Issuu on Google+

c m y

NOVISAD*

^ETVRTAK21.JUL2011.GODINE

GODINALXIX BROJ23142 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

POSLEDWIHA[KIBEGUNACUHVA]ENJU^EUFRU[KOJGORIKADJEKRENUOPONOVAC

Hayi} uhap{en kod Kru{edola, pod la`nim imenom

Tadi}: Mi smo na{ posao zavr{ili str. 2, 3 i 4

NASLOVI

OSVA NU LE NO VE CE NE U RAD WA MA

Politika 4 Razgovor o budu}nosti, a ne o pro{losti

Ekonomija 6 Put Horgo{–Beograd gotov u septembru 6 Prepolovqena putarina za kombije

NoviSad 7 Novi kolektor pokre}e izvori{te „[trand” 9 Sija}e grad i okolna mesta

[TRANDDOMA]INYETSKIJA[IMA

Adrenalin na Dunavu

Vojvodina 11 U Sremskoj Mitrovici otvoren moderan bulevar 11 Na vrh Vodotorwa sti`u Italijani

Crna 12 Dr`ava pla}a gre{ke BIA 13 Ima nade za uspeh `albe na osloba|aju}u presudu Kepiru

Dru{tvo 14 Egere{i: Tolerancija nije modni detaq 15 Ostali bez industrije, krenuo im turizam 15 Dobro umre`eni kom{iluk ja~a privredu

[e}er dogurao do 119 dinara, uqe na 141

str. 9

str. 5 str. 16 – 20

SPORT

Ob l a ~ no s k i{ o m Najvi{a temperatura 25°S

n VO[ADANASBEzOTPU[TAWA PROTIVVADUCA

n NOVAPOBEDAVATERPOLISTA U[ANGAJU

n KO[ARKA[KOJREPREzENTACIJI PRIDRU@IOSEIPEROVI]

UV zra~ewe 5-6


2

POLiTikA

~etvrtak21.jul2011.

dnevnik

UHAP[EN GORAN HAYI], POSLEDWI HA[KI BEGUNAC BIOGRAFIJA I OPTU@NICA GORANA HAYI]A

Od magacionera do predsednika i begunca Po na{im nezvani~nim saznawima, za biv{im predsednikom Republike Srpske Krajine i ha{kim optu`nikom Goranom Haxi}em do sada je, barem {to je javnosti poznato, bilo {est potraga. Prva je organizovana u julu 2004, kada je, neposredno po{to je protiv wega podignuta ha{ka optu`nica, pobegao, i od tada mu se gubi svaki trag. Posle gotovo petogodi{weg zati{ja, slede}a potera organizovana je u prvoj polovini oktobra 2009. godine. Pripadnici @andarmerije i Slu`be MUP-a

Srbije za otkrivawe ratnih zlo~ina pretresli su Haxi}evu ku}u u Ulici Arawi Jano{a u Novom Sadu. Ista akcija ponovqena je i u prvoj polovini decembra 2010. godine. Na samom zavr{etku 2010. organizovana je jo{ jedna potraga za Haxi}em. Naime, 30. decembra u Novom Sadu su, po naredbi tu`ioca za ratne zlo~ine Vladimira Vuk~evi}a, pripadnici Slu`be za otkrivawe ratnih zlo~ina MUP-a Republike Srbije pretresli ku}u ZoranaMandi}a Mandarine, bliskog prijateqa ha{kog optu`enika Gorana Haxi}a. Prilikom pretresa stana prona|eno je oko pedeset slika velike vrednosti, me|u kojima je i slika – uqe na platnu poznatog italijanskog slikara Amadea Modiqanija, koja, po procenama, vredi vi{e miliona evra, zvani~no je tada saop{teno iz Tu`ila{tva za ratne zlo~ine. Ove godine je potraga za Haxi}em intenzivirana pa su za prva tri ovogodi{wa meseca organizovane dve racije. Goran Haxi} je napustio svoju ku}u u Arawi Jano{a 13. jula 2004. godine – istog dana po{to je sudija Ha{kog tribunala El Mahdi potpisao odluku kojom je obelodawena optu`nica protiv biv{eg predsednika Republike Srpske Krajine (RSK). Optu`nicu je tu`ilac podneo 21. maja 2004, a 4. juna ju je sudija potvr-

hvat je, obja{wava optu`nica, nastao posle 25. juna 1991. godine i trajao do decembra 1993. Po navodima optu`nice, Haxi} je u~estvovao u udru`enom zlo~ina~kom poduhvatu u svojstvu saizvr{ioca. U optu`nici se navodi da je „svrha ovog udru`enog zlo~ina~kog poduhvata bila da se ve}ina Hrvata i drugog nesrpskog stanovni{tva silom trajno ukloni s pribli`no tre}ine teritorije Republike Hrvatske s ciqem da ta teritorija postane deo nove dr`ave pod srpskom dominacijom”.

Goran Haxi} je optu`en za istrebqewe ili ubistvo vi{e stotina hrvatskih i drugih nesrpskih civila, ukqu~uju}i `ene i starije osobe, u Daqu, Daq planini, Erdutu, Erdut planini, Klisi, Lovasu, Grabovcu i Vukovaru u Hrvatskoj, kao i za dugotrajno i rutinsko zatvarawe i zato~ewe vi{e stotina hrvatskih i drugih nesrpskih civila u zato~eni~kim objektima u Hrvatskoj i izvan we. Nekada{wi predsednik RSK-a optu`en je i za premla}ivawe i pqa~kawe hrvatskih i drugih nesrpskih civila, samovoqna hap{ewa, mu~ewe i premla}ivawe hrvatskih i drugih nesrpskih civila za vreme i nakon hap{ewa. Haxi} je okrivqen i za deportaciju ili prisilno preme{tawe desetina hiqada hrvatskih i drugih nesrpskih civila, ukqu~uju}i deportaciju najmawe 5.000 stanovnika Iloka i 20.000 stanovnika Vukovara u Srbiju i prisilno preme{tawe najmawe 2.500 stanovnika Erduta u druga mesta u Hrvatskoj. Goran Haxi} je ro|en 7. septembra 1958. u Pa~etinu, op{tina Vinkovci. Pre sukoba u Hrvatskoj radio je kao magacioner VUPIK-ovog pogona u rodnom selu. Predo~avaju}i wegovu biografiju, optu`nica Ha{kog tribunala navodi da je Goran Haxi} je bio ~lan Saveza komunista. Pre 1990. godine bio je i predsednik mesne zajednice Pa~etin. U pro-

Logori za Hrvate U optu`nici Ha{kog tribunala protiv Gorana Haxi}a navodi se i da su srpske vojne snage, koje su se sastojale od pripadnika JNA, lokalnog srpskog TO-a i paravojnih, odnosno dobrovoqa~kih jedinica, i delovale u saradwi s pripadnicima lokalne srpske policije i pripadnicima policije iz Srbije, kao i s lokalnim srpskim vlastima i vlastima u Srbiji, uhapsile vi{e hiqada hrvatskih i drugih nesrpskih civila i zato~ile ih u slede}im zato~eni~kim objektima koji su kori{}eni u te svrhe du`e ili kra}e vreme: Poqoprivredno dobro „Staji}evo”, kojim je upravqala JNA, oko 1.700 zato~enika, kasarna JNA u Begejcima, oko 260 zato~enika, kasarna JNA u Zrewaninu, na desetine zato~enika, vojni zatvor JNA u Sremskoj Mitrovici, na stotine zato~enika, vojni zatvor JNA u [idu, oko stotinu zato~enika. dio. Odlazak, odnosno bekstvo Gorana Haxi}a iz Novog Sada, snimili su saradnici Ha{kog tribunala. Pre nego {to }e napustiti vojvo|ansku prestonicu, Haxi} je radio u „Naftagas prometu”, a otkako je oti{ao iz svoje ku}e, nikada ga niko nije video. Nije bio ni na sahrani oca, koji je umro pre dve godine, a u javnosti se spekulisalo o tome da ga kriju bogati jataci u Rusiji. Biv{eg predsednika SAO Slavonija, Barawa, zapadni Srem, a zatim i RSK, na 15 stranica i u 14 ta~aka, ha{ka optu`nica tereti za zlo~ine protiv ~ove~nosti i povrede zakona ili obi~aja rata. Zlo~ina~ki podu-

le}e 1990. godine, kao kandidat Saveza komunista – Stranke za demokratske promene Haxi} je izabran za odbornika u SO Vukovar, a zatim je pristupio Srpskoj demokratskoj stranci. Haxi} je 10. juna 1990. izabran za predsednika SDS-a za Vukovar. U martu 1991. ve} je bio predsednik Op{tinkog odbora Vukovara, ~lan Glavnog odbora i Izvr{nog odbora SDS-a u Kninu i potpredsednik Regionalnog odbora SDSa za Isto~nu Slavoniju, Barawu i Zapadni Srem u Pakracu. Goran Haxi} je 26. februara 1992. izabran za predsednika Republike Srpske Krajine i na tom polo`aju ostao do decembra 1993. godine. M. Bozokin

PREDSEDNIK SRBIJE BORIS TADI]

Mi smo na{ posao zavr{ili Predsednik Srbije Boris Tadi} obavestio je javnost je da je ju~e u 8.24 sati, u rejonu Fru{ke gore, uhap{en preostali ha{ki begunac GoranHaxi}, ~ime je Srbija zatvorila najte`a poglavqa u saradwi s Ha{kim tribunalom. – Srbija }e nastaviti da ispuwava svoje me|unarodne obaveze i istovremeno jo{ jednom `elim da potvrdim da je hap{ewem Haxi}a izvr{ena na{a zakonska obaveza i moralna du`nost – rekao je Tadi}. On je demantovao spekulacije o tome da je Haxi} uhap{en izme|u vojnog objekta na Fru{koj gori i manastira Kru{edol. Tadi} je na konferenciji za novinare podsetio na to da su se, posle hap{ewa Ratka Mladi}a, krajem maja u medijima i delu politi~ke javnosti u Srbiji i svetu pojavile informacije da je Srbija krila Mladi}a i da je godinama znala gde je. – Ta informacija je bila apsolutno neistinita – rekao je Tadi}, i dodao da `eli da predupredi sve mogu}e informacije „na osnovu tog vrlo lo{eg iskustva koje smo imali” jer vidi da su se ve} pojavile spekulacije u medijima oko hap{ewa Haxi}a. – Srbija nije znala gde je bio Haxi} – rekao je on, i precizirao da }e nadle`ne slu`be dati detaqe o Haxi}evom hap{ewu. Tadi} je istakao da je Haxi}evim hap{ewem zatvorena te{ka i turobna stranica istorije Srbije. Predsednik je rekao da ne}e biti lako da Srbija dobije status kandidata i datum za po-

~etak pregovora o ~lanstvu u Evropskoj uniji do kraja godine, i naglasio da pritisci na Srbiju da zavr{i saradwu s Hagom nisu imali nikakvu efektivnost. On je istakao da posle Haxi}evog hap{ewa ne o~ekuje nikakvu reakciju Evropske unije jer su posle hap{ewa Mladi}a usledile reakcije da je sada naj-

va`nije hap{ewe Haxi}a, „iako mnogi moji sagovornici u EU nisu znali da izgovore Haxi}evo ime u tom trenutku”. Tadi} je napomenuo da je Srbija iskreno i otvoreno sara|ivala s Tribunalom i ispuweno je obe}awe koje je dao da }e Srbija okon~ati saradwu s tim sudom. – U~inili smo tog zbog gra|ana Srbije, `rtava drugih nacija, pomirewa i promena sistema vrednosti – istakao je Tadi}. On je rekao da pritisci EU da se uhapse ha{ki optu`enici bili bezna~ajni, „jer je nas, u saradwi s Tribunalom, iznad svega vodio moralni razlog, na{e zakonske obaveze i svest da je to su{tinska pretpostavka procesa pomirewa”. – To je bio su{tinski razlog zbog ~ega je Srbija zavr{ila saradwu s Tribunalom. Nikakvi pritisci nemaju nikavu delotvornost – dodao je Tadi}.

Cvetkovi}: Srbija stavila ta~ku Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovi} izjavio je da je hap{ewem Gorana Haxi}a stavqena ta~ka na saradwu Srbije s Ha{kim tribunalom, ukazuju}i na to da to vi{e ne}e biti deo programa nijedne naredne vlade Srbije. – Srbija je tim ~inom dokazala da je za po{tovawe me|unarodnog prava i obaveza i sopstvenih zakona – rekao je Cvetkovi}.

Predsednik je upozorio na to da pritisci nemaju delotvornost ni za pregovore o Kosovu. Svi koji misle da imaju, po Tadi}evim re~ima, imaju iluzije, jer „mi ne funkcioni{emo pod pritiscima”. Na pitawe da li sada o~ekuje dobijawe statusa kandidata i datuma za po~etak pregovora Srbije s EU, Tadi} je odgovorio da nije re~ ni o kakvoj trgovini, da je Srbija u~inila ono {to je bila wena obaveza i da ~eka da vidi {ta }e sa-

Zatvorenate{ka iturobnastranica istorijeSrbije da u~initi Evropa i me|unarodne in sti tuci je. Tadi} je podsetio na to da je u Briselu rekao da svoje sagovornike iz EU gleda pravo u o~i, i dodao da ga zanima da li }e u~initi ono {to su rekli da }e u~initi proteklih godina, kada je s wima razgovarao o evropskim integracijama. Tadi} je najavio da }e tokom dana razgovarati s mnogim evropskim zvani~nicima. – Ni{ta posebno ne o~ekujem od EU danas. Ovo je bila na{a obaveza. Hap{ewe je bila na{a obaveza i mi smo to i u~inili – rekao je Tadi}, i istakao da ne}e biti lako da Srbija do kraja godine dobije status kandidata i datum za po~etak pregovora o ~lanstvu u Uniji jer to zavisi i od unutra{wih reformi.

REAGOVAWA

Da~i}: Izlaz iz tamnice

SRS: Posledwi ~in

– Hap{ewem posledweg ha{kog begunca GoranaHaxi}a Srbija je posle 20 godina iza{la „iz tamnice” i ne samo ispunila obavezu ve} i skinula ogroman teret koji je kori{}en kao instrument pritiska na na{u zemqu – izjavio je ju~e ministar unutra{wih poslova IvicaDa~i} novinarima prilikom posete Policijskoj upravi Vaqevo. Po wegovim re~ima, EU ne bi trebalo vi{e da ucewuje Srbiju jer vi{e nema razloga za dodatne uslove za ulazak Srbije u EU.

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke DraganTodorovi} ocenio je da je hap{ewe ha{kog optu`enika GoranaHaxi}a „posledwi ~in u tragediji srpskog naroda koji }e ostaviti trajne istorijske posledice”. – Nakon Haga sada }e se nastaviti pritisci s Kosovom da bi se, korak po korak, ono uspostavilo kao nezavisna dr`ava, i to uz pomo} Srbije – kazao je Todorovi}. On je naveo da }e se nakon Kosova nastaviti par~awe Srbije i wenih delova Vojvodine i Ra{ke.

Dra{kovi}: Uhap{en Milo{evi}ev mali kaplar

JS: Zreli smo za EU

Predsednik Srpskog pokreta obnove VukDra{kovi} pozdravio je hap{ewe posledweg ha{kog begunca Gorana Haxi}a i istakao da je sada neophodno otkriti i privesti pravdi sve koji su {titili ha{ke optu`enike. – Dobro je {to je uhap{en taj mali kaplar Slobodana Milo{evi}a koji je nanosio veliku {tetu Srbiji – rekao je Dra{kovi}. – Sada se moraju otkriti i pravdi privesti i qudi iz paralelnih i mo}nih tajnih slu`bi koji su {titili i skrivali i wega i sve ostale optu`ene s ciqem da spre~e evropski put Srbije, osvoje vlast i vrate zemqu dve decenije unazad.

Egere{i: Izvesnija evropska budu}nost Predsednik Skup{tine Vojvodine [andorEgere{i pozdravio je hap{ewe posledweg ha{kog begunca Gorana Haxi}a, i ocenio da je pred Srbijom sad izvesnija evropska budu}nost. – Hap{ewe je bilo ne samo na{a me|unarodna obaveza ve} i moralna obaveza prema svim `rtvama ratnih zlo~ina. Mislim da je ovim gra|anima Srbije skinut veliki teret s le|a – kazao je Egere{i ju~e na konferenciji za novinare. B. D. S.

SDU: Ko su pomaga~i – Hap{ewe ha{kog optu`enika Gorana Haxi}a najjasnije pokazuje da je u obave{tajnoj slu`bi, policiji i delovima pravosudnog sistema postojala mre`a pomaga~a za wegovo skrivawe – izjavio je predsednik Socijaldemokratske unije @arko Kora}. – Nisam iznena|en hap{ewem, o~igledno je neko po-

~eo da radi svoj posao. To je uspeh i pokazuje ozbiqnost dr`ave. On je, me|utim, istakao da bi dr`ava pokazala jo{ ve}u ozbiqnost kad bi se „i u ovom slu~aju istra`ila va`na ~iwenica da je Goran Haxi} direktno obave{ten da se sakrije u trenutku kad je stigla optu`nica iz Ha{kog suda”.

NS: Na potezu EU Lider Nove Srbije VelimirIli} izjavio je da je hap{ewem Gorana Haxi}a Srbija ispunila posledwu obavezu i da je sada na Evropskoj uniji da ispuni obaveze prema Srbiji, da joj dodeli status kandidata i odredi datum pregovora. – Jeste bilo bolno da mnogi srpski generali i predsednici odu u Hag, ali to je, na`alost, cena koju je Srbija platila i po{to je sve obaveze ispunila, o~ekujem da sada i Evropska unija ispuni svoje i vi{e ne tra`e nove, dodatne uslove – zakqu~io je Ili}.

Predsednik Jedinstvene Srbije DraganMarkovi} izjavio je da je Srbija hap{ewem ha{kog optu`enika GoranaHaxi}a postala „zreo” kandidat za ulazak u EU. „Srbija je Haxi}evim hap{ewem izvr{ila jo{ jednu me|unarodnu obavezu. O~ekujem, po{to smo ispunili sve zahteve Evrope, da smo sad zreli kandidati za ulazak u EU”, kazao je Markovi}.

URS: Ozbiqna dr`ava – Hap{ewem preostalog ha{kog begunca GoranaHaxi}a Srbija je jo{ jednom dokazala ozbiqnost i sposobnost da ispuni sve obaveze koje proizlaze iz me|unarodnog prava i doma}eg zakonodavstva – izjavila je zamenica {efa poslani~ke grupe Ujediwenih regiona Srbije SuzanaGrubje{i}.

SNS: Vlast birala trenutak Srpska napredna stranka saop{tila je da vlast hap{ewe GoranaHaxi}a koristi za sticawe politi~kih poena, {to, kako tvrde, potvr|uje ~iwenica da su mediji i srpska javnost danima znali da je on uhap{en, ali se ~ekao pogodan trenutak za objavqivawe. Po re~ima napredwaka, hap{ewem Haxi}a

Srbija je ispunila me|unarodnu obavezu, ali je „vlast, jo{ jednom, to pretvorila u politi~ki teatar”. Napredwaci su od vlasti zatra`ili da, posle hap{ewa svih Srba optu`enih za ratne zlo~ine, krene u „pravni progon” onih koji su po~inili najte`e zlo~ine protiv srpskog naroda u akcijama „Oluja“ i „Bqesak“, u Sarajevu, Tuzli, Bratuncu i {irom KiM.

DSS: Bi}e jo{ pritisaka Demokratska stranka Srbije ocenila je da je hap{ewe ha{kog begunca GoranaHaxi}a dokaz da je Tribunal u Hagu instrument pritiska na Srbiju, i izrazila uverewe da }e se pritisci na Srbiju nastaviti. „Sude}i na osnovu dosada{weg iskustva koje Srbija ima sa Ha{kim tribunalom, nema nikakve sumwe da je taj Tribunal instrument pritiska na Srbiju”, istakao je portparol DSS-a PetarPetkovi} u izjavi dostavqenoj medijima.

SVM: Pao kamen oko vrata [ef poslani~kog kluba mawina u Skup{tini Srbije Balint Pastor izjavio je da je hap{ewem posledweg ha{kog begunca Gorana Haxi}a „veliki kamen oko vrata Srbije nestao” i da sada svi mogu

da se posvete unutra{wim reformama. Pastor, koji je i poslanik Saveza vojvo|anskih Ma|ara, rekao je Tanjugu da wegova stranka pozdravqa okon~awe saradwe s Tribunalom u Hagu.


c m y

politika

dnevnik

~etvrtak21.jul2011.

3

UHAP[ENGORANHAYI],POSLEDWIHA[KIBEGUNAC

HRVATSKA

Josipovi}: Pravdaspora, alidosti`na Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} oceniojedaje,bezobzira na to {to se sasvim sigurno mo`ere}idasesahap{ewemGoranaHaxi}a kasni,pravdaspora, ali dosti`na i da je dobro da se vladauSrbijikona~noodlu~ila zapunusaradwusaHa{kimsudom. „Tojedobroisastajali{tapravdezana{eme|ususedskeodnose,a presvegazasamuSrbiju”,istakao jeJosipovi}.

Hrvatski~ovek nasrpskojstrani Biv{i ministar unutra{wih poslova Hrvatske Josip Boqkovactvrdidajeuhap{eniposledwi ha{ki begunac Goran Haxi} bio „hrvatski ~ovek na srpskoj strani”, objavio je informativniportalindeks.hr.Pripadnici Hrvatske specijalne policije uhapsili su Haxi}a na Uskrs, krajem marta 1991. godine posle obra~una hrvatske i krajinske policije na Plitvicama, ali je on pu{ten pod nerazja{wenim okolnostima, iako je bilo evidentnodajejedanodvo|asrpske pobuneuHrvatskoj,navoditada{wi ministar policije Boqkovac.U podse}awu na tu epizodu, indeks.hr pi{e da je Haxi} do{ao na Plitvice kako bi pomogaouorganizacijisrpskogotporahrvatskimvlastimanapodru~juKorenice,pasena„KrvaviUskrs”, kako ga Hrvati zovu, zatekao na Plitvicama gde su ga nakonsukobasasrpskimpobuwenicima uhapsili hrvatski policajci. Kao i @eqka Ra`natovi}a Arkana,kojijeuhap{enunovembru 1990. u Dvoru na Uni, hrvatskastranajepodnerazja{wenim okolnostimapustilaiHaxi}a.

DONETORE[EWEOISPUWENOSTIUSLOVAZAIZRU^EWEHAYI]AHA[KOMTRIBUNALU

Uhap{enu{umi poredKru{edola, krenuoponovac – Posledwi ha{ki begunac Goran Haxi}, biv{i predsednik sada nepostoje}e Republike Srpske Krajine, uhap{en je ju~e ujutro u rejonu sela Kru{edol na obroncima Fru{ke gore–saop{tiojeju~enakonferenciji za novinare tu`ilaczaratnezlo~ineVladimir Vuk~evi}, kordinator Akcionog tima za hap{ewe ha{kih optu`enika. – Goran Haxi} je imaola`niidentitet,odnosno li~nu kartu na la`no ime, i bio je naoru`an, nosio je pi{toq, ali prilikom hap{ewa nije pru`ao otpor. Bio je te{ko prepoznatqiv jer je imao brkove i bradu staru dva-tri dana.Uhap{enjeu{umikadaje wegov kontakt trebalo da mu predanovac,alice-konataktje zadr`ano i protiv wega jo{ nije pokrenut krivi~ni postupak. – Bezbednosno-informativnaagencijajedo{ladopodatka da Haxi} treba da se na|e s jatakom koji je trebalo da mu da novac za skrivawe, me|utim, zbogmedijskihspekulacija,odlo`ili su kontakt za 24 sata. Prilikom ostvarewa tog kontakta dan kasnije Haxi} je i uhap{en – preneo je tu`ilac Vuk~evi}. – On je kontaktiraosasvega nekoliko lica i bio nepoverqiv. Imaojeikontaktsneko-

liko sve{tenika Srpske pravoslavne crkve – napomenuo je tu`ilacVuk~evi},neiznose}i bilo kakve konkretnije podatkestimuvezi. Vuk~evi} je naveo da su “Haxi}eviprijateqipu{tali dezinformacije owegovomhap{ewuitakokrozmedijeslalipo-

ruke i upozoravali na mogu}e hap{ewe, a tako je poslata i poruka od pre dva dana, kad se poj av il a dezi nf orm ac ij a o hap{ewu”. –Tiprijateqi`elelisuda mupo{aquporukudaseskloni vanSrbije,alijedobrasarad-

wasbezbednosnimslu`bamaiz drugih zemaqa to spre~ila – kazaojeVuk~evi}. Po wegovim re~ima, podaci koji su prikupqani tokom dugogodi{wepotragepokazujuda utokuskrivawaHaxi}nijeboravio na jednom mestu, ali }e se preciznim utvr|ivawem ~iwenica o Haxi}evom skrivawu do dana{weg dana, u narednom per io d u int enz ivn o bav it i nadle`niistra`niorgani. Tu`ilacVuk~evi}jenajavio da}ebitiistra`enokojeHaxi}u 2004. dojavio da treba da se„skloni”,kadmuseodjednom izgubio svaki trag do ju~e kad je uhap{en, posle punih sedam godinaskrivawaibe`awa. – Napredak u potrazi za Haxi}emdo{aojeutrenutkukada je Akcioni tim otkrio da Haxi} `eli da proda sliku ~uvenog ital ij ans kog umetn ik a Amadea Modiqanija, po{to je ostao bez novca za skrivawe – naveo je ju~e tu`ilac Vuk~evi}. Ha{kioptu`enikGoranHaxi}jeju~e,samonekolikosati posle hap{ewa, ve} oko 13 ~asova, priveden pred istra`nog sudiju Odeqewa za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu. Nakon{tojesaslu{aoHaxi}a, istra`nisudijajedoneore{ewekojimjeutvrdiodasuispuwene pretpostavke za predaju

Hayi}`eleodaproda sliku~uvenog italijanskogumetnika AmadeaModiqanija, po{tojeostaobez novcazaskrivawe istog Me|unarodnom krivi~nomtribunalu–saop{tiojeju~eVi{isuduBeogradu. Po proceduri, ministarka pravdepotpisujeizru~ewekada seispunesviuslovizato.Tako|e, istra`ni sudija je doneo i re{ewe kojim je Haxi}u odre|enpritvor. J. Jakovqevi}

ADVOKATTOMAFILA

Ne}emo se `aliti

Advokat Toma Fila, branilac Gorana Haxi}a u postupku ekstradicije Ha{kom tribunalu, izjavio je ju~e novinarima ispred zgrade Specijalnog suda dane}eulo`iti`albunare{ewe o ispuwenosti uslova za izru~ewewegovogklijentaHagu. – Prilikom saslu{awa pred istra`nim sudijom Haxi} je primiooptu`nicu,daojeizjavu da je razumeo. Dogovorili smo sedasene`alimonare{eweo ispuwenosti uslova za transfer Hagu jer u `ivotu nisam pisaoglupave`albekojenemaju efekta pa sad da to radim u sedamdesetgodina`ivota,maloje kasno–kazaojeFilaneposrednonakon{tojeuwegovomprisustvuistra`nisudijaokon~ao saslu{aweHaxi}a. On je naveo da }e u naredna dvadana,ve}oddanas, „zahvaquju}i qubaznosti na{ih organa, ~lanovimaporodiceGoranaHaxi}abitiomogu}enodagaposete u pritvorskoj jedinici Specijalnog suda u Beogradu“. AdvokatFilajerekao daje ju~e veoma kratko razgovarao s Haxi}em, alida}emuutokudana{weg dana biti omogu}eno da obavimalodu`irazgovor,teda }e mo`da imati i ne{to vi{e detaqa o hap{ewu od nekoliko {turih podatka koje je ju~e saznao. – Haxi} je uhap{en ta~no u 8.40~asova.Prilikomhap{ewa kod sebe nije imao nikakva dokumenta,nijeimaoli~nukartu. On se krio sedam godina, a kod kogaseikako krio–tojeproblem organa da utvrde, ali je bio van zemqe veliki  deo vremena–naglasiojeFila. J.J.

INVAZIJANOVINARANAKRU[EDOL

Me{tanini{tanisuvideli Nikoodbrojnihsagovornika u okolini manastira Kru{edol, u wemu i u samom selu nije nam ju~e potvrdio gde je izvedenohap{eweGoranaHaxi}a.Velikamedijs ka pa` wa svih ve} ih redakcija, kakva je bilaiprilikom hap{ewa Slobodana Milo{evi}a,RadovanaKaraxi}a i Ratka Mlad i} a pos ve}ena je i ovom. TV-ekipe su naprav il e pok oj i min i-stud io na otvor en om ispred man as tir a pos le podn e, ba{ kao da }e pravitiintervjusnekimupu}enimuhap{eweisakrivawe Haxi}a. Po{to je zvani~no re~eno da je ovaj begunac li{en slobod e na put u „izm e| u dva objekta„, sagovornici su naj~e{}e pretpostavqali da je re~ o raskrsnici za selo i za Bans tol, odn os no Nov i Sad kada se ide od manastirskog zdaw a. Ovo razd vaj aw e asfaltnogputi}a,ublizini,na

nek ol ik o des et in a met ar a, ima vojna skladi{ta koja su podbudnimokomstra`arakojisupratilikretaweipona{awesedmesilekrozdvogled,

pa su neki zaqu~ili da je to „objekat jedan„, a da je manastir „objekat dva„. Ipak, ispred ulaz a u mana stir je ogromniparking,aispredwe-

Ispredku}esamosedmasila Ispredku}eGoranaHaxi}auNovomSaduuUliciArawJano{aju~e,posleobjavqivawavestidajeuhap{enovajha{ki optu`enik,nijebilonikogsembrojnihnovinara.^iniseda seikom{iluknavikaonaovakvukarakteristi~nugu`vuskameramaifotoapartimazbogprethodnihbrojnihakcijaipretra`ivawaovogobjekta.Navodno,utomtrenutkuuku}ibili GoranovsinSre}ko isupruga@ivka.Onisu,kakosmonezvani~nosaznali,~ulizali{eweslobodenavestimaiiznenadilise.Ju~enisubiliradidadajuizjavezamedije.

ga,prekoputa,kojimsmovidelidajeujednomtrenutkupro{aovojnikamion,aliinoviji xip kakvih sigurno nema mnogouna{imoru`animsnagama, stoji jedna uxer ic a star a oko 200 godina, u kojojposvojprilici stanuje vi{e por od ic a i mnogo dece, a iza we obavijena gustom {um om je, ver ov atn o prazna, nez av r{ en a vila jednog ~oveka iz In|ije, kako smo nezvani~nosazanali.Vlasnik tro{ne ku}eM.J. namjekazao da ovih dana nijevideoni{ta~udnouokolini,aliidajeprimetiopolicijuuslu`benimautomobilimauponedeqak,utorakiju~e pa je pretpostavio da ovi pripadnici MUP-a rade rutinske poslove uz kontrolu saobra}aja. Qudi u selu su se ju~e mahom podelili na one kojineznajuni{taohap{ewu i one koji kroz „{aqive„ informacije poku{avaju da dezinformi{u novinare i tako

Foto:N.Stojanovi}

se zabave u sparnom danu pre nego {to se nebo otvorilo i oteraloitomaloqudisulice. Bilo je i onih koji su verovalidaHaxi}nijeuhap{en ovdeve}jetoobavqenonegde drugde ranije, a ovde je dovedeniznekograzloga. – Gorana Haxi}a nismo nikadvideli.Jaovdespavam~esto. Od ponedeqka dolaze samonovinari.VladikaVasilijejedo{aosadau11satiucrnomxipu–kazalanamjejedna devojka kod manstirske kapije, dok je s mnogo vi{e `ara sli~ne tvrdwe iznela starija `enaunutarzidina. – Ovde radim i spavam, kuvamijedem.Tojesme{no{to nekipri~ajudajeHaxi}ovde

boravio. Vladika dolazi ovde svaki dan, zato {to je iguman izm e{ ten pa on vod i man astir,alijeprimionekequde iporu~iojedane}epri~atis novinarima–kazalajeona. Ju~ er a{ wa rea g ov aw a u Kru{edolubilasurazli~ita. Starac koji se vra}ao s vilamaurukamaswivejerekaoda bi ubio onog ko je uhapsio ovog ha{kog begunca, u~esnik posledwihratovanamjeuznemireno ustvrdio da je ovo li{ewe slobode sramota za Srbiju,alive}inomsuqudirea- govali ravnodu{no, govore}i dadoga|ajinemamnogovezes wihovim svakodnevnim `ivotom. M.Vuja~i}


4

POLiTikA

~etvrtak21.jul2011.

OKON^ANA SARADWA S TRIBUNALOM

Hayi} 46. putnik za Hag Hap{ewem Gorana Haxi}a su{tinski je okon~an proces saradwe s Tribunalom, koji je posebnointenzivirannakon5. oktobra2000.odkadajeSrbija uHagposlala45osoba,odgovorila na oko 3.000 zahteva Tu`ila{tva, odbrane okrivqenihisudskihve}azadostavqawedokumentacije. Najtra`enijibegunacRatko Mladi} uhap{en je 26. maja 2011,aizru~en31.

RadovanKaraxi} uhap{enje 21.jula2008.aizru~endesetak danakasnije. Vojislav [e{eq, predsednikSRS-a,dobrovoqnojeoti{aouHagufebruaru2003.godine, a su|ewe je po~elo ~etirigodinenakontoga. Mom~ilo Peri{i}, na~elnikGeneral{tabaVojskeJugoslavije, u Hag je oti{ao 2005. godine,teretisezaopsaduSarajevaigranatiraweZagreba. Vlastimir\or|evi}, biv{i pomo}nik ministra policije,odgovara za ratne zlo~ine nadkosovskimAlbancima 1999. godine. Uhap{en je 2007. godine u CrnojGori. Jovica Stani{i},biv{ina~elnik Dr`avne bezbednostiSrbije,i Franko Simatovi}, komandant specijalnih jedinicapolicije,Hagusuizru~eni2003.godinenaosnovuoptu`bi za zlo~ine u Hrvatskoj i BiH. ZdravkoTolimir,pomo}nik komandantazaobave{tajneposlove Glavnog {taba VRS, optu`en je za ubistva i progone muslimanauSrebrenici. Stojan @upqanin, na~elnik Centra bezbednosti BawalukeiMi}oStani{i},ministar policije Republike Srpske, okrivqeni su za ubistva i deportacije muslimana iHrvatauvi{ebosanskihop{tina. Stani{i} se predao u martu 2005, dok je @upqanin

uhap{en u Pan~evu, juna 2008. godine. Zbogzlo~inanadkosovskim Albancimatokom1999.godine, u februaru 2009. godine prvostepenosuosu|enipredstavnici vlasti i funkcioneri VojskeipolicijeSrbije,Nikola [ainovi} na22,DragoqubOjdani} na 15, Neboj{a Pavkovi} na22,VladimirLazarevi} na15iSretenLuki} na22godinezatvora,dokjeMilanMilutinovi} oslobo|enoptu`bi. Veselinu [qivan~aninu, biv{em oficiru JNA je decembra2010.preina~enakazna posle vanrednog preispitivawa pravosna`ne presude od 17

na deset godina, {to je prvi put u 16 godina dugoj istoriji Tribunala da je sud priznao gre{ku i on je u me|uvremenu pu{tennaslobodu. Me|unarodni krivi~ni tribunalzabiv{uJugoslavijuoptu`iojeodosnivawa1993.godineukupno161osobu,adosadaokon~ao125postupaka,ukojima su Srbi, zakqu~no s po~etkom 2009. godine, osu|eni na904,5godinezatvora. Ha{ko tu`ila{tvojedo2004, kadajezakqu~ena posledwa optu`nica, povuklo 20 optu`nica, a od preostalih 141, Srba je 95 – te ~ine 68 odsto optu`enih. UTribunalusu oslobo|ena dvojica Srba – Miroslav Radi} i Milan Milutinovi}, a posle hap{ewa Ratka Mladi}a,jedinipreostalibegunacsha{kelistebiojeGoranHaxi}. Utokusupostupciprotiv36 optu`enih. Nado`ivotnizatvorpravosna`no je osu|en Srbin iz RS Stanislav Gali}. On je prvostepenobioosu|enna20godinazatvora,alimujepresudom @albenog ve}a u novembru 2006.takaznapreina~enaudo`ivotnizatvor.

dnevnik

CRNOGORSKI PREMIJER IGOR LUK[I] U BEOGRADU

Razgovor o budu}nosti, a ne o pro{losti PredsednikVladeCrneGore Igor Luk{i} ju~e je boraviouzvani~nojposetiSrbiji, tokomkojejerazgovaraospremij er om Mir k om Cvetk ov i}em,predsednicomSkup{tine Slavicom \uki}-Dejanovi} i pat rij arh om Srps ke prav oslavnecrkveIrinejom. Preds edn ik Srb ij e Bor is Tadi} i premijer Crne Gore IgorLuk{i}razgovaralisuo unapre|ewu saradwe dve zemqe, pogotovo u oblasti privrede, navodi se u saop{tewu iz pres-slu` be preds edn ik a Srbije.Usaop{tewusedodaje dajepredsednikTadi}priredio sve~ani ru~ak u ~ast gosta. Prem ij er i Cvetk ov i} i Luk{i} ocenili su da odnosi dve zemqe idu uzlaznom putawom i da je, tokom ju~era{we prvezvani~neposetecrnogorskogpremijeraBeogradu,ekonomijabilajednaodnajva`nijihtema.Cvetkovi}jenakonferenciji za novinare rekao PREDSEDNICA SKUP[TINE SRBIJE S CRNOGORSKIM PREMIJEROM

Sporna pitawa re{avati mudro

Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} ocenilajeurazgovoruspremijeromCrneGoreIgoromLuk{i}em da}espornapitawaizme|udvezemqe,ume|udr`avnimodnosima u usponu, biti re{avani mudro, u etapama, u interesu gra|anaSrbijeiCrneGore.Luk{i}jeistakaojedapostojiuzajamnapodr{kanaputuevropskihintegracija,kaoidajeostvarewezajedni~kogciqa~lanstvouEvropskojuniji.

da se razgovaralo o izgradwi autoputa prema Crnoj Gori i zainteresovanosti da se sinhronizuju aktivnosti dve zemqe po ovom pitawu, mo`da ~ak dog ov or i i zaj edn i~k o u~e{}e na nekim tenderima. Po wegovim re~ima, razgovaralo se i o rehabilitaciji `eleznice i unapre|ewu vazdu{nog saobra}aja. Cvetkovi}jerekaodasupotpisanai dva sporazuma, o izbegavawu dvostrukog oporezivawa i o kori{}ewu baze podataka o

obavezama prema {tedi{ama nekada{weDafimentbanke. Cvetkovi}jerekaodapodr`avasvete`wegra|anaCrne Gore, da `eli toj dr`avi sve najboqe i da Srbija nema namere da se me{a u ono {to su odlu~iligra|aniCrneGore. Luk{ i} je pon ov io da se razgovaralo o izgradwi autoput a, reh ab il it ac ij i `el eznice,anapitawenovinarao Luci „Bar„, objasnio je da je ova luka interesantna za srpsku privredu. Luk{i} je naglasio da je u Beograd do{ao da razgovara o budu}nosti, a ne pro{losti i da je zadovoqan{tojeovaposetakonkretizovana i potpisivawem dva ekonomska sporazuma od zna~ajazagra|aneobezemqe. Luk{i} je najavio i svoju pos et u pat rij arh u srps kom Irineju,idodaodajespreman da ga upozna sa stavom Crne Goreopravoslavnojorganizaciji. – Ver uj em i o~ek uj em da Pravoslavnacrkvabudepodr{kadr`aviiutomkontekstu verujem da dogovore koje smo pos tig li s Rim ok at ol i~k om crkvom i Islamskom zajednicom mo`emo posti}i i s pravoslavnomorganizacijom–rekao je Luk{i}. – Uvek sam spremandarazgovaramnasvaku temu koja je od interesa za prav os lavn u org an iz ac ij u u Crnoj Gori, ali o~ekujem vi{e senz ib il it et a u odn os u prem a crn og ors koj nac ij i, premazakonimaiekonomskim interesimaCrneGore.

Luk{i} kod patrijarha srpskog Irineja Nepravosna`ne presude na do`ivotizatvorimajuiSrbi iz RS Milan Luki}, Vujadin Popovi} iQubi{aBeara,dok suna40godinazatvoraosu|eni GoranJelisi} iMilomirStaki}, a na 35 godina Radislav Krsti} iMilanMarti}. Gojko Jankovi} je dobio 34 godine zatvora, Dragomir Milo{evi} 33,RadoslavBr|anin 30.Na28godinaosu|enjeDragoqub Kunarac, a na 25 godina Zoran@igi}. Mom~ilo Kraji{nik, Radomir Kova~, Mla|o Radi}, Mile Mrk{i}, Dragan Nikoli}, Momir Nikoli} i Du{ko Tadi} „zaradili” su po20godina. U [evenignenu su umrli Milan Kova~evi}, Slavko Dokmanovi} i Slobodan Milo{evi}, dok je Momir Tali} preminuo na privremenojslobodi,aMiroslav Derowi} u zatvoru u [vedskoj, na izdr`avawukazne. Po re~ima direktora KancelarijeNacionalnogsavetazasaradwu s Ha{kim tribunalom Du{ana Igwatovi}a, 95 odsto dokumenata koji se predaju Tribunalu dolazi od MUP-a Srbije, VBA-e i BIA-e. Obaveze ~uvawa tajne oslobo|eni susvisvedocizakojejepostojaozahtevodbraneokrivqenih ili Tu`ila{tva, {to je ukupno vi{e od 600 osoba. Tako|e, Tribunalu je omogu}en uvid u arhivdr`avnihorganaposvim zahtevima strana u vezi s postupcima pred Tribunalom. Srbijajepru`alaza{titusvedocima i svi sudski pozivi uru~eni su osobama kojima su bilinameweni.

PatrijarhsrpskiIrinej primiojeju~eu Patrijar{ijicrnogorskogpremijeraIgora Luk{i}a, saop{tila je Srpska pravoslavnacrkva.Kakojeobjavqenoukratkom saop{tewunasajtuSPC,prijemusuprisustvovali ~lanovi Sinoda, episkopi ba~ki Irinejibudimqansko-nik{i}kiJoaniki-

je, kao i izabrani episkop lipqanski Jovan.PatrijarhjerekaoTanjugudajeglavna tema razgovora bio polo`aj Mitropolije crnogorsko-primorske,odnosnoSPCuCrnoj Gori. Luk{i} je izjavio da o~ekuje da PravoslavnacrkvauCrnojGoribudepodr{kadr`aviidapoka`evi{esluhazaod-

poslani^ke teme

Slobodnoprepodne PoslaniciSkup{tineSrbijeradilisuju~etekne{tovi{eod polasatatako{tosuizglasalidveta~kednevnogredaprotekle sednice i otpo~eli novo, osmo vanredno zasedawe. Na zahtev 122 narodnaposlanikavlastiSkup{tinaSrbijedanas}eradpo~eti raspravomopredloguzakonaoenergetici,o~ijimre{ewimajeu parlamentuju~ebilouprili~enojavnoslu{awe. Novasednicapo~elajekasnopopodneitrajalajetekpetnae- stakminuta,tako {toje  predsednicaSlavica\uki}-Dejanovi} pro~italadnevnirediobavestilaparlamentarceokojimta~kama}ebitivo|enjedinstvenpretres.Iakosehvaledaradeiunajvrelijedane,poslanicisuju~esebe~astilislobodnimprepodnevom. Nadnevnomreduzapo~etesednicejeosamta~akadnevnogreda.

Jedinstvenbira~kiodbor Pos lan ic i Skup{ tin e Srbijeusvojilisuju~esa123glasa“za”izmeneZakonaolokalnimizborima,kojimseukidaju blanko ostavke i na lokalu. Gra|ani }e se i na lokalnim izborima izja{wavati o “zatvorenim listama”, {to zna~i da }e i u op{tinskim i gradskimskup{tinamaodborni~ki mandati biti deqeni po redosledunaizbornojlisti. Nov ou s voj en im re{ ew im a, kamp aw a za lok aln e izb or e skra}enajes90danana60,kao i kada je re~ o izborima za Skup{tinu Srbije. Iz Zakona o republi~kim izborima preslikana je i obaveza da na izbornim listama svaki tre}i kandidat mora biti `ena, odnosnomawezastupqenpol.

Ju~ejeusvojenamandmanOdbora za pravosu|e i upravu u kojemstojidauslu~ajukadase istovremeno odr`avaju izbori za odbornike i poslanike, sprovo|ewe obe “utakmice” u rukamabira~kihodboraobrazovanihzaparlamentarneizbore. U nacionalno me{ovitim sredinama prilikom imenovawa bira~kih odbora, posebno}esevoditira~unaozastupqenostipoliti~kihstranaka nacionalnih mawina u skup{tini jedinice lokalne samuprave. Ukoliko podnosilacizbornelistezaodbornike nije podneo izbornu listu za nar odn e pos lan ik e, ima pravo na predstavnika u bira~kom odboru u pro{irenom sastavu.

nos prema crnogorskoj naciji, zakonima i wenimekonomskiminteresima. Luk{i} je rekao da je patrijarha upoznao sa stavovima Podgorice, i naglasio da }e uvek biti spreman da razgovara na svakutemuvezanuzaPravoslavnucrkvuu CrnojGori.

Zelenosvetlo zaradombudsmana

Parlamentjeju~eusvojioizve{tajombudsmanaSa{eJankovi}a oraduwegoveslu`beuprotekloj godini. U redovnom godi{wem izve{tajuombudsmanjeoceniodaseu Srbiji qudska i mawinska prava generalnopo{tuju,alidaadministracija nedovoqno po{tuje pravagra|ana. Tokom pro{le godine za{titniku gra|ana obratilo se 8.700 gra|ana,{tojeznatnovi{enego prethodnihgodina,anajvi{epritu`bi pristiglo je za kr{ewe pravaizoblastiradnogodnosa.U izve{tajujenavedenoidajeupravauSrbijiuvelikojmeriokrenu-

tasebi,anegra|animaiwihovim pravima.Tokomnedavnerasprave u parlamentu poslanici DSS-a i LDP-a kritikovali su  odnos dr`avnihorganapremaza{titniku gra|ana i wegovim preporukama kojese,kakosunaveli,nepo{tuju.PoslaniciSRS-aprigovorili suombudsmanudajeprekr{iozakon jer se u svom izve{taju upustiouocenekojimaje“malou{ao upolitiku”,na{ta,navelisu,nemapravo.[tosevlastiti~e,poslanicikojijezastupajuuparlamentutvrdedajezawihsvakakritika koju uputi ombudsman putokaz u tome kako da unaprede oblastza{titequdskihprava.

Novinarinavalili Osimdnevnogreda,novinaresu, kaoobi~no,iju~ezanimalerazne teme,paitodali}eseposlanici ozna~eni da obavqaju nespojive funkcijeodre}i“vi{ka”.Nameti su se na{li poslanici kluba SPS–JS-a,direktor„Srbijagasa” ipredsednikvojvo|anskihsocijalistaDu{anBajatovi} igradona~elnik Jagodine Dragan Markovi}Palma. – Ma, ne}u o tome da pri~am, {tamegwavitetakvimpitawima, nekamedirektorRTSpozoveunekuemisijudapri~amooozbiqnim stvarima–“otimao”seBajatovi}.

–Kakometouop{tepitateda li}upo{tovatizakon.Panaravnoda}upostupitipozakonu–odlaze}iusaluobja{wavaojeBajatovi},neizja{wavaju}iseotome kojoj}ese“foteqi”privoleti. –Zarjavniservisnemao~emu drugomdapi{e,tra`itesamonegativno–vajkaoseDraganMarkovi}Palma.–Pitatemeoovome,a niste do{li da slikate kada je stiglovi{eod200junicakoje}e bitipodeqenepoqoprivrednicima iz na{e op{tine. To je tema, gdestebilidatozabele`ite? S. Stankovi}


Prodavnice po formatu Maloprodajni trgovinski objektiubudu}e}emoratidaistaknukomtipupripadaju,odnosnoda li su hipermarket, supermarket, diskontna ili obi~na prodavnica. Pravilnik o klasifikaciji trgovinskih formata, koji je nedavno donet na osnovu Zakona o trgovini,predvi|atrikategorijemaloprodajnihobjekata. Mogusekvalifiktikao„nespecijalizovane maloprodajne radwe”: hipermarket, supermareket, supereta, minimarket, diskontna prodavnica, klasi~na prodavnica sprete`noprehrambenimasortimanom,robnaku}ailikao„specijalizoane” prodavnice vo}a i povr}a, ribarnice i pekare. Poseban tip trgovinskih objekata su trgovinskicentriike{andkeri objekti. Oznaka formata mora}e dabudeistaknutanavidnommestu. U pravilniku o klasifikaciji trgovinskih formata, koji je nedavno donet na osnovu Zakona o trgovini, predvi|ene su i kazne za one trgovce koji ovu obavezuneispune,itood100.000do miliondinara.

