Issuu on Google+

„DNEVNIK” ISTRA@UJE: IMA LI SANKCIJA ZA NASIQE

Poziv na lin~ nije sloboda govora

c m y

RENE KANAJAMA, [EF JAPANSKOG INVESTICIONOG SAVETA

U Srbiju sti`u kompanije iz Japana str. 5

str. 3

NOVI SAD *

UTORAK 22. SEPTEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22489 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SRBIJA SE SPREMA ZA PRIVATIZACIJU DOMA]E ELEKTROPRIVREDE

Prodaja porodi~nog srebra te{ka sedam milijardi evra

str. 5

NASLOVI

Politika 2 Ne}e biti raketa na Kosovu 3 Metals banka bi}e razvojna i bez statuta 3 Skup{tina nema para za svoj TV kanal

Ekonomija 4 Danci ula`u u In|iju 70 miliona evra 5 Mr`wa i nevaspitawe ja~i od kapitala?

Tre}e doba

Vojvodina 11 Odmarali{te za zaostale plate

Crna 13 Masakr zbog dugovawa, ili iz koristoqubqa? 13 @enska tu~a u Kisa~u

Dru{tvo 14 RTS otvara predstavni{tvo u Novom Sadu

Foto: N. Stojanovi}

6 Kroje se i mere godine `ivota i sta`a

Novi Sad 8 [trajk gla|u do posla i plata

NOVOSADSKO NASEQE PROSLAVILO SLAVU I 50 GODINA POSTOJAWA

U [angaju nikad boqe

str. 7

SVE^ANO DO^EKANI KO[ARKA[I I VESLA^I: Gra|ani Beograda do~ekali su sino} ko{arka{ku reprezentaciju Srbije, koja je osvojila srebrnu medaqu na Evropskom prvenstvu u Poqskoj. Oko 5.000 qudi ispred Skup{tine grada Beograda pozdravilo je dvanaestoricu igra~a i stru~ni {tab nacionalnog tima. Igra~i su autobusom preve-

Hladno jutro, topao dan

Najvi{a temperatura 26°S SPORT

„ GOLMAN KESI] O PORAZU VO[E OD PARTIZANA

zeni sa aerodroma, a onda su na ulazu u Gradsku skup{tinu ubacivali loptu kroz ko{, a zatim su potpisane lopte bacane u publiku. Ko{arka{i su okupqenim qudima otpevali dve pesme. Gra|ani su pozdravili i vesla~e Srbije, koji su osvojili dve bronzane medaqe i jednu srebrnu na Evropskom prvenstvu u Belorusiji.

str. 16

PENZIJE ZAMRZNUTE, A DOMOVI POSKUPELI

Na svako mesto ~eka po 175 starih

str. 6

str. 16 – 24

„ IZVE[TAJI I TABELE NI@ERAZREDNIH LIGA


utorak22.septembar2009.

POLITIKA

AMERIKA IPAK NE PLANIRA DA ANTIRAKETNI PROGRAM, PRVOBITNO NAMEWEN POQSKOJ I ^E[KOJ, PRESELI U BONDSTIL

Ne}e biti raketa na Kosovu Nakon odluke Sjediwenih Albanija mogu}i doma}in {tita? Ameri~kih Dr`ava da odustanu od izgradwe antiraSAD su se pravdale time da raketni odbrambeni sistem u Evropi ketnog {tita u ^e{koj i samo ima za ciq za{titu od Irana, dok je Rusija tvrdila da on ugro`ava wenu sigurnost i da podsti~e trku u naoru`avawu Poqskoj, taj projekat, po svoj prilici, odlazi u zaboMOGU]E LOKACIJE Potencijalna putawa rav ili u fijoku najmawe u Presreta~i iranske balisti~ke rakete narednih osam godina, ocena usmerene ka Va{ingtonu Radari je vojnih analiti~ara u Srbiji. Uprkos nekim spekulacijama, doma}i analiti~ari su mi{qewa da se ameri~ki RUSIJA program protivraketne za{tite ne}e realizovati ni Postoje}i radarski na Balkanu, a jo{ mawe na sistem Kosovu. „Filingdejls”, Vojni analiti~ar Veqko B. Kadijevi} kategori~ki VB POQSKA ^E[KA tvrdi da nema {anse da Sjediwene Dr`ave izgrade svoj raketni {tit na Balkanu. RAKETA PRESRETA^ – Spoqna politika SAD S BAZOM NA ZEMQI je dolaskom Baraka Obame Trostepena raketa RUMUNIJA za predsednika potpuno uni{tava prete}e SRBIJA promewena u vezi sa strateprojektile izvan atmosfere {kim partnerstvom s RusiBUGARSKA ALBANIJA jom i {tita ne}e biti, to je definitivna odluka nove RADAR ameri~ke administracije. TURSKA Precizno pra}ewe I s takvom politikom se projektila mora ra~unati u narednih kori{}ewem GR^KA osam godina, jer o~ekujem da uskog snopa }e Obama na ~elu Sjediweelektromagnetnih nih Dr`ava biti dva mandaimpulsa ta. Gradi}e se novi i drugaRaspored plo~a ~iji strate{ki odnosi s Rusijom – izjavio je Kadijevi} za “Dnevnik”. I predsednik Foruma za bezbednost i demokratiju, genestane od postavqawa novih raimala svoje upori{te u Bosni, ral u penziji Ninoslav Krsti} keta, u narednom periodu treba Albaniji i ba{ na Kosovu. Preukazuje na to da je dolaskom nove o~ekivati da Amerika i Rusija ma tome, Kosovo je zona vrlo viadministracije u Belu ku}u prorazvijaju strate{ko partnersokog rizika za sme{taj takvih mewena i spoqna politika SAD. stvo. raketnih sistema, bez obzira – Amerika se sada fokusirana Uprkos tome {to SAD imaju {to se tu nalazi Bondstil. Ono na zavr{etak rata u Avganistanajve}u vojnu bazu na Balkanu, {to je tako|e va`no, jeste da bi nu i spre~avawe Bondstil kod pre postavqewa takvih sistema {irewa nuklearUro{evca, vojni Kosovo trebalo prethodno da Spoqna politika nog naoru`awa, analiti~ar Topostane ~lanica NATO-a, jer je pre svega u Iranu mislav Kresovi} to prakti~no bezbednosni {tit SAD je dolaskom i Severnoj Koreocewuje da nije zapadne alijanse – nagla{ava Baraka Obame za ji – ukazuje u izjarealno da eventuKresovi} za “Dnevnik”. vi za “Dnevnik” predsednika potpuno alni ameri~ki [to se ti~e Balkana, Kresopromewena general Krsti}. – raketni {tit buvi} ocewuje da je mogu}e, pod A da bi uspe{no u vezi sa strate{kim de na Kosovu i uslovom da se donese odluka o obavili te zadatMetohiji. realizaciji projekta, da rakete partnerstvom ke, Amerikanci – Zbog ~ega ovo budu postavqene u Albaniji, jer s Rusijom su u pomo} pozvatvrdim: najpre, je ta dr`ava u ~lanstvu NATOli Rusiju. Moskva (Veqko B. Kadijevi}) Kosovo je jo{ a i preferira da bude glavni je prihvatila pouvek neizgra|ena zastupnik albanskih interesa nudu, ali je o~ito i neutemeqena na Balkanu. I zbog toga je, kabilo i nekih uslovqavawa, i to dr`ava ~ak i po ameri~kim `e, mogu}e da se u nekoj budu}je sada jasno: Amerika mora da principima, a nije ni ~lanica nosti taj projekat eventualno odustane od izgradwe raketnog Ujediwenih nacija; zatim, Koponudi zvani~noj Tirani, kako {tita, koji je i ina~e bio besmisovo je izvor me|uetni~ke nezbog Ontrantskih vrata tako i slen, blizu ruske granice. Postabilnosti; a tu su i pretwe zbog geopoliti~kog polo`aja sle odluke Va{ingtona da oduislamisti~ke Al Kaide, koja je Albanije. M. Bozokin

DNEVNIK

c m y

2

NEMA PROMENE U STAVU HOLANDIJE

Ratko Mladi} ostaje uslov za SSP Hap{ewe ha{kog optu`enika Ratka Mladi}a bilo bi ozbiqan i pravi dokaz pune saradwe Srbije sa tribunalom i to }e biti stav Holandije i u budu}nosti, izjavio je ju~e ambasador te zemqe u Beogradu Ron van Dartel. “Veoma smo jasni u na{em stavu kada tra`imo punu saradwu Srbije s Ha{kim tribunalom, a hap{ewe Ratka Mladi}a je ozbiqan i pravi dokaz te saradwe. To je bio, sada je, i u budu}nosti }e biti na{ stav”, kategori~an je Van Dartel, uz napomenu da izru~ewe Ratka Mladi}a Ha{kom tribunalu ostaje uslov da Holandija odblokira primenu Spora-

zuma o stabilizaciji i pridru`ivawu koji je Srbija potpisala sa Evropskom unijom. Na pitawe novinara, kada }e do}i do susreta {efova diplomatija Holandije i Srbije Maksima Ferhagena i Vuka Jeremi}a, holandski ambasador je rekao da se “tra`i na~in da do te posete do|e u budu}nosti”, ali je dodao da jo{ uvek ne mo`e da ka`e kada bi to moglo da se dogodi. “Letos je odlo`ena poseta ministra Ferhagena, jer smo smatrali da nam je potrebno vi{e vremena za pripremu da bi do susreta do{lo na pravi na~in. Od tada smo ostali u kontaktu sa Vladom Sr-

Ron van Dartel

bije i tra`imo na~in da do te posete do|e u budu}nosti, ali vam na mogu re}i ta~no kada bi to moglo da se dogodi”, zakqu~io je Van Dartel.

„DNEVNIK“ OTKRIVA: KAKO JE JELKO KACIN ZADR@AO ULOGU IZVESTIOCA EVROPSKOG PARLAMENTA ZA SRBIJU

Socijalisti odustali da se ne bi sva|ali (Od na{eg dopisnika iz Brisela ) Poslani~ka grupa socijalista i demokrata, druga po snazi u Evropskom parlamentu i politi~ka familija kojoj pripada najja~a vladaju}a partija u Srbiji, Demokratska stranka, odustala je od odluke da nominuje izvestioca EP za na{u zemqu – i to zbog Kosova. Podsetimo, prvi kandidat za tu funkciju bio je Hanes Svoboda, najuticajniji socijalista u EP o pitawima zapadnog Balkana, ali je on u me|uvremenu ipak izabrao Hrvatsku i u igru je u{ao slovena~ki evroparlamentarac Zoran Taler. Kada se ~inilo da je sve ve} re{eno, rumunski poslanik i potpredsednik poslani~ke grupe „socijalista“ u EP, Adrijan Severin, istakao je svoju kandidaturu. S obzirom na wegovu poziciju i brojnost rumunskih socijalista u poslani~koj grupi, Severin bi sasvim izvesno dobio Srbiju da su se socijalisti u raspodeli s drugim poslani~kim grupama opredelili za na{u zemqu. Me|utim, Svoboda i socijalisti~ki poslanici iz dr`ava EU koje su priznale Kosovo radije su digli ruke od nas, a presudno je bilo Severinovo nedvosmisleno zalagawe za stav „Kosovo je Srbija“ . Svoboda je, naime, to iskoristio i ostale strana~ke kolege upozorio na to kakve sve probleme u Evropskom parlamentu mo`e da izazove izvestilac koji bi tretirao Kosovo kao srpsku

pokrajinu, uprkos ~iwenici da je EP u vi{e navrata podr`ao kosovsku nezavisnost i da ~ak ima posebnog izvestioca za Kosovo. Stoga je proceweno da bi imenovawe Severina samo doprinelo porastu tenzija unutar samih socijalista.

Dosada{wi izvestilac za Srbiju, slovena~ki liberal Jelko Kacin, imao je nameruda se u slede}ih pet godina bavi BiH ali Doris Pak, iz Evropske narodne partije, nije padalo na pamet da napusti to mesto. ^ak je sa Svobodom lansirala pri~u o principu

Kosovo dobili zeleni Na mesto {efa Delegacije za Zapadni Balkan izabran je slova~ki evroparlamentarac iz Evropske narodne partije Eduard Kukan, a wegovi zamenici }e biti liberal Jelko Kacin i socijalista Viktor Bo{tinaru. Pored Kacina, koji }e biti izvestilac EP za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu je zadr`ala Doris Pak, ba{ kao i Hrvatsku Hanes Svoboda, a za Crnu Goru }e izvestilac biti britanski konzervativac ^arls Tanok. Kosovo je dobila poslanica zelenih Ulrike Luna~ek, koja je izjavila da }e u centru pa`we wenih aktivnosti biti “ja~awe pravne dr`ave, prava mawina i demokratija”. Tako su socijalisti odustali od Srbije i na{a zemqa je ponovo zavr{ila u rukama liberal-demokrata, odnosno u politi~koj grupi koja nam je najmawe naklowena. Tome je doprinela i ~iwenica da su liberal-demokrati ve} dobili mesto predsednika zajedni~kog parlamentarnog komiteta s Islandom, pa nisu mogli da ra~unaju i na mesto izvestioca za novope~enog kandidata za ~lanstvo u EU. Jer, pravilo u EP je da ne mogu izvestilac i predsednik zajedni~kog parlamentarnog komiteta da budu iz iste politi~ke grupe.

kontinuiteta prilikom izbora izvestioca, pa je Kacin, kao iskusni politi~ar, shvatio kakva je igra u pitawu i vratio se na kolosek srpskog izve{taja koji }e uskoro i zvani~no u amanet dobiti od svoje partije. Ipak, reizbor Kacina i pored o~igledne antipatije koja vlada izme|u wega i pojedinih ~lanova srpske vlade, ne mora a priori da bude lo{e re{ewe po Srbiju, jer ipak vaqa podsetiti da je tokom prethodnog mandata on pisao dosta uravnote`ene, pa ~ak i blago nama naklowene izve{taje. @. Panteli}

VESTI Predsednik u Klivlendu “Srbija }e nastaviti da vodi politiku mira, sporazumevanja i integracija u Evropsku uniju, ali ne}e odustati od legitimnih i nacionalnih interesa odbrane suvereniteta, teritorijalnog integriteta i identiteta”, poru~io je u Klivlendu predsednik Srbije Boris Tadi} u razgovaru s predstavnicima srpske dijaspore, Nacionalne garde Ohaja i senatorom Xorxom Voinovi}em. Tadi} je istakao da }e Srbija voditi politiku koja na racionalan i dostojanstven na~in brani nacionalne i dr`avne interese, vodi ra~una o gra|anima i identitetu. “Uvek govorim da ho}emo da Srbije bude ~lanica EU, ali sa na{im identitetom i kulturom. Svi oni koji misle da takav politi~ki cilj sa sobom nosi gubitak identiteta trebalo bi da znaju da Srbija nikada ne}e odustati od politike odbrane vlastitog identiteta”, rekao je Tadi}. On je, ina~e, izrazio i o~ekivawe da }e ameri~ke kompanije nastaviti da ula`u u Srbiju.

Slova~ka ~vrsto uz Srbiju Predsednik Slova~ke Ivan Ga{parovi~ je u ju~era{wem razgovoru sa Mirkom Cvetkovi}em u Bratislavi podr`ao

teritorijalni integritet Srbije i ulazak “u EU strate{kog partnera Slova~ke na zapadnom Balkanu”. Ga{parovi~ je srpskom premijeru ponovo potvrdio da je stav Slova~ke prema nezavisnosti Kosova nepromewen i da Bratislava odbija da prizna jednostrano progla{enu nezavisnost. I premijer Slova~ke Robert Fico izjavio je da ne postoji nijedan razlog da wegova zemqa promeni stav prema nezavisnosti Kosova i prizna ga kao novu dr`avu. Fico je pri tome upozorio da wegova vlada, odbijawem da prizna Kosovo, pokazuje kako }e svim snagama braniti i slova~ke nacionalne interese.

Vlada utvrdila kriterijume za otpu{tawe Vlada Srbije utvrdila je kriterijume za otpu{tawe dr`avnih ~inovnika, kom }e osnovni kriterijum biti neophodnost radnog mesta i u~inak zaposlenih. Prema ovim kriterijumima, kako saznaje B92, bi}e izjedna~eni stalno zaposleni i honorarci. To zna~i da ako nadre|eni odlu~i da otpusti stalno zaposlenog, na wegovo mesto mo}i }e da zaposli honorarca za koga smatra da radi boqe. Ovaj zakon trebalo bi da bude usvojen najkasnije za oko dve nedeqe.


POLITIKA

DNEVNIK

utorak22.septembar2009.

3

„DNEVNIK” ISTRA@UJE: HO]E LI GRUPE KOJE PROPAGIRAJU NASIQE BITI SANKCIONISANE

Poziv na lin~ nije sloboda govora

Najava dr`avnog sekretara Slobodana Homena da }e se Ministarstva pravde zalo`iti da se sve grupe koje propagiraju nasiqe rasformiraju, a wihovo delovawe zabrani, nailazi na razli~it stav javnosti. Pri tome se kao kqu~no name}e pitawe da li je uop{te mogu}e u~initi takav korak, pogotovo u situaciji kada se za pojedine uticajne politi~ke stranake, pa ~ak i SPC, tvrdi da podr`avaju delovawe organizacija koje je Homen apostrofirao – „Obraza“, „Pokreta 1389“, „Dveri“... Na iznetu dilemu, izvr{ni direktor JUKOM-a Milan Antonijevi} odgovara da to nije politi~ko pitawe o kome bi bilo koja od stranaka mogla da se izja{wava. – Zabrana rada takvih organizacija je pravno pitawe, o kome kona~ni sud mora dati Tu`ila{tvo koje bi iniciralo postupak, a kasnije Ustavni sud, za koga pretpostavqam da bi bio nadle`an da donese odluku. To su te dr`avne instance i ne bih u to me{ao politiku i stranke. To je ~isto pravno pitawe, jer Ustav i zakoni garantuju slobodu i zabrawuju diskriminaciju. Delovawe koje je u suprotnosti s tim aktima, odnosno koje je usmereno na propagirawe nasiqa i ka uru{avawu poretka, mora biti sankcionisano – navodi Antonijevi}. Sagovornik „Dnevnika“ podse}a na to da je Ministarstvo pravde, zajedno s Republi~kim tu`ila{tvom, ve} iniciralo zabranu delovawa organizacije “Nacionalni stroj”. Pored toga, Ministarstvo za qudska i mawinska prava podnelo je zahtev i za zabranu oganizacije „Obraz“, s kompletnom dokumentacijom, ali po tom pitawu Tu`ila{tvo do danas ni{ta nije uradilo. – Da li }e se Tu`ila{tvo sada probuditi, kada shvati da za taj korak postoji {ira politi~ka podr{ka, pa }e ne{to i uraditi na tom predmetu, to }emo videti. U svakom slu~aju, potrebno je pokrenuti postupke i protiv ostalih organizacije koje deluju na tim i sli~nim principima – isti~e Antonijevi}.

Ambasador Vordsvort razo~aran Britanski ambasador u Beogradu Stiven Vordsvort izrazio je razo~arawe otkazivawem Povorke ponosa u srpskoj prestonici, navode}i da su time oni koji su hteli mirno da demonstriraju izgubili, a wihovi protivnici pobedili. „U danima pred planiranu povorku je bio ra{iren govor u kome se pozivalo na nasiqe. Grafiti na zidovima pozivali su na ’smrt pederima’. Ekstremno-desni~arske organizacije {irile su stare la`i da su homoseksualci pretwa deci”, ocenio je ambasador. On je podsetio i na to da su pred povorku neki visoki srpski politi~ari javno govorili da bi bilo boqe da se ona ne odr`i, a da je zamenik patrijarha, mitropolit Amfilohije, nazvao povorku “paradom srama i Sodome i Gomore”. I vr{ilac du`nosti generalnog sekretara Saveta Evrope Mod de Boer-Bukikio izrazila je `aqewe {to je Povorka ponosa u Beogradu morala da bude otkazana zbog pretwi nasiqem. – To je tu`an dan za svaku osobu u Srbiji koja veruje u demokratiju, qudsko dostojanstvo i qudska prava – navela je De Boer-Bukikio.

Tadi}: Neka nam ne dr`e lekcije – Srbija }e uvek obezbediti najsigurnije uslove za odr`avawe Povorke ponosa i tako }e biti i u budu}nosti – izjavio je sino} FoNetu predsednik Srbije Boris Tadi} i poru~io da dr`ava nikada ne}e ustuknuti pred nasilnicima, ali je istovremeno i napomenuo da Srbiji niko ne bi trebalo da dr`i lekcije iz po{tovawa qudskih prava. – Do{lo do nesporazuma u javnosti i pogre{nih interpretacija. Srbija, kao dr`ava, nikada ne}e ustuknuti pred nasilnicima i onima koji prete. Svako ko `eli da iska`e svoje mi{qewe i potvrdi identitet ima}e prilike da to uradi u Srbiji, pod uslovom da ne ugro`ava bezbednost i sigurnost drugih gra|ana i dr`ave. S druge strane, potpredsednik SRS Dragan Todorovi} ka`e da je zapawen time „{to je dr`avni sekretar Ministarstva pravde iza{ao sa takvom izjavom“. – Nekada je postojala dr`ava gde je bilo pravilo da se ne dr`i-

te zakona ko pijan plota. Mislio sam da smo malo daqe odmakli od toga. Pre svega, mora se voditi ra~una da postoje Ustav i zakoni, i da dr`ava treba da postupa u skladu sa tim aktim – ukazuje Todorovi} za „Dnevnik“.

Pretwe smr}u ^anku i Kostre{u Liga socijaldemokrata Vojvodine najo{trije je protestvovala zbog novih pretwi smr}u koje su ju~e upu}ene predsedniku i zameniku predsednika te stranke Nenadu ^anku i Bojanu Kostre{u. Iz LSVa su saop{tili da je u prete}em pismu navedeno da ^anak i Kostre{ imaju rok od mesec dana da se povuku iz politike, kao i da je nakon tog roka pitawe dana kada }e biti ubijeni. Ta stranka je o ovim

pretwama obavestila i policija kojoj je pismo predato ju~e. “Liga socijaldemokrata Vojvodine o~ekuje hitno pronala`ewe i ka`wavawe autora ovog pisma, kako bi kona~no bila poslata poruka da pretwe nasiqem ne mogu i ne smeju pro}i ne ka`weno. Srbija jednom za svagda mora pokazati da je sposobna da za{titi i garantuje bezbednost svojim gra|anima”, isti~e se u saop{tewu LSV. B. D. S.

On kao posebno interesantno ocewuje da se taj isti dr`avni sekretar nije oglasio onda kada se „drasti~no kr{io Ustav, kada su pojedini dr`avni organi po~inili veleizdaju potpisivawem sproazuma sa Euleksom“. – Homen se nije oglasio ni kada je {tampana mapa republike Vojvodine, ni kada je {tampan paso{ Vojvodine, niti kada je predlo`en neustavni statut Vojvodine, koji utire put novoj federalnoj jedinici, ali se ogla{ava povodom nekih drugih razloga, koji za mene nisu bitni – dodaje Todorovi}. Povodom optu`bi koje sti`u na ra~un SRS da stoji iza takvih organizacija, Todorovi} ka`e da je bespredmetno raspravqati o takvim pri~ama. – Mogao bih ja da ka`em da iza svih tih organizacija stoji ba{ Boris Tadi}, da mu one slu`e kako bi preko wih izneo svoj stav. To vam je isto kao sa Zakonom o informisawu: predlo`ila ga je G17 plus i na{la se na stubu srama, a su{tinski iza tog zakona stoje DS i Tadi} – obrazla`e Todrovi}. Portparolka DS Jelena Trivan odbacuje optu`be SRS i ka`e da je „to jedna od brojnih radikalskih budala{tina“. – Demokratska stranka i predsednik Boris Tadi} nemaju ama ba{ nijednu vrednost koju dele s takvim grupama. Naprotiv, mi smo stranka koja se civilizacijski bori protiv fa{izma, nasiqa i la`nog patriotizma koji oni propagiraju. U tom smislu nemaju na{u podr{ku, ve} o{trog neprijateqa –poru~uje Jelena Trivan u izjavi za „Dnevnik“. Povodom zahteva za zabranu rada ovih organizacija, ona isti~e da „sve {to je pravno korektno i {to je u skladu sa Ustavom i zakonom, mora biti izvodqivo“. – Politi~ke podele ne smeju da uti~u na pravosu|e i wegove odluke. U tom smislu ni ja se ne}u me{ati u meritum, samo izra`avam svoj stav da svako ko ugro`ava ustavni poredak, imovinu i `ivote qudi mora da bude sankcionisan. Ne mislim da je zabrana organizacija jedina mera, i ne treba tu da se stane nego pojedici iz tih organizacija moraju biti sankcionisani za ono {to su do sada u~inili – izi~ita je na{a sagovornica. Na pitawe mogu li dr`avni organi „izdr`ati“ pritisak jednog dela javnosti u Srbiji, Jelena Trivan navodi „ da pritisak javnosti nema nikakve veze sa tim“. – Od svega je va`niji pritisak zakona. Dr`avni organi moraju da rade sve ono {to zakon propisuje – kategori~na je Jelena Trivan. S. Stankovi}

HO]E LI POSLANICI OD 1. OKTOBRA IPAK RADITI BEZ TELEVIZIJSKOG PRENOSA

Skup{tina nema para za svoj TV kanal

Radne grupe za razmatrawe pitawa pra}ewa televizijskih prenosa sednica Skup{tine Srbije sasta}e se danas, a na sesiji bi trebalo da se, izme|u ostalog, razgovara i o modalitetima direktnog preno{ewa sednica parlamenta iz Doma Narodne skup{tine. Podsetimo, ova radna grupa formirana je na sastanku predsednice parlamenta Slavice \uki}-Dejanovi} sa predstavnicima RTS-a i poslani~kih grupa jo{ u februaru, kada je i odlu~eno da se razmotre mogu}nosti za pokretawa parlamentarnog kanala. No, mada 1. oktobra treba da zapo~ne redovno jesewe zasedawe Skup{tine Srbije, sasvim je izvesno da posebnog skup{tinskog TV kanala do tog roka ne}e biti, jer za to u buxetu nema para, {to bi moglo zna~iti da do daqeg ne}e biti ni prenosa skup{tinskih zasedawa. Kako je ustvrdio sekretar Narodne skup{tine Veqko Odalovi}, od projekta uvo|ewa skup{tinskog kanala se nije odustalo, ali u ovom trenutku za wega bi

trebalo izdvojiti vi{e od milion evra, kojih trenutno nema. No, ~im se ta suma obezbedi, parlamentarna TV }e, kako je i najavqeno, po~eti da radi. U svakom slu~aju, pomenuta radna grupa trebalo bi da se dogovori

s direktorom RTS-a Aleksandrom Tijani}em o mogu}nosti da javni servis i posle 1. oktobra nastavi s direktnim prenosima skup{tinskih zasedawa. Me|utim, za sada je Tijani}ev stav jasan: Drugi kanal treba vratiti srpskoj javnosti a ne blokirati beskrajnim poslani~kim raspravama, {to u prevodu zna~i da prenosa – ne}e biti. Podsetimo, RTS je proletos, kada su

poslanici odbili da rade zato {to nije bilo TV prenosa, dao parlamentu rok od {est meseci da izna|e izlaz iz }orsokaka, i tada je usvojen predlog o formirawu parlamentarnog kanala, koji je trebalo da proradi 1. oktobra.

Ina~e, direktni TV prenosi na javnom servisu samo su jedan od na~ina obave{tavawa javnosti o skup{tinskim aktivnostima. Gotovo ni u jednoj evrpskoj dr`avi javni servis nema obavezu da direktno prenosi beslovesna poslani~ka smatrawa i ukazivawa, ve} odluku o tome donosi uredni~ki kolegijum u zavisnosti od teme na dnevnom redu. Recimo, HRT se s

predstavnicima hrvatskog Sabora pre redovnog zasedawa dogovara o tome {ta }e se prenositi, dok gr~ki parlament ima svoj televizijski kanal putem kojeg se emituju snimci s plenarnih sednica. U Danskoj dr`avna televizija prenosi samo pojedine sesije parlamenta, sli~na je situacija i najve}em broju dr`ava EU, s tim da u Francuskoj ona utorkom i ~etvrtkom reemituje i odgovore na poslani~ka pitawa u Skup{tini, i to u trajawu od jednog sata. Iz svega ovoga jasno je da se sednice skup{tinskih zasedawa samo u malom broju zemaqa direktno prenose na nacionalnoj televiziji, dok je za ve}inu karakteristi~no da se “bira” skup{tinsko zasedawe koje se onda, ukoliko postoje procene da je tema od op{teg interesa za ve}inu gra|ana, direktno prenosi. Uobi~ajene poslani~ke rasprave samo bivaju zabele`ene u informativnim emisijama i ne posve}uje im se posebna pa`wa. Q. Male{evi}

JOVICA \UKI], POKRAJINSKI SEKRETAR ZA FINANSIJE, ZA „DNEVNIK”

Metals banka bi}e razvojna i bez statuta

Pokrajinski sekretar za fislovne banke. I tu je onda svaki nansije Jovica \uki} izjavio je razgovor suvi{an, a takve teze za “Dnevnik” da }e Metals banimaju za ciq jedino da zbuwuju ka mo}i da funkcioni{e i kao javnost. Metlas banka je poslovkomercijalna i kao razvojna na banka koja posluje u skladu sa banka ~im se konstitu{u weni Zakonom o bankama, dok u svakoj organi ~ak i ukoliko do tad ne zemqi postoji samo jedna cenbude usvojen novi statut Vojvotralna banka, pa i u na{oj, ~ija dine. On je naveo da se predlofunkciju ne mo`e da zameni ni `enim statutom predvi|a mojedna poslovna banka. Prema togu}nost APV da osniva razvojnu me, nema govora o stavarwu druge banku, ali je dodao da usvajawe narodne banke. Ovo je klasi~na tog akta ipak nije poslovna banka u uslov i za ostakojoj Pokrajina, Nema pomo}i za one kao i svaki drugi vrivawe prava koji ne razlikuju pokrajine da dominatni akcioobezbedi akcije u nar u drugim banNarodnu banku od bilo kojoj banci. kama, mo`e da poslovne banke On je pri tome naostvaruje svoje pomenuo i da je ciqeve. Mi smo AP Vojvodina i pre preuzimadominatni u kapitalu u Metals wa Metals banke, unazad nekobanci i na{ ciq je da ta banka liko godina, imala akcije u nebude i komercijalna i razvojna, i kim poslovnim bankama. to tako {to }e kroz razli~ite – Mi smo postali ve}inski programe i bankarske poslove vlasnici u Metals banci i u toku pomagati razvoju Vojvodine – reje konstituisawe wenih rukovokao je \uki}. de}ih organa. A kad se to zavr{i, Pokrajinski sekretar za fiPokrajina }e se, kao ve}inski nansije potvrdio je, ina~e, navlasnik, truditi da weno poslo{em listu da je u toku priprema vawe bude u interesu gra|ana rebalansa pokrajinskog buxeta, Vojvodine i ta banka ima}e razte najavio da bi taj predlog pred vojni aspekt, bez obzira na to kaIzvr{nom ve}em trebalo da se ko }e se zvati – istakao je \uki}. na|e najkasnije za dve nedeqe, a On je odbacio kritike vojvopotom i pred pokrajinskim po|anskih poslanika iz Demokratslanicima. \uki} je ponovio da ske stranke Srbije koji su pokra}e se rebalansom pokrajinski dejinsku vlast optu`ili da preuzificit utvrditi na nivou od oko mawem Metals banke poku{ava 11 milijardi dinara, odnosno da da formira “narodnu banku Voj}e biti pro{iren za ne{to mawe vodine”, te da pravi paralelne od pet milijardi, te da }e prioorgane vlasti u Vojvodini. riteti ostati investicije i za– Nema pomo}i za one koji ne po{qavawe. razlikuju Narodnu banku od poB. Dragovi}-Savi}

REKLI SU

Jovanov: Pajti} ve} sprovodi neustavan statut Funkcioneri PO DSS Milenko Jovanov kritikovao je pokrajinsku vlast, koja, po wegovoj oceni, ve} sprovodi neustavni statut Vojvodine, iako on jo{ uvek nije potvr|en u republi~kom parlamentu. „U prilog tome svedo~i poku{aj stvarawa razvojne banke Vojvodine, kao i usvajawa odluke Izvr{nog ve}a o obavqawu poslova izvan sedi{ta pokrajinskih organa uprave, ~ime se po~iwe sa stvarawem novih podru~nih pokrajinskih organa u sedam gradova, {to je predvi|eno novim statutom”, rekao je Jovanov.

Mir~i}: Hvale se, a radnici im {trajkuju gla|u Predsednik Okru`nog odbora Srpske radikalne stranke za Ju`noba~ki okrug Milorad Mir~i} zatra`io je od pokrajinske i republi~ke vlasti da se zbog sve vi{e nezaposlenih, ali i gladnih, {to pre izradi socijalna karta stanovni{tva. On je istovremeno pozvao aktuelnu vlast da aktivira socijalne programe, kako bi predupredila ve}e i masovnije izlaske na ulice nezadovoqnih radnika. „Nelogi~no je da predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine Bojan Pajti} u svojoj estradnoj politici govori o desetinama hiqada novih radnih mesta, dok ispred zgrade PIV-a ve} nedeqama protestuju i od nedavno {trajkuju i gla|u otpu{teni radnici ’Petra Drap{ina’”, ka`e Mir~i}.

Krkobabi}: Dr`ava mora donositi hrabre odluke Potpredsednik Vlade Srbije i predsednik PUPSa Jovan Krkobabi} izjavio je da }e, u ciqu mera {tedwe na svim nivoima, Srbija morati da donosi hrabre odluke. “Bi}e neizbe`no i otpu{tawe radnika u dr`avnoj upravi i javnim preduze}ima, ali ne u onom broju kako bi neki `eleli, a vodi}e se ra~una i da bude zbrinut svako ko ostane bez posla”, rekao je Krkobabi}. On je dodao da }e dr`ava iz posebnih sredstava, a radi se o iznosu od 150 milijardi dinara, u~initi sve da pove`e sta` radnicima od 2000. godine do sada. „MMF od Srbije vi{e ne tra`i da se smawuju penzije”, rekao je Krkobabi}.


4

EKONOMIJA

utorak22.septembar2009.

PAJTI] S VOJVO\ANSKIM PRIVREDNICIMA

Zapo{qavawe prioritet Vojvodine

Privreda mo`e ra~unati na direktnu podr{ku pokrajine kroz razli~ite mere podsticajaistakao je predsednik Izvr{nog ve}a AP Vojvodine dr Bojan Pajti} na pro{irenoj sednici Upravnog odbora Privredne komore Vojvodine. Predsednik Pajti} istakao je da pokrajina daje prednost programu zapo{qavawa, te da je do sada na taj na~in zaposleno 20.000

predstavnici vojvo|anskih komora i pokrajinske vlasti kao strate{ki partneri zajedni~ki razmotre privredni ambijent u kojem se nalazimo i utvrde prioritete u re{avawu problema koji se javqaju zbog svetske ekonomske krize, naglasio je na kraju predsednik Pajti}. Nikola Stoj{i}, predsednik Privredne komore Vojvodine upoznao je ~lanove Upravnog od-

DNEVNIK

„GRUNDFOS” GRADI FABRIKU U VOJVODINI

Danci ula`u u In|iju 70 miliona evra - Danska kompanija za proizvodwu industrijskih pumpi “Grundfos”, jedna od najve}ih u svetu u toj oblasti, izgradi}e u In|iji fabriku vrednu 70 miliona evra, saop{teno je danas u Fondu za podr{ku investicija u Vojvodinini (VIP). Ugovor o zakupu zemqi{ta i izgradwi fabrike, koja }e zapo{qavati oko 500 radnika, bi}e potpisan danas u In|iji i predstavqa}e jednu od najve}ih grin-

fild investiciju u Vojvodini od po~etka privatizacije. Direktor “Grundfos Manufakture DOO” Sa{a Ili} potvrdio je VIP-u da se ta kompanija, nakon vi{egodi{weg prisustva na tr`i{tu Srbije sa svojim proizvodima, odlu~ila za izgradwu fabrike s vi{e proizvodnih programa, koji }e mahom biti nameweni izvozu. Prvi kontakt rukovodstava VIP-a i “Grundfosa” usposta-

vqen je decembra 2007, a krajem pro{le godine postalo je izve-

sno da }e najavqena investicija biti i realizovana.

DODATAK NA SKUPO]U PUSTI SAN ZA NA[E ZAPOSLENE

Srpskim radnicima i minimalac luksuz qudi, a do kraja godine o~ekuje se da }e biti oko 30.000 novozaposlenih u Vojvodini. Tako|e, jedan od prioriteta Izvr{nog ve}a su aktivnosti na privla~ewu stranog kapitala u ~emu zna~ajnu ulogu ima Fond za

bora Privredne komore Vojvodine sa podacima, koji su objavqeni u najnovijem izve{taju Svetskog ekonomskog foruma. U~esnici sastanka slo`ili su se da je neophodno preduzeti jo{ niz dugoro~nih strate{kih mera koje bi

Do sada zaposleno 20.000 qudi u Vojvodini, a do kraja godine o~ekuje se da }e biti oko 30.000 novozaposlenih privla~ewe stranih investicija. Suo~avawe sa neravnomernim regionalnim razvojem tako|e je jedan od problema u Vojvodini, koji Izvr{no ve}e upravo re{ava razli~itim podsticajnim merama. To su i subvencije koje se nude za poqoprivredu, ali napredak je prema re~ima predsednika Pajti}a mogu} i preko otvarawa {to ve}eg broja grani~nih prelaza. Pokrajina }e se pozabaviti i svakim pojedina~nim slu~ajem, jer postoji interes stranih kompanija da ula`u i u na{a mala i sredwa preduze}a. Stoga, ovakvi susreti predstavqaju pozitivnu praksu da

olak{ale polo`aj na{oj privredi. Takve mere bi za svoj ciq imale izmenu modela privre|ivawa u pravcu ja~awa proizvodwe i izvoza,uvo|ewu novih tehnologija, bez kojih se ne mo`e o~ekivati br`i privredni razvoj. Stoga je oceweno da {to pre treba da su preispitaju carinska i poreska politika, kao i mere u oblasti gra|evinarstva i industrije gra|evinskih materijala. Prioritet treba da imaju ulagawa u poqoprivredu, energetiku i elektrokomunikacije, ocenili su na kraju u~esnici dana{we rasprave.

USKORO PREGOVORI SRPSKIH TOPLANA I „SRBIJAGASA”

Radijatori ~ekaju 456 miliona kubika gasa Direktor Udru`ewa toplana Srbije Milovan Le~i} izjavio je ju~e da }e narednih dana biti odr`an sastanak sa predstavnicima “Srbijagasa” i Ministarstva energetike, kako bi bile dogovorene isporuke potrebnih koli~ina gasa toplanama u Srbiji, uo~i grejne sezone koja po~iwe 15. oktobra. Le~i} je rekao da }e toplanama u Srbiji za ovu grejnu sezonu biti potrebno oko 465 miliona kubika gasa i istakao da dug toplana “Srbijagasu” trenutno iznosi mawe od pet milijardi dinara. On je na-

formirana svakog utorka, na bazi berzanske cene mazuta uve}ane za 60 dolara, zbog NIS-ovih tro{kova prerade. Le~i} je naglasio da }e toplane morati da se pona{aju tr`i{no, tako {to }e one koje imaju mogu}nost da koriste i gas i mazut koristiti onaj energent koji u tom trenutku bude jeftiniji. Direktor Udru`ewa toplana naglasio je da bi jedino moglo da bude odre|enih problema sa isporukom energenata onim toplanama koje iz prethodnog perioda imaju ve}e dugove prema NIS-u i objasnio da

Udru`ewe toplana Srbije o~ekuje da }e razgovori biti uspe{no zavr{eni i da }e toplane imati dovoqno gasa za predstoje}u grejnu sezonu javio da }e predstavnici “Srbijagasa” i Ministarstva energetika na sastanku razgovarati o potrebnim koli~inama gasa, dugovima toplana “Srbijagasu” i sigurnosti snabdevawa toplana gasom u toku zime. Le~i} je izrazio o~ekivawe da }e ti razgovori biti uspe{no zavr{eni i da }e toplane imati dovoqno gasa, kao i da }e sve biti spremno za predstoje}u grejnu sezonu. Kad je re~ o mazutu, Le~i} je podsetio da je u dogovoru sa Naftnom industrijom Srbije (NIS) dogovorena isporuka 148.000 tona mazuta, koliko je potrebno toplanama u ovoj sezoni i dodao da je dogovoreno da rok za pla}awe mazuta bude 60 dana. On je objasnio da je sa NIS-om dogovoreno da se sve toplane u Srbiji snabdevaju mazutom po jedinstvenim kriterijumima i dodao da }e cena mazuta biti

je uslov za kontinuiranu isporuku mazuta tim toplanama da se napravi reprogram dugova i da se taj reprogram po{tuje. Le~i} je naveo da je toplanama koje koriste iskqu~ivo ugaq kao energent, potrebno oko 50.000 tona ugqa za predstoje}u grejnu sezonu. Prema wegovim re~ima, od ukupno 57 toplana u Srbiji, wih devet koristi iskqu~ivo gas kao energent, a ostale koriste mazut ili imaju mogu}nost da gas supstitui{u mazutom.

Nakon samo dva dana {trajka oko 2.000 radnika “Gorewa” iz Velewa u Sloveniji onda{wi gazda pristao je da svima isplati “dodatak na skupo}u”. Radnici su, po prvi put u samostalnoj Sloveniji, blokiraju}i ulaz u fabriku i neke proizvodne hale, tra`ili da im gazda objasni kako da pre`ive sa platama od 280 do 400 evra mese~eno i odbijali da se vrate na radno mesto dok svi, i oni za ma{inama i oni u kancelarijama, ne dobiju 150 evra mese~no kao dodatak za skupo}u. Iako je predsednik uprave “Gorewe” Frawo Bobinac prvog dana odbijao i da razgovara sa gnevnim radnicima ve} drugog je nakon {to mu je ispostavqen ra~un {tete od {trajka od oko ~etiri miliona dinara, pristao je ne samo da isplati dodatak na skupo}u ve} i da smawi radnu nedequ na 40-o~asovnu i da plati svaki sat prekovremenog rada. Ono {to su slovena~ki radnici uspeli da “izboksuju” zbog skupo}e i {to }e dobijati pride uz platu ne{to je malo mawe od minimalca u Srbiji. Ako se zna da u Srbiji svaki ~etvrti radnik prima minimalac koji je i za drugu polovinu ove godine ostao isti i iznosi 15.482 dinara onda nije te{ko izra~unati koliko bi pola miliona na{ih trudbenika mese~eno trebalo da dobije kako bi pratilo tro{kove `ivota. ^ak i kada bi dobili 150 evra za skupo}u oni uz platu od isto toliko ne bi skrpili vi{e od 300 evra a to ni nije dovoqno za mese~ni `ivot.

1.109,67425

zvani~noj, pa ~ak ni sindikalnoj, statistici nema ni re~i mada niko ne spori da postoje. ^ak i kada bi neko hteo da ospori demantovali bi ih svakodnevni {trajkovi gde radnici javno iznose da ve} mesecima nisu primili platu.

Na rezervnoj klupi milion nezaposlenih Razjediweni i posva|ani sindikati i upla{eni radnici, svesni da na rezervnoj klupi sedi oko milion nezaposlenih, nemaju ni snage, ni znawa, ni mo}i da okupe zaposlene koji bi poput slovena~kih radnika postavili osnovno pitawe. A ono je vrlo kratko i jednostavno: kako pre`iveti sa 15.000 dinara mese~no? ni to redovno ne ispla}uju. Javna je tajna da je Srbija jedina dr`ava u Evropi u kojoj radnici rade a ne primaju platu i da ovi jadnici zavide ~ak i onima koji mese~no zarade 15.000 dinara. Niko u Srbiji ~ak ne vodi ni evidenciju koliko radnika prima minimalnu zaradu a o onima koji ne dobiju ni to u

Srpski radnik danas {trajkuje ne da bi dobio dodatak za skupo}u, a `ivot mu je ne skup ve} preskup i sastaviti po~etak i kraj meseca je postalo posebna ve{tina, ve} da bi dobio minimalac od ne{to malo vi{e od 15.000 tako da proizilazi da je san zaposlenog u Srbiji da redovno prima minimalnu

MRE@A ZA RESTITUCIJU ZA SUTRA NAJAVILA PROTEST

Naslednici oterani sa savetovawa Mre`a za restituciju najavquje za sutra protest ispred Palate Srbije zbog toga {to je Ministarstvo finansija, kao organizator skupa o restituciji, zabranio pristup popodnevnom delu skupa predstavnicima

ovog udru`ewa gra|ana zainteresovanih za restituciju. Podsetimo da Ministrarstvo finansija zajedno sa Savetom Evrope sutra u Palati Srbije organizuje jednodnevni skup “Restitucija - evropska iskustva - pre-

poruke za Srbiju” na kojem }e se sagledati razli~ita zakonska re{ewa koja su pojedine zemqe iz Evrope primenile u procesu restitucije kao i efekti onoga {to je u ovom procesu ura|eno. Q. M.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Putevi, U`ice

Promena %

Cena

BELEX 15 (824,91

Promet

0,08%)

13,94

1.300

47.090

Albus, Novi Sad

7,14

450

130.500

AIK banka, Ni{

-0,82

3.145

53.450.971

Velefarm, Beograd

7,07

1.605

502.425

Komercijalna banka, Beograd

2,42

37.010

777.200

Metals banka, Novi Sad

5,94

6.923

1.163.064

Energoprojekt holding, Beograd

-3,22

1.081

2.879.088

5,00 Promena %

1.050 Cena

31.500 Promet

Univerzal banka, Beograd

2,91

9.500

95.000

Agrobanka, Beograd

0,51

10.001

2.370.230

AIK banka PB, Ni{

-12,03

1.214

12.106.008

Soja protein, Be~ej

-0,94

1.270

1.454.705

Go{a monta`a, Velika Plana

-12,01

1.267

1.267

Imlek, Beograd

0,21

1.401

365.700

Swisslion Miloduh, Kragujevac

-12,01

6.780

74.580

Metalac, Gorwi Milanovac

4,38

3.119

149.705

Metals banka, Novi Sad

Trgovina 22, Kragujevac Pet akcija s najve}im padom

Luka Dunav, Pan~evo Banini, Kikinda Vojvo|anskih top-pet akcija Veterinarski zavod, Subotica

18. 09. 2009.

Kada se sve sabere , pri~ati o bilo kolikom dodatku na skupo}u radnika uop{te u Srbiji je samo pusti san. Naime, srpske gazde tvrde da je radnik koji mese~no dobije minimalac od ne{to vi{e od 150 evra skup i zato mnogi ~ak

zaradu. Srpske gazde pak smatraju je 15.000 dovoqno mo`da ~ak i previ{e s obzirom kakva je kriza pritisla i gledaju {to vi{e da {trpunu i od ovako malo pla}enog radnika pa ako ni{ta drugo a ono da ga ostave bez upla}enih doprinosa. Koliko bi uludo bilo da na{i radnici tra`e od gazda dodatak za skupo}u svedo~i i Dragoqub Raji} iz Unije poslodavaca Srbije koji isti~e da i kada bi se pobunili i kada bi {trajkovali ni{ta ne bi dobili po{to poslodavci nemaju para. - Kod nas ni dr`ava ni poslodavci nemaju {ta da daju radnicima i ne mo`emo se porediti sa Slovenijom koja je mnogo bogatija i koja je donela meru da svim poslodavcima nadoknadi razliku za ~etvoro~astovno radno vreme. Sloveniju ne mu~e dugovi a wihova doma}a preduze}a imaju rezerve za razliku od na{ih. Kod nas je malo uspe{nih preduze}a a dobro posluju samo strane firme. Me|utim, taj novac odlazi maticama objasnio je Raji}. Ni lider samostalnog sindikata Qubisav Orbovi} ne veruje da }e srpski radnik skoro dobiti dodatak za skupo}u i dodaje da }e pro}i jo{ mnogo vremena dok takvo pitawe uop{te do|e na dnevni red. - Te{ko da bi radnici protestom ne{to postigli. Vodi se borba da se isplate i minimalne zarade. Kod nas postoje dve vrste preduze}a , jedna koja ne ispla}uju plate i doprinose i druga u kojima se pregovara oko zarada a ova druga su veoma retka- rekao je Orbovi}. Q. Male{evi}

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

-12,00

13.381

133.810

5,94

6.923

1.163.064

-12,00 Promena %

20.503 Cena

20.503 Promet

Tigar, Pirot

-2,66

987

111.518

Privredna banka, Beograd

-0,76

918

798.819

-2,72

609

1.818.015

Bambi Banat, Po`arevac

-0,43

8.700

147.900

Soja protein, Be~ej

-0,94

1.270

1.454.705

Alfa plam, Vrawe

-2,37

10.251

460.020

Metals banka, Novi Sad

5,94

6.923

1.163.064

Telefonija, Beograd

0,05

2.148

309.370

Vital, Vrbas

-3,14

1.726

250.305

Veterinarski zavod, Subotica

-2,72

609

1.818.015

Karneks, Vrbas

4,00

1.300

158.600

Svi iznosi su dati u dinarima


EKONOMIJA

DNEVNIK

utorak22.septembar2009.

5

SRBIJA SE SPREMA ZA PRIVATIZACIJU DOMA]E ELEKROPRIVREDE

Prodaja porodi~nog srebra te{kog sedam milijardi evra Srbija se po svemu sude}i sprema da proda EPS,a da li }e to biti par~e po par~e, kako je predlo`io savetnik premijera Mirka Cvetkovi}a Juri Bajec ili u paketu, kao {to to be{e s NIS-om, ostaje da se vidi. Sada je barem izvesno, da }e prodaje biti, a pitawe koje se svako postavqa je vrednost Elektroprivrede Srbije. Ono {to se za sada zna to je procena koju je radio tim konsultanata iz firmi ADL i ENTEL-a, uz u~e{}e 350 stru~waka iz kompanije i isto toliko eksperata anga`ovanih sa strane, ka`e da je vrednost osnovnih sredstava Elektroprivredi Srbije na dan 1. januara 2007. godine bila 527 milijardi dinara, odnosno po tada{wem kursu bilo ne{to mawe od sedam milijardi evra. Me|utim, ve}ina energetskih i ekonomskih eksperata se sla`e da je vrednost na{e elektroenergetske kompanije mnogo ve}a. - Ne znam kako }e aktuelna Vlada pokriti ovogodi{wi i sasvim izvestan buxetski deficit u 2010. godini, ali najlo{ije od svega {to bi nam se u ovom ~asu moglo dogoditi bila bi ishitrena prodaja dela EPS-a - izjavio je jedan od na{ih najpoznatijih ekonomskih analiti~ara i savetnik predsednika Vlade Srbije Mirka

Cvetkovi}a i urednik bilten “Makroekonomske analize i trendovi” Stojan Stamenkovi}. - Bio bi to dokaz, ne samo nastavka vi{egodi{we lo{e prakse, da prodajemo vredna preduze}a ne bismo li odr`ali visok nivo javne potro{we, ve} i pouzdan znak da ni-

do sada, podi`u}i im tr`i{nu vrednost, a ne da ih prodaje da bi pokrila visoke deficite svojih javnih ra~una. Prema Stamenkovi}evim re~ima Elektroprivreda Srbije, ovakva kakva je sada, mora}e da pretrpi mnoge promene, pre svaga tran-

Pare za nove elektrane Jurij Bajec, savetnik premijera Mirka Cvetkovi}a, smatra da bi se nekom velikom inostranom strate{kom partneru, na tenderu, moglo ponuditi 20 odsto akcija EPS-a i taj novac iskoristiti za podizawe novih blokova termoelektrana od 700 ili vi{e megavata. Podse}amo da je Elektroprivreda Srbije raspisala tender za izbor strate{kog partnera za izgradwu dve termoelektrane - “Kolubare B”, sa dva bloka snage od po 350 megavata, i novog bloka od 700 megavata u TE “Nikola Tesla B” i da je procewena ukupna vrednost ovih investicija izme|u 1,6 i blizu 1,9 milijardi evra. [to zna~i da je za izgradwu novog kapaciteta od oko 700 megavata potrebno skoro milijarda evra. A to se taman uklapa u Bajecovu ra~unicu da za 20 posto EPS-a izgradimo novih 700 megavata. {ta nismo nau~ili iz lo{eg primera privatizacije Naftne industrije Srbije. A to zna~i – da ni u kom slu~aju, pogotovo u ovo vreme te{ke finansijske krize i pada vrednosti infrastrukturnih objekata, ne treba prodavati EPS ili Telekom. To su dva na{a najvrednija javna preduze}a o ~ijoj ekonomskoj sudbini dr`ava mora da povede mnogo vi{e ra~una nego

sformaciju i reorganizaciju. On ka`e da EPS, posle izdvajawa jedinstvene prenosne mre`e, mora imati jo{ najmawe dve celine – proizvodwu i distributivnu mre`u. Po wemu, me|utim, paralelno sa sprovo|ewem reorganizacije i korporativizacije EPS-a, mora se uspostaviti nacionalni program energetske efikasnosti ne bi li se u {to kra}em vremenu

utro{ak struje po stanovniku smawio na nivo prose~ne potro{we u evropskim zemqama ili ispod we. Jasno je, napomiwe Stamenkovi}, da se do toga ne mo`e do}i bez odgovaraju}e politike cena i uspostavqawa realnih energetskih pariteta. Srbija, kao dr`ava, ne mo`e da o~ekuje i planira br`i razvoj proizvodnih kapaciteta sa elektroprivredom u gubicima. Prema re~ima dr Gorana Nikoli}a, donedavnog savetnika u Privrednoj komori Srbije, a sada saradnika Instituta za evropske studije u Beogradu, Me|unarodni monetarni fond, ali i druge me|u-

SRBIJA I HRVATSKA – POLITIKA IZNAD EKONOMIJE?

Mr`wa i nevaspitawe ja~i od kapitala? Spoqnotrgovinska razmena Srbije i Hrvatske u prvom polugodi{tu 2009. dostigla je 252,1 milion evra. Rezultat je slabiji od onog koji je napravqen u istom periodu pro{le godine za 35,1 odsto - globalna kriza donela je op{ti pad prometa, ali je nesporna ~iwenica da je tokom ove decenije u~iweno mnogo da se obnove stare i logi~ne ekonomske veze. Izvoz vredan 112,4 miliona evra doneo je Hrvatskoj 9. mesto me|u najva`nijim srpskim tr`i{tima, dok su isporuke vredne 139,7 miliona stavile susednu zemqu na 11. poziciju najve}ih dobavqa~a. Pro{le godine me|usobna trgovina vredela je oko milijarde dolara, {to je predsednika Hrvatske gospodarske komore (HGK) Nadana Vido{evi}a ponukalo da primeti kako je za samo osam-devet godina obim razmene udesetostru~en. Taman kad je izgledalo da bi kapital mogao da bude pokreta~ jo{ br`e normalizacije politi~kih odnosa i ja~awa me|usobnog razumevawa, na scenu su ponovo stupili mr`wa i nevaspitawe. Svi hrvatski mediji preneli su ju~e delove {ovinisti~kog ispada splitskog gradona~elnika @eqka Keruma, izre~ene u emisiji HTV-a “Nedeqom u dva”. Ostavimo po strani Kerumovu izjavu da “Srbin nikada nije bio, niti }e da bude zet u wegovoj familiji”, i da su “Hrvatima Srbi i Crno-

@eqko Kerum

Foto: metro-portal.hr

Otvorena vrata Od otvarawa reformi u Srbiji 2000-2001. godine, hrvatske firme su ulo`ile oko 486 miliona evra u svoje akvizicije na na{em tr`i{tu. To je 21 odsto ukupnih ulagawa hrvatskih preduze}a u inostranstvu i Srbija je drugo najinteresantnije tr`i{te za kapital wihovih preduzetnika. Posle Holandije, a ispred BiH. Najvi{i nivo dostignut je 2006. kada je investirano 134,4 miliona evra, dok je pro{le godine dostinutu 97,9 miliona. Istovremeno su se ukupne srpske investicije zaustavile na samo 12,5 miliona, a zvani~na statistika Hrvatske ih u strukturi ukupnih ulagawa i ne registruje. Bez obzira na takav debalans, ozbiqnijih zamerki i protesta nije bilo, a hrvatskim preduze}ima nije ometen wihov ulazak u strate{ki va`ne sektore gra|evinarstva i prehrambene industrije (“Agrokor”, Nekse grupa, “Vindija”...). gorci u pro{losti napravili mnogo zla i da zato ne bi pristao da mu u|u u porodicu”, jer je svako zarobqenik svog “uma”

i svog “odgoja”. Neugodniji prizvuk ima drugi segment gradona~elnikovih razmi{qawa. Jednom od najpoznatijih hrvat-

skih tajkuna i ~oveku od nesumqivog uticaja u poslovnim krugovima, ni{ta nije zasmetalo da, govore}i o budu}em ulasku srpskog kapitala u susednu zemqu, ustvrdi da im “Srbi nikada nisu ni{ta dobroga doneli pa ne}e ni sad”. Uz sve to pohvalio je Nadana Vido{evi}a, nezavisnog predsedni~kog kandidata na izborima koji bi trebalo da se odr`e krajem ove ili po~etkom idu}e godine, dodav{i da sa svojim qudima kontroli{e 300.000 glasova i da }e tim bira~ima re}i za koga da glasaju u eventualnom drugom krugu predsedni~kih izbora. Da li su time najavqene nove tamne stranice u odnosima Srbije i Hrvatske ili }e racionalniji pogledi na me|usobne odnose, ipak, prevagnuti? Predsednik HGK Nadan Vido{evi} je u ju~era{woj izjavi “Dnevniku” rekao da ova privredna asocijacija “ve} dugi niz godina zagovara ja~awe privredne saradwe Hrvatske i Srbije, ali ne samo Hrvatske i Srbije, ve} i svih zemaqa u regiji. Rezultat toga je 300 procentni rast me|usobne razmene zemaqa regije, ~ime ona spada, u relativnim odnosima, me|u najpropolzivnija evropska tr`i{ta. U tom smislu dobrodo{ao je svaki strani kapital, tako i srpski, jer jednostavno, mi o~ekujemo jednak tretman na{eg kapitala u regiji, ukqu~uju~i i Srbiju”. V. Harak

RASIM QAJI]

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

91,0655

93,4005

96,0157

90,7853

Australija

dolar

1

53,631

55,0062

56,5464

53,466

Kanada

dolar

1

57,9003

59,3849

61,0477

57,7221

Danska

kruna

1

12,2365

12,5503

12,9017

12,1989

Norve{ka

kruna

1

10,5328

10,8029

11,1054

10,5004

[vedska

kruna

1

8,9942

9,2248

9,4831

8,9665

[vajcarska

franak

1

60,0854

61,6261

63,3516

59,9006

V. Britanija

funta

1

100,547

103,125

106,013

100,238

SAD

dolar

1

62,0464

63,6373

65,4191

61,8555

Kursevi iz ove liste primewuju se od 21. 9. 2009. godine

Povezivawe radnog sta`a propisom Vlada Srbije usvoji}e ove nedeqe propis kojim }e se omogu}iti povezivawe radnog sta`a zaposlenima u preduze}ima koja nisu upla}ivala doprinose, najavio je ju~e ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Qaji}. Qaji} je agenciji Beta rekao da su stru~ne slu`be utvrdile da nije neophodno usvajati zakon, ve} da postoji osnov da se vladinim propisom omogu}i sprovo|ewe te mere koja je deo paketa o~uvawa socijalne sigurnosti zaposlenih. Propisom }e biti definisano uputstvo, kriterijumi i procedura za povezivawe radnog sta`a, naveo je on. Prema Qaji}evim re~ima, u firmama koje su bile u dru{tvenom vlasni{tvu u vreme kada sta` nije upla}ivan, dr`ava }e kao du`nik izmiriti te obaveze. U privatizovanim firmama dr`ava }e vlasnicima koji nisu izmirivali obaveze ponuditi sporazum po kome bi ona uplatila sta`, a zauzvrat postala vlasnik dela preduze}a. Ukoliko vlasnici to ne `ele, mora}e sami da uplate zaostala dugovawa i pove`u sta` zaposlenima, istakao je Qaji}.

narodne finansijske organizacije stalno insistiraju na strukturnim promenama u na{oj privredi. - To, drugim re~ima, zna~i dovr{etak privatizacije ne samo dru{tvenih ve} i dr`avnih i nekih komunalnih preduze}a - ka`e Nikoli}. - Pitawe je samo kako to i kada izvesti. Svetska kriza i recesija u kojoj smo se i mi na{li nisu dobar ambijent za to. Treba, dakle, s tim sa~ekati, ali na{ `ivot i obaveze dr`ave ne mogu da stoje. Privatizacija, me|utim, ne mo`e biti sama sebi ciq. Ona je samo sredstvo da dobijemo savremeno i ekonomski jako preduze}e.

