Page 1

N

NOVISAD*

E

D

E

Q

N

I

NEDEQA21.OKTOBAR2012.GODINE

GODINALXX BROJ23594 CENA35DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

tema„dnevniKa”:uZemQisrbijiidaQenadelunaKaradnaZemQi[naPolitiKa

Trebanam agrarnareforma!

Ovih se dana digla pra{ina oko wiva koje se ne obra|uju i za koje je ministar finansija i privrede Mla|an Dinki} na{ao re{ewe – da }e vlasnici koji se tako odnose prema svom zemqi{tu morati da plate ekstra porez. Ispostavilo se, me|utim, da uop{te ni ne znamo ta~no koliko imamo takvih oranica, pa ~as ka`emo da ih

NASLOVI

je 300.000, ~as svih 600.000 hektara. „Na{a zemqi{na politika svodi se na izdavawe dr`avnog zemqi{ta u zakup a ne bavi se najva`nijim pitawem: kako obezbediti promenu vlasni~ke strukture nad poqoprivrednim zemqi{tem od onih koji napu{taju poqoprivredu, a to su starci, nedovoqno konkuretni proizvo|a~i.., u korist onih

koji imaju {ansu da se nose sa izazovima otvorenog tr`i{ta poqoprivrednih proizvoda – mladih, obrazovanih poqoprivrednika koji `ive na svom gazdinstvu na selu”, upozorio je sekretar Udru`ewa poqoprivrede, prehrambene industrije i vodoprivrede Privredne komore Vojvodine \or|e Bugarin.

str. 4

I S T R A @ U J E M O : KaKoseobla^enastavnice uosnovnimisredwim[Kolamausrbiji

intervjunedeQe

Marko Somborac

str. 8

TeofilPan~i} Majski yak u jesewoj Srbiji

\or|eRandeq [to dolikuje Tomi, ne dolikuje Borisu

BoraOti}

Sun~ano

Modn  a pis  ta, pet  ic  a ~is  ta str. 6

Ladno mesto

najvi{a temperatura24°s

„ D N E V N I K ”  S A Z N A J E : usKoronascenustuPajuiZmeneKrivi^noGZaKoniKa

odlaZaKtuste

Pobesneli pelikanstr. 8

Zloupotrebaslu`benogpolo`aja ipakleti izprivrede I u Srbiji se iz sfere privrednih i tr`i{nih odnosa izbacuje krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja. Ipak, kako saznaje „Dnevnik”, sam tremin se ne bri{e potpuno, ve} ostaje uperen protiv gre{nika na funkcijama u dr`avnoj upravi i javnim preduze}ima. „Pogledajte kolika je razlika izme|u tog odnosa u stica-

wu koristi u slu~aju privrednika i slu`benog lica na dr`avnoj funkciji. Privrednika bi trebalo najuriti s posla ukoliko nema motiva za sticawe koristi. Me|u tim, zamislite, s druge strane, sudiju ili ministra kome je motiv sticawe koristi u wegovom poslu”, ka`e za „Dnevnik” advokat dr Slobodan Stojanovi}. str. 4

ROGAQ, ^ETVRTI PUT: Miris turinskih kobasica i futo{kog kupusa, puni {tandovi karlova~kog kuglofa i ka}kih ~varaka, prava slika panonske ravnice, privukla je ju~e nekolikostotinaNovosa|ana na prvi sprat Spensa, gde se odr`avao, ~etvrti po redu, susretvojvo|anskihkulinarskih,etnoituristi~kih manifestacija „Rogaq”. Posetioci su uz muziku tambure mogli da probaju sve specijaliteteravni~arske kuhiwe, kao i da vide ru~ne radove vojvo|anskih majstora. Pored toga,uponudisubilai vina i rakije, proizvedene po doma}im receptima. Kao i svake godine, dodeqene su i nagradezanajuspe{nije pojedince i manifestacije.

str. 17


2

dnevnik

nedeqa21.oktobar2012.

Podr{ka Pokrajine op{tinama

CITATI

Nenad ^anak }e pismom u narednih nekoliko dana obavestiti odbore LSV-a o nameri dasekandidujezapredsednika i o imenima potpredsednika strankekojenameravadapredlo`izatefunkcije.^iwenica jedasmonaminulimvi{estrana~kimizborimaostvarilinajboqe rezultate u istoriji stranke, ali isto tako da jo{ od1996.godinesadaimamonajmawe uticaja na politi~ki `ivotuSrbijisobziromnatoda se nalazimo u opoziciji kako u Republici tako i u ve}ini lokalnihsamoupravauVojvodini“ Aleksandra Jerkov, portparolkaLige socijaldemokrataVojvodine

Sapredstavnicima22op{tine u Vojvodini ju~e su potpisani ugovori o sufinansirawu tro{kovawihovogu~estvovawa na predstoje}em Sajmu investicija“Investekspo”uNovomSadu. Prema ranije raspisanom konkursu,izpokrajinskogbuxeta je za te namene izdvojeno ukupnodvamilionadinara.Pokrajinskisekretarzame|uregionalnusaradwuilokalnusamoupravu Branislav Bugarski je izjavio da Vojvodina predwa~i u Srbiji u privla~ewu stranih investicijaizatojeveomabitno da se lokalne samouprave {to boqe pripreme za taj i sli~ne sajamske nastupe u zemqiiuinostranstvu.Bugarski jerekaoda}eresornipokrajinski sekretarijat nastaviti da poma`e vojvo|anskim op{tinama, pogotovo onim slabije razvijenim,kakobi{toefikasnije predstavile svoje potencijalezadoma}aistranaulagawa.

PREMIJER IVICA DA^I] JU^E U VRBASU REKAO DA IZ SUSRETA SA HA[IMOM TA^IJEM „NEMA [TA DA KRIJE”

„Normalnosmo serukovali” redsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} istakao je ju~e u Vrbasu da Srbijanikadane}epriznatinezavisnostKosovaiMetohije.Povodom sastanka koji je imao pre dva danasaHa{imomTa~ijemuBriselu,onjerekaodajetajsusretodr`anradidogovoraodijalogu. –Evropskaunija,kaoposrednik udijalogu,`elelajeda~ujedali mi u Srbiji, kao i predstavnici privremenih institucija samouprave u Pri{tini, ocewujemo da mo`edasenastavidijalog.Mismo jasno istakli svoj stav da Srbija smatra kao svoj prioritet da sve probleme, gde ukqu~ujemo i problem Kosova i Metohije, re{avamomirnimputem,odnosnodijalogom–naglasiojeDa~i}. PremijerSrbijejepritomepotvrdioida}etokomnarednenedeqebitiodr`ansastanaknajvi{eg dr`avnogvrhakoji}e,kakojere-

P

kao,bitisamonastavakrazgovora o platformi na kojoj bi se temeqiodaqitokdijalogaoKiM. –Radnaizradiplatformejeu toku,isobziromnatodanasnastavakrazgovorao~ekujeunovembru, platforma }e biti uobli~ena u narednim danima. Nastavak dijaloga ne podrazumeva samo re{eweokona~nompitawustatusa KosovaiMetohije,ve}irazgovor oproblemimakojetrebare{avati u skladu sa stavovima Saveta Evropske unije od decembra pro{le godine, a koji govore o tome da je neophodno imati vidqiv i odr`ivnapredakuodnosimaizme|uPri{tineiBeogradanediraju}i u statusne stavove bilo koje strane. U nastavku dijaloga }emo razgovaratiiopitawimaza{titeverskog,kulturnog,istorijskog nasle|a,osrpskojimovini,privatizaciji odre|enih preduze}a, o ratnimzlo~inima,sudbininestalihlica,kaoiopola`ajuSrbau

Struja iz stajwaka PredsednikVladeSrbijeIvicaDa~i}ipredsednikVladeAPVBojanPajti}otvorilisuju~ebiogasnopostrojewe na Poqoprivrednom dobru „Sava Kova~evi}“uVrbasu.Energana,koja}e koristitistajsko|ubrivozaproizvodwuelektri~neenergije,ja~ineje~etirimegavata.Jedandeoelektri~neenergije bi}e kori{}ena za potrebe PD „SavaKova~evi}“,dok}edrugideoi}i umre`uElektrodistribucijeSrbije. Pajti}jeistakaodajeplanSrbijeda do2020.godineobnovqiviizvorienergijeu~estvujusa27odstouukupnomeneregetskom bilansu zemqe. „Nivo iskori{}enostiobnovqivihizvoraenergijeuVojvodinitrenutnoiznosisamodva odsto. Pokrajinska vlada }e, preko Fondazakapitalneinvesticije,u~initisvedasedo2020.dostignenivoiskoristivostiobnovqivihizvoraenergije kojipredstavqajuprosekuEvropi”,rekaojepredsednikvojvo|anskevlade. Povodomproblemasra~unomMinistarstvapoqoprivrede,Pajti}jeistakaodane`elidadajepoliti~keikriti~ke izjave na ra~un Vlade Srbije. „Mogu da komentari{em samo ono {to jeaktivnostpokrajinskevlade,aona}e u narednom periodu biti usmerena za osposobqavawe sistema za navodwavawe,zadavawepodr{kena{impoqoprivrednimgazdinstvima,ratarstvuisto~arstvu”, rekao je Pajti}, dodav{i da o~ekujedaseproblemsara~unomMinistarstvapoqoprivrede{toprere{i.

celojpokrajini–naglasio jeDa~i}. Povodomspekulacijemedijaotomedaliserukovao sa Ta~ijem, Da~i} je rekao dajeprotokolombilopredvi|eno da nema ritualnog rukovawa i dr`avnih simbola. –Postojifotografijasa togsastanka,zakojusamdao odobrewe da bude objavqena,jernemam{tadakrijem. Svi na{i sastanci }e i u narednomperiodubitijavni.Izme|unasjebilapotpunonormalnakomunikacija,kadajezavr{ensastanak normalno smo se rukovali, alinesmatramtonikakvim „istorijskim rukovawem“. Takva vrsta rukovawa }e bitinakrajuakodo|emodo dogovora–istakojeDa~i}. OnjedodaoidajeTa~iu ranijemperioduu~estovao upregovorimauRambujeui uBe~u,kaoidasetokomove godinerukovaosaBorisom Tadi}em. –Zawegaovonijebioprviput,dokjemenibioprvi put da razgovaram sa predstavnicima privremenih institucijaKosovaiMetohije.Jasamratovaoprotiv Ta~ija, za{to onda ne bih pregovarao i rukovao se s wim–zakqu~iojeDa~i}. n Milica Kekovi}

INTERVJU

TAMA[ KORHEC, PROFESOR

Inicijativazaukidawe ekada{wi pokrajinski sekretarzaupravu,propiseinacionalnezajednice,profesorustavnogiupravnogpravadrTama{Korhec,oceniojedanapoliti~kojsceniSrbijenepostojiistinskavoqada sere{eproblemiufunkcionisawu autonomije Vojvodine ~ak niupostoje}emustavnomokviru. Onjeza“Dnevnik”kazaoidaaktuelna inicijativa Pokreta Dveri, koju su podr`ali i neki akademici,predstavqauvreduza gra|ane Vojvodine, ali i da je opasnajerukazujenabu|eweideja koje su dominirale devedesetihgodina–akojesuSrbijuskupoko{tale. Korhecjeistakaoida,sdrugestrane,politi~kavoqazadefinisawe vojvo|anske autonomije nije postojala ni u prethodnomsazivuSkup{tineSrbije. I to, po wemu, svedo~i da je problemmnogodubqiinijesamo pitawe trenutne politi~ke ve}ine u republi~kom parlamentu,tezakqu~ujedaje„funkcionisawe autonomije Vojvodineprvenstvenopoliti~kopitawe,atekudrugomplanupravno, odnosnozakonodavnopitawe”. –Zamenejepora`avaju}e{to se u odnosu na ove nagomilane problemenajmawevodira~unao interesimagra|anaVojvodinei o principu funkcionalne supsidijarnosti.Atajprincipizra`en je i ^lanom 177. Ustava, koji predvi|a da prilikom raspodele nadle`nosti izme|u RepublikeiPokrajinetreba,pre svega, voditi ra~una o efikasnosti i kvalitetu obavqawa javnih poslova. Me|utim, to je kodnasuvekbiloudrugomplanu.Adobarsistempodrazumeva da se ta~no odredi za koju oblastjavnog`ivotaodgovaraju organiPokrajine,idaimseza to obezbede izvorni prihodi srazmerno stanovni{tvu, odnosnopotencijalimaprihodakoji se ostvaruju u APV. Na taj na~in poboq{alo bi se ukupno

N

funkcionisawe dr`avnog aparata i relaksirale bi se i ove tenzijekojesu~estopunepolitikanstva – ukazao je Korhec, koji je i predsednik NacionalnogsavetaMa|ara. l Na koji na~in se mo`e iza}i iz aktuelnih problema u funkcionisawu autonomije. Koje poteze bi, po vama, trebalo da povuku Pokrajina i Republika u tom pogledu? –Pokrajinajenaodre|enina~in upodobila neke svoje akte onimpromenamakojesunastale prestankom va`ewa dela odred-

l A to prakti~no zna~i..? – Konkretno, Ustavni sud uop{te nije osporovao to da Vojvodinamo`edaimapravoda ure|uje pitawa iz oblasti {umarstva,lova,ribolova...ve}je izrekaodaAPVnemo`eucelostiure|ivatiteoblasti.Ilogi~ansledbiobidarepubli~ka Skup{tinanakontogarazmotri kojasutopitawakojaVojvodina treba samostalno da ure|uje u timoblastima.Me|utim,dodanas se nije ni{ta uradilo na tom planu. Ta pitawa ostaju i daqe neregulisana, a to nikako

USS mo`e ugasiti VANU l Mo`e li osporovawe dela odredbi Statuta da rezultira, recimo, ukidawem VANU, s obzirom na odluku USS kojom je oceweno neustavnim da se ta institucija finansira iz buyeta APV? –Finansiraweizbuxetanekeustanovenezavisiodtogadali postoji pravna odredba koja direktno spomiwe tu ustanovu. U buxetima se ne navode poimence razli~ite sredwe {kole, ve} postojistavkazafinansirawesredwih{kola.Dakle,sama~iwenicadajetazakonskaodredbastavqenavansnagenedovodi automatskiupitawepostojaweVANU.Vide}esekakav}ejo{ stavUSSutompogleduzauzeti.Me|utim,akobiiodlukaPokrajine o osnivawu VANU bila progla{ena protivustavnom, ondabiVANUprestaladapostoji. bi Zakona o nadle`nostima APV, anticipiraju}i i slede}u odlukuUstavnogsudakojajevezanazaStatut.Tojesteracionalanpotez,alionne}eotklonitipravnunesigurnostkojajenastala poni{tavawem odredbi Zakona o nadle`nostima. Niti Pokrajina to uop{te mo`e da re{i,po{toseradiorepubli~kim zakonima. Mene zabriwava to{touovomperiodunijeu~iwennikorakdaseizmeniZakon onadle`nostimatakodaseupodobisashvatawimaUstavnogsuda.Naime,mnogeodredbetogZakonasuprestaledava`e,nezato {to je nadle`nost Vojvodine u nekoj oblasti protivustavna, ve}jeosporenna~innakojijeto bilozakonskiformulisano.

nije dobro za funkcionisawe ukupnogpravnogsistema. Istovremeno,postojeproblemi i oko utvr|ivawa pokrajinske imovine, {to je isto veoma va`an element autonomije. Zakonjedonet2011.godine,alinije doneta uredba kojom je trebalodasedefini{ujo{nekenepokretnosti koje bi trebalo da pre|u u vlasni{tvo Pokrajine. Tako|e, u slu~aju mnogih predmetaukojimajeAPVpokrenula proces utvr|ivawa pokrajinske imovine, postoje zastoji. A najkrupnijiproblemjeutome{to ve} pet godina imamo protivustavnostawejernisudefinisaniizvorniprihodiVojvodine. l Do kraja godine i Statut APV bi}e na testu ustavnosti

pred USS. [ta }e se de{avati u tom slu~aju, s obzirom da se pretpostavqa da }e i u tom propisu biti osporene iste odredbe kao u Zakonu? –O~iglednojeda}emoimati sli~nu situaciju kao sa Zakonom. Neke odredbe Statuta }e prestati da va`e, ali to ne}e zna~itiautomatskiida}ebiti politi~ke voqe da se takvo shvataweUstavnogsudapreto~i unoveodredbe.Abeztoga,ima}emonezavr{enupri~u.Pravni sistem }e funkcinisati, ali svakakouzve}epote{ko}eiodre|enepravnepraznine. l Mo`e li se u kontekstu osprovawa dela nadle`nosti APV videti i aktuelna inicijativa Pokreta Dveri za ukidawe vojvo|anske aut nomije, ili smatrate da je re~ o izolovanoj ideji marginalne politi~ke grupacije? – S obzirom da je re~ o vanparlamentarnojpoliti~kojgrupaciji, mo`e se re}i da je ona marginalnaupoliti~kom`ivotu. Me|utim, smatram da je ta idejaekstremnaidaonauvelikojmerivre|agra|aneVojvodineiwihovaose}awa,alivre|a iuspomenenamnogepojedincei wihoveidejeizalagawa.Nakon dugovremenanapoliti~kojsceniimamoakterekojisenaovakav na~in bave pitawem Vojvodine,zagovaraju}ijednoprotivustavnore{ewe,jertra`erevizijuustavnogsistema.To,naravno,nijezabraweno,nitijekrivi~nodelo.Kao{tonekomo`e zagovarati da Kosovo ne treba da bude u sastavu Srbije, pa ni Vojvodinaeventualno,ili,pak, mo`e zagovarati smrtnu kaznu. Ipak,takveidejeuovomtrenutku, ukqu~uju}i i ukidawe autonomije Vojvodine, grubo kr{e postoje}a ustavna na~ela. Jer, Vojvodinaiwenaautonomijajeste u temequ i sada{weg ustavnog sistema Srbije, ali i svih prethodnihsistemauproteklih 70godina.

REAGOVAWA NA TROJNI SASTANAK DA^I] - TA^I - E[TON

Korakkanormalizaciji Predsednik Instituta za region Dunava i centralne Evrope ErhardBusekoceniojeuBeogradu da je trilateralni sastanak srpskogikosovskogpremijera,Ivice Da~i}aiHa{imaTa~ija,savisokom predstavnicom EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{tonpozitivansignalunastavkudijalogaBeogradaiPri{tine, alidajetoproceskoji}etrajati dugo.“Tojevrlopozitivno,ali}e dugo trajati. Optimisti~an sam, aliugranicama,zato{tojetobio dugotrajan konflikt, a da bi se prevazi{litakvidugotrajnisukobipotrebnojemnogovremena”,rekaojebiv{ikoordinatorPaktaza stabiinost jugoisto~ne Evrope u izjavi novinarima na marginama skupa o pomirewu, toleranciji i sigurnostiqudinaBalkanu,uorganizaciji Evropskog centra za mirirazvoj.Busekjeoceniodamodel dve Nema~ke posle Drugog svetskogratanijemogu}eprimeniti u slu~aju Kosova, zbog potpuno razli~itih uslova u kojima se nalazi severozapadni deo Kosova u odnosunanekada{wuisto~nuNema~ku. Predsednik op{tine Bujanovac NagipArifipozdraviojeuizjavi FoNetudirektnekontaktepremijeraSrbijeIviceDa~i}aipremijera Kosova Ha{ima Ta~ija i naglasiodajeinteresgra|anaiSr-

bijeiKosovaono{tovodinormalizaciji odnosa. Naglasio je da gra|ani Bujanovca “sna`no podr`avaju nastavak dijaloga i normalizaciju odnosa. Sem re{avawa problema koje imaju Albanci u Pre{evskoj dolini, normalizacijaodnosabimnogozna~ilaiuekonomskomsmislu”.

ke”.Susretsrpskogikosovskog premijeraozna~avapo~etakpoliti~kog dijaloga, ali sastanak je obele`ila diskrecija koja je netipi~na za istorijske doga|aje, oceniojeuautorskomtekstuglavni urednik “Koha ditore” Agron Bajrami. “Ukoliko Ta~i nastavi kao do sada, bez plana i dr`avne

Ta~i: Dvojno dr`avqanstvo Kosovskimedijislo`nisuuocenidajesusretIviceDa~i}ai Ha{imaTa~ijauBriselubioistorijski.PremapisawulistaZeri,po{tojeDa~i}rekaokakojeKosovowegovokolikoiTa~ijevo,Ta~ijeizjaviodajepredvi|enamogu}nostdvojnogdr`avqanstva Srba na Kosovu, prenosi Sektor za informacije UNMIK. “Posleodvojenihsastanaka,predsedavalasamzajedni~komsastankuumojojkancelarijikojijeprotekaoudobrojikonstruktivnoj atmosferi.Dogovorilismosedanastavimodijalogonormalizacijiodnosaizme|udvestrane,kojesuseslo`iledaradezajedno. Uskoro}emoseponovosastati”,prenosiZerire~iKetrinE{ton, visoke predstavnice EU za spoqnu politiku i bezbednost. Koha Ditore,nazivaju}isastanakDa~i}aiTa~ijaistorijskim,isti~e dajesusretprotekaobezTVsnimka,~aknifotografija,kakobi biloomogu}eno“liderimaKosovaiSrbijelak{esuo~avawesadelomjavnogmwewakojenaovajsastanaknegledasasimpatijama”. Pri{tinskimedijiocewujuda jesusretIviceDa~i}aiHa{ima Ta~ijauBriselubioistorijski,a dajepredkosovskimvlastimasumornaperspektivaukolikoTa~ikakoka`u-nebudevodiora~unao “nacionalnim interesima” i “nastavistendencijomda~iniustup-

Dolazi Hejg, uskoro i Amerikanci Da~i}jepotvrdioda}eSrbijuslede}esedmiceposetitiministar spoqnihposlovaVelikeBritanijeVilijamHejginajavioskoruposetuameri~kihzvani~nikaBeogradu.OnjerekaodajeHejgovdolazak “veomapozitivanzaSrbiju”inajavioda}esa{efomForinofisa izme|uostalograzgovaratiiode{avawimanautakmiciuKru{evcu. Da~i}jetako|enajavioiskoruposetuameri~kihzvani~nikaSrbiji, alinijepreciziraookomejere~.Kakosuranijeprenelipojedini medijiuregionu,Beogradbidokrajamesecamogladaposetiiameri~kadr`avnasekretarkaHilariKlinton.“Svejetorezultatiposledica poteza koje Vlada povla~i na planu evropskih integracija. OnikojigovoredasuodnosisaEUukrizi,zaboravqajudaodnosiSrbijeiUnijenikadnisubiliboqi”,istakaojeDa~i}.

strategije,beznacionalnihinteresa i insistirawa na primeni unapred postavqenih uslova, bez dnevnogredaitendencijeda~ini beskona~ne ustupke, na{a perspektiva je veoma sumorna”, zakqu~iojeBajrami. [efposlani~kogklubasocijalistaBrankoRu`i}smatradaSrbija,akoseodwetra`idapercipira kosovsku realnost, tako|e mo`edazahtevadaserealnostna severuKosovatretiranadruga~iji na~in. “Sever i jug Pokrajine totalno su dve odvojene sredine u politi~kom, ekonomskom, sociolo{komibilokomdrugomsmislu i zato tu realnost treba uvesti u neki poseban status”, rekao je Ru`i}Tanjugu.Ru`i}jeoceniodabi trebalo razgovarati o funkcionalnoj eksteritorijalnosti SPC, statusu srpskih enklava, obrazovnomsistemu,primarnojzdravstve-

noj za{titi, jer je sve to na neki na~inpovezanosaBeogradom.“Taj proces jeste paralelan sa evropskim integracijama. U jednom momentu,dalizatri,petilisedam godina,tadvakoloseka}esenegde ukrstitiimislimdadotadaimamosasvimdovoqnovremenadaizna|emore{ewekojene}euru{tii na{edostojanstvoniti}eimpliciratibilokakvopriznawetakozvanedr`aveKosovo”,zakqu~ioje Ru`i}.

„A s kim da razgovaram?” Da~i}je,gostuju}isino}na B92, ponovio da je vreme za istorijskidogovorSrbaiAlbanaca. „Danas razne stranke reaguju i spo~itavaju mi da je Ha{imTa~inasrpskojpoternici.Pabiojenapoternicii HavijerSolanakadajedolazio u Beograd, pa {to nije uhap{en,abilisui[irak,Klinton, Medlin Olbrajt... Uostalom, s kim da razgovaramo o Kosovu?SaSejdomBajramovi}em?PadaseSejdodolepita, nebismonirazgovarali”,izjaviojeDa~i}. Direktor vladine kancelarije za KiM Aleksandar Vulin rekao je u Kraqevu da Srbija nije zadovoqna pregovara~ima koji }e predstavqati privremene institucijenaKiM,alidanatonemo`edauti~e.“Znamodamoramoda pregovaramo,alitonijesamomorawe,miiho}emodapregovaramo dabismodo{lidotrajnog,odr`ivog i, verujemo, pravednog, re{ewa. Ne}emo dozvoliti da izbor pregovara~abuderazlogdapregovoranebudeidasebilo{talo{e desiSrbimanaprostoruKiMpod opravdawem da Srbija ne{to ne}e”,rekaojeVulin.


nedeqa21.oktobar2012.

c m y

dnevnik

USTAVNOGIUPRAVNOGPRAVA

KARMA KOMA

APVvre|agra|ane

Ne smemo da zaboravimo da je zagovornika nasilnog re{evawa „jugoslovenskog pitawa”, ili „srpskog pitawa” u Jugoslaviji, ili, pak, „kosovskog pitawa”, odnosno wihovi ideolozi, bilo i me|u poznatim ovda{wim intelektualcima l Kolikopodr{kainicijativi Dveri od strane odre|enih akademika, koji su dominirali u javnosti tokom 90-tih godina, tu ideju ~ine opasnijom? – Mi ne smemo da zaboravimo da je zagovornika nasilnog re{evawa „jugoslovenskog pitawa”, ili „srpskog pitawa” u Jugoslaviji, ili, pak, „kosovskog pitawa”, odnosno wihovi ideolozi, bilo i me|u poznatim ovda{wim intelektualcima. Mnogi od wih zalagali su se za odre|ena re{ewa, ali su te ideje do`ivele potpuni krah i dokazale se kao ne{to {to je u ogromnoj meri {tetilo napretku Srbije svakom pogledu. Ali, izgleda da je to {to smo tek ne{to vi{e od decenije proveli u miru

3

dovoqno da mnogi zaborave koliko su opasne takve ideje, tako da i danas ideolozi politike koja je obele`ila devedesete ponovo dobijaju odre|enu ulogu. l Viditelivezuizme|utakvihidejaija~awa{ovinizma udru{tvu,ana{tajeVojvodina posebno osetqiva, koje se potvrdilo i nedavnim incidentom na fudbalskoj utakmiciuKru{evcu? – Vojvodina je izrazito multietni~ka i multikulturalna sredina u kojoj svaka zajednica treba da razvija svoj identitet i ~uva svoju tradiciju. I ba{ zato vojvo|anska autonomija jeste i garant da se ovako {arolika zajednica o~uva kao stabilna. A takav su`ivot u Vojvodini zahteva specifi~no

INTERVJU

politi~ko i pravno okru`ewe. Vojvodina nije ideja koja je suprotna o~uvawu nacionalnog identiteta. Pokrajinska autonomija je zapravo okvir koji omogu}ava da se ti identiteti ne razvijaju u pravcu iskqu~ivosti i izolacije tih zajednica, nego u pravcu o~uvawa i razvoja tako da se ne ugro`ava drugi. Zato je Vojvodina posebno osetqiva na svaki {ovi nizam i na svaku iskqu~ivost. Ako se dovodi u pitawe taj okvir koji je zajedni~ki za sve, onda neminovno po~iwe borba za dominaciju. A kqu~na re~ za Vojvodinu je ravnopravnost, a ne dominantnost. I to je kao vrednost izra`eno u Statutu Vojvodine, koji je time kohezioni element koji ja~a ovo dru{tvo. I svako nametawe, dominacija, iskqu~ivost, mr`wa – i kada, kao kod ovog incidenta u Kru{evcu, nemaju direktne veze s odnosima izme|u zajednica u Vojvodini – ipak {aqu poruke o iskqu~ivosti. A one u Vojvodini uvek ra|aju ne`eqene efekte. n BrankaDragovi}Savi}

Majski yak u jesewoj Srbiji

T

ako vam je to u zemqi gde prole}e ima naviku du, niti se izborna da kasni (a nekad nikad ni ne stigne): evo ve} kra|a tako dokazuje. i jeseni a mi jo{ raspetqavamo majska posla. Mo`da Napredni to i Naro~ito ona koja su zapetqali oni koji otkad u javne znaju, ali znamo mi nom i politi~kom smislu postoje ni{ta drugo ni ne koji smo imali posla s rade nego petqaju i zapetqavaju na{e `ivote. pravom, Milo{evi}eOnomad, u maju, mnogo se – mo`da }ete se setiti, vom izbornom kra|om a mo`da i ne}ete – govorilo o jednom yaku prona|e- iz 1996, a i posle. Nije on tada cimao yakove okolo, nom u Pan~evu. Nije to bio yak krompira ili makar nego radio ozbiqne kriminalne radwe. le}e pa da se gladni nahrane, no je bio yak glasa~kih Kako god bilo, ono {to je iole prisebnoj pameti listi}a, misteriozno nestanulih s nekog glasa~kog jo{ od maja jasno, sada je i pravno potvr|eno. Tu`imesta, i osvanulih u {tabu stranke koja se prozvala la{tvo u Pan~evu odbacilo je prijave zbog izborne Naprednom. Pomalo nestvaran prizor, kao slon u sokra|e via yakovi, jer ne samo da nije imalo nikakve bi, ali yak je bio stvaran, listi}i su tako|e bili dokaze koji bi to potkrepqivali, nego je i napomenustvarni. Jedino {to je patilo od vi{ka nestvarnolo kako nema logike da neko kra|om yakova sa izborsti bila je pri~a koja ih je pratila: da je to, naime, nim materijalom koji je ve} pro{ao kroz celu podokaz Velike Izborne Kra|e, kojom eto zli re`im trebnu proceduru mo`e bilo kako da uti~e na rezulpoku{ava da spre~i wihovu naprednu pobedu i budu- tat izbora. To je kao da naknadno poku{ate da pro}e napredno unapre|ivawe Srbije. menite sadr`aj od{tampanih, pro~itanih pa ve} i u I ne samo taj yak: osvanuo bi gdegde jo{ poneki, kontejner ba~enih ju~era{wih novina – nema od toga misteriozno maznut iz kontejnera ili ko zna otavajde, gotovo je, pi{e {to pi{e. Razum nam govori kle. A {to je trebalo poslu`iti – i bogme je i poslu - da }e sli~no pro}i i druge prijave ove vrste, jer je `ilo – kao mote{ko videti kabilizacijski ko bi druga~ije Na kraju se u drugom krugu i posle drugog kruga poziv mogu}im mogle da pro|u. stvar obr nu la ne na po sled wem me stu i za rad ove glasa~ima, oseOsim da ba{ li~presne la`i, kojom su mnogi naivni, neuki i u tqivim na neno onaj melodrapravdu, pra}en mati~ni Vu~i} izborne procedure neupu}eni oberu~ke invazijom is Aleksandar zapovu~eni za nos forsirane mosedne na mesto ralne panike, {efa tu`ila potresno drhturavim glasom Vu~i} Aleksandra dra{tva; zapravo, ~ak ni onda nije sigurno da bi na{ao matizovane, o „pokradenim izborima“. Na kraju se u dovoqno onih koji bi u tome u~estvovali. drugom krugu i posle drugog kruga stvar obrnula ka[ta sve ovo zna~i za nas danas, za ovu jesewu Srko se obrnula, ne na posledwem mestu i zarad ove biju, takvu kakva je? Najpre to da je okosnica majske presne, a opet i trivijalne la`i, kojom su mnogi napravedni~ko-kalimerovske kampawe pobednika bila ivni, neuki i u izborne procedure neupu}eni oberu~- zasanovana na goloj, presnoj i o~igledno sasvim sveke povu~eni za nos. Rezultat te la`i je i ova Srbija snoj la`i. Svesnoj, jer nije da su oni ba{ tolike neu kojoj se budimo svakog jeseweg jutra, jesewa Srbija znalice u stvarima izbornim, nego samo nisu gadqikoja kao da se sprema za duboko zamrzavawe koje joj vi i nikakav im, makar i najrudimentarniji moral sledi. Ko do~eka prole}e, pri~a}e. A prole}e, rekoh, nije smetao da se poslu`e jednom ispraznom, ali ume ovde ponekad i da izostane. efektnom nisko{}u. Ako je tako, a tako je, to zna~i [ta je, dakle, bio problem s tim yakom pan~eva~da je la` koja je i pravno i moralno i elementarno kim, ako i sam ka`em da je bio stvaran? Pa, ni{ta logi~ki raskrinkana i pora`ena, politi~ki ipak poosim ~iwenice da se radilo tek o bezna~ajnoj hrpi bedila – jer u politici je pobeda osvojiti ili zadrstarog papira, koja je prestala da bude zakonom za`ati vlast. {ti}eni „izborni materijal“ onog trenutka kad su Toga se vaqa setiti svaki, ba{ svaki put kad visvi glasovi izbrojani, zapisnik na~iwen i potpisan dite i ~ujete te qude, sve zajedno i svakog od wih pood svih ~lanova izborne komisije – dakle, i onih Najedina~no: radi se zapravo o {ibicarima, samo na prednih. Tog trenutka je sadr`aj tog yaka postao vi{em, dr`avnom nivou. [ibicaru od zanata mo`eirelevantan za izborni proces, jer je i glasawe i te priznati izvesnu zanatsku ve{tinu kad koga uspebrojawe zavr{eno i overeno. I da ste li~no prona{no opeqe{i, ali ni{ta osim tog tu`nog zanata on {li i sakupili hiqadu takvih yakova, ne biste s wizapravo nema. To je naposletku ipak jedna ni`erama mogli ni{ta osim da se slikate za „uspomenu na zredna uli~na pojava, i sve {to radi, nu`no radi na dugo se}awe“, {to bi rekao jedan pesni~ki huncut petom nivou, jer drugog i nema, za drugi ni ne zna. n TeofilPan~i} trovgradski i novosadski. Niti se tako izbori kra-

PETARMILETI],POTPREDSEDNIKSKUP[TINEKOSOVA

Lakojesrbovati izdaqine oslanici Srpske liberalne stranke glasali su u ~etvrtak u kosovskom parlamentu za rezoluciju kojom se podr`ava proces normalizacije odnosa Kosova i Srbije, kao dve nezavisne i suverene dr`ave. Po re~ima potpredsednika Skup{tine Kosova iz SLS Petra Mileti}a, odluka da se podr`i rezolucija doneta je na temequ ~iwenice da je iluzorno o~ekivati da Pri{tina i Beograd odustanu od svojih „statusnih stavova”: Pri{tina da je Kosovo nezavisna dr`ava, a Beograd da je Kosovo sastavni deo Srbije. – Svesno smo preuzeli rizik da glasamo za rezoluciju u kojoj se govori o normalizaciji odnosa dveju nezavisnih dr`ava, jer to {to i Beograd i Pri{tina imaju veoma tvrde stavove po pitawu statusa Kosova ne sme da bude prepreka za nastavak dija loga. Uostalom, {ta je alterna tiva: situacija jo{ zategnutija nego danas. Lako je biti „patri ota” i srbovati iz ugodne pozi cije, kada nemate nikakvu odgovornost prema qudima koji dole `ive. Na{ je stav stoga bio da po svaku cenu idemo ka relaksaciji odnosa Beograda i Pri{tine, jer samo to mo`e doprineti lak{em `ivotu kosovskih Srba – obja{wava Mileti} za „Dnev nik”. l Kakojesrpskajavnostna Kosovu reagovala na va{e glasawezarezoluciju? – Kao i kada je u pitawu rea lan `ivot srpske zajednice na Kosovu, tako i u ovom slu~aju imate „dve javnosti” - severno i ju`no od Ibra. Sa severa narav-

P

no da sti`u te{ke re~i, dok su Srbi koji `ive „ispod” Ibra svesni realnog stawa na terenu, odnosno svakodnevno se sre}u sa svim prerogativima koje Kosovo ~ini ili ne ~ini nezavisnom dr`avom. I oni shvataju da je boqe da negativan odijum zbog glasawa za rezoluciju na sebe prime wihovi politi~ki predstavnici, a da „posledice” budu da se kroz nastavak dijaloga ko na~no re{e pitawa struje, telefona, prelaza... odnosno svih ili bar ve}ine prakti~nih tema koje ih mu~e u svakodnevnom `i-

– Ne insistiramo na tome, ve} nudimo pomo}. Naprosto, ukazujemo na to da bi bilo dobro da kosovski Srbi budu deo pregovara~kog procesa, da li direktno, za stolom, ili kroz neku savetodavnu ulogu, ili }e se na}i neko tre}e re{ewe, svejedno. Ali iskustvo iz proteklog dijaloga pokazalo je da to {to su kosovski Srbi zaobi|eni za posledicu ima ~iwenicu da neki od postignutih dogovora jo{ uvek nisu implementirani. Jer, da su barem konsultovani, odmah bi ukazali da neka ispregovarana

Nijebitno~ijajezna~kave}a l O~ekujetelisada,nakonsastankaDa~i}aiTa~ijada }edelombitirelaksiranaipozicijaSrbakojiu~estvuju ukosovskiminstitucijama? – Ne verujem da posle samo jednog wihovog sastanka mo`e da do|e do nekih zna~ajnijih promena, niti do poboq{awa polo`a ja srpske zajednice na Kosovu, niti do pomerawa ka normalizaciji odnosa Beograda i Pri{tine. Me|utim, itekako ohrabruje to {to su se dvojica premijera dogovorili da }e ponovo razgova rati, i to je zapravo najkonkretniji benefit od wihovog briselskog susreta. I stoga je potpuno neva`no da li su se rukovali, ~ija je zna~ka bila ve}a i ko je kome {ta skresao u brk. Kqu~no je {ta }e proizilaziti iz wihovih susreta i kakvu }e konkretnu korist od toga imati qudi na terenu, odnosno ho}e li se zaista i}i u pravcu normalizacije odnosa Srbije i Kosova, kako god se to „statusno” posmatralo. votu. A pitawe statusa Kosova, to odavno znamo i mi i oni, nije u rukama ni Pri{tine ni Beo grada, ve} najmo}nijih dr`ava sveta. l Predlo`ili ste da predstavnici Srba u kosovskiminstitucijamabududeo pregovara~kog procesa. Da lijetorealno?

re{ewa ili nisu realna, ilu su veoma, veoma te{ko sprovodqiva na terenu. l Vlada Srbije donela je odluku da se preduzmu „zakonske mere” prema svima koji pored plata iz buyeta Srbije ostvaruju zarade i drugaprimawaiukosovskim institucijama?

– Ako je to jedina reakcija dr`ave na otkri}a emisije „Insajder” o malverzacijama na Kosovu za koje smo mi odavno znali onda je neprimerena. Ne mislim da je ovde najve}i greh to {to je neki nastavnik ili medicinski radnik koji je odlu~io da sa porodicom ostane na Kosovu, primao dve plate. A na tom obi~nom svetu }e se kola slomiti, iako bi mnogo boqe bilo da se vidi gde su oti{li ti silni zloupotrebqeni milioni evra. l Ivika`etedasteznali za te silne zloupotrebe. Zbog~egase}utalo? – Mo`da jesmo pogre{ili, ali nas koji u~estvujemo u kosovskim institucijama odavno su proglasili izdajnicima, pogotovo ti krugovi koji su debelo omastili brke, pa smo cenili da bi svako na{e reagovawe u tom pravcu pre predstavqalo dolivawe uqe na vatru, no {to bi pomoglo. Istovremeno smo se, naravno, nadali da }e Srbija kona~no tom „patriotskom lopovluku” stati na put. Na`alost, tragedija je {to umesto nadle`nih organa kojima je to u opisu posla, istragu moraju da vode novinari. l Kako gledate na poruke koje dolaze iz Beograda da biSrbijazbogKosovamogla danapustievropskiput? – Pla{im se da Beograd ili nije u stawu ili ne `eli da re{i sve one nagomilane probleme koji su neophodni za nastavak evrointegracija, pa je najlak{e re}i: mi ne}emo u Evropu jer nas tera da se odreknemo Kosova. U posledwe vreme sam u~estvovao na nekoliko me|u-

narodnih foruma i ni jedan predstavnik EU nije to tra`io, pa ~ak ni pomenuo. Od Srbije se, me|utim, tra`i da kona~no po~ne da ure|uje dr`avu po evropskim standardima, od pravosu|a do po{tovawa qudskih prava. Na`alost, po{to ba{ to ne ide od ruke zvani~nicima u Beogradu, onda im je najlak{e sve prebaciti na kosovski teren. A to je potpuno pogre{no. Jer, Srbima na Kosovu mo`e da pomogne samo jaka Srbija koja je ~lanica EU, a ne ovako slaba Srbija unutar koje politi~ke elite manipuli{u ose}awima gra|ana vezanim za Kosovo iskqu~ivo zarad podizawe vlastitog rejtinga. I ni{ta vi{e. l Srpski dr`avni vrh najavio je platformu za Kosovo,kojasetemeqinaponudi Albancima u smislu „vi{e od autonomije, mawe od nezavisnosti”? – Najpre, bojim se da se sa ponudama tipa Ju`nog Tirola ili

Olandskih ostrva, ba{ kao i sa onom idejom Ivice Da~i}a o podeli Kosova, zakasnilo najmawe deceniju i kusur. Sada, toliko godina nakon intervencije NATO i po{to je Kosovo proglasilo nezavisnost koju je u me|uvremenu priznao veliki broj dr`ava me|u kojima i ve}ina ~lanica EU, sumwam da }e ponuda iz Beograda nai}i na plodno tlo. I to ne samo u Pri{tini, nego pre svega u me|unarodnoj zajednici. Me|utim, pozdravqam inicijativu da Srbija napokon iza|e sa nekim konkretnim predlogom za re{ewe kosovskog pitawa, a ne da stalno bude ta koja ne{to odbija. Naravno, najva`nije je da rezultat ne bude samo jo{ jedna u ni zu re zo lu ci ja usvo je nih u Skup{tini, koje su li~ile kao jaje jajetu a na kraju nisu ni{ta zna~ile. I da predlog bude realan, jer nerealan spisak `eqa diskredituje i predlog i predlaga~a. n MiroslavStaji}


4

dnevnik

nedeqa21.oktobar2012.

T E M A  „ D N E V N I K A ” :  UZEMQISRBIJI

Trebanam edna od brojnih, ako ne i mi {to ih imamo), nego zato privrednici koji `ive na svom najve}a falinka srpske po{to jednostavno razmi{qaju: gazdinstvu na selu. Da se razuqoprivrede je wena zemqi - ako se ne obra|uje nije poqomemo, to nisu sada{wi vlasnici privatizovanih preduze}a koji {na politika, jer joj se lo{e gaprivredno, za{to bi ga uop{te su to postali kroz proces tranzdovawe wivama decenijama zvali poqoprivredno zemqiobija o glavu. A za razliku od {te? Kako god, na{e neobra|e - zicije. To su vlasnici porodi~nih gazdinstava koji se profe Srbije, za zemqe Evropske unije ne wive samo su jedan, i to mawi sionalno bave poqoprivredom. upravo je zemqi{na politika segment, problema zvanog – poTakvi su uporedivi s evropskim osetqivo pitawe na kojem po~ivr{no vo|ewe zemqi{ne polifarmerima i oni treba da nose va celokupan agrar. Tim putem tike. teret uspe{ne poqoprivrede. krenula je i Hrvatska koja, sve– Zemqi{na politika je Po mi{qewu na{eg sagovor sna katastrofalnih rezultata osnova svake agrarne politike, nika, Srbija pre svega treba da vo|ewa poqoprivrede u posledjer ako nemate zemqi{nu poliosnuje fond ili agenciju za powe dve decenije, po~iwe veliku tiku nemate ni agrarnu politiqoprivredno zemqi{te koji nezemqi{nu reformu. Novina }e ku – isti~e u razgovoru za }e zavisiti do voqe ministra, kod Hrvata biti mnogo: sve kon„Dnevnik“ sekretar Udru`ewa ali }e biti pod konce u rukama ima}e trolom Vlade i izabraAgencija za poqopriNa{a zemqi{na politika svodi se na nih predstavnika povredno zemqi{te, a izdavawe dr`avnog zemqi{ta u zakup qoprivrednika. Ta inmoto suseda je da i oni, stitucija, veli Bugakao svaka ure|ena zea ne bavi se najva`nijim pitawem: rin, imala bi zadatak mqa EU, imaju mehanikako obezbediti promenu vlasni~ke da brine o vo|ewu zezam kontrole vlasnistruk tu re od onih ko ji na pu {ta ju mqi{ne politike u {tva nad poqoprivredpoqoprivredu u korist onih koji Srbiji koja }e biti denim zemqi{tem. finisana zakonom o Kakva je situacija imaju {ansu da se nose sa izazovima poqoprivrednom zekod nas? Ovih dana, reotvorenog tr`i{ta mqi{tu. cimo, digla se pra{ina – Ona treba naro~ioko wiva koje se ne obto da uparuje svu ponudu i pora|uju i za koje je ministar fi - poqoprivrede, prehrambene innansija i privrede Mla|an Dindustrije i vodoprivrede Pri- `eqnu tra`wu na tr`i{tu poqoprivrednog zemqi{ta, te da ki} na{ao re{ewe – da }e vlavredne komore Vojvodine \or|e snici koji se tako odnose prema Bugarin. – Na{a zemqi{na po - podr`ava kupovinu poqoprivrednog zemqi{ta, i to hipote svom zemqi{tu morati da plate litika svodi se na izdavawe drkarnim kreditima odobrenim porez. Ispostavilo se, me|utim, `avnog zemqi{ta u zakup a ne od strane razvojne i poslovnih da uop{te ni ne znamo ta~no kobavi se najva`nijim pitawem: banaka, tako {to }e regresiraliko imamo takvih oranica, pa kako obezbediti promenu vlati kamate na dugoro~ne kredite. ~as ka`emo da imamo 300.000, sni~ke strukture nad poqopri~as 600.000 hektara... Evropska vrednim zemqi{tem od onih ko - Tako|e, da garantuje otplatu kredita mladih obrazovanih unija, recimo, i nema kategoriju ji napu{taju poqoprivredu, a to farmera ako su kupqeno zemqineobra|enog poqoprivrednog su starci, nedovoqno konkuret{te stavili pod hipoteku te inzemqi{ta, nego samo kori{}e - ni proizvo|a~i... u korist onih stitucije. Posao bi joj bio i da nog poqoprivrednog zemqi{ta koji imaju {ansu da se nose sa kupuje poqoprivredno zemqi(UAA – Utilized Agricultural Area) izazovima otvorenog tr`i{ta {te za koje trenutno ne postoji ne zato {to nemaju livada i papoqoprivrednih proizvoda, to {waka koji se ne obra|uju (kao i jest mladi, obrazovani poqo - plate`no sposobna tra`wa, od-

J

INT ERV U: DrNEBOJ[APOPOV,SOCIOLOG,GLAVNIUREDNIK„REPUBLIKE”

Nijedovoqnamajica „Ua,fa{izam” P

orast evropskepticizma u zemqi Srbiji, barem ako je suditi po istra`ivawima javnog mnewa, kao i otvo rene poruke iz vrha vlasti da }emo napustiti put u EU ukoliko budemo morali da biramo „Kosovo ili Evropa”, ne predstavqaju nikakvo iznena|ewe za dr Neboj{u Popova, uglednog sociologa, glavnog urednika „Republike”, svojevremeno osniva~a prve demokratske politi~ke organizacije u SFRJ – Udru`ewa za jugoslovensku demokratsku inicijativu (UJ DI) – a kasnije i ~lana Glavnog odbora Gra|anskog saveza. Po wegovim re~ima, s jedne strane treba imati u vidu ~iwenicu da gra|ani zapravo i nemaju pun uvid u to {ta zaista ho}e Evropa, odnosno da li i{ta zna~ajno ho}e s nama, ovakvim kakvi smo. – S druge strane, ako bismo eksplicitno tvrdili da je ono ~uveno „I Kosovo i Evropa” iskqu~ivo i samo puka mantra, ogre{ili bismo se o istorijske ~iwenice i okolnosti. Jer, za tvrdo jezgro srpskog nacionalnog bloka u pri~i o Kosovu nema kontrastrira wa. Oni iskreno misle da jedino {to u ideolo{kom pa i politi~kom smislu mogu da kontroli{u jeste taj kosovski mit. I zato mo-

l Za{tojetaidejapropala? – Konsenzus je izostao, onda je Zoran \in|i} ubijen, da bi na kraju 2006. predstavnici i vlasti i opozicije, uz podr{ku Crkve, doku~ili kako bi kroz ustavnu preambulu mogli da „re{e” pitawe Kosova. I na jednom krajwe problemati~nom referendumu donet je novi ustav s tom famoznom preambulom, iako svako trezven i razborit zna da je preambula tek ideolo{ka deklaracija bez realnih posledica po konstituciju dr`ave. U svakom slu~aju, mi smo ostali zarobqeni u kolote~ini koju profesor Aleksandar Molnar naziva cirkularnom revolucijom. Dakle, revolucijom koja mo`e beskona~o trajati a da ne konstitui{e dr`avu. Takve revolucije su fa{izam, nacizam, staqinizam i ova na{a varijanta, koju ipak ne treba u`urbano svrstavati u neku od tih fijoka. Me|utim, ostaje ~iwenica da kada ne konstitui{ete dr`avu na zdravim osnovama, onda vam se sve svodi na konfrontaciju sa „neprijateqskim okru`ewem”. I to je kod nas slu~aj. l Mislite li da je Da~i} sposobandapregovarasTa~ijemidaipaknapravinekiiskorak?

