Page 1

c m y

NOVISAD*

^ETVRTAK22.SEPTEMBAR2011.GODINE

GODINALXIX BROJ23205 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

MINISTARZDRAVQAZORANSTANKOVI]OTKRIVA:

Osam istraga o krupnoj korupciji u zdravstvu INTERVJU: ^EDOMIRJOVANOVI], PREDSEDNIKLIBERALNO-DEMOKRATSKEPARTIJE

str. 15

PO^ELOTESTIRAWENOVOGMOSTAPREKODUNAVANAKORIDORU10

Vojvodina }e dobiti {ansu kad se Srbiji otvore vrata EU

str. 3

NOBELOVACIOTAC EVRAROBERTMANDEL

Fiksni kurs bio bi dobar za Srbiju Sun~ano i toplije

Najvi{a temperatura 28 ° S

UV zra~ewe 4-5

Foto: S. [u{wevi}

str. 5

„Be{ka” polo`ila prvo prela`ewe

str. 5

NAKONPRIVO\EWABIV[IHPRIPADNIKAJEDINICEZA SPECIJALNEOPERACIJEZBOGORU@ANEPOBUNENOVEMBRA2001.

^etiri „beretke” u policijskom pritvoru

str. 14

SPORT

NASLOVI

Politika

Nov~anik

2 Istorijske nepravde me|u poslanicima 3 Pajti}: Za nekoliko dana vojvo|anska kancelarija u Briselu

Ekonomija 4 Brodogradili{te doplovilo u ruke Miodragu Kosti}u 4 Srpske penzije na grdnim mukama

str. 16 – 20

n NEMAWAMIROSAVQEV POGODIOMALIGLOBUS

n JOVANA BRAKO^EVI] SPREMNAZAEP

n UFUDBALSKOMKUPU BEZIZNENA\EWA

6 Koga ne oguli kamata, odere ga provizija

NoviSad 7 Izvori{tima vode preti zaga|ewe 9 Plac na Telepu tri miliona

Vojvodina 11 Pare za biznis dobilo 30 Vr{~ana

Dru{tvo 13 Studije }e krunisati dvostrukom diplomom 13 Najvi{e `albi na pona{awe lekara

Kultura 23 „Krici i {aputawa” Andreja [erbana

Svet 24 UN: Sedam milijardi qudi na planeti


2

~etvrtak22.septembar2011.

PREDSEDNIKSRBIJEUWUJORKUOKOSOVU

Tadi}: Ne}e biti lako

Predsednik Srbije Boris Tadi} izjaviojeju~eda}etokomGeneralne skup{tine UN imati mnogesastankeidaneo~ekujelake razgovore o Kosovu s visokom predstavnicom EU Ketrin E{ton, ameri~kom dr`avnom se-

kretarkomHilari Klinton,generalnim sekretarom NATO-a Andresom Fogom Rasmusenom,mo`da i predsednikom SAD Barakom Obamom. –Na{apozicijajezasnovanana politicimirai`elimokompro-

po{tobi„mnogiprotivnicimirne politike `eleli da situaciju iskoriste za ekstremne gestove i radikalizacijupoliti~kihibezbednosnihprocesa”.Tobi,powegovimre~ima,bilonajlo{ijere{eweipogodilobiintereseSrbije, srpskog naroda i wegovogdelanaKosovu. –Ovdesamsedmiput iuveksmosesuo~avali sa zna~ajnim problemima koji su izvirali iz krizesprostorabiv{e Jugoslavijeidominantno Kosova – napomenuo je Tadi}, uz ocenu da je mogu}e re{ewe uz odbranu interesa obe strane.–NaKosovuima mestazasve.Kadabismo na racionalan i principijelan na~in pri{li re{avawu problema i sukoba, mogli bismoprona}ivaqanare{ewa. Powegovojoceni,velikoisku{ewezasrpskupolitikuje„inercijaume|unarodnimodnosima,uspostavqena devedesetih godina pro{log veka, koja je nepovoqna za srpske nacionalne interese i dr`avuSrbiju”.

Pa`qivooPalestini –Odlukupovodomeventualnogglasawaopalestinskomzahtevuza ~lanstvouUNdone}emoovihdana,po{topa`qivosaslu{amoargumenteobestrane,palestinskeiizraelske–izjaviojeju~euWujorkunovinarimapredsednikSrbije Boris Tadi}.–Sla`emsesastavompredsednikaSADBaraka Obame,kojijerekaodapitawepalestinskog~lanstvauUNtrebadabudepostignutokrozdijalogizraelskihipalestinskihpredstavnika. OnjeponovioObaminere~idanemaskra}enihputevaudosezawu kompromisnogre{ewa,idasemora~uvatidignitetobestrane,kao idaPalestinciiIzraelciimajupotrebudaseprona|emirovno re{ewekojejeusaglasnostisme|unarodnimpravomiprincipima kojisupostavqeniuUN. –Potpunosesla`emswegovimgovorom,io~ekujemda}etakav principbitiprimewenikadajeupitawuSrbija,ali,na`alost,togadosadanijebilo–oceniojeTadi}. misnore{ewe–rekaojeTadi}u sedi{tuUN,iocenioda}e,{to seti~eSrbije,tobitite{kasesijaGeneralneskup{tinesvetske organizacije. Tadi}jeizWujorkaSrbimana Kosovu poru~io da ostanu mirni,

– Borba protiv te inercije }e bititemamojihrazgovorasliderimasveta–najaviojeTadi}. Onjepodsetionatodajeizve{tajgeneralnogsekretaraUNBan Ki-muna bioosnovazauspostavqaweMisijeEuleksnaKosovu.

POLiTikA

dnevnik

SKUP[TINASRBIJEUZNAKURASPRAVEOAMANDMANU5NAPREDLO@ENIZAKONORESTITUCIJI

Istorijske nepravde me|u poslanicima –Usvajawemzakonaorestituciji Srbija }e ispraviti istorijskunepravdupremaonimakojimajeimovinaoduzetaizideolo{kih razloga – izjavio je vicepremijerSrbijeBo`idar \eli}, brane}i u Skup{tini zakonski predlog i konstatuju}i da }e ukupna vrednost obe{te}ewabiv{ihvlasnikabitioko 4,5 milijarde evra, od ~ega }e dvemilijardebitiuobveznicama. Kakojetoza„Dnevnik”ju~ei najavio visoki funkcioner SDPSiposlanikMeho Omerovi}, amandman Saveza vojvo|anskih Ma|ara koje je prihvatio vicepremijer \eli} na ~lan 5 predloga zakona o restituciji uzburkao je ju~e raspravu u Skup{tini i doveo do o{tre polemikezbogamandmanaVlade da pravo na restituciju ne}e imatistranidr`avqanikojisu bili pripadnici okupacionih snaga. LDP, LSV i SDPS smatraju da se amandmanom revidiraistorijairelativizujeantifa{isti~kaborba,azaSPSje „ideolo{ki neprihvatqiv”. Po mi{qewu ovih stranaka vladaju}e ve}ine i opozicije, amandman}eomogu}itidasepotomcimasaradnikaokupatorauSrbijivratiimovina.Izmenuprvobitnog re{ewa, kojim je bilo navedenodasvipripadniciokupacionihsnagane}eimatipravo na restituciju, zatra`io je SVM, usloviv{i time podr{ku zakonu o vra}awu imovine i obe{te}ewu, mada se u Skup{tinime|uposlanicimaspekulisalootomedaseonvezaoiza zakon o javnoj svojini i da su Vlada i vicepremijer \eli} zbogtogaprihvatiliamandman. - Amandman Vlade su{tinski re{ava problem i bri{e princip kolektivne odgovornosti, ~imesustvoreniuslovidaSVM podr`i zakon, kazao je  Laslo Varga(SVM). Po wegovoj oceni re{ewe iz amandmana Vlade pravno-tehni~nijemawkavopo{todajemogu}nostdasedvojako tuma~iodredbaostranomdr`a-

vqanstvu, odnosno nijejasnodaliseradioosobamakojesada imaju strano dr`avqansto ili su ga imaleuDrugomsvetskom ratu. Zbog toga bi, kako je rekao, trebalo razmotriti usvajawe amandmana SVM kojim se ta nedoumicaimogu}nost dvostrukogtuma~ewa otklawa. Lider LDP-a ^edomir Jovanovi} jeu `ustroj polemici rekao da je za ovu stranku neprihvatqivo dodatno omalova`avawe i osporavawe antifa{isti~kih tekovina Srbije,isti~u}ipri tom da su i temeqne vrednosti moderne Evrope zasnovane na antifa{izmu. – Ako neko misli da je prisilno mobilisan, neka to doka`e na sudu. Postoje zakoniovezemqekoji mu to omogu}avaju –rekaojeJovanovi}, izapitao\eli}adaliznakosu bili okupatori Srbije tokom Drugog svetskog rata, navode}i BugareuwegovomPirotu,Ita-

– Kad sud u Nirnbergu sve pripadnike SS-a proglasi ratnim zlo~incima, to nije kolektivnaodgovornost.Nemojte,go-

Kolunyija:Jedinomogu}are{ewa [eficaposlani~kegrupe“ZaevropskuSrbiju”Nada Kolunxija izjavilajedasupredlo`enare{ewaovra}awuimovinei obe{te}ewujedinamogu}auuslovimasada{weekonomskesituacijeuzemqi,auciquispravqawaistorijskenepravde.Onaje ukazala na to da se ne sme dopustiti brisawe razlika izme|u onihkojisubilinastranifa{izmaionihkojisubiliantifa{istiidaSrbijatakoizgubisopstveniorijentirinasle|e kojejedosadanegovala. –Zatomislimdajeveomava`nodefinisatipravosvakogko senijeogre{ioutomsmislu–reklajeNadaKolunxija. lijane na KiM, NDH u Sremu, ma|arske Hortijeve snage i nema~keokupacionesnage.

spodine\eli}u,datonaovakav na~in prolazi – rekao je lider LDP-a,tra`e}idasenepribe-

USVOJENPOLUGODI[WIIZVE[TAJOTRO[KOVIMAPARLAMENTA

Mawe putovali pa u{tedeli

Kfor sklawa `icu, Srbi na barikadama Nema~ki vojnici Kfora uklonilisubodqikavu`icusprelaza Jariwe, koja se nalazila ispred barikadekojusupostaviliSrbi. Uklawawebodqikave`icenaJariwu zapo~eto je ju~e, kada je sklowenaonakojajebilarazvu~ananaulazuadministrativnogprelaza iz pravca centralne Srbije. PripadniciKforaiEuleksaka-

NaobaprelazanaseveruKosova omogu}en je prolazak pe{aka, ali ne i vozila zbog barikada koje su postavqene pre {est dana. Na severu Kosova i Metohije je mirno, alisuSrbiidaqenabarikadama. SviputnipravcinaseveruKosovakojivodepremaadministrativnim prelazima Brwak i Jariwesuublokadi.Putevisubloki-

„Samoopredeqewe”prevrnulo srpskikamion Grupa pristalica pokreta “Samoopredeqewe” prevrnula je ju~e naputuPri{tina–PodujevokamionkojijenaKosovoprevoziorobuizcentralneSrbije,demonstriraju}inatajna~inprotivqewe zbogobnavqawauvozarobesrpskihpreduze}a.Oko16~asovapristaliceovogpokretasuzaustavilekamionsproizvodima“Centroproizvoda”kodmestaQup~e.Najpresurobuistovariliizkamionaa ondagaprevrnuliiostaviliporedputa.„Nemo`ebitikomercijalnihodnosabezpoliti~kih.Inemo`ebitinipoliti~kihodnosa pre nego {to Srbija prizna Kosovo. To zna~i prvo, izviwewe, drugo,naplataratne{teteitre}e,povrataknestalih”,navodiusaop{tewupokreta“Samoopredeqewe”. `udasmatrajuprelazotvorenim. Prethodno su vojnici Kfora ukloniliibodqikavu`icusadministrativnogprelazaBrwakna putuZubinPotok–Ribari}e.

raninavi{eod15mesta.Najve}e barikade postavqene su u Zup~u, Rudaru, Jariwu, Dudinom kr{u i na mostovima preko Ibra u KosovskojMitrovici.

– Skup{tina Srbije potro{ila je u prvih {est meseci ovegodine705milionadinara, odplanirane1,9milijarde–saop{tiojenaju~era{wojsednici Administrativnog odbora sek retar parl amenta Veq ko Odalovi}, prilikom predstavqawapolugodi{wegtro{kovnikaparlamentaraca,nagla{avaju}idajetociframawa od pol ovin e par a predvi|enih za 2011. godinu. Kaojedanodnajzna~ajnijihdokazadaseuparlamentu vodi ra~una o novcu,onjenaveoto{to je Skup{tina u{tedela 40milionadinaranara~un slu`benih putovawa, tako {to su “poslanici mawe putovali, a kada su odlazili u inostranstvo, prevoz je bio u ekon oms koj klas i i sme{taj u skromn ij im hotelima”, s tim {to je jedna od mera bio i smawenbrojdelegacijakoje su nas predstavqale u me|unarodnim institucijama. Samim tim, za slu`bena putovawa poslanika u inostranstvo u prvih {est meseci2011.godinepotro{eno je 10,7 miliona dinara. Za reprezentaciju Skup{tina je za polagodinepotro{ila153.000 dinara. Prema ju~e usvojenom  izve{taju, za naknade narodnih poslanikapotro{enoje306,8miliona dinara od 772 miliona

dinarapredvi|enihzacelugodinu. Prema tvrdwi Odalovi}a, poslanicima do kraja godine ne}e biti pove}ane plate, dok rast zarade, do  nivoa proseka za Republiku mogu da o~ekuju zaposleni u Stru~noj slu`bi, ali nakon usvajawe  rebalans a ovog odi{weg bux eta. Odalovi} ni ju~e nije propu-

jen `ivot iznosile oko 457.000 dinara,zaparkirawe418.000. Najv i{ e “prok wi` en ih” ukupn ih tro{ kov a imal i su Momo ^olakovi} (PUPS)–1,5 milion, Nata{a Mi}i} (LDP) – 1,4 milion, poslanik SRS-a Bo`idar Deli} i potpredsednice Skup{tine Goradana ^omi} (DS) i Ju di ta Po po vi}

stio priliku da podseti da poslanicima nije pove}ana plata od2005.godineidaseonakre}e oko 75.000 dinara, uz ~ega ide i pau{al  od  30.000 dinara.Zazaradeposlanikazapola godine ispla}eno je ne{to vi{e od 150 miliona dinara. Polugodi{wi zakup stana parlamentaracako{taoje1,5milion dinara,doksunaknadezaodvo-

(LDP) – po 1,3 milion dinara… Na ju~era{woj sednici Admin is trativn og odb or a naj avqeno je da }e 340.000 dinara, prikupqenihodka`wavawaposlanika zbog kr{ewa Poslovnika, biti usmereno u akciju Fonda B-92 za kampawu „Bitka zabebe”. S.Stankovi}

gava kolektivnoj amnestijijer`rtveantifa{izmatonezaslu`uju. Opozicija je konstatovaladajeVladapoku{ava da na|e ve}inu za zakon na neprihvatqiv na~inidaizjedna~avawe okupatora i `rtava nijevrednorazumevawa idazaslu`ujeosudu. Poslanica vladaju}eg LSV-a Aleksandra Jerkov reklajedajetaj amandman vlade neprihvatqiv za tu stranku jer stvara novu nepravdu i relativizuje antifa{isti~kuborbu.Kako je istakla, ne treba opravdavati postupak kolektivne krivice, ali ni kolektivne amnestije. – Sla`emo se s tim da su mnogi bili prisilno mobilisani, ali tosemo`edokazatina sudu – rekla je AleksandraJerkov,idodala da }e LSV tra`iti od Vladedapovu~eamandman. Poslanik SPS-a \or|e Mili}evi} rekaojedajeamandmanSVM-a,koji je prihvatila Vlada, izazvao naj`u~niju raspravu i da je va`nodaVladajo{jednomrazmotrisveaspektepredlo`enogre{ewa.OnjenaveodajezaSPS neprihvatqivo sve ono {to bi devalviralo simbol antifa{isti~keborbe. –[ta}esedesitiakoseprihati ~lan 5, uz amandman SVMa? Ozbiqna dr`ava bi ograni~ilava`ewezakonasamonadoma}e dr`avqane. U suprotnom, do}i}edopravnihproblemajer }e biti mogu}e da pripadnici nema~kemawineidrugihmawina dobiju puno pravo da tra`e svoju imovinu jer, kao {to smo ~uli–nepostojikolektivnaodgovornost – kazao je poslanik SRS-aDejan Mirovi}. D.Milivojevi}

Nevoqno iz parlamenta Administrativni odbor konstatovaojeju~eostavkesada ve} biv{ih poslanika stranke„Zajednoza[umadiju„ Veroquba Stevanovi}a i Sa{e Mileni}a.Danasbitrebalo da zaseda Republi~ka izbornakomisijadabiuposlani~keklupeseladvanovaparlamentarca,aliizredovaG17 plus,po{toZZ[nazajedni~koj listi nema vi{e kandidata. Stevanovi} i Mileni} na ovaj~insubiliprinu|eninakon{tojeutvr|ensukobinteresa zbog istovremenog obavqawa~elnihgardskihfunkcija u Kragujevcu i poslani~kefunkcije. Izjave kojima potvr|uju ostavke Stevanovi} i Mileni} potpisali su u osnovnom sudu u Kragujevcu 14. septembra. Jedna od zanimqivosti ovogslu~ajaje{tosupodneli ostavke u istovetnom tekstu. Izme|u ostalog navode da je ostavka „ neopozivi, samosvesni, li~ni ~in, duboko posredovan politi~kim interesima, argumentima i ciqevima strankeZZ[“.Nagla{avaju}i da su poslanici neposredno izabrani predstavnici gra|ana,anedr`avnifunkcioneri, Stevanovi}iMileni}isti~u da su se na ostavku odlu~ili podpritiskombrojnihdr`avnihorgana,nezavisnihregulatornih tela i nekontrolisanogkriticizmamedija,kojisu `eleli„danaknadnoprekrajajuizbornuvoqugra|anaimewaju sastav parlamenta izabranog na neposrednim izborima“. S.St.


INTERVJU

c m y

politika

dnevnik

^EDOMIRJOVANOVI],PREDSEDNIKLIBERALNO-DEMOKRATSKEPARTIJE

Vojvodina}edobiti {ansukadseSrbiji otvorevrataEU Predsednik Liberalno-demokratske partije ^edomir Jovanovi} izjavio je da je Srbija ugro`ena zloupotrebom kosovskog problema, u ~emu {ansu vide antievropski krugovi, „koji izazivawem haosa i nestabilnosti zemqu jo{ jednom sapli}u na posledwem koraku pred dobijawe kandidature za EU”. U intervjuu za „Dnevnik” Jovanovi} je istakao i da su evroskepti~ne poruke {efa diplomatije Vuka Jeremi}a povodom krize oko carinskog pe~ata zapravo „evrofobi~ne i duboko konfrontiraju}e s Briselom i interesima Srbije, te oslowene na Kosovo kao posledwi izgovor da se zaustave evropske integracije i svaka promena u Srbiji”. – Mo`emo ignorisati dogovor o prelazu robe preko prelaza, o carinskim pe~atima, ali }e, ako kosovska strana na to odgovori istom merom, srpska privreda ostati bez prilike da izveze robe za 350 miliona evra, a Srbi na severu }e uskoro ostati i bez namirnica. Pre 20 godina smo podlegli atmosferi sukoba, barikadama odgovorili na promene u svetu i ru{ewe Berlinskog zida. Kninske barikade, rat i raspad Jugoslavije uni{tili su milione `ivota, a Srbiji ukrali deceniju `ivota tokom koje se svet najbr`e razvijao, a Srbija najbr`e propadala u svojoj istoriji. Sli~na gre{ka danas bi zna~ila kraj Srbije – smatra lider LDP-a.

oko tog ustava, kontinuiteta s Milo{evi}evim sistemom vrednosti i gu{ewa Vojvodine, a onda i zakona iz sredine devedesetih godina pro{log veka kojima je op{tinama, gradovima i Vojvodini oduzeta

imovina. Koja je startna pozicija? Pa, startna pozicija je ona na kojoj se zaustavio i Milo{evi} 1995. godine kada je Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije Pokrajini i lokalnim samoupravama oduzeo ona prava i odgovornosti koja su do tog trenutka postojala, pa je stoga ovaj zakon o javnoj svojini, zapravo, izraz kontinuiteta s na~inom na koji se organizuje dr`ava, a koji je formulisan u Milo{evi}evoj epohi. Jer se vrlo jasno ka`e da je to startna pozicija. Ali, osnovno je pitawe da li danas ova zemqa ima snagu da ispuni svoje preostale dve obaveze iz evropske agende ili }e biti talac ne-

Rasplitawepoliti~kepozadine ubistvapremijera  Verujete li da je motiv pokretawa istrage o pobuni JSOa 2001. godine stvarna namera vlasti da se rasvetli politi~ka pozadina ubistva premijera Zorana \in|i}a? – LDP kao i svih ovih {est godina daje punu podr{ku sudu i Tu`ila{tvu u poslu koji se mora obaviti. Ta~no je da je devet godina posle ubistva te{ko sprovesti efikasnu istragu i su|ewe, ali to ne sme biti izgovor za be`awe od te obaveze. Ono {to je va`no jeste to saznawe da nismo gre{ili veruju}i sve ove godine u ideal pravde koja se i na sudbini Zorana \in|i}a potvr|uje kao spora, ali sam siguran da }emo je dosti}i. Pre 11 godina, odnosno 2000. godine, istina o smrti Ivana Stamboli}a, istina o Ibarskoj magistrali, istina o ubistvu ]uruvije i brojnim drugim tragedijama koje smo nasledili od Milo{evi}evog re`ima, bila je daqa od nas nego {to je danas daleka politi~ka pozadina ubistva Zorana \in|i}a.  Koliko je, pak, Vlada Srbije iskreno zainteresovana za evropske integracije ako „evropske zakone“ priprema na na~in na koji je to ura|eno sa zakonom o javnoj svojini, pa i o restituciji, s velikim ka{wewem i bez politi~kog konsenzusa? – Zakon o javnoj svojini, sa ovim ograni~ewima koja danas ima, direktna je posledica Ustava iz 2006. godine, trulog konsenzusa

sposobnosti ~lanica vladaju}e koalicije koje }e uraditi ono u ~emu smo, kao dru{tvo, jedino uspe{ni a to je saplitawe i uni{tavawe. Za nas je to presudno va`no. U`asno je kompromitovana evropska ideja u na{em dru{tvu da bismo sada, na korak od statusa kandidata, imali pravo da sru{imo bilo kakvu evropsku izvesnost i za Vojvodinu i za ostatak zemqe samo zbog toga {to je nekad [abac imao svoju lokalnu okru`nu pru`nu in-

frastrukturu ili {to je Vojvodi- vratka u ko{mar kosovizacije Srna imala svoje `elezni~ko predu- bije, to jednostavno nije bilo moze}e, a danas toga nema u predlogu gu}e. zakona.  S obzirom na su{tinske zamerke koje imate na zakon o jav A da li zamerkama koje ste izneli na ra~un SVM-a, i porunoj svojini, mislite li da je za kama da „ideja autosrpsko dru{tvo va`nije da se nomije ne sme da buformalno „odradi“ zadata de prepreka za daqe evropska agenda ili da se zaievropske poslove kosta reformi{e u skladu s ji u Srbiji predstoevropskim standardima? je”, dajete argument – Srbija ne mo`e da se reformiVladi Srbije za izgo{e uop{te ako do kraja godine ne vor zbog traqavo dobije kandidaturu, a onda na izboobavqenog posla u rima u prole}e 2012. godine i novu realizaciji evropi druga~iju vladu. I to u kampawi ske agende? u kojoj ne}emo tra`iti opravdawa – Vojvodina vi{e od za to {to kandidature nema ili se 20 godina propada ras- zakliwati u srpsko Kosovo, nego u trzana izme|u dve vrste kampawi u kojoj se takmi~imo ko romantizma. Onaj prvi, }e br`e promeniti zemqu, i to u nacionalisti~ki i cen- saradwi s Evropskom unijom. Ta~tralisti~ki je, narav- no je da se veliki broj zakona prino, mnogo opasniji jer prema i usvaja na na~in koji je daje iza wega ostala obes- leko ispod nivoa pravih evropskih pravqena Vojvodina standarda i da ne}e mo}i da motiposle „jogurt revolucije„. Zbog vi{u dru{tvo na promenu, ali to wenih posledica je danas ideja ne}emo ispraviti tako {to }emo i autonomne Vojvodine u startu an- Srbiji i Vojvodini u woj jo{ jedtagonizovana s ve}inskim oprede- nom slomiti ki~mu i uskratiti joj qewem u Srbiji. Weno pomiwawe posledwu {ansu da se bar nada mokao ideje koja treba dernizaciji. Ta da motivi{e neku prilika da se SrNe}emoimatibilo promenu je osu|eno bija otvori, da onkakvorazumevaweza da Vojvodina isna neuspeh ukoliko nema ve}ine u Srbi- potrebepredizbornog koristi svoje poji. To je paradoks, tencijale, afirpopulizmaSVM,kao ali odgovor na to ne mi{e autonomiju, {toni s moni mo`e biti oslawarealizuje prirodranijeimali we samo na koncept ne i qudske pokoji Vojvo|anima razumevawezasli~ne tencijale koje ka`e da je izalaz u ima, mo`e postoinicijativeiucene prostom preslikajati samo na nodrugihpartnera vawu pravila iz vim izborima, u pro{losti, recimo Demokratskestranke koje }emo kao zekoncepta iz 1974. mqa u}i sa statugodine koji je bio efikasan i do- som kandidata, a ne sa zatvorenim bar za Vojvodinu, ali u potpuno evropskim vratima. LDP je u ove drugim okolnostima i sistemu koji tri i po godine u svakoj prilici danas ne postoji. Nema ni{ta od za{titio evropske integracije, autonomne i moderno organizovane pomagao Vladi kada bi se povla~iVojvodine bez evropske Srbije. A la pred sopstvenim slabostima i ovoj vladi ne mogu pomo}i ni ucenama koalicionih partnera, opravdawa koja sama poku{ava da ali to nikada nismo ~inili nikaponudi javnosti. Zbog toga sam jakvom blanko podr{kom. To isto sno tra`io od predstavnika Vlade smo u~inili i kod zakona o javnoj da saop{te da li u samoj vladaju}oj svojini. Predlo`ili smo da prikoaliciji postoji ve}ina za usvajarodna bogatstva i javna dobra koja we evopskih zakona. Nalazimo se se nalaze na teritoriji Vojvodine na tri meseca od raspisivawa izbudu i u wenom vlasni{tvu. Ali bora i usvajamo dva posledwa zako- smo, za razliku od drugih, predlona s evropske agende. To je sve {to `ili i da se uvede red i izbace je ova i ovakva vlada mogla uraditi partije iz javnih preduze}a koja bi sa svojim kapacitetima, i to je ~iupravqala tim dobrima. Tako bi se tavoj javnosti jasno. Ali, to nika- spre~ilo da neefikasna, skupa i ko ne zna~i da }emo imati bilo kagubita{ka javna preduze}a kojima kvo razumevawe za potrebe predizse upravqa iz Beograda, zamene bornog populizma SVM, kao {to ista takva uto~i{ta za nesposobne nismo ni ranije imali razumevawe s adresom u Novom Sadu. To je poruza sli~ne inicijative i ucene druka za Vojvo|ane – onda kada LDP gih partnera DS. Za nas je kqu~no bude dobio ve}i broj glasova nego pitawe kako Srbija treba da bude na izborima 2008. godine, kada doorganizovana kao dr`ava. O tome bijemo podr{ku za na{ koncept nikada nismo razgovarali. U ova- organizacije Vojvodine, promenu kvom politi~kom sistemu, zatro- Ustava, onda }e i pitawe svojine i vanom neefikasno{}u ove vlade i upravqawe wome biti re{eno na stalnom klackalicom izme|u normalniji na~in. evropske budu}nosti Srbije i poB.D.Savi}

REKLI SU

Kne`evi}:Mogu svakomda pogledamuo~i – I pored poku{aja DS i wenih saradnika u policiji, Tu`ila{tvu, pravosu|u i medijima da me udaqe iz politi~kog `ivota, da me na najgori na~in ocrne i predstave kao lopova, ja svakom mogu da pogledam u o~i jer sam savesno i odgovorno radio svoj posao, i zato {to sam ponosan na svoje rezultate – poru~io je na ju~era{woj konferenciji za novinare predsednik Gradskog odbora SNS i biv{i gradona~elnik Zrewanina Goran Kne`evi}, kome se sudi zbog sumwe da je bio vo|a takozvane gra|evinske mafije. U tom periodu u Zrewaninu su izgra|ene dve industrijske zone, dovedeno je dvadesetak investitora, otvoreno vi{e od 3.500 novih radnih mesta... Kne`evi} pita sada{we gradske ~elnike za{to nijedan ozbiqan investitor nije do{ao u Zrewanin ve} tri godine... @.B.

Ko{tunica: Ho}emo~iste ra~unesEU Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Ko{tunica ocenio je da Evropska unija zloupotrebqava poverewe Srbije tako {to pitawe dobijawa kandidature koristi da pritiscima i jednostranim nelegalnim akcijama zaokru`i dr`avnost Kosova. „Sve to jasno govori da EU na Srbiju ne gleda kao na partnera, ve} kao na dr`avu kojoj bi trebalo oteti deo teritorije”, ukazao je Ko{tunica u pisanoj izjavi. Sve dok Srbija zatvara o~i i pravi se da ne vidi {ta su prave namere EU i ne postavi na istinitim i zdravim temeqima svoje odnose s Unijom, upozorava Koptunica, samo }e se jo{ vi{e uru{avati najosnovniji dr`avni interesi Srbije. Ko{tunica je istakao neoпhodnost redefinisawa odnosa Srbije i EU i uspostavqawa odnosa zasnovanog na ~istim ra~unima.

H.Klinton: Pri{tinada po{tediTadi}a „Koha ditore„ pi{e da je ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton prenela zvani~nicima Kosova u ponedeqak u Wujorku da bi dijalog sa Srbijom trebalo da se nastavi, da je saradwa s Euleksom kqu~na i da bi Pri{tina trebalo da „po{tedi” predsednika Srbije Borisa Tadi}a jer je on najboqa opcija u Srbiji za Kosovo. „Koha ditore„, pozivaju}i se na izvore iz delegacije Kosova, pi{e da je Hilari Klinton insistirala na tome da Kosovo sara|uje s Euleksom jer to nema alternative. Po pisawu pri{tinskog lista, Va{ington pritiska EU da bli`e radi s Kosovom i skrati rastojawe izme|u Kosova i Srbije na putu ka Evropi. Hilari Klinton je u Wujorku, gde se odr`ava 66. zasedawe Generalne skup{tine UN, razgovarala s predstavnicima Kosova.

~etvrtak22.septembar2011.

3

GRADOVISRBIJEUBRISELU

Pajti}:Zanekoliko danaVojvodina dobijakancelariju U Evropskom parlamentu su, u okviru manifestacije Dani Srbije u Briselu, ju~e predstavqeni gradovi Vojvodine, Beograd i Ni{. Predstavqaju}i potencijale vojvo|anskih gradova ~lanovima Komiteta regiona EP-a, predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajti} je najavio da }e Vojvodina za nekoliko dana otvoriti predstavni~ku kancelariju u Briselu i rekao da Pokrajina `eli da sara|uje s drugim evropskim regionima „bez optere}ewa visokom politikom”. – Vojvodina je verovatno jedini region u Evropi sa {est zvani~nih jezika i 27 etni~kih zajednica – istakao je Pajti}, i skrenuo pa`wu poslanicima na vi{evekovnu tradiciju tolerancije i multikulturnosti u Pokrajini. Gradona~elnik Ni{a Goran Simonovi} je najavio da }e predstavni{tvo grada Ni{a u Briselu slede}e godine prerasti u predstavni{tvo regiona. Biv{i {ef Komiteta regiona, a sada predsednik Radne grupe za Zapadni Balkan Lik Vanden Brande istakao je da je i decentralizacija vlasti u Srbiji ne{to {to je va`an zadatak na putu u EU, uz opasku da je nu`no da se regioni i centralna vlast uzajamno usagla{avaju i u potpunosti dogovaraju. EU je spremna da pomogne Srbiji na putu u Evropu. To ne}e biti lako ali, kako je rekao Vanden Brande, „mi }emo biti spremni ako vi budete spremni”.

^anak: Vojvo|anskimiraz Lider Lige socijaldemokrata Voj vo di ne Ne nad ^a nak preksino} je u Skup{tini Srbije energi~no branio stav da Vojvodini treba da pripadne deo imovine koji je na wenoj teritoriji, tvrde}i da je ta pokrajina kao miraz u zajedni~ku dr`avu Ju`nih Slovena unela hiqade kilometara pruga i puteva, fabrike ~okolade, pi}a, konzervi i piva. ^anak je za skup{tinskom govornicom naveo da su Vojvo|ani u Kraqevinu Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine uneli 4.700 kilometara izgra|ene putne mre`e, 2.200 kilometara pruga, vi{e od 100.000 putni~kih i teretnih vagona, 902 kilometra plovnih puteva, reka i kanala.

Me|utim, kako je primetio ^anak, za punih osam decenija u Vojvodini nije izgra|ena nijedna pruga, a koristi se samo 1.000 kilometara, dok su mnoge od wih prekrivene korovom. Na tim preostalim prugama, kako je lider rekao LSV-a, vozovi prose~no voze 30 kilometara na sat, pa se tako “Franc Jozef vozio br`e od Milutina Mrkowi}a”. Vojvodina je, kako tvrdi ^anak, u miraz, izme|u ostalog, donela i 12 fabrika ~o ko la da, 27 fa bri ka pi }a, osam pivara, pet fabrika konzervi i 11 mlekara. – Imovinu u pojedinim istorijskim periodima nisu mogli imati samo robovi, Jevreji i Vojvodina u Milo{evi}evoj Srbiji – kazao je ^anak. S.St.

SNSKRITIKUJEVLADUVOJVODINE

Mirovi}:Kolaps ekonomske politike U Vojvodini je od 2008. godine stalan pad prose~ne zarade, koja je s tada{wih 420 evra pala na 370, rekao je ~lan Predsedni{tva SNS-a Igor Mirovi}, pozivaju}i se na zvani~nu statistiku i kritikuju}i ekonomsku politiku vojvo|anske vlade koja je „do`ivela propast i kolaps”. – Pre svega, indeks industrij ske pro iz vod we u ju nu 2011. godine, u odnosu na decembar 2010, u padu je 13 procentnih po e na, {to je stra {no ne ga tiv no i govori o tome da su mere Vlade Vojvodine proma{ene – rekao je ju~e Mirovi} u No vom Sa du, na stra na~ koj kon fe renciji za novinare. On je kazao da je u junu prose~na zarada u Po kra ji ni bi la 37.270 di na ra, ili oko 370 evra, i da je ni`a u odnosu na republi~ku, koja je 39.320 dinara. – I ovaj podatak govori da Vojvodina zaostaje po `ivotnom standardu – kazao je Mirovi}, isti~u}i da je pad zarada u APV konstantan od 2008. godine, kada je aktuelna vlada formirana. Rekao je da je veliki broj op{tina u Vojvodini nerazvijen, a kao primer naveo Novu Crwu, Plandi{te i Alibunar, gde se u proseku zara|uje 23.000 do 27.000 dinara, {to je „na gra ni ci ap so lut nog si ro ma {tva„. Tako|e, naveo je da je odnosu na kraj pro{le godine za pro-

cenat opalo u~e{}e Vojvodine u izvozu, dok u uvozu u~estvuje osam odsto mawe. – SNS zahteva i predla`e pot pu nu pro me nu eko nom ske politike Vlade Vojvodine, koju }e posle narednih izbora i sprovoditi – rekao je on, i naveo da to zna~i otvorenost u tro{ewu buxetskog novca koji bi bio dostupan na osnovu javnog konkursa ili skup{tinske

odluke, kao i usmeravawe vi{e u poqoprivredu i razvoj sela, energetiku i razvoj malih i sredwih preduze}a. Mirovi} je novinarima rekao da }e se zalagati i za u{tede u vezi s poslani~kim platama u Vojvodini, ali da su uvereni u to da bi pravi efekat bio smawewe broja poslanika sa 120 na 60, za {ta je potrebna promena Ustava. – Mogu}e je i ne{to uraditi pre promene Ustava – odgovorio je Mirovi} na pitawe o poslani~kom pravu da budu zaposleni u Skup{tini Vojvodine. S.N.


4

ekonomija

~etvrtak22.septembar2011.

dnevnik

PRIVREDA SVE TE@E IZDR@AVA POSTOJE]I PENZIONI SISTEM

Srpskepenzijenagrdnimmukama – Srbija ima ozbiqan problemsaodr`ivo{}upenzionog sistemaitreba{topredanastavireformekojesuzapo~ete, paprekinute2005.i2010.godine–izjaviojeju~estalnipredstavnik MMF-a u Beogradu BogdanLisovolik naokruglom stolu „Privreda i odr`ivost finansirawa penzionog sistema”. – Re{ewe za poboq{awe penzionog sistema nije u pove}awustopedoprinosazaobavezno penziono osigurawe, ve} u pove}awu discipline naplate od obveznika tog osigurawa, u pove}awu starosne granice i smawewuiukidawubeneficija zadobijaweinvalidskeiporodi~nepenzije. LisovolikjenaveodaSrbija imavisokujavnupotro{wu,ko-

jatrenutnoiznosioko14odsto BDP-a, u ~emu velikim delom u~estvuje i isplata penzija iz buxeta,iupozorionatodatrenutno vi{e od dva miliona zaposlenihizdr`avane{tovi{e

da, ve} ve}a disciplina uplate doprinosa,Lisovolikjeukazao natodasebuxetmorarasteretiti velikih izdvajawa za penzijskifonddabiserealnisektoroja~aonadu`estaze.

elektronskog sistema naplate doprinosa,koji}ebitisprovo|en automatski s isplatom zarada zaposlenih, a sami zaposleni}eulaskomnasajtPoreskeuprave,svakogtrenutka,mo}idaproveredaliimjeposlodavac uplatio doprinose za penzijskista`. On je naveo da su u prvoj polovini godine dugovi penzionomfondudostigli233,1milijarde dinara, od ~ega su gotovo 74,8 milijarde nenaplativa potra`ivawa,zbogslu~ajevaprivatizacajiiste~ajafirmi.Dodao je da u prvom polugo|u ove godine oko 51.745 firmi nije uplatilo doprinose, od ~ega su 21.838preduzetnici,doksunajdisciplinovaniji veliki privrednisistemiijavnapreduze-

U prvoj polovini godine dugovi penzionom fondu dostigli 233,1 milijarde dinara, od ~ega su gotovo 74,8 milijarde nenaplativa potra`ivawa, zbog slu~ajeva lo{e privatizacaje i ste~aja firmi od1,5milionpenzionera,stendencijomdatajodnosubliskoj budu}nostibudejedanpremajedan. Napomiwu}i da pove}awe stope doprinosa za obavezno penzionoosigurawenijere{ewezaproblemepenzionogfon-

DO KRAJA OKTOBRA

Lisovolikjepredo~iodareforma penzionog sistema nema alternativu ukoliko Srbija `elidapove}arastprivrede. Direktor Poreske uprave Dragutin Radosavqevi} najavio je za idu}u godinu uvo|ewe

}a,wih427,kojasuplatilavi{e od pola milijardi evra doprinosadr`avi. Dr`avnasekretarkauMinistarstvu za rad i socijalnu politiku Radina Todovi} navela

APATINSKA KOMPANIJA PRODATA NOVOSADSKOM „MK-KOMERCU”

Posaoza 1.500 agronoma

lagawusvakomkotobude`eleoisavetima}epomo}ipoqoprivrednicima da pove}aju proi zv odw u i rea l iz uj u svoje ideje – kazao je Petrovi}. – Oni }e sklopiti ugovorsdr`avomibitianga`ovani u ciqu preno{ewa najsavremenijih ve{tina i znawa proizvo|a~ima da bismo do{ li do vel ik ih prin os a kakvipostojeunekimzemqamaEvrope. Petrovi}jepodsetionato dauna{ojzemqiima450.000 registrovanih poqoprivrednihgazdinstava. On je ranije kazao da je u Srbijitrenutnonezaposleno 1.996 agronoma, {to je nedopustivo s obzirom na ~iwenicu da se u zemqi poqoprivredombavidvamilionaqudi, a od agrara `ivi 700.000 porodica.

„FIJAT” PREDSTAVIO PLAN ZA SRBIJU

Brodogradili{te doplovilouruke MiodraguKosti}u

Ministar poqoprivrede i trg ov in e Du{ an Pet rov i} izjavio je ju~e da }e do kraja oktob ra 1.500 nez ap os len ih agronomauSrbijibitianga`ov an o u poq op riv redn im savetodavnimslu`bama. – Diplomirani in`eweri poqoprivredebi}enaraspo-

Brodogradili{te„Apatin“u ste~ajuprodatojekonzorcijumu „MK-komerc„ iz Novog Sada. „MK-komerc„ je, ina~e, deo „MK-grupe„ ~ije je vlasnik biznismenMiodragKosti}. Tako je odlu~io odbor poverilaca jer je „MK-komerc„ bio jedini zainteresovani kupac. Ranije zainteresovana holandskakompanija„Peters{ipjard“ nije uplatila depozit ve} samo poslalapismoonamerama.Toje potvrdio i ste~ajni upravnik Predrag Qubovi}. Najve}i poverioci – Vojvo|anska banka, PIMA iz Beograda, TIM iz SremskeMitrovice,Dunavosiguraweifirma„DI-audit„,doneli su kona~nu odluku da se brodogradili{te „Apatin“ proda konzorcijumu „MK-komerc„za150milionadinara. –Proceduraprodajejeura|ena po zakonu, a „MK-komerc„ je jedini uplatio depozit od 116 miliona dinara dok se prodaja zavr{ava kada na ra~un legne preostala34miliona–rekaoje Qubovi}. – Kompanija iz Holandije „Peters {ipjard“, koja je poslala pismo namera, nije uplatila depozit, dok konzorcijumiz[vajcarske,posleobilaska brodgradili{ta pro{le nedeqe,nijepokazaointeresza kupovinu. U ranijim izjavama predstavnici „MK-komerca„ su navelida}everovatnonastaviti izgradwu i remont brodova ukoliko bude zainteresovanih stranihkupaca.

Za sada bez komentara [ta }e daqe biti s brodogradili{tem „Apatin„ za sada nismouspelidasaznamo.Iz„MK-komerca”suobavestilida„po{topostupakodlu~ivawaoponudi,predvi|enZakonomoste~aju,jo{nijeokon~an,nisuumogu}nostidadajubilokakveizjave. Naime,ceopostupakprodaje,svedokkupacneuplatiipreostala34milionadinaranemo`esesmatratizavr{enim,saop{tilisuuovojkompaniji. Upu}eniubrodogradwunavode da je najve}a vrednost ovog brodogradili{ta, koje je radilood1929.godine,zemqi{teod 9,5 hektara u rukavcu Dunava, kojijeistovremenourangume|unarodnog zimovnika, sinhrolift za spu{tawe brodova velikih gabarita, {est velikih prek riven ih hal a, diz al ic e, dokjeostalaopremadotrajala.

Prednost je i {to susedna Ma|arskaiHrvatskanemajutuvrstukapacitetazabrodgradwui remont. – Brodogradili{te je bilo u gubitku, ali su radnici imali punerukeposlanaremontubrodovaiizgradwibar`izastrane kupce. Brodovi iz Ma|arske i Hrvatskesustalnoremontovana u Apatinu. Verujemo da bi se

jedauSrbijitrenutnoimaoko 2,64milionaonihkojiupla}uju doprinose za oko 1,63 milion penzionera, napomiwu}i da to zna~ida1,6zaposlenihuSrbijiizdr`avajednogpenzionera.

