Page 1

c m y

NOVI SAD *

SREDA 22. SEPTEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22847 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U NARODNIM KUHIWAMA U VOJVO\ANSKIM OP[TINAMA

Na kazanima i preko 1.500 dece str. 15

Foto: A. Erski

ZBOG RADOVA NA VODOVODNOJ MRE@I

NASLOVI

Politika 3 Pajti} tra`i zakone o prihodima i imovini Pokrajine

Ekonomija 5 Gazdama mnogo sto dinara za sat posla

Poqoprivreda 6 Slatki koren zagor~ao `ivot ratarima

Penzije niko ne sme da bije?

Novi Sad 7 Sredwa muzi~ka {kola ni}i }e na Limanu

Vojvodina

str. 5

11 Drva, hrana i lekovi za najsiroma{nije

Crna 13 Napada~ima na Pan~i}a po tri meseca zatvora

Crna 14 Drugi oktobarski rok ipak redovan?

Salaj~anima nova sala za fiskulturu

Kroz tunel jednom trakom str. 7

str. 7

Jutro hladno, dan sun~an

Najvi{a temperatura 23°S

Topi se lista ~ekawa za mesto u vrti}u

Foto: A. Feher

U NOVOSADSKOM „RADOSNOM DETIWSTVU” POZIVAJU NA UPIS DECE KOJA SU OSTALA ISPOD CRTE

str. 7

SPORT

str. 16 – 20

„ OKUPILE SE RUKOMETA[ICE SRBIJE

RADOVI NA JU@NOM TELEPU U NOVOM SADU

„ ZAGREVAWE ZA FINALE DEJVIS KUPA: SRBIJA NIJE SAMO NOVAK \OKOVI]

„ DANAS ME^EVI [ESNAESTINE FINALA KUPA SRBIJE U FUDBALU

„ „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Nasip postaje nepromo~iv

str. 9


2

POLITIKA

sreda22.septembar2010.

Tadi}: O~ekujem Bramercovo obja{wewe Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e da o~ekuje obja{wewe izjave Ser`a Bramerca da bi trebalo nastaviti sa uslovqavawem Srbije, budu}i da je glavni ha{ki tu`ilac u prethodnom izve{taju istakao da Beograd u potpunosti sara|uje sa Ha{kim tribunalom. @elim da naglasim da }e Srbija tragati za optu`enima za ratne zlo~ine ~ak i da Ha{ki sud prestane sa radom, rekao je Tadi} novinarima u Wujorku. Prema wegovim re~ima, „to je na{a ustavna obaveza, kao i jedan od uslova za pomirewe naroda ovog regiona“. Poput Srbije, optu`ene za ratne zlo~ine moraju privesti pravdi i ostale zemqe regiona, poru~io je Tadi}.

Predsednik Srbije razgovarao je ju~e u Wujorku s generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom. Saglasili smo se da }e biti otvoren dijalog sa Pri{tinom, rekao je Tadi} i napomenuo da bi taj dijalog trebalo da dotakne svako otvoreno pitawe. Zakqu~ili smo da rezolucija 1244 ostaje na snazi, istakao je Tadi} i dodao da je generalnom sekretaru UN jo{ jednom izneo stav da Srbija ni na koji na~in, ni eksplicitno, ni implicitno, ne}e priznati jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova. Srbija ostaje apsolutno privr`ena dijalogu, kao formi sporazumevawa, kako bismo na kraju do{li do su{tinskog i sadr`ajnog kompromisa, naglasio je Tadi}.

Da~i}: Moramo biti oprezni Ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} izjavio je ju~e da }e nadle`ni organi i daqe maksimalno preduzimati sve mogu}e mere koje treba da poka`u punu saradwu s Ha{kim tribunalom. Po wegovim re~ima, „ta puna saradwa za neke zemqe i pojedince ne zna~i ni{ta ukoli-

ko ne do|e do samog ~ina hap{ewa“. Osvr}u}i se na ocenu Ser`a Bramerca da Srbija ne ~ini dovoqno na hap{ewu preostalih optu`enika, Da~i} je primetio da se svaka Bramercova re~ meri. Po wima se odre|uju daqi koraci Evropske unije i me|unarodne zajednice, pa bi

zato trebalo biti oprezan u komentarima, napomenuo je Da~i}. Svi predstavnici me|unarodne zajednice i Ha{kog tribunala koji su boravili u Srbiji, po Da~i}evim re~ima, uverili su se u to da su dr`avni organi primenili ~ak i savete i iskustva „onih koji su u te svrhe u Srbiju i dolazili“.

Qaji}: Ne}emo javnu polemiku Srbija sa nesmawenim intenzitetom nastavqa potragu za ha{kim beguncem Ratkom Mladi}em, jer je re{avawe tog pitawa od primarnog dr`avnog interesa, rekao je Tanjugu predsednik Nacionalnog saveta za saradwu s Ha{kim tribunalom Rasim Qaji}. On je oceno da je izjava Ser`a Bramerca o nedovoqnoj saradwi Srbije sa tim sudom iznena|uju}a, ali

da ona ne treba da otvori daqu javnu polemiku sa glavnim tu`iocem, ve} konstruktivan dijalog na operativnom nivou. „Spremni smo da ~ujemo i primenimo sve sugestije i predloge koje bi na{e napore na locirawu i hap{ewu ha{kih begunaca u~inili jo{ efikasnijim“, rekao je Qaji}, koji je i ministar rada i socijalne politike.

SDA TRA@I OD VLADE

Hitne mere za Sanyak Poslanik Bo{wa~ke liste Bajram Omeragi} saop{tio je da je SDA ju~e uputila zahtev Vladi Srbije i koalicionim partnerima da zbog trenutne nestabilne situacije u Sanxaku hitno formira radnu grupu koja bi predlo`ila set ekonomskih mera za ovo podru~je. – Gra|ani Sanxaka danas su u socijalnoj bedi. Ako se tako nastavi, u Novom Pazaru ima-

}emo afri~ku nezaposlenost. A dobro je ponato iz istorije da kada neko dru{tvo do|e u stawe socijalne bede, siroma{tva, stvaraju se uslovi za razne destruktivne ideje. Ve} niz godina apelujemo, ali nismo uzimani ozbiqno od vi{e posledwih vlada u Srbiji – istakao je Omeragi}, tra`e}i da se, poput u druge delove zemqe, nekoliko stotina mili-

ona iz buxeta slije i u Sanxak. – Nadam se da }e na{i koalicioni partneri uva`iti na{ zahtev i da }e intervnetne mere po~eti da se realizuju – o~ekuje Omeragi}, isti~u}i da je to jedan od na~ina “da se smawe politi~ke tenzije i neka vrsta dekstrukcije koja trenutno vlada u na{em regionu“. S. St.

DNEVNIK

INTERVJU LASLO VARGA O PREDSTOJE]EM IZVE[TAJU EK-a O NAPRETKU SRBIJE I KANDIDATURI ZA EU

Umereni optimizam zamenio euforiju Predsednik Odbora Skup{tine Srbije za evropske integracije Laslo Varga izjavio je za „Dnevnik“ da je posle ocene glavnog tu`iteqa Ha{kog tribunala Ser`a Bramerca i onih koje je u Evropskom parlamentu dao potpredsednik delegacije EP-a i izvestilac za Srbiju Jelko Kacin od euforije evrozamajca Srbije zavladao umereni optimizam pred oktobarski susret {efova diplomatije na Savetu ministara EU. z „Evrobalon“ je nekako za jedan dan splasnuo? – Malo je preterano to re}i, ali se atmosfera euforije, ne preterane, kod nas malo smirila i svela na realni nivo. Trebalo bi re}i da smo sada umereni optimisti u vezi s onim {to }e se desiti 26. oktobra u Luksemburgu na sastanku ministara spoqnih poslova dr`ava ~lanica EU vezano za kandidaturu Srbije. Nerealno je bilo razmi{qawe da }e, u situaciji kada je vi{e od 70 odsto stvari vezanih za evrointegracije pozitivno, evropski partneri zaboraviti sve ostalo. Proces evrointegracija je kompleksan i ne mo`e se o~ekivati da svi uslovi i standardi Srbiji budu zaboravqeni s jednim kompromisom napravqenim usvajawem zajedni~ke rezolucije Beograda i Brisela u Generalnoj skup{tini UN. z Koliko je va`an Kacinov nastup pred pisawe izve{taja Evropske komisije o napretku Srbije, koji posle Kosova otvara i pitawe Sanyaka kao uslov za daqe evropske integracije Srbije, a kao zamerke se navode jo{ i reforma pravosu|a, sloboda medija, opstrukcija rada Agencije za borbu protiv korupcije, saradwa s Ha{kim tribunalom? – Sve ovo nije se jo{ uvek na{lo u periodi~nom izve{taju koji on sastavqa kao izvestilac za Srbiju, ali najavquje {ta bi

u wemu moglo pisati kada kao izvestilac EP-a obavi razgovore u Srbiji i konsultuje se s drugim poslanicima u EP-u o wihovom mi{qewu. Svakako da }e EK u pisawu izve{taja o napretku Srbije uzeti u obzir ove

Ne mo`e se o~ekivati da svi uslovi i standardi Srbiji budu zaboravqeni s jednim kompromisom napravqenim usvajawem zajedni~ke rezolucije Beograda i Brisela u Generalnoj skup{tini UN wegove ocene. Wih nije dobro ni precewivati ni potcewivati, ve} ozbiqno razmotriti, a EK }e ih uva`iti, mada se u taj briselski izve{taj sliva ogroman broj informacija s mnogih strana, pa i iz zemqe. Su{tinski gledano, mo`e se o~ekivati da se Kacinove zamerke na|u i u izve{taju EK-a, ali ne napisane rigidnim jezikom i formulacijama koje je izrekao. Podsetio

KONFERENCIJA ZA NOVINARE LIDERA LDP-a ^EDOMIRA JOVANOVI]A

Uloga SMS-a u srpskoj politi~koj papazjaniji – Svakodnevna kompromitacija evropske politike u Srbiji dostigla je vrh ju~era{wom ocenom Ser`a Bramerca o kvalitetu saradwe na{e dr`ave s Ha{kim tribunalom – izjavio je ju~e lider LDP-a ^edomir Jovanovi} na konferenciji za novinare u parlamentu, uz upozorewe da je „previ{e izgubiti deset godina u svakodnevnom tumarawu od Kosova do Haga i nazad“. – Na{a dr`ava mora mnogo konkretnije reagovati na ju~era{we Bramercove ocene da je saradwa s Hagom nedovoqna od komentara kojima se doma}i politi~ari obra}aju gra|anima Srbije – istakao je Jovanovi}, tra`e}i od vlasti da „pod hitno da uspostavi kontakt s ha{kim tu`ila{tvom i defini{e mere kojima }e se u poptunosti odgovoriti na iznete primedbe da bi se deblokirao proces na{eg pribli`avawa EU i omogu}ilo Savetu ministara da tokom oktobra iznese pozitivan stav o na{oj kandidaturi za ~lanstvo u EU“. – Paralelno s tim, Srbija mora da prona|e partnera u EU koji }e imati dovoqno razumevawa za polo`aj u kojem smo, tako {to }e Srbiji omogu}iti status koji je imala Hrvatska u procesu pridru`ivawa EU kada je tragala za generalom Gotovinom – objasnio je Jovanovi}. Na molbu da prokomentari{e nedavne razgovore Tomislava Nikoli}a i Vojislava Ko{tunice, lider LDP-a je naglasio da se mo-

ra voditi ra~una o istini, da je „re~ o politi~arima koji su uni{tili ovu zemqu, svako na svoj na~in“. – Mi u ovom trenutku nemamo partnere u opoziciji za politiku koja je Srbiji potrebna. Sve {to smo videli ovih dana govori o nemo}i i Nikoli}a i Ko{tunice. Ne vidim kako SNS mo`e do}i na vlast sem kroz koaliciju s DS-om, a Demokratska stranka ne treba svoju vrednost da dokazuje tako {to }e negirati takvu mogu}nost, ve} da ka`e kakva je wena politika. Po{to su im politike sli~ne, mislim da niko ne}e imati pravo da bude iznena|en ~iwenicom da oni mogu da sara|uju i u jednoj vladi. Barem {to se mene ti~e, time

ne bih bio iznena|en. A bio bih iznena|en kada bi takva koalicija uradila ne{to dobro za ovu ze-

UNS: Nedopustiv postupak urednika „Kurira” Udru`ewe novinara Srbije ocenilo je ju~e da je nedopustiv postupak urednika dnevnog lista „Kurir” koji su u SMS porukama ucewivali opozicionog politi~ara i biznismena, prete}i im objavqivawem kompromituju}ih sadr`aja.Ovakvo pona{awe je nespojivo sa novinarskom profesijom i Eti~kim kodeksom novinara Srbije, saop{tio je UNS isti~u}i da mediji ne postoje da ucewuju, prete i iznu|uju, ve} da objavquju informacije koje su prethodno s du`nom novinarskom pa`wom proverili. UNS smatra da je re~ o opasnoj praksi kojoj esnafska udru`ewa moraju energi~no da se suprotstave.UNS podse}a da su glavni urednik „Kurira“ Jovica Krtini} i wegov zamenik Branislav Bjelica, pro{log vikenda od Milana Beka i ~lana Predsedni{tva Liberalno-demokratske partije Zorana Ostoji}a tra`ili da uti~u na predsednika LDP ^edomira Jovanovi}a kako ne bi izlazio u javnost sa odre|enim tvrdwama o „Kuriru“ i wegovom vlasniku.U porukama su zapretili da }e „Kurir“, u suprotnom, o wima „sva{ta da objavi“, navodi se u saop{tewu UNS-a.

mqu jer ne verujem da mo`e bilo {ta dobro da uradi – smatra Jovanovi}. Liberalno-demokratska partija podnela je ju~e Prvom osnovnom tu`ila{tvu krivi~nu prijavu protiv glavnog i odgovornog urednika lista „Kurir“ Jovice Krtini}a. Prijava je podneta, kako je naveo Jovanovi}, zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja. Po wegovim re~ima, iz tog lista je pred zakazanu konferenciju LDP-a 19. septembra, koju je dr`ao ~lan Predsedni{tva Zoran Ostoji}, stigla SMS-poruka „Kurira“ da je otka`u ili }e krenuti u kampawu protiv LDP-a „`e{}u nego {to su to ikada radili, koriste}i se pri tom Miroslavom Mi{kovi}em kao ~ovekom ~ije mi interese zastupamo, tako {to ’Kurir’ kritikujemo“. – Zatim je Krtini}eva poruka stigla i biznismenu Milanu Beku

– da uti~e da se konferencija LDP-a otka`e ili }e u suprotnom pokrenuti kampawu protiv wega – istakao je Jovanovi}, uz napomenu da „ni jedan ni drugi razlog nisu bili ozbiqni argumenti za otkazivawe konferencije za novinare“. Ujedno, napomenuo je da je, koliko je upoznat, i Milna Beko predao Tu`ila{tvu prijavu protiv lista „Kurir“. – Nadam se da }e u sudskom postupku sve biti ra{~i{}eno jer to je klasi~na ucena – procewuje Jovanovi}. – Mora se potpuno rasvetliti pozadina stawa u „Kuriru“, interesuje nas gde je vlasnik tog lista Radosav Rodi}, da li je u zatvoru zbog poreske utaje ili u apartmanu na VMA. [ta se de{ava s vlasni~kom strukturom tog lista i interesuje nas koja zapravo redakcija ure|uje „Kurir“, da li je vojno krilo ili se taj list ure|uje u kabinetu predsednika Republike – naglasio je Jovanovi}. – [ta je ure|iva~ka politika „Kurira“ to je ono {to nas interesuje. On je zapitao i da li je ~iwenica da je na VMA a ne u zatvoru „opravdawe za prepakivawe vlasni~ke strukture ’Kurira’ i da li je taj Rodi}ev status pla}en novom ure|iva~kom politikom koja je vrlo selektivna. – Sud je mesto gde }emo govoriti o zloupotrebama slu`benog polo`aja, a u parlamentu o zloupotrebama politi~ke mo}i – najavio je Jovanovi}. S. Stankovi}

bih na to da je me|u presudnima za EK Bramercov izve{taj o napretku saradwe s Ha{kim tribunalom, koji nam ba{ ne ide naruku. z [ta o~ekujete u Luksemburgu na Savetu ministara? – Postoji dobra {ansa da na{a kandidatura za ~lanstvo bude prosle|ena EK-u, ali nije sigurno, s obzirom na aktuelne Bramercove stavove. I zato ka`em da sam i sam oprezniji optimista nego pre tri dana. z Kada je Kacin u pitawu, tvrdi se da on pravi uvertiru za otvarawe pitawa Sanyaka u Briselu? – Ono nije otvoreno na taj na~in da se u Sanxaku radi o separatizmu, ve} da postoji problem s formirawem Nacionalnog saveta Bo{waka. Sve to uti~e i na izve{taj EK-a. Siguran sam u to da to ne}e biti najva`nije pitawe, ali i da }e se Sanxak na}i u svim dokumentima kao problem. Svakako da dr`ava koja `eli da bude pravna ne bi smela da dopusti to {to se de{avalo s formirawem bo{wa~kog Nacionalnog saveta. z Ve} se ~uju ocene da se Kacin uvek javi kao „pravi prijateq“ da zakuva Srbiji? – Nije na nama, poslanicima, da ocewujemo li~na ose}awa poslanika u EP-u, ve} je bitno da na{ odnos s wima bude korektan. Podsetio bih na to da su u EP-u poslanici i politi~ari i da su mnogo slobodniji u svojim ocenama i stavovima koje iznose od briselske birokratije, pa i u kritikama. To ~ine ja~e nego {to mi `elimo da ~ujemo. Li~no ne}u i ne mogu da se slo`im s ocenama da je Kacin neprijateqski raspolo`en prema Srbiji. D. Milivojevi}

Vojvodina na Evropskoj nedeqi regija Evropska nedeqa gradova i regija „Open dejs“ ove godine se odr`ava od 4. do 7. oktobra u Briselu, a AP Vojvodina u~estvuje u okviru programa „Konkurentnost, saradwa, kohezija“. Pokrajinski sekretar za me|uregionalnu saradwu Boris Barjaktarovi} isti~e da Vojvodina nastupa u Briselu, u partnerstvu s regionima [tajerska, Hrvatski regioni, Ju`na Finska, Kujavsko-pomorski region, Zapadna Panonija i @ilina. Po wegovim re~ima, naziv konzorcijuma u okviru kojeg nastupa Vojvodina je „Jedan ciq, sedam regiona i izazov 2020“, koji }e 5. oktobra organizovati debatu na temu antikriznih mera „Kako uzvratiti posle sloma“. – Vojvodina drugi put zvani~no u~estvuje na Evropskoj nedeqi gradova i regija, a nastupa u okviru konzorcijuma s regionima zemaqa ~lanica Evropske unije – rekao je Barjaktarovi}. – To je za Vojvodinu i Srbiju veliko priznawe jer smo stavqeni u ravnopravni polo`aj sa svim ostalim regionima u~esnicima. Srbija nikad nije bila bli`a EU. Upravo iz tog razloga treba intenzivirati aktivnosti na promociji evropskih integracija kod nas i na{e zemqe u evropskim institucijama. P. K.


DS: SNS vodi politiku izolacionizma Demokratska stranka saop{tila je ju~e ali da opozicija „bez programa i ideje, evropske politike, predstavqa opasnost da je savez napredwaka i Demokratske okupqena oko interesa da se dokopa gole za Srbiju jer pokazuje da je spreman na stranke Srbije prirodno ujediwewe vlasti“ ne mo`e biti dobra ni za dr`avu sve, svaku politiku i ideologiju koja bi stranaka s istom ideologijom, mu pomogla da se domogne vlai ocenila da je „neumesno“ da sti“, isti~e se u saop{tewu. U koji politi~ki savez Nikoli} i Ko{tunica DS je ukazao i na to da javnost Srpska napredna stranka „kva`ele da vode Srbiju? Srbije od SNS-a o~ekuje odgozipatriotizmom opravdava vor na pitawe u koji politi~ki svoju stvarnu politiku koja nisavez Nikoli} i Ko{tunica `ele da vode je ni EU, ni saradwa sa svetom, ve} izolani za gra|ane. „SNS koji svakodnevno meSrbiju, po{to, po wihovom mi{qewu, cionizam“. Iz DS-a su poru~ili da je wa stavove o kqu~nim pitawima, koji je Evropa ima alternativu. konstruktivna opozicija dobrodo{la, jasno odustao od svoje samoproklamovane

GODINU DANA NAKON USVAJAWA STATUTA VOJVODINA ^EKA DEO FINANSIJSKOG KOLA^A

Pajti} tra`i zakone o prihodima i imovini Pokrajine Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} izjavio je ju~e da je za preuzimawe svih nadle`nosti koje su dodeqene Vojvodini s dr`avnog nivoa neophodno usvajawe zakona o javnoj svojini i zakona o prihodima Pokrajine. – Veliki deo nadle`nosti je ve} preuzet, odnosno sve one za koje su bile obezbe|ene pare. Ima nekih nadle`nosti za koje one nisu bile potrebne, recimo kod nekih inspekcija. O~ekujem da }e narednih meseci biti prenete sve, ali ne bih fiksno definisao datume – kazao je Pajti} za Radio-televiziju Srbije. Naveo je da je Pokrajina od Republike do sada preuzela oko dve tre}ine od 153 nadle`nosti, me|u kojima i „najva`nije“. Govore}i o prenosu nadle`nosti od novembra pro{le godine, on je naveo da je preuzet Nacionalni park „Fru{ka gora“ i u toku je izrada master-plana jer bi taj park, „koji ima ogromne turisti~ke, rudne i energetske potencijale, kao i one u oblasti vinogradarstva i vo}arstva, trebalo da bude zamajac razvoja celog Srema i Pokrajine“. – Preuzet je i Fond za za{titu prirode i postoji mogu}nost izrade regionalnih i prostornih planova – rekao je Pajti}, i dodao da je u toku izrada prostornog plana, kojim }e biti definisano gde }e se nalaziti industrijske i radne zone. On je istakao da je za zavr{etak tog posla najva`nije usvajawe zakona o javnoj svojini i zakona o prihodima Vojvodine, kao i da ima informacije da }e ti propisi biti usvojeni na jesewem zasedawu Skup{tine Srbije. – Nemamo problem politi~ke voqe, ve} je u pitawu tehnika. Od sposobnosti administracije po pokrajinskim sekretarijatima i ministarstvima zavisi koliko }e se brzo odvijati proces preno{ewa nadle`nosti. Najva`niji su zakoni. Po wegovim re~ima, ti zakoni, na koje se ~eka ve} godinu dana,

preduslov su razvoja svake op{tine u Srbiji. Pajti} je kazao i da su preko novoosnovane Razvojne banke Vojvodine u privredu Pokrajine i u izvozno orijentisana preduze}a usmerene tri milijarde dinara kroz kredite dvostruko povoqnije

ne pare, odnosno dono{ewe zakona o javnoj svojini i o finansirawu, to jest prihodima Pokrajine – rekao je Pajti}. Prvi ~ovek vojvo|anske administracije prvi put je saop{tio da je APV preuzela dve tre}ine nadle`nosti utvr|enih zakonom

`i“ obe}awe da }e se i finansirawe i vra}awe imovine „ regulisati uskoro“. Takva obe}awa nastavqaju se i uo~i jesewe sednice republi~kog parlamenta. Na ovu ustavnu obavezu centralne valsti naj~e{}e je ukazivano iz pokrajinskog parlamenta, ~iji predsednik [andor Egere{i je u vi{e navrata isticao da se mora re{iti pitawe prihoda i imovine Pokrajine. A zamenik predsednika Lige sociajldemokrata Vojvodine Bojan Kostre{ poru~io je da }e ta stranka iza}i pred republi~ki parlament sa svojim predlogom zakona ukoliko Vlada tokom jeseweg zasedawa ne pripremi propis o finansirawu nadle`nosti Pokrajine. Iz ove stranke najavquju i inicijativu u

Nemamo problem politi~ke voqe, ve} je u pitawu tehnika

Nov~ano ustavno sledovawe ^ini se da bi pitawe novca, odnosno vojvo|anskog ustavnog sledovawa, i ove jeseni moglo probuditi stare tenzije u koaliciji. Nije izvesno ni koliko }e trajati poslovi~na uzdr`anost administracije u Banovini, s obzirom na prili~no napregnutu buxetsku godinu, ali i na ~iwenicu da iz godine u godinu pokrajinska kasa raspola`e sa sve mawe realnog novca, te da se u strukturi buxeta pove}ava obim transfernih sredstava, koja su dostigla nivo od dve tre}ine ukupnog buxeta. S druge strane, pak, pove}an je obim poslova, odnosno nadle`nosti. Naime, uz plate zaposlenih u prosveti i zdravstvu, od pro{le godine u buxet APV ra~unaju se i transferi lokalnim samoupravama s teritorije Pokrajine. ^ak ni ova ra~unica nije bila dovoqna da se ispo{tuje ustavno sledovawe, po{to novca za investicije u ovoj godini gotovo da nije ni bilo. nego u komercijalnim bankama, ~ime je podstaknuto otvarawe velikog broja radnih mesta. On je naveo da je kroz Fond za kapitalna ulagawa izgra|en niz objekata u oblasti zdravstva, kao {to su porodili{te i institut za rehabilitaciju dece, Urgentni centar i da se gradi „Kamenica 2“, mostovi na Ra~i, kod Ade, kod Sefkerina... – U toku je izgradwa mre`e puteva za ~ije odr`avawe su potreb-

koji je usvojen pre gotovo godinu dana. Naime, posle dono{ewa ovog zakona i novog Statuta Pokrajine, o kojem se u javnosti polemisalo blizu dve godine, usledilo je zati{je u amdinistraciji Pokrajine, koje je povremeno bilo prekidano opaskama da nove nadle`nosti ne mogu biti preuzete bez novca. A finansijski deo kola~a zakonom nije definisan. Umesto toga, ve} godinu dana „va-

vojvo|anskoj Skup{tini za formirawe pokrajinskog zavoda za statistiku, pozivaju}i se na novi Statut. Podsetimo, Vlada Srbije prilikom utvr|ivawa predloga Zakona o nadle`nostima pro{le godine nije prihvatila identi~an predlog iz Banovine. Nezadovoqstva ima i u Savezu vojvo|anskih Ma|ara, odakle ponovo centralnu vlast podse}aju na to da prilikom utvr|ivawa buxeta za narednu godinu vodi ra~una o ustavnom minimumu od sedam procenata za Vojvodinu. Naime, po{to u ovogodi{wem buxetu ta ustavna obaveza nije ispo{tovana, SVM nije glasao za buxet, zbog ~ega je ta stranka od najve}eg partnera u koaliciji optu`ena za destabilizaciju vlasti. A zbog „udarca ispod pojasa“, kako je stav SVM-a okarakterisao predsednik Srbije Boris Tadi}, stranka I{tvana Pastora iskqu~ena je iz gradske vlasti u Subotici. B. D. Savi}

REKLI SU Pe{i}: Mawine kao glasa~ka ma{ina

^ipli}: Neka Bo{waci do|u u Beograd

Nikoli}: Zbog Kosova referendum

– Vlast u Srbiji mawine tretira kao glasa~ku ma{inu i poku{ava da ih ve`e uz sebe, podeli na vi{e stranaka i frakcija, i ta politika „zavadi pa vladaj“ je bila i prema Bo{wacima – ocenila je predsednica Politi~kog saveta Liberalno-demokratske partije Vesna Pe{i} za podgori~ke „Vijesti“. – Kao i nekada, sukobi se ve{ta~ki proizvode, u stilu da se jedan problem prekriva drugim. Tako se sada proizvodi problem Sanxaka, gde ima ina~e mnogo problema, ali ba{ kao i na drugim mestima u Srbiji. Specifi~no je to {to tamo `ivi ve}ina bo{wa~ke mawine. Vesna Pe{i} je istakla da sada na Sanxaku besni borba izme|u razli~itih partija i frakcija Bo{waka, naro~ito posle izbora za savete nacionalnih mawina, kada je Demokratska stranka, preko ministra za qudska prava, intervenisala u formirawu tamo{weg nacionalnog saveta, kr{e}i zakon. – Ja mislim da Sanxak ne treba posmatrati kao sukob oko teritorije – rekla je ona.

Ministar za qudska i mawinska prava Svetozar ^ipli} pozvao je predstavnike tri izborne liste da do|u u Beograd na sastanak, radi dogovora o formirawu Nacionalnog saveta Bo{waka. Na sastanak je pozvan i {ef Misije OEBS-a ambasador Dimitrios Kipreos, koji se, kako se navodi, li~no anga`ovao i doprineo pripremi ovog sastanka. Predstavnici tri izborne bo{wa~ke liste potvrdili su Tanjugu da }e se odazvati pozivu ministra ^ipli}a, ali nisu svi bili podjednako spremni da otkrivaju i s kojih }e pozicija nastupati. Na junskim izborima za Nacionalni savet Bo{waka u~estvovale su tri liste – Bo{wa~ka kulturna zajednica (BKZ), ~iji je nosilac bio glavni muftija Islamske zajednice Muamer Zukorli} (osvojila 17 od 35 mandata), zatim Bo{wa~ka lista, ~iji je nosilac bio narodni poslanik Esad Xuxevi} (osvojila 13 mandata), i Bo{wa~ki preporod, s pet mandata.

Lider SNS-a Tomislav Nikoli} izjavio za B-92 da bi, ukoliko se Srbiji kao uslov za ulazak u EU postavi priznawe Kosova, predlo`io raspisivawe referenduma. Nikoli} ka`e da bi referendumom gra|ani doneli odluku o tome da li nastaviti evropske integracije. Odgovaraju}i na pitawe {ta bi uradio kao zvani~nik Vlade da treba da donese odluku o ~lanstvu, a da je najvi{e {to mo`e da se dobije za{ti}en status za Srbe na severu Kosova, Nikoli} je rekao da bi predlo`io referendum jer o tome treba da se izjasne gra|ani Srbije. – Za sada ne postoji formalan razlog da Srbija odustane od ~lanstva u Evropskoj uniji – istakao je Nikoli}, i naglasio da SNS smatra da je priznavawe nezavisnosti Kosova „crvena linija“ i da Unija, ako je to uslov, ima alternativu. – Nemojte stavqati SNS u poziciju u kojoj nije ni aktuelna vlast.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

sreda22.septembar2010.

3

OPOZICIJA DUBRAVKA FILIPOVSKI (NS)

Dogovor o kolonama Potpredsednica Nove Srbije Dubravka Filipovski najavila je ju~e da }e do kraja sedmice biti odr`an sastanak radnih grupa opozicionih stranka koje su obavile razgovore sa Srpskom naprednom strankom. Filipovski je, na konferenciji za novinare, rekla da bi radne grupe trebalo da defini{u zajedni~ke stavove i program i da se dogovore oko daqih akcija usmere-

nih na raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora. Sa funkcionerima SNS su se proteklih nedeqa sastali predstavnici Nove Srbije, Pokreta socijalista, Demokratske stranke Srbije i Vla{ke demokratske stranke Srbije. U radnim grupama opozicionih partija ne}e biti strana~ki lideri, a Filipovski je kazala da je wihov zadatak i da utvrde i kako }e opozicija nastupati na vanrednim

izborima, ako i kada budu raspisani. „Da li }e opozicione stranke i}i u jednoj ili u dve kolone, to tek treba da se dogovori, to je posao radnih grupa“, rekla je ona i, odgovraju}i na pitawe da li }e NS i}i uz DSS ili SNS, kazala da }e odluku o tome doneti Glavni odbor stranke, kada izbori budu raspisani. Filipovski smatra da je opozicija „na dobrom putu“ i da je za po~etak sasvim dovoqno {to su D S S i SNS postigli na~elan dogovor o zajedni~kim stavovima i akcijama koje bi rezultirale vanrednim izborima. „Ciq nam je da do vanrednih izbora do|e {to pre, jer gra|anima koji su suo~eni sa poskupqewima i nesta{icama - potrebna alternativa“, kazala je ona i dodala da je Vlada Srbije du`na da obezbedi investicije neophodne za izlazak iz krize, a ne samo da konstatuje da su one Srbiji potrebne.Filipovski je rekla da se nastavqa praksa obezvredwivawa institucija, a kao primer je navela da Skup{tina Srbije nije zasedala iako je pod pritiskom me|unarodne zajednice izmewena Rezolucija o Kosovu i Metohiji, koju je parlament usvojio.

SNS: [ta je DS-u Srpska napredna stranka saop{tila je ju~e da otvarawe dijaloga sa Demokratskom strankom Srbije predstavqa zna~ajan pomak ka ozbiqnijem delovawu opozicije i da su za~u|eni time {to je Demokratska stranka „neuravnote`eno reagovala“ na ~iwenicu da se u Srbiji opoziciona borba vodi na „uqudan i demokratski na~in“. U saop{tewu se navodi da su razgovori SNS-a i DSS ozna~ili pokretawe sna`nije opozicione borbe protiv re`ima i potrebe raspisivawa vanrednih parlamentarnih izbora. Napredwaci su, me|utim, naveli da izme|u SNS i DSS postoje zna~ajne razlike, posebno u pogledu odnosa prema Evropskoj uniji, bez koje „nema su{tinskog ekonomskog i socijalnog oporavka Srbije“, ali da „u dobroj veri nastavqaju razgovore“ i „potragu za partneri-

ma“ u borbi za raspisivawe vanrednih izbora. „SNS izra`ava ~u|ewe neuravnote`enom reakcijom Demokratske stranke na ~iwenicu da se u Srbiji na uqu|en i demokratski na~in vodi opoziciona borba protiv katastrofalno lo{ih rezultata vlasti u svim sferama dru{tva“, isti~e se u saop{tewu. Prema mi{qewu napredwaka, DS bi trebalo da bude sre}na zbog razvoja konstruktivne i sna`ne opozicije, i da poka`e vi{e sluha i odgovornosti prema zahtevima i akcijama SNS.“Na`alost, banalna retorika etiketirawa i neutemeqenih optu`bi, pokazuje koliko je vlast, na ~elu sa DS, bezidejna, sterilna i potpuno okrenuta ~uvawu sopstvenih pozicija, a ne brizi o gra|anima Srbije i wihovoj budu}nosti“, dodaje se u saop{stewu SNS.

Samaryi}: ^vr{}i savez sa SNS-om trenutno nemogu} Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Slobodan Samarxi} izjavio je ju~e da jo{ ne postoje uslovi za „~vr{}i savez“ DSS-a i Srpske napredne stranke i da je sastanak ~elnika dve partije bio usmeren na razja{wavawe pozicija. „Atmosfera na sastanku je bila u duhu otvorenog razgovora i nastavka kontakta. Minimum zajedni~kog stanovi{ta postoji, a wegova daqa izgradwa je legitimna stvar. Obaveza srpske opozicije je da komunicira o kqu~nim stvarima u dr`avi i red je da ima blisko stanovi{te“, kazao je Samarxi} gostuju}i na Radioteleviziji B92. On je naveo da su `eqe DSS-a i SNS-a o ju~e odr`anom sastanku bile „minimalisti~ke sa obe strane“ i da su i jedni i drugi svesni da ne postoje uslovi za ~vrsti savez. „Potrebno je da razgovaramo. Prati}emo javnu politiku i na{e i wihove

stranke i vide}emo da li mo`emo ne{to da uradimo“, dodao je Samarxi}. Potpredsednik DSSa je naveo i da je sastanak sa SNS-om odr`an da se ne bi stekao utisak da se bilo {ta radi u ilegali s obzirom da su otvorena neka pitawa u javnosti. On je dodao da je oko kandidature Srbije u EU napravqena propaganda i da je poltika uslovqavawa koju EU sprovodi u odnosu na Srbiju „legitimna do jednog momenta“.


4

EKONOMIJA

sreda22.septembar2010.

OPET ZBRKA OKO POSKUPQEWA

Bajatovi} svaki dan mewa cenu gasa? Klackalica – gas poskupquje, mo`da ne}e, mo`da 18 posto, mo`da mawe, mo`da vi{e, mo`da pred grejnu sezonu, do koje je ma-

minusu ve} {est miliona evra. S druge strane su gra|ani, koji muku mu~e da plate i sada{wu cenu, bilo da je re~ o individualnim potro{a~ima ili onima koji se greju preko toplana. Ipak, odluka o promeni cene gasa nije na JP “Srbijagas” ve} na Vladi Republike Srbije, a vreme isti~e. Da bi zame{ateqatvo oko cene bilo jo{ ve}e, ne zna se ni koliko }e eventualno poskupqewe iznositi. Donedavno je procenat potrebnog poskupqewa bio oko 18 posto, a kako je rekao Bajatovi}, realno bi, po tarifnom sistemu, gas trebalo da bude skupqi 25,1 posto, i to samo po osnovu kursnih razlika, a u tom we od mesec dana, a mo`da malo slu~aju, uticaj na ukupnu inkasnije – nastavqa se. Dakle, ceflaciju bio bi 0,5 odsto. Istona kubnog metra prirodnog gasa vremeno, gra|aza sada je ista ni su zabrinuti kao i posledwe Donedavno jer je i jednocidve godine, a odje procenat freni procenat luka o tome da ve} veliko poli }e se mewati, poskupqewa bio skupqewe, a s i koliko, jo{ oko 18 posto, onim od 20 ili uvek se ne donoa realno bi, po ~ak 25 posto izsi, bar ne za javtarifnom sistemu, vesno je da ve} nost. Jer, ako ne poskupi, rekao je gas trebalo da bude gotovo prazni nov~anici taj generalni diskupqi 25,1 posto, teret ne}e mo}i rektor JP “Srka`e Bajatovi} da pokriju. bijagas” Du{an Osim uz dodatno Bajatovi}, vaodricawe, ako jo{ ima ne~eg `no je znati ko }e platiti 100 ~ega se mo`e odre}i. miliona evra gubitka koji }e se Ipak, nije sve ba{ tako crno, ukwi`iti ove grejne sezone. odnosno gasa }e biti, rekao je Na koju }e stranu odluka preBajatovi}, snabdevawe je redovvagnuti, te{ko je re}i. S jedne no, a ~ak i u slu~aju eventualnih strane je JP “Srbijagas” koje }e prekida isporuka, Srbija }e se pove}avati gubitak jer je od pogrejati. ~etka ove godine, zbog kursnih D. Mla|enovi} razlika i odlo`ene naplate, u

Tri kupca za „Mitros” – Do sada su se prijavila tri potencijalna kupca za kupovinu “Mitrosa”, koji je u ste~aju – potvrdio je Tanjugu gradona~elnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimovi}. U toku privatizacije, mitrova~ku industrijsku klanicu i fabriku konzervi “Mitros” kupio je vlasnik kompanije “Svislajon–Takovo” Rodoqub Dra{kovi}. U me|uvremenu, od nekada jedinstvenog preduze}a formirane su dve firme, “Mitros SL” i “Takovo agrar”, nad kojima je u privrednim sudovima u Beogradu i ^a~ku pokrenut ste~ajni postu-

pak, a preostalih 150 radnika upu}eno je na Tr`i{te rada. Zbog pokretawa ste~aja, dvadesetak radnika “Takovo agrara” {trajkovalo je gla|u, a {trajk su prekinuli uz posredstvo pokrajinskog sekretara za rad, zapo{qavawe i rodnu ravnopravnost Miroslava Vasina i gradona~elnika Nedimovi}a. Pokrajinska vlada ispunila je dato obe}awe i do sada su biv{i radnici “Mitrosa”, koji su sada na Tr`i{tu rada, mese~no dobijali pakete hrane i hemijskih sredstava vredne izme|u 10.000 i 15.000 dinara.

PROTEST RADNIKA ZREWANINSKOG IPOK-a

Mrak nad skrobarom Radnici zrewaninske Industrije prera|evina od kukuruza IPOK najavili su da }e danas u 11 sati na Trgu Slobode odr`ati jednosatni protest da bi izrazili nezadovoqstvo zbog lo{eg stawa u nekada jednoj od vode}ih skrobara na Balkanu. Zaposleni u ovoj fabrici, koji plate nisu dobili ve} nekoliko meseci, strahuju

zgradi, kao i da u silosima nema ni zrna kukuruza, a u magacinu gotove robe. – O~ekujemo da }e se 230 radnika IPOK-a vratiti na posao, kao i da }e im, kako su obe}ali nadle`ni dr`avni organi, uskoro biti ispla}en deo zaostalih zarada – re~eno je ju~e „Dnevniku“ u fabri~kom sindikatu.

Krivi~ne prijave MUP Srbije je, podsetimo, pre dva dana podneo krivi~nu prijavu i protiv biv{eg direktora IPOK-a Slavoquba Kne`evi}a, stavqajuju}i mu na teret ista krivi~na dela, kao i protiv direktora beogradske firme “Alpis plus” Zorana Radulovi}a i direktora doo “Hemovet” iz Novog Sada Sr|ana Blagojevi}a, koji se sumwi~e da su o{tetili zrewaninsku skrobaru za 483 miliona dinara. da bi IPOK mogao definitivno propasti ukoliko u najskorije vreme ne bude pokrenuta proizvodwa, obustavqena jo{ krajem aprila. Tada su radnici dobili li~ni dohodak za februar, a ubrzo su upu}eni na pla}eno odsustvo. Kasnije su koristili i godi{we odmore, a trenutni status u preduze}u prakti~no im i nije poznat. O katastrofalnom stawu u skrobari govori i podatak da od maja u fabrici nema struje, osim u upravnoj

Pre dana{weg protesta, ina~e, sastanak }e odr`ati ~lanovi Anketnog odbora koji je formirala Skup{tina grada Zrewanina s ciqem da se ispitaju sva de{avawa u IPOK-u od trenutka kada je wegov gazda postao kontroverzni biznismen Zoran ]opi}, ina~e jedan od osumwi~enih za zloupotrebu slu`benog polo`aja i falsifikovawe slu`bene isprave u saizvr{ila{tvu. @. Balaban

DNEVNIK

NA TENDERU ZA IZGRADWU JU@NOG KRAKA KORIDORA 10 POBEDILI STRANCI

Na{i opet ispra{eni na autoputu

Na tenderu za izgradwu osam kilometara ju`nog kraka Koridora 10 od Neredovca do Srpske Ku}e najni`u cenu od 16,9 miliona evra ponudila je slovena~ka firma SCT iz Qubqane. Tendersku dokumentaciju otkupilo je ~ak 35 firmi, a dostavqeno je devet ponuda iz pet zemaqa: Gr~ke, Austrije, Bugarske, Slovenije i Srbije. Prema ponudama koje su pro~itane na otvarawu u Vladi Srbije, i drugu najpovoqniju cenu od 19,2 miliona evra dala je slovena~ka firma CGP, a sledi gr~ki AKTOR S.A. s cenom od 21,9 milion evra. Ponudu su dostavile i austrijska “Alpina”, “Primorje” iz Slovenije, doma}i konzorcijum u kojem su “Putevi

U`ice”, PZP “Beograd” i “Planum”, zatim “Energoprojekt–Niskogradwa” i drugi. Predsednik Tenderske komisije Nenad Ivani{evi} najavio je da bi izvo|a~ radova trebalo da bude izabran do kraja slede}e nedeqe, a glavni kriterijum je cena izgradwe, uz ispuwavawe svih uslova iz pretkvalifikacija. Ove radove finansira}e gr~ka vlada kroz “Helenik plan”, iz kojeg je obe}ano 100 miliona evra, a rok izgradwe je 18 meseci. Na toj deonici bi}e izgra|eno 16 mostova, nadvo`waka, petqi i drugih objekata. Za izvo|a~a radova na deonici isto~nog kraka Koridora 10 kod Dimitrovgrada, koji se finansira iz kredita Svetske banke od 31,5

milion evra ranije je izabrana austrijska “Alpina”, a doma}em konzorcijumu poverena je izgradwa severnog kraka od Horgo{a do Novog Sada, koja se pla}a doma}im parama. R. Dautovi}

OP[TA ZBRKA OKO POTRO[A^KIH ZAJMOVA

Svi pla}amo brisawe kredita iz zakona – Ne mogu da razumem kako se gra|ani Srbije usu|uju da uzmu kredite s toliko nepredvidivih uslova i mawkavih potrebnih informacija – ovako je vo|a projekta za za{titu potro{a~a u Srbiji koji finansira Evropska unija Rut Ana Baner nedavno prokomentarisala prava korisnika finansijskih usluga. Na`alost, ne}e biti boqe, bar ne skoro, jer je iz nacrta novog zakona o potro{a~ima deo koji se odnosi na za{titu korisnika finansijskih usluga i potro{a~ke kredite izba~en. Tako su zahtevali Narodna banka Srbije i Ministarstvo finanasija. U NBS-u ka`u da su to nisu uradili da bi “{titili banke”. Sama Narodna banka priprema regulativu vezanu za ovu oblast, koja }e biti usagla{ena s direktivama Evropske unije. Korisnici finansijskih usluga na taj na~i bi}e za{ti}eni kao i oni u zemqama ~lanicama Unije. Glavna primedba NBS-a na re{ewa koja su bila predvi|ena u zakonu o potro{a~ima bila je zbog nadle`nosti. Drugim re~ima, oni smatraju da }e korisnici kredita biti vi{e za{ti}eno ako se donesu ~vr{}e i preciznije odredbe i jasno reguli{u nadle`nosti. Ukoliko propisi ne budu precizni, korisnici bankarskih usluga opet ne}e biti za{ti}eni na pravi na~in. Isto tako, ni ako se donese propis koji reguli{e samo deo kredita, u ovom slu~aju potro{a~kih. A dotle... – Gra|ani Srbije koji koriste kredite bukvalno pla}aju to {to

Kako se bankari pona{aju Na kraju, tu je i pitawe kako se pona{aju banke. NBS je nedavno uradio anketu o kretawima kamatnih stopa na kredite banaka date stanovni{tvu, koja se odnosi na prvu polovinu ove godine. Razlike su prili~ne pa ako ve} klijenti nemaju zakon da ih {titi, nije lo{e da pogledaju kakve su sve razlike mogu}e. Uzmimo kao dobar primer ba{ potro{a~ke kredite izba~ene iz zakona. Prose~na kamata za te pozajmice, a indeksirane u evrima, za prvih {est meseci iznosila je 16,10 posto. Raspon je od 12,96 do 22,20 procenta. Isti krediti, ali dati u doma}oj valuti, imali su prose~nu kamatu od 20,49 posto godi{we a raspon od 15 do 27,25. Za klijente koji krenu u banku po kredit va`no je da ne idu iznad proseka. Zakon o potro{a~ima nema klauzule koje se odnose na ovu oblast – obja{wava profesor Ekonomskog faklulteta u Beogradu dr Branko Mari~i}. – Neophodno je da se korisnici bankarskih usluga za{tite, a veoma je va`no da se odrede i uslovi koje banke ne smeju da stave

u ugovore o zajmovima i potro{a~kim kreditima. Ukoliko banka to prekr{i, potro{a~ mora da ima pravo da jednostrano raskine ugovor. Moram da napomenem da ni najboqi zakon ne}e biti od prevelike pomo}i ako se sami komitenti ne obrazuju. Svako bi morao da

zna {ta je va`no i na {ta treba da obrati pa`wu pri uzimawu kredita, ulasku u lizing aran`man ili kupovini polise osigurawa. Sve finansijske usluge su za ve}inu velika nepoznanica. I mediji bi mogli pomo}i obrazovawu potro{a~a da lak{e prepoznaju u koje aran`mane da ulaze a koje da izbegavaju. Trenutno, kada {kripi na relaciji banka–klijent, korisniku usluge ostaje da se za pomo} obrati Centru NBS-a za za{titu korisnika finansijskih usluga. Ovo svoje pravo gra|ani koriste sve ~e{}e. Tako se u prvih {est meseci ove godine Centru sa `albama obratilo 7.885 korisnika, a ~ak 85 odsto se `alilo na rad banaka. Guverner NBS-a Dejan [o{ki} nedavno je apelovao na korisnike da svako nefer pona{awe banaka prijave Centru. Kontru je udarilo i Udru`ewe banaka Srbije, koje je ju~e saop{tilo da inicijativa Narodne banke Srbije da se iz nacrta zakona o za{titi potro{a~a izuzme deo koji reguli{e finansijske usluge, odnosno potro{a~ke kredite, predstavqa veliko i neprijatno iznena|ewe za bankarski sektor. “Nekorektno je prema bankama i klijentima banaka da budu izuzeti iz nacrta zakona, bez jasnog i argumentovanog obrazlo`ewa. Takav potez NBS-a daje osnova da se u javnosti spekuli{e raznim motivima, {to bankama nanosi veliku {tetu”, navedeno je u saop{tewu. D. Vujo{evi}

Kancelarija NIS-a za male akcionare Naftna industrija Srbije otvorila je kancelarije za poslove s mawinskim akcionarima u Novom Sadu i Beogradu, s ciqem {to adekvatnijeg i preciznijeg informisawa mawinskih akcionara, istaknuto je na sajtu te kompanije. Zainteresovani akcionari NIS-a mogu se obratiti zaposlenima u kancelariji za mawinske

akcionare NIS-a u Novom Sadu u Ulici Narodnog fronta 12, a u Beogradu u Ulici Milana Raki}a 52. Kancelarije su otvorene radnim danom od 8 do 16 sati, a mawinski akcionari sve potrebne informacije mogu dobiti i putem telefona “kolcentra” 011/22–000–55.

20. 9. 2010.

1.279,08259

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Banovo Brdo, Beograd

20,07

329

259.910

Iritel, Beograd

15,42

554

554

Kopaonik, Beograd

13,52

1.461

32.142

6,74

2.786

565.464

4,00 Promena %

1.300 Cena

146.900 Promet

Ratar, Pan~evo

-11,97

1.375

137.500

FIO Kostolac, Kostolac

-11,96

265

Seme, Beograd

-11,70

415

Informatika, Beograd Agroba~ka, Ba~ka Topola Pet akcija s najve}im padom

Inst. za strane jezike, Beograd BIP u restrukturirawu, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

BELEX 15 (627,84

Promet

Naziv kompanije

0,63)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

1,74

2.750

9.018.932

Komercijalna banka, Beograd

-0,53

27.065

54.130

Energoprojekt holding, Beograd

0,62

968

1.990.647

Agrobanka, Beograd

0,19

7.340

234.880

Univerzal banka, Beograd

0,00

5.096

0,00

Imlek, Beograd

3,29

1.759

2.118.070

2.650

Soja protein, Be~ej

0,58

689

6.448.182

6.225

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.945

50.570

Privredna banka, Beograd

-9,09

10.000

90.000

0,00

674

0,00

-7,89 Promena %

35 Cena

35 Promet

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

3.500

0,00

Tigar, Pirot

0,64

625

15.625

0,43

464

15.716.205

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

4.985

0,00

Soja protein, Be~ej

0,58

689

6.448.182

Alfa plam, Vrawe

-1,71

8.101

405.050

Mlekara, Subotica

-0,06

1.800

1.440.000

Telefonija, Beograd

2,87

1.399

1.399

Veterinarski zavod, Subotica

-1,46

473

26.935

Sacen, Novi Sad

0,00

1.600

480.000

FKL, Temerin

0,00

1.300

473.200

Svi iznosi su dati u dinarima


sreda22.septembar2010.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

5

KRKOBABI] OSPORAVA ZAHTEVE SINDIKATA ZA IZMENU ZAKONA O PIO

SRBIJA IZME\U DVA ZLA

Karteli su gori od monopola

Penzije niko ne sme da bije?