Vu~i}uni{taneverujem l Da li biste verovali Aleksandru Vu~i}u kada bi, zbog sumwedajeupletenunekuaferu,uhapsioinekogsvog,odkojegmu~akiopstanakVladezavisi;recimo,VelimiraIli}a? – Ni{ta ja Vu~i}u ne verujem. Onome ko vodi borbu protiv korupcije poverovao bih samo u jednom slu~aju: da ta~no ka`e koje }e institucionalne i normativne osnove korupcije da promeni kroz reformu sistema. Ali niko o tome ni{ta ne govori, ve} se samo ispaquju parole o „neprestanoj borbi protiv korupcije do posledwe kapi krvi”, i hapsi se ad hok ili, kao u slu~aju zrewaninske „Jugoremedije”, potpuno suprotno svakom zakonu i pravdi. `emo unazad godinama da pratimo Kosovo kao simbol u nacionalnoj ideologiji, u politici, u socijalnoj i privrednoj realnosti... Uostalom, otuda i ona ~uvena parola “Kosovo, najskupqa srpska re~”. Druga je stvar {to tu ve} potpuno klizimo van racionalnih okvira razmi{qawa – obja{wava dr Popov. l Zna~i li to da }e krajwi rezultat  biti ’ni Kosovo ni Evropa’? – Svojevremeno je za nas u UJ DI-ju re{ewe za nacionalne kon flikte u SFRJ, pa tako i za kon flikt Srba i Albanaca, bio u de mokratskom preure|ewu Jugosla vije. Umesto toga, dobili smo kr vave ratove. Kasnije se DOS u svom „ugovoru s narodom”, obave zao da }e „raditi na otklawawu ustavnog haosa” u Srbiji i na~el no je prihva}ena ideja da se uspo stavi dru{tveni konsenzus o pravqewu temeqa i okvira za konsti tucionalnu, istinski demokrat sku dr`avu. Kqu~ je bio u raspisi vawu izbora za ustavotvornu skup {tinu, koja bi donela novi ustav, nedvosmisleno proevropski. Tim ustavom bi, izme|u ostalog, bilo regulisano i pitawe Kosova, uz priznawe protektorata me|unarodne zajednice i izno{ewe ja snog opredeqewa za zajedni~ku evropsku budu}nost svih gra|ana regiona.

– Nama koji i danas `ivimo u ovoj zemqi nije nikakav problem da se prisetimo iz ~ijeg je {iwela proistekao Da~i} - Slobodana Milo{evi}a - i da shvatimo da aktuelni premijer i ne mo`e da dobaci puno daqe od onoga dokle je dobacivao wegov u~iteq. Ba{ kao {to ni onaj drugi {iwel, [e{eqev, nije mogao poroditi i{ta bitno druga~ije od Vu~i}a i Nikoli}a. I, eto, oni su danas glavni akteri ovih na{ih antagonizama i kolaboracija, te farsi~ne politike tobo`wih dijaloga, a zapra vo jedne va{arske la`e. Razlika u odnosu na Milo{evi}a je {to je taj najpre pregovarao, da bi onda sve uprskao, a ovi danas prskaju na svakom koraku. l Strahujete li od fa{izacijesrpskogdru{tva? – Ne strahujem. Vidim je. Ima je svugde. Ali strahujem od estrad nog reagovawa na tu fa{izaciju, strahujem od {irewa du{evne ku ge. U totalitarnim sistemima, ali i u sistemima gde vladaju ve liko siroma{tvo i veliko bezna |e, ~ovek postaje bespogovorno poslu{an prema svakoj mo}i, sva koj vlasti. A kada tome dodate ge slo „ne}u da znam”, kada i gra|ani i mediji `mure pred su{tinom svega onoga {to im se de{ava, do bija se ta du{evna kuga, koju je sa velikom intelektualnom i moral nom snagom opisao Vilhelm Rajh u

kwizi „Slu{aj, mali ~ove~e”. U svakom slu~aju, odgovor na tu fa{izaciju vidim, ne u majicama s natpisom „Ua, fa{izam”, nego u impulsima kakav je, recimo, predstava „Ubiti Zorana \in|i}a”. Ona mo`da predstavqa incident u ovoj srpskoj `abokre~ini, ali i `ivot je incident. l DalivlastuSrbijisvesno ili nesvesno koketira sa promotirima fa{izacije dru{tva? – U samoj prirodi vlasti je totalitarnost, te`wa da se oslobodi svakog ograni~ewa, svake kontrole. A normalan politi~ki `ivot u normalnom dru{tvu upravo po~iva na stvarawu normi, institucija i procedura koje ograni~avaju vlast i kontroli{u je. Na`alost, to i jeste jedan od najve}ih problema na{eg dru{tva, {to postoji veliki broj onih koji su spremni da daju izbornu legitimaciju totalitarnoj vlasti, qudi kod kojih se kao u bunilu ose}a izvesno sadisti~ko zadovoqstvo, ne samo kada bi kom{iji crkla krava, nego jo{ i vi{e kada bi crkao i sam kom{ija. Sre}om, ima i impulsa koji ukazuju da bi se ve}ina gra|ana od svega toga ipak mogla o{tro distancirati. Ali da li }e odatle proiste}i i neki novi pozitivan trend, zavisi od toga da li „ho}emo da znamo” – ili ne}emo. Jer ako i daqe „ne}emo da znamo”, te}i }e mutna Tisa, kao {to je i tekla sve ove godine. l A gde je danas gra|anska Srbija? – Agresivne ideologije su kroz istoriju suzbijale u Srbiji ono gra|ansko, neprestano nas vra}aju}i na magijsko doba legendi i mitova, na ~elu sa kosovskim. Ipak, nije gra|anska Srbija neki Kara|oz, igra svetlosti i senki, ~as je ima, ~as je nema. Ona se javqa i kao trag nekih ranijih poku{aja, recimo u kulturi, ali i kao krajwi domet u raznim drugim oblastima `ivota. Me|utim, potisnuta je iz sveta politike, ali to je o~ekivan rezultat. Jer, ako se politika ovde svodi na vlast, a svodi se, tada svi drugi aspekti politike bivaju eliminisani, i tu onda nema prostora za bilo kakvo dru{tvo, a kamoli gra|ansko koje, s jedne strane, podrazumeva stalne promene, a s druge – odricawe od re{avawa problema konfliktima. l Da li i skoro razre{ewe dilemeTadi}ili\ilasmo`e da donese neki pozitivan pomak u politi~kom `ivotu Srbije? – Mawe-vi{e li~no ih poznajem, ~ak veoma dugo. Nekima bi mo`da bilo zanimqivo da pripovedam utiske o wima, pogotovo {to je i u mojoj profesiji istra`ivawe preobra`aja li~nosti. Ali to ne}u da radim. Ipak, re}i }u ne{to drugo: tamo gde nema normalnog izra`avawa emocija, stavova, misli, znawa, ideja, po{tovawa razlika, tamo na kraju dobijete du{evnu kugu o kojoj smo pri~ali, a koja je, prema Rajhu, neuporedivo ja~a osnova raznih oblika totalitarizma ~ak i od vojske, policije, crkve. Mislim da razumete {ta ho}u da ka`em... n MiroslavStaji}

„ D N E V N I K ”  S A Z N A J E :  USKOROIZMENE

Zloupotreba polo`aja leti osle decenije javnih polemika, i u Srbiji se iz sfere privrednih i tr`i{nih odnosa definitivno izbacuje krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja. To }e delo biti zameweno novom inkriminacijom kojom se apostro fi ra ne za ko ni to postupawe menaxmenta pred u ze }a, vla sni ka firmi i preduzetnika, od no sno svih od go vornih lica u subjekti ma pri vred nog poslovawa. Ipak, kako sazna je „Dnev nik”, krivi~no delo zlo u po tre be slu`benog polo `a ja ne bri{e se u potpunosti, ve} ostaje upereno protiv gre{nika na funkcijama u dr`avnoj upravi i javnim preduze}ima. Stru~ ni tim Mi ni starstva pravde i dr`avne uprave napisao je radnu verziju nacrta zakona o izmenama i dopunama Krivi~ nog za ko ni ka Sr bi je zbog harmonizacije doma}eg

P

Dotrigodinela`nim azilantima U predlo`enim izmenama i dopunama KZ-a je preslikan i sve aktuelniji problem la`nih azilanata, {to se sankcioni{e kao krivi~no delo “omogu}avawe zloupotrebe ostvarivawa prava u stranoj dr`avi”. Ako budu usvojene predlo`ene dopune, “licu koje u nameri da sebi ili drugom pribavi korist, vr{i ili organizuje transport, prebacivawe, prihvat, sme{taj, skrivawe ili na drugi na~in omogu}ava da dr`avqanin Srbije la`nim prikazivawem ugro`enosti wegovih qudskih prava i sloboda, u stranoj dr`avi zatra`i sticawe politi~kih, socijalnih, ekonomskih ili drugih prava”, preti}e kazna zatvora od tri meseca do tri godine. Ako je delo u~iweno od strane grupe ili zloupotrebom ovla{}ewa, u~iniocu }e biti izre~ena kazna zatvora od {est meseci do pet godina, dok je za organizatora predvi|ena kazna zatvora od jedne do osam godina.

zakonodavstva s evropskim, u kojoj su nezakonitosti u radu za odgovorno lice u subjektima privrednog poslovawa definisane kroz novo krivi~ no de lo: zlo u po tre be po lo `a ja od go vor nog lica. Predvi|ena su tri ob li ka tog dela. Kazna za tvo ra od tri meseca do tri godi ne pred vi |e na je za odgovorno li ce ko je, “is ko ri {}a vawem svog polo`a ja ili ovla {}e wa”, ili “prekora~ewem granica svog ovla{}ewa”, ili, pak, “nevr{ewem svoje du`nosti”, pribavi sebi ili drugom fizi~kom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku {tetu. Ako je izvr{ewem dela pri bavqena imovinska korist u iznosu preko 450.000 dinara, izvr{iocu bi pretila kazna zatvora od {est meseci do pet godina. Najstro`a kazna, od jedne do osam godina zatvora, propisana je za u~inioca ovog dela ako pribavqena imovinska korist prelazi iznos od 1.500.000 dinara. Krivi~ar dr Nedeqko Jovan~evi} ka`e za „Dnevnik“ da je dobro {to se krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja izbacuje iz privrede. Kri vi~ na de la pro tiv slu `be ne du `no sti, na vo di dr Jovan~evi}, za za{ti}eni objekat imaju dr`avne i javne slu`be, odnosno funkcije, i usmerena su na za{titu od zlo u po tre ba u jav nim slu `bama ili organima dr`avne uprave u naj{irem smislu. Ekspert krivi~nog prava, profesor dr Zoran Stojanovi}, predsednik stru~ne ko-


dnevnik

nedeqa21.oktobar2012.

I DAQE NA DELU NAKARADNA ZEMQI[NA POLITIKA

agrarnareforma! nosno da odobrava wegovu slobodnu prodaju ako to zemqi{te perspektivno nije mogu}e upotrebiti u funkciji razvoja poqoprivrede – obja{wava Bugarin. Va`no je, veli, da ta institucija neposredno sara|uje sa lokalnim samoupravama, kako u pogledu promene vlasni~ke strukture nad poqoprivred-

ba i praviti koncept nezavisne buxetske institucije. Kada je re~ o wivama koje niko ne obra|uje, Bugarin tako|e vidi re{ewe u drasti~nom oporezivawu takvog zemqi{ta, s tim da, u slu~aju da poreski dug prevazilazi vrednost zemqi{ta, odnosno dosti`e dve tre}ine wegove vrednosti, zemqi{te treba pro-

nim zemqi{tem, tako i u pogledu izdavawa dr`avnog zemqi{ta u zakup. Od posebnog bi pri tome zna~aja bilo, dodaje Bugarin, da je weno sedi{te na podru~ju na kome postoje najve}e povr{ine poqoprivrednog zemqi{ta u dr`avnoj svojini – a to je Vojvodina. Ta institucija mo`e biti samoodr`iva, odnosno izdr`avati se i svoje aktivnosti sprovoditi na osnovu prihoda koje sti~e izdavawem dr`avnog zemqi{ta u zakup, i na osnovu toga tre-

dati radi naplate poreza i prevesti ga u dr`avnu svojinu. – Ciq zemqi{ne politike mora biti stvarawe prihvatqivog broja gazdinstava ujedna~enije veli~ine poseda a ne stvarawe malog broja velikih i ostavqawe velikog broja malih, jer to je onda neravnopravna me|usobna utakmica na doma}em tr`i{tu. Tako|e, sva registrovana gazdinstva trebalo bi obavezati da u odnosu na veli~inu gazdinstva u vla-

misije koja je napisala tekst u bilo kojoj fazi postupka nacrta va`e}eg Krivi~nog javne nabavke – izvr{ilac, zakonika Srbije iz 2006. good no sno od go vor no li ce u dine, nagla{ava da se na slu- tom pri vred nom su bjek tu, `be no li ce „uni ver zal no mo`e biti ka`weno zatvosvuda u svetu u pogledu sankrom od {est meseci do pet cionisawa zloupotrebe slugodina. Ukoliko je, pak, kri`be nog po lo `a ja pri oba - vi~no delo izvr{eno u povqawu dr`avnih funkcija i stupku javne nabavke ~ija je drugih javnih poslova, odnovrednost ve}a od 150 miliosno zloupotrebe funkcija u na dinara, u~inilac bi moin sti tu ci ja ma, or ga ni ma i gao biti ka`wen zatvorom slu`bama u dr`avnom i javod jed ne do de set go di na! nom sektoru, o{tro reaguje u Predvi|ena je, s druge strakrivi~nom pravu“. ne, mogu}nost osloba|awa od Advokat dr Slobodan Stokazne za u~inioca koji dojanovi} napomiwe da su dva bro voq no ot kri je pro tiv generalna elementa krivi~pravne radwe koje su predunog de la zlo u po tre be slu - zete u nameri da se uti~e na `benog polo`aja najpre podono{ewe odluka naru~iovreda nekog zakona, propisa ca. i pravila struke, i drugo, Jedna od predlo`enih nosticawe nekakve koristi. vih inkriminacija odnosi se – Po gle daj te ko li ka je na zloupotrebe u vezi s takrazlika izme|u tog odnosa u mi~ewima u sportu i drugim sti ca wu ko ri obla sti ma – sti u slu ~a ju la `i ra we i Za name{tawe pri vred ni ka i dogovarawe, slu`benog lica koje su defiutakmica u~inilac na dr `av noj ni sa ne kroz bi mogao dobiti funkciji. Pri krivi~no delo i do de set go di na vred ni ka bi “ugovarawe zatvora! trebalo najuri ishoda takmi ti s posla uko~e wa”. Da kle, liko nema motiva za stica - zbog ugo va ra wa is ho da we koristi, makar za svoju sportskog ili drugog takmifirmu, naravno ne pro tivza - ~ewa, a u nameri da se sebi konito. Me|utim, zamisli - ili drugom pribavi imovinte, s druge strane, sudiju ili ska ko rist, iz vr {i lac bi ministra kome je motiv sti - mogao biti ka`wen zatvocawe koristi u wegovom po - rom od {est meseci do tri slu – obja{wava Stojanovi}. godine i nov~anom kaznom. U Pored ove izmene, nacr - slu~aju da pribavqena imo tom se predla`e i uvo|ewe vin ska ko rist pre la zi krivi~nog dela zloupotreba 450.000 dinara, predvi|eno u postupku javne nabavke. U je da }e u~inilac biti ka slu~aju da u postupku javne `wen zatvorom od jedne do nabavke bude podneta ponuda osam godina i nov~anom ka zasnovana na la`nim poda - znom. Ako je pri ba vqe na cima, ili se na nedozvoqen imovinska korist u iznosu na ~in do go va ra s osta lim ve }em od 1.500.000 di na ra, po nu |a ~i ma, ili pre du zmu u~iniocu }e biti izre~ena druge protivpravne radwe u kazna zatvora od dve do deset nameri da se time uti~e na godina i nov~ana kazna. dono{ewe odluka naru~ioca n JaskaJakovqevi}

Mentalno silovawe Pi{e:Milo{Jovanovi}

U

Madridu je otvoren hotel koji je u celosti sagra|en od sme }a, a nosi naziv “Obala sme}a”. Hotel, koji raspola`e sa pet soba, sagradio je nema~ki konceptualni umetnik Ha [ult na centralnom madridskom trgu. Izgleda da je ovaj koncept osve{}enog |ubreta postao inspiracija za na{e medijske kreatore koji su svoje “medijske hotele” opremili najboqim |ubretom. Zapo~nite jutro radijskim programom mentalnog smarawa dva hroni~no neduhovita momka koji se bore za vazduh smeju}i se jedan drugom. Red vre|awa, red nepismenosti, red povr{nosti i sve to preliveno neukusom. Muzika doma}a, kao i nevaspitawe. Nakon toga mo`ete pre}i na TV program gde je u toku rijaliti {ou o onome {to vas uop{te ne zanima. Nije to va`no, va`no je da rodbina u~esnika crveni od stida i srama postavqaju}i sebi pitawe “s kim mi to `ivimo!”. Ako vam je ovo nedovoqno kao medijski afrodizijak, preporu~ujemo vam kviz emisije u kojem takmi~ari odgovaraju na pitawa koja normalna osoba te{ko mo`e da smisli. Takmi~ar mo`e da zaradi i neki dinar. A ono {to je zagarantovano je velika koli~ina sramote. Kontakt pro gram je opet nezamenqiv sam po sebi. Voditeqi koji se prenema`u i mlate rukama, ne dozvoqava}i sagovornicima da odgovore ni na jedno od 10 pitawa koja im postavqaju u jed noj re ~e ni ci, de mon stri ra ju svoje nepoznavawe teme tokom same emisije. Mala digresija, pa malo ve }a digresija, a na kraju agresija. Pacijenti (gledaoci) strpqivo ~ekaju s druge strane `ice ne bi li se ukqu~ili u program i rekli naciji neku glupu re~.

Lica koje mo`ete sresti u medijima su operisana od svake vrste stida i nedo stat ka sa mo po u zda wa. Kakva je to hrabrost da pred milionima poka`ete svoju golotiwu znaju}i da vam fali pi{a? Mladi qudi koji su spremni da zapo~nu svoju medijsku karijeru moraju da znaju da je najva`niji deo wihovog si-vija frajersko dr`awe, {etawe levo-desno, spu{tene farmerke, obna`en pupak i odgovaraju}i mini}, koji dovoqno okriva sve`e depilirane noge. Prekr{tawe i ukr{tawe nogu se mora malo ve`bati. Mada, ako se kandidatkiwi omakne da poka`e i vi{e od mini}a, to mo`e da bude jaka preporuka i siguran put do lajkovawa i visoke posete na Ju tjubu. O ve}ini {tampanih medija ne bih tro{io re~i. U vremenu besparice oni mogu da poslu`e kao repromaterijal uz obavqawe velike nu`de. Bar neka korist. Sve u svemu: samo o{tro i bezveze. UNESKO se od 1982. godine, kada je prihva}ena Deklaracija o medijskom obrazovawu (DeclarationofMediaEducation), intenzivno bavi istra`ivawem va`nosti medija u `ivotu dece i posledicama koje {tetni medijski sadr`aji mogu imati na wihov razvoj. Inicijative zapo~ete sedamdesetih i osamdesetih godina pro{log veka pokrenule su organizovan me|unarodni pristup tom problemu. Izgleda da Srbija jo{ nije prevela pomenutu de klaraciju. Ili je deklaracija u suprotnostima sa na~elima Dekaracije 1244? Seks je va`an deo `ivota. Mediji su to ozbiqno shvatili. J...bu nas u mozak svaki dan. www.hammerproduction.net

PREBIJAWE DUGOVA BEZ MOTKE, ALI UZ POSREDNIKA

KRIVI^NOG ZAKONIKA

slu`benog izprivrede

sni{tvu budu odgovaraju}e organizovana. Tako bi porodi~na gazdinstva u statusu fizi~kog lica mogla biti do 30 hektara, ona sa preko 30 a do 100 hektra morala bi imati preduzetni~ki status, a ako imaju izme|u sto i hiqadu hektara, onda je to ve} odre|eni oblik privrednog dru{tva. Ga zdinstva sa preko 1.000 hektara bila bi otvoreno akcionarsko dru{tvo – navodi Bugarin. On, me|utim, priznaje da nije optimista da }e sva ta pitawa biti obuhva}ena Strategijom poqoprivrede Srbije. Taj pesimizam zasniva na ~iwenici da u personalnim re{ewima Nacionalnog agrarnog saveta nema stru~waka koji mogu uticati da to bude predmet strategije. U svakom slu~aju, dok mi mewamo ministre poqo pri vre de, pi {e mo pa bri{emo uredbe, osnivamo poqoprivredne savete bez ijednog poqoprivrednika, Hrvati su izra~unali da }e reformom zemqi{ne po li ti ke po ve }a ti bruto doma}i proizvod za ~ak sedam milijardi kuna godi{we, odnosno gotovo milijardu evra, od ~ega bi tre}ina i{la direktno u dr`avnu kasu. Milion hektara }e se, naime, dati u koncesiju i strogo kontrolisati da li onaj ko je zemqu uzeo u zakup i obra|uje. A mi, ako nameravamo ne{to da ~inimo, najpre treba da sa~ekamo da se zavr{i popis poqoprivrede, da bi smo kona~no znali bar koliko oranica zaista imamo. n Sla|anaGlu{~evi}

5

Faktoringspasza bankeikompanije rivreda Srbije je slabo konkurentna, s mukom dolazi do sredstava po visokim kamtama i sve te`e vra}a kredite. Sve`i podaci Narodne banke Srbije govore da je ~ak 21,7 odsto kredita datih preduze}ima problemati~no, a ovaj broj iz meseca u mesec raste. Nisu samo du`nici u problemu, nego se i banke, koje u svom portfoliju imaju mnogo ovakvih kredita, tako|e suo~avaju s te{ko}ama. Ali, ova tu`na slika mogla bi uskoro da se ubla`i: u Ministarstvu finansija i privrede u toku je izrada Nacrta zakona o faktoringu. Ovaj propis uvr{ten je u program Vlade za ovu godinu, {to zna~i da bi do kraja 2012. trebalo da u|e u skup{tinsku proceduru, pa bi naredne godine mogla da po~ne primena. Najjednostavnije re~eno, faktoring je ustupawe problemati~nih potra`ivawa drugim bankama i kompanijama. Koliko bi to pomoglo privredi a koliko bankama? Prvi ~ovek Razvojne banke Vojvodine Goran Kosti} ka`e da bi zakon o faktoringu trebalo da pomogne preduze}ima da se re{e dugova kroz promenu poverioca, a bankama tako {to }e se, kroz ustupawe rizi~nih plasmana, osloboditi problemati~nih kredita. – To se i sada radi, ali ima prili~nih zakonskih ogani~ewa {to dovodi do neefikasnosti faktoringa. Prenos potra`ivawa banaka je ograni~en Zakonom a o za{titi korisnika finansijskih usluga, a ustupawe potra`ivawa kompanija dozvoqeno je samo ako je re~ o dospelom potra`ivawu i ako se ono ustupa pravnom licu koje se bavi prete`no finansijskom delatno{}u u Srbiji. Dodatni uslov je da je banka poku{ala da tu obavezu naplati od du`nika. Sve ovo ima i dodatno ograni~ewe – pravno lice, kome se potra`ivawe ustupa, ne sme biti povezano s bankom. Po Kosti}evim re~ima, ovo potowe re{ewe je u suprotnosti sa me|unarodnom praksom: – Ve}ina velikih banaka ima svoje faktoring finansijske ku}e koje slu`e ba{ za ~i{}ewe portfolija mati~nih banaka. Zbog ovog zaobila`ewa ustaqene prakse u drugim zemqama, finansijsko restruktuirawe ima kod nas vrlo limitirano u~e{}e u re{evawu problemati~nih kredita. Ako bi se to re{ilo, omogu}ilo bi se izbegavawe dugog i skupog ste~aja sa krajwe neizvesnim efektima naplate potra`ivawa. Faktoring na savremenim osnovama obezbedio bi i kod nas efikasno funkcionisawe sistema finansijskog posredovawa. Kao rezultat, bankarski menaxment bi, navodi Kosti}, mogao da se fokusira na svoju osnovnu delatnost - nove zajmove - a ne na re{avawe problemati~nih kredita. No, da bi se to dogodi-

P

Put do jeftinijeg novca Da je potrebno da faktoring na modernim osnovama postane deo na{eg sistema, sla`u se i u OTP banci. Oni smatraju da bi prodaja potra`ivawa, posebno kod velikih korporativnih predmeta, bankama omogu}ila da do|u do sve`eg kapitala. Ta sredstva mogla bi da se iskoriste za zajmove stanovni{tvu. U OTP banci nam ka`u da bi bilo dobro razmisliti i o robnom faktoringu, koji je u EU sve popularniji. Utoliko bi, uvereni su u ovoj finansijskoj ku}i, faktoring kroz „~i{}ewe” problemati~nih kredita pomogao i da se do|e do jeftinijeg novca.

Goran Kosti}: Kreirati ambijent u kojem je mogu}e investirati

lo, neophodno je i da NBS promeni odluku o upravqawu rizicima koja se odnosi na ustupawe potra`ivawa. – U cenu budu}ih kredita banke moraju da ukalkuli{u premije rizika, a prema proseku nenaplativih potra`ivawa. [to ih je vi{e, to je i vi{a cena novca za budu}e klijente. Tako se pokre}e novi ciklus kreditirawa po vi{im kamatama, a to uobi~ajeno mo`e da prihvati sve mawi broj klijenata. Samim tim smawuje se kreditni potencijal ali i spremnost banaka da pove}avaju kreditnu izlo`enost –obja{wava Kosti}. Na{ sagovornik tvrdi da bi bankama pomoglo i kona~no re{avawe problema preduze}a u restruktuirawu. Kada je kompanija u tom statusu, odnosno kada je privatizacija poni{tena, od dana ulaska kompanije u proces restruktuirawa pa do wegovog okon~awa nad imovinom se ne mo`e sprovesti bilo koji postupak naplate i prinudnog izvr{ewa. Bankama su tu ruke vezane, a agna`ovana sredstva samo stoje bez izgleda da se bilo {ta u~ini. – Najbitnije je kreirawe ambijenta u kome je mogu}e investirati, zara|ivati i gde postoji minimum administrativnih pro cedura. Propise treba usmeriti u tom pravcu – zakqu~uje Kosti}. n Du{ankaVujo{evi}


6

dnevnik

nedeqa21oktobar2012.

„DNEVN IK”IST RA@ UJ E: KaKo se obla^e NasTavNice

Modnapista, vek smo kritikovali {kolarke kako se obla~e:smatramodasuprevi{edekoltirane,daimjekosadu`a od mini}a, da su im {tikle ve}e nego nekima broj cipela... Da, kritikovali smo u~enice, a nastavnicevo|enemotom„glupo jedadevoj~icebuduboqeobu~eneodnas“–krenu{euofanzivu. Itaofanziva,mo`eseslobodno nazvati devetom, po devetom krugupakla,trajeidanas.Vi{e seneznakojeko,dalisu„napucanije“ klinke ili one koje bi klinkamatrebaledabuduuzor,a i pitawe je ko je tu kome uzor. Baronajmodni.Anekada...e,nekadjesvebilodruga~ije. Osamdesetih godina pro{log veka, u~iteqi i nastavnici nosili su trodelna odela. Znate ono: pantalone, prsluk, sako. Ispod obavezno bela ko{uqa, ispeglana tako da bi i muva na wu isekla krilo. U~iteqice i nastavnicenosilesusukwe,najvi{e santimetar iznad kolena, istotakoopeglaneko{uqe,poneka s maramom kao modnim detaqem oko vrata, sako nije bio obavezan ali je bio po`eqan, a pantalone samo u retkim slu~ajevima ci~e zime. Farmerke? [tajeto? Onda su do{le devedesete, bedne i nesretne, i po~eo je da obla~iko{taima.Sve{tonikada niste ni pomislili navla~ili ste na sebe. Nije se vi{e

U

PsiHolo[Ka PoDR[Ka Te[KiM bolesNiciMa KoD Nas Jo[ UveK U PovoJU

Depresijasele~i preoperacije uo~iti se s dijagnozom testabilizujeposleprvog{oka,kada prihvataju, a ukoliko se radi o {ke bolesti nikome nije razgovarasaporodicomilidrugim mladimosobamakojesuzbogneke lako ni jednostavno i, sapacijentima koji su se na{li u bolesti primorane ceo `ivot da svim razumqivo, izaziva u svakom sli~nojsituaciji.Pomo}psiholosele~e,provodenaaparatimaiuz ~ovekunizpsihi~kihreakcijarazga u tim trenucima je veoma koripomagala, prihvatawe takve sudli~itogoblikaija~ine.Uzsvefisna.Recimo,prilikompripremeza binedalekojete`e,napomiwesazi~kepromeneizbivawakojenosi transplantaciju organa razgovor govornica„Dnevnika”: bolest,promeneupsihi~kojsferi psihologaspacijentomjeobavezan, –De{avasedadoju~ezdrav,mlad dodatno optere}uju bolesnika, kao {tojepredvi|enoiprotokolomza ~ovekodjednomoboliitotakodaje i wegovu okolinu. Na`alost, dugo tajzahvat.Pomo}jeneophodnaiza vezan,naprimer,zaaparatzadijasuupravotiproblemibilinepranekedrugeozbiqneoperacije,kada lizuilistomu-kesu.@ivotmuse vedno zanemarivani ili umawivase o~ekuje da }e ih pacijent te`e mewa iz korena i sve uloge i proni,asveu`eqidasenaglasakpoprihvatitiipodneti. blemi koje je do tada imao, idu u svetiupravosavladavawufizi~kog Sama informacija da je trandrugi plan. Prihvatawe ~iwenice aspektabolesti. splantacijaneophodnakodpacijendajepostaobolesniksvakakotraSaznawedajere~onekojte{koj taizazivajasnuslikuotomedamu `istru~nupomo}. bolestiidajepotrebnodo`ivotno je`ivotugro`enidasebubregili Izuzetanzna~ajpsiholo{keprile~eweilikomplikovanhirur{ki jetravi{enemoguninakojidrugi premepacijentajeprepoznavawei zahvat,pra}enisunaj~e{}eraznona~in spasiti. ^esto se de{ava da blagovremenole~ewedepresije,jer likim depresivnim krijeonajedanodfaktozama,strahomodneizvera koji nepovoqno snebudu}nostii–smrti. uti~e na rezultate Saznawedajere~onekojte{kojbolestii operacije i brzinu Tada je dobrodo{la podajepotrebnodo`ivotnole~eweili mo}stru~nihosoba,koje oporavka. mogu pomo}i pacijenti– Ukoliko prilikomplikovanhirur{kizahvat,pra}enisu madavratenadu,usposta- naj~e{}eraznolikimdepresivnimkrizama, kom razgovora sa pavekontrolunad`ivotom cijentom pre operai mogu ih motivisati u strahomodneizvesnebudu}nostii–smrti cije prepoznamo kod trenucimakrizeigubitbolesnika nagovekaemocionalnesnage.U {tajdepresije,treba bolnicama u evropskim zemqama u pacijentdosamogdolaskaubolnije po~eti le~iti pre nego {to se ovakvimslu~ajevimastru~napomo} cunijeniznaodaboluje,paje{ok kreneubilokakavkomplikovanzapsihologajeobavezna.Usvimvelitimeve}ikadsaznadajebolesttohvat... kim zdravstvenim centrima gde se likouznapredovaladamujejedini Tako|e,dobrapsiholo{kaprile~ete{kibolesniciradiceotim spas–transplantacija. prema bolesnika za neku od testru~waka koji poma`u pacijenti– U tom trenutku ~oveku treba {kihoperacijaneolak{avasamo madasesuo~eiprevladajustrahod pru`itipodr{ku,omogu}itimuda `ivotpacijentu,ve}jezna~ajnai bolestiiterapije. iska`e svoja ose}awa i strahove, smedicinskogaspekta.LekarikaUna{imbolnicamaovakvaprakjernekodotadanijenibioubolni`u da se psiholo{ki dobro prisa, me|utim, nije uobi~ajena. Pre ci. ^esto takvi pacijenti ne mogu premqenpacijentzaoperacijubrbisemoglore~idapsiholo{kapoda na|u odgovaraju}eg sagovornika `eoporavqa: mo} postoji samo u mawem broju nime|u~lanovimaporodice,jersu –Lekari~estonemajudovoqno zdravstvenih ustanova. Najve}i ioni{okiraniiprepla{eni,tevremena da pacijentu detaqno, broj op{tih bolnica psiholo{ku {kopodnosetakvusituaciju,paizpristupa~nim jezikom objasne pomo}ninema.Zaparvo,Klini~ki begavajudaizme|useberazgovaraju prirodu bolesti, tok operacije i centarVojvodinespadauoneretke natutemu.Tabutemauporodicii postoperativni oporavak, a mina{e zdravstvene ustanove koje me|uprijateqimajo{vi{eote`a- slimdajesu{tinadapacijentne imajustru~nitimzapomo}te{kim vapacijentu,aionsamizbegavada samo potpi{e saglasnost za opebolesnicima,azapojedinezahvate optere}ujenajbli`esvojimstrahoracijuve}data~nozna{tapotpiovakvapomo}jeobavezna. vimaisamombole{}u.Zatoponesuje.Dajeshvatioo~emuseradii –^im~ovek~ujedajete{kobolkadrazgovaramoisa~lanovimapoda bude informisan o svemu bez stanidamujepotrebnaoperacija, rodice,{tojeiobaveznokadajeneobzirananivowegovogobrazovadolaziustawepsiholo{kog{okai ko od wih davalac organa, donor. wa. Prime}eno je da je kod dobro sve informacije koje mu se posle Tadamoradaseprocenidaliserainformisanih i pripremenih patogadajunijeustawudaprimi,pridi o adekvatnoj motivaciji za docijenata za operaciju potrebna hvatiiobradi–ka`enamspecijanorstvo,odnosnodalijeosobaodmawa kli~ina lekova protiv bolistamedicinskepsihologijeTijalukudonelasmostalnoisvojomvolova, operisani pacijenti se mana Pavlovi}, klini~ki psiholog u qom–obja{wavaTijanaPavlovi}. we`alenategobejersubiliinKlini~komcentruVojvodine.–TaTe{ke bolesti mewaju pogled formisaniowima...O~ekivalisu da nastaje potreba za jo{ jednim na `ivot, donose velike i mu~ne ihpaihlak{eisavladavaju. n JasnaBarbuzan razgovorom-kadasepacijentmalo promene koje bolesnici te{ko

S

VESTI Venacza oslobodioc e Predsednik Srbije Tomislav Nikoli} polo`io je ju~e venac naSpomengrobqeoslobodiciomaBeograda,povodomDanaoslobo|ewaBeogradauDrugomsvetskomratu.Beogradjeujednojod najve}ihinajzna~ajnijihbitaka naBalkanu,kojajetrajalaod14. do 20. oktobra 1944. godine i predstavqala je deo opse`nog operativnog plana Narodnooslobodila~ke vojske Jugoslavije isovjetskeCrvenearmije.Uneposrednimborbamazaoslobo|eweBeogradaujedinicamaNOVJ-

apoginulasu2.994borca,a3.379 jeraweno.UjedinicamaCrvene armijepoginuloje960boraca,a rawenowih1.100.

CERNuSrbiji GeneralnidirektorCERN-a RolfDiterHojerizjaviojeda je ponosan {to je najpoznatiji svetski istra`iva~ki centar ovegodineotkrionovibozomi stekao novog ~lana - Srbiju. Srbija je, podsetimo, postala pridru`ena ~lanica CERN-a, {to je korak pred puno ~lanstvo.SFRJjeod1954.bilajedna od zemaqa ~lanica, ali se

povukla 1961. godine. „Povratak Srbije u CERN je istorijski trenutak, koji }e va{oj zemqi pru`iti mnoge prilike. Saradwave}postojiuistra`iva~komsektoru,asadamo`emo dajepro{irimoinaobrazovni i in`ewerski sektor, kao i na mogu}nosti da gra|ani Srbije postanu osobqe CERN-a, a zatimdasevrateusvojuzemqui sa sobom donesu ne samo znawa vez an a za wih ov u prof es ij u, ve}ive{tinemenaxmentaiiskustva me|unarodnog rada”, kazaojeHojer,kojijeuBeogradu prisustvovao otvarawu izlo`be„CERNuSrbiji”.

du{eretkih,uglavnomsupredavalifizi~kovaspitawe.Nismo im zamerali, to su bili na{i profesori, qudi koji su izazivalipo{tovawe. Danas?E,dragimoji,danasje situacija potpuno druga~ija, pa ne ~ude apeli zaprepa{}enih roditeqadasevratekeceqe,da postoji dres kod. I za decu i za nastavnike.[taseustvaripro-

Namrgo|eno lice i dubok dekolte DragiLuki},direktorO[“SvetozarMarkovi}”uBeogradu, isti~edapravilapona{awakr{esamopojedini|aci,aliinastavnici. –Nastavnikmoravaspitnodadelujenau~enike.Na~elusam mladogkolektivaod50prosvetnihradnikaiveomamijebitno dasvionibudupristojnoobu~enii,kolikojemogu}eveseli,a nenamrgo|eniizapu{teni.Desilosenekolikoputadapojedinemladekoleginicepreteraju,paobukumajicesdubqimizrezomiliprovidnesukweipantalone.Uvekimskrenempa`wuda takvopona{awenemogudatoleri{em.Nijeuredudanastavnicaidena~as,adajojseispodode}eodslikavadowive{–obja{wavaLuki}.

gledalo,`enesupo~eledaobla~epantalone,mu{karciusko~iliufarmerke,svakikriterijum seizgubio.Bilojeionihkojisu uvla~ilidukseveutrenerke,do-

menilo? Promenila su se de~ja shvatawa. Postalo je jaaaako bitno kako se poslenici znawa obla~e.Naravno,moralasamto idaproverim–agdedrugonego

u svojoj sredini. Na meti mi je bio kom{ija Luka, ina~e odli~anu~enik,jedanodonihkojima nije bitno {ta nosite, mo`ete imati i xak na glavi samo da prenositeznawe. –Makakvi,nisumladenastavniceuop{teproblem.Onesudolazileopu{teneufarmerkama, pantalonama,mogaosiswimada pri~a{ o svemu. Ove starije su

se „napucavale“, stalno izigravalenekoludilo,strogo}u–iznenadimedeteodgovoromizkoga bih mogla zakqu~iti da {to vi{egubi{naautoritetutose smelijeobla~i{.Atonapucavawe je ba{ napucavawe, sve pr{ti, sve ispada, {qa{ti, prosto se ~ovek zapita da li je u {koliilidiskoteci. Zakon ne ka`e ni{ta, bar ne glasno,jeriono{tojerekaoranijih godina retko se po{tuje. Zatosuneke{kolesamepokrenule inicijativu. Daqe, ka`u, ne}e{mo}i,barnenepristojno obu~en.Pitaweje,me|utim,{ta se pristojnim u dana{we vreme smatra.Gugluju}inai|ohna..: Novosadska Osnovna {kola “@arko Zrewanin” pred po~etak nove {kolske godine uvela

ZEMAQSKI DANI TEKU

I

[to dolikuje Tomi,

tako se moji Srbi ponekad naprave „naivni ko pe{tanska sobarica“, naro~ito kad im se u kafanskim i frizerajskim raspravama dopadne neka naizgled nova,sve`aisasvimneobi~na ideja,tvrdwa,misao~akzakojuimse,onakoobnevidelimod zamahami{qewa,u~ininesamodajenovaioriginalna,negodaje~akwihova,isamowihova, i da niko drugi nije bio kadardajesmisli,iliizvu~e zakqu~ak. Tu pojavu u mom napa}enomnarodu,dakleba{tu lepunavikudasenasveostalo {to im – u razvijawu ove dana{we teze - trenutno ne odgovara jo{ u mladosti sam nazvao„permanentnikolumbizam“. A u prevodu bi to bilo: „stalnootkrivaweAmerike“. Totanko,unisonoisamona jednoj violinskoj `ici G odsvirano,odgu|enomi{qewe(i gusle,naravno,imajusamojednu strunu, bez ikakve ideje o harmoniji koje svaku melodiju oboga}uje pa ~ak i obja{wava) u~iniimsetolikonovoioriginalnodase~ovekupitakakosmodosaduop{tei`iveli bez wega. Pa nikako, kako bismodruga~ije.Nismoni`iveli, nego pre`ivqavali. @ivuckalii,dakako,kraduckali. Inakrajuimiruckali.Ranije sutobilemudrostidasusvi levoruki odbojka{i, stonoteniseri,bokseriima~evaoci,a naro~ito rukometa{i, boqi i preciznijiodsvihdesnorukih, pa sve do one iskqu~ivo srp-

ske da nije sramota ukrasti kwigu i da se za lek ne ka`e hvala. U slu~ajevima krajwe dokolice, a ceo radni vek, pa malteneiceo`ivotnasponosnih samupravqa~a sastojao se mahomodtakvihtrenutaka,posezalosezabrojnimprimerima iztzv.`ivota,onimkojipotkrepquju svaku ovu idiotsku tezu.Nabrojalobisenekoliko levorukih olimpijskih {ampiona,pase~akstizaloidoponekebabekojajetaditaditamo i tamo za lek kazala „hvala“, pa joj se „nije primio“ i umrla je u najgorim mukama, ba{ kao da je sadila crni luk(a) o Svetim Vra~evima (kao ona Mihailovi}eva Petrija) ili pro{la ispod raskre~enih merdevina - u petak, trinaesti.Atonesamodase nesme,negoi„nevaqase“. Onda je sve to do{lo i do dr`avnog nivoa, nekada{wi samoupravqa~i su naprosto fascinirani svojim u~e{}em u upravqawu dr`avom, kako oni shvataju op{te pravo glasa u demokratskim dr`avama. Najnovije istorijsko otkri}e je da je osnovni red da se posle poraza na izborima vo|ewe stranke prepu{ta nekom drugom.NemadanasSrbinakojinijepomisliodabitobilo sasvimlogi~noipravednokad je u pitawu Boris Tadi}, kao {to me|u nas sedam i ne{to milionanijebiloamaba{nijednog koji bi u prethodnih 11 godina isto to predlo`io na-

{em ^i~a-Tomi, (novo)diplomiranom masteru nekih nauka...Onjegubioizbore4-5do 11puta,nasvimmogu}imnivoima,paidaqeostajao[e{eqevpotpredsednikilina~elu svoje nove stranke. Ne va`i (se)ovdenionalatinska„quodlicetIovi,nonlicetbovi“ ({to dolikuje Jupiteru, ne prili~igove~etu),jersuJupiteridanasijedanidrugi,negosu~istesimpatijeupitawu. Sadve}vrlodobropoznajemo srpsku}ud:nekom}eoprastitiimajkukadmupsuje,adrugom ne}e ni dobar dan kad mu ka`e. Cela Srbija je potom legla narudunajjednostavnijojradikalskojdemagogiji:masterToma }e zamrznuti svoje ~lanstvoustranci,samodabibio predsedniksvihgra|anaSrbije.Tosenaovojplanetimo`e prodati samo Srbima, jer su oni vaqda i jedini me|u pola milijardeisto~nihEvropqana kojisusvojnaroduspevalida ubededatu|udecutrebavoletikaoisvoju,pasuna{ikomunisti~ki funkcioneri iz te qubavisvojudecuodmahposle osnovne {kole slale na truli Zapad. Zamrzla se odmah za wimiJorgovanka,tekdau’vati guvernal na guvernerskom polo`aju,aondasekrozsamo parnedeqaodmrzladajeizaberuzapotpredsednicustranke ~iji vi{e nije ~lan! Op{te je poznato da je Obama napustio Demokratsku stranku u SAD,YejmsKamerunkonzerva-


dnevnik

nedeqa21.oktobar2012.