Noviauto dokraja godine

Gen er aln i dir ekt or kompanije„Fijatautomobil i Srb ij a” Ant on io ^ezare Ferara izjavio je ju~e da }e probna proizvodwanovogmodelaautomobila, ~iji je radni naziv „L-zero”, po~eti kra-

ulagawima u ma{inski i vozni parkproizvodwamoglaodvijati punomparom–rekaojejedanod biv{ih rukovodilaca ovog preduze}a. U op{tinskom Samostalnom sindikatu, kojem su se radnici brodogradili{ta u ste~aju pre gubitka radnog mesta obra}ali, navodedajeinteresgradairadnikadasedelatnostbrodogradwenastavi. – Vi{e od 200 radnika je ostalonaBirouzazapo{qavaweposleuvo|ewaste~aja.Ukoliko bi „MK-komerc„ nastaviobrodogradwuiremontbrodova,verujemdabisezaposlilo novih 200 radnika {to bi, ra~unaju}i tri ~lana familije,bilaegzistencijaza600qudi u Apatinu – rekao je predsednikSamostalnogsindikata op{tineApatinSlobodanLona~arevi}. Svojevremeno je po broju zaposlenih Brodogradili{te sa 600radnikabiloodmahizaApatinske pivare. U ovom brodogradili{tu su gra|eni prekookeanski brodovi za Norve`ane pasusebrodograditeqipotajno nadali da }e brodogradili{te da kupi Holan|anin kome je osnovnadelatnostbrodogradwa jersevi{everujestranimnego doma}im biznismenima. Apatinci sada strahuju da bi Kosti} brodogradili{te mogao pretvoritiupretovarnuluku,u kojoj bi posao na{ao mali broj radnika. J. Prel~ec

jem godine u Kragujevcu. Nulta serija {koqki si}i }e s traka ve} krajem ovogmeseca,kada}ebiti izg ra| en a i oprem qen a prvaproizvodnahala,rekao je Ferara. On je, na prvojkonferencijizanovinare od kada je imenovan za generalnog direktora,izjaviodajeuzavr{noj fazi kompletna rekons trukc ij a proi zv odnih pog on a nek ad a{ we fab rik e „Zas tav a automobili„. – Pre dve i po godine, kada je zapo~eta rekonstrukc ij a proi zv odn ih pogona, pred nama je bio posao rekonstrukcije 1,4 miliona kvadratna metra pros tor a, 400.000 kvadratnih metara pod krovom i blizu 150.000 kvadrata zemqi{ta – podsetiojeon.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

1

Kupovni za devize

99,4295

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 101,4587

103,7923

99,1251

Australija

dolar

1

74,5461

76,0674

77,8170

74,3178

Kanada

dolar

1

73,0348

74,5253

76,2394

72,8112

Danska Norve{ka [vedska [vajcarska

kruna kruna kruna franak

1 1 1 1

13,3486 12,8685 10,9640 81,3064

13,6210 13,1311 11,1878 82,9657

13,9343 13,4331 11,4451 84,8739

13,3077 12,8291 10,9305

SAD

funta dolar

1 1

114,0640 72,5604

116,3918 74,0412

119,0688 75,7441

Cena

Promet

Go{a FOM, Smederevska Palanka

14,29

320

640

BIP u restrukturirawu, Beograd

3,03

34

4.286

Agrobanka, Beograd

2,68

5.163

3.686.238

Mlekara, Subotica

1,88

1.030

1.030

1,22 Promena %

4.150 Cena

103.750 Promet

Napred Razvoj, Beograd

-11,73

7.900

PIK Kovin, Kovin

-10,58

Dunav osigurawe, Beograd Filip Moris Operej{ns, Ni{

Fabrika {e}era, Crvenka Pet akcija s najve}im padom

Tigar, Pirot Vojvo|anskih top-pet akcija

BELEX 15 (581,82 -0,84) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

NIS, Novi Sad

-2,58

681

4.237.196

AIK banka, Ni{

0,00

2.000

0,00

Komercijalna banka, Beograd

-1,41

2.100

42.000

Imlek, Beograd

-1,69

2.150

1.782.350

Energoprojekt holding, Beograd

-0,99

501

136.828

39.500

Soja protein, Be~ej

0,83

608

89.940

1.960

9.800

Agrobanka, Beograd

2,68

5.163

3.686.238

-9,50

1.000

96.000

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,64

468

1.877.222

-5,94

1.504

75.182

Jubmes banka, Beograd

0,29

13.940

139.400

-2,72 Promena %

680 Cena

9.520 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.860

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

3.500

0,00

-2,58

681

4.237.196

Tigar, Pirot

0,00

699

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

81,0575

NIS, Novi Sad V. Britanija

Promena %

113,7148

Agroseme, Kikinda

0,00

1.000

1.000.000

0,00

2.160

0,00

72,3383

Centrosrem promet, Stara Pazova

0,00

360

111.240

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.900

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-2,28

385

30.894

Kursevi iz ove liste primewuju se od 21. 9. 2011. godine

Fabrika {e}era, Crvenka

1,22

4.150

103.750

Soja protein, Be~ej

0,83

608

89.940

Svi iznosi su dati u dinarima


c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak22.septembar2011.

5

NOBELOVACIOTACEVRAROBERTMANDEL

– Srbija bi postepeno trebalo dapre|enapolitikufiksnogdeviznog kursa, a zatim uvede i valutniodbor,aliprethodnotreba da uravnote`i buxet i smawi in-

flaciju–oceniojeju~enobelovac RobertMandel.Naposlovnojkonferenciji“Evrovizija”uorganizacijibankeInteza,MandeljeistakaodajezaSrbijunajboqapolitikafiksnogdeviznogkursa,koja bivezaladinarzaevro,alisamo akosezatodobropripremi,{to zna~i da uravnote`i buxet i izaberekonkurentannivokursa.

–Bezobziranatokada}eSrbijapostati~lanicaEUiliEvropskemonetarneunije,najboqejeda po~nesfiksnimdeviznimkursom, azatimuvedesistemvalutnogod-

borasprilago|avawima–rekaoje on. – Sistem valutnog odbora limitiramonetarnupolitikuiako seSrbijidopadamonetarnapolitika valutnog odbora, onda }e joj se dopasti i politika Evropske monetarneunije. –Sistemvalutnogodborazna~i jasnupolitiku–akosestalnovodidiskusijaotomekakvupoliti-

Cvetkovi}:RastBDP-advaposto PremijerSrbijeMirkoCvetkovi} izjaviojeju~edajepunopravno~lanstvouEUstrate{koopredeqeweSrbijeinatomeseupornoradisvihovihgodina,jerevropskaperskpektivagarantujeboqu budu}nostzasvegra|ane.Cvetkovi}jenaposlovnojkonferenciji „Evrovizija”istakaodasepunapa`waposve}ujeodr`avawumarkoekonomske stabilnosti i Vlada je preuzela odgovornost za ja~awe disciplineuoblastijavnihfinansija,takoda}ebuxetskideficit uovojgodinibiti4,5odstoBDP-aajavnidugjene{toiznad40odsto.Uovojgodinio~ekujeserastBDP-aoddvaposto,aunarednoj tri, naveo je Cvetkovi}, i dodao da za sada{wi nivo razvijenosti Srbijetonijedovoqnozabr`ezapo{qavaweiraststandarda,ve} jepotrebanrastodokopetpostoitojestrate{kiciqkojisemoraposti}iunarednimgodinama.

ku treba voditi, mo`ete upasti u probleme–rekaojeon,idodaoda svakideoVlademoradapodr`ava takavprojekat. Mandel je istakao da je crnogorski model mo`da dobar za tu zemqu,alijo{uveknijedobarza Srbiju, koja ne mo`e “samo usko~itiuto”ve}moranajpredastabilizujekurskaodajeve}umonetarnojuniji,adaqade{avawazavisi}eodprocesaevropskeintegracije. On je ukazao na to da, u pore|ewu s problemima na globalnomnivou,Srbijamo`epreduzeti neka laka re{ewa kao {to je fokusirawe na rast, stabilnost i privla~ewe stranih direktnih investicija, koje su od kqu~neva`nosti. –UEvropinemabrzogre{ewa za evro, mora da se radi na svim stranama, zemqe s visokim deficitimaidugovimajo{neradedovoqnoimorajudasmawesocijalna pravadabiuravnote`ilasvojebuxete–istakaojeMandel. – Srbija treba da slu{a pouke izevrozone–naglasiojeon,idodaodajeevropskisocijalnimodel “zavr{io”idaogromnapotro{wa i transferi dr`ave vi{e ne funkcioni{u. Predsednica Izvr{nog odbora banke Inteza Dragiwa \uri} izjavilajeda,imaju}iuviduvisoku inflaciju,nezaposlenostibuxetskideficitSrbije,nijetrenutak zafiksirawekursadinaraprema evru. –Na{aNarodnabankavodimonetarnupolitikutargetirawainflacije,uglavnomputemkamatnih stopa,apolitikafiksirawakursa jesasvimdruga~ijiput,iuovakvoj maloj, otvorenoj zemqi dok kriza jo{ traje, ne ~ini mi se izvodqivomba{odmah–reklajeonanovinarimanaposlovnojkonferenciji “Evrovizija”. D.Vujo{evi}

Foto: S.[u{wevi}

Fiksnikursbio bidobarzaSrbiju PO^ELOTESTIRAWENOVOGMOSTAPREKODUNAVANAKORIDORU10

„Be{ka”polo`ila prvoprela`ewe NovimostkodBe{kepro{aojeju~epreliminarnatestirawa optere}ewa koja je obavio Saobra}ajni institutCIPizBeograda.Testirawa }e biti nastavqena u narednadvadana,aministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} tom prilikom je najavio da }e most biti pu{tenuupotrebudokrajameseca. –Dokrajaseptembrabitrebalo da bude zavr{en i ceo autoput na Koridoru 10 od Beograda do Horgo{a. Ostale su jo{ dve deonice kodSrbobranaiFeketi}aduge14 kilometara, i one bi trebalo do tadadabudugotove–kazaojeMrkowi} novinarima na novom mostu, navode}i da mu je `eqa da autoput otvori predsednik Boris Tadi}. Powegovimre~ima,dokrajaoktobra bi}e zavr{en i „ipsilonkrak„autoputaodSuboticedoKelebije,dug23kilometra. – Dok drugi pri~aju o putu ka Evropi, mi smo zavr{ili put ka Evropi–rekaojeMrkowi},iprocenioda}eovimSrbijapoboq{atisvojupozicijunaglobalnimlistamakonkurentnostipo{tojojje

novimostbudepu{tenusaobra}aj, stari biti zatvoren nanekolikomesecizbognu`nerekonstrukcije. Preko novog mosta kod Be{ke, koji je ukupno duga~ak2.205metara,ju~ejepreko 210 metara konstrukcije pre{lo 12 natovarenih kamiona koji su ~inili optere}ewe od 360 tona, ~ime je po~eloispitivawewegovih

Reorganizacija„PutevaSrbije” Komentari{u}iizve{tajfinskekonsultantskeku}e„Destija”oposlovawu„PutevaSrbije”,MilutinMrkowi}jerekaoda jetafirmadalapozitivnuocenustawautompreduze}u. –O~ekivaosamda}erezultatibitimnogolo{iji–rekaoje Mrkowi},idodaodase,me|utim,pokazalodasu„PuteviSrbije„relativnodobroorganizovani,alidasemoraju„idoorganizovati”,{tobitrebalodasedesi,kakojeministarnajavio,do krajagodine. sada saobra}ajna infrastruktura osetnopoboq{ana. Ipak, voza~i }e jo{ morati da sa~ekajunatrenutakkada}eDunav prelazitiprekodvamostablizanca u oba smera po{to }e, kako je najavio generalni direktor „PutevaSrbije”ZoranDrobwak,kada

stati~kih i dinami~kih karakteristika,amostjenaovooptere}ewe reagovao „kako treba”. Stru~wak CIP-a prof. dr Qubomir Vlaji} jerekaoda}epreliminarni izve{taji o testirawu mosta bitigotovinarednesedmice. V.^v.


6

nOv^Anik

~etvrtak22.septembar2011.

dnevnik

PAZITEKADAUZIMATEINSTOLMENTKARTICE,KOJE,NAVODNO,MEWAJU^EKOVE

Koga ne oguli kamata, odere ga provizija MINISTARPOQOPRIVREDEDU[ANPETROVI]

[e}er ne sme poskupeti

Ministar poqoprivrede i trgovineDu{anPetrovi} izjavio je ju~e da nema razloga za poskupqewe {e}era te da o~ekujeda}etr`i{tete`ivotne namirniceuSrbijiunarednim nedeqama biti u potpunosti stabilizovano. –Kadaserazlo`enna~insagledajusvitro{koviproizvodwe, ne postoje utemeqeni ekonomski razlozi da {e}er po-

tro{wu ve} i za ispuwewe izvoznekvote. Onjepodsetionatodaseiz Robnih rezervi na tr`i{te svakogmeseca„pu{ta”po3.000 tona{e}eraiukazaonatodaje u toku tender za kupovinu 15.000 tona {e}era od Robnih rezervi. Petrovi} je kazao da poskupqeweinesta{ica{e}era uskoro „vi{e ne}e biti tema”,kaoida}e,korakpokorak,

Gorivonijejeftino Ministarpoqoprivredeitrgovineizjaviojedajeliberalizacijadoma}egtr`i{tanaftetrebalodauti~enasmawewecenegoriva,alisetozasadnijedogodilo. – Sama po sebi, liberalizacija tr`i{ta naftnih derivata bi trebalodadovededotogadaimamouna{imokolnostimanajni`u mogu}ucenugorivazanajboqikvalitet...kao{tostevideli,to ba{nijemoglodasedesiuprvihdevetmeseci–kazaojePetrovi}. skupi–kazaojePetrovi}novinarima. Ministar je naglasio da se na povr{inama od 55.000 do 60.000 hektara pod {e}ernom repomovegodinebele`iveoma dobarprinoskojiiznosi50tonapohektaru. – Sadr`aj {e}era, odnosno digestija, ve}i je nego pro{le godineiiznosi16procenata– rekaojePetrovi},inagalasio da }e produkcija {e}era biti ne samo dovoqna za doma}u poNOVARADNAMESTA DOKRAJAGODINE

„Merkator–S” tra`i jo{ 700 radnika Jedan od najve}ih poslodavaca u Srbiji „Merkator-S” u prvih {est meseci ove godinezaposlioje239radnika, adokrajaovegodineplanira da zaposli jo{ 700, saop{tila je ta kompanija. Tako }e, nakonpro{irewaposlovawa i maloprodajne mre`e, kom-

panija u svojim preduze}ima „Merkator-S”, „Intersport” i „Mod ij an a” zap o{ qav at i blizu 5.000 qudi. Osim {to red ovn o izm ir uj e sve svoj e obaveze prema zaposlenima, kojeukqu~ujuisplatuzarade, naknaduzaradeidrugeobaveze u skladu sa Zakonom o radu, „Merkator-S” je prvi trgovac koji je potpisao pojedina~ni kolektivni ugovor sa Sindikatom „MerkatoraS„. Na taj na~in kompanija pokazuje visok stepen odgovornosti prema zaposlenima da i u kriznim uslovima poslovawa o~uva socijalnu pozic ij u svoj ih sar adn ik a. „Merkator-S” kontinuirano ula`e u razvoj svojih kadrova, tako da je 3.300 zaposlenih u kompaniji, {to iznosi gotovo 80 posto od ukupnog broja,poha|alonekividusavr{avawa. Grup a „Merk at or„ je, na dan 30. juni 2011. godine, zapo{qavala 23.620 osoba, od tog a na tr` i{ tim a izv an Slovenijevi{eod12.000,navedenojeusaop{tewu.

vrlo brzo, dr`ava na}i adekvatneodgovoreizasvemogu}e izazove tr`i{ta kada je re~ o drugimosnovnim`ivotnimnamirnicama. Maloprodajnacena{e}erau trgovinama u Srbiji kre}e se od 103 do 130 dinara kilogram, iako, po mi{qewu stru~waka, nebitrebalodabudeve}aod95 dinara jer {e}era na doma}em tr`i{tuimadovoqno,adobra snabdevenostseo~ekujeiunarednomperiodu.

Te{ko}e kod otplate kreditanateralesumnogegra|anedaseprisetevremenakada su sve pla}ali na ~ekove bez kamate. Toga su se setili i u bankama, pa su nam ovih dana reklamni prostori u medijima puni poziva na kupovinu putem kartica na nekoliko rata, iliti na takozvane instolment kartice. Iz ve} pomenutih razloga klijenti su sve zai nt er es ov an ij i da ih uzmu. Me|utim, kod wih, ba{ kao i kod kredita, va`i pravilo: pre no {to po~ne{ da kupuje{idasezadu`uje{,dobro prou~i ugovor, a odeqke pri dnu i fusnote dobro je pro~ it at i i dva put a. Jer uslovi pod kojima se dug vra}asurazli~iti. Za klijente su najpovoqnije kartice kod kojih su rate bez kamata. Me|utim, beskamatnog kreditirawa gotovo dainema.Potro{a~ikojisu devedesetih kupovali obi~no natri~eka,se}ajusedajecenazatakokupqenurobibila vi{a jer su trgovci tu ugra|ivali inflatorna o~ekivawa. Inflaciju imamo i sada, a bankari za ove kartice kod kupovine ura~unavaju provizijuilikamatu.Prenego{to se prod avc u da ins tolm ent kartica da je provu~e kroz terminal,trebabargruboizra~unatitro{koveiondavidetidalikupovatinadvegodine ili koristiti onu koja omogu}ava kupovinu na nekoliko mese~nih rata. Kod ve}ine banaka i jedna i druga imajurivolvingfunkciju.To zna~i da se kredit automatski obnavqa nakon pla}ene prverate.

Te{ko}epriotplatikreditanateralesumnoge dasesete~ekovabezkamate,atogasusesetili iubankamapasuovihdanareklamniprostori umedijimapunipozivanakupovinuputemkartica nanekolikorata Kakveuslovenudebanke? Pireus banka na pla}awe instolmentplastikomnaceo izn os nap la} uj e pet pos to provizije. Ta suma se deli na tri, {est, devet ili 12 rata, zavisno od toga kako je klijentpazario. Kom erc ij aln a bank a daj e klij ent im a mog u}n ost da ovomkarticomkupujurobuna {est, devet i dvanaest meseci. U zavisnosti od du`ine otplate, kamata je 4,5, posto, 7,2i9,9.Spojedinimtrgova~kim ku}ama i salonima ova ku}aimaugovorobeskmatnom

pla} aw u put em ins tolm ent plastike. A u interesu kupca i korisnika je da to prou~i prenego{toodeukupovinu. Ukoliko banka u ugovoru napi{edakamatenemaaipak je naplati, vlasnik kartice nijebespomo}an.Ostajemuda se obrati Centru za za{titu kor is nik a fin ans ijs kih uslug a pri Nar odn oj banc i Srbije. Banku ~eka kazna, a ove godine na nepravilnosti kod kartica stigla je 41 pritu`ba. Najsve`iji podaci Kreditnog biroa Udru`ewa banaka

ZA[TOSEKODNASMALOKORISTIELEKTRONSKATRGOVINA

Prevaranti razjurili Srbe s internet {opinga Oko82odstogra|anaSrbije koji koriste internet nikada nisu kupili neku robu ili uslugu elektronskim putem, a po mi{qewu Tanjugovih sagovornika, glavni razlog za to je strah od mogu}e prevareigubitkanovca. Najnovijeistra`ivaweRepubli~kog zavoda za statistiku pokazuje da su gra|ani koj i su bil i „odv a` nij i”, ta~nije, wih oko 380.000, putem int ern et a kup ov al i uglavnom stvari za doma}instvo, kao {to je name{taj i elekt rons ka oprem a, pot om ode}u,aliikwige,farmaceutske proizvode, turisti~ke aran`maneihranu. Dir ekt ork a mark et ing a „Tehnomanije”Dominika[ijan je kazala da ta kompanija u odnosu na pro{lu godinu ipak bele`i pove}awe kupovine putem interneta. Ona navodidajezaprvihosammeseci ove godine, od po~etka januara do kraja avgusta, oko {est odsto svih on-lajn prodaja pla}eno karticom, {to iznosi pribli`no 19.000 poruxbina. Udeointernettrgovinelane nije, prema re~ima Dominike[ijan,biove}iod~etiri odsto, ili  21.000 on-lajn kupovina. – Gra|ani su zainteresovani za on-lajn kupovinu, {to potvr|uje i podatak da vebsajt dnevn o ima vi{ e od 30.000poseta–kazalajeona. Ipak, kako je navela, kupci idaqevi{evoledaceluproceduru kupovine obave telefonomjernemajudovoqnopoverewaupla}aweinternetom. Da je taj strah iracionalan, objasnio je i e-komerc

Tekponekiprocenat Srbijajeugrupizemaqaregionaukojimajeu~e{}einternettrgovineuukupnomobrtumaweoddesetodsto.Dok ta brojka u Srbiji nije ve}a od nekoliko procenata, evropskiproseksekre}eoko15odsto,auvrhujeNorve{ka,kojaostvaruje21odstoprometaputeminternettrgovine. Zarazvojovogsektoraposebnozna~ajaniZakonoelektronskojtrgoviniiz2009.godinekojiuvodimogu}nostzakqu~ivawa ugovora u elektronskom obliku, {to pru`a pravnuza{tituuprometuposredstvominterneta. spec ij al is ta bank e Int ez a Aleks and ar Bir ov qev. On tvrdi da je internet-kupovina bezbednija nego klasi~na, ali kor is nic i prv ens tven o moraju voditi ra~una o kredibilitetu sajta i da li iza wegastojinekabanka. –Dabiprodavacprihvatio platnu karticu na svom intern et-prod ajn om mes tu, on

iz seb e mor a imat i bank u. BankaIntezatrenutnopodr`ava 83 on-lajn trgovca i jedin a u Srb ij i pru` a e-komerc servis pravnim licima –ka`eBirovqev. On je naglasio da se korisnicima,tako|e,preporu~uje dakoristeplatnekarticeza internet-trgovinu, ili da na obi~nim karticama imaju sa-

mo odre|enu koli~inu novca zaon-lajnkupovinu. –Sdrugestrane,svapla}awa se obavqaju na serverima banke tako da trgovci ne mogu biti o{te}eni zloupotrebama–kazaojeBirovqev. Onjedodaodaseizgodine ugodinubrojkorisnikaplatnih kartica koji kupuju onlajnpove}avaoko60do70posto. Savetnik za poslovnu primenuinternetaDraganVaragi} smatra da je tom pove}awu posebno doprinela pojava sajtova za grupne kupovine i aukcijskih sajtova na kojima senekarobailiuslugamo`e kupitipoznatnoni`ojceni. Ipak, po wegovom mi{qewu, i daqe je najve}i problem s kupovinom putem interneta nepoverewekorisnika. – Na vi{e od 60 odsto vebsajtova ne mo`ete da vidite ko je wegov vlasnik i qudi zatonemajupoverewada}eda dobiju ono {to tra`e. Kada neznajukomedaseobrate,ne mogu ni da se `ale ukoliko do|e do neke gre{ke prilikom kupovine – objasnio je Varagi}. Me|utim, nova verzija Zakonaoza{titipotro{a~aiz oktobra pro{le godine obavezujetrgovcanatodakupcimaomogu}ilakistalanpristup podacima. Du`nost trgovcaje,tako|e,daprilikom zakqu~ivawa ugovora obavesti pot ro{ a~ a o osnovn im uslovima iz tog dokumenta, kao i o pravu na jednostrani raskid ugovora, re~eno je u Sektoru za trgovinu Ministarstvapoqoprivrede,trgovine, {umarstva i vodoprivrede.

Srbije govore nam da je, zakqu~no s avgustom, u Srbiji bilaizdata1.013.781kartica, akoristeih819.382komitenta.Udocwije76.291kartica, a ukupno ka{wewe je 9,2 odsto,zabankarskeuslugetoje i najvi{e. O~igledno je te{kosuzdr`atisekadajenam ne{to potrebno ili kad ne{to `elimo. Kajawe sti`e posle a broj kartica je u dva letwa meseca smawen 0,2 odsto: otkazano ih je 2.488 ili suihbankeoduzelezbognesavesnogkori{}ewa. [to se ti~e same instolment kartice, ona mo`e donetikamatnitro{ak.Zaklijente je bitno da dug ne pla}aju „minusom„jer}eimutomslu~aju kamate biti dvostruke. Boqejesa~ekatidaseprimawa oslobode rata, pa krenuti izpo~etkaakosemo`e. D.Vujo{evi}

SRBIJALIDER UREGIONU

Ne mo`emo bez kafe Gra|aniSrbijenajstrastveniji su qubiteqi kafeuregionujergotovo70 odstoispitanihpijeinekol ik o {oq ic a dnevn o, pokazalo je istra`ivawe GfK-a, a sao p{ til a je kompanija„Nestle„. Poistra`ivawu,kojeje sprov ed en o kraj em pro{le godine, vi{e od po-

lovine ispitanika u Srbij i uvek zap o~ iw e dan kafom, uglavnom toplom, da bi prikupili energiju za novi dan. Kafu, s mlekom ili bez wega, u velikoj ili maloj {oqi, ja~u ili slabiju, vi{e od 82 odstoqubiteqakafepije kodku}eilinaposlu,kao prvi napitak i deo jutarwegrituala.Onikojiprvu jutarwu kafu piju na poslu, to vreme koriste za }askawe s kolegama i pripremu za po~etak radnog dan a. Od qub it eq a kaf e u reg io n u gra| an e Srbije izdvaja podatak da dve tre} in e stan ovn ik a pije kafu u popodnevnim ~asovima i to iz ~istog zadovoqstvaiu`ivawa. Dok se u Hrv ats koj i Bosni i Hercegovini kafa gotovo nikada ne pije hladna, u Srbiji vi{e od polovine qubiteqa ovog napitka konzumira kafu iuhladnojvarijanti.


Suveslavine naTelepu

NA LIMANU JEDAN

Zbog planiranih radova na vodovodnoj mre`i bez vode }e u perioduod8do16~asovabitiDalmatinska ulica, Vardarska, deo ulice Tihomira Ostoji}a, Ulica An|e Rankovi} i deo ulice Polgar Anra{a, od Dalmatinske do An|eRankovi}.Cisternasapitkomvodom}ebitipostavqenana ugluulicaDalmatinskeiPolgar Andra{a. G. ^.

@ITEQI TRI ULICE

Zbogradovanarekonstrukcijivrelovodne mre`e na raskrsnici Fru{kogorske i Jiri~ikoveulice,kojipo~iwudanas,privremeno }ebitiizmewenre`imsaobra}ajanaovojlokaciji, saop{tavaju iz JKP „Novosadska toplana”. Deo Jiri~ikove ulice, u pravcu ka ulici Veqka Petrovi}a, bi}e jednosmeran, dok}enaraskrsniciFru{kogorskeiJiri~ikoveuliceizpravca[trandabitidozvoqenoskretawelevoidesno,aizpravcaBu-

levara cara Lazara i iz pravca Narodnog frontakretawepravoiskretawedesno. Izmenare`imasaobra}ajapomeri}eitraseautobusanalinijama1,8,4i11a. Autobusi naliniji1i8,kojivozeizpravca[tranda kacentrugrada,saredovnetraseizFru{kogorskeuliceskre}uuulicuNarodnogfronta,zatimnaBulevaroslobo|ewaiponovona BulevarcaraLazara,tedaqenastavqajupostoje}om trasom. Na privremeno izmewenom

Novosadska ~etvrtak22.septembar2011.

Skra}enbirokratski lavirint

V

menta iz preko 20 gradova u zemqi. Ovo bi u praksi trebalo da zna~i da }ete do pomenute dokumentacije mo}i do}i dok pucnete prstom, ali ostaje da se vidi kako }e sistem funkcionisati. Po{to su se, izgleda, i redovi za izradu dokumenata smawili sve navodi na misao da je “no}no ~eki}awe” i zauzimawe redova uz {oqu kafe pro{lost koja je odavno trebala da bude sada{wost. Ako sve bude kako treba, po prvi put }e se desiti da pri obavqawu pomenutih poslova ne}emo imati naborano ~elo, ve} tek misao da imate neku obavezu koju }ete zavr{iti za „pola sata”. B.Markovi}

DanGradske biblioteke U prostorijama Gradske biblioteke, danas }e od11~asovabitiodr`anaproslavapovodomobele`avawa166.godinawenogpostojawa.Novosa|ani }e biti u prilici da ~uju klavir Nere Skelexije, klarinet Bojana Krtini}a igitaruAleksandraTurukala,dok}eu dramskom delu tekstove govoriti glumac Boris Isakovi}.Istogdana,naodeqewu“\uraDani~i}”od17~asova, ~lanovi biblioteke mo}i }e da preuzmuivrednepoklone. Obele`avawe Dana Gradske biblioteke se nastavqa sutra, pa}etakouGimnazijskojulici,

od16~asovagra|animo}idaposlu{ajukoncertemuzi~ke{kole’’Melodium’’,muzi~ko-edukativnog centra ’’Karpe diem’’ i grupeEksploziv,kaoidapogledajupredstavu“Planeta~eka”. K. V.

V remeploV

Lep„Sanletweno}i”

Viqem[ekspir

delutrasekoristi}esepostoje}estajali{te linije4i11BnaugluulicaFru{kogorskei Narodnogfronta. Autobusi na liniji 4 i 11a, koji voze iz pravca Limana ka centru grada, sa redovne traseizuliceNarodnogfrontaskre}unaBulevaroslobo|ewa,panaBulevarcaraLazara, te daqe nastavqaju postoje}om trasom. Na privremenoizmewenomdelutrasalinijebroj 4i11akoristepostoje}astajali{ta. A. L.

Zbog prikqu~ewa na vrelovodnu mre`u objekta u Kopernikovoj ulici danas}eod8~asovado}idoprekidau isporucitoplotnevodeuUliciHaxi Ruvimovoj23,iodbroja25do69,Kopernikovoj 17, 48, 52, 54 i od broja 51 do broja57iVeselinaMasle{eodbroja4 dobroja22.Zavr{etakradovainormalizacijaisporuketoplevodeo~ekujese ukasnimve~erwim~asovima. G. ^.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

est da }e se izvodi iz mati~nih kwiga ro|enih, umrlih i ven~anih, kao i uverewe u dr`avqanstvu od sada mo}i da dobije u 15 mesnih zajednica u gradu sigurno }e obradovati Novosa|ane, jer je to do skoro bila te{ka bitka protiv birokratije iz koje su gra|ani, uglavnom, izlazili kratkih rukava. Pomisao na stajawe u nekom od redova di`e pritisak u nebesa i tera znoj na ~elo, pa nije ni ~udo {to su sugra|ani papire vadili samo kada su ba{ morali. Izgleda da }e sada mnogo toga biti lak{e, jer su mesne kancelarije umre`ene i imaju pristup centralnoj bazi podataka gde se nalaze doku-

Ceodan beztoplevode

Vozilasaobra}ajudrugimputem

Na sceni dana{weg Srpskog narodnogpozori{ta22.septembra 1945. premijerno je prikazan [ekspirov „San letwe no}i”. Rediteq je bio Jovan Kowovi}, scenograf Milenko [erban, a mali igra~ki ansambl uve`bala je Milena Popovi}-^utulovi}.Upredstavi je u~estvovao ceo gluma~ki ansambl a wegova igra je, prema oceni pozori{nog kriti~ara „Slobodne Vojvodine” Bo{ka Petrovi}a, bila na zadovoqavaju}oj umetni~koj visini. Istakao je ose}ajnost nastupa VerePetri},aMilanaAjvazuzamerio{tojesvojuulogunamahovekarikirao. N. C.

IZ „VODOVODA” PORU^UJU

Izvori{timavode pretizaga|ewe Novosa|ani piju kvalitetnu vodu iz gradskog vodovoda, {to nijeslu~ajuostalih45op{tina uPokrajini.Me|utim,ukoliko senebuduza{titilapreostala dvaizvori{ta„Ratnoostrvo”i „Petrovaradinskaada”,grad~eka ista sudbina kao i ostale u Vojvodini. Direktor preduze}a „Vodovodikanalizacija”Branko Bjelajac rekao je na ju~era{wojkonferencijizanovinare posve}enoj za{titi izvori{ta da je Novi Sad jedan od retkih gradovakojiletosnijeimaonesta{icuvode. -Desi}esetoinama,akose ne{tohitnonepreduzmenaza{titi izvori{ta. Svima je jakodobropoznatodajepretri godine zatvoreno izvori{te “[trand” zbog fekalnog zaga|ewa.Izdvojenjevelikinovac kako bi se otkrilo gde je do{lodotoga.Novacjepotreban i za sanaciju. Da se ovo ne bi desilois“Ratnimostrvom”i “Petrovaradinskom adom” sve relevantne ustanove moraju da se ukqu~e - objasnio je Bjelajac. Naveojedajevrlomogu}ezaga|ewe izvori{ta “Petrovaradinska ada” ukoliko se izliju fekalije iz 100 septi~kih jama iznaseqaDunavac. -Problemsemo`ere{iti.S obziromdasetonaseqenikada ne}eru{iti,jedinina~injeizgradwa kanalizacije za naseqe.

Druga potencijalna opasnost kojaugro`avaovoizvori{teje izgradwa mosta, a zaga|ewe mo`e nastupiti usled saobra}aja, odr`avawa mosta, puteva, kao i zbog tretmana opasnim materijamazavremegradwe-predo~io jeBjelajac. Uboqojsituacijinijeniizvori{te “Ratno ostrvo” u blizini“Rafinerije”,aprakti~no jeuindustrijskojzoni.Ublizinisuiwive,neznasekolikose nawimakoristepesticidiida

lizbogtogamo`edado|edozaga|ewa. Rukovodilacodeqewa„Razvoj sistema” u ovom preduze}u NenadStefanovi},predo~iojeda seNoviSadpitkomvodomsnabdeva iz podzemnih voda na samo dvadopetkilometaraispodna{ihnogu. -Ukolikoseubliziniizvori{ta dozvole razne manifestacijue, va{ari, kampovi ili odlagawe sme}a, i ova izvori{tazadesi}eistasudbinakaoi

[trand-zakqu~iojeStefanovi}. Direktor beogradskog zavoda za vodosnabdevawe, kanalizacijuiza{tituvodaInstituta„Jaroslav^erni”ZoranManojlovi} istakao je da bi se izvori{ta mogla za{tititi wihovim pro{irewima, kao i po{tovawem zone sanitarne za{tite, koji je propisao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, a na `alostseneprimewuju. Q. Nato{evi}

DANAS JAVNA DODELA SERTIFIKATA

^uvaristarihzanata predSpensom Dodelasertifikatapolaznicima obuke iz oblasti starih, umetni~kihzanataidoma}eradinosti, izlo`ba i promocija, kao i demonstracija struka u ovojoblastiodr`a}esedanasu 12~asova.Sve~anostuograniza-

ciji Grada Novog Sada i Udru`ewa }e se odr`ati ispred Zanatskeku}enaplatouSpensa,a ukoliko vremenske prilike budu lo{e, u Velikoj sali Zanatskogdoma,naTrguMarijeTrandafil14. N. K.

Iskqu~ewastruje NoviSadod8do12ZmajJovinaod1do11iKatoli~kaporta. Od15do16KamewarideoAdica uz put za {qunkaru „Karin komerc”. Sremski Karlovci od 8.30 do 13 karlova~ki vinogradi, Sredwi matej i deo vikend naseqa Kara{. Od 8.30 do 12.30 Seli{te.SremskaKamenicaod 8 do 10 naseqe Ribwak i Kameni~ki put. Veternik od 8.30 do 14 deo naseqa oivi~en ulicama

Kraqa Petra prvog, Novosadskim putem, Dobrovoqa~kom i kanalom, M. Tepi}a od 1 do 19. ^ortanovci od 9 do 13 celo vikendnaseqe. Koviqod8do13.30 deo naseqa od Trga solunskih dobrovoqaca prema auto putu. ^erevi} od 8.30 do 10.30 Kraqa Petra prvog od Ulice Vojvode Stepe prema Beo~inu. Rakovac od11do12.30deonaseqaDumbovoodpotokaprema{umi.

NA ME\UMESNOJ AUTOBUSKOJ STANICI

Imadispleja, nemazabune Novidisplejinakojimgra|animogudaseinformi{uovoznom redu autobusa, postavqeni su u ~ekaonici u Me|umesnoj autobuskojstanici,obave{tavajuizGradskogsaobra}ajnogpreduze}a.Displejiseosve`avajunasvakihparminuta,takodakorisniciprekowihmogunavremebitiobave{teniopolascima,odnosnoeventualnimka{wewimailiotkazivawimame|umesnihautobusa. A. L.

c m y


8

~etvrtak22.septembar2011.

SREMSKIKARLOVCI

Sutrapo~iwe karnevalvina Izlo`bom „Karlova~ki vinari i vinogradari” vi{eg kustosa istori~ara Muzeja grada Novog Sada mr Gordane Petkovi}, koja }e danas u 18 sati bi ti otvo re na u Mu ze ju u Sremskim Karlovcima, po~iwu prate}i sadr`aji ovogodi{we „Karlova~ke berbe gro`|a”. Na izlo`bi }e biti predstavqeni proizvodi karlova~kih vinogradara i vinara, a u programu }e u~estvovati vitezovi evropskog vinskog reda „Sveti \or|e”. Sat kasnije u Karlova~koj gimnaziji hor Eparhije sremske „Sveti Ni ko laj” bi }e odr `an kon cert pod dirigentskom upravom Jovana Peji}a. Kao solisti }e nastupiti Verica Peji}, @eqko Andri}, Predrag [epeq, StanislavVuka{inovi}, SlavoqubKoci} i Goran Stani} (klavir).

Karlova~ka svetkovina vina zvani~no }e sutra u 20 sati biti otvorena sa bine u centru. Nakon toga po~iwe program koji se po izboru izvo|a~a bitno razlikuje od dosada{wih Gro`|ebala. Otpo~e}e ga veliki tambura{ki orkestar RTV i hor „Sveti Nikolaj”. Glumci Goran Sultanovi}, Ivan Bosiq~i} i Dejan Lutki} nastupaju nakon toga i oni su prva grupa dramskih umetnika, koji }e sva tri dana manifestacije gostovati u Karlovcima. Prvog dana Gro`|ebala peva}e ansambl „O|ila”, a seriju nastupa tambura{kih ansambala tokom predstoje}a tri dana zapo~e}e „Stari drugari”. Kola` tambura{ke muzike, nastupa glumaca, folklornih numera, de~jih pozori{nih predstava o~ekuje posetioce sve vreme Gro`|ebala, koji se zavr{ava u nedequ kasno uve~e. Z.Ml.

Oborbiprotiv {e}ernebolesti „Susreti osoba sa dijabetesom Srbije” odr`a}e se sutra od 10 ~asova u hotelu „Dunav” u Sremskim Karlovcima. Ovaj susret organizuje Dru{tvo za borbu protiv {e}erne bolesti Sremski Karlovci i Savez dru{tava Vojvodine za borbu pro-

tiv {e}erne bolesti. Odr`a}e se i predavawe na temu „Novine u le~ewu {e}erne bolesti”, a predava~ }e biti dr Neboj{a Lali}, dok }e predavawe „Dijabetes kod dece” odr`ati dr Dragan Katani}. Program }e trajati do 17 sati. B.M.

nOvOSAdSkA HROnikA

Berzauybenikana~etirito~ka Znawe gotovo pa na poklon. Mogao bi ovo da bude reklamni slogan prodavnice kwiga, koja ba{ i nije prodavnica. U Jevrejskoj ulici, preko puta Sinagoge, ju~e se parkirao beli kombi iz koga osnovci i sredwo{kolci uxbenike nabavqaju po ceni jednog „Hepi mila”. Geografija, istorija, hemija i fizika sve zgurane u isti prtqa`nik, a ko{taju od 100 do 300 dinara, pa kome {ta treba. Do uxbenika prodavci

dolaze na razne na~ine, izme|u ostalog i preko samih u~enika, „Prodaju ih meni, a ja onda drugima, po potrebi se i trampimo„ ka`e vlasnik ove pokretne kwi`are, koji je `eleo da ostane anoniman. Za raz li ku od kla si~ nih prodavnica kwiga, ova kombikwi`ara ima rok trajawa. Radi samo u septembru, jer tad se uxbenici i nabavqaju. Ko se nije na vreme sna{ao, uvek mu ostaju prave kwi`are. K.V.–J.V.

Javno komunalno preduze}e „Belilo” u Sremskim Karlovcima po~elo je da koristi nedavno kupqenu mehanizaciju, vrednu oko 3,8 miliona dinara, nakon {to je registrovalo vozila. Kako saznajemo od direktora ovog preduze}a \or|a Horv at a, na ba vqe na su dva traktora, „belarus„ i „mahindra„, pri ko li ca ki per ka od ~e ti ri to ne i ci ster na od 3.000 litara. U planu je jo{ nabavka prikqu~ka za ~i{}ewe snega. - Namera nam je da veliki traktor od 60 kW ukqu~imo u

rad zimske slu`be, pored univerzalne „Daevu” ma{ine, koju imamo odranije - ka`e Horvat. - Planiramo da kupimo i gura~ za sneg, koji }e uz razbaciva~ soli slu`iti kao dodatak velikom traktoru. Cisterna je, po Horvatovim re~ima, predvi|ena iskqu~ivo za pra we uli ca i za li va we cvetnih leja i ve} je bila u upotrebi. „Belilo” je od 1. septembra po~elo da koristi i kamion auto - sme}ar, kupqen od para Ministarstva `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa. Z.Ml.

VESTI Koncert DarijaElije Koncert italijanskog muzi~ara DarijaElije u organizaciji Razvojnog fonda za mlade, Studentskog kulturnog centra Novi Sad i HMM odr`a}e se u ponedeqak, 26.septembra u Fabrici, Bulevar Despota Stefana 3, u 20 ~asova . Ulaz je besplatan. N.K

KwigaStevana Konstantinovi}a Promocija kwige „Rat nije bio besmislen” autora Stevana Konstantinovi}a odr`a}e se ve~eras u Kulturnom centru u sali „Tribina mladih” sa po~etkom u 19 ~asova. Na promociji }e pored autora u~estvovati i

Dimitrije Boarov, Boris Kr{ev i MiloradGruji}. A.L.

Promenesmena nabazenu Zbog Drugog kruga klasifikacija Lige [ampiona u vaterpolu tokom vikenda na zatvorenom bazenu Spensa promeni}e se raspored smena. U petak gra|ani se mogu kupati od 13 do 15 ~asova, a no}no kupawe traje od 22 do 24 ~asa. U subotu dnevne smene su od 12 do14 sati i od 15 do 17, dok je no}no kupawe od 22 do 24 ~asa. Posledweg dana vikenda, u nedequ, kupawe na bazenu je zakazano u smenama od 13 do 15 sati, od 15.30 do17.30, kao i od18 do 20 sati. N.K

Foto:N.Stojanovi}

MESE^NIU^INAKJGSP-aPROTIVSLEPIHPUTNIKA

Od{verceranaplate 180.000dinara Broj putnika bez karte na dnevnom nivou kre}e se od 0, 45 do 1 odsto od ukupnog broja putnika u autobusu u letwim mesecima, a u vreme {kolske godine i od 0,9 do 2,5. Linije na kojima je zabele`en ve}i broj putnika bez karte od proseka su one prema Veterniku, Futogu, kao i linije na sremskoj strani od Kamenice, prema Beo~inu te gradske linije 1, 5 i 6, ka`u iz Gradskog saobra}ajnog preduze}a. Od ukupnog broja zate~enih putnika bez karte naplata doplatnih karata u autobusu ostvari se u visini od 16 do 20 odsto. - Od ispisanih doplatnih karata mese~no naplatimo izme|u 140.000 i 180.000 dinara. Ta sredstva se ula`u u poboq{awe kvaliteta prevoza, na isti na~in na koji se ula`e i prihod od redovne prodaje karata - rekla je portparol JGSP-a Sne`anaJakovi}. Razvoj grada i nova urbanisti~ka re{ewa iskazuju i po-

Najve}ibrojputnikabezkartezabele`enje nalinijamapremaVeterniku,Futogu, nasremskojstraniodKamenicepremaBeo~inu, tenagradskimlinijama1,5i6

trebu za uvo|ewe novih autobuskih linija, a portparolka ovog javnog preduze}a ka`e da se za sada jo{ ne zna da li }e biti promena po tom pitawu. - Ukoliko stignu zahtevi za novim linijama, mi ih prosle|ujemo Gradskoj upravi za saobra}aj. Neke nove linije oni odre|uju, a neke odobravaju na na{ zahtev. Svaki primqeni zahtev gra|ana za novim linijama razmatramo, ocewujemo wihovu izvodivost, odnosno saobra}ajnu infrastrukturu i potencijalni broj putnika - saop{tila je Jakovi}. Kako je daqe navela JGSP sada ima i mini buseve koji otvaraju mogu}nosti da se pokriju odre|eni delovi grada, koje ranije nisu mogli da pokrivaju. - Mi smo tu da ispratimo razvoj grada, ali, na`alost, ne postoji pravilo da se zajedno sa rastom samog grada u startu projektuje i rast saobr}aja - zakqu~ila je Jakovi}. A.L.

DNEVNIKI„STILOSART”DARUJUKWIGE

„DNEVNIK”I„MONOIMAWANA”POKLAWAJU

^itaoce na{eg lista u saradwi sa „Stilos Artom“ danas }emo darivati kwigom. Dvoje ~italaca koji se prvi jave od 14do 14.05 ~asova na broj telefona 528-765 dobi}e po primerak kwige „Otkrivawe stranaca” RudijaVajba. Kwige mogu da se preuzmu u prodavnici “Mega {op” na Keju `rtava racije 8. Radno vreme prodavnice je od 7.30 do 21 ~as. Rudi Vajb, kanadski pisac i profesor na univerzitetu Alberta, nagra|ivani je autor romana koji razmatraju prroblematiku tradicije, svakodnevne borbe qudi u preriji, sudara domorodaca i doseqenika belaca. Zasnovan na istinitim doga|ajima, roman „Otkrivawe stranaca“ govori o susretu grupe britanskih oficira sa starosedeocima dalekog i hladnog severa Amerike, vode}i nas kroz nepoznate predele Arktika, pri~aju}i potresnu pri~u o sudarima i nesporazumima dve razli~ite civilizacije. A.L.

Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e “Mono i Mawana” i “Alnari”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, biti darivani po pri¬me¬rkom kwige „Biti sre}an“ EndruaMetjuza, u izdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari “Vulkan” u tr`nom centru “Merkator”. Ovo je kwiga o tome za{to su neki qudi uvek na pravom mestu u pravo vreme – i kako postati jedan od wih. Ako ste se nekada zapitali za{to svi ra~uni pristi`u istovremeno, ili za{to crveno svetlo traje pola dana ba{ kad kasnite na sastanak, ili vam se desilo da vozite krntiju petnaest godina bez i najmawe ogrebotine, a onda ulubite nova kola posle samo dva dana... Endru Metjuz }e vam dati duhovite ali i mudre, korisne odgovore.

„Otkrivawestranaca”

Mehanizacija„Belila” upunompogonu

dnevnik

^ITAOCI PI[U SMS

„Bitisre}an”

065/47-66-452

Trotoariitravwaciku~e}iWC *** Gde to sve ide... Dr`ava je okrenula le|a svom narodu. Bezakowe i daqe vlada. Inspekcije su postale dr`avna produ`ena ruka za otimawe para, a wihove funkcije za za{titu radnika – prevazi|ena stvar. Koga je briga za radnika? Pola Srbije ne radi, druga polovina radi za minimalac, neprijavqena, bez odmora, sa radnim vremenom + beskona~nim, bez pla}enog prevoza, toplog obroka... I }uti, sre}na da ima bilo kakav posao da pre`ivi mesec. Sre}ni su samo oni koji se finansiraju sa buxeta (a da toga nisu ni svesni). Zar stvarno neko veruje da pola Srbije ne radi? Ma, radi (od ~ega bi `iveli?), crnci ! 062/8488...

