Issuu on Google+

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 22. MAJ 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23082 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

T E M A  „ D N E V N I K A ” : SEKSUALNONASIqEUBRAKU– PAKAO IU„ZLATNOMKAVEZU“IUKOLIBI

Ven~aniprsten nijedozvola zasilovawe Unajve}emsuduuovomdeluEvrope,beogradskomVi{emsudu,ka`uda„nevodeposebnuevidencijuopredmetimaslu~ajevasilovawaubraku“.Ipak,jedanodnajdrasti~nijihslu~ajevaunovijevreme,odonihokojimase~ulou{irojjavnosti Srbije, zabele`en je u Kragujevcu, kad je policijauhapsilajednogme{taninazbogsumwe dajeuporodi~nojku}i,navi{enegoponi`avaju}ina~in,silovaosvojusupruguuprisustvuwihovemaloletne}erke.UtokuovogmesecapolicijajeuhapsilaijednogLeskov~aninazbogsumwedajezlostavqaoisilovaosvojusupruguskojomje`iveouvanbra~nojzajednici,asli~anslu~ajjezabele`enilaneuNovomSadu.

PsihologSawa]opi}navodiza„Dnevnik”da je Viktimolo{ko dru{tvo Srbije sprovelo istra`ivawekojejepokazalodajeotprilikesvakadruga`enauVojvodinido`ivelanekioblik nasiqauporodici... –Ispoddesetpostoispitanicasurekledasu uporodicibileizlo`enenekomviduseksualnognasiqa,auokvirutogprocentajewihoko10 postonavelodajebilosilovano.Miipaksmatramodatajpodatakmoramouzetisrezervom jer verujemo da je ovaj problem daleko rasprostraweniji, ali da, kad se govori o seksualnom nasiquunutarporodice,postojitabu,daseono zata{kava –reklanamjeSawa]opi}. str. 6

DEJAN[O[KI],GUVERNERNBS,ZA„DNEVNIK”KA@EDASEINFLACIJAMO@EOBUZDATI

NASLOVI

Monopoliidr`ava krivizarastcena

INTERVJUNEDEqE

Predrag Pe|a Vrane{evi}

Inflacija je u Srbiji nedopustivo visoka i mora se {to pre vratiti u predvi|ene okvire, izjavio je za „Dnevnik” guverner NBSDejan[o{ki}.„Napove}awestopenajvi{esuuticaliposkupqewehraneipove}aweonihcenakojesupoddr`avnomkontro-

lom.Nijednaodtedvegrupenemo`esekontrolisatimeramamonetarnepolitike.Verujemda}ekombinacijamerakojemidonosimoionihkojedonosedrugiorgani–po~etidadajurezultate,naro~itoudrugojpolovinigodine”,rekaonamjeguverner. str. 3

Noleprotivsvih

Vrlotoplo

str. 8

Franc [auzberger

Ne razumem za{to Beogradu smeta Vojvodina u Briselu

Najvi{a temperatura29°S

TeofilPan~i}

Tranzicijsko trupkawe

BoraOti}

^emu slu`i `ivot

\or|eRandeq O~ajawa – i o~arawa

@eqko Markovi}

Porodica Kadvaw i bo`ija voqa

Katonaopet najja~ina svetucelom

str. 8

str. 19


2

dnevnik

nedeqa22.maj2011.

Idaqe bezviza

CITATI

Sada{wa vlast u Srbiji }e biti nagra|ena kanditaturom za EU ako bude konstruktivna u ovom sveop{tem pritisku na srpski narod u Srbiji, republici Srpskoj i crnoj Gori. Jedini pravi odgovor za kosovo je po{tovawe Ustava Srbije, za rS po{tovawe Dejtonskog sporazuma, a za SPc u crnoj Gori, po{tovawe kanonskog prava. Svako napu{tawe ovih na~ela zna~ilo bi pravu nacionalnu katastrofu

VojislavKo{tunica, lider DSS-a

Ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} izjavio je u Prokupqudaseni{tanaplanuvizneliberalizacijene}epromeniti idao~ekujeda}eproblemla`nih azilanata biti trajno re{en. „Mi smo ovih dana poja~ali kontrole, alinezbogtoga{tojetoodnasto neko tra`io, nego {to je to na{a obaveza u ovom periodu poja~ane frekvencije putovawa”, rekao je Da~i}.Onjenaveodaseiprilikom ukidawavizazagra|aneSrbijeznaloda}ebitivelikihproblemasa azilantima dodaju}i da je razgovaraosapredstavnicimaalbanskezajednicesajugaSrbijeidapredstojirazgovorsaromskomzajednicom. Strah gra|ana Srbije da }e zbog problema sa la`nim azilantima opetmoratidavadevizezaputovawauinostranstvo,pooceniDa~i}a,potvrdioje~iwenicudajeuvo|ewevizneliberalizacijenajve}i uspehVladedosada.Onjeporu~io gra|animaSrbijeda}eiovogleta inadaqeuinostranstvoputovati bezviza.

^eda: Previ{e politike UEvropune}emou}itako{to}emo se dodvoravati @ozeu Manuelu Barozui[tefanuFileu,iliimdokazivatidajena{epravosu|edruga~ijenego{togaonivide–miEvropu moramo da stvorimo me|u nama, poru~io je predsednik Liberalno demokratske partije ^edomir Jovanovi}. Na Skup{tini LDP, koja se odr`ava pod sloganom „Preokret”, Jovanovi}jerekaoda}e,kadajebudemotakoformulisali,takvaEvropabitiboqaikvalitetnijaodone koju svakodnevno gledamo. „Kqu~no jepitaweidentiteta:{tajeSrbija igdesuwenegranice?Dalismomi gra|ansko dru{tvo? Ako jesmo, moramodapo~nemodavodimopolitiku 21.veka”,naglasiojeJovanovi}.@ivimo,ocenioje,udru{tvuukomeje politika prenagla{eno prisutna u svakom segmentu. Su{tina preokreta, rekao je Jovanovi}, nije u prostom smewivawu sli~nih stranaka na vlasti, ve} u druga~ijem mi{qewuiopredeqewu.

IMilo{evi}jebio zalakaibrzare{ewa Evropskom unijom kao argumentom,tvrde}idanamsekandidaturasme{i,dokmi,bave}iseKosoema nijedne ozbiqne povom, nepotrebno gubimo energiju liti~kepartijeuSrbiji i vreme. To je potpuno pogre{na kojakosovskutemunedrteza.Jer,sveidanatajna~in„re`i visoko na listi prioriteta. {imo”pitaweKosova,ni{tabrNa`alost, mnogi o Kosovu znaju `enebibilona{epribli`avaveomamalo,imadaimnepori~em we EU, po{to su za Evropu redobrunamerukada`eledadajusvoj forme u svim oblastima srpskog doprinosurazvezivawutog~vora, dru{tva, kao i zavr{etak sarad~iwenicajedatoponekad~inenewesHa{kimtribunalom,neupozgrapnoinespretno,nude}ire{eredivova`nijetemeodtoga{ta wasamonaizgledlakaiprijem~i}emomiikakosKosovom. va.Alitrebaliuop{tepodse}ati najmo}nijesilesveta.DaliutaUostalom,niEvropskaunijavinatodajeiSlobodanMilo{evi} kvoj situaciji vredi posezati za {e „nije nevina”; ve} je dva puta poku{aodakosovskopitawere{i idejom starom tri decenije? Mispavalasmomkom–uIrskojina na„lakna~in”.Rezultatsmosvii Kipru. Pa za{to onda kiparski videli i na svojoj ko`i osetili. slimdane. Kao {to ne mislim ni da }emo modelnebibioprimeweniusluNaprosto, za Kosovo nema ni lasa~uvati obraz insistirawem na ~ajuSrbije:daonausvojimpunim kih,nibrzihre{ewa. Razgrani~ewe Srba i Albanaca zadr`avawuseveraKosova.Najpre, granicamau|euEU,stimdasena anahrona je ideja koju je Dobrica timebismoprekr{ilisveprinciKosovu i Metohiji ne primewuje ]osi}formulisaoiswomiza{ao pe na kojima smo do sada gradili evropsko zakonodavstvo dok se za ujavnostuvremekadajeonamo`da na{u odbranu teritorijalnog intonesteknuuslovi.^akbiisamoj ibilaizvodqiva.Jertada,krajem tegriteta Republike Srbije. DruUniji ovaj recept mogao biti od osamdesetih i po~etkoristi, jer }e ina~e kom devedesetih, na te{ko, veoma te{ko Uostalom, ni Evropska unija vi{e KosovuiMetohijismo nateratikosovskeAl„nije nevina”; ve} je dva puta spavala imalioko15.000vojnibance na usvajawe s momkom – u irskoj i na kipru kai11.000policajaca, evropskih standarda. petna~elnikaokrugai A s kiparskim bi le29predsednikaop{tinaisvubiro- go,pustilibismonizvoduzna~ajan kom, nakon prvobitnog negodovakratiju koja nosi dr`avni aparat. deosrpskogstanovni{tvaitih60wa,AlbancimoglidaupravounaImalismotadaioko200.000Srba 70hiqadaqudibisespravomosepredovawuSrbijekaEUdobijudovi{enegodanas,pa~akiprili~no }aloprevarenim.Tre}e,sve{toje barprimerkojibisledili. dobar polo`aj u me|unarodnoj za- temeq srpskog identiteta, na{e DosadanikoozbiqanizEvropjednici, iz koje su stizale poruke: istorije i kulture – i De~ani, i skeunijenijerekaodajetakavras„Razgrani~itese,jerswimanikada Pe}kaPatrijar{ija,iGra~anica, plet nemogu}. S druge strane, mine}etemo}idaurediteodnose”. iBogorodicaQevi{ka...,zapravo slimdaiBeogradvi{enebitreAli vreme, situacija i odnosi senalaziju`noodIbra. balo da ima problem s tim da na drasti~nosusepromenili.Ostala Nakraju,trebaotvorenore}ii Kosovo gleda kao na me|unarodni je ista samo ~iwenica da na Al- todabi,posledi~no,impulspodeprotektorat,skojimmo`edarazbancegledamospodozrewem.Srba lamogaodasepreneseipogodii vijaekonomskeisvedrugevidove naKosmetudanasimazna~ajnoma- nekedrugedeloveSrbije.Pritosaradweneophodnezagra|ewestawe, Srbija tamo vi{e nema svoju menemislimsamonaPre{evo,gde bilnostiuregionu.Alitoneznadr`avnuinfrastrukturu,nemani bi tamo{wi Albanci nesumwivo ~idaEvropaprednastrebadapovojsku ni policiju, koji bi mogli istakli separatisti~ke zahteve, stavqa nemogu}e zadatke, a takav bitipodr{kazasprovo|ewebilo negoinaSanxak,gdeibeztogajazadatakbibiloinsistirawedase kakvogradikalnogpoliti~kogpo- ~aju veoma radikalni krugovi. Pa s Kosovom uspostave bilateralni teza.SadaAlbancinisuneorgani- ~akinaVojvodinu,ukojojbisetaodnosikaosasvakomdrugomdr`azovanikao{tosuondabili,imaju ko|e osetila nova energija kod vom. Jer Kosovo za Srbiju nije i svoje politi~ke partije, instituonihkojizagovarajuve}usamostalnikadane}ebitidr`ava! cije,imajuime|unarodniproteknostpokrajine.Mo`eliSrbijas (Autor je dr`avni torat,kaoipriznawetogstawaod timdasenosi?Mislimdane. Zasekretar u Ministarstvu 75dr`ava,odkojihnekespadajuu govornici podele pose`u za za Kosovo i Metohiju)

Pi{e: Oliver Ivanovi}

N

Barozo:Sa susedima moralepo Predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo izjavio je u intervjuu za kosovske medije da je jedan od uslova za ~lanstvo svake zemqeuEvropskojuniji,paiSrbije,“normalizacijaodnosasasusedima”.“NakonrazgovorauBeogradui uPri{tini,mislimdapostojidobravoqazato.Nadamseda}etevrlobrzoposti}ikonkretnerezultate”,rekaojeBarozo.Upitankadana Kosovu mogu da o~ekuju konkretne odnose sa EU, Barozo je odgovorio dapostojinadada}eitobitiu~iweno. „Mi `elimo da kosovsku evropsku perspektivu u~inimo realnom,alitonajvi{ezavisiodtoga{ta}eva{azemqauraditikako bi postigla potrebne reforme i {ta }e uraditi kako bi postigla napredakuodre|enimpoqima”,rekaojepredsednikEK.

Da~i}:Srbijavi{e nesmeda~eka LiderSPS-aIvicaDa~i}rekao jedaSrbijavi{enesmeda~ekada problem Kosova re{ava samo me|unarodna zajednica. Srbija, po wegovim re~ima, mora staviti do znawa gde su granice do kojih mo`e da se ideimoravodititira~unaoSrbimakoji`ivenaKosovu.Onjeistakao da Srbe sa Kosova nije „pozvao

neseobu”ve}dasmatradasemorana}inajboqere{ewezawihiwihovu bezbednost.„[taho}elideridrugih stranaka.Ka`u:stojiuUstavu’KosovojeSrbija’.Pa{tosteondanapadaliMilo{evi}adajeratnizlo~inackadjebranioKosovo,{toste gaoteraliuHagkadjebranioUstav svojezemqe”,rekaojeDa~i}.

Parafomdomisija Srbija}esaEU26.majapotpisatisporazumou~e{}uuvojnimi civilnimmisijamaUnije.PremaizvorimaEurAktiva,Sporazumo razmenibezbednosnihinformacijaiOkvirnisporazumoukqu~ivawuucivilneivojnemisijeuimeEU}epotpisativisokapredstavnica za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton tokom predstoje}eposeteBeogradu.Tadvasporazumasu,ina~e,neophodnadabisrpskavojskaipolicijamogleda{aqusvojepripadnike zajednosavojskamaipolicijama~lanicaEUumisijezao~uvawe bezbednosti i sigurnosti u svetu. Srbija }e verovatno prvo u~estvovatiumisijiprotivpiratauvodamakodSomalije.

INTERVJU

FRANC[AUZBERGER,

Nerazumemza{to Vojvodina dokumentu „Strategija javeomazainteresovanadabudu}e evropskim projektima, {to bi u pro{irewa i glavni iza- dr`ave~lanice,ba{kaoidr`ave svakom slu~aju doprinelo i ja~azovi 2010-2011“, koji je ~lanice, imaju jak regionalni i wupozicijeceleSrbije.Morate Komisija Komiteteta regiona lokalninivovlasti,koji}eimati da imate na umu da su regioni i Evropskeunijeusvojilauaprilu kapacitetedaimplementiranesa- lokalni nivo vlasti u posebnom ove godine i koji }e nakon ras- moprojektekojisefinansirajuiz fokusu Evropske unije. Naime, pravenaplenumuKomitetabiti evropskihfondova,ve}ievropsku princip supsidijarnosti je jedan prosle|en Evropskoj komisiji, politikugeneralno. odnajva`nijihzadatakaEUzabuutvr|ene su preporuke zemqama – Evropska unija ne mo`e tu du}i period, zbog ~ega ve} ima Zapadnog Balkana, Islandu i politiku da implementira samo mnogo specijalnih informacija Turskojodaqimkoracimauprona nacionalnom nivou dr`ava i mnogo aktivnosti u tom poglecesu evrointegracija. Me|u pre~lanicaibudu}ih~lanica,ve}je du.Na`alost,mnogeodtihaktivporukamakojeseodnosenaSrbijakozainteresovanadatapoliti- nosti ne mogu da budu implemenju, a u koje je „Dnevnik“ imao ka bude primewena i na ni`im tiraneuSrbijiupravozato{to uvid,jesteitadasepredstavni- nivoima vlasti, pa zato podsti- u Briselu regije iz va{e zemqe civlastiAPVojvodineukqu~eu ~emoprocesedecentralizacijei nemajuzvani~napredstavni{tva. nacionalni tim za pregovore sa regionalizacije – obja{wava l Mislite li da postoji EU. Predsednik Instituta predsednikIRE. razlog za strah centralne evropskih regija (IRE) Franc vlasti od separatizma u Vojl Kakorazumeteotporecen[auzberger, koji je i kqu~ni tralne vlasti u Srbiji u povodini,doksunekidrugigraautor ove strategije, u intervjuu gledu procesa decentraliazdoviizSrbije,Ni{iKragujezana{listizraziojeo~ekivawe cije i regionalizacije, pa i vac bez problema uspeli da da }e zvani~ni Beodo|u do briselgrad prihvatiti ove Verujem da u Srbiji, korak po korak, mo`e da skogofisa? savete,navode}idaje –Najpre,tigradose formira vi{e regiona. Uveren sam da bi vi zapravo nemaju re~ o modelu koji je uspostavqen kao to bilo dobro i za Srbiju, ali i za Vojvodinu, zvani~nekancelaristandard u procesu je, ve} su wihova jer u tom slu~aju ne bi samo ta Pokrajina evrointegracija. bila u specijalnom ili u „konfrontiraju}em“ p r e d s t a v n i { t v a – Regionalne i lootvorena u okviru polo`aju u odnosu na ostatak zemqe kalnevlastitrebalo ve}postoje}ihkancebidabududeotimaza larija drugih evroppregovore – kazao nam je [auzkadajeupitawuotvarawekanskih regija. Tako|e, moram da kabergeruSalcburgu,tokomsusrecelarije Vojvodine u Brise`emidaimamodre|enorazumevata koji je organizovao pokrajinlu? we za situaciju u Srbiji, s obziski Fond „Evropski poslovi”. – –Zaistanemogudarazumemporom na iskustva iz nedavne proTo je bio slu~aj i sa Hrvatskom, ziciju Vlade Srbije kad je re~ o {lostiikadjere~oKosovuizagde su i predstavnici tamo{wih otvarawu predstavni{tva Vojvojednici sa Crnom Gorom. Me|u`upanijaipojedinihgradovabidineuBriselu,posebnozbogtoga tim, s druge strane, ne vidim da li ukqu~eni u taj proces. Nadam {to toliko mnogo evropskih rebilokoizVojvodineimasklonoseda}esetodesitiiuSrbijii gionaigradovave}imakancelastikaseparatizmu.Naprotiv,mida}eunacionalnitimzaprego- rijeusedi{tuEvropskeunije.I slimdajejakopozitivno{topovorebitiukqu~enaiVojvodina. nikome to ne predstavqa prostojediskusijeodecentralizaciMe|utim,minatonemo`emoda blem.Mislimdajemnogoboqeda jiiregionalizacijiiucentralprimoramo vlasti u Beogradu, postoji ta kancelarija koja bi nojSrbije.Znamdatone}ei}ilave}samodaimtopreporu~imo. promovisala Vojvodinu, koja je ko,aliva`nojedajepo~elodase [auzbergerje,ipak,ukazaodaje deo Srbije. Uz to, to je jako varazgovara o tome. Tako|e, pozitova`nozato{tojeEvropskauni- `noizadobijaweinformacijao tivnojei{tojeformiranNaci-

U

„Crnogorskasvadba”uLov}encu U organizaciji Udru`ewa Crnogoraca Srbije Krsta{, crnogorska zajednica u Srbiji po peti put je proslavila Dan nezavisnosti Crne Gore. Centralnaproslavaodr`anajeucentruLov}encagdeseokupilovi{estotinapripadnikacrnogorskezajedniceiwihovihgostiju.Najmla|i~lanovi Crnogorskog kulturno prosvetnog dru{tva „Princeza Ksenija” izveli su program pod nazivom„Crnogorskasvadba”.Poredpredstavnikacrnogorskihnacionalnihudru`ewaizceleSrbije, proslavi su prisustvovali i funkcioneri Crnogorskepartije,saop{tilojeudr`eweKrsta{.

Me|utim,petgodinaposleprogla{ewanezavisnosti,uCrnojGoriidaqepostojio{trapodela na dva predrefendumska bloka. Kada bi se danasodr`avaoreferendumonezavisnostiCrneGore,zasamostalnudr`avubiglasalo56odsto gra|ana, dok bi 44 procenata podr`alo zajednicu sa Srbijom, javila je RTCG, pozivaju}i senaistra`ivaweagencijeDefakto. Nareferendumukojijeodr`anprepetgodina, dr`avnu nezavisnost podr`alo je 55,5 gra|ana,dokjezazajedni~kudr`avubilo44,5procenata.

Palasrpskabanda crna hronika [panskapolicijajeraskrinkala srpsku bandu osumwi~enu za pqa~ke i prevare u [paniji, FrancuskojiPortugalijiiuhapsila je 29 qudi, saop{tila je policija.Policajcisu,uakcijihap{ewa, zaplenili i ~etiri kilograma zlatnog nakita, dve zlatne poluge i 70.000 evra u gotovom novcu, kao i bunde, satove i mo-

bilne telefone, navedeno je u saop{tewu policije, preneo je AFP. Banda je koristila `ene i decu za izvo|ewe vi{e od 100 pqa~ki domova, i oni su ponekad „pretili da }e zaklati (`rtve) ako im ne predaju dragocenosti”, pi{e u saop{tewu. Mu{karci su izvodili prevare tako {to su se predstavqali kao poslovni qudi kojisebavemewawemdeviza,ali su, u zamenu za legalan novac, davali falsifikovane nov~anice.

Banda, srpskog porekla, bila je podeqena u ~etiri grupe. Jedna grupajedelovalanajugu[panije, druga u baskijskom regionu i Navari, na severu [panije i jugu Francuske,tre}ajebilauisto~nom{panskomgraduKasteqonu,a ~etvrta u Portugaliji. Me|u 29 uhap{enihjeijedanzlatarkojije preprodavao ukradene dragocenosti.Ve}ideorobeprona|enjena imawu u isto~nom {panskom graduVinaros,navelajepolicija.


dnevnik

nedeqa22.maj2011.

PREDSEDNIK INSTITUTA EVROPSKIH REGIJA

KARMA KOMA

Tranzicijsko trupkawe

Beogradusmeta uBriselu

onalnisavetzadecentralizaciju. I verujem da u Srbiji, korak po korak,mo`edaseformiravi{e regiona.Uverensamdabitobilo dobroizaSrbiju,aliizaVojvodinu,jerutomslu~ajunebisamo ta pokrajina bila u specijalnom ili u „konfrontiraju}em“ polo`ajuuodnosunaostatakzemqe. l Da li je implementacija preporuka Komiteta regiona bitna za kandidaturu Srbije za ~lanstvo u EU? –SamoodvlastiuSrbijizavisi da li }e prihvatiti ove na{e savete.No,izvesnojeda}eSrbijibitimnogolak{iputuEvropsku uniju ukoliko ve}i deo ovih

preporuka prihvati, nego ukolikotoneu~ini.Ali,tojeodluka koju treba da donese Srbija. Mi mo`emo da iznesemo preporuke VladiSrbije,aliodsameSrbije zavisidali}eikolikobrzoda se kre}e putem ka EU. Mo`emo vam re}i {ta je neophpodno ili {ta bi bilo dobro da se u~ini, ali ne mo`emo vas prisiliti da to i u~inite. Isto to va`i i za svedrugezemqekojesuseopredelilezaprocesevrointegracija. l [ta }e, po vama, biti presudno za sticawe statusa kandidata? Da li je to pitawe hap{ewa Ratka Mladi}a, status Kosova...?

n Glavni tu`ilac Ha{kog tribunala Ser` Bramerc je u najnovijem izve{taju Savetu bezbednosti ocenio da Srbija ne ula`e dovoqne napore da prona|e preostale ha{ke optu`enike. „Sada{wa strategija za pronala`ewe begunaca ne daje rezultate”, naveo je Bramerc, dodaju}i da „vlasti ostaju fokusirane na ograni~en broj tragova i nisu ispunile dogovor koji je podrazumevao pro{irivawe delokruga istrage”. n Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je da veruje da }e Srbija dovr{iti saradwu sa Ha{kim tribunlom, {to }e, po re~ima predsednika Evropske komisije @oze Manuela Baroza, biti uslov za ~lanstvo Srbije u EU. Istovremeno, Tadi} i Barozo su poru~ili da se priznavawe nezavisnosti Kosova ne postavqa kao uslov za evrointegracije Srbije. n Zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je da su me|unarodni odnosi takvi da je nije realno o~ekivati da Kosovo i Metohija ostanu u sastavu Srbije i da je jedino kompromisno re{ewe – razgrani~we teritorije. Da~i} je rekao da bi o toj temi trebalo razmi{qati na vreme jer bi, ukazao je, za godinu dana takav scenario bio nemogu}. n Vlada Srbije usvojila je predlog izmena Zakona o akcizama kojim se izjedna~avaju akcize na doma}a i uvozna goriva. Tako }e ubudu}e za sve vrste motornih benzina va`iti jedinstvena akciza od 49,5 dinara za litar, a za dizel-goriva 37 dinara za litar. Tima }e akcize na olovne motorne benzine biti pove}ane 4,5 dinara po litru, a na dizel-goriva D-2 za dva dinara. n U Budimpe{ti je nastavqeno su|ewe [andoru Kepiru (96) zbog optu`bi da je 1942. godine po~inio zlo~ine nad Srbima, Jevrejima i Romima u Novom Sadu, po{to je utvr|eno da je dovoqno zdrav da prati postupak. Lekarska ispitivawa, nalo`ena pro{le sedmice, pokazala su da je Kepiro i fizi~ki i psihi~ki sposoban da prati su|ewe.

L

– Mislim da pitawe hap{ewa i izru~ewa ha{kog optu`enika Ratka Mladi}a nije presudno za samu kandidaturu i pregovore, alijeva`nozaprikqu~eweEU. Tako|e, sli~no je i sa pitawem Kosova,alitojemojeli~nomi{qewejersamube|endamoramo prihvatitirealnostigledatiu budu}nost. Verujem da je Srbija na dobrom putu u tom pogledu, s obziromnazapo~etidijalogizme|uBeogradaiPri{tine,{to je veo m a poz it ivn o. S drug e strane, kad je re~ o strategiji pro{irewa, ~iwenica je da, na`alost, ima toliko problema unutar same EU, da se pitam ko danas zaista gleda na Zapadni Balkan i misli o narednim koracima u procesu integracija. Imamo jako puno problema kod ku}e. l Mislite li da je realno da Srbija ipak dobije status kandidata do kraja ove godine, ali i datum za po~etak pregovora sa EU? – Odluka o kandidaturi je va`na, ali pogledajte Makedoniju, kojaimastatuskandidatave}godinama,ajo{uveknisuzapo~eli pregovore. Zato bi bilo jako va`no za Srbiju da uz kandidaturu dobije i datum pregovora. Mislim da bi u tehni~kom smislu Srbija mogla biti spremna za status dr`ave kandidata. Me|utim, to ipak nije samo tehni~ko pitawe,ve}jetopoliti~kaodluka.Uzto,kao{tosamnaveo,EU trenutno ima mnogo unutra{wih problema. Zbog toga u ovom trenutku ne mogu da ka`em da sam stopostotnosiguranda}ekandidatura biti odobrena, ali mislimdajetomogu}e. n Branka Dragovi}-Savi}

INTERVJU

RETROVIZOR

3

epo ve~e, majski petak: {ta ti vi{e treba? Zasedni u neku ba{tu i u`ivaj u postojawu, svome koliko i svega {to te okru`uje. ^ovek, me|utim, uvek ho}e jo{, nije mu privremena blagost sveta dovoqna, nego bi preko hleba poga~e, recimo jo{ bi i u pozori{te. A i za{to da ne, kad se ve} nudi? Pred ulazom u malu salu Pozori{ta mladih skupilo nas se pedesetak, {ezdesetak, i to uglavnom stvarno mladih, mo`da sam i najstariji od prisutnih. U osam i koji minut posedamo u gledali{te, i „Begunci“ po~nu, drama kineskog disidenta, kamerna, tiha, iz jednog komada, sa samo troje glumaca, locirana u nekakvome skloni{tu gde se tjenanmenski buntovnici sakri{e pred tenkovima i mitraqezima. Tek {to je po~elo, shvatimo da odnekud dopire neki ~udan bruj, jeste deo predstave, nije deo predstave, jeste, nije, ma nije, nema {anse. Ne, nije, definitivno: predstava ide svojim tokom, a odnekud iza zida levo od gledali{ta, bez ikakve dramatur{ke logike, susti`e nas i okupira nas vrlo glasna muzika, jedan se muzi~ki motiv na harmonici stalno ponavqa, krene, pa stane, pa jopet, pa iznova, pa neke noge trupkaju, pa neke ruke pqe{}u, pa se ~uje neka zvi`daqka, pa udri ponovo, i sve tako. U neko doba, eto ti i ~uvenog montipajtonovskog refrena, onog koji ka`e da uvek treba gledati na svetlu stranu `ivota, pa onda opet harmonika, pa trupkawe, `amor, aplauzi, pa refren, i sve to tako glasno da ima{ problem da ~uje{ {ta glumci govore, ako ba{ ne vi~u. Nije to pozadinska bela buka @ivota i Stvarnosti koja se ponekad diskretno, jedva ~ujno probije u krhko za{ti}eni prostor odvijawa umetnosti, nego je obrnuto: ono {to ima biti umetni~kim ~inom jedva je zvu~no razaznatqivo od spoqne buke, koja nehajno interveni{e u na{u za{ti}enu stvarnost, onu koja nam je zajam~ena onog trenutka kada smo kupili ulaznicu. U protivnom, ~emu ulaznica, a bogme ~emu i pozori{te? Glumci se, me|utim, prave da se ni{ta ne de{ava, igraju svoje po planu i programu, a pravimo se isto i mi, pokorno sedimo u gledali{tu i Pratimo Predstavu, ~uqimo u{i ne bismo li doku~ili {ta nam ono troje s pozornice imaju za re}i. I tako skoro sat i po, a onda izlazimo u stvarnost one majske no}i iz koje boqe da nismo ni urawali u paralelnu stvarnost pozori{ta, onog koje je istinitije od `ivota, po jednoj verziji, ili barem uspe{no potkazuje stvarnost, po drugoj. Ko god je smi{qao te mudre slogane, nije se zatekao jedne majske ve~eri u Pozori{tu mladih, u ne~emu {to se voli zvati srpskom Atinom, {ta god to kome zna~ilo.

Iza{av{i iz sale, po`elim da se igram [erloka Holmsa, cuwam oko pozori{ne zgrade, opkoqavam je, poku{avaju}i da lociram odnekud i daqe dopiru}i izvor buke: u samoj je pozori{noj zgradi nekakav „plesni ateqe“, mora da je to, mislim, na to je najvi{e i li~io sav onaj kermes, na kakvu egzibiciju nadobudnih plesa~a, mada opet, ne mogu biti sto odsto siguran da je to. Kako god, to Ne{to {to je vrlo brutalno i glasno upalo u pozori{ni ~in upalo je najverovatnije iznutra, iz same zgrade, ili iz wene najneposrednije zamislive blizine. [to }e re}i da je pozori{te miniralo pozori{te: to jest, jedina suvisla svrha postojawa jedne pozori{ne zgrade bila je obesmi{qena time {to je ta zgrada, u vreme odvijawa pozori{ne predstave, poslu`ila za ne{to drugo, a sasvim nespojivo sa predstavom samom. A ja sam to jo{ i platio, izvadio sam iz bu|elara pare i predao iz gospo|i na blagajni, misle}i da sam time kupio i stanovite uslove u kojima je pozori{te mogu}e, izvedivo, ostvarivo, zamislivo, i to bez poni`avawa i onih koji pozori{ni ~in izvode, i nas koji ga pratimo, te smo tako wegov sastavni i neotu|ivi deo. Treba li ovom doga|aju neko tuma~ewe, ili on sobom samim govori? [ta je ovo uop{te? Nekakva tranzicijska skaska mo`da, neka kojoj samo fali novi Nu{i}? Onomad, ne ba{ davno, u toj je zgradi tuklo glumce. Sada ih ne tu~e, nego ih samo pravi budalama, a i nas sa wima. Zla namera? Sigurno ne. Nehaj? Verovatno. I jo{ ne{to, nesumwivo: beda na{ih tranzicijskih `ivota, u kojima je sve podre|eno diktatu dnevnog pre`ivqavawa. Kako da pre`ivi jedno siroto pozori{te, nego iznajmquju}i vlastiti prostor kojekome i koje~emu? Ali opet, mora se znati {ta se i kada sme, a {ta se nikako ne sme, kao {to ni bilo koji drugi podstanar ne mo`e raditi ne{to {to vlasniku prostora ugro`ava imovinu. Ili tako ja to samo dumam, mo`da posve naivno. Ali, ako sam ja naivan, onda hajde da budemo dosledni, hajde da se ne igramo parodije smisla, hajde da ukinemo pozori{te kao takvo, jer ako se pozori{te ima u sopstvenome prostoru nadvikivati sa okolnom stvarno{}u, onda je boqe primati stvarnost izravno, bez posrednika. I dakako, uvek gledati `ivot sa vedrije strane, i u plesnom ritmu, jen-dva, trup-trup, pqes-pqes, pa zaokret, pa nanovo. n Teofil Pan~i}

DEJAN [O[KI], GUVERNER NARODNE BANKE SRBIJE

Monopoliidr`avakrivi zarastcena rvi postpetooktobarski guverner NBS i doskora{wi ministar ekonomije Mla|an Dinki} otvoreno je kritikovao politiku centralne banke, upozoriv{idazasrpskuprivredunijedobro ni kada kurs preterano slabi, ali ni kada ja~a. „Narodna banka je napravilakardinalnugre{ku{tonijekupovaladevizekakobispre~ila prekomerno i nerealno ja~awe doma}evalute”,naveojeDinki}. GuvernerNBSDejan[o{ki},me|utim, ukazuje na to da su, zapravo, sve regionalne valute u posledwe vremeoja~aleanesamodinar. – Sna`na, konkurentna privreda ijakizvozvodeja~awuvaluteiprilivudeviza,alinesmemozaboravitinitodasvakiulazakdevizauzemqunemorado}iiskqu~ivoodizvoza–obja{wavaguverner[o{ki} za„Dnevnik”.–USrbiju,naime,dolaze prili~no visoke doznake na{ih gra|ana koji `ive u inostranstvu, zatim kroz donacije, pa putem zadu`ivawa, a novac sti`e i preko direktnih stranih investicija. Na{a zemqa je, ina~e, trenutno veoma zanimqivastranimulaga~imajerje finansijski stabilna i ima visoke kamate. Ovo drugo je posledica restriktivnemonetranepolitikekojuvodimodabismosmawiliinflaciju.Atakvemerepopravilustvaraju i pritisak na rast deviznog kursanacionalnevalute.Itojesituacijaukojojsemisadanalazimo. l Jak dinar dobro je do{ao gra|anima koji otpla}uju indeksirane kredite, a takvih je kod nas ve}ina. No, uskoro po~iwe ra~unawe zadu`ivawa na nov na~i; da li o~ekujete da }e, u skladu s tim, finansijske obaveze gra|ana da rastu, padaju ili stagniraju? – O~ekujem da nivo zadu`enosti na{ihgra|anabitnijenerastepre potpunog ekonomskog oporavka zemqe. Verujem da su na{i qudi pa-

P

`qiviidaracionalnorazmi{qaju osvojimmogu}nostimakadapreuzimaju finansijske obaveze. Nadam se da}eimiZakonoza{titikorisnikafinansijskihusluga,~ija}eprimenapo~etuuskoro,pomo}idarealno sagledaju svoje finansijske mogu}nosti.Jer,ipakimonobezbe|uje za{titu u skladu sa standardima u Evropskojuniji. l Kakvo kretawe cena mo`emo o~ekivati do kraja ove godine? – Inflacija je u Srbiji nedopustivovisokaimorase{toprevratiti u predvi|ene okvire. Na pove}awe stope najvi{e su uticali poskupqewe hrane i pove}awe onih cena koje su pod dr`avnom kontrolom.Nijednaodtedvegrupenemo`e se kontrolisati merama monetarne politike. Verujem da }e kombinacija mera koje mi donosimo i onihkojedonosedrugiorgani–po~eti da daju rezultate, naro~ito u drugoj polovini godine. Te{ko je prognozirati ta~an datum kada }e inf lac ij a po~ et i da se vra} a u predvi|enikoridor.No,mislimda toinijeprevi{eva`no,jerzapravo je najbitnije da ona od polovine ove godine po~ne sna`no da opada. Zato}emonetarnapolitikaostati restriktivna.Uciqanikoridorza 2011.od6odsto(plus-minusdvaprocenta) u}i }emo, po svoj prilici, u prvojpolovininarednegodine.Me|utim,trebare}iitodavisokrast cena nije problem samo Srbije, to ove godine mu~i mnoge zemqe. Zato i wihove centralne banke vode politikusli~nuna{oj. l Visoke cene hrane veoma su bitne za Vojvodinu. Nedavno su donete i mere koje treba da pomognu poqoprivrednicima. [ta biste Vi u~inili na mestu nadle`nih da cene hrane ne uti~u presudno na inflaciju? –Narodnabankajeiznelasvojazapa`awa o nestabilnosti cena hrane kodnas.Uverenismoutoda{topre

trebaspre~itimonopolskopona{aweusistemuproizvodwe,otkupa,distribucije te izvoza i uvoza poqoprivrednih proizvoda. Zatim, neophodnojestvoritipreduslovezaefikasneintervencijeizrobnihrezervi,teterminskotr`i{tepoqoprivrednih proizvoda. Sve te mere zajedno stvorile bi uslove koji bi obezbedili da se cene na tr`i{tu poqoprivredno-prehrambenih proizvodastabilizujunasredwirok.A to je u interesu proizvo|a~a poqoprivredno-prehrambenih proizvoda, aliisvihdrugih,jerhranau~estvuje sa ~ak 37,8 odsto u indeksu potro{a~kihcenakadamerimoinflaciju. l Jed na od me ra ko je NBS preduzima da bi spre~ila inflaciju je rast referentne kamatne stope. Od avgusta do sada pove}ana je za 4,5 odsto. Pro{le

sedmice Izvr{ni odbor NBS odlu~io je da je zadr`i na nivou od 12,5 odsto i ne pove}a. Da li to zna~i da je ova mera ve} iscrpela svoje antiinflaciono dejstvo? – Referentnakamatnastopaje,po svoj prilici, na vrhu ili, boqe re~eno,privrhuovogmonetaranogciklusa. Naravno, Narodna banka nastavqa da pa`qivo prati kretawe cenaiop{teusloveinadoma}emi na me|unarodnom tr`i{tu. I zadr`avamomogu}nostprimeneikorekcije svih instrumenata monetrane politike,asvetodabismo{topre stigliciqanustopuinflacije.Me|utim, `elimo da to ostvarimo uz najm aw e mog u} e gub itk e dom a} eg bruto proizvoda i u pogledu zaposlenosti. n Du{anka Vujo{evi}


4

dnevnik

nedeqa22.maj2011.

INTERVJU

DU[AN MARINKOVI],

Ozbiqnimqudima vi{enijenimalo i nismo dru{tvo spektak la, neg o deb ak la, rekaojeurazgovoruza „Dnevnik“ sociolog Du{an Marinkovi},profesornanovosadskomFilozofskomfakultetui pokreta~ veoma agilne izdava~ke ku}e „Mediterian publishing“, jo{ uvek pod utiskom boravka u ZagrebunaSubverzivnomfilmskomfestivalu.Tonijebilasamo puka smotra filmova, ka`e, negoprilikadasebrojnapublika, uglavnom mladi, okupe oko zna~ ajn ih int el ekt ua l ac a iz Evropekojisuimali{tadaim poru~e. Ove godine gostovao je Zigmunt Bauman, legenda savremene sociologije,~ovekkojiimablizu90godina,aligaje,poslobodnoj proceni na{eg sagovornika, do{loda~ujenekih1.500qudiu izvanrednom ambijentu – {to ga jepodsetilonaatmosferukojaje vladala 80-tih ispred Tribine mladih u Novom Sadu. Marinkovi} se tako upoznao sa autorom ~ijejetrikqu~nekwige:Fluidni strah, Fluidni `ivot i Fluidnaqubavupravoobjavio,ikojesuprviputprevedenekodnas. Zbog toga ga najpre pitamo, u skladu s Baumanovom dijagnozom vremenaukome`ivimo,{tajeto „fluidno“usvetu,a{takodnas? – Kqu~no je da socijaldemokratija, moderna levica, vi{e nemasvojeupori{teubira~kom telu, da je izgubila svoju pozicijuupoliticiidru{tvu,teda vi{e ne va`i stara Marksova pretp os tavk a o sudb on os nom protivure~ju izme|u rada i kapitala–na~ijojsekriticigradila socijaldemokratija. Bauman je okarakterisao takvo stawe kao fluidno, „te~no“, „teku}e“,rasto~enodru{tvo,baremu posledwih30,40godina.Onovrviodprefiksaisufiksa„post“ – postmoderna, postistorijsko doba,postindustrijsko... Tim novim, hibridnim pojmovima, kojima ozna~avamo savremenu situaciju, mi `elimo da pobegnemoodklasi~nogkoncepta dru{tva, {to uop{te nij e

M

TRAGOM „TOPNI^KIH DNEVNIKA” I TRANSKRIPTA SA SEDNICE VRHOVNOG SAVETA ODBRANE SRJ ODR@ANE NAKON „OLUJE”

Pro{lojevreme crno-belogsveta olim vas, {est hiqada Hrvata branilo je Vukovar pola godine, napadalajecelaPrvaarmija,vazduhoplovstvo,~udo,svasilakojuje imalaJNA,aoninisuodbranili Knin, kojem se mo`e pri}i samo iztripravca.Nisugamoglibranitini12sati?Oniganisubranili,jerposvimizve{tajimakojesmodobiliodpolicajaca,gra|ana i ostalih, ~im je prestala artiqerijska priprema, oni su naredilibe`aniju... Ovojesamojedanodbesnihkomentara Slobodana Milo{evi}a izre~enih na sednici Vrhovnog savetaodbrane,odr`anoj14.avgusta1995,nakonakcije„Oluja”.A ima toga jo{ u sli~nom tonu, baremakojesuditipotranskriptimakojejesredinomsedmiceobjavila agencija Sense. Tako je, recimo, Milo{evi} rekao i da bi vojno priticawe u pomo} kraji{kimSrbimapredstavqalo„idiotskuglupost”,dokjeBrankoKrga,tadajo{uvekpukovnik,usvojstvuna~elnikaobave{tajneupraveGlavnog{tabaVojskeJugoslavije,oceniodajeuzrokbrzogsloma vojske RSK „u tome {to su se Marti} i drugovi vi{e bavili brzimboga}ewemnegoodbranom”.

M

ne,atojedasuseSrbisamoprognaliizKrajine.Me|utim,nevidimdaobjavqivaweovihdokumenatamo`enabilokojina~inda promenistavHa{kogsudaprema kojem je „Oluja” zapravo bila udru`eni zlo~ina~ki poduhvat ~ijitemeqnijeciqbiloetni~ko ~i{}ewe – ka`e sagovornik „Dnevnika”. [trbac je istovremeno odlu~no odbacio Milo{evi}evu tvrdwu izre~enu na sesiji VSO, prema kojoj su „Srbi sami krivi za ’Oluju’jersuodbilisvemirovne predloge”. „Pitawe je ko je, zai- sta,doneoodlukudakraji{korukovodstvonapustiKrajinu?”,besneoje,naime,Milo{evi}togavgusta1995.„Takvaodluka,kadasu imali i sve uslove da se brane, izazvalajeegzodus.Sadatotreba da bude razlog da Jugoslavija tamo jurne i brani teritorije sa kojihsuoniuteklikaoze~evi”. No, po re~ima Save [trbca, upravo je Slobodan Milo{evi} odgovoranzaodbijaweplanaZ-4, kojijeSrbimauHrvatskojprakti~no garantovao „dr`avu u dr`avi”. [trbac nam je, naime, ispri~ao da je 30. januara 1995, neposrednoprenego{tojeuKnin do{lagrupazapadnihambasadora

Suo~avawe s lo{om pro{lo{}u ProfesordrSlobodanUzelacpozdraviojeinicijativuzaosnivaweRekoma,odnosnoRegionalnekomisijezautvr|ivawe~iwenicao`rtvamaratovanaprostorubiv{eJugoslavije.„Tajeinicijativasvakakonatragusuo~avawasvlastitompro{lo{}usvakog naroda.Ato}esuo~avaweukrajwojlinijinajvi{ekoristiba{ tomenaroduuwegovimgra|anima.Drugojepitawekoliko}eutomeuspeti.Vaqa,me|utim,ra~unatinarazli~iteotpore,naro~ito prikrivene,daklenaopstrukcije,koje}esedoga|atipodrazli~itimizgovorima. Jer,suo~  avawesvlastitompro{lo{}unemo`epro}i,adasene dogodi i suo~avawe s wenom lo{om stranom, koja, na`alost, nije nikakva retkost, pogotovo u minulim ratovima. To je suo~avawe uvekbolanproceskojirazgra|ujenekedru{tvenevrednostiukojesusequdizakliwalidabinakoncushvatilikakosubiliukrivu.Me|utim,ukona~nicijetosvakakopozitivanproceskojisada{weibudu}egeneracijeosloba|aopasnostidaneponavqajutragi~negre{kesvojihprethodnika.Sacivilizacijskogstanovi{ta, madabolan,ovajprocesukrajwojlinijimo`e,anadamseidaho}e,bitiuspe{nijiodprocesavo|enihpredHa{kimsudom”,re~i supotpredsednikaVladeHrvatske. Savo [trbac, predsednik Inform ac io n o-dok um ent ac io n og centra„Veritas”,kojijeuvreme „Oluje”biosekretarVladeRSK, ka`eza„Dnevnik”daovakviMilo{evi}evi stavovi nisu bili nepoznanica, naprotiv, ba{ kao {tojedobropoznatoidaMilo{evi} nije pru`io nikakvu pomo} Krajini, iako je to obe}ao. [trbacstogaocewujedasejedinirazlogzato{tosuseba{sadapojavilitranskriptisasednice VSO krije u ~iwenici da se odbranageneralaAntaGotovine iMladenaMarka~ausvojoj`albi na presudu Ha{kog tribunala pozivaupravonatedokumente. – Advokati generala `ele da ove transkripte iskoriste kako bi dokazali osnovnu tezu odbra-

na ~elu sa Piterom Gelbrajtom donose}i plan Z-4, Milan Marti}razgovaraosa„{efom”,odnosnoMilo{evi}em.Kaorezultat, Marti}jeodbiodauop{teprimi taj plan u ruke, ne ulaze}i u wegov sadr`aj, tra`e}i prethodno dodatne garancije da ne}e biti promewen mandat Unprofora. No,toseumartuipakdogodilo. -Nakraju,nesmesezaboraviti ni to da je, nakon ~ak pet pripremnih hrvatskih ofanziva na Krajinu, u vreme dok je ona bila podza{titomUN–poputakcija ’Meda~kixep’i’Bqesak’–usledila „Oluja”. Kao {to se nikada nesmezaboravitinitoda„Oluja” nikako nije ’blistava i ~ista’, ve} veoma prqava i krvava, {to je jasno utvrdio i Ha{ki

tribunal donose}i presudu protiv generala Gotovine i Marka~a, ali time zapravo osu|uju}i i celi tada{wi vojni, policijski i politi~ki establi{ment Hrvatske. Jer ono {to su Frawa Tu|man i wegovi saradnici na Brionima dogovorili, a o ~emu svedo~e „topni~ki dnevnici”, e tojeu„Oluji”iplanskisprovedeno: srpska imawa su sistematskiopqa~kanaipopaqena,aSrbi su proterani sa svojih stani{ta i na tom su prostoru ostali samoutragovima–ka`e[trbac. Usvakomslu~aju,poocenipotpredsednika Vlade Hrvatske prof. dr Slobodana Uzelca, upravodokumentipoput„topni~kih dnevnika” i zapisnika sa sesijeVrhovnogsavetaodbraneSRJ mogu pomo}i da se u hrvatskoj i srpskojjavnostirazbijecrno-bela slika o ratu devedesetih, po kojojsunajednojstranisamodobrimomcianadrugojsamolo{i. –Naravnodamogupomo}iipomo}i }e. Naro~ito ako znamo, a sada znamo sve vi{e i sve boqe, kolikojeva`nihodlukadone{enoizazatvorenihvrata.Utomsu smislu naro~ito interesantni dogovori me|usobno zara}enih ili,moglobiseutomkontekstu ~akre}i,tobo`ezara}enihstrana – nedvosmislen je prof. Uzelac. Powegovimre~ima,istina}e svevi{eizbijatinavidelo.Ato je,dodaje,najboqinaukzasu`avaweprostoramanipulacijama,kakouodnosunapro{lost,takonaro~ito u odnosu na sada{wost i budu}nost,nesamodr`avanego– {tojejo{iva`nije–dru{tavai qudiutimdr`avama. – A kad se razotkriju manipulacije, na videlo izbijaju i apsurdi – navodi sag ovorn ik „Dnevnika”.–Jednaodtihmanipul ac ij a je i ova zlon amern a tvrdwa da su kraji{ki Srbi kukavi~kinapustiliKnin,kojije osvojilahrvatskavojska,itako, po autorima tih tvrdwi, vaqda na`alostostali`ivi,zarazliku od Hrvata koji su, po tim istimautorima,ondavaqdasre}om izginuli brane}i Vukovar, koji je osvojila JNA. Pri tome se ispu{ta iz vida o~igledan epilog: da su na koncu, {to se Hrvata ti~e, i osvojeni Knin i izgubqeniVukovarpostali–hrvatski.Manipulacijaje,dakako, utome{tosewomenastojiprikriti da je u ovome nadmetawu presudila uspe{nija politi~ka, a ne uspe{nija ratna komponenta. A nacionalnu politiku, dakako,nisuvodilinikninskiSrbi ni vukovarski Hrvati, zar, ne? Upravo o tome kakve su te politikeuistinubileikoliko jeuwimabilome|usobnogprijateqstvailitobo`wegprijateqstva, a koliko neprijateqstva ili tobo`weg neprijateqstva, ovi bi dokumenti trebali dati makardeoodgovora. n MiroslavStaji}

slu~ ajn o: dan as zapravovi{enemam o dru{ tvo kao kontinuirani por ed ak institucija koje se temeqe na kqu~nom dru{tvenom lepk u sol id arnos ti. Savremeni diskurs je iskonstruisao ~itav niz pojmova da bi se prikrila ta ~iwenica: „hip er ind iv id ualizam“, „sajber dru{ tvo“, „sajber mre` e“... Ali dru{ tven e mre`e nisu isto {to i dru{tvo. Urlih Bek ka`e da mi `iv im o pod okriq em zomb i ins tit ucija. One su mrtve, a pretvaraju sedasu`ive–od porodice, prijateqs tva, sus edstvapasvedoreligije i dr`ave, one igraju stare igrealiseuwimasolidarnostsamosimulira. l Koje je mesto Srbije u toj podeli karata? –Srbijajeistorijskiuvekbilanaperiferijimoderneepohe, inaBalkanunemasna`nijihotporamodernizacijiodonihovda{wihuposledwih150godina,tako {to su reformatori, od Mihaila Obrenovi}a pa sve do Zorana \in|i}a – ubijani. Dana{wi`ivotuSrbijijeveomabanalan primer kako je mogu}e odbaciti i rasto~iti, tokom devedesetih godina, ozbiqne napore da se konstitui{e dr`ava. Ona sedanasodr`avaustawuhroni~ne nemo}i i krize. Devedesetih se poku{alo s proizvodwom istorije na stari na~in, po matrici koja je bila mrtva – ratovaweminacionalizmom.Ru{ewe Berlinskog zida 1989. je ozna~i-

„DNEVNIK” ISTRA@UJE

lo kraj stare vrste politike i bipolarne, blokovske podele sveta, ali to nije dotaklo balkansku opsesiju pro{lo{}u. I dok je svet po~eo da proizvodi budu}nost, mi smo se vratili u pro{lost. Evropa je krenula da pravi, pokazalo se, kratkoro~nu budu}nost neoliberalnog tipa, kojojbismosemisada,poslesvega,radopriklonili,a\in|i}eva politika je bila mo`da posledwi ozbiqan napor u tom pravcu. Uz sve rizike, to je bio najkra}i put u modernost. Danas kada prisustvujemo raspadu neoliberalnog principa, sam \in|i}bibio,najverovatnije,mnogo bli`esocijaldemokratiji.Onje biosvestan{tajepre~ica,a{ta dugotrajnoopredeqewe. l Drugim re~ima, vi tvrdite da smo za posledwih

ODJECI PETICIJE KOJOM SE

Kwigeipaknisu dseptembra2007.godine, kadajeinicijativuobesplatnim uxbenicima podnela narodna poslanica Gordana ^omi}, preko 2009. kada je ovaj projekat za`iveo, pa do danas, podela uxbenika osnovcima izaziva opre~ne komentare, koji su ovih dana kulminirali peticijom prosvetnim vlastima da se odustaneodkonceptapokojembi ove godine svi u~enici prvog, drugogitre}egrazredaosnovnih {kolauSrbijioddr`avetrebalo da dobiju sve kwige. Po tom konceptu,podsetimo,u~enicidobijaju sve kwige, od bukvara do uxbenika za likovno, da godinu dana u~e iz wih, ~uvaju ih i neo{te}enevrate – dabiihdogodinedobilinekinoviosnovci.

O

vlastima na wene krupne nedostatke. Uprvomredu,toje~iwenica da }e zbog obaveze vra}awa uxbenika, oni takozvani radni (koje u~enici popuwavaju) prakti~nobitiizba~eniizupotrebe iustupi}emestoneradnim,dopuwenim radnim sveskama, koje se ne}e vra}ati. Potpisnici peticije podse}aju nadle`ne da ovakav pristup zna~ajno odudara od savremenedidakti~keprakse,kojapokazujedaupravoradniuxbenici|acimapru`ajumnogeprednosti i olak{avaju u~ewe. Ni{ta mawa zamerka konceptu pozajmqivawauxbenikajeitadaon onemogu}ava stvarawe li~nog |a~koguxbeni~kogfonda,kojije veoma bitan kako za sam proces obrazovawa,takoizaobnovura-

Procenti na strani |a~ke biblioteke Premaistra`ivawuagencije„Ipsosstratexikmarketing”,~ak 93odstou~iteqai86odstoroditeqadajeprednostinteraktivnim nadklasi~nimuxbenicima, tolikodabi~ak78odstoroditeqapo cenudakupiidr`avivratinovuxbenik,dalodetetudare{avazadatkeuwemu,dokbinisvaki~etvrtitodetetubranio. Stvarawe li~noguxbeni~kogfondazna~ajnojezadaqe{kolovaweu~enika, zbogponavaqawagradivaizprethodnograzredanapo~etkusvake {kolskegodineizapripremumalemature kadtomedo|evreme– smatra72odstonastavnikai67odstoroditeqa. Ne osporavaju}i dobre namere autora ove ideje, da u vreme ozbiqne ekonomske krize i pada `ivotnog standarda poku{aju da pomognu roditeqima osnovaca, potpisnici peticije, me|u kojima su i neka od najzna~ajnijih imena na{e prosvetarske struke i nauke, ukazali su prosvetnim

nijepre|enoggradivaijednogdana - pripremuzamalumaturu. Zato potpisnici Peticije nagla{avajuda, ipored`eqedase dr`ava bori za ve}u socijalnu pravdu i boqi standard gra|ana, doksenestvoreuslovidasvi|aci svake godine dobiju nove besplatneuxbenike,odustaneodwi-

hovog pozajmqivawa. Pomo} bi, napomiwu, trebalo usmeriti samo na one zaista socijalno najugro`enije, i tako {to }e im dr`avaobezbeditibesplatneuxbenikeisavprate}iradnimaterijal neophodan za u~ewe, ali bez obavezevra}awa. –Pitawejekolikopozajmqenih uxbenika}ebitistvarnoivra}eno,akolikonejersuo{te}eni,zato{toih,recimo, decaizromskih mahala ne}e mo}i sa~uvati, nego }e wihovi roditeqi, prema sada{woj koncepciji, morati da kupe noveuxbenikeivrateihdr`avi – ka`e akademik Ivan Ivi}. – Poredtoga, sada{were{ewemo`eda uti~e i na kvalitet uxbenika, jer seodizdava~atra`idanabrzinu odradnihnapraveneradne,umesto daseinsistiranaosposobqavawu u~enika za kori{}ewe radnih uxbenika,kojisumnogodelotvorniji uprocesuu~ewa. I mada je namera dr`ave bila daimpomogne, niuUdru`ewuroditeqa sada{wa koncepcija podele besplatnih uxbenika nije nai{la na odobravawe. Roditeqi, naime, smatraju da ovaj konceptnetrebadaseprimewujesve dok ne budu obezbe|ena sredstva dasviosnovcisvakegodinedobijuinteraktivneuxbenike,kojise koriste u ve}ini razvijenih zemaqaikojene}evra}ati. Dotada, u ovom udru`ewu ka`u da je dr`avauobavezidaza{titinajsiroma{nije, ali i da napravi mehanizamkoji}edefinisatiko sveimapravonatakvuza{titu. Sli~no misli i direktorka Izdava~ke ku}e „Klet“ Gordana


dnevnik

nedeqa22.maj2011.