U OsNOVIm I sREDwIm [KOLAmA U sRBIJI

petica ~ista sa politi~kim porukama ili fotografijama li~nosti iz politike – obja{wavaju u ovoj {koli. Da proverim sve ovo {to sam ~ula, pozvah drugaricu koja predaje u jednoj osnovnoj {koli na periferiji Beograda. Nekako mi je bila najpogodnija, jer je ona tip skockanih, ali strogo obu~enih nastavnica. Ni{ta previ{e, a ni{ta ni premalo i prekratko: – Ako predstavqam neki autoritet, tako moram i da se pona{am i obla~im. Kada sam u odelu deca me mnogo ozbiqnije shvataju, ne gledaju mi u noge, ne procewuju da li mi je mini} dva ili tri santimetra iznad kolena, ne gledaju mi ispod vrata da provere koliki je dekolte. Ima u~enica koje su qubomorne, ima i onih koje se ugledaju na mene, sve treba izbalansirati – obja{waje rigorozna pravila kada je u U~enica jedne beogradske gimva moja drugarica. – Jeste da sve pitawu obla~ewe u~enika, nanazije tako se otvoreno `alila zavisi i od godina, da deca svastavnika i roditeqa. Zabrawen jer je sve svoje letwe haqine mo- koga druga~ije posmatraju, ali u je ulazak u {kolu nastavnicama rala da ostavi u ormaru, dok we- situaciji kada nema toliko novkoje na ~asove do|u u uskim panna profesorka geografije na naca za garderobu, kada svaka druga talonama, majicama na bretele stavu dolazi u kratkoj sukwi i u~enica izgleda starije i ili u mini}ima, a isto va`i i za bluzi na bretele. ozbiqnije od nastavnika koji joj roditeqe koji ulaze u {kolsku Ipak, u pojedinim {kolama predaje, treba o~uvati bar gram zgradu. Kr{ewe tih pravila znazabrawena je uska, providna odepristojnosti. Oni se vode za gar~i – vra}awe provokativno obu}a, ~ak i no{ewe popularnih hederobom, ~esto ~ujemo komenta~enih nastavnica ku}i na prelanki. Skupocen i napadan nakit re „jao, jadna ona kako izgleda, svla~ewe, dok u~enici sigurno nema pa prolaze s upozorewem ra“. To jeste ruda tako obu~eni vi{e Klincisevodezagarderobom,~esto~ujemo `no, ali, na`a ne dolaze na {kolske lost, ne i potpuno komentare„jao,jadnaonakakoizgleda, ~asove. pogre{no. sigurnonemapara“.Tojesteru`no, Slavica Markovi}, Da je to istina ali,na`alost,neipotpunopogre{no direktor Prve kragujene treba puno da se va~ke gimnazije, ka`e istra`uje, dovoqnam da je du`nost razrednog stane bi trebalo da nose u~enice, no je pitati jo{ nekog klinca u re{ine da opomiwe one koji doali ni nastavnice. U~enici koji osnovnoj i potvrdi}e. laze neprikladno odeveni, a diimaju dugu kosu moraju da je ve`u, – Zna{ kakva je bila moja u~irektorka, pak, vodi ra~una o zakako devoj~ice, tako i de~aci. U teqica, stra{no. Kao da si je poslenima. mnogim pravilnicima je propiizvukao iz kontejnera, sve je na – [to se ti~e profesora, vesano da sredwo{kolci moraju da woj bilo staro. Bilo mi je `ao, }ina vodi ra~una o primerenom dolaze u {kolu uredno obrijani. ~esto smo joj se smejali kad biobla~ewu i pona{awu. PojedinU Sredwoj {koli u Novom Be~esmo videli da su joj ~arape iscece, koji se ponekad zaborave, ju ka`u da pravila obla~ewa ni- pane – kroz osmeh pri~a mi Marpodsetim na to da je wihova ulosu striktno propisana i da decu ko. ga da svojim izgledom i pona{akoja dolaze pomalo razgoli}ena Wemu je sme{no, meni nije. wem daju primer deci – kazala je profesori opomiwu. [ta re}i, kao da je deci mnogo na{a sagovornica. – Kada su u {koli predavali bitnije kako se nastavnice U~enici se ~esto `ale kako stariji profesori, oni su ne- obla~e, kakvu {minku koriste, su ograni~eni s bezbroj pravila, primereno obu~ene |ake vra}a- koja im je boja kose, ili kakvi su dok je profesorkama i nastavnili ku}i, ali danas toga vi{e nenastavnici frajeri – nego kolicama ponekad dozvoqeno da do|u ma. Jedino {to apsolutno ne to- ko znawa mogu da prenesu. u {kolu u kratkim sukwama. leri{emo jeste no{ewe majica n ZoricaDragojevi}

ne dolikuje Borisu tivce u Britaniji, Fransoa Oland svoje socijaliste otkako je postao francuski predsednik, ba{ kao {to je onaj Sarkozizauv  ekzalupiovrata svoje konzervativne Unije za narodnipokret,aAngelaMerkeljeostalausvojojHri{}ansko-demokratskoj uniji, ne samo zato {to je sve{teni~ka k}i. Ergo,dragemojedemokrate, ne}eonivas,onivasnevole. Ina}i}evamsve,postoje}ei nepostoje}e, pa i one proste istinekojeimkodwihovihnikadnebismetale.Takakvi,ne biihniprimetili.Adapredsednik dr`ave nema vi{e ni{ta sa napredwacima vidimo i po sastavu novosadske vlasti, a pogotovo po direktorimagradskihustanovakulture. Jo{imenedamogudasmeneu Srpskom narodnom pozori{tu, do{ao bi onaj Vawa Buli}, ili neka druga Isidora Bjelica-Bobi}-Mojsilovi}-Habjanovi}. Samo mi nije jasan tajwihovgalopiraju}ipatriotizam u `eqi da se jedna po jedna uni{te sve institucije kulture. A ne{to drugo me ipakte{i:ostalisunakulturi, pa Klini~ki centar zasad nediraju.Nije,me|utim,dalekodankad}enamsrce,plu}a i ostale kojekakve, ina~e sasvimnekorisneorgane,operisati napredwaci, samo zato {to su na vlasti, pa makar i ne znali gde je zgrada Medicinskog fakulteta. I na{im starima su nekad berberi va-

dilizube,pa{taimjefalilo? Aznateliza{tovasnevole, drage moje demokrate? Pa jednostavno, nabijate im komplekse. Boris Tadi} pro{log oktobradolazinaSajamkwiga –sasvojommajkom.Itosmajkomkojajeupravoobjavilanovu kwigu, u svojoj 86. godini! Svi na{i prethodni predsednici su bili „od zla oca i od gore majke“, a ovaj sad na{ao danambudeilep,ivaspitan, i uqudan, i pametan, pa jo{ i izdobreku}e.E,miba{tone}emo. Mi „volijemo“ da se ugledamo na onog neobrijanog pripitogkom{ijuizkockarnice,ilisportskekladionice– svakogonogkojisepremasvojim mo`danim vijugama pona{avrloekonomi~no. Kao{tonamje~uvarnaiova nova (pseudo)radikalska vlada:nalicuimprostopi{eda su ostvarili znatne u{tede u razmi{qawu. U pore|ewu sa wom,svena{eprethodnevlade su bile enormno rasipni~ke.^akionaVladaistaknutog estradnog umetnika Mirka Marjanovi}a. Jer u woj je ono „dijeteVu~i}“biosamoministarinformisawa,auovojje potpredsednik. Sa jo{ nekim tamoovla{}ewimadatitreba ~etiri minuta da izdiktira{ sve wegove trenutne funkcije. I ne}e oni, dakle, vas, jer oniho}equdenaliksebi,one {tovodedokonerazgovoreuz kazan rakije, one {to pred

svim na{im olimpijcima u Londonuispaleda„nepriznajusportukojemnemagolmana“ itoreknuprednajboqimsportistom na planeti Noletom \okovi}emiMilicomMandi}, na{om zlatom olimpijkom. Ono {to u svojim somnambulnim ma{tarijama vide kanal Morava-Egejsko more i previ|ajunesamodaizme|uSrbije iGr~keimaitamonekaMakedonija (isti-istacki previd imaojeipokojniSlobo!)negoi da}enamRusizatajposaodati100milijardidolara. Nisuonivas,dragemojedemokrate, hteli ni pre ~etiri godine,kadposleonihizbora bez socijalista ne biste mogli da sastavite Vladu. I boqe da je i niste sklopili, danasbistejeimali-sami.Ine bi nam premijer bio Ivica „Ize{Evropu“Da~i},nitibi nampredsednikdr`avebiojedan ~etni~ki vojvoda – Tomislav Nikoli}, koji je po ~inu vi{i~akiodnekada{wegna~elnika{tabaVrhovnekomandeJugoslovenskevojskearmijskoggeneralaDragoqubaDra`eMihailovi}a.Avojvodanijeplemi}kanegovojnatitulai sti~esevaqdazaratnezasluge,podvigeidostignu}a. n \or|e Randeq

7

INTERVJU: DEJAN PAPI], DIREKTOR IZDAVA^KE KU]E „LAGUNA”

Ne biramo ~itaoce, oni biraju nas N

a 57. me |u na rod nom sajmu kwiga u Beogradu, koji po~iwe danas a traja}e do 28. oktobra, centralno mesto u Areni hale 1 pripalo je Izdava~koj ku}i „Laguna“. Tako je ve} godina ma, i za razliku od ve}ine doma}ih izdava~a koji bele`e pad pro iz vod we i pro da je kwiga, u ovoj ku}i, izgleda, sve raste. Za 14 godina, koliko se predstavqaju na ovom sajmu, protekla im je bila najuspe{nija – saop{tio je ovih dana menaxerski tim. U me|usajamskoj godini objavili su preko 250 naslova doma}ih i inostranih autora, wihov kwi`arski lanac „Del fi“ usko ro do bi ja 24. kwi `a ru (u [ap cu), broj Kluba ~italaca (najve}eg u regionu) prema{io je cifru od 200.000, a na Fejsbuku ima ju preko 90 hiqada prijate qa. Prodaja „Laguninih“ na slova od pro{log Sajma kwi ga porasla je oko 7 posto, ali time nisu zadovoqni, jer je pret hod nih go di na pro met rastao i do 30 procenata. Tokom Sajma „Laguna“ u Beograd ponovo dovodi Vilijema Pola Janga, autora planetar nog hi ta „Ko li ba“, na svetsku premijeru (mesec dana pre ame ri~ ke) we go vog naj no vi jeg ro ma na „Ras kr {}e“. U ~emu je tajna uspeha, poku{ali smo da saznamo od di rek to ra „La gu ne“ De ja na Papi}a. – Mnogi elementi odre|uju poziciju izdava~a na tr`i {tu kwige – oba{wava na{ sagovornik. – Neki od wih su: kwi`evni kvalitet objavqe nih na slo va, pre po zna tqivost izdava~ke politike, broj ob ja vqe nih na slo va, ugled pisaca koje izdava~ objavquje, broj prodatih kwiga, kvalitet i profesionalnost saradnika i zaposlenih u izdava~koj ku}i, medijska prisutnost... Nadam se da je „Laguna“ u mnogim od navedenih kategorija na samom vrhu, pa bi se na osnovu toga mogao izvesti zakqu~ak o na{oj vode}oj poziciji u srpskom izdava{tvu.  Na kojim postulatima „Laguna“ zasniva svoju izdava~ku politiku, koliko du go ro~ no kro ji te iz da va~ke planove? – Mi u „Laguni“ nikada nismo birali svoje ~itaoce, ve} smo wima prepustili da biraju na{e kwige. Uvek smo se trudili da ponudimo {to {iri spektar najrazli~itijih kwiga iz svih `anrova koji-

ma je osnovni zajedni~ki ~ini lac bio kva li tet sa mog {tiva. Bez obzira o kom se `anru ili kategoriji radilo, „Laguna“ je uvek objavqivala samo najboqe pisce i najzanimqivije kwige. I mislim da smo uspeli da doka`emo da najkvalitetnije i najnagra|ivanije kwige postaju bestse leri. Zapravo smo zajedno sa na{im ~itaocima do{li do zakqu~ka da dobri pisci pi{u i za ni mqi ve kwi ge, te da zbog toga imaju i brojnu ~itala~ku publiku. To u svetu nije naravno nikakva tajna, ali

i transparentnije uslove za poslovawe. „Laguna“ ne komu nicira direktno ni sa jednim dr`avnim organom. To prepu {tamo Udru`ewu izdava~a i kwi`ara Srbije ~ija je to uloga. ^iwenica je da je ekonomska kriza u punom jeku i da je kupovna mo} sve mawa, ali budu}i da tu ni{ta ne mo`emo promeniti, dobro bi bilo da se svi mi koji se bavimo izdavawem kwiga okrenemo sebi i vidimo na koji na~in {to bezbolnije mo`emo do~ekati ne ka boqa vremena. Svakako, jedna od ideja koja se u tom smislu name}e jeste {to pa -

se kod nas pod pritiskom lo{ih a sveprisutnih pisaca stvorilo veoma pogre{no mi{qewe da velika kwi`evnost nema veliku publiku.  U kakvim ste odnosima sa dr `a vom i va `e }im uslo vi ma po slo va wa na iz da va~ kom tr `i {tu, na ko je se ve }i na iz da va ~a `ali, kao i na stalni pad prodaje kwiga? – Ulogu dr`ave vidim u to me da omogu}i {to korektnije

`qiviji odabir naslova za objavqivawe.  [ta „Laguna“ kao visoko pro fi ta bil na fir ma ~ini u domenu dru{tveno odgovornog pona{awa? – Odgovor na ovo pitawe mogao bi biti veoma dug, ali }u poku{ati da budem {to koncizniji. Pre svega, sve na{e kwige se rade na ekolo{kom papiru koji ima potvrdu FSC {to zna~i da su proizvo|a~i ovakvog papira u obavezi da zasade vi{e stabala nego {to ih poseku. Tako|e, organizovali smo i brojne humanitarne akcije kao {to su opremawe senzorne sobe za autisti~nu decu, akcije dobrovoqnog davawa krvi gde smo da va o ci ma po kla wa li kwi ge, po kla wa we kwi ga mnogim ustanovama za socijal no ugro `e ne ka te go ri je sta nov ni {tva, pri ku pqa we sredstava za le~ewe te{ko obolele dece (jednu takvu akciju ima}emo i na ovom Samu kwiga u Beogradu)... Ipak, smatram da je na{e najve}e postignu}e to {to {i ri mo kul tu ru ~i ta wa kwiga i {to otvaramo kwi`are {irom Srbije, i to ta kve da odgovaraju najvi{im svetskim standardima. Prisetite se da se do nedavno jadikovalo nad sudbinom starih kwi`ara koje se zatvara ju i pretvaraju u butike. Postojala je realna bojazan da ovde uskoro vi{e ne}e ni biti kwi`ara. Sada, tri godine kasnije, Srbija ima sijaset najmodernijih kwi`ara s aktuelnom ponudom. Za zemqu u ozbiqnoj ekonomskoj krizi, usu|ujem se da ka`em, to nije mali uspeh. n RadmilaLotina

Od nobelovaca do „voditeqske kwi`evnosti“  Optu`uju vas za podila`ewe najni`im ~itala~kim ukusima i za negovawe `anra „voditeqske kwi`evnosti“. Kakav je u „Laguni“ balans izme|u komercijalnih i mawe tira`nih naslova? – Stvarno ne znam ko me za to optu`uje. Svakako ne neko od preko 200.000 ~lanova na{eg Kluba ~italaca. Mo`da takva tvrdwa sti`e iz miqea neuspe{nih i neostvarenih pisaca/izdava~a? Bilo kako bilo, neupu}enima savetujem da prelistaju na{ katalog ili odu na na{ sajt i da vide {ta mi to objavqujemo. Me|u 2000 naslova tu }e na}i mnoge pisce dobitnike najve}ih svetskih kwi`evnih priznawa kao {to su Nobelova nagrada,“Bukerova“, „Pulicerova“, „Orinx“, „Kosta“, „Gonkur“, a od doma}ih Ninova, Milo{a Crwanskog, Peki}eva, Andri}eva, itd. Samo u posledwih godinu dana objavili smo dela {est pisaca koji su dobili Nobelovu nagradu, a mnoge od tih kwiga bile su i na{i bestseleri. [ta zna~i taj „novi `anr“? Imenove}emo i te „voditeqe“ i pogledati {ta je to „Laguna“ objavila. Pre svega, bez izuzetka, re~ je o vrhunskim novinarima, a ~ini mi se da nije neobi~no da vrhunski novinari ~esto pi{u i dobre kwige. A sada i da ih imenujemo: Vawa Buli}, doajen srpskog novinarstva – wegova kwiga „Simeonov pe~at“ je napisana u najboqem maniru savremenog svetskog trilera s elementima istorijske misterije. Jelena Ba~i} Alimpi}, koja je diplomirala na svetskoj kwi`evnosti, napisala je dva vrhunska romana {to znaju svi oni koji su ih uzeli u ruke. Vesna Dedi} napisala je savremenu triologiju koju bi po`elela i svaka ve}a kwi`evnost nego {to je ova na{a. I na kraju, po hronolo{kom redu objavqivawa, Sawa Marinkovi}, jedna od najpopulatrnijih voditeqki u Srbiji, kojoj smo objavili kwigu o zdravom `ivotu za koju mnogi tvrde da je na nivou najboqih svetskih priru~nika iz ove oblasti.


8

dnevnik

nedeqa21.oktobar2012.

[ O R O M

S

B O R O M

Ladnomesto Prekosutrave} mawedre~e,nestignu odposlaibrige,kako }esadbreztog{toje o~o,amu~iihijed{ta }ekomeostatiikako }esepodeliti anda da danske ima mlogo vi{e ladni mesta neg {to ih je kadgod bilo. Ako i ima, ondak kanda i nisu ko {to su bila kadgod, kanda da je sve o~lo u o~in. Eto, otoju~ fale dva grada na toplomeru pa da bude celi trideset stepeni a pro{lo je tri frtaqa oktobra. Jo{ ni sve laste nisu o~le od nas. ^vorci se roje ko p~ele, al kanda da ni ne misle da od nas odu. Sva{ta sad mo` biti: da je kod nas lep{e neg tamo di idu na zimu, al mi to jo{ ne sva}amo, mo`da ne}e ni biti zime. Pa nisu ~vorci radi da mlataraju i tamo i vamo kad im i ode kod nas godi. Kadgod se znalo di je navek ladno a di je toplo i di {ta treba da bude, di se {ta dr`i i di kome godi il ne godi. Ne vole `ivo ~eqade da bude na ladnom mestu. Ima nas koji i marimo i ne marimo o tom, al navek volemo da se vratimo u toplo, kad ozebemo. Valda nas to i dr`i da ne drk}emo mlogo na ladnom. I kere na{e volu da se zavuku u buwu u slami, kad je napoqu zdravo ladno. Ondak ba{ i ne ~uvaju ku}u zapravo, ko {to treba. Kere}i poso je taki, al kad je i vreme wino, ondak ni lopovi ne idu

K

u lopovluk. Jo{ mi nisu vratili odgovor, pito sam vlast {to se ka`e „pasije vreme“ kad mi ode dr`imo kere a ne pse, i o}emo l’ pla}ati neku porezu na taj uvo zni naziv. Najve}ma me bine {ta }emo sa zabija~kama. Em nema ladno}e em ima skupo}e, ne zna ~ovek {ta je gore. Ne mo{ praviti zabija~ku kad je toplo. To se radi kad je ladno i kad ide para iz usta i kad se vidi samo do oranije s bareti nom, a daqe od we je samo oblak vodene pare i ko da nema ni{ta. Kadgod je bilo reda i u godi{wim dobima, leti je bilo vru}ina i omorina, zimi je bilo ladno i mraz. Mogo je ~ovek tako da se i rihta. Sad i zimi treba klima da oladi, bez fri`idera nam nema `ivota, ~askom se sve pokvari i ni za o~in nije. @ivio je ovaj na{ svet i bez klima i bez fri`idera a kanda su bili i rumeniji i veseliji nego mi. Znalo se kadgod u svemu reda, di je toplo a di je ladno mesto, i to su po{tovali i qudi i muve. Znalo se kad }e i sneg da zaiveri i kad }e da ode. Nije se xabe o Svetom Mrati divanilo: “Sveti Mrata, sneg do vrata“. Godila je zima svima, kad zaiveri i kad stegne, oma se svi stiskaju u gomilu, da bude toplije. Voleli su to i be}ari i `ivina i prasici, svako da se u{u{ka di mu je najlep{e, da ne ozebe. U ku}i su navek bila bar tri ladna mesta, cele godine: bunar, vajat i ladna soba, pa ondak podrum, trap... To je svima bilo dosta i niko nije kuko {to nema fri`idera. Bilo je i ondak fru`idera, al nisu bili ko ovi danas, na struju il na gas. Kadgod, ko je teo da ima fri`ider, moro je da ima i veliku avliju. Nije zato da bi se vidlo spram avlije kolki je gazda, neg je u avliji moro da ima i ledaru. Ondak su fri`ideri radili na led.

Kad stegne mraz i kad se oko sela smrznu bare i kanali, i{lo se po led. Led se u ledaru vuko u velikim tablama na kolima. Kad do|u na kanal, ondak kowima otkop~aju {trawke i pokriju ih pokrovcima pa se ko~ija{i i moba late sikira i tersera da nalupaju i iseku led, da ga lak{e i lep{e utovare na kola. Te sante su nosili u selo u ledaru, pokrivali svaki red sa slamom i re|ali ih ko kad zidaju bedem do kom{ije, da traje. Trajao je led, tako u{u{kan, na ladnom u ledari sve dok se ne potro{i. Bilo je da dotegne i do novog leda. Ondak su te veli -

je trebalo laditi i od wega niko nije mogo da se prehladi. Bio je to ko neki kremast fil u fi{eku, odgore zaliven ~okoladom. U toj pomra~ini od ~okolade zimski sladoled nije mario za ladno}u, {epurio se iza stakla i ~uvo je mesto onom pravom, ladnom, letwem sladoledu. Po ku}ama se na ladnim mestima dr`alo sva{ta. Svako ladno mesto je imalo svoju namenu, znalo se kolko {ta treba da traje i di se {ta me}e. U bunar se me}alo ono {to treba ~askom da se oladi i da traje do sutra - prekosutra, da se brzo potro{i. Najlep{e su

upodrumu,naladnom,dr`aloseono{tojetrebalodadotegne doprole}a

ke sante celo leto cepkali ko zimi {to cepkaju drva za lo`ewe, samo {to je ovo bilo za la|ewe. Ladili su mesari meso, poslasti~ari sladoled i niko nije mario {to ti fru`ideri nemaju gajtan za struju. Imali su slavinu, pa kad se taj led {to su ga me}ali oko fru`idera istopi, podmetnu kan tu i ispuste vodu, pa ajd Jovo nanovo, sve dok je trebalo da se ladi. Bilo je i zimi sladoleda, al taj nije bio ko onaj letwi, zato se i zvao „zimski sladoled“. Wega ni-

bile ladne lubenice iz bunara. Kad udari omorina i kad se izvadi ladna lubenica iz bunara, a po woj ko magla da je pala, sva mokra i naje`ena od ladno}e, slatka ko med, ladna ko led. Tako su kadgod i sladolexije vikali {orom, kad su reklamirali sladoled i mamili de~urliju da istr~avaju iz avlije. U podrumu, na ladnom, dr`alo se ono {to je trebalo da dotegne do prole}a a da ne smrzne i da od silne zime ne propadne. Tamo je

navek isto bilo ladno i leti i zimi. U vajatu je ve} bilo druk~ije, tu su dr`ali ono {to se tro{ilo dok se ne potro{i i dok ne otopli. Umelo je tu da bude i kobasica i slanine i {unke i xigerwa~e i {vargla i ~varaka, svega po malo. Bilo je i pe~ewa, zatopqenog u masti. Ne{to se potro{i dok ne ode sneg a ne{to do~eka i pradajz. U ladnoj sobi se ~uvalo mesto za goste, kad nai|u zimi na nedeq’ dana, ~uvala se jaja za nasad i ~uvo se {tafir. Samo su jaja bila is pisana mastiqavom olovkom, da se zna kad je koja koko{ka snela a ostalo se znalo. Znalo se di je ~ije mesto kad gosti do|u, koji je ~iji miraz i kako se re|a {tafir. U toj ladnoj sobi je bilo i mesto da prino}i i kogod od uku}ana, kad sklopi o~i i skrsti ruke. Ondak iznesu astal, pokriju ogledalo, pod sanduk metu lavor s vodom i dre~e do sutra. Prekosutra ve} mawe dre~e, ne stignu od posla i brige, kako }e sad brez tog {to je o~o, a mu~i ih i jed {ta }e kome ostati i kako }e se podeliti. I mi smo se ode podeli al jo{ ne dre~imo zapravo. Jo{ nam ova vru}ina ne da da se opametimo. Udarilo nam sunce u glavu, `murimo i ko da ne vidimo {ta nam je. Eto, i ~vorci nam se nude, al niko nije rad. Svi jo{ misle da je to samo {ala i uzre~ica nekog be}ara kad se ka`e da je kogod „ono“ ~vorka. Gledam ta velika jata, rojeve ~voraka, nisam brojo al kanda da bi za svakog od nas bio po jedan ~vorak. Il je ~voraka mlogo il nas je sve mawe, o~in ga znao. Uglavnom, ide ladno, makar {to su ~vorci uporni da nas opamete, samo da se skroz ne pokvarimo na ovoj vru}ini. Oti}e i ~vorci, ko zna dal }e biti radi i dogodine da kru`e oko nas, osta}emo sami sebi. Ko }e od nas biti ~vorak dogodine, vidi}emo. n BoraOti}

ODLAZAKTusTe,FRONTMeNAKuD„IDIJOTA”IPOsLeDWePANKIKONe

Anarhista,partizan, pobesnelipelikan ^

udno ali – mada je bilo gotovo skroz primereno – nikada se nije primilo umetni~ko ime Stara Kanta, koje je lider KUD „Idijota” Sale Veruda namenio peva~u svoga benda Branku ^rncu Tusti. Jer, bio je sasvim druga~iji od prve generacije pankera, bubuqi~avih, kratko o{i{anih i temeqno nezadovoqnih svim i sva~im, samo {to nisu ta~no znali ~im. Ili, poput, recimo, nekih novosadskih egzemplara, gawali pre podne karijeru a uve~e na sakoe ka~ili zihernadle i bexeve nabavqene tokom jeftinih {oping tura po Londonu, pa se kleli kako ne}e da se prodaju kao Plant. Kao da svi `ure da ih kupe. Kada se 1985. odao mikrofonu, Tusta je imao tri banke a nije umeo da svira ni u ~e{aq. ^upavi hipik, koji je stopiraju}i obi{ao dobar deo Evrope, bio je o`ewen, imao }erku i uredno overenu radnu kwi`icu pulskog brodogradili{ta „Uqanik”. Ali i status nezaobilaznog na svim tulumima i ne ba{ ~estim koncertima koji su u gradu prire|ivani. Sale i bubwar Ptica, stolar i elektri~ar „Uqanika”, basista dr Fric, no}ni ~uvar lokalne bolnice, pride Tusta, ubedqivo su pobedili glasovima publike na Omladinskom festivalu u Subotici pre ~etvrt veka i sve ostalo je istorija benda sa Stavom, kakav se ne kupuje u butigi jeftinih slatki{a. Bio sam namerno nazo~an kad su neki mesec kasnije „Idijoti” svirali u sarajevskom klubu „Obala”. Ve} posle prvih rifova zaplesao je Tusta kao pobesneli pelikan i u sali je po~elo 60 minuta pampasa.

Ne usu|uju}i se da krenem u prve redove, jer su tamo klinci sve oko sebe doslovno izuvali iz patika, kibicovao sam iz pozadine. Ba{ kao i mladi profesor Akademije dramskih umjetnosti Emir Kusturica, taze basista „Zabrawenog pu{ewa”, koji u to vreme nije odmakao od durske bluz „dvojke”. ^uo sam kako se, dok je izme|u dve pesme Tusta hvatao dah, usu|uje re}i {efu: „Vid’ ba Nele {ta je rokenrol, a ne ono tvoje Pu{ewe”. Kud „Idijoti” pro|u tu trava ne raste! pokazalo se vrlo rano da nije puka marketin{ka caka, koju je smislila harmsovski duhovita ritam sekcija Ptica - dr Fric. Verovatno su se te{ko kajali ~lanovi neke anonimne komisije, koja je odlu~ila da po{aqe „Idijote”, kao predstavnike SFRJ 1987. na vese li festival mediteranskih zemaqa ~iji je doma}in bila Re|o Kalabrija, quta zabit u ju`noj Italiji. Tamo gde me{tani s puno pijeteta pri~aju o vremenu u kom je onaj mali, }elavi, zdepasti obnavqao Rimsko carstvo od Etiopije do albanskih gudura. Nisu znali brkati karabiweri da je vi{e nego bogohulno, usred ultra besne verzije „Bandijere rose”, prekinuti Tustu, potomka ^rnaca, partizana sa ]i}arije. Uz vesti o pregovorima Gorba~ova i Regana, {tampale su to sve, i to ne samo jugoslovenske, ve} i mnoge druge kontinentalne, dobro obave{tene novine i agencije. Tustu nije previ{e uzbu|ivalo {to wegov bend uporno pre}utkuju u domovini – mada su po medijima forsirani kom{ijski rije~ki bendovi, ~ijim je ~lanovima bilo gotovo najva`nije da saznaju na koju stranu frizuru teraju okasneli bezbri`ni neoromanti~ari. Wegova se kosa zato vijorila kao zastava svih koji ne pristaju na banalnost `ivota u ritmu muzike za ples. Sigurno su na ivici nervnog sloma bili vatrogasci i obezbe|ewe pozori{ta u Staroj Pazovi (mobilijara ude{enog, istina u mawoj varijanti, kao SNP ili JDP), kada su „Idijoti” u tu kamerno zdawe dovukli nimalo teatarsku publiku. Da se maltene ne ugu{i, vadio je Tusta iz gu`ve zajapurenu }erku ~lana Predsedni{tva SFRJ na izdisaju. Samoironi~no su „Idijoti” svoj prvi studijski album nazvali „Mi smo ovdje samo zbog para”, a portiri „Dnevnika” su izvesno bili {okirani, navikli na goste iz politi~ke i kulturne elite, gledaju}i kako, pred spavawe i u zoru, dovodim Tustu na ~orbast pasuq iz radni~ke menze. Naravno, niko nije od „Idijota”, iz Istre zemqe bistre o~ekivao da potr~e u kolektivnom zanosu i zapevaju rodoqubive budnice u Tu|manovoj dr`avi, pa smo se sretali po neutralnim teritorijama, od Qubqane do

Skopqa. Stari anarhista Tusta je znao da o svom tro{ku nahrani, napoji, plati prevoz ili konak ~oporu svojih dekintiranih sledbenika, uglavnom vr{waka wegove }erke. Razbaru{enost ne podrazumeva i neodgovornost. U smutnim vremenim promenila se ~ak i sarajevska raja. Pred samo bombardovawe Srbije, na koncertu u „Slogi”, gde se kao na }abu stizalo autobusima iz svih obli`wih delova Juge, morao je Tusta izme|u pesma da spasava hodo~asnike od batina smrknutih redara, {to su se na Ba{~ar{iju spustili sa sanxa~kih nedo|ija. A posledwih decenija bili su „Idijoti” i najuticajniji novosadski bend. Dolazile su na Egzit i planetarno najpopularnije face, ali ih je sa glavnih stjexova oduvao Tusta. Sta` iz istarskih o{tarija po{tuje se i u panonskim birtijama. Kad su bili ignorisani i u rodnoj Puli, sa sprdwom su „Idijoti” prozvali sebe najve}im legendama posle Vespazijanove arene. Vest o sahrani Branka, koji se vi{e od godinu dana stoi~ki borio sa rakom plu}a, emitovao je u ve~erwem dnevniku i HTV. Sa sve epitetom „kultni frontmen”. Opet je Tusta dobio potvrdu da zaista – Glupost je neuni{tiva. n Mi{koLazovi}

im je video ko su dosada{wi dobitnici novinarske nagrade „Du{an Bogavac”, znao je da mi je pripala velika ~ast da se na|em u tom dru{tvu. U obrazlo`ewu odluke `irija navodi se i wegovo „odupirawe kretenizaciji javnosti”, o ~emu ka`e: „Ja se samo trudim da svaki dan uradim strip najboqe {to mogu, a ocene i utiske ostavqam, {to ~itaocima, {to u ovom slu~aju `iriju. Svakako u na{oj javnosti ima mnogo stvari za zaglupqivawe, a ja se svojim radom trudim da se borim protiv toga, rade}i da dostignem neki nivo kvaliteta koje sam vi|ao kod svojih uzora”, govori nam Marko Somborac, autor duhovitih stripova u dnevnom listu „Blic”. l „[toseti~eodgovornosti gra|ana za sadr`aj stripova i osionost vlasti, ako mislite na odgovornost na izborima – {taznam,nekaodgovornostmoradapostojiikodgra|ana,ali kad posle svega politi~ari prome{ajukartetakodanakrajuispadnene{to{tonikonije o~ekivaodasedesikadajeglasaozaneke,ondabihve}uodgovornost preneo na na{e vo|e”, pri~a nam somborac, kog prvo pitamonakojina~inizlazina kraj s licemerjem politi~ara koje ismeva, koji deklarativno pozdravqaju wegov rad ali ~inesvedamudajunovo„gorivo”? – Uglavnom me to ne zaokupqa. Iz primera susreta Koraksa s Milutinovi}em – kada mu je Milutinovi} rekao da su se politi~ari me|usobno {alili: ’u, vidi koliki ti je nos nacrtao’ i sli~no – nakon ~ega je Koraks uvideo da oni uop{te nisu obra}ali pa`wu na wegove poruke, shvatio sam da ne treba da radim tako da me brine {ta }e oni da misle. Jer, oni }e to uvek da izvrnu sa podr{kom kritici, po{to su, kao, demokrate. Umesto toga radim kako mislim da treba i radim za ~itaoce. Da se mi smejemo politi~arima, a oni nek shvataju to kako ho}e. l uporedi„inspiraciju”kojuaktuelnavlastpru`avamai kolegamauodnosunaMilo{evi}evre`im? – Da odemo i malo ranije, ovi koji su usledili u godinama posle Milo{evi}a mi se ~ine mawe katastrofi~nim po Srbiju, mada toliko je te{ko stawe da mi se i to ~ini prevelika pohvala za wih. A ovi najnoviji po~iwu da pokazuju znake, izgleda, nikad prele`anog sindroma iz devedesetih. l Koja re~ najboqe opisuje slomidejaod5.oktobra? – Ne volim da se pesni~ko-filozofski grandiozno izra`avam, ali kad sam ve} tu neka bude beznade`nost. l Najve}i protivnici ulaskasrbijeueusuosobestare od18do29godina? – Ja imam teoriju, mada ne mnogo proverenu, ali evo da je podelim: kada se ~ini da je mejnstrim opredeqewe Sloba i ina}ewe, mladi su za svet i otvarawe, a kad se ~ini da je mejnstrim EU, onda odosmo u ina}ewe. Sve je ovo podlo`no diskusiji, ali verujem da se mo`emo slo`iti oko ne~ega {to je, verujem, svima poznato u ovom slu~aju: mogu}e da je ve} dosadilo qudima da slu{aju o Evropskoj uniji a ona nikako da do|e. Verujem da je to ta~niji odgovor od moje teorije. l Koji su nam to dugovi dosli na naplatu, kada smo pro-

^


dnevnik

nedeqa21.oktobar2012.

9

UPOTREBA @IVOTA

Oktobarskisusreti uulicigugutki lova~ka prestonica, pre neki dan. Pod oblacima rovitog, kiza svoju du{u. I, qudi moji, {to ja volim te digitalce, ni{ta ne ko{ta, {nog neba bez ki{e, razmazanim iznad Stare Pazove kao masnosamo {kqocaj, {kqocaj... Ha-ha-ha... Nekad je bio film, pa komplikova}a na staklu, zate~en na ~asak u raskoraku kuda daqe – levo ili no i skupo. Sad smo pre mesec ipo dana berbili na Fru{koj gori, imam desno – na }o{ku skoro gluvonemih prizemnih ulica slova~kog imena i tamo vinograd, i ispuco sam digitalcem najmawe dvesto snimaka! Ha-haprezimena: Bra}e Barnak (ulica iz koje pe{ke dolazimo) i Jana Kolara ha... Imo sam {kolskog druga – nekog Vasu Bla`i}a iz In|ije – stalno (ulica u koju zalazimo), zapitan pod ki{obranom `enske lipe ispred zaje nosio sa sobom fotoaparat i {kqocao, {kqocao... I da li me je Vasa bata ostarele ku}e, kapija br. 63, podvu~enog preciznom plavi~astom zarazio? Otkud znam! Imo sam i ranije fotoaparate, ali ne{to mi nije coklom, odjedared tamo odnegde pravo preko crepova i dimwaka, gde se uspevalo. I onda naru~im spravu iz [vedske... platio dvesto maraka, secrne zimzelene kopqaste vertikale, ~ujem gugutke. Turski golubovi. Gu}am se... i u po~etku nisam ni znao kakvu sam dobru stvar pazario. I kad gu~u. I gugu~u. I gugu~u. Citiram nauku: “Streptopeliadecaocto... Gugutka. mi je krenulo sa tom ma{inom, pa po~o malo i da zara|ujem, pa me direkKumrija. Glasa se troslogovnim gugutawem s naglaskom na drugom slotor zvao da slikam za firmu, pa slikaj ovoga, pa slikaj onoga, onda kugu.” Glasaju se i vrapci, ali ja ~ujem gugutke. Ulica gugutki, ulica Jana pim objektiv, osamsto maraka ga platio... Znate {ta, relaksira me foKolara – predratna Grobqanska ulica – starosedela~ki kvart slova~ke tografisawe...” prestonice Stare Pazove, ulica mirna i dobra kao stara krava, obrasla Ulicom nailazi fotografija. Stara Slovakiwa u arhai~noj uniforje s obe strane trotora od cigle i betona raznovrsnim drvenim bi}ima: mi za svakodnevne gradske izlaske (jedna od dve `ene u no{wi koje }e s lipama, orasima (izgovara se sa “j”), crnogorcom, srebrnim i obi~nim biciklima pro}i Grobqanskim {orom pored nas), dizajnirana kao nekajelkama, brezama, tre{wama i {qivama, belim i crnim borovima, japanva {arena sredwovekovna lutka – o~igledno na povratku iz srca grada – skim bagremom (jedno drvo), zimzelnom `ivicom i jesewim ru`ama megura ivicom asfaltne kore poniku s dve pune platnene torbe oka~ene o se~arkama... Debeli potkre~eni orah rogove volana i jednom torbom u~vrpored tanke breze i u orahovim ra{qa{}enom na sicu. To je `ena ni`eg rama smrt, pod vidom ma~ke, vreba vrapce. sta, optimisti~ke, {tavi{e vitalne Fragmenti stogodi{weg trotoara od pojave, brzog i stabilnog koraka u zelecigle, prepe~ene, tvrde, deformisane nim pan}u{kama s crvenim kama{nama cigle i par~adi od cigle, artefakti iz i u pletenim ~arapama, `ena s jasnim i vremena kada je kolovoz Grobqanske jednostavnim ciqem na proputovawu ulice bio zemqani (sa svim podrazumekroz Grobqansku od ta~ke “A” do ta~ke vaju}im posledicama takve podloge), “B”, opremqena u svetloplavom i sveopstali su jo{ uvek su ispod nekih protlobraonskom tonalitetu svoje slojezora, pa je trotoar od cigala i ispred vite no{we s famoznom {irokom sukku}e pored koje stojim. To je cigla koja wom i `iponima, opasana plavom vezezbog prepe~enosti i deformiteta nije nom keceqom, s tamnoplavim prslukom mogla u zidove, pa je poslu`ila za tropreko ko{uqe kratkih rukava opervatoar u prvoj ulici Stare Pazove koja je `enih ~ipkom i braonskom trouglapolovinom {ezdesetih dobila asfaltstom maramom na glavi. nu koru. Cigle su utisnute u zemqu, pa “...Da, da... Ovo je staropazova~ki pod uticajem ja~ih ki{a, “{pricaju” i stil!” nastavi Na| gledaju}i u pravcu ugibaju se pod nogama. Slovakiwe. “Nas je ovde Marija TereOtvaram kapiju br. 63. Predwe dvozija naselila. I putovali smo od Slori{te ove ku}e na }o{ku, ku}e nabrava~ke do Srema mo`da i sto godina. zdu od cigle i ~erpi}a ro|ene devetsto I{li smo za zemqom, zadr`ali se u trinaeste (urezano na zabatu), obezbeMa|arskoj, a Ma|ari su pre tristo go|eno metalnom kapijom izme|u dva zidina bili zaguqeni, pa su Slovaci medana stuba presvu~ena braonskom farwali prezimena da ih ne diraju... Tako bom – tako da je s ulice sadr`aj dvorisam ja Na|, a to je na ma|arskom ’veli{ta nedostupan o~ima – zaogrnuto je ki’. Kom{ija se preziva Ki{, on je ’makro{wom (kao s te{kim baldahinom) li’... Ha-ha-ha... Dobri smo sa ovdaorija{kog oraja u centru dvori{ne sce{wim Srbima, a bili smo dobri i sa nografije s pahuqi~astim cve}em u Nemcima iz Nove Pazove, dok ih nisu saksijama na prozorima i pored zidova, oterali, jadni qudi, nadrqali zbog Hiusled ~ega je omaleno dvori{te, britlara ni krivi ni du`ni. Sad su ba{ `no i dirqivo ure|eno i estetizovano, bili neki Nemci, poreklom odavde, i dobilo ne{to od onih melanholi~nih rekli ovima {to `ive u wihovoj ku}i starinskih “vremenskih kapsula”. da su do{li da vide staru kru{ku. I kad @ena u crnoj ta~kastoj haqini koja su videli da je kru{ka i dan-danas tamo, izlazi iz predsobqa s upitnikom i zbuzaplakali su od sre}e... E, da! Imam tu weno{}u u zenicama zbog ove nenaja- Jaroslav Na|: „[to ja volim te digitalce, samo {kqocaj, jednu poznanicu, Ana Majorski se zove – vqene prepodnevne posete, bele kose {kqocaj...” Foto:S.[u{wevi} upamtite Ana Majorski! – sad pre neki razvejane oko u{iju i slepoo~nica, zadan sam joj fotografiso slike... Majortegnute iznad ~ela i skupqene odostrag u malu pun|u, o~iju zastakqenih ska slika slova~ke narodne no{we. I da vidite kako je to dobro. To nivelikim okruglim nao~arima debqih okvira s dioptrijom zadaleko i je naiva, ovo {to rade u Kova~ici – Kova~ica vi{e ’ne pije vodu’! – nemawim nao~arima u {aci zablizu, zove se Radmila Pop, penzionisana go staropazova~ki stil... Da! I bio jedan iz Novog Sada, i kad je video, radnica u proizvodwi staropazova~kog socijalisti~kog brenda “Lifaka`e: ’Pa, ovo je sjajno!’ A {to je interesantno, Majorska nikada pre nima” i supruga ra~unovo|e Zlatka Popa, Slovaka, tako|e pripadnika je slikala...” “Lifamovog” penzionerskog bratstva, `ena sa klasi~nom staropazova~“Nije?” kom me{anom biografijom iz vremena “kada se nije gledalo ko je {ta” “Ne, nije... Posle bombardovawa zapatila je sindrom straha, popusti(otac Svetozar Srbin, mati Mara Slovakiwa) i mati wihovog sina Lali joj `ivci. I izle~ila se slikawem! Tako se i ja ’le~im’ digitalcem, dislava. Suprug i ona ku}u su kupili pre dvadeset godina, da bi svojuku - samo {kqocam, {kqocam... Ha-ha-ha...” }u u Jovana Popovi}a ulici, u kojoj su do tada `iveli ovi “ro|eni Sta“Odakle se ~uju gugutke?” upitah Na|a. ropazov~ani”, ostavili sinovqevoj porodici. @ena od koje pred kapi“Gugutke? ^uju se sa grobqa. Tamo je grobqe. Jana Kolara se nekada jom poku{avam da saznam pone{to o ulici Jana Kolara, ka`e mi da bi o zvala Grobqanska ulica, a mi je zovemo Bulevaropru`enih... Crni hu tome mo`da vi{e znao da ispri~a wen mu`, ali Zlatko, premda je na nomor! Ha-ha-ha... A {to pitate za gugutke? Gugutke ko gugutke.” gama, skoro da vi{e ne izlazi iz ku}e, a i nije mu do razgovora, zapravo Gugutke, grobqanske ptice, ptice septembarske i oktobarske eroti~nije mu ni do ~ega... ne mihoqske svetlosti, ptice tmurnih i ki{nih jesewih simfonija, “Ne izlazi iz ku}e? – Za{to?” ravni~arskih sumaglica i slana, ptice jelki, srebrnih jelki, i {im{i“Bolestan je...” re~e `ena. “Te{ko di{e ve} odavno, gu{i ga ovo prera na ki{i, ptice ruzmarina i sitnog grobqanskog cve}a s gorkim milazno vreme. A pu{a~ je od malena.” risom kao s kolowskom vodom ili kamforom u nozdrvama, izazivaju u “Pu{i li i daqe?” upita fotoreporter ni{ane}i u ma~ku {}u}uremeni ovakve melanholi~ne predstave i asocijativne konekcije zbog svog nu o ra{qama oraha. mutnog, sonornog, ritmi~nog zvuka, ali ne i samo zbog tog zvuka. Svoje “Taman posla da ostavi cigarete”, re~e `ena. prve “kontakte” sa gugutkama i wihovim zvukovima, vezujem sa jednom Kre}emo se ulicom prema }o{ku Radi~evi}eve i usput zapa`am da kustarom i zimzelenom austrougarskom vrdni~kom ulicom i wenim go}e u ulici Jana Kolara uglavnom nisu ni stare ni “grobqanske”, nego naspodskim ku}ama pokrivenim eternitom, operva`enim {im{irovim protiv, prete`no su nove i vedre s urednim dvori{tima. Jaroslav Na|, `ivicama i piramidalnim ~etinarskim vertikalama, koje je ma|arsko gra|anin koji izlazi (voqom An|ela reporta`e) na scenu ulice iz ka(izgovara se sa “x”) Ministarstvo finansija u Budimpe{ti, vlasnik pije br. 13, i skoro da se sudara s fotoreporterom u akciji na trotoaru rudnika ugqa po~etkom pro{log veka, sazidalo za rudni~ku elitu, good cigle, istog momenta, pri{av{i i zainteresovano pogledav{i u fospodina direktora rudnika, in`ewere i ~inovnike, zbog kojih je ulica toreporterovo digitalno oru|e – upravo kao da su nai{li qudi koje pospontano dobila dva nadimka: ^inovni~kired i Gospodskired. I se}am znaje – prvi otkop~ava futrolu i pote`e nasmejanu i duhovitu re~: se razgovetno, dok smo se mi – egzoti~na rudarska deca sa Nove koloni“Opa! Sprava boli glava, a! ^im vidim ovo crveno, sve mi jasno... Ja sam je – igrali na {inama i pragovima, to jest na visokom pru`nom nasipu prvo imo 10 D, onda sam imo 20 D, sada imam digitalac 400 D... Pre sam paralelno s ulicom, o~ekuju}i voz ili {inobus iz Rume ili odgozgo sa imo Olimpus 2 N, sa~uvo sam ga za uspomenu, pa sam onda imo stari Kavrdni~ke `elezni~ke stanice, stalno su se iz zimzelenih vertikala i non... Koja mu be{e oznaka? A-a-a-a...” {im{irovih geometrijskih figura ^inovni~kog reda ~ule gugutke. I “AE”, re~e fotoreporter. samo u toj ulici i nigde vi{e. Pa i danas, kad god odem tamo, ~ujem gugut“AE! Ta~no! Kome ja pri~am, pa ti si profesionalac... Ja sam amater. ke, ~ak i onda kada ih tamo nema. Bio sam voza~ u ’Lasti’, dogodine }u penziju, ako bog da. Fotografi{em n @eqko Markovi}

S

paktom”, ili ovog novijeg, kreativno izmewenog naziva za podno{ewe ostavke u „herojsko skra}ivawe mandata”. Mislim da primeri sami obja{wavaju sebe. l Stawe u strip-umetnost u Srbiji i svetu danas? – U Srbiji generalno ima dosta dobrih strip crta~a, ali ve}ina rade za inostranstvo, i to dosta zapa`eno. Ovde je zbog te{kog stawa problem praviti neku strip reviju sa doma}im autorima, verujem da se ne isplati, a vi{e mogu da dobiju, recimo, ako rade za Francuze. Ipak, nije lo{e {to se ve}ina novina opredequje za uvo|ewe dnevnog stripa, verujem da je to korak napred. U svetu je tako|e kriza stripa, te{ko mu je pala dominacija igrica, ali se ipak dr`i nekako. l Mawak kulture nas je upropastio vise nego pad pri vrede? – Ne znam, morao bih da istra`im koliko smo bili kulturni kad se imalo para u ta zlatna vre mena pre 90-tih. l Ko bi mogao biti srpski Feliks Baumgartner, osoba koja bi nam ulila nadu i podigla moral? – Ju, kako ko, pa Nole vaqda. n Igor Mihaqevi}

NAOPA^KE

– Slabo ja imam naviku da verujem politi~arima generalno. l Polo`aji straha i humora u Srbiji danas? – ^ini mi se da je humor vi{e povezan sa stresom, kao svojevrsni lek od stresa zbog te{ke situacije. l [ta je dovelo do sloma duha na Balkanu? – Verovatno to {to se ~ini da se ni{ta ne mewa. l Mo`e li nam siroma{tvo biti alibi za ba{ sve, pa i kulturni pad? – Ne bi trebalo, mada dosta je lako upasti u takvo razmi{qawe da se zaboravi na kulturu u stal noj jurwavi za novcem koga nikad nema dovoqno. l Koja vest ti je bila toliko neverovatna, da si pomislio da halucinira{? – Nije ba{ za halucinaciju, ali svadba `irafa mi je bila, iako taj no pri`eqkivana, ipak neverovat na da se zaista i desi. Ali, eto, ipak nismo uskra}eni i za taj nesvakida {wi ~in stupawa u legalno veri fikovanu `ivotiwsku zajednicu. l Uspevaju li politi~ari da te uop{te iznenade ovih dana? – Na momente, ali uglavnom je sve u o~ekivanom tonu. l Lokalne vlasti u Srbiji se ru{e i uspostavqaju one ko -

l Nijeuslov davo|abudeslep, ve}daslepoverujete.

l Prethodni gost „Intervjua nedeqe” glumac Milorad Kapor pitao je „na nevi|eno” Marka Somborca kojoj bi osobi voleo da bude podignut spomenik u wegovom gradu i za{to? – Da ne istra`ujem sad ko su poznati Smederevci kojima nisu jo{ napravili spomenik, to prepu{tam kulturno-istorijskim radnicima, a ja predla`em da, kao {to Mostar ima Brusa Lija a @iti{te Rokija, i tamo napravimo ne{to tako zgodno za turizam. Da napravimo referendum za spomenik izme|u Betmena (relativno aktuelan), Ajron mena (asocijacija na `elezaru, ovo nije lo{e i zvani~no da se predlo`i) i ^aka Norisa (uvek hit). Zamislite samo: „Mala, gde da se na|emo?” – „Kod ^aka u osam”.

l Evropskaunijane}e mewatiformulu upreambulu.