Molimo komunalne inspektore da malo ranije krenu u {etwu i zateknu vlasnike pasa koji ostavqaju izmet ku}nih qubimaca po trotoarima i zelenim povr{inama… to su ulice Danila Ki{a, Bra}e Ribnikar, Vase Staji}a… 066/8811... *** Jedna decenija je ostala iza le|a „Novosadskoj televiziji”, poznatijoj kao TV “Apolo”. Bilo je svega, samo ne dobrog programa! Ova televizija mo`e i mora dati toplinu i doma}insku atmosferu, koju do sada Novosa|ani nisu imali u svom gradu! S’po{tovawem! 063/5230... *** Ko mo`e da mi odgovori kada }e komunalni inspektori dobiti ovla{}ewe da reaguju i na poziv gra|ana u privatnim ku}ama? Mi nemamo mogu}nost nikakvog mira i odmora. Na na{ poziv inspektor obja{wava da na`alost danas boqe prolaze oni koji rade na crno, jer oni nemaju ama ba{ nikakvo pravo u toj oblasti. 063/5091.. *** Molimo gradona~elnika i ostale koji o tome odlu~uju, da pro{etaju Temerinskom ulicom, od Pa{i}eve do mosta na kanalu, i

vide kakvim trotoarom hodamo mi Salaj~ani, Podbarci i ostali slu~ajni i namerni prolaznici. Da li se to zove trotoar? 064/1751...

*** ^itao~e 063-5243, najgu{}u `elezni~ku mre`u pred Prvi svetski rat imala je u Evropi Belgija, Vojvodina tada nije postojala ni kao dr`ava,a jo{ mawe kao autonomna pokrajina, tako da je va{ podatak neutvrdiv. 061/6598...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak22.septembar2011.

9

DIREKTOR TOPLANE VLADIMIR JELI]

Skupqegrejawenebi re{iloprobleme - Poskupqewe grejawa sigurno ne bi bilo re{ewe za fi nan sij ske pro ble me „To plane”. Iako grejna sezona nije ugro`ena, nov~ani problemi postoje u svim toplanama u Srbiji, i oni }e morati da se re{e na nivou Vlade Republike Srbije, ili na nivou Grada - rekao je ju~e direktor JKP „Novosadske toplane” VladimirJeli}. Gra |a ni To pla ni du gu ju oko milijardu i po dinara, a privreda 700 miliona, Toplana je „Srbijagasu„ du`na milijardu i po, a elektranama 500 miliona. -Nadamo se da }e Grad ovogodi{wim rebalansom i pripremom buxeta za slede}u godinu predvideti pare za Toplanu neophodne da bi smo normalno funkcionisali slede}e godine - rekao je Jeli}. Ju~e je zajed no s pred sed ni kom Skup {tine grada Aleksandrom Jovanovi}em obi{ao radove na re kon struk ci ji vre lo vod ne mre`e u Ulici Mileve Mari}. Radove finansira Toplana i ko{taju 15 miliona dinara. Postavqeno je oko 200 metara naj sa vre me ni je vre lo vod ne mre`e. -Zamenom vrelovoda u Ulici Mileve Mari} poboq{a}e se grejawe i isporuka tople vode stanovnicima ovog dela grada. Pored toga, postavqa-

Foto:B.Lu~i}

U CENTRU ADICA

Ni~ede~jaoaza U centru Adica ni~e novo de~je igrali{te, sa klackalicama, toboganima i quqa{kama. Ova nekada{wa poqana postala je mala oaza za najmla|e. Za radove na ogradi i elementima zadu`eno je „Lisje”, a za asfaltirawe i obele`avawe

Slu{aju„Kinkse”uCK13 ZamenomvrelovodauUliciMileveMari} poboq{a}esegrejaweiisporukatoplevodei smawititro{kovi.Krajradovado1.oktobra wem novih cevi smawi}e se tro{kovi nastali zbog dotrajale vrelovodne mre`e. Zamena vrelovoda u Ulici Mileve

Mari} na Novom nasequ bi}e zavr{ena do 1. oktobra, kako je i planirano - rekao je Jovanovi}.

Predsednik Gradske skup{tine podsetio da je Toplana tokom ove godine zamenila i dotrajali vrelovod na Limanima, ali i podsetio na pro{logodi{wu investiciju novosadskog preduze}a, izgradwu poveznog voda od Glavne razdelne stanice do Toplane „Sever”. A. Varga

Sutrano}istra`iva~a „No} istra`iva~a 2011” odr`a}e se sutra od 16 ~asova u ledenoj dvorani Spensa i na Petrovaradisnkoj tvr|avi. Ovo je najve}a i najzabavnija promocija nauke i nau~nika na svetu, jed-

PlacnaTelepu trimiliona

Foto:N.Stojanovi}

Poleteligolubovi Pri dru `u je mo se i po ru ci pred sed ni ka na {e stran ke IviceDa~i}a da je za Srbiju i wene gra|ane veoma va`no da odr`e stabilnost i mir na Kosovu i da podsetimo na{e sugra|ane da koliko je mir va`an u `ivotu pojedinca, toliko je va`an i na globalnom nivou, re~eno je ju~e. G. ^.

U Zavodu za izgradwu grada ka`u da na tr`i{tu vlada najve}a zainteresovanost za gra|evinsko zemqi{te na kojem je predvi|ena izgradwa stambenih zgrada i to u Petrovaradinu, Ka}u, na ^eneju, u Rumenki i Sremskoj Kamenici, kao i za zemqi{ta za izgradwu objekata u, takozvanim, radnim zonama. U ovom pred u ze }u do da ju da }e u na red nom pe ri o du pri pre mi ti jav ne ogla se za pro da ju gra |e vin skog ze mqi {ta za iz grad wu stambe nih obje ka ta na Te le pu u Rako va~ koj i u Uli ci Mi la na Sa vi }a, u Adi ca ma u Uli ci kneza Vla sti mi ra, u Srem skoj Ka me ni ci na po te su Mi {e luk 2, u Ka }u u Uli ci Ste fa na Ne ma we i na ^e ne ju u Uli ci Vu ka Kara xi }a. Tr`i{na vrednost parcele od 500 kvadrata na Telepu iznosi oko tri miliona dinara, na Adicama oko dva, u Rumen-

ki oko milion, a u Ka}u oko milion i po dinara. U radnoj zoni Sever 2 iznad puta Novosadskog partizanskog odre-

Foto:G.^etnik

Leciifilm Potpredsednik Gradskog odbora Omladine Lige socijaldemokrata Vojvodine DejanBibi} ka`e da su ovom akcijom pridru`ili hiqdama qudi {irom planete jer je mir najva`niji i nije stvar politike ili religije, ve} ima veze sa nama samima. G. ^.

^lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe trebalo bi od ponedeqka da bude Nemawa Starovi} iz Srpskog pokreta obnove i tako preuzme funkciju od svog strana~kog kolege Milana\uki}a, re~eno je na ju~era{woj konferenciji za novinare u Gradskom odboru SPO. Zbog primene novih zakonskih odredbi \uki} se, kao i mnogi drugi funkcioneri, na{ao u sukobu interesa, te je na ovo mesto podneo ostavku, a zadr`ao poslani~ki mandat u Skup{tini Vojvodine. Na sutra{woj sednici Skup{tina grada trebalo bi da podr`i izbor Starovi}a. - [est meseci preda mnom nisu vreme u kojem se mo`e puno toga zapo~eti, ali jesu prilika da se

Grad raspola`e i sa velikim brojem parcela za kolektivno stanovawe i u zavisnosti od zainteresovanosti investitora

nodnevni spektakl koji se odr`ava istog dana u celoj Evropi. Program u Ledenoj dvorani traja}e od 16 do 22, a na Tvr|avi od 17 do 21 sat. B. M.

VESTI Ajurvedai zapadnamedicina Predavawe iz ajurvedske medicine na temu „Ajurveda i zapadna medicina” odr`a}e se ve~eras na Novosadskom otvorenom univerzitetu, Radni~ka 20, sa po~etkom u 19 ~asova. O korenima ajurvedskog u~ewa koje polazi od toga da sve bolesti izaziva stres, govori}e lekar @arkoTri{i}iz Beograda. J. V.

Besplatna pravnapomo} Tim pravnika GO Lige socijaldemokrata Vojvodine pru`a}e gra|anima besplatne pravne savete danas od 17 do 19 ~asova. Sugra|ani mogu zatra`iti pravnu pomo} u prostorijama ove stranke na Trgu mladenaca broj 10, u prizemqu. A. L.

„Uhvatisamnom ovajdan”

da Grad raspola`e sa ve}im brojem parcela namewenih za pro iz vod ne i skla di {ne objekte, a za wih je u planu ob ja vqi va we jav nog ogla sa tokom oktobra.

SPO:Uobrazovawu nastavqamozapo~eto

Aktivisti Omladine Lige socijaldemokrata Vojvodine ju~e su delili letke sa porukama mira u Zmaj Jovinoj ulici, povodom obele`avawa Me|unarodnog dana mira. Organizovana je i projekcija filma „Pis van dej” u 20.30 ~asova u Kino sali na Trgu mladenaca.

U omladinskom centru CK13, Vojvode Bojovi}a broj 13, danas u 17 ~asova odr`a}e se slu{aonica “Kinks” , a za 19 sati zakazana je ve~era iz Otvorene kuhiwe. Ulaz na slu{anicu je besplatan, dok se za obrok u kuhiwi daje donacija. N. K.

VELIKO INTERESOVAWE INVESTITORA ZA GRADSKO ZEMQI[TE

OBELE@EN DAN MIRA

Povodom obele`avawa Me|unarodnog dana mira, 30 aktivista Omladine Socijalisti~ke partije Srbije je ju~e na Trgu slobode pustilo 15 golubova kao poruku mira. Portparol Omladine Lenka Miti} rekla je da ovaj dan omogu}ava svim pojedincima, organizacijama i nacijama da svojim jedinstvenim delima {ire poruku mira.

„Put”. Kraj radova o~ekuje se danas, dok }e zvani~no otvarawe sa~ekati nekoliko dana. Iako se mo`da nekome ~ini da ovakve stvari nisu bitne, one su za mali{ane najva`nije, jer }e kona~no dobiti svoj kutak za igru i zabavu. G. ^.

poslovi koje je \uki} po~eo privedu kraju. Trudi}u se da postignem saglasje interesa izme|u kqu~nih ~inilaca obrazovnog miqea u gradu: dece, nastavnog kadra, gradske uprave i roditeqa - rekao je Starovi}. Najavqena promena povukla je sa sobom i druge rokade, pa je od Starovi}a du`nost {efa odborni~ke grupe SPO preuzela odbornica u Skup{tini grada Branka Be`anov, a odborni~ko mesto Sa{aNovakovi}. \uki} je dodao da je najponosniji na to {to je za vreme wegovog mandata dobijen projekat “Evropska {kola” za dogradwu {kole “Kosta Trifkovi}” i “Svetozar Markovi} Toza”, a izgradi}e se {kola na Klisi. A. L.

objavqiva}e se i javni oglasi. U pripremi su parcele u Ulici Branka Baji}a 90, u Kopernikovoj, Patrijarha ^arnojevi}a, Kornelija Stankovi}a i drugim. B. M.

U okrviru filmskog festivala „Uhvati sa mnom ovaj dan” danas }e se odr `ati ~eti ri projekcije. U 11 ~asova prezentaciaj rada filmskog studija “Potenca”, u 17 ~asova promocija projekta „Servisi podr{ke-korak ka samostalnom `ivotu”, te projekcija filmova sa Festi vala evrop skog fil ma Pali} i tribina pod azivom „Pri kaz in vali di teta na evropskom filmu”. J. V.


NOVOSADSKAHrONIKA

~etvrtak22.septembar2011.

DaNas U GRaDU POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te BITEF, kamerna scena „Krici u {aputawa” (20). Pozori{temladihvelikasala„Pinokio”(18).

BIOSKOPI Arena: „Kungfupanda23D”(12.10),„Zlatokosairazbojnik”(12.15),„MamurlukuBangkoku”(22.25),„[trumpfovi”(11.30,11.45,13.50,16,18.10), „Kakosere{iti{efa?”(22.10),„Pingvinimogatate”(14.10,16.10,18.05), „^uvar zoolo{kog vrta” (13.30, 15.45), „Leri Kraun”  (20.10), „Posledwa ekskurzija 5” (20.25, 22.30), „Lo{a u~iteqica” (20, 22), „Automobili 2” (13, 13.45, 15.30, 16, 17.45), „Xoni Ingli{: ponovo ro|en” (14.15, 16.15, 18.15,20.15,22.20),„Miriski{enaBalkanu”(17.50,20.10),„Taludaqubav”(18,20.20,22.40) Jadran: „CirkusKolumbija”(19),„Tu|esla|e”(21) KCNS„Udaqenopredgra|e”(19i21)

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava4,6433–145i6433–613(9–17):stalnapostavka„Petrovaradinskatvr|avaupro{losti”;postavkaOdeqewazakulturnuistoriju MuzejVojvodine, Dunavska35–37(utorak-petakod9do19sati,subotanedeqaod10do18~asova):stalnapostavka„Sa~uvanitragovimaterijalneiduhovnekultureVojvodineodpaleolitadosredine20.veka”,„Vojvodinaizme|udvasvetskarata-antifa{isti~kaborbauVojvodini19411945”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Marijana Brki} i Dra`enka Crnomarkovi} iz Novog Sada, \ur|icaStojanovi} iz Novog Be~eja, SvetlanaVujnovi}iz Sremskih Karlovaca, DraganaRadosavqevi} iz Bege~a, Sne`anaBanda iz In|ije, QubicaTomi} iz ^erevi}a, MarijaKusi} iz Ravnog Sela, BranislavaMiqkovi}-Viderman iz Ba~ke Palanke i Tajana[eatovi} iz Ka}a, DE^AKE: MarinaSofti}, VericaLoc, OliveraUzelac, MarijaKondi}, BojanaTopi}, Suzana[abanovi}, Jelena\eki}-Malba{a, Marina Lu~ar, Ivana Juri{in i Olivera Svitlica iz Novog Sada, JelenaKova~ iz Vajske, RadoslavaDugowi} iz Ka}a, Slavica Kova~evi} iz Ba~ke Palanke i @eqkaBubwevi}-@ivkovi}iz ^uruga.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Sava Novice Farka{ (1933) u 12 ~asova, Milka Mirka Juri{i} (1931) u 12.45 sati, Mirjana Simeuna Vuli} (1944) u 13.30. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawena Qubica Petra Popovi} (1922) u 13 sati. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Panta Paje Mili} (1934) u 13 sati i Danilka Lazara Bjeli} (1931) u 15 sati.

c m y

10

VODI^

TElEfONI VA@NIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitnapomo} 94 Ta~novreme 95 Predajatelegrama 96 [lep-slu`baAMSJ 987 Auto-motosavezSrbije 987 Informacije 988i0900098210 Toplanakolcentar 0800100-021 reklamacije24sata 4881-104, zapotro{a~e 420-853 Vodovodikanalizacija,centrala 488-33-33 prijavakvaravodovod 0800-333-021 prijavakvarakanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “NoviSad-gas” 6413-135i6413-900 JKP“Stan” 520-866i520-234 Kolcentarpreduze}a„Put” 6313-599 Kolcentar„Parkingservisa” 4724-140 „Gradskozelenilo” marketingiPr4881-633 rasadnik403-253 “Dimni~ar”, 6622-705,6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planiranaiskqu~ewaiprijavakvara 421-066 @elezni~kastanica 443-200 Me|umesnaautobuskastanica 0901-111-021 Prigradskaautobuskastanica 527-399 Gradskosaobra}ajno 527-796 Gradskogrobqe 518-078i518-111 Pogrebno,JKP“Lisje” 6624-102 Pogrebnaku}a„Konkordija” 452-233 Dru{tvokrematista“Ogaw” 422-288 Ger.cent.-pomo}inega 450-266lok.204,205 Prihvatnastanica 444-936 Prihvatili{teFutog 895-760/117 Dnevnicentarzastaralica 4889-512 Infocentarzaosobesainvaliditetom radnimdanom(od10-15) 021/447-040 ili sms066/447-040 Komunalnainspekcija 4872-444(centrala), 4872-403i4872-404(dispe~erskicentar) SOStelefonzapu{a~eukrizi-od7do10~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}node`urstvo:“Bulevar” -BulevarM.Pupina7(od20do7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENASlU@BA Domzdravqa„NoviSad”,kolcentar 4879-000 Klini~kicentar 484-3484 No}node`urstvozadecuuZmajOgwenaVuka(subotainedeqa) 6624-668 No}node`urstvozaodrasle(Wego{eva4) (subotainedeqaipraznici) 6613-067 Vr{a~ka28 4790-584 Klinikazaginekologijuiaku{erstvo 4899-222 De~jabolnica 425-200i4880-444 Institut-SremskaKamenica 4805-100

TAKSI Prevozosobaote`anogkretawa„Hendikeb” 432-005,060/313-3103 Vojvo|ani-taksi 522-333i065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP-taksi 444-000,SMS1088 Deltaplus-taksi 422-244 MaksiNovosa|ani-taksi 970,451-111 Grand-taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB-taksi 500-222 De`urnitaksi 6350-350 Halo-taksi 444-9-44,SMS069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik РАДИО СОМБОР ОСТАО БЕЗ ПРЕДСТАВНИКА ДРЖАВЕ

Заступница одустала,пирати дивљају

СОМБОР: Од првог, показало се неуспелог и чак катастрофалног, покушаја приватизације Радио Сомборa, један од најстаријих локалних електронских медија у Србији, не успева да се опорави, тако да му је судбина крајње неизвесна. Наиме, након разрешења донедавне заступнице државног капитала Аните Беретић, републичка Агенција за приватизацију је половином августа за новог заштитника свог већинског капитала у овом медију поставила Виорику Блажин из Зрењанина, која се ни до данас није појавила у Сомбору. Мада није било могуће и званично проверити, запосленима у Радио Сомбору је усмено саопштено из надлежне Агенције да је несуђена нова заступница капитала одустала од очигледно „немогуће мисије” спасавања овог локалног електронског гласила, иако је у међувремену, током ове године, уследила новчана „инјекција” локалне самоуправе, али и покрајине и републике кроз финансирање аплицираних пројеката у вези информисања на језицима националних мањина. Тако је Радио Сомбор, убрзо након постављања, остао без лица које би могло да потпише било који па-

пир, налог за плаћање или рачун, пошто од фебруара ове године нема ни директора, чиме се криза у овом медију, која је кулминирала 2007. године, током саме приватизације и њеног раскидања због неизвршавања обавеза из приватизационог уговора, само продубила. Радио којем је, поред предајника на ободу града, највреднија „имовина” регионална фреквенција добијена на претходно расписаном конкурсу, тако полако тоне у ситуацију из које се ни не назире излаз, док за исто време етером крстаре сигнали пиратских радио станица у формалном радиодифузном региону Сомбор-Апатин. На основу контроле радио-фреквентног спектра, коју је недавно извршио РАТЕЛ међу 56 „дивљих” радио и ТВ станица у Србији у Сомбору се налази „ББ Радио”, док је у истом регион, али у Апатину, детектован рад још два нелегална емитера „отвореног” радио сигнала, „Народни” и „Радио Патак”. Да ли ће се ускоро пронаћи решење за најугледнији легани сомборски радио и да ли ће „дивљаци” доћи под удар за ово надлежне инспекције при Министарству културе која је требало да почне са радом 19. септембра, остаје да се види. М. Миљеновић

СУТРА У СЕЛЕНЧИ

Петифорумо органскојпроизводњи НОВИ САД: Пети форум о органској производњи, који се одржава сутра у Селенчи, у организацији Центра за органску производњу и Универзитета у Новом Саду, понудиће ове године одговоре на питања како организовати органску производњу, како повећати њену потрошњу, а биће речи и о начину даљег развоја образовања кадрова у овој области на Универзитету у Новом Саду, речено је јуче на конференцији за новинаре у Влади Војводине поводом предстојећег форума. Овим поводом јавности су се обратили потпредседница Владе АП Војводине Ана Томанова-Маканова и представници Програмског одбора форума: ЈожефГашпаровски, председник Управног одбора Центра за органску производњу Селенча, проф. др Перо Ерић, продекан Пољопривредног факултета у Новом Саду и проф. др БранкаЛазић са Пољопривредног факултета у Новом Саду. Влада Војводине низ година пружа подршку и подстиче програме пољопривредне производње, а посебну заинтересованост исказује за органску храну, рекла је Ана-Томанова Маканова и изразила уверење да ће пољопривредници и стручна јавност умети да искористе овај Форум на најбољи начин. Како је подсетила, уз подршку словачке Владе реализован је и пројекат који има за резултат два сертификата од Агенције за оцењивање и контролу тока органске производње, чиме се уклапамо у оквире европских стандарда.

Председник Центра Јозеф Гашпаровски је најавио да ће на Форуму и овај пут бити представљена нова научна сазнања и достигнућа. И ове године ће квалитетни предавачи изаћи са темама које су намењене произвођачима у овој области, заинтересованим да своја сазнања унапреде како би дали свој максимум у оквиру делатности којом се баве. Форум окупља и велики број трговаца, прерађивача, као и потрошача, и има међународни карактер, саопшштио је Гашпаровски. Проф. др Пера Ерић, продекан Пољопривредног факултета у Новом Саду и проф. др Бранка Лазић подсетили су да од 2006. године на Пољопривредном факултету у Новом Саду постоји Студијски програм Мастер студија о органској пољопривреди, а од 2008. године и истоимени смер на основним студијама овог факултета. У креирању наставног плана и програма о органској пољопривреди главни осланац је западна Европа, а велику помоћ пружила је намачка асоцијација ГТЗ за техничку подршку у Србији. Сертификована органска храна има високу вредност, а то значи да се мора обезбедити рад који се одвија етички, морално и на еколошким основама, поручила је проф. др Бранка Лазић, истакавши важност теме која ће овом приликом бити представљена у Селенчи, под називом: „Мастер план одрживог развоја Фрушке горе са нагласком на еколошке сегменте, туризам и органску производњу”. В. Х.

Признања„Капетан Миша Анастасијевић” СТАРАПАЗОВА: Признања „Капетан Миша Анастасијевић“ за остварене резултате у афирмацији предузетничке културе и стваралаштва на подручју Сремске привредне коморе, биће уручена данас у Старој Пазови, у националној Кући фудбала. Признање, које се састоји од Плакете и златника, с ликом Капетана Мише, биће додељено у 19 категорија истакнутим

предузећима, појединцима и установама из свих седам сремских општина. Признања се додељују у оквиру пројекта „Пут ка врху“ који су заједнички реализовали Агенција „Медиа Инвент“ и Факултет техничких наука из Новог Сада, уз стручну помоћ Сремске привредне коморе и под покровитељством Привредне коморе Војводине.

11

ФИЛИЈАЛА НЗС ПОМАЖЕ САМОЗАПОШЉАВАЊЕ

Парезабизнисдобило 30Вршчана ВРШАЦ: Они који имају идеје о покретању сопственог самосталног посла, имали су ових дана прилику да добију помоћ Филијале НЗС за остварење својих пројеката. На свечаности у Градској кући, директор Филијале НЗС Александар Винћилов и председник Скупштине општине Стевица Назарчић уручили су одлуку Министарства економије и регионалног развоја о додели субвенција на конкурс овог органа за самозапошљавање оних који су имали

пројекте и идеје за покретање сопственог бизниса. - Идеја Министарства је да локалне проблеме решавамо на локалном нивоу. Локални савет за запошљавање дефинисао је акциони план за самозапошљавање, расписан је конкурс... Били смо затечени великим бројем предузетничких идеја, са којима смо сусрели, приликом исчитавања конкурса. Учествовало је 60, а 30 људи, у оштрој конкуренцији, стекло је право на субвенције за самозапошљавање - каже Винћилов.

Истиче да их у овој служби посебно радује то што је од овог броја њих 20 сачинило планове везане за производњу, што ствара предуслове за запошљавање целе породице и могућност отварање нових радних места. Са средњом школом њих је осамнаест, седам са основном, а пет са вишом или високом. Има 11 жена. Председник Скупштине општине Стевица Назарчић је рекао да ће се уложени новац брзо оплодити и омогућити нова улагања у запошљавање у борби

против пошасти незапослености. Један од добитника субвенције Велибор Вељковић је рекао да ради на отварању агенције која ће се бавити израдом веб-сајтова и апликација за мобилне телефоне, чиме ће покушати да нађе тржиште и у иностранству. Иначе, за ове намене издвојено је 4,8 милиона динара, општина је обезбедила 51, ресорно министарство 49 одсто средстава, а појединачан износ субвенције је 160 хиљада динара. Р. Јовановић

ИСПРАЖЊЕНА ФАРМА У КРАЉЕВЦИМА

Пилићиисељени, којенадобитку? КРАЉЕВЦИ: Пилићи са фарме у Краљевцима у Ослободилачкој улици број 55 исељени су у ноћи између понедељка и уторка, као што је и наложено у инспекцијском извештају пре петнаест дана. Да су пилићи исељени, уверио се ветеринарски инспектор Љубомир Јаношевић, али то за председника Савета месне заједнице у Краљевцима ПетраМиловановића није био довољно, па је сазвао још десет мештана Краљеваца, који су заједно са њим ушли у објекат и утврдили да тамо пилића више нема. Да подсетимо, почетком септембра је неколицина мештана Краљеваца, предвођени председником Савета ове месне заједнице Петром Миловановићем, узела закон у своје руке одлучна у науму да реши, како су тада навели, агонију која траје већ више од три године. Тада су блокирали улаз у двориште фарме, чији је власник ЛазарЧубрило, и три дана нису дозволили да се унесе храна за преко пет хиљада пилића. Након интервенције начелнице републичке ветеринасрке инспекције Сремског округа ЕминеМилакове и полиције, пилићи на фарми у Краљевцима су тада добили отказни рок петнаест дана.

- Генералним урбанистичким планом није предвиђена градња оваквог објекта на овом месту и тачно је прецизирано где може. Ја као одборник СРС-а у румском парламенту већ годинама постављам исто питање на које сваки пут добијем одговор да

Комшије Лазар Јовић и Симо Павловић који живе у непосредној близини објекта, жалили су се на смрад који се шири из објекта, као и на прашину. Власник спорног објекта Лазар Чубрило огорчен је и веома разочаран због целе ситуације. Каже да је у објекат уложио 85 хиљада евра за изградњу и преко 35 хиљада евра за опрему. - Ни мој тата, ни мој деда никада нису били ни у једној странци, па нисам ни ја, али не знам да ли би се све ово догодило да сам члан неке странке. Надам се да су сада мештани Краљеваца задоФарма исељена, непријатни мириси остали вољни, а ко је на доова фарма не сме овде да буде, а она битку због целе ствари, не знам. Не је ипак овде. Крајем августа ове го- могу да верујем да се све ово догађа. дине стигла му је забрана за кори- Људи у својим двориштима без икашћење овог објекта и од тада ми по- квих услова гаје и по неколико хиљакушавамо да решимо ово. Ми само да пилића непријављено и нико их желимо да се поступа по закону који не прозива ни за шта. Мој објекат је за све треба да буде исти – револти- увучен скроз на парцелу, опрема је рано је тада објаснио Миловановић. најсавременија и задовољава високе

ДУХОВНО ВЕЧЕ У КРЧЕДИНУ

ФотографијеХиландара заМалугоспојину КРЧЕДИН: „Хиландарским звонима” и стиховима у Крчедину је почело духовно вече поводом празника рођења пресвете Богородице, Мале госпојине, уприличено на отварању

тар у Министарству вера и дијаспоре Републике Србије МиодрагЈакшић и начелник у овом министарству професор др ТомиславБранковић, истакнути стручњак управо за мана-

Орлић председник ООДС АПАТИН: За председника Општинског одбора Демократске странке изабран досадашњи председник дипл.економиста из Апатина Горан Орлић. Нови Општински одбор Демократске странке чини 11 чланова, а поверење чланова ДС-а добили су: др Ксенија Бодловић Чанковић,Драган Хрњак, др Јован Зорић,Слађана Живков,Жељко Рајчевић,Игор Јакшић,Срето Миличевић,Драгана Радмановић,Јовица Јеличић,Дејан Буковац и Јовица Чуле. У месним одборима за председника у Пригревици је изабран Боро Булат,Сонти Вељко Бачић,Купусини Денеш Бачић док је у Свилојево раније изабрана Милана Ћопић. Ј. П.

~etvrtak22.septembar2011.

Детаљ с отварања изложбе

изложбе фотографија „Хиландар“ новинара ЗоранаМилићаиз Старе Пазове и изложбе уникатне керамике МилицеЈакшић, која ће месец дана потрајати у црквеној сали овог сремског села. Поред великог броја грађана, отварању изложбе у Крчедину присуствовали су и државни секре-

стир Хиландар, који је изложбу отворио, нагласивши да је Хиландар највећа српска светиња и ризница уметничких, књижевних и других вредности овог национа кроз векове. Он је подсетио на вишевековну духовну и исцелитељску улогу Хиландара, али и да су ризница, библиотека и ар-

хив манастира добро заштићени, а вредности које Хиландар чува фототипски записани и приређени за интернет и друге врсте презентације целом свету. Велики број грађана и гостију присустрвовао је најпре вечерњем богослужењу у крчединској цркви, а потом и богатом програму који је приређен за отварање ове изложбе. Уз „Хиландарска звона”, стихове и музику, духовно вече су отворили најмлађи Јана и МихајлоЈакшић и Софија и ДимитријеЈанковић, одломке из репортаже Зорана Милића о Хиландару читали су глумци аматери МиланДудић и БојанаУрошевић, а музички оквир целом програму дали су тенор БорисБабик, мр контрабаса Љубинко Лазић, са Градским тамбурашким оркестром и солистом Зораном Лепшановићем. Уметнике и публику поздравили су и организатори Зоран Јакшић и ДрагољубЈанковић. Зоран Милић је најавио нова ходочашћа у Хиландар, а Милица Јакшић и прву самосталну изложбу идуће године. А. Мали

Полиција надгледа одбојкашице

ЗРЕЊАНИН: Град на Бегеју домаћин је још једног међународног спортског такмичења због чега ће припадници зрењанинске Полицијске управе водити рачуна да све прође у најбољем реду. У “Кристалној дворани”, на Карађорђевом тргу, од 24. до 26. септембра, биће одржано Првенство Европе за одбојкашице, на којем ће наступити репрезентације Израела, Пољске, Чешке и Руму-

није а полиција ће, у складу са законом, снимати, односно фотографисати учеснике овог догађаја, јер постоји опасност да приликом одржавања спортске манифестације може доћи до угрожавања живота и здравља људи или имовине. “Полицијски службеници ће у складу са Законом о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама, такође, спре-

чавати сваки улазак у халу спортова особама које су под дејством алкохола или се из њиховог понашања може закључити да су склоне насилничком и недоличном понашању. Биће спречено и уношење, као и свака употреба пиротехничких средстава”, упозорава се у јучерашњем саопштењу за јавност зрењанинске полиције. Ж. Б.

швајцарске стандарде, не кршим ветеринарско – санитарне услове, направим буквално хотел за пилиће и не могу да радим. Оваква фарма би могла да добије дозволу и да функционише у центру Цириха или Рима, али код нас не може јер по нашим законима у селу може да се гаји до 350 комада пилића. Тако да је, по нашем закону, кутија са 351 пилетом фарма. У време када у свету влада несташица хране и када Србија увози храну мени затварају објекат у коме производим храну и сада смо буквало сви на губитку – потпуно разочаран прича Чубрило. Чубрило даље наводи и то да је његова фарма била регистровано пољопривредно газдинство и да је редовно плаћао порез, као и то да је тржиште на коме продаје своје производе годинама освајао. О проблемима који ће настати сада, након затварања фарме, не сме ни да размиљшља. Сигуран је само у то да се неће лако и без борбе предати административним заврзламама. Краљевцима се и даље шире непријатни мириси, а да ли ће се утврдити и извор истих, нисмо успели да сазнамо од Миловановића, јер је био недоступан на мобилни телефон. Ј. Антић

Фестивал фолклора ВРБАС: Фестивал фолклорних традиција Војводине биће одржан од 23. до 25. септембра, у Центру за физичку културу „Драго Јововић“. Током тродневне манифестације, биће изведено више од 140 тачака програма, у којима ће учествовати око 2.000 извођача из многих војвођанских културно-уметничких друштава и ансамбала. Покровитељ 33. Фестивала фолклорних традиција Војводине је Секретаријат за културу АП Војводине и општина Врбас. Првог дана програма, љубитељима фолклора представиће се најмлађи чланови културно-уметничких друштава. За 20 часова заказано је свечано отварање, а затим и концерт Српског националног ансамбла Косова „Венац“, КУД-а „Станко Пауновић“ из Панчева и Фолклорног ансамбла Културног центра Врбаса. Уз програм који подразумева извођење традиционалне музике, игара, обичаја и другог култуног наслеђа, сва три дана фестивала обележиће и сајам старих заната и дегустација традиционалних јела, који ће се одржавати у холу велике хале и на платуо испред ЦФК „Драго Јововић“. М. Кк.


vojvodina

~etvrtak22.septembar2011.

dnevnik

c m y

12

ПОВОДОМДАНАКУЛТУРНЕБАШТИНЕ

Шетњастазамасецесије

Поклон за прваке

БЕЛО БЛАТО: Национални савет војвођанских Мађара поклонио је свим ђацима првацима у Белом Блату део школског прибора, корисне играчке и књиге. Пригодне поклоне у ово средњобанатско село донео је Јожеш Варади, а уручио их је директору Основне школе „Братство јединство“ Милану Недељкову и онима којима су намењени - првацима. - Вишејезичност и мултикултуралност, као добар пример суживота у Белом Блату, јесте нешто чиме се мештани ове необичне средине и

те sкако поносе. И наши ђаци прваци, којих је ове године четрнаесторо, постају део те мултикултуралне приче. Распоређени у три одељења, на мађарском, словачком и српском језику, они полако улазе у образовни систем. Значајно је да ће се школовати на свом матерњем језику али ће познавати и поштовати традицију и културу других. То је велико и непроцењиво богатство, јер у нијансираној различитости треба тражити оно што нас спаја, а то су опште људске вредности – поручио је Милан Недељков. Ж.Б.

УТИСЦИ С ПОЉОПРИВРЕДНОГ САЈМА У БЕЧЕЈУ

Првикорак оправдао очекивања

БЕЧЕЈ: Идеја групе приватних предузетника, предвођена власником бачкоградиштанске фирме „Фарминг“ Давором Бошковићем, да Бечеј израсте у сајамски град, направила је први корак. Минулог викенда је организован Први међународни пољопривредни јесењи сајам, који је, имајући у виду пословни ефекат, од стране излагача оцењен као веома успешан. То је дало додатни елан привредним ентузијастима да наставе на развијању свог концепта, по ком би у Бечеју годишње требало да се одржи шест сајамских манифестација. Тим поводом одржана је прес конференција у Градској кући Бечеј, на којој су сумирани резултати из различитих углова. - Већ овог тренутка најављујемо три сајамске манифестације у наредној години. Поред репризе Пољопривредног јесењег сајма у септембру, од 13. до 15. јануара

организоваћемо Сетвени сајам, на ком ће се у спортској дворани ОСЦ Младост окупити на једном месту излагачи: заштитари, семенари, институти, произвођачи и увозници пољомеханизације, заједно с пољопривредницима и комплетно информисати о предстојећој сетви. Последњег фебруарског викенда организоваћемо манифестацију по имену „Дани соје“, која ће бити фокусирана на сетву, уговарање послова, откуп и извоз соје - најавио је нове манифестације директор Пољопривредног сајма у Бечеју Давор Бошковић. - Продато је осам трактора и још десетак је уговорено, затим 30 ауто приколица и 10 тракторских, 15 плугова и још 42 разноразне прикључне машине. Уговорено је доста послова, а још више је успостављено контаката из којих ваља очекивати нове поВ.Јанков слове.

СУБОТИЦА: Поводом Дана културне баштине, Суботичани су имали прилику да прошетају стазама сецесије и сазнају неке нове и занимљиве приче о граду. Током двочасовне шетње обишли су 16 одабраних суботичких архитектонских објеката, уз учешће костимираних глумаца, уличних свирача. Заинтересованим Суботичанима, архитекта Викторија Алаџић је причала о занимљивим кућама, градитељским чудима у оквиру манифестације „Насмеши се Суботици“. Градска кућа, синагога, палата Рајхл и десетине других атрактивних објеката сврстали су Суботицу међу најзначајније сецесијске градове у Европи. Заитересова-

ни суграђани су имали прилику да се упознају са најзначајнијим примери сецесије. - Циљ пројекта је очување аутентичности традиције и промовисање културног богатства, као и скретање пажње локалне заједнице на бригу о изворном амбијенту старе архитектуре. Наставак пројекта би био да се прича не заврши само шетњом кроз сецесију, него да се грађани упознају и са значајним објектима који припадају другим стиловима. Манифестација „Насмеши се Суботици„ има за циљ да се упознамо са градитељским објектима који су нам оставили преци, али и да се сагледају градитељски проблеми у центру града. Идеја о упознавању

грађана са архитектонском историјом града је део приче која је настала крајем маја када је одржан семинар „Заштита културног наслеђа у оквирима урбанистичког развоја„. Тада је донета Суботичка декларација која подразумева едукацију грађана и деце и историјском наслеђу града - објашњава Викторија Алаџић. Цивилни сектор се удружује око ове проблематике и спреман је да заједно са локалном самоуправом пронађе најбоље решење рекао је председник НВО АШЦ ВлаткоЈовићевић. Суботица се суочава са проблемима око Платоа „Др Зорана Ђинђића„, Зеленом фонтаном, Позориштем и другим објектима у центру града. А.А.

ВРШАЦОЧЕК УЈЕНАЈВИШУКАТЕГОРИЈУТУРИСТИЧКОГМЕСТА

Недостајеизлазнаводу ВРШАЦ: Вршачка локална самоуправа веома много полаже на развој туризма у овом крају. Ту су бројне природне лепоте, карактеристичне само за ово подручје, затим, очувано језгро града од објеката старих и два века, знамените културне институције, средњовековно утврђење на Вршачком брегу је у реновирању... Но да би се то валоризовало у развоју туризма неопходно је да се и званично утврди статус града на туристичкој

цање места на листи категоризованих туристичких места у Србији. На основу тога могуће је и увођење боравишне таксе и утврђивање висине туристичке надокнаде, као и лакше коришћење пара из домаћих и европских фондова за развој туристичке привреде. - Ово су извесна два прихода које ће убирати општине, односно градови, а да бисмо могли то да радимо прво и основно је урадити категоризацију туристичког

РеновирасечувенаВршачкакула

ВладимирБајић

скали коју утврђује Министарство економије и регионалног развоја. Недавно је надлежно министарство упутило општини веома детаљно упутство са захтевом да се одговори на бројна питања за сти-

места, а уједно да видимо где се котирамо, јер сматрамо да смо довољно напредовали и да можемо да тражимо највишу, односно прву категорију, на основу броја бодова који се добијају. Надамо

се да ћемо до краја године, после „Дана бербе грожђа” и других послова, добити најважнију туристишку категорију - каже о овом за Вршац важном по слу члан Општинског већа задужен за туризам и екологију ВладимирБајић. Упитник је захтеван и потребно је прикупити много података, а до сада су само Београд и Нови Сад урадили категоризацију туристичког места. Вршац ће, по свему судећи бити треће категорисано туристичко место - општина у Србији. А на основу категорије коју буде Вршац добио, моћи ће и да се утврди туристичка такса. Овде се

планира да се тражи највиша категорија туристичког места. - Недостаје нам излазак на водене површине као што је река, уређено језеро, на чему се сада ради, затим, термалне воде, а у наредном периоду ће се бушити на појединим локацијама у општини, и наша је жеља да се такве воде користе у туристичке сврхе, велнес и спа и у енергетици, пољопривреди и медицини - најавио је Бајић, говорећи о активностима којима ће Вршац, како сви верују, остварити највишу категорију туристичког места и отворити врата за успешан развој туризма у овој јужнобанатској општини. Р.Јовановић

Помоћдециса тешкоћамауучењу

БЕЛАЦРКВА: У оквиру пројекта „Пружање унапређених услуга на локалном нивоу – DILS“ за програм под називом „Оснажавање школа за инклузивно образовање“ основној школи „Ђорђе Малетић“ из Јасенова додељено је 4.000 евра, рекла је директорка школе у Јасенову Наташа Гроздић. Како је већ било планирано, скоро половина средстава утрошена је на семинаре и студијске посете, како би се учитељи и наставници, што боље припремили за рад са ученицима који имају потешкоћа у савладавању предвиђених наставних програма. Остатак нов-

ца утрошен је за набавку дидактичког материјала, пројектора, лаптопа, ЦДплејера, дигиталног фотоапарата и камере. Оформљени су тимови и направљен распоред рада са децом, тако да ће сваког дана са групом деце која имају проблема у савладавању наставних тема, радити по један учитељ и један наставник. Поред помоћи деци са потешкоћама у учењу, овај кабинет ће моћи да користе наставници у редовној настави, када за то буде потребе или ће моћи да се одржи корелативна настава за два предмета. М. В.

Самопреглед прва превенција

БЕЧЕЈ: „Караван здравља“ у организацији Покрајинског форума жена ДС имао је Бечеју 28. етапу, па су сумирани резултати, о којима је говорила председница Форума жена ОО ДС Бечеј Јелена Бранков-Черевицки.

Јелена Бранков-Черевицки и др Синиша Шијачић

- Задовољни смо како је све протекло и већ размишљамо да са сличним акцијама наставимо не само у Бечеју, већ и у околним насељима. Јер, показало се да је заинтересованост суграђанки велика. Специјалиста гинеколог акушер др Татјана Митровћ је том приликом одржала запажено предавање о превенцији и раном откривању рака дојки, а обавила је и прегледе 88 жена разне узрасне доби. Најстарија је имала 78, а најмлађа 24 године – рекла је Јелена БранковЧеревицки. - Самопреглед је посебно значајан за рано откривање

карцином дојке, јер уколико се на време открије, болест је излечива. Жене старије од четрдесет година би требало самопреглед да обаве једанпут месечно, клинички и ултразвучни преглед се препоручује, бар, једанпут годишње, а мамографски преглед у две до три године. Бројни су фактори ризика и најбоље би било да се, уколико се примети било каква промена на дојкама, жена обрати изабраном лекару. То на први поглед изгледа алармантно, али на то нас упућују чињенице. Број новооболелих жена од рака дојки у Србији на годишњем нивоу износи између 2.500 и 2.800, а број умрлих од ове болести се креће између 1.200 и 1.300 годишње нагласио је специјалиста ургентне медицине и директор Дома здравља Бечеј др СинишаШијачић. В.Јанков

Покренулиферигру иуБелојЦркви

БЕЛА ЦРКВА: Пројекат „Буди фер покрени игру“ окупио је ученике три највеће белоцркванске основне школе. Учествовале су екипе од по 37 чланова, које су чинили ученици од петог до осмог разреда, основних школа „Жарко Зрењанин“ и „Доситеј Обрадовић“ из Беле Цркве и „Ђорђе Малетић“ из Јасенова. Спортски савез Војводине је аутор пројекта, а финансира се средствима Министарства омладине и спорта и Покрајинског се-

кретаријата за спорт и омладину. Пројекат се, како је објаснио секретар Спортског савеза општине Бела Црква Горан Бељин, састоји из такмичења на општинском нивоу. То је, како је рекао, модификовано такмичење ученика основних школа. Домаћин такмичења била је школа „Доситеј Обрадовић, а ученици су се такмичили у шест дисциплина – у атлетици, гимнастици, надвлачење конопца, баскету, плесу и у борбама.

Најбољи резултат у укупном пласману остварила је основна школа „Жарко Зрењанин“, друга је била екипа школе „Ђорђе Малетић“ из Јасенова, а треће место заузели су домаћини - „Доситеј Обрадовић“. Школе учеснице добиле су реквизите у вредности од десет хиљада динара, сви учесници мајице, а школа која је победила, учествује на такмичењу које би требало да се одржи средином октобра у Суботици. М. В.

Сонћани надјачали

АПАТИН: На спортском турниру у малом фудбалу који је организовао свилојевачки Месни одбор СНС у конкуренцији осам екипа из Суботице, Сомбора, Оџака, Куле и Апатина, победничка екипа је била из Сонте. Сонћани су били најбољи и у надвлачењу конопца. Слободан Ћорковић-Банијац из Оџака скувао је најбољи цубок у казану. Организатор такмичења, Светислав Блажевић-Бајц, изјавио је да ће СНС наставити са оваквим дружењима. Ј. П. Најбољеекипеикувари


dRU[TvO

dnevnik

~etvrtak22.septembar2011.

Foto:R.Hayi}

NEREGULISAN RAD ZA[TITNIKA PACIJENATA

Najvi{e`albi napona{awelekara Institucija pokrajinskog ombudsmana je tokom maja i juna u zdravstvenim ustanovama u AP Vojvodini sprovela istra`ivaweoraduza{titnikapacijentovihprava.Obuhva}enojeosamdesetak vojvo|anskih domova zdravqa, op{tih i specijalnih bolnica,zavodazajavnozdravqe,zavodazazdravstvenuza{titu,institutaiklinika.Istra`ivawe pokazujedazdravstveneustanove uVojvodiniposaoza{titeprava pacijenatagotovoiskqu~ivopoveravaju svojim pravnicima: to zna~i da je ve}ini wih za{tita pacijentovihpravasporedniposao.Zaobavqaweovogposlaoni nisudodatnopla}eni. Pacijenti se naj~e{}e `ale na pona{awe lekara i drugog medicinskog osobqa, na kvalitet pru`enih zdravstvenih usluga, te na nemogu}nost zakazivawa pregleda, odnosno na vreme~ekawadodobijawaodgovaraju}e zdravstvene usluge. S drugestrane,mereprotivzaposlenih u zdravstvenim ustanovamazbogkr{ewapravapacijenataseizuzetnoretkopreduzimaju.

