Page 1

c m y

NOVISAD*

^ETVRTAK21.JUN2012.GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINALXX BROJ23472 CENA30DINARA * 0,50 EUR

 E  P OZ I C I J E  U SKUP [ TI N I  AP V VOJV O\ AN S KE  DE M OK RAT E  ODR E D I L E  KAN D I D AT E  ZA ^E L N

Pastorzapredsednika, MakanovaiVrebalov potpredsednici str. 3

NASLOVI

Politika

Vojvodina

2 Stefanovi} misli da nije lo{e da Nikoli} pregovara o Kosovu

Ekonomija 10 Bojan Pajti} otvorio kupawe na novom bazenu u Staroj Pazovi

Kultura

Dru{tvo 6 Srbija ima 70.000 izbeglica, od toga polovina je u Vojvodini

NoviSad 8 Sahrawivawe na Gradskom grobqu pod znakom pitawa

12 Sa „Sinema sitija” – propala revolucija, ali qubav nije

Ekologija 14 U Somboru po~eli da kose ambroziju pre cvetawa

Crna 15 Na su|ewu Goranu Kne`evi}u svedo~io Mla|an Dinki}

PADVREDNOSTIDOMA]EVALUTEDRASTI^NO UTI^ENABILANSEPREDUZE]A

Dinarzalutali metak zaprivredu

str. 5

Foto: F. Baki}

4 U Ba~koj Palanci nova fabrika kao sedmica na lotu

PO^ETAK LETA U ZNAKU TROPSKIH VRU]INA: Leto jezvani~nopo~elono}asujedansatidevetminuta.Tropske temperature koje ve} danima prelaze 34 stepena Celzijusa naterale su Novosa|ane da na|u spas na otvorenim bazenima,[tranduidivqimdunavskimpla`ama,gdemladi,aliistariji,na|ubarnekolikosatislobodnogvreme-

MEDICINSKIFAKULTETIAKADEMIJAUMETNOSTIUNS-a OTVORILISEZONUPRVOGUPISNOGROKA

Lekarskastruka uvek„in”

str. 6

SPORT

n SUDIJSKEGRE[KESU DEOFUDBALA

str. 16 – 22

n ZREWANINSKIPETLI]I POBEDNICIUMARIBORU

VO\STVOFESTIVALAPORU^UJEDANE]E DOZVOLITIDAGRADTRPI

n OSNOVCIIZKA]APOSETILIKOWA^KIKLUB„GRANI^AR”

„Egzit”odustaje odOficirca

str. 9

nadaserashlade.Bazenisuodli~nizaporodicesmalom decom, jer dok se roditeqi hlade u olimpijskom bazenu, mali{ani se mogu zabavqati u bazen~i}u namewenom iskqu~ivo wima. Na [trandu sve {to vam treba je ne{to novcazaulaznicuimekiku,padabarnatrenutakzaboravitenabetonigradskuvrevu.G.^. str. 7

Veomatoplo Najvi{atemperatura 36°S


2

POLiTikA

~etvrtak21.jun2012.

dnevnik

[EFPREGOVARA^KOGTIMABEOGRADABORISLAVSTEFANOVI]IZJAVIO

Nijelo{edaNikoli} vodipregovore – Budu}i pregovori s Pri{tinomvodi}ese navi{empoliti~komnivouiverovatno}e ih predvoditi predsednik ili budu}ipremijerSrbije–izjavio je na konferenciji za novinare{efpregovara~kogtima Beograda u dijalogu s Pri{tin om Bor is lav Stef an ovi}. OnjerekaodajeuSrbijipotrebnoposti}idogovorotome kako bi trebalo nastaviti dijalogsPri{tinom,idodaoda nijelo{edapredsednikSrbije Tomislav Nikoli} vodi taj proces, iako je i sam svestan opasnostidaontoradili~no. Stefanovi} je objasnio da su Nikoli}evi razgovori u Briselu oceweni kao veoma pozitivn i, kons trukt ivn i i da predsednik zna realnu situa- ciju. Zbogtogabi,smatraStefanovi}, bilo dobro da on preu- zme inicijativu u re{avawu kos ovs kog pit aw a, pos ebn o {tojo{nijeformiranavlada

Srbije. Kako je primetio, Nikol i} to ve} i ~in i jer je evropskiposrednikudijalogu s Pri{tinom Robert Kuper do{ao na wegov poziv. Stefanovi}jerekaodajeneta~noda posrednikEUdonosidokumentenepoznatedoma}ojjavnosti. Najavquju}i da }e se tokom popodneva sastati s Kuperom, Stef an ov i} je obj as nio da evropski posrednik dolazi da biizneosvojetuma~ewesporazuma o regionalnom predstavqawu i slobodi kretawa i ukazao na neophodnost primene ve} postignutih sporazuma inastavakdijalogasPri{tinom. – Prob lem reg io n aln og predstavqawa Pri{tine nije re{en – istakao je Stefanovi}, koji je ostao pri stavu da je u predstavqawu Pri{tine dogovorenodanatabliispred Kosovastojeizvezdicaitekst fusnote, navode}i da je, pre nego {to je dogovor i postignut,svimauEUisvetuposlat

Kuper:Pro{lismokrozsporazume PosrednikEUudijaloguBeogradaiPri{tineRobertKuper pozdravio je ju~e, nakon sastanka u Predsedni{tvu Srbije, spremnostsrpskestranedasepregovorimanavi{emnivoure{avajukqu~niproblemivezanizaKosovoiMetohiju,saop{tenojeizkabinetapredsednikaSrbijeTomislavaNikoli}a. Savetnikpredsednikadr`aveMarko\uri},kojijerazgovaraosKuperom,posebnojeistakaodajeva`nodanaj{irajavnost Srbijebudeupotpunostiinformisanaosvimaspektimapostignutihdogovoraipoliti~keperspektivezare{avaweproblema KosovaiMetohije. KuperjeuizjaviFoNeturekaodajesasavetnikompredsednikaSrbijeMarkom\uri}emrazgovaraoodijalogudvestranei primenidosadapostignutihsporazuma.Kuperjepodsetionato da je predsednik Srbije Tomislav Nikoli}, prilikom nedavne posete Briselu, naglasio zna~aj koji, u „dobroj veri”, pridaje primenisvihsporazumapostignutihdosadaudijaloguBeogradaiPri{tine. –Naosnovutoga,do{aosamuBeogradisa\uri}empro{ao kroz sporazume, objasnio kako ih interpretiramo i koje su to ta~keimplementacijekojemorajudabudupra}ene–objasnioje Kuper.

inicijativu u re{avawutogpitawa. Po Stef an ov i} evoj oceni, to bi moglo doneti rezultate „na zadovoqstvo Srbij e i me| un ar odn e zaj edn ic e, ali ne i bira~aSNS-a„. Na pitawe {ta to zna~i, Stefanovi} je odg ov or io da se u kampawi moglo ~uti dapregovorevodineki„~inovnikBorko”, misle}i da }e se on timeuvrediti,alida jesadadobro{toNikoli} vi{e ne vodi stran a~k u pol it ik u ve}dr`avnu. – Qudi koji misle da je ovo neki Berlins ki kong res, ne izgledtable,ionisusesagla- treba da ulaze u ovaj proces – silisre{ewem. rekao je Stefanovi}, i ista–Beograd}etajdogovorpri- kao da Nikoli} `eli Jorgomeniti tek kada bude institu- vanku Tabakovi} za premijercionalno ure|en na na~in na ku, pa bi trebalo videti {ta kojijeidogovoren,daseuzna- ona misli o ideji da predsedziv Kos ov a nav od i i ~it av nikVladeSrbijevodidijalog tekst fusnote. Mi tra`imo i sPri{tinom. spremni smo da u potpunosti – Definitivno je jasno da primenimo taj dogovor kada dijalogvi{ene}ebitimogu}e bude ure|en u institucijama voditi u istom obliku, formi kao {to je dogovoren, kao je- i s istim qudima – rekao je dinstvena celina i tekst fu- Stefanovi}. snote–rekaojeStefanovi}. On je naglasio da nijednim On je naveo da je, na`alost, sporazumomnijeugro`ensuvedo{lo do tumarenitetSrbije. ~ew a koj e je u Problemregionalnog – Vlada Srbiskladu s intereje, ko god da je pred s ta v qa w a somPri{tine,a formira, trebato je da nije od- Pri{tinenijere{en lo bi da na dire| en o gde furektaniliindisnotatrebadasenalazi. rektan na~in bude ukqu~ena u PoStefanovi}evimre~ima, re{avawe kosovskog pitawa, tokom dijaloga s Pri{tinom kroz podr{ku predsedniku i bilojerazgovoraostrujiite- wegovomtimu–oceniojeStelekomunikacijama, ali dogo- fanovi}. vornijepostinutjersutonajPo wegovim re~ima, u dijakontroverznija pitawa. Pri- logusPri{tinomSrbijanije likom razgovora o struji, re- preuzela nikakvu obavezu da kaojeStefanovi},potrebnoje prestane da izdaje dokumenata razgovarati o imovini „Elek- gra|anima s Kosova i Metohitroprivrede Srbije„ na Koso- je. vu i stvarawu posebnog ener– Nerealno je o~ekivati da getskogprostoraKosova.Kada Srbi sa severa uzimaju kosovje re~ o telekomunikacijama, ska dokumenta, ali zbog situa- dodao je on, radi se o imovini cijenaseveru,apelujemnasve Telekoma i pozivnom broju, a da se stawe na terenu smiri. predlogBeogradajebiodaKo- Srbija ne}e ostaviti svoje susov o dob ij e podb roj Srb ij e. narodnike na Kosovu i MetoStef an ov i} je nag las io da hiji na cedilu i nastavi}e da otvarawe kancelarije Kosova seborizawihovaprava,apri u Beogradu nikada nije bilo tom ne mislim na silu – istatemadijaloga. kaojeStefanovi}. – Srb ij a }e nas tav it i da Onjezakqu~iodajetehni~prim ew uj e sve spor az um e i kidijalogsPri{tinomdaoje osta}e pouzdan partner me|u- vrlokonkretnerezultate,ali narodne zajednice u re{avawu da su sada na redu politi~ka kosovskogpitawa–naglasioje pitawakao{tosuseverKosoStefanovi}, koji je na konfe- va, za{ tit a Srb a ju` no od rencijiuVladinekolikoputa Ibra, status srpskih manastiistakao da nije lo{a ideja da raicrkavaiimovina. preds edn ik Srb ij e preu z me D.Milivojevi}

Vu~i}:OdSPS-a nitraganiglasa Lider Srpske napredne strankeAleksandarVu~i} izjavio je ju~e da napredwaci jo{ nisu dobili odgovor od SPS-a na poziv za razgovore o parlamentarnoj ve}ini, iako su im ponudili„veomaferdogovorei plan”.Vu~i}jenakonferenciji zanovinarerekaodajetastrnaka u kontaktu sa svim politi~kim akterima u Srbiji, ali da pre svega ~eka odgovor Socijalisti~ke partije Srbije kao stranke bez koje ne mo`e biti formirna nova vladaju}a koalicija. –[tosenasti~e,spemni smo da vladu formiramourokuodnekolikodana, ali za to su nam potrebni partneri, a od partnera ni traga ni glasa,nejavqajuse.^imbudemo imali takvu vrstu odgovora, obavesti}emo vas i za nekoliko dana }emo obaviti posao – rekao je Vu~i}. Na pitawe novinara da li,sobziromnaprobleme udosada{wemtokupregovora o formirawu vlade, rastemogu}nostzaformirawetakozvanevelikekoalicije s Demokratskom strankom,Vu~i}jeodgovorioda mislidato„nijerealno”. On je Demokratsku stranku i sve ostale stranke koje sa wom u~estvujuupregovorimaovladi pozvao da {to pre formiraju vladaju}u ve}inu, ukoliko to

koalicionimpartnerimaveoma ferdogovoreiplanzaizlazak zemqeizkrizei–nismodobili odgovore–rekaojeVu~i}. Onjeobjasniodajesliderom socijalista Ivicom Da~i}em, na primer, razgovarao o ciqevimairezultatimabudu}evlade, ali i istakao da SNS nema partijsku i li~nu sujetu, odnosnodaneinsistranatomedazauzmesvava`namestauSrbiji. –^aksamizrazio`equdana va`namestado|ustru~niqudi

kojinemajuvezesna{imstrankama i s kojima }emo se svi di~iti–rekaojeVu~i},koji,me|utim,nije`eleodaka`edali je Da~i}u ponu|eno mesto premijeraukolikou|eukoaliciju snapredwacima.

Te{kirazgovorioKosovu Vu~i}jeizjaviodajepredsednikSrbijeTomislavNikoli} u Briselusazvani~nicimaEUimao„razgovoreohrabrewa”,ali dapredstojete{kirazgovorioKosovu. –Moramodapo{tujemoUstavSrbije,uzstalnopromi{qawe kakodapoboq{amoekonomskipolo`ajgra|ana,itajuskimanevarskiprostornastoja}emodakoristimotako{tone}emolagatinikogaume|unarodnojzajedniciiuzemqi–objasniojeVu~i}. Powegovimre~ima,Srbijanemanikakavkredibilitetjersu weni predstavnici u pro{losti previ{e lagali predstavnike me|unarodnezajednicepasuionilagalizauzvrat,iSNS}e, kakojerekao,nastojatidasetopromenitako{tosene}edavativelikaobe}awa,ali}eseono{tosedogovori–ispuwavati. mogudau~ine,poru~uju}idaSrbijaimaprevi{eproblemaida jeneophodnodaonipo~nudase re{avajutokomleta. – SNS je u~inio sve da do|e doformirawaovevlade.Pitamo sve druge u~esnike na politi~koj sceni za{to nema vlade, ponudili smo potencijalnim

LiderSNS-ajeizrazioinezadovoqstvo zbog ~iwenice da, po izve{tajima koji su dostavqeniAgencijizaborbuprotiv korupcije, ispada da su napredwacipotro{ilinajvi{enovca upredizbornojkampawi,iakoje to, kako je istakao, daleko od istine.

Markovi}:Podacikojesu dostavilestranke DirektorkaAgencijezaborbuprotivkorupcijeZoranaMarkovi} izjavilajeju~e,povodomkritikalideranapredwakaAleksandraVu~i}a oizve{tajuteagencijeofinansirawustranakaupredizbornojkampawi,dasuobjavqenisamopodacikojesudostavilesamestranke. OnajeuizjaviTanjugupreciziraladasepodaci,kojejeAgencijapredo~ilauponedeqak,odnosesamonaonajnovackojisustrankedobileoddr`avenasvimnivoima,anenaparekojasutro{ile zakampawuumedijima.

TVIT CRTICA Mali„mu~e”velike Predsednicu Narodne partije Maju Gojkovi} „kopka“ ve} nekoliko dana gde je kandidatkiwa SNS-azapremijerskomesto. „[ta je s Tabakovi}kom, ona je jedina dobila mandat od predsednika dr`ave a ne ogla{ava se?„,zapitalajeMajanalajni. OgovoriojojjefunkcionernapredwakaGoran Kne`evi}:„Nikonijedobiomandatodpredsednikadr`ave,Tadi}jekandidatDS-a,Tabakovi}evakandidatSNS-azamandatara,obojebezve}ine„. Na sve to Maja Gojkovi} kratko konstatuje: „Srbijumu~eonimawi“.

Analiti~kadilema NovinarRatkoDmitrovi} razmi{qaoulozi analiti~ara. „Kako studenti zovu svoje profesore koji po podne i nave~e rade kao ’politi~ki analiti~ari’DS-a?Odosam’politi~kihanaliti~ara’kojiseneskidajusTV-a,{estsuotvoreni~lanovi DS-aaonadvojica~inesvedatosakriju„,„prime}uje“Dmitrovi}. Sdrugestrane,funkcionerLDP-aBojan\uri} ukazuje: „Zanimqivojedajenovaanaliti~arskazvezda sFPN-a,profesorKrsti},bioi{efkabineta

predsednikaSkup{tine1994–96.Dakle,Dragana Tomi}a?„,razmi{qa\uri}.

Literatura zavru}edane Kogamrzida~itakwigu,dobiojenainternetu„zanimqivo“{tivo.Nasvom„Tviter„nalogu OtvoreniparlamentSrbijepreporu~uje: „Vi{eod67.000govoraposlanikauposledwe ~etiri godine na sajtu otvoreniparlament.rs“. Pakovolinekizvoli!

BlizujeRio NovinarNikolaTomi} protestuje: „DelegacijaSrbijeoti{lauRiode@aneiro, nasamitoodr`ivomrazvoju,striavionaiodseliutrirazli~itahotela.Pastvarno sramota„, saop{tavaTomi}na„Tviteru„. Obja{wewe daje savetnik biv{eg predsednika SrbijeNeboj{aKrsti}: „Pai{lisukomercijalnimletovima.Istobiplatiliidasusvibiliu istomavionu.URioseneide’falkonom’negokomercijalnimletom.Takodajecenaistadasui{li istim,ilistrirazli~ita.Istova`izahotele„. Tomi} ne „popu{ta“: „Tri leta i tri hotela govore o ’efikasnoj’ i ’koordinisanoj’ vlasti u Srbiji.Adelegacijaodminimum15qudiobahatosti“.

(Ne)provocirawe

Novijunaci

Tvitera{iimajupitawaizanovope~ene~lanove kabineta predsednika Tomislava Nikoli}a. Tako su se obratili Simu ^uli}u na lajni: „Pa hajdekadsive}uzwega,priupitajgakad }edarazre{ionookokra|euprvomkrugu?„ ^uli} odgovara: „Kada predsednik bude imao ustavnopravodaradiposaotu`ioca.Tada...Aza{tomislimdasadaprovocira{malo?„,negoduje ^uli}.

Poverenik za informacije od javnog zna~aja Rodoqub[abi} svakodnevno„razgovara“sfanovimanalajni. „SpravomsepitaprofesorVojinDimitrijevi}:’Kakvajetozemqaukojojsujunacionikoji sezala`uzanormalnudr`avu?’”

PUPSme|uomladinom Funkconer Pokreta radnika i seqaka Orhan Draga{ {alisenalajni:„Krkobabi}jedobiood TomasaXefersonaplaketuzapomo}usmi{qawuameri~kehimne!“ O PUPS-ovcima razmi{qa i voditeq Ivan Zeqkovi}: „Sasvim logi~no: prostorije PUPS-a u Domu omladine:)))))„,konstatujepopularniZeka.

Vladana,ilivlada Pregovoriovladineostavqajuravnodu{nim niestradu.IpoznatitekstopisacDraganBrajovi} pratiizjavenatutemu. „Vladanajmawe30posto`ena.Jel’toonisklapajuVladanuilivladu?„,pitaseBrajanalajni.

Veraubelom Kolikojeuverqivapri~astranakaodepartizaciji, poku{ao je da na „Tviteru” poka`e direktorBeogradskefilharmonijeIvanTasovac. „Verujem u obe}anu departizaciju. I mnogo hvalaovim~ikamaubelom,{tomipoma`uoko obla~ewaovemoderneko{uqe{tose{nirana le|ima„,„slikovito“}eTasovac.

„Korzofest” volivru}inu Daniletwevru}inenemogudapokvaredobro raspolo`ewe,posvedo~iojena„Tviteru„Liga{ Dejan^apo. „’Korzofest’iovegodinedokazujedasuZrewaninci `eqni lepih de{avawa„, saop{tio je dobruvestnalajni^apo. S.Stankovi}


c m y

politika

dnevnik

VOJVO\ANSKE DEMOKRATE ODREDILE KANDIDATE ZA ^ELNE POZICIJE U SKUP[TINI APV

Pastorzapredsednika, MakanovaiVrebalov potpredsednici Vojvo|anske demokrate odlu~ili su ju~e da u izboru novog predsednika pokrajinskog parlamenta podr`e lidera Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvana Pastora, potvrdio je ju~e na{em listu funkcioner Demokratske stranke Borislav Novakovi}, koji }e i u narednom mandatu biti {ef najve}eg poslani~kog kluba u Skup{tini APV. – Za dva potpredsedni~ka mesta koja }e imati na{a poslani~ka grupa DS }e predlo`iti Anu Tomanovu-Makanovu, dosada{wu potpredsednicu Vlade APV, i Milivoja Vrebalova, funkcionera Liberalno-demokratske partije – izjavio je Novakovi}. On je naveo i da }e demokrate u pokrajinskom parlamentu formirati poslani~ki klub pod nazivom „Izbor za boqu Vojvodinu”, koji }e imati gotovo apsolutnu ve}inu, odnosno 59 od ukupno 120 poslanika. Dodao

je i da }e wegov zamenik na ~elu poslani~ke grupe biti Tama{ Tot iz Ade. Toj poslani~koj grupi, uz 58 poslanika izabranih s liste DS-a po proporcionalnom i po ve}inskom sistemu, pridru`io se, naime, i jedini poslanik LDP-a u novom sazivu Milivoj Vrebalov, a koji je sad i kandidat za potpredsedni~ku funkciju u Skup{tini APV. Ove odluke vojvo|anske demokrate donele su ju~e na sastanku odr`anom u rezidencijalnom objektu APV Andrevqe na Fru{koj gori, a trebalo bi da budu potvr|ene na konstitutivnoj sednici novog saziva pokrajinskog parlamenta zakazanoj za 22. jun. Na

Pajti} odustao od poslani~kog mandata Potpredsednik DS-a Bojan Pajti} odustao je od poslani~kog mandata u Skup{tini Vojvodine po{to je kandidat DS-a za pokrajinskog premijera. Poslani~ki mandat ne}e preuzeti ni funkcioner Pokrajinskog odbora demokrata DragoslavPetrovi}, koji je u prethodnom sazivu Vlade APV vodio resor nauke. Wihovi mandati }e na konstitutivnoj sednici biti raspore|eni slede}im kandidatima s izborne liste.

Vlada, pra{inana cipelamai vir{le – Vi di te ovu pra{inu na ci pe la ma, ona je mno go va `ni ja od svih pre go vora o vladi – izjavio je ju ~e gra do na~elnik Beograda i zamenik predsednika Demokratske stranke Dragan \ilas novinarima, prilikom posete PKB-u, ne `ele}i detaqnije da odgovara na novinarska pitawa o budu}oj vladi Srbije. – Verujte mi, za gra|ane Srbije je mnogo va`nija. – I ne{to smo zaboravili: da PKB ponovo pravi, kao nekad, one male vir{le, koje su bile najboqe na svetu – dodao je posle \ilasovih re~i predsednik Skup{ti ne gra da Aleks and ar Anti}.

toj sednici bi}e verifikovani mandati novih poslanika, te izabrano novo rukovodstvo Skup{tine koje }e, uz predsednika, imati {est potpredsednika, kao i skup{tinski odbori. Potpredsedni~ka mesta dobi}e sve poslani~ke grupe, izuzev SVM-a koji }e imati predsednika Skup{tine, a sve parlamentarne stranke postigle su pro{le nedeqe i dogovor o raspodeli mesta u skup{tinskim odborima. Kon sti tutivnom sedni com predsedava}e funk ci o ner

SPS-a @ivorad Smiqani}, kao najstariji poslanik. Smiqani} je, ina~e, ve} bio na ~elu Skup{tine APV u mandatu 1997–2000. godine. S obzirom na to da je gotovo izvesno da }e novu ve}inu u pokrajinskom parlamentu ~initi partneri iz prethodnog sazi va, nova koalicija }e biti prili~no stabilna jer }e kontrolisati tri ~etvrtine mandata. Naime, uz 59 poslani ka, ko li ko }e imati demokrate, parlamen tar nu ve}i nu ~ini}e jo{ koalicija oko SPS-a s 13 poslani ka, LSV s deset mandata i SVM sa sedam poslanika. U opoziciji }e ostati Srpska napredna stranka s 22 mandata, Srpska radikalna stranka s pet i Demokratska stranka Srbije sa ~etiri poslanika. Po ranijim najavama, formirawe nove vojvo|anske vlade, koju }e po tre}i put voditi Bojan Pajti}, mo`e se o~ekivati nekoliko dana po konstituisawu novog parlamentarnog saziva, a verovatno 26. juna. B. D. Savi}

Dinki}:PitajteTadi}aza{to mene}euvladu Mla|anDinki} u novom broju NIN-a otkriva da s BorisomTadi}em nije razgovarao od maja, kao i da je pregovore o novoj vladi vodio s MikijemRaki}em i Draganom \ilasom. Raki} (Miodrag – Miki Raki}, {ef kabineta Borisa Tadi}a) mu je rekao: „Zna{, neprijatno mi je, ali moram da ti prenesem pitawe mog {efa, da li bi URS u vladu, ali bez tebe?” Na to mu je VericaKalanovi} odgovorila: „Da li bi DS promenio mandatara?„ Za}utali su. – Za{to me ne `eli u vladi, treba pitati Tadi}a. Mislim da je to u domenu psihologije, neracionalnosti jer, nije mu smetalo da se u kampawi poziva iskqu~ivo na one stvari koje je moj tim odradio, kao „Fijat„, „Beneton„... – ka`e Dinki}. On je dodao da su protiv wega u medijima naj~e{}e spletkarili qudi iz DS-a, ali da su radili i protiv qudi iz svoje stranke.

Kao primer, Dinki} je naveo da se potpredsednik DS-a i ministar odbrane Dragan[utanovac ~esto u novinama nalazio u negativnom kontekstu zbog lo{ih odnosa s drugim potpredsednikom partije Du{anom Petrovi}em. – Dok nije Du{an Petrovi} u{ao u Vladu, premijer MirkoCvetkovi} je prvo morao wega da pita za mi{qewe pa tek onda Tadi}a, da bi se neka odluka donela – rekao je on. Govore}i o tome {ta ga je spojilo s liderom Socijalisti~ke partije Srbije IvicomDa~i}em, Dinki} je rekao da wega niko ne zove u Vladu zbog politi~ke matematike ili kalkulacija ve} zbog toga {to bi onda u Vladi neko morao i da radi. – Neko treba da se probudi u pola osam i ode na posao, a ne da provodi vreme samo u kafanama i u slikawu – rekao je on.

Seni}:Nemanaznakaosastanku liderastranaka ^lan Uprave Ujediwenih regiona Srbije Vlajko Seni} ne zna da li }e uskoro biti odr`an sastanak lidera DS-a, SPS-a, URS-a i LDP-a, ali je ju~e poru~io da je neophodno da se ubrza proces formirawa vlade. – ^ekamo poteze onih od kojih zavisi formirawe vlade. @elim da podvu~em da nama ulazak

u izvr{nu vlast nije pitawe `ivota ili smrti – napomenuo je Seni}. On je podsetio na to da je URS do sada zvani~no razgovarao s Koalicijom SPS–PUPS–JS-a o budu}em programu vlade i „ne ba{ zvani~no s nekim ~elnim qudima iz DS-a”. Seni} je, me|utim, dodao da nije siguran u to da

u ovom trenutku bilo koja od vode}ih stranaka ima konkretan program na osnovu kojeg bi vodila vladu i da je trenutno u tom procesu daleko i od programa, a kamoli kadrovskih re{ewa. URS }e u tom ciqu, naveo je, razgovarati sa svima koji su spremni da govore o programu te stranke.

REKLI SU

Markovi}: Zaprebegesu krivepartije

Ili}: Da~i}zate`e zbogstarequbavi

– Uspeli smo u tome da stranke nateramo da se odreknu direktne kontrole svojih odbornika i poslanika. To smo postigli ukidawem blanko ostavki u republi~kom i lokalnim parlamentima. Me|utim, i daqe je to depersonalizovan politi~ki sistem koji ne afirmi{e kvalitet i odgovornost pojedinaca koji se kandiduju. I zato takav sistem ne nudi gra|anima najboqe qude – rekao je ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu MilanMarkovi} za „Novosti”. Po wegovim re~ima, „za to su direktno krive stranke i wihovi lideri jer je o~igledno da qudi koje su kandidovali nisu onakvi kakvim su ih predstavqali u javnosti”.

Predsednik Nove Srbije VelimirIli} izjavio je da su napredwaci lideru SPS-a Ivici Da~i}u i socijalistima ponudili sve ministarske resore za koje su bili zainteresovani, pa ~ak i premijersko mesto, ali da Da~i} zbog „stare qubavi prema demokratama i daqe zate`e”. Ili}, koji ne u~estvuje u razgovorima o formirawu vlade ve} je sve prepustio koalicionim partnerima iz SNS-a, rekao je za „Danas” da je „AleksandarVu~i} u ime na{e koalicije razgovarao sa svima, ali su svi nekako neodlu~ni, ne daju kona~an odgovor, ve} samo obe}avaju da }emo se ~uti za koji dan”. Na pitawe gde je zapelo, Ili} je odgovorio da „stara qubav zaborava nema i tu je izgleda glavni problem”.

Kacin: Nikoli}spreman zaJahjagu – Predsednik Srbije TomislavNikoli} spreman je na dijalog s predsednicom Kosova Atifete Jahjagom – izjavio je ju~e za Radio „Slobodna Evropa„ izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin. Kako prenosi taj radio, Kacin je rekao da je Nikoli} tokom posete Briselu izrazio spremnost da razgovara sa svakim s Kosova osim s premijerom Ha{imom Ta~ijem, oceniv{i da je time inicijativa za susret na vrhu Beograda i Pri{tine prakti~no potekla iz Beograda. Ju~era{wi pri{tinski list „Koha ditore” pi{e da je Evropska unija optimisti~ki raspolo`ena o mogu}nosti susreta Atifete Jahjage i Tomislava Nikoli}a.

~etvrtak21.jun2012.

3

POSTIGNUT DOGOVOR O FORMIRAWU VLASTI U ZREWANINU

Socijalisti podr`alidemokrate iliga{e Gradska vlast u Zrewaninu, kako sada stvari stoje, trebalo bi da bude konstituisana 27. juna, na sednici lokalnog parlamenta, na kojoj }e biti verifikovani mandati novim odbornicima. Portparol Gradskog odbora Demokratske stranke DraganStani{i} potvrdio je na ju~era{woj konferenciji za novinare da su dosada{wi partneri – DS, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Savez vojvo|anskih Ma|ara, postigli dogovor sa Socijalisti~kom partijom Srbije i wenim koalicionim patrnerima o formirawu ve}ine u Skup{tini grada. Time bi u

ti ispuwavaju uslove za uspe{no obavqawe odgovornih funkcija – dodao je Stani{i}. Nosilac liste SPS–PUPS–JS-a na lokalnim izborima Dragan Basta izjavio je ju~e za “Dnevnik” da formirawe vlasti na republi~kom nivou ne}e uticati na zrewaninske socijaliste. – Nemamo nikakva ograni~ewa iz vrha partije ve}, naprotiv, maksimalnu slobodu da sami odlu~imo o tome s kim }emo formirati vlast u gradu. Bitno nam je da to budu one stranke s kojima mo`emo posti}i odre|ene rezultate – rekao je Basta, i

Napredwaci ostali kratkih rukava Vest da su DS, LSV, SPS i SVM postigli dogovor o formirawu gradske vlasti svakako ne}e obradovati Srpsku naprednu stranku, koja je na minulim lokalnim izborima pojedina~no ostvarila najboqi rezultat. Kandidat SNS-a za gradona~elnika GoranKne`evi} uputio je svojevremeno otvoreno pismo socijalistima, pozivaju}i ih da se javno izjasne o tome da li }e podr`ati opstanak dosada{we gradske vlasti s DS-om i LSV-om na ~elu. „Smatram da bi to bilo protivno voqi gra|ana koji su na izborima ukazali poverewe va{oj partiji. Podse}am vas i na to da je LSV stranka koja se godinama zala`e za zabranu rada SPS-a”, poru~io je Kne`evi}. parlamentu bila stvorena stabilna skup{tinska ve}ina s 38, od ukupno 67 odbornika. Stani{i} je kazao da je budu}a vladaju}a koalicija u najve}em banatskom gradu odlu~ila da funkcija gradona~elnika i u novom mandatu bude poverena Mileti Mihajlovu (DS). Predsednika Skup{tine trebalo bi da predlo`i LSV, zamenika gradona~elnika SPS, a zamenika predsednika Skup{tine SVM. Nezvani~no se ve} spomiwe da }e budu}i spiker lokalnog parlamenta biti Dejan ^apo (LSV), koji }e na toj funkciji naslediti strana~kog kolegu AleksandraMartona koji }e daqe politi~ke aktivnosti nastaviti u Pokrajini. Me|utim, Stani{i} ju~e nije `eleo da govori o imenima. – O imenima kandidata za te funcije jo{ nije razgovarano. Wih }e predlo`iti wihove partije, dok je gradona~elniku Mihajlovu ostavqeno diskreciono pravo da proceni da li kandida-

potvrdio da je dogovorena raspodela rukovode}ih funkcija. Detaqi su, dodao je on, precizirani na ju~era{wem sastanku, posle ~ega bi trebalo da usledi i dogovor o raspodeli direktorskih funkcija u javnim preduze}ima i ustanovama. – SPS je, tokom pregovora, insistirao na dve stvari – da podele budu u skladu s rezultatima izbora i da ne `elimo da preuzimamo ona preduze}a i ustanove koje su do sada dobro funkcionisale. @eqa nam je da radimo kao tim, a ne da dokazujemo jedni drugima ko je boqi – poru~io je Basta. U novom sazivu Skup{tine grada Zrewanina koalicija okupqena oko SNS-a }e imati 25 odbornika, lista “Izbor za boqi `ivot – Boris Tadi}” 15, Liga socijaldemokrata Vojvodine 13, Koalicija SPS–PUPS–JSa osam, Srpska radikalna stranka ~etiri i Savez vojvo|anskih Ma|ara dva mandata. @. Balaban

Suboticajo{ optere}enavi{im dogovorima – U Subotici jo{ traju strana~ki pregovori o formirawu budu}e skup{tinske ve}ine, a do kraja juna trebalo bi da bude poznato ko }e je ~initi – o~ekuje predsednik suboti~kog Gradskog odbora DS-a ModestDuli}. On je na{em listu rekao da su se tim povodom demokrate ju~e sastale s predstavnicima SVM-a i da se razgovori intenziviraju. – Pribli`ili smo stavove o ve}ini, ali ni{ta konkretno jo{ nije dogovoreno. I daqe insistiramo na tome da, osim SVM-a, ve}inu ~ine SPS–PUPS–JS, LDP, LSV i dve stranke Buwevaca – dodao je Modest Duli}. U tom slu~aju ve}inu u Subotici bi, po wegovim re~ima, ~inilo 50 od ukupno 67 odbornika. U opoziciji bi ostali odbornici koalicije oko SNS-a, „Liste za Srbiju” (DSS, SRS, SDS), DZVM-a i Pokreta ma|arske nade. On je kazao da veruje u uspe{an dogovor, ali da su pregovori „jo{ uvek optere}eni formirawem ve}ine na republi~kom nivou”. – Trudi}emo se da ve}inu s republi~kog nivoa, ako bude na osnovama DS–SPS, preslikamo na suboti~ku skup{tinu – kazao je Duli}. U suboti~kim pregovorima u~estvuje i Balint Pastor iz SVM-a, koji ka`e da formirawe gradske vlasti ide sporo jer se

~eka {ta }e biti na republi~kom nivou. – To ne zavisi toliko od toga koje }e stranke ~initi republi~ku koaliciju, nego je va`no u odnosu na personalna re{ewa. Voleo bih da to ide br`e, ali o~ito da ne mo`e – ka`e Balint Pastor. Po wegovim re~ima, s demokratama u Subotici su dosad dvaput razgovarali o programu budu}e gradske vlasti i o strukturi lokalne samouprave, dok o personalnim re{ewima nisu pri~ali. Nastavak tih razgovora o~ekuje sutra i ocewuje da idu u dobrom pravcu. Posle izbora 6. maja, odborni~ki mandati su u Subotici verifikovani na konstitutivnoj sednici Skup{tine grada zapo~etoj 7. juna, koja je zatim prekinuta jer ne postoji skup{tinska ve}ina. Konstitutivna sednica, na kojoj se o~ekuje izbor predsednika i sekretara Skup{tine grada, mora da se okon~a do 7. jula, ili 60 dana nakon objavqivawa rezultata izbora. Posle toga te~e rok od 30 dana za izbor gradona~elnika i ~lanova Gradskog ve}a. Kao kandidat za gradona~elnika Subotice ranije je pomiwan OliverDuli} iz DS-a, {to je on novinarima i potvrdio, uz napomenu da }e tu funkciju prihvatiti ako ne bude funkcioner na republi~kom nivou. S. N. K.


4

ekonomija

~etvrtak21.jun2012.

NAKONPRIVREMENE OBUSTAVE SUBVENCIONISANIH KREDITA

dnevnik

GRA\ANISVESPREMNIJIDASEUHVATEUKO[TACSBANKARIMA

Sudske parnice vra}aju novac i kamate

Bi}e jo{ para za prozore i vrata – Fond za za{titu `ivotne sredinezatra`i}eodnovevlade daprodu`irokva`nostiUredbe o unapre|ewu energetske efikasnosti i obezbedi dodatne pare, najvi{edo300milionadinara,za subvencionisawe kredita gra|anima za poboq{awe toplotne izolacijestanovaiku}a–izjavilajeju~edirektorkaFonda@eqkaJuraki}. Onajeobjasnilada}e,ukoliko vladaprodu`irokva`ewaUredbe, novac biti obezbe|en prera-

Najavakolektivnihtu`biprotivbanakakojesunezakonitopodizale kamate zainteresovala je mnogegra|ane,tojestklijentebanaka,mnogisuseju~ejaviliina{oj redakciji, raspituju}i se kakodastignudopravde.Isvognovca,naravno. Udru`ewebankarskihklijenata„Efektiva”punomparomradi naza{titi~lanova.Oni}eovih dana pregledati prispelu dokumentacijugra|anaiprivrednika kojimasubankenezakonitopodiglekamate. – Poziv gra|anima i privrednicimadanamsejavenai{aojena plodnotle.Interesovawejeve}e nego {to smo o~ekivali – ka`e ka`epredsednikUdru`ewaDejan Gavrilovi}. – Pojedine tu`be su ve} napisane i  dovoqno je da se stranke jave i ukqu~e u proces.

Tro{kovisuminimalni,ukqu~ujusamopla}awesudsketakse.Poma`enamnekolikoadvokatakoji }e,zavisno`albeislu~aja,reagovatiipokretatipostupke,kolektivne ili pojedina~ne. Ve} smo postigli prve dobre rezultate, a tosu~etiripresudeuprvomstepenuukoristklijenatakojimasu bankepodizalekamateimar`e. Rad „Efektive” banke su shvatileozbiqnoi{aquklijentima porukudaimsejavedabisedogovorili o reprogramu. U Udru`ewunagla{avajudanatakvepredlogenetrebapristatijerreprogrammo`epomo}isamonakratke staze, i ne svima. Sugeri{u da bankekojesugra|animanaplatilevi{enovcanego{tojetrebalo,parevrateiliumaweratuili kamatuzakredite.Upitawunisu malesumeikre}usedo5.000evra.

Gavrilovi}jepodsetionatoda jeuHrvatskojudru`ewe„Franak„ podnelo kolektivnu tu`bu protivbanaka,itojeprvislu~ajkolektivnetu`beuregionu.

–Hrvatskoudru`ewe„Franak„ jekolektivnutu`bupodneloprekoUdru`ewapotro{a~akojeima ovla{}ewadatouradi–objasnio jeon.

„KOMIKOOIL”KASNI SUPLATOM

UBA^KOJPALANCIMNOGOPOLITIKE,MALOEKONOMIJE spodelom sredstava Ministarstva`ivotnesredinerudarstvai prostornogplanirawa. – Od 26. marta, kada je Vlada odobrilaoko1,3milijardudinarazaradovenarekonstrukcijii adaptaciji javnih i stambenih objekata,oko300milionadinara je raspodeqeno kao subvencija gra|animakroz3.000kredita,madaje interesovawebiloenormno –kazalajeona. Od milijardu dinara odobrenih za unapre|ewe energetske efikasnostiuobjektimajavnenamenerealizovanasu92projekta,a najvi{e za objekte obrazovnih ustanova–51projekat. –Novacjedobiloisedamobjekatakulture,jednasportskaijedna ustanova socijalne za{tite, devet pred{kolskih ustanova i devet zdravstvenih – navela je @eqka Juraki}. – Za projekte u Vojvodiniodobrenoje284,9miliona dinara, u Beogradu 183,3 miliona, a u ostatku  Srbije532,7 miliona.

Lizingu boqe u firmama Brojlizingugovorapreduze}as ka{wewem u otplati ve}im od 15 dana smawen je tokom maja 6,6 odsto,sa17.756na16.592,pokazalisu podaciUdru`ewabanakaSrbije. Tokomprvihpetmeseciovegodine broj lizing ugovora preduze}aska{wewemuotplatipove}an je0,4posto,sa16.533na16.592. Brojlizingugovorapreduze}au majuostaojena,prakti~no,nepromewenom nivou u odnosu na prethodni mesec od 39.376, dok je broj korisnika smawen 0,2 odsto, na 11.738.

U Smederevu i rafinerija zastala

Nova fabrika kao sedmica na lotu Kada ba~kopalana~ku lokalnu vlast, odnosno politi~are, neko prozove da u posledwoj deceniji nisu stvorili uslove u vidu infrastrukturnog opremawa inudstrijskihparkova,odnosnodanisu doveli nijednog investitora, slediodgovor–nismonikogaoterali!Jalovapri~aidedalekojer kriti~arika`udalokalnavlast nikoganijemoglaoteratijernikonijenihteodaula`e,aakojei do{aodaseinformi{e,popiobi kafu ili ~a{u vode, okrenuo se, oti{ao i vi{e nikada nije do{ao. Ovaop{tinasblizu60.000stanovnika i 8.000 nezaposlenih do pre dve decenije statisti~ki je ubrajana me|u najrazvijenije u Vojvodini, pa i Srbiji, a onda je do{la privatizacija, doma}a, pa svetskakriza,tranzicija...Ovda{wiekonomistiznajudaka`uda jeBa~kaPalanka,~akiuposledwoj deceniji, toliko privredno propala koliko je, na primer, privla~ewem investitora napredovala op{tina Pe}inci. U Palankunesamo{tonisustigliinvestitorii{tosvetskekompanije ovde nisu prepoznale sredinu gde bi gradile fabrike ve} su i nekadarenomiranedoma}ekompanije–abilesudecenijamaprepoznatqive na evropskom tr`i{tu –iliuga{eneilisunaizdisaju. Narodskire~eno,izgledadase privrednicikojisuvodilivelikideoovda{wihfabrika,izuzev „Sintelona“ i ~elarevske Piva-

U Palanku ne samo {to nisu stigli investitori, ve} su i nekada renomirane doma}e kompanije – koje su decenijama bile prepoznatqive na evropskom tr`i{tu – ili uga{ene ili su na izdisaju re,nisusna{liuvremenuprivatizacije, a lokalni politi~ari su, u stilu odbrambenog garda, tvrdilidaseoninesmejume{ati uprivredupasuseuglavnombavilidr`avomupravom,javnimpreduze}ima, kadrirali, zapo{qavalisebeistrana~kesatrape.Pri~eosilniminudstrijskimparkovimatrajugodinama,paidecenijama,awihnigde.Ovda{wirealni posmatra~i `ivota tvrde da politi~arinesamodanisuni{ta uradili da bi privukli investitorekojibiunovimhalamazaposlili deo nezaposlenih ve} su

svojim(ne)~iweweminajodgovorniji za to {to ulaga~i kroz ovaj grad prolaze samo u tranzitu. Vlastse~estomewala,gotovodeceniju ovde je u lokalu vladala opozicijarepubli~kojvlasti,au Ba~ku Palanku, kako danas priznaju,dolazilisuambasadori,na primer, Rusije, Slova~ke, Kube... ali, privrednici iz tih zemaqa ovde nisu investirali pa ispada dabinovafabrikairadnamesta predstavqali svojevrsnu sedmicu nalotou. Niprivrednici,sem~asnihizuzetaka, u posledwe dve decenije

Udru`ewe „Efektiva” takva ovla{}ewa nema, ali su wegovi predstavnici razgovarali s nekimdoma}imorganizacijamapotro{a~anatemukolektivnetu`be. Za sada, me|utim, do dogovoranijedo{lo. – To ne zna~i da odustajemo. Naprotiv!Ukolikosetu`bebudu zahuktavale, nameravamo da preregistrujemona{eudru`ewe uorganizacijupotro{a~apa}emosamipodnetikolektivnutu`buprotivbanaka–zakqu~ioje Gavrilovi}. „Efektiva” je najavila da }e uskoro pokrenuti sporove protiv banaka koje su plasirale kredite u {vajcarskim francima, a zatim i protiv ostalih za koje imaju dokaze o nezakontim radwama. D.V.

nisusesna{li,pasem„Sintelona“, Pivare u ^elarevu, „Maltineksa“ijo{nekolikopreduze}a, nikonijena{aostrate{kogpartnera u inostranstvu kao {to su „Tarket“, „Karlsberg“ ili „Sufle“. Propao je Tekstilni kombinat„Dunav“u^elarevu,Fabrika trikota`e „Marina“, po dva puta su poni{tavane privatizacije „Nopala“ i „Merkura“ pa je sudbina oko 200 radnika neizvesna..„Majevica“–kojajesvojevremeno,izme|uostalog,usaradwis „Moroom“ proizvodila samohodne{estorednekombajne–jeurestitucijisoko300radnika. Svetla ta~ka su „Nektar“ u Ba~kojPalancii„Alin“uGajdobri.Tefabrikeizgradilesuporodice Radun, odnosno Dangubi}, zapo{qavajublizu1.000radnika, dobro posluju, investiraju i kod ku}eiuinostranstvu.Li~nakartaovda{weprivredezavr{avase uspe{nim privatizacijama „Dunavprevoza“ ~iji je vlasnik MilenkoDamjani} firmuizvukaoiz ambisaidanassesmatranajuspe{nijim prevoznikom putnika u Vojvodini,aliiTrgovinskefirme „Podunavqe“, koja je iz sredweg preduze}a prerasla u veliku kompanijujerzapo{qavavi{eod 500radnikaiposlujeucelojVojvodini. Tu je i jo{ nekoliko mawihdoma}ihkompanija,ali8.000 nezaposlenih jo{ dugo }e ~ekati naposao,osimakoimseneosmehnesre}analotou. M.Suyum

Zamenik direktora „Komikooila”RadomirRadivojevi} izjaviojedajetajkonzorcijum obavestio grad Smederevo da }e kasniti s uplatom zakupa preuzetog iz potpisanog ugovora. Rok za zakup zemqi{ta za gradw u raf in er ij e naft e u Smederevu isti~e 26. juna. Po

ugov or u, amer i~k o-hol ands ki konz orc ij um „Kom ik o oil” imao je dva meseca da uplati 652 miliona evra za zakup 113 hektara u industrijskoj zoni grada.Iznosdotogroka,me|utim, ne}e biti upla}en. Radivojevi}ka`e: – Zbog slo`ene procedure kojasedanaszahtevaume|unarodnim finansijskim institucijamaupogleduodobrewanovcapredvi|enogzaovuinvesticiju, dolazimo u situaciju da nemo`emoispo{tovatirokod 60dana. Ipak,onnavodida}e„doinvesticije do}i” i da je „Komikooil”spremandazasvakidan zaka{wewaupla}awuzakupnine plati zakonsku zateznu kamatu koja se obra~unava u takvoj situaciji. Konzorcijum, ka`e Radivojevi}, tra`i razu- mevaweupogleduka{wewa.

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`iza

1

Kupovni zadevize

113,0527

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 115,3599

118,0132

112,7066

Australija

dolar

1

90,7908

92,6437

94,7745

90,5129

Kanada

dolar

1

87,5020

89,2878

91,3414

87,2342

Danska

kruna

1

15,2016

15,5118

15,8686

15,1550

Promena %

Cena

Promet

Meser Tehnogas, Beograd

5,53

3.799

18.995

Filip Moris PB, Ni{

2,99

1.000

360.000

NIS, Novi Sad

0,83

604

2.668.919

[ajka{ka {e}erana, @abaq

2,50

4.100

176.280

AIK banka, Ni{

2,41

1.401

994.650

AIK banka, Ni{

2,41

1.401

994.650

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.532

0,00

0,83 Promena %

604 Cena

2.668.919 Promet

Imlek, Beograd

0,00

2.300

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-20,00

720

9.360

-1,04

381

168.100

Soja protein, Be~ej

Vr{a~ki vinogradi, Vr{ac

-11,76

1.500

52.500

-1,80

491

58.410

Privredna banka, Beograd

-10,00

135

50.355

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-2,58

377

176.294

Jubmes banka, Beograd

-0,49

10.936

120.300

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.290

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.601

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.000

0,00

NIS, Novi Sad Pet akcija s najve}im padom

Norve{ka

kruna

1

14,9867

15,2926

15,6443

14,9409

BIP u restrukturirawu, Beograd

-10,00

27

3.510

[vedska

kruna

1

12,7785

13,0393

13,3392

12,7394

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-2,58 Promena %

377 Cena

176.294 Promet

[vajcarska

franak

1

94,0929

96,0132

98,2215

93,8049

V.Britanija

funta

1

140,2291

143,0909

146,3820

139,7998

SAD

dolar

1

89,1442

90,9635

93,0557

88,8713

Kurseviizovelisteprimewujuseod20.6.2012.godine

BELEX 15 (437,86 0,25) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

NIS, Novi Sad

0,83

604

2.668.919

Danubius, Novi Sad

0,00

7.800

616.200

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.500

0,00

176.280

Tigar, Pirot

0,00

320

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

321

0,00

[ajka{ka {e}erana, @abaq

2,50

4.100

Kolut, Kolut

0,00

250

120.000

Soja protein, Be~ej

-1,80

491

58.410

Sviiznosisudatiudinarima


USKOROPO^IWE PROIZVODWA,AIZVOZ USEPTEMBRU

Srpski „fijat” kre}e4.jula Proizvodwa najnovijeg modela„fijat500L“zvani~no}e po~eti 4. jula, a prvi kontingenttihautomobilabi}eisporu~en inostranim kupcima u septembru. Sude}iponajavamakojesuse mogle~utinaSajmuautomobila u @enevi, u Kragujevcu bi dokrajagodinetrebalodabude proizvedenooko30.000automobila.

UKragujevcubidokraja godinetrebalodabude proizvedenooko 30.000automobila Generalni direktor „Fijata–Krajslera” Ser|o Markio- ne rekaojedao~ekujeda}enarednegodinekupcimabitiisporu~eno oko 160.000 automobila„fijat500L“,{toje,ina~e, deset odsto godi{weg plasmana automobila B klase na evropskom tr`i{tu. To, me|utim,nezna~idasproizvodnih linija u kragujeva~koj fabrici do sada nisu silazili gotoviautomobili.Naprotiv,proizvodwa prototipa tog modela u FAS-u po~ela je jo{ 13. decembra pro{le godine, dok je nakon16.aprila,kadjekompanija „Fijat automobili Srbija„sve~anootvorena,izwenih pogona svakodnevno izlazio odre|eni broj probnih vozila koja se ve} nalaze na {umadijskimdrumovima.

~etvrtak21.jun2012.