Kod ^aka u osam

l Dajemalislobodan, biobivlastitaimenica.

je odgovaraju odnosu snaga u republi~kom parlamentu? – Gubi se i smisao lokalnih izbora ako ba{ sve mora da se „upodobi” republi~kim. Ta zamerka, naravno, va`i za ovu, ali i pro{lu vlast. l Da li su time gra|ani poni`eni? – Naravno, politi~ari prave kombinacije kakve niko od gra|ana nije o~ekivao kad je glasao. Kad je mogu}e napraviti svakakvu kombinaciju u parlamentu, bez obzira {ta se pri~a u kampawi, onda je logi~an sled stvari da se to prelije i na lokalni nivo. Politi~ari onda neka budu fer i neka ukinu lokalne izbore da se ne la`emo vi{e. A i mi da znamo kada ka`u „ne}u sa ovim” da ve}ina zapravo misli „ne}u sa ovim , dok se ne predomislim prvom prilikom”. politi~ki l Najlo{iji “spin” u Srbiji? – Dvoumim se izme|u, posle ra ta na Kosovu, „pobede nad Nato

l NISdamo– Kosovonedamo! NekasepripremiEPS!

tiv organizacije kojoj geografski i kulturno pripadamo? – Lomim se izme|u teze da stalno padamo na nenau~enim lekcijama, kao da nam je pam}ewe resetovano, i ve} pomenutog ose}awa da predugo traje to pribli`avawe pa nikako da do|e. A jo{ ako ubacimo i Koso vo i krizu u ra~unicu, onda se ~ini sve to neprimamqivije. Opet, ako razmislimo, {ta dobijamo samoizolacijom..? Ne{to se slabo re{avamo {ta }emo i kako }emo. l Nova vlast se ga|a obe}awima i hap{ewima? – Obe}awima gra|ani vi{e ne veruju, a {to se ti{e hap{ewa, ako se pitamo da li je to stvarna `eqa za obra~unom sa korupcijom ili marketing ili borba sa politi~kim protivnicima, vi{e mi nagiwe na kombinaciju ta tri. Borba protiv korupcije koriste}i slu~ajeve protivnika radi marketinga, ali vide}emo... l Veruje{ li koaliciji na vlasti?

Ilija Markovi}

Padamona nenau~enim lekcijama

l Evropskaunijanemo`e bez{tapaikanapa. Srbija–bez{tapa.

I N T E R V J U  N E D E Q E : MARKO SOMBORAC, STRIP AUTOR


10

dnevnik

nedeqa21.oktobar2012.

PolavekaoDkaDajesvetbionakorakoDarmageDona

Mir sa~uvala trgovina na veliko K

ada je ameri~ki {pijun“JasamIrannazvao’usporeSTVARNOST:Pobednicisu skiavionU2 snimiopo- nom kubanskom krizom”, ocewubili zapravo i jedni i drugi. lo`aje sovjetskih rakeje Grem Elison, autor kwige Povla~ewe raketnog programa tesnuklearnimglavamanaKu’Obja{wewe kubanske raketne izTurske,makakavdajebio,i bi, na stotinak kilometara od krize’. “^itav taj proces ide Kenedijevo uveravawe da ne}e SAD, bio je to vrhunac Hladpremata~kiukojoj}eameri~ki napasti Kubu, dalo je Hru{~onog rata od kojeg su mnogi s predsednikmoratidaodlu~iizvu dovoqno da mo`e da veruje pravomosetilizebwuupogleme|u preventivnog napada na da je sa~uvao obraz i da naredduopstanka~ove~anstva. Iran, da ovaj ne bi postao nunog dana objavi povla~ewe ra“Bilismoo~iuo~i,iujedklearnasila,itogadasa~ekada keta s Kube. Ubrzo je izme|u nom trenutku kao da sam video Irantopostanepadaondau|eu MoskveiVa{ingtonauspostadajejedanRustrepnuo”,bilesu sukob. Kenedijeva teza je bila vqen a dir ektn a tel ef ons ka re~i ameri~kog dr`avnog se’nedozvolitidadosukobado|e’ linija,apo~etaksaradwedveju kretaraDinaRaskakojesukao jer su rizici od katastrofe dr`avadoveojenakrajudosponijedne druge vrlo verno opi- uvekpregolemi”,dodajeElison. razuma koji ograni~ava kolisaleveli~inukrize.Bilojeto UVRE@ENO SHVATAWE ~inunuklearnognaoru`awa. u trenutku kada se sovjetski br 1: Kriza je bila trijumf UVRE@ EN O SHVAT AW E bojni brod s nuklearnom opreameri~keodlu~nosti. br.3:Izakrizejestajalazavemom zaustavio tik ispred zone STVARNOST: Istori~ari raCIA. pomorskeblokade,ivratiokutvrdedajeishodkrizezapravo STVARNOST: Mimo toga }i. biotrijumftajnediplomatije. {to je CIA s danom zaka{wePet decenija nakon wa prim et il a nuklearnekrizeizmeokret aw e sov jet|u Va{ingtona i Mo- Istori~aritvrdedajeishodkrizezapravo skih brod ov a, biotrijumftajnediplomatije.Kenedije skve ve} in a uvre` eAgenc ij a u nek onih shvatawa o samoj liko navrata proodbijaopredlogekojisui{li~akido kriz i su obor en a, pustila da pomogpreventivnihudara.Onje,umestotoga, ukqu~uju}iionodaje ne Kenediju u boinsistiraonakomunikacijisaSovjetima krizu razre{ilo Keqem uprav qaw u ned ij ev o odv a` no krizom. Agencija, igrawepoivici. Kenedijeodbijaopredlogeko- isto tako, nije bila upoznata Istori~arisudanassklonijisui{li~akidopreventivni s ~iwenicom o drugim takji da tvrde da je krizu razre- nih udara. On je, umesto toga, ti~k im nuk larn im rak et am a {io komp rom is pos tign ut u insistiraonakomunikacijisa koje su tako|e bile okrenute tajnosti, pre nego ishod igre Sovjetima, s vrhovima drugih prema SAD. To je i{lo do te nadmudrivawa,gdesuiMoskva dr`ava kao i generalnim se- meredasuSovjeti~akpostavii Va{ington sebe proglasili kretaromUN.RobertKenedi,u li rakete iznad ameri~ke baze pobednikom.Dokumentiskojih svojstvudr`avnogtu`ioca,saGvantanamo. je skinuta oznaka poverqivostaosetajno27.oktobrasasoUVRE@ENO SHVATAWE sti i svedo~ewa direktnih akvjets kim amb as ad or om i tom br.4:Krizajetrajala(samo)13 teradonelisunovasaznawaza prilikom je dogovoreno da da dana. kojenau~nicika`udapru`aju seSADjavnoobavezujudane}e STVARNOST:Razlogezatalekcije liderima koji su aktenapastiKubu,doksuseSovjeti kvo rasprostraweno shvatawe riuaktuelnimsvetskimkrizaobavezalinapovla~eweraketa delomtrebatra`itiunaslovu ma. Pre svega, Ba{aru Asadu sKube.Ono{tonijeodmahob- posthumnih memoara Roberta koji ignori{e apele svetske jav qen o je obav ez a SAD da Kenedija “Trinaest dana”, kao zajednicedaprekinenapadena uklon i rak etn i prog ram iz i u istoimenom filmu u kojem civileupobunikojajedosada Turs ke, por ed gran ic e sa glavn u ulog u tum a~ i Kev in odnela vi{e od 32.000 `ivota. SSSR. Kostner. Zapravo, tih 13 dana Ali, tu je i Iran kojeg Zapad UVRE@ EN O SHVAT AW E obuhvataju period od trenutka optu`uje da radi na vojnom nu- br. 2: SAD su pobedile, SovjekadajepredsednikXonKenedi klernomprogramu. tisuizgubili. prvi put progovorio o raketa-

dokumentima koji su ovog meseca obelodaweni, imali velik ih prob lem a s Fid el om Kastrom,pajezameniksovjetskogpremijeraAnastasMikojan bio prinu|en da otputuje naKubu2.novebraidanarednih 20 dana pregovara s Kastrom,kojijebiobesannaSo-

vjete{tosupostiglidogovor bez konsultovawa s wim. Kastrojeupornoalibezuspe{no lobiraodasenaOstrvuzadr`i taki~ko naoru`awe o kojemAmerikanciutomtrenutku nisu imala saznawa da postoji. n E.N.L.

Kastro pretrpeo mo`dani udar?

Romni: Rusi su neprijateqi

Bogatstvo za predsednika

Fidel Kastro (86) pretrpeo je mo`dani udar, zbog kojeg je u „gotovo vegetativnom stawu” – javio je „Majami Herald”. „Kastrojepretrpioemboli~ninapadinemo`eprepoznatinikoga. Nije u stawu govoriti i ne mo`e sam jesti”, izjavio je za list venecuelanski lekar Hose Markina,uveravaju}idaseradi o proverenim informacijama koje dolaze iz kruga qudi bliskihbiv{emkubanskomlideru. Ina~e, Kastro u javnosti nije vi|enjo{odmarta,kadjeKubu posetio papa Benedikt XVI. Podsetimo, Fidel Kastro, koji je revolucijom do{ao na vlast 1959, napustio je zbog bolesti kormilo Kube 2006. kada je du`nost predsednika preuzeo je wegovmla|ibratRaul.

R e p u b l i kanski kandidat Mit Romni nazvaojeRusiju ’amer i~k im n e p r i j a t e qem broj jedan’iobe}ao da }e se suprotstaviti ruskom predsednikuVladimiruPutinu. Romni je istovremeno kritikovaopolitikupoboq{awaodnosa sa Rusijom koju sprovodi aktuelni ameri~ki predsednik Barak Obama. S druge strane, Obama je Romniju odgovorio da jepoboq{aweodnosasaRusijom spoqwopoliti~ki uspeh, pogotovoposlevi{egodi{wetenzije za vreme predsednika Xorxa Bu{amla|eg.

Donatorkojijeizdvojionajvi{enovcazapredizbornukampawu za predsedni~ke izbore u SAD je kazino mogul [eldon Adelson. On je podr`ao republikanskogkandidataMitaRomnija,itosa~ak34,2milionadolara. Za Obaminu kampawu najvi{enovca-2,5milionadolara - izdvojio je holivudski producentiizvr{nidirektorstudija „Drimvorks animej{en” Xefri Kacenberg. Ina~e, prvih pet Romnijevihdonatorasudalipojedni~ano vi{e od prvih pet Obaminih. Zna~ajni donatori mogu da imaju veliki uticaj na politiku ameri~ke administracije,a~estoprisustvujukakodr`avni~kimve~eramauBelojku}i,takoiostalimva`nimdoga|ajimauzramespredsednikom.

ma(16.oktobar),do28.oktobra kadasuSovjetinajavilipovla~ewesKube. Istinajedasekrizaprotegla i na novembar 1962. godine, tokom kojeg su Va{ington i Moskva pregovarali koje }e konkretno oru`je biti uklowenosKube.Sojvetisu,prema

VESTI


dnevnik

nedeqa21.oktobar2012.

PUT IZ KRIZE ILI SLU^AJ SOLUNSKOG GRADONA^ELNIKA

VESTI

Mislimo o tome danas risove intervencije bilo je ne n Pi{e: Branislav Tarla} samo pove}awe efikansosti gradskihslu`bi,negoiukqu~ingela Merkel je nedavno trage–aondai vaweu`ivotgradaqudiizpoposetila Gr~ku i ponoda se uop{te slovnogsveta,kojisuseanga`oviladobrustarufloskune zna koliki valisistomidejomkojujeimao lu:„Mivas`elimouEvropskoj je stvarni dug isamgradona~elnik. unijiizahvalnismovamnasvim grada. Stoga je Paralelno s tim, Butaris je velikimnaporimakojeula`ete Butaris doveo po~eo da obilazi druge velike i za koje imamo veliko razumenezavisne revizore i wihov na- gradoveuEUidasagledavakavawe,alijepotrebnodaideteu laz javno prezentovao. Nakon ko su oni re{avali svoje komuistom smeru i s istim intenzitogajepo~eodakontroli{ezanalne i druge probleme. U Netetomdoispuwewasvihdogovoposlene i uvideo da se veliki ma~koj je prona{ao odgovor na renihuslova”.Ni{tase,dakle, brojwihvodinaplatnomspisku re{ewe problema odno{ewa i novonijedesilouzemqiHele–aneradi.Utvrdiojeidasuisrecikla`esme}a,{tomujeopona, osim {to je porasla popupla}ivani enormni iznosi za zicija o{tro zamerila „jer u larnost ekstremne desnice i prekovremenirad,adapritome sredkrizeidenanogeonimako{tose,posleletwepajisugurnuliGr~uze,nastavilosa{trajku u tu istu kriJanis Butaris je netipi~an Grk, koji, kovima – u neredima u zu”. To ga, me|uAtini pre dva dana jei pored poslovne imperije koju je stvorio, tim, nije omelo, danje~ovekumro,apoba{ kao ni veli`ivi van ustaqenih kanona koje vre|enojewih16. ko protivqewe su nametnuli crkva i dru{tvo Ako je za utehu, ova konz erv at iv ac a kriza je na povr{inu zbog toga {to je izbacila i jedan svetao primer nije postojalo nikakvo objanamerio da od Turske napravi – Janisa Butarisa, gradona~el- {wewekakavjetobioradi{ta turisti~kog partnera. Pravilnika Soluna. Godinama je bio se stvarno „prekovremeno” ura- no je, naime, procenio da bi poznatkaonajboqiilijedanod dilo.  Tek, kroz ove i jo{ neke Turciradodo{lidavideSolun najboqih proizvo|a~a vina u mere, za samo godinu dana skregdese1881.godinerodiotvorac Gr~koj,doknijeodlu~iodau~isanisutro{kovigradaza30%. moderne turske dr`ave Mustanine{toizasvojgradSolun,a Naravno, nije se Janis Buta- fa Kemal Ataturk. Uveden je posebno za svoje sugra|ane. riszaustaviosamonatome,ve} stoga direktan let iz IstanbuU{aojeubojprotivvetrewa~e jeanga`ovaoikomisijupriEU lazaSolun,arezultattogaje– zvane Nova Demokratija koja je zaobukuzaposlenihudr`avnim pove}awebrojaturskihturista vladala Solunom 24 godine bez slu`bama kako bi se pove}ala za~ak25%. prestanka, pa su mu sugra|ani, wihovaefikasnost,agdeje,zaRukunasrce,JanisButarisje svesni wegove uspe{ne poslov- pravo,le`alanajve}aboqkasinetipi~anGrk,koji,iporedponekarijere,dalisvojglas. stema.Jerranijeste,samimtim slovneimperijekojujestvorio, Ono {to je zatekao bila je {tosteglasalizaND,moglida `ivivanustaqenihkanonakoje no}na mora. Najpre je utvrdio dobijete posao u op{tinskim su nametnuli crkva i dru{tvo. da je naprasno nestalo oko 50 slu`bama bez bilo ~ega {to bi Prosed,mr{av,bezkravate,ali milionaevraizgradskogbuxeta vas na to mesto preporu~ilo. ve~itosazavijenomcigarombez –danasjetajslu~ajpredmetisTek, rezultat „evropske” Butafilteraisazlatnommin|u{om

A

Ja~aweseparatizmauEU

u uhu, bio je pravo osve`ewe za u~malu scenu ne samo Soluna ve}iceleGr~ke.Sasuprugomse rastao,paposle7godinaodvojenog `ivota ponovo sastao i sve to ispratio tetova`ama, a posledwa je bila woj u spomen 2007.kadajeumrla.

„Oland je imbecil”

po{tuje i s kojim se ponosni. ^ak je i ~uvena “crna trojka”, koja redovno dolazi u Atinu i zadajenovezadatkeVladiGr~ke, navela je primer gradona~elnika Soluna obja{wavaju}i da je sva{tamogu}eakoseho}eiako se`eli.Ina~e,poizboruFajne-

FrancuskipredsednikFransoa Olandje„imbecil”kojimrzibogate, a wegova mera oporezivawa bi}e katastrofalna za Francusku, tvrdi dizajner Karl Lagerfeld.Izjava78-godi{wenema~ke ikonemodeusledilajenakon{to je dowidomfrancuskogparlamentapodr`aomeruoporezivawamilionera po stopi od 75 odsto. „Oland mrzi bogate qude. To je propast. On `eli da ih kazni, i naravnodaoniodlaze,nikone`eli da investira„, rekao je Lagerfild {panskom magazinu „MariKler”. Po~etkom sedmice i LorensParizo,{efgrupeposlodvaca MEDEF, upozorio je da Francuska tone u duboku ekonomsku krizu i rizikuje pravi finansijski „uragan”, dok investitori be`e od astronomskih poreza levi~arskevlade.

[tedwa ne vaqa

Najboqi gradona~elnik na svetu

Le~iose10godinaodalkohola i sad svake godine slavi dva ro|endana, od kojih je jedan dan kad je ostavio metaksu i viski. Nikadsenijelibiojavnodaka`e{tamisliocrkvi,dr`avii partijama,pamujecrkva~akzabranila da celiva krst prilikom jedne sve~anosti u Solunu. Ipak, promuklim glasom, koji podse}a na Xenis Xoplin, zapravojesvimasru~iopunotoga istinitogidanasjeButaris~ovekkogasvakigra|aninSoluna

{eltajmsa,gospodinButarisje nedavno progla{en za najboqeg svetskoggradona~elnika. Uostalom, nedavno su jednog Grkapitalikad}eovakrizabiti prevazi|ena, a on je odgovorio:„Kadastandardnugr~kuizreku za re{avawe problema – MISLI]U O TOME SUTRA, zamenimo sa RE[AVAM TO SADA, I TO SA ZADOVOQSTVOM”. (autor `ivi i radi u Atini)

Desetine hiqada qudi ju~e je u centruLondonaprotestovaloprotivvladinihmera{tedwe,aiste suosudiliidemonstrantiu[kotskoj i Sjevernoj Irskoj. Vatrogasci, medicinske sestre, nastavnici, uz brojne mlade nezaposlene qudekojimsusepridru`ilepristalice opozicije, defilovali su ulicama sa zvi`daqkama i velikimraznobojnimbalonimaitransparentima.Vi{eod250autobusa dovezlojedemonstranteuLondon, aprvi~oveksindikalnekonfederacijeTUKBrendanBarberizraziojezadovoqstvozbogovemobilizacije, oceniv{i da ona {aqe „vrlo sna`nu poruku o tome da je politika{tedwe–neuspeh”.

PISMO „DNEVNIKU” IZ PARIZA

« buntovnici su za I sjediwene evropske dr`ave n Pi{e: Du{an Simin d Danijela Kon Bendita, „crvenogDanija”,uveko~ekujemoneko iznena|ewe. On je jedina istorijskali~nostme|usvimevropskimbirokratima – „zapaqiva~” i vo|a famozne1968.uFrancuskoj–kojaodsebenije napravila spomenik ve} do`ivotnog borca za promene. Trenutno je kopredsednik grupe Zelenih u Parlamentu. U sprezi sa Gi Verhof{tatom, {efom evropskihliberalauistojinstituciji, prenekolikodanaobjavilisukwigu~ijiodjekse{irieksponencijalnombrzinom.Moglibidajeprevedemoslobodno kao „Di`i se Evropo!” („Debout l’Europe!”,izdava~ActesSud).Zapravoseradi omanifestuzapostnacionalnuEvropu. Publikacija kwige smi{qena je kao provokacijauo~isamitaEvropskeunije kojajeproteklihdanaraspravqalaoreformisamesebe. Wihovideolo{kimotivjevi{enego jasan:„Ukrizi,qudisenedi`uprotiv kapitalizma,ve}seokre}upremaautoritarnomnacionalizmu,kojilakomo`e dazaokreneufa{izam.”Otkudatolika „qutitost” dvojice autora? Iz kwige smestavidimodaprovocirajupoliti~keeliteiwihovepartijeza{ti}enenacionalnimprerogativima:evropskedr`avesu,premaautorima,kaopoliti~ki subjekti–klini~kimrtve.Samoimfederativnoure|ewenaevropskomnovou mo`e pomo}i da povrate suverenitet uni{ten podivqalim, liberalisti~ki shva}enimtr`i{tem. Izasvihstranicaose}aseuticajJirgena Habermasa, nema~kog filozofa, ~ijiogled„Evropskiustav”,o~igledno, nastavqadainspiri{esveonekojiveruju u evropsku budu}nost. Iako je pre svegapoliti~kismi{qena,kwigajepunave}postoje}ihidejaofiskalnimmodelima, finansijama, klimi, o potrebi za stvarawem jedinstvenog evropskog trezora, o birawu delegata Evropskog

O

U {panskoj pokrajini Baskiji danas se odr`avaju regionalni parlamentarni izbori na kojima u~estvuju i separatisti, koji se zala`u za nezavisnu dr`avu. Rezultati anketa ukazuju na pobedu Baskijske nacionalne partije, zastupnika ideje o mnogo {iroj autonomiji regija, a sledi levi~arska separatisti~ka koalicija Euskal Erija Bildu. Izgledno je i da }e skora{wi izbori u Kataloniji uticati na budu}i izgled [panije. Naime, u ekonomski najrazvijenijoj {panskoj regiji glasa}e se 25. novembra, a aktuelni prvi ~ovek Katalonije Artur Mas obe}ao je da }e, ako ponovo pobedi wegova partija, sazvati referendum o samoopredeqewu. Grafika predstavqa jo{ neke evropske regione koji tra`e nezavisnost

11

parlamenta indirektnim putem (a ne kaopredstavnikapartija)… Manifest neskriveno kritikuje i AngeluMerkel,kaonekog„kosekona~no odlu~uje za Evropu, ali uvek jedno okodr`inaunutra{wojpolitici”.Za Francusku~itamodajo{uvek„mislida posedujemo}kojuvi{enema”.Okrizii dr`avnimdugovimaautorinasstavqaju pred dilemu: „Ili izabirete ameri~ki sistem,bezsolidarnostime|ufederalnim dr`avama ali sa doslednim centralnimbuxetom(skoro30%,nasuprot Evropiukojojjemawiod1%),iline}e-

ideologije,ka`u.Dana{wefunkcionisaweEvropepokazujesvojaograni~ewa budu}i da boluje od „egzistencijalne krize”.„Politikasitnihpoteza”kaoi „kukavi~lukinedostatakvizije”karakteristi~anjezave}inu{efovadr`ava ivlada.«„Akosenepokrenetranzicija premajednojpoliti~kiifederalnoujediwenoj Evropi, ~ak i zajedni~ki evro dolaziupitawe”,upozoravajuautori. Manifestu ne mawka konkretnih predloga, koji smatraju hitnim. Nakon izbora 2014. godine, Evropski parlamentbimoraosmestasamdaseproglasi

Danijel Kon Bendit i Gi Verhof{tat

te federalni buxet, ~ime se izla`ete ogromnim transferima izme|u zemaqa ~lanicaUnije.”Autorisuzaprvuopciju. Najinteresantnije kriti~ko zapa`awe u manifestu svakako je da „Evropa mora da se oslobodi, jednom za svagda, gledawausopstvenipupaksvojihdr`ava-nacija.” Nacionalni identiteti su posledwe maske stare nacionalisti~ke

Bankarska unija LideriEvropskeunije,kojipoku{avajudapodstaknurastsvojih,krizom pogo|enihprivreda,teobezbedeotvarawenovihradnihmesta,dogovorilisu senadvodnevnomsamituuBriseludaod2013.uspostavenadzornadradomvi{eod6.000banakauevrozoni.Timeje,kakoseocewuje,upostavqentemeqza bankarsku uniju EU. Dono{ewe nekih drugihte{kihstrate{kihodlukaje, me|utim,odlo`enozaslede}upriliku,odnosnodvanovasamitaEUzakazana za period do katoli~kog Bo`i}a, budu}i da je premijer Velike Britanije DejvidKameronzapretioda}eusuprotnomlo`itivetonanovibuxetEUza period2014-2020.godina.

ustavotvornom skup{tinom, u ciqu predlagawaevropskogustavaidefinisawa federalnih principa. Ovaj bi ustav pro{ao i referendum u svim dr`avamafederacije,edabisepostigla dvostrukave}inadr`avaigra|ana.Tamogdeustavbudeodbijen,imaobi„popravni”naraspolagawu,spitawem–ho}e li doti~na zemqa da ostane u federalnojEvropiilisepovla~i? NiuovomscenarijuautorinisuzaboraviliNema~kuiFrancuskukaozemqe ukojimajenajve}iotporzaovakvonesamopoliti~ko,negoisveukupnootvarawepremazajedni~kojdr`avi.Uslu~aju wihovogodbijawanovogustava–svepostaje neizvesno. Kwiga je, ina~e, sa~iwenaizdvadela,odkojihjeprvimanifest,dokjedrugirazgovorsnovinarom dnevnika Liberasion, @anom Utremerom,isamimzagri`enimfederalistom iube|enimEvropejcem. (autor je {ef deska na francuskom Kanalu 5)


12

dnevnik

nedeqa21.oktobar2012.

posledwe dve decenije, a naro~ito nekoliko godina unazad, pojavquju se ~esto u medijima, nau~nim ~asopisima i kwigama zanimqive nau~ne vesti o ,,beogradskoj“ mumiji (ta~nije ,,mo krinskoj“) i wenom ~uvaru dr Branislavu An|elkovi}u. I ba{ dr An|elkovi} nikada ne propu{ta priliku a da ne izrazi blagodarnost darodavcu mumije – Haxi Pavlu Ri|i~kom, plemi}u ot Skribe{}a. Stoga i sa na{e strane nekoliko va`nih napomena zaslu`uje ovaj slavni Srbin, rodom iz Mokrina. Pavle Ri|i~ki poti~e iz roda ratnika sa Potiske vojne krajine, ~iji je predak bio podoficir Rada, zabele`en 1720. god. u Kawi`i. Najstariji Pavlov predak u Mokrinu be{e pradeda Lazar (17011777), sahrawen pri jo{ nezavr{enom Hramu, {to je veliko priznawe. Deda mu be{e Teodor (17251781), sve{tenik u Mokrinu a otac Simeon (1770-1837) trgovac `itom. Pavle je ro|en o Velikoj Gospojini 15. avgusta 1805. godine. Poha|ao je {kolu u Mokrinu, ni`u gimnaziju u Velikoj Kikindi sa svojim potowim velikim prijateqem Teo-

U

V I [ E  O D  I S T O R I J E : PAvle Ri\i^ki, Plemi], mokRin^Anin, SvetSki Putnik, mecenA SlAvnim li^noStimA SRPSke PRo[loSti...

Mokrinskamumija, zadwapo{taBG

Jovan nagradio velikom sumom novca, za koju su Pavle, otac mu Si meon i brat Isidor kupili imawa Skribe{}e i Mali Zorlenc, ju`no od grada Lugo`a (Lugo{a) u rumunskom delu Banata, kao i plemi}ku titulu. Darovnica je izdata u Be~u 15. juna 1837. godine. Na plemi}kom grbu je zapisana i misao vodiqa na latinskom jeziku INTEMERATAFIDE (nepoquqana/neokaqana vernost). Iste godine Pavle postaje ~lan Matice srpske, a javqa se i kao prenumerant na kwigu Jovana Sterije Popovi}a „Tvrdica”, izdatu u Pe{ti. Kada je Josif Raja~i} bio vladika vr{a~ki, na wegovu je `equ i molbu, da se ne bi unija uvela u kra{ovskoj `upaniji, Pavle podi`e na svom dobru za 30.000 forinti tako velelepnu crkvu, da bi tada i u Pe{ti za ukras mogla slu`iti. U kra{ovskoj `upaniji Pavle je prvi na svom do bru uveo modernu industriju: parnu pivaru (prvu u Banatu), fabriku za parkete, faBranislav An|elkovi} i ’mokrinska mumija’ briku za {piritus, dorom Pavlovi}em, nastavio je u holandsku vetrewa~u... Temi{varu, Pe{ti i Segedinu, da U vreme ma|arsko-srpskog po bi Pravnu akademiju zavr{io u kreta dao je Ri|i~ki, pod imenom Po`unu (danas Bratislava). svoje supruge Jelene (za koju postoBogatom Jovanu Nako (1814´je zapisi da je bila vanredno lepa 1889), plemi}u ot Velikog Semigospa) skupocenu svilenu zastavu klu{a (SinnikolauMare u Rumuniji), za sentoma{ku - srbobransku srp Pavle je bio u~iteq, starateq i sku vojsku. Za vreme Bune 1849. go upravnik wegovih mnogobrojnih dine izabran je za ~lana Glavnog imawa, kada je ovaj maloletan odbora Vojvodine ili Vojvodstva ostao bez roditeqa. To je postao srpskog. O Vaskrsu 1849. u wegovoj 1830. u Be~u a posle je s Jovanom ku}i, tada u Zemunu, na porodi~noj oti{ao u Pe{tu, gde je ovaj nastasve~anosti, na{li su se prvi i jevio nauke i u Debrecinu ispite iz dini put mla|ani Aleksije Branko oblasti prava polo`io. Tako je Radi~evi} i Ja{a Igwatovi}, o ~ePavle dobro vodio poslove da ga je mu je Ja{a ostavio dragoceni opis.

Posle Bune se Pavle preselio u Be~, kupio ku}u i kao mecena posinio Kornelija Stankovi}a (18311865), pla}av{i mu naukovawe u oblasti muzike: ,,Koja nije bila cewena tada u Srba“, kako navodi sam Kornelije. Pomagao je Ri|i~ki i Stevu Todorovi}a, slavnog srpskog slikara, osniva~a Prvog gimna sti~kog dru{tva u Srba, koji mu je uzvratio slikaju}i wegov portret, ali je isti, na`alost, uni{ten u potowim burnim vremenima. I pr voj {kolovanoj operskoj peva~ici u Srba, Sultani Cijuk iz Vr{ca, pomogao je Pavle pred samu svoju smrt. Preminuo u varo{ici Gerc – Gorica, 4. novembra 1893. godine.

Svetski putnik „Putovawe donosi ~ove~anstvu dve koristi, pro{iruje individualno obrazovawe, opisuju}i im ste~eno iskustvo; neke uvodi poukom u veliki svet. U tom smislu posma tran putnik unapre|uje svetsku kulturnu misiju. Ima putnika, koji toj svrsi ne odgovaraju, nego samo zadovoqavaju sebi~ne `udwe oku i strastima u neobuzdanim sardanapalskim praskama prostranog sveta i gastronomskoj nenasitivosti, bez pogleda u prilike {to zasecaju u `ivot qudski. Pavle Ri|i~ki je srpski putnik prvog ranga, te u gorepomenutom pravcu mo`e se smatrati u Srba kao jedincat, koji ispore|en sa inorodcima zauzima dostojno mesto”... Pisa{e tako znameniti Jakov Ja{a Igwatovi} u novosadskom listu “Na{e doba” o pute{estvijima Pavla Ri|i~kog od 1885. do 1888. godine po belome svetu. Izme|u ostalog, na{ je zemqak bio i u Jerusalimu: „Na grobu Hristovu sam se poklonio, celivao ga i, kleknuv{i pred wim, toplu molitvu Svemilostivom tvorcu odao“... Vra tiv{i se s trogodi{weg puta Haxi Pavle Ri|i~ki plemi} ot Skribe{}a je u Novom Sadu 22. i 23. juna 1888, u wegovom stanu „Kod Venca” „~itava dva sata pokazivao mnoge stvari, koje je doneo iz daqih zema -

qa“. Me|u wima je bila i mumija, koju je kupio u Egiptu nameniv{i je Matici srpskoj. Na`alost, iz Matice dobija odgovor da ona za takav dar nema odgovaraju}i prostor, pa se Pavle obra}a Narodnom muzeju u Beogradu i wima je nudi. Potom, 24. juna, odlazi kod rodbine u Sombor, odakle i {aqe pismo o donaciji mumije: “Visokopo{tovani! Po mome obe}awu uzimam slobodu poslati Vam mumiju, koju sam kupio u Luksoru u gorwem Egiptu, ne za sebe, nego za srpski narod. Mi slim da }e biti najpovoqnije, i za stvar najsigurnije, ako istu mumiju predam na sahranu Beogradskom muzeju. Koliko sam mogao doznati od Braks pa{e, direktora Vicekraqevskog muzeja ’Bulak’ u Kairu, mumija je stara do 3.000 godina, a predstavqa nekog vrhovnog sve{tenika. Po mom, mwewu dobro bi bilo da se najpre, pre nego se namesti, izmete na ugled, pa se plati za ulazak, a dobitak otuda neka se odredi na kakvu dobrotvornu cel, ili ba{ na sam Muzej (...) Va{ iskreni po{tovateq Haxi Pavle plem. Ri|i~ki Skribe{}anski“. Podse}awa radi, navodi u svojim radovima i stru~nim ~lancima dr Branislav An|elkovi}, Pavle je iz Napuqa ka Egiptu isplovio 15. januara 1888. na parobrodu “Austral“. Na Sv. Jovana brod pristaje u Port Said i posle utovara ugqa, po{to su putnici razgledali varo{, kre}e kroz Suecki kanal. U Suecu se iskrcava; brod nastavqa put ka Australiji, dok on 21. januara odlazi `eleznicom preko Ismailije i Zagaziga u Kairo. Posle sme{tawa u kairaski “Novi hotel“, Pavle kao pravi turista obi lazi znamenitosti grada i okoline. “Pohodio sam ju~e ’Bulak’, egipatski muzej na glasu. U wemu se nalaze kamenite i bronzane drevnosti jo{ iz Ptolomejskih, faraonskih i gr~kih vremena od preveli-

Put u slavno Skribe{}e U okviru projekta EU pod naslovom „Eurobanat - kulturni identitet”, od 7 do 10. avgusta 2009. me|u 40-tak u~esnika na{la su se i trojica iz severnog Banata: uz mene jo{ Rado van Vlahovi} iz Novog Milo{eva, te Bogdan Ibrajter Tane iz Mokrina. Voze}i se autobusom kroz {umovitu Pojanu rusku ka Lugo`u, ukazah radoznalom Tanetu da se nalazimo nekoliko kilometara udaqeni vazdu{nom linijom od mitskog sela Skribe{}e. Na na{e odu{evqewe dr Marija Dragomiresku iz Temi{vara, nositeqka pomenutog projekta, omogu}ila nam je da docnije posetimo selo,

nekada davno vlasni{tvo plemi}ke porodice Ri|i~ki. Danas je to mesto preimenovano u Zgribesti. Naseqe sa oko 50 do 60 ku}a, nala zi se na blagom pobr|u. Na drugom kraju sela, lepo istaknutom i zaobqenom brdu, ugledasmo i pravoslavni hram, znan nam samo sa slike. Uzbrao sam nekoliko strukova `utog cve}a, koje je raslo ispred hrama, i po dolasku u Mokrin polo`io ih na grobnicu Ri|i~kih. Tada videh i da je pao ili namerno sru{en veliki mermerni crni spomenik Mihaila i Jelisavete Ri|i~ki. Ostao je jo{ sivo - beli,

Dragoqub P. Badrqica

mawi, sa zapisima da su tu sahraweni bra}a Isidor i Pavle i Isidorovi potomci. “Svi smo mi du`ni svome rodu i zavi~aju“.

Pavle Ri|i~ki

ke znamenitosti, i premnogo mumija u sanducima sa hijeroglifima ispisanim“, objavqeno je u „Na{im danima”. Obilazi Pavle i pi ramide i sfingu kod Gize i odlazi na audijenciju kod vicekraqa Taufik pa{e, te pose}uje hri{}anska sveta mesta, koptske crkve, ali i vi{e xamija.

nesmin je na{a dika Ka Gorwem Nilu krenuo je Pa vle Ri|i~ki 7. februara uz Nil parobrodom “Mehmed - Ali“. Zastaju da vide Xoserovu stepenastu piramidu u Sakari. U Luksor dospeva uve~e 13. februara. Zatim }e razgledati “ostatke od monumenata koji su nasuprot mnogim u`asnim ratovima, nasuprot grdnom zemqotresu i nasuprot hri{}anskom vandalizmu – pre`iveli“. Tamo i ku puje mumiju, koju }e pokloniti Narodnom muzeju u Beogradu, dok u Te bi kupuje “dve mumificirane `en ske ruke, od kojih su na jednoj dva prstena sa plavetnim kamenom“. Krajwa udaqenost do koje je Pavle stigao be{e Asuan, 962 km ju`no od Kaira. Mumija, koja je u Narodni muzej dospela jula 1888, ve} u avgustu je prvi i posledwi put – samostalno izlo`ena. Od 1893. do 1914. Narod ni muzej se nalazio u ku}i Mi{e Anastasijevi}a, na tada{wem Kraqevom, a danas Studentskom trgu. Prilikom austrougarskog bombardovawa Beograda na po~etku Prvog svetskog rata ku}a je bila pogo|ena granatom, pri ~emu je bila delimi~no poru{ena ku}a s mumijom. Tokom Drugog svetskog rata mumija je bila u Muzeju kneza Pavla (Kara|or|evi}a), a preseqewem Narodnog muzeja u zgradu biv{e Uprave fondova, u okviru postavke otvorene 1952, u uspravnom po lo`aju je izlo`en kov~eg sa mumijom. Kasnije je uklowena iz stalne

Plemi}ki grb Ri|i~kih

postavke i sklowena u tamu muzejskih depoa. Prva nau~na istra`ivawa mu mije zapo~eta su 1993, kada ju je u prvim radovima dr Branislav An|elkovi} nazvao “beogradskom“. Od tada je otkriveno obiqe dragocenih, neo~ekivanih podataka i nalaza, koji su prevazi{li i najsmelija o~ekivawa. Do najva`nijeg otkri}a se do{lo aprila 1996. Re~ je o svitku papirusa pod levom mi{kom pokojnika, uz wegovo srce, i jedina je ovo mumija poznata u svetu gde se papirus nalazi na mestu gde su ga postavili balsamer i sve{tenik. Re~ je o retkom, jednom od najpotpunijih, 191. poglavqu Kwige mrtvih. Utvr|eno je i da mumija pripada mu{karcu, koji je u trenutku smrti imao do 50 godina, te da je bio visok oko 165 cm. Ime mu be{e Nesmin (Onaj koji pripada bogu plodnosti Minu, u wegovom hramu u Akhmimu), i bio je sve{tenik iz Ptolemejskog vremena, negde oko 300 godina pre Hrista. Porodica Nesmina poticala je iz Akhmima, oko 200 km nizvodno od Luksora. Nama Mokrin~anima ostaje na ponos ~iwenica da se na{ Pavle Ri|i~ki mo`e smatrati utemeqiva~em egiptologije u Srbiji i neizmerna je sramota {to se wegov grob u Mokrinu zarastao u trwe. Samo je pitawe dana kada }e biti sru{en, pokraden i uni{ten. Obave{tewa potomcima wegovog brata Isidora (Pavle nije imao potomaka), rasutim {irom sveta, nisu urodila plodom. Starih Ri|i~kih u Mokrinu vi{e nema. Ostale su pri~e {to na bajke li~e, obiqe podataka, tragova, pisama i slika, koji ~ekaju dostojnog romanopisca. n DragoqubP.Badrqica (autorjeprofesor, osniva~Mokrinskogmuzeja, direktor O[,,VasaStaji}“)


dnevnik

oglasi

nedeqa21.oktobar2012.

13


14

SPORT

nedeqa21.oktobar2012.

LIGA[AMPION  A

DRUGOKOLOEHFKUPA

Stativasaveznik Novosa|ana

Prvibodovi Sintez-Vojvodina9:10(2:2,2:3,2:2,3:3) KAZ AW: Ba zen Sin te za, gledalaca: 300. Sudije: Koganov (Azerbejxan) i Levin (Izrael). SINTEZ: Dudkin, Jacev, Zina tu lin, Odin cev, Bu gaj ~uk, Tihonov, Jankov 1, Pliskevi~,

Va ter po li sti Voj vo di ne za be le `i li su pr vu po be du u ovo go di {wem tak mi ~e wu Li ge {am pi o na. Iza bra ni ci De ja na Sta no je vi }a pru `i li su po no vo ve o ma bor be nu i agre -

AleksandarWegovan

Stepawuk 2, ]uk 3, Elizarov 3, A{aev, [epelev. VOJVODINA: Marinkovi}, Bosan~i} 2, Maksimovi}, Mili~i}, Vasi} 1, Geratovi} 2, Crvenko, Wegovan 2, Ubovi} 2, Matkovi} 1, Gvozdanovi}, Peti}.

siv nu par ti ju s od li~ nom igrom u od bra ni. Ali, na pra vi la je Voj vo di na i do sta teh ni~ kih gre {a ka, sre }om ni Sin tez ni je od i grao mak si mal no di sci pli no va no, pa tri bo da idu u No vi Sad. Ne ko li -

Cgrupa Sintez-Vojvodina9:10,Barseloneta-Marseq15:4,slobodnajebila Bre{a. 1.Barseloneta 2.Bre{a 3.Vojvodina 4.Marseq 5.Sintez

3 2 3 2 2

3 1 1 1 0

0 0 0 0 0

0 1 2 1 2

34:15 20:18 23:31 13:22 16:20

9 3 3 3 0

ko od li~ nih od bra na No vo sa |a na, ko jom je di ri go vao gol man Mi lo{ Ma rin ko vi}, na kra ju je pre lo mi lo me~. Ra du je do bra igra cen ta ra, jer su i Fran ko Ge ra to vi} i Ne ma wa Ubo vi} po dva pu ta us pe li da sa vla da ju gol ma na Sin te za Dmi tri ja Dud ki na. Po red wih po dva po got ka da li su jo{ i ka pi ten Ne nad Bo san ~i} i le vo ru ki Alek san dar We go van. Kod Sin te za na ni vou su bi li ne ka da {wi igra~ Voj vo di ne Mar ko ]uk. - ^estitamo mojm momcima na pobedi i na borbenosti i agresivnosti koju su pokazali na ovom me~u. Dobro smo igrali u odbrani {to je na kraju i pre su di lo - re kao je tre ner Vojvodine Dejan Stanojevi}. Me~ je obele`io i ~udan sudij ski kri te ri jum ar bi ta ra Koganova i Levina. G.M.