Mereprotivzaposlenihuzdravstvenim ustanovamazbogkr{ewapravapacijenata izuzetnoseretkopreduzimaju

Za{titnici ukazuju na tri kqu~na problema u svom radu. Prvijedasuisamizaposleniod ustanoveukojojkontroli{urad ostalih zaposlenih, {to dovodi upitawenezavisnostiobjektivnostwihovogpostupawa.Slede}i problem predstavqa obavqawedrugih,naro~itokadrovskih, poslovaosimza{titepacijentovih prava ~ime se, osim pove}awaobimaposlakojimo`edovesti do wegovog nekvalitetnog obavqawa, za{titnik dovodi u sukob interesa. Tre}i problem ~ininepotpunainedovoqnazakonska regulativa kojom bi se preciznije uredila oblast za{titepravapacijenatauodnosu nazdravstveneustanove. Institucija pokrajinskog ombudsmana smatra da bi jedinstvenore{ewezanavedeneproblemeinepravilnostipredstavqalo dono{ewe posebnog zakonaoza{titipravapacijenata ili odgovaraju}eg podzakonskog akta. Naro~ito se nagla{ava da za{tita prava pacijenata ne mo`e nikako biti sporedna delatnost za{titnika, ve}upravosuprotno.

NOVE DVOGODI[WE MASTER STUDIJE NA UNS-u ZA BUDU]E OMLADINSKE RADNIKE

Studije}ekrunisati dvostrukomdiplomom

Na Univerzitetu u Novom Sadu u nastupaju}oj akademskoj godini 2011/12, startova}e jo{ jedan novi interdisciplinarni programmasterstudijapodnazivom “Omladinski rad u zajednici”koji}estudentimaomogu}iti da steknu kompetencije za obrazovno-vaspitni rad s mladimauobrazovniminstitucijama, omladinskim klubovima i centrima.Konkurszaupisuprvugodinustudijajeutokuizainteresovanikandidatimoguse prijaviti i predati dokumenta do14.oktobra. Program}ebitirealizovanu okviru Univerzitetskog centra zarazvojobrazovawaUNS-a,au fokusu ovih dvogodi{wih master studija, kako se isti~e je “osposobqavawe studenata za zvawe omladinski radnik u zajednici, koji }e zavr{etkom

ovihstudijapostatipripremqeni,obu~eniiumogu}nostidaradeusvimobrazovniminstitucijama,kaoivaninstitucionalnim okru`ewima”,sdecomiomladinom. Ovaj interdisciplinarni

Svi kandidati pola`u prijemni SvikojiseprijavezaupisnamasterprogramOmladinskirad uzajednicipolaga}eprijemniispit(17.oktobra),itoizpedagogije,psihologije,op{tekultureipoznavawaengleskogjezika.Nakontogaseorganizujeintervjuskandidatimadabiseprocenilawihovasklonostzaradsmladima,{tosetako|eboduje.

program kombinuje vi{e razli~itih nau~nih i stru~nih oblasti, od pedagogije, filozofije, sociologije, preko medijskih studija,domatematike. Za upis mogu konkurisati kandidatikojisuprethodnoza-

IZJASNI SE SLOBODNO KAO KATOLIK, PORU^UJU BISKUPI

Nijesamo statisti~kipodatak PoglavariRimokatoli~kecrkveuSrbijipozvalisusvojevernikedasenabudu}empopisuizjasnedasukatoli~kevere,alii kao pripadnici odre|enog naroda,iukolikoimpopisiva~nepostavi to pitawe. Po popisu iz 2002.godine,uSrbijijebilooko 410.000katolika,stim{toihje samou suboti~kojbiskupijibilo tri ~etvrtine, odnosno 305.000. Biskupisureklidao~ekujudase broj katolika u Srbiji smawi u odnosunaposledwipopis. –Onajkojekr{tenuKatoli~kojcrkviiwojpripada,imapravo na to  da se izjasni kao katolik.Tonijesamostatisti~kipodatakjermo`ebititemeqzadono{eweraznihpoliti~kih,ekonomskih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih i kulturalnih odluka o razvoju, va`nih za bu-

vr{ili odgovaraju}e “bolowske” osnovne akademske studije trogodi{we (najmawe 180 ESP bodova) ili ~etvorogodi{we (najmawe 240 ESPB-a), kao i oni sa ste~enim visokim obra-

du}nost – rekao je sremski biskup monsiwor \uro Ga{parovi} uSubotici. Nikonetrebadaimastrahod izja{wavawanabudu}empopisu, poru~ilisubiskupikojisuuSubotici imali sastanak na kojem se,osimopopisustanovni{tva, razgovaraloio„Karitasu„izakonuorestituciji. – Imamo problema s trenutnomvla{}uuSrbijijerjo{uvek nemapraviregistarzaKatoli~kucrkvu,adrugijepovra}ajimovine.Imamoutisakdajezakono restituciji napravqen tako da namsezemqanevratiinijeuduhu EU.Kaodajo{uvekSrbijom vladaju“crveni”,kadaje imovinaioduzimana–zakqu~iojezrewaninski biskup monsiwor dr LadislavNemet. A. A.

zovawem po propisima koji su va`ilidostupawanasnaguZakona o visokom obrazovawu. U prvu godinu studija u 2011/12. mo`e se upisati 12 samofinansiraju}ih studenata sa stipendijom,{tozna~idaoniuprvoj

godini studija ne}e pla}ati {kolarinu(~ijijeiznos127.000 dinara, odnosno 3.000 evra za strance) po{to je ona u punom iznosu pokrivena stipendijama iz Tempus projekta „Introduction andImplementationofacademicprogram of Community Youth Work (CYW)troughenhancinginter-regio- nal cooperation in the countries of WesternBalkans”,zahvaquju}ikojem je ovaj studijski program i razvijenikre}euna{ojzemqi. Tako|e, za polovinu najuspe{nijih studenata bi}e obezbe|en boravak na Univerzitetu u Jen~epingu, u [vedskoj, tokom letweg semestra 2011/12. Za budu}e studente svakako je posebnozna~ajno{to}ezavr{etkom ovog dvogodi{weg mastera ste}i pravo na dvostruku diplomu univerziteta u Novom Sadu i Jen~epingu! V. ^eki}

[KOLOVAWE ROMSKIH SREDWO[KOLACA U VOJVODINI

U~enicimakwige istipendije Zamenik pokrajinskog sekretarazaobrazovawe,upravuinacionalnezajedniceZoltanJege{ potpisao je Memorandum o saradwi s Fondomzaotvorenodru{tvouBeogradu, na osnovu kojeg je obezbe|en novac za nastavak programa stipendirawa romskih u~enika, kojiredovnopoha|ajusredwe{koleuVojvodini.Konkursjeraspisando1.oktobraovegodine. Jege{ je podsetio na to da je prethodni projekat imao ukupnu vrednost1.148.000evra,od~egaje 850.000donacijaREF-a,aSekretarijatjeu~estvovao,krozrazneaktivnosti,s298.000evra.Powegovim re~ima, projekat je ocewen kao najuspe{nije vo|en projekat za obrazovawe Roma u sredwim {kolamauEvropi,{tojepomoglo daREFkonkuri{eidobijedodat-

nepareoddonatorazanoviprojekat. On je istakao zna~aj uvo|ewa mentorskogradasu~enicima,{to jenovinauovomprojektu.Obezbe|enojedamentori,kojimogubiti profesori iz {kole koju u~enik poha|a, ali i volonteri, dobijaju mese~nu nadoknadu od 17 evra. Ina~e, u~enici }e imati niz pogodnosti tokom {kolovawa. Tako }e,osimstipendijaod48evramese~no, dobiti kwige i opremu vrednu600dinara,kaoimogu}nost sticawa znawa, odnosno sertifikatazaengleskijezik. Uslovi konkursa bi}e objavqeninasajtuPokrajinskogsekretarijatazaobrazovawe,upravuinacionalne zajednice, a bi}e dostavqen i svim sredwim {kolama u Vojvodini.

Samole~ewealkoholom Prose~ni srpski alkoholi~ar, bez obzira na pol, star je 45godinaikonzumiraalkohol zbog weg ov og opu{ taj u} eg efekta,odnosnokoristigakao „samole~ewe” u konfliktnim situacijama,pokazalojeistra`iv aw e komp an ij e „Merk„ sprovedeno u {est klini~kih centaraSrbije.

Od ukupnog broja ispitanika,38,9odstojeklasifikovano kaotip2pacijenti,kojialkohol koriste kao „samole~ewe” u konfliktnim situacijama i poku{avaju da re{e svoje problem e uzim aw em alk oh ol a. Ustanovqeno je da od ukupnog broja 32 odsto pacijenata pripada tipu 3, a koji se karakte-

ri{e te`im oblikom alkoholnezavisnostiite`omklini~komslikom.Pacijentiovogtipa zloupotrebqavaju alkohol da bi popravili raspolo`ewe, pa se pri le~ewu alkoholizma moravoditira~unaiole~ewu te`ih depresija i suicidnih tendencija, navodi se u istra`ivawu.

Ciq proj ekt a bio je prik upqaw e pod at ak a o tip i~n om srps kom zav is nik u od alk oh ola u tranz ic io n om dru{ tvu, reg is trov an om za le~ ew e u zdravs tven im ustan ovama {irom Srb ij e. Tok om proj ekt a, oformq en a je test-grup a od 285 u~es nik a, od koj ih su 39 bil e`en e.

13

KINESKADELEGACIJAPOSETILA„DNEVNIK”: DelegacijaSvekineskogudru`ewanovinaraju~eje,usklopusaradwe sa Udru`ewem novinara Srbije, posetila redakciju lista “Dnevnik”.GostejeprimioglavniiodgovorniurednikAleksandar \ivuqskij,kojiihjeupoznaosadugomistorijomlistaipo`eleoimugodanboravakuNovomSadu.Tako|e,predo~enisuim aktuelnasituacijaiproblemisakojimasesuo~avajumedijiuSrbiji,apredstavqenisuibudu}iplanovi“Dnevnika”.Posebnoje najavqenzavr{etakvebportala,kojibitrebalodapo~nesaradomoko1.oktobra.Delegacijusu~iniliurednici~etirivelika kineskalista,kojisunakonposetena{improstorijamaobi{li iRadio-televizijuVojvodine. G. ^.

ZA[TITNICA GRA\ANA U ZREWANINU NAKON [AHTA BAVI SE KONTEJNERIMA

Smradugro`ava qudskaprava

Posle{ahta,za{titnicagra|ana u Zrewaninu Dragana Radlova~ki-Grozdanov pozabavila se i kontejnerima. I na{la za shodno da o tome, kroz op{irno saop{tewe, informi{e i ovda{wu javnost. Vaqda nemaju}i pre~a posla, Dragana Radlova~ki-Grozdanovjeovihdanaizdvojilaslu~ajgra|ankeZ.K. kojase letospo`aliladasuispredweneku}ekontejnerikojekoriste stanariobli`wezgrade.Iztih kontejnera, je l’ te, {ire se ne-

nalcimadaispravenepravilnosti i po~nu se pridr`avati pomenutogelaboratajer}e,uprotivnom, nastaviti da povre|uju prava gra|anke Z. K. Zapretila je,tako|e,da}e,nebudeli“^isto}a i zelenilo” postupila po wenoj preporuci, o svemu biti obave{teni i predsednik i zamenik predsednika Skup{tine grada, odnosno gradona~elnik i wegova desna ruka, a protiv odgovornih }e biti pokrenut i prekr{ajni, a bogami i krivi~-

prijatni mirisi pa je gra|anka Z. K. smatrala da nisu ispravno postavqeni. Tokom marta, dodu{e, komunalci su zapo~eli preme{tawe kontejnera, ali se radovinisunastavilii“sudoviza sme}e”,kakoihjekrstilaza{tinicagra|ana,ostalisunaistom mestu.ZatojeDraganaRadlova~ki-Grozdanov odlu~ila da iskoristi svoj slu`beni polo`aj i “otvori istragu” protiv Javnog komunalnog preduze}a “^isto}a izelenilo”. Ispostavilosedakontejneri nisupostavqeniuskladusElaboratom lokacija za izno{ewe sme}aunaseqimakolektivnogi u zonama porodi~nog stanovawa kojejeizradilaDirekcijazaizgradwuiure|ewegrada.Zatoje, posle obavqene “istrage”, DraganaRadlova~ki-Grozdanovpreporu~ila zrewaninskim komu-

nipostupak.Pa}eondagradski oci, pored svih politi~kih i inihperipetija,glavurazbijati iokokontejnera. Krajempro{legodine,nametiza{titnicegra|anana{lose jo{jednojavnopreduze}e–“Vodovodikanalizacija”.Nebili ispo{tovala pravo na privatnost, “zara}ene strane” u ovom sporutadajeuzvani~nomdopisu imenovalasAAiBB.Mi{qewa jeiondabiladaje“Vodovod”povredio pravo gra|anke AA zato {towenomkom{ijiBBnijenaredilodasvojvodomerizmestiu novi {aht! Jo{ je ona preporu~ila zrewaninskim komunalcimadaiza|unaterenitobespogovornouradejer}e,nebudeli tako, o svemu, opet, biti obave{teni vode}i qudi grada. ^ime sesvenadle`nine}ebaviti! @. Balaban

NUNSINDNV:Samovoqa nacionalnihsaveta Nezavisnoudru`ewenovinaraSrbije(NUNS)iNezavisno dru{tvonovinaraVojvodine(NDNV)apelujenadonosiocemedijskestrategijedanaro~itupa`wuobratenaulogunacionalnih saveta nacionalnih mawina u medijima ~iji su osniva~i. Dve organizacije tra`e da se strategijom predvide i izmene Zakonaonacionalnimsavetimadabiseograni~ilawihovasamovoqaumedijima~ijisuosniva~i. NUNSiNDNVupozorilisunatodasu„argumenti”kojisu iskori{}enizasmenudirektoraTV„Panon”RudolfaMihoka podjednakoneutemeqenipa~akigroteskni,kaoiuslu~ajujunskesmeneglavnogurednikadnevnoglista„Ma|arso„. NUNS i NDNV ukazuju na to da i najnovija smena pokazuje samovoqu Nacionalnog saveta Ma|ara i neprikriveni politi~kiuticajnaradmedijakojimasuoniosniva~i,aovajslu~aj govoridajepotpunoneodr`ivkonceptdanacionalnisavetis nekontrolisanimpravima,bezimaloodgovornosti,buduosniva~imedija. P. K.


crna hronika

~etvrtak22.septembar2011.

dnevnik

c m y

14

NAKONPRIVO\EWABIV[IHPRIPADNIKAJEDINICEZASPECIJALNEOPERACIJEZBOGORU@ANEPOBUNENOVEMBRA2001.

^etiri„beretke” upolicijskompritvoru Tu `i lac za or ga ni zo va ni kriminal Miqko Radisavqevi} potvrdio je ju~e da su povodom pretkrivi~nog postupka koji to tu`ila{tvo vodi u vezi s rasvetqavawem pobune sada rasformirane Jedinice za specijalne operacije 8. novembra 2001. godine, prekju~e u Beogradu i Novom Sadu slobo de li {e na ~e ti ri biv {a pri pad ni ka JSO-a: Ves el in Le~ i}, Mi} o Pet rak ov i}, Dragoslav Krsmanovi} i VladimirPoti}, te da se sumwi~e za krivi~no delo oru`ane pobune. – Ova lica se sumwi~e da su zajedno s biv{im komandantima JSO-a Miloradom Ulemekom i Du{anom Mari~i}em, biv{im pripadnikom jedinice Zvezdanom Jovanovi}em, te sada pokojnim vo|om „zemunskog klana“ Du{anom Spasojevi}em, organizovali pobunu JSO-a, u okviru koje je jedinica otkazala poslu{nost i prekinula sve veze s komandom, blokirala bazu u Kuli, ispostavila zahteve za smenu ministra unutra{wih poslova, na~elnika Resora dr`avne bezbednosti i wegovog zamenika, potom uz upotrebu borbenih vozila i naoru`awa blokirala autoput kod Vrbasa,

VladimirPoti}

PripadniciJSOblokiraliideoautputakodCentra„Sava”

naveo je tu`ilac Radisavqevi}. Ina~e, osumwi~eni }e danas, po isteku dvodnevnog policij-

tiv wih. Svima je dvodnevno policijsko zadr`avawe odre|eno iz zakonskog razloga – postojawa opasnosti od eventual-

Optu`nicazadavawela`nogiskaza Specijalni tu`ilac Miqko Radisavqevi} ju~e je saop{tio da je Tu`ila{tvo za organizovani kriminal 19. septembra 2011. godine podiglo optu`nicu protiv: Bo{kaJovi}a, Aleksandra Popovi}a, Mi}a Petrakovi}a, Dragoslava Krsmanovi}a i Zorana Guli}a “jer su u toku glavnog pretresa u krivi~nom postupku koji je vo|en za ubistvo premijera dr Zorana \in|i}a u svojstvu svedoka pod zakletvom dali la`ne iskaze, ~ime su izvr{ili krivi~no delo davawe la`nog iskaza iz ~lana 335 Krivi~nog zakonika“. – Jovi} i Popovi} se terete da su u toku pretresa odr`anih 11. i 15. januara 2007. godine pred Posebnim odeqewem Okru`nog suda u Beogradu dali la`ne iskaze da su 12. mara narednih dana to ponovila i blokadom autoputa kroz Beograd kod Centra „Sava”, odbijaju}i istovremeno i nare|ewa da se vrati u svoju bazu u Kuli –

ta 2003. godine bili sa Zvezdanom Jovanovi}em u stanu na Be`anijskoj kosi u vreme ubistva premijera \in|i}a, dok su Petrakovi}, Krsmanovi} i Guli} na pretresu odr`anom 16. januara 2007. izjavili da su videli Zvezdana Jovanovi}a 11. marta 2003. godine na heliodromu u Kuli – precizirao je tu`ilac Radisavqevi}. Kako se dodaje, po oceni Tu`ila{tva, „navedeni iskazi su u potpunoj suprotnosti s ~iwenicama utvr|enim u pravosna`noj presudi Posebnog odeqewa Okru`nog suda u Beogradu, i imali su za ciq da daju alibi Zvezdanu Jovanovi}u u vreme atentata i time ospore tezu optu`nice da je Zvezdan Jovanovi} izvr{io atentat na dr Zorana \in|i}a“.

skog zadr`avawa, biti privedeni pred istra`nog sudiju Specijalnog suda u Beogradu, koji }e doneti odluku o tome da li }e pokrenuti istragu pro-

nog uticaja na nesaslu{ane svedoke. Po nezvani~nim informacijama na{eg lista, saslu{awe osumwi~enih u policiji potra-

jalo je tokom ~itave no}i izme|u utorka i srede, takore}i do jutarwih sati. Advokat Vladan Vuk~evi}, branilac Veselina Le~i}a, ka`e da je wegov brawenik na red za saslu{awe stigao oko jedan sat iza pono}i. Vuk~evi} ocewuje da je „~itavom slu~aju dat prili~no neukusan medijski pristup od predstavnika Specijalnog tu`ila{tva i policije koji su prikazali da idu specijalne jedinice pa ih hapse“. – Su{tina je da je, recimo, Le~i} pozvan od qudi iz policije telefonom oko 17 ~asova i odmah se odazvao pa je ve} oko 18 ~asova sam do{ao u prostorije beogradskog SUP-a. To je ne{to {to se vidi iz papira i insistirao sam da to bude ubele`eno – izjavio je ju~e Vladan Vuk~evi} za „Dnevnik“. Advokat je dodao da mu je „neobi~no {to su osumwi~eni zadr`ani u policijskom pritvoru iz razloga eventualnog uticaja na svedoke, s obzirom na to da je proteklo deset godi-

na od doga|aja“. Kod Le~i}a i ostalih, ka`e Vuk~evi}, „operi{e se iskqu~ivo podacima koji su bili poznati i pre deset godina i nema nikakvih novih ~iwenica“. – Osim toga, ~iwenica da se sumwi~e za krivi~no delo oru`ane pobune je u suprotnosti s ~iwenicama koje su o tom doga|aju utvrdili dr`avni organi nakon {to se desio. Dr`avna komisija Vlade Srbije, ~iji je premijer 2001. godine bio dr Zoran \ini|i}, na{la je tad da nije re~ o pobuni jedinice ve} o mirnom protestu zbog toga {to je bila zloupotrebqena za neke zadatke za koje nije bila namewena – ka`e Vuk~evi}. Ina~e, on isti~e da misli da se wegov brawenik Le~i} na{ao u ovom postupku, kako ka`e, „na osnovu manira komandne odgovornosti, koji je izgleda neko uveo“. – U to vreme Le~i} je bio zamenik komandanta za pitawa dr`avne bezbednosti, a wega je postavqala Slu`ba dr`avne bezbednosti i on je odgovarao

TU@ILACZAORGANIZOVANIKRIMINALMIQKORADISAVQEVI]NAJAVQUJE:

Istraga}eobuhvatitiiUlemeka, Jovanovi}aiMari~i}a

MiloradUlemekLegija

ZvezdanJovanovi}

NESRE]AKODBA^KETOPOLE

Poginuo voza~mopeda

U saobra}ajnoj nesre}i kod Ba~ke Topole jedno lice je izgubilo `ivot. Nesre}a se dogodila ju~e oko 13 ~asova, kada je na licu mesta povredama podlegao petnaestogodi{wi voza~ mopeda iz Baj{e. [esnaestogodi{wak iz Ba~ke Topole, koji je bio saputnik na mopedu, zadobio je te{ke te-

lesne povrede, dok je drugi u~esnik u ovoj saobra}ajnoj nezgodi Trifun T. (28) iz Malog Beograda, koji je upravqao teretnim vozilom, ostao nepovre|en. Uvi|aj su obavili istra`ni sudija Osnovnog suda i zamenik tu`ioca Osnovnog tu`ila{tva u Subotici. A.A.

Du{anMari~i}Gumar

– Istragom za oru`anu pobunu Jedinice za specijalne operacije u novembru 2001. godine, osim ~etvorice uhap{enih, bi}e obuhva}eni i Milorad UlemekLegija, kao i Du{anMari~i}Gumar i ZvezdanJovanovi} – izjavio je ju~e Tanjugu tu`ilac za organizovani kriminal Miqko Radisavqevi}. – Tu`ila{tvo }e podneti zahtev za spro vo |e we is tra ge pro tiv svih wih zbog sumwe da su izvr{ili kriv~no delo oru`ane pobune. Ulemek, Jovanovi} i Mari~i} ne}e biti hap{eni jer su

ve} u po`areva~kom zatvoru gde izdr`avaju vi{edecenijske kazne zatvora zbog ubistva premijera \in|i}a i drugih zlo~ina. Ulemek je bio komandant JSO-a do juna 2001, kada ga je nasledio Mari~i}. Ulemek je prvosna`no osu|en kao organizator ubistva premijera Zorana \in|i}a, a Jovanovi} kao neposredni ubica. Mari~i} je pravosna`no osu|en za ubistvo Ivana Stamboli}a i ~etvorice funkcionera SPO-a na Ibarskoj magistrali i poku{aja ubistva lidera te stranke Vuka Dra{kovi}a. (Tanjug)

PRIJAVAPROTIVTROJICEKAWI@ANA

Osumwi~eniza posredovaweuprostituciji Protiv Roberta ^. (1983), Svetozara S. (1982) i Zoltana T. (1972) iz Kawi`e policija je podnela krivi~nu prijavu zbog osnova sumwe da su po~inili krivi~no delo posredovawa u vr{ewu prostitucije. Iz PU Kikinda saop{teno je ju~e da su osumwi~eni Robert ^. i Svetozar S. kreirali sajt

na kojem su se ogla{avala lica koja se bave pru`awem seksualnih usluga. Za uslugu davawa oglasa lica su preduze}u ~iji je vlasnik Zoltan T. pla}ala mese~nu nadoknadu. Osumwi~eni za posredovawe u vr{ewu prostitucije su tako dobijeni novac me|usobno delili. M.Mr.

VeselinLe~i}

samo i iskqu~ivo na~elniku RDB-a i zameniku na~elnika DB-a, nikome vi{e. On u profesionalnom smislu nije bio pot~iwen komandantu jedinice. Drugim re~ima, niti Le~i} mo`e u organizacionom smislu biti zna~ajna figura za tu jedinicu, niti je on poznavao sve pripadnike te jedinice, ve} je imao sasvim druge du`nosti – ka`e Vuk~evi}. Po wegovim re~ima, za sada ne postoji zahtev za sprovo|ewe istrage protiv osumwi~enih. – Ina~e ne postoji nikakav akt u kojem se navodi {ta se osumwi~enom konkretno stavqa na teret. Sve {to se prekju~e de{avalo, postupalo se po krivi~noj prijavi advokata Sr|e Popovi}a, punomo}nika majke i sestre pokojnog premijera \in|i}a. ^iwenice o toj prijavi su poznate ve} gotovo godinu dana. Neko se setio ba{ sad da hapsi. O~igledno je to nani{aweno prema potrebama dnevne politike, a pravnih argumenata za ovakav postupak nema – ocenio je advokat Vladan Vuk~evi}. Pouzdani izvor „Dnevnika“, blizak biv{em na~elstvu RDBa iz te 2001. godine, bio je iznena|en informacijom o privo|ewu Veselina Le~i}a u vezi s pobunom JSO-a, uz ogradu da ne mo`e ni da ka`e da su mu ba{ sve ~iwenice poznate. Na{ izvor navodi da je, nakon {to je u Slu`bu stigla informacija o pobuni, vrh RDB-a poslao Le~i}a u Centar JSO-a da vidi {ta se de{ava, gde su mu, kako se kako se potom ispostavilo, oduzeli pi{toq i zadr`ali ga. E.D.

DEMONTIRANAEKSPLOZIVNANAPRAVAULESKOVCU

Bombaudvori{tu zatvorskognadzornika

Specijalizovani tim Sektora za za{titu i spasavawe iz Beograda demontirao je ju~e ru~nu bombu ba~enu tokom pro{le no}i u dvori{te ku}e nadzornika stra`e u Okru`nom zatvoru u Leskovcu N. S., potvr|eno je u policiji. Izvor je za agenciju Beta kazao da je bomba demontirana oko

13.30, a potom je ponovo otvorena za saobra}aj deonica magistralnog puta M-9, koja je bila zatvorena desetak sati zbog bombe u obli`wem dvori{tu. Za sada nisu poznati motivi za podmetawe ili bacawe bombe u dvori{te stra`ara. U policiji je re~eno da je ju~e ujutro priveden jedan osumwi~eni. E.D.


CRnA HROnikA

dnevnik OSUMWI^ENANOVOSADSKATROJKA

Prijavazbog provala u40automobila Novosadska policija je prona{la osumwi~ene za seriju obijawaautomobilapo~iwenih u Petrovaradinu, Sremskoj Kamenicikaoinapodru~jugrada, odnosno Novom nasequ i Detelinari. Podneta je krivi~na prijava protiv me{tana Bo{ka P.(1990),IgoraS. (1986)i[enolaZ. (1987).Onisetereteda suodapriladoli{ewaslobode obili40kolaizkojihsukrali

ure|ajezanavigacijuimuzi~ke sprave, kao i ostale vrednije predmetekojebikasnijeprodavali. Prip adn ic i MUP-a nas tavqaj u rad na pron al a` aw u ukradenihpredmetainaotkrivawu eventualnih dodatnih dela ovih osumwi~enih za te{ke kra|e, ka`e se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijskeuprave. M.V.

IZNUDAKODNOVOGSADA

Otimaode~aku garderobuipare Protiv Xonatana K. (1992) iz jednog sela nadomak Novog Sada podneta je krivi~na prijavazaiznudu,saop{tilajeju~e nov os ads ka Pol ic ijs ka uprava.

Okrivqnomsestavqanateret da je od po~etka ove godine do septembra u vi{e navrata uz pretwunasiqemprinu|ivaojednog dvanaestogodi{waka da mu dajenovacigarderobu. M.V.

NAKONUBISTVAMILO[APETROVI]A UNOVOMKNE@EVCU

Tre}iosumwi~eni uhap{enuNi{u U Ni{u je ju~e pre podne uhap{enAmirB. (1979)izNovogSada,tre}iizrazbojni~ke grupe koja je osumwi~ena za ubis tvo Mil o{ a Pet rov i} a (1936), po~iweno u nedequ 18. septembra u Novom Kne`evcu, dok su dvoje Novosa|ana, Fadil M. (1978) i Iren a S. (1983),uhap{eniuNovomSadu danposleubistva,uponedeqak uve~e. Fadil M. i Irena S. su ju~e uzkrivi~neprijaveprivedeni istra`nomsudijiVi{egsudau Zrewaninu,kojiimjeodredio pritvor do 30 dana, a tre}i osumwi~eniAmirB.,po{toga je ju~e pre podne uhapsila ni{ka policija, kasnije je predat pripadnicima Policijske upraveKikinda.On}e,~imbude dovezen u Zrewanin, biti

stoqubqe. Starac je poznavao IrenuS.,kojajekodwegairanij e dol az il a, pru` aj u} i mu seks ua ln e uslug e, tak o da je dvojiciprijateqatipovalada Petrovi}imapara,pasuodlu~ili da iz Novog Sada do|u u Novi Kne`evac i opqa~kaju ga. Po izvorima istra`nih organa,Petrovi}jeIreniS.,kojujepoznavao,otvoriovrata,a swomsuuku}uu{liFadilM. iAmirB.WihtrojesudoNovog Kne`evca stigli autobusom, autostopom i pe{ice, gde su sa~ekali da pod okriqem no}iu|uudomnesre}nogstarca, kog a su, kak o se sumw a, usmrtili s vi{e udaraca tupimpredmetimakojesuna{li u ku} i. Dvoj ic a komp aw on a IreneS.,kakosmosaznali,do

Foto:M.Mitrovi}

saslu{an pred istra`nim sudijomVi{egsudauZrewaninu, pokrivi~nojprijavikojatroje osumwi~enih tereti za krivi~nodelote{kogubistva. Operativci kikindske i novokne`eva~ke policije su za vrlo kratko vreme, dan nakon ubis tva Mil o{ a Pet rov i} a, slo`ili mozaik i uspeli da rasvetlestravi~nizlo~in,tako da se troj e osumw i~ en ih razbojnikazakratkovremena{loizare{etaka.Trojeosumwi~enihsuuno}iizme|usubote i nedeqe nasmrt pretukli Petrovi}a u wegovoj ku}i u Ulici Uro{a ^obanova 30 u NovomKne`evcu. Ustanovqeno je da je najverovatnijimotivzlo~inakori-

tada nisu poznavali Petrovi}a. Kada su starca pretukli nasmrt,iztorbicekojujedr`ao okovrataiukojojjedr`aopare, uzeli su plen a glavu mu prekrili perjanim jastukom i jorganom. Pretpostavqa se da je starac u torbici dr`ao nekoliko hiqada evra, ali, po pol ic ijs kim izv or im a, nij e utvr|enookojojsumijere~. Osimnovca,onisuodstarca uzeliimobilnitelefon,koji jena|enrazbijenubliziniku}e u ulici u kojoj je po~iwen zlo~in, a po{to je no} bila prohladna,uzelisuinekeodevne predmete koje su kasnije odbaciliikojisutako|eprona|eni. M.Mitrovi}

OSUMWI^ENRUSKOSELAC

Ubistvompretiosupruzi? Policijskislu`beniciuKikindiodredilisuzadr`avawedo48 satiMiloraduP. (1963)izRuskogSelazbogosnovasumwedajepo~iniokrivi~nodelonasiqauporodicina{tetusupruge. Onjeuposledwadvameseca,kakousaop{tewuunavodipolicija, fizi~ki i psihi~ni maltretirao suprugu i pretio joj ubistvom. Osumwi~eni}eskrivi~nomprijavombitiprivedenistra`nomsudijiOsnovnogsudauKikindi. M.Mr.

15

OSMO^LANAGRUPAUHAP[ENAZBOGSUMWEDAJENAPRAVILARA^UNARSKIPROGRAM SNAMEROMDAGAPRODAJU@NOMSUDANU

Nelegalansoftver zakontroluminobaca~kevatre Min is tars tvo unut ra{ wih poslovaSrbijesaop{tilojeju~e da je uhap{eno osam osoba zbog sumwe da su kr{ili sankcije koje su uvele me|unarodne organizacije i bavili se nedozvoqenom proizvodwom, dr`awem, no{ ew em i prom et om oru`ja i eksplozivnih materija. Osumwi~enisuizradiliure|aj soficistiranog sistema za upravqawe vatrom minobaca~kih baterija, sastavqen od hardverskeisoftverskekomponente,kojisunameravalidaprodaju kupcima u Ju`nom Sudanu, suprotno odredbama Rezolucije

UN 1556 i 1591, kojima su UN uvelezabranuisporukeoru`jai vojneopreme. Uhap{enisuvlasnikidirektor privrednog dru{tva „Mikro”DOO,izBeograda\or|eT. (57), biv{i na~elnik Vojno-tehni~kog instituta (VTI) u Beo- graduMiodrag].(60),penzionisani elektroin`eweri Vojnotehni~kog instituta (VTI) Momir G. (65) i Milan G. (69), direktor preduze}a „Hipel tek”DOOizKova~iceDu{koK. (61)izPan~eva-suvlasnikpreduze}a „MTL sistem” DOO iz Zrewanina,kaoi \uraK.(52)iz Zrewanina.

Uhap{eni su i dr`avqani SlovenijeFrancK.(65)iMiroslavN.(51). Akcijuhap{ewaizvelisupolicijski slu`benici Ministarstvaunutra{wihposlova,Uprave kriminalisti~ke policije, Policijske uprave za grad Beo- grad, Policijske uprave u Pan~evuiPolicijskeupraveuZrewaninu, u saradwi s Bezbednosno-informativnom agencijom i Prvimosnovnimjavnimtu`ila{tvomizBeograda. Sumwasedaje\or|eT,direktor privrednog dru{tva „Mikro”DOO iz Beograda, registrovanog za trgovinu naoru`awem i

vojnom opremom anga`ovao Miodraga].,MomiraG.iMilanaG. na izradi ure|aja, soficistiranogsistemazaupravqawevatrom minobaca~kih baterija, sastavqenogodhardverskeisoftverskekomponente,kojisunameravali da prodaju kupcima u Ju`nom Sudanu. Kako bi prikrili pravu funkcijuinamenuure|aja,rastavili su ure|aj na vi{e delova, u nameridaihuvi{enavrataizvezuuJu`niSudan. Osumwi~eni }e, uz krivi~nu prijavu u zakonskom roku biti privedeni istra`nom sudiji PrvogosnovnogsudauBeograd,podse}aseusaop{tewu. (Tanjug)

MINISTARZDRAVQAZORANSTANKOVI]OTKRIVA:

Osamistragaokrupnoj korupcijiuzdravstvu Ministar zdravqa Zoran Stankovi} rekao je ju~e da se u zdravstvutrenutnovodiosamistragao „krupnoj korupciji” ali da ne mo`edaotkrivaimenaume{anihdok jeistragautoku. – U procesu istrage niko nema pravadalicitiraimenima.Sara|ujemosorganimapolicije,Tu`ila{tvaipravosu|adanebismobiliupozicijida„crvenimo”,aliu ovom trenutku, odnosno dok traje istraga, shodno principijelnom dogovoru ne govorimo o imenima negoopojavama–rekaojeStankovi}nakonferencijizanovinare. Ministarjeistakaoda„re{avaweproblemakorupcijeuzdravstvu zahteva multiresorni pristup i sistemskare{ewa”adajeciqMinistarstva da se stvore „jasni zakonski i proceduralni okviri da bi korupcija bila svedena na najni`i nivo, odnosno nivo ‘incidenta’,aneustaqeneprakse”.Gra|ani Srbije, dodao je ministar, imaju pravo i obavezu da „od nas tra`e odgovore koje mi u Ministarstvu o~ekujemo od istra`nih organa”.Stankovi}je,uosvrtuna hap{ewazbogmalverzacijaprilikomnabavkevakcinaprotivnovog gripa, napomenuo da je praksa da „~ovekna~eluMinistarstvazdravqapredla`enabavkeiuskladus tom nadle`no{}u” i da je „takav bio postupak i u slu~aju nabavke

vakcina”.Ministarzdravqajenaglasioda}esesvinegativniprimeri re{avati sistemski, nikako pojedina~no,iporu~iodaje„onaj koprimamitoistoodgovorankao ionajkogadaje”. Ministarstvo zdravqa apeluje na sve ~inioce u dru{tvu da daju svojdoprinosusuzbijawukorupcije u zdravstvu na na~in koji je zasnovan na ~iwenicama i, kako je naveo Stankovi}, oslobo|en od

vosemo`eposti}i,kakojerekao Stankovi} u prisustvu svojih pomo}nikaDubravke[aranovi}-Raci}, Slobodana Markovi}a i Milice Vla{i}-Koturovi}, samo saradwom svih zakonodavnih, izvr{nihisudskihorgana,Agencijeza borbu protiv korupcije, nevladinogsektora,strukovnihudru`ewa lekaraipacijenata. Kao mehanizme Ministarstva u re{avawu pitawa korupcije u

sko tro{ewe buxetskih para, wihova transparentnost, kodeks pona{awa,slobodanpristupinformacijamaodjavnogzna~aja,delovawe Zdravstvene, Sanitarne i Inspekcije za lekove i medicinska sredstva–rekaojeStankovi},prvi~ovekMinistarstvazdravqaod 15.marta2011. – Od po~etka godine oduzete su tri licence lekarima, na ‘beli telefon’ su se javile 264 osobe, a proveravamo i 1.500 anonimnih prijava. Tra`i}emo i da se svake godine25odstozaposlenihuzdravstvu‘rotira’spolo`aja–nekisu

Afereutoku

ZoranStankovi}sasaradnicomMilicomVla{i}-Koturovi}

svihoblikasenzacionalizmauciqu ja~awa poverewa gra|ana u zdravstveni sistem.  Svo|ewe korupcijeuzdravstvunanajni`ini-

Malovi}evaodbacujekritike

Mestozlo~inauUliciUro{a^obanova30uNovomKne`evcu

~etvrtak22.septembar2011.

-Javnostimapravodazna{taradedr`avniorganiitunesme dabudetajni-izjavilajeministarkapravdeSne`anaMalovi} reaguju}inakritikeministrazdravqaZoranaStankovi}azbog saop{tavawa podataka iz istrage o zloupotrebama u nabavci vakcina. Medijisuprekju~epreneliwenuizjavudajeupretkrivi~nom postupkuutvr|enodasunekeinformacijeovakcinama,kojeje biv{i ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} iznosio u javnosti,stigleoduhap{enebiv{edirektorkeRepubli~kogzavodazazdravstvenoosiguraweSvetlaneVukajlovi}. - Javnost ima pravo da zna {ta rade predstavnici dr`avnih organaiinstitucijeitunesmedabudetajni-reklajeministarkapravdeikoordinatorVladeSrbijezaborbuprotivkorupcije Sne`ane Malovi}, navodi se u saop{tewu Ministarstvapravde. -Uvek}ebitionihkojipokazujunerazumevaweiotporpremaborbiprotivkorupcije,privo|ewimaihap{ewimaodgovornih-ukazalajeMalovi}evanavode}idasuprivo|ewasprovodenauposledwihnekolikodana,samopo~etakidanenameravada stanemuborbiprotivkorupcije. Ministarka pravde je, u prekju~era{woj izjavi, navela i da trebautvrditidalijeMilosavqevi}znaodasupodacikojeje dobijaoodSvetlaneVukajlovi}neta~ni.

zdravstvuStankovi}navodiradna uspostavqawusistemskihprocedura, pravila u oblasti zdravstvene politike i obezbe|ivawu mehanizamazawihovosprovo|ewe.Donet je,naglasiojeministar,iAkcioni plankoji}ebitiuskla|ensnovom strategijomidokumentomAgencije za borbu protiv korupcije, ~ije }e radne verzije javnosti biti predstavqenekrajemseptembra. –Nastavqamospre~avaweiotklawawemogu}nostizanastanaki razvoj korupcije i izmenom Pravilnikaona~inu,postupkuiuslovimazaobavqawedopunskograda, izmenama i dopunama zakona o zdravstvenomosigurawuiozdravstvenoj za{titi... – precizirao je ministar. Stankovi}jenaveoidajeusvojenPravilnikoproverikvalitetaradazdravstvenihustanova,privatne prakse, zdravstvenih radnikaisaradnika,kaoidaje„belitelefon”otvorenzarazli~itapitawaipritu`begra|ananakojamogudobitiodgovornadle`nihuMinistarstvuzdravqa. –Va`najeiinternarevizijau Ministarstvu,racionalnoiplan-

NEDEQUDANABEZVESTIOSLAVICI IVLADIMIRU[AR^EVI]UIZNOVOGSADA

Nestaobra~nipar Bra~nomparu[ar~evi}, Slavici (38)iVladimiru (37) iz Novog Sada izgubio se svaki trag od 14. septembra ove godine.Odtogdanaporodicaowimanemanikakvihinformacija.Onisuse,najverovatnijeslu`benimautomobilom firme u kojoj je Vladimir bio zaposlen, udaqili u nepoznatom pravcu. Od trenutka nestanka wihovi mobilni telefonisuiskqu~eni. ^lanovi porodice mole sve one koji imaju bilo kakvih informacija o nestalim osobama da se jave na telefone 064/480–43–71;063/155–74–54 ili 063/231–976.

SlavicaiVladimir[ar~evi}

Ministar Stankovi} je podsetio, tako|e, na to da borba protiv korupcije u zdravstvunijesamona{problem nego i me|unarodni i, osimafereokonabavkevakcina, izdvojio s na{ih prostoraione~ijejere{avawe u toku: „Jucit” (nabavka vozila koja nisu isporu~ena Ministarstvu), „mrtvozora~ka afera” (sprega slu`benikaMinistrastvaspogrebnim preduze}ima), rekonstrukciju 20 bolnica u Srbiji, „Kraba” (pronevera oko milion evra), trgovina „listama za zakazivawe” u SremskojKamenici... oddetaqakojejeizneoStankovi}. Jedan od prioriteta Ministrastva je i nabavka kapitalne medicinske opreme, uspostavqawe jasnihkriterijumaupravqewu‘lista ~ekawa’ za operacije i, kako najavquje, samo pacijenti koje na{ilekarinemogudazbrinubi}e upu}eniuinostranstvo. –Uvedenjekodekspona{awaza zaposleneuzdravstvukojijasnozabrawuje koruptivne delatnosti i onmoradaza`iviupraksi.Ministarstvojenapustiojedanbrojzaposlenih, neki su dali ostavke... Sva~ija odgovornost bi}e utvr|enainatomenadle`nisvakodnevno rade. Nije ta~no da se ni{ta ne preduzimaurasvetqavawuaferai ka`wavawuu~esnikauwima,sa~ekajmozavr{etakistraga–poru~io jeStankovi}. (Tanjug)


SPORT

~etvrtak22.septembar2011.

dnevnik

c m y

16

[ESNAESTINAFINALAKUPASRBIJE

[ampion lagano u naredni krug

Bana}ani zaslu`eno Banat-BSK2:0(1:0) ZREWANIN: Stadion u Kara|or|evom parku, gledalaca 400, sudija: Obradovi} (Jagodina). Strelci: Samarxi} u 13. i Milovanovi} u 89. minutu. @uti kartoni: Kne`evi}, Cavri}, Samarxi},Pe{i}iAntanasijevi} (Banat), Vasi}, U{umovi}, Stankovi}iKrsti}(BSK). BANAT: Kne`evi} 7, Zowi} 6, Kosti} 7, Jeremi} 6 (Cavri} 7), Samarxi} 8 (Milovanovi} 7), Ristovi} 7 (Rni}), Milojevi} 7, Pe{i} 6, Vukovi} 6, Antanasijevi}7. BSK: Ar~aba 6, Petrovi} 7 (Radulovi}),Miqkovi}6,Kajevi} 6, Vigwevi} 6 (Bulatovi}), Vasi}7,U{umovi}6,Bo{kovi} 7, Jankovi} 6, Stankovi} 6, Krsti}6. Zrewaninci su zahvaquju}i boqojoj i organizovanijoj igri

uspeli da izbace superliga{a izdaqegtakmi~ewauKupu.Postigli su i dva lepa pogotka preko Samarxi}a i Milovanovi}a.Prvigoldoma}isupostigli u 13. minutu kada je Zowi} asistiraoSamarxi}u,aovajlobovao Ar~abu. Gosti su jedinu priliku imali preko Vigwevi}a,alijedobroreagovaogolman Kne`evi}.UprvomdeluMilojevi} je pogodio stativu, no na odmor se oti{lo rezultatom 1:0. U drugom poluvremenu gostuju}itrenerubaciojetrinova igra~a, {to nije donelo rezultat,jerjeu87.minutuMilovanovi}prvopogodiostativu,a u89.minutu,posleodli~neasistencijeCavri}a,saparmetara poslao loptu u mre`u Bor~ana zakona~nih2:0. N.Jowev

Umalo iznena|ewe Javor-NoviSad1:0(0:0) IVAWICA: Stadion Javora, gledalaca: 400, sudija: Filip ov i} (Beo g rad). Strel ac: Lukovi} u 90. minutu. @uti kartoni:Milovi},Lukoi}(Javor),Jovanovi},Ili},Kalezi} (Nov i Sad). Crv en i kart on: Kal ez i} u 50. min ut u (Nov i Sad). JAVOR: Glinti} 7, Milinkovi} 7, Milovic 7, (Mom~ilovi}), Vla{i} 6, Milovanovi}7,Vidi}6,Ifeani6(Jakimovs ki 6), Stan is av qev i} 7, Salihovi} 6 (Lukovic 7), Eliomar6,Odita7. NOVISAD: Risti}7,Miji} 6, Joci} 6, Vu~kovi} 6, Jakovqevi}7,Balabanovi}6,Baji} 6, Lekovi} 6 (Skopqak), Jovanov i} 7 (Roks a 6), Rak i} 6 (Ilic),Kalezi}6. Fudbaleri Javor pro{li su unarednokoloKupagolomGoran a Luk ov i} a u 90. min ut u utakmice.GostiizNovogSada branili su se od po~etka i po-

vremenim kontrama poku{avali da ugroze gol doma}ina. Javor je stalno napadao, ali bez uspe{ne zavr{nice. I kada se o~ek iv al o izv o| ew e jed an ae steraca, bunker gostiju probijen je u nad okn ad i vrem en a. Loptu je s desne strane u {esnae s ter ac ubac io Mil ink ovi},ugu`visenajboqesna{ao Lukovi} i vrhom kopa~ke poslao loptu u desni dowi ugao golaRisti}a. Po~etkom drugog dela gosti suostalisaigra~emmaweijo{ vi{e se povukli ka svom golu, {to su fudbaleri Javora iskoristili za jo{ `e{}e napade, ali bez realizacije. Gosti su prvu {ansu imali u 69. minutu kadajeJovanovi}sna`no{utirao,alijeGlinti}paradomspasio gol. Javor je imao prilike preko Odite i Milovanovi}a 75.i86.minutu,aGlinticjejo{ jednom spasao siguran gol kada jeodbranioudaracIli}a.