SOCIOLOG

INTERVJU

uSrbiji zabavno dvadesetak godina ve} dva puta propustili „~as istorije“ i da nismo u stawu da pratimo globalne promene koje direktno uti~u na na{u sudbinu? – Da. Tako je. Prvi put kada smo se umesto dogovora o mirnoj tranziciji ka novom modelu politi~kog i ekonomskog poretka opredelili za rat i stradawa, a drugi put upravo sada kada ne vidimo da se globalni svet radikalno prestrukturira i ulazi u dugoro~nu krizu, tako da izjava premijera Cvetkovi}a i drugih ~lanova na{e vlade da je Srbija iza{la iz krize – ozbiqnim qudima vi{e nije ni zabavna. To je jo{ jedan banalan dokaz da na{a politika uspeva da proizvede samo retoriku. Kriza je mnogo dubqa i traja}e decenijama, jer ovde se radi o krizi modela, od organizovawa ekonomije, politike, kulture pa sve do na~ina `ivota – {ta }emo jesti a {ta gle da ti na te le vi zi ji, jed nom re~ju krizi modela dru{tva uop{te, i to ne samo neoliberalnog koji je kqu~an sadr`aj globalizacije, nego i svih poznatih do sada. l Kako se to desilo i ~ije su„zasluge“zatakone{to? – Globalizacija neoliberalnog pri vred nog i po li ti~ kog modela dovela je do radikalnog stava da je nacionalna dr`ava postala suvi{na – previ{e je mala za taj bespo{tedni pohod kapitala koji ru{i sve granice, a suvi{e glomazna i velika da bi se bavila obi~nim qudskim sudbinama. Hegemoniju neoliberalizma ameri~kog tipa pokrenu la je oso vi na Va {ing ton London, tj. „dogovor“ Ronalda Regana i Margaret Ta~er pre vi{e od 30 godina, i na toj paradigmi se i danas sve odvija. Kapital je po neoliberalizmu sveobuhvatni i objediwuju}i princip. Nevoqa je {to su u Beogradu danas ~e{}e na{oj vladi s druge strane stola sagovornici globalni eksponenti neoliberalizma, MMF i Svetska banka,

nego sindikati. Mi ponovo, kao ni 1989, nismo videli istorijsku {an su da po sta ne mo mo der no dru{tvo, i sada se oslawamo na jedan napukli model koji nas vodi u krizu koja }e potrajati decenijama. l [ta je to {to nam blokirauvidisaznaweoalternativn im pravc im a razv oja, {ta spre~ av a pol it i~k i i dru{tveni sistem da se prilagoditimokolnostima? – Odgovor na to pitawe nije jednostavan. Mi mo`da nismo u stawu da vidimo ono {to je drugima o~igledno. Vi{e ne mo`emo da se vratimo socijalizmu i levici koja je kompromitovana kroz monstruozne likove poput Mire Markovi}. Taj model smo potro{ili u buci i besu, iako je postojala {ansa da se transformi{emo mirnim putem u demokratski poredak i da se konstitui{emo kao gra|ansko dru{tvo – jedna depolitizovana sfera privatnih pojedinaca koji javno rezonuju. S druge strane, ne mo`emo ni da se vratimo konzervativnom modelu, koji je potro{en politikama eksponenata desnog bloka poput [e{eqa i Ko{tunice. l [tanampreostaje? – Ni{ta drugo nego da priznamo da se nalazimo u debeloj krizi modela, i da shvatimo da }e mo `i ve ti u jed noj per ma nentnoj krizi u kojoj ne}e biti jasnog modela u koji mo`emo da se uklopimo. Kako bi to rekao Sla voj @i `ek: „Si tu a ci ja je katastrofalna, ali nije ozbiqna“. Ili Bog dan Bog da no vi}: „Situacija u Srbiji je nepopravqivo lo{a“. Dugoro~no se ni{ta ne}e zna~ajnije promeniti, sve do onog trenutka kada budemo ponovo stajali pred istorijskom odlukom – kakav stav da zauzmemo prema novom globalnom poretku ~iji se obrisi mo`da danas ni ne naziru, ali }e svakako do}i. Za tu odluku moramo pripremati generacije koje }e se tek roditi. n ReqaKne`evi}

AIDA]OROVI],PREDSEDNICANVO„URBAN-IN”IZNOVOGPAZARA

Zukorli}ho}edabude vlasnikSanyaka utonomija Sanxaka je sve izvesnija, to je moje uverewe, a vlasti }e to shvatiti i obezbedi}e sigurnost gra|anima. A stepen samouprave bi}e toliki koliko se izna|e re{ewe da je prihvatqivo za Bo{wake u Sanxaku, a da ne ugrozi suverenitet Srbije, izjavio je pre dva dana glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorli}. Me|utim, Aida ]orovi}, predsednica NVO „Urban-in“ iz Novog Pazara, ka`e da je su{tina problema to {to muftija Zukorli} zapravo nikada nije otvoreno rekao {ta zaista podrazumeva pod tim pojmom – autonomija Sanxaka. – Zukorli} ima jednu pri~u za Beograd, gde potencira tezu o evropskoj regiji, dok s druge strane wegovi najbli`i saradnici govore o sanxa~koj policiji, o prerogativima republike „u istorijskim granicama”... U svakom slu~aju, to kako Zukorli} vidi autonoimiju najvi{e li~i na wegovu li~nu pr}iju, a to ne}e podr`ati ni Srbi u Sanxaku, a ni veliki broj Bo{waka – ka`e Aida ]orovi} za „Dnevnik”. l Mo`e li, me|utim, druga~iji pristup ideji autonomije ipak nai}i na pristalice u tomdeluSrbije? – Za Sanxak je kqu~na tema decentralizacija i regionalizacija. Svaki region treba da ima odre|en stepen autonomije, s idejom da najve}i deo novca ne ide u Beograd, ve} da ostane tamo gde se „proizvodi”, a da se vi{ak deli po principu solidarnosti. I to je nezadr`iv proces, jer su za to i [umadija, i Ni{, i isto~na Srbija... Tim pre {to se na taj na~in dobija i transparentnija odgovornost, s obzirom na to da sada lokalni politi~ari i za vlastite brqotine krive Beograd. E vi{e ne bi mogli, ve} bi gra|ani jasnije ocewivali wihov rad ili nerad na izborima. l Kada smo kod izbora, predstavqa li Zukorli}eva izjava o „osvajawu op{tine” wegovu nedmosmislenu najavu

A

da }e se otvoreno ukqu~iti u politi~kuutakmicu? – Naravno. Pa on sve ovo i radi zato da bi se ukqu~io u politi~ku utakmicu i postao vlasnik Sanxaka. Ono {to je, me|utim, problemati~no, to je na~in na koji je muftija govorio o „osvajawu op{tine”. Jer, bojim se da taj wegov poziv u sebi krije i odre|enu notu nasiqa. A to mo`e biti stra{no opasno. l Zna~ili,utomkontekstu, da vas nije iznenadilo ni priznawe ~lana Predsedni{tvaBiHBakiraIzetbegovi}a damuje`ao{tojepodr`avao Zukorli}a? – Mnogima je, ukqu~uju}i i mene, `ao {to smo u nekom trenutku podr`avali Zukorli}a. Sigurna sam da to ose}awe pora`enosti,

Mek{averzijaislama l Vo|a vehabijske zajednice u Unsko-sanskom kantonu FederacijeBiHBilalBosni}pozvaojesvojesledbenikeisve ostalemuslimanedaosveteOsamubinLadena.Mo`elitaj pozivimatiefektaiuSanyaku? – Apsolutno ne! Vehabije i u Bosni i u Sanxaku mogu da pri~aju {ta ho}e, mogu da pozivaju na xihad koliko god ho}e, nema ni{ta od toga. Takve radikalne islamske struje na ovim prostorima nikada nisu nailazile na plodno tlo. Istina, posledwih dvadesetak godina jedan broj vernika i sve{tenstva, koji se {kolovao u zemqama sa fundamentalnijim pogledom na islam, doneo je ne{to radikalniji dah, ali on se ovde nije primio. U Sanxaku je uvek bila dominantna meka, evropska, tolerantna verzija islama, taj }e pristup biti samo jo{ izra`eniji {to se vi{e budemo odmicali od rata u Bosni, a primicali se Evropskoj uniji. koje ja imam, dele i drugi qudi, jer sada shvatamo da je on brutalno koristio Islamsku zajednicu u Srbiji za samopromociju i li~no boga}ewe. Mi nismo mogli znati da je wegov krajwi ciq potpuna privatizacija Sanxaka, ali je u me|uvremenu on sa svojim silexijama pokazao {ta zapravo ho}e. I to vi{e ne krije. Stoga se svaki normalan ~ovek koji ga je u bilo kom trenutku iz bilo kog razloga podr`ao, sada kaje jer vidi da muftija nema nikakve veze sa demokratijom i demokratskim vrednostima. Ako Zukorli} do|e

TRA@IODUSTAJAWEOD„POVRATNIH”BESPLATNIHUYBENIKAZAOSNOVCE

samozagledawe

Kne`evi} Orli}, koja, tako|e, nije protiv besplatnih uxbenika, ali je protiv toga da se mewa koncept u~ewa, da se mewaju uxbenici i da deca u~e iz polovnih – jer pod tim uslovima ne}e mo}i da u~e kvalitetno. Ona smatra da dr`ava sada treba da pomogne najugro`enijima, a postupno, prema materijalnim mogu}nostima, da ovu pomo} pro{iruje. Ideja je dobra i po mi{qewu dr Aleksandra Baucila s Filozofskog fakulteta Beogradskog univerziteta, ali pri wenoj realizaciji nisu uzete u obzir razli~ite opcije, niti je izra~unato koliko }e wena realizacija ko{tati. Zbog toga on predla`e da se uradi detaqna analiza i kroz stru~nu diskusiju proceni da li i u kojoj meri treba korigovati sada{wi koncept. Imaju}i puno razumevawe za potrebu

5

pomo}i jednom delu stanovni{tva i `equ da im se pru`i {ansa da kroz obrazovawe napuste sferu siroma{tva, bede i zaostalosti, u Sindikatu radnika u prosveti Srbije smatraju da bi podelu besplatnih uxbenika trebalo svesti u ravan pomo}i najsiroma{nijoj deci. Jer, napomiwu, me|u decom korisnicima besplatnih uxbenika ima i onih koji sasvim sigurno ne poti~u iz kruga siroma{nih – Ne smemo zaboraviti da u ovakvoj koncepciji besplatni uxbenici to fakti~ki i nisu, jer wih neko ipak pla}a, i to ne samo oni koji su je pokrenuli, Ministarstvo i Vlada Srbije, nego i Vlada Vojvodine i neke lokalne samouprave – ka`e generalni sekretar SRPS Zdravko Kova~. – Sve to upu}uje na improvizaciju, a ne sistem, tim pre {to sredstva utro{ena

sa ni`ih nivoa vlasti za besplatne uxbenike nedostaju u buxetu tih lokalnih samouprava za neke druge poverene im poslove. Podr`avaju}i inicijativu ministra i poma`u}i akciju podele besplatnih uxbenika, op{tinske, odnosno gradske vlasti zakidaju druge korisnike sredstava tih buxeta po pitawu prevoza, stru~nog usavr{avawa nastavnika, materijalnih tro{kova {kola i drugih ustanova kojima su te samouprave osniva~i ili vlasnici... Stoga je i jasno zbog ~ega postoji znatan otpor u velikom broju jedinica lokalnih samouprava da podr`e ovakvu akciju, za koju imaju razumevawa, kao uostalom i svi mi, ali ona ugro`ava redovno funkcionisawe tih samouprava. Ono {to mogu Beograd i Vojvodina, sasvim izvesno ne mogu ni @iti{te, ni Plandi{te, ni Crna Trava, ni Bosilegrad. Ina~e, u minule dve godine uxbenike na zajam od dr`ave je dobilo bezmalo 150.000 |aka, to jest svi koji su danas u prvom i drugom razredu osnovne {kole, a prema najavi ministra prosvete i nauke profesora dr @arka Obradovi}a, i wih ali i nove prvake 1. septembra trebalo bi da u u~ionicama do~ekaju uxbeni~ki kompleti pla}eni novcem iz buxeta. Pomo} dr`avnoj kasi u kupovini uxbenika do sada su pru`ale pokrajinska administracija i neke lokalne samouprave, a Beograd je oti{ao i korak daqe. Svojim osnovcima je do sada obezbedio besplatne uxbenike i za peti razred, a prema najavi gradona~elnika Dragana \ilasa, svi osnovci u glavnom gradu od jeseni }e dobiti besplatne {kolske kwige, pa taman i po cenu da Grad podigne kredit za ovu namenu. n DanicaDeve~erski

u Sanxaku na vlast, to }e postati geto u kome }e vladati teror jednog ~oveka. l Mo`eliseipakgovoriti otomedajemuftijutaIzetbegovi}eva poruka neprijatno iznenadila, pa ~ak i uzdrmala? – To bez svake sumwe, o ~emu, uostalom, svedo~i i promptno reagovawe u „Glasu islama”, gde se ka`e da je Izetbegovi} „veliko i bolno razo~arewe svih iole patriotski orijentisanih Bo{waka, koji je pristao da u korist Beograda odigra ulogu protiv San-

xaka”. To je, ina~e, ve} uobi~ajena praksa da ko god prozbori ne{to protiv muftije, odmah je nemusliman, izdajica... Ali to otvarawe fronta prema Sarajevu samom Zukorli}u ne}e doneti ni{ta dobro, iz prostog razloga {to je izgubio podr{ku svih tamo{wih politi~ara i jo{ mu jedino stranu dr`i reis ul ulema Mustafa Ceri}. l Kako }e se doga|aji daqe razvijatiuSanyaku;mo`eli se ipak o~ekivati spu{tawe lopte, pogotovo nakon Ugqanin ov og poz iv a da tri suprotstavqene liste formiraju Bo{ wa~k i nac io n aln i savet? – Sumwam da }e biti spu{tawa lopte, pogotovo sa Zukorli}eve strane. Predaleko je oti{ao, previ{e je pretio, i svako smirivawe i saradwa s Qaji}em i Ugqaninom bi mu umawilo uticaj kod wegovih napaqenih pristalica i potencijalnih bira~a. Pre bi se moglo o~ekivati da nastavi sa zao{travawem situacije sve do izbora. I to ne novih izbora za nacionalni savet, jer wemu to vi{e nije toliko bitno. On sad puca na lokalne i parlamentarne izbore. n MiroslavStaji}

Narod oguqen za 120 miliona evra

Me|unarodna arbitra`a u Parizu presudila je ovih dana u korist ameri~kog

biznismena srpskog porekla Srbe Ili}a u sporu protiv Srbije, odnosno Agencije za privatizaciju, oko vlasni~ke transformacije ni{kog turisti~kog preduze}a „Srbija turist". Ili} je, naime, 2003. kupio „Srbija turist" za 1,1 milion dolara, a tri godine kasnije Agencija je raskinula ugovor jer ameri~ki biznismen, navodno, nije ispunio ugovorne obaveze. Sud je, me|utim, na{ao da tu nije sve ~isto i Agencija je sada du`na da Ili}evoj kompaniji „Univorld" isplati tri miliona evra i milion dolara plus kamate. Ovo je, ina~e, tek jedan u nizu sporova koje je Srbija izgubila pred me|unarodnim arbitra`ama, a samo na ime „poravnawa” u nekoliko najpoznatijih slu~ajeva doma}i poreski obveznici }e morati da plate oko 120 miliona evra!? Uz to, neki procesi su jo{ u toku, a dosada{wa iskustva ne daju povod za veliki optimizam. Najve}i spor koji je Srbija vodila i izgubila bio je onaj pred Me|unarodnom arbitra`om u Parizu oko vlasni{tva u „Galenici" s biv{im saveznim premijerom, tako|e ameri~kim biznismenom Milanom Pani}em. Ako je za utehu, tu`iteq nije dobio tra`enih 600 miliona evra, ve} „samo" 50 miliona. Ali se zato pomenuti Srba Ili} dobrano ovajdio, jer je u drugom postupku, ovoga puta zbog slu~aja beogradskog „Putnika”, sud u Parizu nalo`io Agenciji za privatizaciju da mu plati 12,1 miliona dolara. Izgubqen je, treba li uop{te podse}ati, i spor u aferi „Satelit”, a dr`ava je po toj presudi izraelskoj kompaniji „Imiysat“ du`na da plati 35 miliona evra. Jedna od najpoznatijih arbitra`a bila je ona u Cirihu izme|u „PTT Srbija” i „BK trejda" Bogoquba Kari}a oko vlasni{tva u „Mobtelu”. Spor je zavr{en nere{eno, Samo smo ali je svako ro~i{te Srbiju ko{talo 50.000 evra. Ipak, zarada je bila mnogo ve}a. s „Mobtelom” Jo{ uvek je u toku spor pred Me|unaroddobro pro{li nom trgovinskom komorom u Parizu izme|u Vlade Srbije i konzorcijuma "AlpinaPor", u vezi sa izgradwom autoputa Horgo{ Po`ega. Austrijanci tra`e obe{te}ewe u iznosu od 71 milion evra.

Svemuovometrebadodatitro{kovekojeSrbijapla}a advokatimakojijepredovimarbitra`amazastupaju.Naprimer, samousporu„Satelit”,zastupnicisupla}eniokomilionipo evra.Malolijenaovuskupo}u! n Vladimir^vorkov


6

dnevnik

nedeqa22.maj2011.

ad je pre dve godine ameri~ka-indonezijska manekeneka Manohara Odelia Pino,uzpomo}singapurskepolicije,pobegla odsvogsupruga princa malajske dr`ave Kelantan Tengkua Temengonga Mohamada Fahrija,optu`iv{igadajuje“tukao, silovao i maltretirao”, ~inilo se da joj je poverovao ~itav svet. „Verovala sam da nijedan normalan ~ovek ne bi mogao u~initi ni{ta sli~no. Delovi mog tela jo{ su pod o`iqcima„, izjavila je tada novinarima Manohara,otkriv{iimidaje udajomza princa godinudanaranije,uwegovom„zlatnomkavezu”postalaseksualnarobiwa. Moderna antibajka, ~ijim je razotkrivawem (ne)su|ena princeza udarila u jedan od najve}ih tabua u nekom konzervativnom dru{tvu,zadodirnuta~kusa sli~nim pri~ama {irom sveta, ima, naravno, jedinonasiqesupru`nika-tiranina,uzkoje,obi~noidui bedaisvakidrugijad.Balkaniu tomsmisluimasvojespecifi~nosti,nesamokadjere~oSrbiji, pa se svakisistemati~anprilazovoj temipokazujekao–klizavteren. ^ak i stru~waci koji se bave istra`ivawem ove problematike te{ko mogu da procene relaciju „tamnebrojke“iprijavqenihslu~ajeva, dok predmeti pokrenutih krivi~nihpostupakanisunimarkiraniusudskojstatistici. U najve}em sudu u ovom delu Evrope,beogradskomVi{emsudu, ka`u da „ne vode posebnu evidencijuopredmetima slu~ajevasilovawaubraku,takodabizapribavqawe podatka o wihovom broju moralidapregledajusvepredmete silovawa,awihimamnogo“.Ipak, jedanodnajdrasti~nijihslu~ajeva unovijevreme, odonihokojimase ~ulo u {iroj javnosti Srbije, zabele`en je u Kragujevcu 2008. godine, kadjepolicijauhapsilajednogme{tanina zbogsumwedajeu porodi~nojku}i,naponi`avaju}i na~in, silovao svoju suprugu u prisustvu wihove maloletne }erke,tedaihjedr`ao24satazakqu~aneuku}i,pretio im sekiromi psihi~kiihmaltretirao. Utokuovogmeseca policijaje, pak, uhapsila jednog Leskov~anina zbog sumwe da je zlostavqao i silovao svoju suprugu s kojom je `iveo u vanbra~noj zajednici, a sli~anslu~aj jezabele`enipro{le godine u Novom Sadu. Sagovornici„Dnevnika“,psihologSawa]opi}izViktimolo{kogdru{tva Srbije i advokat Neboj{a Milosavqevi},ukazuju nato daje nasiqeuporodicikodnas, kaoi drugim zemqama u okru`ewu, ali i {ire, sve do zemaqa zapadne

K

T E M A  „ D N E V N I K A ” :  SEKSUALNO NASIQE U BRAKU – PAKAO I U „ZLATNOM KAVEZU“ I U KOLIBI

Ven~aniprstennije dozvolazasilovawe Evropeisveta,uprili~nojmeri rasprostraweno. Oni smatraju da je, pored demokratizacije dru{tva, iemancipacija`enebitno uticala na to da se u krivi~nom zakonodavstvu, me|u krivi~nim delima,na|ei nasiqeuporodici, a kao atak na polnu slobodu prepozna i silovawe u braku. Sama inkriminacijatihoblikanasiqa je,dodajuna{isagovornici, svojevrsnaporukadru{tvudanasiqeu porodicinijeprivatnastvarida jejednakokaoisvakodrugonasiqekojesede{avaizvan~etirizida. Psiholog Sawa ]opi} navodi da se, prema istra`ivawima posledwih godina, mo`e primetiti ve}a spremnost `ena da nasiqe prijave dr`avnim organima i zatra`epomo}ipodr{ku. –Viktimolo{kodru{tvojeprviput 2001. godinenateritoriji cele Srbije sprovelo istra`ivaweonasiquuporodici,aunutar wega bilo je pitawa i o seksualnom nasiqu. Potomjesproveloistra`ivawe 2009. godine po istoj metodologiji,alisamonapodru~ju Vojvodine. Drugo istra`ivawe sprovedenojeuokviru modelasve-

jima se `ene izla`u. Tu se misli na emocionalno nasiqe, ekonomskonasiqekojejeveomaprisutno, kori{}eweraznih mu{kihprivilegija, izolacije, onemogu}avawa kontakata `eni sa ~lanovima porodice,prijateqima,kolegama...

Patologija zlo~ina Advokat Neboj{a Milosavqevi} ocewuje da je „nasilni~ko pona{awe imanentno patolo{koj svesti i patolo{kom tipu li~nosti“. –U profesionalnojkarijeri, kadjere~oodbraniokrivqenihzakrivi~nadelaprotivpolnihsloboda,integritetatelai li~nosti, uglavnomsamimaoslu~ajevegdejetapatologijabila presudnadabi sevr{ila krivi~na dela,pasepostavqapitawe dalionitrebadasele~e,iliihtrebaizolovatiistavitiukavez–ka`eMilosavqevi},napomiwu}idakadasusamiizvr{iociupitawu,uosnovipravilanema,alidaseipakmo`ere}i daseuporodicamaalkoholi~araiqudisasocijalnimpona{awemmnogo~e{}epojavqujuitakvakrivi~nadela. obuhvatnog suzbijawa nasiqa nad `enamauVojvodini,a nosilac tog projekta je Sekretarijat za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polovaAPVojvodine –obja{wavaSawa]opi}. Powenimre~ima,ovoistra`ivawe je pokazalo da je otprilike svaka druga `ena u Vojvodini do`ivela neki oblik psihi~kog nasiqauporodici,usmislurazli~itihoblikakontrolnihtaktikako-

–Ispoddesetposto ispitanica su rekledasuuporodicibileizlo`enenekomviduseksualnognasiqa, a u okviru tog procenta je wihoko10posto navelo dajebilo silovano. Miipaksmatramodaje podatak o seksualnom nasiqu diskutabilanusmisludagamoramo uzetisrezervomjerverujemodaje ovajproblemustvarnostidaleko rasprostraweniji, ali da, kad se govori o seksualnom nasiqu unu-

tar porodice, postoji tabu, da se ono zata{kava.Tako|e,neke `ene imaju problem da neko pona{awe svog partnera ili supruga prepoznaju kao seksualno nasiqe i da moguotompona{awukaotakvom dagovore.One~esto smatrajudaje prosto wihova obaveza u braku – daimajuintimneodnoseiprotiv svojevoqe,{toponekoj{irojdefiniciji jeste neki vid seksualnognasiqa,alionetomo`dane}e ni do`iveti kao takvo i ne}e o wemu ni govoriti – ka`e Sawa ]opi}. Usvakomslu~aju,bezdrugihpovezanih podataka je veoma te{ko govoritiotomekolikijeprocenat prijavqenih slu~ajeva doveo do postupka. Jer, kako obja{wava na{asagovornica,“javnitu`ilac mo`ekrivi~nogonitipo~inioca silovawa u braku samo ukoliko `rtvadasaglasnost“. Porodi~ni odnosi su veoma kompleksni, paje,pore~imapsihologa, gotovosigurnodase`ena, ~ak i ako je prethodno prijavila supruga, ne}esaglasitiswegovim gowewem ako nema adekvatnu za{titu i alternativu kuda da ode, gde da se sakrije i da povede decu…^estojeekonomskizavisnai zbog egzistencijalnih problema nije u mogu}nosti da napusti nasilnika.

– U ukupno otkrivenom kriminalitetu,seksualnidelikti~ine ispodjedanposto,{tosignalizuje dajetamnabrojkaverovatnovelika, alidasetadelate{kootkrivaju i retko prijavquju zato {to su`rtveunezgodnojpoziciji.Jer,

Advokat Neboj{a Milosavqevi}verujedakodnas,igeneralno u dru{tvima poput na{eg, `ene kojeubrakutrpenasiqepaisilovawe,obi~noosvemu}ute. – Osim u literaturi, nisam imao prilike da ~ujem da je u stvarnom `ivotu `ena silovala mu`a ili mu{karca s kojim je u emotivnojvezi,iliuop{teubilo kojoj drugoj relaciji – ka`e nam Milosavqevi}. U na{em dru{tvu, kad je re~ o bra~nom nasiqu koje obuhvata i krivi~nodelosilovawa,`enesu, nagla{ava advokat, i daqe veoma izlo`ene, a u ranijem periodu su bile velike `rtve, sve dok sa emancipacijomipaknisuskinuti odre|enitabui. –„Pandorinakutija“ nasiqau braku obi~noseotvaraprilikom razvoda. Tek onda – navodi advokat Milosavqevi} – isplivaju sve negativne stvari koje je taj brakimao,okojimaje`ena}utala,zbogmorala,tradicijeimentaliteta. Kod nas je `ena mnogo trpelaibilamaltertirana,pre`ivqavala razne ru`ne stvari, uztoisramotuusredini,sramotudatoizneseujavnostzbogdece izbogporodice. Po wegovoj oceni, procesuirawe krivi~nog dela silovawa je kompleksno,jer, kakoisti~e, „generalno je te{ko dokazati da li se uvek radi o silovawu, da li je do{lo do upotrebe sile ili do ozbiqnepretwesilom“. – Krivi~ni zakon i krivi~ni postupak ne prve razliku izme|u krivi~nogdelasilovawaisilovawaubraku.Zadokazivawesilova-

Krivi~nizakonikrivi~nipostupakneprave razlikuizme|ukrivi~nogdelasilovawa isilovawaubraku ukoliko nema drugih materijalnihdokaza–a~estoihnema–nekakosesvesvodinatodajekqu~noukrivi~nompostupkusvedo~ewesame`rtve–upozoravaSawa ]opi}.–Sdrugestrane,uslu~ajevima koje `ene prijave i do|e do postupka, `rtve nisu u dovoqnoj meriza{ti}ene oddodatne, sekundarneviktimizacije. Naime,ipolicijaitu`ila{tvoisudtra`e da`enaponekolikoputaponovi svojiskaz,{tonijelako kadajer re~onasiqu,naro~itoakojere~ one~emu{tosede{avaunutarporodice, gde postoji strah, sramota... Tosve stvaravelikipritisak imo`edadovede dotogada`ena i ne`elidasvedo~i,{tozaposledicumo`eimatiobustavu postupka i da se u~inilac na kraju i ne osudi.

wa usu{tinimo`edabudepresudnove{ta~ewepsihologaipsihijatara.Jer,ve{tacipoma`uisudui braniocudasagledajupravusu{tinuizvr{ewakrivi~nogdela–navodisagovornik„Dnevnika”. Stav advokata Milosavqevi}a je,ina~e, da „zatvorskakaznanije jedinameradasezadovoqipravda, jerjeuslu~aju lica usferipatologije,potrebnaimerabezbednosti i le~ewa radi prevencije recidiva.“ –Pristalicasammi{qewa,dominantnoguteorijiprava,davisinakrivi~nesankcijenezaustavqa rast kriminala – zakqu~uje Neboj{a Milosavqevi}. – Kqu~ je u prevenciji, edukaciji, ekonomskoj situaciji i ukupnom stawu u dr`avi. n Jaska Jakovqevi}

U ANALE NAJSTARIJE SRPSKE GIMNAZIJE UPISANO I JEDNO KINESKO IME – FANG JUEN

davnosmoprestalidana na{imulicamaqubopitqivim pogledima pratimoKineze,kojisunam,zbogtrgovine,postalisugra|ani.Otuda vaqda i pojava mladog Fang Juena,kojisevisinomizdvajaodsvojihsunarodnika,ugradskomautobusunaputudoSremskihKarlovaca, ispred i u blizini najstarijesrpskegimnazije,neizaziva nekuposebnupa`wu.Akojeboravak gra|ana najmnogoqudnije zemqe na svetu kod nas postala

O

uobi~ajena stvar, to da Kinez predaje u ~uvenoj Karlova~koj gimnaziji je, mora se priznati, ipaknovina.Uprvimdecenijama postojawaprofesorisubilimahomstranci,aliizevropskihzemaqa,no odpro{legodineuanale{koleupisanojeiimejednog Kineza. U novembru je direktno iz grada Kunming u provinciji Junan,naosnovusporazumaKine i Srbije u oblasti prosvete i kulture,uKarlova~kugimnaziju kao predava~ do{ao dvadesetpe-

togodi{wi Fang Juen. U timu s profesorkomQubicom^udanov, Fang predajekineskijezikprvoj generacijikarlova~kih|aka. Naime, uz svesrdnu pomo} kineske ambasade u Beogradu i dozvolu na{eg Ministarstva prosvete,unastavniplaniprogram uvr{ten je pro{le {kolske godine i taj jezik. ^udanov i Juen podelilisuposao. Onsa|acima ve`ba pisawe karaktera i izgovor, da bi oni {to pre progovorili,{tojevelikaprivilegijau

Most prijateqstva - simfonija srca Takmi~ewe iz poznavawa kineskog jezika „Kineski most” odr`ano je ju~e na Filozofskom fakultetu, premijernouNovomSadu,iakoseuSrbijiodr`ava od 2006. godine. U~estvovalo je oko15studenatasanovosadskihibeogradskihfakulteta,abilisupodeqenipremanivoimaznawa.Kakojenavela prodekanica za me|unarodnu saradwuinastavuIvana@ivan~evi}-Sekeru{, takmi~ewe je okupilo studente razli~itih profila sa raznih fakulteta.Napomenulajedajeovajkursprvi putpokrenutpro{logseptembrainajavilanoviodnarednogsemestraipotencijalnootvarawekonfu~ijanskogcentra.Pobednik idedaqenafinaleuKinukoje}eseodra`tiu u julu, dok drugoplasirani ide kao posmatra~.

Takmi~ewe je otvorio ambasador Narodne republikeKineuSrbijiVei\inghuakojijerekao da je tema ovog doga|aja „Most prijateqstva-simfonijasrca”. A. J.

izu~avawu ovog jezika. Profesorka ^udanov zadu`ena je, pak, za gramatiku i ostale segmente nastave. –Zavr{iosamFakultetzame|unarodnibiznisiekonomijuiu Institutu Konfu~ije saznao da postoji mogu}nost zapo{qavawa u stranim zemqama – pri~a nam FangJuen.–Oniorganizujuobukuzaprofesore,odnosnosveone kojiimajupotrebnoznawea`eleli bi da odu u strane zemqe i {ire kinesku kulturu i jezik. Ukoliko na testirawu dobijete zadovoqavaju}u ocenu, postajete predstavnik Instituta u inostranstvu. Tamo sam ~uo za Karlova~ku gimnaziju i mogu}nost odlaska u Srbiju, prijavio se i, evo,do{aodapredajem. Fang je sme{ten u studentskomdomuuNovomSadu,za{ta se pobrinula Vlada Vojvodine. Wegovim dolaskom Karlova~ka gimnazijapostalajeprva{kola uSrbijikojaimalektorakineskog jezika. Nema ga ~ak ni Filolo{kagimnazijauBeogradu,u kojoj se od 1994. godine izu~ava kineski. –Jakomisesvi|a{tosu|aci ovdetakoopu{teni,pri~qivii zainteresovanizanastavu–ka`e Fang.–Atmosferana~asuovdei kodnasjepotpunorazli~ita.Nemabitnerazlikeuorganizaciji

Fang Juen i wegovi u~enici

nastave, ~asovi traju 45 minuta, broj~asovautokudanainedeqno je otprilike isti. Ono {to je druga~ije jeste odnos profesora i |aka. Kod nas vlada stroga disciplina.Kadprofesorpredaje, |aci, pogotovo sredwo{kolci, nesmejudaprogovore.Vladajusavr{enati{inaimir,nemapri~e,odlazakautoalet.Profesori suveomastrogiiprilikomispitivawa i ocewivawa. Kod nas, ina~e,osnovna{kolatraje{est godina i posle toga se pola`e test za upis u sredwu. Sredwo{kolsko obrazovawe se sastoji oddvanivoapotrigodine.Posle zavr{enogprvog,obaveznojetestirawe za upis u vi{i nivo {kolovawa. Pre dolaska Fang nije ni{ta znaooSrbiji.Predputjepo~eo da~itaosrpskojistoriji,obi~ajima, ekonomiji... Prvo {to je, ka`e, primetio kad je sleteo na

beogradski aerodrom jeste zelenilo,kojegimauizobiqu,itomu sejakodopada,jerjeuKinisada malodruga~ijaslikakadajepriroda u pitawu. S velikim zanimawem posmatra sve oko sebe. Pored prirode, odu{evqava ga opu{tenostna{ihqudi,nakoju nijenavikaouKini.JakojezadovoqanboravkomuSrbijiipriznaje da nije o~ekivao da }e mu bititakolepo. – Ovde se na svakom koraku ose}a opu{tenost, qudi su raspolo`eni i veseli. Veoma sam zadovoqan i time kako su me prihvatili u kolektivu – ka`e nam Fang. – U~im srpski i moram re}i da je prili~no te`ak jezik, te`i je od engleskog na komsesporazumevamsa|acima. I priznajem da bih voleo da i dogodine radim u Karlova~koj gimnaziji. n Zorica Milosavqevi}


nedeqa22.maj2011.

c m y

dnevnik

7

DOMA]I STO^ARI MORAJU PO^ETI DA DRUGA^IJE VODE FARME, PORU^UJE GENERALNI MENAYER KANADSKOG „AGRI PRODUKTSA”

Razmi{qatiuSrbiji naameri~kina~in X

aba srpskoj poqoprivredi i srpskom sto~arstvu i pomo} dr`ave i nove agrarne politike ako srpski farmer ne promeni na~in razmi{qawa i ne shvati da se iz blata mo`e izvu}i samo ako ide u korak sa svetom. A zakora~iti mora najja~e {to mo`e, jer kaska dobrano. Za onim najboqim – nekoliko decenija. – Srpski farmeri mahom koriste sisteme i objekte i rade onako

kako se u Severnoj Americi radilo pre 40 godina. To svet odavno ne prepoznaje – ukazuje u razgovoru za „Dnevnik” Kanarm Rej Markovi}, generalni menaxer kanadskog „Agri produktsa”, jednog od najve}ih svetskih proizvo|a~a opreme i genetskog materijala. Elitnu genetiku u govedarstvu i sviwarstvu, savremene objekte i opremu za sviwarske, govedarske i `ivinarske farme koje ukqu~uju kompjuterski kontrolisanu ventilaciju, automatizovane hranilice, pojilice, grejawe... mogli su srpski poqoprivrednici ovih dana videti na Novosadskom sajmu, gde je ova kompanija izgradila autenti~nu kanadsku farmu na 150 kvadratnih metara.

– Mi jesmo najve}a kompanija na svetu u ovoj bran{i i poslujemo i u Americi i u Evropi, ali to ne zna~i da ne poma`emo malim proizvo|a~ima. Naprotiv, verujem da i srpski farmer mo`e da unapredi proizvodwu, da se modernizuje, prihvati nove standarde i shvati da mora da po~ne da vodi farmu na nov na~in i da druga~ije razmi{qa o svemu. U tome ne treba da se oslawa na dr`avu i ~eka takvu vrstu pomo}i – ka`e Markovi}. – Reci-

mo, u Severnoj Americi je tako. Postoji banka i postoji mlekara i klanica koja }e od farmera da kupi sviwe ili mleko. Dr`ava nema veze s tim, jer sve je u privatnim rukama. Ona poqoprivrednom proizvo|a~u mo`e da pomogne samo tako {to }e da ukine neki porez, na primer PDV za nabavku, i donese razne poreske olak{ice. U svakom slu~aju, i to {to rade u kompaniji „Agri produkts” ili u nekoj sli~noj, dostupno je svim proizvo|a~ima u Srbiji. Naravno, razli~ite su potrebe farmera, obim posla, ali su{tina je u na~inu razmi{qawa, nagla{ava na{ sagovornik. – I u Srbiji „na{a pri~a” mo`e da pro|e ako qudi po~nu da razmi-

{qaju na severnoameri~ki na~in, a to zna~i da im je imperativ uvo|ewe novih tehnologija i pove}awe profita. Ne treba razmi{qati o tome da li je ne{to skupo tog momenta ili nije, jer ako ne platite na mostu, plati}ete na }upriji. Poslujemo u brojnim evropskim zemqama i vidimo da qudi druga~ije razmi{qaju u Evropi i Srbiji. Ovde pitaju: koliko ko{ta? Ako odgovori{ - sto dinara, oni ka`u ima za 60! Me|utim, ne shvataju da za tih 60 dinara kupuju par~e drvata koje skupqa bakterije. Ali on je zadovoqan {to je u{tedeo i ne shvata da }e vrlo brzo da u|e u problem i izgubi i tih 60 dinara – obja{wava Markovi}. Ako zanemarimo mentalitet i ~iwenicu da u Srbiji jo{ uvek svi u~esnici tr`i{nog lanca ne razmi{qaju tr`i{no, ipak se mo`e re}i da na{a zemqa ima i prednosti od kojih mo`e da ima vajde ako ih pametno iskoristi, zakqu~ujemo iz razgovora sa Markovi}em. – Srbija ima jeftiniju radnu snagu. Uz to, ne postoje kvote kada je re~ o prodaji poqoprivrednih proizvoda. Zna~i, koliko proizvedete, toliko teoretski mo`ete i da prodate, {to u Severnoj Americi nije slu~aj. Tamo ste ograni~eni u proizvodwi: koliku kupite kvotu, toliko mo`ete robe da prodate – navodi Markovi}. Kako ka`e, zadovoqan je nastupom na Sajmu jer je bilo mnogo zainteresovanih za proizvode kanadske kompanije. U Srbiji su, veli, ugovorili poslove od 50 miliona dolara, a na{i su farmeri uzimali opremu, ugovarali renovirawe farmi sviwa, izgradwu govedarskih. Naravno, uz kanadsku genetiku, na ~emu, obja{wava Markovi}, i jeste akcenat u krugu „od praseta do klanice i od teleta do mlekare”, koji je „Agri produkts” zaokru`io. n Sla|ana Glu{~evi}

Marijana Miqkovi} izabrana je za najlep{u devojku ovogodi{weg Poqoprivrednog sajma

ZAVR[ENA NAJVE]A POQOPRIVREDNA MANIFESTACIJA U REGIONU

Sajampokazaodaagrar izlaziizkrize a Novosadskom sajmu ju~e je zavr{en 78. me|unarodni poqoprivredni sajam na kojem se predstavilo oko 1.500 izlaga~a iz Srbije i 60 zemaqa sveta, re~eno je na ju~era{woj konferenciji za novinare. Po re~ima generalnog direktora Novosadskog

N

a u odnosu na pro{lu godinu je vi{e i izlaga~a i posetilaca – rekao je Vasi}. – Manifestacija je bila izuzetno kvalitetna i za privrednike i izlaga~e uspe{na jer su ostvareni mnogobrojni kontakti i uspostavqena poslovna saradwa.

Sremica Mis Poqoprivrednog sajma Mis ovogodi{weg 78. me|unarodnog poqoprivrednog sajma, po odluci `irija, je Marijana Miqkovi} iz Rume. Pobednica takmi~ewa, koje su organizovali Novosadski sajam i kompanija „Mis JU”, dvadesettrogodi{wa Rumqanka dobila je stipendiju za studirawe na privatnom fakultetu u Beogradu i direktno se plasirala u finale izbora za Mis Srbije koje }e se odr`ati slede}eg meseca. Za prvu pratiqu `iri je proglasio Branislavu Mandi} iz ^uruga, dok su mesto druge pratiqe podelile Nata{a Stojkovi} iz Ka}a i Ivona Bijeli} iz Novog Sada. Q. M. sajma Gorana Vasi}a, za osam dana koliko je 78. me|unarodni poqoprivredni sajam trajao, priredbu je posetilo oko 300.000 qudi, veliki broj stranih privrednih delegacija i poslovnih qudi. – Me|unarodni poqoprivredni sajam krenuo je uzlaznom linijom,

Zemqa partner 78. me|unarodnog poqoprivrednog sajma bila je Portugalija, a ambasador Portugalije u na{oj zemqi, Lui{ de Almeida Sampaio, ukazao je da je u~e{}e i partnerstvo Portugalije na ovogodi{wem sajmu rezultat strate{kog opredeqewa Vlade Portu-

galije i deo planirane ekonomske politike. – Portugalija svoju ekonomsku budu}nost vidi u internacionalizaciji, a Zapadni Balkan kao naredno podru~je u tom procesu i posledwu etapu {irewa Evropske unije, i na{e u~e{}e na Poqoprivrednom sajmu je baza za produbqivawe ekonomskih odnosa dve zemqe – rekao je Sampaio. ^lan Izvr{nog odbora Novosadskog sajma Bojan Gaji} ukazao je da je Me|unarodni poqoprivredni sajam jedini u regionu koji je ove godine zabele`io rast, {to je pokazateq da poqoprivreda izlazi iz krize. On je rekao i da je na sajmu prodato vi{e od 300 traktora, da su sklopqeni veoma vredni ugovori, a realizacija obavqenih dogovora usledi}e posle ove manifestacije. Po wegovim re~ima, ve} sad su mnogi izlaga~i najavili dolazak slede}e godine, pa se mo`e o~ekivati nastavak trenda rasta ove manifestacije, a zemqa partner 79. me|unarodnog poqoprivrednog sajma bi}e Austrija. n Dobrila Mla|enovi}

ZEMAQSKI DANI TEKU

T

O~ajawa–io~arawa

e{kojeste}ipravogdruga,aizgubitiga–toje barlako,vi{enego{tobismovolelidaznamoinego{touop{temo`emodapretpostavimo.Aondasenajednomjavqa-ra|a,buja,osvajaiprekrivavas,ivasiceosvetokovas-ne{to{tojejakolakoste}i,ate{kogaseotarasiti,daklesasvim suprotno od dobrog druga, dobre `ene, dobre dece, dakle i dobrog `ivota uop{te, javqa se o~ajawe. I wegove varijacije. Vi polako otkrivate sva wegova lica,svakidanvampoka`esvewegovemanifestacije,vi{akrazumaivi{akinformacijadonosivamsamovi{ako~ajawa,u~inivamsedasemo`eteuzdati samouosekuiplimu,jerowimavodira~unanekoko nijesaovogsveta,dakle–blediMesec.AondasesetiteionogVladikinogvapaja,onadvawegova~uvena stiha: „Nadamnomjenebozatvoreno, Neprimamipla~a,nimolitve.“ Pogotovoakostenarepu„talasaistorijskihokolnosti“, talasa koji su pokrenuli va{i veseli prethodnici-bekrijekojisudecenijamaprimalimitosamodanervirajuiprkoseRusimaiostalimaizVar{avskogpakta.Pasusekrozmnogedecenijepro{log vekaprovuklineznaju}i{tarade,nenau~iv{idaradebilo{ta,apogotovotekinasdanau~e.Zatosmo ihikaznili–(za)ostalismoistikaoioni.Atako}e ina{aunu~adnaskaznitiiprokliwati,~imshvatei progledajuividedali~enanas. Pa}enas,siroti,ipitati:za{tosuioniostali takogrdnozaostali?Pazato,milimoji,{tonanas li~ite.Nebivatou`ivotuda„vranarodisokola,a sokovranu“,tobivasamoupesmamaitoonihute{iteqskimilicemernim,zarobovawapodTurcima.Pesmamakojenasneute{ne–te{eineoprostivonam– pra{taju. I uvek nalaze opravdawe za ono {to se opravdatinemo`e.E,ba{tusekrugzatvaraitad nastupao~ajawe,taopakabolestilidugostawe,koje sesamosobomhraniiusebegleda. IondanamserodiNole,kaolekiz„Bajerove“apoteke,kaoantibiotikprotivjektike,kaoonaj~udesni izum Luja Pastera, da se spasi svaka kera. Rodi se Novak\okovi}iblagomajci{togajerodilainarodukojigaje,nikrivnidu`an,dobio.Dobiogakao plimu,ilibarlavinuneku.Imisad`ivimowegov `ivot,znamodave}imadesetinemiliona,se}amo seikadjeprvimilionstekao,znamodajepametani lepovaspitan...iznamodajenajboqinasvetu,ej,malijeovajsvetkolikojevelikina{Nole,svetoznamo,aikakodaneznamo,pasawimsmoisvimiodjednomnajboqinasvetu... Anajednomtakvomtalasuplimeioptimizmajaja{emve}godinama.NosemeivukumenesamoNole nego i svi ostali na{i \okovi}i, dakle svi na{i, srpskiprvacisveta.Jersvakomjenekoprvaksveta, samo{tosuvansportatirezultatimaweegzaktni,

merqivi i upadqivi. Meni je Du{anKova~evi}prvaksvetaukwi`evnostidramskoj,kao{tosuto donedavnobilionajirskiSemjuel BeketilirumunskiE`enJonesko, menijerecimo@eqkoLu~i},na{ tenorizwujor{kogMetropolitena, ba{ kao (i ina~e ve} pokojni) Lu~ano Pavaroti, kao {to mi je mojasestraMilicaboqanegisamaMonseratKabaqe.Uposledwih {estdanavideosamumomgradu20qudikojisumi va`nijiodTomasaManaiTolstojazajedno–jersui ja~iiobrazovanijiodwih,paivideidobacujudaqe. Da,lakojewima,onisuseispelinale|atihdivova. Paetoba{nekakoonove~ekad}eNoleugasitiNadala, a obasjati sve nas (pre)ostale, novu kwigu je predstavqalaVladislavaGordi}-Petkovi},anekmi nekodoka`edaonanijenajpametnija`enaumomnarodu,maw’akotonijewenatada{waivazda{wapromoterkaQiqaPe{ikan,ilidataistaVladicanije prvina{anglista,maw’akotonijedrugiwenpromoterteve~eri,prof.drZoranPaunovi},prevodilac Yojsa.Drugove~enasjedolaskomuNovosadskiogranakSANUpo~astvovaoMiroslavJosi}-Vi{wi},Staparacsa30kwigaiNinovomnagradomzaroman,ao wemubesedioMihailoPanti},na{Skerli}XXI veka. Unedostatkudokazadr`imihzaprvaperasrpske,a u svom vi{ejezi~kom neznawu, i svetske kwi`evnosti.Ilijetajprvaksvetaipakameri~ko-srpskipesnik^arlsSimi},kojinasjepo~astvovaotre}enovosadskeve~eri,aupublicimuje,unovomKulturnom centru,sedeonajva`nijisrpskipripoveda~XXI veka VladimirPi{talo. Nemo`ese,rekoh,egzaktnogovoritikojeodwih ve}i,ilkoponajve}i,madaniusportunemaegzaktnihmerila,dalijenaprimernajboqisrpskisportistaNole,ilionajPredragStojakovi}izNBA.Nigde tonijeba{takojednostavnomerqivo,pamiizato naovimkwi`evnimve~erimainapozori{nimpredstavama~estodo|edasamme|usamimprvacimasveta.Ilibarme|uprvacimatihwihovihsvetova,ali kakvihsamosvetova-kojeoniusebiisasobomnose i bacaju ih prema nama u albumima, slikovnicama, herbarijuma, kajdankama, partiturima nota i kwi`evnimspisima{tose,upakovaniukorice,dokotrqajupredna{enoge,kaojabuka. Isviondapo`elimodaimiimamotesveske,kajdankeiskicen-blokove,ba{kaoina{adecarekete imajice,danawihovogNoletazali~e.Asvibismosamojedno,dakadonojo{maloporastemo–budemoprvacisveta!Itakoseuonojstra{nojre~iizdana{wegnaslovanajednompromenisamojednoslovoi ono„o~ajawe“gotovoneprimetnopre|e,paseipren \or|e Randeq tvoriu„o~arawe“.


nedeqa22.maj2011.