Drugoslavqe

Agrupa Tre}ekolo:Vagmeni-[urman12:4, Ligamus - Spartak Volgograd 8:15, Eger-Hanover16:5.

Crvenazvezda–Monpeqe10:8(3:4,2:1,3:1,2:2) Crvena zvezda zabele`ila je drugu pobedu u Ligi {ampiona, po{to je savladala na svom bazenu ekipu Monpeqea. Dugo su se izabranici Dejana Savi}a mu~ili sa Francuzima, koji su u jednom trenutku ~ak imali i dva gola vi{ka (5:3). No{eni sjajnom atmosferom sa tribina bazena „11. april” doma}i igra~i su uspeli da naprave preokret i serjom 5-1 do|u do 8:6. Imali su crveno-beli i nekoliko prilika da pove}aju prednost, ali nisu u tim trenucima ni imali sre}e, pogodili su ~ak dve pre~ke

u situacijama kad su imali igra~a vi{e. Dugo je ovaj rezultat bio u opticaju, sve dok kontru u situaciji sa igra~em mawe nije isplivao kapiten Andrija Prlainovi}, pa je Zvezda napokon imala „plus tri” (9:6). Bilo je to dovoqno za mirnu zavr{nicu i laganu pobedu od 10:8. Najefikasniji u ekipi Zvezde bio je Andrija Prlainovi} sa ~etiri gola, a Vapenski je bio dvostruki strelac. Najboqi u gostuju}em timu bili su @eqko Kova~i} i David Hajnrih sa tri pogotka.

1.Vuqagmeni 2.Spartak 3.[urman 4.Eger 5.Ligamus 6.Hanover

3 3 3 2 2 3

3 2 2 1 0 0

0 0 0 0 0 0

0 1 1 1 2 3

42:14 31:26 23:27 23:15 18:28 14:40

9 6 6 3 0 0

Bgrupa Tre}ekolo:Jug-Krojclingen29:7, Crvena zvezda - Monpeqe 10:8, slobodanjeOlimpijakos. 1.Jug 2.Olimpijakos 3.C.zvezda 4.Monpeqe 5.Krojclingen

2 2 3 2 3

2 2 2 0 0

0 0 0 0 0

0 0 1 2 3

39:13 26:12 42:25 15:21 19:70

6 6 6 0 0

Crno-belisemu~ili Partizan-Oradea8:7(3:1,3:3,1:3,1:0) Vaterpolisti Partizana te`e od o~ekivanog do{li su do nova tri boda u D grupi Lige {ampiona. Izabranici Vladimira Vujasinovi}a na Bawici su savladali rumunsku Oradeu s minimalnih 8:7. Dobro su po~eli crno - beli me~ i po~etkom druge deonice vodili 4:1 posle gola Milo{a ]uka, a ubrzo i sa 5:2 golom Du{ana Mandi}a. No, uporni Rumuni su sa dva brza gola do{li do 5:4, da bi Stefan Mitrovi} u zavr{nici ovog perioda igre doneo dva razlike za Partizan (6:4). U nastavku ne{to lo{iju igru Partizana koristi

Oradea i ubrzo sti`e do izjedna~ewa 6:6 preko Zoltana Saboa, a onda i prvog vo|stva na me~u od 7:6 preko Popovi}ijua. Mitrovi} donosi drugo izjedna~ewe 7:7, a onda se u{lo u veoma neizvesnu zavr{nicu. Posle vi{e poku{aja na obe strane doma}i su na kraju imali vi{e koncentracije i sre}e, pa je Milo{ Vuki}evi} sa centra minut 54 sekunde pre kraja postavio kona~an rezultat i doneo va`nu pobedu Partizanu. Pored Vuki}evi}a i Mitrovi}a po dva gola dali su jo{ i Mandi} i ]uk.

Dgrupa Tre}ekolo:Partizan-Oradea8:7, Galatasaraj-[pandau10:7,slobodanjeSeged. 1.Partizan 2.Seged 3.Galatasaraj 4.Oradea 5.[pandau

3 2 2 2 3

2 2 1 0 0

1 0 1 0 0

0 0 0 2 3

26:22 22:14 15:12 16:22 22:31

7 6 4 0 0

EVROPSKOPRVENSTVOUHERNINGU

Karaka{evi}zaustavqen Srpski stonoteniser Aleksandar Karaka{evi} nije uspeo da se sa Slovencem Bojanom Toki}em, plasira u polufinale na Prvenstvu Evrope u danskom gradu Herningu. U ~etvrtfinalu ih je savladao austrijski par Robert Gardos - Da-

nijel Habeson posle velike borbe, koja je trajala 48 minuta, u sedam setova 4:3 (8:11, 11:6, 8:11, 11:7, 8:11, 11:8, 11:9). U borbi za ulazak u ~etvrtfinale Aleksandar Karaka{evi} i Bojan Toki} savladali su rusku kombinaciju Vja~eslav Burov Vasilij Lakev sa 4:1 (9:11, 11:5,

7:11, 11:7, 11:8). Jedina srpska predstavnica u dublovima Andrea Todorovi}, koja je igrala sa Pernilom Agerholm (Danska), pora`ena je u me~u za ulazak u ~etvrtfinale od ~e{kog dubla Dana Cehova – Renata Strbikova sa 3:0 (11:6, 12:10, 11:3).

FANTASTI^NAKARIJERATRKA^KOGKOWA

Frenkelupenzijibezporaza Trka~ki kow Frenkel zavr {io je fantasti~nu karijeru pobedom na trci u Eskotu i oti{ao u penziju bez poraza i potvrdio status jednog od najboqih svih vremena. Frankel je svoju po sledwu trku tr~ao pred britanskom kraqicom Elizabetom Drugom. Ovaj ~etvorogodi{wak }e sada postati luksuzni rasplodni pastuv. Wegova procewena vrednost je oko 160 miliona dolara, a u karijeri dugoj dve godine zara dio je skoro tri miliona funti. Vlasnik kowa je saudijski princ Halid Abdulah.

- Fenomen u atletici je Jusein Bolt. U svetu trka~kih kowa to je Frenkel. Opisuju ga i kao genetsku muwu, koja }e se te{ko po noviti u slede}ih 100 godina ocenio je impresionirani novinar katarske televizije Al-Xazira Li Velings. Frenkelov menaxer za trke Tedi Grimtorp rekao je da nika da nije video ni{ta sli~no tokom 40 godina svoje karijere na kowskim trkama. - Stvarno je izuzetan. Mislim da su wegova lepota i fluidnost pokreta dosad neprevazi|eni.

dnevnik

Mi govorimo da on ‘frenkeluje’ druge kowe, jer za svaki wegov korak, drugim kowima treba kow i po da bi ga stigli - rekao je Grimtorp. Xokej Tom Kvili jahao je Frenkela na svih wegovih 30 pobeda. - ^ini vam se da se ni{ta ne ra~una pre Frenkela. Ne znam {ta }e se de{avati posle wega. On je jedan sjajan sportista, samo {to je kow - rekao je Kvili za Al-Xaziru. Kow je dobio ime po ameri~ kom treneru Bobiju Frenkelu.

BalatonfiredKSE–Vojvodina27:24(11:13) (Specijalnoza„Dnevnik”)

B A L A T O N F I RED: Gradska dvorana, gledalaca: 500, sudije: Doria Sirbu i Valentin Su po ni kov (Mol da vi ja), sedmerci: Ba la ton fi red KSE3(2), Vojvodina 3(3), is kqu ~e wa: Ba la ton fi red KSE 8 minuta, Vojvodina 14 minuta. BAL AT ONF IR ED KSE: Sabo (14 odbrana), Na|, Nemet 6 (1), Pulai, Rio 1, Ki{, Lelkes, Sele{i, Pastor, Satmari, Kova~, Horwik 4, Sandrk 5, Faluvegi 1, Kemew 3, Zdolik 7 (1). VOJVODINA: M. Radi{i} 2, Damwanovi}, Popov 1, Vese linov 1, Stjepanovi}, Abaxi} 4, Stojanovi} 5 (3), L. Arseni} (14 odbrana), ^upkovi} 2, N. Arseni}, Jo{i} 6, Marjanac 2, Mi lo {e vi} 3, Mi tro vi} 2, Stankovi}, ]urkovi}. Kada su Novosa|ani u 22. minutu poveli sa 12:5 niko nije ni slutio da }e ih sre}a spasiti eliminacije iz EHF kupa. Pri vo|stvu od 27:24, ~etiri sekunde do kraja, Ma|ari su imali sedmerac, {ut za plasman u tre}e kolo. Pre toga Vojvodina je, imala loptu u rukama i plasman u naredni krug, ali su crveno- beli napravili gre{ku u vo|ewu. Na sre}u, stativa je bila saveznik

MomenatsutakmiceBalatonfiredKSE-Vojvodina

Novosa|ana, a zahvaquju}i pobedi od ~etiri gola razlike u prvoj me~u (29:25), Vojvodina se plasirala u tre}i krug takmi~ewa. Tre ner Voj vo di ne \or |e ]irkovi} iznenadio je ma|arski sastav postavom, jer su me~ po~eli igra~i koji su, mawe igrali ove sezone krila ^up kovi} - Radi{i}, pivotmen Veselinov, bekovi Jo{i} – Mitrovi} – Milo{evi}, dok je na golu je bio Luka Arseni}. No vo sa |a ni su sa mi kri vi {to su sebe doveli u takvu situaciju. Nakon sjajne odbrane i

PRVALIGASRBIJE

Vo{a~vrstogazi Smederevo–VojvodinaSrbijagas71:80 (18:18,12:23,23:18,18:20) S M E D E R E V O : Sportska hala u Smederevu, gledalaca 1.000, sudije: Belo{evi}, J. Juras i \or|evi}. SMEDEREVO: Stanojevi}, Di mitrijevi} 4, Vla{kovi} 12, Sekuli} 2, Nasti}, \or|evi} 16, Stoja~i} 5, Popadi} 20, Ogwenovi} 2, Dabovi}, Radenkovi} 10, Popovi}. VOJVODINA SRBIJAGAS: V. Petkovi} 5, Osmokrovi} 2, Markovi} 5, [e{lija, ^omagi} 9, Stoja~i} 14, Marojevi} 5, Kalini} 4, \umi} 12, Pe{akovi} 2, Zekovi} 18, Ku`eta 4. Ko{arka{i Vojvodine Srbijagasa slavili su i u tre}em kolu Prve lige Srbije. Kao gosti bili su boqi od ekipe Smedereva. Ono {to su Novosa|ani pred utakmicu obe}ali, to su i ostvarili, a to im je i najbitnije. Polako, ali sigurno ulaze u pravu formu, a wihova `eqa svima je poznata. @ele da se na|u u Superligi, pa u plej – ofu,

a onda u Jadranskoj ligi.Ina~e, prva ~etvrtina utakmice bila je veoma zanimqiva.Doma}i su kre nuli na sve, ili ni{ta, `ele}i da se pred svojim navija~ima iskupe za prva dva poraza u prvenstvu. Crveno – beli su tek u drugoj ~etvrtini nametnuli svoju igru i sve linije u timu odli~no su funkcionisale. Poga|ali su sa svih strana i odli~no igrali pod svojim ko{em. Posle odmora doma}i su ponovo zaigrali dosta dobro, a poga|ao je wihov najboqi ko{arka{ na ovoj utakmici Marko Popadi}. Tu deonicu Smederevci su dobili s 23:18 i zadali i te kakve muke ~eti trenera Sini{e Mati}a. U posledwoj ~etvrtini igre vodila se prava bitka na terenu, ispod oba ko{a. Ipak, kvalitet gostiju je presudio. Oni su je dobili s tri ko{a razlike (18:21) i zaslu`eno slavili i ostvarili tre}u uzastopnu pobedu. M.P.

ADRIATIK@ENSKALIGA

Penalzavr{nica Vojvodina-MladiKraji{nik67:63 (19:19,19:10,15:17,14:17) NOVI SAD: Mala sala Spensa, gledalaca:200, sudije: Hoqevac, Tresoglavi}, Mikuli} (Hrvatska). VOJVODINA: Popovi} 15, ^orto 2, Bo{kovi} 4, Stupar 3, Zekovi}, ]iri}, Marunki}, [esni} 6, Bu~evac 30, Ivan~evi} 7, Halimi} . MLADIKRAJI[NIK:Va sili} 3, A. Deli} 3, Markovi} 17, N. Deli}, @ivadinovi} 14, Velinovi} 8, @akula 8, Petkovi} 9, Rakovi} 4, Osterman, Markovi}, Bori}. Ko{arka{ice Vojvodine slavile su u neizvesnom susretu 5.kola Adriatik lige. Novosa|anke predvo|ene Nata{om Bu~evac i Jovanom Popovi} u dramati~noj zavr{nici upisale su drugu prvenstvenu pobedu protiv ekipe Mladog Kraji{nika 67:63 i revan{irale se malenima za pro{logodi{wi poraz iz Spensa. U prvih 20 minuta, crveno - bele su bile boqe i na odmor oti{le sa predno{}u od devet ko{eva (38:29). Najve}u prednost izabranice trenera Selimovi}a ste-

smirenog napada, po~eli su da srqaju, igraju brzopleto, {to je Ma|arima omogu}ilo lake go lo ve iz kon tra na pa da. Na Vojvodinino vo|stvo od 12:5, Balatonfired je odgovorio serijom od 6:1. Prvu prednost tre}eplasirana ekipe ma|arskog {ampionata imala je u 36. minutu (16:15), a tri razlike prednosti u samom fini{u me~a. Nakon toga usledio je ve} opisani “triler” zavr{nica u kojoj su na{i rukometa{i imali veliku sre}u. DanFracile TURNIRU[TOKHOLMU

Zikii Lind{ted ufinalu

Nenad Zimowi} i wegov novi partner Robert Lind{ted sjajno su zapo~eli saradwu, u prvom zajedni~kom nastupu na turniru u [toholmu stigli su do finala, oni su u polufinalu savladali Anderlsona i Erliha sa 4:6, 7:6, 12:10. U finalu Zimowi} i Lind{ted igra}e protiv para Me lo/Suarez koji su bili boqi od Kvere{ija i Rojera 7:5, 3:6,10:4. Na istom turniru u pojedina~noj konkurenciji u finalu }e igrati Conga i Berdih. Conga je savladao Bagdatisa 6:4,4:6, 5:2,predaja,a Berdih je bio boqi od Almagra 6:3,6:2. TURNIRUBE^U

@emqa zaustavio Janka Srpski teniser Janko Tipsa revi} izgubio je u polufinalu turnira uj Be~u, po{to je boqi od wega bio Grega @emqa iz Slovenije sa 3:6, 7:6 (7:5), 6:2. Janko je imao set i brejk predno sti, ali je @emqa uspeo da preokrene i da se revan{ira srpskom teniseru za nedavni poraz na US openu. Slovenca u finalu ~eka Huan Martin del Potro, koji je u dva taj brejka savladao @ila Mi le ra iz Luk sem bur ga (7:6, 7:6). Posle petog gema u tzre}em setu , kod vo|stva @emqe 3:2, Janko je tra`i lekarski tajm aut zato {to je imao pote{ko}a sa desnim ramenom. TURNIRUMOSKVI

kle su u 23. minutu (45:33). Ipak go{}e iz Bawa Luke uspevaju agresivnom igrom da pri|u na 45:40 i sve do kraja tre}e deonice igralo se ko{ za ko{. Predvo|ene Marinom Markovi} i biv{om ko{arka{icom Vojvodine Mialnom @ivadinovi}, malene su uspele u posledwei minut me~a da u|u sa poenom vi{ka 60:59. U penal zavr{nici, Jovana Popovi} bila je hladnokrvna i realizovala {est slobodnih bacawa i donese vrednu pobedu svom timu. I.Grubor

Anabez finala

Ana Ivanovi} nije uspela da izbori prvo finale ove sezone. Ona je u polufinalu teniskog turnira u Moskvi pora`ena od Samante Stosur sa 2:1, po setovima 6:2, 3:6, 2:6. Sem Stosur, deveta igra~ica sveta i prva favoritkiwa za titulu u Moskvi, u finalu }e se sastati sa Dankiwom Karolinom Voznijacki, koja je u drugom polufinalu bila boqa od [ve|anke Sofi Arvidson - 6:3, 6:7 (4:7), 6:4.


SPORT

dnevnik

nedeqa21.oktobar2012.

15

JELEN SUPERLIGA - 9.KOLO NOVI SAD: Vojvodina - Hajduk BEOGRAD: Rad - Partizan IVAWICA: Javor - Sloboda Point NOVI PAZAR: Novi Pazar - OFK Beograd NI[: Radni~ki - Jagodina KRAGUJEVAC: Radni~ki 1923 - Dowi Srem SMEDEREVO: Smederevo - Spartak ZV BEOGRAD: Crvena zvezda - BSK Bor~a

1:1 0:1 1:1 0:0 0:0 2:0 0:2 7:2

(0:0) (0:1) (0:0) (0:0) (0:1) (4:0)

1. Partizan 9 8 0 1 28:6 24 2. Crvena zvezda 9 7 1 1 23:12 22 3. Rad 9 5 2 2 13:7 17 4. Jagodina 9 5 2 2 8:4 17 5. Vojvodina 9 3 5 1 6:6 14 6. Novi Pazar 9 3 4 2 12:8 13 7. Radni~ki (N) 9 3 3 3 12:14 12 8. Sloboda Point 9 3 3 3 12:16 12 9. Spartak ZV 9 3 2 4 13:11 11 10. Dowi Srem 9 3 2 4 8:10 11 11. Javor 9 3 1 5 13:9 10 12. BSK 9 3 0 6 9:25 9 13. Radni~ki (K) 9 1 5 3 7:12 8 14. Hajduk 9 1 3 5 7:13 6 15. OFK Beograd 9 1 3 5 6:12 6 16. Smederevo 9 0 4 5 4:15 4 U slede}em kolu (27/28.oktobra) sastaju se - NOVI SAD: Vojvodina - Javor, Dowi Srem - Crvena zvezda KULA: Hajduk - Spartak ZV, BEOGRAD: BSK Bor~a - Smederevo, JAGODINA: Jagodina - Radni~ki 1923, BEOGRAD: OFK Beograd - Radni~ki (N), Partizan - Novi Pazar, U@ICE: Sloboda Point - Rad.

Odlu~iogol Ivanova Rad – Partizan 0:1 (0:1) BEOGRAD: Stadion Obili}a, gledalaca 1.000. Sudija: Karaxi} (Beograd). Strelac: Ivanov u 10. minutu. @uti kartoni: Perovi}, Lekovi}, Qubinkovi} (Rad), S. Markovi} (Partizan). Crveni karton: ^au{i} (Rad) RAD: Danilovi} 7, Vitas 6 (]irkovi}), ^au{i} 6, Pr{o 7 (Jovanovi}), Gwati} 6 (Qubinkovi} 6), Luka 7, Perovi} 7, Mitrovi} 6, Koji} 7, Milo{evi} 6, Lekovi} 6.

Partizan je poveo. Skra}eni korner sa desne strane izveo je Ninkovi}, a na {est, sedam metara od gola Ivanov je glavom smestio loptu u mre`u. Ne{to kasnije Ninkovi} je sa 15 metara {utirao, ali mlako u Danilovi}a. Gra|evinari su su igrali dobro i nekoliko puta zapretili. Najboqu priliku imao je Pr{o. [utirao je sa penaltika, ali visoko preko gola. U 32. minutu nova {ansa za doma}ine. Milo{evi} je

IKuqaniodnelibod Vojvodina - Hajduk 1:1 (0:0) NOVI SAD: Stadion Kara|or|e, gledalaca 1.500, sudija: Lazi} (Novi @ednik: Strelci: Cvetkovi} u 55. za Hajduk, a Bojovi} u 78. minutu za Vojvodinu. @uti kartoni: Bra}, Bulatovi} i L. Veselinovi} (Hajduk). VOJVODINA: Supi} 6, Brankovi} 6, Trajkovi} 7, Bojovi} 7, Moreira 6 (Deleti}), Bilbija 6 (Katai 6), Abubakar 6, Stevanovi} 6, Vuli}evi} 6, \uri} 6, A|uru 5 (Radoja 6). HAJDUK: Bra} 7, Bulatovi} 6, Obrovac 6, Adamovi} 6 (Ki{), ]ulum 6, L. Veselinovi} 7, Sekuli} 6, Kova~evi} 6 (M. Veselinovi}), Lali} 6, Cvetkovi} 7, Stojkovi} 6 (Zorica). Sude}i po najavama iz tabora Vojvodine koje su stizale pred duel s Kuqanima, navija~i superliga{a su trebali da o~ekuju novo lice svojih miqenika - organizovaniju i efikasniju igru. Iako su se u prvih 35 minuta dosta trudili doma}i igra~i nisu uspeli da iza|u na kraj sa odbranom Kuqana. Crveno - beli su imali inicija ti vu i stvo ri li ne ko li ko priliku. Najboqu je Vojvodina propustila da realizuje u 26. mi nu tu. Ta da su Bil bi ja i Brankovi} lepo kombinovali posle slobodnog udarca, usledila je dobro uve`bana akcija i lopta je stigla do Bojovi}a, koji je glavom {utirao sa nekih 5-6 metara, ali je umesto mre`e pogodio stativu. I u 37. minutu isti igra~ odli~no je {utirao s nekih 16-17 metara, ali je golman Bra} bio na visini zadatka. Gosti su se uglavnom branili, ali su opasno pretili posle kontranapada. Imali su nekoliko polu prilika, ali je odbrana Novosa|ana ipak uspevala da otkloni opasnost.

Radni~ki1923– DowiSrem(0:0)

Zabija~estitaIvanovi}unapogotku

PARTIZAN: Petrovi} 7, Miqkovi} 6, Lazevski 7, Ostoji} 6, Ivanov 7, Smiqani} 6, Joji} 6, Ili} 7, Ninkovi} 7 (Tomi} 6), L. Markovi} 7 (S. Markovi} 6), Zabija 6 (Mitrovi} 6). Po~elo je ofanzivom oba tima. U 3. minutu Luka se lepo oslobodio Lazevskog, {utirao iskosa sa desne strane, sa 10 metara, ali pogodio samo spoqni deo mre`e. Ne {to kasnije poku{aj i crno – belih. Sa{a Ili} je dobio loptu na ivici {esnaesterca, probao da plasira loptu u gorwi desni ugao golmana Danilovi}a, ali je bio neprecizan. A, ve} u 10. minutu

centrirao sa desne strane, na drugoj stativi do~ekao je Koji}, poku{ao glavom, ali je Petrovi} odbranio. U nastavku prvo je Ili}, {utirao ali slabo. Ne{to kasnije priliku je imao Joji}. U 54. minutu velika prilika za Rad. ^au{i} je proigrao Luku u {esnaestercu, ovaj je {utirao, ali u spoqni deo mre`e. Isti igra~ bio je u {ansi u 64. minutu. Mogli su gra|evinari izjedna~iti i u 88. minutu Luka je neometan {utirao sa 15 metara, ali je Petrovi} sjajno intervenisao. I. Lazarevi}

Goluboviprobili oklop Smederevo - Spartak Zlatibor voda 0:2 (0:1) SMEDEREVO: Stadion Smede reva, gledalaca 500, sudija: Gruji} (Ni{). Strelci: Pu{kari} u 2. i Radovanovi} u 82. minutu (auto gol). @uti kartoni: Ogwanovi} i Osman (Smedrevo), a Kova~evi} (Spartak Zlatibor Voda). SMEDEREVO: M. @ivkovi} 5, Ogwanovi} 6, Miqkovi} 5, Niko li} 5 (Jovanovi}), \or|evi} 6, D. @ivkovi} 6, Lazarevski 5, Momi} 5 (Vuka{inovi} 6), Bogi} 5 (Osman 5), Radovanovi} 5, Mijovi} 6. SPARTAK ZLATIBOR VODA: Aleksi} 7, Kova~evi} 7, Bra ti} 7, Adamovi} 7, Torbica 7, De spotovi} 7 (Noskovi}), Novakovi} 6 (Milivojev), [arac 6, Antoni} 6, \ur|evi} 6 (Veselinovi}), Pu {kari} 7, Adamovi} 7.

U najslabijoj partiji do sada Smederevci su razo~arali svoje pristalice. Ve} u 2. minutu iz prvog poku{aja Pu{kari} je sa leve strane uputio projektil koji je zavr{io u levom gorwem uglu. Taj pogodak kao da je {okirao Smederevce pa se nisu mogli oporaviti, pa {ta vi{e u 82. mi nutu na centar{ut Despotovi}a, Radovanovi} je nespretno natr ~ao i sa tri metra pogodio sopstvenu mre`u. Tri poluprilike Dejana @ivkovi}a i rezerviste Milana Vuka{inovi}a pre dru gog gola gostiju su bili nedo voqni da bi Smederevci stigli bar do jednog gola. T. Gli{i}

KRAG UJ EV AC: Sta dion „^i ka Da ~a“, gle da la ca 1.000, su di ja: Vu ka di no vi} (Be o grad), strel ci: Mi lo {kovi} u 55. i Spalevi} u 76. minutu. RADNI^KI 1923: Kne`evi} 7, Pavlovi} 7, Kosori} 7, Milo{evi} 8, Fejsa 7, I. Petrovi} 7, Milo{kovi} 8, Petro ni je vi} 7 (Svo ji}), Mu tavxi} 7, Pej~i} 7 ( Simovi} 7), Spalevi} 7 (Nedovi}). DOW I SREM: Be li} 7, Metju 6, Laki} – Pe{i} 6, Vukobrat 6, Josimov 6, Putin~anin 7, Bu ko rac 6, (Petkovi} 6), ]iri} 6 (Laki}evi}), ^orda{i} 6, Damwanovi} 7, To{i} 7 (Janko vi} 6). Vidqivo je bilo od samog starta utakmice da }e gosti iz kontranapada poku{avati da do|u do gola Kne`evi}a. Neugodni i brzi To{i} je u uvod nim mi nu ti ma pro {ao po levoj strani, a akciju je udarcem preko gola zavr{io Pu tin ~a nin. Opa san na pad Kragujev~ani su kreirali u devetom minutu, Pavlovi} je centrirao sa desne strane, a u posledwem trenutku Metju je is pred Pej ~i }a iz ba cio loptu u korner. Apsolutnu nezanimqivost s po~etka drugog poluvrema, Radni~ki je prekinuo vode}im golom. Akciju u kojoj su u~estvovali Petronijevi} i Spalevi}, na izuzetno efektan na~in zavr{io je Milo{kovi} u 55. minut. Nepuna tri minuta kasnije, ukazala se {ansa za izjedna~ewe, To{i} je glavom {utirao pored gola. I ponovo je, u 76. minutu, monotonija u igri prekinuta golom, Milo{kovi} je od li~ nim pa som, omo gu }io Spa le vi }u si tu a ci ju „je dan na jedan“ sa golmanom Beli}em, tako da tu spasa za goste nije bilo. I. Pavlovi}

Bojovi}iAbubakarpredgolomKuqana

U nastavku me~a, usledio je hladan tu{ za navija~e Vojvodine. A|uru je s loptom krenuo u kontra napad i onda jako lo{e uputio pas ka Abubakaru. Cvetkovi} je presekao put lopti, krenuo s wom napred nekih 10-15 metara i sa preko 20 metara uputio pravu bombu ka levom gorwem uglu gola Vojvodine. Supi} ni{ta nije mogao da uradi, a gosti su evro golom stigli do vo|stva. Usledila su prva negodova wa s tribina, ali umesto pritiska doma}ina, u od 67. do 70. minuta, videli smo tri sjajne prilike za Hajduk. Prvu je pro-

Foto: F. Baki}

pustio da realizuje Adamovi} koji iskoristio neodlu~nost odbrane doma}ina i golmana Supi}a, i {utirao je ali je bukvalno sa gol linije u korner iz ba cio ka pi ten Vu li }e vi}. Ve} u slede}em napadu sjajnu {ansu imao je i Veselinovi}, ali je wegov {ut oti{ao preko gola, da bi seriju prilika za goste zakqu~io Obrovac, odli~nim {utem sa 16 metara koji je Supi} krajwim naporom izbacio u korner. U 78. minutu najzad su se i doma}ini radovali. Korner je s desne strane izveo Brankovi}, ubacio loptu u peterac Kuqana,

a tamo je najspretniji i najpri sebniji bio Bojovi} i glavom pogodio mre`u. Sa tribina su se i daqe ~uli povici nezadovoqstva igrom Vojvodine, a pred sam kraj upu }ena je poruka i treneru Neboj{i Vigwevi}u - „Neboj{a, odla zi”. Posledwu izgledniju pri liku da ipak stignu do tri boda fudbaleri Vojvodine propustili su u 86. minutu, kada je Brankovi} centrirao, a Bojovi} za deli} sekunde zakasnio da loptu smesti u mre`u. Fudbaleri Vojvodine salvama zvi`duka ispra}eni sa terena. A. Predojevi}

CehplatiliBor~ani Crvena zvezda - BSK 7:2 (4:0) BEOGRAD: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 10.000, su di ja: Je re mi} (Be o grad). Strelci: Dimitrijevi} u 2. Miki} u 5. Mudrinski u 37. Milunovi} u 40. Asamoa u 69. Panti} u 81. Maksimovi} u 90. za Crvenu zvezdu, a Sotirovi} u 61. Bulatovi} u 87. minutu za BSK. @uti kartoni: Milija{ i Panti} (Crvena zvezda). CRVENA ZVEZDA: Kirovski 6, Miki} 8 (Ve{ovi} 7), Panti} 7, Maksimovi} 7, Mladenovi} 7, Milivojevi} 7, Dimitrijevi} 7, Milija{ 7, Milunovi} 7 (Asamoa 7), Kasalica 7, Mudrinski 7 (Babaq). BSK: Kova~evi} 5, Plani} 5, Bo{kovi} 5, Milojevi} 5, ^elebi} 5, Savkovi} 5 (Bulatovi} 6), Jovanovi} 5 (Nuhi), ]esarevi} 5, Stan~eski 5 (An|u{i} 6), \u ki} 5, Sotirovi} 6.

Raspucala se najzad i Crvena zvezda, pa je papren ceh nakon te{kog poraza u Subotici ispostavqen BSK-a. Crveno-beli su do vrha napunili mre`u sastava iz Bor~e, koji je do{ao na najve }i stadion sa `eqom da se nadigrava. Publika je mogla da u`iva u pravoj goleadi. Furiozno su krenuli crvenobeli. Za samo pet minuta doma}in je stekao ogromnu prednost od 2:0, pa je prakti~no ve} tada bilo re{eno pitawe pobednika. U centru pa`we na{ao se Nikola Miki}. Prvo je u 2. minutu idealnim centar{utem omogu}io Dimitrijevi}u da odtvori seriju golova, a zatim je efektno glavom pogodio mre`u posle kornera koji je izveo Milija{. Tek nakon petnaestak minuta gosti su se donekle pribrali, Zvezda je spustila ritam igre. Fini{ prvog poluvremena do-

nosi nova uzbu|ewa. U 37. minutu Mudrinski je sjajno reagovao i glavom pogodio mre`u, a tri minuta kasnije vi|en je i najlep{i pogodak na utakmici. Milunovi} je iskosa sa ivice kaznenog prostora precizno ga|ao i pogodio ciq. I u nastavku me~a goleada na Marakani. Uspeli su gosti nakon muwevite kontre i rutinske realizacije Sotirovi}a da donekle ubla`e rezultat. Ali, opet je doma}in dodao gas pa je golman Kova~evi} bio na silnim isku{ewima. U listu strelaca upisali i rezervista Asa moa, a potom i {toperski tandem Panti} - Maksimovi}. Trud gostiju za zaista borbenost nagra|en je jo{ jednim pogotkom u fini{u utakmice, kada je Bulatovi} nadmudrio odbranu crveno-belih. Z. Rangelov

PREMIJER LIGA

Ivanovi}seraduje sa^elsijem Posle sedam godina ^elsi je pobedio Totenhem na „Vajt hart lejnu” u Premijer ligi! Totenhem - ^elsi 2:4 (0:1) u uvodnom me~u 8 .kola Premijer lige. ^elsi je poveo 1:0, Totenhem preokrenuo u svoju korist, da bi „plavci” potom tri puta pogodili, od toga dva puta Huan Mata. Branislav Ivanovi} nema mesto u startnoj postavi reprezentacije Srbije, ali je zato nezamenqiv u ^elsijevoj odbrani. Jo{ jedna solidna partija Ivanovi}a, koji je imao te{ku nedequ iza sebe. Huan Mata je sa dva gola u samo tri minuta zaslu`io epitet igra~a utakmice (mogao je ~ak da zabele`i het-trik za desetak minuta). ^elsi je bio boqi u prvom delu i tu boqu igru je materijalizovao golom Gerija Kejhila u 17. minutu, posle gre{ke Vilijama Galasa. Ali, „pevci” su se vratili po~etkom drugog poluvremena. Doma}in se potom povukao. Red je bio na ofanzivu ^elsija. Huan Mata je stupio na scenu. Pro-

bao je grogirani Totenhem da se ponovo vrati u me~, ali nije uspeo. Reprezentativac Bosne i Hercegovine spasao je Man~ester siti i na gostovawu Vest Bromu. U{ao je u 78. minutu i preokrenuo rezultat, iako su „gra|ani” imali igra~a mawe od 23. minuta (iskqu~en Xejms Milner). Rezultati 8. kola: Totenhem - ^elsi 2:4 (0:1) /Galas 47’, Defo 54’ - Kejhil 1’7, Mata 66’, 69’, Starix 90+2’/, Fulham - Aston Vila 1:0 (0:0) /Berd 84’/, Liverpul - Reding 1:0 (1:0) /Sterling 29’/, Man~ester junajted - Stouk 4:2 (2:1) /Runi 27’, 65’, Van Persi 44’, Velbek 46’ - Runi 27’ ag, Kajtli 59’/, Svonsi - Vigan 2:1 (0:0) /Ernandez 65’, Mi~u 67’ - Bojs 69’/, Vest Bromvi~ Albion Man~ester siti 1:2 (0:0) /Long 67’ - Xeko 80’, 90’+/, Vest Hem - Sautempton 4:1 (0:0) /Nobl 46’, 72’p Nolan 48’ Miga 87’ - Laqana 63’/, Nori~ Arsenal 1:0.


16

SPORT

nedeqa21.oktobar2012.

SUPERLIGA ZA MU[KARCE

PRVA LIGA SRBIJA

PonotamaBogunovi}a Novi Sad - Banat 2:0 (0:0) NOVI SAD: Sta dion Detelinara, gleda laca: 400, sudija: Sremac (Ruma). Strelci: Bogunovi} u 59. i Maksimovi} u 75. minutu za Novi Sad. @uti kartoni: Miji}, ^obanov, Mi{an (Novi Sad), Vukovi}, Mihajlovi}, Sto{kovi}, Radosavqevi} (Banat).

je pro{ao po levoj strani, uposlio Stan~eti}a na petercu ali je golman Baji} sjajno izntervenisao. Minut kasnije prva prilika za goste. Mihajlovi} je izveso slobodan udarac sa nekih 25 metara, Risti} je traqavo odbio loptu, a zate~eni Vukovi} nije uspeo da iskoristi poklon.

NOVISAD:Risti} 7, Miji} 8 (Skopqak 7), ^obanov 7, Babi} 7, Bo`i~i} 7, Stan~eti} 7 (Lazarevski), Balabanovi} 7, Mi{an 7, Maksimovi} 8, Bogunovi} 8, Nedeqkovi} 8 (Vidovi} 7). BANAT: Baji} 7, Tadi} 6, Tasi} 6, Jovi} 7, Vukovi} 7, Mileti} 6 ( Sto{kovi} 6), Jankovi} 7 (Ra dosavqevi} 6), O`egovi} 7, radosavqev 6, Mihajlovi} 7, Atanasijevi} 6. Od prvog minuta gosti iz Zrewanina krenuli su ofanzivno, a kanarinci su prihvatili takvu igru. Ve} u 3. minutu Maksimovi}

NoviSad-Banat 2:0 In|ija-Teleoptik 4:1 Mladost-Vo`dovac 1:1 Mladenovac-Borac 1:0 Be`anija-Kolubara 1:1 Timok-Proleter 1:0 Jed.Putevi-Radni~.(NP) 1:0 ^ukari~ki-Metalac 0:0 Napredak-Sloga 5:0 1.Napredak 11 2.Vo`dovac 11 3.^ukari~ki 11 4.Borac 11 5.Jedinstvo 11 6.Proleter 11 7.In|ija 11 8.Teleoptik 11 9.Mladenovac11 10.Radn.(NP) 11 11.Mladost(L)11 12.Banat 11 13.Timok 11 14.Be`anija 11 15.Sloga 11 16.Metalac 11 17.NoviSad 11 18.Kolubara 11

9 6 6 5 4 4 4 3 3 3 3 3 3 3 2 2 3 1

1 4 4 4 6 5 4 5 3 3 3 3 3 2 5 4 1 4

1 1 1 2 1 2 3 3 5 5 5 5 5 6 4 5 7 6

29:10 18:4 12:6 17:8 13:11 12:10 10:9 9:13 9:12 9:13 12:18 7:15 9:19 15:14 8:15 11:12 11:17 6:11

28 22 22 19 18 17 16 14 12 12 12 12 12 11 11 10 10 7

Uslede}emkolu(27.oktobra) sastajuse:Banat-Timok,In|ija-Mladost(L),Proleter-JedinstvoPutevi,Radni~ki(NP)Napredak,Borac-Be`anija,Vo`dovac-Mladenovac,Kolubara - Novi Sad, Sloga - ^ukari~ki, Teleoptik-Metalac.

NovicaMaksimovi}

Najboqu {ansu da povedu, fudbaleri Novog Sada nisu iskoristili u 29. minutu. Bogunovi} je ubacio loptu u kazneni prostor gostiju koji su na trenutak zastali o~ekuju}i ofsajd, a Nedeqkovi} je iz okreta sa peterce {utirao, ali je opet sjajni Baji} krajwim naporom poslao loptu u korner. Drugo poluvreme obele`ila je jo{ agresivnija i ofanzivija igra kanarinaca, dok su gosti pod naletima doma}ina bili primorani da se brane. Igrao se 59. minutu kada su `uti do{li u vo|-

stvo. Maksimovi} je lob udarcem uposlio utr~alog Sta~eti}a koji je {utirao u trku, a Baji} odbio loptu na drugu stativu gde je kapiten Novosa|ana glavom poslao pod pre~ku. U 75. minutu, Stan~eti} je oboren na ivici {esnaesterca, a sudija Sremac pokazao na prekr{aj. Slobodan udrac maestralno je izveo Novica Maksimovi}, poslav{i loptu u dowi desni ugao uspavanog Baji}a. Jedini {ut ka golu Risti}a, fudbaleri Banata uputili su u 90. minutu. I. Grubor

Slanobarcinisuizdr`ali Timok - Proleter 1:0 (0:0) TIMOK: Gradski stadion, gledalaca 1500, sudija: Stojiqkovi} (Beograd), strelac: Stefan Jokovi} u 93. minutu. @uti kartoni: Stojkovi}, D. Stankovi}, Jokovi}, Stamenkovi} (Timok), Tanasin, Ra{iovan, @igi}, Vukasovi}, \ori} (Proleter). TIMOK: Jovanovi} 7, D. Stankovi} 7, Jovandi} 7, Lalevi} 7, Stamenkovi} 7, Savi} 7, Cvetkovi} 7, M. Stankovi} 7 (Bjedov), Golubovi} 7 (Jokovi} 8), Kali~anin 7, Stojkovi} 7 (Nikoli} 7). PROLETER: Jeli} 7, Tanasin 7, Asani 7 (Kav~i}), Vukasovi} 7, @igi} 7, Kova~evi} 7, Ra{iovan 7, Obradovi} 7, Drini} 7 ( \ori}), Tanu{ev 7, Babi} 7 ( Dragojevi}). Posle nekoliko posnih kola Timok je pogotkom iskusnog napada~a Stefana Jokovi}a u nadoknadi vremena zaslu`eno pobedio novosadski Proleter. Od po~etka susreta doma}i su krenuli ofanzivno ka golu Novosa|ana koji su vi{e pa`we posvetili o~uvawu svog gola. Na isteku prve polovine prvog dela susreta Timokovci su izveli dva kornera za redom. Ivan Kali~anin je u prvom navratu hteo iz kornera da iznenadi odbranu gostiju pa je o{tro {utirao na prvu stativu direktno u gol, ali je neko iz odbrane ubacio loptu u korner. U drugom navratu Kali~anin je nabacio loptu u srce {esnaesterca, ali je \or|e Tanu{ev, glavom izbacio loptu ponovo u korner. I u nastavku Proleter je igrao zatvoreno pred svojim golom, Mogao je u 67. minutu Marko Nikoli} da dovede Timok u vo|stvo, ali je wegovu loptu sa 25 metara pod samu pre~ku golman gostiju \or|e Jeli} izbacio u korner. I kada su svi o~ekivali da }e se susret pod Kraqevicom zavr{iti bez golova i podelom plena, u nadoknadi vremena Ivan Kali~anin je izveo slobodan udarac iskosa sa leve strane u {esnaestercu gostiju u skoku najvi{i je bio rasni strelac Stefan Jokovi} i glavom je poslao loptu u mre`u. A. N. Petkovi}

Jedinstvo PuteviRadni~ki (NP) 1:0 (1:0)

U@ICE: Stadion Jedinstva, gledalaca 500, sudija: Kosti} (Vlasotince),strelac: Vuji} u 44. minutu. @uti kartoni: Viri}, Vukmirovi} (Jedinstvo Putevi), Bo{kovi}, Pejovi} (Radni~ki). JEDINSTVOPUTEVI:Ze~evi} 6, Marjanovi} 6, Kuzmanovi} 6, Gruji~i} 7, Plani} 7, Jovanovi} 7, ^an~arevi} 7, Jankovi} 6 (od 53. Vukmirovi} 6), Vuji} 7 (od 72. Vukovi} -), Jeremi} 6 ( Savi}), Viri} 6. RADNI^KI: Uro{evi} 6, Pejovi} 6, Bon~i} 7 (Stara~evi}), Radin 6, Puni{i} 7, Ko{uti} 6 (Rai~evi}), A{}eri} 6, Pavlovi} 7, Bo{kovi} 6, Gaji} 6, Bulatovi} 6 (Romi} 7). Do nove pobede, prve jo{ od po~etka septembra, Jedinstvo Putevi je do{lo golom u 44. minutu. ^an~arevi} je ubacio loptu pred gol, a Vuji} je uklizavawem, ispred Bo{kovi}a, prosledio iza gol-linije. Pored toga „putari“ gotovo da nisu ozbiqnije pripretili Uro{evi}u. Mogli su Jeremi} i Jankovi} da na isku{ewa stave golmana Radni~kog, ali su akcije zavr{avali mlakim {utevima. Radni~ki je, naro~ito do gola, delovao organizovano, sa dosta prodora kroz sredinu na koje doma}in nije bio dovoqno pripremqen. Pamti}e gosti {ansu sa po~etka, najpre su A{}eri} i Bulatovi} bespotrebno odlagali {ut, a kada je natr~ao Radin pre~ka je spasila doma}ina. Opasno je bilo i posle polukontre Ko{uti}a i A{}eri}a, ali je lopta zavr{ila visoko preko gola. Posle Bulatovi}evog {uta u Ze~evi}evo naru~je na po~etku drugog poluvremena, tek {to je u{ao u igru Vukmirovi} je pripremio {ansu ^an~arevi}u, ali je i wegov {ut bio neprecizan. Usledio oje jo{ jedan neuspe{an poku{aj Vukmirovi}a a u 69. minutu Vuji} je propustio priliku da duplira vo|stvo doma}ina. Bio je neodlu~an kod {uta pa je Puni{i} uklizavawem izbio loptu sa noge napada~a Jedinstvo Puteva. Z. @erav~i}

NEMA^KA BUNDES LIGA

[alkeiznenadiomilionere Bajern uni{tio Fortunu u Dizeldorfu (5:0), u derbiju Rura [alke slavio u Dortmundu 2:1. Ajntraht ne odustaje od titule. Kom{ije iz Glezenkirhena po bedile su 2:1 i ~etu Jirgena Klopa prili~no udaqile od odbrane titule, a sebi ostavile kakvu-takvu nadu da do kraju mogu da stignu neprikosnoveni Bajern. [alke je zaslu`eno osvojio ceo plen. Preko 80.000 gledalaca moglo je da u`iva u vrhunskoj predstavi u kojoj su konce utakmice povla~ili izabranici Huba Stevensa. Romana Vajdenfelera na~eo je u 14. minutu Ibrahim Afelaj. Minimalna

prednost za [aleke ostala je do po~etka drugog poluvremena, kada je posle samo tri minuta igre Marko Heger duplirao prednost gostuju}eg tima. Neven Suboti} bio je u startnoj postavi doma}ina. Bajern je izjedna~io svoj rekord po broju uzastopnih pobeda na po ~etku sezone Bundeslige! Trenut no ih ima osam i u narednom kolu protiv Leverkuzena u Minhenu poku{a}e da pomere granicu sno va. S obzirom na igre Bavaraca, o~ekivano je da stignu do novog rekorda. Jup Hejnkes i wegovi u~e nici deklasirali su Fortunu usred Dizeldorfa - 5:0. Seriju je

dnevnik

otvorio Hrvat Mario Manxuki}, a nastavili je Luiz Gustavo, Tomas Miler (strelac dva gola) i Rafiwa. Bajern ima pet bodova vi{e od Ajntrahta. Rezultati osmog kola: Bajer Leverkuzen - Majnc 2:2 (1:0) /Kisling 43, Kastro 87 - [alai 58, Rise 76/, Borusija (Dortmund) - [alke 1:2 (0:1) /Levanovski 55 - Afelaj 14, Hoger 48/, Ajntraht - Hanover 3:1 (2:1) /Matmur 5, Jung 18, Mejer 83 Abdelau 43/, Fortuna - Bajern 0:5 (0:2) /Manxuki} 28, Gustavo 36, Miler 55, 86, Rafiwa 87/, Volfsburg - Frajburg 0:2 (0:1) /Kali|uri 40, [uster 85/.