NoviPazar-Partizan0:3(0:1) NOVI PAZAR: Gradski stadion, gledalaca 7.000. Sudija:Gruji} (Ni{). Strelci:Tomi}u28, Lazevskiu 55. i Vuki} u 82. minutu. @uti kartoni: Spasojevi}, Stojanovi} (Novi Pazar),  Markovi} (Partizan). NOVI PAZAR: \ogatovi} 6, Milo{Markovi}6,Ostoji} 6, Babi} 6, Arifovi} 6, [upi} 5,[uwevari}6(od75.Stojanovi}-),Spasojevi}6,Ademovi}6 (od 67. Kecap -), Bogunovi} 6, \alac5(od53.Cakovi}6). PARTIZAN: Stojkovi} 7, Miqkovi}7,Rni}7,Lazevski7, Kamara7,Tomi}8(od64.Sa{a Markovi} -), Ili} 7 (od 74. Manga -), Vuki} 8, [}epovi} 7, Dijara7(od56.Jovan~i}7). Nem aizn en a| ew apor ed Ra{keiJo{ an ic e.Naprep un om stad io n u u Nov om Paz ar u, cent raln i me~ u prv oj rund i najm as ovn ij eg takm i~ ew a okupio je 7.000 eufor i~n ih posmat ra~ a, nes kriv en o odu{ evqen ih majs tor ij am a bran io - catrof ej aiakt ue ln ogdr` avnogprv ak a. Kona~an ishod 3:0 u korist Beogra|ana najboqe ilustruje neravnopravni duel. Parni vaqakjedrugiputuzastopno,urokuodmesecdana,deklasiraonovajliju u najelitnijem rangu, iakoju~era{widvobojnemo`e da se upore|uje s prvenstvenom premijerom,ukojojsucrno-beli slavilisa5:0. Repriza je bila nepotpuna. Mo`da i zato {to je oprezni branilactrofejado{aouNovi Pazar oslabqen, izostankom Smiqani}a,Ivanova,Babovi}a igolmanaIli}a,alinitonije dovoqno bilo da nemo}ni i nevoqnidoma}in,posle540minutaunovojsezoni,postignepo~asnipogodak.Umestouzaludpri`eqkivanog gola u mre`i tradicionalnopopularnihgostiju, odbrana gromoglasnog debitantakapituliralajetriputa,mada se kao najve}a senzacija oce-

Potvrdio formu: Nemawa Tomi}

wujeseobakapitenaVusqanina iMugo{enatribine.Wihnije biloninaklupi. Partizanjedo{aouvo|stvo u 28. minutu. Nemawa Tomi} je {okirao doma}e navija~e, kad jesilovitimudarcem,sadvadesetak metara pogodio ciq i primorao zbuwenog \ogatovi}a da prvi put vadi loptu iz mre`e-0:1.

Borha tek u nadoknadi Mladost(L)-Crvenazvezda1:2(0:0) LU^ANI: Stadion Mladosti,gledalaca2.000,sudija:Ma`i}(Vrbas).Strelci:Milo{evi} u 85. za Mladost, a Kalu|erovi}u83.iBorhau90+1minutu za Crvenu zvezdu. @uti kartoni: Sini{a Jeremi} i Milo{evi} (Mladost), a Lazovi} i Dimitrijevi} (Crvena zvezda). Crveni karton: Vasi} (Mladost). MLADOST (L): Krznani} 7, Poki}6,Milo{evi}7,Milunovi}6,Slavi{aJeremi}6,Vasi} 6, Stojanovi} 6, Sini{a Jeremi} 6, Dragutinovi} 6, Udovi~i}6,Poturovi}6. CRVENA ZVEZDA: Kirovski6,Adi6,]osi}6,Stojkovi} 6, Reqi} 6, Kova~evi} 6 (Evandro), Mijailovi} 6, Dimitrijevi} 7, Lazovi} 6, Ve{ovi} 6 (Borha7),Mezenga6(Kalu|erovi}7). Zvezda je uz dosta muka presko~ila prvu prepreku u Kupu. Tek u fini{u susreta crvenobeli su uspeli da sru{e otpor ~vrstog doma}ina i obezbede zna~ajan trijumf. Mladost se predstavilauodli~nomizdawu, sjajno je parirala favorizovanimBeogra|anima,aliimjena krajuisportskasre}aokrenula le|a. U prvom poluvremenu videli smoravnopravanme~.Zvezdaje, istina,zanijansubilaagresivnijaiofanzivnija.Ipak,nekoliko poluprilika nije iskori{}eno, a Mezenga je jo{ jednom pokazao da nije u golgeterskoj formi. Trener crveno-belih Robert Prosine~ki `eleo je da {are-

Unastavkunijebilokalkulacija. Ofanzivna igra crno-belih drugi put je krunisana u 55. minutu.Prethodnojekornerizveo Tomi} do noge ofanzivnog defanzivca Lazevskog, ~iji je {ut sa 18 metara pogodio desni ugao \ogatovi}evog gola 0:2. Natajna~inbilesure{ene svedilemeuprvom~inuPartizanovemisijenaputukaodbrani

duple krune, mada je u fini{u, desetakminutaprekraja,Vuki} postaviokona~anrezultat-0:3. O~igledno, imperativ nije okovaonogefavoritimaizBeograda,doksuPazarciuzaludsawali ~udo i jo{ nisu do~ekali da pozdrave pogodak u mre`i protivnika. E.Ku~evi} I.Lazarevi}

RANG–LISTAFIFA

Skok Srbije za osam mesta Fudbalska reprezentacija Srbije na najnovijoj rang–listi Svetskefudbalskefederacije(FIFA)zauzima21.mesto.Uodnosunapro{limesec,orlovisuzahvaquju}ipobedamanadSevernom Irskom i Farskim Ostrvima u kvalifikacijama za Evropskoprvenstvo,napredovalizaosammesta.Nasamomvrhu do{lojedopromena,pasu[panijaiHolandijaponovozamenilepozicije. Velikiusponuodnosunaprethodnulistuostvarilisuna{i susedi,BosnaiHercegovina,odnosnoMa|arska.BiHjesada22. posleskokaod17pozicija,doksuMa|arinapredovaliza18mestaisadadele27.mestosaselekcijomTurske. LISTA:1.(2)[panija1.605,2.(1)Holandija1.571,3.(3)Nema~ka1.290,4.(5)Urugvaj1.184,5.(8)Portugal1.158,6.(7)Italija1.142,7.(6)Brazil1.132,8.(4)Engleska1.089,9.(10)Hrvatska1.057,10.(9)Argentina1.024...21.(29)Srbija855...

Inter otpustio Gasperinija

Detaq s utakmice Mladost – Cvena Zvezda

nom postavom do|e do uspeha. Ipak,nakonprvogpoluvremena uvideojedawegoviplanoviba{ nepijuvodu.Unastavkujeuvatru morao da ubaci Evandra, BorhuiKalu|erovi}a.Naruku renomiranomgostui{lajei~iwenicadajeu60.minutumo`da prestrogosudijaMa`i}iskqu~iokapitenaMladostiVasi}a.

^ak 30 minuta imala je Zvezda igra~avi{e,alijedoprvogpogodka stigla tek u 83. minutu. Poslecentar{utaReqi}aukaznenom prostoru dobro se sna{ao, na ovoj utakmici rezervista, Andrija Kalu|erovi}. ^inilo se da je me~ odlu~en, ali nisu tako mislili fudbaleri Mladosti. Dva minuta kasnije

sevnula je kontra i topovskim udarcemMilo{evi}jematirao Kirovskog-1:1. Zvezda je is~upala pobedu u prvomminutusudijskenadoknade. Kolumbijac Borha u kaznenom prostoru driblingom se oslobodionekolikoprotivni~kihigra~aipreciznimudarcem pogodiociq. Z.Rangelov

Milanski Inter jeotpustiotrenera \anPjeraGasperinijazboglo{ihrezultata.Internije saop{tio ko }e zameniti Gasperinija, a italijanski medijinavodedasu glavni kandidati Karlo An}eloti i KlaudioRanijeri. “ Z a h v a q u j e m o Gas per in ij u na ulo`enom trudu i `alimo {to je do- \an Pjer Gasperini {lodoovakvograstanka”,navodiseusaop{tewuIntera.GasperinijeuInterdo{aoletosumestobrazilskogtreneraLeonarda. Inter je u utorak uve~e izgubio od novajlije u Seriji A Novare (3:1),auprvatrikola{ampionataosvojiojesamobod.Milanski timjepretpro{lesezone,dokgajesaklupepredvodio@ozeMuriwo,osvojioLigu{ampiona,KupiprvenstvoItalije.


c m y

dnevnik

SPORT

~etvrtak22.septembar2011.

17

[ESNAESTINAFINALAKUPASRBIJE

Favoritse prili~nonamu~io DowiSrem-Vojvodina0:1(0:0) PE]INCI: Sportski centar Suva~a, gledalaca: 1000. Sudija: An|elovski (Ka~arevo). Strelac: Medojevi} u 69. minutu. @uti kartoni: Star~evi} i Mrkaji} (Dowi Srem), A|uru (Vojvodina). DOWI SREM: Star~evi} 7, To{i} 7, Vukobrat 7, Markovi} 7, Ristov 7 (Stojanov 7), Petkovi} 7, Radi{i} 7, Laki}-Pe{i} 7, Jovanovi} 7 (Jankovi} 7), ^orda{i} 7, Laki}evi} 7 (Mrkaji} 7). VOJVODINA: Supi} 7, Brankovi} 7, Medojevi} 7, Trajkovi} 7, [kuleti} 7 (Ili} 7), Smiqani} 7 (Stevanovi}), Bojovi} 7 (Mereba{vili), Mito{evi} 7, Abubakar 7, Vuli~evi} 7, A|uru 7. Posle vi{e prijateqskih utakmica posledwih godina, sportski prijateqi iz Pe}inaca i Novog Sada su odigrali prvu zvani~nu utakmicu pred prepunim tribinama. Ve} u 3. minutu vrlodobro je {utirao [kuleti}a sa oko 20 metara, ali Star~evi} je bio na mestu i loptu odbio u korner. Minut-dva kasnije Ristov se na sredini terena izborio za loptu, dugo je vukao ka golu Vojvodine i u odsudnom

trenutku slab {utirao ka golu Supi}a. U 17. minutu jedan od najlep{ih trenitaka na utakmici: izvanredan {ut Markovi}a zaustavila je stativa. Da je doma}in bio konkretniji u prvom poluvremenu videlo se i u akciji u 23. minutu, kada je Jovanovi} lepo proigrao To{i}a, ali rezultat se nije promenio. Isti igra~ je propustio priliku i u 26. minutu. U nastavku utakmice brzonogi Abubakar u 63. minutru ozbiqno je pripretio. Do promene rezultata do{lo je u 69. minutu: posle centar{uta Mito{evi}a i asistencije Abubakara, Medojevi} se najboqe sna{ao pred golom Doweg Srem i poslao loptu u mre`u. Doma}in je protestvovao smatraju}i da je Medojevi} biuo u nedozvoqenoj poziciji, me|utim, An|elovski je pokazao na centar. Ulaskom u igru iskusnog Jankovi}a igra doma}ina je bila povezanija, ali nije bilo opasnosti po gol Supi}a. Posledwu priliku za gol imao je Trajkovi} u 80. minutu, dobar {ut u dowi desni ugao iskusni Star~evi} je poslao u korner.Favorit je oti{ao daqe, ali se prili~no namu}io u Pe}incima. @.Radivojevi}

Slanobarci precizniji ^ukari~ki-Proleter0:0(3:5) BEO G RAD: Sta dion ^u ka ri~ kog, gle da la ca 200, sudija \oki} (U`ice), strelci iz penala: Hrwak, Spasi} i Nedeqkovi} za ^ukari~ki, a @igi}, Radovi}, Ra{iovan, \orovi} i Radakovi} za Proleter. @uti kartoni: Vukovi}, Tanaskovi} (^ukari~ki), ^i~ak (Proleter). ^UK AR I^K I: \o ki} 7, Vukovi} 6, Cvetanovi} 6, Stanojevi} 7, Dulovi} 7, Tanaskovi} 6 (Spasi} 6), Nedeqkovi} 6, Blagojevi} 7, Isakovi} 6 (Ratkovi} 6), Bjedov 6 (\ikli} 6), Hrwak 6. PROLETER: Jeli} 8, Radovi} 8, \or|evi} 8, Radakovi} 9, @igi} 8, Desnica 8, ^i~ak 7 (Ra{iovan -), Krasi} 7 (Sila|i 7), Gali} 7, Vukasovi} 8, Zec 8 (\orovi} -). Sla no bar ci su bi li boqi, stvarali su mnogo {ansi i da su Gali} i ^i~ak bili malo spretniji ne bi do{lo do izvo|ewa penala. U 77. minutu Gali} je pogodio stativu, a nekoliko minuta kasnije je {utirao zamalo preko gola. Brzonogi Zec je bio neuhva-

tqiv za goste, ali nije bilo realizacije.Pravda je stigla nakon izvo|ewa jedanaesteraca, Novosa|ani su bili precizniji i zaslu`eno se plasirali u naredni krug. D.Ivani}

Ubedqivi^a~ani Borac-Radni~ki(S)4:1(1:0) ^A^ AK: Grad ski sta dion, gledalaca 400, sudija: Krsti} (Beograd). Strelci: @ivanovi} u 37. Kne`evi} u 52. Damjanovi} u 63. i Sepua u 73. za Borac, a Mili} u 85. minutu za Radni~ki. @uti kartoni: Vi{wi} (Borac), a Vejnovi} i Ta na si} (Rad ni~ ki). Cr ve ni karton: Vejnovi} u 14. minutu (Radni~ki). BORAC: Milojevi}, Mili~i} 7, Krasi} 7, Igwatovi} 7, Vi{wi} 7, Martinovi} 7 (Spirovski), Prodanovi} 7, @ivanovi} 7, Kne`evi} 7, Damjanovi} 7 (Sepua 6), Radivojevi} 7 (Zo}evi} 6). RADNI^KI: Broj~in 6, Laki} 5, Dabi} 6, \okovi} 6, Vejnovi}, Tomanovi} 6, Zeli} 5 (Tanasi} 5), Veselinovi} 5, \u-

li} 5, Marjanovi} 6 (Mili} 6), Te{anovi} 6 (Ivanov). Dominacija Borca do{la je do izra`aja tek sredinom prvog poluvremena. Do tada doma}i napada~i imali su nekoliko ozbiqnih prilika, ali je golman Broj~in sve odbranio. Tek u 37. minutu @ivanovi} je dobru akciju pretvorio u gol. Kada su ~a~anske zebre preko Kne`evi}a povele sa 2:0 bilo je vidqivo da }e slaviti Istina, Somborci su od 14. minuta igrali bez {topera Vejnovi}a, {to je ^a~anima olak{alo da do|u do visoke pobede. Broj~in je dobro branio, ali nije mogao da sa~uva ekipu od visokog poraza. Gosti su postigli po~asni pogodak, ali realno izbegli su te`i poraz. A.Stefanovi}

KRU[EVAC:Napredak-SpartakZV PE]INCI:DowiSrem-Vojvodina BEOGRAD:^ukari~ki-Proleter IVAWICA:Javor- NoviSad KULA:Hajduk-Kolubara ZREWANIN:Banat- BSK ^A^AK:Borac-Radni~ki(S) JAGWILO::[umadija-In|ija LU^ANI:Mladost-Crvenazvezda U@ICE:SlobodaPS- Teleoptik NOVIPAZAR:NoviPazar-Partizan NI[:Radni~ki-OFKBeograd SMEDEREVO:Smederevo -BASK LU^ANI:Metalac-Srem KRAGUJEVAC:Radni~ki1923 -Rad

0:2 0:1 3:5(0:0) 1:0 0:1 2:0 4:1 5:6(2:2) 1:2 3:2(1:1) 0:3 0:1 1:0 3:0(1:0) 4:2(0:0)

Utorak(27.septembar) NI[:Sin|eli}-Jagodina (15.30) OsminafinalaKupaSrbijenaprogramujeusredu26.oktobra.

Superiorni Suboti~ani Napredak-SpartakZV0:2(0:2)

SlobodanMedojevi},Vo{instrelacuPe}incima

Aplauzigostima Hajduk-Kolubara0:1(0:0) KULA: Stadion Hajduka, gledalaca 800. Sudija: Veselinovi} (Vaqevo). Strelac : Obradovi} u 90+1 minutu za Kolubaru. @uti kartoni: Lali} ( Hajduk), a Marinkovi}, Grkajac i Savi}evi} ( Kolubara). HAJDUK: Bra} 6, Pauqevi} 6, Jovanovi} 6, Lali} 6, Kova~evi} 6, Ragipovi} 6, ^ovilo 7, Pani} 6 ( od 62. Haxibuli} 6), Osei 6, Avri} 6 ( od 62. Bubalo 7), Vujaklija 6 ( od 73. Kekezovi} -). KOLUBARA: Luki} 7, Marinkovi} 6, Radoji~i} 6, Dimitrijevi} 7, Rankovi} 6, Vasiqevi} 6, Ili} 6 ( od 30. Obradovi} 7), Grkajac 7 ( od 90. Sredojevi] -), Stevanovi} 7, ( od 73. Savi}evi} -), Medi} 7 i Stojanovi} 7. Iako su obe}ali da }e se iskupiti za pro{logodi{wu eliminaciju iz najmasovnijeg takmi~ewa upravo od Kolubare iz Lazarevca, fudbaleri Hajduka su pognutih glava napustili teren u Kuli, jer su gosti opet bili nepremostiva prepreka. Treba re}i da je stru~ni {tab Hajduka odlu~io da susret po~ne bez petorice standardnih prvotimaca i mo`da u toj ~iwenici treba tra`iti uzrok porazu. Gosti, svesni da se igra samo jedna utakmica i da nemaju {ta da izgube, igrali su disciplinovano, na kontre. Prvu priliku bele`imo u 12. minutu kada je nakon povratne lopte Pauqevi}a Osei sa 6-7 metara neprecizno {utirao. U 14. minutu kontra gostiju u kojoj je Grkajac izbio sam pred Bra}a, ali golman Hajduka padom u noge spa{ava gol. U 32. minutu, nakon slobodnog

udarca za goste,Dimitrijevi} je iz neposredne blizine glavom {utirao, ali je Bra} izbio loptu u korner, pa se na odmor oti{lo bez golova. U drugom poluvremenu gosti su bili sabijeni na svoju polovinu i u tom delu igre bele`imo nekoliko situacija pred golom Kolubare. U 50. minutu korner je izveo Kova~evi}, uputio loptu u peterac gostiju, gde je zahvata Osei, ali {utirao je pored gola. U 62. minutu Avri} je centrirao, igra~ gostiju Vasiqevi} se okliznuo, Vujaklija ne koristi taj poklon i ne sprovodi loptu u mre`u. Potom su u igru u{li Bubalo i Haxibuli}, ne{to kasnije i Kekezovi}. Imali su Kuqani vi{e loptu u posedu, ali su `eleli {to pre do protivni~kog gola, no bezuspe{no su atakovali. U 86. minutu oteli su se uzdasi sa tribina. Slobodan udarac sa oko 25 metara izveo je Kekezovi}, majstorski je prebacio `ivi zid, ali je golman Luki} napravio paradu i krajwim naporom otklonio opasnost. I kada se o~ekivalo da }e penali odlu~iti pobednika, gosti su osvojili loptu na sredini terena, Stojanovi} je povukao kontru i onda idealno uposlio slobodnog Obradovi}a, koji je u{ao u {esnaedsterac Hajduka i kada mu je Bra} krenuo u susret {utirao je u wegov daqi ugao, pogodio i odveo Kolubaru u osminu finala Kupa Srbije. Objektivna kulska publika je aplauzom ispratila goste iz Lazarevca. \.Bojani}

KRU[EVAC: Gradski stadion, le da la ca: 500. Su di ja: Nikoli} (Kragujevac). Strelac: Despotovi} u 2. i 35. minutu za Spartak Zlatibor Vode. @uti kartoni: Simovi}, Brati} (Spartak ZV). NAP RED AK: Jan ko vi} 6, N. Milosavqevi} 6, Dragi}evi} 5, Popovi} 5, S. Milosavqevi} 5, Paunovi} 5, Marinkovi} 5 (od 64. Nikoli} -), Milunovi} 5, Spasojevi} 5 (od 84. N. Petrovi} -), Deliba{i} - (od 22. Radovanovi} 6), Petronijevi} 5. SPARTAK ZV: Aleksi} 7, Joksimovi} 7, Simovi} 7, Milankovi} 7, Brati} 7, ^ovi} 7

posle ubacivawa lopte iz kornera Despotovi} je postigao prvi gol. Nije mu bilo te{ko, jer ostao je sam na drugoj stativi i neometan glavom zakucao loptu u mre`u, na radost grupe vernih navija~a. Poku{ao je da uzvrati Milu no vi} u 8. mi nu tu, vu kao loptu do zone {uta, dobro tukao, ali Aleksi} je, ipak, reprezentativni golman. Na suprotnoj strani, posle jo{ jednog sjajnog prodora i centar{uta Miri}a, Milivojevu se nije dalo da duplira prednost, uzdrmao je stativu. Po{to nije imao podr{ku, Radovanovi} se u 31. minutu upustio u solo

DarkoPu{kari},jedanodadutaSuboti~ana

(od 83. [arac -), Despotovi} 6 (od 69. Noskovi} -), Milivojev 7 (od 46. \ur|evi} 7), Pu{kari} 7, Miri} 8, Ota{evi} 7. Trka fi}e i mercedesa nikada nije ravnopravna, tako ni Napredak nije imao nikakve {anse protiv superiornih Su bo ti ~a na! Su per li ga{ je krenuo furiozno, poveo ve} u drugom minutu, pa dobar deo navija~a, koji su kasnili, nije ni video gol. Miri} je pro{ao kao brzi voz po levoj strani, o{tro cen tri rao, a is pred Despotovi}a smu{ena odbrana doma}ih je uspela da otkloni opasnost. Na kratko, jer ve}

prodor, odli~no je to u~inio, izigrao celu odbranu plavih golubova, ali nije uspeo da nadmudri i golmana Aleksi}a. Umesto izjedna~ewa, ~etiri minuta kasnije Despotovi} je povisio na 2:0, opet posle asistencije nezadr`ivog Miri}a i ponovo mu nije bilo te{ko pored stati~ne odbrane doma}ih. U nastavku Kru{evqani su sporadi~no uspevali da zaprete, ni jednom ozbiqno, dok su se gosti {tedeli za naredna prvenstvena isku{ewa, pa golova nije bilo. S.M.

Priredbazapam}ewe [umadija–In|ija7:8(2:2,2:0) JAGWILO: Stadion Jasik, gledalaca: 1.000. Sudija: An|elkovi} (Kru{evac). Strelci: \orovi} u 5. i Dabeti} u 12. za [umadiju, Lemaji} u 51, i Keki} u 70. minutu za In|iju. @uti kartoni: Nikoli}, Soldatovi}, \orovi} ([umadija), Rodi}, Kolarov, Cvetkovi}, Dimitrov (In|ija). Crveni karton: Dimitrov u 75. minutu (In|ija). [UMADIJA: \uri} 8, Glo|evi} 8, Nikoli} 7, Stojanovi} 7, Spasi} , Soldatovi} 7, \orovi} 8 (od 69. Uro{evi} 7), Vukovi} 7, Pandurevi} 7, @ivanovi} 7, Dabeti} 7. IN\IJA: Jov{i} , Rodi} 7, Kolarov 7, @ivanovi} 7, Kne`evi} 7, Cvetkovi} 8, Kosti} 7 (od 46. Radovanovi} 7), Dimitrov 7, Keki} 7, Vukoi~i} 7, Antunov 7 (od 46. Lemaji} 8). Utakmica za pri~u i hiqadu sre}nika koji su je posmatrali. [umadija je jo{ jednom dokazala da je pravi doma}in. Ve} u 5. minutu \orovi} je na pas @ivanovi}a sa 20 metara po zemqi pogodio

gol gostiju. Jo{ se bura nije sti{ala a Dabeti} je glavom pogodio za 2:0. Do kraja prvog dela {anse su jo{ imali za doma}e Pandurevi} i @ivanovi}, a za goste Keki}. Nastavak je doneo jo{ vi{e uzbu|ewa. Prvo je {ansu imao Pandurovi}, da bi Lemaji} glavom doneo radost gostima i to u 51. minutu. U 60. minutu doma}i su izveli sjajnu kontru, ali je iskusni Jov{i} padom u noge zaustavio udarac \orovi}a.Kona~an rezultat postavio je Keki} kada je u 70. minutu iz blizine pogodio mre`u nemo}nog \uri}a. Do kraja me~a {anse su imali samo doma}i: Uro{evi} (72), Soldatovi} (79) i Pandurevi} u 81. minutu. Zbog drugog `utog kartona iz igre je iskqu~en gostuju}i igra~ Dimitrov u 75. minutu. Kada se krenulo sa penalima briqirali su golmani, \uri} i Jov{i} odbranili su po dva penala.Do kraja serije gosti su bili precizni, dok je Dabeti} proma{io ceo gol. N.S.


18

sport

~etvrtak22.septembar2011.

SUSRETI

dnevnik

MARKOTOMI]EVI],NAJBOQIJEDNOSEDA[SRBIJEUKAJAKU

MedaqauLondonu,za{todane Do na{eg najboqeg jednoseda{a u kajaku Marka Tomi}evi}a nije lako do}i. Brojne reprezentativne obaveze ovog Be~ejca ~esto odvajaju od Kanala i Tise, wegove radne baze na otvorenom. ^as je u Beogradu na Adi Ciganliji, zatim skokne do Gr~ke, sada je su u planu Tara, pa Portugalija... - To je dobro, po{to tako razbijem monotoniju rada u jednom okru`ewu. Svaka promena ambijenta donosi ne{to novo. Ne smeta mi. Naprotiv - konstatuje Marko Tomi}evi} na po~etku razgovora specijalno za „Dnevnik„.  Podsetimo, iako ima tek 21 godinu, Marko je ve} znano ime u kajaka{kom sportu. Sedam godina je reprezentativac Srbije u raznim uzrasnim kategorijama, osvajao je mnoge medaqe na brojnim takmi~ewima, ali mu je ispuwewe sna donelo {esto mesto na leto{wem Svetskom {ampionatu u Segedinu. - Da, tim plasmanom sam ispunio olimpijsku normu i izborio pravo u~e{}a na predstoje}im Olimpijskim igrama u Londonu. A to je san svakog sportiste. Kako su sportisti nepopravqivi sawari, sada je i qudski i sportski da razmi{qam kako do}i do olimpijske medaqe.

Jer, odavno je olimpijsko geslo -va`no je u~estvovati- prevazi|eno i svako te`i pewawu na pobedni~ko

postoqe. Neko }e primetiti, vidi onog malog Be~ejca kako se osilio. Ali, nije tako. Bio sam ove godine

Zna~ajnijirezultati Marko Tomi}evi} je jo{ kao pionir 2004. godine stekao status reprezentativca, jer je nastupio na renomiranom takmi~ewu „Olimpijske nade“. Kao kadet je 2006. godine branio boje juniorske reprezentacije, a 2007. godine zabele`io je prvi zna~ajniji rezultat. Na Svetskom juniorskom prvenstvu u ~e{kom gradu Ra~ice bio je ~etvrtoplasirani. Naredne 2008. godine na Evropskom juniorskom {ampionatu u Segedinu okitio se s dva zlata, po{to je prvi pro{ao ciqnu ravninu u disciplinama K-500 i K-1000. Opet mla|i od ostalih rivala, kao junior branio je boje seniorske reprezentacije i na Evropskom {ampionatu 2007. godine u [paniji bio

je u polufinalu, a naredne 2008. godine na Svetskom kupu stigao je do finala. Srebro na Mediteranskim igrama osvojio je 2009, kada je na Evropskom {ampionatu za mla|e seniore bio bronzani, a na Evropskom prvenstvu za seniore desetoplasirani. Dva peta mesta, na Evropskom {ampionatu u {panskom gradu Trasoni i Svetskom prvenstvu u poqskom Poznawu, izdvaja u 2010. godini. U teku}oj godini apostrofira 4. mesto na Evropskom {ampionatu u Beogradu, 5. na Svetskom kupu u Poznawu i 6. na Svetskom prvenstvu u Segedinu, kojim je ispunio olimpijsku normu za Londom i ostvario sportski san.

MOTOGP[AMPIONAT

Rosi spreman zapromene

Serenaambasadorka Unicefa Ameri~ka teniserka Serena Vilijams izabrana je za ambasadorku dobre voqe Unicefa, zbog uspe{nog u~e{}a u kampawi za poboq{awe zdravstvene situacije u Africi. Dvadesetdevetogodi{wa mla|a od sestara Vilijams putovala je tokom posledwih nekoliko godina u afri~ke zemqe, gde je pomagala u vakcinaciji protiv de~ijih bolesti. Jedna od vode}ih teniserki dana{wice, pobednica 13 Gren slem turnira, tako|e je u~estvovala u distribuciji za{titnih mre`a, u borbi protiv malarije koju {ire komarci. - @elela bih da pomognem Ujediwenim nacijama u poboq{awu kvaliteta `ivota afri~ke dece, ~ija je budu}nost ugro`ena nedovoqnim obrazovawem - rekla je Vilijamsova na sve~anosti u Wujorku.

Nadalmewaishranu [pan ski te ni ser Ra fael Nadal je pro{ao test izdr`qivosti na Univerzitetu u Toledu, kako bi saznao optimalnu hidrataciju svog organi zma i de fi ni sao is hra nu pre i posle me~eva. Drugi teniser sveta je pro{ao test u identi~nim uslovima koji su vladali na polufinalnom me~u Dejvis kupa sa Francuskom u Kordobi pro{log vikenda, koji je zavr{en pobedom [panije od 4:1. - Podaci koje }emo dobiti ovim testirawem pomo}i }e nam da posavetujemo Nadala u

vezi sa wegovom hidratacijom i ishrane pre i posle me~eva rekao je profesor Mora. On je napomenuo da tokom me~eva koji traju vi{e od tri sata telo gubi te~nost i da to mo `e da uti ~e na sma we we sposobnosti tenisera. Nadal je tokom me~eva na US Openu imao problema sa gr~evima u nogama, zbog kojih je na jednoj kon fe ren ci ji za no vi na re umalo izgubio svest. [panski teniser je u finalu Otvorenog prvenstva SAD izgubio od najboqeg srpskog tenisera Novaka \okovi}a sa 3:1 u setovima.

Devetostruki svetski {ampion u motociklizmu Valentino Rosi rekao je da je spreman da promeni stil vo`we da bi video da li }e tako ostvariti boqe rezultate na Dukatiju. Doktor je od prelaska u italijanski tim samo jednu trku zavr{io na podijumu, iako je tokom sezone na motoru napravqen veliki broj izmena, ukqu~uju}i i aluminijumski ram koji je koristio na Velikoj nagradi Aragona pro{log vikenda. Rosi je posle trke rekao da se vidi napredak, ali je kroz ciq pro{ao tek kao deseti zbog problema sa pneumaticima i starta iz boksa. Sada Italijan razmatra promenu pozicije pri vo`wi po{to je o~igledno da ostvaruje daleku mawu brzinu na pravcu nego Kejsi Stoner na Dukatiju pro{le godine. - Mnogo vremena gubimo u nekim ~udnim delovima. Na primer, u pore|ewu sa Stonerom, sporiji smo na pravcima i to sa istim motorom koji smo imali jo{ od prvih testirawa. Moramo da shvatimo u ~emu je problem, jer mo`da je ova pozicija boqa za ni`e voza~e nego za vi{e kao {to smo Niki Hejden ili ja. Moramo da vidimo da li mo`emo to da poboq{amo - rekao je Doktor. Rosi je istakao da su problemi vidqivi i na televizijskim prenosima. - Ne ose}am se komotno na motoru, tako da smo ve} razmi{qawa o pomerawu te`ine, a ako me gledate na televiziji, vidi se da ne vozim kao ranije i to je jasno. Mnogo smo radili i to na mnogo razli~itih na~ina, ali izgleda da nismo mnogo toga popravili. I daqe smo spori, a osim nekoliko trka nemamo kontinuitet dobrih rezultata naglasio je Rosi. Ovogodi{wi Moto GP {ampionat nastavqa se Velikom nagradom Japana 2. oktobra.

tri puta na dohvat medaqe. U Beogradu na Evropskom {ampionatu bio sam ~etvrti, na Svetskom kupu u Poznawu peti i na Svetskom prvenstvu u Segedinu {esti. Mlad sam i vreme radi za mene. Ako ni{ta drugo, s obzirom da vrlo naporno radim, imam pravo da se nadam. Uostalom, Belorus Aleh Jurenia je moj vr{wak i lane se ve} okitio bronzom. Zna~i, mo`e se i mlad sti}i do medaqe u najja~oj konkurenciji.  [ta je to {to mo`e da doprinese poboq{awu rezultata? - Treba fizi~ki da oja~am. Mlad sam, jo{ se razvijam i najvi{e mogu dobiti na snazi. Predstoji mi mnogo rada do Londona i o~ekujem da na Olimpijadi „eksplodiram“. Da bi

se to desilo, moram i na psiholo{kom planu da budem jak, pogotovo u datom trenutku. Kada je tehnika u pitawu, u velikoj meri sam taj segment doveo do `eqenog stepena, mada nikada ni{ta nije savr{eno i uvek ima mesta za poboq{awe. Taktika je jo{ uvek nepoznanica. Predstoje mi jaka takmi~ewa naredne godine do Londona i na wima }u ste}i dragoceno iskustvo, koje }e mi pomo}i da izaberem dobitnu kombinaciju kada je taktika u pitawu.  Iako je aktuelni ~lan Zemuna, ove godine je naj~e{}e radio u svom Be~eju po planu i programu trenera Dragana Plav{i}a iz Bor~e, koji vodi brigu i o sestrama Moldovanov i `enskom ~etvercu.

- Jo{ nije doneta odluka s kim }u obaviti zavr{ne pripreme pred London, ali nema razloga da se na tom planu bilo {ta mewa.  Ko je doprineo tvom relativno brzom razvoju i izbijawu u prvi plan? - Pre svega, moja porodica. Zahvaquju}i wima (porodici) dobio sam 2005. godine prvi svoj takmi~arski ~amac. Naravno, ni nalik dana{wem, koji sada dobijam od sponzora renomiranog portugalskog proizvo|a~a kajaka „Nelo“, ali da nije bilo tog ~amca i razumevawa roditeqa pitawe je da li bi sve teklo ovim tokom. Zatim, profesor @arko Gr~i}, bio mi je trener od po~etka do 19. godine. Mnogo mi je pomogao i to u godinama kada se postaje i prestaje biti vrhunski sportista. Imao sam lepu i beri}etnu 2010. godinu u [apcu s Miroslavom Aleksi}em, a sada sve dobro funkcioni{e s Draganom Plav{i}em. Dodao bih tome i zna~aj Olimpijskog komiteta. Od lane ne moramo vi{e da brinemo oko sredstava za pripreme i takmi~ewa, sada samo razmi{qamo o tome kako da se {to boqe pripremimo, podignemo nivo forme i bele`imo boqe rezultate. To je ogromno olak{awe na psiholo{kom planu.  Ko }e biti najve}i kandidati za pewawe na pobedni~ko postoqe u K-1000 metara u Londonu? - Iskusni Nemac Maks Hof, Kana|anin Adam Van Koverden i Belorus Aleh Jurenia. Trudi}u se da im pomrsim ra~une i stignem do medaqe bilo kojeg sjaja. To, ipak, ostaje upisano za sva vremena. Daleko mi je da ~ekam narednu Olimpijadu- s osmehom isti~e jedan od trojice ve} sigurnih be~ejskih olimpijaca. Jer, pored Marka, vizu za Londom izvadili su kajaka{ Dejan Terzi} u ~etvercu i pliva~ ^aba Sila|i VlastimirJankov

UO^ITURNIRA„^IKAKO^A–ZREWANIN2011”

Hiqadumali{anana jednommestu In ter na ci o nal ni me mo ri jal ni tur nir “^i ka Ko ~a – Zrewanin 2011”, 17. po redu, u or ga ni za ci ji zre wa nin ske {kole fudbala Petli}, uz po-

(U`ice), fudbalsko ume}e }e odmeriti gosti iz BiH, Hrvatske, Slovenije i Rumunije, u pet sta ro snih ka te go ri ja (2000, 2001, 2002, 2003 i 2004).

- Po zi va mo su gra |a ne da svojim dolaskom podr`e ovu veliku manifestaciju i u`ivaju u ~arolijama mladih fudbalera. Najzaslu`nijim eki-

dr{ku grada Zrewanina, odr`a}e se naredna dva vikenda (24. i 25. septembra i 1. i 2. okto bra) na te re nu sport skog centra “Mala Amerika” (biv{i Vojni stadion). Pored doma}ih ekipa, me|u kojima su Partizan (Beograd), Vojvodina (Novi Sad), Radni~ki (Kragu je vac) i Se voj no Po int

Na zrewaninskom turniru }e u~estvovati 70 ekipa, sa preko 1.000 mladih fudbalera. Sve~anom otvarawu ( u subotu, 24. septembra, u 11,30 ~asova) pri su stvo va }e, iz me |u osta lih, fud bal ske le gen de Milan Gali} i Nenad Bjekovi}, zvani~nici grada Zrewanina i sportskih ustanova.

pama i pojedincima pripremili smo i prigodne nagrade u vidu medaqa, pehara, diploma i zahvalnica – poru~io je menaxer {kole fudbala Petli} Nikola Vasi} i dodao da odigravawe prvih utakmica po~iwe u 8,30 ~asova i da je ulaz u sportski centar besplatan. @.B.

OduzetrekordPoliRedklif Me|unarodna atletska federacija poni{tila je svetski rekord u maratonu Britanke Pole Redklif po{to nije ostvaren u iskqu~ivo `enskoj trci. Prema novim pravilima rezultati koji su ostvareni u me{ovitoj konkurenciji ima}e status „najboqi u svetu”. Kako je saop{teno, do izmena

je do{lo kako bi se neutralisao uticaj mu{kih „pejsmejkera” u postizawu boqih vremena. Redklif je, me|utim, i daqe vlasnica svetskog rekorda jer je maraton u Londonu 2005. godi ne is tr ~a la u vre me nu 2:17:42. Udru`ewe Glavnih svetskih maratona (VMM) i Asocijacija me |u na rod nih ma ra to na

(AIMS) smatra da je novo pravilo u najmawu ruku nepravedno. „Ve}ina `enskih trka u svetu odr`ava se u me{ovitoj konkureniciji. Nova pravila su nepravedna, unose zabunu i ne po{tuju istoriju na{eg sporta”, ka`e se u saop{tewu VMM, ~iji su ~lanovi maratoni u Bostonu, Berlinu, ^ikagu i Wujorku.


SPORT

c m y

dnevnik

@REB ZA DEJVIS KUP U BANGKOKU

Srbija~eka [vedsku Srpska teniska reprezentacija igra}e protiv [vedske u osmini finala Svetske grupe Dejvis kupa za 2012. godine. Taj duel igra}e se od 10. do 12. februara naredne godine u Srbiji. Na{i igra~i ve} su se u Dejvis kupu sastajali sa [ve|anima i to ove godine, u ~etvrtfinalu, kada su slavili na gostovawu.

- To je jedna od onih stvari koje moraju da se re{e sistemski zato {to mo`emo da prijavimo samo ~etvoricu igra~a. U slu~aju da imamo specijalizovan dubl i da se neki od igra~a u singlu povredi imali bismo problem. To je jedno od pitawa koje moraju da re{e ATP i ITF, da se dozvoli ve}i broj igra~a ili da se

}emo biti u formi – rekao je Troicki. I Janko Tipsarevi} se sla`e da zbog OI u Londonu mora do}i do prilago|avawa kalendara teniskih takmi~ewa. - Ne{to sli~no smo imali u godini kada su bile Igre u Pekingu. Jasno je da izvesnih pomerawa mora biti. Ako je neko

~etvrtak22.septembar2011.

19

FINALE SVETSKOG KUPA U VROCLAVU

Mirosavqevumali Kristalniglobus Srpski strelac Nemawa Mirosavqev, ~lan Streqa{ke dru`ine Novi Sad 1790, osvojio je bronzanu medaqu i mali Kristalni globus, MK pu{kom trostav (3h40 metaka) na finalu Svetskog kupa u poqskom gradu Vroclavu sa 1273,5 (1175) krugova. Kristalni globus je pripao Norve`aninu Ole Kristijanu Brinu sa 1278,5 (1181) krugom, a drugo mesto osvojio je Italijan Nikolo Kamprijani sa 1274,6 (1174) krugova. Mirosavqev je u finale trostava u{ao sa drugim rezultatom od 1175 krugova, {est mawe od Norve`anina Brina, koji je do kraja plejofa uspeo da zadr`i prednost. Na{ strelac dobro je u osnovnom delu ga|ao le`e}i stav, 399 i to je bio najboqi rezultat od svih deset takmi~ara, ali je imao dve slabije serije u stoje}em koji je zavr{io sa 383 kruga, da bi u kle~e}em imao 393 {to je bio drugi rezultat. U finalu je Nemawa ne{to lo{ije ga|ao (98,5 krugova, po serijama 9,9, 10,0, 9,3, 10,5, 10,6, 8,9, 10,1, 10,2, 9,6, 9,4), pa je Kamprijani, koji je za wim zaostajao krug pre plej-ofa,uspeo da ga pretekne finalnom serijom od 100,6 krugova na kraju za 1,1 krug. - Zadovqan sam {to sam uspeo da osvojim medaqu, ali su i rezultati iz osnovnog dela i finala mogli da budu boqi. Mala dekocentracija u nekoliko situacija ko{tala me je srebrne medaqe. Kamprijani je {estim metkom pogodio 10,4 i tu je napravio razliku - rekao je Mirosavqev. Ovo je Mirosavqevu druga medaqa sa finala Svetskog kupa, zlatnu je osvojio 1995, tako|e u trostavu. U karijeri ima i dva srebra sa svetskih kupova, u Cirihu 1991. i [angvonu 2011. kojim se i kvalifikovao za Vroclav i {est bronzi. Pro-

NemawaMirosavqev

{le godine je na SP u Minhenu uzeo bronzu u trostavu i ispunio kvotu za London. To }e mu biti pete Olimpijske igre u karijeri. Danas }e na vatrenu liniju od na{ih strelaca Andrija Zlati} u disciplini vazdu{ni pi{toq (osnovni deo u 9, a finale u 12 ~asova). G. M.