ERVIN KATONA OPRAVDAO ULOGU FAVORITA NA NADMETAWU SNAGATORA U NOVOM SADU

TitanizSubotice opetnajja~i

S

Povuci-potegni, `uqevi ne ginu

Tri takmi~ara iz Srbije

Da se zna ko je najja~i: Ervin Katona na pobedni~kom postoqu

metara i podizawe automobila „nisan xekija”, te{kog oko 1,5 tone. U prve tri discipline Ervin Katonajebioubedqivoprvi,apo-

sebnoseistakaoupodizawudebla gdejesa22„izba~aja”oboriosvetskirekorduovojdisciplinikoja seredovnonalazinaprogramutakmi~ewa“Strongmen”. Ono{tosemoglovidetitokom celodnevnog takmi~ewa jeste da me|u ovim kr{nim momcima osim jakog takmi~arskog duha, vlada i me|usobnasolidarnostipo{tovawekojeseretkovi|ame|usportistima. Iako izgledaju zastra{uje}e sna`no i u svakoj disciplini daju svoj maksimum, uvek bodre jedandrugoga,razmewujurekvizitei opremu i ispoma`u se u sanirawu lak{ihpovredakojesvakiodwih zadobijetokomjednogovakvogtakmi~ewa. Prema re~ima jednog od treneraovihsnagatora,svakotakmi~ewe ostavqa traga na wima u vidu velikih i brojnih `uqeva, mawihive}ihi{~a{ewa,istegnu}a i sli~nih sportskih povreda zbog ~ega je strongmenima nakon

UzErvinaKatonuna{uzemqusupredstavqaliiRadojicaMarinkovi}iIgorMitrovi},ame|utakmi~arima“Strongmen”-auNovomSadu bili su jo{ Ximi  Laurejs (Belgija), Anti Maurujervi (Finska), AgrisKazelniks(Letonija),MartinVildauer(Austrija),JohanesArsjo([vedska),Ser|oRoman~uk(Ukrajina),Na|Ako{(Ma|arska),GolierBrano(Slova~ka)iMatVanat(SAD). svakog nastupa potreban odre|en periodoporavka. Specifi~nesuipripremeovih gladijatora, koji nastavqaju tradiciju ovog sporta, nastalog jo{ pre 500 godina u [kotskoj, gde su pripadnici kraqeve li~ne garde otpo~elisredovnimnadmetawima udisciplinamakojesuveomasli~nedana{wim.Naime,tokomintenzivnih priprema za takmi~ewe svaki od wih, ne ra~unaju}i te~nost,dnevnopojedeoko3kilograma hrane, uglavnom veoma visoke energetskevrednosti,{toine~udi,akoseznadasvakogdananatreninzima podignu ukupno  30 do 40 tonaraznogtereta.Pobedniktakmi~ewa u Novom Sadu, Ervin Katona, trenutno je drugi na listi svetske “Strongmen lige {ampiona”.Ka`eda}emupobedanadoma}em terenu dati dodatni podstrek da u nastavku serijala poku{a da

^emuslu`i`ivot

ojepitawekojesam~uood {estogodi{waka, pre nekoliko dana. Nisam ni poku{avaodamuodgovorim,videobi dala`em,sramotabibilo. @ivotslu`izaslikawe.Danas susvifotografi,vaqdanemaxepa ukojemsenena|ebaremjedanaparatkojimo`edaslikuje.Kadgodje slikovawebiodoga|aj.Slikerisu biliposebansvet,tajanstveniqudikojisuumelidazaustave`ivot natrenidagaprodu`euve~nost. Kadgazdauku}ire{idase~eqad slikuje, to je bio dugoro~an plan. Prvosudivanilisaslikerom,kad biontomogoikad}edo}inared. Ondasevodilora~unadasvibudu ude{eni kako treba, de~urlija da nosemornarskaodelcaiu{tirkanesukwice,belezokneilakovane cipelice.Znaloseoma,jo{~imsu re{ilidaseslikuju,ko}edasedi a ko da stoji, kad sliker ka`e da budumirniididaglede. Ondak je `ivot slu`io qudima dadruga~ije`ive,vidisetoina slikama.Nasvakojodslikaiztog vremena vidi se red, po{tovawe, poslu{na i ~estita deca, `ene i snajkekojeznaju{tamu{kimisle i ne pitaju mlogo. Bude tu i neki {tenderscve}em,daukrasisliku. Neznamkolkojeko{taloslikovaweuto~estitovreme,al’setonijeradilo~esto.Mo`dazbogcenea mo`e biti da i zbog posla nisu

T

do|edotitulesvetskog{ampiona. –Dragomije{tosamostvario ovakavrezultatpredsvojompublikomkojajebilasjajnai`elimda se zahvalim svim u~esnicima koji suseodazvalipozivuisvimaonima koji su nam omogu}ili da ovde na Sajmu organizujemo ovo takmi~ewe–  rekao je Katona, koji je sa svojom marketin{kom agencijom bio suorganizator nadmetawa najja~ihqudinasvetu.Onjenajavio da}eposetiociNovosadskogsajma inarednegodineimatiprilikuda videnajja~emomkesveta.Celokupnisnimaktakmi~ewa“Strongmen” naNovosadskomsajmubi}eprikazannaDrugomkanalu„Jurosporta” kaoinajo{19nacionalnihtelevizija, {to zna~i da }e snimak iz Novog Sada biti predstavqen vi{emilionskom auditorijumu {iromsveta. n Niko Perkovi}

B O R O M

Na tim starim na{im slikama `ivot je slu`io da se ponosimo wime. Tako su nas slikeri i slikovali

N E

onosan je {to nema mobilni, internet koristi vrlo oprezno, slu{a BiBi-Si6i„navu~en„jenasnuker. Do pro{le subote nosio je stra{an dug prema saksofonisti De`euMolnaru,zbog~egasusemajstori zvuka okupili u „Studiju M”,kadajepredstavqenDe`ikin disk „^udna Ba{ta”. „Dug jer mi jepomagao,{tomisena{ao,uvek spreman, {to smo bili zajedno. Koncertjepro{aoupotpunojmedijskojti{ini.Stotinakqudije do{lo.Za{to,zbogNo}imuzeja, \okovi}aiMarija…?Uro{[e}erov na udaraqkama, Dujin na ’stenveju’, De`ika, Vlad Rus na gitari, ja na jo{ jednoj, Leka na laptopuimatrici,Fe|aRu{kuc na kontrabasu, kad mo`e takav sastavdaseokupiponovo?Vi{e nikada! Svi su to uradili samo zbogDe`ike,nematihnovaca...„, pri~a nam u hodu, tokom {etwe ~uvenimuzi~ar,pesnik,umetnik, arhitekta Predrag Vrane{evi}, dodaju}i da je koncert bio vrlo li~an, „ali `abokre~ina koju ti zove{Ravnicomnijehtelanida sedogodi”. SaznalismoidaNovosa|anin aktivno kuje novu muziku, a kada smo poku{ali da saznamo vi{e, rekao nam je: „Ne{to. Do kraja godine. Ne zna se, ni{ta se ne zna. Ja ti ni{ta nisam rekao – mo`da te la`u”, pri~a nam Vrane{evi}, kog prvo pitamo kako dagapotpi{emo? – Pe|a Vrane{evi}, penzioner. Jedno vreme nisam imao primawa, oti{ao sam se televizije, nismo sevoleli. l To je posebna pri~a... – Jednostavna: ja snimim And rl u (pok ojn i Brank o And ri}, prim. aut)triemisijeodpola sata,budeemitovanaprva i glavni urednik poludi, „{ta si to napravio, ovo da se obustavi smesta”. Ne mo`e tako! Jel’ su ulo`eni novci, jel’Andrlau`ivou„NS Tajmu”–tomoradaostanezabele`eno,dasezna da su qudi to uradili! Niko tamo nije bio kapacitet, kao {to nisu Andrlu kapirali, nisu niDe`iku.Oti{aosam, jedva su ~ekali da me se re{e,ponudilisumiot-

P

„Kofer~e” samo za qudeskare

[ O R O M

I N T E R V J U

[pijuni boq

D

ok su posledweg dana Sajma,u~esnicisabiraliutiske i polako pakovali izlo`enuopremui{tandove,naMawe`uNovosadskogsajmavodilase prava bitka titana, u kojoj se 12 qudeskara u takmi~ewu “Strongmenlige{ampiona”,borilozatitulu najja~eg ~oveka na svetu. Predstavnik Srbije, Ervin Katona iz Subotice, opravdao je ulogu favoritaiubedqivoosvojioprvo mesto nakon pet odr`anih disciplinaostaviv{iizasebeJohanesa Arsjaiz[vedskeiXimijaLaurejsaizBelgije. Nadmetawasupo~elau10~asova na Novosadskom sajmu ispred {tanda novosadske firme “VAIT”,vu~ewemtraktoramarke„puma155”,te{kogoko7,5tona,anastavqenasune{tokasnijenaMawe`u,gdesusesnagatorioku{ali ujo{~etiridiscipline,me|ukojimasupodizawe180kgte{kogdebla, no{ewe ~eli~nih „kofera” te{kih340kg,bacawetegaod25kg prekovisinskepreprekeod4,5do5

dnevnik

c m y

8

imalikadedaseude{avajuzaslikovaweidadangube.Bilojedosta jedna slika kad si mali, jedna kad krene dete u {kolu, kad narukuje jo{jedna,jednaven~anaijednakad mu brkovi pobele i kad samo sedi na {oru i ni{ta ne radi, kad mu stigneodmenaodmla|ih.Ceo`ivotupetslika,tamandasvestane idasesvevidi.Onoizme|u{taje bilo pi{e s unutra{we strane {ifowera.Tamonijebilofarbe ifloderaja,leposemoglopisati mastiqavom olovkom po goli{avomdrvetu.Tetetova`eidanastamostoje,malkosuta~kasteodcrvoto~ine, al’ nema ni jedne ta~ke da je napisana. Na taj `ivot niko ta~ku stavio nije, da jeste, ne bismo ga spomiwali i uzdisali za wim. Krupnim i neve{tim slovima i ~itkim brojevima na tom drvenomsvedo~anstvupi{ekadseko rodio,kadjekoumro,kadjekrava vodilabikaikrma~abrava,kadje opasivana kobila i kad je kogod skrjonoguiosto{antav. Narodjeoduvekteodaimasliku,dasevidiisutrakakavjebio onomad. Kanda da ih je po~elo da svrbizaslikovawejo{kadsuseu vodi ogledali, al’ nisu umeli da naprave slikerski aparat. Ni ogledalonijepomoglo,vi{ejebilo ko bijoskop il’ kontrola, da {togod ne stoji ukrivo. Oni {to su lepo crtali bili su daleko od obi~nog sveta, wih su pla}ali suvimzlatomdaimportretbudeko slika.Ka`udajeprvufotografijunapravionekiFrancuz,@ozef Nisefor Nijeps uz pomo} svetlostiikamereopskure,1826.godine. On je par~e pleka namazo te~nim rastvorom smola nekog judejskog bitumenaituriojetoutuwegovu kameru opskuru. Ekspozicija je trajala8sati.Tvrdequdidajeta fotografija (zovu je “Pogled na golubarnik”) sa~uvana. Na wu je, ka`u, nai{o 1952. godine istori~ar fotografije Helmut Gernshajm u zaostav{tini jednog botani~ara iz 19. veka kome je Nijeps pokloniotopar~epleka,kadmuje

biougostimauLondonu1827.godine. Falio se po svetu taj bracika Nisefor {ta je izumo, falili i wega, al’ samo dok ne zamakne za }o{ak.Poslesu,kadonode,divanilidajelepoto{toonradi,al’ fali tu jo{ {togod, nije to ba{ takokakoseonwimafalio. Naumiodrugideran,Francuski slikar,LujMandeDagerdamalko dopravitajplek.Prvojedivanio saNijepsom,dalbiseovajsrdiona wega,akomalkoprobadalumebo-

wime.Takosunasslikeriislikovali.Slikerjeuonovremeimoi pe~at, majstorski ispit, diplomu, pomra~inu di je samo on ulazio i dijeprvinasvetuvidio{tajena sliki.Slikerisuiutodobaumeli malko da doprave sliku, ko {najderi kad skroje odelo, pa da boqestoji,malkojo{dodajufatelina i poja~aju cvi{nu a s druge stranemalkopopuste.Takoislikeri, malko doprave, da svi budu lepi,konasliki.Najnestrpqivi-

Kada doma}in odlu~i da se ~eqad slikuje, to je bio dugoro~an plan

qe.Kadmujeovajklimnoglavom, izvadio Luj {taniclu sa svojim {pecijamaidodomalkosolisrebra i dobio prve fotografije na posrebrenojplo~i1837.godine.U todobasenikudnije`urilo,idve godineposle,19.avgusta1839.Dageruzmefijakeriodeufrancusku Akademiju nauka, da im se malko fali{tajeuradioida~ujudaje re{iosvetodapoklonisvetu,al’ bi volo da to zovu dagerotipija. Taj dan se smatra ro|endanom fotografije. Posle je sve bilo lak{eal’malkopomalkoifotografijajeo~lauo~in. Dajeznaokako}emodanasslikati `ivot, garant taj gospon Dagernebinisedoufijaker. Na tim starim na{im slikama `ivot je slu`io da se ponosimo

jepitaweiztogdobajebilo:Kako smoispali?Kandadagaondakba{ inisudobrorazumelinioni{to supitalianislikeri. Idem tako {orom, pa zavirim krozpenxerodpraznihku}a.Pokupila bra}a sve {to je moglo da se odnese, poskidali i floderovana sobna vrata, fijoke na iski}enom kredencu povadili, ni jednog staklavi{enema,semonogpolupanog naramusaslikama,{toukrivovisinazidu.Gledaliihtina{istari, sa slika, {ta rade i kako razvla~eiondak,kodaimjenekogurnoprstuoko,moradajezatoipuklo staklo. Sve su razvukli, sem slika.Enoih,pome{alesekokartekoco{ke,jednaprekodrugeuramu,izapolupanogstakla.Onimek{ikodasusesakriliizaonih{to

}ute,danegledajubrukuisramotu. Imaidvetri{tosuispaleizrama,jednojsu}o{akpojelimi{evi, alsamomalko.Imi{evisuo~li, odstarihslikalebanema,nemo{ se od tog najesti a drugo vi{e ni{tanema.Svejeo~lo.Sadjo{samo dapadneplafonpadasaraniislikeigotovo.Xabasusetina{istariude{avalizaslikovaweivodilira~unadalepoispadnu. Vi’teviovenoveimoderneslike,svakosedanassamslikuje.Ramovivi{enisumoderni,svetodanas idenastruju.^imsekogodslikuje, skop~a taj svoj aparat za onaj kompjuteriomaslikebudugotove.Oma se i vidi kako je ko ispo i oma to metunainternet,daiceosvetvidi.Eto,vidimdasvakoimacigaruu ruci, da svi dr`e ~a{u il fla{u, akoihjetrojenasliki,bardvojese bekeqe. Ondak su svi poizvr}ani, natr}eni il napu}eni, udava~e sve izgledaju isto, plave su pravqene na jedan kalup a one dunklije na drugi. Na tim novim slikama vidi se i {ta je prirodno a {ta nije, kolko{tako{ta,kojajemarkana etiketi. Kad vide neku la|u, oma stajudaseslikajunuzwu,kadnai|u nanekibesanauto,omapri|udaga malko smire i da se slikuju u toj svojojhumanojmisiji.Mo`daisvoje`ivcetakosmiruju,kozna. Uglavnom,zaslikovawesevi{e danas niko ne ude{ava, sem onih goli{avih.Kodgologuzihnemala`iniprevare,to{toseviditoje istina, kako god da ispadne. Vidi senatimmodernimslikamadanikoni{taneradi,daimajukadeza slikovawe.Vidise{tasuradili svakidan,druk~ijesu~a{eifla{e,druk~ijesuobu~eniinuzdruge su se limuzine slikovali. Garantdanikoodwihneznaonupesmu:...ajdidemo,daseslikujemo. Eto,svesemawe~udimonompitawu: ^emu slu`i `ivot. Mo`da }eneko,zajednostogodina,kadbude gledo ove na{e moderne slike, {tosedanassamislikujemo,mo}i da u dve re~i odgovori. Jedino ne vaqa{to}eondakve}sveoneslikeizramovapoispadati,{to}eih plafoni zakopati i {to niko vi{ene}emo}idavidi~emujenekada`ivotslu`io,ba{. n Bora Oti}

[ansa be

Prethodnigost„intervjuanedeq taoje„nanevi|eno”Pe|uVrane{ev nosti? –Mislimdanema{anse. l Fatalista ste? – Da, ja sam fata–qist, {to sku [iptar(smeh)!Nemani{ansenib kupninu,odnosnootpremninu...a isto je (smeh)...  got ov in u... (smeh)... l Kako su to argumentovali, nije li televizija tu zbog nas, a ne wih? – Pa jeste zbog wih. Zanosimo sedajesuprotno. l Jesmo li se zaneli i sa Cecom i pravdom? –[tastemislili?Menijejasno o ~emu mi pri~amo. Koliko se skupi qudi na wenom koncertu? Kad pomene ime supruga, da li nastanu ovacije? Nema veze {togasemaloletnicinese}aju, onjeheroj. l Kako vam fizi~ki izgleda Novi Sad? – Nikako. U centar sela ne idem.Biojemalogra|anskigrad, sad vi{e nema ni toga, ostali su seqaci.Stimqudimanekomuniciram. Ka`u da se jedna zemqa najboqemo`esagledatipoarhitekturi, a kada govorimo o ovoj naseobini, koju neki bespravno zovu gradom, rezultat je katastrofalan. l Mo`ete li malo preciznije? –Iqudiizgradeisve.Takvi qudi su napravili takve zgrade.


U P O T R E B A

l Vic je u ivici.

NAOPA^KE

– Zato {to je potpuno iskqu~io sve. On je car, otpadnik: pokloni{ se, skine{ {e{ir, ka`e{„dovi|ewa”iiza|e{.Ongotovo ni sa kim ne komunicira, s vrlouskimkrugomqudi. l Koliko je va`no za{tititiseodinformacija? –Jako.Akokompjuterzatrpa{ informacijama, on se zako~i. U ovomrazvratu,SodomiiGomori informacija sa svih strana, neminovno se javqa {um na vezi. Meni je odavno jasno {ta se de{avanapoliti~kojsceniiovde iusvetu,otomene}emopri~ati. Ceca–jedan{um,Mladi}u~arapama –  drugi {um, vize – tre}i {um... napravi se zbrka, a kad stigne „informatika”, ti vidi{ da je 3.500 dinara hladna voda. Ka`u, popravili smo vodomer, a mojepareodo{e.Toje~istzvuk, bez {uma, taj la`an ra~un za vodu. l Da li vas je rat do~ekao nespremnog? – Ne. Kako ne bih video? U SNP je 1987. bil a preds tav a „@iv ot prv onc ijs kog plejb oj a posle Drugog svetskog rata”. Rediteq je tra`io da se ispevaju svegodineod1945,pasamzadeka-

l Dok slavuj iz bare peva labudovu pesmu, grabqivice liju krokodilske suze.

upqa li{}e, Albanac, ne...ja sam budu}nosti.

l Podela Kosova ne mo`e da bidne. Podele mogu da budu.

qe”ko{arka{MilenkoTepi}pivi}akojaje{ansaSrbijeubudu}-

plavogizVelikogbrata–stavi}eihusvojeuslove.Misamoka`emo „hajde”. Jedno je probiti tabu, a kada je probijen, nije zanimqivo jahati na wemu. A ovi ga gwe~e... Kad treba probijati tabue,uredujegaziti.Zanumeru „Skakavac„ razmi{qao sam {ta „modsi„ slu{aju, a slu{aju ska, koji ima nagla{enu „dvojku„. A {ta je to – kolce! Falilo mi je ne{todaprobijemotabu,adane mogu da nam zabrane i utom SANU objavi erotske pesme koje je skupio Vuk Karaxi} – „Crveni ban„.Esad,normalnojeo~ekivatida}eondazavamadakrenekome god padne na pamet, probijen je tabu, otvorila se bre{a i sad }etonovodaizgledaneukusno. l Eno je „Kineska ~etvrt”, dobraprilikadaseumetnici sku}e...? –Majok.Zanatlije}enastavititudarade,ni{tasene}epromeniti.Kinezika`u“kadavidite~ovekakojiho}edamewasvet, ondaznajtedawegovomposlunemakraja”,svetsenemo`epromeniti. Radio sam na tim urbanisti~kimplanovima,tojetrebalo da bude ludilo, do kasarne. [odro{ veliko jezero, kao Ada ciganlija, da se kupa, vesla... Ovde su trebali biti omladinski domovi, art– klubovi, svi sre}ni, komunizam cveta, hipi nacija i kakosezavr{ilo? l PadomBerlinskogzida...? –Tisiodgovorioumestomene. Shvati da promene nema, nikada! Jedina promena koju mo`e{ da uradi{jepromenanasebi. n Igor Mihaqevi}

aradik,ulicaCaraDu{ana.Klupanatravwakupredku}om.SeFRAWA:“Imoje{e}er,gospodine.” de:JulijanaiFrawaKadvaw.Suton.Crvenisesunce. JULIJANA:“Josipjebiotrgovac,radiojeuNovomSaduu’Tunelu FRAWA:“Vidilistena{egrobqe?Jeste.MojprandedaLajo{Ka- jeftino}e’.Amla|ina{sinAntunbiojekuvaruNovomSaduuhotedvawsarawenjedvadesetdevetetamonagrobqu,imaspomenikwegov, lu’Putnik’.Umrojedevedesetosme,trideset~etrigodinejepo`ivio apo`iviojeosamdesetjednugodinu...Da,da. Vistenovinar,ka`ete. na{Antun.Ro|enjesasr~anommanom.Rodioseplav.»” Adajaondavaspitamne{to,gospodine!Dalimo`daznatekojeosno“Plav?” vonajstarijuklanicuuSubotici?Ne?^uosamnanovosadskojteleviJULIJANA:“Plav,plav.»” zijidajebilotribrataKadvawuSubotici,iosnovalisutamo,ka`u, FRAWA:“Jasese}am,Julijanasepora|auku}i,ondaseuku}iraklanicu,hiqaduosamstoosamdesetegodine.Neznateni{taotome? |aloinijesetakolakoulazilokod`ena...IizlazimojamamaikaSad,dalisuovimojiKadvawiporeklomizSubotice,tovamnemogu `e:’Frawo,dobiosisina!’U|emdagavidim,kadmojedeteplavo.Ropouzdanokasti...Bogsvetiznaodaklesudo{liuSrem!Mojprandeda diosesasr~anombole{}u,jakote{kombole{}u.»” Lajo{rekojedasuuMaradikdo{liizKule.Nitonijeba{sigurno. JULIJANA:“KadjeAntunimodevetmeseci,doktorisunamrekli Lajo{jeimotrisina:I{tvana,Janikui–Andriju,ocamogocaAn- dajebolestannasrcu.” drije...” FRAWA:“Imojemekanotemesvedotre}egodine.»” JULIJANA:“Idve}erijeimo,Frawo.” JULIJANA:“Nijeimosnagenidahoda.” FRAWA: “Da. Mariju i Anu je imo. I svi su iz te grane izumrli, FRAWA:“Slabosrce,gospodine...Nijetubilonekevelikepomoosimmeneimogsinovca,`iviuPetrovaradinu.” }i.Prviputsugaoperisalikadjeimotriipogodine.” JULIJANA: “A ja sam rodom iz [atrinaca, pedeset druge do{la JULIJANA: “Velika operacija bila! Od mene izvadili dvanaest samodande...UdalasezaFrawu.Znatedisu[atrinci?” santimetara`ivuvenuiwemustavilikodsrca.DoktorFojgeqjepr“Kakodane...U[atrincima`ividostaMa|ara.” viuJugoslavijioperisona{egsinanatajna~in!AkadjeAntundruJULIJANA:“InasdvojesmoMa|ari,gospodine.Katolici.Ja,kad giputoperisan,dvanaestgodinajeimo,ondaksumustaviliplastiku.” sambiladete,`ivilojeu[atrincimasamo~etriporodiceSrba,mislim,pravoslavaca.Isvisu{atrina~ki Srbidivanilima|arski.Idan-danaskadsesretnemou Maradikudivanimoma|arski...” FRAWA:“JulijaninotacjeizMaradika.” JULIJANA:“Da,IgnacSala},mojotac,odavdeje...A matimoja,EtelkaTa{i,rodomjeiz[atrinaca.Nisuse nikadven~ali,pasmosestramojaMari{kaijanosili maminoprezime–Ta{i.Pa,sad,{tajaznam,gospodine, nijeseondaktomnogonigledalo...Na{aunukana{laje nainternetunekuEtelkuTa{iizjednogselauBanatu.” FRAWA: “A iz kojih ste novina, gospodine? ’Dnevnik’!Pa,imamoimiodavdeu’Dnevniku’novinarku,VioletaKadvawzovese...Neznatese?Huwadijojjedevoja~ko.UdatauPetrovaradinu.” JULIJANA: “Da, Violeta... Ona bi vam, gospodine, moglanajvi{eispri~atioMaradiku!Ranijejeovde`ivilosedamdesetpostoMa|ara,ovdeuna{ojuliciCara Du{ana, ranije Borisa Kidri~a, kadgod nije bilo pet{estku}aSrba.Sadimamnogoizbeglica.IBosanaca. AdavamdonesemkwiguoMaradiku,fantasti~nakwiga,svepi{eoMa|arima,kakosudo{li,kadasudo{lii odaklesudo{li,kakosupostalikalvini,pi{eoSrbima,oNemcimapi{e...NemacajeuBe{kibilomnogo... Davamdonesemkwigu?” “Ne.Nijeneophodno.Mo`dakasnije.” JULIJANA:“PoslalismokwiguuAustraliju,Frawinesestre}erkajetamo...I,kadjepro~itala,odu{evila se: ’Ej, uja~e, ova kwiga o Maradiku mi je najve}a uspomena!’Jakointeresantnakwiga,gospodine!” “Verujem. Ali mene vi interesujete... Divim se urednostiva{eku}eiovogpoko{enogtravwakaispredku- JulijanaiFrawaKadvawizMaradika Foto:@.Markovi} }e!” FRAWA:“Hvala.Ku}usmonapravili{ezdesetdevete.Ivolimoda FRAWA:“Itrebojei}inajo{jednuoperacijukadjeimoosamnaje sve pod konac, ~isto i uredno. Rad, gospodine! Samo rad! Nau~ili estgodina.Nijeteovi{edagaseku.” smodaradimo.Kadtravanaraste,pokosim.Kadjeprqavodvori{te, “Slabosrce,mekoteme,ote`anhod...KakojeAntunuop{teodlazio uzmemmetluu{akeiometem.Kadsnegzaveje,uzmemlopatuio~istim u{kolusatakoozbiqnombole{}u?”» trotoarispredku}e.Tojesvafilozofija,gospodine.” FRAWA:“Kako,kako...Ajao,muka`iva!Vidilistedijena{amaJULIJANA:“Jesteli~ulizadoktoraFojgeqaizKamenice? radi~ka {kola. Nije daleko do we. Na{ Antun nije imo snage ni tu “Ne.Nisam.” razdaqinudapre|e.Nijemogodahoda.Krene,zadi{ese,stane.Pasmo JULIJANA:“Niste?DoktorIvanFojgeq,Slovenac–na{egsina gadodrugograzredavoziliu{kolu.Stavimganabicikliiodvezem. mla|egAntunaoperiso–do{okodnasnaUskrs{ezdesetosme...Io}e Akadzaveje,u{u{kamoganasanke,ijaga{oromvu~emdo{kole.” davidiMaradik.Proveligakrozselo.O~imuovolike.Pa,pita:’Je JULIJANA:“Isrpskiima|arskijedivanio.I~udilisekakoje lovajva{Maradikuvekovako~ist,iljetosamozaUskrs?’–Reko, mogodivaniti,kadmujetememekano!»” uvekje~ist!–Aon,~ovek,nemo`edasena~udikakonamku}ei{oFRAWA:“Da,ondak,ovdeuMaradikuzavr{iojeosamrazreda,pau roviblistaju.Maradikjekadgodbilomnogo,mnogolepoi~istoselo. Pazovizavr{iozakuvara.Izaposlisekaokuvaru’Putniku’.VratiIsadje~isto,alinevi{eonakokaopre...” lamusesnaga,sveposlovejeradio,znate...ioroisejoitraktorteFRAWA(presecarazgovornapola):“Nemamodece,gospodine.” ro...Jedaredmujepozlilo.Iodnelismogaubolnicu.” “Nematedece?” JULIJANA:“Kadsmogaodneli,prenego{to}eumreti,pitajedan FRAWA:“Umrlasunamobasina.” doktor: ’Je l Antun jo{ `iv?’ – Jeste, reko. – ’Nije mogu}e’, ~udi se JULIJANA:“JosipiAntun.” doktor.Ajaka`emdajebiokuvar,dajenawiviradio...DoktorneveFRAWA:“@ivimosamiuovojku}i.A,~ujte,gospodine,`iviti ruje!Powimajedavnotrebobitipokojni.” sedaqemora,`iv~ovekuzemqunemo`e,svesnismooboje{tanam “Vistevernicikatoli~kecrkve.Dalivamverapoma`edapodnesedogodilo...Trebalojesvetopre`iviti.Bo`ijavoqa.Josip,sta- seteovutragediju?” rijina{sin,umrojedevedeset{este,imojetridesetdevetgodina. JULIJANA:“Bo`ijavoqa,gospodine.Mismona{esinovesaraniBiojeo`ewen,snajanamjeDragica,`iviuwenojku}iudrugom{o- li,oplakali»,sad`ivimokako`ivimo...^imu|eteugrobqe,odmasa ru.OdwihimamounukeSilvijuiMariju.Gledamouwihdvekaou levestrane,wihovisuspomenici.” Boga,unukesunamsadasve...Ova{tojeu{laudvori{te,tojemlaFRAWA:“Bo`ijavoqa,da!I,se}amse,kadjeprvisinumro,odma |aunuka...” su nas zvali da primimo injekcije za smirewe, da lak{e prebrodimo JULIJANA:“Sr~aniinfarkt.OdtogajeJosipumro.” {ok.Odbiosaminjekciju.IJulijanajeodbila.Akadjemla|iAntun FRAWA:“Do{oku}isawive,detelinuvozili,letwidan,vrelo... umro, ondak su poslali iz Kamenice pilule za smirewe da popijemo, Iprilego,ra{irioruke.Ka`e:’U,alajene{tovru}e...’Akakoida doknestignesanduksatelomna{egsina.Reklismodanamnetrebanebudevru}e,letwidan!Ni{tanamnijebilosumwivo.Idobijein- ju,nismopopilipilule...Trebalojetopre`iviti.Svejebo`ijavofarkt.Umrojezapolasata,okodva~asaposlepodne.Sad,mo`daine qa,gospodine!Ajdunutrajednukafudasanamapopijete...” biumro–akotozna–damujeodmapru`enapomo},dajebiode`urni JULIJANA:“Idavampoka`emkwiguoMaradiku.Tojena{sve}edoktoruambulanti...Voziogajedanmladi}uIn|iju.Umrojeuputu.” nikkadgodpodatkeskupio...Fantasti~nakwiga,gospodine!”» “DalijeJosipbolovaoodsrca?»” n @eqko Markovi}

M

l Sito i re{eto: dole je propalo sve, gore je ostalo sito.

ez{anse

du osamdesetih ostao sam na sceniipevaoposledwivalcerzaJugoslaviju. l Kakosuqudireagovali? –ZnamkakojereagovaoNenad ^anak. Tada je bio visoko pozicionirani ~lan SK:  „Pe|a, pa nemoj tako... aman, zaman... nije ba{takvasituacija...” l „Laboratorija zvuka” ne ide bez talentovanog marginalca Vilmo{a Kauboja, jednog plakata, sli~nosti s Titomioptu`be? – [ta god ko mislio, vreme drugaTita/ikompartije/jeboqe od dem ok rat ij e. Nis am to o~ekivao, ali ovi iz DB–a su mi reklidasamanarhistasklonmaoizmu,ilijebiloobrnuto.Ali, onisuustvariupravu,ti{pijuninasboqepoznajuodnassamih. Mineznamokosmo,aonitoznaju. Lewin je bio u pravu, revolucije su dobre jer svako mora da ka`e na kojoj je strani. A posle, nekouzazid,anekoufotequ.I daqestojimizatogadanikonije imaonamerudaserugadruguTitu,jersmosviznali,a@ikaPavlovi}decidiranorekao,on,kojijeprogawan,da}eTitovodoba ostatizapam}enokaoPeriklovo doba u kulturi ju`noslovenskih naroda. l Vi ste otkrili i proroka/~icu Kleopatru, ali ste i wemu/wojpri{liiskreno,kao ipokojnoimVilmo{u...? – Te qude }e danas uzeti i napraviti transvestite, kao ovog

@ I V O T A

PorodicaKadvaw ibo`ijavoqa

iznajukosmo qeodnas Jedinapomo}je,kakore~epokojni profesor Bogdan Bogdanovi} mladima, „be{’te iz ove zemqe {topre”. l [ta bi vas do~ekalo u centru? –Dovikivawe. l Mo`eliRavnicatoispeglati,kakoovdere~eVeselin Lazi}? –Makakvi.Ovojenepovratni proces. Ponavqam, „be{’te deco”.Nekomejepitao,„davamNovi Sad nije glavni grad, koji bi bio?”Nije,Londonjeprvi,aNoviSadnijenalisti. l Lep{e ste mislili o NovomSadupre30godina? –Samosmomislilitako,bila sammladaineukusna/~uvalasam stadoovaca/me|ukojimasambilaija... l Za{toneodete? –Hteosam.Ioti{aosam1983. u Lond on, s mult im ed ij aln im projektom koji se dopao producentuBiluDramondu.@ivimovde jer sam primoran, tako se namestilo u `ivotu. Tada bih morao da bacim deset godina `ivota,pamejeovde„sa~ekalo”ibacio sam 20. Mo`da bih negde moraodaoperemkojitawiralibih do{ao„nastatus”.Dramondmije nudio da radim muziku za niskobuxetnefilmove,{toseisplati i, otvoreno priznajem, nisam povukaopravipotez. l Za{to za pesnika Miroslava Mandi}a ka`ete da je najboqi?

9

l Prose~na plata u Srbiji mawa je od mogu}e.

PREDRAGPE\AVRANE[EVI],UMETNIK

nedeqa22.maj2011.

Ilija Markovi}

D E Q E

c m y

dnevnik


nedeqa22.maj2011.

c m y

10

dnevnik


VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

T

rgovac je du`an u odnosima s potro{a~ima da postupa po{teno i korektno, da se uzdr`ava od nepo{tene poslovne prakse, od upotrebe sile ili bilo kog drugog oblika agresivne prakse, ali i od dovo|ewa potro{a~a u zabludu. Za{tita potro{a~a deo je strate{kog ciqa Evropske unije i ve} tridesetak godina jedna je od wenih slu`benih politika. Unija vodi ra~una o tome da interesi potro{a~a budu ukqu~eni i u weno zakonodavstvo i da se kontinuirano radi na poboq{awu kvaliteta `ivota svih wenih, bezmalo pola miliona gra|ana u 27 dr`ava ~lanica. Budu}i da jedinstveno tr`i{te i jedinstvena valuta Unije otvaraju trgovinske granice, da je upotreba Interneta i elektronske trgovine sve masovnija, a nivo usluga sve {iri, va`no je da svi gra|ani u EU imaju koristi od iste visoke za{tite potro{a~a. Evropska unija i wene dr`ave ~lanice imaju podeqenu zakonodavnu nadle`nost u oblasti za{tite potro{a~a. To pravo u Uniji postoji kao niz pojedina~nih akata (uglavnom direktiva), dok svaka dr`ava ~lanica ima sopstvene propise o za{titi potro{a~a u koje su implementirana i pravila Evropske zajednice i druga pravila o odnosu izme|u potro{a~a i trgovaca. Za{tita potro{a~a uvr{tena je kao zasebna politika EU Ugovorom iz Mastrihta, ali okvir za razvoj ove oblasti od 1990. predstavqali su trogodi{wi akcioni planovi Evropske komisije, a potom i strategije.

obzira da li deluju u okviru svoje poslovne delatnosti ili ne. Tako se, recimo, ne samo malim i sredwim preduze}ima, nego i neprofitnim dru{tvima, i uop{te svim pravnim licima, oduzima za{tita koju u`ivaju potro{a~i. Me|utim, treba re}i i to da se izdvajawe svih pravnih lica iz podru~ja za{tite kritikuje, jer za{to bi jedno malo, neprofitno dru{tvo raspolagalo sa vi{e poslovnog znawa nego pojedinci koji stoje iza tog dru{tva i nesumwivo ispuwavaju uslove definicije potro{a~a – navodi profesor Vujisi}. Stoga u austrijskom pravu za{titu u`ivaju i pravna lica, pod uslovom da potro{a~ki pravni posao nije iz delatnosti preduze}a, a i francuski sudovi tradicionalno usvajaju {iru definiciju potro{a~a. Profesor Vujisi} podse}a da je italijanski zakonodavac tako|e delimi~no pro{irio za{titu u korist trgovaca na malo, dok je belgijska Komisija za reformisawe zakona o potr{a~ima predlo`ila da se pro{iri pojam potro{a~a i na neka pravna lica. Gde je Srbija u tom pogledu, imaju}i u vidu wenu opredeqenost da postane ~lanica evropske porodice? Sporazumom o stabilizaciji i pridru`ivawu izme|u Evropskih zajednica i wihovih dr`ava ~lanica i Republike Srbije iz 2008 godine, istakunuta je va`nost uskla|ivawa srpskog zakonodavstva sa zakonodavstvom zajednice, kao i wegova delotvorna

Potro[a^ nIje saMo s cegeroM Komisija je 2007. usvojila novu Strategiju politike za{tite potro{a~a, gde je namera EK da se do 2013. postigne jednostavan set pravila za dobrobit potro{a~a i trgovaca podjednako. Izme|u ostalog, predvi|eno je da se radi na obrazovawu potro{a~a, aktivnom pomagawu potro{a~ke organizacije EU, ali i wihovom ukqu~ivawu u razvoj novih predloga zakona i drugih inicijativa Unije, ze prikupqawe podataka u vezi s potro{wom. – Mnoge zemaqe ~lanice EU, kao i one koje na to pretenduju, slede}i zakonodavca Unije, predvi|aju za{titu potro{a~a samo za fizi~ka lica, pod uslovom da ne deluju u svrhe svoje delatnosti, poslovawa ili profesije – obja{wava profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu dr Dragan Vujisi}. Po wegovim re~ima, na{ Zakon o za{titi potro{a~a je, imaju}i u vidu upravo potro{a~ke direktive EU, prihvatio restriktivno odre|ewe potro{a~a kao fizi~kog lica koje na tr`i{tu pribavqa robu ili usluge koje nisu namewene wegovoj poslovnoj ili drugoj komercijalnoj delatnosti. – Izuzetak su neke zemqe koje nisu uvele ovako ograni~ewe i ~iji ga sudovi ne primewuju restriktivno. Razlog tome je da se, na ovaj na~in, pravna lica iskqu~uju od za{tite, bez

primena. Obaveza uskla|ivawa doma}eg zakonodavstva s pravnom tekovinom Evropske zajednice iziskuje i uskla|ivawe doma}eg prava s onim segmentom prava koji se odnosi na za{titi potro{a~a. Kao posledica toga 2010. godine donet je i novi Zakon o za{titi potro{a~a, prma kome je potro{a~ svako fizi~ko lice koje kupuje proizvode ili koristi usluge za li~ne potrebe ili potrebe svog doma}instva, ali i privredno dru{tvo, preduze}e, drugo pravno lice i preduzetnik, kada kupuje proizvode ili koristi usluge za sopstvene potrebe. Ina~e, nije zgoreg podsetiti da se u tom zakonu nabraja niz slu~ajeva zabrawene obmawuju}e i nasrtqive poslovne prakse. Zavaravaju}a poslovna praksa ukqu~uje, izme|u ostalog, neovla{}eno isticawe oznake kvaliteta, znaka od poverewa ili sli~nih znakova od strane trgovca. Nasrtqiva poslovna praksa, pak, ukqu~uje, izme|u ostalog, i stvarawe utiska kod potro{a~a da ne mo`e da napusti prostorije dok ne zakqu~i ugovor, kao i vi{estruko obra}awe potro{a~u, protivno wegovoj voqi telefonom, faksom, elektronskom po{tom ili drugim sredstvom komunikacije na daqinu... Dakle, sve je to i kod nas zakonom zabraweno, ali mnogi ne mare. n Vesna Savi}

Dominik Stros-Kan, kojeg ameri~ko pravosu|e goni zbog sumwe da je seksualno zlostavqao sobaricu hotela u kojem je odseo, podneo je ostavku na mesto izvr{nog direktora Me|unarodnog monetarnog fonda. U prvim reakcijama ~lanice EU zatra`ile su da i naredni prvi ~ovek ove finansijske institucije bude Evropqanin. Nema~ka kancelarka Angela Merkel je ~ak eksplicitno izjavila da o mogu}im kandidatima treba da se razgovara unutar Evropske unije. S druge strane, nadle`ni iz Ju`noafri~ke Republike apeluju da slede}i {ef MMF- a bude izabran izme|u kandidata van Evrope, {to bi prekinulo tradiciju du`u od pola veka. „Evropa treba da bude otvorena za promene u svetu, gde se upravo de{avaju nove temeqne stvari”, poru~io je Previn Gorden, ju`noafri~ki ministar finansija Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

MI I EU lada Srbije trebalo bi da odlo`i rok za zaV vr{etak pravnog uskla|ivawa sa Evropskom unijom sa 2012. na 2014. godinu, oceweno je na predsta-

vqawu Studije o implementaciji evropskog zakonodavstva u Srbiji. Izvr{ni direktor Centra za novu politiku Vladimir Todori}, koji je jedan od autora studije, naveo je da je sa oko 150 zakona, usvojenih od 2008. godine, ispuweno oko 85 odsto plana uskla|ivawa sa evropskim zakonodavstvom, ali da }e do}i period kada }e kvalitet tih zakona biti zna~ajniji od wihovog broja. On je upozorio i na to da u Srbiji problem predstavqaju dugi periodi bez usvojenih podzakonskih akata, suprotstavqenost novih sa ve} posto-

je}im zakonima, kao i dugotrajno ~ekawe na formirawe novih insititucija koje se kasnije suo~avaju sa nedostatkom resursa. amenik {efa Delegacije EU u Srbiji Adrijano Z Martins najavio je da }e Unija ove godine opredeliti 20 miliona evra za civilne organizacije Zapad-

nog Balkana i Turske. Martins je izjavio da je Unija od 2002. godine podr`ala civilni sektor u Srbiji sa 60 miliona evra kroz razli~ite projekte. „@elimo da osna`imo ulogu civilnog dru{tva u procesu odlu~ivawa u Srbiji, da poboq{amo kapacitet tih organizacija kako bi {to boqe slu`ile dru{tvu”, rekao je Martins, uz napomenu da su aktivnosti civilnog dru{tva „kqu~ne za zrele demokratije i vladavinu prava”.

Konkurs „Putujemo u Evropu“, namewen najboqim studentima osnovnih i master studija i apsolventima fakulteta univerziteta u Srbiji, otvoren je sredinom protekle sedmice i traja}e do 15. juna. Ciq projekta je da se omogu}i da 70 najboqih studenata zavr{nih godina (studenti osnovnih i master studija i apsolventi) sa dr`avnih i privatnih univerziteta u Srbiji leto 2011. godine provedu kao ve}ina wihovih vr{waka iz Evrope – putuju}i i upoznaju}i evropske gradove i narode. Kako je najavqeno, pobednici na konkursu dobi}e Inter-rail karte u trajawu od 22 dana u kontinuitetu, Viza kartice Hipo banke s yeparcem, „Delta |enerali” putno osigurawe, te studentske kartice EURO26 i ISIC . Projekat „Putujemo u Evropu“ sprovodi Evropski pokret u Srbiji u saradwi „Robert Bo{” fondacijom i uz podr{ku ambasada Austrije i Nema~ke u Beogradu. Sve detaqe o kriterijumima, Prijavni formular, Uputstvo za konkurisawe i dodatne informacije o konkursu svi zainteresovani kandidati mogu na}i na Internet stranici projekta: www.putujemouevropu.org d pro{log meseca i Srbija je u ~lanstvu EuropeanCouncilofDoctoralCandidatesandJuniorResearchers-Eurodocgde }e je predstavqati Savez udru`ewa studenata doktorskih studija i mladih istra`iva~a Srbije! Na{a nacionalna organizacija mlade akademske i nau~ne elite primqena je u punopravno ~lanstvo Eurodoca na redovnoj godi{woj skup{tini ove evropske organizacije, odr`ane u prestonici Litvanije, Viqnusu, i tako postala 34. ~lanica ovog zna~ajnog eropskog udru`ewa, a ovom prilikom ~lanica Eurodoca postao je jo{ i Azerbejxan. Na Konferenciji i Godi{woj skup{tini Eurodoca, od 31. marta do 4. aprila, na{u zemqu predstavqali su Slobodan Radi~ev, nacionalni predsednik, doktorant Fakulteta tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu, GregdeCuir,jedini ameri~ki student na doktorskim studijama u Srbiji, na Univerzitetu umetnosti u Beogradu i mladi istra`iva~ Sne`ana Krsti}, postdoktorant sa beogradskog Hemijskog fakulteta. „Dnevnikov” sagovornik Slobodan Radi~ev, student doktorskih studija na Fakultetu tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu, je spiritusmovens~itave pri~e oko „okupqawa” doktoranata i mladih istra`iva~a kod nas. On je inicirao i uspostavio Udru`ewe studenata doktorskih studija i mladih istra`iva~a na Novosadskom univerzitetu jo{ 2008, kao jedino u Srbiji, a u decembru 2010. osnovano je i nacionalno udru`ewe. – U prethodnom periodu, iako nismo bili punopravni ~lanovi, bili smo ukqu~eni u rad Eurodoca {to se mo`e videti

– EU se trudi da ula`e sve vi{e i vi{e, {to se mo`e videti pogotovo u Zapadnoj Evropi ali i u ovim novopridru`enim dr`avama gde dobijaju sve ve}e i ve}e fondove. Vidim to i po stipendijama i istra`ivawima kakva sada nude i nama. EU se prili~no trudi da pospe{i saradwu onih koji te`e da pristupe Uniji s nekim zemqama koje ve} imaju to iskustvo kao Slova~ka, Rumunija, Litvanija, Letonija, Estonija... i vidi se da ula`u kod wih. Jer, te zemqe, kao i Srbija, imaju „odliv mozgova„ i mladi stru~waci, istra`iva~i odlaze na Zapad zbog neuporedivo boqih uslova, ali kod nas je situacija mnogo kriti~nija nego kod wih – ka`e Radi~ev. Na skup{tini u Viqnusu za novog presednika Eurodoca, s jednogodi{wim mandatom, izabran je Ludovic Garattini, iz

i u podr{ci koju smo dobili pri aplicirawu za punopravno ~lanstvo. Va`no je ista}i da }e ~lanstvom u jedinoj evropskoj organizaciji studenata doktorskih studija i mladih istra`iva~a Evrope, koja je podr`ana od Saveta Evrope i institucija EU, studenti iz Srbije mo}i na boqi na~in da zastupaju svoje interese na nivou Evrope – isti~e Radi~ev. – Posebno mi je drago {to smo mi jedini u posledwe dve-tri godine, koliko ja znam, primqeni sa stoprocentnom podr-

Francuske, Slobodanov poznanik od pro{le godine, a ovogodi{wi cimer! Na samitu evropskih doktoranata i mladih istra`iva~a bile su aktivne i radne grupe koje su se bavile razli~itim temama, pa je tako Slobodan Radi~ev bio u onoj zadu`enoj da istra`i kakva je i kolika saradwa doktoranata i privrede. Navode}i benefite ~lanstva Srbije u Eurodocu Radi~ev isti~e da je ova evropska Slobodan Radi~ev organizacija svojevrsno umre`avawe koje omogu}ava da se qudi upoznaju, razmene ideje i informacije. – Samim tim mogu da doprinesu razvoju svoje karijere, svog univerziteta. Mi smo preko Eurodoca ve} uspeli da na Univerzitetu u Novom Sadu ostvarimo saradwu sa Univerzitetom Komenski iz Slova~ke i dosad su odr`ane ve} tri razmene na{ih doktoranata. Wihovi su dolazili kod nas u Novi Sad i dr`ali predavawa, pa smo mi u septembru i{li u Bratislavu da dr`imo predavawa wihovim studentima, a pro{le nedeqe smo tu razmenu krunisali boravkom 11 slova~kih doktoranata na FTN-u. Oni su, izme|u ostalog, na{im studentima predstavili razvoj slova~ke IT industrije do ulaska u EU i posle. Oni su ulaskom u EU do`iveli preporod, izvoz Slova~ke je 2008. bio ve}i od 70 milijardi dolara, a izvoz Srbije je tada bio deset puta mawi, oko sedam milijardi dolara! Svi mi u Srbiji moramo da shvatimo da ~lanstvo u EU zavisi od nas. A kriterijumi su prili~no jasni. I prvo mi moramo da vidimo da li to ho}emo, a onog momenta kad se slo`imo i kad zadovoqimo te kriterijume u}i }emo u EU vrlo lako i vrlo brzo – poentira Slobodan Radi~ev. n Vesna ^eki}

O

Most izme|u Zapada i Istoka – Srbija je u Eurodocu prihva}ena kao da je ~lanica EU, ta organizacija i qudi koji je ~ine apsolutno su otvoreni za saradwu. Nas iz Slovenije, Hrvatske i Srbije do`ivqavaju prosto kao neki „most” izme|u Zapada i Istoka, kao nekog ko mo`e da pomogne da se Istok jo{ boqe integri{e u evropskom istra`iva~kom prostoru. Srbija se, recimo, s obzirom da jo{ nije u EU, tu dobro snalazi – isti~e Radi~ev.

na{i doktoranti ve} u{li u eU

Ime koje otvara sva vrata

– Eurodoc trenutno radi najobimniji projekat u Evropi - o stawu doktorskih studija, polo`aju doktoranata i mladih istra`iva~a. Projekat se radi ve} dve godine i finansira ga Evropska komisija – obja{wava Slobodan Radi~ev i nagla{ava da se Eurodoc pojavquje skoro na svim evropskim konferencijama koje se doti~u studenata doktorskih studija i mladih istra`iva~a u Evropi. – Eurodoc je „ime”, gde god se pojavite i ka`ete da dolazite ispred te organizacije ili da ste u woj „vrata vam se otvaraju sama”! {kom, svi su glasali za nas! U Eurodocu jo{ uvek nisu samo Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Albanija. Moram ista}i da mi iz Srbije imamo fantasti~nu saradwu sa Slovenijom i Hrvatskom i veliku podr{ku smo dobili od wih, pa su ~ak i lobirali za nas. Na konferenciji koja je prethodila Godi{woj skup{tini Eurodoca, odr`ano je niz izuzetno dobrih i korisnih predavawa litvanskog ministra nauke, predstavnika Evropske komisije... Govorilo se o temama vezanim za politiku koju EU sprovodi na poqu istra`ivawa, o ulagawima u nauku i istra`iva~ki rad, doktorante i mlade istra`iva~e.


12 nedeqa22.maj2011. zdawu Generalne skup{tineUjediwenihnacijauWujorku 24. maja bi}e prire|enkoncerttradicionalneslovenske muzike pod nazivom „Narodna muzika slovenskih naroda“. Na ovom koncertu }e nastupiti SveslovenskiorkestariOrkestarruskeNacionalneakademijezanarodneinstrumente„Osipov“,poddirigentskim vo|stvom Vladimira Andropova,auzwihvokalniisolisti nainstrumentimaizslovenskihzemaqa. Muzi~kuba{tinusvojihzemaqa predstavi}e solisti iz Bugarske, Slovenije,Poqske,CrneGore,^e{ke,Ukrajine,Makedonije,Hrvatske, Belorusije i Rusije. Na{u zemqu predstavqa}e mladi harmonika{AleksandarStepi}izBeograda,koji}eizvestidvenumere Qubi{e Pavkovi}a: „Medeno kolo“ i „Virtuozna harmonika“. Na kraju programa Sveslovenski orkestar izve{}eGlinkinu„Slavu“izopere „@ivotzacara“.

U

dnevnik (PAN)SLOVENI U PALATI UJEDIWENIH NACIJA

Aleksandar}esvirati „Medenokolo” Ovaj gala koncert realizuje ruska Koncertna agencija „Sodru`estvo“,itoje~etvrtiunizusli~nih programaukojijeukqu~enaime|unarodna fondacija Forum slovenskihkulturasasedi{temuQubqani, ~ija je ~lanica i Srbija. Koncert je organizovan pod pokroviteqstvomministarstavakulturei inostranih poslova Ruske federacijeiStalnemisijeRuskefederacijepriUjediwenimnacijama. – Prva takva priredba odr`ana je2009.uStrazburuzavremepredsedavawa Slovenije Evropskom unijom, drugi koncert je bio u Parizu u sedi{tu Uneska pro{le go-

Afirmacija srpske kulture –KoncertuSve~anojsaliGeneralneskup{tineUNzna~ajnaje prilikazapredstavqawesrpskekulturneba{tineiafirmaciju na{ezemqename|unarodnojsceni. Zvani~nipozivdanastupimu Wujorku uputila mi je Olga Tka~enko, visoki predstavnik Ruske dr`avne koncertne agencije „Sodru`estvo“ – ka`eAleksandarStepi}za„Dnevnik”. Rodom[ap~anin,kojijeFakultetmuzi~ke umetnostizavr{iouBeogradu,Stepi}je,ina~e, umetni~ki rukovodilac i {ef narodnog orkestra AKUD„Lola”. –NakoncertuuGeneralnojskup{tiniUN predvi|enojedaizvedemdvekompozicije eminentnog srpskog umetnika Qubi{e Pavkovi}a.Pritomesemogupohvalitidasamnapisao muzi~kearan`manezakompozicijekojeizvodim s Ruskim nacionalnim orkestrom narodnih instrumenata „Osipov„.Upitawujeorkestarsimfonijskogtipasa70~lanova, kojidelujepodbudnimokomdirigentaBaq{ojteatra, zaslu`nog umetnikaRusijeVladimiraAndropova–dodajeStepi},uznapomenudajeiMinistarstvokultureSrbijepodr`aloprojekat.

Nacisti isliku pis Wego{evog portreta, uqa na platnu koje je naslikao Vlaho Bukovac(1855–1922),akojesu ukralinacistitokomokupacijeBeogradaizakojimseve}70 godinabezuspe{notragalo,pojaviosenainternetuukataloguukradenihumetnina.Timeje to delo, pored mnogih drugih, postalo dostupno pojedincima i institucijama, galerijama i muzejima, tako da svi oni mogu datra`epovra}ajvlasni{tva– pojedinu sliku ili ~itavu kolekciju. Slika predstavqa crnogorskogpesnika,vladikuivladara PetraPetrovi}aWego{aunarodnoj no{wi s tradicionalnom kapom na glavi, ali na onlajnportalunijeobjavqenawena fotografija, pa se pretpostavqa da je re~ o Bukov~evom

O

dine, a tre}i u moskovskom Kremqu, tako|e lane, a prisustvovali sumubrojnivisokikulturniipoliti~ki delatnici Ruske Federacije – ka`e za „Dnevnik” sekretar Foruma slovenskih kultura Alen Novalija. – Koncert nameravamo idu}e godine da predstavimo i u okviruprograma„Maribor-evropskaprestonicakulture2011”. Forum slovenskih kultura }e, kakojeplanirano,uParizu postaviti iizlo`bu 31.maja i1.juna,u sedi{tu Uneska. Bi}e izlo`ene fotografije objekata svetskog nasle|a pod za{titom Uneska u slovenskimzemqama. –Izlo`ba}epredstavitiitradicionalneslovenskeno{we,kaoi prili~an broj ostvarewa savremenihruskihlikovnihumetnika.Izlo`ba}ebitipodeqenanadvadela,odnosnovernisa`jeplaniranu dve izlo`bene dvorane: Miro3 i Pas Perdus. Fotografski deo }e nositi naziv „Svetsko nasle|e u slovenskom svetu„, a drugi deo

zvr{ni direktor Me|unarodnog monetarnog fonda Dominik Stros-Kan zavr{iojesvakuozbiqnijupoliti~kui bankarsku karijeru, ako se doka`e dajezaistapoku{aodasilujehotelsku sobaricu u jednom wujor{kom hotelu. Ameri~ko pravosu|e, uz to, nijesrpsko,paotudapostojivelika {ansadamupodokazanojkrivicina noge stave bukagije na du`e vreme. Stros-Kanovoprisiqavawesobarice na oralni seks ko{ta}e i francuskesocijalistekojisugatipovali za glavnog protivkandidata NikoliSarkozijunanarednimizborima.Uzsveto,iuMMF-usetrenutno vodi pravi rat oko wegovog naslednika. Stros-Kan je, me|utim, tek jedan od istaknutih politi~ara koji se dovodiuvezusazloupotrebommo}i kojumupru`apolo`aj,nebiliprimoraoneku`enunaseksualneodnose.Uostalom,kosejo{nese}a~uvenog oralnog slu~aja Klinton - Levinski.PredsednikSADBilKlintonzamalonijebiosmewensdu`nosti zbog qubavne afere s pripravnicomuBelojku}iMonikomLevinski.Klintonjeprvojavnolagaoda

„Sloveni. Legende. Predawa. Tradicije„.Izlo`bu}eotvoritipredsednicaForumaAndrejaRihter,zatimEleonoraMitrofanova,ruska ambasadorkauUneskuipredsednica Uneskovog Izvr{nog odbora, kao Veronika Stabej, slovena~ka ambasadorkauParizuiuUnesku – najavqujeAlenNovalija. Forum slovenskih kultura je osnovan2004,uciquza{titeirazvojakulturnihvrednostitradicija koje spajaju slovenske dr`ave. Forum podsti~e saradwu tih zemaqa naplanukulture,obrazovawainauke, i razmenu iskustava. Tako|e, organizuje susrete i posreduje u stvarawu zajedni~kih projekata, a rezultate predstavqa {iroj kulturnoj javnosti. ^lanice Foruma slovenskih kultura su, podsetimo, Slovenija, Bugarska, BiH,, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Ruska federacija, Slova~ka, Srbija i Ukrajina.^e{kaiPoqskasu,pak, jo{ustatusuposmatra~a. n Nata{aPej~i} nare}idapromenenema,ve}dajesamo re~ o mimikriji. Mu{karci na polo`ajima samo koriste druga~ije metode da nateraju `ene na ne{to {tooni`ele. Psiholozisesla`udaseksualno uznemiravawe i ucewivawe na radnommestuimanajkobnijeposledice za `ene. S jedne strane, `ene trpe seksualnouznemiravaweiucewivawe zato {to su `ene, odnosno zato {to ih {efovi ~esto posmatraju kaoseksualneobjekte.Sdrugestrane,`eneseve}inombaveposlovima ukojimasupodre|ene.Utakvojhijerarhiji,mu{karcipoputpoliti~araokojimajeuovomteksture~,smatraju da imaju i formalnu mo} nad `enama. Neretkisuslu~ajevida`enemorajudamewajuradnamestazato{to nisu prihvatile ponude {efa ili direktora.Onesevrteuza~aranom krugu.Doktrpiseksualnouznemiravawenaposlu,`enapopraviluotome ne govori jer veruje da mo`e da iza|enakrajsproblemom.Kadaproblemeskaliraprekosvakemere,ona sevi{eneusu|ujedaotomeprogovori,jer}ejesvipitatiza{tojedo tada}utala.

I

ZLOUPOTREBA MO]I I SEKSUALNI PREDATORI U SVETSKOJ POLITICI

Napasnicimapublicitet, `rtvamano}nemore nije bio u vezi s Monikom, da bi na kraju priznao.Pre`iveojesu|eweuSenatu,zavr{iodrugipredsedni~kimandatiu{aouanalekaojedini predsednik SAD kojeg su “uhvatili sa spu{tenimpantalonama”. I mada teoretski za Bila va`i da je do „neprili~nogodnosa”do{louzsaglasnostpartnerke – mada je pitawe kakve bi bile konsekvenceza„ne”–takone{toniukomslu~ajune va`i za biv{eg izraelskog predsednika Mo{e Kacava.Onjedaoostavkuujunu2007.nakonskandalaukomegajenekolikobiv{ihsaradnicaoptu`ilozaseksualnouznemiravaweizlostavqawe,ajednaizasilovawe.@estokeoptu`be,me|u kojima je najte`a ona da je dva puta silovao svoju pomo}nicu, kada je bio ministar turizma krajem90-ihgodina,idajeseksualnonapastvovaojo{dve`enekojesuradileupredsedni~koj rezidenciji, dovele su ga do sedmogodi{we zatvorskekazne. PoqskivicepremijerAnd`ejLepertako|eje pribegaozloupotrebimo}i2006.Onjeuslovio davawezaposlewajednoj`eniuwegovojpartiji pru`awem seksualnih usluga. Kada je ta afera dospelaujavnost,jo{nekoliko`enajeistupilo sasli~nimpri~ama.Sprovedenajeistragaisud gajeosudionadvegodineitrimesecazatvora.

