogseqakaiz[umadije,kadmo`edaslu{ami{qewe„velikih” qudiizvelikihzemaqa. Generacijeprenas`ivelesuu senciautoritetaikadabineko poku{aodaizneseiobrazlo`i svojemi{qe,biobiotklowenna ovajilinaonajna~in.Tosede{avalo i starijim qudima, a o decidanegovorim. Svesnasamda`ivimoumaloj sredini, ~ak ni va`niji qudi ovog gradi}a nemaju neki uticaj niuSrbiji,atekusvetu.Prednost,kaoiuvek,una{emvremenu i pre nas, bila je,a i posle nas, bi}e data ve}im svetskim silama. Na{e mi{qewe se ne dovodi u pitawe. Mi u vezi sa tim imamo dva prava, da }utimo.. i drugo... da  }utimo. Sve ostalosuobaveze.Decasmojo{ uvekikaotakvi,moramdapriznam,zanosimosenekad,verujemo u ~uda. Iako duboko u sebi znamo da se ne}e ostvariti.. u na{em svetu, mi i daqe verujemo.Verujemoda}emodaupoznamonekupoznatuli~nost,da}emo oti}i na neko pusto ostrvo iliunekive}igrad,kao{tosu

Wujork,Va{ington.,danepreterujem,obi~node~acirazmi{qajutako.Akao{toka`epesma„... jer ~uda postoje kada veruje{ u wih...” nije to pogre{no, nekad nas ta nada odr`ava u `ivotu. Kadmislimodajekraj,kadnam se dlanovi znoje, kad grickamo nokte,svenassvrbi,aondaprostorukomesena|emopo~neda se okre}e, mislimo da je sav trudbiouzaludan,„truskamonogu”,srcepo~nedaradiubrzano, jedva dolazimo do vazduha, ne obra}amopa`wu{tasede{ava okonas,nikogane~ujemo,nikoga nevidimoiline`elimodavidimo,tadseprethodnoblokiranimozakukqu~iisamonamjednamisaopro|ekrozglavu:„Ma, ba{ me briga, sve se de{ava s razlogom.Koznaza{tojetodobro”.Tadmozakmo`edarazvije noveideje,kojeopetnemo`emo nikomdaobrazlo`imno,panam je opet dosta svega. Tako sve u krug.Danikadaneprestane. Mo`daseunekomodnaskrije ne{to {to bi pomoglo svetu, a to nikad ne}e biti otkriveno, osta}e u na{im, za sada, nedovoqnorazvijenim,de~jimmozgovima.Jo{jednanadazaboqubudu}nost}eiz~eznuti.Mnogiqudi,iakoznajusvojaprava,pla{e se da ih upotrebe, da javno ili privatnoiznesusvojemi{qewe,

koje mo`e, a i ne mora biti skromno. Pla{e se iskrenosti, da to neko ne bi zloupotrebio. Nemavi{eiskrnosti,semuponekom detetu. I svaki dan na ovoj planeti pravi od nas hladnijeosobe,bezimaloose}awai emocija. Svakidanjeisti:{kola,ku}a, internet, doma}i, internet u sitne sate, vikendom u pravod. Za{to bi iko to mewao? Ponekadsepla{im,za{tonamjesve ok?Dalijeovonekaigra`ivota?Ko}edapobedi?Samoonaj kojinajdu`eopstane.Nervozaje danasnormalnapojava,anervni slomovi se de{avajus svakom tre}em ~oveku. Ja mislim da je toposledicaubrzanog`ivota.U Varvarinutonijetolikozastupqeno,alipove}imgradovima, retko mo`e{ na}i ~oveka koji {eta, a da nije turista. U tim ve}imgradovimamogudaserazvijunoveideje. Sve ono {to se de{ava oko nasjena{asada{wost,na{`ivot?Za{tobimizamaralimozgovedamewamone{to,kadznamodasusvakimdanomsvetawe {ansedanasnekoposlu{a.Sve {tonamostaje,donekogslede}egvremena,jeda}utimo.

Miwa Kati}, I-3, O[ „\ura Dani~i}”, Novi Sad

MajaMijailovi},VIII-3 O[„JovanKursula” Varvarin

Nata{a Kedi}, III-5, O[ „@arko Zrewanin”, Novi Sad

Lepoteovogasveta Divimselepotamaovogasveta. Nekazboglepotebudesre}nacelaplaneta.

Sre}nasam{tojemojaplanetasva ukra{enajarkimbojama.

Gle,tamocve}eblistavo, sun~evimzracimaobasjano.

Udru`imosesadasvi daza{titimona{uplanetumi.

Analivadiseigradecemnogojako, lepoteovogsvetanemo`eopisatisvako.

Daqudimaodr`imolekcijupravuba{, danesekudrve}einezaga|ujuvazduhna{.

Udrve}usovespavaju, apticepeva~icepesmunamdaruju.

Jestira@arkova~ki,VI razred O[„@arkoZrewaninU~a” Nadaq

Milica Leti}, VIII-3, O[ „Milan Petrovi}”, Novi Sad


18

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak22.oktobar2012.

dnevnik

СНИМА СЕ КРАТКИ ИГРАНИ ФИЛМ „ВИРУС”

УГЛАВНОМ ПОХВАЛНЕ КРИТИКЕ ЗА НОВОГ БОНДА

О насиљу као зарази

Озбиљна и спектакуларна представа

Екипа кратког играног филма Сцене у филму теку уназад, да „Вирус„, чије је снимање у току у би се дошло до самог узрока, а Београду, најавила је да ће то би- он је, како тврде редитељ и сцети филм на тему насиља које се нариста, у породици, јер сво нашири као опасна зараза. сиље које појединац носи потиче Редитељ Миша Зоровић, добит- из куће. ник Златне плакете Београд на 55. Улоге тумачи већи број дебитаФестивалу документарног и крат- ната, уз подршку искусних колекометражног филма за дипломски рад „Чаславова листа„ (2008. године), изјавио је да је „Вирус„ пре свега прича о нашем друштву, а не о систему. „То је прича о људима који чине друштво, о људима који се рађају, живе и умиру окружени насиљем„, рекао је он на конференцији за новинаре у „Супермаркету„. Према сценарију Марка Поповића (такође аутора „ЧаславоСценаизфилма„Вирус” ве листе„), насиље се преноси попут вируса, са особе на га Горице Поповић, Љубомира особу, не само директном физич- Бандовића, Боре Ненића, Марка ком интеракцијом, већ и самом Живића. чињеницом да се особа налазила Млада глумица Јоана Кнежевић у присуству неке врсте насиља изјавила је да се њен лик - девојка или насилних особа. полицајац бори за правду, што јој

је блиско и инспиративно. Она је додала да су сцене у филму реалне и да их, нажалост, зна из своје околине. Директор фотографије Ђорђе Дружетић истакао је одлично искуство у раду са новом камером Ц300, коју је обезбедила компанија „Canon„ као подршку овом друштвено одговорном пројекту. Из истог разлога око техничке опреме помогла је компанија „Електро Ват„. Филм је добио подршку Министарства културе Србије, на конкурсу за кратки метар. Продуцент Марко Црногорац најавио је да се у недељу завршава снимање слике, али још није „затворен„ цео буџет за постпродукцију. Ипак, екипа планира да премијера буде у децембру и да се уз пројекције организује друштвена кампања за борбу против насиља. (Танјуг)

Најновији филм о Џејмсу Бонду „Скајфол„ (Skyfall) добио је похвалне критике, а неки га чак и називају „најбољим Бондом икада„, пише британска штампа. Данијел Крејг трећи пут глуми чувеног агента 007 у 23. филму у франшизи, који је режирао оскаровац Сем Мендес. Лист „Индепендент„ у критици наводи да је реч о „једном од најбољих Бондова„, док га „Тајмс„ назива „сјајним британским булдогом од филма„. „Од тренутка када се чује глас Адел, који шаље носталгичне трнце дуж колективну кичму публике, знамо да ће ово бити тријумфалан повратак класичном Бонду„, навела је критичарка „Тајмса„. У тексту „Индепендентовог„ критичара наводи се да се Мендес вратио основама „потерама, каскадерским потезима и тучи„. „Истовремено, суптилно је оживео франшизу и унео дубљу карактеризацију од оне на коју смо навикли у серији филмова који су често врло површни„. „Дејли мејл„ оцењује да је нови Бонд „фантастична комбиначија

007 среће Борна среће Скупса среће Сам у кући„. Лист „Телеграф„ похвалио је Мендеса, наводећи да се није бојао да „допусти тишим, драматичним моментима да дишу а кименатографу Роџеру Дикинсу да направи амбициозне акционе секвенце у најлепшем Бонду у 50 година дугој

ДАРКО ЛУНГУЛОВ СНИМА „СПОМЕНИК МАЈКЛУ ЏЕКСОНУ”

Прича о локалном сањару у малом српском месту Редитељ и сценариста Дарко Лунгулов ових дана у Лозовику код Велике Плане снима свој други дугометражни играни филм „Споменик Мајклу Џексону„, за који каже да ће по жанру бити црна комедија са примесама мелодраме. На реализацију пројекта дуго се чекало, због буџета, читаве четири године од премијере његовог дебитантског фима „Тамо и овде„, који је на фестивалима у Србији и свету добио чак 16 награда. За то време мењао се сценарио, Лунгулов признаје да је и сам већ изгубио број, али мисли да је на снимање стигла отприлике десета верзија текста.

„То је прича о једном локалном сањару у малом српском месту које одумире. Он покушава да спасе варошицу од одумирања и да задржи љубав свог живота, јер она жели да напусти ту умирућу паланку„, изјавио је Тањугу аутор. Главни лик, берберина Марка игра Борис Миливојевић, а његову љубав Наташа Тапушковић. У глумачкој екипи су Драган Бјелогрлић, Љубомир Бандовић, Тони Михајловски, Бранислав Трифуновић, Мирјана Карановић. Према сценарију, Марко долази на идеју да спасе своје место тако што ће изградити споменик

У биоскопима идуће године „Овај је филм једна смеша борбе за опстанак и тражења неких нових хероја. А на крају је опет љубавна прича„, рекао је Лунгулов. Признајући да му је „увек сан да има што шири спектар публике„, изразио је уверење да ће његов нови филм бити атрактиван и врло комункативан. „Мислим да ће привући различите генерације и да ће бити универзално гледан„, рекао је он најављујући намеру да „Споменик Мајклу Џексону„ стигне у биоскопе идуће године. „Ми се трудимо да то буде идуће године у ово време, на јесен, ако све буде у реду и нађемо средства за постпродукцију. Надамо се да ћемо успети, као и до сада - на мишиће„, рекао је он.