„Metro” za boqe kulinarstvo KompanijaMetroKe{endkeri i Kulinarska federacija Srbije potpisale su sporazum o saradwi kojim je predvi|en niz zajedni~kih aktivnosti na unapre|ewu srpskogugostiteqstvaikulinarstva. Vrhunski kulinarski seminariiobukesunekeodaktivnosti koje }e u narednom periodu organizovati. - „Metro” je od samog po~etka svog poslovawa u Srbiji pouzdan partner doma}ih ugostiteqa. Verujemo da }emo kroz saradwu sa KulinarskomfederacijomSrbije sada kupcima ponuditi jo{ boqi asortimanirazmenuznawa–izjavio je Kristijan Hilkema, ~lan Upravnog odbora kompanije MetroKe{endkeri. S.G.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

[e}er dogurao do 119 dinara, uqe na 141

Nemarazlogazaposkupqewe SekretarUdru`ewaPrivrednekomoreSrbijezapoqoprivredu MilanProstran smatradanemavelikihrazlogazaposkupqewe {e}era u Srbiji jer su raspolo`ive koli~ine te namirnice dovoqne do nove proizvodne kampawe polovinom septembra. Ipak,kaomogu}erazlogeposkupqewa{e}eraProstranje naveosezonskipove}anutra`wuujunuijuluzbogpreraderanogvo}aipravqewaxemova,pekmezaisokova,{tosede{ava iuseptembruioktobru,kadazapreraduprispevakasnovo}e. Powegovimre~ima,naposkupqewesumo`dauticaliive}i tro{kovilagerovawakaoikretawecenenasvetskimberzamagdejebeli{e}erkojiseproizvodiod{e}ernerepene{to skupqiodonogodtrske.Onjenaveodajemogu}edanacenu {e}eraunarednomperioduuti~eto{toje{e}ernomrepom zasejano10.000hektarapovr{inamawenegolane. aligajeuradwamabilote{ko na}i ve} nakon mesec dana. Uglavnom, kako su ispisane novecene,i{e}erauradwamaima dovoqno. Nema nesta{ice, koju su trgovci pravdali ve}om potro{womjerdoma}icespremaju sokoveixemove,a{e}eranetime{totrgovcirobunepla}aju

niza90danapasuprinu|enina todatakvimazavrnuslavine. Pomenimo, trgovci imaju i najavu za poskupqewe jestivog uqa od ~etiri posto, kao i za promenucenagaziranihnapitaka. Kako ka`u, uqe kompanije “Dijamant”}esa134,90oti}ina 141 dinar po litru. Pomenimo,

5

MINISTARTRGOVINE DU[ANPETROVI]

OSVANULENOVECENEURADWAMA

Trgovci ovih dana ispisuju nove,vi{ecenezamnoge`ivotnenamirnice,aliizaku}nuhemiju, potrep{tine... Od dva do deset posto skupqi je {e}er, „oti}i”}eiuqe,sviwskomeso ve} je u nekim radwama obele`eno novim cenama, poskupeli su slatki{i, voda, deterxent... RazlogazapojeftiwewenamirnicauSrbijinikadanemapatako i daqe kilogram hleba pla}amo 100 dinara premda cene bra{na i p{enice padaju, ali izgovorizaposkupqeweuveksu na|u. Ovog puta proizvo|a~i i dobavqa~ispakovalisuihsveu jedan paket pa tako vi{e cene obja{wavajuposkupqewempojedinih sirovina, rastom kursa evraiskokomcenagoriva. Upojedinimradwamatakose ve}ju~e{e}erprodavaoiza119 dinara kilogram. Podsetimo, proteklenedeqeovanamirnica ve}jejednomposkupela. U trgovinskim lancima „Roda”i„Merkator”oddanasje{e}erskupqiuprosekupetprocenata, pa se nove cene kre}u od 112,90 do 117,90 dinara kilogram, re~eno je u tim trgovinama.[e}erjeu„Rodi”i„Merkatoru” ve} poskupeo 14. jula, od kada je cena te namirnice bila izme|u106,9do111,5dinarakilogram. Ina~e, od {e}era iz Robnih rezervi po 98 dinara odavnouve}inivelikihmarketauSrbijinemanitraga,iako jejo{nasnaziodlukaVladeSrbijeointervencijiovimproizvodomnatr`i{tudabisepredupredile nesta{ice. Podsetimo,{e}erakojimsuintervenisaleRezervei{e}eranetrebalojedabudedovoqnozapolagodine, to jest do po~etka jeseni,

~etvrtak21.jul2011.

uqeiz„Vitala”i„Sunca”staje 145,90dinara,a„iskon”izuqare „Viktorija grupe„ u [idu je 119dinara. Za1.avgustnajavqenojeiposkupqewe pojedinih proizvoda kompanije “Henkel”. Pra{kovi zave{iomek{iva~iovekompanije poskupe}e devet posto, a “mer”zaposu|epet. Uudru`ewimazaza{titupotro{a~anegodujuzbognovihnajavqenihposkupqewa. – Po na{im podacima, maloprodajne cene su, u proseku, barem60postovi{enegoprekrize.Azvani~nastatistikatone uvi|a jer prati cene preko 500 artikala,pa~akigumaieksera, takomirovawecenaneprehrambenihproizvodaumawujeposkupqewa hrane. Ukoliko bismo poredili cene dvadesetak osnovnih namirnica, koje svi moramo da kupujemo, rezultati bibilipora`avaju}i–ka`eza „Dnevnik” predsednik Nacionalne organizacije potro{a~a Goran Papovi}, nagla{avaju}i dasmoutalasuposkupqewapre ovog imali poskupqewe dvadesetak osnovnih `ivotnih namirnicazavi{eod25posto. Najnovija poskupqewa pojedinih prehrambenih proizvoda prose~anxepnemo`eizdr`ati, veli on, dodaju}i da statistika ~ak i ne bele`i drasti~na poskupqewanamirnica. – Prose~na plata je mawa od 40.000dinara,akorpavredivi{e od 55.000 dinara. Sve daqe smoodtogadaprose~nomgra|aninu ove zemqe zarada bude dovoqnazaovu`ivotnustatistiku, u kojoj su samo osnovne potrep{tine–ukazujePapovi}. S.Glu{~evi}

Hleb ne}e biti skupqi Ministar poqoprivrede i trgovineDu{anPetrovi} izjavioje ju~edajesigurnodahlebuSrbiji unarednomperiodune}eposkupeti,adasetrenutno„vrloozbiqno razmatrajusveopcije”kadajere~ o eventualnom pojeftiwewu te `ivotnenamirnice. „Nema nikakvog govora da iko kosebavipekarskomindustrijom, imanamerudapove}acenuhleba, a o svim drugim stvarima }emo imati prilike da porazgovaramo uvrlobliskojbudu}nosti”,kazao jePetrovi}novinarima.Napitawedalilipostojimogu}nostda hleb pojeftini, Petrovi} je naglasio da „ne mo`e da govori o stvarimakojenisunauvidujavnosti dok o svemu tome ne odlu~e onikojisuzatonadle`ni”. „Vrloozbiqnorazmatramosve opcije”,kazaojePetrovi}.

Cene mesa miruju Dokrajagodinenetrebao~ekivatizna~ajnijirastcenamesauSrbiji,anajavqenoposkupqewe,posebnosviwskogmesa, ima sezonski karakter jer po~iwenovitov,pajeipove}ana tra`wa za prasi}ima, izjavio jestru~nisaradnikuPrivrednojkomoriSrbiji(PKS)VojislavStankovi}.Onjedodaoda jezbogtovatra`wazaprasicimasvakegodinepove}anaudrugojpolovinijunaiprvojpolovinijula. „To ukazuje da i pored skupog kukuruza i sto~ne hrane, proizvo|a~i `ele da nastave proizvodwu sviwa koja }e, verovatno, u2011.godinibitive}auodnosu nagodinuranije”,kazaojeStankovi} za Tanjug. Stankovi} je podsetiodajelaneuSrbijiproizvedeno 269.000 tona sviwskog mesa,96.000tonajune}egitele}eg mesa, 84.000 tona `ivinskog mesa i 23.000 tona ov~ijeg i jagwe}egmesa.


6

ekonomija

~etvrtak21.jul2011.

Prepolovqena putarina za kombije Zahvaquju}i novoj odluci JP „PuteviSrbije”,vlasnicikombivozila do tri metra visine i 3,5 tone,ra~unaju}imasupraznogvozilaplusdozvoqenunosivost,od ove nedeqe pla}aju mnogo mawu putarinu. Naime, ta vozila su iz kategorije tri preme{tena u kategorijudva,kojazna~ini`etro{kovezakori{}eweautoputevau Srbiji.

dnevnik

OTVORENAJO[JEDNADEONICAKORIDORA10

blike do Ni{a 1.100 dinara umesto2.190. Svaki voza~ kombija ili bilo kojegdrugogvozilasvrstanogunekuod~etirikategorijeprekretawanaputmo`edasenasajtu„Puteva”informisatiotro{kovima putarine za 30 deonica, koliko ima naplatnih stanica u Srbiji. Ina~e, cene putarine nisu mewaneod2008,godinudanakasnijena-

Put Horgo{–Beograd gotov u septembru NedalekoodBa~keTopoleju~e jezasaobra}ajotvorenojo{12kilometara autoputa na severnom krakuKoridora10,pajetakosada u punoj upotrebi 50 kilometara

autoputa od Horgo{a ka Novom Sadu. Ministar za infrastrukturu i energetiku Milutin Mrkowi} obi{aojetudeonicu,od@ednikadoBa~keTopoleodnosnood

Putaripreteblokadom Radnici preduze}a za puteve „Nibens grupe” - „Vrawe”, „Ni{„, „Kragujevac”,„Beograd”i„Ba~kaput”blokira}eod26.jularadove na izgradwi severnog kraka Koridora 10 u Srbiji ako dr`ava ne omogu}ire{avaweproblematihputarskihpreduze}a,saop{tioje Samostalni sindikat putara Srbije. Predsednica tog sindikata SowaVukanovi} jekazaladasuputaridoneliodlukuoorganizovawuprotestanadeoniciKoridora10uizgradwiod81.do96.kilometra,ra~unaju}iodma|arskegranicepremaNovomSadu. „PrimoranismonaovajkoraksobziromdaVladaSrbijeipored obe}awada}ere{itiproblemezaposlenihupomenutimpreduze}imadosadajo{uvekni{tanijeu~inila”,isti~uuSamostalnom sindikatuputaraSrbije.

38. do 50. kilometra od ma|arske granice prema Novom Sadu, i ~estitao radnicima gra|evinskih preduze}anadobroobavqenomposlu. „Do kraja avgusta otvori}emo sukcesivno jo{ ~etiri deonice i takozavr{itikompletanautoput odHorgo{adoNovogSadasaobilaznicom-120kilometara”,rekao je Mrkowi}. Pratimo dogovorenu dinamiku i kako koju deonicu izgradimo pu{tamo u saobra}aj, rekaojeministarinaglasiodasvaki deo novog autoputa uti~e na efikasnost saobra}aja, a posebno nawegovuve}ubezbednost. Ministarjejo{rekaoda}esvoj posaonasevernomkrakupanevropskog Koridora 10 smatrati zavr{enim kada tim autoputem bude

moglodasesevozisvih200kilometaraodHorgo{adoBeograda. „To}ebitiuseptembru,kadai mostBe{kabudepu{tenusaobra}aj”, rekao je Mrkowi}, pomenuv{iiizgradwu„Ipsilonkraka”od Kelebijedopetqe„Suboticajug”, do ~ijeg zavr{etka gra|ani u tom krajutrebadaimajujo{malostrpqewa, saop{tilo je ministarstvo.

KRIZAUITALIJINEBITREBALODANARU[INA[FINANSIJSKISISTEM

Ako pogledamo tabelu putarine na sajtu JP „Putevi Srbije”, ondatoupraksiizgledaovako:za kori{}eweautoputaodSubotice doNovogSadavoza~kombijasada }e platiti putarinu 500 dinara, umesto dosada{wih 990, a od Novog Sada do Beograda 350 umesto 710 dinara. Ukoliko se kombijem voziodBeogradado[ida,putarinaiznosi520dinaraumestoranijih1.030,aodglavnoggradaRepu-

knada za kori{}ewe autoputeva izjedna~enajezadoma}aistrana vozila,{tozna~idajezastrance smawenaoko40odsto.IakojeJP „PuteviSrbije”tra`iloume|uvremenupove}aweceneod11procenata,ononijeodobreno,takoda jeputariname|uretkimnaknadama koja u na{oj zemqi idu silaznom putawom u odnosu na ostale cenekojerastuli,rastu. R.Dautovi}

VLADAVOJVODINE

Dodatni novac za ure|ewe zemqi{ta VladaVojvodinejeju~eusvojila izve{tajotro{ewubuxetauprvih {estmeseciovegodineiovihdana }egadostavitipokrajinskomparlamentu,saop{tiojePokrajinski sekretarijatzakulturuijavnoinformisawe. Na sednici je usvojen dokument slu`beno nazvan Izve{taj o izvr{ewu Pokrajinske skup{tinske odluke o buxetu Vojvodinezaperiodjanuar-junovegodine, koji prema Zakonu o buxetskomsistemuiUredbiobuxetskom ra~unovodstvumoradabudedostavqen Skup{tini Vojvodine do 30. jula. Zbogpove}anogiznosasredstava u visini od dve milijarde dinara Pokrajinska vlada je donela i re{eweoizmenamaProgramaza{tite, ure|ewa i kori{}ewa poqo-

privrednogzemqi{tauVojvodini za ovu godinu. Pomenuti novac }e sepotro{itizaure|ewekanalske mre`e za odvodwavawe, ponajvi{e u sredwem Banatu kao posebno ugro`enompodru~ju,zatimzanasipe,melioracijuseoskihpa{wakai livada,zaure|eweatarskihputeva ikomasacijuuvi{eop{tina. Iz te buxetske stavke }e biti pla}ana i kontrola plodnosti zemqi{ta,pra}ewebolestii{teto~ina, kao i po~etak sistematskog ispitivawaopasnihi{tetnihmaterija u zemqi{tu, vodi i muqu. Novac je predvi|en i za poqo~uvarsku slu`bu, za rekonstrukciju postoje}ih i podizawe novih ribwaka na neobradivom poqoprivrednomzemqi{tuizadrugenamene,navedenojeusaop{tewu.

Bankari i pare ostaju ovde Krizakojajezahvatilaevropske zemqe izazvala je prili~nu paniku i kod nas. Pod lupom su seovihdanana{leposebnoitalijanskeigr~kebanke,po{toje uovedvedr`avefiskalnakriza naro~itoizra`ena, a ku}e osnovane kapitalom iz ovih zemaqa zna~ajne su na na{em tr`i{tu. Inteza kod nas ima najve}e tr`i{no u~e{}e a Unikredit grupa je po svim relevantnim pokazateqimauvrhu.Obegrupe su u vrhu i u Evropskoj uniji. Bankariizobeovegrupepo`urilisudaute{esada{weibudu}e klijente, a ovih dana se oglasioiguvernerNBS-aDejan [o{ki} te objasnio da je malo verovatnoda}etebankepovu}i novac. Unikreditgrupao~ekujerast i razvoj poslovawa u Srbiji. Mre`u poslovnih jedinica kod nas pove}a}e ove godine 11 posto. Iz Inteze podse}aju na to da Srbija ima zdrav i stabilan bankarski sektor s visokim rezervama likvidnosti. To daje mogu}nost da se amortizuju i

stvaekonomijeiregionalnograzvoja, ukazala je da izmene zakona predstavlaju unapre|ewe teksta u skladu sa preporukama Evropske komisije, kao i realizaciju programa giqotine propisa i usagla{avawesanovimzakonskimre{ewima.

udari krize ja~i od postoje}ih. Ova ku}a ima bilansnu sumu od

3,7milijardeevraidepoziteod dvemilijarde.Plasmaniiznose

[o{ki}: Do jeseni nema inflacije

Dogodine u STO Srbija bi 2012. trebalo da postanepunopravna~lanicaSvetske trgovinske organizacije (STO) i svauskladivawasaSTOuoblasti trgovine re{ena su kroz Zakon o spoqnotrgovinskom poslovawu, re~enojeju~euPrivrednojkomori Beograda.NapredstavqawuPredlogaizmenazakonaospoqnotrgovinskom poslovawu, istaknuto je da su preoostali jo{ bilaterani pregovorisa~lanicamaSTO. Stru~wakzatuoblastAnaBlagojevi} istaklajedajenajnovijim Predlogomizmenazakonaospoqnotrgovinskomposlovawu,usagla{ena terminologija tog pravnog aktasaterminologijomSTO.Blagojevi}, stru~wak iz Ministar-

Srbijaimazdravistabilanbankarskisektor svisokimrezervamalikvidnosti,{todaje mogu}nostdaseamortizujuiudarikrizeja~i odpostoje}ih,poru~ujuuIntezi

2,6milijardeevra.Zatojeizvesnoda}ebankanastavitidinami~nukreditnuaktivnost.Banka ula`e u izgradwu nove poslovne zgrade, a ta investicija vrednaje45milionaevra.Intezase,nanivoumati~negrupacije, nedavno dokapitalizovala s pet miliajrdi evra. U prethodnih nekoliko godina banka je investirala ~etiri milijarde evra na tr`i{ta na kojima posluje. Ovih dana se mnogo govorilo o tome da gr~ki EFG nije pro{aotest.Me|utim,nijeimbilo lako. Tako se u saop{tewu Alfabanke,kojajeuSrbijudo{la nakon privatizacije JU banke, ka`edasuzbogkrizeumati~noj zemqigr~kebankebilepodvrgnute rigoroznim pretpostvakama prilikom testirawa u odnosu na druge ku}e. Ova banka je testpro{la,aod90testiranih bilajena44.mestu. O~igledno, ve}i problem i daqe nam ostaje na{a kriza i poslediceskojimasesusre}emo negoonavangranicaSrbije. D.Vujo{evi}

GuvernerNarodnebankeSrbije Dejan [o{ki} izjavio je da o~ekuje tre}i kvartal bez inflacije, da ne treba iskqu~iti ni mogu}nost pada cena u pojedinim mesecima. [o{ki} je „Blicu” izrazio o~ekivawe

da}einflacijautre}emkvartalu, koji se zavr{ava s istekom septembra, merena indeksom potro{a~kih cena, biti okonulaodsto. Onjepreciziraodaodsustvo inflacije zna~i odsustvo ra-

sta cena, ne nu`no i wihovog pada. [o{ki} je napomenuo da pokazateqi, kakvi su kretawe doma}e agregatne tra`we, kqu~nih komponenti indeksa potro{a~kihcena,kaoime|unarodna cenovna kretawa, go-

voreuprilogwegovojtezi.GuvernerNBSjedodaodanetrebaiskqu~itinimogu}nostdau pojedinim mesecima do|e i do mese~nog pada cena, odnosno negativne inflacije, merene indeksompotro{a~kihcena.

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE 19. 07. 2011.

1.333,00507

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

Sila, Stara Moravica

19,97

829

41.450

Lasta, Beograd

15,09

389

389

Sloga, Novi Pazar

8,75

435

6.664.200

Go{a FOM, Smederevska Palanka

4,44

329

203.980

Univerzal banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom

4,03 Promena %

3.869 Cena

7.738 Promet

Fabrika {e}era, Crvenka

-12,00

3.652

Impol Seval, Sevojno

-11,56

BELEX 15 (735,00 Naziv kompanije

0,97)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,03

2.999

464.800

NIS, Novi Sad

4,02

777

27.782.868

Komercijalna banka, Beograd

0,00

2.950

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

0,51

781

2.407.890

Agrobanka, Beograd

-1,92

7.108

71.084

7.304

Imlek, Beograd

-0,38

2.101

2.850.807

880

7.040

Soja protein, Be~ej

Zemqa

Valuta

Va`iza

Kupovni zadevize

1,20

760

3.221.021

EMU

evro

1

102,0360

104,1180

106,5130

101,7240

Radijator, Zrewanin

-9,09

600

15.000

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,90

563

2.109.714

Australija

dolar

1

77,3057

78,8834

80,6977

77,0691

Ratko Mitrovi}, Beograd

-8,57

640

16.000

Jubmes banka, Beograd

0,01

13.519

743.572

Kanada

dolar

1

75,8518

77,3998

79,1800

75,6196

3.869

7.738

1

13,6795

13,9587

14,2798

13,6376

2.700 Promet

4,03

kruna

30 Cena

Univerzal banka, Beograd

Danska

-3,23 Promena %

Metalac, Gorwi Milanovac

Norve{ka

kruna

1

13,0589

13,3254

13,6319

13,0189

0,00

2.398

0,00

0,00

20.000

29.560.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.175

0,00

Tigar, Pirot

0,00

800

332.000

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

2.600

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

451

0,00

[vedska

kruna

1

11,0844

11,3106

11,5707

11,0505

BIP u restrukturirawu, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Mlintest, [id

[vajcarska

franak

1

87,5168

89,3029

91,3569

87,2489

NIS, Novi Sad

4,02

777

27.782.868

V.Britanija

funta

1

116,3330

118,7070

121,4380

115,9770

Soja protein, Be~ej

1,20

760

3.221.021

SAD

dolar

1

72,1356

73,6078

75,3008

71,9148

Kurseviizovelisteprimewujuseod20.7.2611.godine

TE - TO, Senta

0,00

2.900

145.000

Karneks, Vrbas

0,09

1.112

111.200

Sviiznosisudatiudinarima


Rukometnapesku na[trandu

Suve slavine Bezvode}e danas od12do14 ~asova biti stanovnici naseqa Doka i ^erat u Sremskim Karlovcima. U Kisa~u i Stepanovi}evu vode ne}e biti od 10 do 13 ~asova, a kako ka`u u „Vodovodu i kanalizaciji” razlog za to su planirani radovi. J. K.

Me|unarodni turnir u rukometunapesku,tre}iporedu, odr`a}eseodpetka22.julado nedeqe24.julaod15~asovana [trandu. Turnir }e okupiti osam mu{kih i {est `enskih ekipa iz Makedonije, Hrvatske i Srbije. Rukomet na pesku po-

staje sve popularniji, a slede}e godine bi}e predstavqen i na Olimpijadi u Londonu, kaopromotivnisport. Organizator je Gradski rukometni savez, a pokroviteqi Gradska uprava za sport i omladinuiTuristi~kaorganizacijaNovogSada. G. ^.

Nova,besplatna, parkingmesta Sugra|anima su na raspolagawu jo{ nekoliko privremenih parkirali{ta.UAlma{kojulicikodbroja15,ima20,uUliciBanovi}Strahiwenasprambrojeve6i8,50inaugluulica Milo{a Crwanskog, 1300 kaplara i Jozefa Mar~oka, 100 mesta. Parkirali{ta su ure|ena na inicijativu sugra|ana koji `iveupomenutimdelovimagradainawimajeostavqaweautomobilabesplatno. B. M.

Novosadska ~etvrtak21.jul2011.

S

Isp lat a red ovn e nov~ an e naknadepo~iwedanasna{alterima svih po{ta u Srbiji, javqajuizNacionalneslu`be zazapo{qavawe. Raseqena lica sa Kosova i Metohije dobi}e privremene naknade. A. Va.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

KAMEROM I PEROM

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Kona~no osve`ewe

Ni pijaca nije {to je bila

ve`e vo}e i povr}e uporno „~u~i„ na pija~nim tezgama, a kupaca tek, tek. Umorni trgovci, kao u drami „^ekaju}i Godoa”, ~ekaju ~ekaju mu{terije. Vru}ina, koja je ovih dana zarobila pijacu, uni{tavala je proizvode, kao i po sled wu na du pro da va ca da }e bar ne{to zaraditi. Ovo mesto, koje je nekada predstavqalo dobar izvor zarade, sada podse}a na lepo slo`enu apoteku, jer trgovci imaju toliko vremena da mogu na svakih pet minuta da sre|uju tezge. Stariji sugra|ani, penzioneri pretvorili su se u {eta~e, koji samo do|u da pogledaju vo}e u nadi da }e na}i ne{to povoqno, {to

Naknade za nezaposlene

wihov nov~anik mo`e da pokrije, a cene, kako ka`u trgovci, nikad ni`e. Prema wihovim re~ima mnogi Novo sa |a ni od re kli su se zdrave hrane da bi priu{tili sebi desetak dana letovawa, a oni koji ostaju u gradu nemaju novca ni za osnovne izdatke. Pravih paora i proizvo|a~a ima u malom broju, a svi ostali su preprodavci, koji vo}e i povr}e nabavqaju na kvan ta {u, a na gradskim pijacama ga preprodaju po vi{im cenama, {to je itekako uticalo na prodaju. Osim ovoga, na pad zarade uticali su i megamarketi, koji raznim akcijama i sni`ewima privla~e kupce. N.R.

Dugoo~ekivanoosve`ewe,sugra|anisuju~ekona~noido~ekali.^inisedasusvirevnosno pratili vremensku prognozu pa seuskladustimipripremili. Iz ku}e se izlazilo u letwoj ode}i i obu}i no uz nezaobilazan rekvizit za spas od ki{e. [etwa je bila u mnogome prijatnija no proteklih dana koje

su obele`ile izuzetno visoke temperature. Mo`danijebiloidealnovremeza„{trandaro{e”alijezato svakidrugideogradanudiored ki{eiredsuncaukojimasunajvi{e u`ivali oni kojima su letwi pquskovi najlep{i deo godi{weg doba u kom se upravo nalazimo. J. Z.

OD DANAS NA [TRANDU

Besplatnipregledizastarije od65godina Posetioci[trandastarijiod65godina oddanasdopetka,29.jula,imajumogu}nost da na pla`i besplatno provere koli~inu masti u organizmu i utvrde indeks telesne

mase.Tako|e,radi}eseiproverafunkcionalnesposobnostikroztestovezaravnote`u,fleksibilnost,snaguiaerobnusposobnost.Programvodistru~nisaradnikzaor-

ganizacijusportskihaktivnostina[tranduinekada{wivaterpolistaDejanJovanovi},azainteresvanimoguzakazatipregled nabrojtelefona063/498-805. A. J.

Iskqu~ewastruje NoviSad:od8do 10.30 ~asovaUlicaherojaPinkijaodbroja 100do138iod109do121;od8do 9.30 satiUlicaDrageSpasi} 11 i od 4 do 10, Strumi~ka od 1 do 5, Sun~ani kej od 31 do 39 i VladisavaKa}anskogosim2i6. Veternik:od7.30do13.30 povremenoupojedinimulicamai od7.30do 9.30 ~asovanaseqePa{wak. Sremski Karlovci: od 12 do 14 ~asova deo naseqa od Ulice bra}e An|eli} prema bregu, ^erat i Doka i od 9 do 11 ~asova Dudara,E{ikovaciStra`ilovo. Kisa~:od8do 13.30 ~asovacelonaseqe. ^ortanovci:od8.30do 13 ~asovadeovikendnaseqaokovile Izvr{nogve}aiod9do12 ~asovadeovikendnaseqaKara{.

V remeploV

„VODOVOD” NA JESEN OTPO^IWE VELIKU INVESTICIJU

Novikolektorpokre}e izvori{te„[trand” Izvori{te„[trand”bi}e vra}enoufunkcijupo{to}e gradsko preduze}e „Vodovod i kanalizacija” ove godine zap o~ et i izg radw u lim anskog kanalizacionog kolektora. Za ovo je, kako ka`u u „Vod ov od u” pot rebn o pun o novca i vremena, a za po~etak, firma je izdvojila 50 milionadinara.Zasadanisu

zvol e, po~ e} em o izgradwu, koja }e krenutinajverovatnijeuoktobru.Re~jeoradovima na jednom kraku u du`ini od 100 metara. Su{tinacelepri~eje {to je izv or i{ te „[trand„ zat vor en o jo{ 2008. godine zbog mikrobiolo{kogzaga-

Za izgradwu limanskog kanalizacionog kolektora izdvojeno je 50 miliona dinara, ali se jo{ ne zna koliko je novca potrebno za ovaj posao

„Londonci”stigli uNoviSad Gradskove}eiVe}eproizvo|a~aNarodnogodboragradaNovogSadasu21.jula1953. odobrili su Gradskom saobra}ajnom preduze}u zajam od 20 miliona dinarazakupovinupetautobusa u Engleskoj. To su bili ~uveni zeleniautobusinasprat,zvani

„londonci”, koji su osvojili Novosa|ane ~im su se pojavili nagradskimulicama.Kasnijeje kupqeno jo 15 ovakvih vozila. Zahvaquju}i ovom potezu, Novi Sadjeuonovremeimaojedanod najboqih javnih gradskih prevozauzemqi. N. C.

moglidaprecizirajukoliko je zaista novca potrebno da se sve dovede u red, jer je na Limanima1i2,kanalizacionamre`a,gra|ena50-tihgodin a pro{ log vek a, veo m a dotrajala. Tako|e, da bi se re{io problem s me{awem fekalnih voda, potrebna je potpuna separacija kanalizacije na Limanu 1 i 2, {to zna~idabitrebaloodvojiti fekalnu i atmosfersku kanalizaciju. -Kadasezavr{iprojektna dokumentacijaikadadobijemo gra|evinsku i druge do-

|ewa.Odtadadodanas istra`ivali smo zato dolazidozaga|ewa,au ovom ist ra` iv aw u u~estvovalisuironi- Mestogdedolazidozaga|ewa oci - rekao je na ju~era{woj konferenciji za nokrivenojedasusenajednom vinare direktor tog predudel u mre` e na Lim an u 1, ze}aBrankoBjelajac. pojavile otpadne vode koje Roniocisupregledalikakre}ukaDunavuikojemoguu nalizacionu trasu od „Ka- izvori{tu „[trand„ da izarint onk e” do izv or i{ ta zovu veliko fekalno zaga[trand i do{li do zakqu~- |ewe. ka da postoji o{te}ewe se- Kanalizacija je zastarekundarnihmre`a,gdedolazi la i zbog toga je na jednom do promene profila. Nakon mestubiovelikiispustfeisp ir aw a kan al iz ac ij e ot- kalnihvoda(kaousepti~koj

jami). ^im je problem lociranosmislilismokakodaga re{imo. A jedini na~in je rekonstrukcija kolektorske i sekundarne mre`e - istakao je Bjelajac i dodao da se ve} tri godine Novosa|ani snabdevaju vodom s dva izvori{ta,tedauprkostomenijebilonesta{icevode. Q. Nato{evi}

c m y


8

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak21.jul2011.

U SPOMEN-ZBIRCI PAVLA BEQANSKOG

Tuma~ewepastela CuceSoki} Stru~no tuma~ewe izlo`be „Pasteli Qubice Cuce Soki}”, autorkeJasneJovanov,odr`a}ese danas u 19.30 ~asova u SpomenzbirciPavlaBeqanskog.Ovaizlo`ba,kojatrajedo7.avgusta,obuhvata29pastelaizzaostav{tine kojudanasuglavnom~uvaGalerija „Rima„izKragujevca,aradiseo maweistra`enimidosadaretko izlaganimradovima. Osim pastela, postavka u Spomen-zbirciupotpuwenajeili~nim predmetima umetnice,  me|u kojima se nalazi ~uveni {e{ir Qubice Cuce Soki} sa autoportreta,izkolekcijePavlaBeqanskog,slikarskipriborkaoibo-

ce,~etkice,suviplodoviikutije izwenogateqea,kojisemoguprepoznatiinanekimodumetni~kih ostvarewa. U Spomen - zbirci ina~e se ~uvaju ~etiri uqa na platnuCuceSoki},kojajePavle Beqanski uvrstio u svoju kolekciju-„Autoportret„,„Glavamlade devojke„, „Sremski Karlovci„ i„Mrtvapriroda„.Ostalih~etrdesetradovanapapiruurazli~itim tehnikama, uglavnom su poklonsameautorke,aliislikara MilivojaNikolajevi}aiporodiceGatalovi}.Izlo`bupratikatalog Cucinih dela iz zbirke Aleksandra Milojevi}a sa tekstomJasneJovanov. J. Z.

Uli~nisvira~i useptembru Festival uli~nih svira~a, 11. po redu, bi}e odr`an od 8. do 10. septembra.Nastupi}evi{eod100muzi~ara,plesa~a,glumaca,pantomimi~ara,`onglera,ma|ioni~araidrugihiz~itavogsveta.Na otvarawu}ebitiprikazanpokretni{ouinternacionalnoguli~nogpozori{ta„Malabar”izFrancuske.Festivalseodr`avanasedambinaraspore|enihpoulicamaitrgovimastrogogcentra,asvi programi}ebitibesplatni.OrganizatorjeUmetni~kaasocijacija„Inboks”,apokroviteqjeGraduzpodr{kuSekretarijatazakulturuAPVojvodineiTuristi~keorganizacije. A. Va.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

„KostaPapi}: izazoviAfrike”

Izdava~ka ku}a”Prometej” u saradwi s „Dnevnikom” daruje dva ~itaoca na{eg lista sa po kwigom.Onikojiseprvijaveod 15 do 15.05 ~asova na broj telefona 528-765, dobi}e po primerak. Danas poklawamo kwigu „KostaPapi}:izazoviAfrike„ autoraSlobodanaJakovqevi}a. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj poklon da podignu u kwi`ari „Most”, Ulica Zmaj Jovina 22, telefon 529-899. U predgovoru jenapisano: „O nezaobilaznoj temi dana{wice, kao najva`nijoj spored-

noj stvari na svetu, svako pod ovomkapomnebeskomimanekakvo sopstveno mi{qewe koje je najnepokolebqivije ba{ kod onihkoji,oslawaju}isesamona ono{tosevidisatribinaili o~emusu~ulidasegovoriudanima do nove utakmice, o svemu znajunajmawe.Sobziromdaneznawerazmi~egranice,nijeni{taneprirodnoda~iwenicene mogu sputavati one najmnogobrojnijekojiowimaznajuvrlo malo i koji su u odnosu na wih potpuno slobodni i nezavisni...” A. J.

dnevnik

PRODU@EN ROK ZA ZAVR[ETAK SANACIJE KA]KOG MOSTA

Putariodlazetekpolovinomavgusta Kompletna sanacija Ka}kog mosta trebalo bidabudegotovadopolovineavgusta,anekrajemjula,kakojeplanirano,saznajemouZavodu za izgradwu grada (ZIG). Radovi na uzvodnom sandukusuobimniitrenutnosepostavqaju nose}ikabloviisanirajupopre~ninosa~i. Kako jere~enouZIG-u,„razlozizaprodu`eweroka“le`e”u~iwenicidazatakvuvrstuposla nijemogu}eanga`ovatimehanizaciju ({temawe i va|ewe betona odvija se ru~no), niti je mogu}epove}avatibrojradnikazbogneposto-

jawafrontarada”. Tako|e,re~enonamjedaparalelanradnijemogu},ve} dasenakonzavr{enejedneoperacijepristupadrugoj. Uovompreduze}upodsetilisudaje inspektor za dr`avne puteve pro{le godine izdao nalogzazatvarawemostaiwegovodovo|ewe u  ispravno stawe, nakon {to su uo~ena ozbiqnao{te}ewakojasupredstavqalaopasnost za bezbednost saobra}aja. Krajem 2010. godine zapo~eta je analiza stawa i izrada projekta sanacije, zbog ~ega se u{lo u zimu,

ZA ZANATSKU KU]U KRAJ SPENSA RETKO KO ZNA

Slu~ajniprolaznici jediniposetioci Suveniri i ru~ni radovi zanatlija izlo`eni u zanatskoj ku}i, koja je u organizaciji Turisti~ke organizacije Novog Sada postavqena na platou ispred Spensa, jo{uveknisuuve}ojmerizainteresovaliposetioce.Iakojeponuda raznovrsna,dosadave}ihorganizovanihposetanijebilo,asekretar Udru`ewa samostalnih zanatlija NovogSadaVeqkoAn|eli} smatra da je glavni uzrok male pose}enosti neinformisanost sugra|ana, aliilokacija. - Izgleda da Novosa|ani jo{ uveknaznajudazanatskaku}icapostojii{tasvenudi,panaspose}uju slu~ajni prolaznici - ka`e An-

|eli} i dodaje da bi turisti~ke agencijetrebalodajeuvrsteusvojuponudu. Nitrgovciuzanatskojku}inisu zadovoqni posetom. Prema wihovimre~imave}inaNovosa|anakojiu|u,prvopitaju{tapredstavqa objekat, a onda i pogledaju {ta se nudi. -Tosumahomstarijiqudi,koji sudonekleiupoznatisastarimzanatima - ka`e jedan od trgovaca. Razgledaju {ta smo izlo`ili, pitajuzacene,aprodajasesvodisamo naonepredmetekojisuupotrebqiviijeftiniikojinisuskupqiod 200dinara.Iakoponiskimcenama nudimo veliki broj raznih kvali-

Promocija starih zanata

tetnih predmeta od ko`e, vune, platna,keramike,qudimajeuekonomskojkriziitoskupo. Na ovom mestu sugra|ani koji cenekvalitetmoguna}iko`nekai{eve~ijacenaneprelazi900dinara, nakit od kojeg je najzastupqenijeru~nora|enoprstewekoje ko{ta 150, oslikane staklene ~a{estajuoko250dinara,aslike

Zaradupoznavawasugra|anasastarimzaboravqenimzanatima Udru`ewezanatlijaorganizova}esvakenedeqepojednumanifestacijunaovommestu.Uokviruradionicapredstavqa}erazli~itezanate,aosimNovosa|anaprilikudasvojeume}epoka`uima}eizanatlijeizdrugihdelovaVojvodine.Po~etkomavgustabi}eorganizovanaiproslavaitomprilikom}ebitidodeqenequdimakojisupro{liobukuustarimzanatima.

Nezvanimgostima zatvorenavrata

„EmpajerFols”

Nakonpisawa“Dnevnika”ibrojnihpritu`bikojesugra|anipodnosilipolicijiikomunalnojinspekciji,lokalbiv{eQubqanskebanke uFru{kogorskoj29kona~nojeobezbe|enizastakqen,~imesunarkomaniibesku}niciizgubilisvojubazuuovojzgradi.Naime,ovajnapu{tenilokaljegodinamaslu`iokaosteci{tenarkomana,zbog~egasustanovniciovogkrajazaziraliodprolaskaporedwega.Osimodonihkoji suobitavaliuwemu,gra|anisuseopravdanopla{iliimogu}nostizaraze,jerjelokalbiopunsme}aifekalija.Sada{wivlasnikjeprenekolikodanakona~noodlu~iodane{tou~inipotompitawuilokalje o~i{}en,postavqenisuizloziivrata,pagra|aniovogdelagradamogu daodahnu. N. P.

^itaocena{eglistausaradwisa„StilosArtom“svakogradnogdanadariva}emosapodvekwige.Danas}edvanajbr`a~itaoca,kojasejaveod14 do14.05 ~asovanabrojtelefona528-765 dobitipoprimerak kwige„EmpajerFols“autoraRi~ardaRusao. Romanjednogodnajboqihameri~kih`ivihpisaca,impresivnaje,duhovitaislojevita pri~aogradukojipolakopropadaposlezatvarawa lokalnih fabrika. Nakon {to je pro{lo vreme idili~nog `ivota na povr{inuizlazemnogetajneizpro{losti.Ruso,obdarenizvanrednim pripoveda~kimdaromukomese prepli}utragi~noikomi~no,romanti~noinaturalisti~ko,dajeizvanredanpresek`ivotaprovincijeuop{teipru`anamneiscrpnuslikuqudskihstrastidovode}inasnakrajukwigedoeksplozijeiznena|ewa. A. J.

„Nau~ida`ivi{”

Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e “Mono i Mawana” i “Alnari”, u sa¬rad¬wi s

“Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e

dva~i¬ta¬o¬ca,ko¬jaseprvaja¬veod 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, a koji do sadauovojakcijinisudobijali kwige, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak kwige „Nau~i da `ivi{“LikaFeria, uizdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici}ekwigepreuzimati u novoj kwi`ari “Vulkan”utr`nomcentru“Merkator”. Uovojkwizipredstavqenojepetblistavihtrenutaka istorije filozofije u interpretaciji francuskog filozofaLikaFerija.Wemu je po{lo za rukom da na razumqiv i jasan na~in ~itaoce pribli`i su{tini i viziji sveta velikih filozofaasamimtimisu{tini `ivotasamog.OvoFerijevo delo je otklonilo strah od filozofije i modernom ~ovekupru`ilomogu}nostdao pitawima qubavi, smrti, `ivota,spasewa,qudskehumanosti,o smrtivelikihidealau~iodslavnihu~iteqa. A. V.

Plesniperformans u„Fabrici” Plesniperformans„Dom: Bricks vs. Suitcase”odr`a}eseusubotu u21~asuStudentskom kulturnom centru „Fabrika”uorganizaciji Asocijacije„Kulturanova”.Performans}eizvestigrupaplesa~a podvo|stvomkoreografkiweiz[vedskeSibirgDokter.Ovojeprvaunizuakcijauokviruprojekta„Gradionica”,kojaimazaciqda istra`irazli~itazna~ewaidejedoma. S. K.

s motivima Vojvodine isto toliko. [alovi, kape, majice, sukwe, izra|eneodkvalitetnihmaterijala po dizajnu pariraju modernoj garderobi.Trgovcizakvalitetgarantuju,aceneovihproizvodasu, prema wihovim re~ima, ni`e od onihkojeNovosa|anipla}ajuukineskimradwama. N. Radman

U LOKALU NEKADA[WE QUBQANSKE BANKE

„DNEVNIK“ I „STILOS ART“ DARUJU KWIGE

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

kadaseradovizbogniskihtemperaturanisu mogliizvoditi. -Naprole}esuradoviintenzivirani,ali, na `alost,nemo`esesvepredvideti dostvarnoguvidaustawekonstrukcije– navedelisuu ZIG-u. Ovopreduze}eiinvestitor,JP„PuteviSrbije”potpisalisuprotokolozajedni~komfinansirawuradovavrednih70milionadinara. Odtesume,45 miliona}eobezbediti„Putevi Srbije”,aostatakGrad. A. J.

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452

Stomacisveve}i odaditivaikonzervansa Odaditivauhlebu,konzervansaupi}ui kukuruzaumestoje~maupivu,imamosveve}e stomake i podvaqke...Mislite o tome...O{troumni 063/565... *** Boqe bi bilo da se komunalna policija pozabavi stvarima od ve}eg zna~aja za sve gra|ane nego trivijalnim sitnicama poput kapawa klime po ulicama! Kome jo{ mo`e dana{kodiakoganaplus40pofajtaparkapi~istevodeizklimaure|aja?Pomenije, primera radi, ve}i problem kada {eta~i pasane~istefekalijesvojihqubimaca{to jeste potencijalna zaraza i ru`na slika gradazarazlikuod~istevodekojakapqe 069/2914... *** SramotakakoizgledadeouliceKornelija Stankovi}a ispred Rumena~ke koji nije rekonstruisan posle asfaltirawa”Put investa”.Nijeuklowenotpadniasfalt,fleke od nafte pra{ina i preko svega nove ofarbanelinijeistrelice.DalijetovideonadzorniorganizZIG-a,ilisugorepomenutiizvo|a~inedodirqivi? 063/1180... *** Po{tovani063/520,odmah}uVamodgovoriti i sa `aqewem konstatovati: u ovom gradunepostojiosobailigrupaqudi..,(bar u ovoj strukturi vlasti) koja bi prekinula torturunadnamagra|animaokoizdavawai podizawa li~nih dokumenata, zdravstvenih kwi`ica... 064/1701... *** @alosnojezaPortuifontanudajeurni{u siti-kids. Izlaz jednostavan komu-

nalci privode kao pis-policija u EU i sudija de`urni osu|uje na dru{tveno koristan rad ( kod min is tra Dul i} a na ~i{}ewu Srbije). @or` europejac. 064/2491... *** MUPradikakojeto prim et io grad on a~ elnik Pavli~i} jako lo{e sa tom {alter salom. Mo`da tra`e strate{kog partnerakou„Vodovodu„. 64/2491... *** G r a d o n a ~ e l n i ~ e pod hitno uklonite ru` ni amer i~k i kont ejn er (suv enirn ic u na kej u)! Nek i dan su pro{le dve grupe turis ta nis u se ni osvrn ul e na weg a. Na to mesto postavitevojvo|anskuku}icuu cve}uakontejner„rernu” premestitenave}oskrnavqeniTrgslobode!Qubi{a. 062/1758... *** JPmezimciradepunom parom. Dok je buxeta radi}eiSpenspunomparom.

Ali pravih para }e biti kada primene pravu formulu, naravno posle izbora. 064/2491... *** Uveli u katastar elektroniku i naravno brojeve za red. [ef vi~e k’o u SUP-u. Ma boqe da promene neradnike za radnike i gotovo. Od promena zavesanemavajde. 064/2491... *** Dok le }e gra| an i na{ eg grada morati da ~ekaju satima ispredMUP-adabinapravilidokumenta?Zarnemare{ewazagu`vuniposle intervencije gradona~elnika?!Sramota! 064/2466... *** Dok le ve} red ov i pred SUP-om? Pavli~i}u iDa~i}u,dogovoritesekoje nadle`an.Ovojevi{enepodno{ qiv o. Pla} am o Kom unalnu policiju da vitla sirotiwu, a nema za desetak {alterskihslu`benika. 064/2149... *** Limanska pijaca je puna pare, top lot e, uzd is aj a zbogproma{eneinvesticije.Svejepunopare,aodpravihparaniodkorova. 064/2491...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak21.jul2011.

9

PO^IWE TEMEQNA ADAPTACIJA JAVNE RASVETE

Sija}egradiokolnamesta Za desetak dana po~iwe najavqena adaptacija javnog osvetqewa na celoj teritoriji grada i u prigradskim naseqima. Kako najavquju iz ZIG-a, radovi }e po~eti za desetak dana na Telepu i Klisi, a zatim na Limanima, Novom nasequ, delu centra. Od prigradskih mesta posao }e prvo po~eti u Sremskoj Kamenici i Ka}u, jer su najve}a i najugro`enija mesta, {to se ti~e stawa uli~nog osvetqewa, poru~uju iz pomenutog preduze}a. Posao podrazumeva zamenu stubova i svetiqki u gradu, dok }e se u prigradskim me-

stima samo mewati svetiqke. Planira se da se umesto starih `ivinih sijalica postave natrijumove ili metalhalogene sijalice i na taj na~in obezbedi boqe osvetqewe, bezbednost, du`i vek trajawa a ujedno i mawa potro{wa struje. Zavr{etkom ovog posla, osim u{tede energije od oko 40 odsto, stvori}e se uslovi za uvo|ewe sistemskog odr`avawa javnog osvetqewa na teritoriji grada, ~ime }e se zna~ajno smawiti dosada{wi tro{kovi odr`avawa.

U prigradskim naseqima }e se zameniti 6.000 svetiqki. Na Telepu, Klisi i u drugim delovima grada gde postoji nadzemna mre`a bi}e zameweno 1.000 svetiqki, a u me|ublokovskim prostorima, na Limanima, Novom nasequ, bi}e zameweno 2.750 stubova i svetiqki. Izvo|a~ radova AD „Energotehnika„ - Ju`na Ba~ka iz Novog Sada intenzivno se priprema za po~etak ovog velikog posla, nabavqa se oprema i dovr{ava plan rada. Ugovorena vrednost investicije je 677.449.000 dinara, a rok za zavr{etak je 238 dana. B. M.

DOM ZDRAVQA ^EKA ODOBREWE IZ NIP-a

Centralnaklimanadugom{tapu Tokom vrelih letwih dana gotovo je nemogu}e izdr`ati u zatvorenom prostoru bez klima-ure|aja. Rashla|ivawe ~ekaonica Doma zdravqa, od kojih neke nemaju rashladne ure|aje, neizvodivo je bez centralne klimatizacije objekata. U Domu zdravqa ka`u da je to velika investicija i da ta zdravstvena ustanova to ne}e mo}i u~initi bez pomo}i gradske vlasti. - Grad Novi Sad je prosledio projekat centralne klimatizacije ambulanti na Limanu i Novom nasequ NIP - u , odakle jo{ uvek nije stigao nikakav konkretan odgovor, tako da o po~etku radova za ovu godinu nemamo informacija

- rekla je portparolka Doma zdravqa TamaraJakoni}. Kako na{a sagovornica obja{wava, ovakav sistem rashla-

|ivawa obuhvatio bi sve ordinacije, ~ekaonice i hodnike, to jest, vi{e od 50 odsto ukupne po vr {i ne zdrav stve nih

objekata Doma zdravqa. Centralna klimatizacija bi omogu}ila ujedna~avawe temperature kao i smawewe tro{kova odr`avawa klima ure|aja. Tako|e, time bi dostigli najvi{i nivo za{tite pacijenata od vi ru snih in fek ci ja ko je se prenose putem vazduha, jer centralna klimatizacija podrazumeva protok 100 odsto sve`eg vazduha. U svi ma objek ti ma Do ma zdravqa, kojih je vi{e od 30, klimatizovane su prostorije, ali ne postoje klima ure|aji u svim ordinacijama i ~ekaonicama. Prve klime su ugra|ene pre 12 godina, a trenutno ih ima 370. Prioritet su imale ordinacije, zatim sobe za terapiju i previjali{ta u kojima pacijenti provode i po dva sata ukoliko im je neophodna infuzija, kao i savetovali{ta u koja dolaze grupe pacijenata. I. D.