5

PADVREDNOSTIDOMA]EVALUTEDRASTI^NOUTI^ENABILANSEPREDUZE]A

Dinar–zalutalimetak zaprivredu Srpskaprivredaje,pokazalisu podaciAgencijezaprivredneregistre,pro{lugodinuzavr{ilau plusu, a velike „zasluge” za to imao je kurs dinara prema evru. Naime, doma}a valuta je pro{lu godinuzavr{ilauplusuod~etiriprocentauodnosunaevropsku, {tojesmawilovrednostdugaprivredebankama.Uovojgodinistvari,me|utim,stojeobrnuto–dinar jeve}uprvih{estmesecidebelo depreciraouodnosunaevro,amogu}ejeda}eidokrajagodinenastavitidalaganoklizi.To}enegativnouticatinarashodepreduze}aivrlojeverovatnoda}eprivredaovugodinuzavr{itisneto gubitkom. Problemjeutome{tojesrpska privreda visoko evroizovana, a dinarslu`itekkaosredstvopla}awa u mawim transakcijama. Kompletnaprivredajezadu`enu evrima,{tokodstranihbanakau takozvanim prekograni~nim kreditima, {to kod doma}ih banaka koje svoje zajmove indeksiraju u evrima, {tite}i se od kursnih razlika. Kada kurs sklizne kao prethodnih meseci, rate kredita drasti~nosko~eimnogapreduze}a vi{e ne mogu da ih pla}aju iz svojihprihoda. Kreditinisuijedinitro{aku evrima koji preduze}a moraju da pla}aju. Sve nekretnine se u Srbiji iznajmquju u evropskoj valutipafirmekojezakupqujuveliki poslovni prostor tu dodatno gubenovac.Icenemnogihusluga sevezujuzaevro,autojvalutisu ponekad „indeksirane” i plate, baremkadajere~ouskoprofilisanimidobropla}enimprofesijama.Daqe,mnogapreduze}auvoze opremuilisirovineizinostranstvaiteinputetako|epla}ajuu stranojvaluti.

Iizvoznicizastabilnost Jedinideoprivredekojiimakoristiodpadavrednostidinara jesuizvoznoorijentisanapreduze}a,kakvihje,na`alost,uSrbiji veomamalo.Zarazlikuoduvoznika,onivelikideotro{kovasvoje proizvodwe(plate,naprimer)pla}ajuudinarima,arobuprodajuu inostranstvuzaevre.Ranijihgodina,dokseevrouSrbijiprodavao za80imawedinara,izvoznicisu~estotvrdilidajedoma}avaluta precewenaidatoodgovarauvozni~komlobiju.Sada{wasituacija imsvakakovi{eprija,madaseisa~elnihpozicijanekihodnajve}iheksportnihfirmitokomprethodnihmesecimoglo~uti–sobziromnasvepobrojanetro{kovekredita,nekretnina,uvozaopremeisirovina–dabibilonajboqedakursbude„stabilniji”. Sdrugestrane,kompanijesvoje proizvodeprodajuuSrbiji,zadinare.Kadadoma}avalutagubina vrednosti, topi se i wihova dobit. Kompanije su prinu|ene na smawewe tro{kove poslovawa i sni`avawe svoje zarade, ~esto do graniceprofitabilnosti. Druga opcija im je da pove}aju cenu svojih proizvoda. Tako kurs guraiinflaciju{to,opet,ostavqanegativneefekteinaposlo-

IMAMOEVROPSKEZAKONE,ALISENEPRIMEWUJU

Korupcijapravi haosujavnim nabavkama –Su{tinskiproblemiuprocesu javnih nabavki su izbegavawe primene propisa i koruptivne aktivnosti – izjavio je ju~e direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanovi}.–Propisi,zakoniipodzakonski akti su u zna~ajnoj meri usagla{enisevropskimdirektivama,me|utim,uprimeniiefektima primene postignuti su prili~no nezadovoqavaju}irezultati. Powegovimre~ima,tirezultatislabeizgodineugodinu,mereno prose~nimbrojemponu|a~apotenderu, kao i brojem pregovara~kih postupakasta~noodre|enimponu|a~em. –Odkqu~nogjezna~ajafokusirati se na izvor problema, dakle primenu propisa, utvrditi za{to se oni ne po{tuju, koji su mehanizmizaizbegavawepo{tovawapropisaimerekojebitrebalopreduzeti da se to spre~i, ali odrediti kojeinstitucijesuodgovorneukojem segmentu procesa – istakao je Jovanovi}.–Drugikqu~niproblem u javnim nabavkama je korupcija i zatojeva`nostavitifokusnataj problemtako{to}esenajpreuraditikorupcijskamapa. Potrebnoje,powegovommi{qewu,utvrditisvamestagdemo`edo}idomogu}ihkoruptivnihradwi,a potomutvrditimehanizmekakoda se to spre~i, na vreme otkrije i sankcioni{e. Onjeistakaodase„izigravawe” propisade{avausvetrifazepostupkajavnihnabavki,odplanirawa,prekosprovo|ewa–tako{tose putem tehni~kih specifikacija i uslova tender name{ta za odre|enogponu|a~a–pasvedorealizacijeugovora. –^estosepla}ane{to{tonije ugovoreno,takodasepravirazlika izme|uonog{tojepla}enoionog

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

{tojestvarnodobijeno,atarazlikaseondadeliizme|unaru~iocai odabranog ponu|a~a – objasnio je Jovanovi}. Potrebnoje,kakojeistakao,sveo- buhvatnosagledavawesvetrifazeu postupkujavnenabavkeiidentifikovawe„crvenezastavice”gdedolazidopove}anogrizikazloupotrebe, padefinisatimehanizamkakodase onaspre~i.Onjepodsetionatoda su,popodacimaDr`avnerevizorske institucije, 2011. godine otkrivene neregularnostiupostupcimajavnih nabavkivredneoko800milonaevra.

Kadajere~ozakonodavstvu,onje kazaodajepredlogomizmenaidopuna Zakona obuhva}en zna~ajan broj~lanova. –Teizmenesubilezna~ajnei pokvantitetuiposadr`inijer suobuhvataleprocesneiinstitucionalne promene. ^ini mi se da to zavre|uje novi zakon o javnim nabavkama, posebno ako bude uskla|ivawa s novom Direktivom o javnim nabavkama EU, ~ije se usvajawe o~ekuje u narednim mesecima – rekao je Jovanovi}.

– Nisu, me|utim, svi ti gubici posledica koruptivnih radwi, ve} seuzna~ajnombrojupostupakaradi onenamernimgre{kamakojeproizlazeiznedovoqnestru~nostilica kojasuobavqalaproces,beznamere korupcije–smatraJovanovi}. Zatoje,uskladustimpotrebno koncipirati mere za suzbijawe neregularnosti,pri~emubijedanset mera bio usmeren na podizawe stru~ne osposobqenosti qudi koji sprovodepostupkejavnihnabavki. –Drugisetmerabibioantikorupcijskog karaktera, usmeren najprekaprevencijigdejetomogu}e,a tamogdeseipakdeseneregularnosti–kawihovomranomotkrivawu i preduzimawu sankcija – naveo je Jovanovi}.

Onjeposebnoistakaozna~ajobukezaponu|a~e,kojurealizujuUpravazajavnenabavke,PrivrednakomoraSrbijeiEU,sciqemdaseponu|a~iupoznajukakodado|udoinformacijaotenderimakojedr`ava raspisuje,kakodapretra`ePortal javnih nabavki i pravovremeno se prijavenatender. – Ponu|a~i }e kroz dvodnevne obukeuBeogradu,SuboticiiKraqevu saznati kako da izbegnu gre{kepripodno{ewuponuda,kakoda pravovremeno ulo`e zahtev za za{titu prava i stopiraju postupak kojijeneregularan,kakodaspre~e neopravdano i netransparentno pregovarawe naru~ioca sa ta~no odre|enim ponu|a~em – ukazao je Jovanovi}.

vawe preduze}a, ali i na sve gra|ane. Deprecijacija dinara ima lo{e posledice i za dr`avni buxet,po{tojeionzadu`enmahom ustranojvaluti:kadavrednostdinara pada, pove}ava se javni dug Srbije. GuvernerNarodnebankeDejan [o{ki} ka`e da odsustvo poverewa u dinar datira jo{ od po~etka devedesetih godina pro{log veka kada smo imali hipe-

rinflaciju, jednu od najve}ih u svetu. – Taj trag nepoverewa, na`alost,jo{uvekjetu,iakodanasinflacijanijevisoka.Finansijski sistemdinarajestabilan,ajo{ga nekoristimokaosvojumonetujer mnogiqudi{tedeudrugimvalutama–kazaojeguverner. On dodaje da bi dinar trebalo dakoristimo{tovi{e,„nesamo kao sredstvo pla}awa nego i kao sredstvoobra~una„. – Okolnosti kori{}ewa dinaradanassumnogopovoqnijenego {to su bile, recimo, u slu~aju {panskepezete,italijanskelire iligr~kedrahmepredesetakili dvadesetakgodina,atinarodisu ponosnokoristilisvojuvalutuu svim transakcijama, i kao sredstvo pla}awa, kreditirawa i {tedwe, {to bi i mi trebalo da radimo s dinarom – poru~io je [o{ki}. Vrednost dinara u odnosu na evrojeuprvihpetmeseciovegodinepala~akvi{eod12procenata.PritomjeNarodnabankazato vreme zamenila ~ak milijardu i poevradabispre~iladrasti~nijeoscilacije.Posledwihsedmica kurssedoneklestabilizovao,ali ekonomistineo~ekujudabidoma}a valuta mogla ozbiqnije aprecirati do kraja godine. Stranih investicija, pogotovo nekih ve}ih,nemaniunajavi,aprilivkapitala nije izgledan ni u drugim oblicima.Uzto,velikojepitawe koliko }e budu}a Vlada biti spremnadau|eureformepasui stru~waci beogradskog Ekonomskog instituta, koji se ina~e ne upu{tajuolakoudramati~neprognoze,upozorilinatodabi,ukolikoseni{tanebudepromenilo, evronakrajugodinemogaovredetioko125dinara. V.^vorkov

[TASPLATAMA IPENZIJAMA

Rizikje odustatiod zamrzavawa Glavni i odgovorni urednik „Kvart aln og mon it or a” Milojko Arsi} izjavio je da je odustajawe od zamrzavawa plataipenzija,kaomerefiskalne konsolidacije, rizi~na strategija jer preti opasnost od nas tavk a ubrz an og rasta javnog duga, a smawewe bux ets kog def ic it a bi} e skromno. – Mislim da }e, ukoliko se odustane od te mere, stabilizacija biti dosta sporija, da }e smawivawe fiskalnog defic it a bit i rel at ivn o skromno i u ovoj i u narednoj godini, a to zna~i da }e javni dugrealtivnobrzoidaqerasti – objasnio je u izjavi za TanjugArsi},kojijeidocent na Ekon oms kom fak ult et u UniverzitetauBeogradu. On je primetioda su mogu}e,mo`da,alternativnemere, odkojihneke,kao{tojesmawivawejavnihinvesticija,ne bibiledobre. –Trebaposmatratisvakuod tih mera, ne samo sa stanovi{tawenoguticajanafiskalnideficitnegoisastanovi{ta utic aj a na opor av ak i rast privrede – primetio je Arsi}. Po wemu, te{ko da bi neke druge mere mogle dati isti efekat kao zamrzavawe plata i penzija jer su u plan koji je predl o` io Fis kaln i sav et ve} ukqu~ene mogu}e u{tede pri nabavci robe i usluga, na subv enc ij am a ili kod otp u{tawavi{karadnika.

SPRE^AVAWEBANKROTAUATINIDOBROIZANA[UEKONOMIJU

Gr~kiraspletina srpskukorist? SrbijuiGr~kupovezujupresvega gr~ke investicije u na{oj zemqi, pri ~emu je bankarski sektor od kqu~nog zna~aja, tako da ne ~udi {to je rasplet u kom{iluku doneo olak{awe.Mo`dajeonoprivremeno,amo`daine,aliusvakomslu~aju,doma}iekonomistismatrajudaje bankrottezemqeizbegnut,tedaje topozitivnavestizaSrbiju. –Naravnodajetopozitivnainformacija,sobziromnatodaneke analizepokazujudabiuslu~ajubankrotaGr~ke,odsvihzemaqauregionuSrbijaimalanajte`eposledice –tvrdipredsednikSavezaekonomistaSrbijeAleksandarVlahovi}. Onjeobjasniodabitobilosa– Zna~i, ove vesti su dobre, – Postoje tri osnovna kanala svimlogi~no,nesamozbogtoga{to povoqnosetuma~eizuglame|u- preno{ewa krize, od kojih je prjebankarskisektorGr~kezna~ajne narodnih tr`i{ta, i mnogo je vi robnarazmena.Na{izvozuGr~investicije usmerio prema Srbiji mawaopasnostdaseprelijene- ku je pao za tre}inu u prva ~etiri negoizbogtoga{tojeGr~ka,genekidomino-efekat–kazaojeGru- mesecaovegodine,alijetorelativralno,jednaodnajzna~ajnijihinvebi{i}. no mali kanal, jer imamo izuzetno stitorauSrbiji. Najve}ipozitivanefekatseo~emalurobnurazmenusGr~kom–obja–Svakakodarazja{wavawesitu- kujeprekofinansijskogtr`i{tai snio je Zdravkovi}, i dodao da su acijeuGr~koj,postizawepoliti~- bankarskogsektora,oceniojeon,i krizomuGr~kojmnogovi{epogo|ekogkonsenzusainajavada}eseuna- dodaodauostalomdeluprivredene neAlbanijaiMakedonija. rednom periodu nastaviDrugikanalsu,poweti saradwa s MMF-om i govim re~ima, tokovi Uko l i k oMMFin s i s ti r anato m edaGr c i raditinarestrukturirastranih direktnih invewujavnogsektora,kojije morajudaprodajusvojeudeleubankama sticija i on je ve} pokauBugarskojiSrbiji,gdeihjo{ima, problem i Srbije – jeste zao svoje negativno dejpozitivnavest–ocenioje tojeneutralnosastanovi{taSrbije, stvokrozto{tojereoton. kupom akcija Telekoma ukolikovlasni{tvokupebanke Vlahovi} je podsetio „Srbija” (udeo gr~kog natodasumnogidoma}ii izNema~ke,Francuske,Turske,Rusije... OTE-a), pao udeo gr~kih stranianaliti~ariistiinvesticija, {to }e znacali da od Gr~ke zavisi sudbina o~ekuje neke bitnije promene u sa~itida}eGr~kapastistre}egna evrozoneiEU,aliwegovstavjeda radwiGr~keiSrbije. sedmoiliosmomestokaoukupanin„EU i evrozona bez Gr~ke svakako Ekonomista Miroslav ZdravkovestitoruSrbiji. mogu,aliGr~kabezevrozoneiEU vi},me|utim,smatradabito{tose –Tre}ikanal–bankarskisektor nemo`e”.Imaju}itouvidu,iSrbi- de{avaipaktrebalotuma~itisre–je,neutralan,usmisludasu,poput jate{kodamo`egraditisvojubu- zervom,izvi{erazloga: prodajeudelaOTE-auTelekomu,i du}nost bez evrozone i EU, zakqu–Prvirazlogjeto{to}e,nezaovdemogu}epromene,aliglobalne ~ioje. visnoodtogakakvavladabudeforprirode.Naprimer,ukolikoMMF Profesor na Beogradskoj ban- mirana,Gr~kaovegodineimatineinsistiranatomedatebankemorakarskojakademijiZoranGrubi{i} gativnu stopu rasta bruto doma}eg judaprodajusvojeudeleuBugarskoj rekaojeTanjugudauGr~kojjo{poproizvoda, pad broja zaposlenih, iSrbiji,gdeihjo{ima,tojeneustojeproblemi,alisignalikojido{to}esenastavitiiidu}egodine, tralno sa stanovi{ta Srbije, ukolazeuti~upozitivnopsiholo{kii osim{tosedajuoptimisti~keperlikovlasni{tvoutimbankamakuumiruju}e na srpsko tr`i{te, pre spektiveda}edo}idonekakvogrape banke iz Nema~ke, Francuske, svegafinansijsko. sta–objasniojeon. Turske,Rusije...–kazaojeon. D.U.


dRU[TvO

~etvrtak21.jun2012.

DANASUOSNOVNIM[KOLAMA

Rezultati zavr{nogispita Danas}euosnovnim{kolamaosvanutirezultatizavr{nogispita,kojisuosmacipolagaliuponedeqakiutorak.Iovajput,izsvakogodtestovabi}emogu}eosvojitimaksimalnopo20bodova,koji }eosmacimabitiveomava`niprikonkurisawuzasredwu{kolu. Dapodsetimo,osmacikojidanasnebuduzadovoqnibodovawemmo}i}edase`aledo16~asova{kolskimupisnimkomisijama,koje}e odmahire{avati`albe,aukolikoniodlukomtekomisijenebudu zadovoqni,sutra}emo}idase`aleokru`nimupisnimkomisijama, koje}etako|e`albere{avatiodmahitare{ewasukona~na. Kona~nerezultatezavr{nogispita{kole}eobnarodovatiuponedeqak, a u utorak i sredu svr{eni osmaci }e u svojim doju~era{wim osnovnim {kolama predavati liste s 20 `eqa za nastavak {kolovawa. D.D.

SARADWAZREWANINSKOGFAKULTETA IMA\ARSKOGUNIVERZITETA

Sledirazmena studenata iprofesora Dekan Tehni~kog fakulteta “Mihajlo Pupin” u Zrewaninu MilanPavlovi} idekanUniverziteta“Obuda”izMa|arskeImre Duda{ potpisali su u Budimpe{ti dokument o saradwi ove dve akademske ustanove. Ugovor je potpisannasve~anojproslavidana tog ma|arskog dr`avnog univerziteta.Pavlovi}je,popovratkuuZrewanin,oceniodajesvaka saradwa s partnerima iz inostranstvazna~ajnajersezahvaquju}iwojsti~unovaiskustva.Asaradwaizme|uUniverziteta“Obuda”,kojiimasedamstudijskihprograma i koji poha|a 20.000 studenata, i zrewaninskog Fakulteta, kako je najavqeno, odvija}e se u vi{eoblasti. –Partneri}estimulisatisve aktivnosti,kakouoblastiistra`ivawa,takoiuoblastiobrazovawa. Razvija}emo akademsku i kulturnu razmenu, a ujedno }emo intenziviratioblikekooperacijekojive}postojeizme|uUniverzitetauNovomSadui“Obuda”– objasniojePavlovi}. Dogovorenojeda,presvega,velikizna~ajbudedatrazmenistudenata, kao jednom od osnovnih elemenataovesaradwe. – Idu}e godine }emo, u du`em vremenskomintervalu,imatirazmenustudenata.Ostalojedaunarednom periodu osmislimo kako }emo to realizovati kroz na{e

nastavne programe – rekao je dekan Fakulteta “Mihajlo Pupin”, inaglasiodasaradwapodrazumevairazmenuprofesorauciqupoboq{awa kvaliteta studijskih programa. Tako}e,pouzorunaUniverzitet“Obuda”,zrewaninskiFakultet uskoro dobiti novi studijski program iz oblasti bezbednosti. Istovremenojeodlu~enoidabudepokrenutme|unarodni~asopis iz informatike, u ~ijem }e stvarawu,osimma|arskeizrewaninske ustanove, u~estvovati i Univerzitet “Politehnika” iz Rumunije. Kao priznawe dosada{wem raduFakulteta,Pavlovi}jenaveoi todajenedavno,ba{utojustanovi, odr`ana sednica Senata UniverzitetauNovomSadu.^lanove Senata,kaojednogodnajvi{ihorganaupravqawanovosadskogUniverziteta, koji ima gotovo 50.000 studenata, tom prilikom pozdraviojeizrewaninskigradona~elnikMiletaMihajlov. –Zanasjeovovelikopriznawe jer posle zna~ajnog broja godina Senatponovozasedanana{emfakultetu. To je ujedno i priznawe za postignute rezultate, kako u nau~nom radu, tako i zbog uspeha na{ihstudenatakojisuvice{ampioni u informatici – naveo je Pavlovi}. @.Balaban

USRBIJISVAKADРUGAOSOBANEZNA DAJEHIVPOZITIVNA

Testirawebez zdravstvenekwi`ice –USrbijisvakadrugaosoba ne zna da je HIV pozitivna pa predstavqa nesvesnog prenosioca–reklajepomo}nicaministra zdravqa prof. dr Marija Jevti} povodompokretawakampawe„Nemo`e{dazna{dokse netestira{„,koju,osimMinistarstvazdravqa,vodiiInstitutzajavnozdravqeSrbije„Dr MilanJovanovi}Batut”. ProjekatsefinansiraizdonacijeGlobalnogfondazaborbu protiv side, tuberkuloze i malarije.Ciqkampawejedase uka`enazna~ajtestirawakoje je dostupno, anonimno i besplatnousvimregionalniminstitutima i zavodima za javno zdravqe.Zatestirawenisupotrebni ni uput ni zdravstvena kwi`ica. U 2011. registrovana stopa testiranih na HIV je 7,7 na 1.000stanovnika,odnosno56.086 qudi,dokje2002.godinetastopabila1,5.Iakojestopaporasla, broj testiranih osoba je i daqemaliinezadovoqavaju}i. Lanejekodnasnovootkriveno 127 osoba inficiranih HIV-om, od kojih je 42,5 odsto iz Beograda. Po~etkom ove godineuSrbiji`ivioko1.600registrovanih zara`enih HIVom.Uposledwihdesetakgodina naj~e{}ina~inprenosaHIV-a je neza{ti}en seksualni odnos me|u mu{karcima (52 odsto), a zatim neza{ti}eni heterosek-

sualni odnos (29 odsto). Svaka ~etvrtazara`enaosobaje`enskogpola,anajvi{eihjeuuzrastuod20do39godina.Me|uinficiranimimaitrudnica.Na 100.000 poro|aja, po standardu koji je ustanovila Svetska zdravstvena organizacija, ra|a sejednaHIV-pozitivnabeba,a u Srbiji je na 560.000 poro|aja ro|enoosaminficiranihbeba. U tim slu~ajevima majke nisu znaledasuHIV-pozitivnepaje preporukadase`enekojesubile u rizi~nom seksualnom kontaktutestirajuuprvatrimeseca trudno}e. Ukoliko `ena ne primewujeodgovaraju}uterapiju,rizikdaseHIVprenesena bebujeoko40odsto. Stru~waciukazujunatodaje va`na stalna i pravilna upotrebaprezervativa,kaoidase testiraweobavinajkasnijedva mesecaposlerizi~nogseksualnog kontakta. Pilule za kontracepciju jesu za{tita od ne`eqene trudno}e, ali ne i od HIV-infekcija. Istra`ivawe kojejesprovedenopro{legodine pokazuje da je stanovni{tvo uSrbijidobroupoznatosna~inima preno{ewa HIV-a, da 61 odstowihsmatradanijepodrizikom, ~etiri odsto smatra da jeste, a svega 11 odsto ne mo`e daprocenidalijepodrizikom. Svega sedam odsto ispitanika reklo je da se testiralo na HIV. J.Barbuzan

dnevnik

MEDICINSKIFAKULTETIAKADEMIJAUMETNOSTIUNS-aOTVORILISEZONU PRVOGUPISNOGROKA

Lekarskastrukauvek„in” Prvi rok za upis studenata u prvugodinuosnovnihiintegrisanih studija u akademskoj 2012/13.godinina12fakulteta UniverzitetauNovomSadupo~e}e 27. juna. Ali su ve} ju~e, kaokakvauvertirazapomenuti masovni doga|aj u kojem }e nastupiti vi{e hiqada glavnih aktera – potencijalnih bruco{a,junskirokotvoriladvafakulteta jedinog dr`avnog univerziteta u Vojvodini – Medicinski i Akademija umetnosti. Razlozi{tosuispredwa~ilisu opravdani. Tako je Medicinski svojerokovemoraodaprilagodi ostalimdr`avnimmedicinskim fakultetima i VMA jer tradicionalno wihovi potencijalni

`u prijemni, Zajednica medicinskih fakulteta odlu~ila je datobude27.junau12sati. Takosuju~euosamsatiotvoreni {alteri Studentske slu`benaMedicinskomfakultetu uNovomSadu.Po{tojetoslo`en fakultet, na kojem, osim integrisanih studija medicine, stomatologije i farmacije, postoje i programi akademskih studija zdravstvene nege, medicinske rehabilitacije, specijalneedukacijeispecijalnerehabilitacije, maturanti gimnazija i sredwih medicinskih {kola pridolazili su poput plime i oseke, a u prostranom holu bilo je sasvim komotno i kada nai|e „plima”. Doma}ini

Po~eloinaAkademijiumetnosti Samoju~eprijavesupredaliikandidatizaupisnaDramski odsekAkademijeumetnostiUNS-a(gdeseuvekmaloranijekre}euproceduruslo`enihprijemnihispita).Tako|e,oddevetvisokihstrukovnih{kolauVojvodini~ijijeosniva~Pokrajina, odju~edo22.junaprijaveidokumentaprimaiVisokastrukovna{kolazaobrazovawevaspita~a„MihailoPalov”uVr{cu. studentipola`uprijemniispit istogdatuma,upodne.Univerzitet u Beogradu svojim konkursom„propisao”jeupisnirokod 20.junado12.jula,dokjenaostalim dr`avnim univerzitetima tood27.junado18.jula.Kakose datumi prijemnih ispita na poklapaju ni u jednom datumu u ta dva„kalendara”,adabiuceloj Srbiji potencijalni medicinari mogli istovremeno da pola-

susepotrudilidadonesustoli}eistolicedamo`elepodase prisedne i natenane popuni prijavnilist,uplatnicazapla}awe naknade za polagawe prijemnog (6.600 dinara, kao i lane),pasejo{jednomproverida li su tu sva originalna dokumenta – svedo~anstva, diploma, kr{tenica za „podno{ewe na uvid„ a fotokopije za predavawe...Azatovremeznojobliva,

Na Institutu za onkologiju Vojvodine zbog kvara na cevi odpredvadananeradikompjuterizovana tomografij (CT). Po{tosuujednomure|ajukombinovani i PET-skener, koji pokazuje metabolizam i funkcije }elija, i CT skener, koji detaqnoprikazujeanatomiju,s kvaromcevinaCT-uneradini drugi skener. U dana{woj medicini PET-CT smatra se vrhunskimure|ajemudijagnosticizlo}udnihtumora.

{tozbognepodno{qivejarena kojoj su „cvr~ali” do ulaska u ipak (prirodno, „promajno”) rashla|en hol, {to zbog treme jer su na prvom koraku ka (mo`da)budu}empozivu.Sude}ipo

toovdemari(!?)kadjenamerio da bude master farmacije! Pa, zaista je va`nije da ne gre{i u struci(akojeupi{eidiplomira),jertobive}biloopasnopo `ivot.

relativno malom prisustvu roditeqa, od kojih su neki popuwavali obrasce jer „dete ne ume„,izgledajeopetstiglovremedasepunoletnicipravovremenoosamostaquju. Osim „funkcionalne nepismenosti„, na`alost, otkrili smodalekovi{eprimerasu{te nepismenosti.Takosejedanmomakkojibinafarmacijuraspitivaokoddrugarakakodanapi{enazivzavr{ene{kole,odnosnodaliseaprilpi{evelikim slovom, iako mu prethode i navodniciiodre|enidatum!Niko nevolidasebak}espapirologijom, prosto se uhvati zort od onolikih kolona, kvadrati}a kojetrebapopuniti,ali,ipak... [ta}edetetupravopisikoza

Dokumenta su primana na ~ak pet{altera,odtogasudvabila zastudijemedicine,zakojuje,do 11sati,konkurisalo80kandidata, za farmaciju 45, stomatologiju 15, medicinsku rehabilitaciju20,zdravstvenunegu19,specijalnuedukaciju{estispecijalnurehabilitaciju24.Devojke i momci pristigli su s raznih strana:izBijeqine,Vr{ca,Bege~a,alinajvi{eizNovogSada. PrijavesenaMedicinskomfakultetuprimajuidanasisutra, aprijemnije27.junau12~asova za medicinu i stomatologiju, a 29. juna testira}e se znawe kandidata za farmaciju i ostale studijske programe, po rasporedukojijenapravioFakultet. V.^eki}

Foto:S.[u{wevi}

6

NAINSTITUTUZAONKOLOGIJUVOJVODINE

UkvaruCTure|aj Kako ka`e direktor Instituta za onkologiju Vojvodine prof.drDu{anJovanovi},cev vi{enijepodgarancijom,koja seodre|ujepobrojupacijenata kojisupregledaninaure|aju,a kojijedavnoprema{enodonog „pokrivenog”garancijom.

–Kada}ecevbitizamewena zasadasenezna,apacijentekojima je dijagnostika na PETCT-u potrebna prebacujemo na magnetnu rezonancu – ka`e dr Jovanovi}. – Ina~e, u toku je monta`a nove magnetne rezonance, zavr{eno je puwewe he-

lijumom,odnedeqesuplaniranezavr{nepripreme,aod1.julaprvipacijentbitrebaloda budu pregledani na novom ure|aju. Pu{tawemuradnovemagnetnerezonancebi}eskra}enovreme ~ekawa na taj pregled. U zavisnosti od hitnosti, trenutno senapreglednatomure|aju~ekaoddvamesecado{estmeseci. Pore~imdrJovanovi}a,snabdevenost citostaticima i drugim lekovimajedobra. J.B.

USRBIJI70.000QUDISIZBEGLI^KIMSTATUSOM

Polovina`iviuVojvodini U Srbiji `ivi 70.000 qudi s izbegli~kim statusom i 210.000 internoraseqenihlicasKosovaiMetohije,saop{tiojeFond za pru`awe pomo}i izbeglim, prognanim i raseqenim licima APVojvodine,apovodom20.juna, Me|unarodnog dana izbeglica. Polovina od ukupnog broja izbeglica sme{tena je u Vojvodini, a Srbija je u grupi od pet zemaqausvetuukojimajeVisoki komesarijat Ujediwenih nacijazaizbegliceproglasiotzv. situacijuprodu`eneizbegli~ke krize. „Popopisuiz2002.godine,izbeglice~ine~ak9,2odstoukupnevojvo|anskepopulacije„,ka`e seusaop{tewu,idodajedasure-

korderipobrojuizbeglica,uodnosu na ukupan broj stanovnika, op{tine [id i In|ija, u kojim

Stopa siroma{tva me|u izbeglicamagotovojedvostrukove}a od stope u ukupnoj populaciji, a

Linta:Vratitipravaiz1990. PredsednikKoalicijeudru`ewaizbeglicauSrbijiMiodrag Linta pozvaojeinstitucijeuSrbijidainicirajudijalogsdr`avamabiv{eSFRJugoslavijenaosnovuaneksaBe~kogsporazumaosukcesiji,pokojembisituacijusimovinomiste~enim pravimatrebalovratitinastaweod31.decembra1990.godine. OnjenakonferencijizanovinareukazaonatodauSrbiji`ivipolamilionaizbeglihiprognanihlica,odkojih400.000ima li~nadokumentaSrbije... izbeglice u ukupnoj populaciji, kakosenavodi,u~estvujus23,43, odnosno21,05odsto.

VESTI Stiglicitostatici izMa|arske Ma|arska farmaceutska kompanija „Richter Gedeon„doniralajecitostatike„vinkristin” i„vinblastin”za29ustanovauSrbijiukojimasele~eonkolo{kipacijenti,aobezbe|ene sukoli~inekoje}ebitidovoqnedokrajagodine.Direktorpredstavni{tvatekompanijeu SrbijiTiborNovak rekaojedajevrednostdonacije6,5milionadinara,awomesupokrivenegotovocelogodi{wepotrebezaovadvalekau29zdravstvenihustanovauSrbiji. –Tilekoviprimewujusekaodeoprotokola ule~ewuvi{emalignihbolesti,presvegarakalimfnih`lezdaileukemije.Onisunabolni~kojlistilekovainemogusedobitinarecept ili kupiti u apoteci, ve} su iskqu~ivo namewenizaprimaweuokvirubolni~kogle~ewa–izjaviojeNovak,dodaju}idasuprvekoli~ine stigle po~etkom juna u zdravstvene ustanovekojesuiskazalepotrebuzatimcitostaticima,ada}eostalekoli~inebitiisporu~nedokrajajula. Nekeodustanovazakojesuobezbe|enaovadva citostatikasuInstitutzamajkuidete,Insti-

ako se tome, kako se nagla{ava, dodaipodatakiznedavnogistra`ivawa koje je sproveo UNHCR,

tutzaonkologijuiradiologijuSrbije,Institut zaonkologijuuSremskojKamenici,KBC„Dragi{aMi{ovi}„,Op{tabolnicauPo`arevcu...

Nijebilonuklearnog akcidenta –Ministarstvoprosveteinaukezakqu~ilo jenaosnovusvihstru~nihmi{qewadaseu„NuklearnimobjektimaSrbije”19.aprilanijedogodionuklearniakcidentidasamimtimnije moglodo}idougro`avawazdravqaonihkojisu u~estvovaliuizvo|ewueksperimenta–izjavio jedr`avnisekretarRadivojeMitrovi}. On je rekao da je Ministarstvo prosvete i naukesagledalostavovepredstavnikatogpreduze}a,Agencijezaza{tituodjonizuju}egzra~ewainuklearnusigurnostSrbijeiizve{taj stru~ne komisije, koju je Ministarstvo formiralodabiutvrdila{tasezaistadogodilo tokomsprovo|ewaeksperimenta19.aprila. Mitrovi}ka`edasedogodila„anomalija”, budu}i da se u~esnici eksperimenta, kako je kazao,nisustriktnopridr`avalisvihpostoje}ihprocedura,alidanijebiloposledica.

po kojem blizu 32.000 porodica raseqenihsKosova,s90.000~lanova,`iviubedi,jo{vidqivije postaju stvarne dimenzije izbegli~kogpitawauSrbiji. VladaVojvodinejeobezbedila da se stambeno zbrine 800 izbegli~kih i raseqeni~kih porodicauVojvodini,autokujerealizacijaprogramaotkupaku}aidodela gra|evinskog materijala u ukupno22op{tineuPokrajini. Zatvarawe preostalih kolektivnih centara za sme{taj izbeglica na podru~ju Vojvodine predstavqa jo{ jedan od prioritetaPokrajinskevlade,adokraja godine se o~ekuje zatvarawe jednogoddvapreostalaprihvatili{tauPokrajini.

Nacionalnisavet Ma|arastipendira 800studenata Nacionalni savet Ma|arske nacionalne mawinepro{iri}ekrugstipendista,takoda }e od slede}e {kolske godine stipendirati ukupno800studenata.PredsednikSavetaTama{Korhec rekaoje,naosnovurezultatadosada{wih stipendista tokom prve {kolske godine,dajeoko300studenataprvegodineve} steklopravonastipendijetokomdrugegodine studirawa, a 500 stipendija bi}e dodeqeno studentima prvih godina fakulteta i vi{ih {kola. Po~evodovegodine,osimstudenatadr`avnihfakultetaivi{ih{kolaSrbije,zastipendijemogukonkurisatiistudentiobrazovnihinstitucijasasedi{temvanSrbije,koje suakreditovaneuSrbiji. Nacionalni savet Ma|ara }e materijalno podr`ati i starije studente koji kao demonstratori poma`u studentima prvih godina. Tokomteku}e{kolskegodinebilojedodeqenooko100stipendijazademonstratore.


Sutrabr~kawena otvorenombazenuSpensa

Iskqu~ewastruje NoviSad:od8do9.30 ~asovadeoUlice]irpanove 23-42 i 42-50, deo Heroja Tepi}a 17-25 i 22, deo@ikePopovi}a1-7,deoDevetJugovi}a18-20 i„Tr`nica”,od11 do13 ~asovaUlicaLazeLazarevi}a1-11,2-16,HerojaPinkija2,4,CrpnastanicaLiman.Beo~in:od8 do12~asovapredajnik Crveni ^ot, odmarali{te Osovqe, Letanka i PTT Brankovac. Susek: od 8.30 do 13 ~asova deo vikend naseqa Koru{ka. ^erevi}: od 8.30 do 13 ~asova vikend naseqe Sun~anica i Kalu|erica. Lug:od9 do10 ~asovadeoUliceMr{alaTita2549i24a-48.

Ovogodi{wa sezona kupawa na otvorenombazenuSpensapo~iwesutra,abazen }e u petak, subotu i nedequ raditi od 10 do 19 ~asova. Od ponedeqka kupali{te }e raditi od 6.30 do 7.30 ~asova kada }e se odr`ati smena za poslovne qude sa propusnicama, od 8 do 9 sati je smena za poslovne qude sa kupqenim kartama,aod10do19satiterminzagra-

|anstvo. Cena karte je 200, odnosno 250 dinara.Kaoipro{lesezonesvimposetiocima otvorenog bazena omogu}eno je kori{}ewemalogbazenakojisenalazi u kompleksu zatvorenog kupali{ta. Prilikom dolaska na otvoreni bazen koristi}e se ulaz zatvorenog bazena, kaoisvla~ionice,tu{eviitoaleti. B. M.

Novosadska ~etvrtak21.jun2012.

Ponovopijaca„Mojsala{” Pijaca “Moj sala{“, koja se ove godine organizuje tre}i put, bi}e odr`ana danas od 14 do 20 sati na platou ispred Spensa.Posetioci}emo}ida kupemladigra{ak,bob,boraniju, krompir, paradajz, krastavac, paprika, blitvu, kozji sir, trad ic io n aln e kol a~ e, med i proizvode od meda. Pored uobi~ajene ponude, proizvo|a~i }e izlo`iti i organ-

ske ribizle, kao i organsko vino, koje proizvodi Poqoprivredni fakultet. Od 14 do 18 sati na {tandu porodice Vorgi}, koja se bavi p~elarstvom, posetioci }e mo}i da pogledajukakoseizlivajusve}e od p~eliweg voska. Pijaca “Moj sal a{“ odr` av a se do kraja septembra, a slede}a }e biti organizovana u ~etvrtak 28.juna. N. R.

hronika

c m y

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

P

orastkonkurencijebi, po zdravom rezonu i ekonomskim pravilima,trebalodadonesesmawewecena,alisvismosvedoci da to ba{ i nije slu~aj kod nas. Zlobnici bi rekli da je tozbogtoga{toovdekonkurencijanepostoji,aliprocenitesami.Normalnojepomislitida}esastalnimporastom broja otvorenih mega marketailanacaprodavnica stvari do}i na svoje, ali su qudi samo prime}uju stalna poskupqewa koja tawe ve} ionako mr{av nov~anik sugra|ana. Mo`dajevestkojaohrabruje ona da }e i u Novom Sadu biti otvoren mega market „Lidl”{to}epoja~atikonkurenciju. To bi kona~no moglo da malo poquqa cene, pa mo`da i da ih odobri. Naime,

kompanije„LidlSrbijasupermarketi” kupila je zemqi{te naBulevaruvojvodeStepe,na Novom nasequ, a `eqa im je danatommestugrademoderni supermarket veli~ine oko dve hiqade kvadrata sa oko 120 parking mesta. Kako se moglo ~uti, otvarawe novog prodajnog objekta, tre}eg u Srbiji,planirasenarednegodine.Tako|e,ovakompanijaje zainteresovanaizajo{nekolikolokacijaugradu. Kako do otvarawa nove prodavnice ima jo{ dosta, mora}emo se strpiti da bi videlidali}eonanapraviti „pometwu” me|u cenama i ostalim mega radwama. Iz ove perspektive ~ini nam se date{kotakomo`ebiti,ali da ne prejudiciramo, mo`da nastr`i{tedemantuje. B. Markovi}

DANAS PO^IWE DE^JI FOLKLORNI FESTIVAL

„Zlatnabrana” uKisa~u Tradicionalni de~ji folklorni festival „Zlatna brana”, 19. po redu, otvara danas svojekapijeitraja}edonedeqe navi{elokacijauKisa~u.Ovaj festival posve}en je o~uvawu narodne ba{tine i klutnurnom nasle|u slova~ke nacionalne mawine,anawemu}eu~estvova-

ti veliki broj folklornih ansambala iz zemaqa regiona. Na dana{wem programu je otvarawe izlo`be likovnih radova u~enikaOsnovne{kole„Qudovit[tur”u20~asovaugaleriji Slova~kog narodnog doma, UlicaSlova~ka47. G. ^.

V remeploV

Foto:F.Baki}

[ta cenama pi{e na dlanu

PO^ETAK LETA U ZNAKU TROPIKANE

Velikomvodom protivvelikevru}ine Nasuprot~iwenicidaleto nij e jo{ zvan i~n o po~ el o, tropsketemperaturekojeprelaze i 34 stepena Celzijusa nateralesuNovosa|anedana|u spas na otvorenim bazenima na „Sajmi{tu”, [trandu, divqimpla`ama.Imladiali ionistarijiizgledana|ubar par sati slobodnog vremena i prekodanadaserashladeizabave. Tako je ju~e bilo na jednom od omiqenih letwih mestauNovomSadu,nabazenima na“Sajmi{tu”.

UGAO BULEVARA OSLOBO\EWA I FUTO[KOG PUTA NAJVRELIJE MESTO U GRADU

Raskrsnicutopilo39stepeni Paklenoletonaulicamagradaitemperatureiznad30stepeniCelzijusovih~ine{etwupo gradu skoro nesnosnom, a kako lekaripreporu~uju,hodaweili sun~aweod11do16~asovatreba izbegavati. Ekipi “Dnevnika” terometar je ju~e na uglu Bulevara oslobo|ewa i Futo{kog puta, koji se smatra jednom od najvrelijih ta~aka u gradu, po-

Sindikat protivkomunista Prvom kongresu Op{teg radni~ko - name{teni~kog sindikata odr`anom 21. juna 1936. u Novom Sadu, prisustvovalo je oko120delegataizceledr`ave. Ipak,vi{eodpolovinewihbilojeizDunavskebanovine,ta~nijevelikogdeladana{weVojvodine, dela Barawe, cele [umadije, Stiga i Po`areva~kog

podunavqa.Posleglavnogreferata starog socijal - demokratskog vo|e Vitomira Kora}a, kongres je raspravqao o socijalnojza{titiradnika,osindikalnomorganizovawupoqoprivrednihradnikai,{tojenaro~ito nagla{avano, o suzbijawu komunisti~kog uticaja na radni{tvo. N. C.

Bazeni su odli~ni i za porodice sa malom decom, jer dokseroditeqihladeuolimpijskom,mali{anisemoguzabavqati u bazen~i}u namewenom isk qu~ iv o wim a. Ako planirate da dobijete boju i da se rashladite na ovim vru}inama, uputite se prema sajmu,[trandu,pla`amakojeneza slu`eno imaju epitet “divqe”, a sve {to vam treba je ne{tonovcaza(ulaz)imekiku, i da bar na trenutak zaboravitenabetonivrevu. G. ^.

-Iako stru~waci savetuju da senetrebaizlazitdo17~asova, ja oko 15 moram, zbog posla. Ne preostaje mi ni{ta drugo osim da stavim nao~are, nama`em se za{titnom kremom, uzmem fla{u vode u ruke i- put pod nogekazalajefrizerkaMajaSamarxi} kojusmozateklipodhladom trafike dok je ~ekala da pre|e ulicu.

Ekipa„Dnevnika”termometromproverilakoliko seusijaovazduhnanajprometnijojraskrsnici kazao 39 stepeni. Zajapureni, znojaviizadihani,qudisuovde biliveomau`urbani,aonikoji su ~ekali da pre|u ulicu, sklawalisuseumaju{nihladispod bilborda ili streha kod Futo{ke pijace, odnosno prekoputa kodpekare.Nekolikosugra|ana je ve{to ponelo lepeze sa sobom, a po koja Novosa|anka mogla se videti sa ogromnim pletenim{e{irom.

Studentkiwa Dragana Horda rekla je da ne bi ni iza{la iz ku}e po ovom vremenu da nema ispit. -Ovevru}inepre`ive}ujedino tako {to u periodu kad je Suncenajja~ene}uizlazitinapoqe.Po{tonezakazujemjakad }ebitiispiti,nekada}umorati da prekr{im taj savet koji preporu~ujusvidoktori-navela jeHorda.

Lekaripreporu~ujudasepije dostate~nosti,jedelaganahrana bogata vitaminima i ne preteruje s fizi~kim aktivnostima.Preporu~ujesei~e{}eprovetravawe prostorija i wihovo zatamwivawe, upotreba klima ure|aja, ali tako da razlika u temperaturiizme|uspoqnesre-

dineisobeukojojseboravine budeve}aodsedamdo10stepeni. I,naravno,uredzapovestikoje ~uvaju od vreline treba ubrojatiionukojanala`edasezaobi|e raskrsnica sa po~etka teksta.Te{kojetizvwesdti,toje ta~kaukojojseukr{taceograd. Tekstifoto: A. Jerni}

PromocijaInfokarte PromocijaInfokartebrendovaNovogSada,BeogradaizlatnogPodunavqa,odFru{kegoredoDeliblatskepe{~are,odr`a}e se danas u 19 ~asova u Gradskoj biblioteci. U~estvuju autor VojislavDevi},Grozdana[ar~evi} iSa{aKico{ev. J. Z.

KoncertinaFTN-u KoncertMu{kogvokalnogansambla„Akademac”odr`a}esesutrau18~asovausve~anojsaliFakultetatehni~kihnauka.Dvasataposleuklubu„Sowa”naFTNkoncert}eodr`atiVelikinarodniorkestrAKUD-a„SowaMarinkovi}”.Ovikoncertiodr`avaju seuokviru„Kultus02”-MeseckulturenaUniverzitetu.Ulazna koncertesenenapla}uje. A. L.


8

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak21 .jun2012.

dnevnik

REZULTATIINSTITUTAZAJAVNOZDRAVQE

Krpeqi masovno ujedali

NOVOVOZILOSTIGLOUCENTARZAPREVOZOSOBA SAINVALIDITETOM

Grad poklonio „punto” Gradona~elnik IgorPavli~i} i ~lanica Gradskog ve}a za socijalnu za{titu i brigu o porodici i deci SawaStojanovi} uru~ili su ju~e kqu~eve „punta” predstavnicima Dispe~erskog centra za prevoz osoba sa invaliditetom i ote`anim kretawem. Za nabavku automobila Novi Sad je, preko resorne uprave obezbedio preko 686 hiqada dinara. Podse}amo, Dispe~erski centar je po~eo da radi 1. juna pro{le godine i sada raspola`e sa ~etiri vozila koja omogu}uju prevoz vi{e korisnika, posebno dece sa smetwama u razvoju i mladih sa invaliditetom, ali i starih osoba. - Ovaj centar se pokazao kao veoma efikasna i dobra stvar, a ~etiri vozila koja poseduje, za sada, zadovoqavaju potrebe kori-

snika. Svima kojima je potrebna pomo}, mogu da se jave i da dobiju vozilo - istakao je Pavli~i}. Koordinator Dispe~erskog centra AleksandarJovanovi} rekao je da je svrha ovog centra da se osobama sa invaliditetom olak{a svakodnevni `ivot, kako bi jednostavnije i br`e obavqali svakodnevne aktivnosti ili povremene obaveze. - Ovaj mali gradski automobil koristi}e se za prevoz dece sa mentalnim smetwama ili nekim lak{im telesnim invaliditetima. Verujem da }e se razvitak centra u perpesktivi nastaviti, da }emo omogu}iti jo{ ve}i broj vozila, ve}i broj korisnika, ali i da }e se u na{ rad ukqu~iti i privatni sektor naglasio je Jovanovi}. B.M.

Kwiga „Ptice Svete gore” Promocija kwiga „Ptice Svete gore” JavoraRa{ajskog odr`a}e se sutra u 12 ~asova u Sve~anoj sali Matice srpske. O kwizi }e govoriti prof. dr Rudolf Kastori, dr SlobodanPuzovi} i mr OliverFojkar. Skup }e pozdraviti predsednik Matice srpske prof. dr DraganStani}. Z.D.

„DNEVNIK”I „PROMETEJ”DARUJUKWIGE

„Kako se ka`e” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „Prometej„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po jednom kwi¬gom svakog radnog dana. Da¬nas }e ~i¬ta¬lac, ko¬ji se prvi ja¬vi na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 15 do 15.05 ~a¬so¬va, do¬bi¬ti kwigu „Kako se ka`e„, autora Milorada Telebaka. Dobitnik }e kwigu preuzeti u kwi`ari “Most”, u Ulici Zmaj Jovinoj 22, svakog radnog dana od 12 do 16 ~asova. J.Z.

U odnosu na prethodni mesec bele`i se zna~ajan porast obolelih od crevnih zaraznih bolesti, za ~ak 58 odsto. Naj~e{}e se radi o zaraznim prolivima i bakterijskim crevnim infekcijama, a ve}ina je posledica prethodnog antibiotskog le~ewa, napomenula je specijalista epidemiologije dr DragicaIwac na ju~era{woj redovnoj konferenciji Instituta za javno zdravqe Vojvodine. Kako bi se spre~ile sve u~estalije crevne infekcije, koje se naro~ito ispoqe u letwem periodu, va`no je odr`avati higijenu ruku, sirovine dobro termi~ki obraditi, spremati mawu koli~inu hrane i konzumirati je neposredno posle pripreme i spre~iti dodir sirove i kuvane hrane, kao i izbegavawe dodatnog podgrejavawe obroka, savetuje dr Iwac. Do pove}awa broja obolelih je do{lo i grupi vektorskih bolesti, a na teritoriji Ju`noba~kog okruga prijavqeno je 60 slu~ajeva lajmske bolesti, od kojih je 25 obolelih osoba iz Novog Sada. Rizik od ujeda krpeqa i oboqevawa od lajmske bolesti ja-

Za mesec dana u Ju`noba~kom okrugu prijavqeno 60 slu~ajeva lajmske bolesti, a 25 obolelih je iz Novog Sada vqa se po~etkom prole}a i ~e{}im boravkom u prirodi, potvrdila je sagovornica. S obzirom da period inkubacije traje i vi{e od 30 dana, o~ekivano je da se u ovom periodu po~iwu ispoqavati simptomi.

Vikenda{i najugro`eniji Iako su krpeqi trenutno u fazi mirovawa, radnici „Ciklonizacije” i daqe prate stawe na terenu i ukoliko uo~e da su se na nekom mestu pojavili, odmah odrade tretman. U Novom Sadu krpeqa je duplo mawe, u odnosu na predhodne godine, zahvaquju}i akciji sistematskog uni{tavawa. Me|utim, oni su problem na Fru{koj gori, a uglavnom se lekarima javqaju sugra|ani koji su boravili u prirodi ili u svojim vikendicama. Zato odgovorni vlasnici vikendica za{tiom od krpeqa moraju da se bave od prole}a do kasne jeseni.