Ako je to kroz dokapitalizaciju, daj da vidimo kako }emo i s kim u taj posao. Da li je boqe i}i na berzu s paketom akcija? Mo`da, ali sve te mogu}nosti i ideje potanko treba izra~unati i ponuditi javnosti, a potom i skup{tini. Ni{ta ne sme da se zavr{i u nekakvom uskom, ne daj bo`e partijskom, krugu. Meni je dosta blisko re{ewe takozvanog javno-privatnog partnerstva, ali u svakoj od tih varijanti, me|utim, dr`ava mora da zadr`i ve}inski paket. Da li s 50 odsto plus jedna akcija ili na neki drugi na~in, nije od ve}eg zna~aja, ali EPS, bar za neko du`e vreme, ne bi trebalo ispu{tati iz na{ih ruku. Generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dragomir Markovi} je naglasio da, prema odre|enim planovima i projektima koje je usvojila Vlada Srbije, pre 2015. godine EPS ne bi trebalo da bude privatizovan. Me|utim, kazao je Markovi}, to ne zna~i da se to ne}e dogoditi ranije, ukoliko se proceni da je to opravdano i svrsishodno. Prvi ~ovek EPS-a ka`e da je najboqi put za privatizaciju ovakve kompanije dokapitalizacija, odnosno ulagawe novog kapitala strate{kog partnera, jer }e tako rasti vrednost EPS-a kroz investicije. A. Brzak

RENE KANAJAMA, PREDSEDNIK JAPANSKOG INVESTICIONOG SAVETA

U Srbiju sti`u kompanije iz Japana Jo{ od vremena nekada{we SFRJ, Srbija je bila veoma interesantna za japanske kompanije. Zato su pre vi{e od jedne decenije, konkretno 1996. godine, kada su po~ele da se vra}aju i da investiraju na Balkanu, na{e firme `elele da imaju svoje predstavni{tvo u Beogradu. Bez obzira {to je wihov broj jo{ uvek relativno nizak, one koje su ove ulo`ile svoj novac, ulo`ile su ga u Vojvodini. Razloge, pre svega, treba tra`iti u ~iwenici da je prostor

pravac je proizvodwa hrane i tu su japanski investitori zainteresovani, ne samo za primarnu proizvodwu, ve} i za prera|iva~ku industriju. JIAC }e se truditi da im stvori neophodnu logistiku kako bi ovde otvorili svoje podru`nice.

Glavni problem Srbije je lo{ imiy, sjer je slika bitno druga~ija od stvarnog stawa pokrajine logisti~ki veoma blizu EU. Osim toga, u Vojvodini se, zbog kulturne razli~itosti, obu~ene radne snage i bogatog kulturnog i istorijskog nasle|a, lak{e mo`e uraditi integracija investicionog procesa. Ovu zanimqivu opservaciju izrekao je predsednik Japanskog investicionog saveta (JIAC) Rene Kanajama ju~e u Novom Sadu, tokom svoje posete Fondu za promociju investirawa u Vojvodini (VIP). Dodav{i da su srpske agencije za privla~ewe inve-

Strate{ka pozicija Srbije, time i Vojvodine, veoma je dobra, jer se zemqa mo`e postaviti kao most izme|u Jadranskog bazena, gde su japanske firme ve} prisutne, i sredwe i jugoisto~ne Evrope. Me|utim, dodao je Rene Kanajama, glavnu pote{ko}u predstavqa imix Srbije.

Ima posla za srpske in`ewere Koliko znam u softverskoj industriji Japana i ukupnom segmentu informacionih tehnologija nedostaje oko 300.000 novih stru~waka. Na tom planu ne dr`imo korak sa konkurentskim kompanija. Zato se na{e firme trude da na lokalnim tr`i{tima prona|u dobre in`ewere i da ih dovedu u Japan. Ako mislite da ovde postoji stru~ni potencijal, siguran sam da }e biti zainteresovanih. Na{e firme se ne pona{aju diskriminatorno i qude koji dolaze sa strane ne bi bili mawe pla}eni. Imali bi iste zarede kao bilo koji drugi japanski stru~wak na istim ili sli~nim poslovima, ako ne i ve}e jer bi radili u sektoru gde su wihovi profili deficitarni. Generalno gledano, prose~na plata za qude sa visokom stru~nom spremom je izme|u 2.500 i 3.000 dolara. sticija najboqe u sredwoj i jugoisto~noj Evropi, ovaj ekonomski stru~wak je najavio jo{ ve}i interes japanskog kapitala za na{e tr`i{te. Najinteresantniji sektori su energetika i proizvodwa hrane. Do pro{le godine u sredi{tu zanimawa su bila ulagawa u obnovqive izvore energije, ali taj segment vi{e nije toliko aktuelan. U prvom planu je proizvodwa i distribucija gasa, te izgradwa elektrana koje se oslawaju na ovaj energent. Drugi

Slika zemqe, onako kako se ona vidi u Japanu, bitno se razlikuje od fakti~kog stawa ovde. Kada razgovaramo sa zainteresovanim kompanija, uvek se trudimo da im razjasnimo aspekte ovda{we politi~ke situacije, a tek onda prelazimo na investiciona pitawa. Vidimo da srpska vlada mnogo radi na ja~awu pozitivne slike, zakqu~io je predsednik JIAC, zato smo uvereni da to veoma brzo ne}e biti problem. V. Harak


6

TRE]E DOBA

utorak22.septembar2009.

DNEVNIK

NEMA PORODI^NE PENZIJE BEZ DOKAZA

Potvrde o upisu u {kolu i na fakultet Penzije u petak Isplata drugog dela avgustovske penzije za korisnike teku}ih ra~una po ustaqenom redu treba da po~ne u petak, 25.septembra, a za one koji svoje prinadle`nosti primaju dostavom na ku}ne adrese dan kasnije. Neke banke }e isplatu zapo~eti i dan-dva ranije kako bi najstarijima omogu}ili da {to pre do|u do penzije dok }e ve}ina ipak sa~ekati zvani~no saop{tewe Fonda PIO o po~etku isplate.Iznos na ~eku je isti kao i prethodni. Q. M.

PROMENE PENZIJSKOG SISTEMA IZVESNE, ALI JO[ NEPOZNATE

Kroje se i mere godine `ivota i sta`a Iako vreme prolazi i pribli`ava se oktobarska poseta misije MMF jo{ se ne zna {ta }e sve biti promeweno u penzijskom sistemu. Naime, za sada je jedino izvesno da }e reforma penzijsko invalidskog osigurawa i}i u tri pravca: kadrovsko osposobqavawe PIO fonda za obavqawe slo`enijih poslova, potpuno preispitivawe penzijskog sistema i aktivnosti na uspostavqawu rada Centralnog registra osiguranika. Gra|ani jesu zainteresovani i za kadrvosko osposobqavawe PIO fonda i po~etak rada Centralnog registra ali ne uonoj meri u kojoj ih zanima da li }e se i za koliko raditi du`e s obzirom da su upravo to najavqivali pojedini ministri . Razli~ite izjave pojedinaca iz vladaju}e koalicije pa i same radne grupe koja priprema izmene penzijiskog zakona uznemirile su pre svega `ene jer je ve} nekoliko puta ponovqeno da je sasvim izvesno da }e one prve na svojoj ko`i osetiti penzijsku reformu jer }e ubudu}e

evropska iskustva. U Evropi su godine starosti jedan od najva`nijih kriterijuma za odlazak u penziju pa i oni koji imaju veliki broj godina sta`a ne ispuwavaju uslov za penziju sve dok dovoqno ne ostare. Kod nas je sve do sada bilo omogu}eno da se ide u penziju kada se navr{e godine punog sta`a, 35 za `ene i 40 za mu{karce, bez obzira na godine `ivota. To ubudu}e sasvim sigurno ne}e mo}i, te su se ve} sada iskristalisala tri uslova koja }e morati da se ispune kako bi se oti{lo u penziju. Za budu}u penziju bi}e va`ne navr{ene godine `ivota, ostvaren pun radni sta` i upla}eni doprinosi za PIO. Tek ko ukolopi sve tri pretpostavke mo}i }e da ra~una da je ostvario pravo na penziju. Ono {to se sada ne zna jeste koliki }e biti limiti za sva tri uslova. Ono {to je , tako|e, sasvim izvesno jeste i to da }e ukoliko se godine `ivota kao uslov za odlazak u penziju pove}aju to raditi

Te`e u invalidsku penziju Velike promene pre`ive}e invalidske, porodi~ne i prevremene penzije, kao i benificirani radni sta`, jer upravo kod tih kategorija penzionera , po proceni stru~waka, „le`i“ veliki teret postoje}eg penzijskog sistema. Drugim re~ima uslovi za odlazak u invalidsku penziju bi}e znatno stro`i i te{ko ispuwivi, granica za ostvarivawe porodi~ne penzije bi}e pove}ana a i smawi}e se grupe zaposlenih koje imaju pravo na benificirani radni sta` . morati raditi pet godina du`e kako bi se po godinama `ivota izjedna~ile sa mu{karcima. Vicepremijer Vlade Srbije Jovan Krkobabi} je takvu mogu}nost demantovao mada nije bio precizan u tome da li }e godine `ivota kod `ena ostatiti iste ili }e ipak pove}ati ali ne za pet godina.Dakle, ni on nije odbacio mogu}nost da `ene rade du`e ali je ustvrdio da nije u pitawu pet godina. Da strah od mogu}nosti pove}awa starosne granice nije bez razloga svedo~i i stalno pozivawe na

postepeno kako bi ~itav sistem bio odr`iv. Po postoje}em Zakonu o PIO i `ene i mu{karci naredne godine treba da rade pola godine vi{e, kao i 2011.godine kako bi tek onda ispunili uslov da u penziju odlaze sa 60 odnosno 65 godina `ivota. Ako reforma penzijskog sistema bude i{la u pravcu pove}awa godina `ivota onda }e nova skala mo}i da se di`e tek od 2012.godine, a da li }e i tada ona biti pove}avana za {est meseci ili du`i vremenski rok, tek }e se videti. Q. M.

U~enici i studenti koji ostvaruju pravo na porodi~nu penziju obavezni su da do kraja ovog i narednog meseca Penzijskom fondu dostave potvrdu o redovnom {kolovawu. Sredwo{kolci su obavezi da potvrdu dostave do kraja septembra, a studenti do kraja oktobra. Potvre se predaju na {alteru isplatne slu`be Fonda PIO. Ina~e, Zakonom o PIO je utvr|eno da detetu na {kolovawu pripada pravo na porodi~nu penziju najkasnije do navr{ene 26.godine pod uslovom da se redovno {koluju. Pri tom je nebitno da li je dete samofinansira-

U Srbiji ima 667.762 starosna penzionera iz kategorije nakada{wih zaposlenih i wihova prose~na penzija je 25.233 dinara. U isto vreme ima 331.422 invalidska penzionera sa prosekom od 20.049 dinara, kao i 313.222 porodi~na penzionera sa prose~nih 15.958 dinara. Ukupno nekada{wi Fond PIO zaposlenih ima 1.312.406 penzionera sa prose~nom penzijom od 21.710 dinara. Biv{i Fonda PIO samostalnih delatnosti ima ukupno 52.734 penzionera od ~ega je 22.744 starosnih, 15.961 invalidskih i 14.029 porodi~nih. Prose~na penzija u ovoj delatnosti je 21.179 dinara. U Fondu PIO poqoprivrednika ima 224.090 penzionera i to 187.426 starosnih, 12.321 invalidskih i 24.343 porodi~nih. Prose~na penzija je 8.139 dinara. Q. M.

Za jedno mesto u domu konkuri{e 175 starih Ministrstvo rada i socijalne politike donelo je odluku da sme{taj u domovima starih od pro{log meseca poskupi za 2,6 odsto {to je uznemirilo penzionere koji se nalaze u stara~kim domovina s obzirom da su penzije zamrznute od oktobra pro{le godine. Naime, deo starih koji je do sada mogao da pokrije cenu domova, nakon ovog pove}awa }e do}i u neprijatnu situaciju da im svakog meseca nedostaje nekoliko stotina dinara kako bi platili novu cenu sme{taja. Prethodno pove}awe cene sme{taja bilo je u novembru pro{le godine i tada su se cene kretale od 17.000 do 40.000 dinara, u zavisnosti od kategorije stara~kih domova ali i od toga da li su stari pokretni ili nepokretni, odnosno da li su sposobni da se sami staraju o sebi ili se o wima brinu zaposleni u domovima. Nakon pove}awa cene su malo ve}e tako da sada za dr`avne domove treba izdvojiti najmawe 18.000 a najvi{e do 40.000 dinara. Mada su u vreme ove krize i zamrznutih penzija i ove cene visoke ipak treba re}i da su dr`avni domovi znatno jeftiniji od privatnih gde se cene kre}u i do 1.000 evra. Problem je u tome {to u Srbiji ima samo 38 registrovanih dr`avnih domova u kojima ima mesta za 9.456 najstarijih, a potrebe su mnogo ve}e. Naime, budu}i da u Srbiji `ivi vi{e od milion i dvesta hiqada starijih od 60 godina sve ve}i problem posta-

je wihov sme{taj i zbriwavapa se na upra`weno mesto ~eka we. Ako bi svaki {esti stanovi po godinu dve dana. U isto nik Srbije koji je prevalio vreme ima 50 privatnih domo{estu deceniju po`eleo da va sa 200 mesta za stare ali sa„tre}e doba“ mo sedam wih provede u staima dozvolu Boravak u dr`avnim ra~kom domu na Ministarstva domovima za stare jedno mesto bi za rad, dok svi pla}a se od 18.000 konkurisalo 175 drugi rade ilegra|ana . Kongalno. ^esto se do 40.000 dinara, kretno to zna~i registruju kao a u privatnim da bi samo jedan turisti~ke ori 1.000 evra odsto wih imao ganizacije , {ansu da dobije pansioni, klisme{taj u jednom od 38 dr`avnike, ugostiteqski moteli i nih domova . hoteli i samim tim izmi~u Od ukupnog broja dr`avnih strogoj kontroli koja tra`i domova koji se dotiraju iz buda svi koji se brinu o starima xeta sa 10 do 20 procenata ima moraju da ispuwavaju posebne 25 gerontolo{kih centara, seuslove i kriterijume. dam domova za stare i penzioPoseban problem sve starinere i {est domskih odeqewa je Srbije jeste siroma{tvo kopri centrima za socijalni rad. je posledwih godina „pustoPopuwenost je stoprocentna {i“ najstarije i najnemo}nije.

Naime, ispod linije siroma{tva u ovoj dr`avi `ivi oko 120.000 gra|ana starijih od 65 godina. Ve}ina wih bi `elela da do|e do stara~kog doma jer bi im on bio spas za muku u kojoj sad `ive ali za to nemaju {anse zato {to ne mogu da plate ~ak ni najni`u cenu. Pored toga posebno su ugro`eni stari na selu koji, dok mogu da rade, `ive od onoga {to uberu u svojoj ba{ti i prodaju na pijacama, a kada ostare nemaju nikoga da se o wima stara niti da im obezbedi bilo kakav sme{taj u dr`avnu ustanovu. Ve} nekoliko godina se predla`e uvo|ewe socijalnih penzija upravo za najstarije koji pod stare dane nemaju nikoga niti ikakvih prihoda, ali se daqe od najave nije oti{lo. Q. Male{evi}

PENZIONERSKI GLOBUS

Crvenim mesom protiv anemije

bledilo ko`e i posebno predela oko o~iju tako|e mogu ukazati na anemiju. Ukoliko anemija ne traje du`e i ukoliko nije te{ka, mo`e se poku{ati izle~iti je s ishranom. Crvena mesa, a posebno xigerica najboqi su put da se poboq{a krvna slika. Ali, s xigericom vaqa biti obazriv, ne preterivati s wenom konzumacijom, jer ona obiluje holesterolom. ^esto

Srbija ima 1.589.230 penzionera

ju}i {kolarac ili na buxetu, da li ide u dr`avnu ili privatnu {kolu ili visokoobrazovnu ustanovu. Jedino {to je bitno jeste da {kola ili fakultet imaju akreditaciju odnosno da rade uz odobrewe nadle`nost Ministarstva prosvete. Ukoliko korisnici porodi~ne penzije ne ispo{tuju ovaj rok isplata porodi~ne penzije se prekida. U slu~aju da se isplata prekine weno ponovno uspostavqawe mogu}e je tek nakon dostavqawa potvrde i podno{ewa novog zahteva za ponovnu isplatu. Q. M.

DOMOVI POSKUPELI, A PENZIJE ZAMRZNUTE

KAKO LEKAR KA@E

Anemija nastaje zbog smawenog broja crvenih krvnih zrnaca, do ~ega dolazi zbog gubitka krvi, slabije proizvodwe krvnih }elija, wihove poja~ane razgradwe ili zbog kombinacije tih bolesti. Naj~e{}e se javqa zbog nedostatka gvo`|a u organizmu koji je sastavni deo hemoglobina. On omogu}ava transport kiseonika u krvi. Ozbiqna anemija mo`e da bude udru`ena s pojavom slabosti, umor, vrtoglavice, glavoboqe, zujawa u u{ima, bqeskova pred o~ima... U dijagnostici prvo mora da se utvrdi uzrok nastanka anemije, kako bi se odredila prava terapija. Analizom krvi utvr|uje se da li postoji anemija, ali i

PENZIONERSKA STATISTIKA

se mo`e ~uti kako su spana}, kopriva i zeqe dobri za anemiju. Ovo li{}e jeste bogato gvo`|em, ali na{ organizam ga odatle slabo apsorbuje. Najboqa iskori{}enost gvo`|a je iz crvenog mesa i jaja. U narodnoj medicini poznati izvori gvo`|a su i kupinovo vino, ~aj od koprive, borovnice...Ukoliko se promenom u ishrani ne postignu boqi rezultati, vaqa uzimati preparate gvo`|a. Vitamin C poma`e apsorpciji gvo`|a, pa je uz naimirnice koje su bogate gvo|`em vaqalo uzimati salatu, limun ili neki drugi izvor vitamiva C. Treba znati da zeleni i crni ~aj sadr`}e supstance koje smawuju apsorpciju gvo`|a. J. B.

Nasledstvo qubaznim {oferima Da mali gestovi i lepe re~i upu}ene starima vrede mnogo potvr|uje i slu~aj osamdesetogodi{we Francuskiwe koja nije imala naslednika te je sav svoj imetak, koji nije mali, ostavila radnicima gradskog prevoznog preduze}a, odnosno {oferima koji su joj pomagali da u|e i si|e iz autobusa. Naime, starica se te{ko kretala uz pomo} {taka i samo zahvaquju}i qubaznim {oferima gradskog prevoznika, ~ije je usluge svakodnevno koristila, uspevala je da stigne na mesta gde je trebalo da bude. Zbog toga je odlu~ila da ceo svoj imetak osta-

vi upravo radnicima gradskog prevoznog preduze}a u Dijepu, lu~kom gradu na severu Francuske. Pored 50 radnika tog preduze}a deo wenog nasledstva od 300.000 evra dobi}e i jedan broj apotekara, lekara, medecinskih sestara , zaposlenih u ministarstvu finansija kao i jedan vodoinstalater. Advokat zadu`en za deobu nasledstva objasnio je da je ovim gestom starica `elela da se zahvali svima koji su joj pomogli u posledwim godinama `ivota. Tako }e ovo nasledstvo podeliti 200 osoba te }e za lepe gestove i re~e svako dobiti po 15.000 evra.

Stogodi{wi Japanci jure milion U Zemqi izlaze}eg sunca, dalekom Japanu, ovog meseca ima 40.399 qudi starijih od sto godina, {to prevazilazi pro{logodi{wi rekord od 36.276 stogodi{waka. Preko 86 odsto od ovog broja su `ene. Ina~e, broj stogodi{waka u Japanu raste ubrzanim tempom u posledwih pedeset godina. Populacija stogodi{waka je pre samo deset godina pre{la 10.000 , 2007. stigla je do 30.000, da bi posledwe dve godine porasla za jo{ 10.000. Do 2050. o~ekuje se da }e u Japanu biti skoro jedan milion stogodi{waka. Q. M.

Pu{ila 95 godina Quta {to su vlasti odlu~ile da zabrane pu{ewe na javnim mestima, Engleskiwa Vini Lengli odlu~ila je da posle 95 godina prestane da pu{i. Vini, koja je nedavno napunila 102. godine, po~ela je da pu{i 1914, sa svega sedam godina. Obja{wava da su u to vreme svi pu{ili pa je i ona morala da se uklopi u dru{tvo. Tada, kako isti~e, niko nije pri~ao o {tetnosti duvana ili sli~no. Pu{ila je punih 95 godina ali je sada , kako ka`e, prestala zbog toga jer su „ potpuno iskvarili duvan“. Jo{ uvek krepka starica, koja je u svom `ivotu sahranila mu`a Roberta koji je umro jo{ 1968. ali i sina koji je umro pre ~etiri godine, dodaje da su joj lekari rekli da sad vi{e i ne mora da prestane sa pu{tewem jer se zbog toga sigurno ne}e razboleti kad ve} nije do 102. godine. Ipak se odlu~ila da batali cigare jer je zabrana pu{ewa „ najgnusnija stvar koju je vlada ikad smislila“.


„Toplana” o~itava potro{wu Radnici “Toplane” od danas o~itavaju stawa za septembar na toplotnim brojilima i na vodomerima za toplu potro{nu vodu. Iz preduze}a mole potro{a~e, pogotovo one u ku}ama, da omogu}e ovla{}enim licima pristup mernim instrumentima u podstanicama. S. K.

GRAD KUPUJE JGSP-u [EST AUTOBUSA NA GAS

Na oglas sti`u „mercedes” i „volvo”? Tender za prikupqawe ponuda za kupovinu autobusa na gas mogao bi da bude objavqen i ove sedmice, ukoliko Gradsko saobra}ajno preduze}e “Novi Sad” uspe da spremi dokumentaciju za to, izjavio je ~lan Gradskog ve}a za saobra}aj Sini{a Bubwevi}.

Umesto deset, grad }e gradskom prevozniku kupiti {est autobusa i za to }e biti iz buxeta izdvojeno 190 miliona dinara. - Ta suma bila je planirana i ranije, ali po{to su autobusi na gas skupqi, nego na dizel gori-

Novosadska utorak22.septembar2009.

Karavan festivala

J

tura jeftina i da su ekonomski bazirane svetkovine samoodr`ive. U redu, kultura nije yabe, ali ~ak i letimi~an pogled na princip i mehanizam tro{ewa javnih para govori u prilog ~iwenici da s relativno malo novca mo`emo oplemeniti svakodnevnicu... Istovremeno, skrajnutost nerentabilnih ali vrednih institucija kulture i identiteta Novog Sada ostavqa i gorak ukus u ustima. U lepe i trajne stvari na{e dru{tvo ula`e najmawe u Evropi, no i s malo se definitivno mo`e, ako se ho}e. Ig. Mihaqevi}

U DELU SUBOTI^KE ULICE

[est sati bez vode Zbog radova na vodovodnoj mre`i danas vode ne}e biti u Suboti~koj ulici, od Vardarske

do Tihomira Ostoji}a. Vode ne}e biti od 9 do 15 ~asova. B. M.

Iskqu~ewa struje Novi Sad od 8 do 10 Patrijarha ^arnojevi}a 23 i 25. Od 11 do 12.30 Slova~ka 36 i 38 i 13 i 17, Bulevar oslobo|ewa 65a, 67m i 67a. Od 10 do 11.30 Crpna stanica C3 Klisa 2, Durmitorska od 1 do 11 i od 2 do 14, Primorska od 40 do 66, Sentandrejski put od 60 do 94 i Zadru`na od 1 do 21. Od 9 do 13 Suvoborska od Novosadskog puta do polovine ulice. Petro-

hronika

varadin od 7.30 do 13.30 povremeno u pojedinim ulicama Starog Majura i u Ulici Ra~kog. ^ortanovci od 10 do 11 deo vikend naseqa Borov gaj. Od 8.30 do 12.30 deo vikend naseqa Nadkara{.Sremska Kamenica od 8.30 do 13 deo Ledina~kog puta oko kafane Ilixa. Stari Ledinci od 8.30 do 11.30 celo naseqe sa vikend naseqima Klisa i Brestovi.

^udo na mostu spaslo voz

nih, a moglo je da bude na stotine mrtvih. Jer, kada je putni~ki voz pro{av{i kroz ulice podgra|a Petrovaradina po drvenom vijaduktu po~eo da prelazi most, to~kovi predwe, slobod-

c m y

NASEQE PROSLAVILO SLAVU I 50 GODINA POSTOJAWA

U [angaju nikad boqe -Pedesetogodi{wicu naseqa [angaj proslavqamo zadovoqni, jer se puno na boqe promenilo u posledwih 10 godina zahvaquju}i Gradu Novom Sadu. Infrastruktira je potpuno ura|ena, imamo crkvu, Dom kulture, apoteku, puteve, renoviranu {kolu, vrti}, sada se radi niskonaponska mre`a, a slede}eg meseca }emo otvoriti ogranak Gradske biblioteke “Trifun Dimi}”, koja }e biti prva romska biblioteka u Srbiji. Imamo sve {to je potrebno, vi{e ni cipele ne mo`ete uprqati u [angaju - rekao je ju~e na proslavi dana i slave naseqa [angaj predsednik mesne zajednice Bela Kurina. Biblioteka je potpuno spremna, me|utim, trebalo bi jo{ Grad da da novac za police i dva ra~unara. Kwige su nabavqene uz veliku pomo} Gradske biblioteke.

Foto: N. Stojanovi}

Preostalo je jo{, naveo je Kurina, da Osnovna {kola “Veqko Vlahovi}” nakon 41. godinu dobije i fiskulturnu salu. Mesna zajednica je dobila dozvolu od Urbani-

zma i stekli su se uslovi za gradwu, te kako Kurina ka`e, pregovaraju sa predsednikom Skup{tine Aleksandrom Jovanovi}em i sa gradona~elnikom Igorom Pavli-

ne osovine lokomotive, iskliznuli su iz {ina. Voz se malo, za sve qude u wemu skoro neosetno nakrivio, ali je pre{ao preko celog mosta tako {to su se to~kovi kretali po drvenim pragovima. Kasnije, ma{inovo|a je izjavio da nije mogao ni{ta da primeti, jer u vo`wi nije bilo nikakvih potresa. Sre}om, pruga na mostu je bila prava kao strela, a prvi zavoj je po~iwao tek iza mosta. Tu je skoro slu~ajno stajao ~uvar pruge koji je dao ma{inovo|i znak da stane, jer mu se u~inilo da sa vozom ne{to nije u redu. N. C.

~i}em da sala bude gotova u {kolskoj 2010/2011. godini. - Skup{tina grada uvek gleda da iza|e u susret mesnim zajednicama i da pomogne onoliko koliko je u wenoj nadele`nosti. Ovaj deo grada je imao dosta problema, ali je veliki deo projekata odra|en i sada posle otvarawe biblioteke predstoji gradwa sportske hale koju stanovnici [angaja godinama ~ekaju - rekao je predsednik Skup{tine Jovanovi}. Povodom proslave [angaja Naftna industrija Srbije je ovom nasequ dala donaciju od 200.000 dinara promovi{u}i, kako ka`u, za{titu kulturnog i prirodnog nasle|a. Ju~e je odr`an kros u~enika Osnovne {kole “Veqko Vlahovi}”, potom biciklisti~ke trke, kao i fudbalska utakmica FK “Slavija” i FK “Jedinstvo” iz [angaja. A. Vidanovi}

U O[ „VUK KARAYI]”

Raste fiskulturna sala ^lan Gradskog ve}a za obrazovawe Milan \uki} posetio je ju~e O[ “Vuk Karaxi}”, koja je slavila dan {kole i gde se trenutno gradi najve}a fiskulturna sala u Vojvodini. Drugu, posledwu fazu radova Grad }e finansirati sa 40 miliona dinara, a zbog skorog rebalansa buxeta i ekonomske krize \uki} je izjavio da bi bilo nezahvalno prognozirati kada }e radovi biti gotovi i da veruje da }e novosadska

vlast u~initi sve da se sala zavr{i u dogledno vreme. Direktorka {kole stare 97 godina Mira \ur|ev rekla je novinarima da bi sala mogla biti gotova do decembra, ne ra~unaju}i weno opremawe. Ukoliko bi se ostvarile wene prognoze, od januara naredne godine u~enici O[ “Vuk Karaxi}” kona~no bi mogli imati ~asove fizi~kog vaspitawa u svojoj {koli. Ig. M.

V REMEPLOV

Na mostu izme|u Petrovaradina i Novog Sada 22. septembra 1952. dogodila se neobi~na saobra}ajna nesre}a. Samo ~udom, u woj nije bilo povre|e-

munski “Ikarbus” nije u ni{ta boqoj situaciji. - Po{to Srbija nema doma}u autobusku industriju, o~ekujemo da }e se na oglasu pojaviti “Mercedes”, “Volvo”, “Fijat” i druge svetski priznate kompanije - istakao je Bubwevi}. Z .D.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

edan se zavr{io, drugi odmah po~eo! U~esnici festivala meda nisu se po{teno ni spakovali, a na Spensu je startovao festival hleba. Ima deset dana od zavr{etka fe{te Uli~nih svira~a, ne zaboravimo i smotre iz oblasti nauke, vinarstva, mini filma, tu su i Sinema siti, Sterijino pozorje, festival panka, Egzit... Zanimqivo, ekonomske neda}e nisu spre~ili odr`avawa tradicionalnih manifestacija u gradu. Novi Sad i daqe ima bogat `ivot, u pore|ewu s ostatkom zemqe, {to je neoboriv dokaz teze da je kul-

vo, bi}e kupqeno svega {est vozila - podsetio je Bubwevi}. Oglas }e biti me|unarodnog karaktera, naveo je, po{to se ne mo`e ra~unati na doma}e proizvo|a~e autobusa, jer je novosadski “Neobus” u ozbiqnim finansijskim problemima a i ze-

JU^E PO^EO TRE]I ME\UNARODNI FESTIVAL HLEBA

Prazni~ne poga~e pred publikom

Otvarawem izlo`be na Spensu na temu “Obredni i prazni~ni hlebovi u Vojvodini”, ju~e je zvani~no po~eo tre}i Me|unarodni festival hleba u Novom Sadu. Festival hleba je otvorio predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi}, a posetioci su mogli da vide i izlo`bu finskog umetnika Jake Haikile “Vla{ki hleb besmrtni”, kao i izlo`bu “Civilizacija hleba i piva - drevni Egipat”. Glavna fe{ta po~iwe u ~etvrtak na Trgu slobode, gde }e se Novosa|anima, na {tandovima, predstaviti mnogobrojni pekari i industrije koji }e ponuditi svoje proizvode od hlebnog testa, a istog dana, od 18 ~asova, sugra|ani }e mo}i da u`ivaju u duva~kom vatrogasnom orkestru Brens dens bendu iz Ade. U petak }e uslediti progla{ewe pobednika akcije “Biramo najboqu cipovku” i progla{ewe najuspe{nije umetni~ke kreacije od hleba. B. M.

Foto: B. Lu~i}

U POZORI[TU MLADIH

^ekaju de~je crte`e Pozori{te mladih poziva sve mali{ane od ~etiri do deset godina da u~estvuju na likovnom konkursu na temu “Vuk i prasi}i - drugari ili neprijateqi”, koji se organizuje povodom premijere predstave “Tri praseta”. Radovi se mogu doneti na blagajnu ili u portirnicu Pozori{ta mladih svakog dana do 15. oktobra od 8 do 20 sati. Svi prispeli crte`i bi}e izlo`eni u foajeu velike scene tokom oktobra, a po zavr{etku izlo`be tri najuspe{nija rada dobi}e nagrade: gratis sezonske karte za sve predstave na de~joj sceni, gratis mese~ne karte i dve karte za premijeru predstave “Tri praseta”. M. K.

Harmonike u Sinagogi Akademsko kulturno-umetni~ko dru{tvo “Sowa Marinkovi}” sutra u 20 sati organizuje koncert orkestra harmonika na kome }e gosti biti “Danca orkestra” iz Novog Sada. Koncert }e se odr`ati u Sinagogi. Prisutni }e mo}i da ~uju dela Astora Pjacole, Huga Dijaza, Bramsa, R.Korsakova, a na repertoaru su i kompozicije Stevana Hristi}a i Slavka [uklara.Umetni~ki rukovodilac i dirigent Orkestra harmonika je Goran Peni}. Ulaz je za sve posetioce slobodan. G. I.

Ambrozija preti alergi~nima U narednih sedam dana o~ekuju se umereno visoke koncentracije polena ambrozije. Rizik za pojavu alergijskih simptoma }e biti uve}an svakodnevno, u periodu od 8 do 16 ~asova pa se ne preoru~uje zadr`avawe u blizini zakorovqenih povr{ina. Pored polena ambrozije bi}e prisutne niske koncentracije polena kopriva, trava, bokvica, pelena, pepequga i {tireva koje ne}e zna~ajnije uticati na nastanak alergijskih simptoma. B. M.


utorak22.septembar2009.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

8

DNEVNIK

OTPU[TENI RADNICI IZ „DRAP[INA“ NE POSUSTAJU

[trajk gla|u do posla i plata

U FUTOGU ODR@ANO FINALE U GA\AWU GLINENIH GOLUBOVA

Palan~ani precizno pucaju U Finalu vojvo|anskih liga u ga|awu glinenih golubova u disciplini „Trap“, odr`anom u Futogu 20. septembra, prvo mesto osvojio je Vojislav Raki} iz Pe}inaca, drugi je bio Veqko Stoki} iz Zrewanina, a tre}i Todor Mi{kov iz Ba~ke Palanke. U ekipnoj konkurenciji prvi su strelci iz Ba~ke Palanke, drugi Novosa|ani, dok je tre}e mesto zauzela ekipa Zrewanin 2. Na takmi~ewu je u~estvovalo 69 najboqih vojvo|anskih strelaca, raspore|enih u 12 juniorskih i seniorskih ekipa. Priznawa pobednicima uru~io je predsednik Lova~kog saveza Vojvodine Milo{ Beukovi}, a u~esnici su pohvalili dobre uslove takmi~ewa koje su organizovali lovci iz Futoga. I. S.

OPET NEJASNO]E OKO KOL-CENTRA U DOMU ZDRAVQA

Do|e{ li~no, zaka`e{ telefonom

Taman kad je postalo malo verovatno da gra|anima jo{ ne{to mo`e da zasmeta {to se ti~e kolcentra Doma zdravqa, na{oj redakciji obratila se starija ~itateqka, kojoj je iz tehni~kih raz-

Wen slu~aj ponovo otvara pitawa - da li se pacijentima u Novom Sadu pru`a dovoqno kvalitetna zdravstvena za{tita? Da li im je omogu}eno da do lekara do|u brzo i lako?

Pacijenti koji nemaju telefon kod ku}e nekada i sami do|u u prostorije kol-centra da se dogovore o terminu za pregled, trvde u Domu zdravqa loga onemogu}eno da pozove amblantu i zaka`e pregled. - Nemam fiksni telefon i zbog toga sam oti{la li~no u Dom zdravqa kod lekara. Me|utim, sestre su mi rekle da nemam zakazan termin i da moram da pozovem kol-centar kako bih pregled zakazala. Objasnila sam im da, na`alost, nemam odakle da zovem jer nemam telefon, a one su mi rekle da se sna|em, da kupim halo-karticu ili da zovem od nekog ko ima telefon – ispri~ala je na{a sagovornica, koja nije `elela da joj ime bude objavqeno.

U ustanovi, zbog nefunkcionalnosti vi{e puta isprozivanoj od strane gra|ana, ka`u da je svim pacijentima koji nemaju fiksni telefon omogu}eno da pregled zaka`u li~no. „Oni koji nemaju telefon ne bi smeli da budu poslati ku}i zbog toga, ve} naprotiv, mora da im se pomogne. Takvi pacijenti mogu da do|u li~no kod lekara op{te prakse koji im tad zakazuje pregled preko kol-centra. Pacijenti koji nemaju telefon kod ku}e nekada i sami do|u u prostorije kol-centra da se dogovore oko termina za pregled, trvde u Domu zdarvqa. I. B.

NEOBI^NO TAKMI^EWE MALI[ANA

U subotu prva Guglijada Prva „Guglijada“ za osnovce odr`a}e se u subotu, 26. septembra, u 11 ~asova, u organizaciji {kole ra~unara i stranih jezika „NS pro grup“. Deca uzrasta od petog do osmog razreda takmi~i}e se u brzom tra`ewu odgovara na najve}em svetskom internet pretra`iva~u. Zadaci }e biti iz oblasti nauke, umetnosti, sporta i zabave. Odgovori }e se tra`iti na engleskom uz upotrebu re~nika i vrednova}e se na osnovu brzine, koli~ine i kvaliteta informacija u ograni~enom vremenskom roku. Pobednik }e dobiti besplatan kurs engleskog u {koli organizatoru, a ostale nagrade su vau~eri za kupovinu u „Benetonu“, slu{alice sa mikrofonom za u~ewe stranih jezika na internetu, besplatan internet i druge. U~e{}e je besplatno. Roditeqi mogu prijaviti decu do petka, od 9 do 20 sati u {koli (@elezni~ka 4) ili na telefone 422 003 i 422 004. N. P.

^ITAOCI PI[U S MS

065/47-66-452 & 063/366-977

Huligani ja~i od dr`ave? Otkazana parada ponosa! Jo{ jednom je dokazano da su huligani ja~i i od dr`ave. Oni koji ubijaju strance, sramote nas po svetu, uni{tavaju fasade, bez ikakve koristi za dru{tvo, ~ini se nadja~ali su civilizacijski poredak! Sramota za Srbiju! A 21. vek je! 064/1417... *** Moraju postojati neka pravila, ne mo`e sve biti dozvoqeno, u protivnom to je kraj sveta. Prava homoseksualaca u Srbiji nisu ugro`ena. Politi~ari koji ~uvaju svoje polo`aje moraju da se dodvoravaju mentorima sa zapada i ne spre~avaju odr`avawe parade, a lepo su zamoqeni da je otka`u... 064/3191...

*** Parada ponosa! Digla se pra{ina. Da bi zata{kali koliko qudi dobija otkaz i koliko ih ima gladnih. Boqe bi im bilo da gledaju ovaj posao. 063/8711... *** Da li temama o GSP-u, pesku na ulicama, itd. `elimo da uni{timo ovu lepu r u briku? Otvoreno i dobro pi{ete o najva`nijim temama (statut, kriza, patriotizam, itd) a gde su poruke ~italaca o va`nim temama: ili su se umorili, ili je cenzura?! Vojvo|anin. 064/0167981

Otpu{teni radnici, wih osam iz AD „Petar Drap{in“, gde je privatizacija raskinuta krajem maja ove godine, nastavili su {trajk gla|u ispred Izvr{nog ve}a Vojvodine, tra`e}i da se vrate na posao. Oni su do 16 ~asova bili pred Banovinom, a onda su {trajk nastavili u prostorijama sindikata „Solidarnost“ u Sremskoj ulici, gde su i no}ili. Prema re~ima predsednika sindikata „Solidarnost“ Mi{e Starovi}a, ju~e im nije odgovoreno na zahtev da im pokrajinska ili gradska vlast omogu}i da {trajkuju u prostorijama Grada ili Pokrajine. Starovi} bi danas trebao da zajedno s pokrajinskim sekretarom za rad i zapo{qavawe Miroslavom Vasinim u Beogradu razgovara s dr`avnim sekretarom u Ministar-

stvu ekonomije Neboj{om ]iri}em, ali taj sastanak jo{ nije potvr|en. Da podsetimo, {trajk gla|u radnici iz „Drap{ina“ su po~eli u ~etvrtak pro{le sedmice. Imaju pravosna`ne sudske presude izre~ene na wihovu {tetu, jer su polovinom 2007. godine iza{li bez odobrewa direktora i jednog od biv{ih vlasnika firme Petra Petrovi}a, iz kruga fabrike, da bi protestovali. Ispred novosadske kancelarije Agencije za privatizaciju tra`ili su zaostale plate i ukazivali i zahtevali , izme|u ostalog i da dr`ava sprovede presudu Vrhovnog suda Srbije.Taj sud je jo{ u novembru 2005. godine poni{tio aukciju ���Drap{ina“ ali to nije sprovedeno u delo. Z. Deli}

TURIZMOLOZI U TONS-u OD PONEDEQKA OBUSTAVQAJU RAD

Direktor {ikanira sindikat? Zaposleni diplomirani turizmolozi, wih pet, u Turisti~koj organizaciji Novog Sada (TONS), zakazali su {trajk za ponedeqak 28. septembar. Razlog za brzu reakciju, odmah posle odr`anog {trajka upozorewa u petak pro{le nedeqe, je {ikanirawe sindikata, objasnila je predsednica sidnikata „Solidarnost“ u TONS-u Gordana Stojakovi}. - Odmah po zavr{etku {trajka upozorewa dobila sam nalog da od ponedeqka 28. septembra radim u suvenirnici na Tvr|avi, da prodajem suvenire i istovremeno koordiniram rad s drugim kulturnim insitucijama. Moj kolega Ivan Ivanovi} ju~e je dobio opomenu pred otkaz jer je do{ao na posao u 13.30 a, prema tvrdwama direktora Jovana Ivanova, trebao je da radi pre podne. Ju~e je napravqen novi raspored radnog vremena, sada se radi i subotom i nedeqom, a Ivanovi}u to nije blagovremeno re~eno kazala je predsednica sidnikata Stojakovi}. Turizmolozi tra`e: isplatu julske plate, zapo~iwawe pregovora oko izrade kolektivnog ugovora, dijalog o funcionisawu TONS-a, plan i program rada TONS-a

s posebnim osvrtom koje su manifestacije podr`ane, s koliko novca i po kojem kriterijum, te odgovore koliko je puta mewana sistematizacija i za{to, odnosno za{to su mewane pozicije i radna mesta bez konsul-

tacije sa sindikatom. Interesuje ih i {ta od {kole s osvrtom na turizam ima poslovodstvo TONS-a. U TONS je zaposleno 10 radnika, ukqu~uju}i i direktora, koji je, po sopstvenom kazivawu, magistar me|unarodne ekonomije. Ove zahteve direktor Ivanov je ocenio kao me{awe u poslove o kojima sidnikat ne treba da vodi ra~una. On je naglasio da je Stojakovi}ka, kao izvrstan stru~wak, ustvari unapre|ena jer, s najvi{e radnog iskustva i ugledom koji u`iva u stru~nim krugovima, treba da se u suvenirnici na Info pultu u Muzeju grada bavi razvojem turizma Novog Sada. - Nije bitno kada je o tome odlu~eno - kazao je Ivanov, otklawaju}i sumwu da je to u~iweno iz zle namere. On je dodao da su turizmolozi do sada radili u gradskoj Upravi za privredu, te im se ne svi|aju nova radna mesta. - O~ekivali su slo`enije poslove, budu}i da su dugo u turisti~koj privredi, a sada po{to je TONS u osnivawu rade i najjednostavnije poslove, {to im o~igledno ne godi - ocenio je Ivanov. Z. Deli}

SUDBINA ATP „VOJVODINA” U STE^AJU PREKSUTRA PRED TRGOVINSKIM SUDOM

Reorganizacija preduze}a, ili bankrot Trgovinski sud u Novom Sadu u ~etvrtak 24. septembra treba da otvori raspravu o reorganizaciji preduze}a ATV „Vojvodina“ u ste~aju, ili da proglasi bankrot, ukoliko odbije plan koji podrazumeva preseqewe me|umesnog saobra}aja sa stare autobuske kod @elezni~ke stanice na novizgra|enu na placu „Vojvodine“. Ste~ajni upravnik Nikola Pavlovi} smatra da se u ~etvrtak ne}e odmah glasati o Planu reorganizacije preduze-

ne interesuje sudbina ATP „Vojvodina“, odnosno autobuska stanica, kapitalni objekat ne samo za Novi Sad ve} i za Pokrajinu ka`e Pavlovi}, razo~aran {to gradski oci u stanici ne vide „zlatnu koku“ koja godi{we mo`e da donese veliki prihod gradu. Kako ka`e, gradona~lenik Igor Pavli~i} nije odgovorio na wegov predlog za sastanak, dok je gradski minsitar za saobra}aj Sini{a Bubwevi} mi{qewa da je stanica izgra|ena

Prema wegovim re~ima, plan reorganizacije firme podrazumeva da godi{wi prihod gradu bude najmawe milion i po evra, od naplate stani~ne usluge i od zakupa oko 1.700 kvadrata poslovnog prostora. Taj prihod grad bi mogao da ubira ve} posle pete godine od po~etka rada stanice. Do tada bi se, ka`e Pavlo-

imovina preduze}a procewena je na 556 miliona dinara, dok ukupna potra`ivawa iznose 1.542 miliona dinara; od ~ega najve}i poverioci potra`uju oko 1.169 miliona. Prema re~ima Pavlovi}a, ukoliko bi Trgovinski sud usvojio plan reorganizacije preduze}a, stvorila bi se mogu}nost za pove}awe naci-

Ste~ajni upravnik ka`e da plan reorganizacije firme podrazumeva godi{wi prihod gradu od najmawe milion i po evra, od naplate stani~ne usluge i zakupa oko 1.700 kvadrata poslovnog prostora }a, ve} da }e to biti za dve do tri sedmice, po{to glasawe zahteva sporov|ewe odre|ene procedure u tom postuku. - Prosto je neverovatno da gradske ali i pokrajinske vlasti

na pogre{noj lokaciji, bez da je, kako Pavlovi} nagla{ava, ozbiqnije prou~io Plan reorganizacije ATP „Vojvodina“i dokumetaciju koju stanica ima pre nego {to je po~ela izgradwa. Bubwevi} ka`e da to i nije wegova obaveza, jer je u pitawu me|umesni prevoz, {to nije u wegovoj nadle`nosti. - Stanica ne mo`e da bude od koristi Gradskom saobra}ajnom preduze}u „Novi Sad“ pa zato ne vidim {ta bi imao s Pavlovi}em da razgovaram - kazao je Bubwevi}. Ali Pavlovi} nagla{ava da gradski prevoznik ni ne mo`e, po Zakonu o komunalnim delatnostima, da se bavi pru`awem stani~nih usluga u me|umesnom i me|unarodnom prevozu, ve} samo u gradskom.

Foto: F. Baki}

vi}, namirila polovina poverilaca, a ostatak dugovawa bi se mogao reprogramirati. - Mogao bi se odvojiti samo prostor od oko dva i po hektara na kojem se nalazi autobuska stanica, a ostatak zemqi{ta od ukupno {est hektara prodati ka`e Pavlovi}, i dodaje da bi ATV „Vojvodina“ s gradom mogla da uredi odnose da, na primer, prostorom na autobuskoj gazduje JP „Poslovni prostor“. Ste~aj u preduze}u progla{en je u decembru 2008. godine, a

onalnog dohotka za preko milion i po evra, zaposlilo bi se do 250 radnika i obezbedila isplata zaostalih zarada na koju vi{e od dve godine ~eka oko 500 porodica radnika „Vojvodine“. Pritom Pavlovi} nagla{ava da predstavnici vlasti „treba da izbri{u iz glave nekada{weg vlasnika preduze}a Iliju Devi}a“, jer je Agencija za privatizaciju rakinula ugovor o prodaji firme sa Devi}em kao kupcem ATP „Vojvodine“. Z. Deli}


NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

utorak22.septembar2009.

9

PAVLI^I] I NOVAKOVI] NA GRADILI[TU SUBOTI^KOG BULEVARA

Ma{ine i radnici u dve smene Gradona~elnik Igor Pavli~i} i direktor Zavoda za izgradwu grada Borislav Novakovi} obi{li su sino} radove na izgradwi Suboti~kog bulevara, na deonici od Futo{ke ulice do Ulice Kornelija Stankovi}a, kako bi se uverili da li sve te~e po planu. Borislav Novakovi} je rekao da je svrha ovog obilaska upravo ~iwenica da prethodnih godina nije bilo tipi~no da se sli~ni radovi obavqaju u dve smene. - Radnici ve} mesec i po dana svakodnevno rade, posao te~e po planu i nadam se da }e do 1. novembra biti zavre{eni i Suboti~ki i Somborski bulevar. Tako|e, trudi}emo se, kada god to uslovi dozvole, da se ovakvi poslovi obavqaju u dve smene - rekao je Novakovi}.

VESTI

Foto: B. Lu~i}

Gradona~elnik Pavli~i} izrazio je zadovoqstvo {to posao te~e kako je planirano i izvinio se sugra|anima koji `ive u blizini zbog velike pra{ine koja se di`e tokom izgradwe Suboti~kog bulevara. - Gleda}emo da posao bude zavr{en {to pre, jer je ovaj bulevar jako va`an za Novi Sad. Tako|e, i u narednom periodu trudi}emo se da radimo {to vi{e, kako bi bulevar za koju godinu iza{ao prema autoputu. Na ~itavom delu Suboti~kog bulevara zavr{eno je polagawe cevovoda, koji je spreman za testirawe, a pri kraju je i izgradwa atmosferske i fekalne kanalizacije. Tako|e, zavr{eno je povezivawe kanalizacione mre`e na kolektor u Haxi Ruvimovoj ulici. B. M.

DIREKTOR SRBOQUB BUBWEVI]:

Bez otkaza u „Lisju”

Sti`e vreme sadwe [esta “Novosadska jesen” odr`a}e se od 20. do 24. oktobra u holu na prvom spratu SPC “Vojvodina”, saop{tio je ju~e organizator, Pokret gorana Novog Sada. Pod sloganom “Jesen je pravo vreme za sadwu” i podznakom “Obnovqiva jesen”, u okviru ove ekolo{ke manifestacije bi}e predstavqeni proizvo|a~i najkvalitetnijeg sadnog materijala i cve}a, bi}e promovisane ekolo{ke vrednosti, organizovane prodajne izlo`be i stru~ne tribine o urbanom zelenilu i hortikulturi, kao i predavawa i radionice o obnovqivim izvorima energije. U saop{tewu Pokreta gorana Novog Sada navodi se da je ovo jedna od najve}ih manifestacija ovog tipa u Srbiji, na kojoj je pro{le godine u~estvovalo 180 izlaga~a, 5.000 qudi u~estvovalo je u programima, dok je vi{e od 70.000 gra|ana posetilo “Novosadsku jesen”. S. K.

Slike Johane [uster Izlo`ba slika novosadske slikarke Johane [uster bi}e otvorena ve~eras u 19 sati u galeriji Zlatno oko i traja}e do 2. oktobra. Na ovoj postavci bi}e predstavqene slike koje su nastale tokom prethodne i ove godine. Johana [uster pro{le godine zavr{ila je studije na novosadskoj Akademiji umetnosti u klasi profesora Milana Blanu{e. Galerija Zlatno oko nalazi se u Ulici Laze Tele~kog 3/1. M. K.

LSV prima gra|ane Odbornici Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skup{tini grada danas }e od 18 do 20 sati primati gra|ane u prostorijama LSV na Trgu mladenaca 10. Gra|ani }e odbornicima mo}i da iznesu probleme i sugestije. S. K.

Direktor “Lisja” Srboqub Bubwevi} rekao je za “Dnevnik” da se uprkos glasinama da se za 15 do 75 zaposlenih ovog preduze}a spremaju otkazi, to ne}e desiti, ve} }e pojedini radnici biti raspore|ena na druga radna mesta. Bubwevi} je dodao da zaposle-

ni mogu dobiti otkaz, ali samo ukoliko prekr{e Zakon o radu i ne ispuwavaju radne norme. - Napravili smo preraspodelu primawa u preduze}u, ta~nije rukovodiocima je plata smawena, a radnicima pove}ana. Tako|e, topli

obrok i regres, koji je prose~no deset hiqada dinara, ispla}ujemo od septembra pro{le godine, a za vreme dok sam je na ~elu ovog preduze}a nismo se zadu`ili ni dinar. ^ak smo dug od 180 miliona koji smo zatekli smawili na 90 miliona dinara. B. M.

U ^ETVRTAK NA SPENSU SAJAM ZAPO[QAVAWA

Jagma za in`iwerima elektrotehnike Na Sajmu zapo{qavawa koji }e biti odr`an u ~etvrtak 24. septembra od 10 do 16 ~asova u Zapadnom holu Spensa, do ju~e je nastup potvrdilo 25 preduze}a koja zajedno tra`e preko 350 radnika. Novosadskoj firmi “Telvent DMS” treba ravno stotinu in`iwera elektrotehnike, “ADECCO” tra`i 60 ekonomista, pravnika, komercijalista i prevodilaca za engleski i ruski jezik, “Merkator” nudi zaposlewe za 20 prodavaca, a preduze}u “Worldwide Reliability Services” je potrebno 40 operatera u kol-centru. Ve} tradici-

ugostiteqstvu, a tra`e se i trgova~ki putnici. Kako ka`e direktor novosadske Filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe (NSZ) Sini{a Nadbanti}, koja je uz Savet za za-

Skoro 30. 000 nezaposlenih U avgustu je na evidenciji nezaposlenih u Novom Sadu bilo prijavqeno 29.618 osoba, {to je za sedam odsto vi{e nego pro{le godine, pokazuju podaci gradske Filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. Me|u nezaposlenima je 56 odsto `ena, 11.199 Novosa|ana posao tra`i prvi put, a 18.419 je ve} bilo u radnom odnosu. Du`e od dve godine posao tra`i 14.428 osoba. Najvi{e nezaposlenih je me|u radnicima sa sredwom stru~nom spremom, kojih je 8.962 osobe, slede nestru~ni radnici kojih ima 8.388, dok je najmawe nezaposlenih me|u kvalifikovanim radnicima, kojih je na evidenciji 6.412. Od po~etka godine, u Novom Sadu je ukupno zasnovano 31.882 radnih odnosa. I. S. onalno, me|u novosadskim poslodavcima velika potra`wa vlada za svim profilima radnika u gra|evinarstvu, ma{inskoj struci i

po{qavawe Grada Novog Sada organizator Sajma zapo{qavawa, osnovna funkcija ovakvih manifestacija je da se kroz direktni

RADNICI „STANA” JU^E U AKCIJI

Ravni krovovi svuda zreli za le~ewe Radnici “Stana” ju~e su na Bulevaru oslobo|ewa popravqali samo jedan od velikog broja ravnih krovova u gradu koje je vreme, pored drugih mawe va`nih faktora, dokusurilo. Niko ne zna precizno koliko je ovakvih zgrada u Novom Sadu, ali se zna da sve mawe stanara mo`e da prikupi novac kako bi ih popravilo.U preduze}u “Stan” ka`u da najvi{e takvih objekata ima u delu Stare Detelinare, Limana, Grbavici i jo{ nekim delovima grada. Ako bi radnici “Stana” i drugih firmi koje se bave sanacijom, godi{we u gradu popravili 50.000 kvadrata, Novi Sad bi problem ravnih krovova re{io u narednih deset godina.

Portparol “Stana” Mirko Jeftovi} podse}a da su pre tridesetak godina ravni krovovi bili veoma popularni i da su na{i graditeqi taj manir pokupili od evropskih kolega, ali se pokazalo da na dugi rok ova vrsta gradwe ima i lo{e strane. Jeftovi} obja{wava da je hidroizolacija postavqena na tim zgradama pre trideset godina popustila te da je potrebno zameniti zbog ~ega zna~ajn broj stanovnika sada ima problem. Cena radova zavisi od stepena o{te}ena i vrste popravke, a ono {to stanarima olak{ava izdvajawe novca je mogu}nost pla}awa na rate. Na zgradu sa fotografije stavi}e lim i tako re{iti problem, a cenu trenda sedamdesetih plati}e stanari, na rate. L. N.

kontakt unapredi komunikacija izme|u poslodavaca i onih koji tra`e posao. - Imamo veliku disproporciju obrazovnih profila na birou za nezaposlene s jedne i kvalifikacija koje trenutno tra`e poslodavci s druge strane. Nezaposleni ponekad postavqaju previsoke kriterijume pri proceni poslovnih ponuda, da bi na kraju pristali da rade i poslove ispod standarda. Poslodavci tako|e ~esto kandidatima ne daju potpunu informaciju o opisu posla koji im nude - rekao je Nadbanti}. Prema wegovim re~ima, misija NSZ je da edukuje nezaposlene i osposobi ih za aktivno tra`ewe posla, i da stimulativnim merama podstakne poslodavce da u~estvuju na ovakvim sajmovima. To ne zna~i da }e nezaposleni odmah na}i posao, niti da }e poslodavac prona}i kadrove po svojoj meri, ali }e obe strane ste}i jasniju sliku o svojoj poziciji na tr`i{tu rada. U novosadskoj Filijali NSZ savetuju nezaposlenima da se pre dolaska na Sajam zapo{qavawa konsultuju sa svojim savetnikom u pogledu pisawa radne biografije i vo|ewa razgovora za posao , kako bi se u {to boqem svetlu predstavili pred potencijalnim poslodavcem. I. Sabado{

Foto: F. Baki}

Estonski novinari posetili „Dnevnik” Grupa novinara iz Estonije, koji ove nedeqe obilaze Novi Sad i Vojvodinu, posetila je ju~e i redakciju “Dnevnika”. U razgovoru s glavnim i odgovornim urednikom lista Aleksandrom \ivuqskim estonski novinari su se upoznali s ure|iva~kom politikom lista i trenutnom pozicijom “Dnevnika” na tr`i{tu {tampanih medija u na{oj zemqi, dok su o profesionalnim izazovima novinarstva u Srbiji mogli da se informi{u direktno od svojih kolega iz

na{e ku}e. Goste iz Estonije je pritom najvi{e interesovao uticaj “Dnevnika” u odnosu na Beogradske medije, te polo`aj nacionalnih mawina u Srbiji i Vojvodini. Ina~e, u pitawu je uzvratna poseta, nakon {to je po~etkom godine grupa novinara iz raznih vojvo|anskih redakcija, u organizaciji Centra za politiku i evroatlantsko partnerstvo i pod pokroviteqstvom Skup{tine Vojvodine, boravila u Estoniji. A. G.


utorak22.septembar2009.

Bez automobila u centru Zrewanina ZREWANIN: U oviru obele`avawa Me|unarodnog dana bez automobila, danas }e u Zrewaninu, od 9.30 do 11 ~asova, biti zatvoren saobra}aj za motorna vozila na delu Trga slobode, ispred

Bra~ni par Papi}

Gradske ku}e i u Ulici kraqa Petra prvog. Na Trgu slobode bi}e organizovan „Bazar zdravqa”, kao i prigodan program u kome }e u~estvovati najmla|i Zrewaninci.

Prolaznici }e imati priliku da vide i motorno vozilo na alternativne izvore energije „tojota”, dok }e Auto – moto dru{tvo „Petar Drap{in” promovisati vo`wu biciklom. Svoje u~e{}e na manifestaciji najavili su i supru`nici Jelena i Radomir Papi} koji svake godine biciklima prevaquju po 2.000 kilometara, na razli~itim evropskim destinacijama, a ovog leta su proputovali Hrvatsku, Sloveniju i veliki deo Italije. Manifestaciju organizuju poslovno udru`ewe „BID“ i grad Zrewanin, odnosno Odeqewe za poslove urbanizma – odsek za za{titu `ivotne sredine. Obele`avawu Me|unarodnog dana bez automobila prisustvova}e i pokrajinski sekretar za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj Slobodan Puzovi} sa saradnicima. @. B.

RO\ENI Od petka, 18. septembra, u 7 sati do ju~e i usto vreme rodile su: BLIZANCE: Tijana Vranov iz Novog Sada (de~ak i devoj~ica), DEVOJ^ICE: Regina Aleksandrovi}, Vesna Bugarin, Sne`ana ^obanovi}, Milijana Milinkovi}, Du{ica Rupar, Jelena ]iri}, Dijana Jan~i}, Stanka Vi{wi~ar, Aleksandra Majstorovi}, Vawa Mar~i} Sulomar, Marija Markovi} i Mirjana Mirkovi} iz Novog Sada, Danijela Vuki} iz Gospo|inaca, Tatjana Prica iz Ba~ke Palanke, Dragana Petrovi} iz Koviqa, Milica Novakovi} iz Mokrina, Milana Pavlovi} iz Bege~a, Branislava Vidicki iz Ka}a, Du{ica Pani} iz Vilova, Miqana Ra~i} iz Ba~ke Palanke, Ru`ica Mitrovi} iz Maradika, Gordana Stojisavqevi} iz Futoga, Tawa Kosti} iz Kisa~a, Marija Risti} iz Be~eja i Mira Savi} iz ^uruga, DE^AKE: Qubica Krajinovi}, Zorica Butorac, Tatjana Popovi}, Sawa Lovri} Stefanovi}, Tatjana Aleksi} i Svetlana Crnojevi} iz Novog Sada, Dragana Oparnica Mili{i} iz Titela, Marina Vuj~i} iz Banatskog Kara|or|eva, Aleksandra Marijan iz Siriga, Milana Velimirovi} iz Apatina, Stanislava Jar~evi} Iliba{i} iz Ba~ke Palanke, Melinda Savi} iz Ka}a, Ivana Tomi} iz Futoga, Tawa La~ok iz Ba~kog Petrovca, Dragana Duki} iz Oxaka, Aleksandra Milisavqevi} iz Titela, Sawa Vuji~i} iz ^uruga, Zorica Mrkowi} iz Futoga, Smiqana Radenkovi} iz Veternika, Ramiza Juri} iz Subotice, Etelka Harnu{ iz Ba~kog Gradi{ta i Sandra Aleksandrovi} iz Selen~e.