IZ INSTITUTA ZA JAVNO ZDRAVQE VOJVODINE

Kupali{tabezbedna, alitu{iraweobavezno Povr{inska voda na javnim kupali{tifekalnog zaga|ewa. Voda za pi}e poreklom nare. Respiratorne infekcije, koje su doma u Novom Sadu, Futogu i Bege~u odgovaiz javnih bunara se ne preporu~uje za uponedavno predwa~ile, su u znatnom padu, ra propisanoj klasi kvaliteta, ali prepotrebu, kazala je dr MilkaPopovi} prili- ali je registrovan porast broja obolelih ruka lekara je tu{irawe i pre i posle ulakom izno{ewa rezultata. od crevnih bolesti. ska u vodu, re~eno je ju~e na konferenciji Prekora~ewe maksmalno dozvoqene - Naj~e{}a crevna oboqewa su zarazni za novinare u Institutu za javno zdravqe vrednosti ukupne koli~ine suspendovanih prolivi, u okviru kojih se pojavquju bakVojvodine. Ova institucija redovno spro~estica (pra{ine) u uzorcima vazduha terijske crevne infekcije neutvr|enog vodi i kontrolu zdravstvene isuzro~nika, dijareja i gastroenpravnosti vode za pi}e iz vodoteritis verovatno infektivne Od po~etka godine prijavqena 123 obolela vodne mre`e i javnih bunara, te etiologije - rekla je Ili}. od lajmske bolesti iz Ju`noba~kog okruga, prati kvalitet vazduha u Novom Kada je u pitawu lajmska boSadu, kao i nivo buke u gradskoj lest, najve}i broj obolelih a ~ak 66 Novosa|ana sredini. Utvr|ena je mikrobioosoba je iz Novog Sada. Od polo{ka ispravnost vode iz sla~etka godine prijavqeno je vina u 97 odsto analiziranih uzoraka i fiutvr|eno je na lokacijama u [angaju i kod ukupno 123 obolelih od ove bolesti iz Juzi~ko - hemijska ispravnost oko 80 odsto Instituta za javno zdravqe Vojvodine. `noba~kog okruga, a ~ak 66 je Novosa|ana. analiziranih uzoraka vode za pi}e. KonNajvi{a vrednost dnevne buke je izmerena [to se ti~e polnih bolesti i daqe je trolom zdravstvene ispravnosti uzoraka u Rumena~koj ulici na Detelinari, a ve- vode}a polna infekcija genitalna hlamivode iz devet javnih bunara, utvr|ena je ~erwe na Beogradskom keju i u Futo{koj dijaza sa prijavqena 35 slu~aja, a regifizi~ko - hemijska neispravnost svih konulici.. strovana su i ~etiri slu~aja HIV - a i dva trolisanih uzoraka i mikrobiolo{ka neBroj zaraznih bolesti u Vojvodini se gonoreje. Prema re~ima dr Ili}, ovo je ispravnost dva javna bunara, „Sne`na Masmawio za tre}inu za proteklih mesec da- uobi~ajeni broj za letwi period, jer se tarija” i bunar na Ribarskom ostrvu kod re- na, saop{tila je dr SvetlanaIli} ju~e na da gra|ani ~e{}e testiraju. storana „Dunavska terasa”, zbog prisustva redovnoj mese~noj konferenciji za noviI. Dragi}

U CK13, „CRNOM BIKU” I „GRAFITIMA”

Prodajakarataza koncert„Vauvenhend” Kultni ameri~ki sastav „Vauvenhend” nastupi}e 7. avgusta u novosadskoj Sinagogi, a karte se mogu kupiti u Omladinskom centru CK13, pivnici Crni bik i kafeu Grafiti po ceni do 1.200 dinara. Harizmati~ni Dejvid Juxin Edvards, frontmen legendarnog benda „16 Horspauer”, uz pratwu OrdiGarisona i XefaLinsenmajera, donosi zvuk i duh Kolorada, me{avinu ju`wa~ke gotike i drevnih indijanskih napeFoto: R. Hayi}

Kejtip-top doseptembra Ure|ewe drugog dela keja napreduje po planu i o~ekuje se da }e posao biti gotov u predvi|enom roku, odnosno do po~etka septembra. Trenutno se poplo~ava pe{a~ka staza kod Bulevara cara Lazara i gradi se tartan staze. Po~elo je sre|ivawe keja i u delu od Mosta slobode do Mornarice i tu se trenutno priprema teren za izgradwu pe{a~ke, biciklisti~ke i tartan staze. B. M.

va. Kako ka`u organizatori iz Kulturne organizacije “Monogram” i Muzi~ke omladine Novog Sada, potpuno jedinstveni „Vauvenhend” najzna~ajniji je bend `anra koji se na ovim prostorima naziva alternativnom kantri/amerikana muzikom. Za one koji ne mogu da kupe karte na pomenutim lokacijama, omogu}ena je rezervacija na internet stranici www.monogramcult.org. J. Z.

Postavqeninovipodzemni kontejneri Podzemni kontejneri, ~etiri komada, postavqeni su proteklih dana, a radove je izvela „^isto}a”. Dva podzemna kontejnera nalaze se na uglu Bulevara Mihajla Pupina i Ulice Sowe Marinkovi}, a dva su postavqena na uglu Bulevara Mihajla Pupina i Ulice Modene. Pro{le nedeqe postavqena su ~etiri na Trifkovi}evom trgu, a ovi kontejneri doprine}e lep{em izgledu centra, jer onemogu}avaju {irewe neprijatnih mirisa i rasipawe i preturawe sme}a. Wihov kapacitet je isti kao ~etiri obi~na. G. ^.

ZA VIKEND [TRAND DOMA]IN YET SKIJA[IMA

Adrenalinska groznicanaDunavu Na [trandu }e se u subotu i nedequ, od 10 do 16 sati, odr`ati jedna od trka Xet ski {ampionata „Alpe Adria kup” i ovo }e biti prvi put da se u Novom Sadu odr`ava trka koja }e se bodovati za evropski {ampionat. „Alpe Adria kup” je federacija nekoliko evropskih zemaqa koja u toku

godine organizuje pet do {est trka, a svake godine se u okviru wih nadme}e izme|u 120 i 150 takmi~ara. Postoje tri osnovne klase: Ski - skuteri na kojima se stoji, Ranabaut skuteri na kojima se sedi i Fristajl - skuteri na kojima se izvode akrobacije. B. M.

DO KRAJA JULA

Sti`ugradski mini-busevi Gradski prevoznik bi do kraja meseca trebalo da bude bogatiji za pet autobusa. Re~ je o mini-busevima, kojih ovo preduze}e nema u gara`i. Oni }e biti nameweni za prevoz putnika na relacijama gde nema puno korisnika usluga Gradskog saobra}ajnog preduze}a, na primer do Peji}evih sala{a, i u delovima grada gde zbog uskih saobra}ajnica ne mogu da

se voze zglobni i solo autobusi. Mini-busevi ko{taju oko 520 miliona dinara bez PDV. Pre dve sedmice gradskom prevozniku je stiglo {est solo autobusa na gas, koji su odmah pu{teni u sabra}aj. Autobusi na gradskim linijama 3 i 7 od ju~e idu redovnim putem, jer su zavr{eni radova u Ulici Kornelija Stankovi}a. Z. D.

ZA UNI[TAVAWE NEPOPULARNOG KOROVA 30 MILIONA DINARA

Naambroziju svimoru`jima Gradska uprava za komunalne poslove stalno radi na uni{tavawu i monitoringu ambrozije, za {ta je u ovoj godini planirano oko 30 miliona dinara. Te pare namewene su za mehani~ko i hemijsko uklawawe ovog korova na povr{ini od oko 8.000.000 kvadrata, dok je oko 2.400.000 dinara predvi|eno za pra}ewe i mapirawe terena pod ambrozijom. Do ovog trenutka ekipe „Gradskog zelenila“ uni{tile su taj alergen na oko 190 hektara. Ove godine ko{ewe je zapo~eto krajem juna i to je prvi krug ko{ewa, a drugi krug se obi~no obavqa krajem avgusta, {to zavisi od vremenskih uslova. U narednih nekoliko dana o~ekuje se zavr{etak prvog kruga suzbijawa ambrozije. Poko{eni su prostori u [angaju, Petrovaradinu, Sremskoj Kamenici, Veterniku, Futogu, Bege~u, Ka}u, Stepanovi}evu, Rumenki, Kisa~u, Kovi-

qu, a na u`em podru~ju grada radilo se oko univerzitetskog kompleksa, na Keju, oko Spensa, u delovima Novog naseqa, na Telepu, delu Somborskog bulevara i delovima Detelinare. S obzirom na to da se ambrozija ~esto pojavquje na privatnim parcelama i u dvori{tima, a da weno uklawawe u tom slu~ju nije u nadle`nosti Grada, apeluje se na gra|ane da sami pokose korov ili da u slu~aju tu|e parcele to prijave Komunalnoj inspekciji. Prema monitoringu koji obavqa Gradska uprava za za{titu `ivotne sredine, u proteklom periodu koli~ine polena kopriva su varirale u okviru umereno visokih koncentracija. Po{to se o~ekuje po~etak sezone izlo`enosti povi{enim koncentracijama polena veoma je va`no intenzivirati akcije ure|ewa zakorovqenih povr{ina, saop{tavaju iz Gradske ku}e. B. M.


VOJVODINA­/­NOVI­SAD

~etvrtak21.jul2011.

„Златнарибица” отпливалауСомбор

АПАТИН: На овогодишњем такмичењу за „Златну рибицу“ екипа СРД „Рудар Крека“ из Тузле освојила је пехар за освојено прво место и велики прелазни пехар. Друга је била екипа УСР „Буцов 2“, а трећа екипа УСР „Буцов 1“ обе из Апатина. „Златну рибицу „уловио“ је Дамир Милошевић из екипе „Магиц фисх“ из Сомбора, сребрну Градимир Горетић из екипа УСР „Буцов 2“ и треће Мирослав Јоксимовић из УСР „Буцов 2“ с обзиром на то да су уловили највише риба. На овом такмичењу учествовало је 18 екипа и то из Црвенке, Палића, Бездана, Оџака две екипе, Сомбора, Скопја, Невесиња, Борова, Српског Милетића, Тузле, Лалића, Бања Луке, Жупање, Сенте и две екипе из Апатина.

DNEVNIK

c m y

10

У ТЕМЕРИНУ ПРОСЛАВЉЕН ИЛИНДАН

Празничночувањезавета

- Задовољан сам такмичењем јер се одазвао стандардан број екипа из Хрватске, Македоније, Босне и Херцеговине и Србије, с тим да морам поменути да је екипа из Босне и Херцеговине заправо репрезентација државе. Ми смо били у неповољијој ситуацији јер се одржава лига па нису били најбољи такмичари али сам задовољан резултатом.Упркос изузетно врелом дану упецано је и доста рибе, победник је упецао 11.600 грама рибе и то је заиста добар резултат рекао је МиланЋопићпредседник УСР „Буцов“ у Апатину организатор такмичења који је такође учествовао. Награде је победницима уручио председник општине др ЖиворадСмиљанић, а у културно уемтничком програму представили су се најмлађи члаЈ. П. нови КУД „Дунав“ из Апатина.

ТЕМЕРИН: Житељи Прве месне заједнице обележили су заветну славу Илиндан, Дан месне заједнице, седамдесет година од братимљења са Јаношхалом и де-

поља и да ће завет пренети млађим генерацијама. Тако је било и овог јула. После низа пратећих манифестација: изложби, промоција књига, презен-

ценију од сарадње са Морахаломом из Мађарске. Заветни празник поводом Илиндана, Темеринци славе већ 158 година. Наиме, незапамћено невреме с градом и пожаром уништило је део села и летине 1853. године, па су су се мештани зарекли да 20. јула неће излазити у

тација оруђа, старих заната, вина, меда, концерата, дружења с Темеринцима у расејану – више хиљада Темеринаца, њихових гостију из земље и Мађарске у карневалској поворци, са хлебом од новог жита, кретао се од Гујаш чарде до римокатоличке жупаније Света

Розалија. Под куполама десетак шатора, постављених у дворишту школе на Телепу одржано је Илинданско славље, са ватрометом. Уз хлеб од новог жита, служиле су се погачице, јунећи и овчији паприкаш, за музику до зоре био је задужен оркестар „The end“. Прослава Илиндана у Темерину постала је препознатљиви бренд, што потврђује и велики број гостију, из чак 15 градова из Мађарске. Организатори, Прва месна заједница, Друштво пријатеља баште, удружење занатлија и привредника, МКУД „Карољ Сирмаи“, Коњички клуб „Витез“, чланови других цивилних организација, ловци, риболовци, пчелари и активи жена уложили су много рада да би се празник достојанствено обележио, смањујући тако трошкове, који би објективно били далеко већи, да није било таквог ангажовања. Овогодишња прослава назначила је привредно-туристичке потенцијале нашег града и општине, потврдила је богатство културног стваралаштва организација и појединаца, дала је подстрек раду оркестара, хорова и недавно формираног клуба мажореткиња. М. Милојевић

Рaсхлађивање насремачкиначин

ШАТРИНЦИ: Три другара из Сремске Каменице Милан, Стеван и Александар спас од тропских температура потражили су на језеру Међеш у атару села Шатринци. У предаху пливања и игара у води сели су на брану да се окрепе дињама. Сунце и врео бетон нису им сметали, а диње су у овом амбијенту биле још укусније. Одличан рецепт како се расхладити и уживати истовремено, али није препорука за оне мање Ј. А. спретне.|

DaNas u NOVOM saDu BioSKoPi Arena: „Su­per­8”­(16.15,­18.20),­„ran­go”­(14),­„Pi­ra­ti­sa­Ka­ri­ba:­na­~ud­nim pli­ma­ma”­(17.30,­20.10,­22.40),­„De­ve­ru­{e”­(20.20,­22.35),­„rio”­3D­(13.20), „Kung­ fu­ pan­da­ 2”,­ 3D­ (14.20,­ 15.20,­ 16.20,­ 18.20),­ „Zla­to­ko­sa­ i­ raz­boj­nik” (14.20),­„Ma­mur­luk­u­Bang­ko­ku”­(20.30,­22.30),­„Tran­sfor­mer­si”­(16,­19,­22,) „Vi­ni­Pu”­(14.45,­16.10),­„Ha­ri­Po­ter­i­re­li­kvi­je­smr­ti­2­(15.15,­17.20,­17.45, 20,­20.15,­22.30,­22.45) Jadran:­„rio„­(19),­„Bit­ka­za­Los­An­|e­les”­(21.15) KCnS:­„Skup­pro­stih­bro­je­va”­(21)

MUZeJi Muzej grada,­Tvr­|a­va­4,­6433–145­i­6433–613­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Pe­tro­va­ra­din­ska­tvr­|a­va­u­pro­{lo­sti”;­po­stav­ka­Ode­qe­wa­za­kul­tur­nu­isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­Du­nav­ska­35–37­(uto­rak­-­pe­tak­od­9­do­19­sa­ti,­su­bo­ta­-­ne­de­qa­od­10­do­18­~a­so­va):­stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945”. Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka­ 20a, 4896–302­ i­ 4896-345­ (8–16):­ stal­na­ po­stav­ka­ „Vi­{e­ od­ po­la­ ve­ka­ za­{ti­te pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­Srem­ska­Ka­me­ni­ca,­Trg­J.­J.­Zma­ja­1, 462–810:­stal­na­po­stav­ka Zbirka strane umetnosti,­Du­nav­ska­29,­451–239­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Le­gat­dok­to­ra­Bran­ka­Ili­}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi},­ Srem­ski­ Kar­lov­ci,­ Mi­tro­po­li­ta Stra­ti­mi­ro­vi­}a­86,­881–071­(10–18) Dulkina vinska ku}a,­Srem­ski­Kar­lov­ci,­Kar­lo­va~­kog­mi­ra­18,­063/8826675 (15–19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Katarina Raji}, Nata{a Medi}, Dragana Popovi}-Trtica, GizelaJovanovi} i JelenaGrujin iz Novog Sada, Tawa Postolovi}iz Temerina, Sne`anaTe{i} iz Rakovca, ZoricaDrobac i \ur|inaVukojev iz Ba~ke Palanke, RenataDamwanovi} i Xiao Zhang iz Futoga, Bojana Biki} iz Siriga, Dijana Popovi} iz @abqa i Nata{aMihajlovi} iz Gospo|inaca, DE^AKE: Mileva Krtolina, Tijana Radovanovi}, Aleksandra Lerinc, BiqanaMalovi} i QupkaFedovi} iz Novog Sada, Dragana Stankovi}- Gai} iz Sremskih Karlovaca, Qupka Vasiqevi} iz Vrbasa, BranislavaGeli} iz [ajka{a, RadaLepoji} iz Oxaka, DesankaPetrov iz I|o{a i AnkicaPopovi} iz Bukovca.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Ratko Dragoquba Despotovi} (1943, urna) u 10.30 sati, Branka Nikole Mili} (1934) u 11.15, Vojislav Dragoquba Ili} (1925) u 12, Zoran Radoslava \orovi} (1961) u 12.45, Danica Stevana Divi} (1935) u 13.30, Milenko Ace Jovanovi} (1947) u 14.15, Viktorija \ule Mali}i (1948) u 15 i Vladimir Petra Karapanxi} (1956) u 15.45 ~asova. Na Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Ivan Mirka Jerki} (1951) u 15 sati.

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 0901-111-021 Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

~etvrtak21.jul2011.

11

ПОСЛОВНИ ИНКУБАТОР ОД ЈЕСЕНИ БОГАТИЈИ ЗА ЈОШ ЈЕДНОГ СТАНАРА

На врх Водоторња стижу Италијани

У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ ОТВОРЕНА МОДЕРНА САОБРАЋАЈНИЦА

Нашесттрака доЛаћарка

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Председник војвођанске Владе др Бојан Пајтић јуче је у Сремској Митровици званично пустио у саобраћај булевар са шест саобраћајних трака, опремљен најсавременијом сигнализацијом, расветом и зеленилом. Ово је део реконструисаног пута Р-103 који води од Сремске Митровице до Лаћарка, а чија реконструкција траје годинама. У овој фази урађено је 1.200 метара, од НИС-ове пумпе до раскрснице са Црвеном чесмом, а вредност радова је преко 100 милиона динара. -Приоритет покрајинске Владе је привлачење нових инвестиција, а то је једино могуће уз реконструкцију постојеће и изградњу нове инфраструктуре. У претходне четири године на територији Војводине у инфраструктуру је уложено преко

20 милијарди динара. На подручју Сремске Митровице може да се прати како долазак инвеститора иде у корак са изградњом инфраструктуре, јер овде смо изградили или реконструисали око 72 километра путева и изградили мост код Сремске раче, што је умногоме допринело да се инвеститори определе за долазак – истакао је председник Пајтић. Градоначелник Сремске Митровице Бранислав Недимовић нагласио је да је модерно инфраструктурно опремање приоритет сремскомитровачког руководства, као и то да је важно да добри путеви буду, како у самом граду, тако и у сеоским срединама, те сходно томе обећао да ће на јесен бити настављена реконструкција овог пута у делу кроз Лаћарак. Ј. А.

Дечаци„Олимпика”у Мађарској АПАТИН: Дечаци годишта 2000. и 2001.из школе фудбала „Олимпик” учествују на Међународном турниру у фудбалу од 17. до 23. јула у мађарском граду Капошвару. Талентовани апатински дечаци прву утакмицу имаће са екипом „Депортиво” из Венецуеле. У овој групи их чекају још два клуба домаћина „Маркали” и „Кадаркути” као и екипа Ј. П. „Домжале” из Словеније.

Младиитолерантни укампу

БАЧКИМОНОШТОР: Млади из седам држава - Шпаније, Швајцарске, Немачке, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније и Србије, њих 83 средњошколаца и студената, боравило је у Међународном кампу Црвеног крста у Бачком Моноштору. По речима Гордане Савин из сомборског Црвеног крста циљ ове једанаесте по реду школе јесте ширење толеранције међу младима. Камп је финансијски помогла и организација Општине заједно. - Млади су имали разноврстан програм, забавне и спортске активности. Највише је било заинтересованих за позоришне, ликовне и музичке радионице, те за новинарство и дизајн. Посебно занимљива је била ленд арт радионица, односно израда предмета од материјала нађе-

них у природи - каже координаторка кампа Мирјам Баумерт из Немачке. - Задовољан сам овим десетодневним дружењем иако сам први пут у оваквом кампу. Упознао сам много младих из различитих земаља, а радовао ме је и рад у радионицама - каже осамнаестогодишњи Ник Трича из Румуније. Лепе успомене са собом ће понети и Ријечанка Санела Граца као и Ведран Стојак из Тузле. - Допада ми се овакав начин рада и дружења у кампу са младима из других земаља, прича Бојан Нинков из Велеса (Македонија), додајући да се радује што је научио плесове младих из других земаља. Све је било лепо у кампу, Дунав и природа овде на северу Бачке, па ће кажу радо поново доћи. Ј. П.

Са отварања Омладинских летњих игара у Сенти

Велика журка у Народној башти

СЕНТА: Почеле су 12. Омладинске летње игре у Сенти које ће трајати до недеље 24. јула у комплексу Народне баште. Највећу летњу забаву за више хиљада младих из војвођанских места и иностранства, прексиноћ је свечано отворио председник Скупштине општине Сента Ласло Рац Сабо. У Народној башти се на више позорница и под шаторима одржа-

ва серија забавних и културних програма, а омладинске екипе ће се такмичити у више спортских дисциплина. Млади учесници бораве у кампу у Народној башти, који је организован као и претходних година, а четири дана у вечерњим сатима се приређују концерти познатих, али и недовољно афирмисаних музичких састава из земље и иностранства. М. Мр.

ЗРЕЊАНИН: Од јесени ће у Пословном инкубатору Зрењанина почети да послује фирма “Фултек” из Италије, чије су активности усмерене ка повезивању италијанских и српских компанија у области металске индустрије. Ово је, представљајући досадашњи учинак Пословног инкубатора, смештеног у згради Водоторња, најавио његов директор Бојан Љутић. Инкубатор је, да подсетимо, отворен 2006. године, и састављен је од малих радних јединица намењених предузетницима који су тек основали сопствено предузеће и почињу да раде. За време боравка у њему, станари имају разне облике подршке, као што су тренинзи, едукација и пословни, правни и рачуноводствени савети. Осим тога, добијају и део канцеларијске опреме и материјал, што подразумева знатно мање трошкове пословања и почетницима повећава шансе за опстанак на тржишту. Међу станарима Пословног инкубатора биле су и иностране компаније “Дрекслмајер” и “Геце”, које су се касније одвојиле и пословање наставиле у зрењанинској индустријској зони.

- Инкубатор се бави најосетљивијим периодом у пословању новооснованих фирми које, након изласка на тржиште, прате друге стручне службе. До сада смо спровели и неке јединствене пројекте у Србији. У сарадњи с Техничким факултетом “Михајло Пупин” реализовали смо софтвер за средња и мала предузећа, док смо, са Школском управом Зрењанин, и уз подршку станара инкубатора - фирме “ХД филм”, одрадили пројекат припреме ученика основних

школа за пријемне испите из математике, кроз предавања наставника која су директно преношена путем интернета, уз могућност преузимања снимака. Све је могло да се прати потпуно бесплатно, а о интересовању за овај пројекат говори и податак да је сајт инкубатора, током његове реализације, забележио преко 50.000 посета – истакао је Љутић. Од оснивања Пословног инкубатора кроз њега је прошло више од 20 предузећа, која су, након периода “инкубације” који траје до три године, потражила сопствено место на тржишту. Инкубатор данас располаже са 750 квадратних метара простора, 18 канцеларија, две сале за састанке, а његов рад финансира се, готово у целости, буџетским средствима Аутономне покрајине Војводине, док мањи део дотира град Зрењанин. Иначе, овдашњи Пословни инкубатор био је први такве врсте у Србији. Постојали су у то време једино производни инкубатори у Нишу и Књажевцу. Временом је, по узору на Зрењанин, отворено још неколико оваквих пословних устаЖ. Балабан нова у земљи.

ТРОТОАР И БАРИЈЕРЕ У РА ДИЧЕВИЋЕВОЈ УЛИЦИ

Лежећиполицајци штитепешаке

СТАРАПАЗОВА: Као најбољи начин да се ограничи брзина кретања возила и повећа безбедност учесника у саобраћају, лежећи полицајци постављени су поред свих школа, вртића и на другим тачкама на којима је угрожена безбедност деце и одраслих у насељима старопазовачке општине. Најновији потез Дирекције за изградњу је постављање лежећих полицајаца у улици Бранка Радичевића у Старој Пазови, чије је инфраструктурно уређење у пуном јеку. Пошто је завршена изградња тротоара, на неколико места су, према процени стручњака за безбедност саобраћаја, постављени лежећи полицајци , а том чину су присуствовали председник општине Горан Јовић, директор Дирекције за изградњу Јован Тишма, председници Савета и Извршног одбора МЗ Стара Пазова др Миша Филип и СлободанЈовановић са сарадницима. Грађани су годинама чекали изградњу тротоара у овој улици, али није било ни правних услова ни добре воље, иако је то дуга и густо насељеној улица у централном језгру Старе Пазове, са великом фреквенцијом саобраћаја, пе-

шака и возила, подсетио је председник општине у обраћању новинарима. Без тротоара, безбедност пешака је била веома угрожена, а нарочито безбедност деце. Истичући да је ово само једна у низу инвестиција овогодишњег програма, директор Дирекције за изградњу Јован Тишма, саопштио је да су радови изведени у Улици Бранка Радичевића коштали три милиона динара. - Близина школе и велики број несрећа минулих година су утицали да се ова улица нађе међу приоритетима. Изградњом пешачке стазе и постављањем већег броја препрека добићемо већу сигурност пешака - рекао је Тишма и најавио наставак спровођења програма рада Дирекције, односно санирање ударних рупа на територији општине и асфалтирање неколико улица. Завршетак радова обрадовао је житеље ове улице. МихалБако, машински инжењер каже да од 1972. године, када је изградио кућу, до сада живе у овој улици без стазе за пешаке, а од када је асфалтирана постала је изузетно опасна. Грађани су пре три године писали петицију Месној зајед-

Обновљена саобраћајна сигнализација

ници, а проблем је коначно решен. ПетарЈурчан сматра да су лежећи полицајци много важнији од тротоара, мада ће и тротоар много користити, посебно зими и за време кишних дана, јер се раније често дешавало да пролазници буду окупани приликом мимоилажења са возилима. Старопазовачка општина кроз више паралелних акција настоји

БЕЗ БОСИХ УЛИЦА У СЕЛИМА?

Коначно дочекалиасфалт СУБОТИЦА: Путари у Суботици и околним селима имају пуне руке посла. У последњих недељу дана отворено је десет нових улица и то углавном у приградским насељима. Фонда за капитална улагања АП Војводине издвојио је 280 милиона динара за градњу или пресвлачење 39 нових улица у граду. У Новом Жеднику више нема ни једне улице која није асфалтирана. Последње две улице су биле Његошева (240метара) и Саве Ковачевића (125 метара). Љубомир Николић и Благоје Колунџић из улице Саве Ковачевића у Новом Жеднику не могу да верују да су дочекали да им се улица асфалтира. - Веома смо задовољи. Нисмо могли да дишемо ранијих година од прашине коју подигну трактори када прођу, а о блату да и не говорим. Више од 40 година чекамо да нам се изгради улица и дочекали смо причају углас Љубомир и Благоје. Мештани су локалне званичнике дочекали по старом српском обичају погачом и сољу. - То је резултат рада у последњих осам година месне заједнице. До сада је асфалтирано преко четири километра пута и у сели нема више улица које немају асфалт. Са друге стране, ускоро би требало да почне да се уводи и гас - рекао је председник СМЗ Нови Жедник Драгомор Убовић. У Старом Жеднику новим асфалтим пресвучене су улице Бориса Кидрича (380 метара) и Хероја

Ускоро и гасификација

Пинкија (130 метара). Извођач радова је суботичко предузеће „Комград“, вредност радове за све четири улице у Новом и Старом Жеднику износи 4,5 милиона динара. „Људи честитам Вам нове улице“ овом реченицом обратио је председник Скупштине града Суботице Славко Параћ мештанима Новог Жедника. - Веома смо задовољи. Ово је још један доказ равномерног развоја свих градских и приградских насеља. У плану је да до средине 2012.године се се санира кров на цркви у Старом Жеднику - рекао је Славко Параћ. Нове улице су добили и становници Чантавира. Ас-

фалтиране су Први и Трећи виногради, укупне дужине од око 800 метара, а радове је, са око 5,2 милиона динара финансирао покрајински Фонд за капитална улагања.Укупно улагање покрајинске администрације у Чантавиру у овој фази је преко 5,5 милиона динара, јер је комплетирана и једна улица у којој су радови почели пре две године. Поред тога, асфалтиране су и четири улице у Љутову и Таванкуту, и то: Чикеријска улица и Мамужићев пут у Љутову односно улице Матка Вуковића и Ивана Сарића у Таванкуту. У промет је пуштен и преасфалтирани локални пут Љутово-Суботица, у укупној дужини од три километра. Радови стају око 26,8 милиона динара. Градоначелник Суботице Саша Вучинић је казао да ће у Таванкуту и Љутову инвестирати и у водоводну мрежу. - Желимо да и људи у насељима око Суботице добију сву потребну инфраструктуру и да им створимо услове за живот и рад какве и људи у граду имају. Идеју отварања улица и путева ћемо реализовати до краја, јер желимо да докажемо да све што започнемо од инвестиција и завршимо - истакао је Саша Вучинић. А. А.

да постигне већу безбедност свих учесника у саобраћају, а посебно деце. Током школске године спровођени су едукативни програми за најмлађе у свим школама, интензивно се радило на затварању ударних рупа на путевима, обнављана је саобраћајна сигнализација, а на више локација постављене су баријере. А. Мали

Учили одкомшија

АПАТИН: Учесници пројекта Традиција за будућност- рурални туризам без граница посетили су Славонију и Барању, где су им своја предузетничка искуства пренели произвођач органске хране „Јазбец“ из Ивановца и два воћарска породична газдинства ОПГ породица Пелин из Петријеваца и Завршки из Дарде. Као пример малог успешног предузетништва и квалитетан производ изабрана је посластичарница у Петровом Селу у Барањи. Полазници су се упознали са понудом сеоског туризма за кратак одмор у једној од насјтаријих кућа у Јагодњаку, кући од блата валснице Наде Милојевић, а у Екоцентру „Златна греда“ надомак Копачког рита упознали су се са пројектима из области заштите биодиверзитета и животне средине. Представљена им је и стална поставка шкољки и водениог света у преузетничком музеју Удруге Глорија Марис, у склопу туристичке понуде Осијека. Ј. П.


CRnA HROnikA

~etvrtak21.jul2011.

OTKRIVENONAGRANI^NOMPRELAZUHORGO[

dnevnik

c m y

12

VE]ENOVOSADSKOGSUDANIJEPOVEROVALOUTVRDWUIVANAMARKOVI]ADAJEBOMBU NEKODRUGIPODMETNUO

U kombiju Danas presuda za poku{aj ubistva motocikli glumca Borisa Isakovi}a sumwivog porekla Na gra ni~ nom pre la zu Hor go{ s Re pu bli kom Ma |ar skom u kom bi-vo zi lu ne ma~ kih re gi star skih ozna ka, ko jim je upra vqao austrij ski dr `a vqa nin, pre kju ~e oko 16 ~a so va pro na |e na su dva mo to ci kla bez od go va ra ju }e do ku men ta ci je, sa op {te no je ju ~e iz Po li cij ske upra ve u Ki kin di. Jedan motocikl se tra`i preko Interpola jer je prijavqena wegova kra|a u Ve-

likoj Britaniji, dok za drugi motocikl osumwi~eni dr`a vqa nin Austri je ni je imao dokumentaciju i brojevi na {asiji su mehani~ki ukloweni. Osumwi~enom dr`avqaninu Austrije je odre|eno zadr`avawe do 48 sati i protiv wega }e biti podneta krivi~na prijava, zbog osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo falsifikovawa isprave, navodi se u saop{tewu PU Kikinda. M.Mr.

PRIJAVEPROTIVKIKIN\ANINAIMOKRIN^ANINA

Oru`je dr`ali bez dozvole

Protiv Ivana K. (1957) iz Kikinde policijski slu`benici u Kikindi podneli su krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo nedozvoqene proizvodwe, dr`awa, no{ewa i prometa oru`ja i eksplozivnih materijala. Policija je ju~e saop{tila da je on u ku}i dr`ao prepravqenu vazdu{nu pu{ku, za koju je ve{ta~ewem utvr|eno da se radi o vatrenom oru`ju. Osumwi~eni je u ku}i jo{ dr-

`ao gasni pi{toq i mawu koli~inu municije. Policijski slu`benici u Kikindi podneli su krivi~nu prijavu i protiv Dragana D. (1933) iz Mokrina, zbog osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo nedozvoqenog dr`awa oru`ja i eksplozivnih materijala. Kod wega u ku}i policija je prona{la pi{toq i mawu koli~inu municije za koje nije imao oru`ani list, saop{teno je iz PU Kikinda. M.Mr.

PRITVORENMLADI]IZGRABOVCA,KODRUME

Pokrao bakarne instalacije s ambulante Petar T. (23) iz Grabovaca, u op{tini Ruma, uhap{en je zbog sumwe da je sa spoqa{weg zida zdravstvene stanice u tom mestu demontirao i ukrao 24 metra bakarne gasne instalacije, saop{tila je ju~e Policijska uprava Sremska Mitrovica.

Po sle po li cij skog za dr `a va wa, osum wi ~e ni je uz kri vi~ nu pri ja vu za kra |u pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Srem skoj Mi tro vi ci, ko ji mu je od re dio pri tvor do osam da na. (Tanjug)

INCIDENTUOHRIDU

Albanci pretukli trojicu Srba i Makedonca U bli zi ni di sko te ke „Park” u Ohridu {est osoba albanske nacionalnosti ju~e oko ~etiri sata zaustavilo je taksi vozilo, u kojem je bilo troje srpskih dr`avqana i jedan makedonski, izvukli su ih iz auta i pretukli, saop{tila je ju~e policija. Po podacima MUP-a, jedan od napada~a je priveden i radi se na rasvetqavawu slu~a-

ja. Jedan od {estorice napada~a je imao ameri~ko, a jedan {vaj car sko dr `a vqan stvo. Kako je saop{tila policija, in ci dent se po ve zu je s prek si no} nom utak mi com u Skopqu izme|u „[kendije„ iz Tetova i „Partizana„ iz Beograda, koju je makedonski klub izgubio s 1:0. (Tanjug)

UOKOLINIPODUJEVA

Po~ela izgradwa novog zatvora Evropski i kosovski zvani~nici ju~e su u selu Grdovc kod Podujeva polo`ili kamen temeqac za izgradwu prvog zatvora visoke sigurnosti na Kosovu, koji }e biti sme{ten na povr{ini od 19 hektara. Predstavnik kancelarije za vezu Evropske komisije u Pri{tini Kjartan Bjornson rekao je da izgradwa tog zatvora predstavqa va`an korak u konsolidaciji i ja~awu vladavine zakona na Kosovu. Bjornson je istakao da }e izgradwom zatvora visoke sigurnosti Kosovo ispuniti kriterijume Evropskog komite-

ta za predupre|ewe torture. Govore}i na sve~anosti polagawa kamena temeqca, premijer Ha{im Ta~i je rekao da }e izgradwa zatvora visoke sigurnosti doprineti rastere}ewu zatvorskog sistema na Kosovu i poboq{awu uslova za resocijalizaciju zatvorenika. Izgradwa prvog kosovskog zatvora visoke bezbednosti s evropskim standardima u primeni bezbedonosne tehnologije finansira}e se najve}im delom, s 8,3 miliona evra, novcem Evropske unije, dok }e deo tro{kova pokriti i kosovska vlada.

Presuda za poku{aj ubistva novosadskog glumca Borisa Isakovi}a okrivqenom Ivanu Markovi}u (42) bi}e izre~ena danas u novosadskom Vi{em sudu, iako je optu`eni na ju~era{wem pretresu iznanada ustao i rekao da je nakon posledweg pretresa otkrio osobu koja je pro{log leta podmetnula bombu pod glum~ev automobil. – U novosadskom zatvoru mi je Jova ^. kazao da je upravo on postavio eksploziv, a prethodno je tri meseca proveo u samici pa nismo ni mogli o tome da razgovaramo. Kako mi je izjavio, pro{le godine mu jedan narkodiler za tu uslugu obe}ao 200 evra i deset grama heroina. Zatim mi je objasnio da bomba tehni~ki nije ni mogla biti postavqena onako kako sam ja, na nagovor inspektora, naveo u iskazu pred policijom – rekao je Markovi}. Kako je izjavio, Jova ^. mu je potom detaqno opisao kako je podmetnuo bombu. – Jo{ bih dodao da s ovim delom nemam ni{ta, o ~emu najboqe govori podatak da je bomba koju sam kupio i sad u mojoj

kamp-ku}ici, {to se lako mo`e proveriti – kazao je Markovi}. Markovi}evi branioci su potom zatra`ili da okrivqeni objasni za{to tek sad iznosi ovaj detaq s bombom.

svedoci zbog kojih sam morao da sve otkrijem – objasnio je okrivqeni. Odbrana je potom predlo`ila da se kao svedok saslu{a Jova ^. i da se proveri da li postoji

O{te}en Isakovi}ev automobil nakon eksplozije bombe

– U po~etku se postupak odvijao u povoqnom smeru, pogotovo {to je DNK analiza na ostacima eksplodirane bombe pokazala da nema mojih tragova. Me|utim, posle su ovde saslu{ani

bomba u kamp-ku}ici okrivqenog. Me|utim, ve}e je nakon kra}e konsultacije odbilo ove dokazne predloge pa se pre{lo na zavr{ne re~i stranaka. Zamenica VJT-a Veronika Vencel osta-

la je u celosti kod navoda optu`nice. – Dokazni postupak pokazao je da je okri vqe ni po ~i nio krivi~no delo za koje se tereti. Sam je sve priznao u policiji, a zatim se pred istra`nim sudijom branio }utawem. Mislim da ve}e ne bi trebalo da poveruje svedocima iz Bijeqine koji su rekli da je Markovi} u kriti~no vreme boravio kod wih jer se radi o iskonstruisanim iskazima – izjavila je zamenica VJT-a. Odbrana okrivqenog imala je druga~ije mi{qewe. Advokat Milan Ne{kovi} smatra da treba u celosti uzeti Markovi}ev iskaz policiji u kome je kazao da bombom nikog nije hteo da povredi. - Zbog toga mo`e eventualno da odovara za krivi~no delo op{te opasna radwa, a nikako za poku{aj te{kog ubistva istakao je Ne{kovi} i dodao da ovog postupka ne bi ni bilo da se okrivqeni nije sam prijavio policiji, jer inspektori za tri meseca ni{ta nisu otkrili. E.D.

BIV[ISUDIJAZREWANINSKOGOP[TINSKOGSUDAI[TVANRIPSONOSLOBO\EN OPTU@BIDAJEPRIMIOMITO

Dr`ava pla}a gre{ke BIA Biv{i sudija nekada{weg Op{tinskog suda u Zrewaninu I{tvan Ripson oslobo|en je optu`bi da je svojevremeno od kontroverznog biznismena An|elka Bitevi}a iz Staji}eva primio mito u robi. Posle nekoliko godina pregawawa po sudovima, Ripson je uspeo da doka`e i da su ga pripadnici BIA nezakoniti prislu{kivali i priveli u slu`bene prostorije, zbog ~ega je u nekoliko navrata presavio tabak i tu`io dr`avu, a naposletku i dobio te sporove i naknadu nematerijalne {tete. Ali, ovaj sudija ka`e da mu nijedna nov~ana suma ne mo`e nadoknaditi izgubqene godine jer je montirani proces, kako ga naziva, uni{tio wegov `ivot i karijeru. [ta se sve de{avalo od 2003. godine, kada su po~ela protivzakonita prislu{kivawa telefonskih razgovora, do danas, I{tvan Ripson, koji je od 1978. godine radio kao sudija Op{tinskog suda, ispri~ao je prilikom posete zrewaninskom dopisni{tvu “Dnevnika”. – BIA je akciju sprovela 26. maja 2004. godine, a pre toga su mi prislu{kivali telefon, protivzakonito, {to je i utvr|eno pravosna`nim sudskim re{ewem. Tada su me, opet nezakonito, priveli u moju sudnicu, na dan kada je }erka slavila ro|endan. Pripadnici

formativne agencije priveli u wihove slu`bene prostorije, iako je, kako ka`e, trebalo da ga odvedu pred istra`nog sudiju Okru`nog suda. Osumwi~eni sudija u prostorijama BIA obreo se da bi dao izjavu, a tamo je, po wegovim tvrdwama, i neosnovano zadr`an nekoliko sati, sve dok nije priveden kod istra-

Zrewaninska palata pravde

`nog sudije. Tek kod wega je saznao {ta mu se stavqa na teret, odnosno da se podozreva da je preko svoje supruge, koja je imala trgova~ku radwu i koja je robu, izme|u ostalih, nabavqala i od An|elka Bitevi}a, ovom biznismenu davao savete kako da postupi u jednom odre-

Pritislanema{tina I{tvan Ripson tvrdi da su on i porodica za sedam godina pro{li kroz pravu golgotu. Po{to mu je posle privo|ewa sudijska plata umawena na jednu tre}inu, i to u trenutku kada se zadu`io u banci, a kasnije samo na osnovicu, bez minulog rada, Ripson se na{ao u te{koj finansijskoj situaciji. – Nisam mogao da {kolujem dvoje dece, koja su upisala Pravni fakultet, zbog ~ega su privremeno odustala od studija. Morali smo prodati `eninu porodi~nu ku}u i automobil. Uni{teni su mi `ivot i karijera, iako se na kraju pokazalo da nijednog dokaza, nijednog svedoka protiv mene Tu`ila{tvo nije imalo – veli Ripson. slu`be su pretresli kancelariju, i to su u~inili mimo zakona, {to sam tako|e dokazao, i zbog ~ega su platili debelu naknadu – otkriva u razgovoru za “Dnevnik” I{tvan Ripson, i dodaje da su ga posle toga pripadnici Bezbedonosno-in-

tvora. A meni ga nisu odredili, ve} sam nastavio da radim u sudu do suspenzije, po~etkom jula 2004. godine, kada sam udaqen s posla. Istraga protiv mene trajala je do avgusta, a ve} narednog meseca podignuta je optu`nica. Predmet je zavr{io u Okru`nom sudu u Pan~evu, u kojem je su|ewe krenulo po~etkom 2005, a prvostepeni

|enom izvr{nom predmetu i da je za tu uslugu primio me{ovitu robu vrednu 280.000 dinara, kao i jedan klima-ure|aj. – Nije tra`eno da mi se oduzme imunitet, {to je veoma ~udno. Jer, bilo ko da primi mito ne mo`e pro}i bez pri-

kom slu~aju, planiram da podnesem ustavnu `albu, a ako treba, idem i do Evropskog suda, zato {to smatram da su mi uskra}ena prava na pravi~no su|ewe – nagla{ava Ripson. Ina~e, on je u nekoliko navrata, posle druge presude Vi{eg suda u Pan~evu i izjavqenih `albi, pisao Vrhovnom sudu, tra`e}i da wegov pred-

I{tvan Ripson

postupak je zavr{en 2008. Doneta je osloba|aju}a presuda – prepri~ava Rispon kroz {ta je sve prolazio svih ovih godina, i napomiwe da je, po `albi Tu`ila{tva, Vrhovni sud Srbije ukinuo prvostepenu, nepravosna`nu presudu iz procesnih razloga, smatraju}i da treba da sudi veliko, a ne malo raspravno ve}e. Usledio je ponovni postupak i zavr{io se identi~no – osloba|aju}om presudom jer, kako ka`e sagovornik “Dnevnika”, nije bilo dokaza da je po~inio krivi~no delo primawa mita. Protiv takve odluke, ovog puta, `albu su izjavili i Tu`ila{tvo, ali i sam Ripson. Mo`da na prvi pogled izgleda ~udno da okrivqeni izjavquje `albu na osloba|aju}u presudu, no Ripson ima obja{wewe. – Smatram da delo opisano u optu`nici nije krivi~no delo. Da je Apelacioni sud prihvatio moju `albu, {to nije u~inio, to bi imalo te{ke posledice po pravosu|e jer bi zna~ilo da je postupak protiv mene vo|en bez potrebe. U sva-

met bude re{en na vreme. Jer, u toku te 2009. godine bio je reizbor sudija, a Ripson nije mogao da konkuri{e s obzirom na to da postupak protiv wega nije bio i definitivno okon~an pa je postojala sumwa u wegovu dostojnost, ali ne i stru~nost. – Vrhovni sud nije ni odlu~ivao o predmetu koji je, umesto toga, preba~en u Apelacioni sud u Novom Sadu. Pro{le godine ni{ta nije ra|eno po tom slu~aju, iako sam devet puta pisao urgencije i predstavke da se slu~aj {to pre okon~a. Tek 15. juna ove godine zakazan je pretres na kojem je apelacioni tu`ilac odustao od `albe Vi{eg javnog tu`ila{tva u Pan~evu, i ujedno zatra`io da se odbije i moja `alba. Apelacioni sud je prihvatio wegov predlog i potvrdio prvostepenu osloba|aju}u presudu – navodi Ripson i zakqu~uje da je bio `rtva kriminalno-politi~kih igara u kojima su u~estvovali i qudi iz pravosu|a i BIA na ~ije protivzakonite radwe je ukazivano. @.Balaban


crna hronika

dnevnik

~etvrtak21.jul2011.

DIREKTORJERUSALIMSKOGCENTRA„SIMONVIZENTAL”EFRAIMZUROFUNOVOMSADU

PREDSEDNIKSKUP[TINEVOJVODINE [ANDOREGERE[I:

Ima nade za uspeh `albe na osloba|aju}u presudu Kepiru – Presuda koja je u ponejer ga nije brinula sudbideqak doneta u Budimpena mu{karaca, `ena i de{ti je protivna svim dokace koje }e odvoditi na zima i istorijskim podaciobalu Dunava da budu ma vezanim za Novosadsku ubijeni, ve} sopstveni raciju i nije bila potpuno alibi! Upravo zbog toga neo~ekivana samo za nas ve} sam ga i nazvao moralnim ~ak i za one koji podr`ava~udovi{tem holokausta ju [andoraKepira i koji su – istakao je Zurof. svojim aplauzom napravili Postoji i svedo~ewe onu odvratnu i bolnu scenu Jano{a Na|a, koji je sluu sudnici – izjavio je ju~e u `io zajedno s Kepirom i Novom Sadu Efraim Zuizjavio da je s grupom od rof, prvi ~ovek jerusalim40 uhap{enih Novosa|askog Centra „Simon Vizenna do{ao kod Kepira i tal”. – Ipak, nakon {to sam pitao {ta da radi s wima satima slu{ao obrazlo`ei da mu je li~no Kepiro we presude sudije BeleVarizdao nare|ewe da ih voFoto:B.Lu~i} di direktno na Dunav, ge, moram da ka`em da mi- AnaFrenkeliEfraimZurof slim da postoji odre|eni prostor i dr`awu tih oficira tokom Raciumesto dotada{we prakse da prvo za optimizam jer se uvi|aju veoma je, ukqu~uju}i i Kepira. budu ispitani u Sokolskom domu. ozbiqni nedostaci u tom obrazlo– Primera radi, kada su u no}i 22. Pokoq je zaustavqen tek kada je `ewu, koji pru`aju nadu za uspeh januara 1942. godine komanduju}i vest o tome stigla do Budimpe{te, `albe na presudu koju je ulo`io tu- oficiri brifingovali one koji }e odakle su hitno poslali avion i na`ilac @oltFalvai. sprovoditi Raciju, dato je nare|ere|ewe da se neautorizovano ubijaPo Zurofovim re~ima, u osnovi we da se pri najmawem pru`awu otwe prekine. Drugim re~ima, masovdokaznog postupka protiv Kepira pora upotrebe sila i oru`je. Kepino ubijawe i bacawe pod led su orsu kqu~ne dve stvari. Prva je to ro je tada tra`io da takvo nare|eganizovali oficiri na terenu i da {to on nikada nije tvrdio da nije we dobije napismeno, a wegovi raznije bilo tog aviona, sigurno bi bionaj za koga ga smatraju i priznao je lozi za takav zahtev su jednostavni lo pobijeno i jo{ mnogo vi{e qudi, ne samo svoj identitet ve} i to da je – kao pravnik je odmah shvatio da mo`da i 10.000. u vreme Racije bio u Novom Sadu na dobija nezakonito i nemoralno na– Me|utim, sudija Varga ignori~elu svoje `andarmerijske jedini- re|ewe, te je `eleo da dobije par~e {e podatke iz sudskog procesa 1944. ce. Druga je povezana s prvim su|e- papira kojim }e se za{tititi. Zahi dovodi u pitawe izvor dokumenawem za Raciju tokom 1943. i 1944. go- tev je odbijen ali je on i pored toga ta o tome. Naime, u Ma|arskoj do dadine, kada se na optu`eni~koj klu- izvr{io dobijeno nare|ewe. Irona{weg dana nije prona|ena origipi na{lo 15 oficira odgovornih za ni~no je da je u prvom su|ewu zbog nalna presuda iz tog vremena?! Koorganizaciju i sprovo|ewe Racije, ovog svog zahteva dobio mawu kaznu piju tog dokumenta sam dobio iz Mume|u kojima je bio i [andor Kepiod svojih kolega i osu|en na samo zeja `rtava genocida u Beogradu i ro. Sva petnaestorica su osu|ena i deset godina zatvora, iako logika prosledio sam je ma|arskom tu`itokom tog su|ewa su se ~ule veoma nala`e da je zapravo trebalo da bula{tvu jo{ 2006. godine, prvo verbitne informacije o aktivnostima de ka`wen ~ak i stro`e od ostalih ziju na srpskom, a potom i original

Crvenasvetlama|arskihekstremista Po mi{qewu Efraima Zurova, nastavak su|ewe [andoru Kepiru kroz `albeni proces ima dve dimenzije – pravodusnu i politi~ku. – [to se ti~e prve dimenzije, mora}emo da se potrudimo i proverimo mo`emo li prona}i jo{ dokaza protiv Kepira, iako moram da napomenem da tu`ilac @olt Falvai nikada nije zaista `eleo i tra`io na{u pomo} i s wim sam se susreo tek protokolarno. U politi~koj dimenziji moramo biti veoma pa`qivi jer su, tehni~ki gledano, ma|arske vlasti u~inile ono {to se od wih o~ekivalo – izvele su Kepira na optu`eni~ku klupu. Smatram da je taj proces, zapo~et jo{ 2006. kada sam im dao pr-

ve informacije i svedo~ewa, predugo potrajao, ali za{to je to tako – pitawe je za Ma|are. Ipak, o~ekujemo od tamo{wih vlasti da sada, posle ove bolne i uvredqive presude, po{aqu jasnu poruku da niko nije zadovoqan ovakvim razvojem doga|aja. Ne}u da tvrdim da je presuda doneta pod politi~kim pritiskom, ali pona{awe ma|arskih desni~arskih eskremista u sudnici i ispred we zaista pali crvena svetla po pitawu politi~ke atmosfere u dana{woj Ma|arskoj. Zato nas o~ekuje i mnogo posla u okviru jevrejskih zajednica {irom sveta da bismo kanalisali na{ opravdani bes zbog ovakve presude i pokazali ga svetu – poru~io je Zurof.

