Page 1

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 21. OKTOBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22876 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

SPOR SINDIKATA I NOVIH VLASNIKA U DOMA]OJ NAFTNOJ KOMPANIJI

Politika

NIS kupqen bez radni~kih prava?

3 Cvetkovi}: Mogu}e mawe resora

Ekonomija 5 „Telekom” uzidati u puteve, muzej i filharmoniju

Nov~anik

str. 4

PU[TENA U RAD LIVNICA ^ELIKA U SREMSKOJ MITROVICI

6 Nesta{ica mesa na vidiku?

Posao za 500 radnika u „Sirmijum stilu”

Novi Sad 8 [ansa za upis u vrti} za jo{ sto mali{ana

Vojvodina 11 Nema grejawa bez para, toplane nisu socijalne ustanove 11 Profesor na uslovnoj slobodi dobitnik Oktobarske nagrade

str. 4

Crna Foto: M. Polzovi}

13 Devojci pritvor zbog smrti narkomana

PREMIJERA „TIMONA ATIWANINA” U SNP-u: Predstava „Timon Atiwanin“ Vilijema [ekspira, u re`iji Gor~ina Stojanovi}a, sino} je premijerno izvedena na sceni „Pera Dobrinovi}“ Srpskog narodnog pozori{ta. U ovoj mawe poznatoj [ekspirovoj tragediji naslovnu ulogu igra Boris Isakovi}, a uz wega su, u mahom mu{koj podeli: Nenad Pe}inar, Aleksandar \urica, Radoje ^upi}, Jugoslav Krajnov, Igor Pavlovi}, Aleksandar Gajin, Miroslav Fabri i mnogi drugi. Predstava govori o mu{kom svetu, u kojem se, po re~ima rediteqa Gor~ina Stojanovi}a, okre}e novac i odra|uju poslovi telefonom i licemerjem, silom i kameraderskom spregom. „Timon Atiwanin“ se bavi ~ovekom koji od filantropa postaje mizantrop. N. P-j.

Dru{tvo 15 Policija uspe{no otkriva sajber pedofile

Prohladno

Najvi{a temperatura 11° S

PROFESOR NOVOSADSKE SREDWE [KOLE I JO[ DVOJICA TERETE SE ZA REKET

Hrana dobro nahranila inflaciju

Zatvoreno trideset gradili{ta

Od doktorke poku{ali da iznude 20.000 evra? str. 13

str. 9

str. 6

SPORT

str. 16 – 20

„ STARTUJE [AMPIONAT SRBIJE U ODBOJCI

NESRE]A U STOGODI[WOJ KU]I U BA^KOM PETROVCU

Starac izgoreo u po`aru str. 12

„ CRNO-BELI KO[ARKA[I NA EVROSCENI

„ REPREZENTACIJA OSTALA BEZ CVIJI]EVE


2

POLITIKA

~etvrtak21.oktobar2010.

U BEOGRADU RAZGOVARALI PREDSEDNICI SRBIJE I MAKEDONIJE TADI] I IVANOV

Po~eti dijalog s Pri{tinom Predsednik Srbije Boris Tadi} zalo`io se za {to skoriji po~etak pregovora izme|u Beograda i Pri{tine, i dodao da je zadovoqan {to se posle Rezolucije Srbije i EU u UN otvaraju mogu}nosti za dijalog. – Srbija s velikim o~ekivawem i nadama pristupa dijalogu koji }e se voditi izme|u Beograda i Pri{tine uz prisustvo EU i tima koji }e odrediti Ketrin E{ton – rekao je Tadi} na konferenciji za novinare posle sastanka s makedonskim predsednikom \or|em Ivanovom. Tadi} je izrazio zabrinutost „zbog toga {to druga strana daje argumente tra`e}i da se taj dijalog odlo`i“, i dodao da je stav Beograda da u razgovore treba u}i {to pre. – Ne moramo odmah postaviti te{ka i sporna pitawa u sredi{te na{eg rada, ali ona pitawa koja su bitna za gra|ane albanske i srpske nacionalnosti treba da budu na dnevnom redu – rekao je Tadi}, i kao primer pitawa o kojima bi se moglo razgovarati naveo pitawe nestalih, podvukav{i da je to „humanitarno pitawe koje nema nikakve veze s politi~kim izborima“, ali da „i te kako ima veze sa `ivotom i porodicama i Srba i Albanaca“. Tadi} izjavio je da je s makedonskim predsednikom vodio ozbiqan dijalog o evropskim perspektivama obe zemqe i da su konstatovali izvestan zamor u pro{irewu Evropske unije, kojem `ele da do|e kraj. On je rekao da Srbija `eli da doprinese, koliko god je to mogu}e, i da

se {to pre razre{i spor Atine i Skopqa oko imena Makedonije jer je on vezan za nastavak evropskih integracija. – Srbija `eli da Makedonija {to pre dobije datum za po~etak pregovora i {to pre postane ~lanica Evropske unije – naglasio je Tadi}. – S druge strane, Srbija `eli da {to pre bude odblokirana na{a aplikacija za status kandidata i mi se nadamo da }e u najskorije vreme to biti mogu}e. Bilo je re~i i o saradwi u za{titi prava Srba u Makedoniji i Makedonaca u Srbiji, pri ~emu su Tadi} i Ivanov pozvali

Tadi} po~etkom novembra u Hrvatskoj Predsednik Srbije Boris Tadi} poseti}e Hrvatsku u prvoj nedeqi novembra, potvr|eno je ju~e agenciji Beta u kabinetima predsednika Srbije i Hrvatske. Poseta se priprema i datum i program jo{ nisu precizirani, re~eno je u Tadi}evom i Josipovi}evom kabinetu. Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} u julu ove godine je posetio Srbiju.

pripadnike svojih naroda u dvema dr`avama da se na popisu stanovni{tva slede}e godine izjasne onako kako defini{u svoj nacionalni identitet i na taj na~in za{tite svoj nacionalni identitet i kulturu. – O~ekujem od Srba u Makedoniji da i u budu}nosti budu lojalni gra|ani dr`ave Makedonije, a da istovremeno ~uvaju svoj srpski kulturni identitet. Da sve ~ine da o~uvaju vlastiti jezik i na~in vlastitog postojawa na tlu makedonske dr`ave – rekao je Tadi}. – Srbija i Makedonija imaju i nere{ene crkvene odnose, koje bi {to pre trebalo re{iti dobrim dijalogom jer u me|unacionalnim odnosima Srba i Makedonaca ne bi trebalo da postoji bilo kakav problem. Ivanov je poru~io da bi crkvena pitawa trebalo da re{avaju crkve, i precizirao da je s Tadi}em razgovarao i o o~uvawu i za{titi srpskih spomenika u Makedoniji, najavquju}i da o tome predstoji potpisivawe sporazuma.

Da~i}: Primena zakona kao dokaz – Potrebno je nastaviti uskla|ivawe i primenu svih zakona Srbije u oblasti unutra{wih poslova da bi se pokazalo da vizna liberalizacija nije bila samo poklon ve} da smo kao dru{tvo i dr`ava dostigli standarde za slobodno putovawe u zemqe Evropske unije – izjavio je ju~e ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i}. Da~i} u~estvuje na 10. regionalnoj ministarskoj konferenciji o ilegalnim migracijama, organizovanom kriminalu, korupciji i terorizmu na Brdu kod Krawa, na inicijativu Slovenije i Austrije kao ~lanica EU, saop{tio je biro MUP-a za saradwu s medijima. Po Da~i}evim re~ima, na konferenciji se razgovoralo i o monitoringu procesa sprovo|ewa dogovore-

nih uslova za viznu liberalizaciju i ispravqawu problema, kao {to su „la`ni azilanati“. On je istakao da je na sastanku s direktorom Evropske komisije Stefanom Manservisijem razgovarao o na~inu spre~avawa pojave la`nih azilanata. Ta pojava, po Da~i}evoj oceni, mo`e stvoriti la`nu sliku u EU o tome da veliki broj gra|ana iz regiona Balkana `eli da do|e u EU kao azilant, a u stvari ne dolaze iz politi~kih razloga, ve} iz ekonomskih. – Najvi{e je Roma iz Vojvodine, Albanaca s juga Srbije i iz Sanxaka – rekao je on, i dodao da je neophodno da se zna da oni ne}e dobiti azil u EU i da se izla`u nepotrebnim tro{kovima jer }e svi biti vra}eni u Srbiju po kratkom postupku, na osnovu Sporazuma o read-

misiji koji je Srbija potpisala s EU. – Dogovoreno je da se i daqe zala`emo za me|usobnu koordinaciju u oblasti borbe protiv trgovine qudima, a prihva}ena je i inicijativa o ja~oj i boqoj saradwi u razmeni operativnih podataka vezanih za borbu protiv terorizma. U zakqu~cima skupa je istaknuto da postoje op{ti ciqevi koji povezuju sve zemqe regiona, prvenstveno da on bude zona bezbedbnosti, navedeno je u saop{tewu. Time stvaramo dru{tvo koje ima sve vrednosti, koje postoje u dokumentima EU. Po ministrovim re~ima, na skupu je jo{ jednom istaknuta mogu}nost svih koji se bave unutra{wim poslovima, da se nastavi ispuwewe uslova za viznu liberalizaciju za sve zemqe regiona, dodaje se u saop{tewu.

EK: Ne preispituje se beli {engen EK prati situaciju povodom pove}anog broja zahteva za azil koji sti`u iz Srbije, Makedonije i Crne Gore, ali se preispitivawe vizne liberalizacije ne pomiwe. Komisija prvenstveno insistira na tome da zemqe iz kojih azilanti dolaze preuzmu sve neophodne mere da bi se taj problem re{io, prenosi „Doj~e vele“. Portparol evropske komesarke za unutra-

{wa pitawa Mikaele ]erkone ka`e da je za EK va`no da se uveri u to da Srbija i druge zemqe interveni{u brzo i efikasno reaguju da bi informisale gra|ane i re{ile taj problem. „To je nivo na kojem se ovo pitawe trenutno razmatra, i poqe kojim se bavimo“, objasnio je ]erkone. On je dodao da re{avawe pitawa azilanata nije lak posao, ali da se radi o obavezi

koju su vlade zemaqa preuzele u procesu vizne liberalizacije. „EK vidi da zemqe koje su dobile viznu liberalizaciju sara|uju, poku{avaju}i da sprovedu sve neophodne mere da bi re{ile taj problem. Komisija }e nastaviti da radi zajedno s wima, ali i s ~lanicama EU koje se suo~avaju s pove}anim brojem azilanta“, re~eno je u Briselu za „Doj~e vele“.

DNEVNIK SUDBINA BO[WA^KOG NACIONALNOG VE]A JO[ NEIZVESNA

Izlaz u izborima u organizaciji OEBS-a? S propa{}u razgovora bo{wa~kih lista, koje je inicirala Misija OEBS-a u Srbiji, postalo je jasno da dr`ava, zajedno s akterima, nije ni blizu re{ewa situacije u Bo{wa~kom nacionalnom ve}u (BNV). Za Bo{wa~ku kulturnu zajednicu Muamera Zukorli}a ta pri~a je zavr{ena. Oni su, zajedno s dva odbegla ve}nika Bo{wa~kog preporoda Rasima Qaji}a letos formirali ve}e, koje Ministarstvo za qudska i mawinska prava ne priznaje, i od toge ne}e odustati. Predsednik BNV-a Mevlud Dudi} za “Dnevnik” ka`e da samo `eli konstituisawe ove institucija na na~in kako su to u~inile ostale mawinske zajednice u Srbiji – bez nametnute dvotre}inske ve}ine. Ukoliko se to ne dogodi, ka`e Dudi}, oni su spremni na to da prihvate nove izbore, ali pod uslovom da ih organizuje OEBS, a ne Ministarstvo za qudska i mawinska prava i Svetozar ^ipli}, ~iju ostavku i daqe tra`e. – Izabrali smo sve funkcije u Ve}u, a ostavili smo mesta za predstavnike druge dve liste po procentima koje su osvojili – ka`e Dudi}. – Kqu~ni problem je u tome {to je Ministarstvo za qudska i mawinska prava, zajedno s Rasimom Qaji}em, Sulejmanom Ugqaninom i Borisom Tadi}em koji je stao na wihovu stranu, protiv BKZ-a. To {to je ministarstvo dozvolilo da budu falsifikovane dve ostavke ve}nika Bo{wa~kog preporoda koji su nas podr`ali je neprihvatqivo. Zakon jasno ka`e da su vlasnici mandata ve}nici, a ne liste. To pi{e u ~lanu 98 Zakona o izboru nacionalnih saveta. Dudi} ka`e da o~ekuje da dr`ava sada napravi paralelno Ve}e jer je i ranije tako re{avala probleme u Sanxaku. Po wegovim re~ima, na taj na~in je nastala paralelna Islamska zajednica, paralelni dr`avni univerzitet u Novom Pazaru. Da se pri~a o BNV-u nije pomakla ni za jotu, potvrdio je za “Dnevnik” i Satko Mujazinovi}, jedan od pet ve}nika izabranih na listi Bo{wa~kog preporoda. On ka`e da treba nastaviti razgovore o formirawu BNV-a: – Nismo imali ranije zahteve i uslove za dogovor o for-

mirawu Ve}a, a ni sada ih nemamo. Mi smo za to da ono bude formirano i da po~ne da se bavi pitawima va`nim za bo{wa~ku zajednicu, ali ponavqam da Ve}e ne sme biti platforma za politi~ko delovawe pojedinih partija i organizacija, ve} mora da predstavqa sve Bo{wake. – ka`e Mujazinovi}.

ti o na~inima izlaska iz krize. – I daqe imamo iskrenu nameru da pomognemo. Ho}emo da u~estvujemo u radu Ve}a i ni{ta drugo niti posebno ne tra`imo – poru~uje Mujazinovi}. Nevoqe s konstituisawem Bo{wa~kog nacionalnog ve}a nastale su kada je Ministarstvo za qudska i mawinska

Red je bio da ^ipli} do|e Na{ sagovornik napomiwe da posle OEBS-ovog sastanka nije imao kontakta ni sa ^ipli}em ni s predstavnicima druge dve bo{wa~ke liste. – Osnovni red je bio da ^ipli} do|e u Novi Pazar, da poseti BKZ, ali se to nikada nije dogodilo – napomiwe Dudi}, ponoviv{i da je Bo{wa~ko nacionalno ve}e zakonski konstituisano, a da od novih izbora ne}e be`ati ukoliko iz tog procesa bude izuzeto nadle`no ministarstvo. Po wegovim re~ima, dvojica pripadnika liste Bo{wa~ki preporod, koji su podr`ali BKZ, povu~eni su po zakonu. On tvrdi da je vlasnik mandata lista, a ne odre|ena osoba. – Tek kada se konstitui{e ve}e, ve}nici postaju vlasnici mandata. Do tada mandate poseduju liste. Kod nas je sve ra|eno obrnuto. Nismo ni stigli da oformimo Bo{wa~ko nacionalno ve}e, a kandidati su ve} postali vlasnici mandata – tvrdi Mujazinovi}. Na{ sagovornik ka`e da ne vidi izlaz iz ove situacije. Dodaje da je rok za konstituisawe Ve}a do decembra, do kada se jo{ uvek mo`e pregovara-

prava nametnulo ovom telu obavezu da, na glasawu, ima dvotre}insku prisutnost izabranih kandidata. Ta stavka, iako nije va`ila za druge nacionalne zajednice, uvr{}ena je u Poslovnik dan pre izborne skup{tine u Novom Pazaru, a kasnije je pod pritiskom aktera i javnosti izbrisana. BKZ je na izborima osvojio 15 mandata pa je, privukav{i dvojicu kandidata iz Qaji}evog BP-a, konstituisao Bo{wa~ko nacionalno ve}e. Bo{wa~ki preporod je reagovao aktivirawem wihovih blanko ostavki, a ministar Svetozar ^ipli} nije priznao tako konstituisano ve}e. P. Klai}

VESTI Odlazak iz LDP-a

GUVERNERI REGIONA O TOME GDE BI RADILI

Lepe `ene, more i bankari Guverneri banaka Srbije i Albanije Dejan [o{ki} i Ardian Fulani kazali su ju~e u Beogradu da bi zamenili mesta ako bi morali da biraju drugu zemqu iz regiona u kojoj bi upravqali centralnom bankom. [o{ki} je na pitawe moderatora na okruglom stolu na „Juromani“ konferenciji o investicijama u Jugoisto~noj Evropi o tome koju bi centralnu banku u regionu preuzeo, kazao da bi mesto guvernera u Tirani izabrao zbog blizine obale Jadranskog mora. I guverner Fulani rekao je da bi se zamenio sa [o{ki}em.

Zamenik guvernera Hrvatske narodne banke Boris Vuj~i} izrazio je `equ da preuzme upravqawe centralnom bankom u Rumuniji, a isto mesto po`eleo je i zamenik guvernera centralne banke u Bugarskoj Kalin Hristov. Mesto guvernera centralne banke Bugarske po`eleo je zamenik guvernera centralne banke Rumunije Kristijan Popa. Savetnik crnogorskog viceguvernera Nikola Kalu|erovi} po`eleo je da do|e na ~elo Narodne banke Srbije. – U Beograd bih do{ao zbog velikog broja lepih `ena koje rade u NBS-u – kazao je Kalu|erovi}.

Menaxerka Op{tinskog odbora Liberaalno demokratske partije Leskovac Suzana Dimitrijevi} i ~lan stalnog sastava Glavnog odbora Vladimir Grozdanovi} saop{tili su da su istupili iz te stranke. Dimitrijevi}eva i Grozdanovi} su, kao razlog za taj potez, naveli neslagawe sa predsednikom LDP ^edomirom Jovanovi}em o vo|ewu lokalne politike.

Borovi}: Kad MMF nare|uje Potpredsednik Izvr{nog odbora Nove Srbije Borislav Borovi} ocenio je ju~e da odluka Vlade Srbije o prodaji Telekoma predstavqa „sporovo|ewe bezuslovne naredbe Me|unarodnog monetarnog fonda“. Po wegovoj oceni, „to je deo paketa i plana potpune rasprodaje nacionalnih resursa u korist stranih kompanija, a na {tetu dr`ave i naroda Srbije“. On smatra da ne postoji ni jedan racionalni, pogotovo ekonomski, razlog za prodaju najboqe srpske kompanije“, i ocewuje da }e koristi od toga imati samo vlast „za finasirawe kampawe“ sopstvenog opstanka. – Veliki gubitnik }e biti dr`ava Srbija i narod, koji je ve} doveden na rub propasti i dugoro~no zadu`en za nekoliko slede}ih generacija – upozorio je Borovi}.


c m y

POLITIKA

DNEVNIK

~etvrtak21.oktobar2010.

3

ZA I PROTIV REKONSTRUKCIJE VLADE

Cvetkovi}: Mogu}e mawe resora Premijer Mirko Cvetkovi} izjavio je ju~e da na Vladi Srbije do sada nije bilo predloga o wenoj rekonstrukciji, ali nije iskqu~io mogu}nost da do toga i do|e, ukoliko neko od koalicionih partnera zatra`i da se Vlada rekonstrui{e.“Za sada na stolu nema takvog predloga“, naglasio je Cvetkovi} u izjavi novinarima, prilikom posete centrali PTT-a. Premijer je kazao da }e se, ukoliko i do|e do rekonstrukcije Vlade, i}i na smewewe broja resora, a ne na preispitivawe rada pojedinih ministarstava. Vlada Srbije ima 27 ministarstava, tri potpredsednika vlade i jednog zamenika premijera. „Rekonstrukcija vlade je ve~na tema i zavisi od dogovora koalicionih partnera“, naveo je Cvetkovi}.

INTERVJU \OR\E MILI]EVI], PORTPAROL SPS-a, ZA „DNEVNIK” O REKONSTRUKCIJI VLADE SRBIJE

Mo`e, ali da se ministri ocene – Socijalisti~ka partija Srbije ne be`i od mogu}nosti rekonstrukcije Vlade Srbije, ali ona mora bisti sprovedena uz ocenu rada ministara, a mi smo zadovoqni u~inkom na{ih – izjavio je u razgovoru za „Dnevnik“ portparol SPS-a \or|e Mili}evi}, komentari{u}i ponovno otvarawe pitawa rekonstrukcije Vlade, ovog puta s vrha dr`ave i DS-a, od predsednika Borisa Tadi}a, a ju~e i premijera Mirka Cvetkovi}a. z Ako se u vladaju}oj koaliciji postigne dogovor da se pribegne rekonstrukciji, ho}e li se socijalisti odre}i nekog ministarstva? – Rekonstrukcija Vlade je ve~na tema u Srbiji, koju nekada pokre}e vlast, a nekada predstavnici opozicije. Su{tina je u tome da se o rekonstrukciji govori u zavisnosti od potrebe i politi~kih de{avawa. Ako rekonstrukcija Vlade zna~i da treba da idemo na u{tede na nivou dr`ave, na racionalizaciju na nivou Vlade, mi smo svakako spremni da razgovaramo na tu temu. I mi smo rekli da u{teda na nivou dr`ave u trenutku kada svi ose}amo efekte ekonomske krize treba da bude prioritet prioriteta. Treba prvo da defini{emo {ta je i u kojem kontekstu re~ racionalizacija. Ako objediwujemo ministarstva samo da bismo ih objedinili, ako treba da pravimo neke kozmeti~ke promene da bismo bacili pra{inu gra|anima u o~i, u tom kontekstu svakako nismo spremni da razgovaramo. Me|utim, uvek smo spremni na razgovore o tome koja ministarstva dobro rade a koja ne, i uvek smo spremni na to da otvoreno polo`imo ra~une za ono {to rade predstavnici SPS-a vr{e}i odgovorne funkcije, odnosno na ministarskim mestima.

z Dakle, vi biste, ako se pa }ete u tom zadr`ati minikoalicija odlu~i na rekonstra, a ministra ~ije ministarstrukciju Vlade, insistirastvo „utapate“ postaviti za drli na tome da se otvori de`avnog sekretara, a pri tom bata o radu ministara i miprebacujete glomaznu admininistarstava? straciju? Sve su to kozmeti~ke – Koliko mi je poznato, tema promene i ni{ta se time ne dorekonstrukcije nije bila do sabija. Ako se otvori proces, goda predmet koalicionih razgovorimo o tome koji ministri vora. Ono {to je su{tina, kad rade dobro a koji ne i ne}emo da god se ovo pitagovorimo o miniwe pokre}e – a strima iz drugih Kongres SPS-a nema stranaka, nije prvi put – ali bilo je pri~a da smo spremni da nijednu dodirnu su i socijalisti govorimo o u~inta~ku s kadrovima bili smetwa na ku svojih. i pregrupisavawem z Neko re~e putu rekonstrukcije, a mi smo i unutar Vlade Srbije, da se rekon{to mo`da nije tada ponavqali i strukcija sedsada to ~inimo mi put pomiwe, slu~aj s DS-om da smo uvek ali ovog puta je spremni na to da to u~iweno s vrrazgovaramo o rezultatima raha dr`ave, prvo predsednik da Vlade Srbije i konkretnom Tadi}, a potom i premijer u~inku pojedinih ministara. Cvetkovi}. Nagove{tava li Nemamo mi problem s tim. Ako to da bi se ovaj put u{lo u treba da objedinimo neka minipri~u nakon kongresa demostarstva, u redu, ali {ta zna~i krata i socijalista? kozmeti~ka promena objedini– Ako mislite o nekim pojeti jedno ministarstvo s drugim, dina~nim poromenama u Vladi,

mi smo zadovoqni na{im ministrima. A ako ste mislili na ministre iz redova DS-a, onda je to pitawe za predstavnike demokrata. Mi smo, pri tom, kao {to rekoh, uvek spremni na polagawe ra~una. Kada govorite o rekonstrukciji, onda oni koje je pokre}u – a re~ je o demokratama –naravno uvek treba da obave razgovore prvo u okviru DS-a jer je ogroman broj ministarstava koji wima pripada. Mi nemamo apsolutno nijedan problem. z Zbog ~ega analiti~ari onda ukazuju na to da }e, ako do|e do rekonstrukcije, to biti nakon konkresa va{e stranke i demokrata po~etkom slede}e godine, jer bi kasnije to bilo iluzorno u godini pred izbore? Postoje li neke struje u SPS-u koje se protive rekonstrukciji Vlade? – Ne. Kongres SPS-a u tom kontekstu apsolutno nema nikavih dodirnih ta~aka i on je programski, koji treba da predstavqa korak napred ka modernizaciji SPS-a. Prosto, sve ono {to smo uradili u ovom periodu je bilo samo prvi korak ka realizaciji na{eg kona~nog ciqa, da SPS nastavi svoju modernizaciju, reforme, da bude deo svetske porodice socijalisti~kih i socijaldemokratskih partija, koje su okupqewe u SI-ju. On je, dakle, programski, usvajamo novi program SPS-a jer je krajwi trenutak da ga dobijemo nakon 20 godina u promewenim okolnostima, a promenili smo se i mi. To zna~i da nije re~ ni o kakvom kadrovskom kongresu, i nema nijednu dodirnu ta~ku s kadrovima i pregrupisavawem unutar Vlade Srbije, {to mo`da nije slu~aj s DS-om. D. Milivojevi}

Suncobran za poslanike pu{a~e Protest poslanika-pu{a~a urodio je na neki na~in plodom. Parlamentarci su dobili prostor za pu{ewe, ali van zgrade, u okviru zidina Doma Narodne

skup{tine gde se izlazi iz hodnika tik do restorana. Iako je zima na pragu, poslanicima su name{tena dva suncobrana i dve klupe. Da li zbog budne pa`we no-

vinara ili zbog re{enosti da se ne ogre{e o zakon, tek, jo{ uvek nije vi|en nijedan parlamentarac da pu{i u skup{tinskom zdawu. S. St.

REKLI SU Markovi}: Derbi je praznik, neka se igra

[kundri}: Slobodno vreme i „Zvezda”

Bubalo: Vlasnik svog vremena

Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Markovi} izjavio je ju~e da je najve}i problem u borbi protiv nasiqa i huligana u tome {to se ne primewuju zakoni, ve} se iste osobe privode, a potom osloba|aju ili uslovno osu|uju. Markovi} je novinarima u Domu Narodne skup{tine kazao da se javnost posledwih dana bavi time da li derbi izme|u „Crvene zvezde“ i „Partizana“ treba da se odr`i. Ako je ova dr`ava stala iza gejparade i dozvolila da se odr`i znaju}i {ta }e se desiti, onda mora da obezbedi i odr`avawe utakmice izme|u „Zvezde“ i „Partizana“ rekao je Makovi}, i dodao da je to praznik za qude i da sedam miliona navija~a ta dva tima.

Ministar rudarstva i energetike Srbije i funkcioner Socijalisti~ke partije Srbije Petar [kundri} je povodom svog anga`ovawa u sportu rekao da deo svog slobodnog vremena poklawa onome {to voli. – Ja sam predsednik Sportskog dru{tva „Crvena zvezda“, a ne ~lan Fudbalskog saveza – istakao je [kundri}, i dodao da ni~im ne}e doprineti stvarawu negativne slike. Po wegovim re~ima, u sportskim dru{tvima i klubovima treba da se na|u qudi koji mogu odgovorno poku{ati da preduprede netoleranciju i nasiqe.

Biv{i ministar privrede Predrag Bubalo ocenio je da Srbija ne}e skoro iza}i iz ekonomske krize, kao i da joj predstoji jo{ te`i period. „O~ekuje nas jo{ te`i period. Te{ko je proceniti kada }e u Srbiji biti boqe. Koliko smo dugo upadali u krizu, dva puta }emo du`e izlaziti iz we“, kazao je biv{i ministar i dodao da srpske vlasti ne rade dobro, ali je odbio da precizira {ta ne vaqa u radu Vlade Srbije. Biv{i ministar je u Vlasotincu boravio sa predstavnicima slovena~ke kompanije „Interenergo“ s kojom, kako je rekao, sara|uje kao vlasnik agencije za konsalting. „Radi se mnogo i naporno, ali sada sam vlasnik svog vremena“, kazao je Bubalo.

POSLANI^KE TEME

Dr`ava ne}e tolerisati nasiqe Poslanici Skup{tine Srbije ju~e su, po hitnom postupku, raspravqali o predlogu izmena Zakonika o krivi~nom postupku kojim se predvi|aju rigoroznije odredbe prema nasilnicima. Kako je obrazla`u}i re{ewa u parlamentu, istakla ministarka pravde Sne`ana Malovi}, predlog je va`an za nastavak daqe i efikasne borbe protiv nasiqa na svim javnim skupovima i sportskim priredbama. Ona je bila kategori~na da „dr`ava ne}e tolerisati bilo kakav vid nasiqa“. – Ovaj problem poprima i me|unarodni karakter i {teti ugledu Srbije u inostranstvu, a ometa i na{ strate{ki interes, a to je pridru`ivawe Evropskoj uniji – upozorila je Sne`ana Malovi}.

Vlada je predlo`ila produ`etak maksimalnog trajawa pritvora u skra}enom krivi~nom po-

stupku s osam na 30 dana, da se pritvor mo`e odrediti za krivi~no delo kada je zapre}ena kazna ve}a od pet godina, pod uslovom da je to opravdano zbog posebno te{kih okolnosti krivi~nog dela. Po va`e}im re{ewima, pritvor se mo`e odrediti za krivi~na dela kada je zapre}ena kazna ve}a od deset godina.

(Ne)opravdano huliganstvo Poslanici vladaju}e ve}ine najavili su podr{ku izmenama toga Krivi~nog zakona. Opozicija – DSS, NS i radikali – najavquju da }e biti protiv. Funkcioner SRS-a Aleksandar Martinovi} se pita kako je mogu}e da postoji „dru{tveno opravdano huliganstvo, kao {to je bilo 5. oktobra, i dru{tveno neprihvatqivo, koje smo videli pre nekoliko dana“. Nasuprot wima, lider Liberalno-demokratske partije ^edomir Jovanovi} ka`e da podr{ka te partije predlo`enim izmenama Zakonika o krivi~nom postupku zavisi od toga da li }e vladaju}a koalicija prihvatiti amandman

te stranke. Amandman predvi|a mogu}nost da se produ`ewe pritvora u skra}enom postupku s osam na 30 dana ograni~i samo na ona krivi~na dela u kojima postoje elementi nasiqa. – Ne mo`e se pendrekom re{avati problem u Srbiji! – rekao je Jovanovi}. – Ako `elimo da se protiv nasiqa borimo efikasno, moramo imati druga~ije institucije jer je izmena Krivi~nog zakona kap u moru. Jedino ~emu se mo`emo pokloniti jeste spremnost policije da trpi batine i poni`ewa i da pri tome ni na kakav na~in ne reaguje, izbegavaju}i ozbiqne incidente.

Tvoj i moj Poslanica Demokratske stranke Jelena Trivan rekla je da je najva`nije da u Srbiji postoji dru{tveni konsenzus izme|u gra|ana i stranaka koje vode dr`avu. – Gra|anima je dosta toga da svaka fudbalska utakmica i politi~ki problem budu razlog da se wihova imovina uni{tava i da se upla{eno {etaju ulicama – rekla je Jelena Trivan novinarima u parlamentu.

– Postoji li mogu}nost da u Srbiji budemo jedinstveni, bez obzira na politi~ko uverewe i ka`emo „nasiqe je nasiqe, nema tvog, nema mog“? – pitao je poslanik SPS-a Milisav Petronijevi}. – Ako jedni nasiqe poistove}uju s pravom na okupqawe, proteste, navijawa, a drugi tvrde da je to ugro`avawe dr`ave, bezbednosti, onda nema vajde.

Ko pravi spiskove Poslanik G17 plus @eqko Ivawi smatra da „sankcije treba da budu najo{trije za vo|e huligana, za mafiju koja vodi fudbal“. – Kada govorimo o sporosti postupka – {ta je s postupcima koji se vode protiv Xaji}a? Terzi} je, navodno, u Crnoj Gori, {ta je s

postupkom protiv Bate Kan-Kana, {ta je s postupkom protiv Cece? O~igledno da imamo mnogo mafije u fudbalu – konstatovao je Ivawi. Po wegovom upozorewu, izmenu Zakona o krivi~nom postupku mora pratiti zabrana neonacisti~kih organizacija.

„Zvezda” i „Partizan” Lider napredwaka Tomislav Nikoli} rekao da je Vlada nesposobna, a narod upla{en, bezvoqan, ogor~en i „uz potpunu nesigurnost {ta }e sutra da se desi“. – [ta je `eqa vlasti, da gra|ani ulicama gradova hodaju na prstima? ^uo sam od predstavnika vlasti kako ka`e da je decu najboqe vaspitavati u zatvorima. Kakav zatvor za decu, o ~emu ovde pri~ate, ho}ete li sve one koji su

nezadovoqni da strpate u zatvor? – pitao je Nikoli}. – Pri~ate o paqevinama kancelarija politi~kih stranaka, sklon sam da verujem da ste sve re`irali, i pona{awe DS-a tog dana kada im je upaqena neka guma u dvori{tu i kada su u nedequ doveli trudnicu da tu radi. Nikoli} je optu`io vlast da je podelila navija~e „Partizana“ i „Zvezde“ na dva ratna tabora.

Opomenuta predsednica Na Nikoli}evu diskusiju o{tro je reagovala {efica kluba ZES-a Nada Kolunxija, protestuju}i {to mu predsednica Skup{tine nije izrekla opomenu. –Jedino sa ~ime se mogu slo`iti je to da od 2000. nismo lustrirali one koji koriste govor mr`we – da smo to u~inili ne bi danas bili u parlamentu i iz ove institucije pravdali nasiqe – poru~ila je Kolunxija. Replicirao je Nikoli}, uz opasku

da ne bi imao ko da sedi u Vladi da je bilo lustracije. – Gde bi vam danas bio ministar policije? Izviwavam se i gospo|i \uki}-Dejanovi}, ni ona ne bi bila predsednica Skup{tine – primetio je Nikoli}. Predsednica Slavica \uki}Dejanovi} objasnila je da nije opomenula Nikoli}a zato {to je procenila da ono o ~emu govori „ide na {tetu politi~kom rejtingu partije kojoj pripada“.

Gosti iz Novog Sada Grupa penzionera iz Novog Sada boravila je ju~e u srpskom parlamentu kao gosti poslani~kog kluba PUPS-a. Oni su s galerije pratili deo parlamentarnog zasedawa. S. Stankovi}


4

EKONOMIJA

~etvrtak21.oktobar2010.

DNEVNIK

GENERALNI [TRAJKOVI U „LUKSOLU” I GIK-u „BANAT”

Bune potresaju zrewaninsku privredu Generalni {trajkovi potresaju zrewaninsku privredu. Za potpunu obustavu rada ju~e su se odlu~ili radnici Hemijske industrije “Luksol” i Gra|evinsko-industrijskog kombinata “Banat”, a wihovi zahtevi u oba slu~aja su isti – isplata zaostalih zarada. Zaposlenima u “Luksolu”, poznatoj fabrici za proizvodwu higijenskih preparata ~iji je ve}inski vlasnik zrewaninska “Jugoremedija”, posledwa plata, za februar, ispla}ena je u septembru. S obzirom na to da je do maja u preduze}u na snazi bila skra}ena radna nedeqa, zarade radnika u pogonu bile su i ispod proseka i iznosile su svega oko 12.000 dinara. – Pro{le nedeqe smo imali pregovore s menaxmentom, ali nikakav dogovor nismo postigli. Zato smo se odlu~ili da, posle jednosatnog {trajka upozorewa, organizovanog 4. oktobra, sada u potpunosti obustavimo proiz-

vodwu. Jedino {to zahtevamo jesu na{e plate i da radimo, ni{ta drugo – izjavila je ju~e za “Dnevnik” predsednica sindika-

Okupqawa u skrobari

ta “Nezavisnost” u „Luksolu” Marija Ivan~i}. [trajk u ovoj hemijskoj industriji bio je organizovan i u fe-

Posao za 500 radnika u „Sirmijum stilu“ {to smo je sagradili u Sremskoj Mitrovici, gde smo imali i podr{ku lokalne samouprave. Nastavqamo gradwom novog pogona – ka`e Bodini.

– Ovo je za Sremsku Mitrovicu veoma zna~ajan dan jer je ovde investirano 45 miliona evra i ve} zaposleno 200 radnika, a STG-grupa nastavqa da investicira i zapo{qava}e, po sada{wim projekcijama, oko 600 qu-

Bodini doveo 120 direktora iz Italije Na otvarawe Livnice ~elika „Sirmijum stil“ porodica Bodini – vlasnik STG-grupe – priredila je prijatno iznena|ewe i ~arter-letom dovela 120 direktora velikih firmi iz Italije, koji su ju~e po podne s gradona~elnikom Mitrovice Branislavom Nedimovi}em razgovarali o mogu}nostima kupovine zemqi{ta za „grinfild“ investicije i povoqnostima koje grad daje investitorima. Tokom razgovora veliki broj wih istakao je da Sremska Mitrovica ima odli~ne uslove za nove investitore i da je pozitivno iskustvo STG-grupe veoma zna~ajno te da }e uticati na to da se ve}i broj italijanskih biznismena odlu~i za ulagawe na ovom podru~ju. najnerazvijenim podru~jima u Srbiji, da bi danas predwa~io po novim investicijama i po razvoju – rekao je dr Bojan Pajti}. Direktor „Sirmijum stila“ i jedan od vlasnika u italijanskoj STG-grupi Dario Bodini ka`e: – Pre dve godine po~eli smo gradwu livnice i evo danas ona po~iwe da radi. Zadovoqni smo

di tokom slede}e godine. U Sremskoj Mitrovici upravo je u toku realizacija pet novih projekata, koji nam garantuju da }emo do kraja juna slede}e godine obezbediti posao za jo{ oko 1.000 radnika – rekao je gradona~elnik Sremske Mitrovice, Branislav Nedimovi}. S. Bojevi}

TOPLANE SPREMILE ENERGENTE, ALI...

Grejawe sigurno samo mesec dana Toplane u Srbiji u narednih mesec dana ne}e imati problema sa isporukom toplotne energije potro{a~ima jer su obezbedile dovoqne koli~ine energenata, izjavio je ju~e predsednik Udru`ewa toplana Dejan Stojanovi}. On je novinarima, posle sastanka vladine Radne grupe za sigurno snabdevawe energentima, rekao da se o~ekuje da u narednih mesec dana budu re{eni i ostali problemi sa kojima se to-

obelodawen. Po saznawima Marije Ivan~i}, oni su jo{ aktuelni. Pravdaju}i lo{u poslovnu klimu u fabrici, generalni direktor “Jugoremedije” Zdravko Deuri} je kazao da je zbog izrazito lo{eg polo`aja „Luksola“ na tr`i{tu kozmeti~kih proizvoda te{ko na}i kvalitetan menaxment koji bi bio u stawu da re{i probleme. S druge strane, dodao je Deuri}, „Jugoremedija“ nikada nije imala, niti danas ima interes da se u ve}oj meri anga`uje oko „Luksola“. Ni menaxment GIK-a „Banat“, s ve}inskim vlasnikom, bosanskim biznismenom Qubomirom ]ubi}em na ~elu, o~ito da nema posebnog interesovawa za ovu firmu. Radnici, koji tra`e devet neispla}enih zarada i povezivawe radnog sta`a koji im nije upla}ivan ~etiri godine, tvrde da se ovom gra|evinskom kombinatu nude razni poslovi – u mlekari, bolnici, na Gradskom bazenu, u Ne-

Nema mira ni u Industriji prera|evina od kukuruza IPOK. Radnici najve}e skrobare na Balkanu ve} danima se okupqaju u fabri~kom krugu da bi sa~uvali imovinu, sve dok nadle`ni dr`avni organi ne odlu~e kako da pokrenu proizvodwu u ovom nekada uspe{nom kolektivu. Odbornica u Skup{tini grada Zrewanina i jedan od vo|a ranijih radni~kih protesta u gradu Milena Prstojevi} zatra`ila je da se pod hitno sazove Skup{tina udeli~ara IPOK-a i izna|e modus za pokretawe fabrike. – Za{to do danas nije zakazana ta Skup{tina, zar nije u interesu javnih preduze}a koji su udeli~ari skrobare da ona radi i doprinese interesu, ne samo radnika ve} i lokalne samouprave i ~itave Srbije? – pita Milena Prstojevi}.

PU[TENA U RAD LIVNICA ^ELIKA U SREMSKOJ MITROVICI

Predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bojan Pajti} ju~e je u Sremskoj Mitrovici sve~ano pustio u rad novu livnicu, koju je sagradila italijanska STG-grupa, „Sirmijum stil“. U novoj livnici, u koju je STG-grupa investirala 45 miliona evra, radi 200 radnika, posle probne proizvodwe posao }e dobiti jo{ sto. STG-grupa po~iwe i izgradwu vaqaonice `ice, u {ta }e ulo`iti 30 miliona evra. Tu bi polovinom slede}e godine trebalo da se zaposli jo{ 300 radnika. – Nastavqamo trend zapo{qavawa u Vojvodini. Od septembra pro{le godine do septembra ove broj nezaposlenih u Vojvodini smawen je za 6.000 radnika. Srem je pre samo {est godina bio me|u

bruaru, ali su po~etkom narednog meseca zaposleni odustali od obustavqawa proizvodwe jer ih je poslovodstvo uverilo u to da je stu-

plane suo~avaju, kako bi grejna sezona bila uspe{no i zavr{ena. Stojanovi} je rekao da je neophodno poskupqewe grejawa, ali nije mogao da precizira za koliko bi i kada do tog poskupqewa moglo da do|e. On je istakao da se radi na ukidawu postoje}e uredbe koja ograni~ava rast cena grejawa i da }e o poskupqewu grejawa odlu~ivati svaka lokalna samouprava pojedina~no.

pilo u pregovore s potencijalnim strate{kim partnerima zainteresovanim za kupovinu “Luksola”. Ishod tih razgovora nikada nije

ma~koj, a da ih rukovodstvo odbija pod izgovorom da nisu finansijski isplativi. – GIK „Banat“ se svesno gu{i i ovo je posledwi trenutak da sa~uvamo preduze}e u kojem je zaposleno oko 250 qudi – poru~io je pred-

sednik [trajka~kog odbora Tibor ^onti. On je za „Dnevnik“ potvrdio da je prekju~e obavqen razgovor s upravom firme ali bez ikakvog uspeha. Zato je odlu~eno da se rad potpuno obustavi. @. Balaban

SPOR SINDIKATA I NOVIH VLASNIKA U DOMA]OJ NAFTNOJ KOMPANIJI

NIS kupqen bez radni~kih prava? Kolektivni ugovor Naftne industrije Srbije, koji reguli{e prava i obaveze zaposlenih, va`i do decembra naredne godine, ali da li }e tako i biti ne mo`e se pouzdano re}i. Da li je mogu}e jednostrano raskinuti ovaj ugovor, {ta bi se eventualnom promenom desilo, da li }e do toga do}i – pitawa su na koje menaxment NIS-a i Jedinstvena sindikalna organizacija NIS-a imaju potpuno razli~ite odogvore. Naime, generalni direktor NIS-a Kiril Krav~enko obavestio je Jedinstvenu sidnikalnu oranizaciju NIS-a da odbija izvr{avawe ovog ugovora, pozivaju}i se na ~lan 95 kolektivnog ugovar koji omogu}ava jednostrani raskid, dok predsednik JSO NISa Goran Taki} ukazuje na to da, iako taj ~lan postoji, ne mo`e biti primewen u ovom slu~aju jer je kolektivni ugovor ~vrsto vezan za socijalni program i kuporodajni ugovor. Taki} ka`e da se sindikat obratio ministru rudarstva i energetike Petru [kundri}u, koji zastupa Vladu Srbije u pitawima vezanim za kupoprodajni ugovor. Od wega se o~ekuje odgovor na pitawe o odluci generalnog direktora NIS-a. – O~ekujemo da se ministar izjasni o tome {ta misli o ovom koraku, da ka`e da li je to grubo kr{ewe kupoprodajnog ugovora i odgovori na na{ zahtev za tuma~ewe da se kolektivni ugovor ne mo`e jednostrano raskinuti – ka`e Taki}. – Kada bude dobio odgovor, sindikat }e zauzeti odgovaraju}i stav.

I dok u NIS-u ka`u da kolektivni ugovor nije sastavni deo kupoprodajnog ugovora, Taki} ka`e suprotno – kolektivni ugovor,

va`i do decembra 2011, do kada bi trebalo da budu zavr{eni pregovori o novom. Sindikat nije protiv pregovora, ali nikako se ne

Socijalni program se po{tuje U NIS-u ka`u da je socijalni program sastavni deo kupoprodajnog ugovora i da se ispuwavaju sve odredbe ovog programa – obaveza promene iznosa plata, obaveza da se zaposleni ne otpu{taju zbog smawewa broja radnih mesta bez wihove saglasnosti do 31. decembra 2012. godine, te isplata otpremnina od 750 evra za svaku punu godinu radnog sta`a svakom zaposlenom koji `eli da raskine radni odnos zbog smawewa broja zaposlenih. Ipak, ukazuju u NIS-u, nije re~ o socijalnom programu, ve} o preispitivawu kolektivnog ugovora, koji nije deo kupoprodajnog ugovora, pa pitawe realizacije tog ugovora ili preispitivawa ili raskid nisu uop{te povezani s wim. kao prilozi 1 i 3, sastavni je deo kupoprodajnog ugovora, odnosno ugovora o prodaji akcija NIS-a “Gaspromeweftu”. – Sva prava iz kolektivnog ugovora va`e sve dok traje socijalni program, odnosno do 31. decembra 2012. godine, a kolektivni ugovor

sla`emo s jednostranim odbijawem po{tovawa va`e}eg kolektivnog ugovora – ka`e Taki}. U NIS-u ka`u da postoje}i kolektivni ugovor va`i i daqe, a da je 15. oktobra menaxment NIS-a inicirao pregovore o novom, {to bi trebalo da bude zavr{eno za

{est meseci, odnosno do 15. aprila 2011. godine. Iz ove kompanije ukazuju na to da je postoje}i kolektivni ugovor nastao 2007. godine, od kada se mnogo toga promenilo te da je novi neminovnost. Nova strategija, investicije i konkurencija na tr`i{tu, liberalizacija – nala`u novi pristup ka zaposlenima, odnosno nove zahteve za pla}awe, u novim uslovima rada. U NIS-u predla`u konkurentnost zarada na srpskom tr`i{tu, uvo|ewe novog modela nagra|ivawa, koje ne}e zavisiti samo od du`ine radnog sta`a i nivoa obrazovawa, kao {to je sada, nego i od rezultata rada, kompetencije i stru~nosti. Tako|e, predlog }e sadr`ati i novi sistem Fonda solidarnosti, a ciq je da ostanu uslovi koji obezbe|uju socijalnu i pravnu bezbednost zaposlenih. To ne zna~i da }e plate biti smawene, ukazuju u NIS-u, jer se mogu i pove}ati u odre|enim kategorijama i u skladu s tr`i{tem. Tako }e buxet tro{kova za zaposlene u 2011. godini bi}e ve}i u odnosu na ovogodi{wi – za programe razvoja, obuke i prekvalifikacije, a o svim ovim predlozima razgovara}e se sa sindikatima u narednih {est meseci. D. Mla|enovi}

19. 10. 2010.

1.286,08254

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

UTP Bela Crkva, Bela Crkva

20,19

250

5.000

Metal, Kawi`a

20,01

3.347

468.580

Kofeniks ozelewavawe, Kosjeri}

20,00

144

21.600

AIK banka, Ni{

15,69

1.180

1.180

13,28 Promena %

1.595 Cena

159.500 Promet

Sacen, Novi Sad Pet akcija s najve}im padom Fabrika hartije, Beograd

-11,83

380

97.660

Vino `upa, Aleksandrovac

-9,25

7.100

7.100

Tigar, Pirot

-1,61

550

13.227.500

Veterinarski zavod, Subotica Jubmes banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-1,38

502

163.780

-0,81 Promena %

13.350 Cena

53.400 Promet

NIS, Novi Sad

-0,63

475

7.699.324

Galad, Kikinda

0,00

400

2.835.600

Soja protein, Be~ej

1,18

687

BELEX 15 (612,38 0,24)

Promet

1.089.295

Metal, Kawi`a

20,01

3.347

468.580

Mlekara, Subotica

-0,12

1.600

435.200

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,49

2.864

2.211.956

Komercijalna banka, Beograd

0,00

25.000

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

0,55

919

694.760

Agrobanka, Beograd

-0,42

6.947

3.132.980

Imlek, Beograd

-0,42

1.900

950.370

Univerzal banka, Beograd

0,00

4.800

0,00

Soja protein, Be~ej

1,18

687

1.089.295

Metalac, Gorwi Milanovac

1,62

1.880

65.800

Privredna banka, Beograd

0,00

660

13.200

Tigar, Pirot

-1,61

550

13.227.500

Meser Tehnogas, Beograd

2,19

4.999

3.134.550

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

3.300

72.600

Alfa plam, Vrawe

0,43

7.561

22.683

Veterinarski zavod, Subotica

-1,38

502

163.780

Svi iznosi su dati u dinarima


~etvrtak21.oktobar2010.