JO[ UVEK TRAJE POTRAGA ZA NEKOLIKO

NijezgoregpodsetitidasuseiKlinton,iKacaviLeper,pasadiDominikStros-Kan,uprvomtrenutkubranilatvrdwamadaseprotivwih sprovodipoliti~kiprogon.Ali,nastranuiwihovanedelaive~itoizigravawepoliti~ke`rtve,nastranuisvamedijskahalabukakojaseza delimaseksualnihprestupnikadi`e–usvakom odovihslu~ajevanegdepostraniostajalesu`rtve. To, naravno, ne va`i za Moniku Levinski, kojajeigriceuOvalnomkabinetubogatonaplatilainkasiraju}izaintervjuepozama{nesvote zelenihnov~anica,astiglaje~akidanatipka nekakvukwigukojajeimalapristojantira`. Kori{}ewepoliti~ke,ekonomskeiinemo}i u svrhu seksualnog uznemiravawa i ucewivawa oduvekjepostojalo.Me|utim,otomesemalogovorilo.Ilisegovorilonerado,te{ko.Pojmovisusekrozistorijumewali,alisunapadina fizi~kiipsihi~kiintegritet`enaupornoopstajali.Usredwemveku,naprimer,pravoprve bra~neno}isevrlou~estalopraktikovalo:kad se kmet `enio morao je da plati za sve~anost ven~awaidasvoju`enuteprveno}iustupigazdi. U XIX veku, bilo je uobi~ajeno da bur`uji imaju„`enekojeizdr`avaju”. Takav odnos prema ne`nijem polu promenio sesvekovima,iako}emnogiborcizaprava`e-

Mnogojerazlogazbog~ega`rtveseksualnog mobinga predugo trpe ovakva maltretirawa. U situacijiukojojnepostojiizbordrugogposlai gde`rtvamaanga`manzavisioddobrevoqekolega, {efova, klijenata ili samih napasnika, lakodo|edootkazaimarginalizacijeuokolini.Uzto,osim{tosebrinuzami{qewekolega,eventualnuqubomorunaposluineretkeoptu`bequdikojiihokru`uju,onese~estopitaju jesu li ih ne~im izazvale: na~inom odevawa, {minkawa,stavom,na~inomvo|ewarazgovora... Aisameposlediceseksualnoguznemiravawa su brojne. Lekari su ve} davno zakqu~ili da u slu~ajevimaseksualnihuznemiravawaiucewivawa `ene prolaze kroz te{ke psihofizi~ke promene.Pojavqujesehipernervoza,pove}avase pritisak.Nervozaseprenosisaposlauku}u,a takvostawepratedepresijaipasivnost.@ene kojesubile`rtvemobinga~estooseteikonfuziju,zlovoqnesu,pratiihmu~nina.Ose}ajugubitak poverewa u sebe i u druge, kao i te{ku krivicuusituacijizakojunimalonisukrive... Utakvojslicinapasnikkojidobijekojugodinu zatvora,ukojiideuzvikuju}ipoliti~keparole ima{u}inerazumnimfanovima,mo`eizgledatisamojo{odvratnije. n PetarKlai}

radu dimenzija 78h60 santimetara,kojisenalazioubeogradskojAkademijinaukaiumetnosti odakle je otet 1941. ili 1942.godine.Zatuslikujejo{ useptembru1948.jugoslovenska vlada podnela zahtev za povra}aj. Slikajeprona|enauberlinskom[arlotenburgu,uprivatnoj zbirci izvesne Elizabete Zole,iznasedajenekolikoputamewalavlasniketokomDrugogsvetskograta,dabijeoficir Vermahta po prezimenu Firstenberg kupio u Parizu (!?) 1941. ili 1942. godine. Doti~nom se posle rata izgubio svakitrag. Kako je Bukovac bio ~lan Srpskeakademijenaukaiumetnosti, mogu}e je da ju je naslikaoponaruxbiniupravoteinstitucije,budu}idajesamWe-

Bukov~ev portret Aleksandra Kara|or|evi}a

PUT OKO SVETA

plat I pa hvat aj som a rukom: Teksa{ani koji `ele da somove love golim rukama od sada }e to mo}i da rade i pod okriqem zakona. Takvu odluku je upravo doneo teksa{ki Senat, mo`da donekle inspirisan i buyetskom krizom, po{to }e se pravo na pomenuto zadovoqstvo pla}ati, a potrebna je i dozvola koja tako|e ko{ta. Ipak, za prave qubiteqe „nudlinga”, kako Teksa{ani zovu ovaj goloruki sport, to je dobra vest, jer su do sada za isto delo, ako ih uhvate, pla}ali kaznu od 500 dolara.

InvazIja „@dera^a ptIca”: Zvu~i kao opis nekog filmskog horora ali nije. Naprotiv, mo`da je i stra{nije, jer je stvarno. Gradi} Bauen u Australiji pre`iveo je invaziju yinovskih otrovnih pauka, koji su naveliko u`asnuli lokalo stanovni{tvo, i zbog svoje veli~ine i zbog mnogo ~ega drugog. Bile su to goleme isto~wa~ke tarantule, poznate i kao „`dera~i ptica” ili „zvu`dukavi pauci” - nazvani tako po zvuku koji proizvode dok se kre}u. Veli~ina ovih stvorewa je ipak bila sasvim neo~ekivana, a sumwa se da su joj uzrok nedavne uporne tropske ki{e koje su ugrozile i ovaj kraj.


dnevnik

nedeqa22.maj2011.

13

PORTRETA^UVENOGVLAHABUKOVCA

maznuli Wego{a go{ bio ~lan Dru{tva srpske ~uv en og pravn ik a Valt az ar a slovesnosti koje je prethodilo Bog i{ i} a, grof a Jank a DraAkademiji. Naravno, Wego{ je {kovi}a... umro1855.godineaBukovacroBio je ~lan SANU (1905) i |en1855,pajeizvesnodajeumetJAZU(1918)kaoi^e{keakadenikkojijero|enuCavtatui~emijenauka(1913).Kadajepredve sto odlazio u Crnu Goru, porgodine odr`ana wegova velika tretvladikeRada„skinuo”sneretrospektivnaizlo`bauHagu, ke druge slike. Bukovac je 1883. oko stotiwak radova je pristigodine na poziv kraqa Nikole glo s podru~ja ~itave biv{e JuboraviouCrnojGoridabiporgoslavije: Beograda, Sarajeva, tretisao ~itavu kraqevsku poSkopqa, Podgorice, Cetiwa, rodicu, pa je verovatno da mu je Cavtata, Dubrovnika, Splita, ondanaru~enodauradiiWegoZagreba, Qubqane, pa onda iz {a–premanekomwegovomraniPragaiizprivatnihengleskih jem portretu – jer je poznato da kolekcija. Zbirka wegovih rajenatajna~innaslikaoi~uvedovanalaziseuNarodnommuzenog Dubrov~anina Ru|era Boju u Beogradu, zagreba~ka Mo{kovi}a. derna galerija u svom fundusu Portal na kome se sada mogu imavi{eod50Bukov~evihslipretra`ivati ukradena umetka, ali wegova mo`da najboqa ni~kadelanajednommestuobjeslika«„VelikaIza„»,sasna`nim diwuje ono {to simb ol is ti~n im je Evropska kope~atom, u vlasniSlikakojaprikazuje {tvujenovosadske misijazaukradePetraPetrovi}a neumetnineproSpomenzbirkePana{la u Britan- Wego{aprona|enaje vlaBeqanskog,buskom nacionaldu}i da ju je ovaj uberlinskom nom arhivu, na{ kolekcionar [arlotenburgu,u Ameri~kom arotkupio od jednog privatnojzbirci hivu i nema~kom engleskoggrofa. Bundesarhivu, a JedandrugiporizvesneElizabete ti~e se na hiqatret Bukov~evog Zole,iznasedaje de slika, umetprijateqa iz Pranekolikoputa ni~kihpredmeta ga,kojisenalazio mewalavlasnike i artefakata uprivatnojkolektokomDrugog opqa~kanih izciji novosadskog me|u 1933. i profesora Sr|ana svetskograta 1945.godinekada @ivojinovi}a, posu nacisti bili kazujesvomajstornavlasti. stvo umetnika: dendi ranih Bukovackojise{kolovaona sredwih godina sedi u belom pariskoj [koli lepih umetnoodeluzavaqenufoteqiipu{i, sti od 1877. do 1880. godine i a iz wegove cigarete se izvija kojijeizlagaonaPariskomsagotovoprovidanstru~akdima– lonu, najceweniji je i najskureklobisebelonabelom,belo pqi hrvatski umetnik, ~ija dekao (ipak) boja koja zavodi pola na aukcijama prema{uju i smatra~a!Po{tosvawegovade100.000evra.Pravijepredstavlanisukatalogizovanaistru~nik mod ern og slik ars tva, za wacinisusigurnidaliihima svog `ivota priznat i proslai gde se nalaze neka wima jo{ vqen.Autorjenizaportretasa uvek nepoznata, mo`da }e aktusrps kog dvor a – Aleks and ra elna potraga dovesti do novih Obrenovi}a, kraqice Natalisaznawa i rezultata u pogledu je, regenta Aleksandra Karavelikog i cewenog Bukov~evog |or|evi}a...aliidrugogznamerada. nitog sveta tog vremena, poput n E.N.L.

P o G l e D  I z  K o M [ I l U K a :  DANMLADOSTI,DANAS,MNOGOGODINAPOSLE

JosipBroz–dobarskroz! z partizanske pesme u izvo|ewu Mu{kog pevskog zbora Jagode iz Dobrove pokrajIzole,izUmagajeuutorakput Beograda krenula hrvatsko-slovena~ka [tafeta bratstva i jedinstva. Na prigodnom ispra}ajuispredkafebara„Tito“okupilosepedesetakpo{tovalacalikaidelabiv{egjugoslovenskog predsednika, uglavnom ~lanova Dru{tva„JosipBrozTito”Istarske`upanije, Titova Republika i Centralnog komiteta Komunisti~ke partije Hrvatske u osnivawu, organizatoraiovogodi{we{tafete. Uz nekoliko transparenata: „Bratstvo i jedinstvo-temeqina{ihnaroda“,Tito-legendasocijalizmaneumire“,„[tojevi{ela`i, Titonamjemilijiidra`i“...isTitovimslikama, {tafeta je u rukama Radoslava Ili}a, predsednikaKomunisti~kepartijeHrvatskeu osnivawu, krenula put Novigrada, Pore~a i Buzeta,azatimuRijekuiKumrovec. „[tafetabratstvaijedinstvadajetoplinu srcimasvihgeneracijana{ihnarodainarodnosti negda{we Jugoslavije. Tim povodom pozdravqamosvuomladinu,radni~kuklasuisve onekojinisuzaboravilidajeTitovovremebilovremevelikequbaviimiraucelojzemqii svetu”,pi{euporucikoja}e,zajednosa{tafe-

U

tom,uBeogradispredKu}ecve}asti}i25.maja.Tamo}e,zajednosa{tafetamapristiglihiz ostalih biv{ih jugoslovenskih republika nakonsve~anostibitipolo`enanaposledweTitovopo~ivali{teipotompredataMuzeju25. maj. – Ciq i ovogodi{we {tafete je ukloniti barikade i da se bratski narodi pribli`e na ekonomskomisvedrugena~ine.U}i}emozajednouEvropskuuniju,svizajedno,aline}ebiti toistokaonekada.Radnicisunakolenima,bez poslaiplate,anekadzavremeTita,svisuimaliredovneplateusekundu.Svejebiloboqeza vremebratstvaijedinstva–re~isuRadoslava Ili}a,ina~evlasnikajedinogkafi}asTitovimimenomuHrvatskoj. DrugMrki,kakoIli}akonspirativnozovu, najprejeponosnoizlo`io„rad”neznanogslovena~kog umetnika pogledima turista i okupqenihme{tanaubelommercedesuukra{enom Titovimslikama,aondaje{tafetuposlaodaqe,nadugput.Automobilima,razumese,nipo{tope{ice,jerbistriktnopo{tovawenekada{weg{tafetnogprotokoladobromdeluTitovih vreme{nih obo`avalaca zacelo priu{tio dru`ewe s voqenim vo|om mnogo pre predvi|enogroka.

Pozvali smo kasnije Ili}a, jer nas je zanimalodokleje{tafetastigla,jelidobroprimqena u narodu, ima li provokacija, ikakvih tranzitnih problema? „Jo{ se nisu stekli uslovizaobjavqivawetihinformacija”,kratko nas je i nepoverqivo odbio drug Mrki. Igraju}inakartu„SlobodneDalmacije”,partizanskih novina osnovanih na Mosoru, ipak smonaknadnozaslu`ilipovereweiinformativnepovlastice. –[tafetasetrenutnokre}epravcemKarlovac–Zagreb–Osijek–Beograd. Nema nepredvi|enihteroristi~kihprovokacija.Planiranojedanaciqdo|e25.maja,ta~noupodne.Reakcijenaterenukojim{tafetaprolazisusenzacionalne,nikadboqe–tvrdiMrki.–Narod postajesvesvesniji~iwenicekojeTitobioi dasuvrednostinakojimajeongradiopolitikubiledobre,napredneipo{tene. Ruku na srce, i kada je {tafeta kretala iz Umaga,gdeukafeu“Tito”akoviknete“Josip Broz–dobarskroz!”odmahdobijatebesplatni sladoled,moglisusesamo~utikomentarikakosenekad,zavremeTita,boqe`ivelo.Kako nikonijebiogladanikakosusviimaliposla. „Dru`eTito,biosinajboqi”... n E.P.H.

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

Urna za zeleno sUtra: Ako izaberete da vas kremiraju, va{ pepeo mogao bi da nastavi tamo gde ste vi zastali, bar donekle u smeru `ivota. Na tr`i{tu ekolo{ki korektnih proizvoda za (ne)svakodnevni `ivot pojavio se mogu}i hit i to u obliku biorazgradive urne u kojoj pepeo pokojnika ve} ~eka bri`no odabrano seme koje }e jednog dana da izraste u drvo. Sve to su osmislili i dizajnirali Martin Azua i @erar Moline, a za prodaju je zadu`ena kompanija „Limbo diseni”.

GrUDw aK za UDav a^ e: U moru kampawe podr{ke `udwama neudatih dama zapa`eno mesto upravo je osvojila japanska modna ku}a „Trijumf interne{enel„ ~iji novi grudwak sa zgodnim nazivom „Bra~ni lov” doista deluje izgledno. Ne samo da je u wega ugra|en specijalni sat koji potencijalnim kandidatima pokazuje {ta se tra`i pa i odbrojava sate i minute do projektovanog termina za zvani~ni poqubac i burmu, nego ~ak bojom i ostalim elementima podse}a na ven~anicu, {to stvar dodatno ~ini jasnom. I najboqe, ako se veridbeni prsten stavi u prorez iznad sata, ova zgodna sprava odsvira}e i svadbeni mar{.

Dru`e[efe, mitisekunemo... T amansmouhvatilidobarritamuovim na{imevrointegracijama,kadzbogniza koalicionih razloga u okriqe moradosmo prihvatiti i negdawe predstavnike biv{ih,pro{lih,mra~nihijednoumnihvremena.Znamjadasuseonipromenili,dare~em reformisali,aliopet...komuwaresuto,nije im verovati. Nije pro{lo mnogo, kad eto ti ihopetsaonom{tafetomza}opavogZagorca,kumrova~kogma{inbravaraiaustrougarskog kowovodca. Pa wega stvarno ~ovek ne mo`‘ da sa’rani. Opet slave Dan mladosti, prodaju narodu tu svoju crvenu propagandu i o~ekuju da }emo ponovo nasesti. Ej bre, preskuponasjetoko{talo,shvatiosamjatona vreme,jo{kaopredsednikEs-Ka-Jot-anafakultetu.^imsamjatakolakopolagaoispite vade}i se na partijske samoupravne obaveze moralno-politi~kipodobnogstudentskogrukovodioca,znaosamdautomsistemune{tone {tima.Ma,dugosutekomuwareitrajale,kad samve}kaoapsolvent~akijadobioonajtrosobnisalonacnaLimanu. Ka`em,posebnomenerviratokomunisti~koidolopoklonstvo,kaodanismoimidemokratskiievropskiorijentisanipozavr{avaline{toodKumrova~kihpoliti~kihskulova.Izatosamre{iodana{emstrana~komGO predlo`im jedan, po komunisti~ku i jugonostalgi~nu demagogiju i populizam razoran, potez.Stavimleposvenapapiripo{aqem, kakorednala`eprekopokrajinskihstrana~kihorgana,svedo„vrha”,dosamog[efa,dobroosmi{qenmarketin{kipredlogoorganizaciji demokratske evro-{tafete. I mi, brate, kowe za trku imamo, pa jel’ tako!? Za {ta nam ina~e slu`i strana~ki podmladak, negodaseaktivnoukqu~iusveukupnureformusvesti.[tore~eonajCrnogorac,danajzad „prelomimoumozak”.

Dakle,prvaitradicionalnaevro-{tafeta imadakreneodpredlaga~a,tojestodmene,iz mogagrada,na~ijemsam~eluzahvaquju}ipre svegali~nimkvalitetima,aliiodli~nojkomunikacijisavrhomna{eStrankei[efom osobno.Sama{tafetaimabitiuoblikuplamena sa evro-zvezdicama okolo, a zbog estetskog re{ewa, {to }e re}i iz predostro`nostiodpovredanaradu,omladincima,aposebnoomladinkama,vaqazabranitidatr~euvisoke{tikle.Jes’vid’o{tajebiloonomadu Ni{. Pa jel’ nam treba takva bruka? Zna~i, samo bosi, tek toliko da ne rizikujemo. A i svedo~iona{ojspremnostinapo`rtvovawe.

Omladincima,aposebno omladinkama,vaqazabraniti datr~euvisoke{tikle.Jes’ vid’o{tajebiloonomaduNi{ Sve~ana kolona izvo|a~a radova no{ewa {tafeteimabitiukra{enadr`avnimiEU zastavamakaoiprikladnimpartijskimbarjacima,doksve~anogtoplogzecaprilikomdo~ekaimajuformiratibrojni~lanovina{ih nevladinihorganizacija.Pazbog~egasmoih naka~ilinabuxet,akosadne}edapomognu? Iznadkolone,u~asuulaskaunaseqenamesta, selaigradove,unedostatkuprikladneavijacije i kerozina, imaju proletati paraglajdisti kojima }e s nogu visiti samo na{e strana~keboje.Tekdanarodneka`edane{to,mo`ebiti, zloupotrebqavamo u vlastite dnevnopoliti~kesvrhe. Zavr{niskupimaseodr`atiustonomBeogradu, da li u „Areni”, na kineskom mostu, iliustrana~kojcentrali,jo{nisamsiguran, alidefinitivnoimajeprimiti[efizruku

kakvebujneomladinkeusoptaleodtr~awauz stepenice.Volinarodkadsunamdecarumena uobrazima,patotije.Vi{‘onogmalogbucka,dobacioidoministradoksirek’okeks. Doma}a, ekolo{ka jawetina, ni{ta drugo. Prilikomprimopredajeimasesvirati„Igra rokenrolcelaJugoslavija”,tekdapoka`emo evro-orijentisanost i na{u posve}enost dobrojme|uregionalnojidobrosusedskojsaradwi.Evro-{tafetaimapreno}itiurecidencijalnim[efovimodajamauzpo~asnustra`u starijih ~lanova na{eg Politi~kog Saveta uz obavezno prisustvo reanimobila u dvori{tu.Tekzbogeventualija. Slede}ejutro,uvozilukojebiimalosli~itipapamobilu,{tafetakojuspontanopozdravqaju spontano okupqeni i razdragani gra|ani i gra|anke prosperitetne Srbije, kre}ekagranicisaEU(svasre}apamo`ena koju god ho}e{ stranu) i daqe ka Briselu. Prilikomprekograni~nogtransfera{tafete,pratwuobaveznosnabdetisapo500evrai pozivnimBarozovimilimakarFileovimpismom,danebismodo{lipodudaroptu`bikr{ewa[engenskogsporazumausmisludobijawapoliti~kog azilanazo~nihomladinacai inih nosilaca {tafete. Ako se druga~ije ne utana~i,predsedi{temEUprilikomprimopredaje{tafetedirektnourukeonog...onog... ma, onog bre suvowavog {to je evro-{ef, ne znam mu sad ime, na vr’ jezika mi je, zna~i uprili~itiegzibicionitenisme~na{eDejviskupreprezentacijeili,akosu\okovi}i kojim ~udom spre~eni, makar vaterpolo me~ na{eg i najboqeg tima neke od zemaqa EU u kojoj se javqaju evroskepti~ne primisli i tendencije.Tektolikodaneka`udamiSrbi, kaosuvozemninarod,ne}emodabranimoEUi wenevrednostikaozenicuokasvog. n Aleksapl.Adetovi}


Novosadska nedeqa22.maj2011.

hronika

Telefoni:­021­4806-833,­4806-834,­421­674,­528­765,­faks:­6621­831­e-mail: nshronika@dnevnik.rs

De`ura apoteka „Eskulap”

daNas u gRadu bIoskopI Arena:­­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik”­(14.50),­„Pri­~a­o­igra~­ka­ma”­(14), „Ran­go”­ (13.20),­ „Hop”­ (13.30),­ „Rio”­ (­ 13,­ 15,­ 15.30,­ 17.30,­ 19.30, 21.30),”Tor”­ (17.50,­ 20.10),­ „Be­li­ la­vo­vi”­ (18.15,­ 20.20,­ 22.35), „Cr­ven­ka­pa”­(16.20,­20.25),­„O,­Grin­go”­(16.05),­„Pa­kle­ne­uli­ce­5” (15.30,­ 22.40),­ „Tu­|e­ sla­|e”­ (18.20­ 22.20),­ „Pi­ra­ti­ sa­ Ka­ri­ba­ na ~ud­nim­pli­ma­ma”­(14.45,17.10,­17.30,­20,­20.15,­22.45,­22.50). Jadran:­„Me­dved­Jo­gi”­(19),­„Bez­i­me­ni”­(21). KulturnicentarNovogSadaMe­|u­na­rod­ni­fe­sti­val­do­ku­men­tar­nog­fil­ma­„Me­sto­me­|u­zve­zda­ma”­(19),­„Pro­blem­per­cep­ci­je” (21).

De`urna apoteka danas }e biti „Eskulap” na Trgu mladenaca 7. Apoteka radi od 7.30 do 19.30 ~asova, a stalno no}no de`urstvo je u apoteci „Bulevar” na Bulevaru Mihajla Pupina 7. B.M.

RaspoRed bogoslu`ewa u cRkvama Novog sada

poZoRI[Ta

Pravoslavnecrkve

Srpsko narodno pozori{te Sce­na­ „Jo­van­ \or­|e­vi}”­ kon­cert de­~i­jeg­fol­klor­nog­an­sam­bla­AKUD­„So­wa­Ma­rin­ko­vi}”­(20). Pozori{temladih ve­li­ka­sa­la­„Uspa­va­na­le­po­ti­ca„­(11).

muZeJI Muzejgrada,­Tvr­|a­va­4,­6433–145­i­6433–613­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­ „Pe­tro­va­ra­din­ska­ tvr­|a­va­ u­ pro­{lo­sti”;­ po­stav­ka­ Ode­qe­wa­za­kul­tur­nu­isto­ri­ju MuzejVojvodine,­Du­nav­ska­35–37­(uto­rak­-­pe­tak­od­9­do­19­sa­ti,­su­bo­ta­-­ne­de­qa­od­10­do­18­~a­so­va):­stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945”. MuzejskiprostorPokrajinskogzavodazaza{tituprirode, Rad­ni~­ka­20a,­4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni” Petrovaradinskatvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­ Srem­ska­ Ka­me­ni­ca, Trg­J.­J.­Zma­ja­1,­462–810:­stal­na­po­stav­ka Zbirkastraneumetnosti,­Du­nav­ska­29,­451–239­(9–17):­stal­na po­stav­ka­„Le­gat­dok­to­ra­Bran­ka­Ili­}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi},­ Srem­ski­ Kar­lov­ci, Mi­tro­po­li­ta­Stra­ti­mi­ro­vi­}a­86,­881–071­(10–18) Dulkinavinskaku}a,­Srem­ski­Kar­lov­ci,­Kar­lo­va~­kog­mi­ra­18, 063/8826675­(15–19)

„DNEVNIK”I„PROMETEJ”NAGRA\UJU

„Tajnasre}nedece” Izdava~ka ku}a”Prometej” u saradwi s „Dnevnikom” daruje ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige. Dva ~itaoca koje se prva jave od 16do 16.05 ~asova na broj telefona 528-765, dobi}e po primerak kwige. Danas poklawamo kwigu „Tajna sre}ne dece” autora Stiva Bidalfa. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj poklon da podignu u kwi`ari „MostPrometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452744.O autoru: „Stiv Bidalf je po~eo pre 25 godina kao porodi~ni psiholog. Shvatio je da nije dobar u tome , putovao je i u~io od najboqih terapeuta u Australiji, Americi, Novom

Zelandu i Singapuru u vreme kada je porodi~na terapija tek nastajala. Shvatio je koliko su roditeqima potrebne pozitivne i prakti~ne informacije. Svetski uspeh kwige „Tajna sre}ne dece” naveo ga je da se bavi uglavnom obrazovawem roditeqa. Dr`i predavawa o disciplini bez batina i poni`avawa, o podizawu de~aka u bezbedne mu{akarce i o drugim temama u naj ra zli ~i ti jim zemqama – od Nema~ke do Kine. Postao je specijalista za pomo} qudima da se oporave od trauma u detiwstvu, zlostavqawa, zanemarivawa.„ A.J.

v Remeplov

ODR@ANONACIONALNOTAKMI^EWEUROBOTICI

Pobedili „Pupinovi”|aci Pobednik devetog nacionalnog prvenstva iz robotike „Eurobot Srbija open 2011”, koje je odr`ano ju~e u amfiteatru Spensa jeste ekipa „Elektropionir” koju su ~inili u~enici ET[ „Mihajlo Pupin”. Drugoplasirani je tim „Memristor”, tre}e mesto osvojili su takmi~ari s robotom „Lili”, a obe ekipe su s Fakulteta tehni~kih nauka (FTN). Prema re~ima profesora robotike sa FTN-a, BranislavaBorovca, ekipe su morale da pro|u strogu kontrolu robota.

-Procewivala se stati~ka homologacija, odnosno inspekcija dimenzija robota, da li je u wega ugra|eno ne{to {to se ne sme i drugo. Dinami~ka homologacija podrazumeva proveru kretawa, jer ma{ina ne sme da sru{i predmete postavqene pred wu- kazao je Borovac dodaju}i da se koristio „{vajcarski sistem takmi~ewa u {ahu” odnosno, igrale su boqe ekipe sa boqim, a lo{ije sa lo{ijim. Jedan od u~esnika ekipe koja je predstavqala favorita, a ~iji je robot nazvan „Lili”, Petar Franciskovi} naveo da

Uskoro~i{}ewe Bege~kejame U okviru borbe protiv zaga|ewa Bege~ke jame DTD Ribarstvo DOO Ba~ki Jarak priprema uskoro weno periodi~no ~i{}ewe. Ova kompanija godinama obavqa obaveze koje joj kao upravqa~u za{ti}enog prirodnog dobra pripadaju, pri ~emu je svako nesavesno pona{awe prijavqeno policiji ili Inspekciji za za{titu `ivotne sredine. Iako je Zakonom o za{titi prirode utvr|eno da se novac za za{titu i razvoj za{ti}enih prirodnih dobara obezbe|uju u buxetau Republike Srbije, AP Vojvodine i Fonda za za{titu `ivotne sredine, trenutno je za{tita Parka prirode „Bege~ka jama” prepu{tena jedino upravqa~u.

-Da bi ovaj park prirode bio oaza za `ivotiwe i qubiteqe prirode neophodno je da svi za-

ZaSrem drugimputem

Glumci Srpskog narodnog pozori{ta izveli su 22. maja 1924. predstavu {aqive igre „^vor”, koju je napisao savremenik Petar Petrovi} Pecija. Svi su, i publika i pozori{ni kriti~ari iz lokalnih novina, bili zadovoqni onim {to su videli i ~uli. Tema komada seqa~ki `ivot u Lici i svako-

jake dogodov{tine u wemu, ne samo da je humoristi~ki uspe{no obra|ena, ve} je i majstorski izvedena na sceni. I re`ija i glumci na trenutke su se opasno pribli`avali zamkama besmislene {ale i bezobrazluka, ali su uspevali da ostanu u dosta {irokim granicama dobrog ukusa. N.C.

Grkokatoli~kacrkva Cr­kva­Sve­ti­apo­sto­li­Pe­tar­i Pa­vle­(Sve­to­za­ra­Mi­le­ti­}a­44)­u 10­i­18­~a­so­va­

Rimokatoli~kecrkve @up­na­ cr­kva­ Ime­na­ Ma­ri­ji­na (Ka­te­dra­la)­u­7­sa­ti­na­hr­vat­skom i­ma­|ar­skom­je­zi­ku,­u­8.30­na­ma­|ar­skom,­u­10­sa­ti­na­hr­vat­skom­i u­11.30­sa­ti­na­ma­|ar­skom­je­zi­ku Cr­kva­Sve­tog­Ro­ka­(Fu­to­{ka­9) u­7­sa­ti­na­ma­|ar­skom­je­zi­ku Cr­kva­ Sve­te­ Eli­za­be­te (]i­ri­la­i­Me­to­di­ja­11,­Te­lep)­u­7­i 10­sa­ti­na­ma­|ar­skom­je­zi­ku Cr­kva­ Sve­ti­ duh­ (Ve­le­bit­ska 13,­Kli­sa)­u­8­sa­ti­na­ma­|ar­skom­i u­9.30­sa­ti­na­hr­vat­skom­je­zi­ku Fra­we­va~­ki­ sa­mo­stan­ Sve­tog Iva­na­ Ka­pi­stra­na­ (ca­ra­ Du­{a­na 4)­u­8.30­na­hr­vat­skom,­u­10­i­18 sa­ti­na­ma­|ar­skom­je­zi­ku Cr­kva­ Sve­tog­ Jur­ja­ ([tro­sma­je­ro­va­20,­Pe­tro­va­ra­din)­u­18­sa­ti Cr­kva­Uz­vi­{e­we­Sve­tog­kri­`a (Ko­ste­ Na­|a­ 21,­ Pe­tro­va­ra­din)­ u 7,­9­i­19­sa­ti @up­na­cr­kva­Sve­tog­Ro­ka­(Pre­ra­do­vi­}e­va­160,­Pe­tro­va­ra­din)­u 18­sa­ti

Protestantskecrkve

TRKAMEWATRASEAUTOBUSA

„^vor”zadovoqio ipublikuikritiku

je spoj znawa i iskustva koje su skupili prethodnih godina, bio dovoqan da, i pored mawka vremena i finansija, naprave odli~nog robota. Takmi~ilo se 13 ekipa iz Srbije i inostranstva, a u~esnici su jo{ pro{le jeseni dobili zadatak na osnovu kojeg su pravili robota. Finale je u Rusiji, ali pitawe je da li }e na{i predstavnici i}i s obzirom na to da su avionske karte skupe, a nema ko da ih isfinansira. Takmi~ari se nadaju da }e Grad ipak prona}i re{ewe. A.Jerini}

Cr­kva­ Sve­tog­ ve­li­ko­mu­~e­ni­ka Ge­or­gi­ja­(Sa­bor­na)­u­9­~a­so­va Cr­kva­Us­pe­ni­ja­pre­sve­te­Bo­go­ro­di­ce­(Us­pen­ska)­u­9.30­~a­so­va Cr­kva­ Sve­tog­ Ni­ko­laja­ (Ni­ko­la­jev­ska)­u­9­~a­so­va Cr­kva­Sve­ta­tri­je­rar­ha­(Al­ma­{ka)­u­9­~a­so­va Cr­kva­Vaz­ne­se­wa­go­spod­weg­na Kli­si­u­9.30­~a­so­va Crkva­Sv.­Kirila­i­Metodija­na Telepu­ -­ jutarwa­ slu`ba­ u­ 8 ~asova.­ Subotom,­ nedeqom­ i praznikom­ -­ u­ produ`etku­ Svete liturgije­ ve~erwa­ slu`ba­ u­ 18 ~asova Us­pen­ska­ka­pe­la­u­8.30­~a­so­va Al­ma­{ka­ka­pe­la­u­9­~a­so­va Cr­kva­Sve­tih­apo­sto­la­Pe­tra­i Pa­vla­u­kru­gu­Voj­ne­bol­ni­ce­u­Pe­tro­va­ra­di­nu­u­10­~a­so­va Crkva­ Svete­ Petke­ u Petrovaradinu­u­10­~asova Crkva­ Svetog­ ispovednika Varnave­ u­ Petrovaradinu­ u­ 9 ~asova

Gradske autobuske linije 3 i 9 i prigradski autobusi: linija 61 Novi Sad - Sremski Karlovci - Vinogradarska; linija 62 Novi Sad - Sremski Karlovci - Dudara i linija 64 @elezni~ka stanica - Bukovac danas }e od 10 do 14.30 ~asova i}i drugim putem, zbog biciklisti~ke trke „Trofej sajamskih gradova”. Umesto Beogradskim kejom i Preradovi}evom ulicom kreta}e se Kejom skojevaca i Reqkovi}evom ulicom do raskrsnice s Preradovi}evom i vratiti se na redovnu trasu. Linije 69 i 70 za ^ardak i za Institut saobra}a}e Mostom slobode i s petqe na Mi{eluku se ukqu~ivati na uobi~ajeni put. Tokom biciklisti~ke trke bi}e otvorena privremena stajali{ta u oba smera na Keju skojevaca kod Varadinskog mosta i kod diskoteke „To~ak”na uglu [enoine i Reqkovi}eve ulice, a koristi}e se i stajali{ta drugih linija.

jedno u~estvujemo u wegovoj za{titi - ka`u u DTD Ribarstvo. A.Va.

DVAIPOVEKASABORNECRKVE UKARLOVCIMA

Patrijarh slu`iliturgiju Povodom 250 godina postojawa Saborne crkve u Sremskim Karlovcima i wene generalne obnove danas }e od 9.30 sati patrijarh srpski Irinej sa 11 episkopa Srpske pravoslavne crkve slu`iti svetu arhijerejsku liturgiju u tom hramu. Istovremeno }e biti obavqen i ~in osve}ewa crkve nakon radova. Liturgiji }e prisustvovati jo{ pet vladika i drugi mnogobrojni gosti. U podne }e na bini u centru Karlovaca nastupiti Biqana Krsti} i grupa “Bistrik”. Posle wih je nastup ansambla “Serboplov” iz Novog Sada, a zatim karlova~kog OKUD - a “Brankovo kolo” i KUD - a “Vila” iz Novog Sada. Program }e upotpuniti stihovima glumci Gordana\ur|evi}- Dimi} i Neboj{aDugali}. Z.Ml.

Re­for­mat­sko-hri­{}an­ska­ cr­kva­(Pa­vla­Pa­pa­5)­u­10­sa­ti­na­ma­|ar­skom­je­zi­ku Re­for­mat­sko-hri­{}an­ska­ cr­kva­(]i­ri­la­i­Me­to­di­ja,­Te­lep)­u­8 sa­ti­na­ma­|ar­skom­je­zi­ku Slo­va~­ko-evan­ge­li­sti~­ka­ AV cr­kva­(ugao­Jo­va­na­Su­bo­ti­}a­i­Ma­sa­ri­ko­ve)­u­10­sa­ti­sve­~a­na­li­tur­gi­ja­na­slo­va~­kom­i­u­17­sa­ti­ve­~er­we­na­srp­skom­je­zi­ku Pro­te­stant­sko-evan­|e­o­ska­ cr­kva­(Pe­tra­Drap­{i­na­42)­u­9­i­18 sa­ti Evan|eoska­ crkva­ (Kolo­ srpskih­sestara­24)­nedeqa­i­~etvrtak­u­19­bogoslu`ewe Evangeli~ka­ metodisti­~ka­ cr­kva,­(Lukijana­Mu{ic­kog­7)­u­10­i 19­~asova


nedeqa22.maj2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

15

NA [TRANDU JU^E ODR@ANE DVE MANIFESTACIJE

Jedniseklikerali, drugitestiraliznawe Klikerijada, tre}a po redu, odr`ana je ju~e na [trandu ispod Mosta slobode, gde se okupilo oko 200  roditeqa i dece. Orilo se sve od de~ije graje i uputstava roditeqa koji su ih zdu{nobodrili.Pravonastupa suimaladecapred{kolskoguzrasta, a pobednici su dobili vrednenagrade.Ovajdoga|ajpodr`alisuiPokrajinskisekre-

tarijat za sport i omladinu i „Gradskozelenilo“. Na drugoj strani pla`e, na {picu kod male bine, odr`alo sefinalno{kolskotakmi~ewe „Ja upoznajem Novi Sad“, gde su se osnovci oprobali u poznavawu grada. U~estvovalo je 10 {kola,apobedilajaO[„Jovan Jvanovi} Zma” iz Sremske Kamenice. Projekat je pokrenut

Foto:S.[u{wevi}

ODR@AN „FUTO[KI BAZAR”

Ponudalepa, posetilacamalo

pretrigodine,adosadsuu~estvovala deca iz pred{kolskih ustanove„Radosnodetiwstvo“i |aci  prvaci iz novosadskih osnovnih{kola.Ju~esunaredu bili|aci~etvrtograzredakoji suu~estvovaliukvizovima,gde se testiralo wihovo znawe.

Ovaj doga|aj je otvorio ~lan Gradske uprave za obrazovawe Milan \uki}. Organizator je bio Fond „Kulist”, a pokroviteqi Turisti~ka organizacija NovogSadaiGradskaupravaza obrazovawe. G. ^etnik

KAD ME\U SUPRU@NICIMA ZA[KRIPI TU JE CENAR ZA SOCIJALNI RAD

Psihoterapeutispas zabrakukrizi U novosadskoj mati~arskoj slu`bipro{legodinejesklopqeno 1.918 brakova, {to je u granicamavi{egodi{wegproseka. Me|utim, na hiqadu sklopqenih brakova u Vojvodini, svaki tre}i zavr{i razvodom, dok na 1.000 brakova u NovomSadudolazi251razvod, pokazuju podaci Republi~kog zavodazastatistiku. Kao naj~e{}i razlog da brak prekinu, parovi navode nedostatak novca, komunikacije i razmimoila`ewe u va`nim `ivotnim pitawima, a naprvikorakzarazvodse,u70 odstoslu~ajeva,odlu~uju`ene. -Na kraju je postalo nepodno{qivo,kaodanikakonismo mogli da se sporazumemo oko najobi~nijih stvari. Istina, jesmo u{li u brak relativno mladi, i prvih godina je bilo zaistalepo,alismoteknakon ro|ewa deteta osetili {ta zna~i prava bra~na obaveza kazalajeJ.B. (28),kojajebila {estgodinaubrakuiimajednodete.Ovasugra|ankasenije oprobala u takozvanom predbra~nomzajedni~kom`ivotui dodajedajeinicijativazarazvodpoteklaodwe. Kakobio~uvalibrak,mnogi parovi odlu~uju se da posete psihoterapeute, a ovaj trend prestao ja da bude tabu tema. Savetovali{tezabrakiporodicusastavnijedeoCentraza socijalnirad,adovoqnojeda zainteresovani za pomo}

Savetovali{tezabrakiporodicu

Na vrhu liste po broju razvoda Srbijajeprivrhulistezemaqapobrojurazvoda,jersesvaki ~etvrtibrakrazvede.Trendrastabrojapropalihbrakovazapo~etjeprevi{eod20godina.Uvremenajve}ekrize,1992.godine,na1.000brakovazabele`enoje112razvoda.Tojetrajalodo 1995,aonda,kadajestandardpo~eodasepoboq{ava,pove}aose ibrojrazvoda.Psihoterapeutismatrajudabiseintenzivnijim kori{}ewemwihovihuslugatajbrojmogaosmawitibarza~etvrtinu. stru~wakazaka`usastanak,za {ta im nije potrebno zdravstveno osigurawe, a usluga je besplatna.Pro{legodineobuhva}eno je 760 slu~ajeva, odnosno preko 940 klijenata i realizovno1270seansi. -U odnosu na ranije godine brojklijenatajeve}i,averuje-

modagra|anipoja~avajupoverewe prema usugama koje pru`amo. Tako|e, `ene su osve{}enije, a danas je i dru{tveno prihvatqivije da priznate daimateproblemaubrakuida stespremnidaraditenawima - kazala je psiholo{kiwa i psihoterapeutkiwa zaposlena

POVERIOCI „NOVOTRANSA” U STE^AJU OPET SPREMAJU PROTEST

Firmaprodata,paranema Pov er io c i „Nov ot rans a” pripremajusezaprotestpred sudom,po{tosuizgubilistrpqewe ~ekaju}i da ste~ajni upravn ik Dej an Tom a{ ev i} napravi deobni nacrt potrebandabinovacmogaodaseisplati. Najve}i poverilac MiroslavIli} ka`edasuvi{eputa odlazili kod predsednika Privrednog suda, ali da vajde nemaida}esepoveriociiza}ipredsud. PredsednikOdborapoverilaca Milan Kumovi} ka`e da je bilo re~i da }e deobni nacrt biti objavqen 17. maja,  a ju~ejerekaonovirok,utorak ilisredanarednesedmice.

U Agencije za privatizaciju,  pre oko mesec dana nam je re~enodapostojezakonskirokov i do kad a deo bn i nac rt trebsadasezavr{iinajavili da}ebitiistaknutusudukrajem aprila. Agencija je nepokretnu imovinu „Novotransa” u ste~aju prodala 1. marta, a kupacIndustrijamesa„Matijevi}” je oko 150 miliona dinara uplatila 10. marta. Pre togajeprodatapokretnaimovinazakojujedobijenooko40 milionadinara. - Ne postoje zakonski rokovi, sve je hitno, jedini rok je onaj od 15 dana koliko treba dastojinaoglasnojtablisuda deobnibilansuslu~aju`albi

poverilaca-obja{wavaJanko Stup ar tak o| e pov er il ac i advokatpoprofesiji. Pos le rask id a priv at iz acij e, ste~ aj u „Nov ot rans u„ uved en je jo{ 2006. god in e. Oste}e upam}en ne samo zbog du`ine ovog poskupka ve} i zato {to je jedan od biv{ih radnika tokom protesta pred nov os ads kom kanc el ar ij om Agenc ij e za priv at iz ac ij u poku{ao da sko~i sa sprata polu nag. Protestno okupaqe bilo je uprili~eno u nameri da se postupak ste~aja ubrza. Me|utim i tada su kao i sada dr`avni~inovniciradilipo svome. Z. Deli}

u ovoj ustanovi Miroslava Vu~eti}-]iri} dodau}idaseradodvijaspojedincima, parovima, pojedinim~lanovimaporodice ili celom porodicom, a dolazak je samoinicijativan. Savetovali{tusenaj~e{}e obra}aju partneriizme|u30i50godina, ave}uinicijativuzadolazak pokazuju `ene i ~ine~ak76odstoklijenata. -@ene naj~e{}e dolaze kadavi{ene`eledatrpe nezadovoqstvoilineadekvatnopona{awepartnera,amu{karcikadapartnerkaozbiqnonajavimogu}nost razvoda, pokre}e brakorazvodni pstupak, napu{ta partnerailizapo~nequbavni odnossdrugomosobom-navodi sagovornica. Uovojustanovinudiseipomo} na nivou roditeqi-deca, pa savetnici mogu dati predlogekakodarazorenaporodicaboqefunkcioni{e~imese uklawajunepotrebnistrahovi iomogu}avazdravijirazvitak deteta. Osobe kojima je potrebna pomo}oveustanovemogudase jave na brojeve telefona 421798i421-799iostavesvojkontakt.Savetovali{teradisvakimradnimdanom,prepodnei popodne. A. Jerini}

Na „Futo{kom bazaru”, koji je odr`an ju~e ispred Kulturno informativnog centra „Mladost” u Futogu, svoje proizvode predstaviloje15izlaga~a.Uokviruove izlo`beno- prodajne manifestacije posetioci su mogli da kupe rukom ra|ene kuhiwske potrep{tine,nakitunikatneizrade,krzno,toplekapei{alove,ukrasno posu|eislike. Prema re~ima organizatorke AleksandreDobrin pose}enostje mala,alisobziromdaseorganizujetektre}iputonasenadada}e vi{eFuto`anabitinaslede}em bazarukoji}eseodr`atiujunu. -@elelismodapomognemoqudima koji se bave kreativnim radom. Oni ovde imaju priliku da ostvarekontakteirazmeneideje,

a pone{to od svojih radova i da prodaju-ka`eDobrin. Isamiizlaga~ika`udaprodajaslaboide,aglavnirazlogprema wihovimre~imajestenedostatak novca. -Narod nema novca, kad im ka`e{dajejednaoslikana~a{a150 dinara zgranu se. Do{ao sam iz Beograda,aovamanifestacijami dobrodo|edasuprugaijapoka`emo {ta smo uradili, ali i da se sretnemosnekimprijateqimaizlaga~imakojedugonismovidelika`etrgovacBrankoPreqi}. Iako su cene ovih proizvoda prili~noniskeuodnosunakvalitet, izgleda da Futo`ani nemaju sluhazajednuodmalogbrojamanifestacijekojeseodvijajuuwihovomkom{iluku. N. R.

Pe{a~eweodParagova Planinarskosmu~arskodru{tvo„@elezni~ar”danasorganizuje pe{a~eweodParagova,prekoTVtorwa,manastiraStaroHopovo doParagova.Du`inastazejeoko16kilometara,avodi~}eovoga putabitiAnkicaMalinovi}.Polazakjeu8.50satiispred@elezni~kestanice,autobusomsalinije72zaParagovo.Zasvebli`e informacijebrojtelefonaje063-870-3050. A. L.

„Bulevarsumraka”uCK13 Ciklusnoarfilmapo~iweprojekcijomdela„Bulevarsumraka” ve~erasu20~asovauOmladinskomcentruCK13,UlicavojvodeBojovi}a13.Ulazjeslobodan. A. J.


SPORT

nedeqa22.maj2011.

REVAN[ME^FINALAPLEJ-OFAZA@ENE

PRIJATEQSKIME^

Sen}ankama desetatitula ^oka-Senta1:3 ^OKA: Sala O[ „Jovan Popovi}„, gledalaca 500. Sudije: Du{an Kresovi} i Tibor Bi~kei (Subotica). REZULTATI: Radowi} Maksuti 2:3 (8:11, 11:8, 12:10, 9:11, 8:11), Kormawo{ - Mirkovi} 0:3 (1:11, 4:11, 8:11), Be~ejski - \ur~ik 3:0 (11:4, 13:11, 12:10), Radowi} - Mirkovi} 0:3 (13:15, 9:11, 6:11). U revan{ me~u finala plejofa stonoteniserke Sente uspele su da nadigraju igra~ice ^oke i osvoje desetu titulu ekipnog dr`avnog prvaka, u izuzentoj atmosferi koja je prire|ena u fiskulturnoj sali ~o-

u~in ka ostva re nog na pr vom me~u u Senti. Aleksandru Radowi} u prvoj partiji uspela je da nadigra Aneta Maksuti 2:3, @anet Kormawo{ bila je lak zalogaj za iskusnu Brigitu Mirkovi}, koja je bila u ulozi kapitena Sen}anki, ina~e ponikla u ~okanskom klubu, a kuriozitet je da u ulozi kapitena ^okanke predvodi perspektivna Radowi}eva, koja je izdanak sen}anske stonoteniske {kole. Po{to je veteranka Sawa Be~ejski bila uspe{nija od Aliz \ur~ik, pri ~emu je dva posledwa seta dobila na razliku i smawila vo|stvo Sen}anki na 1:2, slavqe ekipi trenera

va da je atmosfera na me~u u ^oki bila mo`da i boqa od stonog tenisa, koji tra`i ovakav ambijent i pravo sportsko rivalstvo kakvo se u stotnoteniskom sportu neguje izme|u Sente i ^oke i zavr{ava na divan na~in. Kapiten Sente Brigita Mirkovi}, nije krila zadovoqstvo i radost zbog nove titule. - Dale smo od sebe u ovoj sezoni da bi stigle do ciqa. Igrale smo svim srcem. Pomogla sam koliko ogd sam mogla, s obzuirom da sam pauzirala vi{e od tri godine. Va`na nam je ova titula ekipnog prvaka, jer je deseta u istoriji kluba, a i svaka naredna bi}e mo`da jo{ va`nija.

i obistinilo, a ^oka je morala da ide na sve ili ni{ta, {to se videlo u wihovoj igri. Od deset titula, koliko je do sada osvojila seniorska ekipa Sente, drago mi je {to sam deo i ove titule, jer je ovo osma titula u kojoj sam u~estvovao. Ne da mi je dosta, ali i ranije sam ve} izjavqivao da bi mi bilo drago bi bilo vvreme da do|e neko od mla|ih stru~waka i umesto mene nastavi uspe{an rad u klubu. Ne mora to da bude kontinuitet samo u osvajawu novih titula, nego pre svega dobrog rada i rezultata. Voleo bih ako bi ve} slede}e sezone ili mo`da dve, neko od mla|ih trenera umesto mene seo na klupu Sente, isto ovako u finalu plej-ofa i kada bi naravno Senta opet pobe|ivala - ka`e Melik. Vo|stvo i igra~ice ^oke `ale za propu{tenom prilikom koja im se ukazala. Iskusna igra~ica Sawa Be~ejski, koja se u plej-ofu pokazala kao adut trenera Lasla Kormawo{ka, jer je uspevala da nadigra najperpsektivnije srpske igra~ice, sla`e se da je propu{tena jedinstvena prilika da se pred doma}om publikom izbori pobeda i majstorica, a samim tim i borba za titulu bude jo{ neizvesnija. - rener ^okanki Laslo Kormawo{, posle poraza u revan{u, konstatovao je da je odluka prakti~no pala ve} u prvom me~u, kada je wegovoj ekipi izmakla pobeda nad Sen}ankama, za nijansu. - Znao sam da }e nam kod ku}e biti te`e. Na{e mlade igra~ice @anet Kormawo{ i Aleksandra Radowi} nisu mogle da se na pravi na~in suprotstave iskusnoj Brigiti Mirkovi}, a nije nam odgovarao psiholo{ki EkipaSentesa{ampionskimpeharom:AnetaMaksuti,EvaTot,Aliz\ur~ik,ZoltanMelikiBrigitaMirkovi} momenat. Nisam obeshrabren, kanske {kole. Takav ambijent Zoltana Melika i qubiteqa Zadovoqna sam {to sam dobro pokazali smo da smo pravi rivai brojnu pobliku, vi|ene pri- stonog tenisa iz Sente usledilo odigrala u revan{u u ^oki i sa li i da smo napravili izuzetan likom nadmetawa stonoteni- je po{to je Mirkovi}eva nadi- dve pobede. - veli Mirkovi}eva. spektakl, jer za godinu dana od skih rivala dve potiske varo- grala Radowi}evu. Trener Sente Zoltan Melik, ekipe koja se borili za opsta{ice, po`eleli bi i mnogo poPredsednik Stonoteniskog ina~e ^okanin, podsetio je da je nak u Superligi Srbije vinuli pularniji sportovi. Optere}e- saveza Srbije Zoran Kalini}, posle prvog me~a u Senti, u koji smo se u sam vrh dopsev{i do fine imperativom pobede, koja koji je kapitenki Sente Brigi- su wegove izabranice u{le nal, {to je za nas uspeh, ali ova bi omo gu }i la maj sto ri cu i ti Mirkovi} uru~io {ampion- upla{eno i te{kom mukom ga ekipa ima potencijala i za {amprodu`ila nadu da mogu osvoji- ski pehar, ~lanicama pobedni~- dobile pod optere}ewem. pionsku titulu - uveren je Korti titulu, ^okanke su pru`ile ke ekipe Sente zlatne, a ^okan- O~ekivao sam da }e ovaj re- mawo{. par ti je is pod o~e ki va wa i kama srebrne medaqe, nagla{a- van{ u ^oki biti lak{i, {to se Tekstifoto: M.Mitrovi}

PRIJATEQSKAUTAKMICA

Srcedonelopobedu Srbija–Bugarska72:70(20:21;14:12;23:22;15:15) VRBAS: Dvorana: Centar za fizi~ku kulturu „Drago Jovovi}“. Gledalaca: 1.000. Sudije: Miodrag Li~ina, Pavle Novakovi} i Slobodan Ol~an (svi iz Zrewanina). SRBIJA: Rado~aj 3 (3-3), Berowa 4, Gobeqi} 8 (2-1), Popovi}, [kori}, Milovanovi} 14 (6-6), Kne`evi} 6 (2-2), ^a|o 2, Mina Maksimovi} 5 (5-3), Butulija 11 (8-2), Rad 2, Jelena Maksimovi} 17 (8-7). BUGARSKA: Hoxs 17 (6-4), Jankova, Peteva 4 (2-2), Ivanova, Stanoeva 7 (1-0), Dimitrova 7 (4-1), Zlatanova 17 (8-7), Jordanova 4, Todorova 8 (2-2), Miteva, Dimana Georgieva 4, Daniela Georgieva 2. Prvi od dva prijateqska duela izme|u seniorskih selekcija Sr-

bije i Bugarske, koji je odr`an u Vrbasu pripao je doma}im ko{arka{icama, mada je selekcija Srbije nastupila bez pet najboqih igra~ica. Duel na{ih i bugarskih devojaka odlikovala je izuzetna borbenost i zalagawe na terenu, uz dosta gre{a u ovom trenutku priprema, gde su gostuju}e ko{arka{ice imale izvesnu dominaciju u prvom, a na{e igra~ice u drugom poluvremenu. Bugarke su se predstavile kao jedna homogena ekipa i u ovom trenutku za nijansu fizi~ki boqe pripremqena selekcija koja je mogla izdr`ati ja~i ritam u ve}em delu susreta. Sa druge strane slab {ut na{ih igra~ica za tri poena diktirao je igru preko centara gde su odli~ne partije pru-

`ile Jelena Maksimovi} i Jelena Milovanovi}. Na kraju u neizvesnoj zavr{nici odlu~ilo je ve}e srce doma}ih igra~ica koje su bodrene mladom Vrbaskom publikom stigle do po wih u ovom trenutku priprema izuzetno zna~ajne pobede. Bi}e to veliki podsticaj za zavr{ni deo priprema pred te{ka istu{ewa u Tarantelu od 3. do 8 juna, kada ih o~ekuju dueli sa Italijankama, Nemicama, Belgijankama i Rumunkama. Pre susreta reprezentacija Srbije i Bugarske odigrana je revijalna utakmica izme|u novog ~lana Prve A lige @KK Vrbas Medela i beogradskog @KK Vo`dovac. Posle mnogo preokreta i rezultatske neizvesnost susret je zavr{en nere{eno 74:74. J.Len|er

Makabidefinitivno uNLBligi Izraelski ko{arka{ki gigant Makabi igra}e naredne sezone u NLB ligi. Makabi je ve} odigrao jednu sezonu u regionalnoj ligi, pre osam godina, a u finalu je pora`en u Zadra. Posledwih nedeqa mnogo se spekulisalo o povratku Makabija, prvo je bio veoma izgledan, potom su se igra~i pobunili, ali je na kraju dat pristanak.

Za sada je sigurno da je Makabi pristao da igra svoje me~eve u regularnom terminu, subotom, ali je tra`io da se napravi mali ustupak, odnosno da u pauzi takmi~ewa u Evroligi igra me~eve u mestima do kojih ne mogu da do|u direktnim letom, kao {to su Vr{ac, Novo Mesto ili Kragujevac.

dnevnik

c m y

16

PRVOKOLOKUPASRBIJE ZADAMEUNOVOMSADU

Zlato Tamari Mr|enovi}

U Sokolskom domu u Novom Sadu odr`ano je prvo kolo Kupa Srbije u `enskoj sportskoj gimnastici. Na takmi~ewu je u~estvovalo 12 gimnasti~arki iz tri kluba, GK Beograd, GD Xim Fit iz Ni{a i doma}in Sokolsko dru{tvo Vojvodina. Gimnasti~arke

Brazilci poslepetsetova Brazil-Srbija3:2(25:18,21:25,25:17,28:30,16:14) Mu{ka seniorska reprezentacija Srbije pora`ena je od Brazila u prvom prijateqskom me~u odigranom u trening kampu Arizao u Sakveremi. Brazil je pobedio Srbiju sa 3:2, po setovima 25:18, 21:25, 25:17, 28:30 i 16:14, posle 111 minuta igre.

u Santa Feu, 28. i 29. maja odigrati utakmice prvog vikenda C grupe Svetske lige 2011. BRAZIL: Bruno (2), Valas, Sidao (11), Visoto (11), @iba (14), Muriqo (6), Teo (12), Ser`o, Tijago, @oao Paulo (11), Gustavo (4), Rodrigao (3), @. Bravo (7), Lukas (7), Marlon (2), Mario.