PodvigCrven~ana Crvenka - Metaloplastika 28:26 (14:13) CRVENKA: Dvorana „Slobodan ^ile Mi{kovi}”, gledalaca 900, sudije: Kne`evi} i Lon~arevi} (Beograd). Sedmerci: Crvenka 4 (3), Metaloplastika 1 (0), iskqu~ewa: Crvenka 4, Metaloplastika 8 minuta. CRVENKA: N. Ra~i}, Ivi}, @egarac, Radowi} 2, Tunguz, Slavuqica 1, V. Ra~i} 1, Perovi} 10, Nikoli}, Miri}, Pu{i ca, Mjerima~ka, \urovi} 6, Gruji~i} 2, Vitas (11 odbrana, sedmerac), Gugleta 6. METALOPLASTIKA: Ka ranovi} 3, Al~akovi} 3, Aleksi}, Stevanovi}, Medi} 1, Palevi}, Marjanovi} 2, Draga{ 3, Raji~i} (5 odbrana), Obradovi} 4, Markovi} 1, Arsi} (7 odbrana), Gruji~i} 4, Jezdimirovi}, Vejin, Prodanovi} 5. Crven~ani su napravili podvig. U svojoj dosada najboqoj igri u ovom prvenstvu potpuno su nadvisili favorizovane goste na krilima mladosti. Wihova pobeda, naro~ito u drugom poluvremenu, nije ni u jednom trenutku bila dovedena u pitawe. Po~etno vo|stvo [ap~ana (1:3) nije uticalo na re{enost i voqni momenat igra~a Crvenke, {to je zapa`eno od prvog minu ta, da pru`e sna`an otpor pa su nakon nekoliko tehni~kih gre{aka uskladili sve linije i akPRVA LIGA SRBIJE

Zrewaninci boqi Radni~ki (S) – Proleter 1:6 SOMBOR: Gradska Hala Mostonga, gledalaca 50, sudije: Dawi, Buqov~i} (oba Subotica). Rezultatim - do 55 kg: Smoqanovi} – Markovi} 0:1 (tu{ prva runda), do 60 kg: [poqari}- Imbrowev 1:0, (tu{, prva runda), do 66 kg: Li{~evi} – Fris 0:1 (tu{, druga runda), do 74 kg: [tefanek ( Proleter) bez borbe, do 84 kg: Mirkovi} – Miolski 0:1 (predaja povreda), do 96 kg: Rkman – Stanoj~i} 0:1 (0:3), do 120 kg: Jurkovi} – Mijatov 0:1 (0:3) U oslabqenom sastavu Radni~ki nije imao {ansu da se ozbiqno suprostavi veoma dobrim gostima iz Zrewanina. Jedinu pobedu za doma}i sastav, postigao je [poqari}. U ostalim borbama Zrewanici su lako pobedili, jedino je jurkovi} izdr`ao do kraja me~a u susretu s Mijatrovim, ali razlika u klasi je bila o~igledna. M. Jovi}evi}

SlavqeCrven~anaposleutakmice

cije i nakon izjedna~ewa (3:3) golom Guglete igra je proticala uglavnom u naizmeni~nim golovima. Potpuna prevaga usledila je u 26. minutu kada su doma}i pove}i 12:10, a potom i 14:12. Drugo poluvreme je bilo u znaku sna`nog uzleta Crvenke, {to je bio nagove{taj velikog uspeha. Prvo osetnije vo|stvo

(20:17) ostvareno je u 40. minutu golom Gruji~i}a, a sedam minuta kasnije i pove}ano (23:19) efektnim pogotkom V. Ra~i}a. Do kraja utakmice igra~i Metaloplastike uspeli su samo u dva-tri navrata da prepolove minus, ali su na kraju morali da priznaju zaslu`enu pobedu doma}ina. T. Jovovi}

VOJVODINA I PROLETER DELE MEGDAN

Novosa|ankenebe`e odulogefavorita Ru ko me ta {i ce Voj vo di ne prili~no samouvereno gospodare prvoliga{kim severom. Poraz od glavnog kandidata za elitu ekipe Kikinde nije ostavio traga, {to su izabranice Mileta Ze~evi}a ve} pokazale na slede}em gostovawu kada su ubedqivo pobedile Temerinke. Dobar kurs Novosa|anke `ele da zadr`e i ve~eras kada im u go ste sti `u sta ri sport ski prijateqi i rivali iz Zrewanina, ekipa Proleter Superproteina.

– Izuzetno cenimo i po{tujemo ekipu Proletera, koja gaji prave istinske sportske i rukometne vrednosti, zato nam je ~ast {to }emo s wima ve~eras deliti megdan. Zrewaninke su u odnosu na pro{lu godinu oslabqene, ali ni malo ne sumwam da }e one u Novi Sad do}i sa `eqom da se nadigravaju i da nam poremete planove – smatra levo krilo crveno-belih Lidija Ivanovi}. – Realno u ovom me~u mi smo favoriti i ne be`imo od te uloge... J. Gali}

Vojvo|anska liga Istok Radni~ki - Ba~ka 1901 0:2, Kolonija - Jedinstvo (BK) 5:2, Vr {ac - Sloboda 6:0 (NK), Kozara - Proleter (BK) 1:1, AFK - Za drugar 1:0, Budu}nost - Bile}anin 2:1, Kikinda - Radni~ki (K) 2:2.

Vojvo|anska liga Zapad Polet - Budu}nost (M) 5:2, Prvi maj - Omladinac 3:0, Srbobran - Mladost (BP) 2:1, Sloga - Mladost (T) 2:2, Jugovi} - Stani{i} 2:2, Ba~ka - Hajduk (B) 2:1, Crvena zvezda - Crvenka 3:0.

DANAS NA SPORTKIM TERENIMA Fudbal SrpskaligaVojvodina-BEO^IN: Cement - Sloga (T), PALI]: Pali} - Ba~ka Topola, [ID: Radni~ki - Dunav, SREMSKA MITROVICA: Srem - Dolina, ^ELAREVO: ^SK Pivara - Radni~ki (SM), STARA PAZOVA: Jedinstvo Senta, OXACI: Tekstilac Dinamo, BA^KA JARAK: Mladost - Radni~ki (S). Utakmice po~iwu u 15 ~asova. Vojvo|anska liga Istok STAR^EVO: Borac - Jedinstvo (NB). Utakmica po~iwe u 15 ~asova. Vojvo|anska liga Zapad NOVI SAD: Indeks - Borac (10 ~asova). Podru~naligaNovogSadaRUMENKA: Jedinstvo - Petrovaradin, \UR\EVO: Ba~ka 1923 - Stari Grad, BA^KO GRADI[TE: Vojvodina - Borac, ZMAJEVO: Obili} TSK, STEPANOVI]EVO: Omladinac - Kabel. Utakmice po~iwu u 15 ~asova. Gradska liga Novog Sada SUSEK: Susek - Fru{kogorac, RAKOVAC: Borac - Mladost, ^ENEJ: ^enej - Fru{kogorski

partizan, BANO[TOR: Proleter - Dinamo, ^EREVI]: Sremac - Ba~ka, SIRIG: Sirig - OFK Futog. Utakmice po~iwu u 15 sati.

Druga mu{ka liga, sever BANATSKI KARLOVAC: banatski Karlovac - Hercego vina (17), RUMA: Ruma - Crvenka 2 (18).

Ko{arka

Odbojka

ABAliga-ZAGREB: Cibona - Zadar (17), [IROKI: [i roki - Krka (18), PODGORICA: Budu}nost - Partizan (20). Drugamu{kaliga-sever,jug - PAN^EVO: Kris Kros Omladinac (17.30), KOVIN: Radni~ki - BNS (18), RUMA: Ruma - Dinamo (18). Druga `enska liga - sever BA^KA TOPOLA: Topol~anka - Vojvodina NIS Gas (19), SENTA: Basket Star - Proleter (14).

Viner {tedi{e `enska superliga – NOVI SAD: Varadin – Crvena zvezda (18), U@ICE: Jedinstvo – NIS Spartak (19). Prva `enska liga – LAZAREVAC: Lazarevac – Crnokosa (18). Prva mu{ka liga – NOVI PAZAR: Novi Pazar junior – Jagodina (18). Druga `enska liga – sever – IN\IJA: Mladost – Vr{ac (16), RUMA: Ruma – Iton Srem-tempo (16). Prvavojvo|anska`enskaliga–centar – NOVI SAD: Vojvodina 2 – FOK (19), Novi Sad – NS tim (12.45), SREMSKI KARLOVCI: VST – Partizan (15). Prv a vojv o| ans ka `ens ka liga–sever – PRIGREVICA: Apatin – Mladost (BP) (18), BA^: Par ti zan – Be ~ej (15.30). Prva vojvo|anska mu{ka liga – centar – NOVI SAD: Dunav volej 2 – Vo{a (11).

Rukomet Superliga za dame - BEO GRAD: Crvena zvezda - Radni~ki (S) (19.30), NOVA PAZOVA: Maks sport - Radni~ki 1949 (20). Prva mu{ka liga, sever IN\IJA: @elezni~ar - Mladost TSK (18.30), KA]: Titel XD - Vojput (20.30). Prva `enska liga, sever PAN^EVO: Pan~evo - Temerin (19.30), NOVI SAD: Vojvodina - Proleter Superprotein (18).


Novosadska nedeqa21.oktobar2012.

hronika

Telefoni:0214806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Danas U GRaDU BIOSKOPI Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (sinhronizovano-12.25, 14.10, 16), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 14, 15.45), „Nedodirqivi” (20.05), „Hrabra Merida” (12, 13.50, 15.40), „Meda” (18.20, 20.20, 22.10), „96 sati: Istambul” (18.15, 20.15, 22.05), „Hotel Transilvanija” (18.45), „Led” (20.30), „Divqaci” (17.30, 20, 22.20), „Pritajeno zlo: Osveta” (22.45), „Ubi ca iz budu}nosti” (20.10, 22.25), „Jelena, Katarina, Marija” (22.30), Kids fest (od 10.15 do 18.30)

POZORI[TA Pozori{temladihmala sala „Bela bajka„ (11)

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Pe trovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju

V REMEPlOV

Ukradeniportreticarskogpara Novosadske novine su 21. oktobra 1936. najavi~e novu aferu, kriminalnu, mo`da i politi~ku: iz Gradske ku}e nestali su portreti cara FraweJosifaisuprugemu,cariceElizabete,izra|eniuprirodnojveli~ini.Kadajeuposledwimdanima1918.propalaAustrougarska,neko jeteslikesklonionatavanGradskeku}e,dabiposle16godinaslu~ajno biloprime}enodasuonenestale!Policijasadalanaposaoiosumwi~ilazakra|ujednogpoznatogproceniteqaumetni~kihtvorevina.Onje uhap{ennajugoslovensko-ma|arskojgraniciiizjaviodatra`eneslike nikadanijevideo,aligaje„neko”pozvaouBudimpe{tudaupravowih proceni.Ma|arskajebrzoprona{lateslikeivratilauNoviSad,ali nikadanijeutvr|enokoihjeikadaodneoizgrada. N.C.

Randeq onovinarstvu Prvo u nizu predavawa Fakulteta za evropske pravno politi~ke studije, karijerno orijentacionog karaktera na temu „Biti ... novinar” bi}e odr`ano sutra u 12 ~asova u amfiteatru Fakulteta, UlicaNarodnogfronta53.Gostpredava~ je poznati kwi`evnik, novinar i kolumnista „Dnevnika”\or|eRandeq. G.^.

JU^ENASPENSUODR@AN^ETVRTI„ROGAQ”

Vojvo|anskadu{a najednommestu Miris turinskih kobasica i futo{kog kupusa, puni {tandovi karlova~kogkuglofaika}kih~varaka, prava slika panonske ravnice, privukla je ju~e nekoliko stotina Novosa|ana na prvi sprat Spensa, gde seodr`avao,~etvrtiporedu,susret vojvo|anskih kulinarskih, etno i turisti~kih manifestacija „Rogaq”.Posetiocisuuzmuzikutamburemoglidaprobajusvespecijaliteteravni~arskekuhiwe,kaoidavide ru~ne radove vojvo|anskih majstora.Poredtoga,uponudisubilai vinairakije,proizvedenepodama}imreceptima. - Namera je  da se organizatori svih ovih manifestacija okupe na jednom mestu,dapodeleiskustvaidapromovi{u svojemanifestacijeisara|ujume|usobnoka`e predstavnik nevladine organizacije „Agroprofit”, koja prire|uje ovu manifestaciju, Jelena Krsti}. - Drago nam je {to

seodazvaoovolikibrojqudi,oko300u~esnika.Smatramodajeovovelikiuspehivoleli bi kada bi i drugi mediji dali podr{ku, jer je ovo jedinstven doga|aj. Ideja o organizacijipoteklajejo{presedamgodina, sa poentom da se me|u organizatorima

stvori saradwa, kako bi doprineli razvoju vojvo|anskog turizma. Neka ovobudesamodeodoprinosadaseovakvemanifestacijepromovi{uidase zawih~uje. Ju~esunaSpensupodeqeneinagradezanajboqeuovojgodini,adobitnici su „Pudarski dani” iz Iriga, „Belmu`ijada”izSvrqiga,„Sremskikola~”iz Rume,„Pitijada”izBa~kogJarka,„Dan kisa~ke sarme” iz istoimenog mesta, „Udru`eweamaterakulinarainegovaocastarihobi~aja”izMu`qe,etnogra|ansko dru{tvo „Suva~a” iz Kikinde, organizator temerinske „Pasuqijade” Dragan Vukoti}, regionalni list „Sremskenovine”izSremskeMitroviceiseoskilist„@ivtosela”izOmoqice. Susret je organizovan  uz podr{ku Vlade Vojvodine i Pokrajinskog sekretarijata za poqoprivredu,{umarstvoivodoprivredu. G.^etnik Foto:B.Lu~i}

De`uraapoteka „Sajmi{te” Apoteka„Sajmi{te”uRumena~koj106de`uradanasod7do20sati. No}no de`urstvo, ve~eras od 20dosutrau7~asova,jeuapoteci “Bulevar”.Ovaapotekanalazise uBulevaruMihajlaPupina7.


18

novosadska hronika

nedeqa21.oktobar2012.

dnevnik

„TEATAR POEZIJE” PREDSTAVIO „TASTER POEZIJE”

Stihovio`ivelina pozori{nojbini Pet rarkin „Kancon ij er”, „Selice”DesankeMaksimovi}, „Pesmanadpesmama”izBiblije, razne lirske i epske pesme, kaoiverseQubomiraSimovi}a,MiroslavaAnti}aiDu{anaRadovi}a,o`ivelisunabini pozori{ne sale Gimnazije „LazaKosti}”.Predpublikuje projurioAnti}evplavizec,zasijalesu„Zvezde”JovanaDu~i}a, prikazana `enidba Mili}a Barjaktarevi}a i kne`eva ve~era, odigrane scene iz „Kletvenadkletvom”,amoglesuse videti i „Rugalica o vinu” , „Vojvodina”, „Dosadna pesma”, „Najm awa pesma”. Preds tav a „Testar poezije” osmi{qena je kao  kola` od 18 pesama iz {kolskog gradiva kako bi se poe z ij a pribli`ila {ir em auditorijumu. -Predstavajebazirananapoezijiiz{kolskogprograma,ito iz~itankeilektirezaprvirazred gimnazije i sredwih stru~nih{kola.Od{irokogspektra pesamakojesuzastupqeneugradivu, uz konsultacije sa nekim profesorima, ali i sa stru~wacima za poeziju, napravqen je odabirod18kojesmoscenskiobradili-objasniojeproducenti glumac Bo{ko Petrov dodaju}i da su prikazane sve zastupqene epohe,stiloviive}inapesnika kroz wihove najkarakteristi~nijeinajuticajnijepesme. Teatar ne predstavqa samo pukorecitovawepesama,ve}je

svakaodwihdobilasvoju„scenu„, uba~eno je pregr{t scenskihradwikojeihbli`eobja-

ma,{tojeveomazahtevno,tra`i puno rada i koncentracije. Preds tav u treb a da pog led a

Predstava „Testar poezije” osmi{qena je kao kola` od 18 pesama iz {kolskog gradiva kako bi se poezija pribli`ila {irem auditorijumu {wavaju. Ono {to je vrlo karakteristi~nojestetoda~etiri glumca tuma~e vi{e od 30 uloga,pasuidoga|ajinasceni krajweraznoliki. - Ovo je  vrlo uspe{an pionirski poduhvat i svaka ~ast Bo{kuPetrovunaideji-rekla je glumica Sowa Mladenov. Svi smo glumili u svim scena-

svakokovolipoeziju,anaro~ito sredwo{kolci, kako bi im seonapribli`ila. Oko mesec dana intenzivnog radabilojepotrebnodanastaneovapredstava,anajve}apreprekajebilaprodukcijskeprirode, odnosno limitirani buxet. Prema re~ima Bo{ka Petrova,idejaonastankupredsta-

ve proistekla je iz pitawa za{tomladiqudiretkopose}uju poetskeve~eri. -Dok sam razmi{qao o tome, setio sam se kako ni mene poezija uop{te nije interesovala kadsambiousredwoj{koli,i topresvegazbogtoga{topojmanisamimaoo~emuseradiu tim pesmama. Po`eleo sam da poe z ij u prib li` im mlad im a. Slobodno mogu re}i da je lajtmotivovogprojekta–oqu|ivawestihova,jerstihovisure~i iz qudi iza{le, iz qudi koji imaju iste probleme, radosti, tugeisnove,kaoioni{tosede u publici - objasnio je na{ sagov orn ik koj i, kao osniv a~ udru`ewa „[miranti“, planira da u narednom periodu napravii„Teatarpoezije“zadrugi,tre}ii~etvrtirazredsredwih {kola, ukoliko se obezbedinovac. Svaka poetska celina ispra}ena je odgovaraju}om muzikom poizborurediteqke Maje Gr gi}, koja je u saradwi sa Aleksandrom Ili}em uradila i video proj ekc ij u preds tav e. U predstavi jo{ igraju Verica Nikoli} i Nikola Iva~kov. Projekat je podr`ala Gradska upravazakulturu,apomoglisu ga Gimn az ij a „Laz a Kos ti}“, Nov os ads ko poz or i{ te, Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, MuzejVojvodine,Srpskonarodnopozori{teiBrankovokolo. A. Jerini}

Foto:B.Lu~i}

U AKCIJI „POBEDIMO RAK ZNAWEM”

Podeqenivau~eriza besplatnepreglede Akcija „Pobedimo rak znawem”, u kojoj su sugra|anke dobijaleinformacijeonaju~estalijim oblicima karcinoma kod `ena,odr`anajeju~enatrimesta u gradu, ispred tr`nog centra„Merkator”,Limanskepijace i kod „Bazara”. Aktivistkiwe Lajons kluba „Mileva Mari} Ajn{tajn” delile su flajere na kojima se nalaze  informacije o karcinomu dojke i grli}amaterice.Tako|e,Novosa-

|ankesuimaleprilikudazaka`u40besplatnihginekolo{kih i pregleda dojki ultrazvukom u privatnimklinikama. Lajons klub je osnovan pro{le godine, kao `enski klub, koje~ini20humanih`ena,koje suvrlouspe{neusvojimprofesijama,aradomianga`ovawem uklubute`eunapre|ewulokalne zajednice i dru{tva u celini. G. ^.

Izbornajboqegsportiste Karlovaca „Karlova~kilist”iovegodine organizujeizbornajboqegsportiste Sremskih Karlovaca, a rok za podno{ewe prijava je 20. decembar.Izbor}ebitiobavqenprema propozicijama u ~etvrtak, 27. decembrau18~asova. Predloge treba slati iskqu~ivo elektronskim putem na adresu kontakt@karlovackilist.co.rs.

Kategorije su najuspe{niji sportistaisportistkiwa,najuspe{nija sportska organizacija, trener,mladisportista,adodequjese nagradaizadugogodi{wusportsku aktivnost-`ivotnodelo. Propozicijezaizbornajboqeg sportiste Sremskih Karlovaca mogusevidetinasajtuwww.karlovackilist.co.rs. Z. Ml.

SUSRETI: BENKA PULKO, JEDINA @ENA KOJA JE MOTOROM OBI[LA SVET

Nagradajebitidruga~iji

Foto:B.Lu~i}

PERFORMANS U ZMAJ JOVINOJ

Ovojeimojgrad Performans „Ovo je i moj grad”odr`anjeju~euZmajJovinoj ulici, a Ogledalo - Centar za inicijative u kulturi i Umetni~ka grupa BAZA simboli~no su skrojili svoj kvadratnimetarslobodeodrazli~itog materijala (papira, kartona, novina, kesa, tkanine...), kojim su ukazali na potrebu besplatnogkori{}ewajavnogprostora.

Upitawujeodgovornapoku{aj Gradske uprave za komunalne poslovedazaprivremenokori{}ewa kvadratnog metra javnog prostora naplati 200 dinara. Kako ka`u organizatori, ovaj performanspokazujedagradski prostori treba da slu`e svim Novosa|animazaokupqawe,ali izakori{}ewe. G. ^.

„STILOS ART” I „DNEVNIK” DARUJU

„Ubistvouhramu Anubisa” Izdava~kaku}a„StilosArt”usaradwisa„Dnevnikom”dariva}edanasdvoje~italacasapojednimprimerkomkwige„Ubistvou hramu Anubisa” Linde S. Robinson. Kwige }e dobiti dvoje najbr`ih~italaca,kojisejaveod16 do16.05 satinabrojtelefona528765. Kwige ~itaoci mogu da preuzmu u prodavnici „Stilosa” u Jevrejskojulici28.Radnovremeprodavnicejeradnimdanomod7.30 do20~asova,asubotomod8do19~asova. MladifaraonTutankamonstupanaprestonakonsmrtiocaEknatonakojijeizEgiptasilom`eleodaproterastarebogoveinametneverovaweujedinogbogaAtona.Idoksenadegipatskimdvoromjo{skupqajutamnioblacizaostaliodEknatonovekrvavevladavine i misteriozne smrti kraqice Nefretete, mladog faraona vrebanovaopasnost. UtekobnovqenomhramubogaAnubisadoga|asebrutalnoubistvo!Mo}nisve{tenici,ve}besninamladogEknatonovognaslednika, koriste zlo~in da podriju mladi}evu vlast. Na scenu stupa lord Miren, „o~i i u{i” mladog faraona.On }e se uhvatiti u ko{tac sa zaverom koja stoji u pozadini ubistva koje se odigralo u hramuAnubisa. A. L.

SAHRANE NagrobquVeternikuVeternikudanas}ebitisahrawen\uroJoveLazendi}(1928)u13~asova.

Sawalajedaobi|esvetnamotorui–uspelaje.Srelajenajrazli~itijequde,“udala”sezasopstvenimotor,jelaskakavce,akulturolo{ki {ok je do`ivela kada se posle pet i po godina vratila ku}i u Sloveniju. Upu{tala se u izazove iz radoznalosti, problemepretvaralauavanture...Ovosu samofragmentisnovapreto~enog u stvarni `ivota Benke Pulko, slobodne novinarke, kwi`evnice ipredava~a.Ijedine`enenasvetukojajemotoromobi{lasvihsedamkontinenata.Tajputjuje,izme|u ostalog, odveo i u Ginisovu kwigurekorda.Jedinaje`enakoja je na Plejbojevoj listi „Super mu{karacgodine“,jer,kakosuobjasnilisastavqa~i,„imave}am... od ve}ine mu{karaca“. Posle putovawa re{ila je da svoju pri~u podelisdrugima,pajetakoiro|enakwiga“5,5”uizdawuTVStudija Be~kerek. A dok kwiga ne stigne u kwi`are, Benka Pulko pri~aosvojimavaturamaza~itaoce„Dnevnika“. U va{oj biografiji pi{e da ste studirali biologiju, i da imate diplomu negovateqice i fiziotarapeuta. U posledwih desetak godina tako|e ste radili kao novinar, fotograf i pisac. Aktivno se bavite i jedrewem, skijawem, plesom, golfom, tenisom, rowewem, padobarnstvom... Ali kako i kada zapo~ela va{a motociklisti~ka pri~a? –Umotoresambilazaqubqena jo{ od sredwe {kole. [trikala sam pulovere ve}i deo vremena, a moj orman je bio oblepqen fotografijamakavasakija,honde,suzukija, BMV-a... Kada sam diplomiralaodlu~ilasamdajebilodosta virtuelnequbavi.Polo`ilasam voza~ki za motor, i pola godine po{tosamdonelaodluku,zapo~ela put oko sveta. Uverena sam da nikada ne mo`ete biti dovoqno spremni za tako veliku avanturu. Mogu sad da vam potvrdim da sam bilasasvimupravu. Pre{li ste sve kontinente. Bili ste prva `ena koja je motorom sama pre{la Saudijsku Arabiju. Bili ste na Antarktiku, Australiji, Novom Zelandu... Gde ste iskusili najve}u avanturu? –Premadostupnimpodacima,ja sam jedina `ena koja je motorom

sama pre{la Saudijsku Arabiju. To sam uradila iz radoznalosti jer me je wihova ambasada stalno dobijala,aznamodasuprava`ena utojzemqiveomaograni~ena.Posleispijenihnastotine{oqica ~ajasmomcimauambasadiSaudijskeArabijeuAdisAbebi,uspela sam. Nemojte me pitati kako sam

pristojnostisaose}ajnostprema qudima. Tokom va{eg putovawa oko sveta sreli ste puno razli~itih kultura i naroda. [ta ste nau~ili od wih a {ta oni od vas? – Huh,nau~ilasamtolikodane mogutodaopi{emujednomintervjuu.Previ{ezaintervju,a nedovoqnoza`ivot.Lekcijesputasudefinitivnonajboqe lekcije `ivota. Bilo jesvega,odtogadashvatite koliko je lepa, predivna i {arolika ova na{a planeta,daosetitekakosuqudi prijateqski raspolo`eni, kakomogudabudembogatai beznovacaikakojeu`asno va`nopovereweumojevlastiteose}aje.[tasuqudi nau~iliodmene,to}etemoratiwihdapitate.Jednosu sigurno nau~ili: da Slovenijanijenamazzahleb,nego dr`ava,kaoigdesenalazi (smeh).  [ta je za vas bio najve}i kulturolo{ki {ok? – Verovatno to {to sam seposlepetipogodinavratila ku}i. To je bilo tako nadrealno. @ivot se tako

Na Tribini mladih sa autorkom Promocijukwige„5,5“ BenkePulkoifilma„Drugiispred mene“ Sne`ne Divjak, odr`a}e se u ponedeqak, 22. oktobra, u klubu„Tribinamladih“,uKulturnomcentruNovogSada,Katoli~kaporta5,sapo~etkomu19sati.Film„Drugiispredmene“ jezajedni~kiprojekatSne`aneiBenke,agovoriodeciTibeta kojasusme{tenauindijskomseluDaramsalaifondacijikojusu pokrenulekakobiimpomogle.NapromocijikwigeifilmakojuorganizujeTVStudioBe~kerekgovori}eautorke,apublika }eimatiprilikudapogledaifotografijeBenkePulkoswenog`ivotnogputovawa.

uspeladadobijemtusamotranzitnuvizu,alijesam.Zabavnojeraditi stvari iz ~iste radoznalosti, bezo~ekivawailizahteva.  Kada ste se najvi{e upla{ili? Pla{ite li se vi uop{te? – Strah nije pitawe geografskih koordinata, to je pre stawe uma. Jo{ uvek se najvi{e bojim samesebe:danenapravimgluppotez ili ludu gre{ku. To je sve. Ostatak sveta je siguran dokle god neko ima razvijen ose}aj za

dramati~no promenio jer sam s motorauletelaudizajnerskuode}ui“upala”naTV,postalaodnikogneko,transformislaseodod “lutalice”udamu.Volimnovaiskustva koja se nazivaju izazovi a neproblemi.Zbogtogaverovatno svetoivolim. U indijskom selu Daramsala upoznali ste decu sa Tibeta. Kako je ta wihova pri~a uticala na vas? – O~iglednomejepogodilo,jer samosnovalahumanitarnuorgani-

zaciju za pomo} u obrazovawu, uglavnomzatibetanskudecuuprogonstvu.Tiqudisubiline{toposebno. Vrlo ne`ni, ne agresivni, sa izra`enom unutra{wom lepotomisupertolerantni,kaoisaose}ajni.Osetilasamuwimamnoge stvarikojesmomiqudiurazvijenomsvetuve}izgubiliilizaboravilidaih~e{}ekoristimo.  Motor je postao va{ saputnik..? –Upo~etkumijebiosamoprevozno sredstvo. Zatim je postao mojmomak.Zapravo,uAmericije postaomojmomakzahvaquju}i~iwenici da sam tamo milion puta izgovorila wegovo ime. U SAD svakoprevoznosredstvoimasvoje ime.Po{tojenaslovena~kommotor„on“,odlu~ilasamseza„CrvenogMomka“.UPakistanusmose ven~alii`ivelisre}no...  Dve hiqade dana bili ste u motociklisti~kim ~izmama. Kakav je bio ose}aj kada ste se vratili {tiklama i haqini? – Bilojesuper.Volimdabudem `ena.Dobroje{tocipeleneodre|uju pol. No{ewe ~izama bilo je izuzetak. Da se nikad nisam okliznula u mojim ~izmama, propustilabihjedanodnajboqihdelova u mom `ivotu. Zahvalna sam {toseusu|ujemdabudemdruga~ija.Nagradajeizuzetna.  U va{oj kwizi donosite i recepte. [ta je naj~udnija {to ste pojeli tokom putovawa? Koje jelo iz bilo kog razloga ne}ete nikada zaboraviti? – Najverovatnijeskakavce,larveleptirai{korpijenaTajlandu,hr~keuEkvadoru,pseuBrazilu...Punojehranekojunikadane}u zaboraviti. Uglavnom sve ono izrezervoarazahranunamotoru kadasamihjelasamanegdepored puta. To je verovatno razlog za{to volim deqewe obroka i dru`ewe kada `ivim „normalnim“ `ivotom.  Uradili ste puno stvari u svom `ivotu do sada. Imate li jo{ snova koje `elite da pretvorite u stvarnost? – Apsolutno! [taje`ivotbez snova?Snovinamdajukriladaispunimo`eqe.Kadabudemprestaladasawamposeti}udoktora.Verovatno}ubitiozbiqnobolesna ilimrtva.@ivotsevrtiokosnova. Bez snova ne zaslu`ujemo da `ivimo. Vesna Vukojev


oglasi

dnevnik

IZDAJEM komforan apartman u centru Bawe Koviqa~e. Tel. 063/711 31 86. 211012

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 62356 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema zaodgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399305. 62357

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 62358 ME\UNARODNI autobuski prevoz, putno i zdravstveno osigurawe: Beograd, Novi Sad, Pa riz, Cirih, Bern, Bazel, Be~, Trst, Budimpe{ta, Skopqe. Telefon 021/496-333. 62581

SOBA 16m2, centar, iza katedrale, povoqno. Poseban ulaz sa stepeni{ta na spratu, tele fon, voda u sobi, nema kupatilo. Telefon: 064/359-31-21. 62542

IZDAJEMO komplet name{ten trosoban stan 70m2 - Bulevar oslobo|ewa kod „Dnevnika”. Odmah useqiv. Cena 260E. Telefoni: 021/526-387, 062/518545. 664770 IZDAVAWE IZAKUPstanova Novi Sad, name{teni ili prazni - jednosobni, dvosobni, trosobni, Mileti}eva 51!! Nazovite, do|ite... Telefoni: 021/526-387, 062/518-545. 664767 IZDAVAWE - u ponudi vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova, name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefon 065/20-19-004 ili nas potra`ite na www.solis-nekretnine.com. 664724 IZDAJEMO prazan, dvosoban stan na Grbavici, 60m2, odli~an rasporad, prvi sprat, po`eqno porodici na du`e vreme. Telefon 065/20-19-013. 664725 IZDAJEM name{tenu garsowe ru dvema u~enicama studentkiwama ili zaposlenoj devojci. Telefon 064/495-23-19. 62082 IZDAJEM opremqen jednosoban stan, 40m2, u Radni~koj ulici, u blizini fakulteta, pogodan za mladu porodicu ili dva odgovorna studenta. Telefon 062/505-569. 61685 IZDAJEM novu komfornu na me{tenu garsoweru za 100E. Te lefon 064/ 8881035. 62229 IZDAJEM name{ten dvosoban stan 38m2, Ul. Pariske komune 30, Novi Sad. Telefon: 063/7120080. 62369 PRAZAN jednosoban stan, predsobqe, odvojena kuhiwa i trpezarija, soba, kupatilo, te rasa, 32m2, Bra}e Ribnikar 10, ~etvrti sprat, lift. Telefon 063/754-38-41. 62383 IZDAJEM jednosoban name{ten stan ul. Bore Prodanovi }a 15, cena 150E. Telefon 064/ 2838000. 62461 IZDAJEM dvoiposoban stan u Rumena~koj ulici. Telefon 060/5550602. 62467

IZDAJEM studentima name{tenu garsoweru na Limanu 2. Telefon 063/8072928. 62470 IZDAJEM jednosoban, nename{ten stan 40m2 u [ekspirovoj ulici kod Limanske pijace. Studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276. 62477 IZDAJE se jednosoban komfo ran stan na 1. spratu name{ten, mo`e sa dva le`aja, ve{ ma{ina, centralno grejawe, satelit. Telefon 504-629. 62481 IZDAJE se name{tena soba, centralno grejawe, kupatilo, upotreba kuhiwe, terasa, poseban ulaz. Telefon 021/504-629. 62482 JEDNOSOBAN komforan, name{ten stan, odvojena kuhiwa, Ul. Save Kova~evi}a, 120E, useqiv od 1. novembra. Telefon 063/105-9927. 62485

I Z D A J E M poslovniprostor P+S(100+100) uNovomSadu,Ulica SlobodanaSeleni}a46. Tel ef on i:

063/815-3-759, 064/114-3-079. 61722

IZDAJEM name{tenu garsowe ru na Novom nasequ. Mese~no pla}awe. Telefon 064/221-9682. 62492 IZDAJEM jednoiposoban stan prazan u Fru{kogorskoj, pogled na Dunav, prvi sprat, svetao, useqiv odmah. Telefoni: 459046, 064/0944122. 62515 IZDAJEM prazan dvoiposoban stan 68m2, Avijati~arsko naseqe, 4. sprat, CG, topla voda, lift, telefon, klima. Telefon 064/153-56-57. 62590 IZDAJEM name{ten stan, Novo naseqe, dvori{no orjentisan, kutak mira i ti{ine. Telefon 6300-665. 62594 IZDAVAWE NEKRETNINA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202. 62563 IZDAJEM mawi jednosoban komforan, name{ten stan u centru, cena 80 evra. Telefon 456765, 069/4456-765, 064/1381-313. 62587 IZDAJEM jednosoban prazan stan na Detelinari. Telefon 021/895-362. 62593 IZDAJEM name{ten jednoipo soban stan u Novom Sadu, Ulica C. Du{ana, II sprat, miran deo ulice. Telefon 063/88-22-950. 62597 IZDAJEM jednosoban name{ten stan kod Sajma. Telefon 021/6338-074. 62602 IZDAJEM name{tenu garsowe ru kod Futo{ke pijace. Useqiva odmah. Pozvati na 064/5911493. 62603 NOVO NASEQE, Partizanskih baza, 2. sprat, komplet na me{ten na du`e vreme. Telefon 062/543-816. 62614 IZDAJEM na Limanu dva, jed noiposoban name{ten stan 40m2 i u Radni~koj ulici 126m2, pra zan. Telefoni: 528-137, 063/538166. 665815

TRO^LANA PORODICA iz Zrewanina tra`i dvosoban le po name{ten stan u Novom Sadu. Pla}amo unapred... Telefoni: 021/526-387, 062/518-545. 664763 HITNO potrebni u zakup luks i reprezentativno opremqeni trosobni, ~etvorosobni i ve}i stanovi. Od 450 do 1000 evra. Brza realizacija. 063/519-533, 063/522-202. 62560 POTREBNI UZAKUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, novi sad@stanovi.rs 62561 POTREBNI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300-600 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana. Telefon 063/522-202, 063/519-533. 62562 HITNA potra`wa dvosobnog stana u zgradi sa liftom bli`e Keju!!! Pozovite 065/25-00-213. 665804

KUPUJEMO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 664801 KUPUJEMO stan, lokal, vikendicu ili vi{e gara`a - do 25.000E u Novom Sadu, dajemo audi A-4 + doplatu. Samo ozbiqne ponude!!! Telefoni: 021/66-22746, 063/518-546. 664764 IMAMO 40.000E kupujemo stan u Novom Sadu, po`eqno novogradwa, useqewe nije hitno!! Svi koji ne{to imate - javite se!!! Telefoni: 021/526-387, 062/518-545. 664765 KUPUJEM stan u Novom Sadu, nebitna lokacija, sa urednom dokumentacijom. Telefoni: 528137, 063/538-166. 665816 KUPUJEM mawi dvosoban stan za sebe u Novom Sadu od vlasnika, ukwi`en, bez agencije. Telefon 063/528-759. 62382 KUPUJEM mawi dvosoban stan za sebe u Novom Sadu od vlasnika, ukwi`en, bez agencije. Telefon 063/528-759. 62514

GRBAVICA - 95m2 za samo 69.500 evra! Ukwi`en dupleks u novijoj zgradi, u Ulici Alekse [anti}a, 3 spava}e sobe + dnevni boravak, terasa, lift, parking mesto, ostava. Slike stana pogledajte na www.solis-nekretnine.com. [ifra:20210. Telefoni:0 63/527-459; 021/520-231. 664753 NAJPOVOQNIJA KUPOVINA potpuno nov neuseqavan dupleks na Somborskom bulevaru, na 4. spratu, povr{ine 97m2 za 67.000, lepa velika terasa, 2 kupatila, lepe sobe, povrat PDV-a. [ifra: 21778. Telefoni: 064/134-0459, 021/451570,www.solis-nekretnine.com. 664755

PODBARA garsowera, odmah useqiva, ukwi`ena, mo`e i sa name{tejem za 19.000. Telefoni: 528-137; 063/538-166. 665817 NOVI BULEVAR!!! Ekstra garsowera na prvom spratu useqiva ukwi`ena!!! Pozovite 065/25-00-213. 665805 GARSOWERA!!! Odli~na na tre}em spratu od 31m2, nova u ekstra zgradi blizu centra!!! Tel. 063/500-213. 665806

nedeqa21.oktobar2012.

GRBAVICA!!! Nova garsowera odmah useqiva u odli~noj zgradi blizu Bulevara od 29m2!!! Hitno!!! Tel. 065/25-00-213. 665807 U RADNI^KOJ ULICI gar sowera 29m2 na III spratu, cena 32.000. Telefoni: 065/850-66-16, 451-318, www.nekretninemodjdom.com. [ifra1003143. 665782 HITNA PRODAJA novije, odmah useqive garsowere od 25m2 u Gunduli}evoj ulici. Veoma povoqno, 14.500E. Tel. 060/6211685. 665833 ODMAH USEQIV, nov ukwi`en stan u najstro`em centru 23m2, Vase Pelagi}a. Central no grejawe. Cena: 25.000. Tel. 063/504-799. 665834 POTPUNO nova, odmah useqiva garsowera u najstro`em cen tru 26,4m2, [umadijska, 28.300. II sprat, lift, terasa, odvojiva kuhiwa. Uredni papiri. Tel. 063/108-8017. 665835 ODMAH USEQIVA, potpuno nova garsowera 23m2, Janka Ve selinovi}a kod Sajma. I sprat, lift, terasa, ukwi`en! Cena: 25.500. Tel. 063/108-8017. 665836 GARSOWERA, 21m2, kod Merkatora na Limanu III. I sprat, lift, ukwi`ena! Cena: 25.000. Tel. 063/7776-233. 665837 USEQIVA brzo garsowera 23m2, terasa, 3. sprat, ukwi`ena,odli~an polo`aj,bez posrednika. Kontakt tel. 421-437 ili 063/534-505. 664756 PRODAJE SE komforna nova garsonera u zgradi vrhunskog kvaliteta, sa povratom PDV-a, na Grbavici, blizina Spensa i fakulteta, povr{ina 27m2, na 3. spratu za 36.500 evra. [ifra:23614. Telefoni: 060/01894-22; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 664733 GARSOWERA, useqiva, name{tena i ukwi`ena, na Detelinari, 19m2, tre}i sprat, terasa, cena 22.000 evra. Telefon 063/182-76-27. 664734 EKSKLUZIVNO na Grbavici, ukwi`ena nova garsowera sa terasom i liftom, sa kompletnim name{tajem. Za vi{e detaqa pozovite. [ifra:24018. Telefoni: 021/451-570, 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 664735 PRODAJEM odli~nu garsoweru kod Socijalnog, prvi sprat, terasa, delimi~no odvojena kuhiwa, povr{ina 25m2. [ifra:24040. Telefoni: 021/451570; 065/20-19-010, www.solis-nekretnine.com. 664736 IZUZETNO, garsowera sa terasom i odvojenom kuhiwom, na Grbavici, brzo useqiva i ukwi`ena, 24m2, cena samo 25.000 evra. [ifra:24127. Telefoni: 021/427-277; 065/20-19-010, www.solis-nekretnine.com. 664737 GRBAVICA, ukwi`ena garsowera u novijoj zgradi od 27m2, odli~na. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 664802 LIMAN 2, odli~an, ukwi`en, stan od 26m2 sa odvojenom kuhiwom. Telefon 63-68-429, www.bomil.rs. 664803

SAJAMKWIGA BEOGRAD,

SREDA,24.OKTOBAR PROMOCIJAKWIGE

„KAKOSEPI[UI PUBLIKUJUSAOP[TEWA OBIOMEDICINSKIM ISTRA@IVAWIMA” (RajkoIgi},Ranko[krbi}). Grafomark

62627

NOVO NASEQE, ukwi`ena garsowera od 23m2 na III spratu sa liftom, cena 22.700. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 664804 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a, ukwi`ena garsowera od 24m2 po ceni od 26.800. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 664805

UKWI@ENA - odmah useqiva garsowera kod Izvr{nog ve}a 24m2, CG, klasi~an raspored. Cena 26.800E. Telefoni: 064/823-6610, 542-779. 664791 CARA DU[ANA - ukwi`ena garsowera, 2. sprat, lift, cena 25.750E i 26m2 Nova Detelinara, ukwi`eno, lift, terasa, CG, cena 29.900E. Telefoni: 064/823-6610, 021/424-963. 664777 LIMAN - odli~na renovirana garsowera, 1. sprat, CG, lift, odmah useqiva, ukwi`ena, cena 27.250E. Telefoni: 064/823-6604, 021/6614-200. 664787 UKWI@ENA garsowera sa galerijom, mo`e na kredit, Nova Detelinara, CG, lift, cena 16.500E. Telefoni: 064/823-6601, 021/424-963, (www.avenia-nekretnine.com). 664781 UKWI@ENA garsowera na Novoj Detelinari, terasa, visoko prizemqe, 24m2, cena 25.750E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 665765 GRBAVICA, ukwi`ena garso wera u novijoj zgradi iz 2009. godine, prvi sprat, terasa, lift, odli~no raspore|en prostor, 25m2, cena 31.550E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 665766 GARSOWERA u centru u novoj zgradi, ukwi`ena 23m2 u odli~nom stawu, cena 24.750. [ifra1004265. www.nekretninemojdom. Telefoni: 523-193, 065/850-66-16. 665778 BULEVAR OSLOBO\EWA 29m2, ukwi`ena garsowera, prazna, odmah useqiva, renovirana 29.500.Telefoni: 444-107, 6337853. Slike na www.terfnekretnine.co.rs. 664858 SOMBORSKI BULEVAR no va, I sprat, 27m2-22.000E. Telefoni: 021/526-622, 064/432-55-14. 664835 BRANIMIRA ]OSI]A, ukwi`ena garsowera, 28.000E. Telefoni: 021/526-622, 064/21560-90. 664844 HITNA PRODAJA! Odmah useqiva GA 24m2, Telep, L. Lazarevi}a, II sprat, odvojena kuhiwa, parket, grejawe, nova, cena 20.700. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 664848 UKWI@EN 35m2, gradila „Bu du}nost”, useqiv, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena 35.000E. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779. 664780 UKWI@EN komforan jednosoban stan koji se lako mo`e preuraditi u jednoiposoban, 42m2, prvi sprat, lift, Novo naseqe, cena 35.000E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 665768 U MI^URINOVOJ ULICI 33m2 na IV spratu jednosoban stan, lift, terasa. Povoqno 35.000. [ifra1004133. www.nekretnine-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 665779 JEDNOSOBAN stan 29m2, ukwi`en, potrebno je renovirawe, cena 22.000. [ifra1003984. www.nekretnine-mojdom. Telefoni: 451-318, 523-193. 665780 NOV jednosoban 28m2 + 28m2 galerije Grbavica, Mi{e Dimitrijevi}a, III sprat, centralno grdsko grejawe, gleda na dvori{te, odvojena kuhiwa, ukwi`en, useqiv, 35.000. Telefon 063/517846. 664871 NARODNOG FRONTA, ukwi `en 1.0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 664806

19

KLASI^AN jednosoban stan u samom centru Novog Sada, 40m2 za samo 33.000 evra. Stan je za kompletno renovirawe, odmah useqiv, ukwi`en. [ifra:22610. Telefoni: 021/520-231; 063/433738, www.solis-nekretnine.com. 664738 KLASI^AN jednosoban stan kod @elezni~ke stanice, 3. sprat, ukwi`en i odmah useqiv, 30m2, cena 27.000 evra. [ifra:23937. Telefoni: 064/2003103, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 664739 NOVO NASEQE, klasi~an jednosoban stan, 36m2 na devetom spratu i nije posledwi, ukwi`en i mogu}e ga je kupiti i na kredit, odmah useqiv! Cena 28.500 evra. [ifra: 24130. Telefoni: 021/427-277; 065/20-19-011, www.solis-nekretnine.com. 664740 JEDNOSOBAN stan 28m2 Antona Urbana, kod Satelitske pijace, visoki parter, odmah useqiv. Veoma povoqno 19.900E. Telefoni: 021/526-387, 062/518-545. 664766 NA NOVOJ DETELINARI 30m2 pred useqewem gradi „Moj Dom”, povrat PDV-a, cena 31.000. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 665777 OMLADINSKOG POKRETA!!! Jednosoban stan na drugom spratu, brzo useqiv za sre|ivawe!!! Tel. 065/25-00-213. 665808 GARSOWERA 23.96m2 u Novom Sadu, Ul. Vuka Karaxi}a br. 6A. Telefon: 065/21-43-684 i 021/419-372. 62360 FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 60940 PRODAJEM odmah useqivu garsoweru na Novoj Detelinari od 26m2. Telefon 63-41-521. 62566 PRODAJEM garsoweru u blizini @. stanice za 12.500E. Telefon 060/7411-971. 62572 GARSOWERA, Nova Detelinara, doli~na, ukwi`ena, 28m2 1100E/m2. Telefon 063/1289-797. 62610

LIMAN u neposrednoj blizini {kole, vrti}a i pijace stan 43m2, odli~nog rasporeda, korektno stawe, lift, terasa. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 665818 NOVO NASEQE u blizini robne ku}e jednoiposoban stan 48m2 za 37.700. Telefoni: 528137, 063/538-166. 665819 DANILA KI[A odmah useqiv 1.5 stan 37m2 odli~nog rasporeda, ukwi`en za 38.200. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 665820 NOV, ukwi`en jednoiposoban stan 35m2, odmah useqiv, odli~nog rasporeda, terasa, u blizini @elezni~ke stanice i Sajma. Telefoni: 528-137; 063/538-166. 665821 GRBAVICA jednoiposoban stan 44m2 plus terasa 15m2, u starijoj gradwi, odmah useqiv, ukwi`en, cena dogovor. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 665822 ODLI^AN jednoiposoban 35m2 u novoj zgradi koja se useqava, svaki stan ima svoje gasno grejawe, cena 28.950. www.nekretninemojdom.com. [ifra1002766. Telefoni: 451-318, 523-193, 523193. 665783


20

nedeqa21.oktobar2012.