Формиран Уметнички и Стручни савет ФЦС Управни одбор Филмског центра Србије формирао је Уметнички и Стручни савет ФЦС на основу усаглашених предлога са свим струковним удружењима, објављено је на сајту ФЦС након недавне седнице УО. Уметнички савет чине: саветници за играни филм Боро Драшковић, Жарко Драгојевић и Драган Маринковић, саветници за документарни и анимирани филм: Светлана Поповић и Игор Тохољ, саветник за развој сценарија Небојша Ромчевић, саветник за копродукције Андријана Стојковић, саветник за развој пројекта Игор Станковић, саветник за продукцију и буџет Мишко Стевановић. У стручном савету су Вера Влајић, Срђан Илић, Милорад Глушица, Горан Воларевић, Зоран Цветановић, Зоран Јанковић, Мирослав Могоровић, Анђелка Влаисављевић и Бобан Скерлић. Управни одбор ФЦС је одлучио је да распише конкурсе у две фазе, прва фаза за суфинансирање производње домаћих дугометражних играних филмова и најмање један дебитантски филм, за суфинансирање унапређења и развоја филм-

ског сценарија и за суфинансирање развоја пројеката. У року од 15 дана од расписивања прве фазе биће расписани конкурси за: суфинасирање производње мањинских копродукција, суфинансирање производње домаћих документарних филмова, суфинасирање производње домаћих анимираних, кратких играних и експерименталних филмова и за суфинасирање завршетка продукције филма, промоције и пласмана. Конкурси ће бити расписани након што ФЦС припреми конкурсну документацију. На седници УО ФЦС донета је одлука о расписивању јавног конкурса за место директора ФЦС. (Танјуг)

ДаркоЛунгулов

поп звезди Мајклу Џексону, који је управо објавио да креће на опроштајну турнеју 2009. године. „Ту се јаве људи који су пријатељи пројекта, али и они којима то смета и онда се ту све и свашта издешава. Имамо и масовних сцена и љубавних, сцена из хеликоптера и разних узбудљивих ствари„, најавио је редитељ. Мада је Маркова идеја чудна, он је у овом филму позитиван лик. „Ја свог јунака подржавам јер је то што он ради реакција једног

малог човека који покушава да се снађе у времену које није нежно и у времену у којем су људи прилично изгубљени„, истакао је Лунгулов. Према његовим речима, људи данас и овде не знају где да се окрену, ко су сада хероји, у шта да верују, а у шта не. Лунгулов је подсетио да је новац био главни разлог што се тако дуго чекало на овај филм. „Средства су увек то што кочи. Чекао се конкурс Министарства

културе Србије. На крају смо ипак, уз много труда, некако успели да скупимо новац и кренемо у снимање. Једино што после завршетка продукције морамо испочетка да радимо на тражењу средстава за постпродукцију„, напоменуо је он. Екипа овог филма за сада није осетила практичну корист од новог Закона о кинематографији, за чију примену недостају још неке подзаконски акти. Лунгулов сматра да би „пуно помогла свака структурна промена, закон или правилник који би се донео„. „Има доста проблема у томе како се прати рад, како се вреднује и како се прерасподељују средства. Све што уводи неку структуру и ред, ја мислим да је помак на боље„, рекао је он. Снимање је почело 3. октобра и трајаће шест недеља. Поред Лозовика, неке сцене снимаће се на аеродрому ‘’Поникве‘’ код Ужица, у Војводини и Скопљу. Копродуценти су “Папа Филмс“ из Србије, “Av Medien Penrose“ из Немачке и “Dream Factory“ из Македоније. (Танјуг)

каријери„.У филму се појавјују и Џуди Денч, као директор МИ6, Рејф Фајнс, Наоми Харис и Хавијер Бардем, као негативац Силва за кога критичари кажу да комбинује „патос, гротескно и зло Ханибала Лектора„. Дневник „Ескпрес„ наводи да Бардемов Силва својом фризуром истовремено успева да насмеје и застражи публику. Амерички „Холивуд рипортер„ назвао је фим „озбиљним и спектакуларним шоуом„. „Драматичан али истовремено духовит, овај прелепо снимљен филм сигурно ће лојални фанови широм света прихватити као један од најбољих Бондова а публику ће оставити да чека следећи„, наводи се у критиви „Холивуд рипортера„. Лист „Гардијан„ једини није био претерано импресиониран филмом коме је дао три од пет звездица. Критичар „Гардијана„ сматра да је филм „дозволио сентименталности да му замагли расуђивање због чега је изгубио свој језик„. Публика у Србији биће у прилици да гледа, и донесе свој закључак о филму од 1. новембра. (Танјуг)

Римејк „Конана варварина” Глумац Арнолд Шварценегер потврдио је да ће се снимати римејк филма ‘’Конан варварин‘’. Овај 65-годишњи глумац, који је славу стекао управо овом улогом, рекао је да ће почети да ради на ‘’Конану‘’ након што заврши рад на једном другом пројекту и да се нада да ће оригинални сценариста Џон Милијус радити и на овом сценарију.

‘’Овај пројекат је мени веома драг. Морам прво да снимим Тен са Дејвидом Ејером, а онда ћемо се фокусирати на ‘Конана‘. Остаје да видимо ко ће га режирати и да ли ће Џон Милиус писати сценарио‘’, рекао је Шварценегер за француски веб-сајт ‘’MadMovies‘’. У фиилму ‘’Конан варварин‘’ из 1982. године поред Шварценегера играли су и Џејмс Ерл Џоунс, Макс фон Сидоу.

ФИЛМ ЈОЛАНДЕ ЗОБЕРМАН НЕ ПРЕСТАЈЕ ДА ИЗАЗИВА ПОЛЕМИКЕ

Љубав са Арапином Младој француској редитељ- ско-палестинског конфликта, ки ово није прво остварење већ као што лепо рече један од арапосми дугометражни филм, ме- ских учесника анкете: „Није све ђутим, овај њен нови филм који у сексу, иако је то веома важан се појавио ових дана у салама део људског живота. Где бих ја не престаје да изазива полеми- после секса одвео моју драгу. ке. Редитељка је почела да сни- Нигде не бисмо могли да седнема филм на плажи Тел Авива и мо да попијемо кафу”. Кону уским уличицама Јерусалима, а затим се упутила у Рамалу, интервјуишући омладину у дискотекама, увек са истим питањем: да ли бисте имали секс са Арапином (питање упућено Израелкама) и у измењеној верзији: да ли бисте водили љубав са Израелком (упућено палестинским Арапима). Ова наизглед наивИздокументарногфилмаЈоланде Зоберман на анкета, интимистичког карактера, претворила фликт је заиста дуготрајан и сви се у праву и дубоку социолошку млађи учесници анкете показастудију која је много боља од ли су изванредну зрелост, дубипретенциознијих геополитич- ну и свест у одбиру одговора коких анализа овог дела света, а ји би прецизно одредио њихова која дотиче само срце израел- осећања. Многи од њих су по-

кушали да проведу ноћ или дуже времена са представником или представницом супротног табора али су коначна искуства била болна и баријера која их дели непремостива. Њихово искуство, нама веома познато, донекле је још пре стотинак година описао Бора Станковић у приповеци „Стојанка”: Да ли су сусрети наизглед различитих култура и религија могући, након свих крвопролића која су се одиграла међу представницима блиских а вечито раздвојених народа , да ли је мирење у породици могуће. И да и не, у сваком случају, опседнутост оним другим је исувише јака да би јој и најмлађи припадници ових народа умакли, она је као нека врста ране коју различите генерације премазују увек неком новом шминком. Нина Живанчевић

Кристоф Валц као Горбачов Немачки глумац Кристоф Валц играће бившег совјетског лидера Михаила Горбачова у новом филму Мајка Њуела „Рејкјавик„. Према писању Холивуд рипортера, партнер ће му бити Мајкл Даглас у улози бившег америчког председника Роналда Регана. Филм се бави чувеним сусретом двојице лидера 1986. на Исланду, који је означио крај хладног рата. „Имам среће што ће двојица таквих мајстора глуме играти људе који су ставили тачку на трећи велики рат 20. века„, казао је за БиБи-Си британски редитељ, познат по филмовима „Принц Персије„ и „Хари Потер и ватрени пехар„. Валц је 2009. добио Оскара за најбољу споредну улогу у филму Квентина Тарантина „Проклетници„ (Inglourious Basterds).


kultura

dnevnik

ponedeqak22.oktobar2012.

ВЕЧЕРАС У АТЕЉЕУ 212 УРУЧЕЊЕ ПРИЗНАЊА СА СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА

„АКАДЕМСКА КЊИГА” НА САЈМУ КЊИГА У БЕОГРАДУ

Између уметности и живота Сваки издавач који је у међусајамској години објавио бар једну добру књигу, може рећи да је успешан, јер еконмска криза у нашој земљи највише је погодила културу. Ово је најкраћи одговор Боре Бабић из „Академске књиге“ на наше питање каква је била пословна година. Познато је да календар издавача у Србији почиње и завршава се у октобру, јер је Међународни сајам књига у Београду, место и време за јавну презентацију резултата. -У библиотекама „Научна мисао“, „Савремени роман“, „Мозаик“, „Аркус“, „Епимелеја“ „Хоризонти“, „Архипелаг“ и другим нашим едицијама, успели смо да објавимо 25 наслова, колико је и било у плану, каже Бабићева.Због тога сам задовољна, јер је реч о важним и квалитетним насловима з друштвених и уманистичких наука, а неки од ових издавачких пројеката трајали су по две, три године. Нисам задовољна што је „Академска књига“, да би испоштовала своје обавезе према ауторима, преводиоцима, држави и другима, ушла у велики финансијски ризик, али се на-

Отворена врата нобеловчеве радне собе Књига „Писац и прича“ Жанете Ђукић-Перишић, прва је стваралачка биографија Иве Андрића. Ауторка се убраја међу најбоље познаваоце Андрићевог живота и стваралаштва, као и рецепције његовог дела у свету . Захваљујући опсежним истраживањима, дошла је до низа нових, неоткривених детаља из пишчевог живота, отворивши тако читаоцима врата његове радне собе. Издавач наводи како је ауторка успела да између уметности и живота успостави многе танане и значајне везе и тако открије скривена значења његове литературе . дам да ћемо наредне године изаћи из тих проблема. Свима је позато да је књига-једна од првих жртава глобалне, а нарочито домаће финансијске кризе. Целокупан овдашњи издавачки сектор бележи пад за читавих 30 посто, а неке књижаре уопште не плаћају књиге које су продале. О куповној /е/моћи грађана Србије свакодневно се говори у јавности. Одговорно тврдим да на тржишту