VOJVODINA

DNEVNIK

c m y

10

ZAVR[ENI VR[A^KI DANI BERBE GRO@\A

„[AJKA[KI RA@AW” OPRAVDAO O^EKIVAWA

Pe~ewe mirisalo selom [AJKA[: Proteklog vikenda I ~lanovi Karate kluu [ajka{u je odr`ana jedinstvena ba iz [ajka{a prikazamanifestacija na ovim prostorili su svoje ume}e, a poma „[ajka{ki ra`aw” u organizasebno atraktivne bile ciji Mesne zajednice i Dru{tva su demonstracije borbi. „[ajka{ka”. Pokrenut s ciqem U programu su u~estvo~uvawa kulturnih vrednosti i vale i kraji{ke grupe: tradicije na{eg naroda, odr`an je „Kraji{nici iz Futopo tre}i put i svake godine je sve ga”, „Qute Grme~lije” i popularniji. To se najboqe vidi „Studenac”. Organizopo broju u~esnika i podru~ju sa kovana je i likovna kologa dolaze. „[ajka{ki ra`aw” je nija na kojoj je u~estvodvodnevna manifestacija koja je valo 27 {ajka{kih slizapo~ela jo{ u subotu rok koncerkara iz svih naseqa tom na kome su u~estvovale rok[ajka{ke i Novoga Sagrupe iz [ajka{a i \ur|eva. da: Gorjana Ivanovi}, Najzanimqivija de{avawa bila Maja Dorokhazi, Ivan su u nedequ, u sredsi{tu sela, u Ki{, Vladimir Dorogglavnoj ulici koja je za tu priliku hazi (\ur|evo), Jovanka Ra`wevi pored glavne ulice bila zatvorena za saobra}aj. U 11 Bekvalac, Rajko i Jagoda Stojni} Jelica – Lela Dejanovi} (Gosposati potpaqeno je preko 70. ra(Nadaq), Vjera Deli}, \urica Ri|inci), Mi}a Kruni} (Mo{orin), `weva na kojima su se pekli prasi|i~ki (^urug), Dobrila @ivanov, Mladen Kanazir ([ajka{), Mile}i, jagawci i jari}i, a bilo je i koLidija Ro|akovi}, Leposava – Bena Kolarov – Bo{kovi} i Radovan tli}a. Ubrzo je pe~ewem zamirisaba Segedinac, Milena Filipovi} Moqski (Novi Sad). Oni su [ajlo celim selom. Miris pe~ewa iz(Koviq), Jelica Mijatov, Nada ka{u ostavili tridesetak veoma mamio je iz ku}a veliki lepih radova, slikanih tehnikom broj me{tana, a do{lo uqa na platnu, sa uglavnom autenje i gostiju iz ~itave ti~nim vojvo|anskim motivima. Vojvodine. Na manifePrema re~ima predsednika Orstaciji, koja nije imala ganizacionog odbora manifestatakmi~arski karakter, cije i Saveta mesne zajednice prijavila se 61 ekipa, Mirka Drini}a, „[ajka{ki ranajvi{e iz [ajka{a, `aw” je prevazi{ao sva o~ekivaali i iz Beograda, Panwa i posta}e tradicija ovog sela ~eva, Novog Sada, Temekoje }e po wemu biti prepoznarina, Se~wa i gotovo tqivo. I idejni tvorac manifesvih naseqa [ajka{ke. stacije Gojko Todorovi}, deli Po na{em tradicionalsli~no mi{qewe. nom gostoprimstvu, sva- Manifestacija je zami{qena ko je svagde dobrodokao dru`ewe za koje ne treba nika{ao. Najva`nije je bilo kva kotizacija niti nov~anik. dru`ewe i da toga dana Svaki dobronameran ~ovek je doniko iz [ajka{a nije brodo{ao. oti{ao gladan, `edan i Nastup KUD „[ajka{” Kako je rekao kapiten ekipe koneraspolo`en. Grbi}, Stevan Dobanova~ki, Duja obavezno u~estvuje na ovoj maniU kulturnom delu programa, na {an Kondi} (Ka}), Miroslav Kofestaciji @ivan ]irivac - Babo, bini, sve tri folklorne selekcije ledin, Ratko Simi} (Gardinovci), wegova ekipa podr`ava sve ono KUD-a „[ajka{” odr`ale su konQubica Ranisavqev, Sne`ana {to je u interesu [ajka{a. Po wecert na kome su me{tanima prikaHofman, Milan Vu~kovi} (Tigovim re~ima, u~estvova}e ~ak i zale deo svoga bogatog repertoara. tel), Du{anka Bla`i} (Budisava), ako svi odustanu. N. D. Turajli}

Gro`|ebal za pam}ewe VR[AC: Od kako je od petka uve~e na sve~anom otvarawu, Vinko Lozi} glumac Tihomir Stani}, od gradonal~enika ^edomira @ivkovi}a simboli~no preuzeo kqu~ i slavqeni~ku vlast nad Gro`|ebalom, u Vr{cu je tri dana vrilo kao u ko{nici. Na trgovima i ulicama bilo je veselo, igralo se i pevalo sa tambura{ima u Hotelu „Srbija”, u kafi}ima i ba{tama. U Domu omladine mladi su uz rokere |uskali, u Narodnom muzeju stariji su mogli da vide slikarska dela, u Apoteci na stepenicama bile su postavke o istoriji zdravstvene kulture Banata i gradskom `ivotu u Vr{cu. Muzi~ki paviqon je bio rezervisan za ozbilwu muziku, de~iji program i fimove, sala Kulturnog centra za poetska susretawa. Deca su imala ringi{pile, vozi} za obilazak grada. U petak uve~e u hotelu „Srbija” za mis berbe gro`|a izabrana je Gordana Dragani. Glavna bina je bila rezevisana za koncerte, tu su u subotu uve~e nastupli „Bajaga i instruktori”, a u nedequ tambura{ki orkestar RTV sa solistom Aleksandrom Padrovim. Najpose}eniji je bio nedeqni defile karnevalske povorke ta~no u podne. U kilometarskoj koloni Dvorskom od vladi~anskog dvora, pa do gradske ku}e defilovale su folklorne grupe iz grada i okoline, a bilo ih je i iz Rumunije i Ukrajine. Bilo je tu i fijakera, obesnih mladih lalo{a na kowima, igrale su baletske grupe iz Vr{ca, paradirale ma`oretkihwe iz Bele Crkve i Vr{ca, karnevalske grupe iz Te{i}a kod Rekovca, Jasenova, Bele Crkve, ve{ti~a~ka grupa iz Velikog Gradi{ta, „Vu~iji ~opor” iz Beograda sa ratni~kim ve{tinama. „Vilewaci sa Mlave” iz Petrovca na Mlavi predstavio se duhovitim performansom „Sve je isto samo wega nema”. Nastupili su sportisti, bajkeri, biciklisti, a na kraju iz aviona su padali padobran~i}i sa gro`|em. R. Jovanovi}

@ITEQI OSTOJI]EVA PROSLAVILI DAN SELA I [KOLE

Ponosni na tri akademika OSTOJI]EVO: Dan sela i Dan Osnovne {kole „Dr Tihomir Ostoji}” zajedni~ki su proslavili proteklog vikenda prigodnim kulturno-zabavnim i sportskim manifestacijama `iteqi i |aci Ostoji}eva u ~okanskoj op{tini. Centralni deo proslave uprili~en je u nedequ kada je na mesnom va{ari{tu pored robnog va{ara uprili~eno takmi~ewe u kuvawu ribqe ~orbe u kotli}ima uz u~e{}e kulinara iz okolnih mesta severnog Banata. Za lokalni przanik u Ostoji}ev~anima su u gostima bili prdstavnici Mesne zajednice Panonija iz ba~kotopolske op{tine. U {koli je prire|ena izlo`ba radova u~esnika ~etvrte De~ije likovne kolonije, koju je ostoji}eva~ka {kola organizovala krajem letweg raspusta u saradwi sa Centrom za likovnu i primewenu umetnost „Tera” iz Kikinde, pod vo|stvom nastavnika likovnog vaspitawa Igora Smiqani}a, kome su u radu sa dvadesetak dece pomagali [arolta Va{, Jasna Anu{i} i Andrea Balint. - Svake godine De~ija likovna kolonija okupqa sve vi{e mladih talenata, na izlo`bama je sve vi{e posetilaca, {to je najboqi znak da se u ovoj sredini neguje likovna umetnost. Za razliku od prethodnih godina prvi put u~esnici kolonije su otkrivali tajne vajarstva i crte`a olovkom. Radilo se u tri grupe sa razli~itom te-

matikom, a najvi{e radova je nastalo u terakoti, zahvaquju}i sradwi sa kikindskom „Terom” ka`e rukovodilac De~ije likovne kolonije Igor Smiqani}. Na sve~anosti u prepunoj sali Doma kulture predsednik Saveta MZ Ostoji}evo i direktor Osnov-

On je konstatovao da se ostvaruje odli~na saradwa sa lokalnom samoupravom op{tine ^oka zahvaquju}i kojoj Ostoji}evo danas ima javnu rasvetu po evropskim standardima, grade se putevi, iznalaze re{ewa i projekti za kanalizaciju, gasifikaciju,

Sa otvarawa izlo`be De~ije likovne kolonije

ne {kole „Dr Tihomir Ostoji}” Antonije Cicmil istakao je da Ostoji}evo i {kolstvo u ovom mestu imaju tradiicju koju nemaju ni mnogo ve}a mesta i gradovi. - Na{e mesto iam svetske vrednosti koje se ogledaju u postignutim rezultatima na{ih sugra|ana u nauci, kulturi, sportu, politici i drugim delatnostima. Ponosni smo da je Ostoji}evo iznedrilo tri akademika Tihomira Ostoji}a, Branislava Bukurova i Rajka Veselinovi}a. Na{e messto i {kola su izvor svih vrednosti i primer tolerancije koju treba da ~uvamo i razvijamo u narednom periodu - naglasio je Cicmil.

objekte male privrede i drugo. Dobra saradwa i entuzijazam gra|ana doprinose da rade tri kulturno-umetni~ka dru{tva, Aktiv `ena, Lova~ko dru{tvo, sportski klubovi i sekcije koje okupqaju mlade i veliki broj me{tana. Pored hora {kole, Peva~kog dur{tva „Potiski sveti Nikola” i ~lanova KUD „Dr Tihomir Ostoji}” na priredbi su nastupili ansambli KUD „Teodor Pavlov” iz Novog Milo{eva i plesna grupa iz Panonije, a sino} je s predstavom „@iva Koprcan” gostovao kikindski glumac Du{an Felbab. M. Mitrovi}

[tedwa ~uva gradsku kasu BA^KA PALANKA: Prihodi Op{tine Ba~ka Palanka u prvih {est meseci ove godine ne{to su mawi od planiranih, ali, ~ulo se na sednici lokalnog parlamenta, kriza nije drasti~no umawila priliv novca u op{tinsku kasu. Ove godine lokalna vlast, odnosno skup{tinska ve}ina, ve} je izvr{ila jedan rebalns op{tinskog buxeta, a po wemu ove godine op{tina po svim stavkama treba da ubere ne{to preko milijarde dinara, na koliko su planirani i rashodi. - Do kraja juna prihodi i primawa buxeta Op{tine Ba~ka Palanka iznosili su skoro 443 miliona dinara, {to je 44 odsto ostvarewe planiranog prihoda buxeta – ka`e predsednik Op{tine Kosta Staki}. –

Za isti period ukupni rashodi i izdaci prema{ili su 410 miliona dinara, {to je nepunih 41 odsto onoga {to je planirano rebalansom buxeta. Nadle`ni ka`u da su u ovoj op{tini pogodili dinamiku priliva sredstava u op{tinsku kasu, jer prihodi se po~etkom godine sporije ostvaruju, pa ovde veruju da }e se na kraju godine ostvariti prihod od jedne milijarde i da novog rebalansa buxeta ne}e biti. Ovde je ve} uvedena {tedwa, a uskoro treba da bude otpu{teno i oko desetak radnika op{tinske uprave, ali jo{ uvek nije izvesno koliki }e biti tehnolo{ki vi{ak u desetak op{tinskih javnih preduze}a i ustanova. M. S.


VOJVODINA

DNEVNIK

POKLON NEPOZNATOG DARODAVCA O[ „JOVAN STERIJA POPOVI]”

Dvadeset ra~unara vr{a~kim osnovcima VR[AC: Ovih dana, glavna tema me|u gra|anima Vr{ca je nebi~no vredan poklon nepoznatog darodavca u~enicima Osnovne {kole „Jovan Sterija Popovi}” iz ovog grada. Darodavac je ovoj {koli poklonio dvadeset ra~unara najnovije generacije, sa licenciranim softerima. - Krajem avgusta, telefonom me je pozvala `enska osoba, upitav{i da li je dobila direktora vr{a~ke Osnovne {kole „Jovan Popovi} Sterija”. Kad sam odgovorio potvrdno, rekla mi je kako „ima ~ast da mi saop{ti da je na{oj {koli pokloweno 20 ra~unara”. Zahvalio sam se, ne upu{taju}i se u detaqni razgo-

vor, a priznajem, pomislio sam da se neko neukusno {ali, znaju}i koliko u {koli kuburimo ba{ sa mawkom kompjutera – pri~a direktor {kole Petar Joksimovi}. Posle desetak dana, nakon ovog razgovora, pred {kolu je stigao kamion iz Beograda, ~iji voza~ je pozvao direktora i rekao mu da je doneo 20 potpuno novih upakovanih ra~unara i da nema adresu po{iqaoca. Kako se niko nije javio da objasni o ~emu se radi, oni su montirani u kabinetu za informatikui u~enici ih uveliko koriste Direktor za sada samo osmehuje, a na pitawe da li mo`da zna o kome se radi, }uti. R Jovanovi}

utorak22.septembar2009.

BURNO ZASEDAWE OP[TINSKOG PARLAMENTA ^OKE

Uzavrelo od uvreda i pretwi ^OKA: @u~na polemika {efa odborni~ke grupe SRS u SO ^oka i pokrajinskog poslanika Milorada Bojina i zamenika predsednika SO @ive Pavlova iz redova Demokratske stranke, na ju~era{wem zasedawu op{tinskog pralamenta uzavrela je u jednom momentu do me|usobnih uvreda i pretwi. Bojin je Pavlovu doslovce rekao da je bitanga, na {ta mu je ovaj uzvratio da }e ga kada izi|u napoqe i{amarati. Na pretwe Bojin je tra`io od predsednik SO ^oka ^abe Pintera (SVM) da mu obezbedi za{titu pozivawem policije, {to ovaj ipak nije u~iniom jer se Pavlov na zavr{etku sednice za izgovorenu pretwu izvinio Bojinu. Fizi~ki obra~un je izostao, ali je zato `estoke polemike bilo kod ve}ine ta~aka dnevnog reda kakve su ^okani ve} navikli da gledaju zahvaquju}i odlo`enim prenosima na lokalnoj ka-

blovskoj TV. Usvojenim rebalansom, buxet op{tine ^oka za ovu godinu smawen je na 348 miliona dinara, {to je 18 odsto mawe u odnosu na prvobitno planiranu stavku od 385 miliona dinara, me|utim kresawe buxeta ne}e osetiti op{tinski funkcioneri, ~iji broj je pove}an od konstituisawa aktuelne vlasti u julu pro{le godine nakon posledwih izbora. Na primedbe odbornika opozicije iz Srpske radikalne stranke da je stavka za plate i dodatke funkcionerima pove}ana za 2,5 miliona dinara, usledilo je obrazlo`ewe da je za svako pove}awe morala da se tra`i saglasnost Ministarstva finansija i ona je i dobijena. Protiv je glasalo petoro odbornika radikala, ali je rebalans buxeta usvojen glasovima 17 odbornika vladaju}e koalicije. Me|u odbornicima je uzavrelo i prilikom razmatrawa izve{ta-

ja o radu Narodne kuhiwe u kome je ~lan Op{tinskog ve}a za oblast zdravstva i socijalne politike Mirjana Marjanov (DS) konstatovala nenamensko kori{}ewe sredstava. Odbornik Milan \ur|ev (SRS), ina~e i zaposlen u Crvenom krstu ^oke, ovo je negirao, tvrde}i da je od planiranih 560 hiqada namewenih za rad Narodne kuhiwe u ^oki ispla}eno svega 261 hiqada. Polemika opozicionih odbornika iz redova radikala i vladaju}e DS nastavqena je i kod imenovawa direktora Direkcije za izgradwu op{tine ^oka. Opozicija smatra da dosada{wa direktorka Direkcije Du{anka Raji} (DS), koja je podnela ostavku, nije trebala da ostane u ovom JP, te da to predstavqa pove}awe broja radnika i dodatno optere}uje buxet. Zamenik predsednika SO @iva Pavlov (DS), obrazlo`io je to upra`wenim radnim mestom

KOMPANIJA „RODI]” NEMA NOVCA ZA ISPLATU DUGA RADNICIMA

Odmarali{te za zaostale plate

Deca radnika „Impela”

VLASNIK „IMPELA” NA NEUOBI^AJEN NA^IN PROMOVISAO RAD U SVOM PREDUZE]U

Gazdin sin pomo}nik u magacinu ZREWANIN: Vlasnik zrewaninskog preduze}a „Impel”, vode}eg distributera {tampe u Sredwem Banatu Dragan Vidakovi}, na neuobi~ajen na~in upoznao je svoje, ali i decu zaposlenih u toj firmi kako sticati radne obaveze. Ponudio im je da tokom leta obavqaju odre|ene poslove u „Impelu” i na taj na~in spoznaju kako funkcioni{e preduze}e, {to }e im svakako koristiti u daqem `ivotu. Posle uspe{ne „obuke”, Vidakovi} je ovih dana deci poklonio kwige „Svet voli dobitnike i nema vremena za gubitnike” autorke Olivere Ptice. Letos su u „Impelu”, osim vlasnikovog sina Danila Vidakovi}a (14), radili i Ana Paun (16), Aleksandra Latinovi} (16), Milana ^oli} (17), Igor Quti} (21), Radomir Buli} (18), Anica Petrovi} (15), Marko Raja~i} (17), Aca Naumoski (14) i Ivana ]ibari} (17). - Kao roditeq koji ima dvoje dece tinejxerskog uzrasta, razmi{qaju}i kako da im pomognem da odrastu u zdrave i normalne qude koji }e `iveti od svog rada i imati izgra|en realan sistem vrednosti, odlu~io sam da starijem sinu Dani-

lu ponudim da preko leta radi kao pomo}ni magacinski radnik u „Impelu”. Ciq je bio da se upozna sa realnim poslom, novim qudima, odnosima me|u wima, wihovim na~inom `ivota i rada, da radi i zaradi realan novac sa kojim }e mo}i slobodno da raspola`e i koji mu mo`e pomo}i u izgradwi sopstvene ravnote`e u potrebi pomirewa sopstvenih potreba, `eqa i mogu}nosti – obja{wava Vidakovi} kako je do{ao na ideju da svog sina i jo{ devetoro dece radnika „Impela” anga`uje u ovom preduze}u. Veoma brzo javili su se i drugi zaposleni i wihova deca, iskazuju}i interes za sli~nim anga`ovawem. - Sagledavaju}i na{e potrebe, shvatili smo da ima prostora za wihovim radom u vidu pomo}ne radne snage u trgovini na malo u na{im kioscima, kao ispomo} u toku letwe sezone na prodaji sladoleda i pi}a. Svrha wihovog anga`ovawa nije toliko u potrebi „Impela”, niti u zaradi koju su oni ostvarili rade}i svoj posao, koliko u jednom novom iskustvu koje su na{a deca mogla ste}i – veli Vidakovi}. @. Balaban

Dani Japana u Somboru SOMBOR: U saradwi somborske podru`nice Dru{tva prijateqstva Srbija- Japan kao i institucija kulture u ovom gradu, od danas }e Somborci imati priliku da se boqe upoznaju sa ovom dalekoisto~nom carevinom. „Dani Japana u Somboru”, kako je naziv manifestaciji, otpo~e}e sve~anim prijemom ambasadora Japana u Beogradu To{io Cunazakija kod somborskog gradona~elnika mr Du{ana Jovi}a, da bi istog dana bili nastavqeni otvarawem izlo`be „Japanske lutke” u somborskom Gradskom muzeju. Ambasador Cunazaki }e razgovarati sa som-

borskim privrednicima u Regionalnoj privrednoj komori, da bi prvi dan manifestacije bio krunisan razgovorom u Srpkoj ~itaonici „Laza Kosti}” o japanskim prevodima kapitalnih dela besmrtnog Wego{a. Naredne dve ve~eri Somborcima }e biti predstavqene i kwige „Ko|iki” (Srpska ~itaonica) i „Biseijeva vernost” (velika sala Gradske ku}e), dok }e se manifestacija zavr{iti muzi~kom ve~eri u Velikoj sali gradske ku}e u 19 sati u petak. Pored somborskih umetnika, gost ve~eri }e biti Megumi Teshima (violina). M. M}

Drugo rezawe buyeta SRBOBRAN: Na osmoj Sednici lokalnog parlamenta u op{tini Srbobran usvojen je drugi rebalans buxeta SO Srbobran za 2009. godinu. Me|u razlozima za rebalans navedena je odluka o smawewu transfernih sredstava za ovu godinu, jer su umesto prvobitno utvr|enih 70,6 miliona dinara, ova sredstva smawena na 39,4 miliona, {to iznosi smawewe za 45,3 odsto. Po ovom drugom rebalansu planirano je da buxet iznosi 358.450.000 dinara. Na~elnica finansija SO Srbobran Er`ebet Segi, na osnovu prihoda u ovoj godini za prvih osam meseci i planiranog iznosa prihoda po drugom rebalansu, zakqu~ila je da se do kaja godine najverovatnije o~ekuje jo{ jedan rebalans i umawewe buxeta. Pored toga ona je rekla da je u prvih osam meseci ove godine ostvareno samo 33,69 odsto od planiranog buxeta. N. P.

11

KULA: Radnici kulske Fabrike ko`a „Eterna” ju~e su u sali SO Kula odr`ali sastanak kojem je prisustvovao i Pokrajinski sekretar za rad Miroslav Vasin, predsednik op{tine Svetozar Bukvi} i direktorica kulske „Eterne” Vesna Maksimovi}. Radnici su tra`ili da do|e do ovog sastanka, jer nisu zadovoqni kako teku aktivnosti koje bi trebao da re{e wihove probleme. Prema re~ima predsednice sindikata u „Eterni” Vere Mandi}, prakti~no nije ispo{tovano ni{ta od onoga {to je dogovoreno kada su prekinute blokade puta. -Dogovor je bio da u Upravni Radnici „Eterne” tra`e vra}awe duga odbor u|u dva predstavnika malih akcionara i radnika, ali do toga dr`ava }e u tom slu~aju imati postoji dokumentacija koja se mona posledwoj Skup{tini nije bimnogo ve}e ingerencije u nastav`e lako proveriti. Ona je tako|e lo, jer su nam odjednom tra`ili da ku re{avawa problema kulske koiznela i plan vlasnika i rukovodsakupimo 10 odsto glasova, {to u `are - rekao je Vasin. stva firme za re{avawe pitawa tom trenutku nismo mogli da poOn je pozvao radnike na jo{ maduga radnicima. stignemo, a oni su zbog toga u lo strpqewa, jer ukoliko `ele da Ve}inski vlasnik je doneo odUpravni odbor se ne{to uradi, luku da se sporno odmarali{te u vratili ~lanove to mora biti Zlarinu u Hrvatskoj proda u sadakoje smo mi traura|eno u skladu {wem stawu, odnosno kao sporno `ili da sklone. sa zakonom i pravo, jer je sudski postupak za Pored toga i dasvim proceduravra}awe ove na{e imovine jo{ qe nema nikama koje treba isuvek u toku. Kompanija „Rodi}” je kvih garancija da po{tovati. To`estoko pogo|ena krizom i nema }e radnicima bikom sastanka u novca da isplati dugovawa radniti izmirena dunekoliko navracima „Eterne” i zbog toga je odlugovawa - ka`e ta pojedini rad~eno da se ne ~eka kraj postupka, Vera Mandi}. nici su te{ko ve} da se odmarali{te {to pre -Dr`ava }e u optu`ili diproda i isplate radnici. Ne moovom preduze}u rektoricu Ve`emo re}i kada }e to biti ni koizvr{iti konsnu Maksimovi} liko }e se novca na taj na~in verziju, tako {to za lo{e vo|ewe obezbediti, ali sav }e biti isko}e izmiriti obapreduze}a koje ri{ten za isplatu radnika. Preveze za poreze i Vesna Maksimovi} prakti~no proma re~ima advokata Kompanije doprinese i taj iznos pretvoriti palo, kao i za neke navodne mal„Rodi}” Nikole Labusa, mogu}e je u svoj vlasni~ki udeo u ovoj firverzacije u poslovawu. Vesna da }e i druge nekretnine biti mi. Ta akcija sigurno }e dosta Maksimovi} je demantovala ovaprodate, kako bi se radnici ispromeniti vlasni~ku strukturu, a kve navode, rekav{i da o svemu platili. N. Perkovi}

Italijanska delegacija u Apatinu APATIN: Direktor najve}eg logisti~kog centra u sredi{woj i ju`noj Italiji NOLA i luke „Napoli” Zeno D Agostino sa saradnikom Dariom Aponte u razgovoru sa Jovom Kora}em, op{tinskim menaxerom i Miodragom Baki}em, zamenikom predsednika op{tine Apatin razmotrili su mogu}nosti saradwe dve zemqe u lu~kom saobra}aju po italijanskom programu „Joint Venture”. Apatinci su Italijane upoznali sa planovima otvarawa Slobodne zone, Robno-transportnog centra i Carinskog drumskog terminala, na Dunavu kod Apatina i mogu}nostima ulagawa staranaca pod povoqnim uslovima koje nudi op{tina.Osim zakupa zemqi{ta na 99 godina od svega dinar za kvadrat u Slobodnoj zoni mogu}a su zajedni~ka partnerska ulagawa, kao i upravqawe zonom. Uz to su pomenute prednosti koje Slobodna zona u Apatinu ima jer se nala-

Italijanska delegacija

zi na najva`nijim re~nim, drumskim i `elezni~kim koridorima. Prezentuju}i luku „Napoli” koja je postala pretesna za kontejnerski i putni~ki sobra}aj, D Agostino je rekao da se italijanski program bazira na regionalnom logisti~kom povezivawu luka i da Italija ima nameru u tom pravcu da se ~vr{}e povezuje sa Bal-

kanom. Italijane je posebno interesovalo predvi|eno regulisawe saobra}aja od i do Slobodne zone, kao i u samoj zoni koja se prostire na 160 hektara, kao i zakonska regulativa za strance da investiraju u na{u zemqu. Nakon razgovor, Italijani su obi{li apatinski budu}i Robno-transportni centar. J. P.

koje je predvi|eno sistematizacijom, a ve}inom glasova za direktora je imenovan diplomirani pravnik Zoran Jovanov iz ^oke. (DS). @u~na je bila i rasprava o programu Pred{kolske ustanove „Radost” za 2009/2010 godinu. Opozicija je bila mi{qewa da se program „Radosti” ne mo`e usvojiti dok se ne podnese izve{taj o radu iz prethodnog perioda, stavqaju}i niz primedbi na ponu|eni materijal, ali Pinter ^aba, predsednik SO ^oka, nije dozvolio odbornici Jovanov Vukici (SRS) da zavr{i svoje izlagawe, obrazla`u}i to isteklim vremenom za diskusiju. Program je ve}inom glasova usvojen uz prihvatawe amandmana Ma|arske koalicije, da se u odelewima PU „Radost” u Padeju i Ostoji}evu umesto jedne grupe dece pred{kolskog uzrasta, formiraju po dve grupe. M. Mitrovi}

Simpozijum u Selen~i SELEN^A: Udru`ewe za zdravu sredinu i organsku hranu „Zdravo-organik” Selen~a u saradwi sa Poqoprivrednim fakultetom u Novom Sadu, slova~kom Agencijom za me|unarodnu razvojnu pomo} i slova~kim Poqoprivrednim univerzitetom u Nitri, te Agrogenofondom iz Nitre organizuje 25. i 26. septembra, Tre}i simpoziju s me|unarodnim u~e{}em „Proizvodwa organske hrane i razvoj ruralnog turizma”. Simpozijum }e biti otvovren u Domu kulture u Selen~i u petak u 9.30 ~asova, a potom sledi niz zanimqivih predavawa na kojima }e u~esnici mo}i izme|u ostalog da ~uju o mogu}nostima organske proizvodwe povr}a, organskoj proizvodwi `itarica i heqde, organskoj proizvodwi mleka i mle~nih proizvoda, svetskim trendovima u proizvodwi hrane i ostalo. Drugi dan simpozijuma posve}en je razvoju ruralnog turizma i za{titi `ivotne sredine, a bi}e predstavqene i slova~ke narodne no{we u proteklih 100 godina. Tako|e, bi}e re~i o ruralnom turizmu u op{tini Ba~, ruralnom i agro-turizmu na podru~ju somborske op{tine, a bi}e predstavqen i projekat „Ru`a vetrova”. U okviru simpozijuma, bi}e odr`an i Drugi festival seoskih priredbi i tradicionalnih jela. Sve~ano otvarawe je u subotu u 12.10 sati, a predstavi}e se Selen~a sa selena~kom paoroskom kuhiwom, Ravno Selo sa „Fijakerijadom”, Futog sa ~uvenim futo{kim kupusom, Melenci s ov~ijim paprika{em, Temerin s pasuqem, Dupqaja s gula{em, Turija sa kobasicom, Sombor sa menijem somborskih sala{a, Svrqig s belmu`om, Petrovac na Mlavi s ba~ijama, Ba~ki Petrovac sa svadbarskim obi~ajima, a vinari iz Tara{a i Erdevika predstavi}e svoja vina iz ravnice Fru{kogorja. Pokroviteqi Simpozijuma su Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Regionalne kancelarije FAO za Evropu i centralnu Aziju. Osim u~esnika iz Srbije, na Simpozijumu u~estvuju i predstavnici iz Slova~ke, Ma|arske, Poqske, Hrvatske, Austrije i Azerbejxana. U subotu }e i 30 ~italaca „Dnevnika” imati priliku da prisustvuju Simpozijumu u N. K. Selen~i.


12

CRNA HRONIKA

utorak22.septembar2009.

DNEVNIK DVE SAOBRA]AJKE U NOVOM SADU

ZBOG SUMWE DA SU NAPALI FRANCUSKOG NAVIJA^A

Izazvali udese pa pobegli

Desetorici pritvor mesec dana Portparolka Okru`nog suda u Beogradu Ivana Rami} izjavila je ju~e da je za desetoricu osumwi~enih za napad na francuskog dr`avqanina Brisa Tatona doneto re{ewe o odre|ivawu pritvora do 30 dana, kao i da im se na teret stavqa te{ko ubistvo u poku{aju. Rami}eva je agenciji Beta rekla da je osumwi~enima, posle prekju~era{weg privo|ewa i saslu{awa kod istra`nog sudije, odre|en pritvor do 30 dana zbog visine zapre}ene kazne i zbog postojawa osobito te{kih okolnosti pod kojima je delo izvr{eno.

Prema wenim re~ima, jedan osumwi~eni pu{ten je da se brani sa slobode i wemu se na teret stavqa krivi~no delo pomo} u~iniocu posle izvr{enog krivi~nog dela. Protiv svih osumwi~enih doneto je re{ewe za sprovo|ewe istrage. Francuski dr`avqanin te{ko je povre|en 17. avgusta na Obili}evom vencu, neposredno pred po~etak fudbalske utakmice “Partizan” - “Tuluz”, kada je grupa huligana napala francuske navija~e koji su sedeli u jednom kafi}u.

Povre|eni Brus Taton

I daqe kriti~no Mladi} je do sada dva puta operisan. U Institutu za kardiovaskularne bolesti ura|ena mu je najpre operacija grudne aorte, a potom i operacija glave. On ima vi{etruke povrede, me|u kojima i povrede mozga, plu}a i oka.

KRAJ DUNAVA NEDALEKO OD APATINA

Nagazna mina i bomba na obali Ru~na bomba i protivpe{adijska nagazna mina (popularna „pa{tetica“) prona|ene su preksino} u reonu Staklara, na obali Dunava nizvodno od Apatina oko 25 kilometara. Ove eksplozivne naprave ot-

krila je jedna `ena, tra`e}i zemqu za cve}e. Bomba i nagazna mina nalazile su se na podru~ju u koje qudi re|e zalaze. U neposrednoj blizini je lokacija na kojoj Apatinci ~esto kampuju. J. P.

OP[TINSKO TU@ILA[TVO U ZREWANINU INCIDENT U KAFANI U JARKOVCU

Izbio zub

Protiv Marka D. (23) iz Jarkovca, zrewaninsko Op{tinsko javno tu`ila{tvo podiglo je optu`nicu koja ga tereti da je naneo te{ke telesne povrede sugra|aninu Nenadu M. Incident se dogodio 15. februara ove godine, pola sata posle pono}i, u jarkova~kom ugo-

stiteqskom objektu „Belami“. Dok je Nenad sedeo za {ankom, Marko mu je pri{ao i udario ga desnom rukom po ustima. Od siline udarca, o{te}eni je pao sa stolice. Ovom prilikom okrivqeni je Nenadu izbio jedan zub, a na drugom mu je prelomio krunicu.

NASIQE U PORODICI U LUKI]EVU

Tukao `enu

Op{tinsko javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podiglo je optu`nicu protiv Z. B. (53) iz Luki}eva, zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo nasiqa u porodici. Wega tu`ila{tvo tereti da se 1. februara ove godine, u porodi~noj ku}i, nasilni~ki pona-

{ao prema svojoj supruzi Z. B. Nakon verbalne prepirke, mu` je nekoliko puta tresnuo `enu po glavi, a zatim ju je i nogom udario u podlakticu desne ruke. Usled tog udarca, kod zlostavqane `ene je do{lo do preloma ruke.

OPTU@NI PREDLOG PROTIV \UR\EV^ANA

Ukrali jasen

Zbog sumwe da su po~inili {umsku kra|u, Op{tinsko javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podnelo je optu`ni predlog protiv Muje J. (18) i Lazara H. (22), obojica iz \ur|eva. Kako se podozreva, wih dvojica su 13. januara ove godine, u prepodnevnim satima, na lokaciji kod @abaqskog mosta,

u{li na posed u vlasni{tvu Javnog preduze}a „Vojvodina {ume“. Sekirom i ru~nom testerom oborili su 56 stabala jasena, u ukupnoj koli~ini od 1,77 kubnih metara. Za ovo krivi~no delo zapre}ena je kazna do godinu dana zatvora i nov~ana globa. @. Balaban

Novosadska policija uprava saop{tila je ju~e da je desetogodi{wu I. O. (1999) iz Veternika u ~etvrtak udario automobil u Ulici Save Kova~evi}a, u trenutku dok je prelazila put, a posle saobra}ajne nezgode u kojoj su devoj~ici polomqene obe noge voza~ je bez zaustavqawa napustio lice lice mesta. Ipak, policija ga je sutradan identifikovala. Sumwa se da je delo po~inio Novica N. (1971) iz Novog Sada. Protiv wega }e biti podneta krivi~na prijava za nepru`awe pomo}i povre|enoj osobi u saobra}ajnoj nesre}i.

Za isto krivi~no delo policija tereti i Novosa|anina Mirka V. (1964), kojem se pripisuje da je 17. septembra na rasksrnici Bulevara kraqa Petra Prvog i Ulice vojvode [upqickog, ne po{tuju}i znak obaveznog zaustavqawa, udario biciklistu D. J. (1967) iz Novog Sada, kojeg je te{ko povredio. Mirko se tereti da je napustio lice mesta ne pru`iv{i pomo} povre|enom, ali ga je policija identifikovala i protiv wega }e biti podneta krivi~na prijava. M. V.

NOVINE U ZAKONU O KRIVI^NOM POSTUPKU

Sporazum o krivici ubla`ava kaznu Vi{e od 50 odsto krivi~nih postupaka ubudu}e }e mo}i da se okon~ava sporazumom o priznawu krivice, odnosno nagodbom, koji }e pogodovati pravosu|u i dr`avi, ali i okrivqenima, najavquju u Ministarstvu pravde Srbije. Dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen izjavio je Tanjugu da sporazumnim okon~awem krivi~nih postupaka i izricawem kazne za koju bi okrivqeni priznao krivi~no delo, dr`ava vi{e ne}e imati duge sudske postupke, rastereti}e se rad sudova, smawi}e se tro{kovi su|ewa, a okrivqeni bi mogao da dobije bla`u kaznu. Prema wegovim re~ima, ovaj institut, koji je u srpsko zakonodavstvo uveden nedavno usvojenim izmenama Zakona o krivi~nom postupku, a ina~e je karakteristi~an za anglosaksonsko pravo, dobio je smisao za primenu poo{travawem kaznene politike.

Homen je podsetio da je izmenama Krivi~nog zakonika kaznena politika poo{trena za ~ak 60 odsto, odnosno pored toga {to su za brojna te{ka krivi~na dela pove}ane kazne, za pojedina je uvedena zabrana izricawa kazni ispod zakonskog minimuma. Prema analizama Ministarstva pravde, sudovi u Srbiji do sada su izricali izuzetno blage sankcije, naveo je Homen i objasnio da u~inioci krivi~nih dela, shodno takvoj praksi, nisu ni imali interes da priznaju krivicu, jer ne bi dobili ni`u kaznu nego {to bi je izSlobodan Homen rekao sudija. Za prakti~nu primenu ovog inPostupak sporazumnog priznastituta potrebno je jo{ da tu`ilawa krivice predvi|a da tu`ilac, {tvo zauzme stav i precizira za okrivqenom ili wegovom branikoja }e krivi~na dela, za koja je zaocu, ponudi da prizna krivicu, pre}ena kazna do 10 godina zatvoodnosno izvr{ewe krivi~nog dera, mo}i da se posti`e nagodba s la. Ukoliko se okrivqeni poziokrivqenim. tivno izjasni o predlogu tokom

dogovora i pregovora, do{lo bi do zajedni~kog predloga tu`ila{tva i odbrane sudu o visini kazne koja }e se izre}i optu`enom. Tu`ilac potom predla`e sudu da se donese presuda po priznawu optu`enog koja }e obuhvatati i visinu kazne, odnosno sankcije za po~iweno krivi~no delo. Prilikom postizawa sporazuma, vodi}e se ra~una o visini kazne, i uslovima za weno izricawe, a u svakom slu~aju, o kazni koja bi motivisala okrivqenog da prizna krivi~no delo bez su|ewa. Kona~nu odluku donosi}e sud koji }e se prilikom dono{ewa presude pridr`avati zakonskih uslova o izricawu i odmeravawu kazne. Svaka faza ovog postupka bi}e snimana, a bi}e sa~iwavan i pismeni zapisnik.

DESET MESECI POSLE PO@ARA

Opasne materije jo{ u „Viskozi” Iz kruga lozni~ke “Viskoze” ni posle deset meseci od izbijawa velikog po`ara u fabrici nije izme{teno oko 500 tona ugqen disulfida (CS2), opasne i lako zapaqive materije. Po`ar koji je zahvatio pogone “Viskoze” 8. decembra pro{le godine pretio je da ugrozi skladi{te CS2, ali je presecawem cevovoda ta mogu}nost spre~ena. Tada je najavqeno hitno izme{tawe CS2 iz “Viskoze” i Loznice, ali do sada to nije u~iweno. Zamenik gradona~elnika Loznice Petar Ekme{~i} izjavio je lokalnim medijima

da je gradska uprava u~inila sve {to je u wenoj mo}i da se ta opasna materija bezbedno lageruje i da sada dr`ava treba da organizuje ~itav posao izme{tawa. Po~etkom godine na ra~un grada iz republi~kog buxeta upla}eno je 1,1 milion dinara i taj novac je upotrebqen za sanaciju cevovoda i ventila u skladi{tu CS2, neophodnog za wegovo bezbedno pretakawe. Tada je obja{weno da se dislocirawe ne mo`e obaviti tokom leta, ve} se mora ~ekati jesen zbog ni`ih temperatura i ve}e bezbednosti prilikom pretakawa. CS2,

koji se koristio u proizvodwi viskoze, celvlakna i svile, ostao je posle prekida proizvodwe u “Viskozi”, februara 2005. godine. Ta zaostala koli~ina utro{ena bi bila za mesec dana da je fabrika nastavila da radi. Iako je, prema navodima poslovodstva, CS2 propisno uskladi{ten u cisternama pod vodom, gra|ani tra`e wegovo {to hitnije uklawawe jer se opasne materije nalaze na oko tri kilometra od centra grada. (Beta)

IZVE[TAJ SUBOTI^KE POLICIJE

Zadr`an zbog heroina Pripadnici Policijske uprave u Subotici odredili su meru zadr`avawa Anselmu S. (29) iz Subotice zbog postojawa osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo neovla{}ena proizvodwa, dr`awe i stavqawe u promet opojnih droga. Osumwi~eni se tereti da je od nepoznate osobe nabavio ve-

}u koli~inu heroina, koju je u svom stanu prepakivao u paketi}e, a zatim prodavao na teritoriji Subotice. Pretresom stana osumwi~enog prona|eno je i oduzeto 83 paketi}a ukupne te`ine 42,40 grama. Anselm S. je saslu{an i uz odgovaraju}u krivi~nu prijavu sproveden istra`nom sudiji Okru`nog suda u Subotici. A. A.

Osumwi~eni za kra|e Pripadnici Policijske uprave u Subotici odredili su meru zadr`avawa Tama{u ^. (18)iz Zrewanina i Miroslavu V. (26) iz Subotice, zbog postojawa osnovane sumwe da su izvr{ili vi{e krivi~nih dela te{ke kra|e. Osumwi~enima se pripisuje da su u periodu od juna do septembra ove godine izvr{ili te{ke kra|e na {tetu Doma zdravqa i obdani{ta u

Subotici, iz kojih su odneli novac, monitore i DVD plejere, koje su zatim prodavali i od dobijenog novca kupovali narkotike, navodi se u saop{tewu policije. Tama{ ^. i Miroslav V. su saslu{ani i uz odgovaraju}u krivi~nu prijavu sprovedeni istra`nom sudiji Op{tinskog suda u Subotici, koji je Miroslavu V. odredio pritvor do 30 dana. A. A.


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

utorak22.septembar2009.

U NOVOM SADU

13

NAKON SVA\E VR[WAKA

Ubo o~uha u nogu

No`em u le|a

U porodi~noj ku}i u Novom Sadu, maloletni L. K. (1992) je u subotu ubo kuhiwskim no`em u nogu svog o~uha Fadila M. (1978), a Isreta H. (1968), koji je poku{ao da ih razdvoji, ogrebao je no`em po grudima, saop{tila je novosadska policija. Prethodno se maloletnik posva|ao s majkom, a o~uh ga je udario pesnicom po glavi. Policija }e podneti krivi~nu prijavu protiv L. K. zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo nasiqe u porodici. M. V.

Na Bulevaru Mihajla Pupina u subotu uve~e Novosa|anin Andrija L. (1989) posva|ao se s Hanijem R. (1990), a zatim ga je ubo no`em u le|a, saop{tila je novosadska policija. O{te}enog je Hitna pomo} odvezla u Klini~ki centar Vojvodine, ali je on oti{ao iz bolnice pre pru`awa medicinske pomo}i. Policija }e protiv Andrije L. podneti krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo nano{ewe lake telesne povrede opasnim oru|em. M. V.

SU\EWE OCU I SINU ZBOG UBISTVA ILIJE MR\ENA IZ OBROVCA PO@AR U SKLADI[TU „DIZAJNA” U BEO^INU

Goreli briket i parket

U Beo~inu je u nedequ izbio po`ar na skladi{tu DOO „Dizajn“ iz Sremske Kamenice koje se bavi preradom drveta. Kako navode u novosadskoj Vatrogasnoj brigadi, na ga{ewe po`ara su iza{li beo~inski vatrogasci. Videv{i da se radi o po`aru ve}ih razmera, vatrogasna ekipa iz Novog Sada, koji je udaqen na svega 13 kilometara, je pritekla u pomo}. Po`ar se iz prostorije za odlagawe briketa na povr{ini od

30 kvadrata, preneo na potkrovqe i prostorije ukupne povr{ine 160 metara kvadratnih, u kojoj je bilo sladi{teno oko 80 kubika kubnih parketa. Vatra je pretila da se pro{iri i na susedne objekte, ali je akcijom beo~inskih i novosadskih vatrogasaca spre~ana. Uzrok nastanka ovog po`ara kao i materijalna {teta je velika, i precizno }e biti utvr|ena nakon zavr{enog uvi|aja. E. D.

MALOLETNIK SE TERETI ZA PO@AR U BA^KOM PETROVCU

De~ak ponovo palio?

Masakr zbog dugovawa, ili iz koristoqubqa? - Ilija mi je dugovao novac, pa sam ga pozvao u ku}u i pitao ga kada }e mi vratiti pare. Kada je po~eo da me psuje i vre|a “pukao mi je film”, dohvatio sam bejzbol palicu i po~eo da ga udaram, ne se}am se ta~no gde i koliko dugo sam ga udarao. Kada sam do{ao sebi, opipao mu sam mu puls i uvideo da ne daje znake `ivota - rekao je, iznose}i odbranu, Bojan \ermanovi} (29) iz Ba~ke Palanke, koji je okrivqe da je zajedno sa svojim ocem @eqkom (57) iz koristoqubqa 11. marta ove godine brutalno ubio Iliju Mr|ena (53) iz Obrovca. S obzirom da je supruga pokojnog, Qeposava Mr|en, u svom

`nog suda je dilema da li je stravi~ni zlo~in koji se desio polovinom marta ove godine po~iwen iz koristoqubqa, te da su otac i sin `eleli da opqa~-

Viwak i kafa Dok je iznosio odbranu, Bojan \ermanovi} je rekao da mu je kobnog dana Ilija Mr|en delovao pripito, te da mu je on sipao viqak da ga po~asti, kao i da je on wemu i ocu skuvao kafu, jer je on ne pije. Qeposava Mr|en je, pak, rekla: - Moj mu` nije pio alkohol, nije pu{io i nije pio kafu. kaju dilera devizama ili je zaista istina, kako tvrdi prvookrivqeni, da je bejzbol palicu indirektno potegao navodni dug

Maloletni Z. S. (1992) iz Ba~kog Petrovca osumwi~en je za izazivawe po`ara na pomo}nom objektu u dvori{tu ku}e Marije G. iz Ba~kog Petrovca. Sumwa se da je on 13. septembra ubacio pikavac kroz prozor i tako prouzrokovao po`ar u kome je izgoreo traktor, tri bale slame, drvena nadstre{nica kao i krov susednog pomo}nog objekta. Ista osoba osumwi~ena je i za podmetawe po`ara u DOO za proizvodwu metli „Raj“ u Ba~kom Petrovcu, u februaru ove godine, kada je prouzrokovana materijalna {teta od oko 13,5 miliona dinara i za to delo protiv wega se vodi sudski postupak. M. V.

U BA^KOM GRADI[TU

U plamenu 40.000 bala slame Na poqoprivrednom gazdinstvu Pavla Raki}a u Ba~kom Gradi{tu, varnica iz auspuha traktora prouzrokovala je po`ar u kome nema povre|enih, ali je pri~iwena velika materijalna {teta, saop{tila je novosadska policija.

U po`aru, koji je izbio u ~etvrtak poslepodne, izgorelo je 40.000 bala slame, a znatno je o{te}eno 120 vagona kukuruza i kombajn. Vatru su ugasili pripadnici Vatrogasne jedinice iz Be~eja. M. V.

Jama u kojoj je zakopano telo `rtve

svedo~ewu navela da je wen mu` za `ivota imao princip da nikome ne pozajmquje pare, niti da ih od nekoga tra`i na zajam, pred ve}em novosadskog Okru-

od 3.650 evra, kako ka`e Bojan \ermanovi}. Tako|e, dilema je i uloga @eqka \ermanovi}a, kog Tu`ila{tvo smatra saizvr{iocem brutalnog ubistva, a on

SU\EWE STANKU SUBOTI]U CANETU I OSTALIM OPTU@ENIM ZA NAVODNI [VERC DUVANA

Svedok: Vozio sam kamion s cigaretama u Erdut Na su|ewu grupi od petnaest okrivqenih na ~elu s biznismenom Stankom Suboti}em Canetom, koje Specijalno tu`ila{tvo tereti za navodnu ume{anost u {verc cigareta tokom 1995. i 1996. godine, ju~e je pred Specijalnim sudom u Beogradu nastavqeno izvo|ewe dokaza u vezi s navodom optu`be o spornom istupu kamiona s cigaretama u septembru 1995. na prostor tada{we Republike Srpske Krajine. Ju~e saslu{ani svedok Dragan ]ur~i}, ispri~ao je da je samo jednom, i to u septembru 1995. godine, kao voza~ kamiona transportne firme u kojoj je radio, s jo{ jednim kolegom, bio u koloni pet, {est kamiona razli~itih prevoznika, koji su od Luke Beograd preko prelaza Bogojevo, gde je, kako je kazao, obavqena carinska procedura, prevezli cigarete negde u okolini Erduta, u tada{woj Republici Srpskoj Krajini. Svedok ]ur~i} je naveo da su kamioni od Luke Beograd gde je, kako je precizirao, obavqen utovar cigareta, do grani~nog prelaza i carinske ispostave Bogojevo, bili pod pratwom dva vozila s policijskim i carinskim oznakama u kojima je bilo nekoliko uniformisanih osoba. Na pitawe predsedavaju-

}e sudskog ve}a Milene Ra{i}, da li je uz robu u kamionu postojala propisana dokumentacija, svedok je rekao da jeste, a da su papiri bili kod uniformisanih lica u pratwi. Svedok ]ur~i} je kazao da je na prelazu Bogojevo obavqena carinska procedura i da su „policajci predali carinicima papire“. Odgovaraju}i na pitawe da li je iz kamiona na teritoriji SRJ

- U tom magacinu su moj kamion istovarili qudi u vojnim uniforma - naveo je ]ur~i}. On je izjavio da mu nije poznato ~ije su bile cigarete, a da se me|u voza~ima naga|alo da su „namewene za vojsku RSK“. U optu`nici Specijalnog tu`ila{tva, pored ostalog pi{e da je „Stanko Suboti} u toku 1995. godine preko svoje firme ’Mia’, ugovorio u Make-

Danas svedo~i Mikeli}? Presedavaju}a sude}eg ve}a sudija Milena Ra{i} je me|u svedocima koji su pozvani da svedo~e na glavnom pretresu za danas, najavila i Borislava Mikeli}a, biv{eg premijera sada nepostoje}e Republike Srpske Krajine. istovarena bilo koja koli~ina robe, svedok je rekao da nije. ]ur~i} je precizirao da su kamioni po prelasku na teritoriju onda{we RSK dobili novu pratwu tamo{wih uniformisanih osoba. Dodao je da je, koliko je wemu poznato, pratwa uobi~ajena za akciznu robu velike vrednosti. Voza~ ]ur~i} je kazao da je wegov kamion istovaren u nekom magacinu desetak kilometara od Erduta, ali da ne zna gde je istovaren kamion wegovog kolege, kao ni ostali iz kolone.

doniji kupovinu velike koli~ine cigareta, koje su nakon ulaska u SRJ bile sme{tene u carinsku ispostavu Luke Beograd radi daqe carinske procedure“. U optu`nici se navodi da su potom „od strane SUC-a, po uputstvu okrivqenog Suboti}a, a potom po nalogu biv{eg direktora SUC-a sada okrivqenog Mihaqa Kertesa, izdate jedinstvene carinske isprave (JCI) o prenaupu}ewu ovih cigareta radi istupa iz SRJ, a u kojima je unet neistinit sadr`aj da preduze}e ’Mia

sam, kao i wegov sin, tvrde da je prakti~no nedu`an. Prema optu`nici, jedanaestog martovskog dana oko 15 ~asova otac i sin su, po prethod-

Ub’ upu}uje cigarete primaocu ’C.C.G.S’ iz Vukovara, pri ~emu je to bilo protivno tada{woj naredbi direktora SUCa da se roba u roku od tri dana ocarini bez mogu}nosti prenaupu}ewa“. Optu`ba iznosi da su „cigarete u teretnim vozilima 28. septembra 1995 . godine u pratwi okrivqenog Milana Rankovi}a ispred firme ’Mia Ub’, upu}ene na carinsku ispostavu Bogojevo, gde su istupila van teritorije SRJ, za {ta je na JCI propisno overen istup ovih vozila na teritoriju tada{we RSK , a {to je evidentirano i u kontrolniku izvoznih JCI –Carinske ispostave Bogojevo na ovaj dan“. Tu`ila{tvo navodi sumwu da su se , navodno, „teretna vozila s cigaretema u toku iste no}i bez ikakvog evidentirawa vratila u SRJ, da bi se roba potom smestila u magacin u Futogu odakle je bez ikakvog evidentirawa prodata direktnim korisnicima“. Optu`nica grupu Stanka Suboti}a tereti da je u periodu 1995. i 1996., obuhva}enom optu`nicom, o{tetila dr`avni buxet za 56 miliona nema~kih maraka i blizu osam miliona ameri~kih dolara. J. Jakovqevi}

nom dogovoru, “namamili” Mr|ena u svoju ku}u u Ba~koj Palanci pod izgovorom da `ele da kupe devize, znaju}i da se Ilija bavi dilerskim poslovima i da nosi sa sobom ve}u sumu novca. Dok je Mr|en sedeo za stolom, Bojan je potegao palicu i wom najmawe 15 puta udario `rtvu u glavu, na mestu ga ubiv{i. Tada su mu, stoji u optu`nici, iz jakne uzeli 3.850 evra i 134.280 dinara. Telo su zamotali u najlon, ubacili u gepek auta, koji je Bojan odvezao u atar Nove Gajdobre i tamo ga zejedno zakopali. Potom su u ku}i oprali krvave zidove, a krvav tepih isekli i zapalili. Braniv{i se, @eqko \ermanovi} je rekao da nije znao da }e Mr|en kobnog dana do}i u wegov dom, da nije imao nikakav dogovor sa sinom... Ustvrdio je da je bio pasivni posmatra~ razgovora Bojana i Ilije koji mu nije li~io na sva|u, te da je bio {okiran i kada je video {ta je sin uradio. Na pitawa ko je zamotao le{, ko je vozio auto do atara, ko je kopao jamu u koju je `rtva

Ubijeni Ilija Mr|en

uba~ena, ko je prao krvav zid, odgovarao je ubek isto : Bojan. Qeposava, supruga pokojnog Ilije, opisala je svog mu`a kao tihog i povu~enog ~oveka, koji se zbog siroma{tva bavio dilovawem deviza kako bi {kolovao sina koji studira u Novom Sadu. Rekla je da je ~ula Iliju samo jednom da spomiwe nekada{we kom{ije “preko ba{te” \ermanovi}e, koji su nekada `iveli u Obrovcu, ali se ne se}a ta~no u kom kontekstu. - Rekao je da \ermanovi}i ili `ele da kupe ku}u u Ba~koj Palanci ali nemaju dovoqno novca, ili da je wihova ku}a pod hipotekom, zaista ne mogu da se setim - rekla je Qeposava Mr|en. Sud je prihvatio predlog branioca Bojana \ermanovi}a da se do narednog su|ewa koje je zakazano za 29. oktobar, obavi pshijatrijsko ve{ta~ewe prvookrivqenog. D. Kne`i}

U KISA^U

@estoka `enska tu~a Novosadska Policijska uprava ju~e je saop{tila da su se u subotu u Kisa~u potukle u Slova~koj ulici me{tanke Qiqana \. (1990) i maloletna S. \. (1993) sa sugra|ankom Danijalom S. (1990) i Novosa|ankama Jelenom [. (1991) i maloletnom A. V. (1991). Kako se ka`e u saop{etwu policije, u me|usobnoj razmeni udaraca rukama i nogama, u~esnice u tu~i zadobile su lake telesne povrede, a policija }e protiv wih podneti zahtev za pokratawe prekr{ajnog postupka za reme}ewe javnog reda i mira. Danijela S. i S. \. prekr{ajno }eodgovarati i zbog kr{ewa odredbi Zakona o li~noj karti. M. V.

DVOJICA OSUMWI^ENIH U GOSPO\INCIMA

Bra}a remetila javni red

Protiv \or|a P. (1987) iz Gospo|inaca policija }e podneti krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~na dela izazivawe op{te opasnosti i ugro`avawe sigurnosti, dok je wegov brat Zoran P. (1989) osumwi~en za ugro`avawe sigurnosti, navodi se u saop{tewu MUP-a. Oni su u nedequ fizi~ki napali Vladimira @. (1987), a Slavi-

cu V. (1991), koja je bila s wim u dru{tvu, vre|ali i pretili joj. \or|e je tom prilikom ispalio u vazduh jedan metak iz lova~ke pu{ke. \or|u P. je, pored ove lova~ke pu{ke, uz potvrdu oduzeta jo{ jedna lova~ka pu{ka i karabin. Protiv \or|a i Zorana P. bi}e podnet i zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka zbog osnovane sumwe da su tu~om remetili javni red i mir. M. V.

OPQA^KANA PUMPA U PETROVARADINU

Do plena fantomkom i pu{kom Nepoznata osoba izvr{ila je razbojni{tvo u nedequ na benzinskoj pumpi „Petrol“ u Petrovaradinu. Maskiran „fantomkom“, neidentifikovani izvr{ilac je do{ao na pumpu naoru`an automatskom pu{kom iz koje je ispalio jedan hitac u vazduh i naterao radnice da mu predaju novac. M. V.


14

DRU[TVO

utorak22.septembar2009.

MEDIJI KONKURISALI ZA 600 MILIONA, A DOBILI 80

Ministar ne}e da finansira senzacije

Od 355 projekata podnetih na konkurs Ministarstva kulture za sufinansirawe projekata u oblasti javnog informisawa sredstva }e dobiti 125, rekao je ju~e ministar kulture Neboj{a Bradi}. Konkurs je raspisan 30. jula po zakqu~ku Vlade o pomo}i medijima u prevazila`ewu ekonomske krize. Bradi} je precizirao da }e za 125 odobrenih projekata biti izdvojeno 80 miliona dinara. Ministar je izrazio zadovoqstvo velikom zainteresovano{}u medija, napomiwuju}i da se na konkurs prijavilo 355 projekata, koji su tra`ili sredstva u ukupnom iznosu 600 miliona. - Svesni smo da u uslovima krize mediji koji idu ka senzacionalizmu, ka skandalu, koji u tome nalaze potencijal za svoj tira` i svoju afirmaciju na tr-

`i{tu ~esto idu preko nekih vrednosti za koje se mi zala`emo - istakao je on. Pomo}nica ministra Nata{a Vu~kovi}-Lesendri} je precizirala da }e za 16 projekata iz oblasti {tampanih medija ministarstvo izdvojiti 9,8 miliona dinara, za 46 projekata radio stanica 21,5 miliona, a za 13 projekata za veb portale 11,2 miliona dinara. Za sedam projekata u oblasti TV produkcije bi}e izdvojeno 6,5 miliona dinara, a za 43 projekta TV stanica 31 milion. Odobreni projekti u najve}oj meri odnose se na informativni program (45 odsto), zatim na obrazovawe (28 odsto), slede verski sadr`aji (14 odsto), de~iji (devet odsto) i kulturni (tri odsto). (Tanjug)

Tre}a {ansa za upis bruco{a Iako je drugi rok za upis studenata u prvu godinu studija na dr`avnim fakultetima i visokim {kolama zvani~no trajao do 19. septembra, neki fakulteti Univerziteta u Novom Sadu na kojima je preostalo slobodnih mesta odlu~ili su da svr{enim sredwo{kolcima pru`e jo{ jednu {ansu da steknu indeks. Tako su tre}i konkursni rok za upis bruco{a raspisali Pravni i Poqoprivredni fakultet u Novom Sadu, Ekonomski u Subotici i Pedago{ki u Somboru, a sva mesta u ponudi predvi|ena su za studente koji }e sami pla}ati {kolarinu. Na Pravnom je slobodno 47 mesta na op{tem smeru ({ko-

larina 73.000 dinara); Poqoprivredni ima 50 mesta na sedam smerova osnovnih akademskih studija ({kolarina 58.000, 68.000 i 80.000 dinara) i ~ak 260 mesta na osnovnim strukovnim studijama (55.000, 65.000 i 76.000 dinara); Ekonomski ima 282 mesta, od ~ega je 190 za redovno studirawe, a 92 za u~ewe na daqinu ({kolarina 88.000, odnosno 99.000 dinara); dok je na Pedago{kom 34 mesta ({kolarina je 50.000 dinara). Prijavqivawe kandidata na Pravnom i Ekonomskom bilo je ju~e, a danas su ve} prijemni ispiti, Poqoprivredni }e danas primati dokumenta, dok }e Pedago{ki to u~initi sutra. V. ^.