5

MIRKO CVETKOVI] O NOVCU OD PRODAJE MTS-a

VLADA VOJVODINE

„Telekom” uzidati u puteve, muzej i filharmoniju

Pomo} „Dnevnik holdingu” Vlada Vojvodine ju~e je prihvatila plan za pomo} novosadskom preduze}u “Dnevnik holding”, ~iji je osniva~ Pokrajina. Planom je obuhva-

Predsednik Vlade Mirko Cvetkovi} izjavio je ju~e da }e novac od prodaje Telekoma “Srbija” biti odvojen na posebnom ra~unu buxeta Srbije, i najavio da }e biti upotrebqena za infrastrukturne projekte, izuzimaju}i Koridor 10, za ~iju izgradwu su pare ve} obezbe|ene. U izjavi novinarima prilikom posete Telekomunikacionom centru PTT-a “Srbija”, Cvetkovi} je rekao da }e novac od privatizacije Telekoma biti namewen za izgradwu saobra}ajnica koje povezuju Koridor 10 s ostalim mestima u Srbiji, kao i za izgradwu autoputa prema ju`nom Jadranu. On je dodao da }e deo tih para biti ulo`en u trajnu vrednost za budu}e generacije, na primer

}eno vra}awe dela kredita uzetih od poslovnih banaka, vrednih 60 miliona dinara, zatim isplata zarada zaposlenima u iznosu od deset miliona dinara, te pet miliona dinara za obezbe|ivawe repromaterijala i sirovina. Dodatnih 89 miliona dinara nameweno je za ma{ine, opremu te izme{tawe {tamparije i drugih delova Holdinga, kao i za finansirawe socijalnog programa i isplatu zaostalih doprinosa za zdravstveno osigurawe.

novi narodni muzej ili zgradu filharmonije. U beogradskoj “Politici” i londonskom “Fajnen{el tajmsu”

ju~e je objavqen tender za prodaju ve}inskog paketa od 51 odsto akcija kompanije Telekom “Srbija”, koji }e, po procenama zva-

Obustaviti prodaju? - Savet za borbu protiv korupcije uputio je ju~e dopis premijeru Mirku Cvetkovi}u u kojem predla`e da se obustavi prodaja Telekoma ukoliko se, nakon detaqne analize, utvrdi da za prodaju Telekoma ne postoje vaqani ekonomski, ve} da su preovladali politi~ki ili neki drugi razlozi. Ostavqawe bilo kakvih nejasno}a izaziva sumwu da se prodajom Telekoma nanosi velika {teta dr`avi i gra|anima, a radi ostvarewa pojedina~nih, ili eventualno partijskih interesa, navedeno je u saop{tewu Saveta. Pozivaju}i se na mi{qewa stru~ne javnosti, koja, kako se navodi, isti~e ozbiqne argumente protiv prodaje Telekoma, Savet ukazuje da se time zapravo prodaje monopol nad fiksnom mre`nom infrastrukturom koja je gra|ena decenijama i koja jo{ dugo ne}e dobiti pravu konkurenciju.

ni~nika Vlade, iznositi oko 1,4 milijardu evra. Vlada Srbije objavila je da je privatizacioni savetnik dao procenu kapitala Telekoma na oko 2,43 milijarde evra. Do sada je bilo vi{e kompanija zainteresovanih za kupovinu 51 odsto akcija Telekoma “Srbija” i postoje velike {anse da u tom procesu, osim “Doj~e telekoma” i “Telekoma Austrije”, u~estvuje i “Frans telekom”, rekla je ministarka telekomunikacija Jasna Mati}. “Telekom Austrije” }e preuzeti dokumentaciju o privatizaciji ve}inskog udela Telekoma

U SRBIJI SVE VI[E RAZNORAZNIH PRIVREDNIH ASOCIJACIJA, UNIJA...

Gazde br`e prave udru`ewa nego radna mesta

PRIVREDA NE DELI OPTIMIZAM SRPSKOG PREMIJERA

Rast na duga~kom {tapu

– Privreda je u prvoj polovine ove godine ostvarila rast od 1,2 posto, {to zna~i da nisu nerealne procene da }e rast ove godine dosti}i 1,5 procenat – ocenio je ju~e predsednik Privredne komore Srbije Milo{ Bugarin. On je izjavio da Srbija ima boqe rezultate od zemaqa u okru`ewu i da najave da }e rast iznositi izme|u 1,5 i dva posto imaju potkrepqewe u rastu koji je ostvaren u prva dva tromese~ja. – Me|utim, taj rast bruto doma}eg proizvoda je neujedna~en i nedovoqan i zabele`en je samo u pojedinim sektorima, kao {to su finansije, saobra}aj, telekomunikacije, va|ewe i rude i kamena, prera|iva~ka industrija – istakao je Bugarin. S druge strane, u nekim granama je zabele`en pad u odnosu na 2009. godinu, rekao je Bugarin, i kao jedan od primera naveo sektor gra|evine, sa smawewewem od 11,9 odsto. Predsednik PKS-a je ukazao i na stopu nezaposlenosti i pad `ivotnog standarda, zbog kojih se mora jo{ mnogo toga uraditi. Isti~u}i da ima razloga za optimizam jer je, zahvaquju}i merama Vlade, zaustavqena tendencija pada, Bugarin je naveo da je u oko 65 odsto privrede, ili oko 19 sektora, zabele`en rast, dok je u 35 odsto registrovan pad.

U Srbiji se, izgleda, lak{e stvaraju razna nova udru`ewa i asocijacije provrednika nego radna mesta. Elem, Privredna komora Srbije pokrenu}e inicijativu za formirawe srpskog parlamenta preduze}a po ugledu na Evropski parlament preduze}a, s ciqem da se popravi ekonomski ambijent i privreda postane konkurentnija. Po obja{wewu predsednika PKS-a Milo{a Bugarina, ovaj parlament sastajao bi se svake godine u Skup{tini Srbije s predstavnicima dr`ave da bi im dao smernice ekonomske politike po{to bi tokom tog perioda definisao prioritete. Ina~e, prva sednica Evropskog parlamenta preduze}a organizovana je 2008. godine i tada je dogovoreno da svake dve godine u amfiteatru Evropskog parlamenta umesto politi~ara sede uglavnom predstavnici malog i sredweg biznisa. Na{u dr`avu je na ovogodi{wem Evropskom parlamentu preduze}a predstavqao Miodrag Kosti}, predsednik MKgrupe koji ocewuje da bi srpski parlament preduze}a bio idealna institucija i za privrednike i za politi~are jer bi se olak{alo kreirawe privrednog ambijenta u koji bi do{lo vi{e stranih investicija, a time bi se postepeno re{avao i jedan od najve}ih problema – nezposlenost. Mada je Kosti}a na Evropski parlament preduze}a u Briselu de-

„Hemofarm” u Rusiji Predstavnici kompanije “Hemofarm in`ewering” i ruske kompanije “Nearmedik plus” potpisali su ugovor o projektovawu i izgradwi fabrike farmaceutskih preparata i proizvoda medicinske namene u Rusiji, saop{teno je ju~e iz “Hemofarma”. Ugovor o izgradwi fabrike na oko 21.000 kvadratnih metara potpisali su generalni direktor “Nearmedika plus” Vladimir Georgijevi~ Nesterenko i direktor “Hemofarm In`eweringa” u Obninsku Dragan Starovi}.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

103,874

105,994

108,432

Australija

dolar

1

73,5652

75,0665

76,793

103,556 73,34

Kanada

dolar

1

73,2281

74,7225

76,4411

73,0039

Danska

kruna

1

13,9233

14,2075

14,5343

13,8807

Norve{ka

kruna

1

12,7088

12,9682

13,2665

12,6699

[vedska

kruna

1

11,1156

11,3424

11,6033

11,0815

[vajcarska

franak

1

77,8725

79,4617

81,2893

77,6341

V. Britanija

funta

1

118,578

120,998

123,781

118,215

SAD

dolar

1

75,3748

76,9131

78,6821

75,1441

Kursevi iz ove liste primewuju se od 20. 10. 2010. godine

Pisali pismo U re{avawu nagomilanih ekonomskih problema ne u~estvuje ni jo{ jedno udru`ewe – Asocijacija malih i sredwih preduze}a i preduzetnika – iako smatra da joj zbog broja zaposlenih to pravo pripada. Upravo zbog toga {to je “skrajnut”, APPS je ju~e i pisao premijeru i predsedniku dr`ave i ministru rada i socijalne politike Rasimqu Qaji}u da bi ih podstakao na to da vrate prekinuti socijalno-ekonomski dijalog u zemqi i predlo`io ekonomsku platformu s antikriznim merama. legirala Privredna komora Srbije, vaqa podsetiti na to da je on predsednik nedavno formiranog udru`ewa poslodavaca “Poslodavac”, ali i ~lan Srpskog poslovnog kluba “Privrednik” koji okupqa 23 najuspe{nija srpska menaxera koji se, ako je verovati ekonomistima i analiti~arima, i te kako pitaju o kreirawu ekonomije i

mnogo ~ega drugog u Srbiji. S druge strane, iako ~lanovi ovog udru`ewa poslodavaca u [ekspirovoj ulici u Beogradu imaju veliki broj zaposlenih, oni ne u~estvuju u socijalnom dijalogu, odnosno nisu ~lanovi Socijalno-ekonomskog saveta na kojem bi mogli izneti svoju ocenu o stawu u privredi i poteze koje treba povla~iti da bi ono

bilo boqe, ali ni ne pola`u ra~une o svom pona{awu prema zaposlenima. Tako|e, postoji reprezentativna Unija poslodavaca Srbije – UPS – koja okupqa vi{e od tre}ine preduze}a u Srbiji i koja u~estvuje u radu SES-a, ali i utvr|ivawu minimalne cene rada za sve zaposlene pa i one koji rade kod ~lanova Srpskog poslovnog kluba “Privrednik”. S druge strane, ~lanovi UPS-a stalno poru~uju da wih niko ne slu{a i da su zalud wihova upozorewa o te{koj ekonomskoj situaciji, o sve ve}em broju nelikvidnih preduze}a, sve du`im rokovima za naplatu potra`ivawa... Dakle, potrebe za predlozima srpskih preduze}a za izlazak iz krize i br`i oporavak ima, kao {to ima i na~ina da oni to prezentuju. Formirawe srpskog parlamenta preduze}a ne bi ni pogor{alo ni poboq{alo situaciju dok se ne promeni celokupna klima u Srbiji, odnosno dok oni koji imaju {ta da konkretno predlo`e ne dobiju pravu priliku da to predstave vlasti. Ali javno i transparentno, i da iza toga stoje ~vrste garancije da se sve radi zarad zajedni~kog boqitka i dr`ave i radnika, pa i samih privrednika, spremnih na to da se, bez obzira na to kojem udru`ewu ili asocijaciji pripadaju, ukqu~e u ekonomsku demokratiju. Q. Male{evi}

“Srbija”, najavqeno je ju~e u Be~u. “Naravno da detaqno razmatramo sve na{e opcije na tr`i{tima na kojima smo prisutni. Preuze}emo dokumentaciju i analizira}emo je”, re~eno je iz “Telekoma Austrije” austrijskoj novinskoj agenciji APA. E. D. MISIJA MMF-a DANAS U BEOGRADU

Ozbiqno o krpqewu buyetske rupe Misija Me|unarodnog monetarnog fonda dolazi danas u Beograd na razgovori o {estoj reviziji stend-baj aran`mana sa Srbijom, potvr|eno je u beogradskoj kancelariji MMFa. Delegacija MMF-a trebalo bi u na{oj zemqi da boravi do 2. novembra, a predvodi}e je, kao i u prethodnim razgovorima, Albert Jeger. Tehni~ki pregovori izme|u predstavni-

ka MMF-a i Vlade Srbije po~e}e odmah nakon dolaska misije, a razgovori o {estoj reviziji stend-baj aran`mana u toku naredne sedmice. Guverner Narodne banke Srbije Dejan [o{ki} izjavio je ju~e da }e razgovori o {estoj reviziji stend-baj aran`mana s MMF-om biti vrlo ozbiqni i nimalo laki. [o{ki} je podsetio na to da }e se ti razgovori odvijati u vreme dok Vlada radi na rebalansu buxeta za ovu godinu i priprema zakon o buxetu za 2011. On je istakao da je veoma va`no da se Srbija u razgovorima s MMF-om poka`e kao dosledan pregovara~, koji po{tuje ranije dogovorene obaveze.

DR@AVA DEFINITIVNO ODUSTALA OD NOVE FINANSIJSKE INSTITUCIJE

Ne}e biti razvojne banke Srbije Nakon {to je u Vojvodini formirana Razvojna banka, privrednici su od dr`ave tra`ili da se takva finasijska institucija formira i na nivou cele dr`ave. Me|utim, od toga za sada nema ni{ta. Ministar ekonomije Mla|an Dinki} rekao je prekju~e da Srbija nema dovoqno kapitala da bi oformila razvojnu banku jer je za osnivawe takve banke neophodno makar milijardu evra. Dinki} je rekao da umesto razvojne banke postoji Fond za razvoj, koji je namewen za finansirawe mawe razvijenih podru~ja, kao i poslovne banke koje imaju dovoqno kapitala. – Mislim da mi pre svega treba da razvijamo sistem garancija koje bi postoje}i potencijal usmerile ka privredi i izvozu. Tu imamo mnogo prostora za napredovawe, da s mnogo mawe tro{kova napravimo mnogo ve}i efekat – zakqu~io je Dinki}.

Srbija nema dovoqno kapitala da bi oformila razvojnu banku jer je za osnivawe takve banke neophodno makar milijardu evra

On je najavio da }e se razmotriti i osnivawe posebnog garancijskog fonda za podr{ku izvoza iz Srbije, dok su privrednici zatra`ili da taj fond mo`e da se koristi za garancije izvoza ve}ih od deset miliona evra. Kako je naveo, trenutno se razgovara s Evropskom investicionom bankom o obezbe|ivawu nove kreditne linije od 250 miliona evra za privredu, koja bi mogla biti dostupna u februaru 2011. godine. Dinki} je kazao da su banke pokazale interes da i narede godine podr`e privredu, a postoji i inicijativa da banke vi{e novca plasiraju privredi tako {to bi se promenila klasifikacija kredita. Da li su u pitawu novci i da li je zaista potrebno milijardu evra, ostaje pitawe, ali i ~iwenica da razvojne banke ne}e biti. S druge strane ostaju i zahtevi privrednika. D. U.


6

~etvrtak21.oktobar2010.

NOVI DISTRIBUTIVNI CENTAR NA SEVERU BA^KE

U „Metrou” posao za 180 radnika U Subotici je ju~e otvoren distributivni centar kompanije “Metro ke{ end keri”, u kojem }e posao na}i 180 radnika. Sve~anosti otvarawa novog veleprodajnog objekta prisustvovali su ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavqe-

Novi veleprodajni objekat profesionalnim kupcima ponudi}e vi{e od 20.000 prehrambenih i neprehrambenih artikala renomiranih stranih i doma}ih proizvo|a~a i dobavqa~a, po povoqnim cenama, i pomo}i }e malim i sredwim preduze}ima

NOV^ANIK

DNEVNIK

MINISTAR SLOBODAN MILOSAVQEVI]

Srbija mora da uveze mleko Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavqevi} izjavio je ju~e u Subotici da je Vladi Srbije prosle|ena odluka o uvozu mleka. “Ako i usvojimo odluku o uvozu mleka napomiwem da je re~ o kratkoro~nom re{ewu i da je osnovni ciq da se prazni rafovi napune”, rekao je Milosavqevi} i dodao da se vlada o odluci jo{ nije izjasnila. Nakon otvarawa novog prodajnog objekta “Metroa” u Subotici Milosavqevi} je kazao da na rafovima u suboti~kom Metrou ima mleka doma}ih ali i stranih proizvo|a~a.

“Trgovci su o~igledno ve} po~eli da uvoze mleko. Ovde sam primetio mleko dva nema~ka i jednog italijanskog proizvo|a~a. Uvezeno mleko je ne{to skupqe od doma}eg i to je privremeno re{ewe”, kazao je ministar trgovine. Na tr`i{tu Srbije posledwih meseci vlada nesta{ica mleka. Milosavqevi} je rekao da je najve}i problem snabdevawe Beograda, ali i dodao da je iz dana u dan situacija sve boqa. On je kazao da bi svaki slobodan dinar trebalo ulo`iti u poqoprivredu, posebno u pri-

marnu sto~arsku proizvodwu, kao i da vi{e podr`ava subven-

cionirawe doma}e proizvodwe nego uvoz. S. G.

NBS IMA KRIVCA ZA PAD STANDARDA

vi}, ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli}, gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini} i predstavnici “Metroa” – predsednica Upravnog odbora kompanije “Metro ke{ end keri Srbija” Veronika Pun~eva i regionalni direktor kompanije za Isto~nu Evropu Kristijan Mil{. Distributivni centar “Metroa” se nalazi na Segedinskom putu, ima 10.500 kvadratnih metara povr{ine i 250 mesta za parking. Sagra|en je za ne{to vi{e od ~etiri meseca.

iz Subotice i regiona da unaprede poslovawe, re~eno je prilikom otvarawa novog distributivnog centra. Centar u Subotici }e od doma}ih proizvo|a~a i dobavqa~a nabavqati oko 80 odsto prehrambenog asortimana i tako dati podsticaj doma}oj industriji. U novom centru, od sutra, posao }e na}i 180 radnika i 40 radnika u prate}im slu`bama, koji su za poslove trgovine prekvalifikovani u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe u Subotici. S. G.

MESARE DOBRO SNABDEVENE – ZA SADA

Nesta{ica mesa na vidiku? Snabdevenost tr`i{ta Srbije mesom u ovom trenutku sasvim je dobra, a ponuda solidna i za sada “na vidiku nema nikakve nesta{ice mesa”, izjavio je predsednik Grupacije klani~ne industrije u Privrednoj komori Srbije Momir Jovanovi}. – Na doma}em tr`i{tu trenutno postoji ~ak i blagi vi{ak te namirnice jer je zbog smawene kupovne mo}i stanovni{tva mawa i tra`wa za mesom – kazao je Jovanovi}. On je, me|utim, ukazao na to da se, i pored trenutno zadovoqavaju}e situacije na tr`i{tu mesa u pogledu snabdeve-

nosti i ponude, u nekom narednom periodu mo`e o~ekivati smawena ponuda, kako zbog nepostojawa motiva za tov stoke, a naro~ito sviwa, tako i zbog ciklusa u proizvodwi.

Hrana dobro nahranila inflaciju Srbija }e ove godine imati ve}u inflaciju nego {to je bilo predvi|eno. U septembru ove godine, gledano u odnosu na isti mesec 2009, ona je 7,7 posto, a za celu 2010. bilo je zacrtano najvi{e osam procenata. Glavi krivac {to }e stopa probiti plafon pre roka su cene poqoprivredno-prehrambenih proizvoda. Za enormno visok rast cena hrane nije kriva samo lo{a godina. Narodna banka Srbije nedavno je uporedila cene hrane kod nas i u zemqama u okru`ewu i do{la do podatka da su kod nas, uprkos sli~nim uslovima, one ipak oti{le znatno vi{e nego tamo. Kako je nedavno na konferenciji za medije rekao guverner NBS-a Dejan [o{ki}, ima vi{e ~inilaca koji su pogurali cene hrane navi{e. U javnosti se kod nas pomiwe najvi{e dominatan polo`aj koji na tr`i{tu imaju pojedine trgova~ke, odnosno proizvo|a~ke ku}e. Ali, po guvernerovim re~ima, raspored koji na na{em tr`i{tu vlada u ovoj bran{i nije jedini krivac za enormni rast cena prehrambene robe. Odli~no je {to }e se hrana na}i pod lupom jer, kada namirnice u zemqi s najni`im platama u regionu poskupe vi{e nego u drugim dr`avama, onda je `ivotni standard mnogo vi{e ugro`en nego kod drugih. Zato svi s velikom pa`wom i{~ekuju da saznaju koji su to drugi ~inioci koji su cene hrane pogurali navi{e.

Povr}e skupo, sviwe jeftinije Proizvo|a~ke cene u poqoprivredi i ribarstvu u Srbiji pove}ane su za prvih osam meseci ove godine 9,1 posto u odnosu na isti period 2009. Najvi{e je u tom periodu poskupelo povr}e, i to ~ak 66,8 posto, dok su najvi{e pojeftinile utovqene sviwe, 18,7 odsto. Proizvo|a~ke cene preduze}a od januara do avgusta bile su vi{e 4,9 posto nego u istom periodu lane, dok su cene u otkupu od privatnih gazdinstava zabele`ile rast od 13 posto, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku. Cena industrijskog biqa bila je vi{a 39,6 posto, i to krompira 19,1 a vo}a 28,4 procenata. Pojeftiwewe u tog kategoriji proizvoda zabele`eno je jedino kod pasuqa, i to od 16,1 odsto. Stoka za klawe bila je jeftinija 14 odsto, a osim pada cena sviwa, jeftinija su bila goveda, i to 6,2 odsto. Mleko i mle~ni proizvodi bili su skupqi ~etiri posto, dok je cena `ivine i jaja bila ni`a 13,7 odsto.

^AK 92 ODSTO GRA\ANA SMATRA DA JE VA@NO KUPOVATI DOMA]E PROIZVODE

Ekonomski patriotizam svratio u prodavnice Posledwa ispitivawa pokazuju da ve}ina gra|ana Srbije, ~ak 92 odsto, smatra da je va`no kupovati doma}e proizvode. Isti procenat anketiranih bi podr`ao akcije koje promovi{u kupovinu na{ih proizvoda. Poslovni portal “eKapija“, u saradwi s Klubom privrednih novinara, sproveo je anketu s namerom da sazna u kojoj meri na{i potro{a~i vode ra~una o kupovini doma}ih proizvoda. Interesantan je podatak da je svaki drugi ispitanik spreman na to da plati ne{to vi{u cenu za isti kvalitet proizvoda ukoliko je on napravqen u Srbiji, dok je mawi procenat (40 odsto) onih koji bi pristali na ni`i kvalitet i istu cenu doma}eg proizvoda u odnosu na strani, pokazuje istra`ivawe. ^ak 69 odsto u~esnika u istra`ivawu odgovorilo je da

stran je 20 odsto, dok je wih 17 odsto kazalo “mo`da“. Akcija “Kupujmo doma}e“ startovala je 2004. godine, ali se potom stalo. Udru`ewe “Moja Srbija“ najavilo je krajem 2009. karavan “Birajmo doma}e“

sednik ovog udru`ewa Milan Risti}. – To bi trebalo da doprinese o~uvawu radnih mesta i spre~avawu pada `ivotnog standarda. U Ministarstvu trgovine i usluga ka`u da u potpunosti po-

Svaki drugi kupac spreman da plati ne{to vi{u cenu za proizvod istog kvaliteta kao inostrani, ukoliko je napravqen u Srbiji

vodi ra~una o tome da li je roba koju kupuju proizvedena u Srbiji, a 67 odsto wih se trudi da me|u doma}om ponudom prona|e alternativu omiqenom stranom proizvodu. Svega 19 odsto anketiranih smatra da su doma}i proizvodi vidno obele`eni, a 72 odsto u~esnika u

anketi ka`e da bi na{i proizvodi trebalo da budu posebno istaknuti u trgova~kim centrima. Na pitawe “da li vam je blizak termin ekonomski patriotizam“, 63 odsto ispitanika odgovorilo je pozitivno, a procenat onih kojima je ovaj pojam

u 30 gradova Srbije. Osnovni ciq je podizawe svesti gra|ana o va`nosti kupovine doma}ih proizvoda za opstanak i razvoj proizvodnih pogona u zemqi, za o~uvawe radnih mesta i ukupan razvoj srpske privrede. – @elimo da uka`emo na to da su doma}i proizvodi istog kvaliteta ili boqi od stranih i da ne bojkotujemo druge nego podr`avamo na{e – istakao je pred-

dr`avaju projekat “Birajmo doma}e“, jer se zala`u za isti ciq. @elimo da se potro{a~i racionalno opredequju za srpski proizvod, koji je kvalitetan i konkurentan na doma}em i stranom tr`i{tu. Tim pre {to su od 2000. godine doma}i proizvo|a~i po~eli da mewaju svoju strategiju u proizvodwi, jer je konkurencija postajala ve}a, navode u Ministarstvu. E. Dn

Idu}e godine bi, i bez novogodi{we ~estitke, trebalo da nam bude boqe. Za 2011. predvi|ena je inflacija od 4,5 posto. Tako|e su i tu dozvoqena odstupawa navi{e ili nani`e od dva procenta. Mnogima }e ova zacrtana brojka zvu~ati preambiciozno, posebno kada znamo da }e nam i oktobarska inflacija biti vi{a od previ|ene. A zbog previsokih cena poqoprivredno-prehrambene robe ovaj trend }e se nastaviti do kraja godine i u prvoj polovini naredne. Tek od juna 2011. godine mogli bismo krenuti prema zacrtanom nivou, procewuju u NBS-u. Stepen evroizacije u Srbiji je veoma visok a za sve nije kriva samo na{a navika da sve ra~unamo u toj valuti i pravdamo kretawima na kursnoj listi. Ipak, od avgusta se dinar stabilizovao, a NBS je u tu svrhu potri{io 364 miliona evra. Pritisci na slabqewe dinara su posledica pove}ane premije rizika za Srbiju od maja i niskog priliva direktnih stranih investicija. Dodatni pritisak izavalo je razdu`ivawe banka i preduze}a u inostranstvu. O tome kakva }e nam biti slede}a godina zna}emo i kada po~nu pregovori s delagcijom MMF-a koja uskoro sti`e u Srbiju. Po guvernerovim re~ima, to }e biti ozbiqni i ne laki pregovori. Dok dve delegacije ne sednu za sto, bi}e poznati i rebalansi buxeta za ovu i narednu godinu. D. V. – S. G.

Bawe tra`e boqi tretman Udru`ewe za turizam i ugostiteqstvo u Privrednoj komori Srbije podr`alo je ju~e zahtev Udru`ewa bawa Srbije da se amandmanima na Zakon o turizmu poboq{a polo`aj specijalizovanih zdravstvenih ustanova. Na pro{irenoj sednici Grupacije bawskih i klimatskih mesta Srbije, u~esnici su ocenili da predlo`ene izmene i dopune Zakona o turizmu dovode specijalizovane ustanove “u neravnopravan polo`aj s privrednim subjektima koji u svojoj delatnosti imaju i ugostiteqstvo”. Oni se pre svega zala`u za izmenu ~lana 20, koji propisuje da su specijalizovane zdravstvene ustanove, ako su buxetski korisnici, za pru`awe usluge sme{taja i ishrane tre}im licima du`ne da pribave prethodnu saglasnost ministra ekonomije, koja ima rok va`ewa do godinu dana. Taj rok trebalo bi produ`iti na tri godine jer nije dovoqan za planirawe poslovawa bilo kojeg privrednog subjekta, istaknuto je na sednici Grupacije.


PRED PO^ETAK PRODAJE NOVEMBARSKIH MARKICA ZA GRADSKI PREVOZ

Pet novih kioska za karte Gradski prevoznik otvori}e jo{ pet prodajnih mesta za kupovinu mese~nih markica, da bi se rasteretile gu`ve na terminalima na Futo{koj pijaci, kod @elezni~ke stanice i u [afarikovoj ulici. Prodaja novembarskih markica po~iwe u ponedeqak 25. oktobra, a stare mese~ne iz ovog meseca va`i}e do 5. novembra.

Novi kiosci nisu jo{ postavqeni ali bi do ponedeqka trebalo da budu ispred „Alfa banke“ na raskrsnici Bulevara oslobo|ewa i Futo{ke ulice, zatim ispred nekada{we Lutrije Vojvodine na raskrsnici Bulevara oslobo|ewa i Kraqa Petra Prvog, ispred Studentskog grada na uglu Bulevara cara Lazara i Stra`ilovske ulice, pre-

ko puta Limanske pijace na Bulevaru cara Lazara i ispred marketa „Rodi}“ na Bulevaru Jovana Du~i}a na Novom nasequ. Privremeni kiosci na okretnicama na Limanu 4 i na Novom nasequ bi}e izme{teni na nove lokacije, odnosno na Bulevar Jovana Du~i}a i preko puta Limanske pijace. Ti kosci }e raditi iskqu~ivo

Novosadska ~etvrtak21.oktobar2010.

od 1. do 10. novembra, na Novom nasequ od 5.30 do 19.30 ~asova, a preko puta Limanske pijace, od 9 do 16 ~asova. Kiosci u [afarikovoj ulici, kod Futo{ke pijace, @elezni~ke ulice i u Stra`ilovskoj ulici bi}e otvoreni radnim danom od 5.30 do 19.30 ~asova. Novi kiosk kod Lutrije radi}e radnim danom od 9 do 16 ~asova. Z. Deli}

Kontrola liftova u oktobru U periodu od 25. oktobra teku}e godine do 25. januara 2011. AD “Jugoinspekt” obavi}e redovnu kontrolu liftova u novosadskim zgradama, saop{tio je JKP “Stan”. Cena usluge se ne}e mewati u odnosu na prethodne godine i bi}e prikazana na priznanicama “Informatike” za oktobar. “Stan” }e blagovremeno objaviti u medijima spisak stanbenih zgrada gde }e se kontrolisati liftovi. N. V.

hronika

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Na trotoare sti`e oblak dima S logan „Pu{ewe ili zdravqe, odlu~ite sami“, uskoro }e pasti u zaborav, jer kad stupi na snagu Zakon o zabrani pu{ewa na javnom mestu gra|ani vi{e ne}e mo}i sami da odlu~uju {ta je boqe za wih. To su umesto wih odlu~ili neki drugi. Ipak, na to treba gledati s vedrije strane, jer ovaj potez proterivawa cigareta i duvanskog dima iz svih dr`avnih, javnih i ostalih institucija pokazuje samo da dr`avnici ipak brinu o zdravqu svojih sugra|ana. Kada ovaj famozni zakon po~ne da se primewuje 11. novembra, Novosa|anima nepu{a~ima }e svanuti, dok }e se ovim drugim smrknuti. Pu{a~i }e biti „istrebqena“ vrsta, jer ~ak im nije odobrena ni soba za pu{ewe, pa

ko `eli da se dimi, mo`e da ta ~ini iskqu~ivo ispred zgrade u kojoj radi. To je idealno leti, a {ta }e biti kad udari ci~a zima i kad se temperatura spusti na minus deset stepeni. Prema kafeyijama je zakon malo blagonakloniji, te im je ostavqeno da sami odlu~e ko }e im biti gost – pu{a~, ili nepu{a~. Ovde je sve jasno, ali ipak jedini problem u ovoj pri~i oko izlazaka mogu da predstavqaju bra~ni drugovi – gde je jedan „za“, a drugi protiv cigarete. Dok sada nepu{a~i likuju, pu{a~i se pitaju gde je sada wihovo zagarantovano pravo i po~iwu ozbiqno da razmi{qaju da li }e i oni morati da osmisle neku paradu, kako bi skrenuli pa`wu na slobodu izbora. Q. Nato{evi}

Iskqu~ewa struje Novi Sad od 8.30 do 12 ~asova: Bogdana [uputa 78 – 98, 69A-83, Suboti~ka 10-12, od 8.00 do 9.00 ~asova: Ulica omladinskih radnih akcija 36-61, 31 -61, Ulica velebitska 12,33 i 35, od 9.00 do 10.30 ~asova: Ulica omladinskih akcija od 2 do 34 i 9 – 29. Bege~ od 8.30 do 13.00 ~asova celo naseqe i vikend naseqe Jama. Futog od 8.30 do 13 ~asova vikend naseqe ^erevi}ka skela. Sremski Karlovci od 8.00 do 13.00 ~asova Stra`ilovo i E{ikovac, od 8.30 do 12 ~asova deo vikend naseqa Zano{. ^ortanovci celo naseqe 8.30 do 12.30 ~asova. Veternik od 9.00 do 12.30 ~asova [argovnovi} i Galerija podova, od 9.00 do 11.00 ~asova NovoSadski put iza GSP-a do Dunavske ulice.

V REMEPLOV

Latinski samo za odabrane Stefan Savi}, iz Kamenice, dobio je 21. oktobra 1825. svedo~anstvo „novosadskog u~ili{ta“ da je u wemu „priqe{no poha|ao starije odeqewe drugog razreda i da je u~io ~itenije slavenskog, ma|arskog, nema~kog i latinskog jezika, kao i pisanije istih“.

Onovremene narodne, ta~nije, osnovne {kole, dr`ale su se uputstva vi{ih {kolskih vlasti da se u wima „latinski predaje samo odabranima, kao {to su deca plemi}a, koja `ive na selu, a deci prostaka samo ako su osobito darovita“ N. C.

Dru`ili se klinci i `andarmi

Foto: R. Hayi}

Odred `andarmerije ju~e je posetila grupa dece osnovno{kolskog uzrasta iz udru`ewa „Roditeq“ u pratwi studenata volontera Smera unutra{wih poslova Pravnog fakulteta u Novom Sadu. Komandant Odreda, pukovnik policije Radislav Stalevi} pozdravio je decu a potom im objasnio ~ime sve se `andarmi bave i rekao da se nada da }e i neko od wih na}i svoj poziv u wegovoj jedinici. Direktorka udru`ewa „Roditeq“ Dragana ]ori} i klinci su napravili `andarmeriji posebne zahvalnice {to brinu o

VESTI Sutra Dan Muzeja grada Muzej grada obele`i}e sutra svoj dan i 56 godina postojawa sve~anim otvarawem izlo`be „Kratka pri~a o ma~u-od zemqe do vitrine“. Autor ove neobi~ne izlo`be je kustos arheolog Muzeja grada, \or|e Ga~i}. Konzervatorska slu`ba Muzeja }e ovom prilikom prezentovati svoj rad, a autor ovog dela programa je konzervator Muzeja, I{tvan Kova~ Pe~kai. Program obele`avawa Dana Muzeja grada odvija}e se u centralnoj zgradi Muzeja na Petrovaradinskoj tvr|avi. U 12 sati je dodela zahvalnica darodavcima, saradnicima i prijateqima Muzeja, a od 13 sati je sve~ano otvarawe izlo`be. M. K.

„Slavuj i kineski car” Predstava „Slavuj i kineski car“ odr`a}e se u nedequ u 11 i 12 sati. Kikindsko Narodno pozori{te izvodi ovu de~iju predstavu na sceni gimnazije „Laza Kosti}“ u Ulici Laze Lazarevi}a 1. M. K.

Novosa|anima. Dragana ]ori} izjavila je da ovakve posete ostavqaju sna`an utisak na decu, imaju edukativnu funkciju i usmeravaju mali{ane da odaberu pravu stranu u `ivotu. @andarmi su mali{anima demonstrirali borila~ke ve{tine, pokazali im specijalne pse koji im poma`u u svakodnevnim zadacima, potom su se deca malo igrala s patrolnim kolima i policijskim sirenama. Na kraju dru`ewa klinci su bili po~a{}eni napolitankama i sokovima. N. V.

„SOLIDARNOST” NE U^ESTVUJE U SINDIKALNOM PROTESTU

Solidarci prozvali samostalce Sindikat „Solidarnost“ ne}e u~estvovati na protestu zakazanom za sutra u 14 ~asova na Trgu slobode, u organizaciji Saveza samostalnih sindikata Srbije, a povodom najavqenih reformi u penzijskom sistemu. „Solidarnost“ je ju~e poslala saop{tewe u kojem je postavila nekoliko pitawa. Pita, izme|u ostalog, da li funkcioni{e Socijalnoekonomski savet Srbije

(SES), u kojem sede i predstavnici Samostalnog sindikata i vlast, da li je sada{wa vlast u stawu da formira Penzioni fond koji }e izdr`avati sve ve}i broj penzionera uz sve mawe zaposlenih, da li to znaju takozvani „reprezentativni“ sindikati koji sede u kabinetima i u SES-u, te ko zastupa trenutno stotinu hiqada otpu{tenih radnika u toku „pqa~ka{ke priva-

Tovni pili}i za invalide rada Gradska organizacija invalida rada organizovala je nabavku tovnih pili}a odli~nog kvaliteta, na odlo`eno pla}awe u dve mese~ne rate. Te`ina pili}a je od dva do dva i po kilograma,

o~i{}eni su. Prijava i uplata prve rate su na blagajni Organizacije, Ulica Berislava Beri}a 3, od 19. oktobra do 19. novembra. Isporuka robe je 22. novembra. M. K.

tizacije“? Posledwe pitawe „Solidarnosti“ bilo je da li }e zaposleni posle izlaska na protest u toku radnog vremena dobiti otkaze, kao {to su otpu{teni s posla radnici AD „Petar Drap{in“. Svi sudovi u Srbiji, podse}a sindikat „Solidarnost“, potvrdili su otkaze grupi radnika iz „Drap{ina“, ka`e se u saop{tewu. Z. D.

VESTI SUBNOR pola`e vence Gradski odbor SUBNOR-a, u subotu u 10 sati polo`i}e vence na Spomen grobqe na Gradskom grobqu, a u 10.30 na spomenik „ Novosadskom partizanskom odredu“ na ^eneju. Povod je 66. godi{wica od oslobo|ewa Novog Sada. M. Kv.

„Imam pri~u za tebe” Promocija kwige „Imam pri~u za tebe“ Milenka Paji}a odr`a}e se danas u 19 sati u Ameri~kom kutku, Ulica Petra Drap{ina 3. Autor je nagra|en „Andri}evom nagradom“ za ovo delo, {to je i povod promocije na kojoj }e pored autora govoriti \or|e Pisarev i Mileta A}imovi}-Ivkov. M. Kv.


8

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak21.oktobar2010.

DNEVNIK

LISTA ^EKAWA ZA „RADOSNO DETIWSTVO” TRENUTNO NA BROJU 290

[ansa za upis jo{ stotinak mali{ana

Foto: R. Hayi}

TAKSI STAJALI[TE I SUSEDNA ULICA SRE\ENI, ALI...

Teskoba i bahatost – krkqanac

Pre izvesnog vremena centar Novog Sada je doteran a ovo se, po na{em mi{qewu, posebno odnosi na taksi stajali{te u Ulici Modene i Ulicu Ilije Ogwanovi}a. U ovom delu postavqen je novi asfalt, mesto za taksiste je sre|eno i sada deluje kako vaqa, za razliku od neuglednog platoa koji je tu bio ranije. Postavqeni su i podzemni kontejneri za sme}e a u Ilije Ogwanovi}a bezmalo sve je sre|eno. Stepenice prema Bulevaru Mihajla Pupina se rekonstrui{u a, kako samo ranije saznali, ovaj deo grada ukra{ava}e i mali zidi} sa koga }e se prelivati voda. Iako sve ovo deluje veoma lepo, pojavili su se i prvi problemi.

Naime, moglo se ~uti da se taksisti `ale da je novo, sre|eno stajali{te sada mawe od prethodnog i da nemaju dovoqno mesta. Upravo zbog ove ~iwenice na pomenutoj lokaciji stvara se poprili~na gu`va, automobila ima na sve strane, a neki nemaju problem sa tim da to~kovima zagaze duboko u pe{aku zonu i podele trotoar sa zgranutim pe{acima. Po re~ima sugra|ana, situacija je jo{ gora vikendom u ve~erwim satima, kada se ovde stvara pravi krkqanac. Ure|enost ovog dela grada ne dovodimo u pitawe, ali ~ini se da projektanti ba{ i nisu razmi{qali o mogu}im gu`vama i zakr~ewima saobra}aja, niti pokazuju nameru da srede posledice. B. M.

PRED NOVOSA\ANIMA PREMIJERA PREDSTAVE „CRVENA“

Razbijawe `enskih tabua u „Fabrici“ U klubu „Fabrika“ Studentskog kulturnog centra "Novi Sad", sutra u 20 ~asova odr`a}e se premijera drame Milene Miwe Bogavac „Crvena“, sa podnaslovom „Seks i posledice“. Tema predstave je, naj{ire re~eno, spoznavawe `enstvenosti i dono{ewe va`nih odluka u `ivotu, ali se bavi i onim {to zaista ~ini jednu `enu i onim {to drugi, a i ona sama, `ele da je ~ini. Otkriva sve {te `ena mo`e, mora i `eli da bude i postane. Pita se da li je ona majka, qubavnica, supruga, poslovna `ena, sve to ili ni{ta od toga? Predstavu nose ~etiri `ene na ogoqenoj sceni, sa pet stolica kojima se do~aravaju razli~ite scene iz svakodvenih situacija i razgovora - od udobne sofe do abortusa na ginekolo{kom stolu. Rediteqka predstave Ana Ili} za „Dnevnik“ ka`e da `eli da skine tabu sa `enskih odluka i posledice koje one nose u na{em dru{tvu, te da se uklawaju stereotipi oko `ena samih. - Na`alost, u Srbiji se `enstvenost poznaje po boli. Ovo nije neka forma feministi~-

kog pokli~a, ve} je te`wa svih koji u~estvuju na ovom delu da svako ko do|e u takvu situaciju gde donosi va`ne odluke ne razmisli dva puta, ve} odlu~nije i smelije krene daqe u `ivot poja{wava Ili}, na jednoj od proba gde smo posetili ekipu koja radi na predstavi. Kako je jo{ istakla, `eqa je da se malo o`ivi takozvani „off teatar“, jer ova predstava izme{ta teatar van institucija i koristi alternativne prostore na periferiji grada, {to omogu}ava druga~iji dojam samog dela. Gluma~ku postavu ~ine Jelena Rako~evi}, Jelena Galovi}, Senka Petrovi} i Slavica Vu~eti}. Po{to su mesta za premijeru ve} popuwena, postoje dva termina za sve zainteresovane, u subotu i nedequ u 20 ~asova u istom prostoru, a cena karte je 200 dinara. „Fabrika“ se nalazi na Bulevaru despota Stefana 5 na Limanu, u Kineskoj ~etvrti. Predstavu su realizovali Studentski kulturni centar Novog Sada i Savez dramskih umetnika Vojvodine. N. Vukovi}

„DNEVNIK” I „ALNARI” NAJBR@IM ^ITAOCIMA POKLAWAJU KWIGE

„Misli i obogati se” Izdava~ke ku}e "Mono i Mawana" i "Alnari", u saradwi s "Dnevnikom", u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige utorkom i ~etvrtkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528765, dobiti po primerak romana "Misli i obogati se", Nnapoleona Hila u izdawu "Alnaria". Re~ izdava~a: "Napoleon Hil, najpoznatiji ameri~ki autor motivaocionih kwiga, posvetio je dvadeset pet godina tome da otkrije kako se postaje bogat. Nakon {to je razgovarao sa vi{e od 500 najuticajnijih mu{karaca i `ena svog vremena, otkrio je tajnu kako se obogatiti, a svoju je filozofiju zanovao na ideji da ako mo`emo da nau~imo da mislimo kao bogata{i, onda mo`emo da po~nemo i da se pona{amo kao oni. Razumevawem i

primenom trinaest jednostavnih koraka koji ~ine Hilovu formulu, mo`ete ostvariti svoje ciqeve, promeniti `ivot i u`ivati u statusu bogatog i uspe{nog ~oveka. U ovom dopuwenom i osavremewenom izdawu, doktor Artur R. Pil daje nam primere mu{karaca i `ena koji su, u novije vreme, primenili Hilove principe i postali bogati i uspe{ni. Pri~ama o najuspe{nijim qudima na svetu, poput Bila Gejtsa i Stivena Spilberga, on dokazuje da je Hilova filozofija svevremenska. Ako `elite da postanete novi Bil Gejts, onda je ovo prava kwiga za vas!" Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari "Vulkan" u tr`nom centru "Merkator", gde mogu na}i i mno{tvo drugih izdawa ku}a "Mono i Mawana" i "Alnari". A. V.

Na listi ~ekawa za upis u vrti}e Pred{kolske ustanove "Radosno detiwstvo" nalazi se 290 mali{ana. To je u du`em vremenskom periodu najmawi broj dece koja su ostala neupisana, ka`e za "Dnevnik" direktor ove ustanove Borislav Samarxi}. Od ovog broja zaposleni roditeqi 116 mali{ana ispuwavaju uslove za upis u vrti}e. - Poku{a}emo i daqe, iako smo ve} ispunili normu, da upi{emo i ovih stoti-

nak dece, ali kada budemo videli da li }e se negde stvoriti prostor za tako ne{to, {to }e zavisiti od prisustva upisane dece u vrti}ima. Ukoliko to bude mogu}e, mo`e da se desi da na listi vi{e ne bude ni jedno dete zaposlenih roditeqa, {to bi predstavqalo rekord - izjavio je Samarxi}. Nakon konkursa za upis na listi ~ekawa bilo je 1.850 mali{ana a dodatna mesta

obezbe|ena su pro{irewem vrti}a i pove}awem broja dece u grupama. U{av{i u ovu programsku godinu sa 37 novih grupa i 20 odsto vi{e dece, "Radosno detiwstvo" tra`ilo je odobrewe da zaposli 120 radnika. Kako Samarxi} ka`e kompletna dokumentacija je poslata Ministarstvu finansija, te o~ekuju brzu rekaciju, s obzirom na to da, kako isti~e, imaju dobru argumentaciju. A. V.

[TA ]E DIREKTORI OSNOVNIH [KOLA ODLU^ITI O PREDLOZIMA ZA POVE]AWE BEZBEDNOSTI

Roditeqima se ne de`ura Aktiv direktora osnovnih {kola na slede}oj, novembarskoj sednici raspravqa}e o tome kako da se najboqe sprovedu predlozi za pove}awe bezbednosti u {kolama. Predlozi se odnose na de`urawe roditeqa, upotrebu mobilnih telefona i odre|ivawe {kolskih obele`ja koje bi |aci nosili. Kada je re~ o mobilnim telefonima, predsednik aktiva direktora osnovnih {kola Svetozar Kozarov za "Dnevnik"

o ovim temama razgovarati na sednici da bi se saglasili da li uop{te po~iwati sa de`urstvima onih roditeqa koji su raspolo`eni, ili to uop{te ne pokretati. Va`an razgovor nas o~ekuje i na temu uniformi, jer moramo na}i re{ewe koje }e biti privla~no deci, a finansijski prihvatqivo roditeqima. Ako su to majice, moramo imati i letwe i zimske i to vi{e wih po detetu, {to je skupo, ili da samo amblemima poka`e-

Da li }e samolepqivi amblemi pokazivati ko je iz koje {kole? Roditeqi smatraju da deca ipak treba da imaju mobilne uz sebe ka`e da sve {kole ve} imaju odluke o zabrani upotrebe telefona tokom nastave. Odluku o zabrani uno{ewa telefona u {kole, sude}i po anketama, roditeqi nisu podr`ali - svi su za to da mobilne |aci ne koriste na ~asovima, ali `ele da ih deca imaju kod sebe. - Roditeqi su najmawe interesovawa pokazali za de`urstvo u {kolama, iako bi to bilo samo jednom godi{we. Moramo

mo koju {kolu |aci poha|aju – rekao je Kozarov. U O[ "Jovan Popovi}" imaju ideju koju su polako krenuli da ostvaruju. Roditeqi wihovih |aka izjasnili su se protiv zabrane mobilnih telefona i uvo|ewa uniformi a u {koli misle da bi najboqi na~in bio uvesti ambleme. koje bi u~enici ka~ili na garderobu. - Uvo|ewe uniformi je finansijski neizvodivo i zato

^ITAOCI PI[U SMS

smo pokrenuli osmi{qavawe amblema {kole koji bi bio samolepqiv, te bi |aci mogli da ga zalepe na garderobu, na kape, ta{ne, gde god `ele – navodi direktorka O[ “Jovan Popovi}” Dragica Pla~kov. Ova {kola je pre petnaestak godina napravila zvono od starih `utih nov~i}a koje stoji u atrijumu i koriste ga kada nema struje. I |aci i nastavnici su u~estvovali u

prikupqawu nov~i}a, te su, kako ka`e Pla~kov, odlu~ili da bi to zvono moglo da im bude jedan od simbola na amblemu. \aci ove {kole mogli bi, ukoliko se ova ideja usvoji, nove ambleme dobiti po~etkom slede}eg polugodi{ta, jer, kako Pla~kov o~ekuje, odluku }e doneti i ideju realizovati do kraja decembra. A. Vidanovi}

065/47-66-452

Ru~ak a la Banovina Kompletan ru~ak sa sve kola~em i sokom u restoranu u Banovini ko{ta 150 dinara. Kafe se iz kancelarija poru~uju preko kompjutera, a mnogi ovde i ne znaju {ta im je posao tj. naziv radnog mesta. A, narod pla}a. I gladuje. 063/520... *** Da li }e i Bog(a)danov i i wegovi ulTRASH kompawoni stati u red za povra}aj kinte od |enovskih ulaznica? (Od){tetni zahtev?! 064/46155... *** A mi koji nemamo nikakva primawa, vaqda i mi `ivimo u ovoj, nazovi, pravnoj dr`avi! 061/5544... *** Nedavno su, na jednoj beogradskoj televiziji, gostovali stru~waci za demografiju i tom prilikom govorili o padu nataliteta, o slaboj uhrawenosti dece, o uzrocima i posledicama sveop{teg stawa koje nas okru`uje... itd. Kao „svetlo na kraju tunela“, iznesu konstataciju da je, uprkos svemu, qudski vek zna~ajno produ`en, potkrepquju}i tu tezu ~iwenicom da je prose~na starost, polovinom 20. veka, bila tek ne{to iznad 50 godina, a danas se taj prosek kre}e oko 70 godina. „^itaju}i izme|u redova“, naslu}uje se „opravdanost“ produ`ewa radnog veka, to jest, {to kasnijeg odlaska u penziju. [to bi rek’o na{ narod: „Penzijica u avliju - crni barjak na kapiju!“ 063/1050... *** U petak veliki sindikalni Protest! Jedan vo|a je ve} dokazao {ta mu i koliko zna~i Zabluda, izvadiv{i zbog we svoj

klimavi zub. A kakvu nam egzibiciju pripremaju ostale vo|e, ostaje da do~ekamo Veliki... Protest! Zoki 062/1296... *** Po svakoj logici, „Toplana“ bi trebalo da nam umawi ra~un jer (zahvaquju}i temperaturi iznad 12 step.) danima ne greje stanove. Vaqda i mi gra|ani ne{to znamo! 064/5838... *** Nedavno su po~eli radovi na nasipu od brodogradili{ta prema kamewaru, koji su tre-

bali biti zavr{eni za dvadesetak dana. Od tada je pro{lo skoro tri puta vi{e vremena. A radovi jo{ uvek traju. Re~eno je i da }e, odmah po zavr{etku radova, Ulica Sime Matavuqa dobiti kanalizaciju, ali, po svemu sude}i, od toga ne}e biti ni{ta ni ove godine. Da li gradske vlasti mogu da u~ine ne{to? 061/1570... *** U Ulici Lasla Gala, od po~etka pa do broja 6, parkirawe je za-

braweno, ali se tu svakodnevno parkira toliko vozila, da je pravo ume}e pro}i pe{ke. U produ`etku ulice parkirawe se napla}uje, pa se zbog toga svi parkiraju na po~etku ulice. Ko je nadle`an da to spre~i? 065/5037... *** Zar je mogu}e, a jeste, da je pojedinac iznad zakona i to u centru grada? Zida se bespravno s malim prekidima ali uporno se zida i to se de{ava u Zmaj Jovinoj 14. Zista vrlo smelo, zar ne? 064/2850... *** Onaj ko ovde napisa da je na{ grad „ubedqivo najprqaviji u Srbiji“ zasigurno nikada nije mrdnuo iz istog. 063/520... *** Evropska unija, milijarde od „Fijata“, velike pare od akcija, radna mesta, a stvarnost je druga~ija?! Mislite o tome. 063/7244... *** Zna li neko da ima i nas bez socijalne za{tite? Dr`ava apeluje na `ene, na prevenciju karcinoma dojke, a moja `ena nema zdravstvenu kwi`icu i ne mo`e lekaru. ^ortanovci 062/8297... *** Da li mo`ete da ispitate za{to penzioneri koji imaju sta` u Hrvatskoj nisu dobili pomo} od 5.000 dinara, iako im ukupna penzija ne prelazi 30.000 dinara? 064/2466... *** Do|ite da vidite bruku ovog grada! Ambrozija preko metra, a „^isto}a“ ne}e ni da pogleda u wu. Mi{eluk, ulazak u Dinka Simunovi}a od Kamenice. 064/1143...