- Kako je sve ve}i procenat krpeqa koji prenose opasnu lajmsku bolest, ovo je posao koji mora biti ozbiqno shva}en – poru~uju iz “Ciklonizacije”. Prostori vikend naseqa su mesta po kojima se, osim qudi, kre}u doma}e, ali i divqe `ivotiwe, lutalice i ku}ni qubimci. Kako bi za{titili i wihovo, i zdravqe odraslih i dece koji dolaze sa wima u kontakt, a koji uz to ~esto borave i u dvori{tima vikendica, neophodno je redovno odr`avawe travwaka. To podrazumeva redovno {i{awe trave, a posle toga obavezan je tretman preparatom

Sahrawivawe na Gradskom grobqu pod znakom pitawa

Na Gradskom grobqu na osmom grobnom poqu preostalo je svega 150 mesta za sahrawivawe, a JKP „Lisje” jo{ nije po~elo pripreme za otvarawe devetog grobnog poqa.

alarmatna, me|utim pogrebno preduze}e ne mo`e da krene sa opre ma wem de ve tog grob nog po qa dok ne do bi je gra |evinsku dozvolu, koju Gradska upra va za ur ba ni zam i

^ITAOCI PI[U SMS

Ministarstvu prostornog planirawa i za{tite `ivotne sredine, kao drugostepenom organu. Ministarstvo jo{ nije re{ilo `albu, pa im je Gradska uprava za komunalne poslove uputila zahtev da u najkra}em roku okona~aju postupak.

U”Lisju” ka`u da im je potrebno mesec dana da bi, posle dobijawa dozvole za gradwu, mogli da otvore deveto grobno poqe za saharawivawe. - Potrebno je izgraditi glavne i popre~ne staze, atmosfersku i vodovodnu infrastrukturu

PunoiuSremu

„Najlep{e mesto na svetu je ovde” “Vulkan” u tr`nom centru “Merkator”. Iris, trideset{estogi{wa devojka skrhana zbog iznenadne smrti roditeqa, jednog sumornog jutra nailazi na neobi~an kafe koji se zove “Najlep{e mesto na svetu je ovde”. Ne slute}i da }e joj se od tog trenutka promeniti `ivot i pogled na svet, ona ulazi u kafe gde upoznaje Luku, tajanstvenog Italijana u koga }e se i zaqubiti. Me|utim, Luka nestaje, a zajedno sa wim i{~ezava i misteriozni kafe. A.Va.

„ajkon“, koji se pokazao kao dosta uspe{an. Ovaj tretman se radi u prepodnevnim satima, oko 9 - 10 sati, kada su krpeqi ve} aktivniji, preporu~uju stru~waci. U slu~aju plavqewa vikendica, izlivawem reka ili fekelnih voda, stru~waci nala`u obaveznu detaqnu dezinfekciju. Prostor je potrebno prvo mehani~ki o~istiti, a zatim tretirati nekim od dezificijenasa. Stru~waci „Ciklonizacije“ preporu~uju preparate na bazi hlora, ali i mawe agresivne, bez hlora za kuhiwe. Q. Nato{evi}

UKOLIKOUSKORONESTIGNEGRA\EVINSKADOZVOLAZAOPREMAWEDEVETOGGROBNOGPOQA

„DNEVNIK”I „MONO I MAWANA”POKLAWAJU

Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Mono i Mawana” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, biti darivani po pri¬me¬rkom kwige “Najlep{e mesto na svetu je ovde” Franseska Miraqesa i Kare Santos u izdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari

U odnosu na prethodni mesec registrovano je 51 odsto vi{e obolelih od polnih bolesti, a preovla|uju genitalna hlamidijaza i hepatitisi B i C. Kada je u pitawu analiza povr{inske vode reke Dunav, na javnim kupali{tima u Novom Sadu, Futogu i Bege~u, jedna ~etvrtina kontrolisanog uzorka je odgovarala propisanoj klasi kvaliteta, a razlozi za neispravnost nisu od velikog direktnog uticaja na zdravqe gra|ana ukoliko se po{tuju mere predostro`nosti, odnosno tu{irawe pre i nakon kupawa na javnim kupali{tima. [to se ti~e nivoa buke u gradu, najve}a je u Rumena~koj ulici, na Keju i u Ulici cara Du{ana, a najmawa buka je izmerena na Sajmi{tu. Gradska uprava za zdravstvo u saradwi sa Institutom za javno zdravqe Vojvodine od jula }e po~eti da sprovodi projekat „Procena uticaja buke na zdravqe stanovni{tva Novog Sada”, u okviru kojeg }e biti anketirani gra|ani o subjektivnoj proceni. I.D.

Na sremskoj strani grada nema mesta za sahrawivawe. @iteqi iz Sremske Kamenice se ve} sahrawuju na dva grobqa u Petrovaradinu, ali su i ta grobqa skoro puna. Mesta za sahrawivawe na oba grobqa ima najvi{e za jo{ deset meseci. Gradska uprava za komunalne poslove tra`i re{ewe s Vojskom, odnosno radi se na tome da Grad od Vojske otkupi na Tranxamentu dve parcele, ukupne veli~ine 22.500 kvadratnih metara.

Dnevno na Gradskom grobqu ima sedam sahrana, ali se ukop ne obavqa samo na osmom grobnom poqu, ve} i na ostalim grobnim poqima. Situacija je

stambene poslove ne mo`e da izda. - Na devetom grobnom poqu nalazi se nelegalno izgra|eni objekat ~iji se korisnik `alio

U Gradskoj upravi za komunalne poslove navode da je Uprava za urbanizam, stambeno komunalne poslove izdala „Lisju” potvrdu o izradi preparcelizacije. Nakon toga je u ime „Lisja” geometar podneo zahtev Republi~kom geodetskom zavodu - Slu`bi za katastar nepokretnosti za spajawe parcela i za parcelaciju.

- ka`e iz Slu`be za informisawe u „Lisju”SlavicaZeqkovi}. Deveto grobno poqe je povr{ine tri i po hektara i ono re{ava sahrawivawe u naredne ~etiri godine. Prema sada{wim uslovima sahrawivawa na Gradskom grobqu ima mesta za sahrawivawe za jo{ dvadesedak godina. Z.Deli}

065/47-66-452

U taksiju samo veselo ~avrqawe Molim taksiste novosadske da ne pri~aju nama mladima kako su te{ka vremena. Hajde da pri~amo o [trandu, o Isi i Bisi i wihovim novim labudi}ima, o \avi i pogledu na Novi Sad. Hajde da na|emo ne{to lepo u ovim te{kim vremenima kad ve} jesu, i da u`ivamo u na{oj kratkoj vo`wi. 065/5432.. *** Ne mogu da verujem ili mogu: da li smo zaista tako nepismeni ili samo bahati, jer tartan staza na keju ne slu`i za vo`wu biciklova! Niko ne reaguje, neki prezrivo cok}u, nema komunalnih policajaca, a oni malobrojni koji poku{aju da skrenu pa`wu na takvo pona{awe bivaju, vrlo ~esto, izlo`eni neprijatnostima. 060/6691... *** Vidim ovih dana iz Grada pri~aju kako su zadovoqni akcijom protiv komaraca! Da li bi mo-

gli da do|u do Veternika, iako je „jako” daleko od centra grada? S’ po{tovawem, Veterni~anin. 061/6863... *** Gde se dedo{e ti putari ? Rupe zjape jo{ od zime u gradu, a da ne pri~amo o Staroiri{kom putu u Kamenici i ostalim prigradskim naseqima, gde se tako|e dobrano ubiraju porezi i doprinosi... 064/3007... *** Mar{al Tito formalno „nije bio bogat”, ali je ~iwenica da su se od tvorevina wegove epohe obogatili upravo wegovi najve}i kriti~ari, kao u to vreme narodu nije bilo dobro i da narod treba to doba da zaboravi i da je sada to ono pravo, wega nema, nema ni imovine, „ jer, nije je ni bilo”. 060/0227... *** Dokle }e komunalne vlasti podr`avati trke biciklista u ve-

~erwim satima na Trgu slobode i kod Pozori{ta? [etamo pod stresom. Pitajte kako je u svetu Va{i Bo`a i Dragica. 064/9927... *** Kupawe u Ba~kom Petrovcu „Petrolendu“ je super, sve na nivou, ali katastrofa skup ulaz. Bili smo, videli i ne}emo vi{e i}i. Ga|aju se sa cenama. Tra`ila sam porodi~nu ulaznicu za ~etvoro i napla}eno mi je u nedequ 3.050 din. Zna~i, za godi{wi od 10 dana mi treba 30.000 samo za ulaz, a gde je ostalo za te pare, a za dosta mawe u Gr~koj }e letovati cela porodica sa prevozom i hranom. U „Petrolend“ mo`da odemo kada budu imali normalne cene za na{e uslove. 064/1763... *** U Kamenici je u toku podela plavih kanti za plastiku, staklo itd. Do|em ja, u|em u zgradu nove Mesne zajednice da obavim faormalnosti. U velikoj kli-

matizovanoj prostoriji sedi slu`benica i sve bi to bilo OK, da istovremeno ne dr`i veliki prozor {irom otvoren, a klima {qaka li {qaka, ba{ je briga kad ne pla}a ona tu struju nego opet mi! 063/6518.. *** Gradona~elni~e, spasi nas terora kafi}a! Sramno je da Grad ne {titi pravo na mir, red, ~isto}u i po{tovawe. Na Novoj Detelinari divni {eta~ki prostor izme|u ulica Ilije Bir~ana i dr Svetislava Kasapinovi}a pretvoren je u teror kafi}a: zauzimawe prostora stolovima, suncobranima i monta`nom ku}om, bukom, otpacima, nepo{tovawem radnog vremema do kasno u no}, a u ranu zoru vas budi veselo obezbe|ewe kafi}a, i{~upali su za{titne stubi}e, pa sad neovla{}eno ulaze kolima u pe{a~ku zonu da snabdevaju kafi}e. Za{titite decu, stare, roditeqe . 061/6994...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

„VODOVOD”SPREMANDAISKQU^IBUNARE AKO„EGZITOVA”SPAVAONICABUDENAOFICIRSKOJPLA@I

Kampkodizvori{ta doneobi`e| Iako Festival „Egzit” po~iweza20dana,jo{uveknikoni{tanegovorigde}ebitilokacijazakamp.Zbogtogaseu„Vodovodu i kanalizaciji “boje najgoreg mogu}eg scenarija, da bi kamp opet mogao da bude postavqen na Oficircu”. Zato je uprava preduze}a re{ila da iskqu~ujevodunabunarimaukoliko i ove godine kamp bude na Oficircu,jerbisetosteci{te mladihopetnalaziloublizini izvori{ta „Petrovaradinska ada”.Tobizna~ilodabiNovosa|animatrpelirestrikcijevode. Portparolovogpreduze}aDavor

da u trajawu od tri nedeqe po nekoliko sati dnevno bili bez vode,jerbiseraspolagaoteksa polovinom vode koja trenutno snabdevaNoviSad-obja{wava Santra~. Isti~e da godinama u nazad upozoravajudajeizvori{tevodenajvrednijaimovinagrada,te se ne sme dozvoliti mogu}nost dabudeugro`eno. - Ukoliko se desi da organizatoriipakpostavekampumladoj {umi pored ’Petrovaradinske ade’, bi}emo prinu|eni da iskqu~imotebunareidasnabdevamo grad polovinom raspo-

Ukolikobudemoiskqu~ivali„Petrovaradninsku adu”,tobizna~ilodabisvidelovigradatri nedeqeponekolikosatidnevnobilibezvode. U~ini}emosvedaza{titimoizvori{tevode (Portparol„Vodovoda”DavorSantra~) Santra~ ka`eza„Dnevnik”da}e oniu~initisvedaza{titeizvori{te vode, jer ukoliko bi do{lodozaga|ewa,Novosa|anibi trajno imali problem sa vodosnabdevawem, ~ime bi svakako do{lodoneprocewive{tete. -Ukolikobudemoiskqu~ivali „Petrovaradninsku adu”, to bizna~ilodabisvidelovigra-

lo`ive koli~ine vode. Ovo je samojedanodscenarija,jernam organizatori“Egzita”nisuzvani~nosaop{tilida}ekampbitipostavqennaOficircu-navodi Sanra~. Podse}a da se sli~na stvar desila i pro{le godine, jer je Egzit bez konsultacijesaovimpreduze}emkamp postavionapomenutojlokaciji.

- Predpostavqam da }e se organizatora i ove godine vaditinasaglasnostkojusu2009. godinedobiliodnas.Me|utim moramdanaglasimdajetobila privremenasaglasnost,samoza tugodinu,sastrogodefinisanimpravilima.Takodaimove godinetoni{tanevredi-odlu~ajneSantra~. Sagovornik ka`e da mu nije jasno insistirawe da od celog priobaqa Dunava u blizini Tvr|ave kamp bude ba{ na izvori{tu vode. Isti~e i da ne zna da postoji ijedan svetski festivalkojisvojkamppostavqaporedizvori{tavode. - Ukoliko je bitno da se gosti smeste pored reke, hvala bogu, dunavska obala ima dese-

tine kilometara u Novom Sadu. Uop{te ne razumem insistirawe da to bude ba{ pored izvori{ta, i za{to Grad dozvoqava da se igramo takvim stvarima - navodi Santra~. -U slu~aju kontaminacije, mi bismomoglidasetrajnosuo~imo sa problemom nedostatka pitke vode. Mi pored Petrovaradinske ade imamo jo{ ne{to malo vodozahtvatnog podru~ja naRatnomostrvu,alitamojo{ uvek traju ispitivawa i mi prakti~notamonemamonibod bunara. Zna~ajnije rezerve pitke vode se nalaze na nekih 60kmodNovogSada,iniusnu nismo u poziciju da se igramo takvimstvarima. Q.Nato{evi}

VO\STVOFESTIVALAPORU^UJEDANE]EDOZVOLITIDAGRADTRPI

„Egzit”odustajeodOficirca [okiranismopretwamaportparola JKP „Vodovod i kanalizacija” da }e Novosa|anima iskqu~ivati vodu ukoliko kamp Egzitfestivalabudepostavqen naistommestuzakojejeovojavno preduze}esvojevremenodalozvani~nusaglasnost,saop{tavajuiz Egzittima.Napomiwudasusami od Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matemati~kog fakulteta Univerziteta poru~ili  istra`ivawe kvaliteta vodenalokacijiOficirskapla`apre,tokominakonfestivala. Istra`ivawe je, navode, pokazalodatokomtog~itavogperioda “nije do{lo do zna~ajnijih promenamikrobiolo{kogkvaliteta vode, kako sa sanitarnog, tako i samikrobiolo{kogaspekta”. IzEgzitasmatrajudapoku{avaju da ih uvuku u politi~ke sukobeiintrige,{toseka`u,ne-

}e desiti. Ukoliko Vodovod istraje na neodgovornoj uceni iskqu~ivawa vode, Egzit ne}e dopustiti da Novosa|ani trpe i prona}i }e neko drugo re{ewe, ali sigurno lo{ije za sme{taj hiqada qudi iz celog sveta.

ni dogovor sa rukovodstvom Vodovoda koji je ovo preduze}e naprostoizigralo”,saop{tavaEgzit i navodi da je koliko im je poznato,ovojavnopreduze}etokom trajawa Egzit vilixa ispitivalovodunaizvori{tuidaje

Ukoliko„Vodovod”istrajenaneodgovornoj uceniiskqu~ivawavode,Egzitne}edopustiti daNovosa|anitrpeiprona}i}enekodrugo re{ewe,alisigurnolo{ijezasme{tajhiqada qudiizcelogsveta(Egzittim) Podse}aju da je na istom mestu pro{legodineorganizovankamp uz po{tovawe najvi{ih higijenskihstandardaidodatnihuslova kojejepropisaoPokrajinskisekretarijatzazdravqe. „Za organizovawe kampi{ta naovommestupostojaojeiusme-

tojasnopokazalodaorganizovawekampapoovimuslovimanina koji na~in nije uticalo na kvalitetvodenaizvori{tu. „Gradnaprostonemamnogoodgovaraju}ih opcija za kamp festivalakojisede{avanaTvr|avi.Ali,svakako}emopreugasi-

ti festival nego {to }emo dozvoliti da neodgovorni politi~arimaltretirajuhiqadegra|ana”saop{tavajuizEgzita. “Egzit”podse}aidajeuneposrednojblizinigodinamapostojidivqapla`abezminimumahigijenskihuslova,kaoinaseqeod tridesetak objekata bez prikqu~kanakanalizaciju,{todo sada nije bilo predmet brige JKPVodovodikanalizacija. Upriloggorenavedenimtvrdwama iz Egzita su dostavili dokumenta, Saglasnost  Vodovoda datanaistovetanprojekatzaistu lokaciju2009.godine,Saglasnost i uslovi Pokrajinskog sekretarijatazaza{titu`ivotnesredine,izdatipro{legodineiIzve{taj o mikrobiolo{koj analizi uzorakavodenalokalitetuOficirskapla`a,pretokominakon festivala. A.Latas

SASTANAKZBOG[TRAJKAU„NEOBUSU”

Dveplate nadnevnomredu PredstavniciRazvojnebankeVojvodine,[trajka~kogodbora„Neobusa” i pokrajinski sekretar za rad i zapo{qavawe Miroslav Vasin trebalobidanasdasesastanu,kakobisagledalimogu}nostida„Neobusovi”radnicidobijudveplate,odosamkolikonisuprimili. Sastanakjetrebalodabudeodr`anju~e,alipredstavniciizRazvojnebankeVojvodina,kojajenajve}ipoverilac„Neobusa”nisudo{li,kazaojepredsedniksindikatauFabriciautobusaMilan[u{tum. U„Neobusu”{trajktrajevi{eoddvameseca.[trajka~isuodustali odprotestanaulici,po{tosu15.junadobiligarancijeda}edokraja ovesedmicedobitidveminimalnezarade. Z.D.

VESTI Radionicena „Futo{komletu”

Besplatnou~ili turski TridesetakNovosa|anaimalojeprilikudabesplatnopoha|apo~etnikursturskogjezika,kojijeposledwihgodinapostao veomapopularankodnas,verovatnozbogobiqaturskihserija koje se prikazuju na televiziji. Preko 90 odsto polaznika su pripadnice lep{eg pola, a kako ka`u u „Vojvo|ansko-turskom udru`ewu”,kursevi}eseodr`avatiiuseptembruioktobru. -Idejajebiladapribli`imoNovosa|animajezikikulturu Turske,adosadasmoporedkursevaorganizovaliiprikazivawa turskog filma - ka`e predava~ i ~lan Udru`ewa Nexad Osmi} –Prijavilonamseoko100polaznika,alinismomogli svedaihprimimo. G.^.

Radionice-dru`ionicenakojima }e posetioci mo}i da slikaju,vajajuivezuodr`a}esedanas u 18 ~asova u Kulturno-informativnom centru     “Mladost”uFutogu,UlicaCaraLazara42,uokvirumanifestacije “Futo{ko leto”. Sat vremena kasnije posetioci }e mo}i da videpredstavu“Princezaidva qutagusara”. A.Va.

Ulicavojvode [upqikcabez automobila Postavqawe zavr{nog asfaltnog sloja u Ulici vojvode [upqikca,du`celetraseulice,od

Ulice vojvode Bojovi}a do Bulevara kraqa Petra prvog po~iwe danas.Radovipo~iwuranoujutro pa se zato apeluje na sve stanare oveulicedablagovremenouklone svoja vozila kako bi posao mogao daseodvijanesmetano. B.M.

Promocija monografije Promocija monografije „BogdankaiDejanPoznanovi}” autora Mi{ka Suvakovi}a odr`a}e se danas u 12 sati u Kino sali Muzeja savremene umetnosti Vojvodine. Na promociji, poredautora,govore~lanIntituta za istra`ivawe avangarde Branko Franceski i kustos Zbirke slikarstva MUSV DragomirUgren. A.L.

~etvrtak21.jun2012.

9

DOMZDRAVQA,CENTARZASOCIJALNIRADIEHO POTPISALIPROTOKOL

Brigaodeciulice Prema Protokolu o saradwi i pru`awu me|usektorskih usluga, koji su ju~e potpisali direktor Centra za socijalni rad Gojko Vujnovi}, ~lan Gradskog ve}a za zdravstvo  prof. dr Aleksandar Kiraq i direktor Ekumenske humanitarne organizacije (EHO) VladislavIvi~iak,decakoja`ive i rade na ulici ima}e boqu i pristupa~nijuzdravstvenuza{titu. Prema re~ima Vujnovi}a za{titaovedecepo~e}eve}uSvrati{tu. - Ukoliko radnici u Svrati{tuprimetedejedetetupotrebna zdravstvenanega,adetenemakwi`icu,premaProtokoluobrati}e senamaimi}emounajkra}emoroku obezbediti kwi`icu. Po{to deca ispod 15 godina starosti ne mogusamidadonoseodlukuole~ewu,Centar}epoku{atidaprona|ewihoveroditeqe,aukolikoih nema obezbedi}e se privremeni starateq, koji }e odobravati le~ewe - obja{wava Vujnovi} i dodajeda}eseCentarpotruditida ispuni sve zahteve, koji se ti~u zbriwavawadeceulice.

Prema re~ima Aleksandra Kiraqa ovaj dokument }e deci ulice obezbediti adekvatnu zravstvenu za{titu, a pru`a}e im se i druge usluge iz domena Centrazasocijalirad. Ekumenska humanitarna organizacija, koja je zapo~ela projekat “Ja~awe socijalne kohezije putem razvoja nediskriminatorne javne politike za decu ukqu~enu u `ivot i rad na ulici”, a koji je krunisan potpisivawem Protokola, ve} 20 godina brine o najugro`enijim kategorijama stanovni{tva. - Potpisivawe Protokola predstavqa za nas veliko zadovoqstvo, jer }emo na ovaj na~in boqe raditi za dobrobit dece. Na{aorganizacijase,za20godinapostojawa,dostarazvila.Pre tri godine po~eli smo terenski radsadecomulice,a2010.godineotvorenojeSvrati{tezadecuulice.Ovimdokumentomobjedinili smo usluge koje }e unaprediti `ivot dece - rekao je Ivi~iak. N.R.

AKCIJAUKATOLI^KOJPORTI

Iskustvaizpakla narkomanije Udru`ewezapomo}zavisnicima„Raskr{}e”realizova}eprojekat „Prevencija na ulici” u saradwi sa Kancelirijom za mlade Gradskeupravezasportiomladinu,akoji}ebitisprovedensvakog ~etvrtkaipetkaod17do21~asu Katoli~koj porti. Ciq projekta jedamladibuduodlu~nidane`eledaprobajudrogu,aliidasaznaju iskustva onih koji su kroz taj pakaopro{li. -Naprojektu}ebitianga`ovanirehabilitovanizavisnici,koji }e deliti flajere, pri~ati o posledicamauzimawadrogeiupo-

zoravatinapogre{neodlukekoje suwihsameodveleunarkomaniju - rekao je koordinator projekta JovicaOlu{ki. Dodao je da su posledwa istra`ivawauNovomSadupokazalada je ~ak 48 odsto mladih, koji imaju do 24 godine, probalo neku vrstu droge.Olu{kijenaveodasusedosada{wepreventivnemerepokazalekaoformalneibezrezultata. - Mnogo je zna~ajnije da mladi upravo od biv{ih zavisnika ~uju kakva su wihova iskustva, ali i kakveposlediceimadrogirawe– naglasiojeOlu{ki. A.J.

O„NOVITETU”UGRADSKOJKU]I

Gradpoma`e tekstilcima Predstavnici[trajka~kogod- imaju overene zdravstvene kwibora iz „Noviteta” razgovarali `ice. Nagla{eno je i da je lo{ suju~euGradskojku}isgradona- materijalni polo`aj radnika ~elnikom Igorom Pavli~i}em i „Noviteta” tema za Socijalno ~lanom Gradskog ve}a za finan- ekonomskisavetgrada sije @ivkom Makari}em. Poziv za sastanak potekao je od gradskih ~elnika, jer tokom protestne {etwe, koju je prekju~e sindikat”Sol id arn ost” organizovao, predstavnike radnika niko nije primio, mada su protestvovali ispred Gradskeku}e. Pavli~i}seju~e Nedavniprotestradnika„Noviteta” zalo`io da }e uticatinatodaPoreskaupravaubr[trajkupreduze}utrajeod11. za postupak, radi {to hitnijeg juna.Zaposlenimajeprenekoliregulisawa poreza i doprinosa kodanaispla}enaaprilskazarazazdravstvenoipenzijskoosigu- da,a[trajka~kiodbor~ekadase rawe, koje „Novitet”nije pla}ao uplateidoprinosi,jernekoliko od1.jula2010.godine. radnikanemo`edaodeupenziju. Zaposlenimau{trajku,re~eno Majska zarada nije ju~e ispla}eje ju~e na sastanku, u interesu je na,madapremakolektivnomugodaseposaosaporeznicimazavr- vorutrebadabudenaradni~kim {i do 17. jula, do kada radnici ra~unima20.juna. Z.D. TRBINASNSPOVODOMDANAIZBEGLIHOSOBA

Lepere~i nere{avajuprobleme Savet za izbegle i raseqene osobe gradskog odbora Srpske napredne stranke povodom obele`avawa Svetskog dana izbeglihiraseqenihodr`aojeju~e tribinu u prostorijama ove stranke. Uz predsednika ovog savetaMilo{aEgi}a,natribini su u~estvovali narodni poslanik i ~lan Predsedni{tva SNStepredsednikCentralnog savetazaizbeglairaseqenalica Marko Atlagi}, predsednik Kulturne zajednice Krajine Vlado Batno`i} i predsednik Na{estrankeizRepublikeHrvatske Jovan Ajdukovi}. Najvi-

{e je bilo re~i o problemima izbeglih gra|ana sa podru~ja Hrvatske i nemogu}nosti da ostvare svoja osnovna qudska prava. - Srbija je tokom 20 godina pretpela velike izdatke da pomogne izbeglim qudima. A oni koji`eledasevrateuHrvatsku prvoimajuproblemsabezbedno{}uisigurno{}u.Imamoliste ko sme, a ko ne sme da se vrati. Hiqadesrpskihvlasnikanemogu da raspola`u svojom pokretnominepokretnomimovinomi nakonovolikovremenaodratarekaojeAtlagi}. A.L.


VOJVODINA / NOVI SAD

~etvrtak21.jun2012.

c m y

10

БОЈАН ПАЈТИЋ ОТВОРИО СЕЗОНУ НА НОВОМ БАЗЕНУ

Бесплатно купање за ђаке Сомборски ђаци генерације

СОМБОР ОДАО ПОЧАСТ ЂАЦИМА ГЕНЕРАЦИЈЕ

Најбоља међу најбољима Михаела Џеба

СОМБОР: Традиционалним пријемом у здању Скупштине Града, Сомбор је и ове године одао почаст најбољим ученицима завршних разреда основних и средњих школа у овом граду и околини. Као и претходних година, градоначелник Сомбора НемањаДелић је најбољиммалим матурантима уручио повеље,а као својеврсна награда,чека их и 10-тодневни боравак у Мађарској, тачније летовање на Балатонском језеру и у Будимпешти. Најбољи ученици генерације завршних разреда средњих школа, поред плакете и књиге Габријела Гарсије Маркеса „Сто година самоће“,од Града Сомбора судобили и новчану

награду, у износу од десет хиљада динара. По већ устаљеном обичају и ове године је изабран најбољи од најбољих сомборских ученика генерације,а лауреат за 2012.годину је ученица овдашње Гимназије „Вељко Петровић“ Михаела Џеба.Она ће, након уписа жељеног факултета, бити у прилици да потпише и стипендијски уговор са Градом,по којем ће јој сваког месеца,до дипломирања,бити исплаћивана половина просечне српске зараде. Уговор о стипендији подразумева да јуче проглашена најбоља ученица Сомбора редовно даје испите и у року заврши високо образовање на неком од „државних“универзитета. М. Миљеновић

Продужено трајање изложбе

ЗРЕЊАНИН: Изложба фотографија “Сведоци трајања - српски манастири и цркве у румунском Банату”,која је отворена у Малом салону Народног музеја Зрењанин 5.јуна и која је требало да траје до уторка,продужена је и трајаће до 25.јуна.Аутор изложбе је новинар агенције Тањуг Милорад Савић,а аутор фотографија Дарко Дозет. Ова поставка,уз два паноа,са уводним текстом и четири мапе,има 43 паноа са фотографијама свих пет манастира и већег броја цркава,у румунском делу Баната.Изложбу прати каталог,са текстом на српском, и преводима на румунски и енглески језик,уз компакт диск. Пројекат “Српски манастири и цркве у Румунији”прихваћен је на конкурсу Министарства вера и дијаспоре и подржан од Покрајинског секртаријата за културу и информисање и града Зрењанина.Организатори изложбе су зрењанински музеј и Центар за креативно одрастање младих. Ж. Б.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Arena: „Ma~ak u ~izmama” (14.00), „Loraks” (12.00), „Pupijeva potraga” (13.15), „Diktator” (16.00, 22.25), „Qudi u crnom 3” (15), „Sne`ana i lovac” (21.45), „Prometej” (17.45, 20.00, 22.30), „Na tajnom zadatku” (20.10), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 12.30, 14.15, 14.30, 16.15, 16.30, 18, 18.15), „Pirana 3DD” (17, 18.45, 20.30, 22.20), „Lol” (19.45)

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” MuzejskiprostorPokrajinskogzavodazaza{tituprirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: MirjanaNinkovi} iz Sremske Kamenice (devoj~ice) i DijanaVislavski iz Kule (de~ake), DEVOJ^ICE: SowaRatkovi}, VeraDimitrijevi}, JasminaPejanovi}, Tawa ]eli} i Sne`ana Kapuran iz Novog Sada, Marija Trifunov iz Sremske Kamenice, Dijana]irkovi} iz Rume, Andrea Banovi} iz Petrovaradina, JelenaGaji} iz Temerina i JelenaGucunski iz Ba~kog Gradi{ta, DE^AKE: Sibera Ferati, Dragana Jovanovi}, Gordana Mijal~i}, Veronika Na| i Valentina ^olovi} iz Novog Sada, Qiqana Aprcovi} iz Ba~kog Dobrog Poqa, Nata{aNedimovi} iz Temerina, MaricaGrbi} iz Ka}a, MilicaCvetkovi} iz Ledinaca, Sne`anaKne`evi} iz Temerina i MilicaProti} iz Tovari{eva.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Terezija Marije Sorg (1938) u 10.30, Marinko @ivka Tadi} (1930) u 11.15 ~asova, Ivanka @ivana Bo{kovi} (1936) u 12 ~asova, Dobrivoj Vase Vukovi} (1919) u 12.45 ~asova, Sava Lazara Stoj{i} (1936) u 13.30 ~asova, Marija Lasla Zlatanovi} (1951) u 14.15 ~asova. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawena Mirjana Maksima Prodanov (1938) u 11 ~asova. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen \or|e Borislava Pa{}an (1935) u 13 ~asova.

СТАРА ПАЗОВА: ПредседникВладеВојводинедрБојанПајтић, јучејеотвориопрвукупалишнусезонунановоизграђеномкомплексуодпетбазена, између Старе и Нове Пазове,кодраскрсницемагистралог пута М-22 са регионалним путем Војка-Стари Бановци. -Влада Војводине је у овај комплекс уложила325милионадинара. Прегодинуданајеовде била ледина, а сада је то један од најарактивниј их баз енс ких комплекса у нашој земљи, који има велики туристики потенцијал, али оно што је најважније, пружиће велико задовољс тво дец и, као и свим грађанима старопаз овачке опш тин е. Показали смо да можемо да привучемо доста стран их инв ес тиц иј а, алиморамодабринемо и о квалитету живота наших грађа. Општина Стара Пазова са преко 80 хиљ ад а сан овн ика морадаимаоваконешто,аови базени ће пружити велико задовољство не само деци и житељимастаропазовачкеопштине,негоицелогСрема,паиБеограда и Новог Сада - рекао је др Бој ан Пајт ић, обил аз ећ и комплекс од 1.300 квадратних метара површине, са три базеназадецуидвазаодасле,што је, са пратећим садржајима и управномзградом,изграђеноу првојфази,протеклегодине. Председник Владе Војводинејекомплексбазенаобишаоу пратњи в.д. директора Фонда закапиталнаулагањаАПВНе-

бојше Маленовића, председникаопштинеСтараПазоваГорана Јовића, директора Дирекц иј е за изг радњ у Јов ан а Тишме, новоизабраног посланика у Скупштину Војводине изовесрединеДушанаИнђића,авелики бројдецејечекао

Камп „Златне руке” Уметнички КИКИНДА: камп „Златне руке“одржаће се од 13. до 18. августа у Кикинди. Први пут овај камп организоваће Центар за стручно усавршавање и у њему ће учествовати ученици трећиег ио четвртог разреда основних школа. Са ђацима ће радити васпитачица Софија Јегарски.Учешће на кампу је бесплатно, а на њему ће малишани стећи нова познанства и савладати разне ликовне технике. Реализацију овог кампа финансијски помаже Покрајински секретаријат за образовање,те из Центра за стручно усавршавање позивају заинтересоване родитеље да наредних дана пријаве своју децу. А. Ђ.

Против комараца у Беочину

у реду за улазак на прво купање. - Њихова радост је разлог за моје задовољство - рекао је председник општине Стара ПазоваГоранЈовић,нагласившида је још као дечак сањао да ова средина има базен. Изразио је надудаћеседругафазаизградњеовогкомплекса,са олимпијским базеном од 1.250 квадратних метара површине, бетонскимтрибинамаза1.450имонтажнимзапрекодвехиљадегледалаца изградитидо2015.године, а потом и затворени базен, какојепројектимапредвиђено.

базенаћебитиотворенесвакодневно од 10 до 19 часова. На старту је ангажовано осам лиценцираних спасилаца, од којих ће шест дежурати свакодневно,аосамвикендом.Комплекс базена у Старој Пазови ће моћи да прими 1.500 људи. За воз ил а је обезбеђ ен о 80 парк инг мес та, плус пет за особесаинвалидитетом,апошто је почела изградња бициклистичке стазе од Старе Пазове до базена, најављено је чак 310 места за паркирање бицкала. А. Мали

БЕОЧИН: Третмани против одраслих комараца са земље и из ваздуха на подручју општине Беочин биће изведени у периоду од суботе 23.јуна до суботе 7.јула, саопштила је новосадска „Циклонизација“. Како се наводи, тачно место и време третмана зависиће од резултата мониторинга и временских услова,а препарат којим ће се радити је „icon“, са активном материјом lambda-cihalotrin.Упозоравају се пчелари да је препарат токсичан за пчеле,те да кошнице уклоне најмање пет километара од наведеног места третирања. Дејство препарата траје три дана. В. Х.

Летњи ред вожње минибуса ТЕМЕРИН: Завршетак школске године, почетак сезоне годишњиходмораикупалишнесезоне на базенима условили су промену реда вожње минибуса на локалној линији Темерин-Сириг-Камендин.Летњиредвожње,којисепримењујеод 20.јуна,објављен јена сајту ЈКП-а, а може се добити од возачааутобуса. М. М.

VODI^

tElEfOnI VA@nIJIBROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

За прву купалишну сезону комплекс базена у Старој Пазовизасвеђакеуовојопштини обезбеђ ен е су бесп лан е улазнице,азаосталеулазница кошта200динара.Водаубазенима је чиста и има температуру 21-22 степена, а капије

DNEVNIK

420-374

ZDRAVStVEnASlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik ВАНРЕДНАСЕДНИЦАОПШТИНСКОГОДБОРАУРС УОЏАЦИМА

Председник искључен изОдбора

ОЏАЦИ: Наванреднојседници Општинског одбора УРС Оџаци, коју су сазвали чланови општинскогодбора,безсагласностињеговог председника Милоша Пејчића,искљученјеуправопредседник општинског одбора из чланства. председникСООџациМилошПејчић, већ неколико година је председникООУРСикаоодборникове странке,биојезаменикпредседника привременог органа у општини Оџаци,одсептембра2009.године, до јануара 2010. године, када су у Оџацимабиленасназипривремене мере и припремани ванредни локални избори за општинску Скупштину.Наконодржанихванредних избораукојимајестранка,тадаГ 17плус,освојилаједанодборнички мандат,МилошПејчићјенаместу председника СО Оџаци, заменио Снежану Седлар, тада народну посланицуурепубличкојСкупштини,  која је поднела оставку на то местозбогсукобаинтереса,каоодборник странке Г 17 плус.  На функцијипредседникаСООџације показао велико залагање, на чему мујепоњеговимречимаизамеранодајезапустиостраначкеобавезе. - Ја сам први члан општинског одбора који је икада искључен из чланства. Нисам никада дао повода,билонекомизјавом,гестом,поготво не партијском непослушношћу, за овакав епилог седнице општинскогодбора.Нисамсазваоову седницу на којој сам искључен из чланства,већјетоучиниопотребан бројчлановаодбора,аменесуобавестилидаћебитиодржанаседницаодбора,којојјанисамжелеода присуствујем,поштосамчуокаква одлука ће бити донета. Ни један конкретанразговорнијепредходно вођеннатемумогевентуалноглошег рада у странци или страначке

недисциплине. Нико самном није разговарао, већ је само донета одлукаомомискључењу.Немамникакавпроблемсавишиминстанцамастранке,већнапротивимаосам веомадобрусарадњусасвимаиу наредном периоду сигурно нећу прекидати сарадњу са људима са којимасамидосадасарађивао-рекаојеМилошПејчић. Након оставке председника општине Оџаци Предрага Цветановића, општином су се проносили гласовидаћеПејчићпрећиуредовеДемократскестранке,дабибио изабранзапредседникаопштине. -Овупричусамнаравноијачуо, алијанисамводионикаквепреговоренаовутемубилосаким.Било јегласинадаћучакиопструисати изборнукампањумојестранкезбог наводногпреласкаунекуоддругих странака.Могурећидасутобилеи јесупричебезикаквогоснова.Мојеангажовањекаоидосадаћебити у корист општине Оџаци, али изгледадатонекометаконеодговара.Поседујем своју личну архиву изјава датих медијима, из које се сигурноможевидетиштасамјато говориомедијимаиштасамрадио. Ипакипоредсвеганисампревише изненађеноваквомодлуком.Засве што сам до сада постигао могу да захвалимстранциУједињенирегиониСрбијеиистинскисамсезалагаоурадустранкерекаојеПејчић. -Истинаједасамјучеразговараоса једномстранкомкојајеуОџацима окосницалокалневласти,алидали ћупрећиилине,зависиодтогада ли ће препознати квалитет у мом раду. ИзопштинскогодбораУРСОџаци, одбили су да коментаришу одлуку којом је председник ООУРС Милош Пејчић искључен из чланС.Милер ства.

УСВОЈЕНАСТРАТЕГИЈАРАЗВОЈАМАЛИХИСРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА

Развој предузетништва приоритет

ОЏАЦИ: Једаноднајзначајнијих стратешких докумената, који је усвојила Скупштина општине Оџаци, је Стратегија развоја малихисредњихпредузећаипредузетништва за период 2012-2022. година. У изради стратегије учествовалојестотинакпривредника и предузетника, свесни значаја овог документа и његове што бржепримене.Привреднисаветопштине Оџаци, односно његов председник Миле Мандић и општинско удружење предузетника, са председником Гораном Николићем начелу,далисувеликидопринос изради једног овако важногдокумента. -ИзрадаовогвеомаважногдокументазаопштинуОџаци,трајао јеокогодинудана,анашалокална самоуправа је имала техничку подршкунемачкеорганизацијеГИЗ, са којом смо склопили уговор и обавезалиседаоноштојенаписано у Стратегији и спроведемо. Потписивањемовогуговорапрак-

тичносмоотералисумњеуреализацијуСтратегије.Веомајеважно да менаџмент општине, одмах садапоусвајањудокумента,накрајње озбиљан начин приступи реа- лизацији, пре свега како би оснажили постојеће домаће привреднике, али и придобили нове, који желедазапочнусопственибизнис - рекао је председник Скупштине општинеОџациМилошПејчић. Акционим планом који је саставни део ове Стратегије, предвиђено је да општина у наредне четири године обезбеди око 700 хиљадаевразафинансирањетридесетак различитих пројеката и програма усмерених ка привредном развоју, док би 1,3 милиона евразаовенаменетребалодабуду обезбеђени са виших нивоа власти.Иначе,израдаСтратегијеразвојамалихисредњихпредузећаи предузетништва финансирана је преко програма Европске уније, односноИПАпрограма2007. С.Милер

ПозивСНС-ана преговоре

ПАНЧЕВО: Градски одбор Српскенапреднестранкеупутио је јавни позив Социјалистичкој партији Србије и коалицији окупљеној око ње, Демократској странци Србије и Уједињеним регионима Србије, за почет ак преговора о формирању градске власти. Повереник Градског одбора СНС-а у Панчеву Жељко Сушец рекао је да резултати изборапоказујудајевољаграђана да напредњаци формирају владу уПанчеву. -Наконостваренихрезултатау првом изборном кругу од 18 одборника СНС-а у Скупштини Панчеваинаосновудругогкруга избора за председника Србије, где је наш председнички канди-

датосвојио5,5одстогласовавишеуПанчеву,уодносунакандидатаДСБорисаТадића,сматрамо да је потребно, зарад воље грађанаПанчева којисудалигласовеСНС-у,дапокренеиницијативузаформирањескупштинске већине и зато позивамо СПС и коалицијуокоње,ДССиУРСда отпочну преговоре за стварања скупштинскевећинеуПанчевуизјавиојеСушец. Први преговори могли би да почну у току следеће недеље, рекаојеСушецинагласио дадосада нијебилопреговорасаСПС-ом, а саДСС-омиУРС-омсусеводили разговори о формирању власти и економскомипривредномразвоју Панчева. З.Дг.

~etvrtak21.jun2012.

11

СОЦИЈАЛИСТИСПРЕЧАВАЈУРЕКОНСТРУКЦИЈУЗГРАДЕКОМИТЕТА

Нисудскапресуда неможедаихисели ЗРЕЊАНИН: Ни правоснажнасудскапресуда,покојојзграданекадашњегКомитетауЗрењанинуприпададржави,ниједовољнадаСоцијалистичкапартијаСрбије, која тврди да је објекат заправоњен,признапоразимирно напустиатрактивну,ализапуштенуграђевинуусамомцентруграда. Одлуком републичке Владе зградаједатанауправљањеикоришћењеградуЗрењанину,аочекујеседаускородржаваипренесе власништво на локалну самоуправу, чиме би Комитет коначно биовраћенграду. Овенедељепочелисуприпремнирадовизатемељнуреконструкцију. Јер, намера локалне самоу- праве је да, након сређивања, у објекат буду усељени седиште Средњобанатског управног округа,сверепубличкеинспекције,ка-

КомитетуЗрењанину

жни, грађанима Зрењанина и средњег Баната биће омогућена многобољауслуга,азапосленима квалитетнијиусловирада.Аипу-

челница округа Тања Дуловић, зрењанински градоначелник МилетаМихајлов идиректорГрадске стамбене агенције Дејан Ча-

Хронологијаједногспора ГодинамајевођенсудскиспоризмеђуСПС-аи државеоковласништванадобјектом,укупнеповршине 2.150 квадрата. Хронолгија казује да је заплетнастао1992.годинекадајеСПСсудскимрешењем регистрован као власник монументалне грађевине, пошто је самоиницијативно себе прогласиозаправногследбеникаСКЈ.ПослеПетооктообарскереволуције,СавезнаскупштинаједонелаЗаконофинансирањуполитичкихстранака,којимјепрописанаобавезакорисникадацелокупну имовинунекадашњихдруштвенополитичкихорганизација предају Савезној влади. Тачније речено, та имовина постала је власништво Савезне Републике Југославије. Савезна администрација је потастар,каоиШколскауправаЗрењанин.СвионитренутносусмештениуГрадскојкући.Пресељењем ових служби, кажу надле-

веласпоррадивраћањаКомитета,атадашњиОпштинскисудуЗрењанинује6.октобра2004,решавајући у првостепеном поступку, одлучио да је зградавласништвоСЦГ.Натуодлукусоцијалисти сууложилижалбу,алијеОкружнисуд18.октобра 2005.потврдиопрвостепенупресудукојомјеобјекатпостаовласништводржаве.Неодричућиселако“уграбљене”имовине,СПСјеодВрховногсуда Србијезатражиоревизијукојајеодбаченакаонедозвољена,чимесуисцрпљенасваправнасредства запобијањепресуде.Извршнипоступакзаисељење социјалиста из Комитета покренут је још 13. фебруара2006.и,ево,траједоданас,јерјеувише наврата,изформалнихразлога,блокиран.

ста зграда Комитета коначно ће, послевишегодина,поновоимати некусврху.Међутим,почетакрадова, којем су присуствовали на-

ОДРЖАНО ПРВО ЗАСЕДАЊЕ ШИДСКОГ ОПШТИНСКОГ ВЕЋА

Одлукечекају Скупштину

ШИД: Прво заседање Општинског већа после формирања општинске власти,одржаноје у Шиду.Дневни ред,одпреко90тачака, био је претрпан разним питањима од виталног значаја за рад ЈП,ЈКП, установа и месних заједница.Чланови Општинског већа, на првом заседању донели су предлоге одлука о завршном рачуну за прошлу годину, изменили су и допунили програм коришћења средстава Фонда за развој. Основали су гласило „Службени лист оппштине Шид„и смањили велике трошкове у том домену.Утврдили су и равноправни статус заменика председника Скупштине општине Шид, који је, после овога, добио стални радни однос.Изменили су и допунили одлуке о платама и накнадама трошкова функционера, одборника и чланова радних тела органа општине Шид. Утврђен је и предлог решења равноправног статуса свих чланова Општинског већа.Тако су, по одлуци овог већа, четири члана у радном односу са општином Шид,а четири нису.

Сачињен је и предлог расподеле новца верским заједницама за редован рад.Распоређено је700.000динара, а за текуће потребе расподељно је 1.400.000динара.Пет православних цркаваје добило средства, док преосталих осам и два манастира, нису. Средства су добиле и четири словачко-евангелистичке цркве, две грко- католичке цркве, римо-католичка и баптискичка црква у Шиду. Нове в.д.директоре добиће ЈКП „Стандард„,а предложен је Александар Јовановић,установа за физичку културу „Партизан„-Драган Милановић, а за Радио Шид Никола Видић.Усвојени су извештаји о раду и програму рада ЈП,ЈКП и установа. Прихваћен је и предлог финансијског плана рада свих 19 месних заједница,као и захтев Дома здравља Шид да им се одобре средства за куповину ЦТГ апарата. Општински јавни правобранилац затражио је измену закључка Скупштине општине Шид од 10. маја 2010.године, што је прихваћено. Д.Савичин

Конститутивна седницаСО5.јула ТЕМЕРИН: Председник СО ТемеринизпретходногсазиваМихаљ Матушка заказао је конститутивнуседницуСОТемеринза5. јули. У СО Темерин Демокртска странкаБорисТадићимаћепетодборника: Владислав Цапик, Мирослав Монар, Андреја Стајшић, Здравко Вашалић и Даница Шкријељ. Пет одборника има икоалицијаСНСиПС„Покренимо Темерин „ Томислав Николић: Ђуро Жига, Љубомир Бјељац, Сања Тодоровић, Бојан Торбица и Миливој Бабић. Одборници СРС у општинском парламенту су: Стојан Тинтор, Ненад Дуновић, Јована Богуновић и Милорад Лемић. Три мандата обезбедилајеЛСВ–НенадЧанак:

РобертКаран,ДалиборШандор и Тиана Рауковић, ДДС-НС: СлободанТомић,ЉупкоТодоровић и Александра Вишекруна. По три одборника имају СВМ Иштван Пастор: Розалија Екрес, Чаба Чеке и Роберт Пастор, СПС-ПУПС: Никола Ембер, Весна Вајагић и Милан Сантрач, ДСВМ–ЧорбаБела:АндрашГустоњ,БелаЧорбаиМаријаГриса. Међу33одборникаопштинског парламента у Темерину су по два кандидата Групе грађана „За просперитетопштинеТемерин“:Драган Родић и Даница Кириџић, а одборници „Преокрета“ су Дејан Михаљица иСтаниславаВарга. М. М.