књига влада хаос и ако држава не помогне, озбиљни издавачи и књижари тешко ће преживети, закључила је Бора Бабић. Упркос кризи, „Академска књига“ објавила је више капиталних издања. Једно од таквих је, први пут на српском језику, „Дијалог о два главна система света“ Галилеа Галилеја, у преводу Саше Хрњеза. То је књига из 17. века због које је Галилеју суђено за јерес, али је садржај одредио даљи

Видео рад „Одузимање приватности” Новосадски мултимедијални уметник Андреј Тишма ових дана учествује на неколико светских фестивала и изложбених манифестација. Својим видео радом „Одузимање приватности“ (Taking Away Privacy) учествује на видео фестивалима „Cologne-

Награда Силвији Крижан

развој модерне научне и филозфске мисли. У том рангу је и наслов“Катастрофе“ Франсоа Валтера, који је написао атрополошко-социолошку студију, неку врсту културне историје света од 16. до 21. века. Такође и „Далека прошлост Словена“ (први том) Валентина Васиљевича Седова, као резултат његових историјских, археолошких и етнолошких итраживања. Аутор осветљава удаљене периоде историје и културе Словена, који нису забележени у писаним изворима. Из науке о књижевности је монграфија Соње Веселиновић „Преводилачка поетика Ивана В. Лалића“, као и „Двобој као књижевни мотив“ Јована Попова. А наслов „Бахтин и хришћанство“ Светозара Поштића је филозофска студија. Филозофским темама баве се књиге Ремија Брага „Мудрост света“ (историја људског искуства васионе) и Морис Мерло Понти „Видљиво и невидљиво“. Књига индикативног наслова „Породица у расулу“ Елизабет Рудински, заправо је психолошка расрава о проблемима савремене породице и о неизвесној будућности те заједнице. Филмом и медијима модерне културе бави се наслов „Глобални екран“ Жила Липовецког и Жана Сероа. У жанру дневника, „Академска књига“ нуди „Дневник из Индије“ Светозара Петровића и „Радни дневник“ (1967-1996) Јудите Шалго. Међу књижевним насловима издвајају се књиге Александра Тишме, чија целокупна дела објављује „Академска књига“:за овај сајам изашао је Тишмин роман „Капо“ и његова аутобиографија „Сечај се вечкрат на Вали“. Од страних аутора, ту су „Песме и поеме“ Александра Блока, као и роман младе руске списатељице Ане Козлове „Људи чисте савести“, која важи за лидера ултрашокантне књижевности усвојој земљи. „Академска књига“ има штанд у Арени главне сајамске хале. РадмилаЛотина

СТВАРАЛАШТВО АНДРЕЈА ТИШМЕ НА НЕКОЛИКО СВЕТСКИХ ФЕСТИВАЛА И ИЗЛОЖБИ

OFF“ у Келну, Немачка, и „Тренуци видеа“ у Марсеју, Француска, као и на онлајн „Веб-бијеналу“ који организује Музеј савремене уметности у Истанбулу, Турска. Рад „Одузимање приватности“ је посвећен теми рентгенских скенера на контролним пунктовима аеродрома који људе сасвим разголићују, приказујући упоредо сцене са понижавајућим снимцима из ирачког затвора Абу Граиб. Тишма ових дана излаже и дигиталне принтове у неколико иностраних галерија: у шпанском граду Реусу учествује на изложби „Интеркултуралне синергије Србија-Каталонија“ принтовима из серије „Немогућа транзиција“, а у Градској галерији у Бремену, Немачка, његов принт из серије „Храна у контексту“ изложен је у оквиру поставке „Приватне колекције бременских уметника“. На овој поставци изложени су и радови Јозефа Бојса, Ендија Ворхола, Роберта Раушенберга, Дејвида Хокнија, Салвадора Далија, Герхарда Рихтера, Кристиана Болтанског и многих других. К.Р.

19

Силвији Крижан, глумици Новосадског позоришта/Ујвидеки синхаз вечерас ће у београдском Атељеу 212 бити уручена награда за најбољу епизодну улогу остварену на последњем Стеријином позорју, а коју додељује компанија „Вечерње новости“.

Силвија Крижан је награду добила за улогу Гласника у представи „Marat the Sade“ Петера Вајса у режији Андраша Урбана, која је на истом фестивалу у јуну у Новом Саду добила и специјалну Стеријину награду, а ових дана на ЈоакиминтерФесту у Крагујевцу, фестивалски Гран при и награду за визуелност. Уручење награде заказано је за 18.30 на сцени Атељеа 212 уочи представе „Отац на службеном путу“. Новосадска глумицаСилвија Крижан бриљира у актуелним представама Новосадског позоришта - „Фани и Александар„, „Чонгор и Тинде„ и „Алабама сонг„ те монодрами „А ко ће вратити бицикл?”. На вечерашњој свечаности у Атељеу 212 биће уручена и награда „Зоран Радмиловић“ за глумачку бравуру Хани Селимовић за улогу у представи „Отац на службеном путу“ Абдулаха Сидрана у режији Оливера Фрљића.

Моја лична абецеда И- Иђош. Припадање. Дом, сигурност. Негде где нисам само ја него и сви моји преци. Кишпокол. Наследница породице електричара Поколи. Н- Наследник. Беба, малена, детенце... Једина која је заиста важна. Наставак прошлости. Оно за шта би увек могла да дам свој живот. Д- Дом. Где је топло и где има ручка. У ширем контексту: Војводина. В- Војвођанин. Само ово могу да разумем у потпуности, само се овде осећам заиста добро, само ту умем да стварам. Заиста. Б- Будимпешта. Двоструки међаш. На пештанској Академији схватам да бих могла да будем глумица било где. Једна пештанска главна улога, пак, буди у мени сазнање да је добро бити примадона, али ја посла имам овде код куће. Д- Добар глас. Права сам „сељанка“, јер шта ће рећи „село“... Данас већ прихватам да ме не може свако волети. Љ- Љубав. Свакојака љубав. Љубав рођака, мајчина љубав, супружничка љубав, љубав пријатеља, љубав мушкараца, љубав публике, агапе. Н- Новац. Никад није био важан, али откад имам деце, хвата ме страх да не нестане. С- Страх. Живим у сталном страху. Плашим се свега. Чак и лептира.Смрт.. Кад дође време да се мора ићи, нека одем са сазнањем да сам учинила све што сам могла учинити.

У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА ОД 24. ОКТОБРА

Изложба Бошка Шеве У Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада, пекосутра у 19 часова биће отворена изложба дизајнера и професора универзитета Бошка Шеве под називом „Изреке су украс говора“. Ова поставка представља ауторово графичко виђење народних пословица и мудрих изрека, као и изрека познатих и непознатих аутора на бази типографских решења. Овај пројекат има за циљ да на дизајнерски начин, обради типографски, оплемени пиктограмски и визуелно прикаже графичка решења мудрих изрека. - Често чујемо мудре изреке, а исто толико често их и сами изговарамо - објашњава Шево порекло инсприације за ову изложбу. - Имамо ути-

сак да баш те мудре изреке и пословице најбоље описују оно што

се догађа око нас. У само једној или две реченице, мудре изреке

могу исказати праву срж проблема живота и међуљудских односа: оне су ту да нас на сажет начин подуче како се може живети боље и лакше.Док пословице увек имају намеру да упуте или поуче, изреке служе као сликовит украс у говору, како сведочи персијска народна мудрост. Типографија је веома битан елемент у графичком дизајну, где је потенцијал усмерен на коришћење слова у уметничке сврхе. Слова су комбинована са графичким елементима и сликама и на тај начин омогућавају дијалог између речи и слике. Надам се да ће то посетиоци пронаћи и на мојој изложби. Изложба „Изреке су украс говора“ биће отворена до 7. новембра. Р.Л.

ЗАВРШЕНИ 20. ДАНИ ЛАЗЕ ТЕЛЕЧКОГ У КУМАНУ

Има позоришта и на селу Јубиларни двадесети пут у Куману, селу у општини Нови Бечеј, протекле седмице одржани су “Дани Лазе Телечког”. За време манифестације изведене су позоришне представе за децу и одрасле на различитим локацијама у Куману и Новом Бечеју, а заслужнима су уручена и признања. Годишњу награду “Лаза Телечки” добио је зрењанински глумац Јовица Јашин за допринос утемељивању ове манифестације, док је јубиларну награду поводом двадесетогодишњице “Дана Лазе Телечког” добио теа-

тролог и позоришни критичар из Новог Сада Дејан Пенчић Пољански. Председник организационог одбора Живица Радин каже да у овогодишњем програму није постојала велика разлика у односу на претходне године. - Имали смо представе мањег формата, које могу да стану на нашу позорницу, али смо понудили богатији програм од девет позоришних комада. Гостовали су нам глумци из Сарајева, Београда, Зрењанина... – вели Радин и додаје да може с поносом да каже да је Месна заједница Ку-

мане, организујући “Дане Лазе Телечког”, за ове две деценије одрадила један велики посао. Добитник годишње награде Јовица Јашин захвалио се на признању које, како је рекао, носе вредни драмски ствараоци из Србије. - Драго ми је да сам се и ја нашао међу њима. Са вама сарађујем неких 18 година и увек сам се трудио да све оно што је најбоље у Зрењанинском позоришту, види и овдашња публика – поручио је Јашин Куманчанима. Добитник јубиларне награде Дејан Пенчић Пољански захвалио

је на признању, али је за организаторе имао необичан предлог. - Мислим да ова признања не треба додељивати матором свету, као што сам ја, него младом, јер је и Лаза Телечки са 34 године направио импозантан опус. Није стигао дуже да живи, али је успео да напише три драме од којих су две извођене, затим да преведе и препева десетак комада и да одигра неколико десетина улога у Српском народном позоришту у Новом Саду и у београдском Народном позоришту – поручио је Пенчић Пољански. Ж.Балабан


20

svet

ponedeqak22.oktobar2012.

APEL ME\UNARODNOG POSREDNIKA ZA SIRIJU

Spaseni mornari

Brahimi:Primirje zaKurbanbajram

TOKIO: Japanska obalska stra`a ju~e je spasla 64 kineska mornara iz zapaqenog teretnog broda, dok i daqe traju tenzije u sporu dve nacije oko grupe ostrva na koja obe zemqe pola`u pravo. Obalsku stra`u Japana o po`aru na brodu Ming Jang upozorile su tajvanske vlasti kasno sino}, a potom su na mesto nesre}e upu}eni patrolni ~amci i avioni, prenosi AFP. Brod se zapalio oko 150 kilometara jugoisto~no od Okinave. Najpre je spasena grupa od 21 mornara koji su se nalazili na splavu, da bi ne{to kasnije bilo spaseno i preostalih 43 mornara koji su ostali na zapaqenom brodu. Trojica mornara pretrpela su lak{e povrede, saop{tila je japanska obalska stra`a.

