Page 1

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 21. AVGUST 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22815 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

SVI SINDIKATI U SRBIJI SPREMAJU PROTESTE

Politika

Objavqen rat zakonu o penzijama

3 ^olakovi}: Rado bismo podr`ali Dinki}ev predlog

Ekonomija 5 Na crno pre`ivqava 800.000 radnika

Poqoprivreda 6 Kukuruz ve} 25 dinara, a p{enica 19,5

str. 5

Novi Sad 9 Kriza zatvara butike i radwe

URGENTNI CENTAR KLINI^KOG CENTRA VOJVODINE PRIMIO PRVE PACIJENTE

Vojvodina

Najmodernije zbriwavawe najte`ih bolesnika U deset minuta do sedam novi Urgentni centar Klini~kog centra Vojvodine u Novom Sadu ju~e ujutru je primio prvog pacijenta. Kako je i najavqeno prilikom otvarawa ovog centra u junu, gra|ani kojima je neophodna hitna, urgentna medicinska pomo}, umesto u dosada{wi suterenski prostor koji je slu`io kao urgentni centar, po~eli su da se prihvataju u novoj, velelepnoj zgradi, opremqenoj po svetskim standardima, u kojoj }e kvalitetnije mo}i da se zbrinu najte`e povrede i kriti~na stawa. Za samo ~etiri i po sata od prijema prvog pacijenta, u Urgentni centar je stiglo devedeset gra|ana, ura|eno je i nekoliko hirur{kih zahvata, a na bolni~kom le~ewu zadr`ano je devet osoba. Ve} ovaj podatak dovoqno govori o tome koliko je gra|anima Novog Sada i cele Vojvodine bio neophodan ovakav urgentni centar, na koji se ~ekalo tridesetak godina.

Crna 12 U {ahtu prona|en qudski skelet

Dru{tvo 15 Tehnolo{ki vi{kovi ~ekaju ~asove

Toplo

Foto: R. Hayi}

Najvi{a temperatura 30° S

str. 14

MINISTARSTVO TRGOVINE I UNIJA PEKARA SE DOGOVORILI

Dr`avno bra{no za staru cenu hleba?

FARMERI OD SUTRA PRESTAJU DA SARA\UJU S POJEDINIM MLEKARAMA

Bi}e bojkota, a bi}e i mleka? str. 6

str. 4

SPORT

10 Gradski trgovi i ulice puni dobrog zvuka

str. 16 – 20

„ FIBA NAJAVQUJE KAZNE ZA TU^U KO[ARKA[A U ATINI

„ NOVI SAD SPREMAN ZA SP STUDENATA – FUDBALERA

„ VOJVODINA NA POPRAVNOM PROTIV BOR^ANA

„ ODBOJKA[ICE U SLOVENIJU, ODBOJKA[I IZ SLOVENIJE


2

POLITIKA

subota21.avgust2010.

DNEVNIK

IAKO JE RESORNO MINISTARSTVO ISPRAVILO „GRE[KU”, TENZIJE U SANYAKU NE JEWAVAJU

Vlast optu`ena da daje „municiju” ekstremistima Posle ocene poverenice za za{titu ravnopravnosti Nevene Petru{i} da je napravqena „neopravdana razlika“ i da je povre|eno „na~elo jednakosti gra|ana u ostvarivawu izbornih prava“, budu}i da je za konstituisawe Nacionalnog saveta Bo{waka bila potrebna verifikacija dve tre}ine mandata umesto polovine, {to je bio uslov za druge nacionalne zajednice, Ministarstvo za qudska i mawinska prava objavilo je ju~e odluku o izmeni Poslovnika o konstituisawu Nacionalnog sa-

Muarem Zukorli}

veta bo{wa~ke nacionalne mawine. Izmenama je predvi|eno da }e za formirawe tog saveta biti dovoqna verifikacija polovine mandata. Resorni ministar Svetozar ^ipli} prethodno je najavio i da }e biti zakazana nova konstitutivna sednica Nacionalnog saveta Bo{waka. Me|utim, ~elnici konstituisanog Saveta odbacuju i predloge za ponavqawe konstitutivne sednice, kao i najave eventualnog ponavqawa izbora za ovaj mawinski parlament. Naime, Bo{wa~ka kulturna zajednica konstituisala je Nacionalni savet Bo{waka nakon izbora odr`anih 6. juna, ali je Ministarstvo za qudska i ma-

vet iskoristi kao telo koje }e tra`iti federalizaciju Srbije i konstitutivnost Bo{waka. Uprkos radikalizivanoj retorici i rastu tenzija na Sanxaku, politi~ka elita u Beogradu ne pridaje veliki zna~aj ovom problemu. Jedino je Liberalnodemokratska partija zatra`ila hitne sednice Kolegijuma Skup{tine Srbije i Odbora za ustavna pitawa, jer su partijski ~elnici uvereni u to da Ministarstvo za qudska i mawinska prava sprovodi „direktnu i protivustavnu diskriminaciju

Rasim Qaji}

Bo{waka“. I u Komitetu pravnika za qudska prava tra`e da se utvrdi odgovornost nadle`nih iz ovog Ministarstva zbog mewawa izbornih pravila za Bo{wa~ki nacionalni savet. Koordinator stru~nog tima Saveta za decentralizaciju Vlade Srbije i direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov upozorio je na to da se problemi na Sanxaku ne mogu re{avati kroz polemiku ministra Svetozara ^ipli}a s muftijom Moamerom Zukorli}em, te da bi najvi{i dr`avni zvani~nici Srbije morali da prestanu da ignori{u ove probleme i da pokrenu dijalog s predstavnicima Bo{waka. Popov je

Qaji}: Incidenti posledica politi~kih ambicija Ministar rada i socijalne politike i lider Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Qaji} smatra da su incidenti u Novom Pazaru proizvod atmosfere stvorene tokom posledwih pet-{est meseci jer je „Islamska zajednica u Srbiji definitivno odlu~ila da se pona{a i deluje kao politi~ka stranka i sprema se za izbore“. On je Zukorli}eve pristalice optu`io da u tra`ewu tog politi~kog prostora „vode politiku koja je zasnovana na podila`ewu qudskim emocijama, govore ono {to qudi vole da ~uju, u toj retorici uglavnom je dominantan govor mr`we, potrebni su doma}i izdajnici i neprijateqi“. Qaji} ipak smatra da se u Sanxaku ne}e otvoriti nikakva nova kriza, ali se pla{i da }e se na ovaj na~in zatvoriti perspektiva za taj kraj. winska prava to telo raspustila. I dok pristalice glavnog muftije Islamske zajednice u Srbiji i nosioca liste Bo{wa~ke kulturne zajednice Muamera Zukorli}a tra`e ostavku i krivi~nu odgovornost resornog ministra, ^ipli} je Zukorli}a optu`io da poku{ava da uzurpira Ustavom garantovana prava Bo{waka na mawinsku samoupravu i da Nacionalni sa-

za „Dnevnik“ ocenio i da bi u „tako podgrejanoj i napetoj atmosferi“ raspisivawe novih izbora za Nacionalni savet Bo{waka bilo sasvim pogre{an potez jer bi to poja~alo tenzije i „dalo municiju ekstremisti~kim opcijama“. – Situacija nije dobra – podvukao je Popov. – U Sanxaku je veoma rovito jer je zbog trapavog pona{awa vlasti otvoren

Reyepi: Nisam pomiwao oru`je Ministar unutra{wih poslova Kosova Bajram Rexepi demantuje da je bilo kada pomiwao da }e Vlada Kosova u za{titi teritorijalnog integriteta, ako bude potrebno, upotrebiti i oru`je. „Oru`je nikada nisam pomiwao“, rekao je Rexepi za pri{tinski „Ekspres“. On je najavio da }e svako ko poku{a da proglasi nezavisnost na teritoriji Kosova biti uhap{en.

„To je normalno za nas da branimo na{ suverenitet pravnim sredstvima“, objasnio je Rexepi. On je time demantovao da je za beogradski „Danas“ izjavio da je „Vlada Kosova, u slu~aju eventualnog progla{ewa nezavisnosti op{tina na severu ili wihovog pripajawa Republici Srbiji, spremna da svoj integritet brani i oru`ano“.

teren za ekstremne opcije, koje populisti~ki pridobijaju pristalice. O~igledno je da je kriza ve}a nego pre izbora za Nacionalni savet, i to bi trebalo da bude znak za na{u dr`avu da se uozbiqi i da, umesto neprimerenog prepucavawa ministra s bo{wa~kim verskim liderom, otvori dijalog da bi se prona{lo re{ewe. Mora se voditi politika koja ne}e davati municiju ekstremisti~kim opcijama. I Centar za razvoj civilnog dru{tva izrazio je zabrinutost

Sulejman Ugqanin

zbog toga {to „Vlada Srbije sinhronizovanim akcijama podi`e me|uetni~ke i me|ureligijske tenzije u Sanxaku“. Centar upozorava na to da se se situacija u Sanxaku usijava, a da za to daleko najve}u odgovornost snosi onaj ko poseduje vlast, odnosno Vlada Srbije i wena resorna ministarstva. „Nedopustivo je da ministar ^ipli}, kao predstavnik vlasti, ulazi u polemiku s efendijom Zukorli}em, koji kao gra|anin samo pred sudom mo`e odgovarati za svoje realno veoma neodgovorno politi~ko pona{awe. Eskalacija sanxa~kog problema najve}im delom se ne proizvodi na terenu, nego u Beogradu“, isti~e se u saop{tewu CRCD-a. Dodaje se da je neophodno da Ministarstvo vera postupi u skladu sa zakonom i nepristrasno arbitrira izme|u zava|enih frakcija islamske zajednice, a da Ministarstvo za qudska i mawinska prava prizna rezultate odr`anih izbora za Nacionalno ve}e bo{wa~ke nacionalne mawine i da s wim sara|uje u domenu svojih nadle`nosti. Na izborima 6. juna Bo{wa~ka kulturna zajednica muftije Muamera Zukorli}a osvojila je 17 od 35 mesta, 13 je osvojila Bo{wa~ka lista bliska Sulejmanu Ugqaninu, a pet „Bo{wa~ki preporod“ blizak Rasimu Qaji}u. Savet je trebalo da bude formiran 7. jula, ali je Poslovnikom, koji je dan ranije izdalo Ministarstvo za qudska i mawinska pitawa, za konstutuisawe tog saveta predvi|ena verifikacija najmawe dve tre}ine mandata, dok je ostalim savetima bila dovoqna polovina mandata. B. D. Savi}

Jelena Trivan

Aleksandar Vu~i}

DS TRA@I OD SNS-a DA IZA\E SA SVOJIM RE[EWEM ZA KOSOVO

[ta je alternativa UN – Demokratska stranka i vlaUjedno, tvrdi da ne stoji priwa kosovskog problema – zakqudaju}a ve}ina tra`e da oni koji medba da je tekst rezolucije ko~uje sagovornica „Dnevnika“. kritikuju vlast jasno i glasno ja je prosle|ena SB UN neodgoZamenik predsednika SRS-a iza|u s alternativnom politivaraju}i, ve} da je re~ o dokuAleksandar Vu~i} odgovara kom prema Kosovu da bi se vidementu „umerenog i mekog jezika, vlastima da „SNS nije podr`alo da li je to ne{to {to Srbiiza kojeg bi svako mogao stati, vao wihovu politiku, ve} jedan ji odogovara ili ne – poru~ila pa i zemqe koje su priznale neakt, i to da ne bismo ru{ili jeje u izjavi za „Dnevnik“ portpazavisnost Kosova, jer se tra`i dinstvo zemqe“. rolka DS-a i narodna poslanirazgovor, pregovori i osuda se– Ali dan posle toga oni su ca Jelena Trivan nakon optucesionizma“. slagali nas, kao {to su lagali i `bi opozicije da je vlast po– [ta je tu sporno? Neta~na sve u EU i deo velikih sila. gre{ila vo|ewem postupka je i druga primedba, da se nismo Oni su dan posle toga dr`ali pred Me|unaroddovoqno konsulsastanak u Ministarstvu spoqnim sudoma pravtovali. Jesmo, nih poslova i rekli qudima de i nastavkom u ali, na`alost, „imate tri dana da nam dostaviPrazne pri~e da je Savetu bezbedno„Srbija trebalo da unutar EU ne po- te primedbe“. Posle tri sata sti UN. stoji jedinstven taj akt je ve} bio u Ujediwenim se konsultuje s EU“ – Pitawe za stav. Prema tonacijama. Pa oni idu sami projavnost u ovom ne zna~e ni{ta jer je me, dajte nam retiv celog sveta i ho}e u to i nas to, pre svega, la` trenutku nije da {ewa i nemojte da uvuku, kao i sve druge. Mi ih li je vladaju}a vi{e da la`ete pitamo: kakav je wihov rezul(Jelena Trivan) ve}ina po{la gra|ane da postotat? Da li je Jelena Trivan repravim putem, i ji tre}i put i nekla kakav }e rezultat da bude, analizirati sve te{ko}e, jer su mojte da uru{avate poziciju {ta }e pozitivno da urade za zeone jasne i o~igledne i proizSrbije praznim optu`bama. mqu umesto {to nas napada – nalaze iz ~iwenice da je Srbija Ovo {to se trenutno de{ava, vodi Vu~i} u izjavi za „Dnevslaba zemqa, s ograni~enim reovakvo neodgovorno pona{awe nik“. sursima, nego {ta je mogu}i – pre svega mislim na opoziciju Na pitawe {ta predla`e vladruga~iji korak – istakla je Jekoja je glasala u Skup{tini za stima da u~ine da bi popravile lena Trivan. – Pitawe treba deklaraciju pa posle krenula da situaciju vezanu za kosovski postaviti pre svega SNS-u, kokritikuje – ne problem, Vu~i} ji je u Skup{tini glasao za ova{teti DS-u ve} odgovara: „Ne Se}ate se da je kav sled poteza i {ta to zna~i kredibilitetu predla`em im ni„boqe sara|ivati sa EU“, ukoSrbije i tim {ta, ne znam {ta dogovor bio da se liko smo mi ve} s wom razgovastrankama koje sad mogu uraditi, konsultuju sa rali i, na`alost, nismo mogli pokazuju da nemaneka poku{aju da zemqama EU, oni to do}i do re{ewa, ne zato {to ju politiku – se dogovore sa zenisu po{tovali Srbija nije bila konstruktivprocewuje Jelena mqama kao {to su na, nego {to unutar same EU ne Trivan. (Aleksandar Vu~i}) Rusija, Kina, s postoji jedinstven stav o KosoPo wenim reAfrikancima, vu. S druge strane, treba pitati ~ima „ovako kako ako Evropqani opoziciju koja je to druga polije Srbija krenula, na`alost je ne budu posle svega `eleli da tika jer u odnosu na pravnu borjedini put, za koji je dobijena i nas ponize“. bu postoji jedino priznavawe nedvosmislena podr{ka u repu– Kako ~ujem, upravo }e to binezavisnosti Kosova, tre}eg bli~kom parlamentu“. ti wihova odluka. Odluka veliputa nema. Na tvrdwe po medijima da iz kih sila bi}e da nas poraze i Po wenim re~ima, „krajwe je EU sti`u pritisci da Srbija ponize. Ko je kriv za to, da nije vreme da prestanemo da kritiodustane od rezolucije, Jelena Aleksnadar Vu~i}, ili SNS? kujemo ne{to na politikantski Trivan odgovara da „to nije niNije, za to su krivi nesre}ni i {i}arxijski na~in, nego da kakava vest, ali ona ne proizla{efovi Jelene Trivan – proceodgovorno, svako ko ima drugazi iz ~iwenice da je Srbija konwuje Vu~i}. ~iju platformu, ukoliko je frontirana s EU i vodi antiePovodom dileme o tome treba propustio {ansu u vreme skupvropsku politiku, ve} da postoli pri~u o Kosovu ponovo po{tinske debate, sad iza|e i poje zemqe koje su priznale Kosokrenuti u Skup{tini, Vu~i} nudi re{ewe“. vo i kojima ne odgovara da se ta ka`e da ne zna „{ta uop{te ima – Prazne pri~e da je „Srbija tema vi{e ikada otvara“. smisla s wima. Jednu stvar smo trebalo da se konsultuje s EU“ – To nema nikave veze s rezose s wima jasno dogovorili, sene zna~e ni{ta jer je to, pre lucijom, ve} s wihovim stavom, }ate se da je dogovor bio da se svega, la`. Za javnost Srbije je ovakavu debatu smo imali i pre konsultuju sa zemqama EU, oni pravo pitawe {ta je to altergodinu dana kada smo taj proces to nisu po{tovali. U ~emu je nativna politika i da je kona~pokrenuli pred Generalnom problem, o ~emu se ovde radi?“, no opozicione stranke ponude – skup{tinom UN i ima}emo ga pita se Vu~i}. nagla{ava Jelena Trivan. dok ne do|emo do trajnog re{eS. Stankovi}

Ko{tunica: EU ucewuje Srbiju Kosovom Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Ko{tunica upozorio je ju~e na to da }e Srbija uskoro biti izlo`ena pritiscima i otvorenoj uceni da nastavak evropskog puta vodi preko uspostavqawa dobrosusedskih odnosa s Kosovom, i dodao da Srbija treba da odbaci takve ucene i jasno saop{ti da se napredak ka EU ne mo`e graditi na prodaji dr`avne teritorije. Ko{tunica je u izjavi dostavqenoj Tanjugu naglasio da }e na Srbiju biti vr{en pritisak da promeni podnetu rezoluciju Generalnoj skup{tini UN,

tako {to }e u dogovoru s EU biti uneta odredba da Srbija i Kosovo treba da vode razgovore o tehni~kim pitawima da bi postali dobri susedi. „Promena rezolucije podnete u GS UN, koja ionako nije adekvatna za{titi dr`avnih i nacionalnih interesa, i prihvatawe u samim UN da Srbija s Kosovom razgovara kao sa svojim susedom, predstavqalo bi isticawe bele zastave i akt predaje Kosova“, rekao je Ko{tunica. Jedini pravi odgovor, po wegovim re~ima, jeste da Srbija odbaci ucene i priti-

ske i jasno saop{ti da se napredak evropskog puta ne mo`e graditi na odricawu od Kosova i prodajom dr`avne teritorije. Ko{tunica je dodao da }e pritisci dodatno ja~ati jer je zemqa u „dubokoj ekonomskoj i politi~koj krizi“. Lider DSS-a je rekao da je „jo{ 2008. godine bilo jasno da }e zapadne sile, koje stoje iza jednostrane nezavisnosti la`ne dr`ave Kosovo, koristiti pitawe evropskih integracija kao svojevrsnu ucenu i pritisak da Srbija uspostavi dobrosusedske odnose s Kosovom“.


PREMIJER MIRKO CVETKOVI]

S MMF-om o raspodeli vi{ka u buyetu Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} izjavio je ju~e da se buxet Srbije trenutno puni mnogo boqe nego po~etkom godine i da }e se s misijom Me|unarodnog monetarnog fonda razgovarati o tome na koji na~in bi mogao biti upotrebqen eventualni vi{ak novca u buxetu. – Ovi razgovori s MMF-om ne}e imati bilo kakvu dozu tenzije o kojoj se svojevremeno pri~alo, ve} }emo i}i na to da vidimo, ako se pojavi neki vi{ak para, kako bi se mogao upotrebiti – izjavio je Cvetkovi} novinarima u Palati Srbije. Premijer je istakao da je Srbiji potreban zakon o fiskalnoj odgovornosti jer }e

omogu}iti stabilnost finansija u narednom periodu i poboq{a}e gledawe stranih investitora na privredu zemqe. On je podsetio na to da taj zakon predstavqa vrstu obaveze dr`avne administracije da vodi fiskalnu politiku tako da se u sredworo~nom periodu u kontinuitetu smawuje buxetski deficit. Po Cvetkovi}evim re~ima, zakon ima zadatak i da obezbedi da zadu`enost zemqe ne dostigne nivo koji se ne bi mogao finansirati. Premijer je rekao da je Vlada spremna na razgovore sa sindikatima o wihovim primedbama na predlog zakona o osnovama penzijskog i invalidskog osigurawa.

– Spremni smo na razgovore sa sindikatima, nema raz-

loga za defetizam – kazao je Cvetkovi}.

Otvoreni za dijalog o Kosovu Premijer Mirko Cvetkovi} je podsetio i na to da slede}eg ~etvrtka u Beograd dolazi nema~ki ministar spoqnih poslova Gvido Vestervele s kojim }e biti razgovora i o ekonomskim pitawima. – Stav Srbije po pitawu Kosova i Metohije je poznat, to je ono {to smo ve} govorili u Skup{tini, a s druge strane, mi smo, naravno, otvoreni za bilo kakav daqi dijalog – izjavio je Cvetkovi}, odgovaraju}i na pitawe no-

vinara o zahtevima da Srbija „omek{a“ stav o Kosovu pred Generalnom skup-

Budite ube|eni da ne}e jedna stranka iza}i sa svojim stavovima o najva`nijim pitawima {tinom Ujediwenih nacija. – [ta }e se na kraju odigrati to }e i}i svojim to-

kom i samo `elim da poru~im da smo otvoreni za razgovore jer je dijalog ne{to na ~emu ova vlada insistira. Na pitawe o stavovima koalicionih partnera u Vladi po pitawu rezolucije o Kosovu, Cvetkovi} je istakao da se unutar Vlade uvek usagla{avaju stavovi koalicionih partnera. – Budite ube|eni u to da ne}e jedna stranka iza}i sa svojim stavovima o najva`nijim pitawima – rekao je Cvetkovi}.

POTPREDSEDNIK PUPS-a MOMO ^OLAKOVI]

Rado bismo prihvatili Dinki}ev predlog Partija ujediwenih penzionera Srbije smatra da je te{ko o~ekivati da ove godine budu odmrznute plate i penzije, kako to, ina~e, predla`e vicepremijer i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} iz G17 plus. O tom predlogu, s kojim bi se iza{lo pred MMF u predstoje}im pregovorima, u Vladi Srbije nema jedinstvenog stava. S tim nisu saglasni premijer Mirko Cvetkovi}, kao ni ministarka finansija Diana Dragutinovi} iz Demokratske stranke, dok se, s druge strane, nezvani~no mo`e ~uti da su Dinki}ev predlog na pro{loj sednici Vlade podr`ali socijalisti Ivica Da~i} i Milutin Mrkowi}, ali i potpredsednik Vlade iz redova DS-a Bo`idar \eli}. – Bez obzira na insistirawe i predlog gospodina Dinki}a, te{ko je o~ekivati odmrzavawe plata i penzija – ka`e za na{ list potpredsednik PUPS-a i narodni poslanik Momo ^olakovi}. – Normalno, mi bismo to rado podr`ali, ali te{ko je o~ekivati da }e to biti u ovoj

godini. O~ekujemo da }e o tome biti razgovora, pogotovo {to je to predlo`io jedan od potpredsednika Vlade. Rado bismo to prihvatili, ali o~ekivawa idu u negativnom kontekstu. ^olakovi}, me|utim, tvrdi da je predsednik PUPS-a i vice-

premijer Jovan Krkobabi} nerima, ali da “sve sad zavisi od “sigurno na toj liniji” odrazgovora s MMF-om”. mrzavawa penzija do kraja – Mi smo zauzeli stav da nijegodine, “ako se izna|u modan penzioner ne mo`e dobiti gu}nosti i bude postignuto mawe od 5.000 dinara, kao {to su re{ewe”. to dobili radnici u javnom sek– Pogotovo ako se plate toru, ali po{to bi to bio mali budu odmrznule, onda se i broj, oko 400.000 penzionera, inpenzije moraju odmrznuti. sistirali smo, i dr Jovan KrkoNe mo`e se sad doneti odlubabi} je na tome radio u ovom ka samo o odmrzavawu plata. periodu, da se prona|u dodatne Mi smo ~vrpare da bi jo{ sti u tome, to bar 200.000Bez obzira na u zakonu i 300.000 penzioneinsistirawe i stoji, da }e se ra dobilo tu popredlog gospodina ubudu}e penmo}. Od toga bi zije uskla|izavisio i cenzus, Dinki}a, te{ko je vati s rastom da li bi pomo} o~ekivati plata u javdobili oni s penodmrzavawe plata nom sektoru, zijom od 15.000 i penzija a to zna~i da, dinara, kako je to ako bi se sada ranije pomiwano, plate odmrznule, moraju se ili bi se on pove}ao do 18.000 odmrznuti i penzije. I ja dinara – kazao je na{ sagovorbih taj stav u svakom slu~aju ponik. dr`ao, a verujem da je i dr Jovan Po wegovim re~ima, uz ranije Krkobabi} na toj liniji – rekao dogovorene dve milijarde dinaje ^olakovi}. ra za tu namenu, ima i dodatnih PUPS, po wegovim re~ima, para, pa u PUPS-u o~ekuju da }e o~ekuje da }e u septembru po~ei vi{e penizonera mo}i dobiti ti isplata jednokratne nov~ane nov~anu pomo}. pomo}i najugro`enijim penzioS. Nikoli}

REKLI SU ^upi}: ZES u problemu Koalicija Za evropsku Srbiju u{la je u veliki problem, jer dovodi u pitawe ono za ono {to se opredelila, za vrednosti evropskih standarda demokratije i vladavinu prava, jer se uvodi selektivna primena zakona, ocenio je predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije ^edomir ^upi}, prenosi portal Pi{taqka. „Vladaju}a koalicija izgubila je pravo da se naziva proevropskom. Sada bi trebalo da se zovu Za moju Srbiju, Za moj li~ni interes ili Za moj deo Srbije. Tu se pokazalo da su sebi~ni interesi pojedinaca i grupni interesi doveli u pitawe op{ti interes“, ocenio je ^upi} u intervjuu za Pi{taqku. On je ocenio da bi vladaju}a ve}ina volela da donese zakon o borbi protiv korupcije, ali da u tom zakonu budu odredbe koje ne}e biti protiv korupcije. „Re~ je o socijalnoj {izofreniji. Oni demonstriraju da bez wih sve propada, {to je mesijanska karakteristika. „, rekao je ^upi}.

Borovi}: Vlada kao zavisnik Direktor Nove Srbije Borislav Borovi} ocenio je da je Vlada Srbije u „vazalnom odnosu“ s Me|unarodnim monetarnim fondom, i zatra`io od we da „prestane da se pona{a kao kreditni zavisnik“. U suprotnom, upozorio je Borovi} u saop{tewu, usledi}e veliki ekonomski pad i na „tacni }emo morati da predamo preostale javne sisteme“. Podse}aju}i na to da je Vlada Ma|arske Viktora Orbana odbila saradwu s MMF-om, Borovi} je ukazao na to da ne postoji primer da se neka zemqa razvila po modelu i uz pomo} Fonda. Naprotiv, dodao je Borovi}, do`ivqavale su najte`e trenutke propasti privrede i rasprodaju nacionalnih kompanija i privrednih resursa. „Na`alost, ova vlada to ne}e u~initi jer nema nikakvu ideju, izuzev besomu~nog zadu`ivawa kao uloga za opstanak na vlasti, ne vode}i ra~una o minimumu nacionalnih dr`avnih interesa“, zakqu~io je Borovi}.

[uvakovi}: Da su poslu{ali Milo{evi}a... Delegacija Udru`ewa „Sloboda“, koju su predvodili Tomica Milenkovi}, Uro{ [uvakovi} i Du{an ^uki}, polo`ila je ju~e vence na grob Slobodana Milo{evi}a u Po`arevcu, povodom 69 godina od ro|ewa biv{eg predsednika Jugoslavije, Srbije i Socijalisti~ke partije Srbije. U izjavi novinarima, predsednik Skup{tine Udru`ewa „Sloboda“ Uro{ [uvakovi} je istakao da je Milo{evi} obele`io epohu u kojoj je `iveo i radio i da su se obistinila wegova predvi|awa o bombardovawu Srbije zbog Kosova i „oduzimawu wenog suvereniteta na celoj wenoj teritoriji“. „Da su poslu{ali Slobodana Milo{evi}a, poslu{ali bi istinu, Srbija bi sada bila zemqa s punim suverenitetom, od razumnog sveta uva`avana i dostojna svoje istorije i svog trajawa“, rekao je [uvakovi}.

subota21.avgust2010.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

3

Da~i}: Srbija nije samo Knez Mihailova i Petrovaradin – Srbija nije samo Knez Mihailova ulica i Petrovaradin, ve} i Trgovi{te, u kojem treba da se stvaraju uslovi za otvarawe novih radnih mesta – rekao je ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} ju~e u Trgovi{tu. On je u ovom mestu otvorio most na Kozjedolskoj reci, koji je, o svom tro{ku, za 4,5 miliona dinara izgradila privatna firma „Ton~ev gradwa“ iz Surdulice. Stari most sru{ila je poplava, koja je 15. maja u op{tini Trgovi{te prouzrokovala {tetu ve}u od 200 miliona dinara. – Zahvaquju}i solidarnosti firmi, gradova i donatora, `iteqima Trgovi{ta je pru`ena pomo} kada im je bilo najte`e. Sve politi~ke stranke treba da pomognu ovom narodu. Nije va`no ko je na vlasti, svi treba da rade u interesu naroda. Patritiozam se pokazuje na delu kada se poma`e svom narodu – rekao je Da~i}. Odgovaraju}i na novinarska pitawa o Kosovu Da~i} je rekao da je Srbija „otvorena za mewawe teksta, za dogovore i razgovore“ o predlo-

bi na Kosovu. „Ovde nije problem u po{tovawu ili nepo{tovawu qudskih prava, nego u principima“, rekao je on. Da~i} je kazao da principi moraju biti jednaki za sve, ali da izgleda da pojedine odredbe ne va`e samo za Srbiju. Prema wegovim re~ima, kada se re{avala kriza

u Jugoslaviji, insistiralo se na tome da nema promene granica, ali se kao re{ewe za Kosovo sa-

Mogu}a promena teksta rezolucije Srbija je otvorena za mewawe teksta predloga rezolucije koju je podnela Generalnoj skup{tini UN , za dogovore i razgovore“, rekao je Da~i}. Prema wegovim re~ima, ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} informisao je Vladu Srbije da su razgovori o rezoluciji vo|eni i pre podno{ewa tog predlog sa parnerima u EU, SAD, Rusijom i Kinom. „Ali, o~igledno je da nije moglo da do|e do dogovora oko teksta rezolucije. Srbija je vi{a puta rekla da je spremna za nala`ewe kompromisnog teksta rezolucije. Spremni smo na sve, osim toga da se iz teksta rezolucije vidi da je to stavqawe ta~ke na pitawe Kosova, a to zna~i da smo time re{ili status Kosova“, rekao je Da~i}. gu rezolucije koji je podnela Generalnoj skup{tini UN posle objavqivawa stava Me|unarodnog suda pravde o progla{ewu nezavinsoti Kosova. Da~i} je ponovio da je Srbija podnela predlog rezolucije jer su postojale „politi~ke i druge informacije“ da i ostale zainteresovane strane pripremaju rezoluciju. „Za nas je bilo va`no da Srbija prva podnese predlog jer se o tom predlogu prvo glasa, i ako se izglasa, drugi predlog uop{te ne dolazi na glasawe. Povodom izjava predstavnika Albanaca na jugu Srbije o tome da su im ugro`ena prava, Da~i} je rekao da im ne bi po`eleo ista prava kao {to ih imaju Sr-

da name}e wegovo otcepqewe od Srbije. Da~i} je dodao da se istovremeno u me|unarodnoj zajednici odbacuje svaka mogu}nost samostalnosti severa Kosova i Republike Srpske, ali da se govori da je sve mogu}e kada je re~ o autonomiji Sanxaka i op{tina Bujanovac, Pre{evo i Medve|a. „Isti su principi samo ako va`e za sve. Srbija `eli da bude ravnopravan deo me|unarodnog poretka, a ne da bude eksperimentalno telo za principe koji ne va`e nigde na svetu. Ako neko `eli da frustrira najve}i narod na Balkanu mislim da }e to dovesti do veoma negativnih posledica“, rekao je Da~i}.

Kragujevac i [umadija idu u Evropu – Kragujevac i [umadija dobro su poodmakli na evroatlantskom putu u odnosu na druge gradove i regione Srbije – izjavio je ju~e na redovnoj konferenciji za novinare stranke Veroquba Stevanovi}a „Zajedno za [umadiju“ wen predstavnik za evropsku saradwu i povezivawe Dobrica Milovanovi}. –Organizovawe zasedawa Kongresa Saveta Evrope u Kragujevcu, odr`anog pro{log meseca, oceweno je najvi{om ocenom i predsednika Kongresa Jana Mikelefa i generalnog sekretara Andreasa Kifera, a kragujeva~koj gradskoj upravi stiglo je i pismo zahvalnosti od Kongresa Saveta Evrope. Po Milovanovi}evim re~ima, lokalna samouprava je ~vrsto opredeqena za evroatlantske integracije i to na osnovama programa „Zajedno za [umadiju“ dokazuje i osnivawe predstavni{tva Kragujevca u Briselu, uz pomo} i u okviru Kancelarije ju`nomoravske regije ^e{ke. Podsetiv{i na to da }e u toj kancelariji raditi Borka Tomi} iz Kragujevca, koja je ve} radila u Srpskom institutu za javnu diplomatiju u Briselu, Milovanovi} je naveo da je Kragujevac prvi grad iz Srbije koji ima kancelariju u tom gradu. – S gospo|om Tomi} u predstavni{tvu Kragujevca radi}e i ekonomski ata{e ambasade Srbije u Briselu Sr|an Cviji}, a bi}e tu i predstavnici kancelarije Asocijacija agencija regionalne demokratije – rekao je Milovanovi}.


4

EKONOMIJA

subota21.avgust2010.

AUTOPUT KA JADRANU IDE PO PLANU

MINISTARSTVO TRGOVINE I UNIJA PEKARA SE DOGOVORILI

Dr`avno bra{no za staru cenu hleba?

Mrkowi} garantuje ostavkom

– Radovi na izgradwi autoputa od Beograda do ju`nog Jadrana, na deonici od Uba do Lajkovca, odvijaju se prema planiranoj dinamici – izjavio je ju~e ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi}, i naglasio da je realizacija tog projekta dobro po~ela. Mrkowi} je demantovao neke negativne izve{taje o zastoju radova na tom gradili{tu, uz opasku da takve informacije “nemaju nikakve veze sa stvarnim stawem radova”. On je podsetio na to da je 16 meseci rok za zavr{etak radova na izgradwi autoputa od Uba do Lajkovca, koji su po~eli krajem jula, i pozvao medije da prate da li }e navedeni rok biti ispo{tovan. – Ako rok ne bude ispuwen, – ja }u dati ostavku – istakao je Mrkowi}. On je kazao da je sve to ura|eno na vreme i da je posao krenuo dobro, ali da se pri tome ne mo`e o~ekivati da se zadovoqe “sva~iji ukusi” jer, kako ukazuje ministar, “tehnologija gradwe ima svoju dinamiku”.

DNEVNIK

– Ministarstvo trgovine i usluga i Unija pekara Srbije postigli su ju~e dogovor da Robne rezerve pekarima daju pozajmicu od 100.000 tona p{enice, a da oni ne mewaju cenu osnovnog tipa belog hleba “sava” od pola kilograma u narednih {est meseci – izjavio je ju~e resorni ministar Slobodan Milosavqevi}. On je novinarima nakon sastanka kazao da se cena belog hleba od bra{na tipa 500, u zavisnosti od grada i pekare, kre}e od 15 do 38 dinara, i dodao da }e cena tog hleba kod svih privatnih pekara ostati u tim okvirima u narednom periodu. Milosavqevi} je ukazao na to da }e pozajmica biti odobrena na godinu dana, a da }e se p{enica sukcesivno povla~iti u mese~noj dinamici, uz kontrolu Ministarstva trgovine i usluga. On je istakao da je re~ o najpovoqnijem robnom kreditu na tr`i{tu koji treba da obez-

bedi stabilnost u obezbe|ivawu bra{na i cene hleba. – Model pozajmica hlebnog `ita iz Republi~ke direkcije za robne rezerve je isti za sve korisnike – moraju da budu u tom biznisu, da obezbede odgovaraju}e bankarske garancije i

Cena hleba do dana{weg dana, izuzev zaista retkih pojedina~nih slu~ajeva, nije pove}ana, i nedavno poskupqewe “Klasa”, Beogradske pekarske industrije i jo{ nekih pekara po Srbiji nije rezultiralo promenom maloprodajne cene hleba, {to je

Cene }e ostati stabilne Ministar trgovine ocenio je da }e cene do kraja godine ostati stabilne i da }e inflacija biti u projektovanim okvirima od {est, plus minus dva posto. – Ube|en sam u to da }e pozitivni trendovi u privredi biti nastavqeni do kraja godine i da }e cene ostati stabilne, a da }e nepotrebna i kontraproduktivna psihologija da sve poskupquje i da se zarade i penzije obezvre|uju, ustupiti mesto realnim brojkama – rekao je Milosavqevi}. plate kamatu u visini eskontne stope Narodne banke Srbije – rekao je ministar, i podsetio na to da Unija privatnih pekara broji oko 7.000 pekara na teritoriji ~itave Srbije, koje imaju oko 70.000 zaposlenih. –

glavni ciq Ministarstva trgovine i interes gra|ana Srbije. Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica kazao je da je dogovoreno da se 100.000 tona p{enice da svim pekarima koji dobrovoqno `ele da je pozajme

Bana}ani sve mawe rade u privredi

Jeftine limuzine nema ko da kupi

Odre{iti kesu i za dobar auto dati 30.000 evra – mogu mnogi, ali oni kojima, recimo, treba obi~an, osam godina star „punto” ili „pe`o 206”, te{ko mogu da skupe dve-tri hiqade evra tors”, generalni zastupnik BMW-a, bele`i rast od sedam posto u odnosu na pro{lu godinu. U ovoj kompaniji vele da su cene maksimalno prilago|ene trenutnim uslovima, to jest xepovima, pa je auto iz “serije 1” 21.500 evra, a nekada je ko{tao oko 26.000 evra. A BMW “serije tri”, koji je nekada bio oko 33.000 evra, sada se mo`e kupiti za 27.900 evra.

S druge strane, prodavci na auto-placevima i daqe su nezadovoqni jer kupaca nema. Listom ka`u da je promet drasti~no smawen, mo`da i upola u odnosu na 2008. godinu. A ne mogu ponuditi ni`e cene jer su sada{we i upola ni`e od onih pre dve godine. – Tada sam “punto” prodavao za 5.000 evra, a sada je od 2.500 do 3.200 evra, zavisno od opreme

PROMENA VLASNI^KE STRUKTURE U „IST POINTU”

Drakuli} prodao deo kompanije

Jedan od najpoznatijih srpskih privrednika Zoran Drakuli} nije vi{e ve}inski vlasnik

investicionim fondovima koji }e daqe ulagati i pove}ati kapital kompanije – rekli su nam sagovornici u kompaniji. Oni nisu `eleli da otkriju koliki je sada Drakuli}ev udeo u vlasni{tvu, ve} su istakli da se promena u vlasni~koj strukturi ne}e odraziti na poslovawe kompanije u Srbiji i da je to u poslovnom svetu uobi~ajeno. Podsetimo da je u oktobru 2008. Zoran Drakuli} prodao 21,33 odsto akcija “Ist pointa”

Promena u vlasni~koj strukturi ne}e se odraziti na poslovawe kompanije u Srbiji “Ist pointa”. U kompaniji “Ist point” potvrdili su nam tu informaciju. – Prodali smo ve}inski deo kompanije “Ist point holding LTD”, sa sedi{tem na Kipru,

zatvorenom investicionom fondu “Rekonstrak{n kapital II” za 30 miliona evra i tako zadr`ao ve}insko vlasni{tvo i mesto predsednika UO “Ist point grupe”.

i to oko 45 dinara za veknu od pola kilograma. Naravno, pod uslovom da jeftinije bra{no ne stigne do pekara u Novom Sadu, Subotici, Somboru... Somborci su poskupqewe hleba najavili ve} od ponedeqka, a sledi}e ih i u ostalim gradovima. Hleb je ju~e u nekoliko novosadskih pekara osvanuo s novim cenama, te je umesto 40 ko{tao 45 dinara. Ovo je bio izuzetak, a da li }e biti i pravilo... E. Dn.

EKONOMSKO POSRTAWE SREDWEG BANATA

PRODAJA NA AUTO-PIJACAMA PREPOLOVQENA

Za prodavce skupih automobila u Srbiji izgleda nema zime jer wihova roba i u ovim te{kim vremenima na|e kupca, me|utim, na auto-pijacama prodaja je prepolovqena iako su cene upola ni`e nego pretpro{le godine. Odre{iti kesu i za dobru ma{inu dati 30.000 evra – mo`e se mnogima, ali oni kojima, recimo, treba obi~an, osam godina star “punto” ili “pe`o 206”, te{ko mogu da skupe dvetri hiqade evra. Takvi mogu samo da sawaju o “novom” ~etvoroto~ka{u. Dodu{e, i kupci “besnih” automobila sada mogu ra~unati na prili~nu u{tedu jer su skupe ma{ine za dve godine “pale” i za desetak hiqada evra, pa su zadovoqni i oni i dileri koji se sada oporavqaju od krizne pro{le godine. Tokom prvih sedam meseci 2010. ve}ina prodavaca u Srbiji, zastupnika svetskih brendova, zabele`ila je rast prodaje u odnosu na lane. Recimo, u “Verano motorsu”, generalnom zastupniku „Pe`oa“, prodali su ~ak 16,7 posto automobila vi{e nego lane, {to u uslovima krize nije zanemarqivo. “Delta mo-

od Robnih rezervi na godinu dana, a da najmawe {est meseci, a mo`da i godinu dana, zadr`e cenu hleba do 38 dinara. Vojvo|anski pekari su za “Dnevnik” potvrdili da }e zadr`ati cene hleba ako dobiju jeftinije bra{no. Me|utim, izrazili su i sumwu da }e ova pozajmica sti}i do wih. Tako|e, ostali su pri stavu da }e i najprodavaniji hleb u tipu “sava” narednih dana dobiti novu cenu,

koju ima – kazao nam je prodavac na auto-pijaci u Novom Sadu, dodaju}i da “fijat stilo” iz 2002. godine ko{ta oko 3.500 evra, koliko je, recimo i wegov vr{wak “pe`o 206”. Ove godine “zaglibili” su i oni koji su automobile uzimali na lizing. Po procenama lizing ku}a, od po~etka godine vi{e od 800 klijenata koji nisu mogli da otpla}uju rate vratilo im je automobile. Takvih je dvostruko vi{e nego prethodnih godina. Za tri posledwe, lizing ku}ama vra}eno je 1.600 automobila. Uglavnom takvi kupci izguraju godinu ili dve, ali ugovore naj~e{}e raskidaju posle tog perioda, kada shvate da ne mogu iza}i na kraj s ratama. S. Glu{~evi}

19. 8. 2010.

1.264,13939

U Sredwobanatskom okrugu krajem marta, po podacima Republi~kog zavoda za statistiku, bilo je ukupno zaposleno 39.111 osoba, {to je u pore|ewu s brojem radnika u 2004. godini, 14,1 odsto mawe. Istovremeno, procenat zaposlenih u Republici ni`i je za osam odsto, iz ~ega jasno proizlazi da sredwi Banat znatno intenzivnije nazaduje i ekonomski zaostaje u odnosu na republi~ke pokazateqe. – Od ukupnog broja zaposlenih krajem marta na privredu se odnosi 55 odsto, neprivredu 29, preduzetnike 16 odsto, dok je taj odnos u 2004. bio znatno izra`eniji u korist privrede, koja je tada anga`ovala 63 odsto od svih radnika.

opadawe broja zaposlenih preduzetnika za 14 odsto i 2010. za 7,5 odsto. – Samo do kraja marta ove godine, u odnosu na 2009, posao je izgubilo 945 osoba, i to 125 u privredi, 318 u neprivredi i 502

U privredi zaposleno 55 odsto radnika, a 2004. bilo je znatno vi{e – 63 odsto U posledwih {est godina broj zaposlenih u privredi sredwobanatskog regiona je 25 odsto mawi, a onih u neprivredi je 3,2 posto ve}i – ka`e ekonomista Mom~ilo Nikol~i} iz Regionalne privredne komore Zrewanin. Dobar pokazateq za analizirani period izra`en je kod preduzetnika, gde procenat pove}awa broja zaposlenih lica iznosi 6,7 posto. Mada, trend rasta je zaustavqen 2009. godine, kada je po~elo

kod preduzetnika – napomiwe Nikol~i}. Kada je u pitawu broj nezaposlenih, po podacima Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, u sredwobanatskom regionu krajem maja bilo ih je ukupno 20.640, od ~ega se samo na grad Zrewanin odnosi 12.734. U pore|ewu s ukupnim brojem nezaposlenih na kraju 2009, za samo pet meseci ove godine broj se pove}ao za vi{e od ~etiri posto. @. B.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (638,28

Promet

0,29)

Sloboda, Zrewanin

19,97

829

124.350

Termoelektro Enel, Beograd

18,18

2.600

260.000

AIK banka, Ni{

0,36

2.815

1.170.930

Karneks, Vrbas

14,29

1.200

670.800

Komercijalna banka, Beograd

-0,22

28.500

769.500

Bambi Banat, Beograd

13,39

14.802

3.300.885

Energoprojekt holding, Beograd

3,65

1.021

5.389.548

8,54 Promena %

8.900 Cena

35.600 Promet

Agrobanka, Beograd

1,01

7.499

269.981

Univerzal banka, Beograd

1,40

4.867

14.600

Privredna banka, Beograd

-12,02

615

44.280

Imlek, Beograd

0,54

1.500

9.000

AMS Osigurawe, Beograd

-12,00

1.320

9.240

Soja protein, Be~ej

-2,08

705

240.467

Dimni~ar, Beograd

-11,66

11.555

34.665

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.000

220.000

Trio, Subotica

-11,54

2.300

4.600

-11,43 Promena %

620 Cena

3.720 Promet

14,29

1.200

Komercijalna banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Ravnaja, Mali Zvornik Vojvo|anskih top-pet akcija Karneks, Vrbas

Naziv kompanije

Privredna banka, Beograd

Promena %

Cena

Promet

-12,02

615

44.280

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

3.800

0,00

Tigar, Pirot

-0,15

651

664.260

670.800

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

5.405

0,00

Soja protein, Be~ej

-2,08

705

240.467

Alfa plam, Vrawe

0,20

8.136

324.582

Sloboda, Zrewanin

19,97

829

124.350

Telefonija, Beograd

-0,07

1.439

251.850

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

540

0,00

Fabrika {e}era, Crvenka

4,69

3.350

20.100

IGM Ruma, Ruma

0,00

852

12.780

Svi iznosi su dati u dinarima


ZVANI^NI RAZGOVORI S MMF-om U PONEDEQAK

Predstavnici Srbije i misije Me|unarodnog monetarnog fonda po~e}e u ponedeqak, 23. avgusta, zvani~ne razgovore u okviru pete revizije kreditnog stend-baj aran`mana, saop{tila je Narodna banka Srbije. Tokom razgovora, koji }e trajati do 31. avgusta, razmatra}e se najnovija fiskalna, monetarna i makroekonomska kretawa, uz posebni osvrt na

predlog zakona o fiskalnoj odgovornosti. Taj predlog trebalo bi da bude upu}en Skup{tini Srbije na usvajawe do sredine septembra. Razgovori misije MMF-a, koju predvodi Albert Jeger, i predstavnika Srbije po~e}e plenarnim sastankom u Narodnoj banci. Srbiju }e na sastanku predstavqati guverner NBS-a Dejan [o{ki}, potpredsednici Vlade Mla|an Dinki}, Jovan Krkobabi} i Bo`idar \eli}, ministarka finansija Diana Dragutinovi} i predsednik Saveta guvernera NBS-a Bo{ko @ivkovi}, navodi se u saop{tewu. Delegacija MMF-a doputovala je u Beograd 18. avgusta i ju~e po~ela pripremne, tehni~ke razgovore o reviziji s Ministarstvom finansija Srbije i NBS-om.