по, обележило је противљење адвоката Милорада Ђурина, правног заступника СоцијалистичкепартијеСрбије,којајејош

увек смештена у просторијама Комитета.Ђуринјеоспориоправо градским функционерима да улазеузграду,ирадницимановосадске фирме ”Булевар компани” да започну радове, тврдећи да је КомитетувласништвуСПС-а. - Судска одлука из децембра 1992.године,којомјепресуђенода је Комитет својина СПС-а, још је на снази и нико је није оборио. Истисудкаснијеједонеодругачијуодлукуукористдржаве,алими смо уложили три ревизије ВрховномкасациономсудууБеоградуи чекамодасепоњимаодлучи.Док пресудаунашукористнебудепоништена, нема другог власника овогобјекта–поручиојеЂурин,у једноммоментупретећидаћечак позвати полицију да интервенише ако радници предузећа “Булевар компани”уђуузграду. Али, његово противљење није зауставило формирање градилиштаипостављањескеле.НачелницаокругаТањаДуловићјеистакла да се градска управа труди да се свикојисејошувекналазеузградиКомитетанамиранначиниселе. - За реконструкцију зграде је обезбеђено око 50 милиона динара,аизвођачурадовавећјепребачено,каоаванс,8,5милионадинара. Извођач мора да почне са послом, јер би до краја године све требало да буде завршено – напоменулајеДуловићева. Највећидеоновцазапланирану реконструкцију, од чак 80 одсто, обезбедићесеизкредитаЕвропске инвестиционе банке. Прео стале трошковеобновездањаизграђеног шездесетих година прошлог века, поделиће град и Министарство за заштитуживотнесредине. Ж.Балабан

КОНСТИТУТИВНАСЕДНИЦАПЕЋИНАЧКОГПАРЛАМЕНТА

БатаМарковићтрећи путпредседник

ПЕЋИНЦИ: На јуче одржаној конститутивној седници пећиначкогпарламента,новоименованиодборницисузапредседникаизабралиЖивкаБатуМарковићаизДемократскестранке.Марковићјена ову функцију именован трећи пут заредом.Зањегајегласао21одборник,осамјебилопротив,докједан одборник није био присутан. За Марковићевог заменика је поново изабран Борислав Петковић из

Живко–БатаМарковић

СПС-а,докјезасекретаркуСкупштине изабрана нестраначка личностСлавицаПетковић,поново. - Политичка стабилност која је била карактеристична за рад ове Скупштинејевеомаважнајерјето првиодразлогазадолазакинвеститора.Политикакојућемоводитии убудуће је привлачење инвестиција,отварањеновихраднихместаи инфраструктурноопремање.Улагаћемоиумладе,здарвствоипољопривреду.Затуполитикусмодобили поверење грађана. Уз нас су и људиизГрупеграђана„Луки“,што чини око 60 процената мандата. Овојевишенегозначајанпотезјер сунаовајначинугушенисвиуцењивачки капацитети – истакао је Марковић. Марковић је нагласио да ће већ током наредне седмице бити одр-

жана два скупштинска заседања и то прво на коме ће бити именован председникопштинеичлановиОпштинскогвећа,докћенадругојбити именовани директори јавних предузећаиустановаовеопштине. Скупштина је једногалсно прихватилапредлогдасеАгенцијиза утврђивањесукобаинтересаупути захтевзамишљењемдалијеновоименовани председник Марковић вршећи функцију председника пећиначкогпарламентаусукобу интереса,узимајућиуобзирда је изабран и за покрајинског посланика. Подсећањаради,наизборима одржаним 06. Маја, према званичним подацима Општинске изборне комисије, највише одборничкихмандатаосвојила јекоалиција„ДС-ПУПС-ЛДПБата Марковић„ 11 одборничких мандата, следи Група грађана„Луки”шестодборничких мандата, „Покренимо Пећинце-ТомиславНиколић„(Српска НапреднаСтранка,НоваСрбија)четириодборничкамандата, коликојеприпалоиУРС-Сава Чојчић. Коалиција „Јединствено за наше село„- Милан СтепановићГрупаграђана„Занашесело„-ЈединственаСрбија добилајетриодборничкамандатаиИвицаДачићСоцијалистичка ПартијаСрбијадваодборничкамандата.Осталихпетстранака,партија игрупаграђананијепрешлоценсус. Ј.Антић


kultura

~etvrtak21.jun2012.

dnevnik

c m y

12

СA ФИЛМСКОГФЕСТИВАЛА„СИНЕМАСИТИ“ УНОВОМСАДУ

Пропалареволуцијаалиљубавније Више од петнаест пројекција дневно, преглед највећег дела прошлогодишње домаће филмскепродукције,изанас,прегршт премијера европских и понеког остварењаизостаткасвета,чине рамзасликутекућег,5.фестивала„Синемасити“уНовомСаду. Реч је о филмовима које углавномникаданећетевидетиубиоскопима на редовним репертоарима,делиманасталимунезависнимималимпродукцијама,која сеприказујуивреднујуискуључиво на фестивалима и понекад телевизијама.Оваостварењачесто, неправедно, имају само пар шанси да допру до најшире публике.Другимречима,попутвећинесличнихурегионуисвету, „Синема сити“ је дефинитивно окренут ауторском, неко би рекао,некомерцијалномфилму. Инеличи„Синема сити“само по томе на оне велике светске филмске смотре. Рецимо, и овде постаје пракса да се бар неко из екипе гостујућег филма после пројекцијеобратипублициусали и одговори на неколико питања гледалаца. Протеклог фестивалског дана, десило се то чак шест пута,какоса домаћимтакоистранимауторима.Овакваврста„блискости“ између стваралаца и публике само може бити у корист филма.ШтетасамоштојеФестивалзатопостаојединаприлика,а угодиниимабарјош300инешто, потенцијално,филмскихдана. У складу са слоганом „гледајмо домаће“, Новосађани су протеклог уторка искористили још

Из филма „Лице револуције”

једнушансудапогледајукомедију„ШеширпрофесораКостеВујућа“урежијиЗдравкаШотре,и политички трилернатемуратног злочина„Устаничка улица“редитеља Мирослава Терзића. Оба у конкуренцијизанаградеуселекцији „Национална класа“. Овај други, за неку од награда ипак имавећешансе. Уоквирупрограма„Специјалне пројекције“ могло се видети

још нешто из домаће радиности. За играно - документарни филм „Лице револуције“ Владимира Миловановића, због теме – погледа на пост петооктобарско време из угла једног од некада истакнутих отпораша – је, овог пролећа владало велико интересовањегдегодсепојавио. Прича је следећа: вођа антимилошевићевског студентског покретаОтпор,десетгодинапо-

ГОСТОВАЊЕУКАТЕДРАЛИСВЕТЕТЕРЕЗИЈЕАВИЛСКЕ

Мађарска филхармонија у Суботици Мађарска национална филхармонија, под диригентском палицом маестра Золтана Кочиша, наступиће у Суботици у четвртак,28.јуна,најављено је из удружења Електе (Electe). Kонцерт ће бити одржан у катедрали свете Терезије Авил-

ске, са почетком у 20часова.На програму су дела Золтана Кодаља,Беле Бартока и Стевана Христића. Карте се могу купити у Суботици,у књижари „PlatoBooks”по цени од 500динара.

ЗАВРШНАИЗЛОЖБАЛИКОВНОГДЕПАРТМАНААКАДЕМИЈЕУМЕТНОСТИ УНОВОМСАДУ

Радовистуденатасвих одсека Завршна изложба IV године ДепартманаликовнихуметностиАкадемијеуметностиуНовомСаду,бићеотворенасутрау20сатиуГалеријиМатицесрпске (Трггалерија1). Студенте и публику ће поздравити Даниела Королија Црквењаков, помоћницауправницеГалеријеМатице српске, а изложбу ће отворити проф.ЗоранТодовић,деканАУНС. На овогодишњој изложби представиће се 36. генерација студената АУНС на студијским програмима: сликарство,графика,вајарство,гра-

уметности конкуришу за награду Фонда„Малипринц“, којасезаврхунскерезултатеизобластиуметности додељује сваке школске године поједномстудентуДепартманаликовних уметности, Департмана драмских уметности и Департмана музичке уметности, на Дан Академије, 22. априла. Осим годишњих наградаДепартмана,Катедразацртање додељује Награду за цртежстудијуизфонда„МиливојНиколајевић“ и Награду за цртеж малог формата.

С прошлогодишње изложбе студената

фичке комуникације, нови ликовни медији, фотографија и цртање. Након свечаноготварањаизложбе,биће додељене годишње награде Департмана ликовних уметности за најуспешнијирадизуметничкихдисциплина: цртање, сликање, вајање, графика, графичке комуникације, фотографија,новиликовнимедији. Студенти награђени годишњом наградом Департмана ликовних

ОсимуГалеријиМатицесрпске, већ пету годину заредом, завршна изложбаАУНС сеодржаваунајзначајнијим градским галеријским просторима, чиме читав град претварауизложбенипросторстудената. Такођећесе,у оквируовогодишњезавршнеизложбе,осимстуденатаАУНСуНовомСаду,представити и студенти Умјетничке академијеуОсијекусакојомАУНС већ

неколикогодинаостварујеуспешну сарадњу. Уз изложбу у Галерији Матице српске,сутрау20сатибићеотворена и изложба у Галерији ликовне уметностиПоклонзбиркеРајкаМамузића-ИзборцртежастуденатазавршнегодинеАУНС,ау19сатиу Галерији за младе „Мацут” на „Спенсу”-ИзложбастуденатаIV годиневајарства. Пратећипрограмобухвата:Изложбу„ФотоСтартер”,АнаПетровић, Дражен Будимир, Марија Микулић Бошњак, Умјетничка академија у Осијеку, Хрватска(Ликовнисалон КЦНС, 18 сати); Изложбу Вукашина Шоћа,СимонидеЈовановић, Марије Мандић, Соње Радаковић, Томиславе Секулић, и Слободана Стошића (Клуб „Трибина младих” КЦНС,18 сати); Изложбу Јелене Булајић, студенткиња сликарства (галерија УЛУВ-а,18сати),Изложбу – „Бастардз” Стрит арт уметници – студенти (галерија „Изба”,18сати),Изложбу радова студената архитектуре (галерија УПИДИВ–а,18сати), Изложбу Марине Милановић, студенткиња графичких комуникација(Малиликовнисалон, 18сати),Изложбурадовастудената III године фотографије (галерија ФКВСВ, 18 сати), и Пројекат „Разлике” Студентски културни центар НовиСад–(Фабрика,ДеспотаСтефана5,22сата) ЗавршнаизложбадепартманаликовнихуметностиАУНСтрајаћедо 6.јула. Н. Пејчић

слепетооктобарскогпреврата,из Ариља,гдејебиоудобровољном изгнанству, враћа се у Боеград. Привремено се усељава код старогдругаизвременавеликихантирежимскихпротеста,којисада ради за познату адвертајзинг агенцију.Управоприпремавелику кампању за промоцију потрошачкихкредитаједнебанке. Њихдвојица,поновозаједно, одлучују да 5. октобра обележе

десетогодишњицупадаМилошевићевогрежима.Прекодруштвенемрежепокрећуакцијуподназивом „Ђубре ђубрету“ која се састојиоддоношењакесасаотпацима на плато испред СкупштинеСрбије.Текмалагрупица сеодазвалапозиву,идвадругара схватају да ако и имају против кога, више немају с ким да протестују. Паралелно, са овим документаристичкипредстављенимдогађањима, одвија се и поменута адвертајзинг кампања, идејно осмишљенакаорекламно-револуционарна провокација заоденутаусоцреалистичкуиконографију. Либерални капитализам и естетика државног социјализма се тако прожимају у гротескном споју симболизујући друштво трагикомичнозаглављеноутранзицији између социјализма у капитализам, поручује нам аутор, истовременоподцртавајућиразочарење и изневерене идеале једноготпораша/револуционара,данасапсолутногмаргиналца... У целој ствари, вредна је Миловановићева прича која неоспорносадржидобрудозуаутентичности и субверзивности, и очитоупињањедасенаправинешто блиско „црноталасном“ ангажману и филмској естетици, посебно радовима (пре каснијим негоранијим)ЖелимираЖилника. Коначанрезултатипакнијетоликоблиставкакавјемождамогао да буде. „Лице револуције“, истина, нија пука копија очитих

узора већ је пре конфузна „надградња“ која није ни требало да буделепа,алијемораладабудеи идејноидраматуршкипрецизнијепостављена,којанеби,адешавасепречесто,клизилауспотовскузанесеностиповршност.Тако уместо жељене убојите оштрице и подстицаја на размишљање,паиакцију,послефилма остајете са питањем, не да ли је могућедајесвебилоузалуд,него,далијемогућеданиконишта, заједно са протагонистима ове приче,нијесхватио? Идоксемиуфилмовимабавимопропалимнадањимаукорумпираном ситему и (не)суочавањем са ратним злочинима, негде уЕвропијесасвимдругачије.У селекцији Егзит поинта, са поднасловом „све што нам треба је љубав“, видели смо, као његову илустрацију, породичну драму/љубавну причу  „Источни Стокхолм“  Симона Кајзера да Силве. У овој, и психолошкој драми (нехотични кривац се фаталнозаљубљујеумајкунастрадаледевојчице,алиионауњега) све се одвија као подмазано. Из трагедије се рађа пријатељство, затим страст па љубава, која, да би била права, мора да прође кроз чистилиште мржње, све до срећно краја, где су спасени сви који су се спасти могли. И тако, биојетозанатскинависокомнивоу реализован тв филм, какав овденикојошдугонећенимоћи, нихтетиданаправи. Данекажемодвапута. В. Црњански

ГЛУМЦИИЗСРБИЈЕИОВОГЛЕТАУШЕРБЕЏИЈИНОМТЕАТРУНАБРИОНИМА

Повратаккући У новој сезони Казалишта суштина била да ставимо уметУлисис које је основао Раде Шер- ност и уметника изнад свега.” беџија, на Брионима код Пуле О томе како је дошло до предовог лета ће се представити и ставе Одисеј, по делу Горана драмски уметници из Србије и Стефановског, говорио је режицеле бивше Југославије, а биће сер Аца Поповски,истичући свопостављен и чувени комад Бра- је театарска остварења и контакнислава Нушића,„Покојник”. те „у време након што је срушен „Задатак уметника је да граде један свет,али се схватило да нимостове на овим подручјима и је направљен неки нови”. међу људима који живе једни са другима, јер само тако може се доћи у Европу„,рекао је Шербеџија на конференцији за новинаре у Загребу, на којој је представљен програм нове,12.сезоне, која ће трајати 41дан. По речима чувеног екс-Ју глумца, концепција тог театра „наликује, али није носталгија које нема, већ уметнички одговор свих учесника пројекта„. Ленка Удовички, која режира Нушићевог „Покојника„, нагласила је да је тема овогодишње сезоне повратак кући, како Одисеја,тако и Павла Марића из Покојника, истичући да Нушић јако дуго није игран у Хрватској. У тој пред- Из представе „Кабаре Брехт” стави између осталих глуме и Зијах Соколовић,Јелиса„Одисеј„ је копродукција завета Сабљић, Миодраг Кривока- гребачког Драмског казалишта пић и Бранислав Зеремски, а ре- „Гавела„, Српског народног подитељка за Танјуг истиче значај зоришта и Атељеа 212 из Бео„размене талента и идеја”. града,Стеријиног позорја из Но„Ми смо од прве године били вог Сада, Словенског народног космополитски јер смо имали гледалишча из Марибора и Теаглумце из БиХ и Словеније и му- тра на навигаторот из Скопја, а зичаре из Енглеске и Француске. међу осталим у представи играју Како се развијамо,тако је све ве- Анита Манчић и Светозар Цветћа могућност да што већи број ковић,као и Борис Исаковић,Јаљуди из региона и света дође и сна Ђуричић и Никола Ристаразмењује таленат и идеје„,рекла новски,као и друге њихове колеје. ге. „Покојник зове да буде поста„Театар Улисис није повратак вљен јер је толико актуелан и на неко заједништво,то је запрафантастично написан комад да за во једина будућност„,рекао је за његово уврштење постоји оправ- Танјуг Светозар Цветковић исдање велико као стена„, рекла је тичући потребу да се „мала трУдовичкаи додала да што се тиче жишта,бар што се језика и духа репертоара, нема скривене аген- тиче, повежу”. „Увек сам смаде,плана или тактике. „Ако неки трао да на овим просторима треод режисера буде желео да ради ба поштовати и схватити кулнеког српског писца, ми ћемо га турне и уметничке разлике као ставити на репертоар јер је наша бенефит, а не као нешто што је

негација и разлог за сукобе„,рекао је Цветковић и додао да је театар који траје 12 година „добар разлог за систем како ће се одвијати контакти између уметника на овим просторима”. Шербеџија је истакао да је радостан што је театар успео. „Постали смо занимљиви људима, имамо своју публику,наше пред-

ставе су углавном пуне чак и поред кризе. Народ је прихватио наш театар,а ми смо већ две године добили награде за заслуге за развијање туризма у Истри што је доказ успешности наше мисије„,казао је он. Истичући да је фестивал све космополитскији, што је и била његова идеја,Шербеџија је подсетио на госте, међу којима су Ванеса Редгрејв, Анет Бенинг, Анђелина Џоли,Роберт Лантош. Сезона се отвара концертом браће Теофиловић 15. јула, а осим „Одисеја„ и „Покојника„, публика ће имати прилику да види „Дневник једног лудака„ Самјуела Фисија и В. Гогоља, „Краљ Лир„ и „Кабаре Брехт задрживи успон Артура Уија”. Осим тога биће организовано и две изложбе и три концерта,међу осталим и Дарка Рундека. (Танјуг)


kultura

dnevnik ПРОМОЦИЈА ДАНАС У МСУВ

Монографија о Богданки и Дејану Познановићу УМузејусавременеуметностиВојводинеданасу12часовабићепредстављенамонографија„Богданка и Дејан Познановић-уметност,медији и активизам на крају модерне“,чијијеаутор Мишко Шуваковић.Издавач је Институт за истраживање авангарде,Загреб,асуиздавач Музеј савремене уметности Војводине,Нови Сад, и Орионарт, Београд.Координатор пројекта јеМаринко Судац.На промоцији ћеговоритиаутор, проф. др Мишко Шуваковић, Бранко Францески, Институт за истраживање авангарде и Драгомир Угрен,кустос Збирке сликарства МСУВ. По речима Мишка Шуваковића, ова књига говори о креативности оствареној заједништвом, сарадњом, саучесништвом и активистичким деловањем Богданке и Дејана Познановића у уметности и култури двадесетог века,времену у коме су била пројектована два утопијска идеалитета:да се све мења и да је промена свега у својој искуственој дословности и метафизичкој потенцијалности отворена еманципацији: новом свету који ће бити бољи а то значи отворенији и слободнији.

У МОКРИНУ 24. ЈУНА

Меморијал Мирослава Антића Мокрин ће у недељу, 24. јуна бити домаћин 27.Меморијалу Мирослава Антића.Ове године манифестација посвећена песнику, редитељу,новинару,сликару и боему Мики Антићу носи назив „„Тако замишљам небо - Антићево спуштање на Месец”.На дан његове смртии ове године велики број поштовалаца дела Мирослава Антића одаће почаст великом уметнику рођеном у Мокрину.О Мирославу Антићу говориће књижевници Драган Великић,Раша Попов и публициста Богдан Ибрајтер Тане, а најављен је долазак глумаца Лене Богдановић, Горана Султановића, Искре Брајовић,Радована Вујовића и Миодрага Петровића. Ове године у музичком делу наступају Данка Стојиљковић, тамбурашки оркестар “Мокаси” и Мартина Врбос.

Одржавање Меморијала помогли су Министарство културе, Покрајински секретаријат за културу,Општина Кикинда и Месна заједница Мокрин. А.Ђ.

Откривање Америке из угла њене славе и слабости У Музеју савремене уметности Војводине сутра ће, уз сусрет са аутором,у19часовабитиприказан документарац„TheFirstSail:J.Hillis Miller“ Новосађанина Драгана Кујунџића,којијеосамдесетихгодинаотишаоуСједињенеАмеричкеДржаве напостдипломске студије,асадасевраћакаоауторфилма оједномоднајзначајнијихсавремених америчких филозофа и књи-

ДраганКујунџић

Поредтогаштоактивнопромовишесвојпрвифилмкојије„једрио“ уИрску,Енглеску,садаиСрбију,очекујегаамеричкатурнеја,Драган КујунџићјевеомавезанзаНовиСад,гдејепочеораднанечемуновом.ХилисовобављењеКертесовимроманом„Бесудбинство“,коднас упреводуАлександраТишме,Кујунџићеваличнаисторија-мајкаму јепреживелалогор,а отацсупругерацијууПаризу,инициралесуу њемупројекатуметничкеинсталацијекаосусретаслужбенеиприватнеисторије,којућечинититекст,видеозаписиперформанс. жевнихкритичара.Школујућисеза доктораславистикеитеоријекњижевности, а касније предајући још шириспектарпредметанабројним америчким универзитетима, ДраганКујунџићнијенисањаодаћесе потписиватиикаорежисер,алиму сезатосаниспуниоштојепопуларниЏејХилисМилерпристаонато, указавшимуповерењеивремекаквосеникомедосаднијеуказало. Џеј Хилис Милер (1928) је академску каријеру почео 1953. године, као стручњак за викторијанску књижевностиЧарлсаДикенса.Постепено се окретао херменеутици,

ла имамо премијеру „Пас-порт Сегедин“,а трећидео оветрилогије ћемо радити после кратке паузе. И тако, идемо на Битеф,

Изпредставе„Догзенддрагз“

да смо имали одличну сезону. „Догз енд драгз“ иде на Битеф, идемо с том представом још на разне фестивале, „Хамлета“ вoли публика, а „Бикини демократија“јесвакакопредставакоја иде испред свог времена, посебнаје,аза„Пас-порт“нећуда говорим,алибави сенашимживотомовдеулокалу. Напримедбудаћеследећасезона бити још гора када су финансијеупитању, Урбанузвраћа контрапитањем: Знамо то, али штадарадимо? -Нашпродукцијскибуџетизноситоликоколикоунекомпристојном позоришту кошта један осредњипројекат. Али,неможе башекономскакризабитиизговорзасве.Поштосенекествари финансирају,ипак битребало да се ту спроводи нека рационалност.А, друго, доживљавамјош као један наш успех то што ми сад 2.јула идемо уБразил,тамо ћемо провести десет дана, и шест пута извести представу „Brecht The Hardcore Machine“, уРиоПрету,на интернационалном фестивалу. Онда настављамо срадом,иуСегедину23. ју-

радовима Жоржа Пулеа, али оно што ће бити кључно јесте рад на етици читања шездесетих година, раме уз раме са Полом де Маном, Жаком Деридом, Џефријем Хартманом. Сви они су били познати као деконструктивисти, и сви су у товремепредавалинаЈејлу. Жак Дерида ће скоро пола века касније, на конференцији „Џеј“ 2003. године, посвећеној управо

На помолу и наставак

Успешно, али и тешко због кризе ције које могу да имају процес развоја, а ми то свакако имамо. Али,тонасисцрпљује,таборба за средства. Ипак, ја оцењујем

13

ПРОЈЕКЦИЈА ФИЛМА ДРАГАНА КУЈУНЏИЋА „THE FIRST SAIL“ О ФИЛОЗОФУ ЏЕЈУ ХИЛИСУ МИЛЕРУ СУТРА У МУЗЕЈУ САВРЕМЕ УМЕТНОСТИ ВОЈВОДИНЕ

СУБОТИЧКО ПОЗОРИШТЕ „КОСТОЛАЊИ ДЕЖЕ” ЗАВРШИЛО СЕЗОНУ, АЛИ НАСТАВЉА ГОСТОВАЊА

Извођењем представе „Пас порт“ у режији Андраша Урбана, у којој су играли Миња Пековић,којаје„ускочила“уместо МартеБереш,затимСузанаВуковић, Јелена Михајловић, АрпадМесарошиИмре ЕлекМикеш,узмузикууживоАтилеАнтала,суботичкопозориште„КостолањиДеже“језавршилоову сезону,алиглумциипакнећеодмах ићи на паузу, већ их чекају разнагостовања,ираднановим представама. „Пас – порт“ је тек први део трилогије, везан за Суботицу и њену проблематку међунационалниходноса,суживотаимултикултуралности, и редитељ и управник овог театра Андраш Урбанвећтокомлетапланирада почнераднадругомделу којисе догађауСегедину. O томекаковидипротеклусезону позоришта које води, АндрашУрбан говори занашлист. -Ималисмојакотешкусезону, баш је исцрпела и глумце, технику, и организацију, пошто смо остварили четири нове представе: „Догз енд драгз“ ( у Урбановој режији), „ОригиналниХамлет“у режијиКингеМезеи,„Бикинидемократију“урежији Борута Шепаровића, и „Пас-порт(Суботицаграддемона)“.Тоћемо наставити,радићемо„Пас -порт2,Сегедин“,као део трилогије коју помаже ЕУ кроз програм међуграничне сарадње - каже Андраш Урбан. Мисмозаједно са нашим фестивалом „Дезиреов трамвај“ и репертоаром, имали око120 програмаугодини,алитребаузети уобзирдапетглумацачининаш ансамбл, аукупно нас има шеснаесторо. Ово нам је свакако најтежа сезона и што се буџета тиче, односно неодговорности власти према нама. Упорно говоримотомедаакојенекопрофитабилан у смислу културе, ако позориште „Костолањи Деже“ то није, онда не знам ко је, требало би да је обичај да се улаже у те установе и институ-

~etvrtak21.jun2012.

на „Екс понто“ у Љубљану, посленаМЕСС,пауКлуж нафестивал „Интерференце“, па после наш „Дезире централ стејшн“, и нова представа коју ћережиратиЛаслоКесег, по комаду који се пише баш за наш ансамбл. Мислим да смо баш жестоко радили ове године, можда чак и превише. Мало смо уморни, али мислим да смо успели да остваримо продукцију коју великекућемогудаостварују, али никако тако мале као што је наша. Наравно, требало би ипак поправљати ствари и у продукциономсмислу,асвакако иквалитетможедасепобољша, али мислим да позориште „Костолањи“ може да стоји на добромместу урегиону.Остварује седонеклеонапричаорадионици позоришту које је везано за локал, али продукције превазилазе границелокала, што јејако битно,да будемовезанииунекомсадржајномсмислукадајеу питању простор где радимо и живимо,а иштосенашепублике тиче. – сматра Андраш Урбан. Н. Пејчић

Хилисовом учењу, написати рад „Justices“. Конференцију на калифорнијском универзитету Ирвајн организовао је управо Драган Кујунџић. - Хилис и Дерида су се заједно преселили са Јејла на Ирвајн. Тај детаљ има и у филму где, такође, Хилис описује Дериду, а Дерида њега.–откриваКујунџић,представившиХилисакаочовекакојијеу мишљењу увек корак испред. – Уз Фредерика Џејмсона и Џудит Батлер, он је највећи ангажовани великанамеричкефилозофије.Аутор је40књига,апоследњамусезове

„Сагоревање заједнице“ и тиче се његовог актуелног поља интересовања–односакњижевностиионогаштосеутеоријскимиполитичкимхоризонтимаСАДзовеcritical climatechange,штоозначаваипромену климе у критици, као и критичнупроменуклимеусмислуглобалнихексплозијаутрцизаенергијом,финансијскихкатастрофа,културногпосртања... Будући да га је пут често наносио на Хилиса, чак му се, поново заједно са Деридом, „појавио“ на интервјуу за посао 2005. године, Кујунџићјеиизличногосећајапијетета према драгоценом колеги, одлучиодага„архивира“нафилму. Битанмотив јебиоидоживљајда Америка,каомождаипоследњавелика империја, има безбрижан односпремасвојимресурсима,богатомнаслеђу,осећајдасесоцијални уговор који је чувао универзитете развијенекаонигденасвету,полако раскида,гаси.

-Хилиссе2005.ипензионисао, преселио у Мејн, најзабаченију америчкуземљуистока,аменисунедостајалиразговори с њим. Додатни мотив је био што сам тада прешао на Универзитет Флориде,гдемногезграденосе име његовог оца, Џеја Хилиса Милера сениора, којијебиозначајанлидер у образовним, интелектуалним и политичким круговима.Готовотелепатски стицајоколностијехтеодаХилиса снимимукућиукојојјепровеодобардеосвогдетињства.Сталноми јеишлозарукомдакористимакадемскеприликезафилм–кажеКујунџић. Ипак,самофиналеснимањакоје јерезултиралосатриипосатавидео материјала и транскриптом од 40 сати интервјуа, одиграло се у својеврсној изолацији Мејна, на острвунакоме Хилисмирноживи и–једри.Биојескроманкадјепристао да га Кујунџић са филмском екипомпосетинадвенедеље,апослегајебилосрамота: -Онје скроманчовек,алибиоје свестан значаја филма. Свестан Америке као земље огромних могућности и огромног заборава. Одржаојечакипредавањеприликомпремијернепројекције,октобра прошле године у „Харн“ музеју Универзитета Флориде. Била је то огромначастзамене. И.Бурић

44. БЕМУС ОД 11. ДО 21. ОКТОБРА

Опсада Београда музиком Београдске музичке свечаности -Бемус,44.по реду,биће одржане од 11. до 21. октобра под слоганом „Опсада Београда„,најавио је вршилац дужности директора „Југоконцерта„ Бошко Радојковић,истакавши да је комплетан програм већ припремљен и да се чека потврда још неколико концерата. Уметнички директор Бемуса композитор Зоран Ерић објаснио је на конференцији за новинаре да је слоган „Опсада Београда„ задржан,иако су због недостатка средстава, одустали од извођења истоимене опере Стивена Стораћија из 1791.године,која је након премијере у Лондону,ретко извођена. Слоган фестивала, како је рекао Радојковић,асоцира на честу опсаду Београда,али и на тешку ситуацију у којој се налази данас култура -на „опсаду културе и музике„и на запоседање нових простора и улица што им је циљ да учине овогодишњим издањем Бемуса. Манифестацију ће, 11. октобра,отворити „Оркестар без граница„ са диригентом Премилом Петровићем и солистом пијанистом Симоном Трпческим. Помоћник директора „Југоконцерта„ Биљана Здравковић рекла је да планирају, уколико постигну договор са надлежнима, да „Оркестар без граница„ наступи у Палати Србија. „Желимо да изместимо музику у један неконцерти простор,простор у коме су доношене многе одлуке које су се одражавале на наше животе и да тиме оркестар превазиђе границе и класично представљање„, додала је Здравковићeва. За 13.октобар у Коларчевој задужбини најављен је концерт признатог пијанисте Александра Маџара који ће извести свих шест Бахових партита за клавир, док ће се сутрадан у истој сали представити француски ансамбл „Лес арт Флорисон“,а на програму су Кантате Марка-Антоана Шарпантјеа. Гудачи Светог Ђорђа и Ансамбл за нову музику Гра-

дилиште извешће 15.октобра поруџбину Бемуса -композицију за трио и камерни гудачки ансамбл Срђана Хофмана. ЛП Дуо (Соња Лончар и Андрија Павловић), Штенцл дуо (Ханс-Петер Штенцл и Фолкер Штенцл)и Београдски гудачки орекстар „Душан Сковран„ наступиће 16. октобра у Коларчевој задужбини са атрактивним програмом, у коме се издваја Бахов Концерт за 4 клавира и гудачки орекстар.

како би разговарали о будућности фестивала, који су, нарочито у овом региону, у тешкој ситуацији. Биљана Здравковић је најавила обележавање јубилеја француског композитора Клода Дебисија (150година од рођења)у извођењу ансамбала Радио-телевизије Србије,док ће поводом 100година од рођења америчког композитора Конлона Нанкароуа, пијанисткиња Нада Колунџија одржати концерт у Битеф театру.

У оквиру 44.Бемуса премијерно ће у Србији бити изведена опера „Свадба„за шест женских гласова Ане Соколовић,композиторке српског порекла коју је недавно Канадски парламент прогласио националним благом Квебека.Опера ће бити концертно изведена, највероватније у Атељеу 212. Први пут на Бемусу наступиће и славни Пако де Лусија,који је2010. одржао концерт у Београду,у оквиру Гитар арт фестивала, а тренутно припрема нови албум. Здравковићева је, уз напомену да ће комплетан програм најавити у септембру,рекла да желе да Бемус изађе из оквира концертног догађаја,те ће тако имати низ додатних сегмената. Другог дана фестивала окупиће се представници различитих фестивала из региона, Европске асоцијације фестивала, Европске комисије,

У Битеф театру биће предстваљена и кореографија Милоша Софреновића,на музику Јана Висоцког, а Бемус је поручио композицију од Ивана Бркљачића за ансамбл који чине четири перкусиониста. Улазнице за три концерта биће у продаји од 25. јуна. Цена улазница за концерт Алаксандра Маџара креће се од 500до 1.100динара, за наступ ансамбла „Лес Артс Флоришантс„ од 800 до 1.600,а за концерт Пака де Лусије од 1.800 до 3.200 динара. На питање новинара због чега на Бемусу не учествује Београдска филхармонија, Радојковић је рекао да су „они прескупи за њих„, као и да је понуђена сарадња „Мадлениануму„ око извођења опере „Опсада Београда„, али је земунски театар то одбио. (Танјуг)


ekOLOGiJA

~etvrtak21.jun2012.

LETOUSREMSKIMKARLOVCIMA

SAMITUNOODR@IVOMRAZVOJUURIODE@ANEIRU

Eko-kamp za osnovce

Kamp za u~enike tre}ih razreda „LetouKarlovcima”,kojiorganizuje Pokret gorana, okupio je |ake iz 17 osnovnih{kolauNovomSadukojisu sekrozigruiedukativneradionice upoznavalaisaprirodom.Onisu,tokomboravkauEkolo{komcentruRadulova~ki, imali prilike da se upoznajusaznamenitostimaovogmesta. - Polaznici su se upoznavali sa kulturno-istorijskim znamenitostimaKarlovaca,posetilisuKarlova~kugimnazijuirazgledalispomenike prirode-kazalaje~lanicaPokreta gorana Tamara Gavrilovi}. - Pored Dvorske ba{te i analizirawa biqnihvrstauwoj,organizovanoimjei krstarewe Dunavom tokom kojeg su prou~avalifloruifaunuovereke. Dodalajedasusakopopodneorganizovanekreativneradioniceukombinacijisaekolo{komedukcijomgde su|acimoglidapraveraznepredmete od materijala koji se mo`e reciklirati.KakojenavelaGavrilovi}, u otvorenoj u~ionici u dvori{tu Ekolo{kog centra polaznici kampa suu~ilidapraveku}iceihranilice zaptice,aran`maneodsve`eglivadskog cve}a, slike od presovanih biqaka,upotrebneiumetni~kepredmeteodplasti~neikartonskeambala-

`e,ramovezaslikeodprirodnihmaterijala, reciklirani papir, ekolo{kerazglednice... Posledwidankampaodr`avasesutrakada}edeca,kroz{etwunaStra`ilovu, upoznavati  livade, {umu i wihove stanovnike, svet ptica i insekata.Savladava}emetodesnala`ewa i orijentacije u prirodi i u~iti

dnevnik

c m y

14

Te{ko do sporazuma o budu}nosti kakvu `elimo

kakosepravikompost.Tako|e,obi}i }eBrankovgrobiima}epredavaweo Nacionalnom parku Fru{ka gora i vinogradarstvusobziromnatodasu Sremski Karlovci poznti po vinu i vinogradima. Ovaj kamp organizovan jepotre}iput,aprogramserealizujeuzpodr{kuGradskeupravezaobrazovawe. A.J.

URiode@aneiruodr`avasesamitUjediwenihnacijaoodr`ivomrazvoju“Rio20plus”.Na samitu,kojisesutrazavr{ava,o~ekujesepotpisivawesporazumapodnazivom“Budu}nostkakvu `elimo”, koji predvi|a poboq{awe sigurnosti usnabdevawuenergijom,hranomivodomusiroma{nimzemqama,postepenoga{ewesubvencija zafosilnagorivaiboquza{tituokeana. Unajve}embrazilskomgradutokomtrodnevne konferencijeu~esnicima}eseobratitilideri zemaqau~esnikai{efovidiplomatija,apredsednik Srbije Tomislav Nikoli} }e govoriti sutra. Na samitu je i srpski {ef diplomatije Vuk Jeremi} kao i ministar `ivotne sredine OliverDuli}.Duli}u~estvujeuraduokruglog stola za visoke predstavnike, gde otvara panel kojiorganizujeRepublikaSrbija“Zelenaekonomija:dostignu}aiperspektive uJadransko-jonskomregionu”. Ina~e,Konferencija“Rio20plus”de{avaseta~nodvedecenijenakon{to je,tako|euRiju,odr`anprvi“Samitozemqi”.Osamrundiformalnihineformalnihpripremnihpregovoraotekstusporazumakojitrebadasepotpi{e odpo~etkagodinebilesuoptere}eneisu{tinskimiproceduralnimpitawima.Uproteklomperioduusagla{wenjetekmawideoteksta.Nacrtjepundelovakojisuodba~eni,~estonazahtevSAD,aliiblokakojiokupqaKinuizemqeurazvoju.Primedbenanekeodkqu~nihklauzulasuimaliiRusija,Japan iEU. Q.M.

PARKPRIRODE„STARATISA“OBELE@IODRUGIRO\ENDAN

Doma}insko gazdovawe za boqu za{titu USOMBORUPO^ELAVELIKAAKCIJA

Kose ambroziju, spre~avaju cvetawe Usaradwiop{tinskeupravei novosadske „Ciklonizacije“ na teritoriji grada Sombora i svih prigradskihnaseqa18.junapo~eo je prvi krug ovogodi{we sistematske akcije za{tite zdravqa gra|anaodambrozije. - U prvoj fazi, koja }e trajati nedequ dana, bi}e ura|eno mehani~ko ko{ewe specijalizovanim traktorimairu~nimkosa~icama, a obuhvati}emo sve zelene javne povr{ine na kojim je zastupqena ova opasna alergena biqka, obja{wavamenaxerzaodnosesajavno{}u„Ciklonizacije“DarioA}imovi}. Premanavodimastru~waka,kada je u pitawu borba protiv ambrozije, kqu~no je spre~iti cvetawekakopolennebidospeouvazduh.Va`nojepratitiwenrazvoj u nivou mlade biqke i reagovati

tretmanimabiloobuhva}enoprekomilionkvadratnihmetara,ka`eA}imovi}. Kako obja{wava, tokom jedne sezoneva`nojedaseko{ewekombinuje sa hemijskim tretmanom, jer je abrozija agresivna biqka koja ima retro vegetaciju i kada sesamopokosionaizbijaponovo. Tajposaokojidajerezultatesamo akoseradisistemskiizgodineu godinuiakoseobuhvatajuvelike povr{ine. - Treba napomenuti i da poseban problem predstavqju nesavesni vlasnici privatnih parcela koji dozvoqavaju bujawe ovog korova. Iako im pravna regulativa nala`eobavezuuklawawakorova, ~esto se de{ava da su zapu{tene privatne parcele prava izvori{taoveopasnebiqke.Akosesve uradi na vreme u junu, onda su to

Najopasnijaalergenabiqka Ambrozija (ambrosia artemisiofolia) spada u rod invazivnih korovaijednajeodnajpoznatijihinajopasnijihalergenihbiqakana svetu.Jednogodi{waje biqka visineod20centimetara do dva metra. Polen ambrozije izaziva alergiju kod 10 odsto qudi.Odsvihpolenskihalergija,polenambrozijejeuzro~niku 50do60odstoslu~ajeva.Ovajkorovneizazivasamoreakcijekod qudi,ve}ikod`ivotiwa.Specifi~najeipotome{tojealergen koji nosi wen polen toliko jak da ~ak i qudi koji nisu ro|enikaoalelergi~nimogudarazvijualergiju. ko{ewem na vreme, jer ambrozija zbogmeteorolo{kihuslovamo`e dapomerivremecvetawa.Akose zakasni i proma{i pravo vreme, onda se mo`e desiti da ko{ewe vi{enemanikakavefekat. - Sombor spada u red vojvo|anskih op{tina koje su prepoznale va`nostborbeprotivjedneodnajagresivnijih alergeniih biqaka koja stvara ozbiqne zdravstvene probleme velikom broju gra|ana. Re~jeodugoro~nomikomleksnom procesu, a op{tinsko rukovodstvojeprepoznalova`nostsistematskog pristupa, te je ovogodi{wa akcija nastavak vrlo uspe{ne pro{logodi{we, u kojoj je

krajem leta male biqke koje daju mnogomawepolena.Ikadaseakcijaponoviunekolikonavratau julu i avgustu, tada je posao temeqnoura|enizna~ajno}eolak{ati `ivot alergi~nim gra|anima,asa~uvatizdravqeonihkoji to nisu, posebno najosetqivijih kategorija-hroni~nihbolesnika, starihidece,obja{wavaA}imovi}. Ina~e,nosilacovogodi{weakcijejenovosadska„Ciklonizacija“,auzspecijalizovanumehnizaciju i operativce ove firme, u uni{tavawuambrozijeu~estvova}eioperativcipreduze}a„Oris“ izSombora.

Posle lawskog „prvenca“ u priobaqu kod ^uruga, Park prirode„StaraTisa“obele`io je drugi ro|endan u okru`ewu Lova~kog doma na Bisernom ostrvu,{tozna~ida}enaredni bitinateritorijiop{tineBe~ej, najverovatnije u atraktivnom ambijentu pla`e kod Ba~kogGradi{ta. -Upravotako,jersmosedogovorilidaro|endaneobele`imo uvekujednojodtriop{tine~ija teritorija je u sastavu ovog prirodnogdobra-potvr|ujeNedeqkoKova~ev,kojijeuimePokrajinskog zavoda za za{titu prirodezadu`enzaStaruTisu. -Mogure}idasmokaoprirodno dobro o`iveli. Zapo~eli smo ove godine reviziju i postoji ozbiqna namera da nadle`ni pokrajinski organi Park prirode „Stara Tisa“ registruju u drugu kategoriju prirodnih dobara. Raduje me {to je bilo dostaedukativnihaktivnosti,au

-Utokugodineribo~uvarioduzmu sedam do osam kilometara mre`a ribokradicama, a koliko tekneuspejudaprona|u-dodaoje

U planu je da se ovaj rezervat registruje kao druga kategorija prirodnih dobara planu je pro{irewe sadr`aja u ovoj oblasti na me|uop{tinska takmi~ewa biologa, ekologa iliop{tegpoznavawaovogprostora. Nije propustio Kova~ev da naglasi da vidi lep{u budu}nost Parka prirode „Stara Tisa“, ali i da istakne ~iwenicu da nije lako na terenu, po{to treba promeniti navike korisnikaismawitiu~estalekra|e ribqegfonda.

NedeqkoKova~ev.-Imalisesve touvidu,dobrodajo{iimaribe uvodi.Itokvalitetne,pajezato vodauStarojTisive}dobiladrugukategoriju.Iakomiprirodwacinevodimora~unasamooribi, ve} o kompletnom `ivom svetu, riba je potencijal ne samo za sportskiribolov,negoizarazvoj turizmabe~ejske,`abaqskeinovobe~ejskeop{tineuovomdelu. U ime Ministarstva `ivotne sredine,rudarstvaiprostornog

planirawa u~esnicima ro|endanskog slavqa obratili su se prof. dr Danica Ba}anov je izrazilanaduda}euvremenukoje dolazibitivi{eprostoradase na razne na~ine podr`i trud onih koji brinu o za{titi `ivotne sredine, dok je Radislav Momirov izOdeqewazaza{tituribqegfondapotvrdiodazakonski okviri pospe{uju stvarawe boqeg ambijenta za prirodnadobra. Uimeupravqa~aParkomprirode „Stara Tisa“, be~ejskog JP „Komunalac“,staregosteiprijateqeizobli`wihprirodnihdobara pozdravila je direktorka Er`ebetFeher ipotomunajkra}imcrtamaprezentiraladeoaktivnosti. - Uporedo smo radili na za{titi prirodnog dobra, putem

sanacionogizlovaiporibqavawavodenogtokaStareTise,ali i na edukaciji tako {to smo izdali prigodnu bro{uru o rezervatukojimupravqamo,ai~esto smodoma}ini{kolskimekskurzijama - saop{tila je Er`ebet Feher. Daupravqa~vodira~unaocelokupnom`ivomsvetuurezervatu, potvrda je i ru~ak koji pripremaju za ro|endansko slavqe. Lanejetobiofi{paprika{od soma,ovegodnejeribo~uvarMijaqNovak skuvaoizvanredansrne}igula{,pasesadasznati`eqom ~eka {ta }e biti na meniu narednogro|endana.Naravno,gostisuimaliprilikudasesdva ~amcaprovozajuStaromTisomi izteperspektivebli`eupoznaju najdu`umrtvajuuVojvodini. V.Jankov

FORUMOENERGETSKOJEFIKASNOSTINABALKANU

Srbiji treba zakon o racionalnoj potro{wi energije Na dvodnevnoj konferenciji “ FinansiraweenergetikeBalkana”,kojaseodr`ava u Beogradu, istaknuto je da je energetska efikasnostSrbijedvadotriputani`anego u zemqama Evropske unije, te da je jedan od neophodnih preduslova za unapre|ewe energetske efikasnosti u na{oj zemqi dono{ewe zakona o racionalnoj potro{wi energije. Zamenik direktora Agencije za energetskuefikasnostBojanKova~i} nagla{avada potro{wa elektri~ne energije po glavi stanovnikauSrbijinijevelika,tedajedva putani`anegouSloveniji.Me|utim,kako jeistakao,velikiproblemkodnaspredstavqa energetska neefikasnot koja je koli~nikizme|upotro{weibrutodoma}egpro-

izvoda.KakojeobjasnioBDPuSrbijijenizakizatojeenergetskiintenzitetveliki, dokbipove}awemprivredneaktivnostiporaslaienergetskaefikasnost.Najve}ipotro{a~ energije, kako je rekao, je sektor zgradarstvaiunekimjavnimzgradamagdeje potro{waenergije~akza100odstove}anegouEU.Onjepodsetioidajeuproteklih petgodinauSrbijirekonstruisanovi{eod 100dr`avnihzgradaukqu~uju}iidvavelikamedicinskacentrauBeograduiNi{u. - Za unapre|ewe energetske efikasnosti neohodan je stabilan sistem finansirawa, jak institucionalni i zakonodavni okvir, sistemski pristup koji bi koristio iskustvaliderautojoblastikao{tosuzemqe Skandinavije,Nema~kaiJapan,abitnojei

unapre|ewesvestigra|ana.Pove}aweenergetske efikasnosti u industriji tako|e je odvelikogzna~aja,jertajsektortro{itre}inu energije, dok bi se investicije brzo vratile-istakaojeKova~i}. U~esnici foruma o energetskoj efikasnostinaBalkanuslo`ilisusedasemilioni evra mogu investirati u unapre|ewe energetskefikasnostiidasutoisplativa ulagawa,kojasebrzovrateizu{tedaenergije, ali treba unaprediti svest javnosti o wihovomzna~ajuitomekakvekoristitakvi projektidonose.Jer,usvimbalkanskimdr`avamatrenutnojerekordnanezaposlenost, asamokrozovakveprojektedoradnogmesta mo`e do|i i nekoliko desetina hiqada nezaposlenih. Q.M.


crna hronika

dnevnik

~etvrtak21.jun2012.

15

KOMEMORACIJA STRADALIM KADETIMA VOJNE AKADEMIJE

Nedosawansan ooficirskimzvezdicama Na Vojnoj akademiji ju~e je odr`ana komemoracija povodom pogibije kadeta Filipa Milojevi}a i Miline Mileti} u nesre}i koja se dogodila na intervidovskom poligonu „Pasuqanske livade” kada je do{lo do eksplozije zaostale granate. Komemoraciji su prisustvovale porodice nastradalih kadeta, ministar odbrane Dragan [utanovac i na~elnik General {taba general-potpukov nik Qubi{aDikovi} s ~lanovima Kolegijuma, kadeti i nastavni ci Voj ne akademi je, predstavnici organizacionih celina Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, ekipa serije „Vojna akademija”, prijateqi i kolege. Tom prilikom, na~elnik [kole nacionalne odbrane Vojne akademije pukovnik MileJeli} govorio je o li~nim i profesionalnim kvalitetima Mine i Filipa, kadeta zavr{ne godine Vojne akademije.

– Imali ste svoj san, o mladosti, o sre}i, o qubavi, prijateqstvu, o `ivotu i oficirskim zvezdicama, koje ste re{ili da ostvarite na Vojnoj

– Dru`ewe s Filipom i Milinom }e trajno ostati u na{im se}awima i `ivotu. Na susretima u budu}nosti prepri~ava}ete zajedni~ke dogodov{tine. Bili su mladi qudi, deo nas, deo na{eg kolektiva, koji su skromno i do-

Zdravqe povre|enih stabilno

akademiji. Mina, krhka, ne`na, posebna po jutarwem ritualu. Nenametqiva, jake voqe i istrajna u svemu {to je radila. Filip je bio poseban, neobi~an, nasmejan i duhovit mlad

Su|ewe GoranuDavidovi}u useptembru okrivqeni, kao i wihovi branioci, obave{teni su telefonom da }e se pretres odlo`iti. Ina~e, od preostalih osam optu`enih uz Davidovi}a, dvojica su sklopila s Tu`ila{tvom sporazum o priznawu krivice. Nagodbu su sklopili DolfPospi{ (1984) iz Veternika i Predrag Milovanovi} (1982) iz Beograda. Tako, pozive na otvarwe pretresa u septembru dobi}e jo{ Nedeqko Pe{i} (1987) iz [apca, Uro{Stojanovi} (1978) iz Beograda, Predrag Golubovi} (1982) iz Priboja i Novosa|ani Radomir Dickov (1975) i Vladan Negovanovi} (1986). Podsetimo, u prvobitnoj optu`nici, pre nove, precizirane, navodi se da su 7. oktobra 2007. godine na uglu Beogradskog keja i Du-

La`na dojava o bombi Taman kad je zavr{eno ovo ro~i{te, ju~e oko 9.20 sati svi prisutni u novosadskoj Palati pravde su evakusisani zbog dojave o postavqenoj bombi. Nakon pregleda specijalaca utvr|eno je da je re~ o la`noj informaciji. – U ovoj zgradi je Apelacioni, Vi{i, Osnovni i Privredni sud, parni~no i izvra{no odeqewe, `albeni i ste~ajni postupak pa je te{ko opredeliti iz kojih se razloga upu}uju anonimne dojave o postavqenim bombama – kazala je ju~e porparolka Vi{eg suda sudija Svetlna Tomi}-Joki}. – ^iwenica je da ih imamo oko jednom mese~no. Ipak, dok se ne prona|e po~inilac, mo`e biti samo predmet naga|awa da to ima veze s medijski atraktivnim su|ewima, ali nagla{avam da nema pravila pa je, dok se precizno ne utvrdi krivac, nezahvalno pretpostavqati ko je i zbog ~ega ovako postupio. planira se otvarawe glavnog preteresa, pri ~emu bi se saslu{ali svi optu`eni, a slede}eg dana saslu{a}e se svedoci, o{te}eni i ve{taci – kazala je ju~e za „Dnevnik” portparolka Vi{eg suda sudija SvetlanaTomi}-Joki}. – Sudsko ve}e odlu~ilo je da i daqe ostaje na snazi su|ewe u odsustvu jer Davidovi} kao okrivqno lice u ovom trenutku jo{ uvek nije dostupan dr`avnim organima, a tako|e ostaje na snazi re{ewe o anga`ovawu branioca po slu`benoj du`nosti, dok se na slede}em glavnom pretresu ne pojavi okrivqeni Davidovi} i branilac koji je ulo`io punomo}. Tada, naravno, ve}e mo`e da stavi van snage re{ewe o su|ewu u odsustvu Davidovi}a kao i da razre{i wegovog branioca po slu`benoj du`nosti. Na ju~era{wem su|ewu, na klupu u velikoj sali Vi{eg suda seo je samo optu`eni DanijelPetrovi} (1986) iz Novog Sada. Ostali

muke, ali joj to ni{ta nije smetalo. U~estvovala je u `ivotu svom snagom s puno odva`nosti, plemenitosti i odgovornosti. Kako je istakao pukovnik Jeli}, Filip nije bio od onih qudi kojima se lako moglo vlada-

Zdravstveno stawe svih sedam kadeta Vojne akademije, koji su zbog zadobijenih povreda na vojnom poligonu „Pasuqanske livade” sme{teni na Vojnomedicinsku akademiju, i daqe je stabilno i oni su van `ivotne opsanosti, saop{tilo je ju~e Ministarstvo odbrane. Svi kadeti su van `ivotne opasnosti, ukqu~uju}i i dvoje te`e povre|enih koji su sme{teni na Kliniku za grudnu hirurgiju, odnosno Kliniku za plasti~nu hirurgiju i opekotine. Pripadnici Vojne akademije, po povratku s poligona „Pasuqanske livade“, provode vreme s porodicama poginulih i povre|enih kadeta i bi}e uz wih u narednom periodu pru`aju}i im pomo}, navodi se u saop{tewu.