DAM ASK: Me |u na rod ni posrednik za Siriju Lahdar Brahimi ju~e je nakon razgo vora sa predsednikom Ba{arom al Asadom pozvao obe strane u toj zemqi da progla se primirje tokom trajawa muslimanskog praznika Kurban bajrama. „Apelujem na sve da donesu unilateralnu odluku o obustavi neprijateqstava povodom praznika i da to primirje bude po{tovano od danas ili od sutra”„, rekao je Brahi- Lahdar Brahimi mi novinarima, misle}i pri tom na ~etvorodnevni praznik Kurban bajram, prenosi AFP. On je rekao da je poziv na prekid vatre wegova li~na inicijativa a ne plan koji bi mogao dove sti do mira. „Ovo je poziv svakom Sirijcu”, dodao je Brahimi, navode}i da je kontaktirao li-

dere politi~ke opozicije unutar i van Sirije kao i oru`a nih grupa u zemqi. „Konstatovali smo da su oni veoma nakloweni ideji o primirju”, kazao je on. Brahimi je razgovarao prekju~e u Damasku sa {efom sirij ske di plo ma ti je Va li dom al-Mualemom, tra`e}i kratkotrajno primirje, dok su u toj zemqi nastavqeni sukobi i bombardovawe. Brahimi je tra`io prekid vatre u sukobima izme|u sna ga pred sed ni ka Ba {a ra Asada i pobuwenika koji se bore za wegovo svrgavawe tokom trajawa muslimanskog praznika Kurban bajrama slede}e nedeqe. Sirija je do sada dava la uz dr `ane odgo vo re na Bra hi mi jev predlog o prekidu vatre, sugeri{u}i da `eli garancije da }e ga i pobuwenici po{tovati.

dnevnik

SEVERNI KAVKAZ

Likvidirano 49ekstremista MOSKVA: U vi{e ruskih republika na Severnom Kavkazu likvidirano je 49 naoru`anih ekstremista, od toga devet vo|a, u {irokoj operaciji svih struktura organa reda, saop{tio je ju~e Nacionalni antiteroristi~ki komitet Rusije. Ne preciziraju}i kada su operacije izvedene, Komitet navodi da je tako|e privedeno 30 pripadnika banditskih grupa i wihovih saradnika, otkriveno i uni{teno vi{e od 90 wihovih uto~i{ta i baza i 26 skrovi{ta. Tom prilikom je, kako se dodaje, oduzeto 30 improvizovanih eksplozivnih naprava, oko 100

[PANIJA

IzboriuGaliciji iBaskiji

BELA KU]A NEGIRALA PISAWE „WUJORK TAJMSA” O NUKLEARNOM PROGRAMU

Nemarazgovoraizme|u SADiIrana WUJORK: Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i Iran postigli su dogovor da po~nu direktne pregovore o iranskom nuklearnom programu, saznaje „Wujork tajms”, {to je odmah demantovala Bela ku}a. Wujor{ki dnevnik je, pozivaju}i se na neimenovanog zvani~nika administracije predsednika Baraka Obame, preneo da su se dve strane dogovorile da odr`e bilateralne pregovore, nakon tajnih dogovora ameri~kih i iranskih zvani~nika. Bela ku}a je preksino} negirala da postoji dogovor o pregovorima sa Iranom. „Nije istina da su se SAD i Iran dogovorili o odr`avawu bilo kakvih jedan na jedan sastanaka. Mi nastavqamo da tra`imo diplomatsko re{ewe kroz P5+1 grupu”,

rekao je portparol ameri~kog Nacionalnog saveta za bezbednost Tomi Vitor. On je kazao i da }e predsednik SAD spre~iti Iran u pravqewu nuklearnog oru`ja i dodao da }e u~initi sve da to postigne. Grupu P5+1 ~ini pet stalnih ~lanica Saveta bezbednosti UN, uz Nema~ku. Predstavnici te grupe su tokom proteklih godinu dana odr`ali niz neuspe{nih sastanaka sa iranskim zvani~nicima, dok su istovremeno poja~avane sankcije protiv Teherana. „Tajms„ navodi da je Iran tra`io da razgovori sa Va{ingtonom ne po~nu dok se ne zavr{e predsedni~ki izbori u SAD, koji se odr`avaju 6. novembra, jer Teheran

I Teheran negira izve{taj Iranske vlasti negirale su ju~e da su se SAD i Iran dogovorili da odr`e direktne razgovore „jedan na jedan” o nuklearnom programu Teherana, kako je objavio list „Wujork tajms”. „Ne vodimo nikakvu diskusiju niti pregovore sa Amerikom”, izjavio je {ef iranske diplomatije Ali Akbar Salehi na konferenciji za novinare. „Nuklearni pregovori vode se sa grupom zemaqa P5+1. Pored toga, nemamo nikakvu diskusiju sa SAD”, naglasio je Salehi, a prenosi Rojters.

`eli da vidi da li }e Obama dobiti drugi mandat ili }e ga kandidat republikanaca Mit Romni zameniti na mestu predsednika. Rojters ocewuje da }e ~lanak u wujor-

{kom listu samo dva dana pred odr`avawe tre}e predsedni~ke debate, na kojoj je tema samo spoqna politika, sigurno uticati na kampawu u narednom periodu.

Ubijennajmla|iGadafijevsinHamis TRIPOLI: Najmla|i sin biv{eg libijskog vo|e Moamera Gadafija, Hamis, ubijen je tokom posledwih sukoba u Bani Validu, saop{tile su libijske vlasti, ta~no na prvu godi{wicu ubistva wegovog oca. U kratkom saop{tewu Libijskog nacionalnog kongresa navodi se da je 28-godi{wi Hamis Gadafi ubijen „u borbi”, bez izno{ewa detaqa, preneo je „Gardijan”. Hamis Gadafi, koga su libijski pobuwenici progla{avali mrtvim ve} nekoliko puta, {to se svaki put pokazalo kao pogre{no, poznat je kao jedan od najtvrdokornijih sinova biv{eg libijskog vo-

|e. Libijske vlasti sada tvrde da je wegovo telo prona|eno posle `estokih sukoba izme|u progadafijevskih snaga i milicija bliskih libijskim vlastima u Bani

Validu, jednom od posledwih Gadafijevih upori{ta u Libiji. Vlasti navode i da je u tim sukobima ubijeno jo{ 13, a raweno 120 qudi, kao i da je ubistvo Hamisa propra}eno slavqem u Misrati, gde je preneto i wegovo telo, kao pre godinu dana i telo wegovog oca, prenosi „Gardijan”. Vesti o wegovoj navodnoj smrti, za neke stanovnike Misrate bile su razlog za slavqe, a za neke za `alost. U me|uvremenu sti`u i opre~ne informacije o hap{ewu nekada{weg pres sekretara ubijenog libijskog vo|e Muse Ibrahima. Ibrahim je tokom oru`anog kon-

flikta u Libiji pro{le godine iznosio sva zvani~na saop{tewa tada{we libijske vlasti, a zapadne novinske agencije isti~u da je „urban” i da „te~no govori engleski”, kao i da je dr`ao redovne brifinge za novinare u luksu znom hotelu u Tripoliju.Za wega se nije znalo gde se nalazio od pada Tripolija u avgustu 2011. godine, navodi Rojters. AP je ranije objavio da je Ibrahim uhva}en na punktu kod opsednutog grada Bani Valida, koji libijske snage opisuju kao posledwi bastion simpatizera Gadafijevog re`ima.

kilograma eksploziva, 109 komada oru`ja, kao i vi{e od 530 mina i granata i oko 19.000 komada municije. U odvojenoj inicijativi, predsednik severnokavkaske republike Ingu{etije Junus-Bek Jevkurov objavio je broj svog mobilnog telefona na koji ekstremisti mogu da se jave ako `ele da se predaju i pokaju. „Danas mo`ete da se vratite ku}i i pokajete se za ono {to ste u~inili, ponovo prona|ete porodicu i normalan `ivot“, poru~io je Jevkurov, obe}avaju}i im minimalnu kaznu, predvi|enu zakonom.

MADRID: Birali{ta su ju~e bila otvorena u {panskim regionima Galicija i Baskija gde se odr`avaju lokalni izbori koji }e biti kqu~ni test za premijera Marijano Rahoja u borbi protiv ekonomske krize i rastu}ih separatisti~kih tenzija u zemqi. Narodna partija premijera Rahoja vodi, sude}i prema anketama, u wegovoj rodnoj Galiciji, gde u`iva apsolutnu ve}inu, mada bi recesija i vladine mere {tedwe mogle da izazovu iznena|ewe, navodi agencija AFP. Rezultati anketa pokazuju da bi na

prvom mestu mogla da bude Baskijska nacionalna partija (PNV), koja se zala`e za ve}u autonomiju re giona, a na drugom levi~arska separatisti~ka koalicija Euskal Erija Bildu. Premijer Rahoj suo~ava se sa rastu}im separatizmom i u severoisto~nom regionu Kataloniji. U Kataloniji }e 25. novembra biti odr`ani lokalni izbori, a predsednik te pokrajine Artur Mas obe}ao je da }e, ako ponovo pobedi wegova partija, sazvati referendum o samoopredeqewu.

SAD

Odmeningitisaumrle 23osobe WUJORK: Od gqivi~nog meningitisa u SAD su dosad umrle 23 osobe, dok je 281 zara`ena, saop{tili su ameri~ki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). U dr`avi Severna Karolina zabele`en je prvi slu~aj zaraze, od 21. septembra kada je bolest po~ela da se {iri, ~ime je broj dr`ava u kojima su registrovani oboleli pove}an na 17. Federalna agencija za hranu i lekove (FDA) potvrdila je u petak

da injekcije steroida koje su dovo|ene u vezu sa epidemijom meningitisa u SAD zaista sadr`e retku gqivicu „ekserohilum”, koja je uzro~nik infekcije. Procewuje se da je injekcije steroida firme „Wu Ingland kompaunding senter„, koje se daju direktno u ki~mu za le~ewe bola, primilo gotovo 14.000 Amerikanaca u 23 dr`ave SAD, a prema podacima CDC i FDA do sada je kontaktirano wih 97 odsto.