Karteli su za tr`i{nu privredu opasniji od monopola jer ovi drugi imaju i neke pozitivne osobine, s obzirom na to da podsti~u razvoj konkurencije, re~eno je u ju~era{woj debati na temu “Monopoli i karteli u privredi Srbije”. Ovaj skup, u okviru projekta Demokratski politi~ki forum koji vodi Centar za demokratiju, imao je za ciq da se na wemu razmotri delovawe svih “antitr`i{nih virusa”, pre svega monopola i kartela, da bi se pomoglo efikasnijoj odbrani slobodnog tr`i-

Sindikati pripremaju novi protest gra|ana u Boru zbog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, koji, kako tvrde, nanosi {tetu sada{wim i budu}im penzionerima, ali i po~iwu akciju prikupqawa najmawe 100.000 potpisa da bi se on povukao iz skup{tinske procedure. Istovremeno, potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi} odgovara da nema ni govora o tome da penzije budu smawene i da se “ne}e dirati” u standard najstarijih ni sada ni narednih godina. Na primedbu da }e penzije ipak nakon 2015. godine godine pasti na 40 odsto prose~ne plate odgovara da se to ne}e dogoditi ukoliko PUPS ostane u vlasti, izbegavaju}i odgovor na pitawe {ta }e biti ako se to ne dogodi. No, upravo zbog toga {to zakon ne

predvi|a za{titu standarda najstarijih narednih godina, sindikati, ne vezuju}i se za politi~ku opciju koja }e biti na vlasti, tra-

`e da se u wega unesu za{titni mehanizmi u pogledu pada prose~ne penzije u odnosu na prose~nu platu kao i iznos minimalne penzije, od-

nosno da ne zavise od Krkobabi}eve partije i wenog odlaska ili opstanka u vlasti. Krkobabi} obja{wava da je ekspertska grupa, kojoj su bili predstavnici sindikata, Vlade i poslodavaca, izradila zakonski predlog da bi on koliko god je bilo mogu}e bio uskla|en s evropskim standardima, vode}i ra~una o tome da se u isto vreme ne dirne u standard ni budu}ih ni sada{wih penzionera. – Mogu}a su svakojaka strahovawa. Me|utim, realnost je ne{to sasvim drugo. Ne postoji opasnost od toga da primenom novog principa uskla|ivawa penzije u 2012. ili 2013. godini padnu ispod 60 odsto prose~ne plate jer }e se ukla|ivati po istom principu i odnos }e ostatiti potpuno isti. Ako

PUPS bude participirao u vlasti, penzije ne samo da ne}e opasti 2015. nego nikada vi{e ne}e padati – istakao je potpredsednik Vlade. Ne prihvata Krkobabi} ni primedbe sindikata o minimalnoj penziji i uno{ewu obaveze u zakon da ona ne sme iznositi ispod 25 odsto prose~ne plate, tvrde}i da je ona ve} sada 33,6 odsto, {to je, kako ka`e, tako|e wegova zasluga. – To je odredba iz ranijeg zakona – da najni`a penzija ne mo`e pasti ispod tog nivoa. Po mom ulasku u Vladu ta odredba je odmah pove}ana 14 posto, s 20 odsto na 32,6 odsto, a sada }e porasti jo{ jedan posto i najni`a penzija }e iznositi 33,6 odsto prose~ne plate – objasnio je Krkobabi}. Q. M.

DO KRAJA NEDEQE ODLUKA O MINIMALNOJ CENI RADA?

{ta kao preduslova boqeg standarda gra|ana. Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Boris Begovi} je u debati ocenio da monopoli podsti~u konkurenciju da bude inovativna, {to dovodi do op{teg progresa, dok karteli predstavqaju dogovor s konkurentskim firmama, pre svega o cenama. On je ukazao na to da dominantan polo`aj nije isto {to i monopol i da je zabluda da je dominatan polo`aj ne{to {to je problemati~no, kao {to je i zabluda da su karteli trajna tvorevina jer se u wih udru`uju oni koji kr{e zakon i svako gleda da izigra svoje partnere. Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Miroqub Labus smatra da je prioritet borba protiv kartela jer oni nemaju nikavih dobrih osobina, napomiwu}i da mi nismo imali dovoqno vremena po{to se EU ~itav niz godina bori protiv wih. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popovi} smatra da je jedan od najva`nijih zakona za nestanak monopola potpuno otvarawe granica i omogu}avawe slobodne trgovine i dolazak konkurencije. Predsednica Komisije za za{titu konkurencije Dijana Markovi}-Bajalovi} je rekla da su slu~ajevi kojima se ta komisija bavi sada preneti u nadle`nost novog Upravnog suda, ~ije sudije nemaju dovoqno iskustva, pa im je najlak{e da predmete vra}aju na po~etak zbog nekog sitnog proceduralnog propusta. Ona je navela i primer da su dva odeqewa istog suda u Beogradu i Ni{u donela potpuno razli~ite odluke u istom predmetu, kao i da je organizovana obuka za sudije, na koju je do{lo samo dvoje u~esnika, pa je neophodno oja~ati sudski sektor.

Gazdama mnogo 100 dinara za sat posla Do kraja ove nedeqe bi}e, kako saznajemo, utvr|ena minimalna cena rada za drugu polovinu ove godine. Mada novi minimalac treba da se primewuje od jula, so-

ti veruju da }e sada uspeti po{to, kako tvrde, imaju podr{ku ministra ekonomije Mla|ana Dinki}a. Naime, nakon pro{lonedeqne posete ministra Dinki}a Savezu samostalnih sindikata Srbije i upoznavawa s polo`ajem radnika koji primaju minimalnu zaradu, kao i zbog ~iwenice da vi{e od 150.000 radnika ne prima

– Razgovarali smo s Dinki}em, upoznali ga s problemom i time da se najmawe ra~una u ovoj dr`avi vodi upravo o onima koji najvi{e doprinose. Konkretnog dogovora nije bilo jer se o pove}awu cene rada ne mo`emo dogovoriti na jednom sastanku, postoji procedura koja mora da se ispo{tuje – obja{wava Orbo-

Populizam bez pokri}a Da su Orbovi}eve prognoze o odbijawu poslodavaca da minimalna cena rada poraste deset dinara po radnom satu opravdane potvr|uje potparol Unije poslodavaca Srbije Dragoqub Raji}, koji tvrdi da takav zahtev nema realnu osnovu i da je pre re~ o populisti~kom potezu. – Privrednici su besni. Vaqda je ministar ekonomije taj koji pre svega treba da {titi interese privrede jer ako se ona ne razvija, ne znamo kako mo`emo govoriti o boqem standardu. To mi li~i na borbu za naklonost sindikata. Uostalom, ako ministar ekonomije ima novca, neka da, a vide}emo kako }e privrednici na to reagovati. Pove}awe minimalne cene rada ne bi uticalo na rast kupovne mo}i jer to nije neki novac – isti~e Raji}.

cijalni partneri nisu u protekla dva i po meseca uspeli da se dogovore o novoj minimalnoj ceni satnice rada pa su tako zaposleni ostavqeni sa starim minimalcem koji je va`io do kraja juna ove godine.

Mu}ke sa start-ap kreditima – Korisnici start-ap kredita koji su zloupotrebili novac dobijen od Fonda za razvoj, mora}e da ga vrate, protiv wih je podneta i krivi~na prijava, a prvi rezultati te istrage bi}e saop{teni u decembru ove godine – rekao je ju~e zamenik direktora Nacionalne agencije za regionalni razvoj Goran Xafi}. On je prilikom obilaska dve od 16 firmi u Beogradu koje su zlopotrebile dobijeni novac, predo~io da “zbog istrage koju rade zajedno s Republi~kim javnim tu`iocem i MUP-om u ovom trenutku ne `eli da daje bilo kakve informacije”. On je dodao da je do sada podneto ukupno 50 krivi~ih prijava, ali da se u ovom trenutku procesuira 46 jer su u me|uvremenu ostale odba~ene po{to su korisnici dostavili neophodnu dokumentaciju.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Sindikati }e, kako nam je re~eno, tra`iti da minimalna cena rada s 90 dinara po radnom satu bude pove}ana na 100. Dakle, deset dinara po radnom satu. Ma-

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

103,193

105,299

107,721

102,877

Australija

dolar

1

74,459

75,9786

77,7261

74,2311

Kanada

dolar

1

76,5751

78,1379

79,9351

76,3407

Danska

kruna

1

13,8514

14,1341

14,4592

13,809

Norve{ka

kruna

1

13,0414

13,3076

13,6137

13,0015

[vedska

kruna

1

11,3026

11,5333

11,7986

11,268

[vajcarska

franak

1

78,2712

79,8686

81,7056

78,0316

V. Britanija

funta

1

122,732

125,236

128,117

122,356

SAD

dolar

1

78,8212

80,4298

82,2797

78,5799

Kursevi iz ove liste primewuju se od 21. 9. 2010. godine

da toliko pove}awe do sada nikada nisu dobili jer je najvi{e {to su uspeli – ali u vremenu pre ekonomske krize – bilo da pove}aju minimalnu cenu rada devet dinara, ali je nakon toga ostala zamrznuta godinu dana, sindika-

~ak ni toliko, i wegove saglasnosti da se to mora promeniti pove}awem najni`e zarade, sindikati su uvereni u to da }e ovoga puta uspeti da “izboksuju” da minimalac bude 100 dinara po radnom satu, odnosno preko 17.500 dinara mese~no. Predsednik samostalaca Qubisav Orbovi} tvrdi da je pove}awe minimalca neophodno, ali smatra da }e kona~nu odluku morati doneti Vlada Srbije jer socijalni partneri ni ovoga puta ne mogu sami da se usaglase.

vi}. – Posledwi put smo tra`ili 100 dinara po satu, ali je odlu~eno da ne bude vi{e od 90. Ne verujem da }e poslodavci ni sada prihvatiti ovaj na{ predlog, ali mi od svog zahteva ne}emo odustati. Budu}i da poslodavci tvrde da nema nikakvog osnova za pove}awe minimalne cene rada, sva je prilika da }e kona~nu re~ ipak morati da ima dr`ava, koja }e morati da odlu~i o tome {ta }e i kako s najmawim platama u Srbiji. Q. Male{evi}

DINKI] I DAQE PO SVOME

Moramo vi{e da tro{imo

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} izjavio je da se zala`e za ve}u potro{wu jer je to uslov i za rast izvoza. – Spadam u one koji se zala`u da sada, u ovoj fazi kada smo su{tinski i statisti~ki iza{li iz recesije ali je jo{ te{ko, treba {to vi{e da se tro{i, jer ako se vi{e tro{i, vi{e }e i da se proizvodi – rekao je on. Dinki}, koji je i potpredsednik Vlade Srbije, kazao je da je na{a zemqa ove godine ostvarila rast izvoza od 20 posto, ali je to “nedovoqno da se oseti na standardu stanovnika jer je doma}a tra`wa mala zbog zamrznutih plata i penzija”. – Zbog toga sam se u posledwim pregovorima s Me|unarodnim monetarnim fondom zalagao za to da se {to pre odmrznu plate i penzije, da {to vi{e penzionera dobije jednokratnu pomo} od pet hiqada dinara – rekao je Dinki}, uz napomenu da je re~ o sumi od ukupno sedam milijardi dinara. Deo tog novca }e, po wegovim re~ima, oti}i u potro{wu i od toga }e imati koristi doma}a poqoprivreda i proizvo|a~i hrane, {to zna~i da }e se zbog ja~e tra`we podsta}i i proizvodwa.

POTRO[A^I DUGUJU 8,2 MILIJARDI DINARA

Ra~uni za struju sti`u u kovertama – Potro{a~i u Vojvodini za utro{enu elektri~nu energiju duguju oko 8,2 milijardi dinara, od toga su dugovawa doma}instava 3,6 milijarde, a privrede 4,6 – rekao je na ju~era{woj konferenciji za novinare direktor PD „Elektrovojvodina” Tomislav Papi}. – Ukupni dug je u posledwe vreme rastao po oko 100 miliona dinara mese~no, ali ohrabruje to {to ima sve vi{e potro{a~a, pribli`no 52 odsto, koji redovno pla}aju utro{enu struju i ostvaruju popust na ra~une. Kako je ju~e nagla{eno, blizu 55.000 potro{a~a iz kategorije doma}instava duguje izme|u 10.000 i 50.000 dinara, dok dug izme|u 3.000 i 5.000 dinara ima 38.000 potro{a~a. Najkriti~niju grupu predstavqa oko 5.500 potro{a~a ~ija su dugovawa prema{ila 100.000 dinara. [to se ti~e privrede, najve}a dugovawa bele`e veliki potro{a~i. Tako “Petrohemija” iz Pan~eva duguje 600 miliona dinara, “Azotara Pan~evo” 620 miliona, a rudnik Kovin 72 miliona dinara. Najve}i du`nici po distribucijama su PIK “Be~ej” sa 64 milona dinara duga, „Aleksa [anti}” iz Subotice s 13 miliona, deo HIP “Petrohemija” iz Zrewanina s 56 miliona, MUP u Pan~evu je du`an osam miliona, JKP „Standard” iz Sombora 15 miliona, „Napredak” iz Stare Pazove pet miliona, dok je Kazneno-popravni za-

[tedqive sijalice za siroma{ne – Potro{a~e koji spadaju u najugro`enije po podacima Centra za socijalni rad, a na{e su uredne plati{e, u oktobru }emo obradovati poklonom – {tedqivim sijalicama – najavio je direktor Papi}. – Za 5.096 porodica koje, uprkos svom lo{em materijalnom polo`aju, redovno pla}aju struju, obezbedili smo po dve {tedqive sijalice. Smatramo da }e wihovom upotrebom, posebno u zimskom periodu, mo}i da ostvare u{tedu u potro{wi struje, a time i na ra~unima.

vod u Sremskoj Mitrovici za struju du`an 14 miliona dinara. Papi} je podsetio na to da se na nivou cele Srbije godi{we ukrade struja vredna 60 miliona evra, a od toga tre}ina otpada na Vojvodinu. On isti~e da bi se od toga novca moglo izgradi deset savremenih trafo-stanica, kojima bi se znatno poboq{ao kvalitet isporuke elektri~ne energije. Rukovodilac sektora za nabavku i prodaju elektri~ne energije Branislav Radovi} najavio je da }e, najverovatnije s oktobarskim ra~unima, svim doma}instvima u Vojvodini sti}i novi ra~uni za utro{enu elektri~nu energiju. Novina je, ka`e on, to {to }e ra~uni stizati u kovertama, bi}e pregledniji, jasniji i ima}e uplatnicu, na koju potro{a~i sami treba da upi{u iznos koji `ele da plate. – U pitawu je novi obrazac koji }e biti formata A-4 i koji se ne razlikuje po na~inu obra~una od dosada{weg ve} je sadr`ajno bogatiji i boqe obja{wava kupcima pojedine stavke na ra~unu – isti~e Radovi}. – Stari na~in uplate, uplatnicama s kwi`ica koje su do sada deqene, va`i}e i daqe. Zna~ajna novina je i da }e ra~un biti kovertiran. “Elektrovojvodina” se opremila potrebnom opremom i samostalno }e {tampati i pakovati ra~une. A. Brzak


6

POQOPRIVREDA

sreda22.septembar2010.

DNEVNIK

U SREMSKIM KARLOVCIMA OTVOREN SEKTOR ZA RURALNI RAZVOJ

Agrarna politika po meri seqaka Sektor za ruralni razvoj Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede zvani~no je ju~e otvoren u Sremskim Karlovcima. Zahvaquju}i se Vladi Vojvodine, ambasadama Nema~ke i [vajcarske, te karlova~koj op{tini na saradwi prilikom realizacije ideje o preme{tawu ovog sektora u Sremske Karlovce, ministar poqoprivrede Sa{a Dragin je podsetio na to da je Agencija za agrarna pla}awa u [apcu i da }e Ministarstvo poqoprivrede funkcionisati na ovaj na~in dok on bude na wegovom ~elu. – Dok mi vodimo ovu administraciju, bi}e tako – rekao je Dragin. – Znamo samo jedno: da je dobra agrarna politika ona u kojoj seqak mo`e od svog posla do-

lovcima prisustvovali su i amabasador Name~ke Volfram Mas, {vajcarski ambasador Ervin Hofer Helmut, ambasadorka Danske

Decentralizacija garantuje uspeh – Ruralni razvoj je prepoznat kao jedan od glavnih prioriteta vlada u procesu evropskih integracija. Da bi se najboqe iskoristile prilike procesa integracija u EU i zadovoqili zahtevi lokalnih privreda, mora se u~iti od drugih zemaqa. Nema~ka je spremna da podeli svoje iskustvo sa Srbijom i preporu~ujemo koncept decentralizacije kao sr` uspe{nog ruralnog razvoja – poru~io je ju~e nema~ki ambasador Volfram Mas.

bro da zaradi, i to je ono za {ta se borimo.

Poqoprivreda grabi ka EU Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede imalo je sna`nu zakonodavnu aktivnost u posledwe dve godine i pripremilo je, a Skup{tina Srbije usvojila 31 zakon iz oblasti poqoprivrede, dok je Vlada usvojila oko 150 podzakonskih akata, saop{teno je ju~e iz tog ministarstva. Sna`na zakonodavna aktivnost ministarstva poqoprivrede u posledwe dve godine, nagla{ena je i tokom sastanka Pododbora za poqoprivredu i ribarstvo Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitawima izme|u Srbije i Evropske zajednice, koji je odr`an u Briselu 16. i 17. septembra, kao i na redovnom Sektorskom sastanaku u oblasti poqoprivrede, ribarstva, bezbednosti hrane, veteri-

ne i zdravqa biqa u okviru Unapre|enog stalnog dijaloga izme|u Srbije i Evropske unije. Tako|e je, kako se navodi, konstatovan veliki napredak Srbije u procesu priprema za kori{}ewe predpristupnih fondova EU, posve}enih ruralnom razvoju u smislu institucionalnih i zakonodavnih aktivnosti koje su preduzimane u prethodnom periodu. Predstavnici EU su istakli da se i posle primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU bele`i suficit u razmeni poqoprivrednih proizvoda iz Srbije u odnosu na zemqe EU. Predstavnici EK smatraju da je Srbija spremna da podnese zahtev za stavqawe na listu tre}ih zemaqa kojima }e biti odobren izvoz organskih proizvoda na tr`i{te EU.

Zdravqe sti`e iz Selen~e Forum o organskoj proizvodwi, {esti po redu, odr`a}e se u Selen~i, 24. i 25. septembra, povodom Svetskog dana hrane i Me|unarodne godine biodivirziteta, a pod pokroviteqstvom Vlade Vojvodine i Ministrastva poqoprivrede. Forum organizuje Centar za organsku proizvodwu “Selen~a” u saradwi s Poqoprivrednim fakultetom u Novom Sadu i Poqoprivrednim univerzitetom u Nitri, a najavqeno je u~e{}e

velikog broja doma}ih i stranih stru~waka. – Savetovawe je prilika da vidimo gde smo, da vidimo stawe u prodaji i prometu i koliko je u~e{}e potro{a~a jer samo uz potro{a~e mo`emo govoriti o razvoju organske poqoprivrede – kazala je ju~e, predstavqaju}i ovu manifestaciju u Vladi Vojvodine, prof. dr Branka Lazi}, predsednica Programskog odbora ovog foruma. S. G.

Bi}e zejtina i za izvoz Srbija }e imati dovoqno jestivog uqa za doma}e potrebe, ali i za izvoz, jer se o~ekuje da }e nakon ovogodi{we berbe suncokreta na raspolagawu biti 195.000 tona uqa, oceweno je

ju~e u Privrednoj komori Srbije. – Zvani~ne statistike procewuju da }e od novog roda suncokreta biti proizvedeno oko 150.000 tona uqa, da }e se uvesti oko 5.000 tona, dok je na zalihama ostalo oko 40.000 tona, rekao je na sednici Grupacije proizvo|a~a biqnih uqa sekretar

u Sremskim Karlovcima demonstrirano po{tovawe prema tradiciji i istoriji i pokazana ~vrsta voqa za decentralizaciju.

Odbora za poqoprivredu PKS-a Milan Prostran. Kako je objasnio, “za ishranu stanovni{tva i prehrambenu industriju bi}e potrebno oko 105.000 tona uqa, za izvoz }e biti na raspolagawu oko 60.000 tona, dok bi za zalihe trebalo ostaviti oko 30.000 tona uqa”. On je kazao da je po posledwim procenama, u Srbiji ove godine posejano oko 170.000 hektara pod suncokretom, da se o~ekuje rod ne{to ve}i od 386.000 tona, odnosno oko 2,2 tone po hektaru i da }e za 2,4 odsto biti ve}i nego lane. Direktorka Zajednice za industrijsko biqe Olga ^urovi} kazala je da }e po podacima koje ima to udru`ewe, ove godine sucokret zadovoqavaju}eg kvaliteta biti ubran s oko 130.000 hektara i da je do propadawa useva na oko 10.000 hektara do{lo zbog upotrebe lo{ih hemijskih sredstava, dok je ostatak povr{ina od nekoliko desetina hiqada hektara uni{ten obilnim ki{ama i nepogodama. Po wenim re~ima, rod mawi od o~ekivanog i velika potra`wa za sirovinom proizveli su skok cena sirovog uqa, {to je uticalo i na krajwu cenu proizvoda u prodavnicama.

Ju~era{wem otvarawu kancelarije za ruralni razvoj u Kar-

Mete Kjuel Nilsen, kao i predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti}. Vojvo|anski premijer je kazao da je otvarawem Sektora za ruralni razvoj u zgradi Magistrata

– Ovaj prostor bi}e sedi{te jedne od najva`nijih razvojnih institucija u na{oj zemqi – istakao je Pajti}. – Kad ka`em najva`nijih, to zna~i da }e ona u budu}nosti raditi na poboq{awu

`ivota ruralnih podru~ja, koordinisati razvojne programe u poqoprivredi, da }e biti kqu~na institucija za aplicirawe u pretpristupnim fondovima i pred svetskim finansijskim organizacijama da bismo poboq{ali i razvili potencijalne na{eg agrara. Poqoprivereda je na{a najva`nija izvozna i razvojna {ansa. To je jedina privredna grana u kojoj imamo suficit u izvozu. Lane smo izvezli proizvoda za oko dve milijarde evra, a u prvih {est meseci poboq{ali taj rezultat za 25 posto. Ona }e imati kqu~nu ulogu kod aplicirawa kada Srbija postane kandidat za ~lanstvo u EU jer }e tada oko 50 miliona evra godi{we biti nameweno razvoju poqoprivrede u na{oj zemqi. Z. Milosavqevi}

[E]ERANE SMAWUJU KVALITET REPE NA PAORSKU [TETU?

Slatki koren zagor~ao `ivot ratarima Proizvo|a~i {e}erne repe u Vojvodini ka`u da nikada nisu imali te`u godinu. Na le|a im se, vele, {to{ta natovarilo – lo{e vreme, umaweni prinosi na ra~un digestije i ne~isto}a, slab dinar i sve skupqi inputi u proizvodwi, a na sve to se nakalemio i nekorektan odnos {e}erana jer sadr`aj ne~isto}a i {e}era u repi iskazuju nerealno. ^a{u je prelila niska otkupna cena pa stoga tra`e od {e}erana da je, prilikom ugovarawa proizvodwe za slede}u godinu, pove}aju barem dvadeset posto. Ratari su, kako za “Dnevnik” ka`e predsedavaju}i UO Asocijacije poqoprivredika Vojvodine Miroslav Ki{, nezadovoqni utvr|ivawem kvaliteta, ali prvenstveno cenom slatkog korena,

u vidu druge kulture. Pitawe je koliko }e wiva biti spremno za slede}u setvu – upozorava Ki{, uz ocenu da bi, s obzirom na to da je {e}er poskupeo, {e}erane trebalo da povedu ra~una o proizvo|a~ima. – Cena {e}era bi u ovim tr`i{nim prilikama trebalo da bude najmawe 3,3 dinara kilogram. – Digestija je slaba zbog lo{ih vremenskih uslova ove godine, ali verujemo da je ipak boqa nego {to nam se priznaje. Uz umawenu digestiju, ne~isto}e od 20 do 25 odsto, ukupno nam se od prinosa odbije od 35 do 45 odsto. [to je najgore, uz sve to, na kraju nas do~eka niska cena – ka`e za “Dnevnik” proizvo|a~ {e}erne repe iz Savinog Sela Zlatko Radevi}, isti~u}i da cena repe ne prati `itarice i uqarice.

Repa za Hrvatsku Proizvodwa {e}erne repe ugovorena je na povr{inama ve}im od o~ekivanih, na oko 65.000 hektara. Uz to je i 3.000-4.000 hektara ugovorenih za prera|iva~e u Hrvatskoj. Pomenimo, da bi izvoz korena bio olak{an, od 14. septembra do 31. decembra otvoren je jo{ jedan grani~ni prelaz prema Hrvatskoj, Tovarnik. – [e}erna repa u Hrvatskoj ko{ta 35 evrocenti, a kod nas 26. Pri tome, hrvatski ratar dobije subvenciju od dr`ave od 560 evra po hektaru, a mi tek 130 – ka`e Zlatko Radevi}. koja nije mewana u odnosu na pro{lu godinu, na kurs evra, i na druge ratarske kulture, dobrano skupqe nego lane. Me|utim, sude}i po onome {to smo ~uli iz {e}erana, od korekcije cenovnika te{ko da }e i{ta biti. – Digestije su ni`e, ne~isto}e su velike, a da li je to realno ili nije – to utvr|uju laboratorije {e}erana. U svakom slu~aju, cena od 2,6 ili 2,7 dinara po kilogramu, ugovorena proletos, nije stimulativna, naro~ito ako se imaju

– Godina je izuzetno te{ka za nas – ka`e na{ sagovornik. – Recimo, imali smo dva puta vi{e prskawa zbog bolesti cerkospore, pa i to pove}ava tro{kove proizvodwe. Da ne govorimo o inputima! Radevi} ocewuje da {e}erane treba da koriguju cenu navi{e jer je {e}er skupqi na svetskim berzama, a i kod nas. Na stranu sumwe u korektan odnos {e}erana kada je re~ o utvr|ivawu digestije, ona u svakom slu~aju ne dosti`e pro{lo-

godi{wu, te }e, i pored ve}ih povr{ina pod {e}ernom repom, ukupna proizvodwa {e}era u {est fabrika biti mawa nego lane. – Ovakva situacija direktno uti~e na ugovarawe proizvodwe za slede}u godinu pa se o~ekuje od {e}erana da budu realne u utvr|ivawu kvaliteta {e}erne repe i koriguju cene jer }e se u suprotnom slede}e godine na}i u situaciji da ne}e imati dovoqno sirovine za preradu, i mo`e nastati problem kao s uqem ili mlekom – navode proizvo|a~i s kojima smo razgovarali. – Nema sada govora o pove}awu cene – ka`e za “Dnevnik” direktor u `abaqskoj {e}erani “[ajka{ka” @eqko Kova~evi}. – “Helenik {ugar”, u ~ijem smo sastavu, podigao je cenu {e}erne repe i ona nije 2,7 kilogram na bazi digestije od 16 odsto ve} 2,9 dinara. Pri tom, dajemo proizvo|a~ima 5.500 dinara ako su uzeli seme od nas, tako da je cena prakti~no tri dinara kilogram. Kada je re~ o utvr|ivawu digestije, fabrika

radi po standardnoj metodi, onako kako pi{e u SRPS-u. ^iwenica je da se proizvo|a~i uvek bune kada digestija iznosi 14, 15, a ne bune se kada iznosi 17, 18 ili 19, kao lane. Nagla{avam da se digestija i ne~isto}a odre|uje na isti na~in kao u EU. I za `abaqsku i crvena~ku {e}eranu mogu da ka`em da radimo ta~no i po standardu. Kova~evi} dodaje da je inspekcija ve} bila na otkupnom mestu u @abqu. – Nemam ni{ta protiv toga da me kontroli{u sto puta. Dozvolili smo uzorkovawe, ali delom tog posla nismo zadovoqni jer nije ra|eno po standardu koji je zapisan u SRPS-u. Mora se raditi po standardnim metodama da bi se dobio koliko-toliko ta~an rezultat. Napomiwem da u na{em standardu pi{e da je rezultat koji se dobije zapravo rezultat slu~ajnog uzorka. Dakle, samo velikim brojem ponavqawa slu~ajnog uzorka mo`e se do}i do pravog stawa – ka`e Kova~evi}. S. Glu{~evi}

BERBA JABUKA U FRU[KOGORJU

Na mukama su mali vo}ari Rumene se jabuke na planta`i porodice Vukov iz Maradika, a doma}in Sava Vukov (60), do{ao sa suprugom Anom da bere „ajdared“. Oni imaju jutro jabuka pored puta Maradik–Kru{edol. Obi{ao je Sava svih 600 stabala „ajdareda“, „greni smita“, crvenog i zlatnog “deli{esa“ i „melroze“ i procenio – ima}e tri i po vagona jabuke. Malo, ali kakvu je borbu vodio da ovogodi{wi rod sa~uva – ispalo je dobro. – Ki{na godina, zlo bo`ije, morao sam da jabuke prskam raznim preparatima osamnaest puta, da bi ih za{titio od bolesti ovog leta. Ko nije {titio ovog leta jabuke, ne}e imati {ta da bere. Sre}om, na ovom podru~ju nije ovog leta bilo grada, pa su plodovi veoma zdravi – ka`e Sava Vukov. Supruga Ana bere so~ne plodove, puni jabu~are i komentari{e da su oni imali sre}e da na|u trgovca u In|iji kome isporu~uju

svoje jabuke, ina~e bi morali i}i na pijacu, a na pijaci nema mnogo vajde. – Jabuke prodajemo jednom trgovcu u In|iji – pri~a Ana. – Mi smo registrovali gazdinstvo pa taj trgovac mo`e jabuke da nam plati preko ra~una. Oni koji nemaju te sre}e, oberu jabuke, prodaju nakupcima kad po~nu da trunu

jer nemamo hladwa~a, a nema ni onih gde bi ih mogli ostaviti na uslu`no ~uvawe, onda doma}in uzme i sameqe jabuke, napravi od wih rakiju. Tu nema nikakve ra~unice, ali qudi se dovijaju, spasavaju {to spasti mogu. Vukov je nezadovoqan jer, ka`e, mali proizvo|a~i vo}a nemaju nikakvu {ansu.

– Gazde velikih planta`a izvoze vagone jabuka, a mi nemamo kud, tra`imo kome prodati stotinak kila, ili ~ekamo nakupce, a oni, zna se, odra{e nam ko`u – obja{wava on. – Mnogo se pri~alo da }e veliki proizvo|a~i, koji imaju hladwa~e, otkupqivati vo}e i od nas koji imamo vagondva jabuka. Qudi posadili, ovako kao ja – po jutro jabuka, a sada nemaju kome da prodaju. Mali poqoprivrednik vi{e nema {anse da pre`ivi, a i dr`ava je na strani onih koji sade velike planta`e, daje im stimulacije za sadwu, za izgradwu hladwa~e, pa za{to ta dr`ava ne organizuje da i mi u Maradiku imamo hladwa~u, da nas male okupi i da i mi izvezemo jabuku, zajedni~ki. Ne mogu to ja organizovati, gde je tu Ministarstvo poqoprivrede, op{tine? Nigde, ostavqeni smo sami sebi i iz godine u godinu sve vi{e propadamo. S. Bojevi}


DANAS U PRIVREDNOM SUDU

ZA GRADWU [KOLE PARCELA KOD AMBULANTE DOMA ZDRAVQA

O ATP „Vojvodina” tre}i put U Privrednom sudu za danas je zakazano novo, tre}e po redu ro~i{te u vezi sa planom reogranizacije ATP „Vojvodina“. Sud je na prethodna dva ro~i{ta prihvatio zahteve poverilaca, prvenstveno banaka, da se glasawe o planu odlo`i, jer su kako su bankari tvrdili, zapo~eli razgovore sa predstavnicima vlasti, da im ne budu smetwa ukoliko prihvate plan „Vojvodine“. Ste~ajni upravnik ovog preduze}a Nikola Pavlovi} napravio je plan koji podrazumeva po~etak rada me|umesne autobuske stani-

ce izgra|ene na parceli „Vojvodine“ pre nekoliko godina. Stanica poseduje dozvole za rad, ali do sada nije bilo politi~ke voqe da se me|umesni prevoz preseli sa stare autobuske kod @elezni~ke stnanice na novu lokaciju. Za po~etak rada autobuske najvi{e su zainteresovane Meridijan i Komercijalna banka kod kojih je „Vojvodina“ podigla kredite za ovu investiciju. Ukoliko poverioci danas glasaju protiv plana ste~ajnog upravnika u „Vojvodini“ }e biti progla{en bankrot. Z. D.

Sredwa muzi~ka ni}i }e na Limanu Nova zgrada Sredwe muzi~ke {kole „Isidor Baji}“ bi}e gra|ena na lokaciji na Limanu, kraj limanske ambulante Doma zdravqa, rekao je za „Dnevnik“ ~lan gradskog ve}a za obrazovawe Milan \uki}. Za sada je samo odre|ena parcela na kojoj bi se izgradila adekvatna zgrada, a za slede}u godinu se planira izrada projektne dokumentacije, po kojoj bi se pravila procena vrednostri investicije, rekao je \uki}. [kola „Isidor Baji}“ ove godine proslavila je vek postojawa. Uspesima

Novosadska sreda22.septembar2010.

na doma}im i me|unarodnim takmi~ewima privla~i mnoge talente, tako da postaje tesna. Upravo zbog toga, rukovodstvo {kole obratilo se nadle`nim institucijama i pokrenulo inicijativu za izgradwu nove i savremene zgrade. U prilog tome da bi taj proces trebalo da se ubrza govori i ~iwenica da je zgrada u kojoj se trenutno nalazi {kola u Wego{evoj 9, Zakonom o restituciji vra}ena Katoli~koj crkvi. Grad pla}a za zakup tog objekta oko 3.500 evra mese~no. N. V.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Nepobedivi korov?

N

ajopasnija a i najrasprostrawenija korovska biqka ambrozija izgleda nije naterana na poraz, jer podaci govore da je ove sedmice pove}an porast raznih vrsta polena u vazduhu, posebno ambrozije. Lane je ko{ewe ambrozije radila „Ciklonizacija“ a sada to ~ini „Gradsko zelenilo“. „Zelenilu“ je ili ponestalo dovoqno radne snage da se izbore s ovim korovom, ili se biqka zbog neadekvatnog tretmana tako rasprostranila da kosci ne mogu da stignu svuda. A upravo je u uni{tavawu ambrozije najva`nije da ko{ewe po~ne pre cvetawa, jo{ kada biqka po~iwe da ni~e, u aprilu. Ko{ewe je

pravi na~in da se ambroziji stane na put, jer cvet proizvodi i do stotinu hiqada zrna polena, koji se brzo {iri. Slaba je vajda ako kosidba po~ne u vreme cvetawa, jer dok se na jednom mestu pokosi dogodine }e na drugom mestu da nikne nova biqka. Qudi alergi~ni na polen ambrozije zato sa strahom o~ekuju cvetawe, neki u to doba i odlaze na more ili planinu, jer ote`ano disawe, poja~ana sekrecija iz nosa nisu ni malo prijatni. U nekim zemqama se ~ak i stimuli{e uni{tavawe ambrozije, {to kod nas nije slu~aj, premda je svojevremeno delovao gradski [tab za pra}ewe i uni{tavawe ambrozije. Z. Deli}

Toplana o~itava brojila O~itavawe stawa vodomera i toplotnih brojila za toplu potro{nu vodu po~iwe danas. Radnici Novosadske toplane o~itava}e stawa za septembar. Novosa|ani koji stanuju u ku}ama trebalo bi da budu u svom domu, kako bi ekipe mogle da pri|u brojilima u podstanicama. S. T. U NOVOSADSKOM KLUBU

Tema „Zmajeve de~je igre” Direktor Zmajevih de~jih igara Du{an Pop - \ur|ev bi}e gost ve~eras u 18 ~asova u Novosadskom klubu u Zmaj Jovinoj ulica 3/1. Govori}e o pomenutoj de~joj manifestaciji. Ulaz je besplatan. I. D.

V REMEPLOV

OTVORENA FISKULTURNA DVORANA U O[ „VUK KARAYI]”

Mali Salaj~ani u novoj sali Na Salajci u Ulici Radoja Domanovi}a u Osnovnoj {koli „Vuk Karaxi}“ ju~e je sve~ano otvorena novosagra|ena fiskulturna sala, te }e u~enici ove skoro stogodi{we {kole kona~no imati prave uslove za nastavu. Gradona~elnik Igor Pavli~i} istakao je da ovakvim investirawem grad re{ava vi{edecenijski problem nedostataka odgovaraju}ih prostorija za nastavu. - Ideja nam je da nastavimo sa ovakvim investicijama, i da svaka {kola ima salu za fizi~ko. Izdvojili smo zna~ajna sredstva za opremawe sale rekao je Pavli~i}. Otvarawu je prisustvovao i ^lan gradskog ve}a za obrazovawe Milan \uki} koji je rekao da su ovakve investicije obaveza prema budu}im generacijama, ali i da se sada pru`a deci mogu}nosti da se okrenu sportu i sklone sa ulice.

Gradona~elnik Pavli~i} i ~lan Gradskog ve}a \uki} na otvarawu Foto: A. Erski

- Fizi~ka kultura je od izuzetne va`nosti u razvoju dece,

te }emo u narednom periodu re{avati pitawe fiskultur-

ne sale u Sredwoj hemijskoj {koli i osnovne {kole u ^eneju. Sala pru`a mogu}nosti i sportskim klubovima sa Salajke da ostvaruju svoje programe, a to zna~i da }e deca mo}i da se ukqu~e u druge sportske aktivnosti - dodao je \uki}. Za izgradwu fiskulturne sale u O[ „Vuk Karaxi}“ iz gradskog buxeta izdvojeno je 70 miliona dinara. U narednom periodu bi}e potro{eno dodatnih dva miliona za opremawe sale. Osnovna {kola „Vuk Karaxi}“ ove godine slavi 98 godina postojawa a weni |aci prvi put }e ~as fizi~kog vaspitawa imati u fiskulturnoj sali. Povr{ina sale iznosi 800 kvadratnih metara. Izgradwa objekta po~ela je pre tri godine a otvarawe su mali{ani pozdravili pesmom i igrom i tako iskazali svoj talenat. N. Vukovi}

ZBOG RADOVA NA VODOVODNOJ MRE@I

Kroz tunel jednom trakom ^eki}, metak... tragedija U dvori{tu ku}e u Ulici zlatne grede 16. 22. septembra 1956. te{ko je nastradao Radovan Pejovi}, kroja~. On je napravio gre{ku kakvu su i pre i posle wega u~inili mnogi qudi na na{im prostorima. Odnekud je doneo ku}i ~ak 80 me-

taka za avionski mitraqez. Hteo je od wih da napravi ne{to, {ta niko nije uspeo da razjasni. Jer, desilo se ono {to je moralo da se desi. Prvi metak je na udarac ~eki}a eksplodirao. N. C.

Od danas, u tunelu kod Mosta slobode, jedna traka kolovoza ka Sremskoj Kamenici bi}e zatvorena za saobra}aj zbog radova na vodovodnoj mre`i. Tehni~ki direktor „Vodovoda“ Nikica Ivi} kazao je da }e posao trajati do po~etka novembra, a odgovaraju}a signalizacija }e biti postavqena ve} sutra s obe strane tunela. - Postavqa se antikorozivne za{tite, i mewa stara s novom.

Ciq je o~uvawe cevovoda, koji je veoma va`an, po{to ide kroz konstrukciju mosta. Ujedno je bitno i da on ostane pouzdan, ali i da mu produ`imo vek trajawa rekao je tehni~ki dirketor. Napomenuo je, da za vreme radova mo`e do}i do slabijeg pritiska u obodnim delovima grada i prigradskim naseqima. Zamolio je sugra|ane za strpqewe, rekav{i da }e „Vodovod“ insistirati na tome da iz-

vo|a~i radova zavr{e postavqawe antikorozivne za{tite u predvi|enom roku od 45 dana.

Posao je vredan 29 miliona dinara, a obezbe|en je iz buxeta Grada. Z. D.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 12 ~asova povremeno parna strana ]irpanove ulice od broja 2 do broja 14 i Bulevar oslobo|ewa 70; Sremski Karlovci: od 8.30 do 11.30 ~asovsa naseqe E{ikovac, Stra`ilovo, Dudara, ulice Dositeja Obradovi}a, Gavrila Principa, Milo{a Crwanskog, Karlova~kih |aka, deo Gajeve ulice, Institut za vo}arstvo i povrtarstvo i Toplana na Dudari.

c m y


8

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda22.septembar2010.

PROTEST MALIH AKCIONARA AD „PETAR DRAP[IN”

Zakonski sprovesti deobu imovine Mali akcionari AD „Petar Drap{in“ danas }e u devet ~asova protestvovati ispred kancelarije Agencije za privatizaciju na Bulevaru Mihajla Pupina, a onda se pro{etati do glavnog ulaza u Banovinu. Povod za okupqawe akcionara je nedavna Skup{tina akcionara za koju tvrde da nije odr`ana po zakonu, zbog ~ega tra`e da se odluke donete na skupu poni{te i zaka`e novi skup. Mali akcionari zahtevaju od Agencije za privatizaciju da podr`i wihov predlog za deobu imovine izme|u ve}inskog vlasnika -dr`ave i malih akcionara, kojima pripada 28 odsto kapitala „Drap{ina“. Obratili

su se i Vladi Vojvodine zahtevaju}i da preuzme imovinu firme, jer je, kako su naveli u dopisu, Razvojna banka najve}i poverilac „Petra Drap{ina“, a preduze}e je u ve}inskom posedu Republike Srbije. Privatizacija „Drap{ina“ je pre vi{e od godinu dana poni{tena, a o vlasni~koj transfomaciji fabrike najvi{e se pi{e u medijima zbog nezakonitosti koje su zapo~ete ve} na samoj prodaji. Vrhovni sud Srbije poni{tio je aukciju, ali odluka suda nije sprovedena. U vreme prodaje firme i kada je doneta sudska presuda ministar za privredu i privatizaciju bio je Predrag Bubalo. Z. D.

OBELE@EN ME\UNARODNI DAN MIRA

Globalni praznik nenasiqa Me|unarodni dan mira obele`en je ju~e u Zmaj Jovinoj ulici, a organizator skupa bio je Gradski odbor Omladine Lige socijaldemokrata Vojvodine. U znak

ba protiv nasiqa predstavqa osnovnu vrednost gra|ana i pozvala sugra|ane i sugra|anke da u~estvuju u pronala`ewu nenasilnih re{ewa i daju svoj do-

DNEVNIK

U „RADOSNOM DETIWSTVU” POZIVAJU NA UPIS DECE KOJA SU OSTALA ISPOD CRTE

Topi se lista ~ekawa za vrti}e

Zaposleni u PU „Radosno dodaje da }e sva deca ~iji rodetiwstvo“ uveliko pozivaju diteqi rade biti upisana u roditeqe mali{ana koji su vrti}. se na{li ispod crte posle Samarxi} ka`e da nisu moupisa, da ih dovedu i upi{u u gli svu decu da upi{u u vrtiustanovu. Direktor te usta}e koje su im na zahtevima nove Borislav Samarxi} rebili na listi, ve} su ih upikao je za „Dnevsivali po broju nik“ da trenutkapaciteta u Pro{log meseca na objektima. Nano imaju 682 dece na listi vodi da su od listi bilo 1.867 ~ekawa, a da }e mali{ana, protekle ove godine u pou narednom pejedinim vrtinedeqe 900 a sada riodu upisati }ima otvorili ih je 682 jo{ 300. i poludnevni - To }e biti boravak za mazahvaquju}i razumevawu grali{ane uzrasta od tri godida i dozvoli da upi{emo 20 ne pa navi{e, te apeluje na odsto dece vi{e od predvi|eroditeqe, posebno one gde jenog kapaciteta, ali i nadodan ne radi da i u te grupice gradwi i pro{irewu vrti}a. upisuju decu, jer se na taj naPrimera radi, pro{le nede~in mali{ani socijalizuju. qe na listi ~ekawa je bilo Boravak u poludnevnom bo900 mali{ana, a sad ih je oko ravku odvija se u popodnev600. Na{i radnici }e i daqe nim satima, a mali{ani tamo pozivati roditeqe da upi{u ostaju ~etiri ~asa. decu, a poziv mogu da o~ekuju Podsetimo, pro{log mesetamo gde su oba roditeqa zaca objavqeni su rezultati poslena – ka`e Samarxi} i upisa dece u vrti}e „Radosnog

detiwstva“, te se tada pokazalo da je ispod crte ostalo 1.867 mali{ana. Uprava ove ustanove ponudila je rodite-

qima neupisane dece da upi{u mali{ane u poludnevni boravak, gde su imali jo{ 1.144 slobodna mesta. Q. Na.

OBELE@EN SVETSKI DAN ALCHAJMEROVE BOLESTI

Dementnima se mo`e pomo}i Pod sloganom “Demencija. Vreme je za akciju!” ju~e je u dnevnom boravku Udru`ewa gra|ana “Alchajmer”, na Bulevaru despota Stefana, obele`en Svetski dan Alchajmerove

bolesti. Uru~ene su zahvalnice donatorima koji su pomogli opremawe prostorija, gde sa obolelima od Alchajmera ~etiri sata dnevno provodi stru~ni tim. Od ove bolesti boluje 36

Foto: S. [u{wevi}

podr{ke ideji Dana mira delili su se flajeri i organizovana je projekcija filma “Jedan dan mira”. Potparolka Omladine LSV Tijana Eter poru~ila je da bor-

prinos u dru{tvenoj promeni. Me|unarodni dan mira progla{en je od strane Ujediwenih nacija za globalni praznik nenasiqa i obele`ava se u ~itavom svetu. R. D.

Polen ambrozije navalio Prema podacima Laboratorije za palinologiju PMF-a Novi Sad, promenqive vremenske prilike pra}ene intenzivnijim vazdu{nim strujawima uslovile su pojavu ve}eg broja raznih tipova polena u vazduhu. Po~etkom sedmice su registrovane visoke koncentracija polena ambrozije, dok su koncentracije polena trava i pelena porasle skoro do nivoa umereneh vrednosti. U vazduhu su jo{ registrovana polenova zrna: ive, bokvice, koprive, boce, breze, lipe i kleke.. Porast koncentracija polena prvenstveno ambrozije, pelena i trava uslovio je i povi{en rizik za nastanka alergijskih simptoma u periodu od 13. do 17. septembra.

Stabilizcija vremena izazva}e porast koncentracija polena u vazduhu jer omogu}uje otpu{tawe zaostalog polena iz pra{nika cvetova i sekundarno podizawe istalo`enog polena. O~ekuje se povi{en rizik za nastanak alergijskih simptoma posebno kod osoba alergi~nih na polen ambrozije, pelena, pepequge i {tireva. U ciqu eliminisawa preostalih koli~ina polena koji su zaostali u cvetovima korovskih biqaka i smawivawa koli~ine semena, koje je u fazi sazrevawa, preporu~uje se poja~ano ko{ewe i uklawawe korova sa svih zelenih povr{ina. Q. Na.

VESTI Sutra pijaca „Moj sala{” Pijaca organski proizvedenog vo}a i povr}a „Moj sala{” odr`a}e se sutra od 12 do 20 sati na platou ispred Spensa, i to je ujedno pretposledwa ovakva manifestacija ove sezone. Posledwi ovogodi{wi „Moj sala{” bi}e 30. septembra. Na ovaj na~in, promovisana je i zajedni~ka kampawa Zelene mre`e Vojvodine, nema~ke organizacije za tehni~ku saradwu GTZ i gradske Uprave za privredu, pod sloganom „Organska poqoprivreda. Dobra za tebe, do-

bra za prirodu“. Tim povodom ura|eno je istra`ivawe koje je pokazalo da veliki broj novosadskih potro{a~a vodi ra~una o zdravsteno-nutritivnoj vrednosti hrane koju kupuju. S. T.

„Flauta za ~etiri ruke” Predstavqawe romana „Flauta za ~etiri ruke“ autora Miroslava Turudi}a odr`a}e se danas u 19 sati u Galeriji „Prometej“, Trg Marije Trandafil 11. O delu }e govoriti Novo Tomi}, Radmila Rakin Martinovi}, Dragan Stojkovi} i autor. S. T.

^eka se na dnevni centar u Futogu U okviru Gerontolo{kog centra u Futogu oprema se zgrada sa 22 mesta za dementne osobe, koje }e mo}i da koriste i dvori{te i da budu pod stalnim nadzorom. - U toku je druga faza na obezbe|ivawu prvog dnevnog centra za osobe obolele od Alchajmerove bolesti, za koju je Grad izdvojio 13,5 miliona dinara i nadamo se da }e uskoro mo}i da se koristi – rekla je ~lanica Gradskog ve}a za socijalnu za{titu i brigu o porodici i deci dr Sawa Stojanovi}.

^ITAOCI PI[U SMS

miliona qudi u svetu, a kod nas ne postoji registar, pa se niko ne usu|uje da ka`e broj, rekla je predsednica Udru`ewa Nada Ba{i}. - Kako kod nas ne postoje ustanove koje bi na adekvatan na~in preuzele brigu o obolelima, na{e Udru`ewe u dnevnom boravku pru`a zna~ajnu pomo} i obolelima i ~lanovima porodice – ka`e Ba{i} i dodaje da su to uglavnom osobe starije od 65 godina, a negovateq je supru`nik, koji je tako|e u poodmaklim godinama i nije dovoqno fizi~ki sposoban. Prilog od 460 hiqada dinara ustupqen je dnevnom boravku, a obezbedio ga je Grad koji je u saradwi s Muzi~kom omladinom organizovao humanitarni koncert. - Pre nego {to dr`ava obezbedi neko sistemsko i institucionalno re{ewe, za po~etak }emo na ovaj na~in olak{ati porodicama obolelih – istakao je gradona~elnik Igor Pavli~i}. Od po~etka rada prostorija na Bulevaru despota Stefana,

Foto: N. Stojanovi}

od 1. marta do danas bilo je 30 korisnika, s kojima se sprovode razne aktivnosti u ciqu poboq{awa o`ivqavawa se}awa. Lek za ovu bolest jo{ je u fazi istra`ivawa, pa je samo mogu}a stabilizacija i delovawe na simptome, rekla je doktorka s Klinike za neurologiju Marija Semnic. I. D.