*** Mogu}e je da smo umesto gladnih videli podgojene koke i jednog petla. Eto desi se i to vaqda nam je „dudara“ poremetila vid. Al’ gde na|osmo samo „dudaru“? 064/0863... *** Znate li vi {ta mi to nismo imali pre devedesete? Narodne kuhiwe i sigurne ku}e! Alal vera demokratiji i kvalitetu `ivota koji su nam obezbedili!! 063/8272... *** Hvala za ispla}enu jednokratnu pomo}. Nije puno, ali zna~i. Svakako lep gest. 064/1325... *** Bila jednom jedna Matilda. Mnogo dobra `ena i drugarica. Pevali smo zajedno u horu, tamo negde davno u mladosti... Lepo smo se dru`ili, proputovali skoro svuda, svirali i pevali posle svake zajedni~ke probe, uz nezaobilazne hektolitre {pricera. Pro{le su godine i sva ova de{avawa su nas razdvojila na prili~no dug period. U me|uvremenu je zavr{ila medicinu i po onom {to sam ~uo od zajedni~kih prijateqa, postala veoma cewena kao stru~wak. Danas odem u ambulantu po uput za specijalistu i gle, sretnem wu. Sa osmehom i zadovoqstvom {to sam sreo ba{ wu, kada mi je najpotrebnije, nazovem dobar dan. Bez odgovora. Shvatim da me nije prepoznala, pa poku{am na onaj kurtoazni na~in, kako to ina~e ~ine svi nevoqnici: "Oprostite, mogu li da vas zamolim..." Ne, bio je odgovor. Kratak, re~it, otre`wuju}... Nema je vi{e. Moja drugarica je nestala netragom. 063/581...


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak21.oktobar2010.

9

GRA\EVINSKA INSPEKCIJA UTVRDILA DA SE NOVI ZAKON O IZGRADWI BA[ I NE PO[TUJE

Rok za podno{ewe zahteva za legalizaciju davno je istekao, a novi zakon stogo popisuje da je divqa gradwa sada krivi~no delo, gde su ~ak zapre}ene i zatvorske kazne. Me|utim u Novom Sadu mnogi za to ne haju, jer i daqe grade, a da pri tome nemaju nijednu jednu dozvolu. Iz tog razloga, odnosno, zbog nedostatka dozvole gradska Gra|evinska inspekcija zatvorila je 30 gradili{ta. Za ovakve propuste sledi nov~ana ili zatvorska kazna i duplo oporezivawe. [efica Gra|evinske inspekcije Slavica Lazov ka`e za “Dnevnik” da je ova inspekcija u posledwih devet meseci donela 118 re{ewa o uklawawu bespravni ozgra|enih objekata. - Ovde se ne radi samo o ve}im objektima, ve} je re~ i o ogradama, pomo}nim objektima, izgra|enim zidovima... Tako|e, doneli smo 17 re{ewa o obustavi gradwe, a radi se o objektima koji nemaju re{ewa. Osim toga, doneto je 53 re{ewa o zabrani gradwe – isti~e Lazov i dodaje

[ef Gra|evinske inspekcije Slavica Lazov potvrdila da se trenutno mawe gradi, ali razlog za to ne vidi u rigoroznim kaznama, ve} iskqu~ivo u besparici da je inspekcija u osam slu~ajeva poru{ila bespravno izgra|ene objekte. Sem toga, deset stranaka su same poru{ile objekte, a neke od wih su to u~inile i pre nego

{to je Gra|evinska inspekcija izdala re{ewe. Ova inspekcija je protiv {est sugra|ana podnela i prijave tu`iula{tvu i sada se protiv wih vodi sudski spor.

- U novembu }emo imati tri uklawawa objekta, a jedan od wih se nalazi na igrali{tu “Mladost”. Ovaj objekat je ve} du`e vreme kriti~an, a u vezi wega se vodi i sudski spor. Ina~e, on predstavqa i opasnost za gra|ane – navela je sagovornica. Upitana da li se nakon isteka podno{ewa zahteva za legalizaciju sada mawe gradi, sagovornica je odgovorila potvrdno. Me|utim, kao razlog ne navodi visoke i rigorozne kazne, ve} iskqu~ivo besparicu zbog ekonomske krize. Podsetimo, u Novom Sadu je predato 37.000 zahteva za legalizaciju, {to na{ grad stavqa na prvo mesto po broju podnetih zahteva. Do sada je kompletirano preko 18.000, a trenutno se gra|ani obave{tavaju koji im jo{ papiri nedostaju i {ta treba da pridodaju. Najve}i broj zahteva podneli su qudi iz Futoga i Veternika, a odmah iz wih su Adice i Klisa. Q. Nato{evi}

KI[WEVA GLAVA PO PLANU, REKULTIVACIJA LEDINA^KOG JEZERA ^EKA ZELENO SVETLO IZ BANOVINE

Put kamena obilazi Ledince Dok rekultivacija kopa “Srebro”, poznatijeg kao Ledin~ako jezero, po svemu sude}i ne}e po~eti pre maja, dotle se rekultivacija Ki{weve glave odvija predvi|enim tokom, rekao je za “Dnevnik” predsednik upravnog odbora “Alas Rakovca” @eqko Dragovi}. Rekultivacija kopa “Srebro”, po wegovim re~ima, mo`e otp~eti tek kad bude re{eno pitawe transportnog puta za mehanizaciju i izvla~ewe kamena, na {ta se ~eka odobrewe nadle`nih institucija Pokrajine. - Zajedno sa Zavodom za za{titu prirode, odredili smo nekoliko re{ewa za transportni put, od kojih nijedno ne predvi|a prolazak kroz Ledince. Trase su izabrane tako da se {to mawe uti~e na prirodu nacionalog parka – naveo je Dragovi}. Kako tvrdi, “Alas Rakovac” je u~inio sve {to je bilo predvi|eno: jezero je ispra`weno i odr`ava se suvim, stawe u kopu je snimqeno, i sada je potrebno

Ledina~ko jezero sada

Foto: A. Erski

Zatvoreno 30 gradili{ta

„Raskr{}e” proslavilo deset godina rada Udru`ewe za pomo} zavisnicima "Raskr{}e" sino} je u hali "Master" na Novosadskom sajmu proslavilo deset godina rada tako {to su, pored sve~anog programa, uru~ene diplome uspe{no rehabilitovanim biv{im zavisnicima od droge. Wih 26 je dobilo diplomu, kao krunu za svoju borbu protiv ove opasne i opake bolesti zavisnosti. Jedna od onih koji su uspe{no zavr{ili program "Raskr{}a" jeste 23-godi{wa Marijana, koja je novinarima izjavila: - @ivot za mene sada ima perspektivu, po{to sam od urnisane li~nosti dosegla zdrave stavove. Problem narkomanije je ozbiqan i qudi treba da prestanu da misle da

se narkomanima ne mo`e pomo}i. Malo qudi se zaista bavi time kako uop{te dolazi do zavisnosti, ali i dru{tvo treba da promeni svoj stav prema zavisnicima, da ih prestane marginalizovati. Pored brojnih prijateqa "Raskr{}a", proslavi decenije rada prisustvovali su i gradski zvani~nici. Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} ocenio je u pozdravnom govoru da "Raskr{}e" pru`a put u novi `ivot i usmerava biv{e zavisnike ka povratku u dru{tvo. Raskr{}e su osnovali bra~ni par Sa{a i Svetlana Ivanovi}, koji su se i sami izle~ili 1987. godine. Od osnivawa udru`ewa uspe{no se izle~ilo 126 qudi. N. V.

RAPORT INSTITUTA ZA JAVNO ZDRAVQE

Kej se pridru`io bu~nim ulicama Najbu~nije ulice u Novom Sadu pro{log meseca bile su Partizanska, Rumena~ka i Kej `rtava racije, izmereno je u Institutu za javno zdravqe Vojvodine. U saop{tewu koje ova ustanova izdaje svakog meseca re~eno je da je kvalitet vazduha u septembru bio u propisanim granicama u pogledu koncentracije ~a|i, sumpordioksida i azotdioskida; u jednodnevnim uzorcima. Tokom prethodnog perioda obavqena je i provera ispravnosti 247 uzoraka namirnica, od kojih je pet

odsto bilo neispravno. Mikrobiolo{ka neispravnost naj~e{}e je utvr|ena u uzorcima sve`eg mesa i to zbog prisustva bakterije e{erihija koli. [to se ti~e epidemiolo{ke situacije, vode}e su respiratorne infekcije i crevne zarazne bolesti, dok je u grupi parazitarnih bolesti u Pokrajini prijavqeno 211 slu~ajeva obolelih od {uge. Iz ove bolesti registrovane su dve mawe epidemije u kojima je obolelo 13 osoba. I. B.

FOTOGRAFIJE NOVOG SADA U MA\ARSKOJ

U Pe~uju izlo`ba o Srpskoj Atini

Izlo`ba fotografija "Novi pogled na stare stvari", na kojoj }e biti predstavqeno 150 najboqih fotografija nastalih na prvom i drugom Novosadskom foto maratonu, otvara se danas u Pe~uju i traja}e do kraja meseca. Fotografije prikazuju Novi Sad iz ugla Novosa|ana, ali i posetilaca koji su Novi Sad otkrivali na svoj na~in. Pe~uj i Novi Sad su gradovi pobratimi, a na izlo`bi }e biti predstavqeno i digitalno izdawe kwige "Gold Edi{n" koje obuhvata materijal nastao na dva foto maratona. B. M. Planiran izgled nakon rekultivacije jezera

samo odrediti trasportni put, kako bi otpo~ela rekultivacija, za koju je propisan rok od pet godina od dana po~etka rekultivacije. Da podsetimo, u aprilu pro{le godine po~elo je ispumpavawe vode iz nekada{weg kopa “Srebro”, da bi nakratko bilo obustavqeno zbog nedostatka odre|ene dokumentacije. Pro{le jeseni zavr{eno je isu{ivawe Ledina~kog jezera, koje je kao kop bilo u sastavu Rudnika nemetala “Rakovac”, a nakon privatizacije pripalo je “Alas Rakovcu”. Ledin~ani okupqeni oko Mesne zajednice dugotrajno i o{tro su se protivili rekultivaciji, smatraju}i da je ona pokri}e za daqu ekspolataciju kamena iz “Srebra”, te su, izme-

|u ostalog, tra`ili i da se snimi dno jezera kako naknadno ne bi bilo zatrpano jalovinom. Ipak, kako je zakonom zabraweno va|ewe kamena u nacionalnom parku, tako je i zakonska obaveza zatvoreni kop rekultivisati. “Alas Rakovac”, pak, po nekim navodima, smatra da }e tokom rekultivacije iz Ledina~kog jezera biti izva|eno oko 100.000 tona trahita - kamena pogodnog za putnu podlogu, jer je po projektu predvi|eno srubqivawe litica, koje }e zatim biti po{umqene sa 30.000 sadnica autohtonog drve}a i ure|ene kao parkovi. Ranije su iz “Alasa” naveli da je mesto za odlagawe jalovine odre|eno odobrenim projektom i da to

nije dno jezera, koje }e biti o~i{}eno od muqa i otpada. Nakon rekultivacije i ponovnog puwewa jezera, ono }e, po tvrdwama “Alasa”, biti potupno uklopqeno u ambijent Fru{ke gore, a jezero }e imati pla`u i izleti{te sa sanitarnom infrastrukturom i terenima za ko{arku i fudbal, biciklizam i sportsko pewawe. [to se ti~e Ki{eweve glave, posle pauze u 2007. i 2008. godini, dok se ~ekalo odobrewe projekta rekultivacije, radovi idu predvi|enim tokom. Umesto kopa, do 2014. godine Ki{weva glava bi trebalo da postane oaza za barske ptice, a stara mehanizacija }e ostati u sklopu tamo{weg muzeja rudarstva. S. K.

VLADIMIR POPI] IZ ZDRAVSTVENIH RAZLOGA DAO OSTAVKU

Branka Be`anov novi odbornik SPO Rukovodilac Info centra u Novosadskoj toplani diplomirani ekonomista Branka Be`anov bi}e novi odbornik Srpskog pokreta obnove (SPO) u Skup{tini grada. Dosada{wi odbornik ove stranke, ina~e savetnik direktora u Toplani diplomirani turizmolog Vladimir Popi} podneo je ostavku iz zdravstvenih razloga, izjavio je portparol Pokrajinskog odbora SPO Ivan No`ini}. U izjavi za medije Branka Be`anov, koja je i portparol Gradskog odobra SPO, kazala je da }e

se truditi da kao odbornik bude odgovorna i dostojanstvena i da }e raditi u interesu Novosa|ana. Zamena odbornika desi}e se sutra na zasedawu gradskog parlamenta. Ovo je drugi put da SPO mewa odbornike.Naime, Popi} je na mesto odbornika do{ao kada je predsednik Gradskog odbora SPO Vladimir Jeli} postao direktor Novosadske toplane. Ova politi~ka stranka ima tri odbornika u gradskom parlamentu. Z. D.

RETKOST ZA METALSKI KOMPLEKS

U „Motinsu” posla za tri smene Rad u tri smene i posla na pretek retkost je u metalskom kompleksu, a upravo je takva situacija u "Motinsu", gde prema re~ima direktora fabrike @arka Baji}a oko 360 zaposlenih ne}e uspeti da stignu do kraja godine da ispune sve obaveze prema ino dobavqa~ima. Naredne sedmice kre}e nova isporuka delova za traktore za kupce iz Al`ira, vredna oko pola miliona evra, a da do Nove godine put tog tr`i{ta treba da krenu jo{ dve isporuke delova za traktore. - Za nema~ko tr`i{te, na `alost, ne}emo uspeti sve da ispunimo od ugovorenog, pa smo s poslovnim partnerima na stalnoj internet liniji da bi nam prosledili koja

im je roba najpotrebnija. Za Nemce radimo {iroki program delova za razli~ite tipove motornih vozila i od wih smo dobili A ocenu - veli Baji}. Ka`e da }e nema~ki poslovni partner do}i u "Motins"po~etkom novembra da bi proverio ISO standard , {to ina~e ~ini i kod drugih dobavqa~a. Nagla{ava da ISO standard imaju do 2012. ali ga proverava i ovda{wi Zavod za standardizaciju, pa }e i wihovi predstavnici posetiti preduze}e.Prema re~ima Baji}a ka{wewe za nema~ko tr`i{te posledica je avgustovskog {trajka zbog odocnelih plata, ali i kvara na ma{inama, jer remont nije na vreme ura|en. Firma }e izgubiti izme|u 40 do 60 miliona dinara, ali

}e po~etkom naredne godine to nadoknaditi: rad u tri smene doprine}e da se ugovoreni poslovi realizuju. - O~ekujemo da septembarsku platu isplatimo do kraja meseca, i onda nastavimo da obaveze prema radnicima izmirujemo na vreme - nagla{ava Baji}. Dodaje da je do ka{wewa u isplati do{lo zbog nepo{tovawe rokova od strane poslovnih partnera. Ve}inski vlasnik "Motinsa" je firma NS DON, koja je uste~aju. Baji} smatra da bez obzira na sudbinu NS DON-a "Motins" mo`e da radi, te da }e se verovatno pojaviti ponovo na berzi i tako po drugi put dobiti ve}inskog vlasnika. Z. Deli}

RADIONICA NA SPENSU

Mali{ani u~ili da sade drvo Mali{ani starije vaspitne grupe iz vrti}a “Novosa|an~e” Pred{kolske ustane “Radosno detiwstvo” ju~e su u~estvovali u ekolo{koj radionici, a u okviru manifestacije “Novosadska jesen” koja se odr`ava na Spensu. Ove radionice ve} tradicionalno organizuje Pokret gorana grada, a ovogodi{wa tema je “Nau~i za posadi{ drvo”. Program je prilago|en na decu pred{kolskog i mla|eg uzrasta, a u okviru wega mali{ani su pogledali crtani film kako se sadi drvo. Nakon toga, wih tridesetak s vaspita~icama Julijanom Radovan i Vesnom Kraguq i uz pomo} volontera iz Pokreta gorana, pravili su ramove za svoje slike. Zadatak ovih mali{ana bio je da oboje li{}e temperama i da ga preslikaju na papir. Kada su to uradili, dobili su od Pokreta gorana svoje slike da ih zalepe. Wihove vaspita~ice su ih u~ile {ta je to lukovica, a {ta zimzeleno odnosno litopadno drvo. Deca su imala priliku da vide i razne vrste cve}a, a kako su nam rekli, veoma im se dopalo na Spensu. Q. Na.


VOJVODINA / NOVI SAD

~etvrtak21.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

10

PORODICA ALEKSI DESET GODINA @IVI U POTOPQENOJ KU]I

Voda sru{ila deo ku}e, deca obolela zbog vlage SAVINO SELO: Porodica Aleksi iz Savinog Sela, Vladislav, Jasmina i wihova dva sina vi{e od deset godina se bore sa podzemnim i nadzemnim vodama koje su im u par navrata ozbiqno ugrozile ku}u u kojoj stanuju, dok su se neki pomo}ni objekti uru{ili zbog vode pod kojom su mesecima bili. Prema re~ima Vladislava Aleksi-

ja, ovo podru~je jeste oduvek bilo problemati~no zbog vode koja se skupqala u depresiji, ali stvari su se znatno pogor{ale kada je Mesna zajednica Savino Selo pre nekoliko godina, na svega desetak metara od wegove ku}e istovarila na desetine prikolica zemqe i {uta, a zatim i posekla nekoliko desetina velikih stabala topole.

Mesna zajednica nije nadle`na U Mesnoj zajednici Savino Selo ka`u da su upoznati sa ovim slu~ajem, ali da ne znaju ba{ sve detaqe jer u vreme kada se to de{avalo nisu bili u MZ. - Koliko sam ja upoznat ta zemqa je tamo odvu~ena kako bi se poravnala ta depresija na mestu gde su predvi|eni gra|evinski placevi. Ne znam zbog ~ega to nije ura|eno do sada, a mi }emo poku{ati da re{imo taj problem kada se utvrdi da li su placevi podeqeni kao {to je trebalo da budu ili je zemqi{te i daqe dr`avno, a {to se ti~e odvo|ewa vode sa tog podru~ja to je u nadle`nosti Voda Vojvodine - rekao je sekretar MZ Savino Selo @eqko Vuli}.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "Kako da dresirate svoga zmaja" (18), "Pritajeno zlo" (19.30), "Po~etak" (21.30) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Kabos mora umreti" (20)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te scena "Jovan \or|evi}": "Labudovo jezero" (19), Scena "Pera Dobrinovi}": "Yandrqiv mu`" (19.30) Pozori{te mladih velika sala: "Tri praseta" (18) Novosadsko pozori{te: "^ovekova tragedija" (19)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka "Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini", tematska izlo`ba povodom Svetskog dana slepih i slabovidih i 50 godina od osnivawa NP "Fru{ka gora" – "Dodirom kroz pro{lost" (do 15. novembra) Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Aleksandra Ristov iz Novog Sada (de~ak i devoj~ica), DEVOJ^ICE: Tatjana [ar~ev, An|elika Titi Marija i Vera Despi} iz Novog Sada, Marijana ^u~kovi} iz Bege~a, Dragana Kantar iz Futoga, Nada Markovi} iz Kikinde, Jelena Bo`i} iz Rume i Dragana Gavrilovi} iz Rumenke, DE^AKE: Aleksandra Ostoji}, Dragica Ristanovi}, Marijana Stepanovi}, Marina Spasi} i Stanislava Kova~evi} iz Novog Sada, Mirsada Zubaku iz Beo~ina, Jelka Tepi} iz Mo{orina, Aleksandra Milinovi} iz In|ije, Olivera Luki} iz Ba~ke Palanke, Tamara Vince i Vesna Raji} iz Be~eja.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: Radovan Andrije Cveji} (1927) (ispra}aj) u 10.30 ~asova, Katarina Andrije Ertl (1915) u 11.15, Vasilije Blagoja Cvetkovi} (1928) u 12, Etelka Karla Dropka (1939) (urna) u 13.45, Milka Milana Kokotovi}a (1938) u 13.30, Strailo Mileta Vujasin (1952) u 14.15, Petar Stjepana Kuzman (1932) u 15, Duwa Milisava Bo{kovi} (1923) u 15.45 ~asova. Na Alma{kom grobqu }e biti sahrawena Nedeqka Nikole Vlaovi} (1912) u 13 ~asova a u Futogu na Dowem novom grobqu @arko Milana [kori} (1945) u 15 ~asova. U Petrovaradinu na Novom grobqu bi}e sahrawen Pavle \ura Bla`evi} (1942) u 12 ~asova.

- Odmah do na{e ku}e napravili su breg koji je oko metar i po vi{i od nivoa na kojem se nalazi na{a ku}a. Tada sam ih pitao za{to to rade zar nema drugog mesta da se ta zemqa i otpad istovare, ali nisam dobio nikakav odgovor. Oni su na taj na~in prekinuli prirodan pad kojim se voda iz ove depresije odlivala u jarak koji je daqe vodio do velikog kanala i sva voda se od tada sliva u na{e dvori{te - ka`e Vladislav. Prema wegovim re~ima posledwih nekoliko godina ku}a mu je vi{e bila pod vodom nego na suvom i zbog toga je morao nekoliko puta da je renovira. Neki pomo}ni objekti su se skroz sru{ili jer su po nekoliko meseci bili i po metar pod vodom, a sru{ila su mi se i dva zida i jedan plafon ku}e, koji tako|e nisu izdr`ali toliku vlagu. Zbog vlage je i kupatilo nekoliko puta bilo poplavqeno, a zidove uzalud kre~e jer vlaga stalno izbija iz wih. Deca imaju zdravstvenih problema jer su prakti~no odrasli u vlazi. Prema wegovim re~ima stvari su se jo{ pogor{ale kada je Mesna zajednica pre nekoliko godina dala nalog da se pose~e nekoliko desetina velikih stabala topole i vrbe koje su bile tu upravo da bi izvla~ile vodu iz zemqi{ta. - Svaka topola je izvla~ila po dvesta litara vode iz zemqi{ta, me|utim sve su ih posekli jer su navodno bile suve i stare i kada sam kona~no tu`io Mesnu zajednicu i op{tinu zbog svega {to su mi uradili oko ku}e, oni su do{li i posadili nove topole od kojih su samo dve tri pre`ivele - ka`e Vladislav. Tu`bu za naknadu {tete nastale usled vode podneo je jo{ pre pet godina, dokazi su odavno prikupqeni i predati sudu, ovaj

Zmije stigle pred prag Pre nekoliko dana, dvojica Vladislavovih sinova su na prelazu ispred ku}e prona{li dve zmije. - Trideset sedam godina `ivim ovde, nikada nisam video zmiju u dvori{tu i deca mi pre neki dan na|u dve tu ispred ku}e. Kako sad da ih pustim napoqe da se igraju kad ne znam {ta mo`e da im se desi - ka`e Vladislav. slu~aj jo{ uvek nije ni blizu re{ewa. - Ne tra`im ja pomo}, porodicu su sam uvek sam izdr`avao i tako }e

i ubudu}e biti, ali to {to su mi wihovom krivicom uni{tili to mi moraju nadoknaditi - rekao je Vladislav. Po nalogu suda jedno ve-

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

{ta~ewe je ve} izvr{eno i postoji foto-dokumentacija o svemu, ali su iz vrbaske op{tine tra`ili da se uradi ekspertno ve{ta~ewe. - Koliko sam ~uo, to }e da ko{ta par stotina hiqada dinara i ne znam ko }e to da plati, ali mislim da je samo na~in da se kupi jo{ vremena i odlo`i kraj su|ewa. Sve se zna {ta je i kako ura|eno i ~ija je krivica za to {to mi s de{ava oko ku}e i na ku}i, ali eto oni ve} nekoliko godina poku{avaju da to nekako izbegnu - ka`e ogor~eni Vladislav. N. Perkovi}

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK

~etvrtak21.oktobar2010.

11

GREJNA SEZONA U VOJVODINI PO^ELA ISKQU^IVAWEM POTRO[A^A

Nema grejawa bez para, toplane nisu socijalne ustanove Ove zime, mada je grejawe tek po~elo, u Vojvodini se greje ko ima para, a ko je veliki du`nik toplani, uzalud mu radijatori u stanu – ne}e se ogrejati. Toplane su prisiqene da iskqu~uju neuredne plati{e, qudi se `ale zbog nezaposlenosti, neki i na silu poku{avaju da zabrane ulazak majstorima u stan da im „amputiraju” radijatore, ali, tada se tra`i asistencija policije i – radijatori ostaju hladni. Nije redak slu~aj da zbog visokih ra~una gra|ani otkazuju grejawe, prelaze na ~vrsto gorivo i lo`e onoliko koliko imaju para. U Sremskoj Mitrovici Javno komunalno preduze}e „Toplifikacija” je iskqu~ilo pedeset, a preti plombirawe radijatora u jo{ oko stotinu stanova, ~iji dug iznosi 100 hiqada dinara. Ina~e, „Toplifikacija” je ve} pokrenula sudski spor protiv 200 starih du`nika i ~eka se sudska naplata, a spremaju se i nove tu`be. - Prinu|eni smo da iskqu~ujemo one koji ne pla}aju uredno grejawe. Dugovi korisnika na{ih usluga su oko 75 miliona dinara, od toga nam doma}instva duguju 45, a pravna lica oko 30 miliona dinara. Jasno je i nama da qudi nemaju para, ali, mi nismo socijalna ustanova i ne mo`emo izdr`ati sa ovolikim dugovima - ka`e direktor JKP „Toplifikacija” Slavko Sladojevi}. Za dugove „Toplifikaciji”, sprema se plenidba imovine u 52 stana da bi se namirile obaveze. Ovih dana Op{tinsko ve}e u Rumi je dalo i saglasnost da se cene grejawa sa 57, pove}aju na 69,61 dinar po kvadratnom metru. I du-

Jo{ uvek hladno u sedam vi{espratnica U centru Ba~ke Palanke bez toplih stanova ostalo je sedam vi{espratnica, a razlog su nepla}eni ra~uni, odnosno sporna dugovawa iz ranijih grejnih sezona. To zna~i, da }e se, ukoliko se problem ne re{i, skoro tre}ina centra grada, odnosno korisnika usluga gradske kotlarnice DP „Novi Sad – gas” smrzavati ove zime. Posle protesta gra|ana zbog hladnih stanova distributeri su ukqu~ili grejawe u ~etiri zgrade, jer su stanari izmirili 50 odsto duga. Mira Tot iz Udru`ewa gra|ana „Solidarnost” ka`e da nije bilo obe}anog sastanka predstavnika gra|ana sa lokalne samouprvom i DP „Novi Sad – gas” zbog wihove prezauzetosti, ali da }e i daqe insistirati na pregovorima. govi potro{a~a su tako|e velik teret, ali jo{ uvek nije po~ela primena drasti~nih mera – „amputirawa” radijatora. [to se ti~e grejawa na gas, a re~ je o individualnim korisnicima, dobra vest sti`e iz In|ije. Potro{a~i u In|iji imaju gas jeftiniji za oko dva dinara po kubnom metru, u odnosu na Rumu i Sremsku Mitrovicu, a {to se ti-

~e dugovawa ona nisu takva da }e biti iskqu~ewa. U Rumi i Irigu vi{e od 7.000 individualnih potro{a~a koristi za zagrevawe ku}a i stanova zemni gas, a direktor JP „Gas Ruma” Aleksandar Spalevi} ka`e da gasa ima dovoqno, a naplativost je do sada bila 90 odsto. U Sremskoj Mitrovici je oko stotinu potro{a~a zavrnulo gas i pre{lo na jeftinije energente.

I u kikindskoj op{tini neplati{ama spremaju tu`be, jer gra|ani i pravna lica „Toplani” duguju 78 miliona dinara. Ovde se kvadrat tokom grejne sezone pla}a 100, a tokom leta 25 dinara. Cena se ne}e mewati, poru~uju iz „Toplane”. U Senti uo~i po~etka grejne sezone odbornici Skup{tine op{tine spre~ili su poskupqewe grejawa ne prihvatawem akontativne cene uve}ane za 19,6 odsto u odnosu na pro{lu sezonu, koju je predlo`ila Fabrike {e}era „TE-TO”. Iz privatizovane fabrike ne `ele da na grejawu grada ostvaruju gubitke. Generalni direktor Qubi{a Radenkovi} ka`e da je razlog za tra`eno poskupqewe {to je u odnosu na prethodnu sezonu [e}erani pove}ana cena gasa u odnosu na prethodnu kampawu u mnogo ve}em procentu. On ka`e da lokalna samouprava treba da vidi da li mo`e da se izbori za povoqniju cenu gasa, po uslovima po kojima se isporu~uje gradskim toplanama i da }e ukoliko se u tome uspe, prilagoditi cenovnik koji }e opet biti razmatran za mesec dana. Daqinsko grejawe u Zrewaninu, koji ne kuburi sa previsokim dugovawima, po~elo je ne{to kasnije u odnosu na Beograd, Novi Sad i jo{ neke gradove. Grejawe je startovalo sa ~etiri havarije, ali iz stare toplane. Direktor JKP „Gradska toplana” Vladimir Te{i} ka`e da }e Zrewanince jo{ neko vreme „grejati” stara toplana dok vremenski uslovi ne dopuste prebacivawe na novu toplanu. Ekipa dopisnika „Dnevnika”

DAN VRBASKE OP[TINE I OSLOBO\EWA GRADA

prisustvo brojnih zvanica predsednik op{tine dr @eqko Vidovi} je uru~io nagrade dr Miodragu Ivanovi}u, ~uvenom vrbaskom urologu koji iako je ve} u devetoj deceniji `ivota i daqe prima pacijente. Pored wega nagrada povodom Dana op{tine uru~ena je i dr

Danu oslobo|ewa, a vence je na spomenik polo`ilo nekoliko delegacija. Me|utim, pored sve~ane atmosfere koja je ju~e vladala u Vrbasu, na dodelu oktobarskih nagrada je pala senka, jer se jo{ u bioskopskoj Sali gde je odr`ano uru~ewe, ~ulo kako je nagrada dodeqena dr Mihajlu Fejsi koji je pravosna`no osu|en na uslovnu zatvorsku kaznu zbog falsifikovawa slu`benih isprava, kao i da su trenutno u toku jo{ dva su|ewa u kojima je tu`en zbog klevete. Predsednik vrbaske op{tine dr @eqko Vidovi} ka`e da nije upoznat sa ovim slu~ajevima, ali da }e ti navodi biti provereni. Najglasniji u kritikama na ra~un toga {to je Fejsi dodeqena nagrada bio je Rafail Ruskovski, nekada{wi predsednik Op{tine Vrbas, ina~e Fejsin sugra|anin iz Kucure. - Ne mogu da procewujem profesionalno anga`ovawe dr Fejse, ali oktobarska nagrada je u vrba-

Na proslavi i crnogorski ambasador Sve~anoj sednici SO Vrbas po prvi put je prisustvovao i ambasador Crne Gore Igor Jovovi} koji je prethodno sa suprugom posetio kancelariju vrbaskog advokata Dragana Markovi}a – Gaga gde se sastao sa predstavnicima Crnogorskog kulturno-prosvetnog dru{tva iz Vrbasa. U razgovoru sa doma}inom ambasador Jovovi} je saop{tio da }e u dogovoru sa predsednikom vrbaske op{tine dr @eqkom Vidovi}em prona}i na~in da se ovom dru{tvu koje je u prosecu formirawa {to pre obezbede odgovaraju}e prostorije za rad. Mihajlu Fejsi, profesoru rusinskog jezika iz Kucure i predsedniku KPD DOK iz ovog mesta. Sve~anoj sednici SO Vrbas prethodilo je polagawe venaca na nekoliko mesta u gradu. Pred nekoliko stotina gra|ana i gostiju u~enici O[ „20. oktobar” iz Vrbasa su izveli sve~ani program posve}en

skoj op{tini uvek bila vi{e od nagrade za ne~iji trud. Nedopustivo je da takvu nagradu dobije osoba koja je osu|ena zbog zloupotreba, a tome su morali da razmi{qaju oni koji su mu je dodelili rekao je Ruskovski, koji tako|e vodi spor protiv nagra|enog profesora. N. Perkovi}

Du{an Popovi} (Ba~ka Palanka): - Metereolozi su izgleda re{ili da nas pla{e, jer najavquju nezapam}enu hladno}u ove zime, a to zna~i da }e nam tro{kovi za grejawe isprazniti tanke ku}ne buxete. Ku}u sam re{io da grejem kombinovano, malo na struju, malo na gas. Dok nije velika hladno}a dogrevamo prostorije gde boravimo klima ure|ajem i grejalicama, a kada stegne minus onda se pali gas. I sada je skupo, a koliko }e sve ko{tati kada prirodni gas poskupi, kao {to nadle`ni najavquju, ne mogu ni da zamislim. Sini{a Udicki (Kikinda): - Grejem se na plinske pe}i. Za ku}u koja ima sto kvadratnih metara mese~ni ra~un je 12 hiqada dinara. U ku}i `ivim sa `enom, majkom i troje dece. Ne znam kako }u tokom zime izdvajati toliko para samo za plin, ali znam da zbog porodice ra~une moram platiti. Brankica Dra{kovi} (Zrewanin): - Korisnica sam daqinskog grejawa i mese~no ra~un pla}am oko 4.000 dinara. Za grejawe mora biti novca, kao i za ostale re`ijske tro{kove. Nijedan mesec nisam u zaostatku sa pla}awem. Svakog meseca prvo to platim, a sa novcem koji mi preostane se snalazim.

Tibor Na| (Horgo{): - Sticajem okolnosti greja}emo se na drva, jer smo u vo}waku zamenili oko 600 starih stabala, pa je to jeftinija varijanta. Dokupio sam i jendu tonu ugqa, da poja~am drva iz vo}waka tako da ova zima ne}e biti odvi{e skupa. Do pretpro{le godine grejali smo se na gas, ali nam je bilo preskupo. Na nesre}u obilne padavine su ove godine napravile veliku {tetu pa se osu{ilo tri ~etvrtine zasada zove, koje }u morati iskr~iti, tako da }e od toga biti drva za ogrev i za narednu godinu. Gordana Ivanoski (Vrbas): - Uspeli smo na vreme da obezbedimo ogrev tako da nas ova nesta{ica nije pogodila. U ku}i imamo centralno grejawe na ugaq i drva. Za ovu sezonu smo nabavili ~etiri tone drvenog ugqa i pet kubika drva {to nas je ko{talo oko 40 hiqada dinara i ne pomi{qamo da pre|emo na gas koji bi nas ko{tao dva-tri puta skupqe. Boris [uman (Subotica) - Grejem se na gas i zadovoqan sam. Do sada mi je najve}i ra~un u sezoni bio 7.000. Toplo mi je koliko `elim, kada je hladnije malo poja~am grejawe, a kada napoqu otopli, smawim temperaturu u stanu. Za ra~une }e biti novca, jer je zimi najva`nije da u ku}i bude toplo.

DAN OP[TINE BA^KA PALANKA

Priznawe Borislavu Milo{evi}u

Profesor na uslovnoj slobodi dobitnik Oktobarske nagrade VRBAS: Povodom 20. oktobra, Dana op{tine Vrbas i Dana oslobo|ewa grada lokalna samouprava je odr`ala sve~anu sednicu Skup{tine op{tine na kojoj su dodeqene tradicionalne oktobarske nagrade za doprinos razvoju i afirmaciji vrbaske op{tine. Uz

Za ra~une mora da bude, a za ostalo {ta preostane

BA^KA PALANKA: Sve~anom sednicom Skup{tine op{tine Ba~ka Palanka obele`en je Dan ove op{tine, a to je bila prilika da se uru~e i tradicionalne nagrade. Od pojedinaca ove godine najvi{im op{tinskim priznawem nagra|en je za oblast kulture profesor kwi`evnosti i diplomirani etnolog Borislav Milo{evi}. Za doprinos razvoju turizma i ugostiteqstva nagradu je dobio Hotel-

NARODNA KUHIWA OPET DELI OBROKE

Meso u svakom tawiru ZREWANIN: Ponovo radi narodna kuhiwa. Posle letwe pauze, od 1. oktobra socijalno ugro`eni Zrewaninci opet imaju priliku da se toplim obrocima snabdevaju u prostorijama mesnog Crvenog krsta. Lokalna samouprava obezebedila je iz gradskog buxeta pet miliona dinara za rad u narednih {est meseci. Direktorka Centra za socijalni rad Vesna Stankov veli da svakog radnog dana 200 korisnika dobija kuvane obroke, a za 340 gra|ana jednom mese~no obezbe|eni su paketi hrane. U ovom slu~aju radi se o me{tanima okolnih sela ili starim i bolesnim korisnicima koji ne mogu svakodnevno dolaziti po hranu u narodnu kuhiwu. Kuvani obroci pripremaju se u Domu u~eni-

ka „Angelina Koji} Gina”, dok je za dopremawe paketa zadu`ena firma „Mirna” iz Novog Sada. - Obroci su isti kao i pro{le godine, kvalitetni su, sadr`e meso i spravqaju se u saradwi sa nutricionistima. Wihov kvalitet redovno se kontroli{e i do sada nije bilo nikakvih primedbi – rekla je Vesna Stankov i podvukla da se u Zrewaninu deli najkvalitetnija hrana od svih narodnih kuhiwa. Prilikom posete ovoj ustanovi, gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov naglasio je da je ovog puta gradska vlast sama finansirala rad kuhiwe. Zato je pozvao sve socijalno odgovorne ustanove da se naknadno prikqu~e u pru`awu pomo}i najugro`enijima. @. B.

Odluka o rebalansu buyeta BE^EJ: Mada je tek ~etvrta ta~ka dnevnog reda dana{we sednice lokalnog parlamenta, dono{ewe Odluke o prvom rebalansu buxeta, ona }e, biti dominantna za odbornike. Wihovu pa`wu trebalo bi da privuku i dono{ewa odluka o otu|ewu i davawu u zakup gra|evinskog zemqi{ta, uslovima i

na~inu snabdevawa toplotnom energijom iz sistema daqinskog grejawa. Izmene odluka o parkirawu i javnim zelenim povr{inama }e, tako|e, biti na dnevnom redu, kao i davawe saglasnosti o promeni poslovnog imena JP „Stankom – Be~ej” u JP „Direkcija za izgradwu Be~ej”. V. J.

restoran „Nova idila” iz Ba~ke Palanke ~iji je vlasnik Bo{ko Medi}. Na sve~anosti je Igoru Furdjiku, biv{em ambasadoru Republike Slova~ke u Srbiji, uru~ena je Poveqa kojom je progla{en za po~asnog gra|anina ove op{tine. Ovo priznawe dobio je zbog izuzetnih zasluga na razvoju saradwe dve dr`ave i pomo}i koju je Furdjik obezbedio Ba~kopalana~koj op{tini kroz donacije. M. Sy.

NA SVE^ANOSTI POVODOM PRAZNIKA KAWI@E

„Pro urbe” najvrednijima KAWI@A: Povodom Dana op{tine, u prisustvu delegacija bratskih op{tina, pokrajinskih, op{tinskih institucija i drugih gostiju, ju~e je odr`ana sve~ana sednica Skup{tine op{tine Kawi`a. Predsednik op{tine Mihaq Wila{ je istaknutim pojedincima i organizacijama uru~io op{tinska priznawa „Pro urbe”. Dobitnik najzna~ajnijeg priznawa spomen-plakete „Pro urbe” sa nov~anim iznosom je Zoltan

Na|-\er| iz Horgo{a, a diplome Lazar Konc iz Tre{wevca, [andor Elek iz Adorjana, Karoq Pu{ka{ iz Kawi`e i Dru`ba ba~kih ~asnih sestara „Na{e Gospe” iz Martono{a. Na Ribarskom trgu na spomen obele`jem kojim je obele`en najstariji deo Kawi`e, polo`eni su venci. U organizaciji Udru`ewa p~elara „Nektar” otvoren je Drugi festival meda, a odr`ano je i vi{e kulturnih priredbi. M. Mr.

Krav~enko u Kikindi Generalni direktor Naftne industrije Srbije Kiril Kravn~enko boravio je u zvani~noj poseti Kikindi. Tom prilikom sastao se sa predstavnicima lokalne samouprave gde je razgovarano o o poplavama na sabirnim stanicama koje su u vlasni{tvu NIS-a i putnoj mre`i. Pomenuta je i legalizacija sabirnih stanica koje se nalaze u kikindskoj op{tini. Teh-

ni~koj {koli u Kikindi uru~ena je donacija od 560 hiqada dinara za kupovinu ra~unara. U obilasku {kole, Krav~enko je naglasio da ona ima sve profile koji su potrebni NIS-u. Ina~e, donacija ovoj obrazovnoj ustanovi je deo socijalnog programa koji NIS sprovodi u saradwi sa Op{tinom Kikinda u protekle dve godine. A. \.

Ru~ni rad BE^EJ: Protokol o saradwi dve pozori{ne ku}e, Narodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}” iz Zrewanina i Gradskog pozori{ta Be~ej, nastavqa se ve~eras u 20 sati, kada }e Zrewaninci predstavom @an Klod Danoa „Ru~ni rad” gostovati kraj Tise. S obzirom na to da je pomenuta predstava, u adaptaciji i re`iji Radoslava Milenkovi}a, premijerno izvedena 2003. godine i da je ve} osmu sezonu na repertoaru, to najboqe kazuje o wenog dugove~nosti i s kakvim uspehom `enski gluma~ki trio, Sne`ana Kova~ev-^elar, Nata{a Ilin i Jelena [nebi}, predstavqa duhovit tekst na sceni. V. J.


CRNA HRONIKA

~etvrtak21.oktobar2010.

U tro{nom domu ostao samo gare`

Nesre}ni ~ovek `iveo sam u ku}i

DNEVNIK

c m y

12

Ni ma{ine nisu izdr`ale na vatri

Foto: N. Stojanovi}

U STOGODI[WOJ KU]I U BA^KOM PETROVCU

Starac stradao u po`aru Pavel \emrovski (1938) iz Ba~kog Petrovca stradao je najverovatnije u po`aru, koji je ju~e rano ujutru, oko ~etiri sata, izbio u wegovoj ku}i u Ulici Ruda Hrubika 8. Kako nezvani~no saznajemo, Vatrogasnoj jedinici u Ba~kom Petrovcu po`ar je prijavila policija oko ~etiri sata. Po`ar je bio u poodmakloj fazi kada su vatrogasci sti-

gli, a nagorelo telo Pavela \emrovskog prona|eno je kraj kreveta u jednoj od soba koje je vatra zahvatila. Uvi|aj je obavio istra`ni sudija iz Novog Sada, koji je nalo`io obdukciju. [ta je uzrok po`ara, pokaza}e istraga. Poku}stvo u tri prostorije ku}e potpuno je izgorelo. Vatra se nije pro{irila na deo u kojem su, po re-

~ima kom{ija, ma{ine i alat za obradu drveta, koje su pripadale Pavelovom ocu. Po re~ima kom{ija, nesre}ni ~ovek je `iveo sam u ku}i. Nije bio o`ewen. Izdr`avao se, po wihovoj pri~i, od socijalne pomo}i. – Neki ka`u da je bolovao od epilepsije, ali taj podatak meni nije bio poznat – pri~a jedna kom-

{inica. – Posledwi put sam ga videla u nedequ. Bio je to nesre}an ~ovek od malih nogu. Rano je ostao bez majke. Ima dve sestre, od kojih ga je jedna povremeno obilazila. Po ju~era{wem saop{tewu novosadske policije, ku}a u kojoj je ju~e izbio po`ar sagra|ena je, najverovatnije, 1907. godine. Z. Ml.

U BEOGRADU U NAREDNIH MESEC DANA RAZMATRA]E SE TRI SLU^AJA ZBOG VI[EGODI[WIH ZATVORSKIH KAZNI

Apelacioni sud o `albama osu|enih navija~a Be`ivotno telo Milana R.

U BEOGRADSKOM PRIGRADSKOM NASEQU KALU\ERICA

Razneo se bombom Jedna osoba je izgubila `ivot, a jedna te{ko povre|ena preksino} u prigradskom beogradskom nasequ Kalu|erica, gde je oko 19 ~asova odjeknula eksplozija, izjavila je ju~e Tanjugu lekarka Hitne pomo}i Grocka dr Danica Boriki}. Po wenim re~ima, nesre}a se dogodila u Ulici [este li~ke, kada je u eksploziji bombe poginuo Milan R. (55), dok je te{ko povre|ena Dragica K. (43). Ona je u te{kom stawu prevezena kolima Hitne pomo}i na Odeqewe reanimacije Urgentnog centra

gde joj je amputirana desna {aka, rekla je dr Boriki}. Objasnila je da je Dragici K. bomba prilikom „otimawa“ eksplodirala u ruci. Izme|u biv{ih supru`nika, kako su preneli beogradski mediji, izbio je sukob i Milan R. je „ka{ikarom“ ranio biv{u suprugu Dragicu K., a zatim aktivirao drugu bombu i presudio sebi. Tragedija se dogodila ispred ku}e Dragi~ine prijateqice, a nadle`ni organi su obavili uvi|aj, preneli su mediji.

U MALOM PESKU, KOD KAWI@E

Tukao suprugu i pastorke? Policijski slu`benici u Kawi`i odredili su zadr`avawe do 48 sati Karoqu B. (1960) iz Malog Peska, op{tina Kawi`a, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo nasiqa u porodici. On se tereti da je u vi{e navrata u prethodne dve godine tukao suprugu i pastorke. Istra`ni sudija Osnovnog suda u Subotici osumwi~enom Karoqu B. odredio je pritvor do osam dana. M. Mr.