NA NOVOM SOMBORSKOM BULEVARU 35m2 na prvom spratu, preduseqewe, mo`e i na kredit, odli~an raspored. [ifra1004294. www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 063/10106-61, 523-193. 665784 USEQIV, ukwi`en stan 37m2 sa jo{ 25m2 predivne terase na Limanu III kod Merkatora. Kuhiwa sa trpezarijom, ostava. 34.000E. Tel. 063/108-8017. 665838 LIMAN I, kod fakulteta, ukwi`en, odmah useqiv 1.5 stan od 44m2. Cena: 38.200E. Povoqno! Tel. 063/10-10-664. 665839 PRODAJEM jednoiposoban stan, 33m2, peti sprat, stan odmah useqiv, na Detelinari kod {kole, hitna prodaja, cena sa mo:22.600 evra. [ifra:20555. Telefoni: 021/451-570; 064/11262-39, www.solis-nekretnine.com. 664741 GRBAVICA, kod Limanske pijace, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 39.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 664808 KOD LIMANSKE PIJACE 38m2 jednoiposoban, ukwi`en, useqiv, lift, terasa, CG, bez ulagawa, cena 43.300E. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779. 664799 NOVA DETELINARA, ukwi `en noviji jednoiposoban stan na Ispratu cena 39.100. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 664810 NOV jednoiposoban stan u Majevi~koj ulici, ukwi`en, useqiv, 3. sprat, CG, terasa, cena 36.700E. Telefoni: 064/8236601, 542-779. 664794 GRBAVICA - 36m2, nov jednoiposoban, odmah useqiv, odli~an raspored, lift, terasa, CG, cena 40.800E. Telefoni: 064/8236604, 661-4200. 664795 LEP jednoiposoban 39m2, IV sprat, Bulevar Ja{e Tomi}a, prema Pariske komune, odvojena kuhiwa, dve sobe, terasa sa ostavom, ukwi`en. Hitno. 36.000. Telefon 063/517-846. 664872 MOKRAW^EVA 44m2, II sprat, lift, terasa 40.000, cena nije fiksna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853. 664860 GRBAVICA 36m2, jednoiposoban, kompletno renoviran 39.200 cena nije fiksna, slike na www.trefnekretnine.co.rs Telefoni: 444-107, 633-7853. 664861 MI^URINOVA jednoiposoban, nov, ukwi`en, prvi sprat, terasa, ostaju kuhiwski elementi 41.200. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853. 664862 CENTAR, kod Socijalnog, nov jednoiposoban stan, terasa, sa kompletnim name{tajem 41.200. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 6337853. 664863

NA RUMENA^KOM PUTU u ukwi`enoj zgradi 47m2, lift, terasa, gleda na dvori{te. Po voqno 39.000. Telefoni: 451318, 065/850-66-16. [ifra1004254, www.nekrenine-mojdom.com. 665781 UKWI@EN jednoiposoban stan na Podbari, prvi sprat, no vija zgrada, 34m2, cena 32.950E. Telefoni: 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 665767

CENTAR u blizini Futo{ke pijace, novija kvalitetna zgrada, jednoiposoban stan, terasa, ~etvrti sprat, 42m2, cena 43.250E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 665769 CENTAR u blizini Socijalnog, ukwi`en noviji jednoiposoban stan, drugi sprat, terasa, 38m2, cena 41.200E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 665770 SAJAM ukwi`en jednoiposoban stan, 29m2 korisne povr{ine, 34m2 podne povr{ine, {esti sprat, lift, cena sa PDV-om 27.800E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 665764 ODLI^AN JIS 36m2, P. ^arnojevi}a, III sprat, lift, tera sa, dvori{na strana, nov, prvoklasna oprema i gradwa, +gara`a, odmah useqiv, cena samo 35.500. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 664847 SAJAM, ukwi`en jednoiposo ban stan, 41.500E, lift, terasa. Telefoni: 064/215-60-90 021/522177. 664840 SOM. BULEVAR, 32m2-25.000E, odli~an, nov, jednoiposoban. Telefoni: 021/522-177, 064/43255-14. 664837 SOM. BULEVAR 55m2, I sprat, 45.000E, odli~an, novo. Telefoni: 021/522-177, 064/432-55-14. 664836 HITNO! Brzo useqiv DS 42m2, kod „Masters centra”, IIIsprat, nov, terasa, kuhiwa sa prozorom, pla}ene komunalije u celosti, odli~an raspored, cena 38.900 sa povratom PDV-a! Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 664849 HITNO! Odmah useqiv DS 64m2, Balzakova, III sprat, lift, terasa, kvalitetna zgrada, fasadna cigla, dvostrano orijentisan, ukwi`en, cena 58.000. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 664851 BULEVAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 664815 CENTAR, okolina Ribqe pijace i Dunavskog parka, zgrada na prelepom mestu, stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 43.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 664816 DETELINARA 56m2, prvi sprat, sre|en, ukwi`en, kvalitetna zgrada, svetao 45.400. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 664864 DU[ANA VASIQEVA, 64m2, Kej - Ribqa pijaca, kompletno renoviran, prvoklasno opremqen dvosoban stan, II sprat sa liftom, PVC stolarija, zgrada od fasadne cigle, pogled na Dunav, ukwi`en, 72.000. Telefon 063/517-846. 664873 KLASI^AN dvosoban 63m2, Stevana Mokrawca, kod Sajma, I sprat, mirna ulica, stan dvo strano na dvori{te, u odli~nom stawu, odvojena kuhiwa, odvoje na trpezarija, velika spava}a soba, ukwi`en, 53.000. Telefon 063/517-846. 664874 KLASI^AN dvosoban 58m2, Gagarinova, I sprat, lift, odvo jena kuhiwa, odvojena trpezarija, terasa sa ostavom, ukwi`en, brzo useqiv, 53.000. Telefon 063/517-846. 664875

oglasi

HITNO!!! @. stanica 57m2 odli~an kompletno renoviran stan, zasebna kuhiwa sa trpezarijom, ukwi`en, lift, terasa, CG, cena 46.400E. Telefoni: 064/823-6604, 542-779. 664796 VASE STAJI]A 56m2, ukwi`en, prazan, novija zgrada, odli~an raspored-odvojena kuhiwa sa prozorom, 4. sprat, lift, terasa, CG. Telefoni: 064/8236601, 021/542-779, (www.avenianekretnine.com). 664783 RADNI^KA ul. 67m2 - funcionerska zgrada, odli~an raspored, visoki parter, idealno za poslovni prostor, uli~na orjentacija, standardna ulagawa, ukwi`en, prazan, cena 69.000E. Telefoni: 064/823-6601, 021/542779. 664785

HITNO!!! 50m2 dvosoban, gradila „Budu}nost”, ukwi`en-use qiv, lift, terasa, CG, fasadna cigla, cena 43.200E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6610, 021/424-963. 664775 LIMAN, 2.0 stan kod parka od 50m2 u prizemqu prodaje se po ceni 41.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 664812 DETELINARA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwi`en na 54m2, cena 37.900. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 664813 SOCIJALNO 38m2, ukwi`en dvosoban stan, terasa, CG, 2. sprat, odmah useqiv, miran kraj - zgrada stara 5 god. Cena 42.200E. Telefoni: 064/8236610, 021/424-963. 664800 HITNO!!!!!! 48m2 - ukwi`en, useqiv dvosoban stan, 2. sprat, terasa, CG, cena 30.900E. Telefoni: 064/823-6604, 424-963. 664792 OKOLINA CARA DU[ANA, odli~an 2.0 nov, ukwi`en useqiv stan na I spratu, cena 51.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 664809 DVOSOBAN stan na Novom nasequ na prodaju, cena 38.500 evra. [ifra:10077. Telefon 063/77-26-845, www.solis-nekretnine.com. 664742 BULEVAR OSLOBO\EWA, „Erker” gradwa, dvosoban stan, 50m2, terasa, lift, kvalitetna gradwa, cena samo 57.500 evra. [ifra:20353. Telefoni: 021/427-277; 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 664743 SUPER POVOQNO prodajem stan 66m2 na 4. spratu bez lifta kod Bulevara u blizini stadiona. Ukwi`en, odmah useqiv, lo{e stawe, potrebno renovirawe. Cena 750 evra/m2. [ifra:23882. Telefoni: 064/13404-59; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 664744 GRBAVICA, Ulica Gogoqeva, noviji, ukwi`en, dvosoban stan sa gara`om. Lift, terasa, odvojena kuhiwa sa prirodnom ven tilacijom. Odli~an, bez ulagawa. [ifra:23960. Telefoni: 060/018-94-22; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 664745

USEQIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, 3. sprat, kuhiwa-prozor, ukwi`en, gara`a, bez posrednika. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 664757 CENTAR kod Jovine gimnazije, ukwi`en, dvosoban stan, 57m2, klasi~an raspored, bez ulagawa, mawa zgrada, ni`a spratnost. Tel. 6615-117. 665853 GRBAVICA, odli~an dvosoban stan, 45m2, moderno i kvalitetno opremqen, ukwi`en, dobrog rasporeda. Tel. 6615-117. 665855 STAN izvanrednog rasporeda, nov, ukwi`en, 2.0, 45m2 na Telepu u mawoj zgradi. I sprat, terasa, parking. Ostaje nova kuhiwa. Cena: 33.000. Tel. 063/504-799. 665840 JOVANA \OR\EVI]A, 2.0, 64m2, u odli~nom stawu, idealno i za kancelariju. Ukwi`en, uli~ni, terasa. Cena: 64.000. Povoqno! Tel. 063/7776-233. 665841 NA [ONSIJU, prodajem dvosoban stan 54m2, lift, terasa, ukwi`en, drugi sprat. Povoqno! [ifra1004051. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretninemojdom.com. 665785 KOD STADIONA VOJVODINE, Dimitrija Tucovi}a, 49m2 na prvom spratu, komplet renoviran dvosoban stan, pogodan i za poslovni prostor, useqiv. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nek retn in e-mojd om.com. [ifra1001692. 665786 AVIJACIJA - Detelinara, 60m2 na petom spratu sa liftom 41.200. www.nekretnine-mojdom.com. [ifra1004194. Telefoni: 523-193, 065/850-66-16. 665787 NA BULEVARUOSLOBO\EWA dvosoban stan 60m2 na prvom spratu, ukwi`en, lift, terasa, odvojena kuhiwa, mogu}nost dvoiposobnog, cena 49.400. [ifra1001244. Telefoni: 523193, 060/073-05-77, www.nekretnine-mojdom.com. 665788 KOD SOCIJALNOG nov prazan dvosoban stan na prvom spratu, terasa, lift, 51m2. [i fra1003642. www.nekretninemojdom.com. Telefonio: 063/101-06-61, 523-193. 665789 ODLI^AN dvosoban stan na Novoj Detelinari na prvom spratu, ukwi`en, terasa, lift, 41m2. Povoqno! [ifra1003361, www.nekretnine-mojdom.com. Te lefoni: 523-193, 065/850-66-16. 665790 NA NOVOJ DETELINARI u Ul. Svete Kasapinovi}a, nov, prazan, ukwi`en, useqiv stan 67m2, cena 57.000. Telefoni: 451-318, 523-193. 665791 KOSOVSKA!!! Dvosoban stan ni`e spratnosti u odli~noj zgradi. Hitno i povoqno!!! Tel. 063/500-213. 665809 EKSTRA PONUDA!!! Kod {kole i vrti}a na Nasequ dvosoban stan u funkciji dvoiposobnog od 63m2 za 49.500 evra!!! Tel. 065/25-00-213. 665810 PRODAJEM ukwi`en stan 66m2 dvosoban, bez posrednika, Kej `rtava racije 4, Novi Sad. Telefon 064/244-6258. 62207 BEZ POSREDNIKA prodajem salonski stan, 74m2, dvostrano orjentisan na II spratu, kod Iz vr{nog ve}a. Telefoni: 063/7520-501, 021/456-636, 021/432-172. 62294 VLASNIK bez posrednika, 51m2 na Bulevaru oslobo|ewa, na V spratu, ukwi`en, useqiv, ima lift. Mo`e na kredit. Telefon 064/128-47-49. 62451 DVOSOBAN, Liman III, 62m2, ukwi`en, odmah useqiv, ekstra lokacija i cena 53.000E. Telefoni 021/450-417, 063/1289-797. 62607 PRODAJEM dvosoban Stevana Hristi}a, 44m2, 5. sprat, nije zadwi, lift. Telefon 062/543816. 62620

BRA]E JOVANDI]!!! Dvoiposoban stan ni`e spratnosti, useqiv, ukwi`en, u jako dobrom stawu!!! Tel. 063/500-213. 665811

dnevnik

NOVO NASEQE kod Crkve odli~an 2.5 stan, bez ulagawa 75m2 na drugom spratu, ukwi`en, dvo strano orjentisan, zidala Budu}nost. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 665823 LIMAN TRI odli~nog rasporeda 2.5 stan 75m2 na prvom spratu, u blizini {kola, vrti}, pijaca, park... Telefoni: 528137, 063/538-166. 665824 NOVO NASEQE u neposrednoj blizini {kole i vrti}a 2.5 stan 72m2 u zgradi sa liftom, ukwi`en za 62.000. Telefoni: 528137, 063/538-166. 665825 NA GRBAVICI kod Limanske pijace odli~an dvoiposoban stan 71m2, lift, terasa, ukwi`en i odmah useqiv. Hitno 67.000. [ifra1004100. www.nekretnine-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 665792 KOD SAJMA dvoiposoban stan u Pasterovoj ulici 67m2, cena 58.700. [ifra1004115. www.nekretnine-mojdom.com. Telefo ni: 451-318, 523-193. 665793 HITNO i povoqno, prazan, useqiv, kompletno renoviran dvoiposoban stan 58m2 u Ulici Maksima Gorkog. Terasa. Ukwi `en. Cena: 49.000. Tel. 063/7776233. 665842 PRODAJEM potpuno renoviran, prazan 2.5 stan 66m2 na Bulevaru oslobo|ewa, lift, terasa. Ukwi`en. Cena: 62.000. Tel. 060/6211-685. 665843 MAWI dvoiposoban 2.5 stan u odli~noj zgradi 50m2 Ka}e Dejanovi}. II sprat, terasa, ukwi`en! Cena: 44.500. Hitno! Odli~na prilika! Tel. 063/1088017. 665844 NOVIJI klasi~no gra|en, ukwi`en 2.5 stan 68m2 kod Sajma. II sprat, lift, terasa. Mo`e i sa gara`om u dvori{tu. Cena: 63.000. Tel. 063/108-8017. 665845 HITNA PRODAJA ukwi`enog 2.5 stana u Ulici cara Du{ana, 62m2, I sprat, lift, terasa. Stan bez ulagawa, odli~an raspored. 61.800E. Tel. 060/621-1685. 665846 NOVA DETELINARA, zidala „Budu}nost”, izuzetno lepog rasporeda i bez ulagawa, dvoiposoban stan, 68m2. Tel. 6615117. 665856 CENTAR, originalno dvoiposoban stan, 50m2, ukwi`en, nov, mirno mesto, odli~an. Tel. 6615-117. 665854 DVOIPOSOBAN stan 52m2, 3. sprat, kuhiwa-prozor, brzo useqiv, ukwi`en, bez posrednika, gara`a. Kontakt tel. 421-437 ili 063/534-505. 664758 BULEVAR, okolina Novosadskog sajma, ukwi`en noviji 2.5 stan na 2. spratu, cena 64.600. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 664814 NOVA DETELINARA, nov, useqiv, odli~an 2.5 u ekstra zgradi, kvalitetan investitor, cena 63.000. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 664811 DVOIPOSOBAN kod ABC-a 63m2, 1. sprat, lift, CG, terasa, ukwi`en-useqiv, odli~an ras pored, cena 54.600E. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779,

(www.avenia-nekretnine.com). 664773 GRBAVICA 71m2 dvoiposoban, ukwi`en-useqiv, 2. sprat, terasa, CG, lift, zgrada od fasadne cigle. Hitno!!! Cena 63.800E. Telefoni: 064/823-6604, 021/6614-200. 664774 HITNO!!! 68m2 dvoiposoban, ukwi`en, useqiv, nova zgrada, 2. sprat, terasa, lift, CG, cena 63.000E - nije fiksna. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779. 664778 BRA]E JOVANDI] 75m2, II sprat, renoviran, prazan, odmah useqiv 69.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 664865 NOVO NASEQE 72m2, dvoipo soban, ukwi`en, dva sanitarna ~vora 61.800, nije fiksno. Telefoni: 444-107, 633-7853. 664859 NOV - odmah useqiv dvoiposoban stan u kvalitetnoj zgradi na Novoj Detelinari, tre}i sprat, terasa, lift, 56m2, cena 57.650E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 665771 GRBAVICA, 66m2, ukwi`en dvoipoosban stan u novoj zgradi, prvi sprat, terasa, lift, cena 67.950E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 665772 CENTAR, okolina SUD-a i Spensa u Radni~koj ulici, prodajem odli~an originalno 2.5 ukwi`en stan od 61m2 na I spra tu. Telefon 063/828-8377, www.bomil.rs. 664818 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 664820 LAZE KOSTI]A, ukwi`en dvoiposoban, 76m2, renoviran, salonac, cena dogovor. Mo`e kao poslovni prostor, I sprat. Cena dogovor. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09. 664833 STRA@ILOVSKA, dvoiposoban stan, 71m2, luks, ukwi`en, renoviran salonski stan, II sprat. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09. 664834 KOD LIMANSKE PIJACE, [ekspirova ulica zgrada od fa sadne cigle, odli~an stan od 89m2, sre|en, cena 79.500. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 664824 LIMAN, odli~an 3.0 stan od 80m2 mogu}e je preurediti ga u 3.5, ukwi`en, cena 70.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 664821 CENTAR, u novijoj zgradi, trosoban stan odli~nog rasporeda, dvostran, odli~an polo`aj, ukwi`en i odmah useqiv, cena 80.400. Telefon 636-6952. 664822 GRBAVICA, u novijoj „Alek sandrovoj” zgradi prodajem odli~an ukwi`en 3.0 stan cena 72.100. Hitno! Telefon 6366952, www.bomil.rs. 664819 NOVO NASEQE, ukwi`en 3.0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 56.600. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 664817


oglasi

dnevnik

HITNA PRODAJA! Perfektan TS 91m2, Stra`ilovska kod fakulteta, lift, terasa, pogled na Tvr|avu i Dunav, novija zgrada, ukwi`en, cena 95.900. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 664850 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv TS 74m2, Podbara, IV sprat, lift, 2 terase, poseban wc, odv. kuhiwa, sig. vrata, klima, pvc, ukwi`en, cena samo 61.000. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 664853 HITNA PRODAJA! TS 60m2+terasa 17m2, Novo naseqe, Bul. V. Stepe, dvostrano orijentisan, kompletno renoviran, italijanske plo~ice, jakuzi, klima, ukwi`en, cena 51.500. Telefoni: 021/523-700, 063/536212. 664855 AVIJACIJA, 73m2 odli~an trosoban stan, kompletno renoviran, prvi sprat, lift, dve terase, blindirana vrata, klima 61.800. Telefoni: 444-107, 6337853. 664866 KLASI^AN trosoban 74m2, Save Kova~evi}a, I sprat, lift, mirna ulica, zelenilo, parking, ukwi`en, brzo useqiv, 68.000. Telefon 063/517-846. 664876 @. STANICA 75m2 trosoban, 1. sprat, terasa, CG, ukwi`en, useqiv, odli~an raspored, renovirano kupatilo, cena 56.650E. Telefoni: 064/823-6601, 021/6614-200, slike na www.avenia-nekretnine.com. 664779 BULEVAR OSLOBO\EWA 75m2 trosoban, mogu} troiposoban, useqiv ukwi`en, terasa, CG, lift, cena 69.000E. Telefoni: 064/823-6610, 021/6614-200. 664788 GRBAVICA 75m2 trosoban, odli~an raspored, ukwi`en, useqiv, 2. sprat, lift, terasa, CG, cena 71.100E. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779. 664789 KLASI^AN, ukwi`en trosoban stan u blizini SUP-a, u kvartu punom zelenila i dosta parking mesta, tre}i sprat sa liftom i terasom 77m2, cena 69.000 evra. [ifra:22774. Telefoni: 021/451-570; 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com. 664746 ODLI^AN noviji trosoban stan na Novoj Detelinari, ukwi`en, terasa, lift, 85m2, cena 76.220 evra. [ifra:13721. Telefoni: 065/20-19-013; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 664747 TROSOBAN stan u srcu Novog Sada. Specifi~an u svakom pogledu i pru`a pun komfor stanovawa u centru grada. [ifra:24107. Telefoni: 065/20-19010; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 664748 HITNO prodajem odli~an trosoban stan od 77m2, u vojnoj zgradi kod Betanije, na 4. spratu, ukwi`en, lepe velike sobe, odli~no odr`avan! [ifra:22387. Telefoni: 021/520-231; 064/13404-59. 664749 BRANIMIRA ]OSI]A, 3.0, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwi`en. Cena sa name {tajem 61.000E. Sa gara`om 69.000. Tel. 063/108-8017. 665847 PRODAJEM nov, 3.0, odmah use qiv stan 86m2 u Qermontovoj ulici na Grbavici. Ukwi`en, ima terasu. Hitno! Cena: 51.500. Tel. 060/6211-685. 665848 NA LIMANU III, prodajem trosoban stan 75m2 u [ekspiro voj kod Limanskog parka. Cena 71.200. Terasa. Lift. Ukwi`en. [ifra1004063. Telefoni: 021/451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 665794 KOD IZVR[NOGVE]A u Milete Jak{i}a, odli~an trosoban stan, 83m2 na drugom spratu, vredi videti. Ukwi`en. Cena 92.700. Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra1004101, www.nekretnine-mojdom.com. 665795

NA GRBAVICI odli~an trosoban stan 75m2 na III spratu, dvostran sve sobe ve}e od 12m2, ukwi`en, lift, terasa, potrebno sre|ivawe 71.000. Telefoni: 451-318, 060/308-89-93, www.nekretnine-mojdom.com.. [ifra1004112. 665797 NA LIMANU I u novoj zgradi 90m2 odli~an trosoban stan. www.nek retn in e-mojd om.com. [ifra1001254. Telefoni: 451318, 523-193. 665798 NA LIMANU III 72m2 trosoban stan, lift, terasa, ukwi`en 42.300 prodaje se sa plodou`ivawem. [ifra1004135. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 665799 KOD SUP-a prodajemo prazan i ekstra sre|en trosoban stan 75m2 na II spratu, cena 69.000. [ifra1004136. www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 665800 LIMAN III!!! Trosoban stan kod Merkatora 77m, lift, ukwi`en, odmah useqiv, gleda na dvori{te. Pozovite! Tel. 063/500-213. 665812 NA NOVOMNASEQU prelep trosoban dupleks stan 114m2 ukwi`enih 99m2. Hitno, povoqno, cena 72.000. Slike na www.nekretnine-mojdom.com pod {ifrom1004105. Telefoni: 451318, 063/101-06-61. 665796 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv dvori{ni TS 58m2, u Suboti~koj ulici, renovirano kupatilo i kuhiwa, deo dvori{ta od 30m2, pvc stolarija, sig. vrata, ukwi`en cena samo 15.500. Telefoni: 021/523-700, 065/5536212. 664854 BUL. OSLOBO\EWA kod Spensa prodajem trosoban ukwi`en stan, 78m2. Tre}i sprat, vlasnik zgrada je izgra|ena pre tri godine. Telefon 064/837-28-06. 62066 GRBAVICA, Danila Ki{a, luks, luks trosoban, 80m2, cena 72.000E. Telefon 060/02-01-000. 62391 PRODAJEM na Bul. Kraqa Petra Itrosoban stan 70m2 na drugom spratu, sa terasom i liftom. Telefon 060/02-01-000. 62392 PRODAJEMO stan kod Socijalnog, 76m2 ili mewamo za dva mawa ili ku}u. Telefon 062/ 1547778. 62518 DVOIPOSOBAN, Grbavica, Alekse [anti}a, odli~na zgrada, II sprat, hitno, 71m2, 62.000E. Telefon 021/450-417, 064/189-3887. 62609

NA NOVOJ DETELINARI nov troiposoban stan pred useqewe, 100m2+30m2 terase ima povrat PDV-a. www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 665801 U VOJNOJ ZGRADI na Bul. oslobo|ewa prodajem odli~an troiposoban stan 94m2 na IV spratu. Dva lifta, dve terase, ukwi`en. Cena: 87.000. Tel. 063/7776-233. 665849 UKWI@EN troiposoban stan, 86m2, na Novoj Detelinari, zgrada „Budu}nosti”, povoqno. Tel. 6615-117. 665857 KOD IZVR[NOGVE]A troi posoban stan na prvom spratu 112m2, salonskog tipa. Telefon 063/538-166. 665828 NOVO NASEQE troiposoban stan 86m2, odli~nog rasporeda, lep stan, ~etvrti sprat sa liftom. Telefon 063/538-166. 665829 ODLI^AN noviji troiposoban stan 80m2 na Novoj Detelinari, odli~an, bez ulagawa, brzo use qiv. Cena 77.000 evra. [ifra:23835. Telefoni: 021/520231; 065/20-19-010, www.solis-nekretnine.com. 664750

TROIPOSOBAN 84m2, zgrada 4 god. stara, 2. sprat, lift, terasa, ukwi`en-useqiv odmah, od li~an raspored, cena dogovor. Telefoni: 064/823-6601, 021/542779. 664776 NOVA DETELINARA, ukwi `en noviji originalno 3.5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71.400. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 664823 LIMAN, odli~an, ukwi`en 3.5 stan od 95m2 bez ve}ih ulagawa, cena dogovor... Telefon 6368429, www.bomil.rs. 664826

NA GRBAVICI u odli~noj zgradi, nov ukwi`en dodatno luks sre|en 5.0 stan od 110m2, cena 103.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 664827 GRBAVCA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, mo`e i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 664828 BULEVAR EVROPE, ekstra luks 4.0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosi na, cena 79.350. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 664825 ^ETVOROSOBAN, Liman I, kod [tranda, Drage Spasi}, lepo organizovan stan u 65m2, tri spava}e sobe, terasa, pogled na centar i Tvr|avu, renoviran, bez ulagawa, ukwi`en, 60.000. Telefon 063/517-846. 664877 PRVOKLASAN petosoban stan 114m2, centar - Spens, Di mitrija Tucovi}a, dve terase, dva kupatila, bez ulagawa, hit no, 82.500. Telefon 063/517-846. 664878 U NEPOSREDNOJBLIZINI Spensa prodaje se komplet renoviran ~etvorosoban stan 115m2 u zgradi sa malo stanova. [ifra:13867. Telefoni: 063/520-296; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 664752 USEQIV ~etvorosoban stan 147m2, veliki dnevni boravak, wc, kupatilo, tri terase, na tri strane, gara`a. Kontakt tel. 421-437 ili 063/534-505. 664759 EKSKLUZIVNO, u blizini „Matice srpske”, stambeni objekat sa pripadaju}im placem od 409m2, uz mogu}nost pro{irewa ili za izgradwu stambene zgrade, cena:50.000 evra. Telefon 064/2003-103. 664731

KOD DUNAVSKOG PARKA ~etvorosoban stan 115m2. II sprat, renoviran, lift. Odmah useqiv, ukwi`en. Izvanredna prilika! Povoqno! Tel. 060/6211-685. 665850 EKSKLUZIVNO!!! Liman I, u najboqoj zgradi novije gradwe, 5.0 stan od 155m2, I sprat, lift, terase. Povoqno! Tel. 063/7776233. 665851 VASE STAJI]A izuzetan stan 107m2 komplet sre|en mo`e i sa name{tajem ukwi`en. [ifra1000071. www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 063/10106-61, 523-193. 665802 NA GRBAVICI u zgradi „Zoneda” ~etvorosoban stan na prvom spratu, ukwi`en 109m2. Povoqno 97.500. [ifra1004283, www.nekretnine-mojdom.com. Te lefoni: 451-318, 065/850-66-16. 665803 DUNAVSKI PARK!!! ^etvorosoban stan odli~nog rasporeda sa lepom terasom u odli~noj zgradi. Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 665813 NOVO NASEQE!!! Kod {kole i vrti}a petosoban stan ni`e spratnosti!!! Pozovite!!! Tel. 065/25-00-213. 665814 NOVO NASEQE u lepoj mirnoj ulici i kvalitetnoj zgradi petosoban stan 106m2 na prvom spratu, bez ulagawa. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 665826 LUKS STAN!!! U neposrednoj blizini Spensa i fakulteta ~etvorosoban ukwi`en stan 100m2 u novijoj zgradi. Telefoni: 528137, 063/538-166. 665827 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv nov dupleks PS 128m2, Somborski bulevar, 600m od Limana, IV sprat, dvori{na strana, lift, 2 terase, cena sa PDVom 64.500 za ke{-popust! Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 664852 CENTAR na Trgu Mladenaca prodajem ~etvorosoban salon ski stan na tre}em spratu, sa liftom, 116m2, cena 103.000E. Telefon 060/02-01-000. 62394 GRBAVICA, Alekse [anti}a, 105m2, ukwi`en, ~etvorosoban stan redovna eta`a, u novijoj zgradi, cena 105.000E. Telefon: 064/220-95-65. 62395 PRODAJEM odli~an ~etvorosoban stan u strogom centru grada od 106m2, ukwi`en, dvostrano orijentisan, 3. sprat, lift. Telefoni: 064/115-38-32, 021/423-697. 62458 FRU[KOGORSKA ULICA odli~an troiposoban ukwi`en stan 90m2, na prvom spratu, sa terasom i liftom. Telefon 064/220-95-65. 62396 U CENTRU Subotice prodajem salonski stan, 90m2 sa dva ulaza, pogodan za poslovni prostor. Telefon 6612-836. 62524 STAN kod SPENS-a IV sprat, u dva nivoa, bez lifta, ekstra povoqno, bez ulagawa, 80.000 evra fiksno. Telefon 063/522730. 62595

nedeqa21.oktobar2012.

KU]A 75m2 Vidovdansko naseqe, useqiva, plac 360m2, uredna dokumentacija, voda, struja, gas, cena 40.200E. Telefoni: 064/823-6604, 6614-200. 664793 SEVERNI TELEP, okolina Vr{a~ke ulice, prodaje se dvojna ku}a+garsowera u funkciji kancelarije sve ukwi`eno 236m2, cena 103.000 evra, mogu}a zamena za stan. Telefon 063/828-83-77. 664829 PETOSOBNA porodi~na ku}a 130m2, na placu 450m2, Avijati~arsko naseqe, prizemqe, sprat, potkrovqe, kolski ulaz, centralno gradsko grejawe, bez ulagawa, ukwi`ena, 135.000. Telefon 063/517-846. 664868 EKSKLUZIVNA ku}a na ^ar daku, Kamenica, 150m2, na placu 1400m2, prvoklasna gradwa, italijanska oprema, sanitarije, keramika, ure|en vrt, tri sistema grejawa, ukwi`ena, treba vide ti! 190.000. Telefon 063/517846. 664869 VILA u Kamenici 350m2, naseqe Voinovo, mirna ulica, plac 500m2, vrt sa ~etinarima, velika gara`a, osam soba, funkcioni{e kao dva stana, ukwi`ena, mo`e zamena 196.000. Telefon 063/517-846. 664870 S. KAMENICA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, minimalna ulagawa, ukwi`ena 85.000 nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 664857 KU]A u Sremskoj Kamenici, kvalitetna ukwi`ena, 167m2 stambenog prostora, plus 82m2 suteren - gara`a i radionica, plus 82m2 nezavrseno potkrovqe, plac 390m2, cena 103.000E. Telefoni: 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 665774 ODLI^NA ku}a - ^ardak 180m2 stambeno 6-sobna, plac 1000m2 kvadratnog oblika, ukwi`ena, odmah useqiva, gradwa sendvi~ zid, cena 125.000E. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779. 664790 SREMSKA KAMENICA, odli~na lokacija u blizini centra i {kole policije, ku}a ukwi`ena 1/1, stambena povr{ina 140m2 na placu od 250m2, kolski ulaz, kvalitetno gra|ena, gasno grejawe, cena 57.000 evra. [ifra:31230. Telefoni: 063/182-76-27; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 664732 KOD [KOLE MILICIJE u Kamenici porodi~na ku}a P+I+Pk 250m2 na placu od 475m2 u dobrom stawu, ukwi`ena. Telefon 060/0730-577. [ifra 3000335, www.nekretninemojdom.com. 665776 KU]A u Ka}u, naseqe Sun~ani breg, kvalitetna gradwa, 122m2, plus gara`a, fini{ni radovi, plac 25m2, cena 44.000E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 665773 KA], nova, super moderna ku}a, 136m2 stambenog prostora na prelepom placu od 2200m2. Povoqna cena! Tel. 063/777-6233. 665832 BANSTOL - ^ortanovci nova ukwi`ena dvosobna vikendicabrvnara 40m2, plac 1300 m2front 15.5 m, voda, struja, bazen 6h3.5m dubine 1.6m, cena 22.000E. Telefoni: 064/8236601, 542-779, (www.avenia-nekretnine.com). 664798 PETROVARADIN - Tranxa ment, 1200m2, gra|evinski plac, ukwi`en 1/1. Odli~an, povoqno! Telefoni: 064/215-60-90, 021/526-622. 664838 HITNO PRODAJEM! Placeve od 402m2 do 432m2 u Veterniku, 800m od „Intersrema”, asfalt, struja, voda, ukwi`eni 1/1, dozvoqena gradwa ku}e u osnovi 120m2, cena cca 14.900 za ke{ popust! Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 664856

21

KOVIQ, vi{enamenski plac na auto putu NS-BG, prvi red do auto puta. Sva infrastruktura na 300-500m. Povr{ina 14.200m2, cena:67.000 evra. [i fra:70740. Telefoni: 060/01894-22; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 664726 PRODAJEM plac za gradwu benzinske pumpe 2.400m2 na magistralnom putu M7, sa frontom od 60m, cena 145.000 evra. Telefon 064/2003-103, www.solisnekretnine.com. 664727 PLAC na Mi{eluku, dozvoqe na gradwa, parcelisan 530m2, ukwi`eno vlasni{tvo 1/1. Cena 15.500 evra. Telefoni: 065/2019-011; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 664728 PRODAJEM gra|evinski plac 500m2 u Petrovaradinu u Sado vima, lepo mesto, odli~an, cena 11.500 evra. Telefoni: 064/1340459, 065/2019-006, www.solis-nekretnine.com. 664729 SREMSKA KAMENICA, dobra prizemna porodi~na ku}a 110m2 u blizini {kole policije, na placu od 779m2, ku}a ima pogled na grad i Dunav, ukwi`ena, mirna ulica. Eta`no greja we. Cena 72.000 evra. [ifra:119. Telefoni: 064/1340459; 065/20-19-006, www.solis-nekretnine.com. 664730 RAKOVAC, odli~an plac 768m2 sa predivnim pogledom na Novi Sad i Dunav. Asfalt, struja, telefon i gas! Povoqno! Tel. 063/10-880-17. 665830 BA^KA, obradivo zemqi{te 63 ha, 7500 evra/ha. Telefon 063/1124-911. 664841 ^ARDAK gra|evinski plac 2200m2-front 22m, ravan pogled na Alibegovac i Paragovo, voda, struja, gas cena dogovor. Telefoni: 064/823-6601, 021/424963. 664786 PRODAJEM plac 710m2 prepun ~etinara na Popovici kod okretnice uz glavni put. Izu zetno za vikendicu ili ku}u. Cena: 14.000. Tel. 063/7776-233. 665831 ODLI^NA renovirana vikendica 80m2 na Kamewaru. Kupatilo+wc, gara`a za ~amac. Tel. 063/10-880-17. 665852 PETROVARADIN - 31.000E, ku}a 90m2 za renovirawe od cigle, kod ambulante i zabavi{ta, plac 300m2. Telefon:063/585076. 62507 NOVI SAD, Nikole Tesle, preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma. Telefoni: 063/15-88-063, 063/85-75215. 61692 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwi`ena. Telefoni: 060/4419-375, 062/10729-96. 62366 PRODAJEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842-894. 62445 KU]A komforna sa pomo}nim objektom, pogodna za veliki familiju, zemqi{te oko 900m, dowe Sajlovo. Telefon 0631258455. 62459 PRODAJEM ukwi`enu ku}u u Sremskoj Kamenici - Bocke, Bademova 14, 162 m2 su+p+1 na placu 900m2. Ima infrastruktura. Telefon 063-899-8999. 61109 PETROVARADIN - GRADI] ku}a 200m2 = 5 zasebnih stanova, sama na placu, jedan vlasnik, ukwi`en. Samo 145.000E. Telefon 063/152-052-1. 62510 PETROVARADIN - glavna ulica, stara ukwi`ena ku}a 120m2, na placu 730m2, dozvoqeno P + 1 + PK = 1000m2, cena 85.000E. Telefon:063/585-076. 62511 PRODAJEM ku}u u B. Petrovcu na povr{ini 7a 180m2 ku}a, hala za proizvodwu metli. Iza ku}e oranica 40a. Telefon 781242. 62032 NA JEDNU ILI VI[E GODINA uzimam u arendu poqoprivredno zemqi{te k.o. ^enej, Stepanovi}evo, Kisa~, Peji}a sala{i. Pla}awe unapred. Te lefon 064/837-2806. 60623 PRODAJEM plac na Popovici povr{ine 1100m2, regija Buxak, sa prelepim pogledom na grad. Telefon 064/1789789. 61632


22

nedeqa21.oktobar2012.

GRA\EVINSKA PARCELA 20ari u Petrovaradinu za stovari{te, skladi{te, proizvodni pogon, zgradu ili porodi~nu ku}u. Bukova~ki put 3c. Telefon 063/547-782. 62109 GRA \EVINSKI PLAC, od 27 ari, blizu televizije, na Mi{eluku, Petrovaradin, deqiv na dva dela. Mogu}a delimi~na kompenzacija. Telefon 064/2287-731. 62097 SREMSKI KARLOVCI - u potezu Beqe{evo, ju`na padina, 3ha 24a, zemqa veoma povoqno, pogodna za sve namene. Telefon 064/16-12-596. 62098 FRU[KA GORA, Alibegovac, placevi: 6.850, 5.100, 3.400, 1.700m2 idelani za sve namene, put, struja, 8km od Novog Sada. Telefon 064/288-61-71. 62436 PLAC na Mi{eluku, 30 ari (3000), mogu}a parcelizacija, dozvoqena gradwa. Cena po dogovoru. Telefon 021/6368-788. Zvati posle 20 ~asova. 62377 PETROVARADIN - prazni placevi za gradwu i stare ru{evne ku}e i novije ku}e useqive. Odli~ne lokacije i povoqne cene. Telefon 063/152-052-1 62509 PARAGOVO, plac 1085m2, 10E, dozvoqena gradwa, ulica Bokvica, povoqno, na rate. Aca. Telefoni: 063/ 532-362, 021/6624-269. 62517 SPRATNA petosobna ku}a u Futogu od 150m2, Ul. G. Principa. Telefon 063/88-22-950. 62596 KU]A, [ajka{ka, 143m2, a placu 400m2, hitno, 75.000E. Telefon 021/450-417, 063/1289-797. 62608 SAVE \ISALOVA, ukwi`eno, Salajka, ku}a oko 200m2 plac oko 450m2. Mo`e zamena za mawi stan+ doplata. Telefon 0692/645-869. 62616 KU]A, Avijati~arsko naseqe, ukwi`eno, ~vrsta gradwa, sa pomo}nim prostorijama, gradsko centralno grejawe. Mo`e zamena za dva mawa stana. Telefon 062/645-869. 62617 TELEP, Ul. Qubice Ravasin, ku}a oko 250m2, plac 800m2, bez ulagawa. Telefon: 062/8901199. 62618 PRODAJEM KU]U u centru Sremskih Karlovaca (blizu gimnazije), 9h9m, plus podrum i terasa. Telefon 6333-064, 061/620-7005. 62592 PRODAJEM placeve u Petrovaradinu i na Popovici, asfalt, struja, voda, gas, 7.500E. Telefon 064/ 146-5474. 62531 MAWA KU]A, Alekse Nenadovi}a 23, legalizovana, pac 700m2, pomo}ni objekti, velika ba{ta, cena 25.000E. Telefon 021/6500-051, 062/876-05-36. 62557 PLACEVI gra|evinski h 4, ukupno 3.000m2, cena 25e/m2, naseqe Velki Rit. Telefon 021/6500-051, 062/876-05-36. 62558 ALIBEGOVAC, plac 1300m2, zapo~eta ku}a oko 80m2. Telefon 062/645-869. 62615 PRODAJEM plac od 870m2 na Artiqevu. Telefon: 063/518362. 62623

PRODAJEM placeve u Starim Ledincima, ukwi`ene, dozvo qena gradwa, asfaltni put, centar sela, autobus, struja, voda, telefon, gas. Telefoni: 063/507-097, 021/29-77-565. 62575 PRODAJU se placevi 400m2 na Veterniku u blizini Kluba Vujadin Bo{kov. Svi potrebni papiri. Telefon 060/050-2955. 62600 GRA\EVINSKI PLAC za ko lektivnu gradwu, Mi{eluk, 763m2, mo`e zamena za nekretninu. Telefon 063/1289-797. 62611 VIKENDICA - Bege~ka Jama, preko nasipa, cena 10.000E. Telefon 021/6500-051, 062/876-0536. 62559

TRA@IMO LOKAL u zakup 100 - 150m2 na top lokaciji, po`eqno Bulevar oslobo|ewa, oko Spensa. Redovno pla}awe. Telefoni: 021/66-22-746, 063/518-546. 664769 LOKAL Bul. cara Lazara, 38m231.000E, uli~ni veliki portal. Noviji. Telefoni: 021/526-622, 063/11-24-911. 664843 PRODAJE SE ekskluzivan uli~ni lokal 150m2, kod Futo{ke pijace, ]irpanova, kompletno opremqen za ugostiteqstvo, mogu}nost ba{te, ukwi`en. Telefon 063/517-846. 664867 NA BULEVARU EVROPE, prodajem odli~an lokal - ugao sa Ul. Koste Racina,150m2, gradio „Moj Dom”. Telefoni: 021/451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 665775 IZDAJEM lokal, 82m2 na Bulevaru oslibo|ewa 65a, na spratu, ulaz spoqa sa bulevara. Pogodan za predstavni{tvo, agenciju, ordinaciju... Telefon 063/455-600. 60689 IZDAJEM salonski stan, @elezni~ka 40, 100m2, Isprat, kao poslovni prostor, za advokate, lekare, {kole, firme. Telefoni: 064/27-80-303, 021/527-258, 021/6621-791. 61469 IZDAJE SE lokal, 100m2, magacin 110m2. Spreman za useqewe. Telefon 063/540-510. 62318 IZDAJE SE lokal 90m2 na Bulevaru oslobo|ewa 51 u Novom Sadu. Telefon 061/285-0517. 62490 IZDAJEM lokal idealan za agencije 30m2, prvi sprat u poslovnoj zgradi Bulevar oslobo|ewa 30A, Cena vrlo povoqna, Telefon 498775, 445-919. 62526 IZDAJE se lokal 17m2 Bulevar Kneza Milo{a 11. Telefon 063/ 7293135. 62527 IZDAJEM lokal 30m2, Bul. oslobo|ewa br. 68 (prodavnica biciklova) Telefon: 063/1676149. 62621

ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 664761

oglasi l ^iTUQe l PoMeni

PRODAJEM zidanu gara`u u Ul. Mi{e Dimitrijevi}a. Tele fon: 542-194. 62443 GARA@A - Grbavica Gogoqeva - 18m2 ukwi`ena, podzemna, struja, voda, cena 500 evra/m2. Telefon 063/152-052-1. 62508

KUPUJEM sve vrste automobila, mo`e havarisana. Dolazim odmah po pozivu. Isplata maksimalna na licu mesta. Telefoni: 824-611, 064/337-7695, 062/823-1298. 61622 PRODAJEM renault clio 1:4, 99. godi{te, 5 vrata, full oprema, NS table, registrovan do jula 2013. Telefoni: 021/6434-801, 063/566-701. 62300

PRODAJEM ceragem aparat za masa`u ki~me sa garancijom + gudl podloga. Telefon 064/ 3023 156. 62579

KUPUJEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728. 62437

HIDROIZOLACIJA ravnih krovova, terasa, podruma, {ahti i bazena. Skup{tinama stanara mogu}nost odlo`enog pla}awa. Telefon 021/454-157, 063/540596. 60931 HIDROIZOLACIJA svih vrsta ravnih krovova, podruma, gara`a, skidawe vlage sa zidova. Mo`e i odlo`eno pla}awe. Garancija. Telefoni: 021/731-895, 060/0731-895 i 064/128-94-87. 61287 PE]KAR: zidamo kaqeve pe}i, kamine imamo novih i polovnih pe}i. Radimo sa svojim materijalom. Idemo i van grada. Tele fon 064/1757-053. 61827 MOLER I FARBAR radi moleraj, drvenariju i lepqewe tapeta. Telefon 6435-095. 62247

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van gra da. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 62353 PE]KAR zidam kaqeve pe}i i otkupqujem kori{}ene, imam nove pe}i sve boje - moj materijal. Telefoni: 064/155-40-29, 021/6301-524. 62447

MOLERSKO - FARBARSKE USLUGE. Radim i mawe poslove. Telefon 063/173-2692, majstor Miki. 62469 VR[IM mawe stolarske usluge. Mile, telefon: 064/489-2460. 62488 VODOINSTALATERSKO KERAMI^ARSKO izvo|ewe radova. Telefon 064/15-88-035. 62496 KADA SERVIS - osnova glazu re uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogo di{we iskustvo, garancija. Telefon 6321-332, 500-155, 065/5436896. 62529 KROJA^, {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu. Temerinska 8, dvori{te.Telefon 6612570 od 9-12 i od 15-19. 62543

dnevnik ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 62483 PRODAJEM pe} na gas za eta`no grejawe. Telefon 63-41-521. 62567

Posledwi pozdrav dragoj tetki

SEDMOGODI[WI POMEN

\or|e Dejana Deliba{i} 23. 10. 2005 - 23. 10. 2012. Sve ove godine tuge koje su pro{le se}awa su na tebe i `ivot koji si nam u~inio nezaboravnim. Tvoja porodica. 62692

PRODAJEM novije kolor televizore svih veli~ina (E37, E55, E72), 100 programa, TXT. Dostavqam na adresu. Non-stop, Mladen. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14. 59846 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore, LCD, plazma, novije lap-top ra~una re, maksimalna isplata. Dolazim! Non-stop, Mladen!. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14. 59847 KUPUJEM televizore samsung, sony, sa lo{om slikom i neispravnim ekranima i druge televizore, svu ku}nu tehniku, dobro pla}am. Telefon 063/7746129. 62569

Danas, 21. 10. 2012. godine navr{ava se tu`na godina od kako si nas napustila i ostavila sa ve~nom tugom u srcu.