Na crno pre`ivqava 800.000 radnika Po istra`ivawu Saveza samostalnih sindikata i UGS “Nezavisnost”, u Srbiji oko 800.000 qudi radi na crno, a u~e{}e sive ekonomije prelazi 30 odsto BDPa, odnosno iznosi oko osam milijardi evra. Istra`ivawe pokazuje da je rad na crno naj~e{}i u trgovini, u uslu`nim delatnostima, ali i u gra|evinarstvu i poqoprivredi. Radom na crno najugro`eniji su nekvalifikovani radnici i oni sa sredwom stru~nom spremom, ali ilegalnog rada nisu po{te|eni ni nezaposleni s fakultetskom diplomom. ^ak 83 odsto ispitanika kao nelojalnu konkurenciju koja posluje u sivoj zoni navodi fizi~ka lica, dok 38 odsto smatra da nelegalno posluju i fizi~ka i pravna lica. Kao osnovni razlog izuzetno visokog broja onih koji zarad golog pre`ivqavawa pristaju na to da rade na crno smatra se slab rad dr`avnih organa na suzbijawu tog oblika privredne aktivnosti. Poslodavci, pak, smatraju da je uzrok sve ve}em radu na crno visok nivo dr`avnih da`bina koji prosto tera u nelegalni rad. Od ukupnog broja ispitanika, u sivoj ekonomiji su najvi{e anga`ovani radnici sa sredwom stru~nom spremom – 17,6 odsto, oni bez kvalifikacija – 12,1 odsto, ali i 9,3 odsto s visokom stru~nom spremom. Na pitawe {ta omogu}ava odr`avawe sive ekonomije, ispitanici su naveli da je to “tolerisawe od dr`ave”, “dr`ava”, “Vlada”, “ministarstvo”, “stranke”, “nedovoqno posla”, “neodgovaraju}e sprovo|ewe zakona” i nedostatak stimulativne politike. Rad inspekcije kao nedovoqan ocenilo je vi{e od po-

Zate~eno vi{e od 72.000 ilegalaca Pre pet godina, 2005, Inspekcija je u radu na crno zatekla 28.735 radnika. Od tog broja, 21.563 je nakon inspekcijskog nadzora zasnovalo radni odnos. Pro{le godine zate~ena su 5.734 lica, a posle nadzora, posao je dobilo 4.178 radnika. U prvom polugo|u ove godine inspektori su zatekli 2.789 lica na nelegalnom radu, a po sprovedenim nadzorima poslodavci su zasnovali radni odnos na neodre|eno vreme s 2.042 radnika. lovine ispitanika, dok tre}ina smatra da je ~ak i nedozvoqavaju}i, a evidentno je da niko nije dao pozitivnu ocenu onima ~iji je posao da suzbijaju rad na crno. Direktor Inspektorata za rad Srbije Radovan Ristanovi} obja{wava da je rad na crno ~e{}i u privatnom sektoru i najvi{e se javqa u trgovini, ugostiteqstvu, zanatskim, industrijskim i proizvodnim pogonima i gra|evinarstvu. Za rad ~esto na visokorizi~nim

SVI SINDIKATI U SRBIJI SPREMAJU PROTESTE

Objavqen rat zakonu o penzijama Predstavnici pet sindikalnih centrala zatra`ili su od Vlade da povu~e predlog izmena i dopuna Zakona o penzijsko-invalidskom osigurawu iz skup{tinske procedure i najavili proteste u nekoliko gradova. – Protesti }e biti odr`ani najpre u Boru, 29. septembra, a glavno okupqawe bi}e u Beogradu, prvog dana rasprave o predlogu zakona u Narodnoj skup{tini – rekao je na zajedni~koj konferenciji za novinare predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Qubisav Orbovi}. Sporazum koji su ju~e potpisali Savez samostalnih sindikata Srbije, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, Konfederacija slobodnih i nezavisnih sindikata, Udru`eni sindikat Srbije “Sloga“ i Industrijski sindikat Srbije, predvi|a zajedni~ki nastup tih organizacija u razgovorima s Vladom, poslani~kim grupama u Skup{tini i u organizaciji protesta.

Sindikati se, izme|u ostalih, zala`u da prose~na penzija ne bude ni`a od 60 odsto prose~ne zarade, da minimalna ne bude ni`a od 25 procenata prose~ne zarade, a da rudari i drugi zaposleni kojima se godina radnog sta`a obra~unava kao jedan i po u penziju odlaze s navr{enih 40 godina radnog sta-

`a. Sindikati se protive i podizawu zahtevanog sta`a za `ene s 35 na 38 godina i starosne granice s 53 na 58 godina, i tra`e da se reforma sistema penzijskog osigurawa ne svodi iskqu~ivo na smawivawe ste~enih prava radnika i penzionera, ve} i da se radi na boqoj kontroli naplate doprinosa, smawivawu sive ekonomije i pove}awu zaposlenosti.

Sindikati su, po Orbovi}evim re~ima, nezadovoqni i najavama privatizacije velikih javnih sistema, padom `ivotnog standarda i posledwim talasom poskupqewa osnovnih namirnica jer ono najvi{e poga|a najsiroma{nije gra|ane. Predsednica ASNS-a Ranka Savi} rekla je da je sindikate ujedinila najava usvajawa izmena Zakona osionost Vlade koja donosi zakone ne slu{aju}i stavove javnosti i stru~waka, i dodala da o~ekuje da }e se radnicima na protestima prikqu~iti nezaposleni i penzioneri. Predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Ivica Cvetanovi} rekao je da }e uloga svake centrale u zajedni~kom nastupu biti odre|ena u skladu s brojem ~lanova i kompanijama u kojima su predstavqeni. – Ukoliko Vlada Srbije ne povu~e predlog zakona o PIO i ne po~ne dijalog sa sindikatima, mi }emo krenuti daqe u proteste i to krunisati generalnim {trajkom – rekao je Cvetanovi}.

I zidari spremaju bunu KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

5

BAHATE GAZDE I NEMO]NA DR@AVA

Odgovornost na tapetu

Zemqa

subota21.avgust2010.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

102,485

104,576

106,982

102,171

Australija

dolar

1

71,2243

72,6779

74,3495

71,0063

Kanada

dolar

1

76,9635

78,5342

80,3405

76,7279

Danska

kruna

1

13,7537

14,0344

14,3572

13,7116

Norve{ka

kruna

1

12,8997

13,163

13,4657

12,8603

[vedska

kruna

1

10,8221

11,043

11,297

10,789

[vajcarska

franak

1

77,499

79,0806

80,8995

77,2617

V. Britanija

funta

1

124,647

127,191

130,116

124,265

SAD

dolar

1

80,0224

81,6555

83,5336

79,7774

Kursevi iz ove liste primewuju se od 20. 8. 2010. godine

Granski sindikat gra|evinarstva “Nezavisnost” najavio je da }e 8. septembra organizovati jednosatni {trajk upozorewa, zahtevaju}i isplatu zarada i upla}ivawe doprinosa sa socijalno osigurawe. Gra|evinari zahtevaju i da dr`ava strogo sankcioni{e rad na crno i reviziju ugovora o privatizaciji, kao i da {to pre po~ne izgradwa stanova u okviru projekta masovne stanogradwe. Granski sindikat gra|evinarstva o~ekuje da }e se {trajku odazvati oko 80.000 qudi.

poslovima anga`uju se nezaposleni, izbeglice, prognani, penzioneri, u~enici i studenti, kao i zaposleni ~iji poslodavci ne rade, odnosno koji du`e ne primaju zarade. – Anga`uju se mladi, nekvalifikovani radnici, najvi{e do sredwe stru~ne spreme, zaposleni bez redovnih zarada, nezaposleni stariji od 40 godina, primaoci nov~anih naknada, socijalne pomo}i i drugi – obja{wava Rista-

novi}. – Poslodavci zloupotrebqavaju instituciju probnog rada, koju koriste kao mogu}nost anga`ovawa lica bez zasnivawa radnog odnosa, isti~u}i da je neophodno da se pre zakqu~ivawa ugovora o radu uvere u to da li je anga`ovano lice zadovoqava sve potrebne kriterijume. Neretko je re~ i o obostranom “interesu” u kojem poslodavac izbegava da plati poreze i doprinose na zarade radnika, a anga`ovana lica imaju dodatnu zaradu i ne gube status evidentiranog nezaposlenog lica koje prima nov~anu naknadu. Zbog malih zarada nekada i sami zaposleni ne `ele da zasnuju radni odnos i ostvare socijalno osigurawe ve} `ele da dobiju na ruke bruto zaradu. U prvoj polovini ove godine Inspekcija rada sprovela je 18.714 inpekcijskih nadzora iz oblasti radnih odnosa i podneto je 1.469 zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka. U istom periodu obavqeno je i blizu 3.400 integrisanih inspekcijskih nadzora, koji podrazumevaju istovremeni nadzor nad primenom pojedinih odredbi Zakona o radu, ali i Zakona o bezbednosti i za{titi zdravqa na radu. Doneta su, isti~e Ristanovi}, 62 re{ewa o zabrani rada, ali i podneto 175 zahteva za pokretawe prekr{ajnih postupaka, od toga 50 iz oblasti radnih odnosa i 125 zbog nepo{tovawa Zakona o bezbednosti i zdravqu na radu. – Problem je, me|utim, u tome {to se izri~u kazne daleko ispod zakonskog minimuma i postupci sve ~e{}e obustavqaju zbog apsolutne zastarelosti ili prekidaju zbog nedostupnosti okrivqenih prekr{ajnim organima – zakqu~uje Ristanovi}. Q. Male{evi}

PRIVATIZACIJA MTS-a

Pet kupaca za Telekom Za kupovinu dela akcija Telekoma “Srbija” zainteresovani su “Austrija telekom”, “Doj~e telekom”, egipatski “Oraskom”, “Frans telekom” i {vedski “Telija sonera”. Privatizacioni savetnik posavetovao je dr`avu da umesto 40, na prodaju iznese vi{e od 50 odsto akcija Telekoma “Srbija”, ~ija je vrednost imovine procewena na 3,2 milijarde evra. To zna~i da, po proceni privatizacionog savetnika “Siti grupe”, polovina nacionalne telekomunikacione kompanije vredi 1,6 milijardu evra. Nominalna vrednost akcije Telekoma iznosi}e oko 100 evra.“Siti grupa” }e procenu vrednosti imovine zavr{iti do kraja meseca, posle ~ega se o~ekuje raspisivawe javnog poziva.

Ako ne}e Smederevo... – Izgradwa moderne rafinerije nafte u Smederevu veoma je va`na za Srbiju – izjavio je ju~e ministar za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe Oliver Duli}, i istakao da je taj grad mudro postupio kada je odlu~io da nastavi proceduru za izdavawe dozvola za taj projekat. – Gradona~elnik Beograda Dragan \ilas je rekao da, ukoliko Smederevo ne `eli, Beograd ima lokacije na kojima se mo`e izgraditi rafinerija, kao i da Beograd ima potrebe za tim. On je dodao da to isto va`i i za Novi Sad i Suboticu, jer svaki od tih gradova shvata da bi rafinerija u wihovoj blizini zna~ila ne samo nova radna mesta ve} i potencijal za daqi razvoj.

FISKALIZACIJA ILI JO[ JEDNO GLEDAWE KROZ PRSTE

Advokatima Srbija of-{or ostrvo Mada je do po~etka primene Uredbe o obavezi advokata u Srbiji da izdaju fiskalne ra~une ostalo desetak dana, jo{ uvek je neizvesno da li }e oni zaista od 1. septembra morati u svojim prostorijama da instaliraju fiskalnu kasu ili ne. Naime, advokati po sada{wim propisima nisu oslobo|eni obaveze izdavawa fiskalnih ra~una za svoje usluge ve} im je instalirawe fiskalne kase, zbog “pobune” u maju ove godine, odlo`eno, i to prvi put do 1. juna ove godine, a drugo produ`ewe im je oro~eno na 1. septembar. Me|utim, advokati su prona{li “rupu” u uredbi o klasifikaciji, tvrde}i da zbog promene delatnosti koja se odnosi na pru`awe wihovih usluga sada ne mogu da izdaju fiskalne ra~une. Promena {ifre delatnosti, koju je napravila Vlada Srbije, donela je da se advokatura sada tretira kao stru~na, a ne komercijalna delatnost. Kako stru~na delatnost ne mora da ima fiskalne kase, advokati su promenu delatnost shvatili kao mogu}nost da se i oni na|u u redu onih koji danas – mada to moraju da ~ine i mali prodavci na pijacama – ne moraju imati fiskalnu kasu. Da li }e dr`ava i ovoga puta popustiti pred “naletom” oko 7.000 advokata i opet odlo`iti wihovu obavezu da za svoje usluge izdaju fiskalne ra~une, zna}e se neposredno pred 1. septembar, ali u Advokatskoj komori Srbije su ve} sada sasvim sigurni u to da fiskalnih kasa ne}e biti. Naime, predsednik AKS-a Dragoqub \or|evi} tvrdi da uredba koju je Vlada Srbije donela, a koja treba da stupi na snagu 1. septembra, ne

mo`e biti primewena jer {ifra koja se do sada odnosila na pru`awe advokatskih usluga vi{e ne postoji. – Advokatske usluge sada spadaju u stru~ne, nau~ne, inovacione i tehni~ke delatnosti, a ne u komercijalne, kao do sada. Ured-

stvu trgovine i Ministarstvu finansija u kojem tra`i da advokatura bude definitivno izuzeta iz pri~e o fiskalizaciji – rekao je \or|evi}, dodaju}i da je siguran u to da zbog osobenosti profesije fiskalnih kasa u advokaturi ne}e biti. U celoj ovoj pri~i – mada je na{ list jo{ pre vi{e od mesec dana najavio da od fiskalnih kasa kod advokata ne}e biti ni{ta – nije jasno za{to je Vlada, mewaju}i uredbu o klasifikaciji, “zaboravila” na ve} usvojeni akt o obaveznoj fiskalizaciji advokata od 1. septembra, odnosno da }e samom promenom delatnosti stvoriti mogu}nost da neko ko sada ima obavezu da izdaje fiskalne ra~une, nakon stupawa na snagu novog propisa, a to se dogodilo krajem jula, vi{e nema. S druge strane, nadle`ni su morali znati da takva “slu~ajnost”

Sami sebi Po{to je dr`ava sama sebi napravila problem, sada je na Komisiji Ministarstva trgovine za sprovo|ewe Zakona o fiskalnim kasama da uva`i argumente advokata ili ne. Ako ih uva`i, zna~i}e to da fiskalnih kasa za wih ne}e biti, {to je u odnosu na neke druge koji nisu oslobo|eni obaveza nepravedno, ali }e u isto vreme otvoriti mogu}nost i za mnoge druge kojima je delatnost promewena da zatra`e isto {to i advokati. A ako ih odbije, ima}e problem jer }e advokati zapo~eti bojkot, a bez wih, pravosu|e }e biti blokirano` A da bez wih ne mogu, potvr|uje i ~iwenica da je Ministarstvo pravde ve} stalo na wihovu stranu i zatra`ilo da budu izuzeti iz pri~e o fiskalizaciji. ba se ne mo`e primewivati samo na advokaturu jer {ifre koje su se do sada odnosile na odre|ene delatnosti vi{e ne postoje. Drugi razlog zbog ~ega ne}e biti fiskalnih kasa za advokate je u ~iwenici da je Ministarstvo pravde uputilo dopis Ministar-

ne}e proma}i advokatima i da }e se oni upravu na za tu ~iwenicu uhvatiti i koristiti je kao glavni argument da zauvek stave ta~ku na svoju obavezu da instaliraju fiskalnu kasu u svojim prostorijama Q. Male{evi}


6

POQOPRIVREDA

subota21.avgust2010.

DNEVNIK

@ITARICE JO[ MALO PA SKUPQE NEGO IKAD

NI[TA OD GRANSKOG KOLEKTIVNOG UGOVORA U POQOPRIVREDI

Tajkuni ne}e Kukuruz 25 dinara, p{enica 19,5 da odre{e kesu Unija poslodavaca Srbije odbila je da potpi{e granski kolektivni ugovor za poqoprivedu i prehrambenu industriju, ~ime je oko 120.000 radnika i daqe bez vaqanog re{ewa za visinu plate i uslova rada. Zbog toga Savez samostalnih sindikata

za poqoprivredu najavquje napu{tawe Socijalno-ekonomskog saveta. Naime, pro{le nedeqe su gazde, sindikati i dr`ava bili na korak od potpisivawa granskog kolektivnog ugovora, koji treba da nadomesti nedostatak Op{teg kolektivnog ugovora ~ija primena je zbog ekonomske krize odlo`ena, da bi se na sa-

da je postojala samo skica ugovora za poqoprivredu, vodoprivredu, preradu hrane i duvansku industriju te da je ona predvi|ala pove}awe tro{kova poslodavaca prema radnicima. – Ta pove}awa su iznosila od 30 do 50 posto, i ti tro{kovi se nisu odnosili samo na pove}awe plata ve} i za topli obrok, regres, pla}ena odustva za radni~ke sportske igre i drugo, a poslodavci to nisu planirali. Poslodavci jesu raspolo`eni da pove}aju davawa za plate, ali dr`ava treba da im pomogne da lak{e posluju – obja{wava predsednik Unije poslodavaca Srbije Neboj{a Atanackovi}. Predsednik Samostalnog sindikata poqoprivrede Dragan Zarubica uzvra}a da UPS {titi tajkune i da je to jedini razlog zbog kojeg odbija da potpi{e granski kolektivni ugovor za zaposlene.

Sto dvadeset hiqada zaposlenih U poqoprivredi, vodoprivredi, preradi hrane i duvanskoj industriji ima ukupno oko 120.000 zaposlenih, ali se ne zna koliko kod privatnika a koliko u javnom sektoru. Sindikat upozorava na to da mnogi zaposleni u privatnom sektoru, odnosno samostalnim trgovinskim radwama, pekarama i poslasti~arnicama, rade na crno i da je zato neophodno da uz granski ugovor radnici imaju garanciju da }e inspekcija kontrolisati wegovu primenu da bi gazde bile prinu|ene na to da prijavquju radnike koji sada rade neprijavqeni. mom zavr{nom sastanku ispostavilo da Unija poslodavaca Srbije nije spremna da ispuni ono {to u predlo`enom dokumentu pi{e. Sindikati su zbog toga optu`ili UPS da {titi tajkune. Dr`ava je, pak, ~ak prihvatila uslov UPS-a da isti uslovi i visina zarada koji va`e za javni sektor, va`e i za zaposlene u poqoprivredi i prehrambenoj industriji, ali oni ni nakon toga nisu hteli da potpi{u granski ugovor. U Uniji tvrde

– Imamo u mnogim firmama, ~ak i kod tajkuna, izvanredne pojedina~ne ugovore, koji daju mnogo ve}a prava nego {to smo ponudili u granskom kolektivnom ugovoru jer su u wega uneta sredwa re{ewa za sve zaposlene u Srbiji – ka`e Zarubica. – Na{ predlog je bio i da se prilikom potpisivawa kolektivnog ugovora ukqu~e i inspekcijski organi da bi sa sindikatom kontrolisali da li se po{tuje sve navedeno u kolektivnom ugovoru. Q. Male{evi}

Tr`i{te `itarica po~etkom nedeqe bilo je u velikom naletu. Naime, p{enica je nastavila svoj tr`i{ni `ivot po maksimalnoj ceni iz prethodne nedeqe od 19,44 din/kg (18 bez PDVa), {to je ujedno i ovogodi{wi cenovni maksimum, dok su cene kukuruza i je~ma nastavile da rastu. Bilo je pitawe vremena kada }e jednoj tako agresivnoj tendenciji do}i kraj. To se desilo od sredine nedeqe, kada su se cene stabilizovale, a obim prometa naglo pao. Tr`i{te p{enice s aspekta cenovnih de{avawa u protekloj nedeqi sigurno nije bilo najinteresantnije. Me|utim, u pogledu op{tih de{avawa na tr`i{tu bra{na i hleba, pa potom i u kontekstu polemike da li ograni~iti izvoz ili ne, de{avawa

na ovom tr`i{tu su ipak najaktuelnija. Dakle, cena se posle vi{enedeqnog rasta stabilizovala. Sva trgovawa preko novosadske Produktne berze u nedeqi za nama su ugovorena po jedinstvenoj ceni od 19,44 din/kg. U odnosu na prose~nu cenu trgovawa iz prethodne nedeqe, to je rast od 2,97 posto. Cene p{enice na svetskim i regionalnim berzama su se stabilizovale, ali su i daqe ve}e od cena na na{em tr`i{tu. Ponovo napomenimo da se te cene s me|unarodnih tr`i{ta odnose na p{enicu prve klase na paritetima koji su operativni za izvoz. Cena kukuruza na „Produktnoj berzi“ 19. avgusta od 24,84 din/kg (23 bez PDV-a), sasvim se pribli`ila apsolutnom tridesetogodi{wem rekordu koji je

ova roba postavila oktobra 2007. godine, kada je iznosila 228 evra tona. Naime, cena od 23 din/kg, bez PDV-a, prera~unata u evre iznosi 220,07 evra tona, ili samo 3,5 odsto mawe od pomenutog cenovnog rekorda. Posle realizovane trgovine po ovoj ceni, tra`wa je naglo pala pa se, bez obzira na potrebe kupaca, sti~e utisak da je iscrpela svoje mogu}nosti {to se ti~e cene kuzkuruza, te da je stoga realno o~ekivati da se kona~no stabilizuje i ovo tr`i{te. Kukuruzom roda 2010. godine u trgovawu „na zeleno“ trgovalo se po prose~noj ceni od 14,27

din/kg (13,21 bez PDV-a), {to je rast od 1,65 posto u odnosu na prose~nu cenu ovogodi{weg kukuruza u prethodnoj nedeqi.

FARMERI OD SUTRA PRESTAJU DA SARA\UJU S POJEDINIM MLEKARAMA

Bi}e bojkota, a bi}e i mleka? – Za sada ostajemo pri na{em stavu da obustavimo isporuku sirovog mleka od nedeqe, po{to nije postignut dogovor o pove}awu cena mleka – ka`e za „ Dnevnik” predstavnik Konzorcijuma individualnih proizvo|a~a mleka u Srbiji Uro{ [e}erov. – Razgovarali smo s otkupqiva~ima i mlekarama, a na sastanku Konzorcijuma ovog vikenda, odlu~i}emo {ta i kako uraditi 22. avgusta, ali pretpostavqam da }e najavqeni protest biti odr`an. On je rekao da gra|ani ne}e biti ugro`eni odlukom proizvo|a~a i da se tra`i na~in da se pomuzeno mleko, ipak, preradi u trajno i da se prosledi najugro`enijim potro{a~ima. [e}erov je dodao da }e gra|ani biti blagovremeno obave{teni o tome gde }e mleko proizvo|a~a iz Konzorcijuma mo}i da se kupi ili dobije ili, pak, ko }e ga na odgovaraju}i na~in skloniti. – Siguran sam da niko ne}e uvoziti mleko, ali i da se ono ne}e prosipati po ulicama – kategori~an je [e}erov. Podse}amo na to da su proizvo|a~i mleka, okupqeni u Konzorcijumu, tra`ili od prera|iva~a

da cena sirovog mleka bude pove}ana na 32 evrocenta litar, a u razgovorima s predstavnicima dr`ave – da budu znatno pove}ane premije za mleko i stimulacije po

}aju otkupnu cenu, tako da su primorani na to da pripreme protest i prekid isporuke mleka. Najve}i prera|iva~ mleka u Srbiji "Imlek" je nedavno pove-

Siguran sam da niko ne}e uvoziti mleko, ali i da se ono ne}e prosipati po ulicama grlu stoke, kao i da se poboq{aju i drugi uslovi za tu proizvodwu. [e}erov isti~e da „Imlek”, kao i neki drugi prera|iva~i, nisu usli{ili wihove zahteve da pove-

}ao otkupnu cenu sirovog mleka deset posto, s 26 na 28,5 dinara, ali proizvo|a~i nisu zadovoqni i zahtevaju da ona bude 32 evrocenta za litar.

S druge strane generalni direktor "Imleka" Slobodan Petrovi} izjavio je da }e se nesta{ica mleka na tr`i{tu Srbije nastaviti do kraja ove godine ukoliko svi zajedno ne ne|u re{ewe. Kada je re~ o uvozu, Petrovi} je kazao da bi sirovo mleko Srbija mogla da uvozi iz Bosne i Hercegovine, iz koje bi mogla da uvozi i gotove proizvode, ali i iz Evropske unije i okolnih zemaqa koje nisu pogo|ene ovakvom nesta{icom, na primer Makedonije. On je istakao da uvoz ne zna~i da }e potro{a~ke cene rasti, jer "ukoliko se cene prema farmeirma ne budu mewale i evro ne raste, onda se ni cene ne}e mewati". Kada je re~ o najavqenoj obustavi isporuke mleka 22. avgusta, prvi ~ovek "Imleka" je kazao da ne o~ekuje da }e joj se iko od "Imlekovih" farmera prikqu~iti, a ako takvih i bude, bi}e to pojedina~ni slu~ajevi, pa ne}e biti nikakvog uticaja na poslovawe kompanije. On je istakao da je svega oko dva odsto od 6.000 kooperanata "Imleka" u~laweno u Konzorcijum proizvo|a~a mleka. A. Brzak

DOGOVOR „SERVO MIHAQA” I HRVATSKOG „AGROKORA” KAO NEMOGU]A MISIJA

OTVARAWE UNIVEREKSPORTA U BEOGRADU Nakon 20 godina poslovawa Univereksport otvara svoja „prva vrata” Beograda. Prvi Univereksport supermarket u Beogradu, poslova}e pod simboli~nim nazivom „Supermarket 011”. U Nehruovoj 68b, blok 62, na Novom Beogradu, ta~no u podne, 23. avgusta potro{a~i }e mo}i sve~ano da zakora~e u prvi Univereksport supermarket, na teritoriji Beograda. Beograd dobija investiciju vrednu 1,5 miliona eura, a ono {to je jo{ va`nije 100 qudi dobilo je sigurno radno mesto, sa svim zakonski pripadaju}im socijalnim i zdravstvenim beneficijama. Supermarket „011” predstavqa 30. maloprodajni objekat, koji Univereksport otvara na tr`i{tu Srbije, kao jedan od vode}ih doma}ih trgovinskih lanaca, koji punih 20 godina uspe{no posluje na doma}em tr`i{tu. Prodajni deo objekta prostire se na 1850m2, a jo{ toliko kvadrata zauzima infrastrukturni deo objekta. Vrhunska usluga bi}e svakodnevno pru`ana potro{a~ima, a prodaja }e se obavqati na 12 kasa, u periodu od 7.00 do 22.00 ~asa, svakoga dana. Qubazno osobqe uslu`iva}e potro{a~e putem 12 kasa, od kojih }e 4 kase biti brze, a od 8 redovnih kasa jedna }e biti namewena osobama sa invaliditetom. Potro{a~e }e na dan otvarawa o~ekivati mnogobrojna iznena|ewa u vidu specijalnih akcija, kao i mnogobrojnih poklona i promocija. Supermarket „011” nudi}e asortiman od 15.000 proizvoda i to iz {irokog asortimana prehrambenih i neprehrambenih proizvoda, a svoje mesto u supermarketu prona}i }e i pijaca sa {irokim asortimanom uvek sve`eg vo}a i povr}a, ribarnica koja }e u ponudi imati mnogobrojne vrste riba i morskih plodova, sve`e meso ad Ba~ke, vrhunskog kvaliteta sa doma}e farme, ~iji kvalitet je zagarantovan i HACCP standardima. Potro{a~i }e svakodnevno u ponudi imati i gotova jela i jela sa grila, kao i veliki izbor sve`ih peciva i hlebova. Zavidan asortiman bi}e oboga}en {irokom ponudom proizvoda iz svih robnih grupa, kao i vrhunskom vinotekom, koja }e u svom asortimanu imati vina iz svih regija sveta. Potro{a~i }e pored redovnih sadr`aja na koje su navikli u prodajnim objektima Univereksport-a, u okviru supermarketa „011” imati u ponudi i dodatne sadr`aje u vidu po{te i mewa~nice, a vlasnici ku}nih qubimaca }e imati obezbe|en prostor za ~uvawe istih, dok u`ivaju u ~arima kupovine.

POSLOVNI USPESI U 2009/2010. GODINI Jedan od zna~ajnijih poslovnih uspeha predstavqalo je pokretawe trgovinske marke Univereksport-a, pod nazivom Ba{ Ba{, krajem 2009. godine. Univereksport je jo{ u po~ecima svog razvoja, bio okrenut li~nim proizvodnim pogonima, {to se u neku ruku mo`e smatrati, izvorom za razmi{qane ili prete~om dana{we trgovinske marke. Rad na razvoju trgovinske marke, odavno je zapo~et, ali je studiozno i analiti~ki pristupano odabiru imena, dizajna, ambala`e i poslovnih saradnika. Posebna pa`wa posve}ena je kvalitetu proizvoda pod nazivom Ba{ Ba{, kao i kontroli kvaliteta i pru`awu garancija da je sve {to se na tr`i{tu pojavi pod nazivom Ba{ Ba{, odli~nog kvaliteta. Krajem 2009. godine, u prodaji je bilo oko 15 artikala, pod nazivom Ba{ Ba{, a trenutno se asortiman proizvoda pod nazivom Ba{ Ba{ bli`i zlatnoj cifri od 100. Trgovinska marka Ba{ Ba{ asortimanski je zastupqena i u prehrani i neprehrani, a saradwa je ostvarena sa doma}im proizvo|a~ima, {to celokupni poslovni projekat ~ini jo{ vrednijim. Univereksport je pre 20 godina po~eo kao mala porodi~na firma sa 4 zaposlena. Duh porodice i zajedni{tva neguje se i danas i upravo ta ~iwenica predstavqa kqu~ uspeha.

20153

Preuzimaju duh negda{weg kombinata?

Nedavna najava da bi hrvatski koncern “Agrokor”, vlasnik Industrije uqa “Dijamant”, mogao preuzeti i zrewaninski “Servo Mihaq”, u biv{oj Jugoslaviji najve}i poqoprivredni kombinat, bezmalo je iznenadila Zrewanince. Jer, “Servo Mihaq”, u kojem je krajem 2002. godine uveden ste~aj, postoji zapravo samo na papiru. Od imovine danas nema gotovo ni{ta, sem jednog stana koji je, kako tvrde izvori “Dnevnika” iz Privrednog suda u Zrewaninu, predmet spora. Upravo je to i razlog za{to nije zavr{en maratonski ste~aj koji traje ve} osam godina. Imaju}i sve ovo u vidu, boqi poznavaoci privrednih prilika u gradu na Begeju bili su zate~eni izjavom izvr{ne potpredsednice “Agrokora” Qerke Puqi} da Vlada Vojvodine nudi ovoj hrvatskoj kompaniji da preuzme kombinat “Servo Mihaq”. Za sada nije poznato da li je posredi pogre{no interpretirana informacija, ili su Qerka Puqi} i Pokrajinska vlada imale na umu pojedine fabrike koje su svojevremeno bile u sastavu “Servo Mihaqa”, ali koje danas s tim kombinatom nemaju ama ba{ nikakve veze. Podsetimo, nekada su u sklopu vode}e zrewaninske kompanije poslovali “Mlekoprodukt”, “Dijamant”, skrobara, {e}erana, “Banatseme” i brojna druga preduze}a. Posle izdvajawa iz “Servo Mihaqa”, ove fabrike nastavile su da posluju samostalno a u okviru kombinata

ostao je mawi deo imovine. Me|u wom nije bilo nikakvih proizvodnih pogona. Danas “Mlekoprodukt” i “Dijamant” posluju uspe{no, {e}erana je u ste~aju od juna pro{le godine, a sudbina skrobare IPOK i “Banatsemena” je pod znakom pitawa od kada je vlasnik ovih dveju firmi postao biznismen Zoran ]opi}, koga Specijalno tu`ila-

godine izjavio da je u ste~aju akcionarsko dru{tvo „Servo Mihaq“, odnosno ono {to je od kombinata preostalo posle izdvajawa fabrika koje su bile u wegovom sastavu. Zanimqivo je da deobni bilans nikada nije prona|en iako je sud na razne na~ine poku{avao da do wega do|e. Ili nije ni pravqen, ili je u me|uvremenu nestao. To

„Servo Mihaq” prvi brend Mnogi Zrewaninci se jo{ se}aju velikog „Servo Mihaqa“, jo{ su `ivi svedoci razli~itih transformacija ovog kombinata (kako se pravio i kako se kvario) koji tvrde da je imao mnogo vi{e nekretnina od ovih koje su u{le u ste~ajnu masu. – Vrlo je mogu}e, ali sud radi samo na osnovu papira, a ne na osnovu pri~a – rekao je svojevremeno Stoiqkovski. Kako sada stvari stoje, zakqu~no s posledwim sudskim sporom oko jednog stana, „Servo Mihaq“ }e prestati da postoji. Osta}e samo u se}awu kao verovatno prvi zrewaninski, a mo`ebiti, i srpski brend. {tvo za organizovani kriminal tereti da je “prao novac” odbeglog narkobosa Darka [ari}a zara|en prodajom 2,5 tone kokaina. Mogu}e je da je Qerka Puqi} mislila na preuzimawe nekih od ovih firmi, pod uslovom da bude poni{tena privatizacija IPOK-a i “Banatsemena”. S druge strane, malo je verovatno da je iko zainteresovan za fabriku {e}era jer su mnogi mi{qewa da je ona odavno zavr{ila svoje. Ina~e, ste~ajni sudija Aleksandar Stoiqkovski je jo{ pre tri

zna~i da je u ste~ajnu masu u{lo samo ono za {ta su postojali papiri. Tako je u ste~ajnu masu u{ao poslovni prostor u Gimnazijskoj ulici, stovari{te na Mihajlova~kom drumu, pripadnost na izvesnoj nekretnini u Beogradu, nekretnina u Pr~wu i zgrada u Sarajevu. Nezvani~no se spomiwalo da je “Servo Mihaq” imao i odmarali{ta u Makarskoj, kao i planta`u vo}a i povr}a u Radanovi}ima u Crnoj Gori. Na`alost, za to ne postoje nikakvi dokumenti. @. Balaban


ZBOG RADOVA U ULICI MARKA MIQANOVA

AKCIJA NA PIJACAMA

Autobusi mewaju trasu

Kalendari zimnice i konzervans na dar

Autobusi na gradskim linijama 6, 11a i 11b tokom vikenda kreta}e se izmewenom trasom, zbog radova na kanalizacionoj mre`i u delu Ulice Marka Miqanova. [etica“ (Podbara - Adice) }e i}i redovnim putem, Beogradskim kejom do Ulice Marka Miqanova, a onda }e se i}i pravo do Ulice Baj~i @ilinskog pored „Danubijusa“. Linija 11 a (@elezni~ka stanica - Liman - @elezni~ka stani-

ca) saobra}a}e ulicama: Beogradski kej, episkopa Visariona, \or|a Jovanovi}a, Kosovska, Pavla Stamatovi}a i Alma{kom. Jedanaestica u suprotnom smeru (11 b) kreta}e se ulicama Alma{ka, Pavla Stamatovi}a, Kosovska, \or|a Jovanovi}a, episkopa Visariona i Beogradski kej. Na linijama 11 a i 11b bi}e otovreno privremeno stajali{te u Ulici episkopa Visariona. Z. D.

Tokom aktuelne sezone nabavke vo}a i povr}a za pripremawe zimnice, JKP „Tr`nica“ u saradwi sa kompanijom „Centroproizvod“ danas organizuje prvu od {est u nizu promotivnih akcija poklawawa kesice konzervansa i jednog kalendara zimnice. Kupci }e poklone ovog vikenda dobijati na Futo{koj, Ribqoj i Limanskoj pijaci. Ideja „Tr`nice“ predstavqa nameru da se dodatno afirmi{e sve`e vo}e i povr-

Novosadska subota21.avgust2010.

K

To~ki}i tromog diva

Tradicionalni ~etvrti „Zlatni kotli} Dunava“, takmi~ewe u kuvawu ribqe ~orbe, odr`a}e se danas na ~ardi „Liman“ koja se nalazi u istoimenom nauti~kom klubu. Takmi~ewe po~iwe u 17 ~asova, takmi~arima sleduje sto za osam osoba, riba i drva. Majstori re~nih specijaliteta treba da ponesu samo kotli} i trono`ac. Za dobru atmosferu bi}e zadu`en bend „MM“ i tambura{i. B. M.

c m y

hronika

mnogi gra|ani bili vi{e nego kivni, po{to su morali u red pred Glavnu po{tu da podignu svoju poresku „razglednicu“. Jo{ zanimqiviju situaciju oslikavaju pritu`be nekih sugra|ana da re{ewa za pla}awe poreza na stan nisu dobili ~ak dve godine unazad. U takvim slu~ajevima se ispostavqa da se oni ne nalaze u bazi podataka Gradske poreske uprave, koja je nasle|ena od Republike pre dve godine, i koja, ~ini se, ba{ nije sjajno a`urirana. [ta sad? Pa sad opet pred {alter, izvol’te obrazac, a to~ki}i tromog diva, ~itaj birokratskog aparata, po~iwu da se okre}u onako kako najboqe znaju sporo. B. Markovi}

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] NAJAVIO BRZ KRAJ TRENUTNIH RADOVA

Centar ubrzo kao nov Parterno ure|ewe ulica u strogom centru grada i Trga slobode te~e prema planu, a prema re~ima gradona~elnika Igora Pavli~i}a ceo posao bi trebalo da bude gotov ve} za nekoliko dana. Kako ka`e, kada se zavr{i posao u u`oj pe{a~koj zoni, radovi se nastavqaju u delu Ulice Ilije Ogwanovi}a, gde se nalaze taksisti, a potom se ~eka da Pokrajina zavr{i tender za sre|ivawe Srpskog narodnog pozori{ta i tada po~iwe ure|ewe Pozori{nog trga na

Foto: R. Hayi}

kome }e se nalaziti isti mermer koji se postavqa u Ulici Modene. - Poslom u centru grada nismo samo parterno uredili Trg, ve} smo re{ili i odvod atmosferskih voda, koje nisu predstavqale problem samo zgradama u centru ve} i zgradi

Gitarski duo u Katedrali Gitarski duo iz Crne Gore Goran Krivokapi} i Danijel Cerovi} nastupi}e sutra u 21 ~as u @upnoj crkvi Imena Marijina(Katedrala). Izve{}e dela Johana Sebastijana Baha, Astora Pjacole i Du{ana Bogdanovi}a. Prodaja ulaznica i informacije su u Muzi~koj omladini, Katoli~ka porta 2 i na broj telefona 452 – 344, svakog radnog dana od 8 do 13 ~asova. Karta se mo`e kupiti i dva sata pred po~etak odr`avawa koncerta. I. D.

pozori{ta. Drugi razlog ovog posla je taj {to je Pokrajina odlu~ila da finansira renovirawe Pozori{ta, u ~ijem sklopu je predvi|eno i parterno ure|ewe od Gradske ku}e do Uspenske crkve, pa je logi~no da se zajedno sa tim sredi i centar - naglasio je Pavli~i}. On je dodao da su im ugostiteqi iz centra ukazali na jo{

Novac za nezaposlene Isplata redovne nov~ane naknade za nezaposlene po~iwe danas, ka`u u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe. Novac se mo`e podi}i na {alterima svih po{ta u Srbiji. B. M.

[ahovski revan{ bedili ~etiri puta, dok je samo jedanput susret zavr{en rezultatom 5:5. Sada su Novosa|ani ponovo izgubili sa 4:6. Na turneji su, me|utim, pobedili tri prili~no jake ekipe ~ehoslova~ke lige. Uz to, raspolo`eni su iza{li iz sala u kojima su u brzopoteznim me~evima pobedili solidne gradske reprezentacije Ostrave i Bistrice. N. C.

jedan problem koji se ticao kanalizacije i neprijatnih mirisa u Ulici Modene, gde su u toku posla prona|ene dve septi~ke jame. Ulica Modene }e se srediti do iza taksi stajali{ta, prakti~no do Bulevara Mihajla Pupina, potom se sre|uje Ulica Ilije Ogwa-

^eka se da Pokrajina zavr{i tender za sre|ivawe Srpskog narodnog pozori{ta i tada po~iwe ure|ewe Pozori{nog trga, na kojem }e se nalaziti mermer, isti koji se postavqa u Ulici Modene

V REMEPLOV

Ekipa novosadskog [ah kluba vratila se 21. avgusta 1977. sa turneje po ^ehoslova~koj, gde je bila gost kluba „Trenec“ iz istoimenog grada. [ahisti ovog kluba godinama su bili me|u najboqima u zemqi a dva puta i dr`avni prvaci. Oni su bili i veliki du`nici Novosa|ana. Pet puta su se sastajali a ~vrsti {ahisti „Treneca“ su ubedqivo po-

Derbi majstora kotli}a

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ratkom analizom dolazi se se do zakqu~ka da doma}i birokratski aparat funkcioni{e po sistemu - za{to da bude jednostavno, kada mo`e komplikovano, {to je svako od Novosa|ana bar jednom osetio na svojoj ko`i. Jedna od upe~atqivijih peripetija ti~e se pla}awa poreza na imovinu, ta~nije dobijawe re{ewa za isti. Pre izvesnog vremena stvorila se prili~na halabuka oko isporuke re{ewa, jer je taj posao i{ao po sistemu „prona|i poreskog obveznika“. Taj deo misije radila je po{ta i ispostavilo se da dosta poreskih obveznika nije bilo kod svojih ku}a kada su ih pohodili po{tari. Potom su

}e sa pija~nih tezgi, posebno u danima kuvawa pekmeza, soka od paradajza, pripremawa pinxura, ajvara, tur{ije. Za sve |akonije potreban je konzervans, vinobran, limunstus, ili neki drugi magi~ni dodatak po mi{qewu doma}ice, a zarad boqeg i kvalitetnijeg ~uvawa sadr`aja teglica. Slede}eg vikenda, akcija }e se odr`avati na Ribqoj pijaci, a 4. i 5. septembra na Limanskoj pijaci. S. T.

U NAUTI^KOM KLUBU „LIMAN”

novi}a, i ovim radovima se zaokru`uje jedna celina. - Centar je samo rekonstruisan, ta~nije nije ra|en nikakav novi projekat jer, dugoro~no, tu bi trebalo trebalo da se gradi gara`a i zato nismo `eleli da ulazimo u ve}e investicije - zakqu~io je Pavli~i}. B. Markovi}

VRELOVOD NA NOVOM NASEQU SRE\EN

Bi}e zima s mawe havarija Rekonstrukcija vrelovoda u Ulici vladike ]iri}a i na Bulevaru Slobodana Jovanovi}a na Novom nasequ su zavr{eni, a kako ka`u u „Novosadskoj toplani“ sugra|ani mogu o~ekivati mawe havarija na vrelovodu. Izgradwom poveznog vrelovoda i rekonstrukcijom toplane Sever bi}e rastere}ene toplane Jug i Istok koje su do sada radile pove}anim kapacitetom. Na Bulevaru Slobodana Jovanovi}a rekonstru-

isalo se 1.100 metara dotrajalog vrelovoda, u delu od Bulevara Vojvode Stepe do Ulice Branislava Borote. Tamo su postavqene predizolovane cevi nove tehnologije, trocevnog sistema. Pet stotina metara vrelovoda sre|eno je i na potesu od raskrsnice Ulice vladike ]iri}a i Bulevara Slobodana Jovanovi}a do broja 11 u Ulici vladike ]iri}a. Slede}e nedeqe planirano je da po~ne posao sre|ivawa

vrelovoda u Ulici Ilije Bir~anina, od Haxi Ruvimove do Ulice Janka Veselinovi}a. U ovom delu grada mewa}e se 400 metara dotrajalog vrelovoda. Kako je stari vrelovod bio gra|en u betonskom kanalu havarije su bile ~este, pogotovo pro{le grejne sezone. Ugradwom novih cevi pove}ava se energetska efikasnost, smawuju gubici i omogu}ava kvalitetnije grejawe i snabdevawe toplom vodom. B. M.


8

NOVOSADSKA HRONIKA

subota21.avgust2010.