065/47-66-452 & 063/366-977

Crne ta~ke u crne rupe Na Bulevaru oslobo|ewa kod stadiona i daqe se doga|aju saobra}ajne nesre}e. Verovatno nema novca da se postavi semafor. Koliko je ko{tao kej mogao se bar jedan semafor postaviti na nekoj od crnih ta~aka u gradu. 063/581... *** Narode moj! Poruka vlasti je sasvim jasna! Ne tra`ite lopove kojih, naravno, ovde ni nema. Tra`ite zimske gume. 063/8637203 *** Olivera Bala{evi}! Rekao sam Vam da mi se kwiga nije svidela,ali je zato film „Kao rani mraz“ jednostavno sjajan! Hvala porodici Bala{evi} i gradu

za poklon! Pun pogodak,originalano! Sre}no! 064/3899... *** Grad tra`i da se u zgradama istaknu spiskovi stanara. Kako ~ujem, inspektori }e kontrolisati i ka`wavati zgrade koje to nemaju. Ali, ti spiskovi su info-centri za provalnike! (npr. osobe koje `ive same su lak{a meta) 064/2219... *** Dok |aci i profesori Karlova~ke gimnazije izlaze na ulicu da pu{e (zbog zabrane pu{ewa u zatvorenom) radnik po{te sedi za {alterom a oko wega oblak dima, jer pu{i i briga ga za zakon! Ne{to tu ne {tima!!! 062/1338...


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

sreda22.septembar2010.

9

DANAS NA RASKRSNICI BULEVARA CARA LAZARA I BALZAKOVE ULICE

Kona~no semafori u pogonu Postavqawe semafora na raskrsnici Bulevara cara Lazara, Balzakove i Hopovske ulice je zavr{eno, ura|en je tehni~ki prijem, pa se o~ekuje da }e signalizacija, na ovoj prometnoj raskrsnici, proraditi danas. Na ovom potesu rekonstruisana je raskrsnica i otvoren je ~etvrti krak probijawem Hopovske ulice na Bulevar cara Lazara.

Kako po zavr{etku posla na svim kracima nije bilo semafora oni su morali biti postavqeni, a posao je podrazumevao postavqawe novih i zamenu starih stubova, kao i zamenu mikroprocesora za svetlosnu signalizaciju. Radove je izvelo preduze}e „Hidropromet – in`ewering“ iz Beograda a posao je ko{tao

blizu tri i po miliona dinara. Podse}amo, sugra|ani koji `ive u blizini ove raskrsnice bili su vi{e nego zabrinuti {to u toku posla nije bilo saobra}ajaca koji bi vodili ra~una o bezbednosti Novosa|ana, jer je ovo ukr{tawe vi{e nego prometno i opasnost je bila eviB. M. dentna.

POLOVINOM OKTOBRA IMA]EMO I ^UVARE REDA U TAMNOZELENIM UNIFORMAMA

Komunalna policija {treba za ispite

Komunalna policija bi na gradskim ulicama trebalo da se pojavi polovinom oktobra. Prva grupa od 23 komunalna policajca zavr{ila je obuku za ovaj posao u Sremskoj Kamenici. Oni su polo`ili pismeni, a ostao im je jo{ i usmeni deo ispita. Tako|e u Policijsko nastavnom centru u Kuli teorijsku i prakti~nu nastavu zavr{ilo je 20 wihovih kolega. Na~elnik gradskih inspekcija u Novom Sadu @eqko Radulovi} rekao je za „Dnevnik“ da o~ekuje da }e do kraja meseca kandidati polagati ispite, a ukoliko polo`e bi}e ih za po~etak 23 na gradskim ulicama, dok }e im se druga grupa prikqu~iti ne{to kasnije. Komunalni policajci }e dobiti svog na~elnika, za sada jo{ nije poznato ko }e to biti, ali je sasvim izvesno da }e za wih, kao i wihove kolege iz inspekcija glavni biti @eqko Radulovi}. - Me|u novim du`nostima koje su budu}i komunalni policajci u~ili jesu pisawe kazni, le-

Do kraja meseca kandidati }e polagati ispite, a ukoliko polo`e, bi}e ih za po~etak 23. Druga grupa prikqu~i}e im se ne{to kasnije, a planirano je ukupno 60 komunalnih policajaca gitimisawe gra|ana, kao i fizi~ki treninzi i kursevi samoodbrane. Oni su trenutno zaposleni u razli~itim inspekcijama gradske uprave, a obuka je trajala 400 ~asova. Tender za

uniforme je raspisan, a nabavqena su i vozila i skuteri i ~amac - ka`e Radulovi}. Ne o~ekuje da }e biti nekih problema i ka{wewa po pitawu tendera za uniforme.

Foto: A. Feher

RADOVI NA JU@NOM TELEPU

Nasip postaje nepromo~iv

Ovaj posao u na{em gradu trebalo bi da radi 60 komunalnih policajaca, koji }e biti zadu`eni za uvo|ewe reda kod nepropisnog parkirawa, haosa u saobra}aju, za red u javnom prevozu, buku, divqe prodavce… Skup{tina grada Novog Sada je tri meseca usvojila predlog da komunalna policija nosi tamnozelene uniforme sa crnim kapama, uz adekvatne oznake i na vozilima i plovilima. Ima}e na raspolagawu 12 skutera, bicikle i 25 automobila. Ina~e, trenutno se automobili komunalne policije ve} mogu videti na gradskim ulicama, a wih voze inspektori iz gradskih inspekcija. - Zaposleni u gradskim inspekcijama koji }e biti komunalni policajci, rade i daqe svoj posao, a ~im se i zvani~no oformi komunalna policija oni }e pre}i tamo. Kola trenutno koristi uprava za inspekcijske poslove, kako automobili ne bi stajali u voznom parku – zakqu~io je Radulovi}. Q. Nato{evi}

NA FESTIVALU HLEBA I ZABAVA ZA DECU

Ruke u testu i {tula{i s bakqama Na Festivalu hleba, pored tridesetak pekara koji }e izlo`iti svoje specijalitete na platou ispred Spensa, posetioce o~ekuje i bogat zabavni program, namewen uglavnom deci. Pekarski deo programa po~iwe sutra, uz koncert inkluzivnog me{ovitog hora „Ison“, koji }e

biti prire|en u 13 ~asova. Na {tandu „Zelandia“ bi}e organizovana de~ja radionica, u kojoj }e mali{ani mo}i da „zamo~e“ ruke u testo, a u 18 ~asova slede akrobacije koje }e izvoditi ~etiri {tula{a s bakqama. Narednog dana, u upetak 24. septembra u 11 ~asova bi}e odr-

`an maskenbal u kojem }e u~estvovati 80 mali{ana iz pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo“, a svoje trikove prikaza}e ma|ioni~ar Karlo Veliki. Od 12 do 18 ~asova, ponovo }e biti organizovana de~ja radionica “da napravim ne{to od testa”, a u ve~erwim satima

NA SKUP[TINSKOM SAVETU ZA KOMUNALNE DELATNOSTI

Ni re~i o pla}awu grejawa po utro{ku

Na Savetu za komunalne delatnosti Skup{tine grada ju~e nije bilo re~i o predlogu nacrta sistema naplate grejawa po utro{ku, iako se to o~ekivalo, jer ovakvu naplatu grejawa uveliko najavquju u Novosadskoj toplani, isti~u}i da }e za`iveti ve} od ove grejne sezone. Predsednik skup{tinskog Saveta za komunalne delatnosati Milan Ogar kazao je da na-

crt nije ni uvr{ten u dnevni red ju~era{we sednice, jer iz Toplane nisu ni poslali predlog nacrta nove naplate grejawa.Ogar je naveo da je mogu}e da }e taj predlog sti}i za slede}u sednicu saveta , koja se o~ekuje narednog meseca, mada grejna sezona treba da po~ne 15. oktobra. Savet je ju~e usvojio polugodi{we izve{taje o investicio-

nom ulagawu osam gradskih komunalnih firmi. Prema tim izve{tajima „Zelenilo“ , „Lisje“ i „Informatika“ se izdvajaju od ostalih, jer su gotovo u potpunosti zavr{ili investicije previ|ene za ovu godinu. Bilo je re~i i o izdavawu gradskog zemqi{ta u zakup, a minimalno je izmewen Program ure|ewa gradskog gra|evinskog zemqi{ta. Z. D.

[iri}e se Sajlovo Na ju~era{woj sednici Saveta za urbanizam, poslovni prostor i stambena pitawa Skup{tine grada usvojen je predlog re{ewa o davawu saglasnosti na odluku o izmeni statuta

preduze}a “Stan”, predlog plana detaqne regulacije prostora za poslovawe isto~no od puta M7 u Novom Sadu kao i predlog plana detaqne regulacije prostora za pro{irewe Sajlova.

Tako|e, pro{ao je predlog detaqne regulacije bloka oko Lov}enske ulice, kao i predlog odluke o izmenama plana detaqne regulacije blokova oko Masarikove ulice. B. M.

MUKE GRADSKOG PREVOZNIKA POSLE ZATVARAWA TENDERA

Stigla `alba pre otvarawa ponuda Komisija za tender pri Gradskom saobra}ajnom preduze}u „Novi Sad“ nije ju~e otvarala ponude prispele radi kupovine 15 autobusa, jer je jedan od ponu|a~a, jo{ pre otvarawa konkursne dokumentacije ulo`io prigovor republi~koj Komisiji za za{titu prava ponu|a~a. Deprimirani ovakvim po~etkom rada tenderske komisije iz Gradskog saobra}ajnog preduze}a ju~e nisu `eleli da ka`u ni re~, ne samo o ponudama prispelim za nabavku autobusa, nego ni o prekju~era{wem radu Komisije za tender, kada su otvarane ponuda za uvo|ewe elektronskog sistema naplate karata u autobusima i za kupovinu {est solo autobusa. Portparol gradskog prevoznika Milorad Vuka{inovi} kazao je da }e se za desetak dana

oglasiti. Sistem elektronske naplate karata i kupovina {est solo autobusa su investicije planirane programom rada preduze}a od ranije, a nisu se jo{ realizovale ba{ zbog javne nabavke, jer su tenderi poni{tavani nekoliko puta. Kupovina 15 autobusa je predvi|ena za ovu godinu, ali je malo verovatno da }e to biti u~iweno do kraja godine. Tender je kasno objavqen, a ishod neizvestan, po{to postoji mogu}nost da posle izbora najboqeg ponu|a~a neko od u~esnika javnog konkursa ulo`i `albu. U posledwe dve godine nije kupqen nijedan autobus a razlog su neuspeli oglasi za javnu nabavku pa se pravom postavqa pitawe ko je kriv za to. Z. Deli}

{tula{i }e se pobrinuti za atmosferu na platou ispred Spensa. Glumci Srpskog narodnog pozori{ta izve{}e u 11 ~asova predstavu za decu “Pri~alove pri~e”, a u 18 ~asova etno grupa “Andersila” odr`a}e koncert. I. D.

U toku je sanacija odbrambenog nasipa u zoni „Ju`ni Telep“, a kako saznajemo u „Vodama Vojvodine“ ovaj posao bi trebalo da bude gotov za desetak dana, nakon ~ega sledi postavqawe drena`nih cevi i fekalne kanalizacije u du`ini od 800 metara. Ciq je da se onemogu}e poplave i pokretawe podzemnih voda, zbog ~ega su se stanovnicima u obli`wim ku}a-

ma izlivale septi~ke jame. Kako su nasipi na Telepu uglavnom od peska prilikom velikog vodostaja obilno je curilo. Da bi se to spre~ilo, sa nebrawene strane postavqa se zaptivna folija sa „geofilcom“, ta~nije, tkaninom koja onemogu}ava klizawe materijala. Preko toga se potom postavqa humus a na wega kasnije dolazi trava. B. M.

„DNEVNIK”, ERSTE FONDACIJA I RADIONICA INTEGRACIJE POKLAWAJU

Besplatne ulaznice za pozori{nu predstavu „Erste Fondacija“ i teatar „Radionica integracije“, u saradwi s „Dnevnikom“, do 23. septembra dariva}e ~itaoce besplatnim ulaznicama za predstavu „Hodnici `uti, purpurni, plavi“, koja }e biti odr`ana sutra u 20 ~asova u Sinagogi. Najbr`i ~itaoci koji se danas jave od 12 do 12.10 ~asova, dobi}e po dve karte, koje }e mo}i da uzmu u redakciji na Bulevaru oslobo|ewa 81.

Predstavu izvode slepe i slabovide glumice, uz dramskog umetnika Neboj{u Dugali}a, a sav prihod od ulaznica donira}e se [koli za osnovno i sredwe obrazovawe „Milan Petrovi}“. Karte se mogu kupiti na blagajni Muzi~ke omladine, Katoli~ka porta 2, a na dan izvo|ewa predstave bi}e u prodaji na biletarnici Sinagoge, Ulica Jevrejska 11. I. D.

Na ^eneju predavawe o dijabetesu Predavawe na temu „Prevencija dijabetesa i fizi~ka aktivnost“ odr`a}e se danas u 18 ~asova u Mesnoj zajednici na ^eneju. Predavawe se odr`ava u sklopu projekta „Boqe spre~iti nego le~iti“ koji je pokrenuo Dom zdravqa Novi Sad radi promocije zdravog na~ina `ivota. Z. D.

U KARLOVCIMA STANOVI I KU]E ZALUD ^EKAJU KUPCE

Cena kvadrata pala, prodaja zamrla Promet nekretnina u Sremskim Karlovcima, sude}i po re~ima jednog od lokalnih prodavaca M. ]. zamro je od pre dve godine kada je nastupila ekonomska kriza. Po re~ima na{eg sagovornika, za to vreme u Karlovcima prodato je svega dve do tri ku}e, jedan stan i tri do ~etiri placa. Ne{to boqa situacija je kada je re~ o prodaji poqoprivrednog zemqi{ta. Cena oranica zavisi od lokacije, a najtra`enije je zemqi{te na ^eratu zbog nadmorske visine i u E{ikovcu. Na ^eratu se za jutro mo`e dobiti od sedam do 10.000 evra. - Cena kvadrata stanova spala je 1.100, odnosno 1.000 na 900 i 800 evra – ka`e M. ]. – U zavisnosti od veli~ine stana, cena ide i do 650 evra po kvadratu. Stanova nema puno u ponudi, ali zato ku}a ima dovoqno i mogu se na}i i za 500, odnosno 600 evra za kvadratni metar. Naravno, cenu odre|uje starost ku}e i lokacija. Slaba je i prodaja placeva, kojih za razliku od stanova ima

vi{e u ponudi, naro~ito na Belilu, ]u{ilovu i Rovinama. Kvadrat placa staje 40 do 50 evra. - Interes Beogra|ana i Novosa|ana za kupovinu ku}a u Karlovcima u odnosu na pre dve godine znatno je mawi. Ekonomska kriza je u~inila svoje. Ne mogu da ka`em, interesuju se qudi,

ali imaju nerealna o~ekivawa. Smatraju da mogu kupiti ku}u u centru Karlovaca po ceni od tridesetak hiqada evra, {to je nemogu}e. Oni zaboravqaju da Karlovci imaju posebnu te`inu i da se po tome ne mogu izjedna~avati, na primer sa Ba~kim Gradi{tem - ka`e na{ sagovornik. Z. Ml.

PO^IWE „SPENSOVA LIGA BUDU]IH [AMPIONA”

Prilika za afirmaciju talenata Takmi~ewe “Spensova liga budu}ih {ampiona”, odnosno nadmetawe mla|ih kategorija u fudbalu odr`a}e se u velikoj dvorani Spensa od oktobra ove do marta naredne godine. Ideja je da se na jednom mestu okupe mla|e kategorije fudbalskih klubova iz cele Vojvodine, od 1995. do 2002. godi{ta, a utakmice }e se

igrati vikendima od 9 do 20 ~asova. Rok za prijavu ekipa je 24. septembar, a svi zainteresovani mogu se obratiti na broj telefona 4882 – 293 i 069/8668037. U toku zimskog raspusta odr`a}e se jo{ jedan turnir na kome }e pored prijavqenih timova u~estvovati i ekipe, ta~nije, specijalni gosti. B. M.


sreda22.septembar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

DNEVNIK

c m y

10

U^ENICI POQOPRIVREDNE [KOLE SME[TENI U ZGRADU STARE MEDICINSKE

Iz lo{ih uslova u mawe lo{e ODR@ANA AKCIJA „JABUKA ILI LIMUN”

U~enici regulisali saobra}aj VRBAS: U~enici Osnovne {kole „Bratstvo–jedinstvo” u Vrbasu u~estvovali su ju~e u akciji o bezbednosti u saobra}aju pod nazivom „Jabuka ili limun”, tokom koje su ocewivali pojedine u~esnike u saobra}aju. Naime, u organizaciji Delta Generali Osigurawa, |aci petog razreda su sa policijom u~estvovali u regulisawu i kontroli saobra}aja i voza~ima koji su po{tovali saobra}ajne propise dodeqivane su nagrade u vidu jabuke i plakete zahvalnosti, dok su onima koji su prekr{ili neki propis, uru~ivani limuni i plakete sa molbom da ubudu}e po{tuju pravila. U~enicima se dopala ova akcija jer je imala i zabavan i edukativan karakter. Mnogi od wih su nau~ili dosta stvari o pravilima u

saobra}aju koja do sada nisu znali, a istovremeno su se dobro proveli tokom kontrole voza~a. Pripadnici Saobra}ajne policije su tako|e u~enike upozorili i na neke potencijalne opasnosti, objasniv{i im kako da se svojim pona{awe u saobra}aju preduprede i ne dozvole da se dese. Policajci su poseban akcenat stavili na prelaske ulica na raskrsnicama i pe{a~kim prelazima preko kojih |aci svakodnevno prelaze. Akcija „Jabuka ili limun” u Srbiji se organizuje tri godine za redom, a ovog puta prvi put je bila ukqu~ena i vrbaska op{tina. Obuhva}eno je 6.500 |aka iz 50 gradova i 56 osnovnih {kola. Tokom pro{logodi{we akcije podeqeno je 1.730 komada vo}a, od ~ega je ~ak polovina bila limun. N. Perkovi}

ZREWANIN: Presipawe iz {upqeg u prazno. Ovako bi se mogli okarakterisati posledwi potezi lokalne samouprave u Zrewaninu, kada je u pitawu obezbe|ivawe adekvatnih uslova za odr`avawe nastave u Sredwoj poqoprivrednoj {koli. Nakon odluke gra|evinske inspekcije da zabrani rad u ve}em delu dotrajalog objekta Poqoprivredne {kole, jer je proceweno da postoji opasnost po `ivot |aka i wihovih profesora, gradske vlasti su se dosetile da ovu obrazovnu ustanovu izmeste u staru zgradu Medicinske {kole, u centru grada. A, u~enici koji poha|aju Medicinsku {kolu, od minule godine dobili su novi objekat u najve}em zrewaninskom na-

Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov istakao je da je prostor u staroj Medicinskoj {koli ustupila Rimokatoli~ka biskupija koja pola`e pravo na ovo zdawe, s obzirom na to da joj je ono svojevremeno oduzeto u postupku nacionalizacije imovine. - Prostor smo priveli nameni i u adaptaciju smo ulo`ili 2,2 miliona dinara. [to se ti~e Poqoprivredne {kole, stru~ne ekipe su krenule u akciju. Na wima je da procene da li bi je trebalo ru{iti ili postoji mogu}nost adaptacije. Kada dobijemo kona~an izve{taj, onda }emo odlu~iti kako }emo se pona{ati i {ta raditi za idu}u {kolsku godinu - kazao je Mihajlov. U~enici Poqoprivredne {kole

Vlaga godinama u zidovima Objekti Poqoprivredne {kole u Zrewaninu izgra|eni su davne 1874. godine i u veoma su lo{em stawu. Nedostaci na wima nastali su usled dugogodi{we vlage u zidovima, dotrajalih tavanica, prozora i fasada, o{te}enih konstruktivnih elemenata i starih i trulih oluka. Osta}e upam}en i slu~aj od lane, kada u~enici nisu seli u {kolske klupe 19. januara, kao wihovi vr{waci iz drugih sredwo{kolskih ustanova, zato {to se za vreme raspusta desila havarija na kotlarnici, pa u zgradi nije bilo grejawa. Usled nestanka plina do{lo je do kvara na kotlarnicama i tom prilikom popucalo je i nekoliko radijatora. S obzirom na to da havarija nije mogla biti sanirana, odlu~eno je da se kupe novi kotlovi.

Dan sela u Radi~evi}u RADI^EVI]: Najmla|e selo be~ejske op{tine Radi~evi} obele`ilo je dvodnevnom fe{tom Dan sela. Prekju~e su kulinari imali takmi~ewe u kuvawu ribqe ~orbe, a u ve~erwim satima be~ejski KUD „\ido” odr`ao je jo{ jedan nezaboravan celove~erwi koncert. - Takmi~ewe kulinara je uvek atraktivno i ovog puta je okupilo ukupno 15 takmi~ara. Pobedila je ekipa USR „[aran” iz Be~eja, rekao nam je sekretar Mesne zajednice Radi~evi} Predrag Spasi}.

Ju~e, na sam dan seoske slave Mala Gospojina, odigrana je revijalna fudbalska utakmica izme|u „imewaka”, ovda{we Mladosti i istoimenog vojvo|anskog liga{a iz susedne Turije. U preve~erje je obavqen ceremonijal se~ewa slavskog kola~a, a zatim je u bibliote~kom ogranku Narodne biblioteke Be~ej otvorena izlo`ba likovnih radova ovda{wih osnovaca. Sve je zavr{eno video projekcijom o razvoju sela, nastupom nekoliko etno izvo|a~a i zajedni~kim dru`ewem. V. J.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Grozan ja“ (17.30), „Karate kid“ (19) „Posledwi vladar vetrova“ (21.30) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: „Neka ostane me|u nama“ (20)

POZORI[TA Pozori{te mladih velika sala „Pokondireni tikvan“ (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Sne`ana Bugarin, Katarina Cvjeti~anin, Mirela Skelexija, Sawa Bizumi}, Sandra Avramovi}, Kristina [ari} i Vesna Milovac iz Novog Sada, Svetlana [imon iz Pivnica, Verica Savin iz Obrovca, Jelena Milovanovi} iz Beo~ina, Mirjana Krasi} iz @abqa, Tawa Liptak iz Ba~ke Palanke, Duwa Neci} iz Futoga i Jasna Geli} iz In|ije, DE^AKE: Jasna Brkqa~, Dragana Bu~er, Jelica [iqegovi}, Milijana Vujovi}, Maja Devi} i Miroslava ]erani} iz Novog Sada, Sne`ana Pleskowi} iz Sivca, Sne`ana Raja~i} iz Ba~kog Brestovca, Milana Rado{evi} iz Rakovca, Olgica Vasi} iz Suseka, Ivana Jankov iz Sremske Kamenice, Zdena Vranka iz Kisa~a i Marica Macanovi} iz Ba~kog Jarka, Miqana [abli iz Petrovaradina i Elvira Gombor iz Temerina.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Zvezdana Jovana Milo{evi} (1920) u 14 ~asova i Miladinka Slavka Bukinac (1926) u 14.45 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahraweni Jano{ Jano{a Taka~ (1932) u 13 ~asova i \oko Sime Zekanovi} (1928) u 15 ~asova. Na Dowem novom grobqu u Futogu bi}e sahraweni Branko Marka Latinovi} (1940) u 13 ~asova i Gospava @ivana Prpa (1932) u 15 ~asova.

Petar \uri} i Mileta Mihajlov

sequ Bagqa{, ~ija je izgradwa zapo~eta ba{ iz razloga {to u starom zdawu nisu postojali normalni uslovi za odr`avawe {kolskih ~asova. Dakle, ono {to jednim |acima nije vaqalo, sad bi drugima trebalo da poslu`i. Makar i privremeno, dok nadle`ni ne preseku {ta i kako daqe.

Direktor Poqoprivredne {kole Petar \uri} o~ekuje podr{ku gradskih vlasti u dugoro~nom re{avawu problema. \uri} nagla{ava da je u pitawu privremeni sme{taj u~enika u drugi objekat i da tek treba izna}i trajno re{ewe. - Za tako ne{to bi}e nam potrebna pomo} svih faktora - od

nina formirala radnu grupu koja }e odlu~iti o daqim potezima. Po wegovim re~ima, prva dva dana nove {kolske godine |aci su radili na ure|ewu {kolskog prostora. Oni }e im se ra~unati kao ferijalna praksa ili kao prakti~na nastava, tako da u~enici ne}e gubiti radne dane. @. Balaban

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

grada, preko Pokrajine, do Republike. Stru~waci treba da procene stati~ku stabilnost zgrade Poqoprivredne {kole. Po{to je ona spomenik kulture, ne mo`emo prenagqeno odlu~ivati niti o ru{ewu, niti o rekonstrukciji, jer moramo po{tovati mi{qewe stru~nih slu`bi – naveo je \uri} i dodao da je Skup{tina grada Zrewa-

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK

POSLE LIKVIDACIJE IZRAELSKE FIRME „FI[ APETIT”

Ribwak vra}en „Jedinstvu” APATIN: Izraelska firma „Fi{ Apetit” je pre nepune ~etiri godine zakupila ribwak u partnerskom odnosu od AD „Jedinstva” koje pripada „Delti agrar”, obe}avaju}i velika investiciona ulagawa, modernizaciju ribwaka, uvo|ewe novih tehnologija, da bi pre isteka zakupnog roka, upala u likvidaciju zbog dugovawa prema dobavqa~ima. U „Jedinstvu” navode da }e ribwak, nakon okon~awa likvadicionog postupka, biti ponovo u pod rukovodstvom firme, te da }e se i daqe ulagati i proizvoditi ribu. Do sada je svake godine iz ovih ribwaka na tr`i{te plasirano oko 40 vagona ribe. Najve}i dug „Fi{ Apetit” ima upravo prema „Jedinstvu”, koje je bilo glavni snabdeva~ hranom za

Poreznici uspe{ni ZREWANIN: Gradska Slu`ba za poresku upravu u Zrewaninu analizirala je dosada{we rezultate akcije „Na{ novac za na{e mesto”, ~ija je svrha podno{ewe poreskih prijava za neprijavqene nepokretnosti na teritiriji grada. Do 30. avgusta anketari su obi{li 65 odsto poreskih obveznika. - Najve}i broj gra|ana ispunio je zakonsku obavezu i prijavio neregistrovane nepokretnosti. Prema prvim sagledavawima, oko osam odsto poreskih obveznika odbilo je da sara|uje sa anketarima - saop{tila je Slu`ba za poresku upravu i ponovila da se u ovom slu~aju ne radi, niti o novom porezu, niti o pove}awu postoje}eg poreza na imovinu. Ciq akcije je iskqu~ivo pove}awe obuhvatnosti poreskih obveznika. - Isti~emo da nepodno{ewe poreske prijave predstavqa poreski prekr{aj koji se nov~ano ka`wava - upozoravaju u ovoj slu`bi. @. B. OTVORENA NOVA USTANOVA U KAWI@I

Regionalni centar za prosvetare

KAWI@A: Predsednik kawi{ke op{tine Mihaq Wila{ ozna~io je po~etak rada novosonovanog Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu sa sedi{tem u Kawi`i, ~ija delatnost }e biti stru~no usavr{avawe u regionu Potisja i severne Ba~ke. Op{tina Kawi`a je prepoznala potrebu za osnivawem ove ustanove, o~ekuju}i i podr{ku drugih institucija. Na veliki zna~aj nove institucije ukazali su predsednik Nacionalnog saveta Ma|ara dr Tama{ Korhec, dekan U~iteqskog fakulteta u Subotici dr Katalin Kai}, na~elnik [kolske uprave Ministarstva prosvete Srbije u Zrewaninu Stanislav Bawanin, pomo}nik predsednika kawi{ke op{tine za resor obrazovawa dr Josip Lepe{ i drugi, koji o~ekuju da delatnost ustanove doprinese poboq{awu kvaliteta obrazovawa. Pored kawi{ke op{tine osnivawe Regionalnog centra dobilo je podr{ku Ministarstva prosvete Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe AP Vojvodine i nacionalnog saveta Ma|ara. M. Mr.

uzgoj ribe, dok su mawa dugovawa ostala prema drugim poveriocima. Direktor „Jedinstva” \uro \api} navodi da su o~ekivali da Izraelci ispune dogovorena ulagawa prilikom sklapawa partnerskog odnosa i uvedu nove tehnologije koje bi intenzivirale uzgoj ribe. Pokazalo se da za tri godine od dogovorenog skoro ni{ta nije ura|eno. Likvidacija firme „Fi{ apetit” bi trebalo da se okon~a do Nove godine, a tada }e „Jedinstvo ” po~eti rekonstrukciju jezera za mla| ribe. Svilojeva~ki ribwak zauzima 500 hekatara povr{ine na sedam jezera. Radnici koji rade na ribwaku osta}e u stalnom radnom odnosu kao i do sada, navodi direktor \api}. J. P.

Radnici ne ostaju bez posla

REFERENDUM ZA SAMODOPRINOS TOKOM NOVEMBRA

Predsednik op{tine poziva na solidarnost APATIN: Referendum za uvo|ewe novog petogodi{weg mesnog samodoprinosa u Svilojevu i u Kupusini odr`a~e se od 13. do 20. novembra, a u Apatinu od 6. do 20. novembra ove godine, s obzirom na to da u ovom mestima dosada{wi samodoprinos isti~e 31. decembra. Odbornici SO su ovu odluku, na predlog mesnih zajednica, usvojili ve}inom glasova prisutnih na sednici. Za odluku nisu glasali opozicioni odbornici, koji su stavili ~itav niz primedbi na predlog odluka koje su stigle iz mesnih zajednica. -U materijalu nije predvi|eno {ta su prioriteti kada je re~ o tro{ewu sredstava od samodoprinosa. Naime, MZ Apatin je na spisak stavila ~ak 35 ta~aka, od izgradwe Robno transportnog centra do fekalne i atmosferske kanalizacije i popravke puteva. S obzirom na to da je predvi|eno da se u toku pet godina prikupi oko 400 miliona dinara, taj novac ne}e biti dovoqan za sve {to je predvi|eno i stoga bi trebalo da se utvrdi prioritet objekata, a po na{em mi{qewu to je izgradwa fekalne kanalizacije i zamene vodovodnih cevi rekao je @eqko Raji~evi} (DS), a iste primedbe imao je i Milan Dra`i} u ime ispred GG „Milan Dra`i}”, koji je naglasio da u odluci o samodoprinosu u Svilojevu i Sonti ne stoji program tro{ewa novca, a sve to mo`e da uti~e i na opredeqewe gra|ana na referendumu. Raji~evi} je tako|e stavio primedbu da je predvi|eno i suvi{e mnogo dana za referendum {to mo`e da izazove sumwe, ali i u velikoj meri pove}ava tro{kove referenduma. -Za 15 dana referenduma u Apatinu potro{i}e se, na komisije i drugo, vi{e od dva miliona dinara, {to je prevelika suma - rekao je Raji~evi}. - Zahvaquju}i sredstvima samodoprinosa op{tina Apatin ima mogu}nosti da u~estvuje na

konkursima koje raspisuju republi~ki i pokrajinski fondovi.Ta sredstva se prikazuju kao sopstveni udeo u investicijama, {to je preduslov za dobijawe mnogo ve}ih sredstava - rekao je zamenik predsednika apatinske op{tine Miodrag Baki}. Po re~ima sekretara MZ Apatin Milana Lavrni}a, progra-

voda u ulici Du{ka Trifunovi}a vrednost radova je 3,3 miliona dinara i izraditi projekat Trga Nikole Tesle, za {ta je ukupno izdvojeno ~etiri miliona dinara. Zajedni~ki se finansiraju radovi na preme{tawu pomo}nih objekata, odnosno baraka kod Korpare u bloku 61. Sa JKP „Na{ dom” je potpisan ugovor o

Apatincima mnogo {to{ta zavisi od samodoprinosa

mom je predvi|eno finansirawe novih jaslica u okviru pred{kolske ustanove „P~elica”, nastavak izgradwe de~jih i sportskih igrali{ta, za zamenu azbestno cementnih cevi u du`ini od 23 kilometara, zavr{etak druge faze Fabrike vode i Trga Nikole Tesle. Predvi|ena je i izgradwa novih saobra}ajnica, trotoara, biciklisti~kih staza, ure|ewe zelenih povr{ina... -U pro{loj godini iz sredstava mesnog samodoprinosa i Fonda za kapitalna ulagawa je izgra|eno sedam kilometara fekalne kanalizacije. Savet MZ je obezbedio 63 miliona dinara, ukupna investicija je bila 197 miliona, a dodatna sredstva obezbe|ena su republi~kih i pokrajinskih fondova - rekao je Lavrni}. Tokom ove godine MZ Apatin i Direkcija za izgradwu dogovorili su se o zajedni~kog izgradwi fekalne kanalizacije i vodo-

finansirawu idejnog projekta sistema za odvod otpadnih voda i ure|aja za wihovo pre~i{}avawe i o zajedni~koj otplati kredita za rekonstrukciju vodovoda. Vrednost ovog projekta je 4,7 miliona dinara. - Novcem od mesnog samodoprinosa mo`emo dobiti deset puta vi{e sredstava koja }emo koristiti za nova radna mesta. Veoma je va`no da samodoprinos bude ponovo izglasan i zbog niskog nataliteta, kako bismo mogli i daqe da izdvajamo 500 evra za prvoro|eno dete. Pojedina~no to nisu velika izdvajawa, ali s obzirom na krizu bitno je da izglasamo samodoprinos i da se borimo za nova radna mesta. Nadam se da }e i ovoga puta gra|ani Apatina, ali i Svilojeva i Kupusine pokazati svoju solidarnost koju dokazuju ve} vi{e od ~etiri decenije - rekao je predsednik op{tine dr @ivorad SmiqaJ. Prel~ec ni}.

Miloju Den~i}u prva nagrada „Bulke” CRVENKA: U nedequ je u Crvenki zavr{en 17-ti me|unarodni festivala pesnika za decu „Bulka”, na kojem je odlukom `irija pobedio Miloje Don~i} iz Ni{a, pesmom „Kad sam bio ~ovek”. Drugu nagradu i nagradu publike „Dragomir \or|evi}”, kao i nagradu Srpske pravoslavne op{tine – Crvenka, dobila je Jelena Peji} iz Doboja, dok je tre}a nagrada uru~ena Radosavu Trajkovi}u iz Sombora i Milo{u Dun~evi} iz Smedereva. - Tokom festivala na ~etiri bine izvedeno je 12 progra-

ma uz aktivno u~e{}e brojnih pesnika, glumaca, slikara, recitatora, likovnih kriti~ara, profesora i vokalnih solista. Bilo je lepo, zabavno, pou~no i nezaboravno - rekao je umetni~ki direktor festivala Tode Nikoleti}. Prve ve~eri festivala pod nazivom „Stiholada iz slatkog grada”, nastupilo je tridesetak na{ih najpoznatijih pesnika za decu me|u kojima su Qubivoje R{umovi}, Dobrica Eri}, Pero Zubac, Mo{o Odalovi}, Miwa Subota, Joca

Adamov i mnogi drugi. Drugog dana pesni~ki karavan posetio je sve osnovne {kole u kulskoj op{tini, ali i jednu u Somboru; odr`ana je tre}a pesni~ka Olimpijada na kojoj su se u raznim sportskim ve{tinama takmi~ili pesnici, nastavnici i deca, a ve~e poezije posve}eno Du{ku Trifunovi}u odr`ano je na izleti{tu „Potok” u Crvenki. Na finalnoj ve~eri festivala „Bulka” nastupilo je deset pesnika. N. P.

sreda22.septembar2010.

11

IZ FONDA SOLIDARNOSTI POMO] UGRO@ENIMA

Drva, hrana i lekovi za najsiroma{nije KIKINDA: Iz Fonda solidarnosti i ove grejne sezone bi}e izdvojen novac za kupovinu ogreva koji }e biti dodeqen socijalno najugro`enijim porodicama. Zahtev za dobijawe drva podnosi se od 2. oktobra u uslu`nom centru Op{tinske uprave, objasnio je predsednik Skup{tine op{tine Kikinda i zamenik predsednika Fonda solidarnosti [andor Talpai. Savet Fonda solidarnosti doneo je odluku da raspi{e tender za nabavku 300 kubika ogrevnog drveta. Ovaj ogrev bi}e dovoqan za 150 socijalno najugro`enijih porodica. Drugi tender bi}e raspisan u januru, tako da }e i ove godine kao i pro{le, besplatan ogrev dobiti 250 porodica. Ogrev bi trebalo da stigne do porodica

krajem oktobra ili po~etkom novembra. Talpai je istakao da su neki pro{le godine prodali ogrev koji su besplatno dobili i da oni ne}e imati pravo da konkuri{u. Ogrev je namewen porodicama koje su socijalno ugro`ene o ~emu evidenciju ima Centar za socijalni rad. Iz ovog fonda obezbe|eno je i 166.533 dinara za pomo} pri kupovini lekova ili za le~ewe. Bi}e deqeni i higijenski paketi, nakon {to op{tinska komisija za utvr|ivawe {tete od poplava okon~a posao. Na osnovu procene {tete i broja o{te}enih doma}instava, savet Fonda solidarnosti done}e odluku o iznosu vrednosti pojedina~nog paketa i wihovom broju. A. \.

DEVET ZAPOSLENIH U „METALU”

Tra`e otpremninu na sudu APATIN: Devet zaposlenih u „Metalu” DOO u Apatinu koji su jo{ 23. juna dobili re{ewe da im je prestao radni odnos u firmi, usled tehnolo{kih, ekonomskih i organizacionih promena do danas nisu dobili otpreminu. Naime, istog dana vlasnik firme se obavezao da }e im biti ispla}ena otpremnina u roku od 60 dana, o ~emu imaju i re{ewe sa wegovim potpisom, me|utim, kako je rok pro{ao, oni su se obratili sudu da bi ostvarili ovo svoje pravo. Od 2003. godine, kada je „Metal” privatizovan pa do danas, broj zaposlenih je, od sto, pao na svega 20, a radnici su u vi{e navrata stupali u {trajk, jer nisu dobijali zaradu. J. P.


CRNA HRONIKA

sreda22.septembar2010.

DNEVNIK

c m y

12

TU@ILA[TVO PREKVALIFIKOVALO KRIVI^NO DELO ZA KOJE JE OPTU@ENA UDOVICA SLOBODANA MILO[EVI]A

Mirjani Markovi} preti kazna do 12 godina – Vi{e tu`ila{tvo u Beogradu prekvalifikovalo je krivi~no delo za koje je optu`ena Mirjana Markovi}, ~ime su ostvarene zakonske pretpostavke da ne nastupi zastarelost krivi~nog gowewa protiv we – izjavio je ju~e Tanjugu portparol Tu`ila{tva Tomo Zori}. Krivi~no delo neovla{}enog posredovawa i podstrekavawa Tu`ila{tvo je prekvalifikovalo na zloupotrebu slu`benog polo`aja, za koje je zapre}ena kazna zatvora od dve do 12 godina, tako da ne}e do}i do zastarelosti krivi~nog gowewa, koje je moglo nastupiti 13. oktobra. – Tu`ila{tvo je tako|e predlo`ilo da se Mirjani Markovi} sudi u odsustvu jer je u bekstvu – naveo je Zori}, i

podsetio na to da je Interpolova crvena poternica za wom jo{ na snazi.

{em sudu u Beogradu. Tom postupku pretila je zastarelost 13. oktobra ove godine jer se

Sud vodi istragu za {verc cigareta Posebno odeqewe Vi{eg suda u Beogradu vodi istagu protiv Mirjane Markovi} i Marka Milo{evi}a, koja je trenutno u prekidu zato {to su oni u bekstvu, izjavila je ju~e portparol suda Maja Kova~evi}. "^im budu uhap{eni istraga }e biti nastavqena", kazala je Kova~evi}eva Tanjugu. Za Milo{evi}em i Markovi}evom u februaru 2008. godine raspisana je poternica po nalogu tog suda, koji vodi istragu protiv wih zbog sumwe da su organizovali kriminalnu grupu koja je {vercovala cigarete tokom devedesetih godina pro{log veka. Postupak protiv we do sada je bio razdvojen u odnosu na ostale optu`ene za nezakonitu dodelu stanova Vlade Srbije, sa @ivkom - Cicom Kne`evi} na ~elu, kojima se sudi u Vi-

Mirjana Markovi} teretila da je od 1. septembra do 13. oktobra. 2000. godine, koriste}i svoj tada{wi dru{tveni polo`aj i kao predsednica Jugoslovenske levice, posredovala u

protivzakonitoj dodeli stana radnici Zdravstvenog centra Po`arevac Iloni Pe{i}. Pe{i}eva je dobila stan na kori{}ewe kao zakupac na neodre|eno vreme, i to bez pravnog osnova i mimo sednice Komisije za stambena pitawa. Dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen izjavio je ju~e da je izuzetno va`no {to je Tu`ila{tvo prekvalifikovalo delo za koje se tereti Mirjana Markovi} i istoMirjana Markovi} vremeno donelo odluku da joj se sudi u odsustvu. ne bude skinuta s Interpolove – Tom odlukom su stvorene poternice, kao i da se bekstvom procesne pretpostavke da ona iz Srbije spase krivi~ne odgo-

vornosti – izjavio je Homen Tanjugu. On je podsetio na to da malverzacije kod dodele dr`avnog stana nisu jedino delo za koje pravosu|e Srbije tereti Mirjanu Markovi} i da je protiv we u toku postupak iz oblasti organizovanog kriminala zbog {verca duvana. – Upravo na takvim delima kao {to je {verc duvana Markovi}eva i woj sli~ni su se enormno bogatili, dok je narod radio za jednu marku. Uveren sam u to da narod nije zaboravio kako je `iveo u ratno doba, dok je re`im ubijao novinare i politi~ke neistomi{qenike – rekao je Homen. – Ba{ zbog toga, izuzetno je va`no da Markovi}eva bude procesuirana i dobije kaznu kakvu sud proceni da zaslu`uje.

JU^E PONOVO PREKINUTO SU\EWE [ARI]EVOJ GRUPI

Optu`eni bez bele{ki za odbranu Ivica Da~i} i Matijas Zeger

USKORO SPORAZUM POLICIJA SRBIJE I NEMA^KE

Naoru`ani pratioci u avionima

Srbija i Nema~ka uskoro }e potpisati sporazum o policijskoj saradwi, najavili su ju~e ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} i direktor Savezne policije Nema~ke Matijas Zeger. Da~i} i Zeger su, na zajedni~koj konferenciji za novinare, istakli da }e taj sporazum doprineti jo{ boqoj saradwi policija dveju dr`ava u borbi protiv svih vidova me|unarodnog kriminala. Da~i} je najavio da }e biti potpisana i zajedni~ka izjava o saradwi u oblasti bezbednosti vazduhoplova na letovima izme|u dve dr`ave, dok je Zeger objasnio da }e to omogu}iti da naoru`ani pratioci prate vazduhoplove tokom letova izme|u Srbije i Nema~ke. Sagovornici su izrazili zadovqstvo dosada{wim nivoom policijske saradwe, i konstatovali da borba protiv me|unarodnog kriminala mo`e biti usp{na samo ako se vodi zajedni~ki. Da~i} je podsetio na to da su nema~ka policija i Ministarstvo unutra{wih poslova u proteklom periodu pru`ili zna~ajnu pomo} srpskim kolegama, kroz saradwu

na razli~itim projektima i donacijama. On je naveo da su policije dveju dr`ava do sada imali vi{e uspe{nih zajedni~kih akcija u borbi protiv kriminala, i naglasio da je Uprava srpskog Ministarstva unutra{wih poslova ustrojena na "nema~ki na~in". Da~i} je zahvalio Nema~koj na podr{ci prilikom dobijawa vizne liberalizacije za Srbiju, podsetiv{i na to da ta odluka nije bila samo politi~ka jer su srpska ministarstva unutra{wih poslova i pravde morala da ispune i niz preduslova. Zeger je podr`ao stavove srpskog kolege o dosada{woj saradwi, istakav{i da }e novi sprazum o policijskoj saradwi dveju dr`ava omogu}iti brzu razmenu informacija. Po wegovim re~ima, novi sporazum }e pru`iti veliki doprinos o~uvawu bezbednosti u dve dr`ave. Zeger je naveo i da su ~etiri policajca srpske Uprave grani~ne policije na obuci na aerodromu u Frankfurtu, a da se jedan {koluje na nema~koj presti`noj akademiji. (Tanjug)

Pred Specijalnim sudom u Beogradu ju~e je, izja{wavawem o optu`nici srpskog Tu`ila{tva za organizovani kriminal, nastavqeno su|ewe okrivqenima za pripadnost grupi odbeglog Pqevqaka Darka [ari}a, kojima optu`ba na teret stavqa i ume{anost u krijum~arewe droge iz Ju`ne Amerike u Evropu, u vezi sa slu~ajem od 15. oktobra 2009. kada je policija Urugvaja na jahti hrvatskog dr`avqanina u luci Santa Lusija zaplenila 2.174 kilograma kokaina.

Dvojica optu`enih, koji su se ju~e izjasnili o optu`nici, u potpunosti su odbacili optu`be koje im se stavqaju na teret. – Ne ose}am se krivim ni po jednoj ta~ki optu`nice, jer to {to tvrdi tu`ilac nije ta~no – kazao je tre}eoptu`eni @eqko Vujanovi}, koji je u optu`nici, zajedno s odbeglim Darkom [ari}em i na{em pravosu|u nedostupnim crnogorskim dr`avqanininom Goranom Sokovi}em, ozna~en kao organizator grupe.

Optu`enom @eqku Vujanovi}u oduzet „Kazino”

Drugom ta~kom optu`be je obuhva}en i slu~aj u Tireniji u Italiji iz januara pro{le godine kada su karabiweri u jednom iznajmqenom stanu otkrili 235 kilograma kokaina.

Okrivqeni Vujanovi}, koji je, iznose}i li~ne podatke, rekao da je ugostiteq, na pitawe da li ima ne{to od imovine i {ta, odgovorio je da je “posedovao dosta imovine”, ali da

La`na imena i posebni {ifrarnici

U „Viskozi” uga{en po`ar Po`ar, koji je u ponedeqak izbio u lozni~koj fabrici "Viskoza", potpuno je uga{en ju~e popodne, saop{tila je Vatrogasno-spasila~ka jedinica. Po informaciji Gradskog centra za vanredne situacije, `rtava nije bilo, a lak{e je povre|en jedan lozni~ki vatrogasac. Zamenik komandanta Gradskog {taba za vanredne situacije Pe-

tar Ekme{~i} je ranije rekao za Tanjug da je do po`ara do{lo "prilikom kontrolisanog uklawawa plasti~nih i gumenih elemenata na delu cevovoda koji se se~ewem razdvaja da bi se koristio kao sekundarna sirovina". Po wegovim re~ima, taj postupak se, u prisustvu vatrogasaca, odvija du`e vreme, ali je ovoga puta izmakao kontroli.

U optu`nici Tu`ila{tva za organizovani kriminal, koja je ju~e pro~itana na su|ewu u Specijalnom sudu, navedeno je da su Darko [ari}, Goran Sokovi} i @eqko Vujanovi} osmisli plan prema kojem je svaki pripadnik wihove organizovane kriminalne grupe imao la`no ime – pseudonim koji je kori{}en u me|usobnoj komunikaciji za realizaciju krijum~arewa i preprodaje kokaina. [ari}ev pseudonim bio je "Zoki", Sokovi}ev "Gog" i "Popola", dok se u optu`nici ne navodi la`no ime @eqka Vujanovi}a. Pripadnici grupe, koji su organizovali [ari}, Sokovi} i Vujanovi}, prikrivali su svoj identitet koriste}i pseudonime "Ronin", "Ku}a, "@u}a", "@uka", "Paolo", "[qivo", " Ken", "Beranac", Kalipso", "Admi", "Administracija", "Jorgos", "Ninxa", "Mali"... Osim la`nih imena, suorganizatori su osmislili i posebne {ifrarnike za razmewivawe telefonskih brojeva koji su kori{}eni u komunikaciji pripadnika grupe, na kojima su brojevi od 0 do 9 ozna~avani odre|enim slovima abecede. Upu}ivawem poruka naizgled nerazumqive sadr`ine pripadnici grupe su se obave{tavali o brojevima telefona koji }e biti kori{}eni u me|usobnoj komunikaciji. Tako su prilikom organizacije, kupovine, skladi{tewa i poku{aja krijum~arewa vi{e od dve tone kokaina iz Urugvaja u Evropu koristili {ifrarnik za razmenu brojeva telefona "modernstil" u kojem je svako slovo imalo svoj broj. Po tom {ifrarniku, M je broj 1, O je 3, D je 5, E je 7, R je 9, N je 0, S je 2, T je 4, I je 6, L je 8. Pripadnici grupe su brojeve telefona me|usobno slali u tekstualnim porukama naizgled nerazumqive sadr`ine kao {to je jedna od otkrivenih poruka "DTRMMIRTDTOM", a koja predstavqa telefonski broj u Argentini. Osim ovog vida komunikacije, pojedini pripadnici grupe slu`ili su se i internetom, tako {to su preko i-mejl adrese "Drugari 1978" na serveru gmail detaqno prenosili informacije o de{avawima u Ju`noj Americi. (Tanjug)

Advokati pred po~etak procesa

vi{e nema ni{ta jer su mu "sve uzeli". – Oduzeli su mi kafe-klub "Kazino" koji sam dr`ao s mojim bratom Darkom [ari}em. Imao sam i ku}u u Kragujevcu, uzeli su mi skuter, motor, novac… Ne postoji ni{ta {to mi nisu uzeli – rekao je Vujanovi}. Me|utim, on ju~e nije `eleo da iznosi odbranu, ne navode}i za to precizniji razlog. Optu`be za ume{anost u {verc kokaina u potpunosti je odbacio i okrivqeni Marko Vorotovi}, tvrde}i da s tim nema nikave veze, a ne spore}i nelegalno posedovawe

u me|uvremenu dobili status svedoka-saradnika. Posle iznetih primedaba advokata da su wihovim brawenicima bele{ke o pripremanoj odbrani ostale u pritvorskim }elijama beogradskog Centralnog zatvora i da im nisu donete u pritvorsku jedinicu Specijalnog suda u koju su preba~eni zbog su|ewa, ju~e je pre kraja radnog vremena suda glavni pretres prekinut do danas da bi se taj problem re{io. Predsednik sudskog ve}a Sini{a Petrovi} je dao nalog da se optu`enima obezbede wihove bele{ke, bilo da budu vra-

Sudija: Pismo nije na~in davawa odbrane Sudsko ve}e je ju~e odbio predlog advokata Zdenka Tomanovi}a, branioca odbeglog Darka [ari}a, da se dva pisma koja je [ari} uputio ve}u tretiraju kao izja{wavawe o optu`nici ili da se izvedu kao dokaz tokom dokaznog postupka. Glavni sudija Sini{a Petrovi} je obrazlo`io da to “ne mo`e biti na~in davawa odbrane”. – Po tome bi se svi optu`eni koji su u bekstvu dopisivali sa sudskim ve}em. [ari} u svakom trenutku mo`e da do|e u sud i iznese svoju odbranu – kazao je sudija Petrovi}. pi{toqa. Vorotovi} je, `ale}i se na zdravstveno stawe i dodaju}i da je pod terapijom, naveo da zbog toga ne}e odmah izneti odbranu. – Du`i period sam pod psihijatrijskom terapijom, pijem tablete, pa zato, po savetu advokata, za sada ne bih iznosio odbranu – rekao je Vorotovi}. On je sudskom ve}u ukazao na to da je u prethodnom postupku rekao da ne poznaje Vujanovi}a jer ga, kako je naglasio, zaista i ne zna po imenu i prezimenu, ve} samo po nadimku "Mrvica". O~ekuje se da bi, osim ove dvojice, narednih dana o optu`nici mogla da se izjasne jo{ devetorica s optu`eni~ke klupe, od ukupno dvadesetorice okrivqenih. Sedmorici, koji su u bekstvu, sudi se u odsustvu, a dvojica optu`enih su

}eni u Centralni zatvor, bilo da im se one s garderobom dostave u pritvorsku jedinicu suda. Advokat Sead Spahovi}, branilac okrivqenog @eqka Vujanovi}a, tako|e je ukazao na problem u vezi s bele{kama u slu~aju svog klijenta. – Zatvorska stra`a je 7. septembra u{la u Vujanovi}evu }eliju i bez ikakvog obrazlo`ewa su mu uzeli bele{ke. Rekao sam mu da }uti o tome jer nisam hteo da pravim problem. Da ih je danas imao, izneo bi odbranu – rekao je Spahovi}. Jo{ neki advokati su obavestili sud da su wihovim brawenicima u CZ-u ostale bele{ke o konceptu pripremqene odbrane, te da im, osim toga, u pritvorsku jedinicu Specijalnog suda nisu doneti ni garderoba i osnovna sredstva za higijenu. J. J.