OPET ODLO@EN PROCES ZA INCIDENT NA ANTIFA[ISTI^KOM SKUPU U NOVOM SADU 2007. GODINE

Ju~era{wi glavni pretres u novosadskom Vi{em sudu protiv Novosa|anina Gorana Davidovi}a (1975) i jo{ {estorice optu`enih koji se terete za incident u Novom Sadu 2007. godine usled netrepeqivosti, u kojem je bilo povre|enih u~esnika antifa{isti~kog skupa, odlo`en je pre svega po zahtevu wegovog novog branioca. Naime, re{ewe o su|ewu u odsustvu Davidovi}u je na snazi i wemu je postavqen branilac po slu`benoj du`nosti, a pre desetak dana je dostavqen podnesak advokata iz Beograda koji je zatra`io da se branilac po slu`benoj du`nosti razre{i i naveo da }e Davidovi}a braniti po punomo}i u ovom procesu. – Nova ro~i{ta zakazana su za 10. i 11. septembar. Prvog dana

~ovek. U{ao je u vojni sistem od rane mladosti – istakao je pukovnik Jeli}, dodaju}i da su imali dovoqno qubavi za qude oko sebe, za svoje najmilije,

navske ulice prvookrivqeni Davidovi}, Pospi{ i Pe{i} prilikom prolaska prijavqenog javnog skupa, odobrenog od nadle`nog organa, koji su organizovali Antifa{isti~ka organizacija Novog Sada i Nezavisno dru{tvo novinara Vojvodine pod nazivom „Smrt fa{izmu„, izazivali incident. Wima se pripisuje da su se popeli na ogradu Doma Vojske iz ugostiteqske ba{te u kojoj je bilo zabraweno okupqawe tog dana, te nacisti~ki salutirali pod`u}i desnu ruku s ispru`enom {akom u pravcu okupqenih u~esnika antifa{isti~kog skupa, ~ime su isporovocirali prvo verbalni, a potom i fizi~ki sukob u~esnika skupa i pojedinih osoba opkupqenih u Domu Vojske. Poletele su kamenice i fla{e, a potom je do{lo do tu~e te dve skupine. Tom prilikom ~etvorica mladi}a su zadobili lake telesne povrede u vidu rasekotina. M. Vuja~i}

drugove, klasi}e, ali i za sve {to rade. Milina, nastavio je, volela je miris uniforme i bat koraka u ~izmama „pe{adinkama”, koje su nas podse}ale na `uqeve, znoj i

ti, ali po{tovao je red. Bio je od onih qudi koji su vrlo lako i brzo svakodnevno razdvajali va`no od neva`nog. ^esto je znao da uporno{}u iznenadi sve oko sebe.

stojanstveno `iveli, koji su `urili ku}i i nazad na Akademiju. Neka im je ve~na slava i hvala – istakao je pukovnik Jeli}. Filip Milojevi} bi}e sahrawen danas u 13 ~asova na

grobqu u selu Gorwa Trnava kod Topole. Sahrana Miline Mileti} obavi}e se tako|e danas, u 14 sati, na grobqu u Gorwem Milanovcu. Tragedija se dogodila u ponedeqak u 9.05 sati, kada je jedan od kadeta prona{ao projektil iz automatskog baca~a granata na poligonu „Pasuqanske livade” kraj ]uprije, tokom redovnih aktivnosti u sklopu priprema za zavr{nu ve`bu „Diplomac 2012” kadeta ~etvrte godine Vojne akademije. U eksploziji su te`e povre|eni kadeti Tawa Milo{evi} (24) iz Lebana i StefanMilosavqevi} (24) iz Novog Sada. Lak{e povrede zadobili su kadeti MirjanaVeli~kovi} (24) iz Surdulice, Jelena Obradovi} (27) iz Kragujevca, Slobodan Petrovi} (24) iz Vlasova kod Ra{ke, Mladen Milosavqevi} (23) iz Aleksinca i Nikola Garabiqevi} (24) iz [paca. E. D.

NA SU\EWU BIV[EM GRADONA^ELNIKU ZREWANINA GORANU KNE@EVI]U SVEDO^ILI MLA\AN DINKI] I MINISTAR MILAN MARKOVI]

Dr`avadalamogu}nostza besplatnodavawezemqi{ta Pred Specijalnim sudom u Beogradu, posle ju~era{weg finala dokaznog postupka, u septembru po~iwe izlagawe zavr{nih re~i u procesu biv{em gradona~elniku Zrewanina GoranuKne`evi}u koji je s jo{ 20 osoba osumwi~en za zloupotrebu slu`benog polo`aja, uglavnom vezanu za postupak dodele gradskog gra|evinskog zemqi{ta investitorima od 2006. do 2008. godine. Svedo~e}i u ovom procesu, nekada{wi ministar u resorima ekonomije i finansija Mla|an Dinki} naglasio je da je industrijska zona u Zrewaninu u vreme kad je gradona~elnik bio Kne`evi} bila i da je jo{ uvek „jedna od najmodernijih u Srbiji, rame uz rame s In|ijom“. U periodu od 2005. godine, naveo je Dinki}, u okviru strategije i dr`avne politike na planu privla~ewa investicija, preuzeta su pozitivna iskustva drugih zemaqa u tranziciji koje su pro{le proces pridru`ivawa EU, a predvi|ala su podsticaj za investitore koji su otvarali firme s vi{e od 50 novih radnih mesta, te preporuku da lokalne samouprave pojednostave procedure za davawe investitorima gradskog gra|evinskog zemqi{ta u zakup. – Preporuka je bila da razmotre da li da dr`e visoke administrativne cene zemqi{ta ili da idu s ni`im, pa i s nultom cenom

za grinfild investicije, da bi se zaposlio {to ve}i broj gra|ana. Govorili smo da je potrebno smawiti birokratiju u proceduri i da je boqe dati zemqi{te za otvarawe fabrike i xabe da bi investitor do{ao jer je, u stvari, najskupqe zemqi{te koje

GoranKne`evi}dolazinasu|eweupratwiadvokata

stoji neiskori{}eno – objasnio je Dinki}. Po wegovim re~ima, one op{tine, pogotovo u unutra{wosti, koje su dr`ale visoke administrativne cene za zakup zemqi{ta, „uglavnom nisu uspele da privuku investitore i ostale su nerazvijene pa i danas tra`e pomo} iz dr`avnog buxeta“.

TEMERINAC POGINUO U OBORWA^I, KOD ADE

Tragi~anpadsaskele Radenko Proli} (1965) iz Temerina izgubio je `ivot od povreda zadobijenih prilikom pada sa skele u dvori{tu Zemqoradni~ke zadruge „Utrine-Oborwa~a” u Oborwa~i, op{tina Ada. Nesre}a se dogodila prekju~e oko 13.30 sati prilikom montirawa ulaznih vrata na silosu. Proli} je pao sa skele s visine od preko tri metra, a prilikom tragi~nog pada na beton zadobio je povrede glave. Od zadobijenih povreda preminuo je na putu do Op{te bolnice u Senti. M. Mr.

NESRE]A NA ZAPU[TENOM JEZERU KOD SRPSKE CRWE

Utopiosemladi}

N. M. (21) iz Srpske Crwe utopio se ju~e ujutro na zapu{tenom jezeru kod iskopa, u blizini tog sela novocrwanske op{tine. Be`ivotno telo nesre}nog mladi}a izvu~eno je iz vode oko 12 ~asova, a u potragu za wim otisnula se ronila~ka ekipa @andarmerije. Kako “Dnevnik” nezvani~no saznaje, grupa mladi}a, u kojoj je bio i pokojni N. M., zaputila se ju~e

Iskustva su, naglasio je, pokazala da se davawem pogodnosti investitorima, budu}i da se otvaraju nova radna mesta, razvija dru{tvo i privreda u {irem smislu, dugoro~no, porezima i doprinosima na plate i naplatom drugih fiskalnih obaveza obezbe|uje stabi-

ujutro na pomenuto neobezbe|eno jezero da bi se kupali. Iz za sada neutvr|enih razloga, N. M. je potonuo i nije uspeo da se spase. – Ne znamo {ta mu se desilo. Kupali smo se i u jednom trenutku primetili da ga nema – ispri~ao je jedan od mladi}a. Ovo je prva ovogodi{wa `rtva utapawa u sredwem Banatu. @. B.

lan priliv u dr`avni buxet i da se vi{estruko uve}ava prihod lokalnih samouprava. – Svi koji su tako radili su se i razvili i vi{estruko im se vratilo. Dr`ava je dala mogu}nost da se ide i s nultom cenom – napomenuo je Dinki}. Na pitawe tu`ioca Dragoslava Markovi}a da li su preporuke za

pojednostavqene procedure za privla~ewe investicija i davawe zemqi{ta u zakup investitorima imale u vidu Zakon o planirawu i izgradwi, Dinki} je odgovorio da, koliko mu je poznato, „nije postojala jedinstvena procedura“. – Imao sam u vidu evropska iskustva. Op{tine su mogle doneti svoje procedure i sigurno je da je svaka op{tina mogla da uredi to pitawe. Po{to nije re~ o jednoj, ve} o vi{e od 160 op{tina u Srbiji, zna~i da je to bilo mogu}e – rekao je Dinki}. Ministar za dr`avu upravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi} je tako|e naveo da mu je poznato da su okviru nastojawa za privla~ewe investicija radi razvoja privrede „lokalne samouprave podsticane na to da pojednostavquju procedure i daju zemqi{te investitorima pod povoqnim uslovima“. Markovi} se ogradio da to nije u nadle`nosti wegovog minstarstva i da „o proceduri ne zna ni{ta“. Potvrdio je da je u periodu dok je gradona~elnik Zrewanina bio Goran Kne`evi}, dva puta posetio taj grad kao ministar i da je tada govorio da je to jedna od najuspe{nijih lokalnih samouprava. – To je bio moj stav tada i ostao. Nema razloga da sada mislim druga~ije – naglasio je Markovi}. Su|ewe se nastavqa 17. septembra. J. J.

TROJE UHAP[ENO U SOMBORU

Lisicezbogfal{ auto-kredita Pripadnici Odseka PU Sombor za suzbijawe privrednog kriminaliteta podneli su Vi{em javnom tu`ila{tvu u Somboru krivi~ne prijave protiv Stojana K. (38) i MilanaT. (33) iz Sombora zbog osnovane sumwe da su po~inili krivi~na dela zloupotrebe slu`benog polo`aja i falsifikovawa slu`bene isprave, dok je krivi~nu prijavu zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja „zaradila“ i Jadranka N. (48) iz Apatina. Sve troje osumwi~enih za ova krivi~na dela li{eno je slobode jo{ u ponedeqak, nakon ~ega im je odre|ena mera zadr`avawa do 48 sati, a posle isteka tog vremena privedeni su pred istra`nog sudiju Vi{eg suda u ovom gradu.

Krivi~ne prijave somborske policije ovoj trojci na teret stavqaju izdavawe dokumentacije preko agencije u vlasni{tvu Stojana K. s neistinitim sadr`ajem, ~ime je ve}em broju qudi omogu}eno dobijawe auto-kredita u banci u kojoj je Jadranka N. bila direktorka filijale. Po navodima krivi~ne prijave, novac dobijen preko kreditnih aran`mana – ukupno devet miliona dinara –prvo je upla}ivan na ra~un agencije Stojana K., nakon ~ega ga je on, uz, kako se sumwa, zadr`avawe ukupno dva miliona dinara za sebe, prebacivao na teku}e ra~une fizi~kih lica ~ija je dokumentacija i bila falsifikovana. M. M}


SPORT

~etvrtak21.jun2012.

c m y

16

dnevnik

14.FUDBALSKOPRVENSTVOEVROPEUPOQSKOJIUKRAJINI POSLE111UTAKMICAZAUKRAJINU

SEPBLATER,PREDSEDNIKFIFA

Okosokolovojemorawe Predsednik FIFA napisao je natviterudauvo|ewetehnologijeufudbalunijevi{esamoopcija,ve}neophodnost. Sudijskegre{kesuoduvekbile sastavni deo fudbala. U naj~e-

recimo,Ukrajinaca,kojisuuutorakuve~e`estokoo{te}eniprotiv Engleske u odlu~uju}oj utakmici za plasman u ~etvrtfinale Evropskog prvenstva, ~iji su doma}ini?

lopta je celim obimom pre{la gol-liniju, pre nego {to je Xon Terivrationazadupoqe.Dasve budejo{neobi~nije,sudijakojem je glavno zadu`ewe upravo to, da gleda u gol-liniju, {to i jeste

Goliline:Teriinterveni{eposle{utaDevi}a

{}embrojuslu~ajevanamera,koja jeina~ete{kodokaziva,nijepostojala. Ali, kako ute{iti one koji su `rtve sudijskih gre{aka, poput,

Zagovornici uvo|ewa tehnologijeufudbaludobilisunovivetar u le|a posle grubog previda ma|arskihsudijaname~uuDowecku. Posle udarca Marka Devi}a,

PREDSEDNIKSUDIJSKEKOMISIJE NAEPPJERLUI\IKOLINA

GolUkrajine regularan PredsednikSudijskekomisijenaEvropskomprvenstvuPjerlui|i Kolina rekao je da je Ukrajini poni{ten regularan golprotivEngleske. Kolinaje,tako|e,istakaoda je to bila prva takva gre{ka u dosada{wemtoku{ampionata. - Lopta je pre{la liniju. To je bila tre}a sli~na situacija na ovom turniru, a u prethodne dve sudije su dobro postupile. Ovogaputa,na`alostnisu,ali, qudskijegre{iti,rekaojeKolinauVar{avinakonferenciji za medije povodom sporne situacijenautakmicikojajeodi- granauutorak. Ukrajina je izgubila od Engleske 1:0 u tre}em kolu Grupe D,aregularanpogodaknapada~a MarkaDevi}aponi{tenjeu62. minutu. Linijski sudija je proceniodaloptanijepre{lagollinijuposle{utaro|enogBeo- gra|anina, ali se na usporenom videosnimkuvidelodanijebio upravu. Da je rezultat utakmice Engleske i Ukrajine bio druga~i-

Pjerlui|iKolina

ji, jedan od doma}ina turnira mo`dabisena{aou~etvrtfinalu, po{to je Francuska izgubilaod[vedskesa2:0.Izgrupe D, u ~etvrtfinale pro{li su prvoplasirana Engleska i drugoplasiranaFrancuska.

uradio(!), nije video da je to bio ~istgol.Dajebilo1:1,kozna{ta bisedogodilodokrajautakmice, aostalojejo{polasata.Ukrajincimajebilapotrebnapobeda...

Kjelini propu{taduel sEnglezima Reprezentativac Italije \or|o Kjelini ne}e mo}i da igra u ~etvrtfinalu Evropskog prvenstva protiv Engleske,zbogpovredebutnogmi{i}a. Kjelini se povredio na utakmici sa Irskom u posledwemkolugrupeC,kadajeupobedi svoje rerpezentacije 2:0 zamewenu57.minutu. -Jasnojeda\or|one}emo}i da igra u nedequ, ali }emo poku{ati da ga oporavimo za daqi tok {ampionata, nadaju}iseda}eItalijapro}idaqe, rekaojedoktoritalijanskereprezentacije Enriko Kastela~i. Kjelinija }e u timu protiv Engleske najverovatnije zamenitiLeonardoBonu~i,kojije i u{ao u igru umesto wega na me~usIrcima.Zanimqivoje da je Kjelini bio najboqi defanzivac Italije u posledwe ~etirigodine,alijebioglavni krivac za gol Marija Manxuki}a, kojim je Hrvatska u drugomkolugrupeCdo{lado 1:1.DuelItalijeiEngleskena programujeunedequod20.45.

Povodomtogdetaqaisudijskog previda oglasio se i predsednik FIFAJozefBlater.Onjepreko svogTviterprofila(vaqdajeto wegovprofil),napisaodajeutakmica u Dowecku pokazala da „uvo|ewe tehnologije u fudbalu nijevi{esamojednaodopcija,ve} potreba”.Naistomtomprofilu, me|utim, javili su se i pojedini Englezi, koji su sva{ta napisali Blateru,~akgaivre|ali. Jedanjenapisao:„Matoraxukelo, a nije ti smetalo pre dve godine kad je Engleska o{te}ena naSvetskomprvenstvu!?Samokad Engleska profitira ti onda smatra{ da je tehnologija morawe!”. Drugimujeukazaodajepresporne situacije bio ~ist ofsajd, jer se UkrajinacsrpskogporeklaMarko Devi} nalazio iza le|a odbrane Engleske. Selektor ukrajinske reprezentacijeOlegBlohinsiktaojenasudijeposleutakmice: „Lopta je bila u golu jedan metar!Imapetsudijanaterenui niko nije video, pa {ta }e nam ondasvioni!?. Marko Devi} je tim povodom rekaodautrenutkukadaje{utnuo nijebioupozicijidavididalije loptapre{lagol-liniju. -Bilajeovovelikautakmicai tu`an sam. Mislim da su svi na stadionu`elelidavide{tabise desilouslu~ajudajebilo1:1”. (Mondo)

Francuz, a pri`eqkuje reprizu finala sa Euro 2008.

Ibrahimovi}:Pobeda zasjajnenavija~e Najboqiigra~reprezentacije [vedske Zlatan Ibrahimovi}rekaojedapobedunadFrancuskomnaEvropskomprvenstvu posve}ujenavija~ima. [ve|anisuuposledwemkolu grupe D pobedili Francusku 2:0,alisujo{ranijeostalibez prilikedaizboreplasmanu~etvrtfinale, zbog poraza od UkrajineiEngleske. -Mismozaista`elelidadobijemo ovu utakmicu, najvi{e zbog navija~a. Izgubili smo

prethodnadvame~a,alijewihova podr{ka bila fantasti~na, izjaviojeIbrahimovi}. Visoki napada~ Milana doveo je [ve|ane u vo|stvo briqantnimpogotkomu54.minutu, kada je u padu zahvatio loptu i volej idarcem je neodbrawivo smestioumre`u. -Tojebilasavr{enonaba~ena lopta od Larsona. Uop{te, cela ekipa pru`ila je sjajnu partiju, naglasio je Ibrahimovi}. (B92)

VisentedelBoske

Andrej[ev~enko

i ne krije da ima favorite. Prv i ~ov ek UEFA, iako

Mi{elPlatininatribinama

NeprijatnogaiznenadiliHolan|ani i Rusi, a prijatno Italijani.  Mi{el Platini u`iva u Evropskom prvenstvu

Najte`imogu}irival

Ibrahimovi}snavija~imaposleduelasFrancuskom

Legenda ukrajinskog fudbala Andrej[ev~enkonajaviojepovla~ewe iz reprezentacije nakon poraza od Engleske u tre}emkolu{ampionataEvrope.

Bezdilemenajboqifudbaler Ukrajine svih vremena rekao je novinarimadaplaniradasezvani~no oporosti od dresa reprezentacijeuprijateqskomme~u. - Ovo je moja posledwa zvani~na utakmicazaUkrajinu.Kasnije}uorganizovati opro{tajni me~ kako bih se oprostioiodnavija~a. - Kakvi su mi sada planovi? Jednostavno, `elim da odem ku}i, zagrlim decuipoqubim`enu,rekaoje[ev~enko. Sa 35 godina [ev~enko je najstarijistrelacuistorijiUkrajine,apre 16 godina postao je i najmla|i. Odigrao je u dresu Ukrajine 111 me~evaipostigao48golova. Nekada napada~ Milanai^elsija,a sada kijevskog Dinama bio je Evropski fudbaler godine 2004. a ukrajinski{estputa.

Platini:Ho}ufinale [panija–Nema~ka

SELEKTOR[PANIJEDELBOSKE:

Selektor [panije Visente del Boske rekao je da smatra da je Francuska najte`i mogu}i protivnik u ~etvrtfinalu Evropskogprvenstva.DelBoske je istakao da je Francuska ozbiqniji protivnik od Engleske i pozvao svoje igra~e na oprez, uprkos porazu trikolora od [vedske sa 2:0 u posledwem kolugrupnefaze. -Onisudefinitivnonajte`i mogu}iprotivnikkojegsmomo-

Opro{taj [ev~enka

glidadobijemoizDgrupe.O~ekujem da igraju svoju igru i poku{aju da uspostave inicijativu. Ne mislim da }e igrati defanzivno. Vide}emo {ta }e se dogoditi, Francuska selekcija nepatiodbilokakvogkopleksa inferiornosti - rekao je Del Boske. DelBoskejedodaodasenajvi{e pribojava napada~a Karima Benzeme i organizatora igre trikolora Franka Riberija i SamiraNasrija. Selektor Francuske Loran Blan izjavio je da }e wegovi izabranici morati da poboq{aju igru protiv aktuelnih svetskih i evropskih prvaka, ukoliko `ele da pro|u u polufinaleEP. -Poslelo{egizdawaprotiv [vedske,te{kojezamislitida jepobedaprotiv[panijemogu}a. Ipak, bori}emo se. Hrvatska je dokazla da se [pancima mo`eigrati-poru~iojeBlan. ^etvrtfinalni me~ izme|u [panije i Francuske igra se u subotu u Dowecku, a pobednik }e se u polufinalu sastati sa boqimizduela^e{keiPortugala.

Francuz, priznaje da `eli da se ponovi finale sa prethodnog kontinentalnog {ampionata.

-Voleobihdaseopetzatrofej bore [panija i Nema~ka, izjaviojePlatini. NaEuro2008„crvena furija”jepobedila1:0. - Iznena|en sam elimin ac ij om Hol an| an a, ali to je samo dokaz da je Evropsko prvenstvo ja~etakmi~eweodMundijala. NisusamoHolan|ani neprijatno iznenadili preds edn ik a evrops ke ku}efudbala. - Nisam o~ekivao ni ovak o ran o isp ad aw e Rusa. Platini je pohvalio „azure”, odnosno wihovog sel ekt or a i nov i stiligre. - ]ezare Prandeli je stvorio„novuItaliju„. Iskren o, nis am mog ao daverujemkadasamvideo da su Italijani digli ruke od trad ic io n aln o def anz ivn e igre,zavr{iojeMi{elPlatini.

Prona|enotelo nestalogIrca? Poqskevlastiverujudasuprona{liteloirskogfudbalskognavija~a,~ijijenestanaktokomvikendaizazvaovelikupolicijskupotragu. Dvadesetjednogodi{wiXejmsNolan,kojijedoputovaouPoqskuda bodrireprezentacijuIrskenaprvenstvuEvrope,nestaojeuno}iizme|u subote i nedeqe u gradu Bidgo{}u, na severu zemqe, nakon {to je prethodnosaprijateqimagledaoutakmiceunavija~kojzoni. Zvani~nikizkancelarijetu`iocapotvrdiojedajepolicijaprona{laNolanovadokumentaporedrekeBrda,ublizinimestagdejenestalimladi}posledwiputvi|ennakonrastankasaprijateqima.Policijajeiskqu~ilamogu}nostdajeubijenzbogpqa~ke,jerjemladi}sasobomimaomaweod80evra,wegovekreditnekarticenisukori{}eneod nestanka,apaso{mujeostaouhotelu.


SPORT

c m y

dnevnik

17

~etvrtak21.jun2012.

14. FUDBALSKO PRVENSTVO EVROPE U POQSKOJ I UKRAJINI SELEKTOR ENGLESKE ROJ HOYSON:

VEJN RUNI, STRELAC ODLU^UJU]EG GOLA NA mE^U S UKRAJINOm

Sumwalisu, mismouspeli

TojezbogKerolovog {ampona Vejn Runi mora s vremena na vremedanadogra|ujekosu,jermu senedopada{tojemladpo~eoda }elavi.Novcazatoimaitvrdi damulepafrizurapodi`esamopouzdawenaterenu. Kadajeu48.minutuutakmice posledwegkolaGrupeDnaEuro 2012, pogodio mre`u Ukrajine

ra|ujeodsvoje,jerimakosukao topmanekenka. -Presre}nismospobedomai lepojeposti}igol.Nisamgadao dugovremenanavelikimtakmi~ewimaiovojeolak{awezamene.Ali,ceotimjeigraofantasti~noidr`alismoseskupakad jebilogusto,dodaojeRuni.

Najzad gol: Vejn Runi

za, ispostavilo se, pobedu Engleske od 1:0, Runi je prekinuo 673minutadugpostureprezentacijiEngleske,zakojunijemogaodaigrauprvedveutakmice turnira(suspenzijaizkvalifikacija). Olak{awe! A, kada je to osetio, Runi je gol proslavio simulacijom prawakose.Za{to? -EndiKeroljetra`ioodmene da dam gol glavom i uzeo sam wegov {ampon pred utakmicu. Nisam ga dao glavom, ali nadam seda}emiizrastikosakaowegova,saosmehomjerekaoRuni. ZarazlikuodRunija,kojipla}azafrizuru,Kerolmo`edaza-

- Znamo na{e kvalitete i za {tasmosposobni.Radilismozaistanapornonana{ojtakti~koj igri. Ide boqe iz minuta u minut. Imamo sada dan odmora vi{e i vrati}emo se sve`iji nego ve~eras. Prvi ciq smo ostvarili,dapro|emogrupu... Sada,tujeItalija. -Bi}ete{koprotivItalije, ali moramo da budemo samouvereni. Bez obzira da li qudi od naso~ekujudabudemouspe{niu toj utakmici ili ne, moramo da zadr`imo veru i da budemo spremnizaono{tonaso~ekuje, rekao je napada~ Man~ester junajteda,kojijedoprvogpoluvremena utakmice sa Ukrajinom

imao6/6umetunaevropskimprvenstvima, a onda je proma{io golglavomnacentar{utE{lija Janga. Kasnije, kada je bilo ne{to lak{e,nijeproma{ioiodveoje iEnglesku,aliiFrancuskudaqe. Golmujenamestiokapitentima Stiven Xerard. Wemu je to tre}aasistencijanaturniru,pa sad deli vrh liste najboqih dodava~asaDavidomSilvomiAndrejomAr{avinom. Ospornomiponi{tenomgolu Marka Devi}a za 1:1, Xerard je rekao: - Da biste bili uspe{ni na ovakvimturnirima,gdeu~estvuju samo ekipe sa visokim standardima, morate da imate dozu sre}e na svojoj strani. Pre dve godine(naSPuJu`nojAfrici, prim. aut) mi sre}u uop{te nismoimali,jerjeFrankuLampardu poni{ten ~ist gol i mogli smodaspakujemostvariiodemo ku}i, prisetio se Xerard i dodao:-A,kadadajemosvejedanza drugoga,ondateisre}aposlu`i. GolmanXoHartimaojetokom 90 minuta mnogo vi{e posla od Andrija Pjatova. Ipak, jedna gre{ka Pjatova odu~ila je me~. Ukrajincisubiliboqi,Englezisupobedili. -Nikadanisamnipomislioda }ebitilakozanasalikada~ujete engleske navija~e, odmah dobijetesamopouzdawe.Onisubili apsolutno neverovatni. Na sveto,VejnRuni„ubo”jejedani dobilismo...,rekaojeHartidodao:-Prvismougrupiisadanas o~ekuje velika utakmica s Italijom.Moramodaidemotamoveruju}i u sebe. Nema svrhe da izlazimonateren,akonemislimo da mo`emo da ih pobedimo i da odemodaqe.

OLEG BLOHIN, SELEKTOR UKRAJINE

Loptajebila 50centimetaraugolu SelektorreprezentacijeUkrajineOlegBlohinrekaojedajeponosan na svoje fudbalere koji su izgubili utakmicu, ali se nisu obrukali. UkrajinajeuposledwemkoluD grupeizgubilaodEngleskesa1:0i oprostilaseoddaqegtakmi~ewa. -Izgubilismoutakmicu,alise nismo obrukali. Ponosan sam na svojtim.Imalismoprednost,dominiralismouprvompoluvremenui`aomije{tonismoiskoristili {anse. Odigrali smo dobru utakmicu,Englezisupoku{avali samo iz kontranapada, a u drugom poluvremenunisustvorilinijednu {ansu, rekao je Blohin posle me~a. On je istakao da je wegova ekipa uspela da izjedna~i, ali daimnijepriznat~istgol.

Oleg Blohin

-Primilismonesre}angol,a potom smo uspeli da izjedna~imo,alinamnisupriznaligol. Imali smo prednost u igri, stvorilinekoliko{ansiizdob-

rih akcija, ali i {uteva iz daqine, me|utim nismo uspeli. Imamo mnogo mladih igra~a koji }e ostati uovomtimuitomo`e biti na{a pobeda na ovom {ampionatu, kazao je Blohin. Bilo je sudijskih gre{aka,loptajebila 50centimetaraugolu kadaje(Marko)Devi} {utnuo.Za{topostoji pet sudija na terenu?, dodao je Blohin. Englezi }e u ~etvrtfinalu igrati protiv Italije, a Blohin je ocenio da obe ekipe imaju podjednake {anse da se plasirajuupolufinale.

Selektor Engleske Roj Hoxson rekao je posle plasmana u ~etvrtfinaleEvropskogprvenstva da je prezadovoqan, posebno po{to su mnogi sumwaliu wega. Engleskajeuposledwemkolu grupe D pobedila Ukrajinu i u ~etvrtfinalu je ~eka duel s Italijom,aHoxsonisti~edasu mnogi sumwali da ne}e imati vremenadaspremiekipuzatakmi~ewe, ali da je on, ipak, uspeo. - U`ivamo u svakom minutu ovog turnira. Osvojili smo prvomestougrupikojanijenimalolaka.Mnogoqudijemislilo danismoimalidovoqnovremenadasepripremimopo{tosam kasno preuzeo reprezentaciju, alismopokazalidasmouspeli, rekaojeHoxsonposleutakmice uDowecku. Jedini gol na me~u protiv Ukrajine postigao je Vejn Runi koji zbog suspenzije nije igrao prve dve utakmice, a Hoxson je ocenio da }e mu pogodak mnogo zna~itizasamopouzdawe. - Svi koji prate Englesku i Man~ester Junajted znaju ko i {tajeVejnRuni.Onjetosadai pokazao. Ovo mu je bila prva utakmica na turniru, postigao

Roj Hoyson

jegolito}emudostapomo}iu nastavku takmi~ewa. Ako Runi budeigraosaogromnimsamopouzdawem, onda }e i cela reprezetacija Engleske, ocenio je Hoxson. SelektorEngleskejeistakao damislidajeloptapre{lagol liniju u 62. minutu posle {uta Marka Devi}a i da se sre}a osmehnulawegovojekipi. -Akojeloptapre{laliniju, a mislim da jeste, onda je to stvarnogre{kasudija.Mismou

SELEKTOR FRANCUSKE LORAN BLAN:

Napobedu sa[panijom

Selektor Francuske Loran Blan rekao je da nije o~ekivao dautakmicaprotiv[vedskebude toliko te{ka, kao i da su igra~i bili ispod o~ekivanog nivoa. Francuzisuizgubili0:2,ali su i pored toga pro{li u ~etvrtfinale. - Znali smo da }e utakmica bitite{ka,alinismoo~ekivaliovoliko.Nismobilidovoqno jaki na terenu, a [vedska je igrala sa mnogo srca. Fizi~ki su spremniji od nas, a imaju igra~a koji mo`e da prelomi. Razo~arani smo rezultatom, jer nikonijebionao~ekivanomnivou,rekaojeBlannovinarima. [vedskajepobedila2:0ipremestilaFrancuskunadrugomesto tabele, {to je „trikolorima” donelo duel sa braniocem tituleifavoritom[panijom. -Moramo da budemo optimisti.Naravnodasmo`elelidruga~iji ishod, ali je najbitnije dasmoseplasiraliu~etvrtfinale.[vedskajeigralasjajnoi ~estitam joj na pobedi, ali oni }ei}iku}i,kazaojeBlan. JedannovinarjepitaoBlana da li je mo`da [panija lak{i rival,jersezna{tamo`edase o~ekuje, dok je Italija nepredvidiva selekcija, na {ta je selektorimaoduhovitodgovor.

0 1 1 2

1 1 1 1

4:5 3:3 5:3 2:3

5:2 5:4 4:5 2:5

0:1 1:0 2:3 1:2 2:1 1:2 9 6 3 0

6:1 4:2 4:3 1:7

1:1 1:3 1:1 4:0 0:1 2:0 7 5 4 0

5:3 1:3 2:2 5:6

1:1 2:1 0:2 2:3 2:0 1:0 7 4 3 3

B grupa

0 1 2 3

C grupa

Loran Blan

- Da, mo`emo da di`emo moralinatajinaraznedrugena~ine, ali je ~iwenica da vam [panija ne daje mnogo loptu. Nijelakoigratiprotivwih,a jo{ imamo i dan mawe odmora. Moramo da idemo na pobedu. Znam da je te{ko to zamisliti posle ove partije, ali verujem da }emo biti boqi, po{to sa [ve|anima niko nije bio na o~ekivanom nivou”, rekao je Blan. (B92)

[AMPION

[panija–Italija Irska–Hrvatska Italija–Hrvatska [panija–Irska Hrvatska–[panija Italija–Irska 1.[panija 3 2 2.Italija 3 1 3.Hrvatska 3 1 4.Irska 2 0

1 2 1 0

0 0 1 2

D grupa Francuska–Engleska Ukrajina–[vedska Ukrajina–Francuska [vedska–Engleska [vedska–Francuska Engleska-Ukrajina 1.Engleska 3 2 1 2.Francuska 3 1 1 3.Ukrajina 3 1 0 4.[vedska 3 1 0

0 1 2 2

GDAWSK ^ETVRTFINALE 22.06./20.45

GR^KA

PORTUGAL

FRANCUSKA

2 1 1 0

1:1 4:1 1:2 1:1 0:1 0:1 6 4 4 2

NEMA^KA

VAR[AVA ^ETVRTFINALE 21.06./20.45

DOWECK ^ETVRTFINALE 23.06./20.45

A grupa Poqska–Gr~ka Rusija–^e{ka Gr~ka–^e{ka Poqska–Rusija Rusija–Gr~ka Poqska–^e{ka 1.^e{ka 3 2.Gr~ka 3 3.Rusija 3 4.Poqska 3

Holandija–Danska Nema~ka–Portugalija Danska–Portugalija Holandija–Nema~ka Portugalija–Holandija Danska–Nema~ka 1.Nema~ka 3 3 0 2.Portugal 3 2 0 3.Danska 3 1 0 4.Holandija 3 0 0

^E[KA

[PANIJA

pro{losti dosta propatili zbogsli~nihsituacijaimislim da nam se sre}a osmehnula ovog puta,rekaojeHoxson. Selektor „Gordog albiona„ je,tako|e,istakaoda}ewegovi fudbalerimoratidasepomu~e da bi izbacili Italiju u ~etvrtfinalu. - Bi}e uzbudqiva utakmica, mora}emo mnogo da radimo da bismoseplasiraliupolufinale. Po{tujem Italiju, bi}e te{ko,rekaojeHoxson.

VAR[AVA POLUFINALE 28.06./20.45

DOWECK POLUFINALE 27.06./20.45 KIJEV FINALE 01.07./20.45

ENGLESKA KIJEV ^ETVRTFINALE 24.06./20.45

ITALIJA


18

sport

~etvrtak21.jun2012.

dnevnik

KANARINCINAZASLU@ENOMRASPUSTUDO3.JULA

Odmor,paletwespremawe Fudbalska bubamara na Detelinari zvani~nojestala,aprvotimcisudobilizaslu`eniprekopotrebanodmor.Po okon~awunaporneprvoliga{ke sezone 6. juna, stru~ni {tab RFKNoviSadodlu~iosedanastavisatreninzimasamla|arijomkojajeuspe{noizguralafini{ sezone i posledwih sedam utakmica, zbog ve} poznatog {trajka vode}e grupe igra~a. DesetakdanaJosifIli}sasaradnicima radio je sa grupom mladihigra~a,akakoNovosa|aneo~ekujenoviciklusselekcije tima za narednu sezonu, onda jevremedoodlaskanaodmor15. juna iskori{}eno na najboqi mogu}ina~in. -Desetakdanasmoimalipriliku da radimo sa mla|im igra~ima ali i nekim novim momcimakojisudo{liuNoviSadna probusa`eqomdaseskrenupa`wu na sebe. Videli smo dosta novihlicaipozitivnihstvari. Kakonaso~ekujenapornasezone, a start prvenstva je zakazan za 11.avgust,odlu~ilismodaiove daneiskoristimousvrhuselekcijetima-kazaojeJosifIli}. Kao i prethodnih sezona Detelinara je po`eqna fudbalska destinacija za mnoge. Ne treba

IzgledPrve ligeSrbije Usezoni2012/13.Prvaliga Srbije broja}e 18 klubova: Banat, In|ija, Novi Sad, Proleter, Be`anija, Borac, Vo`dovac, Jedinstvo Putevi (U`ice), Timok (Zaje~ar), Kolubara, Metalac, Mladost (L), OFK Mladenovac, Napredak,Radni~ki(NP),Sloga (K),Teleoptik,^ukari~ki.

Nametisuperliga{a–VladimirTufegyi}

sumwatida}eiovaletwapijaca biti beri}etna za Novosa|anekojimajeciqdaoformejo{ ja~i sastav za narednu sezonu u kojoj }e se zbog skra}ewa lige

AKTUELNOSTIIZZAJEDNICEPRVOLIGA[A

@reb26.juna, start11.avgusta

Udru`eweprvoliga{kihklubovauvelikosespremazaorganizaciju Skup{tine klubova koja je zakazana za utorak 26. jun. O~ekujesedapredstavniciklubovasumirajuproteklusezonui donesuodlukevezanezapoboq{aweradaorganizacijeunarednomprvenstvuinakrajuodredetakmi~arskebrojevezaslede}u sezonu.Premautvr|enomkalendarutakmi~ewa,prvenstvokre}eusubotu11.avgustaitraja}edo2.decembra.Prole}natrka nastavi}ese9.marta2013,dokjekrajsezonepredvi|enza5.jun. Predvi|enasui~etirivanrednakola,sredombiseigralo10. aprila,1.i22.majai5.juna.

~ak{esttimovapreselitiuni`irang. -Ve}smoupregovorimasaodre|enimbrojemigra~a.Nebiho imenima ovoga trenutka, ali mogure}idaseradioproverenim i kvalitetnim fudbalerimasaprvoliga{kimisrpskoliga{kim iskustvom. Za sada smo nadobromputudaterazgovorei konkretizujemo.Usmenidogovori su postignuti sa ve}inom. Ukoliko realizujemo 90 odsto `eqenogmoguslobodnore}ida }emo imati ja~i tim nego prethodne sezone. Tako|e, na pragu smoostvarewasaradwesa^elarevomijo{dvatriklubau`eqi da na{e igra~e iz omladinskog pogona ustupimo na pozajmiceuadekvatnesredinegde}e imati mogu}nosti da napreduju, a~ijekarijere}emopomnopra-

titi. Kada je re~ o odlascima izvesno je da ne ra~unamo na igra~ekojisubiliu{trajku,a intereovawejeveliko.Zaprvog strelca ekipe Vladimira Tufegxi}asuzainteresovanibrojni superliga{i. Obavi}emo razgovoresasvimigra~imaina vreme videti na ~emu smo uo~i po~etka priprema i prvenstva, kakonebismogomilaliigra~ki kadar-kazaojeIli}. Prvuprozivkuobavi}ete3.a ne 9.jula kako ste prvobitno planirali. - Kako ove godine Prva liga startuje u isto vreme kao i Superliga,odlu~ilismodakrenemo sa pripremama malo ranije. O~ekuje nas veliki posao. Selekcija ekipe, uigravawe tima. Uprvojnedeqipripremaobavi}emopotrebnatestirawaiprovere igra~a. Ve} od drugog vikenda u planu je igrawe prijateqskihutakmicakojih}ebiti osamdodeset.Nekiodrivalasu ve}poznatiKabel,[ajka{,Crvenazvezda.Ovogaletasvenasu klubuo~ekujevelikiposao,kakobismonastavilisaciqevima kojesmozacrtali,ja~awukluba usvimstrukturamaipravqewu kvalitetneekipekoja}edemonstriratikvalitetzaqubiteqe fudbala u Novom Sadu - zakqu~io je {ef stru~nog {taba JosifIli}. I.Grubor

VESTIIZFKVOJVODINA

Usubotuipak sOmladincem Bilo je planirano da prvu test utakmicu od po~etka priprema fudbaleri Vojvodine odigraju s Jedinstvom iz Stare Pazove. Ta utakmicabilajenajavqenazasubotu,23.jun,od18~asovaitouFC „VujadinBo{kov”. Ju~eje,ipak,do{lodopromene,pa}e,naistommestuiuistom treminu,crveno-beliodmeritisnagesOmladincemizNovihBanovaca. A.P.

Dvojacnapo{tedi AlmamiMoreirajeuNoviSad do{ao s povredom zadwe lo`e i zbogtogatreniraodvojenodsaigra~a. Ju~esusetamnoputomorganizatoruigrenapo{tedipridru`ili kapiten Miroslav Vuli}evi} i {toper Branislav Trajkovi}. Onisutreningodradiliutereta-

ni, a Zlatomir Zagori~i}, {ef stru~nog{tabaVojvodine,kratko jeobjasnio: - Ne radi se o ozbiqnijim povredamaiwihovizostanakstreninga bio je vi{e preventivan. O~ekujemda}eunajskorijevreme obojicadasepridru`eekipi. A.P.

BARA@ZAPODRU^NULIGUNOVISAD

Stepanov~aniopstali Omladinac–@SK0:0,penalima5.3 SRBOBRAN: Igrali{te [umice, gledalaca oko 200, sudija Bosin(NoviSad),strelcispenala:Bijeli},Bodowi,^eli},[atar,@ivkovi}(Omladinac),aNedi}, Popadi}, \ur|i} (Omladinac). @uti kartoni:  Batar, Peceq,Bijeki}(Omladinac),Popadi}, Stojanovi}, Havim (@SK). Crveni katoni: Peceq (Omladinac),Dovedan(@SK). OMLADINAC: Zeqkovi}, Markovi}, Batar, Peceq, Avdi}, [atara,N.Samarxi},Bijeki},D. Samarxi},^eli},Bodowi. @SK: Dovedan,Kezija(Radanovi}),Osatkovski,Nedi},Bojovi}, Brkqa~,Popadi},\ur|i},Stojanovi},Havim(Bukvi}),Goli}. Prava drama u  zavr{noj utakmici bara`a za opstanak u Podru~nojfudbalskojligiNoviSad. Posle90minutaigreume~uizme|uOmladincai@SK-aiz@abqa

me~ je zavr{en bez golova, pa su odlu~ivalipenali,atusuStepanov~ani bili sigurniji i uspeli dasa~uvajustatus. Po izuzetno toplom vremenu vodilasepravarovovskabitka.I jedniidrugisuigrali~vrsto,ali suvodilira~unadasa~uvajusnagu. @SK je bio boqi u prvom poluvremenu, a u nastavku Omladinac jepreuzeoincijativuiimaonekolikoprilika.Ufini{ume~asudija je iskqu~io golmana @abaqaca Dovedana, pa je na gol stao Goli}, koji je dva puta fenomenalnointervenisao. Kodizvo|ewapenala@abaqci suodlu~ilidanagolstanerezervni igra~ Bukvi} i pogre{ili, jerBukvi}nijeuspeodazaustavi nijedan udarac, a u me|uvremenu Ostakovski nije bio precizan pa suStepanov~anislavili. D.Ivani}

MILANPIPERSKINAPREDOVAONALISTIVBC

Pobedeseveomacene Zrewaninac Milan Piperski, na{ profesionalni bokser, ~lan je kampa Balkan boksing. Ovaj izuzetni momak osvojiojeSveslovenskutituluuverziji VBC,usupervelterkategoriji,kadjenokautirao bugarskogbokseraDragomiraToteva.Posletoga zabele`io je veliki skok na svetskoj rang listi VBC,jersesa39.popeona35.mesto. Ina~e,Piperski,kojiimasvojklubPetrograd u Zrewaninu, u zajedni{tvu sa Sr|anom Ev|eni}em, ima obavezu da do 1. septembra ove godine branititulu.Ponudezame~ve}sti`unawegovu adresu, a predsednik Balkan boksing promo ku}e Darko Popivoda, istakao je da }e ta borba biti istinskispektakl. Ina~e, Milan Piperski je do sada imao devet profesionalnihborbiiostvariojeistotoliko pobeda. M.P.

Izboriliopstanak:fudbaleriDolineizPadine

MilanPiperski

PREDSEDNIKKOVA^NAJAVQUJEUSPE[NIJUSEZONUDOLINE

Timsemorapoja~ati Fudbaleri srpskoliga{a Dolinesezonusuzavr{iilina12 mestu sa osvojenih 36 bodova. Fudbaleri iz Padine  ostvarili su 10 pobeda,  {est remija i 12 poraza. Dres Doline tokom proteklog prvenstva nosili su: golmani Dejan Jevti}, Du{an Aleksi}, Ivan Topi}, igra~i Zoran Staji}, Pavel ^i`ik, Zvonko \akovi}, Bojan Josimovi}, Danijel ^i`ik, Milo{ O`egovi}, Damir \okovi}, VladimirMila{inovi},Damir Memovi}, Milan Nedu~i}, Bojan Tripkovi}, Ivan Ninkov, MiroslavIvani{evi},Stefan Vladul, @eqko Staj~i}, Ivica Vukosavqev, Jan ^erwo{, Milo{Karanfilovski,Stanislav Duda{, Vlastislav Duda{, JovanTomin,DejanKova~.Nakrajusezoneupravaklubana~elusa predsednikom Miroslavom Kova~om odr`ala je sastanak sa igra~imainazajedni~kojve~eri predsednik je najavio lep{e daneunovojsezoni: -Ovusezonutreba{toprezaboraviti, ali moram da naglasim da smo pre po~etka sezone

imalivelikeambicijeidasmo tokomcelesezoneimalirezultatskukrizu.Iporedsvega{to sede{avalouspelismodasa~uvamo status srpskoliga{a. Sigurno je da nas sada o~ekuje velikiposaotokompauzeimoramodaizvu~emopoukeizovogprvenstva.Planjedaigra~kikdar poja~amo sa nekoliko fudbalerakakobismoponovobele`ili dobrerezultate. OdsedmogkolaumestotreneraBranka\oki}ado{aojeDu{an Hil koji je nekoliko kola pred kraj sezone napustio kormilo i ekipu je vodio Mile Markov.Sigurnojeda}euprava kluba sada tra`iti novog trenera. - Tokom proteklog prvenstva promenili smo dva trenera i Markov je u posledwim kolima preuzeotimiizvukaomaksimum odekipe.Uspelismodaizborimoopstanak.Sada,predpo~etak priprema moramo da izaberemo novog{efastru~nog{tabakoji }e selektirati ekipu za narednu sezonu. U narednih nekoliko dana vide}emo {ta je naj-

boqe za klub i ko }e biti trener. [to se ti~e sastava  verujem da }e svi igra~i ostati u klubu,ali}emoekipuosve`iti snekolicinomnovajlijaipoja~a}emokonkurencijuutimu-ka`epredsednikKova~. Iovesezonezapa`enepartije pru`ao je kapiten i prvi strelacPadinacaZvonko\akovi},kojijegolovimaobezbedio opstanak i jo{ jednu sezonu igrawa Doline u srpskoliga{kojkonkurenciji. -Sami smo krivi {to nismo ostvariliboqerezultateiplasmannatabelikojiseodnaso~ekivao.Mnogobodovasmonesre}noizgubili.Iporedtogauspeli smo da ostanemo u ligi, {to po kvalitetu sigurno zaslu`ujemo. Ovegodineispaloje~etiriekipeimoramdaistaknemdasusve bilepodjednakogkvalitetaida sunijanseodlu~ivaleuborbiza bodove,ka`e\akovi}. Fudbaleri doline na odmoru }ebitido10.julakada}enovi trenerizvr{itiprozivkufudbalerazanarednusezonu. B.Stojkovski

EkipaProleteraizWego{eva

PROLETERIZWEGO[EVANOVI^LANVOJVO\ANSKELIGEISTOK

Odlukauposledwemkolu VelikiuspehostvarilisufudbaleriProletera iz Wego{eva osvajav{i prvo mesto u Podru~noj ligi Subotica i plasirali se u Vojvo|ansku ligu Istok. Ovo je uspeh igra~a i rukovodstva kluba na ~elu sa predsednikom Vlatkom Ogrizovi}em i trenerom Slobodanom Jokanovi}em. OsvajawemprvogmestaProleterjenastaviokontinuitet dobrih igara i zapa`ene uloge u Podru~nojligiSuboticekojatrajesezonama. -Ovojejedanodnajve}ihuspehakluba,{tonam jeibiociqodstartaprvenstva.Klubjeosnovan

1933.godine,slede}egodineslavi}ejubilej,80godina od osnivawa i ovo je najlep{i ro|endanski poklon,ka`epredsednikVlatkoOgrzovi}.-Sve ~estitkeigra~imaitreneruSJokanovi}uzaovaj zaslu`eni uspeh. Uz dobru organizaciju kluba igra~isuiznelinajve}iteretprvenstva. PosledwautakmicasPanonijomjeodlu~ilaje oprvommestuzaulazakuVojvo|anskuligugrupa Istok,atomestojezaslu`enopripalonama-ka`eRadeStani},prvistrelacligesa28postignutihgolova. S.St.


SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak21.jun2012.

NA MARAKANI PREDSTAVQEN NOVI CENTARFOR

Babaqnapada izvazduha Zvezdina nova „devetka” je Eli Babaq (20), Austral ij an ac srpskog porekla koji je ju~e potpisao ~etvorogodi{wi ugovor sa na{im najtrofejnijim klubom. Korpuletni napada~,visok194cm,istakao seigramaumladojreprezentacij i Austral ij e, pos ebn o u ekipiMelburnHartsagdejeu protekloj sezoni postigao devetpogodaka. -Ovojepravainvesticijaza budu}nost. Anmga`ovali smo kvalitetnog centrfora po povoqnim uslovima. Obe{te}ewe iznosi 350.000 evra, u dve rate-biojetransparentangeneralni sekretar crveno-belih\or|eStefanovi}napromociji. Babaq,kojijero|enuSarajevu, potom se preselio u Nema~ku,paAustraliju,`eleoje domahdaotklonijednudilemu. - Zovem se Eli, ne Ilija i uop{te ne znam ko je prouturiotakvuvest. Prve impresije nakon stavqawaparafanaugovorsupozitivne. -Velikaje~astnastupatiza na{najve}iklub,~ijisamnavija~odmalihnogu,zahvaquju}i ocu Radoju. Ispunio sam, svoje de~a~ke snove, i sada se treba {to boqe pripremiti i uklopiti u ekipu. @elim da golovimadamsvojdoprinosda

Eli Babaq

Zvezda vrati titulu - istakao jeBabaq. Na{a sportska javnost ne poz naj e dov oqn o fudb als ka zbivawau„zemqikengura”,timeniume}eBabaqa. - Liga je fizi~ki naporna, dug a su put ov aw a, kval it et igre napreduje. Moji aduti su visinaitehnika.Ipak,mo`da je ovo pitawe za trenera Pro-

sine~kog.Najva`nijejedapripremeiskoristimnapravina~in,dasetimuigra,odgovorim zahtevima koji se postave ispred mene. Verujem da }e biti golova - zakqu~io je Eli Babaq. Ekspedicija crveno- belih odpetkapripremenastavqana Rogli. Z. Rangelov

Karayi}ho}e novimandat Prvi ~ovek Fudbalskog saumejuiimajuhrabrostidaravezaSrbijeTomislavKaraxi} dedobroikvalitetno.FSSje dob io je u utor ak pod r{ ku danas jedna od najstabilnijih FudbalskogsavezaVojvodinei org an iz ac ij a u dru{ tvu i u Sudijske organizacije za novi privredi.Radilismokakosmo mandate. znaliiumeli,najvi{enaamaTa podr{ka do{la je samo terskom radu na kome }e fuddan po{to je Milovana \oribalidaqepo~ivati,naglasio }aTrenerskaorganizacijaSrjeKaraxi}. bije kandidovala za prvog ~oDir ekt or pravn ih i opvekasrpskogfudbala. {tih poslova u Fudbalskom O~ekujesedapodr{kuaktu- savezu Srbije, i zamenik geeln om preds edn ik u FSS da i region Isto~naSrbija. To zna~i da Karaxi} ne}e tr~ati solo trku za predsedni~ku fot eq u, kao {to se ~inilo posle neuspe{ne kandidature BobanaBogdanovi}a,koji nije ispunio uslov nivezanza~lanstvou Skup{tini FSS, niti je wegovu kandidaturupodr`aobilikoji relevantan faktor togfudbalskogtela. - Svako ima pravo da u~estvuje u izborima, da bira i da bude Tomislav Karayi} biran.Postojegrupei pojedinci koji bi da promene neralnog sekretara Neboj{a fudb als ke tok ov e u Srb ij i. Ivkovi}, pojasnio je da preZatobidobrobilodaseizme- prekeza\ori}evukandidature sva~iji rezultati i {ta ko runepostojeida}eonpunomo`edapomogneudaqemraz- pravno u}i u borbu za prvu voju fudbalske organizacije. fotequnaTerazijama. Samoreklamirawe nije dobro, - Milovan \ori} je ~lan a ako merilo bude fudbalska Skup{tine FSS i kao takav biografija onda }e u organi- mo`edabudelegitimnikandizaciju do}i qudi koji znaju, datnaizborimauSavezu.^la-

novi Trenerske organizacije Srbije imaju tri predstavnika uSkup{iniionimogudapredlo`ekandidataza~elnog~oveka FSS. Dakle, formalnopravnonepostojenikakveprepreke za \ori}evu kandidaturu,rekaojeIvkovi}. Nekada{wi selektor na{e zemqeigotovosvihmla|ihselekcija, Milovan \ori} isti~edajespremanzatrku. - Prih vat i} u kandidaturu, iako se nisam sam kandidovao.UFSSje maloqudiizovog sporta, mahom su tuqudikojimanije mesto u fudbalu. Vreme je da se sve anom al ij e ra{~ is te i da struk a preu z me Savezusvojeruke. ^istogsamobraza inijednaaferane mo`edaseve`euz moje ime, istakao je\ori}. Srpski fudbal bi novog ili starog preds edn ik a Savezatrebalodadobijedo15. jula,kadaTomislavuKaraxi}u zvani~noisti~emandatnaTerazijama.Izvr{niodborFSS sasta}esenarednesrede,zakada je planirano i zakazivawe konstitutivne Skup{tine na kojoj }e ~elni ~ovek dobiti mand at fudb als ke Srb ij e za naredne~etirigodine.