DNEVNIK

POSLE DVA MESECA SMRADA U NAJLEP[OJ NOVOSADSKOJ OAZI

Odnet muq iz Dunavskog parka Foto: R. Hayi}

TAKSISTI BEZ VE-CEA NA STAJALI[TIMA MUKU MU^E S VR[EWEM NU@DE

Grad obe}ava monta`ne toalete U Novom Sadu je samo delimi~no re{en problam javnih toaleta a, na svu sre}u, Grad je najavio da }e u narednom periodu otvariti jo{ najmawe ~etiri u raznim delovima naseqa. Me|utim, to ne}e re{iti problem s kojim se taksisti susre}u preko tri decenije. U gradu trenutno ima 415 taksi stajali{ta, {to }e se uskoro pove}ati na 437, a gradske vlasti planiraju da grad u perspektivi ima 500 mesta za taksi vozila. Ova ideja se nije ba{ dopala taksistima, a svi su saglasni u jednom - da rade u nehumanim uslovima, jer ni na jednom od tih stajali{ta ne postoji toalet. U ni{ta boqoj poziciji nisu ni voza~i gradskih autobusa, jer ni oni nemaju toalet ni na jednoj okretnici. Predsednik taksi udru`ewa “Vojvo|ani” Radoslav Krsti} isti~e za “Dnevnik” da nedosta-

da, na Limanu, Novom nasequ, kod Spensa i kod hotela “Park”. Kako ka`e na{ sagovornik, taksisti znaju da u blizini {kola i vrti}a to ne mogu dobiti, pa za ta mesta nisu ni tra`ili toalete. - Zaista je nezgodno kada se nalazimo na stajali{tu, a nigde toaleta nema. Naravno, onda se dovijamo na razne na~ina, a naj~e{}e “strada” drve}e. Na`alost, stabla kod hotela “Park” ve} 30 godina nam slu`e kao toalet – ka`e Krsti}. S ovim se sla`u i wegove kolege, koje isti~u da se dovijaju na razne na~ine kada muka pritera. Neki skoknu do obli`weg kafi}a, neki to obave iz drveta, a ima i onih retkih koji to rade na parkingu izme|u automobila. I ~lan Gradskog ve}a zadu`en za saobra}aj Sini{a Bubwevi} sla`e se s tim da bi na taksi

Nezgodno je kada se nalazimo na stajali{tu, a nigde toaleta nema. Dovijamo se na razne na~ina, a naj~e{}e „strada” drve}e, ukazuju taksisti tak javnih toaleta zaista predstavqa problem i da su zbog toga taksisti nekoliko puta razgovarali sa nadle`ima ali, kako ka`e, bezuspe{no. - Gradska vlast jednostavno nema sluha za nas, jer da imaju, postavili bi pokretne toalete na neka taksi stajali{ta. Tra`ili smo to ve} od wih i to ne na svim mestima, ve} samo tamo gde postoje tehni~ko sanitarne mogu}nosti – ka`e Krsti}. Taksisti su zatra`ili da se pokretni toaleti postave kod Autobuske stanice, kod [tran-

stajali{tima trebalo da se postave pokretni toaleti, ali i korpe za otpatke. - Mi smo ve} odlu~ili da postavimo monta`no-demonta`ne toalete gde je to mogu}e, a Grad }e za to izdvojiti novac, s tim {to }e ga taksisti vra}ati kroz pla}awe takse. U centru je ve} postavqen jedan, ali je to neophodno u~initi i na drugim mestima – ka`e Bubwevi} i dodaje da }e, kada do|e vreme za to, Grad potpisati i ugovor s firmom koja postavqa te pokrentne toalete. Q. Nato{evi}

U SUBOTU 4. SEPTEMBRA

Festival hrane na [trandu

"Vojvodina fest" donedavno poznat kao "Etnofestival hrane i muzike", odr`a}e se 4. septembra, od 9 do 19 ~asova, na [trandu. Zainteresovani u~esnici, kuvari, majstori starih zanata, kulturno-umetni~ka dru{tva i ansambli i ostali koji `ele da se predstave, treba da se prijave do petka 28. avgusta, na broj telefona 4881633 ili na mejl adresu marketing@zelenil.com. Organizator festilala je "Gradsko zelenilo" u ~emu im poma`u Turisti~ka organizacija Vojvodine i Turisti~ki informativni centar. Z. D.

Radnici “Gradskog zelenila” ju~e su iz Dunavskog parka uklonili dva kamiona muqa, kako bi smawili neprijatan miris koji se tuda {irio i ujedno spre~ili da se na tim mestima stvaraju nove larve komaraca. - Dunavski park, jedan od simbola Novog Sada, ove godine suo~ava se sa velikim problemima. Obilne padavine tokom zime, prole}a i leta pokrenule su i podzemne vode, po kojima je grad ionako poznat. Do{lo je do stvarawa jo{ jednog jezera, odnosno bare na mestu, do pre dva meseca prelepog travwaka – rekao je ju~e za na{ list portparol tog preduze}a Ivan No`ini}. Kako ka`e, posle dva meseca, bara se kona~no osu{ila, me|utim, nakon zadweg nevremena, opet je ogromna koli~ina vode na tom mestu. Prema wegovim

re~ima, zato grad nastoji da probleme podzemnih voda, navodwavawa i odvo|ena atmosferskih voda trajno re{i. - Zbog toga je finansirao izradu projekata kompletne rekonstrukcije parka, a tu se podrazumevaju i ta tri problema koja nekako uvek iska~u u prvi

Kada je u pitawu problem s belom topolom, starom preko 70 godina i jednim od najvrednijih primeraka u parku, trenutno se radi procena stabilnosti stabla. Naime, pre oko mesec dana, za vreme oluje, odlomila se ogromna grana i pala na travwak.

Grad nastoji da probleme podzemnih voda, navodwavawa i odvo|ewa atmosferskih voda trajno re{i (Ivan No`ini}) plan, ali i ure|ewe staza i hortikulturno ure|ewe Dunavskog parka. Izrada svih projekata je u zavr{noj fazi, a kada }e se krenuti s radovima, ne zavisi od „Gradskog zelenila“, ve} iskqu~ivo od grada – obja{wava No`ini}.

- Na svu sre}u, povre|enih nije bilo, ali je taj prostor sada ogra|en i pristup {eta~ima nije dozvoqen iz bezbednosnih razloga. Mi se a na{e strane trudimo da na|emo re{ewe kako bi se ovo vredno stablo sa~uvalo, ali bez rizika po bezbed-

nost gra|ana – predo~ava sagovornik. Problema je bilo i sa pojedinim nesavesnim gra|anima koji su pre petnaestak dana po~upali veliki broj begonija i bacili ih u fontanu na ulazu u park iz pravca Dunavske ulice. Istovremeno je u fontanu ba~ena i velika koli~ina sme}a. - Ovog leta na nekoliko dana odletela nam je i labudica. Na sre}u, posebno na{ih najmla|ih, ubrzo se vratila u jezero, tako da je bar taj problem re{en. Iskreno se nadam da }e uskoro Dunavski park zablistati starim sjajem u kakvom ga svi Novosa|ani i gosti na{eg grada poznaju i da }e problemima u najpoznatijem parku u Novom Sadu kona~no do}i kraj – zakqu~io je No`ini}. Q. Nato{evi}

U^ESNICI „ZELENE NEDEQE MLADIH” IZ CELE EVROPE URE\IVALI KAMPUS

Recikla`a i ~i{}ewe u duetu O~i{}en i ure|en Studentski trg Kampusa Univerziteta u Novom Sadu bio je ciq akcije u~esnika "Zelene nedeqe mladih". Mladi iz raznih zenmaqa su podeqeni u ekipe odlepqivali su plakate sa bandera i zidova, {mirglali stubove koji su bili oblepqeni, sakupqali sme}e i zajedno sa JKP "Gradsko zelenilo" uredili cvetni aran`man na trgu. Na prakti~nom radu, kako je rekla PR menaxerka FTN-a, najboqe se u~i da se svakodnevno obra}a pa`wa na okolinu u kojoj `ivimo i na va`nost wenog o~uvawa. Jedna od u~esnica ure|ewa Studentskog trga je i Katarina Mentgen iz [tutgarta u Nema~koj, koja je prvi put u Novom Sadu.

- U~imo kako da ~uvamo okolinu i da shvatimo koliko se brzo zaga|uje ukoliko u svakodnevnom `ivotu ne vodimo ra~una o tome. Drugo {to je va`no je da smo svi ovde iz razli~itih zemaqa Evrope i da zajedno radimo protiv zaga|ewa – ka`e Katarina. Paralelno sa ~i{}ewem se odvijalo i prikupqawe elektronskog otpada koji su kasnije odneli na recikla`u u Vrdnik, u firmu "Eko metal". Prikuqeno je 25 starih monitora i ra~unara, nekoliko {tampa~a, televizor koji su doneti iz s raznih fakulteta i iz GSP-a, a ekipa “Dnevnika” je sim- Katarina Mentgen

^ITAOCI PI[U SMS

boli~no u~estvovala u akcije donev{i ve}i broj istro{enih baterija. Nakon popodnevnih aktivnosti, u~esnici Zelene

nedeqe mladih su uve~e imali priliku da kolegama predstave kulinarske delikatese iz svojih zemaqa. A. Vidanovi} Foto: S. [u{wevi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Majstorija Danas je svako majstor! Odlu~ismo se ja i suprug da zamenimo ulazna vrata jer sam zimus dr`ala }ebad pod vratima zbog promaje. Oti{li do firme koja to radi, dogovorili se sa ~ovekom koja vrata, sve super ka`e on, do}i }e majstor da izmeri jo{ jednom. Do{’o majstor, izmerio, ka`e ne mogu ta vrata - moraju druga, pokaza nam sliku vrata, isto dobra, mo`e. Do|e on sutradan, razvali mi pola hodnika da izvadi stara, dobro {ta je tu je. Stavi neka tre}a vrata, ja sve ~ekam da stavi i lajsne sa slike koju nam je pokazao, kad re~e on „Pa to vam je to“, lajsni ni od korova, „Za ove kratere okolo zovite gipsara da vam popuni“, a posle smo videli da ni {rafove nije sve pritegao! Zovi gazdu gde smo uzeli vrata, a on nam u jo{ ve}em ~udu ka`e da mu je majstor rekao da ta vrata {to smo dogovorili ne mogu stati i da smo mi odustali od ugradwe! I {ta je bilo ustvari: majstor je rek’o ~oveku da wegova vrata ne odgovaraju i da se ugradwa otkazuje, oti{ao u drugu firmu, uzeo wihova jeftinija vrata, do{ao kod nas i ugradio ih sa pri~om da je to ok i da wega zovem ako bude reklamacije i nikog drugog! A razliku u ceni, koja nije mala - 3.500 dinara, strpao sebi u xep i jo{ uzeo 2.500 za ugradwu! Jedva smo mi te pare vratili, zavla~io nas nedequ dana - kao i done}e lajsne i okre~i}e, sva{ta je muqao! Ne mogu da verujem {ta se sve mo`e u ovoj zemqi! I ko sve sebe zove majstorom! 064/1789... *** Pokrajinski sekretar Miroslav Vasin ka`e da preduze}e

„Motins“ treba na neki drugi na~in da re{ava isplatu plata. 80 posto proizvoda se izvozi, a plata nema. NS don ve}inski vlasnik ni dinar nije ulo`io. Godinama ne pla}a ni struju ni vodu. Tri godine nema grejawa. A para nema. Direktori kupuju ku}e sa bazenom, stanove. Gospodine Vasin do|ite u „Motins“, ali me|u radnike, a ne me|u rukovodioce. 063/8224... *** Ko {titi i kome da se obrate radnici ~ija je plata od 14.000

skoj izvla~i osmeh policajca i ipak kaznu od 60 franaka zbog nevezivawa na zadwem sedi{tu. 064/1864... *** Qudi! Stare li~ne karte isti~u krajem jula slede}e godine, to je za mawe od godinu dana! Mislite o tome! 066/9294... *** Svojevremeno, pi{ite akcije bi}e El dorado - pu}! Sada, odmrznu}e plate i penzije - fu}. Fu}ka nam se? 064/3078...

do 18.000 i svaki mesec sledi kazna od 10 do 30 posto od plate. 064/1285... *** Par~e kartona, iskopiran prevod na tri strana jezika i klamaricom pri~vr{}ena fotografija - to je me|unarodna voza~ka dozvola koja vredi 2.000 dinara plus fotke; a u {vajcar-

*** Zakazivawe kod lekara je postala nemogu}a misija. Zovem petkom za slede}u nedequ. A kada radi slede}e nedeqe da bih isplanirala odlazak jer radim kod privatnika. I ne mogu svako malo da napu{tam posao, odgovor je zovite u petak. U poliklinici situacija jo{ gora. Zovite 30. av-

gusta za septembar i naj~e{}e je sve ve} popuweno. Onda vam preostaje 30. semtebar za preglede u oktobru i tako u nedogled. Sve impulse potro{im na jalova zvawa. Kao uveli su red i olak{ali gra|anstvu. Jeste li imali uzor ili ste to pametno sami smislili? Pa i siroma{na i zaostala Kuba ima boqi sistem od vas. Da sam znala samo deo {ta nam spremate, ga|ala bih vas na tribinama dok sami ne biste pobegli, umesto sto sam zdu{no navijala za vas. A ono {to je najgore, ne ~ujem glas razuma. 064/1655... *** Najlep{e molim ~itaoce sa Novog naseqa, da vi{e ne spomiwu tu xunglu u svom susedstvu. [ta ako gospodin J. Krkobabi} uobrazi da je Tarzan, pa re{i da snimi film „Tarzan u srpskoj Atini „?! Pa ako vas jedno jutro, umesto cviqewa autobuskih ko~nica, probudi krik nekog ko se upravo sreo sa misijom MMFa. Ili ako kosci iz Gradskog zelenila banu nenajavqeni, pa po~nu se}i sve odreda! 063/1050... *** Ne znam da li }e komunalna policija pre}i u pokrajinsku ali se iskreno nadam da do osnivawa Pokrajinske policije ne}e pro}i mnogo vremena. Dok razvijena Evropa ima federanu, regionalnu i lokalnu policiju, svaka sa svojim nadle`nostima, mi se zadovoqavamo policijom skrojenoj u vreme Slobodan Milo{evi}a, koja sve vi{e slu`i politi~arima i wihovom koncenzusu a sve mawe sigurnosti gra|ana i za{titi imovine. 063/524...


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

subota21.avgust2010.

9

LOKALI SVE ^E[]E ZVRJE PRAZNI

Kriza zatvara butike i radwe Male prodavnice u tr`nim centrima i zgradama, iako se nalaze na ekskluzivnim lokacijama u srcu grada a i na primamqivim drugim mestima, ~esto se u posledwe vreme zatvaraju. Zato se u~estalo mogu videti natpisi „izdaje se“ ili „prodajem lokal“. Iako nerado pri~aju o odluci da odu, trgovci ka`u da im posao ne ide dovoqno dobro i da se zato odlu~uju da iz centra odu u gde se u zavisnosti od veli~ine i izgleda prostora pla}a od 800 do 2.200 evra mese~no u neki drugi kvart. Tr`ni centri imaju dodatni problem jer su gra|eni samo sa namerom da se izdaju lokali, a o tome razmi{qaju i gra|ani koji kupuju lokale. Svi bi da izdaju, a niko da radi. To i uti~e na cenu poslovnog prostora na tr`i{tu pa se mali uli~ni lokali, dobro pozicionirani u centralnim gradskim ulicama poput Jevrejske ili @elezni~ke kupuju po ceni od 4.000 do

U gradu mnogo neiskori{}enih poslovnih kvadrata

5.500 evra po kvadratnom metru. Me|utim, na ne tako atraktivnim lokacijama mogu se na}i i po ceni od 850 evra po kvadratnom metru – objasnio nam je direktor Poslovnog prostora Marko Cvijan.

Foto: B. Lu~i}

On ka`e da su mahom prazni i lokali i zgradama, jer vlasnici koji izdaju unapred tra`e novac, a tu nisu ura~unati ostali tro{kvi poput struje, vode, grejawa. Tr`nim centrima u izgradwi, poput „Bulevar centra“

ili tr`noposlovnog centra na Limanu mewa se namena, a urbanisti sugeri{u potencijalnim investitorima da prethodno pa`qivo urade ekonomsku analizu, uz ocenu da u gradu ve} ima dovoqno ovakvih objekata. Sli~no je i u ostalim tr`nim centrima, gde se zakupci smewuju brzo i mno{tvo prostora je prazno. - Dva meseca radila sam „Planeti“, ali sam dobila otkaz, jer se gazdi vi{e nije isplatilo da pla}a zakup. Jednostavno, posao nije i{ao, bilo je dana kada ne bih prodala nijedan jedini komad. Nakon toga zaposlila sam se na Spensu, ali posle tri meseca gazda je re{io da premesti butik u Dunavsku ulicu - ispri~ala nam je Sandra, koja je nekada radila kao prodava~ica. Za sada najboqe posluje „Bazar“ i to, tvrde konkurenti, pre svega zbog „Zare“, izuzetno popularne me|u Novosa|anima. Q. Nato{evi}

UPIS U VRTI]E „RADOSNOG DETIWSTVA” OPET MNOGIM RODITEQIMA DONOSI GLAVOBOQU

Lista ~ekawa du`a nego lane Novi Sad }e opet imati prili~nu listu ~ekawa za upis dece u vrti}e „Radosnog detiwstva“ iako se, kad god je prilika, najavqivalo da predstoji weno potpuno ukidawe. Najavqivani periodi su prolazili, lista nije nikada uga{ena, a nakon posledweg konkursa, iako podaci nisu

Balkanu, izgra|en je na Novom nasequ pre dve godine, te ga je tom prilikom posetio i \ilas, koji je, kako je rekao, iskoristio priliku da od novosadskog kolege Igora Pavli~i}a, ~uje iskustva Novog Sada koji bi mogli da primene u prestonici. \ilas je tada izjavio i

1.500 neupisane dece, a iz novosadskog buxeta umawenog zbog restrikcije moglo je da se izdvoji samo za pro{irewe pet vrti}a. U wima ima mesta za oko 700 mali{ana, {to jo{ uvek, sa novim neupisanima nije ni blizu ukidawa liste ~ekawa.

Foto: R. Hayi}

Daske koje odmor zna~e Ispred Bazara revnosni majstori postavqali su nove drvene daske, koje }e slu`iti kao klupe. Mnoge uporne posetioce koji su se namera~ili u {oping u centru grada obrado-

va}e novi prostor za predah, tako|e }e i olak{ati ~ekawe na obli`woj autobuskoj stanici. Fali samo jo{ debela ladovina da se nadvije nad zidi}em. N. V.

Pe{a~ewe oko Bukovca Planinarsko–smu~arsko dru{tvo “@elezni~ar” sutra organizuje pe{a~ewe od Bukovca preko ^erata, Karlovaca i Zano{a nazad do Bukovca. Polazak je sa @elezni~ke stanice u 8.30 sati autobusom na liniji 64, koji vozi za Bukovac. I. S.

ce od godinu dana do sedam godina. Na konkurs se prijavilo 3.920 mali{ana, a od tog broja 1.655 dece je primqeno, 1314 je odbijeno, a 553 dece je odbijeno bez ikakve {anse da se prime u vrti}. Kako je ranije za “Dnevnik” objasnio direktor Borislav Samarxi} re~ je o deci ~iji su roditeqi iskqu~ivo insistirali na jednom vrti}u i pored apela da se na listi `eqa mo`e popuniti pet-{est vrti}a. Iako je ostalo 74 slobodna mesta za decu svih uzrasta mawa je zainteresovanost, jer se

Ispod crte ove godine na{lo se 1.867 mali{ana, a pro{le ih je bilo oko 1.500

Foto: N. Stojanovi}

DANAS I SUTRA OD 20 DO 23 ^ASA

i kona~ni, ispod crte se na{lo 1.867 mali{ana. U isto vreme gradona~elnik Beograda Dragan \ilas mogao je da se pohvali kako su potpuno ukinuli liste ~ekawa otvoriv{i u posledwih godinu i po dana 16 novih vrti}a i do kraja godine planiraju jo{ ~etiri. Posledwi novi novosadski vrti}, prozvan najve}im na

da su nadle`ni u Beogradu stupili u kontakt sa projektantima i izvo|a~ima radova na novosadskom obdani{tu kako bi poku{ali da za godinu dana u~ine da ne bude dece na listi ~ekawa u beogradskim vrti}ima. O~ito, to im je i uspelo. Pro{la godina je novosadskoj Pred{kolskoj ustanovi donela listu ~ekawa od oko

Za razliku od beogradskog buxeta, novosadski, po re~ima nadle`nih, nikako nije mogao ove godine da podnese finansirawe izgradwe novog. Planovi za izgradwu novih vrti}a, poput najavqivanog u Radni~koj ulici, ~eka}e druga vremena i prilike. Pred{kolska ustanova „Radosno detiwstvo“ ove programske godine prima 2.928 de-

radi o vrti}ima u prigradskim naseqima. Tako|e ostalo je 1.144 slobodna mesta za poludnevni boravak od ~etiri sata, ali ni to, sude}i po broju prijavqenih, roditeqima ne re{ava problem. Kao i svake godine, direktor Samarxi} isti~e da }e od Gradske uprave za obrazovawe u narednom periodu tra`iti saglasnost da se u vrti}e upi{e 20 osto vi{e dece (po grupama), jer smatra da bi se na taj na~in ponovo smawile liste ~ekawa. To }e, naravno, zavisiti od toga da li }e buxet mo}i da podnese jo{ izdvajawa, jer je ova ustanova, ina~e, me|u najve}im korisnicima buxeta Uprave za obrazovawe. A. Vidanovi}

NA SPENSU DANAS RADOVI

Novi pod u fini{u Zamena podnih obloga u prizemqu Spensa, u „Ju`noj ulici“, nastavqaju se danas, a posao u prvom delu na potesu od „Novela“ do streli{ta zavr{eni su pre roka, pa }e sve prodavnice u tom delu centra po~eti da rade. U toku nastavka radova svi lokali koji imaju ulaz, od streli{ta prema izlazu ka

Limanu, bi}e zatvoreni. Iz Spensa mole sugra|ane da zato koriste alternativne ulaze, ta~nije bo~na vrata levo od stepeni{ta kod ateqea „Nikola“, ukoliko sa strane Limana dolaze na Spens. Ovi poslovi obavqaju se u sklopu revitalizacije i sre|ivawa Sportskog centra starog 29 godina. B. M.

Foto: F.Baki}

Na bazenu kupawe pod zvezdama No}no kupawe na bazenima na „Sajmi{tu“ odr`a}e se danas i sutra od 20 do 23 ~asa. Ulaznica ko{ta 200 dinara. Iz Spensa pozivaju sve sugra-

|ane da iskoriste najavqene tople dane i no}i, i da se uz dobru muziku, raznovrsnu ugostiteqsku ponudu rashlade i zabave. B. M.


NOVOSADSKA HRONIKA

subota21.avgust2010.

U „GERILA BARU”, U ORGANIZACIJI „KO[NICE”

Svirke i kokteli za pomo} mali{anima Udru`ewe gra|ana “Ko{nica” do kraja avgusta i po~etkom septembra u “Gerili” organizuje serijal koncerata autorskih i klupskih bendova, a od prikupqenog novca na `urkama bi}e kupqen materijal za dopunsko obrazovawe i kreativan rad dece iz De~jeg sela u Sremskoj Kamenici. Akcija po~iwe ovog vikenda. Sino} je otvorena izlo`ba fotografija sa Letweg kampa za decu koji je odr`an na Bege~koj jami, uz koktel parti. U klubu }e biti postavqene kutije za dobrotvorne priloge, od kojih }e biti kupqen materijal za De~je selo. Ve~eras }e u “Gerila baru” nastupiti novosadski elektro-etno sastav “Ortodox groove”. Re~ je o bendu koji je delom sastavqen od biv{eg “Gruva”, delom od ~lanova grupe “Josip A Lisac”. Na wihovom nastupu }e tako|e biti postavqene kutije za priloge, a i prihod od prodaje koktela i

“{utersa” i}i }e u humanitarne svrhe. Svirka po~iwe oko 23 sata, a organizatori isti~u da je ciq manifestacije da se svi dobro provedu, ali i da pomognu u jednoj plemenitoj akciji. "Ko{nica" je poznata po humanitarnom radu. Ve} nekoliko godina organizuju kamp za decu bez adekvatnog roditeqskog starawa na Bege~koj jami. Uz veliki anga`man i entuzijam, ovi qudi su tokom jula u dve smene uspeli da prirede letovawe za bezmalo stotinu stanovnika De~jeg sela u Sremskoj Kamenici, decu izbeglu i raseqenu sa Kosova i mali{ane iz Bosne i Hercegovine. Ve} vi{e godina organizuju {kole plivawa i klizawa za decu iz De~jeg sela, prikupqaju poklone za klince koji se le~e u De~joj bolnici i poma`u jo{ nekim organizacijama i institucijama. N. V.

PREDLOG KANDIDATA ZA OKTOBARSKU NAGRADU I NOVEMBARSKU POVEQU

Priznawa zaslu`nima za Dan grada

Komisija za obele`avawe praznika, dodelu priznawa i me|ugradsku saradwu u zemqi i inostranstvu Skup{tine grada poziva gra|ane i organizacije da podnesu obrazlo`ene inicijative za dodelu Oktobarske nagrade i Novebarske poveqe za 2010. godinu. Inicijative se predaju komisiji u Ulici @arka Zrewanina 2 u Skup{tini grada do 15. septembra za Oktobarsku nagradu i do 1. oktobra za Novembarsku povequ. Oktobarska nagrada se dodequje gra|aninu ili grupi gra|ana za zajedni~ko delo ili ostvarewe u oblasti nauke, kulture i umetnosti, publicistike i novinarstva, arhtekture itd. Nagrada se dodequje povodom 23. oktobra, Dana oslobo|ewa Novog Sada. Novembarska poveqa se dodequje gra|aninu ili grupi gra|ana za rezultate i dostignu}a u negovawu demokratskih tradicija i ja~awu zajedni{tva Novosa|ana, privrednom razvoju, duhovnom stvarala{tvu, zdravstvenoj i socijalnoj za{titi, prosveti, sportu, humanitarnom radu, istaknutoj hrabro{}u u vanrednim situacijama. Dodelom Novembarske poveqe oboele`avaju se dva datuma od va`nosti za istoriju Novog Sada. Prvi je oslobo|ewe Novog Sada 9. novembra 1918. godine, dan kada je srpska vojska oslobodila Novi Sad i 25. novembar 1918. godine, dan kada je Velika narodna skupu{tina Srba, Buwevaca i drugih Slovena Banata, Ba~ke i Barawe donela Odluku o prisjediwewu Vojvodine Kraqevini Srbiji. N. V.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "[rek sre}an zauvek" (11 i 18) (sinhronizovano), „Predatori“ (19.45), "Seks i grad 2" (21.30) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Katanac za bol" (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka"Legat doktora Branka Ili}a" Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka "Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka" Galerija Matice srpske izlo`ba Petar Lubarda "Heroika vizije" (do 12. septembra)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Mirjana Spasojevi}, Zorka Grgi}, Aleksandra Ukraden, Maja Poti}, Jelena Steveli} [apowa, Svetlana Molnar i Ivana Terek iz Novog Sada, Sla|ana Gajinov iz Ba~kog Jarka, Mirjana Geli} iz [ajka{a, Ivana Gatalo iz Sremskih Karlovaca, Jelena \urkovi} iz Petrovaradina, Anamarija Popengov iz Temerina, Sla|ana Majki} iz Futoga i Sawa Ra|enovi} iz Sombora, DE^AKE: Jelena Fifa, Sowa Blizanac, Olivera Dereti}, Stanislava Vojnovi} i Samanta Albreht iz Novog Sada, Marija [uflaj iz Apatina, Radmila Ku`et iz Maradika i Ru`a Kne`evi} iz Titela.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Milica Pavla Ose}anski (1927, urna) u 11.45 sati, Mile Adama Ostoji} (1927) u 12.30, Mladen Obrada \or|evi} (1936) u 13.15, Marija Janka Pap|urdes (1939) u 14, Koviqka \or|ija Simi}evi} (1945) u 14.45, Srbislav Jovana Kiko{ (1929) u 15.30, Branislav, i Branislav Ilije Dimitrijevi} (1938) u 16.15 ~asova. Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Bo`ica Mladena Heri} (1930) u 15 sati. Na Mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawen Milovan Qubomira Mitrovi} (1951) u 15 ~asova.

c m y

10

DNEVNIK

NA POTESU OD ULICE BRA]E GRULOVI] DO FUTO[KE RADI SE JO[ JEDNA TRAKA

Bulevaru Evrope uskoro pun profil I pored nepovoqnih vremenskih uslova, izgradwa druge trake Bulevara Evrope od Ulice bra}e Grulovi} do Futo{ke ulice bi}e zavr{ena na vreme, rekao je ju~e direktor Zavoda za izgradwu grada Borislav Novakovi} prilikom obilaska radova sa predsednikom Skup{tine grada Aleksandrom Jovanovi}em. Novakovi} je, tako|e, za polovinu septembra najavio nastavak izgradwe oko dva kilometra Bulevara Evrope od Ulice Kornelija Stankovi}a do Veterinarskog instituta na Rumena~kom putu. - Pro{lo je mesec dana od po~etka pro{irewa Bulevara Evrope, i to zapravo predstavqa zavr{etak radova zapo~etih 2006. Novi Sad je pro{le godine dobio dva nova bulevara, koji predstavqaju jedne od najzna~ajnijih investicija u gradu od 2005. godine kada je otvoren Most slobode. Novi Sad dobio je tako saobra}ajnice koje }e rasteretiti saobra}aj u {irem centru grada, kao i mogu}nost da se iskoriste atraktivne loka-

cije za izgradwu stambeno-poslovnih zgrada du` bulevara – rekao je predsednik gradskog parlamenta Jovanovi}. On je izrazio nadu da }e slede}e godine Bulevar Evrope biti zavr{en. - Kqu~ne investicije za Novi Sad jesu gradwa novog @e`eqevog mosta, novog Varadinskog mosta i izgradwa Bulevara Evrope. To su razvojne {anse Novog Sada i onog momenta kada uradimo Bulevar Evrope dobi}emo modernu saobra}ajnicu, koja }e i u komunalnom, investicionom i privrednom smislu preporoditi Novi Sad. Drago mi je da radovi idu neometano, i obaveza “Puta” je da za 77 dana privedu kraju ovaj posao i ne sumwam u wihovu profesionalnost – izjavio je Novakovi}. Po wegovim re~ima, otvarawe ponuda za nastavak Bulevara Evrope bi}e po~etkom septembra, i ako se niko ne bude `alio, radovi bi mogli da po~nu sredinom septembra. Radnici "Puta" grade kolovoznu traku {irine 10 metara u du`ini od 743 metra. Radovi su Foto: N. Stojanovi}

po~eli 19. jula, ali se ne}e graditi pe{a~ke i biciklisti~ke staze, po{to je zemqi{te kraj

zemqe i nasipawe peska, zavr{eno je izme{tawe vodovoda, ukloweni su PTT stubovi, a u

Polovinom septembra nastavak gradwe oko dva kilometra Bulevara Evrope, od Ulice Kornelija Stankovi}a do Veterinarskog instituta na Rumena~kom putu

Aleksandar Jovanovi} i Borislav Novakovi}

ove saobra}ajnice u privatnom vlasni{tvu, te }e izgradwa sporedne infrastrukture zavisiti od privatnih investitora i privo|ewa okolnog zemqi{ta nameni. Na deonici je u toku iskop

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

toku je izme{tawe gasovoda i elektrovoda. Po~etkom nedeqe planira se postavqawe toplovoda, a vrednost posla iznosi 126.652.619 dinara. S. Krsti}

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK

subota21.avgust2010.

11

BIBLIOTEKA OD IZUZETNOG ZNA^AJA U POTPUNOM HAOSU

Sistematizacija kwi`nog fonda ^e{ke besede BELA CRKVA: Ministarstvo inostranih poslova Republike ^e{ke, putem ambasade u Beogradu, finansira projekat sistematizacije biblioteke ^e{ke besede u Beloj Crkvi. Autor projekta je docent ~e{kog jezika na katedri za slavistiku Filolo{kog fakulteta u Beogradu Jaromir Linda, a projekat je vredan 200.000 dinara. Pored profesora Linde na sistematizaciji i katalogizaciji kwiga rade i studenti ~e{kog jezika sa Karlovog univerziteta iz Praga, Masarikovog univerziteta iz Brna, Fililo{kog fa-

kulteta iz Beograda i Kosovske Mitrovice. Za 78 godina postojawa ^e{ka beseda, ili ^e{ka ~itaonica u prevodu na srpski, sakupila je preko 3.500 naslova. Kwige su vi{e puta preseqavane i kako je profesor Linda rekao za „Dnavnik”, bile su u potpunom neredu. ^ak i ako ste znali da neka kwiga postoji mala je verovatno}a bila da }ete je i na}i. Zato je do{ao na ideju da sa projektom ure|ewa ovog kwi`nog fonda konkuri{e kod Ministarstva inostranih poslova i sada je relizacija ovog projekat u toku. U fon-

ORGANIZATORI MANIFESTACIJE 25. DANA PIVA NAJAVQUJU ODLI^AN PROVOD

Gradski trgovi i ulice puni dobrog zvuka ZREWANIN: Tradicionalna zrewaninska manifestacija Dani piva, koja }e biti odr`ana od 25. do 29. avgusta, mewa formu i karakter i kao takva posetiocima }e predstaviti Zrewanin u novom svetlu. Manifestacija je, kako je rekao je na ju~era{woj konferenciji za novinare ~lan Organizacionog odbora pivarijade Branislav-Guta Gruba~ki, prilika da se neke stvari reformi{u i naprave smernice za budu}nost. - Poku{ali smo da Dane piva, izvu~emo iskqu~ivo iz pivske pri~e, jer qudi ne dolaze samo zbog piva, ve} i zarad privrednog, zabavnog, muzi~kog i kulturnog sadr`aja – istakao je Gruba~ki. Organizatori – grad Zrewanin i Turisti~ki centar – probali su da brendiraju program, kako bi se u budu}nosti znalo {ta je najpogodniji sadr`aj za odre|enu destinaciju. Po re~ima Gruba~kog, pivarski {tandovi i daqe }e ostati na @itnom trgu, gde se odvija glavni deo manifestacije, dok }e estetika na ostalim destinacijama biti mewana. - Trg dr Zorana \in|i}a bi}e mesto za mlade, prostor sa elektronskom muzikom, dok }e u glavnoj gradskoj ulici posetioce za-

scena „Sima Cacin”, ali i {tandovi sa suvenirima, doma}im proizvodima, kulenom, sirom, vinom… Kako je ranije najavqeno, na glavnom stejxu, na @itnom trgu, tokom petodnevne pivarijade na-

stupi}e bendovi „Goblini”, „Pekin{ka patka”, „Ribqa ~orba”, „I-plej”, „Letu {tuke”, „Oru`jem protivu otmi~ara”, „Vrelo”, „Bistrik”, „Ortodoks kelts”, zatim Esma Rexepova, Prqavi inspektor Bla`a, Kiki Lesendri} i drugi.

Market umetnika i ideja Jedan od prvih koraka Radne grupe formirane da pripremi Zrewanin za kandidaturu za „Evropsku prestonicu kulture 2020. godine” jeste organizovawe „Marketa kulture”, od 23. do 28. avgusta, na Trgu Slobode, za vreme trajawa manifestacije „Dani piva”. Osmi{qen je kao doga|aj na kojem }e se susresti organizacije koje se bave kulturom i umetni~kom produkcijom, kako bi {iroj javnosti bili predstavqeni institucionalni i qudski resursi neophodni za kandidaturu ovog grada za kulturnu prestonicu. bavqati animatori, klovnovi, `ongleri… Posle namere da se Zrewanin kandiduje za „evropsku prestonicu kulture” 2020. godine, Trg slobode }e poslu`iti da i u toku Dana piva promovi{emo ovu ideju. U Gradskoj ba{ti, kao najeksluzivnijem prostoru koji Zrewanin poseduje, nastupi}e Quba @ivkov, „Frajle”, Kemal Monteno… - predstavio je Gruba~ki program i precizirao da }e u Tir{ovoj ulici, na prostoru stare pijace, biti postavqena

Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov poru~io je ju~e da je lokalna samouprava ulo`ila ogromne napore da na„Danima piva bude program za sve generacije i izrazio o~ekivawe da }e ovo biti najboqa fe{ta do sada. Prijateqi manifestacije su Vlada Vojvodine, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstvo za{tite `ivotne sredine i prostornog planirawa, a medijsku podr{ku pru`a list „Dnevnik”. L. N.

^e{ka ~itaonica sa preko 3.500 naslova

BAHATO PONA[AWE ^ELNIKA MZ BERBERSKO – BOLNICA

Tro{ili pare po svom }efu ZREWANIN: Za neke, bogami, nema krize. Recimo, za nadle`ne u Mesnoj zajednici Berbersko – bolnica, koji su nenamenski i nezakonito tro{ili buxetski novac, {to je nepobitno utvrdio i gradski inspektor za unutra{wu kontrolu buxeta Veselin Milovanov. Uz odgovaraju}e zakqu~ke, inspektor je doneo i mere koje ova MZ treba da sprovede do kraja godine kako bi sredila materijalno - finansijsko poslovawe. A, najva`nije je da se obezbedi povra}aj nenamenski potro{enih 951.196 dinara. Pitawe je, me|utim, kako }e mesna zajednica to u~initi jer je prazna, ne samo wena, nego i gradska kasa. Milovanov isti~e da je krajem 2007. godine MZ Berbersko – bolnica dobila milion dinara iz buxeta grada za izgradwu, odnosno asfaltirawe Perleske ulice. Umesto za tu namenu, novac je tokom 2008. utro{en za premo{}ivawe nelikvidnosti, a u 2009. godine i nenamenski – za plate zaposlenih i adaptaciju prostorija. I ko zna da li je to sve?! Jer, inspektor nije mogao da ostvari potpun uvid u ra~unovodstveno poslovawe, zato {to je iz MZ nestala dokumentacija! Na osnovu onoga {to je bilo dostupno, utvr|eno je i da nije sproveden ni jedan postupak javne nabavke za radove koji su obavqeni na adaptaciji prostorija. Vaqda samo pojedinci iz mesnog rukovodstva znaju kako su sklapani

ugovori sa privatnim zanatskim radwama. Tako|e, mimo zakqu~ka Skup{tine grada o zabrani zapo{qavawa ~inovnika, ovde su primili u radni odnos administrativnog radnika. Inspektor je utvrdio da je novac za platu „pozajmqen” iz buxeta mimo plana.

li neko i, povrh toga, odgovarati zbog ovakvog bahatog pona{awa, ostaje na nadle`nima da odlu~e. Da se me{tani ovog dela grada pitaju, odgovorne bi svakako trebalo o{tro kazniti. Naime, oko 200 ogro~enih `iteqa ve} du`e vremena zahtevaju smenu Saveta

Naseqe Berbersko - bolnica

Ba{ kao {to je za reprezentaciju potro{eno 33.000 dinara, a za telefon umesto 12.000, ~ak 42.000 dinara. Kada je „provaqeno” nenamensko tro{ewe para, Savet MZ nije osetio gri`u savesti, ve} je od Gradske uprave zatra`io promenu namene sredstava, odnosno legalizaciju uzurpacije buxetskih para. Ali, to nije dozvoqeno, a iz lokalne samouprave najavquju i mogu}e raspu{tawe Saveta. Ho}e

MZ Berbersko – bolnica. Inicijatorka peticije za opoziv Danijela Paunovi} veli da je ovo mala i siroma{na mesna zajednica, sa mno{tvom komunalnih problema, i da je neprihvatqivo ovakvo pona{awe ~elnika. - Umesto da re{ava probleme i sara|uje sa gra|anima, savet izmi{qa radna mesta i nenamenski tro{i pare – ka`e Danijela Paunovi}. @. Balaban

BA^KOGRADI[TANCI RAZNIM SADR@AJIMA OBELE@ILI SEOSKU SLAVU

Olimpijada u centru pa`we BA^KO GRADI[TE: Seoska slava Preobra`ewe Gospodwe u Ba~kom Gradi{tu je, kao retko kada u posledwe vreme, imala nekoliko sadr`aja. Naravno, sveta liturgija u mesnoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi bila je primarna vernicima, a mladi su se posebno obradovali Prvoj vojvo|anskoj olimpijadi starih sportova, koja je odr`ana na terenima u SRC „\or|e Tapavica – Xoja”. - Nekako na brzinu i bez velike pompe smo, kao Udru`ewe koje se bavi problematikom mladih u ~itavoj be~ejskoj op{tini, preu-

- Zna~aj ovog projekta za ~ehe u Beloj Crkvi je veliki - rekao je za „Davnik” predsednik nacinonalnog saveta ~eha u Srbiji, ~ije je sedi{te u Beloj Crkvi [tefan Klepa~ek. - Pre svega, oni ^esi koji su donedavno koristili ovaj fond mo}i }e to ponovo sa lako}om to da ~ine, a nada se da }e i mladi, koji ovaj jezik savladavaju zahvaquju}i anga`ovawu u~iteqa iz Republike ^e{ke, ~e{}e biti u biblioteci. Jedan od zadataka Nacionalnog saveta je uvo|ewe ~e{kog jezika kao izbornog predmeta u belocrkvanske {kole. M. Vitomirov

Lekarski pregledi na trgu ZREWANIN: Gra|ani Zrewanina danas }e, od 11 do 19 sati, na Trgu slobode, imati priliku da se podvrgnu besplatnim zdravstvenim pregledima u okviru projekta „Akva Viva u misiji za zdraviji `ivot”, koji je pokrenula kompanija „Kwaz Milo{”. Sa ciqem da informi{e, savetuje i edukuje stanovnike o zdravim `ivotnim navikama, „Akva Viva Centar zdravqa” predstavi}e i program – kako biti zdraviji za 21 dan, kreiran od strane stru~waka. Uz pomo} stru~nog osobqa i specijalizovanih instrumenata, posetioci }e mo}i da provere najva`nije pokazateqe vitalnosti - procenat masti i vode, zatim mi{i}ne mase, masu kostiju, starosnu dob organizma, op{te psihofizi~ko stawe i krvni pritisak. Svaki u~esnik dobi}e karton sa rezultatima, uz dodatne savete o pravilnoj ishrani, fizi~kim aktivnostima i va`nosti uno{ewa vode. @. B.

Kwi`evno ve~e triju autora

zeli organizaciju Olimpijade starih sportova. Ali, sve je proteklo u najboqem redu i sada je izvesno da }emo tradiciju nastaviti, ali ne kroz ~etiri godine, koliko traje olimpijski ciklus, nego ve} naredne godine. Ove godine je u~estvovalo deset ekipa s 56 takmi~ara u 17 disciplina. Kako je u selu Me|unarodni volonterski rani kamp, to su bile i dve ekipe s takmi~arima iz Irske, Japana, Poqske, Francuske,^e{ke i [panije, pa je sve poprimilo me|unarodni karakter - rekao je predsednik organi-

Park fest ARADAC: Muzi~ki festival „Park fest”, peti po redu, bi}e odr`an danas u Aradcu, nadomak Zrewanina. Program koji }e se odvijati u seoskom parku po~iwe u 18 ~asova radionicom za decu „O`ivi me”, a bi}e nastavqen u 20 sati Revijom filmskog stvarala{tva dece i omladine Srbije. Muzi~ki program startuje u 22 ~asa, a sve do jutarwih sati publiku }e zabavqati Vlastimir Gajin, „Car Z”, Marko Berbakov, „Georg” i @eqko Bojani}. Organizator „Park festa” je udru`ewe „Foto Ekspo” iz Aradca, a manifestaciju su podr`ali grad Zrewanin, Kulturni centar i pab „Vajt hors”. @. B.

du Besede nalaze se kwige iz ~e{kih biblioteka iz Beograda i drugih gradova i jedeni pomen na to vreme kada su postojale jesu ove kwige u Beloj Crkvi. Ovako kako su do sada stajale nisu predstavqale ne{to {to mo`e da se koristi ipostavili su sebi zadatak da ih srede i naprave nov katalog u kompjuteru. Pored toga, po re~ima profesora Linde, ~isti se fond postavqaju se signature i u kompjuter se upisuju svi pe~ati ili upisi. Ima razli~itih potpisa pa i ~e{kog pesnika Vladimira Hulova u originalu.

Najuspe{niji olimpijci u Ba~kom Gradi{tu

zatora Be~ejskog udru`ewa mladih Aleksandar \eki}. Sveukupni pobednik Prve vojvo|anske olimpijade starih sportova je ekipa „Ciciban” iz Ba~kog Gradi{ta, koja je nastupila u sastavu: Bata Vukadinov, Zoran Gu`vi}, Damir Ru{ni~ki, Danijel Stevanovi} i Goran [krbi}. Vice{ampioni su postali „Mali divovi”, a tre}e mesto pripalo je ekipi „Bukva i motorka”, svi iz Ba~kog Gradi{ta. Ina~e, bilo je ukupno {est ekipa iz mesta doma}ina i po dve iz Be~eja i Volonterskog kampa. - Nema sumwe da }emo mlade podr`ati u nameri da ve} idu}e godine sve ne samo ponove, nego i oplemene svoju olimpijadu - naglasio je predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi, koji je uve~e na muzi~kom spektaklu, gde je grupa „Apsolutno romanti~no” svirala muziku \or|a Bala{evi}a, uru~io {ampionski pehar i medaqe pobednicima, a ostali su dobili diplome za pobede u svakoj od 17 disciplina. Istovremeno, na brojnim ugostiteqskim lokacijama u selu me{tani su iza{li i u prijatnom raspolo`ewu proveli slavsko ve~e. V. Jankov

NOVI BE^EJ: Narodna biblioteka i op{tina Novi Be~ej organizovali su zanimqivo kwi`evno ve~e, na kome su se qubiteqima poezije predstavi-

li kwi`evnik iz Novog Milo{eva Radovan Vlahovi} i pesnikiwe Slavica Majin i Milena Bara~kov iz Novog Be~eja. Na kni`evnoj ve~eri tri autora su govorili stihove, po svom izboru, nove, ili pesme iz svojih tek objavqenih. M. K.

Prve kowi~ke trke

DRQAN: Novi hipodrom kraj Segedinskog puta prema Srbobranu ugosti}e danas od 15 sati u Drqanu 38 kasa~a na stazi i brojne qubiteqe kowi~kog sporta. Na programu }e biti {est trka na svakih pola sata, od ~ega pet kasa~kih i na kraju jedna trka dvoprega. Trojica prvoplasiranih dobi}e po pehar, a ~etvrtoplasiranom }e pripasti kao nagrada potkovica. U me|uprogramu }e se odr`ati biciklisti~ke trke za de~iji uzrast i to od pet do 10 i od 10 do 15 godina, kao i nadvla~ewe konopca za `ene, u kojem }e suparnice biti ekipe debelih i mr{avih `ena. Ulaz je besplatan. V. J.


CRNA HRONIKA

subota21.avgust2010.