CRNA HRONIKA

DNEVNIK U KWA@EVCU UHAP[EN STARATEQ ZBOG SEKSUALNOG ZLOSTAVQAWA DEVOJ^ICE

Policajac osumwi~en za obqubu {ti}enice U Kwa`evcu je uhap{en policajac koji je osumwi~en da je obqubio ~etrnaestogodi{wu devoj~icu, prenosi Televizija B-92. Policajac L. S. je uhap{en pod osnovanom sumwom da je izvr{io nedozvoqene polne radwe nad devoj~icom ~iji je bio starateq. Posle policijskog zadr`avawa osumwi~eni policajac je predat istra`nom sudiji Osnovnog suda u Zaje~aru, a u Policijskoj stanici Kwa`evac ka`u da je L. S. do daqweg suspendovan. Devoj~ica je s osumwi~enim i wegovom suprugom `ivela {est godina. U Centru za soci-

jalni rad u ovom gradu ka`u da je nemili doga|aj prijavila sama devoj~ica, i to prvo supruzi osumwi~enog policajca. Kako je Tanjugu rekako komandir kwa`eva~ke Policijske stanice Zlatoqub Stojanovi}, policajac je osumwi~en da je devoj~icu, u vi{e navrata, seksualno uznemiravao, ~ine}i nedozvoqene radwe, {to je ona prijavila Centru za socijalni rad u Kwa`evcu. Direktorka Centra Sne`ana Nikoli} ka`e da je devoj~ica u ovoj hraniteqskoj porodici od 2004. godine, a da je seksualno uznemiravawe prijavila sredinom septembra.

Napada~ima na Pan~i}a po tri meseca zatvora

Prvi osnovni sud u Beogradu osudio je ju~e na po tri meseca zatvora Milo{a Mladenovi}a i Danila @u`u zbog prebijawa novinara nedeqnika "Vreme" i kolumniste na{eg lista Teofila Pan~i}a 24. jula u Zemunu. Istom presudom sud im je ukinuo pritvor, ali im je odredio meru zabrane napu{tawa boravi{ta, kao i zabranu da se pribli`avaju Pan~i}u na udaqenosti bli`oj od 100 metara. Mladenovi} i @i`a su osu|eni zato {to su 24. jula uve~e, u gradskom autobusu 83 koji je

{est meseci do pet godina zatvora, ali su oni, kao mla|i punoletnici i do sada neosu|ivani, osu|eni na kaznu ispod zakonskog minimuma. Teofil Pan~i} izjavio je ju~e da ne shvata poruku presude kojom su Milo{ Mladenovi} i Danilo @u`a osu|eni na po tri meseca zatvora za napad na wega, {to je kazna upola bla`a od najbla`e zapre}ene. – Nisam dovoqno pametan da shvatim {ta je poruka takve presude za ovo dru{tvo. Ja nemam ni{ta od toga i s tim vi{e. Mislim da je to pro-

we do 48 sati zbog pretwi u~esnicima Parade ponosa, odnosno zbog sumwe da je podrivao ustavni poredak zemqe, re~eno

JO[ JEDAN ZLO^IN U NOVOM PAZARU

Ubistvo nakon kafanske sva|e U Novom Pazaru je pretpro{le no}i, ne{to posle pono}i. ubijen Sabahudin Osmanovi} (26) koga je, kako se osnovano sumwa, ubio Re{ad H. (42) koji je u bekstvu, re~eno je ju~e Tanjugu u Policijskoj upravi u tom gradu. Ubijeni Osmanovi} i Re{ad H. za koga se osnovano sumwa da je izvr{ilac ovog krivi~nog dela, od ranije su poznati policiji i imaju podebele policijske dosijee, kao i zatvorske kazne. Ubistvu je, kako se navodi, prethodila kafaska sva|a

Osmanovi}a i osumwi~enog za ubistvo, nakon koje je Osmanovi}a iz kafane odvezao Slavko Dubqak. U ulici Kej skopskih `rtava wih dvojica su automobilom nai{la na Re{ada H. koji je, ugledav{i ih, pucao u pravcu mesta suvoza~a na kome je sedeo Osmanovi}. Kada je, kako je polciji rekao Dupqak, on dao gas s namerom da pobegne Re{ad H. je jo{ jednom pripucao u pravcu vozila. Dubqak je Osmanovi}a odvezao u Zdravstveni centar, ali mu zbog obilnog krvarewa nije bilo pomo}i.

Danilo @u`a

stajao na stanici u Zemunu, fizi~ki napali Pan~i}a, udaraju}i ga drvenom palicom i rukama, nanev{i mu lake telesne povrede po glavi i trbuhu. Posle napada, oni su pobegli. Za krivi~no delo nasilni~kog pona{awa, za koje su osu|eni Mladenovi} i @u`a, zapre}ena je kazna zatvora od

Milo{ Mladenovi}

blem dru{tva i u koje zakone i vrednosti ono veruje i {ta ho}e da poru~i time i {ta na ovaj na~in poru~uju sudovi. To je zaista dru{tveni problem koji vi{e nema veze ni sa mnom li~no ni s bilo kim – rekao je Pan~i}. – Ako dobro razumem, sud konstatuje da je krivi~no delo izvr{eno, jer

da nije, oni bi bili oslobo|eni, ali uprkos tome odmerava kaznu koja je upola kra}a od

tih {est meseci, po{to je zapre}eno od {est meseci do pet godina.

[e{eq: Moja smrt kao izlaz iz procesa

Optu`eni Vojislav [e{eq izjavio je, pred Ha{kim tribunalom, da pati od aritmije i tahikardije, koje postaju sve ve}i problem, sugeri{u}i da zapadne zemqe `ele da izazovu wegovu smrt kao izlaz iz procesa koji, kako je rekao, ne mo`e biti zavr{en osu|uju}om presudom.

Predsedavaju}i sudija @anKlod Antoneti rekao je da Pretresno ve}e "nestrpqivo o~ekuje" nalaze specijalista koji pregledaju [e{eqa i da }e "preduzeti sve mere" da optu`enom bude pru`ena primerena nega. Sudija Antoneti napomenuo je i da je dobio "uznemira-

Jelena Ra{i} u pritvoru u Hagu

da na dnevnom redu. Stoga smatram optu`nicu protiv Ra{i}eve pritiskom Tu`ila{tva na `albeno ve}e, pre svega imaju}i u vidu ~iwenicu da ona nije advokat, ve} je ekonomista i veoma davno je bila u timu Luki}eve odbrane kao tehni~ko lice – rekao je Bo`ovi}. Jelena Ra{i} je optu`ena za podmi}ivawe svedoka Zuhdije Tabakovi}, koju je, po navodima optu`nice, podmitila 2008. godine da svedo~i u korist ha{kog optu`enika Milana Luki}a. Tribunal je Milana Luki}a u julu pro{le godine osudio na do`ivotni zatvor zbog zlo~ina nad muslimanima u Vi{egradu 1992–94. godine, a predmet je u `albenom postupku. Jelenu Ra{i} su vlasti Srbije prekju~e izru~ile Tribunalu, i mada Hag nije ju~e obelodanio optu`nicu protiv we, iz prethodnih postupaka proizlazi da je ona optu`ena zbog u~estvovawa u podmi}ivawu svedoka na su|ewu Luki}u. (B-92)

Tu`ila{tvo }e ulo`iti `albu na presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu kojom su Milo{ Mladenovi} i Danilo @u`a osu|eni na po tri meseca zatvora zbog napada na novinara nedeqnika "Vreme" Teofila Pan~i}a, re~eno je u Republi~kom tu`ila{tvu. – Tu`ila{tvo }e sigurno ulo`iti `albu jer nije zadovoqno visinom kazne koja je izre~ena napada~ima na Pan~i}a. Tu`ila{tvo smatra da ovako izre~ena kazna nije primerena te`ini krivi~nog dela jer je napadnut novinar, i {to, po na{em stavu, ne odra`ava duh zakona – izjavio je portparol tog tu`ila{tva Tomo Zori}. On je kazao da }e Tu`ila{tvo nakon dobijawa pisanog otpravka presude mo}i da saop{ti vi{e detaqa i napravi analizu o tome koji su razlozi suda da donese takvu odluku. Zori} je istakao da je u pitawu veoma ozbiqno krivi~no delo nasilni~kog pona{awa za koje je zapre}ena kazna zatvora do pet godina, i ocenio da se kaznama poput ovih koje su izre~ene napada~ima na Pan~i}a ne mo`e ostvariti ciq ni generalne ni specijalne prevencije. On je podsetio na to da su osumwi~eni bili u bekstvu do hap{ewa a nakon ju~era{we presude pu{teni na slobodu i da }e Tu`ila{tvo uz `albu na presudu Apelacionom sudu podneti i `albu na re{ewe o ukidawu pritvora zbog opasnosti od bekstva.

LIDER RADIKALA SE U SUDNICI HA[KOG TRIBUNALA @ALIO NA ZDRAVQE

NEKADA[WA ^LANICA TIMA ZA ODBRANU HA[KOG OSU\ENIKA MILANA LUKI]A OPTU@ENA ZA MITO

Jelena Ra{i}, koja je bila ~lanica tima za odbranu Milana Luki}a u prvostepenom postupku, optu`ena je za podmi}ivawe svedoka. Sada{wi ~lanovi tima Milana Luki}a u `albenom postupku demantuju da je Jelena Ra{i} sada anga`ovana u wegovoj odbrani, i navode da je ona u prvostepenom postupku radila na organizacionim poslovima. – Ona nije pravnik i kao ekonomista je radila kao menaxer za taj slu~aj. Nije anga`ovana u timu koji zastupa Milana Luki}a u `albenom postupku i on nije upoznat s wenim aktivnostima – rekao je za B-92 ~lan Luki}evog tima advokat Vladimir Bo`ovi}. Jelena Ra{i}, protiv koje je Ha{ki sud podigao optu`nicu zbog nepo{tovawa suda i podmi}ivawe svedoka, bi}e zadr`ana do daqweg u pritvoru, saop{teno iz Tribunala u Hagu. – Ja sam zajedno s advokatom Tomislavom Vi{wi}em u `albenom postupku u slu~aju Milana Luki}a, i ta `alba je sa-

Teofil Pan~i}

Tu`ila{tvo najavilo `albu

Lisice komandantu „Garde” je Tanjugu u MUP-u Srbije. Mili} je uhap{en po nalogu tu`ila{tva zbog toga jer je na svom "Fejsbuk" profilu upu}ivao prete}e poruke povodom odr`avawa predstoje}e Parade ponosa, {to je, kako se navodi, okvalifikovano kao krivi~no delo podrivawa ustavnog poretka zemqe. Mili}u je odre|eno policijsko zadr`avawe do 48 sati i on }e u tom roku biti izveden pred nadle`nog istra`nog sudiju.

13

PRESU\ENO ZA PREBIJAWE NOVINARA NEDEQNIKA „VREME” I KOLUMNISTE NA[EG LISTA

UHAP[EN ZBOG PRETWI PARADI PONOSA

Samozvani komandant "Garde svetog cara Lazara" Haxi Andrej Mili} uhap{en je ju~e i odre|eno mu policijsko zadr`ava-

sreda22.septembar2010.

Vojislav [e{eq u sudnici Tribunala

Tokom ju~era{we "administrativne rasprave", [e{eq je rekao da protiv aritmije i tahikardije nisu pomogli ni "elektro{okovi", kojima je pro{log petka "urgentno" i "pod narkozom" bio podvrgnut u ha{koj bolnici Bronovo. Na pitawe sudije Flavije Latanci da li je na to dao pisani pristanak, [e{eq je odgovorio: "Ne, u petak su me odveli, rekli su da je urgentno, a ja se nisam protivio. Bilo je pod narkozom, ni{ta nisam osetio, ali je bilo neuspe{no". [e{eq je rekao i da je lekar u sudskom pritvoru "insistirao" da se on u utorak (ju~e) ne pojavi u sudnici, zato {to smatra da je sudnica izvor stresa. "Ja sam to odbio i rekao da se najboqe ose}am u sudnici", rekao je [e{eq i dodao da }e ovih dana ponovo biti podvrgnut tom tretmanu.

vaju}e pismo" od "[e{equ bliske osobe" uz koje je bio prilo`en i kardiolo{ki nalaz, koji je on, zatim, predao specijalistima koje je imenovao Tribunal. Tokom rasprave, predsedavaju}i sudija primetio je i da je situacija takva "kao da se zli duh nadvio nad procesom" protiv [e{eqa, uz opasku da bi "u jednom trenutku mogao doneti odluku da u tome vi{e ne u~estvuje". Sudija Antoneti pomenuo je i mogu}nost prekida su|ewa, ako bude neophodno, ali je [e{eq to odbio. Ponavqaju}i da se postupak protiv wega neopravdano ote`e i da je u pritvoru osmu godinu, [e{eq je sugerisao da zapadne sile i wihove tajne slu`be poku{avaju da izazovu wegovu smrt.

"Iz ovog se procesa mora nekako iza}i, to je jasno i gazdama Ha{kog tribunala - SAD, Velikoj Britaniji, NATO-u, CIA, MI-6. Svima, celoj svetskoj pravosudnoj javnosti, jasno je da nema temeqa ni za kakvu osu|uju}u presudu, pa se ote`e i ~eka se da optu`eni umre i da mu se malo pomogne. Kako, ne znam, samo se pitam", rekao je [e{eq. Dodao je da "udru`eno dejstvo tahikardije i aritmije mo`e izazvati infarkt i mo`dani udar, a {ta }e izazvati vide}emo". "Ako umrem, zabrawujem obdukciju, to niko nema pravo da uradi - iz bilo kog razloga", naglasio je, tvrde}i da nisu prona|eni organski uzroci poreme}aja ritma srca i da bi to mogli biti "elektronski impulsi". Prethodne poreme}aje u radu jetre, [e{eq je nazvao "postepenim trovawem" hranom, koje je pripisao "akterima i izvori-

svedoke zastra{ivali tu`ioci i wihovi istra`iteqi, predsedavaju}i sudija Antoneti kazao je da jo{ nije imenovan "prijateq suda", koji }e je sprovesti. Antoneti je najavio da }e zatra`iti sopstveno izuze}e iz Ve}a, ako posle istrage bude podignuta optu`nica za nepo{tovawe suda. Sudija Antoneti na kraju je napomenuo da je te{ko re}i kada }e biti slede}e zasedawe, ali je izrazio nadu da bi se tada moglo raspravqati i o [e{eqevom zahtevu za osloba|awe, po okon~awu dokaznog postupka odbrane. [e{eq se nije izja{wavao da li }e takav zahtev podneti. Po re~ima sudije Antonetija, Pretresno ve}e }e uskoro odlu~iti o zahtevima tu`ilaca da u spisu budu uvr{teni dnevnici generala Mladi}a, kao i pisani dokazi bez iskaza svedoka. [e{eq je optu`en za zlo~ine nad nesrbima u Hrvatskoj, Voj-

Sumwe u autenti~nost Mladi}evih dnevnika Tokom ju~era{we rasprave, [e{eq se usprotivio zahtevu tu`ila{tva da kao dokazi budu prihva}eni izvodi iz bele{ki generala Ratka Mladi}a, rekav{i da postoje "ozbiqne sumwe" da su ti dnevnici autenti~ni. Pri tom se pozivao na pisawe hrvatske {tampe. Obrazlo`ewa tu`ilaca o relevantnosti tih bele{ki, [e{eq je odbacio, tvrde}i da su rezultat "falsifikata", "dilentantizma" i "idiotluka" tu`ilaca. [e{eq je prigovorio i da mu tu`ioci nisu dostavili osloba|aju}e delove Mladi}evih dnevnika iz kojih se vidi da su se pojedini hrvatski zvani~nici, 1993, zalagali za iseqavawe Hrvata iz Vojvodine, u okviru razmene stanovni{tva. ma" koje nije identifikovao zato {to "nema dokaza". Tvrdio je i da mu se rad jetre normalizovao, otkako je po~eo da "jede iskqu~ivo konzerve i suvu hranu". Osvr}u}i se na istragu koju je Pretresno ve}e nalo`ilo o [e{eqevim tvrdwama da su neke

vodini i BiH, od 1991. do 1993. U pritvoru Tribunala, [e{eq je od 24. februara 2003. godine, kada se dobrovoqno predao. Su|ewe je, posle jednog neuspelog poku{aja i [e{eqevog {trajka gla|u, po~elo u novembru 2007. godine. (RTS)


DRU[TVO

sreda22.septembar2010.

Drugi oktobarski rok ipak redovan? Najavqenog mogu}eg protesta studenata novosadskog Pravnog fakulteta zbog odluke Nastavno-nau~nog ve}a da se ispitni rok „oktobar dva“ tretira kao takozvani socijalni, a ne redovni, sva je prilika ne}e biti. Ju~e su, kako „Dnevnik“ saznaje, studentski predstavnici razgovarali s upravom fakulteta kako da se ovaj problem prevazi|e, a predlog je da „oktobar dva“ bude redovan rok, odnosno da se u wemu mo`e polagati vi{e ispita, a ne samo jedan, potreban za uslov. Kona~nu odluku o tome, naravno, mora doneti NNV, {to je ju~e i saop{teno studentima koji su se okupili ispred fakulteta. Tako|e i rektor Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Miroslav Veskovi} novinarima je izjavio da „misli da protesta ne}e biti“. - Razgovarao sam i s dekanom Pravnog fakulteta i s nekim

studentima, i mislim da je na|eno zajedni~ko re{ewe za ono {to se pojavilo kao problem. S druge strane, moramo da shvatimo da obrazovawe ima svoja pravila, imamo Zakon o visokom obrazovawu i odgovaraju}a dokumenta na nivou Univerziteta i pojedina~nih fakulteta i ta pravila se moraju po{tovati zato {to ona na jasan na~in slu`e studentima da boqe, br`e i efikasnije studiraju. Oktobar dva je rok koji je dodatno uveden novim Zakonom o visokom obrazovawu i morao bi da se zavr{i do 10. oktobra da bi nastava u novoj {kolskoj godini po~ela {to pre, a teoretski ona mora da po~ne 1. oktobra. Broj ispita koji se mo`e polagati u takvom roku koji traje svega pet dana naravno da mo`e biti ograni~en. Ne mo`e se, karikira}u malo, 17 ispita polo`iti za pet dana, ve} jedan ili dva - ka`e Veskovi}. V. ^.

PRO[LOGODI[WI KONTINGENA VAKCINE PROTIV NOVOG GRIPA VA@I DO KRAJA OKTOBRA

U sezonsku vakcinu ugra|ena i za{tita od virusa H1N1

Rok va`ewa vakcina protiv notu za virusologiju, trebalo je da buvog gripa, koja je kupqena pro{le de distribuirano 460.380 doza vakgodine u vreme epidemije, isti~e cine protiv pandemijskog gripa. 31. oktobra. To zna~i da }e sve prePo podacima dobijenim iz mre`e ostale doze vakcina morati da budu instituta i zavoda za javno zdrauni{tene. U ciqu za{tite stanovvqe, u izve{taju o sprovedenoj imuni{tva od epidemije gripa, Vlada nizaciji distribuirano je 431.990 Republike Srbije doza vakcine, a na je 2. novembra prozalihama je, nakon {le godine zadu`ipovla~ewa s vakcila Republi~ki zanalnih punktova vod za zdravstveno zakqu~no s martom osigurawe da hitno ove godine, ostalo nabavi tri miliooko 232.000 doza na doza vakcina vakcine. Od decemprotiv gripa A bra 2009. do marta (H1N1). One su sti2010. godine vakcizale u zemqu u nekoOd decembra 2009. nisane su 149.882 liko kontingenata, osobe, a ukupno je do marta 2010. ali kada se uvidelo utro{eno oko vakcinisane su da je odziv gra|ana 200.000 doza vakci149.882 osobe, na vakcinaciju ne. slab, odustalo se od U vakcinu proa utro{eno je novih isporuka. Dotiv sezonskog grioko 200.000 doza ze vakcina koje su pa bi}e „ugra|en“ i vakcine isporu~ene na{oj virus novog gripa, zemqi ne}emo mo}i pa je i to jedan od da vratimo i mora}emo da platimo. razloga za{to ne}e biti potrebna Ne pamti se da je ijednu vakcinaposebna vakcina za pandemijski ciju do sada pratila tolika medijgrip koji je vladao u 2009. i 2010. ska kampawa i antikampawa i razgodini. Naime, Influenca centar li~ite rekcije javnosti kao {to je Svetske zdravstvene organizacije slu~aj s vakcinom protiv novog prati kretawe virusa influence u gripa. Otkako se pojavila, prate je epidemijama i van wih u celom svebrojni komentari i diskusije: od tu i redovno obave{tava centar u onih da smo kasno naru~ili vakci@enevi o kretawu odre|enih tiponu, za{to ba{ od tog i tog proizvova, podtipova i varijanti tog viru|a~a, za{to samo toliko i toliko sa. Na osnovu ovih podataka pridoza, a kasnije se povela diskusija i prema se vakcina za narednu sezonu o wenom kvalitetu i bezbednosti gripa, a dr`ava je naru~ila 364.000 po zdravqe. Epidemija gripa u Srdoza vakcina koje }e, kao i obi~no, biji je progla{ena 11. novembra biti besplatne za rizi~ne grupe 2009. godine. Na osnovu tri plana stanovnika. Ona }e {tititi kako raspodele koje je Institut za javno od sezonskog, tako i od pandemijzdravqe Srbije dostavio Instituskog gripa. J. Barbuzan

DNEVNIK

c m y

14

U NOVOM SADU, PRVI PUT U SRBIJI, „NO] ISTRA@IVA^A”

Svi smo mi istra`iva~i Prvi u Srbiji, Novi Sad se prikqu~uje zna~ajnoj evropskoj obrazovno-zabavnoj manifestaciji „No} istra`iva~a“, koja se jo{ od 2005. odvija u ~ak 32 evropske zemqe i sada ve} u 240 gradova. U petak, 24. septembra, u zapadnom holu Sportskog i poslovnog centra „Vojvodina“, od 17 ~asova do pono}i, na 40 {tandova, 100 istra`iva~a s Univerziteta u Novom Sadu – akademci, studenti doktorskih studija i profesori – pru`i}e priliku gra|anima da se neposredno upoznaju, otkri}e im nepoznate strane svog `ivota i rada, prikaza}e im eksperimente u`ivo i omogu}iti da nau~e ne{to novo, tragaju za odgovorima i obja{wewima nau~nih „zagonetki“... – Prikqu~ivawem Novoga Sada ovoj ve} afirmisanoj evropskoj manifestaciji i na{a zemqa }e u~estvovati u zna~ajnim naporima da se nau~no stvarala{tvo, inovacije, pribli`e pre svega mla|im qudima, jer je prevashodna poruka ovog projekta „Mladi za mlade“. Ovo je prilika da mladi qudi koji su ve} pokazali odgovaraju}e ambicije i uspeh u svom {kolovawu i istra`iva~kom radu poka`u onima koji dolaze {ta su do sada u~inili i da ih intrigiraju u svetu tajni prirodnih zakona, istra`ivawa i onoga {to sledi kao jedan od najzna~ajnijih doprinosa nauke ukupnom razvoju civilizacije – naglasio je pokrajinski sekretar za nauku i tehnolo{ki razvoj prof. dr Dragoslav Petrovi}, najavquju}i na{u prvu „No} istra`iva~a“ na ju~era-

{woj konferenciji za novinare u Vladi Vojvodine. On je istakao da }e Pokrajinski sekretarijat za nauku s ukup-

– Organizovawe manifestacije posledica je aplikacije Fakulteta tehni~kih nauka u okviru odeqka „Qudi“ FP-7 programa EU, ~i-

Beskrajni izazovi za `eqne znawa Predstava za decu „Frka kod \ure frizure“, s po~etkom u 16 sati, bi}e uvertira u „No} istra`iva~a“, ~ije je sve~ano otvarawe u 17 ~asova. Od 17.30 do pono}i na {tandovima }e se nizati eksperimenti u`ivo, a posetioci }e mo}i da razgovaraju s ma{inom, uvere se da materijali pamte, da pobede ra~unar mislima, nau~e kako se spasava qudski `ivot, zavire u svet mikroorganizama... Odr`a}e se i videokonferencija s Evropskom organizacijom za nuklearna istra`ivawa (CERN), gde je u toku epohalni eksperiment tragawa za ~esticom kakva je mo`da izazvala Veliki prasak..., bi}e muzike, zabave, a za posetioce je organizovana i nagradna igra... I sve to – besplatno! no 600.000 dinara sufinansirati prvu godinu ove manifestacije, podr`avaju}i tako pre svega mlade organizatore „No}i istra`iva~a“, fakultete i Univerzitet u Novom Sadu, koji je nosilac ovog projekta.

me su jo{ jednom zna~ajno afirmisani i nau~ni kapaciteti koje Srbija, a pre svaga Pokrajina, ima. To je ujedno i potvrda pozitivnih rezultata koje posti`emo posledwih nekoliko godina u animirawu mladih da se ukqu~e u ukupni is-

tra`iva~ki prostor. ^ak 497 istra`iva~a mla|ih od 30 godina radi na 92 me|unarodna projekta u kojima u ovom trenutku u~estvuju institucije iz Vojvodine – rekao je Petrovi}, i naglasio da su me|u istra`iva~ima u Pokrajini danas 57 odsto mladi qudi, dok ih je pre tri-~etiri godine bilo tek oko 40 odsto. Dragoslav Petrovi} je, zajedno s rektorom Novosadskog univerziteta prof. dr Miroslavom Veskovi}em, pozvao sve gra|ane da do|u u petak na prvu „No} istra`iva~a“ koja se organizuje u Srbiji, pod motom „Svi smo mi istra`iva~i“, i da aktivno u~estvuju u manifestaciji koja populari{e nauku i stvarala{tvo. Podsetiv{i na to da se Univerzitet u Novom Sadu u posledwe vreme u velikoj meri okre}e evropskim i svetskim projektima za koje je konkurisao veliki broj ovda{wih istra`iva~a, rektor Veskovi} je posebno istakao da se sad prvi put u realizaciju jednog zna~ajnog EU projekta ukqu~uje i najmla|i deo UNS-ove populacije, studenti doktorskih, master i osnovnih studija. – Mi istra`iva~i smo obi~ni qudi, spremni da na jednostavan i obi~an na~in objasnimo realne `ivotne doga|aje, ali i najkomplikovanije metode koje koristimo u svojim naukama – objasnio je rektor, apeluju}i na sve gra|ane, potencijalne posetioce „No}i istra`iva~a“, da do|u u petak na „Spens“ i provedu lepo i zabavno popodne i ve~e i u`ivo se uvere u to {ta nam nauka zna~i. V. ^eki}

SVE VI[E GOJAZNE OMLADINE

Debelo zagazili u debqinu Gojaznost, jedan od glavnih faktora obolevawa srca i krvnih sudova, i uzrok bolesti metabolizma, aktuelan je i me|u zrewaninskom omladinom, ocewuje dr @ivojin \urin iz Savetovali{ta za mlade. Predstavqaju}i rezultate istra`ivawa na uzorku od 1.400 dece uzrasta od 12 do 15 godina, dr \urin je naglasio da je 12 odsto de~aka preuhraweno, a ~etiri odsto gojazno. Kod devoj~ica je taj procenat sli~an – deset odsto wih je preuhraweno, a dva odsto gojazno. – Paradoks je {to se me|u wima na{lo i dva odsto pothrawene dece. U proseku se, ina~e, uklapamo u podatke iz drugih sredina, po kojima je oko tri odsto dece gojazno, {to je dosta visok procenat i {to o~igledno ukazuje na to da je potrebno mewati navike u ishrani – veli \urin.

Zato je zrewaninsko Udru`ewe gra|ana „Kormilo“ zapo~elo realizaciju projekta AIGO (aktivnost, ishrana, gojaznost, omladina), koje finansira Ministarstvo omladine i sporta. Ukupna vred-

di od 15 do 30 godina s podru~ja Zrewanina i Novog Be~eja, koji spadaju u grupu rizi~no gojazne omladine. Kako navodi, tokom oktobra i novembra bi}e organizovane edukativne radionice i fi-

Pravilna ishrana me|u pred{kolcima Vi{a medicinska sestra u zrewaninskom Savetovali{tu za mlade Sla|ana Pejovi} naglasila je da su do sada organizovane promocije pravilne ishrane kod dece pred{kolskog i ni`eg {kolskog uzrasta, a da }e projektom AIGO biti ukqu~eni i mladi od 15 godina pa nadaqe. Partneri na projektu su Savetovali{te za mlade – Dom zdravqa „Dr Bo{ko Vrebalov“, i Kancelarija za mlade u Zrewaninu i Novom Be~eju. Podr{ku su pru`ili grad Zrewanin, Kulturni centar i Tehni~ki fakultet „Mihajlo Pupin“. nost projekta je 855.725 dinara i bi}e sprovo|en u delo narednih meseci. Predsednica udru`ewa „Kormilo“ Mirjana Gavrilovi} obja{wava da su ciqna grupa mla-

zi~ke aktivnosti za tridesetoro mladih iz Zrewanina i dvadesetoro iz Novog Be~eja. – Zdravqe dece i omladine osnovni je pokazateq zdravstve-

nog stawa ~itavog stanovni{tva. Savremeni na~in `ivota dovodi do sve ~e{}ih poreme}aja zdravqa kod mladih. Savetovali{ta za mlade i {kolski dispanzeri kroz sistematske preglede i konsultacije dolaze do podataka da je vi{e od deset procenata od ukupnog broja omladinaca gojazno, i ovo je jedan od vode}ih problema – isti~e Mirjana Gavrilovi}. Trend porasta broja gojaznih evidentan je i po posledwim ispitivawima koja su sprovedena na nacionalnom nivou. Ra~una se da oko deset odsto pripadnika ovog uzrasta ima problema s vi{kom telesne mase, a veliki deo wih i s povi{enim {e}erom u krvi. Kao razlog ovog stawa naj~e{}e se navodi slaba pokretqivost i izbegavawe mladih da se bave fizi~kim aktivnostima. @. Balaban

U POHODIMA MALOM, A OPET ^UVENOM, SLOVENA^KOM MESTU LA[KO

Lekovita voda u pivo se pretvara Pri pomenu re~i „La{ko“ prva asocijacija ve}ini bila bi sigurno pivo, i to je sasvim razumqivo jer u tom mestu u centralnoj Sloveniji od daleke 1825. godine spravqaju to mnogima omiqeno pi}e. La{ka pivovarna je i u nekada{woj Jugoslaviji bila me|u vode}im, a danas lidersku poziciju zauzima i u „de`eli“. U La{kom veruju da je pivara osnovana u wihovom mestu zbog odli~ne vode koja ima i lekovita svojstva. Bilo kako bilo, ovo maleno mesto, koje broji ne{to vi{e od tri hiqade du{a, poznato je jo{po ne~emu, a to vrlo dobro znaju vojvo|anski privrednici koji petu godinu zaredom pod okriqem Pokrajinskog sekretarijata za privredu u~estvuju na ceqskom Me|unarodnom sajmu privrede i redovno odsedaju u Wellness park hotelu, jednom od tri tamo{wa hotela, desetak kilometara od Ceqa. I zaista, osim {to kroz naseqe proti~e reka Saviwa i deli ga napola, bogatstvo La{kog predstavqa termalna voda, ~ija temperatura se kre}e izme|u 32 i 35 stepeni i ~ini podlogu veoma razvijenog bawskog turizma. Jo{ u rimsko doba na

„Grad Tabor”

termalna lekovita izvori{ta uz Saviwu dolazili su legionari, a u vreme vladavine austrougarskog cara Frawe Josifa Prvog, La{ko je bilo mondensko le~ili{te. Od kada je pre dve godine otvoren ovaj hotel, Vojvo|ani borave u wemu dok traje sajam. Tako je bilo i ovog puta, samo {to su, na`alost, zbog rekonstrukcije tobogana u Wellness spa centru, jednom od najsavr{enijih u tom delu Evrope, od 8. do 15. septembra, koliko je trajao sajam, bili uskra|eni za u`itke koje pru`a termalni centar s pokretnom staklenom kupolom i bazenima s talasima, rekreativnim masa`nim bazenom, brzom rekom... Ali zato su mogli koristiti blagodeti centra sa sedam vrsta sauna i mnogobrojnim tretmanima za oporavak tela i du{e. Statistika pokazuje da su turisti iz Srbije po brojnosti u ovom hotelu odmah iza Italijana i Austrijanaca. Ina~e, popuwenost kapaciteta „Zdravili{~a La{ko“ ide do 90 odsto, hotela oko 70, a samo u avgustu ove godine zabele`eno je 20.000 no}ewa! U menaxmentu hotela idu korak daqe i izgradwom kongresnog cen-

tra u sklopu objekta, koji treba da bude otvoren 26. septembra, pro{iruju svoju ponudu i ra~unaju na dobit i od kongresnog, a ne samo velnes turizma. S vi{e nego `ivopisnom prirodom, doteranim i uglancanim ku}ama koje, gle

idealno za odmor, pod uslovom da to zadovoqstvo mo`e da izdr`i va{ buxet. Mo`e se prepe{a~iti za kratko vreme, otisnuti u brda, zastati i u`ivati me|u zidinama sredwovekovne tvr|ave ceqskih grofova, koja je preure|ena u restoran

Nije sve tako fino Sti~e se utisak da u Sloveniji sve funkcioni{e u najmawu ruku besprekorno, ali ako se upustite u razgovor s me{tanima, sazna}ete da i wih mu~e iste boqke kao i nas, pa ~oveku do|e nekako lak{e kada zna da nije usamqen u svojim neda}ama. Vlasnik apartmanske ku}e „Aina“ i kowi~kog centra u La{kom Andrej Vesewak tokom neobaveznog }askawa otkriva probleme s kojima se prose~an Slovenac susre}e. Veli da prilikom gradwe motela nije dobio bespovratnu pomo} od EU zato {to nije dobro popunio obrasce (kako to poznato zvu~i!) i da ga je izgradio sopstvenim parama i od kredita, koji nisu bili ni{ta povoqniji u odnosu na druge. Osim toga, ka`e on, prose~na plata u Sloveniji je 500 evra, mnogo je nezaposlenih, a kada im se ponudi posao, na primer u gra|evinarstvu, odbijaju jer nisu zadovoqni mese~nom zaradom koja je 600 do 700 evra, ne{to vi{a od socijalne pomo}i. ~uda, u nave}em broju slu~ajeva, gotovo stopostotno, nisu ogra|ene i na ~ijim prozorima obavezno stoji raznoliko saksijsko cve}e, ovo mesto zaista se ~ini kao

pod imenom „Grad Tabor“. Odatle se pru`a najlep{i pogled na La{ko, a kod Slovenaca „Grad Tabor“ popularno je mesto za ven~awa. Zorica Milosavqevi}


DRU[TVO

DNEVNIK

HELSIN[KI ODBOR PROTIV REHABILITACIJE DRA@E MIHAILOVI]A

Srbija sama poni{tava svoj antifa{izam Vi{i sud u Beogradu odr`ao je pro{le nedeqe prvo ro~i{te za rehabilitaciju Dragoquba Dra`e Mihailovi}a, komandanta Jugoslovenske vojske u otaxbini tokom Drugog svetskog rata koji je streqan 17. j ula 1946. godine odlukom onda{weg Vojnog suda. Sudsko ve}e kojim predsedava sudija Aleksandar Ivanovi} zakazalo je slede}e ro~i{te za 29. oktobar do kada bi trebalo da donese odluku da li }e dozvoliti u~esniku NOB-a Ristu Vukovi}u da u~estvuje u postupku, odnosno da iznese i drugu stranu „medaqe“ kao neposredni u~esnik u ratu i svedok Mihalovi}evih (ne)dela. Dok podnosioci zahteva za rehabilitaciju ~etni~kog vo|e wegov unuk Vojislav Mihailovi}, profesor dr Kosta ^avo{ki ispred Srpske liberalne stanke i nekoliko udru`ewa politi~kih zatvorenika smatraju da Dra`a Mihailovi} nije imao pravo na odbranu niti na pravedno su|ewe te da je to dovoq-

no da on bude rehabilitovan, borci NOR-a, pojedini istori~ari, ali i mnoge nevladine organizacije tvrde da bi za Srbija rehabilitacija komandanta Jugoslovenske vojske zna~ila reviziju Drugog svetskog rata i celokupne istorije ove dr`ave koja ju je zaslu`eno svrstala u antifa{isti~ki blok. Sudska rehabilitacija Dra`e Mihailovi}a predstavqala bi reviziju Drugog svetskog rata, odnosa dr`ave Srbije prema antifa{izmu kao i udaqavawe od

evropskih vrednosti i ~lanstva u EU, ocewuje Helsin{ki odbor za qudska prava u Srbiji. Odbor je u saop{tewu ocenio da „nije re~ samo o politi~koj revalorizaciji ~etni~kog pokreta koji je bio kolaboracionisti~ki, ve} i podr{ci velikosrpskoj ideoogiji koju je taj pokret zastupao“. Pored toga, ukazuje Helsni{ki odbor, ta rehabilitacija mo`e komplikovati odnose u regionu jer simbolizuje opstanak velikosrpskog projekta. S druge strane, na unutra{wem planu mo`e imati posebne reperkusije u Sanxaku, gde su tokom Drugog svetskog rata ~etnici po~inili te{ke zlo~ine nad Bo{wacima. Na kraju krajeva rehabilitacija ~etni~kog vo|e jasno bi pokazala da u Srbiji nije uspostavqen vrednosni sistem koji je neupitno profili{e kao antifa{isti~ku zemqu. Helsin{ki odbor konstatuje da sistemski napori da se revidira pro{lost Srbije dovode do

op{te konfuzije, posebno me|u mladim qudima, koji nemaju potrebna znawa da razlikuju ~iwenice od falsifikata. Jer, kako obja{wavaju, smi{qeno je marginalizovana uloga partizana a glorifikovana uloga ~etnika, a

Helsin{ki odbor konstatuje da sistemski napori da se revidira pro{lost Srbije dovode do op{te konfuzije, posebno me|u mladim qudima, koji nemaju potrebno znawe da razlikuju ~iwenice od falsifikata u {kolskim uxbenicima ~etni{tvo se tuma~i kao antifa{isti~ki pokret. To je, zakqu~uju, istorijski falsifikat, a veoma mlake reakcije javnosti na taj falsifikat tako|e svedo~e o stawu duha u dru{tvu, posebno u wegovoj eliti. Q. M.

U NARODNIM KUHIWAMA U VOJVO\ANSKIM OP[TINAMA

Na kazanima i preko 1.500 dece Narodne kuhiwe Crvenog krsta rade u 20 vojvo|anskih op{tina sa preko 9.000 korisnika, od kojih je preko 1.500 dece do 14 godina, predo~eno je ju~e u Novom Kne`evcu i ^oki gde su sa predstavnicima lokalnih samouprava, centara za socijalni rad i Crvenog krsta razgovarali zamenici pokrajinskog ombudsmana za prava deteta Marija Kordi} i op{te nadle`nosti Dragomir Sekuli}, i sekretarka Crvenog krsta Vojvodine Siwka Somer. - Broj dece korisnika u narodnim kuhiwama se pove}ava, mada je ovaj program pre deset godina otpo~eo s ciqem da se pomogne stara~kim doma}instvima preko 65 godina, ali se ta starosna granica pomerila nani`e, tako da kao korisnike u kuhiwama sada imamo roditeqe i decu. To su oni koji su ostali bez posla i nemaju mogu}nost da obezbede

egzistenciju i pojavquju se u Crvenom krstu, Centru za socijalni rad sa zahtevom za pomo} ukazala je Somer. Ona nagla{ava da ovaj mesec solidarnosti u organizacijama Crvenog krsta proti~e u nastojawima da se pomogne deci, pa su prilikom obilaska narodnih kuhiwa u Novom Kne`evcu i ^oki deci korisnicima narodnih kuhiwa podeqeni higijenski paketi, zahvaquju}i anga`ovawu Pokrajinskog sekretarijata za socijalna politiku i demografiju. Sekretar Crvenog krsta Novog Kne`evca Stevan Vajagi} predo~ava da je me|u 150 korisnika narodne kuhiwe ~ek tre}ina dece, a sli~na nepovoqna situacija je i na podru~ju ~okanske op{tine, gde su u socijalno najugro`enijim porodicama u velikoj meri zastupqeni i najmla|i. Potrebe

Alimentacioni fondovi Marija Kordi} ukazuje da su posebno ugro`ene porodice sa vi{e dece, izbegli~ka populacija i porodice gde su u periodu tranzicije oba roditeqa ostala bez posla. - Centri za socijalni rad se brinu da takvim porodicama obezbede materijalno obezbe|ewe, predvi|eno za porodice koje nemaju primawa i nezaposlene. Me|utim, poseban je problem uo~en u talasu sve ve}eg broja nezaposlenih da se u pozadini krije nemogu}nost normalnih uslova za egzistenciju wih i wihove dece. Posebno su ugro`ene porodice gde se roditeqi vode kao zaposleni, ali mesecima ne primaju platu a ne mogu da se obrate Centrima za socijalni rad i ostvare pomo}, pa su tako diskriminisane. Ugro`ena su i deca samohranih roditeqa, jer se naj~e{}e samo formalno vodi da deca dobijaju alimentaciju, ali je ne dobijaju i ne mogu da je izdejstvuju ni u sudskim postupcima. Zbog toga je potrebno da dr`ava u~ini napore da uspostavi alimentacione fondove, koji }e posle dr`avu terati da ona od nesavesnih roditeqa napla}uje alimentaciju - predo~ava Kordi}.

Podela higijenskih paketa ju~e u Crvenom krstu Novog Kne`evca

da se najugro`enijim obezbedi bar jedan kuvani obrok su ve}e, jer pomo} iz narodnog kazana nije dostupna ugro`enima koji `ive van op{tinskih centara. Za decu {kolskog uzrasta, kako je re~eno, bilo bi dobro da se osna`e {kolske kuhiwe, kako bi ugro`eni imali siguran bar jedan obrok dnevno. A {to se najstarijih ti~e, u 25 vojvo|anskih op{tina Crveni krst anga`ovawem 1.500 volontera realizuje program brige o starima kojim je obuhva}eno 3.500 korisnika. Osnovni problem je naj~e{}e u nedostatku novca, a zamenik pokrajinskog ombudsmana Dragomir Sekuli} smatra da je jedan od uzroka {to kasni dono{ewe Zakona o imovini lokalnih samouprava, odnosno da bi se te potrebe lak{e re{a-

vale ako bi se lokalnim samoupravama vratila imovina. - Siroma{tvo je jedan od najve}ih neprijateqa qudskih prava, jer zbog siroma{tva na`alost sve se vi{e dece do 14 godina suo~ava s li{avawe prava na zdravstvenu za{titu, obrazovawe, normalan razvoj i na sva socijalna davawa koja postoje - konstatovala je Marija Kordi}. - Svetska ekonomska kriza uticala je da se sve to pro{le godine najvi{e oseti, jer smo prethodnih pet godinam imali pad siroma{tva, ali u pro{loj godini do{lo je do pove}awa broja siroma{nih za osam posto, posebno me|u decom i starima. Dobar je primer lokalne samouprave u Novom Kne`evcu gde se dobro brinu o najugro`enijem stanovni{tvu. M. Mitrovi}

VESTI Nezavisni sindikati podr`ali odluku kompanije VAC Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) saop{tila je danas da podr`ava ponudu Medijske grupacije VAC da 55 odsto svog vlasni{tva prenese u udele u kapitalu zaposlenima u „Dnevnik Vojvodina presu“ (DVP). Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata smatra odgovornom odluku VAC-a da se odrekne potra`ivawa od 1,8 miliona evra i reprogramira preostali dug i dodaje da taj ~in sindikalci smatraju pokazivawem korporacijske odgovornosti i ostvarivawem narodnog kapitalizma u praksi. - Pozivamo nadle`ne organe „Dnevnika“ da s pa`wom razmotre ponudu VAC-a u inte-

resu zaposlenih i opstanka i daqeg odr`ivog razvoja „Dnevnik Vojvodine pres“ i cele kompanije“ - dodaje se u saop{tewu ASNS-a.

stem finansirawa po u~eniku - planiran da se uvede od {kolske 2014/15. godine.

Vi{ak 103 nastavnika

Policajac na{ao i vratio 8.000 evra

Od 108.000 zaposlenih u osnovnim i sredwim {kolama u Srbiji, 103 nastavnika su progla{ena za tehnolo{ki vi{ak, dok 4.268 prosvetnih radnika nema pun fond ~asova, rekao je ministar prosvete @arko Obradovi}. - Nastavnici koji nisu tehnolo{ki vi{ak ne}e dobiti otkaz, ve} pomo} ili }e biti primqeni na mesto svojih kolega koji odlaze u penziju - rekao je Obradovi}. On je objasnio da su sve ove aktivnosti u funkciji racionalizacije u prosveti, koja predvi|a smawewe broja zaposlenih i mawe odeqewa, ali i druga~iju mre`u {kola, kao i si-

Policajac uprave na Vra~aru Dragan Nikoli} prona{ao je na bankomatu, u hotelu „Park“, svesku sa papirima na ruskom jeziku i kovertu u kojoj je bilo 8.000 evra, koje su posle prijave na recepciji, vra}ene vlasniku, ruskom dr`avqaninu. Nikoli} je, prilikom obezbe|ivawa u~esnika Svetskog prvenstva u kik boksu u hotelu „Park“, prona{ao svesku i novac i slu~aj prijavio recepciji hotela. Uskoro se pojavio ruski dr`avqanin, vlasnik novca, kome je u prisustvu tuma~a za ruski jezik, navedeni novac vra}en uz potvrdu, navodi se u saop{tewu MUP Srbije.

sreda22.septembar2010.