NA MAGISTRALNOM PUTU KOD KIKINDE

Izbegavaju}i policiju sleteo s puta Stojanu [. (1968) iz Kikinde policijski slu`benici u tom gradu odredili su zadr`avawe do 48 stai zbog postojawa osnova sumwe da je po~inio kirivi~no delo ometawa ovla{}enog slu`benog lica u vr{ewu poslova bezbednosti ili odr`avawa javnog reda i mira. Iz Policijske uprave u Kikindi je saop{teno da su u ponedeqak, 18. oktobra, na magistralnom putu M-24 oko jedan sat posle pono}i, policijski

slu`benici prilikom redovne kontrole poku{ali su da zaustave putni~ko vozilo marke „merseces“ kojim je upravqao Stojan [. Osumwi~eni voza~ „mercedesa“ nije stao na znak policije, nego je nastavio kretawe u pravcu patrole, nakon ~ega je produ`io vo`wu i usled neprilago|ene brzine sleteo s puta. U saobra}ajnoj nezgodi nije bilo povre|enih, ali je pri~iwena mawa materijalna {teta. M. Mr.

Apelacioni sud u Beogradu razmatra}e u narednih mesec dana tri slu~aja u kojima su navija~i beogradskih klubova osu|eni na vi{egodi{we kazne zatvora zbog najte`ih krivi~nih dela, najavqeno je iz tog suda. Sud }e odlu~ivati o prvostepenim presudama kojima su zbog ubistava u poku{aju navija~i FK „Crvena zvezda“ Uro{ Mi{i} i Velibor Duwi} osu|eni na deset, odnosno osam godina zatvora, kao i o kazni od 30 godina zatvora izre~enoj navija~u FK „Rad“ Bojanu Horvatinu zbog te{kog ubistva. Uro{ Mi{i} }e se 25. novembra drugi put na}i pred drugostepenim sudom, po{to je biv{i Vrhovni sudu Srbije ukinuo prvostpenu presudu Okru`nog suda u Beogradu od 2008. i nalo`io novo su|ewe. Mi{i} je ponovo u maju osu|en na istu kaznu od deset godina zbog poku{aja ubistva `andarma Neboj{e Trajkovi}a

Uro{ Mi{i} (levo) okrivqen za poku{aj ubistva `andarma Neboj{e Trajkovi}a

na „Marakani“ 2. decembra 2007. godine tokom fudbalske utakmice „Crvena zvezda“ – „Hajduk“ iz Kule, jer je upaqenom bakqom te{ko povredio policajca po licu. Apelacioni sud }e 28. oktobra razmatrati `albe zvezda{a

Ostavka Marka Vu~kovi}a u Skup{tini „Zvezde” Jedan od vo|a navija~a „Crvene zvezde“ Marko Vu~kovi} podneo je ostavku na ~lanstvo u Skup{tini tog fudbalskog kluba. Vu~kovi} je u svojoj izjavi naveo da je takvu odluku doneo zato {to je meta „dirigovanih medija“, koji napadima na wega ugro`avaju i „Crvenu zvezdu“. Beogradski mediji u posledwe vreme ~esto optu`uju upravu „Zvezde“ da podr`ava huligane i tu tvrdwu obrazla`u ~iwenicom da u Skup{tini „crveno-belih“ sedi 19 predstavnika „delija“, iako se neki od wih, navodno i Vu~kovi}, sumwi~e za te{ka krivi~na dela. „Dirigovani mediji me optu`uju za sve ru`no {to se de{ava u ovoj zemqi od prodaje droge, do u~estvovawa u nemirima. Pri tom, niko nije izneo nijedan dokaz za svoje tvrdwe. Da je sve to {to tvrde ta~no - odavno bih bio u zatvoru. Protiv mene za ta dela za koja me la`no optu`uju nikada nije pokrenut nikakav postupak“, istakao je Vu~kovi}.

Duwi}a osu|enog zbog poku{aja ubistva Andreja ^oguri}a na splavu „Kalipso“ u aprilu 2008, kao i Uro{a Avramovi}a i Marka Qubi~i}a, koji su osu|eni na po godinu i po dana zatvora jer su mu pomogli posle izvr{enog krivi~nog dela. Duwi}, koji je jedan od vo|a „Zvezdine“ navija~ke grupe „Belgrejd bojs“, po podacima iz Tu`ila{tva, ima 19 krivi~nih prijava za nasilni~ko pona{awe, napad na slu`beno lice, preprodaju droge i kra|e i protiv wega se vodi vi{e postupaka. O `albama na presudu kojom je Horvatin osu|en na 30 godina zatvora zbog te{kog ubistva navija~a FK „Vo`dovac“ Bojana Maji}a u vozu 4. avgusta 2006. godine, Apelacioni sud odlu~iva}e u petak, 22. oktobra. Tako|e, bi}e razmatrane `albe na istu presudu Okru`nog suda u Beogradu od 10. decembra pro{le godine kojom su, zbog u~estvovawa u tu~i pre ubistva Maji}a, Aleksandar Kova~evi}

osu|en na tri godine zatvora, Aleksandar Pavlovi} na dve i po godine, a Goran Panteli} na godinu dana zatvora. Apelacioni sud mo`e da presudu potvrdi, da je preina~i ili da je ukine i nalo`i novo su|ewe. Apelacioni sud je po~etkom ovog meseca razmatrao `albu na presudu jednog od vo|a „Zvezdine“ grupe navija~a „Ultra bojs“ Marka Vu~kovi}a, zvanog Mare, zbog ometawa slu`benog lica u odr`avawa javnog reda i u toku je izrada pismene odluke. Dan kasnije, 6. oktobra, u ovaj sud je stigao i Vu~kovi}ev predmet po `albi za krivi~no delo nasilni~kog pona{awa na sportskoj priredbi. Vu~kovi} je ~lan Skup{tine „Crvene zvezde“, a iza sebe ima osam krivi~nih prijava za 11 krivi~nih dela. Republi~ko javno tu`ila{tvo predlo`ilo je pro{le godine zabranu delovawa pomenutih navija~kih grupa, o kojoj Ustavni sud Srbije danas nastavqa raspravu. (Tanjug)

POKLON VLADE SRBIJE ZADR@AN VAN GRANICE SRBIJE

Automobil op{tine ]i}evac zaplewen u Sloveniji Srpska radikalna stranka saop{tila je ju~e da je automobil op{tine ]i}evac zaplewen u Sloveniji zbog sumwe da je ukraden jednom slovena~kom dr`avqaninu. Na konferenciji za novinare SRS-a u Kru{evcu navedeno je da je re~ o „mercedesu“ koji je Vlada Srbije pro{le godine poklonila op{tini ]i}evac. Vozilo je, kako tvrde radikali, zapleweno prilikom nedavne posete dele-

gacije op{tine ]i}evac pobratimskoj op{tini Puconci u Sloveniji, kada je vlasnik prepoznao svoj automobil na parkingu u Murskoj Soboti i o tome obavestio policiju. Poslanik SRS-a Mom~ilo Duvwak izjavio je da je zbog toga „rukovodstvo op{tine ]i}evac u Sloveniji boravilo u policijskom pritvoru“. Jedan od ~lanova delegacije, predsednik Skup{tine op{tine ]i}evac Dragan ^ap-

kunovi}, potvrdio je da je automobil zaplewen i da je u toku provera vlasni{tva, ali je demantovao navode o policijskom pritvoru. – Re~ je o automobilu oduzetom na carini zbog carinskog prekr{aja, koji je nekoliko godina ’le`ao’ na carinskom depou, a Vlada je donela odluku da ga pokloni ]i}evcu kao nerazvijenoj op{tini – precizirao je ^apkunovi}. E. D.


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak21.oktobar2010.

13

PRITVOR ZA DVOJE IZ BA^KE PALANKE

Osumwi~eni za trgovinu drogom Policija u Ba~koj Palanci podnela je krivi~nu prijavu protiv me{tana Bojana Z. (1986) i Dajane M. (1984), zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo neovla{}ewa proizvodwa i stavqawe u promet opojnih droga, saop{tila je ju~e novosadska policija. Oni se terete da su, tokom septem-

bra i oktobra, prodali deset paketi}a i jednu kesicu supstance, za koju se pretpostvqa da je heroin, kao i jednu kesicu marihuane, sugra|anima Mariju M. (1980), Vladimiru K. (1984) i Dejanu S. (1984), protiv kojih sledi krivi~na prijava zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo

neovla{}enog dr`awa opojne droge. Policija je u stanu Bojana Z. i Dajane M. prona{la jo{ jednu kesicu biqne mase, za koju se osnovano sumwa da je marihuana, a istra`ni sudija Vi{eg suda u Novom Sadu odredio im je pritvor do 30 dana, dodaje se u saop{tewu. M. V.

Dejan A.

Stan Du{ke G. (26) iz Rume bio bi, verovatno, jo{ uvek mesto gde se okupqaju narkomani i u`ivaju drogu – marihuanu i heroin, da se nije dogodila tragedija. Naime, jedan od dvojice narkomana koji su se, kako se osnovano pretpostavqa, drogirali u wenom stanu, umro je od posledica prekomerne upotrebe heroina. Policija je odmah po saznawu da je u stanu Du{ke G. umro narkoman, izvr{ila pretres

stana, prona{la izvesnu koli~inu marihuane i ne{to lekova sa spiska opojnih droga, pa je, zbog osnovane sumwe da je izvr{ila krivi~na dela omogu}avawa u`ivawa opojnih droga i neovla{}enog dr`awa opojnih droga, uhasila Du{ku G. Ona je uz krivi~nu prijavu predata istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici, koji joj je odredio pritvor do mesec dana. S. B.

Marko V.

PROFESOR NOVOSADSKE SREDWE [KOLE I JO[ DVOJICA TERETE SE ZA REKET

Od doktorke poku{ali da iznude 20.000 evra?

OTKRIVEN STAN U RUMI U KOJEM JE, KAKO SE PRETPOSTAVQA, U@IVANA DROGA

Devojci pritvor zbog smrti narkomana

Bojan P.

Marko V. (34) i Bojan P. (30) iz Petrovaradina uhap{eni su zbog osnovane sumwe da su poku{ali da iznude 20.000 evra od jedne Novosa|anke, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. Za isto krivi~no delo tereti se i Dejan A. (19) iz Veternika, koga je policija pre tri dana uhapsila zbog sumwe da je izvr{io ve}i broj razbojni{tava. Wih trojica, od kojih je jedan profesor u jednoj novosadskoj stru~noj sredwoj {koli, terete se da su novosadskoj doktorki uputi-

li pismo i da su joj slali vi{e prete}ih poruka na mobilni telefon da }e joj oteti sina koji, kako saznajemo nezvani~no, studira u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, ukoliko im ne preda tra`eni iznos novca. Tako|e nezvani~no saznajemo da je osumwi~eni profesor predavao sinu doktorke od koje su poku{ali da iznude novac dok je ovaj bio sredwo{kolac. Ju~e smo u novosadskoj sredwoj stru~noj {koli, u kojoj je zaposlen profesor koji se u istrazi dovodi u vezu s ovim de-

lom, saznali da je on najavio da }e neko vreme biti odsutan a ju~e se nije pojavio na poslu. Nije iskqu~eno, po na{im nezvani~nim informacijama, da je ova trojka, po na|enim tragovima, navodno planirala i otmice dece jo{ nekih bogatijih Novosa|ana. Policija je sada hap{ewem spre~ila te wihove namere. Policija im je odredila zadr`avawe, a u zakonskom roku bi}e privedeni nadle`nom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Novom Sadu, dodaje se u saop{tewu. E. D.

TELOHRANITEQ BIZNISMENA PREDRAGA RANKOVI]A PECONIJA SPORAZUMEO SE S TU@ILA[TVOM

Priznawe krivice za napad na Buhu Telohraniteq Predraga Rankovi}a Peconija Bojan Smiqkovi}, optu`en za pucawe na "mercedes" Qubi{e Buhe ^umeta, postigao je ju~e s Tu`ila{tvom sporazum o priznawu krivice, a optu`nica je prekvalifikovana i on se umesto za poku{aj ubistva tereti za krivi~no delo ugro`avawa sigurnosti. Vi{i sud u Beogradu }e na ro~i{tu zakazanom za 9. novembar razmatrati predlog sporazuma o priznawu krivice koji je Tu`ila{tvo prihvatilo na predlog odbrane pre po~etka su|ewa. Na tom ro~i{tu trebalo bi da bude poznato i kolika }e kazna biti odre|ena Smiqkovi}u po sporazumu o priznawu krivice, a zapre}ena kazna za ugro`avawe sigurnosti je od tri meseca do pet godina zatvora. Postupak je razdvojen protiv drugooptu`enog Aleksandra Stojkovi}a, pripadnika Vojske Srbije, koji se tereti za nedozvoqeno dr`awe i no{ewe oru`ja. Sudija Milan Londrovi} ukinuo je ju~e pritvor Smiqkovi}u, koji je radio u beogradskoj policiji, a u pritvoru je bio od hap{ewa u junu. O{te}eni svedok-saradnik Buha nije se pridru`io krivi~nom gowewu Ran-

Qubi{a Buha

kovi}evih telohraniteqa i kratko je rekao da se sla`e sa svim {to je dogovoreno. Smiqkovi} se tereti da je 9. juna usred dana iz jednog u koloni od tri "audija" u kojima su se vozili Rankovi} i wegovo obezbe|ewe pucao na Buhin "mercedes CL-60" sa {vajcarskim registarskim oznakama. Mediji su tada javili da su se na auto putu kod Beogradske arene "o~e{ali" Buhin "mercedes" i jedan od

tri "audija", pa je Rankovi}ev telohraniteq zapucao na "mercedes". Stojkovi}ev advokat Aleksandar Zari} rekao je novinarima ispred Palate pravde da "nema pripadnika Vojske Srbije koji nema vojnu dozvolu za no{ewe oru`ja", a samo se protiv Stojkovi}a vodi postupak, i najavio da }e tra`iti da Vojska sudu dostavi dokumentaciju vezanu za to pitawe.

Novinari ju~e nisu prisustvovali ro~i{tu u Palati pravde, a sudija Londrovi} nije formalno zatvorio su|ewe za javnost, nego je rekao da novinari iza|u da bi u sudnici bilo mesta za svedoke, pa su novinari o onome {to se doga|alo u sudnici saznali od advokata. Dok su se odbrana i Tu`ila{tvo sporazumevali o priznawu krivice, ispred sudnice u Palati pravde jedan od dvojice Buhinih telohrawiteqa prvo se razgibavao, pa sparingovao s drugim telohraniteqem, a onda negodovao zbog prisustva novinara i glasno psovao. Buha je bio svedok-saradnik u procesu protiv optu`enih za ubistvo premijera Srbije Zorana \in|i}a i u procesu zemunskom kriminalnom klanu, nastalom kada se Du{an Spasojevi} odvojio od Buhe i wegovog "sur~inskog klana" i udru`io s tada{wim pukovnikom Dr`avne bezbednosti Miloradom Ulemekom. Rankovi}, koji je karijeru biznismena zapo~eo na Novom Beogradu u kvartu "Fontana", pomiwan je na tim su|ewima kao ~ovek koji je krajem devedesetih godina pro{log veka bio blizak Buhi. E. D.

NAKON [TO SU ADVOKATI STANKU SUBOTI]U OTKAZALI PUNOMO]JE

Canetu postavqen novi branilac Optu`enom biznismenu Stanku Suboti}u Canetu, kome se u odsustvu sudi u predmetu ~uvene “duvanske afere“, Specijalni sud u Beogradu je postavio branioca po slu`benoj du`nosti jer su mu izabrani advokati po~etom septembra otkazali punomo}je. Kako su obrazlo`ili, to su u~inili „nakon {to je sud odbio kqu~ne dokazne predloge odbrane, zbog ~ega su branioci ocenili da ne mogu adekvatno da zastupaju klijenta, a ne `ele da budu dekor u sudnici i stvaraju privid odbrane“. Po informacijama „Dnevnika“, Suboti}, kome optu`ba pripisuje organizovawe krijum~arewa cigareta 1995. i 1996. godine uz zloupotrebu infrastrukture

svoje privatne firme "Mia" iz Uba, ~im je dobio obave{tewe da mu je za branioca po slu`benoj du`nosti sa spiska Advokatske komore Beograda postavqen advokat Predrag Mati}, najavio je da }e ga pozvati u [vajcarsku radi pripreme odbrane Naime, Suboti}, za kojim je Srbija zbog ovog krivi~nog postupka pre tri godine raspisala poternicu, `ivi i radi u [vajcarskoj, koja je odbila da ga izru~i uz obrazlo`ewe da krivi~no delo za koje ga srpsko pravosu|e potra`uje – zloupotreba slu`benog polo`aja – u wihovom zakonodavstvu ne postoji kada je re~ o privatnom preduze}u. Ve} tokom dana{weg nastavka glavnog pretresa }e se poka-

zati da li }e promene u redovima branilaca poremetiti najavqeni „raspored“ izvo|ewa dokaza, odnosno da li }e novi Suboti}ev branilac eventualno zatra`iti dodatno vreme za pripremu odbrane i upoznavawe s predmetom ~iji spisi imaju oko 7.000 starana. Ina~e, su|ewe petnaestorki okrivqenih u predmetu „duvanska afera“ stiglo je do samog kraja. Od predvi|enih dokaza, kako je najavqeno, preostalo je da sud na glavnom pretresu saslu{a ve{take koji su obavili ekonomsko-finasnijsko ve{ta~ewe. Optu`nica Tu`ila{tva za organizovani kriminal tereti Stanka Suboti}a za organizova-

we {verca cigareta tokom 1995. i 1996. godine, odnosno s tim u vezi, zloupotrebu slu`benog polo`aja u wegovoj firmi „Mia“, a jo{ 14 okrivqenih se terete za ume{anost na razne na~ine. Suboti}evi donedavni izabrani branioci Radoslav Tadi} i Vladimir Beqanski su saop{tili da je Suboti} nudio visoko jemstvo da bi mu se omogu}ila odbrana sa slobode, odnosno ukunula pritvorska mera, posle ~ega bi do{ao na su|ewe. – Jemstvo je odbijeno ba{ zato da ne bi mogao li~no u~estvovati na su|ewu – izjavio je nedavno Beqanski. J. J.

JU^E OPQA^KANA PO[TA NA LIMANU 3

Uzeo pare no`em Nepoznati razbojnik opqa~kao je ju~e oko 14 sati po{tu na Limanu 3 u Novom Sadu u Ulici Narodnog fronta. Prema prvim saznawima, izgrednik je u{ao maskiran kapom i kapuqa~om i zapretio no`em, oduzeo novac i utekao. Povre|enih nema. Prema nezvani~nim informacija-

ma, razbojnik je iz po{te odneo oko 40.000 dinara, snimila ga je video-kamera, posle ~ega je identifikovan, pa se o~ekuje da }e ubrzo biti i uhva}en. Zvani~no saop{tewe, s vi{e detaqa o doga|aju, o~ekujemo danas iz policije. E. D.

O ALTERNATIVNIM SANKCIJAMA I U SOMBORU

Umesto bukagija, dru{tveno koristan rad Primena alternativnih sankcija kao novog oblika borbe protiv kriminala bila je tema razgovora somborskog gradona~elnika Nemawe Deli}a i predstavnika Ministarstva pravde Dragane Buzaxi}, koordinatorke projekta alternativnih sankcija, Viqema Hrasta, {efa Odseka za alternativne sankcije, te predstavnika somborskih sudova i javnih preduze}a kao i ovda{weg Kazneno-popravnog zavoda, poznatog i srpskoj stru~noj ali i {iroj javnosti po jedinstvenim programima socijalizacije osu|enih lica. Alternativne sankcije su nastale u procesu reforme krivi~nog zakonodavstva Republike Srbije, a realizuju se kao kazna rada u javnom interesu i uslovne osude sa za{titnim nadzorom. Ovakav kazneni sistem primewuje se prema punoletnim izvr{iocima krivi~nih dela, kojima je u krivi~nom

postupku izre~ena pravosna`na presuda. Kako se moglo ~uti na ovom sastanku, osnovni preduslov za uspe{no sprovo|ewe alternativnih sankcija je izbor poverenika koji bi bili zadu`eni za to. Po re~ima gradona~elnika Deli}a, prvi krug dogovora je zavr{en i predstoji odabir i edukacija poverenika koji }e alternativne sankcije sprovoditi, u ~emu }e Sombor imati veliku ulogu po{to }e biti jedan od {est srpskih centara za obuku poverenika. Projekat alternativnih sankcija organizuje se u saradwi s Misijom OEBS-a u Srbiji i do sada su Memorandum o saradwi na realizaciji ovog projekta s Ministarstvom pravde potpisale Skup{tina grada Novog Sada i Skup{tina Subotice, gradova u kojima se ve} sprovode kazne rada u javnom interesu. M. M}


~etvrtak21.oktobar2010.

KULTURA

c m y

14

DNEVNIK

JAVNA RASPRAVA O SETU ZAKONA O KWIZI

NA FILMSKOM FESTIVALU U WUJORKU

^vrsti oslonci za profesionalce

Mikiju Manojlovi}u nagrada za glumu

U proteklih 17 godina, sem Zakona o kulturi usvojenog 2009. u Srbiji nije donet ni jedan novi zakonski akt iz ove oblasti. Stoga je ju~era{wa javna rasprava o setu od ~etiri nacrta zakona o kwizi, odr`ana u novosadskoj Gradskoj biblioteci, bila obele`ena re~ju-napokon. Republi~ko ministarstvo kulture poslalo je stru~ni tim koji je predstavio nacrte zakona: o izdava{tvu, o bibliote~ko-informacionoj delatnosti, o staroj i retkoj bibliote~koj gra|i i o obaveznom primerku publikacije.

va{tvu imao je u vidu koliko ovaj sektor trpi {tete od piraterije i neovla{}enog fotokopirawa. Jedna od novina je za{tita reprografskih prava (od kojih evropske dr`ave ubrajaju milionske poreze). Za budu}e sprovo|ewe ovog zakona bi}e zadu`en Nacionalni centar za kwigu. Nacrt zakona o obaveznom primerku publikacije predstavio je upravnik Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugri~i}. Najve}a promena u odnosu na prethodni je to {to }e se ovla{}enoj depozitnoj nacionalnoj biblioteci upu}ivati pet oba-

Primedbe treba napisati Predlaga~ `eli da se {to vi{e zainteresovanih ukqu~i u javnu raspravu, rekao je ju~e sekretar Ministarstva kulture Predrag Blagojevi}. Zato su sva ~etiri nacrta zakona objavqena na zvani~nim internet stranama Ministarstva kulture (www.kultura.gov.rs) i Narodne biblioteke Srbije (www.nb.rs) . Sve primedbe treba slati u pismenoj formi na adresu republi~kog Ministarstva kulture, ili na elektronsku adresu injac@nb.rs Specijalni savetnik resornog ministra Zoran Hamovi} rekao je da su nacrti pripremani u kreativnoj atmosferi teku}e Godine kwige i jezika i da im je osnovna namera da uva`e stvarnost, evropsko okru`ewe, profesionalnost i da budu ~vrsti oslonci za budu}e poslovawe. Predlaga~ nacrta zakona o izda-

veznih primeraka svih {tampanih stvari, umesto deset, kao sada. Tu obavezu od {tampara, prema novom predlogu, preuzima izdava~. Po ugledu na evropske zemqe, izdava~i }e na ~uvawe morati da dostavqaju i po jedan primerak {tampanog dela u elektronskom obliku. Biblioteke }e tako omogu}iti slepim i

ZAJEDNI^KI LEKSIKOGRAFSKI PODUHVAT MATICE SRPSKE, SANU I ZAVODA ZA UYBENIKE

Objavqena prva kwiga Srpske enciklopedije Prva kwiga prvog toma Srpske enciklopedije, koja sadr`i 1.929 odrednica, predstavqena je ju~e u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) u Beogradu. Zajedni~ki leksikografski poduhvat Matice srpske, SANU i Zavoda za uxbenike iz Beograda ima}e 10 tomova, u 11 ili vi{e kwiga, a ako posao bude nastavqen u sada uspostavqenom tempu, projekat bi mogao da bude zavr{en do 2020. godine, rekao je na konferenciji za novinare predsednik Matice srpske ^edomir Popov. Prvi tom ima}e oko 4.000 odrednica. U prvoj kwizi su odrednice na slovo A i B (zakqu~no s odrednicom Beobanka), a prva odrednica u narednoj kwizi, koja bi trebalo da bude predstavqena slede}e jeseni, bi}e Beograd, rekao je glavni urednik Ivan Negri{orac. Direktor Zavoda za uxbenike Miloqub Albijani} rekao da je {tampawe prve kwige, u tira`u od 5.000 primeraka, ko{talo 6.850.000 dinara. Prva kwiga prvog toma Srpske enciklopedije bi}e u slobodnoj prodaji ve} na predstoje}em, 55. Sajmu kwiga u Beogradu koji se odr`ava od 25. do 31. septembra, a wena cena bi}e 35 evra, u dinarskoj protivvrednosti. Srpska enciklopedija je nacionalna enciklopedija op{teg tipa, zasnovana na savremenim nau~nim i leksikografskim znawima, a obra|uje, na sistematizovan na~in, kulturno-istorijsku ba{tinu srpskog naroda i opisuje wegov dopri-

nos evropskoj i svetskoj kulturi i civilizaciji. ^edomir Popov je podsetio da su Srbi jedan od retkih naroda koji nema svoju nacionalnu enciklopediju, kao i da je ideja o tom projektu stara dve decenije. Iako najve}i deo svog sadr`aja posve}uje obradi svih oblasti istorije srpskog naroda, enciklopedija se uz to bavi istorijom i ostvarewima drugih naroda s kojima su Srbi bili povezani, naglasio je Ivan Negri{orac. Srpska enciklopedija opisuje prirodne odlike prostora na kojima srpski narod `ivi, kao i specifi~nosti geografskog polo`aja, geolo{kog sastava i gra|e zemqi{ta, reqef, hidrografske osobine, klimu, biqni i `ivotiwski svet. Ona pokazuje koliko su prirodna svojstva uticala na privredni i demografski razvoj, na egzistenciju, psihosocijalne i druge osobine stanovni{tva.Obra|uju se i ekonomski razvoj i savremeni polo`aj srpskog naroda, prikazuju se uzroci nepovoqnog ekonomskog razvoja, ali i dostignu}a privrednog i dru{tvenog razvoja. U enciklopediji je, tako|e, obra|ena kultura srpskog naroda, wene osobenosti i dostignu}a, obi~aji, mentalitet, religija, uz nau~no i istorijsko vrednovawe duhovnog nasle|a i wegovog pro`imawa s drugim kulturama. U izradi prve kwige Srpske enciklopedije u~estvovao je tim od 511 autora tekstova i 114 redaktora, uz ure|iva~ki odbor od 24 ~lana.

Konkurs za nagradu „Rade Obrenovi}” Zmajeve de~ije igre raspisale su Konkurs za dodelu nagrade „Rade Obrenovi}“ za najboqi roman za decu i mlade u 2010. godini. Nagrada „Rade Obrenovi}“ se od 1995. godine dodequje za najboqi roman namewen deci i mladima objavqen na srpskom jeziku tokom jedne kalendarske godine. Predloge za dodelu nagrade mogu podneti fizi~ka i pravna lica, a u obzir dolaze dela objavqena prvi put. Konkurs je otvoren do 1. novembra, a predloge i tri primerka kwige treba poslati na adresu Zmaj Jovina 26, 21000 Novi Sad. Dodatne informacije mogu da se dobiju i telefonom, na brojeve 6611-266 i 6613-648.

slabovidim licima da koriste fondove. Ugri~i} je naglasio da }e se ubudu}e celokupni internet domen Srbije tretirati kao kulturno dobro, {to donosi velike obaveze bibliote~kim poslenicima. Nacrte zakona o staroj i retkoj bibliote~koj gra|i i o bibliote~ko-informacionoj delatnosti predstavila je Vesna Iwac-Malba{a. Prvi jasno propisuje kategorizaciju, ~uvawe, kori{}ewe, izlagawe, uvoz i izvoz bibliote~ke gra|e, a bavi se za{titom i obavezama privatnih antikvarnica i biblioteka. Drugi nacrt je u duhu evropskih preporuka da su biblioteke u samom srcu svakog informacionog dru{tva. On nala`e digitalizaciju bibliote~ke gra|e i uvodi do`ivotno u~ewe i stru~no usavr{avawe bibliotekara. U kasnijoj raspravi izdava~i su istakli da im se ne svi|a {to uz prevelik broj obaveznih primeraka kwiga, depozitnim bibliotekama moraju da {aqu i besplatna elektronska izdawa. Tra`ili su tako|e da zakon jasnije podsti~e prevo|ewe i da sem autorskih, boqe {titi izdava~ka prava. Za neke je diskutabilan predlog da }e i fizi~ka lica mo}i da se bave izdavawem kwiga. Zakqu~eno je da je rasprava bila obostrano korisna. Radmila Lotina U ZREWANINU

Izlo`ba o Todoru Manojlovi}u U izlo`benom salonu Istorijskog arhiva u Zrewaninu otvorena je izlo`ba „Todor Manojlovi}-gra|anin sveta“, koja je nastala u saradwi Spomen zbirke Pavla Beqanskog u Novom Sadu i zrewaninskog arhiva. Na izlo`bi su predstavqeni originalni rukopisi, ise~ci iz novina, pisma, fotografije i drugi dokumenti. Manojlovi} (1883-1968) je kao likovni kriti~ar postavio osnove za periodizaciju srpske umetnosti izme|u dva svetska rata. U podjednakoj meri se iskazao i kao pesnik, dramski pisac, teoreti~ar kwi`evnosti i prevodilac. U periodu izme|u dva svetska rata bio je sekretar, a potom i ~lan uprave srpskog PEN kluba, sekretar Matice srpske i profesor istorije umetnosti na Umetni~koj akademiji u Beogradu. Autori izlo`be su Goran @ivi}, Dimitrije ]ur~i} i dr Jasna Jovanov.

Beogradski glumac Predrag Miki Manojlovi} osvojio je nagradu za najboqu glumu na upravo zavr{enom filmskom festivalu u Wujorku. ^etvrti filmski festival GSIFF (Gotham Screen International Film

„Mainfrejma“, u koprodukciji NP7 iz Hrvatske, studija „Maj“ iz Slovenije, ku}e „Yodi“ iz Srbije i Hrvatske radio-televizije.U konkurenciji je bilo 10 filmova, me|u kojima i najnovije delo @an-Lika Goda-

Festival), nagradio je Manojlovi}a za ulogu u hrvatskom filmu „Neka ostane me|u nama“.To ostvarewe rediteqa Rajka Grli}a progla{eno je najboqim filmom festivala. Savremena filmska drama, ~ija radwa je sme{tena u Zagreb, nastala je u produkciji

ra „Film Socialism“ i {vajcarsko-makedonska kooprodukcija „Rat je zavr{en“. Direktor festival Majkl Ganter izjavio je da je ponosan {to su organizatori u program uspeli da uvrste dve svetske i pet ameri~kih premijera.Me|u filmovima je bilo onih name-

wenih uskom krugu filmofila, kao {to je „She Wolf Rising“, ali i adaptacija poznatih romana, kao {to je „Radio Free Albemuth“, Filipa Dika. Miki Manojlovi} je izjavio da je zadovoqan priznawem, ali i da je to prilika da se uka`e na stawe u na{oj kinematografiji. „Dobro je da je neko iz Evrope dobio u Americi nagradu, radujem se i drago mi je zbog toga“, rekao je Manojlovi} u izjavi Tanjugu, zapitav{i kakve sve uspehe treba da postignemo u inostranstvu da bi se doneo zakon o kinematografiji u na{oj zemqi. Manojlovi}, koji je i predsednik Filmskog centra Srbije, smatra da je film kao umetni~ko delo strate{ki jako va`na oblast i da zbog toga mora imati zakonsku ure|enost, regulativu. On je podsetio da se iz buxeta dobija svega 2,4 miliona evra za sve festivale i sve filmove, od najkra}eg do najdu`eg, na godi{wem nivou, oceniv{i da je taj iznos sme{an. „Dakle, lepo je osvojiti, dobiti nagradu u inostranstvu, ali bi bilo jo{ lep{e da se kod nas politika ne me{a u kinematografiju“, kazao je Manojlovi}.

OD VE^ERAS 11. ME\UNARODNI FESTIVAL AKTUELNE MUZIKE

„Interzon” u Studiju M Od ve~eras do subote, 23.oktobra svi qubiteqi nesvakida{we, nekomercijalne, nove, u svakom slu~aju neke druge umetni~ke muzike ima}e prilike da u novosadskom Studiju M ~uju neke od wenih tvoraca i izvo|a~a koji deluju u na{oj zemqi, kao i one koji dolaze iz sveta. Re~ je o 11. me|unarodnom festivalu Aktuelne muzike Interzon koji se odr`ava nakon nekoliko najavnih programa izvedenih tokom proteklih meseci. Tako ovi glavni festivalski dani po~iwu ve~era{wim nastu-

pom slovena~ke umetnice Irine Toma`in u 20 ~asoava, u Studiju M, gde posle we, u 21.15 nastupa „Menthal Chamber Orchestra iz Holandije. Drugo festivalsko ve~e u petak, 22. oktobra, na programu Interzon festival su koncerti sastava „Earshaken Pieces (Holandija) i Silard Mezei Vocal Quarteta (Srbija/Ma|arska). U zavr{nici festivala, u subotu, 23. oktobra, u 20 sati, nastupa Kaas Quartet iz Holandije, a u 21.15 sati „Gabby LaLa iz Sje-

Radionice i tribina U okviru festivala bi}e odr`ane i tri radionice i jedna interaktivna tribina. U petak u „Bunkeru“ kafea „Izba“ (@elezni~ka 4, Novi Sad) od 11 do 14 ~asova odr`a}e se radionica za sve koji vole da pevaju „Kako mogu da nau~im da se ne pla{im da zapevam“, voditeq je kompozitor Tjerk van der Ham. Tako|e u petak, od 16 do18 ~asova planirana je interaktivna tribina za umetnike, menaxere u kulturi i organizatore „Kako zapo~eti muzi~ku platformu“. Tribinu }e voditi ~lanovi i ~lanice Arnemske muzi~ke platforme. U subotu od 11 do 14 ~asova odr`a}e se Radionica za kompozitore „Kako integrisati improvizaciju u svoju kompoziciju“, voditeq je Tjerk van der Ham. Tako|e u subotu, od 14 do 17 ~asova, sledi Radionica za guda~e: „Improvizacija“. Voditeqi su ~lanovi Quarteta Kaas.Sve radionice u okviru ovog programa su besplatne.

diwenih Ameri~kih Dr`ava. Festival se zavr{ava programom Interzone\ VJ parti iste ve~eri u 23 sata u Omladinskom centru CK13. Cena ulaznice za jedno festivalsko ve~e iznosi 400 dinara, dok je komplet karata za sve tri festivalske ve~eri 1000 dinara. Karte se mogu kupiti u prostorijama Kamernog pozori{ta muzike „Ogledalo“ (Petra Drap{ina 48) svakog dana od 10 do 15 ~asova, kao i svake festivalske ve~eri od 18 sati u Studiju M. V. C. U [EST GRADOVA AUSTRALIJE

Festival srpskog filma

IZLO@BA TADIJE JANI^I]A U BEOGRADSKOJ NOVOJ GALERIJI

Optimizmom u slu`bi `ivota Izlo`ba slika, predstavnika mla|e generacije likovnih stvaralaca koji svoj umetni~ki diskurs ostvaruju u okvirima tradicionalnih medija, sa savremenim likovnim intencijama, Tadije Jani~i}a „Optimizmom u slu`bi `ivota“ bi}e otvorena danas u Novoj galeriji u Beogradu, najavqeno je iz te kulturne ustanove. „Slikaju}i, nemam nameru da kritikujem stvarnost ve} poku{avam da obratim pa`wu na ono {to je bitno savremenom ~oveku“, obja{wava autor u najavi za izlo`bu. On dodaje da je svet koji interpretira u slikama izra`ajan i koloritan, a figuracija nagla{e-

na {to posmatra~u mami uzdr`ani osmeh i ona konotira okupiranost savremenog ~oveka prepoznatqivim likovima pop-kulture. Jani~i} je ro|en 1980. u Nik{i}u. Zavr{io je Akademiju umetnosti u Novom Sadu 2004. u klasi profesora Milana Blanu{e. Dobitnik je vi{e nagrada: Prva nagrada 37. novosadskog salona za sliku (Novi Sad), Nagrada Ju palete mladih (Vrbas), najboqi je mladi stvaralac u kategoriji crte`, u okviru projekta „Perspektive II“ i Godi{we nagrade za crte` Fakulteta likovnih umjetnosti Cetiwe. Izlo`ba }e trajati do 15. novembra.

Deseti Festival srpskog filma bi}e odr`an od 21. oktobra do 7. novembra u {est velikih gradova Australije, najavili su organizatori te manifestacije.Festival }e biti otvoren danas u Foks studios bioskopu u Sidneju, a potom }e filmovi biti prikazani i u Melburnu, Pertu,Adelaidi, Kanberi i Vulagongu, navodi se u saop{tewu. Bi}e prikazano sedam filmova nove srpske produkcije, me|u kojima su „Besa“ Sr|ana Karanovi}a, „Medeni mesec“ Gorana Paskaqevi}a, „@ena sa slomqenim nosem“ Sr|ana Koqevi}a i „Neke druge pri~e“, omnibus rediteqki iz biv{e Jugoslavije. Australijska publika bi}e u prilici da pogleda i filmove „Tamo i ovde“ Darka Lungulova, „\avoqa varo{„ Vladimira Paskaqevi}a i, na zahtev gledalaca, „Selo gori a baba se ~e{qa“ Rado{a Baji}a.Glumac i rediteq Rado{a Baji} bi}e gost festivala.Selektor filmova je Dubravka Vojvodi}. Festival srpskog filma u Australiji organizuju i finansiraju neprofitne organizacije qudi srpskog porekla u toj zemqi, a uz pomo} australijskih i srpskih sponzora (JAT) i ambasade Srbije u Australiji.


DRU[TVO

DNEVNIK

CENTRALNA ZGRADA NOVOSADSKOG UNIVERZITETA PRVA U SRBIJI FINANSIRA]E SE IZ KREDITA EIB-a

Tenderska dokumentacija ide po saglasnost Od potpisivawa protokola o finansirawu izgradwe centralne zgrade Univerziteta u Novom Sadu (16. jula) ovih dana navr{ilo se tri meseca, koliko je najavqeno da }e prote}i do po~etka radova na gradili{tu, ali oni jo{ nisu po~eli. Po re~ima rektora UNS-a

tacija u najkra}em mogu}em roku biti poslata me|unarodnim finansijerima ovog projekta, Evropskoj investicionoj banci, i da }e nakon wihove saglasnosti tender biti otvoren. – O~ekujem da }u od Evropske investicione banke tra`iti po-

~e potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije i ministar za nauku i tehnolo{ki razvoj mr Bo`idar \eli}, i dodaje da }e to verovatno biti do kraja godine. Centralna zgrada Univerziteta zida}e se na betonskoj konstrukciji namewenoj zgradi rektorata

– Ti projekti su trenutno na me|unarodnoj recenziji i do 1. maja potpisa}emo ugovore za slede}e ~etiri godine. Uz finansirawe nau~nika, finansira}emo i nu`nu opremu. Uveren sam u to da }e nekoliko desetina miliona evra biti upotrebqeno za istra`iva~ku

Centralna zgrada Univerziteta zida}e se na betonskoj konstrukciji namewenoj zgradi rektorata ovog univerziteta, ~ija je izgradwa obustavqena jo{ pre 15 godina, a ukupna vrednost ove investicije procewuje se na 8,5 miliona evra

Foto: A. Erski

prof. dr Miroslava Veskovi}a, "za centralnu zgradu Univerziteta u ovom trenutku se usagla{ava tenderska dokumentacija, u pravno-ekonomskom smislu". On isti~e da se o~ekuje da }e ta dokumen-

vla~ewe prve tran{e kredita za nau~no-tehnolo{ku infrastrukturu u Srbiji, i da }e prvi projekat koji }e biti finansiran iz tog kredita biti centralna zgrada Novosadskog univerziteta – isti-

ovog univerziteta, ~ija je izgradwa obustavqena jo{ pre 15 godina, a ukupna vrednost ove investicije procewuje se na 8,5 miliona evra. Novac za ovu zna~ajnu investiciju obezbedi}e se i iz buxeta Srbije i Fonda za kapitalna ulagawa Vojvodine. \eli} podse}a na to da je ukupan obim investicija u nau~no-tehnolo{ku infrastrukturu Srbije 400 miliona evra (Evropska investiciona banka odobrila nam je kredit od 200 miliona evra za ovu namenu za slede}e ~etiri godine), a deo tih investicija bi}e sproveden kroz javni poziv za projekte, raspisan u maju.

opremu svuda u Srbiji, a veliki deo toga }e do}i ovde u Vojvodinu – rekao je \eli} prekju~e u Novom Sadu. – Na tome se, naravno, ne}emo zaustaviti, ove pare su za nas incijalna kapisla i adut u na{im rukama za pregovore koje vodimo s me|unarodnim nau~nim i tehnolo{kim firmama. S wima }emo, u mesecima koji dolaze, ulaziti u zajedni~ke projekte, na primer s Fraunhofer institutom iz Nema~ke, najpresti`nijim u svetu, koji je u kontaktu s Univerzitetom u Novom Sadu i koji je iskazao `equ da ovde, eventualno, otvori svoj ogranak. V. ^eki}

ZLOUPOTREBE NA INTERNETU

Policija uspe{no otkriva sajber pedofile Popularnom dru{tvenom mre`om “Fejsbuk” posledwih dana kru`ilo je upozorewe da je nedavno oformqena grupa pod nazivom “Postati roditeq je ne{to najboqe {to mi se desilo”, iza koje, kako se sumwa, stoji mre`a pedofila. Naivni roditeqi postavqali su fotografije svoje dece i ne znaju}i da na taj na~in sajber pedofilima obezbe|uju fotomaterijal za za-

dovoqewe wihovih bolesnih potreba. ^im je prostrujalo obave{tewe da se radi o mogu}oj zloupotrebi, sporna grupa je uga{ena. Ministarka za telekomunikacije u Vladi Srbije Jasna Mati} rekla je ju~e za “Dnevnik” da u konkretnom slu~aju weno ministarstvo ne sara|uje s policijom, ali da je sigurna da MUP odli~no obavqa svoj posao.

Ministarka Jasna Mati}

– Najbitnije je da se svaki roditeq ili dete, ukoliko posumwaju u ne{to ili posredstvom interneta do`ive bilo kakvu neprijatnost, odmah obrate MUP-u i wegovom Odeqewu za visokotehnolo{ki kriminal koje se zaista uspe{no bori s ovom pojavom. Jo{ je va`nije da deca i roditeqi saznaju kako da se sami odbrane od toga. Jer,

znawe u ovakvim slu~ajevima zloupotrebe je najboqa odbrana – naglasila je ministarka Mati} u izjavi za na{ list. Ona je primetila da takvih pojava na globalnoj mre`i ima uvek, nekad malo vi{e, ponekad mawe, nagla{avaju}i da, bez obzira na to, korisnici interneta u svakom trenutku moraju biti oprezni. @. Balaban

novosadskog Apelacionog suda da potvrdi presudu zrewaninskog Osnovnog suda, kojom su list „Zrewanin“ i direktor i glavni i odgovorni urednik ka`weni s 300.000 dinara zbog povrede prava li~nosti jedne zrewaninske porodice. I bez ovakvih i sli~nih ekspresnih ka`wavawa visokim sumama, ka`e se u saop{tewu DNV-a, ve}ina medija u Srbiji je zbog lo{e finansijske situacije na ivici opstanka.

samo jednom, i najavio da }e do 2014. godine u sistem elektronske uprave biti umre`eni podaci svih gra|ana Srbije.

VESTI Nagrada „Du{an Bogavac” Pan~i}u @iri novinarske nagrade „Du{an Bogavac“ za etiku i hrabrost odlu~io je da za 2010. godinu dobitnik bude novinar Teofil Pan~i}. Pan~i} je kao novinar, kolumnista i kriti~ar svojim promi{qenim, hrabrim i anga`ovanim tekstovima pokazao i dokazao da u srpskom novinarstvu postoje autori, li~nosti s profesionalnim integritetom, koji svojim stilom, erudicijom i tragawem za istinom ~ine ovu epohu i ovda{we prostore boqim i podno{qivijim, ka`e se u saop{tewu NUNS-a. @iri je radio u sastavu Mirko \or|evi}, Pavel Domowi, Filip Mladenovi}, Vuka{in Obradovi} i Branka Bogavac.

dece u ustanovama socijalne za{tite od zlostavqawa i zanemarivawa. Po re~ima resorne sekretarke Novke Moji}, re~ je o pravno obavezuju}em dokumentu na dobrobit dece koji strate{ki spre~ava wihovo zlostavqawe i zanemarivawe, obezbe|uje pomo} i za{titu `rtvama, a zaposlenima u domu profesionalnu podr{ku. Vlada je usvojila i dopune i izmene finansijskig plana Fonda za pru`awe pomo}i izbeglim, prognanim i raseqenim licima za 2010. U buxetu Sekretarijata za socijalnu politiku i demografiju planiran je novac za zatvarawe kolektivnih centara. Za potrebe tih porodica bi}e kupqeno 15 ku}a, a ostale pare bi}e preusmerene na izgradwu pojedina~nih ku}a i pomo} raseqenim licima.

APV za decu i izbeglice

Podr{ka nedeqniku „Zrewanin”

Na ju~era{woj sednici Vlade Vojvodine govorilo se o primeni posebnog Protokola za za{titu

Dru{tvo novinara Vojvodine podr`ava protest kolega iz nedeqnika „Zrewanin“ zbog odluke

15

DUNAVSKA MEDIJSKA MRE@A

U EU preko RTV Radio-televizija Vojvodine se kao jedina medijska ku}a u Dunavskom regionu koja emituje program na deset razli~itih jezika kandiduje da bude koordinator Dunavske medijske mre`e (DAME) koja }e zvani~no biti osnovana krajem meseca u Novom Sadu, poru~io je pomo}nik direktora Radiodifuzne ustanove Vojvodine Du{ko [u{ak predstavnicima ambasada podunavskih zemaqa u Sremskim Karlovcima. Sa projektom DA-ME mre`e ju~e su upoznati predstavnici ambasada Bosne i Hercegovine, Ma|arske, Rumunije, Bugarske i Ukrajine. Ideja o Dunavskoj medijskoj mre`i nastala je iz potrebe za povezivawem i boqom razmenom informacija u regionu u kojem `ivi oko 300 miliona qudi. Trenutno ne postoji institucija koja na jednom mestu sakupqa medijske materijale celog regiona, ne postoji dnevna razmena informacija, niti razmena specijalnih privrednih i drugih bitnih podataka. Sve to, ali i formirawe zajedni~ke medijske arhive, organizovawe regionalnih radijskih i televizijskih festivala i stru~nih seminara bi}e zadatak Dunavske medijske mre`e. Predstavnici ambasada podunavskih zemaqa ocenili su to kao dobru ideju. - Ogromna je prednost u povezivawu. Najbitnije je da kao region spoznamo jedni druge nakon 20 godina razdvojenosti. Imamo zajedni~ki ciq, ulazak u Evropsku uniju i mislim da }emo upravo razmenom informacija i razumevawem zajedni~ki br`e u}i u EU - izjavio je ambasador BiH u Srbiji Bori{a Arnaut. Prema mi{qewu otpravnika poslova u Ambasadi Ma|arske Bala`a Sila|ija, najva`anije

pitawe budu}e mre`e nije gde }e biti wen centar, ve} kako }e funkcionisati saradwa. - Mislim da ovde ne pri~amo o centralnoj ulozi, ali RTV }e u smislu organizacije sigurno imati va`nu ulogu. Svakako moramo na}i na~in za saradwu kako bismo {to boqe sproveli ovaj projekat. Mo`da }e ta saradwa imati vi{e funkcija, pa }e na primer Budimpe{ta biti drugi centar i tako }e se formirati prava mre`a - navodi Sila|i.

Deklaracija kao polazi{te - Od Dunavske medijske mre`e o~ekujemo da nas sve dr`ave koje smo pozvali podr`e u na{oj inicijativi da sa~inimo deklaraciju koja }e biti polazi{te u institucionalizovawu Dunavske strategije i dunavske mre`e, {to }e doprineti profesionalnoj, kvalitetnoj i uspe{noj saradwi - smatra Du{ko [u{ak. Sastanak sa predstavnicima ambasada podunavskih zemaqa uvod je u veliku osniva~ku konferenciju Dunavske medijske mre`e koja }e biti odr`ana u Novom Sadu krajem meseca. U~e{}e na toj konferenciji do sada je potvrdilo oko 300 delegacija iz svih 14 zemaqa Dunavskog regiona. Osim deklaracije, 29. oktobra u Novom Sadu bi}e oformqen i Savet konferencije koji }e definisati najboqi na~in da se ideja o medijskom povezivawu sprovede u praksi.