Sa{aStarovi}sme~ujeporedblokaBrazilaca

SRBIJA: N. Kova~evi} (9), Jani}, Vl. Petkovi}, Terzi} (7), Stankovi} (10), Samarxi}, Niki} (9), Ra{i} (2), Doki} (21), Starovi} (12), Ve. Petkovi} (2), Petrovi} (5), Podra{~anin (3), Rosi}.

Srbija i Brazil }e drugu prijateqsku utakmicu odigrati danas od 20 ~asova po na{em vremenu. Seniori Srbije }e u Sakveremi ostati do srede, 25. maja kada je predvi|en put za Argentinu. Srbija i Argentina }e

JELENSUPERLIGASRBIJE IN\IJA:In|ija-Vojvodina SUBOTICA:SpartakZV-Smederevo KULA:Hajduk-Javor ^A^AK:Borac-Crvenazvezda BEOGRAD:Rad-Jagodina U@ICE:SlobodaPS-Metalac BEOGRAD:OFKBeograd-BSKBor~a BEOGRAD:Partizan-^ukari~kiStankom

1:2(0:1) 2:1(2:0) 2:0(0:0) 2:0(0:0) 2:4(1:3) 0:1(0:1) 1:0(0:0) sino}

1.Partizan

27

22

3

2

68:19

69

2.Crvenazvezda

28

21

3

4

48:16

66

3.Vojvodina

28

20

6

2

44:12

66

4.Rad

28

13

9

6

37:21

48

5.SlobodaPS

28

11

7

10

32:33

40

6.SpartakZV

28

10

9

9

29:23

39

7.OFKBeograd

28

11

6

11

23:25

39

8.Javor

28

9

10

9

20:24

37

9.Borac

28

8

11

9

20:27

35

10.Smederevo

28

8

10

10

24:29

34

11.Jagodina

28

8

7

13

23:29

31

12.BSKBor~a

28

7

9

12

20:35

30

13.Metalac

28

8

4

16

19:34

28

14.Hajduk

28

6

7

15

21:35

25

15.In|ija

28

6

5

17

27:46

23

16.^ukari~ki

27

0

4

23

9:56

4

Uslede}emkolu(25.maja)sastajuse:U@ICE:Sloboda-In|ija, SMEDEREVO: Smederevo - Vojvodina, BEOGRAD: Crvena zvezda - Spartak ZV, KRAGUJEVAC: Metalac - Partizan, BEOGRAD:^ukari~kiStankom-Hajduk,IVAWICA:Javor-OFKBeograd,BEOGRAD:BSKBor~a-Rad,JAGODINA:Jagodina-Borac.

Terimnaklupi Galatasaraja Legendarni turski trener Fatih Terim potpisao je trogodi{wi ugovor sa fudbalskim klubom Galatasaraj. Terimu (57) }e ovo biti tre}i dolazak u istanbulski klub, sa kojim je osvojio ~etiri titule prvaka Turske i UEFA kup. On je u Galatasaraju radio od 1996. do 2000. godine i ponovo u sezoni 2003/04. Terim je bez posla od oktobra 2009. godine, kada je napustio tursku reprezentaciju. - Savladao sam lekcije iz pro{losti. Galatasaraj uvek stremi vrhu. [to pre nam je potrebno da klub ponovo postane lider - rekao je Terim. Galatasaraj }e ovu sezonu zavr{iti u najboqem slu~aju kao sedmi. Trener Frank Rajkard je oti{ao nakon ispadawa iz Evrope, dok je uprava odlu~ila da otpusti Georgija Haxija u martu.

Napostoqu:Raj~i}, Mr|enovi}iDukovski

su se takmi~ile u apsolutnoj kategoriji. U ekipnoj konkurenciji slavile su ve`ba~ice Sokolskog dru{tva Vojvodina, a u pojedin~anoj je najboqa bila wihova gimnasti~arka Tamara Mr|enovi}. Drugo mesto pripalo je Tamarinoj klupskoj drugarici Aleksandri Raj~i}, a tre}e Ani Dukovski iz GK Xim fita iz Ni{a. G.M.

HertadovelaOtla Povratnik u nema~ku prvu fudbalsku ligu, Herta iz Berlina saop{tila je da je potpisa la ugo vor sa An dre a som Otlom, dosada{wim igra~em sre di ne te re na Ba jer na iz Minhena. Otlu je nedavno istekao ugovor sa Bavarcima, a sa Hertom je potpisao trogodi{wu saradwu.

- Herta je veliki izazov nakon 15 godina provedenih u Bajernu - kazao je 26-godi{wi fudbaler. Pro{le sezone Otl je za Bajern odigrao 26 utakmica i postigao jedan pogodak. On }e u Herti igrati sa jo{ dvojicom biv{ih igra~a Bajerna, Tomasom Kraftom i Kristijanom Lelom.


SPORT

dnevnik

nedeqa22.maj2011.

17

JELENSUPERLIGASRBIJE

Hajducislomili Javor Hajduk-Javor2:0(2:0) KULA: Stadion Hajduka, gledalaca 500, sudija: Karaxi} (Beograd). Strelci: M. @ivanovi} u 30. (iz penala) i 42. minutu. @uti kartoni: Bo{kovi} i Fejsa (Hajduk), a Dragovi}, Mom~ilovi} i Iseani (Javor). HAJDUK: Bra}, Kasalica 7, Pauqevi} 8, A. @ivanovi} 7, Bogi} 7 (Peri}), Ki{ 7, Jovanovi} 8, Bo{kovi} 7 (\uri}), M. @ivanovi} 8 (Komazec), Fejsa 7, Kova~evi} 7. JAVOR: Glinti} 7, Milinkovi} 6, Renduli} 6, Dragovi} 6, Josovi} 6, Silva 6 (Milivojevi} 6), Stanisavqevi} 7, Mom~ilovi} 6, Iseani 6 (Emeke 6), Stojakovi} 7, Haxibuli} 6 (Stevanovi}). Fudbaleri Hajduka su zabele`ili izuzetno vrednu pobedu u susretu protiv Javora iz Ivawice, pobediv{i sa 2:0. Od po~etka susreta bilo je vidqivo da su Kuqani u{li sa vi{e `eqe, htewa i naravno motiva i kao plod takve igre stigli su golovi. Igrao se 18. minutu kada je Pauqevi} pro{ao po boku, u{ao u {esnaesterac gostiju uputio centar{ut,me|utim neko iz odbrane iz Javora odbija loptu koja se ponovo vra}a Pauqevi}u i kada je bek Kuqana krenuo ka golu Javora bio je sru{en. Me|utim, sudija Karaxi} je samo odmahnuo rukom iako su Kuqani

tra`ili penal. U 30. minutu pi{taqka Karaxi}a nije mogla ostati nema, sjajnu akciju sa nekoliko kratkih paseva, Kuqani zavr{avaju tako {to Pauqevi} ulazi u {esnaesterac Javora, Dragovi} ga ru{i i Karaxi} pokazuje na belu ta~ku. Siguran izvo|a~ najstro`e kazne bio je Milo{ @ivanovi} koji je preciznim udarcem u dowi levi ugao doveo svoju ekipu u vo|stvo. Nisu se Kuqani zadovoqili vo|stvom, ve} su nastavili u istom ritmu, agresivno, napada~ki i ubrzo sti`e i drugi gol. U 42. minutu kada je jednu naba~enu loptu Ki{ grudima prosledio svom centarforu Milo{u @ivanovi}u a ovaj neoklevaju}i levom nogom sa dvadesetak metara poga|a desni gorwi ugao nemo}nog Glin~i}a. Evrogol za 2:0 a to je bio rezultat s kojom su ekipe oti{le na odmor. U drugom poluvremenu Kuqani vrlo ve{to ~uvaju ste~enu prednost, a gosti nemo}ni da poku{aju preokret. Ako se ka`e podatak da fudbaleri Javora nisu ni jedan put ugrozili golmana doma}ih kapitena Bojana Bra}a, to re~ito govori da su bodovi vi{e nego zaslu`eno ostali na kontu Hajduka. Veliki korak Kuqana ka kona~nom svom ciqu. \.Bojani}

Nema~kaosvojila Svetskikup Mu{ka teniska reprezentacija Nema~ke osvojila je Svetski kup u Dizeldorfu, po{to je u finalu savladala Argentinu 2:1. Nemac Florijan Majer pobedio je Argentinca Huana Monaka 7:6, 6:0.

Izjedna~ewe „gau~osima” doneo je Huan Ignasio ^ela, po{to je savladao Filipa Kol{rajbera 6:4, 7:6. Kona~an trijumf Nemcima doneo je dubl. Filip Pe~ner i Kol{rajber nadigrali su ^elu i Marka Gonzaleza 6:3, 7:6.

Petkovi}evoj Strazbur Nema~ka teniserka srpskog po re kla An drea Pet ko vi}

Andrea Petkovi}

osvo ji la je VTA tur nir u francuskom Strazburu. Petkovi}eva je stigla do titule, po{to joj je Francuskiwa Marion Bartoli predala me~ pri rezultatu 6:1, 1:0 za Nemicu. Ovo je bio ~etvrti me|usobni duel nema~ke i francuske te ni ser ke, a dru gi tri jumf Petkovi}eve. Nemica je pobedom u Strazburu stigla do druge VTA titule u karijeri. Ona se trenutno nalazi na 15. mestu WTA liste. Bartoli je 11. igra~ica sveta, a u karijeri je osvojila pet turnira. Pobednica turnira u Francuskoj osvojila je nov~anu nagradu od 37.000 dolara i 280 poena za VTA listu, dok je pora`enoj pripalo 19.000 dolara i 200 bodova za svetsku rang listu.

Almagronajboqi uNici [panski teniser Nikolas Almagro osvojio je ATP turnir u francuskoj Nici, po{to je u finalu savladao Rumuna Viktora Haneskua 6:7, 6:3, 6:3. Ovo je bio ~etvrti me|usobni duel {panskog i rumunskog tenisera, a ~etvrti trijumf Almagra. [panac je trenutno na 12. mestu ATP liste, a trijumfom u

Korakdodrugogmesta In|ija-Vojvodina1:2(0:1) IN\IJA: Stadion kod `elezni~ke stanice, gledalaca 900, sudija: Santra~ (Pavli{). Strelci: Isidorovi} u 46. za In|iju, a Medojevi} u 24. i Abubakar u58. minutu (iz penala) za Vojvodinu. @uti kartoni: Joksimovi}, Kosti}, Koxo i Dimitrov (In|ija), a Pavlovi}, Medojevi}, Tumbasevi}, Abubakar (Vojvodina). Crveni karton: Koxo (In|ija). IN\IJA: Poleksi} 8, Novakovi} 6, Joksimovi} 7, Jovanovi} 8, Jak{i} 7 (Dimitrov, Koxo 7), Kosti} 7, Vukobratovi} 7, Vu~eti} 7, Davidov 7 (Dubaji}), Isidorovi} 7, Bubalo 8. VOJVODINA: Brki} 8, Vuli~evi} 7, Pavlovi} 6, Mito{evi} 6, Medojevi} 8, Trajkovi} 7, Stevanovi} 7 (Bilbija), Tumasevi} 6, Mereba{vili 7 (Katai 8), Abubakar 6, Ili} 7. Fudbaleri In|ije su porazom protiv Vojvodine prakti~no jednom nogom u ni`em rangu takmi~ewa. Te{ko je poverovati da zeleno-beli posle novog poraza mogu da u~ine ne{to vi{e u posledwa dva kola. Utakmica je po~ela napadima jedne i druge ekipe, sve do 14. minuta, prakti~no nije bilo povoqnih prilika, a onda je Bubalo sa~ekao jedan pas Vu~eti}a, {utirao sa leve strane sa nekih sedam meta-

ra, ali je Brki} sjajnom intervencijom zaka~io loptu koja je udarila u stativu i oti{la u korner. Razbudilo je navija~e doma}eg tima koji su se ponadali ~e{}im napadima i uspe{nom rezultatu. Na`alost, u 24. minutu Vojvodina je postigla vode}i gol. Mereba{vili je izveo korner sa leve strane, a Medojevi} sa~ekao loptu na petercu i smestio je mre`u. Fudbaleri In|ije su posle toga Medojevi} je postigao prvi gol za Vojvodinu imali dve povoqne prilike, Nastavak je pripao doma}ininajpre je Davidov dobro {utima, a ve} u 46. minutu uspeli su da rao ali je Brki} izbio loptu iz izjedna~e rezultat. Bubalo i doweg levog ugla, a Isidorovi} Isidorovi} su prakti~no iz druje u 37. minutu atraktivnim magog poku{aja uspeli da savladaju kazama sa ivice kaznenog proBrki}a i koliko toliko vrate stora {utirao pokraj samog gonadu doma}im navija~ima. Imali la. Novosa|ani su u fini{u prsu zeleno-beli jo{ jednu priliku vog poluvremena imali priliku u 55.minutu, ali je udarac mladog da pove}aju prednost. StevanoDimitrova sa nekolio metara vi} je dobro {utirao sa ivice Brki} sjanom intervencijom odkaznenog prostora, a Poleksi} branio i sa~uvao svoju mre`u. krajwim naporom izbacio lopIn|ija je u 57. minutu primila tu u korner. drugi gol i prakti~no ve} tada je

Pomra~eweZvezde krajMorave Borac-Crvenazvezda2:0(0:0) ^A^AK: Stadion Borca kraj Morave, gledalaca 4.500, sudija: Gruji} (Ni{). Strelci: Kne`evi} u 69. i Kosti} u 87. (iz penala). @uti kartoni: Petronijevi}, Krasi}, Kosti}, Prtewak i Toma{evi} (Borac), a Viloti}, Adi i Mijailovi} (Crvena zvezda). Crveni karton: Toma{evi} u 90. minutu (Borac). BORAC: Milojevi} 8, Mili~i} 7, Alve{ 7, Masla} 7, Mladenovi} 7 (Mari}), Kosti} 8, Krasi} 7, Kne`evi} 8 (Prtewak), Petronijevi} 7, Stojmirovi} 7, Damjanovi} 7 (Toma{evi}). CRVENAZVEZDA: Bajkovi} 6, To{i} 6, Jeremi} 6 (Jevti}), Lazovi} 6, Adi 6, Miki} 6, Viloti} 6, Borha 6, Mijailovi} 6, Ve{ovi} 6 (Kalu|erovi} 6), Milovanovi} 6 (Kadu). Spektakl koji se mo`e po`eleti po sparnom vremenu. Me~ u kome je ~a~anski Borac imao igru, `equ i pobedio Crvenu zvezdu vi{e nego zaslu`eno. U{ao je Borac u me~ le`erno, pa je Crvena zvezda preko Miki}a ve} u 5. minutu iskosa sa desne strane pripretio pogo-

Crvenoj zvezdi sa desne strane poslao lukav udarac pod samu pre~ku, Milojevi} je to izboksovao u korner. Izostale su prave akcije, Crvena zvezda nikako da se razmahne, Borac se ve{to suprotstavqao i vrebao iz kontra napada, da bi posle jedne prese~ene lopte Lazovi} pogodio stativu. Tek {to je u{ao u igru Kalu|erovi} je bio u {ansi, odbrana Milojevi}a bila je i najuzbudqiviji trenutak do ovog {uta. Damjanovi} imao priliku, dobro je {utirao, Trajkovi} je smogao snage i zauzstavio taj udarac. Stvorila se gu`va u kaznenom prostoru, brzonogi napada~ Borca Kne`evi} ukrao je loptu, pobegao u desnu stranu i preciznim udarcem bacio na kolena Brajkovi}a. Krenula je Zvezda na sve ili ni{ta, postala malo opasnija, ali Borac re{en i stamenom igrom u odbrani uspeo da otkloni sve opasnosti. Jedan brz protivnapad Borca zavr{io je tako {to je Adi u kaznenom prostoru igrao rukom. Tajac na stadionu kraj Morave, egzekutor sa bele

Nici osvojio je 10 turnir u karijeri. Hanesku je 69. teniser sveta, a u karijeri je osvojio samo jedan trofej. Pobednik turnira u Francuskoj osvojio je nov~anu nagradu od 72.600 evra i 250 poena za ATP listu, dok je pora`enom pripalo 38.200 evra i 150 bodova za svetsku rang listu.

Hajdlerskladivom dorekorda Nemica Beti Hajdler u subotu je u Haleu bacila kladivo 79,42 metra - daqe nego bilo koja `ena u istoriji atletike. Hajdler je za 1,12 metara nadma{ila rezultat Poqakiwe Anite Vlodar~ik, koji je bio svetski rekord u toj disciplini od juna pro{le godine. Dvadesetosmogodi{wa nema~ka atleti~arka ostvarila je taj rezultat u tre}oj seriji. Hajdler je najve}e uspehe u karijeri zabele`ila na {ampionatu sveta 2007. u Osaki i Evropskom prvenstvu u Berlinu 2010, na kojima je osvojila zlatne medaqe. Pre dve godine je trijumfovala i na Univerzijadi u Beogradu.

bilo jasno da od osvajawa pola plena nema ni{ta. Vukobratovi} je u kaznenom prostoru napravio prek{aj, a Abubakar bio precizan. Imali su Novosa|ani jo{ jedan penal {utirao je mladi Katai ali je Poleksi} sa~uvao svoju mre`u. Nakon toga se razbuktala se igra na terenu, re|ali su se napadi i jednih i drugih sevali i kartoni ali je pobeda pripala ja~em i kvalitetnijem sastavu Vojvodine. Da.Vi}enti}

Antoni}doneo bodove SpartakZlatiborvoda–Smederevo2:1(2:0) SUBOTICA: Gradski stadion, gledalaca oko 300. Sudija: ejan Dimitrijevi} (Loznica). Strelci: Torbica u 18. (iz penala), Antoni} u 45. minutu za Spartak Zlatibor vodu, a Bojatovi} u 79. minutu za Smederevo. @uti kartoni: Stevanovi} (Spartak Zlatibor voda), Kari{ik, M. Milosavqevi} (Smederevo). SPARTAK ZLATIBOR VODA: Aleksi} 7, Stevanovi} 7, Brati} 7, Antoni} 7, Mezei 7 (84. Veselinov), Simovi} 7, Torbica 8, Mi{an 7 (69. [arac 7), Adamovi} 7 (60. Karaxi} 7), Pu{kari} 7, Noskovi} 7. SMEDEREVO: @ivkovi} 6, I. Milosavqevi} 6, Luki} 6, Kari{ik 6, Brkovi} 6, Todorov 6 (70. Stani}), M. Milosavqevi} 6 (70. Bojatovi} 6), Kova~evi} 6, ]eran 7, @ivkovi} 7, Stojanovi} 6. Po te{kom terenu fudbaleri Spartak Zlatibor vode su uspeli da prekinu niz od tri me~a bez pobede. Zahvaquju}i boqoj igri u prvom poluvremenu i uz dva gola Torbice i Antoni}a, ali u dosta podmale|nom sastavu, golubovi su zaslu`eno stigli do tri boda. Fudbaleri Spartak Zlatibor vode su od prvog minuta `eleli da doka`u da je lo{a serija iza wih. Prvo je poku{ao Mezei iz slobodnog udarca, a potom je, nakon kontre Torbice i Adamovi}a Nosko-

vi} dobro zahvatio loptu, ali je i golman gostiju @ivkovi} bio na pravom mestu. Spartak je nastavio sa probija zadwu liniju Smederava kontrama, a u 16. minutu je jedan takav prodor Noskovi}a prekinuo Kari{ik u kaznenom prostoru, a sudija Dimitrijevi} je opravdano dosudio penal. Vladimir Torbica je mirno namestio loptu na belu ta~ku, te iskusno poslao loptu u dowi levi ugao za prednost od 1:0. I nastavak poluvremena protekao je uglavnom u inicijativi Spartaka, a gosti su opasni jedino bili u 36. minutu kada je ]eran nabacio loptu do Brkovi}a koji glavom prebacuje gol Spartaka. Kona~no, Spartak je duplirao prednost u posledwem minutu. Prekr{ajem je zaustavqen prodor Mezeija, Pu{kari} je ubacio loptu iz slobodnog udarca, a Antoni} glavom sproveo loptu do mre`e Smedereva.. Spartak nije dozvolio da se gosti na po~etku nastavka vrate u igru. Dok je Spartak bio okrenut ka dr`awu svojih pozicija, gosti su {utevima iz daqine i iz slobodnih udaraca poku{ali da ugroze gol Aleksi}a. To im nije po{lo za rukom, ali jeste u 79. minutu iz akcije. @ivkovi} je pro{ao po levoj strani, vratio loptu do peterca gostiju, a rezervista Bojatovi} je bio je na pravom mestu. N.S.

DANASNASPORTKIMTERENIMA Fudbal

Fudbaleri Crvene zvezde pognutih glava napu{taju igrali{te u ^a~ku

div{i pre~ku. Pravih prilika nije bilo, prvo je Lazovi} {utirao pored gola Milojevi}a, a samo minut kasnije i Petronijevi} pored Bajkovi}evog gola. Igralo se otvoreno, mirno bez o{trih faulova i prevelikih pritisaka. Ambijent pravi, do{lo je do izra`aja u toku susreta. Crvena zvezda krenula je na sve ili ni{ta, pa je ^a~anin Lazovi} koji je ve} tri godine u

ta~ke kapiten ~a~anskih zebri Zoran Kosti} postao je loptu u desni ugao Brajkovi}a, on se bacio na svoju levu stranu i lopta je otputovala u mre`u i to je zna~io i kona~an rezultat. Poku{aj Crvene zvezde da bar postigne po~asni pogodak je bio bezuspe{an, jer je Borac pokazao vi{e `eqe i voqe pa mu pobeda nije mogla ni izma}i. A.Stefanovi}

Vojvo|anska liga Istok LAZAREVO: Zadrugar - Spartak (D), PA^IR: Ba~ka - Vojvodina (NM). Utakmice po~iwu u 16.30 sati. Vojvo|anska liga Zapad STARI BANOVCI: Dunav Ba~ka (BP), MLADENOVO: Budu}nost - Sloga Radni~ki, IRIG: Radni~ki - Metalac AV. Utakmice po~iwu u 16.30 sati. Podru~naligaNovogSadaBA^KA PALANKA: Stari grad - Kabel, RUMENKA: Jedinstvo - Petrovaradin, @ABAQ: @SK - Omladinac. Utakmice po~iwu u 17 sati. Gradska liga Novog Sada ^ENEJ: ^enej - Sirig, BUDISAVA: Dinamo - Mladost,

SREMSKA KAMENICA: Fru{kogorac - Sremac, BUKOVAC: Fru{kogorski partizan - Ba~ka, SUSEK: Partizan - Stra`ilovo Milan, , TEMERIN: TSK - Vinogradar, RAKOVAC: Borac - Tatra. Sve utakmice po~iwu u 16.30 sati.

Rukomet Prva mu{ka liga - NOVA PAZOVA: Nova Pazova - Rudar (20). Druga mu{ka liga, sever [ID: Sombor - Radni~ki ([) (12). Druga `enska liga, sever NOVI SAD: Vojvodina - Temerin (18.30, Spens), PAN^EVO: Pan~evo - Lehel (18.30), VRBAS: Vrbas - Srem Morovi} (17).


18

sport

nedeqa22.maj2011.

dnevnik

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

PRVA LIGA SRBIJE

Golmanikrivizaremi

Kanarinci ispustilipobedu

Cement - Dowi Srem 1:1 (0:0) BEO^IN: Stadion Cementa, gledalaca oko 600, sudija: Stanti} (Subotica). Strelci: Raki} u 81. za Cement, a To{i} u 68. za Dowi Srem. @uti kartoni: Markovi}, Tanasin, ^ankovi} (Cement), a Prqevi}, ^orda{i}, Markovi}, Berowa, Josimov (Dowi Srem). Crveni karton: Josimov (Dowi Srem). CEMENT: Risti} 7, Tanasin 8, Trbovi} 7, Tom~i} 7, Milovi} 7, \eri} 8, Stan~eti} 7, Xari} 7, Markovi} 7 (P. Ili} 6), Raki} 8, Grkovi} 7 (^ankovi} 6). DOWI SREM: Drini} 8, To{i} 7, Josimov 7, Markovi} 7, Prqevi} 7, Bukorac 7, Derowa 6 (Jovanovi} 6), Laki} - Pe{i} 7, [u{war 7, Milanovi} 7 (Mirkovi} 6), ^orda{i} 6 (\ukanovi} 6). Vrlo dobra utakmica u Beo~ina pred rekordnim brojem gledalaca.

(Ba~). Strelci: \umi} u 1. i 11. [evarac u 32. i 55. i Marunovi} u 80. za Mladost, a Gavrilovi} u 37. minutu (iz penala) za Slobodu. @uti kartoni: ]omi}, Todorovi}, Marin (Mladost), a Vukmirovi}, \apa, Mom~ilov (Sloboda). MLADOST: I}itovi} 7, ^omi} 7 (Bjedov), Petrovi} 7, Todorovi} 7, Vujin 7, Rahi} 7, Marin 7, Marunovi} 8, Jano (Kne`evi} 7), [evarac 8 (Uzelac), \umi} 9. SLOBODA: Mitrovi} 5, Lani{tanin 6, Ostoji} 6, Mihi} 6, Vukmirovi} 6 (Mom~ilov), Mati} 6, Gavrilovi} 5, Stepan~evi} 6 (Proli}), Stupar 6, Markovi} 6 (\apa), Kewalo 6. Apatinci su dobrom igrom savladali slabu ekipu Slobode ubedqivim rezultatom i tako ih pretekli na tabeli. ^im je po-

Raki}a zaustavqaju odbrambeni igra~i Doweg Srema

Cementa{i su imali dominaciju i nekoliko {ansi me|utim strelci se nisu proslavili. Publika je u`ivala jer je videla dva najkvalitetnija tima Srpske lige grupa Vojvodina. Gosti su prvi do{li u vo|stvo gre{kom odbrane Cementa, me|utim, to nije zbunilo vrlo dobru ekipu Cementa koja je dominarala tokom cele utakmice i stigla do izjedna~ewa preko svog najboqeg igra~a Aleksandra Raki}a. [to golova nije bilo vi{e krivci su iskusni golman gostiju Damir Drni}, mladi vratar Cementa Darko Risti}. B. Star~evi}

~ela utakmica mladi \umi} glavom je zatresao mre`u nesigurnog gostuju}eg golmana, da bi u 11. minutu izborio da do|e do lopte i postigao svoj drugi gol. Isti igra~ je namestio jo{ jedan pogodak za ekipu i bio je najboqi pojedinac utakmice. M. Jovi}evi}

OFK Kikinda - Veternik Viskol 2:2 (0:1)

OYACI: Stadion Tekstilca, gledalaca 200, sudija: Pandurov (Zrewanin). Strelci: Paunovi} u 70. i Keni} u 78. za Tekstilac, a Arsenijevi} u 11. minutu za Pali}. @uti kartoni: Risti}, Maki}, Vukovi}, Arsi} (Tekstilac), a Plav{i}, \oki}, Vi}entijevi} (Pali}). TEKSTILAC: Igwatovi} 7, V. Vukovi} 7 (Arsi} 8), Risti} 8, Jovi}evi} 7, Vukovi} 8, Maki} 8, Stevanovi} 7, Kr{i} 8, Mara{ 8, Paunovi} 8, Suboti} 7 (Keni} 8). PALI]: Stojanovi} 8, Moji} 6, Popovi} 7, Viloti} 7, Vojvodi} 7, Kosi} 6, Arsenijevi} 7, Plav{i} 7, Smiqani} 7, \oki} 7, Vi}entijevi} 7. Odli~na fudbalska predstava. Oxa~ani su ovom pobedu overili opstanak u ligi. Velika je tenzija bila uo~i samog susreta, jer su obe ekipe u{le u utakmicu da zabele`e pobedu. Teren je bio izuzetno te`ak za igru tako da je utakmica kasnila zbog jakog pquska skoro 20 minuta. Tokom ~itavih 90 minuta vo|ena je otvorena borba za svaki pedaq terena. Gostuju}i tim je poveo ve} u 11. minutu pogotkom Arsenijevi}a. Doma}i su nastavili sa napadaima tokom prvog dela igre, kada su i stvorili nekoliko povoqnih prilika. U drugom poluvremenu doma}i su prakti~no igrali viktorije sa gostima Pali}a. U takvoj igri nakon tri propu{tene {anse doma}i su stigli do izjedna~ewa. Sjajan je bio i golman Davor Stojanovi} koji je uspeo da odbrani nekoliko udaraca. Kqu~ni momenat se dogodio u 78. minutu kada je rezervista Du{an Keni} udarcem iz velike daqine pogodio levi gorwi ugao golmana Stojanovi}a. S. Jovin

KIKINDA: Gradski stadion, gledalaca oko 200, sudija: Perin (Vr{ac). Strelci: Geci} u 72. i 88. za OFK Kikindu, a [vowa u 22. i Mili}evi} u 64. (iz penala) za Veternik Viskol. @uti kartoni: Mesaro{, Ili}, S. Jankovi}, Kovrlija, Geci} (OFK Kikinda), a Faber i Mili}evi} (Veternik Viskol). OFK KIKINDA: @ivkov 7, \oki} 7, S. Jankovi} 7 (Babi}), Beleuc 7, Mesaro{ 7 (Cvijanovi} 7), ]eran 7, Ili} 7, Kresoja 7 (Bodro`i}), Geci} 8, Kovrlija 7, Malinovi} 7. VETERNIKVISKOL: Andrija{evi} 7, Be~eli} 6, Mijailovi} 6 (Faber, Vukov 6), Dragojevi} 7, [vowa 7, Bani} 7, Mili}evi} 7 (Hamzi}), Markovi} 7, Stankovi} 7, Vukanac 7, Kalinov 7. Gosti iz Veternika imali su dva minuta pre kraja vo|stvo od 2:1, da bi svojim drugim pogodkom Branislav Geci} obezbedio svojoj ekipi jedan veliki bod koji im puno zna~i u borbi za opstanak. Gosti su poveli u 22. minutu, kada je Mili}evi} izveo slobodan udarac sa 20 mestara iskosa, a loptu [vowa prosto ugurao u gol. U ovom delu igre bilo je vi{e {ansi, ali su golmani obe ekipe bili na mestu. U 64. minutu Veternik Viskol je vodio s 2:0. Izveden je brzi kontranapad, a u kaznenom prostoru doma}ina Jankovi} je oborio jednog protivni~kog igra~a i sudija pokazao na belu ta~ku. Doma}i fudbaleri su negodovali posle ove odluke sudije, a s klupu morao je da napusti trener Sa{a Kresoja. Siguran realizator najstro`e kazne bio je Mili}evi}. U 72. minutu Geci} je uleteo u kazneni prostoro Veternik Viskola i izbliza postigao pogodak. Dva minuta pre kraja isti igra~ je naba~enu loptu u kaznenom prostoru Veternika ubacio u mre`u. Fini{ susret je pripao doma}inu koji je imao dve prilike. M. S.

Mladost (A) - Sloboda 5:1 (3:1)

Mladost (BJ) - Solunac 2:0 (1:0)

APATIN: SC Mladost, gledalaca 50, sudija: Vu~kovi}

BA^KI JARAK: Stadion Livadica, gledalaca 200, sudija: Mi-

Tekstilac - Pali} 2:1 (0:1)

Mladost(A)-Sloboda 5:1 Vr{ac-Sloga(T) 2:1 TekstilacItes-Pali} 2:1 Cement-DowiSrem 1:1 Kikinda-Veternik 2:2 Mladost(BJ)-Solunac 2:0 Danas Dolina-^SKPivara (16.30) Senta-Radni~ki(NP) (16.30)

1.DowiSrem 27 2.Veternik 27 3.Senta 26 4.Radn.(NP) 26 5.Cement 27 6.^SK 26 7.Dolina 26 8.Vr{ac 27 9.Sloga(T) 27 10.Tekstilac 27 11.Solunac 27 12.Mlad.(BJ) 27 13.Kikinda 27 14.Pali} 27 15.Mlad.(A) 27 16.Sloboda(-1) 27

15 8 4 14 10 3 15 6 5 15 7 4 14 8 5 12 8 6 12 6 8 10 11 6 9 7 11 8 9 10 8 6 13 8 4 15 6 9 12 6 6 15 2 6 19 3 3 21

42:17 46:27 52:19 39:14 47:22 42:27 30:31 32:28 36:31 34:37 29:40 30:46 29:50 27:39 19:62 27:71

53 52 51 51 50 44 42 41 34 33 30 28 27 24 12 11

Novi Sad - Teleoptik 0:0 NOVI SAD: Stadion Detelinara, gledalaca: 500, sudija: Spasi} (Surdulica). @uti kartoni: Balabanovi}, Bogunovi} (Novi Sad), Popara, Ran|elovi}, Aksentijevi} (Teleoptik). NOVI SAD: Vesi} 8, Miji} 8 (od 79. Stankovi} - ), Simeunovi}

~ara” Nikola Petrovi}, koji je briqirao na golu. Zapa`enu rolu na ju~era{woj utakmici u dresu kanarinaca imali kadetski reprezentativci Srbije, Du{an Miji} i Filip Baji} koji je zadao mnogo glavoboqe odbrani gostiju.

U slede}em kolu (28/29. maja) sastajuse:Sloboda-Mladost(BJ),Solunac - Kikinda, Veternik Viskol Senta, Radni~ki (NP) - Dolina, ^SK Pivara - Cement, Dowi Srem - TekstilacItes,Pali}-vr{ac,Sloga(T) -Mladost(A)

jailovi} (Vr{ac). Strelac: Zuki} u 13. i 80. minutu. @uti kartoni: S. Rati}, Dragoqevi}, Ratkovi}, Kantar, Kraguqac (Mladost), a @igi}, Te{i}, Bogunovi}, Ismaili (Solunac). MLADOST: Vasiqevi} 7, Dragoqevi} 7, S. Rati} 8, Kantar 8, N. Rati} 8, Ratkovi} 8 (Kraguqac), Radoja 7, Jak{i} 8, Bude~evi} 7, Zuki} 9 (Xogovi}), Pavlovi} 7 (Vi{ekruna 7). SOLUNAC: [ari} 6, Te{i} 6, Kne`evi} 6, Top~agi} 7, Puri} 6, Bogunovi} 7, Ismaili 6, Pekez 6, Ninkovi} 6 (Hoscieslavski 6), ^uqak 7, @igi} 6. Predvo|eni sjajnim Zoranom Zuki}em fudbaleri Mladosti osvojili su va`ne bodove u borbi za opstanak. Golgeter doma}ina u 13. minutu odli~no se sna{ao u kaznenom prostoru gostiju iz Rastine, posle slobodnog udarca Jak{i}a i naciqao dowi levi ugao. Dva minuta kasnije Solunac je zapretio preko defanzivca Kne`evi}a, ali pre~ka je bila saveznik doma}ina. Jara~ani su diktirali ritam i u nastavku me~a, a Jak{i} i Radoja nisu uspeli da savladaju golmana [ari}a. U 71. minutu gosti su ponovo pogodili pre~ku, posle udarca glavom @igi}a, {to je primoralo plavo-bele da dodaju gas i overe zaslu`enu pobedu. Akciju iz uxbenika zapo~eo je Jak{i}, dupli pas su razmenili Radoja i Zuki}, nakon ~ega je raspolo`eni napada~ po drugi put zatresao mre`u. M. Meni}anin

Vr{ac - Sloga 2:1 (0:0) VR[AC: Gradski stadion, gledalaca 500, sudija: Mastorovi} (Stari Banovci). Strelci: Babi} u 65. i Rankov u 88. (iz penala) za Vr{ac, a Jevti} u 49. minutu za Slogu. @uti kartoni: Rankov, Belin, Motorov (Vr{ac), a Mare{~uk, Kozomora, Zamlakar (Sloga). Crveni kartoni: Popov (Vr{ac) u 84. minutu, a Miqanovi} (Sloga) u 88. minutu. VR[AC: Donovi} 7, Motorov 8, Belin 7, Rajda 7, Rankov 8, Babi} 8, Kowevi} 7 (Mihajlovi} 7), Popov 7, Sarajlin 7 (Joksimovi} 8), Stija~i} 8, Ranimirov 7 (Kalin). SLOGA: Lali} 6, Beri} 7, Tomi} 7, Mijanovi} 6, ]upi} 7, Milan Mare{~uk 8, Kozomora 7, Zamlakar 7, Jefti} 8, Miroslav Mare{~uk 7, Tomi} 7. U krajwe zanimqivoj utakmici izuzetno borbenoj, a u pojedinim trenucima i preo{troj, fudbaleri Vr{ca uspeli su da pobede Slogu iz Temerina. Posle nere{enog prvog poluvremena u kojem su Vr{~ani imali nekoliko izglednih {ansi gosti su do{li prvi do vo|stva po~etkom drugog dela kada je Jefti} iskoristio gre{ku odbrane doma}ina, ukrao loptu i postigao gol. Vr{~ani su u nastavku igrali jo{ agresivnije, a Babi} je u 65. minutu iskoristio gre{ku golmana gostiju i izjedna~io rezultat, da bi Rankov dva minuta pre kraja utakmica iz penala postigao pobedonosni gol za Vr{~ane. J. Turkoane

Gu`va pred golom Teleoptika

7, Joci} 8, Balabanovi} 7 (od 60. Raki} 7), Pekari} 7 (od 76. Jakovqevi} - ), Kav~i} 7, Bogunovi} 7, \orovi} 7, Baji} 8, Ili} 7. TELEOPTIK: Petrovi} 8, Milojevi} 7, A{kovski 8, Popara 7, Nastasi} 6 (od 58. Nikoli} 7), Ran|elovi} 6, Anteq 7 (od 80. Markovi} - ), Joji} 6, Truji} 7, Petrovi} 6 (od 46. Quji} 7), Aksentijevi} 7. Fudbaleri Novog Sada odigrali su jednu od najboqih utakmica ovog prole}a, ali to nije bilo dovoqno da kanarinci osvoje ceo plen u duelu sa ekipom Teleoptika. Duel na Detelinari protekao u potpunoj dominaciji Bogunovi}a i drugova, koji su su imali terensku inicijativu tokom svih 90 minuta, a najve}u zaslugu {to Partizanova filijama nosi bod za Beograd je ~uvar mre`e „opti-

Od prvog minuta oba tima su zaigrala na sve ili ni{ta. Terenska inicijativa Novosa|ana umalo se nije isplatila ve} u 14. minutu kada je vi|ena prva od dve sporne situacije na me~u. A{kovski je igrao rukom u kaznenom prostoru, ali je sudija Spasi} samo odmahnuo rukom. Samo minut kasnije, Ili} je sjajno uposlio Bogunovi}a, koji je nanizao dvojicu ~uvara, na{ao se o~i u o~i sa Petrovi}em, ali je ovaj odli~no intervenisao. Kapiten `uto - plavih ponovo je bio ucentru pa`we u 26. minutu. Presekao je povratnu lotpu gostiju, protr~ao kao brzi voz izme|u Nasti}a i Milojevi}a, ali je traqav udarac zavr{io pored desne stative. Novu priliku Novosa|ani su propustili u 37. minutu, kada je Josic sjajno prona{ao Pekari}a koji je glavom tukao u Petrovi}a. U drugom polu-

Fortunaspasla Zrewanince Banat - Dinamo 1:1 (1:0) ZREWANIN: Stadion u Kara|or|evom parku, gledalaca 400, sudija: Katan~evi} (Beograd). Strelci: Ristovi} u 2. za Banat, a Pilipovi} u 70. minutu za Dinamo. @uti kartoni: ]ulibrk i Samarxi} (Banat), a Stojanovi}, [ikani}, Mijatovi}, Tintor (Dinamo). BANAT: Kne`evi} 7, Zowi} 7, Metua 7, ]ulibrk 6, Pilipovi} 6, Kosti} 5, Samarxi} 7 (\urovi} 7), Savri} 7 (Stevanovi} 7), Ristovi} 7, Milojevi} 5. DINAMO: Bubowa 8, Stamenkovi} 7, Stojanovi} 6, [ikani} 6, Petrovi} 7 (Spasi}), Mijatovi} 6, Jev|ovi} 7, Stojkovi} 6 (Filipovi} 7), Soviq 5 (Tasi}), Mir~eta 6, Tintor 7. Zrewaninci su od gotovog napravili veresiju, iako su poveli ve} u 2. minutu posle odli~nog udarca Ristovi}a nisu sa~uvali prednost a kazna je stigla u 70. minutu kada je gol postigao Pilipovi}. U prvom poluvremenu po jednu priliku imao je doma}in, ali je posle udarca Samarxi}a odli~no odbranio Bubowa, a u 38. minutu Kne`evi} je skinuo zicer Jev|ovi}u koji je iza{ao sam ispred golmana Banata. U nastavku susreta najboqu priliku doma}i tim propu{ta u 55. minutu, kada je Cavri} pogodio pre~ku, a u nastavku akcije udarac Samarxi}a fantasti~no brani Bubowa. U 70. minutu posle centar{uta Tintora evro gol glavom je postigao Pilipovi}, i od tog trenutka gosti igraju mnogo boqe. N. Jowev

Zemun - Proleter 2:0 (0:0) ZEMUN: Stadion Gradski u Gorwoj varo{i. Gledalaca: 300. Sudija: Petar Piper (^a~ak). Strelci: Vujo{evi} u 48. i Jovanovi} u 73. minutu. @uti kartoni: Komlenovi}, Salati}, Vukoji~i} (Zemun), Stamenkovi}, ^i~ak (Proleter).

ZEMUN: Kirovski 8, Milo{ Cvetkovi} 7, Komlenovi} 7, Salati} 7, Jovanovi} 7, Simunovi} 7, Goran Cvetkovi} 8, Vukoji~i} 7 (od 81. Ako -), Vujo{evi} 7 (od 84. Brajovi} -), Stankovi} 7 (od 63. Te{i} -), Nikoli} 7. PROLETER: Jeli} 7, Desnica 6, \or|evi} 6, Stamenkovi} 6, @igi} 6, Ra{iovan 6, Filipovi} 6 (od 57. Gospojevi} 5), ^i~ak 6, Damwanovi} 7, Sekuli} 6, \ori} 6 (od 80. Buqi} -).

BASK - BB Radni~ki 3:1 (2:0) BEOGRAD: Stadion na Carevoj }upriji. Gledalaca: 300. Sudija: Sa{a Stefanovi} (Kru{evac). Strelci: Stojanovi} u 10. R. Paunovi} u 45. i Mileti} u 71. minutu za BASK, Veselinovi u 82. iz penala za Big Bul Radni~ki BASK: Risti} 7, Simovi} 7, ]irka 7, Antanasijevi} 7 (od 73. D`avri} –), Rodi} 7, Ostoji} 7, Mileti} 8, Stojanovi} 7, Din~i} 7, R. Paunovi} 8 (od 83. Mrki} –), A. Paunovi} 7 (od 75. Vukmirovi} –). BIG BUL RADNI^KI: Vuka{inovi} 7, Savinovi} 6, Cveti} 6, Mila{inovi} 6, Vukobrat 6 (od 46. Perovi} 6), Babi} 7, Kne`i} 6, Veselinovi} 7, Drobwak 6, Trebovac 6 (od 61. Asanovi} –), Simeunovi} 7 (od 71. Grbovi} –).

Vojvo|anska ligaistok

Rezultati 27. kola: Proleter - Kozara 2:0, AFK - Jedinstvo3:2,Radni~ki(B)-Obili} 8:0,Ba~ka1901-Borac(S)3:2.

Vojvo|anska ligaZapad Rezultati27.kola:Polet(S)Indeks0:0,Obili}-Borac(NS) 2:1,Crvenazvezda-Mladost(T) 2:3, Omladinac - Jugovi} 5:0, Radni~ki(SM)-Prvimaj3:2.

NoviSad-Teleoptik 0:0 Banat-Dinamo 1:1 Zemun-Proleter 2:0 Radni~ki(S)-NoviPazar 0:1 BASK-BigbulRadni~ki 3:1 Be`anija-Mladiradnik 1:0 Napredak-Kolubara (odlo`eno) Danas Srem-Sin|eli} (17) Radni~ki-Mladost(L) (17)

1.BASK 29 21 5 3 47:14 68 2.N.Pazar 29 18 7 4 39:18 61 3.Radni~ki 28 18 6 4 52:20 60 4.Radn.(S) 29 13 9 7 27:22 48 5.Banat 29 12 10 7 32:23 46 6.Sin|eli} 28 13 7 8 29:22 46 7.Napredak 28 11 8 9 30:27 41 8.Proleter 29 10 9 10 36:30 39 9.M.radnik 29 10 7 12 32:39 37 10.Mlad.(L) 28 8 12 8 24:33 36 11.NoviSad 29 9 8 12 33:38 35 12.Be`anija 29 9 7 13 23:22 34 13.Teleoptik 29 7 9 13 25:38 30 14.Zemun 29 6 9 14 22:33 27 15.Srem 28 5 11 12 23:36 26 16.Bigbul 29 7 5 17 24:41 26 17.Kolubara 28 5 8 15 22:35 20 18.Dinamo 29 5 5 19 15:34 20 Uslede}emkolu(25.maja)sastaju se:Proleter-Srem,BigbulRadni~ki-NoviSad,Sin|eli}-Banat,Dinamo-Napredak,Kolubara-Radni~ki (S),NoviPazar-Radni~ki1923,Mladost (L) - Be`anija, Mladi radnik BASK,Teleoptik-Zemun.

vremnu jo{ boqa igra doma}ina. U 67. minutu ponovo sporni momenat. Joci} je uposlio Bogunovi}a koji u duelu sa golmanom Teleoptika oboren, ali umesto da poka`e na belu ta~ku, Spasi} je pokazao `uti karton kapitenu Novosa|ana. U samom fini{u po jedna prilika na obe strane za trijumf. U 90. minutu nakon solo prodora Bogunovi} se odlu~io na {ut sa nekim 10 metara, a odbijenu loptu \ori} nije uspeo da sprovede u mre`u. U nadoknadi vremena, najboqu priliku da Beogra|ane doved uvo|stvo propustio je Nikoli}. I. Grubor

Radni~ki (S) - Novi Pazar 0:1 (0:1) SOMBOR: Gradski stadion, gledalaca 1000, sudija: Cicvari} (Sevojno). Strelac: Kaizi u 38. minutu. @uti kartoni: \okovi} i Lazareski (Radni~ki), a Bejtovi}, Prodanovi}, Selimovi} (Novi Pazar). Crveni karton: Dabi} u 63. minutu (Radni~ki). RADNI^KI: @akula 7, Veselinovi} 7, \uli} 6, \okovi} 6, Dabi} 7, Ivanov 6 (@drwa), Zeli} 7, Mili} 6 (Veinovi}), Koji} 6 (Danojevi}), Resanovi} 6, Lazareski 7. NOVIPAZAR: Pustiwakovi} 7, Spasojevi} 6, Pejovi} 6, Babi} 7, Vi{kovi} 6, Bejtovi} 6, Paunovi} 6, Deliba{i} 7, Prodanovi} 6 ([kriqej), Kaizi 7 (\or|evi}), Selimovi} 6 (Cakovi} 6). Prekinuta je vrlo dobra serija Somboraca koji na doma}em terenu u prole}nom delu prvenstva nisu do`iveli poraz. Me~ je bio solidan i veoma borben. Doma}i su imali barem toliko povoqnih prilika kao gosti, me|utim Pazarci su bili sretniji i to je odlu~ilo pobednika. Gosti su od starta nametnuli tempo, ali se igralo izme|u dva {esnaesterca. Proteklo je punih 35 minuta dok je upu}en prvi {ut na gol, to je uradio Koji} sa 20 metara ali pogodio je pre~ku. Novi Pazar je iz prvog udarca poveo, istina Kaizi se nalazio u veoma sumwivom polo`aju, ali pomo}ni sudija Petrovi} nije digao zastavu. Doma}i fudbaleri su ga opkolili, reklamirali ofsajd ali bez rezultata. Drugo poluvreme je bilo sadr`ajnije, doma}i su ispoqili veliku `equ da izjedna~e. U 57. minutu Veselinovi} je prodro po desnom krilu, vrlo dobro centrirao, me|utim Koji}eva lopta je oti{la pored gola. Iz slede}e akcije Radni~kog Zeli} je uposlio izvanrednog Resanovi}a koji je dao sebi duga~ak for i Pustiwakovi} sa lako}om pokupio loptu. Iz kontra akcije Bejtovi} je imao idealnu priliku da udvostru~i prednost Novog Pazara, ali @akula je sjajno intervenisao. J. Dukat


SPORT

dnevnik

nedeqa22.maj2011.

19

DANASPO^IWEOTVORENOPRVENSTVOFRANCUSKEUROLANGAROSU

NoleiRafabe`eodulogefavorita Uo~idana{wegstartaOtvorenogprvenstvaFrancuskeutenisu uRolanGarosusvesuo~iuprteu Novaka \okovi}a i Rafaela Nadala. Jedino pitawe je ko je prvi favorit? Srbin smatra da je to [panac, a Rafa tvrdi suprotno. Qubiteqi tenisa dana{wi dan i po~etak ovogodi{weg Rolan Garosa do~ekuju sa velikim nestrpqewem-razumqivo,jerjekonkurencija nikad ja~a, a pitawe pobednikanikadneizvesnije.Najboqi podatak koji potvr|uje da }e bitiveoma„tesno”ovegodinejei prognozasamihfavorita.

\okovi}:Nisamnepobediv Odpo~etkaovegodineNovak\okovi}neznazaporaz,aliuprkostomepredstartRolanGarosatvrdidanijenepobediv.\okovi}anastartudrugogGrenslemasezoneo~ekujeduelsaHolan|aninomTiemomDeBakerom,aposlewegajepredwimveomate`ak `rebuParizu. -Nisamnepobediv,nikonije,iakoimamneveroatannizkojise nastavqa. U prethodnih nekoliko nedeqa sam rekao da poku{avamdanerazmi{qamotomekada}eseonzavr{iti,jerbitozna~ilodapomi{qamnaporaz-rekaoje\okovi}. - Ipak, to mi nije prioritet, nemam takav mentalni pristup. Uvekpoku{avamdabudempozitivannaterenuiidemodme~ado me~a i samo razmi{qam o pobedi u tom duelu. Mislim da je to pravistav,apokazalosedadobrofunkcioni{e-naglasioje\okovi}. SrpskiteniseruParizujuriosmutitulunaistotolikoturnirau2011.godini,apremaprora~unu,uslu~ajuplasmanaufinalu, po zavr{etku Rolan Garosa bi smenio Rafaela Nadala sa mestaprvogreketasveta.\okovi}sesadaprvenstvenonadada}e uspetidau|eusvojritamuprkosnapornomrasporeduposledwih nedeqa. -Dobrastvarje{toigramosvakidrugidan,paimamalihpauza.Znam{tamoramdauradim.Nemamnikakvihproblema{tose ti~ezdravqa,fizi~kisamuodli~nojformi,uverensamdamogu daiza|emnatereniodigramipetsetova.Zatosespremam,definitivno-istakaoje\okovi}.

Jelenamerka finale Najboqa srpska teniserka Jelena Jankovi} ve} nekolikodanaseuParizuspremaza takmi~ewe na Rolan Garosu. Jankovi}evu na startu drugog Gren slema sezone o~ekuje duel sa Ukrajinkom Aqonom Bondarenko. Uprkos tome {to ove sezone nije ostvarila rezultate kakvi se od we o~ekuju,Jankovi}evajerekla daverujedamo`edoodli~nog rezultatauParizu. - Rolan Garos je jedan od mojih najdra`ih turnira i uvek sa velikim ambicijama dolazim u Pariz. Tri puta samigralapolufinale,volelabihdaovegodineidvakoraka daqe. Da}u sve od sebe. Ose}amseodli~no,verujemu sebe,pariska`qakajemesto gdeuvekpru`amdobrepartijeinadamseda}etakobitii ovegodine-reklajeJankovi}eva. Jelena jankovi} }e od na{ih jedino danas na teren, wenme~sAqonomBodnarenkom je tre}i na stadionu Suzan Lenglen  i mogao bi da po~nenegdeoko16sati. Branilac trofeja Rafael Nadal,kojijo{uvekdr`iprvupoziciju na ATP listi, smatra da je Novak \okovi} prvi favorit za titulu, dok Srbin isti~e da je [panacipak„brojjedan”uParizu.Tre}iigra~planeteRoxerFedereristi~eda„nikadainijebio favoritnaRolanGarosu”,alida je spreman da se ponovo ume{a u trkuzatrofejsadvojicomnajboqih. Nadal, koji je ove godine juri{atina{estitrofejuParizu, ~imebiseizjedna~iosarekorderomBjornomBorgom,uprkosfan-

Novak\okovi}iRoџerFederersuseju~esrelinatreningу

tasti~nomskoruuBulowskoj{umi(38pobedaisamojedanporaz), isti~e da sebe ne vidi kao prvog favorita. -Razmi{qatioosvajawuturniraprewegovogstartajeprili~no arogantno - istakao je najboqi igra~planete. OntvrdidajeNovakapsolutni favorit,budu}idaovesezoneima 37 pobeda zaredom, i nijedan poraz. -Mislimdaje\okovi}veliki favorit. Nije izgubio nijedan me~ovesezone,iigrazaistafantasti~no-dodaoje[panac. Onjeistakaoda,uprkosprojekcijimnogihdabiba{wihdvojica moglidaodlu~ujuotituliovesezone, ne razmi{qa tako daleko, ve} samo o prvom narednom protivniku. -Kadado|etenaturnir,svesni stedajete{kousvakojrundi.Svakime~,svakiizlazaknaterenmo`ezna~itida}etepobediti,ali i izgubiti. Tako da razmi{qam samooprvomnarednomprotivniku,atojeIzner,kojisjajnoserviraimo`emibitiveomanezgodno. Zaista ne razmi{qam o Novaku, idem korak po korak i skoncentrisan sam samo na to - rekao je Nadal. \okovi} je u Pariz doputovao sa koferom punim uspeha. Osim nepobedive niske, on je podigao sedam pehara u 2011. i ~ak~etiriputanadigraoNadala.Bezobziranato-onjeopre-

zan.SvestanjedajeRafakraq {qakeinajboqiteniserikada na toj podlozi. Tako|e, svestan jedanikonijenepobediv,pata-

Legendarninema~kiteniserBorisBekertvrdi da }e Novak \okovi} osvojiti ovogodi{wi RolanGaros.Bekerjeukomentaruzalist„Telegraf”potpunootpisao„kraqa{qake”,[panca RafaelaNadala,rekav{idamuondelujepotpunokonfuznonakon~etiriporazaodSrbinaove sezone. -RafaelNadalnezna{tagajepogodilo.^itaosamwegovekomentarenakonporazauMadriduiRimuidelujekaodajo{nijeshvatiodagaje Novak\okovi}nadigraona{qacidvavikenda zaredom.-pi{eBeker. NemacdodajedajeNadaluvekimaoplanzaRoxera Federera, ali da to definitivno nema za Novaka\okovi}a. -Delujekonfuzno,skorokaodasetonede{ava wemu...Svake prethodne godine Nadal je stizaouPariznaFren~openkaofavorit.Aliove godinebiram\okovi}a. BekerkonstatujedajeNadaliuMadriduiu Rimu imao „potpuno pogre{nu igru” za Novaka, dozvoliv{ina{emteniserudadominira. koniwegovniznemo`etrajati ve~no. - Uop{te ne razmi{qam o tom uspe{nomnizu,aliniowegovom zavr{etku, jer bi to zna~ilo da

TrijumfGavrilovi}a izPetriwe Pore~a, drugi je bio Trevizo, a tre}iMojkovac. Udramati~nomme~uzaulazaku finale koji se odlu~ivao u posledwojborbi,ute{kojkategoriji,iskusniVinkoKade~ka,kojije itrenerGavrilovi}a,pobedioje juniorskog reprezentativca Srbije Nemawu Pavlovi}a. S obziromnatodasuGavrilovi}iNovi

Фoto:S.[u{wevi}

~a, dok je doma}in Novi Sad zauzeotre}emestopobediv{irva~e TrevizaizItalije(5:2). Na turniru u~estvovalo {est ekipa iz Hrvatske, Crne Gore, ItalijeiSrbijekojesubilepodeqeneudvegrupe.Uprvojgrupi Gavrilovi}jebioprvi,NoviSad jedrugi,aPotisjetre}e.Udrugoj grupiprvomestojezauzelaekipa

Sadbiliuja~ojgrupi,jasnojebilo to da se radilo o finalu pre finala, {to se kasnije i obistinilo jer je Gavrilovi} istim rezultatom (4:3) u finalu pobedio ekipuPore~a,gdejeopetodlu~io VinkoKade~ka. Pehar pobedni~koj ekipi Gavrilovi}auru~iojeprof.drNikola Gruji}, dekan Medicinskog

psihi~ki.Sadaznamdamoguda pob ed im Nad al a na {qac i, {to ranije nije bio slu~aj, a `eqamijeidastignemnapr-

Beker:\okovi}}eosvojiti RolanGaros

ME\UNARODNIMEMORIJALNITURNIR„JOVANBOGI]PUFIKA”

Rva~iGavrilovi}aiz Petriwe trijumfovali su na 17. me|unarodnom memorijalnom turniru „JovanBogi}Pufika”kojisetradicionalnoodr`avauNovomSadu pod pokroviteqstvom Skup{tinegradaNovogSada.Onisuu finalu bili boqi od tako|e hrvatskogpredstavnikaekipePore-

razmi{qam o porazu - rekao je Novak,kojijedvaputaigraopolufinale na Rolan Garosu, 2007. i 2008.godine.

fakulteta, koji tradicionalno daje svoj doprinos afirmaciji turniraipodr{kuorganizatoru. Statua „Jovan Bogi} Pufika” pripala je rva~u doma}eg Novog Sada Valdemaru [tajeru, koji je svojim atraktivnim zahvatima odu{evio novosadsku publiku. Statuu mu je uru~io unuk Jovana Bogi}a Pufike, Jovan Bogi}. Za najboqegsudijuprogla{enLaslo Bor{o{izKawi`e. Supruga Pufike Sne`ana Bogi}jeuimeorganizatorasezahvalilasvimaonimakojipodr`avaju ipoma`uovajturniritomprilikomimuru~ilazahvalnice,ame|udobitnicimajebioina{list „DnevnikVojvodinapres”. Turnir je otvorio Branislav Simi}, olimpijski {ampion i svedok vremena u kojem je Jovan Bogi} Pufika stvarao i uzdizao ovaj novosadski rva~ki kolektiv. Sve zasluge pripadaju sjajnom doma}inukojijeiovogaputamanifestacijuuzdigaonavisoknivo,a daseradiopriredbivisokeklasegovoriipodatakdasuborbepored prepunog gledali{ta posmatrale i legende rva~kog sporta BranislavSimi},StevanHorvat, MilovanNenadi},sada{wiibiv{ireprezentativci... J.Gali}

-Nadaljeproveoceome~jure}islevanadesno,sadesnanalevo.Nadalne}eosvojititituluigraju}itakoprotiv\okovi}a.Trebadamu je zahvalan {to ga je pobedio na {qaci”, konstatovaojeBekeridodao: -JedinaprednostkojuNadalimanad\okovi}em u Parizu je ta {to se igraju me~evi na tri dobijena seta (boqi u pet setova), pa }e \okovi}utrebatimnogovi{edado|eufinale.Tojezato{tojeNadalfizi~kimalovi{e ja~i. NemacsmatradajesvedobrokrenulozaNovakaodDejviskupa,kadajetrijumfovaosaSrbijom. Beker smatra da bi trijumf u Parizu bio apsolutno holivudski zavr{etak za \okovi}a, osvrnuv{i se na wegovo pojavqivawe na filmskomfestivaluuKanu. Postaojeneverovatan.Tobibiosavr{enna~in, da zavr{i kao prvi na svetu... Ako \okovi} ne napusti Rolan Garos kao prvi na svetu, on}etopostatiuskoro,mo`datokomsezonena traviilina~vrstojpodloziuSAD.