Zemqotres kod Alibunara Zemqotres ja~ine 3,2 jedinice Rihterove skale ju~e je registrovan sa epicentrom u regionu Alibunara, nedaleko od Bele Crkve, saop{tio je Republi~ki seizmolo{ki zavod. Navodi se da se zemqotres osetio i u Pan~evu i napomiwe da potres ovog intenziteta ne mo`e da izazove o{te}ewa na objektima. Zemqotres se dogodio ju~e ujutro u 9 ~asova i 55 minuta po lokalnom vremenu, a registrovala ga je mre`a seizmolo{kih stanica Srbije. (Tanjug)

ZA[TITNIK GRA\ANA STRU^NU ANALIZU IZNOSI PRED USTAVNI SUD

Zakon o informisawu na proveri Za{titnik gra|ana Sa{a Jankovi} uputi}e do sutra Ustavnom sudu zahtev za ocenu ustavnosti vi{e odredaba Zakona o izmenama i dopunama zakona o javnom informisawu koje se odnose na ostvarivawa slobode medija i prava na svojinu. - Analize koje su uradili stru~waci za ustavno pravo i medije ukazuje da postoji vi{e razloga zbog kojeg bi kona~ni tekst o izmenama Zakona o javnom informisawu trebalo proveriti na Ustavom sudu Srbije kazao je Jankovi}. Odgovaraju}i na pitawe ho}e li tra`iti odlu~ivawe po hitnom postupku, on je naveo da }e ukazati na sve razloge koji pokazuju da je re~ o pitawu od op{teg dru{tvenog zna~aja i da bi „u najmawu ruku bilo korisno da {to pre odlu~e“, ali da }e „naravno, Ustavni sud sam odlu~iti“.

Napadi i na velikom odmoru

se de{ava uglavnom zbog toga {to se deci sa astmom u toku letwih meseci ~esto ukida terapija zbog smawewa tegoba, pa kada nepripremqeni ponovo do|u u kontakt

U Srbiji 132 obolela od novog gripa U Srbiji su potvr|ena 132 slu~aja obolevawa od gripa izazvanog novim tipom virusa A (H1N1), {to je za jedan vi{e u odnosu na prethodnih nekoliko sedmica. U ju~era{wem saop{tewu Instituta za javno zdravqe „Dr Milan Jovanovi}-Batut“ navedeno je da je toliki broj obolelih potvr|en zakqu~no sa 20. septembrom. (Tanjug)

Vlada je 9. jula uputila Skup{tini na usvajawe po hitnom postupku Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisawu, a parlament ga je

Predsednica Ustavnog suda Bosa Nenadi}

31. avgusta izglasao. Zakonom je znatno poo{trena kaznena politika i uvedeni privredni prestupi koji mogu dovesti do zabrane i ga{ewa medija. Posle

RTS otvara predstavni{tvo u Novom Sadu su dve potpuno razli~ite ku}e i Direktor Radio teleRTS-a poku{ava da pokaja ne `elim da komentari{em vizije Srbije Aleksandar `e kako je RTV vi{ak u wihove poslovne poteze. WihoTijani} odlu~io je da javnom informisawu drvo je pravo da imaju predstavniotvori predstavni{tvo `ave, te da je osnivawe {tvo ovde, {ta god da se iza tog ove medijske ku}e u Nopredstavni{tva u Novom poteza krije. vom Sadu. Kako smo nezvaSadu jedan od na~ina da to Kako nam je na RTV-u ranije ni~no saznali, predstavu~ini. re~eno, izme|u dva javna servisa ni{tvo RTS-a je u povoju, Direktor Radio televipostoji veoma uhodana razmena a za wegovog {efa se najazije Vojvodina Bla`o Pomaterijala. Medijske ku}e jedna vquje biv{a direktorka povi} za “Dnevnik” ka`e drugoj {aqu dnevne rasporede RTV-a Dina Kurbatvinda nije ~uo za ovu vest jer snimawa pa izaski Vrane{evi}, koju je je izvesno biru {ta ih zaUO RTV-a smenio u devreme proDirektor RTS-a nima i `ele da cembru pro{le godine. veo van graAleksandar Tijani} emituju. PokraPrema nezvani~nim inda. On je isformacijama, predstavtakao da }uti. Direktor RTV-a jinski javni serBla`o Popovi} vis, izme|u ostani{tvo RTS-a }e za po~eRTV i RTS log i za RTS potak da radi marketin{ki imaju veoma neobave{ten kriva sve sportposao, sa te`wom da uskokorektnu ske doga|aje na svojoj teritoriro preraste u dopisnisaradwu, koja obuhvata ji, a neretko wihovi prilozi i {tvo, {to bi dovelo u pirazmenu priloga i emisija Dva javna servisa, dve uhodane staze saradwe te da sa te strane nema niiz drugih sfera `ivota bivaju tawe uhodanu saradwu sa emitovani u informativnim Radio televizijom Vojvodine. od pretplate na teritoriji cele kakvih problema. emisijama republi~kog medijOdluka o uvo|ewu novosadskog Srbije (bez KiM), a iznos pri- RTS-u je verovatno potrebno skog servisa. ogranka dr`avnog javnog servikupqen na teritoriji Vojvodine da ima dnevna ukqu~ewa u proPotvrdu ovih informacija do sa, tvrdi izvor “Dnevnika” podeli sa RTV-om tako da 30 odsto gram u svako doba, {to mi ne danas nismo dobili od PR slusledica je podele novca izme|u ostaje u Beogradu, dok se 70 odobezbe|ujemo pa je to verovatno `be RTS-a, iako smo pitawa podva javna servisa, kojom rukosto upu}uje pokrajinskom javnom razlog za stvarawe dopisnislali jo{ pro{log petka. vodstvo RTS-a nije zadovoqno. servisu. Posledwih dana se uve{tva, ukoliko je ta pri~a ta~na P. Klai} Prema zakonu, RTS ubire novac liko spekuli{e da rukovodstvo – rekao je Popovi}. – RTS i RTV

U septembru plu}a ja~e zvi`de mi sa disawem javqaju se posebno tokom no}i ili u ranim jutarwim satima. Statistika govori da se ve}i problemi sa disawem javqaju i svakog septembra po povratku dece u {kole. Naime, sa po~etkom {kolske godine dolazi do ponovnog izlagawa okida~ima za pojavu simptoma i pogor{awe astme. Ovo

Za{titnik gra|ana Sa{a Jankovi}

o{trih protesta stru~ne i {iroke javnosti Vlada je amandmanima izmenila sopstveni predlog, ali to nije umawilo kritike i odmah je najavqeno ispitivawe ustavnosti. Predsednik Srbije Boris Tadi} potpisao je Ukaz o zakonu istog dana kada je i usvojen, ~ime je prakti~no eliminisana mogu}nost za hitnu ocenu ustavnosti tog akta. U radnoj grupi koju je formirao za{titnik gra|ana bili su profesori ustavnog prava Marijana Pajvan~i} i Vladimir Vodineli}, medijski ekspert Rade Veqanovski i advokat Slobodan Kremewak. Iz Ustavnog suda, u koji su ve} stigla dva zahteva za ocenu ustavnosti spornog zakona, ranije je najavqeno da }e ocewivawe ustavnosti biti u redovnoj proceduri, a ne po hitnom postupku. (Beta)

GU@VA NA JAVNOM MEDIJSKOM NEBU SRBIJE

S PO^ETKOM [KOLE STI@U I TEGOBE ASTMATI^NE DECE

Milica D. iz Novog Sada imala je samo pet godina kada joj je dijagnostikovana astma. Wena majka Slavica ka`e da se prvo sumwalo na prehladu i upalu grla, jer je dete ka{qalo, posebno no}u, i te{ko je disalo, ali kako problemi nisu prestajali ni posle nedeqne terapije, na kontroli kod lekara se posumwalo na astmu. Mama Slavica ka`e da je i u wenoj porodici bilo obolelih od astme, pa ju je Milica najverovatnije nasledila. U po~etku im je bilo veoma te{ko da se pomire sa saznawem da }e devoj~ica morati stalno da bude pod kontrolom i da uzima terapiju, ali sada, {est godina kasnije, na pumpicu i lekove svi su se navikli, a posebno Milica. Od astme, hroni~ne bolesti disajnih puteva, bronhija, koja se karakteri{e ponavqanim epizodama zvi`dawa u grudima, ote`anim disawem, stezawem u grudnom ko{u i ka{qu, u Srbiji pati ~ak 7,5 odsto dece, kao i svaki dvadeseti odrasli stanovnik. To je vode}a hroni~na bolest kod dece, ~ija se u~estalost u posledwih nekoliko decenija konstantno pove}ava i kod nas i na globalnom nivou. Proble-

DNEVNIK

sa okida~ima, kao {to su pra{ina, griwe, fizi~ka aktivnost na odmorima, virusne infekcije, vla`ni jesewi dani, dolazi do pogor{awa i napada. Ove tvrdwe dokazane su svetskim istra`ivawima po kojima se pogor{awa i hospitalizacije zbog napada astme kod dece {kolskog uzrasta ~e{}e javqaju u septembru nego u bilo koje drugo doba godine. Farmaceutska kompanija “Merk, [arp & Dome”, u saradwi sa Dru{tvom za prava dece sa astmom tokom ovog meseca organizuje akciju ”Povratak u {kolu”, koja za glavni ciq ima podizanwe svesti u op{toj javnosti o ovoj bolesti. Akcija }e se sprovoditi na teritoriji cele Srbije, a posebno u Beogradu, Novom Sadu, Ni{u i Kragujevcu. U ovim gradovima su organizovane edukativne radionice u osnovnim {kolama na kojima }e lekari govoriti o mogu}nostima prevencije uobi~ajenih pogor{awa simptoma astme kod dece koja se u septembru vra}aju u {kolske klupe. Jer, iako je ovo alarmantna bolest, deca danas mogu sa astmom da `ive, da je dr`e pod kontrolom i da pri tome bolest minimalno uti~e na wihov svakodnevni `ivot uz pravilan odabir lekova. Pored pumpica (tzv. inhalatorna terapija), danas se u le~ewu astme koristi i tzv. nehormonska terapija koja se pokazala bezbednom i za najmla|e pacijente i koja se uzima u obliku tableta. Lekova za astmu kod nas ima dovoqno i nalaze se na pozitivnoj listi lekova. J. Barbuzan

Roditeqi besni, ne daju decu u {kolu U~enici petog razreda O[ „Jovan Cviji}“ u Zrewaninu ni ju~e nisu poha|ali nastavu, jer im to nisu dozvolili roditeqi koji se protive nameri [kolske uprave da u sklopu racionalizacije bude ukinuto jedno odeqewe. Ve}ina |aka od 79 petaka, koliko ih ide u tu {kolu, ni u petak nije sedela u {kolskim klupama. Roditeqi zahtevaju da se i ubudu}e nastava odvija u ~etiri, a ne u tri odeqewa, kako je predvi|eno racionalizacijom. Napomiwu da je, ako su se i morala gasiti neka odeqewa, to trebalo

u~initi pre, a ne u toku {kolske godine. Po wihovim re~ima, deca su u pubertetu i dovoqno je {to su od u~iteqa pre{li na nastavnike, na {ta se jo{ nisu navikli, a sada do`ivqavaju nove promene na koje nisu spremni. Posebno ih iritira to {to je [kolska uprava u Zrewaninu od Ministarstva prosvete dobila samo usmeni nalog da ukine jedno odeqewe petog razreda i {to o toj odluci ne postoji nikakav pisani trag. Roditeqi ostaju pri svom zahtevu, a o tome su ju~e obavestili

i na~elnicu Sredwobanatskog upravnog okruga Tawu Dulovi}. Zrewaninac Zoran Trifuwagi}, ~ije dete poha|a O[ „Jovan Cviji}“, rekao je ju~e za „Dnevnik“ da se i daqe svi nalaze na po~etnim pozicijama. - Sa na~elnicom okruga smo se dogovorili da damo rok do petka kako bi se na{lo neko re{ewe. Deca }e do petka, i}i na nastavu po starom sistemu, dakle u ~etiri odeqewa, a posle }emo videti {ta }e se desiti – ka`e Trifuwagi}. @. B.

Bajramska sofra ispred Bajrakli yamije Islamska zajednica Srbije organizovala je ju~e u Beogradu bajramsku sofru ispred Bajrakli xamije na Dor}olu, gde se okupilo vi{e od hiqadu gra|ana nemuslimana. Muslimanski vernici prostrli su }ilime oko kojih su postavili stolove koji su se povijali od tereta raznih vrsta pita, doma}ih ajvara, sireva i brojnih prera|evina od suvog mesa. Muslimanke u tradicionalnoj no{wi goste su slu`ile sokovima i slatki{ima, a najpopularnije su bile baklave sa rendanim pista}em, tulumbe i kola~ koji se zove pti~je gnezdo. Manifestacija je okupila veliki broj gra|ana privu~enih sna`nim orijentalnim mi-

risima raznih tradicionalnih jela i slatki{a. Muftija Muhamed Jusufspahi} je zahvalio Bogu zbog lepog vremena koje je omogu}ilo da se

sve~anost odr`i na otvorenom i da se kom{ije boqe me|usobno upoznaju jer, kako je rekao, „~ovek je neprijateq onoga {to ne poznaje“. (Beta)


KULTURA

c m y

DNEVNIK

NA SOLUNSKOM FILMSKOM FESTIVALU

Retrospektiva Gorana Paskaqevi}a Retrospektiva filmova srpskog re`isera Gorana Paskaqevi}a na predstoje}em Solunskom festivalu prikladan je oma` za obele`avawe 50. godi{wice postojawa ove umetni~ke manifestacije, izjavila je direktorke festivala Despine Muzaki, za wujor{ki ~asopis “Varajeti”. “Humanisti~ka dela Gorana Paskaqevi}a u kojima se suprotstavqa stereotipima i izbegava pouke odra`avaju na najboqi mogu}i na~in potrebu ~oveka za pronala`ewem novog mesta u dru{tvu koje se ubrzano mewa”, rekla je direktorka Muzaki. U okviru novembarske retrospektive u severnom gr~kom gradu bi}e prikazano 15 Paskaqevi}evih dela, me|u kojima su wegov prvi kratkometra`ni film “Pan Hrska”, klasici kao {to su “Pas koji je voleo vozove” i “Zemaqski dani teku” i najnoviji film “Medeni mesec”, koji je prikazan u Veneci-

ji u programu “Dani autora” i uvr{ten u selekciju “Velikani filma” festivala u Torontu. “Ovo je prva velika retrospektiva Paskaqevi}evog opusa od januara pro{le godine, kada je u wujor{kom Muzeju moderne umetnosti prikazano 14 wegovih filmova”, podsetio je Nik Holdsvort, autor teksta u “Varajeti”.

U „GLASNIKOVOJ” EDICIJI HIQADU I JEDNA KWIGA

Devet novih naslova

Izdava~ko preduze}e “Slu`beni glasnik” iz Beograda objavilo je devet novih naslova iz edicije “Hiqadu i jedna kwiga” koju ure|uje kwi`evnik i kwi`evni kriti~ar Jovica A}in.Me|u novim naslovima edicije su lingvisti~ka studija “Kako re~i mewaju zna~ewe” Antoana Mejea, zbirke eseja “O govoru tela” Hajnriha fon Klajsta, “Izve{taj o karnevalu zlo~ina” Marka Tvejna i “O ubistvu kao lepoj umetnosti” Tomasa de Kvinsija. Objavqena su, tako|e, dela “Apokalipsa” Dejvida Herberta Lorensa, “Dostojevski” ruskih pravoslavnih mislilaca Vladimira Solovjova i Sergeja Bulgakova, antropolo{ka studija “Mit i zna~ewe” Kloda LeviStrosa i esejisti~ko delo Rajnera Marije Rilkea o `ivotu i stvarala{tvu vajara Ogista Rodena.

Posebno je predstavqena zbirka takozvanih biciklisti~kih eseja Alfreda @arija (1873-1907) pod nazivom “^i~a Ibi biciklista”, koje je s francuskog jezika prevela Eleonora Prohi}. “@ari u ovim esejima izri~e pozitivan kriti~ki stav o svetu kroz neku vrstu parodije. Ono {to je naro~ito zanimqivo jeste wegova misao da qudi uvek isti~u srce i mozak kao glavne pokreta~e, a zaboravqaju na stomak, “stoma~inu’, “trbu{inu’, koji je naro~ito aktuelan u modernoj potro{a~koj kulturi”, rekla je Prohi}eva. U biblioteci “Hiqadu i jedna kwiga” do sada je objavqeno tridesetak naslova, me|u kojima su esejisti~ka dela Edgara Alana Poa, Voltera, Leonarda da Vin~ija, Franca Kafke, Xejn Ostin, Mahatme Gandija, Bleza Paskala i drugih autora. (Beta)

NOVI TERMIN I KONCEPT BEOGRADSKOG SAJMA KWIGA

Osamsto izlaga~a iz zemqe i sveta

Ovogodi{wi 54. me|unarodni Sajam kwiga u Beogradu bi}e otvoren 26. oktobra, nedequ dana kasnije nego prethodni, kako bi izdava~i izbegli `urbu s obzirom na to da se Frankfurtski sajam zavr{ava 18. oktobra, izjavila je Tanjugu zadu`ena za odnose sa javno{}u beogradskog sajma kwiga An|elka Bogdanov.Ona je napomenula da }e najzna~ajnija i najve}a smotra kwige u Srbiji, koja }e do 1. novembra okupiti oko 800 izlaga~a, osim novog termina imati i novi koncept. S obzirom na ve}i izlo`beni prostor, predstavqawe savremene svetske i doma}e izdava~ke produkcije, pisaca i drugih prate}ih programi bi}e u okviru posebnih izlo`benih celina, pa se o~ekuje i preglednija sajamska prezentacija, napomenula je An|elka Bogdanov. Projekat Skup{tine grada predvi|a pet celina. U hali 1 bi}e sme{teni doma}i i strani izdava~i kojima je izdava{tvo primarna delatnost i to iskqu~ivo sa sopstvenim izdawima, kao i Gr~ka koja je zemqa po~asni gost ovogodi{weg sajma Hala 4 rezervisa-

na je za doma}e i strane izdava~i i kwi`are. U woj }e biti mesto i za prodaju kori{}enih i antikvarnih kwiga. Dr`avne institucije i ustanove bi}e u hali 1a, a inostrani izlaga~i nacionalne prezentacije, izdava~i koji kao osnovnu delatnost imaju obrazovawe, izdava~i {kolske i stru~ne literature nalazi}e se u hali 2a. Novine su predvi|ene i za rad medija, koji }e, po re~ima An|elke Bogdanov, imati vi{e prostora za rad. Pres centar }e se nalaziti na drugom spratu hale 2, gde }e biti sme{tene i sale za prezentaciju koje nose ime Seleni}a i Peki}a. Umetni~ki direktor ovogodi{weg sajma kwiga u Beogradu je Vladislava Gordi} Petkovi}, profesor engleske i ameri~ke kwi`evnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, prevodilac, publicista, kriti~arka i teoreti~arka kwi`evnosti.U Upravnom odboru Sajma kwiga su @eqko O`egovi} (Skup{tina grada), Tawa Gavrilovi} (Elektroprivreda Srbije), pisac Milovan Vitezovi} i direktor Beogradskog sajma An|elko Trpkovi}.

U tom ~asopisu je ve} objavqen intervju sa srpskim rediteqem, u vreme premijere wegovog novog filma “Medeni mesec” na festivalu u Veneciji po~etkom septembra. Holdsvort sada pi{e da je “Medeni mesec” pri~a o dva para koja poku{avaju da napuste svoje domovine u potrazi za novim `ivotom u Evropi i da je to prvi film koji je do sada snimqen u srpsko-albanskoj koprodukciji.Autor citira i Paskaqevi}eve re~i da mu je prikazivawe tog filma u Veneciji omogu}ilo da sklopi dogovore o distribuciji u Evropi. Paskaqevi}eva firma “Nova film”, sa sedi{tem u Parizu i Beogradu, potpisala je ugovore o zadr`avawu svih prava sa “Evrozumom” za prikazivawe u Francuskoj i Belgiji i sa “Trigon-filmom” za prikazivawe u [vajcarskoj, Austriji i Nema~koj, navodi Holdsvort. (Tanjug)

utorak22.septembar2009.

15

KANA\ANIN LEPA@ O KINI NA BITEFU

Od izvora tri puti}a Uz uzbu|ewe koje Bitef svake godine nosi, u 43. izdawu posebnu zainteresovanost izazvalo je gostovawe Robera Lepa`a, verodostojnog markera vrhova kanadske i svetske pozori{ne prakse. Nakon Evropske pozori{ne nagrade, odr`ane u Solunu 2007, kada je obznawen rad na predstavi „Plavi zmaj“, tetova`a na koju se naslov odnosi, potpuno je poprimila obrise teatra u skladu s definicijom „nove pozori{ne tendencije“, koja decenijama uspeva potpuno istini-

besprekornu likovnost – scenu kao vi{edimezionalno platno. Glumci su nekad podloga, a nekad su i sami podlo`(e)ni naletima videa. A sve u funkciji {to vernije oslikanog socijalno-kulturnog miqea Kine. Da, te velike zemqe u kojoj se, za razliku od Kanade, ne{to i de{ava. I to ne ne{to, nego najve}a svetska kapitalisti~ka revolucija, tik preko praga 21. veka! Za{to zmaj nije promenio boju?! Zato {to poetska imaginacija Lepa`a ne previ|a

vizuelnog rada i dovoqne zainteresovanosti glumaca da ispune prostor. Odgovor na po~etno pitawe krije se u tipi~no zapadwa~ki, kristalno racionalnoj postavci i pre Pitagore svetog broja tri. Pjer Lamontaw i Kler Fore, wegova biv{a supruga iz Kvebeka, koji govore engleski s jakim francuskim akcentom (?!?), u bliskom su, veoma bliskom susretu u Kini, gde cveta hiqadu cvetova. Jedan, u vidu bebe izme|u Pjera i [iao Ling, ipak se ~ini suvi-

uzajamnost ideje o Plavoj reci (Jangce) kao praroditeqki Kineza, i plavom Zmaju, determinisanom, ~isto simboli~ki, gospodarom vatre i pusto{i. Dok zemqa Kina apsolutno raste na zemaqskoj liniji povesti, u wenom dru{tvu striktnost i disciplina sve vi{e nakaze qudskost u o~ima Zapada, duboko ogrezlog u devijaciji. Na tome se zasniva kriti~ki, ujedno estetski prelepi okvir susreta dveju civilizacija, podjednako suprotstavqenih, koliko i sli~nih u svojoj bezumnoj `eqi da vladaju qudskom prirodom. Utoliko ve}om se pojavquje sinergija ne`ne rediteqske ruke, sjajnog

{an. Prava prilika da Kler, „biznis parti lejdi“ iz Kanade, u tom zame{ateqstvu u}ari potomka kojeg ve} neko vreme pri`eqkuje. A od izvora, u ovom slu~aju bogatom kineskom mitologijom, tri puti}a... Da li treba daqi opis de{avawa koji neodoqivo podse}a na ju`noameri~ke sapunice? Ne, i pored pohvala upotrebi novih i sve savr{enijih tehnologija, na nivou elementarnih ambicija o~ekivalo se mnogo vi{e od paradoksalno tendeciozne teatarske korektnosti, prijatno filmske intonacije ugo|aja i goru}e teme (nekog) novog svetskog poretka. Igor Buri}

U PODGORICI

Izlo`ba Angeline Atlagi} Izlo`ba “Krupni plan - Pozori{ni dizajn 2000-2007”, koja obuhvata dela pozori{ne dizajnerke Angeline Atlagi} otvorena je u Centru za savremenu umetnost u Podgorici, javqeno je iz beogradskog Muzeja pozori{ne umetnosti. Izlo`ba je posve}ena pozori{nom stvarala{tvu Atlagi}eve tokom sedam godina na svetskim scenama - od Rusije, preko Slovenije i Gr~ke, do [vedske i [panije.Postavka obuhvata fotografije velikih formata, kostime na lutkama, skice i video prezentaciju iz nekoliko odabranih predstava - “Inferno”, “Otrovana tunika”, “Zaqubqen u tri pomoranxe”, “Rat i mir”, “Drakula”. Autor izlo`be i kataloga je kustos Aleksandra Milo{evi}, a gostovawe je organizovano u okviru saradwe i razmene beogradskog Muzeja pozori{ne umetnosti i podgori~kog Centra za savremenu umjetnost.

Iz predstave „Plavi zmaj”

to da ozna~ava festival kao {to je Bitef. Da li je predstava zadovoqila ukus negovane publike? Nije. Za{to? To zahteva malo du`i odgovor. Predstava, ili boqe re~eno projekat, zasnovan je na krajwe ekonomi~noj formuli: tri glumca i “trideset tri” tehni~ara! Ma{inerija, jednom pokrenuta, ostavqa bez daha! Kao da je sam Koperfild si{ao me|u glumce, da demonstrira iluzionizam profi vrste. (N)ova pozori{na tendencija Lepa`ovog (jo{ uvek) „Plavog zmaja“ je u hibridizovawu forme, u jasno isprepletenim nitima predstave koja koristi filmsku monta`u i


SPORT

utorak22.septembar2009.

c m y

16

DNEVNIK

TRIJUMFOM [PANSKE REPREZENTACIJE ZAVR[EN EVROBASKET 2009

Mala Srbija me|u evropskim velikanima Protutwao je, eto, Evrobasket 2009 ... Pune dve nedeqe najboqi ko{arka{i Evrope vojevali su bitke u {est poqskih gradova, a kulminaciju je ovaj doga|aj imao u Katovicama, gde su reprezentativci [panije oko vrata stavili zlatne medaqe. Prvi put u istoriji [panija je osvojila ovu titulu, jedinu koja joj nedostaje i koju je svim srcem `elela. Veli~anstven rezultat je, osvajawem drugog mesta i prvom medaqom za na{u zemqu pod ovim imenom, ostvarila selekcija Srbije koju je retko ko uop{te i ubrajao me|u kandidate za odli~ja. Kona~no, bronza je oti{la u Gr~ku. Naravno, treba napomenuti da je {est prvoplasiranih ekipa overilo paso{e za Svetsko prvenstvo u Turskoj 2010. godine, a to su, pored osvaja~a medaqa, i reprezentacije Slovenije, Francuske i Hrvatske.

Selektor Ivkovi} koristio je sve raspolo`ive snage u nastojawu da u svakoj utakmici odr`ava strahovit ritam u igri, posebno {to se odbrane ti~e. Najvi{e je vremena na parketu proveo Novica Veli~kovi}, igrao je ukupno 243 mi-

lomili rivale i stvarali preduslove za kontre i poukontre, a da bi se igralo u defanzivi na nivou koji je Ivkovi} postavio kao standard vaqalo je igra~ima da imaju puno snage. Prvi igra~ na{e selekcije bio je, po utisku koji je osta-

sve u Poqskoj bio je Nemawa Bjelica, prvi skaka~ srpskog tima a koji je maestralno zatvarao prilaze na{em ko{u. Milenko Tepi} je mirno}om i inteligencijom bio duhovni predvodnik reperezantacije Srbije... Zaslu`ili su na{i momci,

nici selektora Ser|a Skariola nisu silovito krenuli, pa su pora`eni u prvom kolu od Srbije, ne{to kasnije i od Turske, podizali su formu iz utakmice u utakmicu i najboqe partije pru`ili ba{ u susretima kada se odlu~ivalo o medaqa-

Ponos Srbije: ko{arka{ka reprezentacija na{e zemqe

nuta, ili 27 minuta u proseku. Na{ najboqi igra~ u Poqskoj i ~lan idealne petorke Prvenstva Milo{ Teodosi} bio je drugi po minuta`i i prose~no je igrao po 25,4 minuta, a za ovom dvojicom su Milenko Tepi} (221), Nenad Krsti} (211) itd. U ve}ini me~eva u igru su ulazili svih 12 ko{arka{a i svaki od wih imao je veoma va`nu ulogu u postavci. Naravno, pre svega je u fokusu bila agresivna odbrana kojom su orlovi

vio, Milo{ Teodosi}. Sjajni Vaqevac pru`io je nekoliko odli~nih partija, a posebno }e se prepri~avati ono {to je uradio u polufinalnom duelu sa Slovenijom, kada je re{io pitawe pobednika. Odmah za wim bili su kapiten Krsti} koji je bio stub igre Srbije pod ko{evima, kao i veliki borac Novica Veli~kovi}, koji je u nekoliko utakmica sjajnim potezima davao dodatno ubrzawe na{oj ekipi. Pravo otkrovewe za

Pau Gasol MVP

Pau Gasol s peharom MVP igra~a

[est pobeda i tri poraza Na Evrobasketu 2009 reprezentacija Srbije odigrala je devet utakmica i ostvarila skor od {est pobeda i tri poraza. Stigli su na{i reprezentativci do srebrne medaqe, a wihov put je ovako izgledao: GRUPA C (prva faza) Srbija - [panija 66:57 Srbija - Slovenija 69:80 Srbija - V. Britanija 77:59 GRUPA F (druga faza) Srbija - Poqska 77:72 Srbija - Turska 64:69 Srbija Litvanija 89:79 ^etvrtfinale Srbija - Rusija 79:68 Polufinale Srbija - Slovenija 96:92 Finale Srbija - [panija 63:85

Rukopis Du{ana Ivkovi}a Na{ odabrni tim, predvo|en selektorom Du{anom Ivkovi}em, ostvario je rezultat koji su te{ko o~ekivali ~ak i najve}i optimisti. Duda je stvarao ekipu kroz pro{logodi{we kvalifikacije i leto{we pripreme i uspeo je da napravi sjajan tim, koji je svojom mlado{}u i snagom kolektiva pomrsio konce mnogim favoritima i na{ao se na pobedni~kom postoqu. Upravo su mladost mnogi videli kao najve}i problem Srbije. Nedostatak iskustva, me|utim, kompenzovan je sjajnom atmosferom, sigurno i velikim talentom i jo{ ve}im trudom i, ~ak i u ovako te{kom sistemu takmi~ewa, kapiten Nenad Krsti} i wegovi drugovi pokazali su koliko vrede i kakvim potencijalom raspola`u.

REZULTATI NA[E REPREZENTACIJE

odnosom prema dresu s dr`avnim grbom i svojim igrama, da se popnu na pobedni~ko postoqe i dobiju srebrne medaqe. U~inili su ugroman korak na putu povratka Srbije me|u ko{arka{ke velikane i zato im od srca vaqa ~estitati.

[panci zaslu`eno ^estitke, bez ikakve sumwe, zaslu`uje i najboqa reprezentacija na Evrobasketu 2009 - selekcija [panije. Iako izabra-

ma. Po imenima su [panci bili prvi favoriti i, na kraju, opravdali su veliki ugled koji imaju u svetu ko{arke. Bra}a Gasol, Navaro, Garbahosa, Rubio, Fernandez i ostali su u ovom trenutku zaista najja~a ekipa na Starom kontinentu, {to se najslikovitije pokazalo u polufinalu s Grcima i finalu s na{om ekipom. Silno su `eleli ovo zlato, do wega su i stigli. Grcima je pripala bronza, a Slovenija ponovo ni-

je uspela da stigne do pobedni~kog postoqa. Zavesa na Evrobasket je spu{tena i sada su na potezu analiti~ari koji }e poku{ati da objasne, na osnovu brojki, {ta se to i za{to de{avalo u Poqskoj. Me|utim, nama je najva`nije da su srpski reprezentativci prekinuli osmogodi{wi post i da su nas, posle velikih razo~arawa na EP 2005. i 2007. godine, ponovo naterali da o ko{arka{ima iz na{e zemqe pri~amo s divqewem. To je, uz medaqu i plasman na SP, najve}i dobitak Du{ana Ivkovi}a i wegovog tima i verujemo da s veliki uspesi tek nalaze pred ovom ekipom. A. Predojevi}

SLOVENCI BESNI ZBOG IZGUBQENE BRONZE

Titula najboqeg igra~a Evrobasketa u Poqskoj pripala je lideru {panske reprezentacije Pau Gasolu. U ovom trenutku sigurno najboqi ko{arka{ na Starom kontintu, ina~e ~lan NBA liga{a Lejkersa iz Los An|elesa, odigrao je jo{ jedno takmi~ewe na vrhunskom nivou i apsolutno je zaslu`io sve po~asti. Postigao je Pau Gasol 168 poena (18,7 u proseku), imao 75 (55+20) skokova, ostvario 11 asistencija i 17 gre{aka, odnosno ~ak 20 blokada. Specijalni `iri proglasio je i idealnu petorku prvenstva, u kojoj su se na{li, osim Gasola, i Rudi Fernandez ([panija), Milo{ Teodosi} (Srbija), Vasilis Spanulis (Gr~ka) i Erazem Lorbek (Slovenija).

FIBA slu{a [pance i Grke Slovena~ka {tampa i elektronski mediji su u glas istakli da je za poraz wihove reprezentacije od Gr~ke u borbi za bronzu na Evropskom prvenstvu kriva FIBA. - FIBA nam je dozvolila samo polufinale - citira u naslovu izve{taja re~i predsednika Ko{arka{kog saveza Slovenije Du{ana [e{oka list „Delo“. - Ko{arka{ima mogu samo da ~estitam na velikom uspehu, a istovremeno sam ogor~en na FIBA, koju vode tre}erazredni slu`benici, koji rade onako kako im ka`u veliki: Grci, [panci i ostali - rekao je za list iznervirani [e{ok. On je jo{ naglasio da se to mora zavr{iti i najavio da }e i na narednom zasedawu FIBA pokrenuti o{tru raspravu. Predsednik Ko{arka{kog saveza Slovenije istakao je da wegova ekipa nije imala {anse da do|e do medaqe, po{to je bilo nemogu}e pobediti Grke kada su sudije pokrale toliko lopti.

Jurij Zdovc

ZBIRNA STATISTIKA SELEKCIJE SRBIJE

Milo{ Teodosi} prva zvezda Prezime

utak.

minu.

za 2

%

za 3

%

za 1

%

sk.

as.

poena

prosek

Teodosi}

9

229

19-35

54,3

19-43

44,2

32-38

84,2

23

47

127

14,1

Krsti}

9

211

47-92

51,1

0-1

0

27-38

71,1

43

14

121

13,4

Veli~kovi}

9

243

18-42

42,9

17-44

38,6

13-17

76,5

44

17

100

11,1

Tripkovi}

9

202

11-18

61,1

18-43

41,9

6-8

75

8

11

82

9,1

Tepi}

9

221

19-33

57,6

7-28

25

13-17

76,5

26

11

72

8,0

Perovi}

9

129

19-34

55,9

0-0

0

30-37

81,1

21

6

68

7,6

Raduqica

7

45

8-14

57,1

0-0

0

7-8

87,5

6

1

23

3,3

Ma~van

9

113

3-12

25

4-10

40

7-8

87,5

17

8

25

2,8

Bjelica

9

159

4-13

30,8

3-12

25

6-7

85,7

46

10

23

2,6

Pauni}

9

128

6-10

60

1-6

16,7

4-10

40

15

3

19

2,1

Markovi}

9

143

4-10

40

0-16

0

8-10

80

27

16

16

1,8

Popovi}

5

30

0-3

0

0-4

0

4-6

66,7

3

1

4

0,8

- Ko{arka{i Gr~ke su neka`weno udarali, a na{ima su za ne`ne dodire sudili gre{ke - rekao je jo{ predsednik slovena~kog saveza i zakqu~io: - Slovenija ima kvalitet za medaqu, ali nam je nisu dozvolili. List „Dnevnik“ pored op{irnog izve{taja sa utakmice protiv Grka objavquje i izjavu selekotra reprezentacije Jurija Zdovca, koji je tako|e naveo da se ne mo`e oteti utisku da kriterijumi sudija na posledwe dve utakmice Slovenije nisu bili isti kao na prethodnim me~evima. Zdovcu je zasmetao i sistem takmi~ewa, koji na Evropskom prvenstvu nije bio regularan - jer su slovena~ki reprezentativci imali nedovoqno vremena za odmor i regeneraciju. Na pitawe da li }e i daqe ostati selektor, Zdovc nije imao jasan odgovor. - U ovom trenutku bih rekao: nikada vi{e, toliko je iza nas stresnih dana - istakao je Zdovc.


SPORT

DNEVNIK

[ESNAESTINA FINALA LAV KUPA SRBIJE Danas OFK Beog. - Novi Sad 15.30 Sutra N. Pazar - Ml. radnik (15.30) Srem - Borac (15.30) Vo`dovac - Jagodina 15.30 Parti. (KM) - Napredak 15.30 BSK - Sevojno 15.30 ^ukari~. - Metal. (GM) 15.30 Smederevo - Kolubara 15.30 Spartak ZV - Be`anija 15.30 Rad - Mladost (L) 15.30 Radni~. (Svilaj.) - Banat 15.30 Hajduk (Kula) - ^SK Piva. 15.30 Prole. (N. Sad) - Javor 15.30 Vojvo. - Dinamo (Vr.) 15.30 Cr. zvezda - Mlado. (A) 18 Partizan - In|ija 19 Ako se me~ okon~a nere{enim ishodom, odmah se pristupa izvo|ewu penala.

Ka`wen zbog kla|ewa Sa{a Ili} je suspendovan na neodre|eno vreme zbog navodnog kla|ewa na Lacio protiv svog kluba Salcburga u me~u Lig Evrope. Jedan svedok navodi da su se Ili} i saigra~ Raki} kladili na Lacio i da su se radovali golu italijanskog kluba pro-

Sa{a Ili}

tiv Salcburga, dok ni kod jednog gola svog tima nisu pokazali nikakve emocije. - Ili} je priznao da se kladio, ali ne na Lacio, dok Raki} negira sve tvrdwe - rekao je sportski direktor Salcburga Hajnc Hohauzer i dodao da su obojica negirali optu`be da su se radovali golovima Lacija. Nije pitawe da li su se kladili, me|utim, ne `elimo da se na{i igra~i uop{te klade.

GOLMAN VOJVODINE ALEKSANDAR KESI] BLISTAO U DERBIJU

Mora jo{ boqe

Naslutio strelca

Fudbaleri Partizana u derbiju petog kola Jelen superlige pobedili su Vojvodinu i pridru`ili se Crvenoj zvezdi na ~elu tabele. Crno – beli su imali boqe {anse od Novosa|ana i zaslu`eno slavili. Epitet koji je ova utakmica imala, na`alost, nije ispratio i odgovaraju}i ambijent. Samo pet hiqada gledalaca na stadionu u Humskoj razlog je za brigu, pre svega qudi iz Partizana, a potom i ~elnika Fudbalskog saveza Srbije. Da li nam najva`nija sporedna stvar na svetu gubi na atraktivnosti, ili su,

baleri Partizana ve} po navici u drugom poluvremenu deluju fizi~ki nespremni ? [ampion jeste imao vi{e {ansi od Novosa|ana i zaslu`io slavqe, ali ako se `eli kvalitet za Evropu onda je ovo malo. Duvala je promaja u odbrani crno – belih, {to samo pukom slu~ajno{}u nije ka`weno. Trener Goran Stevanovi} propuste protiv Vojvodine pravda umorom svojih izabranika posle me~a sa Tuluzom. - Samo tri dana posle starta u Ligi Evrope do{ao nam je derbi u doma}em prventvu. Zadovoqan sam pobedom, protiv konku-

Vojvodina je razo~arala u derbiju sa Partizanom, a golman Aleksandar Kesi} – odu{evio. Da je bilo sve po ovoj konstataciji, fudbaleri u crveno-belim dresovima osvojili bi bod. Ovako, Beogra|ani su za boqu igru,

Demantuju vas doga|awa na terenu Partizanovog stadiona? - Vidim da se ve}ina wih bavi navodnim strahom fudbalera Vojvodine. Nema govora o tome, bio je to samo jedan lo{ dan na{ih igra~a. Osim Ple~a i Me-

nu pa`wu treba da posvetimo Brani Ili}u. Opasan je napada~, hitar, ve{t strelac. Odjednom se stvorio ispred mene. Nisam jo{ video snimak, ali je o~igledno da ga nismo dobro zatvorili – analizira Kesi}.

Prijava zbog navija~a Komesar za takmi~ewe Zajednice superliga{a Branislav Deli} podneo je prijavu disciplinskom sudiji Nikoli Latinovi}u zbog nekorektnog skandirawa navija~a Partizana prema sudskim i organima redima, kao i upotrebe pirotehnike. pak, utakmice ko{arka{a Srbije na Evropskom prvenstvu razlog tako male posete, osta}e nejasno. Ako je i ovo drugo u pitawu, nema opravdawa, jer Partizana je igrao jednu od utakmica koje mogu da re{e teku}e prvenstvo. Goran Stevanovi} zabele`io je prvi trijumf na klupi crno–belih i bio presre}an, me|utim, pitawe je da li mu je ekipa ba{ blistala. Vaqak je me~ dobio na potez, ali u delu igre koji je apsolutno pripao Novosa|anima. Do tada samo je Mladen Krstaji}, dakle {toper, poku{ao da savlada izvanrednog Kesi}a. Partizan je u prvom poluvremenu imao ~etiri–pet stopostotnih {ansi, ali i Vojvodina je mogla do gola. Brzonogi Mr|a i Tadi} nekoliko puta su be`ali svojim ~uvarima, a izostajala je samo prisebnost pred Mladenom Bo`ovi}em. Utisak je da crno – beli imaju problema sa formacijom 4-13-2, posebno kada su na terenu dvojica zadwih veznih. Ataci {ampiona izgledaju jalovo, brzo se gubi lopta, a potom tro{i ogromna energija u poku{aju da se ista povrati. Mo`da je upravo to jedan od razloga {to fud-

renta za titulu jer je do{la posle emocionalne ispra`wenosti u duelu sa Francuzima. Pokazali smo da smo ekipa jer smo smogli snage da nadigramo i savladamo jednu od tri najboqe ekipe u prvenstvu – rekao je Stevanovi}. Trener crno-belih vidi boqe dane za svoju ekipu. - Sre}an sam jer smo za kratko vreme uspeli da promenimo pristup igri. Od apatije, koje nas je “krasila” na po~etku sezone, stigli smo do agresije, koja je neophodna za dobre rezultate. Pritiskamo protivnika u ranoj fazi igre i to je model na kojem }u insistirati. Jo{ uvek nije sve idealno, ali vremenom, ube|en sam, ispravi}emo i nedostatke – optimista je Stevanovi}. Partizan sutra igra me~ {esnaestine finala Lav kupa sa In|ijom. - Na`alost, nikako da se odmorimo, ali kukawa nema. Po~iwemo takmi~ewe u kojem `elimo da odbranimo trofej i koncentracija je na nivou. U Kupu je sve mogu}e, protivnik je solidan, ali o~ekujem jo{ jedan trijumf – rekao je trener crno–belih Goran Stevanovi}. I. Lazarevi}

Marakana pod suspenzijom Incidenti koje su napravili navija~i Zvezde u Smederevu po~etkom drugog poluvremena, kada je sudija Gogi} (Novi Sad) susret zbog bakqade i ulaska nekoliko navija~a na teren desetak minuta prekinuo, mogli bi skupo da ko{taju na{ najtrofejniji klub. Komesar za takmi~ewe Branislav Deli} povukao je prvi potez. - Zbog de{avawa u Smederevu u kojima su u~estvovali navija~i gostuju}e ekipe stadion Crvene zvezde je suspendovan. Po hitnom postupku odluku o kazni done}e zamenik Disciplinskog sudije Drak-

~e Dimitrijevi}. Tako|e, pokrenut je postupak i protiv doma}ina Smedereva, zbog propusta u samoj organizaciji me~a - saop{tio je komesar Deli}, uz konstataciju da ranije nov~ane sankcije koje su izricane crveno-belima nisu imale efekta. Te{ko je o~ekivati da }e ~itav slu~aj biti re{en do srede, kada je na programu me~ {esnaestinefinala Lav Kupa Srbije izme|u Zvezde i Mladosti (Apatin). To daqe zna~i da bi duel Kupa na na{em najve}em stadionu, u sredu, mogao da bude organizovan bez prisustva publike... Z. R.

ZVEZDA REZULTATSKI UBEDQIVA U SMEDEREVU

Predsednika raduje prepoznatqiva igra slu~aju, ne}e biti lako u nastavku takmi~ewa, ali sam optimista. Poku{a}emo da slavimo i u narednom derbiju u Novom Sadu – izneo je svoje impresije prvi ~ovek crveno-belih Vladan Luki}. Igra~i Beogra|ana uglavnom isti~u da je ubedqiva pobeda zaslui`ena, ali da se do we stiglo uz dosta muka. - Izuzetno te`ak me~ protiv iskusnog rivala. Posao nam je

Leki} preska~e Vojvodinu Nema dileme. Zvezda u derbi duel protiv Vojvodine ulazi osetno oslabqena. Golgeter Dejan Leki} zaradio je ~etvrti `uti karton u Smederevu, pa ga o~ekuje prinudni odmor u Novom Sadu. Najverovatnije }e ga zameniti Jevti}. {e me raduje igra koja ve} postaje prepoznatqiva. Moram da ka`em da je bila na visokom nivou. Na dobrom smo putu, ali moramo da u~inimo sve kako bismo to i zadr`ali. U svakom

17

PARTIZAN POBEDIO VOJVODINU

KOMESAR BRANISLAV DELI] REAGOVAO

Fudbaleri Crvene zvezde su novom trojkom na vru}em terenu u Smederevu sa~uvali lidersku poziciju u prvenstvu. Pi`onova ~eta je ponovila disciplinovanu i borbenu igru, uostalom to su aduti na kojima se insistira od starta sezone, a trud je nagra|en novom pobedom. - Ova tri boda su jako va`na jer smo se, na neki na~in, pribojavali utakmice u Smederevu. Uz ubedqiv trijumf najvi-

utorak22.septembar2009.

donekle bio olak{an brzim golom u otvarawu utakmice. Vidi se da napredujemo, da se isplati naporan rad na treninzima. U~ini}emo sve da ovakav ritam zadr`imo. Sledi duel u Kupu

protiv Apatinaca, pa jo{ jedno veliko isku{ewe, derbi protiv Vojvodine, u kojem opet treba pokazati koliko vredimo - smatra Slavko Perovi}, najzapa`eniji akter u Smederevu, koji je postigao gol i asistirao kod penala kojim je susret definitivno prelomqen. [ansu sa klupe iskoristio je i Aleksandar Jevti}, efektnim pogotkom. - Posle rovovske bitke u prvom, ~ini mi se da smo rivala dotukli u drugom poluvremenu. Ekipa je pru`ila maksimum, a normalno, radujem se zbog prvenca u Ligi u Zvezdinom dresu. Moram na nastavim sa kvalitetnim radom i dokazivawem, da svaku priliku iskoristim na najboqi mogu}i na~inveli Jevti}. U sredu na Marakani Zvezda do~ekuje Mladost (Apatin) u okviru starta u na{em najmasovnijem takmi~ewu. Z. Rangelov

Brana Ili} nadmudrio Aleksandra Kesi}a u 76. minutu

izra`eniju `equ za pobedom i ve}i broj stvorenih {ansi u 76. minutu nagra|eni osvajawem celog plena. Posle beogradskih 1:0 za Partizan, golman Vojvodine Aleksandar Kesi} ka`e: - Vi{e bih voleo da sam pogre{io hiqadu puta, a da nismo izgubili! Takva `eqa postoji samo u teoriji? - Sla`em se, ali i daqe sam ube|en da Partizan nije boqi tim od Vojvodine – tvrdi Kesi}.

dojevi}a, svi su podbacili – veli Kesi}. Bez postignutog gola na Partizanovom stadionu te{ko da mo`e da se o~ekuje bod? - O~ekivao sam bar jednu loptu iza le|a mog kolege Bo`ovi}a. Tu i le`i kqu~ na{eg rezultatskog posrnu}a – smatra ~uvar mre`e Novosa|ana. Pokazali ste se ne samo kao dobar golman, ve} i kao dobra prognozer? - Znam na {ta ciqate. Najavio sam uo~i utakmice da poseb-

Sutra Vojvodinu o~ekuje me~ s Dinamom iz Vrawa u Lav kupu Srbije? - Sada sve misli moramo da okrenemo tom duelu. Vojvodina ima negativna iskustva s ekipama iz ni`eg ranga u kupu i zato ne smemo da u|emo u utakmicu s devizom “lako }emo”. Tek kada presko~imo Vrawance, misli}emo na Crvenu zvezdu – poru~uje Aleksandar Kesi}, po mnogim ocenama najzapa`eniji fudbaler Vojvodine u beogradskom porazu. S. Savi}


18

SPORT

utorak22.septembar2009.

DNEVNIK

VOJVO\ANSKA LIGA – ISTOK

MFL TITEL–@ABAQ

Kne`ev~ani dva puta vodili

Het-trik Du{ka Klaji}a

Obili} - Radni~ki (B) 2:2 (2:1) NOVI KNE@EVAC: Stadion Obili}a, gledalaca 100. Sudija: S. Jovanovi} (Vr{ac). Strelci: Trifunac u 18. i 30. za Obili}, a Vasi} u 29. i 51. minutu za Radni~ki. @uti kartoni: Crkvenjakov, Beleuc (Obili}) i Petrovi} (Radni~ki). OBILI]: Labus 7, Lagund`in 6 (Zekovi} -), Kova~ 7, Beleuc 8, [ibul 7, Mandi} 7, Vrankovi} 7, Igwatov 7 (\uki} 7), Trifunac 8, Bili} 7, Crkvewakov 7. RADNI^KI: ^e{qar 7, Galam{o{ 6, Lazi} 7, Vasi} 8, Ilovac 7, Petri} 7 (Zinaja -), Tumbas 7, [koro 7 (Ron~evi} 7), Tomi} 8, Petrovi} 7, Andra{i} 6 (Do{en 7). U zanimqivom nadigravawu Novokne`ev~ani su dva puta bi-

Bili} (Obili}) i Do{en (Radni~ki)

li u vo|stvu pogocima snala`qivog Sa{e Trifunca, ali su gosti iz Bajmoka uspevali oba puta preko Vitomira Vasi}a da poravnaju rezultat i odnesu bod. Trifunac se odli~no sna{ao u 18. minutu kada je loptu poslao u dowi desni ugao Bajmo~ana, ali je u 29.minutu izjedna~io iz slobodnog udarca sa 20 metara Vasi}, zatresav{i preko `ivog zida mre`u doma}ih. Ve} u narednom napadu Trifunac je iz kontre po desnoj strani matirao odbranu Bajmo~ana, a izjedna~ewe je usledilo po~etkom drugog dela uspe{nim izletom Vasi}a u kazneni prostor Obili}a.. M. Mitrovi}

Dinamo - Kozara 2:1 (0:0) PAN^EVO: Stadion Dinama, gledalaca 150, sudija: Vasiqevi} (Zrewanin). Strelci: Kova~evi} u 63. i Savanovi} u 77. za Dinamo, a Grubor u 69. minutu za Kozaru. @uti kartoni: Lukovi}, Kova~evi} i Jerkovi} (Dinamo), a Labus i Kiurski (Kozara). DINAMO: Varga, Rob 6 (\okovi} 6), I. Pe{ovski 7, Markovi} 7, Timotijevi} 7, Lukovi} 6, Milivojevi} 6, Juri{a 7 (\ekovi}), Kova~evi} 8 (Jerkovi} 7), Savanovi} 8, Spaskovski 7. KOZARA: Oqa~a 7, Ni. Buni} 6 (Ro`ajac), Pani} 6 (B. Buni} 6), I. Rodi} 6, Labus 7, Reqi} 6, Proti} 6, Karanovi} 7, Kitanovi} 6, S. Rodi} 6, Kiurski 6 (Grubor 7). Vredno je samo drugo poluvreme. Poveo je Dinamo posle gre{ke Ilije Rodi}a. Jedan od naj-

zapa`enijih u redovima gostiju Karanovi} je u 69. minutu odli~no centrirao s desne strane, a Ilija Grubor volejem prosledio loptu u mre`u. Samo par minuta kasnije Savanovi}, najzapa`eniji na utakmici je zapo~eo i dovr{io akciju Dinama za pobedonosni gol. S. Miti}

Budu}nost (SC) - Crvena zvezda Bio star 2:0 (0:0) SRPSKA CRWA: Igrali{te Budu}nosti, gledalaca 300, sudija: Latki (Subotica). Strelac: \ukanovi} u 59. i 68. minutu. @uti kartoni: S. Radin, Risti} (Budu}nost), a Na|alin, \. Popovi}, Ajdari}, ]ur~i} (Crvena zvezda Bio star). BUDU]NOST: D. [tevin 7, S. Radin 7, S. [tevin 7, \ukanovi} 8, Lukin 8, Todorov 8, Radi{i} 7, Antin 6 (Meki} 7), Manojlovi} 7 (@e. Radin), Risti} 7, Basta 7 (Rajli}). CRVENA ZVEZDA BIO STAR: In|i} 7, [tikovac 6, Markovi} 6, Kraguq 7, Na|alin 6 (D. Popovi}), \uri} 7 (Vujaklija), Ceko 7, \. Popovi} 7, Ajdari} 7, ]ur~i} 6 (Su~evi}), \akovi} 6. U kom{ijskom odmeravawu snaga zaslu`ena i sigurna pobeda ~ete iz \urine varo{i. Posle odli~nog udarca \ukanovi}a sa vi{e od 30 metara lopta je iznenadila In|i}a i doma}ini su poveli. Da bi u 68. minutu na-

vi} 6), ]irkovi} 6 (Poqak), Makarun 7. Posle tri uzastopna poraza, Novobe~ejce je najzad ogrejalo jesewe sunce. Po~etak je pripao gostima, koji su preko svog najopasnijeg strelca Radeta Makaruna u 22. minutu imali prvu veliku {ansu, ali je udarac brzonogog napada~a sa desetak metara u levu stranu gola golman Nem~ev na vol{eban na~in uspeo da skrene u korner. Posle velike gu`ve u kaznenom prostoru gostiju, najprisebniji je bio @arko \oki} i glavom kraj desne stative uspeo da ubaci loptu u mre`u. U drugom poluvremenu gosti su se otvorili i krenuli na sve ili ni{ta. Kroz wihovu razre|enu odbranu, u 68. minutu posle duplog pasa s Parabuckim Davorina [ijanovi}a na{ao se o~i u o~i sa golomanom Mili}evim koga je lako zaobi{ao i postavio kona~an rezultat. Zl. Mari}

Radni~ki (Z) - Polet 4:0 (1:0) ZREWANIN: Igrali{te „kraj Skrobare“, gledalaca 200, sudija: Ba~i} (Subotica). Strelci: Pajevi} u 25. Radi{i} u 47. i 75. Todorovi} u 87. minutu. @uti kartoni: Pajevi} (Radni~ki), [}epanovi} (Polet). RADNI^KI: Magda -, Vidakovi} 7, Baji} 7, Pajevi} 8, Milo{evi} 7, Samarxi} 6 (\ulinac), Zaki} 7 (Bla`i} 6), Todo-

Serija Kozar~ana Sloboda - Budu}nost (A) 6:0 (2:0) NOVI KOZARCI: Stadion Slobode, gledalaca 700, sudija: Kowevi} (Vr{ac). Strelci: Malinovi} u 17. i 45. Geci} u 51. 79. Gavrilovi} u 63. i Ostoji} u 68. minutu. @uti kartoni: Ostoji} i Malixa (Sloboda), a [topoq i Selmi} (Budu}nost). SLOBODA: @ivkov 7, Stojakovi} 7 (Malixa 7), Nadla~ki 7, Mono{tori 8, Gavrilovi} 8 (Bilbija 7), Ostoji} 8, Misi} 7, Aramba{i} 8, Geci} 8 (Sredi}), Buni} 7, Malinovi} 9. BUDU]NOST: Tomi} 6, Butkovi} 5, Fun}an 6, [topoq 6, Selmi} 5, Jovi~evi} 6, \apa 6 (Quti} 5), Pe{i} 5 (Milo{evi} 6), Lazarevi} 6, Rajin 6 (Georgijev), Selakovi} 6. Fudbaleri Slobode ru{e sve, a wihovu {irinu osetili su i fudbaleri Budu}nosti iz Alibunara. Ve} u 17. minutu najboqi igra~ me~a Mirko Malinovi} pogodio je ciq, a isti igra~ pre isteka prvog dela utakmice postigao je i svoj drugi pogodak. Doma}i fudbaleri u drugom delu postigli su jo{ ~etiri pogotka i time se u~vrstili na vrhu tabele. M. S. kon kornera na drugoj stativi \ukanovi} podmetnuo nogu i overio trijumf doma}ina.

Jedinstvo (NB) - Borac 2:0 (1:0) NOVI BE^EJ: Gradski stadion kraj Tise, gledalaca 200, sudija: Vojni} (Subotica). Strelci: \oki} u 30. i [ijanovi} u 68. minutu. @uti kartoni: Mati}, Parabucki i Drqa~a (Jedinstvo), a Kolak (Borac). Crveni karton: trener Borca Jani}ijevi}. JEDINSTVO: Nem~ev 8, [kero 7, Drqa~a 7, Ivan~ev 7, Lisica 7, [ijanovi} 8, Male{ 7, \oki} 8, Mati} 7, Rigo 6 (Gar~ev), Balaban 6 (Parabucki 7). BORAC: Mili}ev 6, Jovanovi} 6, Bo{kovi} 5, Deheqan 5 (Arsenijevi} 6), Kolak 7, Radosavqevi} 7, Nikoli} 7, Brajovi} 6, @ivkovi} 5 (Perovano-

rovi} 8, Radi{i} 8, Kodi} 7, Lazi} 6 (Uvalin 6). POLET: Ribakov 6, ^udanov 6, Anu{i} 5, N. Mudrini} 7, Utr`en 6, [}epanovi} 6 (Pavlovi}), M. Mudrini} 7, Sole{a 5 (Kerkez 5), Jeli~i} 5 (Angelov 6), Mitrovi} 6, Ke~a 5. Odli~na igra Zrewaninaca, posle par prilika rezultirala je veoma preciznim {utem s 20 metara mladog Pajevi}a za vo|stvo doma}ina. Imali su i gosti preko Milo{a Mudrini}a dve prilike, ali nisu iskoristili. U nastavku susreta dobar prodor Pajevi}a i nesebi~no dodavawe lopte do Radi{i}a koji koristi priliku i iz blizine poga|a sam ugao. A, onda u 75. minutu posle kornera Vladimir Radi{i} odli~no ska~e i glavom posti`e efektan pogodak, Da bi iskusni Mirko Todorovi} sna`nim {utem sa linije {esnaesterca overio pobedu Radni~kog.

KVALITETNE LIGE MLADIH KATEGORIJA NA TERITORIJI FSV Omladinci

Kadeti

Pioniri

Radni~ki - Srem 1:0, Novi Sad - In|ija 1:1, Radni~ki (S) - Banat 2:3, Spartak ZV - Omladinac 4:2, Mladost - Indeks 3:1, ^SK Pivara - Dinamo 4:1, Slavija Hajduk 1:3.