LIBAN

HiqadenasahraniHasana BEJRUT: Vi{e hiqada qudi okupilo se u Bejrutu na sahrani obave{tajnog zvani~nika, optu`uju}i Siriju za wegovo ubistvo i tra`e}i ostavku premijera Naxiba Mikatija Te{ko naoru`ana vojska i policija obezbe|ivali su Trg mu~enika u centru libanske prestonice gde su se demonstranti okupili. Mnogi su mahali nebesko plavim zastavama sunitske opozicione partije Budu}nost. Ostali su nosili libanske nacionalne zastave sa slikom kedra, ali mogle su se videti i zastave sirijskih pobuwe nika. Na jednom transparentu je pisalo „Naxibe odlazi”, po uzoru na slogane iz „Arapskog prole}a”. Na drugom transparentu je pisalo „Gra|ani `ele Naxibovu ostavku. Brigadni general Visam al-Hasan stradao je u sna`noj eksploziji automobila-bombe u petak u delu Bejruta A{rafiji.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ANA ALBAN Ambasadorka Ekvadora u Londonu Ana Alban izjavila je da se Velika Britanija pona{ala kao imperija u slu~aju osniva~a Vikilksa Xulijana Asan`a. Ekvador je Asan`u dao politi~ki azil 15. avgusta, ali su britanske vlasti zapretile da }e ga uhapsiti. „Mislim da su odmah poku{ali da poka `u da treba da smo poslu{ni tokom na{eg boravka u Britaniji”, rekla je Alban.

YEJMS BLANT Muzi~ar Xejms Blant odlu~io je da zavr{i svoju karijeru, kako bi imao vremena da se posveti sebi. ”@elim da se povu~em i imam vremena samo za se be”, rekao je Blant u razgovoru s novinarima. Peva~ koji je pre svetske slave slu`io u britanskoj vojsci i tokom slu`be boravio i na Kosovu, re{io je da od sada u`iva u plodovima svog rada i da se vi{e ne bavi muzikom.”

KOFI ANAN Biv{i generalni sekretar UN Kofi Anan upo zorio je da vojna intervencija velikih sila u Siri ji ne bi dala rezultate i da bi to bila velika gre {ka. On je rekao da je situacija u Siriji mnogo slo`enija nego {to je bila u Libiji, i da bi vojna in tervencija mogla samo da pogor{a stawe. Anan je bio specijalni izaslanik za Siriju do avgusta, kada je podneo ostavku .

Papaproglasiosedamnovihsvetaca VATIKAN: Poglavar Rimokatoli~ke crkve papa Benedikt XVI proglasio je sedam novih svetaca, me|u kojima prvi put dvoje iz Kanade i SAD, ~ime se obele`ava po~etak „Godine vere” koja ima za ciq borbu protiv rastu}eg sekularizma na Zapadu. Indijanka Kateri Tekakvita (1656-1680), poznata kao „Lili Mohavka”, koju su jezuitski misionari krstili kao devoj~icu, `ivela je na prostoru koji se sada nalazi na granici izme|u SAD i Kanade i predlo`ena je za sveca kako od katolika, tako i vernika drugih vera u tom delu zemqe. Ona je progla{ena svetom u bazilici Svetog Petra, na ce remoniji koja sledi wenu beati fikaciju iz 1980. od strane pape Jovana Pavla Drugog. Ranije je najavqeno da }e ceremoniji prisustvovati 1.500 kanadskih vernika.

Vernici u Vatikanu

Prvi svetac Rimokatoli~ke crkve iz SAD je majka Marijana Kop, dadiqa iz fraweva~kog reda sa Havaja koja je u 19. ve ku po ma ga la obo le li ma od lepre na tim pacifi~kim ostrvima.

Za svece su tako|e progla{eni @ak Bertje, francuski jezuita i misionar iz 19. veka, \ovani Batista Pijamarta, Italijan koji je osnovao katoli~ku {tampariju i izdava~ku ku}u u Bre{i, Karmen Sales i Barangeras,

{panska opatica koja se bavila obrazovawem dece i Ana [afer, Nemica koja je postala uzor bolesnima i onima koji pate kada je padom u vrelu vodu zadobila opekotine po nogama koje nikada nisu zarasle ve} je godinama `ivela u bolovima. Eksperti, kako prenosi AFP, izbor osoba koje su progla{ene svecima vezuju za napore katoli~ke crkve da podvu~e potrebu za „novom evangelizacijom” u Evropi i SAD. Otkako je postao poglavar Rimokatoli~ke crkve 2005, Benedikt XVI je, sa novih sedam, ukupno proglasio svetima 44 osobe. U dugogodi{woj proceduri, ka to li~ ka cr kva pro gla {a va svetim osobe za koje se utvrdi da su povezane s najmawe dva ~uda.


dnevnik

oglasi

ponedeqak22.oktobar2012.

21


22

ponedeqak22.oktobar2012.

oglasi

dnevnik


dnevnik

oglasi

ponedeqak22.oktobar2012.

23

Dana 20. 10. 2012. godine, u 61. godini preminuo je Posledwi mami

pozdrav

Nadinoj

IZDAJEM name{ten dvosoban stan na Bulevaru oslobo|ewa, kod stadiona „Vojvodine�. Telefon 062/572351. 62681

Stevan Vitomirovi} Dragici ^emerli}

PRODAJEM stambeno-poslovni objekat, zgrada na Telepu, preko 800m2 korisne povr{ine, plus dvori{te, povoqno, hitno, Mogu}nost kreditirawa. Telefoni: 011/201-50-78, 021/6613-709. 62683

Sahrana }e se obaviti 23. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Mame nikad ne umiru. Bezuslovna maj~inska qubav i dobrota `ive u svakom detetu. O`alo{}ene porodice Vitomirovi} i Mora~a.

Maja Tobi Strizovi}.

VODOINSTALATERSKO kerami~arsko izvo|ewe radova. Telefon 064/15-88-035. 62496 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 62684

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 62483 PRODAJEM PVC kanistre, balone, cisterne 1000L, xambo vre}e 1, 1, 7m3. Telefon 064/9962-500. 62635

62734

62747

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kom{inici

Sa velikim bolom i tugom opra{tamo se od na{e

Nade`di Sekuli} od porodice Musi}, An|elka i Du{anke iz Gunduli}eve br. 21. 62763

Marije Peri{i} Osta}e{ u na{im svojom dobrotom i du{om.

srcima ~istom

Julka i Slavko Mini} sa decom. 62690


24

^iTUQe l POMeni

ponedeqak22.oktobar2012.

3

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj mami, ta{ti, baki i prabaki

Opra{tamo se od na{eg zeta i te~e

Posledwi pozdrav dragoj nini

Danici Podunavac

MI]KA

Sahrana je danas, 22. 10. 2012. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu.

Dragici ^emerli} Pera, Kovinka i Lica.

Porodica.

62735

62736

Posledwi pozdrav dragoj baki

Sa qubavqu i po{tovawem opra{tamo se od na{e drage mame i bake

Porodica Kiza: Slavko, Sne`ana, Marko i Miwa.

OGK

Posledwi pozdrav Radetovom ocu

Danica Podunavac ro|. Radanovi}

Jovanke Jefti} ro|. Peri} 1927 - 2012.

Danici Podunavac

Mi}i

Zbogom voqena sestro i tetka. od porodice ^ief.

Sahrana je danas, 22. 10. 2012. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu. Ve~no }emo te ~uvati u na{im srcima. Tvoji najmiliji. 62733

S tugom i bolom obave{tavamo da je 20. 10. 2012. godine u 65. godini preminuo na{ dragi suprug, otac, deda i tast

od kolega iz fabrike lekova „Zdravlje - Medic�.

Tvoji: sestra Mira, Zoran i Nata{a sa porodicama.

Posledwi pozdrav dragom dedi

Posledwi pozdrav po{tovanom prijatequ

Mi}i

Branku [ovqanskom

Milorad Trkuqa Ispra}aj dragog nam pokojnika je u utorak, 23. 10. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Nevenka, k}erka Milka, unuka Jelena, zet Branko i Milan.

62753

62737

62742

Porodica Toma{i}.

Posledwi pozdrav zetu

Mi}i

od wegovih unuka: Marka, Jovana i Ogwena.

od strica Stevana Kize sa porodicom.

62760

62756

62745

62739

Posledwi pozdrav dragom bratu

POMEN

Posledwi pozdrav prijatequ i saradniku

dragom

Posledwi pozdrav bratu, {uraku i ujaku

dragom

Marija Peri{i}

Du{anka Baji}

Branku [ovqanskom

22. 10. 2009 - 22. 10. 2012. Jo{ jedan tu`ni pozdrav koji ne}e{ ~uti i jo{ mnogo suza koje ne}e{ videti. Vreme koje prolazi ne le~i tugu i ne donosi zaborav, samo nas u~i da s wima `ivimo i sami bez tebe idemo daqe. Tvoji: Goca, Milan, Sawa, Rade, Joka, Gojko, Jela, Tomo.

Posledwi pozdrav od kom{ija iz Ulice Dr Mi{e Dimitrijevi}a 8A.

62741

221012

Posledwi pozdrav majci na{e prof. dr Nadice ^emerli}-A|i}

Posledwi pozdrav dobroj `eni, majci i baki

od sestre Vere sa porodicom.

Miloradu Basti

Branko ]ur~i} sa porodicom.

Branka, Jovica, Ivana i Miwa sa porodicama.

62764

62758

62744

Posledwi pozdrav prijatequ

Miloradu Basti

Mi}i

Posledwi pozdrav zetu i te~i

Posledwi pozdrav {ogiju

Mi}i

Mi}i

Dragici ^emerli} Jovanki Jefti} od KOLEKTIVA KORONARNE JEDINICE.

od porodica Furdulovi}.

od {ogija Duleta Bala}a sa porodicom.

Novak, Jela, Danijela i Slavica sa porodicama.

62748

62761

62759

Du{ko. 62740

62757


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav na{em

ponedeqak22.oktobar2012.

25

3

Posledwi pozdrav

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je u 76. godini preminuo na{ dragi i voqeni

Branko [ovqanski

Mi}i

Sa ponosom te se se}am, a sa qubavqu ~uvam u srcu.

Miloradu Basti

Sestra Velinka sa decom i unucima.

Braco i Kapri.

Branko [ovqanski Sahrana je u utorak, 23. 10. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Jedinstvena Srbija. O`alo{}ena porodica: supruga Danica, sin Du{an, unuk Branislav i unuka Jelena.