NA PERIFERIJI NOVOG BE^EJA

TU@ILAC ZA RATNE ZLO^INE VLADIMIR VUK^EVI]

Istragu grobnice kod Ra{ke neko opstrui{e

Tu`ilac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi} izjavio je da }e Ratka Mladi}a "isterati iz rupe" i da je danono}ni rad nadle`nih organa doveo do pronala`ewa Mladi}evih snimaka i telefonskih razgovora, koji su u februaru zapleweni u wegovoj ku}i. Vuk~evi} je u intervjuu "Presu" rekao da sada preslu{ava razgovore koje je tajno snimao biv{i komandant Vojske RS, a koji su ve} predati Ha{kom tu`ila{tvu. – Istera}emo Ratka Mladi}a iz rupe. Verujem da sam bio vrlo jasan u toj izjavi. Dvadeset~etvoro~asovni rad u tom ciqu koji sprovode sve slu`be i dr`avni organi ove zemqe u okviru Akcionog tima, do sada su doveli do veoma korisnih materijala: snimaka telefonskih razgovora, wegovih bele`nica... – istakao je Vuk~evi}. On je podsetio na to da je to dostavqeno Ha{kom tribunalu i daqe se koristi, doprinose}i procesima koji se tamo vode. Vuk~evi} je rekao da nikada nije pomiwao ostavku ako ne prona|e Mladi}a, ve} da }e biti uporan i raditi do kraja. On je kazao da je potpuno ista aktivnost dr`avnih organa i slu`bi usmerena i ka drugom ha{kom beguncu Goranu Haxi}u i wegovom prebacivawu u Hag. – Izme|u Haxi}a i Ratka Mladi}a u tom smislu nema razlike – dodao je Vuk~evi}. Povodom navodne masovne grobnice Albanaca kod Ra{ke, on je rekao da je analiza zemqi{ta tek po~ela, da su na vi{e mesta uzeti uzorci, ali "onom mestu na kojem mislimo da su tela jedva da se pri{lo". – U me|uvremenu se daju izjave protivno zakonu i ~lanu 504.

Predmet je slu`bena tajna. Oni koji izjavquju da tamo nema ni~ega, verovatno pronalaze sebe u nekim pro{lim vremenima. Euleksov izve{taj od 8. jula 2010. jasno ukazuje na to da je ispod ku}e, po svoj prilici, basen – kazao je Vuk~evi}. – Isto tako, kolege iz Euleksa nas upozoravaju na to da tehnika i na~in na koji se sprovodi analiza terena nisu odgovaraju}i i na kra-

ju nam ukazuju na nedostatak ~vrste geologije ispod zgrade, ~ime je jasno stavqeno do znawa da tu treba sprovesti istra`ivawe. Na to smo i upozorili na{e kolege iz istrage. Po wegovim re~ima, Euleksov izve{taj, osim {to upozorava, ukazuje na sumwu da u istrazi ima opstrukcije. – U ponedeqak smo po drugi put pisali istra`nom sudiji Posebnog odeqewa za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu, predla`u}i da se istraga nastavi – rekao je Vuk~evi}. (Tanjug)

Odgovara}e svaki nasilnik

osudila je 4. avgusta jednog od vo|a navija~a "Partizana" Milo{a Radisavqevi}a Kimija na 16 meseci zatvora zbog ugro`avawa sigurnosti novinarke Televizije B-92 Brankice Stankovi} prete}im skandirawem s ju`ne tribine stadiona FK "Partizan" 16. decembra pro{le godine. Radisavqevi}u je istom odlukom, do pravosna`nosti presude ukinut pritvor, u kojem je bio od kraja maja, kada je uhap{en posle vi{emese~nog bekstva. Kako je ju~e preneo list "Pres", sudija je tokom procesa dobijala anonimne pretwe telefonom woj i wenoj porodici, a neposredno pred izricawe presude zgrada joj je bila i{arana navija~kim grafitima.

Prijava zbog utaje poreza Poreska policija podnela je krivi~nu prijavu protiv M. J., vlasnika sto~arske zadruge "Gold Srem" iz [uqma, zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo poreske utaje i o{tetio dr`avni buxet za oko 25 miliona dinara, saop{tila je ju~e Poreska uprava. Prijavqeni je to

U {ahtu prona|en qudski skelet Skelet za sada nepoznate osobe prona|en je u ~etvrtak, u predgra|u Novog Be~eja, na uglu ulica Toze Markovi}a i Matije Gupca, saznaje „Dnevnik“. Policijska uprava u Zrewaninu potvrdila je za na{ list da su kosti otkrivene u {ahtu kod pe{a~kog pru`nog prelaza, i da je o slu~aju obave{ten istra`ni sudija zrewaninskog Vi{eg suda Zoran Paripovi}. – Policijski slu`benici su obezbe|ivali lice mesta i obavili uvi|aj. Za sada je nepoznato da li je smrt nastupila nasilno ili prirodnim putem – re~eno nam je u zrewaninskoj policiji. To bi trebalo da utvrdi daqa istraga, kao i analiza prona|enog kostura. Istra`ni sudija Zoran Paripovi} rekao je za „Dnevnik“ da nije izlazio na teren, ali da je upoznat s doga|ajem.

– Dao sam naredbu da se kosti proslede na analizu u novosadski Institut za sudsku medicinu. Tek kasnije }emo znati da li je u pitawu skelet mu{ke ili `enske osobe, i kada je i na ko-

ji na~in je umrla – dodao je Paripovi}. Me{tanin Novog Be~eja Milan Zeki}, nastawen u blizini mesta gde je prona|en le{, veli da su ostatke qudskog tela pro-

na{li radnici Javnog komunalnog preduze}a „Komunalac“, koji su do{li da o~iste {aht. – Koliko sam ~uo, ovaj {aht nije ~i{}en jo{ od kada je napravqen, tamo sedamdeset i neke godine. Ba{ mi sin re~e da su oni, jo{ kao deca, pre nekoliko godina, videli na tom mestu lobawu, ali niko na to nije obra}ao pa`wu, niti ih je ozbiqno shvatao – kazao je Zeki} za na{e novine. Na pitawe da li se po novobe~ejskoj varo{i pretpostavqa ko je pokojnik, on je odgovorio da se za sada ni{ta ne zna. – Ima nekih prepostavki, jer je ranijih godina, ~ak i pre dve decenije, nestalo nekoliko Novobe~ejaca, jednostavno im se izgubio svaki trag. Ko zna, mo`da je i neko od wih – zavr{ava Zeki}. M. Kiseli~ki @. Balaban

POLICIJA RAZOTKRILA NARKODILERSKU GRUPU

TU@ILA[TVO REAGUJE NA PRETWE SUDIJAMA

– Tu`ila{tvo }e preduzeti sve mere predvi|ene zakonom da bi odgovarali oni koji prete sudijama – izjavio je ju~e portparol Republi~kog tu`ila{tva Tomo Zori} Tanjugu, reaguju}i na pretwe navija~a "Partizana" upu}ene sudiji Vladani Vuk~evi}, }erki tu`ioca za ratne zlo~ine Vladimira Vuk~evi}a. – U~ini}emo sve, u saradwi s drugim dr`avnim organima, da sudija Vuk~evi}, kao i sve druge sudije, mo`e nesmetano raditi svoj posao. Sudije su nosioci pravosudnih funkcija i predstavnici dr`ave, tako da svaki napad na wih predstavqa napad na dr`avu i gra|ane Srbije. Sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu Vladana Vuk~evi}

DNEVNIK

c m y

12

krivi~no delo "u nameri da izbegne pla}awe poreza" izvr{io od maja 2008. do septembra 2009. godine, kroz razne nezakonite radwe prilikom otkupa stoke. Krivi~na prijava je podneta Osnovnom javnom tu`ila{tvu u Sremskoj Mitrovici, dodaje se u saop{tewu.

Dvoje mrtvih u saobra}ajkama Dve osobe su poginule, a 48 je te`e i lak{e povr|eno u 110 saobra}ajnih nesre}a, koliko ih se prethodnog dana dogodilo na putevima u Srbiji. Po podacima MUP-a, na podru~ju Beograda zabele`ene su 63 saobra}ajne nesre}e, u kojima je {est qudi povre|eno.

Zapleweno deset kilograma heroina Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je ju~e da je policija uhapsila jednu od ja~ih kriminalnih grupa koja se bavila distribucijom droge na podru~ju Beograda i zaplenila deset kilograma heroina. – Osumwi~eni su li{eni slobode na autoputu Beograd–Zagreb u trenutku primopredaje deset kilograma heroina – rekao je Da~i}, dodaju}i da su ~etiri osobe uhap{ene a da se za jo{ jednim ~lanom te grupe intenzivno traga. Uhap{eni su Nenad K., zvani Ne{a (35), Jovan M. (32), Milo{ M. (25) i Vlada M. (27), zbog sumwe da su izvr{ili krivi~na dela neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga, nedozvoqene proizvodwe, dr`awa, no{ewa i prometa oru`ja i ekspozivnih materija. Da~i} je naveo da su heroin bra}a Milo{ i Vlada M. prokrijum~arili iz Turske, u konstrukcionim {upqinama teretnog kamiona za Nenada K., a posredstvom {peditera Vlade M., kod koga je droga prona|ena prilikom primopredaje. Tokom akcije, oduzeta su tri putni~ka automobila, teretni kamion s prikolicom koji je kori{}en za krijum~arewe, dok je pretresom jednog stana prona|en i oduzet pi{toq, dodao je on. Po wegovim re~ima, droga je ustaqenim kanalima nabavqana

iz Turske, do sada je bila ugovorena koli~ina od 100 kilograma, koja je trebalo da se distribuira po deset kilograma, a bila je namewena daqoj prodaji na teritoriji Beograda. Da~i} je dodao

i da je osumwi~enima odre|eno policijsko zadr`avawe do 48 sati, nakon ~ega }e biti privedeni de`urnom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu. Tu kriminalnu grupu, posle vi{eme-

se~ne obrade, uhapsili su policijski slu`benici Policijske uprave za grad Beograd i Uprave kriminalisti~ke policije, u saradwi s tu`iocem za organizovni kriminal. (Tanjug)

RASVETQENE PRETWE PREDSEDNIKU OP[TINE KAWI@A

Pretio telefonom i slao pisma Protiv \or|a B. (1959) iz Kawi`e policijski slu`benici u Kawi`i podneli su krivi~nu prijavu zbog postojawa osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo ugro`avawa sigurnosti na {tetu predsednika op{tine Kawi`a. Policija je ju~e saop{tila da je osumwi~eni \or|e B. od maja do 8. avgusta ove godine u vi{e navrata putem telefona i pisama slao prete}e poruke predsedniku kawi{ke op{tine Mihaqu Wila{u i da je na isti na~in slao prete}e poruke jo{ dvojici zaposlenih u lokalnoj samoupravi. Mihaq Wila{, iz redova Saveza vojvo|anskih Ma|ara, koji, ina~e, stanuje u nasequ Orom, ka`e da je uglavnom u dane vikenda, dok je s porodicom bio kod ku}e, pozivan telefonom, a dobijao je i prete}a pisma pisana rukom. Po Wila{evim re~ima pretwe su upu}ivane pet meseci, a u posledwem nedavnom telefonskom pozivu pre}eno mu je da pripazi {ta radi, te da wegova porodica mo`e snositi odre|ene posledice "ako se nastave nega-

Mihaq Wila{

tivne pojave u op{tini". – Ne znam {ta je motiv pretwi, ali ne verujem da su u pitawu pretwe s politi~kom pozadinom, niti da je u pitawu nacionalna netrpeqivost. Ta osoba je na isti na~in, ali jo{ o{trije, pretila i direktoru Javnog preduze}a za ure|ewe naseqa op{tine Kawi`a Jano{u Keve`diju, pa smo slu~aj prijavili policiji – ka`e Wila{. On se pre izbora na du`nost prvog ~oveka kawi{ke op{tine bavio advokaturom, pa ka`e da se sretao i suo~avao s raznim qudima, te da je, prihvataju}i funkciju, znao da }e biti izlo`en sudu javnosti i kritikama. Predsednik kawi{ke op{tine ka`e da mu zbog prete}ih telefonskih poziva i pisama nije bilo prijatno, ali da nije posebno zabrinut za svoju sigurnost, jer je kawi{ka op{tina poznata kao mirna i tolerantna sredina. Direktor JP za ure|ewe naseqa op{tine Kawi`a nije `eleo ni{ta da ka`e za medije o pretwama koje su mu upu}ivane. M. Mitrovi}


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

POLICIJA UHAPSILA DVA DIREKTORA JRB

Remontovali plovila u inostranstvu Policija je uhapsila generalnog i tehni~kog direktora a.d. Jugoslovenskog re~nog brodarstva Milana M. (62) iz Pan~eva i Bo{ka M. (58) iz Beograda, zbog sumwe da su zloupotrebili slu`beni polo`aj i o{tetili to preduze}e za 700.000 evra, rekao je ju~e Tanjugu direktor policije Milorad Veqovi}. On je naveo da je uhap{enima odre|en policijski pritvor od 48 sati. Direktor policije je kazao da }e krivi~nom prijavom biti obuhva}eni i zamenik generalnog direktora i predsednik Upravnog odbora JRB Zoran R. (53) i finasijski direktor i ~lan UO JRB Mirjana S. (35).

Veqovi} je naveo da se sumwa da su uhap{eni direktori

JRB u periodu od 2007. do 2010. godine bez saglasnosti Uprav-

nog odbora tog preduze}a i Agencije za privatizaciju, prilikom remonta plovnih objekata o{tetili to preduze}e za vi{e od 700.000 evra, ali i dr`avu Srbiju, s'obzirom da je JRB u vlasni{tvu dr`ave. - Kako bi ostvarili protivpravnu imovinsku korist remonte su obavqali u inostranstvu, a ne u Srbiji, iako su za to postojali optimalni uslovi - rekao je Veqovi} i podsetio da se to preduze}e nalazi u postupku privatizacije. Veqovi} je istakao da su direktori uhap{eni u saradwi pripadnika kriminalisti~ke policije, Policijske uprave za grad Beograd i Tu`ila{tva.

SU\EWE RADOVANU KARAYI]U

Mladi}evi dnevnici kao dokazni materijal Sudsko ve}e Ha{kog tribunala usvojilo je ju~e svih 18 ratnih dnevnika biv{eg ratnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladi}a kao dokazni materijal na su|ewu biv{em predsedniku Republike Srpske Radovanu Karaxi}u. Ve}e smatra da s obzirom da Karaxi} ne dovodi u pirawe verodostojnost dnevnika ne bi trebalo ni postavqati pitawe wihove relevantnosti za proces, saop{tio je na kraju dana{weg su|ewa predsednik ve}a O Gon Kvon. On je istakao da }e sudsko ve}e na kraju procesa proceniti da li su bele{ke iz dnevnika potkrepqene drugim dokazima i ceniti wihovu dokaznu snagu. Mladi}evi ratni dnevnici kao i audio i video snimci otkriveni su zimus i zapleweni u wegovoj porodi~noj ku}i u na Banovom Brdu u Beogradu. Prethodno je Karaxi}ev pravni savetnik Piter Robinson predlo`io da se ne usvajaju sve bele{ke u celosti ve} da se usvaja stav po stav, i to ukoliko se wihova sadr`ina potkrepi izjavanma svedoka i drugim dokaznim materijalom. On je ukazao da, iako nema sumwe u autenti~nost Mladi}evih bele`aka i tonskih zapisa, razlika izme|u wih i zapisnika iz bosanske Skup{tine koji su usvojeni

Belgija treba da sara|uje Sudsko ve}e Ha{kog tribunala pozvalo je ju~e Vladu Belgije da sara|uje sa Radovanom Karaxi}em i odgovori na wegov zahtev o dostavqawu dokaznog materijala, koji optu`eni smatra bitnim za svoju odbranu, objavio je danas Tribunal. Ve}e je belgijskoj vladi ostavilo rok do 3. septembra da Karaxi}u dostavi odgovor na molbu povodom zatra`ene dokumentacije, odnosno da precizira odgovor na taj zahtev, ukoliko dokumentaciju ne poseduje. kao dokaz je u tome {to su wih vodili zapisni~ari koji su bili na du`nosti. - Ovde su u pitawu dnevnici koji su pisani rukom i sadr`e li~ne utiske i bele{ke sa raznih sasta-

HA[KI SUD DEMANTOVAO ISTRAGU PROTIV KARLE DEL PONTE

„Gardijan” pogre{no preneo odluku ve}a Portparol Ha{kog suda Nerma Jela~i} demantovala je ju~e pisawe britanskog "Gardijana" da je pokrenuta istraga protiv biv{e glavne tu`iteqke Karle del Ponte i jo{ dvoje tu`ilaca zbog pritisaka i pretwi na pojedine svedoke. - "Gardijan" je pogre{no interpretirao (odluku suda) - rekla je Jela~i}, isti~u}i da se u pomenutoj odluci navodi da je istraga usmerena protiv istra`iteqa Tu`ila{tva. Na pres brifingu pre dva dana u ha{kom sudu re~eno je da je sudsko Ve}e, zbog niza pritu`bi koje su stizale od svedoka da su bili zastra{ivani i da im je pre}eno od strane istra`iteqa, nalo`ilo imenovawe prijateqa suda (amicus curiae) da ispita tehnike kojima su se istra`iteqi slu`ili da bi dobili preliminarne izjave svedoka. Ve}e je nalo`ilo da se u narednih {est meseci utvrdi da li postoji dovoqno osnova da se pokrene proces protiv istra`iteqa tu`ila{tva zbog neumesnog pona{awa. Imena tu`ilaca koja se pomiwu u naslovu odluke na{la su se tamo zato {to je sudsko ve}e, deluju}i na vlastitu inicijativu, odlu~ilo da razmotri raniju odluku, od 2007. godine, donetu povodom podneska optu`enog Vojislava [e{eqa, koji je ta imena naveo, re~eno je na pres brifingu. U [e-

{eqevom podnesku su, osim Del Ponte, imenovani Hildegard Uerc-Reclaf i Danijel Sakson. Prijateq suda bi}e imenovan u narednih nekoliko dana. Britanski list je ju~e objavio da }e tu`ioci Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine po~iwene na tlu biv{e Jugoslaviji bi}e podvrgnuti istrazi zbog tvrdwi da su se silexijski odnosili prema svedocima, navode}i da }e istragom biti obuhva}ena i biv{a glavna tu`iteqka Karla del Ponte. Prema pisawu lista koje prenosi Bi-Bi-Si, Del Ponte, }e biti saslu{ana povodom tvrdwi da je dopu{tala da se svedocima preti ili da se potkupquju kao i za protivzakonito pribavqawe dokaza. List navodi da se otpu`be na ra~un Del Ponte ti~u radne prakse wenog tima istra`iteqa tokom teku}eg su|ewa za ratne zlo~ine srpskom politi~aru Vojislavu [e{equ. Londonski list predo~io je da su u saop{tewu sudije na su|ewu [e{equ navedene pritu`be nekih od svedoka koji tvrde da su istra`iteqi koji su radili za tu`ila{tvo tribunala na wih vr{ili pritisak ili ih zastra{ivali. Tu`ila{tvo je, navodno, nezakonito pribavqalo izjave svedoka slu`e}i se pretwama, zastra{ivawem ili potkupqivawem svedoka. (Tanjug)

naka. Odbrana smatra da bi prvo trebalo da se uspostavi veza izme|u sadr`ine dnevnika i dokaza, pa tek onda odlu~i o wihovom usvajawu me|u dokaze - ukazao je Robinson.

Tu`ila{tvo je predlo`ilo da se Mladi}eve bele{ke usvoje u celosti jer je ve} utvrdilo da su relevantne za postupak i potvr|ene nezavisnim dokumentima, kao i izjavama svedoka i Karaxi}a, koji su u dosada{wem toku postupka potvridli da su prisustvovali sastancima opisanim u wima. Dnevnici i snimci imaju dokaznu vrednost i bi}e od koristi u ovom procesu, ocenilo je tu`ila{tvo, isti~u}i da }e ve}e u presudi ceniti wihovu dokaznu te`inu upore|ivawem sa razli~itim materijalima. Sud je prekinuo su|ewe na dve sedmice kako bi se Karaxi} i wegova odbrana upoznali sa Mladi}evim bele{kama, pa }e pretres biti nastavqen 6. septembra. Ve}e je ju~e za 3. septembar zakazalo statusnu konferenciju kako bi se razmotrilo stawe u postupku. Istra`iteq tu`ila{tva Ha{kog tribunala, policajac iz Poqske Toma{ Bla{~ik, potvrdio je ju~e autenti~nost bele`nica zaplewenih u stanu supruge Ratka Mladi}a u Beogradu, prilikom pretresa u decembru 2008. i februaru 2010. godine. Karaxi} je naglasio da "odbrana ne osporava da se radi o dnevnicima Ratka Mladi}a, ali smatra da dnevnik nije dokument po sebi, jer nije jezi~ki potpun". (Tanjug)

PROTEST POLICIJE ISPRED PREDSEDNI[TVA

Tadi}u deo lo{e opreme

Predsednik Nezavisnog policijskog sindikata Srbije (NP[) Mom~ilo Vidojevi} najavio je da }e NP[ uskoro, zbog lo{e opreme u kojoj poilicajci rade, organizovati protestnu {etwu do Predsedni{tva Srbije, u nameri da predsedniku Borisu Tadi}u uru~i deo te opreme, kako bi se i li~no u to uverio. Vidojevi} je FoNetu rekao da se NP[ na taj korak odlu~io, jer wegovi predstavnici ne mogu da do|u do ministra unutra{wih poslova Ivice Da~i}a, {to su vi{e puta bezuspe{no poku{avali. Predstavnici NP[ }e zato Tadi}u dati i jedan od dopisa upu}ivanih vrhu MUP, u kojima se ukazuje na alarmantno stawe u slu`bi i uslove u kojima policajci rade. Policajci u Srbiji, ocenio je Vidojevi}, rade u uslovima go-

rim nego kolege u dr`avama u okru`ewu. On smatra da problem sigurno nije samo u tenderima i da bi dr`ava morala da "podvu~e crtu" i ka`e kakva joj policija treba. - Ukoliko nema da se plati policija, to je kockawe sa bezbedno{}u gra|ana, {to nije dobro upozorio je Vidojevi}. Kako je objasnio, policajci rade u sve gorim uslovima, lo{im uniformama i opremi, a nisu ni adekvatno pla}eni. S druge strane, ukazao je Vidojevi}, nasiqe u dru{tvu je u porastu. - Bezbednost policajaca je sve vi{e ugro`ena... a sve vi{e je ugro`ena i bezbednost svih u Srbiji... Ukoliko policajac ne mo`e da za{titi sebe, onda se postavqa pitawe da li mo`e i gra|ane - zakqu~io je Vidojevi}. (Fonet)

Pritvor zbog kra|e Policijska uprava Sremska Mitrovica saop{tila je ju~e da je pritvoren Boris D. (23) iz Rume, koji se tereti da je u Rumi, iz ruku 60-godi{we `ene istrgao ta{nu i pobegao, ali ga je policija ubrzo prona{la. Zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo te{ke kra|e, osumwi~eni je nakon policijskog zadr`avawa priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, koji mu je odredio pritvor do 30 dana, navedeno je u saop{tewu. Ta{na u kojoj su se nalazili 5.000 dinara, mobilni telefon, li~na karta i dve bankovne kartice vra}ena je vlasnici, dodaje se u saop{tewu. (Tanjug)

subota21.avgust2010.

13

POSLE AKCIJE NOVOSADSKE I ZREWANINSKE POLICIJE

Uhap{en bankarski slu`benik Zbog sumwe da je zloupotrebio slu`beni polo`aj, falsifikovao slu`bene isprave i prevario klijente "Oportjuniti banke" za oko 188.000 evra, pripadnici novosadske i zrewaninske policije uhapsili su Milo{a D. (44) iz Zrewanina, a posle policijskog zadr`avawa od 48 sati, on }e biti priveden de`urnom istra`nom sudiji vi{eg suda u Zrewaninu. Po navodima policije, Milo{ D. je, kao kreditni savetnik u zrewaninskoj ekspozituri “Oportjuniti banke”, od 2007. do 2010. godine, sa~iwavao la`nu kreditnu dokumentaciju za 19 vlasnika individualnih poqoprivrednih gazdinstava i bez wihovog znawa podigao kredit u iznosu od oko 100.000 evra. Pored toga, o{te}ena je najmawe jo{ 21 osoba za oko 88.000 evra, jer ih je osumwi~eni bankarski slu`benik dovodio u zabludu o visini odo-

brenog kredita i na wihovu {tetu prisvojio ve}i deo novca koji su dobili kreditom. Pomaga~i u tom poslu navodno su mu bili Nikola S. (36), @eqko M. (34), Jovana F. (30) i Dragan S. (51) iz Melenaca, protiv kojih je policija podnela krivi~nu prijavu u redovnom postupku. Nikola S, @eqko M. i Dragan S, naime, pronalazili su vlasnike poqoprivrednih gazdinstava, tako {to su prevarom dolazili do wihovih li~nih dokumenata, a Milo{ D. im je zauzvrat omogu}avao podizawe kredita na ime drugih osoba. Jovana F. je u svojstvu blagajnice u “NLB banci” otvarala la`ne ra~une na ime prevarenih osoba i pomagala Milo{u D. da podi`e novac uz la`na dokumenta, navodi se u saop{tewu, i dodaje da policija nastavqa rad na utvr|ivawu svih ~iwenica u vezi sa ovim krivi~nim delima. @. B.

OTKRIVENI PRESTUPNICI U KIKINDI

Poharali ku}e i pravoslavni hram Kikindska policija je nakon intenzivnih operativnih aktivnosti rasvetlila seriju kra|a i te{kih kra|a i odredila zadr`avawe Dejanu A. (1992) iz Kikinde. Protiv wega i Milana M. (1990) iz Kumana , op{tina Novi Be~ej, podneta je krivi~na prijava zbog postojawa osnova sumwe da su po~inili vi{e krivi~nih dela kra|e i te{ke kra|e, dok je protiv osumwi~enog Radeta S. (1985) iz Kikinde podneta krivi~na prijava, zbog postojawa osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo prikrivawa.

Iz PU Kikinda saop{teno je ju~e da je osumwi~eni Dejan A. u dru{tvu sa Milanom M. u periodu od 20.jula do 19.avgusta ove godine, u ve~etwim satima, koriste}i fizi~ku snagu i podesan alat provaqivao u u vi{e privatnih i dru{tvenih objekata, izme|u ostalih i u pravoslavni hram Svetog Kozme i Damjana u Kikindi, iz kojih je odnosio mobilne telefone, ra~unare, {tampa~e, kao i druge razne predmete, ~ime je o{te}enima pri~iwena materijalna {teta u iznosu od oko 200.000 dinara. M. Mr.

KAMENOVAWE KOMBIJA S NAVIJA^IMA „PARTIZANA”

Uhap{eno pet napada~a Petorica mladi}a uhap{eni su zbog sumwe da su kamanovali kombi sa navaji~ima "Partizana" u Topoli, a intenzivno se traga za jo{ jednom osobom koja je u~estvovala u tom napadu, saop{tila je danas kragujeva~ka policija: Uhap{eni su i privedeni istra`nom sudiji Nemawa @. (22), Petar J. (21) i Bogdan A. (19) svi iz Topole, Nikola G. (21) iz Aran|elovca, dok se Miodrag G. (19) tako|e iz Aran|elovca, shvativ{i da je identifikovan sam javio istra`nom sudiji. Wih petorica i jo{ jedna osoba za kojom policija traga, su u no}i izme|u 18. i 19. avgusta kamenovali kombi marke "mercedes" trsteni~kih registarskih oznaka, u kojem su bili navija~i FK "Partizana" koji su se vra}ali iz Beograda sa fudbalske utakmice tog tima i briselskog Anderlehta. U tom kombiju, bez vidqivih navija~kih obele`ja bilo je 14 osoba iz Kraqeva i obli`we Zaklopa~e, navedeno je u saop{tewu u kojem se dodaje da je Bogdan A. kamenom razbio

vetrobransko staklo, nakon ~ega je Darsko [. (40) koji je upravqao kombijem, zaustavio vozilo i iza{ao. - Napada~i su odmah pritr~ali vozilu, a Nemawa @. je metalnom palicom polomio zadwe levo staklo i poku{ao fizi~ki da se obra~una sa voza~em, kojeg je Bogdan A, kablom udario po ruci i glavi, i kome su lekari Klini~kog centra u Kragujevcu konstatovali da je zadobio lak{u telesnu povredu. Napada~ za kojim policija traga upalio je navija~ku bakqu i krenuo da je ubaci u vozilo, ali kada je ugledao `enu sa detetom odustao je od namere, nakon ~ega su se svi udaqili, navedeno je u saop{tewu u kojem se dodaje da postoje osnovi sumwe da se grupa huligana prethodno dogovorila za ovaj napad. Povodom ovog napada oglasio se i predsednik op{tine Topola Dragan Jovanovi} koji je izrazio ogor~ewe i najo{trije osudio huligansko pona{awe, koje, kako je ocenio, se ne sme tolerisati. (Tanjug)

POKU[AJ UBISTVA U KAWI@I

Nudio drva pa potegao no` Kawi{ka policija je T. V. (1967) iz Martono{a odredila zadr`avawe zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo te{ko ubistvo u poku{aju nad A. B. (1954) iz Kawi`e. Osumwi~eni T. V. je u sredu 18. avgusta ove godine oko 13 ~asova do{ao kod o{te}enog i nudio drva na prodaju koja su se nalazila u obli`woj {umi. Iz nepoznatih razloga T. B. je potegao no` i zadao jednu ubodnu ranu A. B. u predelu le|a, nanev{i mu te{ke telesne povrede, opasne po `ivot, saop{tila je ju~e policija. M. Mr.


DRU[TVO

subota21.avgust2010.

c m y

14

DNEVNIK

URGENTNI CENTAR KLINI^KOG CENTRA VOJVODINE PRIMIO PRVE PACIJENTE

Brzo i kvalitetno zbriwavawe najte`ih bolesnika U deset minuta do sedam novi Urgentni centar Klini~kog centra Vojvodine u Novom Sadu ju~e ujutru je primio prvog pacijenta. Kako je i najavqeno prilikom otvarawa ovog centra u junu, gra|ani kojima je neophodna hitna, urgentna medicinska pomo}, umesto u dosada{wi suterenski prostor koji je slu`io kao urgentni centar, po~eli su da se prihvataju u novoj, velelepnoj zgradi, opremqenoj po svetskim standardima, u kojoj }e kvalitetnije mo}i da se zbrinu najte`e povrede i kriti~na stawa. Za samo ~etiri i po sata od prijema prvog pacijenta, u Urgentni centar je sti-

glo devedeset gra|ana, ura|eno je i nekoliko hirur{kih zahvata, a na bolni~kom le~ewu zadr`ano je devet osoba. Ve} ovaj podatak dovoqno govori o tome koliko je gra|anima Novog Sada i cele Vojvodine bio neophodan ovakav urgentni centar, na koji se ~ekalo tridesetak godina. Zgrada novog Urgentnog centra na prvi pogled vi{e podse}a na hotel, nego na zdravstvenu ustanovu. Prijemni hol je prostran, sav u staklu i mermeru, s velikim pultom za prijem pacijenata, odakle se razvrstavaju u ordinacije u zavisnosti od vrste povreda ili stawa u kojem su. Gu-

Najmoderniji urgentni centar u regionu – Odajem priznawe zaposlenima u Klini~kom centru Vojvodine {to su ispunili obe}awe da }e 20. avgusta Urgentni centar po~eti da radi – istakao je predsednik Izvr{nog ve}a AP Vojvodine mr Bojan Pajti} prilikom ju~era{weg obilaska Urgentnog centra. – Bilo je nevernih Toma koje nisu verovale da se za samo dva meseca mo`e zavr{iti probni rad i trena`ni proces na opremi, koja ne postoji ne samo u Srbiji ve} ni u ovom delu Evrope. Gra|ani Vojvodine od danas imaju priliku da budu zbrinuti i le~eni u najmodernijem centru u regionu. Neka iskustva govore da }e godi{we oko 100.000 qudi pro}i kao pacijenti kroz ovu instituciju, {to potvr|uje da je potreba za ovakvim Urgentnim centrom postojala i ranije. Podr`a}emo obuku i usavr{avawe osobqa, finansira}emo i obuku mladih qudi u centrima {irom sveta, {to je preduslov za kvalitetan rad ovakvog centra.

`ve nema jer je prijemni hol Centra ve}i od celog starog Urgentnog centra u suterenu Instituta za hirurgiju. Pokretna vrata dele hol od dela gde je mno{tvo prijemnih soba: {est za slu~ajeve koje preuzima hirurgija i jo{ desetak prostorija za internisti~ku, neurolo{ku i druge slu`be. Tu su i ordinacije za mawe zahvate. Jednostavno, svi koji iz bilo kojeg hitnog razloga moraju da do|u u Klini~ki centar Vojvodine, sada }e biti primqeni ovde. Kona~no su sve slu`be pod jednim krovom pa vi{e nije potrebno da se pacijent radi dijagnostike vozi u drugi zgradu. Na 8.000 kvadratnih metara dovoqno je prostora da se smesti veliki broj ordinacija, hirur{kih sala, kreveta u jedinicama za intenzivnu negu, laboratorija... Prvi put postoji i nehirur{ki intenzivni blok. Urgentni centar je opremqen po najsavremenijim standardima, aparatima kakve nema nijedna zdravstvena ustanova kod nas. Tu je i radiologija s rendgen-aparatima, novim CT-ure|ajem, ultrazvu~nim aparatima, ali i internisti, pulmolozi, kardiolozi, reanimacija, dve sale za mawe hirur{ke intervencije, le`ajevi za kra}i oporavak pacijenata, endoskopski kabinet, laboratorija... ^etiri velika lifta vode na naredne spratove gde su komforne, prostrane bo-

UKOLIKO VAM NA PUTU PO SRBIJI ZATREBA LEKARSKA POMO], OSIM OVERENE KWI@ICE, POTREBAN JE I – NOV^ANIK

VESTI

Lekari nerado preuzimaju ulogu izabranog Ukoliko se za vreme letweg odmora na|ete u nekom drugom mestu u Srbiji i zatreba vam lekarska pomo}, nemojte biti sigurni u to da }e vas u domu zdravqa ili bolnici primiti o tro{ku zdravstvenog osigurawa iako imate uredno overenu zdravstvenu kwi`icu! Ovih dana iz raznih krajeva zemqe sti`u `albe gra|ana da je uslov za pru`awe zdravstvene pomo}i u pojedinim ustanovama bio – da se usluga plati. Izuzetak su hitni slu~ajevi, koji se primaju i bez zdravstvene kwi`ice. U Republi~kom zavodu za zdravstveno osigurawe ka`u da domovi zdravqa u Srbiji ne bi smeli da napla}uju preglede gra|anima koji se obrate za pomo}, a imaju kwi`ice overene na drugoj teritoriji. Me|utim, primera ima raznih. Od ustanove do ustanove direktori razli~ito tuma~e va`e}e propise, pa tako jedni tra`e da se gra|anima koji nisu osiguranici filijale na tom podru~ju naplati usluga, dok drugi smatraju da su sve to osiguranici Republi~kog za-

voda za zdravstveno osigurawe pa uslugu ne treba naplatiti. Tako u Domu zdravqa u Ni{u pacijenti iz drugih gradova koji se jave za lekarsku pomo} ne pla}aju preglede ukoliko imaju overenu zdravstvenu kwi`icu, osim {to moraju da izdvoje 50 dinara za participaciju. Ali u beogradskim domovima zdravqa naplati}e vam uslugu snimawa na nekom aparatu i posebne preglede bez obzira na to da li imate overenu kwi`icu ili ne. Izuzetak su hitni slu~ajevi, koji se ne napla}uju gotovo ni u jednoj zdravstvenoj ustanovi. U zdravstvenim ustanovama u Vojvodini sli~no je kao i u ostalim delovima Srbije. Kako smo saznali u Domu zdravqa u Vrbasu, hitni slu~ajevi, u koje, na primer, spadaju krvarewe, prelomi ili jaki bolovi, primaju se i bez kwi`ice i bez naplate. Ukoliko se na|ete u Vrbasu a dete vam dobije temperaturu, mo`ete se obratiti lekaru koji }e pregledati dete i dati terapiju, a za ovu uslugu ne}ete morati da vadite nov~a-

nik. Ali ukoliko ste hroni~ni bolesnik pa vam zatrebaju lekovi, lekari }e vas uputiti na va{eg izabranog lekara. U Zdravstvenom centru u Senti hitni slu~ajevi se primaju po posebnom tretmanu i, kao i u ostalim zdravstvenim ustanovama, za wih nije potrebna ni overena zdravstvena kwi`ica niti }e se usluga naplatiti. – Za sve slu~ajeve koji zahtevaju neodlo`nu medicinsku pomo}, kao {to su prelomi, infarktna stawa, krvarewe ne bi trebalo da bude nikakve dileme i takvi pacijenti se primaju odmah, bez naplate i zdravstvene kwi`ice – ka`e direktor Zdravstvenog centra u Senti dr Jene Tari. – Me|utim, ponekad se desi da se pacijentu naplati usluga. Nedavno smo imali pacijentkiwu s prelomom koja nije bila s teritorije koju pokriva na{a filijala, a usluga joj je napla}ena jer nije imala overenu kwi`icu. Ali kada nam je poslala fotokopiju kwi`ice, vratili smo joj novac.

Kako se ~ini, nema nikakvih pote{ko}a da hitni slu~ajevi dobiju neophodnu medicinsku pomo}, ali kada su u pitawu hroni~ni bolesnici, kojima je potrebno, na primer, propisati recept za lek koji je zaboravio kod ku}e, lekari op{te prakse nerado preuzimaju ulogu izabranog lekara. Kako ka`u, svako bi trebalo da ide kod svog lekara, posebno ako se ra-

starstva zdravqa odobreno je zapo{qavawe svega dvadeset sredwemedicinskih kadrova iako po procenama Klini~kog centra Vojvodine nedostaje oko 220. Re{ewe je na|eno u preraspodeli zaposlenih s klinika Klini~kog centra Vojvodine. Kako Dra{kovi} napomiwe, zbog ovoga se ne}e smawiti kvalitet i broj usluga pacijentima na klinikama, a nedostatak kadrova ne}e osetiti ni pacijenti u Urgentnom centru, gde }e pored wih stalno biti prisutan neko od zdravstvenih radnika. Me|utim, dodatni napor i pove}an obim poslova oseti}e zaposleni jer }e za isti novac morati vi{e da rade, {to ih stavqa u neravnopravan polo`aj u odnosu na neke druge zdravstvene ustanove u zemqi. – Iz godine u godinu bele`imo pove}awe prijema i pregleda pacijenata u Urgentnom centru pa je dosada{wi prostor postao mali i nefunkcionalan – ka`e upravnik Urgentnog centra dr Zoran \ermanov. – Sada smo dobili nove uslove rada, pacijenti komforniji prostor, a nova tehnologija omogu}ava brzu dijagnostiku, {to je u dosada{wem, paviqonskom na~inu rada bilo te{ko posti}i. To zna~i ve}i protok pacijenata, br`u uslugu i ve}i kvalitet. Jasna Barbuzan Foto: R. Hayi}

lesni~ke sobe, tu su i sobe za de`urne lekare, kao i administracija. Na tre}oj eta`i je 14 jedinica za intenzivnu negu, u svakoj od ovih soba je centralni monitoring, kao i operaciona sala. Na ~etvrtoj eta`i su ~etiri „pametne“ operacione sale, kakve smo vi|ali samo u filmovima. Zgrada je „~udo tehnike“, svaki kutak je pokriven video-nadzorom i razglasom, tu je i centralna klimatizacija, a da se energija ne bi tro{ila uzalud, ventilacija, klimatizacija i rasveta automatski se iskqu~uju u prostorijama koje se trenutno ne koriste. – U medicinsko-tehnolo{kom smislu ovakva organizacija rada je potpuno nova i nema je u na{em zdravstvenom sistemu – ka`e direktor Klini~kog centra Vojvodine prof. dr Dragan Dra{kovi}. – Najve}i kvalitet je prijem pacijenta i ~iwenica da se on po proceduri isprati do davawa dijagnoze i hospitalizacije. Posebno je zna~ajna brzina kojom se pacijent primi, pregleda i sprovede sve do dijagnosti~ke procedure. Zahvaqujemo na{em osniva~u, Vladi Vojvodine, na ovoj zna~ajnoj investiciji i ~ini}emo sve da ova ulagawa i opravdamo. Urgentni centar po~eo je da radi punim kapacitetom iako je ostao problem zapo{qavawa novih radnika. Naime, od Mini-

di o rutinskom pregledu jer se jedino tako mo`e uspostaviti red u zdravstvu. Zato mnoge ustanove napla}uju pregled pacijentima ~ak i ako imaju overenu kwi`icu. Cena je oko 300 dinara. Ukoliko ste se odlu~ili da van mesta stalnog boravka provedete du`e od 30 dana, po Pravilniku Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe o na~inu i postupku ostvarivawa prava iz obaveznog zdravstvenog osigurawa, imate pravo na zdravstvenu za{titu u domovima zdravqa u mestu privremenog boravka, bez promene izabranog lekara. Ukoliko imaju prijavqen boravak du`e od 30 dana, bolesnicima je u domu zdravqa u mestu boravka omogu}ena dijagnostika i le~ewe, ukqu~uju}i propisivawe lekova, medicinsko-tehni~kih pomagala koja se propisuju jednom mese~no, medicinske rehabilitacije i sl. Zdravstvena za{tita se ostvaruje na osnovu overene zdravstvene kwi`ice i prijave privremenog boravka. J. B.

Lepi zlatnik s mojim likom... Svaki gra|anin mo`e u Zavodu za izradu nov~anica i kovanog novca naru~iti izradu zlatnika sa svojim likom, pod uslovom da zahtev u wegovo ime prosledi neka firma ili drugo pravno lice. Ovo zadovoqstvo ko{ta od 1.200 evra pa navi{e, zavisno od te`ine i na~ina izrade. Direktor Zavoda za izradu nov~anica i kovanog novca Qubi{a Vuleti} ka`e da zaposleni u ovoj ustanovi, koja posluje u sistemu Narodne banke Srbije, mogu iza}i u susret svakom zahtevu, pa i ovom, ali da ih u praksi ograni~ava va`e}i zakon: – Svaki ~ovek mo`e uputiti zahtev da mu se otkuje zlatnik ili srebrewak, odnosno medaqon s wegovim likom. Ali problem je u tome {to nam zakon ne dozvoqava da poslujemo s fizi~kim licima!

Simulirana odbrana od terorista U General{tabu Vojske Srbije po~ela je glavna planska konferencija povodom me|unarodne simulacione komandno-{tabne ve`be „SEESIM 2010“, koja }e biti realizovana od 18. do 25. oktobra. Dvodnevni skup je otvorio zamenik komandanta Zdru`ene operativne komande General{taba Vojske Srbije brigadni general Milan Mojsilovi}, nagla{avaju}i da je u~e{}e na{e zemqe u toj ve`bi izuzetno zna~ajno. Po wegovim re~ima, zna~aj u~e{}a se ogleda u mogu}nosti da se kroz {iroki me|unarodni scenario proveri, unapredi i promovi{e interoperabilnost VS. Re~ je o kompjuterski simuliranoj ve`bi koja se realizuje pod pretpostavkom teroristi~kih napada i prirodnih nepogoda u regionu jugoisto~ne Evrope.

KONKURS ZA OMLADINSKA UDRU@EWA

Mladi su zakon Centar za razvoj civilnog dru{tva (CRCD) iz Zrewanina, uz finansijsku podr{ku Ministarstva omladine i sporta, raspisao je konkurs pod nazivom “Mladi su zakon”, za finansirawe najboqe volonterske omladinske akcije u Sredwobanatskom okrugu. Namewen je omladincima starosti od 15 do 30 godina da bi im se omogu}ilo aktivno ukqu~ivawe u proces izrade zakona i sprovo|ewa Nacionalne strategije za mlade.

Na konkurs se mogu prijaviti registrovana omladinska udru`ewa i neformalne grupe sastavqene od minimum pet ~lanova. Kako navode u CRCD-u, predlo`ena akcija mora biti sprovedena od 1. do 20. oktobra, a wena maksimala vrednost mo`e iznositi 80.000 dinara. “Na{e udru`ewe }e pru`iti podr{ku odabranoj organizaciji ili neformalnoj grupi tokom realizacije volonterske omladinske akcije i sukcesivno }e i direktno pla}ati tro{kove, u skladu s dina-

mikom odvijawa programa”, saop{tio je CRCD. Prijave se dostavqaju na i-mejl adresu mladisuzakon.sb@gmail.com s naznakom „Za konkurs: Mladi su zakon“, ili po{tom, na adresu Centra za razvoj civilnog dru{tva, Makedonska 11, Zrewanin. Konkurs je otvoren do 20. septembra, a rezultati }e biti objavqeni nekoliko dana kasnije na sajtu Ministarstva omladine i sporta i omladinskom internet-portalu www.zamislizivot.org. @. B.