Vojvodina - Hajduk 2:0, Dinamo - Crvenka 3:0, Mladost - ^SK Pivara 0:0, Jednota BB - Ba~ka 1901 2:0, Vr{ac - Kikinda 2:0, Banat - Spartak ZV 4:0, In|ija - Radni~ki 2:2, Ba~ka (BP) - Novi Sad 2:4. 1. Vojvodina 6 5 0 1 13:5 15 2. Banat 6 4 1 1 13:3 13 3. Novi Sad 6 4 1 1 12:7 13 4. Hajduk 6 4 0 2 18:6 12 5. Rad. (S) (-1) 6 4 1 1 14:8 12 6. Jednota BB 6 3 1 2 8:5 10 7. Dinamo 6 3 0 3 9:10 9 8. Kikinda 6 3 0 3 7:10 9 9. ^SK Pivara 6 2 2 2 6:9 8 10. In|ija 6 2 1 3 8:9 7 11. Vr{ac 6 2 1 3 8:9 7 12. Crvenka 6 2 1 3 5:7 7 13. Spartak ZV 6 2 1 3 8:12 7 14. Ba~ka (BP) 6 1 1 4 3:11 4 15. Ba~ka (S) 6 1 0 5 2:13 3 16. Mladost 6 0 1 5 1:11 1

Vojvodina - Hajduk 9:0, Dinamo - Crvenka 0:1, Mladost - ^SK Pivara 1:5, Jednota BB - Ba~ka 1901 5:2, Vr{ac - Kikinda 0:3, Banat - Spartak ZV 1:0, In|ija - Radni~ki 2:3, Ba~ka (BP) - Novi Sad 0:3. 1. Vojvodina 6 6 0 0 36:2 18 2. Crvenka 6 5 0 1 16:9 15 3. Banat 6 4 1 1 10:8 13 4. Ba~ka (S) 6 4 0 2 18:11 12 5. Jednota BB 6 4 0 2 14:10 12 6. Kikinda 6 4 0 2 16:13 12 7. Spartak ZV 6 3 1 2 8:4 10 8. Mladost 6 3 0 3 15:12 9 9. In|ija 6 3 0 3 9:10 9 10. Ba~ka (BP) 6 2 1 3 7:12 7 11. Novi Sad 6 2 0 4 8:11 6 12. Rad. (S) 6 1 1 4 8:16 4 13. Dinamo 6 1 1 4 9:19 4 14. Hajduk 6 1 1 4 6:19 4 15. Vr{ac 6 1 0 5 3:14 3 16. ^SK Pivara 6 1 0 5 9:22 3

1. Hajduk 6 2. Novi Sad 6 3. Banat 6 4. Spartak ZV 6 5. Radni~ki (NP)6 6. Mladost 6 7. ^SK Pivara 6 8. Dinamo (-1) 6 9. Slavija 6 10. Omladinac 6 11. In|ija 5 12. Radni~ki (S) 6 13. Indeks 6 14. Srem (-1) 5

4 4 4 4 3 4 3 3 1 2 1 1 0 0

1 1 0 0 3 0 1 0 3 0 2 1 2 0

1 1 2 2 0 2 2 3 2 4 2 4 4 5

13:5 13 14:7 13 17:9 12 14:8 12 10:5 12 12:9 12 11:9 10 10:11 8 10:14 6 12:23 6 11:10 5 9:14 4 3:10 2 3:15 -1

BA^KA TOPOLA: Ba~ka Topola - Radnik (Stari Tami{) 1:0, BELA CRKVA: BAK - Ba~ka 1901 (Subotica) 1:0, NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Borac (Star~evo) 2:0, NOVI KOZARCI: Sloboda - Budu}nost (Alibunar) 6:0, SRPSKA CRWA: Budu}nost - Crvena zvezda Bio star (Vojvoda Stepa) 2:0, PAN^EVO: Dinamo - Kozara (Banatsko Veliko Selo) 2:1, PA^IR: Ba~ka - Vojvodina (Novo Milo{evo) 2:0, ZREWANIN: Radni~ki - Polet (Nakovo) 4:0, NOVI KNE@EVAC: Obili} - Radni~ki (Bajmok) 2:2. 1. Sloboda 7 6 1 0 21:3 19 2. Budu}. (SC) 7 5 0 2 14:9 15 3. Ba~ka 1901 7 4 1 2 22:8 13 4. B. Topola 7 4 1 2 10:7 13 5. Borac 7 4 0 3 16:9 12 6. Kozara 7 4 0 3 11:9 12 7. Obili} 7 3 2 2 10:8 11 8. Dinamo 7 3 1 3 15:7 10 9. Vojvodina 7 3 1 3 10:8 10 10. Rad. (ZR) 7 3 1 3 11:10 10 11. Jedinstvo 7 3 1 3 8:9 10 12. Rad. (B) 7 2 3 2 11:11 9 13. Ba~ka (P) 7 2 1 4 7:11 7 14. Radnik 7 2 1 4 5:11 7 15. BAK 7 2 1 4 8:19 7 16. Budu}. (A) 7 2 0 5 7:18 6 17. C. zvezda 7 2 0 5 6:19 6 18. Polet 7 1 1 5 6:22 4

Ba~ka Topola - Radnik 1:0 (0:0) BA^KA TOPOLA: Stadion Ba~ke Topole, gledalaca 300, sudija Babi} (Vi{wevac), strelac: Kuli} u 6.minutu (iz penala) . @uti kartoni: Jovanovi}, Kuli} (Ba~ka Topola), Krsti}, Ostoji}, To{i}, Staji} (Radnik). Crveni karton: Stankovi} (Ba~ka Topola), Kopowa (Radnik) BA^KA TOPOLA: Kroni} 7, Dragi} 8, Jovanovi} 7, ^oli} 8, Rekecki 8, Raki} 7 (Pani} 7), Bojevi} 8 (Ilki} 7), Kuli} 8, Tatalovi} 7, ^eh 7, Stankovi} 7. RADNIK: Krsti} 6, Jak{i} 6 (Labudovi} -), Gacovi} 6, Ostoji} 7, Miti} 7, Kopowa 6, Paroj~i} 6 (To{i} 6), Malinovi} 7 (Petkovi} 6), Staji} 6, Pe{terac 7, Petrovi} 7. Doma}i su zaslu`eno poveli s penala, po{to je golman Krsti} faulirao Bojovi}a. Igralo se otvoreno u nastavku, re|ale su se prilike na obe strane, ali nije bilo promene rezultata. S. St.

BAK - Ba~ka 1901 1:0 (0:0) BELA CRKVA: Gradski stadion, gledalaca 200, sudija: Stani} (Torak). Strelac: Vitomoriv u 90+2. minutu. @uti kartoni: Andreji}, Anti}, Nini}, An|eli}, Bok{an (BAK), a Davidovi}, Salma, Joveti}, \er|, Mikovi} (Ba~ka 1901). BAK: Anti} 8, \urkovi} 7, Nedi} 7, Jovi~in 7, Moski} 7, Vitomirov 8, Nini} 7, Veli~kovi} 7 (Vladu 7), Juga 7 (Bok{an 7), Andreji} 7 ([ajin 7), An|eli} 7. BA^KA 1901: Mikovi} 7, Kolunxi} 7, Savovi} 7 (Luka{ 7), Joveti} 7, Vu~kovi} 7 (Salma 7), Perovi} 7, Karaxi} 7 (Veselinov 7), Davidovi} 7, Mikovi} 7, \er| 7, Viloti} 8. U dinamo~noj igri gosti iz Subotice su u prvom delu utakmice proma{ili par izglednih situacija. I kad su svi mislili da }e se susret zavr{iti bez pobednika, doma}in je poveo. U nadoknadi vremena Vladu je centrirao, a najvi{i u skoku je bio Vitomirov i smestio loptu glavom u mre`u Kikovi}a. D. Tomi}

Ba~ka (P) - Vojvodina (NM) 2:0 (1:0) BAJMOK: Sportski centar, gledalaca 300, sudija Nikoli} (Kni~anin), strelci ]ulafi} u 42. i Vujovi} u 85. minutu. @uti kartoni: Simeunovi}, Raji}, Vujaklija (Ba~ka), Tomi}, Kantar, Mitri}, Nikoli} (Vojvodina) BA^KA: Gorjanac 7, Plav{i} 8, Vujaklija 8 (Vujovi} 7), Maruni} 7, Rotluk 7, Raji} 7, ]ulafi} 7, Simeunovi} 7 (Kati} 6), Mati} 7, Lon~ar 8, Sijeran 6 (\ur|i} 6). VOJVODINA: Palfi 6, Bicok 6, Kantar 6, Stanojevi} 7, Basta 7, Rankov 6 (Nikoli} 6), Vasi~in 7, Jovanovi} 6 (Mezei 6), Arsenov 6 (Mitri} 6), Tomi} 7, Martinac 7. S. St.

Sloga - Hajduk (G) 0:5 (0:2) LOK: Igrali{te Sloge, gledalaca 200, sudija: Deli} (^urug). Strelci: Du{ko Klaji} u 13, 28. i 48. Lazi} u 70. i Asanov u 85. minutu. @uti kartoni: Ivanovi} (Sloga), a S. Klaji} (Hajduk). SLOGA: Gajevi} 6, S. Jov~i} 6, Ivanovi} 6, Krkqu{ 6, Dobrijevi} 6, Prole 6, Legen 6 (A. Jov~i} 6), Jurina 6, Xambas 6 (Horvat 6), Mudrinski 6 (Varga 6), Mi~in 6. HAJDUK: Firi}, Petrovi} 8, Somoru 8, Asanov 8, Stojanov 8, Nikoli} 8 (Lazi} 8), D. Klaji} 9, Dimitrov 8 (M. Jovanovi} 8), To{i} 8 (Ili} 8), Ostoji} 8, S. Klaji} 8. Pobedonosni niz igra~a Hajduka nastavqen je u Loku. Od samog po~etka utakmice gosti iz Gardinovaca stvarali su {anse, a najzapa`eniji bio je Du{ko Klaji}, koji je ve} u 13. minutu doveo Hajduk u vo|stvo. I naredna dva gola delo su najboqeg igra~a utakmice. Dragan Lazi} u 70. i Sa{a Asanov u 85. minutu samo su potvrdili ubedqivu pobedu Hajduka. Sl. Simi}

Titel - Ba~ka 1:2 (0:1) TITEL: Sportski centar, gledalaca 200, sudija: Kalakovi} ([ajka{). Strelci: Kuqa u 70. za Titel, a ]ur~i} u 17. i Sini{a Trivunovi} u 90+1 minutu za Ba~ku. @uti kartoni: Staji} i Fabijan (Titel), a Luki}, Tohoq, Kalajxi} i Todi} (Ba~ka). Crveni kartoni: Spasojevi} (Titel) i ]ur~i} (Ba~ka). TITEL: \uri~i} 6, L. Paji} 6, Hucki 6, Staji} 6, Pani} 6 (Fabijan), [u{a 6, Ali{an 6, Jovi} 6 (Savi}), Tot 6, Kuqa 6, Spasojevi} 6. BA^KA: Kalajxi} 7, Todi} 6, Sla|an Trivunovi} 6, Sini{a Trivunovi} 7, Luki} 6, Tohoq 6, Popadi} 6 (Leti}), Ostojin 6 (Dragan Trivunovi}), ]ur~i} 6, Jankovi} 6, Radanovi} 6 (Pani}). Iskusnija ekipa Ba~ke prvo poluvreme re{ila je u svoju korist ranim vo|stvom u 17. minutu preko ]ur~i}a. U nastavku susreta mnogo boqa igra Titeqana, a jednu od mnogobrojnih prilika da izjedna~i rezultat iskoristio je Kuqa u 70. minutu. Imali su Titeqani jo{ prilika za gol, a gosti su u nadoknadi vremena kaznili doma}ine preko Sini{e Trivunovi}a. @. Markovi}

LOK: Sloga - Hajduk (Gardinovci) 0:5, TITEL: Titel - Ba~ka (\ur|evo) 1:2, @ABAQ: @SK - Hajduk (^urug) 1:0, VILOVO: Obili} - Mileti} (Mo{orin) 5:0. Jedinstvo iz Gospo|inaca je bio slobodan. 1. Hajduk (G) 4 4 0 0 16:2 12 2. Ba~ka 4 3 0 1 14:6 9 3. @SK 4 3 0 1 8:2 9 4. Titel 5 2 2 1 4:3 8 5. Hajduk (^) 5 2 1 2 6:5 7 6. Mileti} 5 1 2 2 5:10 5 7. Obili} 4 1 1 2 8:7 4 8. Jedinstvo 4 0 1 3 3:9 1 9. Sloga 5 0 1 4 2:22 1

@SK - Hajduk (^) 1:0 (1:0) @ABAQ: Stadion @SK-a, gledalaca oko 100, sudija: Geli} (\ur|evo). Strelac: Petrov u 15. minutu. @uti kartoni: Petrov, I|idov i Topi} (@SK), a Vla{kalin, Samolovac, Majski i Jockov (Hajduk). Crveni karton: I|idov (@SK). @SK: Proli}, Sl. Osatkovski 5, Mari} 5, Kezija 5, To{i} 5 (Vukovqak), Si. Osatkovski 5 (Dovedan), I|idov 5, Pu~i} 5, Petrov 6, Mati} 5, Topi} 5. HAJDUK: Vla{kalin, Suvajac 5 ([ari} 5), Jockov 5, Stankovi} 5, Majski 5, Markov 5, Prpa 5, Wegovan 5, Samolovac 5, Maksimovi} 5 (Zec), Plakalovi} 5 (Sladojevi}). Sve {to je vredno pomena na utakmici nekad qutih rivala je gol Vawe Petrova, a sve ostalo je bilo ispod svakog kriterijuma. P. Bundalov

Obili} - Mileti} 5:0 (3:0) VILOVO: Igrali{te Obili}a, gledalaca 150, sudija: Stojan Babi} ([ajka{). Strelci: G. Pani} u 9. Z. \uri} u 17. i 61. D. Pani} u 35. i Miladinovi} u 89. minutu. @uti kartoni: I. Pani} (Obili}), a Pavlovi} (Mileti}). Crveni karton: Pavlovi} (Mileti}). OBILI]: Vukoti}, D. Pani} 7, V. \uri} 7, M. \uki} 7, Milanovi} 8, Z. \uri} 7, T. Pani} 8, Miladinovi} 8, I. Pani} 7, Subotin 7. MILETI]: Petkovi} 6, Nestorovi} 6, Pavkov 6, \uri{in 6, Pavlovi} 6, Trifunovi} 6, Prugi} 6, Bawac 6, Pa}uk 6, Radin 6, Bogdani} 6. Kom{ijski derbi izme|u Obili}a i Mileti}a protekao je u fer i korektnoj borbi u kojoj je doma}a ekipa zaslu`eno pobedila visokim rezultatom. Najlep{i momenat na utakmici desio se u 89. minutu, kada je Miladinovi} nanizao nekoliko igra~a Mileti}a i efektnim udarcem zatresao mre`u. @. M.

MFL BA^KA PALANKA – PRVI RAZRED

Zvi`duci sudiji Slavija (P) - Vojvodina (T) 2:0 (1:0) PIVNICE: Igrali{te Slavije, gledalaca 150, sudija: Ha{ka (Ba~ka Palanka). Strelci: Jovin u 44. i Fabok u 58. minutu. @uti kartoni: [imon, Jandri}, MAGLI]: Magli} – Borac (Obrovac) 5:0, PIVNICE: Slavija – Vojvodina (Tovari{evo) 2:0, NOVA GAJDOBRA: Soko – Slavija (Bo|ani) 2:2, PARAGE: Budu}nost – Stari grad (Ba~ka Palanka) 4:1, VIZI]: Borac – Ba~ka (Despotovo) 1:3, BA^KA PALANKA: Krila Krajine – Budu}nost (Glo`an) 3:0. 1. Magli} 4 3 1 0 12:1 10 2. Kr. Krajine 4 3 1 0 7:1 10 3. Stari grad 4 3 0 1 13:4 9 4. Slavija (P) 4 3 0 1 6:3 9 5. Budu}. (P) 4 2 1 1 9:4 7 6. Ba~ka 4 2 1 1 8:8 7 7. Vojvodina 4 2 0 2 3:5 6 8. Budu}. (G) 4 1 1 2 7:9 4 9. Borac (O) 4 1 0 3 4:13 3 10. Slavija (B) 4 0 1 3 4:7 1 11. Borac (V) 4 0 1 3 2:9 1 12. Soko 4 0 1 3 6:17 1

Kotiv (Slavija), a Stanojev i Vranac (Vojvodina). Crveni karton: Fabok u 85. minutu (Slavija). SLAVIJA: Plav{i}, Pindri}, Tir, [imon, M. Vukojev, Jovin, ^olovi} (Bala`), Fabok, Glumac (Kotiv), B. Vukojev, Jandri} (Na|). VOJVODINA: Vujin, Vigwevi} (Radoni}), Rami}, \uranovi}, Baro{ (Vranac), Ranisavqev, G. Stanojev, Bugarski, Ni-

koli}, Vujanovi} (Arbutovi}), M. Stanojev. U pravoj prvenstvenoj utakmici pobeda je pripala doma}oj ekipi ~iji su napada~i iskoristili svoje {anse. [teta je {to je ovu fer i korektnu utakmicu pokvario sudija Ha{ka svojim ~udnim odlukama, pa je na kraju ispra}en zvi`ducima. Prvi je gol postignut je u 44. minutu, kada je Glumac izveo korner sa desne strane, a Vujin glavom sa 10 metara poslao loptu u nebrawenu mre`u. U 58. minutu Jandri} je pobegao svojim pratiocima, idealno je poslu`io Faboka, koji pored istr~alog golmana Vujina {aqe loptu u mre`u. J. [uster MFL BA^KA PALANKA – DRUGI RAZRED SELEN^A: Krivaw – Ne{tin (Ne{tin) 2:0, VAJSKA: Labudwa~a – Kara|or|evo (Kara|or|evo) 0:2, MALI BA^: Mladost – Na{a zvezda (Silba{) 2:2, PLAVNA: Sloga – Ba~ki Hajduk (Ba~ko Novo Selo) 2:0. 1. Kara|or|evo 2 2 0 0 5:0 6 2. Krivaw 2 2 0 0 4:0 6 3. Na{a Zvezda 2 1 1 0 4:2 4 4. Ba~ki Hajduk 2 1 0 1 5:4 3 5. Sloga 2 1 0 1 2:2 3 6. Mladost 2 0 1 1 4:7 1 7. Labudwa~a 2 0 0 2 0:4 0 8. Ne{tin 2 0 0 2 0:5 0 J. J.


SPORT

DNEVNIK

utorak22.septembar2009.

19

NOVOSADSKA LIGA

VOJVO\ANSKA LIGA – ZAPAD

Topoli} u nadoknadi

Banov~ani iznenadili studente

Tatra - Ba~ka 1:2 (1:1) KISA^: Igrali{te Tatre, gledalaca 150, sudija: An|elkovi} (Novi Sad). Strelci: [imo u 18. za Tatru, a Gli{i} u 28. i Topoli} u 90+3 minutu za Ba~ku. @uti kartoni: Ivkovi} (Tatra), a Berawac, Gli{i} i Topoli} (Ba~ka). TATRA: Lekar 7, Koip~ok 6 (Stojakovi} 6), Fun}ik 6, Kolarski 7, Fe|i 8, Piksiades 7, [imo 7 (Vu~i~evi} 6), Ra~ko 6, Stepanov 7, Savi} 7, Ivkovi} 6. BA^KA: Mili~kovi} 6, Gajdobranski 7, Male{ 6, \ura{inovi} 7, Berawac 6 (Kravi} 6), Marinovi} 7, Le|anac 7, ^ampri} 6 (Topoli} 7), Pavkov 6, Pa{}an 8 (Latinovi} 6) i Gli{i} 8. Lider je sa~uvao ko`u samo zahvaquju}i pogotku rezerviste Topolica u 3. minutu nadoknade. Ina~e, bila je to lepa, zanimqiva i do kraja neizvesna fudbalska predstava kakvu odavno u Kisa~u nismo videli. Gosti su ipak vi{e napadali, uputili su vi{e udaraca u okvir gola. P. Palik

^enejac - TSK 2:3 (1:2) ^ENEJ: Igrali{te ^enejca, gledalaca 100, sudija: Svrkota (Novi Sad). Strelci: Jovanovi} u 30. Ja}imovski u 66. za ^enejac, a Miodrag u 18. Simeunovi} u 41. i Kara} u 49. minutu za TSK. @uti kartoni: Kova~evi}, Milo{ev, Vilotijevi}, Konstantinov (^enejac). ^ENEJAC: B. Dragin 6, ]ur~i} 6, Ostoji} 7, Bubwevi} 7 (Rogi}), Kova~evi} 7, ^eli} (Kuburi} 7), Konstantinov 7, Vilotijevi} 7, Ja}imovski 6, Milo{ev 6 (\uran), Jovanovi} 7. TSK: Vidovi} 6, Simeunovi} 7, Mandi} 7, Miodrag 7 (Kara} 7), ^ipe 6, Tomi} 6, Lavrwa 7, Miqani} 7 (Leti}), Vorkapi} 6 (Vi{ekruna), Gajica 7, [ere{ 6. Nakon ranog vo|stva gostiju doma}i su uspostavili terensku inicijativu i uspeli preko Jovanovi}a da izjedna~e. Me|utim, u fini{u prvog i po~etkom drugog dela dozvolili su gostima da do|u do dva gola fore, Ja}imovski je uspeo da postigne drugi gol za ^enejac i uvede utakmicu u neizvesnu zavr{nicu, ali doma}i nisu uspeli da do|u barem do boda. M. Po.

Borac - Dinamo 0:1 (0:1) RAKOVAC: Igrali{te Borca, gledalaca 150, sudija: An|elkovi} (Novi Sad). Strelac: Mitrovi} u 35. minutu. BORAC: Simi} 7, Vu~i} 7, Vukmirovi} 7, Srdi} 7, Da{i} 8, Popovi} 7, Ivkovi} 7 (Blago-

Sirig - Stra`ilovo 4:3, Poqana Behaton - Proleter 3:2, Partizan - @elezni~ar 1:3, Vinogradar - Fru{kogorski partizan 1:7, ^enejac - TSK 2:3, Tatra - Ba~ka 1:2, Borac - Dinamo 0:1. 1. Ba~ka 5 5 0 0 18:4 15 2. @elezni~ar 5 4 1 0 12:1 13 3. Fr. partizan 5 4 0 1 17:6 12 4. TSK 5 3 1 1 13:5 10 5. Dinamo 5 3 0 2 9:9 9 6. Sirig 5 2 1 2 12:11 7 7. Poqana 5 2 1 2 12:11 7 8. Borac 5 2 0 3 7:6 6 9. Partizan 5 2 0 3 11:11 6 10. Stra`ilovo 5 2 0 3 12:14 6 11. Tatra 5 2 0 3 9:12 6 12. ^enejac 5 1 0 4 6:13 3 13. Vinogradar 5 1 0 4 6:25 3 14. Proleter 5 0 0 5 8:21 0

jevi} 6), Dvor`ak 7, Miqkovi} 7, Hamzi} 6 (Geratovi} 6). DINAMO: Mladenovi} 8, Pintek 7 (A{}ari} 7), Joki} 7, Piqak 7, Stoji} 8, Sekuli} 7, Grbi} 7 (Sila|i 7), Velicki 7, M. Mitrovi} 7, Perduh 6, V. Mitrovi} 6 (Zdravkovi} 6). Fudbalerima Borca ostaje da `ale za bodovima i propu{tenim {ansama. Pogotovo se to odnosi na fini{ utakmice, kada je mladi Miqkovi} proma{io nekoliko zicera. Goste je spasila i pre~ka u 88. minutu. Samo jednom su igra~i Dinama ozbiqno ugrozili gol Simi}a, kada je odbrana Borca zatajila, {to je znao da iskoristi iskusni Mitrovi}. B. St.

NOVI SAD: \a~ko igrali{te gledalaca oko 250, sudija: Piqa (Svetozar Mileti}), strelci: Pej~inovi} 30. i Gr~i} u 90. minutu. INDEKS: Be~eli} 6, Veselinovi} 5, Popovi} 6, Marjanovi} 6 (Kosanovi} 6), \orovi} 7, Peri{i} 6, Evi} 7, Nedi} 5 (O`vat 6), Jela~a 7 (Simovi} 6), Guberini} 5, Radosavqev 6. OMLADINAC: Jagodi} 8, Savi} 7, Luki} 7, Mance 7, Stoisavqevi} 7, Mirosavqevi} 7, Gr~i} 7 (]eran), Kova~evi} 7 (Haka~), Pej~inovi} 8, Stefanovi} 7, Vidakovi} 7 (Rusmir). Ekipa Indeksa namerila se na veoma borbenu i dobro pri-

ji~i}a, najboqeg igra~a utakmice, raspr{ili sve nade doma}ih. N. D. Turajli}

Mladost - @AK 2:0 (2:0) TURIJA: Gledalaca: 150, Sudija: Vasili} (Titel), Strelac: R. Glavardanov u 12. i [arenac u 40. minutu. @uti kartoni: [impraga (Mladost), Major (@AK). Crveni karton: Bani} (@AK). MLADOST: Stanojev 7, Fulajtar 6 ([impraga 6), [ija~i} 7, [arenac 7, Vinkovi} 6, Jandri} 6, Jeli} 7 (Kerkez 7), Kozomora 6, ]uk 6, Bojovi} 7, R. Glavardanov 8. @AK: Jovanovi} 6, Te{i} 6, Puri} 7, Major 6, Bani} -, \uri{i} 6, Berlekovi} 6, Bogunovi} 7,

ni karton: Lukovac u 44. minutu (Borac). BUDU]NOST: Jari} 7, Baji} 7 (Vejnovi} 7), Balinovi} 7, Pu|a 8, M. Srdi} 8, Gruji} 8, @ivi} 8, Beqanski 9, Kne`evi} 7 (Pro{i} 7), B. Srdi} 8, Soldat 7 (Bukvi}). BORAC: Gostoji} 6, \akovi} 6, Papri} 6 (Mari} 6), Markov 6, Ja{ovi} 6, Dragoqevi} 6 (Kandi} 6), Vu~kovi} 6 (Dobriwac 6), Pekez 6, Nikoli} 7, Lukovac 6, Telki} 6. Novosa|ani su prvi bili u prilici da postignu gol. U 30. minutu Pekez je bio u {ansi da zatrese mre`u Jari}a, ali se nije najboqe sna{ao, pa je prilika oti{la u nepovrat. Doma}i su poveli u 32. minutu, Beqanski je nakon solo

LEDINCI: Igrali{te Vinogradara, gledalaca oko 100, sudija Galambo{ (Sremski Karlovci), strelci: Srdi} u 60. za Vinogradar, Toma{ u 5. Peri} u 27. i 45. Amixi} u 30. @ivkovi} u 47. Bukvi} u 58. i Mari~i} u 88. minutu za Fru{kogorski partizan. @uti kartoni: Ivanovi}, Erbez, Mati}, Peri{i} (Vinogradar), @ivkovi}, Jeli}, Bukvi} (Fru{kogorski partizan). VINOGRADAR: Ivanovi}, Polovina, Peri}, Erbez, Pra{talo, Peri{i}, Gavri}, Srdi}, Ba{i}, Mati}. FRU[KOGORSKI PARTIZAN: V. @ivkovi}, Makivi}, Vukovi} (Maleti}), [imulija, Jeli}, D. @ivkovi}, Bo{kovi} (^abarkapa), Amixi}, Peri}, Bukvi}, Toma{. Bukov~ani su lako savladali Ledin~ane, koji su po~eli me~ samo sa desetoricom igra~a. Odolevali su do 27. minutu kada je Peri} drugi put zatresao mre`u Ivanovi}a, a potom su stali tako da su gosti mogli posti}i jo{ koji gol. M. P.

Izjedna~ewe iz ofsajda Napredak – Proleter 2:2 (1:0) NADAQ: Naredak-Proleter (Ravno Selo) 2:2, BA^KO DOBRO POQE: Sutjeska- Budu}nost (Savino Selo) 6:0, RADI^EVI]: Mladost – Borac (Mile{evo) 3:1, BA^KO GRADI[TE: VojvodinaIskra (Kucura) 1:1, slobodna ekipa Mladost Radost iz Srbobrana. 1. Sutjeska 3 3 0 0 11:0 9 2. Napredak 3 2 1 0 7:2 7 3. Iskra 3 1 1 1 10:3 4 4. Vojvodina 2 2 0 0 4:3 4 5.Proleter 2 1 1 0 4:3 4 6. Ml.Radost 2 1 0 1 6:5 3 7. Mladost (R) 3 1 0 2 3:8 3 8. Budu}nost 3 0 0 3 3:13 0 9. Borac 3 0 0 3 4:15 0

~ewe. U 78. minutu u {esnaestercu sru{en je Naumov, a [ajin je postigao gol sa bele ta~ke. Posle jedne akcije \isalov poga|a pre~ku, nakon toga ~inilo se da }e gosti oti}i ku}i pune mre`e ali su se Naumov, Kova~ev i ostali propisno isproma{ivali. Treba ista}i i o~ajno su|ene Durutovi} i pomo}nika Jerotijevi}a koji nije signalizirao ~ist ofsajd u sudijskoj nadoknadi posle kojeg @ivkovi} posti`e gol za izjedna~ewe. R. \uri}

[IMANOVCI: Hajduk - Polet 0:0, KOVIQ: [ajka{ - Radni~ki (I) 1:3, BEO^IN: Cement - Solunac 0:0, MLADENOVO: Budu}nost Borac 2:0, RUMA: 1. Maj - Sloven 2:0, NOVI SAD: Crvena zvezda Qukovo 3:2, NOVI SAD: Indeks Omladinac 0:2, SREMSKA MITROVICA: Radni~ki - Jugovi} 2:1, TURIJA: Mladost - @AK 2:1. 1.Cr. zvezda 7 6 0 1 15:8 18 2. Solunac 7 4 2 1 16:6 14 3. Indeks 7 4 1 2 11:7 13 4. Borac 7 4 1 2 9:7 13 5. Rad. (I) 7 4 1 2 11:1113 6. Cement 7 3 3 1 12:2 12 7. Prvi maj 7 4 0 3 11:8 12 8. Omladinac 7 4 0 3 8:5 12 9. Budu}nost 7 4 0 3 8:8 12 10.Radni~ki (SM) 7 4 0 3 15:16 12 11. Qukovo 7 3 2 2 12:7 11 12. [ajka{ 7 3 0 4 11:13 9 13. Mladost 7 3 0 4 8:12 9 14. @AK 7 2 1 4 9:15 7 15. Sloven 7 1 2 4 10:13 5 16. Hajduk ([) 7 0 4 3 1:7 4 17.Jugovi} 7 1 0 6 6:14 3 18. Polet 7 0 1 6 7:21 1

@igi} 7, Vukovi} 7, Kapetani} 6 (\oki} 6). Jo{ jednom su fudbaleri Cementa razo~arali svoje verne navija~e. Pogotovo se to odnosi na strelce koji su imali nekoliko zicera, pre svih kapiten Raki} i golgeter Romi}. Gosti su do{li u Beo~in sa namerom da ne prime gol, i u tome su uspeli zahvaquju}i pre svih iskusnom golmanu Antuni}u i {toperu Mandi}u. B. Star~evi}

Prvi maj - Sloven 2:0 (1:0)

Vinogradar - Fru{kogorski partizan 1:7 (0:4)

MFL BE^EJ-VRBAS-SRBOBRAN

NADAQ: Igrali{te Napredka, gledalaca 100, sudija Durutovi} (Vrbas) Strelci: Milivojev u 27. i [ajin u 78. (iz jedanaesterca) za Napredak, Cvetanovi} u 49. i @ivkovi} 93. minutu za Proleter. @uti kartoni: Filipovi} i Kova~ev (Napredak),A. Plav{i} i D.Plav{i} (Proleter) NAPREDAK: Lakovi} 7, [u}ov 7, ^egar 7, \isalov 8, Kobiqski 7, Vuleti} 7, Filipovi} 8, [ajin 7, Milivojev 8 (Boki} ), Naumov 6 (Ba}inski -), Desnica 6(Kova~ev 6) PROLETER: Bertl 7, @ivkovi} 7, Vukadinovi} 6, Malinovi} 7 (Ovuka-), Savi} 7 (Gajinov 6), Plav{i} D. 6, Gatovac 7, Raji} 7, Radoj~i} 7, Plav{i} A. 6, Cvetanovi} 7, Milivojev je u 27. minutu preciznim {utom sa ivice {esnaesterca postigao pogodak.Mogli su doma}i igra~i na odmor i sa ve}om predno{}u ali nisu realizovali nekoliko stopostotnih prilika. U nastavku posle jednog kontra napada i centra{uta sa desne strane Malinovi} u 49. minutu doneo izjedna-

Indeks - Omladinac 0:2 (0:1)

Duel Gr~i}a i kapitena Indeksa \orovi}a

premqenu ekipu iz Starih Banovaca. Oba tima, iako mlada, imaju u svojim redovima po nekoliko veoma talentovanih fudbalera, koji polako postaju nosioci igre. Doma}in nije iskoristio dobre prilike za gol. Radosavqev je nekoliko puta bio u {ansi, a ~ist zicer nije iskoristio Simovi}. Golman gostiju Jagodi} zaslu`uje sve pohvale za odbrane i sigurnost koju je ulio svojim igra~ima. Gosti su poveli u 30. minutu nakon prekida poludesno, dvadesetak metara od gola, loptu naba~enu iza odbrane Indeksa prihvatio je odli~ni Pej~inovi} i glavom sproveo u mre`u. Drugi gol je pao u samom fini{u utakmice nakon gre{ke odbrane, centriranu loptu u {esnaesterac s desne strane, Gr~i} je zakucao u mre`u. M. Kova~evi}

[ajka{ – Radni~ki (I) 1:3 (1:2) KOVIQ: Stadion [ajka{a u Adi, gledalaca oko 100, sudija Merdanovi} (Srpski Mileti}). Strelci: Radoj~i} u 30. za [ajka{, a Bojan Stoji~i} u 13, 25. i 70. minutu za Radni~ki. @uti kartoni: Vuk~evi}, Bo`oki ([ajka{), Stojakovi}, Ka}anski i Rikanovi} (Radni~ki). [AJKA[: Ma{i} 5, Maquri} 5 (M. Trivunovi} 6), Te{i} 6, Vuk~evi} 6, Rodi} 5 (Koji~i} 6), Bo`oki 5 (Male{evi} 5), Radoj~i} 6, Ni}iforovi} 6, ^epi} 5, Mihajlovi} 6, Kosi} 6. RADNI^KI: Vidanovi} 7, Bojovi} 6 (D. Ninkovi} 6), Stojakovi} 6, An|i} 6, Guzina 6, Ka}anski 6 (I. Stoji~i} 6), Babi} 7, \eveqekaj 6, Erkanovi} 7 (Torbica 7), Rikanovi} 6, B. Stoji~i} 8. Dva gola primqena na po~etku utakmice, nakon katastrofalnih gre{aka odbrane, bila su nenadoknadiva fudbalerima doma}eg tima, iako su tokom ~itave utakmice imali terensku inicijativu i brojne prilike. Pred kraj prvog poluvremena igra~i [ajka{a pogotkom Radoj~i}a vratili su se u igru pa je izgledalo da mogu ostvariti povoqan rezultat, ali su Iri`ani tre}im golom Bojana Sto-

Foto: S. [u{wevi}

Hoscieslavski 6 (Furtula 7), Vidakovi} 7, ^uqak 6 (Jovanovi} 6). Vrlo va`na pobeda doma}ih i osvojena tri boda i priqu~ak za sredinu tabele. Od samog starta anga`ovana igra doma}ih koja je urodila plodom u 12. minutu. Slobodni udarac s 25 metara e izveo je Glavardanov i savladao golmana Jovanovi}a. U 16. minutu Bani} je rukom spre~io da lopta u|e u gol, naravno zaradio je iskqu~ewe. Udarac s bele ta~ke Bojovi}a, golman Jovanovi} je sjajno odbranio. Bojovi} se iskupio sjajno izvedenim kornerom u 42. minuntu, nacrtzao loptu na glavu [arencu,

akcije s 22 metara pogodio levi ugao golmana Gostoji}a. Gosti su izjedna~ili u 52. minutu, nakon kornera sa desne strane, Nikoli} je sa svega tri metra smestio loptu pod pre~ku. Gol koji je ekipi Budu}nosti doneo tri boda postigao je rezervista Vejnovi} u 77. minutu. Milan Srdi} koji je odli~no poslu`io Vejnovi}a kome nije bilo te{ko da sa ~etiri - pet metara pogodi mre`u Borca. M. \. Kremenovi}

Cement - Solunac 0:0 BEO^IN: Stadion Cementa, gledalaca 350, sudija: Majstoro-

Zvezda ru{i redom Crvena zvezda - Qukovo 3:2 (2:0) NOVI SAD: Igrali{te Crvene zvezde, gledalaca 100, sudija: Maja Nedi} (Ruma). Strelci: Havim u 14. Vu~i} u 44. i \or|evi} u 59. za Crvenu zvezdu, a Puhali} u 57. i Nedimovi} u 90+2 minutu za Qukovo. CRVENA ZVEZDA: Jeli~i} 7, Okiqevi} 7, Mora~a 7, \okovi} 7, Jovi~evi} 7, Mekterovi} 7, \or|evi} 7, Brkqa~a 7 (Vuj~i} 7), Havim 8 (Tomqanovi} 7), Ostoji} 7, Vu~i} 7 (Ferati). QUKOVO: Tomi} 6, Peji} 6, Dubaji} 7, Ivani{ 6, Pejovi} 6, Miladinovi} 7, Ciganovi} 6, Karan 7 (Nedimovi}), Marjanovi} 7, Jovi~i} 7, Puhali} 7. Lider je i protiv ekipe iz Qukova nastavio seriju pobeda. Sve linije tima trenera Baji}a funkcionisale su besprekorno. Odli~no su crveno-beli otvorili me~ {ansom \or|evi}a na dodavawe Havima, ali je golman Tomi} bio na mestu. Isti akteri bili su inicijatori vode}eg gola s tim {to je ovoga puta iskusni fudbalski lisac Havim preciznim udarcem savladao golmana gostiju. Posle vode}eg gola re|ale su se {anse pred golom, najpre je Havim {utirao glavom kraj desne stative, da bi to isto u~inio i gostuju}i igra~ Miladinovi}, koji se petom oslobodio ~uvara. U fini{u prvog dela brzonogi Vu~i} je po drugi put savladao golmana Tomi}a. U nastavku je rezultatsku neizvesnost doneo golom Puhali}. Sve nade gostiju da }e barem do}i do remija, pokopao je mla|ani \or|evi}. Odli~no se sna{ao u petercu gostiju i poslao loptu u mre`u. Gotovo na istovetan na~in u nadoknadi vremena gol je postigao rezervista Nedimovi}. M. Po. koji poga|a mre`u..U drugom poluvremenu doma}i rutinskom i sigurnom igrom privode utakmicu kraju. P. Joci}

Budu}nost - Borac 2:1 (1:0) MLADENOVO: Stadion Budu}nosti, gledalaca 250, sudija: Grozdani} (Ogar). Strelci: Beqanski u 32. i Vejnovi} u 77. za Budu}nost, a Nikoli} u 52. minutu za Borac. @uti kartoni: Pu|a (Budu}nost), a Kandi} (Borac). Crve-

vi} (Stari Banovci). @uti kartoni: Ga{parovi}, Trbovi}, Raki}, I. Jakovqevi} (Cement), a Marunovi}, Ili}, Vukovi} (Solunac). CEMENT: Stani} 7, Ga{parovi} 6 (Milo{evi}), Trbovi} 7, @akula 6 (I. Jakovqevi}), S. Jakovqevi} 7, Popovi} 7, Sekuli} 6 (Stupar 6), Ili} 7, Romi} 6, Kosovi} 6, Raki} 6. SOLUNAC: Antuni} 8, Ismaili 7, Alimpi} 6, Radakovi} 7, Mandi} 8, Cime{a 7, Ili} 7, Grahovac 6 (Pavi} 7), Marunovi} 7,

RUMA: Stadion 1. Maja, gledalaca 500, sudija Maksimovi} (In|ija). Strelci: \oki} u 43. (iz penala) i Sikirica u 96. @uti kartoni: S. Jovanovi}, \ori}, Putica, Star~evi}, Bori} (1. maj), Marinkovi}, Kova~evi}, Rajlov, Curakovi}, Cvjeti~anon, Raki} (Sloven). PRVI MAJ: Arsenovi} 7, Putica 6, Bori} 7, ]ori} 7, Milo{evi} 7, \oki} 7, Sikirica 8, S. Jovanovi} 7, Mili} 6, Milanovi} 6, ^upeqi} 7 (Krsmani} 6, Jovanovi} 7, Star~evi} 6). SLOVEN: Vujakovi} 6, Novakovi} 7, Curakovi} 6, Marinkovi} 5, Gruji} 6, Rajlov 6, Kne`evi} 6, Petrovi} 6, Milojevi} 5, Raki} 6, Cvjeti~anin 5 (Juri{i}, \ur|evi} 5). Kvalitet igre bio ispod o~ekivawa. U drugom poluvremenu Sloven je poku{ao sa jalovim napadima da do|e do izjedna~ewa. Najzad u 90. minutu doma}i su izveli kontranapad preko Gorana Jovanovi}a koji je doturio do Sikirice, a ovaj je savladao Vujakovi}a i postavio kona~an rezultat bratskog derbija.Posle poraza na doma}em terenu od Budu}nosti iz Mladenova, trener Slovena Aleksandar Sokolovi} podneo je ostavku. U derbiju ekipa je nastavila bez trenera, a kako saznajemo nezvani~no uprava kluba je za naredni period kormilo prepustila treneru Mi{i Popovi}u. M. Juri{i}

Radni~ki - Jugovi} 2:1 (0:1) SREMSKA MITROVICA: Stadion Radni~kog, gledalaca 200, sudija Pupac (BP). Strelci: Proki} u 12 i 78. za Radni~ki, Radin u 12. za Jugovi}. @uti kartoni: Radovanovi} (Radni~ki), Kizi} (Jugovi}). RADNI^KI: Staj~i} 7, Grabi} 6, Pavlovi} 6, Radovanovi} 7, Maksimovi} 8, Jovanovi} 6, Soviq 5, Sladojevi} 6, \ur|evi} 6, Sanra~ 6, Proki} 7 (Vu~i} 6, G. Sladojevi} 6, Jo{i} 6). JUGOVI]: Todori} 6, Kizi} 6, Nikoli} 6, Grozdi} 7, Bojovi} 7, Bjelotomi}, Radin 7, Plav{i} 6, Lepir 6, Bla`i} 7, Miqevi} 6 (Stani} 6, Antoni} 6, Laki} 6). U 12. minutu lepa kontra, Radin je precizno {utirao i gosti vode. Malo zatim Miqevi} je {utirao pored stative, a pet minuta kasnije i Lepir je imao {ansu da gosti povedu sa dva gola razlike. U nastavku igre sve je bilo u znaku Proki}a. Postigao je dva gola, prvi posle kornera, a drugi posle gu`ve pred golom Todori}a i proma{io je bar jo{ dva- tri sigurna gola. Gosti iz Ka}a boqi u prvom delu, ali u nastasvku bez ijedne {anse. B. Rokni}


20

SPORT

utorak22.septembar2009.

DNEVNIK

PODRU^NA LIGA SUBOTICA

PODRU^NA LIGA ZREWANIN

Nezadr`ivi Radosav~evi}

Pesnicom na sudiju

AFK – Wego{ 4:0 (1:0) ADA: Stadion u Rekreacionom centru “Adica”, gledalaca 200. Sudija: @. @upan (Bajmok). Strelac: Radosav~evi} u 10. (iz jedanaesterca), 54., 88. i 90. (iz jedanaesterca). AFK: Oreg 8, Nemet 7, Vorgi} 7 (Golubovi} 7), Ki{ 7, [etet 7, Terzin 7, Peter 7, Dimi} 7( Rehorc -), S. Kermeci 7(Bajtai-), Komqenovi} 7, Radosav~evi} 9. WEGO[: Roganovi} 6, \urovi} 7 (Bala} 6), Mari} 6, Vujovi} 6, Lagaror 6, Ma. Pejovi} 6, Simovi} 7, Mi. Pejovi} 6 (Kankara{ 7), Borilovi} 7 (Maravi}-), Mili} 6, Mrvaqevi} 6. A|ani su lak{e nego {to se o~ekivalo savladali goste iz Lov}enca. Seriju je sa bele ta~ke po~eo Radosav~evi}, kada je neko od gostiju igrao rukom u kaznenom prostoru. Radosav~evi} je bio prosto nezadr`iv za odbranu Wego{a, postigav{i dva pogotka. Drugi pogodak postigao je iz slobodnog uarca u 54.minutu, potom je mre`u Roganovi}a zatresao nakon uspe{nog pasa sa Terzinom, da bi u posledwem minutu sa bele ta~ke stavio pe~at na uspe{an dan i novu zaslu`enu pobedu A|ana. M. Mr.

Tisa - Radni~ki Gladiolus 4:1 (2:0) KAWI@A: Igrali{te Tise, gledalaca 150. Sudija: Z. Ljaki} (Pali}). Strelci: Salai u 17. (iz jedanaesterca), Kne`evi} u 43, Na| u 50. i 68. za Tisu, a H. Horvat u 63. minutu za Radni~ki Gladiolus. @uti kartoni: ^ernak (Tisa), Katona, Kristijan Fekete i Kelemen (Radni~ki Gladiolus). TISA: Apro 7, Ma~ai 7, Purgel 8, Salai 8, Ostrogonac 8, Ivanovi} 8, Kne`evi} 8, Niki~i} 7 (Potpara 7), Bagi 7, Fleis 7 (Na| 8), ^ernak 7 (Antunovi} 7). RADNI^KI GLADIOLUS: Kalmar 7, Ki{ Bi~kei 6 (R. [arkezi 6), G. Homolja 6 (I. [arkezi 7), Katona 6 (Tothorgo{i 6), Fabrik 6, Kristijan Fekete 7, Velez 6, H. Horvat 6, R. Horvat 7, Kelemen 6, Kornel Fekete 6. Ekipa Tise je bila nadmo}na, a pored ~etiri primqena gola ~uvar mre`a gostiju Kalmar ostavio je izuzetno dobar utisak. M. Mi.

Baj{a - E|{eg 2:0 (2:0) BAJ[A: Stadion Baj{e, gledalaca 250, sudija Simovi} (Love}anac), strelci: Der u 23. Dra{kovi} u 43. minutu. BAJ[A: Franci{kovi} -, @emberi 8, O~ena{ 7, [ija~ki 7, Resanovi} 7, Sa. Duqahi 7, Der 7 (Kondi} -), [u{war 8 (Krvavac

Preporod - Ba~ka 0:1, Baj{a - E|{eg 2:0, Jadran - Tavankut 10:1, AFK Wego{ 4:0, Tisa - Radni~ki 4:1, Vinogradar - Proleter 0:2, Panonija - Potisje 1:1, ^antavir - Krivaja (prekinuto u 70. minutu kod rezultata 2:0). 1. ^antavir 6 5 1 0 14:6 16 2. AFK 6 5 0 1 12:2 15 3. Potisje 6 3 1 2 10:8 10 4. Baj{a 6 3 1 2 7:7 10 5. Tisa 6 3 1 2 8:10 10 6. Krivaja 6 3 0 3 14:9 9 7. Proleter 6 2 2 2 8:6 8 8. Preporod 6 2 2 2 7:7 8 9. Tavankut 6 2 2 2 9:15 8 10. Panonija 6 2 1 3 14:10 7 11. Jadran 6 2 1 3 21:18 7 12. Vinogradar 6 2 1 3 12:13 7 13. E|{eg 6 2 1 3 6:10 7 14. Ba~ka 6 2 1 3 9:15 7 15. Wego{ 6 2 0 4 7:11 6 16. Radni~ki 6 0 1 5 7:18 1

7), Se. Duqahi 7, Dra{kovi} 8 (Patar~i} -), Bra{wo 7. E\[EG: Crnojevi} 7, Pu~kovi} 6, Jerwe{ek 7, Sel 6 (Kne`evi} -), Volarevi} 7, Ba}o 7, ^eke 6, Ivani{evi} 8, A. Kereke{ 6, Kormo{ 6, Kelepe{ 6. Fudbaleri Baj{e su pru`ili jednu od boqih utakmica u ovom prvenstvu. S. St.

Vinogradar - Proleter 0:2 (0:2) HAJDUKOVO: Igrali{te Vinogradara, gledalaca 200, sudija @ivqak (Novi Kne`evac), strelci: Despotovi} u 9. i Stani} u 19. minutu. VINOGRADAR: Barawo{ 6, Bala` 6, Piri 6, Tonskovi} 6, M. Vukov 6, Ha{ko 6 (T. Engi 6), V. Engi 6, Kmec 6, Vesni} 7, Na|torma 6 (Z. Vukov 6), Z. Nagel 6 (^. Nagel 6), \or|evi} 7. PROLETER: ^eh 7, ]ulibrk 7, Kurin 7, Medi} 7, Radi} 7, Despotovi} 8, Stani} 8, ^voro 6 (Matkovi} 6), Krvavac 6 (Baweglav 7), Nedi} 7, Grbi} 6 (Krivokapi} 6). Proleter je iz Wego{eva je sasvim zaslu`eno do{ao do tri boda. S. St.

POTISKA LIGA Jedinstvo - Tisa 1:0, Sloga Hajduk 1:7, ^OKA: ^oka - Grani~ar 3:1, [ampion Olimpija - Slavija 3:5, Tre{wevac - Trome|a 1:6. Slobodan je bio Horgo{ Higlo. 1. Slavija 3 3 0 0 10:5 9 2. [amp. Ol. 3 2 0 1 16:7 6 3. ^oka 3 2 0 1 7:3 6 4. Tisa 3 2 0 0 7:4 6 5. Hajduk 2 1 0 1 10:5 3 6. Horgo{ H. 2 1 0 1 6:6 3 7. Trome|a 3 1 0 2 8:8 3 8. Jedinstvo 2 1 0 1 3:3 3 9. Grani~ar 2 0 1 1 2:4 1 10. Sloga 3 0 1 2 3:12 1 11. Tre{wevac 2 0 0 2 1:16 0

PRVA JU@NOBANATSKA LIGA

Vu~kovi} re{io dilemu Sloga - Jugoslavija 4:1 (1:0) BANATSKO NOVO SELO: Igrali{te Sloge, gledalaca 200, sudija: Veqi} (Pan~evo). Strelci: Rusuloj u 43. Vu~kovi} u 74. i 88. @. Jak{i} u 81. za Slogu, a Zmejkovski u 84. minutu za Jugoslaviju. SLOGA: Markovi} 7, Kalkan 7, D. Mar~eti} 7, Rusuloj 7, Vrani} 7, Vasi} 7, Obradovi} 6 (Vu~kovi} 8), @. Jak{i} 7, Jovi} 7 (B. Mar~eti}), Perla{ 7, Milanovi} 7 (S. Jak{i}). JUGOSLAVIJA: Simijanovi} 6, Ra|enkovi} 6, Stamenkovski 6, Miqkovi} 7, Stefanovski 6, Mitrovi} 6, Stoiqkovi} 6 (Stankovski), Basta 7 (Jovanovski 6), Zmejkovski 7, Nenadi} 7, Veli~kovi} 6. Dominantna igra Novoselaca rezultirala uverqivom pobedom nad gostima iz Jabuke. Posebno treba ista}i dvostrukog strelca Darka Vu~kovi}a.

Slavija - Mladost 3:0 (2:0) KOVA^ICA: Stadion Slavije, gledalaca 100, sudija: Jovi} (Pan~evo). Strelci: Brajovi} u 2. (iz penala) Bosni} u 15. i Nikolovski u 84. minutu. @uti kartoni: Filipov, Krajinovi}, Arsi} (Slavija), a Kalapi{, Petrov (Mladost). SLAVIJA: Mitrovi} 7, Stankovi} 7, Milo{evi} (Hu|es 7),

Vulturul - Proleter 1:2, Partizan - Polet 2:2, Dolovo - Tempo 1:0, Sloga - Jugoslavija 4:1, Borac - Partizan 0:1 (prekinuto u 47. minutu, doma}ini krivi za prekid), Slavija Mladost 3:0, Crvena zvezda - Radni~ki 2:1, Budu}nost - Radni~ki 1:1. 1. Proleter 6 5 1 0 10:1 16 2. Budu}nost 6 4 1 1 11:9 13 3. Rad. (K) 6 3 3 0 14:6 12 4. Rad. (B) 6 3 2 1 11:4 11 5. Partizan (G) 6 2 4 0 18:6 10 6. Slavija 6 2 3 1 15:9 9 7. Cr. zvezda 6 3 0 3 8:12 9 8. Partizan (U) 6 1 5 0 6:3 8 9. Mladost 6 2 1 3 10:18 7 10. Polet 6 0 5 1 6:7 5 11. Sloga 6 1 2 3 9:11 5 12. Vulturul 6 1 2 3 7:9 5 13. Dolovo 6 1 2 3 8:16 5 14 Jugoslavija 6 1 2 3 7:18 5 15. Tempo 6 0 3 3 4:9 3 16. Borac 6 1 0 5 5:11 3

Krajinovi} 7, Filipov 6, Ili} 6, Arsi} 6, Bosni} 6 (Bire{), Brajovi} 7, Nikolovski 7, Stojanovi} 6. MLADOST: Potkowak 5, Petrov 6 (Veli~kovi} 6), @ivanovi} 7, Bin|a 7, Stojanovski 6 (Milenkovi} 6), Kalapi{ 6, Ili} 6 (Nebrigi} 6), Guran 6, Bo`i} 6, Radovi} 7, \ukanovi} 6. Doma}i tim vrlo brzo je do{ao u vo|stvo ve} u 2. minutu vrlo dobri sudija Jovi} opravdano je pokazao na belu ta~ku, a Brajovi} je bio siguran. B. St.

Borac - Naftagas (E) 2:0 (1:0) (prekinuto u 57. minutu) ZREWANIN: Igrali{te u Doqi, gledalaca 150, sudija: Ka{i} (Zrewanin). Strelci: Vu~eti} u 14. Mijatov u 51. minutu (iz penala). @uti kartoni: Naranxi}, Novkovi} (Borac), a Grabunxija, Topalov, Proti} (Naftagas E). Crveni karton: Kurtovi} (Naftagas E). BORAC: \uri}, Andreji}, Novakovi}, Naranxi}, Ivanov, Lazarov, Mijatov, Novakov, Novkovi}, Vu~eti}, Jovanovi}. NAFTAGAS: Ra|enovi}, Stankovi}, Ranisavqev, Grabunxija, Topalov, Stoki}, Dabi}, Mi{~evi}, Kurtovi}, Proti} (^eti}), Ba~i~in. Veoma `iva utakmica. Doma}i su poveli u 14. minutu kada je centar{ut sa leve strane iskoristio Vu~eti} i s druge stative glavom savladao Ra|enovi}a. U 51. minutu doma}i su sa bele ta~ke uve}ali vo|stvo. U 56. minutu zbog prigovora iskqu~en je gostuju}i igra~ Kurtovi}, tada gosti opkolili sudiju, neko ga je udario i sudija prekida susret.

OFK Klek - Naftagas (B) 3:0 (0:0) KLEK: Igrali{te “\. Vu~urevi}”, gledalaca 100, sudija: Salma (Torda). Strelci: D. Milanovi} u 70. i 90. Dologu{in u 82. minutu. @uti kartoni: \or|evi}, No`ini} (OFK Klek), a Kuki}, Dragi} (Naftagas). OFK KLEK: Tarana 7, Rodean 7, Dologu{in 8, Mikala~ki 7, Ili} 7, \or|evi} 7, @i`ik 7, D. Milanovi} 8, Vu~eti} 7 (Cerovi} 7), No`ini} 6 (B. Milanovi}), Milenkovi} 7 (Stevi}). NAFTAGAS: Markov 6, Manger 6 (Ara|anski), Kosanovi} 6, Ba{a 6, Dragi} 7, Stoisavqevi} 5, Obrkne`ev 6, Kuki} 5, Kusturi} 5 (Tri{i}), Bjeleti} 6, ]ulafi} 6. U otvorenoj igri doma}ini su imali inicijativu, da bi tek u fini{u susreta stigli do trijumfa. U 70. minutu posle centar{uta sa desne strane Dragomir Milanovi} je glavom efektno postigao pogodak, a u 82. minutu Marko Dologu{in je iz slobodnog udarca sa vi{e od 25 metara uhvatio na spavawu golmana

OFKL @ITI[TE - NOVA CRWA Proleter - Polet sutra, Grani~ar - Jedinstvo 0:6, Terekve{ - Napredak 0:6, Olimpija - Roham) 4:6. Slobodan je bio 1. oktobar. 1. Napredak 4 3 1 0 12:2 10 2. Roham 3 3 0 0 19:4 9 3. Jedinstvo 4 3 0 1 14:2 9 4. 1. oktobar 3 2 1 0 4:1 7 5. Olimpija 3 2 0 1 7:7 6 6. Polet 3 0 1 2 3:8 1 7. Terekve{ 4 0 1 3 1:11 1 8. Proleter 2 0 0 2 1:5 0 9. Grani~ar 4 0 0 4 0:21 0

gostiju. Dragomir Milanovi} je u posledwim sekundama overi trijumf Kle~ana.

Vojvodina - Borac (A) 2:1 (1:1) PERLEZ: Igrali{te ispod Mlina, gledalaca 150, sudija: Dimitri} (Banatsko Veliko Selo). Strelci: Martinovi} u 34. Varadinac u 48. za Vojvodinu, a \uri} u 9. minutu za Borac. @uti kartoni: Vojnov, Pavlovi}, Zmijanac (Vojvodina), a Kova~evi}, Z. Opa~i}, Samolovac (Borac). VOJVODINA: Biki} 8, @miri} 7, Lazarevi} 7, Martinovi} 7 (Zmijanac), Stefanovi} 7, [oli} 7, Vojnov 6 (Srdanov), Milovac 7, Varadinac 7 (Bo`i}), Malba{ki 7, Pavlovi} 6. BORAC: Medi} 7 (Gajinov), Kova~evi} 6, Z. Opa~i} 7, D. Opa~i} 7, Petrovi} 6 (Ze~evi}), Samolovac 7, Hrkalovi} 6, \uri} 8, Brakus 7, Ra{eta 7, Puti} 6 (Stepanovi}). Doma}i su posle snala`qivosti najboqeg igra~a gostiju stigli do prednosti. Posle dobre akcije doma}ih u gu`vi iskusni Martinovi} je iz blizine izjedna~io. Na po~etku drugog dela veoma dobra akcija doma}ih, {to Nenad Varadinac iskoristio.

Omladinac - Mladost Luks 1:0 (1:0) RAVNI TOPOLOVAC: Stadion “Hercegovina”, gledalaca 150, sudija: Mesaro{ (Banatski Dvor). Strelac: \urica u 22. minutu (iz penala). @uti kartoni: Soldo, Mladenovi}, Kujunxi} (Omladinac), a \ur~ok (Mladost Luks). OMLADINAC: Damjanovi} 8, Soldo 6, Ninkovi} 6, @u`a 7, \urica 8, Popi} 6 (Kapur), Mladenovi} 5 (Gruji}), Bjeli} 6, Novakovi} 8, Radosav 8, Mr{i} 5 (Kujunxi}). MLADOST LUKS: @ivkovi} 6, Deli} 6, Grubi{a 6, Titin 7, \ur~ok 6, Grubor 7, Marjanovi} 7, Mi}evi} 7, Mati} 6, Trifkovi} 6 (Mi{i}), Maksimovi} 7. Odluka je pala u 22. minutu po{to je neko od gostuju}ih igra~a igrao rukom u svom kaznenom prostoru, a siguran sa bele ta~ke je bio Danilo \urica. Treba napomenuti da su doma}i pogodili i stativu, a posebno treba ista}i doma}eg golmana koji je u posledwim trenucima fenomenalnim intervencijama doprineo trijumfu doma}ina.

Delija - Begej 0:3 (0:3) MOKRIN: Stadion Delije, gledalaca 200, sudija: Mikala~ki (Zrewanin). Strelci: Zarin u 7. i 29. Ninkovi} u 14. minutu. @uti karton: Vitomirov (Delija). DELIJA: Ostoji} 6, Tolma~ 5, ^eleketi} 5 (Kri~kovi}), Vuko-

OFK Klek - Naftagas 3:0, Vojvodina - Borac 2:1, Delija - Begej (@iti{te) 0:3, Omladinac - Mladost Luks (Luki}evo) 1:0, Bile}anin - @AK danas, Krajina - Potisje 4:1, Zadrugar - Mladost 2:0, Borac - Naftagas (E) 2:0 (prekinuto u 57. minutu, gosti krivi za prekid) 1. Zadrugar 6 4 1 1 14:6 13 2. Borac (ZR) 6 4 1 1 13:5 13 3. Begej 6 4 1 1 10:3 13 4. Potisje 6 3 2 1 10:4 11 5. @AK 5 3 1 1 12:7 10 6. Naftagas (E) 6 3 1 2 12:8 10 7. Naftagas (B) 6 3 1 2 6:6 10 8. Krajina 6 2 2 2 14:11 8 9. OFK Klek 6 2 2 2 8:9 8 10. Delija 6 2 2 2 4:7 8 11. Borac (A) 6 2 1 3 11:7 7 12. Vojvodina 6 2 1 3 10:9 7 13. Mladost 6 2 1 3 6:8 7 14. Omladinac 6 1 0 5 2:12 3 15. Bile}anin 5 1 0 4 7:22 3 16. Mladost L. 6 0 1 5 3:18 1

brat 6, Vitomirov 7, Milivojevi} 6, Lazinica 6, T. Sabo 5, Staji} 5, Fi{akov 5 (Tele~ki 5), Konculi} 5 (Miladinov 6). BEGEJ: Wegre{ 7, Daqevi} 6, Markov 6, Ninkovi} 7, Karaka{ 6, Gavri} 7 (Suxukovi}), Zarin 8 (Milo{evi} 6), Novak 7, Raca 6, Pudar 7 (Glu{ac 6). Fudbalska pri~a na stadionu Delije zavr{ena je u prvih 30 minuta. Gosti iz @iti{ta kontrama su razbili doma}i tim. Ve} u 7. minutu su poveli, potom se u listu strelaca upisao Ninkovi}, a ta~ku na golove u ovom me~u stavio Zarin u 29. minutu. U drugom delu igre nije bilo {ansi ni na jednoj ni na drugoj strani. M. S.