U NAREDNIH DESET GODINA BROJ OBOLELIH OD OSTEOPOROZE MOGAO BI SE UDVOSTRU^ITI

Epidemija krtih kostiju

Gra|ani prijavquju sumwive sajtove Ministarstvo je, kako pi{u beogradski mediji, ovih dana saop{tilo da “Fejsbuk” grupa “Postati roditeq je ne{to najboqe {to mi se desilo” nije i jedina koja je ukinuta zbog sumwe da su je kreirale seksualno nastrane osobe. Dosad su zabrawene ve} dve za koje se smatralo da su la`ne. – Od zabrinutih gra|ana ili nevladinih organizacija dobijamo informacije o ovakvim grupama ili sajtovima i nakon provere prosle|ujemo ih sektoru za visokotehnolo{ki kriminal MUP-a. Oni se veoma uspe{no bave tim slu~ajevima i dosad su ve}inu re{ili – ka`u u Ministarstvu za telekomunikacije, koje je zapo~elo projekat „Klikni bezbedno“ u ciqu poboq{awa bezbednosti dece na internetu.

~etvrtak21.oktobar2010.

Do 2014. sve mati~ne kwige elektronske – Do kraja godine u Centralnom sistemu }e biti sme{teni podaci za polovinu gra|ana, a ciq je da svi dobiju sva dokumenta koja su im potrebna na istom {alteru – rekao je premijer Srbije Mirko Cvetkovi}. Premijer je, kao jedan od zna~ajnijih rezultata reformi dr`avne uprave, naveo to {to je izvod iz mati~ne kwige ro|enih postao trajni dokument za gra|ane, koji se izdaje

@ene prona{le mesto u akademskom sistemu – @ena je u okvirima akademskog sveta tek odnedavno dobila svoj ravnopravni status – rekla je prof. dr Radmila Marinkovi}-Nedu~in na ju~era{wem skupu "@ene i univerzitet" u Skup{tini Vojvodine. – Gledaju}i statisti~ki, od 44.440 studenata na osnovnim studijama Univerziteta u Novom Sadu, 54 odsto su `ene. Kada se pogleda i broj zaposlenih na Univerzitetu, 52,5 odsto su `ene. Od 14 dekana fakulteta na Univerzitetu u Novom Sadu, imamo ~etiri `ene dekanice, gde treba posebno naglasiti da, iako nemamo jasan uvid u to koliko `ena je doktoriralo, sigurno znamo da je na na{em Univerzitetu `ena bila ta koja je prva doktorirala.

O osteoporozi, bolesti koju karakteri{e smawewe ko{tane gustine, sve se vi{e govori kao medicinskom i socio-ekonomskom problemu. Oko deset odsto ukupne populacije ima osteoporozu. Svaka druga `ena i svaki peti mu{karac od 50 i vi{e godina u riziku su da dobiju frakturu jer zbog osteoporoze kosti postaju mawe ~vrste i krte, pa su podlo`ne prelomima. Osteoporoza je u stalnom porastu pa se procewuje da }e se broj obolelih do 2020. godine udvostru~iti. Ovakav trend rasta se o~ekuje iz vi{e razloga: produ`en `ivotni vek pove}ava strukturalnu zastupqenost starijih u populaciji, u savremenom na~inu `ivota sve se mawe qudi bavi fizi~kim aktivnostima, upotreba lekova sve je ve}a, evidencija obolelih boqa... U Vojvodini, u kojoj je starija populacija veoma zastupqena, osteoporoza tako|e predstavqa poseban medicinski i socio-ekonomski problem. Najve}i problem su frakture kuka jer je smrtnost u prvoj godini nakon preloma velika, ~ak 25 odsto, invalidnost je oko 50 odsto, a samo tre}ina se oporavi. Frakture ki~menih pr{qenova su naj~e{}i osteoporoti~ni prelomi i ~e{}i su kod postmenopauzalne osteoporoze, dok su frakture kuka ili podlaktice ~e{}e kod senilne osteoporoze. – Va`no je napomenuti da je osteoporoza tihi kradqivac kostiju pa kada se prvi simptomi pojave zna~i da je bolest ve} uznapredovala, a tada je uspeh terapije znatno mawi – ka`e dr Sowa Lali}. – Ponekad je fraktura prvi znak bolesti. Obolevaju osobe oba pola i svih uzrasta, a posebno su ugro`ene `ene u menopauzi. Tada se smawuje lu~ewe `enskih polnih hormona i prestaje wihova za{titna uloga na kost. Kod mu{karaca je gubitak ko{tane mase sporiji i mawi pa oni re|e imaju osteoporozu i prelome.

Proteklih nekoliko godina osteoporoza je i u Srbiji prepoznata kao veliki problem. Izra|en je Nacionalni vodi~ za borbu protiv osteoporoze. Svetska zdravstvena organizacija osteoporozu smatra epidemijom. Naime, to je jedna od pet naj~e{}ih hroni~nih bolesti, a rizik od nastanka preloma tokom `ivotnog veka `ene je 30 do 40 odsto, {to odgovara riziku od nastanka sr~anih bolesti, a zna~ajno je ve}i u odnosu na rizik od nastanka tumora dojke. Predvi|a se da }e broj preloma ku-

ka u svetu porasti s 1,7 milion u 1990. godini na ~ak 6,3 miliona 2050. – S obzirom na to da se na genetske faktore ne mo`e uticati, a oni imaju oko 60 odsto udela u nastanku osteoporoze, od ogromnog je zna~aja obratiti pa`wu na faktore spoqa{we sredine, a prevencija i kod ove bolesti igra va`nu ulogu – ka`e dr Lali}. – Borba protiv osteoporoze po~iwe u mla|em `ivotnom dobu: pravilna uravnote`ena ishrana, prestanak pu{ewa i izbegavawe prekomerne konzumacije alkohola, ve`bawe prema telesnoj te`ini, {to vi{e kretawa i izbegavawe rigoroznih dijeta za mr{avqewe. Za uzimawe suplementa vitamina i kalcijuma vaqa se posavetovati se s lekarom. J. Barbuzan


SPORT

~etvrtak21.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

16

DANAS PO^IWE VINER [TEDI[E SUPERLIGA ODBOJKA[A

Kragujev~ani brane titulu Dana{wim beogradskim derbijem Crvena zvezda - Partizan po~iwe nova sezona Viner [tedi{e Superlige odbojka{a u kojoj titulu ponovo brani kragujeva~ki Radni~ki Kredi banka. Uprkos pro{irewu lige ( 10 klubova, za razliku od ranijih osam) stawe u najelitnijem takmi~ewu na{e odbojke ne}e se bitnije promeniti i ponovo }e se za titulu boriti dvostruki uzastopni osvaja~ Radni~ki iz Kragujevca, Crvena zvezda, NIS Vojvodina i Par-

nost. U crveno-beli tabor do{li su mladii prima~ Peri}, sredwi bloker Petrovi} i korektor Petkovi}, pa }e uz Bojovi}a, Terzi}a i ostale imati ekipu vrednu respekta. Aktuleni osvaja~ Kupa NIS Vojvodina jo{ pro{le sezone formirala je mladu ekipu, ali je u me|uvremenu ostala bez kapitena Vemi}a, Radi}a i Mutap~ije, a do{ao je iskusni Simeunovi} i poneo kapitensku traku. Od Novosa|ana se u predstoje}oj sezoni mnogo o~ekuje, jer mladi trio Jo-

Odbojka{i Vojvodine me|u favoritima za trofeje

tizan, a Ribnica, Mladi radnik i ostali bori}e se da pomute planove i o~ekivawa favorita. Najmawe izmene u ekipi u odnosu na pro{lu sezonu pretrpeo je Partizan, oti{li su iz crno-belog tabora iskusni \or|evi} i Mitrovi}, a do{li su Pe{ut (sredwi bloker), Steqi} (prima~ servisa) i oporavio se Mijailovi}. Prema odbojka{kim pri~ama, Partizan bi trebalo zbog uigrane dijagonale Kisi}-Atanasijevi} da bude jedan od favorita za titulu. Crvena zvezda je ostala bez prvog pro{losezonskog igra~a Doki}a i sredweg blokera Ra{i}a, pa se okrenula stvarawu tima za budu}-

vovi}-Ivovi}-Mrdak tek treba da zasija punim sjajem, a predvo|eni Petrovi}em na sredini, kao i bra}om ^ubrilo i jo{ nekolicinom mladih igra~a bi}e ravnopravan takmac za oba trofeja. Kragujeva~ki radni~ki imao je turbolentno leto, ali }e sastav koji predvodi Slobodan Kova~ ponovo biti veoma zanimqiv. Ostali su [umadinci bez gotovo cele ekipe, oti{li su Jovanovi}, ^upkovi}, ^edi}, Petkovi}, a vratio se samo Haxifejzovi}, pa }e bra}a Ivovi}, uz iskusnog Ili}a i Maksimovi}a, biti glavne uzdanice dvostrukog uzastopnog {ampiona.

Novi sistem takmi~ewa Za razliku od pro{le sezone, ove }e Viner [tedi{e Superliga brojati deset klubova, pa se sistem takmi~ewa vratio na model iz vremena dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore, {to je po mnogima ispravno. Pro{losezonski sistem, kada su ~etiri tima igralo mini-ligu a kasnije i plej-of, dovelo je do toga da, naprimer, Radni~ki i Vojvodina odigraju ~ak deset utakmica za svega mesec dana i gde se gubilo interesovawe za derbije. Sada }e se igrati dvokru`ni sistem, a onda }e prvih {est ekipe igrati plej-of, s tim {to }e prvi i drugi direktno na}i mesto u polufinalu, a tre}i }e sa {estim i ~etvrti sa petim igrati na dve pobede za preostala dva mesta. Polufinale i finale plej-ofa igra}e se na tri dobijene utakmice. Posledweplasirani }e odmah ispasti, a pretposledwi }e igrati bara`a s drugim iz Prve lige. ^ini se kao da je unapred re{eno pitawe prve ~etvorke,no ima ekipa koje }e ra~unati na visok plasman, a to su pre svih Mladi Radnik i uvek kod ku}e neugodna Ribnica. Po`arevqani su sa mladim Br|ovi}em i Mutap~ijom mnogo dobili i sa devet ili deset igra~a u rotaciji bi}e te`ak zalogaj svima. Od Jedinstva iz Stare Pazove, qi`kog Spartaka i ostalih se o~ekuje gr~evita borba za opstanak u elitnom rangu. M. Risti}

RE^ TRENERA

Po`arevqani potencijalno iznena|ewe Treneri pro{losezonske vode}e ~etvorke se sla`u da je liga mlada, da je realno da bude iznena|uju}ih rezulatata, a kao mogu}e prijatno iznena|ewe vide u ekipi Mladog radnika. SLOBODAN KOVA^, TRENER RADNI^KOG - Ostali smo bez mnogo igra~a u odnosu na pro{lu sezonu i ne znam ekipu kojoj ne bi falili ^upkovi}, ^edi} i Jovanovi}, a imamo problem s povredom mladog Ivovi}a, tako da ne}emo imati klasi~nog korektora. Za sada Haxifejzovi} odli~no odra|uje taj posao, pa sam optimista. Imali smo dosta dobrih provera, prinu|eni smo zbog promene tima da mewamo i koncepciju igre u odnosu na ranije sezone, ali za sada sve ide prema planu. Imamo kvalitetan sastav, a na momcima je da napreduju. Liga }e biti mnogo ujedna~enija nego ranije, jer mladost

stem i ima}e mladu ekipu koja je ve} osvojila Kup pro{le sezone i bi}e jo{ boqa. Zvezda ima Terzi}a i plejadu juniorskih reprezentativaca, za razliku od pro{le sezone kada su to bili seniorski reprezentativci. Radni~ki iz Kragujevca ne}e iz prikrajka gledati, bi}e veoma dobar, a od ostalih ekipa Mladi radnik }e sigurno biti me|u boqeplasiranima - smatra @arkovi}.

@eqko Bulatovi}

bude jer su sve ekipe mlade. Gotovo u svakom me~u odlu~iva}e trenutna inspiracija, naravno uz kvalitet, ali nikoga ne treba potceniti. Sada{wa velika ~etvorka srpske odbojke }e predwa~iti, s tim {to niko ne}e me~evima s Mladim radnikom olako pristupati, a treba obratiti pa`wu na Spartak, pa za{to ne i @elezni~ar, koji za sada prete da preuzmu mesto koje je do sada imala Ribnica, kao jedni od najneugodnijih doma}ina u prvenstvu - istakao je Bulatovi}.

NIKOLA SALATI], TRENER NIS VOJVODINE - Vojvodina }e i ove sezone igrati sa istim ciqevima kao i ranije, `elimo trofeje {to prili~i velikom klubu kakav je na{. Ponovo }emo biti me|u najmla|ima u ligi, ali je liga generalno mlada i treba o~ekivati mnogo iznena|uju}ih re-

MILAN @ARKOVI], TRENER PARTIZANA Slobodan Kova~

preovla|uje. Ipak, mislim da }e ~etvorka od pro{le sezone uraditi najvi{e i da je realno da u|e u polufinale plej-ofa, ali svakako ozbiqno treba ra~unati na Mladog radnika, koji je veoma ozbiqno pristupio sezoni i odradio pripreme vrhunski. Partizan i Vojvodina su najmawe izmenili ekipe, Zvezda je uvek favorit, a mi }emo poku{ati da s novim timom uradimo ne{to vi{e - rekao je Kova~.

- Sve ekipe su ve} spremne za sezonu i sigurno nas o~ekuje veoma zanimqivo prvenstvo. Nismo mnogo promenili sastav, izuzev iskusnog dvojca koji nas je napustio i s pravom o~ekujem da ovo bude godina koju }e Partizan dugo pamtiti. Na startu nas o~ekuje derbi i to je dobro, jer rezultat ne}e biti u prvom pla-

Nikola Salati}

- Slabo {ta mogu sada da ka`em jer sam skoro cele pripreme bio u stru~nom {tabu reprezentacije, ali prema onome {to sam zatekao vidim da je ekipa spremna za sezonu. Imali smo za ciq stvarawe ekipe za budu}nost i mislim da smo ga ispunili, no jasno je da }e faliti Doki} i Ra{i}. Na startu imamo derbi s Partizanom koji je nao{tren za velika dela. Superliga }e biti zanimqiva i ineizvesna, a druga~ije ne mo`e ni da

nu, a sigurno }e neki novi igra~i iza}i u prvi plan. Dobro smo odradili pripreme i mogu da budem optimista. Vojvodina je uz Partizan glavni favorit u prvenstvu. Napravili su dobar si-

zultata. Ostali smo bez Vemi}a i Radi}a, a do{ao je Simeunovi} od kojeg se o~ekuje da iskustvom pove`e na{u mladost. Imamo kvalitetne mlade igra~e koji su ve} igrali pro{le sezone i nadam se da mo`emo da ostvarimo zacrtane ciqeve. Liga }e biti veoma izjedna~ena, ali mislim da }e prva ~etvorka ponovo isplivati na vrh. Ribnica je sada ne{to slabija nego ranijih sezona, zato je Mladi radnik veoma dobar i sigurno }e biti u vrhu, a ne treba zaboraviti ni iskustvo Spartaka iz Qiga, kao ni Jedinstvo iz Stare Pazove, koje ima veoma dobru ekipu i lepu igru, posebno na doma}em terenu. Mladi igra~i su u svim klubovima i te{ko }e zadr`avati konstantnost igre iz kola u kolo, zato }e i uslovno slabije ekipe imati svoju {ansu da pomrse ra~une favoritima - rekao je Salati}.

1. kolo (22/24. oktobar)

4. kolo (12/14. novembar)

7. kolo (3/5. decembar)

Partizan - Crvena zvezda NIS Vojvodina - @elezni~ar (B) Smederevo - Radni~ki (K) Spartak (Q) - Mladi radnik Jedinstvo (SP) - Ribnica

Crvena zvezda - Mladi radnik Radni~ki (K) - Ribnica @elezni~ar (B) - Jedinstvo (SP) Partizan - Spartak (Q) NIS Vojvodina - Smederevo

@EQKO BULATOVI], TRENER CRVENE ZVEZDE

2. kolo (29/31. oktobar) Crvena zvezda - Ribnica Mladi radnik - Jedinstvo (SP) Radni~ki (K) - Spartak (Q) @elezni~ar (B) - Smederevo Partizan - NIS Vojvodina

Milan @arkovi}

5. kolo (19/21. novembar) Smederevo - Crvena zvezda Spartak (Q) - NIS Vojvodina Jedinstvo (SP) - Partizan Ribnica - @elezni~ar (B) Mladi radnik - Radni~ki (K)

Spartak (Q) - Crvena zvezda Jedinstvo (SP) - Smederevo Ribnica - NIS Vojvodina Mladi radnik - Partizan Radni~ki (K) - @elezni~ar (B)

8. kolo (10/12. decembar) Crvena zvezda - @elezni~ar (B) Partizan - Radni~ki (K) NIS Vojvodina - Mladi radnik Smedervo - Ribnica Spartak (Q) - Jedinstvo (SP)

3. kolo (5/7. novembar)

6. kolo (26/28. novembar)

9. kolo (17/18. decembar)

NIS Vojvodina - Crvena zvezda Smederevo - Partizan Spartak (Q) - @elezni~ar (B) Jedinstvo (SP) - Radni~ki (K) Ribnica - Mladi radnik

Crvena zvezda - Radni~ki (K) @elezni~ar (B) - mladi radnik Partizan - Ribnica NIS Vojvodina - Jedinstvo (SP) Smederevo - Spartak (Q)

Jedinstvo (SP) - Crvena zvezda Ribnica - Spartak (Q) Mladi radnik - Smederevo Radni~ki (K) - NIS Vojvodina @elezni~ar (B) - Partizan


SPORT

c m y

DNEVNIK

~etvrtak21.oktobar2010.

17

LIGA [AMPIONA: UZ PORAZ PARTIZANA OD BRAGE

Sami sebe pobedili Dobre igre protiv [ahtjora i Arsenala, vetar u le|a srpske javnosti, kao ni grogirani protivnik nisu bili dovoqni Partizanu da izbegne novi poraz u Ligi {ampiona. Braga, iz dva me~a, sa gol razlikom 0:9, savladala je prili~no lako crno – bele sa 2:0, pri ~emu mislimo na poklon golove, koji nisu do{li kao plod ve}eg kvaliteta doma}ih igra~a. Partizan je odigrao jednu od lo{ijih utakmica ove sezone. Vezni red je slabo funkcionisao, kao i napad, a istakla se je-

dino odbrana, predvo|ena Savi}em i Krstaji}em. Vaqak je sam sebe pobedio, u duelu sa timom koji nije boqi. Partizan je razo~arao u prvom poluvremenu, koje je bilo i presudno za daqi tok utakmice. Sa nervoznim Moreirom u sredini i odsutnim [}epovi}em u napadu izostala je inicijativa koja bi ekipi dala krila i Bragi poquqala samopouzdawe. A, videlo se da je doma}in bio zreo za poraz jer nije prikazao bog zna kakvu igru. Trenera Sa{u Stanojevi}a ne treba kriviti za izbor igra~a. Iliev ne briqira

Krstaji}: Nesre}an poraz Jedan od onih koji u kontinuitetu pru`a dobre partije, a to je uradio i preksino}, je kapiten Mladen Krstaji}. Iskusni {toper je zajedno sa Savi}em bio neprelazan za napada~e doma}ina, ali na `alost Partizan je pora`en. Ne krije kapiten razo~arewe takvim ishodom. - Ovaj poraz boli jer nismo izgubili od boqe ekipe. Bili smo egal, a nekad i opasniji i zaslu`ili smo barem remi. Ovako, ostaje nam da sre}u potra`imo u narednim utakmicama. Krstaji} vidi {anse za prole}e u Evropi. - Svaka pobeda nad Bragom vra}a sve u na{e ruke – rekao je on.

Miqkovi}: Precenili smo doma}ina Mladi Miqkovi} bio je dobar u odbrani, ali je u napadu ~esto birao pogre{na re{ewa. Desni bek Partizana ovako je ocenio me~ u Bragi: - Opet smo previ{e respektovali protivnika. Tog balasta u gostima nikako da se oslobodimo. [teta jer je rival bio zreo za poraz. Videlo se posle prvog gola, kada smo napali, da mo`emo da igramo, ~ak i da budemo boqi, ali nervoza nas je sputala da izjedna~imo. Nismo uspeli sada, no verujem da mo`emo u Beogradu i tada }e sve ponovo biti otvoreno – rekao je Miqkovi}.

Ili}: Pobedi}emo u revan{u Izostala je kreacija Sa{e Ili}a u napadu i to je najve}i razlog Partizanovog poraza. Sjajni plej igrao je desno krilo, {to ga je onemogu}ilo da bude znatno korisniji za ekipu. Ipak, imao je odli~nu {ansu, ali je na `alost nije iskoristio. - Jo{ mi nije jasno kako sam proma{io.Precenili smo Bragu, upustili se u nadmudrivawe {to nam se u prvom poluvremenu i osvetilo. U nastavku smo bili znatno boqi, mo`da ne i sjajni, ali sabili smo protivnika na wegovu polovinu i ozbiqno ga ugro`avali. To mi daje veru da u revan{u mo`emo da pobedimo – rekao je Ili}.

u doma}em {ampionatu, za razliku od [}epovi}a, a Moreira je ipak Moreira. Opet, ispostavilo se da su to bile i najslabije karike kod na{eg {ampiona. Jedino nejasno je za{to je Partizan odustao od svoje igre ? Nije tu bilo energije i ma{te iz me~a sa Arsenalom. Crno – beli su igrali {ablonski, pa je Kleo ostao odse~en u napadu, samim tim i bezopasan. Tek kada su primili gol Beogra|ani su napali i tada se videlo da doma}in nije boqi. Partizan je, utisak je, precenio Bragu. Crno – beli su sada videli gde su i {ta im je ~initi u posledwa tri kola. U Beogradu je potrebno pobediti Bragu, a protiv [ahtjora je sve mogu}e. Mo`da bi i remi sa Ukrajincima vaqku bio dovoqan za prole}e u Evropi. U svakom slu~aju, ve} sada je vidqivo da je potrebno poja~ati tim u zimskom prelaznom roku, pre svega na krilnim pozicijama, jer to nije Ili}ev prostor kretawa, dok je Nemawa Tomi} daLima (Braga) ~esto izlazio kao pobednik iz duela s Moreirom (Partizan) leko od forme. Sa{a Stanojevi} `ali za boqim rezultatom u Pasijensa: Vrlo dobar Partizan Bragi. Trener Brage Domingo{ Pasijensa mo`e biti zadovoqan osva- Videli ste, nismo zaslu`ijawem prva tri boda wegove ekipe u Ligi {ampiona, ali i on istili da izgubimo. U najmawu ruku ~e da je ona do{la vrlo te{ko. Mladi stru~wak pohvalio je Parbili smo ravnopravni, a ~esto i tizan. boqi. Ipak, dva kiksa i dva gola - Me~ je pokazao da nema puno razlike me|u ekipama u grupi. i opet smo sa terena oti{li tuPartizan je izgubio, ali je mogao i da izbegne poraz, ostavio je vr`ni. Igra~ima nemam {ta da zalo dobar utisak. Mi smo ovim trijumfom otvorili vrata ~ak i merim, odigrali su dobru utakprolazu u narednu rundu Lige {ampiona – rekao je trener Brage. micu, jo{ jednu u nizu, ali nisu imali sre}e. Poku{a}emo u Be-

DANAS TRE]E KOLO LIGE EVROPE

Juventusa Milo{ Krasi}. - Sve boqe se poznajemo, nadam se da }emo ostati nepora`eni u Salcburgu. Zaista se fantasti~no ose}am, izabrao sam pravi klub. U Napuq Liverpul sti`e bez nekolicine standardnih prvotimaca, a dodatan problem me-

tri boda i jo{ uvek su u igri za plasman me|u 24 najboqa kluba u Ligi Evrope. - Me~ protiv Br`a je za nas mo`da i odlu~uju}i - ka`e trener Dinama Vahid Halilhoxi}. - Ako pobedimo vrlo smo blizu da prezimimo u Evropi.

1. Leh 2. Man~ester s. 3. Juventus 4. Salcburg

2 2 2 2

1 1 0 0

1 1 2 0

0 0 0 2

Grupa B Atletiko - Rozenborg Aris - Borusija (L) 1. Bajer 2. Aris 3. Rozenborg 4. Atletiko

2 2 2 2

1 1 1 0

1 0 0 1

0 1 1 1

Grupa C Sporting - Gent Lil - Levski 1. Sporting 2. Levski 3. Gent 4. Lil

2 2 2 2

2 1 0 0

0 0 1 1

(21.05) (21.05) 5:3 3:1 4:4 0:4

4 4 2 0

(21.05) (21.05) 5:1 2:2 2:5 1:2

4 3 3 1

(21.05) (21.05) 0 1 1 1

7:1 3:7 3:4 2:3

6 3 1 1

Grupa D Viqareal - PAOK (21.05) Dinamo (Z) - Klub Bri` (21.05) 1. PAOK 2.Dinamo (Z) 3. Viqareal 4. Klub Bri`

2 2 2 2

1 1 1 0

1 0 0 1

0 1 1 1

2:1 2:1 2:3 2:3

4 3 3 1

Grupa E [erif -Bate Borisov (21.05) AZ Alkmar - Dinamo (K) (21.05) Milo{ Krasi} (u sredini) trenutno najboqi igra~ Juventusa

iz Madrida, ali kako je odigrano svega dva kruga Madri|ani mogu da nadaoknade propu{teno. Najzanimqiviji okr{aji se igraju u Salcburgu, gde Red bul do~ekuje Juventus, i u Napuqu, gde ~etvrtoplasirani tim italijanskog prvenstva Napoli igra s posrnulim Liverpulu. - Igramo u sjajnoj formi tvrdi trenutno najboqi igra~

naxeru Hoxsonu zadao je i Dirk Kujt koji se povredio u gradskom derbiju s Evertonom.. - I ne igramo tako slabo kakavi su rezultati- tvrdi Hoxson. Forma se polako popravqa, ali daleko smo od onog {to `elimo Mo`da }e me~ u Napuqu biti prekretnica za nas. Dva hrvatska tima, Dinamo i Hajduk, posle dva kruga imaju po

Mladi tim Hajduka je u minulom krugu uspeo da u fini{u slomi otpor Anderlehta i da uhvati korak s ostalim timovima u grupi. - Zenit je apsolutni favorit u ve~era{wem susretu - realan je trener Hajduka Stanko Poklepovi}. - Rusi imaju sjajan tim i bilo bi pravo ~udo da ostanemo nepora`eni. G. K.

1. BATE Borisov 2 2. [erif 2 3. AZ Alkmar 2 4. Dinamo (K) 2

1 1 1 0

1 0 0 1

0 1 1 1

Grupa F Sparta - Lozana Palermo - CSKA 1. CSKA (M) 2. Palermo 3. Sparta 4. Lozana

2 2 2 2

2 1 1 0

0 0 0 0

6:3 3:2 3:5 2:4

4 3 3 1

(21.05) (21.05) 0 1 1 2

6:0 3:3 3:5 0:4

6 3 3 0

Grupa G Zenit - Hajduk (S) Anderleht - AEK

1. Zenit 2. AEK 3. Hajduk (S) 4. Anderleht

2 2 2 2

2 1 1 0

0 0 0 0

0 1 1 2

7:3 5:5 2:3 1:4

Grupa H Jang bojs - Odense [tutgart - Hetafe 1. [tutgart 2. Hetafe 3. Jang Bojs 3. Odense

2 2 2 2

2 1 1 0

0 0 0 0

(19) (19) 6 3 3 0

(19) (19) 0 1 1 2

5:1 2:3 2:3 2:4

6 3 3 0

Grupa I Metalist - Sampdorija (19) Debrecen - PSV Ajndhoven (19)

1. PSV 2. Sampdorija 3. Metalist 4. Debrecen

2 2 2 2

1 1 1 0

1 1 0 0

Grupa J Borusija(D) - PS@ Karpati - Seviqa 1. PS@ 2. Borusija (D) 3. Seviqa 4. Karpati

2 2 2 2

2 1 1 0

0 0 0 0

Grupa K Utreht - Steaua Napoli - Liverpul

1. Liverpul 2. Napoli 3. Utreht 4. Steaua

2 2 2 2

1 0 0 0

1 2 2 1

Grupa L CSKA - Rapid (B) Be{ikta{ - Porto

1. Porto 2. Be{ikta{ 3. CSKA (S) 4. Rapid (B)

2 2 2 2

2 2 0 0

ogradu da se revan{iramo Portugalcima – rekao je trener. Postavku Partizana diktirali su igra~i Brage. - Nismo smeli odmah da ih napadnemo jer su izuzetno nezgodni pri transformaciji. Videli ste, tako smo primili i prvi gol. Hteli smo da zaustavimo brzi protok lopti, a onda da ne{to probamo iz kontri. U prvom smo uspeli kroz ceo me~, a u drugom u drugom poluvremenu, na`alost to nije donelo rezultat. Vaqak je {anse za Ligu Evrope sveo na minimum. - Proba}emo sve u posledwa tri kola. Bilo koja pobeda nad Bragom nam je dovoqna za nastavak nadawa, tako|e ne}emo respektovati ni [ahtjor. Trener je na kraju dodao: - Protiv Brage }e nam biti te`e u Beogradu nego tamo {to je bilo, jer oni igraju na kontre. Ipak, u obavezi smo da pred na{im navija~ima napadnemo iz sve snage – istakao je Stanojevi}. I. Lazarevi}

Veliki pad Srbije

Danas Grupa A Man~ester siti - Leh Salcburg - Juventus

Kao i protiv [ahtjora u Dowecku, ni u Portugalu Kleo nije uspeo da se iska`e. Zbog spore igre svoga tima ostao je odse~en ve}im delom utakmice pa je samo jednom uspeo da pobegne ~uvarima i oproba {ut. Karioka ipak ne gubi nadu pre rasplet u grupi H. - Primili smo gol bez {ansi, {to nam se ponavqa. U nastavku smo poku{ali sve ne bi li barem izjedna~ili, ali nismo uspeli. Ipak, nije jo{ ni{ta izgubqeno, mislim da smo boqi od Brage i da }emo ih dobiti u Beogradu – rekao je Kleo.

FIFA RANG LISTA

Juventus u Salcburgu U senci Lige fudbalskih {ampiona igraju se me~evi Lige Evrope, ali to ne zna~i da nema uzbu|ewa na „drugoliga{kim“ evropskim terenima. Favoriti za sada kora~aju prema planu, jedino, mo`da, bode o~i samo bod branioca titule Atletika

Kleo: Ni{ta nije izgubqeno

0 0 1 0

0 0 1 2

0 1 1 2

0 0 0 1

0 0 1 2

3:1 2:1 5:2 0:6

3:0 4:4 1:1 3:6

4:1 3:3 0:0 4:7

4:0 3:1 0:2 1:5

4 4 3 0

(19) (19) 6 3 3 0

(19) (19) 4 2 2 1

(19) (19) 6 6 0 0

Fudbalska reprezentacija Srbije pala je za sedam pozicija i sada zauzima 22. mesto na najnovijoj rang listi Me|unarodne fudbalske federacije (FIFA). Srbija je ukupno osvojila 861 poen. Na{a selekcija je posle serije lo{ih rezultata u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo zabele`ila veliki pad u odnosu na prethodnu rang listu FIFA-e. Veliki skok napravila je reprezentacija Crne Gore. Izabranici Zlatka Kraw~ara su zahvaquju}i dobrim rezultatima sa 40. do{li na 26. mesto. Ovo je najboqi plasman reprezentacije Crne Gore od sticawa nezavisnosti. Crna Gora je osvojila 827 poena. Prvo mesto i daqe dr`i aktuelni svetski i evropski {ampion [panija sa 1.881 bodom, druga je Holandija sa 1.663. Brazil je ponovo preuzeo tre}e mesto sa 1.493 poena, dok je Nema~ka ~etvrta sa 1.481. Rang lista: 1. (1) [panija 1.881 poen, 2. (2) Holandija 1.663, 3. (4) Brazil 1.493, 4. (3) Nema~ka 1.481, 5. (5) Argentina 1.320, 6. (6) Engleska 1.205, 6. (7) Urugvaj 1.167, 8. (8) Portugal 1.123, 9. (11) Hrvatska 1.086, 10. (25) Rusija 1.061... 22. (15) Srbija 861... 26. (40) Crna Gora 827...


18

SPORT

~etvrtak21.oktobar2010.

UO^I SVETSKOG PRVENSTVA NA NOVOM ZELANDU

Stoji} i Marjanovi} pri`eqkuju finale Na predstoje}em Svetskom prvenstvu, koje }e se od 30. oktobra do 7. novembra odr`ati u Karapiru na Novom Zelandu, boje na{e reprezentacije brani}e Nikola Stoji} i Marko Marjanovi} u dvojcu bez kormilara, kao i Iva Obradovi} u skifu. Ju~e

- Moja o~ekivawa su uvek ista, ulazak u finale i borba za medaqu - rekao je selektor srpskih vesla~a Neboj{a Ili}. - Ni{ta nije druga~ije ni u vezi sa Svetskim prvenstvom. Konkurencija na Novom Zelandu }e biti izuzetno jaka, me|utim, Nikola i Marko su ve} pokazali da spadaju u

li, jo{ jedna uspe{na i duga~ka sezona je iza nas, me|utim, tempirali smo formu i siguran sam da }emo dati svoj maksimum u Karapiru - izjavio je Nikola Stoji}. Wegov kolega iz ~amca Marko Marjanovi} iskoristio je priliku da se, u ime Vesla~kog saveza Srbije, zahvali

DNEVNIK

Jo{ bez odluke o derbiju Generalni sekretar Zajednice fudbalskih klubova Superlige Miodrag Jankovi} izjavio je da jo{ nije poznat termin odr`avawa sastanka predstavnika Crvene zvezde, Partizana i Zajednice sa direktorom policije Miloradom Veqovi}em. Prema re~ima Jankovi}a, sve zainteresovane strane - Zajednica klubova Superlige, Crvena zvezda i Partizan ~ekaju poziv iz kabineta direktora policije. - U kontaktu sam sa rukovodstvom Partizana i Crvene zvezde. U oba kluba ~ekaju da dobiju informaciju da li }e odluka o sudbini 139. ve~itog derbija biti doneta danas ili sutra - rekao je Jankovi}.

Karte u prodaji od danas Fudbalski klub Crvena zvezda saop{tio je da }e danas po~eti prodaja ulaznica za me~ devetog kola Superlige Srbije protiv Partizana. Karte za predstoje}i 139. ve~iti derbi mo}i }e da se kupe od 13 ~asova na blagajnama stadiona Crvene zvezde. Blagajne }e raditi neprekidno do petka 22. oktobra do 13 ~asova, kada se zatvaraju. Posle tog roka prodaje karata ne}e biti. Crvena zvezda je navela da je iz bezbednosnih razloga kapa-

citet stadiona smawen. Karte }e mo}i da se kupe samo uz pokazanu li~nu kartu. Cene karata su 500 dinara za severnu i ju`nu tribinu, 800 za isto~nu i 1.000 dinara za zapadnu tribinu. Utakmica izme|u Crvene zvezde i Partizana bi}e odigrana u subotu, 23. oktobra. Crvena zvezda je pozvala sve posetioce da se tokom kupovine karata, pre, za vreme i posle utakmice pona{aju fer i sportski i u duhu Zakona o spre~avawu nasiqa na sportskim borili{tima.

HARI REDNAP, MENAYER TOTENHEMA

Mo`da dovedemo Runija

Nikola Stoji} i Marko Marjanovi}

pre podne je odr`an posledwi trening na{eg najboqeg dvojca na Adi Ciganliji, a u ve~erwim satima krenuli su na preko trideset ~asovno putovawe do Novog Zelanda, gde }e se Nikoli i Marku pridru`iti i Iva Obradovi}, koja je zavr{ni deo priprema odradila u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Na{a najboqa skifistkiwa nije bila u mogu}nosti da trenira sa ostatkom reprezentacije, zbog obaveza koje je imala prema Univerzitetu Berkli, na kome studira, tako da je najve}i deo priprema odradila u Amarici, a na{em timu }e se pridru`iti kroz dva dana na Novom Zelandu.

sam vrh svetskog veslawa, {to dokazuju ovogodi{we bronzane medaqe na Svetskom kupu u Minhenu i na Evropskom prvenstvu koje je odr`ano u Portugalu. Nikola Stoji}, jedan od na{ih najtrofejnijh vesla~a istakao je da su wegova o~ekivawa pred najve}e i najva`nije ovogodi{we takmi~ewe izuzetno velika. - U proteklih nekoliko godina, veslaju}i dvojac bez kormilara, de{avalo mi se da ostanem samo na korak do ulaska u finale Olimpijskih igara, odnosno svetskih prvenstava, i to naj~e{}e za mawe od jedne sekunde. Ne `elim da se to desi i ove godine. Izuzetno naporno smo trenira-

svim prijateqima veslawa, koji su omogu}ili da posade na{e reprezentacije nastupe na Novom Zelandu: - Uveren sam da ste svi svesni koliko ko{taju samo avionske karete da Novog Zelanda, koje predstavqaju samo jedan deo tro{kova odlaska na{e reprezentacije na ovo Svetsko prvenstvo. Zbog toga bih `eleo da se zahvalim Ministarstvu omladine i sporta, Gradskom sekretarijatu za sport i omladinu, svim ~lanovima sponzorskog pula VSS, a nara~ito JAT ervejsu, na{em zvani~nom avio prevozniku, koji su omogu}ili na{e u~e{}e na Svetskom prvenstvu u Karapiru. J. G.

KUGLAWE Superliga (m)

Prva liga, grupa Vojvodina (`)

Crvena zvezda - E|{eg 5:3 (3383:3354) Beograd - Apatin 6:2 (3594:3296) Ni{ Put - Metalac 5:3 (3254:3254) Kraqevo - Senta 1:7 (3283:3346) Kawi`a - Partizan 1:7 (3217:3401) 1. Beograd 10, 2. Partizan 8, 3. Ni{ Put 8, 4. Senta Visa Prom 6, 5. E|{eg 6, 6. Crvena zvezda 6, 7. Metalac 4, 8. Apatin 2, 9. Kraqevo 0, 10. Kawi`a 0 bodova.

Spartak (D) - Srem 1:7 (3101:3172) Banat - Petrovaradin 6:2 (3108:2999) Vrbas - Radni~ki (NS) 6:2 (3100:2981) Vojvodina (Bg) - Novi Sad 7:1 (2964:2756) Alimenta - slobodna. 1. Srem 8, 2. Banat 7, 3. Vojvodina (Bg) 6, 4. Vrbas Dana 4, 5. Petrovaradin 4, 6. Radni~ki (NS) 4, 7. Alimenta 3, 8. Novi Sad 2, 9. Spartak (D) 2 boda.

Superliga (`) Apatin - Ada Kompjuters 7:1 (3333:3186) SPC Vojvodina - Jedinstvo 3:5 (3078:3116) E|{eg - Kristal 3:5 (3083:3146) @elezni~ar - Pionir 0:8 (2846:3269) 1. Pionir 10, 2. Jedinstvo 8, 3. Kristal 6, 4. SPC Vojvodina 4, 5. Apatin 4, 6. Ada Kompjuters 4, 7. Toza Markovi} 4, 8. E|{eg 0, 9. @elezni~ar 0 bodova.

Prva liga, grupa Vojvodina (m) Vihor - Hajduk 7:1 (3348:3239) Vojvodina (NS) - @elezni~ar 7:1 (3311:3180) Kristal - Banat 1:7 (3325:3473) Dolina - Polet 6:2 (3181:3097) Jedinstvo - Toza Markovi} 5:3 (3201:3137) 1. Banat 10, 2. Vojvodina (NS) 7, 3. Jedinstvo 7, 4. Dolina 6, 5. @elezni~ar 6, 6. Toza Markovi} 4, 7. Polet 3, 8. Kristal 3, 9. Vihor 2, 10. Hajduk 2 boda.

Prva vojvo|anska liga (m) Matica Spartak - Spartak (D) 6:2 (3221:3114) Ada Kompjuters - TSK 8:0 (3435:3208) Slavia - Be~ej 5:3 (2970:2942) Petrovaradin - 13. maj 6:2 (3201:3131) Srem - Kordun 1:7 (3249:3231) 1. Kordun 8, 2. Matica Spartak 8, 3. Petrovaradin 8, 4. TSK 8, 5. Ada Kompjuters 6, 6. Srem 5, 7. Slavia 4, 8. Spartak (D) 3, 9. Be~ej 0, 10. 13. maj 0 bodova.

Druga vojvo|anska liga (m) Radni~ki LK - Jadran (G) 6:2 (2909:2735) Jadran (F) - Vrbas Dana 2:6 (2980:3143) Dunav - Radni~ki (NS) 7:1 (3156:2951) Junakovi} Prigrevica - Sloboda 4:4 (3261:3252) Sloven - Vojvodina (Bg) 6:2 (3181:3104) Novi Sad - slobodan. 1. Sloven 8, 2. SLoboda 7, 3. Radni~ki Lk 7, 4. Radni~ki (NS) 6, 5. Dunav 6, 6. Novi Sad 6, 7. Vrbas Dana 5, 8. Vojvodina (Bg) 4, 9. Junakovi} Prigrevica 1, 10. Jadran (F) 0, 11. Jadran (G) 0 bodova.

Menaxer Totenhema Hari Rednap rekao je da bi voleo da dovede zvezdu Man~ester junajteda Vejna Runija. Nekoliko sati pre toga, menaxer Man~estera Sir Aleks Ferguson obelodanio je da 24-godi{wi napada~ `eli da napustio Old Traford. - Razgovara}u sa vlasnikom kluba i videti da li mo`emo da dovedemo Runija u Totenhem. Ipak sumwam da }e se ne{to tako dogoditi. Svi se ponekad pitaju za{to se takve stvari de{avaju. Igra pripada igra~ima, a qudi moraju da znaju {ta se de{ava u fudbalu. Mnogi razmi{qaju o nekim teorijama zavere, o qudima iz senke. Ovakve stvari su sasvim normalne i de{avaju se - rekao je polu u {ali Rednap. On je istakao da bi zaista bilo te{ko da se dovede Runi, ako bi to ikada bilo mogu}e. - Morate mnogo da zagrizete kada se najboqi igra~i pojave na tr`i{tu. Sigurno }e biti velikih riba koje }e `eleti Runija. To je sigurno. On je fantasti~an igra~, bez obzira {to posledwih par meseci ne igra

TRE]E KOLO LIGE [AMPIONA Grupa E Roma - Bazel 1:3 (Borijelo u 21. minutu - Frei u 12, Inkom u 43. i Kabral u 90. minutu) Bajern (M) - Klu` 3:2 (Kadu autogol u 32, Panin u 37 autogol, Gomez u 77. minutu - Kadu u 28. i @ulio u 86. minutu). 1. Bajern (M) 2. Bazel 3. Klu` 4. Roma

3 3 3 3

3 1 1 1

0 0 0 0

0 2 2 2

7:3 5:5 5:6 3:6

9 3 3 3

Grupa F Spartak (M) - ^elzi 0:2 (@irkov u 24, Awelka 43. minut) Marsej - @ilina 1:0 (Diavara u 48. minutu) 1.^elzi 2. Spartak (M) 3. Marsej 4. @ilina

3 3 3 3

3 2 1 0

0 0 0 0

0 1 2 3

8:1 4:2 1:3 1:8

9 6 3 0

Grupa G Real (M) - Milan 2:0 (Ronaldo u 13. i Ozil u 13. minutu) Ajaks - Okser 2:1 (De Zuv u 7. i Suarez u 41 - Birsa u 57.) 1. Real (M) 2. Milan 3. Ajaks 4. Okser

3 3 3 3

3 1 1 0

0 1 1 0

0 1 1 3

5:0 3:3 3:4 1:5

9 4 4 0

Grupa H Arsenal - [ahtjor 5:1 (Song u 19, Nasri u 42, Fabregas u 60 (iz penala), Vil{ir u 66, [amak u 69. minutu - Eduardo u 81. minutu) Braga - Partizan 2:0 (Lima u 35, Mateu{ u 90. minutu) 1.Arsenal 2. [ahtjor 3. Braga 4. Partizan

3 3 3 3

3 2 1 0

0 0 0 0

0 14:2 1 5:5 2 2:9 3 1:6

9 6 3 0

DIJEGO MARADONA:

Mesi vi{e nije sre}an

Hari Rednap

na vrhunskom nivou. Desi}e se jedna zanimqiva situacija – na tr`i{tu }e se kao slobodan agent pojaviti igra~ koji vredi 50 – 60 miliona funti. On sigurno ne}e biti jeftin - tvrdi Rednap.

Biv{i selektor reprezentacije Argentine Dijego Armando Maradona tvrdi da fudbaler Barselone Lionel Mesi nije sre}an kada igra za nacionalni tim. - Mesi posle mog odlaska sa klupe Argentine nema tretman kakav zaslu`uje. On je najboqi igra~ sveta i to mora da se po{tuje. Nikome nije stalo do wega kao {to je meni bilo. Mesi sada nije sre}an. A kada je radio sa mnom bio je sre}an - rekao je Maradona. Fudbalski savez Argentine je po zavr{etku Mundijala odbio da produ`i ugovor s Maradonom, a nacionalni tim preuzeo je Serhio Batista. Mesi (23) je za Argentinu odigrao 51 me~ i postigao 14 golova.

Kamerunci quti na Klementea Selektor fudbalske reprezentacije Kameruna Havijer Klemente morao je da pred ministarstvom sporta ove afri~ke zemqe da obja{wava lo{e igre nacionalnog tima u me~u protiv Mauricijusa i Konga. Kamerun je u prvom kolu grupe E kvalifikacija za Kup afri~kih nacija savladao Mauricijus 3:1, ali izabranici Havijera Klementea nisu prikazali dobru igru. Kamerun je potom na svom terenu igrao sa Kongom, a lo{a igra nacionalnog ti-

ma naqutila je Ministarstvo sporta. Klemente je sa stru~nim {tabom pred Ministarstvom sporta morao da obja{wava razloge slabe igre. [panski mediji tvrde da Kameruncima smeta {to Klemente `ivi u [paniji i smatraju da ne posve}uje dovoqno vremena nacionalnom timu. [panac je u avgustu preuzeo Kamerun od Francua Pola le Gvena. Klemente je sli~ne probleme imao i dok je vodio selekciju Srbije.

Rajkard napustio Galatasaraj Trener fudbalera Galatasaraja Frank Rajkard sporazumno je raskinuo ugovor sa klubom iz Istanbula. Rajkard je preuzeo Galatasaraj po~etkom juna 2009, a sa ovim klubom osvojio je pro{le sezone tre}e mesto u turskom {ampionatu. Ekipa iz Istanbula nije uspela da se plasira u Ligu Evrope, po{to je u posledwem kolu kvalifikacija eliminisana od Karpata. Galatasaraj je pored neuspeha u Ligi Evrope ostvario nekoliko lo{ih rezultata i u doma}em prvenstvu. Ovaj klub se trenutno nalazi na devetom mestu na tabeli sa osam bodova iz osam me~eva. Rajkard je pre turskog kluba vodio Barselonu, Spartu iz Roterdama i reprezentaciju Holandije


SPORT

c m y

DNEVNIK

~etvrtak21.oktobar2010.

19

PARTIZAN MTS VE^ERAS PO^IWE DEVETU EVROLIGA[KU SEZONU

Crno-bela mla|arija u Kaunasu Janko Tipsarevi}

TURNIR U MOSKVI

Poraz Tipsarevi}a Srpski teniser Janko Tipsarevi} izgubio je me~ prvog kola turnira u Moskvi. On je posle velike borbe, koja je trajala jedan ~as i 55 minuta, pora`en od 89. igra~a sveta, Argentinca Orasija Sebaqosa sa 2:1 – po setovima 4:6, 6:4, 6:4. Tipsarevi} je 38. teniser sveta, a u Moskvi je bio postavqen za osmog nosioca. Argentinac }e u drugom kolu igrati protiv Rumuna Viktora Krivoija. Oba tenisera osvajala su gemove na svoje servise do rezultata 4:4. Tipsarevi} je tada prvo osvojio gem na svoj servis, a onda je napravio brejk i poveo 1:0 u setovima. Zebaqos je ve} na po~etku drugog seta napravio

brejk. Argentinac je prednost od dva gema dr`ao do kraja seta i zaslu`eno je dobio ovaj deo me~a rezultatom 6:4. Tipsarevi} je u tre}em, odlu~uju}em setu igrao dobro do rezultata 3:3. Srpski teniser je tada napravio nekoliko gre{aka, a Argentinac je osvojio tri uzastopna gema i zaslu`eno je stigao do pobede. Srbija u Moskvi ima jo{ jednog predstavnika u mu{kom singlu. Viktor Troicki je pobedom protiv Dmitrija Tursunova do{ao do duela sa francuskim igra~em @oom Vilfredom Congom, tre}im nosiocem u Moskvi. ATP turnir u Moskvi igra se za nagradni fond od milion dolara.