DRU[TVO

DNEVNIK

RACIONALIZACIJA U VOJVO\ANSKIM [KOLAMA

Tehnolo{ki vi{kovi ~ekaju ~asove Kada u ponedeqak, posle letweg odmora, do|u na posao, 79 nastavnika, a od toga su tre}ina nastavnici razredne nastave, u {kolama Ju`noba~kog i Sremskog okruga sa~eka}e re{ewa o potpunom gubitku norme, dok }e ih jo{ 972 dobiti re{ewa s mawim postotkom ~asova nego {to su imali. Ovi podaci [kolske uprave u Novom Sadu rezultat su ovogodi{we racionalizacije u {kolama koju u ~itavoj Republici ve} drugu godinu sprovodi Ministarstvo prosvete. I ove godine, kao i pro{le, posebno su na meti odeqewa prvog i petog razreda, tako da }e mesta za racionalizaciju biti jo{ naredne dve godine, i to svaki put posebno u odeqewima aktuelnog prvog i petog razreda osnovne {kole. – Mada ove brojke na prvi pogled nisu male, kada se uzme u obzir da u ova dva okruga ima 203 {kole s 15.000 zaposlenih, to nije veliki procenat – ka`e na~elnik [kolske uprave u Novom Sadu Petar Vi|ikant. – Osim toga, do po~etka {kolske godine nijedna {kola ne}e raspisati konkurs za popunu upra`wenog radnog mesta, nego direktori imaju obavezu da prvo pregledaju spiskove tehnolo{kih vi{kova iz svoje op{tine, okruga ili podru~ja {kolske uprave i preuzmu radnike s odgovaraju}om {kolskom spremom koji su ostali bez cele norme ili wenog dela. Na taj na~in }e se za deo ovih qudi na}i posao, a oni koji i posle po~etka {kolske godine ostanu bez cele norme ili wenog dela ima}e prednost pri zapo{qavawu u {kolama i tokom cele {kolske godine. Po re~ima Petra Vi|ikanta, za deo zaposlenih koji su ostali bez

I ove godine, kao i pro{le, posebno su na meti odeqewa prvog i petog razreda, tako da }e mesta za racionalizaciju biti jo{ naredne dve godine, i to svaki put posebno u odeqewima aktuelnog prvog i petog razreda osnovne {kole cele norme ili wenog dela na}i }e se posao i u toku {kolske godine jer se kadar u {kolama osipa i zbog odlaska u penziju koji se ne poklapa s po~etkom {kolske godine ili zbog nekih drugih razloga. – I mada sada znamo koliko je qudi ostalo bez cele norme ili wenog dela, ne znamo jo{ ta~no koje su potrebe {kola, i to prvenstveno zbog sredwih {kola, koje }e svoje ta~ne potrebe znati tek kada nastava po~ne i svi |aci budu upisani – ka`e Vi|ikant. – Pro{le godine imali smo 105 odeqewa i 114 izvr{ilaca mawe, a u toku godine je za polovinu na|en posao, pa se nadam da }e i ove godine

biti tako. Me|utim, slede}e {kolske godine ima}emo verovatno jo{ vi{e vi{kova jer nas ~eka za 5.000 u~enika mawa generacija prvaka samo u sredwim {kolama u Srbiji. Po Vi|ikantovim re~ima, jo{ se ne zna za koliko }e ove godine smawiti broj odeqewa jer se ~ekaju odluke nacionalnih saveta nacionalnih mawina o predlozima za racionalizaciju u patuqastim odeqewima u kojima se nastava odvija na nekom od jezika nacionalnih mawina. Na~elnici {kolskih uprava u Vojvodini su s pokrajinskim sekretarom za obrazovawe usaglasili predloge za smawewe

broja ovih patuqastih odeqewa i te predloge sada treba da usvoje odgovaraju}i nacionalni saveti. Mada bi, po Zakonu, za mawe od osam u~enika trebalo formirati kombinovano odeqewe, jo{ ove godine, bar u mawim sredinama daleko od gradova, tolerisa}e se i mawa odeqewa, posebno ako bi trebalo kombinovati vi{e od dva razreda. Me|utim, u gradskim sredinama ovakva odeqewa }e se ukrupwavati da ne bi u jednom mestu nekoliko {kola imalo odeqewa od po nekoliko u~enika. – Sekretarijat za obrazovawe i {kolske uprave su usaglasili stavove o smawewu broja patuqastih odeqewa s nastavom na jezicima nacionalnih mawina, a i nacionalni saveti su svesni potrebe, ne samo za racionalizacijom iz ekonomskih razloga nego i zbog potrebe dece za socijalizacijom – ka`e pokrajinski sekretar za obrazovawe profesor dr Zoltan Jege{. – Najvi{e promena bi}e kod ma|arske nacionalne mawine jer je tu i najvi{e ovakvih odeqewa. Tu je ve} s Nacionalnim savetom dogovoreno da se u Novom Sadu, umesto kao do sada u ~etiri{kole, ova nastava organizuje u dve, a u Kikindi, umesto u dve {kole, organizova}e se u jednoj. Ostaje jo{ da se s Hrvatskim nacionalnim vije}em dogovorimo da se nastava za dvadesetak u~enika iz suboti~ke op{tine organizuje u jednoj {koli, a ne kao {to je tra`eno u tri. Me|utim, ni u jednom selu ni ove godine ne}e biti ukinuta {kola, nego }e se eventualno samo napraviti od malih posebnih, kombinovana odeqewa. D. Deve~erski

PONA[AWE U VERSKIM OBJEKTIMA

U crkvu se ulazi pristojno obu~en Da bi se prekinula prevara o hilandarskom kola~u, koja traje ve} nekoliko godina, a navodno zarad sre}e, boqitka i zdravqa, u isto vreme zloupotrebqavaju}i veliku svetiwu – manastir Hilandar, Srpska pravoslavna crkva morala je zvani~no objaviti istinu o wemu i ukazati vernicima na

to da je ve} recept za wegovo spravawe morao da im pobudi sumwu u verodostojnost ne~ega {to se mesi od sastojaka za koje bi morali znati da se u manastirima ne koriste. Mada je posledwih decenija broj vernika, ali i turista kojima su vrata crkava i mana-

stira svakodnevno otvorena, znatno porastao, jasno je da mnogi od wih, kao {to nisu posumwali u "hilandarski kola~", ne znaju ni "pravila pona{awa" u ovim verskim objektima. Naime, veliki je broj vernika i slu~ajnih prolaznika koji ne vode ra~una o tome kako su obu~eni i sa ~im ulaze u verske objekte. Nedavno je `upnik crkve svetog Bla`a u Vo|anu u Istri zabranio "goli{avim" turistima da u|u u crkvu. Po{to je postalo gotovo svakodnevno da gosti s pla`e pohitaju da obi|u crkvu on je, da se ne bi svaki dan s wima raspravqao, odlu~io da na ulaz u crkvu postavi znak zabrane za prekratke pantalone, majice bez rukava, sladoled, mobilne telefone, fla{e i sli~no. Na primeru Gr~ke mnoge bi se dr`ave mogle nau~iti kako da gostima, ali i doma}ima, daju uputstvo za posetu crkvama i manastirima. Naime, u turisti~kim ponudama za obilazak crkava i manastira u Gr~koj koje daju turisti~ke agencije napomiwe se da u wih nije dozvoqen ulazak u majicama na bretele, sukwama iznad kolena, kratkim pantalonama i tri~etvrt pantalonama. Dodaje se da na ulasku u manastire postoje marame za prekrivawe. I u mnogim drugim evropskim dr`avama znaju se pravila pona{awa u verskim objektima. Tako, recimo, u Veneciji, koja `ivi od turizma, ipak ne sme da se u|e u crkvu bez ko{uqe i to svi po{tuju.

Kod nas uputstva, ali ni kulture, za pona{awe u crkvama i manastirima nema jer se polazi od pretpostavke da se u wih ulazi s po{tovawem, ali i s prethodnim znawem o tome kako se vaqa obu}i i pona{ati kada se ve} `eli posetiti takvo mesto. Jer, pona{awe u crkvi nosi sa sobom sijaset pravila koja se ~esto ne po{tuju iz neznawa ili nepo{tovawa. Tako je osnovno da se u crkvu ne ulazi s kapom ili {e{irom na glavi. Osim toga, mu{karci moraju imati duge pantalone i rukave a `ene biti u pristojnim du`im

sukwama, bez {minke i pokrivenih ruku. @ene pre ulaska u crkvu treba da prekriju glavu maramom. Mobilni telefoni, bez kojih danas ne mogu ni mala deca, obavezno se moraju pre ulaska u crkvu ili manastir iskqu~iti jer u svim verskim objektima mora vladati mir i ti{ina. U wima se ne pri~a ~ak ni ako ulazi organizovana turisti~ka grupa. Razgleda se, ostavqa prilog ako se `eli, i u ti{ini izlazi. Galama i vika mogu ometati druge koji u verske objekte dolaze da bi se molili i klawali onome u {ta veruju i oni ne smeju biti "`rtve" slu~ajnih prolaznika. Q. Male{evi}

Prva truba planete je iz Srbije izjavio je da je veoma iznena|en i ka`e da je "jedan od najsre}nijih qudi u ovom trenutku". – Nadali smo se nekoj nagradi, zbog toga smo se spremali, ve`bali, ali nismo verovali da }e to biti prva – rekao je Petrovi}. U Gu~i su se u ~etvrtak uve~e prvi put, osim srpskih, takmi~ili i orkestri iz Rusije, Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, Nema~ke, Poqske, Slovenije, Francuske, Austrije, Francuske, Rumunije i Republike Srpske. Jubilarni 50. sabor truba~a u Gu~i zavr{ava se u nedequ, 22. avgusta.

15

EKO-TURIZAM MO@E POSTATI IMIY SRBIJE: REKA SAVA

Vodena eko-staza

@ivimo u vremenu globalizacije turisti~kog tr`i{ta, koje iziskuje efikasnu strategiju eko-turizma prilago|enog sredini. To predstavqa kori{}ewe prirodnih, kulturnih i drugih re-

sti~ke" degradacije sredine. Posavinu treba u budu}im eko-strate{kim planovima tretirati sistemski, kao jednu eko-turisti~ku zonu. Crvenu nit te zone predstavqa reka Sava, koja mo`e po-

Podr{ka Kako isti~e Vi{erov, podr{ku da se Sava proglasi nacionalnom eko stazom dali su Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja – Sektor za turizam, Ministarstvo ekologije i prostornog planirawa, Pokrajinski sekretarijat za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj, Zavod za za{titu prirode Srbije, op{tina Ruma, turisti~ke organizacije Beograda, grada Sremska Mitrovica, [ida, Prirodno-matemati~ki fakultet – Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo… sursa, ali i wihovo o~uvawe za dugoro~no kori{}ewe u budu}nosti. S druge strane, uni{tavawem tih resursa potkopava se baza opstanka turisti~ke delatnosti i onemogu}ava razvoj i ekonomska dobit. Stoga je svaka inicijativa za za{titu i odr`ivo iskori{}avawe reka, planina, stani{ta retkih biqnih i `ivotiwskih

stati jedinstvena vodena eko-staza. Sveobuhvatna za{tita svih mo~varnih i vodenih eko-sistema u Posavini je potrebna ne samo zbog pro{irivawa resursne baze turizma nego i radi stvarawa celovitog sistema za za{titu biqnog i `ivotiwskog, pre svega pti~ijeg, sveta kao osnovnog prirodnog re-

Mobilni telefoni, bez kojih danas ne mogu ni mala deca, obavezno se moraju pre ulaska u crkvu ili manastir iskqu~iti, jer u svim verskim objektima moraju vladati mir i ti{ina

GU^A

Dejan Petrovi} progla{en je za najboqeg truba~a sveta, dok je orkestar Bakija Baki}a, pod upravom Ekrema Mamutovi}a, izabran za najboqi na planeti, odluke su stru~nog `irija Prvog me|unarodnog takmi~ewa truba~kih orkestara na 50. saboru u Gu~i. Drugi truba~ sveta je iz francuskog orkestra Les 38 tonnes, a tre}i iz orkestra Sergievo-posadski iz Rusije. Drugi orkestar je "Bra}a Kadrievi" iz Makedonije, a tre}i orkestar "Grac" iz Austrije. Petrovi}, koji je pro{le godine osvojio Prvu trubu Draga~eva,

subota21.avgust2010.

Odr`ivi turizam Nekada{wu ideju masovnog i jeftinog turizma danas zamewuje ideja kvalitetnog eko-turizma – "dobra sredina – dobra usluga – dobra cena", koja je u vezi s idejom odr`ivog turizma. Drugim re~ima, nova eko-turisti~ka strategija treba da postigne tri efekta: ekolo{ki (o~uvawe sredine), socijalni (zadovoqewe potreba turista) i ekonomski efekat (profitabilnost organizacije). U osetqivim eko-sistemima kao {to su barski, mo`e biti odr`iv samo kvalitetni eko-turizam, koji ne}e ugroziti prirodu. vrsta vi{e nego dobrodo{la. – Posavina u Srbiji sadr`i ~itav lanac atraktivnih zona i mesta, od lovnih {uma Bosuta i Morovi}a do Ade Ciganlije – ka`e predsednik Izvr{nog odbora Nacionalne Asocijacije za ekoturizam "Eko-turizam Srbija" Radomir Joveli} Vi{erov. – Ovi prirodni, kao i dodatno ure|eni kompleksi u Posavini, zna~ajni su resurs eko-turizma. Oni treba da o~uvaju ekolo{ku ravnote`u, a istovremeno da zadovoqe rastu}e ekolo{ke potrebe ~oveka. Iako su neki prirodni objekti za{ti}eni, to ipak nije dovoqno, te dolazi do sve ve}e "turi-

kreacionog-turisti~kog resursa. Eko-turizam bara i mo~vara (kao i planina), mo`e postati imix Srbije. Posavske turisti~ke destinacije mogu biti izazovne i u evropskim razmerama. Za to je potrebno, zakqu~ak je Nacionalne asocijacije za eko-turizam, kao i 2. me|unarodne konferencije eko-turizma odr`ane u oktobru pro{le godine u Novom Sadu, da se Sava proglasi nacionalnom eko-stazom i da se ekolo{ki problemi u Posavini re{avaju integralno. Samo "zeleni" turizam u zoni Posavine mo`e biti profitabilan i istovremeno odr`iv u dugoro~noj perspektivi. A. Brzak


SPORT

subota21.avgust2010.

U SUSRET SVETSKOM STUDENTSKOM PRVENSTVU U MALOM FUDBALU (23. – 30. AVGUST)

Novi Sad ugo{}uje i dame Svetska smotra najboqih studentskih reprezentacija u malom fudbalu odr`a}e se u Novom Sadu od 23. do 30. avgusta. Dvanaesto univerzitetsko svetsko prvenstvo u}i }e u istoriju studentskog takmi~ewa u futsalu po{to }e se na wemu prvi put zajedno nadmetati mu{ke i `enske ekipe. U konkurenciji mu{karaca takmi~i}e se 16 reprezentacija, koje }e bi-

znala odgovornog partnera koji mo`e da iznese organizaciju Svetskog prvenstva, {to nama pri~iwava veliku ~ast i zadovoqstvo, ali i odgovornost. Veliku pomo} imali smo u gradskim strukturama, gde bih posebno istakao gradona~elnika Igora Pavli~i}a i ~lana Gradskog ve}a zadu`enog za sport Aleksandra Kravi}a. Prema Deli}evim re~ima, takmi~ewe }e se odvijati para-

Mu{karci Grupa Grupa Grupa Grupa

DNEVNIK

c m y

16

A: Srbija, Izrael, Argentina, Francuska B: Portugalija, Urugvaj, Poqska, Crna Gora C: Ukrajine, Rusija, Oman, Velika Britanija D: Brazil, Kina, Slova~ka, Kazakhstan

@ene Srbija, Brazil, Francuska, Velika Britanija, Portugalija, Rusija.

MILO[ KRASI] STIGAO U TORINO

Najsre}niji na svetu Dosada{wi fudbaler CSKA i srpski reprezentativac Milo{ Krasi} izjavio je da je presre}an {to }e karijeru da nastavi u torinskom Juventusu. Krasi} (25) je doputovao u Torinu gde bi posle lekarskih pregleda trebalo da potpi{e ugovor sa Juventusom do leta 2015. godine. Stara dama bi za ovaj transfer trebalo da izdvoji 15 miliona evra. - Ja sam najsre}niji ~ovek na svetu! Uvek sam verovao u Juventus, ~ak i kada je izgledalo da se transfer ne}e dogoditi. Znao sam da }e Ispunio sve biti u redu. Pokazalo se da sam bio u pravu rekao je Krasi} i dodao:Svi|a mi se to {to }u biti jedan od igra~a koji ima odgovornost da zapo~ne novi ciklus u ovom klubu i {to }u biti jedan od onih koji }e ~initi pobedni~ku ekipu.

mu se san: Milo{ Krasi}

Krasi} je u CSKA do{ao 2004. godine iz novosadske Vojvodine. On je za moskovski klub odigrao 229 utakmica i postigao 33 gola. Za reprezentaciju Srbije nastupio je na 35 me~eva i tri puta se upisao u listu strelaca.

VEROVALI ILI NE

Nejmar odbio ^elzi Futsal reprezentacija Srbije

ti razvrstane u ~etiri grupe, dok }e {est damskih ekipa biti sme{tene u jednu grupu i igra}e po sistemu svako sa svakim. - Svetska studentska organizacija (FISU) spajawem takmi~ewa u obe konkurencije `eli da populari{e `enski futsal - rekao je Zoran Deli}, predsednik Organizacionog odbora i Sportskog saveza studenata Novog Sada. - Posle Univerzjade, ovo je najve}e takmi~ewe u organizaciji FISUa, tako da na ovom {ampionatu o~ekujemo u~e{}e oko 500 takmi~ara. FISU je u nama prepo-

lelno u maloj i velikoj sali Spensa, a prvi put igra}e se na posebnoj podlozi -gefloru, dok }e na utakmicama deliti pravdu sudije sa Fifinom licencom. U ime Grada Aleksandar Kravi} je po`eleo dobrodo{licu svim gostima nadaju}i se da }e Novi Sad biti dobar doma}in. - Grad je maksimalno stao izao organizacije ovog takmi~ewa i o~ekujem da }e se Novosa|ani odazvati u velikom broju i da }e dobra i lepa slika oti}i u svet iz na{eg grada istakao je Kravi}.

Pred sedmu silu iza{ao je i predstavnik FISU Xon Vilijam Vornok, koji je zahvalio doma}inima i organizatoru na dobrodo{lici. - Ovo je jedno od najve}ih takmi~ewa u na{oj organizaciji i ponosan sam na to. O~ekujem dobru saradwu sa Organizacionim komitetom. Posebno bih istakao da je doma}in obezbedio sjajnu tehni~ku podr{ku ovom takmi~ewu, tako da se nadam da }e i 12. svetsko studentsko prvenstvo pro}i u najboqem redu. Bi}u odu{evqen ako tribine budu pune.

KANARINCI DO^EKUJU BE@ANIJU

S Bogunovi}em do bodova Mladi sastav Novog Sada danas u okviru drugog kola Prve fudbalske lige Srbije do~ekuje ekipu Be`anije, koja je u naju`em krugu ekipa za plasman u Superligu. Trener kanarinaca Zoran Govedarica mo`e da ra~una na najja~i sastav, predvo|en Bogunovi}em i Raki}em. - Uprkos porazu na startu prvenstva (0:1 u Kragujevcu), video sam mnogo pozitivnih stvari u igri svog tima, a raduje ~iwenica da su ~etiri na{a igra~a debitovala na prvoliga{koj sceni. Proteklih dana smo radili punom parom, a zdravstveni bilten je besprekoran.

Sledi nam duel sa izuzetno jakom ekipom Be`anije, koju krasi disciplinovana igra, a na svim pozicijama ima veoma kvalitetne igra~e. O~ekujem zanimqivu i borbenu utakmicu, a siguran sam da }e moji izabranici svih 90 minuta izgarati na terenu rekao je Govedarica. Za razliku od susreta u Kragujevcu, `uto - plavi }e biti ja~i za Sa{u Bogunovi}a i Milana Raki}a, a ovaj me~ propusti}e Nemawa Simeunovi} po{to jo{ uvek nema pravo nastupa. Utakmica Novi Sad Be`anija igra se danas od 17.30 ~asova na DeAduti Novosa|ana: Sa{a Bogunovi} i Milan Raki} telinari. I. Grubor Foto: A. Erski

Svestan sam da je te{ko ispratiti svih 72 utakmice u sedam dana, ali ne o~ekujem nikakav izgovor kada Srbija bude igrala svoje utakmice - naglasio je Vornok. Sve~ano otvarawe predvi|eno je za nedequ u 21 ~as, a o~ekuje se da ga otvori gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i}. Takmi~ewe po~iwe u ponedeqak, prva utakmica je u 9.45. Na{a reprezentacija igra od ponedeqka do srede u 21 ~as, a rivali }e joj redom biti Izrael, Argentina i Francuska. J. Gali}

Supertalentovani brazilski fudbaler Najmar potpisao je novi, petogodi{wi ugovor sa Santosom i okon~ao spekulacije o transferu u ^elzi. Engleski klub u posledwem trenutku je podigao ponudu Santosu na 28 miliona evra, ali je Nejmar u dogovoru sa ocem odlu~io da jo{ nije vreme za odlazak od ku}e. Osamnaestogodi{wi napada~,

- Evo dokaza da momak od 18 godina mo`e da donese zrelu odluku. Wegov potez ima}e veoma veliki uticaj. Vi{e ne prihvatamo ideju da su mawe razvijene nacije prepu{tene na milost i nemilost bogatim evropskim klubovima - istakao je Alvaro. On je najavio marketin{ku kampawu, koja bi za kona~an ciq imala progla{ewe Nejma-

Galas u Totenhemu Dosada{wi fudbaler Arsenala i francuski reprezentativac Vilijam Galas nastavi}e karijeru u londonskom Totenhemu. Galasu (33) je pre nekoliko nedeqa istekao ugovor sa Arsenalom, a ~elnici tobxija nisu `eleli da produ`e saradwu sa iskusnim francuskim fudbalerom. Interesovawe za Galasa pokazali su i Juventus i Panatinaikos, ali je on odlu~io da ostane u Premijer ligi. Galas je bio ~lan Arsenala od 2006. godine, a pre toga je igrao za ^elsi, Marsej i Kaen. Za reprezentaciju Francuske odigrao je 84 utakmice i postigao pet golova.

Nejmar

prema nezvani~nim informacijama, bi}e pla}en vi{e od milion evra po sezoni, a klauzula za raskid ugovora sa klubom iz Sao Paula sada iznosi 45 miliona evra. - Bila je ovo te{ka odluka, ali Bog nam je dao mudrost i mo} da shvatimo {ta je najboqe za nas. Novac sam po sebi nije dovoqan za sre}u - rekao je Nejmar. Predsednik Santosa Luis Alvaro pohvalio je igra~a zbog hrabre odluke i ocenio da ona predstavqa po~etak nove ere, u kojoj najboqi brazilski fudbaleri ne}e ve} na po~etku karijera prelaziti u Evropu za veliki novac.

ra za najboqeg igra~a planete u skorijoj budu}nosti. To priznawe FIFA nikada nije dobio igra~ koji nastupa van Evrope. Nejmar je pro{log meseca debitovao za reprezentaciju Brazila i postigao gol u pobedi nad SAD od 2:0. Pomogao je Santosu da osvoji dr`avni {ampionat Sao Paula i Kup Brazila. Klauzula za raskid wegovog prethodnog ugovora iznosila je 35 miliona evra. Ipak, sam fudbaler je postupio onako kako su pri`eqkivale brojne poznate li~nosti, me|u kojima i novi selektor Mano Meneze{a, Pele i brazilski ministar sporta Orlando Silva.

DANAS NA FUDBALSKIM TERENIMA Prva liga Srbije - NOVI SAD: Novi Sad - Be`anija, ZREWANIN: Banat - Novi Pazar, ZEMUN: Zemun - Radni~ki 1923, KRU[EVAC: Napredak - Mladost, NI[: Sin|eli} - Big bul Radni~ki. Utakmice po~iwu u 17.30 ~asova. Srpska liga Vojvodina - NOVI KOZARCI: Sloboda - Senta, BEO^IN: Cement Mladost (BJ), OXACI: Tekstilac Ites Solunac, VR[AC: Vr{ac - Veternik Viskol, APATIN: Mladost - Radni~ki (NP), TEMERIN: Sloga - ^SK Pivara.

Utakmice po~iwu u 17 ~asova. Vojvo|anska liga Istok - PAN^EVO: Dinamo - Zadrugar, BAJMOK: Radni~ki - Ba~ka (P), ADA: AFK - Ba~ka 1901, BANATSKI KARLOVAC: Proleter - Borac (S), BA^KA TOPOLA: Ba~ka Topola - Vojvodina (NM), ZREWANIN: Radni~ki - Spartak (D), SRPSKA CRWA: Budu}nost - Obili}, BANATSKO NOVO SELO: Kozara - Jedinstvo. Utakmice po~iwu u 17 ~asova. Vojvo|anska liga Zapad - BA^KA PALANKA: Ba~ka - Omladinac, NOVI

SAD: Crvena zvezda - Radni~ki (SM), ZMAJEVO: Obili} - 1. maj, SIVAC: Polet - Sloga Erdevik. Utakmice po~iwu u 17 ~asova. Podru~na liga Novog Sada - NOVI SAD: @elezni~ar - @SK, BA^: Tvr|ava - Slavija. Utakmice po~iwu u 17 ~asova. Gradska liga Novog Sada - BUKOVAC: Fru{kogorski partizan - Vinogradar, NOVI SAD: Mladost - Sremac. Utakmice po~wi u 17 ~asova.


SPORT

c m y

DNEVNIK

subota21.avgust2010.

VOJVODINA DANAS GOSTUJE KOD BSK-a

JELEN SUPERLIGA – 2. KOLO

Drugo lice Novosa|ana Ako uo~i dana{weg gostovawa u Beogradu kod BSK-a iz Bor~e pitate {efa stru~nog {taba FK Vojvodina Zorana Milinkovi}a {ta nije bilo dobro u izdawu wegovih igra~a u me~u s Jagodinom, re}i }e: - Sve. Ni{ta nije funkcionisalo kako treba. Bila je to igra bez ideje, agresije i brzine, potpuno druga~ija od one koju smo nagove{tavali tokom priprema – ka`e Milinkovi}. Na pitawe da li je tokom priprema mo`da stvorena pogre{na slika iz razloga jer je Vojvodina igrala s objektivnom slabijim rivalima, Milinkovi} nudi kontraargument: - Od tih 14 utakmica pet ili {est bile su sa superliga{ima. S druge strane, na osnovu jedne utakmice rano je donositi zakqu~ke o vrednosti ovog tima Vojvodine – smatra Milinkovi}. [ef struke crveno-belih ne ostavqa dilemu da li ima mesta za popravqawe startnog utiska. - Svakako da ovaj tim mo`e i mora boqe. U dana{woj utakmici moramo da budemo ma{tovitiji, disciplinovaniji i agresivniji. Iz svega re~enog name}e se zakqu~ak da su promene u timu neophodne. - Bi}e ih sigurno. Ipak, nije moj manir da pri~am o pojedincima. A kada je o rivalu re~, Milinkovi} o BSK-u govori s du`nim po{tovawem.

Subota JAGODINA: Jagodina - Smederevo BEOGRAD: BSK - Vojvodina BEOGRAD: ^ukari~ki Stankom - Borac GORWI MILANOVAC: Metalac – Rad U@ICE: Sloboda PS - OFK Beograd Nedeqa IN\IJA: In|ija - Crvena zvezda IVAWICA: Habitfarm Javor - Spartak ZV 4. septembar BEOGRAD: Partizan - Hajduk 1. Rad 2. Partizan 3. Sloboda PS 4. OFK Beograd 5. Spartak ZV 6. BSK 7. Borac 8. Javor 9. Vojvodina 10. Jagodina 11. Smederevo 12. Crvena zvezda 13. In|ija 14. Hajduk 15. Metalac 16. ^ukari~ki S.

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0

17.30 17.30 17.30 7.30 17.30 17 17 20 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1

4:0 2:1 2:1 1:0 1:1 1:1 1:1 1:1 0:0 0:0 0:0 0:0 1:2 1:2 0:1 0:4

3 3 3 3 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0

U tre}em kolu (28/29. avgusta) sasta}e se – NOVI SAD: Vojvodina – Habitfarm Javor, KULA: Hajduk – In|ija, BEOGRAD: OFK Beograd – Partizan, Rad – Sloboda Point Sevojno, Crvena zvezda – Jagodina, ^A^AK: Borac – Metalac, SUBOTICA: Spartak Zlatibor voda - ^ukari~ki Stankom, SMEDEREVO: Smederevo – BSK.

Momenat iz prole}nog me~a Vojvodina – BSK u Novom Sadu

- U odnosu na period kada sam ja vodio taj tim, takmi~arski pogon pretrpeo je neznatne izmene. Dakle, spoj je to sjaj-

nih i iskusnih igra~a i svako ko potceni BSK suo~i}e se s grdnim nevoqama. Uostalom, taj tim je u minuloj sezoni dva

ZVEZDA BEZ IZBORA NA GOSTOVAWU U IN\IJI

Pobeda donosi mir Crvenu zvezdu u nedequ o~ekuje drugo vezano gostovawe na startu prvenstva, a rival je In|ija. Na Marakani vlada mobilna atmosfera, jer ekipa jo{ uvek nije osetila slast trijumfa. - Ve} tri utakmice ne znamo za pobedu, pa je logi~no da pru`imo maksimum i stavimo na konto tri boda koja nam donose mir za nastavak rada. Zadatak nije jednostavan jer su motivi debitanta u ligi ogromni, a iskazali su i odre|ene kvalitete u susretu s Partizanom - rekao je na pres-konferenciji trener Beogra|ana Aleksandar Kristi}. Dakle, vrline i mane In|ije su detaqno prou~ene. - To je disciplinovana ekipa u kojoj niko posebno ne odska~e, predvodi je veoma iskusni trener Rai~evi}. Od proverenih snaga istakao bih Jankovi}a i Davidova. Verujem da }emo opet, kao i u Smederevu, stvoriti dosta {ansi,

ali i da }e realizacija biti na potrebnom nivou - konstatovao je Kristi}. Ho}e li napad predvodti najnovije poja~awe, centrafor Andrija Kalu|erovi}? - Od ponedeqka je ukqu~en u rad, bi}e u konkurenciji za sastav, ali jo{ uvek nisam odlu~io da li }e po~eti me~. Zdravstveni bilten nije ba{ ohrabruju}i. - Viloti} zbog povrede ramena izostaje, pod upitnikom su Koroman (temperatura), To{i} i Savio (povrede), kao i Isah (ramazanski post). Imamo dovoqan broj spremnih fudbalera koji }e poku{ati da zabele`e premijerni trijumf istakao je Kristi}. Nakon dva zatvorena treninga crveno- beli }e put In|ije na dan utakmice, a ima}e i podr{ku oko 800 delija koji su ve} kupili karte na blagajnama Marakane. Z. Rangelov

Ostavka Duleta Savi}a Du{an Savi} nije vi{e ~lan Izvr{nog odbora Fudbalskog saveza Srbije, ni potpredsednik Stru~ne komisije. Legendarni napada~ Crvene zvezde tvrdi da je jedini digao glas protiv odluke Izvr{nog odbo-

17

ra da nastavi saradwu sa selektorom Radomirom Anti}em. - Nelogi~no je da pogazimo odluke tri organa i posle samo mesec dana donesemo dijametralno suprotne. Izvr{ni odbor, Stru~ni odbor i Stru~-

Du{an Savi} u dru{tvu Radomana i Karayi}a

na komisija zauzeli su jasan stav, da Srbija po~ne kvalifikacije za Evropsko prvenstvo sa selektorom na klupi. Odluke nisu ispo{tovane i tu je za mene kraj - kazao je Savi}. Vrh FSS, na ~elu sa Tomislavom Karaxi}em, napravio je salto mortale u odnosu na Anti}a, posle silnih najava o raskidu saradwe. Savi} ka`e da nijednog trenutka nije imao dilemu. - Povukao sam se iz principa, a imena nisu va`na. Isto bih postupio da se umesto o Anti}u radilo o Muriwu ili Kapelu. Nisam spreman da podelim odgovornost. Reprezentaciji `elim uspeh od srca, ali u tom projektu nisam mogao da u~estvujem kao ~lan fudbalske vlade. Za Srbiju je ogroman hendikep {to na ~etiri utakmice ne}e imati selektora na klupi. To je 40 odsto kvalifikacionog ciklusa - rekao je legendarni as Crvene zvezde.

Foto: F. Baki}

puta namu~io Partizan, a na Marakani pobedio Crvenu zvezdu. Zna~i, ~eka nas te`ak zadatak, ali i izazov za koji

smo spremni da mu adekvatno odgovorimo – dodaje Milinkovi}. Miroslav Vuli}evi} prihavat kritike na ra~un slabe igre na premijeri, ali i veruje u brz izlazak iz krize. - Va`nost startnih bodova sputala nas je da poka`emo {ta i koliko mo`emo. Bio sam deo blede Vojvoine, ali dovoqno sam iskusan da znam da procenim i svoje i mogu}nosti saigra~a. Pokaza}emo da je

duel s Jagodinom bio samo na{ slab dan – ka`e jedan od nosilaca Vo{ine igre. S obzirom na to da je Zoran Milinkovi} ostao dosledan da se ne izja{wava o postavi koju namerava da izvede, ostaje nam da naga|amo najavqene promene za dana{wi me~: Brki}, Vuli}evi}, Milovi}, Mojsov, Pavlovi}, Medojevi}, Tumbasevi}, \urovski, Abubakar, Jao, Ili}. S. Savi}

RADOMIR ANTI] OBRATIO SE JAVNOSTI NAKON ODLUKE IO FSS DA SE SARADWA NASTAVI

Tra`i podr{ku naroda Nakon dosta muka rukovodstvo FSS odlu~ilo je da pru`i punu podr{ku selektoru Radomiru Anti}u, koji sa revidiranim ugovorom nastavqa zapo~eti posao i u novom ciklusu kvalifikacija za EP, gde nas premijerni duel o~ekuje 3. septemebra na Farskim Ostrvima, a ~etiri dana kasnije susret sa Slovenijom u Beogradu. Svoje vi|ewe aktuelnih de{avawa izneo je Anti} putem zvani~nog sajta FSS. - Od dolaska na funkciju selektora reprezentacije sopstvenu odgovornu ulogu u srpskom fudbalu shvatio sam kao veoma afirmativnu. Nikada nisam imamo ni najmawu dilemu. Iza nas je buran period i svima nama kojima je stalo do reprezentacije Srbije je ujedno i obaveza da ukupnu atmosferu pretvorimo u pozitivan ambijent. Svako od nas treba da bude svestan sopstvene uloge i „status kvo“ nije put kojim treba da nastavimo! Potpuno je jasno da bez kompletno dobrog ambijenta oko nas ne mo`emo da ostvarimo postavqene ciqeve. Usledio je osvrt na period izme|u dva velika takmi~ewa - u~e{}e na SP u Ju`noj Africi i po~etak kvalifikacija za PE, kao i na utvr|ene zakqu~ke i postoje}u bazu za budu}nost. - Zajedni~ki smo analizirali ura|eno i prikazano, kako tokom kvalifikacija za Ju`nu Afriku, tako i postignuto na samom SP. U naredni ciklus ulazimo sa jednim ogromnim iskustvom koje }e nam puno zna~iti. Na{ model rada ne trpi improvi-

zaciju bilo kakve vrste i tim putem nastavqamo daqe. Do dogovora dolazimo na principu povratne komunikacije, po kojem svaki igra~ i ~lan Stru~nog {taba zna {ta mu je ~initi tokom utakmica. Tako|e, dve godine za-

wu zajedni~kih ciqeva. Ovom prilikom `eleo bih da po`elim uspe{nu operaciju i oporavak Aleksandru Kolarovu, kao i da izrazim zadovoqstvo na~inom oporavka Ivice Dragutinovi}a i Bo{ka Jankovi}a.

Do autoriteta rezultatima: Radomir Anti}

jedni~kog rada i formirana homogena grupa svakako predstavqaju na{e prednosti uo~i novog takmi~ewa. Kontinuitet i prosek godina tima daju nam za pravo da budemo optimisti. Selektor sa puno optimizma gleda napred, iako trenutno ima obiqe kadrovskih neda}a. - Suo~eni smo sa nekoliko problema u danima koji prethode po~etku kvalifikacija. Me|utim, ni do sada nijedan problem nismo re{avali suzama, niti smo od wih pravili negativnu atmosferu. Tako }e da bude i daqe. Snagom grupe krenu}emo ka ostvare-

U sklopu stvarawa adekvatne, dobre atmosfere selektro je posla i svojevrsnu poruku doma}oj fudbalskoj javnosti. - Zahvaqujem se narodu na velikoj podr{ci koju smo imali u proteklom periodu i pozivam sve da ponovo ulo`e poverewe u nas, uveren da }emo se odu`iti na najboqi na~in. Ponavqam, do autoriteta se dolazi rezultatima, ali }e sadr`aj igre i pona{awe igra~a u dresu najboqeg nacionalnog tima za mene i daqe ostati prioriteti - zakqu~io je Radomir Anti}. Z. Rangelov


18

SPORT

subota21.avgust2010.

U ^ELAREVU NAJBOQE USPEVA SPORT

Predwa~e stonoteniseri ^ak i redovni pratioci sportskih zbivawa se iznenade kada ~uju podatak da ^elarevo trenutno ima petnaest dr`avnih reprezentativaca koji na stupaju za ovda{we i klubve van mesta.S obzirom na broj stanovnika ovoj podatak je za svaku pohvalu i divqewe. Predwa~i stoni tenis. Marija Galowa je najboqa stonoteniserka ^elareva svih vremena, reprezentativka je jo{ od pionirskog

na{ najboqi seniorski reprezentativac. Istim sportom bavi se i Bojan Karanovi}, nastupa tako|e za tim iz Novog Sada i juniorski je reprezentativac. Sportski ribolovac Prederag Dugajli} je nedavno osvojio srebrnu medaqu za Srbiju na Svetskom prvenstvu u Italiji, Ivan Kecman se posvetio ameri~kom fudbalu, ~lan je novosadskih Vojvoda i ima status reprezentativca.

DNEVNIK

IN\IJA SUTRA DOMA]IN CRVENOJ ZVEZDI

Spektakl zagarantovan Fudbalerima In|ije, debitantima u Jelen Superligi, `reb uop{te nije bio naklowen. Odredio je da se na startu prvenstva sastanu sa dva najtrofejnija srpska kluba. Minulog vikenda igrali su sa Partizanom na Top~iderskom brdu, a sutra ugo{}uju Crvenu zvezdu. Izabranici {efa stru~nog {taba Mom~ila Rai~evi}a su minimalnim porazom zavr{ili susret sa aktuelnim prvakom (2:1), a kako }e pro}i sa najtrofejnijim srpskim klubom ostaje da vidimo. - Crvena zvezda je, bar na na{im prostorima, i kada igra u gostima veliki favorit, a za nas je velika ~ast da nastupamo u istom rangu tak-

mi~ewa sa takvim velikanom. Svesni smo snage crveno-belih, kao protiv crno-belih u Beogradu istr~a}emo na teren neoptere}eni rezultatom. @eqa nam je da im pru`imo dostojan otpor i da sebe i prijateqe najpopularnijeg sporta uverimo da imamo kvalitet za elitnu konkurenciju. Bodove neophodne za opstanak potra`i}emo kasniej, protiv slabijih ekipa - objektivan je {ef stru~nog {taba In|ije Rai~evi}. Ovaj susret izaziva veliko interesovawe, o~ekuje se dolazak navija~a iz celoga Srema, pa se o~ekuje da }e preko 4.000 mesta na stadionu biti popuweno.Zna~i, spektakl je zagrantovan. Da. Vi}enti}

ZA ME^ SRBIJA–SLOVENIJA

Ulaznice od 400 do 1.200 dinara Fudbalski savez Srbije (FSS) saop{tio je da }e se ulaznice za utakmicu protiv Slovenije u kvalifikacijama za Evrospko prvenstvo 2012. godine prodavati po cenama od 400, 800. 1.000 i 1.200 dinara. Utakmica se igra 7. septembra na stadionu Crvene zvezde, a {tampano je 48.696 ulaznica. Cene ulaznica za ju`nu i severnu tribinu su 400 dinara, a bo~ni delovi istoka su 800 dinara. Ulaznice za centralne delove isto~ne i bo~ne delove zapadne tribine ko{taju 1.000 dinara. Najskupqe su ulaznice za centralni deo zapadne tribine ~ija cena je 1.200 dinara. Ulaznice }e od 25. avgusta mo}i da se kupe preko internet sajta Ajtiket (www.iticket.rs), kao i pozivom u kol-centar FSS na broj 011/381-8177. Od 31. avgusta ulaznice }e mo}i da se kupe i na blagajnama stadiona Crvene zvezde.

ZANIMQIVOST

Fudbaler pre{ao u kliza~e Marija Galowa

pa sada do seniorskig uzrasta. Ona je najzaslu`nija {to `enski klub ve} nekoliko sezona nastupa u elitnoj ligi.Ove jeseni Marija odlazi u [paniju gde }e igrati za jedan prvoliga{ki tim.Dragan Suboti} je ponikao u ^elarevu. Kada je bio na vratima prvog tima krenuo je od Ba~ke Palanke, preko Vojvodine i Crvene Zvezde i stigao u Nema~u gde danas igra.Jo{ uvek je junior s tim {to nastupa i za seniorsku selekciju Srbije.Stonoteniserke Ivana Kohanec i Aleksandra Savi} su ve} nastupale za mladu stonotenisku selekciju, a na dobrom je putu da to u~ini i Miona Gaji}. Ogwen Stojanovi} iz ^elareva po~eo je sa plivawem da bi ubrzo pre{ao na triatlon. Nastupa za Dinamik iz Novog Sada i trenutno je

@enski ko{arka{ki klub ^elarevo iznedrilo je juniorske reprzentativke Mariju Rado{evi} i Jelenu Stankovi} (potencijalne reprezentativke su Grbi}, Lalovi} Jugovi}), a se seniorsku dr`avnu selekciju nastupila je doskora{wa ~lanica ovog kluba Maja [kori}, sada igra~ica Hemofarma. I fudbalski klub je dao ~etiri reprezentativca u mla|im uzrastima, Branka Stupara, Nikolu Kupre{kog, Bogdana Tepi}a i Ranka Moravca, dok zbog povrede nije igrao Lazar Dori}. [to bi se reklo - ni maweg sela, ni boqih sportista, pa vaqa verovati da }e se ovoj uspe{noj reprezentativnoj familiji uskoro pridru`iti neki novi mladi}i i devojke iz ^elareva. V. Vujanovi}

I ODBOJKA[ICE IZ ZVE^ANA U@IVAJU U TITELU: Odbojka{ice Zve~ana, iz istoimenog mesta sa Kosova, pripremaju se u Titelu za predstoje}u sezonu u Me|uokru`noj ligi Kraqevo. Treneri Vladan Milo{evi} i Todor Milovi} i sekretar kluba Dejan Milovi} na pripreme su doveli 14 devoj~ica, koje dva puta dnevno rade u sportsko-rekretativnom centru Anker. - Zahvaquju}i na{im novim sportskim prijateqima iz `enskog odbojka{kog kluba Kometa iz Beograda i mi smo sa wima na pripremama u ovoj lepoj varo{i (na snimku igra~ice obe ekipe).Uveren sam da }emo i ubudu}e dolaziti na pripreme u uvo pitomo mesto, gde su qudi izuzetno qubazni , a uslovi za rad su odli~ni. Odigra}emo nekoliko utakmic sa odbojka{icama Komete - rekao je trener Milo{evi}. Klub u Zve~anima je osnovan pre tri godine, a lokalna samouprava se trudi da devoj~icama stvori maksimalne uslove za treninge i takmi~ewe.[to se ti~e odbojka{ica Komete, one su se u Titelu ve} odoma}ile s obzirom da su tre}i put na pripremama u varo{i na Tisi . @. Markovi}

Biv{i turski fudbalski reprezentativac Ilhan Mansiz saop{tio je da je odlu~io da se bavi umetni~kim klizawem. Mansiz (35) je u karijeri nastupao za Gen~lerbirligi, Ku{adasi, Samsun, Be{ikta{, Kobe, Hertu, a igra~ku karijeru okon~ao je 2006. godine u ekipi Ankaragu~u. - Moj san je da sa, za sada nepoznatom, partnerkom u naredne dve godine osvojim titulu {ampiona Turske u parovima, a potom i nastupim na Zimskim olimpijskim igrama u So-

~iju 2014. godine - rekao je Mansiz. Za reprezentaciju Turske odigrao je 21 utakmicu i postigao sedam golova, a sa nacionalnim timom osvojio je tre}e mesto na Svetskom prvenstvu 2002. godine u Japanu i Ju`noj Koreji. Biv{i turski fudbaler je pre nekoliko nedeqa u Oberstdorfu odradio prvi deo treninga u umetni~kom klizawu sa sada{wom partnerkom Slovakiwom Olgom Bestandingovom, koja se takmi~ila na ZOI 2002. u Solt Lejk Sitiju.

Ronaldo

Ronaldo odlazi u penziju?

Biv{i brazilski fudbalski reprezentativac Ronaldo izjavio je da bi na kraju sezone mogao da zavr{i karijeru. Ronaldo je ~lan Korintijansa, a zbog povrede nije igrao vi{e od tri meseca. On je rekao da `eli da godinu zavr{i u visokom ritmu, a da }e zatim odlu~iti da li }e nastaviti da igra i slede}e sezone. Biv{i brazilski reprezentativac je posledwu utakmicu za Korintijans zbog povreda igrao pre vi{e od 100 dana zbog ~ega su se ponovo pojavili i wegovi stari problemi sa kila`om. Ronaldo je

priznao da se kraj wegove karijere bli`i svakim danom, ali je istakao da `eli da se jo{ jednom `rtvuje kako bi godinu zavr{io na lep na~in. On je dodao da ne `eli da od zavr{etka karijere pravi veliku fe{tu, ve} da }e samo posle svog posledweg me~a, koji god to bio, objaviti da je gotovo. Ronaldo je pre Korintijansa igrao za Kruzeiro, PSV iz Ajndhovena, Barselonu, Inter, madridski Real i Milan. Sa reprezentacijom Brazila osvajao je titule prvaka sveta 1994. i 2002. godine.

IZ ^SK PIVARE

PLEJ OF ZA LIGU EVROPE

Novo izdawe „Lavova” Posle dve godine, ponovo je iz {tampe iza{ao bilten FK ^SK Pivara ,,Lavovi”, ta~nije 75. broj. Ubudu}e }e izlaziti uo~i svake prvenstvene utakmice kada je ^SK Pivara doma}in. I ovoga puta navija~i doma}eg tima mogli su se upoznati sa svim onim {ta se doga|alo u klubu od ispadawa iz Prve lige, pa sve do me~a sa Apatincima. Uz bilten je {tampan i raspored jeseweg dela prvenstva Srpske lige Vojvodina.

Slobodan ulaz Bilo je predloga navija~a da se od po~etka ovog prvenstva Republi~ke lige – Vojvodina napla}uje ulazak na stadion u ^elarevu. Me|utim, posle ispadawa iz Prve lige rukovodstvo ^SK Pivare je smatralo da bi napla}ivawe ulaza uticalo na mawu posetu, a od prodaje ulaznica ionako ne bi bilo velike finasijske koristi. V. V.