62749

62750

62743

62746

Posledwi pozdrav milom bratu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 21. 10. 2012. godine, u 58. godini, posle duge bolesti preminuo na{ dragi

Milorad Basta Mi}i

Milorad Basta Mi}o

Tata, hvala ti {to si bio uz mene ceo `ivot. od sestre Milice sa porodicom. ]erka Dragana sa porodicom.

62755

62754

Sahrana je 22. 10. 2012. godine, u 13 ~asova, na Gorwem starom grobqu, u Futogu, a povorka kre}e iz ku}e `alosti Prvomajska 40, Futog. O`alo{}eni: majka Qubica, supruga Slavica, }erka Dragana, sin Rade i sestra Milica sa porodicama. 62752

Posledwi pozdrav mom ocu

Miloradu Basti Po mog Mi}u smrt je rano do{la, a mene je tu`nog ostavila da bolujem ~itavog `ivota. Sin Rade. 62751


26

06.30 08.55 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55

tv program

ponedeqak22.oktobar2012.

Добро јутро,Војводино Потрошачки репортер Кад зазвони Зелени сат Вести Дивља острва Комшилук Кухињица Име мог сокака Вести Знање имање Чари риболова Новазанимања Вести Смрт на рајском острву Вести за особе са оштећеним слухом Преваранти Све(т)око нас Политбиро Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао

07.30 08.00 09.00 10.00 12.35 13.00

ГласАмерике Панонско јутро Лола Фолмскипрограм Будиродитељ Улови трофеј

СЕРИЈА

Лола Долорес Кареро, звана Лола, приморана је да се сама суочи са светом од своје осме године,када јој је отац преминуо и оставио је у опасности од Акилеса Барозе, власника имања на коме су живели.... Улоге: Дана Гарсија, Сегундо Сернадас, Марија Хелена Деринг (Панонија, 18.00) 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Војвођанскевести Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Лола Разговороздрављу Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмскипрограм Панонскахроника Глас Америке

С друге стране

Добар посао ТВ Дневник Преваранти Сдругестране Војвођански дневник Један на један Људи из сенке Комшилук Добарглас Гyас бенд-2.део Све(т)око нас Политбиро

06.30 07.00 07.50 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 13.45 15.15 16.15

Кухињица –мађ. Таблоид Жене на селу Верски недељник Путеви наде Баразда (мађ) Мађарска народна музика Урбана џунгла (мађ) Виве 2012.–3.део,(мађ) Мој гост (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом Повратак на село Телеклуб (рум) Добро вече,Војводино (мађ) Културни магазин (Јеленлет) (мађ) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Наши дани (мађ) Верска емисија (мађ) Господин „Н“,филм ТВ баштине ТВ Продаја

16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.33 00.30

15.00 15.45 16.56 17.00 17.20 17.45 18.25 19.01 19.30 20.05 21.03 23.12 23.16 00.05 00.20 00.27 01.11 02.56 03.00 03.47 04.20

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Отписани Вести Лов и риболов Еко караван Балкански ратови Евронет Дневник Спорт плус Рукометна фантазија Истражитељи из Мајамија Из прозних дела домаћих писаца:У бањи једног лета, филм Ово је Србија Позориште у кући Мој лични печат Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска Хроника Око Слагалица Дневник Непобедиво срце Ниске страсти,филм Вести Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп Отписани Вести(04.00,05.00) Око Лов и риболов

Ниске страсти

Криминал и у свету и у Србији из године у годину расте. Број лица лишених слободе се у последњих 10година дуплирао и сада износи око 11.500. Шта се дешава са оне стране затворских капија приказаће амбициозни документарни серијал „С друге стране“који ТВ Војводина почиње да емитује. Ауторка серијала: Бојана Лекић (РТВ 1, 21.00) 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50 00.25 00.50 01.45 02.10

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 09.55 09.59 10.31 11.01 11.53 12.00 12.15 12.22 12.36 13.20

Детективи одељења за убистваСанФранциска,Ник КураниГасМорган,истражујуубиствопевачаЏонијаБаза. Његаје,наиме,токомвођења љубави убила мистериозна плавуша. Баз је одржавао везу са књижевницом КетринТрамел,ауторкенеколикобестселера. Улоге: Мајкл Даглас, Шерон Стоун, Џорџ Џунџа Режија:Пол Верховен (РТС 1, 21.03) 08.30 09.00 09.05 09.30 11.00 11.05 12.00 13.00 13.05 14.00 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.30

Цртани филм Зозонци Вести Храна и вино Серијски програм Вести Ево нас код вас Неми сведок Вести Опчињени Ленија Вести Серијски програм Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Руски затвори,некад и сад Новосадско поподне Сремски Карловци,од суботе до суботе Објектив Опчињени Истрага Спринт Украдена срца Објектив Неми сведок Филм

11.00 Шпанска лига:Сосиједад –Атлетико Мадрид 13.00 Руска лига:ЦСКА –Рубин 14.45 ВТА Луксембург,финале 15.30 АТП Москва,финале 16.15 Мото ГП Малезија –Трка Мото 3 19.30 Холандска лига 20.30 Шпанска лига 21.30 Премијер лига 22.30 Евролига 23.15 Мото ГП 23.30 Евролига Магазин 00.00 Шпанска лига: Севиља –Мајорка

Технологије: Конструкције будућности Развојновихтехнологијау многомеједопринеоиразвоју модерне архитектуре, док употреба нових материјала, помажеинжењеримадаконструишуновеформестамбенихипословнихзграда. У емисији учествују проф. дрЗоран Булајић,проф.др Миодраг Несторовић, проф. др Владимир Мако, проф. др Никола Рајаковић ипроф.др Петар Игић. (РТС 2, 20.00) 06.02 06.59 07.18 07.22 07.32 07.57 08.07 08.12 08.22 08.36 09.08 09.36 09.40 09.49 10.20 10.58 11.30 12.00 12.29 13.00 14.00 14.14 14.44 15.14 15.18 15.49 16.34 17.06 18.06 18.34 19.04 20.00 20.34 21.05 22.06 00.22

Шерон Стоун

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 23.15 23.30 00.30 00.35 01.20 01.45

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Рањено срце Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Филм:Из Париза с љубављу Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

00.50 01.47 02.17 03.02 03.31 04,02 04.32 05.02

06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 11.35 12.30 13.00 13.30 14.00 15.00 17.00 18.00 19.30 21.00 23.00 00.00 02.00

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Софијин свет Томас и другари Ози бу Црвено,жуто,зелено -крени У сенци облака Лицидерско срце Београд у музичким збивањима 20.века Датум Верски календар Вреле гуме Књига утисака Клиника вет Контекст Музички програм Екофајл Трезор У сенци облака Лицидерско срце Београд у музичким збивањима 20.века Верски календар ТВфељтон САТ Све боје живота Пацифик Концерт певачке групе ‘’Тканица‘’и НО РТС Светздравља Верски мозаик Србије Технологије Адлибитум Пацифик Либертас,филм Хроника 57.међународног сајма књига Трезор ТВфељтон САТ Музичкипрограм Тегхбикигухе Екофајл Адлибитум Верски мозаик Србије

Здравље и Ви Маратон Цртани филм Еурека Љубав у залеђу Топ шоп Биљана за вас Здравље и Ви Сваштарица Слике живота Одељење за специјалне јединице Филм:Грађанска парница Обични људи Слике живота Филм:Павле Павловић Филм:Шкорпион Удовице Филм:Американка у Токију Одељење за специјалне јединице

dnevnik

07.35Најбоље године 08.45У здравом телу 09.30Кажипрст 10.00Вести 11.30 Цртани филмови 13.15Нинџа ратници 14.10Никита 15.00Дневни магазин 16.40Спортски преглед 17.00Пријатељи 18.00Пут око света 18.30Вести 19.10Нинџа ратници 20.00Никита 21.00Инсајдер дебата: Патриотскапљачке 23.00Вести 23.35Спортски преглед 00.00Америчкитоп-модел 00.45Људи с Менхетна

СЕРИЈА

Никита Никита је побегла од Одсека, тајне службе ФБИ која је огрезла у корупцији. Иако је Одсек изгубио сваки њен траг, она не жели више да живи као сенка, скривајући се од старих колега. Улоге: Меги Кју, Шејн Вест, Линзи Фонсека, Ксандер Беркли Режија:Крег Силверштајн (Б92, 20.00)

Меги Кју

07.00 11.00 12.30 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.45 18.30 19.10 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.30 02.30

Добро јутро Тренутак истине Смешно ћоше код Ђоше Први национални дневник Курсаџије Тачно у подне Српска посла Национални дневник Симар Прељубници Север Југ Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Народ пита Прељубници Пинк таргет Српска посла Север Југ Филм:Јужњачка акција

Зек Мекгован

Морнарички тим 6 „Seal Team VI“ је најелитнији од 12 тимова америчке морнарице и специјалних снага. Инспирисан је стварним догађајима: Командант „Seal Team VI“ је још увек у шоку због недавне породичне трагедије... Улоге:Кен Гембл, Џереми Дејвис, Зек Мекгован, Кристофер Гарисон Режија:Марк С. Ендрјус (Хепи, 03.30) 05.00 08.00 08.20 08.45 09.00 09.15 09.35 09.45 10.00 10.50 11.15 11.35 11.55 12.15 12.45 13.10 14.00 14.20 14.30 14.45 15.15 15.50 16.50 17.55 18.30 19.15 20.00 20.30 21.55 22.05 23.10 00.00 00.10 00.50 02.20 03.00 03.30

Јутарњи програм Бакуган 1 Винкс Мегаминималс Повратак малог тигра Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Дино ратник Бен 10 Бакуган 3 Мали мајстор Гоа Винкс Хепи квизић Телешоп Беверли Хилс Бен 10 Дино ратник Телешоп Вести Црни Груја Долина вукова Заклети на ћутање,док.серија Телемастер Црвени орао Операција Кондор,док.серија Насловна страна –квиз Ћирилица Вести Долина вукова Љубавна докторка Гламур Беверли Хилс Ћирилица Долина вукова Насловна страна –квиз Морнарички тим 6–Путовање у таму,филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00Уз кафу,07.30Бели лук и папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот,16.00Освета,17.00Ретроспектива недеље,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,19.30Цртани филм,20.00Спортски програм,21.00Фешн стори,22.00Објектив,22.30Кућа 7жена,00.00Објектив,00.30Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00Максимално опуштено,12.55Хит недеље, 13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви, 17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар,22.00 Холивуд,22.25Бање Србије,23.05Фокус,23.45Туристичке разгледнице,00.00 Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40Веб џанк

07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле,10.30Дечији програм,12.00Репризе вечерњих емисија, 14.00 Дечији програм, 15.30Оф Роад,16.00Метрополе и регије света,16.55Инфо К9,17.30Бибер, 18.00 Зелена патрола, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо К9, 19.30Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.00 Лајв шот, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30Бибер,01.00Ноћни програм

12.00Срем на длану:С.Митровица,13.00Џубокс,14.30Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху, 15.45Кухињица,16.15Путвина,17.00Новости 1,17.15ТВ хроника:Срем на длану:Шид,18.10Између редова,19.00Новости 2,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Спорт СТВ-а,21.15Документарни програм,22.00Новости 3,22.30Шоу програм:Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

ponedeqak22.oktobar2012.