- Za mene su posledwih dana najva`nijibilioporavakiodmor. Znam da sam u `i`i zbog odli~nogstartasezone,ameni je najva`nije da sam spreman

vu poziciju ATP liste. Zbog toga moram u Parizu da igram na najvi{em nivou - rekao je najboqi srpski teniser svih vremena.

\okovi}isti~edajeRafafavorit, jer on uvek u Parizu igra najboqe, a i sam [panac svestan jetoga.Kaoi~iwenicedauprkos lo{em skoru ove sezone, ne tako davnoionjepobe|ivao\okovi}a i zna kako se to radi. Na Rolan Garosu „do{ao mu je glave” tri puta. - Novak me je nadigrao na posledwa ~etiri Masters turnira, alisamijawegapobe|ivaomnogoputauveomava`nimduelimapolufinalu Olimpijskih igara, finalu US opena, dva puta u polufinaluRolanGarosa...-rekao jeNadal. -Vide}emo{ta}ebitiovegodine. Spreman sam i ne marim mnogozbogtoga{tomnogimisle damejelak{epobeditinegoranije - istakao je najboqi igra~ sveta. Sveo~iuprtesuu\okovi}ai Nadala, a iz pozadine vrebaju i ostali-presvihRoxerFederer, koji je trijumfovao u Parizu 2009.godine,kaoiEndiMarejkoji smatra da je kona~no do{lo vreme za wegov prvi Grend slem (iakojenaRolanGarosunajboqi plasman ostvario pre dve sezone ulaskom u ~etvrtfinale). @reb je rekao svoje - nikom ne}e biti lako. Postoji hiqadu motiva i `eqaovegodinenaRolanGarosu, atrofejjesamojedan.Pobednika neznamounapred,alijednoznamo - slede}e dve nedeqe u Parizu je zagarantovanadobrazabava.

DANASSEVOZIVELIKANAGRADA[PANIJE

Veberprekinuodominaciju Fetela A u s t r a l i j a n a c MarkVeberizRedBulaprekinuojedominaciju klupskog kolege Sebastijana Fetela i osvojio pol poziciju za dana{wu Veliku nagradu [panije u Formuli jedan,kojasevozinastaziKataluwau14~asova.Dopolpozicije Veber je do{ao vremenom od 1:20,981, a u prvom redu }e mu dru{tvo praviti upravo Sebstijan Fetel. Drugi red rezervisan je za Britanca Luisa Hamiltona iz Meklarena i doma}egpilotaFernandaAlonsaiz Ferarija. Peto vreme u kvalifikacijama zabele`io je Hamiltonov sunarodnik i kolega XensonBaton,aodli~no{esto RusVitalijPetrovizRenao.U prvih deset na{li su se jo{ i NemacNikoRozbergizMercedesa, Brazilac Felipe Masa iz Ferarija,VenecuelanacPastor Maldonado iz Vilijamsa i NemacMihael[umaherizMercedesa.Utomtre}emdelutreningabilojejasnoda}esvii}ina jedanbrzikrug,kakobisa~uvaligumezadana{wutrku. Naprvih~etiriovogodi{we trkeFeteljedominiraonatreninzima, ali je na petoj Veber uspeo da prekine taj niz.

A u s t r a l i j a - nacjetonagovestio jo{ u petak na nez v a n i ~ n i m t r e n i n z i m a , kada je bio najbr`i. Na startu kvalifikacijajedino nije bilo Nemca Nika Hajdfelda iz Renoazbogincidenta koji mu se dogodio tokom posledwegslobodnog Fetel,VeberiHemiltonposletreninga treninga ju~e. Naime, Hajdfel- kilometra i na woj se vozi Vedusezapaliobolidimehani~a- lika ngarda [panije od 1991. ri nisu uspeli da ga srede na kada je izgra|ena. Najvi{e povremezakvalifikacije.Madaje beda ima Mihael [umaher, ostaobezvremenaNemac}esi- {est, a od konstruktora Feragurno dobiti dozvolu da danas ri,11.Pro{legodinepobedije startuje sa posledwe pozicije. Mark Veber. Od aktuelnih voI dok je prvi deo protekao bez za~a pobe|ivali su jo{ i Xeniznena|ewa u drugom bi se kao sonBatonuBronu(2009),Feliiznena|ewe moglo smatrati to pe Masa u Ferariju (2007). Pi{tojeMaldonadouspeodapro- stajedobropoznatasvimtimo|eutre}usesiju,aitoda}eFivimaunajbr`emcirkusuijedna nacHeikiKovalainenuLotosu jeodnajkori{}enijihugodini, satartovatisa15.mesta. jer se pored mnogobrojnih trka Staza Kataluwa kraj Barseodr`avajuitestoviuFormuli lone duga je 4,655 kilometara, jedan. vozi se 66 krugova ili 307,104 G.Malenovi}


20

dnevnik

nedeqa22.maj2011.

LEO MESI, IGRA^ OD KOGA BOGOVI FUDBALA PADAJU NA TEME

Najve}amujemana {tonijesebi~an D

obra vest za Arsenal je da je Leo Mesi qudsko bi}e. Lo{a vest je da nije uvek... Tako se gorko {alio britanski „Independent”, najavquju}i svojevremeno dolazak najboqeg fudbalera sveta na obale Engleske s timom Barselone. A sada im ~arobwak opet dolazi na ostrvo, 28. maja, s namerom da na Vembliju porazi ser Aleksa Fergusona i wegov Man~ester Junajted i podigne pehar osvaja~a Lige {ampiona. Zahvaquju}i golovima kojima je Mesi u polufinalnom duelu dao Realu u sred Madrida, naro~ito onom drugom, slalomskom, kojim se probio kroz ukopanu obranu, Argentinac visok svega metar i 69 santimetara, jo{ je jednom upore|en sa svojim slavnim prethodnikom, Dijegom Maradonom. Ne samo {to je tom majstorijom podsetio na slavne Maradonine dane, nego je i sam el Dijego nakon toga ispevao panegirike 23-godi{wem sunarodwaku, koji je ove sezone za Barselonu dao vi{e od 50 golova i time sru{io rekord star 60 godina. Mesi nije superioran samo u fudbalu: za samo nedequ dana posle wegova dva spektakularna gola Madri|anima, broj wegovih Fejsbuk fanova narastao je za vi{e od tri miliona (!!!), {to je u tom trenutku bio najve}i rast obo`avaoca zabele`en na najpopularnijoj dru{tvenoj mre`i. Uspeh tim vi{e ako se zna da je Leo Mesi otvorio svoju stranicu za obo`avaoce tek 7. aprila ove godine, a ve} je 22. aprila imao je 7 miliona fanova. Kristijanu Ronaldu sigurno se “uznemirila” frizura, jer je te nedeqe uspeo da prikupi svega 609.659 novih poklonika.

kao muva, prilepio bi loptu za nogu i ne bi odustajao. Ubrzo je igrao fudbal s momcima koji su za wega bili divovi. Potom se pridru`io juniorima u klubu u kojem je i Maradona kratko igrao, Newell’s Old Boys, a od oca je upijao sve informacije koje je mogao da izvu~e. A kad se na kr{tewu wegove sestre Marisol pojavio skaut iz slavnog kluba River Plate iz Buenos Airesa, porodica je osetila da je kucnuo prelomni trenutak. Leo je imao 11 godina i trebalo je da otputuje u glavni grad na sistematski pregled. Nedequ dana kasnije Horhea su iz Rivera obavestili da mu je sin izuzetno talentovan, ali i da mu nedostaje hormon rasta, zbog ~ega nikad ne}e pre}i visinu od metar i 40 santimetara. Postoji terapija, rekli su doktori, ali ko{ta 900 dolara mese~no, {to je tro{ak koji na sebe nisu hteli da preuzmu niti River Plata, a ni Newell’s. Za radnika i ~ista~icu s ~etvoro dece to je, tako|e, bilo previ{e novca. “Imao sam 11 godina i bio sam visok samo 132 santimetra. To nije bilo pitawe sujete”, objasnio je posle Mesi. I stvarno nije. I mada je istorija prepuna qudi koji nedostatak visine kompenzuju grandioznim karakterom, kod Mesija ni toga nema – za razliku od pompeznog Ronalda, on ide u farmericama i majici, a kosa mu izgleda kao da se svaka dlaka posva|ala s onom drugom. Kako god, porodica je na kraju ipak donela odluku – svu u{te|evinu dala je za wegovo le~ewe i po~ela da tra`i evropski klub koji bi preuzeo na sebe tro{kove za izuzetno talentovanog

Za samo nedequ dana posle wegova dva spektakularna gola Madri|anima, broj wegovih Fejsbuk fanova narastao je za vi{e od tri miliona, {to je u najve}i rast obo`avaoca zabele`en na najpopularnijoj dru{tvenoj mre`i Leo je, tvrde oni koji ga poznaju, ekstremno stidqiv, ali ~vrst iznutra. Odrastao je u argentinskom Rozariju, ru`nom industrijskom gradi}u, 400 kilometara severno Buenos Ajresa, gde je `ivio s ocem Horheom Horacijom, fabri~kim radnikom, majkom Selijom Marijom, ~ista~icom na pola radnog vremena, dva brata, Rodrigom i Matijasom, sestrom Marijom Sol, i bakom – kojoj posve}uje svaki svoj gol. Upravo ona je bila ta koja ga je odvela na prvi trening, u klub Grandoli, iako je bio daleko mawi i dve godine mla|i od svih drugih de~aka. Ve} tog prvog dana hteli su da ga oteraju s igrali{ta, ali Leo je odbio da odustane – nekako se do~epao lopte i po~eo je da dribla starije de~ake tako dobro da je od tada uvek bio prvi izbor. “Muvom”, La Pulga (kako mu glasi nadimak), nazvao ga je wegov brat Rodrigo, mo`da ba{ tog dana. Bio je uporan

mladog igra~a. Imali su ro|ake u Kataloniji, pa su otputovali u [paniju i uspeli da ugovore razgovor s upravom Barselone. Kad su ga doveli pred tada{weg trenera klupskog podmlatka, ^arlija Rehaka, on je u {oku povikao: “Gospode, ko je ovo?” Ali svega nekoliko minuta kasnije Rehak je video sve

{to je trebao – Leovu brzinu i ve{tinu, i odlu~io je da ga uzme pod svoje. Roditeqi su bili voqni da dopuste de~aku da sam odlu~i ho}e li da ostane i Leo je odabrao – ostao je, iako je znao da }e morati da se bori sa stidqivo{}u, nostalgijom i ~iwenicom da je stranac u stranoj zemqi. No upravo je u Barseloni otkrio nevi|enu strast za fudbalom, koji je profesionalno po~eo da igra sa 16 godina i 145 dana. I ta ga strast jo{ nije napustila. Neverovatno }udqiv u vezi hrane, jo{ od detiwstva, Mesi je u Barseloni pod vladavinom Franka Rajkarda pre`iveo iskqu~ivo se hrane}i odrescima i koka-kolom u lokalnom argentinskom restoranu. Mnogi su se stoga {alili da je najve}i uspeh Pepea Gvardiole za prvih godinu dana trenirawa Barselone bio taj {to je Mesija uspeo da “skine“ s nezdrave hrane. I, stvarno, otkako je Gvardiola preuzeo glavnu re~, a Barselonina “desetka” prestala da svakodnevno odlazi u „Las Kuartetas”, i wegova se fizi~ka spremnost vidqivo popravila. Mesi je, pi{e „Indipendent” u jednoj analizi, stvorewe biolo{ki predodre|eno da igra fudbal na isti na~in na koji je morski pas preodre|en da nawu{i krv, losos da pliva uzvodno, a veverica skupqa le{nike. A kada ve} govorimo o vevericama, nastavqa „Independent”, ba{ tako Mesi nogama upravqa loptom. Neverovatno je kako iz staja}e pozicije po~ne da ubrzava, neverovatno je koliku snagu ima – dribla kao niko pre wega, a ta umetnost fantasti~na je kombinacija wegove brzine i sposobnosti da stane, ukopa se i potom opet ubrza ili naprosto precizno lansira loptu u gol. Mesi ima najbr`e noge u fudbalu a, sasvim je mogu}e, i najbr`i mozak. Kad on igra, fudbal se zaista ~ini briqantno pametnom i ume{nom igrom. Mesi mo`e da ima loptu u nogama i tri odbrambena fudbalera za vratom (trener suparni~kog tima koji stavi mawe od tri igra~a da ga zaustave naprosto je amater), ali ima taj talent da uo~i ko je od wegovih igra~a slobo-

akon {to sam nekoliko dana poku{avala da ostanem normalna u ovoj, sve samo ne normalnoj, svakodnevici koju delim s nekih {est miliona sunarodnika, shvatila sam da je krajwe vreme da se, bar na kratko, otisnem u taj beli, beli svet i na trenutak pobegnem od pri~a o tome ko je ve}i la`ov i ko je najboqe ovladao ve{tinom da jedno („majke mi” i „do|e{ mi”) pri~a, a drugo radi. Spas od te pomalo {izofrene atmosfere ovog puta u pravi je ~as ponudila kanska Kroazeta (verovatno najpopularnije mesto na planeti tokom prethodne nedeqe), ta~nije rasko{ i lepotu koja se mogla videti na crvenom tepih~i}u. Naravno, na stilske gafove/pogotke, ba{ kao i na vesti o mawe ili vi{e luksuznim i nezaboravnim partijima, “navukla” sam se ve} posle nekoliko prvih kadrova i potom kao prava ovisnica sumanuto pratila sve. S obzirom na to da je pitawu filmski festival, u izve{tajima nekih 4.000 akreditovanih novinara moglo se pro~itati i videti i pone{to o filmu. Italijanski rediteq Bernardo Bertolu~i (ovogodi{wi laureat Zlatne palme za `ivotno delo) otvorio je 64. kanski filmski festival, koji je po~eo pri-

N

Pa`wu su podjednako privla~ile toalete...

... i rasko{ne obline

dan i odigra savr{eno precizan pas. Ipak, otkako je pre{ao iz Barseloninog podmlatka u prvu postavu kluba, uprava tra`i odgovaraju}eg partnera na terenu za wega. Smewivali su se i Eto, Ibrahimovi}, Viqa... Daleko od toga da je de~ko kriv, pi{u komentatori, ili da uzurpira loptu. Ako Mesi ima ikakvu manu, onda je to {to nije dovoqno sebi~an. Mnogo puta Mesi je imao {ansu da postigne gol, ali je zbog te, u istoriji fudbala nezabele`ene nesebi~nosti, loptu radije dodao drugom igra~u. Druga glavna zamerka kriti~ara je da ne daje golove glavom. No, Leo je i taj argument isterao iz ruku opakoj britanskoj {tampi kada je u finalu Lige {ampiona 2009. godine sko~io i – zakucao Man~ester. | Leo je, kako ~esto isti~e Barselonin trener Pepe Gvardiola, redak primer timskog igra~a koji, uz to, retko pose`e i za dramatikom – onim beskrajnim fejkawem, vaqawem i jaukawem na terenu u kojem, recimo, Ronaldo ~esto briqira. Zapravo, jedino {to Mesiju ne uspeva je veza s Argentinom. Na posledwem Svetskom prvenstvu nije se proslavio, zbog ~ega su ga kritikovali da mu do argentinske reprezentacije nije toliko stalo kao do Barse. No, postoji jedan razlog zbog kog je Mesi, usprkos povremenom varirawu od qudskog bi}a do fudbalskog boga, zaista izuzetan, genijalan igra~: za razliku od Ronalda (s kojim vole da ga porede), koji je u stawu da iz ne~ega u~ini ne{to, Mesi je u stawu da iz to ne{to napravi iz ni~ega. Ne ~ini to stalno, ali ~ini to dovoqno ~esto, tako da je na naslovnim stranama {panskih novina postala vest – kada ne zatrese mre`u. n E. P. H.

leks Ferguson, najslavnija i najskupocenija figura iz vitrine Man~ester Junajteda, najve}i je fudbalski trener svih vremena. Do{qak iz Glazgova, koji je navijao za Renxers, 6. novembra 1986. potpisao je ugovor za Man~ester junajted i uveo klub u zlatno doba. U wegovoj riznici je poslagano 46 trofeja, devet puta je bio trener godine, osvojio je dve Lige {ampiona i odigrao svoje najslavnije finale, 1999. godine u Barseloni protiv Bajerna, kada je u nadoknadu vremena u{ao kao pora`eni (0:1), a iza{ao kao pobednik (2:1). Ferguson je trener pod ~ijim su vo|stvom igrale ~etiri najve}e „sedmice“ Old Traforda – Brajan Robson, Erik Kantona, Dejvid Bekam i Kristijano Ronaldo. Trener ~iji su „pili}i“ – Gari i Fil Nevil, Dejvid Bekam, Pol Skols i Niki Bat, uz Vel{anina Rajana Gigsa, obele`ili noviju istoriju Man~ester junajteda. Jednom je u Brazilu rekao {ta }e raditi kada ode u penziju: „Preseli}u se u Nema~ku i svirati klavir”, otkrio je dok se sun~ao na Ipanemi u dru{tvu {kotskog trenera Krega Brauna. No, pre odlaska u Drezden, gde }e svirati Baha, slu{ati Vagnera, ~itati Getea i „Bild“, slede}e subote, 28. maja, wegova ovozemaqska ekipa poku{a}e da pobedi „sastav s onog sveta“, ~ija mo}, kako ka`u poetski sportski novinari – „jo{ nije otkrivena niti nau~no razja{wena”. – I dok Baselona ima sedmoricu nedodirqivih vanzemaqaca, na „pogre{noj” strani stoji samo jedan: ser Aleks Ferguson, najve}i trener svih vremena, koji vodi najve}i klub svih vremena, koji je godinama strpqivo hodao za svojom vizijom i sada, nakon 26 godina `ivota u „Teatru snova“, jo{ jednom je u nemogu}oj misiji – re~i su Tomislava Ivi}a, jednog od najve}ih trenera s eks-Ju prostora. Pre nekoliko dana odr`ao je Ferguson predavawe, otkriv{i kako misli da nokautira Barselonu: „Nakon {to nedeqama slu{am kako [panci u nebesa uzdi`u Barselonu, moja poruka glasi: imamo igra~e koji mogu ugroziti bilo koji sastav! Nadam se da }u napada~kom igrom

A

TRE N D RA P ORT:

[iknaAzurnoj kazivawem novog filma Vudija Alena “Pono} u Parizu”, dugo ~ekanog ostvarewa prvenstveno zbog toga {to u wemu glumi prva dama (i uskoro mama) Francuske, Karla Bruni. Negde usput i izme|u dva raporta o {qokicama, haqinama i {tiklicama, moglo se ~uti i da }e od 11. do 22. maja biti prikazana 54 filma od kojih se 20 takmi~i za Zlatnu palmu, kao i da o pobedniku odlu~uje `iri na

[to se kanskog tepiha ti~e, sve je bilo u skladu s o~ekivawima: glamura, rasko{i, vrtoglavih stileto „petnaestica” ~elu s proslavqenim Robertom De Nirom, kome dru{tvo, pored ostalih, prave kolege Uma Turman i Xad Lo. Zajedno s wima na otvarawu su se pojavile i druge filmske face, poput Xonija Depa i Penelope Kruz, a bila je tu i pop peva~ica Lejdi “lujka” Gaga,

koja je do{la kako bi promovisala novi album. A {to se kanskog tepiha ti~e, sve je bilo u skladu sa o~ekivawima – glamura, rasko{i, vrtoglavih stileto „petnaestica”, lepih lica, blistavih osmeha i savr{enih proporcija kao u pri~i, te se za ovaj festival slobodno mo`e re}i da je podjednako filmska, koliko i smotra {ika. Iskusne holivudske dive nisu se osramotile i jo{ jednom su pro{le test, pokazav{i da im profiwenosti, glamura i stila na crvenom tepihu ne mawka. Stoga i ne ~udi da rasko{nih toaleta tokom desetak festivalskih dana nije zafalilo, ba{ kao {to krize nije bilo ni kada je re~ o sve samo ne skromnom nakitu. Pre bi se moglo govoriti o svojevrsnom nadmetawu u tome koja }e izgledati elegantnije i luksuznije, zbog ~ega je verovatno za mnoge ve}i izazov izabrati najskockaniju damu na crvenom tepihu, nego najboqi film. Me|u ozbiqnim pretendantkiwama za ovu titulu svakako je i


dnevnik

nedeqa22.maj2011.

21

WEGOVO FUDBALSKO VISO^ANSTVO ALEKS FERGUSON

Najtrofejniji trener u nemogu}oj misiji zadati smrtni udarac Barseloni. Iako Barselonaimaodli~antim,nezaboravite–iMan~esterjunajtedigrauovomfinalu... Mo`da i nismo ba{ tako dobri, aliMan~esterjunajtedjepostigaovi{e golovaodbilokogauLigi{ampiona,i nismo izgubili niti jednu utakmicu. U finalu smo. I, zapamtite, osvoji}emo Ligu{ampiona!” Najuspe{nijifudbalskitrenerotkad jeovaigraizmi{qenaro|enje31.decembra1941.umestu\ovan,poredGlazgova. Kao mladi}, igrao je za nekoliko malih {kotskih klubova (Kvins park, Sejnt Xonston, Danfermalin, Ejr junajted), a dvesezonenosiojeidresGlazgovrenxersa.Svojevremenojenatutemurekao:„Voleobihdasambiouspe{annaterenukao LouiliBest,padasehvalimunucimakakojededaigraodobarfudbal.Ovakomi jeipaklak{e.Imammnogomawepri~a, pa im ne}u biti dosadan. Kad sam bio mla|i,tugovaosam{tonisamreprezentativac[kotske,alisadamitonijeva`no“. Prveozbiqnijetrenerskekorakenapravio je ve} sa 32 godine u Ist Stirling{ajeru. Autoritet koji je ~itavu karijerugradiouveojejo{kaotrener po~etnik, a igra~i su ve} tada imali strah od wega. Zna~ajan iskorak u rezultatu wegovog kluba primetili su ~elniciklubaSt.Miren,gdejenastavio svoju karijeru sve do 1978. Uprkos skromnom buxetu novog kluba, uspeo je daihuvedeuPrvuligu,nakon~egasledi ponuda Aberdina u kome je definitivno potvrdio da se radi o odli~nom treneru.DominacijuSeltikaiRenxersaprekinuojenaprili~noimpresivan na~in:zaosamgodinakolikojeproveo u Aberdinu, osvojio je tri prvenstva

imao sposobnost da prepozna pravog igra~ainikadnijepitaozacenukadbi munekozapeozaoko.Tegodinejesru{io rekordtransferomGerijaPalisteraiz Midlzbroa,aklubuseprikqu~ioiPol Ins iz londonskog Vesthema. U sezoni kadajeprvakEvropepostalabeogradska Crvenazvezda,AleksFergusonjesMan~ester junajtedom osvojio svoj prvi evropskitrofej,pobediv{iBarselonuu finaluKupakupova. No,zadovoqstvojo{nijebilopotpunojermujeonajnajva`nijitrofej,{ampionaEngleske,iuidu}ojsezonizamalo izmakao.Usezoni1992/93.kona~nojedo{aodotoliko`eqenogtrofeja:upohodunaprvutituluprvakaEngleskeglavnu uloguimaojetandemunapaduMarkHjuz (dana{wi trener Sanderlenda) i Erik Kantona,francuskireprezentativackogajedoveoizLidsa.TegodinejeFerguson osvojio i svoju prvu titulu trenera godineuEngleskoj. Narednasezonamujedonelajo{vi{e uspeha,prvuduplukrunuijo{jedanrekordutransferima:izNotingemforestastigaoje23-godi{wiIracRojKin, kojijetrebalodazameniBrajanaRobsona. Jo{ jedna dupla kruna osvojena je u sezoni 1995/96, i ona je definitivno prekinula Liverpulovu dominaciju i simboli~nozapo~elajednunovueru,koju }e u godinama koje slede obele`iti Rajan Gigs, Dejvid Bekam, bra}a Nevil, PolSkols...izdanci~uveneJunajtedove {kole. Kroz~itavukarijeruFergusonjeumeo daprepoznatalenatistvoriigra~a.Wegovevizijesumudonelevelikeuspeheiu narednimsezonama:1996/97.jo{jednutituluengleskog{ampiona,avrhunacwegovetrenerskekarijerejesezona1998/99.

Slede}esubote,28.maja,wegovaobi~na,engleska, ovozemaqskaekipapoku{a}edapobedi„sastavsonogsveta, ~ijamo}”,kakosepoeti~noizra`avajusportskinovinari, „jo{nijeotkrivenanitinau~norazja{wena” [kotske, ~etiri kupa i evropski Kup kupova1983. Man~esterjunajtedjeutovremebiou velikojkriziistalnosegovoriloosmeni aktuelnog trenera Rona Etkinsona, {tosekona~noipotvrdilounovembru 1986,kadaFergusonpreuzima„crvene|avole”.StawekojejezatekaouJunajtedovojsvla~ionicibilojekatastrofalno– glavni igra~i Norman Vajtsajd, Pol MekgratiBrajanRobsonbilisupotpunovanforme,aslobodnovremesuprovodiliuglavnomupabovimaispijaju}ipiva.IprvetrisezoneuMan~esteruFergijegubio–doknijenapravioredusvla~ionici.Noviigra~isudonelisve`inu pajeirezultatskiskokbiologi~naposledica. Prvi trofej u svojoj eri u Junajtedu, FAkup,Fergusonjeosvojio1989.godine ionmujeujednoosiguraomestonaklupi uidu}ojsezoni,po{tojenezadovoqstvo navija~aimedijabilosveve}e.Oduvekje

SAV TAJ KAN!

obali uvek zanosna Uma Turman, jedna od sre}nicakojenikadnekubureslinijomikojimasutenikosauvekba{kakvitrebadabudu.SvetoUmajenaglasila bo`anstvenom sne`nobelom „Versa}e” satenskom haqinom bez bretela, ~iju su rasko{nost potcrtale paperjaste aplikacije i smaragdne min|u{einarukvica.Uprevodu,Uma jenacrvenomtepihupokazalaidokazaladaufilmskoj~arolijiidamekoje su zagazile u petu deceniju `ivota izgledaju bo`anstveno. No, kad smo kodpri~eotomekakonekimagodine ba{prijaju,nemo`emoadanespomenemo 73. godi{wu kraqicu aerobika, glumicuXejnFondu,kojaje(tako|eu beloj, ali „Emilio Pu~i” haqini s vrlo smelim prorezima) izgledala kaomiliondolara. Iz nekog lep{eg i bezbri`nijeg svetastiglajeivelikazvezdaBolivuda, glumica Aj{varija Raj, koja je crvenim tepihom pro{etala u modroplavoj haqini bogato ukra{enoj ~ipkomitilom.Zaistubojuini{ta maw e rask o{ an izg led, nag la{ en „Svarovski„  kristalima, odlu~ila sei~e{kamanekenkaiglumicaunastajawu,KarolinaKurkova,abezda-

ukojojjeMan~esterjunajtedosvojiotri trofeja–prvenstvo,kupiLigu{ampiona.Utoj~uvenojutakmicispo~etkapri~e su i najvatreniji navija~i Junajteda po~eli da napu{taju stadionu „Kamp Nou“,prokliwu}iiFergusonaiigra~e ustilu„takoblizu,atakodaleko...“.Jer, 90 minuta je isteklo a Bajern je vodio s

hajemnoge(premdasuzlijezicibr`e-boqeprokomentarisalikakoje ovameksi~kalepoticazapravosamo prekopirala fazon portorikanske zavodnice Xenifer Lopez) ostavila i Salm a Haj ek i wen e rask o{ ne obline„spakovane”usrebrnu„Gu~i” haqinu. Donekle su podeqena mi{qewa kada je pojavqivawe Anxeline Xoli u koktel„SalvatoreFeragamo”be`haqiniupitawu.Jednimajebila~arobna kao i uvek, a drugima premr{ava, alijezatosvima,kadajetazemamaPenelope Kruz na crveni tepih zakora~ilauplavo-crnoj“ni{tazasakriti”haqini„StelaMakartni”isatenskimcipelamasa{tiklomtankompoputigle,natrenutakzastaodah.Jedno

MelaniGrifit iAntonijuBanderasujeKan poslu`ioikao savr{enascenografija zaproslavu15godina sre}nogbraka jesigurno:ovojlepoticibrakskolegomHavijeromBardemomba{prija. U glum a~k o-bra~n im odn os im a podjednakou`ivajo{jedanpar.Re~ jeoMelaniGrifitiAntonijuBanderasu, kojima je Kan (osim za pro-

1:0. Ali Tedi [eringem i Ole Gunar Solskjer su poru~ili: „Nije gotovo dok debeladamanezapeva“.Inedajezapevala... Oni su svojim golovima u tih nekoliko minuta nadoknade preokrenuli rezultatibaciliudelirijumnavija~eJunajteda. Uprkos sve ja~oj konkurenciji u Premijerligi,Man~esterjeiunarednedve sezone osvojio titule {ampiona Engleske, no za ve}i rezultat nedostajala je sre}a jer su neki kqu~ni igra~i bili uglavnom povre|eni. Nakon krizne 2001/02,Fergusonjeozbiqnorazmi{qao dasepovu~eskormilaklubaive}tada odeupenziju.No,ipakjepristaodapotpi{enoviugovorutrajawuodtrigodine. Osmu titulu u Premijer ligi Fergusonjeosvojiove}narednesezone,iakoje zaostatakzaArsenalomsamodvameseca pre kraja prvenstva iznosio ogromnih osambodova.Tesezone,kojujeFerguson ozna~iokaojednuodnajdra`ihukarijeri, upravo zbog ~iwenice da je Junajted tituluosvojioodmahnakonwegovograzmi{qawaopovla~awu,jo{jednomjena videlo iza{ao wegov ~uveni {kotski temperament:nakonsva|esaikonomkluba, Dejvidom Bekamom, Junajtedova „sedmica“ve}naletonapu{taMan~esteri odlaziuRealMadrid. Posle osvojenog FA kupa naredne sezone,slede}edvegodineJunajtedprovodi usenci^elsijakojipodvodstvomPortugalca @ozea Muriwa uverqivo osvaja dve uzastopne titule prvaka Engleske. No,Fergusonnijestajaomirnogledaju}i kako mu ^elsi odnosi trofeje. U me|uvremenujekupiotrojicumladihsupertalenata,KristijanaRonalda,VejnaRunija i srpskog reprezentativca Nemawu Vidi}a, oko kojih }e graditi tim na duge staze.Man~esterjenarednetrisezonena krilima upravo pomenutog trojca uspeo da zadr`i najpresti`niji trofej na ostrvuutribinama„OldTraforda“. Pro{la sezona je do posledweg kola bilaneizvesna,alijenakrajuprviipak biolondonski^elsi.No, ne zadugo: `eqa da se po broju trofeja {ampiona Engleskekona~nopreteknenajve}ikonkurent,Liverpul, bila je velika i kodFergusonaikodwegovih pulena. Pro{log vikenda osvojena je i rekordna19.titula,{toJunajted ~ini najuspe{nijim engleskim klubom svihvremena.Ho}eliova titulaieventualnoosvajawe Lige {ampiona narednesubotebitidovoqnidautoleglad AleksaFergusonazatrofejimaikona~noganaterajudaseokreneklaviru,igrawusunucimailipartijama{ahauparku skolegamapenzionerima?Kobisenatakvo pitawe, posle svega, uop{te usudio daodgovori. n Aleksandar Devetak

fesionalnu afirmaciju i reklamu) poslu`io i kao savr{ena scenografija za proslavu 15 godina sre}nog braka. Wih dvoje crvenim su tepihom pro{etali dobro raspolo`eni, zagrqeniinaravnoskockani.Melani je obukla crnu haqinu sa sivim detaqima i rasko{nim dekolteom, dok je Antonio izabrao klasi~no odelo u kombinaciji s belom ko{uqom i leptir ma{nom. Modne boje ja~egpolaovogjeprole}auKanuvi{e nego dostojno (od)branio Bred Pit,kojijeubelomodelunafestival u prom ov is ao kak o svoj nov i film „Drvo `ivota”, tako i novu frizuru–kosuzalizanuustilunajve}ihlatinozavodnika. Izakraj–mi.Nakon{tojerediteq i dvostruki dobitnik Zlatne palm e Emir Kus tur ic a (dot er an, obrijan i o~e{qan kako pravila nala`u) na presti`nom Kanskom festivaludobioordenvitezaLegije~asti,na{ujezemqu,uzovacijei na sveo p{ tu rad ost pub lik e na Azurnoj obali, samo dan nakon {to jeosvojiomasterturniruRimu,reprezentovaoiteniserNovak\okovi}itokaodeojednogmodnogspektakla – humanitarne revije za pomo}`rtvamazemqotresaicunamijauJapanu,kojujeorganizovalaniko drug i neg o top mod el Nao m i Kembel. n Jasna Budimirovi}

Supruga Kuki mu je oprostila, ali nije zaboravila

MEYIK YONSON: 20 GODINA SA HIV-om

@ivotna utakmica ko{arka{ke legende rvin „Mexik” Xonson intelektuAsamomesecdanano{tojesaznaodaima alno nije preterano komplikovan. HIV,o`eniojeErlituKeli,zvanuKuki,koOnnastojidane`iviupro{losti jajeve}dvamesecabilatrudna.Sre}om,nisu inekolebaseokoodlukakojeupravodonobilezara`enenionanibeba,alijetubiloi si. Na pitawe misli li ~esto o onom hladelikatnopitawekakojesamomXonsonupodom danu 1991. godine kada je stao na binu {lo za rukom da se zarazi. Sve dok sam nije VelikogzapadogforumauLosAn|elesui priznaodajetokomosamdesetihgodinaimao svetu obznanio da je zara`en HIV-om, neseksualne odnose s prili~nim brojem `ena. kada{wi plejmejker razvla~i svoj prepoDabudejo{gore,utovremeseAIDSsmatrao znatqiviosmehiodre~nozaklimaglavom. ne~im vezanim iskqu~ivo za gej zajednicu i „Uop{tesemnogoneosvr}emnapro{lost qudimavanwebilojejakote{kodasepomiinetra}imvremenakajawe”,ka`eXonson. restimdaimajuvirusHIV-a.Recimo,pozna„@aomije{tosamdoveomojuporodicui tikoreografElvinEjli,oboleoodAIDS-a, moju`enu,Kuki,usituacijudasvetomora tra`io je od svojih doktora da objave da je daiskusi,alitojeijedinozbog~egastvarumro od infekcije krvi. A legendarni tenino`alim„. ser Artur E{, koji se 1988. zarazio tokom Umesto da se, kad je ve} postao legenda transfuzije,nijepriznaodaimaAIDSsvedo ko{arke,posvetibiznisu,moraojedavodi kraja`ivota,petgodinakasnije. ra~unasamoojednoj obi~noj stvari: `ivotu. Tako je slava koju je stekao kao zvezda Los An|eles Lejkersa samo uve}ana trijumfom nekoga ko dugo vodi uspe{nu igru `ivota sa smrtonosnim virusom. Svakogradnogdanaoko~etiriujutru Xonson xogira pet miqa do svogofisanaBeverliHilsu,odakle nadgleda rad svoje firme koja Magija pod ko{evima vodi bioskope, a prili~no je anga`ovan i na planu podr{ke siroma{nim zajednicamaugradu.Pored toga, aktivno je ukqu~en u rad fondacije koja nosi wegovo ime i bavi se prevencijom HIV-a i podr{kom obolelima od AIDS-a, sara|uju}i dosta ~vrsto sa Obaminom administracijom.Akadases Tri fantastikus: Bird, Yordan i Meyik poslado{etadoku}eu`estokomhodu,jo{ Ali,Xonsonjere{iodaseborijavno.Tauvekprimapozivedodevetuve~e. kojeiradio,zasebeizadruge.Idokseon Svetobibio`estoknaporzave}inuonih borio sa svojim sumwama i nadama, wegovi kojisu,poputwega,napunili51.godinu`ilekarisuseborilisaubicomkojigajenavota,atrebaimatiuvidudajeXonsonve} padao.DoktorDejvidHopo~eojedaeksperidvedecenijezara`enHIV-om.„^ujemmnogo menti{esnovimoru`jem,koktelomantirewihkakogovoreda`ivotsaHIV-ommo`da trovirusnihlekovakojisu,izgleda,dr`ali i nije tako lo{, ’jer pogledaj samo Mexika HIVpodkontrolominisudalidado|edo kako se dr`i’„, ka`e Xonson, koji se ipak oboqevawaodAIDS-a.Tomtretmanubioje nijerazboleoodAIDS-a.„Zamenejepravi Xonsonpodvrgnutjo{1994,~itavihgodinui blagoslov{tolekkojiuzimamzbiqadeluje po dana pre ulaska te terapije u {iru upodobronamojetelo.Alinedelujeontakona trebu.Upo~etkujetobilo~itavomno{tvo svakog.Mnoginisubilitesre}ekaoja”. pilula vi{e puta dnevno, ali sada je mnogo Sve je po~elo jednog prepodneva 1991. golagodnijeismawesporednihdejstava.TeradinekadaseXonsonobratiojavnostiudrupijajeuspela,alidrHoidanas~estokon{tvu vlasnika LA Lejkersa Xerija Basa, taktiraXonsonadavididalinavremeuzibiv{e ko{arka{ke zvezde Karima Abdula malekove,{tojeneophodnokodzara`enih Xabara i komesara NBA Dejvida Sterna i HIV-om. tokom 15 minuta govora pred TV kamerama SamomMexikXonsonu,ina~e,veomasmeodigrao jednu o svojih najboqih utakmica. tato{toiposle30godinaotkakoseopaka Tadajeobjaviosvetudajezara`enHIV-omi bolestpojavila,paipro{irila,borbaprou 32. godini napustio zadivquju}u karijeru tivHIV-anijebogznakakouspe{na,nitije dabisesuo~iosazastra{uju}imizazovomi blizusre}nogishoda–krajaovepo{asti.Do wegovimneizvesnimishodom.Ipak,nijemosadajeAIDSodneomilionequdi;obolelih gaodaodolipozivudanaOlimpijadiuBarje danas 25 miliona, dok su ~ak 33 miliona seloni bude deo neprevazi|enog ameri~kog trenutnozara`eniHIV-omistrepezasvoDrimtima,verovatnonajve}esprtskeekipe jesutra. svihvremena,sasveMajklomXordanom,Le–Tebrojkemislamajusrce–ka`eXonson rijemBirdom,Barklijem,Stoktonom,Melo–jerzawihnemanikakvograzloga. unom,Pipenom,Juingom... n Priredio: V. K.

I


22

МИКРОФОНИЈА

nedeqa22.maj2011.

dnevnik

„ГРУВАЊЕ” ВЕЧЕРАС СЛАВИ СТОТИ РОЂЕНДАН

Ј

И УБ

ЛЕ

Ј

М

uzi~ka emisija „Gruvawe” koja se prikazuje na Radio televiziji Vojvodine slavi svoj prvi troznamenkasti nastavak, a povodom tog jubileja ve~eras }e se odr`ati i koncert u klubu „Fabrika”. Ekipa, raspore|ena {to iza; {to ispred kamera, iznela je za „Dnevnik” svoje mi{qewe o novoj rok sceni, spoju medija i muzike, te kako danas pomo}i mladim autorskim bendovima. Urednik emisije Predrag Novkovi}, voditeqi i novinari Du{an Majki} i Tamara Ciceri i re`iserka Milica Stojanov jedni su od 15 qudi koji su anga`ovani na izradi emisije. Jedino {to je ostalo isto od prve emisije, ka`u, jeste naziv, sve drugo je u nastavku dobilo potpuno druga~iji izgled. - U po~etku nismo imali ta~an koncept, nego smo `eleli da prika`emo ono {to smo smatrali da vredi u tom trenutku na na{oj muzi~koj sceni. Pokreta~ka ideja bila nam je da poka-

Од емисије до фестивала ve. Kada je iza{ao prvi prlog 25. marta 2009. o bendu „Uvertira”, emisija je trajala pola sata i bila je potpuno montirana. Danas traje sat vremena, celokupna ide u`ivo iz studija gde se ugo{}uju razni izvo|a~i, a pored starih autora, me|u kojima je jo{ i Jovan Marjanovi},

У

Концерт

programu koji se odr`ava povodom stote emisije „Gruvawa” ve~eras }e u novosadskoj „Fabrici” u 20 ~asova svirati: Nova, [inobusi i Sleptrep iz Novog Sada, Pre`derani iz Daruvara, Lude Krave iz Ba~kog Petrovca i Neozbiqni pesimisti iz Sombora. Ulaz je mogu} samo uz pozivnicu koja se mo`e podi}i u CD {opu Mungos. do{li su tu Tamara i David Stojanovi}. - Specifi~nost emisije je timski rad. Ne samo {to su tu novinari nego i cela ekipa „iza„, uvek je stalna. To je jedina

raspon bendova koji su postali malo ve}i i koji su probili taj okvir lokalnog. - Evo sad imamo „Zemqa gruva”, „Svi na pod” i scena se ve} napravila sama od sebe. Dakle, boqe je taj put praviti prirodno, bez forsirawa bendova i pustuti ih da sami do|u zaslu`no u na{u emisiju - nastavqa Majki}. Kako ka`u, jedina mogu}a poenta opstajawa i trajawa takve emisije je podr`avawe autorskih bendova, te u toj gomili pogurati neke koji vrede vi{e od ostalih. Ono {to ovu emisiju izdvaja od drugih, kako sa ovom tematikom, ali i zabavnim emisijama uop{te, jeste dostupnost. Bendovi se javqaju, jer znaju da }e dobiti svojih pet minuta i ako imaju ne{to da ka`u sigurno }e biti mesta za wih. To su prepoznali i ~itaoci veb magazina „Popboks” koji su „Gruvawe” proglasili za najboqu televizijsku muzi~ku emisiju u 2010. godini. - Kada bendovi imaju niskobuxetne spotove, koje ne mo`emo da pustimo zbog sandarda televizije, poku{avamo da ih promovi{emo odlaze}i na wihove

11. JenniferLopezfeat.Pitbull - On The Floor 12. JessieJfeat.B.o.b- Price Tag 13. Rihanna– S&M 14. KatyPerryf.KanyeWest - E. T. 15. LadyGaga-Born This Way 16. BlackEyedPeas - Just Cant Get Eoungh 17. Adele-Rolling In The Deep 18. BrunoMars – Grenade 19. SnoopDog - Sweat 10. AlexandraStan – Mr. Saxobeat ideje ~esto nemaju gde da prezentuju. - Voleo bih da tuma~im to kao uticaj „Gruvawa„ ali ne mora da zna~i da nije. Kada je krenulo Gruvawe, vrlo brzo na ostalim televizijama krenulo je jo{ par emisija sli~og pristupa. Kad smo po~eli da pravimo prve emisije imali smo stra{an problem, jer smo imali jako malo spotova, bendovi nisu imali gde da prika`u svoje video radove. U posledwih nekoliko meseci

Милица, Золтан, Пеђа, Давид, Тамара, Мајкић и Јоца `emo da, uprkos ~itavoj toj pri~i da kod nas nema bendova, scene i kako je sve propalo, to nije istina - ka`e Novkovi}. Vrlo brzo, osim redovnih emisija, ekipa je po~ela da pravi i specijale po gradovima Srbije predstavqaju}i pojedina~no wihove lokalne scene i neke poznate i mawe poznate bendo-

emisija na RTV- u gde }e uvek biti isti snimateq, Zoltan Savin, pa isti monta`er, mikser, kamerman, tonac, dizajner i svi se konsultujemo oko svake emisije zajedno - napomiwe re`iserka Stojanov. Kako je emisija rasla tako su se i mawe poznatiji bendovi razvijali, pa je ta~no primetan

svirke i u studio dok snimaju materijale. Bitno je da qudi stvaraju svoje, {to je danas vrlo retko - ka`e novinarka Tamara. Puno je bendova koji rade obrade i to je ono {to se najvi{e slu{a, iz jednostavnog razloga {to je konstantno servirano, a one individue koje se bave sopstvenim radom, svoje

ТОП 10-MAJ 2011.

imamo situaciju da u svakoj emisiji imamo do ~etiri premijerna spota i svi su dobri, sa tog produkcijskog nivoa, a estetika je ve} ne{to {to je vezano za ukus - obja{wava Novkovi}. Nekada se na MTV- u „Adrija” na jedan doma}i spot re|alo deset stranih. Sada je situacija ve} egal, a u emisiji „Gruvawe„

prepoznaju se pionirski koraci koji su probili tu „potpuno budalasto stvorenu barijeru, da pusti{ neki strani bend i ne}e{ doma}i, a sviraju istu vrstu muzike i kvalitetan im je spot”. - Mi sebe do`ivqavamo kao deo scene, kao bend na sceni i tako nas do`ivqava i ve}ina bendova. A ne kao neke tipove sa televizije do kojih je jako te{ko do}i. Vrlo je jednostavno da nas kontaktiraju i jako malo je potrebno da ih uvrstimo u na{u emisiju. Ve}ina ~estitiki i pohvala na ovaj na{ jubilej je u smislu: „hvala {to ste najnormalniji„ - pri~a Novkovi}. - Kao mo}an medij u manipulativnom smislu kakav je televizija, rok muzici mo`emo dosta pomo}i. Ne treba kritkovati na na~in onih muzi~kih kriti~ara, koji name}u ono {to se wima svi|a. Moramo kritikovati sve one institucije koje napla}uju autorskim bendovima da bi oni svirali kod wih. Dosta je prepreka i mi smo im tu jedna od retkih podr{ki - opomiwe Stojanov. Kako ka`e Novkovi}, to se upravo i de{ava u na{em gradu, pa su zbog napla}ivawa nastupa autorskim bendovima koji tek trebaju da do|u do svoje publike, pomenuti i otkazali saradwu ignori{u}i koncerte koji se kod wih organizuju. Od jeseni, ova ekipa planira jednom mese~no da organizuje nekakav doga|aj, program ili koncert vezan za „Gruvawe„, {to to }e biti nadogradwa emisiji i jo{ ve}a podr{ka doma}oj muzi~koj sceni. Po nekim podacima iznetim u ovom razgovoru u Srbiji trenutno ima oko 900 autorskih bendova. Ako od tolikog broja bude bar devet dobrih - „to je ve} festival”. Александар Латас

ВРЕМЕПЛОВ

Врхунац бенда Dire Straits

ire Straits zauzeo je 25. maja D 1985. godine prvo mesto sa albumom „Brothers in Arms“ na britanskoj listi. Peti album grupe Dire Straits posle samo desetak dana dospeo je na prvo mesto koje su mu omogu}ili hitovi „Moneys for Nothing“, „Walk of Live“, „So Far Away“ i „Brothers in Arms“. Najprodavaniji album te godine u Britaniji doneo je nekoliko nagrada grupi: za najboqi britanski bend, najboqi spot godine, Gremi nagradu za najboqi duet za pesmu „Moneys for Not-

hing“ u izvo|ewu Mark Noflera i Stinga. Bend iz Wukasla, Dire Straits nastao je 1977. godine, a jedan od najboqih rok albuma snimili su Mark Nofler, Xon Ilsli, Alan Klark, Gaj Fle~er i Teri Vilijams. Д. Влашки

www.rockulice.com

У СУСРЕТ ЧЕТВРТОМ „ТО БЕ ПУНК” ФЕСТИВАЛУ

КО

С

НЦ

Т ЕР

lede}eg petka i subote (27. i 28. maja) u organizaciji Studentskog kulturnog centra - Novi Sad, odr`a}e se ~etvrti po redu To Be Punk festival. U dvodnevnom programu publici }e se predstaviti deset bendova iz Novog Sada, vaqeva, Kosovske Mitrovice, [apca, Smedereva, Rijeke, Zagreba i Londona. Organizator festivala SKC NS na zvani~nom sajtu objavio

Хедлајнери Гоблини и Ритам нереда je intervjue sa zvezdama prve i druge ve~eri Goblinima, Ritmom nereda i londonskim Guitar gangsters. Izdvajamo najzaniqmivije delove. * Nastup u Fabrici bi}e prvi nastup Goblina u Novom Sadu nakon Koncerta godine 2000. [ta publika mo`e da o~ekuje? Golub: Mislim da smo svirali jo{ jednom na Ma{incu. Novi Sad nam je uvek bio dobar grad pun dragih qudi, tako da se ba{ radujemo {to }emo se ponovo sresti sa wima. Dosta Novosa|ana gledalo nas je pro{log leta na koncertima u [apcu, Beogradu, Zrewaninu. Ipak, publika u Fabrici definitivno mo`e o~ekivati druga~iji koncept svirke, bez obrada. Naravno „Tamara” se ne ra~una u obrade. Uvek sam je smatrao na{om pesmom i

Сатница Петак,27.мај 20 - 20.30: Zla deca matere svoje 20.40 - 21.10: Fast as we go far 21.20 - 21.50: Hosenfefer 22. - 23: Guitar gangsters 23.15: Goblini Субота,28.мај 20 - 20.30: Psajhosonik Boris 20.40 - 21.20: Potres 21.35-22.20: Pasi 22.30 - 23.15: Motus 23.30: Ritam nereda repertoar je gotovo nezamisliv bez we. Tako|e prvi put }emo svirati i pesmu „Kao da” sa posledweg singla „Crno na belo”. * Posledwi album Ritma nereda „Paralelni svet”, iza{ao je pre ta~no godinu dana. Koje pesme su se izdvojile kao hitovi? Boban: „Paralelni svet” za nas je pomak unapred i on najbo-

qe predstavqa rad benda u proteklih par godina. Vi{e smo nego zadovoqni. Pesme kao {to su: „Elita”, „Masa kriti~na”, „Crni krovovi” ustalile su se na koncertima i postale neizostavan deo na{ih `ivih nastupa. * Kakav repertoar publika mo`e o~ekivati u Fabrici obzirom da Ritam nereda kao headliner svira na festivalu „To be Punk„? Boban: Qudi }e mo}i da ~uju pesme koje su nastajale u proteklih 20-tak godina, retrospektivu sa svih 10 albuma. Pored starih i novih hitova, fanovi }e mo}i i da u`ivaju u na{oj beskompromisnoj energiji sa bine, po{to }emo bukvalno biti spremni da izgorimo tu no}. * Gu i tar Gang sters je pre ta~no godinu dana u organizaciji SKCNS, svirao u Novom Sadu u CK13 zajedno sa Red Union. Pit: Svirali smo samo dva koncerta u Srbiji. Onaj u Novom Sadu je bio odli~an. Sjajno smo ugo{}eni. Publika je peva-

la pesme sa nama i definitvno jedva ~ekamo da se vratimo. * Od pro{log leta b u b w a r Stiv vi{e nije u bendu? Pit: Na `alost, Stiv je zbog posla i porodi~nih obaveza morao da nas napusti. Svirali smo zajedno 21 godinu i on }e uvek biti na{ prijateq i ~lan Gangstersa, bez obzira da li je u bendu ili ne. \anfranko, koji ga je zamenio, ve} je svirao sa nama 1998. kao i na albumu „Skweeler„. On je jedan od naj-

boqih bubwara i Guitar Gangsters sa wim zvu~e mo}nije nego ikad. Ulaznice su ve} u prodaji u CD {opu Mungos, Wego{eva 5. Dvodnevne ko{taju 1.200 dinara, a dnevne 800 dinara. Na dan festivala cena dnevne karte bi}e 1.000 dinara.

СВАКЕ НЕДЕЉЕ ВАШЕ ПРЕДЛОГЕ, ПРИМЕДБЕ, ПОХВАЛЕ И СУГЕСТИЈЕ МОЖЕТЕ СЛАТИ НА e-mail: mikrofonija@dnevnik.rs Приредио: Сава Савић


dnevnik

oglasi

nedeqa22.maj2011.