Sibir – PSV 1:0 BATE - Maritimo 3:0 PS@ - M. Tel Aviv 2:0 Leverkuzen - Tavrija 3:0 CSKA Moskva - Anortosis 4:0 Rapid Be~ - Aston Vila 1:1 Slovan Bratislava - [tutgart 0:1 Debrecen - Liteks 2:0 Omonija - Metalist 0:1 Vaslui - Lil 0:0 AIK - Levski 0:0 Dwepar - Leh 0:1 Odense - Madervel 2:1 Fejenord - Gent 1:0 Steaua - Grashopers 1:0 Galatasaraj - Karpati 2:2 Hajduk Split - Unirea 4:1 Genk - Porto 0:3 Palermo - Maribor 3:0 Klub Bri` - Dinamo Minsk 2:1 CSKA Sofija - TNS 3:0 Lozana - Lokomotiva Moskva 1:1 PAOK - Fenerbah~e 1:0 Liverpul - Trabzonspor 1:0 Seltik - Utreht 2:0 Temi{var - Man~ester siti 0:1 Napoli - Elfsborg 1:0 Hetafe - Apoel 1:0 Dandi junajted - AEK 0:1 AZ Alkmar - Aktobe 2:0 \er - Dinamo Zagreb 0:2 Dortmund - Karabag 4:0 [turm - Juventus 1:2 Be{ikta{ - Helsinki 2:0 Aris - Austrija Be~ 1:0 Sporting - Brondbi (sino}) Viqareal - Dwepro (sino}) Reva{ susreti 24–26. avgusta

KUP SUBOTICE U DIZAWU TEGOVA

Jubilej za ponos Jubilarni, 25. po redu, Kup Subotice u dizawu tegova odr`a}e se danasu, a kao i ranijih godina bi}e me|unarodnog karaktera. - Prvi Kup Subotice odr`an je jo{ 1975. godine i bilo je to prvo me|urnarodno takmi~ewe kod nas u ovom sportu. Uspeli smo da odr`imo kontinuitet sve do 1991. godine, kada smo napravili pauzu. Smogli smo snage da nastavimo takmi~ewe 2003. godine i nadamo se da vi{e ne}e biti pauza. Kroz prethodna

24 takmi~ewa pro{lo je ta~no 500 sportista iz 13 zemaqa, a ponosni smo {to su Suboti~ani bili me|u najboqima svake godine – rekao je predsednik kluba Ferenc Ki{. Stipan Vert je godinama unazad alfa i omega ovog kluba, iz wegove {kole su iza{li brojni {ampioni. - I ova godina nam je po~ela uspe{no, ve} imamo pet seniorskih, ~etiri juniorska i tri prvaka Srbije za mla|e juniore.To je samo deo na{ih dobrih rezultata. Spremni smo

i da branimo jedanaestu titulu ekipnog prvaka Srbije, ali pre toga nam sledi Kup Subotice. Dobro smo radili u prethodnom periodu, momci su vredno trenirali, jedno vreme i u kampu u Ba~u, pa se nadamo uspe{nim nastupima – kazao je Stipan Vert. Na Kupu Subotice u~estvuju [orok{ar iz Ma|arske, Dom`ale iz Slovenije, Kowic iz Bosne i Hercegovine, Astra iz Rumunije, Jedinstvo iz Novog Be~eja, Radni~ki iz Sombora i Spartak. N. S.


c m y

DNEVNIK

FIBA najavquje kazne Saop{tewe povodom tu~e na utakmici Gr~ka - Srbija u Atini izdala je i Svetska ko{arka{ka organizacija (FIBA). U saop{tewu iz @eneve ka`e se: „FIBA bezuslovno osu|uje nasiqe koje se desilo tokom finalnog me~a Akropolis turnira izme|u Gr~ke i Srbije koji je odigran u Atini. Takve scene u koje su bili ukqu~eni igra~i na ko{arka{kom terenu su potpuno neprihvatqive, pogotovu {to su igra~i va`an uzor mladim navija~ima. Oni su tako|e ambasadori ko{arke na globalnoj sceni i moraju da se tako pona{aju u svakom trenutku“, ka`e se u saop{tewu FIBA. Pored toga, generalni sekretar FIBA Patrik Bauman dodao je: - Bio sam {okiran sramotnim scenama koje su se desile tokom utakmice Gr~ka - Srbija. To su bile grozne mrqe na ina~e uzor-

noj svetskoj ko{arci. FIBA }e preduzeti sve korake koji su potrebni protiv svakog pojedina~nog igra~a koji je bio ukqu~en u ovaj {okantni incident. FIBA ne}e dozvoliti da se sve zata{ka, rekao je Bauman. On je dodao da zvani~nici Svetske ko{arka{ke organizacije u`urbano pregledavaju sve {to se dogodilo tokom utakmice u Atini, kao i kako je do{lo do nasiqa na terenu. - FIBA ne}e davati komentare na pona{awe bilo kog pojedina~nog igra~a sve dok kompletna istraga ne bude zavr{ena. Me|utim, FIBA tako|e `eli da stavi do znawa da ne}e prezati od preduzimawa najo{trije mogu}e akcije protiv bilo kog pojedinca koji je naneo {tetu imixu ko{arke kao sporta, upozorio je generalni sekretar FIBA.

POTPREDSEDNIK FIBA JORGOS VASILAKOPULOS

Nema govora o kaznama Prema re~ima potpresednika FIBA Jorgosa Vasilakopulosa, nekada prvog ~oveka FIBA Evrope, opcija ka`wavawa igra~a dve selekcije se spomiwala, ali o tome nema govora. - Prijateqske utakmice jesu u zvani~nom kalendaru, ali FIBA nema odgovornost, niti u~e{}e u wihovoj organizaciji. FIBA nije odredila sudije i delegate, tako da ne mo`e ni da interveni{e i izri~e kazne - rekao je Vasilakopulos. Sudije u zapisniku sa utakmice nisu navele nikakve detaqe, osim podatka da je ona prekinuta zbog op{te tu~e, dva minuta pre kraja, pri vo|stvu Gr~ke od 74:73. Vasilakopulos za tu~u okrivquje gostuju}e ko{arka{e. - Te{ko je sve ovo svariti, ovo je uvreda za igru. Bacawe stolice... [ta bi bilo da je Krsti} pogodio Burusisa u oko - rekao je vreme{ni funk-

cioner i uz dosta gor~ine podsetio na gr~ko-srpsko prijateqstvo. Selektor Srbije Du{an Ivkovi} podsetio je po povratku u Beograd da Krsti} u pro{losti nije u~estvovao u incidentima. - Trebalo bi ne{to da preduzmemo, da istaknemo kakav je Krsti} ~ovek, ako ne situaciju. Ja }u to da u~inim, jer sam ja najodgovorniji. Napravi}emo odre|ene kontakte rekao je Ivkovi}. Svetsko prvenstvo u Turskoj je od 28. avgusta do 12. septembra.

Ivkovi}: Sramota Selektor Srbije Du{an Ivkovi} rekao je da se wegovoj ekipi na utakmici sa Gr~kom dogodilo ono {to ne sme da se desi. Op{ta tu~a velika je sramota za obe strane, smatra trofejni stru~wak. - To nije smelo da nam se dogodi... Odnosi su sada jako lo{i... Sramota - rekao je Ivkovi} na konferenciji za novi-

Du{an Ivkovi}

nare odr`anoj na aerodromu „Nikola Tesla“. Tu~a je po~ela kratkom raspravom Milo{a Teodosi}a i Adonisa Focisa dva minuta i 40 sekundi pre kraja, a na snimku se vidi kako Grk pquje srpskog plejmejkera. Ubrzo su skoro svi igra~i uleteli na teren. - Fotsisa sam trenirao dve godine i znam da je primeran mladi}. A mi smo, garantujem, najdisciplinovanija ekipa u Evropi i po odnosu prema sudijama, protivni~kim navija~ima, rivalima... Ali eto, izbila je op{ta tu~a - naveo je Ivkovi}.

On je istakao da je najgore pro{ao najprimereniji igra~ Nenad Krsti}, koji je morao da ostane u Atini na saslu{awu. - Najiskrenije mislim da se on i upla{io situacije, nekoliko polugolih navija~a koji su uleteli na teren. U samoodbrani je podigao stolicu i ona mu je u tom strahu ispala i zaka~ila Burusisa - objasnio je selektor, koji }e slede}e sezone u Olimpijakosu trenirati upravo Burusisa. - Krsti} je poku{ao da mu se izvini, ali je Burusis odbio. Ostavio sam ga na miru, prihvati}e to izviwewe neki drugi put... Ali rekao mi je da ne}e podneti prijavu protiv Krsti}a - kazao je Ivkovi}. Selektor je ponovio da je incidentu kumovalo lo{e su|ewe. - Glavni sudija je non stop opomiwao na{e igra~e, Pauni}u dosudio i tehni~ku gre{ku. Kasnije sam mu rekao da je wegovo i da sudi, a ne samo da pri~a sa igra~ima. On mi je dao tehni~ku. Rekao sam mu da je sramota to {to radi. Dao mi je i drugu, pa sam mu kazao da je uspeo da upropasti celu manifestaciju - rekao je selektor Srbije. Ivkovi} je dodao da ne `eli da brani svoje igra~e, ali da misli da ih je mo`da wegovo nepravedno iskqu~ewe dodatno isprovociralo.

SPORT

subota21.avgust2010.

19

POSLE TU^E NA UTAKMICI GR^KA – SRBIJA

Krsti} priveden pa pu{ten Ko{arka{ka reprezentacija Srbije ju~e ujutru sletela je u Beograd bez kapitena Nenada Krsti}a, koji je zadr`an u Gr~koj na zahtev tamo{weg sportskog tu`ioca. Kapiten orlova priveden je posle tu~e na utakmici Akropolis kupa Srbija - Gr~ka, ali je posle razgovora sa gr~kim vlastima pu{ten na slobodu. Dok se srpska ekspedicija vratila u Beograd, sa ko{arka{em je u Atini ostala ministarka sporta Sne`ana Samarxi} Markovi}. Ona se slu~ajno zatekla tamo, u povratku iz Singapura sa Olimpijskih igara mladih, i ostala je u Atini da bi pomogla Krsti}u, ~ije je privo|ewe nalo`io tamo{wi sportski tu`ilac Kostas Simicoglu. Nenad Krsti} rekao je da mu je `ao zbog tu~e sa igra~ima Gr~ke i izrazio nadu da ga FIBA ne}e kazniti zbog incidenta. Krsti} je morao da ostane u Atini i tu`iocu da izjavu o u~e{}u u tu~i, dok su se ostali reprezentativci vratili u Beograd. - To je ru`no, ali se de{ava u sportu. Neke ranije odluke unele su nervozu u utakmicu. Do{lo je do nepotrebnog sukoba. Nikad nije lepo videti to na terenu, a kamoli protiv Gr~ke, gde igraju mnogi na{i igra~i. Te{ko je re}i ko je kriv, ali ja sam izvukao najdebqi kraj - rekao je Krsti}. - Iza{ao sam iz pritvora, sve je u najboqem redu. Igra~i su se potukli u zavr{nici utakmice Akropolis kupa, pri vo|stvu Gr~ke od 74:73. Prvo su se sukobili Milo{ Teodosi} i Adonis Fotsis, a potom je do{lo do op{te

Momenat kada Krsti} stolicom udara Burusisa

tu~e. Krsti} se najpre sukobio sa Sofoklisom Skorcijantisom, a potom je stolicom u glavu pogodio Janisa Burusisa, koji nije ni bio u protokolu za utkamicu, ali je u{ao u teren. - Poku{ao sam da se izvinim Burusisu posle utakmice, jer nisam hteo nikoga da pogodim. Uradio sam to u afektu, ali sam se branio. Poku{a}u opet da se izvinim, to sam rekao i tu`iocu u Atini. Krsti} je dodao da je razgovor sa gr~kim vlastima protekao u korektnom tonu i ocenio da bi FIBA mogla da kazni sve u~esnike tu~e. U Turskoj sle-

de}e subote po~iwe Svetsko prvenstvo. - Ne znam kakva su pravila, nadam se da ne}u biti ka`wen, ali ni{ta nije u mojim rukama. Napravqena je glupost, nadam se da }e nam progledati kroz prste. Gr~ki igra~i su po~eli tu~u, nije bilo redara, a i navija~i su u{li na teren. Uostalom, Burusis je bio u civilu. Ako }e mene da kazne, mora}e i druge - zakqu~io je Krsti}. Pored Krsti}a u Atini je i ministarka omladine i sporta Srbije Sne`ana Samarxi}Markovi}.

- Najva`nije je da je Nenad dobro. Priveden je u kancelariju, nije bio u zatvoru. Zajedni~kom akcijom sa gr~kim vlastima minimizirali smo ovaj doga|aj - kazala je Samarxi}Markovi}. Ministarka je rekla i da je Krsti} dao izjavu javnom tu`iocu, ali da nije bilo potrebe da ide kod sudije. - Nama je u interesu da ovaj doga|aj ne poprimi velike razmere. Osu|ujem svako nasiqe, ali mo`da je bilo i propusta u obezbe|ewu. Nadamo se da ne}e biti kazni - navela je Sne`ana Samarxi} Markovi}.

Carcaris optu`uje Teodosi}a Gr~ki ko{arka{ Kostas Carcaris optu`io je plejmejkera srpske selekcije Milo{a Teodosi}a da je inicijator tu~e na me~u dveju reprezentacija. - Postoje qudi koji jedu hleb u Gr~koj, a stalno stvara-

ju probleme. Mi ne smemo da zatvorimo o~i pred tim pojavama. Postoje talentovana gr~ka deca i neko mora da shvati da bi wima trebalo dati novac, a ne onima koji ga ne zaslu`uju - rekao je Carcaris za gr~ke medije.

On je ~lan Panatinaikosa, dok Teodosi} nastupa za rivali Olimpijakos. Carcaris je

zatra`io izviwewe od srpskog plejmejkera. Wegov saigra~ iz kluba i reprezentaci-

Sve je po~elo sukobom Teodosi}a i Fotsisa, a zavr{ilo se krvavih glava

Divac u Ku}i slavnih FIBA Biv{i ko{arka{ki reprezentativac Srbije Vlade Divac bi}e uvr{}en u Ku}u slavnih FIBA tokom Svetskog prvenstva u Turskoj, re~eno je u Ko{arka{kog saveza Srbije. Pored Divca, ~lan Ku}e slavnih }e u Turskoj postati i Dragan Ki}anovi} {to je objavqeno ranije. Na presti`noj listi Svetske ko{arka{ke federacije su ve} Radivoje Kora},

Aleksandar Nikoli}, Ranko @eravica, Obrad Belo{evi}, Neboj{a Popovi}, Borislav Stankovi} i Radomir [aper. Kandidati su i Zoran Moka Slavni}, Predrag Danilovi}, Dejan Bodiroga, Aleksandar \or|evi}, Marija Veger-Dem{ar, Du{an Ivkovi}, Bo`idar Maqkovi}, @eqko Obradovi}, Svetislav Pe{i} i Milan Vasojevi}.

je Dimitris Dijamantidis tvrdi da Teodosi} uop{te nije dobar momak. Sukob igra~a Olimpijakosa i Panatinaikosa traje godinama, a Dijamantidis je tokom tre}eg me~a finala plej-ofa ovogodi{weg gr~kog prvenstva pqunuo Teodosi}a. - Napi{ite slododno da je Teodosi} dobar momak - ironi~no je poru~io gr~ki ko{arka{.


20

SPORT

subota21.avgust2010.

LETWI PRELAZNI ROK

Povratak Feketea i Grujina Petrovaradin: Zorica ]irlovi} (iz E|{ega, Novi Sad). SPC Vojvodina (Novi Sad): Jelena Petrovi} (iz Banata, Zrewanin), Bojana Mileti} (iz Ade kompjuters, Novi Sad) i Sandra Neckov (iz E|{ega, Novi Sad). Vojvodina (Ba~ko Gradi{te): Isidora [ibul (iz SPC Vojvodine). Srem (Ruma): Jelena Bogdanov (devoja~ko Majstorovi}, iz Junakovi}a), Anica Radakovi} (iz Petrovaradina). Vrbas: Ivana Bulaji}, Stevka Stojanovi}, Bosiqika \ukanov, Jovana @igi}, Radojka @drwa (devoja~ko Jaji}, sve iz Junakovi}a) i Jovana Kilibarda (SPC Vojvodina). Kristal (Zrewanin): Irena Savi} (Banat) i Marijana ^isar (Junakovi}). Apatin: Zorica Bara} (Junakovi}). Mu{karci – Vihor (Sombor): do{ao Aleksandar Pavlovi} (iz Kawi`e). Senta: Milorad Vojnovi} (Vojvodina Ba~ko Gradi{te, na dvojno), Laslo Fekete (iz Segedina), Robert Erwe{i (Jedinstvo, Novi Be~ej, na dvojno). Petrovaradin: Nenad Bogdanovi} (iz Kawi`e). Banat (Zrewanin): Kamenko Berarov (Kristal, Zrewanin). Kawi`a: Zoltan Molnar (iz Be~eja). Kordun (Kqaji}evo): Milan Trkuqa i Dragan [u{ilovi} (obojica iz Horoskopa, Sur~in). Vrbas: Predrag Koprivica (iz Kawi`e). „Toza Markovi}“ (Kikinda): Robert Erwe{i (Jedinstvo, Novi Be~ej) Milorad Jakovqeizbori superliga{ki status. vi}, Branislav Bori} (obojica Senta je dovela na dvojnu regiiz Radn~ikog, Kikinda). straciju i svetskog kadetskog Vojvodina (Novi Sad): Goran {ampiona i svetskog juniorBrdari} (iz Apatina), Novica skog prvaka u tandemu sa ZavarMari} (iz Kawi`e). kom Roberta Erwe{ija (ima @elezni~ar (In|ija): Radipravo da igra i za novobe~ejsko voj \uri} (iz Vojvodine, NS), Jedinstvo). Sa{a Juhas (iz Slovena, Ruma), Najvi{e igra~a oti{lo je iz Dragan Vukeli} (iz Kraqeva). redova superliga{a Kawi`e Radni~ki (NS): Zoran Tam(~etvorica), a najvi{e je doveo buri} (iz Ade kompjuters). novosadski srpskoliga{ Ada Dolina (Padina): Arpad kompjuters (~etvoricu). ^engeri (iz Spartaka, DebeqaKod dama, vlasnica svetske ~a). juniorske bronze u sprintu iz Ada kompjuters (Novi Sad): Rijeke Jelena Petrovi} pojaVeqko Jovanovi} (iz Vojvodi~ala je superliga{a SPC Vojne, NS), Novica Macura (iz vodinu. Najvi{e igra~ica do@elezni~ara, In|ija), Rajko veo je srpskoliga{ Vrbas (~ak Mandi} (iz Petrovaradina), {est) i to ve}inu iz kluba JuMilorad Babi} (iz Vojvodine, nakovi}. Juniorske reprezenNS). tativka Marijana ^isar preBanat (Zrewanin): Borislav {la je u zrewaninski Kristal, Grujin (iz Knin Revite, BiH). a Isidora [ibul u Vojvodinu Hajduk (Kula): Milan Lekoiz Ba~kog Gradi{ta... vi} i Velimir Jokovi} (obojica Bilans prelaznog roka u kluiz Sente). bovima iz u nadle`nosti KS Na dvojnu registraciju igraVojvodine, dame: }e i Igor Kova~i} (Crvena Pionir (Subotica): do{la zvezda BN Bos i Srem, Sremska Mima Bogdanovi} (iz JunakoMitrovica) i Duwa Nikoli} vi}a). (SPC Vojvodina i Novi Sad). Dvojica srpskih internacionalca, Laslo Fekete (dugo igrao za ma|arski Segedin) i Borislav Grujin (u prethodnoj sezoni prvotimac Knin Revite premijer liga{a BiH), vratila su se u srpske klubove. Fekete je poja~ao redove vice{ampiona Sente koja je ostala bez Nikole Popovi}a (pre{ao u ekipu {ampiona Beograda Po{tanske {tedionice), kao i Lekovi}a i Jokovi}a, dok je Grujin do{ao u tim zrewaninskog srpskoliga{a Banata, koji }e ove sezone poku{ati da

U NOVOM SADU

Turnir u rukometu na pesku Novo rukovodstvo Gradskog rukometnog saveza Novog Sada (GRSNS), sa Miodragom Tomi}em na ~elu, slede}eg vikenda, posle du`e vremana, obnovi}e turnir u rukometu na pesku. Turnir, u ~ijoj organizaciji }e u~estvovati i Gradska uprava za sport, odr`a}e se u okviru letwe akcije "Ukqu~i se u sport" u nedequ (26. avgust) na novosadskom kupali{tu [trand. Kotizacija za u~e{}e na turniru je 1.500 dinara, a prijave ekipa prima}e se do utorka (24. avgust) na telefon 021/520-099 ili na e-mail: grsnovisad@nadlanu.com. J. G.

OLIMPIJSKE IGRE MLADIH U SINGAPURU

Srebro za Stjepanovi}a

Srpski pliva~ Velimir Stjepanovi} osvojio je srebrnu medaqu disciplini 100 metara

Vladimir Stjepanovi}

slobodnim stilom na Olimpijskim igrama mladih u Singapuru. Na{ pliva~ je ostvario vreme od 50,28 sekundi. Prvo mesto pripalo je Francuzu Mediju Medeli, a bronzana medaqa Australijancu Kenetu Tou. Stjepanovi} je pre nekoliko dana osvojio bronzanu medaqu u disciplini 100 metara delfin stilom.

DNEVNIK PRIPREME @ENSKE REPREZENTACIJE ZA SP U JAPANU

Srpska Rogla Odbojka{ice Srbije otputovale su ju~e na Roglu u Sloveniju, gde }e obaviti prvi deo priprema za Svetsko prvenstvo, koje }e se odigrati od 29. oktobra do 14. novembra u Japanu. Na{e najboqe seniorke okupile su se u ponedeqak, do ju~e su trenirale u Beogradu, a smenu na Rogli samo }e zameniti s na{om mu{kom reprezentacijom. Seniorke na Rogli ostaju do 6. septembra, a selektor Zoran Terzi} na pripreme je poveo 17 igra~ica - tehni~ari: Maja Ogwenovi}, Ana Antonijevi} i Bojana @ivkovi}, libera: Suzana ]ebi} i Silvija Popovi}, blokeri: Nata{a Krsmanovi}, Stefana Veqkovi}, Milena Ra{i}, Dragana Marinkovi} i Na|a Ninkovi}, korektori i prima~i: Jovana Brako~evi}, Amadea Durakovi}, Sawa Malagurski, Jelena Nikoli}, Bri`itka Molnar, Jovana Vesovi} i Jasna Majstorovi}. Na{e devojke igra}e u A grupi na Svetskom prvenstvu u Japanu, a prvi me~ je protiv Kostarike, 29. oktobra od 8 ~asova po na{em vremenu. U 2. kolu, rival Srbiji bi}e Poqska (30. oktobar, 8 ~asova), a u 3. Peru (31. oktobar, 4.30 ~asova). Posle slobodnog dana, rival Srbije u 4. kolu bi}e Al`ir (2. novembar, 5 ~asova), a u posledwem

Jovana Brako~evi}

NA[I REPREZENTATIVCI DANAS SE VRA]AJU IZ SLOVENIJE: Najboqi odbojka{i Srbije zavr{ili su dvonedeqne pripreme na Rogli u Sloveniji i danas se vra}aju u Beograd, gde }e nastaviti s treninzima u sklopu priprema za Svetsko prvenstvo (od 25. septembra do 10. oktobra u Italiji). Odbojka{i su radili pre svega na fizi~koj spremi, a tek predstoje ozbiqniji susreti s loptom i ciklus priprema, gde }e se odraditi nekoliko trening utakmica. U Beogradu }e orlovi trenirati do slede}eg vikenda kada se nakratko sele u [paniju (Madrid) gde }e s reprezentacijom doma}ina odigrati dva kontrolna susreta, a potom (vikend kasnije) su zakazani me~evi u Mantovi i Modeni sa Italijanima. Pripremni turnir u Beogradu (8. - 10. septembar), gde }e igrati najboqe svetske selekcije, bi}e prava prilika da provere forme pred po~etak Svetskog prvenstva, a me~evi s Kubom, koja ostaje u gostima na{oj reprezentaciji, bi}e finalna glazura na gotovo dvomese~ni ciklus priprema. M. R.

STARTOVALA VOJVODINA PETROVARADIN

Spremne i za prvoliga{ko nadmetawe Novi Sad je, ne tako davno, bio prepoznatqiv i po rukometa{icama, koje su u biv{oj Jugoslaviji ostvarivale zapa`ene rezultatu, ~ak su stigle i do pobednika nacionalnog Kupa. Me|utim, u posledwih desetak godina zbog spleta raznih okolnosti `enski rukomet gotovo da je nestao u Srpskoj Atini. Decenijsku golgotu, uz veliki entuzijazam i qubav nekoliko sportskih radnika iz Petrovaradina i Novog Sada, uspeo je nekako da pre`ivi RK Vojvodina Petrovaradin, koji je na dobrom putu da gradu vrati nekada{wi sjaj. Ohrabruju}e vesti po~ele su da sti`u jo{ pro{le sezone kada su se rukometa{ice Vojvodine do posledweg kola borile za prvo mesto u Drugoj ligi sever, a ovogodi{wa prozivka, koju je obavio trener Dragan Kuki}, je vi{e nego optimisti~na i obe}avaju}a. - Ve} ~etiri godine radimo na selekciji ekipe, a ove s ponosom mo`emo da ka`emo da imamo izuzetno talentovane i kvalitetne igra~ice, spremne za najvi{e domete, koje i ne krijemo - a to je osvajawe prvog mesta u drugoliga{kom dru{tvu i plasman u vi{i rang - isti~e Kuki}. - U na{e redove stigle su: bek Sawa Tomasovi} (Spartak, Subotica), desno krilo Jovana Radoji~i} (Radni~ki, Kragujevac) i golman Marijana Grgi} (Temerin).

Kvalitetne i ambiciozne: rukometa{ice Vojvodine s trenerom i klupskim ~elnicima

Postoji u klubu `eqa i da ve} ove sezone zaigrate u vi{em rangu. - Mi radimo i pripremamo se za Drugu ligu, ali usled odustajawa ekipa iz vi{eg ranga, sprem-

ni smo da se ukqu~imo u takmi~ewe, imamo i `equ i mogu}nosti dodao je Dragan Kuki}. Rukometa{ice Vojvodine Petrovaradin s pripremama su po-

Sastav Golmani: Ivana Crnoja~ki, Marijana Grgi}, Nikoleta Paji}, leva krila: Maja Stupar, Jelena Karan, Tamara Samarxija, desna krila: tamara Milovanovi}, Tamara Savi}, Jovana Radoji~i}, bekovi: Stanislava Todorovi}, Nevena Bla`i}, Sawa Tomasovi}, Marta Beqi}, Jovana Jovanovi}, Marija Dimitrijevi}, Dragana \ur|evi}, pivoti: Tamara Vrawe{, Vedrana Blanu{a.

~ele pre petnaestak dana, a drugi deo odradi}e u Gr~koj. - Od 23 igra~ice u Gr~ku }e i}i wih 18, a veliku zahvalnost dugujemo prijatequ kluba "NS trevelu", koji ve} dve godine daje veliki doprinos napretku i dobrim rezultatima - ka`e direktor kluba Dejan Perkovi}. Veliku zahvalnost dugujemo i Gradskoj upravi za sport, odnosno Aleksandru Kravi}u i Du{anu Dragojevi}u. J. Gali}


c m y

KULTURA

DNEVNIK

subota21.avgust2010.

NA 14. PAN^EVA^KOM BIJENALU OD 17. SEPTEMBRA DO 18. OKTOBRA

ZAVR[EN FESTIVAL TVR\AVA TEATAR U SMEDEREVU

Umetnost Jo`efa Na|a

„Kate Kapuralica” najboqa predstava

^etrnaesto Bijenale umetnosti, pod nazivom „Duh prirode“, odr`a}e se od 17. septembra do 18. oktobra u Pa~evu, u organizaciji Kulturnog centra tog grada, najavili su ju~e organizator . Direktorka Kulturnog centra Pan~evo Jasmina Ve~anski rekla je na konferenciji za novinare u Beogradu da }e Bijenale, kroz tri segmenta (vizuelni, pozori{ni i filmski) predstaviti Jo`efa Na|a koji `ivi u Francuskoj. Bijenale }e biti sve~ano otvoreno 17. septembra u Galeriji savremene umetnosti u Pan~evu predstavqawem publikacije o Na|u. U okviru vizuelnog segmenta Bijenala bi}e predstavqeni crte`i, fotografije, video radovi, instalacije, objekti, minijature i dokumentarni materijal Jo`efa Na|a, a radovi }e biti izlo`eni u Galeriji savremene umetnosti, Narodnom muzeju, Galeriji „Dvori{te“ i Kulturnom centru u Pan~evu. Pozori{wi segnemt Bijenala ~ine izvo|ewe predstave „Du`ina 100 igala“ u koreografiji Jo-

`efa Na|a, i projekcije snimaka wegovih koreografija „Vojcek ili najava vrtoglavice“, „Me|u~in“, „Mala jutarwa molitva“ i „Dnevnik nepoznatog“. U okviru filmskog segmenta, publici }e biti predstavqen film posve}en obele`avawu 30 godina postojawa Bijenala u Pan~evu, i filmovi Jo`efa Na|a i filmski klasici po izboru samog umetnika.

Bijenale umetnosti u Pan~evu je osnovan 1981. godine, kao izlo`ba jugoslovenske skulpture, a potom je preraslo u internacionalnu manifestaciju. Jo`ef Na| ro|en je 1957. godine u Kawi`i. Zavr{io je Slikarsku {kolu u Novom Sadu, a studirao na Univerzitetu u Budimpe{ti. Usavr{avao se u Parizu kod Marsela Marsoa i Etijena Dikrua, a nakon toga je i poha|ao ~asove plesa Larija Leonga. Pored crtawa i slikawa, posvetio se i plesu, ali se bavi i fotografijom. Dobitnik je Nagrade kritike Festivala „Mimos“ 1995. godine, prve nagrade na 32. BITEF-u, nagrade „Zlatna maska“ u Rusiji 2000. godine, a 2005. godine Francuska asocijacija za umetni~ko delovawe, dodelilo je Na|u „Paso{ bez granica“ ~ime je nagla{ena me|unarodna dimenzija wegovog rada. Bijenale umetnosti u Pan~evu je pod pokroviteqstvom Ministarstva kulture Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine i Grada Pan~eva.

Predstava „Kate Kapuralica“ Vlaha Stulija, u izvo|ewu Narodnog pozori{ta iz Sombora, progla{ena je za najboqu na upravo zavr{enom Tvr|ava teatru u Smederevu, a wenom reditequ Jago{u Markovi}u `iri ovog festivala je tako|e dodelio priznawe za najboqeg rediteqa. Uloga Lucifera u pred-

qema [ekspira, u re`iji Zoltana Pu{ka{a, i izvo|ewu Novosadskog pozori{ta / Ujvideki sinhaz. Kako je `iri obrazlo`io, dodequju}i nagradu obnovqenoj predstavi iz 1995, „petnaest godina kasnije, isti teatarski zaverenici ponovo o`ivqavaju scensku magiju somborske „Kate

21

nakon petnaest godina nije izgubila na sve`ini. „ Luka Sa{e Torlakovi}a ve} od prvog pojavqivawa na sceni osvaja svojom rabijatnom pojavom, ukazuje `iri i dodaje: „Mno{tvo gotovo neprimetnih, filigranski izra|enih gluma~kih minijatura Torlakovi}a, od grimase ~oveka slu|enog alko-

ZBOG DOGOVORA O SNIMAWU SVOG FILMA

An|elina Yoli dolazi u Beograd Slavna holivudska glumica An|elina Xoli dolazi u Beograd 3. septembra da se sa na{om producentskom ku}om „Abarit“ dogovori o snimawu filma koji }e se raditi u Srbiji i regionu. Re~ je o wenom rediteqskom prvenvcu koji }e producirati Filip Gaji}, ugledni beogradski rediteq, a jednu od glavnih uloga poverila je wegovom tastu Radetu [erbexiji, legendi doma}eg glumi{ta. Glavnu `ensku ulogu igra}e, naravno, An|elina Xoli, prenose doma}i mediji. Slavna glumica je ve} u gostima kod [erbexije, na ostrvu Brioni, da bi gledala predstavu „Kraq Lir“ koju izvodi wegovo pozori{te „Uliks“. „Ona veoma ceni [erbexiju, koga poznaje jo{ iz Holivuda i odavno planira da ga poseti i gleda na sceni u ulozi kraqa Lira. Sada ima razlog vi{e da to u~ini jer }e wih dvoje zajedno raditi na wenom filmu“, rekao je izvor „Blica“, koji je naveo da, nakon Briona, An|elina dolazi u Beograd. „Izuzetno joj se svi|a rad na{eg rediteqa Filipa Gaji}a, pa `eli da po~etkom septembra u KPGT-u pogleda wegovu predstavu ’Veliki

Iz predstave „Kate Kapuralica” Narodnog pozori{ta iz Sombora

stavi „^ovekova tragedija“ Imrea Mada~a u re`iji Kokana Mladenovi}a i izvo|ewu Novosadskog pozori{ta / Ujvideki sinhaz, glumici Emini Elor donela je priznawe najboqe glumice festivala, a za najboqeg glumca je prola{en Sa{a Torlakovi}, Luka u predstavi „Kate Kapuralica“ NP Sombor. O nagradama je odlu~ivao tro~lani internacionalni `iri u kojem su bili: glumica \ur|ija Cveti}, rediteqka Qiqana Todorovi} i dramaturg i kriti~ar iz Rijeke Matko Boti}. Od 11. do 20. avgusta izvedeno je sedam predstava u glavnoj selekciji ovog drugog po redu festivala u Smederevu, koji je sino} zavr{en progla{ewem pobednika i predstavom u ~ast nagra|enih „San letwe no}i“ Vi-

Kapuralice“, obnavqaju}i predstavu u kojoj su tela pone{to ostarila, ali duh nije ni minutu. Kultna predstava Narodnog pozori{ta iz Sombora danas je aktualnija nego ikad, kako zbog svoje socijalne osve{}enosti, tako i zbog sna`ne emotivnosti koja sa scene nezadr`ivo prodire u publiku...“ Za Jago{a Markovi}a `iri isti~e da je „veliki ceremonijal-majstor somborske ’Kate Kapuralice’... Nesputana ma{ta koja u potocima te~e iz svih planova scenske igre, neupitna mo} duhovitog razigravawa celokupnog gluma~kog ansambla i duboko razumevawe arhai~nog dubrova~kog teksta Vlaha Stullija sredi{wi su razlog zavodqivosti ’Kate Kapuralice’, a wegova rediteqska postavka i

holom do toplog zaqubqenog pogleda prema svojoj `eni koji neo~ekivano zaiskri usred temperamentne sva|e, ~ine wegovog Luku najboqom mu{kom gluma~kom kreacijom ovogodi{weg festivala“. Emina Elor se hrabro uhvatila u ko{tac s jednim od najte`ih zadataka u ma|arskoj dramskoj kwi`evnosti, zaigrano i ve{to tuma~e}i Lucifera, smatra `iri i navodi da se neprestano opirala ponavqawu istih gluma~kih re{ewa. „Eroti~an ali ne i vulgaran, arhetipski mi{qen ali bez op{tih mesta u izvo|ewu, Lucifer Emine Elor nametnuo se kao najboqa uloga u vrlo dobroj predstavi Novosadskog pozori{ta, ali i kao najzapa`enija `enska uloga celokupnog festivala“. N. Pej~i}

U SAVREMENOJ GALERIJI U ZREWANINU brat’, a zatim da se sa Gaji}em, koji je vlasnik producentske ku}e ’Abarit’, dogovori o saradwi na filmu“, rekao je izvor „Blica“. List pi{e da ni Gaji} ni [erbexija nisu ju~e `eleli da komantari{u saradwu, jer su, kako ka`u, pregovori jo{ u toku, ali nisu ni demantovali ova saznawa. Producentska ku}a „Abarit“, koja je producirala film „Mit o Sizifu“, bila bi koproducent i partner iz Srbi-

je u ovom filmu koji je Anxelina re{ila da snimi nakon {to je nedavno posetila izbegli~ka kampove u BiH. Izvor „Blica“ ka`e da pri~a iz scenarija ne}e biti antisrpska, kako se {pekuli{e, ve} da je re~ o qubavnoj pri~i dvoje qudi koji su u ratu bili na dve suprotstavqene strane, kakvih je mnogo bilo za vreme rata u biv{oj Jugoslaviji. (Tanjug)

TOKOM NAREDNE SEDMICE U NOVOM SADU

Letwa {kola gitare Sutra{wim koncertom dua gitara koji ~ine sjajni, internacionalno afirmisani crnogorski gitaristi mla|e generacije Goran Krivokapi} i Danijel Cerovi}, u @upnoj crkvi imena Marijina, sa po~etkom u 21 ~as zapo~e}e program ovogodi{we, tre}e po redu Me|unarodne letwe {kole klasi~ne gitare. Posetioci ovog koncerta ima}e prilike da ~uju izvo|ewa kompozicija za dve gita-

re Astora Piacole, Du{ana Bogdanovi}a, kao i transkripciju za ovaj sastav jedne od Bahovih Engleskih svita, originalno namewene ~embalu. Pomenuta manifestacija koju je organizovala je Asocijacija gitarista Vojvodine, bi}e odr`ana u Novom Sadu tokom naredne sedmice, od 22. do 27. avgusta, a na woj }e se, uz istaknute doma}e i strane muzi~ke pedagoge, okupiti i brojni daroviti mladi muzi~ari, u~enici ovog instrumenta iz cele pokrajine. Na sli~an na~in kao i prethodnih godina, program letwe {kole gitare obuhvati}e predavawa i majstorske kurseve za polaznike {kole, wihove koncertne nastupe, kao i zajedni~ki rad u orkestru gitara, tokom kojeg }e oni usavr{avati svoje izvo|a~ko ume}e u domenu kamerne muzike. Uz dvojicu pomenutih vrsnih solista iz Crne Gore, Gorana Krivokapi}a i Danijela Cerovi}a, u radu letwe {kole u~estova}e pedagozi iz Novog Sada: profesori Aleksandar Spasojevi}, @ivojin Kuzmanovi} i Ra{ko Radovi}, kao i profesorka Aleksandra Spasojevi}, koja }e rukovoditi radom Orkestra gitara. Uz nastup u Novom Sadu, Orkestar gitara }e ove godine gostovati i u drugim muzi~kim centrima u pokrajini: za sredu 25. avgusta najavqen je nastup u Kikindi, a u sredu 26. avgusta orkestar }e nastupiti u Somboru. Zavr{ni koncert najuspe{nijih u~esnika i Orkestra gitara bi}e odr`an u petak, 27. avgusta u Muzeju Vojvodine. Letwu {kolu klasi~ne gitare organizovala je Asocijacija gitarista Vojvodine u saradwi sa Muzi~kom omladinom Novog Sada, Muzejom Vojvodine i Novosadskim otvorenim univerzitetom. B. H.

Slike i dokumenti Tivadara Vaweka U Savremenoj galeriji u Zrewaninu, 23. avgusta, bi}e otvorena izlo`ba „Tivadar Vawekdokumenti“, posveena} 100. godi{wici ro|ewa poznatog slikara, jednog od osniva~a i prvog upravnika Umetni~ke kolonije „E~ka“. Autor izlo`be, kustos Slavica Popov, ka`e da je, uz obele`avawe stogodi{wice slikarevog ro|ewa, ciq izlo`be da, kroz eksperimentalni pristup, prika`e pro{lost i umetnikov `ivot, razli~itim izra`ajnim sredstvima. Pored Vawekovih slika, izlo`bu ~ine fotigrafije, katalozi, televizijske emisije i dugi dokumenti. Vawek je ro|en u Velikoj Kikindi 1910. godine. Sa Zoranom Petrovi}em, uz podr{ku velikog broja slikara, osnovao je 1956. godine Umetni~ku koloniju „E~ka“. Na osnovu poklowenih i otkupqenih radova , nastalih u Koloniji, osnovana je Savreme-

Tivadar Vawek, Panonska Madona, 1971.

na galerija Umetni~ke kolonije „E~ka-Zrewanin“, ~iji je prvi upravnik bio Vawek, sve do penzionisawa 1973. godine. Izla-

gao je na vi{e od 40 samostalnih i na vi{e od 200 kolektivnih izlo`bi u zemqi i inostranstvu. (Tanjug)

U GALERIJI GRAFI^KOG KOLEKTIVA U BEOGRADU

Radovi kineskih umetnika Kineski umetnici ]ianzi ^en, Je Sin i ]i Jang predstavi}e svoje radove od 23. avgusta do 4. septembra u Galeriji Grafi~kog kolektiva u Beogradu. Generacijski bliski, ali razli~itih umetni~kih poetika, trojica autora predstavqaju nosioce promena koje je kineska umetnost do`ivela tokom posledwih decenija 20. veka, a wihova profesionalna afirmacija vezuje se za vode}e evropske umetni~ke centre (Oslo, Pariz, Keln), saop{teno je iz Grafi~kog kolektiva. ]ianzi ^en (1957) nakon studija u Pekingu od 1986. umetni~ko usavr{avawe nastavqa u Oslu. Izla`e litografije u kojima dominira tema kowa, jednog u nizu toposa kineske umetnosti.

Je Sin (1953), od 1986. `ivi u Parizu. Profesor je slikarstva i kaligrafije na pariskom Univerzitetu. Kombinuju}i ikonografski kli{e tradicionalnog kineskog slikarstva, kaligrafski znak i grafi~ki izraz, istra`uje problem akta u kineskoj umetnosti, gde je prikaz `enskog tela bio dozvoqen samo u okvirima erotskog slikarstva, sve do 1920. godine, kada je rad po `ivom modelu na akademijama postao praksa. ]i Jang (1952), nakon niza samostalnih i grupnih izlo`bi u Kini i Nema~koj, predstavi}e se beogradskoj publici radovima na papiru iz ciklusa „Peking - Wujork - Dizeldorf“ i gipsanim figurinama igra~a.


22

SVET

subota21.avgust2010.

Kipar ne}e u~estvovati u poku{ajima ukidawa blokade Gaze NIKOZIJA: Kipar ne}e dozvoliti da brod sa `enama aktivistima i pomo}i za blokiranu palestinsku teritoriji Gazu isplovi iz wegovih luka, saop{tila je ju~e policija te ostrvske zemqe. Aktivistkiwe su saop{tile da planiraju da idu}e sedmice dostave pomo} Gazi, brodom "Marijam", koji bi iz Libana trebalo da krene prema Kipru u nedequ, odakle bi nastavio ka Gazi. Izrael je ve} saop{tio da ne}e dozvoliti pristajawe brodova u Gazi, koju palestinska militantna grupa Hamas kontroli{e od 2007. godine. Izraelski komandosi su u maju spre~ili dolazak broda iz Turske u Gazu i tom prilikom je ubijeno deset propalestinskih aktivista iz te zemqe. "Na{a pozicija je jasna. Dolazak i od-

Brod „Marijam”

lazak brodova iz Gaze, ili prema toj teritoriji preko kiparskih luka nije dozvoqen i mi }emo po{tovati tu odluku", izjavio je Rojtersu portparol kiparske policije Mihalis Kacunotos. Kiparska vlasti su ovu odluku donele pro{le godine, pravdaju}i je nacional-

nim interesom. Organizatori plovidbe broda "Mariam" ka`u da ne}e odustati od svoje akcije i da kiparske vlasti nemaju pravo da spre~avaju wihov poduhvat, tim pre {to imaju dozvolu Libana da mogu da plove prema Kipru. (Tanjug)

STRATE[KO PARTNERSTVO JERMENIJE I RUSIJE

Novi sporazum o ruskim bazama JEREVAN: Predsednici Rusije i Jermenije, Dmitrij Medvedev i Ser` Sargsjan potvrdili su ju~e u Jerevanu privr`enost Moskve i Jerevana strate{kom partnerstvu i daqem razvoju bilateralnih odnosa, prenele su ruske novinske agencije. Medvedev je, kako prenosi Itar-Tas s, naveo da u~estali susreti i wegova poseta Jermeniji „odra`avaju u punoj meri naro~ite odnose“ izme|u dve zemqe i dva naroda. „To su zaista odnosi strate{kog partnerstva, zasnovani na vi{evekovnom prijateqstvu i potpisanim dokumentima koji se primewuju u me|udr`avnim odnosima“, rekao je predsednik Rusije. Sargsjan je ukazao da }e poseta Medvedeva ozna~iti po~etak nove etape u razvoju bilateralnih odnosa. „^ini}emo sve da se ti odnosi razvijaju“, rekao je jermenski predsednik. Medvedev je u nedequ doputovao u Jermeniju i polo`io venac na spomenik jermenskim `rtvama genocida u Otomanskom carstvu 1915. godine. U Jerevanu ju~e po~eo i traja}e i naredna dva dana, neformalni sami lidera dr`ava-~lanica Organizacije Sporazuma o kolektivnoj bezbednosti (OSKB). Najavqeno je da }e lideri Rusije, Jermenije, Kazahstana, Kirgizije, Belorusije, Taxikistana i Uzbekistana razmotriti situaciju u centralno-azijskom regionu i mere za pomo} stabilizaciji stawa u Kirgiziji, kao i na~ine za usavr{avawe mehanizma OSKB za reagovawe na krizne situacije, najavqano je u Moskvi uo~i susreta.