NEKADA[WISEKRETAREPARHIJERA[KO-PRIZRENSKEZORANGRUJI] OSTAOBEZBOGATSTVA

Biv{em sve{teniku sud oduzeo imovinu

Vi{i javni tu`ilac MilanBigovi} izjavio je ju~e da je biv{em sekretaru Eparhije ra{ko-prizrenske Zoranu Gruji}u odlukom Vi{eg suda u Kosovskoj Mitrovici oduzeta bespravno ste~ena nepokretna imovina, ~ija se vrednost procewuje na vi{e od milion evra. Bigovi} je konferenciji za novinare u Zve~anu rekao da je odlukom suda oduzeto pet stanova, ukupne povr{ine 243 kvadratna metra i poslovni prostor povr{ine 294 kvadrata u Beogradu, kao i ku}a s pomo}nim objektom u Prolom bawi, povr{ine 135 kvadratnih metara. Na osnovu Zakona o oduzimawu imovine proistekle iz krivi~nog dela, re{ewe se dostavqa Direkciji za upravqawe oduzetom imovinom, organu u sastavu Ministar-

stva pravde ~ije je sedi{te u Beogradu, koja po prijemu preduzima mere za ~uvawe i odr`avawe oduzete imovine kojom upravqa do pravosna`nog okon~awa postupka za trajno oduzimawe imovine. Bigovi} je objasnio da je Vi{i sud u Kosovskoj Mitrovici odbio zahtev Tu`ila{tva da se biv{em sekretaru Eparhije ra{ko-prizrenske oduzme ku}a u mestu Dobre Vode kod Bara u Crnoj Gori i jo{ jedan stan u Beogradu, koji je u vlasni{tvu tre}eg lica, sina osu|enog Gruji}a. On je najavio da }e Vi{e javno tu`ila{tvo u roku od osam dana izjaviti `albu na re{ewe u delu u kojem je zahtev odbijen. Zoran Gruji} osu|en je pravosna`nom odlukom Okru`nog suda u Pri{tini 18. aprila 2008. godine, preina~enom presudom Vrhov-

nog suda Srbije od 17. decembra 2008. godine, na kaznu zatvora u trajawu od tri godine zbog produ`enog krivi~nog dela pronevere. Bigovi} je naglasio da je Tu`ila{tvo ipak zadovoqno odlukom suda jer je oduzeta obimna imovina. – Tu`ila{tvo je zadovoqno i zato {to je ovim odlukama suda pokazano da pravosudni sistem, organi Tu`ila{tva i suda Republike Srbije funkcioni{u na prostoru Kosova i Metohije. S druge strane, to je i dokaz povodom kritika odre|enih politi~ara da sud i Tu`ila{tvo u Kosovskoj Mitrovici ne rade ni{ta, da se selektivno odlu~uje o pojedinim predmetima, odnosno da se pojedini predmeti dr`e po fiokama – kazao je Bigovi}. (Tanjug)

UDESNAPUTUSANAD–NOVIKNE@EVAC

Prevrtawe ukradenim vozilom Na regionalnom putu Sanad – Novi Kne`evac prekju~e ne{to pre sedam sati dogodila se saobra}ajna nesre}a, kada je teretno motorno vozilo kojim je upravqala @u`anaP. (1976) iz Sente, a za koje se tereti da ga je prethodno ukrala u Senti, usled neprilago|ene brzine sletelo s puta i prevrnulo se na krov.

U saobra}ajnoj nezgodi @u`ana P. nije povre|ena, ali je pri~iwena materijalna {teta na vozilu procewena na oko 50.000 dinara. Protiv @u`ane P. bi}e podnete odgovaraju}e krivi~ne prijave, najavqeno je iz PU Kikinda. M.Mr.

13

Svi ratni zlo~inci moraju biti ka`weni

na ma|arskom jeziku. Drugi bitan momenat je taj da je ova presuda protiv 15 oficira poni{tena prole}a 1944, kada nacisti okupiraju Ma|arsku i bukvalno primoravaju ma|arski sud na to poni{tewe. Ali sudija Varga oberu~ke uzima u obir poni{tewe presude i smatra da se zato dokazi iz we ne mogu smatrati

Mnogodokaza nijeuzetouobzir – U Srbiji ima jo{ dosta qudi koji su svojim svedo~anstvima mogli doprineti tome da [andor Kepiro bude osu|en, ali nikada nisu pozvani kao svedoci i iza toga je veliki znak pitawa za ma|arsko pravosu|e. Tako|e, snimqeno je nekoliko filmova s dragocenim informacijama i svedo~ewima o Novosadskoj raciji, koji isto tako nisu uzeti u obzir. Me|utim, mi smo NVO i ne mo`emo da sudimo. Mi pronalazimo ratne zlo~ince i dokaze protiv wih, a onda se suo~avamo s institucijama u wihovim domovinama koje ne `ele da im sude ili to ne rade dovoqno savesno – ukazao je Efraim Zurof. validnim, a pri tom zanemaruje neobjektivne razloge za weno poni{tewe?! I ne samo to nego se zanemaruje i svedo~ewe Jano{a Na|a iz ponovqenog su|ewa 1948. jer sudija Varga smatra da je, s obzirom na to da su su|ewe sproveli komunisti, Na| sigurno bio mu~en i primoran na takvo svedo~ewe, iako za to ne postoje nikakvi dokazi – ogor~en je Zurof. Na pitawe kakvu kaznu o~ekuje za Kepirove zlo~ine, direktor Centra „Simon Vizental” ukazuje na to da je najva`nije da on bude ka`wen i da je samo trajawe te zatvorske kazne, s obzirom na wegovo zdravstveno stawe, irelevantno spram poruke koja se mora poslati wegovim osu|ivawem – da zlo~in ne mo`e pro}i neka`weno i da Kepiro ne mo`e pro`iveti ostatak svog `ivota u miru, opu{ten u svom budimpe{tanskom domu. A.Grube{a

Predsednik vojvo|anskog parlamenta [andor Egere{i ocenio je povodom osloba|aju}e presude izre~ene [andoruKepiru u prvostepenom postupku pred budimpe{tanskim sudom da nijedan zlo~in protiv ~ove~nosti ne mo`e pro}i neka`weno. On je istakao i da ratni zlo~ini nikad ne zastarevaju, niti se mogu zaboraviti. – Kepiro je nakon Drugog svetskog rata bio dva puta osu|ivan. Svi moraju biti ka`weni za zlo~ine protiv ~ove~nosti i svi smo du`ni da odamo po~ast civilnim `rtvama, bilo da su one Jevreji, Srbi, Ma|ari, Romi... – kazao je Egere{i. Dodao je da je to va`no da bi se stavila ta~ka na negativne doga|aje iz pro{losti, ali i da bi se otvorio put ka svetlijoj budu}nosti. – Zato ne smemo zaboraviti ni holokaust, ni Raciju, ni sve nevine `rtve ~etrdesetih godina pro{log veka. I zato svi ratni zlo~inci moraju biti ka`weni – rekao je Egere{i. B.D.S.

ZBOGTOGA[TONIJEDOVOQNO OBJA[WENANEVINOSTKLIJENTA

@alila se i odbrana Kepira Odbrana [andoraKepira (97), koji je pre nekoliko dana u sudu u Budimpe{ti oslobo|en optu`bi da je po~inio ratni zlo~in nad Jevrejima, Srbima i Romima tokom Drugog svetskog rata, podnela je ju~e `albu na presudu, uz obrazlo`ewe da ona nije dovoqno pojasnila nevinost klijenta. Advokat odbrane @oltZetewirekao je agenciji AP da je podneo `albu tra`e}i da se odluka suda preina~i u presudu da Kepiro nije po~inio nikakve zlo~ine tokom januara 1942, kada je ubijeno i pod led Dunava ba~eno vi{e od 1.200 Jevreja, Srba i Roma. Kepiro, kojem je su|ewe po~elo 5. maja, dovezen je kolima Hitne pomo}i u sudnicu u ponedeqak, i potom vra}en u bolnicu, nakon {to je sudija BelaVarga objavio presudu. Kepirovo zdravstveno stawe je stabilno, ali mora da ostane u bolnici nekoliko nedeqa, rekao je Zetewi. Dr`avni tu`ilac @oltFalvai rekao je u utorak da }e i on podneti `albu. On je istakao da postoji osnova za `albu jer je u mnogim delovima odluka suda kontradiktorna. Sudija Varga je najavio da }e se o `albama mo}i raspravqati u septembru. (Tanjug)

BIV[IKOMANDANTVRSODREDIOSVOGGLAVNOGBRANIOCA PREDHA[KIMSUDOM

Mladi} dao punomo}je advokatu Branku Luki}u Ha{ki optu`enik Ratko Mladi} potpisao je ju~e saglasnost da ga pred Ha{kim tribunalom brani advokat Branko Luki}, ali da bi bio imenovan za branioca potrebno je da bude ispuwena potrebna procedura. Luki} je rekao Tanjugu da je predao Sekretarijatu tribunala punomo}je koje mu je potpisao Mladi}.

BrankoLuki}

- Da bih bio imenovan za Mladi}evog branioca, potrebno je da budu prethodno ispuwene odre|ene proceduralne pretpostavke. Treba da se otkloni sukob interesa jer sam zastupao pred Tribunalom i majora Dragana Joki}a optu`enog za Srebrenicu - napomenuo je Luki}.

Advokat je ukazao da i general SretenLuki}, koga tako|e brani pred Tribunalom treba da se saglasi sa tim da brani i Mladi}a. Tek nakon toga }e mo}i da se odlu~i o wegovom imenovawu za Mladi}evog branioca, objasnio je Luki}. Pre Sretena Luki}a, advokat Luki} je zastupao bosanskog Srbina MiroslavaTadi}a, koji je osu-

RatkoMladi}

|en na osam godina zatvora zbog zlodela nad nesrbima u Bosanskom [amcu 1992. godine. U timu za Mladi}evu odbranu bi}e i wegov beogradski advokat Milo{[aqi}, rekao je dopisniku Bete isti izvor. Mladi} je uhap{en u Srbiji 26. maja, a u Tribunal je preba~en pet

dana kasnije. U pojavqivawima pred sudijom, po~etkom juna i jula, odbio je da se izjasni o krivici, insistiraju}i da za branioca bude postavqen [aqi}, koji ne ispuwava uslove za rad pred sudom. U skladu s pravilima, sudija AlfonsOri je, 4. jula, u spis uveo da je Mladi} izjavio da nije kriv. Prethodno je sudija Ori optu`enog udaqio iz sudnice zato {to nije hteo da saslu{a ta~ke optu`nice i }uti dok sudija govori. Od dolaska u sudski pritvor, Mladi} je insistirao da wegov glavni branilac bude [aqi}, a da ko zastupnik bude ruski profesor prava Aleksandar Mezjajev. Sekretarijat suda je, me|utim, utvrdio da [aqi} ne ispuwava jedan od uslova za zastupawe pred Tribunalom, po{to ne govori nijedan od zvani~nih jezika, engleski, ni francuski. Mezjajev je pro{le nedeqe zvani~nicima suda rekao da ne `eli da bude Mladi}ev glavni zastupnik. Mladi}a je u dva dosada{wa pojavqivawa pred Tribunalom formalno zastupao advokat po slu`benoj du`nosti AleksandarAleksi}. Raspravu o stawu u postupku protiv generala Mladi}a sudija Ori je zakazao za 25. avgust. E.C.H.


dru[tvo

~etvrtak21.jul2011.

ZREWANINSKICRCDKRITIKUJEPOLITI^KI MONOPOLNADNACIONALNIMSAVETIMA

Partijekontroli{u mawinskemedije Centar za razvoj civilnog dru{tva (CRCD) iz Zrewanina ocenio je ju~e da su pojedini nacionalni saveti mawina pod izrazitom kontrolom politi~kih stranaka, {to dokazuje sistemske probleme postoje}eg na~ina za{tite ostvarivawa mawinskih prava. CRCD je u saop{tewu za javnost naveo da rukovodstva pojedinih mawinskih politi~kih organizacija nastoje da uspostave kontrolu nad medijima na jezicima nacionalnih mawina. Nacionalni savet Ma|ara u junu je smenio s mesta glavnog urednika dnevnog lista „Ma|ar so„ ^abu Presburgera. Dominantnu ve}inu u tom nacionalnom savetu ima Savez vojvo|anskih Ma|ara. CRCD je naveo da „Demokratska stranka kontroli{e nacionalne savete Hrvata i Slovaka, Liga socijaldemokrata Vojvodine Nacionalni savet Rumuna, a Socijalisti~ka partija Srbije Nacionalni savet vla{ke nacionalne mawine”.

Ta nevladina organizacija kritikovala je predsednika Skup{tine Vojvodine [andora Egere{ija zbog nedavne izjave o zna~aju „duhovne snage i uticaja istorijskih crkava u mirnom i skladnom su`ivotu u vi{enacionalnoj i multikonfesionalnoj zajednici kakva je Vojvodina”. CRCD je ocenio da je Egere{ijevo ignorisawe netradicionalnih crkava u suprotnosti s odredbama Ustava Srbije, koje jem~e svetovnost dr`ave, neposrednu primenu zajem~enih mawinskih prava, zabranu diskriminacije po osnovu veroispovesti, ravnopravnost crkava i verskih zajednica, i wihovu odvojenost od dr`ave. CRCD je podsetio na to da je ameri~ki Stejt dipartment pro{le godine u svom izve{taju o stawu verskih sloboda u svetu posebnu pa`wu posvetio „diskriminatorskoj praksi” Vlade Vojvodine, koja je iz buxeta finansirala samo privilegovane verske zajednice.

PO^IWEAKCIJAZABEZBEDANISRE]ANPUT

Voza~imapriska~u upomo}flajeri Po{to su jul i avgust meseci u kojima se bele`i najvi{e nesre}a na putevima, Agencija za bezbednost saobra}aja i Uprava saobra}ajne policije MUP-a Srbije po~iwu preventivnu akciju „Za bezbedan i sre}an put”. Ciq je da se uti~e na svest voza~a da voze oprezno, po{tuju pravila i prave pauze na du`em putovawu da bi se smawio broj nesre}a na putevima. Flajeri s porukama „Kuda `uri{?„, „Bezbednost na putu nije slu~ajnost”, „Budi oprezan – po{tuj pravila” i „Budi svestan odgovornosti za bezbednost saobra}aja za dobro svih nas” deli}e se voza~ima do kraja avgusta na najfrekventnijim putnim pravcima svaki dan od 11 do 18 sati, nakon {to je akcija pokrenuta na naplatnoj rampi u [imanovcima. S obzirom na poja~an me|unarodni tranzitni saobra}aj, jedan od flajera prilago|en je stranim voza~ima i ispisan na engleskom.

Po podacima Agencije, u posledwih deset godina u Srbiji je samo tokom jula i avgusta poginulo 2.079 osoba, a povre|eno vi{e od 43.000 qudi. Naj~e{}i faktori koji uti~u na velik broj nesre}a na putevima u letwim mesecima su pove}an intenzitet saobra}aja, smawena pa`wa usled visokih temperatura i umora, nepropisna i neprilago|ena brzina, nepropisno preticawe i nepo{tovawe saobra}ajnih pravila. Mnogi misle da je projekat lepo zami{qen, ali u praksi gotovo neprimewiv. Smatraju da voza~ima svest ne}e promeniti flajeri nego nov~ane i zatvorske kazne, pa kada to osete na nov~aniku i svojoj ko`i, vozi}e oprezno i po pravilima. Ipak, akciju Agencije i MUP-a treba pozdraviti jer nikada nije previ{e opomena da je boqe zakasniti i do}i na odredi{te `iv i zdrav, nego `uriti pa ne sti}i. R.Dautovi}

OBNOVAGOLUBA^KETVR\AVEUMARTU

Evropapoma`e sa6,5milionaevra – Obnova Goluba~ke tvr|ave, za koju je Evropska unija izdvojila 6,5 miliona evra, trebalo bi da po~ne u martu naredne godine – najavila je ju~e predsednica Saveta za turizam op{tine Golubac Iskra Maksimovi} na konferenciji za novinare u Turisti~koj organizaciji Srbije. – Predvi|eno je da radovi budu zavr{eni za tri godine, a prva faza projekta, koji }e po~eti probijawem tunela duga~kog 140 metara, treba da po~ne u martu 2012. godine. Iskra Maksimovi} je kazala da }e rekonstrukcija te tvr|ave, koja se prostire na 23 hektara, obuhvatiti i izme{tawe puta, kao i rekonstrukciju starog kamenoloma. Goluba~ka tvr|ava nalazi se ~etiri kilometra

nizvodno od mesta Golubac, na strmim liticama na desnoj obali Dunava, na samom ulazu u \erdapsku klisuru. Na ju~era{woj konferenciji u TOS-u je najavqeno i da }e 30. jula u Golupcu biti odr`an 46. „Goluba~ki kotli}” ~iji je slogan „Dunavski festival ribe”. Kako je re~eno, ta manifestacija je glavni doga|aj sajma „Dunav Golubac 2011„, koji je po~eo 16. jula i traje do 14. avgusta. Na festivalu ribe, po re~ima predstavnika op{tine Golubac, posetioci }e, osim kotli}a i ribqih specijaliteta, mo}i da u`ivaju u bogatom kulturno-zabavnom programu, ribarskom muzeju na otvorenom, izlo`bi slika i fotografija.

dnevnik

c m y

14

BA^KA TOPOLA DOMA]INPETOGKAMPA TOLERANCIJE

Egere{i:Tolerancija nijemodnidetaq Peti Kamp tolerancije mladih podunavskih gradova i regija odr`a}e se od 24. do 30. jula u Ba~koj Topoli, pod sloganom „Dunavom bez granica”, najavio je ju~e na konferenciji za novinare predsednik pokrajinskog parlamenta [andor Egere{i. On je kazao da }e se ove godine na Kampu okupiti oko 200 mladih qudi iz Ukrajine, Nema~ke, Austrije, Ma|arske, Slova~ke, Hrvatske, Rumunije, Bugarske i Srbije. – Kamp tolerancije promovi{e multinacionalnu, multikonfesionalnu i vi{ejezi~nu Vojvodinu kao moderan evropski region – istakao je Egere{i, i dodao da je ciq ove manifestacije {irewe ideje po{tovawa razli~itosti i promocije zajedni{tva. – @eleli smo da se ja~awem tolerantnih odnosa i razumevawa borimo protiv negativnih tendencija u na{em dru{tvu i onih koji ne `ele da shvate, ili ne mogu da razumeju, da tolerancija Vojvodini daje `ivot. Naveo je da je tokom prethodne ~etiri godine kroz Kamp pro-

{lo gotovo hiqadu mladih qudi iz ~itave Evrope, koji su uspeli da po{aqu jasnu poruku da „bez me|usobnog po{tovawa i uva`avawa mi nemamo budu}nost“. Po wegovim re~ima, u prethodnim godinama bilo je razli~itih insinuacija u vezi s tolerancijom.

nica, da se on potire promocijom su`ivota. Na svom primeru mogu da doka`em da nije tako. Ja sam izuzetno ponosan na to {to sam Ma|ar i {to sam Vojvo|anin – poru~io je Egere{i. Ukazao je na to da u na{em dru{tvu postoje i „one snage koje toleranciju podr`avaju samo

Programkreiraliu~esnici Program ovogodi{weg Kampa tolerancije kreirali su mladi u~esnici koji su predlo`ili edukativne radionice u skladu sa svojim interesovawima. Oni }e tokom pet dana na zanimqiv i kreativan na~in predstavqati jedni druge, kroz tradicionalnu muziku, hranu i druge karakteristike regija i gradova iz kojih dolaze. Tokom Kampa, svake ve~eri u~esnike i goste o~ekuje bogat kulturno-umetni~ki program, u kojem }e, izme|u ostalih, u~estvovati „Aleksandar Dujin orkestra„ i Mirjana Dragani}, „Neverne bebe„, „Partibrejkersi„ i drugi. Tako|e, bi}e izveden i deo rokopere „Zelenokosa pored plavog Dunava“, u vi{ejezi~noj izvedbi. – Na`alost, u na{em dru{tvu postoje i oni koji negiraju sve {to ide u prilog toleranciji. Tako|e, neki misle i da se ja~awem tolerancije gubi nacionalni identitet nacionalnih zajed-

deklarativno jer znaju da je to evropski trend, da je sama Evropa zasnovana na toleranciji, su`ivotu i pro`imawu razli~itih naroda i kultura, a iskreno ne veruju u wu”.

– Za wih imam poruku: tolerancija nije modni detaq. Oni koji je samo deklarativno podr`avaju nisu mnogo daleko od onih koji su protiv we – ocenio je predsednik pokrajinskog parlamenta. On je naglasio i da se tolerancija ne dokazuje re~ima nego delima, uz opasku da bi „o tome mnogi morali da razmisle„. Predsednik op{tine Ba~ka Topola Atila Babi rekao je da je u toj varo{i sve spremno za do~ek u~esnika Kampa tolerancije, te izrazio zadovoqstvo {to }e Ba~ka Topola u nekoliko narednih dana biti bogatija za nekoliko jezika i nekoliko nacija. – «Mislim da je Ba~ka Topola prava lokacija za ispuwavawe ciqeva Kampa tolerancije jer se radi o vi{enacionalnoj, vi{ejezi~noj i multikonfesionalnoj sredini. Topol~ani su ve} navikli na u~esnike Kampa tolerancije i sa zadovoqstvom pose}uju programe koji se odr`avaju u centru grada – rekao je Babi. B.D.S.

IMALIPROBLEMASPRIJEMOMUNOVIURGENTNICENTAR

Stepenhitnosti odre|ujeprijem Otvarawem Urgentnog centra Klini~kog centra Vojvodne gra|ani su dobili najsavremeniju zdrastvenu ustanovu u regionu. Izgra|ena i opremqena po najvi{im svetskim standardima ustanova je za godinu dana rada postala ponos na{eg zdravstva. Me|utim, uporedo su se nizale i kritike i zamerke gra|ana koje su se odnosile na proceduru prijema u Urgentni centar, a naj~e{}e - za{to se tra`i uput lekara, koji slu~ajevi jesu a koji nisu za prijem u urgentni centar. - U Urgentni centar se primaju svi pacijenti koji imaju neko od hitnih stawa, apsolutno svi preme{taji iz drugih bolnica kao i oni pacijenti koje dovezu kola hitne medicinske pomo}i bilo da se radi o pacijentima iz Novog Sada ili iz neke duge op{tine - ka`e direktor Klini~kog centra Vojvodine prof. dr Dragan Dra{kovi}. - Na~e{}e nejasno}e se odnose na to kada gra|ani treba da se obrate u Urgentni centar? U najkra}em, kada imaju neki od simptoma bolesti koji ih jako onemogu}avaju u svakodnevnom `ivotu kao {to je na primer akutni sna`ni bol u abdomenu ili tegobe u smislu pogor{awa svoje osnovne bolesti za koju ve} znaju da postoji, a naglo se pogor{ala. Kod te`ih

koji imaju svoje prijemna odeqewa za hitne slu~ajeve. Pacijenti koji nemaju ni jedno akutno stawe koje zahteva le~ewe tako|e ne}e biti primqeni u Urgentni centar kao i oni sa malim povredama koj se mogu zbrinuti kod ku}e ili u domovma zdravqa. Oni ne mogu biti primqeni u Urgentni centar jer bi se tada wegova funkcija izgubi-

PritisaknaUrgentnicentar Dnevno izme|u 320 i 380 qudi se primi u Urgentni centar Klini~kog centra Vojvodine {to je pove}awe primeja od 50 odsto na prethodih 250 dnevno koliko ih je bilo pre par meseci. Po re~ima dr Dra{kovi}a to je rezultat pritiska velikog broja gra|ana ~ije zdravsveno stawe nije za prijem u Urgentni centar. - ^esto se radi o minornim tegobama kao {to je bol u ~lanku, mawe posekotine koje ne zahtevaju {ivewe, a imali smo slu~ajeva da nam gra|ani donose urin u 4 sata ujutru i da tra`e da im se laboratorijski pregleda. Ovakvi slu~ajevi remete rad Urgentnog centra, zauzimaju kapacitete nekome kome je urgentna pomo} zaista neohodna, a u toj situaciji mo`e da se na|e svako od nas napomiwe dr Dra{kovi}. povreda Urgenti centar je apsolutno nadle`an i prakti~no je jedna od retkih zdravstvenih ustanov u Ju`noba~kom okrugu koja prima sva povredna stawa. U kojim slu~ajevima pacijent ne}e biti primqen u Urgentni centar? - Treba re}i da nisu svi pacijenti koji do|u u Urgentni centar za hospitalizaciju i pregled u toj zgradi jer postoje zgrade dermatologije, infektivne klinike i porodili{ta

la, a to je zbriwavawe pacijenata u najte`im stawima, bilo da su `ivotno ugro`eni ili da im je zdravqe te{ko naru{eno. Ukoliko pacijent nije siguran da li da ode u Urgenti centar ili ne, najboqe je da kontaktira svog izabranog lekara ili hitnu medicinsku pomo} koji }e mu na osnovu simptoma savetovati kome da se obratu - ka`e dr Dra{kovi}. Gra|ani se ~esto `ale da im se prilikom javqawa u Urgent-

ni centar tra`i uput i zdravstvena kwi`ica. Direktor Dra{kovi} ka`e da ukoliko se od pacijenta tra`i da pribave uput lekara to prakti~no zna~i da se tra`i po{tovawe zakonske procedure, ali da nemawe uputa nije vezano za prijem u Urgentni centar. - Ukoliko je pacijent dovezen kolima hitne pomo}i uput nije potreban jer ga je izdao lekar hitne medicinske pomo}, ali ako ga je dovezao neko od rodbine ili prijateqa, ka`e se pratwi da ode u dom zdravqa i pribavi uput ~ime se samo po{tuje zakonska procedura koju je propisao Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe, odnosno dr`ava. Tek kad dobijemo uput, mo`emo da fakturi{emo na{e usluge na pravi na~in. Naime, urgentne usluge u urgentnom centru fakturi{u se Reubli~kom zavodu za zdravstveno osigurawe i bez uputa, ali samo ukoliko se radi o stawima koja zahtevaju hitan prijem na bolni~ko le~ewe. Tada bolni~ke dane pla}a zdravstveno osigurawe. Ali za prijem na pregled i dijagnostiku, {to ~ini vi{e od 50 odsto pacijenata, a pojedinih dana i 80 odsto pacijenata, koji se zbrinu, izdijagnostikuju i puste ku}e, ne mo`emo fakturisati usluge ukoliko pacijent nema uput. Zato molimo na{e pacijente, odnosno wihovu pratwu, da pribave uput iz doma zdravqa i da nam ga donesu naknadno. To ne zna~i da }e pacijent ~eka-

ti sa pru`ewem medicinske pomo}i dok ne stigne uput niti zna~i da pacijenta upu}ujemo na le~ewe u dom zdravqa. Ako pacijenta u Urgentni centar doveze rodbina, prijateq ili neko drugi, ~esto se postavqa pitawe ko odre|uje da li }e on biti primqen u Urgentni centar ili ne. - Trija`a se vr{i u holu Urgentnog centra na prijemnom pultu. Tu su administrativni radnici koji uzimaju podatke o pristiglom pacijentu, upu}uju gra|ane koji su do{li u posetu pacijentima, po nalaze koji su pethodno ura|eni, ili su samo pratwa pacijentima. Za prijemnim pultom su i medicinske sestre, bolni~ar i lekar koji je ili za pultom ili odmah iza pokretnih vrata i dolazi do pulta po pozivu. Strogo se po{tuje stepen hitnosti koju procewuje lekar. Ako je neko du`e ~ekao na prijem, to zna~i da je bilo hitnih slu~ajeva i qudi kojima je `ivot ugro`en, a ne da se rad o „zaobila`ewu reda”. Dakle procenu o zdravstvenom stawu pacijenta i hitnosti wegovog prijema donose lekari, a ne administrativni radik. Nisam siguran da su u drugim zdravstvenim ustanovama u Srbiji na par metara od prijemnog pulta na raspolagawu lekari specijalisti svih internisti~kih i hirur{kih struka kao {to je to slu~aj u Urgentnom centru Klini~kog centra Vojvodine - ka`e prof. dr Dra{kovi}. J.Barbuzan


dRU[TvO

dnevnik

~etvrtak21.jul2011.

15

OSNIVASEMRE@AZAINOVATIVNIRAZVOJVOJVODINE

Dobroumre`enikom{ilukja~aprivredu Konferencija o inovativnom razvoju i transferu znawa, na kojoj je predstavqen ovaj projekat ali i koncept inovativnog razvoja Vojvodine, kao i budu}i uni ver zi tetski ino vativni centar, odr`ana je ju~e u okviru IPA-projekta prekograni~ne saradwe Srbije i Ma|arske. Potpisan je i konzorcijumski ugovor o formirawu Mre`e za inovativni razvoj Vojvodine, ko ji su parafi rali rek tor Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Miroslav Veskovi}, direktor Regionalnog centra za razvoj malih i sredwih preduze}a i preduzetni{tvo „Smer” u Subotici dr Branislav Malagurskii predsednica UO Regionalne agencije za razvoj malih i sredwih preduze}a „Alma Mons” u Novom Sadu Milica Vra~ari}. U pitawu je „Konfidekt – Prekograni~na mre`a za ino-

vativni razvoj privrede i transfera znawa”, ~iji su nosioci univerziteti u Segedinu i Novom Sadu. Projekat je fokusiran na uspostavqawe prekograni~ne mre`e za inovativni razvoj i transfer znawa izme|u Velike ju`ne ravnice u Ma|arskoj i Vojvodine. – Inovativnost mora biti primewena i u dru{tvenim naukama i odnosima, u organizaciji univerziteta i nekih drugih institucija. @eqa nam je da podstaknemo razmi{qawe i razvoj inovativnosti, ali isto tako da institucionalno uradimo odre|ene stvari. Da napravimo mre`u koja }e biti odr`iva i onog trenutka kada projekat bude zavr{en – istakao je rektor Veskovi}. – O~ekujemo da se promeni na~in razmi{qawa svih qudi, i onih koji rade u dr`avnom sektoru i onih u privatnom, da prihvate to da dr`ava treba,

zapravo, samo da obezebedi ambijent u kojem }e do}i do punog izra`aja kreativnost i anga`ovanost svih qudi koji `ele da

nije nekakav „gotov proizvod„ koji se tada direktno „preta~e” u nekakav materijalni proizvod, uslugu itd.

Fabrikaznawapokre}erazvoj – Ovo je sada {ansa i mogu}nost da se doprinese razvoju malih i sredwih preduze}a u onome {to je za wih najva`nije, a to je transfer znawa, inovacija... – ka`e predsednica UO Regionalne agencije za razvoj malih i sredwih preduze}a „Alma Mons„ Milica Vra~ari}. – Ugovor koji smo potpisali s Univerzitetom o formirawu Mre`e za inovativni razvoj Vojvodine omogu}ava nam da izgradimo usluge, pru`imo informacije, ostvarimo odr`ivi na~in komunikacije sa svojim razvojem ubudu}e. Tako|e i da dobijemo ono {to nam je nedostajalo, a to je podr{ka, konsalting, informacija i povezivawe, koje je veoma va`no. Jer, mala i sredwa preduze}a su kao jedinke sami. ostvare boqitak, kako za sebe, tako, naravno, i za region i dr`avu u kojoj `ivimo. Rektor posebno nagla{ava da svi treba da shvatimo da znawe koje se sti~e na univerzitetu

Projekat menaxer dr Branislav Malagurski ukazuje na to da je „Smer” iz Su bo ti ce prakti~no vode}i partner u „Konfidektu„, te da je ovaj projekat zami{qen pre dve godi-

BANATIMA[TADAPONUDISVOJIMGOSTIMA

Ostalibezindustrije, krenuoimturizam Ve}ina Zrewaninaca i ovog leta osta}e u svom mestu jer im finansijske (ne)prilike ne dozvoqavaju da se zapute na neku po`eqnu turisti~ku destinaciju. Ali, i u svom okru`ewu me{tani najve}eg banatskog grada i wihovi gosti mogu potra`iti zabavu i odmor. Sem izuzetno popularnog gradskog kupali{ta Peskara i izleti{ta na Tisi, onima koji ne `ele da se kupaju i plivaju, a tra`e odmor i opu{tawe u ti{ini, svoje ~ari nudi Specijalni rezervat prirode “Carska bara”. Samo u maju, po re~ima nadle`nih u Ribarskom gazdinstvu “E~ka”, kojem je dodeqeno upravqawe ovim prirodnim rezervatom, ekolo{ki draguq u srcu Banata posetilo je 6.000 qudi. Tako|e, nedavno su gosti hotela „Sibila”, sme{tenog na ovoj lokaciji, bili turisti s Tajlanda, kao i celokupno osobqe ambasade Irana s porodicama. Boravak na Carskoj bari mo`e se upotpuniti obilaskom etno-ku}e “Lujza” u obli`wem Belom Blatu, pitomom selu u kojem je, po ra~unici ornitologa, najvi{e roda po ku}nom krovu. Etno-centar „Lujza“ je

oformqen u sklopu poqoprivrednog doma}instva To{kov i gostima omogu}ava izletni~ki odmor u prirodnom ambijentu – uz dobru hranu, dru`ewe i posmatrawe doma}ih `ivotiwa

ri be na e~an skom rib wa ku, imawe je nazvao po jednoj od svojih }erki. Katastrofalna poplava 1965. potopila je “Lujzu” i ra se li la we ne ma lo brojne `iteqe. Familija To-

raznih vrsta, bavqewe lovom i ri bo lo vom u okru `e wu... U stvari, “Lujza” je septembra 2008. godine vaskrsla na mestu istoimenog starog imawa vlaste lin ske po ro di ce La zar. Ovaj osniva~ i vlasnik “Ka{tela” u E~ki, koji je prvi zapo~eo i proizvodwu tovqene

{kov vratila se na porodi~no ima we i uspe {no spro vo di ide ju o`i vqa va wa “Luj ze”. Mnogo nostalgi~nih uspomena utkano je u ovaj prostor. Tu je dud star vi{e od 130 godina, bunar iskopan pre jednog veka, seosko dvori{te koje danas izgleda ba{ kao i onda kada su

ovde pristigli prvi stanovnici “Lujze”. – Do pre koju deceniju mogli smo govoriti o sredwobanatskom regionu kao centru poqoprivredno-prehrambene industrije. Pri~a o kombinatu „Servo Mihaq“, kao personifikaciji nekada{weg privrednog buma grada na Begeju, imala je, na`alost, tu`an kraj. Me|utim, ne treba o~ajavati. Iz svake muke proiza|e novo iskustvo. Odnedavno, Banat zauzima sve zna~ajnije mesto na turisti~koj mapi Srbije. Nova sportska hala predstavqa infrastrukturnu pretpostavku za odr`avawe brojnih svetskih, evropskih i regionalnih nadmetawa. Posledi~no, sve ve}i broj sportista, trenera i ~lanova raznih delegacija pose}uje na{ grad – ka`e ekonomista Dalibor Bubwevi}, i isti~e da u posledwih nekoliko godina banatske turisti~ke manifestacije svojim zna~ajem prevazilaze lokalni nivo, kao i da ne bi trebalo zaboraviti ni nosioce stalne turisti~ke ponude ovog regiona – Ka{tel “E~ka”, hotele “Vojvodina” i „Sibila“, Carsku baru... @.Balaban

DIGITALIZACIJASVIH[KOLAUSRBIJI

Uu~ionicama30.000ra~unara Zahvaquju}i programu „Digitalna {kola”, |aci u svim {kolama u Srbiji od jeseni }e ~asove informatike imati u savremeno opremqenim informati~kim kabinetima, u kojima }e mo}i da se odr`avaju i digitalni ~asovi drugih predmeta. U ovom programu, vrednom 1,2 milijardu dinara, koji je kao svoj najve}i projekat pro{le godine za po ~e lo ta da{we Mi ni starstvo za telekomunikacije i informaciono dru{tvo, a pro{log meseca zavr{ila Uprava za di gi tal nu agen du, 2.910 {kol skih obje kata osnovnih {kola opremqeno je s 30.000 ra~unara, tako da danas ra~unarske kabinete imaju sve osnovne {kole u Srbiji, a u okviru ovog projekta sve {kole dobile su i pristup internetu. Za opre ma we ra ~u nar skim kabinetima {kole su konkurisale pro{le godine do polovine septembra. Prvi ra~unari u

u~ionice su stigli ve} u decembru, dok su posledwi instalirani pro{log meseca. Realizacija ovog projekta omogu}ila je da svaka {kola u Srbiji dobije moderno opremqen ra~unarski kabinet, koji }e svim |acima u Re pu bli ci omo gu }i ti iste uslove za obrazovawe, ali }e, kako je rekla dr`avna sekretarka za digitalnu agendu JasnaMati}, mladima u na{oj zemqi obez be di ti kva li tet no orazovawe da bi se sutra na glo bal nom tr `i {tu rav no pravno takmi~ili s vr{wacima iz celog sveta Da bi podstakla {kole na to da {to aktivnije i efikasnije koriste ra~unarske kabinete koje su dobile, Uprava za digitalnu agendu raspisala je konkurs „Digitalni ~as”, na koji su svoje obrade nastavnih jedinica iz svih planom i programom osnovne {kole predvi|enih predmeta, a uz upotrebu in-

ne, a implementira se od pre godinu dana. – Izuzetno nam je zadovoqstvo {to je Novosadski univerzitet u{ao u to kao kqu~ni akter za realizaciju najbitnijih rezultata na{eg projekta, a to su, s jedne strane, izrada elemenata strategi je ino vativnog razvoja Vojvodine i, s druge strane, Mre`a za inovativni razvoj – rekao je Malagur ski, i podsetio na to da razvoja nema bez znawa i wego ve prakti~ne primene. – Mislim da je pun pogodak i da ovim projektom i Mre`om uve`emo nosioce znawa, kako Univerzitet, tako i druge institute i institucije, i privredne subjekte i wihove asocijacije koje }e ih povezati. Na taj na~in }emo omogu}iti da se znawe lak{e preta~e u privre-

du, ne samo znawe stvoreno ovde kod nas u Vojvodini, Srbiji nego i sva znawa iz prekograni~nih regija i EU, {to }e nam pomo}i da razvijemo konkurentniju, inovativniju privredu koja }e mo}i da opstane na svetskom tr`i{tu. Prof. dr Cecilija Hodur, koordinatorka projekta „Konfidekt” pri Univerzitetu u Segedi nu, is ta kla je da i ma|arski partneri mnogo o~ekuju od ovog pr o jek ta. Po seb no nagla {ava da }e umre`avawe dovesti do razvoja malih i sredwih preduze}a, i obja{wava da su ma|arski privrednici vrlo zainteresovani za ovakvu vrstu prekograni~ne saradwe, pogotovo {to se nadaju da }e Srbija vrlo brzo dobiti status kandidata za ulazak u EU. V.^eki}

JO[JEDNAMOGU]NOSTZAODMOR PENZIONERANARATE

Moreibawe popovla{}enim cenama Po tro {a~ ko-uslu `na za druga „Penzioner” iz Beograda ima u svom sastavu registrovanu turisti~ku agenciju „Tre}e doba” koja za penzionere obezbe|uje regresirane cene i odlo`eno pla}awe za boravak u bawama. – Usluge agencije mogu koristiti svi penzioneri i ~lanovih wihovih porodica – izjavila je za najnoviji „Glas osiguranika” direktorka zadru ge „Pen zi o ner” Du{ ic a Cvetkovi}. Po wenim re~ima, ova agencija ima ugovore s po nekoliko hotela i le~ili{ta u gotovo svim bawama Srbije. – Korisnik penzije koji odlu~i da preko na{e agencije ode na odmor, le~ewe, oporavak u neku od bawa s kojima sara|ujemo, ima}e, zavisno od toga gde ide, i do 20 odsto popusta u odnosu na komercijalne cene – navela je Du{ica Cvetkovi}. U ponudi su Sijarinska, Vrwa~ ka ba wa, So ko ba wa, Ri barska, Ni{ka, bawa „Junakovi}„, Mataru{ka, Bogutova~ka, Prolom, bawa Qig, Gorwa Trep~a i Vrdnik, zatim Ivawica, ali i planine Zlatibor, Tara i Zlatar. Mogu}e su i letovawa na moru, tako|e po regresiranim cenama za penzionere. – Pla}awe je odlo`eno na {est mese~nih rata, ili ~ekovima gra|ana ili administra-

tivnom zabranom od penzije. Ko `eli ovu vrstu kreditirawa kod nas, treba samo da uz li~nu kartu prilo`i posledwi ~ek od penzije – objasnila je ona, i dodala da je pre polaska ve} sve or ga ni zo va no i klijent dobija vau~er za dogovoreni hotel. – Za dvadeset go di na, ko li ko po sto ji mo i radimo, nismo imali nikakav pro blem, ni ti pri tu `bu da neko nije dobio ono {to je dogovoreno, da je bilo duplih re zer va ci ja, neo go va ra ju }eg sme{taja... Agencija „Tre}e doba” se, osim zdravstvenim turizmom i letovawima, bavi i organizovawem izleta za udru`ewa pen zi o ne ra. Or ga ni zu ju se jednodnevni ili vi{ednevni izleti do mnogih manastira u Srbiji, bawa ili sli~nih destinacija u zemqi. Ova agencija na raspolagawu je penzionerima iz cele Srbije, ne samo iz Beograda, jer sve mo`e da se dogovori telefonom. Penzioneri treba da se jave, ka`u gde bi i u kojem terminu `eleli da borave, dogovori se ho tel i re zer vi {e ter min. Ukoliko `ele da plate aran`man na odlo`eno ~ekovima, mogu ih poslati po{tom. Isto tako, penzionerima koji `ele da putuju dostavqa se vau~er, pa to {to neko ne `ivi u Beogradu nije prepreka da ode na oporavak ili na letovawe.

Isplataprimawa vojnihinvalida Isplata osnovnih primawa vojnih invalida i korisnika porodi~ne invalidnine za juni po~e}e u petak, 22. jula, saop{teno je ju~e iz Ministarstva rada i socijalne politike. Istog dana po~e}e i isplata materijalnog obezbe|ewa porodica, naknada za pomo} i negu drugog lica, kao i za izdr`avawe lica u porodi~nom sme{taju, navedeno je u saop{tewu Ministarstva.

Da{krv,dobije{ „Vampirskuakademiju”

formacione tehnologije, slali nastavnici iz cele Srbije. Na ovom konkursu svotama od 30.000 do 100.000 dinara nagra|en je 51 rad, a wegova posebna vrednost je {to se svi radovi

koji ispuwavaju uslove mogu preuzeti sa sajta www.digitalnaskola.rs,tako da ove pripreme za digitalne ~asove mogu koristiti svi nastavnici u na{oj zemqi. D.D.

Izdava~ka ku}a „Laguna”, u saradwi s Institutom za transfuziju krvi, organizuje 27. jula na Trgu Republike u Beogradu humanitarnu akciju davawa krvi, a svi dobrovoqni davaoci krvi dobi}e na poklon jednu od kwiga iz serijala „Vampirska akademija”. Akcija se organizuje povodom objavqivawa ~etvrte kwige serijala „Vampirska akademija” – „Obe}awe krvi”, ameri~ke spisateqice Ri{el Mid, saop{tila je „Laguna”.

„Vampirska akademija” sadr`i {est kwiga. „Laguna” je do sa da ob ja vi la na slo ve „Vampirska akademija”, „Promrzlina”, „Poqubac senke”, a uskoro }e iz {tampe iza}i „Obe}awe krvi”. Zbog specifi~nosti akcije, svi zainteresovani da daju krv 27. jula, od 18 do 20 ~asova, treba da se prijave putem mejla podrska@laguna.rs i tako rezervi{u svoj besplatan primerak kwige.


SPORT

~etvrtak21.jul2011.

c m y

16

dnevnik

SVETSKOPRVENSTVOUVODENIMSPORTOVIMAU[ANGAJU(16–31.JUL)

UbedqivoisRumunima Srbija-Rumunija12:5(3:1,3:1,3:1,3:2) [ANGAJ: Bazen Natatorium, gledalaca: 400, sudije: Stavridis(Gr~ka)iRo{art(SAD). Igra~vi{e:Srbija8(6),Rumunija 6 (4). Peterci: Rumunija 1 (1). SRBIJA: Soro,Avramovi}1, Goci}, Udovi~i} 3, ]uk 1, D. Pijetlovi} 4, Niki} 1, Aleksi}, Ra|en, Filipovi}, Prlainovi} 2, Mitrovi}, G. Pijetlovi}. RUMUNIJA: Stojnesku,Radu 2,Negrean1,\akonu,Josep,Bu{ila,]ovanu,Matei,\oanta1, \or|esku, Giban, Kadar 1, Dragusin. Posle ubedqive pobede nad Kinom vaterpolisti Srbije su zabele`ili i drugi trijumf na Svetskom prvenstvu u {angaju. U drugom kolu B grupe izabranicidejanaUdovi~i}anadigrali su reprezentaciju Rumunije 12:5.Kaoiuprvutakmicu,tako sudelfiniiudruguu{limaksimalno ozbiqno i koncentrisano, tako da ekipa I{tvana Kova~a nijednog trenutka nije bilaravnopravanrival. Na{imomcisume~prelomili ve} u prvoj ~etvrtini. Na{a odbranabilajemo}na,paRumuninisuniimaliprilikeda{utirajunagolSora.Samotri{uta, od ~ega jedan iz peterca, kojim je Radu uspeo da smawi vo|stvo delfina na 2:1. Poveli su

Soro brani udarac Rumuna

CrnaGora pobedila[paniju Vaterpolo reprezentacija CrneGorepobedilajeselekciju [panije rezultatom 9:7 (3:1, 2:1,1:2,3:3)uderbijuAgrupena Svetskomprvenstvuu[angaju. Izabranici Petra Porobi}a od samog starta me~a nametnulisusvojritamigreizaslu`eno stigli do prve pobede na ovogodi{wem planetarnom {ampionatu. Podsetimo, Crna Gorajeuprvomkolupora`ena odMa|arske11:10. Najefikasniji u crnogorskomtimubiojetandemNikola Janovi} - Darko Brguqan, koji su postigli po dva gola. PojednomsuseupisaliDamjan Danilovi}, Nikola Vuk~evi}, Milan Ti~i}, Aleksandar Ivovi} i Antonio Petrovi}. Kod [panije, najboqi je bio

Alferez Mingel sa dva pogotka, koliko je postigao Trijas Vaqes,doksusepojednomupisaliMarsal,PeroneiGarsija Gadea. Crna Gora u posledwem kolu A grupe igra protiv Kazahstanaupetak. Po{to su pora`eni od Nema~ke u prvom kolu vaterpolisti Amerike su izgubili u drugomiodItalije5:8itakoumawili {anse za visok plasman u [angaju.No,ukolikouspejudau razigravawu za ~etvrtfinale pobedeKanaduiliJapanizgrupeCsakojomseukr{tajusveje mogu}e. Sve vreme su vodili Italijani, a Amerikanci su se jedinoprimaklinapo~etkutre}edeonicena3:4.No,ubrzosuse azuriopetodlepiliizaslu`enostiglidonovihbodova.

SINHRONOPLIVAWE

I{~enkovojtre}ezlato Ruskiwa Natalija I{~enko osvojilajetre`uzlatnumedaqu u sinhronom plivawu na Svetskomprvenstvuu[angaju.Onaje

Srbi preko Slobodana Niki}a, pove}aojekapitenVawaUdovi~i},aprvu~etvrtinuzavr{ioje Du{ko Pijetlovi} za 3:1. Na{ centar je u drugoj deonici imao svoj {ou, postigao je zaredom jo{dvagolaiodigraovrhunsku partiju. Negrean je smawio na 2:4,Avramovi}nakrajuovogperiodapogodioza6:2. Iutre}oj~etvrtininastavila se ista pri~a. Iako su na{i momcimalosmawiligas,Rumunitonisuiskoristili,jersuse bili ve} predali. Dva gola dao jeAndrijaPrlainovi}ijo{jedanUdovi~i}.Radujejediniuspeo da savlada Sora u ovoj deonici. U posledwoj ~etvrtini malo su `ivnuli Rumuni, dali dvagolaizsituacijasaigra~em vi{e, strelci su bili Kadar i \oanta, ali to je bilo sve od Kova~eve ~ete. S druge strane ]uk, Pijetlovi} i sekund pre kraja Udovi~i} su pove}ali na kona~nih12:5. PosledwuutakmicuuBgrupi Srbija}eodigratisutrau13.40 ~asova po na{em vremenu. Ta utakmica }e i odlu~iti prvaka na{e grupe. Dan pre me~a delfini }e odraditi dva treninga iusledi}egledawesnimakanarednog rivala. Prvo mesto u grupi donosi direktan plasman u~etvrtfinale. G.M.

slavila i u solo slobodnom sastavusa98,550poena.AndreaFuentesiz[panijejeosvojilasrebrnu medaqu sa 96,520, dok je bronza pripala Kineskiwi SunVenjansa95,840poena. - Zadovoqna sam nastupom. Imala sam tri predivne interpretacije. Tajna na{eg uspehajeutome{todostatreniramo,pajena{timuveknajboqi. Reprezentacija [panijejeveomadobraisre}nasam {towihovatakmi~arkaosvojiladrugomesto-reklajeNatalijaI{~enko.