15

PRIRU^NIK ZA BOQU UPOTREBU ISTORIJE

Zar istina nije samo jedna Razumevawe pro{losti je uslov budu}nosti jer {to se bude boqe razumevalo ono {to se dogodilo, lak{e }e se na}i put ka onome {to nas o~ekuje, lak{e }e se posti}i uzajamno razumevawe, uva`avawe, sticawe poverewa i zajedni~ki tra`iti put kako bi Balkan postao deo Evrope, poru~io je ministar prosvete @arko Obradovi} na predstavqawu drugog izdawe ~etiri istorijske ~itanke „Nastava moderne istorije jugoisto~ne Evrope dopunski materijal“ koji je izdao Centar za demokratizaciju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi sa sedi{tem u Solunu. - Ovi uxbenici su dobri jer daju priliku svakom ~itaocu da sagleda pojedina istorijska de{avawa iz vi{e razli~itih uglova - istako je Obradovi} i dodao da je su{tina zajedni~kog uxbenika da se nastavnici i u~enici dovedu u situaciju da kriti~ki razmi{qaju o doga|ajima iz pro{losti. ^itanke, koje je podr`alo srpsko Ministarstvo prosvete, do sada su objavqene na albanskom, bosanskom, hrvatskom, engleskom, gr~kom, makedonskom, turskom i srpskom jezku, dok Rumunija i Bugarska, kao delovi EU, nisu obuhva}ene projektom jer nisu mogle da pristupe fondovima neophodnim za izdavawe uxbenika. Ovi uxbenici predstavqaju kompilaciju originalnih istorijskih izvora o ~etiri teme koje se detaqno obra|uju u okviru nastavnih planova u jugoisto~noj Evropi: Otomansko carstvo, Nacije i dr`ave, Balkanski ratovi i Drugi svetski rat. Urednica projekta istori~arka Dubravka Stojanovi} obja{wava da su sada{wi pojedina~ni uxbenici iz istorije ostra{}eni i mogu dovesti do novih sukoba, te da je bilo neop-

je za ove prostore posao zapo~et 2002. godine, a ve} 2005. pojavilo se izdawe istorijskih ~itanki za jugoisto~ni Balkan. On ponavqa da nije re~ o uxbenicima ve} o dodatnom nastavnom materijalu koji nije namewen |acima ve} nastavnicima. - Do kraja ove godine obuku za upotrebu ovih kwiga pro}i }e i hiqaditi profesor istorije u regionu, a izdali smo i priru~nik za wegovo kori{}ewe. Va`no je naglasiti da ovo nije projekat koji je smi{qen u Tokiju, Stokholmu ili Va{ingtonu i

poslat nama na brdovitom Balkanu da ga primenimo hteli ne hteli; naprotiv, ovo je projekat koji je u potpunosti osmi{qen i sa~iwen ovde, na tom istom brdovitom Balkanu i koji primewuju sami nastavnici - isti~e [ebek. Mada su nastavnici istorije ve} imali prilike, s obzirom da je sada promovisano drugo izdawe, da na svojim ~asovima koriste priru~nike o zajedni~koj istoriji, u praksi se nije odma-

Ne poma`e izbegavawe ru`ne istorije O pro{losti moramo pisati onakvoj kakva jeste, bila lepa ili ru`na, poru~uje istori~ar Kosta Nikoli} dodaju}i da niko u regionu ne obrazuje decu po sistemu koji nudi ovaj priru~nik. - Ovaj projekat star je pet godina i nigde nije za`iveo u regionu osim u Srbiji. O pro{losti moramo pisati onakvoj kakva jeste, a pri~a da izbegavawe ru`ne istorije slu`i da pomiri narode na Balkanu nije ta~na. Ako o ne~emu }utimo i pretvaramo se da se nije dogodilo, oti}i }e u istorijsku potku i vratiti se u nekoj narednoj generaciji - poru~uje Nikoli}. hodno napraviti druga~iji pristup koji }e u sebi sadr`ati princip multiperspektivnosti. - Kwige koje smo objavili nisu uxbenici, one su dodatni nastavni materijal, zbirke istorijskih izvora. Mi ne verujemo u mogu}nost pisawa zajedni~kog uxbenika istorije na prostoru biv{e Jugoslavije. Istorija se jo{ uvek razume kao disciplina kqu~na za pravqewe i ja~awe nacionalnog identiteta. To zna~i da nema spremnosti da joj se pri|e kao nau~noj i obrazovnoj disciplini, ve} je to uvek bitka oko toga ~ija }e „istina“ pobediti. Na{ osnovni pristup je multiperspektivnost, {to zna~i da nudimo razli~ite „istine“, na~ine na koje su razli~ite strane videle istu istorijsku situaciju. Tako se u startu ru{i autoritarna predstava o „jednoj istini“ i uvi|a se pluralnost mogu}ih pogleda na pro{lost i sada{wost. To je mnogo va`nija lekcija nego da se nabubaju neke godine koje |aci odmah zaborave - obja{wava profesorka Stojanovi}. Izvr{ni direktor Centra za demokratizaciju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi Nenad [ebek podse}a da su zajedni~ki uxbenik istorije Nema~ka i Franxuska pisale oko 30 godina, a da

klo od samog po~etka. Naime, priru~nik „istorijska ~itanka“ Centra za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi nije nai{ao na {iroku primenu u srpskim {kolama, a ni istori~ari u samoj Srbiji ne smatraju da se ovakvim pristupom istoriji mo`e bilo {ta posti}i. Naime, istorija bez stava, kako ocewuju ponu|ene priru~nike, po mi{qewu nekih uglednih istori~ara te{ko mo`e pomo}i |acima u prihvatawu pro{losti i pripremiti ih za budu}nost. Tako istori~ar ^edomir Anti} smatra da nije bezazleno spajati nacionalne istoriografije, kao {to nije ni sporno {to neko `eli da napi{e zajedni~ki priru~nik za profesore iz regiona, ali jeste sporan na~in na koji se to predstavqa. - Nije u redu da neko ispravqa srpsku istorijsku nauku i stavqa je u isti ko{ sa istorijom u mladim dr`avama koje tek nastoje da steknu nacionalnu afirmaciju. Na{a istoriografija postoji vi{e od stotinu godina, dok susedne ~esto nemaju tu tradiciju niti je wihova nacionalna istoriografija, kao {to je to slu~aj sa na{om, uspela da razobli~i uvre`ene mitove i stereotipe - ocewuje Anti}. Q. Male{evi}


SPORT

sreda22.septembar2010.

OKUPILA SE @ENSKA REPREZENTACIJA

Mili} tra`i {to vi{e utakmica @enska rukometna reprezentacija Srbije okupila se ju~e u Beogradu na mini pripremama u okviru EHF nedeqe. Na{ dr`avni tim od 24. do 26. septembra u~estvova}e na Kroacija kupu u Osijeku, gde }e za rivale imati selekciju Hrvatske A i B tim, kao i najboqu reprezentaciju Slovenije. Ovo je prilika da

se radi o prijateqskim utakmicama, idemo u svaki me~ na pobedu. Raduje me to {to su sve igra~ice zdrave, mali problem predstavqa umor prezreptativki koje igraju u Zaje~aru, jer su pre dva dana nastupale u kvalifikacijama za Ligu {ampiona sa svojom ekipom, ali mislim da }e sve brzo do}i na svoje mesto. @ao mi je to {to ne mogu u ovom trenutku

Andrea Leki}

selektor Du{ko Mili} jo{ jednom proveri formu svih kandidatkiwa za dr`avni tim, po{to na{u selekciju u decembru o~ekuje Evropsko prvenstvo, koje se odr`ava u Danskoj i Norve{koj. Za ovu akciju selektor Mili} je pozvao 18 igra~ica, me|u wima je jedna debitantkiwa Maja Lukovi}, krilo Crvene zvezde, a od standardnih reprezentativki jedino nedostaje golman Katarina Toma{evi}, koja ovo okupqewe propu{ta zbog porodi~nih obaveza. - Ovo je jedno od bitnijih okupqawa nacionalnog tima, jer nam treba {to vi{e utakmica do odlaska na {ampionat Evrope. Sve igra~ice su du`e u reprezentaciji, odli~no se poznaju, sistem rada odavno je ustaqen i sve znaju sve kako treba da se pona{aju i rade. Me|utim, ima prostora da budemo jo{ boqi nego do sada. Ovaj turnir u Osijeku nam je izuzetno zna~ajan i bez obzira {to

ra~unati na Katarinu Toma{evi}, ali tu je mlada Maja Lukovi}, koja je dobrim igrama zaslu`ila da joj damo {ansu - rekao je Mili}. Kostur reprezentacije je odavno poznat, tako da }e biti potencijalnim novim kandidatkiwama veoma te{ko da se nametnu. - Pored ovog okupqawa poku{a}emo da do odlaska na Evropski {ampionat odigramo jo{ nekoliko utakmica, mada }e to biti te{ko, jer ne}u biti u prilici da uvek mogu da ra~unam na kompletan igra~ki kadar, s obzirom da igra~ice imaju obaveze u svojim inostranim klubovima. Zato smo razmi{qali da napravimo trena`ne centre, sa igra~icama u Srbiji ne}e biti problema, a kada su u pitawu reprezentativke iz inostranstva poku{a}emo da neki od tih centara imamo u Sloveniji i o tome sam ve} razgovarao sa slovena~kim selektorom, to zna~i da }emo raditi u

Sastav Selektor Du{ko Mili} okupio je slede}e igra~ice golmani: Dragica Tatalovi}, Sla|ana \eri}, krila: Jovana Barto{i}, Jelena Ni{avi}, Slavica Koperec, Katarina Krpe`, Maja Lukovi}, pivot: Sla|ana Pop Lazi}, Dragana Cviji}, Sawa Rajovi}, bekovi: Tawa Vu~kovi}, Andrea Leki}, Sawa Damwanovi}, Suzana ]ubela, Jelena @ivkovi}, Marina Dmitrovi}, Dijana [tevin. grupama i okupqati one reprezentativke koje su u datom trenutku slobodne. U novembru }emo imati jedan jak turnir u Norve{koj i to }e biti provera pre po~etak evropskog {ampionata dodao je selektor Mili}. Kapiten reprezentacije Andreja Leki} izrazila je zadovoqstvo {to je ponovo sa reprezentacijom. - Lepo je ponovo biti u dr`avnom timu i videti se sa brojnim prijateqicama, od posledwe utakmice u kvalifikacijama nismo imali priliku da se mnogo dru`imo a sada }emo iskoristiti turnir u Osijeku da odigramo tri jaka me~a i da pru`imo maksimum. Idemo normalno na pobedu, malo smo umorne, ali zdrave {to je najbitnije, imamo odli~nu atmosferu u ekipi i smatram da na Evropskom prvenstvu mo`emo da napravimo dobrar rezultat i budemo prijatno iznena|ewe, bez obzira {to imamo vrlo jaku grupu - zakqu~ila je Leki}eva. Srpske reprezentativke u Osijek putuju 23. septembra a dan kasnije igraju protiv B selekcije Hrvatske, u subotu }e za protivnika imati selekciju Slovenije, a posledweg dana turnira u nedequ rival }e im biti najboqa Hrvatska reprezentacija. J. Gali} - S. Anti}

ZREWANINKE PO^ELE PRIPREME

Bi}emo prijatno iznena|ewe @enski rukometni klub Proleter Superprotein `estoko se sprema za velike izazove u nastupaju}em {ampionatu. Proteinke, ~lanice Prve lige Srbije, ulaze ambiciozno u sezonu, a do po~etka borbe za bodove ostalo je ne{to vi{e od nedequ dana - Pripreme su bile izuzetno te{ke. Ove godine Prva liga je mnogo kvalitetnija i o~ekuje nas dosta te{kih utakmica. Iskreno se nadam da }emo biti me|u prvih pet ekipa na tabeli. Mnogima je ciq da se plasiraju u Superligu, me|utim, sigurna sam da }emo mi odli~nom pre svega fizi~kom, ali i mentalnom pripremom biti u krugu klubova koji }e biti svrstani u krug prijatnih iznena|ewa. Atmosfera u timu je izuzetno dobra, kao novajlija odli~no sam prihva}ena, tako da mi ova promena i dolazak u Zrewanin prija. Nadam se dobrim partijama

Dragana Solomun

Proletera i sigurno }u pru`iti svoj maksimum da opravdam poverewe trenera ^au{evi}a – istakla je Zorica Gruji}, veliko poja~awe proteinki. Zrewaninkama je nedostajalo iskustvo odlaskom Vesne Traj-

kovi} i Dragice Klindo, a otvorila se mogu}nost da se anga`uje ekstra poja~awe iskusni sredwi bek Zorica Gruji}, koja je do{la posle sedam sezona u superliga{u Kikindi, a iz ORK Beograda pristigla je i talentovana Tijana Petrovi}. - Dobro se radilo, veliki deo treninga se radilo na fizi~koj pripremi, spremne smo i sigurna sam da }emo igrati va`nu ulogu u ovogodi{wem {ampionatu – rekla je Dragana Solomun, kapiten Proletera. – Ostavqa}emo srce na terenu i kvalitetom zaslu`ujemo da se na|emo u sredini tabele, a ako se uka`e {ansa poku{a}emo da budemo me|u prvih pet-{est klubova. Prvo kolo ekipa Proleter Superproteina igra kod ku}e 25. septembra, a ugosti}e novajliju u ligi Svilajnac. N. Jowev

POJA^AWE VOJVODINE OPRAVDALO O^EKIVAWA

Leona stigla do bronze Leona Kamra{, ovogodi{we poja~awe Ma~evala~kog kluba Vojvodina, ve} na svom prvom nastupu za novi klub, u potpunosti se predstavila kao prava akvizicija novosadskog kluba, budu}i da je na turniru odr`anom prethodnog vikenda u Zrewaninu, iz ranga Kadetski Kup Evrope, u disciplini – `enski ma~ – osvojila bronzanu medaqu. Na taj na~in, Leona ne samo da je napravila najve}i uspeh u

svojoj dosada{woj karijeri, ve} je na~inila i najve}i internacionalni uspeh u novijoj istoriji novosadskog ma~evawa. Trener novosadskog kluba Vasilije Milnovi} isti~e da ovo samo potvr|uje da je Novi Sad kona~no dobio ozbiqan ma~evala~ki klub i da je ovo tek po~etak evropskog puta Ma~evala~kog kluba Vojvodina. Ina~e, ovaj turnir se prvi put odr`avao u Srbiji, a bodovao se za kadetsku evropsku rang listu. Na turniru je nastupalo

28 najboqih takmi~arki iz sedam evropskih zemaqa i to: Srbije, Gr~ke, Danske, Holandije, Belgije, Slova~ke i Austrije; a pobedila je Eva Gabasova iz Slova~ke. Ovim rezultatom Leona je za sebe obezbedila veliki skok i do sada najboqi plasman u karijeri na evropskoj kadetskoj rang listi – 21. mesto, a {ansu za upis novih evropskih bodova, Leona }e imati ve} krajem oktobra, na turniru istog ranga u Modlingu, kraj Be~a.

DNEVNIK

c m y

16

PRED ME^ PARTIZANA I ARSENALA U LIGI [AMPIONA

Spre~iti mogu}e incidente Stadion Partizana u utorak 28. septembra bi}e doma}in velikog spektakla. Na buwi{tu crno – belih gostuje Arsenal, sigurno glavni favorit za prvo mesto u grupi H Lige {ampiona. Kako u takmi~arskom tako i na organizacionom planu ovaj me~ je izazov kako za Partizan tako i za grad Beograd i dr`avu Srbiju. Jer kako Englezi, tako i mi imamo dugu istoriju huliganizma. Osamdesete godine pro{log veka su ozna~ile procvat nasiqa na fudbalskim stadionima

{ampiona izme|u Juventusa i Liverpula, 1985, kada je pod stampedom ,,skuzera’’ nastradalo vi{e od 30 italijanskih navija~a. Od tada engleski huligani su postali ,,neprijateq broj jedan’’ {irom Evrope, a u samoj dr`avi je vlada Margaret Ta~er donela rigorozan zakon protiv nasiqa na stadionima, koji je u dobroj meri imao efekta. Upravo zbog toga ^elzijevi, Lidsovi, Vest Hemovi i Arsenalovi navija~i poqe delovawa preselili su na podru~je ostatka Evrope, zbog ~ega im je ,, skalp’’ postao

cidenti izme|u huligana Crvene zvezde i Lestera, u Be~u 2000. godine. Sve ovo poziva na oprez pred duel Partizana i Arsenala, narednog utorka. Dr`ava Srbija, a pre svega grad Beograd }e tada biti na velikom ispitu. Englezi vole evropska gostovawa i mogu}e je da ih u Beogradu bude blizu hiqadu,a samim tim i mogu}nost incidenata je ve}a. Zbog toga svi nadle`ni za organizaciju me~a kao i o~uvawe reda i mira moraju biti na dodatnom oprezu. Jer, {teta mo`e biti i nenadoknadiva.

Arsenal }e u Beogradu imati podr{ku navija~a

{irom Evrope, ali ta problematika se u Velikoj Britaniji pojavila ve} tridesetih godina, a buknula je u osmoj deceniji pro{log veka. Prvi incident napravili su navija~i Totenhema, u Roterdamu protiv Fejnorda, a potom su se izgredi re|ali kao na traci. Predwa~ili su navija~i ^elzija, ali kulminacija je bila na ,,Hejselu’’ , na finalu Kupa

vrlo omiqen me|u tamo{wim huliganskim grupama. Pro{le decenije dva navija~a Lidsa izbodena su na smrt u Istanbulu, protiv Galatasaraja, a lo{e su pro{li i Arsenalovi, na finalu Kupa UEFA, izme|u ova dva tima 2000. Pre {est godina navija~i Ferencvaro{a, u okviru istog takmi~ewa, sekirama su napali pristalice Milvola, a poznati su i in-

Radovi na stadionu blizu kraja Da bi uop{te odigrali me~ sa Arsenalom na svom stadionu u Partizanu moraju do nedeqe, 26. septembra, ispo{tovati zahteve koje im je postavila inspekcija UEFA. Osim nekih detaqa, najkrupniji su izgradwa lo`e za TV komentatore na zapadnoj tribini. Direktor stadiona u Humskoj Aleksandar Stepanovi} uverava da }e i to biti zavr{eno na vreme.

Partizan, o~igledno, ne mo`e da bude miran sa svojim navija~ima. Posle nereda u Mostaru, protiv Zriwskog i eliminacije iz Kupa UEFA “grobari” su i pro{le godine napravili problem napav{i navija~e Tuluza. Ovog puta crno – beli moraju biti mnogo efikasniji u komunikaciji sa svojim pristalicama i objasniti im posledice koje wihovo, eventualno lo{e pona{awe mo`e proizvesti. Partizan je jedno ve} i uradio, usvojio je predlog UEFA da ograde na isto~noj i zapadnoj strani smawi prema onima u Engleskoj , tako|e, po preporuci tamo{we policije klupski butik otvori}e znatno ranije. ^ekaju se potezi dr`ave i grada Beograda... I. Lazarevi}

KMF BE^EJ 2003 PRED DEBI U FUTSAL ELITI

Borba za opstanak neizbe`na Realni su u redovima novog futsal prvoliga{a iz Be~eja i kao jedini ciq isti~u opstanak u eliti. Znaju da su starosedeoci u prednosti zbog iskustva, a i kvalitet je na wihovoj strani. Nisu im poznate mogu}nosti wihovih kolega novajlija, ali veruju da }e, uz maksimalno anga`ovawe svih u klubu i oko wega, uspeti da ostvare jedini ciq u debitantskoj sezoni. - Na{ veliki plus je {to smo ostali na okupu, a to zna~i da je ekipa uigrana. Nismo sedeli skr{tenih ruku tokom prvenstvene pauze, ve} smo anga`ovali trojicu vrsnih igra~a. Iz velikog fudbala stigao je dugogodi{ni golman Be~eja Milo{ Andri}, a iz novosadskog Tanga zimus pristiglom Aleksandru Lazarevi}u pridru`ili su se Branimir \uri} i Nemawa @eravica. Znamo da nas ~eka te`ak posao, ali spremni smo da se uhvatimo u ko{tac s svim izazovima, rekao nam je predsednik KMF Be~ej 2003 Milo{ Radanovi}. Pripreme za premijernu sezonu u eliti po~ele su 1. avgusta, znatno pre rivala, a sve u ciqu da se i na fizi~kom i na psiholo{kom planu {to boqe pripreme za izazov zvani – opstanak u eliti. - Jasno nam je {ta nas ~eka u prvoliga{koj konkurenciji, gde se forsira presing igra, pa smo iz tog razloga ranije zapo-

Be~ejci spremni za futsal elitu

~eli pripreme, kako bismo fizi~ki bili maksimalno spremni ve} na startu protiv Zrewaninaca na wihovom terenu. Na{ adut bi trebalo da bude doma}i teren i publika koja }e nam biti „vetar u le|a“. Odigrali smo nekoliko kontrolnih utakmica s predstoje}im rivalima, sve u ciqu da proverimo na{u formu i wihovu snagu, i do{li smo do zakqu~ka da uz maksimalno anga`ovawe svih na terenu mo`emo da se nosimo sa svima. Naravno da }emo biti u grupi koja}e se boriti za goli prvoliga{ki `ivot, ali verujemo i izboriti, optimista je trener Be~ejaca Dejan Stanojev. Be~ejci }e svoje utakmice igrati nedeqom u ve~erwim satima u sportskoj dvorani

OSC Mladost. O~ekuju da tribine budu popuwene u zavidnom broju, a „bekrije“ su im obe}ale podr{ku ve}u nego u minuloj drugoliga{koj sezoni. Trener Dejan Stanojev i wegov asistent Dejan Kapri{ ima}e na raspolagawu tri golmana Milo{a Andri}a, Sini{u Bakra~a i Zorana ]ur~i}a i 15 igra~a Nikolu Bla`ina, Gorana Bo`i~i}a, Miodraga Vu~kovi}a, Zorana Gospo|ina~kog, Branimira \uri}a, Namawu @eravicu, Alaksandra Iki}a, Mitu Kobiqskog, Aleksandra Lazarevi}a, \or|a Maksimovi}a, Zlatka Maksim~eva, Vedrana Ra{kovi}a, Neboj{u Sekuli}a, Gorana Stoisavqevi}a i Adila Husanovi}a. V. Jankov


c m y

DNEVNIK

[ESNAESTINA FINALA KUPA SRBIJE

Pe}inci ~ekaju gra|evinare Danas se igra 14 utakmica {esnaestine finala Kupa Srbije u fudbalu. Sastaju se: BEOGRAD: BSK Bor~a – Srem (Sremska Mitrovica) 15.30 PE]INCI: Dowi Srem – Rad (Beograd) 15.30 KRAQEVO: Sloga – Crvena Zvezda (Beograd) 15.30 ZUBIN POTOK: Mokra Gora – Smederevo 15.30 JAKOVO: Srem – Javor Habit Farm (Ivawica) 15.30 NI[: Sin|eli} – ^ukari~ki Stankom 15.30 PETROVAC NA MLAVI: Sloga – Vojvodina 15.30 ^A^AK: Borac – In|ija 15.30 ZEMUN: Teleoptik – OFK Beograd 15.30 NOVI SAD: Proleter – Napredak 15.30 KRAGUJEVAC: Metalac – Novi Sad 15.30 JAGODINA: Jagodina – Be`anija 15.30 PO@AREVAC: Mladi Radnik – Sloboda Point Sevojno 15.30 KULA: Hajduk – Kolubara 15.30 SUBOTICA: Spartak Zlatibor Voda – Novi Pazar (28. 09. u 15) APATIN: Mladost – Partizan (6. 10. u 15) U slu~aju nere{enog rezultata, plasman u naredno kolo }e se odlu~ivati izvo|ewem jedanaesteraca odmah po zavr{etku regularnog toka utakmice. Me~evi osmine finala na programu su 27. oktobra, a ~etvrtfinale je 10. novembra. Polufinalni susreti (dva me~a) igra}e se 16. marta i 6. aprila, a finale je na programu 11. maja 2011. godine.

ZVEZDA U KUPU PROTIV SLOGE S NAJJA^IM TIMOM

Kristi} ne}e eksperiment

Fudbaleri Crvene zvezde u odbranu trofeja u Kupa Srbije kre}u iz Kraqeva. Pred duel sa tre}eliga{em Slogom (15.30), trener Aleksandar Kristi} ula`e maksimalne napore da pripremi crveno- bele kako bi opravdali ulogu apsolutnog favorita. - Utakmica je specifi~na jer nema popravnog. Ulazimo u me~ protiv Sloge maksimalno skoncentrisani. Iz ranijih iskustava nekih drugih ekipa, znamo koliko ovakve utakmice mogu da budu opasne ukoliko im se ne pristupi na pravi na~in. U glavi mi je duel od pre nekoliko sezona Hajduk( Lion) - Vojvodina, a takve stvari ne smemo da dozvolimo, jer je trrofej u pitawu. Izve{}u najja~i tim i maksimalno anga`ovano pristupamo duelu sa ekipom iz Kraqeva - istakao je Kristi}. Skauting slu`ba Beogra|ana servirala je mladom stru~waku

obiqe informacija o snazi Kraqev~ana. - Igraju moderno i organizovano u formaciji 4-4-2, mada je mogu}e je da }e je promeniti sada. Wihov napada~ Drini} je najzvu~nije ime ekipe, ima inostranu karijeru, igrao je i u Superligi, dok ostali deo tima ~ine uglavnom mladi igra~i i jedan iskusni {toper - veli Kristi} Zakqu~ak se name}e sam po sebi.... - Ovaj me~ je jo{ jedan izazov za nas, ali i prilika da se uigramo za nastavak sezone. Ne}u eksperimentisati, u~ini}emo sve da igramo napada~ki, da damo {to vi{e golova i nadam se opu{tenijem me~u nego protiv Javora, kad smo obezbedili trijumf tek u samom dramati~nom fini{u utakmice - konstatovao je Kristi}. Z. Rangelov

KANARINCI DESETKOVANI U KRAGUJEVCU

Kombinovano na Metalac

Ako se po jutru dan poznaje, mladu ekipu Novog Sada, koja je sezonu po~ela sa skromnim ciqevima, o~ekuje lepa perspektiva. Novosa|anisi su posle sedam prvenstvenih kola sakupili 11 bodova i trenutno zauzimaju {esto mesto, ~ime su prema{ili o~ekivawa uo~i po~etka prvenstvene trke. Pokazalo se da je stru~ni {tab na

Zoran Govedarica

~elu sa tandemom Govedarica Todi}, bio u pravu kada je pokolonio poverewe mladoj plejadi igra~a na ~elu sa iskusnim Bogunovi}em, Bajatom i Raki}em. @uto-plavi su remijem protiv Banata u Novom Sadu nastavili seriju dobrih partija (dve pobede i dva remija), na{li se u gorwem delu tabele i

na najboqi na~in uzvratili stru~nom {tabu koji bezrezervno veruje u wih. Da u celoj pri~i ne bude sve tako sjajno, pobrinule su se brojne povrede i pehovi koji nikako da mimoi|u kanarince jo{ od starta sezone. Danas u Kragujevcu fudbaleri Novog Sada igraju susret {esnaestine finala Kupa Srbije, a rival je ekipa Metalca. Duel sa superliga{wem iz Gorweg Milanovca do{ao je u zao ~as po Novosa|ane, koji su nakon derbi susreta protiv Banat ostali bez pola tima. Trener Zoran Govedarica prinu|en je da u Kragujevac povede sedam omladinaca koji }e silom prilika dobiti {ansu da debituju za prvi tim u kup utakmici . - Ostali smo bez ^ekovi}a za koga je sezona zavr{ena. Stradali su mu predwi ukr{teni ligamenti, ~eka ga te{ka operacija i dug oporavak. Povre|eni su: Bajat, Ze~evi}, Jovanovi}, \uki} i Raki}, a virusna prehlada savladala je \orovi}a i Pandurova. Bi}e te{ko sastaviti tim koji }e se dostojno suprodstaviti Metalcu. [to se rivala ti~e, radi se o ekipi koja je neosporno favorit, a ~ije igre dosada{wi rezultati nisu adekvatno pratili. Poku{a}emo da se prika`emo u {to boqem svetlu i da se dostojno suprodstavimo doma}inu - kazao je trener Zoran Govedarica. Utakmica Metalac - Novi Sad igra se u Kragujevcu na stadionu „^ika Da~a“ u 15.30 ~asova. I. Grubor

SPORT

sreda22.septembar2010.

17

VOJVODINA U PETROVCU NA MLAVI

Zoran Milinkovi} mewa tim U dana{wem me~u {esnaestine finala Kupa Srbije u fudbalu, u Petrovcu na Mlavi, {ef stru~nog {taba Vojvodine Zoran Milinkovi} izve{}e izmewen sastav naspram minulih pet prvenstvenih kola. Za razliku od prethodnih me~eva, kada trener Vojvodine mahom nije bio raspolo`en da pomiwe imena, pred duel sa Slogom nije krio karte: - [ansu }e od prvog minuta dobiti Du{an Nestorovi}, Vuk Mito{evi} i Miroslav Stevanovi}. Neke igra~e `elim da proverim, a neke da odmorim, jer nas u nedequ ~eka tako|e ozbiqan ispit u prvenstvu u Lu~anima sa Slobodom Sevojno Point – rekao je Milinkovi}. Pored od ranije povre|enih Ili}a i Lazeti}a, danas }e sigurno izostati jo{ dvojica: - Tumbasevi} nema pravo da igra zbog kartona, a povre|en je i Mereba{vili. No, iako kup me~evi uvek donose iznena|ewa, spremni smo za svako isku{ewe i odlu~ni da pobedimo. Imamo mnogo podataka o doma}inu, neprijatan je na svom terenu, ali kvalitet je na na{oj strani i to treba da poka`emo – naglasio je Milinkovi}. Oumaru Abubakar blista ove sezone u dresu Vojvodine. - Nas ne treba da zanima da li je suparnik tre}eliga{ ili u kom rangu se takmi~i. Na nama je da pru`imo maksimum i onda dobar rezultat ne}e izostati. Zadovoqan sam dosada{wim igrama, iako mi je u prva tri kola bi-

Oumaru Abubakar obe}ao dobru igru

lo naporno zbog ramazana. U me~u sa Slogom ne mogu da obe}am gol, ali je sigurno da }u dati sve od sebe da pro|emo u slede}e kolo kupa – rekao je Abubakar.

HAJDUK U KUPU DOMA]IN KOLUBARI

Iskupqewe za prvenstvo

Fudbaleri Hajduka u {esnaestini finala Kupa Srbije do~ekuju prvoliga{a Kolubaru iz Lazarevca. Susret od neobi~ne va`nosti za Kuqane, iz prostog

noj utakmici, te se znalo desiti da autsajder saplete favorita. - Na{a `eqa je da {to daqe doguramo u Kupu, ali to ne zna~i da }emo zanemariti prven-

Vojvodina je ju~e krenula put Petrovca na Mlavi, a prespavala je u Smederevu. O~ekuje se da }e plasman u osminu finala poku{ati da izbore: Brki}, Vuli-

}evi}, Mojsov, Trajkovi}, Nestorovi}, Mito{evi}, Medojevi}, \urovski, Abubakar i Stevanovi}. S. Savi}

KRU[EVQANI NA SLANOJ BARI

Proleter `eli u drugu rundu Osvojila je ~eta sa slane bare veliki bod u Somboru i wime najavila jo{ boqe igre i rezultate u ovoj sezoni. Nere{en ishod prava je pozivnica navija~ima da dobro popune tribune i bodre pulene u dana{wem susretu {esnaestine finala kupa s Napretkom koji po~iwe u 15.30 ~asova. Kao i pred svaki duel, tako i pred dolazak Kru{evqana, u taboru Proletera je prava atmosfera. Uprava, igra~i i trener Qubomir Ristovski, iako su jo{ uvek pod utiscima susreta u Somboru i osvojenog boda vrednog ostanka na liderskoj poziciji, veruju da se nova prepreka mo`e uspe{no prebroditi. - Niko, pa ni najve}i optimisti nisu o~ekivali ovako

sjajne rezultate nastavqene posle fantasti~ne debitantske sezone i ostvarenog visokog plasmana, a potom i igrama u Lav kupu gde smo ispisali najlep{e stranice u istoriji kluba. To nas obavezuju - isti~e Ristovski i dodaje: - Kru{evqanima, nakon ispadawa iz Superlige, ne cvetaju ru`e. Raweni lav je uvek najopasniji i poku{a}e da do|e do iznena|ewa i elimini{e nas. Mada }u u ovom me~u odmarati nekoliko igra~a, verujem da imamo kvaliteta, snage i motiva da ih nadigramo i elimini{emo. Jo{ uvek nisam odredio sastav, ko god bude istr~ao ne}e razo~arati. Verujem u uspeh i plasman u osminu finala na{eg najmasovnijeg takmi~ewa. M. Popovi}

STRANA PRVENSTVA Nema~ka – Bundes liga

Ho}e li se Kuqani najzad radovati

razloga {to su u prvenstvu nanizali pet uzastopnih poraza, pa bi eventualni uspeh u Kupu uticao na povratak poquqanog samopouzdawa. - Nama je svaka utakmica finale jer smo na startu prvenstva napravili velike kikseve, {to niko nije o~ekivao i treba}e nam mnogo truda i energije da se vratimo na pravi kolosek. Jedna pobeda nam je potrebna da vratimo samopouzdawe i sve }emo u~initi da to bude ba{ protiv Kolubare. Moramo da zapnemo od prvog minuta svesni {ta nam zna~i pobeda - ka`e prvotimac Hajduka Aleksandar Jovanovi}. Kup jeste prilika za va|ewe za prvenstvo, ali je i takmi~ewe u kojem se sve odlu~uje u jed-

stvo. Znamo mi da mesto na kojem se sada nalazimo nije na{a prava slika i uveren sam da }emo veoma brzo krenuti sa za~eqa tabele. Znala su se u Kupu de{avati iznena|ewa, ali sam uveren da smo u stawu da protiv Kolubare spre~imo i pomisao na kiks, jer nam pobeda treba kako bismo, no{eni uspehom u Kupu, po~eli i u prvenstvu da sakupqamo bodove - podvukao je Jovanovi}. Hajduk }e protiv Kolubare susret najverovatnije po~eti u sastavu: Manolov, Petrovi}, Fejsa, Radanovi}, Mr|anin, Novakovi}, Jovanovi}, Maksimovi}, Marjanovi}, Ki{ i @ivanovi}. \. Bojani}

U 5. kolU Bundes lige danas se sastaju: Bajer (L) - Ajntraht, Borusija (D) - Kajzerslautern, Hamburg - Volfzburg, Borusija (M) - Sent Pauli, Frajburg [alke i Nirnberg - [tutgart (20 ~asova).

[panija – Primera U 4. kolu Primere danas se sastaju: Barselona - Hihon, Saragosa - Herkules, Almerija - Le-

vante (20), Valensija - Atletiko (M) (22). Sutra igraju: Hetafe Malaga, Viqareal - Deportivo (20), Seviqa - Santander (22).

Italija – Serija A Danas u 4.kolu Serije A sastaju se: Bre{a - Roma, Kaqari Sampdorija, Katanija - ]ezena, \enova - Fiorentina, Inter Bari, Lacio - Milan, Le}e Parma, Bolowa - Udineze, Napoli - Kjevo i Juventus - Palermo (20.45)

^ETVRTFINALE KUPA NA TERITORIJI FS NOVOG SADA

Petrovaradin na Klisi Danas su na programu ~etvrtfinalni me~evi kupa na teritoriji Fudbalskog saveza grada Novog Sada. Sastaju se - NOVI SAD: Borac - Petrovaradin, Crvena zvezda - Jedinstvo (Rumenka), STEPANOVI]EVO: Omladinac - Sremac ( ^erevi}), KA]: Jugovi} - Mladost (Novi Sad). Sve utakmice po~iwu u 16 sati. G. K.


18

SPORT

sreda22.septembar2010.

DNEVNIK

OP[TINSKA LIGA RUMA–IRIG (PRVI RAZRED)

OP[TINSKA LIGA [ID

Peri} odlu~io pobednika

Preokret u Molovinu

Sremac – Kru{edol 0:1 (0:0) DOBRINCI: Stadion Sremca, gledalaca 50, sudija \oki} (Ruma). Strelac: Peri} u 68. minutu. @uti kartoni: Popovi}, Z. A{}eri} (Sremac), Mitrevski (Kru{edol). SREMAC: Simixi} 9, Z. A{}eri} 7, Popovi} 7, Spasojevi} 7, Gagi} 8, Nenadi} 7 (Dupor ), Balind 7, Jawi} 7, Radovac 7, Solarevi} 7, A. Radovac 7. KRU[EDOL: Pardovicki -, Krneta 7, Bre~ko 7 (Gari} 7), Radulovi} 9, Baji} 8, Mir~evski 9, Vukojevi} 8 (Ja}imovi}), Zeki} 8, Peri} 9, Qepoja 8, Babi} 7. Gol odluke postigao je Peri} u 68. minutu. Gosti su propustili bar jo{ ~etiri pet povoqnih prilika za gol, pa doma}ini mogu biti zadovoqni samo minimalnim porazom. S. Radulovi}

Dowi Petrovci – Napredak 3:0 (0:0) DOWI PETROVCI: Stadion Dowih Petrovaca, gledalaca 100, sudija Cveti~anin (Ruma). Strelci: Mati} u 46. i D. Mudri} u 84. i 88. minutu. @uti kartoni: [a{a, Zekanovi} (Dowi Petrovci), Neboj{a Vi{wi}( Napredak). DOWI PETROVCI: Velebit 8, Nikoli} 8, Zekanovi} 7, Zaki} 9, Se~anski 8 (M. Mitrovi} 7), [a{a 7 (Mati} 8), Peji} 8 (A. Mudri} 7), B. Oparu{i} 7, D. Mudri} 8, Bosni} 7, Ivkovi} 8. NAPREDAK: Krni} 7, Vu~eti} 6 (Vlajin 6), S. Vi{wi} 6, Miqkovi} 5, Sekuli} 7, M. Ili} 5, Bjeqac 7 ( Beukovi} 5), Lazi} 6, Buza{ 6, Neboj{a Vi{wi} 7, Hajnal 6. Iako na veoma te{kom terenu doma}ini su prikazali dobru partiju. Gost je samo poku{ao da parira, ali je bio razbijen tek u fini{u utakmice. G. Zaki}

Rudar – Polet 3:0 (2:0) VRDNIK: Stadion Rudara, gledalaca 150, sudija Riba} (Hrtkovci). Strelci: Gerbec u 35, Petrovi} u 42. i M. Boji} u 51. minutu. @uti karton: Ivanovi} (Polet). RUDAR: Jovanovi} 7, Mrvi~in 7 (Andrin 7), [mit 7, Gruji} 7, M.Boji} 7 (Le`akov 7), Antoni} 7 (Q. Boji} 7), Stri~evi} 7, Petrovi} 7, Juri{i} 7, Gerbec 7, Uro{evi} 7. POLET: Dardi} 7, Krsti} 6, Ivanovi} 6, Marjanovi} 6, Dragi-

}evi} 6, Tiringer 7, Stevanovi} 7, Mari} 6 (Todorovi} 6), Petrovi} 6 (Jovi} 6), Qubinkovi} 7, Cvijanovi} 7. Jo{ jedna pobeda Rudara iz Vrdnika. S. Krsti}

Fru{ka gora – Fru{kogorac 2:2 (2:1) RUMA: Stadion Fru{ke gore, gledalaca 200, sudija Horvat (Irig). Strelci: Nedi} u 18. i Filipovi} u 44. za Fru{ku goru, Pavlovi} u 26. i Vojnovi} u 87. za Fru{kogorac. @uti kartoni: Grubje{i}, Qubi{i} (Fru{ka gora), Stojkovi}, ]irkovi}, Pavlovi}, Vein (Fru{kogorac). FRU[KA GORA: Radivojevi} 7, Kadar 6 (Kati}), \api} 6 (Cikota 6), Arsenovi} 6, Jovi} 6, Grubje{i} 7,Stupar 6, Nedi} 7, Radi} 7, Filipovi} 7, Qubi{i} 6. FRU[KOGORAC: M. Jovanovi} 6 (D. Kne`evi} 7), Stojkovi} 7 (Baji}), Vein 6, ]irkovi} 7 (Vojnovi} 6), Obrenovi} 7, Pavlovi} 7, @. Jovanovi} 6, Vu~eti} 6, Vasi} 6, Pavi} 7, Miokovi} 7. Igralo se izjedna~eno. Doma}ini su vodili dva puta, a borbeni gosti uspeli su nekoliko minuta pre kraja da izjedna~e i po igri zaslu`ili da odnesu bod. D. ^u~in

Grani~ar – Hrtkovci 2:0 (0:0) GRABOVCI: Stadion Grani~ara, gledalaca 100, sudija [akoti} (Ruma).Strelci: Milovanovi} i Karda{. @uti karton: Ilija Jovanovi} (Grani~ar). GRANI^AR: @. Nov~i}, S. Jovanovi} (Ivan Jovanovi}), M.\or|i}, Krsti} (M.Jovi}), Rahar, \. Samarxi} , Karda{, S. \or|i}, B. Jovi}, Milovanovi}, Ilija Jovanovi}. HRTKOVCI: ^i~a, Zuber, [urjan (Brkqa~a), [opalovi}, Radovi}, Mandi}, Raji}, Manojlovi}, Nikoli}, ^esti}, Me|ed. Hrtkov~ani nikad slabiji u Grabovcima.Nekada je to bio i derbi kola. B. Karda{

Jedinstvo – Jedinstvo (P) 0:1 (0:1) RUMA: Stadion na Barunovcu, gledalaca 70, sudija Bla`on (Ruma). Strelac: B. Stojanovi} u 40. minutu. @uti kartoni: Vasiqevi} (doma}i), Zelinac (gosti). JEDINSTVO (R): Rogi} 7, P. Babi} 7, Cviji} 7, Joki} 7, Opa~i}

KRAQEVCI: OFK Kraqevci – PSK Putici 1:0, RUMA: Fru{ka gora – Fru{kogorac 2:2, DOBRINCI: Sremac – Kru{edol 0:1, RUMA: Jedinstvo – Jedinstvo (P) 0:1, DOWI PETROVCI: Dowi Petrovci – Napredak 3:0, VRDNIK: Rudar – Polet 3:0, GRABOVCI: Grani~ar – Hrtkovci 2:0. 1. Rudar 5 4 1 0 16:4 13 2. Jedin. (P) 5 4 1 0 7:3 13 3. Kru{edol 5 3 1 1 7:7 10 4. Jedin. (R) 5 3 0 2 9:5 9 5. Grani~ar 5 3 0 2 4:6 9 6. D. Petrovci 5 2 2 1 9:3 8 7. Fru{kog. 5 2 2 1 9:8 8 8. Kraqevci 5 2 1 2 7:5 7 9. Polet 5 1 2 2 8:10 5 10. Napredak 5 1 2 2 4:7 5 11. Fru{ka gora 5 0 4 1 6:7 4 12. Sremac (D) 5 1 0 4 3:9 3 13. Hrtkovci 5 1 0 4 4:13 3 14. PSK Putinci 5 0 0 5 3:11 0

7, P. Sabo 7 (Vuji} 7), Raji} 7 (Sudar 7), Grbi} 7 (Bo`i} 7), Daki} 7, Mili} 7, Vasiqevi} 7. JEDINSTVO (P): Der 7, G. Petrovi} 7, Despotovi} 7 (Bosilkov 7), I. Stojanovi} 7, Nikoli} 7, D. Petrovi} 7 (Simi} 7), @akula 7, Zelinac 9, Crnkovi} 7, B.Stojanovi} 8, Kuli} 8 (A{}eri} 7). Gosti su pobedili golom B.Stojanovi}a iz slobodnog udarca s 25 metara. Doma}ini su o{te}eni za o~igledan penal. D. Jovanovi}

OFK Kraqevci – PSK Putinci 1:0 (0:0) KRAQEVCI: Stadion OFK Kraqevaca, gledalaca 150, sudija Pantovi} (Ruma). Strelac: Gaji} u 75. minutu (iz penala). @uti kartoni: A. Alempi}, Viloti} (OFK Kraqevci), Latas, Arbutina, Karanovi}, Bo`i} (PSK Putinci). Crveni karton: Gwatovi} (PSK Putinci). OFK KRAQEVCI: To{i} 7, Veselinovi} 7, A. Alempi} 7, Rikanovi} 7, Mladenovi} 7, B. Jovanovi} 7, Z. Milovanovi} 7, M. Milovanovi} 7, Viloti} 7 (G. Alempi} 7), Gaji} 7, Laskovi} 7 (Kurixa 7). PSK PUTINCI: Tomi} 8, Latas 6, Ili} 6, Graovac 7 (Karanovi} 6), Stankovi} 7 (Al~akovi} 6), Arbutina 7, Ribi} 7 (Vukoti} 6), Bo`i} 6, Brkovi} 6, Miqkovi} 7, Gwatovi} 7. Najlep{i trenutak na utakmici je veoma efektan {ut Viloti}a s 25 metara u pre~ku.Pobedo nosni gol postigao je Gaji} iz penala.Predhodno je bio sru{en Rikanovi} u kazne nom prostoru gostiju. B. Kordolup

Omladinac – Ba~inci Sloga 1:4 (1:0) MOLOVIN: Stadion Omladinca, gledalaca 50, sudija Grbatini} ([id). Strelci: Malivuk u 21. za Omladinac, Ga~i} u 46. i 65, Cuper u 62. i Ili} u 85. minutu za Ba~ince Slogu. @uti kartoni: M. Avramovi} (Omladinac), Junuzovi} (Ba~inci Slloga). OMLADINAC: Preredovi}, Fajfri} , [inko, Malivuk (Nikoli}), A{ki}, ^obanovi}(Simonovi}), Milankovi}, Vukovi} , M. Avramovi} (D. Avramovi}), Santra~, Budimir. BA^INCI SLOGA: Barjaktarevi}, Junuzovi} (Jankovi}), Maro{i~evi}, Kalini}, Ili}, Zadripko, Bla`anovi , Milinkovi}, Ga~i}, Cuper. Svakom je pripalo po jedno poluvreme, ali gostima pobeda. Preokret u drugih 45 minuta zna~io je i ceo plen za Ba~ince Slogu. N. Subi}

Sremac – Jednota 0:4 (0:1) BERKASOVO: Stadion Sremca, gledalaca 50, sudija: Mili} (Ba~inci). Strelci: Stepanovi} u 11. i Dobri} M. u 47, 57.i 70. @uti kartoni: Medi}, N. Kotarli} (Jednota). SREMAC: Ugrenovi} 6, Novak 6, Ore{~anin 6, Vlaisavqevi} 6, Bala{}ak 7, Nikili} 5, J. Parenta 6, Si~ 6, Istuk 5, Kurbalija 6, Ranki} 6. JEDNOTA: M. Dobrojevi} 7, N. Kotarli} 6, Rukavina 7, R. Kotarli} 7, Dobri} 8, Stepanovi} 7, Danilovi} 7 (Ivani{evi}), Dujakovi} 7 (Mi{kovi} ), Carevi} 7, Farka{ 7, Medi} 7. M. \urkin

Jedinstvo – OFK Biki} 5:1(2:0) QUBA: Stadion Jedinstva, gledalaca 80, sudija Papi{ta ([id). Strelci: Rami} u 10. minutu (iz penala), Bajlov u 18, 50. i 53. i \ali} u 55. za Jedinstvo, Vra~ev u 75. minutu za OFK Biki}. @uti kartoni: Ruman, Rami} (Jedinstvo), Jovanovi} (OFK Biki}). JEDINSTVO: Mrkowi} 7, La}arac 7, Danijel [ili 8, Toman 8, \uri} 8, \ali} 8, Ruman 8, Rami} 8, Tadi} 7 (Kne}ko 7), Bajlov 9 (Davor [ili ), Gani} 8. OFK BIKI]: Bugarski 8, @ivkovi} 6, [arac 7, Siv~ 7, Jovanovi} 6 (Solakovi} 6), Romawak 6, Rado{evi} 7, Bogdanovi} 6, Vranov 7 (Vu~kovi}), Mrvaqevi} 6 (Hr~ek), Malivuk 7.

OP[TINSKA LIGA RUMA–IRIG (DRUGI RAZRED)

Dragi}evi} precizan s bele ta~ke Sloga – Mladost (B) 2:1 (0:0) VOGAW: Stadion Sloge, gledalaca 50, sudija Poznan (Mali Radinci). Strelci: Dragi}evi} u 50. i 90. (oba iz penala) za Slogu, a Simi} u 60. minutu za Mladost. @uti kartoni: Spasojevi} (Sloga), S. Bo`i~kovi} (Mladost).

SLOGA: Bosan~i}, Maleti}, Bi}ani}, Pupavac, Spasojevi}, Vu~kovi} (Bradi}), Kuzmanovi}, Dragi}evi}, Ili} (Krsti}), P. ^anaxija, Z.^anaxija. MLADOST: Veselinovi}, Simi}, M. Bo`i~kovi}, D. Ko{uti} (Vojnovi}), Kukoq, S.

Carska igra u drugom poluvremenu Car Uro{ – Mladost (P) 3:2 (0:2) JAZAK: Stadion Car Uro{a, gledalaca 50, sudija Krmar (Ruma). Strelci: Radowa, Poznan i N. Joci} za Car Uro{, D. Panteli} i S. Suboti} za Mladost. @uti kartoni: Radowa, Pavlovi} (Car Uro{), Orlovi}, S. Suboti}, Anxi}, D. Panteli} (Mladost). CAR URO[: Petru{ 5, Markovi} 7 (M. Jovanovi}), Poznan 8, J. Joci} 7, Pavlovi} 8 (Majstorovi} ), Basara 7 (N. Joci}), Popovi} 8, Radowa 8, Vrawe{ 7, L. Jovanovi} 7, G. Nedi} 7. MLADOST: Damjan~uk 8, Vasi} 8 (Ba~vanin 5), Bognar 9, S. Suboti} 7, Baki} 7 (Raj~evi} 6), Cvjetinovi} 5, N. Panteli} 6, Anxi} 9, D. Panteli} 8 (Milin 5), Orlovi} 9, D. Suboti} 8. Pavlov~ani nisu uspeli da jo{ u prvom delu savladaju visokim rezultatom grogiranog rivala.Onda se u nastavku doma}ini vra}aju iz pepela i u furioznom tempu ka`wavaju proma{aje gostiju iz prvog dela i dolaze do velike pobede. B. Gruji}

Bo`i~kovi} (Dudukovi}), B. Krivo{i}, Petrovi}, B. Bo`i~kovi}, Aleksi} (Qubinkovi}), N. Ko{uti}. Gosti iz Bu|anovaca zaslu`ili su bod u tvrdoj i neizvesnoj utakmici. S. Jovanovi}

Vojvodina – Borac (ST) 5:0 (2:0) NERADIN: Stadion Vojvodine, gledalaca 50, sudija: Veselinovi} (Ruma). Strelci: Vu~ini} u 15, Radovanovi} u 35, \akovi} u 68. i 89. i Milojevi} u 88. minutu. @uti karton: Buli} (Borac). VOJVODINA: Marjanovi} 6, Stani} 6 (Ivani} 6), Mandi} 7 (Milojevi} 7), Petrovi} 7, Stojakovi} 6, Radovano vi} 7, Bizumi} 7, Vu~ini} 8, Stojkovi} 6, B. Radovanovi} 8, \akovi} 6 (Suboti} 7). BORAC: Jankovi} 7, B.Utvi} 5 (I. Utvi} 6), Petrovi} 5, M. Buli} 5 (I. Buli} 6), Jovanovi} 5, D. Jefti} 5, M. Jefti} 6, Buli} 6, Maksimovi} 6, Stepanovi} 6, [krbi} 6. Kona~no su Neradinci organizovanom i efikasnom igrom do{li do ubedqivog trijumfa. S. Jankovi}

Trebao je ovo biti derbi kola, neizvestan susret, ali od toga ni{ta. D. Polimac

OFK Bingula – Jedinstvo (M) 6:1 (3:0)

BINGULA: Stadion OFK Bingule, gledalaca 100, sudija Vladi} ([id). Strelci: Milovanovi} u 13, Halilovi} u 35, 41, 60. i 67. i Kremi} u 68. za OFK Bingulu, a Jawatovi} u 72. minutu za Jedinstvo. @uti karton: Svir~evi} (OFK Bingula). OFK BINGULA: Dubovski 7, Kremi} 7, Ruman 7, B. Kramar 8, Pali} 8 (Farka{ 7), Svir~evi} 7, Fraji} 7 (Babeqa 7), ]osi} 7, Halilovi} 9, Krsti} 8, Milovanovi} 7 (Suhawi 7). JEDINSTVO: Luki} 6, D. Seni} 6, Aramba{i} 6, \uri} 6, B. Spasojevi} 6, G. Ivankovi} 6, Vidak 6, Savi} 6, Vorkapi} 6, Jawatovi} 7, D. Simi} 6. Na Morjanu je usledila nova pobeda doma}ina, za nova tri boda. D. ]osi}

Sin|eli} – Napredak 2:1 (2:0) GIBARAC: Stadion Sin|eli}a, gledalaca 50, sudija Softi} (Ba~inci). Strelci: Mileti} u 15. i S. Kova~evi} za Sin|eli}, Krtini} u 70. minutu za Napredak. @uti kartoni: Mileti}, Vudrak, S. Kova}evi} (Sin|eli}), V. Petrovi} i Luji} (Napredak). SIN\ELI]: Jak{i} 5, Geordini 8, Damjanovi} 8, S. Kova~evi} 8, Basrak 8, Vudrak 8, Drenovac 8, G. Kova~evi} 8 (Stojanovi}), Mladen Savi} 8 (Toma{evi}), [arac 8 (Milo{ Savi}), Mileti} 8. NAPREDAK: M. Dobrojevi} 7, Jastrebi} 7, Petrovi} 7, Maleti} 7 (D. Dobrojevi} 7), Luji} 7, Mladenovi} 7, Gali} 7, V. Petrovi} 7, Krtini} 7 (Tuti} 7), Novakovi} 7 (\a~anin 7), Stanoj~i} 7. Nisu doma}i lako do{li do pobede, ali su je zaslu`ili. D. Vukas

Borac – Omladinac (B) 3:1(1:0)

ILINCI: Stadion Borca, sudija Softi} (Ba~inci). Strelci: I. Filipovi} u 1, 65. i 70. za Borac, a A. Manojlovi} u 60. minutu za Omladinac. @uti kartoni: Krwaji} (Borac), Slavujevi}, Darko Pani} (Omladinac).