Rusija i Jermenija potpisale su ju~e, u prisustvu predsednika Dmitrija Medvedeva i Ser`a Sargsjana, Protokol o produ`ewu va`ewe Sporazuma o ruskoj vojnoj bazi iz 1995. godine sa 25 na 49 godina, javile su ruske novinske agencije. Dokument su potpisali ministri odbrane dve zemqe, naveo je Itar-Tass u izve{taju iz Jerevana.

ja~awu jermesnkih Oru`anih snaga modernim vrstama naoru`awa, navela je ta ruska agencija. Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov rekao je da u Sporazumu postoji ~lan koji ostaje na snazi i odre|uje funkcije i mesta stacionirawa ruskih vojnika, {to se odre|uje uz saglasnost strana. Na teritoriji severne Jermenije, prema sporazumu iz

DNEVNIK

Obele`en Dan svetog I{tvana, ujediniteqa Ma|ara BUDIMPE[TA: Sve~anim podizawen nacionalne zastave na Ko{utovom trgu u Budimpe{ti ju~e je i zvani~no po~elo obele`avawe 20. avgusta, jednog od najve}ih ma|arskih praznika, posve}enog I{tvanu, osniva~u ma|arske dr`ave i prvom kraqu, posthumno progla{enim za sveca. Sve~anosti kraj prelepog zdawa parlamenta prisustvovali su {ef dr`ave Pal [mit, premijer Viktor Orban, predsednik parlamenta Laslo Kever, ~lanovi vlade, diplomatskog kora, verskih zajednica. Prvi put je himna otpevana u`ivo, umesto ranije instrumentalne interpretacije vojnog orkestra. Novina je i {to su nekada{wu monta`nu ogradu, koja je delila u~esnike ceremonije od gra|ana, zamenile `ardiwere s cve}em. Druga Orbanova vlada,

koja je preuzela du`nost u maju, odlu~ila je da se ove godine, povodom Sent I{tvana, ne dodequju odlikovawa, ve} }e to biti u~iweno 23. oktobra, kada je 1989. godine progla{ena Republika Ma|arske, umesto dotada{we Narodne Republike Ma|arske. Parznik se proslavqa ne samo {irom Ma|arske, ve} i u susednim dr`avama gde `ive Ma|ari, pa i u dijaspori. Vrhunac proslave je, po tradiciji, vatromet u Budimpe{ti, koji }e ovoga puta biti ne{to skromniji nego prethodnih godina. Vlada je, naime, odlu~ila da se deo novca namewen pirotehni~kom spektaklu odvoji za nastradale od nedavnih poplava.Nekada se 20. avgust slavio i kao Dan

Uskoro pregovori o Palestini TEL AVIV: Ameri~ki predsednik Barak Obama pozva}e, kako se o~ekuje, izraelskog premijera Bewamina Netanijahua i palestinskog predsdnika Mahmuda Abasa na direktne pregovore u Va{ingtonu, po~etkom septembra, objavio je danas "Wujork tjams". Pozivaju}i se na anonimne diplomatske izvore, britanska agen-

Diplomate procewuju da bi ideja o unilateralnom progla{ewu palestinske dr`ave mogla imati sve ve}u podr{ku ako pregovori ne po~nu ili propadnu u narednih 12 meseci. Izrael i Palestinci zapo~eli su 9. maja inidrektne pregovore nakon {to su direktni suspendovani krajem decembra 2008. zbog po~etka tronedeqne

cija Rojters javqa da }e pregovori, licem u lice, po~eti 2. septembra i da }e svetske sile pozvati Izrael i Palestince da sednu za pregovara~ki sto. Predstavnici ~etvorke bliskoisto~nih mirovnih posrednika (SAD, UN, EU i Rusije) su u ~etvrtak, navodno, dogovorili detaqe tih pregovora, a zvani~no saop{tewe }e danas izdati ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton. O~ekuje se da }e obe strane pristati na pregovore, kojima }e prisustvovati Obama. Ne{to ranije su diplomatski izvori naveli da je ~etvorka razmatrala nacrt saop{tewa kojim se pozivaju Izrael i Palestinci da po~nu pregovore s ciqem da postignu sprazum za godinu dana.

izraelske ofanzive na pojas Gaze. Indirektnim pregovorima posredovale su SAD ali ni{ta konkretno nije postignuto. Izrael je sve vreme insistirao da je za direktne pregovore bez postavqawa preduslova. Palestinci, ma|utim, tra`e da se utvrdi jasan okvir pregovora, odnosno da ciq bude stvarawe palestinske dr`ave, zasnovane na granicama pre rata 1967. godine, kada je osvojena Zapadna obala s isto~nim Jerusalimom i pojas Gaze i da Izrael obustavi izgradwu naseqa na okupiranoj teritoriji.Ostali nesporazumi izme|u dve strane ukqu~uju bezbednost Izraela i sudbinu palestinskih izbeglica. (Tanjug)

Mirno re{ewe za Nagorno-Karabah Rusija i Jermenija se zala`u za {to skorije re{ewe konflikta oko otcepqene azerbejxanske autonomije Nagorno-Karabah sa ve}inskim jermenskim stanovni{tvom, iskqu~ivo mirnim sredstvima na pravednoj osnovi prihvatqivoj za sve strane, istaknuto je u zajedni~kom saop{tewu posle susreta lidera dveju zemaqa. „Tokom razgovora istaknuta je va`nost elemenata koji ~ine jednu celinu - principa neprimewivawa sile ili pretwe silom, teritorijalne celovitosti dr`ava, ravnopravnosti i prava naroda na samoopredeqewe“, navedeno je u dokumentu. Odgovaraju}i na pitawe da li }e biti pove}ana naknada za zakup, ministar odbrane Rusije Anatolij Ser|ukov je rekao da se „ne radi o novcu“ I da je „sve na besplatnoj osnovi“. „Jedna odredba se mewa - o produ`ewu na 49 godina", rekao je on. Sargsjan je, kako prenosi RIA Novosti, rekao da je Protokolom „ne samo produ`en rok boravka ruske baze u Jermeniji, ve} je i pro{irena sfera wene geografske i strate{ke odgovornosti“. Jermenski predsednik je na zajedni~koj konferenciji za novinare sa Medvedevom rekao da je ruska strana preuzela obavezu o zajedni~kom osigurawu vojne bezbednosti Jermenijie i o pomo}i u

marta 1995. godine, nalazi se ruska 102. vojna baza, ~iji su zadaci osgiruawe strate{ke stabilnosti spoqne granice, za{tita interesa Rusije i bezbednosti Jermenije, izme|u ostalog i zajedni~kom operativnom upotrebom ruske i jermenske vojske u skladu sa dokumentima Organizacije Sporazuma za kolektivnu bezbednost.Jedinice su stacionirane u gradu Gjumri i Jerevanu, a broj vojnika baze je pribli`no 3.500. U Jerevanu je ju~e potpisano pet rusko-jermenskih sporazuma, me|u kojima je i me|uvladin sporazum o izgradwi novih blokova jermenske atomske centrale. (Tanjug)

Ustava i Dan hleba, a sada je prevashodno vezan za vojskovo|u i sveca, koji je nekada{wa ugarska plemena pristigla s Dalekog istoka ujedinio i u Panonskoj niziji osnovao dr`avu, a potom pagane preobratio u hri{}ane. (Tanjug)

IRAN

Zavr{etak atomske centrale MOSKVA: Proces kori{}ewa atomske centrale „Bu{er“, na jugu Irana, bi}e pod potpunom kontrolom Me|unarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), {to iskqu~uju mogu}nosti bilo kakve manipulacije sa upotrebqenim nukelarnim gorivom, saop{tila je ju~e zvani~na Moskva. Ministarstvo inostranih poslova Rusije saop{tilo je da izgradwa centrale u Iranu uz pomo} Rusije „dolazi do kona~nog zavr{etka“ i da }e od danas do 22. avgusta biti dopremqeno gorivo za centralu, preneo je Itar-Tas s. „To zna~i da su opremawe I testirawe svih sistema stanice ve} izvr{eni. Samim tim bi}e ozna~eno pokretawe centrale 'Bu{er'“, saop{tio je ruski MIP, dodaju}i da posle toga sledi pu{tawe centrale u rad. Projekat atomske centrale „Bu{er“ je jedinstven na planu osigurawa strogog po{tovawa re`ima nuklearnog ne{irewa“, navela je zvani~na Moskva, obja{wavaju}i da }e tokom celokupne eksploatacije centrale gorivo dostavqati Rusija uz uslov wegovog naknadnog vra}awa. Pritom }e se ~itav proces eksploatacije, kao i isporuka i vra}awa goriva, nalaziti pod punom kontrolom IAEA, {to iskqu~uje mogu}nost bilo kakvih manipulacija sa upotrebqenim nuklearnim gorivo, istaknuto je u saop{tewu. Moskva navodi da je, po mnogim ocenama, „Bu{er“ primer kako bi Iran mogao da profitira od saradwe sa me|unarodnom zajednicom, ukoliko bi preduzeo konkretne korake radi uveravawa u iskqu~ivo miroqubiv karakter svog nuklearnog programa. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BARAK OBAMA Barak Obama je hri{}anin koji se svakodnevno moli, saop{tila je Bela ku}a, po{to su objavqeni podaci ankete prema kojoj svaki peti Amerikanac veruje da je predsednik SAD musliman. Istra`ivawe, koje je sproveo "Pju" istra`iva~ki centar, pokazalo je 18 odsto anketiranih misli da je Obama musliman, a 43 odsto da je hri{hanin.

ANATOLIJ SER\UKOV Rusija ne namerava da isporu~uje Iranu protivvazdu{ne sisteme S-300, izjavio je ju~e u Jerevanu ruski ministar odbrane Anatolij Ser|ukov. "Ni{ta ne isporu~ujemo. Odluke o isporukama nema", rekao je Ser|ukov, prenela je agencija Itar-Tas s. Ugovor o isporuci sistema S-300 Iran i Rusija zakqu~ili su 2007, ali je 9. juna ove godine SB UN usvojio Rezoluciju o dodatnim sankcijama Iranu.

ROLAND KOH Da li }e Roland Koh, dugogodi{wi {ef vlade finansijski mo}ne pokrajine Hesen, koji je nedavno zvani~no najavio odlazak iz poliltike, postati novi ~lan vlade Angele Merkel, postavqa pitawe tabloid "Bild". Koh, dugogodi{wi ''za{titni znak'' Hesena, finansijskog centra Nema~ke, najavio je da }e 31. avgusta, posle 11 godina na mestu predsednika vlade oti}i u privredu.

Imigranti – `rtveni jarci LONDON: Proterivawe 700 Roma iz Francuske i ru{ewe wihovih divqih naseqa zvani~no je obja{weno ~iwenicom da su ta naseqa postala baze za trgovinu qudima, prostituciju i kriminal, ali kriti~ari veruju da je pravi motiv vlasti skretawe pa`we javnosti od optu`bi za korupciju s kojima je suo~ena vlada predsednika Nikole Sarkozija, isti~e ju~e britanski list "Independent". Komercijalnim letom iz Pariza za Rumuniju prekju~e je deportovana prva grupa Roma koja je ilegalno `ivela u Francuskoj, a deportacija je planirana i za 26. avgust. Imigranti ~esto postaju `rtveni jarci, naro~ito u doba ekonomske krize, i Francuska ne predstavqa nikakav izuzetak, preneo je Bi-Bi-Si pisawe britanskog lista. Italija ve} godinama proteruje Rome, u

Americi se kopqa lome oko novog zakona u saveznoj dr`avi Arizoni, koji policiji daje nova ovla{}ewa u borbi s ilegal-

nim doseqenicima, a dva kandidata za novog premijera Australije se takmi~e ko }e predlo`iti stro`ije mere za re{avawe problema "qudi iz ~amaca". Re~ je o te{kom licemerju jer su oba australijska izborna kandidata doseqenici, a Sarkozi je sin ma|arskog plemi}a koji je pobegao u Francusku posle Drugog svetskog rata, ocenio je "Independent". Imigranti su bitno doprineli ekonomskom razvoju zemaqa, kao {to su SAD i Australija i tu`no je gledati kako se wihovi potomci okre}u protiv doseqenika, dodaje list. Zbog odluke o proterivawu oko 700 Roma do kraja avgusta, Sarkozi se na{ao na udaru kritike romskih udru`ewa, pripadnika sopstvene partije i UN koje su bile vi{e nego jasne oceniv{i da "Francuska prolazi kroz ozbiqno po-

novno podizawe rasizma" i nema politi~ku voqu da se suo~i sa problemom. Portparol evropskog komesara za qudska prava i pravosu|e Metju Wuman izjavio je da Evropska komisija pa`qivo prati situaciju oko deportacije Roma "kako bi se uverili da se pravila po{tuju". U Francuskoj `ivi oko 15.000 Roma poreklom iz isto~ne Evrope, najve}im delom iz Rumunije, a francuska vlada planira da u narednim mesecima zatvori vi{e od 300 ilegalnih romskih naseqa iz kojih }e svi ilegalni imigranti biti deportovani u dr`avu iz koje poti~u. Ministar spoqnih poslova Rumunije Teodor Bakonski zalo`io se za "po{tenu saradwu" u re{avawu problema Roma iz Rumunije koji su se na{li na udaru u Francuskoj. (Tanjug)


Romi iz Francuske stigli u Rumuniju BUKURE[T: U Rumuniju su stigli prvi Romi iz grupe od oko 400 pripadnika romskog naroda koji su prisiqeni da napuste Francusku. "Romi su dobrodo{li u Rumuniju, kao i u bilo koju evropsku zemqu, ukoliko

imaju legalne papire. Oni koji koji imaju probleme za zakonima bi}e podvrgnuti specijalnoj proceduri, uostalom kao i svi drugi gra|ani zemqe", izjavio je ministar za administrativna i unutra{wa pitawa Vasile Blaga.

Rumuniski ministar je istakao da je wegova zemqa protiv koncepta masovnog proterivawa. Kriminalci su kriminalci bez obzira na whovo eti~ko poreklo i oni treba pojedina~no da odovaraju. On je najavio saradwu sa francuskim vlastima. Predsednik Trajan Basesku je ju~e izjavio da razume probleme Francuske, ali je istovremeno podsetio da Romi imaju pravo da se slobodno kre}u {irom EU. Basesku je ovim povodom posebno naglasio da je to evropski problem i zalo`io se za zajedni~ki program za integraciju Roma, kome se, kako je rekao, protive neke zemqe.Preciznih podataka nema, ali se pretpostavqa da u Evropi `ivi od {est do devet miliona Roma. (Tanjug)

set na osam godina zatvora zbog ratnih zlo~ina po~iwenih nad Sr-

ARNEM: Tu`ila{tvo u holandskom gradu Arnemu po~elo je istragu o ulozi "Da~bata", holandskog bataqona UN u Srebrenici, 1995. godine, a po zahtevu ~lanova porodica `rtava iz Srebrence. Postupak se vodi protiv biv{eg komandanta "Da~bata" Toma Karemansa, wegovog zamenika Roba Frankena i oficira Berenda Ostervena, preneo je radio Slobodna Evropa. Postupak su pokrenuli Hasan Nuhanovi}, koji je za Holan|ane raHolandski vojnici u BiH dio kao prevodilac, i Hasan Nuhanovi} ~lanovi porodice Rize MustaSrebrenici da holandska dr`amanske izbeglice snagama bofi}a, koji je radio kao elektriva prizna odgovornost za genosanskih Srba i tako prekr{ili ~ar, a vodi se kao nestao. Predcid po~iwen u toj bosanskoj ennekoliko nacionalnih zakona i met je predat sudu u Arnemu, klavi u julu 1995. godine i isme|unarodnih sporazuma. nadle`nom za krivi~ne postupplati im od{tetu za smrt bliTu`ioci su bili Nuhanovi}, ke protiv vojnih lica. `wih. Tu`ioci su stavili na koji je u masakru u Srebrenici Holandski sud u Hagu je u septeret holandskim vojnicima, zaizgubio roditeqe i mla|eg bratembru 2008. godine odbacio du`enim za za{titu srebreni~ta, kao i Mehida, Damir i Alma zahtev ro|aka `rtava zlo~ina u ke enklave, da su predali musliMustafi} - udovica i deca elek-

sud u Zagrebu utvrdio da je naredio hap{ewa, mu~ewa i ubistva sedmoro srpskih civila, ~ija su tela ba~ena u Dravu. Ranije je Glava{ izjavio da ga "niko nije kontaktirao u vezi sa upu}ivawem na izdr`avawe (kazne)", jer ima pravo da izbere da li }e da slu`i kaznu u Hrvatskoj ili BiH. On je u maju pro{le godine pobegao u BiH, a zahvaquju}i dr`avqanstvu BiH i ~iwenici da mu presuda u to vreme nije bila pravosna`na, slobodno `ivi u zapadnoj Hercegovini. Kada Ministarstvo pravosu|a Hrvatske dostavi BiH presudu i nadle`ni sud je po-

Ipak primio presudu ZAGREB: Jedan od branilaca Branimira Glava{a je potvrdio da je presudu Vrhovnog suda hrvatske primio 16. avgusta. I glava{ se javio redakciji index.hr da to demantuje Hina Dav~i}a."To je la`, presudu sam primio 16. avgusta 2010. godine", rekao je Glava{ koji je poslao redakciji dostavnicu potpisanu 16. avgusta. Advokat Ante Maduni} je ponovio da }e odbrana poku{ati da sru{i odluku suda svim pravnim sredstvima i da }e dokazati pravu istinu o zbivawima za vreme rata u Osijeku. bima u Osijeku 1991. godine, ~ime je ona postala pravosna`na. Glava{ je po komandnoj odgovornosti osu|en, jer je @upanijski

liki domoqubi, bez obzira na to da li su sportisti, menaxeri, umetnici, privrednici, politi~ari imaju imovinu koja daleko prelazi wihove prihode i da ih niko ne pita odakle im", naveo je Josipovi} na Fejsbuku.

Me{avina biznisa, politike i korupcije PODGORICA : Ameri~ki dnevnik "Wujork tajms" objavio je op{iran tekst o Crnoj Gori u kome se, pored pozitivnih ocena projekta "Porto Montenegro" u Tivtu, gde se gradi marina, kriti~ki osvr}e na optu`be za organizovani kriminal i korupciju, dr`avqanstvo Taksina [inavatre, poslovawe KAP-a, "Prve banke" i CKB-a. List "Dan" prenosi da je novinar "Wujork tajmsa" prisustvovao proslavi otvarawa "Porto Montenegra" i da je naglasio da bi ovaj projekat mogao postati "novo igrali{te za ultrabogata{e i polazna ta~ka u poku{aju Crne Gore da ukloni imix korumpirane dr`ave, kako bi osigurala ulazak u Evropsku uniju". Podgori~ke "Vijesti" nagla{avaju da ameri~ki dnevnik isti~e i da "mnogi ukazuju na nedoli~nu me{avinu biznisa i politike koja ovde pokazuje veliki potencijal za korupciju i mutne poslove". Novinar "Wujork tajmsa" op{irno se pozabavio skoro svim ~iwenicama i spekulacijama vezanim za premijera Mila \ukanovi}a. U tom kontekstu, pored [inavatre, pomiwe i wegovog brata Acu, Olega Deripasku, Slobodana Milo{evi}a, Stanka Suboti}a i Igora Luk{i}a. (Tanjug)

Referendum o pristupawu Severnoj alijansi

tvrdi, Glava{ }e imati pravo `albe u roku od 30 dana i taj slu~aj u BiH mogao bi da potraje i godinama. (Tanjug)

Mora}e Gr~ka jo{ da {tedi BRISEL: Gr~ka bi trebalo da smawi vladine izdatke u ovoj godini za jo{ ~etiri milijarde evra, kako bi nadomestila pad prihoda, ukoliko `eli da smawi deficit javnih finansija na osam odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP) u ovoj godini, saop{tila je ju~e Evropska komisija (EK). Gr~ka, koja je godinama `ivela iznad svojih mogu}nosti, nastoji da smawi buxetski deficit sa lawskih 13,6 na osam odsto BDP-a u ovoj godini kako bi ponovo povratila poverewe finansijskih tr`i{ta i dobila daqu ratu iz spasonosnog kredita koji je dobila od ~lanica evrozone i Me|unarodnog monetarnog fonda.Prema mi{qewu EK, do sada se ~inilo da su dovoqne mere {tedwe, koje je Gr~ka

uvela kako bi ove godine smawila buxetski deficit na osam odsto BDP-a. Najnoviji podaci, me|utim, pokazuju da }e pad prihoda te zemqe biti ve}i nego {to se prvobitno o~ekivalo, {to zna~i da }e gr~ka vlada morati da jo{ vi{e redukuje izdatke. Ukupni buxetski izdaci Gr~ke bi ove godine trebalo da dostignu 77,07 milijardi evra, {to je za 5,3 odsto mawe nego minule godine, a prihodi su prognozirani na nivou od 58,38 milijardi evra. Recesija gr~ke privrede je, me|utim, u drugom tromese~ju jo{ vi{e produbqena, {to zna~i da godi{wi prihodi te zemqe ne moraju dosti}i nivo koji je vladin kabinet o~ekivao u maju. (Tanjug)

"Dobro je biti bogat, dobro je platiti {to vi{e poreza! Porez pla}amo dr`avi koju volimo! O~ekujem da poreska uprava krene u akciju!", preneo je hrvatski portal Indeks.hr. (Tanjug)

tri~ara Mustafi}a. Vlada Holandije je pala 2002. godine, nakon objavqivawa nezavisnog izve{taja Instituta za ratnu dokumentaciju koji je utvrdio da su odgovorni politi~ari jer su lo{e pripremqene holandske vojnike poslali u nemogu}u misiju u BiH. (Tanjug)

„WUJORK TAJMS“ O CRNOJ GORI

Josipovi} pozvao domoqube da pla}aju porez ZAGREB: Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} pozvao je poresku upravu da krene u akciju i prisili "domoqube da plate porez dr`avi koju vole". "Zaista je do{lo vreme da svi pla}aju porez. Dosta je toga da ve-

23

Holandsko tu`ila{tvo zapo~elo istragu o Srebrenici

Glava{ odbio da primi presudu iz Hrvatske BAWALUKA: Osu|enik za ratne zlo~ine nad Srbima u Osijeku Branimir Glava{ odbio je da primi presudu koja mu je po~etkom meseca iz Hrvatske dostavqena po{tom, zbog ~ega je odlu~eno da mu je uru~i Interpol, izjavio je "Glasu Srpske" portparol @upanijskog suda u Zagrebu Kre{imir Dev~i}. "Uru~ivawe presude najpre je i{lo redovnim putem - po{tom, ali po{to mu nije uru~ena, odlu~eno je da to u~ini Interpol, kome smo uputili zahtev za to", rekao je Dev~i}.On je dodao da je presuda Glava{u po{tom poslata ~im je iz Vrhovnog suda Hrvatske dostavqena @upanijskom sudu, a to je bilo krajem pro{log meseca. "^eka se da se presuda uru~i Branimiru Glava{u, posle ~ega bismo je mogli proslediti i Ministarstvu pravosu|a Hrvatske, a ono daqe da prosledi BiH da je potvrdi i postupa po woj", kazao je Dev~i}. U Ministarstvu pravosu|a rekli su bawalu~kom "Glasu Srpske" da ne mogu ni{ta da urade kada je re~ o Glava{u dok im @upanijski sud zvani~no ne uru~i presudu. Vrhovni sud Hrvatske je 30. jula smawio Glava{u kaznu sa de-

subota21.avgust2010.

c m y

BALKAN

DNEVNIK

Blagota Mitri}

PODGORICA: Odluka o pristupawu Crne Gore NATO-u mora biti doneta na referendumu jer je to definisano Ustavom, rekao je ju~e profesor Blagota Mitri}. Mitri} je podgori~kom dnevniku "Dan" kazao da ~lan 82. crnogorskog ustava jasno defini{e da Skup{tina nema pravo da odlu~uje o pristupawu zemqe Alijansi, ali da o tom pitawu mo`e da raspi{e referendum. "Gra|anin je nosilac suverenosti i ne mo`e se o pitawima koja se ti~u preno{ewa suverenosti odlu~ivati bez wihovog izja{swavawa", naveo je on. Mitri} je napomenuo da to pravo ne mogu na sebe da preuzimu ni poslanici i zato on smatra da je referendum neophodan. (Tanjug)

Slovena~ki carinik prebio Austrijanca BE^: Jednom Austrijancu (24) preseo je jednonedeqni odmor u Hrvatskoj, po{to ga je, prilikom povratka ku}i, pretukao slovena~ki carinik. Na hrvatsko-slovena~koj granici, kako tvrdi turista ~ije se ime ne pomiwe, grubi slovena~ki carinik isopqio je agresivnost bez bilo kakvog razloga. Najpre je carinik udario austrijskog turistu, a potom ga odvukao u zamra~enu sobicu, sve dok nije reagovala austrijska ambasada. "Pona{ao sam se kao i svaki drugi turista. Bio sam sa prijateqima nedequ dana na odmoru na Hvaru i vra}ao sam se ku}i. Na granici su nam kontrolisali paso{e, koji sam pokazao. Najedanput je situacija bez ikakvog razloga eskalirala", ispri~ao je Be~lija austrijskim medijima.

"Nisam mogao da ga razumem po{to je pri~ao na slovena~kom. Na jedanput me je zgrabio i rukom me vi{e puta udario u

lice", dodao je Austrijanac. Potom je teror carinika nastavqen jer je `rtvu odvukao u jednu prostoriju carinarnice, ko-

ja je bila u potpunosti zatamwena. Prijateqi napadnutog su, me|utim, brzo reagovale i alarmirale ambasadu Austrije u Qubqani. Tek kada je ambasada nazvala carinu teror nad Austrijancem je okon~an. Potom mu je ponu|eno da plati kaznu od 900 evra, ili da prihvati da }uti o tim doga|ajima. "Meni se prebacuje da sam navodno poku{ao da pe{ice pretr~im preko granice. To je glupost. Prvo imao sam paso{ sa sobom, a drugo moje pona{awe mogu da dokumentuju kamere", naglasio je Be~lija, koji je zatra`io pomo} lekara. Lekar je utvrdio da je privremeno nesposoban za rad, pa }e sigurno podneti prijavu protiv grubog carinika. (Tanjug)


24

@ENSKA POSLA / OGLASI

subota21.avgust2010.

Zategnute noge lepe noge ve ve`be osmi{qene su da “pogode� mi{i}e potkolenice, ste`u va{a bedra i zategnu stra`wicu. Istina, du`e i lep{e noge posti}i }ete i no{ewem visokih potpetica, ali to }e biti samo prividan efekat. Ako `elite stvarno vitkije i boqe oblikovane noge morat}ete da se uhvatite ve`bawa. Napravite dva ili tri seta svake ve`be tri ili ~etiri puta nedeqno i uskoro }ete se mo}i pohvaliti lep{im nogava, bez obzira na to jeste li u japankama ili visokim potpeticama.

O

od 12 do 20, a onda isto uradite s levom nogom.

Iskorak pod 45 stepeni Stanite uspravno sa stopalima razmaknutima u {irini kukova, s rukama sa strane tela. Iskora~ite pod uglom od 45 stepeni, dr`e}i kukove ravnim kao{to su bili i na po~etku ve`be, a levu nogu ispru`enu. Zadr`i-

Stepenica Stanite ispred stepenice ili klupice i stavite levo stopalo na wu. Odgurnite telo sve dok vam se leva noga ne ispravi, a tad se vratite u po~etni polo`aj. To je jedno ponavqawe. Ponovite s desnom nogom i nastavite naizmeni~no. Napravite osam do 10 ponavqawa sa svakom nogom.

S jedne na drugu stranu Stanite uspravno i obema rukama se uhvatite za n{to stabilno. Va{u desnu nogu pomaknite udesno koliko najvi{e mo`ete, a posle toga je pomaerite na levo preko va{e leve noge koliko najdaqe mo`ete. Mi{i}i moraju da budu zategnuti (petu potisnite prema dole, a prste prema gore). To je jedno ponavqawe. Napravite ih

KIKIRIKI

Mali, a mo}an olite kikiriki puter? ^esto ga jedete i bez hleba, onako, ka{ikom, pa dok vam se ne smu~i? Ok, nemojte preterivati, ali malo kikiriki putera bi trebali da jedete. Kao {to nam uvek isti~u – treba da pazimo {ta jedemo. Sve treba jesti, ali u odre|enim, ograni~enim koli~inama. Tako je i s masno}ama, a posledwe informacije govore da tu dobro uska~e kikiriki puter. Iako na prvi pogled deluje masno i nezdravo kao i ostale masti,

V

dove. Uvo|ewe samog kikirikija u svakodnevnu prehranu ve} posle 19 nedeqa trebalo bi rezultirati smawewem sveukupno unesenih dnevnih kalorija za 11 posto. Ovo se obja{wava ~iwenicom da se nezasi}ene masno}e br`e vare. Iako je najlak{e kupiti gotov kikiriki puter mo`ete da poku{ate i sam da ga napravite. Potrebno je: z 200 g kikirkija z 2 dl uqa od kikirikija z ka{i~ica soli z 100 g {e}era z tost hleb

istra`ivawa pokazuju da su qudi koji jedu namaze od ora{astih plodova mr{aviji od onih koji jedu klasi~ni puter od kravqeg mleka. Ako niste qubiteq putera, dobro je da jedete i cele plo-

U tigawu prepe}i kikiriki dok ne postane zlatnosme|. Ostaviti ga da se ohladi. U mikseru izme{ati kikiriki, uqe, so i {e}er. Poslu`iti na prepe~enom belom hlebu.

te pozu nekoliko sekundi, onda se vratite u po~etni polo`aj. Napravite 10 do 12 ponavqawa, a onda ponovite s levom nogom.

Most Lezite na le|a, noge su savijene u kolenima, stopala na tlu, dlanovi okrenuti prema dole. Dignite kukove sve dok vam se telo ne ispru`i u ravnoj liniji od ramena do kolena. Zadr`ite nekoliko sekundi i vratite se u po~etni polo`aj. Napravite 12 do 20 ponavqawa.

KAKO UBLA@ITI NEIZBE@NE SIMPTOME

Ah, taj PMS ok mu{karci veruju da je PMS izmi{qotina, svaki mesec se ve}ina `ena nosi s tim mrskim predmenstrualnim simptomima. A on ~ak ima i do 150 razli~itih simptoma. Neke `ene su toliko osetqive da tokom tih dana nisu ni u stawu da iza|u iz kreveta. Dok se danas na PMS gleda kao na mrsku pojavu koja nas ometa i ~ini nervoznima, nekad se na wega gledalo s po{tovawem. On je bio znak `eninog ciklusa i povezanosti s prirodnom. Koji su naj~e{}i simptomi i kako se lak{e nositi s wima?

D

me je serotin koji se pre menstruacije lu~i u mawim koli~inama. Kako bi podstakli wegovu proizvodwu, jedite sir, ora{aste plodove i meso. Pomo}i }e i sun~awe i {etwe u prirodi. Odli~an na~in za podizawe raspolo`ewa je i sport.

Promene raspolo`ewa Nije samo bes i nervoza znak PMS-a. Mnogo `ena iznenadno oseti tugu i potrebu za plakawem. Nije retkost da jednostavno ostanemo u krevetu, pla~emo i te{imo se slatki{ima. Iako svaki mesec patimo od PMS-a, mnogo `ena je iznena|eno jer ina~e nisu toliko osetqive. Mnoge `ene se pre menstruacije ose}aju rawivo. Uzrok to-

Jaka potreba za slatkim Nije nam dovoqan samo jedan komad, u stawu smo da tokom PMS-a pojedemo celu ~okoladu. A mo`e i ~okoladni puding. I bombone. Stru~waci su prona{li uzrok jake potrebe za ~okoladom tokom PMS. ^okolada sadr`i brojne sastojke koji

prirodno podi`u nivo na{eg raspolo`ewa. A kako pre menstruacije opada nivo serotina, prirodno tra`imo izvor dobrog raspolo`ewa. Priu{tite sebi pokoji komad ~okolade, ali ne morate nekontrolisano da konzumirate slatki{e. Posegnite za dobrom alternativnom kao {to je sve`e i u{e}ereno vo}e. Glad mo`ete izvrsno zaustaviti {akom ora{astih plodova, posebno badema.

Problemi s kosom i ko`om Mada nije toliko rasprostrawen problem, ipak se mnogo `ena pre menstruacije bori s promenama u strukturi kose i ko`e. Ko`a ~esto tokom PMS dobija bubuqice, mitesere i crvenilo, a kosa opada u ve}im koli~inama. Kod problema s kosom pove-

}ajte unos vitamina B6 i cinka, a mo`ete ih prona}i u ribi, `itaricama i vo}u koje ima qusku. Par dana pre nego u|ete u PMS posebnu pa`wu obratite nezi ko`e i nemojte zaboravqati redovno ~i{}ewe lica.

Napadi ~i{}ewa i druge aktivnosti Mnogo `ena tokom PMS-a uhvati manija za ~i{}wem stana i ku}e. Kako `ivotiwe pripremaju svoje gnezdo za potomke tako se i kod mnogih `ena javqa potreba za ~i{}ewem. Ali nije priroda samo obja{wenje. U mnogim kulturama je ukoreweno da su `ene tokom menstruacije ne~iste, {to je i tokom generacija ostavilo uticaja. Ali ne izbija to na p{ovr{inu samo u pogledu ~i{}ewa. Mnoge `ene uop{te postaju aktivnije i na poslu.

DNEVNIK


DNEVNIK

OGLASI

subota21.avgust2010.

25


26

OGLASI z ^ITUQE

subota21.avgust2010.

BAR - [u{aw, izdajem apartmane - sobe pored mora, komforno, klimatizovano u avgustu i septembru vrlo povoqno. Telefoni: 021/6624-134, 382-30-353-733, 382-69-234-543. 7639

ARHITEKTA sa licencom izra|uje tehni~ke izve{taje za legalizaciju objekata, projektovawe i dizajn enterijera, cena povoqna. Telefoni: 066/6367625, 021/636-7625. 7790

IZDAJEM jednokrevetnu, name{tenu sobu za radnike, sa kupatilom i posebnim ulazom. Cena sa svim tro{kovima 9.000 dinara. Telefon 021/527993. 7499

IZDAJEM name{ten stan na Detelinari u zgradi dvema bruco{kiwama, I sprat, mirna ulica. Telefoni 064/56876-34, 064/8242-134 7673 IZDAJEM u centru name{tenu komforan stan od 46m2 u Pap Pavla 7 mo`e i 3 strudentkiwe. Milutin. Telefon 064/552-08-56 7674 JEDNOIPOSOBAN stan komforanna Bul. 23. okt. ozbiqnoj porodici na drugom spratu, cena 200e slobodan od 1. 9. Telefon 025/764-942. 6977 IZDAJEM potpuno name{ten jednosoban stan od 31m2 na Trgu Komenskog. Telefon 064/896-0090, 063/7783-550. 7452 IZDAJEM garsoweru kod sajma sa terasom I sprat, name{tena, centralno grejawe, telefon, kablovska TV. 140 E + depozit. Telefon 063/536-423. 7502 IZDAJEM jednosoban stan, komforan, opremqen odvojena kuhiwa, centralno grejawe, telefon, kablovska, blizu @. stanice. Telefoni: 021/878186, 064/120-27-63. 7504 IZDAJEM lepu, name{tenu dvokrevetnu garsoweru, deset minuta hoda od svih fakulteta. Telefon 063/535-852. 7602

GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendicu do 14.000, Bukovac, Karlovci, ^ortanovci, garsoweru do 22.000E, jednoiposoban do 35.000E. Telefoni: 6621-797, 063/598-463, 064/502-5379. 7654

STAN dupleks 102m2, parno grejawe, gara`a, ukwi`en, centar Zemun Poqa 122.000e. Telefon 063/224-213. 7659 BEOGRADSKI KEJ, 1, 0, 42m2, 1. sp. lift, CG, lo|a, za renovirawe, ukwi`en, 48.000. Videti na dagent@sezampro.rs ili telefon 062/8767-973.7688

VEOMA povoqno prodajem garsoweru, 21m2, u Danila Ki{a 11, ukwi`ena kao gara`a. Informacije 063/47-57-65. 7503

CENTAR, jednosoban dvori{ni prizemqe, C.G. Dobar, odmah useqiv. ^isti papiri, svoje brojilo 20.000 E kredit ne! Telefoni: 6621797 i 063/598463. 7653

PRODAJEM 10 jutara zemqe u Jasku, blizu fabrike vode i hladwa~e. Ispitana za vo}wake. Telefon 064/401-4180. 7757 PRODAJEM ku}u u Novom Sadu ul. Stevana Sin|eli}a 11, povr{ine 286m2. plac 510m2. Centralno grejawe na gas i struju, telefonski prikqu~ak, pla}ena legalizacija. Telefoni: 6392-384 i 063/547-782. posle 15.30 7519 FRU[KA GORA, Alibegovac, {iroka gudura, 9km od Novog Sada, 8.557m2 plac, tvrd put, struja, lep pogled, 2 eura/1m2. Telefon 069/18-26726. 6930 PRODAJEM gra|evinski plac u Petrovaradinu 2000m2 Bukova~ki put br. 3. Pogodan za izgradwu skladi{nog proizvodnog i poslovnog prostora. Telefon 063/547-782, 021/63-92-384 posle 15.30 ~asova. 7516

IZDAJEM poslovni prostor 45m2, portir, pogled na Tvr|avu, ugao Bul. Oslobo|ewa i Avgusta Cesarca, 220E. Telefon: 064/618-5832. 7577

GODI[WI POMEN

Marku Trifunovi}u POTREBAN mesar sa iskustvom za rad u mesari. Telefon 021/822-872. 7428

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846. 7336 PRODAJEM {qive za rakiju, ~a~anska rodna 30 din/kg, dovozim! Telefoni: 886-014, 064/ 125-1283. Novi Ledinci. 7354 PRODAJEM polovnu {umsku jednoosovinsku prikolicu, hrastova polovna burad, otvorena - zatvorena, aluminijumske polovne radijatore. Telefon 064/3765-000. 7396

Posledwi pozdrav Gos’n Brani

S po{tovawem ga se se}a porodica Luki}.

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409. 3792

PRIRODAN preparat protiv hemoroida - {uqeva, klini~ki ispitan i li~no proveren. Le~ewe 7 dana. Deda Rado{, telefon: 037/490-797 i 064/240-55-49 7655

Opra{tamo se od velikog prijateqa i {kolskog druga

GODI[WI POMEN

Marku Trifunovi}u obele`avamo danas, 21. 8. 2010. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu.

Brane Dimitrijevi}a

Srbislavu Kiko{u

od Vlade Kapicla sa porodicom.

7962

Posledwi pozdrav, Bla`enka i \ura Kohut.

7970

7969

Sa nevericom, nemirom i tugom opra{tamo se od

GODI[WI POMEN Navr{ava se tu`na godina da nije vi{e sa nama

Zorana Juri}a

Obrad [piri} Nedostaje{ nam, volimo te. Pomen obele`avamo danas, 21. 8. 2010. godine, u 10.30, sati, na Gradskom grobqu.

Tvoja Mina i Dajana.

Uspomenu na dragog, uvek nasmejanog {ogora ~uva}e zauvek: Dule, Mima, Tamara, Jovanovi}i, Cebare i dru{tvo sa Podbare.

7961

7959

7957

Tajo mnogo nam nedostaje{.

DVOGODI[WI POMEN na{em voqenom bratu i sestri}u

SE]AWE

Supruga Nada i tvoje Daca i Vesna.

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

dragom

Risto Bijeli} 14. 1. 1928 - 25. 2. 2010.

Branislavu Dimitrijevi}u

Stevici Repcu

od Andrije i porodice Vickovi}.

S neizmernom qubavqu, zahvalno{}u i po{tovawem nose ga u srcu: k}er Mirjana, sin Danilo, snaha Mira, unuci Ivana i Nemawa.

Sa tugom se opra{tamo od drage prijateqice

Srbislavu Kiko{u

iz Ka}a An|ele na{, po~ivaj u miru. Neute{ne porodice Pavlov i Isakov.

od porodice Mirkovi}.

7951

7954

7963

7971

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167 7408 ROLETNE, komarnici, venecijaneri, trakaste zavese, PVC i ALU stolarija, ugradwa i popravka, brzo i povoqno. Telefon 063/842-68-48, 063/842-47-16, 021/500-612. 7633 ADAPTACIJA kupatila, stanova, postavqewe kerami~kih plo~ica, vodovod i kanalizacija, ugradwa i zamena sanitarije, laminata, povoqno i kvalitetno. Telefon 062/367-376, 021‚/503-750. 7635

Posledwi pozdrav te~i

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje osamnaestonedeqne mlade koke nosiqe i rasprodaje izno{ene koke nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/539-051. 7058

OTKUPQUJEM automobile ispravne i havarisane. Dolazak, procena, isplata na licu mesta. Telefoni: 064/1501200, 021/824-885. 6631

PRODAJEM kombajn Zmaj 141 sa kolicima za heder u ispravnom stawu. Telefoni: 021/756721, 064/39-20-767. 7728

DNEVNIK

Dana 25. 8. 2010. godine navr{i}e se dve godine od smrti na{eg sina, unuka, brata, supruga i oca

Posledwi pozdrav

Zoranu Juri}u

Stevana Repca

Heri} Bo`ice

Mirku [e{umu

iz Ka}a

Nada i Dada Bogojevi}.

Na{a draga Mia i u dobru i u lo{em uz tebe je uvek Tvoj razred TK-11 sa razrednom Vesnom Guqa{.

7973

7966

Dana, 28. 8. 2010. godine navr{ava se 5 godina od smrti

Pro{lo je 40 dana od kada nije sa nama na{ voqeni an|eo

Posledwi pozdrav

Godine prolaze sa tugom i bolom. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

od porodice Beri}.

Tvoji najmiliji. 7950

7952

Posledwi pozdrav

@ivorada Bandina Uspomenu ~uva Marija sa decom. 7955

Sau~estvujemo u bolu na{e koleginice za izgubqenim ocem i dedom

Mladenom \or|evi}em

Aleksa Ore{~anin Parastos }e se odr`ati u nedequ, 22. 8. 2010. godine, u 9.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Prijateqi i kolege iz Biblioteke Filozofskog fakulteta.

O`alo{}eni: mama Biqana i tata Zoran.

7949

7968

Branislavu Dimitrijevi}u

Fudbalski klub „Vojvodina”.

21082010-P


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

POMEN

Posledwi pozdrav dragom

Slobodan Vukovi} 2009 - 2010.

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Petru Cigi}u

Bojki

Oti{la je u nezaborav na{a mila

Bo`ica Heri}

od porodice Beranovi}.

Porodica Bogojevi}.

Porodica Miji}. 7867

7930

7928

Dana 19. 8. 2010. posle kra}e i te{ke bolesti, zauvek nas je napustila na{a draga

Obave{tavamo rodbinu da }emo 40-dnevni pomen

Marija Pap|urdes

Bo`ici Heri} Nani

Mirka [e{uma

od: Mi{ka, Mime i Cece sa porodicom.

Porodica Komazec.

dragom

Posledwi kom{inici

pozdrav

Sahrana je danas, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. ^uva}emo te u na{im srcima: suprug Jovgen, }erke Tatjana i Olena, zetovi Sa{a i Karlos i unuci Aleksandar i Andrej.

7912

7922

dragoj

^ETRDESETODNEVNI POMEN

7946

Posledwi pozdrav prijatequ i kolegi

Sin Dragan Jovanovi} i snaha Mirjana @e`eq - Jovanovi}.

Sa iskrenim `aqewem opra{tamo se od na{eg prijateqa

7914

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi dragom zetu

pozdrav

na{em

Sofiji Damjanov obele`iti u nedequ, 22. avgusta, na Rumena~kom grobqu, u 10 ~asova. Porodica. 7924

Posledwi pozdrav

Dana, 19. 8. 2010. godine iznenada nas je napustio na{ voqeni

Milovan Mitrovi} [eka

Milovanu Mitrovi}u

ro|. Stanoj~ev Godina je pro{la ali i daqe si u na{im srcima.

27

subota21.avgust2010.

1951 - 2010. Sahrana je 21. 8. 2010. godine, na Veterni~kom grobqu. Ispra}aj je iz ku}e `alosti, u 14 sati.

1951 - 2010. Majka i Jeja.

O`alo{}ena porodica: majka Mica, supruga Radmila i sin Qubomir. 7938

7939

Posledwi pozdrav dragom bratu i ujaku

Posledwi pozdrav

Branislavu Dimitrijevi}u

Milovanu Mitrovi}u

Odajemo du`nu po{tu i zahvalnost. Zahvalni aktivni i penzionisani radnici Policijske Uprave Novi Sad.

od porodica: Vujasinovi}, Mila{inovi} i Maksimovi}.

70231-P

7940

Posledwi pozdrav dragoj nani

Posledwi pozdrav „priki mom�.

jedinom

na{em dragom ocu i dedi

Branislavu Dimitrijevi}u

Bo`ici Heri}

Zoran Radoman.

Mirku [e{umu

Dragutinu Jeli}u

od porodica Pejin i \uki}.

Pomen }emo dati 21. 8. 2010. godine, u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

od porodice Dutina.

od Vlaste sa decom iz Ju`ne Afrike.

Porodica Staj{i}.

7920

7931

7937

Tvoji najmiliji: sin, }erka, unuci i snaja. 7945

7943

Dana 22. avgusta navr{avaju se dvadesetdve godine kako nema na{eg BEBETA.

Posledwi pozdrav dragoj prijateqici i kom{inici

Ki{ [. Boldi`ar @ivot nisu dani koji su pro{li, nego oni koji se pamte. Bebeta pamtimo dok smo `ivi! Unuci Vladimir i Aleksandar sa ocem [andorom.

od porodica: Tonkovi}, Novoselac i [erer.

7941

7919

Posle duge i te{ke bolesti u 81. godini umro je na{

Posledwi pozdrav dragoj supruzi, majki i svekrvi

Srbislav Kiko{

Bo`ici Heri}

kova~ i potkiva~ 1920 - 1988.

Bo`ici Heri}

Veliko ti hvala za sve. Ispra}aj je danas, 21. 8. 2010. godine, u 15.30, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sahrana je danas, 21. 8. 2010. godine, u 15 sati, na grobqu, u Sremskoj Kamenici.

7918

7929

PETOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav Duletovom ocu

Gordana Spasojevi} Srbislavu - Srbi Kiko{u

od: supruga Vladislava - Vlaste, snaje Mire i sina Dragana.

Tvoja supruga Keka i k}i Nena. 7944

Posledwi pozdrav

Zoran Juri}

Bo`ici Heri}

Mirku [e{umu od Samira Reki}a sa porodicom i kolega sa posla.

od porodice Bogi}evi}.

Draga moja Goco, se}awa ne blede, a neizmerna moja tuga za tobom ostaje ve~ita. Tvoj Ranko.

7947

7923

7927


28

^ITUQE z POMENI

subota21.avgust2010.

Pro{lo je tu`nih pola godine od smrti moje supruge

26. 8. 2009 - 26. 8. 2010.

SE]AWE

IN MEMORIAM

Borke Leti} Desanka Ili}

Tim povodom da}emo parastos u Crkvi na ^eneju danas, 21. avgusta, u 11 ~asova. O`alo{}eni: suprug i ostala rodbina.

Uspomene na tvoju plemenitost i qubav kojom si nas darivala ne blede. Tvoji najmiliji.

7831

POMEN

Mladen \or|evi}

Vojislav Prugi}

S po{tovawem, Jelena \or|evi}.

Tvoji: sinovi Goran i Boris sa porodicama i mamom Milkom.

Danas, 21. 8. 2010. godine navr{ava se tu`na godina od smrti na{e drage, mame, babe i ta{te

Persi Krivoku}a iz Turije

Jelene \uki} iz @abqa

Zora Kurbatvinski ro|. Pejnovi} U srcu i mislima ~uvaju je: }erke Vesna i Dina, unuci Sawa, Vawa, Mima i Mi}ko, praunuci Una, Andrea, Nikola i Uro{.

Bebe, Branko i Davor.