IZJAVEPOSLEUTAKMICA

Udovi~i}:Nemaopu{tawa Selektor Dejan Udovi~i} je posle utakmice sa Rumunima istakaodajepristupbiokorektan idasudogovoriispo{tovani. - ^estitam igra~ima na igri, ostvarilismorezultat,po{toje ispo{tovan dogovor iz svla~ionice. Ali, ova utakmica je ve} pro{lostzanas.Jo{uveksmona po~etkudugogite{kogturnira, imamo jo{ uvek nedostataka i mora}emo da ih ispravimo u narednim me~evima. Opu{tawe namnijedozvoqenonijednogtrenutka. Na{ slede}i ciq je Australija-rekaojeUdovi~i}. Na{ centar Du{ko Pijetlovi}odigraojeodli~nupartijui bio najefikasniji na utakmici saRumunima,postigav{i~etiri gola. -Pribojavalismosemalopo~etkazbogranogterminaodigravawautakmice.Mi~akninetreniramou9.30~asovaujutru,akamolidaigramoutakmice.Dobro smo se spremili za ovaj duel, u{li dobro, pa je Rumunima ve} posleprve~etvrtinebilojasno da nemaju {ta da tra`e u ovoj utakmici. Nisu ni oni previ{e forsirali,jerimminismoupo~etkudozvolilidaserazma{urekaojePijetlovi}.

Rezultatiitabele Agrupa Prvo kolo: Ma|arska - Crna Gora 11:10,Kazahstan-[panija5:18.Drugokolo:[panija-CrnaGora7:9,Ma|arska-Kazahstan16:5. 1.Ma|arska 2 2 0 0 27:15 6 2.[panija 2 1 0 1 25:14 3 3.CrnaGora 2 1 0 1 19:18 3 4.Kazahstan 2 0 0 2 10:34 0

Bgrupa Prvokolo:Rumunija-Australija8:9, Srbija-Kina17:5.Drugokolo:Srbija - Rumunija 12:5, Australija - Kina 12:7. 1.Srbija 2 2 0 0 29:10 6 2.Australija 2 2 0 0 21:15 6 3.Rumunija 2 0 0 2 13:21 0 4.Kina 2 0 0 2 12:29 0

Cgrupa Prvokolo:Brazil-Hrvatska5:14,Japan-Kanada5:11.Drugokolo:Kanada -Hrvatska4:11,Brazil-Japan11:13. 1.Hrvatska 2 2 0 0 25:9 6 2.Kanada 2 1 0 1 15:16 3 3.Japan 2 1 0 1 18:22 3 4.Brazil 2 0 0 2 16:27 0

Dgrupa Prvokolo:SAD-Nema~ka7:9,Italija - Ju`na Afrika 17:1. Drugo kolo: Ju`naAfrika-Nema~ka8:16,SADItalija5:8. 1.Italija 2 2 0 0 25:6 6 2.Nema~ka 2 2 0 0 25:15 6 3.SAD 2 0 0 2 12:17 0 4.J.Afrika 2 0 0 2 9:33 0

Sutra{wiprogram Agrupa Ma|arska-[panija (11) Kazahstan-CrnaGora (12.20) Bgrupa Srbija-Australija Rumunija-Kina

(13.40) (15)

Cgrupa Brazil-Kanada Japan-Hrvatska

(3.30) (4.50)

Dgrupa SAD-Ju`naAfrika Italija-Nema~ka

(6.10) (7.30)

Ministarka u[angaju Ministarkaomladineisporta Republike Srbije Sne`ana Samarxi} Markovi} doputovala je u [angaj u posetu na{im vaterpolistima i pliva~ima. Sa~ekala je vaterpoliste u hotelu [eraton Pudong posle utakmicesaRumunijomisrda~noim~estitala.Doma}inministarkejeVaterpolosavezSrbije i ona }e u [angaju boraviti ~etiridana. Du{ko Pijetlovi} u duelu s Dimitrijem Goantom

Kapiten Vawa Udovi~i} postigao je tri pogotka, a slo`io se sa Pijetlovi}em da je termin odigravawa utakmice bio te`ak zaobatima. - Kontrolisali smo sve vreme utakmicu, naro~ito smo dobro

odigrali u odbrani. Drago mi je {tosmopobedili,mislimdasmo sada potpuno u{li u {ampionat imirnomo`emodado~ekamonajva`niji duel u grupi sa Australijom - rekao je kapiten Udovi~i}.

- Nisam na`alost stigla na utakmicu sa Rumunijom, ali }u zatosazadovoqstvomdabodrim reprezentativce u duelu sa Australijom.Obavezeminedozvoqavaju da du`e ostanem u [angaju, ali }u i iz Beograda navijatizavaterpolistekojisu nasve}tolikoputaobradovali. Naravno bi}u i sa pliva~ima koji }e u [angaju poku{ati da ostvare {to boqe rezultate rekla je ministarka Sne`ana Markovi}Samarxi}. BILANSMEDAQA

VATERPOLOUMODI: U[angajujetokuprvenstvosveta uvaterpolu,tojeo~iglednoinspirisalofudbalereRealakoji trenutnonapornotrenirajupodbudnimokomMuriwa,re{ili sudaodigrajuime~uvodi.IspostavilosedaseIkerKasiqas, Kaka,SerhioRamos,Marselo,]abiAlonso,KristijanoRonaldo iostalidobrosnalaezeiuvodi.

ZlatozaGrkaJaniotisa na10kilometara Gr~kipliva~SpirosJaniotisosvojiojezlatnumedaqunaprvenstvusvetau[angajuuplivawu nadugestaze,pobediv{iutrcina10kilometara uvremenu1:54:24,7sata.

Srebrojepripalobraniocutitule NemcuTomasu Lurcu koji je za pobednikom zaostao 2,5 sekundi,abronzaRusuSergejuBoq{akovuuvremenu1:54:31,8sata.

zemqa zla. sreb. bron. ukup. 1.Kina 6 5 1 12 2.Rusija 4 1 1 6 3.Gr~ka 1 0 1 2 4.V.Brit. 1 0 0 1 5.Nema~ka 0 2 2 4 6.[panija 0 1 3 4 7.Italija 0 1 1 2 7.Australija 0 1 1 2 9.Kanada 0 1 0 1 10.Ukrajina 0 0 1 1 10.Meksiko 0 0 1 1


SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak21.jul2011.

17

DANAS REVAN[ ME^ DRUGOG KOLA KVALIFIKACIJA ZA LIGU EVROPE: VOJVODINA–VADUC (17)

Bezopu{tawadonovepobede Pred fudbalerima Vojv od in e dan as je reva{ utakmica drugog kola kvalifikacija za UEFA Ligu Evrope, duelsVaducomizLihten{tajna.Uprvojutakmicina“Rajna stadionu” u Kne`evini, crveno-beliizNovogSadaobezbedilisulepuprednostod2:0,a time i mogu}nost da danas za-

nagoveste ambicije u evropskomdru{tvu. - U Vaducu smo odigrali te{ku utakmicu – jo{ jednom je podsetio Qubomir Ristovski, trener Vojvodine. – Tamo sam bio zad ov oqn ij i rez ult at om nego igrom, iako moram da naglasim  da je odnos fudbalera prema obavezama bio maksimalnoozbiqan.Danasnaso~e-

wu, ali i da ne srqamo. Mislimdasmospremnizato,sve boqefunkcioni{emokaoekipa, upoznajemo se me|usobno, tako da verujem da }e na kraju svebitionakokako`elimo. I pred prvu utakmicu Ristovski je imao odre|enih dilemakadajesastavekipeupitawu, a sli~na je situacija i predrevan{.

Na novinarsko pitawe {ta Vojvodina ne bi smela da ponoviurevan{uuodnosunaprvisusret,{efstrukeNovosa|anajeodgovorio: - Ono {to sigurno treba da pon ov im o jes te odn os prem a rivaluipristupsamojutakmici. S druge strane, ne bi bilo dobro da ponovimo gre{ke u pasigri.Igramokodku}eisigurno je da }emo biti agresivniji jer imamo odli~an rezultat iz prvog me~a. Ne bih `eleodabudemdosadan,aliponovi}udajeVaducveomaozbiqna ekipa sastavqena od internacionalacaisgodi{wimbuxetom od {est miliona evra, ta-

SudiCjunkevi~ DuelVojvodina–Vaducpo~iwedanasu17~asovanastadionu “Kara|or|e”.RukovodstvoVojvodineodredilojeiceneulaznicaione}estajati300dinarazazapadnu,200dinarazaisto~nu i100dinarazasevernutribinu. UtakmicusudisudijskatrojkaizBelorusije,na~elusglavnim arbitrom Sijartejom Cjunkevi~em. Delegat UEFA je AndrejMedincevizBugarske.

Vaducidanas trenira Fudbaleri Vaduca stigli su u Novom Sadu ju~e oko 16 ~asova.Zanimqivojeda}egostiizLihten{tajnatreniratiidanasod9sati,uSC“VujadinBo{kov”,uVeterniku.

SlavqefudbaleraVojvodineposlepobedeuVaducu

po~eto zavr{e bez ve}ih problema i plasiraju se u tre}i krug kvalifikacija gde }e ih ~ekatinimalonaivniHapoel izTelAviva.No,otome}ese mnogo vi{e pri~ati tek kada se dana{wi susret zavr{i, a sadajeuprvomplanutodaNovosa|ani odigraju dobru utakmicu, ponovo pobede rivala i

kujenoviduelstimomizLihten{tajna i sada smo jo{ ve}i favoriti po{to igramo pred na{om publikom i na na{em stadionu. To, me|utim, ne zna~i da }emo potceniti rivala, naprotiv.Imamoobavezudana otvarawu sezone na “Kara|or|u” prikazemo dobru partiju, daseprika`emoulepomizda-

Bi{evac prvopoja~awe Leonarda

REVAN[ SUSRETI 2. KOLA KVALIFIKACIJA ZA LIGU EVROPE

RaduVolosu Danas 15.00: Irti{ - Rustavi 15.00: Mika - Valarenga 17.00: Gaz Metan - Kups 17.00: Aktobe - Ke~kemet 17.00: Vojvodina - Vaduz 17.30: Ventspils - [ahtjor 17.30: Lankaran - Makabi (TA) 17.45: Levadija - Diferan` 18.00: Elfsborg - Suduva 18.00: [erif - @eqezni~ar 18.00: Honka - Haken 18.00: Karabah - Strejmur 19.00: Bnei Jahuda - Santa Hulija 19.00: Vara`din - Istra Stal 19.00: Vorskla - Glentoran 19.00: Sarajevo - Orebro 19.00: Dinamo (T) - Laneli 19.00: AEK - Floriana 19.00: Spartak (T) - Tirana 19.00: Alesund - Ferencvaro{ 19.00: Salzburg - Liepajas (M) 19.00: Gagra - Anartozis 19.00: Tromso - Pak{ 19.15: Midtjilend - TNS 19.30: Lokomotiva (S) - Metalurg (S) 19.30: @ilina - Rejkjavik 19.30: Tun - Vlaznija 20.00: Gaziantep - Minsk 20.00: Den Hag - Tauras (3:2) 20.00: Rabotni~ki - Juvenas Dogana 20.00: Jablonec - Fqmurtari 20.00: Olimpijakos (V) - Rad 20.00: Vesterlo - TPS 20.00: Fulam - Krusejders 20.30: Split - Dom`ale 20.45: Bohemijans - Olimpija 20.45: Dandi - Slask 20.45: Sent Patriks - Karagandi 20.45: Nacional - Hafnafjordur 21.05: Austrija (B) - Rudar

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

- Imam jo{ uvek neke dileme, pa sam u karantin poveo sve raspolo`ive snage – objasnio je Ristovski. – Jedino Bilbija ne}e biti u konkrencijizaekipu,jerzbogpovrede zaista ne mo`e da igra. Ostali}ebitinaokupuitekpred po~ et ak utakm ic e odr ed i} u ekipu.

(1:1) (0:1) (0:1) (1:1) (2:0) (1:0) (1:3) (0:0) (1:1) (1:0) (0:1) (1:1) (2:0) (1:1) (2:0) (0:0) (1:2) (8:0) (0:0) (1:2) (4:1) (0:3) (1:1) (3:1) (0:0) (0:3) (0:0) (1:1) (1:0) (2:0) (1:0) (1:0) (3:1) (2:1) (0:2) (0:1) (1:2) (1:1) (3:0)

Srpski internacionalac i dosada{wi{toperValensijenaMilanBi{evacunarednih nekoliko dana trebalo bi da potpi{e ugovor sa Pari Sen @ermenom. Bi{evac }e tako biti prvo poja~awe „svetaca” od kada je na mestu sportskog direktora Brazilac Leonardo. Prema ranijem dogovoru, Valensijenu }e pripasti 3,5 milionaevraobe{te}ewa. Milan Bi{evac nije igrao za Valensijen u prijateqskoj utakmici protiv Lila, a ne}e ga biti u sastavu ni za susret sabelgijskimGentom.

Miler prona|en dezorijentisan Legenda nema~kog fudbala i Bajerna iz Minhena Gerd Milerkojijena15satinestaoiz trena`nogkamparezervnogtimaBavaracauTrentu,prona|en je u konfuznom stawu. Italijanska policija je u ponedeqak uve~e prona{la dezorijentisanog ~oveka za koga su kasnije utvrdilidajeGerdMiler.Nekada{wi strelac zapadnonema~ke reprezentacije predvodio je u Trentu na pripremama timBajernado23godine. Navodisedaje65.godi{wi Miler napustio Vilu Madruco oko tri sata ujutro u ponedeqak, a po{to se u dogledno vremenijevratiouhotel,zvani~nici Bajerna pozvali su policiju koja ga je potpuno dezo r ij ent is an og pron a{ la istidanuve~euglavnojulici u Trentu. Milerova supruga U{i odmah je doputovala iz MinhenauTrentoivratilase sawimku}i. Miler, kojeg su svojevremeno zbog izuzetne efikasnosti zvali„Bombarder”,jedanjeod najboqih golgetera sveta svih vremena,kojijetokom15.godi{weganga`manauBajernupostigao398golova.

ko da }u od igra~a zahtevati maksimalnuozbiqnost. Jed an od stub ov a odb ran e Novosa|anajeDanielMojsov. Iakoseovogletapunopri~alo kako }e makedonski internac io n al ac nap us tit i Nov i Sad,onjeidaqeizuzetnobitandeoslagalicetreneraRistovskog kada je igra u odbraniupitawu. -Vaducjeveomadobraekipa isvesnismodajenesmemopotceniti, bez obzira na ~iwenicu da igramo kod ku}e – rekao je Mojsov. – Zbog toga se spremamo da ponovo pru`imo maksimalno ozbiqnu igru, jer do uspehamo`emodastignemosamo ako svi damo 100 odsto mogu}nosti. [to se spekulacija

Trajkovi}uVaducuigraoodli~no

okomogodlaskaizNovogSada ti~e,ukolikosepojaviponuda koja }e zadovoqiti i klub i mene, oti}i }u iz Vojvodine. Do tada, kao pravi profesionalac, izvr{ava}u sve obaveze kojesepredmenepostave. Na kraju, trener Ristovski jerekaoislede}e:

-Nadamseda}evelikibroj navija~adanasbitiuznas.Izuzetno nam je zna~ajna bila wihova podr{ka u Vaducu i `elimo da im se odu`imo dobrom utakmicom. Verujem da }emo se na kraju me~a zajedni~kiradovati. A. Predojevi}


18

sport

~etvrtak21.jul2011.

dnevnik

VOJVO\ANSKILIGA[AFKPO^EOPRIPREME

Suboti}do`iveo Izgla|eninesporazumi, potresmozga Odbrambeni fudbaler Borusije iz Dortmunda Neven Suboti} do`iveo je potres mozga tokom utakmice Liga kupaprotivMajnca,zbog~ega je preba~en u bolnicu. Suboti}evo stawe nije ozbiqno, ali}euUniverzitetskojbolnici u Majncu ostati preko no}i kako bi lekari pratili wegovusituaciju.

Srpski defanzivac povredio se nakon jednog sudara sa protivni~kim igra~om, i na poluvremenuse`alionamu~ninu.Po{tonijemogaodastojinanogamazbogvrtoglavice, odmahjepreba~enubolnicu. Borusijajeuprvompolufinalusavladaladoma}inasa1:0 golom Ivana Peri{i}a u 46. minutu.

Korintijansodustao odTeveza Brazilski Korintijans odu- stao je od kupovine fudbalera Man~estersitijaKarlosaTeveza.OdposlajeodustaoKorintijanskojinije`eleodaplatiTe-

vezovomsada{wemklubu40milionafuntizatransfer. Me|utim, brazilski mediji ostavqajumogu}nostdaKorintijansopetpoku{adakupiArgentinca u januarskom prelaznom roku, uz nadu da }e mu tada cena

biti sni`ena. Ipak, engleski mediji ostavqaju mogu}nost da Tevez ode u neki drugi klub jer „sumwajuda}emo}idaizdr`iu Engleskojjo{{estmeseci”.

Karlosu Tevezu, ina~e kapitenu Man~ester sitija, ugovor saklubomsaIstlendsaisti~e u junu 2014. godine. U prethodnedvesezoneudresu„gra|ana” postigaoje44golauPremijer ligi.

Akvafreska uBolowi FudbalskiklubBolowasaop{tiojedajedoveonapada~aRobertaAkvafreskuiz\enovena jednogodi{wupozajmicu. - Mo`emo da potvrdimo da je postignutdogovorsa\enovomo privremenom transferu RobertaAkvafreske,uzopcijudaotkupimo polovinu wegovog ugovora-.navodiseusaop{tewuna sajtuitalijanskogprvoliga{a. Akvafreska je 2009. godine do{ao u \enovu iz Intera,

ali nije odigrao nijedan me~ za ta dva kluba. Ovaj 23-godi{wi napada~ najve}i deo karijereproveojenapozajmicama, naj~e{}e u Kaqariju za kojijeigraoipro{lesezone. Akvafreska je pro{ao kroz sve mla|e selekcije italijanske reprezentacije, ali nije igraozaseniorskitim. On je pro{le sezone na 14 utakmica za Kaqari postigao trigola.

stiglapoja~awa

Fudbaleri AFK-a iz Adezapo~elisupripreme za narednu sezonu u Vojvo|anskoj ligi - istok. Prozivci trenera Atile Kasa{a u Sportsko rekreacionom centru„Adica”uAdi,odazvalose 22igra~a,kojikonkuri{uzaprvu postavu,me|ukojimasuipoja~awa pristigla iz Ba~ke Topole i Ma|arske. Upitawusuigra~ikojisufudbalsku karijeru zapo~eli u Adi, Tibor Na|pal, koji se vratio iz redova novog srpskoliga{a Ba~ke TopoleiAndorNa|povratnikiz Ma|arske. - Ovim nije zakqu~en spisak igra~akoji}epoja~atiklubunarednojsezoni,jero~ekujemda}emo seuvrstitiukrugstabilnihvojvo|anskihklubovaunarednojsezoni kada obele`avamo 100 godina od osnivawa - ka`e potpredsednik AFK-aEdekonKabok. Ono{toposebnoradujequbiteqefudbalauAdiiigra~eAFK-a jedasusa{efomstru~nog{taba AtilomKasa{omizBe~ejaizgla|eni nesporazumi, do kojih je do{loufini{upro{logprvenstva, pajeonnastaviodavodiekipu.e. Trener Kasa{ je napustio klub nakonporazaodObili}aizNovog Kne`evca,nezadovoqanzalagawem nekih fudbalera i atmosferom u klubu.Toseodrazilonarezultate ekipe u fini{u pro{log prven-

StreningaAFK-aua|anskomSRC„Adica”

stva,pajeAFKposleka`wavawa zbog nepravilnog nastupa igra~a, oduzimawem~etiribodaiporazaomuNovomKne`evcusa7.mesta, pao na 13. mesto dospev{i u zonu ispadawaizlige. -  Nepravilan nastup na{eg igra~a[andoraMihalecasaparnimkartonimanautakmiciuZrewaninuu24.kolupro{logprvenstva,umalonasnijestajaoispadawa iz lige i ako smo tu utakmicu dobili na fudbalskom terenu. U pitawu je gre{ka administracije klubaitakone{tosevi{enemo-

San~ezKatalonac Evropski {ampion BarselonaiitalijanskiUdinezekona~nosusesvedogovorili u vezi prelaska ~ileanskog fudbalera Aleksisa San~ezana„KampNou”.Ovu informaciju potvrdio je i sinvlasnikaUdinezea\ampaolaPoca,\ino. - Dogovor sa Barselonom najzad je postignut i on }e uskoro postati ~lan katalonskeekipe.-rekaoje\inoPocoitalijanskimmedijima. Mediji na Apeninima i Pir in ej im a pren os e informaciju da transfer iznosi oko 30 miliona evra, plusbonusi.AleksisSan~ezje pro{le sezone postigao 12 golovana27utakmicauSerijiA

i jedan je od najzaslu`nijih za plasman Udinezea u Ligu {ampiona.

`edogoditi,jersmoutvrdilikonkretnezadatkesvih~lanovarukovodstvakluba-kategori~anjeEdekonKabok. [efstru~nog{tabaAtilaKasa{,ka`edasusapo~etkapripremaopravdanootsutnatrojicaigra~a, ali da }e se i oni ovih dana ukqu~itiurad.Trenirasedvaputa dnevno u dobrim uslovima u Sportsko rekreacionom centru „Adica”. AFK }e kompletne pripremezanarednusezonusprovesti kodku}e,uzjedanizletuMa|arsku. Tekstifoto: M.Mitrovi}

Muslerau Galatasaraju Turskifudbalskiprvoliga{ Galatasaraj anga`ovao je urugvajskog golmana Fernanda Musleru, dosada{weg ~lana Lacija,naperiododpetgodina.Muslera, koji }e godi{we zara|ivatidvamilionaevra,trenutno jenaKupuAmerikesareprezentacijomUrugvaja,zakojujeu~etvrtfinalu odbranio jedanaesterac Karlosu Tevezu i time doprineoeliminacijiArgentineizdaqegtakmi~ewa. Dvadesetpetogodi{wi Muslera je pomogao Urugvaju i u pobediprotivPeruaod2:0,odnosno plasmanu u finale u kojem}eigratiprotivpobednika drugog polufinalnog me~a izme|uParagvajaiVenecuele.

Premijerligauvodi videotehnologiju Engleskifudbalski{ampionat, Premijer liga, od sezone 2012/13. uve{}e video tehnologijunagolliniji.^elnicilige sutopotvrdili,aostalojejo{ samo da to odobri i Svetska fudbalska federacija (FIFA).- ‘Premijerliga bi od sezone 2012/2013. mogla da po~ne da koristi sofisticiranu tehnologijukojabi‘procewivala’ dalijeloptapre{lagol-liniju.-potvrdiojeizvr{nidirektorlige,Ri~ardSkudejmor. Proteklihgodinabilojepuno kontroverzi zbog ‘’sumwivih’’ golova, ali i onih koji su pomi{qewunavija~a,menaxera i igra~a bili regularni, ali nisupriznati. -Celapri~ajeokopostizawagolova.Igra~iuvekprigo-

varaju da li je lopta pre{la gol-liniju ili ne. TehnologijajedostupnaiPremijerliga bisutramogladajepredstavi. Sada je FIFA na potezu i slede}a godina je rok da to uvedemo.-rekaojeSkudejmor. Debata oko novina u engleskom fudbalu, po~ela je pro{logleta,kadajeFrankLampardprotivNema~kenaSvetskom prvenstvu postigao ~ist gol,kojijeponi{tenzboglo{eprocenesudija.Istiigra~ je izazvao kontroverze i na klupskomplanu,kadajewegov {ut iz mre`e izvadio golman Totenhema, Aurelijo Gome{, aliloptanijepre{lagol-liniju. Gol za ^elsi je priznat, {to je prom en il o rez ult at me~a.

TRKAOKOFRANCUSKE

Hu{ovdu16.etapa Norve{ki biciklista Tor Hu{ovd pobednik je 16. etape Tur de Fransa,vo`eneudu`ini od 162,5 kilometara od Sen Pol Trua [atoa do Gapa u podno`juAlpa. Hu{ovd je drugu etapnu pobedu naovogodi{wojtrciostvariopo{tojeuciquusprintunadma{io sunarodnikaEdvaldaBoasonaHagena i tre}replasiranog Kana|aninaRajderaHjesedala. @utamajicajeostalauvlasni{tvu Francuza Tomasa Voklera,

kojijetokomtrkeodli~nopratio bra}u [lek, Alberta Kontadora iKadelaEvansa,uspev{idaihzadr`i na distanci uo~i odlu~uju}ihetapa. Ipak, u generalnom plasmanu Evansjepresko~ioFranka[leka isadajeon„zapetama”Voklerusa jednim minutom i 45 sekundi zao- statka.Aktuelni{ampionTurde FransaKontadornegdeoko11kilometara pred ciqem, na posledwemusponupredspustuGap,naglo jeubrzaoritam,dabiizwepovukaosasobomEvansaiSan~esa.

KRENULAIOFKKIKINDA

Oti{li najiskusniji FudbaleriOFKKikinde,po~eli su ovih dana pripreme za jesewi deo prvenstva u Srpskoj ligi-Vojvodina.Natrenerskoj klupiostaojetrenerAleksandarKresoja.[toseti~eigra~kogkadra,tujejo{svenejasno. Ispisnicesuuzelioninajiskusniji: Kovrlija, \uki}, ]eran, Ili} i Mesaro{. Za sada  trener Kresoja mo`e da ra~una na golmane @ivkova, Hajrovi}a i ]irkovi}a,potomigra~e:Cvijanovi}a, Babi}a, Gra|ina, F. Jankovi}a,N.Jankovi}a,Beleuca,Bordo`i}a,Spasi}a,Iveti}a, Geci}a, Kresoju, Malinovi}a,O.Vukmanovi}a,N.Vukanovi}aiCrnomarkovi}a.Dosada jo{nijedanfudbalernijepristupio Kikin|anima. U klubu o~ekujudakroztehni~kusaradwu sa superliga{em VojvodinomizNovogSadadobijunekolikotalentovanihomladinaca. Tokom pripremnog perioda Kikin|ani }e odigrati vi{e kontrolnih utakmica, a prva je bila u Novom Sadu protiv superliga{aVojvodine. M.S.

Ili}poja~ao Crwane Trener fudbalera Budu}nosti iz Srpske Crwe Slobodan @ivkov izvr{io je  prozivku igra~azanovoprvenstvouVojvo|anskojligi-istok.Uigra~kom sastavu je do{lo do malih izmeneitako}esepoja~atiRadovan Miji} dosada{wi ~lan Mladost Luksa iz Luki}eva i iskusni fudbaler srpskoliga{a OFK Kikinde Radovan Ili}.Zasadanemanagove{taja da}enekoizekipeoti}i.Trener@ivkovukqu~i}euradprvog tima nekoliko talentovanih igra~a iz podmlatka kako bi oni makar sede}i na klupi sticalinovaiskustva. Budu}nost }e prirpeme obavitiuSrpskojCrwiprekokontrolnihutakmica.Izovogklubajo{jednaprijatnavestuvezi uspeha mla|ih selekcija, tako sumla|ipioniriikadetiosvojiliprvomestousvojimkategorijama u redovnim takmi~ewima me|uop{tinske lige Kikinde-@iti{ta pa tako pehari za osvojena prva mesta sada krase vitrine kluba. Ve} slede}e godine najboqi kadeti bi}e prikqu~eni prvom timu. Tako u Srpskoj Crwi fudbalska igra imavelikubudu}nost,zahvaquju}imladimtalentima. M.S. TURNIRUGAJDOBRI

Tre}eliga{ izHrvatske pobednik

U~esniciSORVuBa~kojPalanciizsen}anskeop{tine

PRIJEMUSOSENTAZAU^ESNIKERADNI^KEOLIMPIJADE

Osvajalimedaqe,izgubili trkuzadoma}ina USkup{tiniop{tineSen- u~e{}u, a predsednica Saveza ta prire|en je prijem u ~ast sam os taln ih sind ik at a opu~esnika nedavno odr`ane 10. {tine Judit Klo{ak istakla Sportske olimpijade radnika je zna~aj pojedinih rezultata Vojvodine u Ba~koj Palanci sportistaSente. izovesredine. Predsednik SO Sente LaNa ovoj smotri Zona Poti- slo Rac Sabo sportistima je sjenastuilajesa112u~esnika po`eleo jo{ boqi uspeh na isa24osvojenemedaqebilaje slede}im igrama, podse}aju}i n a j u s p e { n i j a .  dajeiSentabilakandidatza Predsednica op{tine Aniko 11. SORV. Po{to je u izboru [irkovasezahvalilasporti- zanarednogdoma}inapobedio stima na izuzetno uspe{nom Srbobran,onsmatradaSen}a-

ni to mogu nadomestiti izu- zetno dobrim u~e{}em. Poslanicaurepubli~komparlamentuAniko@iro{Jankeli} je istakla da rukovodstvo op{tine Senta i daqe rade na tome da jednog dana i Senta postane olimpijski grad, pa }e se i daqe kandidovati za doma}ina najzna~ajnije sportske manifestacije radnika u Vojvodini. Tekstifoto:M.Mitrovi}

Povodom Petrovdana pravoslavneslaveuGajdobriuorganizaciji a Hercegovca ~lana Novosadske podru~ne lige i Mesnezajedniceodigranjetrijagonalni turnir na kome su u~estvovale ekipe BSK iz BelogbrdakodOsijekaina~enovog~lanaTre}eHrvatskelige, SokolaizNoveGajdobre~lana MOL Ba~ka Palanka prvi razred i doma}eg Hercegovca. IznenadilisugostiizBelogbrda sadvepobedepasutakoodneli pobedni~kipehar. Evo i rezultata: Hercegovac – Soklo 0:1, Soko – BSK 0:2 i BSK – Hercegovac 3:0. BSK je prvisa{est,Sokodrugisatri, a posledwi je bio Hercegovac bezboda. V.Vujanovi} REVAN[SUSRETIDRUGOG KOLAKVALIFIKACIJA ZALIGU[AMPIONA Flora-[amrok 0:0(prvime~0:1) Dudelan`-Maribor 1:3(0:2) Tobol-Slovan(B) 1:1(0:2) Nef~i-Dinamo(Z) 0:0(0:3) Ekranas-Valeta 1:0(3:2) Helsinki-Bangorsiti 0:0(3:0) BATE-Linfild 2:0(1:1) Liteks-Mogren 3:0(2:1) Tor{aun-Malme 1:1(0:2) Plzen-Pjunik 5:1(4:0) Visla-Skonto 2:0(1:0) [kendija-Partizan 0:1(0:4)


c m y

dnevnik

MILO[ DIMITRIJEVI], NOVI VEZISTA CRVENE ZVEZDE

Lakojeigrati saEvandrom Novi vezista Crvene zvezde uklopio u sistem igre Roberta Milo{ Dimitrijevi} ka`e da Prosine~kog? mujebilolakodaseuklopi,jer -Mogudaka`emdasamveoma imaistepogledenafudbalkao zadovoqan.Trenerijaistogletrener Robert Prosine~ki, a damo na fudbal i imamo istu igrawe u tandemu sa Evandrom filosofiju. Meni sve to prija Goebelomsmatrau`ivawem. iodgovaraijedva~ekamdapo~Sa Zvezdom nije ni mesec danu utakmice. - rekao je Dimina,akada~ovekgledasastrane, trijevi},na~ijemjetransferu delujekaodajegodinamatu.Miiz Rada u Crvenu zvezdu insilo{ „^ava” Dimitrijevi} prestiraoupravoProsine~ki. ko no}i se uklopio u sistem O Ventspilsu ili Soligorigre crveno-belih, a za to po- sku,mogu}imrivalimautre}em stojedvarazloga.Prvije,kako kolu kvalifikacija za Ligu ka`e novi vezista Crvene zve- Evrope? zde,istipoglednafudbalkoji -Mismoznalida}etobiti, imatrenerRobertProsine~ki, ne nepoznata, ali mala ekipa. a drugi, partnerstvo sa „Maestrom” iz Brazila, Evandrom Goebelom. Dimitrijevi} je i protiv Slova~kog (1:0) i protiv A{doda (2:0) igrao odli~no,NenadKova~evi}, Evandro i on, uz pomo} saigra~a, dr`ali su loptu u posedu vi{eod70odstovremena u prvom poluvremenu, pre nego su Milo{Dimitrijevi} zameweni na poluvremenu.Ilaikujebilojasnoda Mi}emobitifavoritiiveru„^ava”nelutanaterenuidamu jemuna{timismatramda}emo je savr{eno jasno {ta treba da pro}idaqe.-optimistajeveziradi.A,damo`eboqe–mo`e! sta,~ijasudva{utaprotivA{doda prohujala pored stative i - Pobedili smo u oba me~a i prekopre~ke,aonsenadada}e mislim da je to bitno, mada je zavr{iti u mre`i kada to bude najbitnijedasmodobroigrali. To je plod dobrog rada na pri- najpotrebnije. KakoizgledaigratisaEvanpremama,anadamseda}esesve drom? isplatiti kada po~nu kvalifi- Dobro! Bilo ko mo`e da kacije. Radili smo sve {to smo funkcioni{esEvandrom,onje moglidauradimo,sadajevreme da se to isplati. -  ka`e Dimi- dobarigra~,imasmislazafudtrijevi},kojijenaispitivawi- bal, tako da je lako igrati s wim,uztojeivelikozadovoqma pokazao najzavidniji nivo fizi~kepripremeuzDu{kaTo- svo.-rekaojeDimitrijevi},koji je zadovoqan nivoom forme {i}aiSr|anaMijailovi}a. kojijedostiglaekipa. Kako si se tako lako i brzo

KUQANI OKON^ALI PRVU FAZU PRIPREMA

Nekompletni naVlasinu Fudbaleri Hajduka su zavr{iliprvufazupripremazanarednu superliga{kusezonu.OvajdeoposlaobavilisuuKuli,gdesuosim testirawa i lekarskih pregleda, koristili terene na Va{ari{tu isvomstadionu,avremejeiskori{}eno i za upoznavawe novog stru~nog{tabana~elusaNeboj{omVigwevi}emsaekipom,kaoi igra~asastrukom.[taovapre|enaetaparadagovori?

Pauqevi}iFejsana~elukolone

-[toseigra~kogkadrati~ena nivou smo kao kada smo po~eli pripreme.Maloodonoga{tonam je potrebno je dovedeno i to je i daqe goru}i problem. Moram da izrazim zadovoqstvo radom igra~a,srelisusesadostanovihstvariitodobroideizaistajejedini problem {to nemamo kompletiranuekipudajeuigravamoitada bi sve boqe izgledalo. I pre po~etkapripremasamsenadaoda }emo imati mnogo boqi igra~ki kadar, da }emo na pripreme odvesti fudbalere igra~a koji bi vukli sezonu sa evenualno jednim ili dva poja~awa do kraja prelaznogroka,me|utim,jo{dostatoga namnedostaje–ka`eVigwevi}. Prema mi{qewu {efa stru~nog{tabaHajdukaVigwevi}a,Kuqani su najtawi na pozicijama {picevai{topera.

-Vrlojete{kopokrititepozicije. Tr`i{te skromno, a dosta igra~a ~eka inostrane anga`maneizaistajete{kona}iizlaziztogproblema.Nudenamse igra~i, ali mislim da je to ne{to{tonezadovoqavakriterijumesuperliga{kogtakmi~ewai ambicijakojejeklubstaviopred sebe–isti~eVigwevi}. Bilo kako bilo, vreme odmi~e.KuqanidanasidunaVlasinsko jezero. Sa kakvim igra~kim fondom? - Na Vlasinu idemo iako nismokompletniinadamseda}e namsebartamoprikqu~itineki igra~i. Kada se pravi tim obi~no se imaju po dva igra~a na odre|enim pozicijama zbog konkurencije, ali ja trenutno napojedinimmestimanemamni jednog igra~a. I odlaz ak na Vlasinu smo odlo`ili jer smo senadalida}emoprona}ipoja~awa, ali se to nije desilo. I daqesmostrpqiviunadida}emo na}i ono {to tra`imo, ali svejete`eite`e,prvenstvose pribli`avaaminemamonikosturijedino{tonampreostaje jeidaqeda~ekamoidareagujemo u pravom trenutku kada se pojaviigra~kojijezanas-ka`eVigwevi}. FudbaleriHajduka}enaVlasini imati odli~ne uslove za rad.Ambijentjepravisportski, dobri su tereni i taj deo pripremahajduci}eiskoristitiza uigravawe ekipe. Odigra}e Kuqaniitrikontrolneutakmice. Zna se da }e snage odmeriti sa Radni~kim iz Ni{a i Dinamom iz Vrawa, a za tre}u se tra`i protivnik.NaVlasini}eekpedicijaHajdukaostatidesetdana dabiseuKuluvratiladvesedmicepredpo~etakprvenstvakoje }e biti iskori{}ene za neke finijedorade,jerbinakonVlasinetrebaladaseznaiekipai na~inigre. \. Bojani}

SPORT

~etvrtak21.jul2011.

19

PARTIZAN RAZO^ARAO U REVAN[U SA [KENDIJOM

OpomenapredGenk Ukoliko`eledaponove uspeh od pro{le godineiplasirajuseu Ligu {ampiona fudbaleriPartizanamora}edaigraju mnogo boqe nego {to su to u~inili u dvome~u sa makedonskom [kendijom.Posebnoslaboigrali su crno - beli  u  revan{ u Skopqu,pasusretsaGenkomkojijenaprogramuve}zapetdana o~ekujesesazebwom. Uprvompoluvremenuvidelisu se svi nedostaci u novoformiranomtimucrno–belih.Sdvojicom zadwihveznihfudbalerauodbraniBeogra|anisubililakzalogaj zaMakedoncepasamozahvaquju}i raspolo`enom golmanu Ili}u i neiskustvunapada~a[kendijenisu na odmor oti{li sa nekoliko golovazaostatka.A,ondapitawe jekakobisesvezavr{ilo.Mo`da iprvorazrednomsenzacijom. Zautehucrno–beli}eprotiv Genka biti ja~i za {topera AndersonaMarke{a,kojiimsenedavno pridru`io kao i Radosava Petrovi}a, koji jo{ nije prona{ao inostrani anga`man i bi}e licenciranzatre}ekolokvalifikacija. -Igralismoo~ajnouprvompoluvremenu, u nastavku smo se ne{topopravili,alijetojo{uvek dalekoodonoga{tosmozamislili. Jedina pozitivna stvar je rezultat,donelismonovebodovei klupskomkoeficijentuisrpskom fudbalu–rekaojeposlerevan{a sa [kendijom trener Partizana Sa{aStanojevi}. Po wemu, slab prilaz me~u je glavniiproblemkojiseponavqa. -Dostalo{esmopo~elisusret, panamjeprotivnikstvoriolako {anse.. Opet, ne verujem da je to zbog dobrog rezultata iz Beogra-

Vuki}uduelusodbranom[kendije

da, ve} je to na{a realnost, prvo poluvremesmosli~noodigralii u prvom me~u. Da sumiram, mnogo variramouigriijo{dostastvarimoramodapromenimoukoliko `elimodapro|emoGenk. Jedan segment je posebno podbacio. -Generalno,imalismoproblema po desnoj strani. Odbrana je bilaslaba,sredinajelo{ezatvarala,asvekaoposledicaprinudnihre{ewakojaimamo. Novaevropskaisku{ewadolazeve}zapetdana. -Vide}emo{ta}esedesitisa Genkom,dalekosmoodonoga{to

bi trebalo da igramo, ali je ovo nov tim i zbog toga osciliramo. Od pro{le godine i me~eva sa Pjunikomtususamodvojicaigra~aizatomoramobitistrpqivii realni–oceniojeStanojevi}. Direktor Krstaji} pobedu isti~ekaonajva`niju. -Najva`nijijetrijumf.Ekipa je tek formirana, oscilacije su normalnepajenajbitnijesticawe samopuzdawaprednaredneme~eve. Vladimir Jovan~i} je za samo nekolikominutaigrere{iopobednika. -Sre}ansamzboggolakojisam dao, koji nam je doneo trijumf.

PO^EO PRIPREME I KABEL

TrenerCviji}za vi{irang Spripremamazanovufudbalsku sezonu otpo~eo je podru~ni liga{ Kabel. Dugo su Novosa|ani u pro{lom prvenstvu bili u trcizavi{irang,nisuuspelida se dokopaju Vojvo|anske lige, pa su morali da pru`e ruku ekipi MladostiizBa~kogPetrovca. Tokom letwe pauz e uprava kluba na ~elu sa predsednikom Goranom Tankosi}em, direktorom Milanom @ivkovi}em i Nenadom Markovi}em zadu`enimzaprvitimnijesedelaskr{tene ruke, sporazumno se rastala sa trenerom Labudom Pejovi}em,anawegovomestoanga`ovalaMiod ragaCviji}a,trenera sa desetogodi{wim sta`omiAlicencom,kojijeutri posledwe sezone bele`io uspehe sa Slogom iz Temerina. Uz

to, odlu~ili su da da mesto pomo}nikapovereNedeqkuBabi}u (Metalac AV, Fru{kogorac), koji }e osim sa prvim raditi i sa omladinskim timom. Sveseuklubusa[tranda,biv{em drugoliga{u, podredilo jednom jedinom ciqu - vi{em rangu.Naprvojprozivcijavilo se preko 30 igra~a, me|u wima dostaonih`eqniafirmacije. - U godini kada klub slavi 80 leta,iluzornojegovoriti{tase od nas o~ekuje. @elimo da klubu kvalitetnimigramapodignemona vi{i nivo, vratimo prepoznatqiv sjaj, da {to vi{e publike privu~emo na nedeqni matine ka`e novi strateg Kabela MiodragCviji}. Kabel je oduvek bio magnet za igra~e?

AUSTRALIJANCITRENIRAJUSPROLETEROM: Posredstvom Novosa|anina Du{ana Pura}a, koji se od 1973. godine `ivi u Australiji, a od 1993. u Sidneju vodi fudbalsku akademiju mla|i novosadski fudbalski prvoliga{ Proleter ugostio je osam talentovanih Australaca: Luisa Abadija, Danijela Vonga, Rejd Ivona, Ed [oua, Kiren Vestvuda, Mi~ela Vestvuda, Zaka Varnerforda i Hutan Delfi koji }e trenirati na Slanoj bari. - Velika nam je ~ast {to se gospodin Pura} odlu~io {to je odabrao na{ klub za usavr{avawe igra~a. Ube|en sam da }e mnogo toga nau~iti i da }e saradwa da se nastavi i tokom zime, a nadamo se i neko od wih ostati u Proletru - ka`e tehni~ki sekretar Proletera Dragan Vuk~evi}.

-Kosturtima}eostati,ali}emopoku{atidasepoja~amousvim linijama tima. Shodno ambicijamaodigra~a}utra`itidasepridr`avaju odre|enih pravila. Radi}emonaterenimakraj[tranda gdeimamooptimalneuslove,odigratinekolikokontrolnihutakmica,kakobi{tospremnijedo~ekali prvenstvo. Iz tih razloga igra~emostimovivi{ihrangova. UprelaznomrokuKabeljeve} poja~ao redove, do{li su: Radoji~i}(Indeks),golmanPeji}iZamlakar (Sloga, Temerin) ,Jovo Pupovac(Omladinac),aprvomtimu su prikqu~ena i petorica talentovanih omladinaca Brki}, Klincov,Ha|inac,Pejovi}iStevanovski. Za sada su ekipu s [trandanapustilijedinogolman Vuki}iiskusniHavim. M. Po.

Sa mladim momcima radili su treneri Svetozar Soviq i Zoran Govedarica. - Prvi utisak je veoma povoqan, vredni su momci, imaju maksimalni profesionalan odnos prema obavezama - ka`e rukovodilac omladinskog pogona i trener Svetozar Soviq. Jendan od najtalentovanijih je Hutan Delfi, drugi put je u Srbiji, pre tri godine bio je u Vojvodini i Crvenoj zvezdi i bio je polaznik {kole Bundesliga{a Bajerna iz Leverkuzena. - Daleko boqe se radi u Srbiji. Treninzi su raznovrsni. Treneri su nam posvetili veliku pa`wu pa se nadam da }emo zadovoqni vratiti u Australiju. ali ne bi ni{ta imao protiv da ostanem u Proleteru. M. Po.

Igrali smo lo{e, ali nismo se {tedeli,ve}smodalisvojmaksimum.Nijemojedaocewujemza{to smopodbacili,to}eanalizirati iobjasnititrener. JedanodjunakabiojeiRadi{a Ili}. - Razo~arali smo i sebe i navija~e igrom u Skopqu. Ipak, najav`nijejedasmopobedilii obezbedili me~eve sa Genkom. Verujemdanasjeivelikaprednost iz Beograda uspavala. Siguransamda}emoprotivBelgijanacabitimnogoboqi–rekao jegolmanPartizana. I. Lazarevi}

KOPA AMERIKA

Urugvaj za titulu Kona~no pobeda favorit a! ^et vrt a rep rezentac ij a svet a Urug vaj plas ir al a se u fin al e Kupa Amerike, pobediv{i Peru golovima Luisa Suarezau53.i58.minutu -2:0(0:0). Pos le ser ij e izn en a|ewa u ~etvrtfinalnim me~ ev im a, na turn ir u u Arg ent in i stvar i po~iwu da se vra}aju u normalu. Urug vaj }e u ned eq u igratizarekordnu14.titulu kontinentalnog prvaka,po{tomuseprotiv Per ua isp lat il a ofanzivnapartija. IzabraniciOskaraTabareza povelisupo{toje Suarez ve{to smestio u mre` u odb it ak nak on {uta Dijega Forlana iz daqine, da bi samo pet minut a kas nij e nap ad a~ Liverpula primio pas iz dubine, zaobi{ao golmana i rea l iz ov ao stop ostotnu{ansu. Iako je 20 minuta pre kraja ostao bez iskqu~enogVargasa,PerujeprekoPaulaGereramogaoda ubla` i por az, odn os no stvori uslove za dramati~nu zavr{nicu, ali je fen om en aln i Fern and o Mus ler a bio na vis in i zadatka. Per ua nc i su samim plasmanom u polufinale ostvarili podvig, s obziromnatodauwihovom tim u nij e bil o glavn ih zvez da Farf an a i Pizara. Zanimqivo je da su se Urugvaj i Peru sastali na startu Kupa Amerike, uprvomkoluCgrupe,kadajebilo1:1.Strelacza „uruse” i na tom me~u je bioSuarez.


20

sport

~etvrtak21.jul2011.

dnevnik

PRIPREME REPREZENTACIJE U ROTENBURGU

TURNIR U HAMBURGU

StigaoiPerovi} Zdravs tven i bilten rep rez ent ac ij e Srbije se popravqa ^ak ar ev i} pon ov o trenira, Veli~kovi} i Bjelicaradesvevi{e.Timuseprikqu~io i novope~eni mlado`ewa. Reprezentativci Srbije pod palicom selektora Du{ana Ivkovi}a rade u Rotenburgu`estokimritmom. Povlastica nema, a svi u stru~n om {tab u kon a~n o su malo odahnuli, jer se popravqazdravstvenibiltenekipe. - Marko ^akarevi} je snimio stopalo i dobio potvrdu damo`enesmetanodanastavi satreninzima.NovicaVeli~kovi}gotovodatrenirakaoi sviostali,dokjeNemawaBjelica pored kondicionih treninga, koje obavqa od prvog dana, po~eo da da {utira desnom rukom. - raportirao je timmenaxerNeboj{aIli}. ^akarevi} je kratko pauziraozbogpovredestopala,koju „vu~e” jo{ od doma}eg plejofa. Snimak magnetnom rezonanc om pok az ao je da nem a ozbiqnijihproblema,pa}ese opet prikqu~iti ekipi. On }e,preventiveradi,jo{nekolik o dan a i}i na ter ap ij e strujom. Ekipi se prikqu~io i novope~eni mlado`ewa KostaPerovi},pasuorlovitrening odradili u kompletnom sastavu. Reprezentativci su istr~avaliuobli`noj{umikra}e,a zatimdu`edeonice. - Ovaj deo priprema je najte`i,alisvakakonajva`niji. Bilo je pote{ko}a prvih dana, me| ut im kad su pro{ le upalemi{i}aikadsmouhvatilipraviritamsvejemnogo lak{e. Treninzi su raznovrsni i zanimqivi, ~ak je i tr-

SrpskiteniserJanko Tipsarevi}izgubiojeod HuanaMonakasa6:2,6:4 udrugomkoluturnirau Hamburguzajedan~asi35minuta igre.Jankojebiopostavqenzadevetognosioca,auprvojrundibio je slobodan. Naredni protivnik Argenticu bi}e Florijan Majer, kojijeudvasetasavladaoMarsela Ilhana.Uprvatrigemateniseri sulakokoristiliprednostservisa,aprvisesaproblemimasuo~io Tipsarevi}. Me|utim, srpski teniserjeu~etvrtomgemuspasaodve brejklopteiizjedna~iojena2:2.U slede}emgemuJankojeimao~etiri{ansezabrejk,alinijeihrea- lizovao–3:2zaMonaka.Teniseri nisu bili sigurni u gemovima na svojservis,aprvijedobrejkado-

Reprezentativci Srbije na treningu u Rotenburgu

~aw e u {um i int er es antn o, iakonikonemailuzijudamo`e da nadma{i Ivana Pauni}a koji je daleko najbr`i i nemapravukonkurenciju.-pohvalio je saigra~a AleksandarRa{i}. Poslepodnevni treninzi na kojimaseuve`bavajuakcijesu prava relaksacija u odnosu na jutarwe futinge i rad u teretani. -Samokadjeloptaurukama ni{tanijete{ko.Ovagenera-

Nedovi}sru{io Hrvate Srbija - Hrvatska 80:79

stencija,4ukradene,alii8izgubqenihlopti.DaniloAn|u{i} ubacioje14poena(5-13izigre), a Milan Milovanovi} dao je 10 (5-7izigre).Najefikasnijikod HrvatabiojeBorisBara}sa23 poena, a Domagoj Bubalo upisao je18poena. Na samo pet minuta do kraja Hrvati su posle ko{a Bara}a imaliosampoenavi{ka(73:65), ali se Srbija nije predavala – dvojac Jaramaz-Nedovi}, uz veoma va`nu trojku An|u{i}a, uspeojedavratina{uselekcijuu igruinakrajujezabele`enapobeda. Narednime~SrbijaigraupetaksaLitvanijom.

cijajeve}dugoradisaselektorom Ivkovi}em, poznat nam je sistem rada, tako da bez problema ispuwavamo sve zacrtaneplanove.-istakaojeas reprezentacijeSrbije. NaSPuTurskojpro{legodin e, Aleks and ar Ra{ i} je imao blistave trenutke, a posebnosuostaleuse}awuzavr{nicepojedinihutakmicakojejesvojomsmireno{}uiprezizno{}u re{avao sa linije slobodnihbacawa.