TURNIR U ^ILEU

]iri} uspe{an Srpski teniser Nikola ]iri} plasirao se u osminu finala ~elenxera u ~ileanskom Santjagu. ]iri} je u prvom kolu pobedio Brazilca Rikarda Ho~evara 2:0, po setovima 6:3, 6:4. On }e se u osmini finala sastati sa Giqermom Alkaidom iz [panije. ]iri} i Crnogorac Goran To{i} plasirali su se u ~etvrtinale ~elenxera u ^ileu u konkurenciji dublova. Srpsko-crnogorski par je u osmini finala pobedio doma}e tenisere Felipea Frica i Gonzala Lama 6:4, 6:1. ^elenxer u Santjagu igra se za nagradni fond od 100.000 dolara.

PRED FINALE DEJVIS KUPA U BEOGRADU

Francuska dubl dilema

Selektor Francuza Gi For`e jo{ nije siguran ko }e u finalu protiv Srbije biti partner Mikaelu Lodri u dubl partiji. Dok sastav srpskog Dejvis kup tima \okovi}, Tipsarevi}, Troicki, Zimowi} - mo`e da promeni samo vi{a sila, Francuzi su blizu sastava za gostovawe u Beogradskoj areni, ali imju jednu dilemu. Nezvani~no, singlove }e igrati dvo-

- Beneto je povre|en, vra}a se na teren za dve nedeqe, a to je malo vremena za ulazak u formu pred tako va`an susret - obja{wavaju francuski novinari i dodaju da bi u tom slu~aju alternativa bio Arno Klemon.- Ako Conga nastavi da popravqa formu, kao {to radi otkako se vratio na teren posle povrede kolena, sigurno }e igrati singl. Monfis ne dolazi u

Lodra, Conga i Monfis

jica najboqe rangiranih tenisera - @o Vilfrid Conga (13. na ATP listi) i Gael Monfis (15). Mikael Lodra ~ini}e jednu polovinu dubla, ali pitawe je da li }e uz sebe imati uobi~ajenog partnera @ilijena Benetoa.

pitawe, a Ri{ar Gaske je definitivno otpao posle ubedqivog poraza od \okovi}a u [angaju. Do okr{aja za popularnu salataru ostale su jo{ ~etiri turnirske nedeqe, tako da jo{ mo`e sva{ta da se dogodi.

PROMOCIJA KWIGE „MINIMALNI STANDARDI ZA ODR@AVAWE SPORTSKIH TAKMI^EWA”: U velikoj sali Skup{tine AP Vojvodine, pred borojni predstvnicima sportskih saveza, lokalnih sampurava i novinarima, odr`ana je promocija kwige pod nazivom „Minimalni standardi za odr`avawe sportskih takmi~ewa“, autora Miroslava Kova~eva, dr Milorada Dokmanca i Aleksandre Risti} (izdava~ Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu). Pokrajinski sekretar za sport i omladinu Modest Duli} je istakao da je ideja o izdavawu priru~nika ovakvog tipa nastala kao potreba i da nije slu~ajno {to je veliki broj sportova opisan u kwizi. Izme|u ostalog, Duli} je istako i da }e ovaj priru~nik biti od pomo}i svima i da su u wemu predstavqene samo osnove i pozvao predstavnike granskih sportskih saveza da svojim sugestijama pomognu da se ovaj priru~nik dopuni u narednom izdawu. Autor Miroslav Kova~ev je rekao da je priru~nik napisan jednostavno i koncizno radi lak{e primene i da je pored olimpijskih sportova dat i detaqan opis sportskih borili{ta i terena sportova ~ije federacije su pridru`eni ~lanovi Me|unarodnog olimpijskog komiteta i sportova prepoznatih od strane MOK - a, te onih koji nisu udru`eni u ove me|unarodne federacije, a egzistiraju na na{im prostorima. A dr Milorad Dokmanac je dodao da se u priru~niku nalazi 80 sportova i apostrofirao dve vrednosti kwige:jedna je {to se kod svake sportske grane nalazi i veb stranica nacionalne i me|unarodne asocijacije, te {to se skice dimanezija svih borili{ta i terena sada nalaze na jednom mestu. G. M. Foto: F. Baki}

Pred ko{arka{ima Partizana MTS ve~eras je debi u novoj sezoni Evrolige. Deveti put zaredom na{ prvak nastupi}e u najja~em evropskom klupskom takmi~ewu, ponovo s novim timom i ponovo s nejasnom slikom o tome koliko mogu u stra{noj konkurenciji. Nema me|u crno-belima vi{e istinskog predvodnika Du{ka Vujo{evi}a, a ne igraju ni Bo Mekejleb, Lorens Roberts, Aleks Mari}, Slavko Vrane{, Aleksandar

Dana{wi program GRUPA A: @algiris - Partizan MTS (18.45), Kaha Laboral - Makabi (20.30). GRUPA B: Unikaha - [arloa (20.45). GRUPA C: Barselona - Cibona (20.45), Montepaski - [ole (21). GRUPA D: CSKA - Armani yins (18.15), Valensija - Panatinaikos (20.45). Ra{i}, Strahiwa Milo{evi}... Ovakav niz odlazaka te{ko bi bez posledica preboleo bilo koji tim, ali crno-beli }e se, kao i godinama unazad, osloniti na mladost i talenat, uz, {to je u wihovom slu~aju najva`nije, veliki rad i `equ da se nametnu pod `arkim reflektorima evro-pozornice. - Bi}e jako te{ko otrgnuti se od utiska iz prethodne sezone - rekao je pred Partizanov ve~era{wi susret 1. kola u A grupi sa @algirisom u Kaunasu trener Vlada Jovanovi}. - Bez obzira na to {to sam u pripremnom periodu pri~ao da taj utisak ne}e toliko uticati na nas i radio na tome, on ipak postoji i vidi se. Mi smo nov tim, to qudi moraju da shvate. Sada smo jo{ mla|i nego pro{le sezone. I s pristiglim poja~awima,

Nasledio Vujo{evi}a: trener Partizana Vlada Jovanovi}

i daqe smo daleko najmla|i u Evroligi, pa }e nam hendikep biti nedostatak iskustva. Imaju ga pojedinci i to nam je veoma bitno, ali siguran sam da }emo kroz utakmice izrastati kao tim i uigravati se. O ve~era{woj utakmici s vice{ampionom Litvanije, Jovanovi} je dodao: - @algiris je jako iskusna ekipa, ima pet reprezentativaca Litvanije koji su napravili mo`da i najve}i uspeh u istoriji wihove ko{arke ove godine u Turskoj. Litvanija je zemqa koja `ivi za ko{arku. I strance koje je @algiris doveo lako su se uklopili u ekipu, ustvari re~ je o povratnicima koji su upoznati sa sistemom koji vlada u ovom timu. Nama ne odgovara to {to pro{le sezone na{ ve~era{wi rival nije ispunio ambicije, odnosno nije u{ao u Top 16. Zato su u Kaunasu svi jako motivisani, na ~elu s predsednikom kluba Arvidasom Sabonisom,

PREMA VESTIMA IZ SAN ANTONIJA

Gist slobodan Amerikanac Xejms Gist (23 godine, 206 cm) dobio je otkaz od strane NBA liga{a San Antonio Sparsa i sada je zvani~no slobodan igra~. Nekada{wi krilni centar univerziteta Merilend potencijalno je poja~awe Partizana, sada su na potezu crno-beli i mogu}e je da }e Gist potpisati za srpskog {ampiona, najkasnije do nedeqe, kako je najavio trener Partizana Vla- Yejms Gist da Jovanovi}. gi sveta. Evropsku karijeru Xejms Gist je 2009. godine po~eo je 2008. u italijanskoj draftovan od San Antonija u Bijeli, a pro{le sezone bradrugoj rundi NBA drafta, ali nio je boje ruske Lokomotive jo{ nije zaigrao u najja~oj liKuban.

jer `ele da odigraju boqu sezonu u odnosu na prethodnu. Wihovi dosada{wi rezultati jasno pokazuju kolika je snaga te nove ekipe, ali i mi znamo za{to idemo tamo. Poku{a}emo da budemo {to boqi, koliko nam to u ovom trenutku mogu}nosti dozvoqavaju. Govore}i o svom timu koji jo{ uvek nije dobio kona~nu formu, Jovanovi} je nastavio: - Jo{ uvek, na`alost, nismo kompletirali tim. Stigao je plejmejker Oliver Lafajet, ali nismo, osim na jednom treningu, imali priliku da ga uvedemo u na{e takti~ke zamisli i zaista je veliko pitawe koliko }e on ve~eras mo}i da pru`i. Jo{ uvek ~ekamo igra~a na poziciji krilnog centra, jer `elimo da dovedemo kvalitetnog ko{arka{a koji }e nam donositi prednost. U takvoj situaciji mora}u u Kaunasu da se na ~etvorci oslonim na tinejxere Branislava \eki}a i Savu Le{i}a i verujem da }e wih dvojica, iako su jo{

prakti~no de~aci, uspeti da se nose s mnogo iskusnijim rivalima. Jedan od najiskusnijih crno-belih igra~a je Du{an Kecman, od kojeg se o~ekuje da, u tandemu s kapitenom Perom Bo`i}em, bude podr{ka mladi}ima s kojim igraju. On se nadovezao: - Kao i uvek, u Evroligu ulazimo s promewenom ekipom. Bi}e vremena za uigravawe i dolazak do nivoa na koji smo navikli i koji igrawe u Partizanu zahteva. @algiris je kvalitetna ekipa, a imali smo prilike da Litvance vidimo na turniru u Moskvi. Oni su imali dosta problema u protekloj sezoni, ali konsolidovali su redove, imaju i trenera Acu Petrovi}a koje }e sigurno spremo do~ekati ovaj susret. Potrudi}emo se da damo sve od sebe na ve~era{woj utakmici, ali i da poku{amo da popravimo utisak iz pro{log kola Jadranske lige. @elimo da odigramo na nivou koji se od nas i o~ekuje u Evroligi - reko je Kecman. A. Predojevi}

PROBLEMI KAHE LABORAL PRED DUEL S MAKABIJEM

Bjelica pod znakom pitawa

Ko{arka{i Kahe Laboral danas u Evroligi do~ekuju Makabi i trener Du{ko Ivanovi} ne zna da li }e mo}i da ra~una na Nemawu Bjelicu. Reprezentativac Srbije se iz Amerike vratio s uganutim zgolbom i uprkos o~ekivawima da }e za samo nekoliko dana otok splasnuti, wegov nastup na prvom me~u Evrolige pod znakom je pitawa. Potvrda o uganu}u zgloba stigla je od doktora kluba Feliksa Fernandeza: - Posle snimka koji smo obavili, u konsultaciji s ortopedom, zakqu~ili smo da je uganu}e ozbiqno i da je Bjelici, uz odmor, potrebno i dodatno le~ewe, zbog ~ega }e najverovatnije propustiti me~ s Makabijem. Kaha Laboral }e nastupiti i bez Markusa Hajslipa, koji se opo-

Nemawa Bjelica

ravqa od povrede mi{i}a leve noge. Me|utim, klub iz Vitorije je kao wegovu zamenu anga`ovao iskusnog Slovaka Martina Ran~ika. - Ima napredka u Markusovom oporavku, ali lezije su veoma spore pa je te{ko prognozirati datum kada }e se on vratiti na teren - rekao je Fernandez.


20

SPORT

~etvrtak21.oktobar2010.

FINALE SVETSKOG KUPA U MINHENU

Srbija rekordno Nikada u istoriji srpsko streqa{tvo nije imalo vi{e u~esnika u finalu Svetskog kupa nego ove godine u Minhenu. Kristalne globuse Me|unarodne federacije sportskog streqa{tava (ISSF) ni{ani}e od 24. do 29. oktobra na olimpijskom streli{tu u glavnom gradu Bavarske sedmoro srpskih takmi~ara, a vodi}e ih selektor Zoran Stojiqkovi}. Ekspedicija kre}e na put 23. oktobra avionom iz Beograda. U ga|awu pi{toqem, Srbiju }e predstavqati Zorana Arunovi} (MK i vazdu{ni pi{toq), Jasna [ekari} (MK pi{toq), kao i Damir Mikec i Andrija Zlati} (obojica vazdu{ni pi{toq). Pu{kom }e ga|ati Nemawa Mirosavqev (MK pu{ka trostav 3 puta 40 metaka), Andrea Arsovi} (vazdu{na pu{ka) i Lidija Mihajlovi} (MK pu{ka 3 puta 20 metaka). - [teta {to zbog velike besparice koja je pritisla streqa~ki sport, nismo mogli da organizujemo planirane pripreme, pa su strelci trenirali u klubovima. Obavili su po dvadesetak treninga, tako da skoro i da nisu imali pauzu posle veoma naporne sezone – ka`e selektor

Lidija Mihajlovi} u Kini osvojila Kristalni globus

Zoran Stojiqkovi}. – U~e{}e u finalu Svetskog kupa je uvek velika inspiracija, dolaze zaista najboqi svetski strelci i nadam se da }e na{i reprezentativci biti na visini zadatka. U svakoj disciplini ga|a}e kvalifikacije 12 takmi~ara –

osam najboqih iz ~etiri ovogodi{wa svetska kupa, branilac titule iz Kine 2009. u toj disciplini i osvaja~i medaqa sa [ampionata sveta u Minhenu. Osam najuspe{nijih iz kvalifikacija ga|a}e u finalu za Kristalni globus.

DRUGA RUNDA LEN KUPA

@AK u Napuqu Vaterpolisti kikindskog @AK-a otputovali su u Napuq, gde }e do nedeqe u~estvovati na turniru druge runde LEN kupa. Kikin|ani }e igrati u N grupi sa holandskim [urmanom, slova~kim Hontesom iz Ko{ica i doma}im Posilipom. Na startu turnira @AK }e igrati sa Honetsom, a onda slede dueli sa [urmanom i Posilipom. Prve dve ekipe u grupi }e se plasirati u osminu finala LEN kupa. Najve}i favorit za prvo mesto je Posilipo, a ostale ekipe bori}e se za drugu poziciju. Zbog obaveza u LEN Kupu @AK }e utakmicu prvog kola Kupa Srbije sa TENT-om u Obrenovcu odigrati 28. oktobra. ponedeqka - rekao je sportski direktor Vojvodine Koqa Lazor. Ovog vikenda utakmicama prvog kola kre}u takmi~ewa u Kupu Srbije. Vojvodina }e igrati

u B grupi sa Crvenom zvezdom vet, Singidunumom i Ni{om, a prvi rival Novosa|anima, na bazenu Slana bara, u subotu od 20 ~asova, bi}e Ni{lije. G. M.

UO^I IZBORA NAJBOQIH NA SVETU

Bolt precrtan Me|unarodna atletska federacija (IAAF) saop{tla je imena kandidata koji

Jusein Bolt

su u{li u naju`i izbor za najboqeg ateti~ara i atleti~arku sveta u ovoj godini. Na spisku atleti~ara nalaze se svetski rekorder na 800 metara Kenijac David Rudi{a i prvak Evrope u sprintu Francuz Kristof Lemert, ali nema povre|enog Jamaj~anina Useina Bolta. Pored Rudi{e i Lemetra, kan-

didati za presti`no priznawe su jo{ Tajson Gej, Stiv Huker, Bernard Lagat, Kristijan Kantvel, David Oliver, Zersenaj Tadese, Tedi Tamgo i Andreas Torkildsen. Najboqa atleti~arka Evrope Hrvatica Blanka Vla{i} konkuri{e i za titulu najboqe na svetu, a pored we na listi su jo{ Xesika Enis, Alison Feliks, Veronika Kempbel Braun, Milcah ^emos ^ejva, Meseret Defar, Fabijana Mirer, Nade`da Ostap~uk, Olga Ripakova i Anita Vlodar{uk.

FEDERER (NE)ZADOVOQAN

Zanima me samo broj 1 Roxer Federer ka`e da ga na ATP listi interesuje samo prvo mesto. U julu se prvi put od novembra 2003. godine na{ao ispod mesta broj dva. Sada se vratio na tu poziciji posle poraza od Marija u finalu Mastersa u [angaju. Ipak osvaja~ 16 Gren slem titula ka`e da ga napredak na drugu poziciju uop{te ne zanima. - Nije toliko bitno da li ste drugi, tre}i ili ~etvrti. Po mom mi{qewu ili ste prvi ili ste sve ostalo. Po{to sam bio broj jedan toliko dugo znam da je to jedan sjajan ose}aj. Kada niste prvi, onda definitivno poku{avate da se domognete trona ka`e Federer. [vajcarac }e se u ~etvrtak sastati sa Amerikancem Tejlo-

REPREZENTACIJA BEZ SJAJNOG PIVOTA

Dragana Cviji} operisana Lo{e vesti stigle su iz Slovenije za na{ nacionalni `enski rukometni tim i selektora Du{ka Mili}a. Pivotmen reprezentacije Srbije i slovena~kog Krima Dragana Cviji} povredila je koleno na utakmici Lige {ampiona pro{log vikenda. Povreda se desila u desetom minutu utakmice sa Zvezdom kada je prilikom doskoka ostala da le`i na parketu. Posle detaqnih pregleda ustanovqeno je da je Cviji}eva pokidala ligamente i da }e van stroja biti narednih {est meseci. Dragana je ju~e, prema prvim prognozama, uspe{no operisana u Qubqani i dani oporavka ve} po~iwu da teku. Nema sum-

Kinezi gostovali u Novom Sadu Seniorska vaterpolo reprezentacija Kine gostovala je nedequ dana u Novom Sadu. Po ve} ugovorenom programu o saradwi izme|u Vaterpolo saveza Srbije i Kine, najboqi sastav najmnogoqudnije zemqe na svetu trenirao je i sparingovao u Novom Sadu i Kikindi. Tehni~ku podr{ku VSS, organizatoru mini priprema reprezentacije Kine, pru`io je VK Vojvodina. - Reprezentacija Kine je u Novi Sad do{la pro{log utorka. Trenirali su na na{em bazenu Slana bara dva puta dnevno i sparingovali sa kombinovanom ekipom. U subotu su Kinezi gostovali u Kikindi i odigrali dva duela sa ekipom @AK - a. Zatim su se ponovo vratili u Novi Sad, gde su boravili do

DNEVNIK

rom Dentom u Stokholmu na turniru gde nije u~estvovao u prethodnih deset godina. - Trebalo je da igram ovde pre dve godine, ali sam imao povredu le|a - rekao je Federer. Trenutno drugi igra~ sveta odr`ao je otvoreni trening na Royer Federer centralnom terenu kraqevske teniske dvorane. ^ak pred. Ako me stavite na neki je imao i vremena da odigra dubl mali teren bez publike, e tu bih me~eve sa najmla|im navija~ima. se borio sa motivacijom - isti- Ja treniram. Igram me~eve i ~e Federer. uvek postoje qudi koji me podr[vajcarac je na kraju nagla`avaju i navijaju za mene. @ele sio da je zadovoqan svojom autogram ili da se slikaju sa igrom ove sezone, pogotovo pomnom. To me odr`ava i gura nasle Vimbldona.

Dragana Cviji}

we da je ovo veliki udarac za Krim, kao i za srpski nacionalni tim koji }e tako put Dan-

ske i Norve{ke na Evropsko prvenstvo bez jednog od nosilaca igre. J. G.

ZA ME^EVE S MA\ARIMA

JUNIORI GOSTUJU U GR^KOJ

Savi} okupqa pionire

Butulija izabrao

Selektor pionirske mu{ke rukometne reprezentacije Srbije Aleksandar Savi} saop{tio je spisak 24 igra~a za kontrolne utakmice protiv Ma|arske. Okupqawe igra~a zakazano je za 31. oktobar u Beogradu, a na{a selekcija }e potom odigrati dva me~a s Ma|arskom u Adi. Na spisku su: Mihajlo Ili} (Partizan), Nikola Novakovi} (RKS), Branko Xigurski (Metaloplastika), Vladimir Cupara (Vo`dovac), Ilija Stankovi} (Leskovac), Bojan Ra|enovi} (RKS), Luka Petrovi} (Naisus), Marko @ivkovi} (Sombor), Sabo~ Dena (Ada), Luka Ostoji} (Partizan), Dejan Babi} (Crvena zvezda Mokrin), Lazar Jankovi} (Junior), Lazar Alimpijevi} (Obili}), Nemawa Mladenovi} (RKS), Nikola Milo{evi} (Radni~ki KG), Milorad Teodorovi} (Metaloplastika), Bogdan Ogrizovi} (Novi Beograd), Aleksandar Radovanovi} (Partizan), Igor Mr{uqa (Partizan), Rastko Spasojevi} (Metaloplastika), Iva Mo{i} (Radni~ki KG), Nikola Poti} (Partizan), Stefan Radulovi} (Borac BL) i Uro{ Milutinovi} (Studentski grad). J. G.

Selektor mu{ke juniorske reprezentacije Srbije Igor Butulija saop{tio je spisak igra~a na koje ra~una za prijateqske utakmice sa Gr~kom. Na{a reprezentacija }e od 24. do 27. oktobra boraviti u Solunu i odigrati dve prijateqske utakmice sa odgovaraju}om selekcijom Gr~ke. Butulija }e u Gr~ku povesti 18 igra~a. Na spisku su: Tibor Ivani{evi}, Ogwen Joki}, Miqan Pu{ica, Nemawa Zelenovi} (Crvena zvezda), Strahiwa Mili}, Nikola Xami}, Nemawa Ili}, Ivan Dimitrijevi}, Savo Me{ter, \or|e Golubovi} (Partizan), Miqan Vukovqak, Mladen Krsman~i}, Stefan Ili} (Jugovi} Unimet), Zoran Nikoli}, Bojan Todorovi} (PKB), Petar Petrovi} (Kolubara), Strahiwa Stankovi} (Crvenka) Slobodan Pavi} (Smederevo). Juniorska reprezentacija Srbija }e u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2011. godine igrati u grupi sa Islandom, Makedonijom i Estonijom. SP 2011. }e biti odr`ano u Gr~koj. J. G.

VO[A SE SPREMA ZA DERBI S PARTIZANOM

Sledi `estok okr{aj okr{aj s Partizanom u Beograkriveni sa po dva kvalitetna Rukometa{i Vojvodine @edu, {to zna~i da bi za uspeh igra~a i igraju moderan rukolezni~ar rutinskom igrom u trebalo vi{e raspolo`enih met.Ne}emo rivalu da pretimo, 5.kolu Superlige savladali su pojedinaca. ali je sigurno da }emo dati sve ekipu Smedereva (24:21) i obreli se na petom mestu, sa polovi~nim u~inkom u dosada{wem toku prvenstva. Novosa|ani su u me~u sa fewera{em iz Smedereva imali imerativ pobede kako bi se ekipa stabilizovala i uhvatila prikuq~ak sa vode}ima na tabeli. - Posle debakla u derbiju sa Crvenom zvezdom, na kome smo u prvih 30 minuta li~ili na sve osim na ozbiqan rukometni sastav, ekipa je izgubila samopo{tovawe. Bila je to najslabija partija mojih izabranika od kada ih predvodim. Posle toga nama je pobeda u susretu sa Smederevcima bila Rukometa{ima Vojvodine predstoji izazovni me~ s Partizanom Foto: F. Baki} obavezuju}a, bez obzira na brojne kadrovske pro- Sigurno je da smo ostali duod sebe kako bismo pre svega bleme.Na na{e zadovoqstvo `ni beogradskoj publici, s obpovratili samopo{tovawe i osvojili smo bodove - ka`e trezirom kako smo odigrali propru`ili doma}inu najja~i moner Darko Jevti}. tiv Zvezde. Sledi nam veoma tegu}i otpor - istakao je Jevti}. Sjajna partija i golgeterski {ka utakmica protiv rivala U sastavu Novosa|ana za deru~inak Milo{a Bari{i}a (sekoji se poja~ao Bojanom Butubi ne}e biti Stevana Popova, dam golova) bili su presudni za lijom, a tu je i sjajni Nenad dok }e status Qubomira Jovadrugu prvenstvenu pobedu NoMaksi}. Ukupno gledaju}i Parnovi}a biti poznat uo~i utakvosa|ana.No, predstoji im kud i tizan je odli~an kolektiv, na mice. kamo ozbiqniji me~, `estok svim pozicijama su dobro poI. Grubor

ISTI^EMO

U Sirigu o`iveo odbojka{ki klub Odbojka je u periodu od 1950. do 1990. godine bila najpopularniji sport me|u mladima u Sirigu. Mu{ka i `enska ekipa takmi~ili su se u Vojvo|anskoj i Drugoj ligi. Godinama Siri`ani nisu imali premca na olimpijadama {kolske omladine Vojvodine. Za odbojka{ki klub Kamendin igrali su i reprezentativac Slobodan

Bo{kan, bra}a Branislav i Neboj{a \uri}, a u ovoj ekipi stastali su mnogi vrsni igra~i, pored ostalih reprezentativac Sini{a Reqi}. Nakon dve decenije pauze, grupa mladih Siri`ana je ponovo formirala odbojka{ki klub Sirig. Prvi susret imali su sa kom{ijama iz Turije. M. M.


c m y

DNEVNIK

EKOLOGIJA

„PANONSKA ZORA” O EKOLO[KOJ KULTURI ZREWANINACA

Ko to uporno lomi sadnice Ekolo{ki pokret „Panonska zora“ iz Zrewanina primetio je da je te{ko iza}i na kraj sa mnogim destrukcijama prisutnim u najve}em banatskom gradu. Predsednik Izvr{nog odbora ovog udru`ewa Pavle Petrov veli da je bolno prolaziti pored uni{tenih bisti Branka Radi~evi}a, Mihajla Pupina, Uro{a Predi}a i drugih velikana, ali i pokraj polomqenih sadnica lipe i sibirskog bresta koje zrewaninski ekolozi sade ve} jednu deceniju. - Ko to mo`e vi{e nadokna|ivati u ovoj te{koj ekonomskoj krizi? Najlep{a gradska Mesna zajednica – „Dositej Obradovi}“ – od temeqa do krova sva je izmazana sprejovima i ru`nim i tu`nim porukama. Tako ne{to ne ~ine siroma{ni qudi, niti vaspitani mladi}i. Pitawe je mo`e li se tim {teto~inama stati na put? – zapitao se Petrov. On je, u ime pokreta „Panonska zora“, apelovao na organizatore turisti~kih manifestacija u gradu da povedu ra~u-

Jedni sade, drugi uni{tavaju

na o ekologiji i za{titi `ivotne sredine. - Turizam ima svoje pozitivne i negativne strane. Mnogi posetioci donose novac, ali se od wih o~ekuje da budu dovoqno ekolo{ki obrazovani i da ne ostavqaju za sobom otpatke. Postoje pravila pona{awa i odre|eni ekolo{ki kodeks, i

to va`i svugde, bilo da se na|emo u Specijalnom rezervatu prirode „Stari Begej – Carska bara“, na kupali{tu Peskara, ili u e~anskoj Koloniji – ukazuje Petrov. Da nije sve tako crno, isti~e on, pokazuju pojedina de{avawa u selima u kojima se sprovodi projekat „Panonske

zore“ koji podrazumeva dopunu drvoreda. - Tamo se qudi boqe organizuju, ~uvaju sadnice i travwake. Na prvom mestu bih izdvojio Mesnu zajednicu Klek. U tom selu je napravqena ekolo{ka ~esma kroz ~ije ~etiri senzorske slavine u toku jednog sata, zahvaquju}i savremenoj uvoznoj opremi i kvalitetnim pre~ista~ima, isti~e hiqadu litara vode izuzetnog kvaliteta. Ovaj posao odradilo je Javno komunalno preduze}e „Vodovod i kanalizacija“, a sredstva je obezbedio Pokrajinski sekretarijat za poqoprivredu – podse}a Petrov i navodi da se, {to se ti~e ~uvawa sadnica i sadwe drve}a, mogu pohvaliti me{tani Lazareva, Banatskog Despotovca, Luki}eva, Mu`qe, Belog Blata, Perleza, E~ke i Lukinog Sela. Jedan od ~elnika „Panonske zore“ izrazio je o~ekivawe da }e se wima pridru`iti i `iteqi ostalih sela na teritoriji grada Zrewanina koje }e ovaj ekolo{ki pokret postepeno snabdevati sadnicama. @. Balaban

~etvrtak21.oktobar2010.

21

SUBOTICA SE BORI S AMBROZIJOM

Da se zna ko kosi, a ko ne Preko 80 emitovanih snimaka zakorovqenih povr{ina, stotine pre|enih kilometara u potrazi za ambrozijom, na stotine poziva i sugestija gra|ana, te mawa koncentracija polena ambrozije u vazduhu rezulati su ovogodi{we, druge po redu, akcije Ju Eko televizije "Da se zna ko kosi, a ko ne kosi". Ovo je na konferenciji za novinare u Gradskoj ku}i u Subotici, istakla Sandra Ir{evi}, urednica ekolo{ke redakcije pomenute televizije, a prenosi RTV. Simboli~nim sredstvima, akciju je pomogla i Gradska uprava koja se i sama anga`ovala na uni{tavawu ove korovske biqke, dok je za slede}u godinu izneta ideja da sve suboti~ke medijske ku}e zajedni~ki sprovedu akciju. Za tri meseca, koliko je ove godine trajala akcija RTV Ju Eko "Da se zna ko kosi, a ko ne kosi" gledaoci televizije,

slu{aoci radija i posetioci internet prezentacije ove medijske ku}e mogli su da pogledaju, ~uju i pro~itaju na kojim se lokacijama nalaze zakorovqene povr{ine, ko o wima ne vodi ra~una, i kakve to posledice ostavqa na gra|ane Subotice. - U toku pro{le i ove godine, prema podacima Gradske uprave, poko{eno je preko 100 hektara javnih povr{ina pod ambrozijom, a Slu`ba za poqoprivredu za suzbijawe ambrozije ove godine utro{ila je tri miliona dinara - istakla je ~lanica Gradskog ve}a zadu`ena za za{titu `ivotne sredine i komunalnu oblast Suzana Duli}. - Zbog neko{ewa ambrozije na javnim povr{inama, podnete su dve prekr{ajne prijave, dok je podneto preko 150 prijava za prisustvo ambrozije na privatnim posedima. Gradska uprava podr`ala je akciju sa 80.000 dinara namewenih za benzin.

AKCIJA „ZA ^ISTIJE I ZELENIJE [KOLE U VOJVODINI”

Odgovorni prema budu}nosti DOKUMENTARNI SERIJAL TV B92 INFO „ZELENA PATROLA NA DELU”

Ne zatvarajte o~i na zaga|ewa Dokumentarni TV serijal „Zelena patrola na delu“, koji ~ini 12 polusatnih emisija na temu zaga|ewa `ivotne sredine na teritoriji Republike Srbije, emituje se na TVB 92 Info. Emisije su ura|ene u produkciji Vojvo|anske zelene inicijative, a projekat finansira Fond za za{titu `ivotne sredine, Fondacija Hajnrih Bel i Fakultet tehni~kih nauka - De-

Imate problem – javite se Vojvo|anska zelena inicijativa poziva ekolo{ka udru`ewa i gra|ane iz Srbije, koja se suo~avaju s problemima u oblasti za{tite `ivotne sredine, da im obrate na mejl: zelenapatrola@gmail.com Isti~u da }e u~initi sve kako bi im pomogli da problem u~ine vidqivim, a time dovedu do wegovog br`eg i kvalitetnijeg re{ewa. partman za za{titu `ivotne sredine i za{titu na radu. - Problem s kojim se suo~avamo na terenu je stradawe siroma{nih stanovnika i brutalno uni{tavawe prirodnih dobara – isti~e autorka i urednica dokumentarnog TV serijala “Zelena patrola na delu“ Ru`a Hela}. - Firme koje najvi{e rade, najvi{e zaga|uju `i-

votnu sredinu i uti~u na kvalitet `ivota gra|ana. ^iwenica je da, naj~e{}e, nemaju sve neophodne dozvole za aktivnosti kojima se bave, da ne koriste pre~i{}iva~e i filtere, da ne ispuwavaju obaveze ni prema dr`avi ni prema gra|anima. Inspektori su ~esto ne rade svoj posao na na~in da bude u funkciji za{tite `ivotne sredine. Projekat “Zelena patrola na delu“ ima za ciq da probleme u oblasti `ivotne sredine u~ini vidqivim, kako bi se doprinelo wihovom br`em, boqem i efikasnijem re{avawu. - Na{a aktivnost se odnosi na teritoriju Republike Srbije – ka`e koordinator projekta Andor Luhovi}. - Izlazimo na teren na poziv ekolo{kih organizacija koje se bore za re{avawe problema na lokalu. Dakle, odlu~ili smo da poma`emo onima koji i sami ne{to ~ine i ula`u napor da se sa~uvaju prirodne vrednosti, ali i novostvorene. Na osnovu dosada{wih tema i problema kojima smo se bavili za potrebe snimawa ovog svojevrsnog realiti {ou-a do{li smo do zakqu~ka da su firme, ali i inspekcije, neodgovorni, nesavesni i nemarni kad je u pitawu po{tovawe Zakona, pravila i procedura iz oblasti za{tite `ivotne sredine. Najve}a zaga|ewa se de{avaju popodne i vikendom. Zaga|iva~i ne strahuju od sudskih presuda i o~ekuju da dr`ava prihvati fakti~ko stawe. A. B.

Spre~iti uni{tavawe prirode Delegati iz gotovo svih zemaqa sveta okupili su se u Japanu gde na Konferenciji ~lanica Konvencije o biodiverzitetu u okviru Programa za `ivotnu sredinu Ujediwenih Nacija UNEP razmatraju na~ine da se zaustavi uni{tavawe prirode, prenose svetske agencije. Ekonomisti, naime, sve vi{e veruju da gubitak `ivotiwskih i biqnih vrsta direktno uti~e na ekonomski razvoj. Jo{ 2002. godine vlade sveta su obe}ale da }e obuzdati uni{tavawe prirode do 2010, ova godina je uveliko u toku, a wihova obe}awa nisu ostvarena. Tokom slede}e dve sedmice, delegati vlada, nau~nici i ekonomisti razmotri}e u Japanu razloge za ovaj neuspeh, i poku{a}e }e da usaglase neki boqi pristup tom problemu. Za neke qude, ~iwenica da vrste izumiru najmawe sto puta br`e nego {to bi bio slu~aj da nema qudskog faktora problem je sama po sebi, ali ona ima i nepovoqan uticaj na dru{tvo - naro~ito u siroma{nim zemqama.

U okviru manifestacije Novosadska jesen, koja se tradicionalno odr`ava u novosadskom Spensu, Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe i Pokrajinski sekretarijat za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj, po drugi put su pokrenuli realizaciju programa "Za ~istije i zelenije {kole u Vojvodini". Ove {kolske godine, u program je ukqu~eno vi{e od 120 vaspitno-obrazovnih ustanova sa teritorije AP Vojvodine. Pokrajinski sekretar za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj dr Slobodan Puzovi} ka`e da je program "Za ~istije i zelenije {kole u Vojvodini" deo dugoro~nog projekta "Za ~istiju i zeleniju Vojvodinu". On isti~e da je ideja da se, osim dr`avnih institucija, lokalnih samouprava, javnih i drugih preduze}a, najzad u program ukqu~e i mladi - deca iz osnovnih i sredwih {kola, kao i deca iz pred{kolskih ustanova, a novina u ovogodi{wem programu je ukqu~ivawe i dece iz specijalnih {kola i u~eni~kih domova. U ciqu razvijawa i unapre|ivawa rada u oblasti za{tite `ivotne sredine u vaspitno obrazovnim ustanovama na teritoriji Pokrajine, raspisan je i javni poziv, kako bi se doprinelo razvoju odgovornosti dece, mladih i odraslih da prihvate i snose odgovornost za kori{}ewe prirodnih i kulturnih potencijala sredine u kojoj `ive, razvoju onih znawa i kompetencija, koje }e ih nau~iti da vode brigu o `ivotnoj sredini. Pred{kolske ustanove, osnovne i sredwe {kole, u~eni~ki domovi ukqu~eni u program, imaju mogu}nost da nizom razli~itih aktivnosti (kao na primer edukativne i kreativne radionice, ozelewavawe {kol-

Kako je istaknuto, potrebno je animirawe dece i omladine i pru`awe pomo}i wihovim u~iteqima, nastavnicima i pedagozima, da realizuju ovaj program na pravi na~in, da decu uvedu u svet za{tite prirode i `ivotne sredine i da uz pomo} dr`avnih organa urade ne{to konkretno za svoje okru`ewe. Jo{ jedna novina u ovogodi{wem programu je i saradwa sa ve}im brojem partnera - fondacijama, javnim preduze}ima i nevladinim organizacijama. Tako|e, timovi koji u~estvuju u ovom programu trebalo bi da imaju partnera u svojim lokalnim sredinama. Ovaj program promovisan je i van na{e zemqe, tako da je, preko raznih

U program ukqu~ene pred{kolske ustanove, osnovne i sredwe {kole, u~eni~ki domovi

skih dvori{ta, prikupqawe plasti~ne i limene ambala`e, vo|ewe ekolo{kih svesaka, ure|ewe eko kutaka, zidnih ekolo{kih novina, organizovawem eko patrola, nagradnim konkursom) doprinesu razvijawu aktivnih metoda u~ewa i nastave, razvijawu sposobnosti za timski rad, takmi~arski duh, ali i komunikativnost, po{tuju}i

interaktivnu i kooperativnu komponentu u radu.Ove godine, posebna pa`wa }e biti usmerena na vrednovawe projekata koji }e razvijati saradwu sa lokalnim sredinama i imati zajedni~ke aktivnosti ne samo u vaspitno obrazovnim ustanovama, nego i na javnim mestima ulicama, trgovima, {etali{tima i parkovima.

fondova koji podr`avaju ovu inicijativu, omogu}eno nagra|ivati najuspe{nije timove, kao {to je to u~inila pro{le godine Fondacija ]esarov iz [vajcarske. Puzovi} je rekao da ovaj program ima perspektivu i da }e zna~ajno doprineti podizawu svesti o za{titi `ivotne sredine u lokalnim samoupravama, a samim anga`ovawem dece, ona se pripremaju da ubudu}e imaju zdrav odnos prema svom okru`ewu i tada }emo imati mnogo mawe problema, poput ovih sa kojima se suo~avamo danas. U ovu akciju ukqu~ene su i Fondacija ]esarov iz [vajcarske, RECAN fond za povra}aj i recikla`u limenki, Greentech firma za recikla`u PET ambala`e i Pokreta gorana Novog Sada.

„Vojvodina{ume” darivale 100.000 sadnica Vojvodina, sa svega 137.000 hektara {uma i stepenom {umovitosti od 6,7 odsto, predstavqa podru~je sa najmawom {umovito{}u ne samo u Srbiji ve} i u Evropi. Ako se, pak, ima u vidu i izrazito nepovoqan raspored |uma u pokrajini, onda je jasno da stawe {umovitosti Vojvodine zvoni na uzbunu. Javno preduze}e "Vojvodina{ume" sredinom marata ove godine pokrenulo je akciju "Zasa-

dimo svoju {umu za zeleniju Vojvodinu", u okviru koje je poklonilo 50.000 sadnica topole i vrbe zainteresovanim osobama i preduze}ima koji imaju odgovaraju}e zemqi{te za po{umqavawe. Kako se ve} nakon mesec dana pokazalo da je interesovawe za sadnice mnogo ve}e od o~ekivanog, "Vojvodina{ume" su udvostru~ile dar , pa je ukupno podeqeno oko 97.000 sadnica topole i ne{to vi{e

od 19.000 vrba. Najvi{e sadnica je podeqeno fizi~kim licima - preko 42.000, pravnim 36.000 i mesnim zajednicama 20.000. Znatno mawe je pripalo lova~kim dru{tvima, osnovnim i sredwim {kolama i op{tinama. Po re~ima direktorke "Vojvodina{uma" Marte Taka~, akcija se nastavqa ve} ove jeseni, kada }e ovog i narednog meseca biti podeqeno jo{ 50.000 sad-

nica. Pored toga, {kolama u Vojvodini ovo javno preduze}e tokom jeseni dodeli}e jo{ oko 1.000 sadnica, kako bi se nastavila akcija "Za ~istije i zelenije {kole u Vojvodini". Pored sadnica topole i vrbe, "Vojvodina{ume" poma`e u sadwi, odr`avawu sadnica i stru~nim savetima, kako bi jednom zasa|eno drvo {to du`e bilo za{ti}eno. Q. Male{evi}


22

SVET

~etvrtak21.oktobar2010.

DNEVNIK

POSLE SASTANKA TROJKE U DOVILU

S talibanima uz vojne trupe

Korak Rusije ka NATO-u DOVIL: Na sastanku nema~ke kancelarke Angele Merkel i predsednika Francuske i Rusije Nikole Sarkozija i Dmitrija Medvedeva, prekju~e u Dovilu, Rusija je u~inila korak ka NATO. Sastanak je bio predvi|en samo kao prilika za razmenu mi{qewa, ali je ipak doneo i jedan konkretan rezultat: ruski predsednik ipak }e do}i na sastanak na vrhu NATO u Lisabonu. Argumenti koje su izneli Nikola Sarkozi i Angela Merkel bili su, na kraju, dovoqno ubedqivi. „Moje mi{qewe jeste, i potvrdila ga je i Rusija, da se koliko

god je to mogu}e moramo zajedni~ki baviti velikim temama kao {to su terorizam, nuklearno razoru`awe i pretwe koje ugro`avaju i jedne, i druge“, izjavila je Angela Merkel. I u Moskvi razmi{qaju kako bi Rusija mogla da u~estvuje u novom antiraketnom {titu. „U centru pa`we bilo je pitawe kako bi trebalo da izgleda evropska bezbednost. Jedinstveni smo u oceni da bi na tome trebalo daqe da se rade, a postoje i neke ideje“, rekao je Medvedev. Tako }e se i daqe raditi na viziji ruskog predsednika o evropsko-ruskoj zajednici na po-

VELIKA BRITANIJA

qu bezbednosti koja bi postojala pored NATO. Nikola Sarkozi je ponovio da Francuska ne namerava da se odrekne nuklearnog oru`ja, mada Nemci imaju druga~ije mi{qewe. „Raketni {tit mo`e da dopuni nuklearno odvra}awe, ali ne mo`e da ga zameni. Siguran sam da }emo se o tome dogovoriti u Lisabonu“, rekao je franacuski predsednik. Zajedni~ko je mi{qewe da bi Iran trebalo privoleti da obustavi rad na svom nuklearnom programu, ukqu~uju}i i primenu sankcija u tom ciqu. Jedna od zna~ajnih tema u budu}nosti jeste i mo-

netarna politika i Sarkozi namerava da na to stavi te`i{te tokom predstoje}eg predsedavawa u Grupi 20. „Nema~ka }e podr`ati Francusku“, rekla je Angela Merkel.“ Vidimo da monetarna politika i kursevi predstavqaju opasnost i da mogu da se pretvore u neku vrstu protekcionizma“. Dve zemqe nameravaju da sara|uju i u za{titi evra, jer, kako je rekla Angela Merkel, „ako Nema~ka i Francuska na sednicu Evropskog saveta dolaze sa razli~itim stavovima, onda druge zemqe ka`u – kako da se dogovorimo, kada se Nema~ka i Francuska spore“.

FRANCUSKA I DAQE U [TRAJKU

Stezawe kai{a

LONDON: Suo~ena sa posledicama finansijske krize, Velika Britanija objavquje plan {tedwe. Ministar finansija Xorx Ozborn objavio je ju~e u parlamentu plan smawewa javnih tro{kova oko 80 milijardi funti, koji bi trebalo da pomogne da se izbri{e deficit od 156 milijardi funti i smawi ogromni dug dr`ave. Ozborn je ve} obavestio dr`avne slu`be da se pripreme za smawewe svojih buxeta. Oko 1,2 miliona porodica izgubi}e de~iji dodatak, po~ev od 2013. godine, a jo{ desetine hiqada Britanaca ~eka umawewe ili ukidawe socijalne pomo}i. Ako vlada odlu~i da ukine davawa za gorivo tokom zime, milioni penzionera izgubi}e subvencionisano grejawe. Oko 12 miliona qudi sada za tu svrhu dobija novac od dr`ave. U okviru mera {tedwi, pola miliona qudi moglo bi da ostane bez posla. Vlada bi trebalo, tako|e, da zamrzne visinu pretplate za Britanski javni servis na sada{wih 166 evra. Odustalo se od zahteva da Bi-Bi-Si ukine pretplatu starijima od 75 godina, {to je godi{we vi{e od pola milijarde funti. Ankete pokazuju da su gra|ani svesni da se problem buxetskog deficita mora re{avati, ali strahuju da }e teret biti prevelik i da ne}e biti ravnomerno raspore|en.

Svaka ~etvrta pumpa bez goriva PARIZ: Posle nedequ dana {trajka u Francuskoj nezadovoqstvo demonstranata je vi{e puta preraslo u nerede, a do{lo je i do nesta{ice benzina na oko 4.000 pumpi. Svaka ~etvrta benzinska stanica u Francuskoj ostala je bez benzina zbog obustave rada rafinerija. A tamo gde ga jo{ uvek ima uvedana su ograni~ena u kupovini. Zbog najavqene reforme penzionog sistema, Francuska je, ve} sedmi dan, paralisana protestima. Za ju~e, u Senatu je bilo planirano izglasavawe predloga o reformi penzionog sistema, ali je ono odlo`eno „za kasnije, u toku sedmice“, objavili su francuski mediji. Vlada je najavila o{tre mere protiv {trajka~a, koji blokiraju dostavqawe goriva. Francuski premijer Fransoa Fijon je rekao da Vlada mora obezbediti normalno funkcionisawe zemqe i da „niko nema pravo da dr`i kao taoce ~itavu dr`avu“. Francuski ministar unutra{wih poslova Bris Ortefe rekao je da snage bezbednosti ne}e ostaviti neka`wene nasilnike koji su „divqali“ tokom demonstracija mladih protiv reforme penzionog

Talibanski lideri, od kojih mnogi prebivaju u Pakistanu, dolaze na razgovore u Avganistan uz garantije da ih snage NATO-a ne}e napasti, niti uhapsiti, rekli su „Wujork tajmsu“ Avganistanci upoznati sa pregovorima. Ve}ina tih razgovora vodila se van Kabula, tvrdi jedan avganistanski zvani~nik. Podsetimo, ameri~ki zvani~nici ranije su potvrdili da postoje pregovori sa talibanima o okon~awu rata u Avganistanu. Me|utim, rang talibana koji su u to ukqu~eni, zatim ~iwenica da se razgovara sa predstavnicima wihovih raznih frakcija, kao i obim napora NATO-a da osigura prevoz i bezbednost talibanima, dosad nisu bili poznati

MA\ARSKA

I daqe vanredno stawe BUDIMPE[TA: Ma|arski parlament odlu~io je da prihvati predlog Vlade i produ`i vanredno stawe u zaga|enoj oblasti severno od jezera Balaton do kraja godine. Vanredno stawe bi}e produ`eno u tri mesta, koja su najvi{e pogo|ena ekolo{kom katastrofom nastalom izlivawem toksi~nog otpada iz fabrike aluminijuma. Od posledica zaga|ewa tla i vode umrlo je devet qudi a vi{e od 40 ih je hospitalizovano, dok je podru~je severno od Balatona progla{eno „zonom ekolo{ke katastrofe“. Svetska zdravstvena organizacija i Evropska komisija uputili su pomo} Ma|arskoj, a fabrika aluminijuma trebalo bi ponovo da po~ne da radi ali pod strogim nadzorom. Kontaminirano blato dospelo je i u reku Dunav, pa je postojala opasnost da se ekolo{ka katastrofa pro{iri i na Srbiju, {to se ipak nije dogodilo jer su ma|arske slu`be za vanredne situacije ispustile u Dunav ve}u koli~inu supstanci za razgra|ivawe otrovnih materija.

POJAS GAZE

Sukob demonstranata i policije

sistema. Ortefe je izjavio da su uspe{no deblokirana skladi{ta u Ro{elu, Don`u i Le Mansu, tako da je omogu}ena distribucija, kako navode francuske vlasti, „miliona litara“ goriva. Me|utim, na jugu Francuske, od pretpro{le no}i je pod blokadom i veliko skladi{te goriva u Trapilu, odakle se snabdevaju civilni i vojni aerodromi, ukqu~uju}i i vojne baze NATO-a. Sindikati poru~uju da ne

odustaju. U Parizu i drugim gradovima, tokom protesta, izbili su sukobi. Policija je koristila suzavac protiv demonstranata, koji su palili vozila i kontejnere. [irom zemqe prekju~e bilo je 1,1 milion demonstranata prema proceni policije i 3,5 miliona prema sindikatima, koji su izra`avali nezadovoqstvo zbog najavqenih vladinih reformi penzionog sistema.