IZBORIZSATELITSKOGPROGRAMA

FEQTON

27

27

ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА

Пише: Џон Ралстон Сол 07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери 10.25 Нисам знала да сам трудна 11.20 Све жене мог мужа 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 16.20 Шта не треба обући 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Гојазни тинејџери 19.05 Краљ посластичара као кувар 19.35 Стручњак за торте 20.00 Затрпани 20.55 Твој стил у његовим рукама 21.50 Пацијенти са необичним здравственим проблемима 22.45 Ургентни центар 23.40 Мајами инк 00.40 Затрпани

08.00 Тајни рат 09.00 Живо оружје 10.00 Исток-Запад. путовања из средишта Земље 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Јелена Тројанска 14.00 Героуов закон 15.00 Тајм тим година 16.00 Ћелија 17.00 Царство мора 18.00 Заборављени начини исхране Гладијатори. повратак 19.00 међу живе 20.00 Древни светови 21.00 Египат 22.00 Тајни рат 23.00 Царство мора 00.00 Тајм тим година 01.00 Азијски мушкарци на платну и екрану

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Вилењаци Срећни клинци Гуливерова путовања Боље од бекства 11.14 Учитељ Доланов кадилак Збогом 20. век Еротски филм Еротски филм

Доланов кадилак У Лас Вегасу, професор Робинсон и његова жена Елизабет покушавају да добију дете. Док су јахали кроз пустињу, Елизабет је видела како трговац људима, Џими Долан, убија два којота и једног илегалног имигранта и одлучује да читав инцидент пријави полицији... Улоге: Кристијан Слејтер, Емануел Вогер, Вес Бентли Режија: ЏефБисли (Синеманија,20.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.16 Градови на обали 1, док. серија 11.06 Преуреди па продај! 6, док. серија 12.00 Дневник 12.40 Пркосна љубав 13.31 Др Оз 2, ток шоу 14.11 Скица за портрет 14.33 Мањински мозаик 14.55 Треће доба 15.35 Глас домовине 16.05 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.21 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.34 Потрошачки код 21.10 Нулта тачка 22.30 Дневник 3 23.08 На рубу науке 00.06 Секс и град 00.34 Регионални дневник 01.02 Тајно друштво холивудских мама, филм 02.26 Др Оз 2, ток шоу

ЏастинБитман

Тајно друштво холивудских мама Луси тек се недавно, с мужем Китом и кћерком Клои, доселила у суседство славних продуцената, редитеља, глумаца и глумица. Она сама пише и илуструје приче за децу и по њеној причи треба да се сними филм. Није јој стало до чланства у удружењу Холивудске маме, у којој се надмећу таштине и лицемерја, трачеви, сплетке и дизајнерске хаљине... Улоге: Џастин Битман, Елизабет Пентилд, Џорџ Хамилтон,ЛаураЏонсон Режија: ДејвидКес (ХРТ1,01.02)

07.07 07.38 07.59 08.24 08.46 09.10 10.00 11.55 12.54 13.46

07.30 09.00 10.00 11.30

06.00 08.20 10.15 12.05 12.30 14.50 16.40 18.20 20.05 21.05 22.55 00.25 01.55 02.25 04.10

Служавке Промена игре Ја сам број четири Холивуд на снимању Робин Худ Три мускетара Штрумпфови Матурско Царство порока Посредници Породица из предграђа Ноћ ајкула 3Д Најбоље од Кејти Морган Љубав на даљину Душа сурфера

Дијагноза убиство Добра жена Браћа и сестре Филм: Ледено доба: 2012 Вокер, тексашки ренџер Монк Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Метеорска олуја Монк Све по закону Премијера: Хаваји 5-0 Филм: Мегапиране Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Дијагноза убиство Ерика

07.45 Мекгyвер 10.05 Ексклузив таблоид 10.30 Крв није вода 11.35 Ружа ветрова 12.50 Сулејман Величанствени 15.00 Мекгyвер 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.20 Краљ кавеза, филм 00.10 ЦСИ Мајами 01.50 Астро шоу

Краљ кавеза

15.12 16.00 16.20 16.39 17.09 17.25 17.51 18.34 19.05 19.31 20.00 21.59 22.53 23.49 00.35 01.10 01.53

ЕмануелВогер

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20 02.20 03.20 04.15 05.10

Мала ТВ Бетмен и храбри суперјунаци Телетабис Конор на тајном задатку Олујни свет Школски сат Вива Мариа, филм Идемо на пут с Гораном Милићем. Плодови земље Тајно друштво холивудске маме, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала ТВ Цртани Филм У уреду Нови клинци с Беверли Хилса Ријека: Море Телетабис Кришке сира 2, док. серија Жене, филм Др Хаус Вајтчепл Синови анархије Битанге и принцезе 24 Злочинци у оделима

20.00 21.00 23.00 00.30

И други пут би једва Божић... Момци с Медисона Окрутна жеља Нешто позајмљено нешто плаво Момци с Медисона Барбс Истеривачи духова Момци с Медисона Мекгајвер: Изгубљено благо Атлантиде Момци с Медисона Паклене улице Поноћна трка Кад прошлост сустигне

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.15 02.45

Светла велеграда Кадилак мен Орлови правде Ени Хол Мистична пица Птичица Преко палубе Мод сквод Еротски филм Еротски филм Еротски филм

13.00 14.00 16.00 17.30 18.30

Ким Сенг Хјоун је жива легенда теквандоа. Но рођењем кћерке Са Ранг, Ким одлучи да напусти пређашњи живот и посвети се породици. Планови му се расплину када мафијаш отме његову кћерку... Улоге: Донг јун Ли, ХајериКим,СтивенСигал,СеовуЕун Режија: ДујонгКим (РТЛ,22.20)

СтивенСигал

09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.55 01.50

Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аута по мери Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Човек, жена, дивљина Преживљавање Полицајци на задатку Чудовишта из реке Дрвосече из мочваре Човек, жена, дивљина Преживљавање

08.30 08.45 09.45 10.30 11.45 14.15 15.15 16.30 17.30 18.15 19.15 20.45 21.00 22.30 23.15 00.15

Мотоспортови Бициклизам Аутомобилизам Билијар Тенис Бициклизам Билијар Тенис Фудбал Бициклизам Билијар Сви спортови Рвање Фудбал Тенис Билијар