Krajina - Potisje 4:1 (1:1) KRAJI[NIK: Igrali{te Krajine, gledalaca 200, sudija: Vaskovi} (Novi Be~ej). Strelci: Vi{wevac u 39. Stoji} u 85. i 88. Vigwevi} u 90. za Krajinu, a Disi} u 7. minutu za Potisje. @uti kartoni: Kolunxi}, Stoji}, Kravaru{i} (Krajina), a Petrovi} (Potisje). KRAJINA: Pustiwak 7, Kolunxi} 7 (Bogunovi}), Zori} 6, Vigwevi} 7, Naranxi} 7 (Triki}), Stoisavqevi} 8, Stoji} 8, Vi{wevac 8, Tadi} 7 (Grmu{a), Kravaru{i} 7, Karanovi} 8. POTISJE: \or|evi} 6, Mihajlovi} 7, Stojanovi} 7, Bala` 6 (Mladenovi} 6), Krsti} 6 (Dimitrijevi} 6), Petrovi} 6, Disi} 7, Amixi} 7, Stankovi} 6, Ili} 7, Milovac 7. U dobroj kontri gosti su preko Disi}a ve} u 7. minutu poveli. Inicijativa doma}ih rezultirala je u 39. minutu, kada je Kravaru{i} izvrsno centrirao, a visoki Vi{wevac glavom izjedna~io. U nastavku susreta igralo se na polovini gostiju i tek u fini{u susreta kada su doma}i shvatili da na golu gostiju stoji igra~ koji ustvari glumi golmana, za pet minuta su postigli tri pogotka. Pripremio: S. M. Petrovi}

OFL KIKINDA - NOVI BE^EJ

Kuman~ani ubojiti u gostima Napredak - 2. oktobar 0:2 (0:1) BANATSKA TOPOLA: Igrali{te Napretka. Gledalaca 50. Sudija: Skuban (Kikinda). Strelac D. Vioglavin u 40. i 47. minutu za 2. oktobar. @uti kar-

danov, Erdei (Vojnovi}), Cime{a (Iv. Feher), Dukatarov, M. Grbi}, Pe}anac. 2. OKTOBAR: Lapadat, Sekuli}, Mici}, Gruji}, Kukin, Bara~kov, I. Vioglavin (Te{i}), Gvo`|arev, D. Vioglavin, Lazi} (Teodosin), Milosavqev. Sigurna i zaslu`ena pobeda gostiju iz Kumana, koji su svo vreme dominirali na terenu. Od dva gola centarfora Dejana Vioglavina, ovaj drugi je bio velemajstorski, jer je s oko 30 metara, gotovo s aut linije topovski pogodio bli`i ugao doma}eg golmana. M. B.

Crvena zvezda - Jedinstvo 2:1 (1:0) Dejan Vioglavin (2. oktobar)

toni: M. Grbi} (Napredak), Gruji} i Sekuli} (2. oktobar). NAPREDAK: Turi, Z. Grbi}, Ig. Feher (Zec), Gala, Na|, Gol-

RUSKO SELO: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 200, sudija: Kova~evi} (Kikinda). Strelci: Pani} u 26. Rodi} u 71. za Crvenu zvezdu, a He|e{i u 85. minutu za Jedinstvo. @uti kartoni: Pani}, Klasni} i Stankovi} (Crvena zvezda).

Vojvodina - Borac 3:0, Napredak - 2. oktobar 0:2, Crvena zvezda Jedinstvo 2:1. 1. Cr. zvezda 4 4 0 0 12:1 12 2. Vojvodina 4 3 0 1 9:2 9 3. Jedinstvo 4 2 0 2 9:9 6 4. 2. oktobar 4 1 1 2 6:9 4 5. Borac 4 1 1 2 4:9 4 6. Napredak 4 0 0 4 2:12 0

CRVENA ZVEZDA: Havim, Stankovi}, Rodi}, Dejan Kne`evi}, [erbexija, Stojanovi}, Pani} (^udanov), Mutavxi} (Zoran Kne`evi}), Simi}, Klasni} (Markovi}), Siv~ev. JEDINSTVO: Batan~ev, Markovi}, Adamovi}, Gruji}, Ko{ni~ar, Luki}, Mirkov, Mun}an, Vuji}, He|e{i, Tot. U izvanredno obostranoj igri prvi deo utakmice pripao je Ruskoselcima koji su imaju}i brojne prilike realizovali samo u 26. minutu, kad je brzonogi Pani} zatresao mre`u odli~nog golmana Batan~eva. Na 2:0 je povisio Rodi} lepim golom iz slobodnog udarca. Ina~e Bo~arci su bili tvrd orah tokom ~itave utakmice za Ruskoselce. M. Ra~i}

DRUGA JU@NOBANATSKA - ISTOK Kara{ - Hajduk 3:1, Borac - Banat 4:0, Potporaw - Hajdu~ica 0:4, Vr{ac United - Dunav 10:1, Dobrica - Bratstvo Unirea 4:1, Ratar - Sloga 4:1, Kara{ - Jedinstvo 1:5, Mladost - Vinogradar 4:1. 1. Vr{ac U. 6 5 1 0 28:2 16 2. Ratar 6 5 1 0 12:3 16 3. Hajdu~ica 6 5 0 1 19:2 15 4. Jedinstvo 6 3 3 0 14:3 12 5. Dunav 6 4 0 2 8:12 12 6. Mladost 6 3 0 3 13:13 9 7. Dobrica 6 2 2 2 11:9 8 8. Hajduk 6 2 1 3 6:7 7 9. Vinogradar 6 2 1 3 8:18 7 10. Bratstvo U. 6 2 0 4 13:14 6 11. Kara{ (K) 6 2 0 4 9:13 6 12. Sloga 6 1 3 2 4:9 6 13. Kara{ (J) 6 2 0 4 8:15 6 14. Borac 6 2 0 4 8:17 6 15. Potporaw 6 1 2 3 2:9 5 16. Banat 6 0 0 6 3:22 0

DRUGA JU@NOBANATSKA - ZAPAD Jedinstvo Stevi} - @elezni~ar 3:4, Vojvodina - Plavi Dunav 4:1, Borac - Unirea 3:0 (gosti nisu doputovali),Pobeda - Glogow 0:1, Omladinac - Borac 2:0, Kolonija Mladost 8:1, Jedinstvo - Proleter 0:6, Omladinac - BSK 1:2. 1. Borac (S) 6 5 1 0 15:4 16 2. Proleter 6 4 1 1 15:6 13 3. Kolonija 6 3 2 1 23:6 11 4. Omlad. (B) 6 3 2 1 18:5 11 5. BSK 6 3 2 1 14:9 11 6. Glogow 6 3 2 1 9:5 11 7. Omlad. (O) 6 3 2 1 8:4 11 8. @elezni~ar 6 2 2 2 14:8 10 9. Pl. Dunav 6 1 3 2 9:12 6 10. Borac (P) 6 2 0 4 7:11 6 11. Mladost 6 1 2 3 8:15 5 12. Unirea 6 1 2 3 8:18 5 13. Vojvod. (-1) 6 1 2 3 10:13 4 14. Pobeda 6 1 1 4 8:19 4 15. Jedinstvo 6 1 1 4 4:20 4 16. Jed. Stevi} 6 0 2 4 9:22 2

MFL ALIBUNAR PLANDI[TE Jano{ik - Agrobanat 3:0, Solunac - Vojvodina 1:1, Krajina - Grani~ar 1:3, Banat - Napredak 3:0, Banatul - Crvena zvezda 3:0. 1. Banat 3 3 0 0 8:0 9 2. Grani~ar 3 3 0 0 7:2 9 3. Banatul 3 2 0 1 5:2 6 4. Jano{ik 2 1 0 1 3:1 3 5. Napredak 2 1 0 1 3:3 3 6. Krajina 3 1 0 2 4:6 3 7. Vojvodina 3 0 2 1 4:5 2 8. Solunac 3 0 2 1 4:6 2 9. Agrobanat 3 0 2 1 4:7 2 10. C. zvezda 3 0 0 3 0:10 0

GRADSKA LIGA ZREWANIN - ISTOK Sloga - Radni~ki 1:2, Omladinac - Partizan 2:0, @FK Banat - Radni~ki 2:0, Rusanda - ASK 3:0. Slobodan je bio Proleter iz Neuzdine. 1. Rusanda 4 4 0 0 22:1 12 2. @FK Banat 4 3 0 1 10:2 9 3. Rad. (S) 4 3 0 1 10:8 9 4. Rad. (JT) 3 2 0 1 7:4 6 5. Omladinac 3 1 0 2 4:6 3 6. ASK 4 1 0 3 6:10 3 7. Proleter 3 1 0 2 6:15 3 8. Sloga 4 1 0 3 4:15 3 9. Partizan 3 0 0 3 0:8 0

GRADSKA LIGA ZREWANIN - ZAPAD Tami{ - Mladost 4:0, OFK Staji}evo - Jedinstvo 4:3, Banat - OFK Gradnulica 2:0, Lehel - MSK 0:2. 1. Banat 4 3 0 1 15:8 9 2. Gradnulica 4 3 0 1 12:5 9 3. MSK 4 3 0 1 12:7 9 4. Lehel 4 2 0 2 15:10 6 5. Staji}evo 4 2 0 2 11:11 6 6. Tami{ 4 2 0 2 9:12 6 7. Jedinstvo 4 1 0 3 12:12 3 8. Mladost 4 0 0 4 5:22 0

OFL VR[AC - BELA CRKVA Vojvodina - Pobeda 3:0, Jedinstvo 7:0, Partizan 5:4. Slobodan Omladinac. 1. [evac 2 2 0 0 2. Vojvodina 2 2 0 0 3. Partizan 1 1 0 0 4. Omladinac 1 0 1 0 5. Pobeda 2 0 1 1 6. Vitorul 2 0 0 2 7. Jedinstvo 2 0 0 2

[evac Vitorul 9:0 5:0 5:4 1:1 1:4 4:7 0:9

6 6 3 1 1 0 0

GRADSKA LIGA SUBOTICA Mala Bosna - Subotica 1:1, Solid - Lokomotiva 1:3, \ur|in Taksi Boban - Sever 4:2, Elektrovojvodina @ednik 0:1, Hajduk - Udarnik 0:1, Bratstvo - Poqoprivrednik 2:4.

OP[TINSKA LIGA BA^KA TOPOLA Mladost - Sokolac 2:1, Ba~ka (P) 2 - Olimpija 2:0, Slavija - Mi}unovo 3:2, Napredak - Sloboda 1:6, Pobeda - Tomislavci 1:1. Na tabeli vodi Sloboda sa 6 bodova.


SPORT

DNEVNIK

utorak22.septembar2009.

PODRU^NA LIGA SOMBOR

PODRU^NA LIGA NOVI SAD

Revija golova

Teren pokvario igru

Prigrevica - Radni~ki 6:3 (3:1) PRIGREVICA: Igrali{te Prigrevice, gledalaca 100, sudija: Petkovi} (Kula). Strelci: Kov~in u 7. i 84. Marin u 10. i 55. ^ovi} u 35. i D. Ostoji} u 78. za Prigrevicu, a Mu{iki} u 41. Crwanski u 51. i Zec u 71. minutu za Radni~ki. @uti kartoni: Marin i Kov~in (Prigrevica), a Zlatanovi} (Radni~ki). PRIGREVICA: Vujnovi}, ^ovi}, Grmu{a (Popovi}), Meni}anin, Kqaji}, ]u}a, Marin, Jakovqevi}, Vladeti}, D. Ostoji}, Kov~in. RADNI^KI: ]eran, Zlatanovi}, Jovovi}, Aleksi}, Ninkov, Crwanski, Ivovi}, Mu{iki} (Ukvarik), Zec, Daki} (Pavlovi}), Jokanovi}. Utakmica je obilovala {ansama za gol, naro~ito sa strane doma}ih fudbalera, Prigrevica za samo deset minuta igre povela sa 2:0, a do odmora mogla obezbediti veliku prednost. Me|utim, napada~i su priredili pravu reviju proma{aja. U nastavku obe ekipe igrali su napada~ki, a ni golovi nisu izostali. J. D.

Omladinac - Rusin 1:2 (1:1) DEROWE: Igrali{te Omladinca, gledalaca 200, sudija: Mani} (Karavukovo). Strelci: \uri{i} u 26. za Omladinac, a Jakim Hardi u 38. i Denis Hardi u 65. minutu za Rusin. @uti kartoni: Niki} i Stojkovi} (Omladinac). OMLADINAC: Dragojevi} 7, \uri{i} 7 (Marjanovi}), Segedi 7, Lu~ar 7, Paji} 6, Niki} 7, Ogwenovi} 6, Savin 7, Stoj~i} 6 (]osi} 6), Bojani} 7, Seqakov 6 (Stojkovi} 6). RUSIN: @. Oros 8, Bodnar 7, J. Hardi 7, Senderak 7, Barna 7, Ku`i} 7, Hrn~ijar 7, [ajto{ 6 ([trangar 6), D. Hardi 8, B. Oros 6 (Rama~ 6), Stejankovi} 6. Derow~ani su imali terensku inicijativu i u 26. minutu stigli do prednosti lepim golom \uri{i}a, koji je sa desetak metara sna`nim udarcem savladao golmana Orosa. U 38. minutu Paji} je pogre{io, {to je iskoristio Jakim Hardi i rezantnim udarcem izjedna~io rezultat. U drugom poluvremenu Derow~ani su napadali imali su i povoqnu priliku preko \uri{i}a ali je gostuju}i tim je znao {ta ho}e i pogotkom Hardija u 65. minutu stigao do prednosti, koja je bila nedosti`na za doma}i tim. S. Jovin

Stani{i} - Crvenka 1:0 (1:0) STANI[I]: Igrali{te Stani{i}a, gledalaca 100, sudija: Kir{ner (Sombor). Strelac: Bajai u 46. minutu. @uti karton: Il. [ari} (Stani{i}), a Jovanovi}, Na|, Ili}, ^iko{ (Crvenka). Crveni kartoni: Kurixa u 75. minutu (Stani{i}), Bata u 60. minutu (Crvenka). STANI[I]: Ig. [ari}, Bajai (Bulovi}), Jagodi}-Kurixa, Il. [ari}, Peji}, Bobanac (Mom~ilovi}), Gruji}, Jawi}, Kne`evi} (Dra~a), Kawo, Kurixa. CRVENKA: Na|, Kon~ar, Dragovi}, ^iko{, Kukoq, Bata, Ili} (Mari}), Suboti}, Radulovi}, Martinovi}, Jovanovi}. U sudaru biv{ih vojvo|anskih liga{a Stani{i} je te{ko ali zaslu`eno pobedio. Jedini gol pao je neposredno pred odlazak na odmor, slobodan udarac izveo je Bajai, golman je uhvatio loptu, ali je ispustio i ona se odkotrqala u mre`u. Sama utakmica je bila veoma nervozna, uz mnogo prekr{aja, svi kartoni su dodeqeni zbog nesportskog pona{awa. J. D.

Borac - Polet (S) 1:2 (1:1) BA^KI GRA^AC: Igrali{te Borca, gledalaca 300, sudija: Milo{evi} (Crvenka). Strelci: Obradovi} u 40. za Borac, a Kuli} u 25. i 55. minutu za Polet. @uti kartoni: D. Dautovi}, Smiqani}, Obradovi}, Joki}, Vojnovi} (Borac), a Perovi}, Ili} (Polet). BORAC: Vajagi} 7, Nikoli} 8, M. Dautovi} 7, Vojnovi} 7, D. Dautovi} 7, Joki} 7, Mrdaq 7 (Prodanovi} 7), Pokrajac 8, Smiqani} 7, \uri} (^ankovi} 6, Gute{a), Obradovi} 8.

RI\ICA: Grani~ar - Lipar 4:1, PRIGREVICA: Prigrevica - Radni~ki (Ratkovo) 6:3, BA^KI BRESTOVAC: BSK - Kordun (Kqaji}evo) 4:0, STANI[I]: Stani{i} Crvenka 1:0, DEROWE: Omladinac - Rusin (Ruski Krstur) 1:2, KULA: Kula - Zadrugar (Srpski Mileti}) 5:1, BA^KI GRA^AC: Borac - Polet (Sivac) 1:2, KR[^I]: Mladost Omladinac (Bukovac) 6:0. 1. Mladost 6 4 1 1 14:6 13 2. Polet 6 4 1 1 10:3 13 3. Kula 6 4 0 2 12:7 12 4. BSK 6 4 0 2 13:8 12 5. Rusin (-1) 6 4 0 2 10:9 11 6. Stani{i} 6 3 0 3 14:5 9 7. Crvenka 6 2 3 1 9:4 9 8. Grani~ar 6 3 0 3 12:10 9 9. Kordun 6 3 0 3 12:13 9 10. Radni~ki 6 2 1 3 12:11 7 11. Prigrevica 6 2 1 3 12:17 7 12. Omlad. (B) 6 2 1 3 9:20 7 13. Omlad. (D) 6 1 3 2 5:7 6 14. Borac 6 2 0 4 6:10 6 15. Zadrugar 6 2 0 4 5:14 6 16. Lipar 6 0 1 5 5:16 1

POLET: @ivkovi} 8, Pejanovi} 7, Tomi} 7 (Maksimovi} 7), Cime{a 7, Dobrijevi} 8, Kuli} 9 (Isailovi} 7), [ip~i} 8, Rako~evi} 7, Svrkota 7 (Trifunovi} 7), Ili} 8, Perovi} 7. Doma}in je odigrao dobro, stvorio je nekoliko prilika, ali je pora`en od trenutno boqe i spremnije ekipe. Gosti su odigrali borbeno i mudro, a utakmicu je odlu~io najboqi pojedinac dvostruki strelac Kuli}. A. ^i~i}

Grani~ar - Lipar 4:1 (3:1) RI\ICA: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 50, sudija: Marjanovi} (Sombor). Strelci: Andri} u 3. [veqo u 7. Vidi} u 22. Timar u 87. za Grani~ar, a Rozvan u 23. minutu za Lipar. @uti kartoni: Z. Gwatovi} (Grani~ar), Romi} (Lipar). GRANI^AR: Pavasovi}, Fili} (Brala), Milo{ Gwatovi}, Baji}, Andri}, Marijan Gwatovi}, Vidi}, Z. Gwatovi} (Simi}), [veqo (Milovi}), Bjedov, Timar. LIPAR: Pena, Poli} (^esti}), Sin|i}, Razvan (Vukovi}), Karin (To{i}), Zubanovi}, Pa{ajli}, Romi}, Kova~, Maqkovi}, [egan. U vremenskom intervalu od svega sedam minuta me~ je odlu~en. Doma}im fudbalerima toliko je trebalo vremena da steknu osetnu prednost. U nastavku su se gosti trgli iz {oka, izveli su nekoliko izglednih napada, ali realizacija je izostala. J. D.

BSK - Kordun 4:0 (2:0) BA^KI BRESTOVAC: Igrali{te BSK-a, gledalaca 200, sudija: Mari} (Sombor). Strelci: B. Jelisavac u 16. i 45. Kora} u 59. i Bagi} u 88. minutu. @uti kartoni: Jano, Bagi}, \ur|evi} (BSK), a Dragojevi}, Muti}, Rajkovi} (Kordun). Crveni karton: Muti} (Kordun). BSK: Raja~i} 7, Bagi} 7, Divjak 8, Bo`i} 7, \ur|evi} 7, Milo{evi} 7, Jano 8 (Beqanski 7), Rajkovi} 7, B. Jelisavac 8 (]ui} 7), R. Jelisavac 7 (Stani} 7), Kora} 8, KORDUN: Rosi} 6, Vorkapi} 6, Pavlovi} 6, Popadi} 6, Muti} 6, Kr{i} 7, Kova~i} 6, Zori} 7, Rajkovi} 6, Dragojevi} 8, Medakovi} 6 (Tep{i}). A. ^i~i}

SOMBORSKA ME\UOP[TINSKA LIGA KOLUT: Jedinstvo - Grani~ar (Gakovo) 2:2, BA^KI BREG: Dinamo - Hajduk (Stapar) 5:4, SONTA: Dinamo - OFK Hajduk (Kula) 1:0, BA^KI MONO[TOR: Dunav - Jedinstvo (Ribarevo) 2:0, SOMBOR: Metalac - Terekve{ (Svilojevo) 4:0, SOMBOR: [ikara - Sport (Bezdan) 4:0, ALEKSA [ANTI]: Aleksa [anti} - Oyaci 0:5. Sloga i Panonija su bili slobodni. 1. Metalac 6 5 1 0 17:4 16 2. Hajduk 6 5 0 1 35:9 15 3. Dinamo (BB) 6 5 0 1 11:10 15 4. Oyaci 7 4 2 1 21:5 14 5. Dunav 6 3 3 0 15:10 12 6. Sloga 5 3 1 1 16:6 10 7. Terekve{ 7 3 1 3 17:11 10 8. Dinamo (S) 6 3 1 2 8:19 10 9. [ikara 6 3 0 3 18:15 9 10. Panonija 6 2 0 4 8:21 6 11. OFK Hajduk (-1)6 2 0 4 10:15 5 12. Grani~ar 5 1 2 2 8:16 5 13. Jed. (K) 6 1 1 4 8:13 4 14. Sport 7 1 0 6 5:15 3 15. Jed. (R) 7 1 0 6 3:28 3 16. A. [anti} 6 0 2 4 6:19 2

Mladost - Kabel 1:1 (1:1) NOVI SAD: Igralii{te Mladosti, gledalaca 200, sudija: Aleksi} (Vrbas). Strelci: Majstorovi} u 8. (iz penala) za Mladost, a Vukovi} u 30. minutu za Kabel. @uti kartoni: Stani{i} i Stojanovi} (Mladost), a Ko{uti}, @ivkovi} i Vukovi} (Kabel).

{e inicijative, igrali br`e i organizovanije dok su gosti kontrama poku{avali iznenaditi sigurnog Qubi{u Luburi}a koji je bez pote{ko}a zaustavqao svaki {ut. Organizovana i dobro postavqena igra u poqu u 80 minutu rezultirala je izvanrednim golom Mili~evi}a koji je majstorski re-

povi} u 76. Bulatovi} u 90. za Srbobran, a Roguqi} u 5. i Bo{wakovi} u 13. minutu za Jedinstvo. @uti kartoni: Ranki}, Filipovi}, B. Brankov (Srbobran), a Dizdar (Jedinstvo). SRBOBRAN: Miricki 7, Gavrilov 6 (Dimitrijevi} 7), ]ika 7, Grbi} 6 (N. Brankov 7), Miji} 7,

21

BA^KI PETROVAC: Mladost Hercegovac 0:0, ZMAJEVO: Obili} - Omladinac 1:0, NOVI SAD: Mladost - Kabel 1:1, BE^EJ: Be~ej Old-gold - Vrbas 1:1, SRBOBRAN: Srbobran - Jedinstvo 2:2, PETROVARADIN: Petrovaradin - Tvr|ava 1:1, NOVI SAD: Slavija - Borac 4:2, ^EREVI]: Sremac - Fru{kogorac 0:3. 1. Obili} 5 5 0 0 10:3 15 2. Be~ej OG 5 3 2 0 9:4 11 3. Mladost (BP) 5 3 1 1 10:2 10 4. Slavija 5 3 1 1 9:5 10 5. Fru{kogorac 5 3 1 1 7:3 10 6. Srbobran 5 2 3 0 10:6 9 7. Omladinac 5 2 1 2 4:4 7 8. Sremac 5 2 0 3 6:11 6 9. Kabel 5 1 2 2 9:11 5 10. Jedinstvo 5 1 2 2 6:10 5 11. Tvr|ava 5 1 1 3 5:9 4 12. Hercegovac 5 1 1 3 3:7 4 13. Mladost (NS) 5 0 3 2 4:6 3 14. Petrovaradin5 0 3 2 3:5 3 15. Borac 5 0 3 2 4:8 3 16. Vrbas 5 0 2 3 2:7 2

prodora izlazi sam na vrlo dobrog golmana \uri}a i smawuje rezultat. U nadoknadi vremena Bulatovi} {utem sa 15 metara donosi izjedna~ewe svom timu. D. Orwakov Majstorovi} je mogao jo{ koji put da zatrese mre`u Kabela

MLADOST: Baweglav 8, Brki} 7 (Milija{evi} 6), Petrovi} 7, \uri~i} 7, Stani{i} 6 (^irovi} 7), Staji} 7 (Male{evi} 7), Gaxi} 7, Sladi} 7, Stojanovi} 8, Majstorovi} 7, Bugarski 7. KABEL: Ko{uti} 7, Bo{kovi} 6 (Peri} 7), Buq 7, @muki} 7, Prentovi} 7, Milosavqevi} 7, Kri{anovi} 6, Marinkovi} 6, @ivkovi} 6, Vukovi} 7. Mladost je povela u 8. minutu, Ko{uti} je sru{io Majstorovi}a, sudija je pokazao na penal. Kapiten Mladosti Majstorovi} bio je siguran s 11 metara. U 30. minutu Vukovi} je sa ivice {esnaesterca neometan pogodio levi dowi ugao. Do kraja utakmice bilo je {ansi na obe strane, golman doma}ih Baweglav bio je nesavladiv , dok su se na drugoj strani napada~i Mladosti isproma{ivali. Na “neravnom betonu” i nije moglo boqe. D. Ivani}

Mladost - Hercegovac 0:0 BA^KI PETROVAC: Igrali{te u Vrbari, gledalaca 200, sudija: Mr{i} (Novi Sad). @uti kartoni: Rupar, Saveqev, Torbica, Matijevi} (Mladost), a Siv~evi}, M. Hrwez i Trivunovi} (Hercegovac). Crveni karton: Luki} u 23. minutu (Hercegovac). MLADOST: Fej|i, Kawa (Zotovi}), Pavkovi}, Saveqev, Rupar, ^alija, Torbica (Pandurov), Matijevi}, Latinovi}, Severiwi, La}arak (Pavlis). HERCEGOVAC: Luka~, Dragovi}, Jawi}, M. Trivunovi}, Hrwez, Siv~evi}, Luki}, Zelen, Vukanovi} (^ubrilo), Gruba~i} (Majstorovi}), R. Trivunovi} (D. Trivunovi}). Derbi kola nije doneo pobednika. Gotovo sedamdesetak minuta doma}i su igrali sa igra~em vi{e, po{to je zbog druge javne opomene Dragan Luki} morao pre vremena u svla~ionicu. Pored nekoliko prilika najpovoqniju doma}i nisu iskoristili u 58. minutu, jer ni udarac sa bele ta~ke najboqeg igra~a doma}ih Saveqevu odbranio je golman Luka~. M. Po.

Obili} - Omladinac 1:0 (0:0) ZMAJEVO: Igrali{te u sportskom centru, gledalaca oko 300, sudija Igwatovi} (Novi Sad ). Strelac Mili~evi} u 80. minutu. @uti kartoni : Horwak, Srdi} (Obili}), ]upina, Pupovac (Omladinac). OBILI]: Luburi}, Kobilarov (Dragojevi}), Jovanovi} (Popadi}), Uzelac, Horwak, Rodi}, Tom~i}, Trnini}, Mili~evi}, Srdi}, Kokanovi}. OMLADINAC: Peji}, Ja}imovi} (Maksimovi}), Abramovi}, Avdi}, Milo{evi}, Drobac (Staki}), Bjeki}, [ovqanski, M. Pupovac, \eli}, ]upina (J. Pupovac). Bila je to ~vrsta i dinami~na igra u kojoj su obe ekipe imale podjednak broj {ansi, naro~ito u prvom poluvremenu . U drugom delu Zmajev~ani su imali ne{to vi-

agovao na odbijenu loptu i o{trim udarcem je po zemqi smestio iza Peji}evih le|a. L. Ki{

Be~ej Old gold – Vrbas 1:1 (1:0) BE^EJ: Gradski stadion kraj Tise, gledalaca: 200, sudija : Danilovi} ( Ba~), strelci: Mraki} u 16. za Be~ej Old gold, a Novakovi} u 48. minutu za Vrbas, `uti kartoni: Holo (Be~ej Old gold), Kirti, Vuji} (Vrbas). BE^EJ OLD GOLD: Andri} 7, Holo 6, Vender 6, Osmaji} 7, Grbi} 6 (od 57. Todorovi} 6), Dra-

Bilbija 7, B. Brankov 6 (Jovan 7), Bulatovi} 7, Filipovi} 7, Vujanovi} 7, Ranki} 7. JEDINSTVO: \uri} 7, Vukovi} 6, Baji} 6, Vidosavqevi} 6 (Vuleti} 7), Jovanovi} 7, Ninkov 7, Dizdar 6, [powa 7, Bo{wakovi} 7 (Anu{i} 6), Roguqi} 7 (Zeqkovi}), Gordani} 6. Non{alantan po~etak Srbobranaca. Epilog toga su i dva gola u prvih 15 minuta u wihovoj mre`i. U 5. minutu kapiten gostiju Roguqi} posle centar{uta primio je loptu na grudi, okrenuo se i volej udarcem zatresao mre`u do-

Raspevana mladost Slavija - Borac 4:2 (1:0) NOVI SAD: Igrali{te Slavije, gledalaca 150, sudija: [arac (Be~ej). Strelci: B. Ris (autogol) u 29. \or|evi} u 63. ^i~i} u 65. i Avdulovi} u 88. za Slaviju, a Milanovi} u 73. i B. Ris u 86. minutu za Borac. @uti kartoni: Sekuli} (Slavija), a Doroslova~ki, B. Ris i Stan~i} (Borac). SLAVIJA: Atlagi} 6, Draga 6, Sekuli} 6 (Brkqa~a), Kiti} 7, An|i} 7, Gostoji} 7, Da{i} 6, Avdulovi} 6, \oki} 6 (Obradovi}), ^i~i} 7 (Nogo), \or|evi} 8. BORAC: Suvi} 6, Spasojevi} 6, Panteli} 6, Ze~evi} 6, Jovanov 6, B. Ris 7, M. Ris 6 ([u}ur 7), Rogi} 6 (Geli} 6), Milanovi} 7, Doroslova~ki 6 (Todorovi} 7), Stan~i} 7. Jo{ jedna pobeda salaja~ke mladosti. Najboqi u redovima gostima Branislav Ris matirao je golmana Suvi}a i doneo prednost Slaviji. U nastavku utakmice razigrao se Nemawa \or|evi} koji je iz slobodnog udarca pogodio pravo mesto. Iz najlep{e akcije na utakmici koji su izveli Kiti} i \oki}, ^i~i} je efektnim udarcem pove}ao rezultat. Branislav Ris je ~etiri minuta pre kraja postigao gol iskupiv{i se za situaciju iz prvog poluvremena, da bi dva minuta kasnije Avdulovi} golom postavio kona~an rezultat. M. Po. `i} 6 (od 57. Barta 6), Lovre 6 (od 81. Ki{ -), Ivani{evi} 7, Mali} 7, Luka~ 6, Mraki} 7. VRBAS: Jovi~i} 7, Krstovi} 6, Durutovi} 7, Majstorovi} 6, Ratkov 6, Novakov – (od 13. Kova~evi} 6), Pekovi} 6 (od 46. Stjepovi} 7), Kirti 6, Jovanovi} 6, \uki} 6 (od 46. Novakovi} 7), Vuji} 6. Gosti u prvom delu nisu nijedanput pripretili, a doma}i su ve} u 25. sekundi mogli do vo|stva. Posle dubinskog ubacivawa lopte Hola, odbrana gostiju je slabo interevenisala i Mraki} je sa desetak metara sna`no volejom {utirao preko gola. U 14. minutu je Ivani{evi} s 25 metara dobro {utirao, a Jovi~i} nogama uspeo da odbrani. A onda, dva minuta kasnije radost na tribinama. Dobru akciju Be~ejaca, posle asistencije Mali}a, Mraki} materijalizuje preciznim {utem sa desetak metara u suprotan ugao.U nastavku utakmice gosti su ve} u 47. minutu prvi pripretili preko Kirtia, ali je Andri} bio na mestu. Samo minut kasnije Novakovi} se dobro sna{ao i uba~enu loptu s leve strane ispred Luka~a sproveo u mre`u nemo}nog Andri}a. ^uvar mre`e gostiju istakao se i u 90. minutu, kada je izvrstan {ut Ivani{evi}a iz „slobodwaka“ odbranio. V. Jankov

Srbobran - Jedinstvo 2:2 (0:2) SRBOBRAN: Stadion u [umici, gledalaca 150, sudija: Grbi} (Ba~ka Palanka). Strelci: Fili-

ma}ih. Osam minuta kasnije posle kontra- napada gostiju, i Bo{wakovi} je s nekih 20 metara lobovao Mirickog. U drugom poluvremenu boqa igra doma}ih, ali opet slaba realizacija u zavr{nici. Tek u 76. minutu Filipovi} posle solo

Sremac - Fru{kogorac 0:1 (0:0) (prekid u 94. minutu)

^EREVI]: Igrali{te Sremca, gledalaca 150, sudija: Petrovi} (Novi Sad). Strelac: Ekme~i} u 73. minutu iz penala. @uti kartoni: Petrovi}, Mitrovi}, Vigwevi}, Bursa} (Sremac), a Perovi}, Pavlica (Fru{kogorac). Crveni kartoni: Mrvi~in i Papri} u 73. minutu, Vasiqevi} i Petrovi} u 90+4 minutu (Sremac). SREMAC: Radoman, Vidovi} (Akmaxi}), Andrin, Mitrovi}, Kquni}, Papri}, Mrvi~in, Vigwevi}, Bursa}, Petrovi}, @i`a (Vasiqevi}). FRU[KOGORAC: Lali}, Perovi}, Milanovi}, Peri}, [ar~evi}, Medi}, Belu`i} (Kara|enov), ]atovi} (Tomi}), Pavlica, Ekmexi}, Vojnovi} (Limani). Neslavno je zavr{ena utakmica izme|u Sremca i Fru{kogorca po{to su doma}i ostali u nadoknadi vremena sa samo sedmoricom igra~a, pa je sudija Petrovi} dva minuta pre isteka kraja odsvirao kraj. Utakmica je bila od po~etka tvrda i napeta, a u 73. minutu sudija Petrovi} je zbog povla}ewa s le|a igra~a Fru{kogorca pokazao na belu ta~ku, stvorila se gu`va. Nezadovoqni odlukom sudije rezervni igra~i i treneri su utr~ali na teren, a sudija Petrovi} je udaqio sa terena predsednika kluba trenera i fizioterapeuta Sremca i podelio zbog povla~ewa i vre|awa dva crvena kartona Mrvi~inu i Papri}u. Siguran realizator sa bele ta~ke bio je Ekme~i}. Zbog prekida utakmica je produ`ena za {est minuta, me|utim zavr{ena je naslavno jer su u 4. minutu nadoknade zbog verbalnog duela sa sudijom crvene kartone dobili Vasiqevi} i Papri}. M. Popovi}

Pioniri Grupa A

Kadeti Grupa A

Srbobran - Proleter 3:0, [ajka{ - Sloga 3:0, Be~ej Old-gold Kabel 11:0, Mladost (T) Jugovi} 0:3, Indeks - Mladost (BJ) 0:0, ekipa Vrbasa je bila slobodna. 1. Be~ej 5 4 1 0 24:2 13 2. Srbobran 5 4 0 1 13:4 12 3. Vrbas 4 3 0 1 14:1 9 4. Jugovi} 5 3 0 2 11:6 9 5. Proleter 4 3 0 1 7:6 9 6. Indeks 4 2 2 0 8:1 8 7. Mladost (BJ) 5 2 1 2 8:8 7 8. [ajka{ 5 2 0 3 6:17 6 9. Sloga 4 0 0 4 3:14 0 10. Mladost (T) 4 0 0 4 1:12 0 11. Kabel 5 0 0 5 1:25 0

Srbobran - Proleter 1:2, [ajka{ - Sloga 0:2, Be~ej Old-gold Kabel 4:2, Mladost (T) - Jugovi} 1:3, Indeks - Mladost (BJ) 4:2, ekipa Vrbasa je bila slobodna. 1. Jugovi} 5 4 0 1 19:17 12 2. Mladost(BJ) 5 3 1 1 22:7 10 3. Kabel 5 3 0 2 27:7 9 4. Vrbas 4 3 0 1 18:7 9 5. Proleter 4 3 0 1 11:10 9 6. Indeks 4 2 1 1 13:8 7 7. Be~ej 5 1 3 1 14:13 6 8. Mladost (T) 4 1 1 2 5:7 4 9. Sloga 4 1 1 2 11:16 4 10. Srbobran 5 0 1 4 6:24 1 11. [ajka{ 5 0 0 5 4:34 0

Grupa B

Grupa B

Veternik - Matalaac MV 6:3, Budu}nost - Cement 0:4, Mladost (NS) - Slavija 1:2, Ajaks - Petrovaradin 4:1, Borac - ^SK Pivara 0:4, ekipa Crvene zvezde je bila slobodna. 1. Slavija 5 5 0 0 22:2 15 2. ^SK Pivara 5 5 0 0 17:1 15 3. Cement 4 3 0 1 19:5 9 4. C. zvezda 4 3 0 1 18:8 9 5. Ajaks 4 3 0 1 9:2 9 6. Petrovarad. 5 2 0 3 9:18 6 7. Borac 3 1 0 2 7:6 3 8. Veternik 5 1 0 4 7:17 3 9. Budu}nost 4 1 0 3 3:13 3 10. Mladost (NS) 5 0 0 5 3:19 0 11. Metalac MV 4 0 0 4 7:30 0

Veternik - Metalac MV 3:1, Budu}nost - Cement 1:5, Mladost (NS) - Slavija 1:0, Ajaks - Petrovaradin 3:1, Borac - ^SK Pivara 0:3, slobodna je bila ekipa Crvene zvezde. 1. Ajaks 4 4 0 0 12:1 12 2. Slavija 5 3 1 1 10:2 10 3. Cement 4 3 0 1 14:8 9 4. ^SK Pivara 5 3 0 2 7:5 9 5. Veternik 5 2 2 1 10:8 8 6. C. zvezda 4 2 0 2 7:5 6 7. Mladost (NS) 5 2 0 3 4:6 6 8. Petrovarad. 5 1 1 3 9:10 4 9. Metalac MV 4 1 0 3 4:10 3 10. Borac 3 1 0 2 3:10 3 11. Budu}nost 4 0 0 4 2:17 0


22

SPORT

utorak22.septembar2009.

DNEVNIK

SREMSKA LIGA

OP[TINSKA LIGA RUMA–IRIG (I RAZRED)

^etvorka u Be{ki

Bleda predstava

Hajduk (B) – Grani~ar (K) 4:1 (0:0) BE[KA: Stadion Hajduka, gledalaca 200, sudija Durakovi} ([id). Strelci: Subotin u 64, Curkovi} u 67, Bujenovi} u 69, i 79. za Hajduk, Pejovi} u 89. minutu za Grani~ar. @uti kartoni: Jak{i}, Subotin, Bo`i}, Muti} (Hajduk), Babi}, Adamovi}, Pejovi}, Simi} (Grani~ar). HAJDUK (B): Simovi} 7 (Baji} 8), Pani} 7, Jak{i} 8, Subotin 8, Lazarac 8, Bo`i} 8, Borkovi} 7, @. Mitrovi} 7 (Todorovi} 8), Curkovi} 7 (Bujenovi} 8), Muti} 8, Peji} 7. GRANI^AR (K): Stevi} 6, Poli} 6, Babi} 6, Luka~ 6, Adamovi} 7, Miji} 6, Pejovi} 6, Simi} 6, Bojani} 6, Vudrak 6, Bogosavqevi} 6. Ravnopravna igra vi|ena je samo u prvom delu. U nastavku je za petnaestak minuta doma}in do{ao do visokih 4:0. M. Batalo

Hajduk (V) – PSK Putinci 4:0 (1:0) VI[WI]EVO: Stadion Hajduka, gledalaca 500, sudija Duji} (Sremska Mitrovica). Strelci: Stojakovi} u 45, Zari} u 62, Deraji} u 67. i Mihaqevi} u 70. @uti kartoni: Pavi}, Zari}, Stojakovi}, Z. Raki}, (Hajduk), Arbutina, Alimpi} (PSK Putinci). HAJDUK (V): Z. Toma{evi} 7, Stevanovi} 6, [apri} 6, Gavrilovi} 8, Stojakovi} 8, Pavi} 8, Mihaqevi} 8, (Z. Raki} 6), Stani{i} 8, Deraji} 8, Zari} 8, (Markovi} 7), B. Jovanovi} 7, (Bakajli} 7). PSK PUTINCI: Kova~evi} 7, M. Graovac 6, Lazarevi} 6, Arbutina 6, (Kolopi} 6), Dejanovi} 7, (Dudi} 6), Alimpi} 7, Jankovi} 7, Bjeqac 6, Karanovi} 6, Jugovi} 8, [evi} 7. Doma}ini boqi u svim elementima fudbalske igre od gostiju koji su u prvom delu proma{ili dve stopostotne {anse. Z. Raki}

Borac (S) – Mladost (K) 1:0 (1:0) SURDUK: Stadion Borca, gledalaca 150, sudija Radivojevi} (Ba~inci). Strelac: Jerkovi} u 26. @uti kartoni: \eri} (Borac), Kurja~ki, \uri~i} (Mladost). BORAC (S): Travica 7, Kova~evi} 6, \eri} 7, Stojanac 7, Nedeqkovi} 7, Baqak 6, Jerkovi} 7, Grujin 7 (Rai~evi} 7, Erceg 5), Ka~ar 7 (Mar~eti} 6), Milo{ Stefanovi} 8, Milan Stefanovi} 6. MLADOST (K): Petkovi} 8 (Trajkovi} 6), Stojanovi} 7, Plav{i} 6 (Naumov 5), [tuli} 7, B. Rado{evi} 7, Dobrikovi} 6 (Vuji~i} 6), \uri~i} 7, Kurja~ki 7, Bastaji} 7, Mati} 6, Gruji~i} 6.

Pored postignutog gola doma}in nije iskoristio {est – sedam stopostotnih prilika. D. Drowak

Jedinstvo (SP) – Fru{kogorac 1:0 (0:0) STARA PAZOVA: Stadion Jedinstva, gledalaca 100, sudija Batalo (Ruma). Strelac: Lepanovi} u 58. @uti kartoni: Jovi{i}, Dragin, Domowi (Jedinstvo), Kon~ar (Fru{kogorac). JEDINSTVO (SP): Stankovi}, Sokolov, Domowi, Vuji~i}, Jovi{i}, Makso, Dragin, Igra~, Lepanovi} (Obrenovi}), Kudra, Savi}. FRU[KOGORAC: Novakovi}, Drenovac, Lazarov, Kon~ar, Kalini}, Pani}, Halilovi}, Ivkovi}, Lepiwica, G. Mileti} (V. Mileti}), Vuk{i} (Jano{evi}). U ravnopravnoj igri doma}in je sre}no do{ao do pobede. T. Todorovi}

Sloga Mil{ped – Sloga (E) 0:1 (0:0) KRWE[EVCI: Stadion Sloge Mil{ped, gledalaca 50, sudija Livaja (Be{ka). Strelac: Lazi} u 87. minutu. @uti kartoni: Kamberi, Te{i}, Veqkovi}, Topalovi} (Sloga Mil{ped), Lazi}, Vujovi} (Sloga). Crveni karton: Tomi} (Sloga Mil{ped). SLOGA MIL[PED: Pejakovi} 7, Mijatovi} 6, Mar~eti} 6, Te{i} 8. Topalovi} 7, Igwatovi} 7, Simonovi} 6 (Gajin 6, Kamberi 7), (Mitrovi} 6), Punpalovi} 6, Veqkovi} 8, Tomi} 7. SLOGA (E): Kuqa 8, La|evac 6, Jel~i} 6, [aji} 7, Pendo 7 (Matijevi}, Mira`i} 6), \onli} 6, Vasi} 7, \or|evi} 7, Lazi} 7, Vujovi} 6, Jovanovi} 6 (Nenadovi}). U odli~noj utakmici gosti su slavili u 87. minutu poklon golom Topalovi}a. Igralo se dinami~no, a doma}in je imao vi{e {ansi za gol. D. Trifunovi}

Borac (M) – Podriwe 1:3 (1:2) MARTINCI: Stadion Borca, gledalaca 400, sudija Ili} (Sremska Mitrovica). Strelci: Grabi} u 36. za Borac, Vitas u 4. i 62. i Todorovi} u 18. za Podriwe. @uti karton: Svilokos (Borac). Crveni karton: \uri} (Borac). BORAC (M): Svilokos 8, Vasi} 6, Gavrilovi} 6 (Kopli} 6), M. Male{evi} 6, R. Male{evi} 6, Mati} 6 (Stojanovi}, Panti} 6), Joveli} 6, Pr{i} 6, Grabi} 6, \uri}, Jeremi} 6. PODRIWE: Reli} 7 (Savinovi}), Stoki} 7 (Ostoji} 7), Vukovi} 7, Vojnovi} 7, M. Dobo 6, Arnautovi} 7, Zabla}anski 7, Petri} 7, Todorovi} 7 (Zackalicki), Vitas 8, Jeliki} 6.

Hrtkovci - Jedinstvo (P) 2:0 (1:0)

MARTINCI: Borac – Podriwe 1:3, VI[WI]EVO: Hajduk – PSK Putinci 4:0, STARI BANOVCI: Dunav – Grani~ar (A) 1:0, BE[KA: Hajduk – Grani~ar (K) 4:1, SURDUK: Borac – Mladost (K) 1:0, KRWE[EVCI: Sloga Mil{ped – Sloga (E) 0:1, STARA PAZOVA: Jedinstvo – Fru{kogorac 1:0, GOLUBINCI: Jadran – LSK 1:0. 1. Podriwe 6 5 0 1 22:10 15 2. Jedinstvo (SP)6 4 2 0 8:0 14 3. Sloga (E) 6 4 2 0 8:4 14 4. Hajduk (B) 6 3 3 0 14:2 12 5. Borac (S) 6 3 2 1 8:3 11 6. Hajduk (V) 6 3 1 2 9:4 10 7. Dunav 6 3 1 2 5:4 10 8. Grani~ar (A) 6 3 1 2 8:8 10 9. Jadran 6 3 1 2 7:7 10 10. Mladost (K) 6 2 1 3 5:9 7 11. Sloga Mil{ped6 2 0 4 5:13 6 12. Grani~ar (K) 6 1 2 3 6:12 5 13 PSK Putinci 6 1 1 4 7:14 4 14. LSK 6 0 3 3 2:8 3 15. Fru{kogorac 6 1 0 5 5:12 3 16. Borac (M) 6 0 0 6 5:14 0

HRTKOVCI: Stadion Hrtkovaca, gledalaca 150, sudija \oki} (Ruma). Strelci: Savi} i Manojlovi}. @uti kartoni: Savi}, Vukomanovi} (Hrtkovci), Petrovi}, Vu~kovi} (Jedinstvo). HRTKOVCI: Krpan, Mandi}, d. Vi~ik, [opalovi}, kozar, Vukomanovi}, Manojlovi}, Savi}, Kne`evi}, Mraki}, Novak (Raji}, [urjan, Todorovi}). JEDINSTVO: [a{i}, Despotovi}, Petrovi}, Stojanovi}, @Nikoli}, Milinkovi}, @akula, Mileti}, Simi}, Crnkovi}, Vu~kovi} (Mili}). Bila je ovo najlo{ija utakmica u Hrtkovcima u posledwe ~etiri godine. N. Ugr~i}

Jo{ jedna bruka u Martincima. Veteran Svilokos spasio je doma}ina od jo{ te`eg poraza. R. Me|edovi}

Vojvodina - Dowi Perovci 1:1 (1:0)

Jadran – LSK 1:0 (1:0) GOLUBINCI: Stadion Jadrana, gledalaca 200, sudija Graovac (Ruma). Strelac: Mitrovi} u 17. @uti kartoni: Malen~i}, Brankovi}, S. Markovi} (Jadran), D. Papi} (LSK). JADRAN: S. Kova~evi}, Maleti}, S. Peki}, Brankovi}, Bulatovi}, Ra{i}, ^egar, Malen~i} (M. Markovi}), Mitrovi}, S. Markovi} (Topoqski, Bo{wakovi}), Vukajlovi}. LSK: Aleksi}, Nenad Zeqkovi}, Papi}, [upica, Antoni}, D. Papi}, Milan Bosan~i}. Milovan Bosan~i} (Andri}), Polovina (Boji}), Kudri} ([ulaja), Savi}. Korektna utakmica starih prijateqa u kojoj je Jadran zaslu`io pobedu od 1:0. S. Vukobratovi}

Dunav – Grani~ar (A) 1:0 (1:0) STARI BANOVCI: Stadion pod Bairom, gledalaca 400, sudija Todorovi} (In|ija). Strelac: Dobrota u 23. @uti kartoni: Jankovi}, Gu`vi}, A{~eri} (Dunav), Mirkovi}, Rukavina, Stepanovi} (Grani~ar). DUNAV: Veren~evi} 7, Luki} 7, Anti} 7, Kalaba 7, Gu`vi} 7, Jankovi} 7, (Le`aji} 7, Miji} 7), Dobrota 8, Milutinovi} 7, A{~eri} 7 (Krwi} 7), Zogovi} 8, Rastovi} 8. GRANI^AR (A): Jak{i} 7 (Vuji} 7), G. Skakavac 7, Bogdanovi} 7, Mirkovi} 7, Antunovi} 8, Rukavina 7, J. Markovi} 7, Stepanovi} 8, Ili} 7, Stevan Grbatini} 7, Mali} 7 (Gledi} 7). Doma}in je imao vi{e {ansi za gol, postigao je pobedu preko Dobrote, uz odli~nu igru obe ekipe. J. Grubi{i}

NERADIN: Stadion Vojvodine, gledalaca 200, sudija Daki} (Vitojevci). Strelci. Gre~ u 38 za Vojvodinu, Stojanovi} u 65. za Petrovce. @uti karton Cvijanovi} (Vojvodina). VOJVODINA: Radivojevi} 7, Bizumi} 7, Mihajlovi} 7, [evi} 7, Suboti} 8, Joci} 7, Gre~ 8, S. Boj~i} 7, Radowa 7, Cvijanovi} 7, Vrzi} 8 (\akovi} 7). DOWI PETROVCI: Stanisavqevi} 6, [iqkovi} 6, Vi{wi} 6, Ili} 6, Gligori} 5, Miqkovi} 6, Mati} 6, Mudri} 6, Bosni} 6, [a{a 6, Stupar 6 (Stojanovi} 7, Bursa} 6). U izvanrednoj utakmici remi je najrealniji ishod. Gosti nisu pokazali dovoqno upornosti da osvoje sva tri boda, mada im to nije ni dozvolila dobra ekipa Vojvodine. Doma}in je jo{ jednom nagovestio da }e ostati neosvojiva tvr|ava za sve rivale. S. Jankovi}

Borac (S) – Grani~ar 1:2 (0:1) STEJANOVCI: Stadion Borca, gledalaca 100, sudija Poznan (Ruma). Strelci Jankovi} u 60. za Borac , Karda{ u 22. iz penala i 67. za Grani~ar. @uti kartoni: Petrovi}, Poznan (Borac), M. Nov~i}, Stevanovi} (Grani~ar). BORAC: M. [evi} 7, Todorovi} 6, Petrovi} 6, Cikota 5, Zeqaji} 7, Jankovi} 6, Vlajin 5, Luki} 5, Mili} 5, Jeremi} 5, Poznan 6 (Joci}). GRANI^AR: @. Nov~i} 8, M. Samarxi} 7, M. \or|i} 6, Mili} 7, \. Samarxi} 8, M. Nov~i} 6, karda{ 8, S. \or|i} 7, Milovanovi} 7, Taborovi} 8, krivo{ija 7 (Stevani}, Mihajlovi}, Jovanovi}). Gosti su bili spretniji i posebno opasni u kontri preko

VITOJEVCI: Partizan - Napredak 6:0, RUMA: Jedinstvo - Polet 1:2, KRU[EDOL: Kru{edol - Mladost (B) 5;1, STEJANOVCI: Borac - Grani~ar 1:2, HRTKOVCI: Hrtkovci - Jedinstvo (P) 2:0, NERADIN: Vojvodina - Dowi Petrovci 1:1, VRDNIK: Rudar - Fru{kogorac 3:0, DOBRINCI: Sremac Fru{ka gora 2:2. 1. Dowi Petrovci8 6 1 1 19:5 19 2. Rudar 8 5 2 1 13:3 17 3. Sremac 8 5 1 2 21:12 16 4. Kru{edol 8 5 1 2 16:8 16 5. Fru{ka gora 8 4 4 0 14:8 16 6. Partizan 8 5 0 3 21:9 15 7. Fru{kogorac 8 4 1 3 16:10 13 8. Hrtkovci 8 4 0 4 14:9 12 9. Grani~ar 8 4 0 4 12:11 12 10. Polet 8 4 0 4 10:15 12 11. Jeinstvo (P) 8 3 0 5 12:13 9 12. Vojvodina 8 2 3 3 9:16 9 13. Napredak 8 2 2 4 10:16 8 14. Jedinstvo (R) 8 1 1 6 9:23 4 15. Mladost (B) 8 1 1 6 8:23 4 16. Borac (S) 8 0 1 7 3:24 1

Karda{a. Doma}in je proma{io penal u nadoknadi vremena. Q. Kesi}

Jedinstvo (R) – Polet 1:2 (0:2)

RUMA: Stadion Jedinstva, gledalaca 70, sudija Batalo (Ruma). Strelci: Raji} u 86. za Jedinstvo, Vukovi} u 10. i Stevanovi} u 40. minutu za Polet. @uti kartoni: Maleti} (Jednistvo), Jovanovi}, Vukovi} (Polet). JEDINSTVO: Obradovi} 6, Babi} 6, Cviji} 6, Joki} 6, A. Babi} 6, Maleti} 6, Jankovi} 6, Bo`i} 5, Sabo 5, Pavi} 5, Kne`evi} 6 (Sudar, Jovi} 5, Raji} 6). POLET: Lozan~i} 7, Radovi} 6, Krsti} 6, Marjanovi} 6, Dragi~evi} 7, Jovanovi} 6, Vukovi} 7, Petrovi} 8, Novakovi} 6, Jovi} 6, Stevanovi} 6 (Burmuxija 6, Mla|enovi} 6, Tiringer 6). Gosti su bili boqi ba{ za jedan gol. D. Jovanovi}

Partizan - Napredak 6:0 (2:0) VITOJEVCI: Stadion Partizana, gledalaca 150, sudija Vrani} (Ruma). Strelci. V. Petrovi} u 20, 60, 70, i 85, Markovi} u 30 i 55. minutu. PARTIZAN: Mo}an 8, I. Jovanovi} 8, Kova~evi} 8, M. Petrovi} 8, Mileti} 8, M. Daki} 8, D. Srbinovski 8, Nikoli} 8, V. Petrovi} 9, Markovi} 8 (\or|i} 7, Kuzmanovi} 7, Topxagi} 7). NAPREDAK: Krni} 7, Ili} 6, Verga{ 5, Miqkovi} 5, Stankovi} 5, Vu~eti} 6, Mudri} 6, Gaji} 6, M. Vi{wi} 5, Trkuqa 5, Ribi} 5 (Kne`evi} 5, Lazi} 5, M. Bo`i} 5). ^eta Pere Stojkovi}a kona~no se probudila i dokazala da igra najkvalitetniji fudbal na ovim prostorima. Q. [a{i}

APEL SLOBODANA KA^ARA POVODOM SLU^AJA FK AJAKS

Pregala{tvo se u svetu nagra|uje Ose}am moralnu i sportsku obavezu da se, kao biv{i olimpijski {ampion i svetski prvak, obratim Spensu i {iroj sportskoj javnosti povodom farsi~nog sudskog postupka koji se vodi izme|u Spensa i udru`ewa gra|ana FK Ajaks iz Novog Sada, oko minimalnog duga koji Ajaks duguje ovom javnom preduze}u. Nisam pravnik, niti imam `equ da sa te strane arbitriram u ovom slu~aju, ali kao zvani~no progla{eni sportista veka AP Vojvodine, ose}am preku potrebu da ovim pismom i javqawem pomognem deci iz Ajaksa, kluba koji je protekle decenije postao za{titni znak i brend grada Novog Sada, a pogotovo Sportskog centra „Sajmi{te“. Li~no sam se uverio, kroz dokumentaciju koju Ajaks poseduje, da je jo{ 2. jula 2001. godine, uz pismenu saglasnost Spensa, zavedenu pod brojem 1397, Spens omogu}io Ajaksu da prema uslovima iz Plana detaqne regulacije rekonstrui{e i uredi deo SC „Sajmi{te“, koji je godinama bio zapu{tena livada. Ajaks je prema prilo`enoj i svakom dostupnoj dokumentaciji, u ovaj deo ulo`io oko 100.000 evra, a preti mu iselewe zbog malog duga u odnosu na ulo`eno. To mi li~i na selektivno ka-

`wavawe retke stvarala~ke misije koju sprovodi Ajaks, vaspitavaju}i mlade, kako sportski tako i vaspitno-pedago{ki. Spens i Ajaks bespotrebno „ratuju“ i izdaju raznorazna i nepotpuna saop{tewa, pa se tako {iroj javnosti nisu prezentirala ulagawa Ajaksa u proteklih 10 godina. Izno{ewem duga u javnost, a ne prikazivawem ulo`enog se, kod neinformisanih, `eli ste}i pogre{na slika o Ajaksu, koju svi dobronamerni i po{teni priznaju i uva`avaju. Taj presedan je, kad su u pitawu sport i mladi, bez bilo kakvog uporednog primera, jer je Ajaks jedini amaterski klub koji je iznedrio veliki broj mladih fudbalera. Zar treba jedne ka`wavati za uspehe, a druge amnestirati i otpisivati dugove prema li~nim simpatijama. Mo} nije uvek u sili i nametnutim ugovorima, ve} u istinitim argumentima. Ajaks ne be`i od svojih obaveza, ali one moraju biti realne, objektivne i u skladu sa tretmanom drugih fudbalskih klubova u gradu, kako je ina~e navedeno u

Slobodan Ka~ar

saop{tewu Teritorijalnog fudbalskog saveza. O~igledno je da je Ajaks, na odre|en na~in, prevaren u stilu: Mi vam dajemo pismenu saglasnost, vi napravite, pla}ajte napravqeno - a posle }emo vas isterati!!! Obi{ao sam ceo svet i to nigde nisam video, jer se takvo pregala{tvo nagra|uje, a svaki klub koji okupi 100 i vi{e dece zaslu`uje pomo} od lokalne samouprave. Mene i moje kolege, kao i brojne gra|ane, podr{ka deci Ajaksa ne}e obogatiti materijalno, ali ho}e duhovno i moralno. Zato predla`em Spensu, da jo{ jednom sagleda sve relevantne ~iwenice i povu~e tu`bu protiv de~ijeg kluba, omogu}i wegov daqi opstanak u prostoru koji je oplemenio i od wega napravio svojevrstan hram fudbala i sporta, u kojem u`ivaju deca i brojni gra|ani koji su tako|e iskazali svoje mi{qewe kroz peticiju upu}enu Spensu – isti~e se u saop{tewu koje je svojeru~no potpisao Slobodan Ka~ar.