GEJ VOJNICI U AMERI^KOJ VOJSCI

Povratak otpu{tenih zbog seksualne orijentacije SAN DIJEGO: Ameri~ka vojska je prvi put u istoriji po~ela u svoje redove da prima regrute koji su otvoreno gej. Neki od vojnika, otpu{teni zbog isticawa svoje seksualne orijentacije, podneli su ju~e zahteve za povratak u slu`bu. Jo{ otpu{tenih najavquje isto. Vojska na sudovima poku{ava da uspori nastojawa da se ukine wena politika „ne pitaj, ne govori“ po kojoj je gejevima dozvo-

WUJORK: Avganistanski visoki zvani~nici vode, licem u lice, pregovore sa vo|ama Talibana, na koje putuju uz pratwu NATO trupa, pi{e „Wujork tajms“. Pregovori se vode u talibanskim skrovi{tima u Pakistanu, a nekad i u samom Kabulu, dodaje list pozivaju}i se na avganistanske izvore. Vode ih qudi iz naju`eg kruga oko avganistanskog predsednika Hamida Karzaija i ~lanovi „Kveta {ure“, grupe talibanskih lidera iz okoline Kvete, koja usmerava rat na tlu Avganistana.Tako|e, navodi „Wujork tajmas“, pregovara se i sa liderima mre`e Hakani, koju smatraju jednom od najtvrdokornijih gerilskih frakcija u zemqi, zatim sa ~lanovima „Pe{avar {ure“, ~iji borci su oko Pe{avara, u isto~nom Avganistanu.

qeno da slu`e vojsku pod uslovom da se ne izja{wavaju o svojoj seksualnoj orijentaciji. Federalni sudija iz Kalifornija Virxinija Filips, koja je pro{le sedmice proglasila tu politiku neustavnom, prekju~e je, me|utim, odbacila zahtev Ministarstva odbrane da odustane od svoje odluke. Advokati Ministarstva upozorili su Filipsovu, pre nego je donela presudu, da }e se `aliti ako ona odbije taj zahtev.

Ministarstvo odbrane saop{tilo je da }e se povinovati odluci Filipsove, i da }e zamrznuti sve slu~ajeve otpu{tawa gej vojnika iz slu`be. Portparolka Pentagona je rekla da su slu`benicima za regrutaciju date smernice sa najvi{eg nivoa da prihvataju zahteve podnosioca koji otvoreno ka`u da su gejevi. Politika „ne pitaj, ne govori“ uvedena je 1993. godine, u vreme administracije predsednika Bila Klintona.

Trinaestoro lak{e raweno TEL AVIV: Islamisti~ki Hamas saop{tio je ju~e da je u eksploziji u jednom od vojnih {tabova te islamisti~ke organizacije u pojasu Gaze lak{e raweno 13 qudi, me|u kojima su i `ene i deca. Hamas nije naveo uzrok eksplozije, a izraelska armija je saopstila da u taj incident nije ume{ana, sugeri{u}i da se radi o nesre}i. Eksplozija se dogodila u gusto naseqenom kvartu u gradu Rafi na jugu priobalnog pojasa. Hamas je precizirao da je me|u 13 rawenih, petoro dece i tri `ene. Svi su, na sre}u, pretrpeli lak{e povrede.

SAD

Na aukciji Medofovi li~ni predmeti WUJORK: Na aukciji }e se uskoro na}i vi{e od 400 li~nih predmeta Bernarda Madofa, biv{eg predsednika wujor{ke elektronske berze „Nasdak“ i osu|enog prevaranta, koji je klijente svoje piramidalne {eme „ojadio“ za ukupno 65 milijardi dolara, objavio je ju~e „Wujork post“. Po pisawu lista, na aukciji, zakazanoj za 13. novembar, izme|u ostalog }e se na}i Medofove papu~e od crnog bar{una sa zlatno izvezenim inicijalima „BLM“, klavir „Stejnvej“ i 10,5-karatni dijamantski prsten Medofove `ene Rut, prenela je agencija AP. Ameri~ka mar{alska slu`ba, koja }e odr`ati aukciju u hotelu „[eraton“ na Menhetnu, zaplenila je Medofovu imovinu po{to je razotkrila wegovu piramidalnu {emu {tedwe, pomo}u koje je on o{tetio svoje klijente i za to osu|en na 150 godina zatvora. Sredstva ostvarena na aukciji }e biti iskori{}ena za naknadu o{te}enim klijentima.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI YOZEF [TIGLIC Verovawe da }e mawi buxetski deficit dovesti do velikog pove}awa investicija je mit, nagla{ava dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju 2001. godine Xozef [tiglic i dodaje da bi Britanija umesto toga trebalo da podsti~e privredni rast. Smawewe javne potro{we dodatno }e oslabiti Britaniju i pogor{ati wenu dugoro~nu fiskalnu poziciju, smatra [tiglic.

HOSNI MUBARAK Egipatski predsednik Hosni Mubarak (82) doneo je ju~e dekret prema kome }e se parlamentarni izbori odr`ati 28. novembra. Kandidate za 508 poslani~kih mesta predlo`i}e vladaju}a Narodna demokratska partija Mubaraka, tri opozicione partije i grupa Muslimanska bra}a, iako je stavqena van zakona, prenele su svetske agencije.

MIGEL ANHEL MORATINOS [panska vlada je pretrpela rekonstrukciju kojom premijer Hose Luis Sapatero `eli da oja~a svoj nepopularan kabinet radi sprovo|ewa striktnih mera {tedwe.Smeweno je vi{e zamenika premijera i ministara, me|u kojima i ministar za inostrane poslova Migel Anhel Moratinos, {to je najve}a rekonstrukcija vlade posle 2004. otkad je Sapatero na vlasti.

VATIKANSKI LIST HVALI POZNATU CRTANU SERIJU

Homer Simpson je pravi katolik VATIKAN: Vatikanski list „Oservatore Romano“ odao je priznawe seriji „Simpsonovi“ navode}i da je to jedan od retkih programa za decu u kojima se ~esto vode rasprave o hri{}anstvu, veri i Bogu. List pi{e da se serija, koja se ve} godinama emituje u mnogim zemqama, isti~e po tome {to „istra`uje pitawa kao {to su porodica, zajednica, obrazovawe i religija i to na takav na~in da tek mali broj popularnih televizijskih programa mo`e da se meri s wom“. Homerovo pona{awe je ponekad neprihvatqivo, isti~e se u ~lanku pod naslovom „Homer i Bart su katolici“: on hr~e tokom propovedi vele~asnog Lovxoja i ne propu{ta nijednu priliku da ponizi svog suseda, bogoboja`qivog

Neda Flandersa. U toj epizodi Bart se upisuje u katoli~ku {kolu gde upoznaje qubaznog sve{tenika koji uspeva da

obrati katolicizmu ne samo wega ve} i Homera. U woj se pomiwu teme poput verskog sukoba, me|ureligijskog dija-

loga, homoseksualizma i istra`ivawa mati~nih }elija. „Malo qudi to zna i on sam ~ini sve da sakrije tu ~iwenicu, ali to je istina: Homer Simpson je katolik“, isti~e „Oservatore Romano“. Ovo nije prvi put da vatikanske novine hvale seriju. U decembru, kada su Simpsonovi slavili 20-godi{wicu, navele su da serija, u kojoj su „odnosi izme|u ~oveka i Boga“ jedna od glavnih tema, odra`ava „versku i duhovnu konfuziju u kojoj danas `ivimo“. Od kada je pre tri godine dobio novog urednika, „Oservatore Romano“ je po~eo da se bavi temama iz popularne kulture, komentari{u}i sve od „Bitlsa“ i „Bra}e Bluz“ do holivudskih blokbastera poput „Avatara“ i „Harija Potera“.


BALKAN

c m y

DNEVNIK

SRPSKI [EF DIPLOMATIJE U QUBQANI

Slovenija ratifikovala sporazum Srbije i EU QUBQANA: Slovena~ki parlament je ju~e, jednoglasno, ratifikovao Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu (S S P) Srbije i Evropske unije. Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi}, koji boravi u poseti Qubqani, ukazao je da je to veliki dan za srpsko-slovena~ke odnose, prenela je agencija STA. Srbija je taj sporazum potpisala jo{ 2008, u vreme kada je Slovenija predsedavala EU, ali je zbog nedovoqne saradwe Beograda sa Ha{kim tribunalom proces ratifikacije bio blokiran i odmrznut je tek u junu ove godine, posle pozitivne ocene te saradwe, koju je izneo glavni ha{ki tu`ilac Ser` Bramerc, navela je agencija STA. SSP su do sada ratfikovale [panija, Malta, Bugarska, Italija, Estonija i Slova~ka. [ef slovena~ke diplomatije Samuel @bogar istakao je da Srbiju treba podr`ati na wenom evropskom putu i da je zbog toga sada pravi trenutak za ratifikaciju. Zbogar je, posle razgovora sa srpskim kolegom Jeremi}em, izrazio i uverewe da }e ministari spoqnih poslova EU u ponedeqak dati saglasnost da se kandidatura Srbije prosledi Evropskoj komisiji. „Sada je pravi i posledwi tre-

Vuk Jeremi} i Samuel @bogar

nutak da se to u~ini“, naglasio je @bogar na konferenciji za medije, ukazuju}i na saradwu Srbije sa EU u pripremi rezolucije o Kosovu za Generalnu skup{tinu UN. Jeremi} je zahvalio @bogaru na podr{ci koju Slovenija pru`a Srbiji u wenom nastojawu da se prikqu~i EU. Savet EU }e u ponedeqak u Luksemburgu raspravqati o srpskoj kandidaturi. Jeremi} je ju~e razgovarao i sa slovena~kim premijerom Boru-

Da~i} na ministarskoj konferenciji U Sloveniji, na 10. regionalnoj ministarskoj konferenciji, boravila je delegacija Srbije, sa ministrom unutra{wih poslova Ivicom Da~i}em na ~elu . Na Brdu kod Krawa bilo je re~i o nezakonitim migracijama, organizovanom kriminalu, korupciji i terorizmu. Ministar Da~i} razgovarao je sa kolegama o nastavku reformi u oblasti unutra{wih poslova nakon vizne liberalizacije i o borbi protiv trgovine qudima koja je visoko na agendi EU.

tom Pahorom i predsednikom Danilom Tirkom. Jedna od tema ju~era{wih razgovora prema pisawu slovena~kih medija, je i obnavqawe pregovora o preuzimawu garancija za staru deviznu {tedwu iz biv{e Jugoslavije, pod okriqem Banke za me|unarodna poravnavawa u Bazelu, po{to je na to pristala i Hrvatska pro{le nedeqe. Nakon toga je Srbija ostala jedina naslednica koja zvani~no nije dala saglasnost za nastavak tih pregovora. Naime, Slovenija, Makedonija i BiH su svoje saglasnosti dale jo{ 2002. godine, kada se bez dogovora zavr{io prvi krug pregovora u Bazelu. Ovo pitawe je bitno za Sloveniju, koja zbog toga {to Qubqanska banka (sada Nova qubqanska banka) nije vratila {tedne uloge svojim hrvatskim {tedi{ama, ima ve} godinama zatvoreno hrvatsko tr`i{te.

HRVATSKA

„Novosti” na loma~i ZAGREB: Hrvatska stranka prava organizovala je protestni skup ispred zgrade Kulturnog dru{tva „Prosveta“ u Zagrebu, na kojem je zatra`eno da Vlada Hrvatske prestane da finansira nedeqnik „Novosti“, preneo je Index.hr. Kao razlog za ukidawe nedeqnika demonstranti su naveli da se „Novosti“ bave „velikosrpskom propagandom“ i „{irewem mr`we prema hrvatskom narodu“. U~esni-

ci skupa, koji su nosili zastave i transparente, spalili su dva primerka najnovijeg broja tog lista. Predsednik Hrvatske stranke prava Dra`en Keleminac izjavio je da „Novosti“ vre|aju „hrvatske braniteqe“. „Oni tvrde da je to sloboda govora, a mi tvrdimo da je to re~ mr`we“, rekao je Keleminac, dodaju}i da Srbi u Hrvatskoj imaju ve}a prava od Hrvata.

Protesti protiv srpskog nedeqnika ju~e u Zagrebu

Demonstranti su, zatim, oti{li na Trg bana Jela~i}a, gde su potpisali peticiju za ukidawe „Novosti“. Srpsko narodno vije}e na proteste je odgovorilo tekstom pod naslovom „Pokazni usta{luk u Berislavi}evoj“, u kojem se navodi da je na protestu bilo svega tridesetak qudi koji su nosili i zabrawene hrvatske zastave, kao i da je nejasno za{to je skup organizovan ispred „Prosvete“, a ne ispred Srpskog narodnog vije}a ili redakcije lista „Novosti“. Nedeqnik „Novosti“ ranije je objavio vest o padu dva hrvatska vojna aviona „mig“, uz naslov „Obadva, obadva su pala“, {to je bio usklik hrvatskog vojnika kod [ibenika, 21. septembra 1991. godine, prilikom ru{ewa dva jugoslovenska „miga“. Naslov je izazvao burne reakcije, ukqu~uju}i i komentar predsednika Hrvatske Iva Josipovi}a koji je naslovnicu nazvao „neukusnom“. Novinarima „Novosti“ bile su upu}ene i pretwe smr}u, zbog spornog broja.

Glasawe o (ne)poverewu premijerki ZAGREB: Opoziciona Socijaldemokratska partija (SDP) je ju~e u saborsku proceduru uputila zahtev za pokretawe pitawa nepoverewa hrvatskoj premijerki Jadranki Kosor ~ime bi automatski pala i vlada. Zahtev je podr`an potpisima 58 zastupnika iz SDP-a i drugih opozicionih stranaka, {to je vi{e od potrebne petine glasova (31), od ukupno 153 poslanika. „Vlada Kosorove izblamirala je zemqu“, rekao je predsednik SDP Zoran Milanovi}, dodav{i da Hrvatska prolazi kroz privrednu, moralnu

i politi~ku agoniju. „Ne `elimo za to da snosimo odgovornost jer s time nemamo veze, ve} nudimo ne{to boqe i pozivamo sve one koji `ele dobro Hrvatskoj da nam se pridru`e“, rekao je Milanovi}.

Vlada Kosorove izblamirala je zemqu (Zoran Milanovi}) „Pred nama je parlamentarna rasprava koja se mora odr`ati u roku od 30 dana prema Ustavu, iako se zadwih dana Ustav tuma~i

fleksibilno i s nadahnu}em“, kazao je on. Zahtev za smenu premijera, ili vlade, ne pokre}e se svaki dan i Ustav to ograni~ava na jednom u {est meseci, rekao je Milanovi}. Na pitawe koliko }e zameriti osmorici poslanika mawina ako ne podr`e li wihov zahtev, rekao je da im ne}e nimalo zameriti jer svako snosi odgovornost za ono {to podr`ava. Izglasavawe nepoverewa Kosorovoj tra`i se kroz tri ta~ke odgovornosti za sve lo{iju privrednu situaciju i neprovo|ewe nu`nih reformi. (Tanjug)

~etvrtak21.oktobar2010.

23

BALKANSKA TURA HERMANA VAN ROMPEJA

Evropa podr`ava i poma`e zemqe Zapadnog Balkana SARAJEVO: Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej izjavio je u Sarajevu da }e EU nastaviti da podr`ava celovitu BiH. Evropska unija }e, prema wegovim re~ima, podr`ati BiH „koja je u stawu da govori jednim glasom i koja ~vrsto napreduje prema EU“. Rompej je novinarima rekao da „BiH zaostaje za drugim zemqama regiona koje ostvaruju napredak na svom evropskom putu“. Posle sastanka s ~lanovima Predsedni{tva BiH i visokim predstavnikom Valentinom Inckom, evropski zvani~nik je istakao da evropska perspektiva Zapadnog Balkana ne mo`e biti uspe{na bez BiH i pozvao politi~ke lidere da prihvate politi~ke reforme potrebne za napredak BiH. „U fokusu EU }e biti napredak u vezi s pitawem ustavnih promena, zakonom o popisu stanovni{tva i o punoj implementaciji Privremenog sporazuma“, rekao je Rompej. On je istakao da }e pro{irewe EU i daqe biti proces utemeqen na uspe{nosti ispuwavawa standarda i kriterijuma za evropske integracije. Evropski zvani~nik je rekao da je u Sarajevo do{ao s porukom ohrabrewa za BiH na wenom putu ka EU, ali i da }e EU ostati aktivno anga`ovana i predana evropskoj perspektivi BiH. Rompej je kazao da Evropa ula`e velike napore da podr`i zemqe Zapadnog Balkana u tehni~kom i

Mawa sloboda medija PODGORICA: Po stepenu slobode medija Crna Gora je pala za 27 mesta i nalazi se na 104 od 178 mesta najnovijeg izve{taja organizacije „Reportera bez granica“. Po ovogodi{wem izve{taju od zemaqa Balkana najboqe je rangirana Slovenija koja se nalazi na 46. mestu, zatim Bosna i Hercegovina na 47, slede ih Hrvatska na 62, Makedonija na 68, Srbija na 85. mestu. Reporteri bez granica ocewuju da balkanske zemqe i daqe zabriwavaju i bele`e velike promene kada je sloboda medija u pitawu. „Iako je ve}ina balkanskih zemaqa usvojila brojne zakonske reforme zbog pristupa u Evropsku uniju, wihova primena je ve}inom tek na ‘embrionalnom’, ako ne i na nepostoje}em nivou“, ocewuje se u Izve{taju. Navodi se da kontrola javnosti i privatnih medija od institucija predstavqa dogovor izme|u politi~kih i sudskih krugova i tako ~ini rad novinara izrazito te{kim. Novinari su u nezavidnoj situaciji, uhva}eni u krug nemira izme|u ultranacionalisti~kih grupa i autoriteta dr`ave koji se jo{ nisu oslobodili komunisti~kog perioda, navodi se u izve{taju objavqenom na sajtu „Reportera bez granica“. Ukazuje se da se veliki deo novinara ne obra~unava sa cenzurom, da vode ra~una o tome gde je boqe pla}en posao i tako ru{e kredibilitet profesije. Po istom izve{taju prvih {et mesta sa nula brojem poena zauzimaju Finska, [vedska, Island, [vajcarska, Holandija...

finansijskom smislu, te da takva pomo} iznosi vi{e od dve milijarde eura za period 2010-2012. godine. Rompej je sa zvani~nicima BiH i visokim predstavnikom razgovarao o politi~koj situaciji u Bosni i Hercegovini

mqe odgovorni su za pronala`ewe sporazuma i ostvarivawe napretka“, rekao je Incko tokom susreta s Rompejem. Predsednik EU doputovao je u Sarajevo, a nakon BiH predvi|ena je poseta Tirani i Qubqani.

Herman van Rompej i Valentin Icko u Sarajevu

nakon op{tih izbora koji su odr`ani 3. oktobra. Visoki predstavnik Valentin Incko je ocenio da je va`no da BiH sustigne susede koji napreduju ka EU, te da „izbori novoizabranim politi~kim liderima pru`aju priliku za novi po~etak“. „Politi~ki lideri ne smeju daqe odlagati evropski program reformi. Za period koji sledi najurgentnije pitawe je ustavna reforma. Lideri ove ze-

Dolaskom u Sarajevo,predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej okon~ao je zvani~nu posetu Skopqu. Tada je rekao da zemqe Zapadnog Balkana do punopravnog ~lanstva u EU moraju da ra{~iste sa svim problemima koji se javqaju u demokratizaciji dru{tva i odnosima sa susedima. On se sastao sa makedonskoiim zvani~nicima, na ~elu s premijerom Nikolom Grujevskim.

UKRATKO Lopovi pokrali policiju SOFIJA: Iz carinskog skladi{ta na aerodromu u Sofiji ukradeno je 320 kilograma zlata, 20 kilograma srebra i kilogram platine, u vrednosti osam miliona evra, pod pretpostavkom da gram zlata ko{ta 25 evra. Bugarski ministar unutra{wih poslova Cvetan Cvetanov izjavio je da je pqa~ka izvr{ena u no}i izme|u nedeqe i ponedeqka, a da plemeniti metali poti~u iz policijske akcije od 19. avgusta, „Livci“, u kojoj je uhap{eno pet lica, prenele su agencije. Te osobe nalaze se u zatvoru, a plemenite metale su pretapale u poluge i tako ih pripremale da iz lak{e pro{vercuju iz Bugarske. Bugarski mediji saop{tili su da su lopovi koji su ukrali zapleweno blago prvo iskqu~ili alarm, a potom u{li u prvu prostoriju, koja je bila prazna. Iz we su probili zid do druge prostorije, u kojoj su se nalazile kase prepune plemenitih metala. Obili su ih i iz wih odneli zlato, srebro i platinu.

U`asni pritvori za imigrante ATINA: Dr`ave Evropske unije moraju odmah da prestanu sa vra}awem ilegalnih imigranata u Gr~ku, gde su uslovi u pritvorskim centrima u`asni, izjavio je danas izaslanik Ujediwenih nacija za borbu protiv zlostavqawa Manfred Novak. „Sve dr`ave ~lanice EU treba odmah da obustave vra}awe qudi u Gr~ku i preispitaju wihove zahteve za azil. EU treba su{tinski da preispita svoju azilsku i migracionu politiku i zameni je pravi~nijim sistemom podele tereta unutar Unije“, rekao je Novak. Gotovo devet od 10 ilegalnih imigranata koristi Gr~ku kao mesto za ulazak u bogatu Evropsku uniju i oni uhva}eni u drugim dr`avama evropskog bloka mogu da budu vra}eni u pritvorske centre te mediteranske dr`ave, naveo je Rojters. „Svi ti pritvorski centri, sa izuzetkom jednog na ostrvu Hios, potpuno su prepuweni...prqavi, sa veoma, veoma lo{om ventilacijom i osvetqewem i op{ti uslovi su jednostavno u`asni“, istakao je Novak. Novak je pozvao Evropsku komisi-

ju i dr`ave ~lanice EU da pomognu Gr~koj novcem i tehni~kom pomo}i kako bi prevazi{la „nefunkcionalni“ azilski sistem gde se de{ava da qudi budu mesecima zatvoreni dok ~ekaju da wihov zahtev bude razmotren.

Patrijarh Irinej na Cetiwu? PODGORICA: Patrijarh srpski Irinej slu`i}e svetu arhijerejsku slu`bu u Cetiwskom manastiru na Lu~indan - 31. oktobra, koji je slava toga hrama i Bogoslovije svetog Petra Cetiwskog, javili su crnogorski mediji. Me|utim, nema potvrde ove informacije u Srpskoj patrijar{iji u Beogradu, ali ako je vest ta~na, to }e biti prva poseta Irineja Crnoj Gori, nakon {to je izabran za poglavara SPC. Irinej je 1969. godine slu`bovao u Crnoj Gori u manastiru Ostrog, gde je bio upravnik Mona{ke {kole. Srpski patrijarh Irinej se u `i`i kritika crnogorske javnosti na{ao nakon {to je izjavio da su Srbi i Crnogorci jedan narod, {to je kritikovao i predsednik Crne Gore Filip Vujanovi}. Sveti Petar Cetiwski je 1784. godine postao mitropolit i gospodar Crne Gore, ali je `ivot nastavio u mona{koj }eliji, gde se i upokojio 1830. godine. Wegove ~udotvorne relikvije nalaze se u Cetiwskom manastiru.

\ukanovi} s braniteqima Dubrovnika PODGORICA: Crnogorski premijer Milo \ukanovi} razgovarao je u Podgorici s predsednikom Udru`ewa dobrovoqaca domovinskog rata Grada Dubrovnika Igorom @uvelom. @uvela je nakon razgovora novinarima kazao da ratna zbivawa po~etkom devedesetih „ne treba zaboraviti“, i da iz wih „treba izvu}i pouku i graditi mostove prijateqstva i saradwe“. „Posledice rata su velike, ali je pro{lo dovoqno vremena i treba se okrenuti saradwi“, kazao je predsednik dubrova~kog Udru`ewa dobrovoqaca domovinskog rata. On se sa \ukanovi}em sastao kao po~asni ~lan Hrvatskog gra|anskog dru{tva Crne Gore.


24

GLOBUS

~etvrtak21.oktobar2010.

DNEVNIK

Otkrivena nova Zemqa

P

laneta najsli~nija na{oj otkrivena je u sazve`|u Vage, saop{ti-

li su ameri~ki nau~nici. Udaqena 20 svetlosnih godina, planeta Glis 581g je pribli-

^amac od ~okolade F

rancuz uspe{no provozao nekoliko krugova po vodi u ~amcu napravqenom od ~okolade i {e}era. @or` Larnikol, vlasnik vi{e poslasti~arnica, brod te`ak 1,2 tone napravio je zbog opklade sa prijateqem, koji je tvrdio da brod od ~okolade ne bi mogao da plovi. ^amac du`ine tri i po metra uspe{no je porinut u bretonskoj luci Konkarno, na op{te

ca rime” zbog devoj~ica iz kom{iluka… Nakon {to je u jednoj reporta`i Foks 13 televizije pokazao talenat za hiphop, maleni

gu}e da se na woj nalazi voda u te~nom stawu. Planeta orbitira oko patuqaste crvene zvezde Glis 581, koja je oko tri puta ve}a od Zemqe. U takvom je polo`aju da nema rotaciju, odnosno jedna strana je uvek okrenuta ka zvezdi i osvetqena, dok je druga u ve~noj tami, ali nau~nici sa Univerziteta Kalifornije smatraju da na woj postoje uslovi za `ivot. Prose~na temperatura je izme|u minus 24 i plus deset stepeni, a gravitacija je ne{to ja~a nego na Zemqi. Ovi zakqu~ci izvedeni su nakon 11 godina posmatrawa i istra`ivawa u opservatoriji „V.M. Kek” na Havajima, a objavqeni su u „Astrofizi~kom `urnalu”. „Otkri}e ove planete u blizini Zemqe navodi nas da zakqu~imo da u na{oj okolini postoji jo{ mno{tvo sli~nih, na kojima postoje uslovi za `ivot”, rekao je profesor Stiven Vogt sa Univerziteta Kalifornije.

Jeste li za sendvi~ A

ko imate da izdvojite neverovatnih 110 funti, mo`ete da prezalogajite u velikom stilu. Sendvi~ koji je napravio kuvar Martin Blunos ko{ta ~itavih 110 funti, i najskupqi je sendvi~ sa sirom na svetu. Izme|u re`weva hrskavog hleba nalazi se izda{ni ~edar pome{an sa belim tartufima, poprskan balsamiko sir}etom

Prvo pqa~ka, pa vas mama vodi na sladoled merikanka opqa~kala banku, a zaposlenima objasnila da `uri jer bi trebalo da pokupi decu iz {kole. Erika Anderson (37) u{la je u banku u Grents Pesu u dr`avi Oregon, i slu`benici dala poruku u kojoj je zahtevala da joj da novac. U poruci je bila i molba da sa~eka petnaestak minuta sa zvawem policije, kako bi pqa~ka{ica stigla da trkne po }erke. Ona je pobegla sa novcem i sau~esnikom koji je pokupio automobilom, ali je na osnovu opisa o~evidaca policija Grents Pesa ubrzo utvrdila wen identitet. Erika je uhap{ena u blizini svoje ku}e, pred svojim }erkama koje je pokupila iz obli`we osnovne {kole a zatim odvela na sladoled.

A odu{evqewe Larnikola i nekoliko stotina prisutnih posmatra~a.

Imam sedam godina i bacam rime H

iphoper iz Memfisa PNut snimio je spot za pesmu „You might be the one”… Ni{ta neobi~no, osim {to reper ima sedam godina, a „ba-

`ne veli~ine kao Zemqa, i nalazi se u delu orbite u kom vladaju takvi uslovi da je mo-

P-Nut dobio je priliku da snimi svoju prvu pesmu, a onda i spot. Kako to obi~no ide kod rep zvezda, maleni reper P-Nut (ili kikiriki) u spotu nosi „lan~ugu”, ima „ortake” koji sede iza wega i „opasno” klimaju glavom, a on poku{ava da uradi sve kako bi zaveo svoju simpatiju… Poslu{ajte mali{ana koji je izjavio da je rep „bizis” za wega, i ~iji je spot na kanalu Jutjub za dve nedeqe pogledalo preko 50.000 qudi, od kojih je par ostavilo komentar „~ekajte da poraste i otkrije sise i zadwice... onda }e tek napraviti biznis...”

Rijaliti poligamista pod istragom

„Devoj~ice nisu imale pojma gde je mama bila pre toga. Navodno ih je kao i uvek sa~ekala ispred {kole, a zatim odvela na sladoled kao da se ni{ta nije

dogodilo”, rekao je detektiv Denis Vord. Andersonova i wen sau~esnik su uhap{eni i optu`eni za prvostepenu pqa~ku.

Fejsbuk status – pqa~ka{ merikanac je svoje Internet prijateqe uredno obavestio o ~iwenici da je uspe{no opqa~kao banku. Rajan Homsli (29) u{ao je u banku u Tualatinu u Oregonu nose}i paket za koji je tvrdio da je bomba, i pobegao sa nepoznatom koli~inom novca. Policija je utvrdila da se u paketu nije nalazilo ni{ta opasno. Homsli je ponosno na svoj Fejsbuk profil postavio izjavu „postao sam pqa~ka{ banki”. Kada je policija objavila snimak sigurnosne kamere, i taj zapis je oka~io na svoj profil. Po{to su ga prijateqi zapaweno pitali o ~emu je re~, odgovorio im je da je izgubio strpqewe zbog nedostatka novca za lekove, po{to boluje od dijabetesa.

starim 100 godina. Tu su i prepeli~je jaje, sve`e smokve, crni paradajz, i kri{ke jabuke sorte „epikur”. Hleb je posut prahom jestivog zlata. Blunos je ovaj sendvi~ predstavio na jednom takmi~ewu kuvara u Samersetu, i cenom od 111,95 funti oborio prethodni „Ginisov” rekord koji je iznosio „samo” 100 funti.

Zabraweni vicevi o ta{ti edna londonska op{tina zabranila je pri~awe "okrutnih" viceva. Op{tinsko ve}e Barneta objavilo je da bi viceve o ta{tama trebalo zabraniti, jer predstavqaju "seksizam i uvrede za starije". „Humor ostavqa prostor za slobodne interpretacije, a mnogi ne shvataju koliko takve {ale umeju da zabole”, navodi se u saop{tewu o podizawu kulturne svesti. „Britanski vicevi o ta{tama su okrutni i seksisti~ki, i predstavqaju uvrede za starije ~lanove porodice”. Prva zapisana „prozivka” na ra~un majke ne~ije `ene bila je u „[estoj satiri” rimskog pisca Juvenala. On je krajem prvog ili po~etkom drugog veka nove ere zapisao – „Nemogu}e je biti potpuno sre}an, sve dok ti je ta{ta `iva”.

J

Koliko ko{ta gajba piva pripitih Norve`ana D vojica smislila neobi~nu opkladu za

A

Na profil je postavio i pesmu „Skubi sneks” grupe Fan lovin kriminals, odnosno spot u kom glavni junak pqa~ka banku i igra

poker, sa komentarom „Ova pesma mi je svirala u glavi”. Uhap{en je dva dana nakon pqa~ke.

koju je trebalo skupiti milion `irafa… Norve`anin Ola Heland je posledwih godinu dana proveo skupqaju}i `irafe…ta~nije, slike `irafa sa Interneta, a sve zato jer se kladio sa drugarom Jorgenom u gajbu piva. Dok su on i wegov prijateq jedno ve~e sedeli u lokalnom kafi}u, povela se pri~a o uticaju i mogu}nostima Interneta. Heland je rekao da je u dana{we vreme zahvaquju}i Internetu sve mogu}e, i da bi, kada bi to `eleo, lagano skupio milion `irafa. Tako je pala opklada. Norve`anin je do kraja 2010. godine trebalo da skupi milion fotografija `irafa, u ~emu je i uspeo. Nagrada za svo to „skidawe i ~uvawe” je gajba piva.

Ne grizi, nisi u „Sumraku” bog sve ~e{}ih le~ewa ugriza na vratu, nalik onima iz filmova o vampirima, ameri~ki lekari apeluju na

Z ou „@ene kao sestre” poslu`io je kao podsticaj policiji u Juti da se „zainteresuje” za glavne zvezde. Rijaliti prati Kodija Brauna, koji zajedno sa ~etiri `ene, 13 bilo{ke i troje usvojene dece `ivi u neobi~noj zajednici. Policija je u ponedeqak po~ela istragu jer sumwaju da rijaliti koji bi trebalo da po~ne sa prikazivawem u nedequ, kr{i zakon jer se poligamija u Juti smatra krivi~nim delom, ali je ovo jedan od

[

najre|ih slu~ajeva koje policija istra`uje. „Svi dokazi }e biti prosle|eni Tu`ila{tvu u Juti koji }e odlu~iti o tome da li je potrebno podizawe optu`nice za poligamiju”, izjavio je policijski poru~nik Deren Pol. Da li }e Kodi biti optu`en za poligamijumiju Tu`ila{tvo bi trebalo saop{titi naredne nedeqe, ali je sigurno da }e ovo biti joi{ jedna od „onih” porodica koje su preko no}i stekle svetsku slavu.

qubiteqe sage „Sumrak”, da ne grizu svoje partnere. Reaguju}i na izve{taje da neki tinejxeri u SAD ujedaju svo-

je partnere i piju wihovu krv, lekari isti~u da se na taj na~in prenose virus HIV-a i hepatitis.

„Flora koja postoji u qudskim ustima mnogo je prqavija od one u ustima psa ili ma~ke”, rekao je portparol Ameri~ke akademije za pedijatriju, hematolog i onkolog Tomas Ab{er. Lekar Orli Avitzer, stru~ni savetnik ~asopisa „Konzumer Riports” koji objavquje Udru`ewe potro{a~a u SAD, mesecima je izu~avao uspeh serijala „Sumrak” me|u tinejxerima. Prema mi{qewu Avitzera, u tim filmovima namewenim mla|oj publici, vampiri su prikazani kao „seksi, privla~ni i intrigantni”. „Sve je pome{ano sa stra{}u, pojedini obo`avaoci zaista veruju da su i sami vampiri pa grizu svoje partnere.” Veliki uspeh u SAD imaju i TV serije o vampirima „Prava krv” i „Vampirski dnevnici”.


IZ DRUGOG UGLA

DNEVNIK

~etvrtak21.oktobar2010.

25

Globalni valutni rat Glas Amerike vro se prvi put za osam meseci prodavao za vi{e od dolar i ~etrdeset centi, nakon {to su izjave visokih zvani~nika Me|unarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke poja~ale strahovawa u pogledu valutnog rata. Predsednik Centralne banke @an-Klod Tri{e upozorio je da bi nagle promene na valutnim tr`i{tima mogle da na{kode ekonomskom rastu, dok je izvr{ni direktor MMF-a, Dominik Stros-Kan, istakao da previ{e zemaqa preduzima mere koje }e krakoro~no poboq{ati wihovu ekonomsku perspektivu, ali i naneti dugoro~nu {tetu globalnoj ekonomiji. Direktor Me|unarodnog monetarnog fonda upozorio je na konferenciji za novinare u Va{ingtonu da globalna saradwa, podstaknuta finansijskom krizom, slabi. “Zamah i daqe postoji, ali je sve slabiji. To je stvarna pretwa, zato {to bi svi trebalo da imaju na umu da nema doma}eg re{ewa za globalnu krizu. U globalizovanoj ekonomiji i svetu, takvo re{ewe nije mogu}e.” Pojedine zemqe i ekonomisti izra`avaju zabrinutost u pogledu takozvanog globalnog valutnog rata, optu`uju}i neke od dr`ava da sni`avaju vrednost valuta kako

E

bi wihovi proizvodi bili konkuretni na svetskom tr`i{tu. “Mnogi govore o valutnom ratu. Li~no mislim da taj termin zvu~i previ{e vojni~ki. Treba me|utim priznati da mnoge zemqe koriste svoje valute kao oru`je, {to ne dobro za globalnu privredu”, istakao je Stros-Kan. Sjediwene Dr`ave i Japan,

kao i vi{e drugih zemaqa, razmatraju ili primewuju monetarne mere koje bi dovele do mawih kamatnih stopa na tr`i{tu i na taj na~in umawile privla~nost

wihovih valuta. Brazil je pove}ao poreze na inostranu kupovinu svojih obveznica, kako bi odr`ao nisku vrednost reala. U centru pa`we je, me|utim, Kina koja preduzima najagresivne mere kako bi ve{ta~ki odr`ala nisku vrednost juana. Ameri~ki i evropski zvani~nici navode da to nano-

si ogromnu {tetu trgovini i tr`i{tu radne snage i tra`e od kineskih zvani~nika da ubrzaju porast vrednosti valute, ukoliko `ele da izbegnu novu krizu.

Predsednik Svetske banke Robert Zelik saglasan je da bi bi vrednost kineske valute trebalo da bude ve}a, ali isti~e da to nije magi~no re{ewe za neujedna~enost globalne ekonomije. Tako|e smatra da Sjediwene Dr`ave snose odre|enu odgovornost. “U Sjediwenim Dr`avama postoji relativno ni`a {tedwa i velika potro{wa. Zvani~nici }e morati da se pozabave tim."Zelik je ocenio da me|unarodne agence, poput MMF-a i Svetske trgovinske organizacije, mogu da pomognu u smawivawu tenzija u pogledu valuta, pre nego {to se situacija pogor{a. “U svetu, koji je sve vi{e povezan, moramo ne samo da budemo svesni mogu}ih negativnih efekata odre|enih mera na druge zemqe, ve} i da preduzmemo odgovaraju}e poteze. Danas se suo~avamo sa tenzijama u pogledu vrednosti valuta, koje mogu da izazove probleme, ukoliko se ne re{e.” Strahovawa u pogledu globalnog valutnog i trgovinskog rata bi}e me|u glavnim temama sastanka MMF-a i Svetske banke u Va{ingtonu, kao i razgovora finansijskih zvani~nika Grupe 7. Na sastancima }e, kako se o~ekuje, biti razmotreni napori da se Kina ubedi da dozvoli porast vrednosti juana, dok ameri~ki dolar slabi.

Zara|uju li smetlari vi{e od lekara Doj~e vele Nema~koj se veoma ~esto mo`e ~uti ovo pitawe. Verovatno zbog toga {to su zaposleni u preduze}u za odvo`ewe sme}a ranije zaista imali znatno ve}e plate. Zarade su i daqe pristojne, ali ne ve}e od lekarskih. Taj posao nije bio preterano omiqen i nije bilo ba{ previ{e onih koji su se gurali u red za takvu vrstu zaposlewa. Me|utim, izgleda da je svetska ekonomska kriza i ovde svela stvari u realne okvire. Sada se, izgleda, na taj posao gleda kao na jedan od boqih. Najpre odgovor na pitawe sa po~etka pri~e. Ne, nije ta~no zaposleni u dr`avnim preduze}ima za odvo`ewe sme}a u Nema~koj zara|uju od 1.200 do 2.100 evra mese~no. Drugo pitawe koje se i daqe postavqa glasi: Da li je "zbriwavawe sme}a" koje ostavqaju drugi gra|ani, mawe vredna profesija? Boqe zvu~i kada ka`ete da je va{ novi de~ko lekar nego ako ka`ete da je |ubretar, zar ne?“, ka`e Nemica, Erika. „Posao jeste neugodan. Rad po~iwe veoma rano, napoqu ste

U

bez obzira na vremenske okolnosti i zimi i leti. [ire se neugodni mirisi, a i gra|ani ne poga|aju uvek ta~no otvor kontejnera, pa sme}e le`i svuda naokolo,“ ka`e Jirgen. „Ne mogu da pogodim gde {ta treba da bacim. @uti kontejner, belo staklo, zeleno staklo, plastika, papir… uvek se zbunim.“, ka`e Dijana. U Nema~koj se zaista nije lako sna}i u odlagawu sme}a. Krajem sedamdesetih je uveden

kontejner za staklo, sredinom osamdesetih za papir, devedesetih za ambala`u, kao i biokontejneri. „To je osmo~asovni posao kao i svaki drugi. Ti nisi |ubretar nego ovla{}eni stru~wak koji nikad ne}e ostati bez posla jer }e sme}a uvek biti“, uveren je Jirgen. Ta~no. U Berlinu se, primera radi, dnevno odveze 3.400 tona sme}a i 200 tona bio-otpada. U tom poslu anga`ovano je 230

voza~a i 430 |ubretara. Nedeqno rade 39 sati. Dakle, nije ta~no da |ubretari zara|uju enormne sume novca za posao koji obavqaju. Isto tako nije ta~no da ne postoji {kola za ovaj posao. Ako `elite da postanete „kvalifikovani za promet i upravqawe otpadom“, morate da zavr{ite obuku koja traje tri godine. Ipak, izgleda da ne misle samo gra|ani da |ubretari zara|uju previ{e. Pre dve godine zabraweno im je da primaju nov~ane nagrade koje su im godinama davali zahvalni gra|ani u vreme bo`i}nih praznika. Pre nekog vremena je veliku polemiku u javnosti izazvao slu~aj tridesetogodi{weg |ubretara, oca dvoje dece, koji je iz sme}a izvukao delove de~ijeg kreveca, sastavio ga i odneo ku}i. Dobio je otkaz jer je „izigrao poverewe“ i prisvojio ono {to prisvojiti nije smeo. Radnik se branio da nije lopov, i sud mu je dao za pravo. E, sada, „|ubretarski zanatlija“, kako glasi direktan prevod sa nema~kog, ne}e da se vrati u svoje preduze}e. Ima i pravo. @eqka Ba{i}-Savi}

Nada za materinstvo `ena od karijere Toronto star odatak da u Torontu jo{ od 2003. godine postoji klinika za ~uvawe zamrznutih jajnih }elija, LifeQuest Centre for Reprodustive Medicine, svakako mo`e mnogo da zna~i `enama zainteresovanim da svoju trudno}u odlo`e za neki kasniji trenutak u `ivo-

P

tu. Ova klinika je po prvobitnoj zamisli trebalo da ponudi svoje usluge `enama koje zbog terapije za le~ewe raka, gube sposobnost stvarawa jajnih }elija zbog rane menopauze, me|utim, ispostavilo se da me|u pacijentkiwama ima i zdravih uspe{nih `ena. Naime, biolo{ko najboqe vreme za trudno}u poklapa se sa godinama u kojima se gradi karijera, pa se neretko de{ava da, u recimo ~etrdesetim godinama, u trenutku kada se `ene napokon odlu~e za potomstvo, nastaju problemi sa za~e}em, kod nekih zbog nedostatka partnera, kod drugih pak zbog prirodnog procesa starewa. Ba{ zato se obra}aju klinici, koja im svojim uslugama olak{ava put do zdravog potomstva. U pripremnom periodu se

primewuje posebna hormonska terapija, kako bi se stvorilo {to vi{e jajnih }elija. Zna se da ve}i broj jajnih }elija pri kasnijoj, ve{ta~koj oplodwi, daje ve}e izglede za pozitivan ishod i mogu}nosti za vi{e poku{aja, pa se zbog toga namerno podsti~e stvarawe ve}e koli~ine materijala. Ono {to je posebno va`no pacijentkiwama, a isti~u na klinici je da je bezbednost trudno}e u ovakvim slu~ajevima podjednaka kao i kada su u pitawu drugi na~ini ve{ta~ke oplodwe. Na ovoj klinici insistiraju da ovu intervenciju treba uraditi do 36. godine starosti. Do sada je na svetu ro|eno najmawe hiqadu beba iz zamrznutih jajnih }elija.

Tri desetke za bra~nu sre}u Sidni morning herald hiqade deD eseti-deseti-dve sete bio je jedan od popularnijih datuma za mladence. Istina, nije bila tolika gu`va kao {to je bila za 07/07/07, pre tri godine, ili za 08/08/08, pre dve godine, ali ima vi{e zainteresovanih nego kada datum nije ovoliko pravilan. Naravno, najvi{e je zakazivano ven~awe u deset sati pre podne, a mati~ari mogu da odahnu tek slede}e godine, kad }e ve}ina zakazivati “registraciju” u pristojnije vreme. Oktobar je uvek bio omiqeni mesec za ven~awa, ali mati~ari {irom sveta spremaju se za navalu mladenaca koji vole da se igraju brojevima i smatraju da im neobi~an datum u startu daje prednost u pobedi nad statistikama po kojima se

svaki drugi brak zavr{i razvodom. Interesovawe vlada i me|u informati~arima, jer je datum sastavqen samo od jedinica i nula, ali tu su i svi drugi koji `ele da na neki poseban i druga~iji datum kruni{u svoju qubav. Sa druge strane, broj deset predstavqa savr{enstvo u kineskoj kulturi, tako da je za sujeverne i to dodatni razlog da se ven~awe zaka`e ba{ ove nedeqe. Mnogi su, ina~e, upla{eni velikom gu`vom, ve} sad rezervisali slede}i zanimqiv datum: 11/11/11 u 11 sati. Ostalima preostaje jo{ 12/12/12 u podne, ima jo{ slobodnih termina. Nek je sre}no i beri}etno!

Tranzicija kanadske porodice Otava san anadska porodica sasvim sigurno prolazi kroz promene, ali je isto tako sigurno da prihvatawe tih promena zaostaje za realno{}u. Zanimqivo je, ipak, da se pone{to nije previ{e promenilo, ~ak u periodu od stotinu godina. Po popisu iz 2006. godine, 85 odsto Kana|ana je `ivelo sa nekim od ro|aka, {to je gotovo isto kao 1901. godine - tada je skoro devet od deset osoba `ivelo u porodici. Vi{e od dve petine anketiranih veruje da je porodica u ovom trenutku va`nija nego {to je bila pre 50 godina, dok ne{to ispod tog broja smatra da je zna~aj porodice u opadawu. Iako nije ba{ sasvim prihva}eno da se par bez dece ra~una kao porodica, wihov broj u ovom trenutku prema{uje broj parova sa decom. U porastu je i broj parova koji `ive neven~ano, ali ~ak i kada oni imaju decu, svaka tre}a osoba nije sigurna da se to mo`e nazvati porodicom. Kombinaciju deka i baka sa unucima, pak, za porodicu smatra isto onoliko anketiranih koliko ih i okleva da ih tako okvalifikuje. Treba re}i da ne{to ispod polovine anketiranih prihva-

K

ta homoseksualni par sa decom kao porodicu. Skoro svako peto dete `ivi samo sa jednim roditeqem {to, opet, tek ne{to malo preko polovine gra|ana odobrava da se mo`e nazvati porodicom. Ovo su rezultati najnove ankete koju je Ipsos Rajs sproveo za Postmedija wuz i Global TV, a wihovo obavqivawe poklapa se sa nacionalnom Nedeqom porodice. Klarens Lokhed, izvr{ni direktor Vaner instituta za porodicu, oba{wava da ve}ina qudi pri davawu odgovora na pitawe o porodici misli na onu iz koje poti~e. Ono {to je po wemu veoma bitno je da porodica ostaje i daqe ~vrsto na vrhu liste najva`nijih stvari u `ivotu, kao osnovna }elija i jezgro koje okupqa one koji brinu o nama i o kojima se mi staramo. Tri od deset anketiranih osoba zadovoqne su svojom porodicom i ne bi ni{ta promenili u woj, a gotovo isto toliko qudi smatra da bi trebalo promeniti koli~inu vremena koje provode zajedno. Otprilike svaka {esta osoba bi `elela da obnovi veze sa svojim daqim ro|acima. Svega {est odsto anketiranih nije zadovoqno brojem ~lanova svoje porodice ili podelom poslova u ku}i.


26

~etvrtak21.oktobar2010.

OGLASI

DNEVNIK


DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak21.oktobar2010.