Jao Ming

sezoni, iako nijednom nije uspeo da se popne na pobedni~ko postoqe. - Fernando Alonso i Felipe Masabi}ena{ivoza~iinaredne takmi~arske godine. Svakodnevno radimo na unapre|ewu bolida i ~vrstoverujemoda}esewihdvojica boriti za najvi{e plasmane u narednim trkama ove sezone, a da }eve}slede}egodineimatibolid kojim }e „napasti„ {ampionsku titulu-rekaojeitalijanskimmedijimaLukadiMontecemolo.

Eklstonoptu`enzapodmi}ivawe VlasnikFormule1BerniEklstonoptu`enjeuNema~kojzau~estvovaweupodmi}ivawu2006.godineprilikomprodajeakcijaFormule1grupiSi-Vi-Si(CVC),objaviojeBi-Bi-Si(BBC).Biv{ibankar GerhardGribkovski,kojijebiozadu`enzaprodajuakcijaBajernaLB uFormuli1optu`enjedajeprimiomitoodEklstonauiznosuod44 milionadolara.Sudtektrebadaodlu~idali}epodi}ioptu`nicu protivGribkovskog.Eklstonjenegiraooptu`beodavawumita.

Panatinaikos posle serije odlazaka po~iwe da sklapa tim zanovusezonu,ukojoj}ebraniti titule evropskog i gr~kog prvaka. Ekipu @eqka Obradovi}anapustilisuFocis,NikolasiSato,aznalosedasigurno ostaju samo Dijamantidis i Batist.Wimaseprikqu~ioveteran Kostas Carcaris, koji je prihvatio smawewe plate za slede}u sezonu i potpisao novi jednogodi{wiugovor. Uprava „zelenih” na pragu je dogovora sa Stratosom Perperogluom, a menad`er Milenka Tepi}a, Mi{ko Ra`natovi}, rekao je da i reprezentativac Srbije `eli da ostane kod Obradovi}a, po cenu revizije ugovora.

Samotakonastavite

Zbogom,ko{arko, ihvala tivno zavr{ava karijeru. Centar kineske reprezentacije je tako samo potvrdio ono o ~emu se dugo {u{kalo kada je ranije najavio da se slede}e sezone ne}e vra}ati u Hjuston zbog problemasapovredom. - Zavr{avam igra~ku karijeru, Ko{arka mi je dalamnogoizbogtogasam joj neizmerno zahvalan rekao je Jao Ming u prepunojsalinakonferencijizanovinareu[angaju. Jao je tokom osmogodi{we karijere u NBA ligipostizaoprose~no19 poenai9,2skokapoutakmici. Kineski ko{arka{ je 2002. izabran za prvog pika na NBA draftu od strane Hjustona.  U posledwe dve godine igraojenasvegapetutakmica zbog problema sa povredomstopala

- Jo{ uvek nisam preboleo {ampionatuTurskoji~iwenicudasmoostalibezjedneodmedaqa. Verujem da nam je naneta nepravdakoju`elimodaispravimouLitvaniji.Svesnismoda }eovogodi{weEvropskoprvenstvo biti ja~e i kvalitetnije negomnogaprethodna.ZatodajemosveodsebeuRotenburgu,kakobise{toboqepripremilii bili spremni da se borimo za visok plasman. - zakqu~io je AleksandarRa{i}.

Ferari je obavestio javnostda}edvojicavoza~a, Fernando Alonso iFelipeMasa,inarednesezonevozitizatajtimuSvetskom {ampionatu Formule 1. Alonsojenapro{lojtrcizaVeliku nagradu Velike Britanije u Silverstounuostvarioprvupobeduovesezone,ifigurirakaojedan odnajozbiqnijihkandidataSebastijanu Fetelu u trci za titulu. Tako|e,uklubusuzadovoqniivo`wama Brazilca Mase u teku}oj

Carcaris veran Panatenaikosu

JAO MING ZAVR[IO KARIJERU

Kineski ko{arka{ i dugogodi{wazvezdaNBAligeobjavio jeurodnom[angajudadefini-

{ao27-godi{wiArgentinacupetom gemu. Tada je Monako iskoristiopetubrejk{ansu,poveojesa 4:2,azatimjetuprednostrutinski osigurao(5:2).Argentinacjeutim trenucimabiounaletu,{tojeiskoristio da napravi jo{ jedan brejkido|edovo|stvausetovima za56minutaigre(6:2). Drugisetbiojesuprotnostprvomjersuteniserisvedozavr{nice~uvalisvojservisinisudozvoqavali suparniku ni da do|e do brejk lopte. Nervi su prvo popustili Tipsarevi}u, pa je Monako prvivo|stvuod5:4stvoriotrivezanebrejk,ujednoime~lopte.Wih je Janko neutralisao, ali to nije uticalonaArgentinca,kojijepotomdo{aodo~etvrteme~loptei trijumfa.

AlonsoiMasa idaqeuFerariju

EVROPSKO PRVENSTVO ZA MLADE U [PANIJI

Ko{arka{ka reprezentacija Srbije do 20 godine pobedila je Hrvatskusa80:79urazigravawu od13.do16.mestanaEvropskom prvenstvu u Bilbau. Junak utakmice bio je plejmejker Nemawa Nedovi},kojijeusamojzavr{nici, na ~etiri sekunde do kraja, pogodio ko{ uz faul. Potom je bioprecizanisalinijepenala, aDukanjeproma{io{utzatrijumf Hrvatske. Ekipa Aleksandra Xiki}a tako je ostvarila i tre}i trijumf u razigravawu, po{tojeprethodnoubedqivosavladalaAustrijuiLitvaniju. Najboqi u pobedni~kom timu biojeNemawaNedovi}sa27poena(11-18izigre),3skoka,7asi-

KrajzaJanka uprvomme~u

Kostas Carcaris

Prvopoja~awetrebalobida budekriloPetKalates,stariji brat plejmejkera Panatinai- kosaNikaKalatesa,kojijeposle uspe{ne koled` karijere u SAD igrao za Marusi i Kolosus. Mesto Romena Sata mogao bidazauzmeAmerikanacXejms Vajt, nekada ~lan Fenerbah~ea, Spartaka iz Sankt Peterburga iitalijanskogSasarija. VajtjesaSanAntonioSparsima osvojio {ampionski prstenusezoni2006/07.

U prostorijama kompanije „Komtrejd” odr`anajekonferencijaza medije povodom uspeha na{ih atleti~ara na Evropskom prvenstvuzamla|esenioreiseniorke. Konferenciji su prisustvovaliosvaja~imedaqa:vice{ampionka Evrope Ivana [panovi}, bronzani momci Mihail Duda{ i Emir Bekri}, kao i ~elnici Atletskog saveza, generalni sekretar Slobodan Brankovi} i savezniselektorDragi{aKuzmanovi}. Kuzmanovi}jeistakaodajeostvarenvelikiuspehzana{sporti na{uzemquidajenajva`nije{to je generacija, koja je u juniorskoj konkurenciji osvojila sve {to se moglo,nastavilasaosvajawemmedaqanavelikimtakmi~ewima.Za

uspehnaEPuOstraviatleti~ari su od strane generalnog sponzora Telekom Srbija nagra|eni najnovijim mobilnim aparatima. Svi osvaja~i medaqa ujedno su ispunilinormezaodlazaknaOlimpijske igre i Svetsko prvenstvo, dok je Duda{ oborio dr`avni rekord u desetoboju. - Ovo mi je druga bronza sa evropskih {ampionata za mla|e seniore. Mnogo mi je dra`e {to samosvojio8.117bodovaibronzanumedaqu,negodasamosvojiozlato i mawe bodova. Ovo je potvrda dobrograda.Znamdasamspremani da mogu jo{ vi{e - istakao je Duda{,kojijesvojimuspehomdaovelikimotivostalimsrpskimpredstavnicima. EmirBekri}ostvariojenajboqirezultatukarijeri.

- Velika ~ast mi je bila da tr~im za Srbiju. Nema ve}eg zadovoqstvaodslavqewamedaqe.Sada sumiporasleambicijeinajavqujem skoro obarawe dr`avnog rekorda. Poredtitulasvetskejuniorske {ampionke,juniorskevice{ampionke sveta i Evrope, Ivana [panovi} u Ostravi je postala vice{ampionkaEvropedo23godine. - Zadovoqna sam rezultatom i plasmanom, ispunila sam norme i sada se okre}em Svetskom prvenstvu-reklaje[panovi}eva. Svi atleti~ari i rukovodstvo ASS zahvalili su se na pomo}i i podr{ciministarstvuomladinei sporta, olimpijskom komitetu, kompanijiTelekomSrbijaiostalim sponzorima i prijateqima AtletskogsavezaSrbije.

Naisaupovla{}enom{e{iru Evropska rukometna Federacija objavila je spisak u~esnika `enskihevropskihkupovau nastupaju}oj sezoni. Srbija }e pored{ampiona,Zaje~araupreostalatrievropskakupaimati~etiri predstavnika.Vice{ampionke,ru-

komea{iceJagodine,startova}eu 2. kolu Kupa pobednika Kupova, a `reb}eseodr`ati26.julauBe~u. Ni{kaNaisa}eevropskusezonu zapo~eti u tre}em kolu Kupa EHF,kojejenaprogramu5/6.odnosno,12./13.novembra.Na`rebunarednogutorka}eNi{lijkebitiu

povla{}enom{e{iru.U^elend` Kupu, Srbija }e imati dva predstavnika. Crvena zvezda }e debitantsku sezonu u Evropi zapo~eti od~etvrtogkola,dok}eKwazMilo{ krenuti od tre}eg, u kome }e dobiti protivnika iz povla{}enog{e{ira.


ekOLOGiJA

c m y

dnevnik

SEMINARUNOVOMSADUIGORWEMMILANOVCU

I@IVOTIWAMAUZOO-VRTU PALI]SMETAVRU]INA

Spasuhladu

Stanovnici jednog od najlep{ih zoolo{kih vrtova u Srbiji,naPali}ukrajSubotice,kada temperatura prelazi 35 stepeni, spas tra`e u hladu. Ove godineuvrtujeposa|enooko50 novih stabala li{}ara koja }e zakojugodinupravitihlad. -Zahvaquju}isopstvenombunaru,uvrturadevelikeimale prskalice,kojezalivajunesamo cve}e i drve}e, ve} i volijere, tehladetloIvazduh-ka`ePR Zoolo{kogvrtanaPali}u,bi-

Ovaj me|unarodni seminar posve}enodr`ivomrazvojuokupiojeokotridesetmladihlideraiz16zemaqasveta,poputIndije, Brazila, Australije, Engleske,kojise,predvo|eniprofesorima sa nekoliko svetskih univerziteta, bave temama odr`ivog razvoja, privatizacije, razvojem demokratije i upotrebom zajedni~kih resursa sa posebnim akcentom na zemqe u tranziciji. Seminar organizuje udru`ewe „In`eweri za{tite `ivotnesredine“izNovogSadausa-

[umskipo`arigodi{wenanose neprocewive {tete {umskom fondu Srbije. Problem pojave {umskih po`ara je globalan i u svetu svake godine stradaoko350milionahektara {uma (izvor: FAO). Po`ari predstavqaju stalnu opasnost za{umskekomplekse,auodre|enim okolnostima mogu u kratkom periodu da izazovu

Eko-znakimasamo jednopreduze}e

radwi sa organizacijom ACTIS iz [vajcarske. Ovaj seminar razvilajeAlijansazaglobalnu odr`ivost i uspe{no je realizovan u preko devet zemaqa u proteklih11godine.Doga|ajsu podr`ali „Symphony Environmental” iz Engleske, agencija „Gojak” iz Slovenije, Gradska upravazaza{titu`ivotnesredine Novi Sad i drugi. Nakon zavr{etka seminara u~esnici postajui~lanovijedneodnajve}ihmre`amladihlideraposve}enihodr`ivomrazvoju. A.J.

Nacionalni eko-znak Srbije, koji ozna~avadaproizvodiliuslugaumawojmeriugro`ava`ivotnusredinu, ima samo jedno doma}e preduze}e, saop{tilo je Ministarstvo `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa. Ministarstvojedodelilo2010.godineprvi takav znak firmi “Potisje” izKawi`ezadvevrstecrepai proizvode za me|uspratne konstrukcije.Odtada,nijednompreduze}u nije odobreno da koristi tajznak. Interesovawe za eko znak Srbije postoji,adosada{wizahtevisuodbijani

zbogneadekvatnostiproizvoda,nemogu}nosti ispuwewa zadatih kriterijuma ili nepotpune usagla{enosti sa propisima. U nadle`nom Ministarstvu navode da prema pravilniku iz 2009, dobijawe eko znaka ko{ta 30.000 dinara. Preduze}e koje `eli zna, mora da ispuni dva kqu~nauslova-dasuproizvodniprocesiuskladusapropisima oza{titi`ivotnesredineimorajasnopokazatidasuune~emuboqi od konkurencije, bilo da je to upravqawe otpadom ili upravqawe resursima.

VELIKADROPQA–JEDINSTVENAPTICANA[IHRAVNICA

Banatskiza{titniznak

Velika dropqa (Otis tarda) je najkrupnija ptica na{e faune. Svojimizgledomina~inom`ivota predstavqa jedinstvenu pticu vojvo|anskih ravnica, koja je, na`alost, uvr{tena na svetsku CrvenuListuugro`enihvrstakojima preti izumirawe i kao takva, zakonomjeza{ti}enakaoprirodnaretkostuSrbiji.Jedinostani{tevelikedropqekodnasnalazi senaseveruBanatauzoninaseqa Mokrin, Sajan, Jazovo, Vrbica, Banatsko Aran|elovo. Smatra se dajepo~etkom20.vekauVojvodini `ivelo preko 1.000 velikih dropqi,asadasebrojnostseprocewujenaoko25-30ptica,dokna gne`|ewu ima oko 10 reproduktivnih`enki,kojesuskoncentrisanenarelativnomalomprostoru u zoni Mokrina, Jazova,  I|o{a, Sajana,VrbiceiBanatskogAran|elova. Zimi velika dropqa uglavnomostajeu{irojzonisvojih gnezdili{nih  stani{ta, ali kadajeizuzetnojakazimaodva`i sena{iralutawauju`nompravcu. S ciqem o~uvawa i za{tite ove vrste 1997. godine formiran je Specijalni rezervat prirode olog Mirjana Alapovi}. - Kod „Pa{wacivelikedropqe”napobelog medveda su napravqene vr{iniod980hektara,okojemse dodatne prskalice i pumpe sa brine Lova~ko udru`ewe „Perjavodom, tako da sve`a voda cirnica”izMokrina. kuli{eceodan,osve`avabazen - I pored {irokog dijapazona i bistri vodu koju medvedica administrativnih i aktivnih mekoristizakupawe.Dodatnenatoda za{tite ove vrste, wena buporeula`emoiurashla|ivawe du}nostidaqejeneizvesna–ka`e na{eg najkrupnijeg stanovnika, ornitolog u Zavodu za za{titu sloniceMarte,kojosmonapraprirode Vojvodine Nikola Stojvilistalandotokvodeubaricu {i}.-Budu}idasepopulacijaveposredvolijere,advaputadnevnosedodatnoslonicatu{ira. like dropqe u Srbiji nadovezuje naznatnove}uiprou~enijupopuKao sastavni deo letweg lacijuuMa|arskoj,aktivnostina osve`ewajeihrana.@ivotiwaza{titiseuvelikojmerioslawama se daje mnogo sve`eg vo}a i ju na wihova iskustva i saznawa. povr}a.Slonica,medvediimajStani{teovepticekodnaspredmunidobijajuizale|eneslastistavqao~uvanitipi~nipanonski ce,poputvo}airibe,koje,osim predeo,saosobenimbiqnimzajed{toihosve`avaju,pru`ajuizanicamaifloromifaunom~ijisu nimaciju. brojni predstavnici prirodne Poputqudi,letisu`ivotiretkostiivrsteza{ti}enepomewe najaktivnije rano ujutro i |unarodnimkriterijumima. predve~e, tako da ove periode Velika dropqa je jedna od najdana preporu~uju i za posetiokrupnijih ptica na{e faune, duce.Radnovremevrtajeod9do19 `ineod75do105centimetra,rasati. sponakrilaod190do260cm,imA.A.

21

IPOREDVELIKOGINTERESOVAWA

Odr`ivirazvoj putzaboqesutra U~esnici seminara „Omladinski susret za odr`ivost – YES SERBIA 2011”,kojiseorganizuje se od 8. do 25. jula u Novom Sadu i Gorwem Mlanovcu,sasta}esesutrau14.30 ~as ov a u Skup{ tin i Nov og Sad a sa ~lan ov im a Grads ke uprav e za za{ tit u `iv otn e sredine.Tokom svog boravka u Srbijiu~esnicipose}ujupreduze}a kao {to su „Metalac” iz Gorw eg Mil an ovc a, „Lafar`” iz Beo~ina i „Jutra” Ko{tuni}a,aliiop{tinekojesuimdoma}ini.

~etvrtak21.jul2011.

pozantan mu`jak dosti`e te`inu od8-16kilograma,a`enkesumawe,te{keod4-6kilograma.@ive u mawim jatima, u kojima je broj `enki ve}i od broja mu`jaka. Po izgledu i na~inu `ivota jedinstvenajeravni~arskaptica.Spadaured`dralovki(Gruiformes), familiju dropqi (Otididae). Na velikim i nepreglednim prostranstvimapticeujatusenaoko bezbri`nopona{aju.Neudaqavaju}i se mnogo jedna od druge, dropqe pasu, sakupqaju insekte ili

se odmaraju. Dve do tri ptice”stra`are” osmatraju}i okolinuuzdignutogvrata.Odrasledropqe se prete`no hrane biqnom hranom,zrnevqemizeleni{em.I mladiiodraslipijuvodu,azimi jedusneg.Uwihovojishranijetako|e veoma zna~ajna hrana `ivotiwskogporekla,naro~itouvremepodizawamladih.Poredraznovrsnih insekata na trpezi ove ptice su i pu`evi, vodozemci i gmizavci,malepticeisitniglodari.^estplenvelikedropqeje poqskavoluharica. U Pokrajinskom sekretarijatu zaza{titu`ivotnesredineiodr`ivirazvojka`udajeuciquunapre|ewaupravqa~kihaktivnosti

na o~uvawu velike dropqe povr{ina za{ti}enog podru~ja je tokom2009.godinezvani~nopro{irenasa979hektaranapreko6.000. Novemereza{tite,presvegatrebadaomogu}eo~uvaweiodr`avawe postoje}ih travnih stani{ta, kaoipretvarawepostoje}ihwiva u livade. Tako|e, aktivnosti na zemqoradwi,sto~arstvuilovstvu uskla|ujusesapotrebamao~uvawa velike dropqe. Pro{irewe granicadugoro~noizme{taizgradwu bilo kakvih infrastrukturnih

objekata u blizini stani{ta ove retkevrste. -Sredinommartailipo~etkom aprila meseca zapo~iwe period razmno`avawavelikedropqe.Na stalnim,zatoodabranimmestima, odvija se u ranim jutarwim i ve~erwim satima, svadbena igra mu`jakapoznatakao„{epurewe”. Dani{epurewazavr{avajuizdvajawem ptica u parove. Najpovoqnijiodnosbrojnostipolovaje1:1. @enke se mogu pariti i sa vi{e mu`jaka.Nakonparewa,`enkeodlazenamestagde}epolo`itijaja. Velika dropqa se gnezdi jednom godi{we, ali ponavqa leglo u slu~ajuwegovogpropadawa.Le`e najmawejedno,anajvi{etrijaje-

ta,naj~e{}euniskojtravi,re|eu visokoj. Gnezdi se i na wivama. @enkesunagnezdimaodpo~etka maja,pasvedokrajajulauslu~aju drugog legla. Izle`eni pti}i su odmahustawudapratemajkuida se samostalno hrane. Veoma brzo rastuidojesenidosti`uveli~inu odrasle ptice. Prva faza osamostaqewa pti}a traje do kraja avgusta.Dopo~etkaslede}egprole}a stalno su uz majku. @enke sti~upolnuzrelostsatrido~etiri godine starosti, a mu`jaci okopetegodine–obja{wavanam NikolaStojni}. Madajerezervatdobroo~uvano stani{te, bez  qudskih naseqa, putevaisaobra}aja,saneprevi{e intenzivnom poqoprivredom, stalnuopasnostpoopstanakvelike dropqe predstavqa prekomernaispa{astoke-ovaca,goveda,a posebnonekontrolisanosviwarewe. Sviwe vr{qaju}i {irom za{ti}enog podru~ja, veoma ~esto pronalazeiuni{tavajutekpolo`enajajaugnezduvelikedropqe, atimedirektnouti~unabrojnost oveptice.Prirodnineprijateqi leglavelikedropqesupernatei dlakave grabqivice, me|u kojima sunajzna~ajnijelisicaisivavrana. U pronala`ewu gnezda, ovim predatorima poma`u radoznali ~obani, koji videv{i dropqu gde pole}e sa gnezda, do{etaju da osmotre jaja, te tako ostave trag pokomelisicanawu{iiuni{ti jaja. - Na{e udru`ewe jo{ od 1970. godine ~uva populaciju velike dropqe u svom okru`ewu – ka`e predsednik Udru`ewa lovaca «Perjanica» Petar Bugar~i}. – Imamodva~uvarakojasunaterenuletisvaki,azimisvakidrugi danod7do19sati.ObilazeRezervat,brinuotomedanikoneuznemirava ptice, koje su veoma pla{qive.Zimiimobezbe|ujemododatnu prehranu, razgr}emo sneg... Uzto,zimiseorganizujeprebrojavaweptica,apojanuarskombrojawubiloihje21.Problemje{to mu`jaciodlazeuMa|arsku,aovde ostaju`enke. AleksandraBrzak

NASTAVQASEAKCIJA „KAKORASTEDRVO”

Novizasadi najesen Akcija „Kako raste drvo”, uz institucionalnu podr{ku Ju`noba~kogokruga,idaqetraje, aosnovci}esprvim{kolskim danima ponovo imati priliku da se prikqu~e ozelewavawu svojih {kolskih dvori{ta. Ciq projekta je stvarawe kvalitetnijih uslova za `ivot i podizawe ekolo{ke svesti kod dece. Organizatori akcije su magazin„Ekolist”,organizaci-

ja „Zeleni krug” i republi~ki Fond za za{titu `ivotne sredine,apodr{kujedaoiSekretarijatzaza{titu`ivotnesredinegradaBeograda. Ciq projekta „Kako raste drvo”,kojaserealizujepodpokroviteqs tvom Rep ub li~k og Fondazaza{titu`ivotnesredine,jestestarawenovogpejza`nog ambijenta u obrazovnim ustanovama,unapre|eweza{tite `ivotne sredine aktivno{}uu~enikakoje}edoprineti razvojuekolo{kesvestiouloziprirodeiwenogo~uvawa.Za nekolkogodinasprovo|ewaakcije „Kako raste drvo” u 70 {kol a je pos a| en o vi{e od 2.500sadnica.Sadnicesuposa|ene i u vi{e {kola {irom Vojvodine. Male vredne ruke sadile su budu}e drvorede u Ba~kojPalanci,Bo~aru,KumanimaiVrbasu.

ZAPO@ARE,UGLAVNOM,KRIVIQUDI

Neodgovornostvatru{iri ogromne materijalne {tete i poprime dimenzije prirodne i ekolo{kekatastrofe. IzJP“Vojvodina{ume”poru~ujudaiklimatskepromenedi-

rektno uti~u na pove}awe opasnosti od izbijawa po`ara. U periodu od 2003. godine u {umskim po`arima u Vojvodini je stradalooko1.015hektara{uma

i obraslog {umskog zemqi{ta. {awem kada se zapali vatra i ilidaseotomeobavestitenadUovomperiodunajve}iobimpoostavi neuga{ena, pa se pro{ile`niorgani(MUP-Upravaza `ara je zabele`en 2007. godine, riiindirektnokadaseu{umi vatrogasnospasila~kejedinice, kadajeu25po`araizgorelo757 koristi razli~ita oprema ili odnosno najbli`a {umsku uprahektara {uma i obraslog {umma{ine. va).Ve}epo`arenetrebapokuskogzemqi{ta. Iz JP “Vojvodina{ume” ape{avati gasiti samoinicijativRazlog izbijawa po`ara je lujudaseobustavinekontrolinozbogli~nesigurnosti.Napoprema statisti~kim pokazatesano paqewe pri izvo|ewu pozivnadle`nihorgananeophodno qima i kod nas u je ukqu~iti se u akpreko95odstosluciju ga{ewa po`ara, Od 2003. godine u {umskim ~ajeva qudski fakaposebnoukolikose tor. Najve}i broj radi o vlasnicima po`arima u Vojvodini stradalo je {umskih po`ara {umaizemqi{takooko 1.015 hektara {uma i obraslog nastaje kao poslejejepodpo`aromili {umskog zemqi{ta dica neodgovornog komepretineposredpona{awa poqona opasnost. “Vojvoprivrednika, turista, izletniqoprivrednih radova i ne pali dina{ume” o~ekuje pomo} i od ka, gra|anstva... Spaqivawe vatra na otvorenom prostoru u ostalihinstitucija,pojedinaca, biqnih otpadaka (trni{ta i prirodi, ukoliko ta mesta nisu nevladinihorganizacija,lova~`ivica) ~est je uzrok po`aru za to predvi|ena (vidno obelekih udru`ewa, ekolo{kih pokojisedaqeprenosina{umske `ena)iobezbe|ena.Ukolikose kreta da podr`e apel i ukqu~e komplekse.[umskipo`ari mouo~i zaostala vatra ili mawi seuakcijukakobise{umesa~ugunastatinadvana~ina:direktpo`ar, neophodno je poku{ati valeodpo`ara. no, odnoso neodgovornim ponada se ugasi, ako je to bezbedno R.D.


22

kultura

~etvrtak21.jul2011.

ФЕСТИВАЛУАВИЊОНУУЗНАКУСАВРЕМЕНОГПЛЕСА, УПРОГРАМУИНАШИУМЕТНИЦИ

Бутозадвасата Једно од култних места европског театра, Фестивал у Авињону, већјенасрединиовогодишњегпута, тронедељног програма у окиру којег„одјутрадосутра“настотинамаместапубликa можедапрати уметничкеизведбе,углавномпозоришнепровенијенције.

уметности покрета, иако ће, без сумње,највећупажњуипакпривућиименакаоштосуПатрисШеро, ГиКасирс,КетиМичел,ЖанаМоро,ВилијемФорсајт... Уовомуметничкивисокомдруштву,помишљењуБорисаШармаца, нашло се места и за истакнуте

Поред представе „Лоу писес“, ГзавијелеРоаћеовихданауАвињонудаизводи(свепредставесеизводенеколикопута)исолопројекат „Продуи дотре сирконстанс“, чији настанакпрати занимљиваанегдота. ЛеРоајеједномприликомпредактуелним уметничким саветником

”Лоу писес“ Гзавијеа ле Рое са Сашом Асентићем

Као што је постала уобичајена пракса,директорифестиваласваке годинепозовуједногилидвауметникакојимаусагласепрограм.Овај путзатојебиозадуженфранцуски плесач и кореограф млађе генерације Борис Шармац, чија је представа(”Дете“)иотворила65.издање авињонске позоришне манифестације.Ранијихгодна,утојулози били су уметници светског гласа попутТомасаОстермајера,Јожефа Нађа,КриштофаМарталера,асвакоодњихкреиравизијуфестивала блискувластитојоријентацији.Тако се и очекивало да на овогодишњемиздањуФестивалауАвињонупосебнапажњабудепоклоњена

Фото:ВенсанКаваро

уметникесанашегподручја,пакореограф и извођач Саша Асентић из Новог Сада учествује као коауториизвођачупредстави„Лоуписес“, по концепту Гзавијеа ле Рое. Његове раније радове, од којих је култни „Селф анфинишед“, новосадскапубликаималајеприликеда види управо захваљујући Асентићевом посредовању, а пред публиком чувеног летњег фестивала у Француској биће дело које је конципиранотакодапочињеизавршавасeдискусијом.Изаовогасекрије намера ауторског тима да осим оног виђеног, у пољу уметничког делабудеиононепосредноразмењенокрозразговор.

авињонскогпозоришногфестивала, БорисомШармацом,изјавиокакоје све што човеку треба да би постао буто плесач - два сата. Наведени перформанс је плод Шармацовог инсистирања да Роа на практичан начинпоткрепионоштојерекао. Још један уметник с ових простора,тачнијеуметница,ионакроз такозвани„тинкденс“иликонцептуални, мисаони плес новосадској публиципознатаодраније,Барбара Матијевић, имаће своје време на Фестивалу у Авињону. Наступиће са дугогодишњим сарадником Ђузепем Киком, такође са два дела, названа„Форкастинг“и„Трекс“. И. Бурић

ПОДРАМИ„ЗВЕРИЊАК”ДУШАНАСПАСОЈЕВИЋА

МаркоНоваковићснимафилм Режисер Марко Новаковић у селу Рипањ почео је снимање филма и мини серије „Зверњак”,по истоименој драми Душана Спасојевића, који је и сценариста. Како је најављено, Новаковић ће, поред локације у Рипњу коју мештани зову „Пут за пећину”,као и у селу Трешња и у ловачком дому у Пиносави,„Зверињак” снимати до 22.августа,а премијера филма и мини серије очекује се на РТС-у на пролеће 2012. ”Зверињак“ је прича која се одиграва почетком деведесетих година у српском селу близу обале Дрине.То је сведочанство о времену моралног и географског распадања једне земље,смештено у средину издвојену од урбаног живота,у поднебље у којем владају специфична правила и односи међу људима. Срна,кћер најмоћНАТАКМИЧЕЊУЗАМЛАДЕ УГРАЦУ

Четири медаље нашим хоровима Хорови из Војводине освојили су четири медаље на Првом интернационалном хорском такмичењу за младе „Worldchoirchampionship” које је одржано у аустријском граду Грацу.Ученици Музичке школе „Јосиф Маринковић” из Зрењанина су у Грацу, у конкуренцији од 117хорова, освојили златну медаљу за женски хор, сребрну за мешовити и бронзано одличје у конкуренцији етно хорова. На такмичењу у Грацу учествовало је 59 ученика школе „Јосиф Маринковић”, које је предводила диригент и професорка Зорица Козловачки,саопштено је из те школе. Од српских представника на такмичењу у Грацу учествовали су и ученици гимназије „Јован Јовановић Змај” из Новог Сада који су у конкуренцији мешовитих хорова освојили сребрну медаљу. Међународно хорско такмичење за младе у Грацу, одржано је од11. до 17.јула,а у оквиру такмичења приређени су бројни концерти, наступи на отвореном, параде у центру града и Гала концерт поб��дника.

нијег човека у селу Страина, обећана је Јовану,сину сеоског шумара Тадије, који Страину омогућава криволов и бесправну сечу сеоских шума.Ствари се компликују повратком са седмогодишње робије Петра,бившег шумара који је у криволову убио старијег Страиновог сина.Петар долази да пронађе Анђу,жену која мистериозно нестала у време када је он одведен на одслужење казне. Петра игра македонски глумац Никола Ристановски, Страина Миодраг Крстовић,а Тадију Танасије Узуновић,док су улоге Срне и Јована поверене дебитантима Маријани Пејатовић и Младену Совиљу. У осталим улогама су Бранка Шелић,Иван Ђорђевић,Александар Ђурица,Игор Дамњановић и Нада Шаргин.

dnevnik НОВА СТУДИЈА ПРОФ.ДР ЈЕЛКЕ РЕЂЕП

Биографија властелинке Катарине Кантакузин У издању Завода за уџбенике објављена је занимљива студија проф. др Јелке Ређеп “Катарина Кантакузин - грофица Цељска” (Београд, 2011). Ово је једанаеста књига из едиције “Биографије”,у којој је поред животописа значајних личности средњег века (Стефан Душан, Ђурађ Бранковић, Јован Пети Палеолог,Манојло Комнин),објављено и неколико биографија из новије српске историје и културе (Јаков Игњатовић, Владан Ђорђевић, Зоран Ђинђић).По много чему знаменитим личностима српске средњовековне историје,може се придружити и Катарина Кантакузин,ћерка деспота Ђурђа Бранковића и деспотице Ирине (Јерине).Ова атрактивна властелинка из 15.века,живот је провела у бурним и немилим догађајима који су се одиграли широм Балканског полуострва, у круговима највишег племства Угарске,Византије,српске Деспотовине,Дубровачке републике, Венеције и Османлијског царства. Катарина је добила име по роду Јеринином која је била из солунске гране византијске царске породице Кантакузин. Положај деспота Ђурђа Бранковића између угарског краља Жигмунда и султана Мурата Другог није био лак,јер су га обе стране сматрале својим вазалом.Он је удао своју млађу кћер Катарину за грофа Улриха Другог Цељског,а Мару за турског султана Мурата Другог. Склапањем ових политичких бракова,деспот Ђурађ се повезао са две главне личности које су биле битне за даљу судбину Србије. Гроф Улрих Други потицао је из једне од најбогатијих и најпознатијих породица,коју можемо пратити од 12.века.Његов деда, је своју кћер Барбару удао за краља Жигмунда,захваљујући чему је породица добила поседе у Славонији и Међумурју,и положај бана у Хрватској,Далмацији и Славонији. Код Цељских је постојала тежња ка ширењу ка југоистоку,односно према Србији, па би у том контексту требало гледати и склапање брака са ћерком деспота Ђурђа. Удајући се за грофа Улриха Другог Цељског и Катарина је добила титулу грофице.Нажалост,она није имала срећан живот. Најстарији син Ђурађ умро је као дете, други син Херман преминуо је у дванаестој години, а ћерка Јелисавета у тринаестој.Поред тога,у истој години (1456),Катарина је изгубила и

мужа и оца. Смрћу грофа Улриха Другог Цељског изумрла је и лоза једне од најугледнијих властеоских породица.У оваквим околностима, Катарина је постала наследник свих поседа Цељских - Крањском, Штајерском, Корушком, загребачким Градецом (Гричем),тврђавом у Загребачкој бискупији,Пакрацом и другим местима у Славонији. Поред тога, Цељски су у градовима Вараждину и Самобору владали као краљеви намесници. У Вараждину, Катарина је имала своју српску пратњу,духовника,и за њу је 1454.ту састављен Вараждински апостол, значајан због тога што представља најстарију ћириличну књигу написану на хрватским просторима (данас се налази у Музеју СПЦ у Београду).

Катарина Кантакузина је од велике баштине Цељских добила само мали део и малу ренту.Живела је једно време у Словенији и Хрватској, а због тешких материјалних прилика продавала је своја имања. Неко време је била у Кршком,прелазила је из места у место,проводећи извесно време у Дубровнику,на Крфу,Београду код Удина,да би се на крају настанила у Јежеву код сестре Маре. После тридесет година проведених на Западу, угледна и богата,но несрећна мајка и удовица, доживела је пропаст породице Цељских и распад и губитак њихових поседа.По смрти сестре Маре Бранковић (1487), Катарина је наставила да води бригу о исплати стонског дохотка манастирима Хиландару и Св. Павлу. Последњих

година живота,светогорски монаси су били њено најомиљеније друштво. Поштовала их је и слала у најделикатније дипломатске мисије.Умрла је у дубокој старости око 1491. године, а сахрањена је у цркви у селу Кончи,између Струмице и Штипа. Грофица Катарина је била једна од најмобилнијих владарки средњег века,.Живела је или повремено боравила у Кршком,Загребу,Вараждину, Дубровнику, Београду код Удина, Новом Брду, Јежеву. За истраживача овакве комплексне личности ово представља отежавајућу околност,с обзиром да је приморан да детаљно испита историју неколико градова и места, посебно повест Вараждина, 15-овековне прилике у загребачком Градецу, као и мноштво детаља у вези с преображајем Загребачке бискупије.Несумњиво да су чињенице које износи историчарка Нада Клаић (1981) од великог значаја за биографију Катарине Кантакузин, али су се у претходне три деценије десили помаци у средњовековној археологији, “новим читањима” прилика у 14.и 15.веку,као и потреба за интердисциплинарним (медиевистика, историја уметности, симболографија, амблематика) тумачењем историје на просторима континенталне Хрватске,Далмације,данашње Словеније,Србије. Раскош, тегобе, велика лична трагедија ове жене,али и њена племенитост према монаштву и мудри поступци током дипломатских активности,расветљени су и на питак и приступачан начин представљени у студији др Јелке Ређеп. О Катарини Кантакузин писали су многи аутори -М.Кос,Ј.Тадић,И. Божић, Н. Клаић, В. Ј. Ђурић, М. Спремић, А. Фотић, али и други историчари књижевности, друштвених прилика и уметности оног времена.Ослањајући се на њихове резултате, професорка Ређеп представља биографију Катарине Кантакузин,по много чему,несвакидашње властелинке која је обележила 15.век.И како у предговору напомиње ауторка студије,ово је бар у извесној мери књига која је писана са пијететом једној од оних жена српске историје “чији се профили добро разазнају и на временској дистанци од пет векова”. Синиша Ковачевић

ПОЗОРИШТЕНАТЕРАЗИЈАМАГОСТОВАЛОНАМУЗИЧКОМФЕСТИВАЛУ УОПАТИЈИ

УБИБЛИОТЕЦИМАТИЦЕСРПСКЕ

Успехмјузикла„Маратонци трчепочасникруг”

Електронска изложба о часопису „Жена”

Мјузикл „Маратонци трче почасни круг” у режији Кокана Младеновића и извођењу ансамбла Позоришта на Теразијама изазвао је велико интересовање хрватских медија поводом гостовања на Музичком фестивалу у Опатији.Радозналост представника медија у Хрватској односила се највише на то како и у којој мери је комад прилагођен жанру мјузикла. „Нови лист” је објавио да су „најзабавнији погребници на Балкану (па и шире) - породица Топаловић, стигли у Опатију” и да је овај мјузикл изведен „на задовољство више од 1.500 гледалаца,којима осмех није силазио са усана током пуна три сата представе” ”Владан Савић, Јанош Тот, Душко Радовић, Десимир Станојевић, Иван Босиљчић, Соња Колачарић,Марко Живић и Иван Јевтовић вешто су ускочили у„погребна одела и„кожу‘познатих филмских (и драмских)ликова,које је у горко-слатку причу о младићу који

жели да се отараси породичног погребног бизниса,уклопио редитељ Кокан Младеновић”,наведено је у „Новом листу”. На сајту www.liburnija.netизвођење мјузикла је описано речима „Кад је Бродвеј упознао Балкан”. У даљем тексту стоји да су у представи спојени високи плесни и музичко-продукцијски стандарди најпознатије светске позоришне Меке и

опори црни хумор захваљујући којем је познато дело Душана Ковачевића,кроз драму,филм,а сада и мјузикл,„заживело као интегрални део колективне меморије ових простора”.Осим раскошне продукције, квалитетне приче и адекватно написаних сонгова,мјузикл београдског позоришта регионалним хитом је учинила и изврсна глумачка постава.

Библиотека Матице српске припремила је електронску изложбу поводом објављивања првог броја часописа „Жена”, а посетиоци ће моћи да је погледају до 7.августа у јавном каталогу Библиотеке. Часопис „Жена”излазио је у Новом Саду од 1911.до 1921.године, а уређивала га је Милица Томић, ћерка Светозара Милетића и супруга Јаше Томића,прва жена уредник часописа у српском народу.Лист је излазио као месечник.Званичан назив му је био „Жена,месечни часопис за жене”,а поднаслов „Не стоји кућа на земљи -него на жени”. Уз песме, приче, одломке из романа и путописа, модне и здравствене савете, текстове о браку и васпитању деце,рецепте и рекламе, „Жена”је доносила и вести из књижевности,сликарства и музике,као и афирмативне и ангажоване текстове везане за женско питање и побољшање положаја жена у друштву. За „Жену”су,осим уреднице,писали и преводили Јулка Јањић, Јелена Димитријевић, Јованка Хрваћанин, Даница Барковић, Ђорђе Петровић, Славко Милетић, Коста Хаџи, Јован Манојловић и многи други. Уочи Божића 1921. часопис је престао да излази,а у „Опроштај-

ној речи”, објављеној у после��њем броју, уредница Милица Томић сумирала је улогу и значај који је лист имао. „Жена” се бавила свим питањима која се односе на живот жене и на позив њезин.Расправљала је у исцрпним чланцима, али и у омањим па и ситним белешкама, све што може да користи жени у друштву,у кући,у кујни,при васпитању деце,неговању здравља а није изостала ни забава.„Жена”је била савремена,модерна и казала оно што треба казати,али није падала у крајност,нит је бацила све обзире у страну”,написала је МилицаТомић. Ауторке изложбе су Ивана Гргурић и Силвија Чамбер, а уредник Миро Вуксановић. Електронски каталог изложбе, уз каталоге претходно постављених електронских изложби -о Рабиндранату Тагори, Сави Текелији,Руђеру Бошковићу,Емилу Сиорану,Катарини Ивановић,Францу Листу и Ђорђу Јовановићу,трајно се чувају и доступни су на ЦД-у у Библиотеци.У скраћеном облику, заједно са штампаним каталозима досад реализованих изложби, могу се погледати на сајту www.bms.rs.


kultura

c m y

dnevnik

~etvrtak21.jul2011.

УСУСРЕТМЕЂУНАРОДНОМНОВОСАДСКОМКЊИЖЕВНОМФЕСТИВАЛУ

Немачкапоезија усредишту Друштво књижевника Војводине већ шести пут је организатор и домаћин Међународног новосадског књижевног фестивала, који ће се oве године одржати од 29. августа до 2. септембра. Гости долазе из једанаест земаља, у разноликим фестивалским програмима учествоваће око стотину књижевника, преводилаца, филозофа, књижевних критичара и теоретичара. Главна новина је да ће они наступати и изван Новог Сада, па ће их чути и видети публика у Београду, Бачком Петровцу, Бачкој Паланци, Кикинди, Сремској Митровици. Окосницу овогодишњег програма представљају наступи 25 иностраних и преко 30 домаћих писаца. То су, између осталих, Роди Ламеден и Зои Скоулдинг (Велика Британија), Андреј Родоски и Анатолиј Козлов (Русија), Марк Алин и Лионел Реј (Француска), Ноа Салема (Либан), Ајнар Маур Гудмунсон (Исланд), Јануш Дежувицки и Гжегож Латушињски (Пољска), Раду Ванку и Марин Хондрари (Румунија), Улф Петер Халберг (Шведска), Јан Мишкин

(Белгија), Дана Подрачка (Словачка), Иван Матанов (Бугарска), Атила Балаж (Мађарска). Од домаћих аутора учествују Слободан Тишма, Владан Матијевић, Милован Данојлић, Звонко Карановић, Бошко Томашевић, Давид Кецман Дако, Срђан Срдић и други. Од ове године на Фестивалу је установљен Гост сусрета, са на-

мером да се опсежније представи савремена поезија једне земље. Први гост је Немачка, из које долазе песници Михаел Кригер, Улф Штолтерфохт, Герхард Фалкнер, Уљана Волф, Фолкер Зилаф , Катрин Шмид и књижевна критичарка Ирис Радич. Новина је и промоција једног наслова поезије преведене са српског на неки страни језик. Тако ће Гжегож Латушињски представити препев поезије Васка Попе на пољски. Тема фестивалског симпозијума је „Књижевност и нове идеологије- крај критичке књижевности“. Одржаће се и традиционално такмичење за најбољег слем песника Србије, а уз уобичајену награду публике, биће додељена и Награда стручног жирија. Мада имена добитника још нису позната, и ове године ће на Међународном новосадском књижевном фестивалу бити уручена два признања: 51. Бранкова награда младом аутору до 29. године за прву књигу и Међународна награда за књижевност „Нови Сад“. Р. Л.

23

СПАЛИЋКОГФИЛМСКОГФЕСТИВАЛА

Породичнеприче Четврто вече Фестивала европског филма на Палићу, а у Главном такмичарском програму тематски је обележено двема савременим породичним причама: једном руском драмом и једном румунском романтичном комедијом. Руски филм „Елена“ као један од несумњивих фестивалских адута, који ће жири свакако узети у обзир за неку од награда, на Палић је стигао са својим редитељем, практично једном од, ако не и највећом звездом на Фестивалу, Андрејем Звјагинцевим. Овенчан венецијанским „Златним лавом“ за више него култни „Повратак“ (2003), Звјагинцев, затим пажњу филмског света осваја

друга жена старијег и богатог Владимира. Осим ћерке са којом је изгубио прави контакт, он има само Елену, и као неговатељицу, и слушкињу. Елена, с друге стране има сина губитника и његову породицу којој су очајнички потребни новци, а она колико може и о томе брине. Када Владимир падне у самртничку постељу и Елени саопшти шта ће јој тестаментом оставити, она незадовољна „неправдом“ предузима кораке којима ће предухитрити озваничење старчеве одлуке... Веома углађен, прецизан и сугестиван у осликавању свих карактера, овај филм Звјагинцева говори о савременом класном антагонизму,

свим сигурно има и оних којима ће се ово „ново“ више допасти. Потписник ових редова није међу њима. Румунска романтична комедија „Здраво, како си?“ Александруа Мафтеија у фокусу има дисфункционалну породицу коју чине отац и мајка у кризи средњих година и син на прагу пунолетства, којег тресе хормонска – сексуална грозница. И док тата и мама, као сасвим обични људи заустављени на пола пута до остварених животних жеља, (не)покушавају да реше своје брачно- љубавне јаде, син, од средњошколског пастува на гласу и потенцијалног порно-глумца, ко-

тихом, непрекидном рату између добростојећих и оних, које због овог или оног разлога, новац судбински заобилази. Но, судбину понекад вреди мало погурати, да претегне и на другу страну, мада, није извесно да ће се тиме нешто суштински променити. Прилично безнадно би се после гледања „Елене“ то могло закључити. Нашавши се у међупростору, којим суверено владају или су владали, рецимо, Кен Лоуч и Клод Шаброл, Звјагинцев у „Елени“ углавном не изневерава високе узоре али, чини се, на рачун сопствене, оригиналне поетике и снажне експресивности, остварених у његова претходна два филма. Са-

ји неразумевајући осуђује однос својих родитеља, прелази пут до штребера и финог момка, а све због најбоље и смерне ученице у разреду. „Здраво, како си?“ на основу приче више обећава него што као филм чини. Меланхолично депресивне призоре из брачног живота редитељ супротставља призорима лаке еротике младића у акцији, док врхунац хуморног заплета треба да представља татино и мамино четовање са новооткривеним љубавима на мрежи. Погађате, не знајући ко је с друге стране, ту су се њих двоје поново срели... И све јесте лагано, али је могло бити макар мало забавније. Владимир Црњански

„Лагуна” објавила шест Андрићевих збирки прича У години у којој се навршава 50 година откако је Иво Андрић добио Нобелову награду за књижевност, издавачка кућа „Лагуна” објавила је још две његове књиге и тиме заокружила ексклузивну колекцију од шест тематски распоређених збирки прича знаменитог књижевника. Комплет садржи „Приче о особењацима и малим људима”, „Београдске приче”, „Сарајевске приче”, „Приче о мору”, „Турске приче” и „Приче о селу”, навадено је у саопштењу „Лагуне”. После објављивања прве четири књиге - „Приче о особењацима и малим људима”, „Београдске приче”, „Сарајевске приче” и „Приче о мору”, из штампе су изашла још два наслова која заокружују ову едицију - „Турске приче” и „Приче о селу”. Једанаест приповедака из збирке „Турске приче” по ег-

зотичности тема и удаљеном историјском тренутку наликују, сматра издавач, каквом рукавцу из „Хиљаду и једне ноћи”. У њима Андрић расветљава историјске, верске, културолошке и социјалне специфичности једног тегобног простора створеног у патњи и крви. Андрићеве „Приче о селу” приповедају о сеоском животу, страдању, драмама, муци, али и о разумевању, снази и истрајности сељака, дајући сасвим нову димензију разумевања богатог приповедачког стваралаштва овог писца. Збирке Андрићевих дела објављују се већ годинама, а у „Лагуни” сматрају да „млади људи, припадници нове генерације, заслужују да прочитају Андрића у новом руху”. Едиција је рађена у сарадњи са Задужбином Иве Андрића из Београда.