QUBA: Jedinstvo – OFK Biki} 5:1, JAMENA: Grani~ar - Bratstvo 3:1, GIBARAC: Sin|eli} –Napredak 2:1, BINGULA: OFK Bingula – Jedinstvo (M) 6:1, MOLOVIN: Omladinac – Ba~inci Sloga 1:4, BERKASOVO: Sremac – Jednota 0:4, ILINCI: Borac – Omladinac (B) 3:1. 1. Jedin. (Q) 5 4 0 1 18:8 12 2. Omlad. (B) 5 4 0 1 12:6 12 3. Jednota 5 3 1 1 17:4 10 4. OFK Biki} 5 3 1 1 12:8 10 5. Ba~inci Sl. 5 3 0 2 11:6 9 6. Bingula 5 3 0 2 15:12 9 7. Bratstvo 5 3 0 2 13:10 9 8. Sin|eli} 5 3 0 2 6:3 9 9. Borac (I) 5 3 0 2 7:6 9 10. Grani~ar 5 2 1 2 7:7 7 11. Napredak 5 1 1 3 7:12 4 12. Omlad. (M) 5 1 0 4 6:19 3 13. Jedin. (M) 5 0 0 5 3:19 0 14. Sremac 5 0 0 5 2:18 0

BORAC: D. Simi} 7, Bo{wakovi} 6, M. Savi} 8, D. Filipovi} 7, Peji} 7, R. Savi} 8, Krwaji} 8, Bogdanovi} 7, I. Filipovi} 9, Stoj{i} 7 (Sarap 7), Glavo{evi} 7. OMLADINAC: Pavlovi} 5, [ipka 5, Bogdanovi} 6, Bukarica 6 (Slavujevi} 6), Jelu{i} 6, Krmar 5 (Darko Pani} 5), Ga~i} 6 (Medi} 5), P. Male{evi} 7, Savi} 6, A. Manojlovi} 7, Dejan Pani} 7. Ilin~ani polako ulaze u formu i danas bi pobedli i ja~eg protivnika. Gosti nisu pru`ili ve}i otpor iako se to od wih o~ekivalo. M. Smiqi}

Grani~ar – Bratstvo 3:1 (2:0) JAMENA: Stadion Grani~ara, gledalaca 70, sudija Durakovi} ([id). Strelci: D. Joki} u 3. i 63. i D. Juro{evi} u 36. za Grani~ar, \a~anin u 87. minutu za Bratstvo. @uti kartoni: Boban Cvijanovi} (Grani~ar), Bun~i}, Tur~an (Bratstvo). GRANI^AR: Bogdan Cvijanovi}, Joki}, D. Jovi}, Z. Jovi}, Stanivukovi}, Maru{i}, Stevi}, Boban Cvijanovi}, S. Juro{evi}, D. Juro{evi}, D. Joki} (Star~evi}, Nenadovi}, Danilovi}). BRATSTVO: Vitman, Aramba{i}, Majher (\a~anin), Ceti}, Rajkovi} (B. Tadi}), Tur~an, Naranxi}, S. Tadi}, Cigankov, ^ipkar, Varga (Bun~i}). Gosti su se po{teno isproma{ivali, a doma}ini su svaki {ut na gol Vitmana pretvorili u pogodak. S. Tadi}

OP[TINSKA LIGA PE]INCI JAZAK: Car Uro{ – Mladost (P) 3:2, VOGAW: Sloga – M ladost (B) 2:1, NERADIN: Vojvodina – Borac(ST) 5:0, RIVICA: Planinac – Borac (K) 0:5. FK 27. oktobar iz [atrinaca je bio slobodan. 1. Borac(K) 3 2 1 0 12:1 7 2. Sloga(V) 3 2 1 0 10:4 7 3. Car Uro{ 3 2 0 1 11:5 6 4. Mladost(B) 3 2 0 1 8:5 6 5. Mladost(P) 2 1 0 1 9:5 3 6. Vojvodina 3 1 0 2 6:8 3 7. Planinac 2 1 0 1 2:6 3 8. 27.oktobar 2 0 0 2 3:11 0 9. Borac(ST) 3 0 0 3 2:18 0

Planinac – Borac (K) 0:5 (0:3) RIVICA: Stadion Planinca, gledalaca 50, sudija Vrani} (Ruma). Strelci: Kula~in u 10, @ivkovi} u 18. i 40, Stojkovi} u 53. i Jovi} u 85. minutu. PLANINAC: Avramovi} 5, ]osi} 5, Paji} 5, R. ]iri} 5, D. ]iri} 6, S. Paji} 6, Stoj~i} 5 (Erdeqan ), Stevanovi} 6, S. ]iri} 5 (Atkovi} ), Putica 6 (Smiqani} ), N. ]iri} 7. BORAC: Vasi} 7, Z. Tomi} 7, Vujaklija 7 (Ranki} 7), @ivkovi} 8 (Milenkovi} 7), Ili} 7 (Sto{evski 7), Kula~in 7, Jovi} 7, Golubovi} 7, Jovanovi} 7, M. Mati} 8, Stojkovi} 7. Nadmo}niji i fizi~ki ja~i gosti koji predentuju za prvaka lige lako su napunili mre`u golmana doma}ina Avramovi}a. D. Vasiqevi}

Mladost – Grani~ar 3:0 (prekid u 43. minutu) PRHOVO: Stadion Mladosti, gledalaca 150, sudija Miti} (Stara Pazova). Strelci: Savi} u 7. i 20. i D. Toma{evi} u 30. minutu. MLADOST: Nini}, Popovi}, Krwaji}, Rakoni}, D. Toma{evi}, Stoj{i}, Pe{terac, Poznanovi}, Savi}, Matanovi}, V. Toma{evi}. GRANI^AR: Z. Orlovi}, Raki}, I. ^avi}, Jovanovi}, Dra`i}, Velimir, Lisulov, Markovi}, Milo{ Nikoli}. Gosti iz Obre`a doputovali su sa devet igra~a, a kada ih je ostalo sedam, zbog povrede dvojice, sudija Miti} je prekinuo me~. Z. Vasi}

Kameni – OFK Bresta~ 1:1 (1:1) A[AWA: Stadion Kamenog, gledalaca 50, sudija Grozdani} SUBOTI[TE: Vitez – Sloven 0:2, PRHOVO: Mladost – Grani~ar 3:0 (prekid u 43. minutu), DOWI TOVARNIK: Sloboda – Popinci 2:0, KARLOV^I]: Lovac – Sremac (De~) 1:3, A[AWA: Kameni – OFK Bresta~ 1:1, S. MIHAQEVCI: Srem – Napredak 4:2. [umar iz Ogara je bio slobodan. 1. OFK Bresta~ 5 4 1 0 12:5 13 2. Sloboda 5 3 0 2 15:8 9 3. Sremac(De~) 5 3 0 2 13:8 9 4. [umar 4 3 0 1 9:4 9 5. Sloven 4 3 0 1 7:3 9 6. Popinci 5 3 0 2 8:5 9 7. Napredak 5 2 1 2 17:15 7 8. Mladost (P) 5 2 1 2 10:9 7 9. Srem 4 2 0 2 7:9 6 10. Kameni 4 1 1 2 8:13 4 11. Lovac 5 1 0 4 11:18 3 12. Grani~ar 4 0 1 3 2:9 1 13. Vitez 5 0 1 4 3:16 1

(Ogar). Strelci: Radoj~i} u 31. za Kameni, Savi} u 10. minutu za OFK Bresta~. @uti kartoni: Lazi}(Kameni), Petkovi} (OFK Bresta~). Crveni karton: Miqu{ (Kameni). KAMENI: Tri{i} 8, Miqu{ 6, Lazi} 6, S. Balaban 7, M. Balaban 7, Vu~evac 6 (Vasi} ), Filipovi} 6 (Mickovi} 6), Draga{ 6, Uro{evi} 6, Radoj~i} 7 (Jovanovi} 7), Cveji} 7. OFK BRESTA^: Paliku}a 7, Ceqani} 6 (M. Lazi} ), Lazi} 6, Petkovi} 6, Nikolov 8, Stefan Mladenovi} 6 (Vu~kovi}), N. Savi}, D. Glu{ac 7, G. Krwulac 6, S. Krwulac 6, Strahiwa Mladenovi} 7 (Lon~ar 6). M. Mickovi}

Lovac – Sremac (De~) 1:3 (1:2) KARLOV^I]: Stadion Lovca, gledalaca 50, sudija Stepanovi} (Dowi Tovarnik). Strelci: Arsi} u 83. za Lovac, Zdjelari} u 6, @.Jovanovi} u 40. i Te{i} u 89. minutu za Sremac. @uti kartoni: Te{i}, Juri{i}, Drqa~a (Sremac). LOVAC: Samarxi}, P. Majstorovi}, Milosavqevi} (Kosani}), Leki} (Arsi}), Z. Devrwa, Radosavqevi}, Masal, \. Devrwa, Popovi}, M. Maksimovi}, B. Maksimovi}. SREMAC: Vuka{inovi}, @ivanovi}, Macavara, Medi} (\a~a), D. Mijatovi}, Juri{i} (Petrovi}), Drqa~a, Vuleti}, Zdjelari}, Bezbradica (Te{i}), Jovanovi}. M. Klin~arevi}


c m y

DNEVNIK

TURNIR U RUSIJI

Poraz Vojvodine Odbojka{i NIS Vojvodine pora`eni su u prvom kolu turnira u Rusiji „Kup predsednika Republike Ba{kortostan“. Novosa|ani su izgubili od Lokomotive iz Jekaterinburga rezultatom 0:3 (19:25, 21:25, 19:25). Danas, u drugom kolu, Vojvodina }e se sastati sa doma}inom Uralom u 15 ~asova po na{em vremenu.

^ETVRTFINALE KUPA SRBIJE NA TERITORIJI VOJVODINE – @ENE

Derbi Zrewaninkama

Zrewanin 023 - Futog 3:1 (24:26, 25:13, 25:20, 25:23) ZREWANIN: Hala Gimanzije, gledalaca 50, sudije: Maodu{ (Novi Sad), Pawak (Ba~ka Palanka). ZREWANIN 023: Babi} 2, Reqi}, Zelenovi} 24, Vulin 10, Deuri} 5, Vukovi} 19, Potkowak, Bijeli} 9, Dap~evi} (l1), Markov (l2). FUTOG: Ni{avi} 2, ^ubrilo 14, Crepuqa, Tomi} 7, Stani} 4,

Joldi} (l), Mr|an 16, Draga{, Mati} 2, Drobac 6, Mihi}, Popovi} 7. U derbiju drugoliga{a u ~etvrtfinalu Kupa Srbije na teritoriji Vojvodine vi{e ume}a u zavr{nicama setova imale su Zrewaninke i mo`da lak{e od o~ekivanog savladale glavnog konkurenta za ulazak u Prvu ligu u predstoje}oj sezoni.

Mladost (I) - Vojvodina 0:3 (13:25, 19:25, 16:25) IN\IJA: Hala sportova, gledalaca 50, sudije: J. Petrovi} i S. Petrovi} (obe Sremska Kamenica). MLADOST: Obradovi}, Trajkovi}, Poznan, A. Todorovi}, @ivkovi}, Male{evi}, M. Todorovi}, Bogovac, Raji}, Vulin, Baji}, Spasi} (l). VOJVODINA: Savi}, Uji}, Mitrovi}, Kla{wi}, [obot, Grguri, N. Vukoti}, D. Vukoti}, ^elebi}, Luki}, Reqi} (l1), Rankov (l2).

Srem - Varadin BMG gradwa 0:3 (14:25, 10:25, 21:25) SREMSKA MITROVICA: Gradska hala sportova, gledalaca 100, sudije: \uri} (Nova Pazova), Peura~a (In|ija). SREM: Mili}, Adamovi}, Turudi}, Pavlovi}, Milovac, Mihajlovi}, Trebvac, Brkovi}, ]utovi}, Kopri} (l). VARADIN BMG GRADWA: Mal~i}, Iri~anin, Ra~i}, Mihajlovi}, Buni}, Peri{i}, Radanovi}, Mihi}, [imi}, Kijanovi}, Pu{owa (l1), Milovanovi} (l2). Samo zbog opu{tawa odbojka{ica Varadina, Mitorv~anke su u tre}em setu velikom serijom uspele koliko-toliko da rezultatski pariraju favoritu.

SPORT

Srbija nije samo Novak \okovi} Punih 111 godina, koliko je pro{lo od ustanovqavawa Dejvis kupa 1899. godine, trebalo je teniserima iz Srbije da do|u do finala najja~eg ekipnog takmi~ewa na svetu. Jesu igra~i iz nekada{wih zemaqa s na{ih prostora stizali daleko, bili su tri puta polufinalisti, ali u zavr{ni me~ nisu uspevali da stignu. Salatara, pehar Dvajta Dejvisa, bio je samo san, ali je i snivawu, evo, do{ao kraj. Posle pobede nad ^e{kom od 3:2, Srbija }e, od 3. do 5. decembra u Beogradu, imati priliku da prvi put u svojoj istoriji podigne najvredniji ekipni teniski trofej i to je, sam po sebi, pravi podvig Novaka \okovi}a, Janka Tipsarevi}a, Viktora Troickog, Nenada Zimowi}a i ostalih igra~a koje je pod zastavu pozivao selektor Bogdan Obradovi}. Naspram najboqih srpskih, na}i }e se odabrani francuski teniseri, koji su u polufinalu prosto po~istili s terena selekciju Argentine (5:0). Iako u polufinalu nije nastupio zbog povrede, predvodnik nove generacije „galskih petlova“ je tamnoputi @o-Vilfred Conga, trenutno 12. igra~ na ATP listi. Uz wega, legendarni igra~ iz Francuske, a danas selektor Gi For`e, ra~una i na Gaela Monfisa (15.), Mikaela Qodru (28.), Ri{ara Gaskea (30.), @ilijena Benetoa (38.) i @ila Simona (41.), dakle igra~e koji se nalaze u prvih 50 na svetskoj rang listi. Do sada su se Srbija i Francuska sastajali osam puta i skor je 4:4. Prvi put teniseri iz dve

Novak \okovi} i @o-Vilfred Conga

zemqe snage su odmerili davne 1936. godine, kada je boqa bila Jugoslavija (3:2), a posledwi duel datira iz 1991. godine, kada su u polufinalu Dejvis kupa, Francuzi slavili u Pou (5:0), u polufinalu. Upravo za taj susret vezana je i zanimqiva pri~a, po{to su na{i najboqi igra~i, tada pod komandom selektora Radmila Armenuli}a, do plasmana me|u ~etiri najboqe selekcije stigli, uz standardnog Slobodana @ivojinovi}a, uz pomo} Hrvata Gorana Ivani{evi}a i Gorana Prpi}a. Wih dvojica, me|utim, zbog politi~kih neprilika u biv{oj zemqi, odbili su da zaigraju u Pou i Armenuli} je bio primoran da pod zastavu pozove malo poznate

Do sada 12 {ampiona

KIKINDA: Hala Jezero, gledalaca 150, sudije: Bo`ovi} (Zrewanin), Star~evi} (Beograd). KIKINDA: Arsenov, Palinko, Basta, Utr`en, [kundri}, Tepavac, Bo`i}, Grmu{a, Gurzulov, @ivkovi}, Qubo{a, Todorovi} (l). JEDINSTVO (SP): @ivkovi}, Gogi}, Erakovi}, Ha|i{enovi}, Lozi}, Markovi}, Juri{i}, Vojinovi}, Stanojevi}, \ukanovi} (l).

Rekli smo da je pro{lo 111 godina od kada je po~eo da se igra Dejvis kup, a za svo to vreme teniseri iz samo 12 zemaqa podizali su pobedni~ki pehar. Salatara je naj~e{}e bila u rukama reprezentativaca SAD, koji su je osvajali ~ak 32 puta, dok su iza wih na ve~noj listi Australijanci (28). Francuzi i Britanci dele tre}e i ~etvrto mesto sa po 9 titula, a slede: [vedska (7), [panija (4), Nema~ka (3), Rusija (2), odnosno Hrvatska, ^e{ka, Italija i Ju`na Afrika (1). Srbija }e, dakle, imati priliku da postane 13. zemqa ~ije ime }e biti ugravirano na veliki pehar, a time }e u}i i u istoriju svetskog tenisa.

In|ija - GIK Banat 3:1 (20:25, 25:23, 25:15, 25:18) IN\IJA: Gradska hala, gledalaca 100, sudije: Gruji~i} i [u}ur (oboje Novi Sad). IN\IJA: Jovanovi}, Baji}, Grmu{a, Radojevi}, Mihi}, Stankovi}, ^olovi}, Stupar, Andri}, Stojkovi}, Vukovi} (l1), Jovi} (l2). GIK BANAT: Crwanski, Lazi}, Ateqevi}, Stanovi}, Tri{i}, ^adin, Provixalo, Petrovi}, Slavni} (l).

Mladost Ekspans - Novi Sad DDOR 1:3 (17:25, 17:25, 25:22, 17:25) NOVA PAZOVA: Hala sportova, gledalaca 100, sudije: Nenadi} (Kovin), Jakovqevi} (Pan~evo). MLADOST EKSPANS: Skoko, Dobri}, Pe{es, Risti}, D. Mili}, M. Mili}, Nikoli}, Vojvodi}, Ranmi}, Sin|eli} (l). NOVI SAD DDOR: Kati}, Januzovi}, Mari~i}, Mili}evi}, Panti}, Nikoli}, Bra~uq, Kopawa, To{i}, [atora, Bo{ko~evi} (l).

RFU - Bavani{te 3:0 (25:14, 25:14, 25:12) FUTOG: Hala O.[. „Miroslav Anti}“, gledalaca 100, sudije: ]ulibrk i Dragi~evi} (obojica Ba~ka Palanka). RFU: Mihajlovi}, Jerkovi}, Ni{i}, ^ubrilo, Malini}, Raki}, Markovi}, Vorkapi}, [vowa, Luburi}, panteli} (l). BAVANI[TE: Brdarski, Marjanovi}, Krsti}, Stevanovi}, @akula, D. Dolova~ki, Risti}, Srbotwak, I. Dolova~ki (l).

Dunav volej - Spartak 0:3 (24:26, 19:25, 22:25) FUTOG: Hala sportova, gledalaca 100, sudije: Salati} (Novi Sad), Kova~ (Zrewanin). DUNAV VOLEJ: [vraka, Jefti}, Vavan, Zatri}, ]osi}, Mati}, Lalo{evi}, Mili}, Zobenica, ^u~kovi} (l). SPARTAK: Ku`i}, Radulovi}, Jana~kov, Jawi}, Banovi}, Konkoq, Markovi}, Fa}ol, Kecman, Medi}, Radovi}, Vidakov (l). Pripremio: M. Risti}

DANAS NA SLANOJ BARI

Gradski duel za finale Danas }e se od 20 ~asova u hali na Slanoj bari sastati odbojka{ice Varadin BMG gradwe i Vojvodine u me~u polufinala Kupa Vojvodine. Ulaz za sve posetioce je slobodan. M. R.

19

NA[I I FRANCUSKI REPREZENTATIVCI ODLU^I]E O POBEDNIKU DEJVIS KUPA ZA 2010. GODINU

Kikinda - Jedinstvo (SP) 0:3 (18:25, 18:25, 20:25)

^ETVRFINALE KUPA SRBIJE NA TERITORIJI VOJVODINE – MU[KARCI

sreda22.septembar2010.

mladi}e poput Sr|ana Mu{katirovi}a, Neboj{e \or|evi}a i Gorana Mihailovi}a. Epilog je bila ubedqiva pobeda Francuza, za koje su nastupali sada{wi selektor For`e i ni{ta mawe poznati i priznati Fabris Santoro. Francuska {tampa ve} je po~ela da najavquje finalni me~ u Beogradu. Isto ~ini i zvani~ni internet sajt Francuske teniske federacije, na kojem se ka`e: - Po~etkom decembra u Beogradu }e temperatura biti oko 6-7 stepeni, ali mo`emo da o~ekujemo da }e preko 17.000 gledalaca u Areni napraviti pravi pakao i da }e na{im teniserima biti i te kako vru}e u finalu. U tekstu se daqe tvrdi kako je Novak \okovi} najve}a glavoboqa za igra~e i selektora francuske reprezentacije. - Ulazak u finale Srbi najvi{e duguju Novaku \okovi}u. Svetski broj 2 je glavni junak wihove avanture, jer je, pre pobede nad finalistom ovogodi{weg Vimbldona ^ehom Toma`om Berdihom, pobedio i Amerikance Xona Iznera i Sema Kverija, a potom i Hrvate Ivana Qubi~i}a i Marina ^ili}a. Nole je opasnost broj jedan, jer

[AMPIONAT SRBIJE ZA JUNIORE

Pan~evci oki}eni zlatom Strelci kluba Pan~evo osvojili su ~etiri zlatne i srebrnu medaqu na [ampionatu Srbije serijskom MK pu{kom za juniore i juniorke i najsupeniji su klub. Najuspe{niji strelac prvenstva na streli{tu kraj Velike Morave u \upriji u odli~noj organizaciji Streqa~kog saveza ]uprije i tima vrednih streqa~kih radnika koje je predvodio predsednik Miroslav Stanojevi}, bio je Pan~evac Gabrijel Dautovi} koji je pobedio u u trostavu i bio vice{ampion u 40 metaka le`e}i, a kao ~lan pobednni~ke ekipe okitio se sa jo{ dva zlata. Pet medaqa osvojio je i klub Mladost iz In|ije (dve zlatne i tri sre- Gabrijel Dautovi} brne) a po jednu titulu osvojili Zbog malog broja prijavqesu SFS Borac iz Para}ina i nih, nije odr`ano takmi~ewe juVojnik iz Subotice. Para}inci niorke MK pu{kom trostav 3 su, uz zlatni trofej, osvojili i puta 20 metaka.U~estvovalo je tri bronze. 70 takmi~ara i takmi~arki iz Serijskom MK pu{kom u ap13 klubova. solutnoj konkurenciji mu{kaRezultati - [ampionat Srbiraca i `ena, zlatnom medaqom je serijskom MK pu{kom, 40 meokitila se Slavica \or|evi} taka le`e}i - Juniorke: 1. Alekiz para}inskog kluba SFS Bosandra Vuji} (Mladost) 340, 2. rac. Milica Igwatovi} (Metalac

FOD, Bor) 339, 3. Marija Anti} (]uprija) 333 kruga itd. Ekipno: 1. Mladost In|ija 972, 2. ^uprija 886, 3. VO] (^uprija) 816 krugova itd. Juniori: Dalibor Pavlovi} (Pan~evo) 358, 2. Gabrijel Dautovi} (Pan~evo) 340, 3. Dalibor Milo{evi} (SFS Borac) 337 itd. Ekipno: 1. Pan~evo 1.026, 2. Mladost In|ija 960, 3. Borac Para}in 944 kruga itd. Trostav 3 puta 20 metaka, juniori: 1. Gabrijel Dautovi} (Pan~evo) 505, 2.Uro{ Mihajlovi} (Mladost) 484, 3. Vojislav Mladenovi} (Uqma) 470 krugova itd. Ekipno: 1. Pan~evo 1.378, 2.Mladost In|ija 1.373, 3. Uqma 1.253 kruga. Op{ta kategorija, MK pu{ka 3 puta 20 metaka: 1. Slavica \or|evi} (SFS Borac), 2. Milan Jari} (Vojnik, Subotica) 503, 3. Elvira Vinci} („Radivoj ]irpanov“, Novi Sad) 498 krugova itd. Ekipno: 1. Vojnik (Subotica) 1.449, 2. SD „Heroj Srba – Bezbednost“ (Smederevo) 1.445, 3. SFS Biorac (Para}in) 1.436 krugova itd.

ima pozitivan skor u duelima sa Monfisom (5:0), Simonom (4:1), Gaskeom (2:1), Qodrom (1:0), Klemonom (3:1) i Benetoom (4:1). Jedino Conga vodi protiv \okovi}a (5:2) i nadamo se da }e osvojiti bodove u vru}em Beogradu. Na sajtu FTF ipak upozoravaju: - Srpski tim, me|utim, nije samo \okovi}. Veliku podr{ku na putovawu do finala Dejvis kupa, Nole je imao u Janku Tipsarevi}u i Viktoru Troickom. Prvi je bio junak polufinalne pobede nad ^e{kom, dok je drugi doneo dragocen poen Srbiji u me~u sa Amerikancima. Kona~no, srpski tim ra~una i na izuzetno va`nog Nenada Zimowi}a, trenutno tre}eplasiranog dubl igra~a sveta. Potom sti`e i upozorewe za Gi For`ea: Gi, zaboravite na „nervne slomove“ prilikom sastavqawa tima za finale. Imate na raspolagawu sedam igra~a i morate {to pre da se odlu~ite koji }e od wih braniti boje Francuske. Selektor Srbije Bogdan Obradovi} ve} sada zna sastav za finale i Srbija je tu u prednosti zakqu~uje se u tekstu objavqenom na sajtu Francuske teniske federacije. A. Predojevi}

Krajinovi} u 2. kolu Srpski teniser Filip Krajinovi} plasirao se u drugo kolo turnira u Trnavi pobedom nad ^ehom Janom Hajekom. Krajinovi} je dobio prvi set rezultatom 7:6, u tajbrejku 12:10, a potom je Jan Hajek predao me~ zbog povrede. Jan Hajek je bio u Beogradu u sastavu ^e{ke za polufinalni duel Dejvis kupa sa Srbijom, ali nije dobio {ansu da igra. U drugom kolu Filip Krajinovi} }e igrati protiv boqeg iz duela izme|u \ovanija Lapentija iz Ekvadora i ^eha Martina Prikrila. Turnir u Trnavi igra se za nagradni fond iz 64.000 evra.

Uhap{en zbog pijanstva NFL igra~ i risiver Wujork Xetsa Brajlon Edvards uhap{en je u utorak u Wujorku zbog vo`we u pijanom stawu, potvrdila je wujor{ka policija. Edvards (27) je uhap{en u 5,15 sati ujutro na Menhetnu nakon rutinske kontrole. Policija je zaustavila wegovo vozilo, a kada je Edvards spustio prozor osetio se jak miris alkohola iz automobila. Odmah je ura|en alko-test na kojem se pokazalo da je pijan. Brajlon Edvards je odmah priveden u stanicu, ali je posle nekoliko sati pu{ten uz prekr{ajnu prijavu.


20

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda22.septembar2010.

BA^KA LIGA Rezultati 9. kola: Adice (N. Sad) - Prigrevi~ki [K 3,5:4,5, BT[K (Ba~ka Topola) - “Miqo Vujovi}” (Crvenka) 4,5:3,5, Detelinara (N. Sad) - Omladinac (Kucura) 4:4, Srbobran - Ba~ka (Pa~ir) 2,5:5,5, Senta - Temerin 4:4, Vulkan Protektor (Apatin) - Hercegovac (Gajdobra) 3,5:4,5. Plasman: 1. Detelinara 21 (41), 2. Ba~ka 20 (42,5), 3. Adice 19 (44,5), 4. Senta 19 (43,5), 5. Prigrevi~ki [K 17 (42,5), 6. “Miqo Vujovi}” 12 (34,5), 7. BT[K 11 (35), 8. Omladinac 9 (33), 9. Hercegovac 7 (31), 10. Vulkan Protektor 6 (29), 11. Srbobran 4 (27,5), 12. Temerin 2 (28).

BANATSKA LIGA Rezultati 9. kola: PA[K (Pan~evo) - Proleter (Zrewanin) 6:2, Radni~ki (Kovin) - “Bata ]osi}” (Opovo) 6:2, Lehel (Mu`qa) - Kova~ica 4:4, Bile}anin (Se~aw) - Alibunar 4,5:3,5, Sloga (Plandi{te) - Proleter (^oka) 4,5:3,5, ^okot (Gudurica) Partizan (Toma{evac) 2,5:5,5. Plasman: 1. Kova~ica 20 (41,5), 2. Radni~ki 18 (42), 3. Partizan 18 (40), 4. Bile}anin 16 (40), 5. “Bata ]osi}” 14 (38,5), 6. PA[K 14 (37,5), 7-8. Proleter (^oka) , Alibunar 13 (36,5), 9. Sloga 11 (31), 10. Lehel 10 (33), 11. Proleter (Zrewanin) 6 (29), 12. ^okot 3 (27,5).

SREMSKA LIGA Rezultati 9. kola: Banovci Dunav - “Car Uro{“ (Jazak) 2,5:5,5, LSK (La}arak) - Sloven (Ruma) 2,5:5,5, Sremac (^erevi}) - [imanovci 4,5:3,5, Cement (Beo~in) - Sremac (Vojka) 5,5:2,5, Hajduk (Be{ka) - “Stevica Puzi}” (Irig) 4:4, Stara Pazova (2) - Mladost ( Nova Pazova) 3:5. Plasman: 1. “Stevica Puzi}” 21 (46,5), 2. Mladost 21 (43), 3. Sloven 20 (42), 4. “Car Uro{“ 16 (40,5), 5. Cement 13 (36,5), 6. Banovci Dunav 13 (36), 7. LSK 12 (30,5), 8. Hajduk 11 (37,5), 9. Stara Pazova (2) 9 (35), 10. Sremac (^) 8 (30,5), 11. Sremac (V) 4 (23), 12. [imanovci 3 (31).

SEVERNOBANATSKA ZONA Rezultati 9. kola: Radni~ki (Kikinda) - Jedinstvo (N. Be~ej) 5:3, Napredak (^estereg) Jedinstvo (E~ka) 6:2, Mladost (Luki}evo) - Naftagas 2 (Elemir) 3,5:4,5, Novi Kne`evac Mladost (Bo~ar) 4:4, Krajina (Kraji{nik) - Begej (@iti{te) 4:4, „2. oktobar“ (Kumane) - Mladost (Despotovac) 6,5:1,5. Stawe: 1. Naftagas (2) 25 (47,5), 2. Radni~ki 21 (43), 3. Krajina 19 (43), 4. „2. oktobar“ 18 (44), 5. Napredak 18 (41,5), 6. Mladost (L) 13 (36,5), 7. Mladost (B) 10 (35), 8. Mladost (Despotovac) 9 (30), 9. Novi Kne`evac 8 (29,5), 10. Begej 7 (29), 11. Jedinstvo (E) 4 (28), 12. Jedinstvo (NB) 4 (25). PROBLEM BR. 303

Beli daje mat u dva poteza l. Kubbel Deutsche Schachzeitung, 1909.

„DNEVNIKOVA” JESEWA [KOLA [AHA

1.c4 e5 2.Sc3 Sc6 3.Sf3 f5 4.d4 e4 5.Lg5 Sf6 6.d5? Boqe je 6.Sd2, jer bi na 6…S:e4 beli imao 7. Sd:e4! 6…e:f3 7.d:c6 f:g2 Beli sad, naravno, ne}e da posle 8.L:g2 b:c6 ostane sa pe{akom mawe, pa ubacuje “me|upotez”, i to sa {ahom: 8.c:d7+??

Ali, na taj me|upotez dolazi, po Wego{u, “Vi|u potez!” koji je toliko neo~ekivan, duhovit, originalan, {okantan – da deluje skoro neprirodno! Iz po~asti prema takvom potezu, ispisa}emo ga pro{irenom notacijom, uprkos {tedwi papira (i prostora): 9…Sf6:d7!!! Beli predaje! I drugi beli predaje! I tre}i beli predaje! A time je i Dragoslav Andri} zavr{io dana{we predavawe u “[koli za male i velike pacere”.

DE^JI TURNIR U SIRMIJUMU

Talenti na delu Subota je bila prepuna {ahovskih doga|awa. Tako je u Sremskoj Mitrovici uspe{no organizovan drugi de~iji turnir „[ah u {kole“. Na turniru je u~estvovalo ukupno 70 de~aka i devoj~ica. Medaqe su osvojlili - de~aci 1-4. razred: 1. Milo{ @arkovi} (Zemun) 6, 2. Aleksandar Demi} (Zemun) 5, 3. Jovan Jovi} (Sr. Mitrovica) 4,5 poena; de~aci 5-8. razred: 1. Damjan Cvetanovi} (Novi Sad) 5,5, 2. Mihajlo Matovi} ([id) 4,5, 3. Nikola O{ap (@abaq) 4,5 poena; devoj~ice 1-4. razred: 1. Katarina Nestorovi} (Zemun) 5, 2. Tara Vorkapi} (Sombor) 3,5, 3. Ana Petri} (^urug) 3 poena; devoj~ice 5-8. razred: 1. Marica Milovanovi} (^urug) 5,5, 2. Tatjana Marticki (^urug) 5, 3. Jelena [upeqak (Beograd) 4,5 poena.

Nekad be{e…

Katerina Lagno

BRZOPOTEZNI SVETSKI [AMPIONAT ZA @ENE

Lagno najbr`a U Moskvi je protekle nedeqe odr`ano finale Svetskog brzopoteznog {ampionata za `ene uz u~e{}e 16 takmi~arki. Pobednica je Katerina Lagno (Ukrajina) sa 11,5 poena i tako postala svetska {ampionka u brzopoteznom {ahu za ovu godinu. Plasman: 1. Katerina Lagno 11,5, 2. Antoaneta Stefanova 10,5, 3. Tatjana Kozinceva 9,5 4-5. Valentina Guneva, Hampi Koneru 9, 6-8. Aleksandra Kostewuk, Ina Gaponenko, Ana Muzi~uk 8, 9. Mari Sebag 7,5, 10. Irina Kru{ 7, 11. Almira Skrip~enko 6,5, 12. Nade`da Kozinceva 6, 13. Marija Muzi~uk 5,5, 14-15. Nazi Paikidze, Natalija @ukova 5, 16. Vera Nebol{ina 4 poena.

JU@NOBA^KA–LIGA Rezultati 9. kola: Mladenovo E|{eg (N. Sad) 4,5:3,5, Anpasan (N. Sad) - Vojvodina (N. Sad) 2,5:5,5, Ba~ka Palanka – Titel 5:3, Ba~ - Bubamara (N. Sad) 4:4, Sutjeska (Ba~ko Dobro Poqe), Hajduk (^urug) slobodne ekipe. Plasman: 1. Ba~ka Palanka 19 (36,5(7), 2. Bubamara 16 (22(9), 3. Vojvodina 15 (37,5(7), 4. Anpasan 14 (33,5(7), 5. Titel 12 (31,5(7), 6. Sutjeska 9 (27,5(7), 7. Mladenovo 7 (25(8), 8. Hajduk 7 (25(7), 9. E|{eg 4 (23(7), 10. Ba~ 2 (19,5(8).

MOL–SOMBOR Rezultati 7. kola: “Aleksa [anti}” - Leme{ (Sv. Mileti}) 2,5:5,5, Karavukovo – Lipar 4:4, Sivac - Ba~ki Breg 3:5, “B. Mihailovi}” (Stani{i}) slobodan. Kona~ana plasman: 1. Karavukovo 14 (30,5), 2. “B. Mihajlovi}” 13 (29), 3. Leme{ 13 (26,5), 4. Lipar 8 (25,5), 5. Ba~ki Breg 4 (22), 6. Sivac 4 (20), 7. “Aleksa Santi}” 3 (14,5).

MOL–SUBOTICA Katarina Nestorovi}

FESTIVAL MEDENIH PE[AKA

Alternativna simultanka U Novom Sadu, u organizaciji udru`ewa p~elara “Jovan @ivanovi}” i Novosadskog {ah kluba, odr`ana je alternativna simultanka koju su igrali vele-

majstor Aleksandar Kova~evi} i inter majstor Sini{a [ari} sa u~enicima novosadskih osnovnih {kola. Igralo se u centru grada pod nastre{nicom Tanurxi}eve palate. Posebna zanimqivost je bila da je svako “uzimawe” pe{aka od davaoca simultanke propra}eno obaveznim konzumirawem mednog napitka! U~estvovlo je 42 dece a remizirali su David Adamovi} i Jovan Vrane{ (“Kosta Trifkovi}”), Jovana Maletin (“@arko Zrewanin”) i Ilija Galin (“JoDetaq sa takmi~ewa u Novom Sadu `ef Atila”).

PUDARSKI DANI

Popovi} najboqi

Re{ewe problema br. 302 (E. J. Liv{ik, 1. pohvala “Il Due Mosse”) sa pozicijom: beli – Kh1, Dg3, Lb3, Sf5, Sh3; crni – Ke4, Ld2; je 1.Dg8! Na 1…K:f5 sledi 2.De6 mat. Na 1…Kd3 sledi 2.Dc4 mat. Na 1…L(?) sledi 2.Dd5 mat.

ANALIZIRANE PARTIJE

Neke minijature i neke korekture (2) Kako vreme brzo leti. Eto, u pro{lom broju smo tekst “Neke minijature – i neke korekture (1)” objavili u letwoj {koli {aha, a evo ve} u nastavku jesen sti`e (Duwo moja…). Mnoge se minijature ponavqaju (kad jedan od igra~a ponavqa “razred”) ne samo u prijateqskim susretima nego i na {ahovskim ringovima ni`eg ranga (kao onaj refren: “ringe-ringe-raja…”). Ali, da umirim najzad one koji mi (kao da ih ~ujem) zameraju {to sam ovde navodio poznate minijature (uz nepoznate podatke) radi onih koji ih ne znaju (pa mi i ne zameraju) - evo jedne mini-partije koja je toliko nepoznata da su u wu strmoglava~ke upala ~ak trojica poznatih i prekaqenih sovjetskih boraca! Ka`em “najmawe” jer li~no znam samo za tri dole navedena slu~aja – ali, kao {to }emo videti, isku{ewe je u toj varijanti za belog toliko primamqivo, a ceh toliko neo~ekivano previsok, da verovatno ima, ili }e ih biti, jo{ podosta `rtava “straobalnog” osmog poteza crnog. Samo ne}e ih, od danas, biti – me|u na{im ~itaocima! Podignimo zavesu… Maestri, izvolite po~eti! Kataliman–Arowin SSSR, 1963. Razuvajev–Kuprej~ik SSSR 1969. Doro{kevi~–Tukmakov SSSR, 1971.

U okviru manifestacije “Pudarski dani” u Irigu je odr`an tradicionalni brzopotezni turnir. U~estvovalo je 26 igra~a a na deobi prvog mesta sa 7,5 poena VM Petar Popovi} imao je boqe dodatne kriterijume od FM Vladimira Kosti}a. Plasman: 1-2. P. Popovi}, V. Kosti} 7,5, 3. Radlova~ki 7, 4. Jovi} 6,5, 5-7. Dra`i}, Topalov, Jevti} 5,5, 8-10. D. In|i}, Ratkovi}, N. Okiq 5, 11-13. Govedarica, Skoko, Dimitrijevi} 4,5, 14-19. Prodanovi}, Navratil, T. Okiq, Ubiparip, B. Kosti}, Koprivica 4, 2021. Kreji}, P. Mili~evi} 3,5, 22-23. \ur|evi}, Vi{wi} 3, 24-25. Jaki}, @. Mili~evi} 2,5, 26. ^erni~ek 1,5 poen. U ekipnom zbrajawu poena prvi je Novosadski [K sa 23 poena, 2. “Ivan Kurja~ki” (Pan~evo) 23, 3. Stara Pazova 18, 4. “Stevica Puzi}” (Irig) 16, 5. Sloven (ruma) 15, 6. Vrbas 13 poena.

DNEVNIK

Rezultati 6. kola: E|{eg (Mali I|o{) - Elektrovojvodina (Subotica) 4:4, Gunaro{ - Radni~ki (Torwo{) 2:6, Senta2 Trgopred (Bajmok) 6:2, Radni~ki (Bajmok) - BT[K 2 (Ba~ka Topola) 1,5:6,5. Plasman: 1. Elektrovojvodina 16 (31), 2. Radni~ki (T) 15 (28), 3. E|{eg 13 (29,5), 4. BT[K (2) 12 (30,5), 5. Senta (2) 9 (25,5), 6. Gunaro{ 2 (16,5), 7. Trgopred 1 (16,5), 8. Radni~ki (B) 1 (14,5).

MOL–VRBAS Rezultati 8. kola: Vojvodina (Tovari{evo) – Vajska 7:1, Zmajevo – Vrbas 4:4, “Veqko Vlahovi}” Bo|ani - Budu}nost (Glo`an) 3,5:4,5, Mladost (B. Petrovac) Kulpin 4:4, Selen~a, slobodna. Plasman: 1. Zmajevo 19 (38,5), 2. Vrbas 16 (38,5), 3. Selen~a 13 (33), 4. Vojvodina 13 (31), 5. Budu}nost 12 (28,5), 6. Mladost 8 (27), 7. Kulpin 8 (24(+), 8. “Veqko Vlahovi}” 3 (22), 9. Vajska 0 (13,5).

ZONSKA LIGA SREMA Rezultati 7. kola: Sloga (Hrtkovci) - Podunavac (Belegi{) 6,5:1,5, Borac (Veliki Radinci) Sremac 2 (Vojka) 5,5:2,5, Bano{tor - Dowi Srem (Pe}inci) 4:4, Jadran (Golubinci) - Rudar (Vrdnik) 3,5:4,5, Sloga (In|ija) - Radni~ki ([id) 5,5:2,5. Rezultati 8. kola: Podunavac Radni~ki ([id) 3,5:4,5, Rudar Sloga (In|ija) 3,5:4,5, Dowi Srem – Jadran 4:4, Sremac 2 - Bano{tor 2,5:5,5, Sloga (Hrtkovci) – Borac 4:4. Plasman: 1. Sloga (I) 22 (38), 2. Radni~ki 21 (44), 3. Sremac 2 12 (30,5), 4. Jadran 11 (33), 5. Borac 11 (31,5), 6. Bano{tor 9 (30,5), 7. Rudar 8 (30), 8. Podunavac 7 (28), 9. Sloga (H) 6 (30), 10. Dowi Srem 4 (24,5).

Po~ela je Olimpijada u Kanti-Mansijsku (Rusija). Na{ selektor mu{ke reprezentacije preoptimisti~ki pri`eqkuje plasman u prvih deset {to bi se ocenilo kao izvanredan uspeh. Streme}i toj `eqi prome{ao je karte pa je obrnuo rejting (tj, igra~e). Pola veka ranije, na XIV Olimpijadi u Lajpcigu (Isto~na Nema~ka), nisu se me{ale karte a deseto mesto bilo bi katastrofa. Osvojeno tre}e mesto i bronzana medaqa za Jugoslaviju (Gligori}, Matanovi}, Ivkov, Bertok, Damjanovi}, Vuk~evi}) sa 27 poena nije oceweno ni kao uspeh, ni kao neuspeh. Prvi su bili neprikosnoveni Rusi (Taq, Botvinik, Keres, Kor~noj, Smislov, Petrosjan) sa 34 poena, drugi SAD sa Fi{erom na prvoj tabli, uz 29 poena. ^etvrto mesto za Ma|arsku sa 22,5 poena, odnosno, 4,5 poena iza nas, itd. Do`iveli smo mimimalne poraze, prvo od Rusa, a potom, u borbi za drugo mesto i od Amerikanaca. Gligori}, na prvoj tabli, 12 poena iz 17, {to je tre}i rezultat na prvoj tabli. Igrao je odli~no: Fi{era dobija glatko. Ipak, Taqu nesmotreno poklawa remi u zavr{nici. Na prvoj tabli najboqi rezultat ima Roba~ (Austrija) 13,5 iz 16, drugi je Taq (tada svetski prvak) sa 11 iz 15.

Taq – Najdorf (B82) 1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sf6 5.Sc3 e6 6.Le3 Nakon tolikih diskusija u brojnim modernism varijantama sicilijanke do{la je kona~no na red i obnovqena {evenin{ka varijanta, da se u woj ispitaju razni novi otrovi. 6…a6 7.f4 b5 Ovo se mo`e smatrati preurawenim, jer beli ima na to dva dobra nastavka, naime pored partijskog 8.Df3 jo{ i gambitno 8.e5 d:e5 9.f:e5 Sd5 10.S:d5 D:d5 11.Dd2 D:e5 12.0-0-0, pri ~emu je kompenzacija za pe{aka o~igledno uverqiva. 8.Df3 Lb7 9.Ld3 Sbd7 10.0–0 Le7 11.a3 0–0 12.Dh3 Pozicija je veoma simpati~na za belog, me|u ostalom i zato, jer crni mora tro{iti vreme za razmi{qawe da utvrdi da li preti e5 ili ne. 12…Dc7 13.Tae1 Sc5 14.Lf2 Ovde se mogu spomenuti neke varke i diverzije, koje su oba lisca naravno videla. Tako crni u ovom ~asu nije pretio sa 14…Sf:e4 zbog 15.S:e4 S:e4 16.S:e6! f:e6 17.L:e4 L:e4 18.D:f6+, te 19.D:e4; pri ~emu beli, a ne crni dobija pe{aka. S druge strane na 14.e5 ide 14…d:e5 15.f:e5 Sfe4!, a ne mo`da 15…S:d3?, na {ta sledi 16.e:f6 S:e1 17.f:e7 I stvar ispada u korist beluga. Sa 14.Lf2 beli kona~no doista preti, ili barem dra`I crnoga s pretwom e5. 14…d5? Pri prora~unavawu raznih mogu}nosti u poziciji Najdorf se kona~no zbunio i uleteo u pogre{an rasplet. U obzir je dolazilo elasti~no 14…Sfd7, a i{lo je vaqda i Tad8. 15.e:d5 S:d3 16.c:d3 L:d5 Na 16…S:d5 sledilo bi naravno 17.S:e6. 17.S:d5 e:d5 18.Sf5 Da ne izgubi pe{aka crni je dopustio ovaj neugodan potez, nakon kojeg je nadmo}nost belog o~igledna. 18…Lc5 Ni druge parade nisu boqe. Jednu od mnogih varijanata mogli bismo izvesti ovako: 18…Te8 19.Tc1! Dd8 20.Ld4 Lf8 21.Tc6 Te6 22.T:e6 f:e6 23.Sh6+

g:h6 24.D:e6+ Kg7 25.Tf3 Le7 26.Tg3 Kh8 27.Te3 i dobija. 19.d4 La7 20.Lh4 Se4

Pozicija je bila izgubqena i na otporniji potez 20…Db6; ovo me|utim znatno ubrzava kraj. 21.T:e4! d:e4 22.Lf6 Db6 O~igledno ne sme uzeti lovca, a ne ide ni 22…g6 zbog 23.Sh6 mat. 23.L:g7 Tfe8 24.Le5 Dg6 25.Sh6+ Kf8 26.f5 Crni predaje. Na 26…Dg5 sledilo bi 27.S:f7 K:f7 28.D:h7+ itd., a na 26…Dc6 27.Dh5 Dd7 28.Ld6+ Kg7 29.Dg5+, te 30.Df6 mat.

Gligori} – Fi{er (E51) 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4 4.e3 0–0 5.Ld3 d5 6.Sf3 Sc6 7.0–0 d:c4 8.L:c4 Ld6 9.Sb5 Le7 10.h3 a6 11.Sc3 b5 12.Ld3 Lb7 13.De2 Ld6 14.Td1 De7 15.Lb1 e5 16.d5 Sd8 17.Sg5 h6 18.Sge4 S:e4 19.S:e4 f5 20.S:d6 c:d6 21.a4 b:a4 22.T:a4 Tf6 23.Tc4 e4 24.b4 Sf7 25.Lb2 Tg6 26.f4 e:f3 27.D:f3 Tf8 28.L:f5 Sg5 29.Dh5 T:f5 30.D:g6 S:h3+ 31.Kh2 Tg5 32.Te4 Df8 33.De8

1–0

Gligori} – Taq (E96)

1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 Lg7 4.e4 d6 5.Sf3 0–0 6.Le2 e5 7.0–0 Sbd7 8.Te1 Te8 9.Lf1 c6 10.Tb1 e:d4 11.S:d4 Sc5 12.f3 a5 13.Le3 Dc7 14.Dd2 Ld7 15.b3 Tad8 16.a3 Lc8 17.b4 a:b4 18.a:b4 Se6 19.Tbc1 De7 20.Tcd1 Sd7 21.S:e6 D:e6 22.Sa4 Le5 23.Lg5 c5 24.b:c5 d:c5 25.L:d8 Ld4+ 26.Kh1 T:d8 27.Sc3 Se5 28.Sd5 Kg7 29.Tb1 Td6 30.Tb3 Dd7 31.Teb1 Ta6 32.Sb6 Dc6 33.h3 h5 34.Sd5 Ta4 35.Tb6 De8 36.Dc2 Ta3 37.T6b3 Da4 38.Sb6 Ta2 39.S:a4 T:c2 40.Sb6 Le6 41.Sd5 g5 42.T:b7 L:h3 43.g:h3 S:f3 44.Lg2 Sh4 45.Tf1 T:g2 46.Tb:f7+ Kh6 47.Tb1 g4 48.Sf4 Ta2 49.Tb6+ Kg5 50.Se6+ Kg6

51.Sd8+? (51.Tfb7!) 52.Se6+ Kg6 remi.