27

KOD HOTELA “Park”, noviji 4,0 stan na 3. spratu, odli~an stan i raspored. Tel. 636-8429. 15009 VEOMA povoqno! Prodajem dva useqiva dupleksa: 73m2 i 84m2 u Prezidentovoj zgradi na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope sa terasama i predivnim pogledom. Informacije 063/47-57-65. 13098

KU]A u centru Novog Sada, 104m2, ukwi`ena, odr`avana, centralno gradsko grejawe. Tel. 060/750-5-570. 15010 PRODAJEM ku}u bez posrednika, Ul. Ru`in Gaj br. 26, Novi Sad. Telefon: 6392-021. 10709 PRODAJEM ku}u u Novom Sadu, ul. Mokraw~eva, 46m2 + soba sa posebnim ulazom, dve nus prostorije, ba{ta, blizu `elezni~ke. Telefon 064/3394-548. 11211 HITNO! Prodajem ku}u na Klisi sa tri lokala, dva stana, plac 860m2 ulica Otokara Ke{ovanija br. 4. Telefon 060/0549-852. Sa{a. 13066 PRODAJEM tri jutra zemqe u ^erevi}u. Telefon 876-362. 12899 10 JUTARA u komadu u Jasku, 800m od asvalta, blizu fabrike vode. Telefon 064/401-41-80. 12952

U SKLOPU frizerskog salona nudimo deo prostora za pedikira, manikira i depilaciju. Ekskluzivan prostor kao i lokacija, Had`i Ruvimova 48. Telefon 065/500-34-66. 13018 IZDAJEM na Bulevaru oslobo|ewa 28 lokal, 35m2, na dva nivoa, pogodan za kancelariju, butik i sli~no. Telefoni: 063/546-319, 063/515-402. 13135 PRODAJEM useqiv poslovni apartman od 15.86m2 u Prezidentovoj zgradi na uglu Futo{kog puta 1 i Bulevara Evrope. Idealan za kancelarije, frizerski salon, salon lepote... Informacije 063/47-57-65. 13099 PRODAJEM lokal 55m2 ugao Kisa~ke ulice i Bulevara Kraqa Petra I, izlog na obe ulice, cena 70.000E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290. 13175 HITNO prodajem lokal 50m2 u Mi~urinovoj ulici, ispuwava uslove za apoteku, izlog do ulice, cena 41.000e. Telefon 021/544-540, 063/517-290. 13176

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 12999 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 13000

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 13001

IZDAJEM studentkiwi name{tenu sobu, upotreba kupatila i kuhiwe. Novosadskog sajma. telefon 021/6330-885. 13054

IZDAJEM garsoweru 32m2, kompletno name{tena dva le`aja, kablovska, klima, telefon. Studentski grad udaqen oko 1000m. Jevrejska 23. Telefoni: 063/500-346, 060/500-3460. 13019 U NOVOM SADU blizu Sajma izdajem stan 85m2 sa name{tenom kuhiwom. Cema 250 E. Kontakt telefon 062/63-48-41. 13005 IZDAJEM trosoban name{ten stan na Limanu 2/III sprat, lift, cg, klima, telefon, kablovska. Pla}awe mese~no unapred. Telefon 062/801-49-45. 13027 IZDAJEM prazan stan 28m2 kablovska, telefon. detelinara Starina Novaka 15. Telefon 6618219. 13037

IZDAJEM jednosoban prazan stan. Telefon: 062/164-3673. 13088 IZDAJEM trosoban komforan name{ten stan 81m2 Fru{kogorska 41. Visoki parter, uli~na strana. Telefon 063/52-62-34. 13128 IZDAJEM name{tenu garsoweru `enskoj osobi, ve{ ma{ina, fri`ider, {poret, KTV klima, Ulica Alekse [anti}a. Telefon 063/513307. 13133 IZDAJEM garsoweru, Novo naseqe, Ul. \. Johana Nik{i}a 6. Telefoni: 021/6336-253, 065/5530-726. 13158 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru kod fakulteta, drugi sprat, 30m2, dva le`aja, ve{ ma{ina, cena 150E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 13173 IZDAJEM name{ten jednosoban stan 30m2, Rumena~ka 45, III sprat, lift, terasa, telefon, kablovska. Cena 150E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 13174 IZDAJEM dvosoban prazan stan 52m2, tre}i sprat, Podbara, ul. Jug Bogdana, pogodan za porodicu, cena: 150e. Telefoni: 021/544-540, 063/517290. 13177 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 110-160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 13178 IZDAJEM nov name{ten jednoiposoban stan 40m2, Grbavica, Ul. Tolostojeva 20. Nov name{taj, ve{ ma{ina, cena 200E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 13179 ZA STUDENTE izdajem name{ten stan, 45m2, Novo naseqe, nov name{taj, mese~no pla}awe, povoqno. Telefon 063/533-973. 13182 IZDAJEM prazan nov stan, 70m2, Pap Pavla, odmah useqiv, cena 220E. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-920. 13183 IZDAJEM potpuno name{tenu garsoweru 26m2, u centru kod Matice srpske, 2 le`aja, odmah useqiva, cena 130E. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-920. 13184 IZDAJEM poluname{ten stan 40m2 u Bem Lilike u blizini futo{ke pijace, cena 120E, prvi sprat. Telefoni: 021/547-920 i 064/09-07889. 13185 IZDAJEM name{ten komplet jednoiposoban stan 40m2 kod Spens-a, Ul. Maksima Gorkog, tri le`aja, cena 180E. Telefon: 021/547-920 i 064/09-07-889. 13186

IZDAJEM name{tenu garsoweru 28m2 sa terasom, ve{ ma{inom, telefonom preko puta Futo{ke pijace. Telefoni: 548-797 i 062/17-46-004. 13197

GRBAVICA, ukwi`ena, odmah useqiva garsowera na III spratu od 27m2. Tel. 063/82-88-377. 15001 MI^URINOVA, odli~na, nova, ukwi`ena garsowera od 26m2. Tel. 636-6952. 15002 LIMAN, odli~an, ukwi`en 1,0 stan od 30m2. Tel. 636-8429. 15003 PRODAJEM garsoweru na Novoj Detelinari, blizu Master centra. Telefon 6341-521. 12775 HITNO prodajem jednosoban brzo useqiv stan ulica Patrijarha ^arnojevi}a, 26m2, lift, terasa, cena 29.500e. Telefon 021/544-540, 063/517-290. 13172

N. DETELINARA, odli~an, odmah useqiv 1,5 stan po ceni od 38.100. Tel. 636-6952. 15004 U ZGRADI od fasadne cigle na prodaju odli~an, ukwi`en, useqiv stan od 38m2 po ceni od 39.200. Tel. 6368429. 15005

NOVA DETELINARA, nov, ukwi`en 2,5 stan po ceni od 61.800. Tel. 636-8429. 15006 MAKSIMA GORKOG, kod {kole “\or|e Nato{evi}” na prodaju odli~an, ukwi`en 3,0 stan po ceni od 92.700. Tel. 064/220-95-65. 15007 GRBAVICA, odli~an, nov, ukwi`en 3,0 stan na II spratu po ceni od 77.250. Tel. 636-8429. 15008 PRODAJEM dvoiposoban stan od 75m2 na drugom spratu u Turgewevoj ulici. Telefon: 064/454-6842. 13156 PRODAJEM komforan trosoban stan 81m2 Fru{kogorska br. 41, visoki parter, uli~na strana. Telefon 063/52-62-34. 13129

PRODAJEM gara`u od 17 m2 u suterenu stambene zgrade u Gogoqevoj br. 14.

Telefon

063/520-245 13145

OTKUP vozila do 20 godina starosti, ispravna, neispravna i havarisana. Dolazak, realna procena i isplata odmah. Telefon 064/846-8870. 11656 OTKUPQUJEM automobile, po pozivu dolazim, procewujem i ispla}ujem odmah, mogu i havarisana. Telefoni: 021/824-885, 064/150-1200. 11979 PRODAJEM opel korsu 1.7D, 44/60, 1999, registrovan, bela, 3 vrata, 5 brzina, 5 sedi{ta, 2300E. Telefoni: 021/454-179, 063/597-434. 13181

PRODAJEM ili mewam za tuje nove prikqu~ke motokultivatora Labin progres, prodajem rakiski kotao sa kolonama. Telefon 069/112-4784. 12852

BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam i prodajem, brzo, kvalitetno.Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421452, 064/131-2135. 11897 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 12945 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/11-86-330. 13009


28

OGLASI z ^ITUQE

~etvrtak21.oktobar2010.

MOLERSKI radovi, lepqewe tapeta, demit fasade, adaptacije, vrlo povoqno izvode iskusni majstori, ne piju alkohol. Telefoni: 063/518-346, 060/5518-346, 021/882-133. 13170

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516, 064/1572514. 12480 PRODAJEM novije kolor televizore, sve veli~ine, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516, 064/1572514. 12481

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 11833

POTREBAN iskusan mu{ko-`enski frizer sa svojim mu{terijama, frizersko kozmeti~arski salon je u Haxi Ruvimovoj 48. Telefon 065/50034-66. 13016 POTREBNA {kolovana, mla|a osoba za povremeno ~uvawe trogodi{we devoj~ice u stanu. Spens 420792. 13017

NA PRODAJU drva ekstra cena bukva, bagrem, harst i cer sa prevozom. Telefoni: 061/6740173, 064/14425-33. 12978 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, mo`e rezano i cepano. Ta~na mera. Telefoni:064/143-34-09 i 6419-439. 13036 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq, drva. Telefoni: 6618- 846, 063/84-85-495. 13048 PRODAJEM ogrevno drvo bukva sa prevozom i uslugom rezawa. Telefoni: 069/691-722 i 064/28-54782. 13056 DRVA, bukva - meterice 4000, izrezano i iscepano 4200, sa prevozom, sve vrste ostalog drveta, najpovoqnije cene. Telefon: 062/8999-321, 061/19-60-888, 064/138-7736. 13079 UGAQ, najpovoqnije cene, Kostolac, komad, kocka sa prevozom 5000, Dunavac za CG, kalori~nije pe}i 5300 dinara. Telefon: 064/138-77-58, 064/138-77-36, 6/416-020. 13080 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3600, kostolac 3650 i su{eni 8750. Telefoni: Telefoni: 066/950-84-65, 063/7-222-859, 066/941-68-61. 13089 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3500din. Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara. Telefoni: 062/968-14-88 i 062/968-4975. 13090

Posledwi pozdrav dragom bratu

Duwa Bo{kovi}

@arku [kori}u

Posledwi pozdrav dragoj baba Duwi od kom{ija iz Narodnog Fronta br. 28.

od setre Nade Glamo~i} sa porodicom.

13268

13272

DNEVNIK

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da smo iznenada ostali bez voqenog supruga i oca

@arka [kori}a

@arko [kori}

iz Futoga Sahrana je danas, 21. 10. 2010. godine, u 15 ~asova, na Dowem novom grobqu, u Futogu. Ve~no }e ga nositi u srcu i ~uvati od zaborava: wegova supruga Nada i k}eri Marijana i Jelena.

Posledwi pozdrav razrednom stare{ini od: Vida, Stanka i Milana.

13251

Posledwi pozdrav prijatequ i drugu

Umro je

dragom

13244

Posledwi pozdrav dragom i voqenom zetu

Umesto veseqa na na{oj svadbi mi se danas rastajemo od dragog i voqenog tate

@arku [kori}u

@arka [kori}a

Bio si na{ uzor i na{ ponos. Bio si najboqi na svetu celom. Posledwi pozdrav na{em voqenom tati

@arko [kori} Strailo Vujasinu

@arku [kori}u

Saose}amo sa bolom Marijane, Jelene i wihove mame. Kuma Desa sa porodicom.

Porodica Mitrovi}: Radenko i Milanka.

od wegove mama Ne|e.

S ponosom }e ~uvati uspomenu na wega wegovi, Maja i Nemawa.

od wegovih mezimica Marijane i Jelene.

13262

13247

13253

13252

dragom

Posledwi pozdrav dragom bratu

13259

Danas, 21. 10. 2010. godine navr{avaju se tri godine kako nije sa nama na{

Posledwi pozdrav dragoj zaovi i tetki

Milki Kokotovi}

Posledwi prijatequ

pozdrav

@arku [kori}u

od: snaje Rajke i bratanica Sne`ane i Qiqane sa porodicama.

13273

Du{an Ze~evi} Zeka od prije Milene Stoj{i}.

od sestre Qiqe.

13254

13250

Tuga se ne meri vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja je ostala tvojim odlaskom.

Posledwi pozdrav sestri

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 20. oktobra preminula na{a voqena

@arku [kori}u

Posledwi pozdrav dragom zetu

na{em

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Tuguju tvoji najmiliji: supruga Zlata, sinovi Dragan i Todor, snaje Nata{a i Biqana, unuci Aleksandar i Dimitrije.

13200

Posledwi pozdrav tetki

Duwa Bo{kovi}

Bojani

ro|. Barac

od: brata To{e sa suprugom i decom.

@arku [kori}u

@arku [kori}u

Sahrana je danas, 21. 10. 2010. godine, u 15.45 sati, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: sinovi Milo i Mali{a sa porodicama.

od porodice Tiragi}.

od porodice Miji}.

13249

13245

13263

13275

Posledwi prijatequ

Posledwi pozdrav zetu

Navr{ava se ~etrdeset dana `alosti otkako se upokojila voqena nam majka i supruga

pozdrav

dragom

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Milevi Raki}

Osta}e{ nam trajno u lepoj uspomeni.

Strailu Vujasinu

Slavka Gruji}

@arku [kori}u

od porodica: Radi} Dragana, Du{ana i Stanke, Kraguq Save i Predovi} Gruje.

^etrdesetodnevni parastos }e se odr`ati u petak, 22. 10. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug Sava, k}erka Sawa i sin Nikola.

13274

13243

@arku [kori}u

Porodice Stanimirovi} i Liki}.

13201

od prijateqa Laze Stoj{i}a.

od: Glamo~i} Daneta, Zdravke i Miroslava.

13246

13248


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav zetu

Posledwi pozdrav dragom i nezaboravnom kom{iji

1952 - 2010.

Vujasin Strailu

od: Qubice i Ranka Rokvi}a sa porodicom.

Po{tovanom i cewenom kom{iji, posledwi pozdrav od porodice Telarov Katice i Slobodana.

Posledwi pozdrav

Osta}e{ se}awu.

zauvek

u

dragom

Strailu Vujasinu

O`alo{}eni: majka, supruga, sestra, }erka, zet, unu~adi i mnogobrojna rodbina.

O`alo{}eni: supruga Olga, sin @eqko, snaja Sne`ana i unuci Dejan i Davor.

Obave{tavamo prijateqe ro|ake da je umro

Strailu Vujasinu od: }erke, supruge, unu~adi i zeta.

13237

13233

Qubica i Jasna.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 20. 10. 2010. godine, preminula na{a draga majka

Bojana Vuli}

Posledwi pozdrav ujaku

Du{anu Buri}u

Sahrana na{e drage pokojnice je u petak, 22. 10. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav dragom i nezaboravnom kom{iji

Najdra`em dedi

Strailu Vujasinu

Vujasin Strailu

Posledwi kom{iji

pozdrav

i

dr Judik Sre}ko O`alo{}ene porodice Judik i Varga. Sahrana je u Zemunu, u ~etvrtak, 21. 10. 2010. godine, u 14 sati.

Milki

dragom

Porodica Skenxi}.

13220

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kom{inici

Milici Pawkovi} od wenih kom{ija iz Ulice Bulevar Kraqa Petra I 28 D.

13207

Posledwi pozdrav dragoj tetka

29

@arku [kori}u

13214

13230

Mome taji

Porodice Proti}.

13231

Petar Kuzman Sahrana je danas, 21. 10. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu.

na{em

13235

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo na{ dragi

Sahrana je danas, 21. 10. 2010. u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

13241

Posledwi pozdrav kom{iji i drugu

Zoranu Veselinovi}u

Du{anu Buri}u

od: Nikole i Milke Latinovi} sa porodicom.

od stanara zgrade Du{ana Danilovi}a br. 6.

13239

13236

Posledwi pozdrav zetu

rodbinu i je preminuo

Strailo Vujasin

Strailo Vujasin

Du{anu Buri}u

Obave{tavamo prijateqe da na{ dragi

~etvrtak21.oktobar2010.

13208

Posledwi pozdrav dragoj priji

Milki Kokotovi}

od porodica Dragana Luka~a i Gordane Iwac.

od wegove Jece i Luke.

od Vojina \or|evi}a sa porodicom.

od: Mace, Jelice i Milice sa porodicama.

13224

13232

13238

13205

od prijateqa Mice i Mileta.

O`alo{}ena porodica Vuli}. 13226

Dragi na{ tata, deko i taste, sa ponosom i qubavqu ~uva}emo te u na{im srcima.

PETOGODI[WI POMEN

Dana 21. 10. 2010. godine navr{ava se godina od smrti na{e majke

Slavoqub Cveji} 2005 - 2010.

Du{an Buri}

Vole te i tuguju za tobom: }erka Vinka, zet Dragan, unuka Dragana, unuk Branislav i snaha Sne`ana.

Pet godina te tra`imo, u srcu nosimo, u mislima o~ekujemo da nam se vrati{. Tvoji najmiliji: supruga Ka}a, sinovi Zoran i Goran, snaja Gordana, unuka Duwa i unuk Luka.

13190

13188

Hvala ti za sve, po~ivaj u miru.

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac, deda i pradeda

Du{an Buri}

Stevanke Kertes

Dragom kom{iji

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga supruga, majka i baka preminula u 72. godini `ivota.

Vasiliju Cvetkovi}u

Milka Kokotovi} 1938 - 2010.

ro|. Smiqanski Osta}e zauvek u na{im srcima.

Posledwi pozdrav od stanara iz Strumi~ke 5, Novi Sad.

13038

Sahrana }e se obaviti 21. 10. 2010. godine, u 14 sati na grobqu, u Ba~kom Jarku. O`alo{}ena porodica: supruga Mara, }erka Vinka i sin Milan sa porodicama. 13189

Ispra}aj na{e drage pokojnice je dana, 21. 10. 2010. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: suprug @ivko, sin Milan, }erka Jasmina sa porodicama.

Sin Robert i k}i Lidija.

13203

13193

Posledwi pozdrav mojoj dragoj sestri

Posledwi pozdrav dragom i jedinom bratu i ujaku

@arku [kori}u

Milki Kokotovi}

1924 - 2010.

13204

od: brata Radeta, snaje Sofije i bratanice Tawe i Radmile sa wihovim porodicama.

13206

Te{ko je prihvatiti stra{nu ~iwenicu da si ba{ sada, tako iznenada oti{ao. Po~ivaj u miru. Ve~no }e{ biti u na{im srcima. Sestra Marija, Cane i sestri}i Tawa i Sa{a sa porodicama. 13202


Nata{a Ili}-Jovanovi}

Imam jednu `equ Zabavno-muzi~kog karaktera, sa telefonskim ukqu~ewima gledalaca i poznatim gostima iz sveta estrade i javnog `ivota, ova }e vas emisija, sasvim sigurno oraspolo`iti. A za dobar provod ove }e nedeqe biti zadu`eni Jelena Bro}i}, Beki Beki} i gost iznena|ewa. Autorka i voditeqka: Nata{a Ili}-Jovanovi} (RTV 1, 20.30) 06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.10 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 01.00

06.30 07.00 07.25 07.50 08.45 09.40 10.25 10.50 11.10 12.00 12.30 12.40 13.15 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 23.20

TV PROGRAM

~etvrtak21.oktobar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Trolovi Bajko kviz Vesti Zeleni sat Plej gejms PCTV Centar sveta Kuhiwica Vesti Kosmos Duel struna Vesti Srpski ekran – ma|. MTV-a (na srp.) Trolovi Vesti Most u Bruklinu Igra 2 Jermolovi TV Dnevnik Tajna hrane: Cvekla Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop - kviz Imam jednu `equ @ivopis Vojvo|anski dnevnik Dvorci Du{ana [or|ana, dok. program Forte piano Legenda o Lusi Kiz, film Gruvawe

Kuhiwica (ma|) Ta divna stvorewa Ma{taonica Gruvawe Studio „M“ - Najva`nija adresa Razgovor s povodom Most u Bruklinu Igra 2 Jermolovi Ples no stres Vesti (ma|) Ukrajinska panorama Svedok istorije: Dani koji su potresli svet Vesti iz Matice Plavi krug Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rum) TV Magazin (rus) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Sne`ni ep, film Svedok istorije: Dani koji su potresli svet

06.00 07.25 08.00 08.30 09.00 09.20 10.00 11.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Vesti U ogledalu Tin in Qubav na prodaju Vrele gume Bila jednom jedna nedeqa Situacije Bez cenzure Beli luk i papri~ica Na{ gost, FIP Komerc Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Tojotin svet prirode Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Art-boks Vojvo|anske vesti Sve {to mi pripada Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Italijanski vegeterijanski kuvar 00.00 Glas Amerike

06.05 08.00 09.02 10.04 10.37 11.03 12.00 12.15 12.35 13.34 15.15 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 22.04 00.00 00.15 01.22 01.43

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Sre}ni qudi Sasvim prirodno Svet ribolova Kapri Dnevnik Sport plus Porodica Soprano Ninya senka, film Sat Selo gori a baba se ~e{qa Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Slagalica, kviz Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Raspakivawe Roki 5, film Dnevnik Porodica Soprano Sta`isti No}ni bioskop: Velika prevara, film

NAPOMENA: Na RTS 2 od 10.00 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije 07.15 07.45 07.50 08.01 08.15 08.35 08.42

10.00 11.00 11.30 12.30

Ful Tilt poker Evroliga: Kimki – Prokom Pregled argentinske lige Premijer liga: Arsenal–Birmingem Bajern TV: Bajern–Hanover TVS Atletika Premijer liga, magazin Evroliga: CSKA – AJ Milano Evroliga: Kaha Laboral – Makabi NBA akcija Ful Tilt poker Liga {ampiona: Barselona–Kobenhavn Premijer liga, magazin

14.15 16.00 17.00 17.30 18.15 20.30 22.30 23.00 00.00 01.00

Nikolas Kejy

Ekskluziv Opasne igre Cena sre}e Sve za qubav Do|i na ve~eru Cena sre}e Film: Hajduk Sve zaqubav ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Ekskluziv Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru Sve za qubav Hiqadu i jedna no} Dosije Film: Crna ma~ka, beli ma~or Eksploziv Ekskluziv Dosije Zlo~ini iz pro{losti

17.45

23.00 23.35 01.45

TV dizawe, jutarwi program Vesti za osobe o{te}enog sluha Indija Top {op Film: Televizor Ros Kemp u Avganistanu Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si Vesti B92 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si Zloglasni atentati, dok. program Vesti B92 Liga Evrope: Napoli–Liverepul Liga Evrope: Salcburg–Juventus Vesti B92 Film: Rat Zloglasni atentati, dok. program

Ana Markovi}

Riznica

KO[ARKA: EVROLIGA

@algiris–Partizan prenos (RTS 2, 18.40)

05.36

Kviz zdravo Evropo Igraj fudbal, budi sre}an U svetu Veliki {kolski ~as, prenos iz Kragujevca Operska galaksija Nauka 2010. Virtuelna medicina Trezor Verujte ali ne preterujte Ve~ni sjaj detiwstva Sazve`|a i legende Tehnologija danas Ovo je Srbija Bardovi teatra: Stevo @igon Odbojka: PS, Partizan - Crvena zvezda, prenos Ko{arka: Evroliga, @algiris - Partizan, prenos Odbojka: PS, Partizan - Crvena zvezda, snimak Ima li `ivota u Srbiji Oktobarski salon Metropolis Kontekst Da libitum Tehnologija danas Trezor Ko{arka: Evroliga, @algiris - Partizan (r) Odbojka: PS: Partizan - Crvena zvezda (r) Operska galaksija

07.00 07.30 07.50 10.10 11.10 11.30 12.00 13.45 14.30 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 19.30 20.00 20.50 21.00 23.30 00.30 01.00 03.00 04.00 05.00

Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Simpsonovi Milica na kvadrat Top {op Vesti u 12 Top {op Milica na kvadrat² Mini serija: Rt gneva Doktor Haus NCIS Vesti Simpsonovi Milica na kvadrat² Surovi svet Otvoreni studio Film: ^ovek iz voza Odeqewe za specijalne `rtve Milica na kvadrat² Film: Ma~iji zov Mini serija: Rt gneva (r) Surovi svet Odeqewe za specijalne `rtve

13.00 13.57 14.44 15.14 15.32 16.00 16.50 17.54 18.40

07.10 07.25 08.20 09.30 10.00 11.00 12.30 14.30 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 19.40 20.15 21.00 22.00 00.15 00.40 00.55 01.45

16.00 16.35

21.00

12.00 12.24

Hrana i vino Dok. program NS klinci Fan ingli{ Objektiv Put za Ejvonli Sprint Drum Objektiv Ubistva u Midsameru Objektiv Kvadrat varo{i Azbuka roditeqstva Fan ingli{ Neon siti Objektiv (slov) Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Koncert Objektiv Hrana i vino Press klub Koncert Put za Ejvonli Objektiv Ubistva u Midsameru

07.00 10.00 10.35 11.25 12.00 14.00 15.00

18.30 18.45

09.00 10.00 10.30 11.00

09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 12.30 13.00 13.10 15.00 15.10 15.35 16.00 16.30 16.45 17.00 17.10 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30

Kuvati srcem [umska {kola 2 Brodi} Elijas Ruske bajke Spajdermen Telmo i Tula, mali kuvari Sazve`|a i legende

Velika prevara Posle nehoti~nog ubistva svog oca tokom jedne prevare, Yo poku{ava da ispunu wegovu posledwu `equ, tako {to }e vratiti sve ono {to mu je wegov brat ukrao pre mnogo godina. Uloge: Yejms Koburn, Majkl Bin, Nikolas Kejy, Piter Fonda, Sara Triger, Talija [ajr Re`ija: Kristofer Kopola (RTS 1, 01.43)

DNEVNIK

c m y

30

20.30 21.30 22.25 22.58 23.23 23.56 00.26 00.53 01.49 03.15

06.15 06.30 07.00 10.00 12.00 13.00 15.00 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.00 00.30 02.25 02.30

Valentina Farma Dobro jutro Farma Pali an|eo Farma More qubavi Farma Nacionalni dnevnik Valentina Lola Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Sve za qubav Farma Ni{ta za sakriti Crna hronika Film: Slede}i Karate Kid Ekran Film: Izlazak iz senke

Hilari Svonk

Slede}i Karate Kid

Kako su nastajale privatne kolekcije u doba socijalizma i koliko je bilo mogu}e pratiti ra|awa novih pojava na umetni~koj sceni otkrivamo otvaraju}i ovonedeqnu riznicu nekada porodi~ne kolekcije, a sada Legata Vukmanovi}a. Autorka i voditeqka: Ana Markovi} (Hepi, 21.00) 05.30 08.00 08.20 08.45 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.00 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.55 17.25 18.30 19.00 20.00 20.55 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.30 02.30 04.30

Jutarwi program Do neba Nodi Mala princeza Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Fantomacan Iks Lovci na dorke iz svemira Zdravo, Kiti Kalamiti Yejn Kilari Mra~no proro~anstvo Yem Presovawe Tele{op Vesti Zvezdana kapija SG-1 Jelena Tele{op Film: Dorotej Telemaster Ne mo`e da {kodi 7 `ivota Dok. serijal: 2. svetski rat Jelena Vesti Riznica Luda ku}a Zvezdana kapija SG-1 Riko{et Na ve~eri kod Laneta Gutovi}a Riznica Film: Dorotej Jelena

Na komemoraciji za japanske vojnike poginule u Drugom svetskom ratu, Mijagi, sretne udovicu svog biv{eg komadanta. Ona ga upoznaje sa svojom unukom Yuli, besnom tinejyerkom, punom boli zbog nesre}ne smrti roditeqa. Wih dve nikako se ne sla`u, a Yuli je i ina~e asocijalna. Uloge: Hilari Svonk, Pet Morita, Majkl Ajronsajd Re`ija: Kristofer Kejn (Pink, 00.30)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Metropole i regije sveta, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 ABS {ou, 18.00 Lek iz prirode, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Argumenti, 21.15 Sport iz drugog ugla, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti, 01.30 No}ni program

08.15 Bawe Srbije, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.40 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Stvarnost `ivota, 17.40 Vesti, 19.59 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Veb yank, 21.30 NK Koktel, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.00 Vesti, 00.30 Auto {op, 00.40 Bawe Srbije

09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Iks art, 12.15 Ekstremi, 14.15 Art biznis, 15.20 Volej, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 19.20 Prolog, 19.30 TV izlo`ba, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program

07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Start, 08.30 Crtani film, 09.00 Ku}a sedam `ena, 10.00 Evropska zvezda, 11.00 Travel, 11.30 @iveti svoj `ivot, 13.00 Farma, 14.00 Puls +, 14.30 Galenov svet, 15.00 Auto sprint, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 [ampioni, 18.00 Ku}a sedam `ena, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.30 Folk {ou

12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dok. program, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem


DNEVNIK

~etvrtak21.oktobar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

9

31

FRAGMENTI GODINA BUKE I SAMO]E

Pi{e: Vidosav Stevanovi} 07.00 09.07 10.17 11.05 11.15 12.00 12.17 12.33 13.20 14.20 15.00 15.40

Sara Yesika Parker

SERIJA

Seks i grad Devojke idu da igraju u gej klub i Keri upozna homoseksualca s kojim po~ne da se dru`i. Miranda naleti na kolegu. Samanta uzme ekstazi i ka`e Ri~ardu da ga voli. Trej napu{ta [arlot... Uloge: Sara Yesika Parker, Sintjia Nikson, Kim Katral, Yejms Remar, Kajl Meklahlan, Kristin Dejvis (Nova TV, 00.43) 06.05 07.10 07.25 07.40 07.50 08.05 08.20 08.50 10.50 12.40 13.30 14.20 16.00 17.00 17.25 18.20 19.15 20.05 21.05 21.45 22.50 23.05 00.43 01.15 01.45 03.10 04.00

Na{a mala klinika Bumba Majstor Bob Fifi Rori Pepa Mini kviz Dona Barbara Slomqeno srce IN magazin Najboqe godine Dona Barbara Slomqeno srce Vesti Nove TV Slomqeno srce IN magazin Dnevnik Nove TV Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan Provereno Ve~erwe vesti Policijska pri~a 3, film Seks i grad Verovali ili ne No}ni lovci, film Na rubu zakona Ezo TV

08.00 [openovim stopama 09.00 Faraoni koji su izgradili Egipat 10.00 Snoudaun i Margareta: Iza kulisa kraqevskog braka 11.00 Gra|evinska ~udesa: Zaboravqeni kineski grad 12.00 Heroji, kult i kuhiwa 13.00 U moru vatre 14.00 Mumija koja je do{la iz leda 15.00 Lovci na naciste 16.00 Impresionisti 17.00 Apsolutna nula 18.00 Hendl, `ivot pop ikone 19.00 Guge – izgubqeno kraqevstvo Tibeta 20.00 Biblijske zagonetke 21.00 Po~etak rata 22.00 Atina: Istina o demokratiji 23.00 Lovci na naciste 00.00 Impresionisti 01.00 Apsolutna nula

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.15

Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Kvigli Oliver Tvist @ivot sa ocem Jedinstveni Liland Lantana Ubiti kraqa Goli skandal Znam ko me je ubio

06.00 07.40 09.20 11.15 11.45

Lekcije iz ~okolade Vegas za dvoje Beli lovac, crno srce Filmovi i zvezde Posledwa prilika za Harvija Zaposlena devojka Australija Spid Rejser ^ita~ Dijagnoza: shizofrenija @ene u nevoqi Ubrzawe 2: Visoki napon Osmi putnik Henkok Filmovi i zvezde

13.15 15.10 17.50 20.05 22.10 23.00 00.35 02.10 04.00 05.30

16.15 17.33 18.20 18.35 19.13 19.30 20.15 21.15 22.00 22.35 23.25 00.10 00.55 01.35 02.20

Dobro jutro, Hrvatska ^arolija Overlend 4, dok. serija Kod Ane Opra {ou Dnevnik TV kalendar More qubavi Hitna slu`ba Trenutak spoznaje Luda ku}a Povratak zelenog raja, dok. film Hrvatska u`ivo 8. sprat, tok {ou Kod Ane Odmori se, zaslu`io si Dnevnik plavu{e Dnevnik 1 protiv 100, kviz Otvoreno Pola sata kulture Dnevnik 3 Na rubu nauke Galaktika Hitna slu`ba 24 Opra {ou

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 17.00 19.00 20.00 21.00 23.00 02.00

Misteriozni putevi Tele{oping Bez traga Dijagnoza ubistvo Monk Ku}a Zakon i red Bez traga Monk Ku}a Zakon i red Bez traga Zakon i red Bez traga Zakon i red Poglavqe 27

07.50 RTL ritam zona - Top 40 strani 08.50 Zabrawena qubav 10.05 Ve~era za 5 11.10 Ekskluziv 11.30 1001 no} 13.00 Klon 14.45 An|eo i vrag 15.35 Ku}anice 16.25 Heroji iz strasti 17.15 Bibin svet 18.30 Vesti 18.55 Ekskluziv 19.10 Ve~era za 5 20.00 1001 no} 21.30 Ku}anice 23.20 Hrvatski top model baj Vawa Rupena 01.10 Vesti 01.20 Kosti 02.10 Astro {ou

SERIJA

Maura Tirni

SERIJA

Hitna slu`ba Kada Moreti zaposli novu doktorku Skaj Veksler, Moris i Prat imaju vremena da se pripreme za specijalisti~ki ispit. Za to vreme Sem i Ebi lie~e devojku koja `eli da privu~e pa`wu na sebe... Uloge: Maura Tirni, Meki Fajfer, Parmajnder Nagra, Linda Kardelini, Skot Grajms, Yon Stamos Re`ija: Feliks Enrikez Alkala (HRT 1, 13.20)

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00

22.55 23.25 00.25 00.35 00.55 01.20 02.10

Mala TV Dvorac igra~aka [kolski program Mega Mindi Prenos sednice Hrvatskog sabora Galaktika [kolski program Lukan, film Veronika Mars Moja `ena i deca Direkt Fudbal, EL - emisija Fudbal, EL: Zenit - Hajduk, prenos Fudbal, EL - emisija Fudbal, EL: Dinamo - Klub Bru`, prenos Fudbal, EL - emisija 24 Dnevnik plavu{e Zovem se Erl Dr`avnik novog kova Plavci Kineska pla`a

07.00 08.30 10.30 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.50

Zamena Intermeco 1 Akapulko H.E.A.T. S vetrom u le|a Intermeco 2 Povratak u izgubqeni svet Akapulko H.E.A.T. S vetrom u le|a Majstori horora Intermeco 3 Glineni golubovi Studio [andon Pancirna municija Zna~i li to da smo u braku? Iznad pravde

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.20 00.00 02.00

I kaubojke pla~u Povratak u `ivot Pla~qivko Dobre namere Dim Mala prodavnica u`asa Situacija Nedokazana krivica Samovo leto I kaubojke pla~u Slatke lutkice Heteroseksualac 1

13.30 14.15 15.00 16.30 17.15 17.40 18.15 18.55 20.50 21.00

O~ajne doma}ice Denijev prijateq Edi Orlofski, poznatiji kao daviteq iz Feirvejva, godinama je uni{tavao `ivote svojih prijateqa. Ovaj tajanstveni mladi} ve} du`e vreme `ivi me|u doma}icama Visterija Lejna... Uloge: Teri He~er, Eva Longorija Parker, Felisiti Hufman, Marsija Kros, Dejna Dilejni, Drea de Mateo, Rikardo Antonio ^avira, Dag Savant Autor: Mark ^eri (RTL, 21.30)

Felisiti Hufman

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se pravi? Kako to rade? Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008. Generalka Peta brzina Prqavi poslovi Gra|evinci LA-a Oru`je budu}nosti Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se pravi? Kako to rade? Oru`je budu}nosti Interventna jedinica Majamija Iza re{etaka Istraga zlo~ina Auta po meri 2008. Prqavi poslovi Oru`je budu}nosti

08.35 09.00 09.30 15.00 17.00 17.30 19.00 19.10 20.15 23.00 23.10 00.40 00.45

Olimpijske igre Fudbal Tenis Brzina Fudbal Tenis Fudbal Kuglawe Borila~ki sport Svi sportovi Rvawe Svi sportovi Tenis

Demokrate spremne da druge gurnu u rat snovana srpska stranka u Hrvatskoj. PredJanez. I svakom Dobrosavu sudbinu je odredio onaj sednik Jovan Ra{kovi}, psihijatar, ~ovek jedini Dobrosav koji je postao Dobrica. Jedan Viiz Dobri~inog predsobqa, akademik. Wedosav morao bi, stegnut okovima nacionalizma i nu nacionalisti~ku filijalu u Sarajevu vodi Raporekla, raditi ono {to mu ime ka`e. Ali ovaj dovan Karaxi}, tako|e psihijatar: vaqda je u DoVidosav radi ne{to drugo, da ostane dostojan svobri~inom predsobqu dokazao ocu nacije da mu je ga imena. narod glavna briga. Na osnivawu se Ra{o qubi s *** predsednikom muslimanske partije, IzetbegoviKolebam se da li da zapi{em susret s Peki}em. }em, verskim fanatikom smirenog pona{awa: taj U tom oklevawu krije se autocenzura, strah od pravnik u penziji nekad je bio u zatvoru zbog pastoruke i stooke ~ar{ije: Peki} je odnekud jedna nislamizma. Osniva se i hrvatska stranka, filijala Tu|manove, a predvodi je neki nepoznati novinar. Ne znam da li i me|u wima ima psihijatara bez posla, spremnih da politikom obezbede pacijente. *** Sretoh mog biv{eg magacionera, periferijskog mangupa koga sam nekad unapredio u trgova~kog putnika. Prodavawe kwiga nije mu i{lo od ruke, kupcima je izgledao kao sumwivo lice koje {to pre treba izbaciti. Sad izgleda kao da je iza{ao iz modnog ~asopisa. Sve na wemu je novo, skupo i nagla{eno elegantno, ali visi kao drowak. Na nekim qudima svako odelo izgleda kao ukradeno ili skinuto s mrtvaca. Gazi kao pobednik ili filmska zvezda koja je si{la me|u smrtnike. Rekoh: „Zna~i li taj sjaj, Ugi, da si negde opqa~kao banku?” „Nisam, {efe. Prona{ao sam ne{to boqe. Prodajem Predsednikovu kwigu po preduze}ima i nadle{tvima. Zabavqam se k’o car i zara|ujem k’o lud. U|em i na|em odgovornog. ’Koliko primeraka uzimate?’ Dasa ka`e: ’Pet ovog puta’. Onda ja qubazno: ’Dobro. Recite mi va{e ime i prezime da ispunim zakqu~nicu’. A dasa odmah mewa mi{qewe. ’Dajte nam sto primeraka’. Neki naru~uju i vi{e. Tako ja radim. A jo{ nisam obi{ao A nekad je Peki} bio tolerantan ~ovek ni polovinu ovaca. Da vas vodim na ru~ak, {efe?” Zahvalih se tom malom mangupu koji je razumeo od wenih svetih krava, a ja lovina bez za{tite. vreme. „Drugi put, Ugi. Kad opqa~ka{ banku”. ^itavih 12 sati proveo sam s mojim kolegom, ~lanom Glavnog odbora DS-a, miqenikom beogradske *** Sidran mi do{ao u goste. Milo{evi} mu je sim~ar{ije i nekad zaista tolerantnim ~ovekom, bar pati~an. Dobro, bar ne tvrdi da je lep i visok, kao u kafanama gde smo sedeli. Prvo smo raspravqabeogradski akademici, ali misli da je moderan li, a potom se sva|ali kao piqarice. Moj kolega politi~ar i razlo`no brani srpska prava, ni{ta demokrata je bar 20-30 puta ponovio tezu da je „rat u tome nije incident, sve pravedan i neizbe`an” i to nagove{tava demokrati- Pitam Peki}a: „Zna~i, moji sinovi da „moraju biti ispravqeju, zar svako nema prava na ne nepravde koje su po~imoraju u rat?” „Svakako. sopstveno mi{qewe. Kao wene Srbima”, kao i grada moj kolega misli da ja Du`nost im je to.” „A tvoja }e k}i nice u Hrvatskoj, Bosni i ugro`avam Slobodanovo svuda „komunisti~ka izostati u Londonu?” „Razume se. pravo na sopstveno mi{qe[ta bi radila ovde?” „Mogla bi mi{qotina”. „Do{lo je we, ne dam ~oveku da se invreme da nacija bude vakao bolni~arka mojim sinovima telektualno razma{e. Ju~e `nija od svega. Ako mi, previjati rane i te{iti je Avdo na Ni{kom filmSrbi, ne budemo svesni toih kad postanu bogaqi” skom festivalu, u uobi~aga, ne}e nas biti”. Nije jenom stawu ritualnog pihteo ni saslu{ati argujanstva, dao izjavu kojom to potvr|uje, a „Politimente u prilog miru, vri{tao je na moje „pacifika” objavila na prvoj strani, uokvirenu poput izsti~ke slabosti”, prebacivao mi da sam naivan i jave nekog va`nog dr`avnika. Vidim da ni{ta ne nasedam hrvatskoj propagandi, podle`em uticaju shvata, pa ni da izjave na prvoj strani tog perverMirka Kova~a koji slu{a svoju `enu Hrvaticu. tovanog lista nisu izraz po{tovawa ve} intelekOtkud mi samo ideja da u slu~aju raspada Jugoslatualne ~ituqe. vije Srbi u Hrvatskoj treba da je prihvate kao svoju dr`avu? Pa Hrvati je nikad nisu imali i, *** U liftu na{e zgrade sre}em suseda Slovenca, ako nastave da prave gluposti, ne}e je ni imati. penzionisanog generala s kojim nisam re~ progo„Moramo za{tititi na{u bra}u u Hrvatskoj od vorio. Obra}a mi se kao da se poznajemo. „Ja se subudu}ih pokoqa i genocida. Mi, Srbi, ne}emo rat, tra selim za Sloveniju, susede. Po{to sam ~itav ali }emo ga dobiti, mi smo vojni~ki narod”. „Zna`ivot proveo u Beogradu. @elim vam sve najboqe. ~i li to, Peko, da moji sinovi moraju u rat?” „SvaDopu{tate li da vas poqubim?” Dok se qubimo, kako. To im je du`nost.” „A tvoja }e k}i ostati u vidim da su tom starom borcu protiv fa{izma Londonu, zar ne?” „Razume se. [ta bi ovde radio~i pune suza. Ka`em: „I ja vama `elim sve najbola?” „Mogla bi, recimo, biti bolni~arka mojim qe. Zaboravite lo{e. Pamtite dobro koje vam se sinovima, previjati im rane. I te{iti ih kad poovde ponekad doga|alo”. Rastajemo se kao dvojica stanu bogaqi”. Na kraju sam ga izvre|ao i oti{ao. o`alo{}enih. On jer odlazi, ja zato {to ostajem. Vi{e nisam mogao podneti wegovo opsesivno „mi” Imena sad odre|uju pripadnost, stranu, stranku i koje wega i wegove {titi, a mene i moje sinove sudbinu. Svaki Janez zna svoj put ba{ zato {to je unapred iskqu~uje iz postojawa.

O

Kwigu Vidosava Stevanovi}a „DNEVNIK SAMO]E / Izbor fragmenata 1988–1993” u izdawu “Slu`benog glasnika”, po 1.620 dinara mo`ete naru~iti putem telefona 011/ 36–444–52 ili i-mejla: prodaja@slglasnik.com ili www.slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


MONITOR

~etvrtak21.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Mesec prolazi kroz va{ znak pa ste nestrpqivi i iskqu~ivi, a opet nekako nesigurni. Promenqiva raspolo`ewa imaju velike amplitude. Pone{to zavisi od drugih, ali uglavnom sve od vas. Usporite.

BIK 20.4-20.5.

Skloni ste hedonizmu i qubavi, ali vas more brige oko posla i onoga {to niste u situaciji da u~inite. Va{a Venera je retrogradna pa budite i vi ono bi}e koje se vra}a pro{losti. Qubavne strasti.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

21. oktobar 2010.

Neki prijateqi mogu biti kategori~ni u pogledu svojih zahteva i o~ekivawa, {to ne bi trebalo da vas skrene s puta. Ostvarujete dobru saradwu s odre|enim autoritetima, ali ne zadugo. Puni ste snage i odlu~nosti da uspete u svojim ciqevima. Oni kratkoro~ni i na blizu }e biti laki, ali oni dugoro~ni }e ipak iziskivati vreme i upornost. Nemojte gubiti nadu ako niste efikasni. Imate povoqan upliv Meseca iz vatrenog znaka Ovna pa }e borbeni i motivisani vojnici krenuti u akciju po va{em nare|ewu i naho|ewu. Vi samo osmislite i organizujte, a oni }e to i tako uraditi. Do sada ste bili i pouzdani i po`rtvovani, ali biste ovih dana mogli iznenaditi i sebe i druge zbog nepredvi|ene promene. Potrebno vam je vi{e prostora i vazduha. Budite pa`qivi u saobra}aju.

VAGA 23.9- 23.10.

Znate {ta i kako radite, disciplinovano i ujedna~eno. Na radnom mestu se tenzija usijava pa su mogu}i ispadi i neprijatne situacije u dogledno vreme. Osta}ete takti~ni i dr`ati se po strani.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

^inite kako vam pa{e i kako vam se nala`e. Zvani~ni sastanci i poslovi }e dati rezultate boqe no {to ste mogli i predvideti. U qubavi sledi bu|ewe strasti i odluke, potpuno bez upozorewa. Izgleda da ste jedino vi realni i stabilni, dok su svi ostali u stawu dramaturgije i uzbu|ewa. Na li~nom planu biste mogli biti i pomalo usamqeni ako ne prihvatite partnera onakvim kakav jeste.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Nakon dugog i upornog truda, sti`u i rezultati. Mo`da ne}e biti sasvim odgovaraju}i, ve} egzaltirani i preuraweni. Razre{i}ete svoju situaciju i biti uspe{ni u svemu {to ste naumili.

Bombardovani ste informacijama, obavezama i qudima koji vam tro{e vreme i dodatno komplikuju `ivot. Poslovna situacija je pod napetim i neizvesnim, ali zanimqivim okolnostima. Di{ite! Tro{karite novac gotovo po impulsu i navici, ali bar imate dobre razloge za to. Na poslu je atmosfera napeta i vru}a, vi{e no {to mo`ete podneti. Pro{etajte se po ki{i i rashladite, udahnite.

TRI^-TRA^

Lo{ stajling V REMENSKA

PROGNOZA

PROHLADNO

Vojvodina Novi Sad

10

Subotica

9

Sombor

10

Kikinda

9

Vrbas

10

B. Palanka

10

Zrewanin

10

S. Mitrovica 10 Ruma

10

Pan~evo

11

Vr{ac

9

Srbija Beograd

10

Kragujevac

10

K. Mitrovica 11 Ni{

Zvezda serije „Trava” Meri Luiz Parker na premijeri svog novog filma „Red” u Londonu pojavila se u staromodnoj ko`noj haqini i kaputu koji je bojom i materijalom podse}ao na starinske zavese. Ameri~ka glumica nije se ba{ iskazala u Velikoj Britaniji. Iako u „Travi” pleni svojim goli{avim scenama, na crvenom tepihu u Londonu nije ba{ blistala. Istina, s obzirom na to da ima 46 godina, Meri izgleda neverovatno mlado i ima sjajnu liniju, ali svojim odevawem je uspela da upropasti utisak. Ko`na haqina sa staromodnim kai{em u kombinaciji s bezli~nim kaputom i ki~astim ~arapama s uzorkom, ~ak ni na woj ne izgleda dobro.

11

VIC DANA

Evropa

NOVI SAD: Prohladno uz du`e sun~ane periode. Vetar umeren severozapadni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 5 do 10 stepeni. VOJVODINA: Prohladno uz du`e sun~ane periode. Ujutru }e biti ne{to vi{e oblaka na jugu Banata. Duva}e umeren severozapadni vetar. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura 3, a maksimalna 11 stepeni. SRBIJA: Hladno, ali uz postepeno razvedravawe. Samo }e u toku jutra biti slabe ki{e u centralnim i ju`nim predelima, a na planinama iznad 1200m slab sneg. Na severu Srbije vedro, a razvedravawe nastupa i na jugu od sredine dana, pa }e biti sun~anih perioda. Vetar umeren severozapadni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 3 do 12 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U petak i za vikend prete`no sun~ano, ali sa slabim jutarwim mrazevima u petak i subotu. Dnevna temperatura u porastu, posebno u nedequ. U Pomoravqu i Podunavqu }e duvati umeren jugoisto~ni vetar, a u ponedeqak poja~an. U ponedeqak naobla~ewe uz relativno toplo vreme, a u utorak zahla|ewe sa ki{om.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike ne}e prijati ve}ini hroni~nih bolesnika kojima se preporu~uje da smawe fizi~ke napore i da se pridr`avaju saveta lekara. Mogu}e je zamarawe, a u severnim delovima zemqe i ostale meteoropatske reakcije u bla`em obliku. Savetuje se adekvatno odevawe. Oprezno u saobra}aju.

Madrid

21

Rim

20

London

12

Cirih

6

Berlin

7

Be~

10

Var{ava

4

Kijev

10

Moskva

7

Oslo

4

Peca Bil Gejts i uhvati zlatnu ribicu. Ona mu re~e: - Molim te, baci me nazad u vodu. On je stvarno vrati u vodu i nastavi da peca. Ka`e mu ribica: - A `eqa? - E, {to si dosadna! Ajde, reci...

SUDOKU

St. Peterburg 5 Atina

24

Pariz

10

Minhen

6

Budimpe{ta

9

Stokholm

3

2

5

3

4

6

9

5

2

7

9

5

8

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

118 (1)

Slankamen

232 (-9)

Ja{a Tomi}

Apatin

184 (1)

Zemun

280 (-15)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

298 (-18)

Ba~. Palanka

- (-)

Smederevo

452 (-16)

Novi Sad

187 (-3)

Tendencija stagnacije

2 8 5 6 9 3 7 4 1 TISA

6

SAVA

N. Kne`evac

187 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

242 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

230 (-8)

NERA

Hetin

72 (-24)

-20 (2)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

S. Mitrovica 200 (10) Beograd

3

9

Kusi}

6 1 9 2 7 4 3 8 5

6

3 9 4 1 8 6 2 5 7

228 (-15)

6

Tendencija stagnacije

7 4 3 8 1 5 6 2 9

5 40 (2)

4

9

9

1

8 6 1 7 5 2 4 9 3 5 2 7 4 3 9 8 1 6

7

9 5 2 3 4 7 1 6 8

7

1 8

9

6 7

1

4 3 8 9 6 1 5 7 2 1 7 6 5 2 8 9 3 4 Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 21.oktobar 2010.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you