OP[TINSKA LIGA [ID BATROVCI: Omladinac – Jedinstvo (Q) 2:3, VA[ICA: Napredak – Jedinstvo (M) 0:3, BIKI] DO: Biki} – Bratstvo 0:0, BINGULA: OFK Bingula – Grani~ar (J) 4:1, [ID: Jednota – Borac (I) 6:0. Sin|eli} iz Gibarca je bio slobodan. 1. Jednota 3 2. Sin|eli} 3 3. OFK Biki} 4 4. Jedinstvo (M)4 5. Napredak 4 6. OFK Bingula 3 7. Jedinstvo (Q)3 8. Omladinac 4 9. Grani~ar 4 10. Borac (I) 4 11. Bratstvo 4

3 3 2 2 2 1 1 1 1 1 1

0 0 1 1 0 1 1 0 0 0 0

0 10:1 0 5:2 1 9:4 1 8:5 2 9:7 1 5:3 1 6:7 3 6:10 3 7:13 3 2:14 3 2:9

9 9 7 7 6 4 4 3 3 3 1

OP[TINSKA LIGA IN\IJA – STARA PAZOVA VOJKA: Sremac – Podunavac 0:1, NOVI KARLOVCI: Polet – Fru{kogorac 1:4, MARADIK: Sloga – Borac (J) 2:1, QUKOVO: @elezni~ar – Dunav 2:0. ^SK ^ortanovaca je bio slobodan. 1. Sremac (B) 2. @elezni~ar 3. Dunav 4.Podunavac 5. Fru{kogorac 6. ^SK 7. Sloga (M) 8. Borac (J) 9. Polet

7 6 7 6 6 6 6 6 6

4 4 4 3 3 3 2 1 1

2 1 1 1 0 0 0 1 0

1 1 1 2 3 3 4 4 5

12:7 14 16:9 13 16:9 13 14:10 10 13:10 9 8:15 9 6:10 6 10:12 4 4:16 3

OP[TINSKA LIGA PE]INCI BRESTA^: OFK Bresta~ – Sloven 5:2, POPINCI: Napredak – [umar 1:2, SUBOTI[TE: Vitez – Sremac (De~) 3:0, OBRE@: Grani~ar – Sloboda 1:4, KARLOV^I]: Lovac – Srem 1:1, PRHOVO: Mladost– Kameni 5:0. 1. Mladost (P) 2. [umar 3. Sloboda 4. Napredak 5. OFK Bresta~ 6. Vitez 7. Grani~ar 8. Srem 9. Sloven 10. Sremac(De~) 11. Kameni 12. Lovac

5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5

5 5 4 3 3 2 2 1 1 1 1 0

0 0 0 0 0 1 0 2 0 0 0 1

0 0 1 2 2 2 3 2 4 4 4 4

18:0 15 12:3 15 12:5 12 16:4 9 14:8 9 8:11 7 8:11 6 6:8 5 14:18 3 6:13 3 8:19 3 3:25 1

OP[TINSKA LIGA SREMSKA MITROVICA (PRVI RAZRED) ^ALMA: Sloga – Zmaj 1:0, SALA[ NO]AJSKI: Budu}nost – Hajduk, odlo`eno, RAVWE: Zeka Buquba{a – Sloboda 5:0, SREMSKA MITROVICA: Mitros – Srem 9:1, BE[ENOVO: BSK – Fru{kogorac 0:1. Sremac iz Jarka je bio slobodan. 1. Sloga (^) 5 4 1 0 16:0 13 2. Zeka Buquba{a5 4 1 0 20:8 13 3. Budu}nost 4 3 1 0 13:1 10 4. Sremac (J) 4 3 0 1 13:5 9 5. Zmaj 4 3 0 1 5:2 9 6. Mitros 4 2 2 0 17:5 8 7. Fru{kogorac 5 1 1 3 5:15 8. Sloboda 5 0 1 4 1:14 1 9. Srem 5 0 1 4 4:19 1 10. BSK 4 0 0 4 5:16 0 11. Hajduk 3 0 0 3 3:17 0

OP[TINSKA LIGA SREMSKA MITROVICA (DRUGI RAZRED) LE@IMIR: Planinac – Borac (VR) 0:1, GRGUREVCI: Grgurevci – Napredak 0:0, Radenkovi}: Borac – Bosut 0:0. 1. Bosut 3 2 1 0 9:2 7 2. Borac (VR) 3 2 0 1 6:5 6 3. Borac (R) 3 1 2 0 4:2 5 4. Napredak 3 1 2 0 1:0 5 5. Grgurevci 3 0 1 2 4:9 1 6. Planinac 3 0 0 3 2:8 0

OP[TINSKA LIGA RUMA–IRIG (DRUGI RAZRED) PAVLOVCI: Mladost – Sloga (V) 2:3, KLENAK: Borac – Planinac 1:1, KRAQEVCI: OFK Kraqevci – 27. oktobar 9:0. Car Uro{ iz Jaska je bio slobodan. 1. Sloga (V) 3 2. OFK Kraqevci 3 3. Car Uro{ 3 4. Borac (K) 3 5. Planinac 4 6. Mladost (P) 4 7. 27. oktobar 4

3 2 2 1 1 1 0

0 1 0 2 1 0 0

0 9:3 0 13:1 1 7:5 0 7:4 2 5:8 3 6:12 4 5:19

9 7 6 5 4 3 0


SPORT

DNEVNIK EVROPSKO PRVENSTVO ZA JUNIORE

Srbi boqi od Crnogoraca Juniorska vaterpolo reprezentacija Srbije zabele`ila je i drugu pobedu na Evropskom prvenstvu koje se od`ava u Hawi na gr~kom ostrvu Kritu. Izabranici Dejana Stanojevi}a savladali su u drugo kolu grupe B aktuelnog evropskog prvaka reprezentaciju Crne Gore sa 10:8 (3:1, 2:3, 3:3, 2:1). Ovom pobedom obezbe|eno je prvo mesto u grupi, a danas u posledwem kolu Srbija igra sa Turskom u 10.30 ~asova po na{em vremenu. Utakmicu je, ina~e, re{ila odli~na odbrana na{ih momaka, {to je omogu}ilo da se iz kontri postignu ~ak {est pogodaka. Srbija je imala tri puta igra~a vi{e i jedanput je bila uspe{na, a Crna Gora je iz 11 situacija s igra~em

vi{e postigla tri gola. Golove za Srbiju su postigli Ran|i} i ]uk po dva, kao i Ubovi}, Markovi}, Popovi}, [apowi}, Vuksanovi} i Petkovi} po jedan. U timu je bio i Vapenski, koji je dan ranije povre|en, iako jo{ uvek ose}a bolove u kolenu. - Poku{a}emo da isprobamo jo{ neke varijante. Te{ko dobijamo igra~a vi{e, pa moramo da budemo jo{ aktivniji. Protiv Crnogoraca smo se uzdali u kontranapad i to nam je na kraju i donelo uspeh - rekao je selektor Dejan Stanojevi}. U drugoj utakmici na{e grupe Nema~ka je savladala Tursku sa 7:4. Na tabeli vodi Srbija sa 6 bodova, slede Crna Gora i Nema~ka sa po tri i Turska bez bodova. G. M.

VESTI IZ VK VOJVODINA

Lazor sportski direktor Odr`ana je prva sednica novog Upravnog odbora Vaterpolo kluba Vojvodina posle izborne Skup{tine. Upravni odbor potvrdio je imenovawe novog direktora kluba Danila Ikodinovi}a. Za sportskog direktora izabran je Koqa Lazor, a za sekretara Vojislav Jovanovi}. Razmatrano je funkcionisawe kluba i finansijska situacija.Zakqu~eno je da se mora poja~ati rad kako bi se prona{ao generalni sponzor i tako zatvorila finansijska konstrukcija za novu sezonu. G. M.

Treninzi po planu Iako je jedan broj igra~a na juniorskom Evropskom prvenstvu u Hawi, uz prvog trenera Dejana Stanojevi}a, prva ekipa VK Vojvodine trenira po planu. Sa ekipom radi pomo}ni trener Darko Bili}, a trenira se dva puta dnevno u bazenu, uz odlazak u teretanu. - Krajem nedeqe po~e}emo i da ugovaramo sparing me~eve, kako bismo poja~ali rad. Poku{avamo da igra~e iz mla|eg pogona po{aqemo na pozajmicu klubovima koji }e igrati u Prvoj B ligi, prvenstveno @AK - u i Proleteru. Dogovorili smo se i sa Kikin|anima da na{ trener Marko Orlovi} ove godine vodi prvu ekipu @AK - a - rekao je sportski direktor Koqa Lazor. G. M.

BRA^NI PAR TOPI], SIMBOL SRPSKE ATLETIKE

Dragutin dosadio, red je na Biqanu Bra~ni par Topi} je simbol srpske atletike. Dragutin se povukao sa scene posle 15 godina skakawa u vis, a slavu nastavqa da pronosi supruga Biqana.Dva puta je ovog leta obarala dr`avne rekorde, a u na Svetskom prvenstvu u Berlinu nedostajalo joj je {est centimetara za medaqu. - Ja sam dosadio vi{e qudima, vreme je bilo da se posle 15 godina pojavi neko lepo, nasmejano i vedro lice, koje }e zameniti moje namrgo|eno - rekao je Dragutin Topi} i dodao:- U inostranstvu me mnogo vi{e cene, i kao sportistu i kao trenera. Dobili smo ponudu od menaxera Jelene I{inbajeve, koji `eli da se brine o karijeri moje supruge, {to smo oberu~ke prihvatili. Na pri~u se nadovezala Biqana. - Drago mi je {to sam ostvarila kontinuitet dobrih skokova i {to sam videla da niko nije nedosti`an, pa ~ak ni Kubanka Saviw. Znam da mogu da presko~im 15 metara - uverena je Biqana. Topi}ima nije bilo lako. De{avalo se da na takmi~ewima ska~u u isto vreme i da ne mogu da bodre jedan drugog. - Meni je sigurno bilo te`e, jer sam bio i takmi~ar i trener. Uvek sam radio na svoju {tetu, {to se ispostavilo kao prava odluka. Ja sam svoje snove ostvario, sada je vreme za wene - poru~io je Dragutin. - Odgovorno tvrdim da je Biqana jedna od najspremnijih spor-

Dragutin i Biqana Topi}

tistkiwa na svetu, jaka je, brza i sko~na. Kad ona u|e u teretanu, to treba snimati. @ena od 182 centimetara i 60 kilograma di`e 200 kila iz polu~u~wa. Pravi je izazov raditi sa takvom atleti~arkom. Biqana je svesna nedostataka. - Moram dosta da poradim na tehni~kim stvarima. Ja sam tek 2007. po~ela ozbiqno da se bavim troskokom i jo{ poku{avam da prona|em odgovaraju}u tehniku. Najve}i problem mi je bio zalet, ali smo dosta radili na tome i nastavi}u jo{ da ga usavr{avam. Sve je stvar ve`be, nekad morate iznova i iznova da ponavqate i najmawi pokret, kako bi se telo naviklo i po~elo sa lako}om da ga izvodi.

Tajson Gej je najavio da bi naredne godine mogao da bude znatno konkurentniji neprikosnovenom Useinu Boltu na 100 metara. Amerikanac je na Golden gran priju u [angaju izjedna~io drugi najboqi rezultat svih vremena (9.69), koji je Bolt zabele`io na Olimpijskim igrama u Pekingu. - Nisam tr~ao maksimalno, jer sam tokom trke ose}ao bol u preponama - izjavio je Gej. Bolt nije u~estvovao, jer je na odmor oti{ao posle nedavnog mitinga u Solunu. U [angaju su brzo tr~ali i Jamaj~anin Asafa Pauel (9.85) i Amerikanac Dervis Paton (9,89). I u `enskoj konkurenciji na istoj deonici vi|en je drugi rezultat u istoriji. Karmelita Xeter (SAD) je 100 metara istr~ala za 10,64, ~ime se pribli`ila rezultatu Florens Grifit Xojner iz 1988. godine - 10,49.

Kazanova najbr`i dvogodac Muki} (1.20,2), 3.Ulma - Tomislav Vahtler (1.21,4), 4. Maribor - Stevan Ladar (1.24,4). Trka Frizerski salon „BUDA“: 1. Albon Ajala Milan Preradovi} (1.21,2), 2. Tiptronic - Branislav Muki} (1.21,5), 3. Devita - Dejan Krajnovi} (1.21,5), 4. Java Taler - Jovica Ostoji} (1.22,5). Trka „Demaks“: 1. Aron - Ivan Tumbas (1.20,3), 2. Avon R – Laslo Ro`a (1.20,7), 3. Silvija - Stevan Si~ (1.21,1), 4. Aktiviti - Qubomir Duli} (1.21,1). Trka „Jumkomerc“: 1. Kalibra - Josip Ilovac (1.19,6), 2. Tiger - Stevan Si~ (1.19,8), 3. Lamberto - Bogdan Beli} (1.20,6), 4. Lolita GA Aleksandar GaAleksandar Dimitrijevi} i grlo Kazanova bri} (1.22,2). Trka posle trke dvogodaca „Trifunovi}“: 1. Aleksandar Dimitrijevi} (1.23,1), Bitsi - Branislav Muki} (1.17,8), drugo Di`on - Petar Vukov 2. Dakota - Miroslav Merkovi} (1.23,4), tre}e Abba - Zoran Ta(1.18,8), 3. Argon SL - Dalibor si}(1.23,9), ~etvrto Brazil - @eqSuknovi} (1.18,9), 4. Vili Viktori ko Vujanovi} (1.26,6) i peto Enola- Ivan Crwakovi} (1.19,2). Lazo Baji} (1.26,8). Grlu Kazanova Prvenstvo dvogodaca Srbije: 1. i voza~u Aleksandru DimitrijeviKazanova - Aleksandar Dimitrije}u pripao je pla{t, lovorov venac vi} (1.23,1), 2. Di`on -Petar Vu, pehar i nov~ana nagrada. kov (1.23,4), 3. Abba - Zoran Tasi} Pobednik Memorijala „Zloko(1.23,9), 4. Brazil - @eqko Vujanolica Nikola“ je grlo Anica sa vovi} (1.26,6), 5. Enola - Lazo Baji} za~em Stevanom Si~em, dok su iza (1.26,8). Trka „Xowa Agrar“: 1. Ane kroz ciq pro{li Irgalom, Blondi - Branislav Muki} Ulma i Maribor. (1.17,0), 2. Artik Fla{ -Kristijan Ostali rezultati, Trka M. Z. Horvat (1.17,3), 3. “Her Own Child” Srbobran: 1. Paloma R - voza~ LaMilan Ti{ma (1.17,5), 4. Stela slo Ro`a (1.23,5), 2. Nokia Venus Viktori - Stevan Si~ (1.17,6). TrRudolf Wari (1.23,7), 3. Free Arka Cve}ara „Goca“: 1. Dominika ~er - Branislav Topalov (1.24,5), 4. SL - Dalibor Suknovi} (1.25,0), Jamelija - Antal Laslo (1.24,8). 2.Tajra Tiger - Antun Ora~i} Trka Memorijal „Zlokolica Ni(1.25,4), 3. Abesa - Paja Crwkovi} kola“: 1. Anica - Stevan Si~ mla(1.27,3), 4. Darvin - Tijana Kri`a|i (1.19,7), 2. Irgalom - Branislav novi} (1.27,5). Milana Novi}

JEDRILI^ARSKA REGATA

Odli~ni Pali}ani U organizaciji Jedrili~arskog kluba Pali} odr`ana je tradicionalna jedrli~arska regata. Pozivu doma}ina odzavalo se 56 takmi~ara iz cele Srbije, a u takvoj konkurenciji doma}ini su bili vrlo dobri. Prvo mesto osvojili su Vjekoslav Futo i Stevan Sedlak u klasi 470, Ladislav Pola~ek je bio drugi u klasi finn, dok su do bronzane medaqe stigli Igor Ujvari u klasi laser i Larisa Buqov~i} u klasi optimist. N. S.

Uslovi za rad su i daqe najve}i problem. - Nikakvih razgovora sa Savezom nije bilo. Ostala su stara obe}awa, ali realizacija je i daqe slaba. Dali su nam re~ da }e upristojiti salu na Zvezdinom stadionu, ali ne verujemo da }e to biti regulisano. ]erka Angelina ve} je krenula stopama roditeqa. - Ma, ska~e po ku}i, pravi urnebes. Nije {to je na{a, nego {to je stvarno mnogo dobro dete. Te{ko nam pada kada smo odvojeni od we, ali sre}om tu su bake da je ~uvaju. Vodili smo je nekoliko puta na treninge, ali nije ba{ imala razumevawa. Tra`i pa`wu i ni{ta od na{eg ve`bawa onda - sa ponosom je konstatovao Dragutin Topi}.

Gej zapretio Boltu

TRKA^KI DAN U SRBOBRANU

Na srbobranskom hipodromu odr`an je ovosezonski tre}i trka~ki dan, a ne{to vi{e od 1000 posetilaca imalo je priliku da vidi devet jednopre`nih kasa~kih trka. Trka dana bila je Prvenstvo Srbije osam dvogoce na stazi dugoj 1600 metara. Prvo mesto osvojilo je grlo Kazanova - voza~

utorak22.septembar2009.

Tajson Gej

JO[ JEDNA PO^AST NA[EM MLADOM TRENERU

\oki} vodio juniorske zvezde Po{to je trogodi{wi program FIBA za mlade trener, pod mentorskim radom Svetsilava Pe{i}a, zavr{io me|u najboqom ~etvoricom u Evropi, @eqku \oki}u pripala je ~ast da na Evropskom ko-

Nedovi}) iz Katovica nose najlep{e utiske. - Ovo je jo{ jedno veliko priznawe za mene kao mladog trenera. ^etvorici najboqih iz FIBA trenerskog programa ukazana je ~ast da vodimo ol-star me~ juniora, {to je za sve bilo neprocewi-

venstva i na{i igra~i su proveli neko vreme s reprezentativcima Srbije - rekao je \oki}. @eqko \oki} nekoliko godina radi u Pe~uju, vodi seniorsku ekipu koja je pro{le sezone igrala ~etvrtfinale Evrolige i sa ve}im ambicijama ulaze u novu se-

23

ATP LISTA

Tipsarevi} napredovao Pro{le nedeqe igran je Dejvis kup, pa u mu{koj konkurenciji nije bilo promena me|u deset najboqih igra~a. Roxer Federer i daqe je prvi, dok ga prate Rafael Nadal i Endi Mari. Novak \okovi} je i daqe ~etvrti, a Viktor Troicki 31. Janko Tipsarevi} je sada 55. Ilija Bozoqac je 209, a Filip Krajinovi} 293. Lista: 1. (1) Roxer Federer ([vajcarska) 11.255, 2. (2) Rafael Nadal ([panija) 8.845, 3. (3) Endi Marej (V. Britanija) 8.390, 4. (4) Novak \okovi} (Srbija) 7.480, 5. (5) Huan Martin del Potro (Argentina) 6.825, 6. (6) Endi Rodik (SAD) 5.310, 7. (7) @o Vilfred Conga (Francuska) 3.950, 8. (8) Nikolaj Davidenko (Rusija) 3.535, 9. (9) Fernando Verdasko ([panija) 3.430, 10. (10) @il Simon (Francuska) 3.410, ... VTA LISTA

Jovanovska 197. Jelena Jankovi} i Ana Ivanovi} ostale su na istim mestima kao i pre nedequ dana, osmom, odnosno 11. Napredak je zabele`ila i povratnica Kim Klajeters. Belgijanka je posle osvajawa US opena sko~ila na 19. mesto, a sada je 17. Veliki skok napravila je Bojana Jovanovski koja je u{la me|u najboqih 200 teniserki sveta. Lista: 1. (1) Dinara Safina (Rusija) 8.340, 2. (2) Serena Vilijams (SAD) 7.807, 3. (3) Venus Vilijams (SAD) 6.645, 4. (5) Elena Dementijeva (Rusija) 6.015, 5. (6) Karolina Voznijacki (Danska) 5.850, 6. (4) Svetlana Kuzwecova (Rusija) 5.580, 7. (7) Vera Zvonareva (Rusija) 5.330, 8. (8) Jelena Jankovi} (Srbija) 5.300, 9. (9) Viktorija Azarenka (Belorusija) 4.592, 10. (10) Flavija Peneta (Italija) 3.490, 11. (11) Ana Ivanovi} (Srbija) 3.155... 197. Bojana Jovanovski (Srbija) 289... 257. Ana Jovanovi} (Srbija) 191... SVETSKI KUP U PARAGLAJDINGU

\urkovi} drugi Vr{~anin Goran \urkovi} osvojio je drugo mesto u preciznom sletawu paraglajderom na ciq na Svetskom kupu odr`anom u ma|arskoj bawi Hajdusoboslo. \urkovi} je drugo mesto osvojio u pojedina~noj konkurenciji 46 takmi~ara, sa 35 kaznenih bodova iz {est serija, {to je jo{ jedan u nizu sjajnih rezultata ovog pilota paraglajdera. On je vi{etruki prvak Srbije u preciznom sletawu paraglajderom i nosilac titule prvaka Evrope koju je osvojio sa reprezentacijom Srbije. Juna ove godine okitio se i zlatom na Svetskim vazdu{nim igrama na jezeru Aviqano kraj Torina u Italiji. “Veliku zaslugu za sve ovogodi{we uspehe \urkovi}a nosi Op{tina Vr{ac koja mu je obezbedila opremu sa kojom se takmi~i. Ina~e \urkovi} je progla{en za najboqeg sportistu Vr{ca za 2008. godinu”, saop{tio je wegov klub Berkut, koji je ove godine nagra|en Poveqom Grada.

Selektor prebio odbojka{a

@eqko \oki} sa ekipom u Katovicama

{arka{kom prvenstvu u Poqskoj vodi juniorsku ol-star ekipu sa~iwenu od najperspektivnijih igra~a na Starom kontinentu. Uprkos jednodnevnom ka{wewu na doga|aj, \oki} i pet igra~a iz Srbije (Musli, Radosavqevi}, An|u{i}, \eki} i

vo iskustvo jer se sve odigralo pred gotovo punom halom. Na{i mladi igra~i su ostavili odli~an utisak, a utakmicom i radom trenera bio je zadovoqan i na{ mentor Svetislav Pe{i}. Imali smo zadovoqstvo da gledamo dva ~etvrtfinalna me~a Evropskog pr-

zonu. Prema re~ima \oki}a, ~itav program FIBA }e mu mnogo pomo}i u daqoj karijeri jer je imao priliku da radi u mu{koj ko{arci i da upozna kvalitete mladih igra~a u Evropi koji }e u bliskoj budu}nosti biti i seniorske zvezde. M. Risti}

Ju`nokorejski olimpijski komitet (KOC) podne}e krivi~nu prijavu protiv selektora odbojka{ke reprezentacije Li Sang Jeola zbog fizi~kog maltretirawa jednog od reprezentativaca. KOC je saop{tio da je istovremeno otpustio dosada{weg selektora i zamenio ga jednim od ~lanova stru~nog {taba. Na konferenciji za {tampu reprezentativac Ju`ne Koreje Park ^ul Vo je sa vidnim povredama na licu optu`io selektora da ga je pretukao. “Selektor me je tukao za vreme posledweg treninga reprezentacije. Udario me je u lice, a zatim nogom u telo bez ikakvog razloga. Od tada imam simptome kontuzije i sve vreme mi zvoni u u{ima”, izjavio je ^ul Vo, koji nije uvr{ten u selekciju Ju`ne Koreje za u~e{}e na Azijskom prvenstvu.


24

REGIONALNA CEFL LIGA

KUGLAWE

Vukovi bez poraza

Superliga Srbije (m) Rezultati 2. kola: Crvena zvezda BN Bos - Ni{ put 3.510:3.529 (3:5), Senta - NIS Petrol 24:0 (8:0) – slu`beni rezultat, Rudar (Kostolac) Kawi`a 3.297:3.169 (6:2), Partizan - Metalac (Gorwi Milanovac) 3.459:3.509 (2:6), E|{eg (Ba~ka Topola) - Beograd Po{tanska {tedionica 3.504:3.610 (4:4).

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

Metalac E|{eg Beog. P[ Senta C. zvezda Partizan Rudar Ni{ put Kawi`a Nis petrol

2 2 2 2 2 2 2 2 2 2

2 1 1 1 1 1 1 1 0 0

0 1 1 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 1 1 1 1 1 2 2

12:4 10:6 9:7 11:5 9:7 8:8 8:8 7:9 4:12 2:14

4 3 3 2 2 2 2 2 0 0

Superliga Srbije (`) Rezultati 2. kola: Venus (Ba~ka Topola) – Pionir (Subotica) 3.278:3.480 (0:8), SPC Vojvodina (Novi Sad) – Junakovi} (Bawa Junakovi}) 3.193:3.125 (7:1), Putar Ni{ – Kristal (Zrewanin) 2.846:3.088 (1:7), Apatin - Ada kompjuters (Novi Sad) 3.175:3.239 (2:6), Jedinstvo (Novi Be~ej) - EDB (Beograd) 3.199:3.096 (6:2).

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

SPORT

utorak22.septembar2009.

Pionir SPC Vojv. Jedinst. Junakovi} Kristal Ada kompj. Apatin EDB Putar Ni{ Venus

2 2 2 2 2 2 2 2 2 2

2 2 2 1 1 1 1 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 1 1 1 1 2 2 2

14:2 13:3 12:4 9:7 9:7 8:8 7:9 5:11 3:13 0:16

4 4 4 2 2 2 2 0 0 0

Prva liga Srbije (m) Toza Markovi} - Banat 3:5 (3024:3025), Jedinstvo (NB) Vuhor 4:4 (3236:3254), Vojvodina - Apatin 6:2 (3262:3239), @elezni~ar - 13. maj 3:5 (3008:3025), Kristal - Hajduk 5:3 (3263:3175) 1. Banat 4 boda, 2. Vojvodina 4, 3. Kristal 3, 4. Hajduk 2, 5. Jedinstvo 2, 6. 13 maj 2, 7. Toza Markovi} 1, 8. Apatin 1, 9. Vihor 1, 10. @elezni~ar bez bodova.

Prva liga Srbije (`) E|{eg - Toza Markovi} 2:6 (2.911: 3.039), Radni~ki (NS) Spartak (D) 7:1 (3.098: 2.907), Vojvodina (BG) - Petrovaradin 5:3 (2.918: 2.833), Banat - Alineta (NS) 5:3 (3.019: 2.978), Srem - slobodan 1. Toza Markovi} 4 boda, 2. Radni~ki 2, 3. Banat (-1)2, 4. Petrovaradin 2, 5. Aimenta (NS) 2, 6. E|{eg 2, 7. Vojvodina (BG) 2, 8. Srem (-1) 0, 10. Spartak (D) bez bodova.

U pretposledwem kolu regilnale CEFL lige ameri~kog fudbala postignuti su o~ekivani rezultati. Beogradski Vukovi, koji su jo{ ranije osigurali plasman u plej - of sa ~elne pozicije, bez mnogo muke potukli su do nogu Muwe iz Zagreba 61:0 i pokazali da se nalaze u odli~noj formi. Gradski derbi u Budimpe{ti izme|u Kauboja i Vulfsa pripao je “gostima” koji su tako u~inili veliku uslugu Vojvodama iz Novog Sada, koji se upravo sa Kaubojima bore za drugo mesto koje vodi u plej - of. O~ekivao se neizvestan susret, ali su Vulfsi prosto razneli sa terena Kauboje 38:0, koji posle ovog poraza najverovatnije ne}e igrati u polufinalu plej - ofa. Petom uzastopnom pobedom u prvenstvu Qubqana Silverhoksi, posle tri su{ne sezone, prvi put }e u~estvova}e u zavr{nim borbama za naslov prvaka. Doma}in je potvrdio klasu u duelu sa Gladijatorima iz Austrije i slavio 41:19, za prvo mesto u diviziji Jug. Rezultati sedmog kola CEFL lige: Vukovi Beograd - Zagreb Tander 61:0, Qubqana Silverhoks - CNC Gladijatori 41:19, Budimpe{ta Kauboji - Budimpe{ta Vulfs 0:38. U posledwem kolu (26/27.septembra ) sastaju se: CNC Gladijatori - Vojvode Novi Sad i Blu Devils - Vukovi Beograd. I. G.

Divizija Jug

1. 2. 3. 4.

Qubqana Silver. Vojvode Novi Sad Budime{ta Kauboji CNC Gladijatori

1. 2. 3. 4.

Vukovi Beograd Blu Devils Budimpe{ta Vulfs Zagreb Tander

5 - 3 191:158 3 - 4 174:147 3 - 5 182:212 2 - 5 92:206

Divizija Sever 7 - 0 276:132 5 - 1 273:64 4 - 4 184:130 0 - 7 30:353

Raikonen potpisao za Meklaren? Finac Kimi Raikonen vozi}e za Meklaren od naredne sezone Formule jedan, pi{e engleski “Miror”.Prema navodima britanskog tabloida, dvadesetdevetogodi{wi voza~ Ferarija ve} je potpisao predugovor sa ekipom iz Vokinga.Ipak, bez obzira na navodno potpisani dokument, transfer }e zavisiti od dobre voqe rukovodstva

Prva vojvo|anska liga (m) Slavia - Spartak (D) 7:1 (3.095: 2.967), Radni~ki (Ki) TSK 3:5 (2.858:3.022), Polet Ada Kompjuters 7:1 (3.506: 3.274), Rotografika - Dolina 5:3 (3.248: 3.181), Be~ej - slobodan 1. TSK 4 boda, 2. Polet 3, 3. Be~ej (-1) 2, 4. Rotografika (-1) 2, 5. Slavia 2, 6. Ada Kompjuters 2, 7. Dolina 1, 8. Radni~ki (Ki) 0, 10. Spartak bez bodova.

Druga vojvo|anska liga, sever Kordun - Vojvodina (BG) 6:2 (3.373:3.211), Sloboda - Junakovi} Prigrevica 6:2 (3.088: 2.952), Dunav (BP) - Vrbas 6:2 (3.007:2.924), Jadran - slobodan 1. Kordun 4 boda, 2. Dunav (1) 2, 3. Vojvodina (BG) 2, 4. Sloboda 2, 5. Vrbas 2, 6. Jadran (-1) 0, 7. Junakovi} Prigrevica bez bodova.

Druga vojvo|anska liga, jug Srem - Radni~ki (NS) 4:4 (3.272:3.197), Jadran - E|{eg 1:7 (2.725:2.89), Petrovaradin - Horoskop 5:3 (3.229:3.193), Sloven - slobodan 1. E|eg 3 boda, 2. Horoskop 2, 3. Sloven (-1) 2, 4. Petrovaradin (-1) 2, 5. Srem 2, 6. Radni~ki (NS) 1, 7. Jadran bez bodova.

DNEVNIK

UZ PORAZ PROLETER NAFTAGASA U KRAGUJEVCU

Pla}en danak neiskustvu Rukometa{i Proleter Naftagasa do`iveli su poraz na gostovawu u Kragujevcu (28:23). Mogli su puleni trenera Bjelice mo`da da stignu i do povoqnijeg rezultata, jer su u 53. minutu, posle vo|stva doma}ina od ~etiri pogotka, stigli do preokreta i vodili 22:21, me|utim, Radni~ki je sa sedam uza-

stopnih golova re{io pitawe pobednika. - Platili smo ceh neiskustvu, jer kako druga~ije opisati situaciju u kojoj smo stvarali rezultatski preokret, ali nismo imali dovoqno iskustva da ostvarimo uspeh - ka`e golman Dejan Koqevi}. - Tek je po~etak {ampionata, ali smo svesni da smo u odnosu na prethodnu sezonu mnogo podmladili tim i da nam

predstoji gr~evita borba za opstanak.[ansu treba da tra`imo u me~evima kod ku}e sa rivalima sli~nog kvaliteta, jer je o~igledno da na gostovawima nemamo iskustvo da ostvarimo povoqniji rezultat. Sledim nam novo gostovawe i ube|en sam da mo`emo pru`iti boqu partiju, a da li }e to biti dovoqno za povoqan rezultat u to nisam siguran. N. J.

Toroman podneo ostavku Du{ko Toroman podneo je ostavku i napustio kormilo @RK Temerin. Posle godinu dana uspe{no provedenih na klupi nekada{weg superliga{a, mladi stru~wak povukao je potez koji je dugo odlagao, nadaju}i se da }e situacija oko nastupa Temerinki na prvoliga{koj sceni dobiti povoqan epilog. -Nije bilo lako doneti ovakvu odluku, dugo sam razmi{qao, sagledao sve aspekte i na kraju presekao, iako mi je

upravni odbor pru`io podr{ku. Period proveden u Temerinu pamti}u kao lepu epizodu, satkanu od uspona i padova, ali kada se podvu~e crta, bilo je mnogo vi{e lepih stvari – iskren je Toroman. Oblak neizvesnosti oko u~e{}a u Prvoj ligi dugo je lebdeo, ali sada je ve} izvesno da Temerinke ne}e ostati u dru{tvu koje ih je minule sezone zapamtilo po dobrim partijama i osvajawu ~etvrte pozicije.

- Po~etkom avgusta startovali smo sa pripremama, oslawaju}i se na mlade snage, dok je ve}ina igra~ica, koje su ~inile okosnicu tima i trebalo da slu`e kao primer najmla|ima, imala prosek treninga nedovoqan za ozbiqnije poduhvate u trci za bodovima. Primakao se dan za licencirawe, stawe se nije mnogo promenilo, igra~ki kadar je ostao u magli i ovaj korak sam video kao jedino re{ewe – istakao je Toroman. M. Meni}anin

DRUGA MU[KA LIGA - SEVER

Derbi zaslu`eno Novosa|anima Radni~ki - Metalac AV 34:26 (16:15) NOVI SAD: Dvorana na Slanoj bari, gledalaca: 100, sudije: Kowevi} i Damjanovi} (Vrbas), sedmerci: Radni~ki 6 (4), Metalac AV 5 (3), iskqu~ewa: Radni~ki 8, Metalac AV 14 minuta. RADNI^KI: Jovanovi}, Ili}, Milenkovi}, Mi}ovi} 5 (1), Vu~i} 5, Jovi} 6, Jolovi} 1, Stra`ivuk 3, Be}arevi}, Ilin 5, Bo{kovi} 6 (2), Ili} 1, Mi{kovi} 2, Petrovi}. METALAC ASKO VIDAK: @ivkovi}, Adamovi}, Ili} 9, Radi} 1 (1), Vojinovi} 4 (1), Jovanovi} 4, Zori}, Manojlovi}, Joji} 4, \urovi} 3 (1), Pavlovi}, Urukalo, Kor~ok 1. Posle godinu dana pauze zbog igrawa Futo`ana u Prvoj ligi ponovo je o`iveo rivalitet Radni~kog i Metalca Asko Vidaka. Ovoga puta u derbiju, i to ubedqivo, slavio je doma}in Radni~ki, koji je prikazao sadr`ajniju, strpqiviju i kvalitetniju igru. Futo`ani su krenuli silovito, poveli 3:0, {to je nateralo trenera Radni~kog Ranitovi}a da na samom po~etku utakmice zatra`i tajm-aut. Za vo|stvo

24:27 31:24 30:32 33:21 24:17 23:22 28:23 (sino})

Superliga (`) Zaje~ar - Kikinda ^a~ak - Dinamo Jagodina - V. Bawa C. zvezda - K. Milo{ Jugopetrol Radn. - Naisa RTB Bor - Medicinar

26:25 33:25 26:28 26:30 20:25

SUBOTICA: Sportska hala Dudova {uma, gledalaca 500, sudije: Molnar i Glava{ki (Novi Be~ej). Sedmerci: Spartak Vojput 2 (2), Apatin 2 (1), iskqu~ewa: Spartak Vojput 6, Apatin 4 minuta. SPARTAK VOJPUT: Vukoslavqevi}, Vitas, Perovi} 3, Vru~ini} 3, Radowi} 3, Me{ter 4, Rojevi} 5, ^oli} 1, Mraki} 5, Ninkovi}, Kalini}, Ristovski 2, Abazovi} 4, Trkuqa 1. APATIN: Bogojevi} 1, Sola}, ]iri} 1, Vejin, Oqa~a, Balevi}, Duki} 1, Krec 8, Stepi}, Oreq 2, Medi}, Baji}, Milojevi} 1, Ivani{evi} 6. Na otvarawu sezone rukometa{i Spartaka Vojput prosto su pregazili ekipu Apatina, tradicionalno neugodnog rivala. Igra~i trenera Svetozara Jovovi}a su igrali sjajno u odbrani tako i u napadu. Prvi deo je zavr{en rezultatom 19:6, a zanimqivo je da su

Druga liga (m) Milicionar – Hajduk 29:22 Hercegovina - @elezn. 25:27 Proleter Agro`iv - Ruma 34:37 Vojput - Apatin 31:20 Radni~ki([) – Gradnul. 33:44 @SK – Jedinstvo (BPS) 32:26 Radni~ki (NS) – Metal. AV 34:26 Titel XD - Sombor nije igrano

Druga liga (`) Pan~evo – Mladost 19:22 Lehel – Jabuka 95 31:19 Vojvodina – Vrbas 28:25 Srem – Apatin 34:25 Radni~ki – H. Jo`ef 24:31 Temerin - Jedinstvo nije igrano Ravangrad - Spartak odgo|eno

Prva vojvo|anska liga (m) Dolovo - Potisje Pl. 23:35 Grafi~ar - Obili} 21:18 Tarkett J. - Radni~ki 39:23 Putinci - Kqaji}evo 31:28 Mladost(O) - Jedinstvo (K) 22:29 Sivac 69 - Kikinda 38:28 Slavija - Dalmatinac 24:26 Jedin. (NB) - Mlad. TSK 1. Potisje P. 3 3 0 2. Jedin. (K) 3 3 0 3. Sivac 69 3 2 0 4. Tarket J 3 2 0 5. Putinci 3 2 0 6. Grafi~ar 3 2 0 7. Dalmat. 2 2 0 8. Jedin. (NB) 3 2 0 9. Slavija 3 1 0 10. Obili} 3 1 0 11. Dolovo 3 1 0 12. Radni~ki (JT)3 1 0 13. Kikinda 3 1 0 14. Kqaji}evo 3 0 0 15. Mladost (O) 2 0 0 16. Mladost TSK 3 0 0

37:28 0 101:71 6 0 92:73 6 1 104:78 4 1 96:83 4 2 86:77 4 1 68:61 4 0 53:50 4 1 95:93 2 83:84 2 2 71:78 2 2 74:86 2 2 70:88 2 2 66:85 2 3 76:87 0 2 40:51 0 3 75:105 0

Prva vojvo|anska liga (`)

Momenat iz duela Radni~ki - Metalac AV

`i~ara najzaslu`niji je bio golman Du{an @ivkovi}, koji je sjajno zaustavqao {uteve doma}ina, {to su wegovi saigra~i znali da iskoriste. Rukometa{i Radni~kog nisu gubili nadu, naprotiv, strpqivo su i bez nervo-

ze ~ekali svoju {ansu, da bi za preokret rezultat najve}i doprinos dali Boris Stanivuk i desni bek Mi}ovi}, koji je jedno vreme preuzeo ulogu organizatora igre, kao i golman Steva Be}arevi}. J. Gali}

Spartak Vojput - Apatin 31:20 (9:16) crnog kowa, jer Finac `eli da mu Italijani u potpunosti isplate novac od preostalog dela ugovora, koji iznosi 30 miliona funti. Svetski {ampion iz 2007. godine `eli da napusti Ferari jer se ne ose}a vi{e prijatno u timu iz Maranela, a “Miror” navodi da neprijatnost postoji i izme|u Meklarena i dobavqa~a motora za wihove bolide Mercedesa.Nemci navodno prete raskidom saradwe ukoliko Meklaren umesto Heika Kovalainena ne anga`uje voza~a Vilijamsa Niku Rozberga, koji je nema~ke nacionalnosti. Raikonen je ove sezone osvojio 40 bodova i nalazi se na petom mestu generalnog plasmana voza~a, dok je Ferari na tre}oj poziciji u poretku konstruktora.

Superliga (m) Tarket - Kolubara Dinamo - Planinka Smederevo - PKB Jugovi} - Crvenka Vojvodina - Metalopl. Naisus - Priboj Radni~ki - Proleter Partizan - C. zvezda

@RK TEMERIN BEZ TRENERA

Sjajan start Suboti~ana Kimi Raikonen

RUKOMET

gosti prvi gol postigli u 18. minutu. Na golu Spartaka Vojput stajao je mladi i perspektivni golman Du{an Vukoslavqevi}, ina~e i najboqi pojedinac ovog me~a sa 20 uspe{nih odbrana. Trener Svetozar Jovovi} mo`e biti zadovoqan igrom svojih pulena, jer ovo je nagove{taj povratka Suboti~ana u Prvu ligu, {to je i ciq. S. Stojiqkovi}

Milicionar - Hajduk (^) 29:22 (9:11) NOVI SAD: Sportska dvorana Slana bara, gledalaca 50, sudije: Milosavqevi} i Trivkovi} (Be{ka). Sedmerci: Milicionar 4 (3), Hajduk -, iskqu~ewa: Milicionar 12, Hajduk 8 minuta. Crveni karton: Be~ejac (Hajduku 33. minutu). MILICIONAR: Milenkovi}, Miqani} 2 (1), Savi} 3, Stojanovi}, \ukanovi} 2, Po~ek 4, Milojevi} 4, Dr~a, Bjeqac 2, Lu-

ki} 6, Marijanovi} 1 (1), Toki} 5 (1), Bulatovi}. HAJDUK (^): Tertei, Vujkov, Risti} 2, Vidakovi}, Kara} 1, Bundalo 6, Labus, Be~ejac 4, Stamenkovi} 2, Radanovi}, Vujkov 7. Rukometa{i Milicionara na najlep{i na~in su otvorili ovogodi{wu sezonu. Pobedili su neugodnog rivala iz ^uruga, koji je dobrim delom utakmice vodio s dva-tri gola razlike, gde su dominantne figure bili Be~ejac i Bundalo. Kada su se u drugom poluvremenu plavci oslobodili gr~a, zaigrali ~vr{}e u odbrani, a wihovi bekovi, posebno Luki} i Toki}, bili konkretniji do{lo je i do preokreta rezultata. Istina, u tome im je pomoglo i to {to je iskqu~en Be~ejac (33. minut), kada je “uleteo” u Toki}a, ~ime su ^uru`ani bili znatno oslabqeni. J. Gali}

Radni~ki - Jedinstvo (E) Topola - Jedinstvo (M) Rusin - Naftagas Jadran Lider - Crvenka Mileti} - Kikinda 2 Obili} - Dolovo 1. Jedinst.(M) 2. Kikinda 2 3. Dolovo 4. Naftagas 5. Jedinst.(E) 6. Rusin 7. Obili} 8. Jadran L. 9. Crvenka 10. Mileti} 11. Radni~ki 12. Topola

2 2 2 2 2 1 2 2 1 2 2 2

2 2 2 1 1 1 1 1 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 1 1 0 1 1 1 2 2 2

18:30 27:32 26:23 25:16 21:25 18:19

62:50 53:41 44:34 57:47 53:48 26:23 46:45 45:44 16:25 37:50 44:58 48:66

4 4 4 2 2 2 2 2 0 0 0 0

Amerikanci ne mare za rukomet “^udna neka zemqa ta Amerika!” - reko{e predstavnici Francuske federacije i odusta{e od prvobitnog plana da tri zavr{nice nacionalnog Kupa odigraju u Majamiju na Floridi. Prvi evropski fajnal four na tlu SAD zavr{io se katastrofi~no po proceni organizatora, budu}i da je u ogromnoj dvorani u Majamiju me~evima prisustvovalo nekoliko stotina, a finalu 500 gledalaca, uglavnom qudi povezanih u organizaciju. - Turnir u Majamiju je bio katastrofa - ponovio je Stiv Pastorino iz federacije SAD. Govorilo se i preme{tawu zavr{nice u Wujork, ali izgleda na kraju, ni{ta od toga. Rano je za rukomet u SAD...


GLOBUS

DNEVNIK

ineska majstorica kung-fua koja vu~e automobile kosom ispletenom u pletenicu odradila je svoj posledwi nastup i odrekla se ovozemaqske slave kako bi postala budisti~ka monahiwa. Po{to {to je u posledwem poduhvatu povukla deset automobila, @ang Tingting je do glave o{i{ala kosu, za koju ka`e da ima kung-fu mo}i, kako bi mogla da se pridru`i budisti~kom redu. “Ustvari sam oduvek htela da obrijem glavu, ali nisam mogla zbog svojih nastupa. Sad sam je se odrekla zauvek i ose}aj je fantasti~an”, rekla je @. Pedesetdvogodi{wa majstorica borila~kih ve{tina koja je godinama nastupala {irom Kine kung-fu je po~ela da ve`ba kad je imala 17 godina. @ivot redovnice po~ela je da praktikuje pre dve godine. Neposredno pre nego {to se oprostila od svoje metar duga~ke kose, 50 metara je vukla {est auto-

25

Spid dejting na toboganu

Kung-fu monahiwa kosom vukla automobile K

utorak22.septembar2009.

ematski park Alton tauers risort u Staford{iru u Engleskoj je uveo zanimqivu novinu u svoj program - spid dejting na toboganu, prenosi „Dejli mejl”. Posetioci ovog parka od sada mogu da u`ivaju ne samo u adrenalinskim vo`wama toboganima, ve} i u upoznavawu i }askawu sa mnogim drugim posetiocima zainteresovanim za pronala`ewe partnera. Na toboganu, gde }e se odvijati „najbr`i izlasci na svetu”, zavisnici od adrenalina mogu da u`ivaju u vo`wi pri brzini od 100 kilometara na sat i da, ako se ne onesveste od vo`we, upoznaju osobe sa kojima se mogu upustiti u romanti~nu vezu. Organizatori su uveli specijalne linije za samce na ve}ini svojih velikih tobogana, me|u kojima je su „Rita - kraqica brzine” i „Spinbol vizer”. Samci, koji }e biti upareni na ulazu na tobogan, ima}e samo 49 sekundi da impresioniraju svog

T

mobila u predgra|u Pekinga, a zatim je u rodnom gradu Kaifengu deset automobila vukla 30 metara. Wenu kosu lokalne vlasti su odlu~ile da sa~uvaju. Ali, @ang verovatno ne}e dobiti svoje me-

sto u Ginisovoj kwizi rekorda, jer svetski rekord za najte`e vozilo povu~eno kosom dr`i Kineskiwa Kse Jianma, koja je 30 metara vukla autobus te`ak 8,28 tona.

para pri uzbudqivoj vo`wi. Prema pravilu parka, posetioci ovih vo`wa moraju biti punoletni. Doktorka Sesilija D´’Felis, ekspert za veze ka`e da qudima vi{e nisu interesantni uobi~ajeni izlasci u restorane, i da ovakav na~in upoznavawa mo`e biti efikasniji.

„Vo`wa toboganom poseduje sve karakteristike koje bi trebalo da ima i prvi sastanak: uzbu|ewe, nesigurnost i naravno rast adrenalina. Kombinacija intenzivnog lu~ewa endorfina i adrenalina stvara savr{eno mentalno stawe za prvi sastanak”, izjavila je doktorka D’´Felis.

IBEJ LUDILO

Prodajem mrtvu vilu i okamewenu `abu rtva vila, okamewena `aba, teglica na suncu osu{enih osa i mutirani krastavac nisu predmeti koji vam trebaju za bizarne vudu ~arolije, ve} neki od ~udnih predmeta koje mo`ete na}i u prodaji na “Ibeju” u kategoriji “everything else”. Ako ste se zasitili uobi~ajenih aukcija i tra`ite ne{to novo i neobi~no uz kolekciju {e{ira, cipela ili parfema, onda je rubrika “everything else” na “Ibeju” idealno odredi{te za vas. Mrtva vila Vrh liste svakako zauzima mrtva “vila” koja je upravo kupqena za 51 dolar. Skelet bi}a s krilima, koje na`alost nalikuje Zvon~ici i ne izaziva nikakve pozitivne ose}aje, prodat je u teglici, a prodavac se sam do~epao bizarnog kosturi}a pre nekoliko meseci na dvori{noj rasprodaji.

M

Strah od kolena ara se nada da }e se izle~iti od ne~uvene fobije pre svoga ven~awa. U wenom slu~aju to nisu pauci ili bararoge, ve} kolena. Za sve je kriva povreda wenog oca kada je imala 11 godina. Dvadesetpetogodi{wa Sara Lister ima neprijatnu naviku da se uskome{a i oznoji pri pogledu ili dodiru ne~ijih kolena. Odlazak na pla`u, u pab, gledawe fudbala ili bilo koja scena koja otkriva ne~ije koleno, za devojku iz Hemp{ira totalna je trauma. Za sve je zaslu`an stravi~an pogled na i{~a{eno koleno wenog oca kada joj je bilo 11.

S

“Preko leta mi je najgore. Ne mogu da odem na pla`u ili u bar. Bojim se da }u poludeti ako vidim nekoga u {orcu ili ako mi neko dodirne koleno”, pri~a genofobi~arka koja se ipak navikla na dodir svoga verenika, a nema problema ni sa bli`om rodbinom i prijateqima. Stawe joj se poboq{alo tokom godina i gospo|ica Lister ma{ta kako }e se u potpunosti re{iti straha pre svoga ven~awa u maju idu}e godine. “Bio bi to san – oti}i na medeni mesec, sedeti na pla`i i ne pla{iti se.”

Isti brojevi izvu~eni na lutriji dve nedeqe zaredom B ugarski ministar sporta Svilen Nejkov pokrenuo je danas istragu Po{to {to je istih {est brojeva izvu~eno na nacionalnoj lutriji dve sedmice zaredom. Verovatno}a da se to dogodi je 1 prema 4,2 miliona, kazao je matemati~ar Mihail Konstantinov i dodao da je „ipak mogu}e da se to dogodi”. Brojevi 4, 15, 23, 24, 35 i 42 izvu~eni su pred televizij-

skim kamerama 6. septembra, a potom i ~etiri dana kasnije, iako druga~ijim redosledom. Na tre}em izvla~ewu izvu~ena su tri od tih {est brojeva.

Potpredsednica bugarske lutrije Marija Janeva izjavila je dnevniku 24 ~asa da je „svako name{tawe izvla~ewa iskqu~eno”. U prvom izvla~ewu nije bilo dobitnika, dok je u drugom 18 osoba imalo tikete sa pobedni~kim brojevima i dobilo po 10.164 leva (5.197 evra). Posledwi xekpot na bugarskoj lutriji, vredan 3,8 miliona leva (1,94 miliona evra), izvu~en je januara 2008.

BIZARNI PROHTEVI SEKTE

Seks za boqi rod banana olicija u Papua Novoj Gvineji progawa vo|u sekte jer je obe}ao seqacima boqi urod banana ako vode qubav u javnosti. Vo|a sekte i wegovi gorqivi sledbenici pobegli su goli u xunglu po{to je policija za vikend poku{ala da ih pohapsi, pi{u novine Post Kurijer. Navodno je sekta{ki vo|a obe}ao seqabima iz Jaminea u pokrajini Morobe da }e im se rod banana pove}ati deset puta svaki put kad imaju odnose u javnosti. Policija je objavila da vo|u s bizarno-progresivnim idejama tra`e ve} nekoliko meseci zbog

P

raznih prestupa, od pretwi do ilegalne seksualne aktivnosti. U subotu se veliki vo|a kukavi~ki

za{titio dvema `enama po{to je policija okru`ila ku}u u kojoj se sakrivao.

Raskomadano telo lutke iz izloga Spoznaja da jako dobro znamo o ~emu je re~ kod slede}eg predmeta ponu|enog na aukciji na “Ibeju” ne ubla`ava ~iwenicu da je re~ o ne~emu sasvim suludom. Da li biste kupili raskomadano telo silikonske lutke iz izloga? Pretpostavqamo da je odgovor negativan, jer se ni na “Ibeju” niko nije oglasio do

zavr{etka ponude. Tome je mo`da kumovala i po~etna cena od 1.600 dolara! Okamewena `aba Samo se jedan korisnik pomamio za okamewenom mrtvom `abom i izdvojio za wu cela dva dolara. No u ovom je slu~aju, od samog predmeta jo{ je zanimqivija pri~a. Naime, prodavac je neobi~ni predmet otkrio dok je nedavno usisavao sobu, {to o~ito du`e vreme nije radio. Prona{ao ju je iza troseda. Poslu{ao je mamin predlog da je ponudi na “Ibeju”, a budu}em je kupcu poru~io: “U`ivajte u svojoj mrtvoj `abi!” Mrtve osu{ene ose u teglici A ako ve} u`ivate u mrtvoj `abi, ne vidimo razloga za{to

ne biste u`ivali i u mrtvim osama. [tavi{e, osu{enim na suncu. Po~etna cena od 99 centa zaista nije preterana, ali ~ini se da ni to nije bilo dovoqno. Aukcija je zavr{ila 14. septembra, ali teglica osu{enih osa nije prodata. Kola~i} s licem Zaista je neobi~an do`ivqaj iz rerne izvaditi dvadesetak ~okoladnih keki}a od kojih samo jedan gleda u vas. Ali, bez obzira na wegovo umiqato lice, okice kojima namiguje i kiseli osmeh, kola~i} bez izuzetka treba pojesti. Ne shvatamo potrebu ~uvawa. A ne shvataju verovatno ni posetiteqi “Ibeja” koji nisu odreagovali na aukciju kola~i}a s licem koji je ponu|en za 20 dolara. Mo`da bi situacija bila druga~ija da se umesto “obi~nog” lica ~okolada rastopila u liku Elvisa ili Isusa?

@elim da na|em `enu ajvi{i ~ovek na svetu Tur~in Sultan Kosen, visok 2,46 metara, izjavio je u sredu u Londonu da mu je najve}a `eqa da prona|e qubav. Dvadeset{estogodi{wi ~ovek ima i najve}e {ake (27,5 cm) i najve}a stopala na planeti (36,5 cm), navodi Ginisova kwiga rekorda za 2010. On je za deset centimetara vi{i od Kineza Baoa Ksi{una koji je visok 2,36 metara. Visoki Tur~in se nada da }e mu popularnost pomo}i u ostvarewu snova da putuje po svetu i poseduje automobil prikladan wegovoj visini. Najve}a mu je `eqa ipak da prona|e `enu i ima decu. Visina mu je dosad samo odmogla u pronala`ewu qubavi, pa nikad nije imao devojku. Naravno, probleme Kosen ima i sa ode}om. Za ovu je priliku prvi put u `ivotu poru~io odelo po meri, a wegov je krevet duga~ak ~ak tri metra. Budu}i da mo`e da stoji uspravno samo uz pomo} {taka, nema ni previ{e opcija za posao. Nekad se bavio ko{arkom, ali sad povremeno radi samo kao poqoprivrednik. Sultan Kosen je narastao do svoje visine zbog tumora koji je spre~io prestanak rasta. Nedavno mu je uklowen tumor, a prestao je rasti tek pro{le godine.

N


26

SVET

utorak22.septembar2009.

Dan `alosti zbog pogibije vojnika u Avganistanu RIM: U Italiji je progla{en dan `alosti povodom pogibije {storice vojnika u Avganistanu koji su danas sahraweni uz najvi{e dr`avne i vojne po~asti. Italijanski vojnici poginuli su pro{le nedeqe u Kabulu u napadu u kome je raweno jo{ ~etvoro Italijana i ubijeno 10 Avganistanaca. Italija je ima oko 2.800 vojnika u Avganistan i dodatnih 500 zbog tamo{wih nedavnih izbora, koji treba da se vrate narednih nedeqa. Premijer Silvio Berluskoni, koji je prisustvovao sahrani, posle pro{lonedeqnog napada je pozvao NATO saveznike da usvoje „prelaznu strategiju“ za Avganistan

kojom bi se vi{e odgovornosti prenelo na tamo{we snage bez-

bednosti, uz postepeno povlacewe stranih trupa. (Beta-AP)

DNEVNIK

Napetosti u Gazi uo~i susreta u Wujorku TEL AVIV: Izraelske vazduhoplovne snage bombardovale su tri tunela na jugu pojasa Gaze, za koje Izrael tvrdi da slu`e za krijum~arewe oru`ja iz susednog Egipta, javili su ju~e elektronski mediji u Tel Avivu. Portparol izraelske armije je saop{tio da je bombardovawe odmazda za raketirawe juga Izraela iz pojasa Gaze u subotu uve~e. Ni u jednom od ovih napada nije bilo rawenih. Bombardovawe je usledilo na kraju 24 ~asovne napetosti na granici pojasa Gaze. U nedequ posle podne ubijena su dva Palestinca, a ~etvorica su rawena od izraelske tenkov-

FORMIRAWE JEDINSTVENE EVROPSKE DIPLOMATIJE

PREDLOG

Tvrdo jezgro EU RIM, BRISEL: Italijanski premijer Silvio Berluskoni ocenio je da, ukoliko irski gradajani ponovo odbace Lisabonski sporazum, ~lanice EU treba da formiraju tvrdo jezgro Evrope za primenu ovog sporazuma. Evropa ne mo`e da donosi odluke zbog toga {to odluke moraju da se donose jedinstveno, objasnio je Berluskoni na konferenciji za novinare posle sastanka sa slovena~kim premijerom Borutom Pahorom, tokom vikenda. „Ukoliko Lisabonski sporazum ponovo ne pro|e, mora}emo da preispitamo sada{wi na~in funkcionisawa EU kako bi formirali tvrdo jezgro dr`ava koje }e delovati nezavisno od konsenzusa“ izjavio je Berluskoni. Ideja o formirawu tvrdog evropskog jezgra koje bi insistiralo na integracionim procesima javqa se svaki put kada odluke unije blokira neka mawa ~lanica, podsetio je briselski dnevnik. EU Obzerver Brojni politi~ari i intelektualci predlagali su da tzv. u`i krug ~lanica EU formira novu organizaciju u ciqu br`e integracije. Kao ime te u`e grupe ~esto se pomiwala Evropska federacija. Neki stru~waci veruju da }e i u slu~aju da Irska usvoji Lisabonski posrazum to biti neophodno kada se Unija primi nove ~lanice pored postoje}ih 27. Bilo je me|utim slu~ajeva kada se Italija protivila ovoj ideji, posebno kada je sama bivala iskqu~ena iz u`eg kruga.To se recimo dogodilo januara 2004. kada su se lideri Francuske, Nema~ke i Velike Britanije sastali da dogovore zajedni~ki pristup i izglade razlike oko rata u Iraku pre samita EU na prole}e. Italija je tada izostavqena iako je u to vreme bila ~etvrta po ekonomskoj snazi unutar EU, naveo je EU Obzerver. (Tanjug)

U sto zemaqa sveta EU nema ambasadore [ANGAJ: Evropskoj uniji bi bilo lak{e da jedinstveno nastupa prema zemqama izvan Unije ukoliko bi formirala sopstvenu diplomatiju, ocenio je predstavnik Evropske komisije u Kini ambasador Ser` Abu. „Zadatak EU diplomata ne bi bio da predstavqaju stavove Francuske, Nema~ke ili [panije ve} da zastupaju stav svih 27 ~lanica,“ izjavio je Abu, koji je diplomata iz Francuske sa vi{e od 35 godina iskustva, u intervjuu briselskom internet dnevniku EU Obzerver. Po wegovom mi{qewu, evropska diplomatija bi u perspektivi mogla da na spoqnom planu zameni ulogu koju trenutno ima predsedavaju}i EU.Ambasadori EU bi bili „prvi me|u jednakima“ u odnosu na diplomate zemaqa ~lanica kada je re~ o pitawima iz nadle`nosti EU, napomenuo je Abu. Evropska komisija trenutno ima 150 misija u inostranstvu koje se bave pitawima za koja su zemqe ~lanice prepustile nadle`nost insitucijama u Briselu, podsetio

je EU Obzerver.Uloga misija, koje se poput one u Kini trenutno bave trgovinskim pitanijima, uksla|ivawem propisa i standarda dve strane i pra}ewem niza sektorskih pitawa bi}e podignuta na vi{i nivo posle ratifikacije Lisabonskog sporazuma, kada }e wihov zadatak biti da podr`avaju rad vi-

sokog predstavnika EU za spoqnu i bezbednosnu politiku. Visoki predstavnik EU }e prakti~no biti „ministar spoqnih poslova“ EU i objediwavati uloge koje trenutno imaju komesar za spoqne poslove Benita Ferero Valdner i visoki predstavnik EU Havijer Solana.

„Ukoliko nadle`nosti gospo|e Valdner i gospodina Solane budu pro{irene i objediwene, bi}e potreban jedinstveniji i promi{qeniji nastup,“ ocenio je francuski diplomata. „U Briselu }emo imati slu`be ~iji }e dnevni posao biti da defini{u zajedni~ke stavove i zajedni~ku poziciju Evropske diplomatije,“ objasnio je on. Prema Abuu, evropska diplomatska slu`ba bi imala i druge predsnosti, ukqu~uju}i ve}i broj ambasada kojima bi gra|ani EU mogli da se obrate u inostranstvu, jer bi jedna misija predstavqala sve ~lanice. „Postoji verovatno vi{e od 100 zemaqa u kojima nijedna od ~lanica nema ambasadu,“ ukazao je on.S novom diplomatskom mre`om EU, gra|ani bi dobili ambasade u zemqama u kojima wihova mati~na zemqa dotada nije imala ambasadu, dok bi tamo gde su ~lanice dobro zastupqene, kao napr u Va{ingtonu, ambasada EU pomogla u formulisawu i predstavqawu zajedni~kih stavova Brisela, dodao je francuski diplomata. (Tanjug)

Mogu}i neuspeh protiv talibana VA[INGTON: Komandant ameri~kih i NATO snaga u Avganistanu general Stenli Mekristal ocenio je u poverqivoj proceni rata u Avganistanu, da }e se bez dodatnih snaga misija u toj zemqi „najverovatnije zavr{iti neuspehom“, objavio je ju~e „Va{ington post“. List je naveo da je u izve{taju Mekristala jasno da }e wegov poziv za pove}awem broja snaga u Avganistanu biti deo nove strategije, koja u prvi plan isti~e za{titu Avganistanaca, a ne ubijawe pobuwenika. Mekristal zahtev tek treba da preda Va{ingtonu na razmatrawe, a o~eku-

je se da }e to u~initi u narednih nekoliko sedmica. Mekristal je upozorio da pobeda nad pobuwenicima vi{e ne}e biti mogu}a ukoliko se ne preuzme inicijativa i u narednih 12 meseci ne spre~i nalet pobuwenika. „Va{ington post“ je dodao da je dobio kopiju izve{taja Mekristala koji ima 66 strana, preneo je Rojters. Broj ameri~kih vojnika u Avganistanu se ove godine skoro duplirao, sa 32.000 porastao je na 62.000. O~ekuje se da }e do kraja godine taj broj porasti za jo{ 6.000 vojnika. (Tanjug)

ske vatre kraj grada Beit Lahije, na severu pojasa Gaze. Armija je saop{tila da je grupa qudi pri{la bezbednosnoj ogradi ko-

ja odvaja Izrael od palestinske teritorije pod kontrolom islamisti~kog Hamasa s namerom da podmetne eksploziv. Napetost na granici s pojasom Gaze poja~ana je uo~i dana{weg sastanka ameri~kog predsednika Baraka Obame sa izraelskim premijerom Bewaminom Netanijahuom i predsednikom Palestinske uprave Mahmudom Abasom u poku{aju da se obnove mirovni pregovori. (Tanjug)

I Obama vodi antiiransku politiku TEHERAN: Vrhovni iranski verski vo|a ajatolah Ali Hamnei ocenio je da predsednik SAD Barak Obama nastavqa da vodi politiku protiv islama i Irana, komentari{u}i odluku Va{ingtona da odustane od izgradwe protivraketnog {tita u isto~noj Evropi, javila je ju~e ameri~ka TV mre`a Si-En-En. Hamnei je u nedequ rekao da je zabrinutost Zapada za iranske nuklearne ambicije „~ista izmi{qotina SAD“, prenela je iranska agencija IRNA. „Politika i tridesetogodi{wa istorija Islamske Republike pokazala je da Iran `eli da `ivi u miru i u duhu jednakosti i bratstva sa svojim muslimanskim susedima i ostatkom sveta“, rekao je Hamnei.Obama je 17. septembra saop{tio da SAD odustaju od planova izgradwe protivra-

ketnog {tita u Poqskoj i ^e{koj i da je ta odluka delimi~no zasnovana na posledwoj analizi ofanzivnih sposobnosti Irana. Ameri~ki predsednik je najavio da }e novi odbrambeni raketni sistem SAD u Evropi biti br`i i pru`iti boqu za{titu nego program predlo`en u vreme administracije wegovog prethodnika Xorxa Bu{a, podsetio je Si-En-En. „Amerika pod ranijim predsednikom nije {tedela napore protiv muslimanskog sveta kao i protiv Irana. ^ak i sada{wa administracija - s naizgled prijateqskim re~ima i porukama - sledi istu anti-islamsku i anti-iransku politiku pro{losti“, naveo je Hamnei u sve~anom govoru prvog dana obele`avawa Ramazanskog Bajrama. (Tanjug)

Rusija jo{ nije odustala od raketa u Kaliwingradu CIRIH: Rusija jo{ nije donela odluku o odustajawu od instalirawa raketnih sistema „Iskander“ u Kaliwingradskoj oblasti, izjavio je ju~e na~elnik General{taba Oru`anih snaga Rusije Nikolaj Makarov, koji prati ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva tokom posete [vajcarskoj. „Odluka nije doneta“, rekao je on i dodao da „treba da postoji politi~ka odluka“. Istovremeno, Makarov je korigovao novinare koji su ga pitali da li je mogu}a takva odluka Moskve kao odgovor na odustajawe SAD od planova u oblasti protivraketne odbrane u Evropi. „Od protivraketne odbrane oni ne odustaju, mewaju je morskom komponentom, rekao je ruski general, preneo je Itar-Tas.