PRIPREME PARTIZANA

Stojkovi} najraspolo`eniji Fudbaleri Partizana nastavqaju pripreme na Tari. Po vojni~komre`imutrenerVladimir Vermezovi} cedi igra~e kako bi {tosna`nijido~ekalinovusezonu. Red teretane, red tr~awa, red loptejeidaqenasnazi,afudbalerisavelikimnaporomizvr{avajuobaveze.Svesniipakdajesve zawihovodobro. - Jedva stojimo - govori desni bek Nikola Aksentijevi}. - TrenerVermezovi}jeopravdaozvawe vrlo sistemati~nog stru~waka, {to}enadamsedonetirezultate. Nekabudekao2004.kadajestigao doosminefinalaLigeEvrope. Aksentijevi}u su ovo tre}e pripremesaprvimtimom.Ka`ei najnapornijedosada. -PostojirazlikauraduVermezovi}a,Stanojevi}aiGranta.Prviinsistiranadetaqima{tokod druge dvojice nije bio slu~aj. Otudipravilnikkojijeuspostavio,akojegsvimoramodasepridr`avamo.Sigurno}etakobitii utokusezone-rekaojeAksentijevi}. Sa osmehom na licu jedino je golman Vladimir Stojkovi}. On je saznao za `equ selektora Mihajlovi}a da ga vrati u reprezentaciju. -Sre}ansam,uvek}useodazvati dr`avnom timu. Pohvale su stigle u pravo vreme, u jeku te{kihpriprema.To}ememotivisati jo{ vi{e da se u Partizanu poka`emunajboqemsvetlu.

Vladimir Stojkovi}

Jedinicacrno-belihimalaje problemasastopalomnaTari. -Tupovreduvu~emjo{odpro{lesezone,sadaseponovoaktivirala.Sre}om,nijeni{taozbiqno pasamseve}vratiotreninzima. Kako on ocewuje pripreme pod dirigentskom palicom VladimiraVermezovi}a? -Nisamiznena|en,SaleIli}i Smiqani}sunasupoznalisasvime.Vidisedajedobarstru~wak,

tugalacradigovorito{tojejo{uvekteku}usezonuzapo~eo17.julapro{legodine,pripremnim me~omsaLAGalaksijem,aukolikosewegovaselekcija plasira u finale Evropskog prvenstva, zavr{i}ejeuKijevuprvogjula. Ni u~inak mu nije lo{. Na putu ka tituli u [paniji i polufinalu Lige {ampiona on je postigao60golovaudresuReala,awegovadvagola (uz dve stative) donela su Portugalu pobedu nad Holandijomi~etvrtfinaleEP.Takojepostaojedan od retkih igra~a u istoriji ove igre koji su bilistrelcinapetuzastopnihvelikihtakmi~ewa. Naravno, Ronaldovih 6000 minuta nije tako mnogokadseuporedisavremenomkojeuigrigodi{we provedu najuspe{niji individualni sportisti, pogotovo kada im sezona ide kao Novaku pro{legodine.

kojini{taneprepu{taslu~ajupa o~ekujemjo{boqeigreekipeove sezone. Ostanak u Partizanu ne boli golmana. -Partizanjemojaku}ainesmeta mi {to ostajem. Iskreno, planirao sam inostranstvo, ali je ,,vaqak”bioferpremameniizatosene`alim-zakqu~iojeStojkovi}. I. Lazarevi}

U KULSKOM HAJDUKU PO^IWE FORMIRAWE IGRA^KOG KADRA

Bi}edostanovajlija KULA: Prelaznirokufudbalu je zvani~no po~eo 18. juna, a znatno pre tog datuma u superliga{uizKulejepo~ela igra~k a prom en ad a. Nai m e, Hajduk je jedan od retkih klubova koji se mo`e pohvaliti da je na fudbalskoj pijaci uspeodaprodasvojatrinajboqa igra~a:kapitenaBrankaPauqevi}a Partizanu, a najboqeg strelcaMilanaBubalaiprema mi{qewu navija~a najboqegigra~aHajdukaMiroslava ^ovila slovena~kom superliga{uKopru.Klupskorukovodstvo je najpre `elelo da formira novi stru~ni {tab i taj deo posla je odra|en dovo|ewem novog {efa Veli~ka Kaplanovi}a i wegovih saradnikatreneraNenadaCerovi}ai Vladimira Pro~ikjevi}a. Sada je na red u form ir aw e igra~kogkadra.

- Koliko danas ulazimo u tu pri~u.Dove{}emonajmawepet{est igra~a da bi nadomestili onekojisuoti{li,aiizna{eg mladog pogona }emo prikqu~iti najmawe ~etvoricu-petoricu najtalentovanijih, povesti ih napripreme,pakopro|epro|e - ka`e predsednik Hajduka ZoranOsmaji}. Kojesutopozicijekojetra`e popunu? -Dove{}emo{pica,dvavezna igra~a,dva{toperaidesnogbeka,iskusneigra~esakojimave} pregovaramo, ali dok posao ne bude utana~en ne}emo otkrivatiimenadatonebinekozloupotrebio. Ono {to je sigurno, dopo~etkapriprema}emodovestiteplaniraneigra~e-isti~e Osmaji}. KlupskorukovodstvoHajduka je pribeglo oprobanom modelu da kroz kontrolne utakmice

Drogbau[angaju Reprezentativac Obale Slonova~eDidijeDrogbasaop{tio je da je potpisao dvoipogodi{wiugovornasakineskimklubom[angaj[enhua.

{ampiona,alijeodlu~iodapo istekuugovoranapustiklub. Drogba }e u [angaju ponovo igrati u tandemu sa Francuzom NikolasomAnelkom,kojijeta-

Ronaldonajzaposleniji Studijakojujeobjaviougledni„Wall Street Journal„pokazujedajeKristijanoRonaldonajzaposlenijitimskisportistanaplaneti.Tokom2011.godineonje,nose}idresRealMadridaiPortugala, proveouigriukupno6030minuta,tokom71utakmice. Nijedan igra~, sa izuzetkom golmana, nije muniblizunatojlisti.Kadatouporeditesadrugim sportovima, Kevin Durent je lider NBA sa 3342minuta(dotre}egme~afinalneserije).SlediLebronXejmssa3278minuta. Iakoigraju82utakmiceplusplejof,inaledu provedu gotovo sve vreme, ~ak ni hokeja{ki golmani ne pri|u ozbiqnim igra~ima fudbala – sezonskirekorderje~uvarmre`enovih{ampiona LA Kingsa Xonatan Kvik sa 5556 minuta u igri. Rekorderme|uostalimigra~imajeMat\irardi, bekWujorkRenxersasa2725minuta.KolikoPor-

19

Didije Drogba s trofejom Lige {ampiona

-Zadovoqstvomijedaobjavim da}uigratiza[angaj.Potpisao sam ugovor na dve i po godine, a ekipi}usepridru`ititokomjula,naveoje34-godi{wiDrogba. Drogba je tokom karijere igrao za francuske klubove Le ManiOlimpikizMarseja,aod 2004.godinejebio~lanlondonskog^elsija. On je pro{le sezone predvodio ^elsi do osvajawa Lige

ko|e bio ~lan ^elsija. Upravo Anelka je najzaslu`niji za dovo|eweDrogbeu[angaj,po{to je pre nekoliko nedeqa, uz to {to je igra~, postao i ~lan stru~nog{taba,pajenasvena~inepoku{avaodaprivolibiv{egsaigra~auKinu. Kako prenose engleski mediji,napada~izObaleSlonova~e nedeqno }e zara|ivati oko 200.000funti.

proveravakakosvojemladetako i igra~e koji se nude na probu. Odigrane su tri kontrolne utakmiceijesulipokazaleima limaterijalazaHajduk? -Svakakoima.Su{i},Vorkapi},Farago,MezeiiPejovi}se name}u i wih }emo najverovatnijepovestinapripremeidati im{ansudaseborezastatusprvotimca-ka`eOsmaji}. Izre~enogsemo`eizvu}izakqu~ak da }e u narednoj sezoni Hajdukbitispojmladostiiiskustva, kombinacija najpo`eqnija. - Pravi}emo takvu kombinaciju, ali }e akcenat biti stavqen na mladost, nastoje}i da promovi{emo2-3mla|aigra~a i uveren sam da }emo po tome biti hit narednog prvenstva zakqu~io je predsednik HajdukaZoranOsmaji}. \. Bojani} JELEN SUPERLIGA

Start 11.avgusta Sezona 2012/2013. u Jelen superligi po~e}e 11. avgusta i traja}edo26.maja2013.godine, dok }e prelazni rok trajati od 18.6.do31.8.teku}egodine. [ampion Partizan odbranu titule po~e}e na svom terenu protiv BSK-a iz Bor~e, dok }e Crvena zvezda krenuti iz Ivawice. Prvi “ve~iti“ derbi bi}e na programu 17. novembra, a doma}inu13.kolubi}eCrvenazvezda. U posledwem kolu jeseweg, aliiprole}nogdelasezoneponovo }e igrati Zvezda i Vojvodina. Novi superliga{i sezonu }e po~eti na gostovawima, Diwi SremkodOFKBeograda,aRadni~ki iz Ni{a protiv Novog Pazara.DowiSrem}edoma}in biti na stadionu Vojvodine u NovomSadu. Paroviprvogkola11.avgusta -Beograd:Partizan–BSKBor~a, Ivawica: Javor – Crvena zvezda, Novi Sad: Vojvodina – Smederevo, Beograd: Rad – Radni~ki Kragujevac, U`ice: Sloboda – Spartak, Jagodina: Jagodina–Hajduk,NoviPazar:NoviPazar–Radni~kiNi{,Beograd: OFK Beograd – Dowi Srem.


20

SPORT

~etvrtak21.jun2012.

PRED[ESTIME\UNARODNITURNIRURUKOMETUNAPESKU NANOVOSADSKOM[TRANDU

Dolazenajboqi [esti me|unarodni turnir u rukometu na peskuodr`a}eseod29. junado1.julanapeskovitim terenima novosadskog [tranda.Iovegodinezaorganizaciju je zadu`en Gradski rukometni savez Novi Sad (GRSNS), a turnir }e se odr`ati pod pokroviteqstvom Uprave za sport i omladinu Novog Sada, Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, Turisti~ke organizacijeNovogSadaiJPGradskozelenilo. Premare~imaBranislavaRadi{i}a, jednog od najva`nijih qudizaorganizacijuiodr`avaweovejedinstvenemanifestacije, na turniru }e u~estvovati po osammu{kihi`enskihekipapo ugledu na vode}e evropske masterse. U `eqi da organizuju evropskoisvetskoprvenstvood pro{le godine uveli su visoke standardenaturniru(kaonamastersu),kakobise{toboqepripremili za organizaciju nekog velikogtakmi~ewa. -Sada,ne{tomaweoddesetdanadopo~etkamanifestacije,mo`emodakonstatujemoda}eovogodi{wi turnir biti kvalitetniji u takmi~arskom delu od dosada{wih. U~e{}e su prijavile ekipe iz Hrvatske, Makedonije, Gr~ke, a posebno nam je drago {tosusvojdolazaknajavileina-

Detaqspro{logodi{wegturnirana[trandu

{eekipekojeimajume|unarodna iskustva Alal vera i Pe{~ana oluja, koja je dva puta osvajala na{ turnir. Naravno, zadovoqstvo mi je da najavim u~e{}e i ekipasateritorijeNovogSada, koje iz godine u godinu dolaze u kvalitetnijem sastavu - istakao jeBranislavRadi{i}. Ove godine svoje mesto pod suncemna}i}eimladirukometa{i. - Pre po~etka glavnog turnira,upetakod10do14sati,bi}e organizovan mini turnir u rukometunapeskuzamla|ekategorije.Ciqnamjeda{tovi{ede-

ceanimiramodasebaverukometom,naravnoirukometomnapesku. Prema Radi{i}evim re~ima poredtoga{to}eu`ivatiulepim i atraktivnim potezima, suncu,aliiosve`ewima,posetioci }e mo}i da besplatno prekontroli{usvojezdravqeidase posavetuju sa lekarima iz Doma zdravqa„DrCvjetkovi}”. Prijavqivaweekipaidodatne informacijemoguseobavitiputemsajtaturnira(www.beachandball-novisad.webnode.com) ili na telefon064/18-44-741. J.Gali}

PREDSEDNIKRSSVELIMIRMARJANOVI]POVODOMORGANIZOVAWA EVROPSKOGPRVENSTVAZA@ENE

Srbija}e profitirati nam ovo prvenstvo nije bilo potrebno.Dr`avajeod{ampionataujanuaruostvarila~etiri do pet puta ve}i prihod od PDV-a-rekaojeMarjanovi}na konferencijizanovinareubeogradskomhoteluM.

VelimirMarjanovi}

koje je organizovala u januaru, bitidoma}ininajboqim`enskimselekcijamanakontinentu. Tako|e, slede}e godine Srbije }e organizovati Svetsko prvenstvoza`ene. -Trivelikadoga|ajazakratak period su zna~ajni za srpski rukomet. Samo neozbiqni i zlonamerni mogu da ka`u da

Prvi ~ovek RSS dodao je da je odluka Evropske rukometne fed er ac ij e pos led ic a sjajn e org an iz ac ij e {amp io n at a za mu{karce. -Odlukajedirektnopovezana sa sve{}u da neko ko je nedavno organizovao veliko takmi~ewe, mo`e to da ponovi u kratkom periodu. Organizaci-

OTVORENE NOVE PROSTORIJE U SPORTSKOM SAVEZU VOJVODINE: USportskomsavezuVojvodineuNovomSaduotvorene sunoveprostorijenatre}emspratu.ProstorijejeotvoriopokrajinskisekretarzasportiomladinuModestDuli},asve~anostisuprisustvovali i wegova zamenica Aleksandra Risti}, predsednik SSV DarkoPare`anin,predsenikSkup{tineSSVMiloradStanulov,generalnisekretarSSVmrMladenStoj{in,predsedniciisekretaripokrajinskihgranskihsaveza,sportskiradniciibiv{isportisti.Kako jepokrajinskisekretarzasportiomladinuModestDuli}rekaodaje Sekretarijat jo{ od osnivawa kao prioritet postavio izgradwu, rekonstrukcijuisanacijusportskihobjekataifiskulturnihsalauVojvodiniidajeutusvrhuulo`enovi{eodmilijardudinara.Posleovog obimnogposlanaredjedo{laizgradaSSV,apro{legodinePokrajinskisekretarijatzasportiomladinupomogaojerekonstrukcijusalena tre}emspratu.GeneralnisekretarSSVmrMladenStoj{injerekaoda suradovikojejeizvelaBestizgradwatrajaliod15.martado15.juna ovegodine,adajeSavezjo{2007.konkurisaozasredstvapodprojektkom„Rekonstrukcijasportskihdomova”kodFondazakapitalnaulagawa.Sredstvaod4,9milionadinarasudodeqenauaprilu2008.iod wihjepla}enprojekatiradovi.Ukupnacenaugovoraje5,899miliona dinara,aostalojedaseuradijo{dodatnihradovaza1,2milionadinara.Ura|enajerekonstrukcijakrova.Unovimprostorijamabi}eKo-

jaEPsemnogote`edobijaprekoKongresaEHF,aovojebila specifi~na situacija u kojoj smomoralibrzodareagujemorekaojeMarjanovi}. Onjenaveoda}e`rebzaEP biti poludirigovan, kako bi reprezentacijeizregionaimale dobru podr{ku tokom grupnefazetakmi~ewa. GeneralnisekretarRSSBo`idar \urkovi} izjavio je da su nakon odustajawa Holandije, Srbiji najve}i protivkandidati bile skandinavske zemqe. - Mislili smo da sa Crnom Gorom napravimo jednu grupu, ali smo odustali od toga, jer hala u Podgorici ne ispuwava strog e krit er ij um e EHF-a. Ponovi}emo ono {to je bilo dobro sa mu{kog EP, a trudi}emosadaispravimonedostatke.Nadamseda}edevojkedati sve od sebe i predstavqati zemqukao{tojetobioslu~ajsa mu{karcima-naveojeon. \urkovi}jedodaoda}egradovi doma}ini biti Beograd, NoviSad,Vr{aciNi{. - Ovi grad ov i isp uw av aj u uslove.Nismosmelidapetmeseciprepo~etkane{tomewamo.Tonezna~idaizaSvetsko prvenstvone}ebitiizmeweni gradovi - zakqu~io je \urkovi}. EPzarukometa{iceodr`a}eseod4.do16.decembra.

Majaminakorak odtitule va`nimmomentima,imislimda Ko{arka{i Majanemava`nijegodoveutakmicei mija pobedili su naredne, rekao je ^almers, koji Oklahomu 104:98 i tajeimao{utizigre4/5uposledko do{li na korak od woj ~etvrtini, a 9/15 tokom ceosvajawa titule u logme~a. NBA ligi. Tim sa Xejms,kojijeuposledwoj~eFloridejenasvomterenu protekle no}i poveo 3-1 u tvrtini zbog gr~eva u jednom velikomfinaluive}uve~eras, trenutkumoraonaklupu,vratio tako|e u Majamiju, }e imati senatereniomogu}ioMajamiju priliku da obezbedi {ampion- izjedna~ewe na 94:94, da bi poskiprsten. Majami je do tre}eg uzastopnog trijumfa u seriji do{ao zahvaquju}i odli~noj igri celog tima, u kojoj glavnuulogunijeimalanijedna od tri glavne zvezde–LebronXejms, Kris Bo{ ili Dvejn Vejd, ve} Mario ^almers. ^almersjepostigao 25 poena, isto koliko iVejd,ajedanmaweod Xejmsa, koji je imao i 12asistencija.Utimu Tandera, Rasel Vestbrukjepostigao~ak43 poena,dokjeKevinDurent dodao 28, ali to nije bilo dovoqno za drugi trijumf u seriji. Majami,kojijeufiIzposledwegduelaMajamijaiOklahome nalu pro{le godine u tomzajednosaVejdomi^almer{estme~evapora`enodDalasa, somdoneoHitupreokret. do{aojenakorakodtituleveo-Mario^almersjepobednik, ma odlu~nom igrom glavnih tojepokazivaotokomcelog`iigra~a,kojisuimalivelikupovota.Trenernamjeranijerekao mo} u ^almersu. Upravo on je da verujemo u Marija, po{to je bionajzaslu`niji{tojetimsa wegovovremedo{loitakojei Floride uspeo da se odupre naletu Tandera, a posebno Vest- bilo,rekaojeVejd. U naletu odli~nog Majamija, bruka. -Jednostavno,poku{aosamda Vestbrukjebiotajkojijedr`ao pomognem.Oduveksambioosoba Tander u igri, ali je isto tako kojavolidapodignesvojnivou napravio veliku gre{ku u po-

sledwim sekundama, koja je ko{tala tim iz Oklahoma Sitija mogu}egizjedna~ewa.Na17,3sekunde do kraja, Majami je vodio 101:95,anapetsekundidoisteka napada lopta je zavr{ila u autu,aumestodapusti^almersa da iz o~aja {utira, on ga je faulirao,dabiigra~HitapogodioobaslobodnabacawaitakoobezbediotrijumfMajamiju.

^etvrtautakmicaserijebila je, ina~e, veoma zanimqiva, po{tojeOklahomakrenulaveoma agresivno u prvoj ~etvrtini, {to je rezultiralo vo|stvom 33:19, da bi se do poluvremena prednost smawila na 49:46. Doma}inisuodtadavr{iliveliki pritisak nad igra~ima Tandera i u posledwu ~etvrtinu su u{li sa 79:75, a potom i zaslu`enotrijumfovali. (B92)

MerlinOtijuriosme Olimpijskeigre MerlinOtijesuper baka! Slavna sprinterka sa Jamajke, koja od 2002. nastupa za

obezbediolimpijskuvizuitako osmi put u karijeri nastupi na Olimpijskim igrama. Jedno je sigurno, sa 52 godine bi}e naj-

MerlinOti

Slovenijuimapredsobomnemogu}u misiju. Na Evropskom prvenstvu u atletici u Helsinkiju,od27.junado1.jula,poku{a}e da u {tafeti 4h100 metara

starija u~esnica EP u Helsinkiju, a ako istr~i olimpijsku normu od 11,38 sekundi posta}e iprvasportistkiwanaplaneti kojajeosamputau~estvovalana

Olimpijskimigrama.Otijeove sezone na 100 metara zabele`ilavreme11,82sekundi,pasenada da je ne}e zadesiti peh kao pre~etirigodine,kadajujeodPekingaudaqilo0,028sekundi. Podatak da je prvu medaqu, na Igrama Komonvelta osvojila jo{ 1982. dovoqno govori koliko je dala svetskoj atletici. Ona je ukupno na Olimpijadama osvojila devet medaqa (tri srebrne i {est bronzanih),alinikadanajsjajniju - zlatnu. Wih je nakupila na Svetskim {ampionatima (ukupno{est),uz{est srebrnihiosambronzanihodli~ja.Posledwi put olimpijskim medaqama se okitila uSidneju2000.godine kada je osvojila srebrou{tafetnojtrci4h100metara i bronzu na 100 metara. U Atini2004,nastupaju}izaSloveniju u {tafeti, stigla je do polufinala.

Velikika{aqnapao Australijanke

Foto:R.Hayi}

Predsednik Rukometnog savez a Srb ij e (RSS) Vel im ir Marjanovi} rekao je da }e Srbija imati velike koristi od organizacijeEvropskogprvenstvaza`eneudecembru.Srbija }e, posle EP za mu{karce

dnevnik

{arka{ki savez Vojvodine, Kajak i kanu savez Vojvodine i Tekvondo asocijacijaVojvodine,dok}e~etvrtuprostorijuzasadakoristitisvi granskisavezizasastanke,konferencijeisli~no. G.Malenovi}

@ens ka vat erp olo rep rez ent ac ij a Austral ij e nal az i seukarantinujerje kodtrenerainekoliko~lanova tima ustanovqen velikika{aq. Australijanke su sme{teneutreningkampuInstituta za sport (AIS) u Kanberi. Veliki ka{aq je veoma zarazna bakterijska bolest kojaizazivanasilnoka{qaweimo`edadovededoo{te}ewamozgaismrtikoddece, dok kod odraslih ima simptomegripa.

„Vaterpolo reprezentacija jeukampuiizolovanajekako bibiosmawenrizikdaseinfekcija pro{iri na ostale sportiste, osobqe i javnost. Svi ~lanovi i funkcioneri timasutestirani„navodiseu saop{tewuAIS. Portparolaustralijskereprezentacijepotvrdiojedaje nekoliko ~lanova nacionalnogtimainficirano,alinije `eleo da otkrije imena sportista. Iz predostro`nosti otkazan je pliva~ki Gran pri u Kanberi, koje je bio planiranzavikend.


SPORT

c m y

dnevnik

PREDKVALIFIKACIJEZAEVROPSKOPRVENSTVO

Pekovi}idvojica AmerikanacanaSrbiju Trojica biv{ih ko{arka{a Partizana, kao i dvojica novih Amerikanaca uvr{tenisuuspisakcrnogorskereprezentacije pred kvalifikacije zaEP. NikolaPekovi},BlagotaSekuli}iBorisBaki}pozvanisu u crnogorsku reprezentaciju, podvo|stvomLukePavi}evi}a, koja}eigratiukvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, a u tojgrupijeiSrbija. Pavi}evi} je pozvao 20 igra~a na pripreme. Na spisku je i centarMinesoteNikolaPekovi}, koji je sredinom maja operisaosko~nizglobdesnenogei najavioda}epropustitiletwe akcije reprezentacije, kako bi bio spreman za letwe kampove Minesote, prenose podgori~ke „Vijesti”. Novaimenasuameri~kiigra~i-bekoviTejlorRo~esti(mo`edaigranapozicijama1i2)i BrionRa{,odkojih}esamopo

NikolaPekovi}

jedanmo}idabudeusastavutokomkvalifikacijazaEP. ReprezentacijaCrneGorepo~iwe pripreme 25. juna. Prvi me~ u kvalifikacijama za EP, koje }e biti odigrano u Slovenijinarednegodine,CrnaGora }e odigrati 15. avgusta protiv Izraela.

U kvalifikacionoj grupi za odlazaknaEPsuSrbija,Estonija,CrnaGora,Slova~ka,Izrael i Island. Plasman na Evropsko prvenstvoizbori}edveprvoplasirane selekcije iz grupe, kao i ~etiri najboqa tre}eplasirana tima iz {est kvalifikacionih grupa. (Mondo)

~etvrtak21.jun2012.

Srbijasapetnosilaca naVimbldonu Prvi reket sveta Novak \okovi} bi}e prvinosilacumu{kom singlunaVimbldonu,a Srbija}eporedwegaimatijo{ ~etvoronosilaca. Uz\okovi}a,me|unosiocima umu{komsinglujeiJankoTipsarevi},kojijepostavqenzasedmog. U`enskomsinglu,AnaIvanovi} je 14. nosilac, dok je Jelena Jankovi}18. Poredwih,odsrpskihtenisera me|u nosiocima na{ao se i Nenad Zimowi}, koji je postavqen za {estog u konkurenciji dublova, zajedno sa AustrijancemAleksandromPejom. U singlu u obe konkurencije listanosilacajesastavqenana osnovu posledwih ATP i VTA listi,aodstupawaimavrlomalo,zbogpovla~ewanekolikoteniseraiteniserki.Udubluima vi{e odstupawa, pa je tako Zimowi} tek {esti nosilac, iz razloga {to u Londonu ne}e igrati sa Mikaelom Qodrom, ve}Pejom.

Odekstremnogsirotana dobogata{a rao je da napusti sredwu {kolu zbog ekstremnog siroma{tva. Wegov `ivot ima ~udne puteve. Oti{aojeuManiluinekovreme `iveo na ulicama tog grada. Borac,kakavjeiro|en,oti{ao je u boksersku salu i dobio je pla}enu sobu i hranu, {to mu je mnogo zna~ilo. U amaterskoj konkurenciji imao je 64 borbe, odtoga60pobedai~etiriporaza. Sa samo {esnaest godina zakora~iojeuprofiringinapraviosjajnukarijeru,skakvommo`emalokodasepohvali. Zavr{io je ratnik ringa koji plenisvakogonogkoplemenitu ve{tinu poznaje i onako povr{no, sredwu {kolu, a zatim i fakultet. Nije `eleo da ostane neobrazovan, a ni ekstremni siromah. Pre tri godine dobio je zvawepo~asnogdoktorahumanitarnihnaukanaFilipinima,jer u~estvuje u mnogim humanim akcijama. Wegovo ogromno bori-

MeniPakjao(desno)uakciji

la~ko srce `eli svakome da pomogne, a ka`e da je to zbog toga {tojenasvojojko`idobroznao {tazna~isiroma{tvo. Meni Pakjao je i politi~ki anga`ovan, jer je poslanik u Predstavni~komdomuFilipina, azadu`enjedavodirazvoj,zako-

Novak\okovi}strofejomosvojenimpro{legodine

Prvihdesetnosilacakodtenisera su: Novak \okovi}, Rafael Nadal, Roxer Federer, Endi Mari, @o-Vilfred Conga, Toma{ Berdih, David Ferer, Janko Tipsarevi}, Huan Martin del Potro i Mardi Fi{.Kodteniserkitosu:Marija[arapova,ViktorijaAzarenk a, Agw e{ka Radvaws ka,

nodavstvoiupravqawenarazvojnojAkademijiFilipina-dr`avniFakultetzarazvojmenaxmenta.Me|utim,onjeiglumacipeva~. Voli ~ovek `ivot i mnogo togagainteresuje,anajvi{ewegova„zlatnakoka”-boks. M.Pavlovi}

Predsednik RusijeVladimirPutin izjavio je da planira da ide na Olimpijskeigreu Londonu o svom tro{ku, kako bi gledao takmi~ewe xudista. Putin je dodao da }e zvani~nu delegaciju ruskih politi~ara predvoditi premijer Dimitrij Medvedev. Predsednik Rusije, ina~e, poseduje crni pojas u xudou i majstor je sambosporta. O l i m p i j s k e igre u Londonu odr`a}e se od 27. julado12.avgusta, axudistiizcelog sveta takmi~i}e se od 28. jula do 3. avgusta.

VladimirPutin,majstorborila~kihsportova

NAOIULONDONU

OSNOVCIIZKA]APOSETILIKOWI^KIKLUB „GRANI^AR”

Felpsudeset disciplina?

Edukacijanajmla|ih Novosadki Kowi~ki klub „Grani~ar”,uzpokrovioteqstvo Gradske uprave za sport startovao je s projektom „Zdravije sutra“.Re~jeoprojektukojijenamewen najmla|ima, a u dva dana klubjeugostioprekostotinude~akaidevoj~ica,u~enike~etvrtog razreda, iz Osnovne {kole „\uraJak{i}“izKa}a. Odoga|awimautadvadanau Grani~aru razgovarali smo s predsednicom kluba Qiqanom Po~ek,kojajeistakladajeprogram posete mladih zaqubqenikaukowi~kisportbiopodeqen u ~etiri segmenta. Prvi je bio prikaz starih zanata i deca su mogladavidekakose~istekopi-

tekowaipotompotkivawe.Zatim su predstavnici udru`ewa

zaza{titu`ivotnesredine`ivotiwa i unapre|ewe zdrave is-

hrane„Harmoni“malimKa}animaodr`alipredavawenatutemu,apotomjeveterinargovorio deci o ishrani kowa i wihovoj zdravstvenoj za{titi, da bi na krajubioprakti~anprikazpreponskogjahawa,jerGrani~arneguje ovaj vid kowi~kog sporta. Posle zavr{enog predavawa sva deca imala su priliku da ja{u, odnosno da se s vodi~em pro{etaju na kowu, {to je bio veliki do`ivqajzasvewih. Qiqana Po~ek isti~e da su deca bila odu{evqena ovom posetom,dasuhranilaipojilakoweidasusezatokratkovreme potpuno sa`ivela sa `ivotom u ovoj skromnoj ergeli. I nema sumweda}eimovajdo`ivqajdugo ostati u se}awu.  Kowi~ki klub Grani~ar }e nastaviti ovu

Petra Kvitova, Samanta Stosur, Serena Vilijams, Karolina Voznijacki, An|elika Kerber, Marion Bartoli i Sara Erani. Takmi~ewenaVimbldonupo~iweuponedeqakiprenose}etemo}idapratitenatelevizijiB92.@rebzasvekonkurencijezakazanjezapetak.

Putinosvomtro{ku naOlimpijadu

MENIPAKJAO,JEDANODNAJBOGATIJIHSPORTISTANASVETU

^udni su putevi gospodwi i za svakog postojideosre}e,samoga treba na}i. O~igledno jedagajeprofesionalnibokser sFilipinaMeniPakjaoprona{aoupravouplemenitojve{tini. Ovaj momak je drugi sportistanaplanetipozaradizagodinudana.Inkasiraoje62miliona dolara, a prvi je, tako|e bokser Flojd Mejveder, koji je zaradio „samo”23milionavi{e.Pakjao je, za sada, ratnik ringa koji je u{aouistorijuovogsporta.On je osvojio deset svetskih titula u~akosamte`inskihkategorija ipravijeprimerkakoseodekstremnogsirotanasti`edobogata{aitosamosasvojihdesetprstiju, sklopqenih u pesnice na kojesunavu~enerukavice. Pakjaojejednood{estorodece, a roditeqi su mu se razveli kada je i{ao u {esti razred osnovne{kole.Jednostavno,mo-

21

akciju, a ovoga puta odabrano je deset ka}kih u~enika koji }e imatibesplatnu{kolujahawau trajawuoddeset~asova,danau~e osnoveovogsporta.Aakoimse to dopadne mogu nastaviti i daqe. Svi zainteresovani za ovaj lepizdravsportmogudaposete Kowi~ki klub Grani~ar (iza

benzinske pumpe „Minut“ na auto putu Novi Sad – Beograd). Osnovna obuka u {koli jahawa ima deset ~asova. Za vi{e informacijasvionikojivolekoweiovajsportmoguseinformisatinatelefon062/8173512,ili putem elektronske po{te na mejladresu:granicarns@gmail.com. S.Jakovqevi}

Ameri~ki pliva~ MajklFelpsslede}enedeqebitrebalodasetakmi~iu~aksedamindividualnihdisciplinanakvalifikacijama tima Sjediwenih Dr`ava u Omahi. Ukoliko bi izborio mesto u svih tihsedamdisciplinauLondonu,to zna~idabimogaodaseborizadeset odli~ja, po{to }e plivati i u tri {tafete. Prema izvorima ameri~kihmedija,Felpsseprijaviozatrkena200i400metarame{ovito,100 i200metaradelfin,100i200metaraslobodno,i200metarale|no. Ipak, pred Felpsom nije uop{te lakzadatak.Nakvalifikacijamaza prethodne Olimpijske igre, 2008. godineuPekingu,jebiopoprili~no dominantan, a sada ga ~eka velika konkurencija. Prema trenutnom plasmanu,Felpsjetre}ina400metarame{ovito,izaRajanaLohteai TajleraKlerija,drugina200metaraslobodno,izaLohtea,prvina200 delfin, drugi na 100 slobodno, iza NejtanaEdrijena,tre}ina200le|no, iza Lohtea i Klerija, drugi na 200me{ovitoizaLohtea,iprvina 100delfin. Pored u Felpsa, sve o~i }e biti uprteiuLohtea,kojiseprijavioza devetdisciplina,alibimogaodase kvalifikuje najvi{e za sedam. FelpsjeuPekinguu{aouistoriju osvajawem rekordnih osam zlatnih medaqa. Iako je jo{ ranije najavio da mu je to isti ciq i u Londonu, mnogisusmatralida}eimatimawe zahtevnijiprogram,po{tosadaima 27 godina. Naravno, on mo`e da povu~eprijavuzanekuoddisciplina, azanimqivojedasamonajboqadva pliva~a u svakoj od wih izboriti mestozaLondon.


22

sport

~etvrtak21.jun2012.

dnevnik TROFEJVR[CA2012.

Na tatamiju 442 borca

Saotvarawatakmi~ewauLa}arku

OTVORENOPRVENSTVOVOJVODINEZAMLA\EUZRASTEUSAMBOU

Najmasovnije do sada Najmasovnije do sada Otvoreno prvenstvo Vojvodine za najmla|e u sambou, okupilo je u La}arku 110 takmi~ara iz devet klubova. Najmla|i sambisti, od poletaraca do starijih pionira, pokazali su zavidno ume}e i veliku borbenost. Iako je re~ o najmla|im sambistima, malobrojni gledaoci imali su {ta da vide. I u ovim uzrastima bilo je efektnih tehnika i bacawa, {to je znak da se u klubovima zaista dobro radi s mladima i da su oni veoma dobro savladali osnove ovog borila~kog sporta. Naravno, bilo je velikih radosti i slavqa pobednika, ali i suza zbog poraza, {to je shvatqivo za ovaj uzrast. Takmi~ewe je otvorio Jovan Smederevac, predsednik Sambo saveza Srbije. Najvi{e uspeha imali su takmi~ari iz novosadskog Partizana i doma}ina LSK-a, zapa`eni su bili rezultati takmi~ara Radni~kog iz Obrenovca, a solidne rezultate postigli su i najmla|i sambo klubovi novosadki Sportikus i Vojvodina. Prva mesta osvojili su – poletarke - do 20 kilograma: Milica \uri} (LSK, La}arak), do 22: Jo-

vana Pavlevski (Partizan, Novi Sad), do 25: Sne`ana Ze~evi} (Vojvodina, Novi Sad), do 28: Milica Vuleta (Radni~ki, Obrenovac), do 32: Levai Lenke, do 36: Nevena Gaji}, do 40: Teodora Petrovi} (sve TSK, Temerin), do 44: Iva Radojkovi} (Radni~ki). Poletarci – do 20: Emanuel [ima, do 22: Jovan Peuli} (obojica Partizan), do 25: Uro{ Antovi} (LSK), do 28: Nikola Tmu{i}, do 32: Maksim Ili} (obojica Partizan), do 36: Zoran Jovan~evi} (LSK), do 40: Ogwen Daci}, do 44: Du{an Ostoji} (obojica Partizan), do 48: Vuk Lakatu{ (Proleter, Zrewanin), preko 48: Marko Topalovi} (Radni~ki). Mla|i pioniri – do 26: Awa Radi} (Vojvodina), do 34: Milica Popovi} (Partizan), do 37: Jelena Proli} (TSK), do 40: Nevena Boji} (Radni~ki), do 51: Milica Mileki} (Proleter), do 55: Ivana Obrat (TSK). Mla|i pioniri – do 31: Stefan Jovi} (Sportikus, Novi Sad), do 34: @eqko Pani} (LSK), do 38: Radivoje Radmilovi} (Radni~ki), do 42: Danilo Po~u~a, do 46: Uro{ \or|evi} (obojica

Partizan), do 50: Du{an Jankovi} (LSK), do 55: Marko Vasi}, do 60: Milo{ Marinkovi} (obojica Partizan), do 65: Stefan Sedlarevi}, preko 65: Dragan Baji} (obojica LSK). Starije pionirke – do 34: Milica Popovi}, do 43: Milica Jandri} (obe Partizan), do 51: Bojana Roki}, do 55: \ur|ina Radmilovi}, do 59: Olivera Radosavqevi} (sve Radni~ki). Stariji pioniri – do 35: @ivko Arsi}, do 42: Danilo Po~u~a (obojica Partizan), do 46: Aleksandar Jovi} (Sportakus), do 50: Vojin Raj{i}, do 54: Nikola Vorkapi}, do 59: Boris Sladi} (svi LSK), do 65: Jovan Kne`evi} do 71: Jovan Pavlevski, preko 71: Jovan Poju`ina (svi Partizan). Organizator Otvorenog prvenstva Pokrajine bio je Sambo savez Vojvodine, a odli~an tehni~ki organizator bio je Sambo klub LSK. Sve me~eve u {kolskoj sali u La}arku sudili su: Dragan Komazec (Stani{i}), Branko Savi}, Asim Reki} i Tatjana Trivi} (svi iz Novog Sada), a sudija-spiker bio je Pavle Zeremski (Zrewanin). S.Jakovqevi}

POTVR\ENPRO[LOGODI[WIUSPEHUMARIBORU

Petli}i ponovo podigli pobedni~ki pehar Na me|unarodnom fudbalskom turniru odr`anom u slovena~kom gradu Mariboru, mladi takmi~ari zrewaninske [kole fudbala Petli}, koje predvodi biv{i igra~ Proletera Zoran Jefti}, osvojili su prvo mesto u konkurenciji uzrasta 2004. godi{te. Petli}i

Bisamberga iz Austrije koju su savladali rezultatom 1:0. Izjedna~en skor zabele`ili su u grupi, igraju}i protiv doma}ina iz Maribora. Za najboqeg golmana turnira, tako|e, progla{en je ~lan Petli}a Igor Pavlov. Zrewaninska ekipa bila je jedini predstavnik Srbije na tom turniru.

ZrewaninskiPetli}ikojisutrijumfovaliuMariboru

iz grada na Begeju bili su ispred timova iz Slovenije, Austrije, Ma|arske, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Zabele`ili su {est pobeda i jedan nere{en rezultat, bez ijednog izgubqenog me~a, a u finalu su slavili pobedom nad ekipom

[ef struke Milan Ra|enovi} rekao je ju~e, na prijemu koji je za zlatne de~ake u svom ka bi ne tu pri re dio gra do na ~el nik Zre wa ni na Mi le ta Mihajlov, da [kola fudbala Petli}, koju danas poha|a oko 120 mali{ana, uzrasta od 2000.

do 2006. godi{ta, i koja radi punih osamnaest godina, tradicionalno pose}uje sve turnire, kako ovde, tako i van granica na{e zemqe. - Ove godine smo po drugi put vodili decu u Maribor, na takmi~ewe za de~ake u ~etiri uzrasne kategorije. Generacija 2004. godi{te potvrdila je uspeh iz pro{le godine i ponovo osvojila prvo mesto. U konkurenciji, zavisno od godi{ta, bili su timovi iz {est do osam zemaqa, a u~estvovalo je oko stotinu ekipa – kazao je Ra|enovi} i naglasio da je ovo, uz dru`ewe dece, bila prilika i da se uporede ovda{wi i mladi fudbaleri iz regiona, kako bi se videlo ko je gde stigao u dosada{woj obuci. Na pitawe da li se ve} sada me|u ovom decom nazire neki novi Zoran ili Du{ko To{i}, Ra|enovi} je istakao da je jo{ rano prognozirati, jer de~aci tek stasavaju. - Zrewanin je, kao i uvek, nepresu{an izvor talenata. Na ovoj deci je da rade, da se razvijaju… Du{ko To{i} je bio moj igra~, bio sam mu trener {est godina. Ne samo wemu, nego i kapitenu reprezentacije Sr bi je u ma lom fudba lu Slobodanu Rai~evi}u i kapitenu Banata Qubomiru Stevanovi}u. Svi oni su potekli u Petli}u – podsetio je Ra|enovi}. @.Balaban

Na xudo turniru Trofej Vr{ca u dva dana nastupilo je 442 takmi~ara iz 37 klubova. Takmi~ewe je otvorio Vuk Ra{ovi}, legenda xudo sporta i biv{i predsednik Saveza SFRJ. Takmi~ewu su prisustvovali i predsednik Upravnog odbora Xudo saveza Srbije Svetislav Vukmirica i predsednik sudijske komisije XSS Sini{a [krbi}, jedini na{ internacionalni sudija sa „A” licencom. U prelepom ambijentu vr{a~kog Milenijuma mladi xudisti su pokazali svoje znawe i ume}e. Pobednici, juniori - do 55 kg: Neboj{a Nikoli} (Lokomotiva Vr{ac), do 60: Predrag Nikolajevi} (Dinamo Pan~evo), do 66: Aleksandar Jankovi} (Dragon \ur|evo), do 73: Milan Nikoli} (Crvena zvezda Beograd), do 81: Mladen Markovi} (Crvena zvezda), do 100: Petar Papadopulos (Dinamo Pan~evo), preko 100: Mladen Buqa (Dinamo). Ekipno: Dinamo (Pan~evo) 15 bodova. Juniorke, do 44: An|ela Radulovi} (Dinamo), do 48: Milica Nikoli} (Crvena zvezda), do 52: Aleksandra Staji} (Crvena zvezda). Ekipno: Crvena zvezda 10 bodova. Kadeti, do 50: Marko Sari} (Dinamo), do 55: Neboj{a Nikoli} (Lokomotiva, Vr{ac), do 60: Stefan @upari} (Omladinac Stepanovi}evo), do 66: Filip @ivojinovi} (OXK Beograd), do 73: Lazar Drami}anin (OXK Beograd), do 81: Stefan @ivanovi} (OXK Beograd), d 90: Filip Milo{evi} (Klisa Novi Sad), preko 90: Mladen Buqa (Dinamo). Ekipno: OXK Beograd 19 bodova. Kadetkiwe, do 44: Gorana Jovanovi} (Lokomotiva), do 48: Bojana Roki} (Radni~ki, Obrenovac), do 52: \ur|ina Radmilovi} (Radni~ki), do 57: Jovana Obradovi} (OXK Beograd), PRVENSTVOSRBIJEZA INVALIDEUNOVOMSADU

Rekordi za Risti}a i Jandu Na streli{tu SD Novi Sad 1790 odr`ano je prvenstvo Srbije za invalide u ga|awu malokalibarskim oru`jem. Nastupilo je 35 takmi~ara iz Bograda, Loznice, Zrewanina, Smedereva, Subotice, Jagodine, Kragujevca, Negotina i Novog Sada. Dr`avne rekorde postavili su Dragan Risti} (SKI Kraguj, Kragujevac) u disciplini standardna MK pu{ka 60 le`e}i i Aleksandar Janda (DSRI Jagodina) u disciplini serijska MK pu{ka 40 metaka, klasa SH1. Risti} je „ubio” 588 krugova i slavio ispred Lasla [urawija (SKOSI Olimp, Zrewanin) sa 574 i Sini{e Vidi}a (SKOSI Pobednik) sa 572. Janda je zabele`io 353 kruga i slavio ispred Zdravka Hr{uma (SSOSI Beograd) sa 351 i Zorana Pou~kog (SKOSI Olimp, Zrewanin) sa 323 kruga. U klasi SH2 prvi je bio Zdravko Savanovi} (SSRI PK Regiona, Loznica) sa 340 krugova ispred Veqka Jovanovi}a (DSRI Smedervo) sa 304 i Rasta Joki}a (DSRI ^ukarica) sa 299. U klasi SH0 prvi je bio Sredo Radovi} (SSOSI Beograd) sa 343 kruga, drugi je bio Qubomir Stojanovi} (DSRI Jagodina) sa 331, a tre}i @eqko Antolovi} (ISD Strelac, Novi Sad) sa 321. Kod `ena titula je pripala Gordani Pe{i} (SSRI PK Regiona) sa 320 krugova ispred Jelene Pantovi} (DSRI Smederevo) sa 319 i Sne`ane Dini} (DSRI Jagodina) sa 318 krugova. Ekipno najboqi su bili ~lanovi DSRI Jagodine sa 1002 kruga, drugo mesto osvojio je SSRI Beograda sa 990, a tre}e SSRI Podriwsko kolubarskog regiona iz Loznice sa 940 krugova. MK pi{toqem slobodnog izbora u klasi SH1 slavio je Rastko Joki} (DSRI ^ukarica, Beograd) sa 530 krugova ispred Sreda Radovi}a (SSOSI Beograd) sa 528 i @ivka Papaza (SSOSI Beograd) sa 512 krugova. Ekipno su pobedili ~lanovi SSOSI Beograda sa 1495 krugova ispred DSRI ^ukarica (Beograd) sa 985 krugova. G.M.

do 78: Milica Vidari} (Klisa). Ekipno: Radni~ki (Obrenovac) 10 bodova. Mla|i pioniri, do 30: Dejan Gruji} (Partizan Kikinda), do 34: \or|e Radovi} (Sveti \or|e Sur~in), do 38: Petar Panxa (Sveti \or|e), do 42: Luka Prokopijevi} (OXK Beograd), do 46: Uro{ Nikoli} (OXK Beograd), do 50: Marko Trifunovi} (Vo`dovac Beograd), do 55: Vladimir Stojanovi} (Kodokan Smederevo), do 60: Mihajlo Mari} (Jamaara{i Ba~ki Jarak), preko 60: Slobodan Baki} (Partizan). Ekipno: Partizan (Kikinda) 14 bodova. Mla|e pionirke, do 28: Milica Mileti} (VGSK), do 32: Anka Krivoku}a (Omladinac), do 36: An|ela Popovi} (Rekord Beograd), do 40: Iva Radojkovi} (Radni~ki Obrenovac), do 44: Jelena Tasi} (Slavija Novi Sad), do 48: Awa Obradovi} (OXK Beograd), do 52: An|ela Ran|elovi} (Dinamo), do 57: Duwa Pare`anin (OXK Beograd), preko 57: Katarina Ivani} (Jamaara{i). Ekipno: Jamaara{i (Ba~ki Jarak) 14 bodova. Mla|i poletarci, do 16: Ogwen Nikolajevi} (Lokomotiva), do 18: Stefan Toli} (Partizan Kot Kawi`a), do 20: Zoran Debeqak (Tehnolog Sremska Mitrovica), do 22: Luka [krbi} (Bezbednost In|ija), do 25: Stevan Vasiqevi} (Dinamo), do 28: Danilo Kqajevi} (Dinamo), do 31: \or|ije \or|evi} (OXK Begrad), do 34: Slobodan Blagojevi} (Rekord), do 38: Aleksandar Soviq (Omladinac), preko 38: Marko Mileti} (Slavija). Ekipno: Lokomotiva (Vr{ac) 20 bodova. Mla|e poletarke, do 18: Tijana Jakovqevi} (Tehnolog), do 20: Alija Bo`i} (Tehnolog), do 22: Tara \eki} (Lokomotiva), do 25: Zorana Mladenovi} (Lokomotiva), do 28: Vasilija Gaji} (Kodokan Smederevo), do 31: Milica Jo-

vi} (Bambi Po`arevac), preko 34: Isidora Radakovi} (Tehnolog). Ekipno: Tehnolog (Sremska Mitrovica) 18 bodova. Poletarci, do 25: Sreten Seni} (Bor), do 28: Nikola Jan~i} (OXK Beograd), do 31: Mateja Sto{i} (OXK Beograd), do 34: Marko Oti} (Slavija), do 38: Du{an Jano{evi} (Sveti \or|e), do 42: Nikola Stevanovi} (Rekord), do 46: Zoran Milanovi} (Partizan Beograd), do 50: Vojkan Radosavqevi} (Lokomotiva), preko 50: Nikola Lo{i} (Crvena zvezda). Ekipno: Rekord (Beograd) 18 bodova). Poletarke, do 22: Tara \eki} (Lokomotiva), do 25: Zorana Mladenovi} (Lokomotiva), do 28: Katarina Stojakovi} (Lokomotiva), do 31: Jovana Adega (Lokomotiva), do 34: Emilija Labovi} (Crvena zvezda), do 38: Duwa Mirkov (Vo`dvac), preko 43: Ivana Strajin (Lokomotiva). Ekipno: Lokomotiva (Vr{ac) 28 bodova. Stariji pioniri, do 34: \or|e Radovi} (Sveti \or|e), do 38: Nemawa Mili} (Partizan Kikinda), do 42: Filip Rinkovec (Dinamo), do 46: Nikola Gut (Sveti \or|e), do 50: Kiril Akimov (Klisa), do 55: Mihajlo Vojinovi} (OXK Beograd), do 60: Todor Simi} (OXK Beograd), do 66: Anatolij Gromilov (Klisa), do 73: Jovan Nikoli} (Bor), preko 73: Luka Ga}e{a (Omladinac). Ekipno: OXK Beograd 14 bodova. Starije pionirke, do 36: Tamara Dubaji} (Crvena zvezda), do 44: Dejana Samarxija (Dragon \ur|evo), do 48: Awa Obradovi} (OXK Beograd), do 52: Jelena Pataki (Lokomotiva), do 57: Marija Radivojevi} (Sremac Jarak), do 63: Jovana Obradovi} (OXK Begrad), preko 63: Sara Slavkovi} (Dinamo). Ekipno: OXK Beograd 16 bodova. Ukupan plasman u oba dana: Lokomotiva (Vr{ac) 119 bodova.