Kg5

Komentar partije: V. Vukovi} Pripremio: B. Dankovi}

SUSRETI INVALIDA RADA

Novosa|ani pobednici U Bawi Junakovi} je protekle srede, u organizaciji Op{tinske organizacije invalida rada Apatina, odr`an susret invalida rada Ba~ke. Takmi~ilo se u devet disciplina a na smotri su prisutni bili i {ahisti. U~estvovalo je sedam ekipa a ekipni turnir je igran po Bergerovom sistemu, 15 minuta po igra~u. Pobednik je odlu~en tek u posledwem kolu u me~u Novog Sada i Ba~ke Palanka koji su Novosa|ani ubedqivo dobili 2,5:0,5. Za ekipu Novog Sada su igrali: Du{an Mladenovi}, Bogoqub Dankovi}, Qubi{a Kuzmanovi} i kapiten Milisav Miki}. Plasman: 1. Novi Sad 16 (14), 2. Ba~ka Palanka 15 (10,5), 3. Sombor 13 (10,5), 4. Ba~ka Topola 5 (7,5), 5. Alibunar (kao gost) 4 (6,5), 6. Oxaci 4 (6), 7. Ba~ 2 (7). Turnir je vodio op{tinski sudija ia Apatina Stevo Popovi}.


U PROGRAMU „SHOWCASE”

Novosadsko pozori{te na Bitefu

Novosadsko pozori{te (Ujvideki sinhaz) gostova}e danas na 44. Bitefu, u okviru programa „Showcase“, saop{teno je u toj kulturnoj ustanovi. Ovoga puta Novosadsko pozori{te }e se predstaviti beogradskoj publici i gostima festivala predstavom „Pomoranxina kora“ Maje Pelevi}, u re`iji Kokana Mladenovi}a. Predstava, koja je na ovogodi{wem Sterijinom pozorju dobila ~ak {est nagrada, bi}e odr`ana u Ateqeu 212, s po~etkom u 18 sati.

Beogradski susreti pisaca Beogradski me|unarodni susreti pisaca, koji se ove godine odr`avaju po 47. put, bi}e otvoreni 24. septembra na Kolar~evom narodnom univerzitetu u Beogradu. Predsednik Udru`ewa kwi`evnika Srbije Srba Igwatovi} rekao je da }e na ovogodi{wim susretima, koji }e trajati do 30. septembra, u~estvovati vi{e od 30 pisaca iz dvadesetak zemaqa. Uz kwi`evne programe ovogodi{wi susreti bi}e „osve`eni“ brojnim prate}im, likovnim, muzi~kim i filmskim programima, a u~esnici manifestacije, pored Beograda, posetiti jo{ nekoliko gradova i mesta u Srbiji i u Republici Srpskoj. Najavqeno je u~e{}e italijanskog pesnika i pripoveda~a Klaudija Pocanija, ruskih kwi`evnika Vja~eslava Kuprijanova, Sergej Glavjuk, Aleksandar Gerasimov, norve{ki pesnik Knut Odegard, britanska pesnikiwa Fiona Sampson, kineski kwi`evnici ^eng Si~ao i ^eng Sengju, Atjen Mutlu iz Turske i drugih autora.

sreda22.septembar2010.

GALERIJA „PALETA” OBELE@AVA STOGODI[WICU RO\EWA ISTAKNUTOG UMETNIKA MILANA KE^I]A

Poema Vojvodini jezikom slikarstva Galerija „Paleta“ u Sremskim Karlovcima obele`i}e stogodi{wicu ro|ewa Milana Ke~i}a (1910-1998) jednog od istaknutih srpskih slikara druge polovine XX veka. Umetni~ki, moralno i zanatski formiran je u Beogradu i pripadao je wegovom slikarskom krugu. Bio je ~lan ULUS-a i secesione grupe „Samostalni“. O svojoj likovnoj poetici Ke~i} je govorio da „pripada onim slikarima koji pored vizualne materije nastoje na utisku ozra~enosti pikture svetlom kojim nas Sunce, taj svekoliki izvor `ivota, zasipa“. Ke~i} je ostavio za sobom preko 1500 slika koje su sadr`ane u mnogim privatnim i javnim zbirkama u zemqi i inostranstvu. Osim slikarstva bavio se arhitekturom, pisawem scenarija i re`ijom kratkometra`nih filmova („Bra{no, testo i ...“, „Popodne). - Tokom ~itavog slikarskog sta`a autora (1936-1998), podrazumevaju}i i period priprema i {kolovawa za profesiju slikara, slikawe je za Milana Ke~i}a bilo ~in ostvarivawa svojevrsne po-

bilo i podru~je slikawa motiva kao likovnih znakova autenti~nog podnebqa koje se u wegovom slu~aju nije svodilo samo na slikawe pejza`a.Pri tome, ispoqavao je svoju nagla{enu ose}ajnost

U subotu otvarawe izlo`be Prigodna sve~anost kojom }e se obele`iti jubilej Milana Ke~i}a bi}e odr`ana u subotu 25.septembra u 18 ~asova u Galeriji „Paleta“, Patrijarha Raja~i}a 14, u Sremskim Karlovcima. Izlo`bu Ke~i}evih slika otvori}e istori~arka umetnosti Grozdana [ar~evi}, dugogodi{wi istra`iva~ umetnikovog opusa i glumica SNP -a Gordana Kamenarovi}. Glumac i pozori{ni rediteq Radoslav Milenkovi} izve{}e monodramu „Na{i dani“ nastalu po pripovetkama satiri~ara Radoja Domanovi}a. eme zavi~aja jezikom slikarstva, poeme Sremu i Vojvodini uop{te pisala je o slikarstvu Ke~i}a istori~arka umetnosti Grozdana [ar~evi}.- A u tom samozadatom tematskom okviru ono je za wega

za vizuelne efekte koju mogu da se izraze bojom i realnostima slika, da se istaknu weni svetlosni kvaliteti kao i sama wena materija. Sve to odvijalo se u slikarskom radu autora u saglasju sa osnovnim

DANAS ODLUKA O NOVOM DOBITNIKU PRIZNAWA KOV-a

Evropska nagrada za poeziju U redakciji KOV-a (Kwi`evna op{tina Vr{ac), predsednik ove jedinstvene organizacije stvaralaca i qubiteqa kwige Petru Krdu danas }e na konferenciji za {tampu saop{titi ime 16. dobitnika Evropske nagrade za poeziju KOV. @iri KOV-a radio je u sastavu: pesnik i akademik Qubomir Simovi}, kwi`evnik Jovica A}in i pesnik Petru Krdu. Me|u dosada{wim dobitnicima ovog me|unarodnog priznawa nalaze se imena kao {to su: Husto Horhe Padron ([panija), Vja~eslav Kuprijanov (Rusija), Tomas Transtremer ([vedska), ^arls Simi} (SAD),

Roberto Musapi (Italiaj), Rajner Kunce (Nema~ka), Pol Maldun (Irska/SAD) i Ana Blandijana (Rumunija)... Datum uru~ewa Evropske nagrade za poeziju KOV bi}e naknadno saop{ten, a povodom nagrade pod znakom KOV-a bi}e objavqen, u biblioteci Evropska nagrada, izbor pesama ovogodi{weg dobitnika. Na konferenciji za {tampu povodom saop{tavawa imena novog dobitnika nagrade, pesme ovogodi{weg laurata kaziva}e glumica Nina Lazarevi} iz Beograda i ~lanica KOV-a Danica Mirosavqev.

NAJAVNI PROGRAMI FESTIVALA „INTERZON” U CK 13

Improvizovana muzika i istanbulsko ve~e U Crnoj ku}i 13 u Novom Sadu, u petak, 24. septembra, sa po~etkom od 21 sat bi}e odr`ano „Ve~e improvizovane muzike“ u okviru kojeg }e nastupi „S8 Improv Collecitive“ iz Segedina (Ma|arska) i „Mno@izvuk“ iz Novog Sada. Ova dva koncerta, kako je ju~e saop{teno na konferenciji za novinare PR tima festivala „Interzon“, odr`avaju se u sklopu ovogodi{we akcije najavqivawa jedanaestog izdawa ovog Me|unarodnog festivala Aktuel-

c m y

KULTURA

DNEVNIK

ne muzike, koji }e se odr`ati u Novom Sadu u drugoj polovini oktobra. „S8 Improve Collective“ je kvartet koji istra`uje mogu}nosti slobodnog muzicirawa. Uz

Vokalna radionica Ane Sofrenovi} Kako je na ju~era{woj konferenciji najavqeno, oktobarski program ovogodi{wih akcija Me|unarodnog festivala Aktuelne muzike „Interzon“ obele`i}e i Vokalna radionica „Telo glasa/ Body of Voice“, koju }e voditi glumica i vokalna umetnica Ana Sofrenovi}. Termin odvijawa radionice je od 10. do 15. oktobra, a otvorena je i za profesionalce, i amatere starije od 20 godina koje zanima vokalno istra`ivawe. Ana Sofrenovi} je ina~e, i sama pro{la kroz vokalnu radionicu ~uvene peva~ice Meredit Monk. Na ovoj radionici weni polaznici }e se baviti istra`ivawem glasa kroz niz prakti~nih ve`bi pojedina~no i u grupi. Holisti~kim pristupom glasu, ciq je da se otkrije potpuno autenti~ni vokalni izraz svakog od polaznika i pomogne mu da se oslobodi manirizma i navede ga na jedinstveni, sopstveni izraz. Broj polaznika je od 10 do 15, a participacija iznosi 40 evra.

svoje instrumente, ~lanovi ovog sastava slu`e se snimqenim zvucima, kuhiwskim predmetima kao i filmovima na „super osmici“ ~iji sadr`aj dopuwava spontani zvuk wihovog nastupa. Sastav „Mno@izvuk“ ~ine iskusni muzi~ari posve}eni slobodnoj, eksperimentalnoj i improvizovanoj muzici, koji istra`uju mogu}nosti svojih instrumenata s one strane wihove uobi~ajene upotrebe. ^lanovi „Mno@izvuka“ su ina~e potekli iz Kamernog pozori{ta muzike „Ogledalo“. Ulaznice za „Ve~e improvizovne muzike“ U CK 13 }e se prodavati pred koncert po ceni od 50 dinara. Na istom mestu, u Omladinskom centru CK 13, 30. septembra, od 21 sat bi}e odr`ano i „Istanbulsko ve~e“ na kojem }e nastupiti mladi kompozitor i ~elista Roni Beraha i gitarista Marko ^okulov. Oni }e izvoditi improvizacije bazirane na turskim i sufi muzi~kim temama. Ulaznica staje 50 dinara. Ovaj projekat su podr`ali Pokrajinski sekretarijat za kulturu, Fond za otvoreno dru{tvo i Ambasada Holandije u Srbiji. V. C.

estetskim programom koji je tako|e bio utvr|en za ~itav period wegovog bavqewa slikarstvom koje pored ostalog odlikuje i samo zanatsko ume}e, ume}e komponovawa osnovnih oblika slike, wihovo usagla{avawe, usagla{avawe pikturalnih vrednosti u slikarskom predstavqawu materije koja je u funkciji definisawa odabranih motiva sposobnih da daju odgovore na pitawa u vezi sa osnovnim tematskim okvirom slikarstva autora. Milan Ke~i} je ro|en u sremskom selu Kr~edinu 1910. Prva likovna interesovawa su mu vezana za oblast primewenih umetnosti.Od 1936. po~iwe da se sistematski bavi slikarstvom. Beogradsku Akademiju za likovne umetnosti zavr{ava 1947. u klasi prof. Mila Milunovi}a.Od 1956. je `iveo u Novom Sadu, gde je u svom ateqeu, u ulici Vladike Platona naslikao ve}inu svojih

slika.Za redovnog profesora po pozivu na Fakultetu likovnih umetnisti u Beogradu izabran je 1974. Sam je projektovao zgradu Galerije „Paleta“ u Sremskim Karlovcima sa svim prate}im elementima enterijera u kojoj se danas nalazi zbirka wegovih slika. Preminuo je 1998. godine ostaviv{i za sobom ogromno delo, wegove slike se nalaze u mnogim privatnim i javnim zbirkama u zemqi i inostranstvu. Samostalno je izlagao dvadesetak puta u Novom Sadu, Beogradu, Qubqani, Vr{cu, Somboru, Leskovcu, Kr~edinu, Sremskim Karlovcima,a u~estvovao je i na mnogim zajedni~kim izlo`bama u zemqi i inostranstvu. Dobitnik je Zlatne palete za slikarstvo ULUS-a, Oktobarske nagrade grada Novog Sada, Nagrade stru~nog `irija za slikarstvo Umetni~ke kolonije E~ka, nagrade Zlatni fiorino na Me|unarodnom bijenalu slikarstva i skulpture u Firenci, Nagrade stru~nog `irija za slikarstvo i Nagrade publike Umetni~ke kolonije Be~ej, Nagrade stru~nog `irija za najboqu sliku na izlo`bi „Beograd inspiracija slikara“, Nagrade publike na 21. Oktobarskom salonu. Nosilac je Ordena zasluge za narod sa srebrnom zvezdom. Galerija „Paleta“ je prvi put otvorena za publiku 1986. retrospektivnom izlo`bom Milana Ke~i}a.Od tada je nekoliko drugih autora izlagalo u tom prostoru. Trenutno je izlo`ena stalna postavka Ke~i}evih slika koje su u privatnom vlasni{tvu galerije. N. P.

21

U CIKLUSU MUZI^KE OMLADINE NOVOG SADA

Koncerti i humanitarna predstava U ciklusu programa Muzi~ke omladine Novog Sada u Sinagogi do kraja ovog meseca najavqena je humanitarna predstava u organizaciji „Erste fondacije“, pod nazivom „Hodnici `uti, purpurni, plavi“. Ovu predstavu }e „Radionica integracije“ iz Beograda izvesti sutra u Sinagogi, a prihod od ulaznica namewen je {koli „Milan Petrovi}“ u Novom Sadu. Rediteqka i koreografkiwa ove predstave je Sowa Vuki}evi}, a saradnici su: Svetlana Porovi} Mihajlovi}, Neboj{a Dugali}, Zoran Eri} i Predrag Miki Manojlovi}. U predstavi se koristi muzika Filipa Glasa, J. S. Baha i Jana Tirsena. „U re`iji i koreografiji Sowe Vuki}evi}, transponuju}i delove sopstvenih `ivota u jedinstvenu pozori{nu formu, lica sa o{te}enim vidom Nedeqka Lo`aji}, Qiqana Trbulin, Zorica Trifunovi}, Svetlana Gogi}, Vesna Radulovi} i Stefan Panti}, igraju zajedno sa glumcem Neboj{om Dugali}em. Tekst je nastao na osnovu autenti~nih iskaza samih protagonista i wihovih literarnih ostvarewa. ’Hodnici `uti, purpurni, plavi’, samo je jedan od programa udru`ewa gra|ana ’Radionica integracije’, ~iji je pokreta~ i predsednik Predrag Miki Manojlovi}. Re~ je o jedinstvenom kulturnom centru, namewenom osobama sa posebnim potrebama. Od samog osnivawa, nastojawa ’Radionice integracije’ streme ka tome da osobe sa invaliditetom budu neposredni u~esnici i kreatori programa“. Muzi~ka omladina Novog Sada najavquje jo{ i koncert mladih orguqa{a iz Temi{vara i wihovih gostiju, na kojem u~estvuju studenti klasa Feli~ana Ro{ke iz Temi{vara, Lasla ^anadija iz Segedina i Zoltana Borbeqa iz Novog Sada. Oni }e 30. septembra u @upnoj crkvi imena Marijina prirediti ve~e J. S. Baha. N. P-j.

GORAN PETROVI] PREDSTAVIO NOVI ROMAN

Pro{lost grada kroz istoriju bioskopa Kraqeva~ki kwi`evnik Goran Petrovi} predstavio je ju~e u Muzeju Jugoslovenske kinoteke u Beogradu svoj novi roman „Ispod tavanice koja se quspa“, u izdawu kompanije Novosti. Govore}i na promociji, re`iser i scenarista Sr|an Koqevi} istakao je da se Petrovi}ev roman „do`ivqava i ~ita kao film“, jer u „odre|enom kondenzovanom vremenu dr`i uzbu|ewe, a sve je lepo utegnuto da dr`i pa`wu u stawu filmske opijenosti“. Autor „Opsade crkve Svetog Spasa“ (1997) i „Sitni~arnice Kod sretne ruke“ (2000) Petrovi} napisao je roman u kojem opisuje tridesetak stalnih posetilaca bioskopa „Sutjeska“ posledwih decenija 20. veka u Kraqevu, me|u kojima su „neki junaci izmi{qeni, a neki doga|aji stvarni“. „Uop{te nisam siguran {ta je ovde kwi`evnost, istorija ili film. ^ini mi se da smo sve to pomalo `iveli u veku za nama. Ako je

bio film u pitawu, da li bi bio istorijski, film katastrofe, laka pornografija, qubavni, parizanski, crtani film...ili filmska salata?“, rekao je Petrovi}. „Ironi~nu pri~u o mentalitetu male varo{i koja je najopasnija kad }utuje“ Petrovi} je napisao pre sedam godina na osnovu kratkog teksta ra|enog za jedan simpozijum, na nagovor direktora Festivala

filmskog scenarija u Vrwa~koj Bawi Milana Nikodijevi}a. „Tekst od nepune tri stranice je narastao. Gojko Luki}, prevodilac na francuski, na neki na~in je inicirao da se vratim rukopisu da dobije ove dimenzije. A ju~e mi se javio ro|ak hotelijera (lika u romanu) Ace Jovanovi}a i ispri~ao mi neke detaqe, koje bi trebalo u neko budu}e izdawe staviti“, rekao je pisac. Kwi`evni kriti~ar Aleksandar Jerkov je ocenio da je „Ispod tavanice koja se quspa“ Petrovi}eva „fina, sentimentalna uspomena na razvoj jednog grada i qudi u wemu“. Direktor Kinoteke Radoslav Zelenovi} je rekao da roman „govori o mnogo ~emu {to se de{avalo u ovoj zemqi kroz sudbinu jednog bioskopa“, naglasiv{i da se pojavquje i istorijski lik Rudija Prohaske, danas zaboravqenog jednog od pionira filma na Balkanu na prelazu iz 19. u 20. vek.

REDITEQ NIKITA MILIVOJEVI] POSTAVIO ANDRI]EV ROMAN NA SCENI [AU[PILHAUSA U DISELDORFU

Uspe{na svetska premijera „Na Drini }uprije” Svetska premijera pozori{nog komada „Na Drini }uprija“, po delu Ive Andri}a u re`iji Nikite Milivojevi}a, uspe{no je odr`ana u Nema~koj, na sceni presti`nog teatra Diseldorf [au{pilhaus. Dramatizaciju romana, koji se prvi put pojavquje na sceni, potpisuju Milivojevi} i Kristof Lep{i. Poznati srpski rediteq istakao je ju~e u izjavi za medije da je „sre}an kada je premijera ovakva kakva je bila u Diseldorfu“ (19. septembra).On je dodao da „~iwenica da je ovo prvo iz-

vo|ewe jednog od naj~uvenijih dela napisanih na srpskom jeziku, celom utisku daje jo{ ve}i zna~aj i va`nost“. „Reditequ nije te{ko da oseti kada mu je premijera uspe{na - kada vidite kako publika reaguje, kada su oni koji su vas anga`ovali sre}ni zbog predstave koju imaju, glumci sre}ni jer igraju u toj predstavi, kada vidite kako drugi iz pozori{nog sveta reaguju“, kazao je Milivojevi}. Prema wegovim re~ima, postoji interesovawe da predstava gostuje

u Srbiji, kao i inicijativa iz Ministrastva kulture da bude prikazana u Lajpcigu slede}e godine na Sajmu kwiga na kojem }e Srbija biti po~asni gost. Scenu i kostim za nema~ku postavku „Na Drini }uprija“ kreirao je poznati srpski umetnik Miodrag Taba~ki, a u me|unarodnom autorskom timu su i kompozitor Dimitris Kamaratos i koreograf Amalija Benet.U predstavi igraju Rajner Galke, Marijan Kinderman, Lisa Arnold, Matijas Firmajster i Tiemo [varc.


22

SVET

sreda22.septembar2010.

BLISKOISTO^NI MIROVNI PROCES

^etvorka poziva na produ`ewe moratorijuma WUJORK: ^etvorka bliskoisto~nih mirovnih posrednika UN, SAD, EU i Rusija, pozva}e Izrael da produ`i moratorijum na izgradwu u jevrejskim naseqima na okupiranoj Zapadnoj obali. Saop{tewe }e biti izdato posle sastanka na marginama zasedawa generalne skup{tine UN i pove}a}e pritisak na izraelskog premijera Bewamina Netanijahua da produ`i desetomese~ni moratijum koji isti~e krajem septembra, konstatuje Rojters koji je do{ao do kopije tog dokumenta. Ameri~ki predsednik Barak Obama i dr`avna sekretarka Hilari Klinton ve} su apelovali na Netanijahua da produ`i moratorijum na izgradwu ku}a za Jevreje na zemqi osvojenoj u ratu 1967. godine, gde Palestinci nameravaju da stvore svoju dr`avu koja }e obuhva-

Bewamin Netanijahu, Hilari Klinton i Mahmud Abas

titi i pojas Gaze, a glavni grad }e biti isto~ni Jerusalim. Palestinski predsednik Mahmud Abas ponovio je u ponedeqak da ne}e nastaviti direktne pregovore sa Netanijahuom ni jedan dan, uko-

ZBOG NAJAVQENIH MERA [TEDWE HIQADE ZAPOSLENIH NA ULICAMA

Francuska pod pretwom PARIZ: Francuska je pove}ala budnost pred teroristi~kim pretwama, a glavna xamija u Parizu dobila je naoru`ane ~uvare, izjavio je ministar unutra{wih poslova Bris Ortfe.On je kratko saop{tio novinarima da je pove}ana budnost zbog teroristi~kih pretwi, ali nije navodio druge detaqe, prenosi agencija AP. Velika xamija u Parizu dobila je u petak tri naoru`ana ~uvara zbog novih pretwi, naveo je rektor xamije Dalil Bubaker, a portparol xamije Sliman Nadur rekla je da nema informacija o prirodi pretwe ali je naglasila da je "pretwa stvarna". Francuski dnevnik “Mond”i radio RTL javili su da Francuskoj preti napad na transportni sistem i da su vlasti u potrazi za `enom koja planira samoubila~ki napad u Parizu. Pro{log utorka, Ajfelov torwu u Parizu i stanica podzemne `eleznice Sen Mi{el u Latinskom kvartu, evakuisani su zbog pretwi bombom koje su se pokazale kao la`ne. Frans pres podse}a da muslimanski ekstremisti imaju {ta da zamere Parizu u posledwe vreme, od usvajawa, 14. septembra, zakona kojim se zabrawuje no{ewe burki na javnim mestima, u~e{}a francuskog kontingenta u operacijama u Avganistanu do napada francuskih komandosa na bazu krila Al Kaide u islamskom Magrebu, u kojoj je poginulo sedam ekstremista.

liko Izrael odbije da podr`i zamrzavawe izgradwe. Netanijahu je, me|utim, rekao da se moratorijum ne mo`e produ`iti, ali da se izgradwa mo`e ipak ograni~iti. On je suo~en sa pritiskom svoje desni-

~arske koalicije, u kojoj dominiraju pristalice jevrejskih naseqenika, da se izgradwa nastavi. U saop{tewu, ~etvorka }e podr`ati nedavno obnovqene pregovore licem u lice i izraziti nadu da }e u roku od jedne godine biti postignut sporazum o stvarawu palestinske dr`ave. Ina~e diplomatski izvori navode da su se izraelski i palestinski lideri sastali u ponedeqak u Wujorku, nedequ dana nakon druge runde pregovora u Egiptu i Izraelu, u kojoj nije postignut vidqiv napredak u odnosu na problem naseqa. Ostalo je nejasno da li }e se sastati Abas i Netanijahu i da li }e im se pridru`iti i Obama kako se najavqivalo. Direktni pregovori obnovqeni su u Va{ingtonu 2. septembra posle skoro dve godine zastoja

Masovni {trajkovi u ^e{koj PRAG: Ulice Praga preplavile su hiqade policajaca, vatrogasaca, carinika, zatvorskih stra`ara i drugih zaposlenih u dr`avnoj upravi koji su do{li da protestuju zato {to im vlada sprema smawewe plata najmawe za 10 odsto. Protestni mar{ zaposlenih u dr`avnoj upravi po~eo je u parku Letna ispred Ministarstva unutra{wih poslova, vodi oko sedi{ta vlade i zavr{ava popodne mitingom na trgu na drugoj obali Vltave. Da iza|u na ulice sa zahtevom da se ne {tedi ba{ na wima odlu~ili su prvo policajci, ali ubrzo su im se pridru`ili i drugi sindikati a na dana{wim demonstracijama o~ekuju najmawe 20.000 qudi. Lekari i zaposleni u zdravstvu solidarisali su se s wima, a najavili su i svoje demonstracije 15. oktobra.

Ju~e je u Prag stiglo i vi{e od 2.000 u~iteqa, iako wih o~ekuju najmawi rezovi u buxetu.U~e{}e u protestu obe}alo je 19 sindikalnih centrala i gra|anskih inicijativa. Predsednik ^e{ke Vaclav Klaus stao je uz vladu i poru~io demonstrantima da su mere {tedwe neophodne jer je to samo posledica nedoma}inske politike prethodnih vlada a tako|e ih je upozorio da demonstracijama ne}e re{iti ni{ta. "To je jednostavno. Dr`ava je tro{ila vi{e novca nego {to je imala. I to je o~igledno. Jednom je to moralo da prestane i sada prestaje. Kre{u se izdaci svuda po svetu, daleko brutalnije u nizu evropskih zemaqa", izjavio ~e{ki predsednik. Nova vlada tri stranke desnice i centra premijera Petra Ne-

~asa odlu~ila je da kao prvu meru konsolidacije javnih finansija i zaustavqawa zadu`ewa zemqe smawi obim sredstava za plate i tro{kove u dr`avnoj upravi za 10 odsto a zaposlene pla}ene iz buxeta ~ekaju i otpu{tawa. Vlada `eli da garantovani deo li~nog dohotka smawi za 10 do 43 odsto, a ostavi prostor da se preko varijabile nagra|uju vi{e oni ~inovnici koji to zaslu`uju, te bi wima plate mogle i da se pove}aju. ^esi su na izborima krajem maja dali poverewe sada{woj vladaju}oj koaliciji da vodi naredne ~etiri godine zemqu upravo zahvaquju}i obe}awu da }e biti vlada buxetske odgovornosti i da }e zaustaviti ubrzano zadu`ivwe ^e{ke, ali ~im su pomenute prve mere {tedwe, ve}ina ^eha pobunila se da su suvi{e radikalne.

SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA

Od nasiqa strada 15.000 mladih LONDON: Vi{e od 15.000 mladih u Evropi umre nasilnom smr}u svake godine, saop{tila je ju~e Svetska zdravstvena organizacija.U saop{tewu se navodi da je vi{e od 40 odsto tih slu~ajeva su ubistva ubadawem. Drugi ~esti na~ini ubistva mladih Evropqana su vatrenim oru`jem i gu{ewem, a nasiqe koje ne rezultira smr}u je daleko rasprostrawenije. Proceweno je da 20 `rtava nasiqa bude primqeno u bolnicu na svaku nasilnu smrt, navedeno je u izve-

{taju. Stope nasilnih ubistava najvi{e su u Rusiji, Albaniji, Kazahstanu i mnogim zemqama isto~ne Evrope, pokazalo je istra`ivawe. Dnevno {irom Evrope od posledica ubadawa ili drugih napada umre 40 mladih, {to je "ogroman gubitak za dru{tvo", koji bi uglavnom mogao biti spre~en sprovo|ewem politika za borbu protiv nasiqa u sektorima zdravqa, obrazovawa, rada i krivi~ne pravde, navedeno je u izve{taju SZO o nasiqu u Evropi. Istra`iva-

wem je utvr|eno da je no{ewe no`a uobi~ajeno u mnogim evropskim dr`avama i da u nekim zemqama do 12 odsto mladih nose takvu vrstu oru`ja, prenela je agencija Rojters. Regionalni direktor SZO za Evropu Suzana Jakab izjavila je da bi usvajawe iskustva najuspe{nijih evropskih dr`ava, ulagawe i fokusirawe na politiku spre~avawa nasiqa moglo spasiti vi{e od 13.000 `ivota godi{we, odnosno spre~iti devet od 10 ubistava.

DNEVNIK

[VEDSKA

Protiv rasizma u parlamentu STOKHOLM: Ulicama Stokholma, Geteborga i Malmea mar{iralo je oko 10.000 qudi, u znak protesta protiv pobede ekstremne desnice na parlamentarnim izborima u toj zemqi. U {vedskoj prestonici okupilo se 5.000 demonstranata koji su do{li i do zgrade parlamenta. Demonstranti su uzvikivali antirasisti~ke slogane, nosili transparente na kojima je pisalo - "Bez rasizma u parlamentu" i "Mi se stidimo". Demonstranti su i upore|ivali lidera [vedskih demokrata Ximija Akesona sa Adolfom Hitlerom. U~esnici

protestnog skupa tvrde da na taj na~in pokazuju da su nezadovoqni rezultatima izbora i da veruju u jednakost qudi. Sli~no je bilo i u Geteborgu i Malmeu. Proteste je inicirala sedamnaestogodi{wa Felicia Margino, koja je poziv na u~e{}e u demonstracijama poslala preko dru{tvene mre`e "Fejsbuk". Iako [vedske demokrate negiraju da su rasisti, wihova politika uperena je protiv imigranata i kritikuje muslimane i islam kao "ne{to ne{vedsko". Imigranti trenutno ~ine 14 odsto populacije te zemqe.

[PANIJA

Sve{tenik zlostavqao de~ake MADRID: Nadbiskupija {panskog grada Valensije saop{tila je da je jedan katoli~ki sve{tenik iz te biskupije optu`en za seksualno zlostavqawe dva de~aka. U saop{tewu se navodi da je sve{teniku zabraweno da dr`i misu, a optu`be su ocewene kao sramotne i poni`avaju}e, prenosi agencija AP. Tridesetdevetogodi{wi sve{tenik optu`en je za seksulano zlostavqawe de~aka od 13 i de~aka od 14 godina, pi{e {pan-

ski list “Levante EMV”. Dnevnik navodi da je katoli~kog svestenika privela Civilna garda pro{log petka i da ga je zatim pustila do okon~awa istrage i da niko iz garde nije hteo da komentari{e ovaj slu~aj pedofilije. Ameri~ka agencija navodi da je {panska crkva u velikoj meri do sada bila po{te|ena seksualnih skandala koju potresaju Evropu, mada je jo{ jedan takav slu~aj ove godine prijavqen na istoku [panije.

INDIJA

Dva miliona qudi bez doma WU DELHI: Najmawe dva miliona qudi u severnom delu Indije ostalo je bez doma, po{to su Gang i druge reke nado{le posle obilnih monsunskih ki{a probile nasipe. Reke su poplavile 500.000 hektara zemqi{ta, sela i hramove. Indijska dr`ava Utar Prade{ je poplavqena, a ki{a bi mogla da ugrozi i prinos pamuka u Penxabu i Harijanu. "Poqoprivredna poqa i mnogi putevi su i daqe pod vodom. Realna procena bi}e mogu}a kada se voda

povu~e", rekao je zvani~nik indijske dr`ave Utar Prade{ K.K. Sin{a, prenela je agencija Rojters. Na televizijskim snimcima se vide qudi kako napu{taju sela i idu poplavqenim putevima, kao i nekoliko `ena i mu{karaca kako, kroz vodu do pojasa, nose decu na ramenima i stvari na glavama. Britanska agencija navodi da period monsunskih ki{a u Indiji ne}e prestati ove nedeqe i da se ve} prognoziraju nove padavine.

KINA

Beba matemati~arka PEKING: Mama petomese~ne bebe iz Pekinga tvrdi da wena }erka ume da obavqa jednostavne matemati~ke operacije kao {to je sabirawe i oduzimawe, pi{u “Pekin{ke novosti”. Roditeqi su ]ian}uan vodili na ispitivawe u Institut za psihologiju pri Akademiji nauka, glavnom istra`iva~kom centru u zemqi, gde je re{ila sve zadatke. Stru~waci in-

stituta navode da su potrebni dodatni testovi kako bi se utvrdilo da li je dete u stawu da shvati sam koncept brojeva. List pi{e da je ]ian}uan briqantno re{ila sve zadatke. Stru~waci su izjavili da se testirawe mora nastaviti, ali da se i iz ovog {to je dosad pokazala mo`e zakqu~iti da devoj~ica poseduje neverovatne sposobnosti.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ABDULAH GUL Predsednik Turske Abdulah Gul se zalo`io za progla{ewe slobodne zone od nuklearnog oru`ja na prostoru Bliskog istoka. "Mi `elimo da vidimo na{ region bez nuklearnog oru`ja", izjavio je Gul u intervjuu ameri~koj agenciji Aso{ijeted pres.On je najavio da }e ovu inicijativu pokrenuti u govoru u Generalnoj skup{tini UN u ~etvrtak.

ARETA FRENKLIN Sin ameri~ke peva~ice Arete Frenklin brutalno je pretu~en na benzinskoj pumpi u Detroitu, saop{tio je ju~e peva~icin predstavnik za {tampu. Edi Frenklin napadnut je u ponedeqak uve~e i podvrgnut je operaciji.Motiv napada nije naveden. Areta Frenklin, poznata kao "kraqica soula", jedna je od najuspe{nijih izvo|a~a u ameri~koj istoriji.

MAJKL DAGLAS Ameri~ki glumac Majkl Daglas prisustvovao je wujor{koj premijeri svog novog filma "Volstrit: Novac nikada ne spava". Oskarovac, koji je nedavno objavio da boluje od raka grla i da je pod terapijom, pozirao je u ponedeqak uve~e fotografima sa kolegama iz filma [ajom Labafom i Keri Maligan i re`iserom Oliverom Stounom . Daglas nije davao izjave.

Misli i problemi trudne i usamqene Yeki Kenedi VA[INGTON: Da je kojim slu~ajem Tviter postojao 1960. godine, vrlo je verovatno da bi @aklina Kenedi iskoristila popularni sajt za dru{tveno umre`avawe da bi komunicirala sa glasa~ima dok je trudna samovala kod ku}e u Masa~usetsu, a wen mu` putovao zemqom u jeku predsedni~ke kampawe. Da bi nekako popunila dane, ona je pisala novinsku kolumnu pod naslovom „@ena predsedni~kog kandidata", me{avinu politi~kih i `ivotnih razmi{qawa, koju je objavilo nekoliko ameri~kih listova. Pedeset godina kasnije, predsedni~ka biblioteka „Xon F. Kenedi" odlu~ila je da u miniblog formatu objavquje de-

Yon i @aklina Kenedi

love tog dnevnika u kojima ~itaoci mogu da zavire u svakodnevni `ivot supruge budu}eg ameri~kog predsednika i da dobiju po koji savet o odgoju dece i {opingu. „Prvi put od kada smo Xek i ja u braku, nisam u prilici da ga pratim tokom kampawe", napisala je ona u prvoj od svojih kolumni, dodaju}i da je „u`asno frustriraju}e sedeti u Hjanis Portu i ~itati o tome {ta on sve radi i nimalo ne sudelovati u tome". Xeki Kenedi, koja je tada imala 31 godinu, rodila je svoje drugo dete, sina Xona 25. novembra 1960, 17 dana nakon pobede Xona Kenedija na izborima na kojima mu je protivkandidat bio Ri~ard Nikson.


c m y

BALKAN

DNEVNIK

sreda22.septembar2010.

23

HRVATSKA

GR^KO-MAKEDONSKI SPOR

Josipovi} oduzeo ~in Gruevski: Papandreu Glava{u, Norcu i Zagorcu i Drucas izneli radikalne pozicije SKOPQE: Izjave gr~kog premijera i ministra spoqnih poslova u Wujorku pokazale su da su nade za re{avawe makedonsko-gr~kog spora o ustavnom imenu Makedonije u

Nikola Gruevski

proteklom periodu bile la`ne, izjavio je ju~e makedonski premijer Nikola Gruevski. To je za nas veliko razo~arewe i ne ide u pravcu konstruktivnog re{ewa, rekao je Gruevski, isti}u}i da su Jorgos Papandreu i Dimitris Drucas izneli krajwe radikalne pozicije, time {to insistiraju na imenu sa geografskom odrednicom za op{tu upotrebu, i, ako je potrebno, promeni makedonskog ustava. On je i daqe optimist da je re{ewe mogu}e, ali smatra da optimizam nije dovoqan ve} da je potrebna i konstruktivnost sa druge strane.Makedonski premijer ju~e nije konkretno

odgovorio na pitawe da li putuje u Wujork, na zasedawe Generalne skup{tinu UN, a na gr~ke optu`be da nije do{ao u Wujork da bi izbegao susret sa Papandreuom, on je odgovorio da taj susret nije bio dogovoren. Delegacije Makedonije i Gr~ke prekju~e su u Ujediwenim nacijama u Wujorku, na samitu posve}enom milenijumskom razvoju, razmenile opu`be povodom spora oko imena Makedonije. Makedonski predsednik Gorgi Ivanov, govore}i na samitu, javno je zatra`io od Gr~ke da ne bude prepreka makedonskom razvoju i dolasku stranih investitora. Nedugo nakon istupawa Ivanova, Drucas je, posle susreta sa medijatorom u makedonsko-gr~kom sporu Metjuom Nimicom, optu`io Makedoniju da joj nedostaje voqa za re{avawe spora. Drucas je izneo i optu`be na ra~un makedonskog premijera Gruevskog da nije hteo da do|e na susret sa gr~kim premijerom Papandreuom. (Tanjug)

GR^KA

Poo{travawe protesta u Gr~koj ATINA: U gr~kom parlamentu nastavqa se rasprava o novom Zakonu o prevoznicima.U znak protesta zbog novog Zakona koji }e najverovatnije danas biti usvojen, kamionxije su i ju~e ostavile svoja vozila na autoputu u blizini Atine i odbijaju da rade ve} deseti dan. Okupqawe su nastavili na centralnom trgu Omonija, pa je saobra}aj bio blokiran. Posledwih nedequ dana voza~i kamiona {trajkuju jer je vlada odlu~ila da liberalizuje tr`i{te prevoza na kome su oni dosad imali ekskluzivno pravo dobijawa dozvola za rad. Posle razgovora sa delegacijom {trajka~a, vlada premijera Jorgosa Papandreua pristala je da pove}a vrednost tih dozvola kroz reformski zakon, ali voza~i tra`e povla~ewe celog akta.

Protest kamionyija

Vlasti ka`u da }e nastaviti sa deregulacijom tr`i{ta kao delom reformskog paketa, dogovorenog sa Me|unarodnim monetarnim fondom. Zbog {trajka

ipak nije do{lo do nesta{ice benzina i drugih proizvoda, ali se o~ekuje poreme}aj snabdevawa tr`i{ta ako se obustava rada nastavi i naredne nedeqe.

ZAGREB: Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} potpisao je odluku o oduzimawu ~ina generalmajora Branimiru Glava{u, Mirku Norcu i Vladimiru Zagorcu, ~in pukovnika Tihomiru Ore{kovi}u i ~in bojnika Sini{i

pravosna`ne presude Vrhovnog suda Hrvatske kojom je zbog ratnih zlo~ina protiv sprskih civila osu|en na zatvorsku kaznu u trajawu od osam godina. Mirku Norcu, penzionisanom generalmajoru ~in je oduzet zbog presude

Branimir Glava{

Rimcu. Glava{u, Norcu i Ore{kovi}u ~inovi su oduzeti zbog presuda za ratne zlo~ine nad srpskim civilima, Rimcu zbog ubistva srpskog civila u Pakra~koj poqani, a Vladimiru Zagorcu zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja i ovla{}ewa. Josipovi} je odluku o oduzimawu ~inova potpisao jo{ 9. septembra, ali je ona ju~e objavqena u Narodnim novinama, prenose hrvatski mediji. Biv{em poslaniku u Hrvatskom saboru Branimiru Glava{u, penzionisanom general-majoru, ~in se oduzima zbog

CRNA GORA

Platforma za smenu vlasti PODGORICA: Pokret za promjene (PZP) pozvao je ju~e sve opozicione stranke i predstavnike civilnog sektora da podr`e platformu te partije ~iji je ciq formirawe {irokog saveza koji bi smenio aktulenu vlast u Crnoj Gori. Potpredsednik PZP-a Branko Radulovi} je novinarima kazao da je platforma upu}ena svim opozicionim partijama i predstavnicima civilnog dru{tva. Radulovi} je naveo da platforma nudi „kvalitetan na~in za promenu otu|enog re`ima i stvarawe pretpostavki za izgradwu slobodnog i prosperitetnog dru{tva“. U PZP-u o~ekuju da }e se Socijalisti~ka narodna partija (SNP) i Nova srpska demokratija (NOVA), do kraja sedmice izjaniti o ponudi PZP-a. Te partije su zajedno nastupile na lokalnim izborima u maju ove godine i iz wih je ranije saop{teno da su za nastavak ujediwenog delovawa opozicije.

presude suda u Rijeci kojom mu je za ratne zlo~ine protiv civila u Gospi}u odre|ena zatvorska kazna u trajawu od 15 godina. Penzionisanom majoru Sini{i Rimcu ~in se oduzima po presudi suda u Zagrebu kojom je zbog zlo~ina u

Mirko Norac

@upanijskog suda u Rijeci kojom je osu|en za ratne zlo~ine protiv srpskih civila u Gosipi}u na 12 godina zatvora. Penzionisanom general-majoru Vladimiru Zagorcu ~in je oduzet na osnovu presude Vrhovnog suda kojom je zbog zloupotrebe polo`aja i ovlasc}ewa osu|en na kaznu zatvora u trajawu od sedam godina. On je 2000. odlaze}i s mesta pomo}nika ministra odbrane, iz sefa tog Ministarstva odneo torbe s draguqima vredne 39,4 miliona kuna. Penzionisanom pukovniku Tihomiru Ore{kovi}u ~in je oduzet zbog

Pakra~koj poqani osu|en na osmogodi{wu kaznu zatvora. U skladu s tom odlukom svi oni gube pravo na predstavqawe u ~inu, pravo na no{ewe vojne odore s pripadaju}im oznakama i druga prava vezana za ~in. Odluka je doneta na osnovu Ustava Hrvatske i Zakona o slu`bi u Oru`anim snagama Hrvatske. Biv{i predsednik Stjepan Mesi} svojevremeno je `eleo da oduzme ~in, me|u ostalima, i Vladimiru Zagorcu, ali je dobio tuma~ewe da to nije mogu}e, pa se odlu~io da mu oduzme odlikovawa.

ZAHVAQUJU]I „USLU@NIM” LEKARIMA

Dete u Bugarskoj za 7.500 evra SOFIJA: Sofijski list „Standard“ pi{e da se bebe u Bugarskoj ilegalno prodaju roditeqima bez dece za po 7.500 evra. Svoje bebe uglavnom prodaju mlade majke koje su jo{ sredwo{kolke ili su se tek upisale na fakultet. Dnevnik navodi da je {ema jednostavna i da, po{to preda novac porodiqi, otac koji usvaja dete upisuje u mati~ne kwige kao svoje kao svoje. Posao je mogu} zahvaquju}i „uslu`nim” lekarima i socijalnim radnicima, budu}i da su oni prvi u kontaktu sa porodiqama, potvridli su sofijskom dnevniku stru~waci iz Unicefa. Konsultant za socijalna pitawa Unicefa Nada Deneva izjavila

je da se najvi{e tra`e bela deca bugarskog ili turskog porekla, jer roditeqi koji kupuju dete `ele da okolina poveruje da su deca zaista wiova. Prema we-

nim re~ima, majka posle poro|aja predaje bebu ~oveku koji ga priznaje kao svoje, {to realno i nije usvajawe, jer ne postoje dokumenti koji potvr|uju taj ~in, ~ime „otac“ izbegava svaku odgovornost.

JAVNA TRIBINA U SARAJEVSKOM MEDIJACENTRU

Bosna i Hercegovina u vrtlogu strasti vere i politike SARAJEVO: Da li za predstavnike verskih zajednica ima mesta u predizbornim kampawama i {ta to zna~i za javnost u BiH? Da li je mogu}e povu}i jasnu granicu izme|u verskog, javnog i po-

~ak~i}, predsednik Sabora Islamske zajednice u BiH, Miodrag @ivanovi}, profesor Univerziteta u Bawaluci, i Momir Dejanovi}, predsednik Centra za humanu politiku iz Doboja. Javna

prisutan od samog po~etka demokratskih promena u BiH, kao te`ak strukturalni poreme}aj unutar tri jednopartijska sistema. Ta tri jednopartijska sistema bazirana su na etni~koj matrici, a oni onda, imaju spregu sa tri, ‘pripadaju}e’ im konfesije. Kod nas u Republici Srpskoj postoji pravoslavni Iran, u Sarajevu postoji islamski Vatikan, a u zapad-

trica, a u sprezi sa konfesijama dobijaju ono {to se zove potpora za ostvarivawe izbornih i svakih drugih rezultata “Mediji vrlo ~esto prebacuju reis-ul-ulemi Mustafi ef. Ceri}u da je previ{e ukqu~en u dnevnopoliti~ke doga|aje u BiH, a naro~ito pred izbore, kao i da pokazuje otvorenu podr{ku odre|enoj politi~koj opciji.

Sve je jasnije da predstavnici verskih zajednica i daqe igraju va`nu ulogu, svrstavaju}i se iza odre|enih politi~kih opcija

Miodrag @ivanovi} (levo) i Bo{ko To{ovi}

liti~kog? To su pitawa na koje su odgovore potra`ili Bo{ko To{ovi}, teolog i sve{tenik Srpske pravoslavne crkve, Edhem Bi-

tribina je odr`ana u sarajevskom Medijacentru. Profesor @ivanovi} je detektovao problem, koji je, dodu{e,

noj Hercegovini postoji katoli~ki fundamentalizam. Takvo stawe govori o zaista te{kom poreme}aju. Klerikalizam je te`ak kancer na tkivu BiH“, rekao je @ivanovi} i dodao da takvo stawe ima otvorena vrata i u ustavnom ure|ewu. „Nacionalne partije do`ivqavaju se kao sudbinske i autenti~ne predstavnice etni~kih ma-

„Na prostoru gde je brutalna politi~ka propaganda dugo vremena dr`ala primat, osvajawe svake slobode, pa i verske, do`ivqava se kao ne{to neprirodno, ali to u stvari, nije. Istupi reis-ul-uleme ~esto se konotirani politi~kim temama, ali to nije su{tina poruke“, rekao je Bi~ak~i}. Pa, {ta je onda reisova poruka?

Edhem Bi~ak~i}

„Su{tina te poruke je verski odgoj i obrazovawe“, siguran je Bi~ak~i}. Novinari su ga podsetili na nedavno objavqenu naslovnu stranu „Slobodne Bosne“ na kojoj su Fahrudin Radon~i} i reis Ceri}, a iznad je natpis: „Boba im fali da osvoje vlast“. „Sretan sam {to vi{e ne moram da ~itam taj list, a za ostalo morate pitati Senada Avdi}a“, rekao je Bi~ak~i}. Tako smo ostali uskra}eni za odgovor na su-

{tinsko pitawe: Otkud reis-ul-ulema, ~iji je zadatak da se bavi verskim odgojem, u borbi za osvajawe vlasti? Bo{ko To{ovi}, teolog i sve{tenik Srpske pravoslavne crkve smatra, da bi za BiH idealna bila neka vrsta demokratskog sekularizma, {to bi trebalo da zna~i, da bi uz sve slobode, bile afirmisane i verske slobode. „Mi zagovaramo jedan demokratski, a ne agresivni sekularizam. Srpska pravoslavna crkva nikada nije favorizovala jednu odre|enu politi~ku opciju, jer uvek gleda na celinu naroda. A {to se ti~e popova i slu`benika crkve, i oni imaju pravo glasa i iza}i }e na izbore. Jedino ne bi trebalo da isti~u za koju opciju su se odlu~ili. To bi trebalo da bude wihova privatna stvar. Ne zna~i da sve{tenici moraju da budu apoliti~ni“, rekao je To{ovi}. (“Doj~e vele“)


24

GLOBUS

sreda22.septembar2010.

DNEVNIK

Nema~ki farmer otvorio mle~nu pumpu je kod nas umalo do{lo do nesta{ice D okmleka, u Nema~koj je otvorena pumpa na

Procvetao posle 200 godina edna od najre|ih biqaka na svetu prvi put je razvila latice u posledwa dva veka. Frenklinovo drvo (Franklinia alatamaha) otkriveno je 1765. godine u Xorxiji, i dobilo ime po Benxaminu Freklinu. Ova biqka izumrla je u prirodi jo{ u 19. veku, a samo nekoliko primeraka jo{ se mo`e na}i u botani~kim ba{tama. Jedan od tih primeraka je u ba{ti Trevisten u Kornvolu, a u ponedeqak je procvetao i zadivio zaposlene u ba{ti. Frenklinovo drvo ima krupne zvonaste cvetove, bele boje i veoma prijatnog mirisa. Stru~waci u Kraqevskoj botani~koj ba{ti su iznena|eni ovom pojavom, po{to Freklinovom drvetu nije sezona cvetawa.

J

kojoj mo`ete da nato~ite mleka koliko `elite. Inspiri{u}i se benzinskim pumpama, jedan nema~ki sto~ar je u ciqu poboq{awa svog poslovawa do{ao na ideju da otvori mle~nu pumpu. Pumpa „Milchtankstelle” nalazi se u gradi}u Nojnkirhen- Zel{ajdu, 30 kilometara od Kelna, i radi 24 ~asa dnevno, sedam dana u nedeqi. Sa wenih ma{ina od ner|aju}eg ~elika, koje puni 78 krava, kupci mogu nato~iti mleko u posude koje sami donesu ili boce kupqene na samoj pumpi. Koli~ina nije ograni~ena, a cena je 70 centi za litar. „Pre nego {to sam otvorio pumpu, imao sam samo nekoliko mu{terija jer su morale

da dolaze u vreme mu`e, {to je bio problem. Sada mogu da kupuju moje mleko u svako doba“, kazao je vlasnik pumpe Bruno [tauf (55) za Rojters.

Policija? Zaboravio sam mobilni tokom pqa~ke E ntoni Gotorp (24) telefon je ispustio tokom pqa~ke ku}e u Kembrixu. Po{to je bila no}, a u praznoj ku}i nisu smeli da pale svetlo, Gotorp i wegov sau~esnik unutra{wost ku}e osvetqavali su ekranima svojih telefona. Iz ku}e su odneli tehni~ku opremu, ali je Gotorp zaboravio telefon, na

kom je imao gomilu svojih fotografija, na osnovu kojih su ga policajci prepoznali. Da stvar bude jo{ gora, na sopstveni broj poslao je SMS u kom je od policajaca zahtevao da mu vrate telefon. Gotorp, koji je tri puta osu|ivan zbog pqa~ke, ~eka izricawe kazne po{to se izjasnio krivim za pqa~ku.