Mirjani Radovanovi} od porodice Ogorelica.

OG1

POMEN Navr{ava se godina od kako nas je napustila na{a draga mama, baka i prabaka

Qubica Stankovi} 1929 - 2011. O`alo{}eni sinovi: Laza i Vladimir sa porodicama. 62705

KUPUJEM antikvitete, sabqe, ordene, medaqe, bajonete, stare vojne uniforme, {lemove, {ap ke, stari novac, zastave i ostalo. Telefon: 063/196-48-17. 61813 KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 58595

PRODAJEM pasiran {ipak i drewinu (ka{a) za pripremawe xema. Recept + dostava na adresu. Telefon 061/68-55-333, 022/462-345. 61534

AGENCIJI „BOMIL” potreban agent prodaje sa iskustvom, fiksna plata + %! Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 664830 POTREBNA mla|a `ena za pomo} devojci u kolicima za stalno. Sledi dogovor. Telefon: 6396-521. 62398 POTREBNA `ena za stalno, za pomo} u ku}i. Telefoni: 062/8209-294, 021/506-669. 62431 POTREBAN voza~ u pogrebnom preduze}u od ponedeqka. Zvati na Telefon 060/7411-972. 62571 AGENCIJA za ~uvawe, podu~a vawe dece svih uzrasta u Novom Sadu i Evropi, nudimo: pedijatrijske sestre, vaspita~ice, doma}ice ku}e. Telefon 021/400148. 62580 EVROPA, Novi Sad: potrebne bebisiterke, medicinske pedijatrijske sestre, gerontonegovateqice, gerontodoma}ice, doma}ice ku}e, fizioterapeuti, kuvari, konobarice, sprema~ice, vaspita~ice. Telefon 021/400-148. 62582 KU]NA NEGA bolesnih, sta rih u va{em domu. Nudimo: medicinske sestre, gerontonegovateqice, gerontodoma}ice, fizioterapeuta, za korisnike u zemqi i inostranstvu.Telefon 021/400-148. 62583

PRODAJEM dvoiposoban stan, Grbavica. Telefon 021/63-30452. 61912 PRODAJEM mermerna gazi{ta, nova, tri komada i ~etvorostranu ma{inu za obradu drveta. Telefon 890-216. 61913

POMEN

Katarina Savi} ro|. Dobo{ i navr{ilo se sedam godina od kako nas je napustila na{a draga supruga, mama i baka

Ranka Daji} Draga kumo, zaboravili.

nismo

te

Slavka Savi} ro|. Ostoji}

Porodica Gojkovi}.

Wihovi najmiliji. 62659

62693

Tu`nim srcem javqamo da je u 85. godini preminuo na{ voqeni otac

Posledwi pozdrav mojoj dragoj staramajci

Mariji Peri{i}

\ura Lazendi} Sahrana je 21. 10. 2012. godine, u 13 ~asova, na Veterni~kom grobqu.

Dragan sa porodicom.

Posledwi pozdrav od sina Miroslava i }erke Mire. 62711

62686

Posledwi pozdrav baki i priji

Posledwi pozdrav dragoj

tetka Mariji Peri{i}

Nade`di

Sa tugom i po{tovawem, porodica Proti}.

Po~ivajte u miru.

Porodica Milovanovi}.

62732

62694


^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN voqenom bratu

Posledwi pozdrav

Milenku Sankovi}u Navr{ava se tu`na godina otkad nije sa nama, ali wegov lik i dobrota ostaje ve~ito sa nama.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Ranka sa porodicom.

62671

[anta Miroslavu 26. 10. 2002 - 26. 10. 2012. Tvoja toplina i qubav ostaju zauvek u na{im srcima. Tvojoj deci i supruzi ostaju zauvek se}awa na tebe.

Darinki Bara}

Pamti}emo je kao samopregornu majku i predanu suprugu, sestru i tetku, koja nas je sve volela i postojano okupqala.

Ukop }e se obaviti u ponedeqak, 22. 10. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Porodice: Berisavqevi}, Stanojevi} i Velimirovi}.

Weni unuci: Stanislav i Una.

62721

62622

62722

POMEN

Posledwi pozdrav

Sa{a Dejanovi} Pro{la je 21 godina, ali su rane jo{ uvek sve`e i bolne.

Porodica.

Posledwi pozdrav Sejki

tetka Dragici ^emerli}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 20. 10. 2012. godine preminuo u 77. godini na{ suprug, otac i deda

Dragici ^emerli}

Ivan Leti}

od: Zorana Damjanovi}a sa porodicom i prije Jelice Mitrovi}.

od: Slobodana Damjanovi}a Proki}a sa porodicom, i Jelice Tumari} sa porodicom.

Sahrana je u ponedeqak, 22. 10. 2012. godine, na ^enejskom grobqu, u 15 ~asova. O`alo{}ena porodica.

Supruga Ferizada, sin Miroslav i }erka Maja. 62450

POMEN

3

Posledwi pozdrav sestri

62727

62717

62718

62626

Deset godina nije sa nama na{ dragi suprug i otac

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Vest o tvojoj iznenadnoj smrti nas je duboko potresla, ali tvoja smrt nas ne}e spre~iti da ve~no ostane{ u na{im srcima.

Slavoqub Cveji} 2005 - 2012.

Dragici ^emerli}

Pavle Juri{in

Sedam godina te tra`imo, u srcu nosimo, u mislima o~ekujemo da nam se vrati{. Tvoji najmiliji: supruga Ka}a sa sinovima, snajama i unucima.

U nedequ, 21. 10. 2012. godine navr{ava se tu`nih godinu dana od kada nema vi{e na{eg voqenog supruga, oca i dede

Nade`da Sekuli} 1942 - 2012.

S qubavqu i tugom, uspomenu na wega ~uvaju Bojana i Zoran.

62636

SE]AWE

23

Posledwi pozdrav na{oj najdra`oj majki na svetu

Dragici ^emerli}

tetka Mariji

Brat Borko i sestra Zora sa porodicama. DESETOGODI[WI POMEN na{em najmilijem

nedeqa21.oktobar2012.

od: brata Laze Damjanovi}a Proki}a sa porodicom iz Vi{wi}eva.

62719

62644

TU@NO SE]AWE

Nada Sekuli} Sele Nikada te ne}emo zaboraviti Sele moja.

POMEN

22. 10. 2005 - 22. 10. 2012. S qubavqu i po{tovawem se}amo se na{eg dobrog, ~estitog oca i ~oveka

Za tobom tuguju: sestra Radmila Dujovi}, sestri~ina Zora, sestri} @arko sa porodicom.

Sahrana je u ponedeqak, 22. 10. 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Milenka Sankovi}a

O`alo{}ene: }erke Jadranka i Biqana sa porodicama. 62715

Posledwi pozdrav na{oj voqenoj majci, baki i ta{ti

O`alo{}ena supruga sa decom i unu~i}ima.

62713

\or|e Svir~evi} \ura Bulka 22. 10. 1984 - 22. 10. 2012. Sa qubavqu te ~uvamo u na{im mislima i srcima. Tvoji najmiliji.

Ilija Kopawa Mi koji smo te voleli i po{tovali i danas sa istom tugom `alimo {to nisi vi{e sa nama. Zauvek si u na{im srcima.

Danila Luka~a

Nade`di Sekuli} Imali smo veliku sre}u da smo te imali, a sada najve}u tugu {to smo te izgubili.

1923 - 2007.

Supruga Zora, }erke Rada i Qubica, zetovi Mioqub i Slobodan i unuke Milana, Ivana, Teodora i Milica.

Wegovi najmiliji: unuka Sowa, snaja Brana, }erka Rada i sin Branislav.

O`alo{}eni: }erka Biqana, zet Pavel i unuk Paja.

62645

62632

62696

62658

Godinu dana nije sa nama na{ dragi suprug, otac i deda

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

62568

BOLNO SE]AWE

POMEN

3 Sestro moja, tugo moja, neka te an|eli ~uvaju.

Posledwi pozdrav na{oj najmilijoj majci, baki i ta{ti

dipl. in`. Stevan Simin 1934 - 2012.

Mirjana Davidov

@ivko Smu|a Vojislav Sto{i} Nikada te ne}e zaboraviti tvoji: Nada, Dule, Andrea, Sa{a i Aleksandra.

62487

15. 1. 1987 - 22. 10. 2012.

Tvoje: supruga, }erka i unuke.

Voqena na{a, nema suza koje Te mogu oplakati, nema re~i koje Te mogu o`aliti, nema vremena koje te mo`e zaboraviti, jer beskrajno nam nedostaje{, tugo i `eqo na{a. Uvek tvoji: tata \or|e, mama Bo`ana, brat Milivoj sa porodicom.

62634

62664

Dana, 22. oktobra 2012. godine navr{avaju se dve godine od rastanka sa voqenim suprugom, ocem i dedom. Oti{ao si daleko ali su ostali tragovi i se}awe na tebe.

Nevenka - Seja Preradovi}

Sahrana je u ponedeqak, 22. 10. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

ro|. Mitri} 1954 - 2012.

Nade`di Sekuli} Ka`u da vreme le~i... ne... ono }e biti samo nemi svedok duboke boli i ponora koji si ostavila svojim odlaskom.

O`alo{}eni: brat Goran, snajka Joka i bratanica Nevena.

Vole te tvoji: Jadranka, Robert, Nemawa i Jovana. 62716

62695

62731


24

^iTUQe l POMeni

nedeqa21.oktobar2012.

Iznenada nas je napustio na{ kom{ija, srda~an i plemenit ~ovek

Posledwi pozdrav priji

dnevnik

3

3

Dana 19. 10. 2012. godine, u 99. godini, u Futogu preminuo je

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Nevenki Preradovi} Jusuf Buzaqko od prijateqa Samarxi}a. Wegovoj porodici izra`avamo najdubqe sau~e{}e. Neka ti je ve~na slava.

Dragan (Milo{a) Pilipovi}

Stanari zgrade Jire~ekove 5, 5A, 5B, 5C, Novi Sad.

1914 - 2012.

62709

]erko na{a, prerano si nas napustila, ali }e{ nam ostati u na{im srcima, sa tugom i bolom.

62730

Posledwi sestri~ini

pozdrav

dragoj

(humanista, ratni vojni zarobqenik u Nema~koj, u~esnik NOP-a od 1941 - 1945, rezervni vojni stare{ina, dobitnik Gramata patrijarha Germana i patrijarha Pavla, prognano lice) Ve~na se}awa na oca, dedu, pradedu wegovih najmilijih: sinovi Mirko, Bo{ko i Vojin, k}erka Marija sa porodicama, i porodice pok. k}eri Mileve.

Petar Nikoli} „Koka” iz ^erevi}a 1950 - 2012.

Nevenki Preradovi} Nevenka Preradovi} ro|. Mitri} 1954 - 2012.

Sahrana }e se obaviti po `eqi pokojnika i ~lanova porodice u rodnom mestu Veliki Cvjetni}, op{tina Drvar, u utorak, 22. oktobra.

od tetke Petre A{}eri} sa porodicom.

O`alo{}eni: tvoj otac Vojo i tvoja majka Rosa. 62729

Posledwi sestri~ini

pozdrav

dragoj

62688

62728

Posledwi pozdrav dragoj

Na{ dragi

Zvao si me „Vera du{o” a ja tebe „Peki - qubavi moja, sunce moje.” Voleli smo se iskreno i jako, bili smo jedna du{a a dva tela. Onda te je zla kob odvela od mene. Vi{e ni{ta nije isto, samo je ista qubav i se}awe na tebe. Bol mi ste`e grudi, a tuga me gu{i sve vi{e, iz dana u dan. 40 - dnevni pomen mom voqenom „Koki” dajemo 21. 10. 2012. godine, u Pravoslavoj crkvi u ^erevi}u, u 10 ~asova.

Tvoji, Verica i Ilija.

62422

Nevenki Preradovi} od tetke Mire @ivanov sa porodicom.

Nevenki Preradovi}

Jusuf Buzaqko

od: tetke Dare i bra}e Milana i Slobodana.

preminuo je 18. oktobra 2012. godine. Sahrana je obavqena po `eqi pokojnika u krugu porodice, 20. oktobra 2012. godine.

Posledwi pozdrav

Sa qubavqu i tugom porodice: Buzaqko, Milinkov i Belu{evi}. 62726

62605

62725

Posledwi pozdrav voqenoj supruzi, majci, baki i svekrvi

Bawai Johanu - Janiki

JEDNOGODI[WI POMEN na{em voqenom suprugu, ocu i dedi

Ispra}aj pokojnika je u ponedeqak, 22. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena supruga sa porodicom. 62691

Nevenki Preradovi}

Sa tugom i po{tovawem se opra{tamo od drage

Mustafi - Muji Haxali}u

1954 - 2012. od: supruga Zdravka, sina Gorana, snaje Sawe i unuka Gordane i Aleksandre.

Hvala ti za svu qubav koju si nam poklawao. ^uvamo uspomenu na tebe. Tvoji: supruga Sabija, sinovi Zlatko i Mirsad, snaje Nadica i Violeta, unuk Matej i unuka Mia.

62724

62654

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 59. godini preminula na{a draga majka, supruga, baba, }erka i sestra

DVOGODI[WI POMEN Dana, 22. 10. 2012. godine navr{i}e se dve godine od kako nije sa nama na{

Dragice ^emerli}

Sestre-saradnici sa Instituta za KVB Vojvodine: Radmila, Vesna, Daliborka, Dragica, Ksenija, Vilka, Nata{a i Olivera.

Stevan ^onki}

Nevenka Preradovi}

iz @abqa

ro|. Mitri} Sahrana mile pokojnice je danas, 21. 10. 2012. godine, u 16 sati, na Pravoslavnom grobqu, u Budisavi. O`alo{}ene porodice Preradovi} i Mitri}. 62723

Vreme koje prolazi ne}e izbrisati lepa se}awa na tvoj dragi lik. Nikada te ne}emo zaboraviti. Tvoji: supruga Lenka, sin Aleksandar, snaha Qiqana i unuci Milan i Du{an. 62308

62707


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Vi{e nije sa nama na{a jedina sestra, tetka i svastika

Dragica ^emerli}

nedeqa21.oktobar2012.

Sa tugom se opra{tamo od

25

Povodom smrti

Dragice ^emerli}

Uvek }e te se se}ati sa qubavqu tvoji: Vera, Duwa, Dejan i Du{ko.

U ti{ini ve~nog mira, uvek }e te pratiti na{e misli, qubav i tuga.

Dragice ^emerli}

Ujna Sofija i ujak Milivoj Keravica. 62710

62720

majke prof. dr Nade ^emerli} - A|i}, woj i wenoj porodici iskreno sau~e{}e od zaposlenih Instituta za KVBV.

Posledwi pozdrav

59904-P

Dragica ^emerli} Dragici ^emerli} od Slavice i Jovana.

Tetka Dragice, bili ste jedinstveni, najodaniji prijateq moje porodice. Dok je mene postoja}ete kao najlep{i deo moga se}awa.

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustila na{a draga supruga, mama, ta{ta i baka

Va{a Qiqa sa decom. 62704

Posledwi pozdrav dragoj kumi

62700

Napustila nas je vredna i po`rtvovana `ena, uvek odana porodici

Dragica ^emerli}

Ispra}aj je u ponedeqak, 22. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu, Tranxament, u Petrovaradinu.

Dragica ^emerli}

Dragici ^emerli} Dragica ^emerli} od: Gojka i Ingrid Lali}.

Sa posebnim po{tovawem ~uva}emo uspomenu na wu. Kumovi: Maja i Milan Ubavi}.

62714

Tu`na porodica: suprug Borivoje, }erka Nada, zet Oto i unuci Filip i Ivan.

Mila mati, nikada vi{e ne}e biti isto. Hvala ti za sve.

62697

62708

Posledwi pozdrav dragoj priji Tvoja deca: Nada, Oto, Filip i Ivan.

62698

Dragica ^emerli} Draga na{a Ninice, ponosni smo {to smo Vas imali, jer je Va{ osmeh, beskrajna qubav i briga oplemenila na{e `ivote.

Dragici ^emerli} Ana.

Tvoji: Du{ko, Qubica, Olivera i Sne`ana. 62702

62706

Sa tugom i bolom obave{tavamo da je na{a draga mama, svekrva i baka

Posledwi pozdrav

Dragica ^emerli}

Zajedno smo proveli ~itav `ivot, mora}u bez Tebe.

baka Dragici

Persa Markovi} preminula 18. 10. 2012. godine, u 85. godini. Ispra}aj je obavqen u petak, 19. 10. 2012. godine, u Ba~u.

Tvoj Borivoje. Sara, Ana, Eva i Zoltan.

O`alo{}eni: }erke Sne`ana i Vera, zetovi Novak i Josip, unu~adi Milan, Luka, Boris i Davor. 62687

62699

62703


26

Елза Зилберштајн

ГосподинН. Господин Н. је британскофранцуски филм из 2003.године у режији Антоана д’Кона,који приповеда о последњим годинама живота Наполеона Бонапарте, проведеним на острву Света Хелена, у заробљеништву Британаца... Али и о делу којим се историја мање бавила. Улоге: Фелип Торетан, Ричард Е.Грант,Џе Родон, Елза Зилберштајн, Рошди Зем,Бруно Пацулу Режија:Антоан д’Кон (РТВ1, 22.50) 07.00 08.00 08.05 08.30 08.50 09.10 09.30 09.50 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 17.00 17.25 18.00 18.50 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 22.50 00.55 01.45 02.35 03.30

06.30 07.30 08.00 08.30 09.00 09.55 10.10 10.18 10.35 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

tv program

nedeqa21.oktobar2012.

Верски недељник Вести Прсте да полижеш Све о животињама Лулу Академац Увек медаља Зелено,волим те,зелено Кад зазвони Знање имање Вести Зелени сат Центар света Додати живот годинама Таблоид Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Гламур тужур ТВ Дневник Све(т)око нас Поаро Државни посао ТВ Дневник Дивља острва Смрт на рајском острву Војвођански дневник Спортска хроника Филмска премијера: Господин „Н“,филм Грување Поаро Циклус франц.ТВ новела: Старац из Батињола,филм Све(т)око нас

Кухињица-мађ. Српски екран,емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Циклус француских ТВ новела: Старац из Батињола,филм Нова занимања Како?... ФЛУОШ2012. Траговима давне прошлости Духовка (слов) Емисија засело(слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Гyонгyосбокрета 2012.–4.део, мађарска народна музика Под истим кровом Крштиљкругилуминаусећњаима,док.филм на слов.језику са титл.на срп. Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Мојгост (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Баразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Телеклуб (рум) ТВ Спорт (мађ) 1:1,филм

08.00 09.00 11.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Књижевнимагазин Портрет привредника Више од откоса Ћаскање Акција Војвођанскевести Здравље и Ви Ногенапут-путподноге Војвођанске вести Улови трофеј Док.програм Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филмскипрограм Глас Америке

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.05 12.36 13.00 13.15 14.02 14.42 14.55 15.07 15.52 15.55 17.02 17.28 18.25 19.00 19.30 20.05 21.03 22.47 22.51 23.50 00.06 01.53 02.00 02.49 03.32 04.07 04.52 05.48

06.30 07.00 07.30 08.20 08.50 09.00 12.00 12.15 12.25 12.30 13.00 13.05 13.30 14.00 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 17.35 18.20 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00

Документарни програм Цртани филм Зозонци Биосфера Сремски Карловци,од суботе до суботе Како се каже Серијски програм Бели мантил Конак Неон сити Азбука родитељства Вести Седам НС дана Лична грешка Вести Филм Вести Личности и догађаји Вести Вреле гуме Храна и вино Неон сити Све што желим Објектив Африка од врха до дна Ево нас код вас Личности и догађаји Објектив Седам НС дана Филм

Азбука родитељства Као и до сада, све што нисте стигли да питате вашег: гинеколога, педијатра, васпитача, психолога и учитеља можете чути и сазнати у овој емисији. Можете питати и предлагати теме које вас интересују. Ауторке: Станислава КенешкииБиљанаКрупински (НовосадскаТВ,12.30)

07.00 Мото ГП Малезија –Трка Мото 3 11.30 ПрегледЕвролиге 12.30 Премијер лига Голови 13.00 АТП Москва -финале 15.00 ВТА Луксембург -финале 17.30 Одбојка Серија А1:Кастелана Гроте –Перуђа 19.50 Шпанска лига:Осасуна –Бетис 21.45 Кошарка ВТБ лига:Азовмаш –Туров 23.30 Премијер лига:Сандерленд –Њукасл 00.30 Аргентинскалига:БокаЈуниорс-Естудиантес

06.00Освета,07.00Ауто спринт,07.40Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт,10.00Шоу -Парови,11.00Ретроспектива недеље,12.00Пипи шоу,14.00Зрно по зрно,15.00Фолк шоу,17.00Ток шоу, 19.00Политикон,20.00Без цензуре,21.30Филмски програм,23.00У међувремену,04.00Филмски програм 08.00Дечији програм,09.00Недељни магазин, 10.00Кухињица,11.00Култура тела,11.30У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина,14.00Филм,15.30Спорт,16.30АБС шоу,17.00Недељни магазин, 17.30Дечији програм,19.00Филм,20.30АБС шоу,21.00Филм,23.00Недељни магазин,00.00Филм,02.00Ноћни програм

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС 7РТС дана Дневник Балканскомулицом:Саша Матић Време је за бебе Гастрономад Вести Сат Вести Сва та равница Задњакућа,Србија Шљивик Сасвим природно Слагалица Дневник Јагодићи Никад нећу бити твоја,филм Вести Титаник-крв и челик Дневник Егзит Шљивик Вести(03.00,04.00,05.00) Балканскомулицом:Саша Матић Сасвим природно Сат Јагодићи Верски календар

07.25 07.50 09.50 10.30 11.00 11.35 13.10

РУКОМЕТ: ЛИГАШАМПИОНА

Хамбург - Партизан

СЕРИЈА

Јагодићи На покладама, за време сеоске славе, газда Јован Јагодић доживљава трагедију. Његова жена Милица умире под нејасним околностима.Прошлојегодинудана од Миличине смрти. Из Паризасевраћамлађибрат Бранко.Заовихгодинудана накаштелусемноготогаизменило... Улоге: Драган Николић, Гордан Кичић, Дејан Луткић, Иван Босиљчић, Слобода Мићаловић, Славица Вучетић, Наташа Нинковић, Зорана Бечић, Нина Јанковић,МилорадКапор Режија: МирославЛекић (РТС 1,20.05)

05.00 06.00 08.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 17.00 18.00 19.00 19.15 20.15 21.15 22.15 00.15 01.15 02.15

Домаћин Рањено срце Жене Галилео Филм:Путник 57 Сулејман Величанствени Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Жене са Дедиња Вести Експлозив-најбоље Сулејман Величанствени Парада Филм:Последња екскурзија 3 Досије Став Србије Лас Вегас

16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.05 21.00 23.00 23.35 23.55

Цртани филм Добра земља Пулс нације Топшоп Вести Б92 Пријатељи Филм:Америчкапита:Књига љубави Вести Спортски преглед Сити и витки Светнадлану Вести Филм:Још 48сати Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Филм:Агора

(РТС2,15.55) 06.02 07.00 07.45 07.50 08.00 09.00 09.25 09.29 09.45 10.00 10.32 11.00 12.00 13.00 13.30 13.53 14.00 14.30 15.12 15.55 17.34 17.47 18.00

ЗоранаБечић

dnevnik

18.30 18.54 19.23 1.47 20.00 20.57 21.07 22.20 23.05 23.36 00.05 01.27 01.65 02.33 03.11 04.19 04.47 05.32

06.30 08.00 08.30 10.30 11.00 13.00 13.30 14.00 15.00 16.00 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00 01.30 02.00 03.00 04.30

Музика за добро јутро Амен адјес Датум Верски календар Дозволите... Жогарија Бернард Поштар Пат Крила наде,ЕБУ драма Ја,ми и други 2 Мој љубимац Велики школски час,пренос из Крагујевца Знање имање Траг у простору Потрошачки саветник Датум Е-ТВ Тема Србија на вези Београд-вечити град Рукомет:Лига шампиона, Хамбург-Партизан,пренос Србиугрчкомспорту Верскикалендар 57.међународни београдски сајам књига,свечано отварање,пренос Српски источници Српске спортске легенде Магазин Лиге шампиона Верскикалендар Недељом увече Датум ТВ театар Јелен топ десет Ја,ми и други Викенд евронет Рукомет:Лига шампиона, Хамбург-Партизан Српске спортске легенде Магазин Лиге шампиона Београд-вечити град ТВ театар Траг у простору Јелен топ десет Мој љубимац

Маратон Улови трофеј Филм:Мачак са шеширом Топ шоп Филм:Озлоглашена Бети Пејџ Улови трофеј Здравље и Ви Слике живота Еурека Обични људи Мирослав Лазански:Од Вест Поинта до Москве и Окинаве Мајсторски Еурека Филм:Грађанска парница Филм:Бегунац Мирослав Лазански Слике живота Домаћа музика Филм:Мачак са шеширом Филм:Бегунац

08.45Ски Јахорина,09.15Фокус,09.45Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље,13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви,17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар, 22.00Холивуд,22.25Бање Србије,23.05Фокус,23.45Туристичке разгледнице,00.00Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40 Веб џанк 10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм,17.45Филм,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм:Парови

07.00Добро јутро 11.00 Филм:Погоди ко 12.30Топ спид 13.00Филм:Пут око света 15.00Ја то тако 16.00 Недељно поподне са Леом Киш 18.00Добро вече,Србијо 19.30Национални дневник 20.00Смешно ћоше код Ђоше 21.00Тренутак истине 22.30Вип рум 23.30Филм:Како украсти невесту 01.10Филм:У овом свету

Мишел Монаган

Како украсти невесту Том ужива у свом животу: тотално је секси, успешан, има среће са женама и зна да се увек може ослонити на Хану, своју најбољу пријатељицу која представља једину константу у његовом животу. Његов живот ће бити заиста савршен све до тренутка када Хана буде отпутовала на шест недеља... Улоге: Патрик Демпси, Мишел Монаган, Кадим Хардисон,Кетлин Квинлан, Бо Гарет Режија:Пол Вејланд (Пинк,23.30)

Бриџит Вилсон

Били Медисон Били Медисон је целог живота уживао све погодности породичног богатства.Никада се није трудио ни око чега, све што је радио по цели дана је да се састаје са друговима и да пије са њима и изазива хаос у очевим хотелима. Улоге:Адам Сендлер,Дерен Мекгеви, Бриџит Вилсон,Бредли Витфорд,Џош Мостел Режија:Тамра Дејвис (Хепи,16.25) 05.30 07.30 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 11.20 12.05 12.30 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 16.00 16.15 16.25 17.55 18.55 19.30 21.00 22.00 23.00 23.50 00.30 01.45 02.45 03.15

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и моћни камион Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Сребрна крила 3–Освета, анимирани филм Винкс Легенда о Неши Бакуган 3 Фантастично путовање Изненеђење!То је невероватно јестиво Телешоп Вести Викенд поподне -Брвнара Телешоп Вести Били Медисон,филм Позајми ми ауто Телемастер Јагода у супермаркету,филм Кабаре Скандалозно Беверли Хилс Звездана капија –Атлантис Луда кућа Скандалозно Моја Србија Јагода у супермаркету,филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм 08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

nedeqa21.oktobar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

26

27

ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА

Пише: Џон Ралстон Сол 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Најгора мама на свету Венчаница из снова Грађевинске интервенције Спасавање оронулих грађевина Саградити, купити или рестаурисати Најбоље из породилишта Преуређење куће Шминкање са Клио Уштедети купујући Невесте са Беверли Хилса Најгора мама на свету Породилиште 24 сата у Ургентном центру Ургентни центар Сијамски близанци спојени главама Мајами инк Породилиште

07.40 Златна кинотека: Сви краљеви људи, Филм 09.58 Ни да ни не 10.54 Истраге госпођице Фишер 12.00 Дневник 12.29 Плодови земље 13.25 Ријека: Море 14.00 Недељом у два 15.05 Мир и добро 15.40 Залеђена планета, док. серија 17.15 Баштованка 17.49 Волим Хрватску 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.15 Све у 7!, квиз 21.13 Стипе у гостима 21.48 Недељом ујутро, суботом увече 22.18 Дамин гамбит, ток шоу 23.05 Дневник 3 23.45 Недељом у два 00.50 Истраге госпођице Фишер 01.46 Син Пинк Пантера, филм

08.00 Исток-Запад. путовања из средишта Земље 11.00 Барок! 14.00 Париз, тамо где се родила модерна уметност 15.00 Наполеон 16.00 Древни светови 17.00 Кракатау – последњи дани 18.00 Спасавање Титаника 19.30 Животиње које су ушле у историју 20.00 Пољска битка за Британију 21.00 Париз, тамо где се родила модерна уметност 22.00 Дан после дуге ноћи 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Тајм тим година 01.00 Када су Мавари владали Европом

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Вилењаци Срећни клинци Крцко Орашчић Диши дубоко Учитељ Боље од бекства Мрак филм 3 Опчињени 11.14 Еротски филм Еротски филм

11:14 Наизглед насумична али врло повезана прича о сплету околности које су се десиле једне вечери у 11:14. Све почиње у 11:14 једне вечери са Џеком, који вози аутопутем на састанак са својом девојком... Улоге: Хилари Свонк, ПатрикСвејзи,БарбараХерши Режија: ГрегМаркс (Синеманија,22.00)

06.00 Артур 2: На танком леду 07.55 Филмови и звезде 08.25 Скуби Ду и чудовиште из Лох Неса 09.45 До судњег дана - Нека буде царство твоје 11.20 Бетмен. Година прва 12.25 Редакција 13.25 Служавке 15.50 Промена игре 17.45 Холивуд на снимању 18.15 Ја сам број четири 20.05 Робин Худ 22.20 Права крв 23.10 Човек звани храброст 01.00 Избацивач 02.30 Страшило 04.15 Паклени план дружине чудака

Филм: Ефекат Делфи Филм: Ледено доба: 2012 Дијагноза убиство Филм: Ајкула 3 Филм: Мегапиране Пандури новајлије Хаваји 5-0 Премијера: Плаве крви Краљевски болесници Пандури новајлије Филм: Откако те нема Филм: Узбуђење убиства Ерика

07.45 Галилео 08.50 Бибин свет 09.40 Језикова јуха 11.00 Смртоносних 60, док. серија 12.05 Мекхалеова морнарица, филм 14.15 Умри мушки, филм 16.40 Бибин свет 17.20 Љубав је на селу, док. сапуница 19.10 Галилео 19.58 РТЛ Време 20.00 Сулејман Величанствени 22.05 ЦСИ Мајами 00.50 Змајева шака, филм 02.40 Астро шоу

СЕРИЈА

ЦСИ: Мајами Пошто је прегледао тело на пристаништу, Алекс потврди Хоратијеву претпоставку жртва је била убијена пре него што је бачена у море. У телу је пронађен комадић пластике, за који се успостави да је део аутомобила марке Мерцедес... Улоге: Дејвид Карусо, Емили Проктер, Кенди Александер, Адам Родригез (РТЛ,22.10) ЏошЗукерман

Био сам Фауст тинејџер Брендон није популаран. Није висок ни мишићав, није спортиста, носи наочаре, нема скуп аутомобил ни скупу одећу. Подједнако је непопуларан и његов најбољи пријатељ Том. За разлику од Брендана, његова сестра близнакиња Лорета лепа је и омиљена. Ускоро се Брендан заљубљује... Улоге: ЏошЗукерман,РобертТаусенд,КеролинЕлиот, Ноел Фишер, Кристал Хедрик Режија: ТомЕ.Еберхард (ХРТ2,12.04) 07.50 Аниманијаци 08.10 Лондон Хендл Плејерс у Вараждину 09.11 Син Пинка Пантера, филм 10.40 Библија 10.50 Портрет Цркве и места 11.00 Каптол: Миса, пренос 12.04 Био сам тинејџерски Фауст, филм 14.11 Натали Диздар, снимак концерта из ЗКМ-а 15.12 Карате: Топ тен, снимак 16.00 Олимп - спортска емисија 17.25 Рукомет, ЛП (Ж): Подравка Крим Меркатор, пренос 19.05 Магазин Лиге првака 19.31 Кришке сира 1, док. серија 20.00 Вива Марија!, филм 22.04 Циклус фестивалских победника: Поезија, филм 00.45 Масимо у Творници, снимак концерта 02.02 Ноћни музички програм

ХилариСвонк

06.00 08.00 10.00 15.00 17.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 02.00 04.00

07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.30 19.00 20.00 22.00 00.00

Фреј: Сведок оптужбе Потрага за веселим Божићем Шашави робијаши Нешто позајмљено нешто плаво И други пут би једва Божић... Двестогодишњи човек Дубоко у прерији Биографија - Џим Кери Барбс Истеривачи духова И други пут би једва Божић...

08.00 Били Елиот 10.00 Мистична пица 12.00 Елмове авантуре у земљи гунђања 14.00 Светла велеграда 16.00 Апартман 18.00 Орлови правде 20.00 Страх 22.00 21 грам 00.00 Еротски филм 01.30 Еротски филм 02.30 Еротски филм

ЕмилиПроктер

О

Канадскајемука преголема

д самих почетака глобалистичког покрета убеодбаци. Стога су статистички подаци о порасту произђивали су нас у то да је његова сврха стварање водње и трговине у поређењу са стварном потрошњом новог богатства сталним повећањем трговине. у неку руку били измишљотина. Но, најспектакуларнији раст у последњих неколико Неке земље, попут Канаде, током глобалистичког деценија остварен је кроз трансакције хартијама од периода упорно су тврдиле, а ни сад не одступају од вредности, спајања, преструктурисања и шпекулације. тог става, да је кључ свега у трговини, заправо, у макА најочигледнију корист имали су менаџери, не раднисимализацији трговине. То нимало не изненађује. Каци или реални капиталисти. У аграру, рецимо, глобанада је земља изграђена на трговини. Но, та опседнулизација је резултирала смањењем прихода земљорадтост узрок је четири проблема. Прво, иако је добро да ника, све већим ослањањем на субвенције и огромном се извози, можете постати и сувише зависни од тргозарадом за посреднике који контролишу и мењају трвине и изгубити стабилност проистеклу из довољне жиште, онемогућујући било какву конкуренцију, која унутрашње размене. би ишла у корист произвођача. Наједном, кад је наступио економски крах, трговина је радикално опала широм света, зависно од државе, десет до педесет одсто. Но, никоме не фали одеће, ни рачунара, ни аутомобила, ни било каквих уређаја или хране. Људе можда погађа недостатак посла или прихода који би им омогућили да купују ту робу. Јер, већ деценијама имамо вишак робе на Западу. А на оних неколико великих тржишних простора који имају потребу за додатном робом – Кина и Индија посебно – домаће тржиште није, нити ће ускоро постати, потпуно интернационално. Кобна грешка глобализације одувек је што се ослања на тржишни концепт 18. и 19. века засниван на порасту стварне потражње и општој несташици, Имаробе, алијемалокомезаистапотребна али који данас више није примењив. Шта се збива кад наставите да форсирате неДруго, можете изгубити из вида како ваша економипотребну трговину? Као прво, можете потрошаче преја уистину функционише. То је готово налик нападу творити у шпекуланте. Они могу да узму или оставе националне вртоглавице. Наједном дође до кризе и ви робу. Јер им, напросто, не треба. Стварни вишак одоткријете да више не разумете механизме који вашој страњује стварну потребу. Као друго, обарате цене исекономији дају равнотежу. Већина људи живи у градопод производних трошкова средње класе, образованог вима. Услед тога, у протекле три деценије развила се слоја. А затим, заузевши лажну моралну позицију, зареторика трговине као једна рафинирана продајна акступате становиште да је куповина робе по јефтинијој тивност изузетно рафиниране робе, готово виртуелне цени основно право сваког потрошача. И тврдите, напо својој намени. У стварности, проценат те врсте трдаље, да је она јефтина због говине се, гледано у целини, конкурентности јефтине смањио или је изгубио заНај спек та ку лар ни ји раст радне снаге – што је, запрамах, док је проценат извоза у последњих неколико деценија во, тек споредан фактор. Росировина порастао. До краја остварен је кроз трансакције ба је јефтина превасходно глобалистичког периода – због вишка. Занемаривши предвиђеног да буде период хартијама од вредности и разне ту чињеницу, преостаје нам власничке шпекулације. Корист су рафинираног економског да закључимо да је у реду да пословања – Канада је, у имали менаџери, а не радници се примања доње трећине ствари, постала много завиили реални капиталисти или половине друштва смаснија од потрошне робе него ње јер је роба коју они купупре. А незгодно је зависити ју јефтинија него икад. Њима нису потребни толики од потрошне робе, пошто се она не може преиначити приходи. То је „Волмартова„ спирала. Кад све то повеили преобликовати. Потрошна роба је последња служете, добијете глобалну економску теорију која подршкиња продајних активности. жава необичан вид стварања капитала који се заснива Треће, зато што су сматрале да је потрошна роба на форсирању јефтине робе као изговора за нижа принекако непримерена њиховој новој префињеној пермања, што, заправо, подразумева смањење материјалсони, урбане елите су седеле скрштених руку док су ног благостања. велики делови њихових изузетних гиганата продаваИ тако, заклоњени старомодним језиком трговине и ни страним власницима: алуминијумска индустрија, конкуренције и новим идеолошким језиком неизбеиндустрија вађења руда бакра, целокупна индустрижности, одступамо у супротном правцу – у шпекулија челика. Зато су, кад је наступила криза, могли бисање хартијама од вредности и фине услуге. Да ли је ти само пасивни посматрачи манипулације оним за било пораста и у стварној трговини? Сигурно. И прошта су мислили да је њихов БДП и извозна стратегиизводња и трговина су експлодирале. Али раст праве, ја. поуздане потражње био је ограничен. А ниски троЧетврто, комбинација зависности од потрошне робе шкови производње подстакли су масиван приступ у и старомодног концепта производне ефикасности осупродаји, што је подразумевало да све већа количина дила је Канаду на зависност од једног тржишта – САД. робе, када се једном произведе и дистрибуира, само Стога је, у тренутку настанка кризе, маневарска спостоји док се напросто не поломи, здрузга, закопа или собност Канаде била крајње ограничена. Књигу Xона Ралстона Сола „ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА” можете наручити од Клуба читалаца „Архипелага„ (Теразије 29/II, Београд), путем телефона 011/ 3344–536 и 3344–427, и-мејла klub@arhipelag.rs или СМС-ом на 063/1643-609, www.arhipelag.rs.

09.55 10.50 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.55 01.50

Врхунско градитељство Америчке дрвосече Прљави послови Краљеви аукција Трагом аукција Благо на отпаду Моћне машине Најбољих пет на свету Преживљавање Преживљавање удвоје Како се прави? Упозорени сте! Дајнамо, чудесни мађионичар Чудовишта из реке Страствени риболовци Чудо да сам жив Упозорени сте! Дајнамо, чудесни мађионичар

06.45 09.30 13.00 14.45 16.00 18.00 20.00 22.00 22.15 00.00 01.00 01.15

Аутомобилизам Тенис Билијар Аутомобилизам Билијар Уметничко клизање Билијар Мотоспортови Уметничко клизање Аутомобилизам Мотоспортови Сви спортови

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


28

monitor

nedeqa21.oktobar2012.

dnevnik

21.oktobar2012. OVAN 21.3-19.4.

Вистевеомавеликодушнаособа, аипак,данасћетесезабринутида сте превише великодушни. Ако сте купили неки велики поклон, могуће једаћетепомислитидастепотрошилисувишеновца.

BIK 20.4-20.5.

Увек сте били практични када се ради о финансијским питањима, а жеља за шопингом понекад може изазватистрес.Наравнодажелите да покажете вољеној особи колико вам је стало, али да ли морате да потрошитемногоновцазато?

BLIZANCI 21.5-21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8-22.9.

Данас вероватно осећате да сте раштркани на више страна одједном.Наврхунцустекаријереисвакако да не желите да изгубите замах. У исто време осећате снажну жељудаштовишевременапроведетесвољенимособама. Данашња енергија неуобичајено је успорена, проузрокујући кашњењаимањакпродуктивности.Неможете баш много урадити поводом овога.Одредитеприоритетедабистебарзавршилионоштојенајпотребније. Путовање ће вероватно бити успореномеханичкимпотешкоћама и кашњењима свих врста. На крају ћетеипакстићидосвогодредишта, али ћете морати да будете веом стрпљиви. Не узимајте данас ништа здраво за готово. Ваздух је препун дезинформацијаинеразумевања,затосе потрудитедаизбегнетеоговарања. Тојепонекадмноголакшерећинегоучинити.

VAGA 23.9-23.10.

Посете пријатељима и породици данас су посебно наглашене. Без обзира на то да ли ће они доћи до вас или обрнуто, очекујте да ћете иматидивновече.Тојеуправооно штовамјесадапотребно.

[KORPION Ваша енергија могла би данас 24.10-23.11. бити на веома ниском нивоу, тако дајеовоидеаландандасепрепустите читању или завршавању папирологије. То није нимало гламурозно,алибаремнезахтевамного енергије. STRELAC 24.11-21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Могућеједаседанасосећатеузнемиреноиусамљено.Свештожелитеједапроведетемирновечеуз партнера, али би вам могао бити проблем да успоставите контакт с њим. Можда осећате да вас зидови спутавају.Недозволитедасетодеси.Урадитесвештојепотребнода се поново мотивишете и орасположите. Можда сте заокупирани прилично досадним одговорностима и обавезама.

VODOLIJA Данасбимогаобитивеомачудан 21.1-19.2. данкадасхватитедасетешкоконцентришете. То нимало не личи на вас.Обичностеефикаснииразборити. Окривите планете за то! Њиховаконстелацијајеузроклетаргије идосаде. RIBE 20.2-20.3.

Можда ће вам данас бити тешко да успоставите контакт с партнером.Преокупиранистеличнимпроблемима и обавезама. Имали сте намерудазаједноизађетенавечеру,алинеуспеватедауспоставите контакт.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

PROGNOZA

Пре неколико дана Џастин Бибер је на свом Твитер налогу објавио да су њему и ње го вом менаџеру украдени компјутер и камера на којима је било мноштво приватних снимака. Бибер је написао да је грозно када људи не поштују туђу приватност. Светски медији питали су се да ли се међу личним снимцима налази нешто што би привукло пажњу. Млади канадски певач заправо је овако најавио нови спот за дует са Ники Минаж, песму по имену „Beauty and the beat„. Спот је сам режирао, а снимљен је да изгледа као да је направљен од Џастинових приватних снимака.

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

22

Subotica

21

Sombor

21

Kikinda

22

Vrbas

22

B. Palanka

22

Zreњanin

22

S. Mitrovica 24 Ruma

24

Panчevo

23

Vrшac

22

Srbija Beograd

23

Kragujevac

23

K. Mitrovica 22 Niш

ЏастинБибер: Свејето реклама

21

VIC DANA

Evropa

NOVI SAD: Sun~ano i toplo za ovo doba godine uz malo ni`u temperaturu nego u subotu. Duva}e umeren jugoisto~ni vetar. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 8, a maksimalna do 22 stepena. VOJVODINA: Sun~ano sa malo ni`im temperaturama, ali i daqe iznad proseka za ovo doba godine. Duva}e slab do umeren jugoisto~ni vetar, u ju`nom Banatu povremeno poja~an. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 6 do 12 stepeni, a maksimalne od 21 do 24. SRBIJA: Sun~ano sa malo ni`im temperaturama, ali i daqe iznad proseka za ovo doba godine. Ne{to oblaka malo bi}e na istoku i jugu Srbije. Duva}e slab do umeren jugoisto~ni vetar, u ju`nom Banatu povremeno poja~an. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 4 do 12 stepeni, a maksimalne od 19 u Negotinu do 25 stepeni u Loznici. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Idu}e sedmice prete`no sun~ano do petka uz pomalo ni`e temperature, ali i daqe iznad proseka. Od petka ne{to obla~nije uz vrlo malu {ansu za ki{u krajem sedmice. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike mogu povoqno uticati na ve}inu hroni~nih bolesnika. Blagi oprez se savetuje osobama sa sr~anim problemima. U ko{avskom podru~ju Srbije izvesne tegobe mogu osetiti nervno labilne osobe, a u predelima sa maglom u ranim jutarwim satima astmati~ari. Meteoropatske reakcije su mogu}e u vidu glavoboqe i poreme}aja sna. Neophodno je slojevito odevawe i umerena fizi~ka aktivnost.

Madrid

16

Rim

26

London

14

Cirih

19

Berlin

18

Beч

20

Varшava

17

Kijev

18

Moskva

15

Oslo

7

St. Peterburg 10 Atina

25

Pariz

21

Minhen

20

Budimpeшta

21

Stokholm

10

Стојиженаутрамвају,грди свекојиседеидозвољавајуда онастоји.Утомјојсеоте: –Имали,забога, јошкаваљера? –Има,има–јављасеЛала –самонемаместа.

SUDOKU

Upiшitejedanbroj od1do9upraznapoљa. Svakihorizontalni ivertikalnirediblok odpo9praznihpoљa (3h3)moradasadrжisve brojeveod1do9,kojise nesmejuponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

146 (2)

Slankamen

215 (-1)

Jaшa Tomiћ

Apatin

232 (6)

Zemun

253 (-7)

Bogojevo

224 (9)

Panчevo

268 (-12)

Baч. Palanka

222 (7)

Smederevo

444 (-8)

Novi Sad

193 (3)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

150 (2)

S. Mitrovica

99 (23)

Tendencija stagnacije

Senta

225 (0)

Beograd

196 (-7)

STARIBEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

200 (0)

NERA

Hetin

70 (4)

TISA

-85 (1)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

36 (0)

Reшeњe:

DUNAV

Dnevnik 21.oktobar 2012.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Advertisement