ODBOJKA[ICA JOVANA BRAKO^EVI] SPREMNA ZA EP

Krunauspe{nogleta Opetsa[ve|anima:reprezentacijaSrbije

Selektor Dejvis kup tima Bogdan Obradovi} istakao je da i on i igra~i vrlo dobro znaju [ve|ane. - [ve|ane vrlo dobro poznajemo, igrali smo ove godine. Oni su tada nastupili bez Soderlinga, a mi smo pobedili 4:1, ali da u slu~aju da Soderling, koji je ve} godinama me|u najboqih deset na svetu, bude igrao posao ne}e biti ba{ toliko lak. Ali, dobro je {to se igra kod nas - rekao je Obradovi}. Obradovi} je rekao da su on i igra~i pri`eqkivali Japance za rivale. - Igra~i su najvi{e `eleli da izvuku Japan zbog zgusnutosti rasporeda, jer se igra odmah posle Australijan Opena, pa da ne bi bilo mnogo putovawa. U posledwim duelima na{eg tima u Dejvis kupu pokazalo se da je najve}i problem dubl, a Obradovi} isti~e da je za to potrebno sistemsko re{ewe.

na drugi na~in re{i - istakao je Obradovi}. Viktor Troicki isti~e da se zbog OI u Londonu 2012. kalendar pomera i bi}e dosta zgusnut. Ipak, smatra da }e Srbija i slede}e godine daleko sti}i. - Pomerawe kalendara je neminovno zbog Olimpijskih igara. Samo da budemo zdravi, onda mogu da tvrdim da }emo sti}i daleko u Davis cupu. [vedska svakako nije najlak{i protivnik koji smo mogli da izvu~emo. Sve zavisi i od toga da li }e Soderling igrati, da li }e do}i u Beograd. Ukoliko bude nastupao, onda }e nam biti znatno te`e. Svi znamo kako on igra. Ostale igra~e iz {vedske reprezentacije znamo, igrali smo nedavno protiv wih i znamo {ta mo`emo o~ekivati od wih. Olak{avaju}a okolnost je {to igramo kod ku}e. Dolazimo iz Australije, s prvog gren slema i sigurno je da

smatrao da je ova godina bila te{ka, slede}a }e, zbog Londona, biti jo{ te`a. Svakako da sam zadovoqan {to }emo jo{ jednom igrati protiv [vedske, prvo jer igramo ponovo kod ku}e, a drugo, [vedska nam nije nepoznata. Mislim da smo veliki favoriti i smatram da bismo trebali da dobijemo taj me~– komentar je Janka Tipsarevi}a. Naj bo qi srp ski te ni ser u dublu i jedan od najboqih na svetu u ovoj konkurenciji Nenad Zi mo wi} za do vo qan je `rebom. - Smatram da je dobar `reb. Te`ina me~a }e zavisiti od toga da li }e na{i gosti igrati u naja~em satavu, odnosno sa wihovim najboqim teniserom Soderlingom koji je uvek nezgodan protivnik. Imamo ja~i tim i smatram da }emo pro}i daqe, u ~etvrtfinale Svetske grupe optimista je Zimowi}

Gotovo pola godine su na okupu odbojka{ice Srbije. Iza sebe imaju osvojenu Evropsku ligu i tre}e mesto na prvom u~e{}u u svetskom Gran priju, a na predstoje}em Evropskom prvenstvu, koje zajedno organizuju Srbija i Italija, `ele jednu od medaqa. Dok su svetla reflektora bila usmerena ka mu{koj reprezentaciji, devojke su se spremale za po~etak prvenstva Starog kontinenta, a ve} u subotu igraju prvi me~ sa Francuskiwama. - Dugo smo zajedno i posle mnogobrojnih akcija ovog leta, do{lo je vreme za Evropsko prvenstvo, koje svi `eqno o~ekujemo. Dobra godina za nas po~ela je jo{ jednim osvajawem Evropske lige, a veliki uspeh napravqen je na Dalekom istoku, bronza sa Gran prija nam je veliki zamajac za Evro smotru. Istina je da smo ponekad umorne jer zaista naporno radimo, ali za Evropsko prvenstvo smo se pripremale i to nam je ove sezone glavno takmi~ewe - rekla je Jovana Brako~evi}.

DVAZLATAISREBROZASRBIJUU[EFILDU: Odli~anu~inakimalajestonoteniskareprezentacijaSrbijenaSvetskomkupuustonomtenisuzaosobesinvaliditetom,u[efildu. BorislavaPeri}Rankovi}osvojilajezlatnumedaquupojedina~nojkonkurenciji,anajsjajnijegodli~jadomoglasei`enskaekipa (igralejo{NadaMati}iZoricaPopadi}),dokjemu{kaekipa,u sastavuZlatkoKesler-MitarPaliku}a,osvojilasrebrnumedaqu. U pojedina~noj konkurenciji svi ostali na{i predstavnici stigli su do ~etvrtfinala. U Engleskoj je u~estvovalo oko 350 takmi~araiztridesetakzemaqa,ajedinosuodzapa`enijihu~esnikaizostaliKinezi.Sna{imreprezentativcimabiojetrener GoranKoci}. -Ovojebilaposledwatakmi~arskaproverapredEvropskoprvenstvouSplitukoje}eseodr`atiod19.do29.oktobra.DotadanampredstojetreninziuNovomSadu,aukolikoprekosponzoraidonatoraobezbedimodovoqnonovca(oko1.500evra)uputi}emosenazavr{nepripremeuItaliju(Liwano)od27.septembrado4.oktobra-ka`eigra~-selektorZlatkoKesler. S. S.

JovanaBrako~evi}

Na{e devojke igra}e u Beogradu u A grupi sa Ukrajinom, Nema~kom i Francuskom. - Izuzev Ukrajinki, protivnike u grupi veoma dobro poznajemo, ali se igra~ice ne bave mnogo time. Sa Francuskom smo bili u grupi na Evropskom prvenstvu, a Nemice su jedna od najja~ih selekcija sveta, pa su dobro poznate. Sigurna sam da }e stru~ni {tab odraditi svoj deo posla i dobro nas pripremiti za utakmice - ka`e Jovana. Posle Gran prija, javnost od vas o~ekuje minimum medaqu na EP. - Doma}i teren mo`e samo da bude na{a prednost. Realno, nismo ranije bili pod pritiskom kao sada, ali moramo da se nosimo s tim. Sama ~iwenica da smo doma}ini izvu}i}e iz nas posledwe atome snage, a sve s ciqem da {to boqe pro|emo. Sigurno je da }e sve devojke pru`iti maksimum, ali ne treba puno pri~ati pre po~etka {ampionata - istakla je Brako~evi}eva. M. Risti}

MA^EVALA^KIKLUBVOJVODINAJA^IZADVASJAJNATAKMI^ARA: Ma~evala~kiklubVojvodinaposledwegdanaprelaznogrokapoja~aosesadvasjajnatakmi~ara,do{lisuRomanaCaran i Ra{ko Mi}i}. Pored sopstvene ma~evala~ke {kole, puno pa`weseuklubupoklawaipoja~awimau`eqidaseposti`uvrhunski rezultati. Romana Caran je jedna od najpoznatijih i najtrofejnijih srpskih ma~evalkisvihvremena,{estajetakmi~arkasveta,dvostruka{ampionkaBalkana,osvaja~zlatnihmedaqanamnogobrojnimdoma}imi me|unarodnimturnirima.Ra{koMi}i}jejedanodnajpoznatijihi najuspe{nijihsrpskihma~evalacauprethodnojdekadi:{ampionBalkanaiosvaja~zlatnihmedaqananajve}imdoma}imiregionalnim turnirima. Tehni~kidirektorVasilijeMilnovi}isti~edajedovo|eweovakvadvama~evaocavelikipodstrekzasveostaletakmi~are.Onje naglasiodajesaovimzavr{enosadovo|ewemdoma}ihtakmi~ara, ada}esete`itiunarednimgodinamadasedovedustranci.Onje naglasiodajedobarpo~etakprojekta“EvropskaVojvodina”rezultat izuzetnopredanogisinhronizovanogradasvihklupskihstruktura.


20

sport

~etvrtak22.septembar2011.

dnevnik

UZ TRIJUMF VOJVODINE NIS U ZAGREBU

Crveno-bela mladostobe}ava AleksandarRa{i}

Ra{i} pauzirapet nedeqa Ko{arka{ Aleksandar Ra{i} nije mogao da pomogne saigra~ima u reprezentaciji Srbije u kqu~nim duelima na Evropskom prvenstvu u Litvaniji zbog povrede le|a. Dodatni pregledi u Viqnusu pokazali su da je u pitawu te`a povreda nego {to se ~inilo u prvi mah - ruptura kostiju u dowem delu le|a. Povreda zara|ena u duelu protiv Litvanije odvoji}e reprezentativca Srbije od terena pet nedeqa, pa trener Lijetuvos Ritasa Aleksandar Xiki} ne}e mo}i da ra~una na wegovu pomo} na kvalifikacionom turniru za Evroligu.

Nikad mla|a ekipa Vojvodine NIS osvojila je prvo mesto na turniru ko{arka{ica u Zagrebu. Izabranice trenera Zorana Mirkovi}a trijumfovale su u konkurenciji slovena~kog Ceqa, ma|arskog Seksarda i doma}ina Lupe Promou{n. Mirkovi} je u Zagrebu na raspolagawu imao deset ko{arka{ica: Milo{evi}, ^abarkapa, @ivadinovi}, Popovi}, Piper, Vu~kovi}, Celi}, \uki}, Radovi} i Erak. Posle memorijala „Radojica Lale Nikitovi}„ u Novom Sadu, ovo je bio drugi turnir istih u~esnika, a naredni }e se igrati u Seksardu. - Nastup u Zagrebu bio je pun pogodak, jer smo imali tri jake utakmice, {to je i te kako

Milana@ivadinovi},prvotimkaVojvodineNIS

dobro za ovaj mladi sastav. Evidentno je u odnosu na turnir u Novom Sadu da podi`emo formu - kazao je po povratku u Novi Sad trener Mirkovi}. Su tra No vo sa |an ke putuju u Ma|arsku na turnir, ~iji je doma}in Seksard. Pored Lupe i Vojvodine u~estvova}e i ~etiri ma|arska prvo li ga {a, Fe ren cva ro{, Va {a{, Ba ja i Seksard. - Trodnevni turnir u Ma|arskoj bi}e do sada najbrojniji, sa {est ekipa. Latinka Du{ani} se povredila, a Marijana ^orto je zbog privatnih obaveza opravdano odsutna. To ne umawuje na{u `equ da se i u Seksardu prika`emo u {to boqem svetlu - rekao je Mirkovi}. I. Grubor

UO^I PRVENSTVENOG STARTA VOJVODINE

Prvoliga{kodru{tvokaoizazov Rukometa{ice Vojvodine iz Novog Sada uspele su za tri godine da presko~e dva ranga takmi~ewa i, posle nekoliko godina, ponovo steknu status prvoliga{a. Premijeru u novom dru{tvu mladi sastav Vojvodine ima}e ovog vikenda (nedeqa u 18.30, velika sala Spensa), a kako su se pripremile i s kakvim ambicijama ulaze u novu sezonu pitali smo trenera Dragana Kuki}a. - Ispunili sve sve ono {to smo i zacrtali tokom pripremnog perioda. Prvi deo odradili smo u Gr~koj, a po povratku u Novi Sad u{li smo u salu gde smo se posvetili radu s loptom i odigravawu kontrolnih utakmica. Tu smo videli mogu}nost ekipe, tako da u prvenstvo ulazimo maksimalno spremni - rekao je Kuki}. Vojvodina se posle dugo godina vratila u Prvu ligu? - Drago mi je {to se ponovo igra `enski rukomet u Novom Sadu, gradu koji je nekada vi{e bio prepoznatqiv po `enskom nego mu{kom rukometu. Ponovo }e poklonici ovoga sporta biti u prilici da u`ivaju u utakmicama s renomiranim prvoliga{kim ekipama, gde }emo mi poku{ati da s ovim mladim sastavom ostvarimo {to boqe rezultate. Gde vidite Vojvodinu u prvoliga{kom dru{tvu?

Prednovimisku{ewima:ekipaVojvodine

- Neiskustvo je uslovno re~eno na{a mana. Imamo u ekipi ~etiri {esnaestogodi{wakiwe, koje su bili nosioci igre u Drugoj ligi, a to isto i sada treba da budu. One poseduju odre|eni kvalitet i nadamo se da

Napredaknovisuperliga{ S obzirom da je ekipa Vrawa odustala od takmi~ewa u mu{koj rukometnoj Superligi odlu~eno je da upra`weno mesto popuni pobednik bara`a Napredak iz Kru{evca Spartak Vojput iz Subotice. Pobedili su Kru{evqani (24:23, 14:11) i time stekli superliga{ki status. Utakmica je, ina~e, do posledwe sekunde bila neizvesna, a odluka o novom superliga{u pala je u fini{u susreta. J. G.

FORMULA JEDAN

Fetelnakorak dotrona Sebastijan Fetel o~ekuje da odbrani titulu svetskog prvaka u Formuli 1 ve} u Singapuru. Mladi Nemac izjavio je da se nada da }e u Singapuru odraditi dobar posao. - Ukoliko iza|emo iz trke sa ve}om predno{}u nego {to smo u{li, onda smo uradili dobar posao rekao je Fetel. Voza~ ekipe Red Bul vodi u {ampionatu Formu- SebastijanFetel le 1 sa 112 poena i potrebno mu tiri puta je bio drugi i jednom je da osvoji 13 bodova vi{e od ~etvrti. drugoplasiranog Fernanda Posle trke za Veliku nagradu Alonsa iz Ferarija kako bi Evrope, Nemac je imao mali osigurao titulu, pet trka pre post od tri trke bez prvog mekraja ovogodi{weg takmi~ewa. sta, ali je onda, u Belgiji i u Fetel je ove sezeone na 13 trka Italiji, vezao dva trijumfa i zabele`io osam pobeda, {to je do{ao na korak od nove {ampiubedqivo najvi{e od svih vozaonske titule. Do kraja {ampio~a. Pored wega samo su jo{ Luis na ostalo je jo{ {est trka i ako Hamilton i Xenson Baton uspene obezbedi titulu u Singapuru li da ostvare vi{e od jedne povelike su {anse da to u~ini na bede - po dve. Me|utim, 24-godinekoj od preostalih trka (Japan, {wi voza~ Red Bula i kada nije Koreja, Indija, Abu Dabi, Brabio prvi osvajao je bodove - ~ezil).

}e uspeti ravnopravno da se nose s iskusnijim igra~icama. Prevazi{le su kvalitetom Drugu ligu i sada je red da s ja~im rivalima napreduju i sti~u iskustvo. S obzirom na to da smo novajlije u Ligi, nemamo saznawa s kakvim sastavima }e nastupiti ostale ekipe, ali }emo tokom prvenstva videti i spoznati realne domete na{eg sastava. Ko su favoriti za prvo mesto? - Nezahvalno je baviti se prognozama. Prevashodno }emo gledati sebe i poku{ati da iz utakmice u utakmicu podi`emo i kvalitet rada i igre. Ovaj sastav ima i potencijal i stvarala~ki mentalitet. Igra}emo se rukometa, pa {ta bude - jasan je strateg Vojvodine Dragan Kuki}. J. Gali}

FEQTON

39

KOSTAPAPI]: IZAZOVIAFRIKE

Pi{e: Slobodan Jakovqevi}

Polamilionanavija~a okostadiona Stigli smo iz hotela na stadion, ~iji je kapacitet 45.000 gledalaca. Lep stadion, nov, trava odli~na, pripremqen je za afri~ki Kup nacija. Utakmica se igrala popodne u 15.30, a ve} u 11 sati pre podne stadion je bio pun kao oko. Kad smo stigli ispred stadiona tu je bilo najmawe 500.000 qudi. To se sve crnelo. Dokle god mi je pogled dopirao iz autobusa kojim smo dolazili, video sam samo crne glave. Na~i~kanu jedun do druge. Skroz oko stadiona. Nepregledna masa. Toliko wih ispred stadiona, a on pun. Oni nemaju gde da u|u. Karata odavno nema. Sve su rasprodate. To je slika koja se nikada ne zaboravqa. U{li smo na stadion, oti{li u svla~ionicu i po~eli da se pripremamo za izlazak. Kada, jave nam da me~ treba da se odlo`i. Kako? Za{to? Stadion je pun ve} od pre podne. Oko stadiona jo{ nekoliko puta vi{e qudi nego {to ih je na stadionu. Onda ~ujemo da u toj prevelikoj gu`vi oko stadiona ima {estoro mrtvih navija~a. Kako, pitam? Ka`u, kolaps, ili prega`eni. Ipak, me~ se ne odlo`i. A dok nije po~ela utakmica atletskom stazom na stadionu idu vatrogasna kola, a vatrogasci {mrkovima polivaju gledaoce. Temperatura preko 35 stepeni. A ti qudi su od 11 sati izlo`eni suncu. Krenula je utakmica. Mi nadmo}ni i na poluvreme odemo sa 2:0 za nas. Igramo sjajno. Ina~e, Kotoko je minule sezone bio {ampion, a sada nam duva za vrat. Na kraju je bilo 2:1. Mi smo proma{ili mnogo zrelih prilika. No, to nije ni toliko bitno. Najva`nije je da je Harts pobedio u Kumasiju posle punih deset godina. Odjednom i ovde sam postao heroj, gotovo Bog. Navija~i me nose, prskaju vodom, da ne ka`em {ampawcem. Nastavio sam da radim i i{lo je dobro. Kada se pogleda ugovor, trebalo je dosta novca da se isplati treneru. Trebalo je da se odigra jo{ nekoli-

Vratio sam se sam kolima u glavni grad Gane. Kada sam stigao ku}i pozovem telefonom glavnog bosa i ka`em da to {to se dogodilo ju~e u svla~ionioci vi{e ne}e mo}i niko da radi. Ujutro pozovem predsednika kluba i ka`em da bih `eleo da razgovaramo. - Kou~, ka`i {ta je bilo, o ~emu se radi? - Ne `elim da o tome pri~am telefonom. Kada se vidimo re}i }u ti. Kasnije me nazove jedan od one dvojice {to su bili u svla~ionici i, izme|u ostalog, ka`e. - Kou~, ti treba da podnese{ ostavku. - Ja ne}u da podnesem ostavku. Ne vidim nijedan razlog za to. - Zna{, bilo bi mnogo pametnije da ti podnese{ ostavku nego da ti mi damo otkaz. - Dobro. Razmisli}u, ka`em i okrenem Vinsenta Odotea, s kojim sam pravio ugovor dok je bio u Hartsu i pitam ga oko nekih detaqa. A on mi ka`e: - Ne. Nemoj ti da podnosui{ ostavku. Ja okrenem tog ~lana uprave i ka`em mu da sam razmislio i da ne}u podneti ostavku. - Ako mislite da treba da odem, onda vi morate da mi date otkaz. I to da mi ga uru~ite danas do 12 sati. Ukoliko ga ne dobijem, napismeno, danas do 12 sati nastavqam daqe da radim. Jer, ponavqam vam, ne}u podneti ostavku. - Pa, kou~, nemoj tako. Istog dana oti{ao sam na razgovor kod predsednika kluba i ka`em mu da s qudima koji su u upravi vi{e ne `elim da radim. - Kou~, ne `eli{. Da li je to tvoja posledwa? - Da. To je moja posledwa. Ne `elim! - Dobro, kou~. [ta je tvoj predlog? - Moj predlog je slede}i: ako mi vi date otkaz treba da mi isplatite tri plate, a ja tra`im da mi sada date ovu platu koju mi dugujete, da mi platite avionsku kartu i date

KUP SRBIJE

Prvopaderbi U Beogradu je odr`an sastanak vaterpolo klubova u~esnika Kupa Srbije. Izvu~eni su takmi~arski brojevi: 1. Crvena zvezda Vet, 2. Beograd 3. Partizan Rajfajzen, 4. Vojvodina, 5. Bawica, 6. @AK. Igra se po jednokru`nom bod sistemu, prvo kolo je 15. oktobra i odmah je veliki derbi Partizan - Vojvodina. Sastaju se: Crvena zvezda Vet @AK, Beograd - Bawica, Partizan Rajfajzen - Vojvodina.

U SUBOTU U NOVOM SADU

Turniru tajlandskomboksu Posle {est uspe{nih revija tajlandskog boksa, K1 i ultimat fajta (MMA), organizacija „Borbom protiv nasiqa” (BPN) odlu~ila je da dovede jednu od vode}ih svetskih organizacija kad je tajlandski boks i K1 u pitawu. U maloj sali Spensa u Novom Sadu 24. septembra publika }e imati prilike da gleda 10 vrhunskih profi borbi, od kojih }e glavna borba biti za zeleni WBC muay thai pojas prvaka Srbije u velter kategoriji, u kojoj }e snage odmeriti Nikola Ivanov Beqski i ~vrsti borac iz Novog Pazara Vahid Kicar. Pored borbe za pojas, predvi|eno je {est super fightova, kao i kvalifikacije osmorice te{ka{a u K1 disciplini za turnir ~etvorice pod nazivom „prvi kraq”, koji }e biti odr`an na jednoj od predstoje}ih The Champion Club gali. Revija u maloj sali Spensa, 24. septembra, po~iwe u 20 ~asova. Cena karte je 500 dinara, dok VIP ko{ta 1.000 dinara. Sav prihod od ulaznica je namewen projektu za razvoj tajlandskog boksa u Srbiji. E. D.

[ampionskitimHartsa

ko utakmica, a mi smo imali 16 bodova vi{e od Kotokoa koji je tre}i, a 12 vi{e od drugoplasiranog koji nije tolika pretwa. Vi|eni smo kao {ampioni. Izgubili smo potom jednu utakmicu u gostima i posle tog susreta u svla~ionicu u|u dvojica ~lanova uprave. Jedan od wih po~ne da vi~e na igra~e, a potom i na mene. Ne znam kako sam sa~uvao mir? Obi~no, u takvim situacijama reagujem sasvim druga~ije. Kada je on rekao to {to je rekao, obratio sam mu se: - Jeste li rekli {ta ste imali? E, sada iza|ite napoqe. Iza{la su wih dvojica i ja sam ostao sam sa igra~ima. - Momci, hvala vam za sve {to ste do sada u~inili za mene. Pokazali ste mi ko ste i {ta ste. A na ovo {to se malo~as dogodilo niste reagovali. Mo`da se vidimo u Akri.

tri zaostale plate, odnosno da vratite novac qudima od kojih sam pozalmqivao, jer me niste redovno ispla}ivali. Ja dugujem nekim qudima oko 6.000 dolara, a klub meni za tri plate 15.000 dolara. Dakle, ja vama ~inim uslugu. Ne tra`im sve da mi isplatite, ve} jednu platu i da vratite dugove koje sam zbog vas napravio. - Dobro, kou~. Svaka ~ast. Prihvatam tvoj predlog. Dobi}e{ ovu platu, bi}e ti pla}ena avionska karta i nikome ni{ta ne duguje{. Izme|u ostalih, i wemu sam dugovao neki novac. Zavr{io se taj razgovor i ja se vratim u hotelsku sobu. Kad, zove me sekretar kluba i ka`e da do|em, da me ~eka pismo. Pitam ga: - Jel, ono? - Jeste.

SUTRA: Medaqa stigla DHL-om Kwigumo`etekupitiukwi`aramailijeporu~itinatelefon: 063/541234


c m y

dnevnik

~etvrtak22.septembar2011.

21


22

ekologija

~etvrtak22.septembar2011.

dnevnik

DANASSEOBELE@AVASVETSKIDANBEZAUTOMOBILA

Hodaj,okre}ipedale… priroduza{titi Svakog22.septembaraqudi umnogimgradovimasvojautomobilostavqajukodku}eina posao odlaze gradskim prevozom, bic ik lom ili pe{ ic e. Odr`avajuserazli~itemanifestacije,masovnevo`webiciklima,delisepropagandni materijal... Prevashodni ciq odr`avawa ovih akcija jeste da se, makar i na simboli~an na~ in, uka` e na {tetn ost emisije izduvnih gasova i potreb u prom en e svak od nevn e `ivotne prakse. Ovaj dan se obele`avaiuSrbiji.

Ra~unasedasuautomobili uzro~nici 40 odsto zaga|ewa atmosfere. Oni obilato poma` u stvar aw e efekt a staklene ba{te i pojavu kiselih ki{a. Osim {to uti~u globalno,nazemqinuatmosferu, automobili i u najdirektnijem smislu ugro`avaju zdravqe qudi u gusto naseqenim mestima,posebnodece,starijih osoba, trudnica i hroni~nih bolesnika. Koncentracijazaga|evinajeugotovosvim velikim gradovima takva, da bi se moglo re}i kako se to

stanovni{tvo nalazi u nekoj vrs ti crn e vaz du{ ne baw e. Problemje{touprkosapelima zaga|ewe raste. Jedan od bitnih razloga je i to {to je broj automobila svakoga dana sveve}i! USrbijijeodprvepolovine90-tih,satada{wih1,1milion,brojmotornihvozilado 2005. godine porastao skoro duplo,na2miliona,od~egaje oko 1,5 mil io n a putn i~k ih automobila prose~no starih oko 15 godina, sa izrazitom „spos obn o{ }u zag a| iv aw a”!

Jo{ jedan nepovoqan efekat kori{}ewa automobila je i svemawe~ovekovogfizi~kog kretawa.Atelesnaaktivnost jeste jedan od glavnih predu- slova dobrog zdravqa. Stoga Dan bez automobila ima jo{ jedanciq-dauka`enapotrebu hodawa, umesto vo`we u automobilu (naravno, kad je tomogu}e). U Nov om Sad u Evrops ku Nedequ mobilnosti i Svetski dan automobila obele`ava Biciklisti~ki klub„Fru{kogorac” iz Sremske Kame-

nice.Takojezadanasucentru grada od 17 do 18.00 sati planirana masovna biciklisti~ka promotivna vo`wa u duhu saobra}ajne tolerancije I to od Trga slobode -Mileti}eva - Zlatne grede - Pa{i}eva Temerinska-Jovana Cviji}a Kis a~k a-Jov an a Sub ot i} a -

Bul.Mih ajl a Pup in a-@ark a Zrewanina - Stra`ilovska Bulevar Cara Lazara - Fru{kogorska-Kej- -Ribarsko ostrvo. Na kraju promotivnevo`wesvakiu~esnik svojim potpisom potvr|ujesvojeopredeqewezao~uvawemprirode.

Akcijanabe~ejskomtrgu Imaju}i u vidu da je Be~ej jo{pretridecenijescentralnog gradskog trga udaqio saobra}ajipretvoriogaupe{a~ku oazu, te `iteqima najve}eg potiskoggradaunasne}ebiti te{kodaprihvatepozivOdseka za{tite `ivotne sredine i prostornog planirawa Op{tinskeupravevezanzaobele`avawejo{jednogdanaizbogatogekolo{kogkalendara.Upitawu je dana{wi Svetski dan bezautomobila,kojijeEUuve-

EVROPSKIVIKENDPOSMATRAWAPTICA IUSRBIJI

Dru{tvozaza{tituiprou~avawepticaSrbije,zajednosalokalnimpartnerima,organizujeovegodineizletena18lokalitetauSrbiji, izme|u ostalog i u Ba~kom Brestovcu, Ba~kom Petrovcu, Kova~ici ([e}eranska bara), na Luda{komjezeru,uMelencima,Somboru([umicakodgradskognaseqa Selen~a), Svilojevu, Novom Kne`evcu,Vr{cu(Talo`nikuMalom

ritu), Be~eju, Titelu i na Pali}komjezeru. “Pozivamogra|ane danamsenajaveipridru`enaizletukojisami odaberu.Garantujemoimzanimqiv danuprirodi,punopticaidru`ewe sa qubiteqima ptica. Vodi~i }eihobavestitigde}ebitipolaznomestoizletai{tajeodopreme potrebnodaponesu.Dvogled,fotoaparat,terenskabele`nicaiosve`ewesvakakosudobrodo{li”,poru~ujuizDZPPSidodajudazainteresovanidetaqnijeinformacije mogu da dobiju na sajtu Dru{tva: www.pticesrbije.rs @.B.

sebno pozivamo dijabeti~are, kako bismo ih podsetili na zdravstveni aspekt ~itave akcije-reklanamjepovodomdana{weg dana {ef Odseka za{tite `ivotne sredine i prostornog planirawa mr Bojana Bo`i}. U okviru dana{weg okupqawanapopularnojPoga~iuBe~eju bi}e prire|en jednosatni programedukativnogkaraktera i, po izboru, biciklisti~ka ilipe{a~katura. V.Jankov

Jalovi{ta~uvaju opasancijanid Javnaraspravaposve}enaprojektu eksploatacije zlatno-srebrnih ruda u perimetru ^erte` u`upanijiHunadoaraususednoj Rumuniji, uprili~ena je krajem pro{le nedeqe u Novom Kne`evcu. Ministarstvo `ivotne sredineRumunije,uskladusaodredbama Konvencije o proceni uticaja na `ivotnu sredinu u prek og ran i~n om kont eks tvu, podnelojeMinistarstvu`ivotnesredine,rudarstvaiprostornog planirawa Srbije zahtev za ocenuprojekta.

koristi 10 odsto cijanida, opasnogza`ivotnusredinu.Predvi|enaizgradwadvajalovi{takoja preuzimaju cijanid, a prema uveravawima prezentera projekta, nema opasnosti od prekograni~nogincidentakojibisenegativnoodraziona`ivotivodeuSrbiji. Javnaraspravajeorganizovana uNovomKne`evcu,kojijenaudaqenosti oko 150 kilometara od rudnika u Rumuniji, tako da bi posredstvom reke Tise podru~je op{tiniNoviKne`evaciKawi-

PremauveravawimaizsusedneRumunije,nema opasnostiodprekograni~nogincidentakoji biseodraziona`ivotivodeuSrbiji Projekat su prezentovali rumunski stru~waci sa Nikolaem Stankom na ~elu, a u javnoj raspravisuu~estvovalipredstavnici Ministarstva `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeqstvo i za{titu `ivotne sredineAPVojvodineipredstavnici op{tine Novi Kne`evac. Kakojepredo~eno,re~jeoprojektu kojimjepredvi|enaeksploatacijaipreradazlatno-srebrnihruda u Rumuniji, u kojoj se u procesu

`amoglobitiprvinaudaru,ukoliko bi do{lo do prekogrnai~nogekolo{kogincidenta. Zainteresovani za u~e{}e u raspravi jo{ mogu pogledati sadr`aj Studije o eksploataciji zlatno-srebrnih ruda u perimetru ^erte` u `upaniji HunadoarauRumunijiuMinistarstvu`ivotne sredine, rudarstva i prostornogplanirawaSrbijeiuop{tiniNoviKne`evacidostavitisvojemi{qewe.Premare~ima Mi}una Stani}a iz Ministarstva `ivotne sredine, rudarstva

REGIONALNIPLANUPRAVQAWAOTPADOM

Vrbasdobijatransferstanicu Radna grupa Ju`no ba~kog okruga, u kojoj su u~estvovali i predstavnici op{tine Vrbas, zavr{ila je sa izradomRegionalnogplanaupravqawaotpadom.Ovimplanompredvi|enajeizgradwa regionalne deponije u Novom Sadunakojoj}ebitiodlaganotpadiz op{tina Vrbas, Ba~ka Palanka, Ba~ki Petrovac, @abaq, Srbobran i Temerin. Op{tinaVrbasdu`najedaunarednom periodusaniraizatvorigradskudeponiju,kaoisvasmetli{taponaseqenimmestima op{tine, a prema Regionalnom planu upravqawa otpadom, u ovom mestu predvi|enajeizgradwatransferstanice.OsimVrbasa,ovakavobjekat}ebiti izgra|eniuBa~kojPalanci.

automobila.Timpovodompozivamo sugra|ane da danas ne idu naposaoilivozedecuu{kolu automobilom,dasvoje~etvoroto~ka{e zamene dvoto~ka{ima ili, {to je jo{ boqe, pe{ice stignu gde su naumili. Ujedno, pozvamo sve koji su u mogu}nostidanamsepridru`eu11sati na centralnom gradskom trgui,kaosviusvetu,simboli~nom{etwomilivo`wombicikla podr`imo dana{wi „Svetski dan bez automobila“. Po-

NOVIRUDNICIZLATAURUMUNIJINE]EUGROZITIPRIRODU,TVRDENA[ISUSEDI

Epskaseoba nanebu

Dru{tvozaza{tituiprou~avawe ptica Srbije (DZPPS) i ove godine u~estvuje u organizaciji Evropskog vikenda posmatrawa ptica(Eurobirdwatch),doga|ajakoji koordini{eglobalnopartnerstvo zaza{tituptica“BirdLifeInternational”. Ranajesenjevremekadamnoge pticekre}unaseobu,pajeurazli~itim krajevima Evrope i sveta mogu}evidetivelikibrojvrsta,od kojihsenekeokupqajuu spektakularnom broju na tradicionalnim odmori{tima. “Svakegodine,tokom prvog vikenda oktobra, milioni posmatra~a iz Evropeicelogsvetaodlaze u prirodu kako bi u`ivaliupra}ewuglobalnog fenomena seobe ptica. Ove godine, Evropskivikendposmatrawa ptica pada 1. i 2. oktobra. Ciqovogmasovnogizlaskauprirodujepopularizacijaposmatrawa obi~nihineobi~nihptica,pra}ewewihoveepskeseobeiu`ivaweu boravku u prirodi. Pored toga, idejamanifestacijejedasequdima uka`e na potrebu za{tite sve ugro`enijih vrsta i wihovih stani{ta”, vele u Upravnom odboru DZPPS. Sve posmatrane ptice se bele`e, a podaci se {aqu me|unarodnojorganizaciji“BirdLifeInternational”kojaobjavqujerezultateposmatrawa nekoliko dana nakon manifestacije.

la1999.godinekaopilotprojekat kampawi po imenu „U grad bez mog automobila“. Ne radi seorestrikcijisaobra}aja,nego o podsticawu gra|ana da se ukqu~eulokalni`ivotibudu odgovornipremaokoliniukojoj`ive. - Ovo je jo{ jedan napor za o~uvawe `ivotne sredine i promovisawe zdravog na~ina `ivota. Zajedno s Kancelarijomzamladeorganizujemoakcijuposve}enuSvetskomdanubez

- Ima}emo transfer  stanicu, gde }e se prera|ivati otpad koji mo`e da se recikliraikoji na{ejavno–komunalno preduze}e bude osposobqeno da dopremi.Onajotpadkojinebudemogaoda sepreradi,odvozi}esezaNoviSadna regionalnudeponiju–rekaoje ~lanOp{tinskog ve}a op{tine Vrbas i ~lan Radne grupe Ju`no – ba~kog okruga Aleksandar Kruni}. Onjedodaoda{tomaweotpadabude ostalo posle transfer stanice, to }e biti ni`i tro{kovi transporta preo- stalogotpadauNoviSad. Ukoliko ovaj posao bude poveren vrbaskomkomunalcu,direktorJavno–komunalnogpreduze}a„Standard“Nikola Vlahovi} ka`edaovopreduze}eraspo-

la`esa~etirikamionakojisupotrebni kako bi se otpad dopremio do transferstanice,kaoibuldo`eromnave} postoje}ojdeponijikojijeveomadobar zaovajposao -Kad ajere~omeh an iz ac ij i,„Standard“bimog aodapreu z meovajdeoposla.Vremen ombimor al idaobn av qamo ve} pos toj e} i voz ni park, ali za sad a zad ov oq av amo krit er ij ume koj i su prop is an i Reg io n aln im plan om uprav qaw a otp ad om – ist ak ao je Vlahov i}. Premapredvi|enomplanu,vremenom bi trans fer – stan ic a ostvar iv al a prihodeodprodajerecikliranogmaterijala. M.Kekovi}

i prostornog planirawa Srbije, partneriizRumunije}euva`iti primedbe koje budu upu}ene iz Srbije. Ostalajeipakupam}enavelika ekolo{ka katastrofa do koje je do{loprene{tovi{eod11godinaupravonareciTisi,prouzrokovana izlivawem otpadnih voda

ku Tisu i tada uni{tilo `ivi svetuwoj. Uvremeiposleteekolo{kekatastrofe prouzrokovane cijanidomite{kimmetalimaizrudnika zlatauRumuniji,bilojedostaekolo{kihakcijaibilojepotrebno dostavremenadaseTisaoporavi. Premastudijamastru~wakatadaje akcidentnoispu{tawe cijanida i te{kih metala prouzrokovalo akutni toksi~ni efekat na ribe, fitoplankton, zooplankton i koritoreke.Napodru~ju Ma|arske,kojejebilo bli`e akcidentu uginuloje1.240tona ribe, dok je iz Tise kodKawi`e,Sentei Ade tada izva|eno oko15tonamrtveriTisakodKawi`euvremecvetawa be, a posledice ekozaga|enih cijanidom. Iz pogona lo{ke katastrofe bile su evizapreraduzlataizBajaMare,na dentneinizvodnonesmaonaTisi severu Rumunije, ispu{teno je nego i Dunavu. Dobro je pak {to stotinuhiqadakubikavodezagame|unarodnekonvencijeoza{titi |enecijanidomite{kimmetali`ivotne sredine obavezuju budu}e maurekuSamo{,kojesupotomdoinvestitoredasvojeprojekteprespele u Tisu. Ispu{tawe cijanido~eikom{ijama,paimajuprilida u Samo{ desilo se usled tokudaseupoznajusapotencijalnom pqewa snega i podzemnih voda opasno{}u, jer ekolo{ka  katankoje su o{tetile akumulaciju strofaprouzrokovana2000.godine gde je skladi{ten cijanid, pa se predstavqavelikuopomenu. zaga|ewedaqepro{irilonizreTekst i foto: M.Mitrovi}

IZLO@BA U[OPINGCENTRU„U[]E”UBEOGRADU

Zelenagradwa– ovdeisada

PosetiociU{}e{opingcentramo}i}edo25.septembradapogledajuizlo`bu zelenihzgradauRepubliciSrbiji.Izlo`ba„Zelenagradwa–ovdeisada“predstavqa~etiridoma}aprojektakojite`edadobijusertifikatzazelenuzgradu: Banka Intesa (nova zgrada na Novom Beogradu), Ambasada SAD na Dediwu, IT parkuIn|ijii{oppingcentarU{}e.Autorizlo`beMladen Bogi}evi} predstaviojeovezgradeiotkriodetaqeprojekata,kojidosadanisubilipredstavqeniujavnosti. Zelenezgradesudizajniranedazadovoqeodre|eneciqeve,kao{tojeza{tita zdravqastanara,poboq{aweproduktivnostizaposlenih,ponovnokori{}eweodre|enihmaterijala,kaoi{toefikasnijekori{}eweprirodneenergije,vodei drugihresursauciqusmawewa{tetnoguticajana`ivotnusredinu.Ovakavtip zgradatrebadapostignekori{}eweprirodnihmaterijalaisistema,smawewepotrebezaenergijomzagrejaweihla|ewe,pre~i{}avawevazduhaivode,ve}uupotrebu samoodr`ivih sistema, produ`avawe trajawa zgrade, kao i pove}awe zadovoqstvastanovnikazgrada.-Sviposetiociizlo`betako}emo}idaseupoznajusa istinskimzelenimprojektimakojipostojekodnasuzemqi,{taonipredstavqaju i{tamogudonetiokru`ewu-rekaojeprilikomotvarawaizlo`bepotpredsednikSavetazelenegradweSrbijeMladen Vukanac.


kultura

c m y

dnevnik

~etvrtak22.septembar2011.

23

ДАНАС И СУТРА БИТЕФ У СРПСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ

„Крици и шапутања” Андреја Шербана Уоквирутекућег45.Битефа,данас и сутра у Новом Саду, у Српскомнародномпозоришту,бићеизведенапредстава„Крициишапутања“ настала по чувеном филму ИнгмараБергмана,уизвођењуМађарскогпозоришта из Клужа(Румунија)аурежијииадаптацијипознатогредитељаАндрејаШербана.На камерној сцени СНП-а, ова представакојетраједвасата,бићеизведенатрипута:данасод20сатиисутра од16и21 час. Шербанови„Крициишапутања“ су ове године једина битефовска представакојаћесеизвестисамо у НовомСаду.Најављујућииового-

стовање Битефа, као дела лепе, устаљенепраксе, уз великоразумевање и драгоцену финансијску подршку Покрајине и Секретаријата закултуру Војводине,ЈованЋирилов, узАњуСушу селектор Битефа, истакао је да „Крици ишапутања“ Мађарског позоришта из Клужа „представљају нешто изузетно на ове године, по представама, веома разноликомали и квалитетномБитефу“.ЋириловјеистакаодајеАндрејШербанветеранБитефаињеговнајчешћиучесникјошод1970, који је уз плејаду осталих светски познатих и утицајних румунских редитеља, из године у годину по-

стајао део Битефовог идентитета. УметничкидиректорМађарскогпозоришта из Клужа ( по оцени румунскихкритичаранајбољегпозориштауРумунији)АндрашВршки јеистакаодајеБитефодувекпредстављаоулазнавртаусветзаредитеље и позоришта из Румуније, те дајеистотакоиБитефдеорумунског позоришног идентитета као местогдесусвојтрагоставиламногакреативнаимена,аовогостовањејеорганскинаставактесарадње. КакојеВршкиистакао,позориште којим уметнички руководи се не сматра позориштем мањине него целе заједнице и сходно томе све

њихове представе, код куће су титлованенарумунскијезик. Кадајеречопредставикојаданасисутраочекујепублику,поречима сценографкиње Карменсите Брожбоју, „то није реконструкција Бергмановогфилманегопреосећањакоја филмпроизводи, тоје представаукојојимадостаодчеховљевскогосећања,такодасеунекуруку свекрећеутроуглуБергман-Чехов -Шербан“. УимеПокрајине,гостеизРумуније је поздравио покрајински секретарзакултуруијавноинформисање Милорад Ђурић, који је истакао дајегостовањеБитефауНовом

Саду „природна ствар и још један аргумент деконцентрације културнихзбивања“.Поњеговимречима,у дугојтрадицијиБитефаједаноднајзначајнијих елемената је креирање теотворене културнесцене.Уовом случајутујеиважнаинтеркултурна димензија-гостовањеједногмађарскогпозоришта изРумунијеунашој мултикултурнојсредини. Управник СНП-а Александар Милосављевић је подсетио да је

Битеф 1998, први пут стигао у СНПтрагајућизанајвећомсценом потребномзапредставуКристофа Марталера „Европејци цркли дабогда“.ВременомјеовдегостовањеБитефа,удоговору саСекретаријатом за културу постало системско и планско, па сад имамо БитефуНовомСадунесамозбог великесценеитехничкихмогућности. В. Црњански

45. БИТЕФ... НА УСИЈАНОМ ЛИМЕНОМ КРОВУ

КОНЦЕРТ ПОПУЛАРНИХ ОПЕРСКИХ АРИЈА У СИНАГОГИ

Ајмо, сви... у Москву

Импресивни извођачки домети

иповршност,аипакпозваностда се говори и осликава стање друштва. И Чехов је то радио. Бележио по којекаквим рупама мале људе и њихову интиму, да би то

ци“ ту функционишу као гогољевскареференцаживотанадну, којејесвудаистото–дно.Ипак, они се пробијају до неке своје Москве, баш онакве каква свака

ЛуксембургплацуБерлинуЧеховљев комад упарио са новелом „Сељаци“ и тематску свеобухватностделарускогписцапоткрепио разним цитатима из историје политике, друштва, кинематографије,толикоразнородним,дасењеговприступможеокарактерисати анархистичким. Погребничко је споменут зато што ни његове („Три сестре“), ни Касторфове (представа се зове „У Москву! У Москву!“),изгледаданисупревише узбудиле београдску публику, те се, помало апсурдно, у веома озбиљном театру поново поставља питање могућности радикалног читања класике, могућности преобликовањаискуствауопште. Између драме, мелодраме, хорора, комедије, Касторф се одлучиозасветозаједно–дакле,залакрдију.Јошодпрвесцене,назнаменитој тераси Прозорових (и сценографијајенекако„анти“,начињена тако да делује склепана, скрпљена),одвијасеслепстиксачињен од романтичних тежњи и егзистенцијалистичког ништавила. Сви ликови су пренаглашени, персифлирани,башкаоиситуације.Свејепреафектирано.Сценске ћошкове и игру другог плана покривакамераиживепројекцијес ултрамодерног жичаног „платна“. Итопотцртавазабитост,сировост

ироничнограндиознопројектовао намалом„платну“–белинипапира. Рите, прње, балетске и балске одоре,даме,војници,сељаци,све јетоуигри!ШтаКасторфвидиу том свом распореду, односно четворочасовној пометњи коју еманирају са сцене врло добри и одличниглумциизБерлина,унаступу жовијални до граница доброг укуса.Узопасностдасепревазиђе чисто позоришни коментар, може се усудити, па рећи, да он у томе види психозу савременог света. Чеховјебиопознаткаописацвеликехуманистичкепровенијенције, забринутости, али и лакоће у том постојању. Касторф сложено, не сасвим једноставно, ту његову способност психолошког поигравањасазбиљомистравомпразнинетеистезбиље,друштвененемогућностинекогстварногнапретка и идеја бољег живота, раслојава деоподеои–цепанакомаде,екстатичноогољавакаоправулудистичку. У њој питања типа зашто живимо,рађамосе-радујемо-патимо-умиремо,постајуигрокази. Већ у наслову „У Москву! У Москву!“ осведочена је Касторфованамерадаседемистификује још један аспекат поетике Чеховљевихликова–тежњадасебуде унекомцентру,натрону.„Сеља-

Москва јесте – ваша сопствена. Иако свргнута уз популарну поруку да ће се вратити, Наташа је такојазаседанатрониуживасва чуда и привилегије на-просто оријентисаног света. Све је то ионако само перје, испод којег Касторф види катран. Божанска интервенцијаусвемутоме,нарочито је смешна идеја. Баш као и она–радити,требарадити(асви уморни). Има бар још нешто вредно у Касторфовомберлинскомпозоришном размишљању на тему „Три сестре“,којесуувекбилепогодне за тематизовање човека и његове иманентне судбине. То је порука дасустотине,хиљадегодина,једне те исте године за човека који би,например,даволиилидабуде вољен. Био он немачког, руског илибожанскогпорекла,човеквише није ни за шта. Треба му „брејк“. И од државе, и од друштва,одсамогсебеисвакогдругогнестваралачкогодноса.Затоје представа„УМоскву!УМоскву!“ понекад претерано, али с тезом, креативна, подстицајна. Она не успостављасистем,небирањеговуједнустрану,неготрага,користисеретким,драгоценимпаузамаизнурујућегритмаопштеуспостављенихимператива. Игор Бурић

ЗА НАГРАДУ „МИРОСЛАВ ДЕРЕТА”

Пет романа у финалу Унајужемизборуза6.наградуграфичкогатељеа „Дерета”занеобјављенироманнашлосепетрукописа,аимелауреатабићесаопштено28.септембра,саопштиојеГрафичкиатељеДерета.Жириусаставу: ЗоранБогнар(председник),МилицаЛилићиРадивој Шајтинац,одабраојерукописе:„Акоуследећемживотубудешлептир”МилованаСтанковића,„Трудови” Крсте Поповског, „Terra da oro” Милкице Милетић,

„Бојеибарут”ОлгицеЦицеи„ОслобађањеДубровника”СлавеСтојковића. Имедобитниканаграде„МирославДерета”бићесаопштенонаконференцијизановинаре28.септембра,у 12часова,укњижари„Дерета”.Наконкурсзароману рукописунаписаномнасрпскомјезику,занаградукоја носиимеоснивачаиздавачкекуће„Дерета”,стиглоје 149рукописаод1.мартадо1.јула.