Vest dana: voditeq ne nosi pantalone oditeqi dnevnika imaju „taj sto” ispred sebe ne samo kako bi na wega stavili papire, eventualno novine kada rade pregled {tampe ili da bi wihovi sagovornici imali „gde da spuste ruke”... taj sto je tu i da bi ponekad sakrio istinu... Istina je da voditeqi vesti nisu uvek sre|eni od glave do pete - nekada „u nastavku” tog sakoa koji vidimo “gore” nema ni~eg drugog do farmerica, {orca, patika, papu~a, japanki... ga}a... Voditeq slovena~kog Dnevnika na televiziji 24ur, vodio je vesti u ko{uqi, sakou i u ga}ama, {to je cela dr`ava, a onda i Jutjub zajednica mogla da vidi. Zaboraviv{i da kamere snimaju i kada krene odjavna {pica, voditeq se odgurnuo stolicom kako bi se primakao koleginici, prekrstio noge, a onda nasmejao svet.

V

Vo`wa za pam}ewe enifer Gil (29) iz X Sent Kler [ora zaustavila je na ulici taksi. Sela je u vozilo, i odmah po~ela da se skida pred zapawenim taksistom. Ona je zahtevala da je poveze do ku}e, {to je taksista odbio jer su bili u Luizijani, a ona `ivi u Mi~igenu. Po{to su po~eli da se sva|aju, taksista ju je odvezao do policijske stanice, i istr~ao da prijavi incident. Gola mu{terija pre{la je na predwe sedi{te, i odvezla se velikom brzinom. Prona|ena je nekoliko ulica daqe, i daqe gola za volanom, a policija smatra da je bila pod uticajem alkohola ili droge. Ona je uhap{ena i optu`ena za kra|u i opscenost na javnom mestu.

[tauf je odlu~io da otvori pumpu jer je bio nezadovoqan padom otkupnih cena mleka. „Ve} pola godine dobijamo samo 20 centi po litri i morao sam ne{to da preduzmem”, rekao je on. Mleko na pumpi je skupqe nego u pojedinim supermarketima, ali [tauf tvrdi da se isplati kupovati ga. „Ovo mleko ima mnogo vi{e proteina i mle~ne masti nego obra|eno mleko koje se prodaje na policama supermarketa”, objasnio je farmer. Stauf je u pumpu ulo`io 12.000 evra, ali je siguran da }e mu se dugoro~no investicija isplatiti. „Mu{terije dolaze ~ak iz Kelna da kupe mleko sa moje pumpe”, navodi od ponosno, dodaju}i da qudi sve vi{e `ele da piju sve`e mleko.

Ne prozivaj uli~ne svira~e G

itarista na ulici Medisona pretukao prolaznika koji je ismejao wegovu muziku. Brendin Hoh{traser (31) iz Medisona u Viskonsinu uvredio se jer je neimenovani prolaznik star 54 godine dobacio neprijatan komentar na ra~un wegovog svirawa. Hoh{traser je ~oveka udario gitarom nekoliko puta, zatim ga oborio na zemqu i po~eo da ga tu~e. Policajci su morali da upotrebe elektri~ni omamqiva~ kako bi ga odvojili od nesre}nog „kriti~ara”. Muzi~ar je uhap{en i optu`en za fizi~ki napad.

Yinovska ~okolada Jermeniji je napravqena tabla ~okolade duga vi{e od pet metara. ^okolada te{ka ~etiri i po tone sadr`i samo prirodne sastojke, i vi{e od 70 odsto ~iste kakao mase. Duga je 560 centimetara, {iroka 275 a debela 25 centimetara. Zvani~nici Ginisove kwige rekorda potvrdili su da je ovo najve}a ~okolada na svetu, a u oktobru }e biti ponu|ena na raskomadavawe i prodaju. ^okolada je napravqena u ~ast proslave deset godina rada fabrike slatki{a „Grand kendi” u Jerevanu.

U

Prevara ko{ta {est miliona dolara A

merikanka Lin Arkara uspela je na sudu da od mu`evqeve qubavnice naplati skoro {est miliona dolara. Doktorka iz Severne Karoline Lin Arkara iskoristila je stari zakon o „otu|ewu qubavi” kako bi tu`ila biv{u prijateqicu koja joj je „otela mu`a i razorila brak”. Dok je bila trudna sa prvim detetom, Lin (45) je pozvala

braku, a koja iznosi pet miliona i osamstotina hiqada dolara. Najvi{a od{teta, po zakonu o „otu|ewu qubavi”, u iznosu od devet miliona dolara dodeqena je Sintiji [eklford (60) koja je uspela da na sudu

Suzan Pekoraro (45) u goste da joj pomogne oko ure|ivawa de~ije sobe. Tokom boravka u wenoj ku}i, Suzan je zavela wenog supruga Rasela sa kojim je Lin bila u braku {est godina. Kada je nakon ro|ewa }erke saznala da je mu` vara, razvela se i tu`ila Suzan za „svotu” koju bi zaradila da je ostala u

doka`e da joj je mu`evqeva qubavnica uni{tila brak od 33 godine. Ameri~ki mediji navode da sudovi u Severnoj Karolini svake godine re{avaju oko 200 ovakvih slu~ajeva, i prenose savet Linine advokatica svima onima koji se lako upu{taju u afere - da zaobilaze Severnu Karolinu!

Ja sam ma~ka, imam i dokaz oli je neobi~no ma~e koje na krznu ima {aru u obliku re~i „Cat” Tri svetlije {are na krznu, levo od ki~me tigrastog ma~eta starog deset meseci, formirale su jasno vidqiva slova C, A i T tako da, ukoliko nekom nije o~igledno da je Poli ma~ka, pisani dokaz postoji na wenim le|ima. Weni vlasnici Geri i Xoan Mar{ iz Staford{ira su bili iznena|eni kada su primetili {are na Poli. Oni su je uzeli iz lokalnog centra za spa{avawe ma~aka, i

P

tek nakon tri dana videli re~ ma~ka na wenim le|ima. „Jednom kada vam neko uka`e na to, postaje veoma o~igledno {ta pi{e. Re~ je veoma uo~qiva”, rekao je Mar{.

Studiram sad kao zombi niverzitet u Baltimoru nudi kurs iz poznavawa `ivih mrtvaca. Kurs vodi Arnold Blumberg, autor kwige „Zombimanija” i kustos Gepi muzeja zabave, ~ija je tema ameri~ka pop kultura. Studenti koji se prijave za kurs mora}e da odgledaju 16 kultnih filmova sa zombijima, i da ~itaju stripove o wima.

U

Umesto zavr{nog ispita, pisa}e scenario ili crtati strip sa zombijima. Univerzitet u Baltimoru nije prvi koji je uveo ovakav kurs. Kolumbija kolex u ^ikagu nudi kurs „Zombiji u medijima”, dok kolex Simpson u Ajovi kao jednu od tema za zavr{ne ispite nudi „Istoriju velikog zombi rata”.


MU[KA POSLA

DNEVNIK

sreda22.septembar2010.

25

KRAVATA – KAKVA, KADA, GDE I ZA[TO

Luckaste, moderne, klasi~ne... d sedamnaestog veka sinonim je mu{ke elegancije, mu`evnosti, ugla|enosti, zavodqivosti...U po~etku je dr`ala okovratnik ko{uqe umesto dugmeta, a zatim je postala pravo malo umetni~ko delo oko mu{kog vrata mewaju}i svoj izgled tokom vremena. Danas se kravata mo`e nositi apsolutno uz sve - od farmerki, preko sakoa pa do odela za sve~ane prilike, a jedino va`no mu{ko pravilo glasi: „Jedan xentlmen uvek sam sebi vezuje kravatu“! Ako se visoke potpetice, uske ve~erwe haqine, krzno, {e{iri i rukavice iznad laktova smatraju simbolima `enskog stila i elegancije, onda je kravata op{teprihva}en simbol mu{ke ugla|enosti, ozbiqnosti i detaq koji mo`e da okarakteri{e mu{karca sa dobrim ukusom. Kravata je verovatno jedina stvar na svetu koja voli da bude vezana, pa jo{ u ~vor, a i pri~a o wenom nastanku veoma je zanimqiva i vra}a nas u XVII vek, na tlo apsolutisti~ke Francuske, u vreme vladavine Luja XIII. Pored klasi~nih modela pravi mu{karac zna i da iznenadi otka~enom kravatom, ali treba znati kada je staviti ali i gde je nabaviti. Lepe i otmene kravate jako je lako prona}i – u robnim ku}ama, {oping centrima i dizajnerskim buticima, ali zabavne, vesele i ludskaste kravate malo je te`e prona}i. Vesele kravate podrazumevaju si}u{na sidrima ili sli~ne nauti~ke teme ali i crtane junake, pa su zato pogodne za no{ewe iskqu~ivo u polu-formalnim i ke`ual okru`ewima. ^esto se takve kravate daruju mu{evima, momcima, ili {efovima, te isti~u wihov odre|eni interes ili hobi a ponekad ~ak i osobinu. Gde ih kupiti? Ako u va{em mestu ne postoje specijalizivane radwe za kravate ili daroteke sa luckastim kravatama jedino re{ewe je Internet. I ovog puta }emo spomenuti fashion.ebay.com, gde }ete ~esto prona}i najpovoqnije ponude prodavaca

O

koji su specializovani za kravate. ABCNeckties.com je verovatno jedan od najboqih sajtova za kupovinu kravata, jer zaista imaju ogroman izbor svakojakih uzoraka. Tako }ete prona}i kravate sa Family Guyem, Pinats, Beti Bup, Garfildom, Luni Tjunsima i Skubi Duom. Uz te licencirane na}i }ete i one nelicencirana – `ivotiwski uzorci, umetnost, religiozne kravate, kravate sa divqim `ivotiwama i sli~no. Jo{ jedan izvrstan sajt za kupovinu luckastih kravata je Zazzle – on vam omogu}ava da ~ak i sami iskreirate kravatu (ili ne{to drugo) po `eqi, ili kupite od nekog drugog korisni-

ka. Iako }ete verovatno prona}i tamo ono {to tra`ite, postoji mogu}nost da ipak mo`da nemaju ne{to {to bi vam odgovaralo, a u tom sla~aju postanite kreativni i kravatu napravite sami. Kada je prikladno nositi otka~enu kravatu? U ve}ini situacija je potpuno prikladno nositi ba{ takvu kravatu, ali kao i sa svim drugim u modnome svetu – sve se svodi na kontekst! Ven~awa (osim ke`ual ven~awa), na primer, nisu momenti za no{ewe takve kravate, kao ni sahrane – osim ako je ta kravata ostav{tina ili poklon preminule osobe. Na poslu su prikladnije malo suptilnije kravate, ali to tako|e u potpunosti zavisi od dres koda kompanije, kao i op{toj poslovnoj atmosferi na va{em radnom mestu. Kada ih nosite u uobi~ajenim situacijama, gotovo da ne postoji taj tren kada ih ne smete nositi.

Takva kravata mo`e drugima davati jedan komadi} zanimqive informacije o vama – pravi ledolomac za po~etak razgovora, pogotovo ako ste na nekoj `urki. Pin ap kravate skrivaju va{u seksi stranu. Popularizacija retrostila dovela je do toga da su kravate – i poslovne , i klasi~ne ali i one za melo neobaveznije momente – uvek u modi, ali ove karavatice iz Miss Feeney's Finery dodaju poseban pe~at. One nas vode u doba prave gospode, u 40-te i 50-te

godine, uz mrvicu dana{weg bunta. Skrivena na pole|ini svake svilene i ru~no izra|ene kravate, nalazi se jedinstvena, ru~no nacrtana pin-ap devojka. Svaka pristaje savr{eno uz kravatu koja je nosi. I ne samo da }ete izabrati boju i uzorak koji najboqe odgovara va{em stilu, ve} }ete odabrati i posebnu devojku koja }e sa vama odra|ivati radne sate. Ili }e vam se pridru`iti na sudaru ve} narednog vikenda.. Kravate za svakog urbane momke Tanke kravate su veteranski stil za sve one koji `ele da imaju stila, a da ni ne spomiwemo one de~ake koji `ele da malo poboq{aju ina~e obi~nu ko{uqu. To je barem ono {to }e vam svaki stilista danas poru~iti. Bez obzira jeste li ludi za modom ili ne, ove lagane svilene kravate iz Windmill Cluba }e vam sigurno zapeti za oko. Oni nude vi{e raznolikih tradicionalnih uzoraka ovih tankih kravata, za razliku od ostalih brandova. Da biste morali da nabavite barem jednu govori i podatak da dolaze iz prestonice mode – Wujorka.

JEDNOM U @IVOTU

Putovawa na koja treba da odete Kako vezati kravatu? Iako veoma seksi deluju prizori gde zgodna `enica pred polazak na posao vezje savr{eni ~vor na kravati svog savr{enog mu{kraca ipak nije na odmet da dna{wi xentlmeni znaju to i sami da urade. Donosimo nekoliko jednostavnih koraka pomo}u kojih }e lako vezati kravatu. Kravatu staviti oko kragne, wen {iri deo trebalo bi da visi sa desne strane i ispod desne ruke. Rukama uhvatiti oba dela kravate, sa tim da tawi deo mora biti oko 15 centimetara kra}i. Desnu ruku staviti iznad leve, provu}i desni kraj kravate ispod we i prekrstiti preko leve strane kravate. Na taj na~in odre|uje se du`ina kravate. Zatim, prebaciti kravatu sa desne strane preko levog ramena, a ~vor dr`ati levom rukom rastvorenim palcem i ka`iprstom. Desnom rukom {iri deo kravate provu}i ispod ~vora prema grlu i ubaciti ga unutar ~vora sa predwe strane. Kako bi se vezivawe kravate zavr{ilo, tawi kraj ne`no povu}i ispod ~vora nadole, a ~vor prema grlu. Postoji nekoliko na~ina vezivawa kravate, ali najpoznatiji je dvostruki vindzorski ~vor, koji je patentirao vojvoda od Vindzora. Pored wega tu su i i obi~ni ~vor, dvostruki obi~ni, obi~ni vindzorski, klasi~ni ameri~ki ~vor, slobodni ameri~ki ~vor...

edovno ve`bawe donosi niz prednosti, od spre~avawa sr~anih bolesti do promovisawa du`eg i zdravijeg `ivota. Ali ve`bawe na pogre{an na~in mo`e da upropasti i va{e fitnes ciqeve i va{e zdravqe. Kako biste spre-

R

Fokusirate se na samo jedan aspekt ve`bawa

Zaboravqate da se ohladite

Za sveobuhvatan fitnes u ve`bawe treba da ukqu~ite slede}e komponente: ve`be fleksibilnosti, ve`be za sredi{wi deo tela, ve`be ravno-

Telo posle ve`bawa morate da ohladite i smirite, jer tako prelazite iz intenzivnog u stawe mirovawa. Tako|e }ete tako sniziti povi{eni pritisak i smawiti umor mi{i}a. Hla|ewe ukqu~uje pet do deset minuta kardiovaskularnog treninga i istezawa.

Di`ete preveliku te`inu Nemojte dizati vi{e nego {to va{a te`ina mo`e podneti, jer se vrlo lako mo`ete povrediti. Umesto toga, te`inu pove}avajte postepeno, s ja~awem sopstvene snage.

Ve`bate preintenzivno

~ili povrede i nazadovawe, stru~waci savetuju da se pripazite slede}ih fitnes zamki.

te`e, pokretqivosti, brzine, otpora i ve`be koje ja~aju kardiovaskularni sistem.

Ne iste`ete se

Ne zagrevate se

Trening fleksibilnosti pre i posle samog ve`bawa poma`e vam kroz celu rutinu. Istezawe, kao suprotnost ve}ini ve`bawa dizawa tegova, mo`e da produ`i va{e mi{i}e, te ih u~ini tawima.

Mi{i}ima je potrebno odre|eno vreme kako bi se prilagodili zahtevima aerobne aktivnosti. Po~nite polako i postepeno poja~avajte intenzitet.

Ovo je zapravo mawe uspe{no, nego umereno ve`bawe kroz du`i period. Pravilna koli~ina ve`bawa je ona koja uzrokuje lagano znojewe, i blago ubrzava otkucaje srca.

Ne pijete dovoqno te~nosti Jednostavno niste `edni? Nemojte ~ekati da osetite `e|, jer }ete u tom trenutku ve} dehidrirati. Vodu treba da pijete tokom cele ve`be jer }ete tako ostati hidratizovani.

@

Pouka: mawe }ete mrziti ostatak sveta ako ga budete upoznali. z Povratak korenima Jednom u `ivotu svaki mu{karac trebao bi da sebi priu{titi odmor u divqini. To je prava prilika da nau~ite da zapalite vatru, ulovite ve~eru i izdr`ite par dana bez tu{irawa. z Turneja s omiqenim bendom Putovawe je koje morate svakako odraditi dok ste jo{ bez velikih obaveza kao {to su porodica i deca. z Dru`ewe s porodicom Najboqi poklon porodici kojoj je stalo do vas, a koju zaista volite, da odvojite vreme i provedete nekoliko dana s wima. z Navija~ko putovawe Qubiteqi sporta koji to nisu jo{ isprobali trebali bi barem jednom da prate svoj omiqeni klub na gostovawe. z Vo`wa bez ciqa Sednite u automobil i otkrijte puteve u svojoj okolini. z Put pomirewa I za kraj, mo`da i najlu|e putovawe. Poslu{ajte srce, a ne razum, i po|ite za wom u wen daleki grad i poku{ajte da je nagovorite da po|e sa vama zauvek u nepoznato. Pouka: ako ste uspeli, blago vama, a ako niste, barem ste nau~ili koliko jaki mo`ete da budete.

Hranom do boqe erekcije

NAJ^E[]E GRE[KE PRILIKOM VE@BAWA

Prava mera donosi rezultat

ivot je samo jedan i treba iskoristiti svaki trenutak. A ovo su predlozi koji }e pomo}i da pustolovina u va{ `ivot u|e na velika vrata. Ono {to bi svaki mu{karac, prema mi{qewu Men's Health- a, trebao da uradi je slede}e: z Odlazak na vikend u nepoznatom smeru Za put vam trebaju: devojka, nov~anik i smisao za avanturu. Preporu~uje se i parovima koji `ele da za~ine vezu. z Odlazak na Istok Putovawe kroz zemqe biv{eg Sovjetskog Saveza trebalo bi da vas nau~i da cenite razli~itosti. z Putovawe u jednom smeru Jednom u `ivotu, i to dok sebi to mo`e da priu{ti, mu{karac bi trebao da se usudi da ostavi sve iza sebe i ode da `ivi u sasvim novi grad. z Put u Severnu Ameriku Za ovo putovawe potrebno je i vreme i novac, ali zbog uspomena bi se trebalo itekako isplatiti. z Odlazak no}u u nepoznati grad Nije bitno koji grad, nego da se kroz wega provezete punom brzinom, i to tokom no}i, dok ve}ina spava. Ose}a}ete kao da je samo va{. z Vikend u Evropi Izbor je barem velik: Barselona, Rim, London, Pariz, Rim.

si reputaciji. Bogate su cinkom i vitamin B6 koji su veoma va`ni za testosteron bez kog seks naravno ne bi bio isti. Ako vam {koqke i nisu ba{ privla~ne, pove}ajte unos le{nika.

ne koje su izvrsne za va{e srce i cirkulaciju. Banane poma`u u odr`avawu normalnog krvnog pritiska i smawuju rizik od oboqevawa od sr~anih problema.

^ili

Losos Losos je bogat omega-3 masnim kiselinama, a one uti~u da krv ide na pravo mesto.

Kofeinska doza iz va{e najdra`e kafe budi vas ujutro, podsti~e rad srca i na taj na~in vam daje potrebnu energiju da izdr`ite celu no}.

Za~inite svoj seksualni `ivot vatrenim za~inom. Dok se vi crvenite i imate ose}aj da }e vam para iza}i na u{i, ~ili {iri krve sudove i dolazi do ve}eg pumpawa krvi. A biolo{ki gledano upravo to nam je potrebno za boqu i du`u erekciju.

[koqke

Banane

Da, postoji razlog zbog kojeg su {koqke poznate po svojoj sek-

^vrsti mu{karci imaju ~vrsto srce, zbog toga jedite bana-

iagra i brojni drugi lekovi za potenciju svojim su dolaskom na tr`i{te napravili pravi preokret. Sada "mo`emo" i kad priroda ba{ i nije toliko poslu{na. Ali uvek je boqe probleme re{avati na prirodan na~in. Ishranom mo`ete uticati na boqu i ja~u erekciju.

V

Kafa

Sviwsko meso Penis nema svoju glavu s kojom razmi{qa. Kako bi radio i dizao se kako treba, svi `ivci treba da rade precizno i ta~no. Potreban vam je vitamin B1 za zdrav nervni sistem. Sviwsko meso bi se trebalo da se na|e na va{em jelovniku.

Luk Luk je izvrstan za va{u cirkulaciju. No nemojte ga konzumirati odmah pre seksa. Zadah ba{ i nije podsticajan. Osim ako ga niste konzumirali tokom ru~ka zajedno sa svojom parterkom.

Vino Posebno crveno vino otvara arterije i deluje na sli~an na~in kao i Viagra. Naravno pripazite da ne preterujete s ~a{ama vina jer se onda ne}e ni{ta dizati.


26

sreda22.septembar2010.

OGLASI

DNEVNIK


OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Izgubili smo voqenog brata i ujaka

POMEN Pro{lo je 15 godina od kako nas je fizi~ki napustio na{ suprug, otac i deda

PRODAJEM pi{toq CZ M88 luger kal.9-para, nov, neotpakovan. Telefon 063/8637-213. 10661

POTREBNA RADNICA u prodaji trikota`e. Do}i na razgovor u subotu, 25. septembra u 19 sati, Dunavska 17, pasa`. Novi Sad. 10651

Dragoqub @. Risti}

iz Siriga

^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Profesorica. Telefon 021/530088. 9734

IZDAJEM luksuzno name{ten dvosoban stan u Ul. Novosadskog sajma br. 7. Telefon: 064/16910533 09-48. POVOQNO izdajem trosoban kompletno name{ten stan 80m2, Mi~urinova ulica, drugi sprat, lift, terasa, cena 210E. Telefon: 021/544-540, 10629 063/517-290.

Uspomenu na wega zauvek ~uvaju, wegovi najmiliji.

Ve~no o`alo{}eni: sestra Milica, zet Jevto i sestri~ina Maja sa porodicom.

Tvoje }erke: Mira i Marija sa porodicama. 10733

Posledwi pozdrav

Opra{tamo se od mu`a na{e drage koleginice

10739

Prerano smo izgubili voqenog brata i ujaka

Mirku Vu~urovi}u

Mirka Vu~urovi}a i sau~estvujemo u bolu porodice.

od Miroslavovih i Markovih drugara iz zgrade.

Posledwi pozdrav Acinoj mami

Institut za javno zdravqe Vojvodine. 749/P

Posledwi pozdrav na{oj dragoj mami, baki i prabaki

Posledwi pozdrav na{oj miloj baki

iz Siriga

Ve~no o`alo{}eni: sestra Marija, sestri~ina Nata{a, zet Dragan i unuk Filip.

Dragici Vukojevi}

od brata Marinka Latinovi}a sa porodicom.

10734

Sa tugom i bolom javqamo ro|acima i prijateqima da je u 84. godini preminula na{a majka, baka i prabaka

od drugara iz Orkusa.

10738

Miladinki Bukinac ro|. Ristivojevi} 1926 - 2010.

3

Miladinki Bukinac ro|. Ristivojevi}

Tvoji najmiliji: }erka Svetlana, unuka Tawa, praunuka Sara i zet Vladimir.

od unuka Slobodana i Frederike.

10726

10727

Sa bolom i tugom opra{tamo se od na{e super bake

Posledwi pozdrav dragom bratu

10714

Posledwi pozdrav dragom na{em

Miladinka Bukinac ro|. Ristivojevi} Sahrana je danas, 22. 9. 2010. godine, u 14.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: }erka Mirjana, unuka Gordana i unuk Slobodan i zet Paja.

Miladinke Bukinac

Mirku Vu~urovi}u

ro|. Ristivojevi}

Mirku Vu~urovi}u Bati Za tobom `ale: \uka, Jovanka i Desa sa porodicama. 10740

10725

Posledwi pozdrav

O`alo{}eni: unuka Gordana, zet Robert i praunuci Teodora i Edi.

od: sestre Jelene, Jovice, Jovane i Milana.

10728

10721

Posledwi pozdrav dragom bratu

Posledwi pozdrav dragom bratu

Tu`na srca javqamo da je iznenada preminuo na{ tata i suprug

PRIRODNI preparat protiv hemoroida - {uqeva, klini~ki ispitan i li~no proveren, eliminisani za 7 dana. Deda Rado{. Telefoni: 032/490-797, 064/240-5549. 10159

Mirku Vu~urovi}u FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mlade koke nosiqe i sviwske polutke. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/539-051, 063/521-559. 10515

Hvala ti za sve lepe trenutke koje si nam pru`io.

Mirka Vu~urovi}a

KUPUJEM polovan name{taj: trosed, dvosed, foteqa, trpezarijski sto, stolice, kuhiwe, kau~eve, regal, ugaone garniture. Telefoni: 021-6617-782, 064/3362847, Jova. 9985

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 10184

Sahrana je danas, 22. 9. 2010. godine, u 13 ~asova, na Dowem grobqu u Futogu (kod {kole).

10731

Posledwi pozdrav dragom bratu

Branku Latinovi}u PRODAJEM autogeni aparat sa punim bocama komplet na kolicima, 350E (za automajstore, autolimare i uvo|ewa grejawa), Pera, autolimar. Telefon 064/506-9156. 10557

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 21. 9. 2010. godine preminuo na{ voqeni

10735

HITNO, prodajem lokal, Mi~urinova ulica, 50m2, uli~ni izlog, tri odvojene celine, ispuwava uslove za apoteku, 41.000 E. Telefoni: 021/544-540, 063/51710633 290.

27

Branko Latinovi} Mirka Vu~urovi}a

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq, drva. Telefon: 6618- 846, 063/8485-495. 10104 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3300din. Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara. Telefoni: 062/896-38-43 i 066/51-286-45. 10652 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3300, kostolac 3650 i su{eni 8750. Telefoni: 065/444-26-18, 063/12-43-056 i 061/67-826-23. 10653

sreda22.septembar2010.

Mirko Vu~urovi}

Mirku Vu~urovi}u

Sahrana }e se obaviti danas, 22. 9. 2010. godine, u 15 ~asova, iz kapele, u Sirigu. Milo{ ^omi} sa porodicom.

10742

Tuguju: wegovi sinovi Miroslav i Marko i supruga Sowa. 10737

od: brata Milorada, Sofije, Gordane i Sne`ane.

10722

Mirku Vu~urovi}u

od: sestre Gordane, Mirka, Nine i Jelene.

10723


28

^ITUQE z POMENI

sreda22.septembar2010.

Posle duge i te{ke bolesti napustila si nas sada kada si nam najpotrebnija. Ve~no }emo ti biti zahvalni za svu qubav, razumevawe i pa`wu koju si nam pru`ila.

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Darinki Rado{evi} Po~ivaj u miru, a mi }emo te ~uvati od zaborava. Jelena Dra{ko sa suprugom Miloradom.

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragoj

Sa neizmernom tugom opra{tamo se od na{e voqene

Darinke Rado{evi}

Darinki Rado{evi} od strika Rada i strine Lele sa porodicom.

An|eli neka te ~uvaju, a mi }emo te nositi u srcima i mislima. Sestra Sofija Basara sa suprugom Dragoqubom, sinom Milanom i }erkom Ivanom. 10698

10695

10699

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i kolegi, velikom stru~waku, jo{ ve}em ~oveku

U subotu, 25. septembra na ^enejskom grobqu obele`i}emo godi{wi pomen

Posledwi pozdrav kom{inici

Uveliko te~e peta decenija na{eg prijateqstva, a do{lo je vreme da se moramo rastati dragi na{

Darinka Rado{evi} Sahrana je danas, 22. 9. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Ravnom Selu.

Darinki Rado{evi}

Tvoji najmiliji: }erke Qiqana, Sne`ana i Stanka, suprug Rado{ sa unu~i}ima i zetovi Branislav, Darko i Branislav.

Pro|e godina od kako te nema, praznina opstaje, tuga ne jewava, vreme nije lek.

od Zombe sa familijom i ekipom iz Skerli}eve.

10693

Mi{o

Nadi Rajkovi}

prof. dr Mi{i Mijatovu

10679

Neka te an|eli ~uvaju. od Bora ^a|enovi}a sa porodicom.

\or|e Vukmirovi} sa porodicom.

Tvoj Qubo.

10692

10707

10710

Posledwi pozdrav dragoj

Darinki Rado{evi} od: oca Janka Lugowe, snaje Branke, bratanaca Jelene, Marijane i Dejana. 10690


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

sreda22.septembar2010.

29

3

Posledwi pozdrav dragoj

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

Danici Ne{kovi}

Darinki Rado{evi}

Upu}uju}i joj posledwe re~i pozdrava, uz zahvalnost za sve {to je u~inila za Fakultet i istovremeno izra`avamo bol {to vi{e nije sa nama.

Posledwi drugarici

pozdrav

^edomiru Tepav~evi}u

Bila si mi vi{e od zaove. Bila si mi sestra.

Poqoprivredni fakultet Novi Sad.

Branka Lugowa.

59140/P

10689

najboqoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Posledwi pozdrav dragoj priji

Mladen Korbi}

Darinki Rado{evi}

Dani

1936 - 2010.

Zorica sa porodicom.

Sahrana je danas, 22. 9. 2010. godine, u 13 ~asova, na mesnom grobqu na ^eneju.

od Milivoja Vidi}a sa porodicom.

Posledwi pozdrav dragoj priji

Darinki Rado{evi} od Bogoquba Bujandri}a sa porodicom.

O`alo{}ena porodica. 10711

10712

10704

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Posledwi pozdrav dragoj kumi

10705

obele`i}emo u subotu, 25. septembra u 10 ~asova. ^edo, ti si na{ ponos, oslonac i na{a sre}a. @ive}e{ ve~no u na{im srcima. Supruga Ana, k}eri Danijela i Marijana, zet Marko i unuci Luka i Sara. 10664

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, tata i deda

Taka~ Jano{

Posledwi pozdrav kom{iji i prijatequ

Milivoju An|eli}u

1932 - 2010. Sahrana je danas, 22. septembra, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu. Supruga Bori{ka, sin Tibika, }erka Valerija, snaja Icuka, zet Sale, unuci Danijel, Karolina, Tamara i Robika.

Po~ivaj u miru. Porodice: Vukovi}, Mari} i Milo{evi}. 10656

10657

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 20. 9. 2010. godine preminula na{a

^ETRDESETODNEVNI POMEN mojoj dragoj majci

Bojana [krbi}

Darinki Rado{evi}

Darinki Rado{evi}

ro|. Lugowa od wenih kumova: Marije i Ra{a Vuja~i}a sa porodicom. 10708

I posle ~etrdeset dana, kao da si tu.

Bojani [krbi}

Neka ti je laka zemqa. od brata Zorana Vujovi}a sa porodicom.

10703

Gospava Prpa Ispra}aj je danas, 22. 9. 2010. godine, u 14.30 ~asova, na Dowem grobqu u Futogu.

Tvoji: snaja Mara, Gordana sa porodicom.

S qubavqu i po{tovawem, sin Jovan, snaja Jelena, unuk Milan i unuka Jovana. 10601

10676

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

O`alo{}ena porodica.

Zorica ^ubrilo 1948 - 2010.

10671

Po wenoj `eqi, od na{e drage Zorice oprostili smo se u naju`em porodi~nom krugu, na Alma{kom grobqu u Novom Sadu, 21. 9. 2010. godine.

Dragom suprugu

Darinki Rado{evi}

O`alo{}ene porodice: ^ubrilo, Kopicl, Prosenik, Burgi} i wena tetka Qubica Kula{inovi}.

od brata Gorana Novkovi}a sa porodicom.

prof. dr Milanu Mijatovu

10668 10702

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Ninku Antoni}u Danas je {est meseci i nikada ne}e{ saznati koliko me {okirao tvoj iznenadni odlazak. Dani bez tebe su puni bola. Uvek si u mojim mislima i o~ima, duboko veruju}i da }u te prona}i. Tako }e biti dok postojim.

Kolektiv Instituta za plu}ne bolesti Vojvodine, Sremska Kamenica.

Darinki Rado{evi} od Predraga Dabi}a sa porodicom. 1078/P

10701

Dragi Hrabro si kora~ala dobri dru`e. Na{a suza nad tvojim odrom i posledwe zbogom.

Marku Dimitrijevi}u

Supruga Joka.

Tvoje: Viktorija Sve}wak, Smiqa Radulovi}, Smiqa Gavrilov i Mika Stanivuk.

od: Gage, Pere, Vase, Brace, Leleta i Bobana iz Beograda.

10682

10687

10694


Marina Aleksandrova

Drevna pri~a Knegiwa kuje zaveru da wen sin postane budu}i kraq. Ali knegiwa je nekad bila robiwa, {to i wenog sina ~ini robom, te ne mo`e naslediti kraqevstvo. Oko toga se zapo~iwe bitka i umom i snagom izme|u kneza i neprijateqskih vladara. Uloge: Mihal Zebrovski, Marina Aleksandrova (RTV 1, 00.30) 06.30 08.30 09.00 09.15 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.35 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.10 23.55

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms Izbliza Kuhiwica Vesti Gabrijel @ar, dok. film Preokret Vesti Zajedno ^udesni svet Vesti Dvejn Hopvud, film Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Jabuka Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz Plavi krug Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik Vesti-Univerzitet ^ari ribolova Izbliza Sazvu~ja, operski gala koncert 00.30 Drevna pri~a, film 02.10 Inspektor Montalbano, film

06.30 06.55 08.30 08.45 09.10 09.35 10.20 10.30 12.10 12.30 12.40 13.10 13.15 14.10 14.30 14.45 15.15 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 22.20 00.05

TV PROGRAM

sreda22.septembar2010.

Kuhiwica (ma|) Inspektor Montalbano Hajde sa mnom u obdani{te Pitam se, pitam Zeleni sat Transplantacije, obraz. program Ru~ak na lepe o~i Ja ne zaboravqam, film ^udesni svet Vesti (ma|) Makedonsko sonce Tajna hrane: Krompir Tek ro|eni Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz Crtani film Dobro ve~e Vojvodino (rom) @ivot u rasejawu (ma|) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Tek ro|eni Mutne vode, film TV Prodaja

06.00 07.30 08.00 08.50 09.00 10.15 10.20 12.35 13.10 14.00 14.55 15.30 15.50 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.40 22.00 22.30 22.40 23.55

Muzi~ko svitawe Glas Amerike Jutarwi program Barometar U ogledalu Tin in Bila jednom jedna nedeqa Trag nezaborava Sajam infonet Beli luk i papri~ica Hronika op{tine @abaq Vojvo|anske vesti Barometar O~istimo Srbiju U ogledalu Vili `eli da zna Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti Bez cenzure Razgoli}eni Vojvo|anske vesti Barometar Razgoli}eni Glas Amerike

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.50 09.55 10.27 10.55 10.59 12.00 12.15 12.29 12.36 13.37 15.05 15.15 16.00 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.07 21.04 22.35 22.40 23.40 23.55 00.05 00.25 01.48 03.12 03.15 04.03 04.33 05.11 05.47

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Sre}ni qudi Vesti Trag Rokovnik Vesti Kapri Dnevnik Sport plus Evronet Porodica Soprano Film: Sile u vazduhu Vesti Vi i Mira Adawa Polak Vesti Selo gori a baba se ~e{qa Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Nalog za smrt, film Vesti Porodica Soprano Dnevnik Evronet Sta`isti No}ni bioskop: Igra istine, film Sile u vazduhu, film Vesti Vi i Mira Adawa Polak Oko Trag TV prodaja Verski kalendar

Trag: Sava Savanovi} po drugi put me|u Zaro`anima

09.00 09.30 10.00 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 15.00 15.10 16.00 16.35 16.45 17.00 17.10 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 00.00

Hrana i vino Evo nas kod vas Fan Ingli{ Objektiv Put za Ejvonli Dokumentarni Objektiv Ubistva u Midsomeru Objektiv Koncert Fan Ingli{ Neon siti Objektiv (slov) Objektiv (ma|) Neon siti NS popodne Dokumentarni Objektiv Hrana i vino Drum Vitra` Put za Ejvonli Objektiv Ubistva u Midsomeru Neon siti

07.00 07.30 09.00 09.30 10.00 11.00

Belgijska liga Ruska liga Svetski sport magazin Fudbal mondijal Fultilt poker Premijer liga: Everton – Wukasl Liga {ampiona: Bajern-Roma Dejvis kup Ajaks TV Premijer liga: WBA-Birmingem Moto GP Aragon Karling kup: Totenem–Arsenal Mobil 1 Grid Karling kup: ^elzi – Wukasl Portugalska liga Fultilt poker Karling kup: Skuntrop–Man~ester j.

12.45 14.30 15.30 16.00 17.45 18.00 20.00 20.45 22.30 23.00 00.00

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Rat, revolucija, gerila, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Travel klub, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.35 Info K9, 23.30 Film, 01.00 Biber, 01.30 Izlog strasti, 02.00 No}ni program 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papricica, 08.00 Portret, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 Abs {ou, 10.30 Veze, 11.30 Travel, 12.00 Drecun, 12.30 Mini koncert, 13.00 Puls +, 13.30 [mizla sa stilom, 14.00 Slavni parovi, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 Vip, 18.00 Qubavna pri~a, 19.00 Objektiv, 20.00 @iveti svoj `ivot, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 [ampioni, 23.00 Modus vivendi, 00.30 Slavni parovi

Seqani Zaro`ja, sela kraj Bajine Ba{te, decenijama su qutito negirali svaku vezu sa Savom Savanovi}em, jedinim priznatim srpskim vampirom, koga je wegov tvorac, Milovan Gli{i}, smestio u wihovo selo. Autor: Slavica Jovanovi} (RTS 1, 09.55)

06.40 07.10 07.25 08.20 09.30 10.00 11.00 12.30 15.05 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 19.40 20.10 21.00 22.55 00.00 01.00 02.00 03.00 04.00 05.00

Eksploziv Ekskluziv Opasne igre Cena sre}e Sve za qubav Do|i na ve~eru Cena sre}e Film: Telohraniteq ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Ekskluziv Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru Sve za qubav Hiqadu i jedna no} Film: Manekenka i detektiv Seks i grad Largo ^ari Opasne igre Cena sre}e Largo Take{i

06.55 Kuvati srcem: Danijela Vrawe{ 07.27 [umska {kola 07.32 Zverilija 07.58 \ole iz yungle 08.22 Ozi bu 08.36 Klinika Vet 09.04 Seskperti 09.29 Animalia 09.53 Enciklopedija 10.00 Interfejs 10.30 TV mre`a

DNEVNIK

c m y

30

06.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 07.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti B92 za osobe o{te}enog sluha 10.35 Indija 11.25 Top {op 12.00 Film: Orkanski visovi 14.00 Najja~i ostaju 15.00 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Okeani - Atlantski okean 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Okeani - Indijski okean 17.35 Me|unarodni terorizam, dok. program 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 19.35 Pingvini s Madagaskara 20.00 Najja~i ostaju 21.00 Film: Zbogom, Grejs 23.00 Vesti B92 23.35 Film: Ofsajd 01.15 Dr Hu

Uma Turman

Zlatni pehar Intrigantna pri~a, gotovo na rubu incesta, o qudima ~iji se `ivoti me|usobno prepli}u. Princ Amerigo, potomak italijanske aristokratske porodice koja je izgubila gotovo sav svoj imetak, `eni se s Megi. Uloge: Kejt Bekinsejl, An|elika Hjuston, Uma Turman Re`ija: Yejms Ajvori (RTS 2, 22.01) 11.00 11.30 11.56 12.34 13.04 13.59 14.27 14.52 15.16 15.34 16.00 16.54 17.18 17.49 18.00 18.30 18.35 19.01 19.25 19.40 19.46 20.00 20.30 21.00 22.01 00.14 00.45 01.10 01.34 02.26

Eko recept @ivot sa muzikom Gitara art festival Lov i ribolov Trezor Klinika Vet Seksperti Animalia Ja ho}u, ja mogu, ja ~inim Tehnologija danas Ovo je Srbija Porodi~ni krugovi Ka oazi beloglavog supa Enciklopedija Neverne bebe [umska {kola Zverilija \ole iz yungle Ozi bu Datum Verski kalendar U svetu Beokult Kapri Zlatni pehar, film Hronika bitefa Sav taj ples Tehnologija danas Trezor Neverne bebe

07.30 Gor{tak 08.30 Krajwa sila 09.30 Dok. serija: Ekstremni kontakt 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti u 12 12.15 Za dobar dan, nastavak 13.00 Simpsonovi 13.30 ^ist ra~un 14.00 Vesti u 14 14.30 Milica na kvadrat 15.00 Dok. serija: Mitovi, magija i monstrumi 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 ^ist ra~un 19.30 Denis napast 20.00 Milica na kvadrat 20.30 24 21.30 Film: Let Intrudera 23.30 Krajwa sila 00.30 Milica na kvadrat 01.00 Film: Tango sa atentatorom

08.15 [kola, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Bulevar, 17.30 Zlatibor, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Fam, 21.25 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj, 01.30 Fokus 12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Raskr{}a, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Dok. program, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

06.00 07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45

Valentina Dobro jutro Farma Siti kids Pali an|eo Farma Balkan parti More qubavi Farma Nacionalni dnevnik

Jelena Bumbi}

Hot i kul Dinami~na, zabavna, objektivna i kriti~na ova emisija predstavqa lica sa naslovnih strana i pokazuje {ta se de{ava na sceni, ali i {ta se krije iza scene. Autorka i voditeqka: Jelena Bumbi} (Ko{ava, 22.00) 08.00 08.25 08.30 08.45 09.05 09.20 09.45 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.55 18.30 19.30 20.55 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30

Desire for skaj U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Kliford Tele{op Fantomkat ^eli~ni alhemi~ar [adov rajder Kalamiti Yejn Kilari Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Brus Li Idemo u`ivo Tele{op Plej Ada-best of Telemaster Klinika Kapetan Yek, film Vesti Riznica Hot end kul Raven Riko{et La Lola

Kris O’Donel

Beli ambis Ova je visoko adrenalinska avantura mladog alpiniste Pitera Gereta, koji nastoji da spasi svoju sestru i wen tim, zarobqene u zoni „Belog ambisa”, mesta gde qudsko telo ne mo`e dugo opstati. Uloge: Kris O’Donel, Robin Tani, Stjuart Vilson, Bil Pekston, Skot Glen Re`ija: Martin Kempbel (Pink, 01.00) 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 20.00 21.00 22.00 23.00 01.00 03.00 03.15 04.45

Valentina Lola Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Grand parada Trenutak istine Farma Film: Beli ambis Siti Film: Zvezdana kripta Film: Beli ambis

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 555 li~nosti, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS info, 10.15 Dok. film, 11.00 Pun gas, 12.15 Utorkom u 21, 13.20 Inyoj, 14.00 Akcenti, 14.15 Pismo glava, 15.15 Tokovi mo}i, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem


MONITOR

sreda22.septembar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Uznemiravaju vas neke skrivene okolnosti na koje ne mo`ete da uti~ete. E, da sve zavisi samo od vas ne biste imali nikakvih problema! Ali, na`alost, prihvatite datu situaciju. Neumoqivi ste.

BIK 20.4-20.5.

Povoqna poslovna situacija ne zna~i i dobru finansijsku pa se nemojte previ{e opteretiti samom zaradom. Fanati~ni ste i uporni, ne odustajete od svojih ciqeva. U qubavi – inat i tvrdoglavost.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

22. septembar 2010.

Okupirani ste s mnogo stvari istovremeno, i sve dok se u tome dobro ose}ate, to je sasvim OK. ^uvajte se povr{nosti. Doga|aji se razvijaju i odvijaju spontano i uspe{no. Mnogostranost. Mesec danas plovi kroz znak Riba, ali u susret ekspanzivnim planetama Jupiteru i Uranu. To svakako zna~i promene i tro{ewe energije, pa i novca, bez ograni~ewa. Mnogo o~ekujete u svemu. Neke nepredvi|ene okolnosti bi vas mogle izbaciti iz ravnote`e. Zbog toga se saberite i smawite obaveze da biste bili uspe{niji. U qubavi ste romanti~ni. Partner o~ekuje vi{e va{e pa`we. Pokloni? Prakti~na strana i dobra organizacija dolaze do punog izra`aja. Mislite i na sutra, a ne samo za danas. ^uvajte bele novce za crne dane. Pa i resurse, veze i odnose. Edukacija?

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Povedite vi{e ra~una o svom zdravqu i vi{e se odmarajte. Ima podr{ku iz senke, ali se nemojte na to osloniti u potpunosti. Spajate u`ivawe i korist, qubav i novac. U {oping idite s partnerom.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Lako je vama kada su vam zvezde naklowene. Ali izgleda da vam poneko i nije dovoqno naklowen. Danas bi se to moglo i potvrditi kroz odnos s jednom `enskom osobom. Ne verujte, proverite. Nervoza lako mo`e da vas ponese ne`eqenim tokovima danas. Zato zadr`ite svoju stalo`enost i distancirajte se od izazova i promena koje vas remete. Budite krajwe pa`qivi u saobra}aju!

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Te{ko vas je izostaviti, kada je u va{em znaku nalaze planeta qubavi Venera i planeta strasti Mars. To je dovoqno ve} samo po sebi da naglasi energiju kojom nastupate i unutra{wi, li~ni {arm.

Toliko toga je na meniju da vam nije lako da se opredelite, u bilo kojem smislu. Finansijski tro{ak je neplaniran i neminovan. Prilagodite se datoj situaciji i to je najvi{e {to mo`ete u~initi. Krizan dan za vas. A mogao bi biti fascinantan da nije nekih skrivenih okolnosti. Ako ~uvajte sebe i svoje tajne, mo`ete boqe pro}i i ~ak se provesti. Emotivna preosetqivost i preterivawe.

TRI^-TRA^

Lindzi Lohan ide u zatvor

V REMENSKA

PROGNOZA

JUTRO

Vojvodina Novi Sad

22

Subotica

21

Sombor

21

Kikinda

22

Vrbas

21

B. Palanka

22

Zrewanin

23

S. Mitrovica 22 Ruma

23

Pan~evo

23

Vr{ac

22

Srbija Beograd

23

Kragujevac

23

K. Mitrovica 23 Ni{

25

Sud u Los An|elesu izdao je nalog za hap{ewe glumice Lindzi Lohan, koja je priznala da nije pro{la na testu na drogu samo nekoliko sedmica od izlaska iz zatvora. Kako prenosi BBC, 24-godi{wa holivudska zvezda mogla bi ovog puta da bude poslata na izdr`avawe zatvorske kazne u trajawu od mesec dana ako se uspostavi da je prekr{ila pravila uslovnog pu{tawa na slobodu. Lohanova je pu{tena na slobodu po~etkom avgusta, nakon 12 dana provedenih u zatvoru zbog kr{ewa pravila, uslovne kazne na koju je osu|ena zbog vo`we pod dejstvom alkohola. Pro{le nedeqe, mlada glumica priznala je na Tviteru da, na`alost, nije pro{la na testu na drogu, da preuzima odgovornost za svoje postupke, i da je spremna da se suo~i sa posledicama. „Kori{}ewe droge je bolest koja se, na`alost, ne mo`e izle~iti preko no}i“, napisala je Lohan. Kraqica zabava i omiqena meta paparaca, Lohan se proslavila igraju}i kao dete u Diznijevim filmovima. Wena karijera je krenula silaznim tokom 2005. godine, kada je po~ela mawe da se bavi glumom, a vi{e da pose}uje sudnice i institucije za odvikavawe od zavisnosti.

HLADNO , DAN SUN ~ AN

VIC DANA

Evropa

NOVI SAD: Jutro hladno i s mogu}om kratkotrajnom maglom. Tokom dana sun~ano i malo toplije nego u utorak. Vetar slab severoisto~ni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 7 do 22 stepena. VOJVODINA: Jutro ponovo hladno i ponegde maglovito ili sa sumaglicom. Tokom dana sun~ano i malo toplije nego u utorak. Vetar slab severoisto~ni ili promenqiv. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura 4, a maksimalna 23 stepena. SRBIJA: Jutro ponovo hladno i ponegde maglovito. Tokom dana sun~ano i malo toplije nego u utorak. Vetar slab severoisto~ni ili promenqiv. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura 3, a maksimalna 25 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Do subote prete`no sun~ano uz sve`a jutra i svakodnevni porast dnevnih temperatura, pa }e u toku dana biti prijatno toplo vreme. U Pomoravqu i Podunavqu }e duvati umeren do poja~an jugoisto~ni vetar u petak i subotu. U nedequ naobla~ewe sa ki{om popodne i krajem dana. U ponedeqak zahla|ewe i ki{a u ve}ini krajeva.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekuje se relativno povoqna biometeorolo{ka situacija iznad na{eg podru~ja, tako da ve}ina hroni~nih bolesnika ne bi trebalo da ima tegobe vezane za vremenske prilike. Preporu~uje se adekvatno odevawe i fizi~ke aktivnosti u skladu sa dnevnim temperaturama.

Madrid

27

Rim

26

London

24

Cirih

20

Berlin

20

Be~

23

Var{ava

16

Kijev

18

Moskva

14

Oslo

14

Pita baka unuka: - Sinko, sinko, koliko je sati? Unuk odgovori: - 12 i 15. Baka: - Koliko? Unuk: - 12 i 15! Baka: - Molim? Unuk: - 12 i 15! Baka: - 27, a {to pita{?

SUDOKU

St. Peterburg 12 Atina

27

Pariz

25

Minhen

20

Budimpe{ta

22

Stokholm

15

1

4

3

2

2 1

8

6

1

7

7

2

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

278 (-1)

Slankamen

334 (-2)

Ja{a Tomi}

Apatin

369 (7)

Zemun

337 (-18)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

346 (-14)

Smederevo

490 (-6)

Ba~. Palanka 323 (11) Novi Sad

312 (4)

Tendencija porasta i stagnacije

8 1 6 4 3 7 5 2 9 TISA

1

SAVA

N. Kne`evac

239 (3)

Tendencija stagnacije

Senta

278 (3)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

332 (0)

NERA

Hetin

74 (6)

-30 (-2)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 148 (16) Beograd

Kusi}

4

1

3 4 7 2 9 5 8 6 1 5 9 2 8 6 1 3 7 4

3

4 2 9 5 1 8 7 3 6

288 (-7)

7

2 6

7

9

7 6 3 9 4 2 1 5 8

4

1 8 5 3 7 6 4 9 2

5

9 5 1 7 2 4 6 8 3

38 (3)

5 4

9

2 8

7

6 3 8 1 5 9 2 4 7

9

2 7 4 6 8 3 9 1 5 Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 22.septembat 2010.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you