Из руског филма „Елена”

и мрачном драмом „Изгон“ ( 2007) да би стечени реноме једног од водећих европских редитеља млађесредње генерације покушао да поткрепи и овогодишњим, најновијим остварењем за које је на Канском фестивалу у селекцији“Известан поглед“ освојио награду жирија. Ко и у својим претходним и у овом филму, Звјагинцев се бави тамним странама људске природе. Сада то чини најнепосредније, директно, определивши се за психолошко реалистички приступ у представљању Елене и њене две породице, од којих ће се за једну, ону праву биолошку, када дође време, без дилеме определити. Укратко: она је простодушна и вредна,

”АРХИТЕКТУРА20.ВЕКАУВОЈВОДИНИ”ВЛАДИМИРАМИТРОВИЋА УИЗДАЊУМСУВ

Акценатнаауторима ињиховимделима Као један од капиталних издавачких пројеката у које се у протеклом периоду упуштао Музеј савремене уметности Војводине, не тако давно појавила се књига монографског формата - „Архитектура у Војводини 20 века“. Аутор Владимир Митровић очигледно је имао амбициозан, али и нужан задатак да се коначно повежу научно обрађене теме градње из претходних и најновије епохе на нашем тлу. Управо зато, књига почиње поглављем о архитектури у данашњој Војводини до пада Аутроугарске монархије јер, како напомиње Митровић, 20. век из наслова узет условно, као „продужен“ на последње деценије 19. века. У оквиру поглавља „Архитектура до пада Аустроугарске монархије“ обрађене су жупанијске палате и градске куће, судске палате, железничке станице, мостови, касарне и школе, индустријски објекти, ветрењаче, бране, уставе и преводнице, дворци, летњиковци и паркови, грађанска архитектура, народно градитељство, стилови којима су грађене све те грађевине, а затим и сакрална архитектура, јавни споменици и декорација зграда. На крају овог поглавља аутор закључује да се укупна архитектонска продукција у Војводини с краја 19. и почетком 20. века може поделити у две групе – еклектику и академизам. У поглављу које следи, „Архитектура између два

светска рата“, истраживајући плодан и значајан период, Митровић се позабавио академизмом и арт декоом, архитектонским конкурсима, појавом модернизма, „новим таласом“ сакралне архитектуре, споменика и фасадне скулптуре, али и појединим, најупечатљивијим именима из домена српске архитектуре – Драгишом Брашованом, Лазаром Дунђерским и Ђорђем Табаковићем. Последње поглавље монографије „Архитектура 20. века у Војводини“ сведочи о архитектури у ФНРЈ, односно СФРЈ. Аутор је у овом оквиру одабрао смернице: послератна обнова и изградња, умерени модернизам и функционализам, музејске зграде, споменике и споменичке комплексе, „синтеза“ архитектуре, скулптуре и сликарства, стасавање регионалне архитектуре, деценија постмодерне (осамдесете), криза и тражење излаза (деведесете), изложбе и часописи, новосадска архитектура, станоградња. Свако од поглавља на свом крају има одабрану литературу, чиме је Митровић додатно желео да истакне

синтетички карактер своје студије, скрећући пажњу на велики интерес и дуготрајан континуитет кад су у питању издања о архитектури. Желећи ипак да избегне понављање ставова, описа објеката, аутор је акценат ставио на ауторе и њихова дела. Такође, гледао је да монографија обилује илустрацијама, а да текст буде што краћи, како би књига била што популарнија.

”Архитектура 20. века у Војводини“ има и својеврсне апендиксе, те су у првом од њих објављени текстови из архитектонског магазина ДаНС који се односе на историјат архитектонских конкурса и чланак о архитектонским изложбама и салонима, док други од њих представља лексикон архитеката. Књига Владимира Митровића има 430 страна и иако нема тврде корице штампана је у пуном колору, што наравно не важи за одређене илустрације и скице. Рецензија је већ одредила да је реч о изузеном делу у којем је комбинована историографска, теоријска и аналитичко-синтетичка студиозност, чија је посебна или додата вредност разрађивање мање познатих чињеница у вези са сложеном природом архитектонских пракси које су паралелно посматране како у ужем, локалном и регионалном, тако и у ширем, европском и светском друштвеном, политичком, културном и уметничком контексту. И. Бурић

СРПСКИФИЛМОВИУПРОГРАМУСАРАЈЕВСКОГ ФИЛМСКОГФЕСТИВАЛА

Нашидокументарциу трциза„СрцеСарајева” Документарни филмови Младена Матичевића, Миле Турајлић и Горана Станковића биће у конкуренцији за награду „Срце Сарајева” на 17. Сарајево филм фестивалу, који се одржава од 22. до 30. јула, најављено је на сајту манифестације. У такмичарској селекцији документарних филмова, међу 23 остварења, уврштени су и документарци „Трчи за живот” Матичевића, „Синема комунисто” Турајлићеве и „Полазак” Горана Станковића. Српска кинематографија ове године није заступљена у такмичарској селекцији играних филмова, али је претходне две године имала много успеха. Наиме, прошле године награду „Срце Сарајева” у конкуренцији играних филмова, однело је остварење „Тилва Рош” Николе Лежаића, док је за најбољег глумца проглашен Марко Тодоровић, за улогу у истом филму.Најбољи играни филм 15. Сарајево филм фестивала био је „Ординари пипл” Владимира Перишића, а Реља Поповић је проглашен за најбољег глумца. Овогодишња селекција босанско-херцеговачких филмова обухвата и два филма рађена у копродукцији са Србијом „Мотел Нана” Предрага Велиновића и „Непријатељ” Дејана Зечевића.

У оквиру „Панораме” биће приказан филм „Бели бели свет” Олега Новковића, рађен у српско-немачко-шведској копродукцији, док је остварење „Сцене са женама” Николе Љуце, у копродукцији Србије и БиХ, у селекцији „Сарајево град филма”.Љуца ће на фестивалу представити и свој пројекат у развоју „Хумидитy”. Међу више од 50 гостију фестивала биће признати немачки редитељ Вим Вендерс који ће приказати своје најновије остварење „Пина” и заједно са својим студентима са Академије примењене уметности из Хамбурга учествовати у петом Сарајево талент кампусу, који се реализује у сарадњи са Берлинским филмским фестивалом. Ту су и режисери Пјер Жалица, Константин Бојанов, Аргирис Пападимитропоулос, Горан Хуго Олсон, Алимани Бујар, Сусан Бир, Лукрециа Мартел, Олег Новковић, Данис Тановић, Јан Вогел, глумци Ефет Абази, Лули Битри, Лука Цимприч, Ада Цондеску, Мирела Наска и други.У оквиру музичког програма „Heineken Music Stage”, који традиционално прати Сарајево филм фестивал, концерт ће 24. јула одржати група „Бајага и Инструктори”.


24

svet

~etvrtak21.jul2011.

UO^ISAMITALIDERAEVROPSKEUNIJEUBRISELU

Evrozoni potrebne brze i jasne odluke VAR[AVA: ^lanice evrozone moraju doneti brze i jasne odluke, kako bi re{ile problem du`ni~ke krize u svom monetarnom bloku, izjavio je ju~e premijer Poqske Donald Tusk, uo~i samita lidera Evropske unije danas u Briselu. „Od kqu~nog je zna~aja da evrogrupa na|e re{ewa ili ideje za re{ewe problema za celu evrozonu, ne samo za Gr~ku”, rekao je Tusk, dodav{i da vreme isti~e i da se na horizontu ve} mogu videti znaci (te{ko}a) u drugim ~lanicama.

DonaldTusk

ITALIJA

Poqska nije me|u 17 ~lanica EU koje koriste evro, ali u drugoj polovini ove godine predsedava 27-~lanom Unijom, prenela je francuska agencija AFP. Ministri finansija evrozone sastaju se danas u Briselu kako bi poku{ali da dogovore novu pomo} za spasavawe Gr~ke, posle pro{logodi{weg paketa od 110 milijardi evra (160 milijardi dolara) koji su toj zemqi odobrili EU i Me|unarodni monetarni fond. Taj paket se ispla}uje u tran{ama, zavisno od toga kako Atina ispuwava uslove stroge {tedwe.

dnevnik

IRAN

Oborena ameri~ka bespilotna letelica TEHERAN: Iranska Revolucionarna gada oborila je ameri~ku bespilotnu letelicu koja je prikupqala informacije o podzemnim postrojewima za oboga}ivawe uranijuma, objavqeno je ju~e na dr`avnom vebsajtu. Poslanik Ali Agazadeh Dafsari izjavio je da je avion leteo iznad centra za oboga}ivawe uranijuma Fordo, blizu grada Kom u centralnom delu Irana, javila je dr`avna televizija Klub mladih novinara. U izve{tajima se ne navodi ka-

LIBIJSKAVOJSKANANELAOZBIQNEGUBITKEUSTANICIMA

Desetine mrtvih i stotine rawenih

Skandal zbog oru`ja RIM: Ita li jan ska vla da zaustavila istragu o nestalom to va ru oru` ja, ko ji je „ne stao” ne gde u Me di te ra nu, potpaquju}i spekulacije da je zavr{io u arsenalu libijskih pobuwenika. Oru`je je bilo uskladi{teno na ostrvu Santo Stefano, odakle je preba~eno na Sardiniju i zatim na kopno, gde mu se gubi svaki trag.

TRIPOLI: Libijska vojska nema nameru da lako proda ko`u u Bregi, oko koje su se, u prethodnih pet dana, sjatile sve pobuweni~ke snage, ali su, uz svesrdnu pomo} NATO avijacije, uspeli samo da zauzmu novi deo grada, desetak kilometara od centra. Pri la zi Bre gi bi li su pred ve ~e oba vi je ni gu stim dimom, jer su Gadafijeve snage zapalile naftu u prethod-

no iskopanim rovovima, kako bi ome li la ser ske ni {a ne NATO aviona i juri{nih heli kop te ra, pa su usta ni ci ostali bez podr{ke u kqu~nim trenucima bitke. Isto vre me no, po bu we ni ci su najmawe jednom pali u zasedu libijske vojske, koja je na neka od svojih vozila postavila oznake ustani~kih jedinica. Bilans te zasede je osam ubijenih i 45 rawenih ustani-

ka. Ukupno, od ~etvrtka kada je po~eo pohod na Bregu, ubijena su 32 ustanika, dok je 291 rawen. Vlasti u Tripoliju navode da je u borbama za Bregu ubijeno 30 vojnika. Gadafijeve snage su minirale sve prilaze Bregi, pa je u posledwa 24 ~asa, u eksplozi ja ma, uni {te no ne ko li ko tenkova, kao i ostalih vozila.

Mardok pod lupom australijskih organa SilvioBerluskoni

Ukup no, ne sta lo je oko 30.000 „kala{wikova”, 32 miliona komada municije, 5.000 projektila za vi{ecevne raketne baca~e, 400 protivtenkovskih projektila „fagot” i oko 11.000 ru~nih baca~a. Oru`je je preba~eno iz arsenala mesec dana po{to je italijanski premijer Silvio Berluskoni, posle misterioznog telefonskog razgovora sa Barakom Obamom, naprasno promenio mi{qewe i od `estokog protivnika, preko no}i, postao etuzijazmom nabijeni zagovornik bombardovawa Gadafija. Ovo oru`je zapleweno je tokom rata u biv{oj Jugoslaviji, a bilo je nameweno hrvatskoj vojsci.

SIDNEJ: Koncern medijskog magnata Ruperta Mardoka „Wuz Korp”, posle otkrivawa afere u vezi prislu{kivawa u Velikoj Britaniji, nalazi se sada na meti istra `i te qa u Austra li ji. Mar do ko va kom pa ni ja u Australiji „Wuz Ltd” mora}e i u Australiji da odgovara na te {ka pi ta wa, pre no se agencije. „O~igledno ’Wuz Ltd’ ima odgovornost da odgovara na pitawa kada se to tra`i”, rekla je australijska premijerka Xulija Gilard novinarima. Ona je naglasil da su Austra li jan ci uz ne mi re ni zbog doga|aja u Velikoj Britaniji. Stranka Zelenih, koja je jako uticajna u Australiji, zatra`ila je parlamentarnu istragu, a i ~lanovi vlade su „Wuz Ltd” proteklih me se ci pre ba ci va li pri strast nost, zbog na pa da na ma win sku vla du. Mi ni -

da je letilica oborena, prenela je agencija AP. Teheran je u sporu sa SAD i drugim zapadnim silama zbog nu kle ar nog pro gra ma Ira na, koji tvrdi da je wegova namera is kqu ~i vo pro iz vod wa elek tri~ne energije i izotopa za medicinske potrebe, dok Zapad sumwa da je namewen pravqawu nuklearnog oru`ja. Centar Fordo, koji je dugo dr`an u tajnosti, izgra|en je pored vojnog kompleksa kako bi bio za{ti}en u slu~aju na-

pada, a navodno se nalazi na 90 metara ispod planine. Wegovo postojawe Teheran je priznao tek po{to su ga u septembru 2009. otkrile zapadne obave{tajne agencije. Iran je i ranije tvrdio da je oba rao ame ri~ ke iz vi |a~ ke avione, a po~etkom meseca vojni zvani~nici su pokazali ruskim stru~ wa ci ma ne ko li ko ameri~kih letelica za koje ka`u da su oborene prethodnih godina. (Tanjug)

SIRIJA

Vlasti upozorile diplomate DAMASK: Sirijske vlasti upozorile su ju~e ambasadore SAD i Francuske da bez dozvole ne napu{taju Damask, dve nedeqe po{to je wihova poseta Amestu Hami nai{la na o{tru osudu re`ima i izazvala nerede u prestonici. Ministar spoqnih poslova Sirije Valid el-Moalem rekao je, tokom predavawa na Univerzitetu u Damasku, da }e, u slu~aju da se ameri~ki i francuski ambasador oglu{e o upozorewe, zabraniti svim diplomatama da putuju izvan Damaska, preneo je AFP. „Nismo proterali ambasadore jer `elimo da

se odnosi sa wima razvijaju u budu}nosti i sa ciqem da wihove vlade preispitaju svoju poziciju prema Siriji”, rekao je El Moalem. „Ukoliko se takve akcije ponove, uve{}emo zabranu koja }e spre~iti diplomate da idu daqe od 25 kilometara od Damaska”, dodao je on.Ameri~ki ambasador Robert Ford i francuski ambasador Erik [evalije su 7. i 8. jula odvojeno putovali u Hamu, gde su pru`ili podr{ku sirijskom narodu u wihovim miroqubivim demonstracijama. (Tanjug)

JAPAN

Tajfun pogodio ostrvo [ikoku TOKIO: Nekoliko desetina qudi je povre|eno, a vi{e od 100 letova otkazano zbog tajfuna Ma-On koji je pogodio ju`ni deo Japana Naleti vetra dostizali su brzinu do 180 kilometara na sat, a oluja, pra}ena obilnim padavinama, izazvala je sino} klizi{ta na jugogozapadu ostrva [ikoku, saop{tila je japanska Meteorolo{ka agencija. Tajfun Ma-On pogodio je oblast na 40 kilometara od prefekture Vakajama na ostrvu Hon{u, na oko 450 kilometara od Tokija, a jutros se briznom od 15 kilometara na sat kretao ka istoku. Najmawe jedna osoba se vodi kao nestala, a 51 je povre|ena, prenela je agencija AFP. Po izve{taju dr`avnog medija NHK, otkazano je 130 doma}ih letova. Od nedeqe je koli~ina padavina dostigla 120 centimetara, a meteorolo{ka slu`ba najavila nove padavine i upozorila na mogu}nost stvarawa klizi{ta i poplava.

BRAZIL

Poginuli u poplavama RupertMardok

star ko mu ni ka ci je Ste fen Konroj je optu`io preduze}e da vodi kampawu u ciqu promene vlasti. „Wuz Ltd” je australijska se strin ska fir ma „Wuz Korp”, koja dr`i 70 odsto tr-

`i{ta {tampanih medija u Australiji. [ef „Wuz ltd” Xon Hartigen demantovao je da se vodi kampawa protiv vlasti, i okarakterisao izve {ta va we svo jih me di ja „agresivnim”, ali „fer”.

SAO PAULO: U poplavama i klizi{tima izazvanim obilnim padavinama na severoistoku Brazila, poginulo je najmawe 10 qudi, dok je oko 22.000 ostalo bez krova nad glavom. Po saop{tewu Centra za civilnu za{titu u dr`avi Paraiba, sna`ni pquskovi koji su tu oblast pogodili tokom posledwa ~etiri dana, ostavili su 22.000

qudi bez ku}a, a me|u poginulima je i dvomese~ni de~ak na koga se sru{io krov. U susednoj dr`avi Parnambuko, osmoro qudi poginulo je u klizi{tu, dok se jedna osoba udavila kada je pala u reku, preneo je AP. U obe dr`ave, osobe koje su ostale bez domova potra`ile su skloni{te kod ro|aka, u {kolama i gimnasti~kim salama.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI PETERKRISTENSEN Ministar finansija Danske Peter Kristensen, u izjavi danskom radiju „DR”, pozvao je Evropsku komisiju da ozbiqnost svoje kritike u vezi kontrole granica koje je uvela vlada u Kopenhagenu, doka`e tu`bom pred Evropskim sudom. EK je pre nedequ dana poslala eksperte na granice Danske i Nema~ke, kao i [vedske, ali tog dana kontrole nije bilo.

ANGELAMERKEL Nema~ka kancelarka Angela Merkel bi, kada bi Nemci direktno mogli da biraju kancelara, dobila svega 36 glasova. Procewuje se da bi wen potencijalni protivkandidat Frank-Valter [tajnmajer iz SPD dobio samo procenat mawe. Time je Merkel do{la na najni`i nivo popularnosti od novembra 2006. godine, pokazuju rezultati najnovije ankete.

@OZEMANUELBAROZO Predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo pozvao je ju~e lidere zemaqa-~lanica evrozone da danas u Briselu sastave odgovaraju}i plan za re{avawe du`ni~ke krize „Niko ne treba da `ivi u zabludi da situacija nije veoma ozbiqna,” ukazao je Barozo. Potrebno je da predo~e kako }e u~initi gr~ki dug odr`ivim i pod kojim uslovima.

ANALIZAEKSHUMIRANOGTELANEKADA[WEGPREDSEDNIKA^ILEA

Aqende,ipak,nijeubijen SANTJAGO: Posle analize ekshumiranog tela nekada{weg predsednika ^ilea Salvador Aqende, utvr|eno je da se Aqende ubio tokom vojnog pu~a 11. septembra 1973. godine, saop{tili su medicinski ve{taci. „Zakqu~ak je isti kao i onaj porodice Aqende - predsednik Aqende je 11. septembra 1973, po{to se nalazio u ekstremnoj situaciji, odlu~io da se ubije da ne bi bio poni`en”, rekla je wegova }erka Izabel Aqende. Ona je rekla da je porodica pokojnog predsednika vest primila u „potpunom miru”, jer se „zakqu~ak ve{ta~ewa podudara sa uverewima” Aqendeovih, ali je dodala da ~lanovi porodice, ipak, o~ekuju i formalne, pre svega balisti~ke, nalaze. Direktor slu`be patologa Patricio Bustos re-

SalvadorAqendesasuprugom

kao je da su ve{taci utvrdili da je smrt izazvana „povredama od metka koje odgovaraju samoubistvu”. O~ekuju se dodatna ve{ta~ewa koja treba definitivno da potvrde zvani~nu verziju o samoubistvu. Posmrtni ostaci Aqendea ekshumirani su u maju u okviru procedure pokrenute 27. januara u ciqu utvr|ivawa istine o okolnostima wegove smrti. Salvador Aqende je bio levi~ar, a za {efa dr`ave izabran je na izborima 1970. godine. Aqende je umro od rana izazvanih vatrenim oru`jem u predsedni~koj palati u Santijagu, tokom bombardovawa i napada snaga pu~ista generala Augusta Pino~ea. Oru`je i metak kojim je Aqende ubijen nisu na|eni, a wegova supruga i }erke nisu mogle da vide telo.


24

svet

~etvrtak21.jul2011.

UO^ISAMITALIDERAEVROPSKEUNIJEUBRISELU

Evrozoni potrebne brze i jasne odluke VAR[AVA: ^lanice evrozone moraju doneti brze i jasne odluke, kako bi re{ile problem du`ni~ke krize u svom monetarnom bloku, izjavio je ju~e premijer Poqske Donald Tusk, uo~i samita lidera Evropske unije danas u Briselu. „Od kqu~nog je zna~aja da evrogrupa na|e re{ewa ili ideje za re{ewe problema za celu evrozonu, ne samo za Gr~ku”, rekao je Tusk, dodav{i da vreme isti~e i da se na horizontu ve} mogu videti znaci (te{ko}a) u drugim ~lanicama.

DonaldTusk

ITALIJA

Poqska nije me|u 17 ~lanica EU koje koriste evro, ali u drugoj polovini ove godine predsedava 27-~lanom Unijom, prenela je francuska agencija AFP. Ministri finansija evrozone sastaju se danas u Briselu kako bi poku{ali da dogovore novu pomo} za spasavawe Gr~ke, posle pro{logodi{weg paketa od 110 milijardi evra (160 milijardi dolara) koji su toj zemqi odobrili EU i Me|unarodni monetarni fond. Taj paket se ispla}uje u tran{ama, zavisno od toga kako Atina ispuwava uslove stroge {tedwe.

dnevnik

IRAN

Oborena ameri~ka bespilotna letelica TEHERAN: Iranska Revolucionarna gada oborila je ameri~ku bespilotnu letelicu koja je prikupqala informacije o podzemnim postrojewima za oboga}ivawe uranijuma, objavqeno je ju~e na dr`avnom vebsajtu. Poslanik Ali Agazadeh Dafsari izjavio je da je avion leteo iznad centra za oboga}ivawe uranijuma Fordo, blizu grada Kom u centralnom delu Irana, javila je dr`avna televizija Klub mladih novinara. U izve{tajima se ne navodi ka-

LIBIJSKAVOJSKANANELAOZBIQNEGUBITKEUSTANICIMA

Desetine mrtvih i stotine rawenih

Skandal zbog oru`ja RIM: Ita li jan ska vla da zaustavila istragu o nestalom to va ru oru` ja, ko ji je „ne stao” ne gde u Me di te ra nu, potpaquju}i spekulacije da je zavr{io u arsenalu libijskih pobuwenika. Oru`je je bilo uskladi{teno na ostrvu Santo Stefano, odakle je preba~eno na Sardiniju i zatim na kopno, gde mu se gubi svaki trag.

TRIPOLI: Libijska vojska nema nameru da lako proda ko`u u Bregi, oko koje su se, u prethodnih pet dana, sjatile sve pobuweni~ke snage, ali su, uz svesrdnu pomo} NATO avijacije, uspeli samo da zauzmu novi deo grada, desetak kilometara od centra. Pri la zi Bre gi bi li su pred ve ~e oba vi je ni gu stim dimom, jer su Gadafijeve snage zapalile naftu u prethod-

no iskopanim rovovima, kako bi ome li la ser ske ni {a ne NATO aviona i juri{nih heli kop te ra, pa su usta ni ci ostali bez podr{ke u kqu~nim trenucima bitke. Isto vre me no, po bu we ni ci su najmawe jednom pali u zasedu libijske vojske, koja je na neka od svojih vozila postavila oznake ustani~kih jedinica. Bilans te zasede je osam ubijenih i 45 rawenih ustani-

ka. Ukupno, od ~etvrtka kada je po~eo pohod na Bregu, ubijena su 32 ustanika, dok je 291 rawen. Vlasti u Tripoliju navode da je u borbama za Bregu ubijeno 30 vojnika. Gadafijeve snage su minirale sve prilaze Bregi, pa je u posledwa 24 ~asa, u eksplozi ja ma, uni {te no ne ko li ko tenkova, kao i ostalih vozila.

Mardok pod lupom australijskih organa SilvioBerluskoni

Ukup no, ne sta lo je oko 30.000 „kala{wikova”, 32 miliona komada municije, 5.000 projektila za vi{ecevne raketne baca~e, 400 protivtenkovskih projektila „fagot” i oko 11.000 ru~nih baca~a. Oru`je je preba~eno iz arsenala mesec dana po{to je italijanski premijer Silvio Berluskoni, posle misterioznog telefonskog razgovora sa Barakom Obamom, naprasno promenio mi{qewe i od `estokog protivnika, preko no}i, postao etuzijazmom nabijeni zagovornik bombardovawa Gadafija. Ovo oru`je zapleweno je tokom rata u biv{oj Jugoslaviji, a bilo je nameweno hrvatskoj vojsci.

SIDNEJ: Koncern medijskog magnata Ruperta Mardoka „Wuz Korp”, posle otkrivawa afere u vezi prislu{kivawa u Velikoj Britaniji, nalazi se sada na meti istra `i te qa u Austra li ji. Mar do ko va kom pa ni ja u Australiji „Wuz Ltd” mora}e i u Australiji da odgovara na te {ka pi ta wa, pre no se agencije. „O~igledno ’Wuz Ltd’ ima odgovornost da odgovara na pitawa kada se to tra`i”, rekla je australijska premijerka Xulija Gilard novinarima. Ona je naglasil da su Austra li jan ci uz ne mi re ni zbog doga|aja u Velikoj Britaniji. Stranka Zelenih, koja je jako uticajna u Australiji, zatra`ila je parlamentarnu istragu, a i ~lanovi vlade su „Wuz Ltd” proteklih me se ci pre ba ci va li pri strast nost, zbog na pa da na ma win sku vla du. Mi ni -

da je letilica oborena, prenela je agencija AP. Teheran je u sporu sa SAD i drugim zapadnim silama zbog nu kle ar nog pro gra ma Ira na, koji tvrdi da je wegova namera is kqu ~i vo pro iz vod wa elek tri~ne energije i izotopa za medicinske potrebe, dok Zapad sumwa da je namewen pravqawu nuklearnog oru`ja. Centar Fordo, koji je dugo dr`an u tajnosti, izgra|en je pored vojnog kompleksa kako bi bio za{ti}en u slu~aju na-

pada, a navodno se nalazi na 90 metara ispod planine. Wegovo postojawe Teheran je priznao tek po{to su ga u septembru 2009. otkrile zapadne obave{tajne agencije. Iran je i ranije tvrdio da je oba rao ame ri~ ke iz vi |a~ ke avione, a po~etkom meseca vojni zvani~nici su pokazali ruskim stru~ wa ci ma ne ko li ko ameri~kih letelica za koje ka`u da su oborene prethodnih godina. (Tanjug)

SIRIJA

Vlasti upozorile diplomate DAMASK: Sirijske vlasti upozorile su ju~e ambasadore SAD i Francuske da bez dozvole ne napu{taju Damask, dve nedeqe po{to je wihova poseta Amestu Hami nai{la na o{tru osudu re`ima i izazvala nerede u prestonici. Ministar spoqnih poslova Sirije Valid el-Moalem rekao je, tokom predavawa na Univerzitetu u Damasku, da }e, u slu~aju da se ameri~ki i francuski ambasador oglu{e o upozorewe, zabraniti svim diplomatama da putuju izvan Damaska, preneo je AFP. „Nismo proterali ambasadore jer `elimo da

se odnosi sa wima razvijaju u budu}nosti i sa ciqem da wihove vlade preispitaju svoju poziciju prema Siriji”, rekao je El Moalem. „Ukoliko se takve akcije ponove, uve{}emo zabranu koja }e spre~iti diplomate da idu daqe od 25 kilometara od Damaska”, dodao je on.Ameri~ki ambasador Robert Ford i francuski ambasador Erik [evalije su 7. i 8. jula odvojeno putovali u Hamu, gde su pru`ili podr{ku sirijskom narodu u wihovim miroqubivim demonstracijama. (Tanjug)

JAPAN

Tajfun pogodio ostrvo [ikoku TOKIO: Nekoliko desetina qudi je povre|eno, a vi{e od 100 letova otkazano zbog tajfuna Ma-On koji je pogodio ju`ni deo Japana Naleti vetra dostizali su brzinu do 180 kilometara na sat, a oluja, pra}ena obilnim padavinama, izazvala je sino} klizi{ta na jugogozapadu ostrva [ikoku, saop{tila je japanska Meteorolo{ka agencija. Tajfun Ma-On pogodio je oblast na 40 kilometara od prefekture Vakajama na ostrvu Hon{u, na oko 450 kilometara od Tokija, a jutros se briznom od 15 kilometara na sat kretao ka istoku. Najmawe jedna osoba se vodi kao nestala, a 51 je povre|ena, prenela je agencija AFP. Po izve{taju dr`avnog medija NHK, otkazano je 130 doma}ih letova. Od nedeqe je koli~ina padavina dostigla 120 centimetara, a meteorolo{ka slu`ba najavila nove padavine i upozorila na mogu}nost stvarawa klizi{ta i poplava.

BRAZIL

Poginuli u poplavama RupertMardok

star ko mu ni ka ci je Ste fen Konroj je optu`io preduze}e da vodi kampawu u ciqu promene vlasti. „Wuz Ltd” je australijska se strin ska fir ma „Wuz Korp”, koja dr`i 70 odsto tr-

`i{ta {tampanih medija u Australiji. [ef „Wuz ltd” Xon Hartigen demantovao je da se vodi kampawa protiv vlasti, i okarakterisao izve {ta va we svo jih me di ja „agresivnim”, ali „fer”.

SAO PAULO: U poplavama i klizi{tima izazvanim obilnim padavinama na severoistoku Brazila, poginulo je najmawe 10 qudi, dok je oko 22.000 ostalo bez krova nad glavom. Po saop{tewu Centra za civilnu za{titu u dr`avi Paraiba, sna`ni pquskovi koji su tu oblast pogodili tokom posledwa ~etiri dana, ostavili su 22.000

qudi bez ku}a, a me|u poginulima je i dvomese~ni de~ak na koga se sru{io krov. U susednoj dr`avi Parnambuko, osmoro qudi poginulo je u klizi{tu, dok se jedna osoba udavila kada je pala u reku, preneo je AP. U obe dr`ave, osobe koje su ostale bez domova potra`ile su skloni{te kod ro|aka, u {kolama i gimnasti~kim salama.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI PETERKRISTENSEN Ministar finansija Danske Peter Kristensen, u izjavi danskom radiju „DR”, pozvao je Evropsku komisiju da ozbiqnost svoje kritike u vezi kontrole granica koje je uvela vlada u Kopenhagenu, doka`e tu`bom pred Evropskim sudom. EK je pre nedequ dana poslala eksperte na granice Danske i Nema~ke, kao i [vedske, ali tog dana kontrole nije bilo.

ANGELAMERKEL Nema~ka kancelarka Angela Merkel bi, kada bi Nemci direktno mogli da biraju kancelara, dobila svega 36 glasova. Procewuje se da bi wen potencijalni protivkandidat Frank-Valter [tajnmajer iz SPD dobio samo procenat mawe. Time je Merkel do{la na najni`i nivo popularnosti od novembra 2006. godine, pokazuju rezultati najnovije ankete.

@OZEMANUELBAROZO Predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo pozvao je ju~e lidere zemaqa-~lanica evrozone da danas u Briselu sastave odgovaraju}i plan za re{avawe du`ni~ke krize „Niko ne treba da `ivi u zabludi da situacija nije veoma ozbiqna,” ukazao je Barozo. Potrebno je da predo~e kako }e u~initi gr~ki dug odr`ivim i pod kojim uslovima.

ANALIZAEKSHUMIRANOGTELANEKADA[WEGPREDSEDNIKA^ILEA

Aqende,ipak,nijeubijen SANTJAGO: Posle analize ekshumiranog tela nekada{weg predsednika ^ilea Salvador Aqende, utvr|eno je da se Aqende ubio tokom vojnog pu~a 11. septembra 1973. godine, saop{tili su medicinski ve{taci. „Zakqu~ak je isti kao i onaj porodice Aqende - predsednik Aqende je 11. septembra 1973, po{to se nalazio u ekstremnoj situaciji, odlu~io da se ubije da ne bi bio poni`en”, rekla je wegova }erka Izabel Aqende. Ona je rekla da je porodica pokojnog predsednika vest primila u „potpunom miru”, jer se „zakqu~ak ve{ta~ewa podudara sa uverewima” Aqendeovih, ali je dodala da ~lanovi porodice, ipak, o~ekuju i formalne, pre svega balisti~ke, nalaze. Direktor slu`be patologa Patricio Bustos re-

SalvadorAqendesasuprugom

kao je da su ve{taci utvrdili da je smrt izazvana „povredama od metka koje odgovaraju samoubistvu”. O~ekuju se dodatna ve{ta~ewa koja treba definitivno da potvrde zvani~nu verziju o samoubistvu. Posmrtni ostaci Aqendea ekshumirani su u maju u okviru procedure pokrenute 27. januara u ciqu utvr|ivawa istine o okolnostima wegove smrti. Salvador Aqende je bio levi~ar, a za {efa dr`ave izabran je na izborima 1970. godine. Aqende je umro od rana izazvanih vatrenim oru`jem u predsedni~koj palati u Santijagu, tokom bombardovawa i napada snaga pu~ista generala Augusta Pino~ea. Oru`je i metak kojim je Aqende ubijen nisu na|eni, a wegova supruga i }erke nisu mogle da vide telo.


BALkAn

dnevnik

UKRATKO

Uni{teno naoru`awe BAWALUKA: U vojnoj kasarniuZeniciju~eje uni{teno naoru`awe prikupqenog u perioduod1.julapro{ledo3. junaovegodine. Uni{tavawe je sprovedeno metodom deformisawa (ga`ewe in`iwerijskom ma{inom) ise~ewem. Na ovaj na~in je uni{teno oko 800 predmeta, od ~ega 750 kom ad a nao r u` aw a dug ih i kratkihcevi.Nosiociaktivnostisubilejediniceoperativne komande i Komande za pod r{ ku Oru` an im snag a BiH. Pored predstavnika MinistarstvaodbraneiOru`anih snaga BiH, uni{tavawu nao- ru` aw a su pris us tvov al i preds tavn ic i me| un ar odn ih ins tit uc ij a u BiH (NAT O {tab u Sar aj ev u, EUFOR, OSCE, UNDP), kao i nadle`ne institucije civilne za{tite u Federaciji BiH, Republici Srpskoj i Br~ko distrikta, saop{tilo je MinistarstvoodbraneBiH.

Rekordna kaucija ZAG REB: Var a` dins ki preduzetnik Davor Patafta, kogaKancelarijazasuzbijawe kor upc ij e i org an iz ov an og krim in al a sumw i~ i da je s grad on a~ eln ik om var a` din a Ivanom^ehokomu~estvovaou malverzacijama gradskim zemqi{tima, iza{ao je ju~e  iz zat vor a u Rem et inc u nak on {tojeuplatiodosadanajve}u kauciju u istoriji hrvatskog pravosu|a - 12 miliona kuna (1,62milionaevra). Pataftajeobe}aodasene}e skrivati, ometati postupak i da }e se pojavqivati na sudu,asudjeodbio`albuKancelarije na pu{tawe na sloboduuzpla}ewekaucije. On je platio dva miliona kunaugotoviniidesetmilionakunaumenici,apremare~ima svog advokata Ante Maduni}a sam je inzistirao na takovisokojkauciji. Pat aft i, koj i se sumw i~ i da je sa ^eh ok om o{tet io grads ki bux et za 29 mil io n a kun a(3,9mil io n aevra),blokir an ajesvaimov in aira~ uni. Medijisudonelipore|ewe prema kome je Pataftina kaucijaznatnove}aiodonihu slu~aju osniva~a „Vikiliksa” Xul ij an a Asan` a od 312.000 dolara, kladioni~ara Ante [apine (50.000 evra) i biv{eg ~lana predsedni{tva BiH Ejup a Gan i} a (330.000 evra).

Taksistii vladabez dogovora ATIN A: Sas tan ak min istra za infrastrukturu, saobra}aj i mre`e Gr~ke Janisa Rag us is a sa preds tavn ic im a taksista, koji {trajkuju ve} tri dana, zavr{en je ju~e bez dog ov or a. osle sas tank a je predsednikasocijacijetaksista(SATA)TimiosLimberopulosnajavioda}e{trajkbitinastavqen. Иspred zgrad e min is tarstva, u kojoj su vo|eni pregovori, do{lo je do nemira, u kojima je policija koristila suzavackakobispre~ilagruputaksistadaupadnuuzgradu. Taksistisuuponedeqakpo~eli48-~asovni{trajk,koji}e, kako je sada najavqeno, biti produ`en na neodre|eno vreme. Suk ob izm e| u taks is ta i vlade je eskalirao posle odluke minsitra Ragusisa da u ovoj profesiji u potpunosti promeni propise i liberai- lizuje ovu oblast za poslovawe, odnosno da ukine mnoge privilegije koje su taksisti u`ivali.

DODIKIKUSTURICAPOSTAVILIKAMENTEMEQACUVI[EGRADU

Andri}gradutri fazedo2014.

VI[EGRAD: Predsednik RepublikeSrpske(RS)MiloradDodik i proslavqeni srpski re`iserEmirKusturicaprekju~esu,u popodnevnim satima, u Vi{egradu, postavili kamen - temeqce za zgrade pozori{ta, bioskopa i gradskeuprave,kojebitrebaloda budupodkrovomdokrajagodine Postavili su ih na prosotoru „Andri}grada”, posve}enog jedinom srpskom nobelovcu Ivi Andri}u,kojijepo~eodani~epored vi{egradskenaDrini}uprijekojajebilalajtmotivinazivnagra|enogmuromananajpretsi`nijom svetskomnagradom. Dodik i Kusturica su, kako su prenelilokalnimediji,ukamentemeqcepostaviliifla{esmaslinovim uqem sa ispisanom porukom - „Kamen temeqac za pozori{te,gradskuku}uimultipleks „^i~a Ilija Stanojevi}”, qeta gospodweg 2011. polo`i{e predsednik Republike Srpske MiloradDodikire`iserEmirKusturica”. Dodik je rekao novinarima da }e zajedni~kim naporima vlade i institucija RS, op{tine Vi{egrad i Kusturi~inih saradnika, projekat biti realizovan na vreme.Me|u50-akgra|evinabi}esagra|ena i Akademija lepih umetnosti, gde }e, kako je najavio Kusturica, biti otvoren fakultet re`ijeidrugisadr`aji,autojvisoko{kolskojustanovistudira}e oko stotinu studenata re`ije iz celogsveta. Kusturica je rekao da su samo petnaestakdanaodpo~etkaradova nalokalitetupredvi|enomzaizgradwuAndri}grada,nau{}uRza-

Maketa budu}eg grada

va u Drinu, gra|evinci iskopali temeqeipripremiliterenzaove objekte na kojima }e posao na}i veliki broj radnika. Predvi|eno je da u sredini Andri}grada, na glavnojulicikojajeve}arhitektonski osmi{qena, bude postavqenaibistaIveAndri}a,apremazamislislavnogrediteqa,ona }e„plivati”uvodisimboli{u}i pi{~evu misao  da je Vi{egrad gradnavodi. „Idejadasenasvakina~inobele`i da je ovo grad posve}en besmrtnom Andri}u i neprolaznom wegovomdelubi}epotkrepqenai naporom da urna s pepelom slavnog nobelovca iz Aleje velikana iz Beograda bude preme{tena u Andri}grad”,rekaojeKusturica. Po~etak radova na izgradwi gradaukamenusve~anojeozvani~en, uz brujawe gra|evniskih ma{ina, ali i izvo|ewem delova iz opere„KarminaBurana”,SimfonijskogorkestraRadiotelevizije Srbije,28.juna.IgradwaAndri}-

gradaserealizujepoidejiproslavqenog rediteqa Emir  Kusturiceitonau{}urekeRzaveuDrinu,nedalekoodmostaMehmedpa{eSokolovi}a. „Andri}grad” }e se graditi u tri etape, a planirano je da bude zavr{en2014.godine.Prostira}e senapovr{iniod17hiqadakvadrata.Uwemu}ebitiizgrademuzeja,biblioteke,spomenku}anobelovca Ive Andri}a, po kome gradnosinaziv,kaoidrugiprate}i objekti, hoteli, zanatske radwe,du}ani... Gradi}e se u javno-privatnom partnerstvu. Kustrica }e biti najve}ifinansijskinosilacprojekta,adeonovcaobezbedi}evlada RS, dok je op{tina Vi{egrad obezbedila lokaciju i infrastrukturu.Izgradwa„Andri}grada”ko{ta}eizme|u10i15miliona evra i to je jedan od najve}ih poduhvata, koji }e biti realizovannatomprostoru. (Tanjug)

UPOZOREWEEVROPSKEKOMISIJERUMUNIJIIBUGARSKOJ

O{trijeprotiv korupcijeikriminala BRISEL: Evropska komisijapozvalajeju~eRumunijuiBugarskudapove}ajunaporeuborbi protiv korupcije i upozorila ove dve ~lanice Evropske unije da }e nadzorni mehanizam biti nastavqen u narednim godinamaukolikonebudezabele`en nikakav napredak. U godi{wem izve{taju, Komisija je navelada}ezagodinudanaobavitisveobuhvatnuprocenupravosudnih reformi i nakon toga odlu~itiotomedalijepotrebnonastavitinadzor. Svemogu}nostisunastolu,svejemogu}e”, rekao je novinarima portparol Komisije Mark Grej upitan da li }e taj izve{taj biti i posledwi. Od kako su se Rumunija

i Bugarska pre ~etiri godine pridru`ile EU, konstantno su bilekritikovanedanepreduzimaju dovoqno u borbi protiv kriminala koji poga|a sve segmentedru{tva. Ju~era{wi izve{taj te{ko }e pasti obema vladama koje su naporno lobirale za ukidawe nadzornogmehanizmaiote`a}e wihov pristup Ssengenskom sporazumu. Ukazuju}i na specifi~ne probleme,Komisijaje ekladaje bugarska vlada pokazala „odr`ivu politi~ku voqu” u borbi protivkorupcije,alinijeimala nikakve uverqive rezultate uiskorewivawuovepo{astina najvi{em nivou kao ni u borbi

protiv organizovanog kriminala. Vrh pravosu|a tek mora da poka`e stvarnu posve}enost pravosudnoj reformi. otrebno je hitno napraviti zna~ajna poboq{awa u odgovornosti i rofesionalnosti u okviru pravosu|aiistra`nihorgana”,navodiseu zve{taju.Komisijajepozdravilapoboq{awaufunkcionisawu rumunskog specijalnog tu`ila{tvazaborbuprotivkorupcije i planove za reviziju efikasnosti sprovedenih reformi, ali je istovremeno pozvala ovu zemqu da hitno ubrza su|ewazakorupcijunavisokom nivou, poboq{a oduzimawe sredstavaste~enihkriminalom iborbuprotivprawanovca.

UHRVATSKOJNEMANEDODIRQIVIH

Sanaderpopravqaimiyzemqi ZAGREB, BEOGRAD: Prema ocenama analiti~ara, „aferu Sanader„Hrvatskabimogladaiskoristidapoboq{asvojme|unarodnipolo`ajipoka`edanema nedodirqivih. PredstavniciHDZ-aiopozicija u Hrvatskoj o~ekuju da }e biv{i premijer imati pravednoibrzosu|ewe,akodo wegado|e.Uo~iprvogSanaderovog saslu{awa dr`avnizvani~niciuveravaju da }e mu biti obezbe|eno pravednosu|ewe.Premijerka Kosor tvrdi da se HDZ, stranka koju predvodi, ne bojiSanaderovogiskaza. Opozicijaverujedajeovo prilikadaseotkrijeistinaona~inunakojijeHDZfunkcionisao prethodnih godina. „O~ekujem da }e imati fer su|ewe. Ja sam ga otvoreno kritikovao, nekada sam kritikovao i sebe, ali Hrvatska moradaznakakosuHDZiwenilideri funkcionisali, kako su izborneipredsedni~kekampawefinansirane. Ovo je bolno i ru`no, kao realiti {ou, ali to je ne{to {to Hrvatska mora da zna”, ka`e ZoranMilanovi},vo|aopozicije. Vesna [kare O`bolt, biv{a ministarka pravde u Sanaderovoj

vladi,kojajesmewenajerjeodbila da po nalogu biv{eg premijera uradibilo{tamimozakona,ka`e dawegovohap{eweneidenaruku

ugledu Hrvatske, ali da s druge strane{aqeporukudanemanedodirqivih. Po oceni O`boltove, slu~aj Sanaderuspostavqastandardegde svakoodgovarazasvojepostupkei opomiwe funkcionere da ciq ne smedaimbudeuzimawenovca,negoodgovornoobavqawedu`nosti. „Aferu Sanader„ prate brojne spekulacije o tome da li }e ona ozbiqno promeniti sada{wi odnossnaganapoliti~kojsceni,ali i~ijubireputacijumoglodanaru{iSanaderovosvedo~ewe.

Profesor@arkoPuhovskimisli da dramati~nih potresa ne}e biti,jer}esudskiprocesnajverovatnijepo~etiposleizbora.Onje uverenidaJadrankaKosor ne}ebitiugro`ena. „Ne verujem da }e Sanader iz xepa izvu}i dokument u kojem Jadranka Kosorpotpisujedajeprimala novce ili ne{to sli~no. Sanader sigurno `eli da se obra~una sa Jadrankom Kosor i Stjepanom Mesi}em,alisetunalaziuprocepu. S jedne strane nipoda{tava sada{wu premijerku,asadrugestranetvrdi da je bila jako va`na u wegovom kabinetu”, ka`e Puhovski. Iakosenaprvipogled~inida se zbog afere Sanader Hrvatska trenutnonalaziunezavidnompolo`aju, politikolog Ogwen Pribi}evi} ocewuje da bi taj proces mogladaiskoristitizapoboq{awe me|unarodnog polo`aja. Pribi}evi} podse}a da je u dana{woj Evropistvarnoretkostdasepremijeroptu`izatakote{kestvari kao{tojekorupcijaidajere~o najvi{em zvani~niku u regionu kojijezavr{iouzatvoru.

~etvrtak21.jul2011.

25


SveT POZnATiH

~etvrtak21.jul2011.

dnevnik

c m y

26

Џиновска Мерилин Монро

центру Чикага постављен је диУ вовски кип славне холивудске дивеМерилинМонро.

Идејни креатор статуе високе осам метара је уметник Сивард Џонсон, а Мерилин је приказана у култној сцени из филма како стоји на вентилационом отвору и покушавадаобуздалепршавухаљину. Иако је сцена оригинално снимљена у Њујорку, док је воз пролазио и налет ветра подигао хаљину славне глумице, уметник је одлучио да статуу поставиуЧикагу-градуветра. Статуа ће у центру града стајати до пролећа2012.године,кадабитребалода је замени нека друга уметничка инсталација.

Калинићпо другипутотац одитељ и глумац Милан В Калинић постао је отац подругипут.

Популарни водитељ постао је тата по други пут у петак 15. јула, пошто се породилањеговасупругаСандра(29)инасветдонеладечака,комесуродитељиизабралиимеВук.

Супруга популарног глумца и водитеља породила се у породилишту Народни фронт,амамаиКалинићјуниорсеосећајуодлично. Малог Вука жељно ишчекује сестра Теа (3), која се највише обрадовала што су јој мама и тата подарили брата.

РазводисеЏениферЛопез Џ

РенеЗелвегерима новогдечка

скаровкајенаводноувези О саглумцемЏономСтејмосом,пишеамеричкаштампа.

Рене Зелвегер (42) и Џон Стејмос (47) виђени су заједно овогвикендауДизнилендууКалифорнији,аочевицикажудасу се држали за руке и деловали заљубљено, преносе таблоиди. Стејмос је десет година био у

бракусалепомглумицомРебеком Ромејн, од које се развео 2004. године. Зелвегерова је у марту ове године раскинула са звездом„МамурлукауЛасВегасу” Бредлијем Купером након скородвегодиневезе. Стејмос је познат по улогама у серијама „Пуна кућа” и „Хитнапомоћ”.

ениферЛопезињен супруг Марк Ентони објавили су да је на њихов седмогодишњи бракстављенатачка. Већ дуже време медији шпекулишу о краху брака популарне певачице, а иако је пар неколико пута покушавао да прикрије кризу у својој вези, ипак вишенемогузаједноиодлучили су да то званично обелодане. „Донелисмоконачнуодлукидасеразведемо.Ово није била нимало лака и исхитренаодлука,алисмо

ипакзакључилидајетако најбољезанасинашупородицу. Искреноовојевеома болан период за све нас који смо укључени у разводиволелибисмода медијипоштујунашуодлуку”, саопштили су сада већ бивши супружници, а преноси магазин „Пеопле”. ЏенифериМаркЕнтони из седмогодишњег брака имају близанце Макса и Ему. Певачица је недавно издала нови студијски албум,анајесенбитребало дакрененасветскутурнеју.

Лејди Гага постајемама?

П

евачицајеизјавила да је чврсто решенадапостанемајка пре него што напуни30година. Гага жели да усвоји дете из Азије, а разлог зашто је изабрала баш тај континент је то што „осећа посебну љубав према томделусвета”. „Највише бих волеладаусвојим дете из Индије, Непала или

Какозаборавитимужа? Узмилијардера ивша супруга Тајгера Вудса Б ужива��романсисабогатим

наследником, пише америчка штампа. Елин Нордегрен (31) и инвеститорЏејмиДингман(35)у вези су око месец дана. Бивша манекенка прошлог августа се развела од голфера Тајгера Вудсанаконштојеоткриладају је варао са неколико љубавница. Пар из брака има двоједеце. ЕлиниЏејмиупозналисусеу јануару на Флориди, а недавно су их усликали папараци у Шведској, где Елин тренутно живисадецом.

Бангладеша, а планирам и данаучимјезикземљеизкоје буде дете, како би се оно осећало штојевишемогуће каокодкуће”,изјавила јепевачица. Гага је о идеји усвајања разговаралаисасвојимдечком Луком Карлом, са којим се помирила. Међутим, он није делио њен ентузијазам, ни око броја деце које она жели,нитиокоусвајања. Певачицајеитадапотом питањуизјавиладајезаправо баш брига шта он мисли јер ће она свакако урадити оноштоонахоће.

Верили се Луис Хамилтон и Никол Шерцингер озач Формуле 1 Луис В Хамилтон и певачица Никол Шерцингер су се

верили после четири године турбулентне везе. Отац славне певачице није могао да ћути па је радосну вест поделио са медијима. „Да, верили су се. Мој будући зет је заиста диван дечко,заиста приземqен Цела га породица воли,искрен је и моја ћерка и он су заиста срећни„, изјавио је Алфонсо Валиенте. Алфонско ипак није отркрио када ће бити венчаwе. Луис и Никол су се упознали 2007. на додели МТВ ЕМА награда у Минхену,а у међувремену су неколико пута раскидали и мирили се...