CiniciseniObame neboje K

ao op{ta posledica zapadnih la`nih o~ekipostignut. I drugo, ako re{imo problem nesta{ivawa od potro{we javila se sve ve}a `eqa za ce, stari kapitalisti~ki model vi{e ne}e funkcismawewem konkurencije. To se mo`e posti}i onisati. U ^ikagu sam po~etkom veka razgovarao na staromodan na~in, izgradwom ogromnih globalsa ilinoiskim politi~arem u usponu, Barakom Obanih konglomerata. Sve to je bilo upakovano u novu mom. On je ve} tad govorio o novim mogu}nostima retoriku preuzimawa, efikasnosti i spajawa. Naizbora. Pet godina kasnije, u inauguracionom govomera te retorike bila je da u nama podstakne uzbu|eru kao predsednik SAD, on je upozorio: „Ono {to we {to u~estvujemo u sna`nom cunamiju globalicinici ne razumeju jeste da se tlo pod wima pomeristi~ke modernizacije koju pokre}e nesputana konkurencija; tr`i{te je nemilosrdno ra{~i{}avalo foteqa{e iz mirnijih, protekcionisti~kih vremena. A, zapravo, de{avala se potpuno suprotno. Kad se ogoli retorika, uvi|a se da je ova konsolidacija predstavqala dvadesetovekovne verzije merkantilizma 17. veka. U ovoj verziji, elite ranijih stole}a – kraqevske, aristokratske, veletrgova~ke elite u sprezi s vla{}u – zamenila je dana{wa aristokratija – klasa menaxera. Su{tina merkantilizma je – uzmimo za primer britansku Isto~noindijsku kompaniju – u upravqawu tr`i{tem u svakom segmentu, od proizvodwe do potro{we, kako bi se izbegle opasnosti nesputane konkurencije. To se dramati~no nastavqa i tokom krize sa stalnim opadawem broja proizvo|a~a automobila i potpuno integrisanim aviokompanijama. [tavi{e, novim globalnim korporacijama ne upravqaju qudi koji bi se mogli opisati kao dugoro~ni graditeqi materijalnog blagostawa. Wima rukovode menaxeri koji na polo`ajima ostaju kratko i ne ispoqavaju stvarnu posve}enost korporaciFoteqa{enemo`enicunami pomeriti ji ili tr`i{tu. Brojni prigovori zbog neopravdanih nadoknada korporativnim liderima su, lo.“ Nisu cinici jedini koji moraju da obrate pazapravo, proma{ili su{tinu. Naravno, ima tu po`wu na to pomerawe. To su i svi koji su se dokopali hlepe. Ali kad se stvar sagleda dubqe, shvati se da visokih polo`aja na univerzitetima, u kompanijama je ta pohlepa posledica la`nog kapitalizma, maskii dr`avnoj vlasti zagovaraju}i stare ekonomske ranih menaxera koji se pretvaraju da su kapitaliideje preru{ene u novo ruho. sti. Globalizacija se do sredine devedesetih proProizvodni sistem koji je re{io probleme nemetnula u protivre~nost izme|u retorike i stvarsta{ice mo`e se okrenuti drugim izazovima. Za nosti. Svaka teorija, svejedno da li je primewivala po~etak, mogao bi da se pozabavi stvarnim trolevica ili desnica, oduvek {kovima proizvodwe, odse povla~ila u drugi plan bacuju}i izuzetno ograniu trenutku kada bi se poja~ene pristupe iz pro{loEliteranijihstole}a vila potreba za socijalsti koji mnoge socijalne i –kraqevske,aristokratskeili nom pravdom.. ekolo{ke tro{kove nisu veletrgova~ke dobropovezane uzimali u obzir. U posledwih 70 godina s vla{}u –zamenilajenova do{lo je do izuzetnog naMaterijalno blagostawe pretka u koli~ini, brzini koje je Zapad postigao naaristokratija,klasapohlepnih i ceni proizvodwe. Tako kon posledweg svetskog menayera se stalno podsticalo poverata u dobroj meri je po}awe proizvodwe i trgovisledica nove izgradwe ne. Globalisti su nastavili s tim podsticajima, ali Evrope. Potreba da se iznova po~ne s kreditiraono {to je nekad bilo moderno, sad je prevazi|eno. wem ve}ini nas odvratila je pa`wu s mnogo osnovMi smo jo{ zaglavqeni u zastarelim teorijama 19. nijeg problema – smawewa na{e zavisnosti od sekveka koje zahtevaju maksimalizaciju trgovine. tora finansija, zavisnosti koja je {tetna ~ak i I dana{wi slom svedo~i o neuspehu globalizacikad je dobro regulisana. Kreditirawe je preko poje. No, on predstavqa kona~nu pobedu starog kapitatrebno. Ali koja vrsta i u koju svrhu? Recimo, zalisti~kog modela konkurencije i rizika zasnovanog pawuju}a je koli~ina kredita odobrenih za preuna tehnologiji u kontekstu nesta{ice robe. Naravzimawa ili spajawa u posledwe tri decenije ukazuno, ovaj uspeh omogu}ila je prevashodno prevlast deje na samu su{tinu krize prouzrokovane vi{kovimokratije, te odgovaraju}i programi osmi{qeni ma, a samim tim i finansijske krize. Vrlo malo radi razvoja javnog dobra i pomo}i tr`i{tu kako bi kredita imalo je za ciq stvarawe kapitala. Kao funkcionisalo na odgovoran na~in. Dakle, stvaraprvo, vladala je sve ve}a zbuwenost kako da se we razboritih, stabilnih i pravednih demokratija stvori kapital pomo}u konkurencije. To je posta– utemeqenih na eti~kim standardima, propisima, lo izuzetno te{ko zbog ogromne proizvodwe viporezima i javnim programima – bilo je poput pra{kova. Kao drugo, poslovni lideri bili su zbuwevqewa ogromne posteqe s dobrim oprugama po kojoj ni i jer me|u wima preovladavaju menaxeri, a ne tr`i{te mo`e da ska~e, a da pri tom ne naudi mnokapitalisti. Oni, stoga, nemaju intelektualne go ni qudima, ni sebi. To je rezultiralo dovoqno ili emocionalne mehanizme da bi razumeli {ta se dugoro~nom stabilno{}u i pravedno{}u da bi na{a de{ava. Usled toga, pokrenuli su dug inflatorni dru{tva funkcionisala. Globalisti su ovaj uspeh ciklus – koji je otpo~eo ranih osamdesetih – lapretvorili u neuspeh zahvaquju}i nesposobnosti da `nog kreditirawa sa ciqem da se smawi konkushvate dve stvari. Prvo, na~in na koji je taj uspeh rencija. Књигу Xона Ралстона Сола „ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА” можете наручити од Клуба читалаца „Архипелага„ (Теразије 29/II, Београд), путем телефона 011/ 3344–536 и 3344–427, и-мејла klub@arhipelag.rs или СМС-ом на 063/1643-609, www.arhipelag.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar\ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{anVlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: NadaVujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), MiroslavStaji}(pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), DejanUro{evi}(ekonomija 480-6859), PetarTomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada@ivkovi}(novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), NinaPopov-Briza (kultura 480-6881), SvetlanaMarkovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), VesnaSavi} (svet 480-6885), \or|ePisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{koLazovi}(reporta`e i feqton 480-6857), BranislavPuno{evac(sport 480-6830), JovanRadosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), IvanaVujanov(revijalna izdawa 480-6822), FilipBaki} (foto 480-6884), BrankoVu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), NedeqkaKlincov(tehni~ki urednici 480-6820), ZlatkoAmbri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), SvetozarKaranovi} (Oglasni sektor 480-68-68), FilipGligorovi}(Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik"jeodlikovanOrdenombratstvaijedinstvasazlatnimvencem " iOrdenomradasazlatnimvencem


28

monitor

ponedeqak22.oktobar2012.

dnevnik

22. oktobar 2012. OVAN 21.3-19.4.

BIK 20.4-20.5.

Овојевеомадобардандасеодморитеодсвега.Аковасјенекоповредиоилиразочарао,садајеправовремедатоопроститеикренете даље.Чврстиставовинећевасодвестинигде. Одуприте се потреби за шопингомданас.Склонистеимуплсивној куповини.Мождапокушаватедапопуните празнину или надокнадите нештоиздругеобластиштосебаш неодвијаонакокакожелите.

BLIZANCI Осећате се посебно осетљиво 21.5- 21.6. данас.Вашаинтуицијарадинавеома високом нивоу. Врло лако ћете допрети до емоција других људи. Ви и пријатељ пронаћи ћете се на истој таласној дужини, што ће вам донетидивнозаједничковече. RAK 22.6-22.7.

Много забаве и празничног расположењадонећевамданаспланетарни аспекти. Испланирајте вечераскућупунуљудијерћевамбити потребна публика. Ваш смисао за драмуједанаспосебноизражен.

LAV 23.7-22.8.

Данашњи дан је посебно погодан за медитацију. Вероватно покушавате да одвратите мисли од нерешених проблема путем куповине или неумерености у исхрани.

DEVICA 23.8- 22.9.

Ваша креативност је на врхунцу иако можда нисте тога свесни због фокусираностинапосаоидруштвени живот. Ипак, немојте бити изненађениакобудетеималивизијунаизгледниоткуда.

VAGA 23.9- 23.10.

Могућеједаданасоддрвећанећете видети шуму. Могуће је да се концентришетенадетаљеувашем личномилипрофесионалномживоту који нису од кључног значаја за сагледавање комплетне слике као штомислите.

[KORPION Можда осећате да вам је глава 24.10- 23.11. данас у облацима. Након помахниталогтемпанапослу,вашумјеодлучио да буде неко време искључен.Некавастонеузнемирава,све ће врло брзо поново бити по старом. STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Очекујтедауспоставитеконтактс појединим особама с којима се нистечулинековреме.Скувајтешољу чајаиуживајтеукомуникацији.Могућеједаћетеосетитиносталгијуза старимдобримвременима. Пробајтедабудетеданасекстрастрпљиви и нежни према вољеним особама. Деци, вољеној особи или кућномљубимцупотребнајепосебна пажња и уверење које само ви можетепружити.

VODOLIJA Ваша интуиција је посебно изра21.1-19.2. жена у овом тренутку, што ће вам омогућитидасепрецизноунесетеу надањаисноведругихљуди.Тоби могло бити мало компликовано у друштвенимситуацијама. RIBE 20.2-20.3.

Вероватно осећате потребу да вежбатесвојумашту.Коликогодда уживатеусвојојпрофесији,ипакнематемногопросторадапротегнете свој ум и покажете своју креативну страну.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

PROGNOZA

Умерено

Vojvodina Novi Sad

22

Subotica

21

Sombor

21

Kikinda

22

Vrbas

21

B. Palanka

21

Zreњanin

21

S. Mitrovica 22 Ruma

23

Panчevo

21

Vrшac

21

Srbija Beograd

22

Kragujevac

22

K. Mitrovica 22 Niш

СкарлетЈохансон преварила дечка?

21

СкарлетЈохансон(27) и Нејт Тејлор (38) били су у вези од јануара ове године, али су изненада раскинули, пише холивудска штампа. Разлог за раскид биле су фотографије с једног политичког скупа, на којима је лепа Скарлет усли кана како се држи за руке с бившим дечком ЏередомЛитом. Иако је глумичина ПР служба одмах саопштила да су Скарлет и Џеред само пријатељи, Тејлору то није било довољно, па је спаковао ствари и иселио се из заједничког стана у Њујорку. Пре него што је ступила у везу с Нејтом Тејлором, Скарлет је била са Шоном Пеном, који је дво струко старији од ње, а пре тога развела се од глумца Рајана Рејнолдса.

Evropa

тоПло

НОВИСАД: Сунчаноитоплозаоводобагодине,узнезнатнонижутемпературу.Дува}еслабисточниијугоисточниветар.Притисакизнад нормале. Минимална температура 8 степени, а максимална 22 степена. ВОЈВОДИНА: Наконсвежегјутра,токомданапретежносунчано. Температураидаqеизнадпросеказаоводобагодине.Дува}еслаб источниијугоисточниветар,ујужномБанатуумерен.Притисакизнад нормале.Минималнатемператураод6до12степени,амаксимална од21до23степена. СРБИЈА: Претежносунчано,узмалооблаканаистокуијугуСрбије. Температура и даље изнад просека за ово доба године. Дува}е слабисточниијугоисточниветар,ујужномБанатуумерен.Притисак изнаднормале.Минималнатемператураод4до11степени,амаксималнаод19уТимочкојКрајинидо23степенауЛозници. Прогноза за Србију у наредним данима: Претежно сунчано до петка, уз помало ниже температуре, али и даље изнад просека. Од петкаоблачније,узврломалушансузакишукрајемседмице. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Настављасеповољанутицајнахроничнеболесникеиосетљивеособе.Известанопрезсеидаљесаветујеастматичаримаисрчаним болесницима.Потребнојеускладитиодевањесаочекиваномјутарњомимаксималномдневномтемпературомваздуха.

Madrid

20

Rim

27

London

18

Cirih

19

Berlin

15

Beч

19

Varшava

14

Kijev

16

Moskva

10

Oslo

7

St. Peterburg 7 Atina

24

Pariz

20

Minhen

17

Budimpeшta

21

Stokholm

8

VIC DANA КупиоЛалашешир. Носиогапетнаестакгодина, памусевећ подерао. Видидаћеморатидакупидруги. Дођеуистидућан,паћесврата: –Евоменеопет.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

156 (10)

Slankamen

215 (0)

Jaшa Tomiћ

Apatin

241 (9)

Zemun

256 (3)

Bogojevo

231 (7)

Panчevo

266 (-2)

Baч. Palanka

229 (7)

Smederevo

446 (2)

200 (7)

Tendencija stagnacije i porasta

Novi Sad

SAVA

N. Kneжevac

151 (1)

Tendencija stagnacije

Senta

227 (2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija porasta

Titel

204 (4)

NERA

Hetin

66 (-4)

TISA

-82 (3)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 170 (71) Beograd

Kusiћ

203 (7)

32 (-4)

Reшeњe:

DUNAV

Dnevnik 22.oktobar 2012.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you