Makarov je, tako|e, izneo negativan stav prema mogu}em razme{tawu elemenata protivraketne odbrane na Kavkazu i dodao da bi u toj oblasti jedini oblik rada mogao da bude zajedni~ki. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DOMINIK DE VILPEN U sudu u Parizu ju~e je po~elo su|ewe biv{em premijeru Francuske Dominiku de Vilpenu optu`enom da je poku{ao da diskredituje svog dugogodi{weg rivala, predsednika Republike Nikolu Sarkozija. De Vilpen je opu`en da je poku{ao da podr`i la`ne tvrdwe da Sarkozi ima tajni bankovni ra~un u banci u Luksemburgu gde dr`i mito od prodaje oru`ja.

MAHMUD AHMADINEYAD Iranski predsednik Mahmud Amadinexad rekao je ju~e pred put u Wujork, gde }e UN preneti poruku „mira i prijateqstva“, da je ponosan {to je wegovo poricawe holokausta razgnevio Zapad.“Gnev svetskih profesionalnih ubica je (izvor) ponosa za nas“, rekao je Ahmadinexad. EU je kritikovala wegov govor u petak kojim se osu|uje Izrael i izra`ava podr{ka Palestincima.

MARTI AHTISARI Biv{i finski predsednik i dobitnik Nobelove nagrade za mir Marti Ahtisari pridru`i}e se grupi „Mudraca“ koja se bavi re{avawem sukoba u svetu, saop{tio je ju~e lider te grupe, ju`noafri~ki biskup Desmond Tutu. „Radosni smo {to nam se pridru`uje Marti Ahtisari i {to }e wegovo prisustvo zna~ajno doprineti na{em radu“, naveo je Tutu.

Op{ta kra|a kamewa s Meseca AMSTERDAM: Otkri}e da je kamen sa Meseca izlo`en u nacionalnom muzeju u Amsterdamu zapravo la`an – pokrenulo je pitawe {ta je sa ostalim uzorcima u preko 130 zemaqa kojima su SAD poklonile lunarno kamewe. Administracija predsednika Ri~arda Niksona darovala je stranim zemqama skoro 270 komada kamewa koje su ameri~ki astronauti sa letova Apola 11, 1969. godine i Apola 17, tri godine kasnije, doneli sa Meseca. Me|utim, jednom broju tih eksponata izgubio se svaki trag. „Ja uop{te ne sumwam da su mnogi od uzoraka kamewa sa Meseca izgubqeni ili ukradeni i da se sada nalaze u privatnim kolekcijama“, ka`e Xozef Guthajnc, biv{i dr`avni istra`iteq kome je tragawe za tim lunarnim blagom postala pasija. Rajksmuzeum u Amsterdamu je pro{log meseca objavio da je te-

stirao kamen veli~ine {qive, za koji se verovalo da je sa Meseca, i otkrio da se radi o komadu okamewenog drveta. U saop{tewu muzeja

Meseca datog Holandiji nalaze se u prirodwa~kom muzeju te zemqe, ali otkri}e falsifikata u Rajksmuzeumu navelo je na razmi{qa-

Poklon Rumuniji ukraden posle smrti ^au{eskua Kamen s Meseca koji je poklowen Malti sa Apola 17 ukraden je 2004. godine. U [paniji je nestao kamen sa Apola 17 koji je poklowen biv{em diktatroru Francisku Franku. Franko je umro 1975. godine a wegov unuk je demantovao da je kamen prodat. Frankov unuk je rekao da je wegova majka izgubila taj kamen . Kamen sa Apola 17, poklowen Rumuniji, nestao je posle ru{ewa s vlasti Nikolae ^au{eskua i wegove egzekucije 1989. godine. Nestao je i kamen dat Pakistanu, kao i onaj poklowen Nikaragvi kada su sandinisti do{li na vlast 1979. godine. Kamen s Mesece poklowen Avganistanu nalazio se u nacionalnom muzeju u Kabulu dok muzej nije opqa~kan 1996. godine. navedeno je da su oni dobili taj komad iz zaostav{tine biv{eg holandskog premijera Vilema Dresa. Autenti~ni primerci uzoraka s

we o tome koliko su dobro druge zemqe za{titile svoje poklone. Pravo kamewe s Meseca, iako bezvredno po mineralnom sastavu,

mo`e da donese {estocifrene sume novca od kolekcionara na crnom tr`i{tu. Od ukupno 135 komada kamewa sa misije Apolo 17, poklowenih raznim zemqama ili wihovim liderima, jedan vebsajt koji se bavi tragawem za tim primercima, locirao je samo 25. Vebsajt CollectSpace.com je sajt za zaqubqenike u istoriju svemira i ve} dugo poku{ava da u|e u trag poklowenom kamewu. NASA dr`i pod kqu~em ve}i deo od 382 kilograma materijala s Meseca koji je sakupqen tokom dve Apolo misije, od ~ega daje mawe komade istra`iva~ima da na wima rade i pozajmquje ve}e komade za izlo`be. Kamewe, ili boqe re}i kamen~i}i, koji su deqeni kao poklon sa Apola 11, obi~no su bili zape~a}eni u providnu akrilnu kapsulu da bi se za{titili i lak{e gledali. (Beta)


BALKAN

DNEVNIK POSETA PREDSEDNIKA MESI]A KUBI

^e Gevari po~ast, Kastru dalmatinska pr{uta ZAGREB: Za vreme vi{ednevnog boravka na Kubi hrvatski predsednik Stjepan Mesi} odao je po~ast ^e Gevari, a doskora{wem lideru Fidelu Kastru, iako se nije video s wim,

Mesi} je u pratwi kubanskih zvani~nika u subotu posetio grad Santa Klaru na centralnom delu ostrva gde je polo`io venac na spomenik Ernestu ^e Gevari i obi{ao muzej posve}en

Raul Kastro i Stjepan Mesi}

poslao je pr{ut kao poklon, javili su hrvatski mediji. Mediji su op{irno izvestavali o Mesi}evoj poseti tokom koje je i po protokolu i van wega posetio brojna mesta i sem s tamo{wim zvani~nicima susretao se i sa radnicima, kao npr u fabrici cigara.

tom kubanskom revolucionaru, rodom iz Argentine. „^e Gevara je simbol borbe i primer za mlade qude koji `ele boqe i pravednije dru{tvo“, rekao je tada Mesi}, dodav{i da Gevara „ostaje primer svima koji sawaju o boqem svetu“. „On je prevazi{ao granice Latinske

Amerike i postao simbol za one koji `ele promeniti svet“, rekao je Mesi~} o Gevari, dodav{i da je bio po{tovalac kubanske revolucije i da je ^eovu smrt u Boliviji do`iveo kao gubitak. Prilikom boravka, Mesi} je ocenio da je od svoje prethodne posete pre tri godine na samitu Pokreta nesvrstanih, uo~io pozitivne promene na ostrvu i naglasio va`nost pribli`avawa Hrvatske i Kube, u interesu pro{irewa saradwe dve zemaqa. Iako je Mesi} tokom boravka dva puta razgovarao s Raulom Kastrom, nije se sreo s Fidelom koji je zbog bolesti 2007. predsedni~ku du`nost prepustio mla|em bratu Raulu, ali mu je preko protokola poslao poklon - dalmatinski pr{ut. Prilikom Mesi}evog boravka na Kubi potpisano je {est sporazuma o bilateralnoj saradwi Hrvatske i Kube na podru~ju kulture, obrazovawa, privrede, turizma, pomorskog saobra}aja, ribarstva, komunikacija i biotehnologije. Mesi} sa Kube putuje u Wujork gde }e voditi hrvatsku delegaciju 64. godi{wem zasedawu Generalne skup{tine. (Tanjug)

ISTRAGA O NESRE]I U OHRIDU

Brod potonuo zbog preoptere}enosti SKOPQE: Preliminarni rezultati istrage ukazuju da je turisti~ki brod „Ilinden“ potonuo 5. septembra u Ohridsko jezero zbog preoptere}enosti, javili su ju~e makedonski mediji, podsetiv{i da je u nesre}i poginulo 15 bugarskih turista. Na vi{e od 70 godina starom brodu u trenutku nesre}e nalazilo se 57 putnika, iako je maksimalna nosivost plo-

vila bila 45 qudi, preneli su makedonski mediji. Kompanija iz Splita „Dubin“ izvukla je u subotu iz Ohridskog jezera „Ilinden“, a hrvatski, makedonski i slovena~ki stru~waci i daqe ispituju uzrok nesre}e. Brod je izvu~en na povr{inu uz pomo} 24 balona, jer bi na druge na~ine moglo da do|e do o{te}ewa.Ministarstvo unutra{wih poslova Makedo-

NESRE]A U RUMUNIJI

Isko~io voz iz {ina

BUKURE[T: Putni~ki voz na liniji Temi{var-Bukure{t je ki~e isko~io iz {ina pri ~emu se prevrnulo osam vagona, prenosi agencija Mediafaks. Povre|eno je 15 od oko 300 putnika, ali su u bolnici zadr`ana samo dva, zbog {oka. Uzrok nesre}e jo{ nije saop{ten, a objavqeno je da je na {inama na|eno nekoliko {rafova. Ministar saobra}aja Radu Ber~eanu je do{ao na mesto ne-

sre}e i rekao da nije iskqu~eno da se radi o sabota`i. Me|utim, sindikalni lideri `ele`ni~ara su naveli da ve} vi{e od godinu dana upozoravaju da je potrebno obnoviti pruge u Rumuniji, jer su u lo{em stawu. Saobra}aj je na toj deonici pruge obustavqen zbog istrage, te je promewena i ruta vozova Temi{var-Bukure{t i BeogradBukure{t. (Beta)

nije podnelo je 6. septembra krivi~ne prijave protiv vlasnika i pomo}nika kapetana „Ilindena“ Sotira Fileskog i Vladka Justiniatnoskog, a obojica su se nalazili na brodu u trenutku nesre}e. Makedonski ministar saobra}aja Mile Janakieski ponudio je, iz moralnih razloga, premijeru Nikoli Gruevskom ostavku, koja nije prihva}ena. (Tanjug)

utorak22.septembar2009.

27

DRUGI PI[U

Kraj Dejtona, kraj BiH BAWALUKA: Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik ocenio je da bi progla{avawe kraja Dejtona zna~ilo i progla{avawe kraja Bosne i Hercegovine (BiH). Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je Bosna i Hercegovina mogu}a kao normalna dr`ava samo ako je rezultat sporazuma tri naroda - Srba, Bo{waka i Hrvata. „Ovde su mnogi poku{avali da prave razne faze Dejtona. Jedna od wih je bila Kraj Dejtona, po~etak Brisela. Nema kraja Dejtona. Jer, ko proglasi kraj Dejtona proglasio je i kraj BiH“, ka`e Dodik. On je istakao da reforme mogu da budu uspe{ne samo ako su rezultat sazrevawa unutra{wih potreba i dogovora i da bi BiH danas bila stabilna da je gra|ena na principima Dejtona, prema kojima je slo`ena dr`avna zajednica sastavqena od RS i Federacije BiH. „Nemogu}a je i oktroisana BiH. Bo{waci koji su u me|uvremenu shvatili da preko Dejtona ne}e do}i do onakve BiH kakvu su `eleli – centralizovane dr`ave bo{wa~kog naroda – sada govore da je on luda~ka ko{uqa. Ako je to ta~no, onda je BiH luda~ka zemqa“, ka`e Dodik.On je istakao da pozicija RS koja podrazumeva odbranu slova Dejtonskog sporazuma ne}e biti promewena.

Milorad Dodik

„Moja poruka je jasna: moj stav se ne}e mewati, ma {ta poku{avali da mi urade, ra~unaju}i i pretwe krivi~nim progonom. Nisam ja po tome izuzetak. Identi~nu sudbinu do`ivio je svaki zna~ajniji politi~ar iz RS“, naveo je Dodik. Dodik je kazao da je praksa koju je nasledio bila je da se pod pritiskom medunarodne zajednice, mimo propisane procedure, mewa Dejtonski sporazum, navode}i da se tome suprotstavio, jer nije mogao da pristane na stvarawe pozicije da su Srbi generalno krivi za sve {to se dogodilo u BiH i da ih zbog toga treba dugoro~no i sistematski ka`wavati. Na pitawe da li je odr`iva teza bo{wackih lidera da je Dejtonski sporazum doneo nepraved-

ni mir, Dodik je kazao da Dejton jeste zaustavio rat, ali da je Ustav BiH, koji je kao sporazumna strana potpisala i RS, definisao weno dvoentitetsko unutra{we uredewe. „Negiraju}i tu ciwenicu, negira se BiH. Mi tvrdimo da su institucije koje su uspostavqene Dejtonom legalne i legitimne, da imaju svoj kapacitet i procedure i da se to mora po{tovati“, naglasio je on. Dodik je ocenio da arogancija visokih predstavnika, koji su nametali zakone, na {ta nemaju pravo ni po Dejtonskom sporazumu ni na osnovu takozvanih bonskih ovla{}ewa, destabilizovala politi~ke odnose u BiH. (FoNet-Tanjug)

Za negirawe genocida pet godina zatvora SARAJEVO: Izmenama Krivi~nog zakona BiH negirawe, umawivawe ili odobravawe holokausta, genocida i zlo~ina protiv ~ove~nosti smatra}e se krivi~nim delom za koje }e se izricati kazna zatvora od {est meseci do pet godina.Te izmene nedavno su usvojene u prvom ~itawu u Predstavni~kom domu Parlamenta BiH a potrebno je da ih usvoje i poslanici u Domu naroda dr`avnog parlamenta. Generalni sekretar Ministarstva pravde BiH Jusuf Halilagi} izjavio je za ju~era{wi „Dnevni

Kurs UN za hrvatske policajce VALBANDON: U policijzemqi za vreme ili neposredno skom centru za obuku Valbandon nakon vanrednog stawa ili sukoju~e je po~eo ^etvrti me|unaba. Naglasio je da hrvatski MUP rodni kurs za UN-ove policijske ula`e znatne napore u organizooficire - UNPOC Kroacija 2009. vawu i sprovo|ewu obuke za po(United Nationals Police Officers Course), saop{tilo je hrvatsko Ministarstvo unutra{wih poslova na svom slu`benom sajtu. Organizator kursa je hrvatski MUP u saradwi s drugim ministarstvima i policijskim ekspertima drugih zemaqa. Ove godine na te~aju u~estvuju 24 policijska slu`benika, 17 civilnih policajaca iz Hrvatske, po jedan iz Bosne i Hercegovine, Litve, Crne Gore, Iraka i Slovenije te dva vojna Filip Dragovi} policajca iz Hrvatske. Kurs, osim teoretskog dela, salicijske slu`benike, a postadr`i i niz terenskih ve`bi povqeni su i visoki kriterijumi i put ve`bi ga|awa, terensku nakod prijavqivawa kandidata za vigaciju i radio komunikaciju i upu}ivawe u mirovne misije. niz ostalih ve`bi, a posledweg Dragovi} je posebno zahvalio dana odr`a}e se zavr{na ve`ba policijama [vedske, Slovenije, nazvana „Grimalda 2009“. Nema~ke i Belgije na slawu poPredava~i na kursu bi}e policijskih stru~waka, budu}i da licijski oficiri iz MUP-a Hrjedino takav pristup obuci u kovatske s iskustvom u mirovnim joj u~estvuju policijski slu`bemisijama, kao i policijski nici i instruktori iz razli~istru~waci iz [vedske, Nema~ke, tih zemaqa, predstavqa atmosBelgije i Slovenije i predstavferu pogodnu za prihvatawe nanik UNDP-a. Kurs traje do 2. ok~ela timskog rada za rad u multobra, a {ef Uprave za evropske tikulturalnom i multinaciointegracije i me|unarodne odnonalnom okru`ewu, koje o~ekuje se Filip Dragovi} na sve~anosvakog budu}eg u~esnika mirovne sti otvarawa podsetio je na spemisije. cifi~na iskustva hrvatskih poDo sada su u protekle tri golicijskih slu`benika ste~ena dine provedena tri sli~na kurkroz nedavni rat, u kojem su oni sa, a 2008. godine hrvatski imali zna~ajnu ulogu. MUP je dobio sertifikat o Zbog toga su, ka`e Dragovi}, uskla|enosti UNPOC-a s UNpolicijski slu`benici vredni ovim standardima obuke za miu~esnici svake mirovne misije rovne misije. koja se uobi~ajeno uspostavqa u (Beta)

Jusuf Halilagi}

avaz“ da se predlo`enim izmenama predvi|a da }e biti ka`wen „i onaj ko distribuira ili na drugi na~in u~ini dostupnim javnosti informacije kojim se pori~e, umawuje ili odobrava zlo~in holokausta, genocida ili zlo~in protiv ~ove~nosti“. On je pojasnio da }e negirawe holokausta i genocida, mo}i da prijave svi. Nadle`nost za procesuirawe ovog krivi~nog dela imao bi Sud BiH, a krivi~ne prijave, kako je predvi|eno, mo}i }e da se podnose nadle`noj policiji ili direktno Tu`ila{tvu BiH.

Podr{ka ulazku Hrvatske u EU QUBQANA: Prema anketi koju objavquje list „Delo“, 65,3 odsto Slovenaca bi na eventualnom referendumu glasalo za ulazak Hrvatske u Evropsku uniju (EU). Nameru da zatra`i raspisivawe naknadnog zakonodavnog referenduma je najavila Slovenska narodna stranka (narodwaci), koja je ju~e po~ela sa prikupqawem potpisa za raspisivawe referenduma na kojem bi pitawe glasilo „Da li se sla`ete sa ulaskom Hrvatske u EU?“. U anketi „Dela“, 58 odsto upitanih podr`ava odluku slovena~-

ke vlade da ukine blokadu pristupnih pregovora Hrvatske sa EU, a wih 59,2 odsto smatra da sporazum o odre|ivawu granice izme|u dve dr`ave putem arbitra`e ima smisla. Na pitawa u anketi lista su pre svega odgovarali qudi sa vi{om ili visokom {kolskom spremom, a natprose~no mnogo pozitivnih odgovora je bilo u velikim gradovima. Negativne odgovore su u pogledu referenduma uglavnom davali mladi od 18 do 25 godina starosti.


28

utorak22.septembar2009.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj mami, baki i prabaki.

Savu Vulovi}u

Ru`a Gojkov 1924 - 2009.

od kom{ije [igud \or|a.

Sahrana je u sredu, 23. 9. 2009. u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Slobodan i k}i Ankica sa porodicama.

84264

84260

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a voqena majka, baka i prabaka

Stana Ici} 1928 - 2009. preminula posle kra}e bolesti, u 82. godini. Sahrana je u sredu, 23. 9. 2009. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Zauvek u na{im srcima: sin Dragan, snaja Boba, unuci Zoran i Bogdan sa porodicom. 84253

Preminuo je na{ dragi i po{tovani stric i deda

KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420183, 063/821-98-56. 83145

^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Profesorica. Telefon 021/530-088. 83998

IZDAJEM dvosoban name{ten stan, II sprat, strogi centar Novog Sada, ul. @elezni~ka. Telefoni: 023/857-315, 023/857-069. 83749 IZDAJEM trosoban name{ten stan u strogom centru grada sa gara`om. Telefoni: 021/6431917, 063/8085454. 84110

DVOIPOSOBAN stan 65m2 na Novom nasequ, Ul. B. Brki}a br. 28. Telefon: 063/196-3420. 84130

IRIG, starija ku}a na placu od 6.52 ara, Ive Lole Ribara broj 90. Cena 20.000 evra. Telefon 063/523-526. 83660 PRODAJEM nove izgra|ene ku}e Sun~ani breg Ka}, cena povoqna. Telefon 063/543-263. 83772

IZDAJEM uli~ni lokal 160m2 u dva nivoa, dole 80m2 i gore 80m2, Bulevar oslobo|ewa 68. Telefon 063/501-131. 84077

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 83820

VIAGRA original, 50mg-100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 82769

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mlade osamnaestonedeqne koke nosiqe sa veterinarskim uverewem. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521559, 063/539-051. 83656

akademik dr Du{an Kanazir Hvala mu za svu qubav, dobrotu i brigu koju nam je poklawao. Wegovi: Sa{a, Vawa, Vera i Sergej Kanazir. 84252

Sa tugom i bolom obave{tavamo da je na{a draga i voqena supruga, majka, ta{ta i baka

PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/1433409, 6419-439. 83840 ^ISTIM podrume, tavane, odnosimo {ut i kupujem staro gvo`|e i stare karoserije. Telefoni. 021/6618846, 6614-274, 063/84-85-495. 84069

Mara Mr{i} preminula 20. 9. 2009. godine, posle kra}e bolesti. Sahrana je danas, 22. 9. 2009. godine, u 14 ~asova, na Ka}kom grobqu. Utehe nema, zaborav ne postoji, rana je do`ivotna, a qubav prema tebi ve~na.

Posledwi pozdrav baka

Suprug Milan, }erke Zorica, Milka i Gordana, zetovi Milorad i Dragan, unuke Jovana, Qiqana, Jelena-Nina i unuk Stefan.

Mari

od porodice Kondi} iz Ka}a.

84251

84250


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi drugarici

pozdrav

dragoj

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{eg strica i devera.

Posledwi pozdrav Bebinom ocu

utorak22.septembar2009.

Posledwi pozdrav

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

29

Posledwi pozdrav dragom deki

Jeleni Je~menica

Ka}i ]esarov

Milenku Bo`inu

od Mile i @ike Pauni}.

Savo Vulovi}

Zorica, Vesna i Bo{ko.

Mariji Salai

od stanara Dragi{e Bra{ovana 14b.

1953 - 2009.

od o`alo{}enog supruga Slobodana sa porodicom.

84255

84209

84206

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Sa tugom u srcu opra{tamo se od na{eg

Posledwi pozdrav dragom kolegi i prijatequ

Bate

Savi Obrenovu

Snaja Svetlana, Tamara i Dra{ko sa porodicama.

Savi Vulovi}u Neka te an|eli ~uvaju kao {to si ti ~uvao nas.

Tvoji unuci: Mirko i Jovan, An|ela i Tamara. 84211

84227

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je zauvek napustio na{ dragi i voqeni

84236

Posledwi pozdrav

Katarina ]esarov Sahrana je 22. 9. 2009. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Savo Ilije Vulovi} 1932 - 2009.

Ujna Lela, sestra Olgica i brat Mile sa porodicama.

od kolektiva NS CENTROAUTO DOO.

84233

3017-P

O`alo{}ena porodica. 84246

Posledwi pozdrav drugu

Posledwi pozdrav dragoj

od stanara zgrade Bulevar kraqa Petra 1, 45.

od sestre Veronike i porodice.

84243

84248

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

84225

Posledwi pozdrav bratu

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je 20. 9. 2009. godine u 80. godini preminuo na{ dragi suprug i otac

@arku Jankovi}u

Katarini ]esarov

Sahrana je danas, 22. 9. 2009. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Jovanka, }erke Tatjana i Vawa, unuci Mirko, An|ela, Jovan i Tamara i zetovi Miroslav i @eqko.

Savi Obrenovu

Miloradu Leki}u

Franc Pozderec od porodice Popovi}: Mi}e, Anke, To{e i Ivana.

od brata Velimira sa porodicom.

84212

84202

Sahrana je u sredu, 23. 9. 2009. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}ena porodica: supruga Katica, sin Franc, }erka Ka}a i zet Mi}a. 84222

Posledwi pozdrav bratu

Opra{tamo se od na{eg dragog kolege, saradnika i prijateqa

Bati

Katarini ]esarov

Posledwi pozdrav po{tovanom kumu i velikom ~oveku

Ratka Kaurina

O`alo{}eni: suprug Branislav, }erke Aleksandra i Nevenka sa porodicama.

od: sestre Du{ice, \ule, Milana i Ivana.

84247

84263

Wegova korektnost, drugarstvo, samopregor i nesebi~nost osta}e zauvek u na{im srcima. Rukovodstvo i radnici NOVKABEL-a AD METALURGIJA DOO.

POMEN na{em dragom i voqenom bratu i sinu

Ratku Kaurinu Kumovi Trifkovi}: Vojislav, Mirjana, Aleksandar i Vladimir.

5910-P

Sau~estvujemo u bolu na{eg kolege Berislava Kozarova zbog smrti oca

84207

Posledwi pozdrav dragom kolegi, saradniku i prijatequ

Ratku Kaurinu

Petru Galovi}u obele`i}emo danas, 22. 9. 2009. godine, u 10 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu i odr`ati parastos. An|ele na{, bi}e{ uvek sa nama. O`alo{}ena porodica. 84265

Tvoja dobrota i plemenitost ve~no }e trajati u na{im srcima.

\or|a Kozarova JP Zavod za izgradwu grada Novi Sad.

Vesna, @ivka, Anka, Dragana, Ka}a, Marija, Roja, Milovac, Golub, Mirko i Sa{a.

2693-P

84210


30

07.00 08.40 09.00 09.25 09.50 10.35 11.35 12.00 13.00 13.30 13.35 15.05 15.35 16.00 16.45 17.00 17.20 17.35 18.00 19.00

TV PROGRAM

utorak22.septembar2009.

Dobro jutro, Vojvodino Tarzan No}na smena Kolektivni centri Kauboju nikad udovoqiti Bra}a Karamazovi Kuhiwica Tabloid Nau~ni mozaik Vojvo|anske vesti Pitawe savesti Tarzan Frej`er Kauboju nikad udovoqiti Tajna hrane: Jabuka TV Dnevnik Hop, hop - kviz Otka~ena plavu{a Novosadske razglednice Vojvodina u Sloveniji

Sve {to mi pripada (Panonija, 20.30) 07.30 08.00 09.00 11.00 12.30 14.20 15.30 16.00 18.00 18.30 19.05 20.00 20.30 22.00 22.40 23.40

Glas Amerike U susret suncu U ogledalu Ulovi trofej Bez cenzure Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Ulovi trofej Vrele gume Vojvo|anske vesti Sve {to mi pripada Vojvo|anske vesti Kowi ponovo jure Glas Amerike

Dokument Pitawe stvarnih posledica upotrebe kompjutera i kori{}ewa interneta postalo je nova i vrlo dinami~na oblast istra`ivawa. Sve vi{e se govori o posledicama kori{}ewa ovih inovacija na intelektualni, emotivni i socijalni razvoj dece i adolescenata... Autor: Tamara Burevi} (RTV 1, 21.00) 19.30 20.15 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.15 23.40 00.15 00.25 01.15

07.00 07.25 08.05 08.30 09.30 10.30 11.00 12.00 12.10 12.40 13.10 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.30 23.00

TV Dnevnik Me|uprostor Frej`er Dokument Kapija Vojvo|anski dnevnik Preokret Putopisi Egzit 2009. Me|uprostor Kauboju nikad udovoqiti Doba zlo~ina

Kuhiwica (ma|) Kauboju nikad udovoqiti Crtana serija (ma|) Kultura i tradicija roma Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) Taksistkiwa Vesti (ma|) Prizma (hrv) Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema Doba zlo~ina Legendarni put ~aja, strani dok. film An|eli iz tvr|ave od blata Univerzitet Buda sa kestena 90 DB - Griva, muz. program Putopisi TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Pustolovine Marka i Maje Dobro ve~e, Vojvodino (rom) Pitawe savesti Raj~el Rej Taksistkiwa

10.00 10.30 11.15 12.08 13.10 13.35 14.05 15.00 15.15 15.40 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.30 19.00 19.25 20.00 21.00 22.30 23.30

Hrana i vino Denis napast Pod suncem Sen Tropea Evo nas kod vas Denis napast Vitra` Luna-sirena sa Kariba Objektiv [ira, princeza mo}i NS klinci Razgoli}eni Objektiv (slov) Objektiv Pod suncem Sen Tropea Hrana i vino Objektiv (ma|) Objektiv [ira, princeza mo}i Evo nas kod vas Luna-sirena sa Kariba Pod suncem Sen Tropea Razgoli}eni

10.00 10.30 11.30 12.00 12.30 14.30 15.30 16.30

Ruska liga [kotska liga [ampionat Polo kup Barselona ] TV: ^elzi – Totenhem Serija A Argentinska liga MU TV: Man~ester UTD – Man~ester Siti Borbe veka Profi boks Fudbal mondijal magazin Karling kup: Lids – Liverpul Portugalska liga Barsa TV: Barselona – At Madrid

18.00 18.30 20.00 20.45 22.45 23.15

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

06.05 08.00 08.15 09.06 09.23 09.37 10.04 10.30 10.55 11.00 12.00 12.13 12.15 12.31 12.46 13.27 15.00 15.08 15.10 15.37 16.00 17.00 17.20 17.25 17.45 18.25 18.57 18.58 19.30 20.06 20.13 21.14 22.05 00.00 00.15 01.01 01.09 01.59 03.34

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program U zdravom telu Kuvati srcem: Leksington bend Slagalica, kviz Kvadratura kruga Svet ribolova Vesti Kapri Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem: Leksington bend Mrtva ta~ka Jedna pesma, jedna `eqa Vesti Na{ auto na{im gledaocima Jedna pesma, jedna `eqa Kulinarski letopis Povratak otpisanih Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Povrtak otpisanih 48 sati – svadba Sasvim neobi~an `ivot, film Dnevnik Mrtva ta~ka Evronet Tor~vud No}ni bioskop: Udes, film 48 sati-svadba

Kameron Dijaz

Sasvim neobi~an `ivot An|eo Gabrijel na Zemqu {aqe dva an|ela - O’Rajli i Yeksona da bi naterali dvoje qudi da se zaqube. Ako im to ne uspe, mora}e da ostanu na Zemqi. Par koji treba spojiti su imu}na Selin i siroma{ni Robert... Uloge: Den Hedaja, Holi Hanter, Delroj Lindo, Kameron Dijaz, Juan Mekgregor Re`ija: Deni Bojl (RTS 1, 22.05)

07.00 08.00 08.50 10.05 11.00 11.25 14.00 15.15 15.30 16.25 17.25 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 23.10 00.40 00.45 01.30 01.31 02.30 03.30 04.30

Posle kafe Slomqeno srce Slatka tajna Sme{na strana `ivota Foks vesti Film: Maksimalno ubrzawe Krtice Foks vesti Slomqeno srce Nepobedive Banzuke Svet na dlanu Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ekstremno pre`ivqavawe Nepobedive Banzuke Film: Ozna~en za ubistvo Film: Unutra{wa snaga Foks vesti Svet na dlanu No}ni program-Foks non-stop Sibil Dosije FBI Krtice Film: Unutra{wa snaga

06.02 06.15 07.01 07.15 07.20 07.30 08.00 08.30 08.45 09.59 09.07 09.32 09.56 10.04 10.28 10.57 11.08 11.20 11.43 11.48 12.01 12.34 13.02 13.58 15.44 16.00 16.35 15.43 16.58 17.49 18.00 18.30 18.56 19.20 19.28 19.33 20.00 20.28 21.00 22.03 22.37 22.56 23.26 23.56 01.37 02.32 02.54 03.45 04.10 04.38 04.53 05.12 05.40

U zdravom telu Koncert za dobro jutro Kuvati srcem: Leksington bend Datum Verski kalendar Trag Gra|anin Total tenis Reli Enciklopedija Robot boj Gomboce [umska {kola Gomboce Enciklopedija za radoznale Recept za igru Dosije iks i oks Neverovatne `ivotiwe Datum Verski kalendar BEMUS: BGO Du{an Skovran Kontekst, nau~ni program Trezor ju~e Dar qubavi, film Verski kalendar Ovo je Srbija Datum Svetska politika Via militaris - Koridor 10 Enciklopedija Birfest 09 Gomboce Robot boj [umska {kola Datum Verski kalendar TV mre`a Vavilon, emisija iz kulture Kapri Obrazovno ogledalo Nauka 2009. Hronika 43. Bitefa Yon Meklafin u Beogradu Dar qubavi, film Trezor ju~e Birfest 09. Via militaris - Koridor 10 Vavilon, emisija iz kulture Obrazovno ogledalo Svetska politika Nauka 2009. Neverovatne `ivotiwe Yon Meklafin u Beogradu

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 09.30 10.00 12.00 13.00

Glas Amerike SMS Na tragu prirode Qubav za sva vremena Slavni Na tragu prirode Za dobar dan Vesti Slatka moja

^ovek u moru Mladi komi~ar u usponu, [eki Moskovic, zapo{qava se na brodu za krstarewe, kao sluga, gde se nada da }e uspeti u svetu brodskih zabavqa~a. Posao dobija zahvaquju}i izboru za Mis Univerzum, koje se odr`ava na brodu... Uloge: Adam Sendler, Tom HoYis, Liza Kolins, Piter Berg, Bili Zejn, Bert Jang, Adam Rifkin Re`ija: Valeri Brajman (Avala, 21.00) 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.55 17.00 17.55 18.35 19.20 19.50 20.05 21.00 23.00 23.30 00.00 02.00 02.30

DNEVNIK

07.00 10.00 10.35 11.00 11.35 12.00 12.05 13.55 14.15 14.30 15.00 15.30 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 23.35 00.00 00.55

Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Nacionalna geografija i BiBi-Si: Hronika krokodila Top{op Vesti za osobe o{te}enog sluha Veliki brat - Useqewe u ku}u Top{op [qaka Vodi~ za roditeqe Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Hronika krokodila Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Stawe nacije Hitna 94 Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Veliki brat - Veliki mozak Intervju sa Jugoslavom ]osi}em Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Hita 94 Saut Park

Javna tajna

Nodi (Hepi, 12.30) 08.30 09.00 09.30 09.50 10.00 10.05 10.20 11.15 11.40 12.00 12.30 12.45 13.00 13.25 13.55 14.20 14.50 15.00 15.25 16.00 16.45 17.20 17.45 18.05

Ka{skaderi Zentriks Spajder rajderi Papirmanija Smucalice Top {op Skloni{te [aman king Viva piwata Denis napast Nodi Mala princeza Skupijeve avanture Kliford Henrijeve zanimqive `ivotiwe Ka{skaderi Smucalice Spajder rajderi Zentriks Akvantura Skloni{te [aman king Viva piwata Smucalice

18.35 18.55 19.30 19.55 20.55 21.05 22.05 23.05 23.55 00.05 01.20 02.20 03.20 05.25 06.20

Brzotrz, kviz Telemaster Divqa planeta Akvantura Telemaster ]irilica Zabrawena qubav (Klon) Film Telemaster Vremenska prognoza Prvi talas Srce Film Zabrawena qubav (Klon) Vremenska prognoza

Autor i voditeq, novinar Aleksandar Sa{a Igwatovi}, u emisijama serijala „Javna tajna“ bavi se demistifikacijom srpske javne scene, kao i svim onim fenomenima vezanim za javne li~nosti koji zaokupqaju pa`wu naj{ire publike. (Pink, 22.30) 06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 10.45 11.00 11.30 12.30 14.00 16.00 16.45 16.55 17.00 17.45 18.30 19.10 19.30 20.00 20.45 21.00 22.30 23.30 01.30 02.30 03.00

Jutarwi program Nacionalni dnevnik Anali Farma Haf Siti kids Mu}ke Nevina Mewam `enu Farma - ulazak Farma Nacionalni dnevnik U sosu Qubav je ve~na Napu{teni an|eo Anali Zvezda vodiqa Nacionalni dnevnik Farma Loto Grand parada Javna tajna Film: Generalova k}i Farma Mu}ke Film: Niti vidim, niti ~ujem

Vesti Na tragu prirode Yordan Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Milica na kvadrat Yordan Film: ^ovek u moru Slavni Svi vole Rejmonda Film: ^ovek u moru Glas Amerike SMS

08.00 Zemqa nade, 09.00 Hrana i vino, 10.00 Tajne avanture @ila Verna, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Kultura tela, 18.30 Hrana i vino, 19.00 Info K9, 20.10 Argumenti, 21.15 Nikad se ne zna..., 22.45 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, 02.00 No}ni program.

08.15 [kola du`a, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Info klub, 13.00 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Kuhiwica, 16.30 Fokus, 16.55 Tandem, 17.00 Modni impuls, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 [irom otvorenih o~iju, 21.20 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.30 Haj-faj Madona.

09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Film info, 11.00 Svitac, 12.10 Zdravqe , 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Veze, 16.00 Akcenti, 16.30 Ko pre wemu dve, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.10 Pun gas, 21.00 Utorkom u 21.00, 22.15 Petsto pedeset li~nosti, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.10 Komercijalni program.

07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Zdrav `ivot, 08.30 Crtani film, 09.00 Beni Hil, 09.35 Leksikon zdravqa, 10.00 Bez cenzure, 11.30 [mizla sa stilom, 12.00 Subota popodne, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Vip, 17.00 Beni Hil, 18.00 Estrada, 19.00 Objektiv, 20.00 Tok {ou, 22.00 Objektiv, 23.00 Folk {ou, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

12.00 Hronika op{tine [id, 13.00 Kviz: Poziv za dobitak, 14.30 Pingvini osvetnici, 15.00 Dok. program, 15.45 Luna, 16.30 Kuhiwica, 17.00 Info 1, 17.15 Hronika op{tine Ruma, 18.10 Nemi svedok, 19.00 Info 2, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 Luna, 20.45 Mobil e, 21.00 Dok. program, 21.30 Nemi svedok, 22.15 Info 3, 22.45 Sport STV-a, 23.15 Kviz: Poziv za dobitak. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Iza scene, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Signali op{tine Se~aw, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.


DNEVNIK

utorak22.septembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

7

31

KOVA^I^KI KOSMOS ZUZANE HALUPOVE

Pi{e: Milica Kosenko-Ma{irevi}

Ejmi Smart

Samo prijateqi

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.10 Dolina sunca 10.20 Transsibirskom `eleznicom, dok. film 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.25 TV kalendar 14.40 Me|u nama 15.35 Sivi soko’ k vili doletio 16.20 Hrvatska u`ivo 17.35 Najslabija karika, kviz 18.15 Kuvajte s Anom 18.30 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Globalno selo 20.50 Zemqa - mo} planete: Atmosfera, dok. serija 21.45 Poslovni klub 22.25 Otvoreno 23.50 Drugi format 00.45 Zvezdane staze: Vojayer 01.30 Ksena - princeza ratnica

Kris Brender je oduvek prijateq sa Yejmi Palamino ali sada odlu~i da je vreme da odu korak daqe... Uloge: Rajan Rejnolds, Ejmi Smart, Ana Faris, Kris Klajn, Kris Market Re`ija: RoYer Kambl (Nova TV, 21.00) 08.05 08.20 08.30 09.30 11.00 12.00 13.00 13.40 14.40 15.40 17.15 17.30 18.25 19.15 20.00 21.00 22.40 22.55 23.20 00.20 01.15

Tomica i prijateqi, crtani Bumba, crtani Ezo TV Nova lova Rebelde Otvori svoje srce IN Inspektor Reks Najboqe godine Badi, film Vesti Inspektor Reks IN Dnevnik Najboqe godine Samo prijateqi, film Vesti Sajnfild ^uvari pla`e @ivot na severu Ezo TV

08.00 08.30 09.00 10.00 11.00

00.00 00.30

Rimske misterije Veliki nau~nici Umetnost krsta Mikelan|elo superstar Komunizam – istorija jedne iluzije K.S. Luis Rat veka Prvo bombardovawe Londona Pri~a o dvorcima i kraqevima Misterije istorije Moj dnevnik Romanti~ari Ovo je civilizacija Hendl, `ivot pop ikone Drugi svetski rat u boji Rat na Arktiku Porodica Bakardi – izme|u Ruma i revolucije Pri~a o dvorcima i kraqevima Misterije istorije Moj dnevnik

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Ultramen –Lovac na oluje Prvi Bo`i} vanzemaqaca Ek{n men Ultramen - Kona~an obra~un Sre}an ro|endan Banikinse Tali~ni Tom Krv na suncu Legenda o Lusi Kiz Na putu za Katangu Korak do dna Glengeri Glen Ros Profesorka klavira Karla

12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

06.00 07.30 09.00 10.20 11.50 13.25 14.40 15.55 17.20 18.50 20.05 21.25 22.35 00.20 01.50 03.30

Dvaput, nekad davno Moj omiqeni Marsovac Pri~a o propovedniku Dobra no} Binki Liga pravednika: Nova granica Vavilon 5: Izgubqene pri~e – Glasovi u tami Gospodin Vudkok Smawena ura~unqivost Koridor 8 Hladnokrvna osveta Generacija ubica - Kolevka civilizacije Tjudorovi Pritajeno zlo 3: Istrebqewe Rat Opsada

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

Dodir an|ela Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Nevestinska groznica Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru [anaja Advokatova kazna Sudija Ejmi Yordan Ho}e{ li me o`eniti? Vereni~ki prsten U dubini

08.00 08.25 08.55 09.40 11.45

Punom parom Korak po korak Pod istim krovom Astro {ou Kako sam upoznao va{u majku U dobru i zlu Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Korak po korak Pod istim krovom Kako sam upoznao va{u majku U dobru i zlu Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Punom parom Najve}a hrvatska misterija Lepotica i zver, film ^ak No} pokera, {ou Jedan jedini, film

12.10 12.40 13.05 13.20 13.50 14.45 16.20 16.50 17.15 17.40 18.05 18.55 19.05 19.35 20.00 20.55 22.25 23.30 01.05

Lepotica i zver

Tendi Wuton

Ridikove hronike Po{to je izbegao nasilno odvo|ewe s planete na kojoj se godinama sakrivao, furijanski odmetnik Ridik krade svemirsku letelicu i kre}e prema planeti Helion Prajm. Tu provaquje u ku}u svog starog poznanika imama Abua al-Valida koji je jedini znao gde je nestao... Uloge: Vin Disel, Kolm Fiore, Tendi Wuton, Yudi Den~, Karl Urban, Aleksa Davalos, Linus Roa~, Kit Dejvid Re`ija: Dejvid Tvajh (HRT 2, 22.05) 08.10 Navrh jezika 08.25 Kao riba u vodi 08.40 Moji roditeqi su vanzemaqci 09.05 Na prvi pogled 09.30 Vip Muzi~ki klub 10.00 Ali Mekbil 10.45 Pismo, film 12.55 Dokuteka 13.30 Dragi Yone 13.55 Prijateqi 14.20 Ksena - princeza ratnica 15.03 Kuvajte s Anom 15.15 TV vrti} 15.45 Koga briga? 16.20 Zvezdane staze: Vojayer 17.05 Drugi format 18.20 @upanijska panorama 18.47 Dva i po mu{karca 19.08 Simpsonovi 19.30 Vip Muzi~ki klub 20.07 ^arolija 21.05 Zakon i red 22.05 Ridikove hronike, film 00.00 Qiqani

08.00 10.00 12.00 14.20 16.00 18.00 20.00

Poqe snova Drumska kafana ^ovek koji je pao na zemqu Potresi Magla Kadilak men Posledwe Hristovo isku{ewe 22.40 Keri 00.20 Ameri~ki san

07.00 10.00 11.00 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Strah u no}i Moja slatka debequca @ene fudbalera Nastrane pri~e Moja slatka debequca Sout Park @ene fudbalera Pakleni udar Sout Park Voqena Moli Nastrane pri~e 39 stepenika

Yoj Miler je Amerikanka, kozmeti~arka, koju diplomatski predstavnik isto~noevropskog diktatora, Boris Po~enko, zabunom zameni za fakultetsku profesorku. Isprva simpati~na gre{ka postaje mnogo ve}i problem kada Yoj, usled nesporazuma, bude pozvana u Borisovu dr`avu kako bi podu~avala diktatorovu decu... Uloge: Fren Dre~er, Timoti Dalton, Ajan Meknis, Patrik Malahajd, Liza Jakub Re`ija: Ken Kvapis (RTL, 20.55)

Fren Dre~er

08.40 09.35 10.00 10.30 11.25 12.20 13.15 14.35

23.45 00.40

Razotkrivawe mitova Kako stvari rade Kako se pravi? Razorna laboratorija Prera|iva~ Generalka Ameri~ki ~operi [okantni video zapisi o pre`ivqavawu U deli}u sekunde Ekstremne drvose~e Majami ink Razorna laboratorija Razotkrivawe mitova Kako stvari rade Kako se pravi? Gra|evinci LA-a Vrhunsko graditeqstvo Discovery projekat Zemqa U deli}u sekunde [okantni video zapisi o pre`ivqavawu Generalka Prera|iva~

08.30 09.00 10.00 11.45 13.15 14.15 15.00 16.30 18.00 18.10 19.15 20.15 23.00 23.15 00.15 00.30

Biciklizam Fudbal Atletika Rukomet Biciklizam Fudbal Atletika Rukomet Fudbal Atletika Fudbal Boks Svi sportovi Automobilizam Motosportovi Fudbal

15.05 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20

Na platnu sa~uvana pro{lost od zaborava d samog po~etka slikate `ivot Kova- Dizawe majaka je praznik celog sela. Na{i ~ice, wene qude i wene pejza`e. Naslikastari su ovaj praznik doneli iz Slova~ke. Slavili ste bezbroj prizora iz svakodnevnog mo ga svake godine na Duhove, na{u crkvenu sla`ivota - radove u poqu, `ivot u ku}i, prizore vu. Majak je visoko drvo na koje devojke di`u mana ulici... rame, a momci te marame treba da skinu. Majak se - Ja slikam `ivot Kova~ice, ali ne kakav je dadi`e u subotu, uo~i Duhova, a tada se i cela crnas nego onakav kakav je bio u mojoj mladosti. kva okiti maramama. Za tu priliku nosimo u crSlikam `ivot kakav sam sama `ivela i kojeg }u kvu svoje najlep{e marame, vezene i oki}ene se do kraja se}ati. Ho}u da sa~uvam jedno vreme fronclama, pa je milina da se gleda. koje je pro{lo, da ostane uspomena na `ivot kaZa va{e selo je vezan jedan istorijski doga|aj kav je nekad bio. Mi smo tada bili kao jedna vekoji se odigrao u crkvi. Slikali ste ga i vi i lika porodica, jedni drugima smo pomagali u wijo{ nekoliko kova~i~kih slikara. To je Kovavi, na `etvi, berbi suncokreta, u vinogradu. Sli~i~ki proces iz 1907. godine. Da li on ima neku kam i `ivot koji je ovde postojao mnogo pre medubqu pozadinu? ne, jo{ onda kad su na{i preci naselili Kova~i- Tada je ve} u na{em selu `ivelo nekoliko cu. Stari su qudi uvek pri~ali mla|ima da se u Ma|ara i oni su tra`ili da sve{tenik u crkvi na{e selo prvi nastanio jedan kova~. Za wim su do{li i drugi Slovaci i nastanili se oko wegove kova~nice. Tog kova~a i kova~nicu slikala sam nekoliko puta. Sti~e se utisak da vi{e slikate obi~ajni `ivot vezan za sve~anosti i praznike. Zapravo, izvorne obi~aje, donete iz mati~ne postojbine, koji su ovde dugo ~uvani. Kako to obja{wavate? - Takvih lepih obi~aja danas vi{e nema. Ili su se tako promenili da vi{e ne li~e na one kakve smo jo{ mi imali. Ali, ja slikam obi~aje iz moje mladosti. Najvi{e volim da slikam svadbe i bo`i}ne prazni- Sve je po~elo od kova~a i wegove kova~nica ke. Svadbeni obi~aji su imali svoj ta~no utvr|eni red i Slovaci su ih slu`i slu`bu na ma|arskom jeziku. Vlasti su mu ovde doneli. U Kova~ici su svadbe uvek bile to i naredile. Kad je sve{tenik po~eo da slu`i utorkom, a ponekad i ~etvrtkom. Nedeqa je dan slu`bu na ma|arskom, svi Slovaci su po~eli na posve}en molitvi i bogu i nije mogao da se kvari slova~kom da pevaju crkvenu himnu. Onda su u crsvadbom. Svadbe su bile lepe i vesele, ali i mnokvu u{li `andari koji su tukli qude i odveli ih go skromnije nego danas. Nije se mnogo tro{ilo. u zatvor. U zatvoru su ostali tri meseca... [ta vas je privla~ilo da ~esto slikate seoPoznati ste kao slikar dece. U va{e slike deske sve~anosti? ca su, uz odrasle, postepeno ulazila, da bi zatim - Ja slikam vesele svadbe: no{we, darove kroz u va{em slikarskom radu zamenila odrasle. Da li selo, ven~awe u crkvi, no{ewe oki}ene jelke, ste slikaju}i decu razmi{qali o ro|ewu i makoju mi zovemo ratoqes, svadbeni ru~ak, igranku terinstvu? na svadbi. Svadba je prilika da se gosti zajedno - Ro|ewe je velika tajna, ali i velika qubav. vesele, da pevaju, igraju, zabavqaju se, a i da se naAko se dvoje mladih vole, onda nema granica qupiju. bavi. A onda iz qubavi Bo`i} je najve}i pranastaje dete. Mislim da U Kova~ici su svadbe uvek bile znik svih nas, a naro~iod toga ni{ta boqe ne utorkom, a ponekad i ~etvrtkom. to dece. Deca su nekada mo`e da postoji. Deca Nedeqa je dan posve}en molitvi i ceo decembar u~ila remoraju da budu deca qucitacije i pevawe za bogu i nije mogao da se kvari svadbom. bavi. Mislim da su ona bo`i}ne praznike, pa deca koja nisu deca quSvadbe su bile lepe i vesele, su kad do|e taj sve~ani bavi zla deca. Dete moali i mnogo skromnije nego danas dan pevala i recitova`e da bude zlo i nezadola i u crkvi i u ku}i voqno i onda ako ga majkod ro|aka, i za to dobijala darove. A najve}i ka ne `eli. Dete u majci mora da ose}a {ta majka dar je bio ako bi dobili jabuku u koju je stavqen misli. Kako dete o`ivi? Du{u daje bog. Kad se dinar. ^esto slikam Mikula{a. Jo{ kao mali dete rodi, mama je ta koja je najva`nija. Ona mora svi smo nau~ili pri~u o wegovim dobro~inda bude i stra`ar i prijateq, i da zaradi hleb za stvima i verovali u wu. Mikula{ donosi okidete, i da ga dobro uputi u `ivot. Mama mora da }enu jelku i poklone deci, a to je za wih najvepoznaje do dna du{e svoje dete, a ako je tako, onda }a radost. Ja sam uvek volela Badwe ve~e, jer }e i dete da je pita za sve. Samo mama mo`e da poono je najsve~anije. Posle ve~ere se ~ita Binudi prijateqski savet. Otac je tu mawe va`an. blija, svi smo oko stola i Isus je me|u nama. A Zna~i li to da su majka i dete najvi{i mogu}i onda deca i mladi idu kod suseda i prijateqa da stepen srodstva? recituju i pevaju - mi ih zovemo palavazuri. Ne- Ne mislim da je tako. Mu` i `ena su najve}i kad se za Badwe ve~e sedelo i do tri sata no}u i me|usobni rod. Ve}i i od majke i od deteta. I na pevale su se crkvene pesme. ven~awu sve{tenik ka`e: sad ste jedno telo i jedPostoji jedna slova~ka sve~anost koju rado na du{a. Nikakve deobe tu nema ni sa kim ako je slikate. Tako|e je vezana za veliki crkveni brak dobar. Kad je moj mu` umro, dugo sam ose}apraznik, Dizawe majaka. Kakav je, u stvri, to la veliku prazninu. I deca i majka imaju samo praznik? svoj `ivot i tako i treba da bude.

O

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

utorak22.septembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Utorak je Marsov dan, va{ dan, pa mo`ete dati odu{ka svojoj borbenoj prirodi. Emotivno ne}ete biti sasvim zadovoqni, ali bar fizi~kom aktivno{}u smawujete tenziju. Porodi~no ste orijentisani.

BIK 20.4-20.5.

Va{a bogiwa i za{titnica, muza, Venera, polako ali sigurno radi da zaradi, u~i da nau~i, slu`i da udovoqi drugima. To uti~e na va{u realnost i prakti~nost. U qubavi ste smawili strast, u korist racija.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

HLADNO

25

Subotica

25

Sombor

26

Kikinda

26

Vrbas

25

B. Palanka

25

Zrewanin

26

S. Mitrovica 25 Ruma

24

Pan~evo

25

Vr{ac

25 26

Kragujevac

25

K. Mitrovica 25 Ni{

26

Mesec danas prolazi kroz znak [korpije, {to doprinosi va{oj emotivnosti i intuiciji. Odlu~ni ste i ostra{}eni, u svemu {to ~inite. Neko negde odlazi, na kratko. Komunikacija i susret su sa dozom ozbiqnosti. Utorak je dan negde izme|u, kada biste mogli po~eti ono {to jo{ niste, ne ~ekaju}i druge da vam se pridru`e. Finansijska situacija se izvesno vreme jo{ ne poboq{ava. Oslonite se na stalne saradnike. Pod pritiskom ste pa nemojte previ{e razmi{qati i analizirati, da vas to ne bi dodatno opteretilo. Zavr{ite zapo~ete poslove i svedite situacije na nivo jednostavnosti. Unutra{wi mir vam treba.

JUTRO , TOPAO DAN

Morate uzeti u obzir i neke skrivene okolnosti i uticaje, pa i svoje zdravstrveno stawe. Potrebni su vam odmor, harmoni~ni odnosi i jednostavnost. Odrecite se nepotrebnih obaveza i dru{tvenog `ivota.

[KORPION 24.10- 23.11.

Imate dobre odnose s osobama u inostranstvu, pa biste mogli putovati ili kontaktirati na takav na~in koji vama ide u prilog. Sa dru{tvom }ete blokirati svoje te`we i ciqeve. Budite samostalni.

STRELAC 24.11- 21.12.

Partner se povla~i, tra`e}i sigurnost i najboqe re{ewe za svoje probleme. A vi i daqe letite na krilima vetra, negde u ideale, koji mogu da se ostvare, van svakog o~ekivawa i plana. Budite hrabri.

JARAC 22.12-20.1.

Imate povoqne okolnosti da realizujete kredit ili dobijete neki vid tu|eg novca, sredite nekretnine. Ipak, situacija }e krenuti da te~e svojim uspe{nim tokom tek od prvog oktobra. Strpite se do tada.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Putovawa, uvek radovawa. Ko putuje, taj napreduje, ka`u, a za vas, tako radoznale, intelektualno otvorene, putovawe predstavqa hranu za du{u i mozak, pro{irivawe vidika. Zato, krenite odva`no!

RIBE 20.2-20.3.

Sve biste hteli, ali vam nije lako sve i da postignete, jer pomalo opu{ten i komotan odnos smawuje paniku, ali ne ubrzava vreme. Va`no je da ste opu{teni, bez obzira na okolnosti. Qubav vas naoru`ava.

Glumica Dru Barimor je otkrila da se zagrcnula na pepeo svog preminulog psa Vivijan kada je poku{ala da ga prospe na pla`u. Glumica se uputila na pla`u kako bi prosula pepeo svog psa Vivijan jer im je to bilo omiqeno zajedni~ko mesto. Ali vetar je imao druga~ije planove, dunuo je u nezgodnom trenutku i najdra`i qubimac zavr{io je u ustima poznate holivudske glumice. - Moja Vivijan je preminula pro{le godine i imala je 12 prekrasnih godina. Ali sahrana je bila tragikomi~na. Imala sam puna usta Vivijan, a zatim sam u trenutku shvatila da je to ne{to genijalno. Ovo je savr{eno i duhovito - rekla je Dru Barimor.

Evropa Madrid

NOVI SAD: Prohladno jutro, a prijatno topao i sun~an dan. Duva}e slab severni i severoisto~ni vetar. Pritisak iznad Rim normale. Temperatura od 10 ujutru do 25 stepeni Celzijusa po London podne. Cirih VOJVODINA: Sve`e jutro i sun~an i prijatno topao dan. Vetar slab severni i severoisto~ni. Pritisak iznad normale. Berlin Jutarwa temperatura 8, a maksimalna 26 stepeni. Be~ SRBIJA: Posle vrlo sve`eg jutra sledi sun~an i prijatno topao dan. Vetar slab severni i severoisto~ni. Pritisak izVar{ava nad normale. Jutarwa temperatura 5, a maksimalna 27 stepeni. Kijev Prognoza za Srbiju u narednim danima: Narednih dana Moskva prete`no sun~ano i toplo vreme uz vrlo sve`a jutra. U subotu sve`iji vazduh zahvata severne predele i donosi pad temperaOslo ture za oko 5 stepeni. Na istoku }e biti i kratkotrajne ki{e. St. Peterburg U nedequ i na jugu malo sve`ije. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekivane biometeorolo{ke prilike }e biti relativno povoqne za hroni~ne bolesnike i meteoropate, uz umerene aktivnosti i adekvatno odevawe tokom dana. U saobra}aju je potrebna pove}ana opreznost.

27

VIC DANA

26 21 23 23 25 21

Nose Mujo i Haso akumulator od kamiona na puwewe. Mujo razmi{qa naglas: - Jest’ te`ak ovaj akumulator, ruke mi otpado{e. [ta }e tek biti kad se napuni?

23

SUDOKU

17 15 15

Atina

26

Pariz

24

Minhen

24

Budimpe{ta

27

Stokholm

16

2

1

8

8

4

6

3

1

8

3

7

2

VODOSTAWE DUNAV

VAGA 23.9- 23.10.

Progutala psa

Srbija Beograd

U poslu, pogotovo onom privatnom, mo`ete nai}i na uznemiravaju}e i promewive okolnosti, pa im se prilagodite. Ali, situaciju u svom domu ipak uzmite pod svoje, nametnuv{e se autoritetom.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Vojvodina Novi Sad

22. septembar 2009.

TAMI[

Bezdan

149 (-4)

Slankamen

214 (2)

Ja{a Tomi}

Apatin

238 (-1)

Zemun

254 (6)

Bogojevo

235 (1)

Pan~evo

276 (6)

Ba~. Palanka

224 (2)

Smederevo

458 (4)

Novi Sad

204 (4)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

166 (-2)

S. Mitrovica

20 (5)

Tendencija stagnacije

Senta

238 (0)

Beograd

202 (5)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

200 (2)

NERA

Hetin

66 (4)

TISA

-68 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

1

3

7

5

4

6 28 (0)

1

9 1

5

3 2

3

8

8 9

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 9

2

6

7

1

4

5

3

8

9

3

4

7

5

8

2

1

9

6

2

5

8

1

3

6

9

7

4

2

4

3

8

2

5

7

9

6

1

1

9

5

8

3

6

4

2

7

7

6

2

4

9

1

3

8

5

8

1

4

9

2

5

6

7

3

2

5

9

6

7

3

8

1

4

6

7

3

1

4

8

2

5

9

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 22.septembar 2009.