Рајан Рејнолдс нови дечко Шарлиз Терон? их двоје су непрестано на листама најпожељнијих Њ глумаца Холивуда,а ако је веро-

вати америчким таблоидима од сада су и један од најсексепилнијих парова.Рајан Рејнолдс (34) и Шарлиз Терон (35)се,наводно, виђају месецима,а везу настоје да сакрију од јавности јер „су много заузети па и то мало времена што имају за себе не желе да им упропасте папараци„. „Сигурно је да их у скорије време нећемо видети зајед-

но на неком друштвеном догађају. Обоје су изашли из веза које су биле под лупом медија и не желе да им се то поново деси”, рекао је неименовани извор а преноси „USWeekly”. Рајан се у децембру прошле године,после две године брака, развео од Сарлет Јохансон, а Шарлиз је почетком прошле године раскинула деветогодишњу везу са глумцем Стјуартом Таунсендом.


dnevnik

oglasi

U KUMBORU apartmani, sobe uz more svih struktura sa pogledom na Herceg Novi, ulaz u Bokokotorski zaliv. Telefoni: 021/461-072, 00-382-31-684-719. 29234 IZDAJEM sobe i apartmane u ^awu. Tel.: 018/213-708, 064/84961-09 i 067/859-097. 31968 RISAN - Boka Kotorska, sobe sa lepim hladovitim pla`ama, upotreba kuhiwe, udaqeno 250m od mora, 6E, fotografije {aqemo mejlom. Telefon 0038232371657. 32738 IZDAJEM sobe i apartmane na Belocrkvanskim jezerima. Telefon 063/8177-065. 33263 SUTOMORE, izdajem sobe sa upotrebom kupatila i kuhiwe, povoqno. Telefoni: 021/530-309, 021/898-568, 064/165-7393. 33441

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 33414

~etvrtak21.jul2011.

DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni ispit. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 33415

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 33416

IZDAJEM sobu u superkomfornom stanu u strogom centru, upotreba kuhiwe, trpezarije, kupatila, ve{ ma{ine, telefona, CG, televizora, KTV. Telefon: 021/66-15-308. 33228

IZDAJEM dvosoban stan 50 m2, kod Sajma. Telefoni: 021/444-258, 064/111-3561. 33201 BETANIJA, 39m2, izdajem jednoiposobni stan name{ten, CG, 200e+ depozit+ parking mesto. Telefon 062/837-4805. 32348 IZDAJEM dvosoban name{ten stan 65m2 u Bulevaru oslobo|ewa 2, slobodan od 1. 8. 2011., cena 200 evra. Telefon 063/809-94-70. 32907 TOZINO SOKA^E, izdajem garsoweru na Novom nasequ. Telefon 503-667. 33202

27

EKSKLUZIVNO name{ten dvosoban stan u ulici Drage Spasi}. Pogled na Dunav. Cena 300e+depozit. Telefon 062/85111-51. 33334 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban, nov stan na Bulevaru oslobo|ewa, 56m2. Telefon 064/1147-741. 33363 IZDAJEM dvori{nu ku}u 40m2, poluname{tena, parking, zajedni~ko dvori{te, Telep, cena 120E+50E depozit. Telefon 063/520-843. 33366 H. RUVIMOVA - Sajam izdajem name{tenu dvokrevetnu novu garsoweru, 1. sprat 27m2, CG, zaspolenim samcima - studentima 100e+depozit, 20e re`ije. Telefon 063/161-28-73, 064/596-58-74. 33387 IZDAJEM nov, jednosoban, poluname{ten stan na Limanu 4. Pozvati posle 17 ~asova. Telefon 064/9318919. 33405 IZDAJEM jednoiposoban stan, 45m2, Gagarinova, kompletno name{ten i opremqen. Telefoni: 021/6338-839, 063/8610-418. 33420 OD 1. avgusta izdaje se kompletno name{ten dvosoban stan iza Markatora. Cena 180E. Telefon 021/6366-546. 33431 HITNO izdajem komforan, name{ten stan, 50m2, Futo{ki put za dve osobe. Telefon: 021/6398534 i 063/8626-542. 33468 IZDAJEM dvosoban kompletno name{ten stan, 50m2, Mi~urinova 38, drugi sprat, klima, lift, terasa, ve{ ma{ina, cena 200E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290. 33472


28

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak21.jul2011.

IZDAJEM jednoiposoban prazan stan 40m2, Ul. Novosadskog sajma, sa kuhiwskim elementima, prvi sprat, terasa, cena 150E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290. 33473 IZDAJEM nov, name{ten jednoiposoban stan 33m2, Ul. Branka Baji}a 56, lift, terasa, ve{ ma{ina, cena 160E. Telefon: 021/544-540 i 063/517-290. 33474 IZDAJEM name{ten jednosoban stan 34m2 u Rumena~koj ulici, lift, terasa, dvori{no orjentisan, cena povoqna 130E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290. 33475 IZDAJEM nov jednoiposoban name{ten stan, 40m2, Grbavica, Ul. Tolstojeva 20, lift, terasa, ve{ ma{ina, cena 180E. Telefon: 021/544-540 i 063/517-290. 33476 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Podbari, kraj Alma{ke crkve. Telefon 062/8919-422. 33445

PRODAJEM stan u Ba~kom Petrovcu, 47m2 ili mewam za stan u Novom Sadu. Telefon 065/8466222. 33430 kod „Merkatora” LIMAN ukwi`en stan od 40m2 po ceni od 41.200. Telefon 636-8429. 15001 LIMAN kod pijace, ukwi`en, useqiv stan od 55m2 po ceni od 53.500. Telefon 636-8429. 15002 NOVO NASEQE, ukwi`en, prazan, odmah useqiv stan od 70m2 po ceni od 64.900. Telefon 6368429. 15003 LIMAN, ukwi`en stan od 80m2 na IV spratu, cena 78.300. Telefon 15004 636-6952.

PRODAJEM garsoweru sa terasom, dvori{no okrenuta, telefonom, kablovskom. Odvojena kuhiwa sa velikim prozorom. Hitno, povoqno. Telefoni: 063/507-097 i 021/29-77-565. 33449 LIMAN, kod pijace, odli~an ukwi`en 1.0 stan po ceni od 32.600. Telefon 636-6952. 15005 GARSOWERU 24m2, 2. sprat, prodajem bez posrednika, brzo useqiva, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{ telefon 421-437 ili 063/534-505. 10001

NOV stan 71m2 kod sajma, sve 1/1, mo`e u ratama na nekoliko godina. Telefon: 060/345-13-13 i 021/6313-237. 33469 GRBAVICA, noviji ukwi`en 1.5 stan od 46m2, cena 44.300. Telefon 636-6952. 15006 BULEVAR OSLOBO\EWA, ukwi`en dobar 1.5 stan 47m2 cena 40.000. Telefon 636-6952. 15007 NOVO NASEQE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`en 1.5 stan, kompletno renoviran bez ikakvih ulagawa, cena 42.000, mo`e i zamena za ve}i stan na N. nasequ, Limanu i sl. Telefon 063/828-83-77. 15008 CENTAR, u blizini Keja, klasi~an ukwi`en 2.0 stan na I spratu po ceni od 56.500. Telefon 636-6952. 15009 BULEVAR - okolina Novosadskog sajma, ukwi`en, nov neuseqavan 2.0 stan, cena 56.600. Telefon 6366952. 15010 BEZ POSREDNIKA! Useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwaprozor, gara`a, ukwi`eno. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 10002

PRODAJEM trosoban stan 81m2, prvi sprat, uli~ni, Ul. fru{kogorska kod [tranda. Telefon: 063/526-234. 33245 HITNO nov ukwi`en trosoban stan 73m2, sa novim name{tajem, ^ika Stevina 5, dva sanitarna ~vora, 73.000E. Telefon: 021/544540 i 063/517-290. 33477 NOVA DETELINARA, noviji ukwi`en 2.5 stan od 65m2 po ceni od 64.000. Telefon 636-8429. 15011 GRBAVICA, odmah useqiv ukwi`en 3.0 stan od 76m2 na II spratu po ceni od 64.000. Telefon 63-68-429. 15012

EKSKLUZIVNA PONUDA useqiv dvoiposoban stan 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Kontakt: 421-437, 10003 063/534-505.

BULEVAR, u Ulici Bore Prodanovi} noviji ukwi`en 3.5 stan od 73m2 po ceni od 67.000. Telefon 636-8429. 15013 CENTAR, odli~an, ukwi`en, noviji 4.0 stan od 110m2 po ceni 120.000. Telefon 064/220-9565. 15014

KAMENICA, SREMSKA Staro selo, 8km od Novog Sada, 17.128m2, plac idealan za sve. Put, struja, izvorska voda, lep pogled. Telefon 069/18-26-726. 33036 PLAC na Bukova~kom putu 4.200 m2, cena 10 e-1m2. Telefon 33037 064/639-76-41. PARAGOVO, 2.200m2 plac sa ku}om od 70m2, na glavnom putu. Telefon 063/86-26-504. 33361

IZDAJEM lokal u Mi~urinovoj, 50m2 izlog do ulice, tri odvojene celine pogodan za apoteku. Cena 200E. Telefon 021/544-540, 33471 063/517-290. ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421437 ili 063/534-505. 10004

POTREBNE devojke za rad u motelu „Arena” Rimski {an~evi sa poznavawem engleskog jezika. Telefon 063/516-186. 33486

podrume, tavane, ^ISTIM odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495. 33089 PRODAJEM porodi~ni posao, proizvodi na jedinstveni tr`i{tu Vojvodine! Ful oprema i ma{ine + fran{iza. Sve za pravqewe krofni. Telefon 063/525-870. 33237 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 4300 i su{eni 900. Telefoni: 064/2613-995, 064/94-15976, 061/174-37-25. 33417 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 061/174-37-26, 063/817-57-22, 064/26-11-741. 33418

dnevnik

Iskreno sau~estvujemo u bolu malog Tome i wegove porodice povodom smrti wegovog oca

Na{im roditeqima 4 0 dan a

g o di n u dan a

Miroslav Zorana \orovi}a

dipl. in`. ma{instva aku{erstva 15. 11. 1938 - 12. 6. 2011. god.

Posledwi pozdrav od: wegovih drugara iz vrti}a sa vaspita~icama.

33540

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

dr Milica spec. ginekol. 18. 3. 1937 - 28. 7. 2010. god.

Bosan~i} Te{ko je prihvatiti surovu istinu. Uvek va{e k}erke: Svetlana i Miroslava sa porodicama. Iznenada je umro moj brat

Posle kratke bolesti preminuo je na{ dobar i po`rtvovan tata i deda

Ivan Jerki} Icko

3

1951 - 2011.

Tu`nim srcem obave{tavamo sve ro|ake i prijateqe da je u 85. godini preminula na{a draga mama i baka

Sa velikom tugom i bolom opra{tamo se od wega.

Ivanu Jerki}u

Brat @eqko sa suprugom Svetlanom, }erkama Ivanom i Vedranom, zetovima i unukom.

Dr Andrej Ferko lekar u penziji 1925 - 2011.

33519

GOLF trojka 1, 8 u odli~nom stawu, kabrio, benzinac. Telefon: 060/345-13-13 i 021/6313-237. 33470

PRODAJEM traktor „Belorus 920”, godina proizvodwe 2006, sa 2300 radnih ~asova i plug „fogel” sa 3 brazde, Turija. Telefon 33375 063/864-5926.

NAJPOVOQNIJA proizvodwa: betonskih stubova, fert gredice, obra|ena armatura, {qunak, cement, ispona, cigla, blokovi, mre`e, crep na ku}nu adresu. Telefon 021/847-034. 32534

BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqamo brzo, kvalitetno, jeftino. Vr{imo prodaju {iva}ih ma{ina, pegli. Cvijanovi}, Jevrejska 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 31478 PODBU[IVAWE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se~ewe asfalta seka~icom, ma{inski iskop, prevoz. Telefon 063/521-546, 021/6212780. 32370 SAMO za penzionere i prosvetare, molersko - farbarski radovi. Telefoni: 6435-231, 6430549, 064/230-68-98. 33329 IZVO\EWE roletarskih i bravarskih i vodoinstalaterskih radova. Servis, ugradwa i popravka istih. Telefoni 063/589-235 i 6434-199. 33360 MOLERSKO - farbarske radove, radi iskusan majstor. Zvati na telefon 021/6435-095. 33380 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606782. 33458

POTREBNI radnici na du`i rok: iskusan farbar, varilac i metalostrugar. Telefon 064/06780-10. 33260 STUDENTSKA zadruga prima radnicu ekonomske struke sa radnim iskustvom na odre|eno vreme na poslovima tehni~kog sekretara. Dostaviti CV, fotografiju i broj telefona. Konkurs otvoren od 20. 7. Telefon 450-829. 33460

od: tetke Irme, sestara Mire i Vere sa porodicama.

Obave{tavamo prijateqe da na{ dragi

rodbinu i je preminuo

Sahrana }e se obaviti 21. jula 2011. godine, u Ba~kom Petrovcu, u 17 ~asova.

Milka Borota Sahrana je danas, 21. 7. 2011. godine, u 15 sati, iz kapele, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima.

33525

Posledwi pozdrav dragoj majci, baki i svekrvi

Ivan Jerki} Icko 1951 - 2011.

O`alo{}ena porodica: }erka Mira, unuci Aleksandar i Darko i zet Milan.

Sahrana je danas, 21. 7. 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

33541

33520

Posledwi pozdrav dragom zetu i te~i

O`alo{}ene }erke: Jarmila Hodoli~ i Jasna Potran sa porodicama.

O`alo{}ena supruga Verica, sinovi Sr|an i Goran.

Posledwi pozdrav dragoj mami

Branki Mili}

33515

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

od: sina Sini{e, snaje Bebe, unuke Marijane i unuka Alekseja.

33536

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 75. godini preminula na{a draga majka, baka i svekrva

\or|u Babi}u

od porodice Maletin.

33539

Posledwi pozdrav suprugu, ocu i dedi

Branki Mili} Ivanu Jerki}u od: sina \or|a, snaje Aleksandre, unuka Petra, unuke Sta{e, prija Dragane i Rajke.

od porodice Vilovski.

33535

33524

dragom

S dubokim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo

Branka Mili}

Sahrana je danas, 21. 7. 2011. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

\or|u Babi}u

Kamenko Dine Zeremski ro|. 1944. godine

od: Lepe i Milice sa porodicom.

O`alo{}ena porodica.

Ispra}aj je u petak, 22. 7. 2011. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: wegovi najmiliji: supruga Vera, sinovi Milo{ i Sava sa porodicom.

33538

33534

33527


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav kom{iji i prijatequ

dragom

Posledwi pozdrav

~etvrtak21.jul2011.

^ETVOROGODI[WI POMEN

Obave{tavamo tu`nog srca rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

na{em An|elu

Milenko Jovanovi}

Branki Mili}

Zoranu \orovi}u Hvala mu za divne zajedni~ke trenutke. Tuguju: Evica, Ivica, Marko i Ivana Mihaqevi}.

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je preminuo moj voqeni i dragi suprug

1947 - 2011.

Maji Eremi} od \or|etovih kolega iz JP „Sportski i poslovni centar Vojvodina”.

33500

29

426/P

S qubavqu te se se}amo i zauvek ~uvamo u na{im srcima i mislima.

Sahrana }e se obaviti danas, 21. 7. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica: supruga Dragica, }erke Sla|ana i Qiqana, zet Goran i unuci Aleksandra, Nikola i Nevena.

Hvala svima: za svaku molitvu, za svaki cvet, za svaku upaqenu sve}u.

Posledwi pozdrav dragoj majci

Pomen }e se odr`ati u subotu, 23. 7. 2011. godine, u 9.30 ~asova, na Majinom mestu, na Gradskom grobqu.

33492

Posledwi pozdrav najboqem ocu i dedi

Posledwi pozdrav mom ocu

Tvoji: mama, tata i brat.

33459

Danici Divi}

Zoran \orovi} Sahrana je 21. jula, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Po dobroti te pamtimo i s qubavqu te ~uvamo u na{im srcima od zaborava.

O`alo{}eni: supruga Mirjana Ili} - \orovi} i sinovi Ogwen i Tomislav.

Tvoje k}erke Mirjana i Draga.

33497

33503

Posledwi pozdrav dragom dedi

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kratke i te{ke bolesti preminula 19. 7. 2011. godine na{a voqena supruga, majka, baka, svekrva i sestra

GODI[WI POMEN

Milenku Jovanovi}u No}u, kad gleda{ u nebo, i ti namigni meni. Neka to bude tajna. Uprkos danima sivim kad vidi{ neku kometu da nebo zarumeni, upamti: to ja jo{ uvek {a{av letim i `ivim. Re~i su suvi{ne. Zauvek tvoje, }erka Sla|ana i unuka Aleksandra.

Milenku Jovanovi}u Voleo si me i umeo da me voli{, zato si moj kraq, bio i ostao. Tvoja Qiqana. 33489

33490

Olivera - Lola Lazarevi}

Posledwi pozdrav dragoj, voqenoj i nezaboravqenoj majki, baki i svekrvi

Dana 23. 7. 2011. godine, u 10 sati, na Gradskom grobqu, u Vrbasu, obele`i}emo ~etrdesetodnevni pomen na{em dragom

1965 - 2010.

TU@NO SE]AWE

Danica Divi} 1935 - 2011. Sahrana je na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, 21. 7. 2011. godine, u 13.30 ~asova.

Vojislavu Ili}u 1925 - 2011.

Danici Divi}

od supruge Trivke i porodice Ne{ovi}. Sahrana je danas, 21. 7. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu.

od: sina Petra, unu~adi Du{anke i Du{ka te snaje Dare.

33504

Sa dubokim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo na{ dragi i voqeni

Vladimir Karapanxi} Mi{a

O`alo{}ena porodica: suprug Du{an, sin Petar, k}erke Mirjana i Draga, unuk Du{an, unuka Du{anka, snaja Dara, sestra Quba i ostala o`alo{}ena rodbina.

33502

Posledwi pozdrav zetu

Stanoje Vlaovi} 2004 - 2011.

1956 - 2011. Sahrana }e se obaviti 21. 7. 2011. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Gordana, }erke Miwa, Sla|a i Maja, zet Sr|an, unu~ad Tea i Marko.

od porodica: Mati} i Joki}.

33522

33521

S tugom se opra{tamo od na{eg radnika

Sinovi, sestre, mama i tata.

Vreme prolazi, ali se}awe na tebe ostaje, jer te ne}emo zaboraviti. Tvoji: supruga Aleksandra sa sinovima Vojislavom i Momirom sa porodicom.

Grujica Manojlovi} 2002 - 2011.

Slobodanu Nedovi}u Bobanu O`alo{}ena porodica.

Postoje tragovi koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede, lik koji se pamti i qubav koja ostaje ve~na. Neka te an|eli ~uvaju. Tvoji: mama, tata i sestra.

33406

33506

SEDMOGODI[WI POMEN

Mi{i

Sa beskrajnom qubavqu i neizmernim bolom, ~uvamo te u srcu i mislima. Kako vreme prolazi sve vi{e nam nedostaje{. Jedino nas te{i verovawe da si tu negde pored nas. Pomen }e se odr`ati u subotu, 23. 7. 2011. godine, u 9.30 sati, na Gradskom grobqu, poqe 8.

33315

33424

Posledwi pozdrav

Pro{lo je ~etrdeset tu`nih dana od kada nas je napustila na{a voqena

Laslu Crepi}u dugogodi{wem ~lanu udru`ewa ribolovaca sa Ribarca, najstarijem `itequ naseqa i strasnom pecaro{u, od ~lanova udru`ewa, svih pecaro{a, uprave i stanovnika Ribarca.

33509

Vera Pavlovi} U petak, 22. 7. 2011. godine, u 10 ~asova odr`a}emo pomen i odati joj du`no po{tovawe i zahvalnost za sve {to nam je pru`ila u `ivotu. Porodica Pavlovi}. 33479

33485

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je 19. 7. 2011. godine zaspao ve~nim snom na{ otac, suprug, deda, tast i prijateq

Vladimira Karapanxi}a

Gojko Kne`evi}

JKP „Vodovod i kanalizacija” Novi Sad.

425/P

Ispra}aj do wegove ve~ne ku}e obavi}e se iz kapele u Ba~kom Jarku, danas, 21. 7. 2011. godine, u 14 ~asova. O`alo{}ena porodica: supruga Darinka, }erka Slavica, unuk Borko, zet Milan i prijateqi Boro i Milka Vje{tica. 33513

Marta Polovina

Vlado Polovina

2009 - 2011.

1994 - 2011. Sa qubavqu ~uva uspomenu na Vas }erka Du{ica. 33372


06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.08 10.35 11.30 11.55

tv program

~etvrtak21.jul2011.

Јутарњи програм На трагу природе Бајко квиз Вести Стање на путевима Зелени сат Дадиља Ана Кухињица Десило се

07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 12.20 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00

Глас Америке У сусрет сунцу Освета Вреле гуме Била једном једна недеља Путоманија Без цензуре Бели лук и папричица Зоо пузле Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Арт-бокс Војвођанске вести Све што ми припада Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Дискавери

08.15 09.05 09.55 10.00 10.35 11.05 12.00 12.15 12.30 12.37 13.22 15.00 15.53 16.45 17.00 17.27 18.21 18.57 19.30 20.05 20.55 22.35 22.40 23.10 00.00 00.15 00.27 00.48

ФУДБАЛ:КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗАЛИГУЕВРОПЕ

Јутарњи програм Оно као љубав Вести Сасвим природно Свет риболова Дизни на РТС Дневник Спорт плус Евронет Злочиначки умови Мост за Теработоки,филм Ово је Србија Камионџије Гастрономад Дневник РТ Војводина Београдска хроника Разгледница Слагалица,квиз Дневник Камионџије Амерички нинџа 2,филм Вести Око Злочиначки умови Дневник Евронет Распуштени Гари Ноћни биоскоп:Операција месни нарезак,филм

Војводина–Вадуц (РТВ1,16.55) 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.55 16.45 16.55 17.45 18.00 18.45 19.30 20.05 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 23.25 01.05 01.20

06.30 07.00 07.25 08.00 08.30 09.30 10.25 10.50 11.15 11.45 12.30 12.40 13.10 13.35 14.00 14.30 16.45 17.00 17.20 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.15 23.45 00.00

Вести Космос Без упута Вести Српски екран,емисија МТВ-а (Мађарске телевизије) на српском На трагу природе Вести Фолклорниансамбл„Вила” Дадиља Ана Разгледнице(почетакемисије) Фудбал-Квалификацијеза ЛигуЕвропе: Војводина–Вадуц,пренос1.полуврмена Разгледнице(уполувремену) Фудбал-Квалификацијеза ЛигуЕвропе:Војводина- Вадуз,пренос2.полуврмена Разгледнице(наставакемисије) ТВ Дневник Хроника са филмског фестивала Палић 2011. Имам једну жељу Живопис Војвођански дневник Фолдер култура Фортепиано В као Виан,филм Хроника са филмског фестивала Палић 2011. Концерт године

Кухињица –мађ. Изблиза Чему...Заумно Класик рок Грување Из студија „М“-Најважнија адреса Та дивна створења Маштаоница Доколица Верскаемисија (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Седам и по:Разврат Хроника са филмског фестивала Палић 2011. Бајкоквиз Добро вече,Војводино (рум) ТВ магазин (рус) ТВДневник Кухињица ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица –мађ. Добро вече,Војводино (рус) Валцер са Аном,филм Седам и по:Неумереност у јелу и пићу Десило се ТВ продаја

НАПОМЕНА:НаРТС2 у10.00часовамогућје преносседницеСкупштине РепубликеСрбије 07.28 07.33 07.38 07.51 08.14 08.25 08.56 10.00 10.30 11.00 11.30 12.01 12.35 13.06 14.00 14.29 15.17 15.25 16.15 17.09 17.57 18.28 19.01 19.06 19.11 19.23 19.46 19.58 20.30 21.00 21.48 22.23 22.53 23.49

11.00 11.05 11.35 12.00 12.05 13.00 13.05 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.45 17.30 18.30 18.35 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.20

Вести Храна и вино Цртанифилм Вести Тајанствене приче Вести Одељење за убиства Путовање сербез задовољства... Вести Авантуре Шерлока Холмса Објектив (слов) Објектив (мађ) Цртани филм Новосадско поподне Цртани филм Неон сити Објектив Храна и вино Лична грешка Витраж Одељење за убиства Објектив Авантуре Шерлока Холмса Тајанствене приче

09.00Спорт Клуб у Мудјелу 10.00Фул тилт покер 11.00АТП 500Хамбург 1/8финала 21.00Спорт Клуб у Мудјелу 21.30Премијер лига:Магазин 22.00Атлетикс 22.30Спорт Клуб у Мудјелу 23.00Фул тилт покер 00.00ЦХ ТВ:Малаyсиа ЏИ –Челси 01.45Фудбал Водаком турнир: Орландо пирати –Кајзер шефс

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00Под сјајем звезда,14.00Живети свој живот,16.00Освета,17.00Дрецун,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,20.00Фолк шоу,22.00Објектив,22.30Ток шоу,00.00Објектив,00.30Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени,10.30Цртани филм,11.00 Репризе вечерњих емисија,13.00Метрополе и регије света,14.00Инфо К9,15.00Метрополе и регије света,16.00Инфо К9, 16.45Бибер,17.00Главни осумњичени,18.00АБС шоу,18.30Инфо К9,19.00 Кухињица,19.30Бибер,20.15Аргументи,21.15Спорт из другог угла,22.15 Бибер,22.30Инфо К9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

00.17

Зелено светло Мифи Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари Вечни сјај детињства Невидљиви светови Играј фудбал,буди срећан Линк У свету Траг у простору Бернштајн:Причасазападне стране Беокулт Трезор Вечни сјај детињства Невидљиви светови Великани Ликовна колонија РТС Бициклизам:Тур де Франс, пренос Ружна Бети Школанасјеодржала Концерт Бобе Стефановића Зелено светло Мифи Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари Живот и стандарди Метрополис Ружна Бети Добро је добро знати,научни програм Либела Бардови театра:Никола Симић Бициклизам:Тур де Франс, преглед Поинтбланк:Животузатвору

05.58 09.00 09.35 10.00 10.35 10.55 11.40 12.10 12.25 13.10 13.55 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.06 20.00 20.30 21.00 23.40 00.15 00.20 00.40 02.15

Ново јутро Вести Б92 Топ шоп Све о животињама Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Најбоље године Гордон Ремзи: Кухињски кошмари Филм:Мотманова пророчанства Вести Б92 Спортски преглед Доме,слатки доме Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Пријатељи Два и по мушкарца Секс и град Филм:Дивља хорда Вести Б92 Временска прогноза: Шта да обучем? Спортски преглед Филм:Пет углова УкључењеуИнфоканал

СоњаКолачарић Џон Туртуро

СЕРИЈА

Онокаољубав Улоге: Наташа Марковић, Бојана Стефановић, Соња Колачарић,СергејТрифуновић, Никола Којо, Љубомир Бандовић,СрђанМилетић Режија: Горчин Стојановић (РТС1,09.05)

07.15 08.15 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 15.00 15.50 16.50 17.50 18.45 19.00 19.15 19.45 21.00 22.00 23.15 23.45

Бандини Ексклузив Експлозив Неко те посматра Бандини Забрањено воће Аурора Ексклузив Вести Експлозив Некотепосматра Трачара Паклена кухиња Забрањеновоће Када лишће пада Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Када лишће пада Жене Експлозив Ексклузив

Ток шоу У најновијем издању емисије гости су манекенка Ивана Станковић,певачица Јасна Ђокић,новинар Вања Булић и водитељ Зоран Радојковић Пиле. „Без даха” је аутобиографија коју ће вам представити Ивана. Јасна Ђокић ексклузивно говори о свом детињству.О новом пројекту и дружењу с монасима прича Вања Булић, док Пиле открива занимљиве детаље из свог живота. (КТВ,22.30)

06.30 07.00 08.00 08.30 09.00 10.15 11.30 14.00 14.30 15.02 15.30 16.00 17.02 18.00 18.30 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00

ДругастранаСрбије Маратон Милица² Уловитрофеј Отворени студио Љубав у залеђу Филм:Не реци ником Вести Иза вести ХроникаБеоградскенедеље дизајна Топ шоу Љубав у залеђу Горштак Вести Чак Без трага Филм:Летећи каскадери Доктор Хаус Вести Милица² Филм:Крвавепоморанџе Друга страна Србије

Шерил Ли

Крваве поморанџе Фиона и Сирил су у браку, али дозвољавају једно другом да се упуштају у еротске авантуре са партнерима по избору. Док су на одмору у Италији упознаће Хјуа,фотографа који је са супругом Кетрин на пропутовању по Европи. Улоге: Шерил Ли, Чарлс Дејнс, Колин Лејн, Лајла Робинс Режија:Филип Хас (Авала,00.00)

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп,09.10Туристичке,09.25Тандем,09.30Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке,13.05Фокус,13.40Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк,21.30НК Коктел,23.15Фокус,23.40Туристичке,00.00Вести,00.30Ауто шоп,00.40Бање Србије 12.00Срем на длану:Инђија,13.00Џубокс,14.30 Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху,15.45Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану:Пећинци,18.10Између редова,19.00Новости 2,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Без тамбуре нема песме,22.00Новости 3,22.30 Шоу програм:Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

dnevnik

c m y

30

Пет углова Ово је прича о дешавањима у току једне ноћи 1964.године и становницима кварта „Пет углова” у Бронксу. Највећи део филма говори о Линди,младој жени коју прати поремећени силоватељ који је тек изашао из затвора. Улоге: Џоди Фостер, Тим Робинс,Џон Туртуро Режија: Тони Бил (Б92,00.40)

06.00 07.00 09.45 10.00 11.30 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.40 18.00 19.00 19.30 20.00 21.50 22.50 00.00 01.00 01.30 02.30 03.00 04.50

Поље лала Добро јутро У сосу Домаћифилм Наслеђе једне даме Забрањена љубав Сестре Добро вече Србијо Гавриловићи Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Национални дневник Филм:Језгро 48сати свадба Све за љубав Наслеђе једне даме (Не)могућа мисија Лас Вегас Црна хроника Филм:Затворски круг Филм:Франкенштајн

Здраво,Кити Безбрижна и разиграна Кити вас позива у свој чудесни и раздрагани свет у коме ћете моћи да се играте и да певате са њом и њеним многобројним другарима. Позвани су сви који уживају у игри,песми, дружењу, припремању бајних посластица,али и учењу и музицирању. (Хепи,10.00) 05.30 07.55 08.00 08.25 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 15.40 15.55 16.00 17.55 18.20 19.00 19.55 20.00 21.00 23.00 23.55 00.00 02.00 03.30 04.30

Јутарњи програм Вести Чаробњак магичне фруле Здраво Кити Мала принцеза Направите места за Нодија Мегаминималс Анђелина балерина Сирене Телешоп Вести Здраво, Кити Сабрина Дино ратник Легенда о Неши Моћна чигра Фантастично путовање Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Луде године Империја Ћин Телешоп Вести Малдиви Телемастер Заклети на ћутање Други светски рат Вести Ризница Малдиви Империја Ћин Вести Малдиви Филм Заклети на ћутање Ризница

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе,10.30Икс арт,12.15Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30ТВ изложба,20.05Презент,21.00О свему помало са...,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Немогућа магија,13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30 Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници,21.00Артикулисање,22.00Мозаик дана,22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

~etvrtak21.jul2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

7

31

УМЕТНИЧКОБЛАГОЕВРОПЕУРАЉАМАХИТЛЕРА

Пише:ЛинХ.Николас 08.05 09.55 10.50 11.45 12.40 13.10 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40 02.40 03.35

Л.А.Инк Девојчицеидијадеме Четиривенчања Обрачунпосластичара Малиљуди,великисвет Венчаницаизснова Штанетребаобући Свеопсима,мачкама, љубимцима Великипројекти Џон,Кејтиосмородеце Девојчицеидијадеме Штанетребаобући Обрачунпосластичара Најбољибританскиресторан саГордономРемзијем Стручњакзаторте ДрЏи Л.А.Инк Мајамиинк Најбољибританскиресторан саГордономРемзијем Стручњакзаторте Свеопсима,мачкама, љубимцима Обрачунпосластичара

08.00 Овојецивилизација 09.00 Експериментинасопственој кожи 10.00 Гигантиготике–погледу небо 11.00 Последњибранорушитељ 12.00 Вивалдијевимстопама 13.00 Ловцинанацисте 14.00 ТајмтимгодинаX 15.00 Једандануборби 16.00 Прерафаелитскобратство: Викторијанскиреволуционари 16.30 Мистеријеисторије 17.00 Римскоцарство 18.00 Гигантиготике–погледу небо 19.00 7.7.2005.–НападнаЛондон 20.30 Светновца:Кокаколапред нестајањем? 21.00 Тајниратови 22.00 ТајмтимгодинаX 23.00 Дневникскулптура 00.00 Прерафаелитскобратство: Викторијанскиреволуционари 00.30 Мистеријеисторије 01.00 Римскоцарство

09.07Хотел дворац Ортх 6 10.11Експедиција на Нову Гвинеју, док.серија 11.04Код Ане 11.16Опра шоу 12.00Дневник 12.11Спорт 12.30Господарица твога срца 13.16Капри 1 14.21Пустоловина у Хрватској. Беспућима Славоније ,док. серија 14.51Огњеви с неба: Далмација 1, док. серијал 15.21Културна баштина 16.05Алиса,слушај своје срце 16.57Хрватска уживо 17.41ХАК -Промет инфо 17.44Све ће бити добро 18.27Дневник плавуше 18.37Љетна слагалица 19.30Дневник 19.56Спорт 20.11Капри 1 21.11Боје туризма 22.03Репортери -избор: Кинези долазе 2,док.филм 23.00Дневник 3 23.25Спорт 23.35Хроника пулског филмског фестивала 23.54Класици хрватског документаризма 00.30Фестивалневербалногплеса Св.Винченат 01.00Естераикраљ,филм

07.20 09.20 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 00.40 01.40

СудијаЕјми Играјдофинала Вокер,тексашкиренџер НешБриџиз Уишчекивањучуда УбиствауМидсамеру Дијагноза:Убиство НешБриџиз Вокер,тексашкиренџер Медијум Казанова Медијум Дахживота

07.20ДрагонболЗ 07.45Ексклузивтаблоид 08.10Вратараја 09.20Вечераза5 10.25Наследници 11.20Вратараја 12.101001ноћ 13.35Стаклендом 14.25Кобра11 17.05Недајсе,Нина! 18.00Ексклузивтаблоид 18.30РТЛДанас 19.05Вечераза5 20.00Стаклендом 20.50Менталист 21.40ЦСИЛошимомци 23.20ЦСИЊујорк 00.10РТЛВести 00.25Кости 01.15Астрошоу 02.15Кости

СЕРИЈА

Менталист

ЕлизабетБенкс

Патрикајеистражитељкојиурешавањузлочинакористи високо развијене вештинепримећивања,закључивањаиумнеманипулацијекако бипомогаоЦБИ-у,Истражној агенцијиКалифорније,аутомемупомажеТереза... Улоге: Сајмон Бејкер, Робин Тјуни, Тим Канг, Овејн Јеоман,АмандаРигети (РТЛ,20.50)

Непобедив 08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.15

Путујућисвирачи Дигсвил7 ОзиБу Медвеђакожа Дигсвил Филм:Сијај,сијај,срећна звездо Филм:Другарчине Филм:Танго Филм:Дина Филм:Посрећилосе Филм:Стјуардесеуакцији Еротскифилм Филм:Карла

ГвинетПалтроу

Стјуардесе уакцији Дона сања да постане стјуардесапрвекласе.Девојкаиз малогградаспремнаједаучинисвезаостварењесвогсна. Пут од сна до јаве је буран и суров, а  главна јунакиња доживљава више турбуленција негоштојеочекивала... Улоге:ГвинетПалтроу,Кристина Еплгејт, Марк Руфало, Кендис Берген, Кели Престон,РобЛов,МајкМајерс Режија:БруноБарето (Синеманија,22.00)

06.00 07.40 09.05 10.35 11.50 13.40 15.05 16.30 18.30 20.05 21.35 23.05 01.10 03.25

Зубићвила Није лако бити мама Живети пуним плућима (2009) Лига праведника: Криза на две Земље Бели ловац,црно срце Четири Божића Погрешно осуђен Добро јутро,Вијетнаме Ледено доба 3: Диносауруси долазе Џорџија О‘Киф Срећковић Мамут Дивне кости Џеј и Тихи Боб узвраћају ударац

Винс,израдничкогпредграђаФиладелфијепријависеза играчарагбијауИглсима.Тренергаузимаупрвуекипузбог његовебрзинеиакоВинсима тридесетгодина.Алитомесе многипротиве... Улоге:МаркВалберг,Грег Кинеар, Елизабет Бенкс, Кевин Конавеј, Мајкл Рисполи Режија:ЕриксонКор (ХРТ2,20.46) 08.45Конор на тајном задатку 2за децу 09.08Изнад црте: Филмска дружина 09.19Кокице 09.35Обична клинка за децу 10.00Алиса,слушај своје срце 10.43Пуна кућа Рафтера 1 11.27Вероника Марс 12.14Шаолински пажеви,цртани 12.37Жутокљунац: Рођак са села 13.02Џони Браво,цртани 13.23Лагодни живот Зака и Кодија 2, 13.47Естера и краљ,филм 15.35Ружна Бети 16.17Дени на мору 1,док.серија 16.40Сити фолк 2011 17.07Бостонско право 4 17.49Шаптач псима 3 18.41Позориште у кући 19.16Код куће је најлепше 19.28Гаража: In-The-Go 20.00Браћа и сестре 20.46 Циклус драма: Непобедив,филм 22.31Др Хаус 23.17Дневник плавуше: Хоћеш ли се удати за мене? 23.26Увек је сунчано у Филаделфији 23.47Шаптачица духовима 00.30Пријатељи

06.00 08.00 10.30 11.10 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 19.00 21.00 22.00 00.00

Вампиратомскогдоба Породичнипас ХарииХендерсонови КраљЗомбија Невероватнеприче Скретање Породичнипас ХарииХендерсонови Трава Невероватнеприче Утеривачдугова Трава Превера Полуделочудовиште

06.00 Голо купање 08.00 Стани или ће моја мама пуцати 10.00 Пајкан и по 12.00 На ивици 14.00 Усамљени момак 16.00 Нестао 18.00 Џувана Ман 20.00 Ватрене улице 22.00 Ускрснуће

РобинТјуни

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

08.30 09.30 10.30 11.15 12.30 13.15 14.00 17.45 19.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.15

Преживљавање Врхунскоградитељство Америчкичопери Лимарскарадионица/Лондон Прљавипослови Опасанлов Разоткривањемитова Човек,жена,дивљина Преживљавање Пограничнаполиција Какосеправи? Какотораде? Капетаннуклеарне подморнице Мајсторизаоружје Борнаколанафронту саМајкомБруером Изарешетакаутуђојземљи Америчкичопери Генералка Капетаннуклеарне подморнице

Коњичкиспорт Коњичкиспорт Пливање Пливање Фудбал Бициклизам Бициклизам Скијашкискокови Атлетика Скијашкискокови Бици��лизам Пливање Атлетика Свиспортови

Бомбардери ударају и на олтаре

Ј

ош непознати Хитлер је у „Мајн кампфу„ 1926, Вавел у Кракову. Серије које приказују животињске и посветио читаво поглавље „продору на Исток“, библијске теме краљ Сигизмунд Август поручио је и залажући се за проширење ван „тренутних грани- поклонио народу 1571. Оне су евакуисане кад су почеца“ из 1914, „да немачком народу осигурамо тло које ли напади. Самим чудом, на крају су стигле у Канаду. заслужује. У првом реду Русију и њој подређене ивич- Гроф Рачински, тада пољски амбасадор у Лондону, не државе“. Чак је предвидео „општу моторизацију писао је: Донели су их кустоси који су, великом заслусвета, која ће на импозантан начин наступити у следе- гом, успели безбедно да их избаве. Прво су испловили ћем рату“. Тада то није узимано озбиљно, али ове идеје су до 1939. постале његова чврста политика. Хитлер је месецима пропагандним баражама код куће, истеривањем пољских Јевреја из Рајха, неравноправним трговинским предлозима, стварајући, како је одмах признао, „пропагандне разлоге“ за дуго планирани напад вршио немилосрдан економски и дипломатски притисак на Пољску, захтевајући приступ Гдањску. Пољска влада је чекала све до лета 1939. да упозори грађане на то да се спреме за рат. Земљопоседницима из западних крајева земље саветовано је да пошаљу стоку „у унутрашњост“ и убрзају жетву жита. „Тајни савет“ за Блиски сусрет Хитлера и папе Пија XII полагано премештање „вредних дела уметности или других превозивих драгоцено- на Висли, на чамцу из Кракова који је бомбардован; сти“ у унутрашњост послат је свим особама у тим зо- онда су набавили неке камионе и возили све до Румунама. „Посебно је неопходно да ова премештања при- није, и преко Италије стигли до Француске. Покушали вуку што мање пажње и не изазову панику међу ста- су да повере драгоцености папи, али их је Ватикан одновништвом“. Осталом становништву су само објави- био из страха од политичких компликација, па су их ли да свака кућа у Варшави до 1. августа треба да се- понели са собом у Француску. После капитулације су, би набави склониште отпорно на бомбе и гас. уз помоћ неких пољских избеглица, успели да утоваре Многи међу пољским нижим племством су још робу на пароброд којим су дошли у Енглеску. Након једном слали своје збрике на исток, у нади да ће бикраћег одмора, ревносни чувари су се пољским броти на сигурном. Стална потреба за спасавањем докадом упутили за Канаду. за древне историје и културе од уништавања готово Како су се односи с Немачком погоршавали, цркве, два века је држала пољске збирке у стању мобилносинагоге и манастири растављали су своје олтаре и расти. Предмети су више пута ношени у Берлин, Русиспремали драгоцености. Бискуп Помераније наредио је ју, Париз или Швајцарску. Чуведа се најсветији предмети његове не збирке Чарторијски од преко епископије пошаљу у Торуњ. Из5.000 слика, антиквитета, пор- Покушали су брижни кустоси ванредно златно посуђе, древне краковског замка Вавел целана и графика, премештене одоре и олтари су нагомилани у су из музеја у поред Познања и градски музеј. У Богородичиној да драгоцену збирку Кракова, које је подигла сама цркви у Кракову, разнобојне 136прекрасних гоблена породица, и однете у сефове сескулптуре Фајта Штоса веће од с билбијским мотивима оске куће у Сјењави. У тами су природне величине (чије је рестапо в е р е па п и Пи ј у XII на нестал е Леон ардова „Дама с урирање 1933. скупо стајало) чување,али је он одбио, хермелином„, Рембрантов „Пејспуштене су с високих оквира и заж са добрим Самарићанином„ такође у чамцу пловиле Вислом страхујући од евентуалних и Рафаелов „Портрет мушкардо сефова катедрале у Сандомиполитичких компликација ца„. Из других сео ских кућа ру. Мањи делови олтара скривесличне збирке су нашле уточини су у Универзитетском музеју у ште код пријатеља и родбине на истоку или су слате Кракову. А онда је 23. августа стигла узнемирујућа обу Варшавски национални музеј. Тарновски, да буду јава о потписивању Хитлеровог савеза са Стаљином. што сигурнији, најбоље слике послали су музеју у Није се више имало куд склонити. Лавову, где је била и прекрасна збирка Дирерових Неколико сати пошто су Немци прешли пољске грацртежа. Принц Друцки-Лубецки је, пак, закопао сренице 1. септембра, посматрачи су приметили да овај брнину у подрум, а гроф Алфред Потоцки спаковао поход има додатну ноту пакости. Херман Филд, преднајбоље ствари на уобичајено место за скривање, а ставник Британске комисије за избеглице, бежећи из остало оставио где је и било. Пољске је посматрао бомбардовању малих вароши и За државне музеје Пољске нужна евакуација била је фарми, прилично удаљених од линија фронта. Чланопосебно суров ударац. Варшавски замак, резиденција ви мисије САД су, на путу за Румунију „да би избегли председника Пољске и замак Вавел у Кракову били су привлачење пажње“, приметили прекомерну употребу дивно обновљени захваљујући државном издатку и запаљивих бомби, што је „очито указивало на намеру приватним донацијама. Кустоси су се невољно вратиНемаца да искористе пруге, путеве и телефонске линили прављењу сандука за паковање. Музеји близу граје као оправдање за терористичко бомбардовање цинице с Немачком послали су ствари на исток, али сама вилног становништва“. Чак се и Химлеров саветник за Варшава сматрана је прилично безбедном. безбедност Валтер Шеленберг изненадио дивљачким Ово је можда била најмудрија одлука, поготову за разарањем Гдиње: „Био сам дубоко погођен и нисам се 136 прекрасних гоблена израђиваних у Арасу, познамогао не запитати зашто је Вермахт довео рат и у ове тих као јагелонске таписерије, које су красиле замак области“. Књигу Лин Х.Николас „ОТМИЦА ЕВРОПЕ“(издавач:„Геопоетика“,Доситејева 13,Београд) читаоци „Дневника”,осим у књижарама,могу купити уз специјални попуст од 20одсто путем телефона: 011/263–3790и328–2436или и-мејла kucazacitanje@geopoetika.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

~etvrtak21.jul2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Време је да се позабавите својим здравственим стањем. Реагујте одмах, без задршке. Још увек је повољан период за редуковану исхрану, без гладовања, уз физичке вежбе. Избегавајте сунце.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

21. jul 2011.

Четвртак је неизвестан за вас па су могуће непланиране промене ситуација и послова. Ни сами нисте довољно убедљиви ни сигурни, што дозвољава туђе упливе и утицаје. Смањите ниво адреналина.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

У каријери се дешавају чудне и напете ситуације. Немојте реаговати на прву лопту већ пустите да се ватре стишају. Још увек је непоходно да будете активни на личном плану па и у удварању.

Острашћени сте. Пазите да не погрешите или не пренаглите. Прво избројте у себи до 100, па и 200 ако треба, па тек онда одреагујте. Имате много снаге за неке нове потезе и захтеве на којима треба радити.

Много тога може изгледати тешко за реализацију, али ако се покренете из летаргије, проблема нема. Имате добар уплив Месеца из ватреног знака Овна па и подршку одређене женске особе.

Данас и сутра не очекујте ничију подршку. Будите суздржани у раду и опрезни, планирајући и инвестирајући дугорочно. Уколико немате посла, ни не очекујте га у догледно време. Sorry.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Иако вам изгледа да све стоји у месту, није тако. Ипак се стално нешто мења и протиче. Имате могућности да то сагледате, у времену и простору, да сазрите и постанете духовно биће које поклања.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Лето је, путујте, чак и ако немате директног повода и разлога за то. Јер, посла иовако нема довољно. Никоме се не ради када је топло време, а оно ће још да потраје. Излазак и авантура.

Обратите пажњу на то кога примате у свој дом и у своју душу. Неко би вам могао пробудити страсти, или вас извести из такта, што је право умеће, признаћете. Љубавни однос заслужује вашу пажњу.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Умете енергично и убедљиво да комуницирате, у послу да се сналазите и генерално сте успешни. Не грдите своју децу, чак и када вас не послушају. Нису деца крива што имате вишак енергије.

Стање свести је основа вашег расположења и онога како реагујете на изазове. Прво се ствари одигравају унутар нашег бића па тек онда на спољашњем нивоу. Имајте то у виду сваког трена.

Много посла вас може изненадити, непријатно, наравно. Могући су сукоби с колегама, јер људи губе такт и стрпљење. Изгледа као би сви све сада и одмах, што није могуће ни пожељно.

TRI^-TRA^

Кад мама каже V REMENSKA

ОблачнО

Vojvodina Novi Sad

24

Subotica

21

Sombor

23

Kikinda

22

Vrbas

23

B. Palanka

24

Zrewanin

23

S. Mitrovica 25 Ruma

25

Pan~evo

25

Vr{ac

21

Srbija Beograd

25

Kragujevac

26

K. Mitrovica 27 Ni{

Звезда сер иј е „Трач ерке” Блејк Лајвли у шоку је након што је Ле о нардо Ди каприо раскинуо с њом и то зато што ниј е имп рес ио н ир ал а његову мајкуИрмелин. Смајкомсвогдечкадружила се у Италији и покушала је да јој се свиди на све начине, али Ирмелин није пала на шарм плавокосеглумице,штојесину јаснодаладознањаирекламу какојенајбољедараскину,што јеЛеоодмахиучинио. Пријатељи остављене глумице кажу да је врло депресивна након раскида и да не може да веруједајеЛеоподтаквиммајчинимутицајем.

PROGNOZA

27

Evropa

С КишОм

НОВИ САД: Свежије уз променљиву облачност са повременом кишом. Ветар умерен западни. Притисак испод нормале. Минимална температура 14, а максимална 24 степена. ВОЈВОДИНА: Свежије уз променљиву облачност са повременом кишом. Могући су и локални пљускови. Ветар умерен до појачан западни. Притисак испод нормале. Минимална температура 14, а максимална 25 степени у Срему. СРБИЈА: Свугде свежије са температуром испод 30 степени. На северу Србије повремена киша и хладније, а у осталим пределима су могући локални пљускови, али и сунчани периоди. Ветар умерен западни. Притисак испод нормале. Минимална температура 14, а максимална 28 степени. Прогноза за Србију у наредним данима: Од петка постепено топлије, али нестабилно са могућим локалним пљусковима, пре свега на западу и југу Србије. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Време ће неповољно утицати на већину хроничних болесника. Опрез се препоручује нервно лабилним особама. Могуће су метеоропатске реакције у блажој форми у виду нерасположења и смањењења радних способности. Опрезно у саобраћају.

Madrid

34

Rim

28

London

21

Cirih

19

Berlin

22

Be~

22

Var{ava

28

Kijev

31

Moskva

30

Oslo

23

St. Peterburg 31 Atina

34

Pariz

21

Minhen

22

Budimpe{ta

19

Stokholm

20

VIC DANA Шта постаје Фејсбук кад дође лето? - Плејбој.

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

110 (4)

Slankamen

190 (-2)

Apatin

166 (4)

Zemun

233 (-10)

Bogojevo

153 (3)

Pan~evo

250 (-18)

Ba~. Palanka

169 (6)

Smederevo

430 (-18)

Novi Sad

144 (5)

Tendencija stagnacije

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

200 (-2)

S. Mitrovica

74 (25)

Tendencija porasta

Senta

265 (-1)

Beograd

182 (-10)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

182 (-2)

NERA

Hetin

64 (-2)

TISA

-12 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

42 (0)

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 21.jul 2011.