Према већ устаљеном, добром обичају,свакегодине почеткомјесени ансамбл Опере Српског народног позоришта организује оперски галаконцерт,каосвојеврстануводу нову оперску сезону. И ове године приређен је сличан концерт популарних оперских арија, иако понештодругачијеконцепцијскипостављен, који је атрактивношћу програма и несвакидашњим извођачким саставом привукао велико занимањеновосадскихљубитељамузике. Збоградована реновирањузградеСНП, вечеоперскихаријаодржано је у Синагоги, а на њему су, у склопупројектасарадњеСимфонијског оркестра СНП и недавно формиране Бањалучке филхармоније под називом „Мостови музике“, уз оперскесолистеизБањалукеиНовогСада,заједничкинаступиличланови оба симфонијска ансамбла. Овиммоћнимизвођачкимапаратом руководилојепритомдвоједиригенатамлађегенерације,којидосада нису били познати новосадској публици: диригенткиња из Бањалуке ВанесаКременовић,којајеједанод оснивача тамошње Филхармоније сакојомјенаступалауБиХ,уШведскојиуИталији,каоиМикицаЈефтић,рођен1977.уХорбууНемачкој, којијезавршиостудијемузикеуКи-

јеву,сарађујућипотомсасимфонијскимиоперскиморкестромизДњепропетровскауУкрајини,остварившибројненаступеуУкрајини,Шпанији,Пољској,НемачкојиПортугалији.ОвегодинеМикицаЈефтићангажованјекаосталнидиригентОркестраОпереСНП.Узздруженеансамблесимфонијскихансамбалаиз НовогСадаиБањалукекаосолисти наступилисудвојенашихистакнутих и реномираних солиста: сопранисткиња Дуња Симић, која је почетком деведесетих била солисткињаОпереСНПитенорАлександар Саша Петровић, као и две сјајне младесопранисткиње:СнежанаСавичићСекулић,којајеостварилавећ низ врло запажених улога и успеха натакмичењима,каоимладаиврлоперспективнастуденткињабањалучке Академије Миљана Брезичанин. Концерт је отворен динамичним иполетнимизвођењемувертиреРосинијеве опере „Сврака крадљивица“ , под диригентским вођством Микице Јевтића, након чега је наступиламладасолисткињаМиљана Брезичанин, која се представила проживљеним и деликатним тумачењима арије Лиу из Пучинијевог „Турандота“иаријеМизетеиз„Боема“.Послесмирењакојеједонело извођењеИнтермецаиз„Кавалери-

је рустикане“ под диригентским вођством Ванесе Кременовић, на сценујеизашлаљубимицановосадске публике Дуња Симић, пруживши слушаоцима надахнуте и заносне интерпретације арије Ла Вали изистоименеКаталанијевеопереи аријеМанонизПучинијеве„Манон Леско“, које су награђене топлим аплаузима. Наставак програма донеојепотомнаступСнежанеСавичић Секулић, сјајне младе сопранисткињераскошнихвокалнихмогућности и сигурног сценског наступа,којајеупечатљивоиекспресивноотпевалааријуЛоретеизПучинијевеопере„ЂаниСкики“ипопуларну арију Виолете Валери из Вердијеве„Травијате“.Узавршном делуконцертапеваојетенорОпере СНП Александар Саша Петровић, остваривши сигурне и упечатљиве интерпретацијеарије„Женајеварљива“ из Вердијевог „Риголета“ и арије Калафа из Пучинијевог „Турандота“,апосебнупажњуслушалацапривукласуиимпресивна,интонативно стабилна и тонски префињено уобличена тумачења увертираизопера„Травијата“и„Набуко“ЂузепаВердија,којасуулепом светлу представиле изузетан извођачкипотенцијаловогјединственог оркестарскогсастава. Б. Хложан Фото: Р. Хаџић

Након прошлогодишњих Погребничкових,ина45.Битефусу игране„Трисестре“.Овајпутпсеудо,јерјередитељФранкКасторф у позоришту Фолксбине ам Роза

ЈУЧЕ У МАТИЦИ СРПСКОЈ

Обележена слава Завода за уџбенике Рођење Пресвете БогородицеМалаГоспојина,славаЗаводазауџбенике, обележена је јуче и у БеоградуиуНовомСаду.Славскиколачјесечену београдској Саборној цркви,асвечаностипријемгостију одржанисууМатицисрпској,укојојјеиједнаодкњижараовогиздавача.Славскасвечаностзапочелаје игроказом „Буквар инока Саве из 1597. године“, у извођењу глумаца Саве Радовића и Андреја Шепетковског.ПотомјесвојестиховечитаоМилованВитезовић,којијерекаодајекодовогиздавачаобјавио 27својихкњига.

Госте је поздравио председник МaатицесрпскеакадемикЧедомир ПоповиистакаодајеЗаводзауџбеникеједаноднајбољихМатичиних сарадника, а такође и једна од темељнихустановадуховног,културног и образовног система српског народа и државе. Међу бројним пројектиманакојимазаједничкираде, он је као најважнији издвојио Српску енциклопедију и поручио државидаЗаводзауџбеникетретираичувакаокровнуустановуцелокупногнашегобразовногсистема. Није случајно да обележавање једногоднајважнијихдатумаЗаво-

да за уџбенике започиње сећањем на први српски буквар, и што се славаславиуМатицисрпскојистакаојеупоздравнојбеседидиректор Милољуб Албијанић . Мисија ове кућеједаштампакњигесвихвеликана српске духовне вертикале, а међуњимасуисабранаделаПупина,Тесле,Миланковића,Мокрањца, Цвијића,Панчића.Албијанићјепотомпрочитаоизводеизрасправео добротииолепотипрофесораМилошаЂурића .Уззакључакизпрвог српскогбуквара-докјејезикаиписма,бићеинарода. Р. Лотина


24

svet

~etvrtak22.septembar2011.

UKRATKO

dnevnik

LIBIJA

Prona|enatela 35qudi MEKSIKO SITI: Tela 35 qudi, za koje se veruje da su povezani sa organizovanim kriminalom, prona|ena su kod meksi~kog grada Verakruz, na istoku zemqe, saop{tio je ju~e lokalni tu`ilac. Tela su prona|ena u dva napu{tena kamiona, rekao je tu`ilac Rejnaldo Eskobar, prenosi Rojters. On je dodao da je do sada identifikovano sedam `rtava. Lokalni listovi objavili su da su neke od `rtava imale vezane ruke i da su na wima bili vidqivi znaci mu~ewa. Otkako je predsednik Meksika Felipe Kalderon zapo~eo borbu protiv narkokartela, 2006, u talasu nasiqa ubijeno je oko 42.000 qudi, podse}a Rojters.

O~ajni,a}ute MINSK: U Belorusiji su osnov ne `i vot ne na mir ni ce skupqe za 10 do 20 posto, inflacija dostigla 63,4 posto. Gra |a ni or ga ni zu ju pro te ste }utawem. Vlasti Belorusije su donele odluku o ponovnom pove }a wu ma lo pro daj nih ce na hleba, mle~nih proizvoda i mesa. Na osnovu dekreta beloruskog mi ni star stva pri vre de, ra`ani i p{eni~ni hleb poskupquju za 10 posto, a u istom procentu }e poskupeti mleko, kefir, kisela pavlaka i sve` beli sir, dok }e maksimalna prodajna cena gove|eg i sviwskog mesa biti pove}ana za 20 posto. Po~etkom septembra, maloprodajna cena hleba i mle~nih proizvoda je ve} bila pove}ana za 5 dok je krajem avgusta cena mesa pove}ana za 10 posto. U planu je i pove}awe maloprodajne cene nekih cigareta za 50 posto. Po zvani~nim podacima, od 1. januara 2011. godine u Belorusiji je registrovana inflacija od 63,4 posto.

Ubijeno {estosoba BAGDAD:  [est osoba, me|u kojima ~etiri ira~ka vojnika, ubijeni su ju~e u Bagdadu i severno od prestonice, izjavili su zvani~nici bezbednosti. Tri vojnika su poginula, a dvojica su rawena u eksploziji bombe u gradu Jalavla, u provinciji Dijala, severno do Bagdada. Meta napada bila je vojna patrola, prema re~ima neimenovanog zvani~nika iz komandnog centra bezbednosti u toj provinciji. Ira~ki pukovnik ubijen je u bomba{kom napadu u Al-Amrijahu, rekao je neimeno va ni zva ni~ nik mi ni star stva unutra{wih poslova Samo u julu je ubijeno ukupno 259 qudi.

ITALIJA

Te{kigubicipobuwenika tokomnapadanaSirt SIRT: Borci libijskog pobuweni~kog Nacionalnog prelaznog saveta (NPS) ju~e su priznali da su imali te{ke gubitke i da su bol-

od 200 raweno. „Ofanziva na Sirt bila je veoma te{ka kada su u pitawu `rtve”, potvrdio je medicinski zvani~nik Suheib Ebu Garza u izja-

Krvave borbe u Libiji se nastavqaju

nice pune rawenika posle wihovog napada na Sirt. U borbama za rodni grad biv{eg lidera Moamera Gadafije ubijeno je najmawe 45 boraca iz redova pobuwenika, a vi{e

vi za agenciju AFP u Misrati udaqenoj oko 150 kilometara isto~no od Sirte, gde su preba~eni raweni i tela ubijenih. @rtve su uglavnom stradale u eksplozijama ili puc-

wavi od kako su pro{le nedeqe borci NPS-a pokrenuli vojnu ofanzivu na jedno od posledwih Gadafijevih upori{ta, na grad Sirt, naveli su lekari iz Misrate. Gadafijeve snage su pru`ile neo~ekivano `estok otpor i borci pobuwenika su bili primorani da se povuku iz grada tokom no}i da bi vojni avioni NATO iz vazduha napali polo`aje snaga lojalnih Gadafiju, navodi francuska agencija. U Savetu smatraju da Gadafi u`iva {iroku podr{ku stanovnika rodnog Sirta. Libijski Nacionalni prelazni savet (NPS) ju~e je saop{tio da su wihovi borci preuzeli kontrolu u kqu~nom ju`nom gradu Sabha, jednom od posledwih upori{ta snaga lojalnih svrgnutom lideru Moameru Gadafiju. Sabha je najve}i grad u libijskoj pustiwi, ima 100.000 stanovnika i va`na je vojna baza.

PALESTINSKIZAHTEVSUTRAIZVANI^NOPREDBANKI-MUNOM

HiqadePalestinacana demonstracijamapodr{ke RAMALA:Hiqade Palestinaca okupilo se ju~e na Trgu Jasera Arafata u Ramali da demonstrira podr{ku palestinskom zahtevu za puno ~lanstvo u Ujediwenim nacijama. Na trgu je postavqen veliki znak sa natpisom „UN”, {to je aluzija na poku{aj da Palestina postane 194-ta zemqa ~lanica svetskog tela. Uz znak su istaknuti portreti dugogodi{weg palestinskog lidera Arafata i wegovog naslednika Mahmuda Abasa, koji }e u petak zvani~no podneti palestinski zahtev generalnom sekretaru UN Ban Ki-munu. Mnogi okupqeni su mahali palestinskim zastavama i nosili transparente s re~ima podr{ke ~lanstvu UN ili osudom ameri~kog veta koji se o~ekuje ako se o tome bude glasalo u Savetu bezbednosti UN, prenele su agencije. Abasova partija Fatah pozvala je sve svoje ~lanove da prisustvuju mitingu, a Palestinska uprava (PU) je nastojala da {to vi{e qudi iza|e na ulice, pa su {kole ju~e zatvorene, {to je omogu}ilo zaposlenim u javnim slu`bama da se odazovu u rad-

SukobinaLampeduzi RIM: Italijanska policija i na stotine tuniskih imigranata sukobili su se tokom protesta imigranata zbog lo{ih uslova u prihvatnom centru na ostrvu Lampeduza. U sukobu je povre|eno na desetine demonstranata i trojica policajaca, javili su italijanski mediji. Policija je {titovima i palicama saterala imigrante u }o{ak terase i tukla ih. Mnogi od imigranata su bili primorani da sko~e sa ~etiri metra visoke terase da bi izbegli batinawe, prenela je agencija AFP. Razqu}eni stanovnici Lampeduze okupili su se ispred gradske skup{tine tra`e}i od gradona~elnika Bernadrina de Rubeisa da preduzme o{trije mere protiv imigranata.

„Moram da se odbranim i spreman sam da ovo upotrebim”, rekao je gradona~elnik, pokazuju}i novinarima bejzbol palicu skrivenu u stolu u wegovoj kancelariji. „Ovo je kao ratna zona”, istakao je De Rubeis, koji je pozvao dr`avnu vlast da „odmah po{aqe helikoptere i brodove radi evakuacije Tuni{ana”. Tenzije su se na ostrvu poja~ale posledwih dana, po{to vi{e od 1.000 tuniskih imigranata treba da bude vra}eno u domovinu na osnovu sporazuma Italije i Tunisa. Vi{e od 48. 000 qudi do{lo je u ju`nu Italiju iz Tunisa i Libije od po~etka ove godine, kada je po~ela gra|anska pobuna u tim zemqama.

NEMA^KA

Zabrawenanajve}a neonacisti~kaorganizacija BERLIN: Nema~ka je zabranila rad najve}e neonacisti~ke organizacije, koja je obezbe|ivala i pru`ala pomo} zatvorenim desni~arskim ekstremistima, izjavio je ju~e ministar unutra{wih poslova Nema~ke Hans Peter Fridrih. Zabrana Organizacije za pomo} nacionalnim politi~kim zatvorenicima i wihovim porodicama stupa na snagu odmah, rekao je Fridrih a prenela agencija AP. Fridrih je ukazao da je organizacija zabrawena zbog svoje „agresivne politike usmerene protiv miroqubive demokratske vladavine zakona”. Procewuje se da je ta neonacisti~ka organizacija imala oko 600 ~lanova. (Tanjug)

INDIJA

Popustilahidroelektrana, 12poginulih

Podr{ka nezavisnoj Palestini na Trgu Jasera Arafata

no vreme. Na kontrolnom punktu Kaladnija, severno od Jerusalima, desetine mladih Palestinaca su bacali kamenice na izraelske vojnike. Oni su ih rasterivali napravom „vrisak” koja emituje zvu~ne talase. Na osnovu ranijeg dogovora izme|u Izraela i PU demonstrantima nije dozvoqeno da prilaze podru~jima pod izraelskom kontrolom. SAD i Izrael se protive palestinskom zahtevu, tvrde}i da palestin-

ska dr`ava treba da bude rezultat pregovora. Utisak je da obi~ni Palestinci brinu da }e biti osvete i da }e Izrael poja~ati ograni~ewa na putovawa, a SAD odustati od godi{we pomo}i PU koja iznosi 500 miliona dolara. [ef izraelske diplomatije Avigdor Liberman porekao je ju~e da je pretio da }e iza}i iz vladaju}e koalicije ako ne kazni Palestince zbog wihovih aspiracije za dr`avnost.

MANGAN: Najmawe 12 qudi izgubilo je ju~e `ivot, a vi{e desetina se vodi kao nestalo, po{to je popustila hidroelektrana u izgradwi na severoistoku Indije od posledica nedavnog sna`nog zemqotresa koji je pogodio Indiju, Nepal i Tibet, gde broj `rtava potresa raste i pribli`ava se cifri 100. ^elnik gradili{ta Xigmi Butia rekao je da postoje strahovawa da je najmawe 40 radnika koji `ive u blizini elektrana u izgradwi u indijskoj dr`avi Sikim, mo`da izgubilo `ivot u klizi{tu izazvanom zemqotresom 6,9 stepeni Rihterove skale koji je u nedequ pogodio taj deo Indije, prenela je agencija AP. Obilne padavine i klizi{ta na putevima koji vode do udaqene lokacije gde se gradi nova hidroe-

lektrana, ometa napore vojnika spasilaca da stignu do wih. Broj poginulih u zemqotresu ju~e se pribli`avao stotini , a zvani~nici upozoravaju da bi wihov broj mogao i zna~ajno da poraste, jer vremenski uslovi ote`avaju spasiocima da do|u do najugro`enijih zona, prenele je agnecija AFP. Sna`an zemqotres pogodio je pre tri dana severoisto~nu indijsku dr`avu Sikim i grani~ni deo Nepala i jug Tibeta. U Gangtoku, prestonici indijske dr`ave Sikim udaqenom oko 70 kilometara ju`no od epicentra broj `rtava porastao je na 65. Vi{e od 5.000 vojnika spasilaca, ukqu~uju}i vojne minere, raz~i{}avaju put ka Manganu kako bi kamioni dopremili pomo} najugro`enijim.

UN:Sedammilijardiqudinaplaneti WUJORK: Generalni sekretar UN Ban Ki-mun pozvao je ju~e u Wujorku dr`ave ~lanice da podr`e UN jer je ulagawe u svetsku organizaciju „pametna politika”. Na otvarawu generalne debate Generalne skup{tina UN, koja je ove godine posve}ena ulozi posredovawa u re{avawu sporova mirnim sredstvima, Ban je istakao da }e

krajem idu}eg meseca, u svetu nepredvidivih ekolo{kih, ekonomskih, geopoliti~kih, tehnolo{kih, demografskih promena, `iveti sedam milijardi stanovnika. Svetsko stanovni{tvo se utrostru~ilo od osnivawa UN, i na{ broj nastavqa da raste, kao i pritisak na zemqu, energiju, hranu i vodu , rekao je on. Ban je nabrojao

pet velikih imperativa, odnosno pet generacijskih mogu}nosti da se, kako je rekao, sutra{wi svet oblikuje odlukama donetim danas. To je najpre odr`ivi razvoj, odnosno spasavawe planete, izvla~ewe qudi iz siroma{tva, ekonomski rast. Kao drugi, Ban je naveo prevenciju, podsetiv{i da je ove godine buxet mirovnih operacija UN osam

milijardi dolara, a tre}i imperativ izgradwa sigurnijeg i bezbednijeg sveta, u okviru ~ega je posebno pomenuo Bliski istok. Kao ostale imperative, generalni sekretar UN naveo je podr{ku zemqama u tranziciji, kao i ve}i anga`man `ena i mladih.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI TROJDEJVIS Generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland pozvao SAD da po{tede `ivot Troju Dejvisu koji je ju~e trebalo da bude pogubqen i pored brojnih apela za pomilovawe. „Razlog nije samo na{e neslagawe po pitawu smrtne kazne, ve} pre svega ozbiqne sumwe u integritet presude”, istakao je Jagland. On je pozvao ameri~ke vlasti da „prona|u na~in da po{tede `ivot Dejvisu.

PAPABENEDIKTXVI Poglavar Rimokatoli~ke crkve papa Benedikt XVI dolazi danas u vi{ednevnu posetu svojoj domovini Nema~koj, gde }e ga u atomosferi podela u Bundestagu i najava demonstracija u Berlinu, na misi koju }e slu`iti, do~ekati oko 70.000 qudi. Po najavama,papin govor bojkotova}e oko 100 poslanika iz redova socijaldemokrata i partija Zeleni i Levica.

MAHM UDYIBRIL Libija }e najverovatnije uskoro dobiti novu vladu, saop{tio je {ef privremene prelazne vlade te zemqe Mahmud Xibril. ” Ne optere}ujem se time kada }emo posti}i nacionalni konsenzus. O~ekujem da vlada bude formirana u roku od sedam do deset dana”, rekao je Xibril. I pored najave skorog formirawa vlade libije u EU smatraju da ta dr`ava „ne}e biti sposobna da kontroli{e svoje granice du`e vreme”.

Sna`antajfunpogodioTokio, strahujeseodcunamija TOKIO: Sna`an tajfun pra}en jakim vetrom i ki{om zahvatio je ju~e Tokio, zbog ~ega je obustavqen `elezni~ki saobra}aj, a o~ekuje se da }e uskoro zahvatiti i zonu cunamija - sveroisto~nu obalu, na kojoj se nalaze o{te}ena nuklearna postrojewa. Lokalni mediji i policija su izvestili da je {est osoba poginulo ili se vode kao nestali nakon {to ih je odnela voda iz reka nabujalih usled tajfuna „Roke”. Oko 260.000 doma}instava u centralnom delu Japana je ostalo bez elektri~ne energije, a vlasti su pozvale vi{e od milion qudi da se evakui{u iz centranog i isto~nog dela Japana, preneo je AP. Nevreme pra}eno vetrom brzine oko Katastrofalne posledice sna`nog tajfuna 150 kilometara na sat izazvalo je ju~e popodne klizi{te u blizini grada Hamamatsu, ren 11. marta prilikom naleta cunamija i zeoko 200 kilometara zapadno od Tokija. mqatresa. Sredi{te oluje je pro{lo predve~e severno Zbog obustave `elezni~kog saobra}aja, na od prestonice i o~ekuje se }e krenuti prema desetine hiqada qudi nalazi se na stanicama severoisto~nom regionu Tohoku, koji je razo- gradskog prevoza i poku{ava da stigne ku}i,

dok su zvani~nici vatrogasne slu`be saop{tili da su tri osobe povre|ene u Tokiju. Pretpostavqa se da }e tajfun „Roke” pro}i blizu o{te}enog nuklearnog postrojewa „Fuku{ima Dai}i”, odakle i daqe isti~u male koli~ine radijacije. Kako je izjavio portparol Tokijske elektri~ne korporacije Takeo Ivamoto, rashladni sistem koji je od kqu~nog zna~aja za odr`avawe kontorle nad reaktorima, ne}e biti ugro`en tajfunom. Agencija za upravqewe nesre}ama i po`arima saop{tila je da je preko milion qudi upozoreno da se evakui{e iz ugro`enih podru~ja. Grad Nagoja je privremeno obustavio poziv za evakuaciju 880.000 qudi, ali prema navodima zvani~nika, poziv bi mogao da budu ponovo izre~en ukoliko se situacija pogor{a. Obilne padavine izazvale su poplave i o{te}ewa puteva na nekoliko lokacija u Nagoji i drugim gradovima u prefektrui Ai}i, dok je vi{e od 200 letova u doma}em aviosaobra}aju obustavqeno.


balkan

dnevnik

UKRATKO

Carinici hapse SOFIJA: Bugarski parlament usvojio je ju~e amandmane na zakon o carini kojima se carinicima dozvoqava da privedu osumwi~ene i dr`e ih u pritvoru 24 sata. Tako|e se dozvoqava carinskim inspektorima da istra`uju carinske i devizne prekr{aje, ~emu se opozicija `estoko protivila. Bugarski carinici }e sada mo}i da izri~u mere zadr`avawa ne du`e od 24 ~asa osumwi~enima za {verc akcizne robe bez akciznih markica i za druge kriminalne radwe.

Zapleweno 80kilograma marihuane BAWALUKA: Devet osoba je uhap{eno, a 80 kilograma marihuane oduzeto u ju~era{woj policijskoj akciji „Kanon” na podru~ju Republike Srpske. Osam ih je s prosotora koji pokriva bawalu~ki Centar javne ezbednosti, a jedna je uhap{ena u Trebiwu. Zamenik na~elnika Centra javne bezbednosti @eqko Domazet rekao je na vanrendoj konferenciji za novinare da su, posle vi{emese~ne akcije, uhap{eni D.J, M.J, S.K, B.O, .B, D.K, M.B. i B.V. On je kazao da policija traga za osobom ~iji su inicijali S.G Domazet je rekao da me|u uhap{enima ima i onih koji su od ranije poznati policiji. U akciji, koja je sprovedena po naredbi Osnovnog suda u Bawaluci, pretreseno je nekoliko lokacija.

NEVLADIN SEKTOR RAZLI^ITO O JOSIPOVI]EVOJ IZJAVI

Kadnemakomandanta, uHagusedekaplari ZAGREB: Izjava hrvatskog predsednika Ive Josipovi}a da u Ha{kom sudu ne sede pravi krivci jo{ uvek izaziva reakcije u hrvatskoj javnosti, a nevladini aktivisti za qudska prava smatraju da se ona s jedne strane mo`e tuma~iti kao nepo{tovawe suda, a s druge kao mi{qewe da je bilo i odgovornijih kojima bi trebalo da se sudi. Josipovi} je u ponedeqak uve ~e u obra }a wu hr vat skoj dijaspori u Wujorku, izme|u ostalog, rekao i da u Ha{kom tribunalu nisu pravi krivci, i da taj sud nije onakav kakav bi trebalo da bude. „Zlo~ina je bilo i na hrvatskoj strani, ali nisu ih po~inili ovi koji su u Hagu. Mi nemamo instrument da se suprotstavimo Tribu na lu, mo ra mo po {to va ti potpisanu saradwu jer u protivnom ne bismo bili dr`ava, pogotovo ne evropska dr`ava”, rekao je Josipovi} i dodao da ni je za do vo qan re zul ta ti ma rada suda u Hagu. „Tu iz ja vu ni sam shva tio kao odricawe ili izja{wavawe o krivici generala Goto-

Ekologija napapiru PODGORICA: Pre 20 godina na @abqaku je usvojena Deklaracija o ekolo{koj dr`avi, ~ime je Crna Gora postala prva ekolo{ka republika na svetu. Da je Crna Gora ekolo{ka dr`ava zapisano je i u Ustavu. Deo slike dana{we ekolo{ke dr`ave Crne Gore su i pretvarawe plodnog zemqi{ta u gra|evinsko, nemilosrdna eksploatacija {qunka i peska, bujawe divqih deponija i smetli{ta. Pod velikim pritiskom javnosti je spasena reka Tara, nakon vladine odluke da na woj izgradi HE. Borba za Mora~u, na kojoj je planirana izgradwa ~etiri HE, jo{ traje. I gra|ani misle da je Crna Gora ekolo{ka dr`ava samo na papiru. „Vidite sme}e, svuda zatrpano, to je folirawe obi~no“, ka`e jedan Podgori~anin. „Kako da zaslu`i epitet ekolo{ke dr`ave, kad su sme}are na sve strane“, dodaje wegov sugra|anin. Stru~waci su saglasni da Crna Gora sa bogatstvima `ivog svijeta jo{ zaslu`uje da bude na listi retkih kutaka na planeti sa bogatim i raznovrsnim biodiverzitetom. Pitawe je {ta }e biti za jo{ 20 godina.

Milorad Pupovac

vine i Marka~a, nego kao mi{qewe da je postojalo i odgovornijih qudi kojima bi trebalo da se sudi. Kad nema komandanta ni komandira, u Hagu sede kaplari”, rekao je ju~e za Tanjug predsednik Gra|anskog odbora za qudska prava Zoran Pusi}. n smatra da bi „naj od go vor ni ji tre ba lo da budu oni koji su na vi{im komandnim nivoima, bilo vojnim bilo politi~kim”. Pusi} je, me|utim, ukazao da se predugo ~ekalo da se oni procesuiraju, pa su oni sada mrtvi. optu`nici su kao u~esnici zlo~ina~kog poduhvata proterivawa Srba iz Krajine pomenuti sada pokojni predsednik Frawo Tu|man, mini-

Ivo Josipovi}

star odbrane Gojko [u{ak i na~elnici glavnog {taba Hrvatske vojske Zvonimir ^ervenko i Janko Bobetko. Na pitawe {ta je s onima koji su bili u rangu s Gotovinom ili Marka~em, odnosno sa taj nim, ka sni je raz ot kri ve nim aneksom optu`nice s imenima pojedinih ministara i vojnih rukovodilaca, Pusi} je rekao da se protiv nekih od wih vode predistra`ne radwe, ali da }e sve zavisiti od hrvatskog sudstva. „Iako glavni odgovorni nisu vi{e me|u `ivima, sud ne}e smatrati da treba odustati od procesa”, smatra Pusi}. Komentari{u}i deo Josipovi}eve izjave da }e Hrvatska po{tovati odluke Ha{kog suda, on je rekao da ona i ne mo`e ni{ta drugo, ako `eli da bude ure|ena zemqa. „U suprotnom, xaba nam sva nastojawa i sve velike pri~e oko ulaska u EU”, zakqu~io je Pusi}. Direktorka „Dokumente„ Centra za suo~avawe s pro{lo {}u iz Za gre ba- Ve sna Ter{eli~, me|utim, smatra da bi se Josipovi}eva izjava „mogla tuma~iti kao nepo{tovawe suda jer je komentarisao nepravosna`nu presudu u vreme `albenog postupka”. na je u izjavi za Tanjug dodala da se „radi o zlo~inima koji su po~iweni, qudima koji su ubijani i selima koja su spaqena”. „Ne znam da li je iko postavio pitawe - ako ne Gotovina i Marka~, ko onda?”, rekla je ona. otovina koji je komandovao hrvatskim trupama koje su napadale UN sektor. Jug, odnosno Dalmaciju i ju`nu Liku osu|en je nepravosna`no na 24, a Mar~ak koji je bio zamenik ministra unutra{wih poslova i komandovao specijal-

nim jedinicama MUP-a na 18 godina zatvora. Povodom ove Josipovi}eve izjave oglasio se i potpredsednik vlade Slobodan Uzelac upozoriv{i da je Josispovi} i predsednik i pravnik i da wegovu izjavu treba ozbiqno shva ti ti. a pred sed ni ka Srp skog na ci o nal nog ve }a

Ratni ministar unutra{wih poslova Hrvatske Ivan Veki}

Veki}, koji je, kako su javili hrvatski mediji, prekju~e primio optu`nicu u sudu u Osijeku, rekao je novinarima da je to prepisana zbirna optu`nica srpskog vojnog tu`ila{tva iz 1992. na kojoj je ukupno 40-ak imena i da se za ta kaznena dela terete rukovodioci kriznih {tabova u

Slavoniji Vladimir [eks, u Osijeku Branimir Glava{ i u Vukovaru Tomislav Mer~ep. „Ne}emo dati da nas hapse ni za kakav genocid u Vukovaru”, rekao je Veki}. Vukovaru su u julu 1991. godine daleko pre bilo kakvih borbi, pripadnici hrvatskih oru`anih snaga odveli iz ku}a vi{e od

25

CRNA GORA

Protojerejspalio optu`nicu NIK[I]:  Protojerej mitropolije crnogorsko-primorske Radomir Nik~evi} demonstrativno je spalio optu`nicu za navodnu zloupotrebu slu`benog polo`aja u korist Mitropolije. Optu`nicu je protiv wega podnelo dr`avno tu`ila{tvo Crne Gore. „Ovakvim optu`ivawem mene, optu`uje se posredno i sama crkva za navodno prisvajawe dobiti koju sam ja, kao direktor ‘Svetigorine’ {tamparije u Nik{i}u, ostvario navodno, protivzakonito, ali ne sebi nego svojoj crkvi”, rekao je Nik~evi} novinarima ispred suda. Ju~e je u Nik{i}u trebalo da bude odr`ano su|ewe Nik~evi}u za navodnu zloupotrebu koju je on na~inio pre 11 godina. Po wegovim re~ima, vlasti Crne Gore u ovom predmetu vr{e pritisak na sud, u kojem rade profesionalno odgovorni i ~asni qudi, od kojih neki i ne kriju da su godinama zbog toga izlo`eni pritisku. Nik~evi} tim povodom ka`e da optu`nica dolazi od organa koji, umesto da bude istinska pravna ustanova u slu`bi gra|anstva Crne Gore, slu`i kao sredstvo politi~kog pritiska

Protojerej Radomir Nik~evi}

jedne „minorne, bahate stranke na vlasti”. To se, tvrdi Nik~evi}, vidi i iz optu`nica podignutih protiv drugih sve{tenih lica Mitropolije. „Uz svo uva`avawe suda, moj li~ni gra|anski odgovor na ovakvo bezakowe jeste ovo paqewe optu`nice, koju je podiglo uzurpirano i uskopartijsko tu`ila{tvo, zaodeveno u ruho dr`avne institucije”, rekao je Nik~evi}, i poru~io da }e pravna slu`ba Mitropolije odlu~iti kakav }e biti odgovor na, kako je rekao, novi poku{aj wenog podrivawa i bla}ewa.

SLOVENIJA

Kqu~noglasawe poslepadaPahora

@arko Puhovski

Milorada Pupovca, ova izjava je „mnogo ozbiqnija” od postup ka pre mi jer ke Ja dran ke Kosor, koja je nedavno u Kninu pozdravila ha{ke optu`enike. „Ovo je mnogo ozbiqnije, jer opovrgava radwe Ha{kog suda i nepravosna`nu presudu i nadam se da nije izre~ena u kontekstu predizborne atmosfere jer predsednik nije u izborima”, rekao je Pupovac. rema mi{qewu profesora @arka Puhovskog, sa ovom izjavom, iako bi se s wom slo`ila ve}i na gra |a na, tre ba bi ti oprezan jer se u tom slu~aju otvara pitawe za{to onda hrvatsko pravosu|e nije reagovalo kako treba. (Tanjug)

Optu`nicezagenocidnad SrbimaodjulauHrvatskoj BEOGRAD: Vi{i sud u Beogradu dostavio je jo{ sredinom jula putem me|unarodne pravne pomo}i optu`nicu srpskog Tu`ila{tva za ratne zlo~ine optu`enima za genocid nad Srbima u Vukovaru, u Hrvatskoj, saop{tio je ju~e taj sud. Tu`ila{tvo je 12. jula Odeqewu za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu predalo optu`nicu protiv 45 osoba koju je tada{we Vojno tu`ila{tvo u Beogradu podiglo 1992. godine, sa izjavom da prihvata weno zastupawe. Kako optu`nica nije stupila na pravnu snagu jer nije dostavqena svim optu`enima, Vi{i sud je shodno odredbama Zakonika o krivi~nom postupku, wu dostavio optu`enima putem me|unarodne pravne pomo}i, s obzirom na to da okrivqeni ne `ive na teritoriji Republike Srbije. Ratni ministar unutra{wih poslova Hrvatske Ivan

~etvrtak22.septembar2011.

20 srpskih civila, od kojih neki do danas nisu na|eni, dok su ostali na|eni mrtvi. Stradawa Srba nastavqena su i kasnije, za vreme borbi za grad. Hrvatske vlasti nisu pokrenule nikakvu istragu oko tih zlo~ina. Mer~ep je optu`en za zlo~ine u Zagrebu, Kutini i Pakra~koj Poqani, odnosno za zatvarawe ve}eg broja srpskih civila i ubistvo preko 40 wih, ali ne i za zlo~ine u Vukovaru. On u zatvorskoj bolnici ~eka po~etak su|ewa. Glava{ u BiH, gde je pobegao pre izricawa presude, slu`i kaznu zbog ubistava desetoro srpskih civila po Osijeku 1991. godine, a protiv Veki}a i [eksa jo{ nije bilo postupaka u Hrvatskoj. Srbiji je u toku revizija optu`nica podizanih po~etkom devedesetih, koje su mahom bile „obojene” politi~kim i ratnim bojama. Isto je obe}ala da }e uraditi i Hrvatska.

QUBQANA: Sloveniji u uto- ment usvojiti predlog zakona, rak, 27. septembra, predstoji „ali je iznena|ewe mogu}e budu}i kqu~no glasawe u parlamentu o da stranke pripremaju svoje predpro{irewu obima Evropskog izborne taktike.” fonda za finansijsku stabilnost, Evropska komisija je ju~e pozvanakon {to je ju~e pala tamo{wa la slovena~ke politi~ke stranke vlada levog centra na ~elu sa pre- da usvoje predlog zakona o fondu mijerom Borutom EFSF. Uvereni Pahorom. smo da }e SloveniPrekju~era{we Ve}ina analija nastaviti da isiz g la s a v a w e ti~ara o~ekuje da puwava svoje obanepoverewavladi }e parlament veze i da }e se suousvojiti predlog ~iti sa svojim obeneometadr`avne zakona kojim se }awima”, izjavila procedurekojesu pove}ava obim i je portparol Kove}pokrenute vrednost Fonda, misije Pija Ahrenpo{to ga je ove kilde Hansen. sedmice ve} usvojio parlamenSlovena~ko Ministarstvo fitarni Odbor za finansije i mone- nansija je tako|e izdalo saop{tetarnu politiku, ali ipak ne mo- we u kojem se navodi da prekju~e`e potpuno da se iskqu~i iznena- ra{we izglasavawe nepoverewa |ewe da zakon ne bude usvojen, vladi „ne ometa dr`avne procepreneo je Rojters. dure koje su ve} pokrenute i MiUednik slovena~kog dnevnog nistarstvo finansija o~ekuje da lista „@urnal 24” Borut Ho~evar }e parlament usvojiti predlog izjavio je da o~ekuje da }e parlazakona o EFSF-u”.


@enska posla

~etvrtak22.septembar2011.

dnevnik

c m y

26

БОЉЕ СРЕЋНО НЕУДАТА НЕГО НЕСРЕЋНО УДАТА

Брак се не мора

З

бог притиска околине, а да не говоримо родитеља и остатка породице понекад девојкама може да се учини да је најгора ствар која може да им се деси да остану неудате. Већина адолесцената, посебно девојака жели да изгледа старије, па шминком и одећом додају године како би могли да уђу у клубове за оне изнад 21. Када напокон дођу у те године већина особа тек тада почиње да тражи. Доносе се велике животне одлуке, тражи посао, смисао… И напокон када га пронађете, породица почиње с причама како би у тим годинама већ требало да

имате децу и да се скрасите. И вероватно ни ту не престаје очекивање бољег времена јер када једном будете имали децу, опет ћете чекати када ће кренути у школу или слично како бисте поновно уживали у времену само за себе. Због тога сада када сте напокон пронашли себе и имате прилику да уживате као комплетна особа пуна самопоуздања, немојте то да пропустите због притиска околине. Али како волети себе и осећати се добро ту где јесте, у тридесетим или четрдесетим и без мужа? За почетак како је рекла Кејт Хепберн: „Ако желите да заменити дивљење многих мушкара-

ца с критицизмом једног, само напред, удајте се“. За чиме ћете жалити једном када се удате? За одласцима у теретану кад год пожелите, чак и у поноћ, јер вас нико не чека код куће. Чипсом за вечеру. То што се удате неће вас претворити у гурманског гуруа, али ћете морати да кувате. Одласци након посла с пријатељицама, а да вас нико не пита где сте се задржали. Венчање не значи да нећете никад отићи на пиће, али сваки пут ћете са својим супругом

морати да проверите да ли је то у реду. Ако се заиста осећате лоше због тога што још немате супруга поновите у себи десетак пута: „Срећна сам што нисам несрећно удата”. Ожењени парови делују складно и срећно, али немате појма и не можете ни да замислите шта се догађа иза затворених врата. Никад не знате где и када можете упознати новог фрајера, сваки дан је нова прилика. Само је ствар перспективе

хоћете ли то доживљавати као оптерећење или предност. А пре или касније ћете морати да прихватите чињеницу да се можда никад нећете ни удати, што раније је прихватите остатак живота ће вам бити лепши. Можете остатак живота да проведете несрећни у потрази, а можете и једноставно да проживите свој живот најбоље што можете и извучете из њега оно најлепше невезано од околности на које не можете да утичете.

КАКО ДА ПОБЕДИТЕ СТИДЉИВОСТ

КОЈЕ БОЈЕ ВАС ЧИНЕ ДЕБЉИМ

Пруге Суочите се са страховима не иду на А велике груди боје, али избегавајте каишеве с неким детаљима и држите се што једноставнијих. Како бисте учинили визуелно струк тањим носите тамније мајице, а испод нешто светлију одећу. Тамна мајица преко светлије учиниће стомак мање видљивим. Ако не волите да се истичете, за вас су бордо и модра боја, али ако вам не смета да будете у центру пажње добро ће вам пристајати јарке боје.

Облине

З

нате ли да одређене боје визуелно повећавају тело и чине вас дебљим? Вероватно већ знате да вас ношење тамнијих боја чини мршавијим, а да светле боје имају супротан ефекат. Ипак, избор праве боје према грађи вашег тела нешто је компликованија ствар, а зависи од тога да ли сте грађени у облику крушке, јабуке или с облинама. Део тела на којем носите највећи део своје килаже утиче на то како би требало да комбинујете боје одеће.

Обликкрушке Ако имате тело у облику крушке, тада је подручје задњице и кукова веће него горњи део тела. Како бисте вратили равнотежу оваквом облику тела морате бојама да учинити доњи део мањим, а горњи већим. То би значило да бисте требали да носите светлије мајице на тамније сукње или панталоне. Али осим ако не носите униформу или нисте конобарица требали бисте да избегавате ношење белих блуза на црне панталоне или сукње. Радије за горњи део одеће изаберите неку другу светлију боју, а по могућности неке буде с много детаља како би привлачила пажњу на то подручје. Волани, набори и домишљат дизајн требали би да помогну да се врати равнотежа вашој линији.

Обликјабуке Особе које имају грађу јабуке већину своје тежине носе у пределу струка. Избором праве боје требали бисте да креирате илузију струка, тачније да постигнете да изгледа ужи него што јесте. То ћете најлакше постићи широким каишем тамне

Ако имате велике груди вероватно вам много жена завиди на привлачној фигури коју имате, али погрешним одабиром одеће можете се чинити много дебљи него што јесте. Избегавајте пруге, беле и пастелне нијансе. Црвена боја одлично пристаје женама с облинама, као и жарко плава, те смарагдно зелена.

ко сте стидљиви и имате проблема у ношењу с новим ситуацијама и људима можда мислите да не можете пуно по том питању да учините, што наравно није истина. Да бисте победили у борби са стидљивошћу требаће вам много времена, труда, рада и искуства, али успех ће на крају вредити уложеног труда. Много књига већ је написано на тему стидљивости и било би добро да прочитате бар неке од њих. Ипак, за вас смо покушали да издвојимо оно основно кроз пет следећих савета. Свако јутро прво што бисте требали да урадите је да станете испред огледала и поновите неколико пута: „осећам се и изгледам одлично“. Поновите те речи толико пута, док сами себе не уверите у њихову истинитост. Затим се обуците и средите најбоље што можете. Људи увек с другима боље и лакше комуницирају ако сматрају да изгледају добро. Барем једном дневно учините неки ризичан поступак. Суочавање са страховима ојачаће ваше самопоуздање. Када научите да се носите с мањим страховима бићете спремнији за велике ствари. Не постоји ништа што не мо-

жете да урадите. Само морате да знате да вам промене помажу у личном развитку, а свако преузимање

мојте мислити да само вас одбијају или да морате да успете у свему што покушавате. Нпр. позовете ли некога на излазак, морате да знате да свака особа има различит укус и појам онога што жели или не жели на партнеру. И

ризика повећава самопоуздање. Ако учествујете у групним расправама било би добро да кажете другима да сте срамежљиви. Тада ће они покушати да вас охрабре да изнесете своје мишљење и учествујете у конверзацији. Ако прећутите то могли би да помисле да вам је досадно и да не желите да учествујете у расправи. Одбијање и неуспех је саставни део живота и што пре то схватите лакше ћете ићи напред. Не-

вас привлачи један тип особе док вас други одбија. Значи, ако вас та особа и одбије то не умањује вашу вредност, вероватно једноставно нисте тип какав њој треба. Никад никакво одбијање немојте схватати лично. Прихватите га и крените даље. Укључите се у активности које вас усрећују. То може бити било што, од таи чија до плетења или кувања. Истраживање нових ствари је одличан лек за стидљивост.

ДЕСЕТ НАЧИНА НА КОЈЕ МОЖЕТЕ КРЕИРАТИ БОЉИ ДАН

П

Дајте све од себе

овремено се пробудимо у лошем расположењу, потпуно немотивисани, без икакве жеље да ишта радимо. Међутим, лоше расположење није природно стање човека, без обзира на то што често тако мислимо, те се већ ујутро будимо депресивни и тупи. Ако останете у негативном расположењу, имаћете још један такав дан, међутим, ако се потрудите можете имати много бољи дан. Следе идеје како. 1. Када легнете у кревет, пре него што заспите размишљајте само о позитивним стварима. 2. Немојте се нервирати. Немојте допустити да вас преслатка кафа или нека друга ситница изнервира. 3 Пронађите инспирацију. Потрудите се да прочитате ујутро нешто позитивно, а не црну хронику и тмурне вести. 4. Обратите пажњу на хигијену и изглед, вежбајте. 5. Размислите пре него што делујете. 6. Организујте своје време паметно.

7. Увек дајте све од себе. 8. Немојте се проклињати због пораза и неуспеха. Нико није савршен. 9. Будите љубазни и културни. 10. Зауставите се и уживајте у лепим стварима око себе. На пример помиришите цвеће.


dnevnik

OGLASi

~etvrtak22.septembar2011.