7907

7899

7782

7787

Nosi}emo te uvek u na{im srcima i ~uvati od zaborava.

Branka Berkovi}

TU@NO SE]AWE

Posledwi pozdrav na

Jeleni Arseni}

Leti} @arka Batu

1935 - 2010.

21. 8. 1990 - 21. 8. 2010.

Sahrana je danas, subota, 21. 8. 2010. godine, na pravoslavnom grobqu, u Rumenki, u 16 ~asova. O`alo{}eni: suprug Dimitrije, k}erka Danica Subotin sa porodicom.

Pro{lo je dvadeset godina od prerane smrti voqenog sina i brata. Uvek }e{ `iveti u na{im srcima. Ve~no o`alo{}eni: majka Danica, otac Vojislav i sestre Slavica i Mira.

7794

7762

7755

Dana 24. avgusta navr{ava se pola godine od kada nas je napustio na{ dragi brat, ujak i deda-uja

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustio na{ dragi

Mihailo - Bata Gabri}

Dragoqubu Latin~i}u

Rajko Pe{i}

POMEN dragoj majci i omami

He|i Anici dragom ocu, dedi, bratu, stricu i ujaku

ro|. 1936. godine Sahrana je danas, subota, 21. 8. 2010. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Za wim `ale: supruga Jelena, }erke Du{anka i Qiqana, zetovi Ivica i Nikola, unuci Neboj{a, Mladen, Ivana, Aleksandar i Stefan.

U znak ve~ne qubavi i se}awa, danas u 10 ~asova dava}emo parastos na Gradskom grobqu. Ponosni na sve dobro {to ga je krasilo wegovi: supruga Vera, k}erke Vesna i Branka sa porodicom.

Sestra Milica Uvali} i porodica Trifunovi}.

20. 8. 2008 - 20. 8. 2010.

Prim. dr Mladen \or|evi}

Dvadeset godina je pro{lo od kako nisi sa nama dragi na{ tata. Se}awe na tvoju qubav i dobrotu ostaju zauvek u na{im srcima.

Supruga Branka, sin \or|e, snaja Vesna i unuci Vojkan i Milica.

7898

Sa velikom tugom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je u 75. godini preminuo na{ dragi suprug, otac, tast i deda

21. 8. 1996 - 21. 8. 2010.

[ESTOMESE^NI POMEN voqenoj sestri, tetki i babi

Danas, 21. 8. 2010. godine navr{avaju se {est tu`nih godina a se}awe, tuga i bol }e biti ve~na u na{im srcima.

prof. Todor - Caka - To{a Miki}

14. 2. 1933 - 21. 8. 1990.

7827

IZJAVA ZAHVALNOSTI

Ovim putem zahvaqujem se kolektivu Klinike za infektivne bolesti u Novom Sadu, na le~ewu i nezi mog supruga Mladena, u vreme najkriti~nijih dana wegove bolesti.

Na{a plemenita, po`rtvovana i dobra mama, baka i prabaka preselila se pre {est meseci u ve~nost.

1994 - 2010.

Branko Priselac Bane

ro|ene Kunovac

DNEVNIK

1926 - 2010. Ve~itu uspomenu na wega i wegovu dobrotu ~uvaju: sestra Qubica, sestri} Slobodan, unuci Sr|an i Sa{a, praunuka Tara, snaje Rada i Sla|ana.

O`alo{}ena wena deca.

obele`i}emo danas, 21. avgusta, u 10 ~asova. Nikada te ne}emo zaboraviti. Majka Radmila i sestra Dragana sa porodicom.

7328

1922 - 2010. Sahrana je danas, 21. 8. 2010. godine, u 11 ~asova, na [ana~kom grobqu, u Koviqu. O`alo{}ene porodice: Pe{i}, Vorobjev i Bubawa. 7904

7743

7747

Danas, 21. avgusta u 9.30 ~asova, na grobqu u Ba~koj Palanci, }e se odr`ati pomen

He|i Stevanu

7903

Pro{le su dve godine od kako nije sa nama, na{ voqeni suprug, otac, tast, svekar i deda

22. 6. 2010 - 22. 8. 2010. Osta}ete zauvek u na{im srcima. Va{i najmiliji.

7897

POMEN

7748

Navr{ila se tu`na godina od iznenadne smrti moje drage supruge

Ilija Rali}

Stevan Nenadov Anka Nenadov

Tim povodom }emo posetiti wegovu ve~nu ku}u, odr`ati parastos i pokloniti se wegovim senima.

ro|. Milak

Sa tugom i ponosom ~uvamo uspomenu na wegovu qubav, plemenitost i dobrotu koju nam je uvek nesebi~no pru`ao.

^uvamo uspomenu na wihovu dobrotu i plemenitost.

1932 - 2010.

7905

[ESTOMESE^NI POMEN

Milanke Koci} - Mitrovi} U subotu, 21. 8. 2010. godine poseti}emo wenu ve~nu ku}u i evocirati uspomene na divnu osobu kakva je ona bila.

Du{an \uki} Dule

Branislav Dimitrijevi} Tomislav Koci} sa porodicom.

K}i Zaga sa porodicom.

7603

Wegovi najmiliji.

7894

Sa tugom i velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug i otac

Vasiqka Bo`unovi} Majko, pro{lo je 6 meseci kako si me napustila, Tako mi nedostaje tvoj dragi lik, tople re~i i ne`ni pogled koji me je uvek pratio. Du{a pati, a ~iwenica da te vi{e nema je neprihvatqiva. Ve~no }u te voleti i duboko u srcu ~uvati tvoj plemeniti i dragi lik. Po~ivaj u miru, hvala ti za svu tvoju dobrotu.

Teodora, Vera i Rajko.

7773

Sahrana je danas, 21. avgusta 2010. godine, u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Zatvorio si stranice `ivota i tvojih lepih pesama, koje ne}emo nikad vi{e ~uti.

O`alo{}eni: supruga Svetlana i k}erka Mirjana.

Tuguju sin Borislav sa porodicom i tvoji najmiliji.

7896

7487


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

[ESTOMESE^NI POMEN

Dragan Radusinovi} 21. 2. 2010 - 21. 8. 2010.

POMEN

1910 - 1970.

3

Postoji tuga koju vreme ne le~i, postoji qubav koju smrt ne gasi. Vreme prolazi, a tuga za tobom je sve ve}a.

GODI[WI POMEN

Dragan \uri}

Aleksandar Kuzman~ev

2005 - 2010.

Rado Vas se se}amo i ~uvamo od zaborava: k}erke Pavica i Zora i sinovi Stevan, Sava, Radoslav i \or|e sa porodicama.

Porodice: \uri}, Gruji} i Toplak.

7726

7599

21. 8. 2009 - 21. 8. 2010. Porodica Pe{i}.

Tvoji: Gordana i Neboj{a. 7651

U subotu, 21. 8. 2010. u 11 sati, na grobqu, u Turiji obele`i}emo polugodi{wi pomen na{oj dragoj mami, baki i prabaki

Persidi Krivoku}a Uspomenu na tebe ~uvaju tvoji: }erka Mira, unuka Nata{a, praunuci Mina i Branislav, zetovi Mile i Du{an. 7656

TU@NO SE]AWE

29

POMEN

Katica i \ura Be~eli} 1911 - 2000.

Mi znamo {ta si ti za nas, a ti si znao {ta smo mi za tebe.

subota21.avgust2010.

6883

POMEN

Dana, 10. 8. 2010. godine u 85. godini preminuo je na{ dragi tata i deda, a sa tugom u srcu se}amo se na{e drage mame i bake.

Petar

iz Koviqa

21. 8. 2007 - 21. 8. 2010.

1931 - 2009. iz Ade

Nikada vas ne}emo zaboraviti, va{u plemenitost i beskrajnu qubav koju ste nam pru`ili. Mnogo nam nedostajete.

26. 8. 2001 - 26. 8. 2010. na{em dragom ocu, dedi i suprugu

\oki Plav{i}u Braci

Dragoqub Bogovac Dragan

Julijana Kova~evi} i

1925 - 2010.

POMEN Na dana{wi dan, 21. 8. 2010. godine navr{avaju se 3 godine od kako nas je napustio na{

i posle 3 godine uspomene i se}awa ne blede. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima i mislima. Porodica Bogovac.

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe. Supruga Jovanka, }erke Rajka sa porodicom i Ana.

7685

7392

TU@NO SE]AWE na voqenog supruga, oca, dedu i svekra

POMEN Navr{avaju se tri godine od smrti na{e Va{i najmiliji: }erka Evica, sin Andrija, unuci Ana i Perica, zet Miki i snaja Marta.

7689

Prof. dr Ratko S. ]ulibrk Akademik Akademije in`ewerskih nauka, MANV[ i MMA Tri godine bez qubavi tvoje. @ivi{ u svakoj na{oj misli, suzi i svemu {to nas okru`uje. Tvoji najmiliji: supruga i sinovi.

^ETRDESETODNEVNI POMEN dajemo 22. avgusta 2010. godine, na Novom grobqu, u Novom Sadu, u 9 sati, na{oj dragoj, miloj i voqenoj mami

Dobrivoja Dra`i}a

SE]AWE

21. 8. 2007 - 21. 8. 2010.

1923 - 1996.

Biqane Bobi}

I danas boli kao i onog tu`nog dana kada smo ostali bez tebe. S qubavqu koju smrt ne prekida.

^uvamo te s qubavqu i ponosom. Tvoji Vladimir i Branislav.

Tvoji: supruga Qubinka, sin Bora, snaja Vera i unuk Dobre.

7734

7442

7492

GODI[WI POMEN na{em dragom suprugu, ocu i dedi

Mili na{

POMEN

Petar Kubi~ela akademski slikar profesor u penziji

Veri Jak{i} ro|enoj Drap{in 1922 - 2010.

Miroslav Te{i} iz Siriga Pro{lo je jedanaest godina i mnogi dani, ali ni jedan bez se}awa na tebe, tvoj osmeh, lepotu i dobrotu. S ve~itim bolom nosimo te u srcu. Ujak Milan i teta Mira.

Vreme prolazi, a on `ivi u na{im mislima i se}awima. ^uvamo ga od zaborava.

Oti{la si u ve~nost. Za sve nas si besmrtna i ve~na. Tvoja qubav, dobrota i vedrina duha osta}e da `ivi u nama zauvek. Supruga, ro|aci i prijateqi.

7390

JE DAN A EST OGODI[W I POMEN na{em sinu i bratu

Danas, 21. 8. 2010. godine navr{ava se ~etrdeset dana od tragi~ne smrti na{eg jedinog i najmilijeg sina, supruga i oca

obele`i}emo danas, 21. 8. 2010. godine.

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe.

Tvoji najmiliji.

7719

Stanoju Nikoli}u

prim. dr Biqani Bobi}

Porodica To{i}.

O`alo{}eni: supruga Branka, sinovi Mile i @eqko i unuke Sandra i Asja.

7735

7493

7627

GODI[WI POMEN

POMEN

Danas se navr{ava {est nedeqa kako je iznenada prestalo da kuca srce na{e plemenite, drage i voqene supruge, majke, bake i ta{te

Pavlu Kruni}u Slobodan Smaji}

Miroslavu Te{i}u

21. 8. 2002 - 21. 8. 2010.

1981 - 1999. Mika, oti{ao si prerano, ali zauvek }e{ ostati u na{im srcima, jer postoji ne{to {to ne umire, a to je qubav i se}awe na tebe. Tvoji: mama, tata i brat. 7717

Marka Stojanova

pravniku 2. 9. 2009 - 2. 9. 2010.

Sofije Vuka{evi}

^uvamo te u na{im se}awima i uspomenama.

O`alo{}eni: majka Julka, supruga Maja i sinovi Dule i Joca.

Sinovi Miodrag i Miroslav sa porodicama i supruga \ur|ica.

7739

7742

ro|. Popov Poseti}emo wen grob, iskazati neizmernu tugu, qubav i po{tovawe prema na{oj nikad pre`aqenoj Sofiji. Suprug Slobodan, }erke Jelena i Ivana, unuk Aleksandar i zet Sa{a. 7740

Pomen obele`avamo danas, 21. 8. 2010. godine na Gradskom grobqu. Osve{ta}emo spomenik u 11 sati sa rodbinom i prijateqima. Uvek u mislima sa tobom, jer voqeni nikada ne umiru. Tvoja supruga Mirjana i sin Qubi{a. 7643


07.30 08.00 08.05 08.20 08.50 09.05 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 12.00 12.10 12.40 13.10 13.30 14.00 15.00 15.20 16.30

TV PROGRAM

subota21.avgust2010.

Na{i stranci Vesti Jutarwa gimnastika Zmajeve de~ije igre Hajde sa mnom u obdani{te Pitam se pitam TV fonija, kviz Vesti Plej gejms TV bajt Bez uputa Vesti Slobodna tema Zeleni sat Ru~ak na lepe o~i Ples no stres Gruvawe Vesti Petkazawe Centar sveta

Halo, predsedni~e (Panonija, 20.30) 07.30 08.05 08.10 09.05 10.00 10.30 11.30 12.30 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00

Mara Skenyi}-Reqi}

Glas Amerike Barometar Beli luk i papri~ica Moje dete Bila jednom jedna nedeqa Travel Svet poqoprivrede Bez cenzure Situacije - Azija Italijanski vegetarijanski kuvar Vojvo|anske vesti Zdravqe je lek Lice s naslovnice Vojvo|anske vesti Tojotin svet prirode Ulovi trofej Vojvo|anske vesti Halo, predsedni~e Vojvo|anske vesti Barometar Filmski program: Medene kifilice

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.05 12.44 13.00 13.15 13.30 14.34 15.10 15.16 16.05 16.08 17.04 18.34 19.03

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti @ikina {arenica Vesti Dizni na RTS Gastronomad Dnevnik Sport plus Zelena trava Ekskluzivno Vesti TV lica: Vladika Porfirije... kao sav normalan svet Vesti Sti`u dolari Mrtav ili `iv, film Kvadratura kruga Slagalica, kviz

06.02 06.08 06.16 07.14 08.05 08.34 09.02 09.25 09.36 09.45 10.30 11.00 11.30 12.10 12.30 13.01 13.16 13.22 13.30 14.00 14.32 15.02 16.04 16.52 17.00 18.00 18.54 19.00 21.00

21.00

Preokret

Svi mi nekuda tr~imo i ponekad se ~ini da kora~amo br`e od svetlosti. Tra`imo brza re{ewa i brze odluke. Na`alost, u toj jurwavi ~esto ostajemo slepi za mnoge lepe stvari. Gosti: klini~ki psiholog Sta{a Milo{~in i novinar i urednik Aleksandar Filipovi}. Autorka: Mara Skenyi}Reqi} (RTV 1, 22.50) 17.00 17.22 17.30 19.10 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.50 23.40 00.10 01.50

TV Dnevnik Tajna hrane: Sladoled Maroa, dete ulice, film Crtani film TV Dnevnik Folder kultura Dokolica Sve~ani koncert Velikog narodnog orkestra RTV Vojvo|anski dnevnik Specijalna emisija: Vasa Lada~ki u Opatiji Preokret Vr{a~ki venac 2009. - Ansambl folklornih igara, Ankara Kafe Limijer, film Divqi svet

06.45 Kuhiwica (ma|) 07.40 Divqi svet 08.35 Maca na tajnom zadatku, film 08.35 Maca na tajnom zadatku, film 10.00 Dobro ve~e, Vojvodino (slov) 11.25 Pravednost, film (slov) 12.30 Vesti (ma|) 12.40 Nema raspusta za Melani, film 14.15 Abel, lete}i lift boj, film 16.00 Neverovatne pri~e 16.30 Bajko kviz 17.00 Transplantacije 17.45 TV Dnevnik (hrv) 18.00 TV Dnevnik (slov) 18.15 TV Dnevnik (rus) 18.30 TV Dnevnik (rum) 18.45 TV Dnevnik (rom) 19.00 TV Dnevnik (ma|) 19.25 Sportske vesti (ma|) 19.30 Crtani film (ma|) 19.35 Kuhiwica (ma|) 20.00 Dobro ve~e, Vojvodino (ma|) 21.30 Gastro festival (ma|) 22.30 Baca~ no`eva, TV drama K. Vi~eka 00.00 TV Prodaja

Vanesa Ferlito

Otporan na smrt

Novosadska 09.00 [ira, princeza mo}i 09.30 Moja Amerika 10.00 Film: Zov divqine 11.30 Vitra` 12.00 Lenija 13.00 Evo nas kod vas 14.00 Vi{e od igre 15.00 [ira, princeza mo}i 15.30 Dva sveta 16.00 Divqi horizonti 16.30 Film: Deca {pijuni 2 18.30 Radionica 19.00 Objektiv 19.30 [ira, princeza mo}i 20.00 Najboqi lek 20.30 Guliver 21.00 Ugro`eni 21.30 Svet divqine 22.00 Objektiv 22.30 Film: Talentovani gospodin Ripli

06.30 ATP Masters Sinsinati 1/4 finala 08.30 Premijer liga Magazin 10.00 ATP Masters Sinsinati 1/4 finala 12.45 Najava Premijer lige 13.15 [ampionat: Koventri – Derbi 15.15 Najava Premijer lige 16.00 Premijer liga: Stouk – Totenhem 18.00 ATP Masters Sinsinati 1/4 finala 20.00 ATP Masters Sinsinati 1/2 finala 22.15 Portugalska liga9 Nacional Benfika 00.15 Klupske TV

08.00 De~iji program, 10.00 Ku}ica u cve}u, 11.00 Film, 13.00 Film, 14.30 De~iji program, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 De~iji program, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Film, 20.30 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Film, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program 12.00 Kuhiwica, 13.00 Vi{e od igre, 14.00 ZOO Hobi, 14.30 Film, 16.30 Paor, 17.30 Yuboks, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dok. program, 20.00 Film, 22.00 Put vina, 22.30 Dok. program, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks

Opasni i poreme}eni psihopata i kaskader Majk vozi {evrolet iz '79. i u`iva u automobilskim sudarima, ali i u mu~ewu i ubijawu devojaka. Zbog toga grupa devojaka odlu~uje da prona|e misterioznog Majka, ~iji je automobil prepravqen tako da mo`e da podnese gotovo svaki sudar. Uloge: Kurt Rasel, Zoe Bel, Rozario Doson, Vanesa Ferlito Re`ija: Kventin Tarantino (RTS 1, 00.54) 19.30 20.09 21.06 22.45 22.48 00.50 00.54 02.44 04.26 05.49

Dnevnik Sti`u dolari Ameri~ki ninya, film Vesti Uzdizawe hanibala, film Vesti Otporan na smrt, film Planeta teror, film Mrtav ili `iv, film Verski kalendar

06.15 07.00 08.20 09.30 11.30 12.30 14.30 19.00

e-TV Doma}in Vajpaut Film: Alfa odred Ninya ratnici Film: Josif Nazare}anin Crni Gruja Film: Usamqena golubica Povratak 1. deo Film: Bo`iji oklop 2. deo Film: Alfa odred Top spid Ameri~ko rvawe-bez milosti Cirkus Va`ne stvari

21.00 22.45 00.20 01.30 02.30 03.30

22.45 23.15 23.39 00.05 01.00

Datum Verski kalendar Znawe imawe TV lica: Nikola ^uturilo ^utura... kao sav normalan svet Misterije Rima Pepe prase Ben ten Bleja Verski kalendar Verski mozaik Srbije Klinika Vet Profil i profit Kwiga utisaka Vreme odluke Svet zdravqa 7 RTS dana Datum Verski kalendar Srpski glas Leti, leti pesmo moja mila Drugi vek Tvoje pesme, moji snovi Uspon novca, strani dok. program Verski kalendar Vrele gume Rade [erbeyija i prijateqi, muz. program Datum Veli~anstvene drevne gra|evina, obraz. program Tenis: Western southern financial group masters (Sinsinati), polufinale 1, prenos Festival gluma~kih ostvarewa doma}eg igranog filma Filmski susreti 2010 Ni{ 2010, snimak otvarawa Svet sporta Jelen super liga Svet ribolova Horizont Tenis: western southern financial group masters (Sinsinati), polufinale 2, prenos

DNEVNIK

c m y

30

07.00 07.55 08.20 10.00 14.10 15.00 15.30 16.00 16.35 18.30 19.05 19.35 20.00 20.55 23.00 23.35 00.35 02.30

Znawe na poklon Vodi~ za roditeqe Film: [pijunka Harijet Indija Nacionalna geografija: ^udesna ajkula Se}awa i prise}awa Bu|elar Vesti B92 Film: Uqez Vesti B92 Beogradski Zoo Trnav~evi}i u divqini Robin Hud Film: Ritam `ivota Vesti B92 Top gir Film: Samo za odrasle Ukqu~ewe u B92 Info

Sporti} Ovog vikenda vodimo vas u „Mama park“ na Adi Ciganliji namewen i deci i roditeqima, govorimo o jogi za decu, folkloru kao tradicionalnoj fizi~koj aktivnosti, predstavqamo dva besplatna sportska programa tokom raspusta na bazenu Ta{majdan... Emisiju potpisuju @eqka Zebi} i Jelena Sre}kovi}. (Ko{ava, 10.15)

Gu~a: Finale truba~kih orkestara (Pink, 20.00)

An|elina Yoli

Lara Kroft: Pqa~ka{ grobnica Lara Kroft, pripadnica britanske aristokratije, poha|ala je najelitnije {kole. Ona vodi dvostruki `ivot: kao kolekcionar izgubqenih antikviteta koje nabavqa na sve mogu}e na~ine… Uloge: An|elina Yoli, Yon Vojt, Noa Tejlor, Danijel Krejg, Jan Glen Re`ija: Sajmon Vest (Avala, 21.00) 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.15 15.10 15.35 15.50 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.30 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 02.00

Film: Goli pi{toq 3 Vesti Simpsonovi ^ak Vesti u 14 Wu{kala Zdravqe i vi Beli svet Slike `ivota Pop vremeplov Natprirodne mo}i `ivotiwa, dok. serija Vrhunske ubice, dok. serija Vesti u 18 Terminator Simpsonovi Milica na kvadrat Film: Lara Kroft: Pqa~ka{ grobnica Kalifornikacija Zavr{nica ^ak Natprirodne mo}i `ivotiwa, dok. serija

07.30 08.00 10.00 10.45 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 23.00 00.45 01.00 03.00 05.00 06.30

U sosu - specijal Film: Dani gneva [tit Siti Vikendvizija @ivot u trendu Gold muzi~ki magazin» Kad na vrbi rodi gro`|e Film: Struje sudbine Magazin in Nacionalni dnevnik Gu~a: Finalno takmi~ewe truba~kih orkestara (seniori) i koncert Miroslava Ili}a Film: Lista za odstrel Siti Film: Fatalna `urba Film: Furija Film: Struje sudbine Film: Lista za odstrel

06.00 09.00 09.25 09.30 09.50 10.00 10.15 10.45 11.15 12.05 12.30 12.55 13.20 13.40 13.55 15.45 16.00 18.00 18.55 19.30 21.30 22.15 23.00 23.55 00.10 00.45 02.30 03.10 05.05 05.10

Jutarwi program Nodi U~imo engleski sa Nodijem Meda Rupert Pokojo Tele{op Sporti} Kliford Vinks Presovawe Kilari Konan ^ovek lav Tele{op ]irilica Tele{op Plej Ada - Leto na Adi Kad priroda uzvrati udarac Telemaster Film: Razum i ose}ajnost Ekstremni sport Fritajm Doktorologija Vesti Riko{et La Lola Fritajm Plej Ada - Leto na Adi Vremenska prognoza Biseri

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.45 Ski Jahorina, 09.30 Fokus, 12.40 Bawe Srbije, 13.00 Na zdravqe, 13.45 Top {op, 16.00 NS Indeks, 16.25 Fokus, 17.05 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.45 Info Puls, 21.20 Film, 23.00 Bawe Srbije, 23.30 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Turisti~ke razglednice

07.30 Prsluk agein, 09.30 De~ija serija, 12.00 Akcenti, 12.30 Ispod poklopca, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Otkos, 8.15 Pismo glava, 20.00 Film Info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21.30 Izazovi istine, 22.00 Sajam Info net, 23.00 Film

07.00 Uz kafu, 07.15 Pod sjajem zvezda, 08.50 Vremeplov, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 @ivot na Marsu, 11.45 Vremeplov, 12.00 Drecun, 12.30 Zoo Hobi, 13.00 Vidimo se u Soko bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Top 10, 15.15 Digitalni svet, 16.00 Smeh terapija, 17.00 Subotom popodne, 20.00 Film, 22.00 Retrospektiva nedeqe, 23.00 Biqana za vas

08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju , 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film


DNEVNIK

subota21.avgust2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

USPON, PADOVI I ODBRANA DINARA

31 10

Pi{e: dr Dejan Jovovi}

Elizabet Lejki

Krvavi zlo~in

Za iscrpqenog policajca iz Sietla, Danijela Pruita, kampovawe se pretvara u pakao kada wegovu `enu Yesiku napadnu u {umi. Na putu prema bolnici, Pruit do`ivqava sudar, a ona prepoznaje svog napada~a... Uloge: Yejms Kan, Yonatan Sej~, Elizabet Lejki, Dejvid Fild, Sidni Yekson Re`ija: Vilijam Ej Graham (Nova TV, 21.40) 08.45 09.10 09.25 09.50 10.50 11.50 12.45 13.40 15.30 17.10 18.15 19.15 20.05 21.40 23.15 00.45 02.15 03.50

Dora, crtani Timi Tim, crtani Ben ten, crtani Na{a mala klinika Dodir s neba Frikovi Smalvil Legenda o tri mu{karca, film Naoru`an i opasan, film Nad lipom 35 Lud, zbuwen, normalan Dnevnik Elitne ubice, film Krvavi zlo~in, film Smrtonosna zavera, film Male noæ}ne pri~e, {ou Vo`wa smrti, film Zati{je, film

08.00 Duhovna muzika 09.00 [ta je donela industrijska revolucija 09.30 Misterije mumija 10.00 Najve}i vitez 11.00 Otmica 12.00 Biblijske zagonetke 13.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 14.00 Azijski mu{karci na platnu i ekranu 15.00 @ivot i smrt u Rimu 16.00 Duhovna muzika 17.00 Lete}i nosa~ aviona 18.00 Dalaj Lama 19.00 Pra{ko prole}e 21.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 22.00 Mark Forster – dozvola za snimawe 23.00 @ivot i smrt u Rimu 00.00 Duhovna muzika 01.00 Lete}i nosa~ aviona

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Tajna porodi~nog blaga Gwurac Tri letwa dana Carstvo vukova Predsednikov ~ovek Opasni `ivot crkvene bra}e 00.00 Erotski film 01.00 Erotski program 02.30 Import eksport

07.40 Holivud na snimawu 08.05 Kit Kitrix: Ameri~ka devojka 09.45 Dragonbol: Evolucija 11.05 Tajni `ivot p~ela 12.50 Marli i ja 14.45 Pas i dijamanti 16.30 Vatrostalan 18.25 Roker 20.05 Nezvani gosti 21.30 Dzift - katran 23.05 Podzemni svet: Uspon lajkana 00.35 Sadamova porodica, ep. 1 01.35 Sadamova porodica, ep. 2 02.40 Terminator: Spasavawe

08.10 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna 10.15 Ku}ni qubimci 10.50 Normalan `ivot 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 More qubavi 13.15 Prizma 14.00 Ekumena 14.55 Reporteri 16.05 Evromagazin 16.50 Kulturna ba{tina 17.05 Jelovnici izgubqenog vremena 17.25 Prirodni svet 18.20 Lepom na{om 19.30 Dnevnik 20.10 Ku}a debele mame 2, film 22.10 Festival Dalmatinskih {ansona [ibenik, odlo`eni prenos 23.50 Filmski vikend s Lijamom Nisonom: darkmen, film 01.20 Festival Dalmatinskih {ansona, [ibenik, progla{ewe pobednika 01.40 No} kultnih filmova: Brza cesta, film 03.20 No} kultnih filmova: Slatkica, film

06.00 Pomorska patrola 09.00 Davawe {anse qubavi 11.00 Iza kamere: Pri~a ^arlijevih an|ela 13.00 @urka bez prestanka 15.00 Ona me izlu|uje 17.00 Eva 19.00 Tajna granica 21.00 Devojka cvet 23.00 Ubistvo iz zadovoqstva 01.00 I bila je ona 03.00 Pomorska patrola

08.15 08.35 09.00 11.05 11.30 13.05 14.35 16.15 19.05 20.00 22.00 00.20 02.05 03.05 04.40

2 glupa psa, crtani Bakugan, crtani Ne daj se, Nina! Jedna od momaka 3 nixe, film Drakula: veseli mrtvac, film Pustolovine Pluto Ne{a, film Rat, film Zvezde ekstra: Fara Foset Tigar i zmaj, film Slu~aj Pelikan, film Pakleni red, film Astro {ou Igra skriva~a, film Peteov meteor, film

Pakleni red

Lijam Nison

Darkmen

Aleks Bermijer i Mark Ejdi su posledwi pripadnici nekonvencionalnog sve{teni~kog reda po imenu karolinganci. Odlaze u Rim da istra`e neobi~ne okolnosti smrti wihovog mentora... Uloge: Hit Leyer, [anin Sosamon, Beno Fajerman, Piter Veler Re`ija: Brajan Helgeland (RTL, 00.20)

Pejton Vestlejk je genijalni nau~nik koji je prona{ao sinteti~ku ko`u. To bi otkri}e moglo da izazove revoluciju u medicini da nema jedan nedostatak: ko`a po~iwe da se topi sto minuta posle izlagawa svetlu... Uloge: Lijam Nison, Fransis Mekdormand, Kolin Frils, Leri Drejk, Nelson Ma{ita, Yesi Lorens Ferguson, Ted Rejmi Re`ija: Sem Rejmi (HRT 1, 23.50)

08.40 Vreme je za Diznija: 101 dalmatinac 09.25 Cele note 09.50 Slu~aj za ekipu BARZ 10.40 Sportske igre mladih 10.55 Briqantin 11.40 Hrvatski pisci na TV ekranu 12.55 ^ovek i afri~ka fauna: Parkovi protiv prirode, dok. serija 13.50 KS automagazin 14.20 4 zida 14.55 Pore~: Rukometni kup 2010. - finale, prenos 16.40 Oluja svih oluja, film 18.45 Mu}ke 19.35 Tu|inci u Americi 19.55 Tom i Xeri, crtani film 20.10 HNL: Karlovac - Rijeka, utakmica 22.10 Struna u krvi 23.45 Mini HNL 00.05 Mu}ke

06.30 11.00 13.00 15.15 17.15 19.10 21.00 23.00 00.45 02.30

Odmetnici Opsesija Meklintok! I ostade nijedan Raweni grad Nomadi Nedoli~no pona{awe Izvr{no nare|ewe De~ak u plasti~nom balonu Crni zmajevi

04.00 06.00 08.10 10.00 12.00 14.00

Mra~ne vode Do|i da vidi{ raj Sve ostaje u porodici Carevo novo odelo Bitange iz tr`nog centra Deset razloga za{to te mrzim Englez koji se popeo na brdo, a si{ao sa planine Dueti Qudi od ~asti Do|i da vidi{ raj Heteroseksualac 3 – gre{ne no}i Me|u `enama

16.00 18.00 20.00 22.10 00.20 02.00

[anin Sosamon

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40

21.55 22.50 23.45 00.40

Ameri~ka luka Pliva~ka avantura Megagraditeqi U srcu ma{ine Gra|evinske intervencije Borna kola bra}e Hau Limarska radionica/London Grmqavina iz Kanzasa Takmi~ewe u izradi automobila Kako se to pravi Kako se pravi? Velike selidbe Megagraditeqi Gra|evinske intervencije Grmqavina iz Kanzasa Takmi~ewe u izradi automobila Borna kola bra}e Hau Ameri~ke drvose~e Ameri~ka luka Izgubqeni raj

08.30 10.00 12.00 13.00 15.30 17.00 17.30 19.15 21.00 22.45 00.45

Skija{ki skokovi Kanuing Skija{ki skokovi Kanuing Biciklizam Skija{ki skokovi Skija{ki skokovi Tenis Tenis Borila~ki sport Skija{ki skokovi

14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00

Bio je Jela{i} pouzdan ~uvar dinara oznata me|unarodna rejting agencija „Stan- stepeno prela`ewe na realni kurs dinara, kao dard & Poors“ poboq{ala je u decembru presek stawa platnog bilansa, treba da bude traj2009. kreditni rejting Srbije s BB minus no opredeqewe doma}e monetarne politike. Mona BB stabilni. Ocena je data na osnovu izgleda ra biti u funkciji pove}awa proizvodwe, zapoda su oslabqeni spoqni pritisci s kojima se zeslenosti (registrovana nezaposlenost je 27 odsto, mqa suo~ava, a da }e se u skladu s programom dok deset odsto stanovni{tva `ivi ispod granice MMF-a, „buxetska konsolidacija ostvariti u siroma{tva), na{e konkurentnosti na svetskom sredworo~nom periodu“. Boqi kreditni rejting tr`i{tu i smawewa enormnog deficita spoqnotreba da povoqnije uti~e na uslove zadu`ivawa trgovinske razmene. Srbije i poboq{awe op{te investicione klime. Odgovaraju}e sprovo|ewe kursa dinara treba da Ocena MMF-a iz februara, marta i aprila 2010. stimuli{e konkurentnija preduze}a, izvoz, {tedje da su, uprkos, nekim pozitivnim trendovima, wu, vodi ve}oj stabilnosti tr`i{nog kursa dina„ekonomski izazovi za Srbiju i daqe veliki“. Fira i uti~e na eliminisawe sive ekonomije (u~eskalna prilago|avawa u 2009. su uglavnom bila zastvuje u BDP-u oko 30 odsto) i raznih monopolisnovana na ad hok merama, koje treba zameniti sti~kih uvozni~kih lobija, gde prvenstveno velitrajnim reformama potro{we u penzijskom sistemu, obrazovawu, zdravstvu i administraciji, uz zadr`avawe socijalnih davawa. Kqu~ni izazov su „strukturne reforme orijentisane na privredni rast“, posebno u oblasti javnih preduze}a i daqoj privatizaciji. MMF procewuje da bi i uz sna`na fiskalna prilago|avawa Srbija mogla odr`ati model „rasta ekonomije“ s izvozni~kim sektorom kao pokreta~em i stopama rasta od pet posto u 2012. i 5,5 u 2013. I stopa inflacije bi se, uz obazrivu monetarnu i fiskalnu politiku, mogla stabilizovati na oko ~etiri posto godi{we. Op{ti zakqu~ak MMF-a i Svetske banke je da je Srbija reagovala odgovaraju}im merama protiv globalne krize i po~ela da re{ava probleme, gde se „vidi opo- Guverner u veoma stresnim vremenima ravak, ali }e privredni rast biti spor“. ki uvoznici, zbog precewenog dinara, robu u inoMMF je u maju 2010. ocenio da je fleksibilni stranstvu pla}aju mawe, a na doma}em tr`i{tu kurs dinara, iako nema op{tu podr{ku u zemqi prodaju skupqe. Po{to je kurs odraz stawa u srp„dobar amortizer udara krize“. Zbog toga u Srbiskoj privredi, mawe potrebe za prilago|avawem ji nije bilo nominalnog smawewa zarada kao u nedeviznog kursa }e biti ako strukturne reforme kim drugim zemqama, a pad dinara treba da dovede budu boqe. do ve}eg izvoza i tra`we za na{im proizvodima. Ve}e prodaje deviznih rezervi na me|ubankarNavodi da je finansijski sektor „uspe{no preskom deviznom tr`i{tu radi podr{ke nerealnom brodio svetsku finansijsku krizu, ali }e glavni kursu dinara su kratkog veka i nemaju odr`ivost, izazov biti da se izdr`i nego vode wihovom iscrmogu}i nastavak pogorpqivawu i donose fi{awa ekonomskih uslonansijske {tete. [to je Proletos je MMF pohvalio va“. Poverewe u banke, dinar preceweniji, to su fleksibilni kurs dinara, koji je, uzdrmano povla~ewem dei {anse za oporavak priiako nema op{tu podr{ku u zemqi, pozita privatnih lica vrede mawe, pa precewen „dobar amortizer udara krize“. je, uglavnom, obnovqeno kurs pogubno deluje na Zbog toga u Srbiji nije bilo 2009, uz koordinisane narazvojne perspektive. pore NBS-a i Vlade, u saZato je imperativ Srbinominalnog smawewa zarada, kao radwi s bankama i fije izvozno orijentisana u nekim drugim dr`avama nansirawe MMF-a i druindustrija, koja je najbogih me|unarodnih instiqa za dugoro~nu stabilitucija. Za bankarski sektor, koji je visokokapitazaciju dinara. Problem je u tome {to je proizvodlizovan i likvidan, problem bi mogao biti produwa velikim delom ugu{ena, pa nemamo {ta da po`avawe recesije i rast kreditnog rizika zbog denudimo ili je mogu}nost prodaje robe u inostranviznog zadu`ivawa kompanija i gra|ana. Prepostvu su`ena. Do sad je na{a poqoprivreda bila ru~io je Vladi Srbije da napravi sveobuhvatnu jedna od retkih delatnosti koja vi{e izvozi nego strategiju upravqawa zadu`ewem. Po oceni {to uvozi, ali ni ona nije iskoristila sve svoje MMF-a, Srbija ima perspektive privrednog rakomparativne prednosti. sta u narednim godinama. Snaga dinara zavisi, pre svega, od izvozne snage U julu ove godine MMF je ocenio da se svetska na{e privrede i priliva inostranog kapitala. privreda oporavqa br`e od o~ekivawa, ali Po podacima SIEPA, u 2010. u Srbiju bi mogla evropska du`ni~ka kriza „mo`e zako~iti napreu}i 1,3 milijarda evra stranih direktnih investidak“. Evropa mora br`e da re{i problem dugova i cija (i ako se ne proda Telekom), {to }e se te{ko vrati poverewe u banke jer se problemi mogu preostvariti. Ciq je da se godi{we privu~e najmawe liti u druge regione i zaustaviti svetski oporaoko tri milijarde dolara stranih direktnih invak. MMF je revidirao stopu rasta svetske privesticija. Po jednoj od projekcija, do kraja ove devrede s 4,1 na 4,6 posto i uve}ao procene za SAD i cenije potrebno nam je prose~no godi{we oko seKinu. Ovogodi{wa stopa privrednog rasta bi dam milijardi evra stranog kapitala (u kreditiSAD bila 3,3 posto, Kine deset, Indije 9,4, Japama i direktnim investicijama), da bi se omogu}ina 2,4, dok su predvi|awa za Evropu ostala neizlo finansirawe dinami~nog rasta BDP-a od oko mewena na jedan posto. Privrede zemaqa Azije su {est procenata godi{we, vra}awe spoqnih dugosna`no napredovale ove godine, prvenstveno „guva i rast proizvodwa po visokoj prose~noj stopi rane skokom izvoza i rastom doma}e tra`we“. Pood oko osam posto godi{we.

P

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


MONITOR

subota21.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

21. avgust 2010.

OVAN 21.3-19.4.

Karijera i napredak, status, koji vam je bitan, mo`e pomalo zavisiti od jedne `enske osobe koju nemojte zaboraviti. Danas ste izuzetno dru{tveni, raspevani i umetni~ki raspolo`eni. Ne preterujte!

VAGA 23.9- 23.10.

BIK 20.4-20.5.

Imate dobre i stabilne odnose s dragim qudima, porodicom, decom, pa i sposobnost da zajedni~ki gradite i radite. Partner je spreman na to da se uklopi u va{ raspored, a ako nije, nije vam ni bitan!

[KORPION Aktivni ste, i daqe, ~ak i kada 24.10- 23.11. rezultati ne dolaze istog trena. Povedite vi{e ra~una o partneru, o drugima, jer iz toga sledi pozitivna karma. Duhovnost ima svoju materijalisti~ku primenu.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

Veselo dru{tvo i dobra zabava bi mogli obojiti ove dane. Neko je i suvi{e ozbiqan, ali to nema mnogo veze s vama. Qubavni odnos nije bio nikada boqi, pa `ivite punim plu}ima! Put?

RAK 22.6-22.7.

Ovog vikenda se mo`ete smiriti i primiriti, bilo da se usamite, ili u krugu porodice. Neke obaveze vas ne}e mimoi}i. Posmatrajte stvari dugoro~no jer vreme radi za vas. Ure|ujete dom?

LAV 23.7-22.8.

Bi}e kako vi ka`ete, i pored neslagawa pojedinih ~lanova porodice ili kolega. Iako je subota, mo`ete raditi i zavr{iti nezavr{ene poslove i obaveze. Sa saradnicima se ne razumete najboqe.

DEVICA 23.8- 22.9.

Samo bez dodatnih komplikacija! Potrudite se da stvari postavite jednostavno, da ne ukqu~ujete dodatni broj qudi u ono {to radite ili {to je sporno. Setite se dragih i zaboravqenih prijateqa.

Uga|ate sebi, najboqe {to umete, i to isto o~ekujete od drugih. Ovo je va{ih harizmati~nih pet minuta, koje treba iskoristiti u potpunosti. Zato, neka se partner potrudi oko vas, za promenu.

STRELAC Ne}ete otkrivati svoje tajne, 24.11- 21.12. ~ak ni u tajnim susretima koje pri`eqkujete. Dru{tveni ste preko svih o~ekivawa, i to vam prija. Tim koji pobe|uje ne treba mewati! Finansijske {pekulacije. JARAC 22.12-20.1.

Danas }ete najboqe i najpametnije u~initi ako se opustite i odmarate. Mo`ete i meditirati o sebi i onome {to ste postigli, o situaciji u kojoj ste. Sve ostalo vam toliko ne}e uspevati.

Ostvarujete svoje `ivotne VODOLIJA snove, kroz ravnopravni i dru21.1-19.2. garski odnos s pouzdanim osobama. Iako niste planirali, poziv na putovawe, ili sama ideja, intrigira vas i motivi{e na akciju! RIBE 20.2-20.3.

Riba ribi grize rep, {to je lepa i intrigantna situacija. Zaboravite ono {to vas optere}uje jer, vikend je, kao stvoren za istra`ivawe `ivota i u`ivawe u wemu. Qubav je prijateqska, a strasna.

TRI^-TRA^

Princeza i sirena V REMENSKA

PROGNOZA

TOPLO

Vojvodina Novi Sad

29

Subotica

29

Sombor

29

Kikinda

30

Vrbas

29

B. Palanka

29

Zrewanin

30

S. Mitrovica 30 Ruma

30

Pan~evo

29

Vr{ac

30

Srbija Beograd

30

Kragujevac

31

K. Mitrovica 32 Ni{

[esnaestogodi{wa Paulin Dukrue, k}i princeze Stefani od Monaka i ne}aka princa Alberta, u Singapuru na Olimpijskim igrama mladih nastupa u skokovima u vodu. Princ Albert je predsednik Olimpijskog odbora Monaka i ~lan MOO-a, ali i Paulinin ujak, koji joj zajedno sa mamom Stefani pru`a podr{ku sa tribina. - Tu sam kako bih joj dala podr{ku. ^ini mi se da sam ja nervoznija od Pauline jer znam koliko joj sve ovo zna~i. Ovo je sjajna prilika mladim sportistima da testiraju svoje mogu}nosti, steknu iskustvo - rekla je 46-godi{wa princeza Stefani. [esnaestogodi{wa Pauline ove godine je nastupila na juniorskom EP i SP u skokovima u vodu, a kona~ni ciq joj je da nastupi na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. godine.

32

VIC DANA

Evropa

Madrid NOVI SAD: Sun~ano i toplo vreme. Vetar slab severni. Pritisak oko normale. Temperatura od 17 do 29 stepeni CelRim zijusa. London VOJVODINA: Sun~ano i toplo vreme. Vetar slab severCirih ni i severoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 14, a maksimalna 30 stepen. Berlin SRBIJA: Prete`no sun~ano i toplo. Po podne lokalni Be~ razvoj oblaka na jugozapadu Srbije mo`e usloviti re|u pojavu pquskova na tom podru~ju. Vetar slab severni i severoiVar{ava sto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 14, Kijev a maksimalna 32 stepena. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ preMoskva te`no sun~ano i toplo. Po~etkom naredne sedmice vru}ina uz Oslo temperature oko 35 stepeni u utorak. U sredu osve`ewe sa St. Peterburg lokalnim pquskovima.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekivane biometeorolo{ke prilike }e biti relativno povoqne za ve}inu hroni~nih bolesnika, kojima se savetuje umerena aktivnost i adekvatno odevawe u najtoplijem delu dana. Mogu}e su meteoropatske reakcije slabijeg intenziteta.

35 32 26 29 29 29 27

Mu` se uve~e vra}a s posla. Na stolu ga ~eka `enina poruka: „Mama je bolesna, odvezla sam se kod we.” Mu` krene da uzme ne{to za jelo, a na fri`ideru ceduqica: „Hrana je u fri`ideru, samo je podgrej u mikrotalasnoj.” Uve~e razmi{qa {ta }e, kad na krevetu spava}e sobe na|e ceduqicu: „Sawaj o meni.” Mu`u dosta ceduqica, obu~e se i krene da se obuva, kad u cipelama ceduqica: „Kuda, kuda?”

25

SUDOKU

20 22 21

Atina

34

Pariz

31

Minhen

28

Budimpe{ta

29

Stokholm

23

1

3

3

6 2

8

8

7

4

3

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

408 (7)

Slankamen

410 (-6)

Ja{a Tomi}

Apatin

477 (1)

Zemun

388 (-8)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

392 (-4)

Smederevo

532 (-2)

Ba~. Palanka 403 (-2) Novi Sad

399 (-3)

Tendencija stagnacije

7 5 3 1 8 4 6 9 2 TISA

2

SAVA

N. Kne`evac

266 (0)

S. Mitrovica

91 (3)

Tendencija stagnacije

Senta

306 (3)

Beograd

332 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (10)

Tendencija stagnacije

Titel

404 (-6)

NERA

Hetin

96 (-24)

-16 (-8)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

3

4

1

Kusi}

2

4

2 8 4 9 6 3 1 5 7

9

6 1 9 5 2 7 8 3 4 1 7 6 3 9 5 4 2 8

1

Tendencija stagnacije

6

2

4 5

7 6

3

5 3 8 7 4 2 9 6 1 9 4 2 6 1 8 3 7 5 4 9 1 2 7 6 5 8 3

40 (0)

3 8

5

4

3 6 7 8 5 1 2 4 9

7

8 2 5 4 3 9 7 1 6 Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 21.avgust 2010.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you