23

PREVOZ sanitetskim vozilom sa profesionalnim osobqem i dvadesetogodi{nim iskustvom na svim relacijama pozovite: 063/594-494. 27716

PENZIONER (nema~ka penzija) tra`i `enu do 45 godina za dru`ewe, mogu} brak. Telefon 0049/175611-5488. 28622

LETO 2011!!! Gr~ka, Halkidiki 7.900,00 dinara sa prevozom, Turska, [panija, Bugarska, Italija. Crnogorsko primorije, Rafailovi}i, ^aw, Kra{i}i, hoteli, apartmani. Telefon 021/400-148. 29099 IZDAJEM sobe i apartmane u ^awu. 018/213-708, 064/849-6109 i 067/859-097. 28671

MOLIMO da se javi na brojeve telefona: 021/4721-260 i 021/6614-450, vo za~ ko ji je bio o~evidac saobra}ajne nesre}e koja se dogodila dana 31.05.2009 godine u Novm Sadu oko 21h na raskrsnici bulevara Cara Lazara i Fru{ko gor ske uli ce (is pred rastorana „Dva {tapi}a”, a koji se kretao u crnom vozilu iz pravca Fru{kogorske ulice na istoj raskrsnici i voza~ motocikla koji je bio tako|e o~evidac saobra}ajne nezgode u kojjoj su u~estovali vozilo marke „Tojota” boje metalik sive-zelenkaste boje, i biciklista. 28787 PRIL IK OM iz la ska iz autobusa br. 7 kod Futo{ke pijace izgubila sam zlatan sat, koji sam primila za 25 godina rada od GSP-a Novi Sad (pi{e na pole|ini sata). Moli se pronalaza~ da odnese u GSP Novi Sad ul. Futo{ki put br. 46. u pravnu Slu`bu). Unapred se zahvaqujem. Sledi nagrada. 29082

ISKUSAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika. Prijemni, matura. Veoma povoqno. Telefon 021/6367-482, 063/471-644. 29091 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6311-482, 064/322-19-49. 29154 PROFESORKA nema~kog jezika daje privatne ~asove. Telefon: 021/661-8890 i 063/616315. 28639 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 28818 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 28819

VI[I fizioterapeut - maser vr{i rehabilitaciju kod {loga, oduzetosti, reume, povrede ko{tano-zglobnog sistema, kineziterapija, masa`a, fizikalna terapija-aparati. Telefon 064/216-54-24. 29117 PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 28820

IZDAJEM prazan dvosoban stan (64 m2) u Rumena~koj ulici, kod Sajma. Telefon: 064/11-50-778. 27123 VELIKA PONUDA stanova za izdavawe, svih kvadratura, name{tenih i nename{tenih! Ponuda lokala i poslovnih prostora na razli~itim lokacijama u gradu! Telefoni: 065/2019-004, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 470327 POVOQNO izdajem garsoweru na Grbavici! Telefon 065/2019-010, www.solis-nekretnine.com. 470328 IZDAJEM odli~an jednoiposoban stan! Kompletno name{ten stan kod Sajma. Telefon 063/855-7109, www.solis-nekretnine.com. 470329 IZDAJEM 46m2 na 1. spratu na Grbavici sa kuhiwom i 23m2 na 1. spratu na N. Detelinari name{ten, cena dogovor. Telefon 064/823-6601. 470456 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, 60m2, Bul. Cara Lazara 71. Liman III kod Doma zdravqa. Telefon 065/4000445. 29092 IZDAJEM name{ten jednosoban stan na Novom nasequ 120evra. Telefon 063/77-93185. 29093 IZDAJEM dvosoban name{ten kvalitetan stan, 64m2 kod stadiona, bulevar Oslobo|ewa. Telefon 021/461117. 29103 IZDAJEM dvoiposoban stan, centar, Pa{i}eva, novogradwa. Odvojene sobe, komplet nam{ten, 45m2+ terasa, cena 180e. Telefon 063/839-8-756. 29116 IZDAJEM name{tenu garsoweru blizu Instituta Sremska Kamenica. Telefoni: 465815 064/2044331. 29132 IZDAJEM dvosoban name{ten stan sa odvojenim sobama, ve{ ma{inom. ul. Pariske KomuneTelefon 063/749-5586. 29142 IZDAJE se dvoiposoban name{ten stan kod `elezni~ke stanice u Gagarinovoj, na du`i period, 240e. Telefon 6433-991. 29145 IZDAJE se dvosoban name{ten stan na Satelitu ul. Stevana Mom~ilovi}a 18a, prvi sprat, na du`i period, 150 e Telefon 6433-991. 29147 IZDAJEM jednosoban 40m2 stan na Limanu 4. Telefon 063/1372-869. 29156


24

oglasi

nedeqa22.maj2011.

IZDAJEM komforan poluname{ten mawi jednoiposoban stan u Ul. Danila Ki{a. Telefon: 064/420-1500. 29158 IZDAJEM novu kompletno name{tenu garsoweru, 24m2, Centar, \or|a Jovanovi}a 9, odvojena kuhiwa, terasa, ve{ ma{ina, cena 140evra. telefon 021/544-540, 063/517-290. 29159 IZDAJEM jednoiposoban stan, 40m2 kod Merkatora, name{ten novim name{tajem dr. Ivana Ribara11, prvi sprat, cena: 180e. Telefoni: 021/544540, 063/517-290. 29160 IZDAJEM noviji prazan dvosoban stan 42m2, ul. Marka Miqanova, ~etvrti sprat, lift, terasa, kuhiwski elementi, cena 140evra. Telefon 021/544-540, 063/517-290. 29161 IZDAJEM povoqno name{ten jednosoban uli~ni stan u ku}i sa posebnim ulazom, 100 evra. Podbara. Telefon 521362, 064/236-280-9 28805 IZDAJEM komfornu name{tenu garsoweru u ulici Lasla Gala u Novom Sadu od 1.6.2011. god. Mese~no pla}awe uz depozit. Telefon 064/135-25-85 28816 IZDAJEM super komforanu name{tenu odmah useqivu garsoweru na Novom nasequ, telefon. Telefon 064/241-9205, 065/20-19-004 29044 IZDAJEM dvosoban stan na Limanu 3, kod parka, 50m2, zaposlenim osobama od 01.06.2011 na du`e vreme. Telefon 063/504-106 29059 DVOIPOSOBAN, name{ten, 70m2 blizu sajma, terasa, klima, KTV, kompletno opremqen. Telefon: 063/7167510, 21/6310-391 29079 IZDAJE se ku}a u Veterniku sa dva trosobna stana na spratu, poseban ulaz. Cena 200 eura mese~no. Telefon 822368. 28741 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Novoj Detelinari. Dvori{ni parking pod kqu~em. Useqiva odmah. Telefoni: 060/0359-633, 060/0191-241. 28275 PETRA DRAP[INA, izdajem iskqu~ivo poslovnim licima jednosoban komforan stan sa gara`om, TV, klima, telefon, ve{ ma{ina. Telefon 063/8237164. 28362 IZDAJEM nov stan 70m2, mladom bra~nom paru bez dece, mo`e da bude poslovni prostor uz dogovor. Telefon: 6398-007, 504-214, 064/3212-497. 28491 IZDAJEM name{ten jednosoban stan na drugom spratu u ulici Cara Lazara 98. Telefon: 064/14-38-901 28500 IZDAJEM komfornu name{tenu garsoweru. Telefon 064/888-1035. 28595

IZDAJEM dvokrevetnu garsoweru kompletno opremqenu, odmah useqivu, Ulica Haxi Ruvimova. Telefoni: 6398950, 064/157-12-13. 28738 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Limanu III od 1. 06. 2011. Telefoni: 6369-545 i 064/22-75-781. 28744 IZDAJEM komfornu garsoweru u centau @elezni~ka, 19, povr{ine 26m2, parking u dvori{tu, zaposlenoj osobi na du`e vreme. Bez posrednika. 064/4000-890, 021/636-8402. 28754

IZDAJEM name{ten, jednosoban stan, Bulevar cara Lazara, lift, kablovska, klima, terasa. Telefoni: 756-069, 065/947-14-12. 28848 IZDAJEM dvosoban konforan stan kod Novosadskog sajma. Cena 200 evra. Telefoni: 021/444-258, 064/111-3561.28862 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u zasebnoj ku}i, pogodan za bra~ni par ili dve zaposlene osobe ili studentkiwe. Svetosavska. Telefon 064/495-2319. 28955 IZDAJE se name{tena garsowera, 26m2 u ul. \or|a Nik{i}a - Johana Bistrica, Novi Sad. Telefon 063/588-406. 28971 IZDAJEM ku}u od 500m2, mo`e za poslovni prostor u u`em centru grada. Telefon 064/175-1775. 29001 IZDAJEM stan, 69m2, Maksima Gorkog 10 A, tre}i sprat, lift, name{ten za kancelarije. Telefon 063/7780208. 29008 IZDAJEM komforan jednosoban, name{ten stan u Centru, od 1. juna, 40m2, prvi sprat.Telefoni: 064/974-40-41 ili 301-739. 29016 IZDAJEM jednosoban name{ten stan kod `elezni~ke stanice, povoqno. Telefon 064/2914121. 29020 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru. Telefoni: 021/6339-487, 063/7349836. 29021 IZDAJEM dvosoban stan 56m2, luksuzno name{ten, na Grbavici ul. Lasla Gala, cena 300E. mese~no. Telefon 064/8560292. 29022 IZDAJEM mawi jednoiposoban lepo name{ten stan, 33m2, ul. Bra}e Ribnikara, cena 200E mese~no. Telefon 064/85-60-292. 29023

GOGOQEVA, izdajem jednosoban stan, 35m2, prazan ima kuhiwske elemente, drugi sprat, novija zgrada. Telefon 063/1828-647. 29032 IZDAJEM prazan, mawi dvosoban stan 44m2, na 2. spratu na Bulevaru J. Tomi}a, od 1. juna, cena 150E. Telefon 063/519-792. 29078

TRA@IMO za poznatog kupca, dobar trosoban-~etvorosoban stan na lokaciji centar, oko Spensa!!! Pozovite! Tel. 021/474-0064. 470479 KUPUJEMO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137. 470458

PRODAJEM stanove. Telefon 065/504-7433.

GRBAVICA, Ulica Alekse [anti}a, ukwi`ena garsowera 21m2, nova, sre|ena, odmah useqiva. Hitno, Povoqno! Tel. 452-737. 470491 PRODAJEM u Temerinskoj ulici 25m2, lift, terasa, kompletno name{ten, ukwi`en, odmah useqiv! Cena 28.000. Tel. 452-942. 470493

HAXI RUVIMOVA ukwi`ena garsowera, ostaju ugradni plakari i kuhiwa, 30m2, 35.000, mo`e kredit. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 470502 LIMAN, Balzakova kod Doma zdravqa, ukwi`ena garsowera 25m2. Tel. 6624-218. 470487 N O V O S A D S K O G S A J - MA no va gar so we ra 27m2 na pr vom spra tu sa lif tom, ima te ra su, dvo ri {no orjentisana, brzo useqiva. Telefon 062/528-137. 470460 GARS OWERA - 27m2, Gr ba vi ca, luks oprema, ukwi `ena, odmah useqi va, lift, terasa, CG, cena 33.400E. Telefo ni: 064/823-6610, 021/424963. 470457 GARS OW ER A 24m2, No va De te li na ra, br zo use qi va, mo `e kre dit, CG, ce na sa PDV-om 28.450E. Te le fo ni: 021/661-4200, 064/8236621. 470449

NOVA useqiva garsowera 25m2, odli~na gradwa-sendvi~ zid, CG. Cena sa PDV-om 31.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6607. 470451 BULEVAR - klasi~na garsowera, odvojena kuhiwa, ukwi`ena, odmah useqiva, terasa, lift, CG, cena 31.000E. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236608. 470438 HITNA PRODAJA! Nova GA 25m2, Salajka, IVsprat, lift, terasa, sa kompletnim name{tajem i belom tehnikom, sig. vrata, ukwi`ena, brzo useqiva! Cena samo27.800! Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 470429 PRODAJEM hitno - dobar stan, terasa, kuhiwa sa trpezarijom, useqiv. Ukwi`en. Cena samo 27.400 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193, {46794. 470411 HITNA PRODAJA!!! Odmah useqiva GA 22m2, Grbavica, „Aleksandar”-gradwa, IV sprat, lift, terasa, nova, ukwi`ena, cg, perfektna! Cena 28.900. Telefoni: 021/6616324, 063/536-212. 470426 BUL. OSLOBO\EWA, ukwi`en stan od 29m2 na IIspratu, ima terasu, cena 30.000. Tel. 636-6952. 470380 [IRI CENTAR, nova odmah useqiva i ukwi`ena garsowera, cena 31.000 sa povratom PDV-a. Tel. 063/516-478. 470381

FUNKCIONALNA, prostrana, ukwi`ena i name{tena garsowera kod Socijalnog, 31m2, cena dogovor! Telefoni: 065/2019-013, 021/4274-277, ({ifra:19665), www.solis-nekretnine.com. 470334

PRODAJEM garsoweru 24m2, 2. sprat, bez posrednika, brzo useqiva, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{ telefon 421-437 ili 063/534-505. 470323 BUL. CARA LAZARA - odli~na novija, ukwi`ena garsowera od 28m2, terasa, lift, prodaje se kompletno name{tena. Cena 37.100 evra. Telefoni: 060/018-9422, 021/427277, ({ifra:20113), www.solisnekretnine.com. 470336 PRODAJEM ukwi`enu garsoweru od 22m2, kompletno name{tenu, zbog odlaska u inostranstvo! Cena 23.000 evra! Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra:20447), www.solis-nekretnine.com. 470337 GRBAVICA - noviji jednosoban stan od 36m2, uli~no orjentisan , sa pogledom na Fru{ku goru, dokumentacija uredna za kupovinu putem kredita. Cena 40.200 evra.Telefoni: 063/716-1744, 021/520-231, ({ifra:20152), www.solis-nekretnine.com. 470338 JEDNOSOBAN stan u blizini @elezni~ke stanice, u funkciji jednoiposobnog stana od 40m2, cena povoqna! Telefoni: 065/2019-013, 021/427277, ({ifra: 20383), www.solisnekretnine.com. 470339 STAN od 29m2 sa terasom, ukwi`en i odmah useqiv, na atraktivnoj lokaciji, Bul. oslobo|ewa, u blizini stanice, cena 31.000 evra. Telefoni: 063/716-1744, 021/520-231, ({ifra:14715), www.solis-nekretnine.com. 470335 LIMAN, kod „Merkatora” ukwi`en stan na IIspratu, bez ve}ih ulagawa 33.500. Tel. 636-8429. 470382 CARA DU[ANA, u novoj luks zgradi odli~an odmah useqiv 1,0 stan, cena 37.000. Tel. 63-66-952. 470383 SAJAM, kod ABC centra, odli~an kompletno renoviran prazan odmah useqiv i ukwi`en 1,0 stan 32m2, cena 34.000. Tel. 636-8429. 470384 BULEVAR, kod Futo{ke pijace, nov i ukwi`en mawi 1,0 stan, cena 31.000. Tel. 064/2209565. 470378 NOVO NASEQE, ukwi`en stan od 27m2 na IVspratu, ima terasu i lift, cena 27.850. Tel. 63-66-952. 470379 GRBAVICA, u Tolstojevoj ulici klasi~an 1,0 stan od 40m2 na IIIspratu, cena 41.200. Tel. 063/516-478. 470386 NOVO NASEQE kod Doma zdravqa u zgradama od fasadne cigle, odli~an, ukwi`en 1,0 stan od 39m2 po ceni od 39.000 nije fiksno. Tel. 63-68-429. 470388

dnevnik

NOVIJI ukwi`en jednosoban 30m2, Toplice Milana, Betanija-Bulevar, I sprat, lift, uli~no, odvojena kuhiwa, terasa, useqiv, 34.000. Telefon 063/517-846. 470421 JEDNOSOBAN 31m2, klasi~an raspored, ukwi`en, useqiv, 2. sprat, CG, cena 28.000E. Telefoni: 021/424963, 064/823-6607. 470434 USEQIV - 37m2, Somborski bulevar, 1. sprat, lift, terasa, CG, neprolazne sobe, odvojena kuhiwa od dnevne. Cena 37.000 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6601. 470436 @. STANICA - 30m2, ukwi`en, odmah useqiv, 2. sprat, CG, lift, klasi~an raspored, cena 33.000E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6608. 470443 DETELINARA jednosoban stan 32m2, klasi~nog rasporeda, prizemqe, ukwi`en za 28.500. Telefoni: 528-137, 6612262. 470461 NOVO NASEQE kod {kole i obdani{ta na prvom spratu jednosoban stan 40m2 u korektnom stawu. Telefoni: 528-137, 661-2262. 470462 SAVE KOVA^EVI]A prvi sprat sa liftom odli~an stan 42m2, ukwi`en, ima terasu, odmah useqiv. Telefoni: 528137, 661-2262. 470463 CARA DU[ANA 30m2 na IV sprat, lift, terasa, useqiv, ukwi`en. Cena 33.000E. Tel. 452-737. 470492 GARSOWERA Somborska, visoko prizemqe, 25m2. Telefon 062/543-816. 29168 PRODAJEMO ukwi`en jednosoban stan 34m2, Rumena~ka ulica, tre}i sprat, gradila Budu}nost, 37.000. telefon 6447-622, 063/540-165. 29171 HITNO prodajemo jednosoban stan 38m2 u Petrovaradinu, blok 8 za 28.000, mo`e biti jednoiposoban. Telefon:6447622 i 063/540-165. 29176 PRODAJEMO lep jednosoban stan od 30m2 kod satelitske pijace za 29.000, bez ulagawa. Telefoni: 6447-622 i 063/540165. 29177 PRODAJEM stan od 32m2 na Novom Bulevaru za 33.000, nov, odmah useqiv. Telefon 6447622. 29180 PRODAJEM garsoweru dupleks 24 plus 33. Telefon 064/888-1035. 28596 PRODAJEM garsoweru na Detelinari, nova, name{tena, sun~ana sa podstanarom unutra. Telefoni: 063/507-097, 021/2977565. 28857 PRODAJEM garsoweru 16.000E. Telefon 064/8205840. 29219

LIMAN IV, Balzakova ulica, 41m2, terasa, brzo useqiv, ukwi`en. Cena 38.100E. Tel. 452-771. 470494

LIMAN I, 35m2, ukwi`en jednoiposoban, lift, terasa, 42.300, idealan za izdavawe, blizina fakulteta. Tel. 444107, 633-7853. 470503 JEDNOIPOSOBAN 39m2, Petra Drap{ina, lift, terasa, CG, ukwi`en, useqiv, cena 44.300E. Telefoni: 021/424963, 064/823-6608. 470448 GUNDULI]EVA odmah useqiv, ukwi`en, jednoiposoban stan 40m2 ima terasu, cg, povoqno. Telefoni: 528-137, 661-2262. 470466 LIMAN 3 - 49m2+44m2 terase-ba{tice, ukwi`en, useqiv odmah, jednoiposoban, CG, cena 53.550E. Telefoni: 021/424963, 064/823-6601. 470446 NOVO NASEQE jednoiposoban stan 45m2 u prizemqu sa lepom terasom, okolina sva u zelenilu. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 470468 NOVA DETELINARA useqiv jednoiposoban stan 41m2, ima terasu, lift, lep raspored za 41.500. Telefoni: 528137, 661-2262. 470469 ODLI^AN!!! 40m2 jednoiposoban, ukwi`en, useqiv odmah, terasa, CG. Cena 37.000 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6610. 470435 HITNO! Nov JIS 39,50m2, Novi bulevar, IVsprat, lift, terasa, useqiv za 30 dana, pvc stolarija, kl. parket, cg, sig. vrata, uredni papiri, odli~an pogled, cena sa PDV-om 36.700! Telefoni: 021/6616324, 063/536-212. 470430

JEDNOIPOSOBAN 36m2, mo`e kredit, 3. sprat, lift, terasa, useqiv odmah, CG, cena sa PDV-om 40.800E. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236604. 470433 HITNA PRODAJA!!! Odmah useqiv JIS 45m2, Sowe Marinkovi}, IIIsprat, dvostrano orijentisan, bez prolaznih soba, ukwi`en, cg, sre|en, cena 48.000! Telefoni: 021/6616324, 063/536-212. 470427 LIMAN 2, odli~an 1,5 ukwi`en stan, cena 48.000. Tel. 6366-952. 470385 NOVA DETELINARA, odli~an ukwi`en nov 1,5 stan, cena 39.500. Tel. 63-66-952. 470390 NOVO NASEQE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an kompletno sre|en stan bez ikakvih ulagawa, 1,5 stan, cena 42.500 (nije fiksno)od 40m2. Tel. 063/828-83-77. 470391 BULEVAR OSLOBO\EWA, dobar i ukwi`en 1,5 stan 47m2 po ceni od 40.000. Tel. 063/516478. 470392 LIMAN III - [ekspirova ulica, ukwi`en jednoiposoban stan na petom spratu sa liftom. Odmah useqiv, 52m2, cena 53.000 evra. Telefoni: 063/527-459, 021/520-231, ({ifra:11666) www.solis-nekretnine.com. 470340 PRODAJEM mawi jednoiposoban stan od 30m2, useqiv, u potkrovqu, bez lifta 4. sprat, u blizini Kosovske ulice i Ribqe pijace. ^etiri godine stan. Cena 35.000 evra. Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, ([ifra:14111), www.solis-nekretnine.com. 470341


oglasi

dnevnik

ATRAKTIVAN mawi jednoiposoban stan u blizini centra, deo kod Ribqe pijace, 35m2, na prvom spratu, u novijoj zgradi, odmah useqiv, hitna prodaja! Telefoni: 064/2003-103, 021/427-277, ({ifra:10385), www.solis-nekretnine.com. 470342 HITNO prodajem dvosoban stan na Limanu III, 58m2, ukwi`en, mo`e kredit, kod Limanskog parka, odmah useqiv! Telefoni: 064/134-0459, 021/520231, ({ifra:14381), www.solisnekretnine.com. 470343 PRODAJEM odli~an dvosoban stan od 50m2, kompletno renoviran, sa odli~nim pogledom na Dunav i Tvr|avu! Telefoni: 063/855-7109, 021/427-277, ({ifra:20382), www.solis-nekretnine.com. 470344 KLASI^AN dvosoban stan izvanrednog rasporeda, ulica Maksima Gorkog, drugi sprat, 56m2, cena dogovor! Telefoni: 065/2019-013, 021/427-277, ({ifra:10544), www.solis-nekretnine.com. 470345

UKWI@EN dvosoban stan kod Sajma, Stevana Mokrawca, uli~no orjentisan, 48m2, cena 48.500 evra, 4.sprat, terasa, lift, proto~na topla voda, mo`e kredit! Telefoni: 063/1827-627, 021/427-277, ({ifra:20425), www.solis-nekretnine.com. 470346 PRODAJEM klasi~an dvosoban stan kod Limanske pijace, ukwi`en. Telefoni: 063/8557109, 021/427-277, ({ifra:20325), www.solis-nekretnine.com. 470347 UKWI@EN, dvosoban stan u ul. Dragi{e Bra{ovana, Liman II, u blizini {kole i obdani{ta, 54m2, cena 64.000 evra, nije fiksna cena! Telefoni: 063/1827-627, 021/427277, ({ifra:20344), www.solisnekretnine.com. 470348 NOVOGRADWA - Kosovska ulica, dvosoban stan od 44m2 na petom spratu, odmah useqiv, stan bez ulagawa. Cena 47.500 evra. Telefoni: 064/1126-239, 021/520-231, ({ifra:20463), www.solis-nekretnine.com. 470349 JOZEFA MAR^OKA - Liman IV, velik stan u mirnom delu! Telefoni: 063/433-738, 021/520-231, ({ifra:18002), www.solis-nekretnine.com. 470350 BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a,ukwi`eno. Telefon 421437 ili 063/534-505. 470324 NOVA DETELINARA, prodajem nov i odli~an odmah useqiv 2,0 stan od 53m2 predat na ukwi`bu, cena 1000 E/m2. Tel. 63-68-429. 470393 OKOLINA BULEVARA i @elezni~ke stanice, 2,0 klasi~an stan od 54m2, sre|en i ukwi`en, cena 47.500. Tel. 636-6952. 470394 GRBAVICA, nov odmah useqiv 2,0 stan od 53m2 u odli~noj zgradi na V spratu, po ceni od 52.000. Tel. 63-68-429. 470395 LIMAN, kod Parka, ukwi`en renoviran 2,0 stan od 49m2 odli~nog rasporeda. Tel. 63-66-952. 470396

BULEVAR, odli~an renoviran 2,0 u funkciji 2,5 ukwi`en stan, cena 54.500E (nije fiksno). Tel. 63-66-952.470397 LIMAN, blizina Dunava, dobar 2,0 ukwi`en stan od 59m2, cena 59.700. Tel. 63-66-952. 470398 NOVO NASEQE, zgrada od fasadne cigle, 2,0 stan od 59m2 odli~nog rasporeda, III sprat sa liftom, cena 53.000E nije fiksno. Tel. 63-66-952. 470401 GRBAVICA, ukwi`en klasi~an 2,0 stan na I spratu 48m2, cena 49.500. Tel. 636-8429. 470387 DVOSOBAN, Liman II, 60m2, ukwi`en, odmah useqiv, hitna prodaja, 57.000 evra. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 470368 DVOSOBAN, Novo naseqe [onsi, 54m2, II sprat, lift, ukwi`en, odli~an stan, lepo lociran. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 470372 DVOSOBAN, Grbavica, Tolstojeva 62,50m2, I sprat, lift, ukwi`en, odli~na nova zgrada, cena ekstra povoqna! Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 470373 HITNA PRODAJA! Nov DS 52m2, Novo naseqe, I sprat, terasa, prvoklasna oprema i gradwa, cg, dvostrano orijentisan, bez prolaznih soba! Cena sa PDV-om samo 42.500!!! Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 470428 SATELIT, dobar ukwi`en 2,0 stan od 48m2 na II spratu, cena 36.000. Tel. 636-6952. 470389 NOV dvosoban 44m2, Temerinska, III sprat sa liftom, dvori{no orijentisan, odvojena kuhiwa, velike sobe, lepa terasa, 45.500. Telefon 063/517846. 470422 NA N. NASEQU, prodajem dvosoban stan 39m2 iz predsobqa se ulazi u sve prostorije, odvojena kuhiwa, nema lift. Cena 29.000 evra. Telefon 063/10-88-993. 470412 PRODAJEM dobar dvosoban stan 47m2, useqiv po dogovoru, terasa, podrum, I sprat, blizina {kole i vrti}a. Cena 37.300. Telefoni: 021/451-318, 523-193, {ifra-38304. 470413 HITNO prodajem dobar dvosoban stan 47m2, useqiv po dogovoru, terasa, podrum, I sprat, blizina {kole i vrti}a. Cena 37.300. Telefoni: 021/451-318, 523-193, {ifra38304. 470414 PRODAJEM odmah useqiv dvosoban stan 49m2, kod „Dnevnika”, useqiv odmah. Ukwi`en. Ekstra cena 51.500 evra. Pozovite 063/553-899, 021/523-193, {ifra-46980. 470415 DETELINARA kod ABC marketa dvosoban stan 56m2 odli~nog rasporeda na tre}em spratu sa liftom za 51.500. Telefoni: 528-137, 661-2262. 470471

LIMAN I, ukwi`en dvosoban stan 49m2, povoqno. Tel. 6624218. 470488 KOD @. STANICE ukwi`en dvosoban stan 53m2, bez ulagawa, povoqno. Tel. 6624-218. 470489 PRODAJEM lep - renoviran dvosoban stan u blizini Limanskog parka. Ukwi`en! Pozovite 063/500-213. 470480 SOMBORSKI BULEVAR 49m2, 2. sprat, useqiv, terasa, grejawe, perfektan raspored cena sa PDV-om 45.300E. Telefoni: 064/823-6621, 021/6614200. 470450 BULEVAR - 50m2, nov, dvosoban, 3. sprat, terasa, lift, CG cena 54.000E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6607. 470454 LIMAN Balzakova odli~an dvosoban stan 64m2 u kvalitetnoj zgradi na ~etvrtom spratu sa liftom. Telefoni: 528-137, 661-2262. 470467 KA]E DEJANOVI] odli~nog rasporeda dvosoban stan 59m2, ni`e spratnosti sa liftom za 54.500. Telefoni: 528137, 063/538-166. 470464 GRBAVICA - hitno!!! Dvosoban stan 63m2 na prvom spratu sa liftom, ukwi`en, za 63.000 cena za dogovor. Telefon 528137 470465 KEJ, M. Miqanova, 60m2, klasi~an dvosoban, odvojena kuhiwa, ostaju plakari i kuhiwa, 62.000, nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 470504 NOVO NASEQE, 55m2, opremqen restoran sa kompletnom opremom, 51.500, nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co. rs. Tel. 444-107, 6337853. 470500 BULEVAR JA[ETOMI]A, 53m2, odli~an raspored, II sprat, terasa, gleda na dve strane. Odr`avan, 48.500E. Tel. 452-942. 470495 LIMAN I dvosoban, drugi sprat, 53.5m2, terasa, lift, kablovska, u neposrednoj blizini fakulteta idealno za izdavawe. Telefon 063/570-180. 29135 DVOSOBAN 55m2, drugi sprat, vlasnik, ukwi`eno, preko puta `. stanice ekstra lokacija, povoqna cena 51.000e. Telefoni: 062/1518781, 060/482-1010. 29148 DVOSOBAN - dvoiposoban na Bulevaru oslobo|ewa, ukwi`en, odli~an, lepa lokacija, bez posrednika. Telefon 065/6647228. 29157 AVIJATI^ARSKO naseqe 50m2, drugi sprat, ukwi`en i Milenka Gr~i}a ukwi`en, IV sprat, 47m2. Telefon: 062/8901199. 29164

nedeqa22.maj2011.

25

PRODAJEMO noviji dvosoban stan 48m2 kod Futo{ke pijace, ukwi`en, ~etvrti sprat sa liftom. Telefon 6447-622, 063/540-165. 29172 PRODAJEMO u centru dvosoban stan od 50m2 u novijoj zgradi za 49.500. Telefoni: 6447-622 i 063/540-165. 29175 PRODAJEMO dvosoban stan 44m2 na prvom spratu blizu @. stanice za 47.500, novija zgrada. telefon 6447-622, 063/540-165. 29183 PRODAJEMO dvosoban stan na Novom nasequ kod robne ku}e za 48.000 ukwi`en. Telefon 6447-622 29184 PRODAJEM klasi~an dvosoban stan 63m2 na Limanu dva. Stan je na ~etvrtom spratu sa liftom, novija zgrada. Telefon 6447-622. 29188 PRODAJEM jednoiposoban ukwi`en stan, povr{ine 42m2 u radni~koj ulici na 1. spratu, cena 63.000e. Telefon 064/1501252. 29114 NOV useqiv mawi jednoiposoban u Ul. Cara Du{ana, visina I sprata, cena 33.500E. Telefon: 061/3013484, 063/7450-133, 063/10-30-232. 29134 PRODAJEM nov jednoiposoban stan, 36m2 na I spratu u ]irpanovoj ulici, useqiv, cena 45.000e. Telefon 063/88023-20. 29151 MILENKA GR^I]A, IV sprat, 47m2, ukwi`en. Telefon 062/543-816. 29169 PRODAJEM ukwi`en jednoiposoban stan od 51m2 na drugom spratu za 41000, zgrada je od fasadne cigle. Telefon: 6447-622, 063/540-165. 29174

KOD glavne autobuske stanice prodajem stan 42m2 odmah useqiv bez posrednika, ukwi`en, povoqno. Telefon 061/68-00-411 28025 PRODAJEM jednoiposoban stan 40m2, tre}i sprat kod @. stanice, klima, CG, terasa, bez posrednika, odmah useqiv. Telefon 064/923-53-25. 28682 PRODAJEM nov ukwi`en stan od 40m2 na N. Detelinari. Telefon 063/504-124. 28769 JEDNOIPOSOBNI 31m2, centar, visoki parter. Mo`e zamena za mawu vikendicu u okolini Novog Sada uz doplatu, cena dogovor. Telefon 064333-9731. 28966 PRODAJEM jednoiposoban stan, 44m2, u Petrovaradinu, ukwi`en, Blok VIII, peti sprat, bez lifta, gradsko CG, mo`e kredit, cena 36.000Eu. Telefoni: 063/88-56-041 i 021/63-63-741. 29035 PRODAJEM jednoiposoban stan 41m2, Slova~ka, ukwi`en, terasa, noviji, 45.300E. Telefon 063/555-832. 29076 PRODAJEM jednoiposoban stan 31m2. Telefon 064/8205840. 29220

BRANIMIRA ]OSI]A 69m2, III sprat, novija zgrada, bez ulagawa, useqiv, ukwi`en. Povoqno! Tel. 063-10-88017. 470499 NOV - Bulevar oslobo|ewa, dvoiposoban 58m2, odli~an raspored, terasa, lift, CG, 3. sprat, cena 62.700E. Hitno!!! Telefoni: 021/424-963, 064/823-6606. 470452

[EKSPIROVA originalan dvoiposoban stan 66m2 na prvom spratu, kompletno renoviran. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 470474 @ITNI TRG odmah useqiv, ukwi`en dvoiposoban lep stan 72m2 tre}i sprat sa liftom, ima terasu. Telefoni: 528-137, 661-2262. 470475 BEOGRADSKI KEJ - hitno! Renoviran dvoiposoban stan 68m2 na vi{oj spratnosti za 59.800 nije fiksno, pozovite... Telefoni: 528-137, 661-2262. 470476 HITNA PRODAJA! Nov DIS 56m2, V. Masle{e, IV sprat, lift, terasa, dvori{na strana, uskoro useqiv, cg, odli~an raspored, odobrena legalizacija, dvori{na strana, cena 46.000! Telefoni: 021/425-653, 063/536-212.470431 DVOIPOSOBAN 58m2, VP, odli~an raspored, terasa, CG, cena sa PDV-om 49.000E. Telefoni: 021/424-963, 064/8236607. 470445 UKWI@EN 50m2, odmah useqiv, 1. sprat, terasa, CG, dvoiposoban stan, sre|en bez ulagawa. Cena 43.200E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6606. 470440 NOVO NASEQE - 45m2, useqiv odmah, dvoiposoban, terasa, CG, odli~an raspored, isto~na strana, sre|en, cena 44.300E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6601. 470441 NOVA DETELINARA - dvoiposoban stan 60m2, useqiv odmah, ukwi`en, terasa, lift, CG, cena 56.650E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6606. 470442

PRODAJEMO jednoiposoban stan 47m2 kod Socijalnog, noviji, ukwi`en. Mo`e kredit. Telefon 6447-622. 29182 PRODAJEM nov jednoiposoban stan 37m2, na Somborskom bulevaru za 36.500. Telefon: 6447-622. 29186 PRODAJEMO jednoiposoban stan na Limanu blizu {kole za 44.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 29189 PETROVARADIN, stan 48m2, nov, useqiv, 3. sprat, terasa, cg, lift, parking. Cena 42.800 evra. Telefon 063/585076. 29063 PRODAJEM dvosoban stan na Limanu I, 4. sprat, bez lifta. Cena 59.000 evra, bez posrednika. Telefon 063/18-48-107. 29067 PRODAJEM dvosoban stan 54m2, na I spratu, renoviran, sa odvojenom kuhiwom na grbavici kod Limanske pijace. Telefon 063/711-4663. 29072 CENTAR - jednoiposoban useqiv stan od 50m2, visoko prizemqe, mo`e zamena za poqoprivredno zemqi{te u okolini Novog Sada. Telefon: 064/837-2806. 27365

GRBAVICA - Gogoqeva ulica 67m2, useqiv, dvoiposoban, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena sa PDV-om 72.500E. Telefoni: 064/8236621, 021/542-779. 470453 DVOIPOSOBAN 62m2, Nova Detelinara, gradila „Budu}nost”, lift, terasa, CG, ukwi`en, useqiv, cena 57.700E. Telefoni: 021/542-779, 064/8236621. 470447 CENTAR!!! Dvoiposoban stan od 64m2 na drugom spratu u odli~nom stawu sa prelepom terasom. Tel. 063/500-213. 470481 LIMAN IV, ukwi`en dvoiposoban stan 71m2, zgrada od fasadne cigle. Tel. 6624-218. 470490 TOZIN SOKAK - Novo naseqe odli~an, komplet renoviran stan 58m2 prvi sprat sa liftom, ukwi`en. Samo na ovom broju 528-137, 063/538166. 470470 NOVO NASEQE dvoiposoban stan 70m2, prvi sprat, odmah useqiv, odli~nog rasporeda, zgrada od fasadne cigle za 66.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 470473

BUL EV AR, u Ul. No vo sad skog saj ma u eks tra zgra di pro da jem nov od mah use qiv 2,5 stan od 64m2, od li~ nog ras po re da. Tel. 063/516478. 470399 EKSK LUZ IVN A PON UDA - use qiv dvo i po so ban stan 51m2, 2. sprat, osta va, te ra sa, bez po sred ni ka, ku hi wa-pro zor, ga ra `a, ukwi `en. Kon takt: 421-437, 063/534-505. 470325 U SRCU STAROG GRADA prodajem useqiv salonski dvoiposoban stan, renoviran, dvostrano orjentisan, ukwi`en stan. Telefoni: 063/7726845, 021/520-231, ({ifra:20086), www.solis-nekretnine.com. 470351 AKC IJ A 24H! No va zgra da na Bu le va ru, atrak tiv na lo ka ci ja, dvo i po so ban stan od 58m2 na tre }em spra tu, ce na sa mo 60.000 evra! Te le fon 064/20003-103, ({i fra:20460), www.so lis-ne kret ni ne.com. 470352


26

oglasi

nedeqa22.maj2011.

TROSOBAN stan na Grbavici, Ul. Milana Simovi}a, 80m2 na tre}em spratu, lift, dve terase, odli~an raspored, podrum, ukwi`en, cena 78.300 evra. Telefoni: 064/449-1270, 021/520-231, ({ifra:14735), www.solis-nekretnine.com. 470353 U OKOLINI SAJMA, klasi~an trosoban stan bez ulagawa. Dvostrano orjentisan, 82m2 na tre}em spratu, lift, cena 67.000 evra. Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:20412), www.solis-nekretnine.com. 470354 TROSOBAN komforan stan na Avijaciji, mo`e kredit! Telefoni: 063/433-738, 021/520-231, ({ifra:12269), www.solis-nekretnine.com. 470355 MILANA SIMOVI]A, stan trosoban od 76m2 na tre}em spratu sa dve terase, lift, cena 1.000 evra/m2! Telefoni: 064/449-1270, 021/427277, ({ifra:14735), www.solisnekretnine.com. 470357 LIMAN II - trosoban stan od 74m2, dvori{no orjentisan, bez ulagawa, mirna lokacija, povoqno! Telefoni: 063/7161744, 021/520-231, ({ifra:20130), www.solis-nekretnine.com. 470358 KOMFORAN trosoban stan na Grbavici, 76m2 na drugom spratu, ukwi`en i odmah useqiv. Hitna prodaja! Cena samo 69.000 evra. Telefon 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 470359 LIMAN kod Merkatora, 78m2 klasi~an trosoban stan. Kuhiwa sa trpezarijom. Dvostrano orjentisan. Potrebno renovirawe. Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:20218), www.solis-nekretnine.com. 470360 JOVANA BO[KOVI]A, prvi sprat, trosoban stan od 92m2, odmah useqiv, vlasni{tvo, terasa, pripadaju}a podrumska prostorija. Cena 96.000 evra. Telefoni: 064/1126-239, 021/427-277, ({ifra:17242), www.solis-nekretnine.com. 470361 GRBAVICA, noviji ukwi`en 3,0 stan na II spratu, 65m2, po ceni od 69.500. Tel. 63-68-429. 470400 LIMAN, odli~an ukwi`en 3,0 stan od 74m2 na II spratu, cena 72.100. Tel. 063/80-39-043. 470402 NOVO NASEQE, ukwi`en, prazan, odmah useqiv stan od 70m2 po ceni od 64.900. Tel. 636-8429. 470403 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a, luks stan od 85m2 na I spratu, odli~an raspored. Tel. 060/02-01-000. 470404 CENTAR, Ul. J. Bo{kovi}a, klasi~an 3,0 salonski stan od 92m2 na I spratu, cena 99.000. Tel. 060/02-01-000. 470406 HITNO!!! 75 m2 trosoban, odmah useqiv, Nova Detelinara, terasa, CG, cena 58.200E. Telefoni: 021/424-963, 064/8236608. 470439 NOV 67m2 trosoban, upotrebna dozvola, 1. sprat, terasa, lift, CG, mo`e kredit, cena sa PDV 65.300E. Telefoni: 021/661-4200, 064/823-6604. 470444 PRODAJEM odli~an trosoban stan, ni`e spratnosti, ukwi`en. Sa terasom. Lift. Lep raspored, ekstra cena 62.800 evra. Pozovite 021/451318, 523-193, 063/553-899. 470416

INVESTITOR prodaje odli~an trosoban stan 65m2, dve lepe sobe i posebno dnevna soba, toalet i posebno kupatilo!! Kuhiwa sa ostavom, terasa, lift, I sprat. Bulevar Evrope. Uredni papiri, pla}ene komunalije. Telefoni: 021/451-318, 523-193 . 470417 NOVIJI trosoban 82m2, Danila Ki{a, bli`e Bulevaru oslobo|ewa, I sprat, dvostrano, dve terase, ekstra sre|en, ukwi`en, 87.000. Telefon 063/517-846. 470423 UKWI@EN i useqiv trosoban 80m2, Liman IV, Narodnog fronta, VI sprat, lift, nije posledwi, mogu}e troiposoban 72.000. Telefon 063/517846. 470424 KLASI^AN trosoban 79m2, Bulevar kod Betanije, vojna zgrada, fasadna cigla, dva kupatila, dvori{no, odli~an raspored, ukwi`en 75.000. Telefon 063/517-846. 470425 LIMAN II!!! Trosoban stan od 73m2 ni`e spratnosti, izvorno stawe, jugo-istok, hitno i povoqno!!! Tel. 063/500-213. 470482 VLADIKE PLATONA!!! Prvi sprat, trosoban stan u odli~nom stawu, u odli~noj zgradi, bez ikakvog ulagawa. Pozovite!!! 063/500-213. 470483 PRODAJEM trosoban stan i gara`u u Maksima Gorkog ulici. Pozovite 063/500-213. 470484 BULEVAR nov - 80m2 trosoban, 4. sprat, terasa. Lift, CG, odli~an raspored, cena 86.500E. Telefoni: 021/542779, 064/823-6606. 470455 RADNI^KA ulica, blizina Spensa, 75m2 na I spratu, salonskog tipa, terasa, brzo useqiv, ukwi`en! Cena 87.600. Tel. 452-771. 470498 PRODAJEM trosoban dupleks od 87m2, novi i odmah useqiv! Cena povoqna! Telefoni: 065/2019-004, 021/427277, ({ifra:11222), www.solisnekretnine.com. 470356 GRBAVICA, 68m2, dvoiposoban, ukwi`en dupleks, lift, terasa, dva sanitarna ~vora, 56.700. Tel. 444-107, 633-7853. 470505 UKWI@EN dvoiposoban 73m2 kod Socijalnog, cena dogovor. Mo`e zamena za mawi uz doplatu. Telefoni: 063/1030-232, 061/3013-484, 063/7450133. 29136

PRODAJEMO trosoban stan od 86m2 kod Ribqe pijace u zgradi od fasadne cigle. Stan je na drugom spratu. Telefon: 6447-622. 29190 PRODAJEM dvoiposoban ukwi`en stan na Detelinari, 64m2 (61, 5m2 ukw.) - 48.500E, IV sprat, staro vlasni{tvo. Telefon 063/501-671. 28386

PRODAJEMO dvoiposoban stan 70 m2 u zgradi od Budu}nosti na prvom spratu za 72.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 29173 PRODAJEM lep ukwi`en dvoiposoban stan od 61m2 u blizini Sajma za 65.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 29181 PRODAJEMO noviji dvoiposoban stan u B. ]osi}a na drugom spratu za 71.000. Odmah useqiv. Telefon 6447-622. 29185 PRODAJEM dvoiposoban stan 75m2 na Limanu za 74.000. Zgrada je od fasadne cigle. Telefon 6447-622. 29187

PROD AJ EM dvo i po so ban sre|en stan na No vom nasequ, dru gi sprat 71m2, odli~ na lo kaci ja.Telefon 064/24957-91. 28978 PRODAJEM dvoiposoban stan 60, 18m2 bez posrednika, centar, 3. sprat, klima, nova gradwa, vlasni{tvo, ukwi`en. Telefon 064/2854-791. 28983 BULEVAR OSLOBO\EWA, kod Futo{ke pijace uz Daltonku prodajem nov useqiv trosoban stan, mo`e zamena za poqoprivredno zemqi{te u okolini.Telefon: 064/8372806. 27363

NOVIJI ukwi`en trosoban 55m2 kod Betanije, dvostrano orijentisan, odli~nog rasporeda, 1. sprat. Telefon 065/3333-177, 063/10-30-232. 29133 PRODAJEM trosoban stan od 78m2 ul. C. Lazara (iza Merkatora), VI sprat od osam, ukwi`en, cena 69.000e. Hitno. Telefon 063/880-23-20. 29150 JEDINSTVENA ponuda! Vojvode Mi{i}a, 71m2, 4 sprat, trosoban, renoviran, dvostrano orjentisan, parking, 62.000 fiksno, mo`e kreditnom, vlasnik. Telefoni: 456-132, 063/533-648. 29155 PRODAJEMO luksuzan trosoban stan 76m2 u Dr Ribara ulici na ~etvrtom spratu sa liftom. telefon 6447-622, 063/540-165. 29170

PRODAJEM stan, nov, trosoban 63 m2 \or|a Servickog 18. Telefon 065/504-743328562 PRODAJEM ukwi`en stan kod Sajma 85m2, na II spratu za 65.000 Eura. Telefon 063/504124. 28774 IZVR[NO VE]E, 73m2, prizemqe, tri sobe, posebno kuhiwa, terasa, visoki plafoni, mo`e i za poslovni prostor. Vredi kupiti. Telefon 066/97-13-888. 28944 PRODAJEM stan - Budimpe{ta, centar 70 m2. Telefon 063/528-543. 28953 PRODAJEM trosoban nov, ukwi`en stan 86m2, Nova Detelinara, duplex, mo`e kredit, 75.000E. Telefon 063/526063. 29075

BRA]E RIBNIKARA, Grbavica, 90m2 na II spratu, useqiv, terasa, ukwi`en. Cena 77.500. Tel. 452-942. 470496 DUNAVSKA ULICA, blizina Keja, 107m2, bez ulagawa, terasa, odmah useqiv, ukwi`en. Cena 124.000. Tel. 452737. 470497 LIMAN IV, 80m2, u funkciji troiposobnog, odmah useqiv, 74.000. Tel. 444-107, 633-7853. 470506 SALONAC!!! Kod Izvr{nog ve}a troiposoban stan u maksimalno korektnom stawu. Pozovite!!! 063/500-213. 470485 LIMAN originalan odli~an raspored, troiposoban stan 80m2, na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528137, 063/538-166. 470477 TROIPOSOBAN 73m2, Branimira ]osi}a, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena 69.000E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6621. 470437 BULEVAR, Ulica Bore Prodanovi}a, odli~an ukwi`en funkcionalan 3,5 stan, odmah useqiv, noviji, mogu}nost kupovine i gara`e, cena 72.000. Tel. 063/828-8377. 470407 LIMAN, odli~an luks opremqen nov i ukwi`en 3,5 stan na II spratu, cena 125.200. Tel. 063/828-83-77. 470408 TROIPOSOBAN stan na Limanu III, Narodnog fronta, 81m2 na drugom spratu, terasa, lift, proto~na topla voda... Stan bez ulagawa, cena povoqna! Telefoni: 063/1827627, 021/520-231, ({ifra:20343), www.solis-nekretnine.com. 470362

dnevnik SVETOZARA MILETI]A, odli~an salonski stan u blizini pe{a~ke zone, pogodan i za poslovni prostor. Prvi sprat, 90m2, cena 139.00 evra. Telefoni: 060/018-9422, 021/427-277, ({ifra:20394), www.solis-nekretnine.com. 470364 KOSOVSKA ULICA, ~etvorosoban stan na prvom spratu, potpuno renoviran, brzo useqiv! Telefoni: 063/7726-845, 021/427-277, ({ifra:13798), www.solis-nekretnine.com. 470365 ODLI^NA PRILIKA! Stan od 167m2 kod Dunavskog parka, salonac, visina 3.2m, petosoban, svetao, hitno, cena 177.000 evra. Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra:20429), www.solis-nekretnine.com. 470366 LAZE KOSTI]A - ~etvorosoban stan, izuzetna zgrada i stan, cena 135.000 evra. Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:14887), www.solis-nekretnine.com. 470363 GRBAVICA, Ul. Alekse [anti}a, noviji ukwi`en 4,5 stan (nije dupleks) sa gara`om, cena 128.000. Tel. 064/220-9565. 470409

LIMAN u zgradi od fasadne cigle, klasi~an 4,0 stan od 93m2 odli~nog rasporeda na IV spratu, cena 95.800. Tel. 063/828-83-77. 470410 BULEVAR OSLOBO\EWA, u zgradi od fasadne cigle, ukwi`en 4,0 stan, 97m2, cena 98.900. Tel. 636-6952. 470405 ^ETVOROSOBAN, Liman II, odli~an raspored, blizina {kole, vrti}a, lift, drugi sprat, povoqno, 110m2. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 470369 PRODAJEM dobar ~etvorosoban-~etvoroiposoban stan 100m2, sa 2 terase, lift. Useqiv. Ukwi`en. Zgrada lepa i uredna. Liman III, cena 100.000 evra. Pozovite 021/451-318, 060/07-305-77, {ifra-40531. 470418 PRODAJEM kod Socijalnog,odli~an ~etvorosoban stan 122m2, IV sprat, terasa. Lift. Useqiv. Vredi videti. Pozovite 021/451-318, 060/07537-82. 470419 PRODAJEM odli~an ~etvorosoban stan, Grbavica, 122m2 sa gara`om, II sprat, novija zgrada, ~etvorosoban, dvostran, dve terase. Lift. Cena sa gara`om 128.000 evra. Telefoni: 063/553-899, 021/451-318, {ifra-46997. 470420 VASE STAJI]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en. Telefoni: 528-137; 063/8117331. 470472 LIPOV GAJ 132m2 petosoban odli~an dupleks stan, odmah useqiv, izuzetno svetao, ukwi`en. Samo na ovom broju 063/811-7331. 470478 PRODAJEMO ~etvorosoban ukwi`en stan od 83m2 kod sajma za 70.000. Telefon: 6447622 i 063/540-165. 29178 PRODAJEM nov 5,0 stan kod Socijalnog sa upotrebnom dozvolom. Telefon 063/504-124. 28770

PRODAJEM luks 4.0 stan u Vase Staji}a. Ukwi`en. Tele28771 fon 063/504-124. PRODAJEM ~etvorosoban stan, I sprat u naju`em centru Novog Sada, 90m2 plus terasa, sa centralnim grejawem. Telefon 063/569-046. 29077 PRODAJEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/50-90-30. 27981 HITNO prodajem troiposoban stan u centru 127 m2 terasa 25m2. dva kupatila centralno grejawe. Cena 115.000 eura. Telefon 063/815-0622 28543 PRODAJEM troiposoban stan na Limanu IV. Telefon 021/6369-008 28806

RIBWAK! Dowi put, voda, struja, telefon, 1340 m. Telefon: 060/47-22-532. 27444 KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Telefon 063/527-459, www.solis-nekretnine.com. 470330 KLISA - mawa, novija trosobna ku}a od 63m2 na placu od 600m2. Ukwi`ena, na asfaltu sa svom infrastrukturom. Povoqno! Telefoni: 065/2019010, 021/520-231, ({ifra:31099), www.solis-nekretnine.com. 470333 KU]A, Salajka - [ajka{ka, visoka prizemnica, plac 20m h 20m, sva infrastruktura, ~isti papiri, „Kvart”. Tel. 021/450417; 063/128-97-97. 470367 HITNO prodajem ku}u kod Klini~kog centra TS 78m2, plac 300m2, ukwi`ena, svi prikqu~ci, kolski ulaz, gara`a, cena samo 57.900! Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 470432 KOD JODNE BAWE ku}a na placu oko 400m2, odli~na pozicija. Telefon 063/538-166. 470459 BLIZINA NOVOG BULEVARA, ku}a 110/600 m2. Tel. 6624-218. 470486 PETROVARADIN - Blok vila, spratna porodi~na ku}a, gra|ena 80-tih godina, povr{ine oko 190m2 na placu od 600m2. Ukwi`ena. Useqiva. Cena 160.000 evra. Telefoni: 063/527-459, 021/427-277, ({ifra:30813), www.solis-nekretnine.com. 470332 PETROVARADIN, uli~ni deo ku}e u Preradovi}evoj, 76m2, troiposoban, 55.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 470501

VILA - Popovica, 300/1800m2, sve vrhunsko-lokacija, arhitektonsko re{ewe, gradwa, oprema, plac. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 470370 BOCKE - Provalije, ku}a 240m2, plac 600m2, bazen, 90% zavr{ena, cena 95.000 evra. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 470377 NOVI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a”-a. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Telefon 064/2019-322, www.solisnekretnine.com. 470331


oglasi

dnevnik

PLAC gra|evinski, Popovica, Mo{ina vila, 1000m2, mogu}a podela 2h500m2, odli~an plac, cena: 35.000 evra. Tel. 021/450417; 064/189-38-87. 470374 PLAC gra|evinski, Bocke, 985m2, lep pogled, dozvoqeno p+1+po, cena: 25.000 evra. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97 470375 PLACEVI, Liparije i Toriqe, 2500m2, dozvoqena gradwa vikendica, veoma povoqno! Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 470376 PLAC, Rakovac, potez Arsin do, 22.700m2, pogled na Novi Sad, dozvoqena gradwa, mogu}a parcelizacija, vredi pogledati, hitno i povoqno! „Kvart”. Tel. 021/450417;064/189-38-87. 470371 PRODAJEM novu ku}u i placeve sa dozvolom za gradwu. Novi Sad - Adice, kod „Plantlenda”. Telefoni: 064/1150639, 6301-650, 064/214-3000. 29084 SALAJKA, B. Radi~evi}a, prodajem mawu uli~nu, renoviranu ku}u, cena 45.000E. Telefon 065/3333-177. 29137 PRODAJEM odli~nu ukwi`enu ku}u 200m2 na placu od 1200m2 na Salajci, B, Radi~evi}a. Telefon 063/10-30-232, 061/301-3484 i 063/7450-133. 29138 ^EREVI] prodajem ku}u, na samom Dunavu, struja voda, telefon, ukwi`eno. Telefon 064/285-38-94 29140 HITNO u Ba~kom Jarku prodajem plac 354m2, temeq, projekat, pla}ene komunalije, asfalt, struja, voda, plin. dozvola. Telefon 6363-723, 062/8170-802. 29144 PLACEVI, Popovica, asfalt, struja, voda, 10e/n2 i Petrovaradin vi{e placeva 10 e/m2. Telefon 064/146-5474. 29098 PRODAJEM vikendicu na Banstolu, ^ortanovci 50m2, 1000 plac, voda, struja, asfalt, borovi, vinogradi, cena 13.500e. Telefon 064/043-8702. 29120 PRODAJEM zemqu u Sremskim Karlovcima 2 jutra, tvrd put, za sve namene, cena 7.000e., 1 km od mesta. telefon 063/1477-181. 29121 PRODAJEM 2 hektara zemqe na Banstolu, blizu raskrsnice i puta, ravno, za sve namene, cena 12.000e. Telefon 063/1477-181. 29122 PRODAJEM vikendicu u ^ortanovcima, 25m2, 1000m2 plac, struja, voda pija}a, vo}wak, cena 7.000. Telefon 064/043-8702. 29123 PARAGOVO, 2.500m2 plac sa ku}om od 70m2, na glavnom putu. Telefon 063/86-26-504. 29141 TELEP, plac 615m2( 41h15) sa ucrtanom ku}om od 83m2, u ulici Stanoja Glava{a 47. Telefon 063/513-605. 29130 PRODAJEM zemqu, K.O. Novi Sad, 4, Gorwe Sajlovo, 15h385 - 5780m2. Od Zavoda za urbanizam dobio zahtev za izdavawe urbanisti~kih uslova za lokacijsku dozvolu za izgradwu objekata u funkciji poqoprivredne proizvodwe. Zemqa pored puta, struja, gas. Telefoni: 021/66-17-415, 063/811-43-40. 29131 PLAC izme|u Novog naseqa i Veternika i u Petrovaradinu, cena 13.000E. Telefon: 065/3333-177, 063/10-30-232. 29139 TELEP - plac 325m2, blizu {kole „Jo`ef Atila”, gra|evinska. Telefon 069/018-6204. 29163 KISA^KA - plac 420m2, kolektivna gradwa, P + 4 + PK, samo ozbiqne ponude. Telefon: 062/543-816. 29165

PLAC Alibegovac 1300m2, hitno. Sve na placu. Telefon 062/543-816. 29166 PLAC prema ^eneju, 2.200m2, objekat od 50m2 + gara`a za malu privredu. Hitno!!! Telefon 062/543-816. 29167 PLAC iza „ Belih dvora”, glavni put za Veternik, 520m2, Ulica Leptirova, kod placa struja i voda. Telefon 504-194. 29192 NOVI SAD, ukwi`ena, novija ku}a, fasadna cigla, 215m2, 4 stana (73, 63, 47, 32m2), plac 480m2, tri gara`e, tri uli~na ulaza. Cena 107.000E. Telefoni: 522-177, 065/54-540-38. 28385 KOMFORNA ku}a na Salajci, 125m2, pomo}ni objekat i gara`a, sve ukwi`eno, plac 600m2, mirna ulica. Telefon 065/6494-367. 28549 KU]A u Haxi Ruvimovoj kod Sajma sa 2 stana po 50m2 + drugi 38m2 (+ 40m2 + drugi 20m2) Restoran 120 m2 autoperionica 65m2 u radu 620Em2 zamena. Telefon 063/161-2873, 064/5965874 28797 PRODAJEM u Novom Sadu na Telepu pola ku}e (potkrovqe), poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842-894. 28933 PRODAJEM ku}u - Novi Sad, centar 4-sobna gradsko grejawe, bez dvori{ta. Telefon 063/528-543. 28952 NOVI SAD, Ba~ka ulica - na prodaju spratna ku}a sa gara`om i pomo}nim objektom. Telefon 064/27-060-57. 29052 PRODAJEM na Telepu kod osnovne {kole, dve ku}e na mawem placu 144/180m2, mo`e zamena. Telefon 063/526-063. 29073 PRODAJEM STAN- 50m2 komforan u Novom Sadu, centar, novija zgrada, prvi sprat. Mo`e i zamena za mawi. Telefon 529-773 29040 PRODAJE se mawa ku}a na Klisi, na odli~nom mestu sa lepim dvori{tem, zvati uve~e. Telefon 453-548 stan, 6416-892, ku}a. 29043 IRI[KI VENAC, prodajem ku}u na placu od 2.600 m2. Voda, struja i asfaltni put. Telefon 6411-964. 28824 SREMSKA KAMENICA, centar, ukwi`ena ku}a 82m2 + 36m2 pomo}ni objekat, kompletna infrastruktura, plac 836m2, bez posrednika. Telefoni: 063/546-739, 063/500-833 posle 16. 29027

PRODAJEM komfornu ukwi`enu vikend-ku}u blizu ^ortanovaca 70/20m2, plac 12a, voda, EG na gas. Mo`e zamena za stan. Telefon 064/310-14-66. 28849 NE[TIN - selo pored Dunava, ku}a na prodaju, struja, voda, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem. Telefon: 021/504-629. 28941 U SREMSKIM KARLOVCIMA prodajem mawu ku}u za ru{ewe, struja, voda i kanalizacija. Telefon 063/58-26-86. 29050 ^EREVI], ku}a 160m2, P+1, ~vrsta gradwa, zapu{tena, voda, struja, gas na placu 1.600m2. Ukwi`ena 1/1. Cena 11.000 evra. Telefon 063/152052-1. 29065

nedeqa22.maj2011.