ME\UNARODNIKUPVOJVODINE IKAMPUKAWI@I

Sti`u asovi iz regiona Xudo klub Kawi`a uz podr{ku XS Vojvodine i XS Srbije i lokalne samouprave op{tine Kawi`a bi}e od 1-5.jula doma}in i organizator petog otvorenog me|unarodnog Kupa Vojvodine za seniore i

laze najzna~ajnija imena xudo sporta iz okru`ewa. Odr`avawe kampa prilagodili smo da bude u funkciji zavr{nih pri pre ma za pred sto je }e Olimpijske igre u Londonu ka`e [aboti}.

SjednogodprethodnihkampovauKawi`i

se ni or ke i tra di ci o nal nog kampa, koji }e okupiti asove xudo sporta iz osam zemaqa iz regiona. Pred sed nik XK Ka wi `a Munir [aboti} najavio je da }e se u Bawi Kawi`a na}i oko 150 kva li tet nih bo ra ca iz Ma|arske, Hrvatske, Sloveni je, Bo sne i Her ce go vi ne, Crne Gore, Makedonije, Bugarske i Srbije. - Okupqawe u Kawi`i 1. jula po~iwe me|unarodnim seni or skim Ku pom Voj vo di ne, turnirom koji sti~e renome, a posle }e uslediti zajedni~ki rad u~esnika u okviru sedmog kampa, koji verujem da }e nadma{iti prethodne jer nam do-

Od poznatih boraca, u~esnika Olimpijade, u Kawi`u dolaze reprezentativci Ma|arske, vice{ampion Sveta u apsolutnoj kategoriji Barna Bor i Laslo ^okwai, reprezentativac BiH prvak Evrope do 100 kilograma Amel Meki}, najboqi xudista Crne Gore vice{ampion sveta do 81 kilogram Sr|an Mrvaqevi} i drugi. - Bawa Kawi`a ima odli~ne uslove za pripreme vrhunskih sportista i to je jedan od razloga {to ve}ina u~esnika iz zemaqa biv{e Jugoslavije i okru`ewa dolazi na na{ kamp - nagla{ava [aboti}. Tekst i foto: M.Mitrovi}


c m y

dnevnik

SveT POZnATiH

~etvrtak21.jun2012.

23

СТАНКА ПЕЈОВИЋ,ПРВАКИЊА ЕВРОПЕ И КИКБОКСЕРКА ДЕЦЕНИЈЕ

Спорт у служби лепоте

Д

оајенка женског обезбеђења и прва српска телохранитељка, вицешампионка света и седмоструки првак државе у кик-боксу,а нежна дама, супруга и мајка троје деце.Све је то Станка Пејовић.До сада је с „многим силеџијама и џиберима обрисала под“, обезбеђивала славну књижевницу Ерику Џонг, била шеф међу београдским бодигардовима...Као јуна-

креација и вештина да се одбрани од насиља на улицама. Љубав према борилачким вештинама јавила се у најранијем детинству, а на то је највише утицао отац Радомир Савчић, иначе војно лице. - Још док је био у диверзантској јединици,говорио је:„када буде имао децу, она морају да тренирају карате, и стигну до браон појаса.”Брат и ја смо му испунили ту жељу. Десет годи-

Десило се да нисам успела сама да га наместим и, хтела, не хтела,морала сам на операцију -присећа се Станка.Кад се након опоравка вратила у салу и почела да тренира с чувеним боксером Батом Радуловићем, није више хтела у ринг. Љубав према овом спорту водила ју је и до Доминика Валера,селектора француске кик-бокс репрезентације, који је тренирао славне глумце Жан-Клод ван Дама и Силвестера Сталонеа за потребе улога у акционим трилерима.Код тог велемајстора на усавршавању у Паризу провела је месец дана. На оне који су говорили да кик бокс није за жене често се љутила,а касније се,како сама каже, уверила да у тим причама има мало истине. - Тек сада видим колико сам пропустила у животу због кикбокса. Док су моје вршњакиње излазиле по дискотекама и забављале се са младићима, ја сам стално тренирала,спремала испите на ДИФ-у и радила. Једном речју, приватан живот нисам имала. Међутим, била сам задовољна и почаствована када сам се такмичила као представник своје земље.

стоље.Тад је цео свет твој.Међутим,после силних медаља и освојених првих места у земљи сам добила само тапшања по рамену, честитке, комплименте,и надасве празна обећања. Драгутин Топић пре мене на турниру је добио око петнаест

вали су ми новчане награде и стан, али ништа од тога. Била сам на позицији на којој сам могла лако да “извучем” стан, али нисам хтела,али га нисам ни добила од оних који би требало званично као шампионки да ми уруче кључеве - прича Станка. Поред борилачких вештина, ова жена бави се и каскадерским послом у филмовима и ТВ серијама. И ту је, као и у кик боксу,једина жена у Србији.Позната је по каскадерским улогама у филмовима “Бацила си чи-

-Одржавам и индивидуалне тренинге на којим девојке могу да научим да се одбране од напасника и ослободим их од страха. Нападнуте жене су у шоку,тело им се паралише и не могу да мрдну.Овај спорт ослобађа од страха, јер се бориш срцем,а тело је средство,којим се стиче самопоуздање. Добар је и за обликовање тела,мршављење и кондицију.Присутна је и велика координација покрета рукама и ногама. Мора да се размишља,јер ја овде не учим некога само да се туче, брани,

Чувала Ерику Џонг Када је Ерика Џонг боравилауБеоградуиНовомСаду,Станкајенаправилаизузетак,пајеприхватиладајеобезбеђује,јер јеамеричкасписатељицауСрбијудошланапозивњенепријатељице,каратисткињеТањеПетровић. - Ерика је сјајна дама и веома драга особа, осатала ми је у дивномсећању,кажеСтанка. киња кик бокса,од постигнутих успеха посебно издваја седам титула државног првака,титуле првака Европе и Балкана,као и сребро на Шампионату света. На основу остварених резултата 1996. је изабрана за најбољег спортисту СД Црвена звезда,а 2001.је добила и признање за најбољег кикбокесра деценије. Када смо видели Станку у просторијама њеног клуба “Крсташ”, у београдском СД “Раднички”, никада не бисмо помислили да та жена дуге косе,топлог осмеха и сасвим просечних телесних особина, висине 168центиметара,тежине 65килограма,има такву репутацију. По престанку активног бављења кик боксом посебан акценат ставила на обуку жена и деце. Кик бокс је спојила с аеробиком, што је, како објашњава, за сваког одлична ре-

на вежбала сам карате,догурала до црног појаса, први дан, али због честих дисквалификација, односно мојих непрописних удараца, прешла сам на кик-бокс. Овај спорт потпуно одговара мом темпераменту прича Станка,и додаје да воли ринг, борбу, опасност и изнад свега да побеђује. Кик-бокс је почела да тренира крајем 1992.у “Црвеној звезди”, а већ следеће била је на трону “Балканског првенства”, потом на на Европском првенству.Са сваког је донела злато или сребро. - Била сам и на Светском првенству у кик бокс, у Кијеву, и освојила треће место. Могла сам и боље да прођем да није било повреде колена,због чега сам паузирала готово годину дана.Колено би искакало у рингу, а ја сам га на лицу места, у току борбе,враћала у лежиште.

- Репрезентативац се осећа као амбасадор,а посебно је узбуђење када победиш у рингу, и попнеш се на победничко по-

Тифапевапесме„Дугмета” уБеограду

Т

ифа и „Unplug & Play (Искључи све и укључи се)турнејакреће22јуна изновогбеоградскогклуба“La Folie”. Узмалупомоћсвојих(старих инових)пријатеља(двегитаре, клавир и удараљке) Младен Војчић Тифа  и „Unplug & Play Band” изводе песме са албума којејеТифапеваосаТифабендом, „Дивљим јагодама” и „Ватреним пољупцем”, док у другомблокуизводеизабранепесме„БијелогДугмета”. За сам крај концерта Тифа певаомажњеговимпријатељима који више нису са нама и у питању је права посластица за све љубитеље „Индекса”, „Атомског склоништа” и Дине Дворника. Припрема и продукција ове турнеје одвија се под

окриљем„MusicStarProduction” који ће и убудуће заступати, промовисатииводитиовајпро-

јекат,којисенастављалетњом турнејомпобившимјугословенскимрепубликама.

хиљада евра, а ја као спортиста године у “Црвеној звезди” добила сам “пет јаја”, односно слику корпе с пет јаја. Обећа-

ни на мене”,“Наслеђе”,“Повратак лопова”,серији “Горе-доле”, али и по скоку са Бранковог моста за потребе снимања једног рекламног спота.Уместо Анице Добре у филму је лупала ауто, а за потребе дугог метра једног од највећих редитеља данашњице Емира Кустурице, са братом је скакала са висине од десет метара. - Ту сам одмах скочила у рупу док се мој брат слупао,разбио главу и међуножје. Када смо скакали са крана на кутије,били су успешни појединачни скокови док су заједнички били лоши,јер нас је кран одбацио превисоко, па смо пали на бетон.У таквим ситуацијама се гине, а ми смо имали среће тако да смо само пали у несвест. То је ризично,али добро плаћен посао - прича Станка.

већ шта је опасност,и где прети - објашњава Станка. Напомиње да људи греше кад мисле да је симбол моћи и заштите кад их чува гомила ћелавих и крупних мушкараца. - Деведесет посто тих такозваних телохранитеља гледала сам како се склања и бежи кад загусти.Данас је посао обезбеђења само фарса за разлику од раније.Има много спретних и јаких који нису храбри, а ја сам некада била пожртвована до краја,веома параноична,нисам могла да се опустим. Када сам престала тиме да се бавим и оставила пиштољ, требале су ми године да се психички одморим.Сад нема тог новца за који би пристала некога да штитим. Можда бих ако не бих имала децу - завршава ова кик боксерка. Владимир Ђуричић

СергејТрифуновићнајбољи филмскипсихо

Н

а порталу ИМДБ (Интернет база података) објављенајелистанајбољих психопата,чудакаинегативаца, а занимљиво је да је Вукмир, којегтумачиСергејТрифуновић уконтроверзном„Српскомфилму”,напрвомместу. Нанајвећеминајутицајнијем Интернет сајту о филмовима појавила се и листа од 88 филмскихнегативаца,амрачни Вукмирјенајстрашнији. Љубитељи хорора су Трифуновићев лик бруталног продуцента крвавих филмова ставили раме уз раме са далеко легендарнијим Ханибалом Лектором,НорманомБејтсомизХичкоковог „Психа”, али и најмрачнијимроламаРобертадеНира, Кристофера Вокена, Кевина Спејсија...

„Српскифилм”јемождаинаш најпопуларнији филм у свету јер је у већини европских земаља цензурисан, а на филмским фестивалима је награђиван и забрањивануистовреме.УСрбији јенајоспораванијиназивфилма. Критичари широм света су били збуњени остварењем Ср-

ђана Спасојевића, а филмски критичар Скот Вајнберг је за филмрекаодаје„трагичан,мучан,узнемирујућ,уврнут,апсурдан,пунгневаизаправовеома интелигентан”. „Дивим му се и грозан ми је истовремено. Никада га више нећугледати.Никада!”


24

svet

~etvrtak21.jun2012.

NIGERIJA

EGIPAT

Mubarakukomiilimrtav? KAIRO: Svrgnuti egipatski predsednik Hosni Mubarak, koji je preba~en u vojnu bolnicu Maadi,poslesr~anogudarado`ivqenoguzatvoru,sadajeukomi.Mubarak je prikqu~en na respirator, saop{tili su medicinski i vojni izvori, demantuju}i izve{tajedajeklini~kimrtav. „Mubaraknijeklini~kimrtav, on je u komi”, izjavio je ju~e nei- menovani medicinski izvor agencijiAFP.Prematomizvoru,Mubarak(84)jeprikqu~ennaaparate.Tojepotvrdioineimenovani ~lanegipatskogvladaju}egvojnog saveta. Egipatska dr`avna tele-

vizija je, tako|e, javila da je Mubarak u komi i da nije klini~ki mrtav. Me|utim,ne{toranijedr`avnaagencijaMENAjeprenela dajeMubarakprogla{enklini~kimrtvim,damujesrcestaloida nijeodreagovaonadefibrilator. Mubaraka je u bolnici posetila supruga Suzan, a o~ekuju se i zvani~no saop{tewe o wegovom zdravstvenomstawu. Po~etkom meseca Mubarak je osu|en na do`ivotnu robiju zbog gu{ewa pobune protiv wegovog re`ima po~etkom 2011. godine, u kojoj je blizu 850 demonstranata izgubilo`ivot.

SAD

Obamanemapodr{ku zasmenuAsada WUJORK: Predsednik SAD BarakObamapriznaojedanijedobiopodr{kuodVladimiraPutina i Hu \intaoa da za diplomatskuakcijuuciqsmewivawasirijskogpredsednika.Obamajenakon susretasaPutinomuponedeqaki Hu\intaomuutoraknamarginama samita G20 u meksi~kom gradu LosKabosu,rekaonovinarimada i pored srda~nih i intenzivnih razgovora koje je vodio, u ovom trenutkujo{nemapodr{kuRusije iKinezaplanoSiriji,prenose ameri~ketelevizije. Nastavi}udasezala`emzato,i o~ekujem da se u jednom trenutku priznadajete{kozamislitiboqu budu}nostSirijesaAsadomnawenom ~elu, dodao je sino} predsednikSAD. Premawegovimre~ima, SADiwenipartneritrebalobi daunarednihnedequ-dveiza|usa novimplanomzare{ewesirijske

krize, ali nije izneo detaqe tog plana. Asadjeizgubiolegitimitet ionmoradaode.Kadaubijatesopstvenegra|ane,kao{tosmoimali prilikudavidimo,nemogu}ejeda do|edopoliti~ketranzicijeukojojbiAsadostaonavlasti,zakqu~io je Obama. Sino} je u Wujorku izazatvorenihvratazasedaoSavet bezbednosti UN, na kome je {ef posmatra~ke misije UN u Siriji, generalRobertMudrekaodanasiqeutojzemqieskaliraidapostajesveopasnijezaradposmatra~a. VelikaBritanija,Francuskai SAD rade na nacrtu rezolucije kojom se predla`u sankcije protiv sirijskog predsednika ukolikoodbijedasprovedeplanod{est ta~aka izaslanika UN i Arapske lige.RusijaiKinasudosadablokirale dve rezolucije u Savetu bezbednostiUNkojesupredlo`ilezapadnezemqe.

VELIKA BRITANIJA

Asan`zatra`ioazil uambasadiEkvadora LONDON: Policija ka`e da }euhapsitiXulijanaAsan`azbog kr{ewa uslova kaucije. Britanskevlastika`udajeosniva~VikiliksavandometadokjeuambasadiEkvadora.Asan`seve}godinuipodanaopirezahtevimadau [vedskoj bude ispitan u vezi sa optu`bamazasilovaweiseksualnonasiqe,podse}aCNN. - Xulijan Asan` zatra`io je politi~ki azil i sada se nalazi podza{titomAmbasadeEvkadora - saop{tio je Vikiliks preko Tvitera. Britanskevlastisaop{tilesu ju~e da je osniva~ Vikiliksa Xulijan Asan` van wihovog dometa dokgodsenalaziuambasadiEkvadorauLondonu. DajeAsan`„van doma{ajapolicije”,saop{tiojei Forin ofis napomiwu}i da radi saEkvadoromnare{avawutogpitawa. Vlasti Evkadora navele su na svom sajtu da je Asan` u

ambasadu do{ao tokom popodneva ida}eostatitamosvedokwegov zahtevnebuderazmotren. Asan`nenegiradajeimaoseksualneodnosesadvevolonterkeu Vikiliksu,alika`edajetobilo uz obostranu saglasnost i tvrdi da je izru~ewe [vedskoj verovatno samo prvi korak u naporima da ga izru~e Sjediwenim Ameri~kimDr`avama.Onveruje da su SAD protiv wega podigle tajnu optu`nicu zbog postavqawa250.000poverqivihameri~kih diplomatskih telegrama nasajtVikiliksa. Ume|uvremenu i britanska policija je saop{tiladajeodlaskomuambasadu Ekvadora Asan` prekr{io odredbeuslovneslobodeuzkauciju i da mu sada preti hap{ewe. Ti uslovi ukqu~uju obavezu da bude na utvr|enoj adresi od 22 do 8 ~asova, saop{tila je portparolkaSkotlandjarda.

Desetinemrtvihunapadu islamista LAGOS: Najmawe 80 qudi je poginulo u napadima radikalnih islamista od ponedeqka do danasudvagradauNigeriji,saop{tilisuju~enigerijskiCrveni krst i lokalna policija, dok je papa Benedikt XVI pozvao na okon~awe nasiqa, javilesuagencije.Policijajesaop{tiladasumwadasupredstavnici radikalne sekte pokrenulisukobenakon{tosuizvr{ili samoubula~ke napade na tri crkvenaseveruNigerije. Predstavnik policije Patrik Egbunive rekao je da su ~lan ov i rad ik aln e islam isti~ke sekte Boko Haram po~eli da napadaju policijske i vojneinstitucijeuponedeqak kasno uve~e. Ta sekta je preu- zela odgovornost za samoubi-

la~ke napade na tri crkve u nedequ. Kakojavqajuagencije,utim napadimaiuverskimsukobima koji su usledili poginulo je vi{edesetinaqudi.Borbeizme|u pobuwenika i vladinih snagavo|enesuugraduDamaturi,gdejepoginulo40qudi-36 pob uw en ik a i {est vladn ih vojn ik a. U suk ob im a izm e| u muslimana i hri{}ana u gradu Kaduni u utorak, poginulo je najmawe40qudia62jeraweno, rekaojepredstavniklokalnog CrvenogkrstaAvalaSani. Glavnotelohri{}anskecrkveuNigerijisaop{tilojeju~edanapadinacrkvepredstavqaju „sistematsko versko ~i{}ew e”, krit ik uj u} i vlad u zbog nedovoqno efikasnog od-

govora na te napade. Napadi bombama jasan su znak da je Jamaatu Ahisuna Lidaavatival Xihad, jo{ poznata kao Boko

Haram,objavilarathri{}animaihri{}anstvuuNigeriji”, saop{tilajeHri{}anskaasocijacijaNigerije.

MEKSIKO

Zemqeurazvojupriska~u upomo}Evropi LOS KABOS: Prizor tek okon~anog samita Grupe 20 najrazvijenijihzemaqasveta(G20), odr`anog u meksi~kom letovali{tu Los Kabos, bio bi nezamisliv pre samo deset godina: stotine zvani~nika okupqene u luksuznim meksi~kim hotelima isalamazakonferencijezajedno rade na pronalasku re{ewa za ekonomsku krizu u Evropi. Jednako je nezamisliva bila idejadaBraziliKinaprila`u destine milijardi dolara za Me|unarodni monetarni fond (MMF), u ciqu spasavawa prezadu`enih [panije i Gr~ke, prenelajeagencijaAP. Iakoskupnijeurodiore{ewemzaproblemeevrozone,ukazaojenanovuglobalnuraspodelumo}i.Zemqeurazvojuzra~ile su optimizmom i blagostawemtokomdvadanasamita,dok suevropskiiameri~kilideri poku{avali da ostanu solventni. Mnogo toga se o~igledno promenilo od 1990-ih, kada su se privrede Azije i Latinske Amerike borile sa recesijom, dok su im mo}nici iz Va{ingtona kao lek propisivali {tedwu, koja sada izaziva proteste{iromEvrope. ^akitokomnedavneekonomskekrizeuSADiEvropi,Kina jebele`ilagodi{wiprivredni rast iznad osam odsto. Zemqe koje dosta trguju sa Kinom, kao {to su Argentina i Etiopija,

Kinanajgalantnija Kina obe}ala 43 milijarde dolara, Brazil, Rusija, Indija i Meksiko po deset milijardi, Turska pet milijardi, dok je jo{ nekolikoekonomija,me|ukojimasuJu`naAfrika,Kolumbija, Malezija,NoviZelandiFilipini,obe}alomawesume. SAD, napomenuo je Kalderon, ne}e prilo`iti ni cent, zbog „ozbiqnih restrikcija pravne i politi~ke prirode”. Drugim re~ima,davawemilijardizapomo}Evropinijemogu}euizbornojgodiniiuvremekadaseVa{ingtonborisasopstvenimjavnimdeficitom,smatrajuanaliti~ari.

tako|e ostvaruju dobre ekonomske rezultate. Kina je pro{le godineprestiglaJapanipostala druga po veli~ini svetska privreda,dokjeBrazilpreuzeo {estupozicijuodBritanije.

-Ovojesadadruga~ijaslikai pokazuje~iwenicudasuekonomijeurazvojunesamome|unajbr`e rastu}im,ve}ime|unajve}imna svetu-rekaojedirektorme|unarodnog ekonomskog programa

„Karnegizadu`binezame|unarodni mir” Uri Dadu{ - O~igledno ni AmerikanciniEvropqaninisuupozicijidagovorenajve}imekonomijama{tada rade-dodaojeon. Nove ekonomske sile obe}ale su pozama{na sredstvazaja~aweglobalnogza{titnogzidauokviru MMF-a, {to }e fondu pomo}i da gotovo udvostru~i svoju mo} kreditirawadabisvetskuprivreduza{titiooddu`ni~kih problemauEvropi. Predsednik Meksika Felipe Kalderon ukazao je novinarima u Los Kabosu na doprinos zemaqa u razvoju MMF-u za eventualni spas Evrope. Iako te zemqe i daqe imaju ni`i `ivotni standard, wihove privrede su u usponu, a mnoge od wih imaju pozama{ne deviznerezerve. Zemqe BRIKS (Brazil, Rusija,Indija,KinaiJu`naAfrika) zahtevalesuve}iglasa~kiudeou MMF-uuzamenuzamilijardekoje}eprilo`itizafond.„Wihova sredstva povla~e ve}e pravo glasa. To je velika promena. Mi smo ranije bili ti koji su azijskim zemqama govorili {ta da rade”,rekaojeekonomistaunivezitetauMerilenduibiv{izvani~nik ameri~kog ministarstva finansijaFilipSvagel.

AZIJA

FRANCUSKA

Uzeotaoceubanci TULUZ: ^ovek koji tvrdi da je povezan sa Al Kaidom uhap{en je ju~e nakon {to je dr`ao ~etiri osobekaotaoceujednojbanciuTuluzu, prenosi BBC. Podru~je oko bankeopkolilapolicija.Francuskimedijijavqajudajeotmi~arispalionajmawejedanhitacidatra`i da razgovara sa ~elnicima elitnepolicijskejediniceRAID. Me|utaocimaidirektorbanke CiC. Policijski zvani~nik SedrikDela`jerekaodajetaj~ovek uzeo taoce nakon neuspelog poku{ajaoru`anepqa~kebanke.Celo podru~je oko banke blokirala je policija. Kako prenosi BBC, jedanpolicijskizvani~nikjerekao

dnevnik

da policija trenutno preduzima neophodnemerekakobisatimnaoru`animmu{karcemmogladaotpo~ne pregovore. BBC-ijev dopisnik iz Pariza izve{tava da je bankaukojojsutaociudaqenasamostotinakmetaraodstanaMohameda Meraha, „ubice iz Tuluza”, koji je, podsetimo, u martu ubio sedmoroqudiutomgradu,ukqu~uju}i i troje dece, a istragom je utvr|enodajeonradikalniislamista,kojijepovezivansaAlKaidom. Otmi~arjeutokudanaoslobodio jednog od ~etvoro talaca. Oslobo|enajejedna`ena,apregovorioosloba|awuostalatritaocasuutoku,reklisuistiizvori.

IstokprviputispredZapada pobrojumilionera PEKING: Broj milionera poprviputjeve}iuAzijinego u Severnoj Americi. Ipak, ukupan priliv bogatstva u SevernojAmericijo{uvekjenaj-

Americi,{tojepokazateqpomerawa centara mo}i i bogatstvanaazijskikontinent. Upacifi~ko-azijskomregionu trenutno se nalazi 3,37

ve}i u svetu, a milioneri u SAD,JapanuiNema~kojidaqe proizvode vi{e od pola ukupnog svetskog bogatstva. Po prvi put broj milionera u Aziji prema{io je broj u Severnoj

miliona qudi sa vi{e od jednog miliona dolara na bankovnomra~unu,dokuAmerici `ivi 3,35 miliona qudi ~ije je bogatsvo ve}e od jednog milionna,pokazujeistra`ivawe

INDONEZIJA

Plemenskisukob lukovimaistrelama YAKARTA: Jedan~ovekjepoginuo,adesetakqudijepovre|enokada susedveplemenskegrupesukobileudistriktuMimikauprovinciji Papua,blizuvelikogrudnikabakraizlatakojimupravqaameri~kirudarskigigantFriport. -Ujutro{wimsukobimapoginuojemu{karackadajepogo|enstrelomugrudi-rekaoje{efpolicijskeslu`beMimikeNursalamSaka zaAFP.Onjerekaodaje`rtvaizoblastiKampungHarapan~iji`iteqiseredovnosukobqavajusaqudimaizKampungAmole.Usukobima uponedeqakjepoginlotrojequdi.

„Kepxemini”iRBCcentraza upravqawebogatstvom. Ipak,ukupanprilivbogatstva u Severnoj Americi jo{ uvek je najve}i u svetu, gde milioneri kao {to su Voren Bafet i Bil Gejts,kontroli{uoko11.400milijardi dolara tog priliva, dok azijski bogata{i kontroli{u oko10.700milijardidolara. Milioneri u Sjediwenim Ameri~kimDr`avama,Japanui Nema~koj i daqe proizvode vi{eodpolaukupnogsvetskogbogatsva,madasunivoitogbogatstva znatno opali jo{ od svetskeekonomskekrize2008.godine.UVelikojBritaniji,kojaje peta dr`ava po broju milionera, broj pripadnika tom elitnomklubuopaojeza2,9odsto,sa 454.300 na 441.300 osoba, dok je broj istih porastao u FrancuskojiNema~koj. - Evropa }e biti raj za investitore, ~emu }e doprineti stalna previrawa na tr`i{tima,{to}eopetomogu}itizdravukonkurenciju.Ekonomskasta-

bilnostKineide{avawanawenom tr`i{tu, kao i globalno politi~ko vo|stvo, odredi}e smerukom}esekretatievropsko tr`i{te - ka`e popredsednik korporacije „Kepxemini” XinLasiwardi. Treba napomenuti i padove profita na tr`i{tima Indije i Hong Konga, {to je umawilo brojmilionerauovimzemqama zapetinu. Premaistra`ivawima,milioneri su osobe koje imaju novca dainvestirajubarjedanmilion dolara,apodacipokazujudapostojioko10milionaqudi,koji posedujuizme|ujednogipetmilionadolara. Sadrugestrane,brojqudikoji poseduju bogatstvo ve}e od 30 milionadolara,paojeza2,5odsto, na 100.000 qudi, a wihovo bogatstvo palo je u proseku za pet odsto. Uzrok ovome, smatraju stru~waci, jesu rizi~ne investicije,kao{to{tosuinvesticioni fondovi ili osiguravaju}adru{tva.


balkan

dnevnik

~etvrtak21.jun2012.

GR^KADOBILAVLADU

VUJANOVI]DANASSAPAPOMBENEDIKTOM

Samaras novi premijer ATINA: Lider Nove demokratije Antonis Samaras polo`io je ju~e zakletvu kao premijer Gr~ke koji }e predvoditi tro~lanu koaliciju. Samaras (61) ~ija je Nova Demokratija osvojila najvi{e glasova na izborima u nedequ, formira}e vladu uz podr{ku socijalisti~kog PASOK-a i mawe stranke Demokratska levica. Jo{ uvek nije poznat sastav novog kabineta i ne zna se da li }e i koliko tehnokrata biti u woj, kao ni to da li }e to dva mla|a partnera prihvatiti ili }e Samarasovom kabinetu ponuditi svoje politi~ke kadrove, naveo je AP.

Agencija Frans pres je prethodno, pozivaju}i se na gr~ku televiziju, javila da su se tri stranke dogovorile da novi ministar finansija biti Vasilis Rapanos, dosada{wi predsednik Narodne banke Gr~ke. Gr~ki konzervativni lider Antonis Samaras polo`io je ju~e zakletvu kao novi premijer Gr~ke. Samaras, ~ija je Nova demokratija osvojila najvi{e glasova na izborima u nedequ, formira}e vladu uz podr{ku socijalisti~kog PASOK-a i mawe stranke Demokratska levica. Samaras se sastao sa Papuqasom u 15.00 sati po sredweevropskom vremenu, a posle toga je polo`io zakletvu.

AntonisSamaras

KOMANDANTNATO[TABAUBIHGARIHOFMAN

Bosni potreban NATO za odr`awe mira SARAJEVO: Komandant NATO {taba u BiH, brigadni general Gari Hofman izjavio je danas u Sarajevu da je mirovno stawe u toj dr`avi stabilno, ali „donekle neodr`ivo bez stranih trupa.” - Situacija u BiH je stabilna. Ovde imamo adekvatne bezbednosne snage koje odr`avaju mir stabilnim. Ve}e pretwe po bezbednost su organizovani kriminal, trgovina drogom, oru`jem, qudima, terorizam i samo kroz saradwu sa organizacijom poput NATO-a mir u BiH mo`e biti odr`an - rekao je Hofman Anadoliji. On je kazao da je ve}ina problema u ovoj zemqi politi~ke prirode i da ona stoga treba da bude re{ena politi~kim putem. Hofman je istakao kako se nada da }e BiH uspeti da ispuni sve obaveze na vreme kako bi u septembru mogla da aktivira

Akcioni plan za ~lanstvo u NATO (MAP). - Ne mogu {pekulisati koliko brzo }e se to desiti, i za to je potrebna izuzetna politi~ka voqa i rad na nivou nadle`nih institucija. Mogu re}i da je do sada u~iwen zna~ajan napredak i sada je potrebno da se obavi zakonodavni dio procesa koji }e omogu}iti aktivaciju MAP-a u septembru - kazao je Hofman. Skup „NATO perspektiva programa” odr`an je u turskom kulturnom centru „Junus Emre” u Sarajevu, u organizaciji ambasade Turske, kao NATO kontaktne ambasade u BiH. Ambasador Turske u Sarajevu Ahmet Jildiz je poru~io da nije pesimisti~an kada je u pitawa prikqu~ivawe BiH toj alijansi, ali je dodao da misli da ona treba da ulo`i vi{e truda i rada od, kako je rekao, ostalih zemaqa regiona.

Overa temeqnog ugovora PODGORICA: Crnogorski predsednik Filip Vujnaovi} sasta}e se danas u Vatikanu sa poglavarom Rimokatoli~ke crkve, papom Benediktom XVI, povodom razmene ratifikacionih instrumenata Temeqnog ugovora izme|u Crne Gore i Svete stolice. Temeqni ugovor potpisali su u Vatikanu 24. juna 2011. crnogorski premijer Igor Luk{i} i dr`avni sekretar Svete stolice kardinal Tarcizia Bertone, a potvr|en je u Skup{tini Crne Gore 29. maja ove godine. Razmenom ratifikacionih instrumenata Temeqni ugovor }e stupiti na snagu. Vujanovi} }e, osim susreta sa papom Benediktom, tokom boravka u Vatikanu razgovarati i s kardinalom Bertoneom i sekretarom za odnose sa dr`avama monsiworom Dominikom Mambertiem. Temeqnim ugovorom izme|u Crne Gore i Vatikana reguli{e se pravni status Katoli~ke crkve u Crnoj Gori. Ugovorom se priznaje pravo Katoli~koj crkvi da osniva, mewa, ukida ili priznaje crkvena pravna li-

ca prema odredbama kanonskog prava. Crna Gora garantuje Katoli~koj crkvi i wenim pravnim i fizi~kim licima slobodu komunikacije i odr`avawe veza sa Svetom Solicom, sa biskupskim konferencijama, partikularnim crkvama, ustanovama i licima, u dr`avi i inostranstvu. Katoli~koj crkvi se garantuje sloboda |elovawa i javnog nastupawa, usmenog i pismenog izra avawa, tamparske detalnosti, osnivawe radio i televizijskih stanica, osnivawa udru ewa i ustanova sa ciqem socijalne pomo i i humanitarnog |elovawa. Crna Gora priznaje Katoli~koj crkvi slobodu vr{ewa verskih obreda. Ugovorom se ure|uje na~in imenovawa i dodele crkvenih slu`bi, imenovawe, preme{taj i smena biskupa. Dokumentom se, u na~elu, reguli{u pitawa u vezi imovine Katoli~ke crkve i crkvenih pravnih lica. Katoli~koj crkvi se priznaje pravo da osniva sredwe verske {kole i obrazovne institucije vi{eg ranga za {kolovawe sve{tenika.

MINISTARKULTURERUMUNIJEPODNEOOSTAVKU

Ostavio vladu zarad pozori{ta

- Kao ambasador Turske u BiH, moram ista}i da su turska diplomatija, turski resursi i turska

solidarnost uvek na raspolagawu BiH u wenim evroatlantskim integracijama - istakao je Jildiz.

BUKURE[T: Rumunski ministar kulture Mir~a Diakonu podneo je ostavku posle odluke Vrhovnog suda da ne mo`e istovremeno da bude i direktor pozori{ta, prenose rumunski i francuski mediji. - Napu{tam svoje mesto kako imix vlade ne bi bio ugro`en rekao je on novinarima u Bukure{tu. Sud je presudio da Diakonu ne mo`e da bude istovremeno i ministar kulture i direktor pozori{ta u Bukure{tu. Diakonu je pro{log meseca postavqen za ministra kulture u vladi premijera Viktora Ponte.

Bio je `estoki zagovornik odluke vlade da kontrola nad Rumunskim institutom za kulturu iz predsednikovih pre|e u ruke Senata. Ta odluka izazvala je proteklih dana proteste stotina Rumuna koji strahuju da }e wihovo nacionalno telo za kulturu tako izgubiti nezavisnost i postati politi~ko oru|e. Ponta tvrdi da }e institut biti jo{ mawe politizovan pod kontrolom Senata. Rumunski institut za kulturu, poput Britanskog saveta ili Gete instituta ima 17 kancelarija {irom sveta, ukqu~uju}i kancelarije u Wujorku, Tel Avivu i Parizu.

KUSTURICANEODUSTAJEODRU[EWASTARIHKARAULA

KAKOSEME\USOBNOVIDEBIV[EREPUBLIKESFRJ

Tra`i kamen iz drugih gradova za Kamengrad

Hrvatima kultura, Srbima rodoqubivost

BAWALUKA: Rediteq Emir Kusturica poru~io je ju~e da je Trebiwe mo`da najlep{i, ali da nije jedini stari grad, da sru{ene karaule postoje i u drugim gradovima i da }e on poku{ati da otkupi kamewe u tim gradovima, ugradi ga u kulu Andri}evog grada u Vi{egradu i tako mu „udahne” duh vremena i produ`i `ivot. Kusturica je Tanjug u rekao da mu je neugodno {to je do{ao u poziciju koja je definisana karakterom gradwe u Andri}evom gradu koja zavisi od starog kamena. - Otkupqivali smo ~itave kamene ku}e u Bile}i, Trebiwu i okolini i pokupili smo prakti~no sav kamen koliko ga je bilo jer kule u Andri}evom gradu moraju da budu od starog kamena - objasnio je Kusturica. Kusturica, na koga su bosanskohercegova~ki mediji obru{li posledwih dana tvrde}i da on „ru{i kulturno bogatstvo Trebiwa” jer je sa uru{ene austrougarske kule uzeo kamen za

potrebe Andri}evog grada, ka`e da je sve u su{tini dobilo jednu „besmislenu paradoksalnu politi~ku pri~u”. Slu~aj sa trebiwskim kamewem je eskalirao kada su stanovici tog hercegova~kog grada

pre nekoliko dana automobilima blokirali put i spre~ili odvo`ewe kamena sa trebinske tvr|ave u Vi{egrad. Kusturica odgovornima za to smatra suparnike predsednika Republike Srpske Milorada Dodika koji, kako je rekao, wega i wegove sa-

radnika `ele da proglase kradqivcima. - Mi nismo kradqivci... Samo smo hteli da u istoriju Vi{egrada ugradimo taj istorijski segment koji nedostaje - obja{wava Kusturica. On je kazao da }e, po{to Trebiwe nije jedini stari grad, poku{ati da kamen na|e u drugim mestima gde jo{ postoje takve karaule, da ga otkupi ili da dobije uz neku kompenzaciju. Rediteq ka`e da ne zna ni da li ti koji ga napadaju ~ine ve}inu ili mawinu u Trebiwu i dodaje da ga to ne zanima i da ne `eli ni da zna. Upitan da li bi prihvatio trebiwski kamen, ukoliko bi gradski parlament potvrdio obe}awe predsednika op{tine Dobrosava ]uka i dozvolio mu da koristi kamen sa tamo{we karaule, Kusturica ka`e da to pitawe implicira utisak da je re~ o dobrim qudima koji to, me|utim, nisu i da zato on tako ne{to ni ne o~ekuje.

NASTAVQASESU\EWEIVISANADERU

Svedok: Kao predsednik HDZ mogao sve ZAGREB: Biv{i generalni sekretar HDZ-a Ivan Jarwak izjavio je ju~e, u nastavku su|ewa za korupciona{ku aferu Fimi medija, da je optu`eni, biv{i {ef stranke i premijer Ivo Sanader kao lider HDZ-a mogao da radi {ta je hteo, bez znawa ostalih. - Mogli ste raditi mimo generalnog sekretara, a jednom ste sazvali predsedni{tvo, a da me niste ni pozvali - rekao je Jarwak, koji je zavr{io s davawem iskaza, a u prva dana tako|e rekao da je Sanaderova

25

re~ bila glavna i kad je on ne{to odlu~io, predsedni{tvo stranke o tome vi{e nije raspravqalo. Zbog afere Fimi medija preko koje su isisavane pare iz dr`avnih preduze}a i ubacivane u crni fond HDZ, pored Sanadera optu`eni su i drugi biv{i rukovodioci stranke i sama stranka kao pravno lice. Krivicu su priznali biv{i blagajnik HDZ-a Mladen Bari{i}, vlasnica Fimi medije Nevenka Jurak i biv{i ra~unovo|a HDZ-a Branka Pavo{evi}.

BAWALUKA: U zemqama biv{e SFRJ o Hvratima misle da su kulturni, vredni, ali i ispolitizovani i ratoborni. Hrvati o Srbima misle da su nacionalisti, agresivni i rodoqubi. To je pokazalo istra`ivawe koje je sproveo profesor Fakulteta politi~kih naukau Zagrebu Bo`o Skoko. Wega je najvi{e zanimalo kakvo mi{qewe imaju „kom{ije” o Hrvatima, ali i Hrvati o svojim nekada{wim zemqacima, prenose Nezavisne novine. Istra`ivawe je naime pokazalo da se mi{qewe o Hrvatima se razlikuje od dr`ave do dr`ave, najpozitivnije je u Makedoniji, a najnegativnije u Srbiji.Tako Srbi misle da su Hrvati genocidni, ratoborni, ispolitizovani, ali i kulturni i distancirani. Zanimqivo je da svi narodi, osim Slovenaca, u zna~ajnijoj meri smatraju da su Hrvati vredni, a jedino su oni koji su ispitivani u Slo-

veniji visoko rangirali tezu da su Hrvati lewi, prenose Nezavisne novine. U Srbiji, Hrvatsku ne vide kao model za pribli`avawe evroatlantskim asocijacijama, ali je ta percepcija izra`ena u Makedoniji i BiH. Po nekim drugim istra`ivawima, Hrvati najboqu sliku imaju o Ma|arima, Italijanima i Austrijancima, a ne{to je lo{ija slika bila o Slovencima zbog grani~nog spora oko Savudrijskog zaliva. Hrvati priznaju Slovencima da su napredniji u privredi i demokratiji. BiH Hrvatsku vide kao na simpati~nu zemqu u kojoj nema stresa, koja je poznata po gastronomiji i humoru. S druge strane, Hrvati naj~e{}e percipiraju Srbe kao ratoborne, nacionaliste, agresivne i rodoqubne, a Bo{wake kao vrlo religiozne, a onda i gostoqubive, konzervativne, duhovite, tradicionaliste i vesele qude.

AMERIKANCIUPOZORAVAJU

BiH – izvor i destinacija seksualnog trafikinga BAWALUKA: Bosna i Hercegovine (BiH) je izvor, destinacija i tranzitna zemqa za mu{karce, `ene i decu izlo`ene seksualnom trafikingu i prisilnom radu, a wene vlasti nisu iskazale konkretna poboq{awa u borbi protiv trafikinga, navodi se u izve{taju ameri~kog Stejt departmenta. @rtve iz BiH izlo`ene su seksualnom trafikingu i prisilnom radu u Azerbejxanu, Sloveniji, Hrvatskoj, [paniji i drugim evropskim zemqama, dok su unutar BiH tome izlo`ene `ene i devojke sa ovih prostora, ali i iz Ukrajine, Albanije, Srbije, Kosova i Nema~ke. Devojke iz BiH, posebno Romkiwe, kao i one iz drugih zemaqa regiona izlo`ene su trafikingu zbog prisilnog ili rada u doma}instvima, prenose bawalu~ki

mediji. Organizovane kriminalne grupe, navode stru~waci, primoravaju da prose zna~ajan broj romskih de~aka i devoj~ica, od kojih neki imaju ~etiri godine. Nevladina organizacija prijavila je da krijum~ari decu, od kojih neka imaju 12 godina, izla`u seksualnom trafikingu putem ucene, grupnog silovawa i prisilnom konzumacije droge. BiH se, navodi Stejt department, nalazi u takozvanom „drugom nizu” i ~ini primetne napore da bi spre~ila kr{ewa zakona protiv trafikinga ali ne ispuwava potpuno minimalne standarde neophodne za wegovu eliminaciju. „Vlasti BiH tokom 2011. godine nisu uspele da iska`u zadovoqavaju}i napredak u naporima za krivi~no gowewe i za{tite, de-

lom zbog nedostatka politi~ke podr{ke za antitrafiking aktivnosti i NVO, a u tom periodu nije bilo ni buxeta na nivou zajedni~kih institucija”, istaknuto je u izve{taju, prenosi Srna. U Stejt departmentu nagla{avaju da vlasti BiH nisu pokrenule krivi~ni proces protiv nijednog zvani~nika zbog sau~esni{tva u trafikingu {to, prema oceni lokalnih stru~waka i izve{taju nevladinih organizacija, zna~ajno ote`ava sveukupne vladine napore protiv trafikinga. Tokom 2011. godine otkriveno je da je vi{e od 42.000 odraslih i dece u svetu bilo primorano na prostituciju, rad, ropstvo ili oru`ani sukob. Stejt department podse}a da je tokom 2010. godine {irom sveta identifikovano vi{e od 9.000 `rtava.


porodica

~etvrtak21.jun2012.

dnevnik

c m y

26

Штавасчекаубраку

О

длучили сте се на брак и очекујете праву идилу? Стручњаци откривају да и најскладније парове прву годину брака очекују нека неочекивана изненађења и шокови. Из искуства нововенчаних парова,откривеноједасуово најчешћишоковиупрвојгодинибрака:

1. Набацићете мало ‘љубавних килограма’ - Пошто је доста жена пре венчања на дијети како би изгледале што боље,врлојевероватнодаће сепослемеденогмесецаопустити. Осим што врате изгубљен е кил ог рам е, доб иј у и нове. Штаучинити? Нормалнајествардасемладенци угоје након венчања. Дајте себи зелено светло и уживајтеусвомновомживоту ихраникојадолазисњим,саветују психолози.Ипак,немојтепретеривати. 2. Имаћете мање пријатеља - Докстебилисоло,имали сте гомилу пријатеља, али не-

ки би могли мистериозно да нестану са сцене пошто упловитеубрачневоде. Штаучинити? Небринитесе,вашинајближипријатељибићеузвас,поготовоакосемалоипотрудите окоњих. 3. Сексуални живот неће увек бити активан - После меденог месеца и повратка у

свакодневицу,догодићевамсе даћетерадијегледатиТВили нештотреће,негобацитисена посао међу чаршаве. И тако ће, да нисте ни приметили, проћинедељу данабезсекса. Штаучинити? Ништа. Студије показују да оникојисуубракупроцентуално ипак више воде љубав и даимјесексбољинегоонима који су соло. Осећај преданости помаже да се инхибиције између пара смање и појачава се њихова сексуална повезаност,кажупсихолози. 4. Нећете распаковати посуђе шест месеци - И док је сан снова бројних госпођица уреднакухиња,гдејесвеорга-

Г

имањисвеукупникалоријскиунос тајдан,узимајућиуобзирсвеоброке(доручак,јутарњуужину,ручак, ужинупосле школе). Конзумација грожђа, чипса и кекса резултирала је 56%, 70% и 108%већимуносомкалорија,уодносунасувогрожђе. Премда су све грицкалице смањилесубјективаносећајглади,жељазахраномјебиланајмањапосле конзумацијесувоггрожђа. Све наведено истиче грожђице каогрицкалицукојаможепомоћиу одржавањуздраветелеснемасекод школскедеце.

5. Ви ћете прати судове, а он поправљати ствари - После венч ањ а мног и пар ов и упадајууклишеизованеулоге, па тако жене често преузму бригуокорубљаилисуђа,ада тоганисунисвесне. Штаучинити? Ако бисте радије бригу око домаћинства равноправно поделили,направитепланзакоји мислитедајенајпоштенијиза обоје. Студије показују да су сви срећнији кад су улоге јасно дефинис ане и праведно расподељене. 6. Иако имате две плате, осећате се као да немате новца -Иакосепаровимакојипре браканисуживелизаједночи-

нидаћеиматимањеновчаних проблема када почну живети удвоје, то је ипак илузија. Јер ипотребесеповећавају,патаковишенедовољанкаучнего двосед... Штаучинити? Немојте се превише бринути, инвестиције ће се временомисплатити. 7. Нећете сваки слободан тренутак проводити са супругом -Иаковамјемужнајбољипријатељ,оннећепостатиивашјединипријатељ. Штаучинити? Изађите с пријатељицама. Дајте себи и њему слободно вече спријатељимаивашбрак ћебитибољи. 8. Отићи ћете љути на спавање, иако сте се заклели да то никад нећете урадити -Рачунајтедаћетеубесузаспати баремједномгодишње. Штаучинити? То је у реду ако немате користиодкомпромиса.Форсирањенекихствариможесамо погоршати ситуацију. Ипак, студијепоказујудајенајбољи показатељ успеха брака способност пара да се помири после свађ е, стог а нем ојт е дозвол ит и да лош одн ос потраје. 9. Ако сте удати, не значи да постајете врхунска куварица - Доста жена које пре брака нису кувале жели да се ‘побрине‘ за свог драгог, али недостајеимпраксе. Штаучинити? Важнојенебитиподпритискомдабудетенештоштонисте. Некад вечера може бити купљена салата или наручена пица, а ако се којим случајем вашсупругприхвативарјааче, обојестенадобитку. 10. Свет се чини лепшим местом -Бракје,накрајукрајева, ипак више од промене презимена и заједничког банковнограчуна. Штаучинити? Венчање је објава свету да желите бити заједно до краја животаидајејакосећајсигурности, оданости и мира, закључујупсихолози.

Контролишите дечјивид

Б

рој дец е с проблем има вида у сталном је порасту. Још пре дес ет ак годин а мед иц инс ка је лит ература наводила да свако двадесетодетеимапроблемасвидом. Дан ас је стањ е много озбиљније. Амерички педијатри тешкоћесвидомутврђујукодсваког четвртогдетета,асвејелошијаиевропскастатистика. Најчешћи проблеми с видом су кратковидост,далековидост, астигматизамистрабизам.Прве три називају се рефрактивнимгрешкамавидајерсеуоку

ајважнијеправилозатинејџерке јесте да брину о својој кожи, која је у овом пер иод у живот а најв италнија.

Правило1.

Коликокалоријасагоримо заједансатвежбања:

А

еробновежбањезнатноубрзаваметаболизами позитивно утиче на стање крвних судова. На пример,типичновежбањеод45минутасагори 350 кал ор иј а. Кол ико кал ор иј а пот рош им о пос ле једногсатапливањаилиходања? Типично аеробно вежбањеод45минутасагори 350 калорија. Ако вежбате три дана недељн о пот рош ић ет е 1.050 калорија недељно, што ће месечно износити 4.200 калорија. Кад говоримо о килограмима, то значи да ћете месечно изгубити окополакилограма.Годишње би то износило око6килограмамање. Ако је вежбање интензивно, метаболизам ћебитиубрзанипосле вежбања, па ћете калоре трошити брже него иначе и докневежбате. Трећа предност аеробне вежбе је одржавање мишићне масе. Ово је нужно током губитка килаже јер желимо да губимо масноће, а не мишиће. Да би позитивно деловање на мишиће било веће, треба укључитиивежбестеговима.

l Аеробновежбање:422 l Аеробно вежбање, спорије: 352 l Аеробно вежбање, напорно: 493 l Вожњабициклом16км/сат:281 l Вожња бициклом, умерено, 16 до 22 км/сат:563 l Вожња бициклом, жустро, 14–16 км/сат:704 l Плес,аеробик:422 l Рад у башти, умерен: 352 l Голф,пешке:281 l Трчање8км/сат:493 l Веслање,лагано:493 l Веслање,умерено:598 l Веслање,жустро:844 l Трчање12км/сат:809 l Трчање14км/сат:985 l Трчање16км/сат:1126 l Клизањеналеду:387 l Пењање по степеницама/покретнатрака:422 l Растезање:281 l Пливање,умерено:563 l Пливање,брзо:704 l Ходање,3км/сат,споро:176 l Ходање,5км/сат,умерено:246 l Ходање,6км/сат,жустро:281 l Дизањетегова,лагано/умерено:211 l Дизањетегова,тешко:422

прав илн о не лом и светлост. Због тога дете предмете види мутно. Страбизам је појава када постоји девијација праваца погледа, односно када очи не гледајупаралелно.Тасепојава називаиразрокост.Лакојеуочљива,паје многиродитељина времерешавају.Али, разрокост је далеко више од естетског проблема. Она детету смањује ивиднопоље. Већина се грешака вида данасуспешнолечи,битнојесамонавремеихуочити.Збогтога је контрола вида неопходна једанпутгодишње.