IZDAJEM trosoban name{ten stan kod fakulteta. Telefon 063/501-328. 37907 IZDAJEM trosoban name{ten stan u centru. Telefon 063/501328. 37908

PROFESOR daje ~asove iz matematike. Dolazim ku}i. Telefon 063/490-136. 37466 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 37833 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 37834

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 37835

IZDAJEM jednosoban name{ten stan u centru Novog Sada ul. Valentina Vodnika. Telefon 063/503-349. 37869 IZDAJEM ku}u u Temerinskoj ulici pogodnu za razli~ite delatnosti, trgovinu, ugostiteqstvo obdani{te, ro|endaonice plac 6 ari, kolski ulaz. Telefon 063/464-528, 021/6411-730 37872 IZDAJEM lep, potpuno name{ten stan, 30m2, {iri centar. Telefon 064/199-4505 37875 IZDAJEM name{tenu garsoweru, M. Gorkog br. 6. ispred SPENS-a, Novi Sad. Telefon 063/511-939. 37446 IZDAJEM name{tenu garsoweru ul. P. Drap{ina za zaposlenu `ensku osobu ili studentkiwu od 1. 10. 2011. Telefon 064/1610-330. 37722 IZDAJEM lepo name{ten dvosoban stan u ulici Novosadskog Sajma 7. Telefon 063/765-3632. 37752 IZDAJEM garsoweru kod Sajma, nova komforna, lepo name{tena. Cena 130 eura +depozit. Na du`e mo`e dogovor. Telefon 063/536-423. 37772 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan (54m2) - Rumena~ka ulica. Telefon: 064/1246888. 37777 IZDAJEM name{tenu garsoweru za dve osobe na Podbari, kraj Alma{ke crkve. Telefon: 062/8919-422. 37782 IZDAJEM garsoweru 32m2, kompletno name{ten sa dva le`aja, kablovska, klima, telefon. Studentski grad udaqen oko 1000m. Jevrejska 23. Telefoni: 063/500-346, 060/500-3460. 37793 IZDAJEM dvosoban stan, kompletno name{ten, dva - tri le`aja, kablovska, klima, internet, telefon, blizu studentski grad, Ul. jevrejska 23. Telefoni: 063/500-346, 060/500-3460. 37795 IZDAJEM porodici ili studentima jednoiposoban stan, 36m2, blizu centra Novog Sada, Keja, prvi sprat, terasa, CG, parking mesto. Telefon: 069/1756-779. 37864

NOVO NASEQE, ukwi`en stan 27m2, cena 25.700, IV sprat, terasa, lift. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15001 LIMAN, ukwi`en, stan od 52m2 na II spratu, cena 49.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15002

SAJAM, novija ukwi`ena garsowera od 26m2 na II spratu po ceni 27.800. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 15003 GRBAVICA, prodajem odmah useqivu novu i ukwi`enu garsoweru po ceni od 32.000. Telefon 063/828-8377, www.bomil.rs. 15004 BULEVAR EVROPE, nov odli~an odmah useqiv 1.0 stan po ceni od 31.700. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15005 PRODAJEM u Novom Sadu dvori{nu garsoweru kod fakulteta sa centralnim grejawem 11m2, cena 11 000 Eura. Telefon 061/815-84-57. 37870

USEQIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno, bez posrednika. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 10001 GRBAVICA, noviji ukwi`en 1.5 stan od 47m2, cena 44.300 sa parking mestom. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 15006 @ELEZNI^KA STANICA, odli~an, ukwi`en 2.0 stan od 51m2 u funkciji 2.5 stana po ceni od 46.350. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15007 SATELIT, renoviran 2.0 stan od 48m2 po ceni 31.000. Telefon 064/220-9565, www.bomil.rs. 15008 GRBAVICA, nov odli~an i ukwi`en 1.5 stan u izuzetno kvalitetnoj zgradi, vrhunska oprema, na III spratu sa liftom, cena 52.900. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15009 NOVA DETELINARA, noviji ukwi`en odmah useqiv 1.5 stan, cena 38.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15010 PRODAJEM nov dvosoban stan 56m2 u Bulevaru Oslobo|ewa 73. Cena 58.000 eura. Fiksno. Telefon 064/1147-741. 37295 HITNO - prodajem komforan, mawi dvosoban stan na Limanu 3 ili mewam za odgovaraju}i u Subotici (predsobqe, dve sobe, kuhiwa, kupatilo. 6-367-962 37766

USEQIV dvoiposoban stan 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Kontakt: 421437, 063/534-505. 10002 GRBAVICA, prodajem noviji ukwi`en 2.5 stan od 67m2 u kvalitetnoj zgradi „MG gradwa�, nije dupleks. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15011 BULEVAR KRAQA PETRA, odli~an 3.0 stan, ukwi`en i kompletno renoviran na III spratu sa liftom, 81m2, cena 67.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15012

27

NOVADETELINARA, nov 3.5 stan na I spratu, odmah useqiv, cena 68.600 sa PDV-om, mo`e kupovina putem kredita. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15013 LIM AN 2, u od li~ noj zgra di od fasadne cigle, ukwi`en 3.5 stan od 83m2. Telefon 063/74221-80, www.bomil.rs. 15014 GRBAVCA, prodajem noviji useqiv i ukwi`en 5.0 stan (nije dupleks) po ceni od 1.100/m2. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15015

TELEP, novija ku}a od 250m2+90m2 na placu od 550m2. Telefon 064/220-9565, www.bomil.rs. 15016 PRODAJEM plac - Industrijska zona, kod pijace, Banglade{, na putu za Rumenku, - povr{ina 1,2 hektara, bez posrednika. Telefon 063/526-316. 37405 ARENDA: uzimam poqoprivredno zemqi{te u ^eneju, Stepanovi}evu, Kisa~u i Peji}evim Sala{ima. Mo`e i kupovina. Pru`am usluge obrade. Telefon 064/8372806. 36903 PLAC u Koviqu, 88 ari sa pomo}nim zgradama. Telefon 064/2624-855. 37924

ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 10003

HITNO - povoqno prodajem {kodu 120L. Pogodna penzionerima, pecaro{ima, pija~arima. Registrovana do 26. 8. 2012. godine. Telefoni: 021/6624-151, 529-642. 37193 PRODAJEM skalu 55, 2005. god, registrovan, cena dogovor. Telefon 060/183-6837. 37882

PRODAJEM TV Philips ekran 117 cm whirlpool ve{ ma{inu, philips su{aru, 3 kau~a, elektiri~ni {poret i dr. Telefon 063/779-5150 37812 PRODAJEM Ve{ ma{inu 2 godine.75E. Sony televizor veliki 50 eura. fri`ider 40 eura el. {poret 35 eura. Prevoz besplatan. 065/55-32-068 37878

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 37726 MOLER i farbar radi moleraj, farbawe drvenarije i radijatora, lepqewe tapeta. Nazvati na telefon 6435-095. 37838 PODBU[IVAWE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se~ewe asfalta seka~icom, ma{inski iskop, prevoz. Telefon 063/521546, 021/6212780. 32373 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqamo brzo, kvalitetno, jeftino. Vr{imo prodaju {iva}ih ma{ina, pegli. Cvijanovi}, Jevrejska 23. Telefoni: 021/421452, 064/131-2135. 36319 SAMO za penzionere i prosvetare molersko-farbarski radovi relativno povoqno. Telefoni: 6435-231, 6430-549 i 064/23068-98. 36947 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782. 37765 KU]NI MAJSTOR - monta`e, demonta`e name{taja, sanitarija, popravke vrata, prozori, roletne, brave, {arke, kre~ewe, farbawe, rasveta... Telefon 065/6824-398. 37861


28

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak22.septembar2011.

KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 36870 PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 36871

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

Posledwi pozdrav na{oj dragoj koleginici

dragom

Eleta Veseli

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Milanu Kosti}u

Sahrana je danas, 22. 9. 2011. godine, u 15 ~asova, na Novom grobqu, u Kuli. O`alo{}ena porodica: supruga Zorka, sinovi Igor i Miqan i snaja Jelena. OG-1

Posledwi pozdrav dragom kom{iji i predivnom ~oveku

od kolega i koleginica iz Slu`be za da}e i pomene. od porodice Lazovi}. Neka te ~uvaju an|eli... 443-P

Tiho si `ivela, a tako tiho si nas i napustila. Osta}e{ ve~no u na{im srcima. Neka ti je ve~na slava. Tvoji: sestri} Radovan, sestri~ine Staka i Milojka sa porodicama.

37891

Ovim putem obave{tavamo rodbinu i prijateqe, da je dana 20. 9. 2011. godine, preminula moja sestra, tetka i baba- tetka

Qubica Popovi}

Panti Mili}u

Posledwi supruzi.

pozdrav

dragoj

1922 - 2011. od porodice Srdanov.

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618846, 063/848-5495. 37133 KUPUJEM stare automobile za otpad, staro gvo`|e, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore, ve{ ma{ine, {porete, ~istim tavane, podrume. Telefoni: 064/95-33-943, 063/84-85-495. 37799 BESPLATNO odnosimo va{ nepotrebni name{taj i belu tehniku. Pozovite i dolazimo. Telefon 063/779-5150. 37811 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3800, kostolac 4300 i su{eni 9000. Telefoni: 064/98-21-473, 062/16-37-129, 061/174-37-25 37824 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3.750 din. Su{eni za centralno grejawe 9.000 dinara. Telefoni: 064/9944-828, 062/87-38-205. 37825 SOKOBAWA - Mihoqsko leto. Sobe i apartmani za odmor. Specijalni popust. Mob. tel. 063/81-54-200, 018/880-100. 37832 KUPUJEM kwige: na veliko i malo. Ku}ne biblioteke, li~ne kolekcije... Telefon 064/99-45002, Mile. 37855 RADIESTEZIOLOG: Usluge detekcije, za{tite i eliminacije geopatogenih i kosmi~kih zra~ewa, otkrivawe podzemnih voda, medicinska radiestezija. Telefon: 065/5-518-718. 37863 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo. Telefoni: 062/649-000, 063/744-87-00. 37876

37929

37941

Posledwi pozdrav dragoj

Sa qubavqu, suprug Mom~ilo sa familijom. od prije Melanije. Sahrana je danas, 22. 9. 2011. godine, u 14 ~asova, u Temerinu. 37918

37904

Posledwi pozdrav

Farka{ Saveti

od porodice Farka{.

Neveruju}i, opra{tamo se posledwim pozdravom od na{eg po{tovanog kom{ije

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Milana Kosti}a

Danilka Bjeli}

^ekali smo pobedu, a ne rastanak... Ve~no }emo se se}ati tihog koraka i pa`we prema svima. Sau~estvujemo u bolu cele porodice.

1931 - 2011.

Kom{ije iz Fru{kogorskog odreda br. 5 Petrovaradin. Pro{lo je godinu dana od smrti na{eg prijateqa i kolege

prof. dr Milana Mijatova

37903

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi i voqeni

Panta Mili}

Milan Kosti}

Sahrana }e se obaviti dana 22. 9. 2011. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu. Nisu ga zaboravili wegovi: Igwat, Zoki, Kova i Branko.

Ispra}aj }e biti u ~etvrtak, 22. 9. 2011. godine, u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu. Zauvek u na{im srcima. O`alo{}eni sin Zoran i snaja Qubica.

37930

37937

O`alo{}ena supruga Ana, }erke Sne`ana i Zorica sa porodicama.

1952 - 2011. Sahrana je danas, 22. 9. 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Ravnom Selu. O`alo{}eni: supruga Vera, sin Marko i }erka Milana. 37890

37934

37933

Posledwi pozdrav dragom te~i

37905

Danilki Bjeli}

ro|. 25. 11. 1958 Zenica

Hvala joj za svu bezrezervnu podr{ku koju nam je pru`ala tokom celog svog `ivota. Sahrana je danas, 22. 9. 2011. godine, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu. O`alo{}ena porodica.

Posledwi pozdrav dragoj i plemenitoj tetki Saveti od: Velibora, Milene i Joke Fr`ovi}.

37902

Vesela Eleta POTREBNA dva mesara za rad u mesarama u Beo~inu. Telefoni: 021/6275-241, 063/500-418. 37380

Sava Farka{

ro|. Fr`ovi}

1946 - 2011.

PRODAJEM pasiran {ipak i drewinu (ka{a) za pripremawe xema. Recept + dostava na adresu. Telefon 061/68-55-333, 022/462-345. 37638 RIZLING, kvalitetno karlova~ko gro`|e za vino i rakiju prodajem. Telefon 021/883-809, 064/805-9488. 37582

pozdrav

Saveti Farka{ Milan Mi{i}

SLIKE Graovca, Kowovi}a, Ke~i}a, Bo{ka Petrovi}a, Aralice, Bjeli}a i ostalih srpskih i hrvatskih poznatih slikara, kupujem. Telefon 063/22-83-22 36987

Posledwi prijatequ

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 86. godini preminuo

Milanu Kosti}u

Mi{ku

Vesela Eleta

Balo{ (Lazar) Filip

1958 - 2011.

1924 - 2011. Od porodice Jokovi}.

od pripadnika Vojne Po{te 1414, Novi Sad.

OG-2

37901

Sahrana je 22. 9. 2011. godine, u mestu Torak, u 16 ~asova. Posledwi pozdrav voqenom ocu, dedi i pradedi od: }erke Tacijane, zeta Petra, unuka Vladimira, snaje Natalije i praunuka Aleksandra. 37945

Posledwi pozdrav na{oj koleginici i divnom ~oveku Kolektiva JKP „Lisje�. 442/P


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav voqenom bratu

U na{im srcima osta}e ve~na tuga i se}awe na tebe. Ponosni smo {to smo te imali.

Sine Vlado, tri godine pro|o{e od kad te otrgnu smrt od nas, ali iz srca nikada.

Tvoj brat Du{an i kum Dovla.

Tvoji najmiliji: majka Spasa, sestra Sne`ana i zet Milan.

37887

37897

od sestara: Mare, Radojke, Sofije i Plane.

37915

Posledwi pozdrav dragom bratu, ujaku i prijatequ

Uz veliku tugu opra{tamo se od na{eg

Panti Mili}u

Zorana

Vlada Jovanovi}

Zokiju

Milanu Kosti}u

29

~etvrtak22.septembar2011.

Voqeni na{

POMEN Dana, 26. 9. 2011. godine, navr{ava se pet godina od kako nas je napustio na{

Posledwi pozdrav voqenom bratu

Ve~no }e{ srcima.

biti

u

na{im

od: sestre Perside sa decom i porodica ^abrilo i Lazi}. Otac Nenad i brat Du{an.

Milanu Kosti}u

Sa velikom tugom i bolom rastajemo se od tebe. Po~ivaj u miru, neka te an|eli ~uvaju.

od: sestre Radojke i zeta Du{ana sa decom.

Opra{tamo najmilijeg

se

Posledwi pozdrav voqenom bratu

Nemawa Jovanovi} Vreme prolazi, a praznina i tuga za tobom ostaju zauvek.

O`alo{}eni tetka Milka i brat Du{an.

Tvoji najmiliji: supruga Stanka, sinovi Predrag i Nenad sa porodicama.

37886

37554

37912

Posledwi pozdrav voqenom bratu

od

37888

37909

Zorane

na{eg

POMEN

22. 9. 1998 - 22. 9. 2011.

Milanu Kosti}u od sestre Mare sa decom. 37911

Zorana

Milanu Kosti}u

Prerano si nas napustio i ostavio neute{ne.

od: sestre Plane i zeta [ace sa decom.

Uspomenu na tebe ~uva}e tvoji: majka Mara, brat Du{an, sestra Milijana i o~uh Moma.

37913

37885

Posledwi pozdrav mom jedinom bratu

Posledwi pozdrav voqenom bratu

Slobodan Gorjanovi} Boca

Pro{la je tu`na godina od kada je preminula na{a draga

Mili moj sine, jedini brate, majka i sestra su ostale da pate. O~i su tu`ne, u daqinu gledaju, da te vi{e nema, du{i da shvate ne daju. Ve~no o`alo{}ene majka Zorica i sestra Nata{a. 37730

Posledwi pozdrav ujaku

Angelina Koprivica Pomen }emo obele`iti 24. 9. 2011. godine, u 10.30 sati, na gradskom grobqu, u Vrbasu. Ve~no o`alo{}ena porodica. 37846

Zoranu

Milanu Kosti}u od: sestre Sofije i zeta Dragana sa decom.

Miletu Kosti}u

Ne postoji re~ koja je dovoqno jaka da opi{e bol moje du{e {to sam te izgubio. Ve~no }e{ ostati u mom srcu.

Tiho, kao {to je i `ivela umrla je na{a draga

od Dragane i Aleksandra [ipovca.

Tvoj brat Du{an. 37914 37883

U subotu, 24. 9. 2011. godine navr{ava se {est meseci od smrti na{eg

Posledwi pozdrav dragoj tetka Saveti

37919

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Mirjana Vuli} 1944 - 2011.

O`alo{}eni: sestra Zagorka, sestri} Goran, snaha Slavica, unuci Uro{ i Vawa.

Farka{ Savi Sahrana je danas, 22. 9. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Opra{tamo se sa tugom u srcu.

Branislava - Branka Rupara Pomen }e se odr`ati u 11 ~asova, na Uspenskom grobqu.

Miri Sahrana je u ~etvrtak, 22. 9. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu. od brata Slavka sa porodicom.

Irena i Katarina sa porodicama. Wegovi najmiliji. 37880

37921 37871

37922


07.30 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 12.20 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Мира Бањац

Биоскоп Нови серијал документарног програма РТВ Војводине под називом „Биоскоп”, оживљава сећања на златно доба југословенског филма, кроз сведочења учесника у стварању антологијских наслова.У прве две емисије легендарна глумица Мира Бањац оживеће сећање на деценије проведене на филму. Аутор емисије:Горан Вукчевић (РТВ 1,20.35) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.35 11.30 13.05 14.00 14.05 14.35 15.00 15.10 16.00 17.00 17.20 18.00 19.30 20.10 20.35 21.00 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 01.40

06.30 07.00 07.25 07.40 08.00 08.30 09.25 10.15 11.15 11.45

tv program

~etvrtak22.septembar2011.

Јутарњипрограм Информативнипрограм Светоконас Вести Стањенапутевима Гимназијалци Кухињица Преокрет Вести Српскиекран Српскиекран–емисијаМТВ-а (Мађарскетелевизије)насрп. Вести Странадокументарнасерија Гимназијалци ТВДневник Информативнипрограм Разгледнице ТВДневник Изблиза Биоскоп Документ Живопис Војвођанскидневник Фолдеркултура Плавикруг Женазаробљеназимом,филм Концертгодине

Кухињица–мађ. Чуварисећања ЗнаменитеженеНовогСада Образовнипрограм Класикрок Музичкипрограм Изстудија„М“ Тадивнастворења Програмзадецу Емисијанамађарском +музика 12.15 Музичкипрограм 12.30 Вести(мађ) 12.40 Фестивалпесамаиигара „Галичина”,Украјина 13.10 ДадиљаАна 14.00 Десилосе 14.15 Тадивнастворења 14.15 Плавикруг 14.45 Маштаоница 15.15 Добровече,Војводино(рум) 16.45 ТВМагазин(рус) 17.45 ТВДневник(хрв) 18.00 ТВДневник(слов) 18.15 ТВДневник(рус) 18.30 ТВДневник(рум) 18.45 ТВДневник(ром) 19.00 ТВДневник(мађ) 19.25 Спортскевести(мађ) 19.30 Кухињица–мађ. 20.00 Добровече, Војводино(рус) 21.30 Самомесмртможе зауставити,филм 23.15ДадиљаАна

ГласАмерике Панонскојутро Уогледалу Освета Врелегуме Билаједномједнанедеља Путоманија Теманедеље Белилукипапричица Зеленапатроланаделу Војвођанскевести Уогледалу Дискавери Војвођанскевести Освета Арт-бокс Војвођанскевести Кибицфенстер Билаједномједнанедеља Војвођанскевести Разголићени Дискавери ГласАмерике

06.05 08.00 09.05 09.39 10.04 10.38 11.05 12.00 12.15 12.36 13.20 15.05 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 21.03 23.32 00.20 00.45 01.15 03.07 03.47 04.19 04.50

05.00 05.55 06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.05 08.30 09.00 09.05 10.05 10.30 11.05 11.45 12.00 12.07 13.00 13.05 14.05 15.00 15.05 16.00 16.10 16.15 16.30 17.05 17.30 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.10 23.20

Хранаивино Вести Одељењезаубиства Спринт Славнипарови Пороци Агродан Вести Годинепролазе Вести Одељењезаубиства Евонаскодвас Вести Пороци Објектив(слов) Вести Објектив(мађ) Дунавскасалетла Хранаивино Новосадскопоподне Објектив(слов) Објектив(мађ) Личнагрешка Витраж Одељењезаубиства Објектив Пороци Неонсити Годинепролазе

08.00 10.00 11.00 12.30 14.15 16.00 18.00 19.15 19.45 21.45

БарсаТВ:Барселона–Осасуна ФулТилтпокер ПрегледПремијерлиге Карлингкуп:Челси–Фулам Свислига:Базел-Лозана Карлингкуп:Брајтон–Ливерпул Премијерлига,Магазин ГрандПри Свислига:Сион–Грасхоперс БарсаТВ:| Валенсија–Барселона 23.30 Мобил1 00.45 Премијерлига,Магазин 01.15 Премијерлигакласик: Блекбурн-Волвс

Фолкшоу У новом издању емисије само због вас смоугостили: Неду Украден,Медени Месец,Дејана Матића,Дајану Пенезић,Сашу Ковачевић, Мају Маријану, Игора Лугоњића, Легенде, Индиру Радић и Радослава Родића. (КТВ,20.00) 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00Подсјајемзвезда,14.00Живетисвојживот,16.00Освета,17.00Дрецун,18.00Одељењезаубиства,19.00Објектив,20.00Фолкшоу,22.00Објектив,22.30Токшоу,00.00Објектив,00.30Фолкшоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главниосумњичени,10.30Цртанифилм,11.00 Репризевечерњихемисија,13.00Метрополеи регијесвета,14.00ИнфоК9,15.00Метрополеирегијесвета,16.00ИнфоК9, 16.45Бибер,17.00Главниосумњичени,18.00АБСшоу,18.30ИнфоК9,19.00 Кухињица,19.30Бибер,20.15Аргументи,21.15Спортиздругогугла,22.15 Бибер,22.30ИнфоК9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћнипрограм

Јутарњипрограм Јутарњидневник Казненипростор Гастрономад Сасвимприродно Светриболова Вратитемимладост Дневник Спортплус Злочиначкиумови Генерацијскијаз,филм ОвојеСрбија Породичноблаго ДневникРТ Војводина Штарадите, бре Београдскахроника Окомагазин Слагалица Дневник Породичноблаго Терминатор2, филм Злочиначкиумови Дневник Зеленатрава Ноћнибиоскоп: Инверзниканон -вођењељубави,филм Казненипростор Окомагазин Сасвимприродно Породичноблаго

Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Тајнастарогмоста Дођинавечеру Бандини Забрањеновоће 1001ноћ

Радна акција Дом самохране мајке Дивне и њене ћерке Викторије Гацић,нови је задатак за Тамару Грујић и њене вредне мајсторе. Живот на ивици егзистенције,стид и беспомоћност,били су разлози да се млада Викторија обрати за помоћ екипи „Радне акције“, која ће њој и мајци вратити зрно наде у светлију будућност. (Прва,21.00) 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.15 18.30 19.00 19.20 20.00 21.00 22.00 22.30 22.45 23.45

Ексклузив Вести Експлозив Трачара Срећневести Дођинавечеру Кадалишћепада Тајнастарогмоста Ексклузив Експлозив Вести Забрањеновоће Кадалишћепада Раднаакција Експлозив Ексклузив Трачара Раднаакција

НАПОМЕНА:НаРТС2 у10.00могућјепренос СкупштинеРепублике Србије 08.04 08.28 08.38 09.07 09.47 10.00 10.30 11.02

ПчелицаМаја Томасидругари2 Змајевабиблиотека Градимузика Великани Играјфудбал, будисрећан Српскеспортскелегенде У свету

ЈожефНађ

Метрополис Представе Јожефа Нађа, плесача, кореографа, позоришног и филмског редитеља, сликара, обележиле су низ протеклих Битефа. Ове године, осим представе која је изведена на Битефу, у Галерији „Хаос” организована јеизложбањеговихцртежа,а такође, промовисана је и књига „Театар покрета Јожефа Нађа” театролога МиланаМађарева,окојојонговориувечерашњојемисији. Уредница: ДанијелаПурешевић (РТС2,20.30) 11.28 Трагупростору 12.03 СтефанМиленковић иЗагребачки солисти 12.30 Беокулт 13.00 Трезор 14.00 Змајевабиблиотека 14.29 Градимузика 15.10 Великани 15.18 Музичкиспотови 15.22 ЛиковнаколонијаРТС 16.07 Балканскомулицом 16.45 Филозофијаи... 17.11 ПородицаСопрано 18.03 Пепељугаипринц 18.33 Фудбал:КУП Србије 18.55 Мунзи 19.01 Дениидеди 19.06 Френинеципеле 19.18 ПчелицаМаја 19.42 Томасидругари2 20.00 Местозанас 20.30 Метрополис 21.00 ПородицаСопрано 21.51 Контекст 22.22 ТВфељтон 22.53 Бардовитеатра 23.52 Хроника45. Битефа 00.20 Пгполигон 00.54 Трезор 01.53 Филозофијаи...

07.00Маратон 08.05Кефалица 08.10Двоугао 08.15Изавести 08.45Милица² 09.30Отворенистудио 11.30 Милица² 11.45 Филм:Метеоролог 14.00Вести 14.30Изавести 15.00ПородицаСерано 16.30Редизакон: Злочиначкенамере 17.30Чистрачун 18.00Вести 18.30Двоугао 18.35Коров 19.00Безтрага 20.00Изавести 20.30Филм:ОхуОхају 23.00НЦИС 00.00Вести 00.15Изавести 00.45Милица² 01.00Филм:Коначнизапис

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп,09.10Туристичке,09.25Тандем,09.30Фокус,10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке,13.05Фокус,13.40Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем, 16.40Стварност живота,17.40Вести,19.59Мозаик,20.00Фокус,21.05Веб џанк,21.30НК Коктел,23.15Фокус,23.40Туристичке,00.00Вести,00.30Ауто шоп,00.40Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица,16.15Док.програм,17.00Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловциназмајеве,20.00ДокторХу,20.45Без тамбуре нема песме,22.00Новости 3,22.30Шоу програм: Парови,23.30Измеђуредова,00.15Глас Америке

dnevnik

c m y

30

06.50 07.25 07.50 08.10 09.00 10.00 10.20 10.45 11.40 11.10 12.35 13.30 14.20 16.35 17.00 17.50 18.30 19.06 20.00 20.30 21.00 23.00 23.35 23.40 23.55

СунђерБобКоцкалоне Би-Би-СинаБ92 Топшоп Доме,слаткидоме ВестиБ92 Смртоносних60 СунђерБобКоцкалоне ПингвинисМадагаскара Трнавчевићиудивљини Топшоп Стјуардесе ГордонРемзи: Кухињскикошмари Филм:Суочење Спортскипреглед Доме,слаткидоме СунђерБобКоцкалоне ВестиБ92 Пријатељи Дваипомушкарца Сексиград Филм:Директнаакција ВестиБ92 Временскапрогноза: Штадаобучем? Спортскипреглед Филм:Светдухова

Светдухова Енид и Ребека су блиске пријатељице, које су управо завршиле средњу школу и покушавајудаодлучештаће даљедарадеусвојимживотима. Енид је мрачна и циничнаијединоштознаједа жели да се одсели од свог досадног оца и његове иритантне жене Максин, док је Ребека атрактивна, насмејанаипопуларна... Улоге: Скарлет Јохансон, ТораБирч,СтивБушеми Режија:ТериЗвигоф (Б92,23.55)

05.30 07.55 08.00 08.25 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.20 10.30 10.55 11.20 11.40 12.00 12.25 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.30 19.00 19.55 20.00 21.00 21.30 23.00 23.55 00.00 00.50 03.00 03.50 04.35

Јутарњи програм Вести Чаробњак магичне фруле Направите места за Нодија Мала принцеза Мегаминималс Торк Анђелина балерина Боба и Биба Телешоп Вести Авантуре малог Пере Дино ратник Југио Бакуган Моћна чигра Легенда о Неши Винкс Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Црвениорао СузеБосфора Телешоп Вести Малдиви-Микс Малдиви–Подврелим сунцем Телемастер Гласовиувремену, док.серијал СузеБосфора Вести Ризница Малдиви-Прегледдана Малдиви-Вишеодигре Црвениорао Вести Картел Малдиви–Вишеодигре… Црвениорао Картел Ризница

Легенда о Неши ТораБирч

06.00 Краљицајуга 07.00Добројутро 10.00У сосу 10.30Брачнисудија 12.00Наслеђеједнедаме 13.30Краљицајуга 14.00Сестре 15.00 Квиз,породичниобрачун 15.30Ноћујуну 16.30Маланевеста 17.40Националнидневник 18.00Тријумфљубави 18.30Наслеђеједнедаме 19.30 Националнидневник 20.00Гојковићи 20.30 Курсаџије 21.0048сатисвадба 22.00Свезаљубав -300емисија 23.30Наслеђеједнедаме 00.30(Не)могућамисија 01.15Ноћујуну 02.00Црнахроника 02.30 ЛасВегас 03.00 Филм:Заветћутања 04.30 Филм:Кобнидодир: ПтичјигрипуАмерици

Неша је трећи син генерала Лија.Након његовог спектакуларног рођења, коме је претходио низ пророчанстава и сновиђења,Неша је судбински предодређен да буде Аватар, тј.да порази армију и династију окрутног тиранина краља Жуа.Већ са седам година Неша долази у конфликт са злим Змајем, краљем мора. (Хепи,11.40)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе,10.30Икс арт,12.15Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30ТВ изложба,20.05Презент,21.00О свему помало са...,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Немогућа магија,13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30 Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници,21.00Артикулисање,22.00Мозаик дана,22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

~etvrtak22.septembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

11

31

КАКО СУ ПАРТИЗАНКЕ ПОСТАЈАЛЕ ГРАЂАНКЕ

Пише: Ивана Пантелић 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Ко шиша тог пса Грађевинске интервенције Дадиља на задатку Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Грађевинске интервенције Мајами инк Посластичарски ас Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Стручњак за торте Др Џи: Форензички патолог Л.А. Инк Посластичарски ас

08.00 Марија Калас: Живети и умрети за уметност и љубав 09.00 Путовања и открића 10.00 Нелсон Мендела – Човек мира 11.00 Азијске монархије 12.00 Визија Вангари Матајие 13.00 Рим. последња граница 14.00 Библијске загонетке 15.00 Тајм тим година X 16.00 Салвадор Дали: Прича о два града 17.00 Рим није изграђен за један дан 18.00 У потрази за Бетовеном 19.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 20.00 У потрази са рудницима Краља Соломона 21.00 Шпијуни који су дошли са мора 22.00 Библијске загонетке 23.00 Тајм тим година X 00.00 Салвадор Дали: Прича о два града 01.00 Рим није изграђен за један дан

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Фантастична четворка Старла и јахачи драгуља Ози Бу Фантастична четворка Старла и јахачи драгуља Шанса за љубав Шетња по сунцу Афрички врисак Легионар Моје срце Салон Еротски филмови

Моје срце Две сестре су заљубљене у истог човека. Једна од њих се удаје за њега, а друга остаје заљубљена. Растплет ће имати озбиљне последице по животе свих актера. Улоге: Хелен Бонам Картер, Пол Бетани, Оливија Вилијамс Режија: Тадеуш О Саливен (Синеманија,20.00)

ХеленБонамКартер

06.00 07.45 09.25 10.50 13.00 14.50 17.05 18.35 20.05 21.35 23.15 00.45 02.10 03.50 05.30

Доушник Опет ти Против свих правила А-Тим Горко-слатко Командант и војсковођа: Далека страна света Љубавни џекпот Љубав у четрдесетој Ко је Кларк Рокфелер? Земља смећа Посматрај и пријави Америчка прича Центурион Белина Холивуд на снималњу

07.00 09.07 10.06 11.00 11.14 12.00 12.17 12.33 13.20 14.19 14.50 15.33 16.03 16.25 17.39 18.31 19.30 20.13 21.10 22.00 22.31 23.15 23.35 23.50 00.40 01.21 02.21

Добро јутро, Хрватска Хотел дворац Орт Док. серија Код Ане Опра шоу Дневник ТВ календар Кад заволим, време стане Све ће бити добро Тренутак спознаје Алиса, слушај своје срце Јелен, док. филм Фотографија у Хрватској Хрватска уживо 8. спрат, ток шоу Капри Дневник Све у 7, квиз Битка за Вуковар, док. серија Пола сата културе Отворено Дневник 3 Спорт Треба знати стати Без трага Жица Којак

17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.10

Неш Бриџиз Дијагноза: Убиство Филм: Убиства у Мидсамеру Неш Бриџиз Вокер, тексашки ренџер Дијагноза: Убиство Филм: Убиства у Мидсамеру Ургентни центар Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџиз Ургентни центар Филм: Несрећа у ваздуху Филм: Операција Грејсленд

06.00 06.35 07.20 09.30 11.10 12.00 12.30 13.25 14.15 16.05 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 20.50 21.45 23.30 23.45 01.20 02.20 03.55

РТЛ данас Драгон Бол З Кобра 11 1001 ноћ Врата раја Ексклузив таблоид Вечера за 5 Крв није вода Кобра 11 Ружа ветрова РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив таблоид РТЛ данас Крв није вода Ружа ветрова Менталист ЦСИ: Најбоље од Грисома РТЛ Вести 11. сат Астро шоу ЦСИ: Њујорк РТЛ данас

08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20

СЕРИЈА

НедаАрнерић

Ко то тамо пева Негде у Србији, 5. априла 1941. група путника чека аутобус компаније „Крстић и син” за Београд, удаљен стотинак километара. Међу њима су постарији сељак Алекса, чији је син у војсци, његов болешљиви супутник који сматра да су му дани одбројани, дотерани шлагер певач, затим Брка, присталица реда и закона, збуњени ловац... Улоге: Павле Вујисић, Драган Николић, Данило Стојковић, Алекс андар Берчек,НедаАрнерић,Миливоје Томић, Ташко Начић, Борислав Стјепановић,СлавкоШтимац Режија: СлободанШијан (ХРТ2,20.50) 07.50 08.20 08.50 09.35 10.00 10.43 11.34 13.05 13.34 14.05 14.36 15.02 15.27 15.57 16.12 16.24 16.53 17.08 18.00 18.34 19.02 19.09 19.30 20.00 20.50 22.20 23.05 00.06 01.18

Мала ТВ Истраге Младог Месеца Школски програм Олујни свет Алиса Којак 3 Мисти, филм Индекс Паралеле КС аутомагазин Х2О Едгемонт 1 Школски сат Кокице Цртани филм Мала ТВ Цртана серија Шаптач псима Регионални дневник Мењам свет Вести из културе Цртана серија Џез Залагаоница Филмови наших суседа: Ко то тамо пева Без трага Жица Закон и ред Складиште 13

07.00 08.00 09.00 11.00 13.00 14.45 15.20 16.00 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00

Повратак у будућност Породични пас Невероватне приче Земља 2 Сиквест Хари и Хендерсонови Повратак у будућност Класа ’61. Хари и Хендерсонови Породични пас Невероватне приче Земља 2 Рупа без дна Сиквест

08.30 Позајмљивачи 10.00 Помама за летећим тањирима 12.00 Прва лига 14.00 Муза 16.00 Чист и трезан 18.00 Тwо иф бy сеа 20.00 Подизање Аризоне 22.00 Рогови у врећи 00.00 Хотел за љубавнице 02.00 Женско вече

ЦСИ: Најбоље од Грисома Вероника Бредли је умрла насилном смрћу. Истрага води до Арона Прата, аутистичног младића с којим је радила. Она се бавила рестаурацијом ретких књига па форензичари проналаском нових доказа сумњају у мотив фалсификовања старих књига... Улоге: ВилијамПетерсен, Марџ Хелгенбергер, Гери Дурдан, Џорџ Идс, Џорја Фокс,ЛоренсФишбурн (РТЛ21.45)

МарџХелгенбергер

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица Додај гас Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? У делићу секунде Невоље у рају Како извући живу главу Духови Разоткривање митова У делићу секунде

08.30 08.45 09.15 10.15 11.45 12.45 16.00 18.00 20.00 23.00 23.05 23.35 23.40 00.40

Аутомобилизам Трке коња Бициклизам Билијар Бициклизам Бициклизам Биатлон Брзина Борилачки спорт Сви спортови Рвање Сви спортови Рвање Биатлон

Самосталан прелазакуградове

Н

а основу узорка могуће је закључити да Најзначајнија организација која је, као део Насу партизанке које су после рата остале родног фронта, окупљала жене, био је и даље друштвено активне, пре рата често биле Антифашистички фронт жена Југославије. Ова чланице КПЈ-а и повезаних организација. Због организација је функционисала до 1953. године. тога учешће у АФЖ-у није било пресудно за њи- Чланом 24 Устава ФНР Југославије из 1946. гохову еманципацију. Треба напоменути да је у дине, жене су изједначене с мушкарцима „у свим складу са системом вредности који је преовлада- областима државног, привредног и друштвеновао у партизанском покрету улога борца-ратника политичког живота“. Овај члан Устава новоо сновише цењена од илегалца на окупираној терито- ване државе готово је у потпуности преузет из рији или припадника санитета. Улога коју су 122. члана Устава СССР-а из 1936. године. Жене углавном имале партизанке није тако могла у пу- су први пут учествовале на изборима 1945. годиној мери да буде вреднована и цењена. Већина наших саговорница тврди да се њихово ступање у партизане у послератним деценијама показало као потпуно оправдано. Ипак, већина сматра да су се еманциповале пре рата, ступањем у КПЈ или у повезане орг ан из ац иј е. Изу з ет ак представљају, по правилу, оне партизанке чији су супрузи после рата временом изгубили функције и били скрајн ут и из пол ит ичког живота, као што су, на пример, Бран а Пер ов ић-Нешковић и Олга Нинчић-Хумо. По зав рш етку Другог светског рата, у мају 1945. године, долази до постепене демобилизације НОВ-а и његовог прет вар ањ а у мирнодопску армију. ВеПрименасовјетскихрешења лика већина од 75.000 партизанки у то време била је демобилисана. Раздо- не. Дато им је пуно – активно и пасивно – бирачбље између 1944. и 1948. обележила је убрзана ко право. Законом о бирачким списковима дато изградња реалсоцијалистичког режима. Жене, је бирачко право свим држављанима и држапосебно бивше партизанке, имале су важну уло- вљанкама Југославије старијим од 18 година. гу у овом процесу. Низом закона у Југославији и Сви војници Југословенске армије и бивши парњен им новоу с пос тав љен им реп убликама, по тизани и партизанке добили су право гласа без узору на решења примењена у Совјетском Саве- обзира на године. Члан 4 овог закона одузимао је зу, жене су изједначене с муправо гласа у случају осам шкарц има. Ипак, пит ањ е категорија грађана. Једна од еманципације жена, посебно Колико год партизанке биле њих, којом је бирачко право на селу, где је живело три чеодузимано осуђеним лицима, мост опште еманципације твртине становништва ново- свог пола, уколико су остале могла се односити и на жене. створене НР Србије и ФНР ЈуНа тај начин у Србији је веполитички или радно гославије, одвијало се споро и лики број грађана био лишен активне, биле су део једног бирачког права. уз много тешкоћа. Еманципаумногоме повлашћеног ција жена, баш као и реформе Избори из 1945. одвијали државе, привреде и социјалне су се у условима супротстаслоја становништва политике, спровођена је уз повљањ а КПЈ-а и Нар одн ог моћ Партије и војске. фронта предратним грађанБивши партизани и партизанке су и даље били ским странкама (у Србији, реч је о пет странака: окосница и главна снага помоћу које су спрово- Демократска, Народна радикална, Земљорадничђене ове промене. Демобилисани припадници ка, Народна сељачка и Југословенска републиНОВ-а током првих послератних година у вели- канска странка). Ове странке, у којима жене ником броју су се доселили у градове. Реч је о пр- су биле активне (пре рата је само Републиканска вом таласу преласка становништва из села у гра- странка дозвољавала теоретско учлањивање жедове и, свакако, највећем самосталном преласку на), будући да су биле изложене притиску, прожена у градове у дотадашњој историји наше зе- гонима и разним ометањима, определиле су се за мље. Пошто су партизанке током рата већ дожи- бојкот избора. На првим и последњим изборима веле интеграцију у партизанској војсци и рево- до 1990. године на којима је теоретски било долуционарној држави, њихово укључивање у нове звољено вишестраначко надметање, управо због улоге у цивилном животу није изазвало већа из- тога учествовали су само режимски кандидати, а ненађења и препреке. Ипак, колико год да су као привид избора бирачима је остављена мопредстављале мост опште еманципације свог по- гућност да гласају за кутију „без листе“. Упркос ла, партизанке, уколико су остале политички или изборним манипулацијама, у Србији је забелерадно активне, посебно у првим годинама после жен највећи отпор изборима, па је тако готово рата, биле су део једног, умногоме повлашћеног четвртина бирача пропустила да гласа или гласаслоја становништва. ла за кутију „без листе“. Књигу Иване Пантелић „ПАРТИЗАНКЕ КАО ГРАЂАНКЕ” у издању „Еволуте” из Београда можете наручити путем телефона 011/ 2621–204 или и-мејла www.evoluta.co.rs и www.evolutabc@gmail.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

~etvrtak22.septembar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Данас сте топлих осећања, заштитничкирасположени.Усвомдомуможетерадитимноговишенего раније, чак преуређивати и сређиватиизгледстана.Уљубавипретерујетеипогрешнопросуђујете.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

22. septembar 2011.

Четвртак је дан за дипломатију, акоможе.Имајтетоувидукадабудетеводилипословнесастанкеили бежали што даље од обавеза, од којихинеможетепобећи.Притисак укаријерииљубавнестрасти.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

ВашМеркурјенајбољиштоможе бити, у знаку Девице, паметан и спретан. Код куће најбоље радите, чакудруштвубољенегосами,учите нешто ново, неки страни језик, пишете,плешете?

Месецјеувашемзнакуиданас, сутра већ не. Посветите се себи и својимемотивнимпотребама,породициидеци.Склонистенесигурности,самонедовољностиипроменамарасположења.Безпретеривања!

Посвећенистепослу,нанајбољи могућиначин.Иматескимдарадите, организујете извршиоце. У љубавном односу се дешавају позитивнији помаци. Пре свега јер је партнерпостаореалнији.

Не дозволите да туђе заблуде утичу на вашу оријентацију и организацију. Прославите и славите време свог рођендана, годишњег хороскопа, из дана у дан. Стално стеунекомдруштву,никадсами.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Добраилепафазазавас.Љубав сезасниванастабилнимосновама, и обоје сте реални у погледу свог односа. Може трајати колико хоћете.Верностисклад,безмногоречи, надопуњавање.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Немате данас подршку женских бићапасастанкесњимаодложите засутра.Партнеримамногоидејао томе како бисте могли провести квалитетно и интересантно заједничковреме.Путовање,излазак.

Времеједапосветитепажњусвојојдругојполовини,чакиакосеосећатеусамљено.Илибашзбогтога. Кодаје,тајиприма,копомажедругима, тај и сам напредује. Логично, зарне?

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Све што радите, чините са стилом,достојнимкраљева.ВашМарс је у царском знаку Лава па није ни чудоштоуноситегламуруљубавни однос. Драга особа је допадљива и искрена.

Немојте сневати и фантазирати, поготовоаковаснеразумејуоникојеволитеижелите.Некекоцкицесе данас не уклапају. Немојте ризиковати,ниулагатиунепроверено. Великодушнисте.

Дивносеслажетесвољеномособом,готовотелепатски,готовоћутећи.Лепојекадаснекимможетеда сеопуститеупотпуности.Аможете. Новацнијепроблем,његанеманикаддовољно.

TRI^-TRA^

Тајнаје устолици V REMENSKA

PROGNOZA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

27

Subotica

26

Sombor

27

Kikinda

26

Vrbas

26

B. Palanka

27

Zrewanin

27

S. Mitrovica 27 Ruma

28

Pan~evo

27

Vr{ac

26

Srbija Beograd

27

Kragujevac

27

K. Mitrovica 27 Ni{

27

Evropa

и ТоПлије

Madrid

НОВИ САД: Сунчаноузмалооблакаитоплије.Притисак Rim изнад нормале. Јутарња температура 14, а максимална 27 степени. London ВОЈВОДИНА: Топлије уз дуже сунчане периоде и слаб Cirih дневни развој облака. Ветар слаб северни и северозападни. Berlin Притисакизнаднормале.Јутарња температура 9,амаксимална 28 степени. Be~ СРБИЈА: Топлијеуздужесунчанепериодеидневниразвој Var{ava облака. Ветар слаб северни и северозападни. Притисак изнад Kijev нормале.Јутарња температура 9, амаксимална 28 степени. ПрогнозазаСрбијуунареднимданима:Упетакизавикенд Moskva већиномсунчаноипријатнотопловреме.МаксималнетемпераOslo туреод25до29степени.Најтоплијећебитиунедељу.Почеткомидућеседмицебезбитнијепромене.Сунчаноитопло. St. Peterburg БИОМЕТЕОРОЛОШКАПРОГНОЗАЗАСРБИЈУ: Биометеоролошке прилике ће бити повољније, али хронични болесници могу осећати извесне тегобе, па им се саветује редовнатерапијаиактивностиускладусдневнимтемпературама. Потребно је адекватно одевање, као и опрезност у саобраћају.

31

Певачица Кети Пери краси насловну страну часописа ИнСтајл за октобар, а открила је каквојеновопомагалонабавила да олакша мукотрпно уређивањевисажиста. Уексклузивноминтервјууза магазин изјавила је како она и супругРаселБренд ненамеравајуускородаимајудете,алии данеседискрштенихруку. Открилајеитајнусвогувек сав рш ен ог изглед а, одн ос но шминке. -Наручиласамједнуспецијалну столицу, онакву какву користе стоматолози за пацијенте. Јако је удобна. Једноставно, легнем и заспим док се дог ађ а маг иј а. Зов ем то свој им приватн им уређ ивањем„успаваналепотица”-нашалиласеКети.

29

VIC DANA

19

Причајудваштребера: -Слушај,родитељи сумиотпутовали, паимампразанстан. -Благотеби, можешучитинаглас!

22 19 23 22 24 17 16 16

Atina

28

Pariz

21

Minhen

22

Budimpe{ta

26

Stokholm

17

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-12 (2)

Slankamen

116 (-8)

Ja{a Tomi}

Apatin

42 (4)

Zemun

197 (-7)

Bogojevo

44 (5)

Pan~evo

236 (-4)

Ba~. Palanka

69 (2)

Smederevo

434 (-4)

Novi Sad

58 (-3)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

173 (5)

S. Mitrovica

-3 (-7)

Tendencija stagnacije

Senta

240 (0)

Beograd

150 (-8)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

321 (5)

Tendencija stagnacije

Titel

102 (-10)

NERA

Hetin

64 (0)

TISA

-18 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

36 (0)

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 22.septembar 2011.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"