PRODAJEM povoqno lokal 35m2, na Novom nasequ. Telefon: 512-096 i 063/8900-933. 28648 PRODAJEM stovari{te kod Najlon pijace. Telefon 063/500-081. 28678 PRODAJEM perionicu ve{a u radu. Telefon 063/83-78-240. 28761 PRODAJEM lokal 52m2 centar Novog Sada, pe{a~ka zona. Opremqen za butik. Mesto ekskluzivno. Ukwi`en, cena povoqna. Telefon 061/6214424. 28837 IZDAJEM lokal na uglu, za sve namene, Novo naseqe, Tozin sokak, Novi Sad. Telefon 021/6362-301. 29038

PRODAJEM gara`u Danila Ki{a 23. Telefon 065/5047433 28559 PRODAJEM gara`u, sagra|enu sa gra|evinskom dozvolom, od ~vrstog materijala. Ulaz kroz pasa` u ulici Sowe Marinkovi} br. 9. Telefon 457645. 28937 KUPUJEM obradivu zemqu potez Veternik, Futog, Bege~, Rumenka, Kisa~ i uzimam u arendu na vi{e godina. Telefon 064/292-1329 28165 ^ENEJ, Vuka Karaxi}a placevi na prodaju 1m2 10 eura. Telefon 063/248-150 25689 NA TRANXAMENTU- Novi Sad 27 ari gra|evinskog placa. Pogled na grad, Fru{ku goru. Dozvoqena gradwa P+1+PK. Telefon 064/2287731. 28434 PRODAJEM plac kod Ka}ke petqe, pogodan za privredu. Telefon 063/504-124. 28773 FRU[KA GORA - Alibegovac, 6.100m2 - 9 km od Novog Sada, mo`e parcelizacija, put, struja, lep pogled, idealno za sve! Telefon: 069/18-26726. 28836 PETROVARADIN - Bukova~ki put 4.200m2, asfalt, struja, voda, kanalizacija, telefon i kablovska. Idealan plac za sve! Telefon 064/63976-41. 28852

POPOVICA, plac sa prelepim pogledom na Novi Sad, 1.100m2. Cena 38.500 evra. Telefon 064/1-789-789. 28321 LEDINCI - TORINE, plac 9 ari, potpun pogled na Novi Sad, struja, gas, voda, telefon. Telefon 063/750-93-94. 29000 PETROVARADIN, prazni placevi za gradwu i placevi sa starim ru{evnim, ukwi`enim ku}ama. Mogu}e kompenzacije u ceni. Telefon 063/585-076. 29064 PRODAJEM plac na ^eneju, 15.000m2, 6e/m2. Telefon 063/526-063. 29074 DVOSOBNA sre|ena ku}a u Futogu, 40m2, plac 276m2. Komplet infrastruktura. Cena 25.000 evra. Telefon 064/823-6601. 29218 PRODAJEM ve}u ku}u, Kisa~ka 44 u Novom Sadu. Telefon 064/8205840. 29221 PRODAJEM ku}u pogodnu za lokaciju u Kosan~i} Ivana 15. Telefon 064/8205840. 29222 NOVI SAD - RUMENKA prodajem plac sa svom infrastrukturom, iz pravca Novog Sada, blizina glavnog puta, 16000m2. Telefon 062/8982480 i 064/25-95-502. 29230

ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 470326 IZDAJE se lokal na dva nivoa 30m2 u pasa`u u Stra`ilovskoj ulici. Telefon 063/749-55-86 29143 HITNO Temerinska 42 a, uli~ni lokal, WC, telefonska linija, podrum, mese~no 180e. Telefoni: 060/474-80-96, 064/117-12-57. 29152 PRODAJEM ili izdajem tri kancelarijska prostora u Jevrejskoj ulici od 19m2, 44m2 i 55m2. Telefon: 063/540-165. 29179

IZDAJEM ili prodajem lokal u centru Petrovaradina. Telefon: 462-697 ili 064/2745650. 28535 IZDAJEM povoqno lokal 48m2 u Temerinskoj ulici u blizini Najlon pijace, telefon, grejawe na gas. Telefon 063/87-33-330. 28755 IZDAJEM lokal 60m2 u Branimira ]osi}a 8. Telefon: 063/505-198 28835 IZDAJEM poslovni prostor 45m2 u Petrovaradinu (gradi}) parking, magacinski prostor. Telefon 063/821-2-931. 28859 CENTAR - izdajem lokal u centru od 85m2. Telefon 064/90-143-90. 28861 IZDAJEM lokal od 37m2 u Novom Sadu, Temerinska 67, sa obezbe|enim parkingom. Telefon 422-409. 28974 IZDAJEM lokal, 20m2, Dunavska 23, pasa`, 1. sprat, grejawe, telefon, klima. Pogodan za poslovni prostor. Telefoni: 064/9356-924, 021/450266 lokal 266. 29062 PRODAJEM uli~ni lokal od 20m2, strogi centar, Laze Tele~kog ili mewam za stan + doplata. Telefon 063/501-671. 28387 PRODAJEM namenski gra|eno, kompletno opremqeno, licencirano zabavi{te u Novom Sadu. Telefon 063/501671. 28388

PRODAJEM Seat Arosa SDI, 1800cm3, 1999. godi{te. Mo`e zamena za jeftiniji doma}i auto. Telefoni: 063/599818, 063/504-792. 29085 KUPUJEM auta ispravna, neispravna, havarisana, novija, starija na na{im tablicama. Izlazim po pozivu i dobro pla}am. Telefoni: 822-714, 063/708-19-39. 27479 KUPUJEM sve vrste automobila mo`e i havarisana, pla}am maksimalno. Dolazim odmah po pozivu. Telefoni: 064/33-77-695, 824-611. 27480 AUDI A3 1.4 TFSI, 125 KS, troje vrata, 55.000km, 2007. godi{te. Telefon 063/7780208. 29006 PRODAJEM Pasata, T.D.I. 2003. godi{te, karavan. Mo`e i zamena. Telefoni: 022/326855, 064/127-28-00. 28940 PRODAJEM Jugo 55. Telefon 021/6366-322. 28827 TOJOTA JARIS 1.0 benzin, 2007. godi{te, 20.000km, odli~an. Telefon 063/7780208. 29007

PRODAJEM kompresore sa priborom za farbawe i kre~ewe, cirkular - motor 4KW. Telefon: 022/570-787. 28122

PRODAJEM brodski dizel motor „Torppedo” T-732, 15 KS/2300/min. sa kop~om, generalno sre|en. Telefoni: 021/457-136, 063/531-773. 28866

PRODAJEM {iva}e ma{ine poznatih marki, industrijske pegle, kroja~ki i tapetarski pribor, Cvijanovi}, Jevrejska 23. Telefoni: 021/421-452, 064/13-12-135. 25948 BELA TEHNIKA sni`ena zbog spoqnog o{te}ewa: ve{ ma{ine, fri`ideri, TV, {poreti, klime, mikseri, fenovi... Telefon 528-822 od 9-19 sati. 28188 PRODAJEM ve{ ma{inu Gorewe stara tri godine i zamrziva~ 210 litara. Telefon 632-3425. 28950

ROLETNE, rolokomarnici, venecijaneri, trakaste zavese, harmonika vrata, rolo gara`na vrata, zatvarawe terasa, PVC stolarija, brzo i povoqno. 021/500-612, 063/84-26-848, 063/84-24-716 28149

27

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 28798 ZIDAR izvodi sve mawe gra|evinske radove i popravke krova ako curi i vla`i, dugogodi{we iskustvo. Telefon 6434-313, 064/157-1404 28823 HIDROIZOLACIJA svih vrsta ravnih krovova, podruma, gara`a, skidawe vlage sa zidova. Garancija. Telefoni: 021/731-895 i 064/128-94-87. 28851 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu, Temerinska 8 (u dvori{tu). Telefoni: 6612-570, od 9-12 i 1519. 28984 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam i prodajem, brzo, kvalitetno. Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 29034

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Nonstop, Mladen. Telefon 421516, 064/157-2514. 28902 PROD AJ EM no vi je ko lor te le vi zo re svih ve li ~i na, vrlo povoqno! Polovni televizori 15- 30Evra! Dostavqam na adre su! Non-stop. Mla den! Te le fon 421-516, 064/157-2514. 28908

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409. 23484

MINI FARMA prodaje tovne pili}e (`ive ili o~i{}ene). Telefoni: 021/6391-047, 063/468-454, 063/519-499. 28503 PRODAJEM koke nosiqe, stare jedanaest meseci, komad 150 dinara. Mogu}nost dostave. Telefoni: 021/848-188, 063/511-932. 28838

POTREBAN samostalan stolar za rad u Futogu. Telefon: 890-216. 27145 KU]NA NEGA, gerentolo{ke, medicinske, lekarske usluge, profesionalna nega bolesnih, starih, dece sa posebnim potrebama, usamqenih baka, deka, kurirske usluge. 021/400-148 29097 HRVATSKO, crnogorsko primorije, Dubai, Evropa potrebni: kuvari, kuvarice, konobarice, diplomirani stomatolog, zidari, fasaderi, osobqe, hostese, spasioci, gerentonegovateqice, bebisiterke. Telefon 021/496-333. 29100 POTREBNE dve devojke za rad u prehrani sa iskustvom. Telefon 021/453-021, 063/1023227. 28696 POTREBNI saradnici u osigurawu, nije rad na procenat. Redovna prijava penzionog i socijalnog. Telefon 066/5555976 28814


28

OGLASi l ^iTUQe

nedeqa22.maj2011.

GITARISTA ipeva~iskqu~ivodoma}egpop-roka80-tih, tra`i kolegu za duo, klavijature,gitaraisvedrugevarijante. Telefoni: 063/380-838, 021/838-381. 29216

^ISTIM podrume,tavane,dvori{ta, odnosim {ut, kupujem starogvo`|e,ve{ma{ine,{porete, karoserije, stare automobile za rashod. Telefoni: 6618846,063/174-48-56. 28529 OTKUPQUJEM staro gvo`|e, mesing, bakar, aluminijum, ve{ ma{ine, {porete, automobilenavelikoimalo. ^istim podrume, tavane. Telefoni: 063/84-85-495, 6618846. 28530 PRODAJEM praznugrobnicu sa spomenikom na Alma{kom grobqu u Novom Sadu. Telefon061/807-29-25. 28684 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore,bakar,mesing.^istimo tavane i podrume. Telefoni:062/649-000,063/74487-00. 28694 BESPLATNO odnosimo va{ nepotrebniname{taj,ve{ma{ineidrugestvari.Telefon 063/779-5150. 28760

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

dnevnik

Pro{lojeve}desetgodinaodkakofizi~kinijesanama

akademikprof.drRajkoTomovi} 1919-2001.

@elim jo{ jednom u ime svih wegovih studenata Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu, Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu, magistranata i doktoranata,  da izrazim neizmernu zahvalnost za sve {to je u~inio za nas li~no i celokupni nau~ni svet. Ostajeve~nouna{immislima.

Tvoji:unukNikola, }erkaKatarina,sinovi\or|e iAleksandar isuprugMiroslav.

MilanaStoji}a 1945-2011.

MarijaIli} Pro{lo je 6 tu`nih meseci od kako nas je napustila voqena baka,majka,supruga. Uvek}e{bitiuna{imsrcima. Pomen}eseodr`atiunedequ, 22. 5. 2011. u 10.30 ~asova, na Gradskomgrobqu.

Savelikimbolomusrcuivelikomtugomseopra{tamo odna{egvoqenogmu`aioca

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da }e posledwiispra}ajMiletubitiunedequ,22.5.2011.godine,u13~asova,izku}e`alosti,StevanaSremca13u Futogu.Sahrana}ebitinaStaromdowemgrobquuFutogu. Wegovinajmiliji: supruga An|a,}erkeMaja iBoba. 29277

Prof.drStevanStankovski.

1714/P 29266

Posledwipozdravdragomujaku

MilanStoji} Posledwipozdravna{emvoqenomtatiisuprugu

....Alikoka`edamenene}ebititogajutra? Ja}useigratiusvimigramaonihkoji`ive. Ima}unovaimenaidrugeruke,damequbavquve`u,jer jausvimvremenimapostojimive~ito}usenasuncukretati. Posledwipozdravna{emtati Maja,BobaiZoran. 29280

Posledwi pozdrav dragom zetu ite~i

QubomiruNinkovu Braci

Posledwipozdravdragomdrugu ikumu

@arkuVlaji}u

U neverici zbog iznenadnog odlaska, sa tugom i bolom opra{tamo se od tebe, voqeni kume.

1938-2011. odne}aka:Brace i Sini{e saporodicom. 29267

Nave~nipo~inak}emogaispratiti23.5.2011.godine, u13~asova,nagrobquuSremskojKamenici.

Dana,24.5.Tvojro|endanjepredobri i ~estiti tatika i dedika

Veselinu Stankovi}u

Ve~no}egavoletiwegovi: sinoviMladen iMiroslav isuprugaKoviqka.

MilanuStoji}u MilanStoji}

Nekatean|eli~uvaju.

KumoviStankovi.

Porodice Radivojevi}.

Mikica,Dan~e i DaraLeti}.

OG-2 29279

OG-1

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N na{ojdragoj

G O D I [ W I  P O M E N 

G O D I [ W I  P O M E N 

JovankaMilo{ev

JovankaMilo{ev

StevanSubi} Stevica

29276

P O M E N Danassenavr{avasedamgodina odkakonijesanamana{avoqena majkaisupruga

Obave{tavamo rodbinu i prijateqedajepreminulana{a dragamajkaisupruga

Branislava Stojkovi}

Jasmina-Caca Grbi}

Nikadanikone}emo}idatezameni. Po~ivajumiru,nekateAn|eli ~uvaju. SuprugQubivoje i}erkaAndrijana.

Sahranajeuponedeqak,23.5.2011. godine,u14.15~asova,naGradskom grobquuNovomSadu. Tvojinajmiliji: suprugVladimir, sinoviPetar iSlobodan.

izKoviqa Obele`i}emogatata,onakokako si tivoleo. Umesto~estitki,se}awe,tugai bol,aujednoponos{tosmoTvojiiTina{.

Du{anki Veselinovi}

1951-2010.

obele`i}emounedequ,22.maja, u 9.30 ~asova. Dani prolaze, a tuga,boliprazninajesveve}a.

Draga na{a Jovanka, mnogo nam nedostaje{. VoleTetvojinajmiliji. MamaOlgica isestraQiqa saporodicom.

Tvoji:suprugVeqko, }erkaDragana,zetQubomir, unukMiroslav iunukaSofija. 29268

29263

Posledwipozdravvelikomprijatequi~oveku

VeselinuStankovi}u

29271

29270

29255

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N Navr{avasetu`nih40danaod kakonasjezauveknapustiona{ voqeni

S tugom i bolom se opra{tamo odmajke,bake,prabakeita{te

Dasiznaokolikotevolimo,`iveobiidaqesanama, asadakadasioti{ao,mi}emotevoletiidaqe.

OG-3

SinJovan isnajaSla|ana.

Posledwi pozdrav dragom zetu ite~i

MilanuStoji}u

Tvoji:Aleksandra,Qubinka i @eqkoMiji}.

2004-2011.

Zauvekuna{imsrcima.

29278

1973-2000.

JelicePiger RajkoPavlovi} 1971-2011.

odporodica:Topi},Jankovi}, Peji} iMilosavqevi}.

29281

T U @ N O  S E ] A W E

Dana, 23. 5. 2011. godine, u 10 ~asova,dava}emo~etrdesetodnevni pomenucrkviuBukovcu. Volimotenajvi{e nasvetucelom,supruga ideca. 29275

1929-2011.

DraganGlavatovi}

Sahranamilenampokojnicebi}euponedeqak,23.5.2011.godine,u13~asova,naKatoli~kom grobqu,Futo{kiput.

dipl.in`.elektrotehnike Saneprolaznimbolom tvojinajmiliji.

O`alo{}enaporodica. 29257

29236


^iTUQe l POMeni

dnevnik

3

Dana, 23. maja navr{ava se godina od prerane smrti na{e drage

TU@NO SE]AWE

QubisavPavlovi} Qubo 1964-1995.

nedeqa22.maj2011.

29

POMEN 25.5.1991-25.5.2011.

U 94. godini preminuo je na{ voqeni suprug, otac, deda, pradeda, tast i svekar

JeliceDra`i} ro|.Kucurac izKa}a

Prim.drQubi{a\ur|evi}

Danas, 22. maja 2011. godine navr{ava se {esnaest tu`nih godina od kako je nesre}no poginuo moj qubqeni sin Qubo. O`alo{}eni: majka Gospava i brat Milisav sa porodicom. Verujemo da si u Carstvu Hristovom. Amin!

Uvek }emo te se sa ponosom se}ati i ve~no nositi u srcima. O`alo{}eni: majka Milica, brat Radoslav, snajka Dana i brati~ine Jelena,Milica i Biqana sa porodicom.

POMEN

DVOGODI[WI POMEN

29217

29226

Navr{ava se punih 20 godina od kako nije sa nama na{ voqeni tata i deda. Uspomenu na wega ve~no ~uva sin Sr|an sa porodicom.

MilanJovanovi} veteran63.padobranskebrigade, majorJNAisudijazaprekr{ajeupenziji

28791

Po wegovoj `eqi, polagawe urne obavqeno je u porodi~nom krugu u Novom Sadu. Ostaje u na{im srcima i se}awima.

S tugom i bolom se opra{tamo od na{eg dragog radnika

na{em dragom suprugu, ocu i dedi.

Wegovi najmiliji.

29204

MiroslavKosti} 23.5.2008-23.5.2011. Bol nije u re~ima nego u srcu, gde }e{ ostati zauvek voqen i nikad zaboravqen.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Qubana]ora

StevanNinkov

Tvoja mama,supruga i }erke sa porodicama.

Po~ivaj u miru, s po{tovawem tvoji: supruga Leposava, sin i }erka sa porodicama.

29194

29124

Pro{la je godina od kako nas je napustila na{a draga

KompanijaPrezidentD.O.O.

314/P

POMEN Navr{ava se devet godina od smrti

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Milo{uMi}ovi}u 1981-2011. Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da }emo ~etrdesetodnevni pomen na{em Milo{u odr`ati u ponedeqak, 23. 5. 2011. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

\ur|inkaCveji} ro|.Gladi}

VeselinStankovi} @ivorada^i~ovca izKoviqa

Zauvek zahvalni, weni bli`wi.

Sahrana }e se obaviti 23. 5. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Anka i sin Bora sa porodicom.

Porodica Mi}ovi}.

Supruga i }erke.

29274

28997

29203

POMEN na{ voqeni

29068

Danas, 22. 5. 2011. godine, su dve godine od kada nije vi{e sa nama na{ voqeni

POMEN

1920-2001.

Posledwi pozdrav po{tovanoj priji

dragoj

i

Bo{koVujanovi} Dvadeset godina je pro{lo od kako sa tugom `ivimo bez tebe. Postoji qubav koju smrt ne gasi. S qubavqu te ~uvaju oni koji te vole. Koliko te volimo to samo mi znamo. Tvoji najmiliji: supruga Dana, deca Milo{ i Mima, snaja Ksenija, unuci Bo{ko,Jelena, Milicai Bojana.

SvetozarGeri}

VladaStojmenovi}

izSrpskogKrstura

Tvoji: Darinka, Goran,Radinkai Pera. 29238

Tvoju dobrotu i plemenitost ~uvaju: mama Micika, sin Quba, sestra Jovanka sa porodicom iz Australije i ta{ta Jelka.

od: Mirjane, Maje i DraganeVujovi}.

29232

29262

PETOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav dragom bratu

Nata{aM.Pu{ka{

Nata{aPu{ka{

MilivojuAxi}u

ro|.Asanovi} Uzaludne su suze maj~ine i obila`ewe tvoje ve~ne ku}e. Napravila si nam veliku ranu na srcu koja nikada ne}e zarasti.

ro|.Ga~i} 1929-2011.

S tugom koju vreme ne le~i i velikom qubavqu koju smrt ne prekida, ~uvamo te od zaborava. Puno nam nedostaje{.

Sahrana je u ponedeqak, 23. 5. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: }erka Biqana, unuka Tamara i zet Du{an. 29261

2006-2011.

POMEN

QubinkaBerowa

1950-2009.

Pro{lo je deset godina bez tebe, ali te se rado se}amo i obilazimo tvoju ve~nu ku}u.

28873

QubinkiBerowa

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka, baka i ta{ta

koji je preminuo u 84. godini.

Ve~no za tobom tuguju: tvoja mama i sestra sa porodicom.

Tvoja deca: Jelena,Marko i Marija sa porodicama.

Sahrana je u ponedeqak, 23. 5. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: brat Radisav i sestra Rada sa porodicom i ostalomrodbinom.

29198

29239

29227

Posledwi pozdrav tetki

Mom deda Qubi!

GoranKrsti} 22.5.1974-22.5.2011. Te{ka je pomisao da te danas nema, na tvom ro|endanu. Tuga ne prestaje, zaborav ne postoji.

Nute{na majka sa tvojim najmilijima. 29259

QubomirNinkov QubinkiBerowa

Slavica,Marija i Nikola.

Nikada ne}u zaboraviti na{e pri~e. Hvala Ti na svemu {to si me nau~io. Du{kasa porodicom i mamom.

29264

29265


30

tv program

nedeqa22.maj2011.

Светаархијерејска литургијаповодом 250годинаХрама Св.Николаја уС.Карловцима

06.00 07.30 08.30 09.00 10.00 12.00 13.45 14.20 15.30 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 00.15 00.45

Музичкосвитање ГласАмерике ЕТТВ Зоопузле Откос Филм:Добаљубави Артбокс Халопредседниче Војвођанскевести Путоманија Док.програм Војвођанскевести Уловитрофеј ХроникаопштинеВрбас Врелегуме Војвођанскевести Седмидан Лицеснасловнице Виноивиноградарство Војвођанскевести Филмскипрограм ГласАмерике Ноћнипрограм-репризе

(РТВ1,09.15) 06.50 08.00 08.05 09.00 09.15

12.10 13.05 14.00 15.30 15.40 16.05 17.00 17.22 17.30 19.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 22.50 23.45 00.15

ТВБаштина:МојлекАнђела Вести Најлепшебајкесвета:Пинокио Кратакфилмохраму Св.НиколајауС.Карловцима Светаархијерејскалитургија поводом250година ХрамаСв.Николајау СремскимКарловцима,пренос Верскинедељник Додатиживотгодинама Новитаблоид Вести Здравоживо Преокрет ТВДневник Тајнахране:Јагњетина Волелабихдасимртав,филм Пресент ТВДневник ТВБајт Ноћнасмена Грување,100.емисија, 1.део-пренос Војвођанскидневник Спортскахроника Грување,100.емисија, 2.део-пренос Класикрок Новитаблоид

Кухињица-мађ. Агромозаик Црнобелисвет Натрагуприроде Српскиекран,емисијаМТВ-а Цртани(слов) Духовка(слов) Емисијазасело(слов) ТВМагазин(рум) Бразда,емисијаза пољопривредникенамађ. 13.30 Мађарсканароднамузика 14.00 Заједно 14.30 Емисијанарусинскомјезику сатитл.насрпском

06.30 07.30 08.00 08.40 10.10 10.40 11.00 11.30 12.00 13.00

ХалоТВ Причаћемо о магнетном човеку из Бездана, затим баштенским радовима у мају, као и о заштити природе и човекове средине. У надметању за назив нај салаша гледаоци ће упознати Гуљаш салаш код Горњег брега... Уредница: Хајналка Буда (РТВ 2,21.00) 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

Недељнимагазин(ром) Изравно(хрв) Свјетионик(хрв) Украјинскапанорама Спектар(буњ) Македонскосонце Емисијанамађ. ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Баразда,емисијаза пољопривредникенамађ. ТВМагазин(рус) ХалоТВ,породичнимагазин намађ. ТВСпорт(мађ) ХугоПрат,док.филм

06.05 08.00 09.06 11.05 12.35 13.00 13.15 13.30 14.12 14.57 15.20 16.14 17.10 17.44 18.23 18.58 19.30 20.05 21.05 22.13 22.54 23.30 23.57 01.48 02.07 03.07 03.40 04.14 05.03 05.23 05.48

05.30 06.45 11.00 12.50 14.20 16.00 18.00 18.15 19.00

09.00Серија 10.30Безвизе 11.00 НСклинци 11.30 7НСдана 12.00Смртшпијунима 13.00Славнипарови 14.00Смртшпијунима 15.00Личнагрешка 15.30Дунавскасалетла

21.00 23.30 00.30 01.30 03.30

Јутарњипрограм Јутарњидневник Жикинашареница ДизнинаРТС ХанаМонтана Дневник Спортплус Балканскомулицом Времејезабебе Гастрономад Сат Мојрођаксасела Штајаимамодтога Луд, збуњен, нормалан Сасвимприродно Слагалица Дневник Мојрођаксасела Јаимамталенат Увиђај Скокубудућност Дневник ДвасатаЕгзита ТВ продаја Јаимамталенат Балканскомулицом. Гастрономад Сат Гастрономад ТВ продаја Верскикалендар

Домаћин Филм:Црна ружа Топ модел Ја волим Србију Вече са Иваном Ивановићем Филм:Отпоран на метке Вести Експлозив-најбоље Филм:Прљави покварени преваранти Филм:Сам против свих Фајронт република Жене Филм:Прљави покварени преваранти Топ спид

Сам против свих Шау је оперативац у Уједињеним нацијама.Он предводи екипу специјалаца који примењују разне трикове и тактике како би успостављали мир и сарадњу у кризним регионима. Улоге: Весли Снајпс, Ен Арчер,Мареј Чаркин Режија:Кристијан Дугај (Прва,21.00)

Јованасуботом (НовосадскаТВ,18.30) 16.00Реканаде 17.00Објектив 17.10Спортнетворк:Ватерполо 17.30Хранаивино 18.30Јованасуботом 19.00Објектив 19.30ИЦТплус 20.00Евонаскодвас 21.00Серија 21.50Неонсити 22.00Објектив 22.30Фојловрат

Весли Снајпс

08.15 АТПНица,финале 10.15 НХЛконфернција: ТампаБеј-Бостон 12.30 Холандскалига,плејоф: Рода-ДенХаг 14.30 Премијерлига, Специјал 18.00 Премијерлигепоследње коло,преноссвихмечева 20.00 НБАКонференција: ОклахомаСити-Далас 22.15 Премијерлига,голови 23.10 Аргентинскалига: РиверПлејт-Лоренцо 01.20 Аргентинскалига: Арсенал-Бока

07.00 07.45 08.00 09.00 09.15

Аменађес Времеодлуке Дозволите УНХЦР-повратак:Косово ОсвећењехрамаСветог Николајаисветаархијерејска литургијауС.Карловцима 11.48 Мојљубимац 12.19 Знањеимање 13.19 Трагупростору 13.51 Културакоаресипе 14.20 ДобродошлиуЕвропу 14.50 Времетелевизије 16.05 Хоризонт 16.59 Стонитенис-ПС: Црвеназвезда-Банат,финале

dnevnik

07.00 Еукануба:Чудеснипси 07.30 БеоградскиЗОО 08.30Знањенапоклон 11.00 ВестиБ92 11.35 Дваипомушкарца 14.00Вратићесероде 15.05ЕУпланета 16.00ВестиБ92 16.35Филм:Какојепропао рокенрол 18.30ВестиБ92 19.00Нашамалаклиника 20.00Реакција:Слободаштампе 21.00Утисакнедеље 23.00ВестиБ92 23.20Спортскипреглед 23.50Филм:Сати

07.00 10.00 12.00 13.00 15.00 16.00 18.00 18.45 19.30 20.00 22.00 23.30

ЉиљанаБлагојевић

Лакшислучај смрти

01.30 03.30

Добројутро Великибрат Грандхитови Филм:Специјалноваспитање Јатотако Недељнопоподне саЛеомКиш Аутостопери Папарацоловнапознате Националнидневник Великибрат–избацивање Амиџишоу Филм:Коефицијент интелигенције Филм:Милиција Филм:Последњидах

Ова поетична прича о наглом одрастању и сазревању двојицедечакаибригамаодраслих који не успевају да схватепроменедокојихдолазиуњиховимживотима,смештенајеушездесетегодине. Улоге: Богдан Диклић, Милан Митровић, Милош Кодемо, Енвер Петровци, Љиљана Благојевић, Радмила Савићевић, БранимирБрстина Режија: Предраг Велиновић (РТС2,21.05) МагазинЛигешампиона Играјфудбал,будисрећан Е-ТВ РуђерБошковић Приђиближе Атлассвета Лакш��случајсмрти, филм Јелентоп10 Другисветскират-Изгубљени филмови 00.00 Викендевронет 00.28 Тенис:Френчопен (РоланГарос) (р) 01.56 Лакшислучајсмрти, филм

Не пропустите други део приче о митској борби између птица и звери и нове узбудљиве авантуре младог слепог миша Шејда и његове симпатије Марине. Шејд наставља да се бори за добробит своје колоније... (Хепи,10.00) 06.00 09.00 09.10 09.25 09.35 09.40 09.55 10.00

17.26 17.50 18.21 18.51 19.20 20.12 21.05 22.24 23.11

06.00ВОА 06.30Маратон 09.30Топшоп 10.02ЗдрављеиВи 10.30Филм:Синбад–Легенда седаммора 12.00Инфо 12.15Милица² 12.30Топшоп 13.00Инфо 13.02Откопчано 14.00Вести 14.30Сликеживота 15.00Инфо 15.02Док.серија:Универзум 16.00Вести 16.05Филм:Нуланула 18.00Вести 18.30Кефалица 19.00Милица² 19.30Безтрага 20.30Филм:СрећанБожић 22.30Прљавиполицајци 23.30Вести 23.45Милица² 00.00Филм:ПуертоВаларта 02.00Филм:Нуланула 03.30Откопчано 04.30Филм:СрећанБожић

Сребрна крила 2 –Ватрени торњеви

МегРајан

Коефицијент интелигенције Едвард је аутомеханичар којисенапрвипогледзаљубљује у прекрасну Кетрин Бојд. Проблем лежи у томе што је девојка заручена за локалног кретена Џејмса. На срећу за Еда, Кетринин ујакгаволиистогамупомажедаосвојитиКетрин.Њен ујак је нико други до - АлбертАјнштајн! Улоге:МегРајан,ТимРобинс,ВолтерМатау,Френк Вејли,ЧарлсДарнинг Режија:ФредШеписи (Пинк,23.30)

11.25 11.45 12.`5 12.2` 12.5` 13.15 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.25 19.30 21.00 23.00 00.00 01.00 03.00 05.00

Јутарњипрограм Здраво,Кити Ноди Мегаминималс Здраво,Кити Телешоп Вести Сребрнакрила2-Ватрени торњеви Сабрининтајниживот Хорсленд Диноратник ЛегендаоНеши Аби Пресовање Телешоп Вести МелроузПлејс Јелистина Телешоп Вести Пар–Непар Телемастер МелроузПлејс Изгубљенегодине Срећназвезда–уживо Тагарт Кендимен,филм Изгубљенегодине МелроузПлејс Тагарт

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.00Дечији програм,09.00Недељни магазин, 10.00Кухињица,11.00Култура тела,11.30У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина,14.00Бележница,15.00Дечији програм,15.30Спорт,16.30АБС шоу ,17.00Недељни магазин,18.00Дечији програм,19.00Оф Роад авантура,19.30Доказ стварања,20.30Оф Роад,21.00Филм,22.30Недељни магазин,23.00Филм,00.30Ноћни програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика,12.00Максимално опуштено,12.55Хит недеље,13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви,17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице,00.00Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555  личности, 09.00Сваштаоница,09.30Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље,14.00Акценти,14.15Волеј,15.00Изазови истине,15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана, 23.00Филм

06.00Освета,07.00Ауто спринт,07.40Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт,10.00Шоу -Парови,11.00Ретроспектива недеље,12.00Пипи шоу,14.00Зрно по зрно,15.00Фолк шоу,17.00Ток шоу, 19.00Политикон,20.00Без цензуре,21.30Филмски програм,23.00У међувремену,04.00Филмски програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30Паор,14.30Зоо хоби,15.00ДокторХу, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм,17.45Филм,19.30Ловциназмајеве,20.00ДокторХу, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм:Парови

08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

nedeqa22.maj2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

20

31

VOJVO\ANSKA EKSPEDICIJA NA K2

Pi{e: Milivoj Erdeqan Пријатељи Нора Фора Монк Мањински мозаик Дневник Спорт Плодови земље Ријека: Море Недељом у два Мир и добро ХАЗУ портрети Мој пријатељ Вили, филм Глобално село Лепом нашом Дневник 1 против 100, квиз Стипе у гостима Црвена прашина, филм Циклус европског филма: Јестем, филм 01.38 Монк 03.00 Скица за портрет 03.17 Глобално село

07.57 09.00 10.10 11.35 12.00 12.11 12.25 13.20 14.00 15.05 15.32 15.54 17.43 18.14 19.30 20.22 21.19 21.56 00.05

КетринЗитаЏонс

06.20 11.20 13.20 15.10 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 00.50 01.50

Неш Бриџиз Браћа и сестре Филм: Везане тајном Филм: Смртоносни сусрет Мистерија Хејвена Ерика Све по закону Добра жена Браћа и сестре Филм: Амерички одметници Добра жена Ерика

08.05 09.25 11.00 13.00 14.50 16.40 17.40 18.30 19.05 20.00 22.00 00.40 01.40 02.15

Драгон бол З Голи пиштољ 3, филм Плава лагуна, филм Кућа дебеле маме 2, филм Алвин и веверице, филм Преживети дивљину - Тексас Ексклузив с Татјаном Јурић РТЛ Данас Галилео Биг Брадер ЦСИ Мајами Астро шоу РТЛ Данас Дум, филм

Без резервација

СЕРИЈА

Главна куварица Кејт живи свој живот као што води своју кухињу у елитном ресторану „22 Бликер„ на Менхетну интензивно и приземљена што очарава, али и застрашује људе у својој близини. Енергично одрађује сваку смену невероватном прецизношћу, али ускоро се појављује конкуренција... Улоге: Кетрин Зита-Џонс, Арон Екхарт, Ебигејл Бреслин, Патриша Кларксон, ЏениВејд Режија: СкотХикс (НоваТВ,20.05) 08.20 08.50 09.10 09.45 10.15 10.40 12.55 14.45 17.00 17.20 19.15 20.05 21.55 23.35 01.05 02.55 03.20

Бyблејд метал фужн Винкс Аутомотив Магазин Лиге првака Најгора недеља Најбоље године Њено право Индијана Џонс, филм Вести Нове ТВ Мастершеф Дневник Без резервација, филм Луд, збуњен, нормалан Ред карпет Краљ кавеза, филм Сви мрзе Криса Потпуна помрачина, филм

08.00 Духовна музика 09.00 Експерименти на сопственој кожи 10.00 Ван Гог – комплетна прича 11.00 Пали асови 2. св. рата 12.00 Библијске загонетке 13.00 Викторијанска апотека 14.00 Операција Холивуд 15.00 Ко си заправо ти? 16.00 Вивалдијевим стопама 17.00 Хитлерови истраживачи 18.00 Ван Гог – комплетна прича 19.00 Непотопиви Титаник 20.00 Бо Брумел – тај дивни човек 21.30 Свет новца: Како се обогатити у рецесији 22.00 Снимање рата 23.00 Жена у љубави и рату – Вера Британ 00.00 Вивалдијевим стопама 01.00 Хитлерови истраживачи

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Смрт је кум Острво Корњача Ози Бу – сезона Стари султан Острво Корњача Магије, мистерије и чуда Тимочка буна Последњи кинески цар Орлови рано лете Ненадани дар са неба Предивни Џо Бекство из Шошенка Љубав према великом црном М.И.Л.Т.Ф. Ненадани дар са неба 2.

06.00 Лига праведника. Криза на две Земље 07.20 Ајнштајн и Едингтон 08.55 Звездане стазе: Немезис 10.50 Мајкл Џексон: То је то 12.40 Пљачка усамљене девојке 14.10 Сви смо добро 15.50 Алиса у земљи чуда 2010 17.40 Холивуд на снимању 18.10 Марли и ја 20.05 У ваздуху 21.55 Игра престола 23.00 Милионер с улице 00.55 Земља авантуре 02.40 Аутлендер 04.35 Америчка прича

ЦСИ Мајами Пол Џексон нађен је мртав на свом броду, а флаша текиле у његовој близини указује да је нешто славио. Тек детаљном истрагом у лабораторији истражитељима постане јасно како је жртва ловац на подводно благо... Улоге: Дејвид Карузо, Емили Проктер, Канди Александер, Рори Корејн, АдамРодригез (РТЛ,22.00)

ЕндиГарсија

Кум 3 Прича почиње 1979. у Њујорку класичним породичним окупљањем, двадесетак година након што је Мајкл Корлеоне наредио убиство свог брата. Двоје Мајклове деце Мери и Ентони сада су одрасли. Син жели да буде оперски певач и да се не уплиће у очеве послове, док је Мери одана оцу... Улоге: Ал Паћино, Дајен Китон, Енди Гарсија, Ели Валас, Софија Копола, ТалијаШајр,РафВалоне Режија: Френсис Форд Копола (ХРТ2,20.00) 08.47 Златна кинотека: Шампион, филм 10.40 Библија 10.50 Портрет цркве и места: Љубач 11.00 Љубач: Миса, пренос 12.05 Филмска матинеја: Убиство на Карибима - Према роману Агате Кристи, филм 13.36 Ускрсфест 2011., снимак 15.50 Филипове бебе 16.25 Олимп 16.55 Рукомет ПХ (М): Међимурје Загреб, пренос 18.30 Олимп - спортска емисија 18.40 Ватерполо, ПХ - пренос 4. утакмице финала 20.00 Циклус филмског спектакла: Кум 3, филм 22.56 Филмски бутик: У раљама лудила, филм 00.29 Ноћни музички програм

06.00 13.00 15.00 17.00 19.10 21.25 23.50 01.50

04.00 06.30 08.30 10.30 12.00 14.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.30 02.00

Земља 2 Зимске невоље Фаџманија Горка Жетва ЕТ ванземаљац Рт страха Дуга ноћ Ловац на жене

Анђелин пепео Повратак у рај К-9 Прдоња Аполо 13 Побуна у кокошињцу Флерт Завађене стране Признање Анђелин пепео Вруће евро-лезбејке Ноћ дама

ЕмилиПроктер

07.15 Тајне космоса са Морганом Фриманом 08.10 Разоткривање митова 09.05 У делићу секунде 10.00 Пут торнада 10.55 Потрага за природним гасом 11.50 Преживљавање удвоје 12.45 Лов на сабљарке 13.40 Разоткривање митова 14.35 Тајне космоса са Морганом Фриманом 15.30 Оружје будућности 16.25 Да ли је то могуће? 17.20 Аутомобили: Утисци 18.15 Пета брзина 19.10 Трговци аутомобилима 20.05 Преживљавање удвоје 21.00 Како извући живу главу 21.55 Елитна полиција Криса Рајана 22.50 Макинтајер: Најопаснији градови на свету 23.45 Каскадерски зависници

08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 15.00 17.30 20.30 21.00 22.00 22.15 23.00 00.45 01.15

Тенис ГП3 ГП3 Бициклизам Тенис Бициклизам Тенис Тенис Фудбал на плажи Мотоспортови Бициклизам Бициклизам Тенис Мотоспортови

Д

Дугохладнолето асунцепржи

о кампа 1 смер иде ивицом снежне падине обезбеђен ужадима и клиновима, вероватно би нас низ коју се пружа траг свеже лавине. Значи да ветар одувао. је јутрос склизнуо сав снег који је вејао претУјутро нисмо могли никуд да мрднемо. При јаходних ��ана и сад је релативно безбедно за пењање. ком ветру, температурни осећај је упола мањи од Жедни смо, сладили бисмо се снегом као сладоле- онога што термометар показује. Сунце сија, а веодом, али одустајемо, страхујући од желудачних тего- ма је хладно. Вреће за спавање пружају добру заба, запаљења грла или повишене температуре. Пре- штиту, али на великој влази не остају дуго суве. шли смо лакши део заједно, а онда се на уже навезао Вода се у шатору кондензује од кувања. Најближи Хусеин да води. Извукао је добрих 200 метара, кад су вратима је кувар. Примус постави у предворје и Исо и Пеђа тражили да и они мало воде. Висински цео дан топи снег. Од тога кувамо супу и чај или носачи рекоше: ако вам је задовољство, само изволи- мало прохладимо па додајемо разне витамине. Спете. Стигли смо на око 5.600 метара кад је понестало ужета. Углавном, први смо кренули, а ваљда нећемо бити и једини. Након два дана поставили смо још 350 метара ужета. На око 5.400 метара на нашу малу колону сручила се гомила камења с литице. Као у некој видео-игрици, избегавали смо стене тешке више од 50 кила, које су пролетале и на тек неколико центиметара од нас. Дрен је легао и покрио се ранцем, што га је спасло, јер је преко њега прелетео највећи комад, Пеђа ескивира лево-десно, а Исо се приљубио уз литицу. Тог дана смо застали на висини од 6.040 метара и дуго равнали полицу у снегу на стрмој падини да подигнемо Шатор-трпезаријаслужиикаофрижидер шатор. У њему смо се осећали помало усамљени. Повремено су нас штрецале цијалитет је пире-кромпир из врећице преливен бројне лавине, целе ноћи је вејао снег. Први пут смо конзервом сардине. Сутра смо на лице набацили тону креме, али није пробали дехидрирану храну набављену у Мађарској. Угреје се вода, сипа у фолију у коју је храна за- било довољно јер сунце пржи. Утицај висине је све већи: неколико корака, па одмор. Свеж снег задавао је пакована и из ње једе. Укус је био сасвим добар. За доручак смо хтели беби-храну у праху, која се највише невоље. Таман мислиш да си стао, скупиш лане показала одличном. Истопили смо пола литре сву снагу да устанеш, подлога пропадне под ногом, и снега, додавали прах, али папица, уместо да се згу- тако безброј пута. Црна пирамида, дуга око 400 метасне и једе кашиком, остајала је течна. Истресли смо ра, заправо је готово вертикална стена испресецана цео пакет, затим још једно паковање, али узалуд – ледом, а ради лакшег кретања, на најтежем делу посмеса је и даље била течна. Нема везе, попићемо је. стављене су мердевине. Коначно смо стигли на 7.350 м и први висински камп на којем Касније се испоставило да је то има места за неколико шатора. било млеко у праху с додатим минералима и витаминима, а Кад се на нашу малу колону Овде све одише позитивном сручила гомила камења, енергијом па чак и највећи намприпрема се од две кашике и као у некој видео-игрици ћори почну да гледају кроз рушоље воде. Није прошло ни пола сата а стомаци су почели да избегавали смо стене тешке жичасте наочаре. Клима на К-2 је приметно завијају. Постајало је све горе. више од 50 кила. Дрен је другачија него у непосредном Нагиб терена је преко 45 степелегао, покрио се ранцем окружењу, где је незнатно питони, али кад нужда притисне, неи то га је спасло, Пеђа мија. Док је на врху Броуд пика ма се избора. Процедура је слеведро и мирно, на К-2 су облаци дећа: окачен си на уже, поме- ескивира лево-десно, а Исо и ветар. Прогноза није повољна, риш се који корак крај стазе, се приљубио уз литицу морамо бити стрпљиви. Очекисвучеш панталоне, док и даље вали смо то и користимо приливисиш у појасу, наместиш тако да не погодиш онога доле и почнеш… Ко је имао сре- ку да проверимо сваки делић опреме. Данас је на ред ће, био је у тој ситуацији само два пута, док су неки дошла она која се ставља на главу и користи за дисање при завршном успону. Поткапе, капе, чеоне ламоверили целу руту. Осим јаких грчева у стомаку и честог принудног пе, наочаре, маске за коришћење додатног кисеоника, стајања, успели смо да стигнемо у камп 2 на 6.780 вентили и боце. Све треба да функционише беспрем, на крају се провлачећи кроз 50 метара дуг Билов корно и једно другом не смета. Тамо горе, по мраку, камин. Он је толико узан да се од неба виде тек пла- хладноћи и можда ветру, неће бити времена и начина ве траке. Ветар дува, али његово клопарање нам не да се грешке исправе Сатима преврћемо сваки предсмета већ нас успављује. Чак нам је необично кад мет, правимо комбинације. Биће ово дуго и хладно не дува, сувише је мирно. Добар сан је изузетно зна- лето. чајан јер окрепљује читав организам и даје снагу за Број пењача у базном кампу К-2 достигао је, изглепредстојеће напоре. Истраживања су показала да да, максимум. Ту су експедиције из Кореје, Холандиособе које недовољно спавају имају поремећен рад је, Италије, Америке, Француске, Шпаније, Сингапусрца, крвотока, ендокриног и имунолошког систе- ра и Норвешке. Надаље ће се само смањивати. Гренма. Али и низ психичких сметњи, као што су слаби- ланђанин Ник, наш пријатељ још од Монт Евереста, ја концентрација, спорије реаговање, раздражљи- и неки Данац иду кући, кажу да су лавине превише вост, свадљиве су и преосетљиве. Неки кажу да је опасне за њих. Нику су од једне која га је покупила после изузетних напора потребно око шест сати да поцепане панталоне, то му је било довољно да се косе смањи ниво хормона стреса који омета сан, а ми начно определи и остатак лета проведе обасјан поларсмо врло брзо заспали. Да шатор није био додатно ним сунцем родног му Гренланда. Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

monitor

nedeqa22.maj2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Најбољећетеискориститиипровестиовајхаотични данакопустите бригу на весеље, одустанете од крутих идеја и зацртаних циљева. Друштво је весело, прилике променљиве,авремебрзопролази.

BIK 20.4-20.5.

Љубавниодносјенајкреативније пољегдесеможетеисказати.Због тога поделите емоције, свој естетскииетичкиукуссвољеномособом јер, када се лепота дели, она се и увећава.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

22. maj 2011.

Недеља ће протећи брзо и безбрижно,уколикосенебудетеи сувишедалипријатељимаилидрагој особи. Немојте се мешати у туђе љубавнеодносејертоинемамного везесвама. Излет?

МесецједанасузнакуВодолије, што вас емотивно узнемирава. Потребно је да сте физички активни, паиментално,дасекрећете,шетате,вежбате или се дружитесистомишљеницима.Површност.

Партнерујепотребнавашасигурноститоплинапапосветитеоведанеуправодрагојособи.Имајтеразумевањазанемиреинесигурности којеможетепрепознати.Изненадни сусрет.

Време је да се посветите свом здравственом стању. Данас бисте се могли одмарати, али активно. Препоручљиви су планинарење илишетња,апричеколикожелите, текдасерастеретитементално.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Смиренистеистабилни.Стоички носитесвојепроблеменалеђима,и издржљиви сте у сваком погледу. Али,заштонебисте себиолакшали ситуацију?Потрудитеседарешите старостањеиподвучетецрту.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Будитепажљивиданасисутрау саобраћајуиукомуникацији.Ситуацијаилиречибиваммогли измаћи контролипаћекаснијебититежеда поправитеииспеглатесвеучињено или речено.

Недељаје,алибурнасамапосеби.Некоилинештоћевасизмамити напоље, у друштво, и то тако и требадабуде.Чемутешкеимудре речи,кадаможетесведаподелите сдругима?!

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Окренути сте и посвећени партнеру,јавности.Притомеимателеп ипродуктиван,успешаннаступ.Моглобисерећидавамсвеидеглаткоодруке,алиуздужнопоштовање онихдругих.

Иматемного идејаувезисасвиме штонамераватеитребадаучините. Али, најактуелнија је кућа, ваш дом који треба да уредите и средите,купитепокојикомаднамештаја,вазе,цвеће...свезаугођај.

Нешто вам не даје мира, иако је недеља. Поведите рачуна о свом здрављу и растеретите се брига, обавеза, страхова и неизвесности. Чините како вама паше, а не како другихоћеитраже.

TRI^-TRA^

Когаљуби Џенифер? V REMENSKA

PROGNOZA

Врло

Vojvodina Novi Sad

29

Subotica

28

Sombor

28

Kikinda

29

Vrbas

28

B. Palanka

29

Zrewanin

29

S. Mitrovica 29 Ruma

28

Pan~evo

28

Vr{ac

29

Srbija Beograd

29

Kragujevac

28

K. Mitrovica 28 Ni{

30

Evropa

топло

Madrid

NOVI SAD: Vrlo toplo sa sun~anim periodima uz lokalni razvoj oblaka popodne. Vetar slab jugoisto~ni. Pritisak iznad Rim normale. Minimalna temperatura 15 stepeni, a maksimalna do 29. London VOJVODINA: Vrlo toplo. Pre podne prete`no sun~ano, a popodne uz razvoj oblaka. Krajem dana su mogu}i re|i lokalni pquskovi. Cirih Duva}e slab jugoisto~ni i isto~ni vetar. Pritisak iznad normale. Berlin Jutarwe temperature od 12 do 16 stepeni, maksimalne od 27 do 29. SRBIJA: Toplo uz sun~ane periode i dnevni razvoj oblaka koBe~ ji }e usloviti pojavu lokalnih pquskova u zapadnim i centralnim Var{ava predelima tokom popodneva. Duva}e slab jugoisto~ni i isto~ni vetar. Pritisak iznad normale. Jutarwe temperature od 10 do 17 Kijev stepeni, maksimalne od 26 do 30. Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: Naredne sedmice toplo i nestabilno uz sun~ane periode i dnevni razvoj oblaka koOslo ji }e ponegde usloviti lokalne pquskove sa grmqavinom. MaksiSt. Peterburg malne temperature od 25 do 30 stepeni. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike su relativno nepovoqne, pa zahtevaju oprez kod sr~anih bolesnika i astmati~ara. Meteoropatske reakcije u vidu glavoboqe i nervoze mogu}e su kod osetqivih osoba. Savetuje se adekvatno odevawe. Potrebna je pove}ana opreznost u saobra}aju.

28 24 19 24 27 27 27

Глумица Џенифер Анистон, коначно јепронашладечка -глумца Џастина Тероуа.Наиме,42-годишњаглумицанаводно се виђа с три године млађом звездом фант астичне комедије „Ваше височанство”. Џенифер и Џастин виђени су у среду наромантичнојвечериухоливудскомресторану„SunsetTowersTowerBar”,аупућениизворитврдедасепарвиђавећнековреме. -Недавносупочелидаизлазе заједно. Познају се већ неко време, али недавно супосталивишеодпријатеља.Међутим, желе да се ствари одвијају полако и не желенигде дажуре- рекаојенеименованиизвор. Новопечени љубавници у ресторан су стигли одвојено, тамо провели три сата тесеискраликрозподземнугаражу,авозач их је наводно одвезао у Џениферину вилунаБеверлyХилсу.

VIC DANA Разговарајубабаидеда: - Јели,деда,коликојетебигодина? - Деведесеттри. - Е,небихтидала... - Небихјанимог’о.

27 22 17 18

Atina

29

Pariz

21

Minhen

24

Budimpe{ta

29

Stokholm

20

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

105 (7)

Slankamen

216 (18)

Ja{a Tomi}

Apatin

166 (10)

Zemun

274 (14)

Bogojevo

151 (11)

Pan~evo

284 (10)

Smederevo

452 (-2)

Ba~. Palanka 151 (23) Novi Sad

164 (22)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kne`evac

207 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

261 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija porasta

Titel

213 (19)

NERA

Hetin

108 (12)

TISA

76 (8)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 260 (11) Beograd

Kusi}

226 (14)

68 (10)

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 22.maj 2011.