Шминказа младе

Коликокалорија потрошимо Н вежбајући

Грожђице заздравље рицкањегрожђицаконтролише осећајгладииподстичеситост коддеце,објавилисуканадскинаучници. На тај начин спречава се прекомерниуноскалоријаипродужујеосећајситости. Истраживање је спроведено на дечацима и девојчицама нормалне телеснемасе,старих одосамдо11 година.Децасудобијаласувогрожђе или чипс, чоколадне кексиће. Додатно, свако је дете добијало стандардни оброк.Истраживањеје трајалотримесеца. Коддецекојасукаогрицкалицу између оброка добијала грожђице, забележена је мања укупна конзумацијахранетајданивећиосећај ситостиуодносунаосталегрицкалице.Последично,тасудецаимала

низовано, стварност тек удатихженанајчешћесунераспакованекутијеусвакомћошку. Штаучинити? Свакодневне обвезе једноставно ће стати на пут уређењусавршеногстана.Направите компромис, решите једну кутију сваке недеље и временом ћете добити оно што сте желели.

Без тешке шминке - Младе девојке често су у искушењу да примене “тот ал мејкап” по угледу на звезде које гледају у часописима или на телевизији. Шминка, међутим,небисмела да буде тешка. Стога избјегавајте дебеле слојеве пудера, који штетекожи,тојеимперативзашминкање младекоже.

избацитеизупотребе,акогакористите.

Правило4. Светле сенке -Накапкеможете ставити мало сенке у светлој нијанси.Узтрепавице,нагорњем

Правило2. Свакодневно чишћење коже - Кожа тинејџеркисклонаје бубуљицамаимитисерима, па тим пре би требало да обратите пажњу на чишћење коже. Нанечистојкожинеднашминка не изгледа савршено и додатно ствара ризик за појаву бубуљица. Сваке вечери обавезно добро очистите лице од шминке, маколикотопредстављалопроблемпослекасногноћногизласка. Само тако кожа ће дуже остати витална и у каснем животномдобу.

Правило3. Камени или прах пудер - Од шминке саветујемо евентуално камениилипрахпудердабисе изедначио тен ако за тим има потребе. Течни пудер обавезно

капку извуците крејон у плавој, зеленојилиљубичастојбоји,али танко.Ставитемаскаруутанком слоју,нанеситејеодкоренатрепавице. Обрве очешљајте чешљићем за обрве, а ако су вам малосветлеможетеихдискретно пот амњети смеђом сенкомили оловком.

Правило5. Усне – сај и лабело - Наусне ставитесамосајилилабело,деловаће природне. Јак руж на уснаманиунајсвечанијимприликаманикаконеидеузгодине – деловаће нападно и непримерено.


dnevnik

OGLASi

~etvrtak21.jun2012.

27


28

OGLASi l ^iTUQe l POMeni

~etvrtak21.jun2012.

BOKA KOTORSKA, izdajem sobe u Risnu, lepe hladovite, pla`a, upotreba kuhiwe, udaqeno 250m od mora, 6 evra. Telefon 00382/32371-657, 060/0237-857www.banicevicsmjestaj-risan.me 54707

^AS OV I ne ma~ kog, en gle skog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa du go go di {wim is ku stvom. Telefon 021/6399-305. 55190 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni ispit. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 55191 ^ASOVI engleskog 500 din 90min. i prevodi engleskog na srpski 800 din. A-format. Dolazi na ku}nu adresu. Telefon 066/971-4206 55231

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 55192

IZDAJEM name{tenu garsoweru u Ul. Valentina Vodnika, useqiva 1. 7. 2012. godine. Cena 110E. Telefon 064/2464279. 55164

GRB AV IC A, no vi ja ukwi `ena garsowera, cena 27.800. Te le fon 636-6952, www.bo mil.rs. 15001 U GUNDULI]EVOJ ULICI u novijoj ukwi`enoj zgradi garsowera na IV spratu sa liftom, bez ikakvog ulagawa, kompletno name{tena-nov name{taj, cena 24.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15002 @. STANICA, klasi~an 1.0 stan od 28m2 na II spratu, cena 28.850. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15003

GRBAVICA, odli~an nov 2.0 stan fantasti~nog rasporeda, ukwi`en, cena 57.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15004 BULEVAR OSLOBO\EWA, 2,0 stan od 60m2 na I spratu po ceni od 49.500. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 15005 TELEP, odli~an nov useqiv 2.0 stan od 46m2 na II spratu, cena 36.100. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 15006 CARA DU[ANA, ukwi`en 1.5 stan od 36m2 u novijoj zgradi, dvori{no orjentisan, cena 42.200. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15007 LIMAN2, ukwi`en 1.5 stan, cena 43.300. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 15008

DETELINARA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwi`en na 47m2, cena 36.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15009 NOVADETELINARA odmah useqiv prazan nov stan 2.0 od 53m2 na IV spratu, cena 49.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15010 KOD BETANIJE, u novoj zgra di od li~ nog kva li te ta, ukwi`en nov 2.0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, cena 57.200, mo`e i zamena za 3.03.5 stan na Limanu i okolina... Te le fon 063/828-83-77 www.bomil.rs. 15011 GRBAVICA, u zgradi od fasadne cigle, 2.0 u funkciji 2.5 stan, renoviran, ukwi`en 55m2, cena 53.600. Telefon 063/828-83-77. 15012 ]IRPANOVA, ukwi`en, useqiv 1.5 stan, cena 40.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15013 KRAQ EV I] A MARK A br. 20, {iri centar, visoko prize mqe jed no i po so ban stan 47 m2, no vi ja zgra da „Ne i mar” pot pu no sre |en. Te le fon: 064/837-2806. 54297 SKENDER-BEGOVA 3, 59 kvm, dvosoban, II, CG. lift, direktno od investitora. 130.000. Telefon 063/107-1111 54508 DVOSOBAN stan, 56m2, Novo naseqe, 2. sprat, useqiv odmah. Cena dogovor. Agencije iskqu~ene. Telefoni: 061/11-50-459, 060/596-63-88. 54966 HITNO, stan, 54m2, velika terasa, ukwi`en, lift, ostava bez ulagawa, odli~an raspored. Novo naseqe, Mom~ila Tapavice, vlasnik, 38.000E. Telefon 060/529-56-99. 54992 SATELIT ukwi`en dvosoban stan 48m2 na drugom spratu cena 31.000E. Telefon 060/02-01-000. 55232

BULEVAR EVROPE, u luks zgradi, odli~an odmah useqiv potpuno nov neuseqavan 2.5 stan (odli~na oprema, |akuzi i sl.), cena 55.500 evra. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 15014 NOVADETELINARA, noviji, ukwi`en 2.5 dupleks, cena 37.100. Telefon 6368-429, www.bomil.rs. 15015 TELEP, nova zgrada odli~an mawi 2.5 stan, cena 45.600 sa PDV-om (mo`e kredit). Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15016 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15017 NOVA DETELINARA, okolina „ABC”-a u zgradi „Budu}nosti”, odli~an 2.5 ukwi`en stan, cena 64.900. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15018 LIMAN2, prazan i ukwi`en 2.5 stan od 68m2, cena 62.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15019 BULEVAR EVROPE, u novoj luks zgradi, nov neuseqavan 3.0 stan od 83m2 po ceni od 67.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15020 CENTAR u Vase Staji}a, odli~an dvostran ukwi`en 3.0 stan od 83m2 na I spratu, pogodan i za poslovni prostor... Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15021

OKOLINA BULEVARA, u Ulici Save Kova~evi}a, ukwi`en 3.0 stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 67.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15022 LIMAN, ukwi`en originalno 3.5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15023 EKSTRA lokacija, Liman II Narodnog fronta, 68m2, 5. sprat, lift, pored {kole 61.000E. Telefoni: 061/15819-72, 063/52-39-37. 55158 BEZ POSREDNIKA prodajem stan 61m2, III sprat od ~e ti ri, CG, te ra sa, ne ma lift, Rumena~ka kod Sajma. 45.000 E. Te le fon 063/7016367. 55237 BULEVAR OSLOBO\EWA - zgrada do Daltonke, Ul. Laze Kosti}a br. 11, tre}i sprat, nov, ukwi`en 77, 65m2. Telefon: 064/837-2806. 54298

CENTAR, kod Izvr{nog ve}a i Du nav skog par ka u je din stve noj zgra di, od li ~an 5.0 stan sa lon skog ti pa sa vi so kim pla fo ni ma, luk su zno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvo ri {tu... Te le fon 063/828-83-77, sli ke na www.bomil.rs. 15024 KEJ, u odli~noj zgradi, klasi~an 4.0 stan od 100m2, cena 105.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15025 GRBAVICA u novijoj zgradi redovana eta`a 105m2 za 105.000E. Telefon 060/02-01000. 55233

SEVERNI TELEP, okolina Vr{a~ke ulice, prodaje se dvojna ku}a+garsowera u funkciji kancelarije, sve ukwi`eno, 236m2, mo`e zamena za stanove, cena 99.900. Telefon 063/82-88-377. 15026 DVOSOBNA komforna ku}a na dobroj lokaciji sa velikim placem, cena 8000E. Telefon 063/7667350. 54899

IZDAJEM lokal 60m2 ul. Stevana Mokrawca br.18. Telefon 063/505-198. 55137 PRODAJEM poslovni prostor 740m2 prodajni, kancelarijski, magacinski i proizvodni u Novom Sadu. Telefon 061/140-2000. 54477 SKENDER-BEGOVA 3, poslovni prostor, 53kvm, I, CG. lift, direktno od investitora, 109.800. Telefon 063/107-11-11. 54509 PRODAJEM lokal 43m2 u radu, ful opremqen. Kraqa Petra 2. Telefon 065/55-106-55. 54909

dnevnik

Posle kratke bolesti, napustio nas je na{ dragi

SavaStoj{i} MilovanPanteli} Panta 1938-2012. Sahrana je u ~etvrtak 21. 6. 2012. godine, u 16 ~asova, na ^enejskom grobqu. O`alo{}ene }erke: Qiqana i Qubica sa porodicom.

Dragi moj tata ni{ta nas ne}e razdvojiti. @ivot je ve~an, uvek }emo biti zajedno. Hvala ti za sve, nosim te u srcu i beskrajno te volim.

Tvoj Deki. 55292

55291

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon:021/421-452, 064/131-2135. 54892 VODOINSTALATER: izvo|ewe instalacija, popravka i remont, popravka bojlera, odgu{ewe kanalizacije i ostale vodoinstalaterske usluge. Telefoni: 021/6317-587, 065/3150-198. 54914 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 55134

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je u 76. godini zauvek napustila na{a

IvankaBo{kovi}

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

RadenkuProli}u

1936-2012. Sahrana je 21. 6. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Milorad, snaja Vesna i unuci Vladislav i Aleksandar.

od porodice Vuji}.

55289

55287

POMEN

Posledwi pozdrav dragoj kumi

2002-2012.

MELEMI „Stanil” poma`u protiv ujeda komaraca, ojeda ko`e i hemoroida. Telefon: 0616157316. 55166

DragoqubBogunovi} NA PRODAJU mlade 18-nedeqne koke nosiqe. Informacije na telefon 063/511932. 55199

AGENCIJI „BOMIL” potreban agent prodaje sa iskustvom minimum od godinu dana, plata dogovor mogu} i fiksni deo! Telefon 6366952, www.bomil.rs. 15027 POTREBNA starija kuvarica restoranu u Crnoj Gori. Hrana obezbe|ena, sme{taj i plata po dogovoru. Telefon 0038269243395. 55264

MiriProdanov

Dragi brate, i posle 10 godina sa tugom te se se}aju: brat Dragan, snajka Staka i sinovci Sr|an i Goran.

Porodice: Male{evi} i Latinovi}.

55284

55286

Posledwi pozdrav

SaviStoj{i}u

VELIKA REMETA, prodajem ku}u na lepom mestu, struja, voda, dva bunara, telefon, ispod cele ku}e podrum, iznad predsobqe, kupatilo, kuhiwa, dnevni boravak, velika terasa, iznad toga dve spava}e sobe i velika terasa, plac 5000m, gara`a, velika pomo}na prostorija. Telefon: 021/542-283. 55221 PLAC na vodi - kanalu pripremqen za gradwu, u Turiji kod Srbobrana prodajem. Telefoni: 064/610-7000, 064/8195-480. 55174 SREMSKA KAMENICA, Staro selo, 8km od Novog Sada, 3 X 1700m2, idealni placevi, put, struja, izvorska voda, lep pogled. Telefon 069/1826-726. 54001

HITNO PRODAJEM odmah useqiv jednosoban stan. Telefon 021/633-0452. 54813 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, aubomobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 55049 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3650din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 065/589-60-65, 062/15033-79, 062/893-7120. 55150 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3800, kostolac 4300 i su{eni 9000. Telefoni: 061/1840236, 061/1840-237, 063/177-6443. 55151 LAK @ICU Ø 0,05 - 0, 30, trafo lim {tancovan EI1 EI3, kaleme za transformatore EI1 - EI8, ma{ine za namotavawe razne, cene po dogovoru. Zvati posle 15 ~asova. Telefon 0230/423-289 Radivoj. 55209

od Sa{inih i Mirinih kumova, porodiceMitrovi}.

55288

Posledwi pozdrav na{em dragom prijatequ i radniku

RadenkuProli}u

od kolektivaALFAPLASTTemerin. 59832/P


^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN

Posledwi pozdrav

Posledwi dragom

~etvrtak21.jun2012.

pozdrav

na{em

POMEN

Posledwi pozdrav dragoj sestri i tetki

Jovan Savi}

Mirjani Prodanov

21. 6. 1990 - 21. 6. 2012.

Iliji Ratkovi}u Mario Stoli}

od kolektiva Agrotehna ad, Sremski Karlovci.

59831/P

Posledwi pozdrav na{em

Posledwi kolegi

pozdrav

od porodice Drap{in.

55248

55267

POMEN

Savi

od Ice i Bobe.

55208

Posledwi pozdrav

Tvoji: mama, tata i brat.

Posledwi pozdrav dragom deki

Punih osam godina, nemo}ni pred sudbinom, nastavqamo uspravno da kora~amo tragom koji si za sobom ostavio. Da... bio si najboqi, vremena s tobom bilo je malo, se}awe ipak zauvek ostaje. Vole}emo te dok je `ivota. Tvoji: mama, tata i sestra sa porodicom. dragom

29

55249

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Novot Pavle 2009 - 2012.

Dobrivoju Vukovi}u

od unuke Sawe sa porodicom.

Sa qubavqu, po{tovawem i ponosom Te pomiwemo.

Tvoji: Dragiwa, Ana i Sr|an. 55261

Miri Prodanov

\uki

Savi Stoj{i}u

Lijini drugovi sa rekreacije.

Porodica Polovina.

55283

55281

Posledwi pozdrav

DESETOGODI[WI POMEN

21. 6. 2002 - 21. 6. 2012.

55159

3

Savi Stoj{i}u

od wegovih {kolskih drugova iz III B, generacije 1949/50. Mu{ke gimnazije.

od: Miroslava, Milene i Miwe Baji}.

55254

55239

Sa neizmernom tugom optra{tamo se od na{eg dragog druga i prijateqa

S tugom i velikim po{tovawem opra{tamo se od voqenog te~e

Tu`nim srcem obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac, tast, deda i pradeda

Dobrivoj Vukovi} Sahrana je danas, 21. 6. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Miri Prodanov

od porodice Kokai.

Dragoqub Bogunovi} S ponosom i qubavqu ~uvamo uspomene na tebe.

Save Stoj{i}a

Save Stoj{i}a Wegovi: Sr|a, Stojke, \orno, Du{ko i Slobodan sa porodicama.

Wegovi: Du{an, Miroslav i Marika Stefanovi}.

Ve~no o`alo{}eni: }erka Jovanka, zet Vladimir Lero, unuci i praunuci.

55266

55251

55253

Tvoji najmiliji. 55272

Tugujemo za na{om {kolskom drugaricom

dragom

55243

Posledwi pozdrav dragom deki

3

Opra{tamo se od na{e drage kume

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug, otac, deda i pradeda

Dobrivoju Vukovi}u

Mirjanom Prodanov ro|. Drap{in

Wen VIIIa.

Mire

od unuka Sr|ana sa porodicom.

Porodica Majtan.

55262

55268

Marinko Tadi} 55282

trgovac u penziji

POMEN

Sahrana je danas, 21. 6. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi razrednoj

pozdrav

dragoj

Zahvalni smo mu za sve {to nam je u `ivotu pru`io i ~emu nas je nau~io, na nesebi~noj qubavi kojom nas je obasipao.

Miroslav ]ur~i}

Ve~no }emo te voleti i ~uvati od zaborava.

O`alo{}eni: supruga Smiqka, }erka Brankica, unuka Danijela, zet Goran i praunuka Olivera.

Tvoji: Mara, \oka i Buba. 55234

Mira Prodanov

prof. Mirjani Prodanov

21. 6. 2005 - 21. 6. 2012. iz Vilova

55241

Hvala za plemenitost i mudrost koje ste utkali u na{e odrastawe.

Zaspala je na{a Mina, ali mi znamo da }e uvek biti tu i brinuti o nama. Isprati}emo svoju najdra`u suprugu, mamu i baku danas, 21. juna, u 11 ~asova, na Uspenskom grobqu.

Razred I 15 - II 14 {kolske 1985 - 87. Sredwo{kolski centar „Jovan Vukanovi}�.

Weni: Lija, Tawa, Ceca, Paja, Pe|a i Maksa.

55260

55255


tv program

~etvrtak21.jun2012.

Плавикруг Игра која је неодвојива од животаистварања,игра као знакчовековогсамопотврђивањаиимперативсвакогдетињства тема је новог издања емисије. О безазлености и заносу из којих се рађа, и посвећеностиислободиукојеводи,говорићепесникМилан Ненадић и сликар ВладиславШешлија... Ауторка: Софија Љуковчан (РТВ 1,15.30) 09.00 Међународнитероризам после1945. 09.30 Центарсвета 10.00 Вести 10.10 Климатскиратови 11.05 Свеоживотињама 11.30 Кухињица 11.55 Имемогсокака 12.00 Вести 12.10 Изнашегсокака-компилација 13.05 Додатиживотгодинама 14.00 Вести 14.05 Документ 14.30 Повратакнасело 15.00 Вестизаособесаоштећеним слухом 15.05 Фолдеркултура 15.30 Плавикруг 16.00 Климатскиратови 16.50 Временскапрогноза 17.00 ТВДневник 17.20 Једаннаједан 17.50 Разгледнице 19.00 Свеоживотињама:Тигар 19.30 ТВДневник 20.05 ЏонатанКрик 21.00 Сучељавање 22.00 Војвођанскидневник 22.35 ЧарденаДунаву 23.05 Оперативци 00.00 ЏонатанКрик 00.55 Једаннаједан 01.25 Сучељавање

06.35 Кухињица–мађ. 07.00 Токшок 08.00 Концертгодине-Компилација 2000. 09.10 Грување 10.00 ГрувањеуживоустудијуМ 10.45 Концерт 11.45 Емисијанамађарском 12.30 Вести(мађ) 12.40 Украјинскапанорама 13.10 Биографије 14.00 Концертгодине 14.50 ТВбаштине 15.15 Добровече, Војводино(рум) 16.45 ТВМагазин(рус) 17.45 ТВДневник(хрв) 18.00 ТВДневник(слов) 18.15 ТВДневник(рус) 18.30 ТВДневник(рум) 18.45 ТВДневник(ром) 19.00 ТВДневник(мађ) 19.25 Спортскевести(мађ) 19.30 Кухињица–мађ. 20.00 Добровече, Војводино(рус) 21.30 Оперативци 22.20 Биографије:КејтМос 23.05 Фолдеркултура 23.30 ТВбаштине

08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00

Панонскојутро Лола Врелегуме Закоракиспред Теманедеље Путоманија Војвођанскевести Панонскахроника Војвођанскевести Лола Арт-бокс Војвођанскевести Кибицфенстер Војвођанскевести

06.05 08.00 09.05 10.08 10.39 11.16 11.45 12.00 12.15 12.37 13.20 14.40 15.00 16.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.06 20.37 22.43 23.10 00.00 00.21 01.07 02.45 03.46 05.38 05.48

08.30Хранаивино 09.00Вести 09.10Серијскипрограм 10.00Документарнипрограм 11.00 Вести 11.10 МатурантинаНовосадскојТВ 11.15 РецептиЛауреРавајоли 11.35 ЖивотнаМарсу 12.30Украденасрца 13.00Вести 13.10Опчињени 14.00Евонаскодвас 15.00Вести 15.10МатурантинаНовосадскојТВ 15.15Украденасрца 15.50Неонсити 16.00Објективнасловачком 16.15Објективнамађарском 16.30Азбукародитељства 17.00Хранаивино 17.30Новосадскопоподне 18.45Неонсити 19.00Објектив 19.30Објективнасловачком 19.45Објективнамађарском 19.55МатурантинаНовосадскојТВ 20.00Личнагрешка 20.30Витраж 21.00Опчињени 22.00Објектив 22.35РецептиЛауреРавајоли 23.00ЖивотнаМарсу 23.50Украденасрца

09.45 11.00 12.30 14.30 16.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30

НБАКошаркологија АТПХертогенбош1/4Финале ВТАХертогенбош1/4Финале АТПХертогенбош1/4Финале ВТАХертогенбош1/4Финале Фудбалмондијалмагазин ГрандПри Атлетика Бокс Премијерлига,Магазин ТВС НБАакција АТПиВТАХертогенбош1/4 Финале 00.30 НБА

Фолк шоу Уживаћете у песми: Марка Булата, Гоге Секулић, Ћире, Инди, Игора Лугоњића,Оље Карлеуше, Црног, Мие Борисављевић,Микија Мећаве и Јасне Ђокић. Музички коктел за све љубитеље праве музике... (КТВ,20.00)

Јутарњипрограм Јутарњидневник Дипломци Сасвимприродно МојалепаСрбија Цркве-какоихтумачити Гастрономад Дневник Спортплус Скокубудућност Видеојелазеленбор,филм Гастрономад ОвојеСрбија Ононашештонекадбејаше Штарадите, бре Београдскахроника Окомагазин Слагалица Дневник Мазурка Фудбал-ЕП:Чешка -Португалија,пренос Мазурка Скокубудућност Дневник РужнаБети Препуштенислучају, филм Дипломци Фудбал-ЕП:Чешка -Португалија(р) Гастрономад Верскикалендар

Шенбрун

Светски данмузике Од 2004. године Бечка филхармонија приређује „Концертлетњеноћи”.РТСи овегодинедиректнопреноси овај концерт, који прате хиљаде љубитеља музике у бајковитомамбијентудворца Шенбрун. Бечкомфилхармонијом диригује венецуелански диригент Густаво Дудамел. (РТС 2,20.00)

02.37 03.02 03.24 03.49 04.17 04.43 04.38

Слагалица Мунзи Великиимали ОткривајмосветсаЂолетом Томасидругари Френинеципеле Тумачењекњижевногдела Хало, хало,Циле ПолитичкеидејеуСрба Подотворенимнебом Линк Животсамузиком У свету Трагупростору Музичкипрограм Трезор Тумачењекњижевногдела Хало, хало,Циле ПолитичкеидејеуСрба Подотворенимнебом ЛиковнаколонијаРТС ТВ лица...каосавнормалан свет Образовноогледало Капри Музичкипрограм Животистандарди Метрополис Светскиданмузике Капри Фестивалфестивала:Како смопреживелират, филм Бунт Трезор ТВ лица...каосавнормалан свет Образовноогледало Животистандарди Метрополис Трагупростору ЛиковнаколонијаРТС Бунт Лепотанаграници

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 13.00 14.00 14.50 15.50 16.20 16.50 17.50 18.40 20.00 20.30 21.00 23.00 00.00 02.00 04.00 04.30

ГласАмерике МирославЛазански Маратон Цртанифилм Документарнифилм Филм:Најбољи Љубавузалеђу Монк ВечесаЏулсомХоландом Мућке Ало,ало Документарнифилм Обичниљуди Филм:Саноружи Мућке Ало,ало Филм:Летнезваноггоста Удовице Филм:Поглавље27 Филм:Летнезваноггоста Домаћамузика Филм:Поглавље27

07.02 07.38 07.44 07.55 08.07 08.19 08.30 08.47 09.17 09.29 10.11 10.39 11.09 11.34 12.07 12.50 13.50 14.07 14.41 14.52 15.19 15.46 16.34 16.59 17.59 19.03 19.30 20.00 21.30 22.33

Мег Рајан

Град анђела Анђео Сет одувек је напаћене душе безболно прененосио у вечни живот после смрти. Сусрет са хирургом Меги пробудиће у њему ватру знатижеље и питање:како је бити људско биће? Улоге: Николас Кејџ, Мег Рајан,Андре Брауер Режија:БредСиберлинг (Прва,22.00) 08.00 08.15 09.00 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 22.00 00.10 01.00 01.30 02.00

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Одбачена Филм:Мост Тачно 1 Трачара Аси Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Езел Филм:Град анђела Трачара Експлозив Ексклузив Кобра

00.23 00.55 01.52

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00Подсјајемзвезда,14.00Живетисвојживот,16.00Освета,17.00Дрецун,18.00Одељењезаубиства,19.00Објектив,20.00Фолкшоу,22.00Објектив,22.30Токшоу,00.00Објектив,00.30Фолкшоу

08.15Бање Србије,08.45Топ шоп,09.00Ауто шоп,09.10Туристичке,09.25Тандем,09.30Фокус,10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем,16.40Стварност живота,17.40Вести,19.59Мозаик,20.00Фокус,21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30Ауто шоп,00.40Бање Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија,14.30Инфо К9,15.00Фарма,16.30Инфо К9,17.00Бибер,18.00Лек из природе,18.30Инфо К9,19.00Кухињица,19.30 Бибер,20.15Отворени екран,21.15Спорт из другог угла,22.15Бибер,22.30 Инфо К9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица,16.15Док.програм,17.00Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловциназмајеве,20.00ДокторХу,20.45Без тамбуре нема песме,22.00Новости 3,22.30Шоу програм: Парови,23.30Измеђуредова,00.15Глас Америке

dnevnik

c m y

30

06.30Заувјексусједи 08.30Топшоп 08.50Долинасунца 09.45Топшоп 10.00Вести 10.35Дневнимагазин 12.30Цртанифилмови 13.45Филм:Прљаваигра 16.00Вести 16.40Спортскипреглед 17.05Џои 17.30Пријатељи 18.30Вести 19.10СунђерБобКоцкалоне 19.25 Штрумфови 20.15Уводуанатомију 21.10Филм:Волишлипсе 23.10Вести 00.45Спортскипреглед 00.05Живамета 00.55Уводуанатомију 01.45Филм:Ударнавест 03.15СаутПарк 03.40Филм:ШтајеКетиурадила?

Љубинка Кларић

Нормални људи Стева шанкер је заљубљен у глумицу,Дуја је заљубљен у свој мотор,Тома вози кола хитне помоћи, заљубљен је у Миру.Она је у вези са криминалцем који је само понекад злоставља, а понекада помисли и на Тому. Улоге: Небојша Глоговац, Љубинка Кларић, Никола Ђуричко, Слободан Нинковић Режија:Олег Новковић (Хепи,20.20)

Дајана Лејн

Волиш ли псе Сара Нолан је учитељица у касним тридесетим, разведена већ осам месеци. После неколико катастрофалних,али комичних љубавних састанака,она је на ивици да одустане од потраге за идеалним мушкарцем. Улоге: Дајана Лејн, Џон Кјузак Режија:Гари Дејвид Голдберг (Б92,21.10)

05.45Добројутро 10.00Брачнисудија 11.30 Градскевести 12.00Маланевеста 13.00Недељнопоподне 14.00Тачноуподне-уживо 15.00ДобровечеСрбијо 16.00Националнидневник 16.20МојесрцекуцазаЛолу 17.00Маланевеста 17.30Кукавица 18.30 Националнидневник 19.00Маланевеста 20.30Љубавиосвета 21.3048сатисвадба 22.30Свезаљубав 00.00Немогућамисија 00.45Филм: Градсреће 02.45Глекотоговори 03.30Тјудорови 04.00Хаф 05.00МојесрцекуцазаЛолу

05.00 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 23.00 00.20 01.00 01.40 03.30 04.30

Јутарњипрограм Залившкољки Звезданиште ТајнисветмедеБенџамина Нодиуземљииграчака Ешли Телешоп Сабрина ГенераторРекс Хунтик Мојиџепниљубимци БајкаоТибету Метеоримоћникамиони Квизић Прессовање Телешоп Вести Изгубљенегодине,серија Телешоп Вести Једнажељаједнапесма Насловнастрана –квиз Телемастер Јелена,серија Лепиимртви Нормалниљуди,филм Слепаправда Изгубљенегодине Лудакућа Изнајмизвезду Љубавнисигнали Скадралијом Насловнастрана –квиз

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе,10.30Икс арт,12.15Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30ТВ изложба,20.05Презент,21.00О свему помало са...,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Немогућа магија,13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30 Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници,21.00Артикулисање,22.00Мозаик дана,22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

~etvrtak21.jun2012.

IZBORIZSATELITSKOGPROGRAMA

FEQTON

9

31

МРАЧНИ ЕВРОПСКИ 20.ВЕК

Пише: др Марк Мазовер 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 13.40 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Четири венчања -Америка Највећи губитник Најгора мама на свету Дадиља на задатку Л.А.Инк Стручњак за торте Стручњак за торте Грађевинске интервенције Краљ посластичара као кувар Џон,Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања -Америка Највећи губитник Мајами инк Најбољи амерички кувар Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Стручњак за торте Ургентни центар Л.А.Инк Најбољи амерички кувар

08.00Деца Стаљинграда 08.30Прохоровка. Кроћење тигра 09.00Прича о струји 10.00Пол Пот –путовање на Поља смрти 11.00 Господари рата 12.00Фарма из Едвардијанског доба 13.00Џез баронеса 14.30У крупном кадру 15.00Тајм тим година X 16.00Прича о струји 17.00Траговима Тинтина 18.00Фарма из Едвардијанског доба 19.00Ратници 20.00Тајни рат 21.00Разбијачи шифара 22.00Деца Стаљинграда 22.30Траговима Тинтина 00.00Исток-Запад. путовања из средишта Земље 01.00Гиганти готике –поглед у небо

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

ИвицаиМарица МузичариградаБремена ОзиБу Звездаводиља Великодрвеће АнаКарењина Дијаманти Карнера:Планинакојахода Чаробнафрула Еротскифилм Еротскифилм

АнаКарењина Ана Карењина, узорна супруга и брижна мајка, заљубљујесеугрофаВронскоги са њим започиње везу. Због њега она одбацује брак, породицу,друштвениположаји накрајуживот... Улоге: Вивијен Ли, Ралф Ричардсон Режија:Џулијен Давајвер (Синеманија, 16.00)

Лора Брекенриџ

Јужњачкелепотице Најбоље пријатељице, Бел иБел,станујузаједноуприколициисањајуобољемживоту који их чека у Атланти. Међутим,завеликиградтребановца,акадсеупричујошуплете згодни полицајац, живот скренеунекомдругомсмеру... Улоге:  Ана Фарис, Лора Брекенриџ, Џастин Чејмберс Режија:Пол С. Мајерс (ХРТ 1, 21.00) 07.00 Добројутро,Хрватска 09.01 Дивљипламен 10.11 Местоподсунцем,док. серија 11.03 Природнисвет,док.серија 12.00 Дневник 12.34 Моћсудбине 13.24 Морскиљуди,филм 15.12 ПоносРаткајевих 15.59 Горскилекар 17.30 Хрватскауживо 17.54 Југославија-државазаједан век,док.серија 18.29 ДрОз,токшоу 19.12 20пет,квиз 19.30 Дневник 19.56 Спорт 20.06 Краткисусрети 20.34 Моћбоја,док.серија 21.00 Јужњачкелепотице,филм 22.40 Отворено 23.35 Дневник3 00.21 Сексиград 00.46 Циклусљубића-Р.Пихлер: Четиригодишњадоба 02.15 Закониред 02.57 Евро2012,:ЧешкаПортугал,снимак четвртфинала

22.35 23.40 00.17 00.59 01.27 02.12

МалаТВ Фантастичнипријатељи Х2ОУзмаловоде! ПатакФрка ПипиДугаЧарапа ПреносседницеХрватског сабора Идемонасевер Југославија-државазаједан век,док.серија Љубавузалеђу Еџмонт Убимедосада Трауматологија Морава-Рекабезграница, док.филм Топгир10,док.серија НовиклинцисБеверлиХилса Телетабис Евро2012,емисија Евро2012.:ЧешкаПортугал,пренос четвртфинала Евро2012,емисија Битангеипринцезе Закониред Калифорникација Дображена Закониред

06.00 07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

Решенслучај Протувесатрибина Биографија-ДејвидКрозби Братскаљубав Протувесатрибина Биографија-ХјуЏекмен Подмуклежеље Окрутненамере3 Биографија-ДејвидКрозби Протувесатрибина Биографија-ХјуЏекмен Осамнаестианђео ГосподинШав Чидмафреквенција

07.53 08.22 08.45 09.09 09.32 10.00

17.56 18.49 19.32 20.00 20.35

18.30 20.05 21.45 23.20 00.55 01.55 03.40 05.25

Секретаријат Злочинац Главна улица (2010) Рио Дрво живота Ћерка чувара успомена ВолСтрит: Новац никад не спава Губитници Волим те,Филипе Морисе Тајно порекло. Прича о „Ди-Си Комикс„ Лов на вештице Царство порока Не дозволи ми да одем Оружје Филмови и звезде

08.10 09.05 10.00 10.14 10.15 11.15 11.30

Кобра Кисмет-оковисудбине ТВпродаја Куварипо,кулинарскишоу Ватренонебо ТВпродаја УпознајХрватску-специјална емисијаХрватскетуристичке заједнице ЕксклузивТаблоид Вечераза5 ТВпродаја Крвнијевода Кобра11 Езел РТЛ5до5 Вечераза5 Куварипо,кулинарскишоу ЕксклузивТаблоид РТЛДанас Крвнијевода Кисмет-оковисудбине ЦСИ РТЛВести ЦСИ:Њујорк РТЛДанас

11.45 12.00 12.50 13.05 14.00 14.55 16.55 17.10 17.58 18.05 18.30 19.05 20.00 21.00 23.45 00.00 02.20

СЕРИЈА

14.56 15.40 16.07 16.31 16.59

06.00 08.05 09.30 11.00 12.35 14.50 16.20

Дијагнозаубиство Вокер,тексашкиренџер НешБриџис УбиствауМидсомеру Вокер,тексашкиренџер Ургентницентар Дијагнозаубиство Монк Вокер,тексашкиренџер УбиствауМидсомеру Дијагнозаубиство Монк Видовњак Отета.бегунацљубави МегапитонпротивГатороида Видовњак

Марџ Хелгенбергер

13.35 14.25

Вивијен Ли

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

08.00ХотелОаза 10.00ПурпурнаружаКаира 12.00Прекопалубе 14.00Менхетн 16.00ОчајничкитражећиСузан 18.00БулДурам 20.00СокоиСнешкоБелић 22.10МистеријаИнвудпарка 00.00Еротскифилм 02.00Еротскифилм

ЦСИ Поновнонаокупу,подводствомГрисомаиКетрин,ЦСИ тимјеспремандаразоткрије и најмистериознија убиства. Првислучајводиихдокампкућицекојајеуексплозијигаса потпуно уништена. У њој Сара,ГрисомиНикпроналазедватела... Улоге: Вилијам Петерсен, Марџ Хелгенбергер, Гери Дурдан, Џорџ Идс, Пол Гилфојл Режија:Ентони Е. Зикер (РТЛ, 21.00)

Crkvenebidatalasaju erskipredstavniciretkosupodsticali ujednoite`wadasestvoremasovneorganizaqude u Isto~noj Evropi na otvoren su- cijeiliponudeopcionapoliti~kare{ewa–a kobiradijesubiralidasvojstavprema toje,svakako,biouslovdabitakvaopozicija vlastiuputeindirektnijeiopreznije.Nakra- moglaopstati. Jedanodnajve}ihuzrokaprotestabilojezajukrajeva,wihovnajpre~iciqbilajeza{tita iodbranasopstvenihinstitucijaiprivilegi- ga|ewe`ivotnesredine,naro~itoposlekataja. Kako je zabele`io jedan Britanac 1983, ka- strofeu^ernobiqu:[tazisurazgneviliplatoli~kacrkvauPoqskoj,na~ijemje~elubio kati u porti jedne crkve u Isto~noj Nema~koj kardinal Glemp, „iznenadila se sopstvenom na kojima je pisalo: „Vozi bicikl, a ne auto“. snagom“nakonpojave„Solidarnosti”.Akojeto Ma|arskiDunavskikrugbiojenezvani~anpova`ilozapotencijalnonaj`e{}egprotivnika kretshiqadamapotpisnikai~vrstimvezamas komunizmaizaGvozdenezavese,jo{jeograni~e- Austrijom.U^ehoslova~koj,Poveqa77objavinijabilauloga{tosujeizabralemnogosnis- laje1987.dokumentpodnaslovom„Pustimoquhodqivije katoli~ke, luteranske i pravoslav- de da di{u“, u kojem su obelodawene sumorne necrkveudrugimzemqama. Takav stav po~ivao je na procenitrajnostiisto~noevropskog komunizma, a to je mi{qewebilo{irokoprihva}eno i na Zapadu – jo{ jednompotencijalnomo}nom izvoru opozicije. Zapadne vlade–ali,na~elno,izapadnoevropsko javno mwewe – nikad nisu ozbiqno posumwaleu~vrstinukomunisti~kevlastiuregionu.Zapravo, akoseuzmeuobzirto{toje Zapadpristajao–svedokrajaosamdesetih–nahladnoratovskupodeluEvrope,te{ko je kritikovati Isto~noevropqane {to se nisu sr~anije suprotstavqali. Uostalom,tekmalobrojnisuvero- Ubistvoilisamoubistvokolonijalnihsila valiumogu}nost–ili,~ak,po`eqnost–brzog procene vlade o nivoima zaga|ewa u zemqi. Ipak,~akitakavstepenanga`ovawabiojeniuvo|ewavi{estrana~kedemokratije. Naprotiv,kapitalisti~kiZapadjesedamde- `inegousamomSovjetskomSavezu,anaro~ito setihiznovaprihvatiokomunisti~kuvlast.U ubalti~kimzemqama. Velike bezbednosne slu`be koje su pratile finansijskompogledu,toprihvatawesesvodilonapozama{nekredite.Upoliti~kom,iska- javno mwewe nisu bez osnova bile uzrujane zivalo se kroz zapadnonema~ku Isto~nu poli- zbog aktivnosti opozicije. „Usagla{enost i tiku i detant supersila. Krajem osamdesetih, gun|awe“–takavobrazacjeuo~io[tazi,aovo mnogova`nih~inilacajebilouigridabise prvojeverovatnonaraslosvremenom.Staqidozvolilo reganovskom neokonzervativizmu, nizampodsovjetskimpokroviteqstvomdo`inagove{tajutakozvanogdrugogHladnograta i vqavan je kao sudbina tog regiona, kojoj su se ~arkamaokonuklearnognaoru`awauZapadnoj opiralisamonajtvrdoglavijiilinajduhovniEvropi da potkopaju to osnovno razumevawe. ji. I u pore|ewu s nacisti~kim Gestapoom, ZapadnapolitikanastojalajedaiscrpiSSSR [taziirumunskaSekuritateabilisuogromni, tehni~ki napredni apaumaratonskoj,skupojtrciu ratiterorakojisulakomonaoru`awu. Ali, na drugoj Jedanodnajve}ihuzroka gli prisiliti ili zastrastraniovestrategijenadva protestaizaGvozdene {iti stanovni{tvo i tako koloseka, bilo je neprekidzavese bilojezaga|ewe gadr`ati upokornosti.Sano odobravawe kredita Isto~noj Evropi, odluka da se `ivotnesredine,naro~ito mojejedanizvordestabilizacijeizmakaowihovojkonnereagujenato{toPoqska poslehavarije^ernobiqa. troli–Moskva.Kadje1987. ne ispuwava obaveze i da se [tazisurazgnevili Mje~islav Rakovski, zamepomognema|arskomiisto~nikpoqskogpremijera,raznonema~kom bankarskom si- plakatiuportijednecrkve mi{qao o uvek prisutnoj stemu. Zapadnonema~ki kannakojimajepisalo: pretwi da bi se neko mogao celar Kol vodio je Isto~nu Vozibicikl,aneauto uplesti u unutra{wu polipolitiku s jednakom posvetiku zemqe, iznenada se do}eno{}ukaoiwegovisocijaldemokratskiprethodnici.Primaojeisto~- setio:„A{taakotajneko,imaju}inaumusopnonema~kedisidenteinavelikosubvencioni- stveneinterese,ne`elidaseuplete?“I{ta, saokomunisti~kuekonomiju,podr`aoJaruzel- zaista, ako se ipak ume{a – da prkosi starom skoguuvo|ewuvanrednogstawai~akdopustio poretku?Upravosetojmogu}nostisadamoraHonekeru da do|e u zvani~nu posetu Saveznoj mookrenuti. Ubistvo ili samoubistvo? Revolucija ili RepubliciNema~koj1987. OpozicijanaIstokubilajeraspar~ana,ne- povla~ewe? Ista pitawa koja se ~esto postarazvijena i bez odlu~ne inostrane podr{ke. vqajuuveziskrajembritanskevladavineuInPojedincisaZapadainevladineorganizacije dijiiliholandskeuIndoneziji, mogusepostanudili supomo}disidentima,alizapadnevla- vitiiza1989.Tonijeslu~ajno:propastkomude pre svega su se zanimale za stabilnost. nizmabilajedeo{iregokviraevropskedekoOsamdesetih godina protivnici komunizma lonizacije.Dugorazdobqe imperijapo~elojes zbilisuredove, alinijeihzbli`ilapoliti~- Portugalomi[panijomtokom15.veka, azavrka reforma nego op{tija pitawa moralne ob- {ilo se polovinom 20. Nakon Drugog svetskog nove, qudskih prava, slobode i mira. U jedno- rata,kojijeozna~ioikrajnema~kihimperijapartijskoj dr`avi takva pitawa su neminovno listi~kih te`wi, i preostale evropske sile ipoliti~ka,aliwihovopokretawenijebila nevoqnosuseli{ilesvojihkolonija.

V

КњигуМаркаМазовера„МРАЧНИКОНТИНЕНТ/Европау20.веку„можетепоручити одКлубачиталацаИздавачкекуће„Архипелаг”(Теразије29/II,Београд), путемтелефона011/3344–536и3344-427,и-мејлаklub@arhipelag.rs или СМС-а063/1643–609. 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Дајнамо,чудесни мађионичар Потрага за Бигфутом Стивен Фрај -100кућних апарат 23.45 Човек са натприродним моћима 00.40 Дајнамо,чудесни мађионичар 01.40 Потрага за Бигфутом

08.30 10.30 12.30 16.00 20.00 20.30 21.00 23.00 01.00

Фудбал Фудбал Тенис Тенис Фудбал Тенис Фудбал Фудбал Аутомобилизам

Prvibroj SlobodneVojvodine"{tampanjekaoorganPokrajinskognarodnooslobodila~kogodborazaVojvodinu " 15.novembra1942.uilegalnoj{tamparijiuNovomSadu. Od1.januara1953. SlobodnaVojvodina"izlazipodimenom Dnevnik”. " " Prviurednik-narodniherojSVETOZARMARKOVI]TOZApogubqenodokupatora9.februara1943. Izdava~„DnevnikVojvodinapresd.o.o.”,21000NoviSad,Bulevaroslobo|ewa81.Telefaksredakcije021/423-761. Elektronskapo{tare­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet:www.dnevnik.rs. GlavniiodgovorniurednikAleksandar\ivuqskij (480-6813).GeneralnidirektorDu{anVlaovi} (480-6802). Ure|ujeredakcijskikolegijum: NadaVujovi} (zamenikglavnogiodgovornogurednika,unutra{wapolitika480-6858), MiroslavStaji}(pomo}nikglavnogiodgovornogurednika,nedeqnibroj480-6888),DejanUro{evi}(ekonomija480-6859), PetarTomi} (desk,no}niurednik480-6819),Vlada@ivkovi}(novosadskahronika,421-674,faks6621-831),Nina Popov-Briza (kultura480-6881),SvetlanaMarkovi} (vojvo|anskahronika480-6837), VesnaSavi} (svet480-6885),\or|ePisarev (dru{tvo480-6815),Mi{koLazovi}(reporta`eifeqton480-6857), BranislavPuno{evac(sport480-6830), JovanRadosavqevi} (Internetslu`ba480-6883), IvanaVujanov(revijalnaizdawa480-6822),FilipBaki} (foto480-6884), BrankoVu~ini} (tehni~kapriprema480-6897,525-862), NedeqkaKlincov(tehni~kiurednici480-6820), ZlatkoAmbri{ak (Slu`baprodaje480-6850), SvetozarKaranovi} (Oglasnisektor480-68-68),FilipGligorovi}(Sektorinformatike480-6808), Malioglasi021/480-68-40.BesplatnimalioglasizaOglasnenovine021/472-60-60. Rukopisiifotografijesenevra}aju. Cenaprimerka30dinara,subotominedeqom35dinara. Mese~napretplatazana{uzemqu940,zatrimeseca2.820,za{estmeseci5.640dinara(+ptttro{kovi). [tampa„Forum”NoviSad @irora~uni:AIKbanka105-31196-46;Rajfajzenbanka265201031000329276

Dnevnik"jeodlikovanOrdenombratstvaijedinstvasazlatnimvencem " iOrdenomradasazlatnimvencem


monitor

~etvrtak21.jun2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Пословнаситуацијајенаглашена иподложнаизненађењима.Допромене долази, било у позитивном или негативном смислу. Изненадни расходи,паприходи.Ипак,чинисе дастојитеуместу. Планови.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

21. jun 2012.

Четвртакједанзадипломатију,којојгенералнонистесклони.Ипак,потрудитеседабудетефлексибилнии уважитетуђеинтересеиситуације.У љубавијеважнодаодржаватепозитивнукомуникацију.Слобода.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Забава и добар провод, динамичанамбијентдешавасенарадном месту. Окружени сте драгим и лепимбићима,ауметеиможетедаод свог живота правите занимљиве приче,унаставцима.

Месецјеувашемзнакупасеопуститеиобуздајтесвојенемире.Посвећенистепородициидеци,алии радите на свом статусу у каријери. Потребан вам је предах и одмор у друштвудрагихособа.

Повукли сте се у неко своје царство,билодастенагодишњемодморуилине.Породицаидецавам многозначепаимпосвећујетеивишевремена,посебноодкадасусе распустилиушколи. Кућитесе.

Окупирани сте послом и свим и свачим па као да немате довољно времена за партнера и приватан живот. Делујете енергично и без превише размишљања, што остављапозитиванутисакнадруге.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Не дозволите да вам се пријатељимешајууоноштонијењиховдомен,алинемојтенивињима. Сталнавеза можебити угроженауколикозапоставитепартнера.Поклонии изненађењасуОК.

Уметелидасплаваритенабрзацимареке?Таваштинаћевамтребати у ситуацији која настаје и предстоји. Сачувајте корисна познанства,алисеипакдржитеетике иестетикеупартнерству.

Уприватномбизнисујевеомаживоиживахно.Отварајувамсеразне могућности па су правовремена комуникација и акција од великог значаја. Будите присутни у право временаправомместу.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

У каријери сте изложени туђим утицајима и шарму, што доприноси сентименталностиипопустљивости коју осећате према другима. Партнервамлакоможенаметнути своје жељеихирове.

Провоцира вас љубавни однос, који је више менталан него емотиван. И то је сасвим ОК. У основи, можетекакохоћете,самојепитање штахоћете?!Малоигренијенаодмет.Одмор?

Летоје,итооноправо,врело,коједоносиплаветнилоимирисдебелогмора.Никосрећнијиодвасзбог тога! Завршавајтетекућеобавезеи упутитесенапутовање,преиликасније.Саосећање.

TRI^-TRA^

А од жене – авион V REMENSKA

PROGNOZA

СунчАно

Vojvodina Novi Sad

35

Subotica

34

Sombor

35

Kikinda

34

Vrbas

34

B. Palanka

35

Zreњanin

35

S. Mitrovica 36 Ruma

36

Panчevo

36

Vrшac

34

Srbija Beograd

36

Kragujevac

36

K. Mitrovica 35 Niш

36

Певачица Бијонсе је за Дан очева свом супругу Џеју Зију поклониланимање ни више него - авион, и то „бомбардер челенџер 850”,вредан40милионадолара. Реч је о авиону за пословне људе који уз максималан комфор и у што краћемвременужеледасепребацесједногместанадруго. У луксузном приватном авиону Џеј Зи тако има на располагању дневни боравак,кухињу,спаваћусобуи два купатила. У њега може да стане 19 путника, па ће ЏејЗисасобомбезпроблемамоћидаповедеиповеће друштво. Његова супруга Бијонсе заиста није шкртариласпоклоном.

Evropa

и врло тоПло

НОВИСАД: Сунчаноиврлотопло.Ветарслабдоумеренјугоисточни.Притисакмалоисподнормале.Минималнатемпература19,амаксимална35 степени. ВОЈВОДИНА: Сунчано и врло топло време. Ветар слаб до умерен југоисточни. Притисак мало испод нормале. Минимална температура 17,амаксимална 36 степени. СРБИЈА: Сунчаноиврлотопловреме.По поднеупланинским областиманајугозападујемогућапојавалокалнихпљускова.Ветар слаб до умерен источни и југоисточни. Притисак мало испод нормале.Минимална температура 14,амаксимална 37 степени. Прогноза за Србију у наредним данима: У петак сунчано и врлотопло,узмаксималнетемпературеоко35степени,најугудо 37.По поднејемогућапојавалокалнихпљускова.Завикенднестабилносмогућимлокалнимпљусковима,узмалонижетемпературе.Првихнеколикоданаидућеседмицебезвеликихврућина.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Биом  етеоролошкеприликеутицаћенеповољнонасвеосетљивеособе,нарочитонасрчанеболеснике,астматичаре и хипертоничаре. Неопходна је адекватна заштита од UV зрачења.Одметеоропатскихреакцијамогусејавитиглавобоља,замарањеисмањенаконцентрација.

Madrid

30

Rim

32

London

20

Cirih

26

Berlin

24

Beч

31

Varшava

27

Kijev

30

Moskva

23

Oslo

22

St. Peterburg 20 Atina

33

Pariz

26

Minhen

30

Budimpeшta

33

Stokholm

21

VIC DANA Малијежбионеваљао имамагатуче, ајежић плаче. Мамаистоплаче икажему: -Синемој,овомене боливишенеготебе!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

398 (-33)

Slankamen

416 (2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

470 (-21)

Zemun

403 (3)

Tendencija stagnacije

Senta

331 (-15)

Bogojevo

423 (-8)

Panчevo

400 (10)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Baч. Palanka

403 (3)

Smederevo

528 (4)

Titel

418 (0)

NERA

Novi Sad

386 (6)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

78 (0)

TISA

50 (-2)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac 302 (-23) S. Mitrovica

Tendencija opadawa i stagnacije

Beograd

Kusiћ

222 (7) 345 (2)

48 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja

Dnevnik 21.jun 2012.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"